Википедија srwiki https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.21 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Википедија Разговор о Википедији Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Портал Разговор о порталу Нацрт Разговор о нацрту TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 0 117 25121332 24581556 2022-07-24T16:48:54Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{друге употребе}} {{redirect|Савезна Република Њемачка|земљу од 1949. до 1990. године|Западна Њемачка}} {{coord|51|N|9|E| display = title}} {{replace|{{инфокутија држава | име државе =Савезна Република Њемачка | изворно име државе ={{replace|{{native name|de|Bundesrepublik Deutschland<wbr />| nbsp = omit}}|[[немачки језик|немачки]]|[[немачки језик|њемачки]]}}<small>{{efn|На признатим мањинским језицима: :*{{јез-дан|Forbundsrepublikken Tyskland}} :*{{јез-ниснем|Bundesrepubliek Düütschland}} :*{{јез-глс|Zwjazkowa Republika Němska}} :*{{јез-длс|Nimska Zwězkowa Republika}} :*{{јез-ромс|Federalni Republika Jermaniya}} :*{{јез-фри|Bûnsrepublyk Dútslân}} }}</small> | име генитив =Немачке | застава =Flag of Germany.svg | грб =Coat of Arms of Germany.svg | мото =[[Песма Немаца|Јединство и правда и слобода]] {{noitalic|{{smaller|(дефакто)}}}} | химна =[[Песма Немаца|Пјесма Нијемаца]]{{efn|Од 1952. до 1990. године, ''Пјесма Нијемаца'' била је национална химна али се у званичним приликама изводио само трећи стих. Од 1991, само је трећи стих химна.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundespraesident.de/DE/Amt-und-Aufgaben/Wirken-im-Inland/Repraesentation-und-Integration/repraesentation-und-integration-node.html |title=Repräsentation und Integration |publisher=Bundespräsidialamt |language=de |access-date=8. 3. 2016 |quote=Nach Herstellung der staatlichen Einheit Deutschlands bestimmte Bundespräsident von Weizsäcker in einem Briefwechsel mit Bundeskanzler Helmut Kohl im Jahr 1991 die dritte Strophe zur Nationalhymne für das deutsche Volk. [In 1991, following the establishment of German unity, Federal President von Weizsäcker, in an exchange of letters with Chancellor Helmut Kohl, declared the third verse [of the Deutschlandlied] to be the national anthem of the German people.]}}</ref>}}{{-}}<div style="display:inline-block;margin-top:0.4em;">[[Датотека:National anthem of Germany - U.S. Army 1st Armored Division Band.ogg]]</div> | положај=EU-Germany.svg | главни град =[[Берлин]]{{ref label|aaa|a}} | службени језик =[[Немачки језик|њемачки]]{{efn|[[Дански језик|Дански]], [[Нисконемачки језик|нискоњемачки]], [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпски]], [[Ромски језик|ромски]] и [[Фризијски језици|фризијски]] су признати [[Европска повеља о регионалним и мањинским језицима|Европском повељом о регионалним и мањинским језицима]]}} | latd = 52| latm = 31| latNS = N| longd = 13| longm = 23| longEW = E| coord_display = inline | тип владавине =[[савезна република|федерална]] [[парламентарна република|парламентарна]] [[република]] | титула владара =[[Председник Немачке|Предсједник]] | име владара =[[Франк-Валтер Штајнмајер]] | титула владара1=[[Канцелар (Њемачка)|Канцелар]] | име владара1=[[Олаф Шолц]] | титула владара2=Предсједник [[Бундестаг]]а | име владара2=[[Бербел Бас]] | титула владара3=Предсједник [[Бундесрат]]а | име владара3=[[Бодо Рамелов]] | титула владара4=Предсједник [[Савезни уставни суд Немачке|Савезног уставног суда]] | име владара4=[[Дорис Кениг]] | титула владара5= | име владара5= | независност тип =Стварање и [[независност]] | приступница догађај1=[[Свето римско царство]] | приступница датум1=[[2. фебруар]] [[962]]. | приступница догађај2=[[Немачко царство|Њемачко царство]] | приступница датум2=[[18. јануар]] [[1871]]. | приступница догађај3=[[Историја Немачке#Послератна Немачка|Федерална република]] | приступница датум3=[[23. мај]] [[1949]]. | приступница догађај4=[[Уједињење Немачке 1990.|Уједињење Њемачке]] | приступница датум4=[[3. октобар]] [[1990]]. | приступница догађај5 = | приступница датум5 = | приступница догађај6 = | приступница датум6 = | приступница догађај7 = | приступница датум7 = | површина поредак =62 | површина =357.168 | становништво поредак =16 | становништво ={{increase}} 82.175.700 | извор_становништво = <ref>{{Cite web |url=https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressemitteilungen/2016/08/PD16_295_12411pdf.pdf;jsessionid=996EC2DF0A8D510CF89FDCBC74DBAE9F.cae2?__blob=publicationFile |title=Population at 82.2 million at the end of 2015 – population increase due to high immigration |date=26. 8. 2016 |website=destatis.de |access-date=03. 09. 2017 |archive-date=03. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170403023527/https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressemitteilungen/2016/08/PD16_295_12411pdf.pdf;jsessionid=996EC2DF0A8D510CF89FDCBC74DBAE9F.cae2?__blob=publicationFile |url-status=dead }}</ref> | попис становништва = | година пописа =2015 | година пописа2 = | густина становништва =227 | густина поредак =58 | БДП година =2017 | БДП = {{notatypo|4.135}}<!--енглески 4,134.668 Billions--> милијарди $<ref name="IMF database 2017">{{Cite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=38&pr.y=9&sy=2015&ey=2017&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=134&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a= |title=World Economic Outlook Database, April 2017, Germany |year=2017 |publisher=International Monetary Fund |access-date=19. 6. 2017}}</ref> | БДП поредак =5 | БДП по глави становника =49.815 $<ref name="IMF database 2017" /> | БДП поредак по глави становника =17 |HDI година =2017 | HDI = 0,926<ref name="HDI">{{Cite web |url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/2016_human_development_report.pdf |title=2016 Human Development Report |year=2016 |publisher=United Nations Development Programme |access-date=23. 3. 2017}}</ref> |HDI поредак =4 |HDI категорија =<span style="color:#090;">веома висок</span> | валута =[[евро]] (€) | код валуте =EUR | временска зона =[[UTC+1|+1]] ([[Средњоевропско време|CET]]){{-}}UTC [[UTC+2|+2]] ([[Средњоевропско летње време|CEST]]) | домен =[[.de]] и [[.eu]] | позивни број=49 | коментар ={{note|aaa}} [[Берлин]] је једини уставни главни град и ''дејуре'' сједиште владе, али [[Бон]] — бивши привремени главни град СР Њемачке — носи посебну титулу „савезни град” (''{{lang|de|Bundesstadt}}'') и основно је сједиште шест министарстава; сва владина министарства имају канцеларије у оба града. }}|Застава Немачке|Застава Њемачке}} '''Њемачка''' ([[екавски изговор|екав]]. '''Немачка'''; {{јез-њем|{{audio|De-Deutschland.ogg| help = no|Deutschland}}}}), званично '''Савезна Република Њемачка''' ({{јез-њем|{{audio|De-Bundesrepublik_Deutschland.ogg| help = no|Bundesrepublik Deutschland}}}}), [[Федерација|федерална]] је [[парламентарна република]] у [[Средња Европа|средњој]] и [[Западна Европа|западној]] [[Европа|Европи]]. Чини је 16 [[Савезне државе Њемачке|конститутивних држава]], заузима површину од 357.021 km² и има углавном [[умерена клима|умјерену сезонску климу]]. Са око 82 милиона становника, Њемачка је најнасељенија [[Државе чланице Европске уније|{{nowrap|држава-чланица}}]] [[Европска унија|Европске уније]]. Након [[Сједињене Америчке Државе|САД]], друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на свијету.<ref>{{Cite web |url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2014-05-20/immigration-boom-propels-germany-past-u-k-in-new-oecd-ranking |title=Germany Top Migration Land After U.S. in New OECD Ranking |date=20. 5. 2014 |publisher=Bloomberg |access-date=29. 8. 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/data/estimates2/estimates15.shtml |title=Trends in International Migrant Stock: The 2015 Revision | year=2015 |publisher=United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division}}</ref> Главна и највећа [[метропола]] Њемачке је [[Берлин]], док је највећа конурбација [[Рурска област]] — с главним средиштима у [[Дортмунд]]у и [[Есен]]у. Остали већи градови Њемачке су [[Хамбург]], [[Минхен]], [[Келн]], [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]], [[Штутгарт]], [[Диселдорф]], [[Лајпциг]], [[Бремен]], [[Дрезден]], [[Хановер]] и [[Нирнберг]]. Различита [[Германи|германска племена]] насељавала су сјеверне дијелове данашње Њемачке од [[антика#Класично раздобље|класичног античког доба]]. Област по имену [[Германија]] документована је прије [[100]]. године н. е. Током [[Велика сеоба народа|Велике сеобе народа]], германска племена су се проширила на југ. Почетком [[10. век|10. вијека]], њемачке територије су чиниле средишњи дио [[Свето римско царство|Светог римског царства]].{{efn|Латински назив ''{{јез|la|Sacrum Imperium}}'' (Свето царство) документован је још [[1157]]. године. Латински назив ''{{јез|la|Sacrum Romanum Imperium}}'' (Свето римско царство) први пут је документован [[1254]]. године. Пуни назив Свето римско царство њемачког народа (''{{јез|de|Heiliges Römisches Reich Deutscher Nation}}'') потиче из 15. вијека.{{sfn|Zippelius|2006|p=25}}}} Током [[16. век|16. вијека]], сјеверне њемачке области су постале поприште [[Протестантска реформација|протестантске реформације]]. Након пропасти Светог римског царства, [[1815]]. године је основана [[Немачка конфедерација|Њемачка конфедерација]]. [[Њемачка револуција 1848—1849.|Њемачке револуције 1848—1849.]] довеле су до настанка [[Франкфуртска народна скупштина|Франкфуртске народне скупштине]], прве слободне изабране скупштине за цијелу Њемачку. Њемачка је [[1871]]. године постала [[национална држава]] када је већина [[Уједињење Немачке 1871.|њемачких држава уједињена]] у [[Немачко царство|Њемачко царство]] којим је доминирала [[Пруска]]. Након [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] и [[Новембарска револуција|Њемачке револуције 1918—1919]], Царство је замијењено парламентарном [[Вајмарска република|Вајмарском републиком]]. Године 1933. [[Долазак Адолфа Хитлера на власт#Преузимање контроле|брз долазак нациста на власт]] довео је до успостављања [[Трећи рајх|Нацистичке Њемачке]], која је настала и почивала на основама [[диктатура|диктатуре]] а потом довела до [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] и [[Холокауст]]а. Након [[Завршетак Другог светског рата у Европи|краја Другог свјетског рата у Европи]] и [[Савезничка окупација Немачке|периода савезничке окупације]], основане су двије њемачке државе: [[демократија|демократска]] [[Западна Немачка|Западна Њемачка]] и [[социјализам|социјалистичка]] [[Источна Немачка|Источна Њемачка]]. Ове двије државе су се [[Дан немачког јединства|3. октобра 1990. године]] [[Уједињење Немачке 1990.|ујединиле]].{{sfn|Demshuk|2012|p=}} У [[21. век|21. вијеку]], Њемачка је велика сила и четврта је највећа привреда по номиналном [[Бруто домаћи производ|{{nowrap|БДП-у}}]], а пета по [[Паритет куповне моћи|{{nowrap|ПКМ-у}}]]. Као свјетски лидер у неколико индустријских и технолошких грана, Њемачка је трећа на свијету по извозу и увозу. Ово је [[развијена земља]] с веома [[показатељ хуманог развоја|високим животним стандардом]], за који је заслужно квалификовано и продуктивно друштво. То потврђује [[социјална заштита]] и [[здравствена заштита#Свеобухватност здравствене заштите|универзални систем здравствене заштите]], [[заштита животне средине]] и бесплатно [[високо образовање|универзитетско образовање]].<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.com/news/magazine-32821678 |title=How US students get a university degree for free in Germany |date=3. 6. 2015 |publisher=BBC |access-date=13. 11. 2015}}</ref> Савезна Република Њемачка била је оснивач [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] (године [[1957]]) и [[Европска унија|Европске уније]] (године [[1993]]). Дио је [[Шенгенска зона|Шенгенске зоне]], као и саоснивач [[Еврозона|Еврозоне]] (године [[1999]]). Њемачка је држава чланица [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]], [[НАТО|Организације Сјеверноатлантског споразума]], [[Г7|Групе 7]] (бивше [[Г8|Групе 8]]), [[Г20 индустријски развијених земаља|Групе 20]] и [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]]. Војни расходи Њемачке су 9. највиши на свијету. == Етимологија == Словенски [[егзоним]] ''{{јез|sla|нěмец}}'', ''{{јез|sla|нěмци}}'' поријекло води од [[Старословенски језик|старословенске]] ријечи ''{{јез|sla|нěмьць}}'' (мн. ''{{јез|sla|нěмьци}}''; од придјева ''{{јез|sla|нěмъ}}'' — „нијем”, и суфикса ''{{јез|sla|-ьць}}'').{{sfn|Vasmer|1986|p=62}} Дословно значи „нијем”, али је добио значење „они који не причају као ми” од. „странци”. Према другој теорији,<ref>{{Cite journal |year=1974 |title=The Journal of Indo-European Studies |url=https://books.google.com/books?id=3QIaAAAAIAAJ&q=nemeti+etymology&dq=nemeti+etymology&ei=JxttSZPaOIjWNsy5sMwJ&pgis=1&redir_esc=y |language=en |publisher=Journal of Indo-European Studies |pages=153}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://grzegorj.w.interia.pl/lingwpl/przen.html |title=O przenoszeniu nazw ludów |last=Jagodziński |first=Grzegorz |website=grzegorj.w.interia.pl |language=pl |archive-url=https://web.archive.org/web/20080402074013/http://grzegorj.w.interia.pl/lingwpl/przen.html |archive-date=2. 4. 2008 |url-status=dead |access-date=11. 8. 2017}}</ref> назив ''{{јез|sla|Нěмци}}'' можда долази из басена [[Рајна|Рајне]], од германског племена [[Немци#Назив|Немети]] које помињу [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] и [[Тацит]]. Ова етимологија је сумњива из фонолошких (''немети'' нису могли постати словенски ''{{јез|sla|нěмьць}}'') и географских (Немети су насељавали област која је далеко од било којег словенског говорног подручја) разлога. Њемачки термин ''{{јез|de|Deutschland}}'', првобитно ''{{јез|la|diutisciu land}}'' („Њемачке земље”), изведен је из назива ''{{јез|de|Deutsch}}'' (в. ''[[:wikt:dutsch|Dutsch]]'') који поријекло води од [[Старовисоконемачки језик|старовисокоњемачке]] ријечи ''{{јез|goh|diutisc}}'', која значи „народно” односно који припада народу (''{{јез|goh|diot}}'' или ''{{јез|goh|diota}}''). Термин се првобитно користио за разликовање језика обичног народа од латинског и његових романских насљедника.<ref>Погледајте: * {{harvnb|Lloyd|Lühr|Springer|1998|pp=699–704}} (за ''{{јез|goh|diutisc}}'') * {{harvnb|Lloyd|Lühr|Springer|1998|pp=685–686}} (за ''{{јез|goh|diot}}'')</ref> == Географија == {{главни|Географија Немачке{{!}}Географија Њемачке}} [[Датотека:Deutschland topo.png|мини|усправно|лево|Физичка мапа Њемачке]] Њемачка се налази у западној и средњој Европи; на сјеверу се граничи с [[Данска|Данском]], на истоку с [[Пољска|Пољском]] и [[Чешка|Чешком]], на југоистоку са [[Аустрија|Аустријом]], на југозападу и југу са [[Швајцарска|Швајцарском]], на западу с [[Француска|Француском]], [[Луксембург]]ом и [[Белгија|Белгијом]], а на сјеверозападу с [[Холандија|Холандијом]]. Углавном се налази између [[47. северна паралела|47°]] и [[55. северна паралела|55°]] сјеверне географске ширине и [[5. источни меридијан|5°]] и [[16. источни меридијан|16°]] источне географске дужине. Њемачка на сјеверозападу излази на [[Северно море|Сјеверно море]], а на сјеверу и сјевероистоку на [[Балтичко море]]. Са Швајцарском и Аустријом, дуж границе дијели слатководно [[Боденско језеро]] — треће по величини језеро у средњој Европи.<ref>{{Cite web |url=http://library.mcmaster.ca/maps/fc1999.htm |title=Image #432, Flying Camera Satellite Images 1999 - McMaster University Libraries - Lloyd Reeds Map Collection |last=Moulder |first=Cathy |website=library.mcmaster.ca |access-date=12. 8. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151015142609/http://library.mcmaster.ca/maps/fc1999.htm |archive-date=15. 10. 2015 |url-status=dead }}</ref> Њемачка заузима површину од 357.021 km² — од чега 349.223 km² чини копно, а 7.798 km² вода. Седма је земља по површини у Европи и шездесет друга на свијету.<ref name="CIA">{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html |title=Germany |website=CIA World Factbook |publisher=Central Intelligence Agency |access-date=9. 11. 2017 |archive-date=11. 02. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160211075204/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html |url-status=dead }}</ref> Њемачка се протеже од планинског вијенца [[Алпи]] (највиша тачка [[Цугшпице]], 2.962 m) на југу, до обала Сјеверног и Балтичког мора на сјеверу. Шумско побрђе средње Њемачке и низијска сјеверна Њемачка (најнижа тачка је [[Вилштермарш]], на 3,54 m испод нивоа мора) испресијецани су великим ријекама као што су [[Рајна]], [[Дунав]] и [[Лаба|Елба]]. Њемачки алпски глечери су изложени де[[глацијација|глацијацији]]. Значајне природне ресурсе чини [[гвожђе]], [[угаљ]], [[калијумска ђубрива|поташа]], [[дрво (материјал)|дебла]], [[лигнит]], [[уранијум]], [[бакар]], [[земни гас]], [[со]], [[никл]], [[обрадиво земљиште]] и [[вода]].<ref name="CIA" /> === Рељеф === У физичкогеографском погледу, а превасходно захваљујући морфолошким факторима, Њемачка има изглед „три степенице” које се постепено спуштају идући од југа ка сјеверу. У том распореду једино се меридијанска регија Порајња издваја као засебна цјелина, како у хидрографском и рељефном, тако и у привредном погледу. Највиши дио Њемачке („највиша степеница”) јужни су дијелови земље и ту се налазе сјеверни Алпи, чији највиши врх Цугшпиц, с висином од 2.963 метра, уједно представља и највишу тачку цијеле земље. На Алпе се на сјеверу наставља Баварска висораван с просјечним висинама између 400 и 600 m. У средњој Њемачкој налазе се стари масиви (просјечних висина од 600 до 700 m) чијим рељефом доминира Шварцвалд с висином од 1.493 метра. Сјеверни дио земље је најнижи и то је подручје Сјеверноњемачке низије с просјечним надморским висинама од око 50 m (Шлезвиг-Холнштајн, Мекленбург итд). Најзначајнија ријека Њемачке је [[Рајна]], а сливу Сјеверног мора припадају још и Лаба и Везер. На Лаби се налази и највећа њемачка лука Хамбург, док је најзначајнија лука на Везеру Бремен. Највећа ријека у сливу Балтичког мора је Одра. Највећа ријека у јужном дијелу земље је Дунав који је у Њемачкој плован низводно од Улма. У сјеверном дијелу земље налази се већи број релативно мањих језера ледничког поријекла. Педолошки покров представљен је подзолима скромнијег бонитета, а нешто плодније тло је у сјеверним дијеловима и у подножјима средњоњемачких планина. На граници низијског и планинског појаса налази се уска зона леса на основу ког су се развила и нешто квалитетнија и хумусом богатија земљишта. Најплодније тло налази се у долинама Рајне и Дунава и формирано је захваљујући алувијалним наносима. === Географске регије === {{главни чланак|Природне регије Њемачке}} Њемачка је подијељена на 4 географске регије:{{sfn|Давидовић|2004|p=265}} * Сјеверноњемачка низија; * Масиви и котлине средње Њемачке; * Субалпска и алпска регија; * Порајње. ==== Сјеверноњемачка низија ==== Сјеверноњемачка низија представља ниско, доста замочварено и пјесковито подручје прекривено седиментима глацијалног поријекла. То низијске подручје представља дио континуираних низија Евроазије које се протежу од Русије до Низоземља. Ријеке јако дренирају ово подручје и односе воду ка Балтичком мору на сјеверу (Одра) и Сјеверном мору (Лаба и Везер) на сјеверозападу. Ријеке теку дуж чела некадашњих ледника широким прадолинама. Депресије између моренских бедема испуњене су мочварама и језерима, а неке су искориштене и за канале којима су повезане долине великих њемачких ријека. Регија је рељефно доста једнолична. Подручје уз Балтик било је знатно дуже под утицајима глацијалног процеса док су области западно од Лабе биле захваћене само старијом глацијацијом. Јужно од низија налази се лесна зона Берде која представља прелазну област између глацијалне низије на сјеверу и старих масива средње Њемачке на југу. У оквиру ове географске регије налазе се историјско-географске подрегије [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Мекленбург]], [[Доња Саксонија]] и [[Бранденбург]].{{sfn|Давидовић|2004|p=265}} Подручје Шлезвиг-Холштајна налази се на крајњем сјеверу земље и самим тим је најдуже било изложено глацијалним процесима и ту су леднички трагови најизраженији. Изразити су моренски бедеми који се смјењују с влажним депресијама у којима су се очувала бројна мања глацијална језера. Регија излази на Балтичку обалу коју затварају низови литералних кордона који онемогућавају приступ већих бродова. Најважније луке овог дијела земље су Кил и Либек који су смјештени у истоименим заливима. Мекленбург представља продужетак низијског земљишта ка истоку и физиономијом овог дијела доминирају морене и ледничка језера. Највећа језера су Мириц, површине 110 km² и Шверинско.{{sfn|Давидовић|2004|p=266}} Доња Саксонија се простире западно од Лабе, док је источно Бранденбург. Обје регије се налазе у зони старије глацијације и самим тим глацијални облици рељефа овдје су знатно ријеђи. На прелазу између Сјеверноњемачке низије и Масива и котлина средње Њемачке налази се област Берде, најплоднији дио Њемачке. Ову област пресијеца пловни Средњоњемачки канал (Мителанд). ==== Масиви и котлине средње Њемачке ==== Масиви и котлине средње Њемачке налазе се у централном дијелу земље, између Сјеверноњемачке низије на сјеверу и алпског подручја на југу. Геолошки припадају пространој зони Херцинида (варисцијшки лу) између којих су спуштене дубоке котлине. Масиви се међусобно разликују по свом облику и надморској висини. На западу се налази Рајнски кристаласти масив кога пресијеца ријека Рајна, у централном дијелу је масив Харц који се издиже изнад низије прекривене флувио-глацијалним седиментима. На југозападу је [[Шварцвалд]]. Три главна планинска ланца у Хесену су Вестервалд (672 м), Рен (950 м) и Фогелсберг (774 м), а на њих се даље на истоку настављају Тириншка шума (982 м) и Франачка шума, те даље планине у пограничном подручју са Чешком, Рудне планине и Чешка шума. Сјеверније се налазе усамљене острвске планине, Ротхар (841 м) и Харц (1.142 м).{{sfn|Давидовић|2004|p=275}} Између Тириншке и Франачке шуме и Харца налази се Тириншка завала лонгитудинално омеђена двјема тектонским линијама. Источно од Тирингије и јужније од зоне Берда налази се Саксонија чијим рељефом доминирају Чешко-њемачке рудне планине изграђене од старих стијена херциншке орогенезе. У басену између Шварцвалда и Швапске Јуре (око 800 м) налази се покрајина Баден-Виртемберг. ==== Субалпска и алпска регија ==== Субалпско и алпско подручје простире се источно од Виртемберга, односно јужно од Дунава. Дуж границе с Аустријом издижу се вијенци кречњачких Предалпа који достижу висине и до 3.000 m и то је алпски дио Њемачке (субалпска зона се у највећој мјери изједначава с територијом Баварске). Највиши врх њемачких Алпа, а самим тим и цијеле Њемачке, је [[Цугшпиц]] с надморском висином од 2.963 метра. Њемачке Алпе су изграђене од мезозојских кречњака и испресијецани су бројним мањим трансверзалним долинама чијим дном протичу већи и мањи водотоци (најважније су притоке Дунава Лех, Изар, Ин). Ово је туристички најразвијенији дио Њемачке и ту се налази и познати зимски центар Гармиш-Партенкирхен. Баварска висораван налази се у сјеверном дијелу регије и простире се од сјеверна алпске подгорине до Дунава. Дунав кроз Њемачку тече дужином од 362 км{{sfn|Давидовић|2004|p=276}} и његова долина је у том подручју изграђена од кречњачких и кристаластих стијена (њемачку територију напушта код града Пасауа). Баварска висораван је изграђена од моренских наноса нанесених путем ледника који су се кретали са Алпа. Просјечне надморске висине висоравни крећу се од 600 до 900 m. Висораван пресијецају бројне ријеке које долазе са Алпа, а бројна су и мања ледничка језера. ==== Порајње ==== Порајње или Рајнско-вестфалска област налази се у западном дијелу земље и његовим пејзажом доминира долина ријеке Рајне. Ова регија се даље дијели на 6 подрегија — Горњорајнска долина, Сарски басен, Средњорајнска долина, Келнски басен, Рурски басен и Минстерски басен (Вестфалија). Горњорајнска долина представља тектонски спуштени ров који је у геолошкој прошлости био ујезерена површина, све док се Рајна сутјескама није пробила кроз старе кристаласте стијене и језерску воду „одвела” ка Сјеверном мору. Сама долина је полигенетског поријекла, на шта указују тектонске линије испод Вогеза на западу и Шварцвалда на истоку, гдје је формиран тектонски ров ([[грабен]]). Између долина Рајне и Мозела налази се Сарски басен, површине око 2.500 km², подручје са изванредно великим залихама каменог угља. Средњорајнска долина обухвата сужени, клисурасти, дио долине Рајне настао пробијањем ријеке између старих кристаластих масива Хинсрика на западу и Тауруса на истоку, те сјеверније између Ајфела на западу и Вестервалда са Зауерландом на истоку. Најужа сутјеска је [[Лорелај]] која се уздиже 132 метра изнад нивоа ријеке. Важније ријеке у овом подручју су још и Мозел и Лан које су уливају у Рајну код Кобленца. Регион је познат по бројним термалним изворима. Келнски басен се налази сјеверније по изласку Рајне из клисурастог дијела корита и формиран је од флувијалних и флувиоглацијалних седимената. На ободу басена су лесне терасе, док су виши дијелови под шумама. Западно од Рајне је Рурски басен који се пружа у дужини од око 140 км (у смјеру запад-исток) на површини од око 5.000 km².{{sfn|Давидовић|2004|p=282}} Рур представља индустријско срце Њемачке. Рурски басен се на сјевероистоку продужује у Минстерски басен који повезује долину Рајне са Доњом Саксонијом. === Клима === Највећи дио Њемачке има [[Умерена клима|умјерену сезонску климу]] у којој преовлађују влажни вјетрови. Земља се налази између [[морска клима|океанске]] западноевропске и [[континентална клима|континенталне]] источноевропске климе. Климу ублажава [[Северноатлантска струја|Сјеверноатлантска струја]], сјеверни крак [[Голфска струја|Голфске струје]]. Ова топла морска струја утиче на подручја која излазе на Сјеверно море; посљедично, клима на сјеверозападу и западу је океанска. Годишњи просјек падавина у Њемачкој је 789 mm; не постоји досљедна сушна сезона. Зиме су хладне, а љета топла; температуре могу прећи 30 °C.<ref name="climate">{{Cite web |url=http://www.germanculture.com.ua/library/facts/bl_climate.htm |title=Climate in Germany |publisher=GermanCulture |access-date=26. 3. 2011}}</ref> На истоку је клима више континентална: зиме могу бити веома хладне, а љета веома топла; могу се јавити дужи [[суша|сушни]] периоди. Средња и јужна Њемачка су прелазне области, у којима се разликују умјерена океанска или континентална клима. Поред морске и континенталне климе које преовлађују у највећем дијелу земље, област Алпи на крајњем југу и — у мањој мјери — неке области побрђа средње Њемачке могу имати планинску климу, с ниским температурама и већом количином падавина.<ref name="climate" /> <gallery mode="packed"> Totengrund seitlich Seitenlicht.jpg|Пејзаж [[Линебуршка пустара|Линебуршке пустаре]] у прољеће Mittelrhein Burg Katz.jpg|Долина Рајне у [[Лорелај]]у у љето Aussicht vom Streckelsberg (10580234866).jpg|Балтичка обала на острву [[Уседом]] у јесен Zugspitze Westansicht.JPG|Западна страна врха [[Цугшпице]] у зиму </gallery> === Биодиверзитет === Територија Њемачке се може подијелити на два [[екорегион]]а: европско-средоземне планинске [[широколисне и мешовите шуме умерених предела|мјешовите]] [[шума|шуме]] и сјеверноисточни-атлантски [[животне заједнице мора|поморски]] [[гребен]]и.<ref>{{Cite web |url=http://wwf.panda.org:80/about_our_earth/ecoregions/ecoregion_list/ecoregions_country/ecoregions_country_g.cfm |title=Terrestrial Ecoregions |publisher=WWF |archive-url=https://web.archive.org/web/20160729204335/http://wwf.panda.org/about_our_earth/ecoregions/ecoregion_list/ecoregions_country/ecoregions_country_g.cfm |archive-date=29. 7. 2016 |url-status=dead |access-date=19. 3. 2011}}</ref> Већину Њемачке је 2008. године покривало обрадиво земљиште (34%) или шуме{{\}}шумовити крај (30,1%); само 13,4% површине чинили су стални [[пашњак|пашњаци]], а 11,8% било је покривено [[насеље|насељима]] или [[улица]]ма.<ref>{{Cite web |url=http://www.agribenchmark.org/fileadmin/Dateiablage/B-Cash-Crop/Conferences/2010/Presentations/Poster_Germany.pdf |title=Arable farming in Germany |last=Strohm |first=Kathrin |year=2010 |publisher=Agri benchmark |access-date=14. 4. 2011}}</ref> [[Датотека:AguilaReal1.jpg|мини|[[Сури орао]], заштићена {{nowrap|птица-грабљивица}}]] Биљке и животиње које живе на територији Њемачке уобичајене су за средњу Европу. [[Буква|Букве]], [[храст]]ови и друго [[Листопадна биљка|листопадно]] дрвеће чини једну трећину шума; површине под [[четинари]]ма се повећавају [[пошумљавање]]м. [[Смрча]] и [[јела]] преовлађују у вишим планинама, док се [[Бор (биљка)|бор]] и [[ариш]] налазе на пјесковитом тлу. Има много врста [[папрати]], [[цвет|цвијећа]], [[гљиве|гљива]] и [[маховина]]. Од дивљих животиња на територији Њемачке станишта су нашли [[црвени јелен]], [[дивља свиња]], [[муфлон]], [[риђа лисица|лисица]], [[јазавац]], [[европски зец|зец]] и мали број [[Европски дабар|даброва]].{{sfn|Bekker|2005|p=14}} [[Пруско плаво|Плави]] [[њивски различак|њивски]] [[различак]] један је од њемачких националних симбола.{{sfn|Cleene|Lejeune|2002|p=| loc = The Cornflower was once the floral emblem of Germany (hence the German common name Kaiserblume).}} У Њемачкој постоји 16 [[Национални парк|националних паркова]], међу којима су: [[Национални парк Јазмунд|Јазмунд]], [[Национални парк Западнопомеранијска лагуна|Западнопомеранијска лагуна]], [[Национални парк Мириц|Мириц]], [[Национални парк Ваденско море|Ваденско море]], [[Национални парк Харц|Харц]], [[Национални парк Хајнрих|Хајнрих]], [[Национални парк Шварцвалд|Шварцвалд]], [[Национални парк Саксонска Швајцарска|Саксонска Швајцарска]], [[Национални парк Баварска шума|Баварска шума]] и [[Национални парк Берхтесгаден|Берхтесгаден]]. Поред националних паркова, постоји још 15 [[човек и биосфера|резервата биосфере]] и 98 [[парк природе|паркова природе]]. У Њемачкој ради више од 400 регистрованих [[зоолошки врт|зоолошких вртова]], што је највећи број у једној земљи.<ref>{{Cite web |url=http://www.americanzoos.info/Zoofacts.html |title=Zoo Facts |publisher=Zoos and Aquariums of America |archive-url=https://web.archive.org/web/20031007010357/http://www.americanzoos.info/Zoofacts.html |archive-date=7. 10. 2003 |url-status=dead |access-date=16. 4. 2011}}</ref> [[Берлински зоолошки врт]], отворен [[1844]]. године, најстарији је зоолошки врт у Њемачкој и представља најсвеобухватнију збирку животињских врста на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.zoo-berlin.de/zoo/unternehmen/historie.html |title=Der Zoologische Garten Berlin |publisher=Zoo Berlin |language=de |access-date=19. 3. 2011 |archive-date=30. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430015152/http://www.zoo-berlin.de/zoo/unternehmen/historie.html |url-status=dead }}</ref> === Урбанизација === Њемачка има укупно [[Списак градова у Немачкој|2.060 мјеста и градова]] (јануар 2017). Постоји 11 званично признатих [[Метрополитанско подручје#Немачка|метрополитанских региона]] у Њемачкој. Као [[региополис|региополе]] идентификују се 34 града. Највећа [[конурбација]] је регион [[Рајна-Рур]] (11,7 милиона становника 2008. године) који чине Диселдорф (глави град Сјеверне Рајне-Вестфалије), Келн, Бон, Дортмунд, Есен, Дуизбург и Бохум.<ref>{{Cite web |url=http://www.deutsche-metropolregionen.org/fileadmin/ikm/01_monitoring/IKM_Monitoring2010.pdf |title=Regionales Monitoring 2010 – Daten und Karten zu den Europäischen Metropolregionen in Deutschland |year=2010 |publisher=Bundesamt für Bauwesen und Raumordnung |language=de |access-date=11. 3. 2012 |pages=10 |archive-date=12. 07. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120712162917/http://www.deutsche-metropolregionen.org/fileadmin/ikm/01_monitoring/IKM_Monitoring2010.pdf |url-status=dead }}</ref> {{Највећи градови у Немачкој}} == Историја == {{главни|Историја Немачке{{!}}Историја Њемачке}} [[Датотека:1600 Himmelsscheibe von Nebra sky disk anagoria.jpg|мини|усправно|[[Небески диск Небра]]]] Открићем доње вилице [[Мајер 1]] доказује се да су [[праљуди]] живјели на простору данашње Њемачке најмање прије 600.000 година.<ref>{{Cite journal |date=27. 8. 2010 |title=Radiometric dating of the type-site for Homo heidelbergensis at Mauer, Germany |url=http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full |volume=107 |doi=10.1073/pnas.1012722107 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005057/http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full |archive-date=1. 1. 2015 |access-date=27. 8. 2010 |work=[[Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|PNAS]]| pages = 19726–19730 }}</ref> Најстарији пронађени ловачки прибор откривен је у руднику угља у [[Шенинген]]у, гдје је пронађено и 380.000 година старо дрвено копље.<ref>{{Cite web |url=http://archive.archaeology.org/9705/newsbriefs/spears.html |title=World's Oldest Spears |date=3. 5. 1997 |website=archive.archaeology.org |access-date=27. 8. 2010}}</ref> Долина [[Неандертал]] је била мјесто гдје је откривен први несавремени људски фосил; нова врста људи названа је [[Неандерталац|Неандерталци]]. Фосили [[Неандертал 1]] стари су око 40.000 година. Докази постојања савремених људи, сличног датума, пронађени су у пећинама [[Швапска Јура|Швапске Јуре]] код Улма. Проналазак укључује 42.000 година стару птичију кост и [[слоновача|бјелокост]] [[мамут]]а, што су најстарији музички инструменти икада пронађени;<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-18196349 |title=Earliest music instruments found |date=25. 5. 2012 |publisher=BBC |access-date=25. 5. 2012}}</ref> 40.000 година стару скулптуру {{nowrap|[[Лављи човек|Човјек-лав]]}} ({{јез-њем|Löwenmensch}}) из леденог доба, која је најстарије неспорно [[фигуративна уметност|фигуративно дјело]] икада пронађено;<ref>{{Cite web |url=http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595 |title=Ice Age Lion Man is world's earliest figurative sculpture |date=31. 1. 2013 |website=The Art Newspaper |archive-url=https://web.archive.org/web/20150215162121/http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595 |archive-date=15. 2. 2015 |access-date=31. 1. 2013}}</ref> и 35.000 стару [[Венера из Холефелса|Венеру из Холефелса]] ({{јез-њем|Venus vom Hohlefels}}), која је најстарије неспорно људско фигуративно дјело икада пронађено.<ref>{{Cite web |url=http://donsmaps.com/hohlefelsvenus.html |title=The Venus of Hohle Fels |date=14. 5. 2009 |website=donsmaps.com |access-date=14. 5. 2009}}</ref> [[Небески диск Небра]] ({{јез-њем|Himmelsscheibe von Nebra}}), бронзани артефакт настао током европског бронзаног доба, пронађен је у близини [[Небра (Унструт)|Небре]] у Саксонији-Анхалт и дио је [[Унеско]]вог програма Памћење свијета.<ref>{{Cite news |url=http://www.unesco.org/new/en/communication-and-information/flagship-project-activities/memory-of-the-world/register/full-list-of-registered-heritage/registered-heritage-page-6/nebra-sky-disc/ |title=Nebra Sky Disc | year=2013 |work=Unesco memory of the World}}</ref> === Германска племена и Франачко царство === {{главни|Германија|Велика сеоба народа|Франачка}} [[Датотека:Grandes invasions Empire romain-sr.svg|мини|лево|Сеоба у Европу (100—500. н. е.)]] Сматра се да германска племена датирају из [[Нордијско бронзано доба|нордијског бронзаног]] или [[Археологија северне Европе#Предримско гвоздено доба|предримског гвозденог доба]]. Од јужне [[Скандинавија|Скандинавије]] и сјеверне Њемачке, племена су се почела ширити на југ, запад и исток у [[1. век п. н. е.|1. вијеку п. н. е.]], дошавши у додир с [[Келти|келтским]] племеном [[Гали|Гала]], као и са [[Ирански народи|иранским]], [[Балтички народи|балтичким]] и [[Словени|словенским племенима]] у средњој и [[источна Европа|источној Европи]].{{sfn|Claster|1982|p=35}} За вријеме владавине [[Октавијан Август|Августа]], Рим покреће инвазију на Германију (простор од Рајне до [[Урал (планина)|Урала]]). Три римске легије [[9|9. године н. е.]] предвођене [[Публије Квинтилије Вар|Варом]] поразило је племе [[Херусци]] на челу са [[Арминије]]м. До [[100|100. године н. е.]], када је [[Тацит]] написао своју ''[[Германија (књига)|Германију]]'', германска племена су населила ток Рајне и Дунава ([[Лимес Германикус]]), заузимајући већину подручја данашње Њемачке; Аустрију, Баден-Виртемберг, јужну Баварску, јужни Хесен и западно [[Порајње]], које је било римска провинција.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=9–13}} [[Датотека:Frankish Empire 481 to 814-sr.svg|мини|Успон Франачког царства ({{nowrap|481—814}}. н. е.)]] У [[3. век|3. вијеку]] настала су велика западногерманска племена: [[Алемани]], [[Франци]], [[Хати]], [[Саси]], [[Фризи]], [[Сикамбри]] и [[Тиринжани]]. Око [[260]]. године германска племена су се пробила кроз Лимес у подручја која су контролисали Римљани.{{sfn|Bowman|Cameron|Garnsey|2005|p=442}} Након инвазије [[Хуни|Хуна]] из [[375]]. године, и с [[Пад Римског царства|падом Рима]] 395. године, германска племена су се помјерила даље на југ. Истовремено, настало је неколико великих племена на подручју данашње Њемачке, која су раселила мања германска племена или овладала њима. Велика подручја позната од периода [[Меровинзи|Меровинга]] као [[Аустразија]], [[Неустрија]] и [[Аквитанско војводство|Аквитанија]] освојили су Франци који су успоставили [[Франачка|Франачко царство]], напредујући даље на исток да би покорили [[Војводство Саксонија|Саксонију]] и [[Војводство Баварска|Баварску]]. Област данашње источне Њемачке насељавали су племенски савези [[Полапски Словени|Полапских Словена]], и то [[Лужички Срби (племенски савез)|Срби]], [[Љутићи (племе)|Љутићи]] и [[Ободрити|Бодрићи]].{{sfn|Fulbrook|1994|pp=9–13}} === Источна Франачка и Свето римско царство === {{главни|Источна Франачка|Свето римско царство}} Године [[800]], франачки краљ [[Карло Велики]] крунисан је за цара и основано је [[Каролиншко царство]], које је [[Верденски споразум|843. године подијељено]] између његових насљедника. Након распада Франачке, историја Њемачке била је 900 година испреплетена са историјом Светог римског царства, које је настало од источног дијела Франачке за вријеме Карла Великог. Подручје првобитно познато као [[Источна Франачка]] простирало се од Рајне на западу до [[Лаба|Елбе]] на истоку и од Сјеверног мора на сјеверу до Алпи на југу.{{sfn|Fulbrook|1994|p=11}} [[Отонска династија|Отонски владари]] (919—1024) ојачали су неколико главних војводстава и њемачки краљ [[Отон I, цар Светог римског царства|Отон I]] крунисан је као свети римски цар ових области [[962]]. године. [[Папа Гргур V|Гргур V]] је [[996]]. године постао први њемачки папа, кога је поставио његов рођак [[Отон III, цар Светог римског царства|Отон III]], који је убрзо постао свети римски цар. Свето римско царство припојило је сјеверну Италију и [[Краљевина Арелат|Бургундију]] за вријеме владавине [[Салијска династија|салијских царева]] (1024—1125), иако су цареви изгубили моћ кроз [[Борба за инвеституру|борбу за инвеституру]].{{sfn|McBrien|2006|p=138}} [[Датотека:Lucas Cranach d.Ä. - Martin Luther, 1528 (Veste Coburg).jpg|мини|усправно=0.7|[[Мартин Лутер]] {{nowrap|(1483—1546)}}, покренуо је 1517. протестантску реформацију]] У [[12. век|12. вијеку]], за вријеме [[хоенштауфен]]ских царева (1138—1254), њемачки кнежеви су проширили свој утицај на југ и исток на подручје насељено [[Словени]]ма; они су охрабривали насељавање Нијемаца у овим подручјима, као дио покрета насељавања истока. Чланови [[Ханза|Ханзеатског савеза]], већином сјеверни њемачки градови, напредовали су у ширењу трговине.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=13–24}} На југу, Велико равензбуршко трговачко друштво имало је сличну сврху. Декрет [[Златна була (1356)|Златна була]] је [[1356]]. године издао цар [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карло IV]]; истим је обезбијеђена основна уставна структура Светог римског царства и утврђено седам [[кнежеви-изборници|{{nowrap|кнежева-изборника}}]] који су владали најмоћнијим кнежевинама и надбискупијама (и који су бирали цара).{{sfn|Fulbrook|1994|p=27}} Број становника у првој половини [[14. век|14. вијека]] је опао, због [[Велика глад (1315—1317)|Велике глади]] из [[1315]]. године, коју је пратила [[Црна смрт]] од [[1348]]. до [[1350]]. године.<ref>{{Cite book |url=http://www.vlib.us/medieval/lectures/black_death.html |title=The Great Famine (1315–1317) and the Black Death (1346–1351) Harry |last=Nelson |first=Lynn |publisher=University of Kansas |access-date=27. 8. 2017 |archive-date=08. 03. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080308175242/http://www.vlib.us/medieval/lectures/Black_death.html |url-status=dead }}</ref> Упркос паду становника, њемачки умјетници, инжењери и научници развили су широк спектар техника сличних онима које су користили италијански умјетници и инжењери за вријеме процвата {{nowrap|градова-држава}} као што су [[Венеција]], [[Фиренца]] и [[Ђенова]]. Умјетничка и културна средишта у њемачким државама дала су многе умјетнике; нпр. аугзбуршког сликара [[Ханс Холбајн Старији|Ханса Холбајна]] и његовог [[Ханс Холбајн Млађи|сина]], као и [[Албрехт Дирер|Албрехта Дирера]]. [[Јохан Гутенберг]] је у Европи осмислио [[штампарска машина|технику штампања]] покретним словима, проналазак који је поставио основу за [[Демократизација знања|приближавање образовања масама]].{{sfn|Eisenstein|1980|pp=3–43}} [[Датотека:Holy Roman Empire 1648-sr.svg|мини|лево|200п|[[Свето римско царство]] 1648. године, након [[Вестфалски мир|Вестфалског мира]] којим је завршен [[Тридесетогодишњи рат|{{nowrap|30-годишњи}} рат]]]] Витенбершки монах [[Мартин Лутер]] године [[1517]]. објавио је својих „[[Деведесет пет теза]]”, осудивши дјеловање [[Католичка црква|Католичке цркве]] и започевши [[Протестантска реформација|Протестантску реформацију]]. [[Аугзбуршки мир|Аугзбуршким миром]] из [[1555]]. године успостављено је [[Лутеранизам|лутеранство]] као прихватљива алтернатива [[католицизам|римском католицизму]], али такође је одређено да ће вјера кнеза бити вјера његовог народа, а овај принцип је назван ''{{јез|la|[[Cuius regio, illius religio]]}}''. Аугзбуршки мир није успио да се позабави другим вјерским питањима: нпр. [[Калвинизам|реформисана вјера]] и даље се сматрала [[јерес]]ом и принцип се није бавио могућом [[конверзија (религија)|конверзијом]] црквеног владара, што се догодило [[1583]]. године у [[Изборна кнежевина Келн|Изборној кнежевини Келн]]. Од [[Келнски рат|Келнског рата]] (1583—1588) до краја [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] (1618—1648), вјерски сукоби разорили су њемачке земље.<ref>{{Cite journal |last=Philpott |first=Daniel |year=2000 |title=The Religious Roots of Modern International Relations |url=https://archive.org/details/sim_world-politics_2000-01_52_2/page/206 |journal=World Politics |volume=52 |issue=2 |doi=10.1017/S0043887100002604| pages = 206–245 }}</ref> Тридесетогодишњи рат смањио је укупно становништво њемачких држава за око 30%, а на неким мјестима и до 80%.{{sfn|Macfarlane|1997|p=51}} [[Вестфалски мир]] склопљен [[1648]]. године окончао је [[свети рат|вјерске ратове]] међу њемачким државама. Послије [[1648]]. њемачки владари су могли да изаберу римокатоличку, лутеранску или реформисану вјеру као своју званичну религију.{{sfn|Holborn|1982|p=}} У [[18. век|18. вијеку]], Свето римско царство се састојало од отприлике 1.800 [[Списак територија у Светом римском царству|територија]].{{sfn|Gagliardo|1980|pp=12–13}} Разрађени правни систем започет низом [[Империјалне реформе|Империјалних реформи]] (око 1450—1555) створио је [[Империјални посјед|империјалне посједе]] ({{јез-њем|Reichsstand}}, {{јез-лат|status imperii}}) и обезбиједио значајну мјесну аутономију међу црквеним, секуларним и насљедним државама, што се огледало у [[Рајхстаг (Свето римско царство)|Империјалној дијети]] ({{јез-њем|Reichstag}}, {{јез-лат|Dieta imperii}}). [[Хабзбурзи|Хабзбуршка династија]] је држала царску круну од [[1483]]. до [[1740]]. — године смрти [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карла VI]]. Немајући мушке насљеднике, он је убиједио {{nowrap|кнежеве-изборнике}} да задрже хабзбуршку [[хегемонија|хегемонију]] у царској канцеларији пристанком на [[Прагматична санкција|Прагматичну санкцију]]. Ово је коначно ријешено [[Рат за аустријско наслеђе|Ратом за аустријско насљеђе]]; [[Ахенски мир (1748)|Ахенским миром]], кћерка Карла VI [[Марија Терезија]] владала је Царством као {{nowrap|[[Краљица-консорт|царица-консорт]]}} — док је њен супруг, [[Франц I, цар Светог римског царства|Франц I]], постао [[Цар Светог римског царства|свети римски цар]]. Од [[1740]]. године, [[Аустријско-пруско ривалство|дуализам]] између аустријске [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и [[Пруско краљевство|Пруског краљевства]] доминирао је њемачком историјом. Године [[1772]], па поново [[1793]]. и [[1795]], двије доминантне њемачке државе — Аустрија и Пруска, заједно с [[Руска Империја|Руским царством]], споразумно су [[Поделе Пољске|подијелиле Пољску]] — дијелећи међу собом земље [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државне заједнице Пољске и Литваније]]. Као резултат подјеле, милиони Пољака су се нашли под владавином двије њемачке монархије. Међутим, припојене области — иако у саставу Пруског краљевства и Хабзбуршке монархије — никада се нису правно сматрале дијелом Светог римског царства.{{sfnm|1a1=Bideleux|1a2=Jeffries|1y=1998|1p=156|2a1=Batt|2a2=Wolczuk|2y=2005|2p=153}} Током периода [[Француски револуционарни ратови|Француских револуционарних ратова]], заједно с доласком [[Наполеонова ера|Наполеонове ере]] и [[Немачка медијатизација#Последње распуштање из фебруара 1803.|посљедњим засједањем Империјалне дијете]], већину секуларних [[Слободни империјални град|слободних и империјалних градова]] ({{јез-њем|Freie und Reichsstädte}}) припојиле су династичке земље; црквене територије су [[секуларизација|секуларизоване]] и [[анексија|припојене]]. Свето римско царство се [[1806]]. године распало, а њемачке државе (најзначајније [[Рајнска конфедерација|Рајнбунд]]) пале су под француски утицај. Све до [[1815]]. године, Француска, Русија, Пруска и Хабзбурзи надметали су се за превласт над њемачким државама током [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]].{{sfn|Fulbrook|1994|p=97}} === Њемачка конфедерација и Њемачко царство === {{главни|Немачка конфедерација{{!}}Њемачка конфедерација|Немачко царство{{!}}Њемачко царство|Немачке колоније{{!}}Њемачко колонијално царство}} Након пада [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]], сазван је [[Бечки конгрес]] године [[1814]]; основана је [[Немачка конфедерација|Њемачка конфедерација]], слаб савез [[Списак држава у Немачкој конфедерацији|39 суверених држава]]. Именовање цара Аустрије за сталног предсједника Конфедерације сматрало се неуспјехом Конгреса да прихвати утицај Пруске на њемачке државе, што је пореметило дугогодишње надметање између интереса Хабзбурга и Хоенцолерна. Неслагање с рестаурационом политиком дјелимично је довео до пораста [[Либерализам у Немачкој|либералног]] покрета, након чега су услиједиле нове репресивне мјере аустријског државника [[Клеменс Венцел фон Метерних|Метерниха]] (1773—1859). ''[[Цолферајн]]'', царинска унија, даље је продубљивао економско јединство у њемачким државама.<ref>{{Cite journal |last=Henderson |first=W. O. |year=1934 |title=The Zollverein |journal=History |volume=19 |issue=73 |doi=10.1111/j.1468-229X.1934.tb01791.x| pages = 1–19 }}</ref> [[Национализам|Националне]] и [[либерализам|либералне]] идеје [[Француска револуција|Француске револуције]] добијале су све већу подршку међу многим Нијемцима — посебно међу младима. [[Фестивал Хамбах]] у мају 1832. године био је главни догађај подршке [[Немачко питање|њемачком јединству]], слободи и демократији. У свјетлу низа [[револуције 1848—1849.|револуционарних покрета широм Европе]], којима је успјешно успостављена република у [[Француска|Француској]], интелектуалци и обични људи започели су револуцију у њемачким државама. Пруском краљу [[Фридрих Вилхелм IV|Фридриху Вилхелму IV]] понуђена је титула [[цар]]а, али с губитком моћи одбио је круну и предложени устав, што је привремено зауставило покрет.<ref name="state" /> [[Датотека:Wernerprokla.jpg|мини|Оснивање Њемачког царства у Версају [[1871]]. године; Фон Бизмарк је у средини, у бијелој униформи]] Краљ [[Вилхелм I Немачки|Вилхелм I]] именовао је [[1862]]. године [[Ото фон Бизмарк|Фон Бизмарка]] за новог [[министар-предсједник Пруске|министра-предсједника Пруске]]. Бизмарк је [[1864]]. године успјешно закључио [[Други шлезвички рат|рат против Данске]], на [[Јиланд]]у промовишући њемачке интересе изнад данских. Пруска побједа [[1866]]. у [[Аустријско-пруски рат|Аустријско-пруском рату]] омогућила му је да створи [[Севернонемачка конфедерација|Сјеверноњемачку конфедерацију]] и да искључи Аустрију из федералних послова. Након француског пораза у [[Француско-пруски рат|Француско-пруском рату]], њемачки кнежеви су [[1871]]. у [[Версајски дворац|Версају]] прогласили [[Немачко царство|Њемачко царство]], уједињујући све распарчане дијелове Њемачке изузев Аустрије. Пруска је била доминантна конститутивна држава новог царства: краљеви из династије [[Хоенцолерн]] истовремено су владали као њемачки цареви, а [[Берлин]] је постао пријестоница.<ref name="state" /> [[Датотека:Deutsches Reich 1871-1918.png|лево|мини|Њемачко царство (1871—1918), с Пруским краљевством означеним плавом бојом]] У периоду ''[[Гриндерцајт]]'' након [[Уједињење Немачке 1871.|уједињења Њемачке]], Бизмаркова спољна политика као [[Канцелар (Њемачка)|канцелара Њемачке]] за вријеме цара Вилхелма I осигурала је статус Њемачке као моћне државе, оснивањем савеза, изоловањем Француске дипломатским путем и избјегавањем рата. За вријеме цара [[Вилхелм II Немачки|Вилхелма II]], Њемачка је (попут других европских држава) почела да води [[империјализам|империјалистичку]] политику, што је довело до трвења са сусједним државама. Већина савеза у којима је Њемачка била није обновљена. Ово је довело до стварања [[Двојна алијанса 1879.|Двојне алијансе]] с вишенационалном [[Аустроугарска|Аустроугарском]], промовишући барем [[Добронамјерна неутралност|добронамјерну неутралност]], ако не и потпуну војну подршку. Услиједио је [[Тројни савез (1882)|Тројни савез]] из [[1882]]. године са Италијом, довршавајући средњоевропски географски савез који илуструје њемачке, аустроугарске и италијанске страхове од француског и/или руског напада. Слично, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]], Француска и Русија такође [[Тројна антанта|закључују савез]] како би се заштитили од хабзбуршког мијешања у руске интересе на Балкану или њемачког мијешања у француске интересе.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=135, 149}} На [[Берлинска конференција|Берлинској конференцији]] године [[1884]], Њемачка је захтијевала неколико [[Списак бивших немачких колонија|колонија]] — укључујући [[Немачка источна Африка|Њемачку Источну Африку]], [[Немачка југозападна Африка|Њемачку Југозападну Африку]], [[Тоголанд]] и [[Немачки Камерун|Камерун]].{{sfn|Clark|Black|2005|p=202}} Касније, Њемачка је проширила своје колонијално царство на [[Немачка Нова Гвинеја|Њемачку Нову Гвинеју{{\}}Микронезију]] и [[Немачка Самоа|Њемачку Самоу]] у Тихом океану те [[Концесија залива Кијаучоу|Кијаучоу (Ђаоџоу)]] у Кини. У ономе што је касније било познато као „Први геноцид двадесетог вијека”, између [[1904]]. и [[1907]]. године, њемачка колонијална власт у Југозападној Африци (данашња [[Намибија]]) наредила је [[Геноцид над народима Хереро и Нама|истребљење мјесних народа Хереро и Нама]], као казнену мјеру због дизања побуне против њемачке колонијалне власти. Укупно, око 100.000 људи — 80% припадника народа [[Хереро]] и 50% припадника народа [[Нама (народ)|Нама]] — нестало је у сабирним логорима, гдје је већина умрла од болести, злостављања и исцрпљености или од дехидрације и изгладњивања у селима гдје су држани лишени воде и хране.{{sfn|Olusoga|Erichsen|2010|p=}}<ref>{{Cite web |url=https://www.theguardian.com/commentisfree/2015/apr/18/pope-francis-armenian-genocide-first-20th-century-namibia |title=Dear Pope Francis, Namibia was the 20th century's first genocide |last=Olusoga |first=David |date=18. 4. 2015 |website=The Guardian |publisher=The Guardian News and Media Limited |access-date=11. 6. 2016}}</ref> [[Сарајевски атентат|Убиство]] аустроугарског престолонасљедника [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] које се десило [[28. јун]]а [[1914]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]], дало је повод Аустроугарској да нападне [[Краљевина Србија|Србију]] и започне [[Први светски рат|Први свјетски рат]]. Након четири године ратовања, у којем је погинуло око два милиона њемачких војника,<ref>{{Cite news |url=http://www.spiegel.de/international/germany/aged-107-last-german-world-war-i-veteran-believed-to-have-died-a-530319.html |title=Last German World War I Veteran Believed to Have Died |last=Crossland |first=David |date=22. 1. 2008 |work=Spiegel Online |access-date=25. 3. 2011}}</ref> општим примирјем 11. новембра су завршене борбе и њемачке снаге су се вратиле кући. Њемачка револуција је избила новембра [[1918]]. и цар Вилхелм II и сви њемачки владајући кнежеви абдицирали су са својих позиција и одговорности. Ново њемачко руководство потписало је [[1919]]. године [[Версајски споразум]]. Према овом споразуму, Њемачка је као дио Централних сила признала пораз од Савезника у једном од најкрвавијих сукоба свих времена. Нијемци су споразум сматрали понижавајућим и неправедним, што историчари виде као један од разлога будућег успона [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]].{{sfn|Boemeke|Feldman|Glaser|1998|pp=1–20; 203—220; 469—505}} Након пораза у Првом свјетском рату, Њемачка је изгубила око 13% своје европске територије (области већином насељене Пољацима, Французима и Данцима, које су биле изгубљене послије [[Великопољски устанак (1918—1919)|Великопољског устанка]], [[Новембар 1918. у Алзас-Лорену|повратка Алзас-Лорена]] и [[Шлезвишки плебисцит|Шлезвишког плебисцита]]), као и свих колонијалних посједа у Африци и Океанији.<ref>{{Cite web |url=https://www.ushmm.org/outreach/en/media_nm.php?MediaId=1620 |title=GERMAN TERRITORIAL LOSSES, TREATY OF VERSAILLES, 1919 |website=United States Holocaust Memorial Museum |publisher=United States Holocaust Memorial Museum, Washington, DC |access-date=11. 6. 2016}}</ref> === {{сидро|Вајмарска република и Нацистичка Њемачка}}Вајмарска република и Трећи рајх === {{главни|Вајмарска република|Трећи рајх}} [[Датотека:Bundesarchiv B 145 Bild-P011502, Berlin, Reichskanzlei, Philipp Scheidemann.jpg|мини|усправно|[[Филип Шајдеман]] проглашавање Њемачку Републику с прозора Рајхсканцелаја 9. новембра 1918.]] Њемачка је постала република на почетку [[Новембарска револуција|Њемачке револуције]] у новембру 1918. године. Предсједник [[Фридрих Еберт]] потписао је [[11. август]]а [[1919]]. године демократски [[Вајмарски устав]].{{sfn|Fulbrook|1994|pp=156–160}} У каснијој борби за власт, крајње љевичарски комунисти су [[Баварска Совјетска Република|преузели власт у Баварској]], али конзервативни елементи у другим дијеловима Њемачке покушали су да сруше Републику у [[Капов пуч|Каповом пучу]]. Пуч је подржавао дио Рајхсвера и друге конзервативне, националистичке и монархистичке фракције. Након бурног периода уличних борби у главним индустријским средиштима, белгијске и француске окупације Рура и пораста инфлације што је кулминирало хиперинфлацијом 1922—1923, [[Дозов план|плана реструктурирања дуга]] и стварања [[Рентен марка|нове валуте]] 1924. године, започело је доба [[Златне двадесете|златних двадесетих]] ({{јез-њем|Goldene Zwanziger}}) — период повећаних умјетничких иновација и либералног културног живота. Историчари описују период између [[1924]]. и [[1929]]. као „дјелимично стабилан”.{{sfn|Williamson|2015|pp=186–204}} Свјетска [[Велика криза|Велика депресија]] погодила је Њемачку 1929. године. Након [[Немачки савезни избори 1930.|савезних избора]] [[1930]], влада канцелара [[Хајнрих Брининг|Хајнриха Брининга]] омогућила је предсједнику [[Паул фон Хинденбург|Фон Хинденбургу]] да дјелује без одобрења парламента. Бринингова влада је спроводила [[Узроци Велике кризе#Ликвидационизам остављања на миру (1929—1933)|политику фискалне штедње]] и [[Вајмарска република#Економски проблеми|дефлације]] која је изазвала високу незапосленост, скоро 30% до [[1932]]. године.<ref>{{Cite web |url=http://www.holocaustchronicle.org/StaticPages/50.html |title=PROLOGUE: Roots of the Holocaust |publisher=The Holocaust Chronicle |access-date=28. 9. 2014}}</ref> [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичка партија]] предвођена [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] побиједила је на [[Немачки савезни избори јула 1932.|посебним савезним изборима]] 1932. године. Након низа неуспјешних влада, Фон Хинденбург [[30. јануар]]а [[1933]]. године именује Хитлера за канцелара Њемачке.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=155–158, 172—177}} Након [[паљење Рајхстага|паљења Рајхстага]], декретом је укинуо сва грађанска права и за недјељу дана је отворен први нацистички сабирни логор ([[Логор Дахау|Дахау]]).{{sfn|Evans|2005|p=344}}<ref>{{Cite journal |date=21. 3. 1933 |title=Ein Konzentrationslager für politische Gefangene In der Nähe von Dachau |url=http://www.holocaust-history.org/dachau-gas-chambers/photo.cgi?02 |url-status=dead |journal=Münchner Neueste Nachrichten ("The Munich Latest News") |language=de |publisher=The Holocaust History Project |archive-url=https://web.archive.org/web/20000510093525/http://www.holocaust-history.org/dachau-gas-chambers/photo.cgi?02 |archive-date=10. 5. 2000}}</ref> [[Указ о одобрењу]] из [[1933]]. дао је Хитлеру неограничену законодавну моћ; његова влада је касније успоставила централизовану [[тоталитаризам|тоталитарну државу]], повукла се из [[Друштво народа|Друштва народа]] након референдума и започела наоружавање војске.<ref>{{Cite web |url=http://www.dhm.de/lemo/html/nazi/wirtschaft/index.html |title=Industrie und Wirtschaft |publisher=Deutsches Historisches Museum |language=de |access-date=25. 3. 2011}}</ref> [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-S33882, Adolf Hitler retouched.jpg|мини|лево|усправно=0.7|Адолф Хитлер, вођа Нацистичке партије (1933—1945)]] Коришћењем дефицита, програм за економску обнову који је спонзорисала влада усредсређен је на пројекте јавних радова. У јавне пројекте из [[1934]]. године, одмах је запошљено 1,7 милиона Нијемаца, што им је дало приходе и социјалне повластице.{{sfn|McNab|2009|p=54}} Најпознатији пројекти били су ауто-путеви, ''Рајхсаутобан''.{{sfn|Evans|2006|pp=322–326, 329}} Остали пројекти капиталне изградње укључивали су хидроелектране, као што је ''[[Рурталшпере]]''; водоснабдијевање, као што је ''[[Цилијербахталшпере]]''; те транспортне центре, као што је ''[[Цвикау хауптбанхоф]]''.{{sfnm|Ehrt|2003|1p=565|2a1=Schütz|2a2=Gruber|2y=2000|2p=16–17}} У наредних пет година, незапосленост је опала и просјечне зараде порасле — и по сату и по недјељи.{{sfn|McNab|2009|p=56}} Године [[1935]], режим се повукао из Версајског споразума и увео [[Нирнбершки закони|Нирнбершке законе]], који су били усмјерени против [[Јевреји|Јевреја]] и других мањина. Њемачка је такође поново преузела контролу над [[Територија Сарског басена|Саром]] 1935,{{sfn|Fulbrook|1994|pp=188–189}} [[Ремилитаризација Рајнске области|ремилитаризовала Рајнску област]] 1936, [[Аншлус|анектирала Аустрију]] 1938, [[Sudeti (istorijska oblast)#Okupacija tokom Drugog svetskog rata|анектирала Судетску област]] 1938. [[Минхенски споразум|Минхенским споразумом]] и непосредним кршењем споразума [[Њемачка окупација Чехословачке|окупирала Чехословачку]] проглашавајући [[Протекторат Чешка и Моравска|Протекторат Чешку и Моравску]] у марту 1939. године. [[Кристална ноћ]] била је велики погром током којег је спаљено стотине синагога, уништено хиљаде јеврејских предузећа и ухапшено око 30.000 Јевреја. Ухапшене су и многе Јеврејке, а полицијски час је важио за све Јевреје у Њемачкој.<ref>{{Cite web |url=https://www.ushmm.org/outreach/en/article.php?ModuleId=10007697 |title=The "Night of Broken Glass" |website=www.ushmm.org |language=en |access-date=8. 2. 2017}}</ref> [[Датотека:Europe under Nazi domination.png|мини|Европа под њемачком окупацијом 1942. године]] У августу 1939. године, Хитлерова влада је потписала [[Споразум Рибентроп—Молотов]], којим је Европа подијељена на њемачку и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетску]] сферу утицаја. На основу споразума, Њемачка је 1. септембра 1939. године извршила [[Инвазија на Пољску (1939)|инвазију на Пољску]], намећући почетак [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].{{sfnm|Fulbrook|1994|1p=190–195|2a1=Axelrod|2a2=Kingston|2y=2007|2p=659}} Као одговор на Хитлерово дјеловање, два дана касније (3. септембра) — након што је Њемачка игнорисала ултиматум Уједињеног Краљевства, УК и Француска објавиле су рат Њемачкој.{{sfn|Hiden|Lane|2002|pp=143–144}} У прољеће 1940. године, Њемачка је [[Операција Везерибунг|освојила Данску и Норвешку]], [[Битка за Холандију|Холандију]], [[Битка за Белгију|Белгију]], [[Битка за Луксембург|Луксембург]] и [[Битка за Француску|Француску]], приморавајући француску владу да потпише примирје након што су њемачке снаге окупирале већину земље. Уједињено Краљевство је одбило њемачке ваздушне нападе током [[Битка за Британију|Битке за Британију]] исте године. Године 1941, Њемачка је извршила [[Априлски рат|инвазију на Југославију]], [[Битка за Грчку|Грчку]] и [[Операција Барбароса|Совјетски Савез]]. Године 1942, Њемачка и Силе Осовине имали су контролу над већином континенталне Европе и сјеверне Африке; међутим, након совјетске побједе у [[Битка за Стаљинград|Стаљинградској бици]], [[Северноафрички фронт|савезничког освајања сјеверне Африке]] и [[Италијански фронт (Други светски рат)|инвазије на Италију]] 1943. године, њемачке снаге су трпјеле сталне војне поразе.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=190–195}} У јуну 1944. године, западни Савезници су се [[Операција Оверлорд|искрцали на француску обалу]], а Совјети су [[Источни фронт (Други светски рат)#Белорусија: лето 1944|напредовали у источној Европи]]. Крајем 1944, Савезници су ушли у Њемачку упркос [[Арденска битка|посљедњој њемачкој контраофанзиви у Арденској шуми]]. Након Хитлеровог самоубиства током [[Битка за Берлин|Битке за Берлин]], [[Дан победе у Европи|њемачке оружане снаге су се предале]] 8. маја 1945. године, чиме се на овом континенту завршио Други свјетски рат.{{sfn|Steinberg|1991|p=}} [[Последице Другог светског рата|Након Другог свјетског рата]], бившим припадницима нацистичког режима је током [[Нирнбершка суђења|Нирнбершких суђења]] суђено за [[Ратни злочини Вермахта|ратне злочине]].{{sfn|Kershaw|1997|p=}}<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.co.uk/history/worldwars/wwtwo/nuremberg_article_01.shtml |title=Nuremberg: Nazis on Trial |last=Overy |first=Richard |date=17. 2. 2011 |publisher=BBC History |access-date=25. 3. 2011}}</ref> У ономе што је касније постало познато као [[Холокауст]], њемачка влада је прогонила мањине и користила мрежу [[сабирни логор|сабирних логора]] и [[логор смрти|логора смрти]] широм Европе да би извршила [[геноцид]] над онима које је сматрала [[Комплекс ниже вредности|инфериорним]] народима. Укупно, преко 10 милиона цивила је систематски убијено — укључујући 6 милиона Јевреја, између 220.000 и 1.500.000 [[Нацистички злочини против Рома|Рома]], 275.000 [[Акција Т4|особа са инвалидитетом]], хиљаде [[Јеховини сведоци|Јеховиних свједока]], хиљаде [[хомосексуалност|хомосексуалаца]] и стотине хиљада припадника политичких и вјерских опозиција из Њемачке и окупираних земаља ([[Ноћ и магла]]).{{sfn|Niewyk|Nicosia|2012|pp=45–52}} Нацистичка политика у окупираним земљама довела је до смрти 2,7 милиона [[Пољаци|Пољака]],{{sfn|Materskiego|Szarota|2009|p=9| loc = Total Polish population losses under German occupation are currently calculated at about 2 770 000}} 1,3 милиона [[Украјинци|Украјинаца]]<ref name="Soviet deaths">{{Cite journal |last=Ellman |first=M |last2=Maksudov |first2=S |year=1994 |title=Soviet deaths in the Great Patriotic War: a note. |url=http://sovietinfo.tripod.com/ELM-War_Deaths.pdf |journal=Europe-Asia studies |volume=46 |issue=4 |pmid=12288331 |access-date=13. 8. 2017| pages = 671–680 }}</ref> и према процјенама 2,8 милиона [[ратни заробљеници|совјетских заробљеника]].<ref name="Soviet deaths" />{{sfn|Kershaw|1997|p=}} Додатно, нацистички режим је у [[Европа под немачком окупацијом|Европу под њемачком окупацијом]] присилно довео 12 милиона људи ради [[Присилни рад под немачком владавином током Другог светског рата|робовског рада у њемачкој индустрији]].{{sfn|Beyer|Schneider|1999|p=}} [[Немачки губици у Другом светском рату|Њемачки губици у рату]] процјењују се на око 5,3 милиона војника{{sfn|Overmans|2000|p=}} и око 900.000 цивила; 500.000 је умрло током совјетске инвазије са истока и 400.000 од савезничког бомбардовања.{{sfn|Kershaw|2012|p=279}} Око 12 милиона [[Прогон Нијемаца након Другог свјетског рата|Нијемаца је протјерано широм Европе]]. Око [[Прогон Немаца након Другог светског рата|12 милиона етничких Нијемаца је протјерано и расељено]] широм источне Европе ({{јез-њем|Heimatvertriebene}}). Њемачка је изгубила [[Бивше источне области Њемачке|отприлике четвртину]] предратне територије.{{sfn|Demshuk|2012|p=}} [[Стратешко бомбардовање|Стратешким бомбардовањем]] и борбама на копну уништени су многи градови и споменици културе. === Источна и Западна Њемачка === {{главни|Историја Немачке#Послератна Немачка{{!}}Историја Њемачке (1945—1990)}} [[Датотека:Map-Germany-1945.svg|мини|[[Савезничке окупационе зоне у Немачкој|Окупационе зоне]] [[Савезничка окупација Немачке|окупиране Њемачке]] из 1947, с територијама источно од [[линија Одра—Ниса|линије Одра—Ниса]] које су додијељене Пољској или Совјетском Савезу, уз [[Сар (протекторат)|протекторат Сар]] и подијељени [[Берлин]]]] Након предаје Њемачке, Савезници су подијелили Берлин и преостале територије Њемачке у четири војне зоне. Западни сектори, које су контролисали Француска, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе, спојили су се [[23. мај]]а [[1949]]. године и створили Савезну Републику Њемачку; совјетска зона је [[7. октобар|7. октобра]] [[1949]]. године постала Њемачка Демократска Република. Неформално су биле познате као [[Источна Немачка|Источна Њемачка]] и [[Западна Немачка|Западна Њемачка]]. Главни град Источне Њемачке био је [[Источни Берлин]], док је привремени главни град Западне Њемачке био [[Бон]], како би се нагласио став да је рјешење двије државе вјештачко и привремени [[статус кво]].{{sfn|Wise|1998|p=23}} Западна Њемачка је успостављена као савезна парламентарна република са „[[Социјална тржишна привреда|социјалном тржишном привредом]]”. Почевши од [[1948]]. године Западна Њемачка постаје главни прималац помоћи за обнову према [[Маршалов план|Маршаловом плану]], а помоћ је искористила за обнову индустрије.{{sfn|Carlin|1996|p=464}} [[Конрад Аденауер]] је изабран за првог [[Савезни канцелар Савезне Републике Немачке|Савезног канцелара]] Њемачке [[1949]]. и на дужности је остао до [[1963]]. године. Под руководством Аденауера и [[Лудвиг Ерхард|Лудвига Ерхарда]], земља је достигла продужени привредни раст који је почео почетком [[1950-е|педесетих година 20. вијека]]; касније је исти постао познат као „[[економско чудо]]” (''[[Виртшафтсвундер]]'').<ref>{{Cite web |url=http://www.bpb.de/izpb/10131/wirtschaft-in-beiden-deutschen-staaten-teil-1 |title=Deutschland in den 50er Jahren: Wirtschaft in beiden deutschen Staaten |last=Bührer |first=Werner |date=24. 12. 2002 |website=Informationen zur Politischen Bildung |publisher=Bundeszentrale für politische Bildung |issue=256}}</ref> Савезна Република Њемачка постала је чланица [[НАТО|Организације Сјеверноатлантског споразума]] (НАТО) [[1955]]. и била је оснивач [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] (ЕЕЗ) [[1958]]. године. [[Датотека:West and East Germans at the Brandenburg Gate in 1989.jpg|мини|лево|[[Берлински зид]] током пада 1989, испред [[Бранденбуршка капија|Бранденбуршке капије]]]] Источна Њемачка је била држава [[Источни блок|Источног блока]] под политичком и војном контролом Совјетског Савеза преко окупационих снага и [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Иако је Источна Њемачка тврдила да је демократска држава, политичку моћ вршили су само водећи чланови (''[[Политбиро]]'') комунистичке [[Јединствена социјалистичка партија Немачке|Јединствене социјалистичке партије Њемачке]], коју је подржавао [[Штази]] — огромна тајна служба која је контролисала многе аспекте друштва.<ref>{{Cite web |url=http://www.spiegel.de/international/germany/east-german-spies-new-study-finds-more-stasi-spooks-a-540771.html |title=New Study Finds More Stasi Spooks |date=11. 3. 2008 |website=[[Шпигел|Der Spiegel]] |access-date=30. 10. 2011}}</ref> Совјетска [[планска привреда|командна економија]] је успостављена у ЊДР, која је касније постала чланица [[Савет за узајамну економску помоћ|Савјета за узајамну економску помоћ]].{{sfn|Burant|1988|p=}} Док је [[Комунистичка пропаганда|источноњемачка пропаганда]] била заснована на предностима социјалистичког програма ЊДР и наводној константној пријетњи од западноњемачке инвазије, многи грађани гледали су на Запад због слобода и просперитета.<ref>{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/1989/08/22/world/westward-tide-of-east-germans-is-a-popular-no-confidence-vote.html?pagewanted=all&src=pm |title=Westward Tide of East Germans Is a Popular No-Confidence Vote |last=Protzman |first=Ferdinand |date=22. 8. 1989 |work=The New York Times |access-date=30. 10. 2011}}</ref> [[Берлински зид]] је брзо изграђен [[13. август]]а [[1961]]. године како би спријечио грађане Источне Њемачке да пребјегну у Западну Њемачку, а на крају је постао симбол [[Хладни рат|Хладног рата]].<ref name="state" /><ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.co.uk/history/places/berlin_wall |title=The Berlin Wall |access-date=8. 2. 2017 |archive-date=26. 02. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170226011158/http://www.bbc.co.uk/history/places/berlin_wall |url-status=dead }}</ref> Говор [[Роналд Реган|Роналда Регана]] „[[Михаил Горбачов|Господине Горбачов]], [[срушите овај зид]]!”, код Зида [[12. јун]]а [[1987]], утицао је на јавно мњење — позивајући се на говор [[Џон Кенеди|Џона Кенедија]] „''[[Ја сам Берлинац|Их бин ајн Берлинер]]''” од [[26. јун]]а [[1962]]. године. Пад Зида [[1989]]. године постао је симбол [[Револуције 1989.|пада комунизма]], [[Распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], уједињења Њемачке и [[Мирна револуција у ЊДР|мирне револуције (''Венде'')]].<ref>{{Cite news |url=http://www.cnn.com/SPECIALS/views/y/1999/11/burns.wall.nov8 |title=What the Berlin Wall still stands for |date=8. 11. 1999 |work=CNN Interactive |access-date=18. 2. 2008 |archive-date=06. 02. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080206104205/http://www.cnn.com/SPECIALS/views/y/1999/11/burns.wall.nov8/ |url-status=dead }}</ref> Тензије између Источне и Западне Њемачке смањиле су се почетком [[1970-е|седамдесетих година 20. вијека]] политиком канцелара [[Вили Брант|Вилија Бранта]] (''[[Остполитик]]''). На љето 1989, Мађарска је одлучила да укине [[Гвоздена завеса|Гвоздену завјесу]] и отвори границе, што је довело до емиграције хиљада Источних Нијемаца у Западну Њемачку преко Мађарске. Ово је имало разарајући ефекат на ЊДР, гдје су регуларне масовне демонстрације добијале све већу подршку. Власти Источне Њемачке олакшале су граничне рестрикције, дозвољавајући грађанима Источне Њемачке путовање на Запад; што је требало да помогне одржавању Источне Њемачке као државе, иако је отварање граница заправо довело до убрзаног реформског процеса (''Венде''). Ово је коначно окончано [[споразум два плус четири|Споразумом „два плус четири”]] од [[12. септембар|12. септембра]] [[1990]], којим су се четири окупационе снаге одрекле својих права на основу [[Акт о капитулацији Немачке|Акта о капитулацији Њемачке]], чиме је Њемачка повратила пуни суверенитет. Овако је омогућено поновно уједињење Њемачке, [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]]. године, приступањем пет [[Нове државе Њемачке|успостављених савезних држава]] бивше Њемачке Демократске Републике.<ref name="state" /> === Уједињење Њемачке и Европска унија === {{главни|Уједињење Немачке 1990.{{!}}Уједињење Њемачке 1990.|Историја Немачке#Послератна Немачка{{!}}Историја Њемачке од 1990.}} [[Датотека:Reichstag Berlin Germany.jpg|мини|270п|Уједињење Њемачке је спроведено 3. октобра 1990;<ref name="vertrag">{{Cite web |url=http://bundesrecht.juris.de/einigvtr/BJNR208890990.html |title=Vertrag zwischen der Bundesrepublik Deutschland und der Deutschen Demokratischen Republik über die Herstellung der Einheit Deutschlands |website=bundesrecht.juris.de |language=de}}</ref> од 1999, зграда Рајхстага у Берлину је била мјесто засједања Бундестага]] Уједињена Њемачка сматра се проширењем Савезне Републике Њемачке, а не [[Држава-континуитета|{{nowrap|државом-насљедницом}}]]. Као таква, задржала је све чланство Западне Њемачке у међународним организацијама.<ref name="vertrag" /> Према [[Акт Бон—Берлин|Акту Бон—Берлин]], усвојеном [[10. март]]а [[1994]], Берлин је поново постао главни град уједињене Њемачке — Бон је добио статус ''Бундесштата'' (савезног града), задржавајући неколико савезних министарстава.<ref>{{Cite web |url=https://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/berlin_bonng/gesamt.pdf |title=Gesetz zur Umsetzung des Beschlusses des Deutschen Bundestages vom 20. Juni 1991 zur Vollendung der Einheit Deutschlands |date=26. 4. 1994 |publisher=Bundesministerium der Justiz |language=de |access-date=22. 6. 2016}}</ref> Премјештање владе је завршено [[1999]]. године.<ref>{{Cite news |url=http://www.focus.de/panorama/boulevard/brennpunkt-hauptstadt-umzug_aid_175751.html |title=Brennpunkt: Hauptstadt-Umzug |date=12. 4. 1999 |work=Focus |access-date=19. 3. 2011 |language=de}}</ref> На [[Немачки савезни избори 1998.|савезним изборима 1998. године]], политичар [[Герхард Шредер]] из [[Социјалдемократска партија Немачке|SPD-а]] постао је први канцелар из [[Црвено-зелена коалиција|црвено-зелене коалиције]] са странком [[Савез 90/Зелени]]. Међу главним пројектима два Шредерова мандата била је [[Агенда 2010]], која је реформисала тржиште рада и смањила незапосленост. Модернизација и интеграција економије источне Њемачке представља дугорочни процес који ће трајати до [[2019]]. године, с годишњим трансферима од око 80 милијарди долара са запада на исток.<ref>{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2009/06/19/world/europe/19germany.html |title=In East Germany, a Decline as Stark as a Wall |last=Kulish |first=Nicholas |date=19. 6. 2009 |work=The New York Times |access-date=27. 3. 2011}}</ref> [[Датотека:Tratado de Lisboa 13 12 2007 (081).jpg|мини|лево|Њемачка је постала кооснивач Европске уније (1993), увела је евро као валуту (2002) те потписала ''(слика)'' Лисабонски споразум 2007. године]] Од уједињења, Њемачка је преузела водећу улогу у [[Европска унија|Европској унији]]. Заједно с партнерима је [[1992]]. потписала [[Уговор о Европској унији|Мастрихтски уговор]], [[1999]]. успоставила [[Еврозона|Еврозону]] и [[2007]]. године потписала [[Лисабонски споразум (2007)|Лисабонски споразум]].<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938 |title=Lisbon Treaty : The making of |publisher=Council of the European Union |format=PDF |archive-url=https://web.archive.org/web/20130520080610/http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938 |archive-date=20. 5. 2013 |url-status=dead |access-date=14. 6. 2011 |quote=After signature by all 27 Heads of State and governments, the Treaty will travel back to Brussels, where it will be officially sealed with the seals of the 27 Member States, on the 18th of December. Then, it will be sent to Rome, the Italian government being the depository of the Treaties.}}</ref> Њемачка је послала мировне снаге на [[НАТО бомбардовање СРЈ|Балкан]] и [[Бундесвер|оружане снаге]] у [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Авганистан]] као дио напора НАТО за осигуравање безбједности у овој земљи након збацивања [[Талибани|Талибана]].<ref>{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2006/10/31/world/europe/31iht-germany.3343963.html |title=Germany is planning a Bosnia withdrawal |last=Dempsey |first=Judy |date=31. 10. 2006 |work=International Herald Tribune |access-date=7. 5. 2011}}</ref> Обје акције су биле контроверзне, пошто је Њемачкој послије Другог свјетског рата дозвољено да користи своју војску само у одбрамбене сврхе.<ref>{{Cite web |url=http://www.comw.org/warreport/fulltext/0711merz.pdf |title=Still on the way to Afghanistan? Germany and its forces in the Hindu Kush |last=Merz |first=Sebastian | year=2007 |publisher=Stockholm International Peace Research Institute |format=PDF |access-date=21. 2. 2017| pages = 2, 3 }}</ref> На [[Немачки савезни избори 2005.|савезним изборима 2005. године]], политичарка [[Ангела Меркел]] постала је прва канцеларка Њемачке као вођа велике коалиције.<ref name="state" /> Њемачка влада је [[2009]]. одобрила план економске стимулације у износу од 50 милијарди евра за заштиту неколико сектора од пада.<ref>{{Cite news |url=http://www.france24.com/en/20090106-germany-agrees-new-50-billion-euro-stimulus-plan |title=Germany agrees on 50-billion-euro stimulus plan |date=6. 1. 2009 |work=France 24 |access-date=27. 3. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110513022443/http://www.france24.com/en/20090106-germany-agrees-new-50-billion-euro-stimulus-plan |archive-date=13. 5. 2011}}</ref> Године 2009, [[Странка слободних демократа (Немачка)|либерално]]-[[Хришћанско-демократска унија Немачке|конзервативна]] коалиција Ангеле Меркел преузела је вођство у земљи. Велика коалиција је [[2013]]. године успоставила трећи кабинет на челу с Меркеловом. Међу главним њемачким политичким пројектима почетком [[21. век|21. вијека]] био је наставак [[европска интеграција|европских интеграција]], [[енергетска транзиција]] на [[одржива енергија|одрживо снабдијевање енергијом]] ({{јез-њем|Energiewende}}), „''[[Шулденбремзе]]''” за уравнотежен буџет, мјере за значајно повећање [[стопа плодности|стопе фертилитета]] ([[натализам#наталистичка политика|пронаталитет]]) и високотехнолошка стратегија за будућу транзицију њемачке економије — сумирано као [[Индустрија 4.0]].<ref>{{Cite web |url=http://www.tagesschau.de/inland/merkel-regierungserklaerung110.html |title=Government declaration by Angela Merkel |date=29. 1. 2014 |publisher=ARD Tagesschau |language=de |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101010608/http://www.tagesschau.de/inland/merkel-regierungserklaer%D1%98ung110.html |archive-date=1. 1. 2015 |url-status=live |access-date=15. 12. 2014}}</ref> Њемачка је била погођена [[Европска мигрантска криза|Европском мигрантском кризом]] од [[2015]]. године, јер је постала крајње одредиште за многе тражиоце азила из Африке и с Блиског истока који желе у Европску унију. Земља је примила више од милион избјеглица и миграната те развила систем квота којим су мигранти редистрибуирани по савезним државама на основу пореских прихода и постојеће густине насељености.<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-34131911 |title=Migrant crisis: Migration to Europe explained in seven charts |date=28. 1. 2016 |access-date=31. 1. 2016}}</ref> == Политички систем == {{главни|Политички систем Немачке{{!}}Политички систем Њемачке|Порез у Немачкој{{!}}Порези у Њемачкој|Буџет Немачке{{!}}Савезни буџет Њемачке}} {{multiple image | width1 = 119 | image1 = Frank-Walter Steinmeier Feb 2014 (cropped).jpg | alt1 = Франк-Валтер Штајнмајер | width2 = 140 | image2 = Angela Merkel 2016.jpg | alt2 = Ангела Меркел | footer = Предсједник [[Франк-Валтер Штајнмајер]] <small>(лијево)</small> и канцеларка [[Ангела Меркел]] <small>(десно)</small> }} Њемачка је [[Федерација|федерална]], [[Парламентарна република|парламентарна]], [[Представничка демократија|представничка демократска]] република. Њемачки политички систем дјелује под оквиром наведеним у уставном документу из 1949. године познат као ''[[грундгезец]]'' (основни закон). Амандмани генерално захтијевају двотрећинску већину оба дома парламента; основни принципи устава, изражени у члановима устава који гарантују људско достојанство, раздвајање власти, савезну структуру и владавину права трајне важности.<ref>{{Cite web |url=https://www.btg-bestellservice.de/pdf/80201000.pdf |title=Basic Law for the Federal Republic of Germany |year=2010 |website=Deutscher Bundestag |publisher=Btg-bestellservice |access-date=14. 4. 2011}}</ref> Предсједник, [[Франк-Валтер Штајнмајер]] (од 19. маја 2017), шеф је државе и углавном има репрезентативне одговорности и овлашћења. Бира га ''[[Бундесверзамлунг]]'' (Савезна конвенција), институција која се састоји од чланова ''[[Бундестаг]]а'' и једнаког броја државних делегата. Други највиши званичник у њемачком поретку представљања је [[предсједник Бундестага]], кога бира Бундестаг и одговоран је за надгледање дневних сједница тијела. Трећи највиши званичник и шеф владе је канцелар Њемачке, кога именује предсједник Бундестага након што га изабере Бундестаг.<ref name="state" /> [[Датотека:Political System of Germany-sr.svg|мини|лево|Политички систем Њемачке]] Канцелар, Ангела Меркел (од 22. новембра 2005), шеф је владе и извршилац извршне власти, слично улози [[премијер]]а у осталим парламентарним демократијама. Савезна законодавна власт састоји се од Бундестага и Бундесрата, који заједно чине законодавно тијело. Бундестаг се бира на непосредним изборима, пропорционалном заступљеношћу.<ref name="CIA" /> Чланови Бундесрата представљају владе шеснаест савезних држава и чланове државних кабинета.<ref name="state" /> Од 1949. године, партијским системом доминирају [[Хришћанско-демократска унија Њемачке]] и [[Социјалдемократска партија Њемачке]]. До сада је сваки канцелар био члан једне од ове двије партије. Међутим, мање либералне партије [[Странка слободних демократа (Немачка)|Странка слободних демократа]] (у парламенту од 1949. до 2013) и [[Савез 90/Зелени]] (у парламенту од 1983) такође су играле важну улогу.<ref>{{Cite web |url=http://countrystudies.us/germany/159.htm |title=Christian Democratic Union/Christian Social Union |publisher=U.S. Library of Congress |access-date=26. 3. 2011}}</ref> Однос дуга према БДП Њемачке достигао је свој врхунац од 80,3% 2010. године и од тада се смањује.<ref>{{Cite web |url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2015/01/weodata/weorept.aspx?sy=2005&ey=2020&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=67&pr1.y=6&c=122%2C136%2C124%2C941%2C423%2C137%2C939%2C181%2C172%2C138%2C132%2C182%2C134%2C936%2C174%2C961%2C178%2C184&s=GGXWDG%2CGGXWDG_NGDP&grp=0&a= |title=World Economic Outlook Database, April 2015, General government gross debt (National currency, Percent of GDP) |year=2015 |publisher=International Monetary Fund |access-date=26. 1. 2016}}</ref> Према [[Еуростат]]у, бруто државни дуг Њемачке износи 2.152,0 милијарде евра или 71,9% БДП 2015. године.<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/7141153/2-22012016-AP-EN.pdf/8288af1f-6f6f-4d2e-91ba-d5c45f07f2e2 |title=Third quarter of 2015 compared with second quarter of 2015 – Government debt fell to 91.6% of GDP in euro area |date=22. 1. 2016 |publisher=Eurostat |access-date=26. 1. 2016}}</ref> Савезна влада остварила буџетски суфицит од 12,1 милијарди евра 2015. године.<ref>{{Cite web |url=https://www.wsj.com/articles/german-government-achieves-historic-budget-surplus-1452691320 |title=German Government Achieves 'Historic' Budget Surplus |date=13. 1. 2016 |publisher=The World Street Journal |archive-url=https://web.archive.org/web/20160313173915/http://www.wsj.com/articles/german-government-achieves-historic-budget-surplus-1452691320 |archive-date=13. 3. 2016 |access-date=26. 1. 2016}}</ref> Кредитни рејтинг Њемачке према агенцијама за кредитни рејтинг {{јез|en|[[Standard & Poor's]]}}, {{јез|en|[[Moody's Investors Service]]}} и {{јез|en|[[Fitch Ratings]]}} износи {{јез|en|AAA}}, највећа могућа оцјена, са стабилним изгледима за 2016. годину.<ref>{{Cite web |url=https://www.reuters.com/article/idUSFit94584220160108 |title=Reuters: Fitch Affirms Germany at 'AAA'; Outlook Stable |date=8. 1. 2016 |publisher=Reuters |access-date=26. 1. 2016}}</ref> === Правни систем === {{главни|Правни систем у Немачкој{{!}}Правни систем Њемачке|Правосуђе Немачке{{!}}Правосуђе Њемачке}} [[Датотека:Bundesarchiv B 145 Bild-F083310-0001, Karlsruhe, Bundesverfassungsgericht.jpg|мини|усправно|Судије [[Савезни уставни суд Немачке|Савезног уставног суда]] у Карлсруеу 1989. године]] Њемачка има [[континентално право|континентални правни систем]] заснован на [[римско право|римском праву]] с неким примјесама [[германско право|германског права]]. [[Савезни уставни суд Њемачке|Савезни уставни суд]] је њемачки врховни суд одговоран за уставна питања, са овлашћењем за [[судска ревизија|судску ревизију]].<ref name="state" /><ref>{{Cite web |url=http://www.bundesverfassungsgericht.de/EN/Homepage/home_node.html |title=Federal Constitutional Court |publisher=Bundesverfassungsgericht |access-date=25. 3. 2015}}</ref> Њемачки врховни суд је специјализован: за грађанске и криминалне случајеве, највиши жалбени суд је [[Инквизиторни систем|инквизиторни]] [[Савезни суд правде Њемачке|Савезни суд правде]], а за друге предмете су [[Савезни суд за рад]], [[Савезни социјални суд]], [[Савезни финансијски суд]] и [[Савезни административни суд]]. Криминално и грађанско право кодификовано је на националном нивоу [[Кривични закон Њемачке|Кривичним законом]] и [[Германски грађански законик|Грађанским закоником]]. Њемачки кривични систем тражи рехабилитацију криминалаца и заштиту јавности.<ref>{{Cite web |url=http://www.gesetze-im-internet.de/stvollzg/__2.html |title=§ 2 Strafvollzugsgesetz |publisher=Bundesministerium der Justiz |language=de |access-date=26. 3. 2011}}</ref> Осим ситних злочина, које се суде пред једним професионалним судијом, и озбиљних политичких злочина, све оптужбе се суде пред мјешовитим судовима на којима судије поротници сједе поред професионалних судија.{{sfn|Jehle|2009|p=23}}<ref>{{Cite journal |last=Casper |first=Gerhard |last2=Zeisel |first2=Hans |year=1972 |title=Lay Judges in the German Criminal Courts |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-legal-studies_1972-01_1_1/page/141 |journal=Journal of Legal Studies |volume=1 |issue=1 |doi=10.1086/467481 |jstor=724014 |ref=harv| pages = 141 }}</ref> Многа фундаментална питања административног права остају у надлежности држава. Њемачка има ниску стопу убистава, са 0,9 убистава на 100.000 људи у 2014. години.<ref>{{Cite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/VC.IHR.PSRC.P5?locations=DE |title=Intentional homicides (per 100,000 people) – Data}}</ref> === Конститутивне државе === {{главни|Савезне државе Њемачке}} Њемачку чини шеснаест савезних држава.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundesrat.de/EN/organisation-en/laender-en/laender-en-node.html;jsessionid=0D0642574A8D5BAF5A6C98FA356854CE.2_cid391 |title=The Federal States |publisher=[[Бундесрат|Bundesrat of Germany]] |access-date=6. 5. 2015}}</ref> Свака држава има свој државни устав и велику аутономију у односу на своју унутрашњу организацију.<ref>{{Cite web |url=http://www.landtag.nrw.de/portal/WWW/GB_I/I.7/Europa/Wissenswertes/English_information/North_Rhine_Westphalia_Constitution_revised.jsp |title=Example for state constitution: "Constitution of the Land of North Rhine-Westphalia" |publisher=Landtag (state assembly) of North Rhine-Westphalia |archive-url=https://web.archive.org/web/20130117011619/http://www.landtag.nrw.de/portal/WWW/GB_I/I.7/Europa/Wissenswertes/English_information/North_Rhine_Westphalia_Constitution_revised.jsp |archive-date=17. 1. 2013 |access-date=17. 7. 2011}}</ref> Двије државе су градови-државе које чине само један град: Берлин и Хамбург. Држава Бремен се састоји од два града које раздваја држава Доња Саксонија: Бремен и [[Бремерхафен]]. Због разлике у површини и броју становника подјеле држава се разликују. За регионалне административне сврхе пет држава, и то Баден-Витемберг, Баварска, Хесен, Сјеверна Рајна-Вестфалија и Саксонија, састоје се од укупно 22 владина округа. Од 2013. године Њемачка је подијељена на 402 округа на општинском нивоу; они се састоје од 295 руралних округа и 107 урбаних округа.<ref>{{Cite web |url=https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/LaenderRegionen/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Aktuell/04Kreise.xls;jsessionid=611904454C9287BBBD47BE5D6103CAC1.cae2?__blob=publicationFile |title=Kreisfreie Städte und Landkreise nach Fläche und Bevölkerung auf Grundlage des ZENSUS 2011 und Bevölkerungsdichte – Gebietsstand 31.12.2013 |year=2014 |publisher=Statistisches Bundesamt Deutschland |language=de |format=XLS |access-date=2. 2. 2015 |archive-date=01. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101010431/https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/LaenderRegionen/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Aktuell/04Kreise.xls;jsessionid=611904454C9287BBBD47BE5D6103CAC1.cae2?__blob=publicationFile |url-status=dead }}</ref> <div style="float:left; margin:5em 5em 0 2em;">{{Њемачке савезне државе}}</div> {|style="background:none;" | {|class="sortable wikitable" style="text-align:left; font-size:90%;" |- style="font-size:100%; text-align:right;" ! style="width:140px;"|Држава !! style="width:85px;"|Гл. град !! style="width:85px;"|Површина (km²)!! style="width:85px;"|Становништво<ref>{{Cite web |url=http://www.statistik-portal.de/Statistik-Portal/de_jb01_jahrtab1.asp |title=Gebiet und Bevölkerung – Fläche und Bevölkerung |year=2015 |publisher=Statistisches Bundesamt und statistische Landesämter |language=de |archive-url=https://web.archive.org/web/20170706204449/http://www.statistik-portal.de/Statistik-Portal/de_jb01_jahrtab1.asp# |archive-date=6. 7. 2017 |url-status=dead |access-date=3. 8. 2017}}</ref> !! style="width:100px;"|Номинални БДП у милијардама € (2015)<ref name="auto">{{Cite web |url=http://www.vgrdl.de/VGRdL/tbls/tab.jsp?lang=en-GB&rev=RV2014&tbl=tab01 |title=Gross domestic product – at current prices – 1991 to 2015 |date=5. 11. 2016 |publisher=Statistische Ämter des Bundes und der Länder |language=en |access-date=6. 7. 2016 |archive-date=18. 03. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200318200124/http://www.vgrdl.de/VGRdL/tbls/tab.jsp?lang=en-GB&rev=RV2014&tbl=tab01 |url-status=dead }}</ref> !! style="width:100px;"|Номинални БДП по главни ст. у € (2015)<ref name="auto" /> !! Номинални БДП по главни ст. у $ (2015)<ref>{{Cite web |url=http://www.usforex.com/forex-tools/historical-rate-tools/yearly-average-rates |title=Historical Exchange Rates Tool & Forex History Data – OFX |archive-url=https://web.archive.org/web/20120321221451/http://www.usforex.com/forex-tools/historical-rate-tools/yearly-average-rates |archive-date=21. 3. 2012 |url-status=dead}}</ref> |- |[[Баден-Виртемберг]]||[[Штутгарт]]||style="text-align:right"|35.752||style="text-align:right"|10.879.618||style="text-align:right"|461||style="text-align:right"|42.800||style="text-align:right"|47.500 |- |[[Баварска]]||[[Минхен]]||style="text-align:right"|70.549||style="text-align:right"|12.843.514||style="text-align:right"|550||style="text-align:right"|43.100||style="text-align:right"|47.900 |- |[[Берлин]]||[[Берлин]]||style="text-align:right"|892||style="text-align:right"|3.520.031||style="text-align:right"|125||style="text-align:right"|35.700||style="text-align:right"|39.700 |- |[[Бранденбург]]||[[Потсдам]]||style="text-align:right"|29.477||style="text-align:right"|2.484.826||style="text-align:right"|66||style="text-align:right"|26.500||style="text-align:right"|29.500 |- |[[Бремен (савезна држава)|Бремен]]||[[Бремен]]||style="text-align:right"|404||style="text-align:right"|671.489||style="text-align:right"|32||style="text-align:right"|47.600||style="text-align:right"|52.900 |- |[[Хамбург]]||[[Хамбург]]||style="text-align:right"|755||style="text-align:right"|1.787.408||style="text-align:right"|110||style="text-align:right"|61.800||style="text-align:right"|68.800 |- |[[Хесен]]||[[Висбаден]]||style="text-align:right"|21.115||style="text-align:right"|6.176.172||style="text-align:right"|264||style="text-align:right"|43.100||style="text-align:right"|47.900 |- |[[Мекленбург-Западна Померанија]]||[[Шверин]]||style="text-align:right"|23.174||style="text-align:right"|1.612.362||style="text-align:right"|40||style="text-align:right"|25.000||style="text-align:right"|27.700 |- |[[Доња Саксонија]]||[[Хановер]]||style="text-align:right"|47.618||style="text-align:right"|7.926.599||style="text-align:right"|259||style="text-align:right"|32.900||style="text-align:right"|36.600 |- |[[Северна Рајна-Вестфалија|Сјеверна Рајна-Вестфалија]]||[[Диселдорф]]||style="text-align:right"|34.043||style="text-align:right"|17.865.516||style="text-align:right"|646||style="text-align:right"|36.500||style="text-align:right"|40.500 |- |[[Рајна-Палатинат]]||[[Мајнц]]||style="text-align:right"|19.847||style="text-align:right"|4.052.803||style="text-align:right"|132||style="text-align:right"|32.800||style="text-align:right"|36.400 |- |[[Сарланд]]||[[Сарбрикен]]||style="text-align:right"|2.569||style="text-align:right"|995.597||style="text-align:right"|35||style="text-align:right"|35.400||style="text-align:right"|39.300 |- |[[Саксонија]]||[[Дрезден]]||style="text-align:right"|18.416||style="text-align:right"|4.084.851||style="text-align:right"|113||style="text-align:right"|27.800||style="text-align:right"|30.900 |- |[[Саксонија-Анхалт]]||[[Магдебург]]||style="text-align:right"|20.445||style="text-align:right"|2.245.470||style="text-align:right"|57||style="text-align:right"|25.200||style="text-align:right"|27.800 |- |[[Шлезвиг-Холштајн]]||[[Кил]]||style="text-align:right"|15.763||style="text-align:right"|2.858.714||style="text-align:right"|86||style="text-align:right"|31.200||style="text-align:right"|34.700 |- |[[Тирингија]]||[[Ерфурт]]||style="text-align:right"|16.172||style="text-align:right"|2.170.714||style="text-align:right"|57||style="text-align:right"|26.400||style="text-align:right"|29.300 |- |'''Њемачка'''||'''[[Берлин]]'''||style="text-align:right"|'''357.376'''||style="text-align:right"|'''82.175.684'''||style="text-align:right"|'''3025'''||style="text-align:right"|'''37.100'''||style="text-align:right"|'''41.200''' |} |} === Спољни послови === {{главни|Спољни послови Њемачке}} [[Датотека:2017 G20 Hamburg summit leaders group photo.jpg|мини|Њемачка је била домаћин [[Самит Г20 у Хамбургу (2017)|Самита Г20]] у Хамбургу, 7—8. јула 2017]] Њемачка има дипломатску мрежу од 227 дипломатских мисија широм свијета<ref>{{Cite web |url=http://www.auswaertiges-amt.de/EN/AAmt/Auslandsvertretungen/Uebersicht_node.html |title=The German Missions Abroad |publisher=German Federal Foreign Office |access-date=7. 5. 2015}}</ref> и одржава дипломатске везе с више од 190 земаља.<ref>{{Cite web |url=http://www.auswaertiges-amt.de/EN/AAmt/Auslandsvertretungen/Botschaften_node.html |title=The Embassies |publisher=German Federal Foreign Office |access-date=18. 7. 2012}}</ref> Од 2011. године, Њемачка је била највећи приложник буџету Европске уније (око 20%)<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/budget/figures/2011/2011_en.cfm |title=The EU budget 2011 in figures |publisher=[[Европска комисија|European Commission]] |access-date=6. 5. 2011}}</ref> и трећи највећи приложник буџету Организације уједињених нација (око 8%).<ref>{{Cite web |url=https://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=ST/ADM/SER.B/824 |title=United Nations regular budget for the year 2011 |publisher=UN Committee on Contributions |archive-url=https://web.archive.org/web/20110623054849/http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=ST%2FADM%2FSER.B%2F824 |archive-date=23. 6. 2011 |url-status=dead |access-date=6. 5. 2011 |df=dmy}}</ref> Њемачка је држава чланица [[НАТО|Организације Сјеверноатлантског споразума]], [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]], [[Г8|Групе 8]], [[Г20 индустријски развијених земаља|Групе 20]], [[Светска банка|Свјетске банке]] и [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]]. Одиграла је утицајну улогу у Европској унији од њеног оснивања и одржава снажан савез с Француском и свим сусједним државама од 1990. године. Њемачка промовише стварање јединственог европског политичког, економског и сигурносног апарата.<ref>{{Cite web |url=http://www.ambafrance-uk.org/Declaration-by-the-Franco-German,4519.html |title=Declaration by the Franco-German Defence and Security Council |date=13. 5. 2004 |publisher=French Embassy UK |archive-url=https://web.archive.org/web/20140327015942/http://www.ambafrance-uk.org/Declaration-by-the-Franco-German%2C4519.html |archive-date=27. 3. 2014 |url-status=dead |access-date=19. 3. 2011}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2008/04/04/world/europe/04iht-poll.4.11666423.html |title=The leader of Europe? Answers an ocean apart |last=Freed |first=John C. |date=4. 4. 2008 |work=The New York Times |access-date=28. 3. 2011}}</ref> Развојна политика Њемачке је независна област спољне политике. Формулише је Савезно министарство за сарадњу и развој, које спроводи организација за имплементацију. Њемачка влада сматра развојну политику заједничком одговорношћу међународне заједнице.<ref>{{Cite web |url=http://www.bmz.de/en/index.html |title=Aims of German development policy |date=10. 4. 2008 |publisher=Federal Ministry for Economic Cooperation and Development |access-date=26. 3. 2011}}</ref> Била је највећи донор помоћи 2009. године, послије Сједињених Држава и Француске.<ref>{{Cite web |url=http://www.oecd.org/dataoecd/17/9/44981892.pdf |title=Net Official Development Assistance 2009 |publisher=OECD |archive-url=https://web.archive.org/web/20110426173037/https://www.oecd.org/dataoecd/17/9/44981892.pdf |archive-date=26. 4. 2011 |url-status=dead |access-date=26. 3. 2011 |df=dmy}}</ref><ref>{{Cite news |url=http://www.bundesregierung.de/ContentArchiv/EN/Archiv17/Reden/2010/2010-09-21-merkel-mdg-gipfel.html |title=Speech by Chancellor Angela Merkel to the United Nations General Assembly |date=21. 9. 2010 |work=Die Bundesregierung |access-date=18. 3. 2011}}</ref> Године 1999, Влада канцелара [[Герхард Шредер|Герхарда Шредера]] дефинисала је нову основу за њемачку спољну политику учествујући у одлукама Натоа везаним за [[Рат на Косову и Метохији]] и слањем њемачких снага у борбу први пут од 1945. године.<ref>{{Cite news |url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,1741310,00.html |title=Germany's New Face Abroad |date=14. 10. 2005 |work=[[Дојче веле|Deutsche Welle]] |access-date=26. 3. 2011}}</ref> Владе Њемачке и Сједињених Држава блиски су политички савезници.<ref name="state">{{Cite web |url=https://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/3997.htm |title=Germany |date=10. 11. 2010 |publisher=U.S. Department of State |access-date=26. 3. 2011}}</ref> Културне везе и економски интереси створили су чврсту везу између двије земље, што је резултовало [[Атлантизам|атлантизмом]].<ref>{{Cite web |url=http://germany.usembassy.gov/germany/img/assets/9336/econ_factsheet_may2006.pdf |title=U.S.-German Economic Relations Factsheet |year=2006 |publisher=U.S. Embassy in Berlin |archive-url=https://web.archive.org/web/20110511123309/http://germany.usembassy.gov/germany/img/assets/9336/econ_factsheet_may2006.pdf |archive-date=11. 5. 2011 |url-status=dead |access-date=26. 3. 2011}}</ref> === Војска === {{главни|Бундесвер}} [[Датотека:Eurofighter 9803.ogg|мини|[[Јурофајтер тајфун]] је дио флоте [[Луфтвафе (Бундесвер)|Луфтвафе]]]] Њемачке оружане снаге, Бундесвер, састоје се од војске (копнена војска и специјалне снаге), морнарице, ваздушних снага, медицинско-санитарне службе и службе за заједничку подршку. У апсолутном смислу, расходи њемачких оружаних снага су 9. највиши на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.sipri.org/research/armaments/milex/resultoutput/milex_15/the-15-countries-with-the-highest-military-expenditure-in-2011-table/view |title=The 15 countries with the highest military expenditure in 2011 |year=2011 |publisher=Stockholm International Peace Research Institute |archive-url=https://web.archive.org/web/20120501075718/http://www.sipri.org/research/armaments/milex/resultoutput/milex_15/the-15-countries-with-the-highest-military-expenditure-in-2011-table/view |archive-date=1. 5. 2012 |url-status=dead |access-date=7. 4. 2012 |df=dmy}}</ref> Године 2015. војни издаци су износили 32,9 милијарди евра, око 1,2% БДП земље, знатно испод НАТО границе од 2%.<ref>{{Cite web |url=http://www.janes.com/article/52745/germany-to-increase-defence-spending |title=Germany to increase defence spending |website=IHS Jane's 360 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150705180905/http://www.janes.com/article/52745/germany-to-increase-defence-spending |archive-date=5. 7. 2015 |url-status=dead |access-date=20. 1. 2016}}</ref> Од децембра 2015. године Бундесвер запошљава око 178.000 припадника, укључујући 9.500 волонтера.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/DcmxDYAwDATAWVgg7unYAugc8kSWI4OMIesTXXm002D8SeWQy7jRStshc-4p94L0hENCnXEGUvXXSuMKG8FwBd26TD9uIZiT/ |title=Die Stärke der Streitkräfte |date=10. 12. 2015 |publisher=[[Бундесвер|Bundeswehr]] |language=de |access-date=2. 1. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160822234553/https://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/DcmxDYAwDATAWVgg7unYAugc8kSWI4OMIesTXXm002D8SeWQy7jRStshc-4p94L0hENCnXEGUvXXSuMKG8FwBd26TD9uIZiT// |archive-date=22. 8. 2016 |url-status=dead }}</ref> Резервисти су на располагању оружаним снагама и учествују у одбрамбеним вјежбама и распоређују се у иностранству.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/04_SB8K8xLLM9MSSzPy8xBz9CP3I5EyrpHK9pPKUVL3ikqLUzJLsosTUtJJUvbzU0vTU4pLEnJLSvHRUuYKcxDygoH5BtqMiAMTJdF8!/ |title=Ausblick: Die Bundeswehr der Zukunft |publisher=Bundeswehr |language=de |access-date=5. 6. 2011}}</ref> Од 2001. године жене могу служити на свим положајима, без ограничења.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/FcwxEoUgDAXAE0l6O0_x1YZ5QMSMEp2In-urs_3STC_FXzKqHIqdRpqi9KG50BK7qxpL3Qy8VHbZbk07MqtbDDerF_WJzYdGv286DbmAJj26iLgynaUMD6qutPs!/ |title=Frauen in der Bundeswehr |publisher=[[Бундесвер|Bundeswehr]] |language=de |access-date=14. 4. 2011}}</ref> Око 19.000 жена војника је активно на дужности. Према [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања|Стокхолском међународном институту за мировна истраживања]], Њемачка је била четврта највећа извозница великог оружја на свијету 2014. године.<ref>{{Cite web |url=http://books.sipri.org/product_info?c_product_id=495 |title=Trends in International Arms Transfer, 2014 |website=www.sipri.org |publisher=Stockholm International Peace Research Institute |archive-url=https://web.archive.org/web/20150319023856/http://books.sipri.org/product_info?c_product_id=495 |archive-date=19. 3. 2015 |url-status=dead |access-date=18. 3. 2015}}</ref> [[Датотека:Fregatte Mecklenburg-Vorpommern F218.jpg|мини|лево|Фрегата њемачке морнарице класе Бранденбург]] У миру, Бундесвером командује министар одбране. У [[Стање одбране (Њемачка)|стању одбране]], Канцелар би постао врховни командант Бундесвера.<ref>{{Cite web |url=http://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/gg/gesamt.pdf |title=Grundgesetz für die Bundesrepublik Deutschland, Artikel 65a,87,115b |publisher=Bundesministerium der Justiz |language=de |access-date=19. 3. 2011}}</ref> Улога Бундесвера описана је у њемачком уставу само као одбрамбена. Међутим, након одлуке Савезног уставног суда 1994. године термин „одбрана” дефинисан је не само као заштита граница Њемачке, већ и као кризну ситуацију и спрјечавање сукоба или шире као заштита безбједности Њемачке било гдје на свијету. Од јануара 2016. године, њемачке оружане снаге имале су око 2.370 војника стационираних у иностранству као дио међународних мировних снага, укључујући око 850 војника Натовим [[Међународне снаге за безбедносну помоћ|Међународним снагама за безбједносну помоћ]] у Авганистану и Узбекистану, 670 војника на Косову и Метохији и 120 војника у [[Привремене снаге ОУН у Либану|Привременим снагама ОУН]] у Либану.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/einsaetze/einsatzzahlen?yw_contentURL=/C1256EF4002AED30/W264VFT2439INFODE/content.jsp |title=Einsatzzahlen – Die Stärke der deutschen Einsatzkontingente |publisher=[[Бундесвер|Bundeswehr]] |language=de |access-date=11. 1. 2015}}</ref> Све до 2011, служење војног рока је било обавезно за све мушкарце старије од 18 година, а регрути су служили шестомјесечну обуку; они коју су се позивали на приговор савјести могли су изабрати цивилну службу исте дужине или шестогодишње волонтирање у хитним службама попут ватрогасне службе или Црвеног крста. Године 2011. служење војног рока је обустављено и замијењено је добровољном службом.<ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/world/2010/nov/22/germany-abolish-compulsory-military-service |title=Germany to abolish compulsory military service |last=Connolly |first=Kate |date=22. 11. 2010 |work=The Guardian |access-date=7. 4. 2011}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/world/2011/mar/16/conscription-germany-army |title=Marching orders for conscription in Germany, but what will take its place? |last=Pidd |first=Helen |date=16. 3. 2011 |work=The Guardian |access-date=7. 4. 2011}}</ref> == Национални симболи == {{главни чланак|Национални симболи Њемачке|Застава Њемачке|Грб Њемачке|Пјесма Нијемаца}} Национални симболи Њемачке су симболи који се користе у Њемачкој како би приказали јединство нације, одржавајући различита гледишта њеног културног живота и историје. [[Застава Њемачке]] ({{јез-њем|Flagge Deutschlands}}) [[тробојка]] је која се састоји од три једна хоризонталне траке које представљају националне боје Њемачке: [[црна|црну]], [[црвена боја|црвену]] и златну.<ref>{{Cite web |url=http://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/flaggano_1996/gesamt.pdf |title=Anordnung über die deutschen Flaggen, dated 13.11.1996 |language=de |format=pdf |access-date=14. 2. 2012 |quote=Die Bundesflagge besteht aus drei gleich breiten Querstreifen, oben schwarz, in der Mitte rot, unten goldfarben [The national flag consists of three horizontal stripes of equal breadth, black at the top, red in the middle, and gold at the bottom]}}</ref> Застава је први пут усвојена као [[национална застава]] Њемачке [[1919]]. године, током постојања краткотрајне [[Вајмарска република|Вајмарске републике]]. [[Грб Њемачке|Савезни грб Њемачке]] ({{јез-њем|Bundeswappen Deutschlands}}) хералдички симбол је који приказује црног орла са црвеним кљуном, језиком и ногама и златном подлогом. Грб је поновно усвојени грб Вајмарске републике (у употреби 1919—1935), који је усвојила Западна Њемачка 1950. године.<ref>''Bekanntmachung betreffend das Bundeswappen und den Bundesadler'' (Proclamation on the Federal Coat-of-Arms and the Federal Eagle), published 20 January 1950, in the'' Bundesgesetzblatt'' I 1950, pp. 26, and ''Bekanntmachung über die farbige Darstellung des Bundeswappens'' (Proclamation on the Coloured Representation of the Federal Coat-of-Arms), published 4 July 1952 in the ''Bundesanzeiger'' no. 169, 2 September 1952.</ref> Садашњи дизајн грба је дао [[Карл-Тобијас Шваб]] и првобитно је уведен 1928. године [[Песма Немаца|Пјесма Нијемаца]] је национална химна Њемачке од 1922. године. Од краја Другог свјетског рата и пада Трећег рајха, само се трећа строфа сматра националном химном. Строфа почиње са стихом „Јединство и правда и слобода”, који се сматра незваничном крилатицом Њемачке.<ref>{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=Y85XAAAAYAAJ |title=The complete guide to national symbols and emblems |last=Minahan |first=James |publisher=Greenwood Press |year=2009 |isbn=9780313344985 |location=Santa Barbara, Calif.}}</ref> <gallery mode="packed"> Flag of Germany.svg|Застава СР Њемачке Coat of arms of Germany.svg|Грб СР Њемачке Nationalhymne der Bundesrepublik Deutschland.svg|Текст химне СР Њемачке </gallery> == Привреда == {{главни|Привреда Њемачке}} [[Датотека:2015 Mercedes-Benz S63 AMG Coupé, front left (US).jpg|мини|[[Мерцедес-Бенц класе С (C217)|Мерцедес-Бенц S63 AMG]] 2015. године. Њемачка има велику [[Аутомобилска индустрија у Њемачкој|аутомобилску индустрију]] и трећи је извозник добара на свијету<ref name="auto1">{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2078rank.html |title=Country Comparison: Exports |website=The World Factbook |publisher=[[Централна обавештајна агенција|Central Intelligence Agency]] |access-date=10. 11. 2012 |archive-date=19. 08. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160819103836/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2078rank.html |url-status=dead }}</ref>]] Њемачка има [[социјална тржишна привреда|социјалну тржишну привреду]] с веома квалификованом радном снагом, великим капиталом, ниским нивоом корупције<ref>{{Cite web |url=http://archive.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2009/cpi_2009_table |title=CPI 2009 table |publisher=Transparency International |archive-url=https://web.archive.org/web/20120511052011/http://archive.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2009/cpi_2009_table |archive-date=11. 5. 2012 |url-status=dead |access-date=15. 5. 2012}}</ref> и високим степеном иновација.<ref>{{Cite web |url=http://www.bcg.com/documents/file15445.pdf |title=The Innovation Imperative in Manufacturing: How the United States Can Restore Its Edge |year=2009 |publisher=Boston Consulting Group |access-date=19. 3. 2011 |archive-date=20. 05. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110520154532/http://www.bcg.com/documents/file15445.pdf |url-status=dead }}</ref> Трећа на свијету по количини извезене робе и има највећу националну привреду у Европи која је четврта на свијету по номиналном БДП<ref>{{cite web| url = http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP.pdf| work = The World Bank: World Development Indicators database| title = Gross domestic product (2009)| date = 27. 9. 2010| publisher = World Bank| accessdate = 1. 1. 2011}}<br>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2195.html Field listing — GDP (official exchange rate)] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2195.html |date=20181224231351 }}</ref> и педесет прва по ПКМ.<ref>{{cite web| url = http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP_PPP.pdf| work = The World Bank: World Development Indicators database| title = Gross domestic product (2009)| date = 27. 9. 2010| publisher = World Bank| accessdate = 5. 10. 2010}}<br>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2001rank.html Field listing — GDP (PPP exchange rate)] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2001rank.html |date=20110604195034 }}</ref> [[Терцијални сектор привреде|Сервисни сектор]] доприноси са око 71% укупног БДП (укључујући [[информациона технологија|информационе технологије]]), индустрија са 28% и пољопривреда са 1%.<ref name="CIA" /> Стопа незапослености према подацима Еуростата у јануару 2015. године износила је 4,7%, што је најнижа стопа међу свим државама чланицама Европске уније.<ref name="Eurostat">{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/6664116/3-02032015-AP-EN.pdf/28d48055-3894-492d-a952-005097600ee0 |title=Eurostat: Euro area unemployment rate at 11.2% |website=ec.europa.eu |access-date=14. 8. 2017}}</ref> Њемачка има најнижу стопу незапослених младих међу свим државама чланицама Европске уније која износи 7,1%.<ref name="Eurostat" /> Према [[Организација за економску сарадњу и развој|Организацији за економску сарадњу и развој]] Њемачка има једну од највиших радних продуктивности на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://stats.oecd.org/Index.aspx?DatasetCode=LEVEL |title=Labour productivity levels in the total economy |publisher=OECD |access-date=12. 12. 2014}}</ref> [[Датотека:Skyline Frankfurt am Main 2015.jpg|мини|лево|[[Франкфурт на Мајни]] је водеће пословно средиште у Европи и сједиште [[Европска централна банка|Европске централне банке]]]] Њемачка је дио [[Европско јединствено тржиште|Европског јединственог тржишта]] које чини више од 508 милиона потрошача. Неколико домаћих комерцијалних политика одређује се споразумима између чланица Европске уније и законодавством ЕУ. Њемачка је увела заједничку европску валуту, евро 2002. године.<ref name="euroc">{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2002/01/01/world/germans-say-goodbye-to-the-mark-a-symbol-of-strength-and-unity.html |title=Germans Say Goodbye to the Mark, a Symbol of Strength and Unity |last=Andrews |first=Edmund L. |date=1. 1. 2002 |work=The New York Times |access-date=18. 3. 2011}}</ref><ref>{{Cite news |title=On Jan. 1, out of many arises one Euro |last=Taylor Martin |first=Susan |date=28. 12. 1998 |work=St. Petersburg Times |pages=National, 1.A}}</ref> Чланица је Еврозоне коју представља око 338 милиона грађана. Монетарну политику Еврозоне поставља Европска централна банка, са сједиштем у Франкфурту на Мајни, финансијском средишту континенталне Европе. Као дом савремених аутомобила, аутомобилска индустрија у Њемачкој сматра се једном од најконкурентнијих и иновативнијих на свијету<ref>{{Cite web |url=http://www.gtai.de/GTAI/Navigation/EN/Invest/Industries/Mobility/automotive.html |title=Germany – The World’s Automotive Hub of Innovation |website=Germany Trade and Invest |language=en |access-date=14. 8. 2017}}</ref> и четврта је највећа по производњи.<ref>{{Cite web |url=http://oica.net/category/production-statistics/ |title=Production Statistics – OICA |website=oica.net |access-date=9. 11. 2017}}</ref> Десет највећих извозних добара Њемачке су возила, стројеви, хемикалије, електрични производи, електрична опрема, фармацеутски производи, транспортна опрема, основни метали, прехрамбени производи и гума и пластика.<ref name="Destatis">{{Cite web |url=http://www.destatis.de/EN/FactsFigures/NationalEconomyEnvironment/ForeignTrade/_Graphic/TradingGoods.png?__blob=poster |title=CIA Factbook |access-date=23. 3. 2015 |archive-date=02. 05. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150502033130/https://www.destatis.de/EN/FactsFigures/NationalEconomyEnvironment/ForeignTrade/_Graphic/TradingGoods.png?__blob=poster |url-status=dead }}</ref> Њемачка је трећи по величини [[Индустрија оружја|извозник оружја]] на свијету.<ref>{{Cite news |url=http://www.politico.eu/article/germany-is-the-worlds-third-biggest-weapons-exporter/ |title=Germany is the world's third biggest weapons exporter |date=13. 6. 2016 |work=Politico}}</ref> === Предузећа === Од 500 највећих свјетских предузећа које се котирају на берзи [[:de:Fortune Global 500|Фортуне Глобал 500]] на основу прихода у 2014. године, са сједиштем у Њемачкој налази се 28 предузећа. Тридесет предузећа са сједиштем у Њемачкој налази се на {{јез|de|[[DAX]]}}, њемачком берзовном индексу. Познати међународни брендови су [[BMW]], [[Мерцедес-Бенц]], [[Ауди]], [[Порше]], [[Фолксваген]], [[:de:SAP|САП-СЕ]], [[Сименс (предузеће)|Сименс]], [[:de:Allianz SE|Алијанц]], [[Адидас]], [[:de:Deutsche Bahn|Њемачке жељезнице]], [[Дојче банк]] и [[Роберт Бош]].<ref>{{Cite web |url=http://bestglobalbrands.com/2014/ranking/ |title=Best Global Brands – 2014 Rankings |publisher=Interbrand |archive-url=https://web.archive.org/web/20150315012352/http://bestglobalbrands.com/2014/ranking/ |archive-date=15. 3. 2015 |url-status=dead |access-date=26. 3. 2015 }}</ref> Њемачка је позната по великом броју специјализованих малих и средњих предузећа, што је познато као [[:de:Mittelstand|средња класа]] модел. Око 1.000 ових предузећа су водећа на глобалном тржишту у свом елементу и означени су као [[скривени шампиони]].<ref>{{Cite news |url=http://www.businessweek.com/news/2010-09-23/germany-has-1-000-market-leading-companies-manager-magazin-says.html |title=Germany Has 1,000 Market-Leading Companies, Manager-Magazin Says |last=Gavin |first=Mike |date=23. 9. 2010 |work=Businessweek |access-date=27. 3. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430195209/http://www.businessweek.com/news/2010-09-23/germany-has-1-000-market-leading-companies-manager-magazin-says.html |archive-date=30. 4. 2011}}</ref> Берлин се развио успјешно у космополитско средиште за [[Старт-ап предузеће|старт-ап предузећа]] и постао водеће мјесто за фирме у Европској унији које се финансирају из предузетничког капитала.<ref>{{Cite web |url=http://www.euractiv.com/sections/innovation-industry/berlin-outranks-london-start-investment-317140 |title=Berlin outranks London in start-up investment |last=Frost |first=Simon |website=euractiv.com |access-date=28. 10. 2015}}</ref> Списак највећих њемачких предузећа по приходима 2018. године:<ref>{{Cite news |url=https://www.cio.de/top500 |title=Top-500 |work=cio.de |access-date=5. 9. 2020}}</ref> [[Датотека:BlueEurozone.svg|мини|усправно|десно|Њемачка је дио монетарне уније, [[еврозона|еврозоне]] (тамноплава) и Европског јединственог тржишта]] {|class="wikitable sortable" style="text-align:right;" |- style="background:#efefef;" ! style="text-align:center;"|Ранг||style="text-align:center;"|Име||style="text-align:center;"|Сједиште||style="text-align:center;"|Приход<br>(милд. €)||style="text-align:center;"|Профит<br>(милд. €)||style="text-align:center;"|Запослени<br>(свијет) |- |style="text-align:center;"|{{0}}1.||style="text-align:left;"|[[Фолксваген група|Фолксваген]]||style="text-align:left;"|[[Волфсбург]]||236||13,9||664.500 |- |style="text-align:center;"|{{0}}2.||style="text-align:left;"|[[Мерцедес-Бенц]]||style="text-align:left;"|[[Штутгарт]]||167||11,1||298.700 |- |style="text-align:center;"|{{0}}3.||style="text-align:left;"| [[:de:Schwarz-Gruppe|Шварц група]]||style="text-align:left;"|[[Некарсулм]]||113||?||458.000 |- |style="text-align:center;"|{{0}}4.||style="text-align:left;"|[[BMW]]||style="text-align:left;"|[[Минхен]]||104||7,1||134.700 |- |style="text-align:center;"|{{0}}5.||style="text-align:left;"|[[Лидл]]||style="text-align:left;"|Некарсулм||89||?||160.100 |- |style="text-align:center;"|{{0}}6.||style="text-align:left;"|[[Сименс (предузеће)|Сименс]]||style="text-align:left;"|[[Берлин]], [[Минхен]]||83||6,1||379.000 |- |style="text-align:center;"|{{0}}7.||style="text-align:left;"|[[Дојче телеком]]||style="text-align:left;"|[[Бон]]||81||?||216.000 |- |style="text-align:center;"|{{0}}8.||style="text-align:left;"|[[Роберт Бош]]||style="text-align:left;"|[[Штутгарт]]||79||5,3||410.000 |- |style="text-align:center;"|{{0}}9.||style="text-align:left;"| [[:de:Uniper|Унипер]]||style="text-align:left;"|[[Диселдорф]]||66||863||12.000 |- |style="text-align:center;"|{{0}}10.||style="text-align:left;"| [[:de:Deutsche Post AG|Њемачка пошта]]||style="text-align:left;"|[[Бон]]||63||4,1||546.900 |- |style="text-align:center;"|{{0}}12.||style="text-align:left;"|[[BASF]]||style="text-align:left;"|[[Лудвигсхафен на Рајни|Лудвигсхафен]]||63||6,4||122.400 |- |style="text-align:center;"|{{0}}21.||style="text-align:left;"|[[:de:Metro AG|Метро]]||style="text-align:left;"|[[Диселдорф]]||37||1,4||146.300 |- |style="text-align:center;"|{{0}}26.||style="text-align:left;"| [[:de:E.ON|Е.ОН]]||style="text-align:left;"|[[Есен]]||30||3,0||43.300 |- |style="text-align:center;"|{{0}}-||style="text-align:left;"|[[:de:Allianz SE|Алијанц]]||style="text-align:left;"|[[Минхен]]||131||11,5<ref>[https://www.allianz.com/en/investor_relations/results-reports/key-figures.html Key indicators] Allianz</ref>||142.000 |} === Саобраћај === {{главни|Саобраћај у Њемачкој|Жељезнички саобраћај у Њемачкој}} [[Датотека:ICE3 in Cologne.jpg|мини|десно|{{јез|de|[[ICE 3]]}} у Келнској жељезничкој станици]] [[Датотека:Airbus A380-841, Lufthansa AN2054509.jpg|мини|лево|[[Ербас А380]] највећег њемачког авио-превозника, [[Луфтханза]]]] Са средишњим положајем у Европи, Њемачка је саобраћајно чвориште континента.<ref>{{Cite web |url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf |title=Assessment of strategic plans and policy measures on Investment and Maintenance in Transport Infrastructure |year=2012 |publisher=International Transport Forum |format=PDF |archive-url=https://www.webcitation.org/6XESdJ2Db?url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf |archive-date=23. 3. 2015 |url-status=dead |access-date=15. 3. 2014}}</ref> Као сусједи у западној Европи, њемачка мрежа путева је међу најгушћим на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc |title=Road density (km of road per 100 sq. km of land area) |year=2014 |publisher=World Bank |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101011332/http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc |archive-date=1. 1. 2015 |url-status=dead |access-date=7. 7. 2014}}</ref> Ауто-путеви се рангирају као трећи најдужи на свијету и познати су по недостатку општег ограничења брзине.<ref>{{Cite press release |title=Autobahn-Temporegelung |publisher=ADAC |url=http://www.presse.adac.de/standpunkte/Verkehr/Autobahn_Temporegelung.asp?active1=tcm:11-18784-4 |language=de |access-date=19. 3. 2011 |year=2010}}</ref> Њемачка има полицентричну мрежу [[Воз велике брзине|возова велике брзине]]. [[Интерсити експрес]] Њемачких жељезница користи се у великим њемачким градовима, као и за путовања у сусједне земље брзином већом од 300 km/h.<ref>{{Cite web |url=http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html |title=Geschäftsbericht 2006 |publisher=[[Немачке железнице|Deutsche Bahn]] |language=de |archive-url=https://web.archive.org/web/20070809140315/http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html |archive-date=9. 8. 2007 |access-date=27. 3. 2011}}</ref> Њемачке жељезнице примају субвензије, са 17,0 милијарди евра у 2014. години.<ref>{{Cite web |url=https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf |title=German Railway Financing |archive-url=https://web.archive.org/web/20160310165357/https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf |archive-date=10. 3. 2016 |url-status=dead| pages = 2 }}</ref> Највећи њемачки аеродроми су у [[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфуртски]] и [[Минхенски аеродром]], оба чвориште [[Луфтханза]], док су чворишта [[Ер Берлин]]а [[Берлински Тегел аеродром|Берлински Тегел]] и [[Диселдорфски аеродром]]. Остали већи аеродроми су [[Берлински Шинефелд аеродром|Берлински Шинефелд]], [[Хамбуршки аеродром|Хамбург]], [[Аеродром Келн Бон|Келн/Бон]] и [[Аеродром Лајпциг ХалеЛајпциг/Хале]].<ref>{{Cite web |url=http://www.aircraft-charter-world.com/airports/europe/germany.htm |title=Airports in Germany |publisher=Air Broker Center International |access-date=16. 4. 2011 |archive-date=27. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110427064115/http://www.aircraft-charter-world.com/airports/europe/germany.htm |url-status=dead }}</ref> [[Хамбуршка лука]] је међу двадесет највећих контејнерских лука на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.hafen-hamburg.de/en/statistics/toptwenty |title=Top World Container Ports |publisher=Port of Hamburg |access-date=6. 5. 2015 |archive-date=05. 05. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150505232957/http://www.hafen-hamburg.de/en/statistics/toptwenty |url-status=dead }}</ref> === Енергија и инфраструктура === {{главни|Енергија у Њемачкој|Телекомуникације у Њемачкој|Снабдијевање водом и канализација у Њемачкој}} Године 2008, Њемачка је била шести највећи корисник енергије на свијету,<ref>{{Cite web |url=http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=GM |title=Overview/Data: Germany |date=30. 6. 2010 |publisher=U.S. Energy Information Administration |access-date=19. 4. 2011}}</ref> од чега је 60% енергије увезено.<ref>{{Cite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/EG.IMP.CONS.ZS |title=Energy imports, net (% of energy use) |publisher=The World Bank Group |access-date=1. 4. 2011}}</ref> Енергетски извори 2014. године су били: нафта (35,0%), угаљ, укључујући лигнит (24,6%), земни гас (20,5%), нуклеарни (8,1%), хидро-електрични и обновљиви извори (11,1%).<ref>{{Cite web |url=http://www.ag-energiebilanzen.de/index.php?article_id=29&fileName=ageb_jahresbericht2014.pdf |title=Energieverbrauch in Deutschland im Jahr 2014 |last=Ziesing |first=Hans-Joachim |publisher=AG Energiebilanzen |language=de |access-date=10. 3. 2015| pages = 4 }}</ref> Влада и [[индустрија нуклеарне енергије]] сложиле су се да ће се све [[нуклеарна електрана|нуклеарне електране]] до краја љета 2021. године затворити.<ref>{{Cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4295389.stm |title=Germany split over green energy |date=25. 2. 2005 |work=BBC News |access-date=27. 3. 2011}}</ref> Такође се примјењује уштеда енергије, [[зелена технологија]], активности смањења емисије<ref>{{Cite news |url=http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2008-06-21/pollution/27752791_1_energy-security-global-energy-germany |title=Germany greenest country in the world |date=21. 6. 2008 |work=The Times of India |access-date=26. 3. 2011 |archive-date=28. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110428105221/http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2008-06-21/pollution/27752791_1_energy-security-global-energy-germany |url-status=dead }}</ref> и за циљ има испуњавање захтјева за електричном енергијом у земљи користећи 40% [[обновљиви извори|обновљивих извора]] до 2020. године. Њемачка је посвећена испуњењу [[Протокол из Кјота|Протоколу из Кјота]] и неколико других уговора о промовисању биодиверзитета, стандардне ниске емисије, [[Управљање воденим ресурсима|управљања водама]] и [[Комерцијализација обновљивих извора енергије|комерцијализацији обновљивих извора енергије]].<ref>{{Cite press release |title=Deutschland erfüllte 2008 seine Klimaschutzverpflichtung nach dem Kyoto-Protokoll |date=1. 2. 2010 |publisher=Umweltbundesamt |url=http://www.umweltbundesamt.de/presse/presseinformationen/deutschland-erfuellte-2008-seine |language=de |access-date=8. 5. 2015 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150518073016/http://www.umweltbundesamt.de/presse/presseinformationen/deutschland-erfuellte-2008-seine |archive-date=18. 5. 2015}}</ref> Стопа рециклаже у домаћинствима у земљи је међу највишим на свијету — око 65%.<ref>{{Cite news |url=https://www.wsj.com/articles/germans-have-a-burning-need-for-more-garbage-1445306936?tesla=y |title=Germans Have a Burning Need for More Garbage |last=Brown |first=Eliot |work=Wall Street Journal |access-date=9. 11. 2015 |issn=0099-9660}}</ref> Ипак, укупне емисије стаклене баште у земљи највеће су у ЕУ према подацима из 2010.<ref>{{Cite web |url=http://cdiac.ornl.gov/trends/emis/prelim_2009_2010_estimates.html |title=Record High 2010 Global Carbon Dioxide Emissions from Fossil-Fuel Combustion and Cement Manufacture Posted on CDIAC Site |publisher=Carbon Dioxide Information Analysis Center |access-date=15. 5. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120508080314/http://cdiac.ornl.gov/trends/emis/prelim_2009_2010_estimates.html |archive-date=08. 05. 2012 |url-status=dead }}</ref> [[Енергетска транзиција у Њемачкој|Њемачка енергетска транзиција]] је препознатљив потез ка одрживој економији путем енергетске ефикасности и обновљиве енергије.{{sfn|Langfristszenarien und Strategien|29. 3. 2012|p=}} === Наука и технологија === {{главни|Наука и технологија у Њемачкој}} [[Датотека:Einstein1921 by F Schmutzer 3.jpg|мини|усправно|[[Алберт Ајнштајн]], физичар. [[Нобелова награда за физику]] му је додијељена 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта и за допринос развоју теоријске физике]] Њемачка је глобални лидер у науци и технологији, јер су њена достигнућа у области науке и технологије значајна. Напори [[истраживање и развој|истраживања и развоја]] чине саставни дио привреде.<ref>{{Cite web |url=http://www.bmbf.de/pub/Federal_Report_on_Research_and_Innovation_2014.pdf |title=Federal Report on Research and Innovation 2014 |year=2014 |publisher=Federal Ministry of Education and Research |format=PDF |archive-url=http://arquivo.pt/wayback/20160514110947/http://www.bmbf.de/pub/Federal_Report_on_Research_and_Innovation_2014.pdf |archive-date=14. 5. 2016 |url-status=dead |access-date=26. 3. 2015}}</ref> [[Нобелова награда|Нобелову награду]] добило је 106 њемачких лауреата.<ref>{{Cite web |url=http://nobelprize.org/ |title=Nobel Prize |publisher=Nobelprize.org |access-date=27. 3. 2011}}</ref> Њемачка је друга на свијету по броју дипломаца на пољу наука и инжењерства (31%), на првом мјесту је [[Јужна Кореја]].<ref>{{Cite web |url=http://www.businessinsider.com/most-technological-countries-lag-behind-in-science-2015-12/#7-estonia-26-has-one-of-the-highest-percentages-of-female-stem-graduates-at-41-in-2012-4 |title=These are the 10 smartest countries in the world when it comes to science |date=4. 12. 2015 |publisher=Business Insider |access-date=26. 10. 2016}}</ref> На почетку 20. вијека, њемачки лауреати имали су више награда од свих других нација, посебно на пољу науке (физика, хемија и филозофија или медицина).<ref>{{Cite news |url=http://www.sciencenews.org/view/generic/id/63944/title/Swedish_academy_awards |title=Swedish academy awards |work=ScienceNews |access-date=1. 10. 2010 |archive-date=05. 10. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101005061148/http://www.sciencenews.org/view/generic/id/63944/title/Swedish_academy_awards |url-status=dead }}</ref><ref>National Science Nobel Prize shares 1901—2009 [http://people.idsia.ch/~juergen/sci.html by citizenship at the time of the award] and [http://people.idsia.ch/~juergen/scinat.html by country of birth]. Од {{Cite web |url=http://people.idsia.ch/~juergen/nobelshare.html |title=Evolution of National Nobel Prize Shares in the 20th century |last=Schmidhuber |first=Jürgen |year=2010 |access-date=27. 3. 2011}}</ref> Значајни њемачки физичари прије 20. вијека су [[Херман фон Хелмхолц]], [[Јозеф фон Фраунгофер]], [[Габријел Фаренхајт]] и други. [[Алберт Ајнштајн]] је истражио [[Специјална теорија релативности|специјалну]] и [[Општа теорија релативности|општу теорију релативности]] за свјетлост и гравитацију 1905. и 1915. године. Заједно с [[Макс Планк|Максом Планком]], био је инструмент у увођењу квантне механике, у којој су [[Вернер Хајзенберг]] и [[Макс Борн]] касније дали значајан допринос.{{sfn|Roberts|2002|p=1014}} [[Вилхелм Конрад Рендген]] је измислио [[Рендгенски зраци|рендгенске зраке]].<ref>{{Cite news |url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5984670,00.html |title=The First Nobel Prize |date=8. 9. 2010 |work=Deutsche Welle |access-date=27. 3. 2011}}</ref> [[Ото Хан]] је био пионир у областима радиохемије и открио је нуклеарну физију, док су [[Фердинанд Кон]] и [[Роберт Кох]] били оснивачи [[микробиологија|микробиологије]]. Бројни [[математичар]]и су рођени у Њемачкој, међу којима су [[Карл Фридрих Гаус]], [[Давид Хилберт]], [[Бернхард Риман]], [[Готфрид Вилхелм Лајбниц]], [[Карл Вајерштрас]], [[Херман Вајл]] и [[Феликс Клајн]]. [[Датотека:Views in the Main Control Room (12052189474).jpg|мини|лево|[[Европски свемирски оперативни центар]] у Дармштату]] Њемачка је била дом многих познатих проналазача и инжењера, укључујући [[Ханс Гајгер|Ханса Гајгера]], који је открио [[Гајгер—Милеров бројач|Гајгеров бројач]], и [[Конрад Цузе|Конрада Цузеа]], који је направио први потпуно аутоматизовани дигитални рачунар.<ref>{{Cite web |url=http://www.yorku.ca/lbianchi/sts3700b/lecture17a.html |title=The Great Electromechanical Computers |last=Bianchi |first=Luigi |publisher=[[Универзитет Јорк|York University]] |access-date=17. 4. 2011}}</ref> Њемачки проналазачи, инжењери и индустријалци као што су гроф [[Фердинанд фон Цепелин]],<ref>{{Cite web |url=http://www.centennialofflight.gov/essay/Lighter_than_air/zeppelin/LTA8.htm |title=The Zeppelin |publisher=U.S. Centennial of Flight Commission |archive-url=https://web.archive.org/web/20110501132157/http://www.centennialofflight.gov/essay/Lighter_than_air/zeppelin/LTA8.htm |archive-date=1. 5. 2011 |access-date=7. 5. 2015}}</ref> [[Ото Лилијентал]], [[Готлиб Дајмлер]], [[Рудолф Дизел]], [[Хуго Јункерс]] и [[Карл Бенц]], дали су допринос у обликовању савремене технологије за аутомобилски и ваздушни саобраћај. Њемачке институције као што су [[Њемачки центар за авијацију и астронаутику]] највећи су доприносиоци [[Европска свемирска агенција|Европској свемирској агенцији]]. [[Аеросвемирска техника|Аеросвемирски инжењер]] [[Вернер фон Браун]] развио је први свемирску ракету у [[Војни истраживачки центар Пенеминде|Пенеминдеу]], а касније је истакнути члан [[Наса|Насе]] и развио је ракету на Мјесец [[Сатурн V (ракета-носач)|Сатурн V]]. Рад [[Хајнрих Рудолф Херц|Хајнриха Херца]] у домену електромагнетног зрачења био је кључан за развој савремених телекомуникација.<ref>{{Cite web |url=http://www.itu.int/aboutitu/HistoricalFigures.html |title=Historical figures in telecommunications |date=14. 1. 2004 |publisher=International Telecommunication Union |access-date=27. 3. 2011}}</ref> Истраживачке институције у Њемачкој су [[Друштво Макс Планк]], [[Хелмолц удружење њемачких истраживачких центара]] и [[Фраунхофер друштво]]. {{јез|de|[[Wendelstein 7-X]]}} у [[Грајфсвалд]]у објекат је нпр. за истраживање [[енергија нуклеарне фузије|енергије нуклеарне фузије]].<ref>{{Cite web |url=http://phys.org/news/2014-05-wendelstein-x.html |title=Preparations for operation of Wendelstein 7-X starting |date=13. 5. 2014 |publisher=PhysOrg |access-date=12. 12. 2014 |quote=Max Planck Institute for Plasma Physics (IPP) in Greifswald in May started the preparations for operation of this the world's largest fusion device of the stellarator type.}}</ref> [[Награда Готфрид Вилхелм Лајбниц]] додјељује се десет научника и академика сваке године. С највише 2,5 милиона евра по награди, једна је од највећих научних награда на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.dfg.de/en/research_funding/scientific_prizes/gw_leibniz_prize.html |title=Gottfried Wilhelm Leibniz Prize |publisher=DFG |archive-url=https://web.archive.org/web/20080621091621/http://www.dfg.de/en/research_funding/scientific_prizes/gw_leibniz_prize.html |archive-date=21. 6. 2008 |access-date=27. 3. 2011}}</ref> === Туризам === {{главни|Туризам у Њемачкој}} Њемачка је седма најпосјећенија земља на свијету,<ref name="april11">{{Cite journal | year=2011 |title=Interim Update |url=http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf |url-status=dead |journal=UNWTO World Tourism Barometer |publisher=UNWTO |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005051/http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf |archive-date=1. 1. 2015 |access-date=26. 6. 2011}}</ref> са укупно 407 милиона ноћења током 2012. године.<ref>{{Cite book |url=http://www.deutschertourismusverband.de/fileadmin/Mediendatenbank/PDFs/Zahlen_Daten_Fakten_2012_aktuell.pdf |title=Zahlen Daten Fakten 2012 |publisher=Deutscher Tourismusverband e.V. |year=2013 |location=Berlin |language=de}}</ref> Овај број укључује 68,83 милиона ноћења страних посјетилаца. Године 2012, преко 30,4 милиона међународних туриста посјетило је у Њемачку. Берлин је постао трећи најпосјећенији град у Европи.<ref>{{Cite web |url=http://dtxtq4w60xqpw.cloudfront.net/sites/all/files/pdf/unwto_highlights14_en.pdf |title=Tourism Highlights 2014 edition |publisher=UNWTO |archive-url=https://web.archive.org/web/20150214004935/http://dtxtq4w60xqpw.cloudfront.net/sites/all/files/pdf/unwto_highlights14_en.pdf |archive-date=14. 2. 2015 |url-status=dead |access-date=26. 3. 2015 |df=dmy}}</ref> Додатно, више од 30% Нијемаца проведе одмор у својој земљи, с највише посјета савезној држави [[Мекленбург-Западна Померанија]]. Домаћа и међународна путовања и туризам заједно доприносе преко 43,2 милијарде евра њемачком БДП. Укључујући непосредне и индуковане утицаје, индустрија доприноси с преко 4,5% њемачког БДП и даје 2 милиона послова (4,8% укупних радних мјеста).<ref>{{Cite web |url=http://wttc.org/site_media/uploads/downloads/germany2013_1.pdf |title=2013 Travel & Tourism Economic Impact Report Germany |publisher=WTTC |archive-url=https://web.archive.org/web/20131203001157/http://wttc.org/site_media/uploads/downloads/germany2013_1.pdf |archive-date=3. 12. 2013 |url-status=dead |access-date=26. 11. 2013 |df=dmy}}</ref> Њемачка је позната по својим разноврсним туристичким рутама, као што су [[Романтични пут]], [[Њемачки вински пут|Вински пут]], [[Пут замкова]] и [[Њемачки пут авенија|Пут авенија]]. [[Њемачка фахверк рута|Фахверк рута]] повезује градове с примјерима ових структура.{{sfnm|1a1=Schrammel-Schäl|1a2=Kessler|1a3=Custodis|1y=1987|1p=|Edel|1928|2p=}} Најпосјећеније знаменитости у Њемачкој су нпр. [[Нојшванштајн]], [[Келнска катедрала]], [[Рајхстаг]], [[Хофбројхауз]], [[Хајделбершки замак]], [[Цвингер]], [[Берлински телевизијски торањ]] и [[Катедрала у Ахену|Ахенска катедрала]]. [[Европа-парк]] и близини Фрајбурга је по посјећености други европски тематски парк.<ref>{{Cite web |url=http://www.germany.travel/en/towns-cities-culture/top-100/germany-travel-attractions.html |title=Top Tourist Attractions of Germany |publisher=Germany.Travel, official site |access-date=12. 12. 2014}}</ref> <gallery mode="packed"> Neuschwanstein_Castle_from_Marienbr%C3%BCcke,_2011_May.jpg|[[Нојшванштајн]] у Баварској Scharbeutz, Germany - panoramio (3).jpg|Морски туризам дуж обале Балтичког мора ([[Шарбојц]]) Obersee (Königssee) (2008).JPG|Језеро [[Оберзе]] у Баварској Europa-Park - Blue Fire Megacoaster (33).JPG|[[Европа-парк]] код Фрајбурга Cologne Cathedral-109875.jpg|[[Келнска катедрала]] </gallery> == Демографија == {{главни|Демографија Њемачке}} [[Датотека:Population of German territories 1800 - 2000.JPG|мини|Развој становништва Њемачке од 1800. до 2000.<ref>{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html |title=The World Factbook |website=cia.gov |access-date=9. 11. 2017 |archive-date=11. 02. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160211075204/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html |url-status=dead }}</ref>]] Са становништвом од 80,2 милиона према попису из 2011. године,<ref name="File 2013">{{Cite web |url=https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/bevoelkerung_zensus2011.pdf?__blob=publicationFile |title=Zensus 2011: Bevölkerung am 9. Mai 2011 |language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> које се повећало на 81,5 милиона 30. јуна 2015. године,<ref>{{Cite web |url=https://www.destatis.de/EN/FactsFigures/SocietyState/Population/CurrentPopulation/Tables/Census_SexAndCitizenship.html |title=Population based on the 2011 Census – German Statistical Office ("Destatis") |website=destatis.de |access-date=9. 11. 2017 |archive-date=28. 06. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160628112855/https://www.destatis.de/EN/FactsFigures/SocietyState/Population/CurrentPopulation/Tables/Census_SexAndCitizenship.html |url-status=dead }}</ref> а тренутно износи 83,63 милиона становника.<ref>[https://www.worldometers.info/world-population/germany-population/ Germany Population (2020) — Worldometers<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> Њемачка је најнасељенија земља Европске уније, по броју становника друга у Европи након Русије и шеснаеста најнасељенија земља на свијету.<ref>{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2119rank.html?countryName=Lebanon&countryCode=le&regionCode=me&rank=126 |title=Country Comparison :: Population |publisher=CIA |access-date=26. 6. 2011 |archive-date=06. 01. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120106143620/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2119rank.html?countryName=Lebanon&countryCode=le&regionCode=me&rank=126 |url-status=dead }}</ref> Густина становништва износи 227 становника на квадратном километру. Просјечан животни вијек у Њемачкој траје 80,19 година (за мушкарце 77,93, а за жене 82,58).<ref name="CIA" /> Стопа фертилитета је 1,41 рођено дијете по жени (процјена 2011) или 8,33 рођења на 1.000 становника, што је једна од најнижих на свијету.<ref name="CIA" /> Од седамдесетих година 20. вијека, стопа смртности у Њемачкој превазишла је стопу рађања.<ref>{{Cite web |url=http://geographyfieldwork.com/DemographicTransition.htm |title=Demographic Transition Model |date=27. 9. 2009 |publisher=Barcelona Field Studies Centre |access-date=28. 3. 2011}}</ref> Међутим, Њемачка се сусреће с повећаном стопом рађања и стопом миграције од почетка другог десетљећа 21. вијека,<ref>{{Cite web |url=http://www.thelocal.de/society/20101229-32091.html#.UXUZKEpTv3N |title=Birth rate on the rise in Germany |website=The Local |access-date=28. 9. 2014 |archive-date=25. 09. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130925054451/http://www.thelocal.de/society/20101229-32091.html#.UXUZKEpTv3N |url-status=dead }}</ref> с посебним порастом броја добро образованих имиграната.<ref>{{Cite web |url=http://www.spiegel.de/international/germany/elite-young-immigrants-could-provide-future-stability-for-german-economy-a-885647.html |title=The New Guest Workers: A German Dream for Crisis Refugees |date=28. 2. 2013 |website=Spiegel Online |access-date=28. 9. 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.dw.de/more-skilled-immigrants-find-work-in-germany/a-16696339 |title=More skilled immigrants find work in Germany |website=Deutsche Welle |access-date=28. 9. 2014}}</ref> Четири сразмјерне групе народа сматрају се „националним мањинама”, јер су њихови преци живјели вијековима на простору данашње Њемачке. То су [[Данци у Њемачкој|Данци]] (око 50.000), који живе у најсјевернијој држави Шлезвиг-Холнштајну, [[Лужички Срби]] (око 60.000), који живе у региону Лужица који се налази у државама Саксонија и Бранденбург. [[Роми у Њемачкој|Роми]] и [[Синти]] живе у свим савезним државама, док [[Фризи]] живе на западној обали Шлезвиг-Холнштајна и на сјеверозападу Доње Саксоније.<ref>{{Cite web |url=http://www.bmi.bund.de/SharedDocs/Downloads/EN/Broschueren/2010/nat_minderheiten.pdf?__blob=publicationFile |title=National Minorities in Germany |date=мај 2010 |publisher=Federal Ministry of the Interior (Germany) |format=PDF |id=Article number: BMI10010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130421151141/http://www.bmi.bund.de/SharedDocs/Downloads/EN/Broschueren/2010/nat_minderheiten.pdf?__blob=publicationFile |archive-date=21. 4. 2013 |url-status=dead |access-date=23. 6. 2014}}</ref> === Имигрантско становништво === {{главни|Имиграција у Њемачку}} [[Датотека:Map_foreign_nationals_germany_2016.png|мини|270п|Њемачка је дом другог највећег броја међународних имиграната на свијету<ref name="International Migration 2006">{{Cite web |url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/publications/migrationreport/docs/MigrationReport2015_Highlights.pdf |title=International Migration Report 2015 – Highlights |publisher=UN Department of Economic and Social Affairs |access-date=9. 6. 2016}}</ref>]] Према подацима из 2016. године, од скоро 82 милиона становника Њемачка 10 милиона нема њемачко држављанство, што чини око 12% становништва земље.<ref>{{Cite web |url=https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/AuslaendischeBevolkerung/Tabellen/Geschlecht.htm |title=Staat & Gesellschaft - Migration & Integration - Ausländische Bevölkerung nach Geschlecht und ausgewählten Staatsangehörigkeiten - Statistisches Bundesamt (Destatis) |website=www.destatis.de |language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> Већина миграната живи на западу земље, у урбаним средиштима.<ref>{{Cite web |url=http://www.dw.de/german-population-rises-thanks-to-immigration/a-16525083 |title=German population rises thanks to immigration |website=Deutsche Welle |access-date=28. 9. 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.destatis.de/DE/Publikationen/Thematisch/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund2010220107004.pdf |title=Population and employment: Population with migrant background – Results of the 2010 microcensus |date=13. 3. 2012 |access-date=28. 9. 2014}}</ref> [[Савезна статистичка служба Њемачке|Савезна статистичка служба]] класификује грађане према имигрантској позадини. Односећи се на имигрантску позадину, 21% становника земље или више од 17,1 милиона људи, били су имигранти или дјелимичног имигрантског поријекла према подацима из 2015. године (укључујући особе које су поријеклом или дјелимичним поријеклом од њемачких држављана).<ref>{{Cite web |url=http://www.bpb.de/nachschlagen/zahlen-und-fakten/soziale-situation-in-deutschland/61646/migrationshintergrund-i |title=Bevölkerung mit Migrationshintergrund I {{!}} bpb |website=www.bpb.de |language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> Године 2010, 29% породица с дјецом млађом од 18. година имају најмање једног родитеља имигрантских коријена.<ref name="destatis.de">{{Cite web |url=https://www.destatis.de/EN/Publications/STATmagazin/Population/2012_03/2012_03MigrantBackground.html |title=Publikation — STATmagazin — Population — Families with a migrant background: traditional values count — Federal Statistical Office (Destatis) |date=13. 3. 2012 |publisher=Destatis.de |access-date=4. 11. 2012}}</ref> Шездесетих и седамдесетих година 20. вијека, њемачка влада је позивала „гостујуће раднике” ([[Гастарбајтер]]и) да се доселе у Њемачку и запосле у њемачкој индустрији. Многа предузећа су радије задржавала ове раднике у Њемачкој након што су их обучавали, а њемачко имигрантско становништво нагло се повећало.<ref name="File 2013" /> Година 2015, Одјељења за становништво [[Одјељења за економска и социјална питања ОУН|Одјељења за економска и социјална питања]] навело је Њемачку као други по реду дом за међународне имигранте широм свијета, са око 5% или 12 милиона од укупно 244 милиона миграната.<ref>{{Cite web |url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/publications/migrationreport/docs/MigrationReport2015_Highlights.pdf |title=International Migration Report 2015 – Highlights |year=2015 |publisher=United Nations Department of Economic and Social Affairs |access-date=9. 6. 2016}}</ref> Њемачка се налази на седмом мјесту међу земљама ЕУ и на тридесет седмом мјесту на глобалном нивоу према односу процената миграната који су чинили дио становништва. Према подацима из 2014, највеће националне групе су биле из Турске (2.859.000), затим Пољске (1.617.000), Русије (1.188.000) и Италије (764.000).<ref>{{Cite web |url=http://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund/Tabellen/MigrationshintergrundStaatsangehoerigkeit.html |title=Bevölkerung nach Migrationshintergrund |year=2014 |publisher=destatis |archive-url=https://web.archive.org/web/20160315090700/https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund/Tabellen/MigrationshintergrundStaatsangehoerigkeit.html |archive-date=15. 3. 2016 |url-status=dead |access-date=9. 6. 2016}}</ref> Од 1987. године, око 3 милиона Нијемаца, већином из земаља бившег Источног блока, остварило је своје [[право на повратак]] и емигрирало је у Њемачку.<ref>{{Cite web |url=http://www.migrationpolicy.org/article/fewer-ethnic-germans-immigrating-ancestral-homeland/ |title=Fewer Ethnic Germans Immigrating to Ancestral Homeland |year=2004 |publisher=Migration Information Source |access-date=19. 7. 2014}}</ref> === Религија === {{главни|Религија у Њемачкој}} {{multiple image| align = right| direction = horizontal| header = | header_align = left/right/center| footer = | footer_align = left| image1 = Dresden Germany Exterior-of-Frauenkirche-05.jpg| width1 = 128| caption1 = Барокна [[Богородична црква у Дрездену]] (евангелистичка)| image2 = Cologne cathedrale vue sud.jpg| width2 = 185| caption2 = Готична [[Келнска катедрала]] (римокатоличка)}} Од оснивања 1871. године, Њемачка је имала двије трећине [[Протестантизам|протестаната]]{{efn|Њемачки протестантизам је претежно мјешавина лутеранства, реформизма (нпр. калвинизам) и Уједињених (лутеранске и реформистичке/калвинистичке) цркава, с примјесама баптиста, пентакосталаца, методиста и разних других протестаната.}} и једну трећину [[Католицизам|католика]], са значајном [[Јудаизам|јеврејском]] мањином. Постојале су и друге вјероисповијести у земљи, али никада нису достигле демографски значај и културни значај које су ове три имале. Њемачка је скоро потпуно изгубила јеврејску мањину током Холокауста.{{efn|Датума 19. маја 1943. године, Њемачке је проглашена „чистом од Јевреја” ([[Јуденрајн]]).}} Вјерски састав се постепено мијењао у десетљећима након 1945. године, јер је Западна Њемачка постајала религијски разноврснија због имиграције, а Источна Њемачка претежно нерелигиозна због [[Државни атеизам|државне политике]]. Вјерски састав наставља да се мијења након уједињења Њемачке 1990. године, са значајним падом религиозности широм Њемачке и константним повећањем [[Евангелизам|евангелистичких протестаната]] и [[муслимани|муслимана]].{{sfn|Solsten|1999|pp=173–175}} Географски, протестантизам је концентрисан у сјеверном, средишњем и источном дијелу земље.{{efn|Лутеранизам је најчешће заступљен на сјеверу Њемачке, у Виртембергу и дијеловима [[Франконија|Франконије]]; калвинизам је заступљен на крајњем сјеверозападу и [[Липе (округ)|Липеу]], док се Уједињене цркве налазе у остатку Њемачке.}} Већином су припадници [[Евангелистичка црква у Њемачкој|Евангелистичке цркве у Њемачкој]], која обухвата лутеране, реформисте и административне или конфесионалне заједнице обје традиције које датирају од [[Пруска унија цркава|Пруске уније цркава]] 1817. године.{{efn|Иако је прва таква унија између лутераниста и калвиниста настала у августу 1817. у Војводству Насау (конфесионална унија); тј. прије Пруске уније у септембру 1817. године. У другим мањим њемачким државама било је унија које су настајале независно једна од друге.}} [[Римокатолицизам]] је концентрисано на југу и западу земље. Према њемачком попису становништва из 2011. године, [[хришћанство]] је највећа религија у Њемачкој, коју исповиједа 66,8% укупног становништва.<ref name="Egeler">{{Cite book |url=https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile |title=Pressekonferenz „Zensus 2011 – Fakten zur Bevölkerung in Deutschland" am 31. Mai 2013 in Berlin |language=de |access-date=15. 8. 2017 |archive-date=10. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171010094954/https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile |url-status=dead }}</ref> Од укупне хришћанске популације, 31,7% се изјашњава као протестанти, укључујућу припаднике ЕЦЊ (30,8%) и [[слободна црква|слободне цркве]] (0,9%), док се 31,2% изјашњава као римокатолици.<ref name="Zensus 2011">{{Cite web |url=https://ergebnisse.zensus2011.de/#StaticContent:00,BEG_4_2_6,m,table |title=Bevölkerung im regionalen Vergleich nach Religion (ausführlich) -in %- |date=9. 5. 2011 |website=destatis.de (Zensusdatenbank des Zensus 2011) |publisher=Federal Statistical Office of Germany |pages=Zensus 2011 – Page 6 |language=de |access-date=9. 5. 2011 |archive-date=05. 06. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130605031517/https://ergebnisse.zensus2011.de/#StaticContent:00,BEG_4_2_6,m,table |url-status=dead }}</ref> Православци чине 1,3%, а Јевреји 0,1%. Остале религије чине око 2,7%. Године 2014, Католичка црква имала је око 23,9 милиона припадника (29,5% становништва),<ref name="DBK15">{{Cite book |url=http://www.dbk.de/fileadmin/redaktion/Zahlen%20und%20Fakten/Kirchliche%20Statistik/Bevoelkerung%20und%20Katholiken%20BL/2014-Tabelle-Bevoelkerung-Katholiken-Laender.pdf |title=Official membership statistics of the Roman Catholic Church in Germany 2014/15 |language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> а Евангелистичка црква 22,6 милиона (27,9% становништва).<ref name="EKD15">{{Cite book |url=http://www.ekd.de/download/kirchenmitglieder_2014.pdf |title=Official membership statistics of the Evangelical Church in Germany 2014 |year=2014 |language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> Обје цркве губе значајан број припадника посљедњих година. [[Датотека:Cologne Germany DITIB-Central-Mosque-01.jpg|мини|[[Келнска централна џамија]] једна је од највећих европских џамија]] Године 2011, 33% Нијемаца није припадало званично признатим вјерским удружењима с посебним статусом.<ref name="Zensus 2011" />{{efn|Такве организације су корпорације према закону са овлашћењем да прикупе обавезан порез од својих чланова. Пореска стопа износи 8% пореза на доходак (и одређене друге порезе) у Баварској и 9% у другим државама; у већини случајева порез прикупљају државе, а у другим случајевима дијеле се подаци о приходима чланова цркве.{{sfn|Petersen|2010|pp=11–12}} Већина људи која напусти црква то уради како би избјегла плаћање ових пореза.{{sfn|Petersen|2010|p=31}}}} [[Нерелигиозност у Њемачкој]] је најјача на простору бивше Источне Њемачке, чије је становништво било углавном протестантско прије државног атеизма, и у већим метрополским областима.<ref>[[:Датотека:Konfessionen Deutschland Zensus 2011.png|Религијска мапа заснована на резултатима пописа за сваки њемачки окгруг]]</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/commentisfree/belief/2012/sep/22/atheism-east-germany-godless-place |title=Eastern Germany: the most godless place on Earth &#124; Peter Thompson &#124; Comment is free &#124; guardian.co.uk |date=22. 9. 2012 |access-date=22. 9. 2012 |publisher=Guardian |location=London}}</ref><ref name="georgetown1">{{Cite web |url=http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/germany |title=Germany |publisher=Berkley Center for Religion, Peace, and World Affairs |archive-url=https://web.archive.org/web/20150324170951/http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/germany |archive-date=24. 3. 2015 |url-status=dead |access-date=27. 3. 2015}}</ref> Ислам је друга највећа религија у земљи. На попису 2011. године 1,9% или 1,52 милиона становника изјаснило се као муслимани, иако се вјеровало да је број знатно већи.<ref>{{Cite book |url=https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile |title=Pressekonferenz „Zensus 2011 – Fakten zur Bevölkerung in Deutschland“ am 31. Mai 2013 in Berlin |language=de |access-date=15. 8. 2017 |archive-date=10. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171010094954/https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile |url-status=dead }}</ref> Друге процјене дају број од 4 милиона 2010. године и између 3,2 и 3,5 милиона у скоријим годинама.<ref name="REMID">{{Cite web |url=http://www.remid.de/remid_info_zahlen.htm |title=Religionen & Weltanschauungsgemeinschaften in Deutschland: Mitgliederzahlen - REMID - Religionswissenschaftlicher Medien- und Informationsdienst e.V. |website=www.remid.de |language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> Студија коју је спровела [[Савезна канцеларија за миграцију и избјеглице]] закључује да у Њемачкој 2015. године живјело око 4,5 милиона муслимана или 5,5% становништва. Студија је открила да је муслиманско становништво у периоду од 2011. до 2015. године порасло за 1,2 милиона људи, већином због миграција.<ref>{{Cite web |url=http://www.deutsche-islam-konferenz.de/DIK/DE/Magazin/Lebenswelten/ZahlMLD/zahl-mld-node.html |title=DIK - Deutsche Islam Konferenz - Zahlen, Daten, Fakten |website=www.deutsche-islam-konferenz.de |language=de |access-date=15. 8. 2017 |archive-date=13. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141013192319/http://www.deutsche-islam-konferenz.de/DIK/DE/Magazin/Lebenswelten/ZahlMLD/zahl-mld-node.html |url-status=dead }}</ref> Већина муслимана су [[сунизам|сунити]] или [[алавизам|алавити]] из Турске, али постоји и мањи број [[шиизам|шиита]], [[ахмадија]] и осталих деноминација.{{sfn|Flüchtlinge|Müssig|Stichs|2009|pp=80, 97}} Друге религије чине мање од једног процента становништва Њемачке,<ref name="Zensus 2011" /> то су [[будизам]] са 225.000 вјерника (око 0,3%) и [[хиндуизам]] са 100.000 вјерника (0,1%). Све остале вјерске заједнице у Њемачкој имају мање од 50.000 припадника.<ref>{{Cite web |url=http://www.remid.de/remid_info_zahlen.htm |title=Religionen in Deutschland: Mitgliederzahlen |date=31. 10. 2009 |publisher=Religionswissenschaftlicher Medien- und Informationsdienst |language=de |access-date=28. 3. 2011}}</ref> === Језик === {{главни|Немачки језик{{!}}Њемачки језик|Језици Њемачке}} [[Датотека:Continental West Germanic languages.png|мини|усправно|десно|Дијалекти западногерманских језика]] [[Немачки језик|Њемачки]] је [[службени језик]] и главни [[говорни језик]] у Њемачкој.<ref name="Eurobarometer Languages"/> [[Стандардни њемачки језик|Стандардни њемачки]] је [[Западногермански језици|западногермански језик]] и сродан је [[нисконемачки језик|нискоњемачком]], [[холандски језик|холандском]], [[африканс (језик)|африкансу]], [[фризијски језици|фризијском]] и [[енглески језик|енглеском језику]]. У мањој мјери, сродан је [[Северногермански језици|сјеверногерманским језицима]]. Већина њемачког вокабулара је изведена из [[Германски језици|германске гране]] [[индоевропски језици|индоевропских језика]].<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/publications/booklets/move/45/en.pdf |title=Many tongues, one family. Languages in the European Union |year=2004 |publisher=Europa |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430202922/http://ec.europa.eu/publications/booklets/move/45/en.pdf |archive-date=30. 4. 2011 |access-date=28. 3. 2011}}</ref> Значајна мањина ријечи потиче из латинског и грчког језика, с мањим бројем ријечи из француског и у скорије вријеме из енглеског језика (познат као [[денглиш]]). Њемачки се пише [[латиница|латиницом]]. [[Дијалекти њемачког језика]], традиционално мјесни варијетети настали од германских племена, разликују се од варијетета стандардног њемачког по својој [[лексика|лексици]], [[фонологија|фонологији]] и [[синтакса|синтакси]].<ref>{{Cite news |url=http://www.economist.com/node/15731354 |title=Sprechen Sie Deutsch? |date=18. 3. 2010 |work=The Economist |access-date=16. 4. 2011}}</ref> Њемачки је један од двадесет четири службена језика Европске уније и један од три [[радни језик|радна језика]] [[Европска комисија|Европске комисије]].<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/languages/policy/linguistic-diversity/official-languages-eu_en.htm |title=Official Languages |publisher=European Commission |access-date=29. 7. 2014}}</ref> Њемачки је најчешће говорени први језика у Европској унији и [[матерњи језик|матерњи је језик]] 100 милиона људи.{{sfn|Marten|Sauer|2005|p=7}} Признати мањински национални језици у Њемачкој су [[дански језик|дански]], нискоњемачки, [[лужичкосрпски језици|лужичкосрпски]], [[ромски језик|ромски]] и фризијски; они су службено заштићени Европском повељом за регионалне и мањинске језике. Најчешћи имигрантски језици су [[турски језик|турски]], [[курдски језици|курдски]], [[пољски језик|пољски]], [[српски језик|српски]], [[хрватски језик|хрватски]], [[грчки језик|грчки]] и [[руски језик|руски]]. Нијемци обично говоре више језика: 67% њемачких држављана тврди да може комуницирати на најмање једном страном језику, док 27% тврди да може комуницирати на најмање два.<ref name="Eurobarometer Languages">{{cite web|title=Special Eurobarometer 243: Europeans and their Languages (Survey)| publisher = Europa|year=2006| url = http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_243_en.pdf| accessdate=28. 3. 2011}}<br>{{cite web|title=Special Eurobarometer 243: Europeans and their Languages (Executive Summary)| publisher = Europa|year=2006| url = http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_243_sum_en.pdf| accessdate=28. 3. 2011}}</ref> === Образовање === {{главни|Образовање у Њемачкој}} Одговорност за супервизију образовања у Њемачкој првенствено се организује унутар појединих савезних држава. Опционо образовање у [[обданиште|обданишту]] обезбијеђено је за сву дјецу између три и шест година, након чега је обавезно похађање школе у трајању од најмање девет година. Основно образовање обично траје од четири до шест година.<ref name="ED">{{Cite web |url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Germany.pdf |title=Country profile: Germany |year=2008 |publisher=Library of Congress |access-date=28. 3. 2011}}</ref> Средње образовање обухвата три традиционалне врсте школа које се фокусирају на различите академске нивое: [[гимназија]] — уписују надарена дјеца, припрема ученике за универзитетске студије; [[реална школа]] — уписују неопредијељени ученици и траје шест година и [[општа школа]] — припрема ученике за стручно образовање.<ref>{{Cite web |url=http://academic.cuesta.edu/intlang/german/education.html |title=The Educational System in Germany |date=31. 8. 2002 |publisher=Cuesta College |archive-url=https://web.archive.org/web/20110724024754/http://academic.cuesta.edu/intlang/german/education.html |archive-date=24. 7. 2011 |access-date=16. 3. 2011}}</ref> [[Свеобухватна школа]] обједињује цјелокупно средњошколско образовање. Систем стручног усавршавања под називом [[Дуални образовни систем|дуално образовање]] води до квалификација вјештина које су скоро упоредиве са академском дипломом. Омогућава ученицима на стручном усавршавању да уче у предузећима, као и у државним трговачким школама.<ref name="ED" /> Овај модел је цијењен и примјењиван широм свијета.<ref>{{cite web|last=Chris| first = Bryant| title = A German model goes global| url = http://www.ft.com/intl/cms/s/0/4f43b5c4-a32b-11e1-8f34-00144feabdc0.html#axzz2RApE4hJA| work = Financial Times|date=21. 5. 2012| accessdate=27. 8. 2017| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120728095341/http://www.ft.com/cms/s/0/4f43b5c4-a32b-11e1-8f34-00144feabdc0.html#axzz2RApE4hJA<!--https://archive.is/HLUFN-->| archivedate=28. 7. 2012|url-status=dead}}</ref> Већина њемачких универзитета су јавне установе и студенти се традиционално студирају без плаћања накнада.<ref>{{Cite news |url=http://theconversation.com/should-we-follow-the-german-way-of-free-higher-education-23970 |title=Should we follow the German way of free higher education? |last=Pitman |first=Tim |date=18. 3. 2014 |work=The Conversation |access-date=17. 3. 2014 |last2=Forsyth |first2=Hannah}}</ref> Општи услов за универзитет је [[абитур]]. Међутим, постоје бројни изузеци, у зависности од државе, факултета и предмета. Бесплатно академско образовање је отворено за међународне студенте и све је чешће.<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.com/news/business-12610268 |title=Germany top for foreign students |last=Coughlan |first=Sean |date=9. 3. 2011 |website=BBC |access-date=2. 4. 2016}}</ref> Према извјештају Организације за економску сарадњу и развоје из 2014. године, Њемачка је трећа водећа дестинација за међународно студирање.<ref>{{Cite web |url=http://www.topuniversities.com/where-to-study/europe/germany/growing-popularity-international-study-germany |title=The Growing Popularity of International Study in Germany |last=Bridgestock |first=Laura |date=13. 11. 2014 |website=QS Topuniversities |access-date=2. 4. 2016}}</ref> Њемачка има дугу традицију високог образовања. Њемачки универзитети једни су од најстаријих на свијету, а [[Универзитет у Хајделбергу]] (основан 1386) је најстарији у Њемачкој.<ref>{{Cite web |url=http://www.uni-heidelberg.de/university/rankings/ |title=Rankings: Universität Heidelberg in International Comparison |last=Bertram |first=Björn |access-date=28. 9. 2014}}</ref> Прате га [[Универзитет у Лајпцигу]] (1409), [[Универзитет у Ростоку]] (1419) и [[Универзитет у Грајфсвалду]] (1456).<ref>{{Cite web |url=http://www.arwu.org/rank2008/ARWU2008_A(EN).htm |title=Top 100 World Universities |publisher=Academic Ranking of World Universities |archive-url=https://web.archive.org/web/20080822124509/http://www.arwu.org/rank2008/ARWU2008_A%28EN%29.htm |archive-date=22. 8. 2008 |url-status=dead |access-date=28. 3. 2011}}</ref> [[Хумболтов универзитет у Берлину]], кога је основан 1810. године либерални образовни реформатор [[Вилхелм фон Хумболт]], постао је академски модел за многе европске и западне универзитете. У савременом добу Њемачка је развила једанаест изврсних универзитета: Хумболтов универзитет у Берлину, [[Универзитет у Бремену]], [[Универзитет у Келну]], [[Технолошки универзитет у Дрездену]], [[Универзитет у Тибингену]], [[Рајнско-вестфалски технички универзитет у Ахену]], [[Слободни универзитет у Берлину]], Универзитет у Хајделбергу, [[Универзитет у Констанцу]], [[Универзитет у Минхену]] и [[Технички универзитет у Минхену]].<ref name="ivy">{{Cite web |url=http://news.sciencemag.org/education/2006/10/german-ivy-league-takes-shape |title=A German Ivy League Takes Shape |website=SCIENCE / AAAS |access-date=16. 5. 2008}}</ref> === Здравство === {{главни|Здравство у Њемачкој}} [[Датотека:Heiligen-Geist-Hospital in Lübeck.JPG|мини|''Свратиште Светог Духа'' у [[Либек]]у, основано 1286. године, претходник је савремених болница.<ref>{{Cite web |url=http://www.luebeck-tourism.de/discover/sights/hospital-of-the-holy-spirit.html |title=Hospital of the Holy Spirit Lübeck |publisher=Lübeck + Travemünde |access-date=12. 12. 2014 |archive-date=15. 12. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141215044833/http://www.luebeck-tourism.de/discover/sights/hospital-of-the-holy-spirit.html |url-status=dead }}</ref>]] Њемачки систем свратишта датира из средњег вијека, и данас, Њемачка има најстарији [[универзални систем здравствене заштите]] на свијету, датира из Бизмарковог социјалног законодавства из осамдесетих година 19. вијека.<ref>{{Cite book |url=http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0010/80776/E68952.pdf |title=Health Care Systems in Transition: Germany |publisher=European Observatory on Health Care Systems |year=2000 |id=AMS 5012667 (DEU) |access-date=15. 4. 2011| pages = 8 }}</ref> Од осамдесетих, реформе и одредбе су осигурале уравнотежен систем здравствене заштите. Тренутно је становништво покривено планом здравственог осигурања које предвиђа статут, с критеријумом који омогућава неким групама да се одлуче за приватни уговор о здравственом осигурању. Према подацима Свјетске здравствене организације из 2013. године, њемачки систем здравствене заштите влада финансира са 77%, а приватни сектор са 23%.<ref name="health">{{Cite web |url=http://apps.who.int/gho/data/node.country.country-DEU?lang=en |title=Germany statistics summary (2002–present) |publisher=World Health Organization |access-date=4. 6. 2016}}</ref> Године 2014, Њемачка је потрошила 11,3% БДП на здравствену заштиту.<ref>{{Cite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/SH.XPD.TOTL.ZS |title=Health expenditure, total (% of GDP) |date=1. 1. 2016 |publisher=The World Bank |access-date=7. 2. 2017}}</ref> Њемачка се налази на 20. мјесту према просјечним животу мушкарца (77 година) и жена (82 године) и има веома ниску стопу смртности новорођенчади (4 на 1.000 живорођених).<ref name="health" /> Године 2010, главни разлог смрти биле су кардиоваскуларна обољења са 41%, послије кога су малигни тумори са 26%.<ref>{{Cite web |url=http://www.presseportal.de/pm/32102/2117452/2010-herz-kreislauferkrankungen-verursachten-rund-41-aller-todesfaelle |title=2010: Herz-/Kreislauferkrankungen verursachen 41% aller Todesfälle |publisher=Destatis.de |language=de |access-date=8. 5. 2015}}</ref> Око 82.000 Нијемаца 2008. године било је заражено вирусом сиде, а 26.000 је умрло од болести (кумулативно, од 1982).<ref>{{Cite web |url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Germany.pdf |title=Country Profile Germany |year=2008 |publisher=[[Конгресна библиотека|Library of Congress]] Federal Research Division |format=PDF |access-date=7. 5. 2011}}</ref> Према истраживању из 2005. године, 27% пунољетних Нијемаца су пушачи. Гојазност у Њемачкој се све више посматра као главно здравствено питање. Студија из 2007. године приказује Њемачку као земљу с највећим бројем људи с прекомјерном тежином у Европи.<ref name="DW1">{{Cite news |url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2449356,00.html |title=Topping the EU Fat Stats, Germany Plans Anti-Obesity Drive |date=20. 4. 2007 |access-date=25. 6. 2010 |publisher=Deutsche Welle}}</ref><ref>{{Cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/6639227.stm |title=Germany launches obesity campaign |date=9. 5. 2007 |access-date=25. 6. 2010 |publisher=BBC}}</ref> == Култура == {{главни|Култура у Њемачкој}} [[Датотека:ChristmasMarketJena.jpg|мини|Типични њемачки ''Вајнахцмаркат'' у Јену]] Културу у њемачким државама обликовале су велике интелектуалне и поларне струје у Европи, и религијске и секуларне. Њемачка је историјски називана „земљом пјесника и мислиоца”,<ref>{{Cite news |url=http://www.spiegel.de/international/0,1518,410135,00.html |title=Spätzle Westerns |last=Wasser |first=Jeremy |date=6. 4. 2006 |work=Spiegel Online International |access-date=28. 3. 2011}}</ref> због велике улоге коју су писци и филозофи играли у развоју Западне мисли.<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-17299607 |title=Germany country profile |date=25. 2. 2015 |publisher=BBC |access-date=17. 5. 2015}}</ref> Њемачка је добро позната по традиције народних фестивала као што су [[Октоберфест]] и [[Вајнахтен]], што укључује [[адвентски вијенац|адвентске вијенце]], [[игре јаслица]], [[божићна дрвца]], [[штолен]] и друге обичаје.<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.com/news/magazine-29380144 |title=The country with one people and 1,200 sausages |last=MacGregor |first=Neil |date=28. 9. 2014 |publisher=BBC |access-date=11. 12. 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.german-way.com/history-and-culture/holidays-and-celebrations/christmas/ |title=Christmas Traditions in Austria, Germany, Switzerland |publisher=German Ways |access-date=12. 12. 2014}}</ref> Од 2016. године на Унесковом списку свјетске баштине налази се 41 локалитета из Њемачке.<ref>{{Cite web |url=http://whc.unesco.org/en/statesparties/de |title=World Heritage Sites in Germany |publisher=UNESCO |access-date=22. 3. 2016}}</ref> У Њемачкој постоји велики број државних празника које одређује свака савезна држава; 3. октобар је национални дан Њемачке од 1990, а прославља се као Дан њемачког јединства.<ref>{{Cite web |url=http://www.buzer.de/s1.htm?g=Einigungsvertrag&a=2 |title=Artikel 2 EV – Vertrag zwischen der Bundesrepublik Deutschland und der Deutschen Demokratischen Republik über die Herstellung der Einheit Deutschlands (Einigungsvertrag – EV k.a.Abk.) |publisher=buzer.de |language=de |access-date=15. 5. 2015}}</ref> До уједињења прослављао се 17. јун, у част [[Побуна у Источној Немачкој|Побуне у Источној Њемачкој]] 1953. године која је на тај дан брутално угушена.<ref>{{Cite news |url=http://www.spiegel.de/einestages/tag-der-deutschen-einheit-nationalfeiertag-17-juni-a-1055106.html |title=Der 17. Juni: Tag der deutschen Zwietracht – SPIEGEL ONLINE – einestages |last=Gunkel |first=Christoph |date=3. 10. 2015 |work=Spiegel}}</ref> У 21. вијека Берлин је постао главни међународни креативни центар. Према Анхолт индексу брендовања нација, Њемачка је 2014. године била најцјењенија нација међу 50 земаља (међу САД, УК и Француске).<ref>{{Cite press release |title=Germany Knocks USA off Best Nation Top Spot After 5 Years |date=12. 11. 2014 |publisher=GfK |url=http://www.gfk.com/en-in/insights/press-release/germany-knocks-usa-off-best-nation-top-spot-after-5-years-1/ |access-date=16. 6. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160203203341/http://www.gfk.com/en-in/insights/press-release/germany-knocks-usa-off-best-nation-top-spot-after-5-years-1/ |archive-date=03. 02. 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.auswaertiges-amt.de/EN/Aussenpolitik/Aussenwirtschaft/Aktuelles/141112_NBI_2014.html |title=Auswärtiges Amt - External economic policy - Germany has the best international reputation |date=10. 12. 2014 |website=German Foreign Office |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20141210051359/http://www.auswaertiges-amt.de/EN/Aussenpolitik/Aussenwirtschaft/Aktuelles/141112_NBI_2014.html |archive-date=10. 12. 2014 |access-date=11. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite news |url=http://www.usatoday.com/story/news/nation-now/2014/11/18/germany-is-the-worlds-favorite-country-survey-says/19221047/ |title=Achtung! Germany named world's favorite country |date=18. 11. 2014 |work=USA Today |access-date=16. 6. 2015}}</ref> Глобално истраживање јавног мњења за [[Би-Би-Си]] показало је да је Њемачка препознатљива по томе што има најизраженији утицај на свијету 2013. и 2014. године.<ref>{{Cite news |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-22624104 |title=BBC poll: Germany most popular country in the world |date=23. 5. 2013 |access-date=28. 3. 2011 |publisher=BBC}}</ref><ref>{{Cite news |url=http://www.bbc.co.uk/mediacentre/latestnews/2014/world-service-country-poll |title=World Service Global Poll: Negative views of Russia on the rise |date=4. 6. 2014 |work=BBC.co.uk |access-date=15. 7. 2014}}</ref> === Музика === {{главни|Њемачка музика}} [[Датотека:Beethoven.jpg|мини|лево|усправно|[[Лудвиг ван Бетовен]] (1770—1827), композитор<br>[[Simfonija br. 5 (Betoven)|Симфонија бр. 5]] [[Датотека:Ludwig van Beethoven - Symphonie 5 c-moll - 1. Allegro con brio.ogg|100px]]]] Њемачка [[Класицизам (музика)|класична музика]] укључује дјела неких од најпознатијих свјетских композитора. [[Дитрих Букстехуде]] саставио је ораторије за оргуље, што је касније утицало на рад [[Јохан Себастијан Бах|Јохана Себастијана Баха]] и [[Георг Фридрих Хендл|Георга Фридриха Хендла]]; они су били утицајни композитори [[Барокна музика|барокног периода]]. Током своје дужности виолинисте и учитеља у Салцбуршкој катедрали, аугсбуршки композитор [[Леополд Моцарт]] био је ментор једном од најзначајнијих музичара свих времена, [[Волфганг Амадеус Моцарт|Волфгангу Амадеусу Моцарту]]. [[Лудвиг ван Бетовен]] био је кључна фигура транзиције с класичног на [[романтизам (музика)|романтично доба]]. [[Карл Марија фон Вебер]] и [[Феликс Менделсон]] били су значајне фигуре с почетка романтизма. [[Роберт Шуман]] и [[Јоханес Брамс]] компоновали су у романтичном идиониму. [[Рихард Вагнер]] је био познат по својим операма. [[Рихард Штраус]] био је водећи композитор с краја романтичног и почетка савременог доба. [[Карлхајнц Штокхаузен]] и [[Ханс Цимер]] важни су композитори 20. и раног 21. вијека.<ref>{{Cite news |url=http://www.telegraph.co.uk/news/uknews/1567544/Top-100-living-geniuses.html |title=Top 100 living geniuses |date=30. 10. 2007 |work=The Daily Telegraph |access-date=15. 5. 2015 |location=London}}</ref> Њемачка је друго највеће музичко тржиште у Европи и четврто највеће на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.riaj.or.jp/e/issue/pdf/RIAJ2013E.pdf |title=The Recorded Music Industry In Japan |year=2013 |publisher=Recording Industry Association of Japan |format=PDF |access-date=8. 2. 2014| pages = 24 }}</ref> Њемачка популарна музика 20. и 21. вијека укључује покрете као што су [[нови њемачки талас]], [[поп музика|поп]], [[озтрок]], [[хеви метал]]/[[рок музика|рок]], [[панк]], [[поп рок]], [[инди рок|инди]] и [[шлагер]] музика. Њемачка [[електронска музика]] стекла је глобални утицај, с [[Крафтверк]]ом и [[Танџерин дрим]]ом који су пионири у овом жанру.<ref>{{Cite news |url=http://www.dw.de/kraftwerk-maintain-their-legacy-as-electro-pioneers/a-6497092 |title=Kraftwerk maintain their legacy as electro-pioneers |date=8. 4. 2011 |access-date=14. 5. 2013 |publisher=Deutsche Welle}}</ref> Диско џокеји и извођачи [[техно]] и [[хаус музика|хаус]] музичке сцене постали су веома познати (нпр. [[Феликс Јен]], [[Паул ван Дик]], [[Паул Калбренер]] и [[Шутер]]).<ref>{{Cite web |url=http://www.academia.edu/3813069/Minimal_Understandings_The_Berlin_Decade_The_Minimal_Continuum_and_Debates_on_the_Legacy_of_German_Techno |title=Minimal Understandings: The Berlin Decade, The Minimal Continuum, and Debates on the Legacy of German Techno |last=Nye |first=Sean |publisher=Journal of Popular Music Studies, Volume 25, Issue 2 |access-date=12. 12. 2014}}</ref> === Умјетност === {{главни|Њемачка умјетност}} {{multiple image | align = right | width1 = 132 | image1 = Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg | caption1 = [[Каспар Давид Фридрих|К. Д. Фридрих]], ''[[Луталица изнад мора магле]]'' (1818) | width2 = 155 | image2 = Franz Marc 020.jpg | caption2 = [[Франц Марк]], ''Јелен у шуми'' (1914) }} Њемачки сликари утицали су на западну умјетност. [[Албрехт Дирер]], [[Ханс Холбајн Млађи]], [[Матијас Гриневалд]] и [[Лука Кранах Старији]] били су значајни њемачки умјетници [[ренесанса|ренесансе]]; [[Петер Паул Рубенс]] и [[Јохан Баптист Цимерман]] [[барок]]а; [[Каспар Давид Фридрих]] и [[Карл Шпицвег]] [[романтизам|романтизма]]; [[Макс Либерман]] [[импресионизам|импресионизма]]; и [[Макс Ернст]] [[надреализам|надреализма]].{{sfn|Marzona|2005|p=}} Њемачки скулптори (нпр. [[Ото Шмит-Хофер]], [[Франц Ифланд]], [[Јулијус Шмит-Фелинг]]) дали су допринос њемачкој умјетности на прелазу 19—20. вијека.{{sfnm|Berman|1994|1p=477|Payne|1986|2p=401}} Неколико њемачких умјетничких скупина основано је у 20. вијеку, као што је [[Новембарска група]] или [[Мост (уметност)|Мост]] и [[Плави јахач]], основао је Рус [[Василиј Кандински]] и утицали су на развој на [[експресионизам]] у Минхену и Берлину. [[Нова стварност]] појавила се као контра-стил у Вајмарској републици. Умјетнички трендови након Другог свјетског рата у Њемачкој се у широком дијелу могу подијелити на [[неоекспресионизам]], [[перформанс]] и [[концептуална уметност|концептуализам]]. Посебни неоекспресионисти су [[Георг Базелиц]], [[Анселм Кифер]], [[Јерг Имендорф]], [[А. Р. Пенк]], [[Маркус Липерц]], [[Петер Роберт Кајл]] и [[Рајнер Фетинг]]. Други значајни умјетници који раде с традиционалним медијима или фигуративне слике су [[Мартин Кипенбергер]], [[Герхард Рихтер]], [[Шигмар Полке]] и [[Нео Раух]]. Водећи њемачки концептуални умјетници су [[Бернд и Хила Бехер]], [[Хане Дарбовен]], [[Ханс-Петер Фелдман]], [[Ханс Хаке]], [[Јозеф Бојс]], [[ХА Шулт]], [[Арис Калајциз]], Нео Раух ([[Нова лајпцишка школа]]) и [[Андреас Гурски]] (фотографија). Главне умјетничке изложбе и фестивали у Њемачкој су [[Документа Касел]], [[Берлин биенале]], [[трансмедијале]] и [[Арт Келн]].{{sfn|Marzona|2005|p=}} === Архитектура === {{главни|Њемачка архитектура}} Архитектонски доприноси из Њемачке су [[Каролиншка архитектура|каролиншки]] и [[отонска архитектура|отонски стил]], који су претече [[Романска архитектура|романске архитектуре]]. [[Циглена готика]] је препознатљиви средњовјековни стил који се развио у Њемачкој. У ренесансној и барокној умјетности, развили су се регионални и типично њемачки елементи (нпр. [[Весерова ренесанса]] и Дрезденски барок). Међу најпознатијим барокним мајсторима су [[Матхојс Даниел Пипелман|Пипелман]], [[Балтазар Нојман]], [[Георг Венцезлаус фон Кнобелздорф|Кнобелздорф]] и [[браћа Асам]]. [[Весобрунска школа]] имала је одлучујући утицај, а понекад и доминантан, на [[штуко]] умјетност у јужној Њемачкој у 18. вијеку. [[Горњошвапска барокна рута]] нуди барокну тематску туристичку руту која наглашава допринос умјетника и занатлија као што су вајар и молер [[Јохан Михел Фојхтмајер]], један од најистакнутијих чланова породице [[Фојхтмајер]], као и браћа [[Јохан Баптист Цимерман]] и [[Доминикус Цимерман]].{{sfn|Koppmann|2002|p=11f}} [[Народно неимарство|Народна архитектура]] у Њемачкој често се одликује по традицији [[Фахверк|оквирне конструкције]] од дрвета и варира у различитим регионима и столарским стиловима.{{sfnm|Süvern|1971|1p=|Stiewe|2007|2p=160}} Када се индустријализација проширила широм Европе, у Њемачкој је развијен [[класицизам]] и посебан стил [[Историцизам (уметност)|историцизам]], који се понекад назива ''[[гриндерцајт]] стил'', због економског бума у годинама на крају 19. вијека. Регионални историјски стилови укључују [[Хановерска школа|Хановерску школу]], Нирнбершки стил и Дрезденску [[Готфрид Земпер|Земпер]]-[[Георг Херман Николај|Николај]] школа. Међу најпознатијим њемачким грађевинама [[Нојшванштајн]] замак представља [[Неороманика|неороманику]]. Најзначајнији њемачки подстилови који су се развили у 18. вијеку су њемачка бањска и приморска архитектура. Њемачки умјетници, писци и галеристи као што су [[Зигфрид Бинг]], [[Георг Хирт]] и [[Бруно Мехринг]] допринијели су развоју умјетничког стила [[Сецесија]] на почетку 20. вијека.<ref name="autogenerated1">{{Cite web |url=http://www.huntfor.com/arthistory/c19th/artnouveau.htm |title=Art Nouveau — Art Nouveau Art |publisher=Huntfor.com |archive-url=https://web.archive.org/web/20130222070337/http://www.huntfor.com/arthistory/c19th/artnouveau.htm |archive-date=22. 2. 2013 |url-status=dead |access-date=25. 3. 2013 |df=dmy}}</ref> <gallery mode="packed"> Kurhaus in Binz.jpg|[[Одмаралишна архитектура]] на [[Риген]]у Bernkastel 12 (5486108438).jpg|[[Фахверк|Оквирне конструкције]] у [[Бернкастел-Куес]]у Burg Hohenzollern ak.jpg|[[Хохенцолерн замак]] у [[Швабија|Швабији]] Elbphilharmonie 3920.jpg|[[Елбска филхармонија]] у [[Хамбург]]у </gallery> [[Архитектура експресионизма]] развила се у другом десетљећу 20. вијека у Њемачкој и утицала је на [[Арт деко]] и друге савремене стилове, а истакнуте архитекте су [[Фриц Хегер]], [[Ерих Менделсон]], [[Доминикус Бем]] и [[Фриц Шумахер]]. Њемачка је нарочито важна у раном [[Модерна архитектура|модернистичком покрету]]: била је дом [[Дојчер веркбунд|Веркбунда]] ког је покренуо [[Херман Мутезиус]] ([[Нова стварност (архитектура)|Нова стварност]]) и покрет [[Баухаус]] ког је основао [[Валтер Грипиуз]]. Због тога, Њемачка се сматра колијевком савремене архитектуре и дизајна. [[Лудвиг Мис ван дер Рое]] постао је један од најпознатијих архитекта у другој половини 20. вијека. Осмислио је стаклену фасаду [[облакодер]]а.{{sfn|Curl|2006|p=880}} Познате савремене архитекте и канцеларије су [[Ханс Колхолф]], [[Сергеј Чобан]], [[Кристоф Кол (архитекта)|КК архитектен]], [[Хелмут Јан]], [[Бениш архитектен|Бениш]], [[Геркан, Марг и патнерс|ГМП]], [[Оле Шерен]], [[Јирген Мајер|Ј. Мајер]], [[Освалд Матијас Унгерз|ОМ Унгерз]], [[Готфрид Бем]] и [[Фрај Ото]] (посљедња двојица су добитници Нобелове награде).{{sfn|Jodidio|2008|p=}} === Књижевност и филозофија === {{главни|Њемачка књижевност|Њемачка филозофија}} [[Датотека:Grimm.jpg|мини|усправно|лево|[[Браћа Грим]] су сакупила и објавила популарне њемачке [[Бајкте браће Грим|бајке]]]] Њемачка књижевност се може пратити до средњег вијека и радова писаца као што су [[Валтер фон дер Фогелвајде]] и [[Волфрам фон Ешенбах]]. Добро познати класични њемачки пјесници и писци су [[Јохан Волфганг Гете]], [[Фридрих Шилер]], [[Готхолд Ефрајм Лесинг]] и [[Теодор Фонтане]]. Колекције бајки које су објавили [[браћа Грим]] је популарисала [[њемачки фолклор]] у свијету.<ref>{{Cite journal |last=Degh |first=Linda |date=април 1979 |title=Grimm's "Household Tales" and Its Place in the Household: The Social Relevance of a Controversial Classic |url=https://www.jstor.org/stable/1498562?seq=1#page_scan_tab_contents |journal=Western Folklore |volume=38 |issue=2 |pages=85—103, 99—101 |doi=10.2307/1498562}}</ref> Гримови су такође прикупили и кодификовали регионалне варијанте њемачког језика, утемељавајући свој рад на историјским принципима; њихов [[Њемачки рјечник]], понекад називан и Гримов рјечник, започет је 1834, а прво издање је објављено 1854. године.<ref name="DWBhistory">{{Cite web |url=http://150-grimm.bbaw.de/start.htm |title=150 Jahre Deutsches Wörterbuch der Brüder Grimm |website=150-grimm.bbaw.de |language=de |access-date=26. 8. 2017}}</ref> Утицајни писци из 20. вијека су [[Герхарт Хауптман]], [[Херман Хесе]], [[Хајнрих Бел]], [[Хајнрих Хајне]], [[Томас Ман]], [[Бертолт Брехт]] и [[Гинтер Грас]].<ref>{{Cite web |url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/articles/espmark/index.html |title=The Nobel Prize in Literature |last=Espmark |first=Kjell |date=3. 12. 1999 |publisher=Nobelprize.org |access-date=28. 3. 2011}}</ref> Њемачко тржиште књига треће је по величини на свијету, након тржишта Сједињених Држава и Кине.<ref>{{Cite web |url=http://www.internationalpublishers.org/images/reports/2014/IPA-annual-report-2014.pdf |title=Annual Report |year=2014 |publisher=International Publishers Association |access-date=6. 7. 2016| pages = 13 }}</ref> [[Сајам књига у Франкфурту]] је најважнији на свијету за међународне послове и трговину, с традицијом која траје преко 500 година.{{sfn|Weidhaas|2007|p=11}} [[Сајам књига у Лајпцигу]] такође има важну улогу у Европи.<ref>{{Cite web |url=http://www.dw.de/leipzig-book-fair-cultural-sideshow-with-a-serious-side/a-18313879 |title=Leipzig Book Fair: Cultural sideshow with a serious side |last=Chase |first=Jefferson |date=13. 3. 2015 |publisher=[[Дојче веле|Deutsche Welle]] |access-date=25. 4. 2015}}</ref> Њемачка филозофија је историјски значајна. Значајни су доприноси [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфрида Лајбница]] [[рационализам|рационализму]] и [[Имануел Кант|Имануела Канта]] филозофији просвјетитељства. [[Јохан Готлиб Фихте]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел]] и [[Фридрих фон Шелинг]] су утемељили класични [[њемачки идеализам]], а [[Артур Шопенхауер]] метафизички песимизам. [[Карл Маркс]] и [[Фридрих Енгелс]] су формулисали [[комунизам|комунистичку]] теорију, [[Фридрих Ниче]] је развио [[перспективизам]]. [[Готлоб Фреге]] је допринио развоју [[аналитичка филозофија|аналитичке филозофије]], [[Мартин Хајдегер]] је допринио својим радовима о Бићу, а [[Франкфуртска школа]] [[Макс Хоркхајмер|Макса Хоркхајмера]], [[Теодор Адорно|Теодора Адорна]], [[Херберт Маркузе|Херберта Маркузеа]] и [[Јирген Хабермас]]а је била посебно утицајна. === Медији === [[Датотека:Deutsche Welle.jpg|мини|Сједиште [[Дојче веле]]а у Бону]] Највеће међународно оперативне медијске куће у Њемачкој су {{јез|de|[[Bertelsmann]]}}, {{јез|de|[[Axel Springer]]}} и {{јез|de|[[ProSiebenSat.1 Media]]}}. [[Њемачка новинска агенција]] је такође значајна. [[Телевизија у Њемачкој|Њемачко телевизијско тржиште]] је највеће у Европи, са око 38 милиона ТВ домаћинстава.<ref>{{Cite web |url=http://www.astra.de/16795168/tv-verbreitung_in_deutschland |title=Distribution of TV in Germany (German) |date=19. 2. 2013 |publisher=Astra Sat |access-date=10. 12. 2014}}</ref> Око 90% њемачких домаћинстава има кабловску или сателитску телевизију, с разним јавним и комерцијалним ТВ каналима.<ref>{{Cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/country_profiles/1047864.stm |title=Country profile: Germany |work=BBC News |access-date=28. 3. 2011}}</ref> У Њемачкој има око 500 јавних и приватних радио станица, при чему је јавна станица [[Дојче веле]] главни њемачки радијски и телевизијски емитер на страним језицима.<ref>{{Cite web |url=http://www.dw.de/1950-1954/a-326253-1 |title=Organization 1950–1954 |publisher=Deutsche Welle |access-date=15. 5. 2015}}</ref> Њемачка национална радио мрежа је [[Дојчландрадио]], док [[АРД (радиодифузно предузеће)|АРД]] станице покривају мјесне услуге. Многе најпродаваније новине и часописи у Европи издају се у Њемачкој. Новине (и интернет портали) с највишом циркулацијом су ''[[Билд]]'' (таблоид), ''[[Цајт]]'', ''[[Зидојче цајтунг]]'', ''[[Франфуртер алгемајне]]'' и ''[[Велт (њемачке новине)|Велт]]''; највећи часописи су ''[[Шпигел]]'', ''[[Штерн]]'' и ''[[Фокус (њемачки часопис)|Фокус]]''.<ref>{{Cite web |url=http://dispatch.opac.d-nb.de/LNG=DU/DB=1.1/ |title=ZDB OPAC – start/text |website=d-nb.de |archive-url=https://web.archive.org/web/20060714075848/http://dispatch.opac.d-nb.de/LNG=DU/DB=1.1/ |archive-date=14. 7. 2006 |url-status=dead |access-date=1. 4. 2015}}</ref> [[Видео игре у Њемачкој|Њемачко тржиште видео играма]] је једно од највећих на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.eurogamer.net/articles/germany-becomes-europes-top-market |title=Germany's video game market |last=Purchese |first=Robert |date=17. 8. 2009 |publisher=Eurogamer.net |access-date=4. 3. 2012}}</ref> {{јез|en|[[Gamescom]]}} у Келну водећа је свјетска конвенција играча.<ref>{{Cite web |url=http://www.gamescom-cologne.com/en/gamescom/presse/presseinformationen/gc_pressinformationen.php?aktion=pfach&p1id=kmpresse_gamescom_e&format=html&base=&tp=k3content&search=&pmid=kmeigen.kmpresse_1408435283&start=0&anzahl=10&channel=kmeigen&language=e&archiv= |title=Press releases |year=2014 |publisher=gamescom Press Center |archive-url=https://web.archive.org/web/20150210125817/http://www.gamescom-cologne.com/en/gamescom/presse/presseinformationen/gc_pressinformationen.php?aktion=pfach&p1id=kmpresse_gamescom_e&format=html&base=&tp=k3content&search=&pmid=kmeigen.kmpresse_1408435283&start=0&anzahl=10&channel=kmeigen&language=e&archiv= |archive-date=10. 2. 2015 |access-date=26. 3. 2015}}</ref> Популарне серије игара су ''{{јез|en|[[Turrican]]}}'', ''{{јез|en|[[Anno (серија)|Anno]]}}'', ''{{јез|en|[[The Settlers]]}}'', ''{{јез|en|[[Gothic (серија)|Gothic]]}}'', ''{{јез|en|[[SpellForce]]}}'', ''{{јез|en|[[FIFA Manage]]}}'', ''{{јез|en|[[Far Cry]]}}'' и ''{{јез|en|[[Crysis]]}}''. Развијачи игара и издавачи су {{јез|en|[[Blue Byte]]}}, {{јез|en|[[Crytek]]}}, {{јез|en|[[Deep Silver]]}}, {{јез|en|[[Kalypso Media]]}}, {{јез|en|[[Piranha Bytes]]}}, {{јез|en|[[Yager Development]]}}, а неке од највећих предузећа за друштвене игре су {{јез|en|[[Bigpoint Games|Bigpoint]]}}, {{јез|en|[[Gameforge]]}}, {{јез|en|[[Goodgame Studios|Goodgame]]}} и {{јез|en|[[Wooga]]}}.<ref>{{Cite web |url=http://www.pcgameshardware.de/Spiele-Thema-239104/Specials/Deutsche-Wertarbeit-681808/ |title=Made in Germany: The most important games from Germany (German) |date=27. 11. 2011 |publisher=PC Games Hardware |access-date=9. 12. 2014}}</ref> === Кинематографија === {{главни|Кинематографија у Њемачкој}} Њемачка кинематографија дала је велики технички и умјетнички допринос филму. Први радови [[Браћа Складановски|Браће Складановски]] гледаоцима су приказани 1895. године. Познати [[Филмски студио Бабелзберг]] у берлинској четврти Потздам основан је 1912. године, чиме је постао први филмски студио на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://m.studiobabelsberg.com/en/sound-stages-backlots/studios/stages-18-19/ |title=Stages 18 - 19 :: Studio Babelsberg AG |website=m.studiobabelsberg.com |language=en |access-date=18. 8. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170903211813/http://m.studiobabelsberg.com/en/sound-stages-backlots/studios/stages-18-19/ |archive-date=3. 9. 2017 |url-status=dead }}</ref> Данас је највећи европски студио. Други рани и још увијек активни студији су {{јез|de|[[UFA GmbH]]}} и [[Баварска филм]]. Рана њемачка кинематографија била је нарочито под утицајем њемачких експресиониста као што су [[Роберт Вајне]] и [[Ф. В. Мурнау]]. Филм [[Метрополис (филм)|Метрополис]] (1927) режисера [[Фриц Ланг|Фрица Ланга]] сматра се првим великим научно-фантастичним филмом.<ref>{{Cite web |url=http://www.scififilmhistory.com/index.php?pageID=metro |title=SciFi Film History – Metropolis (1927) |access-date=28. 9. 2014}}</ref> [[Јосеф фон Штенберг]] је 1930. режирао филм ''{{јез|de|[[Плави анђео (филм)|Der blaue Engel]]}}'', први већи њемачки звучни филм, с [[Марлен Дитрих]].{{sfn|Thompson|Bordwell|2006|p=204}} Филмови [[Лени Рифенштал]] поставили су нови умјетнички стандард, посебно у филму ''{{јез|de|[[Triumph des Willens]]}}''.{{sfn|Rother|2003|p=}} [[Датотека:Filmstudio Babelsberg Eingang.jpg|мини|[[Филмски студио Бабелзберг]] у Берлину, први велики филмски студио на свијету]] Послије 1945. године, многи филмови из непосредно послијератног периода могу се сматрати [[филм рушевина|филмовима рушевина]]. То су филмови [[Волфганг Штаудте|Волфганга Штаудта]] ''[[Убице су међу нама]]'' (1946) и [[Вернер Крајн|Вернера Крајна]] ''[[Негдје у Берлину]]'' (1946). Значајни источноњемачки филмови настали су у студијима [[ДЕФА (филмски студио)|ДЕФА]] и то су ''{{јез|de|[[Ehe im Schatten]]}}'' (1947) [[Курт Мециг|Курта Мецига]], ''{{јез|de|[[Der Untertan]]}}'' (1951) и ''{{јез|de|[[Die Geschichte vom kleinen Muck]]}}'' (1953) Волфганга Штаудта, ''{{јез|de|[[Der geteilte Himmel]]}}'' (1964) [[Конрад Волф|Конрада Волфа]] и ''{{јез|de|[[Jakob der Lügner]]}}'' (1975) [[Франк Бејер|Франка Бејера]]. Дефинисани филмски жанр у Западној Њемачкој педесетих година 20. вијека вјероватно је био [[Завичајни филм]]; ови филмови су приказивали љепоту земље и морални интегритет људи који живе у њој.{{sfn|Brockmann|2010|p=286}} Карактеристични филмови за шездесете су били жанровски филмови који су укључивали адаптације [[Едгар Волас|Едгара Воласа]] и [[Карл Ма|Карла Маја]]. Један од најуспјешнијих њемачких филмова седамдесетих био је еротски филм ''[[Истините приче]]'' (1970). Током седамдесетих и осамдесетих, режисери [[Нова њемачка кинематографија|Нове њемачке кинематографије]] [[Волкер Шлендорф]], [[Вернер Херцог]], [[Вим Вендерз]] и [[Рајнер Вернер Фасбиндер]] довели су западноњемачки ауторски филм до критичког признања. Међу успјешним филмовима у биоскопима, налазе се ''{{јез|de|[[Erinnerungen an die Zukunft]]}}'' (1970), ''{{јез|de|[[Das Boot]]}}'' (1981), ''{{јез|de|[[Die unendliche Geschichte]]}}'' (1984), ''{{јез|de|[[Otto – Der Film]]}}'' (1985), ''{{јез|de|[[Lola rennt]]}}'' (1998), ''{{јез|de|[[Der Schuh des Manitu]]}}'' (2001), серијал ''{{јез|en|[[Притајено зло|Resident Evil]]}}'' (2002—2016), ''{{јез|en|[[Збогом, Лењине!|Good Bye, Lenin!]]}}'' (2003), ''{{јез|de|[[Gegen die Wand]]}}'' (2004), ''{{јез|de|[[Das weiße Band, Eine deutsche Kindergeschichte]]}}'' (2009), ''{{јез|de|[[Konferenz der Tiere]]}}'' (2010) и ''{{јез|en|[[Атлас облака (филм)|Cloud Atlas]]}}''. [[Оскар за најбољи филм на страном језику]] из њемачке продукције добили су филмови ''{{јез|de|[[Die Blechtrommel]]}}'' 1979, ''{{јез|de|[[Nirgendwo in Afrika]]}}'' 2002. и ''{{јез|de|[[Животи других|Das Leben der Anderen]]}}'' 2007. године. Многи Нијемци су освојили награду „Оскар” за своје наступе у другим филмовима.<ref>{{Cite web |url=http://www.imdb.com/title/tt0405094/awards |title=Awards:Das Leben der Anderen |publisher=IMDb |access-date=28. 3. 2011}}</ref> Годишња свечаност додјеле [[Европска филмска награда|Европска филмске награде]] одржава се сваке године у Берлину, сједишту [[Европска филмска академија|Европске филмске академије]]. [[Берлински међународни филмски фестивал]], познат као „Берлинале”, додјељује награду „[[Златни медвед|Златни медвјед]]”, одржава се годишње од 1951. године и један је од водећих свјетских [[филмски фестивала|филмских фестивала]].<ref>{{Cite web |url=http://www.fiapf.org/pdf/2006accreditedFestivalsDirectory.pdf |title=2006 FIAPF accredited Festivals Directory |publisher=International Federation of Film Producers Associations |archive-url=https://web.archive.org/web/20070109173533/http://www.fiapf.org/pdf/2006accreditedFestivalsDirectory.pdf |archive-date=9. 1. 2007 |url-status=dead |access-date=28. 3. 2011}}</ref> „Лола” се годишње додјељује у Берлину на [[Њемачке филмске награде|Њемачким филмским наградама]] од 1951. године.<ref>{{Cite web |url=http://www.deutscher-filmpreis.de/ueber-den-deutschen-filmpreis/ |title=Über den Deutschen Filmpreis: Deutscher Filmpreis |website=www.deutscher-filmpreis.de |archive-url=https://web.archive.org/web/20170813230646/http://www.deutscher-filmpreis.de/ueber-den-deutschen-filmpreis/# |archive-date=13. 8. 2017 |url-status=dead |access-date=18. 8. 2017}}</ref> === Кухиња === {{главни|Њемачка кухиња}} [[Датотека:Black Forest gateau.jpg|мини|[[Шварцвалд торта]], [[Списак њемачких дезерта|њемачки дезерт]]]] Њемачка кухиња се разликује од региона до региона и често са сусједним регијама дијели неке кухињске сличности (нп. јужни региони Баварска и Швабија дијеле неке традиције са Швајцарском и Аустријом). Међународни варијетети као што су [[пица]], [[суши]], [[кинеска кухиња|кинеска храна]], [[грчка кухиња|грчка храна]], [[индијска кухиња|индијска храна]] и [[донер кебаб]] су популарни и доступни, захваљујући разноврсним етничким заједницама. [[Хлеб|Хљеб]] је значајан дио њемачке кухиње, а њемачке пекаре производе око 600 главних врста хљебова и 1.200 различитих врста [[пециво|пецива]]. [[Списак њемачких сирева|Њемачки сиреви]] чине око трећине производње свег европског сира.{{sfn|Ehlers|Hurt|2008|pp=113–115}} Године 2012. преко 99% свег меса произведеног у Њемачкој чинили су ћуретина, пилетина или говедина. Нијемци производе скоро 1.500 различитих врста кобасица, укључујући [[братвурст]], [[вајсвурст]] и [[цуривурст]].<ref>{{Cite web |url=http://germanfoods.org/german-food-facts/german-hams-sausages-meats-guide/ |title=Guide to German Hams and Sausages |publisher=German Foods North America |access-date=26. 3. 2015}}</ref> [[Еколошка храна|Органска храна]] је 2012. године чинила око 3,9% укупне продаје хране.<ref>{{Cite web |url=https://www.foodwatch.org/de/informieren/bio-lebensmittel/mehr-zum-thema/zahlen-daten-fakten/ |title=Numbers, data, facts about the organic food sector |publisher=Foodwatch |language=de |access-date=4. 6. 2015 |quote=Bio-Produkte machen lediglich 3,9 Prozent des gesamten Lebensmittelumsatzes in Deutschland aus (2012).}}</ref> Иако је [[Њемачко вино|вино]] све популарније у многим дијеловима Њемачке, посебно у [[Списак њемачких винских области|њемачким винским областима]],<ref>{{Cite web |url=http://www.germanwineusa.com/press-trade/statistics.html |title=German Wine Statistics |publisher=Wines of Germany, Deutsches Weininstitut |archive-url=https://archive.is/20141214121534/http://www.germanwineusa.com/press-trade/statistics.html |archive-date=14. 12. 2014 |url-status=dead |access-date=14. 12. 2014}}</ref> национално алкохолно пиће је [[Пиво у Њемачкој|пиво]]. Њемачка потрошња пива 2013. године је према особина износила 110 литара, што је највећа потрошња на свијету.<ref>{{Cite news |url=http://www.ibtimes.co.uk/top-10-heaviest-beer-drinking-countries-czech-republic-germany-sink-most-pints-1475764 |title=Top 10 Heaviest Beer-drinking Countries: Czech Republic and Germany Sink Most Pints |last=Payne |first=Samantha |date=20. 11. 2014 |access-date=6. 5. 2015}}</ref> [[Рајнхајтзгебот|Њемачке уредбе о чистоти пива]] потичу из 15. вијека.<ref>{{Cite web |url=http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,549175,00.html |title=492 Years of Good Beer: Germans Toast the Anniversary of Their Beer Purity Law – International – SPIEGEL ONLINE – News |date=6. 5. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080506121630/http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,549175,00.html |archive-date=6. 5. 2008.}}</ref> Мишелин водич је 2015. године наградио једанаест ресторана у Њемачкој с три звјездице, највишом ознаком, док је 38 ресторана добило двије звјездице, а 233 једну звјездицу.<ref>{{Cite web |url=http://www.viamichelin.com/web/Restaurants/Restaurants-Germany |title=Michelin Guide restaurants for Germany |access-date=26. 1. 2015}}</ref> Њемачки ресторани су постали други најукрашенији ресторани на свијету, одмах послије Француске.<ref>{{Cite news |url=http://in.reuters.com/article/2007/11/14/us-germany-food-idINL1447732320071114 |title=German cuisine beats Italy, Spain in gourmet stars |date=28. 3. 2011 |access-date=19. 3. 2011 |publisher=Reuters |archive-date=17. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151117021928/http://in.reuters.com/article/2007/11/14/us-germany-food-idINL1447732320071114 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite news |url=http://www.dw.de/dw/article/0,,2914502_page_0,00.html |title=Schnitzel Outcooks Spaghetti in Michelin Guide |date=15. 11. 2007 |work=Deutsche Welle |access-date=6. 4. 2012}}</ref> === Спорт === {{главни|Спорт у Њемачкој}} [[Датотека:Germany champions 2014 FIFA World Cup.jpg|мини|лево|[[Фудбалска репрезентација Немачке|Фудбалска репрезентација Њемачке]] након освајања Свјетског првенства у фудбалу 2014. године; фудбал је најпопуларнији спорт у Њемачкој]] Двадесет седам милиона Нијемаца су чланови спортског клуба, а додатних дванаест милиона се самостално бави спортом.<ref name="sports">{{Cite web |url=http://www.germany.info/relaunch/culture/life/sports.html |title=Germany Info: Culture & Life: Sports |publisher=Germany Embassy in Washington, D.C |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430172943/http://www.germany.info/relaunch/culture/life/sports.html |archive-date=30. 4. 2011 |access-date=28. 3. 2011}}</ref> [[Фудбал у Њемачкој|Фудбал]] је најпопуларнији спорт. С више од 6,3 милиона званичних чланова, [[Фудбалски савез Немачке|Фудбалски савез Њемачке]] је највећа спортска организација на свијету, а њемачка прва лига — [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Бундеслига]] — има другу највећу просјечну гледаност међу свим професионалним спортским лигама на свијету.<ref name="sports" /> Мушка [[Фудбалска репрезентација Немачке|Фудбалска репрезентација Њемачке]] је освојила [[Светско првенство у фудбалу|Свјетско првенство у фудбалу]] 1954, 1974, 1990 и 2014, а [[Европско првенство у фудбалу]] 1972, 1980 и 1996. године. Њемачка је била домаћин Свјетском првенству 1974. и 2006. и Европском првенству 1988. године. Остали популарни спортови су [[Спорт у Њемачкој|зимски спортови]], бокс, [[Кошарка у Њемачкој|кошарка]], [[Рукомет у Њемачкој|рукомет]], [[Одбојка у Њемачкој|одбојка]], [[Хокеј на леду у Њемачкој|хокеј на леду]], [[Тенис у Њемачкој|тенис]], јахање коња и голф. Водени спортови као што су једрење, веслање и пливање су такође популарни у Њемачкој. Њемачка је једна од водећих земаља на свијету у области моторних спортова. Конструктори као што су BMW И Мерцедес су истакнути произвођачи у моторним спортовима. Порше је освојио [[24 сата Ла Мана]] 17 пута, а Ауди 13 (до 2015. године). Возач [[Михаел Шумахер]] је поставио многе рекорде током своје каријере, седам пута поставши најбољи возач Формуле 1, више него било који други. Он је један од најплаћенијих спортиста у историји.<ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/sport/2006/oct/23/formulaone.sport |title=What we will miss about Michael Schumacher |last=Ornstein |first=David |date=23. 10. 2006 |work=The Guardian |access-date=19. 3. 2011}}</ref> [[Себастијан Фетел]] је међу првих пет најуспјешнијих возача Формуле 1 свих времена.<ref>{{Cite news |url=http://www.independent.ie/sport/vettel-makes-formula-one-history-with-eighth-successive-victory-29761655.html |title=Vettel makes Formula One history with eighth successive victory |date=17. 11. 2013 |work=Irish Independent}}</ref> [[Нико Розберг]] је такође постао најбољи возач Формуле 1. Историјски гледано, [[Немачка на олимпијским играма|њемачки спортисти]] су били успјешни такмичари на Олимпијским играма, а налазе се на трећем мјесту по броју освојених медаља на свим Олимпијским играма (када се комбинују медаље Источне и Западне Њемачке). Њемачка је посљедња држава које је била домаћин и љетних и зимских игара исте године, године 1936. Љетне игре у Берлину, а Зимске игре у Гармиш-Партенкирхену.{{sfn|Large|2007|p=136}} Минхен је био домаћин Љетних игара 1972. године.{{sfn|Large|2007|p=137}} === Мода и дизајн === {{главни|Њемачка мода}} [[Датотека:Claudia Schiffer Cannes.jpg|мини|усправно|десно|[[Клаудија Шифер]], њемачки супермодел и модни дизајнер]] Њемачки дизајнери су постали рани предводници савременог [[Дизајн линије производа|производног дизајна]], с дизајнерима [[Баухаус]]а као што је [[Лудвиг Мис ван дер Рое]] и [[Дитер Рамс]] из [[Браун (предузеће)|Брауна]] који су били пионири.<ref>{{Cite web |url=http://gizmodo.com/5918142/8-beautiful-things-from-bauhaus-the-single-most-influential-school-of-design |title=Bauhaus: The Single Most Influential School of Design |date=13. 6. 2012 |publisher=gizmodo |access-date=9. 12. 2014}}</ref> Њемачка је водећа земља у [[мода|модној индустрији]]. Њемачку текстилну индустрију чини преко 1.300 предузећа с више до 130.000 запослених 2010. године, са оствареним приходом од 28 милијарди евра. Око 44% производа се извози.<ref>{{Cite web |url=http://www.bmwi.de/BMWi/Navigation/Wirtschaft/branchenfokus,did=196528.html?view=renderPrint&page=0 |title=BMWI Branchenfokus Textil und Bekleidung |archive-url=https://archive.is/20120721161228/http://www.bmwi.de/BMWi/Navigation/Wirtschaft/branchenfokus,did=196528.html?view=renderPrint&page=0 |archive-date=21. 7. 2012 |url-status=dead |access-date=28. 9. 2014}}</ref> [[Берлинска недјеља моде]] и модни сајам {{јез|en|[[Bread & Butter]]}} одржавају се два пута године.<ref>{{Cite web |url=http://www.fashionunited.co.uk/fashion-news/fashion/germanys-fashion-capital-the-improbable-rise-of-berlin-2012011713844 |title=Berlin as a fashion capital: the improbable rise |date=12. 1. 2012 |publisher=Fashion United UK |access-date=15. 5. 2015}}</ref> Минхен, Хамбург, Келн и Диселдорф су такође важна дизајнерска, производна и трговинска средишта домаће модне индустрије, међу мањим градовима.<ref>{{Cite web |url=http://www.brigitte.de/mode/trends/deutsche-mode-reportage-1134129/ |title=Die deutsche Mode kommt aus der Provinz |website=BRIGITTE |access-date=28. 9. 2014}}</ref> Најпознатији модни дизајнери из Њемачке су [[Карл Лагерфелд]], [[Џил Зандер]], [[Волфганг Јоп]], [[Филип Плајн]] и [[Михаел Михалски]]. Важни брендови су [[Хуго Бос]], [[Ескада]], [[Адидас]], [[Пума СЕ|Пума]], [[Есприт]] и [[Тријумф интернашонал|Тријумф]]. Њемачки [[супермодел]]и [[Клаудија Шифер]], [[Хајди Клум]], [[Татјана Патитц]], [[Нађа Ауерман]] и [[Тони Гарн]], међу осталима, стекли су свјетску славу.<ref>{{Cite web |url=http://www.germanhistorydocs.ghi-dc.org/sub_image.cfm?image_id=3211&language=english |title=German Cultures Today: Fashion Stars – One Germany in Europe |publisher=German History Docs GHDI |access-date=26. 4. 2015}}</ref> == Напомене == {{напомене|2}} == Референце == {{извори|30em}} === Библиографија === : '''њемачки''' {{Почетак референци|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Zippelius| first = Reinhold| title = Kleine deutsche Verfassungsgeschichte : vom frühen Mittelalter bis zur Gegenwart|year=2006| publisher = Beck| location = München|isbn = 9783406476389| edition = Orig.-Ausg., 7., neu bearb. Aufl.| language = de}} * {{Cite book| ref=harv| last=Lloyd| first = Albert L.| last2=Lühr| first2 = Rosemarie| last3=Springer| first3 = Otto| title = Etymologisches Wörterbuch des Althochdeutschen, Band II|year=1998| publisher = Vandenhoeck & Ruprecht|isbn=978-3-525-20768-0| url = https://books.google.com/books?id=iKfYGNwwNVIC&pg=PA523| language = de| accessdate=9. 11. 2017}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ehrt| first = Hugo| title = Neuer Harzbote|year=2003| publisher = Fremdenverkehrsverein Bodfeld/Harz| location = Elbingerode (Harz)| language = de}} * {{Cite book| ref=harv| last=Schütz| first = Erhard| last2=Gruber| first2 = Eckhard| title = Mythos Reichsautobahn : Bau und Inszenierung der "Strassen des Führers", 1933-1941|year=2000| publisher = Ch. Links| location = Berlin|isbn = 9783861531173| edition = 2. Aufl.| language = de}} * {{Cite book| ref=harv| last=Steinberg| first = Heinz Günter| title = Die Bevölkerungsentwicklung in Deutschland im Zweiten Weltkrieg: mit einem Überblick über die Entwicklung von 1945 bis 1990|year=1991| publisher = Kulturstiftung der dt. Vertriebenen|isbn = 9783885570899| language = de}} * {{Cite book| ref=harv| ref = {{harvid|Langfristszenarien und Strategien|29. 3. 2012}}| title = Langfristszenarien und Strategien für den Ausbau der erneuerbaren Energien in Deutschland bei Berücksichtigung der Entwicklung in Europa und global|date=29. 3. 2012| publisher = Federal Ministry for the Environment (BMU)| location = Berlin| url = http://www.dlr.de/dlr/Portaldata/1/Resources/bilder/portal/portal_2012_1/leitstudie2011_bf.pdf| language = de}} * {{Cite book| ref=harv| last=Schrammel-Schäl| first = Nortrud G.| last2=Kessler| first2 = Karl| last3=Custodis| first3 = Paul-Georg| title = Fachwerk im Westerwald : Landschaftsmuseum Westerwald, Hachenburg, Ausstellung vom 11. September 1987 bis 30. April 1988|year=1987| publisher = Kreisverwaltung des Westerwaldkreises in Montabaur| location = Montabaur|isbn = 9783921548370| language = de}} * {{Cite book| ref=harv| last=Edel| first = Heinrich| title = Die Fachwerkhäuser der Stadt Braunschweig. Ein kunst- und kulturhistorisches Bild|year=1928| location = Braunschweig| publisher = Appelhans| language = de}} * {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Marten|editor1-first=Thomas|editor2-last=Sauer|editor2-first=Fritz Joachim| title = Länderkunde : Deutschland, Österreich und Schweiz (mit Liechtenstein) im Querschnitt|year=2005| publisher = Inform-Verl.| location = Berlin|isbn=978-3-9805843-1-9| edition = Neuausg. der Neuen Dreiländerkunde in 5. aktualisierte Aufl.| language = de}} * {{Cite book| ref=harv| last=Koppmann| first = Jan|editor1-last=Thierer|editor1-first=Manfred| title = Lust auf Barock : Himmel trifft Erde in Oberschwaben|year=2002| publisher = Kunstverl. Fink| location = Lindenberg|isbn = 9783898700306| edition = 1. Aufl.| url = https://books.google.com/books?id=uBjrAAAAMAAJ| language = de}} * {{Cite book| ref=harv| last=Süvern| first = Wilhelm| title = Torbögen und Inschriften lippischer Fachwerkhäuser|year=1971| publisher = Lipp. Heimatbund| url = https://books.google.com/books/about/Torbögen_und_Inschriften_lippischer_Fac.html?id=xLXfAAAAMAAJ| language = de}} * {{Cite book| ref=harv| last=Stiewe| first = Heinrich| title = Fachwerkhäuser in Deutschland : Konstruktion, Gestalt und Nutzung vom Mittelalter bis heute|year=2007| publisher = Primus Verlag| location = Darmstadt|isbn = 9783896785893| language = de}} {{Крај референци}} : '''енглески''' {{Почетак референци|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Demshuk| first = Andrew| title = The Lost German East: Forced Migration and the Politics of Memory, 1945-1970|year=2012| publisher = Cambridge University Press|isbn = 9781107020733| url = https://books.google.com/books?id=ySLyE6YJEn0C&pg=PA52| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bekker| first = Henk| title = Adventure guide.| url=https://archive.org/details/adventureguidege0000bekk|year=2005| publisher = Hunter| location = Edison, N.J.|isbn = 9781588435033| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Cleene| first = Marcel| last2=Lejeune| first2 = Marie Claire| title = Compendium of Symbolic and Ritual Plants in Europe: Herbs| url = https://books.google.com/?id=g5GBAAAAMAAJ|year=2002| publisher = Man & Culture| language = en| accessdate=9. 11. 2017}} * {{Cite book| ref=harv| last=Claster| first = Jill N.| title = The Medieval experience : 300-1400| url=https://archive.org/details/unset0000unse_g6n9|year=1982| publisher = New York university press| location = New York ; London|isbn=978-0-8147-1381-5| language = en}} * {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Bowman|editor1-first=Alan|editor2-last=Cameron|editor2-first=Averil|editor3-last=Garnsey|editor3-first=Peter| series = The Cambridge Ancient History| title = The crisis of empire, A.D. 193–337| volume = 12|year=2005| publisher = Cambridge University Press, .| location = Cambridge|isbn = 9780521301992| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=McBrien| first = Richard P.| title = Lives of the popes : the pontiffs from St. Peter to Benedict XVI|year=2006| publisher = HarperSanFrancisco| location = [San Francisco, Calif.]|isbn = 9780060878078| edition = 1. HarperCollins pbk.| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Eisenstein| first = Elizabeth L.| title = The printing press as an agent of change : communications and cultural transformations in early-modern Europe|year=1980| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521299558| edition = [3.] Repr. d. Ausg. 1980, pbk.| url = https://books.google.com/books?id=WR1eajpBG9cC| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Macfarlane| first = Alan| title = The savage wars of peace : England, Japan and the Malthusian trap| url=https://archive.org/details/savagewarsofpeac0000macf|year=1997| publisher = Blackwell| location = Oxford [u.a.]|isbn = 9780631181170| edition = 1| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Holborn| first = Hajo| title = A history of modern Germany|year=1982| publisher = Princeton University Press| location = Princeton, N.J.|isbn = 9780691007953| edition = [1st Princeton paperback print.].| url = https://books.google.com/books?id=350Qosar-UcC| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gagliardo| first = John G.| title = Reich and nation : the holy Roman Empire as idea and reality, 1763-1806| url=https://archive.org/details/reichnationholyr0000gagl|year=1980| publisher = Indiana U.P.| location = Bloomington|isbn = 9780253167736| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bideleux| first = Robert| last2=Jeffries| first2 = Ian| title = A history of Eastern Europe : crisis and change|year=1998| publisher = Routledge| location = London|isbn = 9780415161114| edition = 1| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Batt| first = Judy| last2=Wolczuk| first2 = Kataryna| title = Region, state and identity in Central and Eastern Europe|year=2005| publisher = F. Cass| location = London|isbn = 9780714682259| edition = Digital print.| language = en}} * {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Clark|editor1-first=John O. E.|editor2-last=Black|editor2-first=Jeremy| title = 100 maps : the science, art and politics of cartography throughout history|year=2005| publisher = Sterling Publ.| location = New York, NY|isbn = 9781402728853| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Olusoga| first = David| last2=Erichsen| first2 = Casper W.| title = The Kaiser's holocaust : Germany's forgotten genocide and the colonial roots of Nazism|year=2010| publisher = Faber and Faber| location = London|isbn = 9780571231416| language = en}} * {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Boemeke|editor1-first=Manfred F.|editor2-last=Feldman|editor2-first=Gerald D.|editor3-last=Glaser|editor3-first=Elisabeth| title = The Treaty of Versailles : a reassessment after 75 years| url=https://archive.org/details/treatyofversaill0000unse_x3u3|year=1998| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521621328| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Williamson| first = David G.| title = Germany Since 1789: A Nation Forged and Renewed|year=2015| publisher = Palgrave Macmillan|isbn = 9781137350060| url = https://books.google.com/books?id=QM2cCwAAQBAJ| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Evans| first = Richard J.| title = The coming of the Third Reich|year=2005| publisher = Penguin Books| location = New York|isbn = 9780143034698| edition = 1. амер.| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Evans| first = Richard J.| title = The Third Reich in power| url=https://archive.org/details/thirdreichinpowe0000evan|year=2006| publisher = Penguin Books| location = New York|isbn = 9780143037903| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Axelrod| first = Alan| last2=Kingston| first2 = Jack A.| title = Encyclopedia of World War II|year=2007| publisher = H W Fowler|isbn = 9780816060221| url = https://books.google.com/books?id=LbWFgjW6KX8C| language = en}} * {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Hiden|editor1-first=John|editor2-last=Lane|editor2-first=Thomas| title = The baltic and the outbreak of the second world war|year=2002| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521531207| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Fulbrook| first = Mary| title = A Concise History of Germany|year=1994| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521368360| edition = Updated Edition.| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=McNab| first = Chris| title = Third Reich Databook,1939-45 : the essential facts and figures for Hitler's Germany|year=2009| publisher = Amber| location = London|isbn = 9781906626518| edition = 1| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Niewyk| first = Donald L.| last2=Nicosia| first2 = Francis R.| title = The Columbia Guide to the Holocaust|year=2012| publisher = Columbia University Press| location = New York|isbn = 9780231528788| url = https://books.google.com/books?id=nzJAXkfozW8C| language = en}} * {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Kershaw|editor1-first=Ian| title = Stalinism and Nazism : dictatorships in comparison|year=1997| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge [u.a.]|isbn=978-0-521-56521-9| edition = Repr.| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Beyer| first = John C.| last2=Schneider| first2 = Stephen A.| title = Forced Labour under Third Reich|year=1999| publisher = Nathan Associates| language = en}} [https://web.archive.org/web/20150824092603/http://www.nathaninc.com/sites/default/files/Pub%20PDFs/Forced%20Labor%20Under%20the%20Third%20Reich,%20Part%20One.pdf Дио 1] и [https://web.archive.org/web/20170403025028/http://www.nathaninc.com/sites/default/files/Pub%20PDFs/Forced%20Labor%20Under%20the%20Third%20Reich%2C%20Part%20Two.pdf Дио 2] * {{Cite book| ref=harv| last=Kershaw| first = Ian| title = The end : Hitler's Germany, 1944-45| url=https://archive.org/details/endhitlersgerman0000kers_i7u7|year=2012| publisher = Penguin| location = London|isbn = 9780141014210| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Wise| first = Michael Z.| title = Capital dilemma : Germany's search for a new architecture of democracy| url=https://archive.org/details/capitaldilemmage0000wise|year=1998| publisher = Princeton Architectural Press| location = New York|isbn = 9781568981345| edition = 1| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Carlin| first = Wendy| chapter = West German growth and institutions (1945–90)|editor1-last=Crafts|editor1-first=Nicholas|editor2-last=Toniolo|editor2-first=Gianni|year=1996| title = Economic Growth in Europe Since 1945| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-49964-4| language = en}} * {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Burant|editor1-first=Stephen| title = East Germany : a country study|year=1988| publisher = Library of Congress. Federal Research Division.| location = Washington, D.C| url = https://www.loc.gov/item/87600490/| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jehle| first = Jörg-Martin| title = Criminal justice in Germany facts and figures|year=2009| publisher = Forum-Verl. Godesberg| location = Mönchengladbach|isbn = 9783936999518| edition = 5.| url = https://books.google.com/books?id=-V-ng-8jOoQC&pg=PA23| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Roberts| first = J.M.| title = The new Penguin history of the world|year=2002| publisher = Allen Lane| location = London|isbn = 9780713996111| edition = рев.| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Solsten| first = Eric| title = Germany: A Country Study|year=1999| publisher = DIANE Publishing|isbn = 9780788181795| url = https://books.google.com/books?id=vnocWI0_fywC| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marzona| first = Daniel| title = Conceptual Art|year=2005| publisher = Taschen|isbn = 9783822829622| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Berman| first = Harold| title = Bronzes : sculptors & founders; 1800 - 1930|year=1994| publisher = Schiffer| location = Atglen, Pa|isbn = 9780887407017| edition = 2| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Payne| first = Christopher| title = Animals in bronze : reference and price guide|year=1986| publisher = Antique Collectors' Club| location = [Woodbridge, Suffolk, England]|isbn=978-0-907462-45-3| edition = Reprinted 1988.| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Curl| first = James Stevens| title = A dictionary of architecture and landscape architecture| url=https://archive.org/details/dictionaryofarch00curl_0|year=2006| publisher = Oxford University Press| location = New York|isbn=978-0-19-860678-9| edition = 2| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jodidio| first = Philip| title = 100 Contemporary Architects|date=21. 1. 2008| publisher = Taschen|isbn=978-3-8365-0091-3| edition = 1| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Weidhaas| first = Peter|editor1-last=Gossage|editor1-first=C.M.|editor2-last=Wright|editor2-first=W.A.| title = A history of the Frankfurt Book Fair| url=https://archive.org/details/historyoffrankfu0000weid|year=2007| publisher = Dundurn Press| location = Toronto, Ontario|isbn = 9781550027440| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Thompson| first = Kristin| last2=Bordwell| first2 = David| title = Film history : an introduction|year=2006| publisher = McGraw-Hill| location = Boston [u.a.]|isbn = 9780071151412| edition = [2.] 24 pr.| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Rother| first = Rainer| title = Leni Riefenstahl: The Seduction of Genius|date=1. 7. 2003| publisher = Bloomsbury Publishing|isbn=978-1-4411-5901-4| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Brockmann| first = Stephen| title = A critical history of German film|year=2010| publisher = Camden House| location = Rochester, N.Y.|isbn=978-1-57113-468-4| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ehlers| first = Steve| last2=Hurt| first2 = Jeanette| title = The Complete Idiot's Guide to Cheeses of the World|year=2008| publisher = Penguin|isbn = 9781592577149| url = https://books.google.com/books?id=sjW9adVFS2kC&pg=PA113| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Large| first = David Clay| title = Nazi games : the Olympics of 1936| url=https://archive.org/details/nazigamesolympic00larg|year=2007| publisher = W.W. Norton| location = New York|isbn = 9780393058840| edition = 1| language = en}} {{Крај референци}} : '''остали језици''' {{Почетак референци|2}} * {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Materskiego|editor1-first=Wojciecha|editor2-last=Szarota|editor2-first=Tomasza| title = Polska 1939-1945 : straty osobowe i ofiary represji pod dwiema okupacjami|year=2009| publisher = Instytut Pamięci Narodowej--Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu| location = Warszawa|isbn = 9788376290676| language = pl}} * {{Cite book| ref=harv| last=Vasmer| first = Max| title = Etymological dictionary of the Russian language| volume = III| publisher = Progress|year=1986| location = Moscow| url = http://etymolog.ruslang.ru/vasmer.php?id=62&vol=3| language = ru}} * {{Cite book| ref=harv| last=Давидовић| first = Раде| title = Регионална географија Европе| volume = III| publisher = Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду|year=2004| location = Нови Сад| url = | language = ср}} {{Крај референци}} == Спољашње везе == {{други пројекти | commons = Germany | wikispecies = | wiktionary = Немачка | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Немачка | wikinews = Немачка | wikivoyage = Germany }} ; Власт * [http://www.bundesregierung.de/Webs/Breg/EN/Homepage/_node.html Званични веб-сајт Савезне владе] * [http://www.bundespraesident.de/EN/Home/home_node.html Званични веб-сајт Савезног предсједника] * [https://web.archive.org/web/20121014034607/http://www.bundeskanzlerin.de/Webs/BK/En/Homepage/home.html Званични веб-сајт Савезног канцелара] * [http://www.germany.travel/en/index.html Званични веб-сајт Туристичке организације] ; Опште информације * {{CIA World Factbook link|gm|Њемачка}} * {{dmoz|Regional/Europe/Germany}} * [https://www.britannica.com/place/Germany Њемачка] у ''[[Енциклопедија Британика|Енциклопедији Британика]]'' * [https://europa.eu/european-union/about-eu/countries/member-countries/germany_en Њемачка] на веб-сајту Европске уније * {{Wikiatlas|Germany}} * {{osmrelation-inline|51477}} {{Географска локација | Центар = Њемачка | Северозапад = {{застава|Холандија}} | Север = {{застава|Данска}} | Североисток = {{застава|Пољска}} | Запад = {{застава|Белгија}}{{-}}{{застава|Луксембург}}{{-}}{{застава|Француска}} | Исток = {{застава|Пољска}}{{-}}{{застава|Чешка}} | Југозапад = {{застава|Швајцарска}} | Југ = {{застава|Аустрија}} | Југоисток = {{застава|Аустрија}} }} {{Теме Њемачке}} {{Navboxes | title = Чланци повезани с Њемачком | list = {{Савезне државе Њемачке}} {{Европа | ијек = да}} {{Navboxes | title = Међународно чланство | list = {{Државе ЕУ | ијек = да}} {{НАТО | ијек = да}} {{Г7| ијек = да}} {{Г8| ијек = да}} {{Г20| ијек = да}} {{Свјетска трговинска организација | ијек = да}} {{Савјет Европе | ијек = да}} {{ОЕБС | ијек = да}} }} }} {{нормативна контрола}}{{replace|{{portal bar|Европа|Њемачка|Европска унија}}|[[Портал:Њемачка|Портал Њемачка]]|[[Портал:Немачка|Портал Њемачка]]}} {{изабрани}} [[Категорија:Немачка| ]] [[Категорија:Државе у Европи]] [[Категорија:Федерална република]] [[Категорија:Државе чланице НАТО-а]] [[Категорија:Државе чланице Европске уније]] [[Категорија:Државе чланице Организације уједињених нација]] ngynz5o48fosrnxipbv63i8gjgc9fzg 0 160 25121822 25118579 2022-07-25T03:50:28Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{друге употребе}} {{инфокутија држава | име државе = {{Br separated entries | -{Босна и Херцеговина}- | -{Bosna i Hercegovina}-}} | изворно име државе = | име генитив = Босне и Херцеговине | положај = Europe-Bosnia and Herzegovina.svg | застава = Flag of Bosnia and Herzegovina.svg | грб = Coat of arms of Bosnia and Herzegovina.svg | крилатица = нема | химна = -{[[Интермецо|Државна химна Босне и Херцеговине]]}-<br />{{small|(Интермецо)}}<br />[[Датотека:Bosnia and Herzegovina anthem.ogg|центар]] | главни град = [[Сарајево]]<ref name="Constitution">{{cite web|url=http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/1951_USTAV_BOSNE_I_HERCEGOVINE_srp.pdf |title=Устав Босне и Херцеговине |website=ads.gov.ba |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140901195215/http://ads.gov.ba/v2/attachments/1951_USTAV_BOSNE_I_HERCEGOVINE_srp.pdf |archivedate=1. 9. 2014 |url-status=live}}</ref> | latd=43 |latm=52 |latNS=N |longd=18 |longm=25 |longEW=E | највећи град = [[Сарајево]] | службени језик = нема | у службеној употреби = | државе чланице = | тип владавине = [[Парламентарна република|парламентарна уставна]], [[Савезна република|федерална]], [[Демократија|демократска]] [[република]]<ref name="cia_factbook">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html |title=Bosnia and Herzegovina |publisher=The World Factbook |website=cia.gov |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160630165532/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html |archivedate=30. 6. 2016 |url-status=live}}</ref> | титула владара = {{nowrap|[[Високи представник за Босну и Херцеговину|Високи представник]]}} | име владара = {{nowrap|[[Кристијан Шмит]]{{refn|group=н.|Није члан владе; високи представник је међународни цивилни надгледник провођења [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] са ауторитетом да отпусти изабране и неизабране званичнике те да доноси законе.}}}} | титула владара1 = [[Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине|Предсједавајући предсједништва]] | име владара1 = {{nowrap|<br />[[Шефик Џаферовић]]{{refn|group=н.|[[Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине|Предсједавајући]] тренутног Предсједништва ([[Бошњаци|Бошњак]]).}}}} | име владара2 = {{nowrap|[[Жељко Комшић]]{{refn| group = н.|Члан тренутног Предсједништва ([[Хрвати|Хрват]]).}}<br />[[Милорад Додик]]{{refn| group = н.|Члан тренутног Предсједништва ([[Срби]]н).}}}} | титула владара2 = [[Предсједништво Босне и Херцеговине|Чланови предсједништва]] | титула владара3 = [[Савјет министара Босне и Херцеговине|Предсједавајући Савјета министара]] | име владара3 = <br />[[Зоран Тегелтија]] | титула владара4 = | име владара4 = | титула владара5 = | име владара5 = | законодавна власт = [[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине|Парламентарна скупштина]] | дом1 = [[Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине|Дом народа]] | дом2 = [[Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине|Представнички дом]] | ера = | година почетак = | година крај = | статус = | независност тип = Стварање и [[независност]] | независност коментар = | приступница догађај1 =[[Бановина Босна]] | приступница датум1 = [[1154]]. | приступница догађај2 = [[Настанак Краљевине Босне]] | приступница датум2 = [[1377]]. | приступница догађај3 = [[Османско освајање Босне|Пад Краљевине Босне под османску власт]] | приступница датум3 = [[1463]]. | приступница догађај4 = [[Аустроугарско освајање Босне и Херцеговине|Аустроугарско освајање БиХ]] | приступница датум4 = [[1878]]. | приступница догађај5 = [[Анексиона криза|Анексија {{nowrap|Аустроугарској}}]] | приступница датум5 = [[7. октобар]] [[1908]]. | приступница догађај6 = [[Стварање Југославије]] | приступница датум6 = [[1. децембра]] [[1918]]. | приступница догађај7 = Засједање {{nowrap|[[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ-а]]}} | приступница датум7 = [[25. новембар]] [[1943]]. | приступница догађај8 = Проглашена независност [[Република Босна и Херцеговина|РБиХ]] од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] | приступница датум8 = [[1. март]] [[1992]]. | приступница догађај9 = Признавање{{refn|group=н.|Вијеће за имплементацију мира, [[Високи представник за Босну и Херцеговину]], [[Уставни суд Босне и Херцеговине]], Полицијска мисија Европске уније у Босни и Херцеговини и ЕУФОР Алтеа}} | приступница датум9 = [[6. април]] [[1992]]. | приступница догађај10 = [[Дејтонски мировни споразум]] | приступница датум10 = [[21. новембар]] [[1995]]. | приступ у ЕУ датум = | површина = 51209.2 | површина поредак = 125 | површина поредак напомена = <ref name="bhas.ba"/> | воде = 2,38 | година пописа = 2013 | становништво = 3531159 | извор_становништво = | година_становништво = | становништво поредак = 130 | становништво поредак напомена = <ref name="попис_2013"/> | густина становништва = 68,96 | густина поредак = 139 | густина поредак напомена = <ref name="попис_2013"/> | БДП година = 2017 | БДП = {{nowrap|44,462 млрд. $}} | БДП поредак = 111 | БДП поредак напомена = <ref name="GDP-IMF"/> | БДП по глави становника = 10.958 $ | БДП поредак по глави становника = 103 | БДП поредак по глави становника напомена = <ref name="GDPpc-IMF"/> | HDI година = 2015<!--није грешка, година мање у односу на годину извјештаја--> | HDI = {{раст}} 0,750 | HDI поредак = 81 | HDI поредак напомена = <ref name="HDI0">{{cite web |url=http://hdr.undp.org/en/countries/profiles/BIH# |title=HDI – Bosnia and Herzegovina |publisher=United Nations |year=2016 |accessdate=17. 3. 2018 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20180317014107/http://hdr.undp.org/en/countries/profiles/BIH |archivedate=17. 03. 2018 |url-status=dead }}</ref><ref name="HDI">{{cite web|url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/2016_human_development_report.pdf |title=Human Development Report 2016 |publisher=United Nations |year=2015|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160617072031/http://hdr.undp.org/sites/default/files/hdr_2015_statistical_annex.pdf |archivedate=17. 6. 2016 |url-status=live}}</ref> | HDI категорија = <span style="color:#090;">висок</span> | валута = [[Конвертибилна марка]]<ref name="Zakon CBBIH">{{cite web |url=http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/2270_zakon_o_centralnoj_banci_1_97.pdf |title=Član 38. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine<!-- |language=бошњачком--> |website=ads.gov.ba |year=2005 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160630170244/http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/2270_zakon_o_centralnoj_banci_1_97.pdf |archivedate=30. 06. 2016 |url-status=dead }}</ref> | код валуте = -{BAM}- | код валуте напомена = | стоти део валуте = Фенинг | стоти део валуте напомена = <ref name="Zakon CBBIH"/> | временска зона = [[UTC+1|+1]] (-{[[Средњоевропско време|CET]]}-)<br />UTC [[UTC+2|+2]] (-{[[Средњоевропско летње време|CEST]]}-) | домен = [[.ba]] | домен напомена = | позивни број = [[Списак позивних бројева у Босни и Херцеговини|387]] | специфичност = Формат датума | специфичност резултат = {{vunblist |[д]д. [м]м. гггг. |(д)д. мес. гггг. |(д)д. месец гггг. ({{abbr|CE|нова/наша ера (енгл. Common Era; лат. Era vulgaris)}})}} | специфичност1 = Вози се на | специфичност резултат1 = десној страни | специфичност2 = Регистарске таблице | специфичност резултат2 = -{BIH}- | специфичност3 = [[ISO 3166-1|-{ISO}- 3166-1 алфа 2]] | специфичност резултат3 = -{BA}- | специфичност4 = [[ISO 3166-1|-{ISO}- 3166-1 алфа 3]] | специфичност резултат4 = -{BIH}- | специфичност5 = | специфичност резултат5 = | напомене = <div style="margin-left:-1em;">{{reflist|group=н.}}</div> }} '''Босна и Херцеговина''' (скраћено '''БиХ'''), држава је у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]],<ref>{{cite web |url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |title=United Nations Statistics Division – Standard Country and Area Codes Classifications |date=31. 10. 2013 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160506074952/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |archivedate=06. 05. 2016 |url-status=dead }}</ref> на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Претежно је [[Планина|планинска]] [[земља (геополитика)|земља]]. Заузима површину од 51.209,2 -{[[квадратни километар|km²]]}-.<ref name="bhas.ba">{{cite web|url=http://www.bhas.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=52&itemid=80&lang=sr&Itemid= |title=Информације о БиХ |publisher=Агенција за статистику Босне и Херцеговине |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160630164349/http://www.bhas.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=52&itemid=80&lang=sr&Itemid= |archivedate=30. 6. 2016 |url-status=live}}</ref> На [[север|сјеверу]], [[запад]]у и [[југ]]у се [[Граница (географија)|граничи]] са [[Хрватска|Хрватском]], на [[југоисток]]у са [[Црна Гора|Црном Гором]], а на истоку са [[Србија|Србијом]]; код [[Неум]]а — дужином обале од 21,2{{nbsp}}-{[[километар|km]]}-<ref name="un.ba">{{cite web|url=http://www.un.ba/bih/stranica/o-bih |title=УН о БиХ |website=un.ba |date=|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141216101331/http://www.un.ba/bih/stranica/o-bih |archivedate=16. 12. 2014 |url-status=dead}}</ref> — излази на [[Јадранско море]]. [[Главни град]] државе је [[Сарајево]]. Босна и Херцеговина се састоји од два [[ентитет (политика)|ентитета]]: [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]] и [[Република Српска|Републике Српске]], док [[Брчко Дистрикт]] има посебан статус. Три најбројнија [[етничка група|народа]] су [[Бошњаци]], [[Срби]] и [[Хрвати]]; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут [[Роми|Рома]], [[Јевреји|Јевреја]], [[Црногорци (народ)|Црногораца]], [[Словенци|Словенаца]], [[Украјинци|Украјинаца]] и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, Босна и Херцеговина има 3.531.159 становника.<ref name="попис_2013"/> [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] је била једна од шест република [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]]. По [[Распад Југославије|распаду Југославије]], избио је [[Рат у Босни и Херцеговини|рат]]; завршен је [[14. децембар|14. децембра]] [[1995]]. године, потписивањем [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]]. == Назив == Према ширем консензусу први сачувани помен Босне налази се у ''[[De administrando imperio]]'' написаном средином Х вијека, који Босну описује као малу земљу коју настањују Срби.<ref name="Moravcsik-153">{{cite book|edition=Moravcsik, Gyula|author=Constantine VII''Porphyrogenitus''|author-link=Constantine VII|date=1993|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|title=[[De Administrando Imperio]]|location=Washington D.C.|pages=153–55}}</ref> Босна је тада била засебна земља у оквиру српске државе, чији су је други дијелови окруживали са свих страна.<ref>{{Cite journal|last=Исаилововић|first=Невен|date=2018|title=ПОМЕНИ СРПСКОГ ИМЕНА У СРЕДЊОВЕКОВНИМ БОСАНСКИМ ИСПРАВАМА|journal=СРПСКО ПИСАНО НАСЉЕЂЕ И ИСТОРИЈА СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСНЕ И ХУМА|pages=263}}</ref> Вишечлани назив ''Босна и Херцеговина'' потиче од назива двију географских области (област [[Босна]] и област [[Херцеговина]]), чија су имена преузета истовјетно тј. употребљена у имену државе неизмјењена и повезана [[везници|везником]] ''и''. Почиње се употребљавати након што је [[Аустроугарска]], на основу одлука [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] (1878), анкетирала [[Османско царство|османски]] [[Босански пашалук]] (изузев [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]]) и од њега створила јединствено управно подручје — кондоминијум [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босну и Херцеговину]]. Од завршетка [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] до завршетка [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], држава није постојала као цјеловита јединица. Вишечлани назив се поновно почео користити након проглашења [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] (1946) у којој је ''Народна Република Босна и Херцеговина'' била једна од федералних јединица. Доношењем новог југословенског устава (1963), преименована је у ''[[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Социјалистичку Републику Босну и Херцеговину]]''. Вишечлани назив се употребљавао и код ''[[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]]'', коју су [[15. октобар|15. октобра]] [[1991]]. године неуставно прогласили [[Муслимани (народ)|муслимански]] и [[Хрвати|хрватски]] посланици. Послије овога, [[Срби|српски]] посланици су — [[24. октобар|24. октобра]] 1991. године — створили посебну скупштину под називом ''[[Народна скупштина Републике Српске|Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини]]''. Она је [[9. јануар]]а [[1992]]. прогласила ''[[Република Српска|Републику Српску Босну и Херцеговину]]'', а [[28. фебруар]]а исте године донесен је и ''[[Устав Републике Српске|Устав Републике Српске Босне и Херцеговине]]''. Тренутно, вишечлани назив службено се употребљава за тзв. „дејтонску” Босну и Херцеговину и „вашингтонску” [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацију Босне и Херцеговине]]. == Географија == {{главни чланак|Географија Босне и Херцеговине}} [[Датотека:Bosnia and Herzegovina topographic map-sr.svg|200п|мини|лево|Физичка мапа Босне и Херцеговине]] Босна и Херцеговина је смјештена на југоистоку [[Европа|Европе]], у западном дијелу [[Балканско полуострво|Балкана]]. Њена укупна површина износи 51.209,2 -{km²}- (од тога је 51.197 -{km²}- копно, а 12,2 -{km²}- море).<ref name="bhas.ba"/> Граничи са [[Хрватска|Хрватском]] на сјеверу, западу и југу (укупна дужина границе: 932 -{km}-), са [[Србија|Србијом]] на истоку (укупна дужина границе: 312 -{km}-) и [[Црна Гора|Црном Гором]] на југоистоку (укупна дужина границе: 215 -{km}-). Код [[Неум]]а, Босна и Херцеговина излази на [[Јадранско море]], у дужини од 21,2 -{km}-.<ref name="un.ba"/> Границе Босне и Херцеговине углавном су природног поријекла и већинским дијелом их чине ријеке [[Дрина]], [[Сава]] и [[Уна]], као и планина [[Динара]] на југозападу земље. Крајње тачке Босне и Херцеговине су: {{flowlist}} * сјевер: 45° 16′ 30″ СГШ, 16° 55′ 56″ ИГД — код насеља [[Доња Градина|Градина Доња]] код [[Козарска Дубица|Козарске Дубице]] * југ: 42° 33′ 00″ СГШ, 18° 32′ 24″ ИГД — код насеља [[Подштировник]] код [[Требиње|Требиња]] * исток: 44° 03′ 00″ СГШ, 19° 37′ 41″ ИГД — код насеља [[Жлијебац]] код [[Братунац|Братунца]] * запад: 44° 49′ 30″ СГШ, 15° 44′ 00″ ИГД — код насеља [[Бугар (Бихаћ)|Бугар]] код [[Бихаћ]]а<ref>{{cite web|url=http://www.fzs.ba/BihB/opcistatpodaciobih.htm |title=Општи и географски подаци о БиХ |publisher=Федерални завод за статистику |website=fzs.ba |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160424031946/http://www.fzs.ba/BihB/opcistatpodaciobih.htm |archivedate=24. 4. 2016 |url-status=dead}}</ref> {{endflowlist}} [[Датотека:Маглић 2.jpg|мини|200п|[[Маглић (планина)|Маглић]], највиши врх Босне и Херцеговине]] [[Датотека:Croatia P8165305raw (3944097282).jpg|мини|200п|[[Неум]]]] [[Датотека:Maritime space of Bosnia and Herzegovina.png|мини|200п|Поморски простор БиХ]] Босна и Херцеговина се састоји од двије географске и историјске цјелине: већег [[Босна|босанског]] дијела на сјеверу (око 42.000 -{km²}-) и мањег [[Херцеговина|херцеговачког]] на југу. Босна је већином планинска, а исто се односи и на Херцеговину, с тим да је разлика у карактерима тла. Босна је насељенија и богатија [[шума]]ма и обрадивим земљиштем, док је Херцеговина [[Крас (геоморфологија)|кршевитија]]. На сјеверу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје [[Посавина|Посавине]], односно даље претвара у [[Панонска низија|Панонску низију]]. Област [[Семберија|Семберије]], између планине [[Мајевица|Мајевице]] и ријека [[Сава|Саве]] и [[Дрина|Дрине]], представља главну житницу Босне и Херцеговине. [[Динара|Динарски]] дијелови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом код Неума и на полуострву [[Клек (полуострво)|Клек]] избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанскохерцеговачких ријека (Уна, [[Врбас (ријека)|Врбас]], [[Босна (река)|Босна]], Дрина), од југа ка сјеверу, односно у случају [[Неретва|Неретве]] већим дијелом од сјевера ка југу, а посебан облик у крајолику чине пространа [[Крашко поље|крашка поља]] на југозападу, југу и југоистоку земље ([[Ливањско поље]], [[Дувањско поље]], [[Попово поље]]). Око 42% површине Босне и Херцеговине чини пољопривредно земљиште, а само 30% земље је обрадиво; остатак је пољопривредно готово па неискоришћен.<ref>{{cite web|url=http://www.fzs.ba/Podaci/9.pdf |title=Пољопривреда |publisher=Федерални завод за статистику |website=fzs.ba |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140327114720/http://www.fzs.ba/Podaci/9.pdf |archivedate=27. 3. 2014 |url-status=dead}}</ref> Половину површине Босне и Херцеговине покривају шуме. У природне ресурсе земље убрајају се [[угаљ]], [[гвожђе|жељезо]], [[боксит]], [[манган]], [[бакар]], [[хром]], [[цинк]], а свакако и [[дрво]] и знатне [[Вода|водене масе]]. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина [[Маглић (планина)|Маглић]] (2.386 -{m}-), док је најнижи дио земље на нивоу мора. Ријетки [[земљотрес]]и и [[Поплава|поплаве]] чине једину озбиљнију природну опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважније еколошке проблеме спадају загађеност ваздуха из [[Индустрија|индустријских постројења]], загађеност простора због недостатка опште културе и [[Екологија|еколошке свијести]], те велико крчење шума.{{sfn|Innes|2006|p=176}} === Клима === [[Датотека:Satellite image of Bosnia and Herzegovina in December 2002.jpg|мини|200п|Сателитски снимак Босне и Херцеговине]] [[Клима]] Босне и Херцеговине већим је дијелом [[Умереноконтинентална клима|умјереноконтинентална]], са топлим [[Лето|љетима]] и хладним [[зима]]ма. У дијеловима у којима влада ова клима, најтоплија подручја су на сјевероистоку, док средње температуре опадају према југозападу, идући долинама ријека према средњем појасу. Годишње количине падавина крећу се од 700 -{L/m²}- до 1.100 -{L/m²}-.<ref name="FHMZ-klima">{{cite web|url=http://www.fhmzbih.gov.ba/latinica/bihklima.php |title=Клима Босне и Херцеговине |publisher=Федерални хидрометеоролошки завод БиХ |website=fhmzbih.gov.ba |date=|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140722070355/http://www.fhmzbih.gov.ba/latinica/bihklima.php |archivedate=22. 7. 2014 |url-status=dead}}</ref> У средњем и источном дијелу Босне и Херцеговине налазе се високе планине [[Влашић (планина)|Влашић]], [[Чврсница]], [[Прењ]], [[Требевић]], [[Јахорина]], [[Игман]], [[Бјелашница]] и [[Трескавица]]. Подручја с великом надморском висином имају кратка хладна љета и дуге оштре зиме. Приморје и јужни дио земље, због близине Јадранског мора, под утицајем су [[Средоземна клима|средоземне климе]]. Средње јануарске температуре су релативно високе (од 4°C до 8°C), док су љета сува и топла (максималне температуре од 40°C до 45°C). Средња годишња количина падавина креће се између 1.000 -{L/m²}- и 2.300 -{L/m²}-, док средње годишње температуре обично бивају у интервалу од 12°C до 16°C.<ref name="FHMZ-klima"/> Снијег је у овом поднебљу ријетка појава. Клима у овом, јужном делу земље, погодна је за узгајање [[Винова лоза|винове лозе]], [[мандарина]], [[лимун]]а, [[маслина]], [[Наранџа|наранџи]] итд. === Воде === [[Датотека:Vrelo Bosne Trees.JPG|мини|200п|[[Врело Босне]]]] [[Датотека:Дабрац.jpg|мини|200п|Језеро [[Бочац (језеро)|Бочац]]]] Између осталог, постоји седам важнијих ријека у Босни и Херцеговини. Те ријеке и још неке од већих ријека су: * [[Дрина]] — Најдужа је ријека Босне и Херцеговине, а тече кроз источни дио земље и на многим мјестима чини границу државе са [[Србија|Србијом]]. Дрина протиче кроз градове [[Фоча|Фочу]], [[Горажде]], [[Вишеград]] и [[Зворник]]. * [[Сава]] — Најдужа је ријека која протиче кроз Босну и Херцеговину и чини природну границу са [[Хрватска|Хрватском]]. На њеним обалама налазе се мјеста [[Брчко]], [[Шамац]] и [[Градишка]]. * [[Босна (река)|Босна]] — Најдужа је домаћа ријека у Босни, а улијева се у Саву на сјеверу. По њој је земља највјероватније добила име. * [[Уна]] — Ова ријека протиче сјеверозападним дијелом Босне, дуж западне границе између Хрватске и БиХ. Протиче кроз град [[Бихаћ]]. * [[Сана (ријека)|Сана]] — Сана протиче кроз [[Сански Мост]] и град [[Приједор]], а на сјеверу се улијева у Уну. * [[Врбас (ријека)|Врбас]] — Ријека тече на сјевер кроз средишњи дио Босне и протиче кроз [[Горњи Вакуф-Ускопље]], [[Бугојно]], [[Јајце]], [[Бања Лука|Бања Луку]] и [[Србац]]. На сјеверу се улијева у Саву. * [[Неретва]] — Велика је ријека у средишњој Босни и Херцеговини; тече прво сјеверно па онда на југ од [[Јабланица (Херцеговачко-неретвански кантон)|Јабланице]] и све до ушћа у [[Јадранско море]]. На ријеци се налази град [[Мостар]]. * [[Укрина]] — Ово је највећа ријека у сјеверној Босни која цијелим својим током и сливом протиче кроз [[Република Српска|Републику Српску]]. Протиче кроз [[Дервента|Дервенту]] и улијева се у Саву, западно од [[Брод (Република Српска)|Брода]]. * [[Усора (река)|Усора]] — Највећа је лијева притока Босне код [[Добој]]а. Протиче кроз [[Блатница (Теслић)|Блатницу]] и [[Теслић]], а извире испод планине Очауш. * [[Спреча]] — Ово је десна притока Босне код Добоја. Извире код [[Шековићи|Шековића]], код манастира [[манастир Папраћа|Папраћа]], а протиче кроз [[Тузла|Тузлу]], [[Лукавац]], [[Грачаница (Тузлански кантон)|Грачаницу]] и [[Петрово]]. * [[Криваја (притока Босне)|Криваја]] — Ово је десна притока Босне. Извире у [[Пјеновац|Пјеновцу]] код [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]], а улијева се код [[Завидовићи|Завидовића]]. У Босни и Херцеговини нема великих [[Језеро|природних језера]]. Највеће језеро у држави је [[Бушко блато]] код [[Томиславград]]а, а за њим слиједе [[Билећко језеро]], [[Модрачко језеро|Модрачко]], [[Рамско језеро|Рамско]], [[Јабланичко језеро|Јабланичко]] и језеро [[Перућац]]. === Национални паркови и паркови природе === {{Location map+|Bosnia|float=right|width=270|caption=Паркови у Босни и Херцеговини|places= {{location map marker|Bosnia|label=[[Блидиње]]|position=left|lat=43.6|long=17.5}} {{location map marker|Bosnia|label=[[Национални парк Сутјеска|Сутјеска]]|position=right|lat=43.31|long=18.42}} {{location map marker|Bosnia|label=[[Национални парк Козара|Козара]]|position=left|lat=44.99|long=16.85}} {{location map marker|Bosnia|label=[[Национални парк Уна|Уна]]|position=left|lat=44.4883|long=16.1411}} {{location map marker|Bosnia|label=[[Хутово блато]]|position=left|lat=43.02|long=17.77}} {{location map marker|Bosnia|label=[[Бардача (језеро)|Бардача]]|position=left|lat=45.10917|long=17.43528}} }} У Босни и Херцеговини постоје три [[Национални парк|национална парка]] и два [[Парк природе|парка природе]]:<ref>{{Cite web|url=https://www.academia.edu/21410297/Nacionalni_parkovi_u_BiH?auto=download|title=Akademija.edu-Nacionalni parkovi u BiH|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref> {| class="wikitable sortable" |- class="hintergrundfarbe5" ! Име ! Основан ! Величина (-{[[Хектар|ha]]}-) ! class="unsortable" | Слика |- | [[Национални парк Сутјеска]] | style="text-align:right" | 1965. | style="text-align:right" | 17.300 | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Orlovačko jezero, Zelengora, nacionalni park Sutjeska.jpg|100п]] |- | [[Национални парк Козара]] | style="text-align:right" | 1967. | style="text-align:right" | 3.400 | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:NP002 - 14.jpg|100п]] |- | [[Национални парк Уна]] | style="text-align:right" | 2008. | style="text-align:right" | 19.800 | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:ŠTRBAČKI BUK 2.JPG|Ушће Унца у Уну|100п]] |- | [[Национални парк Дрина]] | style="text-align:right" | 2017. | style="text-align:right" | 6.315 | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Drina Canyon.JPG|Ушће Унца у Уну|100п]] |- | [[Хутово блато|Парк природе Хутово блато]] | style="text-align:right" | 1995. | style="text-align:right" | 74.110 | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Hutovo Blato . 28. 03. 2010 - panoramio - d.graso (1).jpg|100п]] |- | [[Блидиње|Парк природе Блидиње]] | style="text-align:right" | 1995. | style="text-align:right" | 600 | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Blidinje - sesup k jezeru, byvala vozova cesta.jpg|100п]] |- | [[Бардача (језеро)|Парк природе Бардача]] | style="text-align:right" | 1965. | style="text-align:right" | 30.210 | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Заштићени природни предио - Мочварни комплекс Бардача 6.jpg|100п]] |} == Природа == Босна и Херцеговина је изузетно богата разноврсним [[Биљке|биљним]] и [[Животиње|животињским]] свијетом. [[Биосфера]] БиХ има ту погодност да је земља релативно ријетко насељена и да постоје потпуно ненасељене области. Око половина површине БиХ је под [[Шума|шумом]], а посебно њене [[планина|планине]]. Због ограничене приступачности, свијет природе је мало угрожен, а станишта ријетких биљака и животиња очувана. У БиХ живе многе животиње које су изумрле у другим дијеловима Европе. === Флора === У Босни и Херцеговини, многе ријетке биљке расту на високим [[Апсолутна висина|надморским висинама]]. У [[Национални парк Сутјеска|Националном парку Сутјеска]], налази се прашума [[Перућица]] — једна од највећих од оних које су се до дан-данас одржале. У подручју [[Динарске планине|Динарских планина]], ниском зоном се сматрају предјели надморске висине од 500 m до 1.000 m. За ову зону типичне су шуме [[храст]]а и [[Буква|букве]]. На висинама од око 1.500 m расту шуме букви, [[Смрча|смрче]], [[Јела|јеле]] и [[Бор (биљка)|бора]]. Борови су присутни на скоро свим планинама. Мјешавина свих ових врста дрвећа јавља се још на нижим висинама и наставља у вишим. У овом случају говоримо о такозваном ''подручју илирске флоре''. [[Датотека:Перучица 2.JPG|мини|200п|Прашума [[Перућица]]]] На свим подручјима на високој надморској висини налазе се планинске биљне врсте попут [[шумска бреберина|анемона]], [[тимијан]]а и [[валеријана|валеријане]]. Поред ових врста, ту је и класично алпско растиње. Посебност БиХ су [[Долина|долине]] настале рушењем пећина, у којима су присутне биљке карактеристичне за хладнија планинска подручја, док на њиховим рубовима расту [[Средоземно море|медитеранске]] биљке. Добар примјер [[Флора|флоре]] БиХ је планина [[Бјелашница]] код [[Сарајево|Сарајева]]. У подножју планине јављају се разноврсни лишћари попут храстова, [[храст китњак|храстова китњака]], [[глог]]ова и [[Буква|црних букви]]. У вишим предјелима преовладавају мјешовите шуме букви и јела. [[Орах|Ораси]] су распрострањени у нижим зонама [[Балканско полуострво|југоисточне Европе]]. На високим планинама расту [[чемпрес]]и који су необично отпорни на ниске температуре. У прољеће, на ливадама се јавља велики број [[Цвет|цвјетова]]. Типични представници врста су: [[љубичица]], [[линцура]], [[Нарцис (биљка)|нарцис]], [[камилица]], [[сремуш]], [[јагорчевина]] итд. Многе ријетке врсте присутне су у Босни и Херцеговини, као на примјер [[гљиве|гљива]] ''-{Ustilago bosniaca}-''<ref>{{cite web|url=http://www.ekosela.com/dokumenti/ANNEX%207%20Biodiversity%20Assessment%20BIH.pdf |title=Прокошко језеро на планини Враници |last=Јакшић|first=Предраг |date=|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110616072556/http://www.ekosela.com/dokumenti/ANNEX%207%20Biodiversity%20Assessment%20BIH.pdf |archivedate=16. 6. 2011 |url-status=dead|pages=3}}</ref> и [[орхидеје|орхидеја]] ''-{Orchis bosniaca}-''<ref name="флора">{{cite web|url=https://archive.org/details/floravonbosniend1904beck |title=Flora von Bosnien, der Herzegowina und des Sandzaks Novipazar<!-- |language=немачком--> |last=Beck-Mannagetta |first=Günther |publisher=Druck von Adolf Holzhausen |location=Wien |year=1904|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160216095321/https://archive.org/details/floravonbosniend1904beck |archivedate=16. 2. 2016 |url-status=live}}</ref> на [[Прокошко језеро|Прокошком језеру]]. Неки типови [[Тло|тла]] богати [[кречњак]]ом нуде идеалне услове за раст орхидеја, рецимо врсте црвена наглавица ({{јез-лат|Cephalanthera rubra}}) или вимењак ({{јез-лат|Platanthera chlorantha}}). Усљед топле климе, у овом региону расту [[Liliaceae|љиљани]]. Ту су и ријетке врсте из породице [[лала|тулипана]], као што су ''-{Tulipa biflora}-'', распрострањена од [[Хрватска|Хрватске]] до [[Албанија|Албаније]], или ''-{[[Tulipa orphanidea]]}-'', која је ријеткост и која опстаје само захваљујући изолацији.<ref name="флора"/> У Босни и Херцеговини постоји значајан број [[Ендемизам|ендемских врста]]. Босански љиљан је ендемска врста из средишње Босне која расте на [[Кречњак|кречњачком]] тлу. Дуго се сматрало да је ова врста варијетет пиринејског љиљана или халкедонског љиљана. Међутим, [[молекул]]арно-[[ген]]етичком анализом утврђено је да је ова врста сродна крањским љиљанима.<ref name="флора"/> === Фауна === Поједине животиње које су истребљене широм [[Европа|Европе]] одржале су се у Босни и Херцеговини; то су, на примјер, неки [[вук]]ови, [[мрки медвед|мрки медвједи]] или [[Тетреб|велики тетријеби]]. Неке врсте животиња развиле су се аутохтоно (независно од животиња у другим регијама). На краткој морској обали наилази се на уобичајене [[рибе|рибље]] врсте [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Рибе планинских ријека и [[поток]]а нарочито су интересантне; у чистим планинским језерима очуване су угрожене рибље врсте. У резервату [[Хутово блато]] живе [[јегуље]]. Хутово блато је парк природе којем припадају многе баре и мочваре. Ту се могу посматрати и бројне друге животињске врсте, попут [[Ракови|ракова]]. [[Змије]] које живе у БиХ су великим дијелом отровнице. Карактеристичан примјер за отровнице су [[шарка (змија)|шарке]] и [[Поскок|поскоци]], а за неотровне змије [[смук]]ови.{{sfn|Phillips|2009|p=28}} Ове врсте раширене су у цијелој југоисточној Европи. Од осталих [[гмизавци|гмизаваца]] чести су [[гуштери]]. Изузетно богат свијет [[Птице|птица]] очуван је у босанскохерцеговачким планинама. [[Зелена жуна]] живи у листопадним шумама, а [[црна жуна]] у четинарским. [[Лешинар]]и су присутни на многим планинама. Од птица грабљивица ту су [[Сури орао|сури орлови]] (карактеристични за планине и крајеве близу мора) те соколови вјетрушке (распрострањени у цијелој земљи). Планински соколови живе у подручју Херцеговине. Највећа животиња БиХ је угрожена врста [[Мрки медвед|мрких медвједа]]. == Историја == {{главни чланак|Историја Босне и Херцеговине}} === Праисторија === [[Датотека:Butmirska vaza.jpg|мини|лево|Ваза из насеља [[Бутмир]] код [[Сарајево|Сарајева]]]] [[Палеолит]] у Босни и Херцеговини обиљежен је најстаријим палеолитским спомеником у југоисточној Европи, гравуром у [[Пећина Бадањ|пећини Бадањ]] код [[Столац|Стоца]] (у [[Херцеговина|Херцеговини]]). Најљепша гравура је ''Коњ нападнут стријелама'', сачувана у фрагментима, која датира из периода од 14.000 п. н. е. — 12.000 п. н. е. Током времена када су се [[неолит]]ске културе појавиле у Босни и Херцеговини, постојале су интересантне мјешавине [[Средоземно море|медитеранских]] и [[Панонија|панонских]] култура. Херцеговина је била под утицајем ''импресо'' [[грнчарство|керамике]] из западног Средоземља, што се може видјети у Зеленој пећини код [[Мостар]]а, Чаири код Стоца, Лисичићима код [[Коњиц]]а и Пећ Млини код [[Груде|Груда]]. Људи су тада живјели у пећинама или у једноставним насељима на врховима брежуљака. У горњем току ријеке Босне и у сјевероисточним дијеловима Босне (Обра -{I}- код [[Какањ|Какња]]), људи су живјели у дрвеним кућама саграђеним на ријекама. У овој култури може се видјети утицај [[Јадранско море|јадранских]] култура на југу и [[Старчевачка култура|старчевачке културе]] на сјевероистоку. Изворни израз ове културе су керамички пехари на четири ноге, звани ''ритони''. Исти овакви објекти могу се пронаћи у [[Данило група|данилској култури]] на [[Хрватско приморје|хрватском приморју]]. Због ових објеката, [[Какањска група|какањска култура]] сматра се дијелом ширег круга неолитских популација које су поштовале ''култ животне соле'' (од сјеверне [[Италија|Италије]], [[Далмација|Далмације]] и [[Епир]]а, све до [[Егејско море|Егејског мора]]). [[Бутмирска култура]] из околине Сарајева је другачија, са фино углачаном керамиком и различитим геометријским украсима (често спиралама). Фигуре из Бутмира су јединствене [[Скулптура|скулптуре]] обликоване руком. Насеља су [[Земуница|земуничког]] типа. Сахрањивање је било у оквиру насеља, у згрченом положају или опруженом, на леђима. === Антички период === [[Датотека:Daorson.jpg|мини|десно|Зидине [[Антика|античког]] Даорсона, у Ошанићима крај [[Столац|Стоца]]; из [[3. век п. н. е.|3. вијека п. н. е.]]]] Почетком [[Бронзано доба|бронзаног доба]], неолитско становништво су замијенила ратоборнија [[Индоевропски језици|индоевропска]] племена [[Илири|Илира]]. [[Келти|Келтске]] сеобе у [[4. век п. н. е.|4]]. и [[3. век п. н. е.|3. вијеку п. н. е.]], потиснуле су многа илирска племена из њихових бивших земаља, али су се такође нека келтска и илирска племена помијешала. Конкретни историјски докази за овај период су оскудни, али се чини да је овај регион био насељен разним народима који су причали различите језике. Ратови између Илира и [[Римљани|Римљана]] почели су [[229. п. н. е.]], али Рим није завршио освајање региона све до пропасти [[Батонов устанак|Батоновог устанка]], 9. године н. е. У античком периоду, римско становништво из свих дијелова царства насељавано је међу Илире. Ова област је у почетку била дио [[Илирија|Илирије]], све до римског освајања. Након [[Подела Римског царства|подјеле Римског царства]] између 337. и 395. године, провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмација]] и [[Панонија]] постале су дио [[Западно римско царство|Западног римског царства]]. Неки тврде да су овај регион освојили [[Остроготи]] 455. године. Област је касније доспјела у посјед [[Алани|Алана]] и [[Хуни|Хуна]]. У [[6. век|6. вијеку]], [[Византијско царство|византијски]] цар [[Јустинијан I|Јустинијан -{I}-]] освојио је ову област. [[Словени]], народ који је дошао из [[Источна Европа|источне Европе]], покорили су [[Авари|Аваре]] у 6. вијеку. === Кнежевина Србија (средњи век) === {{Главни чланак|Српске земље у раном средњем веку|Властимировићи}} [[Датотека:Serb lands in the 10th century (sr).png|мини|десно|Српске земље у 10. вијеку]] По доласку [[Словени|Словена]] на [[Балканско полуострво]], [[Срби]] су формирали неколико међусобно повезаних [[Кнез|кнежевина]], а то су: [[Србија]] ([[Рашка]] и [[Босна]]), [[Травунија]], [[Захумље]], [[Неретва]] ([[Неретљанска кнежевина|Паганија]]) и [[Дукља]]. Граница прве Србије ишла је од ријеке [[Уна|Уне]] на западу, до ријеке Искре на истоку.<ref>{{cite web|url=https://archive.org/stream/istorijasrbapod00ubavgoog#page/n26/mode/2up |title=Историја Срба, по домаћим и страним изворима и писцима |last=Убавкић|first=Милан С. |year=1886|accessdate=30. 6. 2016}}</ref> У њој су се налазили утврђени градови: * ''[[Достиника]]'' (или ''Достиник'', негдје између данашње [[Сјеница|Сјенице]] и [[Пријепоље|Пријепоља]]) * ''Чернавуск'' (''Црна Стијена'', у близини [[Манастир Милешева|Милешеве]]) * ''Међуријечје'' (изнад ушћа [[Прача (река)|Праче]] у [[Дрина|Дрину]] код [[Горажде|Горажда]]) * ''Дрежник'' (изнад [[Велики Рзав|Великог Рзава]] или ''Пљевља'') * ''Лесник'' (на [[Дрина|Дрини]]) * ''Салинес'' (тј. ''Соли'', данашња [[Тузла]]) У оквиру жупе Босна били су то: * ''Катера'' (тј. ''Котор'' или ''Которац'', несигурна локација)<ref group="н.">[[Горњи Которац|Которац]] у данашњој [[Општина Источна Илиџа|општини Источна Илиџа]] или ''Котор'' код [[Сарајево|Сарајева]] или [[Которско]] на [[Босна (река)|ријеци Босни]] или [[Котор Варош|Котор]] на ријеци [[Врбања (ријека)|Врбањи]] или рушевине (из [[преисторија|праисторијског]], [[Антички Рим|римског]] и (вјероватно) [[Јужни Словени|словенског]] доба) на [[Југоисток|југоисточном]] ободу [[Сарајевско поље|Сарајевског поља]].</ref> * ''Десник'' (тј. ''Сутјеска'' на Трстивници) === Средњовјековна Босна === [[Датотека:Poveljakulinbana.png|мини|лево|250п|[[Повеља Кулина бана]] [[Дубровачка република|Дубровчанима]]]] Данашње знање о политичкој ситуацији на западном Балкану током раног [[средњи век|средњег вијека]] недовољно је познато. Након свог доласка, [[Словени]] су са собом донијели [[племе]]нско [[облик државе|друштвено уређење]], које се распало и утабало пут ка [[Феудализам|феудализму]] тек након [[Франачка|франачког]] продора у ову област крајем [[9. век|9. вијека]]. То је такође и вријеме када су [[Јужни Словени]] [[христијанизација|покрштени]]. Босна је, због географског положаја и терена, вјероватно била једна од посљедњих области у којима је извршен овај процес, који је вјероватно потицао из градова на [[Далмација|далматинској]] обали. Босна се описана придјевом ''средњовјековни'' почиње помињати од [[958]]. године. Српске и хрватске кнежевине су подијелиле Босну у [[9. век|9]]. и [[10. век|10. вијеку]]; за вријеме [[кнез]]а [[Часлав Клонимировић|Часлава]] и [[дукља]]нског [[краљ]]а [[Константин Бодин|Бодина]], Босна се нашла у саставу јединствене српске државе, а у међувремену Босном је овладао и [[Хрватска|хрватски]] краљ [[Михаило Крешимир II|Михаило Крешимир -{II}-]]. Касније политичке околности су довеле до тога да се за ову област надмећу [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарска]] и [[Византијско царство|Византија]]. Након још једне промјене односа моћи почетком [[12. век|12. вијека]], Босна се нашла изван контроле обију земаља и настала је посебна држава под влашћу локалних банова.{{sfn|Фајфрић|2000|pp=}} [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарска]] ће у првој половини 12. вијека освојити Босну, која ће се тек као [[Бановина Босна]] прогласити независном [[1154]]. године.<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара|url=https://books.google.com/books?id=d-KTAAAACAAJ|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|p=182}}</ref> [[Датотека:Bosniangraves bosniska gravar februari 2007 stecak stecci3.jpg|мини|десно|200п|[[Стећци]] су расути надгробни споменици по цијелој БиХ]] Први значајни владар Босне, [[Кулин|Кулин бан]], владао је током скоро три деценије мира и стабилности, током којих је ојачао привреду државе преко споразума са [[Дубровачка република|Дубровником]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Његова владавина је такође означила и почетак спорова око [[Црква босанска|Цркве босанске]], домаће [[Хришћанство|хришћанске вјере]] коју су већ тада [[јерес|херетичком]] сматрале и западна — [[Католичка црква|Римокатоличка]] — и источна — [[Православна црква]]. Као одговор на [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарске]] покушаје да искористе питање цркве као начин да поврате суверенитет над Босном, бан Кулин је одржао састанак са домаћим црквеним вођама да се одрекне херезе и прихвати [[католицизам]] (1203). [[Билинопољска изјава|Ова изјава]] је била само формалног карактера, јер су поглавари Цркве босанске, упркос потписаној изјави, и даље задржали своју вјеру. Угарске амбиције нису се промијениле дуго након Кулинове смрти [[1204]]. године, а престале су тек након неуспјешног војног похода [[1254]]. године. [[Датотека:Bosna.svg|мини|250п|лево|<small> {{legend|#ee7ca3|Босна у 10. вијеку}} {{legend|#ef6e30|Босанска држава током владавине [[Кулин|Кулина бана]] (1180—1204)}} {{legend|#2859a3|Босанска држава током владавине краља [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка -{I}- Котроманића]] (1353—1391)}} {{legend|#fbf066|Границе босанске државе у другој половини [[15. век|15. вијека]]}} {{legend|#30925f|Босна и Херцеговина у другој половини [[19. век|19. вијека]]}} </span><br /></small>]] Историја Босне од тада до почетка [[14. век|14. вијека]] обиљежена је борбом за власт између породица Шубић и [[Котроманићи|Котроманић]]. Овај сукоб се окончао [[1322]]. године, када је [[Стефан II Котроманић|Стефан -{II}- Котроманић]] постао бан. До своје смрти [[1353]], он је успио да Босни припоји територије на сјеверу и западу, као и [[Захумље]] и већи дио [[Далмација|Далмације]]. Њега је наслиједио његов нећак [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко -{I}- Котроманић]], који је након дуге борбе са племством и унутарпородичним борбама, успио да стекне пуну контролу над државом, и то [[1367]]. године. Твртко се [[26. октобар|26. октобра]] [[1377]]. крунисао за ''краља Срба, Босне, Поморја и западних страна''.{{sfn|Фајфрић|2000|pp=}}<!--пише Срба у извору--> У средњовековној Босни је постојала општа свест, барем међу племићима, да су са Србијом делили заједничку државу и да припадају истој етничкој групи. Та свест се временом смањивала због разлика у политичком и друштвеном развоју, али задржала се у Херцеговини и деловима Босне који су били део Србије.<ref>{{Cite journal|last=Isailovović|first=Neven|date=2018|title=Pomeni srpskog imena u srednjovjekovnim bosanskim ispravama|journal=Srpsko pisano nasljeđe i istorija srednjovjekovne Bosne i Huma|pages=276}}</ref> Ипак, након његове смрти [[1391]], Босна је упала у дуг период опадања моћи. [[Стефан Вукчић Косача]] се [[1448]]. године осамостаљује у [[Захумље|Хуму]] и проглашава ''херцегом од [[Свети Сава|светога Саве]]''. [[Османско царство]] је већ почело са освајањем [[Европа|Европе]] и представљало је велику опасност по [[Балканско полуострво|Балкан]] током прве половине [[15. век|15. вијека]]. Коначно, након деценија политичких и друштвених нестабилности, [[Пад Краљевине Босне под османску власт|Босна]] је пала под [[Османско царство|османску власт]] [[1463]]. године, [[Херцеговина]] [[1482]]. године, док је [[Краљевина Босна]] — коју су обновили [[Мађари]] — коначно пала под османску власт [[1527]]. године. === Османски период === Османско освајање Босне означило је нову еру у историји државе и увело је драстичне промјене у политичкој и културној мапи региона. Иако је [[Краљевина Босна|Краљевство Босна]] уништено, а велики дио његовог највишег [[Племство|племства]] погубљен, Османлије су дозволиле очување босанског идентитета интегришући државу као саставну провинцију [[Османско царство|Османског царства]], с њеним историјским именом и територијалном цјеловитошћу (то је био јединствен случај међу поробљеним државама на Балкану). У оквиру овог [[Босански пашалук|Босанског санџака]] (на крају [[Босански вилајет|вилајета]]), Османлије су увеле бројне кључне промјене у друштвено-политичкој управи над овом територијом, укључујући нови систем земљопосједништва, реорганизацију административних јединица и комплексан систем друштвеног раслојавања по класној и [[Религија|религијској]] припадности. [[Датотека:Hercegovina pre turskih osvajanja.png|350п|мини|десно|Херцеговина пре турских освајања]] Четворовјековна османска управа је такође имала драстичан утицај на састав становништва, који се мијењао неколико пута (као посљедица османских освајања, честих ратова са европским силама, сеоба и [[епидемија]]). Домаће хришћанско становништво било је погођено [[Данак у крви|''данком у крви'']], односно присилним одвођењем дјеце у [[Јањичари|јањичаре]], специјалне османске војне одреде. У Босни је један дио домаћег становништва примио [[ислам]] да би избјегао робовски статус намијењен хришћанима, да би заштитио потомство и имовину од отимања ([[Сефарди|сефардски Јевреји]] су стигли пошто су били протјерани из [[Шпанија|Шпаније]] у [[15. век|15. вијек]]), а и сами религијски обреди у исламу били су слични онима које су практиковали [[Црква босанска|богумили]]. Босанскохерцеговачке хришћанске заједнице су такође доживјеле велике промјене. Босански [[фрањевци]] (и цјелокупно [[католичка црква|католичко]] становништво) било је заштићено званичним [[цар]]ским декретом. [[Православље|Православно]] становништво у Босни (у почетку везано за Херцеговину и [[Подриње (регија)|Подриње]]), проширило се по цијелој земљи током овог периода и доживјело релативан напредак у [[19. век|19. вијеку]]. У међувремену, ''херетичка'' [[Црква босанска]] престала је да постоји. [[Датотека:Pocitelj.PNG|мини|лево|250п|[[Цитадела]] и [[џамија]] у [[Почитељ]]у]] Док је Османско царство напредовало и ширило се у средишњу Европу, Босна је била поштеђена ситуације да буде погранична провинција, и доживјела је дуг период благостања и напретка. Основани су бројни градови (попут [[Сарајево|Сарајева]] и [[Мостар]]а), који су израсли у важне регионалне центре трговине и грађанске културе. У овим градовима, бројни [[султан]]и и [[Паша|паше]] финансирали су изградњу многих важних грађевина исламске [[Архитектура|архитектуре]] (као што су [[Стари мост (Мостар)|Стари мост]] у Мостару и [[Гази Хусрев-бегова џамија]] у [[Сарајево|Сарајеву]]). Велики број људи поријеклом из Босне играо је важну улогу у културној и политичкој историји Османског царства у овом периоду. Војници из Босне чинили су велики дио османске војске у биткама на [[Битка на Крбавском пољу|Крбави]] и [[Мохачка битка|Мохачу]] (двије велике османске побједе), док су се многи други прогурали кроз редове османске [[Војска|војне]] [[Бирократија|бирократије]] и тако заузели највише положаје у царству, међу којима су положаји ''[[адмирал]]а'', ''[[генерал]]а'' и ''[[Велики везир|великих везира]]''. Многи су оставили велики траг и на отоманску културу као [[мистицизам|мистици]], [[дервиш]]и, [[Научник|учењаци]] и слављени [[Песник|пјесници]] на [[Бошњачки језик|бошњачком]], [[Турски језик|турском]], [[Арапски језик|арапском]] и [[Персијски језик|персијском језику]]. [[Датотека:Mehmet pasa bridge and green Drina river.jpg|мини|[[Мост Мехмед-паше Соколовића]]]] Међутим, крајем [[17. век|17. вијека]], османски војни неуспјеси одразили су се и на Босну и Херцеговину, а као посљедица [[Велики турски рат|Великог бечког рата]] и [[Карловачки мир|Карловачког мира]] из [[1699]]. године, Босна је постала најзападнија османска провинција. Сљедећих сто година обиљежили су даљи османски војни неуспјеси, бројни устанци у Босни и неколико појава [[Куга|куге]]. [[Висока порта|Портини]] напори да модернизује турску државу наилазили су на веома велики отпор у Босни, гдје су се локални земљопосједници одупирали да не би изгубили много тога кроз предложене реформе. Ово, као и незадовољство усљед политичких уступака сусједним хришћанским земљама на истоку, кулминирало је неуспјешним [[Босански устанак (1831-1832)|устанком]] [[Хусеин-капетан Градашчевић|Хусеин-капетана Градашчевића]] [[1831]]. године. Повезане буне су гушене све до [[1850]]. године, али стање је наставило да се погоршава. Каснији немири због земље изазвали су [[Невесињска пушка|устанак хришћана у Босни и Херцеговини]] [[1875]]. године. Устанак се брзо проширио, па се у њега укључило и неколико других држава и великих сила, које су приморале [[Османско царство]] да препусти управљање Босном и Херцеговином [[Аустроугарска|Аустроугарској монархији]], на 30 година а према одредбама [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] из [[1878]]. године. {{clear}} === Аустроугарска окупација === [[Датотека:Sarajevo, knihovna.jpg|мини|[[Сарајевска вијећница]]]] Иако је [[аустроугарска]] окупациона власт брзо угушила почетни оружани отпор након преузимања Босне и Херцеговине, тензије су остале у неким дијеловима земље (нарочито у [[Херцеговина|Херцеговини]]), а догодило се и масовно исељавање [[муслимани|муслиманског]] становништва у крајеве које је контролисало Османско царство. Стање релативне стабилности је ускоро достигнуто, па су аустроугарске власти биле у могућности да изврше бројне друштвене и административне реформе, с циљем успостављања стабилног политичког модела у Босни и Херцеговини који ће помоћи у ишчезавању тада већ увелико проширеног национализма међу [[Јужни Словени|Јужним Словенима]]. Зато су Аустроугари урадили много на кодификовању закона, увођењу нових политичких пракси и — генерално говорећи — модернизацији. Током аустроугарске управе, унутрашња подјела Босне и Херцеговине је сачувана, али су њене институције унапријеђене. Доњотузлански, Бањалучки, Бихаћки, Сарајевски, Мостарски и Травнички окрузи формирали су регионалну владу и постојали све до 1922. године. [[Датотека:Sarajevo princip bruecke.jpg|мини|лево|[[Принципов мост]] (данас ''Латински мост''), локација [[Сарајевски атентат|атентата у Сарајеву]]]] Иако је економски била релативно успјешна, политика Аустроугарске (која се заснивала на промовисању идеје о јединственој мултиконфесионалној босанској нацији и која је одговарала муслиманском становништву; њен челни заступник је био управник Босне и Херцеговине и министар финансија [[Бенјамин Калај]]) није успјела да заузда растући [[национализам]]. Концепти хрватских и српских националних држава су се већ били проширили међу босанскохерцеговачким католичким и православним становништвом из сусједне аустроугарске провинције Хрватске и Краљевине Србије половином [[19. век|19. вијека]], што није допуштало шире прихватање идеје о јединственој босанској нацији. До почетка [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], национализам је био саставни дио политике у Босни и Херцеговини, са националним политичким партијама које су радиле углавном за интересе својих [[Религија|религијских]] а самим тим и [[Етничка група|народних]] заједница. Идеја о [[Југославија|заједничкој држави Јужних Словена]] постала је популарна политичка идеологија и у Босни и Херцеговини. Одлука аустроугарске владе да [[Анексиона криза|анектира]] Босну и Херцеговину [[1908]]. године, допринијела је схватању о нужности идеје међу народима Босне и Херцеговине. Ове политичке напетости кулминирале су [[28. јун]]а [[1914]]. када је [[Гаврило Принцип]], члан организације ''[[Млада Босна]]'', у [[Сарајево|Сарајеву]] [[Сарајевски атентат|убио]] пријестолонасљедника аустроугарског трона, [[Војвода|надвојводу]] [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]], и смртно ранио његову супругу Софију, за што се касније испоставило да је догађај који је послужио као повод за избијање Првог свјетског рата. Иако се становништво Босне и Херцеговине борило у рату у војскама зараћених страна, сама Босна и Херцеговина је прошла кроз рат без релативно велике штете. === Босна и Херцеговина у Југославији === [[Датотека:Игра, Национални парк Козара.jpg|мини|десно|[[Споменик Револуцији (Козара)|Споменик Револуцији]] на [[Козара|Козари]]]] Након аустроугарског пораза у рату, Вијеће народних првака и посланика — [[28. новембар|28. новембра]] [[1918]]. године — донијело је одлуку о уједињењу Босне и Херцеговине са [[Краљевина Србија|Краљевином Србијом]], која је прерасла у [[Краљевина Југославија|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]]. Политички живот у Босни у овом периоду обиљежили су социјални и економски немири око прерасподјеле земље те оснивање неколико политичких партија које су често ступале у различите коалиције са разним партијама из других дијелова краљевине. Доминантан идеолошки сукоб у југословенској држави, између хрватске тежње за регионализацијом и српске тежње за централизацијом, различито је утицао на три главне етничке групе у Босни и Херцеговини. [[Муслимани (народ)|Босански муслимани]] нису имали статус народа у краљевини. Иако је почетна подјела краљевине на 33 области избрисала традиционалне географске ентитете, напорима политичара [[Мехмед Спахо|Мехмеда Спахе]] постигнуто је да се 6 области које су чиниле Босну и Херцеговину подударају са 6 санџака из османског периода.{{sfn|Klemenčič|Žagar|2004|p=133}} [[Датотека:NP Sutjeska spomenik 2.jpg|мини|лево|Меморијални комплекс [[Долина хероја]] у близини [[Тјентиште|Тјентишта]]]] [[Шестојануарска диктатура]] из [[1929]]. године донијела је нову административну подјелу државе на [[Бановине Краљевине Југославије|бановине]], чија је сврха била да се обришу историјске и етничке линије. Српско-хрватски сукоби о уређењу државе окончали су се [[Споразум Цветковић—Мачек|споразумом Цветковић—Мачек]] којим је [[1939]]. године основана [[Бановина Хрватска]], која је обухватала значајне дијелове данашње БиХ. Ипак, спољашње политичке прилике приморале су југословенске политичаре да обрате пажњу на све већу опасност коју је представљала [[Адолф Хитлер|Хитлерова]] [[Трећи рајх|нацистичка Њемачка]]. Након приступања Краљевине Југославије [[Тројни пакт|Тројном пакту]] и државног удара [[27. март]]а [[1941]]. године којом је збачена влада, Југославију су [[Силе Осовине]] коначно напале — [[6. април]]а 1941. године. Након окупације Југославије у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]], цјелокупна територија Босне и Херцеговине припала је [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]]. [[Усташе|Усташка]] управа над Босном довела је до прогона и геноцида [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Рома]]. Због тога је већина становништва Босне и Херцеговине ступала у редове [[Комунизам|комунистичких]] [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]], а одређен број [[Православље|православног]] становништва (већином Срба) борио се и на страни [[Југословенска војска у отаџбини|четника]]. Велики војни успјеси ипак су убиједили савезнике да политички и војно подрже партизане. [[Датотека:Споменик палим борцима Босанске крајине на Бањ Брду 1.jpg|мини|десно|[[Споменик палим Крајишницима]]]] Од 1941. године, југословенски комунисти на челу са [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]], организовали су вишенационални покрет који се борио против страних окупатора и освајача, [[Фашизам|фашиста]], [[Нацизам|нациста]] и [[Пета колона|домаћих издајника]]. Крајем [[Новембар|новембра]] [[1943]]. године, [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије]] одржало је засједање у [[Јајце|Јајцу]], на којем је одлучено да се нова Југославија успостави као федерација са шест република, од којих би једна била и Босна и Херцеговина у својим границама из периода аустроугарске окупације. Устав [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] из [[1946]]. године озваничио је ову одлуку. Због свог централног положаја у југословенској федерацији, послијератна Босна и Херцеговина стратешки је одабрана као база за развој [[Војска|војне]] и [[Тешка индустрија|тешке индустрије]]. Како год, у већем дијелу периода свог постојања, Босна и Херцеговина је била мирна и просперитетна. Иако је политички била неутицајна током [[1950-е|1950-их]] и [[1960-е|1960-их]], током [[1970-е|1970-их]] појавили су се утицајни политичари попут [[Џемал Биједић|Џемала Биједића]], [[Бранко Микулић|Бранка Микулића]] и [[Хамдија Поздерац|Хамдије Поздерца]]. === Босна и Херцеговина као самостална држава === {{главни чланак|Рат у Босни и Херцеговини}} Слабљењем [[Комунизам|комунизма]] и појавом вишестраначког система у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]], стара комунистичка доктрина [[Братство и јединство|''братсва и јединства'']] изгубила је значај, што је пружило прилику тек новонасталим [[Национализам|националистичким]] странкама све три народа ([[Странка демократске акције]], [[Српска демократска странка]] и [[Хрватска демократска заједница]]) да освоје већину на [[скупштина|парламентарним изборима]] [[1990]]. и оформе лабаву коалицију којом је успешно окончана владавина комуниста. Тачка разилажења у овој коалицији била је судбина [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]]: [[Срби|српски]] представници су се залагали за останак у југословенској федерацији, док су представници [[Муслимани (народ)|босанских муслимана]] (од [[1993]]. усвојен је назив ''[[Бошњаци]]'') и [[Хрвати|Хрвата]] тражили независност. На засједању [[14. октобар|14]]. и [[15. октобар|15. октобра]] [[1991]]. године, парламент је — без српских представника — донео ''Меморандум о независности''. Као одговор на ово, српски представници су напустили парламент СР БиХ, а потом [[24. октобар|24. октобра]] 1991. године — основали ''[[Народна скупштина Републике Српске|Скупштину српског народа Босне и Херцеговине]]'', која је [[9. јануар]]а [[1992]]. једнострано прогласила оснивање ''[[Република Српска|Српске Републике Босне и Херцеговине]]''. [[18. новембар|18. новембра]] 1991. године, и Хрвати су једнострано прогласили оснивање ''[[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватске Заједнице Херцег-Босне]]''. [[Датотека:Memorijalni centar Srebrenica-Potočari.JPG|мини|[[Меморијални центар Сребреница — Поточари]]]] Муслимански и хрватски посланици су, без пристанка српских посланика, организовали ''[[Референдум о независности Босне и Херцеговине|Референдум о независности Босне и Херцеговине од Југославије]]'', [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а 1992. године, који је бојкотовала велика већина Срба. Излазност на референдуму је била 63,7% (према Уставу СР БиХ, за такву одлуку је била потребна двотрећинска већина),<ref name="nspm.rs">{{cite web|url=http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/dan-nezavisnosti-od-koga-i-cega-q.html |title=Нова српска политичка мисао: Дан независности — Од кога и чега |last=Кецмановић|first=Ненад |publisher=Нова српска политичка мисао |website=nspm.rs |date=10. 3. 2011 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111119062813/http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/dan-nezavisnosti-od-koga-i-cega-q.html |archivedate=19. 11. 2011 |url-status=dead}}</ref> а 92,7% оних који су изашли гласало је за независност. Крња влада СР Босне и Херцеговине прогласила је независност недуго послије тога, а [[6. април]]а 1992. године су је као [[Република Босна и Херцеговина|независну државу]] признали [[Европске заједнице|Европска заједница]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Оружани сукоби почели су и пре признања независности. Срби су у почетку имали иницијативу, пошто су имали директну и отворену подршку [[Југословенска народна армија|ЈНА]], која се касније трансформисала једним мањим дијелом у [[Војска Републике Српске|Војску Републике Српске]], а већим дијелом у [[Војска Југославије|Војску Југославије]], као и тек новоформиране треће — односно ''крње Југославије'' ([[Савезна Република Југославија]]). Војска Републике Српске је до јесени завладала над око 70% Босне и Херцеговине, држећи у потпуном окружењу градове, иначе и „заштићене зоне” УН: [[Сарајево]], [[Горажде]], [[Сребреница|Сребреницу]] и [[Жепа (Рогатица)|Жепу]]. На овом фронту је страдало више хиљада људи до [[1995]]. године. У јуну 1992. године, почели су први [[Муслиманско-хрватски сукоб|сукоби]] између владе [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]] из [[Сарајево|Сарајева]] и хрватске фракције која је тежила припајању [[Хрватска Република Херцег-Босна|Херцег-Босне]] [[Хрватска|Републици Хрватској]]. Сукоб је ескалирао 1993. године, а окончан је уз америчко посредовање [[Вашингтонски споразум (1994)|Вашингтонским споразумом]] из [[март]]а [[1994]]. године. Овим споразумом створена је [[Федерација Босне и Херцеговине]] (у тренутку настанка се звала ''Муслиманско-хрватска Федерација''). [[Датотека:DaytonAgreement.jpg|мини|250п|Предсједници [[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]], [[Република Србија (1990-2006)|Републике Србије]] и [[Хрватска|Републике Хрватске]], [[Алија Изетбеговић]], [[Слободан Милошевић]] и [[Фрањо Туђман]], потписују [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонски споразум]] [[14. децембар|14. децембра]] 1995. године]] У сагласности са Вашингтонским споразумом, [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватска војска]] је — заједно са [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армијом Републике Босне и Херцеговине]] — у [[Западна Босна (географија)|западној Босни]] и на територији [[Хрватска|Хрватске]] покренула [[Операција Олуја|операцију Олуја]], којом је заузет западни дио [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]]. Послије овога је хрватско-муслимански војни савез, уз подршку [[НАТО]]-а, стекао иницијативу у рату, и то заузевши од Републике Српске велики дио западне територије, што је узроколаво масовни [[егзодус становништва|егзодус]] српског становништва. Послије поновљеног [[Масакри на Маркалама|масакра над цивилним становништвом на Маркалама]] у Сарајеву, НАТО је након вишеструких и већ и раније неуспјелих упозорења, покренуо ваздушну [[НАТО бомбардовање Републике Српске|операцију „Намјерна сила”]] на артиљеријске положаје [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. У том тренутку, међународна заједница је неочекивано брзо успјела да коначно доведе представнике свих зараћених страна на мировне преговоре у амерички град [[Дејтон]]. Рат се завршио потписивањем [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]], који је парафиран [[21. новембар|21. новембра]] 1995. године; коначна верзија мировног споразума потписана је у [[Париз]]у, 14. децембра 1995. године. Посљедице рата су била [[Етничко чишћење|етничка чишћења]] све трију народа међусобно, велике промјене у [[Демографија|демографији]]; најважније што је донио Дејтонски споразум је био завршетак убијања и оснивање Босне и Херцеговине чији ће становници живјети у миру. Дејтонским мировним споразумом [[Република Босна и Херцеговина]] је престала да званично постоји. Босну и Херцеговину на основу Дејтонског мировног споразума чине два равноправна ентитета: Федерација Босне и Херцеговине (која обухвата 51% територије БиХ) и [[Република Српска]] (која обухвата 49% територије БиХ). Међународном арбитражом је уједињена предратна општина Брчко, од које је створен [[Брчко Дистрикт]], као кондоминијум [[Федерација Босне и Херцеговине|ФБиХ]] и [[Република Српска|РС]] са сопственом управом, чиме је Република Српска територијално и географски пресјечена односно физички раздвојена на два дијела. {{clear}} == Политички систем == {{главни чланак|Политички систем Босне и Херцеговине}} [[Датотека:Map of federal states.svg|мини|195п|Мапа федерација у свету]] [[Датотека:Parliament (6042784223).jpg|мини|200п|Зграда [[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине|Парламента Босне и Херцеговине]]]] [[Датотека:Zgrada predsjednistva Bosne i Hercegovine.jpg|мини|200п|Зграда [[Предсједништво Босне и Херцеговине|Председништва Босне и Херцеговине]]]] Босна и Херцеговина је по свом државном уређењу јединствена у свијету. Њено уређење је сложеног карактера, а по облику владавине држава је [[федерација|федерална парламентарна република]], с тим да се и поред тога званично не дефинише као ''[[република]]'' због сложености јединица на које је подијељена ([[Кантони Федерације Босне и Херцеговине|кантони]] и [[ентитет (политика)|ентитети]], од којих један у свом називу има именицу ''република'', а други ''[[федерација]]''), али и због подсјећања на ратну тзв. ''Републику БиХ''. Независност државе је призната противно [[Међународно јавно право|међународном јавном праву]], [[5. април]]а [[1992]]. године, након што се [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|неуставним референдумом о независности]] савезна држава одвојила од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], из које су претходно иступиле [[Словенија]], [[Хрватска]] и [[Република Македонија|Македонија]]. Стварну независност БиХ је стекла [[14. децембар|14. децембра]] [[1995]]. године, иако и ово многи доводе у питање због међународне управе у БиХ. [[Савјет министара Босне и Херцеговине]] се по тренутном [[Устав Босне и Херцеговине|Уставу]] почео састављати од тог 14. децембра послије потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]], који је зауставио рат и својим ''анексом -{IV}-'' (Устав БиХ) уредио изглед послијератне БиХ. Главни град земље је остало [[Сарајево]]. [[Европски парламент]] бира [[Високи представник за Босну и Херцеговину|високог представника]], који је највиши политички [[ауторитет]] у земљи. Тренутни високи представник у Босни и Херцеговини је [[Валентин Инцко]] (из [[Аустрија|Аустрије]]). [[Предсједништво Босне и Херцеговине]] се састоји од три члана, из сваког конститутивног народа по један, који се измјењују на мјесту [[Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине|предсједавајућег Предсједништва]] сваких 8 мјесеци. Њих непосредно бира народ: [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерација]] бира представника [[Бошњаци|Бошњака]] и представника [[Хрвати|Хрвата]], а [[Република Српска]] бира представника [[Срби|Срба]]. Члан Предсједништва са највише гласова на изборима обично постаје први предсједавајући. Мандат предсједништва траје 4 године. Чланови предсједништва могу бити узастопно бирани још једном и послије тога не могу бити бирани сљедеће четири године. Предсједавајућег [[Савјет министара Босне и Херцеговине|Савјета министара Босне и Херцеговине]] именује Предсједништво БиХ, а потврђује [[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине|Парламентарна скупштина БиХ]]. Предсједавајући затим именује [[Министар|министре]]. [[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине]] је законодавни орган државе. Она се састоји од два дома: [[Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине|Дома народа ПС БиХ]] и [[Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине|Представничког дома ПС БиХ]]. Дом народа се састоји од 15 делегата, од којих су двије трећине из [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације]] (пет Бошњака и пет Хрвата) и једна трећина из [[Република Српска|Републике Српске]] (пет Срба). Представнички дом се састоји од 42 посланика, од којих се такође двије трећине бира у Федерацији, а једна трећина у Републици Српској, по истом принципу за први дом. [[Уставни суд Босне и Херцеговине]] је највиша и коначна инстанца у правним питањима и броји девет чланова: четири се бирају из [[Представнички дом Парламента Федерације Босне и Херцеговине|Представничког дома Федерације]] (два Бошњака и два Хрвата), два се бирају из [[Народна скупштина Републике Српске|Народне скупштине Републике Српске]] (два Србина), а три члана бира предсједник [[Европски суд за људска права|Европског суда за људска права]] након консултација са [[Предсједништво Босне и Херцеговине|предсједништвом]] земље. [[Суд Босне и Херцеговине]] има девет чланова, а састоји се од управног дијела, кривичног дијела и дијела за обраћање јавности. Запослена лица са најмање 16 година старости имају право гласа, док незапослени право гласа добијају са 18 година старости. Неке од политичких странака у Босни и Херцеговини су: [[Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине]], [[Странка демократске акције]], [[Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине]], [[Демократски фронт (Босна и Херцеговина)|Демократска фронта]], [[Савез независних социјалдемократа]], [[Либерална странка Босне и Херцеговине]], [[Странка за Босну и Херцеговину]], [[Нова хрватска иницијатива]], [[Српска демократска странка]], [[Српска радикална странка Републике Српске]]. == Ентитети и административна подјела == {{главни чланак|Административна подјела Босне и Херцеговине}} [[Датотека:Map Bih entities cyr.png|мини|250п|Подјела Босне и Херцеговине на ентитете]] [[Датотека:Bih cantons sr.png|мини|250п|Кантони Федерације БиХ]] Босна и Херцеговина има неколико нивоа политичких структура испод [[Држава|државног]] нивоа. Најважнија од ових подјела је организација државе по [[Ентитет (политика)|ентитетима]] ([[Федерација Босне и Херцеговине]] (ФБиХ) и [[Република Српска]] (РС)). Федерација Босне и Херцеговине располаже са 51% површине Босне и Херцеговине, а Република Српска са 49%. Ентитети су признати [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонским мировним споразумом]] [[1995]]. године, као резултат компромиса представника трију конститутивних народа (уз посредовање великих сила). ФБиХ и РС дијели [[међуентитетска линија]] дуга више од 1000 -{km}-. {| class="wikitable" |- ! style="text-align:center;" | Име !! style="text-align:center;" | Главни град !! style="text-align:center;" | Застава !! style="text-align:center;" | Грб !! style="text-align:center;" | Локација |- |[[Федерација Босне и Херцеговине]] |style="font-size:90%;"|[[Сарајево]] |style="text-align:center;"|[[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina.svg|70п|ивица]] |style="text-align:center;"|[[Датотека:Coat of arms of Bosnia and Herzegovina.svg|40п]] |style="text-align:center; width:4em;"|[[Датотека:Federation of Bosnia and Herzegovina in Bosnia and Herzegovina.svg|60п]] |- |[[Република Српска]] |style="font-size:90%;"|[[Сарајево (Источно Сарајево)|Сарајево]] ([[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]])<ref name="Устав_РС">{{cite web |url=http://www.djeca.rs.ba/uploaded/ustav%20rs.pdf |title=Устав Републике Српске |website=djeca.rs.ba |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304211703/http://www.djeca.rs.ba/uploaded/ustav%20rs.pdf |archivedate=04. 03. 2016 |url-status=dead |pages= }}</ref> <small>(дејуре)</small><br />[[Бања Лука]] <small>(дефакто)</small> |style="text-align:center;"|[[Датотека:Flag of Republika Srpska.svg|70п|ивица]] |style="text-align:center;"|[[Датотека:Seal of Republika Srpska.svg|40п]] |style="text-align:center; width:4em;"|[[Датотека:Republika Srpska in Bosnia and Herzegovina.svg|60п]] |- |[[Брчко Дистрикт]] |style="font-size:90%;"|[[Брчко]] |style="text-align:center;"|[[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina.svg|70п|ивица]] |style="text-align:center;"|[[Датотека:Coat of arms of Bosnia and Herzegovina.svg|40п]] |style="text-align:center; width:4em;"|[[Датотека:Brcko District in Bosnia and Herzegovina.svg|60п]] |} [[Рат у Босни и Херцеговини|Ратна разарања (1992—1995)]] довела су до великих промјена у етничкој слици земље. Ово је већином било због насилног [[Етничко чишћење|етничког чишћења]] све три народа. Од [[1996]]. године, овлашћења влада обају ентитета се у односу на државни ниво значајно смањују. Трећи ниво политичке подјеле — након ентитета — у Федерацији БиХ су [[Кантони Федерације Босне и Херцеговине|кантони]]. Федерација Босне и Херцеговине се састоји од 10 кантона. Сви они имају своју кантоналну скупштину и владу, која дјелује под законом ФБиХ. [[Херцеговачко-неретвански кантон|Херцеговачко-неретвански]] и [[Средњобосански кантон|Средњобосански]] кантон етнички су мјешовити и имају специјалне системе како би се очувала права свих народа. Посљедњи ниво политичке подјеле Босне и Херцеговине су [[Општина|општине]]. Земља се састоји од 141 општине, од којих су 79 у Федерацији Босне и Херцеговине, а 62 у Републици Српској, док је град [[Брчко]] засебна административна јединица — дистрикт. И општине такође имају своју скупштину (у ФБиХ вијеће), управу и службе, и углавном су образоване око најзначајнијег [[Списак сједишта општина и градова у Босни и Херцеговини|града]] или мјеста у подручју. Сваки кантон се састоји од неколико општина. Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и осам службених градова. То су: [[Град Бања Лука|Бања Лука]], [[Град Бијељина|Бијељина]], [[Град Добој|Добој]], [[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]], [[Град Мостар|Мостар]], [[Град Приједор|Приједор]], [[Сарајево]] и [[Град Требиње|Требиње]]. Градови Сарајево и Источно Сарајево састоје се од неколико општина, док се Градови Бања Лука, Бијељина, Добој, Мостар, Приједор и Требиње састоје од територија некадашњих истоимених општина. Градови такође имају своју градску скупштину (вијеће) и градску управу, чија је моћ између општина и владе кантона (или владе ентитета у Републици Српској). {{clear}} == Привреда == {{главни чланак|Привреда Босне и Херцеговине}} [[Датотека:Rafinerija2.jpg|мини|200п|Рафинерија у [[Модрича|Модричи]]]] Уз [[Социјалистичка Република Србија|Србију]], Босна и Херцеговина је била једна од двију средње развијених република у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. [[Пољопривреда]] је углавном била у приватним рукама, али посједи су били мали и непрофитабилни, док се храна углавном увозила. За вријеме [[Социјализам|социјализма]], у БиХ је форсирана [[Тешка индустрија|тешка]] и [[Војска|војна индустрија]], па је република имала велики дио [[Југославија|југословенских]] војних и индустријских постројења. Три године ратовања уништиле су привреду и инфраструктуру, па је производња пала за преко 80%.<ref name="cia_factbook"/> Након [[1995]]. године, производња се мало опоравила (1996—1998), али раст се знатно успорио [[1999]]. године. [[Бруто домаћи производ|БДП]] је [[1990]]. године био и даље дубоко испод нивоа. Незапосленост је [[2007]]. године износила 29%.<ref name="cia_factbook"/> Тешко је тачно оцијенити стање привреде јер иако оба ентита објављују своје статистике, статистике за цијелу државу су ограничене. Осим тога, службене статистике се не баве [[сива економија|сивом економијом]], која је врло присутна у цијелој земљи и у свим сегментима друштва. Највећи дио запослених ради у терцијарном сектору, затим у [[Индустрија|индустрији]] и [[Пољопривреда|пољопривреди]]. Према процјенама из [[2008]]. године, БДП је износио отприлике 29,9 милијарди [[Амерички долар|долара]]. БДП по глави становника је тада био 6.500 долара. По сектору, 10,2% БДП-а отпадало је на пољопривреду, 23,9% на индустрију, а 66% на услужне дјелатности.<ref name="cia_factbook"/> БДП је за седам година нарастао, тако да је [[2015]]. године износио 40,53 милијарди долара, док се БДП по глави становника повећао за око 60% (износио је 10.500 долара). Процјене [[Међународни монетарни фонд|ММФ-а]] за 2017. су 44,462 милијарди<ref name="GDP-IMF">{{cite web|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=43&pr.y=19&sy=2017&ey=2017&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=512%2C672%2C914%2C946%2C612%2C137%2C614%2C546%2C311%2C962%2C213%2C674%2C911%2C676%2C193%2C548%2C122%2C556%2C912%2C678%2C313%2C181%2C419%2C867%2C513%2C682%2C316%2C684%2C913%2C273%2C124%2C868%2C339%2C921%2C638%2C948%2C514%2C943%2C218%2C686%2C963%2C688%2C616%2C518%2C223%2C728%2C516%2C558%2C918%2C138%2C748%2C196%2C618%2C278%2C624%2C692%2C522%2C694%2C622%2C142%2C156%2C449%2C626%2C564%2C628%2C565%2C228%2C283%2C924%2C853%2C233%2C288%2C632%2C293%2C636%2C566%2C634%2C964%2C238%2C182%2C662%2C359%2C960%2C453%2C423%2C968%2C935%2C922%2C128%2C714%2C611%2C862%2C321%2C135%2C243%2C716%2C248%2C456%2C469%2C722%2C253%2C942%2C642%2C718%2C643%2C724%2C939%2C576%2C644%2C936%2C819%2C961%2C172%2C813%2C132%2C199%2C646%2C733%2C648%2C184%2C915%2C524%2C134%2C361%2C652%2C362%2C174%2C364%2C328%2C732%2C258%2C366%2C656%2C734%2C654%2C144%2C336%2C146%2C263%2C463%2C268%2C528%2C532%2C923%2C944%2C738%2C176%2C578%2C534%2C537%2C536%2C742%2C429%2C866%2C433%2C369%2C178%2C744%2C436%2C186%2C136%2C925%2C343%2C869%2C158%2C746%2C439%2C926%2C916%2C466%2C664%2C112%2C826%2C111%2C542%2C298%2C967%2C927%2C443%2C846%2C917%2C299%2C544%2C582%2C941%2C474%2C446%2C754%2C666%2C698%2C668&s=PPPGDP&grp=0&a=|title=Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP|website=imf.org|accessdate=17. 8. 2017}}</ref> односно 10.958 по становнику<ref name="GDPpc-IMF">{{cite web|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=43&pr.y=5&sy=2016&ey=2016&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=512%2C672%2C914%2C946%2C612%2C137%2C614%2C546%2C311%2C962%2C213%2C674%2C911%2C676%2C193%2C548%2C122%2C556%2C912%2C678%2C313%2C181%2C419%2C867%2C513%2C682%2C316%2C684%2C913%2C273%2C124%2C868%2C339%2C921%2C638%2C948%2C514%2C943%2C218%2C686%2C963%2C688%2C616%2C518%2C223%2C728%2C516%2C836%2C918%2C558%2C748%2C138%2C618%2C196%2C624%2C278%2C522%2C692%2C622%2C694%2C156%2C142%2C626%2C449%2C628%2C564%2C228%2C565%2C924%2C283%2C233%2C853%2C632%2C288%2C636%2C293%2C634%2C566%2C238%2C964%2C662%2C182%2C960%2C359%2C423%2C453%2C935%2C968%2C128%2C922%2C611%2C714%2C321%2C862%2C243%2C135%2C248%2C716%2C469%2C456%2C253%2C722%2C642%2C942%2C643%2C718%2C939%2C724%2C644%2C576%2C819%2C936%2C172%2C961%2C132%2C813%2C646%2C199%2C648%2C733%2C915%2C184%2C134%2C524%2C652%2C361%2C174%2C362%2C328%2C364%2C258%2C732%2C656%2C366%2C654%2C734%2C336%2C144%2C263%2C146%2C268%2C463%2C532%2C528%2C944%2C923%2C176%2C738%2C534%2C578%2C536%2C537%2C429%2C742%2C433%2C866%2C178%2C369%2C436%2C744%2C136%2C186%2C343%2C925%2C158%2C869%2C439%2C746%2C916%2C926%2C664%2C466%2C826%2C112%2C542%2C111%2C967%2C298%2C443%2C927%2C917%2C846%2C544%2C299%2C941%2C582%2C446%2C474%2C666%2C754%2C668%2C698&s=PPPPC&grp=0&a=|title=Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP|website=imf.org|accessdate=1. 9. 2017}}</ref> ([[паритет куповне моћи|ПКМ]]). БиХ и даље није међу првих сто земаља по {{nowrap|БДП-у}}. Главни трговински партнери Босне и Херцеговине су [[Србија]], [[Хрватска]], [[Црна Гора]], [[Њемачка]], [[Словенија]], [[Италија]], [[Турска]] итд. === Пољопривреда === Босна и Херцеговина се налази на површини од 5.120.000 [[хектар]]а. Површина пољопривредног земљишта обухвата 2.200.000 хектара од чега је 1.598.000 хектара обрадиво земљиште. Највећа подручја под обрадивим површинама заузимају оранице и баште 1.035.000 хектара, воћњаци 101.000 хектара, виногради 5.000 хектара и ливаде 457.000 хектара. Поред тога, пољопривредне површине чине и пашњаци са 599.000 хектара и баре, трстици и рибњаци са 3.000 хектара. Шуме и шумска земљишта у Босни и Херцеговини простиру се на површини од 3.231.500 хектара што чини 60% укупне површине.<ref>[http://www.mvteo.gov.ba/attachments/bs_Home/Ostale_stranice/POLJOPRIVREDA,_PREHRANA,_ŠUMARSTVO_I_RURALNI_RAZVOJ/Poljoprivreda_i_ruralni_razvoj/BOS_SPRR_2018-2021_-_korekcija.pdf] STRATEŠKI PLAN RURALNOG RAZVOJA BOSNE I HERCEGOVINE (2018-2021)-Okvirni dokument</ref> Главни [[Пољопривреда|пољопривредни]] производи Босне и Херцеговине су [[Житарице|жито]] ([[кукуруз]]) те разне врсте [[Воће|воћа]] и [[Поврће|поврћа]]. Под ораницама и баштама се у [[2005]]. години налазило 1.025.000 [[хектар]]а, а од тога је 556.000 хектара било засијано, док су 466.000 хектара били [[угар]]и и необрађене оранице. Под житарицама је било 318.000 хектара, 145.000 хектара под крмним биљем, а 83.000 хектара под поврћем.<!-- под? --><ref>{{cite web|url=http://www.bhas.ba/Arhiva/2007/Saopcenja/Poljoprivreda/Poljoprivreda07.pdf |title=Пољопривреда — пожњевена површина и производња по усјевима |accessdate=30. 6. 2016 |publisher=Агенција за статистику Босне и Херцеговине |website=bhas.ba |location=[[Сарајево]] |date=20. 2. 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081118142950/http://www.bhas.ba/Arhiva/2007/Saopcenja/Poljoprivreda/Poljoprivreda07.pdf |archivedate=18. 11. 2008 |url-status=dead}}</ref> [[Босанска Посавина]] и [[Семберија]] су главне житнице цијеле државе, док је [[Херцеговина|херцеговачки]] крај погодан за узгајање [[Винова лоза|винове лозе]]. === Индустрија и рударство === Главне [[Индустрија|индустријске]] гране су производња [[Гвожђе|жељеза]], [[челик]]а, [[Угаљ|угља]], [[аутомобил]]ска индустрија, [[текстил]]на индустрија, [[Дуван (производ)|дуванска]] индустрија, [[Намештај|дрвна]] индустрија и прерада [[Нафта|нафте]]. === Саобраћај === {{главни чланак|Саобраћај у Босни и Херцеговини}} [[Датотека:Blairport.jpg|мини|десно|200п|Поглед на Бањалучки аеродром из ваздуха]] Босна и Херцеговина заузима положај између [[Јадранско море|јадранске]] обале [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и [[Панонска низија|Панонске низије]] и [[Велика Морава|Моравског базена]]. Стога су и главни путни правци ове републике везе двију поменутих области [[југоисточна Европа|југоисточне Европе]]. Главна тешкоћа земље је њен веома изражен планински карактер и тешка непроходност, што је знатно допринијело спором развоју саобраћаја у земљи. Укупна дужина [[Железница|жељезничке мреже]] у Босни и Херцеговини је 608 -{km}- (2006).<ref name="cia_factbook"/> Ово се односи на пруге стандардне ширине колосијека, јер у земљи постоји и низ некада коришћених пруга уског колосека, још из периода [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. У држави доминирају два жељезничка правца са главним укрштањем у Добоју. Ти правци су Тузла — Добој — Бања Лука — Нови Град — Бихаћ — граница са Хрватском, те Шамац (граница са Хрватском) — Добој — Сарајево — Мостар — граница са Хрватском. Поред њих, у Зворнику и Бијељини постоје прикључци на жељезничку мрежу [[Саобраћај у Србији|Србије]]. У Босни и Херцеговини раде два жељезничка предузећа: на подручју [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације]] то су [[Жељезнице Федерације Босне и Херцеговине]], а у [[Република Српска|Републици Српској]] то су [[Жељезнице Републике Српске]]. Укупна дужина путева у Босни и Херцеговини је 21.846 -{km}- (2006); више од 11.425 -{km}- је са чврстом подлогом ([[бетон]], [[асфалт]]).<ref name="cia_factbook"/> Дужина [[магистрала]] тренутно је незнатна и износи свега 30—40 -{km}-, а ријеч је о улазним магистралама у два највећа града у држави: [[Сарајево]] и [[Бања Лука|Бања Луку]]. Босна и Херцеговина има веома кратку морску обалу код [[Неум]]а и нема приступ међународним водама, па стога нема поморских [[лука]]. Од иностраних лука највећи значај за њену привреду има лука [[Плоче (град)|Плоче]] у [[Хрватска|Хрватској]], која је најближа Сарајеву и управо развијана за потребе привреде Босне и Херцеговине. [[Речни саобраћај|Ријечни саобраћај]] је боље развијен, али ни изблиза искоришћен према могућностима.<ref>{{cite news|url=http://www.index.hr/vijesti/clanak/hrvatska-do-2015-godine-40-puta-povecava-promet-tereta-savom-/417223.aspx |title=Хрватска до 2015. године 40 пута повећава промет терета Савом |publisher=Индекс |website=index.hr |date=14. 1. 2009 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160305010736/http://www.index.hr/vijesti/clanak/hrvatska-do-2015-godine-40-puta-povecava-promet-tereta-savom-/417223.aspx |archivedate=5. 3. 2016 |url-status=live}}</ref> Главни пловни водоток је ријека [[Сава]], која као притока [[Дунав]]а повезује државу са другим земљама [[Средња Европа|средње Европе]]. Важне луке на Сави су [[Брчко]], [[Шамац|Босански Шамац]] и [[Брод (Република Српска)|Босански Брод]]. У Босни и Херцеговини постоји 25 званично уписаних [[аеродром]]а, али само су четири уврштена на листу аеродрома са -{IATA}- кодом ({{јез-енгл|IATA Airport Code}}): * [[Аеродром Сарајево|Аеродром „Бутмир” Сарајево]] — -{SJJ}- * [[Аеродром Бања Лука|Аеродром „Маховљани” Бањалука]] — -{BNX}- * [[Аеродром Мостар]] — -{OMO}- * [[Аеродром Тузла]] — -{TZL}- Највећи и најважнији аеродром у земљи је сарајевски аеродром [[Аеродром Сарајево|„Бутмир”]]. У Босни и Херцеговини је регистровано и пет [[хелидром]]а (2007).<ref name="cia_factbook"/> == Становништво == {{главни чланак|Демографија Босне и Херцеговине}} [[Датотека:BiH population density map 2013 by municipalities-sr.png|мини|220п|Густина насељености по општинама (2013)<br /><small>[прелиминарни резултати пописа]</small>]] Према [[Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1991.|непотврђеном попису из 1991.]] године, у тадашњој БиХ је живјело 43,65% ''[[Муслимани (народ)|Муслимана]]'', 31,38% ''[[Срби|Срба]]'' и 17,31% ''[[Хрвати|Хрвата]]'', док се 5,49% људи декларисало као ''[[Југословени]]'', а 2,14% као ''остали'' (око 10.000 ''[[Црногорци (народ)|Црногораца]]'', 5.000 ''[[Албанци|Албанаца]]'', 4.000 ''[[Украјинци|Украјинаца]]'' итд.). Вјерски састав унутар Републике је био сличан националном. Подаци су се отад па до данас знатно промијенили, јер је у рату погинуло преко 100.000 људи, а скоро половина становништва тадашње БиХ је [[емиграција|емигрирало]] унутар или ван земље. Према контроверзним<ref name="попис_2013">{{cite web |url=http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. — коначни резултати пописа &#91;прво издање&#93; |publisher=Агенција за статистику Босне и Херцеговине |website=popis2013.ba |date=јуни 2016 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160630144751/http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |archivedate=30. 06. 2016 |url-status=dead |pages=25, 54, 68, 52 }}</ref>{{refn|group="н."|[[Република Српска]] не признаје званичне резултате [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа из 2013.]] које је [[30. јун]]а [[2016]]. године објавила [[Агенција за статистику Босне и Херцеговине]] са образложењем да су невјеродостојни и статистички неупотребљиви. Један од разлога је и одлука директора АГС БиХ [[Велимир Јукић|Велимира Јукића]] да статус сталног становника добије 196.000 људи који живе у иностранству (већином Бошњака).<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:612694-Srpska-ne-priznaje-rezultate-popisa |title=Српска не признаје резултате пописа |last=Филиповић|first=М. |publisher=Вечерње новости |website=novosti.rs |date=30. 6. 2016 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160701161021/http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:612694-Srpska-ne-priznaje-rezultate-popisa |archivedate=1. 7. 2016 |url-status=live}}</ref>}} резултатима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа]]<ref>{{Cite web|url=https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2016/6/29/bih-danas-rezultati-popisa-iz-2013-godine|title=Rezultati popisa: U BiH živi 3.531.159 stanovnika|website=balkans.aljazeera.net|language=bs|access-date=2022-05-03}}</ref> спроведеног у периоду [[1. октобар|1]]—[[15. октобар|15. октобра]] [[2013]]. године, у Босни и Херцеговини пописано је (не и живјело) 3.531.159 људи: у Федерацији Босне и Херцеговине 2.219.220, у Републици Српској 1.228.423, а у Брчком Дистрикту 83.516. особа. Густина насељености је 2013. године била 68,9/km². {{multiple image |image1=BiH - ES N 1991 1.gif|width1=228|caption1=Етнички састав по насељима (1991) |image2=Bosnia_Herzegovina_Ethnic_2013.png|width2=220|caption2=Етнички састав по насељима (2013) }} Према овим контроверзним резултатима пописа, структура пописаног становништва Босне и Херцеговине према изјашњавању по {{nowrap|[[етничка група|етничкој]]/}}[[нација|националној]] припадности<!-- у рез. стоји „Становништво према етничком/националном изјашњавању и сполу...”, обоје, као »етничком/националном«, на 54. стр. --> изгледа овако: * [[Бошњаци]] (1.769.592; 50,11%) * [[Срби у Босни и Херцеговини|Срби]] (1.086.733; 30,78%) * [[Хрвати у Босни и Херцеговини|Хрвати]] (544.780; 15,43%) * ''остали'' (96.539; 2,73%) * ''не изјашњава се'' (27.055; 0,77%) * ''без одговора'' (6.460; 0,18%) Према [[религија|вјерској]] припадности, пописано становништво се изјаснило да припада сљедећим вјероисповијестима:<!-- не уједначавати прве три припадности и остале припаднике како би било максимално досљедно са извором односно званичним резултатима --> * [[ислам]]ска (1.790.454; 50,70%) * [[православље|православна]] (1.085.760; 30,75%) * [[католицизам|католичка]] (536.333; 15,19%) * [[атеизам|атеисти]] (27.853; 0,79%) * [[агностицизам|агностици]] (10.816; 0,31%) * ''остали'' (40.655; 1,15%) * ''не изјашњава се'' (32.700; 0,93%) * ''без одговора'' (6.588; 0,19%) === Највећи градови у БиХ === {{највећи градови у Босни и Херцеговини}} === Језици === Босна и Херцеговина нема свој службени језик. Јужнословенско становништво ове државе говори готово истовјетним језиком који је разумљив за све три националне групе унутар БиХ као и у сусједним државама: [[Хрватска#Језик|Хрватској]], [[Србија#Језик|Србији]] и [[Црна Гора#Језички састав|Црној Гори]], па га неки лингвисти<ref>{{cite web|url=https://www.doznajemo.com/2013/02/20/hrvati-srbi-bosnjaci-i-crnogorci-govore-isti-jezik-umjesto-da-to-iskoristimo-prodaju-nam-maglu-i-zavadaju-nas/ |title=Хрвати, Срби, Бошњаци и Црногорци говоре исти језик: Умјесто да то искористимо, продају нам маглу и завађају нас |publisher=Doznajemo.com/Fena |date=20. 2. 2013 |accessdate=7. 7. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160707000605/https://www.doznajemo.com/2013/02/20/hrvati-srbi-bosnjaci-i-crnogorci-govore-isti-jezik-umjesto-da-to-iskoristimo-prodaju-nam-maglu-i-zavadaju-nas/ |archivedate=7. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> сматрају једним језиком. Разлике ипак постоје у стандардизацији, тако да постоје три националне стандардизације: српску, хрватску и бошњачку. На нивоу ентитета службени језици су стандардни национални језици конститутивних народа БиХ. У Републици Српској се ти језици називају: [[српски језик|језик српског народа]], [[хрватски језик|језик хрватског народа]] и [[бошњачки језик|језик бошњачког народа]], док се у Федерацији БиХ називају српски, хрватски и „босански” језик. Српски и бошњачки језик користе два равноправна писма: [[латиница|латиницу]] (познату и као [[гајица]]) и [[ћирилица|ћирилицу]] ([[српска ћирилица]]), док хрватски користи само латиницу.<ref>[http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/4659_politika-upotrebe-jezka.pdf "Босна и Херцеговина - Политика употребе језика и писма у агенцији за државну службу''] Приступљено 19.08.20.</ref> Припадницима мањинских етничких заједница (Роми, Турци, Албанци и остали) загарантована је употреба њихових матерњих језика, у складу са [[Европска повеља о регионалним и мањинским језицима|Европском повељом о регионалним и мањинским језицима]] (1992), која је укључена у 2. анекс Устава БиХ. === Друга истраживања === Према резултатима [[ген]]етских истраживања (на основу случајног узорка, са непознатом поузданошћу истог), међу становништвом Босне и Херцеговине су најзаступљеније сљедеће патрилинеарне (-{Y}--[[дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]) [[Хаплогрупа|хаплогрупе]]:<ref>{{cite web |url=http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/bosnia-herzegovina |title=Bosnia-Herzegovina – Atlas of Genetic Genealogy |publisher=Ancestral Genography Atlas |website=atlas.xyvy.info |date= |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20160630175048/http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/bosnia-herzegovina |archivedate=30. 06. 2016 |url-status=dead }}</ref> * [[Хаплогрупа I-М170|хаплогрупа I‎]] (42,6%) * [[Хаплогрупа Р (Y-ДНК)|хаплогрупа R]] (21,4%) * [[Хаплогрупа Е-М96|хаплогрупа E]] (14,3%) * [[Хаплогрупа Ј (Y-ДНК)|хаплогрупа J]] (11,5%) * [[Хаплогрупа H (Y-ДНК)|хаплогрупа H]] (6,1%) == Култура == {{главни чланак|Култура Босне и Херцеговине}} === Музика === [[Датотека:KULTURNO UMJETNIČKO DRUŠTVO DOBOJ-DOBOJ 18.jpg|мини|десно|Гламочко [[Коло (игра)|коло]]]] [[Датотека:Bijelo dugme (1986).jpg|мини|десно|[[Бијело дугме]] (1986.)]] Традиционална музика је мјешавина разних [[Балканско полуострво|балканских]] утицаја, у којој се сусрећу најразличитији мотиви и [[жанр]]ови. Најчувенија је ипак ''[[севдалинка]]'' ({{јез-тур|sevgi}} — „љубав”), љубавна пјесма карактеристичног израза, која у Босни има веома дугу традицију, а одликује је сентиментална музикалност и поетски, романтични текст меланхоличног угођаја. У [[Босанска Крајина|Босанској Крајини]] заступљена је традиционална крајишка пјесма ''[[ојкача]]''. Познати босанскохерцеговачки музички умјетници су [[Дино Зонић]], [[Горан Бреговић]], [[Даворин Поповић]], [[Кемал Монтено]], [[Здравко Чолић]], [[Елвир Лаковић Лака]], [[Едо Маајка]], [[Френки]], [[Хари Мата Хари]], [[Дино Мерлин]], [[Халид Бешлић]] и др. Постоји још много композитора, као што су [[Ђорђе Новковић]], [[Ал Дино]], [[Харис Џиновић]] и [[Корнелије Ковач]], те [[поп музика|поп]] и [[рок музика|рок]] бендова, на пример [[Бијело дугме]], [[Црвена јабука (музичка група)|Црвена јабука]], [[Дивље јагоде]], [[Индекси]], [[Плави оркестар]], [[Забрањено пушење]], [[Амбасадори]], [[Дубиоза колектив]]... У посљедње вријеме, велик утицај у БиХ — као и у осталим земљама Балкана — има новокомпонована и умјетнички безвриједна [[турбо-фолк музика]], коју у понајвише [[Србија|Србији]] ради профита промовишу чак и некадашњи великани босанске, српске и југословенске квалитетне [[Folk muzika|народне музике]]. === Књижевност === [[Књижевност|Књижевна]] традиција у Босни датира још од [[Предроманика|раног средњег века]]. Како се налазила под утицајем различитих књижевних традиција, у Босни се развила специфична средњовјековна књижевност, која махом припада традицији старе [[српска књижевност|српске књижевности]] са специфичностима развоја у Босни. У вријеме османске владавине у Босни се развијала особена књижевност заснована на српској језичкој и муслиманској вјерској и културној традицији. Ова књижевна традиција је била присутна у Босни све до [[20. век|20. вијека]]. У римокатоличким вјерским центрима, нарочито [[Фрањевци|фрањевачким самостанима]], била је присутна [[латинска књижевност]] као дјело ширег комплекса [[Католичка црква|римокатоличке културе]]. Током османског доба, многи писци из Босне и Херцеговине били су познати у оријенталном свијету, а у самој Босни развила се и ''алхамијадо књижевност'' (писана на ''аребици''). === Филм и телевизија === [[Датотека:Danis Tanović.jpg|мини|180п|десно|Редитељ [[Данис Тановић]], добитник награда [[Оскар]] и [[Награда Златни глобус|Златни глобус]]]] Након затишја током ратних и првих послијератних година, [[филм]]ско стваралаштво у Босни и Херцеговини је почело да се буди. Велику популарност имао је филм [[Пјер Жалица|Пјера Жалице]] под именом ''[[Гори ватра (филм)|Гори ватра]]'' (2003), који је као и најпопуларнија босанскохерцеговачка ТВ серија ''[[Виза за будућност]]'' (2002—2008) осликавао послијератно стање у Босни и Херцеговини, али и његов сљедећи пројекат — филм ''[[Код амиџе Идриза]]'' (2004). Слично је и са филмом ''[[Љето у златној долини]]'' (2003) [[Срђан Вулетић|Срђана Вулетића]], који је на међународним филмским фестивалима однио неколико награда. У категорији кратког филма се може издвојити филм ''[[10 минута]]'' (2002) режисера [[Ахмед Имамовић|Ахмеда Имамовића]] који је добитник награде ''Најбољи кратки филм Европе'', те филм [[Сурогат (филм)|Сурогат]] (1961) који је добитник првог [[Оскар]]а за ''Најбољи анимирани кратки филм''. Посебну пажњу добио је и филм ''[[Грбавица (филм)|Грбавица]]'' (2006), режисерке [[Јасмила Жбанић|Јасмиле Жбанић]], који је награђен ''Златним медвједом'' на фестивалу [[Берлински филмски фестивал|Берлинале]]. Босанскохерцеговачки филмски режисер [[Данис Тановић]] је [[2002]]. године за филм ''[[Ничија земља]]'' добио Оскара и [[Награда Златни глобус|Златни глобус]], те [[2016]]. године за филм ''[[Смрт у Сарајеву (филм)|Смрт у Сарајеву]]'' освојио [[Сребрни медвед|Сребрног медвједа]]. Најуспјешнији режисер са простора Босне и Херцеговине је [[Срби|српски]] режисер [[Емир Кустурица]], који је двоструки добитник Златне палме [[Кански филмски фестивал|Филмског фестивала у Кану]], за филмове ''[[Отац на службеном путу]]'' и ''[[Подземље (филм)|Подземље]]''. === Вјерски објекти === [[Датотека:Sarajevo Kaisermoschee.JPG|мини|десноSarajevo Kaisermoschee.JPG|[[Царева џамија у Сарајеву|Царева џамија]] у Сарајеву]] Важно је поменути да је присутност трију [[религија|вјера]] у Босни и Херцеговини имала огроман утицај на културни развој земље. У [[Сарајево|Сарајеву]] су [[православна црква]], [[џамија]], [[католичка црква]] и [[синагога]] удаљене на по само {{цирка|100}} метара једна од друге. Најзначајнији експонат [[Земаљски музеј Босне и Херцеговине|Земаљског музеја]] у Сарајеву је [[Сарајевска хагада|сарајевска ''Хагада'']], традиционална [[Јевреји|јеврејска]] књига коју су [[Сефарди]] донијели у [[Сарајево]] по своме прогону из [[Шпанија|Шпаније]]. Оријентално наслијеђе Босне и Херцеговине види се такође и у бројним импресивним примјерима оријенталне, сакралне и свјетовне архитектуре, иако је дио објеката срушен или уништен током времена, посљедњи пут током [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] у периоду 1992—1995. Међу најзначајније објекте из османског периода могу се сврстати [[Гази Хусрев-бегова џамија]] и [[Царева џамија (Сарајево)|Царева џамија]] у Сарајеву, [[Алаџа џамија]] у Фочи, [[Џамија Ферхадија (Бања Лука)|Ферхадија џамија]] у Бањој Луци, џамије у [[Мостар]]у, [[Травник]]у и [[Ливно|Ливну]], те бројни други сакрални објекти [[ислам]]ске културе по цијелој земљи (нпр. [[дервиш]]ке текије у Мостару). Босна и Херцеговина је посебно позната и по својим [[мост]]овима из османског периода, гдје се истичу [[Стари мост (Мостар)|Стари мост]] у Мостару, [[Мост Мехмед-паше Соколовића]] у [[Вишеград]]у, [[Арсланагића Мост|Арсланагића мост]] у [[Требиње|Требињу]] те реплика Старог моста у Мостару у умањеној верзији на ријеци [[Бистрица (река у Босни и Херцеговини)|Бистрици]] у Ливну. [[Датотека:Saint James Church (St. Jakov) Medjugorje - Hotel Pansion Porta - Bosnia Herzegovina - Creative Commons by gnuckx (4695237966).jpg|мини|лево|Црква светог Јакова у [[Међугорје|Међугорју]]]] Црквена архитектура Босне и Херцеговине састоји се од неколико стилова, у зависности од времена у којем је грађена, односно којем црквеном кругу припада. Тако босанскохерцеговачке католичке цркве у готово цијелој земљи његују посебни „босански” стил витких звоника са високим, косим крововима и тако се хармонично уклапају у градски или сеоски крајолик. Најпознатије римокатоличке цркве у Босни стоје у Сарајеву, Травнику, [[Бугојно|Бугојну]], Ливну, [[Јајце|Јајцу]] и [[Бихаћ]]у, док су најзначајнији самостани [[Фрањевци|фрањевачке]] провинције ''[[Босна сребрена]]'' у [[Фојница|Фојници]], [[Високо]]м, [[Крешево|Крешеву]], [[Какањ|Какњу]] и Ливну. Сакрални објекти римокатоличке цркве у [[Херцеговина|Херцеговини]] имају углавном приморско-медитерански карактер (слично као и православне цркве и објекти); грађени су од бијелог камена, а одликује их готово [[Минимализам|минималистички стил]], који се у новијој архитектури дијелом наслања и на [[кубизам]] и савремене токове црквене архитектуре у свијету. Овдје су познате [[Дувањска базилика]] у [[Томиславград]]у те цркве и [[манастир|самостани]] у [[Широки Бријег|Широком Бријегу]], [[Чапљина|Чапљини]] и Мостару. [[Датотека:Манастир Тврдаш.jpg|мини|десно|[[Манастир Тврдош]] у Херцеговини]] Православне цркве, манастири и објекти у сјевернијим дијеловима земље, поготово уз ријеку Дрину, не разликују се превише од сличних црквених објеката у Србији, што упућује на чињеницу да су их градили исти мајстори. Ови су се пак у дијелу српске црквене архитектуре водили принципима црквене градње на западном Медитерану, тако да православне цркве у Босни имају увијек изнова сличне мотиве, који подсјећају на градњу у [[Италија|Италији]], [[Француска|Француској]] и [[Далмација|Далмацији]]. Најпознатије православне цркве стоје у Сарајеву, [[Бања Лука|Бањој Луци]], Мостару, [[Тузла|Тузли]], Требињу, Ливну и [[Босанска Крупа|Босанској Крупи]]. Нововјеки православни црквени објекти по многим босанскохерцеговачким градовима, поготово у Републици Српској, данас наликују копијама [[Манастир Сопоћани|Сопоћана]], [[Манастир Милешева|Милешеве]] или [[Манастир Грачаница|Грачанице]], или су пак у складу са византијским стилом, тако да босанскохерцеговачкој урбаној архитектури дају нови печат. Примјер је [[Црква Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву|Црква светог Василија Острошког]] у Источном Сарајеву. === Образовање === [[Датотека:Sarajevo University building.JPG|мини|лево|180п|Универзитет у Сарајеву]] Основно образовање у Босни и Херцеговини траје девет година. Ђаци се у основне школе уписују у доби од 5 до 6 година. Они који заврше основну школу, образовање могу наставити у гимназијама, стручним, техничким, умјетничким и вјерским школама. Ђаци који заврше четворогодишње средње школе могу се уписати на [[факултет]]е или [[Академија|академије]]. У Босни и Херцеговини постоји осам државних универзитета: [[Универзитет у Сарајеву]], [[Универзитет у Источном Сарајеву]], [[Универзитет у Бањој Луци]], [[Универзитет у Тузли]], [[Свеучилиште у Мостару|Универзитет у Мостару]] (западни Мостар), [[Универзитет Џемал Биједић]] (источни Мостар), [[Универзитет у Зеници]] и [[Универзитет у Бихаћу]], као и 14 приватних универзитета и факултета у Сарајеву, Бањој Луци, [[Тузла|Тузли]], [[Добој]]у, [[Приједор]]у, [[Бијељина|Бијељини]], [[Травник]]у и [[Градишка|Градишци]]. Све високообразовне установе подлијежу националним (у Републици Српској) или кантоналним (у Федерацији БиХ) законима о вишем образовању. === Кухиња === {{главни чланак|Босанскохерцеговачка кухиња}} [[Датотека:Motani burek 1.gif|мини|десно|180п|Босански мотани [[бурек]]]] Босанскохерцеговачка кухиња је блиско везана за [[Турска|турску]], [[Грчка|грчку]], [[Србија|српску]] и друге [[Средоземно море|медитеранске]] кухиње. Међутим, због 40 година аустријске управе, у њој могу да се виде и утицаји [[Средња Европа|средишње Европе]]. У храну се ставља релативно много различитих зачина, али обично у малим количинама. Већина хране је лагана, пошто се кува у малим количинама воде. Сосови су потпуно природни, зато што их углавном чине природни сокови поврћа у јелу. Типични састојци јела босанскохерцеговачке кухиње су [[парадајз]], [[кромпир]], [[црни лук]], [[Бели лук|бијели лук]], [[Црни бибер|бибер]], [[краставац]], [[шаргарепа]], [[купус]], [[гљиве]], [[спанаћ]], [[Тиквица|тиквице]], сушени и свјежи [[Обични пасуљ|пасуљ]], [[паприка]], [[Млеко|млијеко]] и [[павлака]]. Јела од меса су од [[Домаће говедо|говедине]], [[Овца|јагњетине]] или [[Свиња|свињетине]]. Регион Херцеговине је погодан за узгајање [[Винова лоза|винове лозе]] и производњу [[Вино|вина]], док се у Босни од [[шљива]] и [[јабука]] добија [[ракија]]. Ислам својим вјерницима у Босни поприлично безуспјешно забрањује конзумирање [[Алкохолно пиће|алкохолних пића]], па и свињетине. Муслимани пију много [[Кафа|кафе]]; кафа се пије из ''[[филџан]]а'' (у новије вријеме пуно чешће из шољица), уз све мање присутан [[ратлук]]. Локални специјалитети су [[босански лонац]], [[ћевапи]], [[бурек]] и све остале врсте пита, [[долма (храна)|долма]], [[сарма]], [[пилав]], [[гулаш]] те зимнички [[ајвар]]. Популарна слатка јела су [[баклава]], [[уштипци]], [[алва]], ''[[туфахије]]'', ''[[тулумбе]]'', ''[[сутлијаш]]'' и [[Палачинка|палачинке]]. {{clear}} === Спорт === [[Датотека:1984 Winter Olympics opening ceremony at Koševo Stadium, Sarajevo.jpg|мини|десно|360п|Некадашњи [[Зимске олимпијске игре 1984.|Олимпијски стадион „Кошево”]] за вријеме отварања ОИ 1984, данас [[Стадион Асим Ферхатовић Хасе|Стадион „Асим Ферхатовић Хасе”]]]] [[Датотека:Amel Tuka, 2015 World Championships in Athletics Beijing.jpg|мини|десно|180п|Атлетичар [[Амел Тука]], освајач две медаље на [[Светско првенство у атлетици на отвореном|светском првенству]]]] Сарајево је [[1984]]. било домаћин [[Зимске олимпијске игре 1984.|Зимских олимпијских игара]]. Бањалучки [[рукомет]]ни клуб [[РК Борац Бања Лука|Борац]] је [[1976]]. године постао европски првак. Сарајевски [[кошарка]]шки клуб [[КК Босна|Босна]] је [[1979]]. године освојио европско клупско кошаркашко првенство, а успјех је поновио и женски клуб Јединство-Аида из Тузле [[1989]]. Најуспјешнији фудбалски клубови су [[ФК Борац Бања Лука|ФК Борац]], [[ФК Сарајево]], [[ФК Жељезничар Сарајево|ФК Жељезничар]] и [[ФК Вележ Мостар|ФК Вележ]]. Најпознатији спортисти из Босне и Херцеговине су [[Абас Арсланагић]], [[Асим Ферхатовић]], [[Ивица Осим]], [[Мирза Делибашић]], [[Сафет Сушић]], [[Душан Бајевић]], [[Сергеј Барбарез]], [[Хасан Салихамиџић]], [[Ненад Марковић]], [[Светлана Китић]], [[Лусија Кимани]], [[Хамза Алић]], [[Разија Мујановић]], [[Дамир Џумхур]] и [[Амел Тука]]. Од појединачних олимпијских спортова, посљедњих година највише успјеха имају [[атлетика]], [[карате]] и [[џудо]]. На [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2015.|Свјетском првенству 2015.]] у [[Пекинг]]у атлетичар Амел Тука освојио је бронзану медаљу у трци на 800 m, што је Босни и Херцеговини донијело прву медаљу на неком од свјетских првенстава у овом спорту. Једна од спортских манифестација у Босни и Херцеговини је [[Видовданска трка Брчко|Видовданска трка]] (атлетска трка на 10{{nbsp}}km која се сваке године одржава у [[Брчко]]м).<ref>{{Cite web|url=http://vidovdanskatrka.org/o-nama/|title=Vidovdanska trka|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref> == Галерија == <gallery> Датотека:Trebinje_River.jpg|[[Требиње]] Датотека:Perucica Sutjeska.JPG|[[Перућица]] </gallery> == Види још == * [[Федерација Босне и Херцеговине]] * [[Република Српска]] * [[Брчко Дистрикт]] * [[Високи представник за Босну и Херцеговину]] * [[Уставна криза у Босни и Херцеговини]] * [[Република Босна и Херцеговина]] * [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина]] * [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босна и Херцеговина (1878—1918)]] * [[Босна у средњем веку]] == Напомене == {{reflist|group="н."}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv |last=Innes|first=Michael A. |title=Bosnian Security after Dayton: New Perspectives |url=https://books.google.com/books?id=29x9AgAAQBAJ&pg=PT176 |year=2006|publisher=Routledge |isbn=978-1-134-14871-4 |pages=176}} * {{Cite book| ref=harv |last=Phillips|first=Douglas A. |title=Bosnia and Herzegovina |url=https://books.google.com/books?id=XKIjbbth_BkC&pg=PA28 |year=2009|publisher=Infobase Publishing |isbn=978-1-4381-0489-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv |last=Фајфрић|first=Жељко |authorlink=Жељко Фајфрић |title=Котроманићи |year=2000|url=http://www.rastko.rs/istorija/zfajfric-kotromanici.html |publisher=Пројекат Растко |website=rastko.rs}} * {{Cite book| ref=harv |last=Klemenčič|first=Matjaž |last2=Žagar|first2=Mitja |title=The former Yugoslavia's diverse peoples |url=https://books.google.com/?id=ORSMBFwjAKcC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |publisher=ABC-CLIO |year=2004|isbn=978-1-57607-294-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964а|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Bosnia and Herzegovina | wikispecies = | wiktionary = Босна и Херцеговина | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = Категорија:Босна и Херцеговина | wikiquote =Босна и Херцеговина | wikinews = Босна и Херцеговина | wikivoyage = Bosnia and Herzegovina }} * {{DMOZ|langicon=no}} * [http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-17211415 Профил Босне и Херцеговине] на сајту [[Би-Би-Си њуз]] * [http://www.ohr.int/?lang=sr Канцеларија Високог представника за БиХ] * [http://www.europe-atlas.com/bosnia-herzegovina.htm Мапа Босне и Херцеговине] {{Wayback|url=http://www.europe-atlas.com/bosnia-herzegovina.htm |date=20060418203907 }} * [http://www.bosna-hercegovina.info/ Босна и Херцеговина инфо] * {{Wikiatlas|Bosnia and Herzegovina}} * {{CIA World Factbook |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html |article=Босна и Херцеговина}} {{Географска локација |Центар = Босна и Херцеговина |Северозапад = {{застава|Хрватска}} |Север = {{застава|Хрватска}} |Североисток = {{застава|Хрватска}} {{застава|Србија}} |Запад = {{застава|Хрватска}} |Исток = {{застава|Србија}} |Југозапад = {{застава|Хрватска}} |Југ = {{застава|Хрватска}} {{застава|Црна Гора}} |Југоисток = {{застава|Црна Гора}} }} {{Административна подјела Босне и Херцеговине}} {{Балканске државе}} {{Европа}} {{Савет Европе}} {{ЦЕФТА}} {{нормативна контрола}} {{portal bar|Босна и Херцеговина|Европа}} [[Категорија:Босна и Херцеговина| ]] [[Категорија:Државе у Европи]] 3oiqa92n7f9p00zcsrtuirs6bkx1w5o 0 911 25121356 24505858 2022-07-24T17:07:00Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за државе | име државе = Арапска Република Египат | изворно име државе = {{native name|ar|جمهوريّة مصرالعربيّة| italic = no}} | име генитив = Египта | положај = Location Egypt AU Africa.svg | застава = Flag of Egypt.svg | грб = Coat of arms of Egypt (Official).svg | мото = нема | службени језик = [[Арапски језик|арапски]] | главни град = [[Каиро]] | latd = 30 | latm = 2 | latNS = N | longd = 31 | longm = 13 | longEW = E | тип владавине = Војна хунта | титула владара = Председник | титула владара1 = [[Премијер Египта|Премијер]] | титула владара2 = [[Председник Парламента Египта|Председник Представничког дома]] | име владара = [[Абдел Фатах ел Сиси]] | име владара1 = [[Мустафа Мадбули]] | име владара2 = [[Али Абдел Ал]] | површина поредак = 30 | површина = 1001450 | воде = 0,632 | становништво поредак = 14 | становништво = 102674145 | година пописа = 2021 | густина становништва = 102 | извор_становништво = <ref>{{cite web |url=https://www.capmas.gov.eg/Pages/StaticPages.aspx?page_id=5035 |title=Population Estimates By Sex & Governorate 1/1/2021 (Theme: Population - pg.4) |publisher=Capmas.gov.eg|access-date=22. 4. 2022.}}</ref><ref>{{cite web |title=Population of Egypt Now (PopulationClock) |url=https://www.capmas.gov.eg/Pages/populationClock.aspx |website=www.capmas.gov.eg |access-date=22. 4. 2022.}}</ref> | независност тип = [[Историја Старог Египта|Стварање]] | независност коментар = | приступница догађај1 = [[Прва египатска династија|Прва династија]] | приступница датум1 = око [[3150. п. н. е.]] | приступница догађај2 = Независност | приступница датум2 = [[28. фебруар]] [[1922]]. | приступница догађај3 = Република | приступница датум3 = [[18. јун]] [[1953]]. | БДП година = 2006. | БДП = 329.791$ милијарди | БДП поредак = 29 | БДП по глави становника = 4.836 | БДП поредак по глави становника = 110 | HDI година = 2006 | HDI = [[Датотека:Green Arrow Up Darker.svg|10п]] 0,702 | HDI поредак = 111. | HDI категорија = <span style="color:#fc0;">средњи</span> | валута = [[Egipatska funta|Египатска фунта]] | стоти део валуте = EGP | временска зона = +2 и +3 | химна = -{[[Химна Египта|Домовина, домовина, домовина]]}-<br />{{small|({{јез-арап|بلادي بلادي بلادي}})}} [[Датотека:Bilady, Bilady, Bilady.ogg|центар]] | домен = [[.eg]] | позивни број = 20 | коментар = | |изговор изворног имена државе=مِصر,Miṣr (Egipat)}} '''Египат''' ({{јез-арап|مِصر}}, {{transl|ar|Miṣr}} — Миср, [[Египатски арапски|егип. арап.]] {{јез|arz|مَصر‎}}, {{трансл|arz|Maṣr}} — Маср, [[Коптски језик|копт.]] {{јез|cop|Ⲭⲏⲙⲓ}}, {{transl|cop|Khēmi}}), званично '''Арапска Република Египат''' ({{јез-арап|جمهوريّة مصر العربيّة, مصر}} {{Audio|ar-Gumhuriyat_Misr_al-Arabiyah.ogg|послушај}}), је [[Списак трансконтиненталних држава|трансконтинентална држава]] чији већи део територије лежи у северо[[источна Африка|источној Африци]],<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> а мањи део ([[Синајско полуострво]]) налази се на подручју [[југозападна Азија|југозападне Азије]]. Египат покрива површину од око 1.001.450 -{km²}-. На западу се граничи са [[Либија|Либијом]], на југу са [[Судан]]ом, на северу са [[Средоземно море|Средоземним морем]], а на истоку са [[Израел]]ом и [[Газа|Газом]]. Некада се у [[Српски језик|српском језику]] Египат називао '''''Мисир''''' и тај назив се задржао у старијим књигама и поезији. Процена броја становника Египта за јул 2009. је 83.082.869.<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/eg.html CIA - The World Factbook] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/eg.html |date=20181226020747 }}, Приступљено 2. 4. 2013.</ref> Египат је 16. држава [[Списак држава по броју становника|по броју становника]] у свету<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/esa/population/publications/WPP2004/WPP2004_Vol3_Final/Chapter1.pdf | title = Microsoft Word - Chapter1_rev2.doc | format = PDF |date=| accessdate=24. 6. 2010.}}</ref>, а трећа у Африци (после [[Нигерија|Нигерије]] и [[Етиопија|Етиопије]]). Главни град је [[Каиро]] са 17,8 милиона становника у ширем подручју<ref>[http://www.demographia.com/db-worldua.pdf Microsoft Word - dmgua2007-front.doc], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Египат је познат по својој [[стари Египат|античкој цивилизацији]] и по неким познатијим светским споменицима. Близу Каира налазе се [[Сфинга]] и [[Велике пирамиде]]. У околини града [[Луксор]]а, у централном Египту, налази се велики број античких археолошких налазишта као што су храм у [[Карнак]]у и [[Долина краљева]]. Данас је Египат важан политички и културни центар [[Блиски исток|Блиског истока]].<ref>[http://www.brook.edu/press/books/chapter_1/nucleartippingpoint.pdf -{The Nuclear Tipping Point, P.15}-] {{Wayback|url=http://www.brook.edu/press/books/chapter_1/nucleartippingpoint.pdf |date=20070510001009 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.globalsecurity.org/military/library/news/2003/02/mil-030207-usia02.htm -{U.S., Egyptian Speakers Say Partnership Must Continue, Expand}-], Приступљено 17. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.meepas.com/egypttradediplomaticrelationswithUS.htm -{Egypt-Trade and Diplomatic Relations with the US}-], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> == Географија == {{Главни чланак|Географија Египта}} Географски положај Египта изузетно је повољан. [[Синајско полуострво]] представља копнени мост који повезује Египат са [[Азија|Азијом]]. [[Средоземно море|Средоземним морем]] повезан је са [[Европа|Европом]], док [[Суецки канал]] представља важно чвориште трговачких путева између континената и има велики значај у привреди Египта због такси које се плаћају на улазу у канал. На северу је Средоземно море, на истоку [[Газа]], [[Израел]] и [[Црвено море]], на југу [[Судан]], а на западу [[Либија]]. Простирање правцем север-југ износи 1.105 -{km}-, а исток-запад 1.129 -{km}-. Површина Египта износи 997.739 -{km²}- (без спорне области [[Халаибски троугао|Халаиб троугао]], површине 20.580&nbsp;km²). Мање од десетине од укупне територије Египта је насељено и култивисано. Територија обухвата долину и делту [[Нил]]а, као и Суецки канал који повезује Средоземље са Суецким заливом, рукавцем Црвеног мора. === Рељеф === [[Датотека:WhiteD1.jpg|мини|лево|Бела пустиња код [[оаза Фарафра|оазе Фарафра]]]] Више од 90% територије заузимају пустиње, укључујући [[Либијска пустиња|Либијску]] (тзв. Западну пустињу) на западу; део Сахаре, [[Источна пустиња|Арабијску пустињу]] (тзв. Источну) која се граничи са Црвеним морем и Суецким заливом, на истоку. Либијска пустиња позната је као „велико песковито море“ у коме постоји неколико [[Депресија (геологија)|депресија]] од којих је највећа [[Катара]]. Од пустињских [[оаза]] у Либијској пустињи најпознатија су: [[Бахарија (оаза)|Бахарија]], [[Дахла (оаза)|Дахла]], [[Харга (оаза)|Харга]], [[Бела пустиња|Фарафра]] и многе друге. На крајњем југу дуж границе са Суданом налази се [[Нубијска пустиња]], огромна територија каменитих површина и песковитих [[дина (рељеф)|дина]]. Синајско полуострво обухвата песковите пустиње на северу и огромне планинске венце на југу са врховима који се издижу и до 2.100 -{m}- изнад Црвеног мора. [[Планина Катарина]] (Џабал Катрина, 2.637 -{m}-) је највиша планина у Египту. Налази се на Синајском полуострву као и планина [[Синајска гора|Синај]] (Џабал Муса) где је према хебрејској Библији [[Мојсије]] примио [[десет Божјих заповести]]. Река Нил улази у Египат из Судана и тече северно према Средоземном мору. Својом целом дужином од јужне границе до [[Каиро|Каира]] Нил подсећа на дуги ходник, јер се изнад његове долине издижу високе [[стене]]. [[Датотека:BarragemAssuão.jpg|мини|десно|250п|[[Asuanska brana|Асуанска брана]] и [[Насерово језеро]] виђени из свемира]] Јужно од града [[Едфу]]а долина Нила ретко да достиже ширину већу од 3 -{km}-. Од Едфуа до Каира просечна ширина долине износи чак и до 23 -{km}- и већи део западне стране је искориштен за [[Пољопривреда|пољопривреду]]. Око Каира долина се стапа са делтом и заузима 250 -{km}- средоземне обале. Наноси алувијалног [[муљ]]а и другог речног материјала после [[поплава]] Нила начинили су делту најплоднијом регијом Египта. Ипак, иако поплаве доносе плодан муљ, држава чини све да смањи годишњи број поплава, због [[Ерозија|ерозије]] у приобалном подручју коју врши слана вода. У Египту постоји много [[Језеро|језера]]. [[Насерово језеро|Језеро Насер]], огромни резервоар близу Асуана, простире се од суданске границе. Низ плитких и сланих језера смештени су на крајевима делте према мору. Друго веће језеро је [[Биркат Кварун]] које се налази у унутрашњости, тј. у пустињи северно од града [[Фајум]]. === Клима === [[Датотека:Dust storms off Egypt.jpg|лево|мини|Египат виђен из свемира током [[Пешчана олуја|пешчане олује]]]] Египат се налази у суптропском подручју. Климу одликују врућа и сува лета и топле зиме, тј. топли периоди од [[мај]]а до [[Септембар|септембра]] и хладни од [[Новембар|новембра]] до [[март]]а. Највише температуре у оба периода условљене су северним ветровима. У обалним подручјима просечне температуре крећу се од максималне 37°C до минималне 14°C. Велика температурна варирања најчешћа су појава у пустињама од максималне дневне 46°C до минималних 6°C током [[ноћ]]и. Током зимског периода температуре током ноћи падају и до 0°C. Подручја са највећом влажношћу налазе се дуж средоземне обале, а просечна количина падавина износи 200 -{mm}- годишње, док је просечна количина падавина у Каиру само 26 -{mm}- годишње, а у пустињским областима киша пада једном у неколико година. Количина падавина опада идући ка југу, док температура расте. [[Камсин]] (сув и топао пустињски олујни [[ветар]]) јавља се у [[април]]у и мају, а достиже брзину и до 150 -{km/h}-. === Воде === [[Датотека:Nile Feluccas in Aswan.jpg|мини|десно|250п|Река Нил у Египту]] [[Нил]] је друга река по дужини на свету, дуга 6.650 -{km}-.<ref name="mše">Мала школска енциклопедија. {{page|year=|isbn=978-86-331-2950-3|pages=193}}</ref> Њен ток кроз Египат је дуг око 1.550 -{km}-, а површина делте Нила је 24.000 -{km²}-. Нил улази у Египат код [[Вади Халфа|Вади Халфе]] на његовој јужној граници. Тече кроз пустињу 1,5-2 -{km}- широком долином до [[Асуан]]а. Од Асуана, пошто пређе своју последњу катаракту, Нил тече кроз долину која се шири од 5-20 -{km}- и протеже до Каира неких 700 -{km}-. Даљих 300 -{km}- до мора пролазе воде Нила кроз врло пространу делту, разгранату у много [[рукавац]]а. Делта завршава са лагунском обалом дугом 250 -{km}-. Долину и делту Нила покрива изузетно плодно земљиште које је река хиљадама година таложила у слој дебео 10—12 -{m}-. Сваке године од августа до октобра водостај Нила порасте, река се излије из корита и поплави своју долину и делту. После повлачења оставља за собом муљ који обнавља плодност тла. На територији Египта Нил не прима ни једну сталну притоку. Клима која влада над долином је изразито топла, пустињска. Само морска обала познаје кише. У долини Нила влада трајна ведрина. Вегетацијско доба уопште се не прекида; биљке непрестано расту и дозревају. Те природне околности створиле су од долине Нила највећу речну оазу на свету. Колико се може из историјских извора закључити људи се већ 6.000 година користе тим тлом и поплавама Нила: граде [[Канал (вештачки)|канале]], подижу [[насип]]е, извлаче воду, све до наших дана. Осим плодног тла и нилске воде природа је обдарила Египат и значајним рудним богатством. На Синајском полуострву и у црвеноморском приморју има издашних извора [[нафта|нафте]]. У том приморју јављају се и [[fosfat|фосфати]]. Западно од делте у средоземном приморју има камене [[со]]ли. === Флора и фауна === [[Датотека:Luxor, Banana Island, Banana Tree, Egypt, Oct 2004.jpg|мини|лево|Дрво банане на Острву банана]] [[Вегетација (биљке)|Вегетација]] Египта ограничена је на делту, долину Нила и пустињске оазе. Највише распрострањена је [[кокосова палма]]. Од осталих врста дрвећа овде се налазе [[акација]], [[тамарис]], [[кароб]]. Дрвеће које је донето са других континената су [[чемпрес]], [[еукалиптус]], [[мимоза]] као и разне врсте воћки. Алувијално тло Египта, нарочито у делти, погодно је за гајење различитих биљака и култура, укључујући [[грожђе]], разне врсте поврћа, цвећа попут [[лотос]]а, [[јасмин]]а и [[ружа|руже]]. У пустињским пределима најчешће расте шибље и трава за стоку. [[Папирус]], некада заступљен дуж Нила, сада се може наћи на самом југу Египта. Због пустињске климе, Египат има неколико домаћих дивљих животиња. [[Газеле]] у пустињи, као и [[лисица|лисице]], [[хијене]], [[шакал]]и, [[divlja svinja|дивље свиње]] насељавају различита подручја, углавном делту и планине дуж Црвеног мора. Од [[гмизавци|рептила]] живи неколико врста отровних [[змије|змија]]. [[Крокодил]]и, настањени некад у Доњем Египту, данас углавном живе на подручју Горњег Египта. Од птица живи [[пламенци|фламинго]], [[орао|орлови]], [[лешинар]]и, [[пеликан]]и и још преко 493 познатих врста. Ту живе и многи [[инсекти]], а [[скорпије|шкорпиони]] живе у пустињским пределима. У језерима и у Нилу живи око 70 врста рибе. === Административна подела === [[Горњи Египат]] обухвата долину Нила од јужне египатске границе па до близу Каира. Захваљујући вештачком [[наводњавање|наводњавању]] у том дугом појасу преовладава узгајање памука и [[шећерна трска|шећерне трске]]. Памук је заузео простране површине у облику монокултуре. У Горњем Египту знатне се површине засејавају јечмом и [[просо]]м, а добро успевају и друге житарице ([[кукуруз]], [[пшеница]], [[пиринач]]). Уз куће расту и [[датула|урмине палме]]. Уз рубове долине има квалитетних насада [[маслина]] и [[цитруси|агрума]]. Највећи град у том делу Египта је [[Асјут]]. На југу су у стенама уклесани [[вајарство|кипови]] [[фараон]]а, а долином се простиру рушевине храмова и палата у [[Теба (Египат)|Теби]], [[Луксор]]у и [[Карнак]]у. Услед подизања нивоа воде изградњом [[asuanska brana|бране код Асуана]] многи споменици су потопљени. [[Доњи Египат]] обухвата пространу делту Нила. Делта даје зими жетву пшенице, јечма и поврћа. Летња [[жетва]] састоји се углавном од памука и пиринча. Јесења доноси кукуруз и просо. Осим тога у делти рађа и разно воће ([[датула|урме]], [[банана|банане]], [[цитруси|агруми]], [[смоква|смокве]], [[кајсија|кајсије]], [[бресква|брескве]], [[јабука|јабуке]], [[крушка|крушке]]…). Доњи Египат је испресецан густом мрежом [[пут]]ева и железничких пруга. Нилом и бројним каналима плове многе [[брод|лађе]]. Ово је густо насељено подручје са главним центрима: [[Каиро]], политичка и културна метропола, административни, трговачки и туристички центар; [[Александрија]], главна египатска лука, метропола трговине памуком, житом, шећером и воћем. Источно од делте Нила протеже се зона Суецког канала. Тај велики светски морски пут под египатском управом и одговорношћу ангажује на десетине хиљада египатских службеника и радника. На северном улазу у канал развила се модерна лука [[Порт Саид]], а на јужном улазу лука [[Суец]]. === Природне одлике и ресурси === Египат се налази у суптропском појасу, обухвата источни део [[Сахара|Сахаре]], са низијама западно од Нила и планинским узвишењима на истоку, у приморју [[Црвено море|Црвеног мора]]. Лети влада велика врућина, која расте како се иде према југу, где практично и нема падавина. Оне су ретке већ у [[делта Нила|делти]], где износе око 50 -{mm}- годишње. Долина Нила, корисне ширине 3 - 15 -{km}- има изузетан значај због рационалног коришћења поплава које повећавају плодност земљишта. [[Asuanska brana|Асуанска брана]] је регулисала наводњавање (обезбеђујући истовремено највећи део електричне енергије), омогућила је добијање нових плодних површина, повећала годишњи број жетви (понекад и 4 годишње). Египат увози половину хране која му је потребна. Готово половина становништва још увек живи од пољопривреде али егзодус са села доприноси бујању градова, у првом реду Каира и [[Александрија|Александрије]], у којима живи више од 50% становништва. Индустрија је слабо развијена, изузев текстилне, шећерне, металургије и нафтне. === Национални паркови === {{location map+|Egypt| float = right| width = 270| places = {{location map marker|Egypt| label = [[Џебел Елба]]| position = left| float = left| width = 100| lat = 22.19| long = 36.34| caption = }} {{location map marker|Egypt| label = [[Рас Мохамед]]| position = left| float = left| width = 100| lat = 27.67| long = 34.0| caption = }} {{location map marker|Egypt| label = [[Вади ал Гамал]]| position = left| float = left| width = 100| lat = 24.44| long = 35.2| caption = }} {{location map marker| Egypt| label = [[Национални парк Света Катарина|Света Катарина]]| position = right| float = right| width = 100| lat = 28.54| long = 33.97| caption = }} | caption = Паркови у Египту}} У Египту постоје четири национална парка: {| class="wikitable sortable" |- class="hintergrundfarbe5" ! Име ! Основан ! Величина (-{ha}-) ! class="unsortable" | Напомена ! class="unsortable" | Слика |- | [[Џебел Елба]] | style="text-align:right" | 1986. | style="text-align:right" | 3.560.000 | у спорној области Халаиб | style = "text-align:center; padding:0;"| |- | [[Рас Мохамед]] | style="text-align:right" | 1983. | style="text-align:right" | 48.000 | | style = "text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Coral reef in Ras Muhammad nature park.JPG|100п]] |- | [[Вади ал Гамал]] | style="text-align:right" | 2003. | style="text-align:right" | 745.000 | | style = "text-align:center; padding:0;"| |- | [[Национални парк Света Катарина|Света Катарина]] | style="text-align:right" | 1996. | style="text-align:right" | 575.000 | | style = "text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:ISJabalMusa.JPG|100п]] |} == Историја == {{Главни чланак|Историја Египта}} === Праисторија === {{Историја Египта}} Скоро истовремено са појавом палеолитског човека у [[Европа|Европи]], трагови људи се појављују и у ушћу [[Нил]]а на египатској висоравни која је омеђена [[Либијска пустиња|Либијском пустињом]] на западу, [[Арабијско полуострво|Арабијским полуострвом]] на истоку, [[Средоземно море|Средоземним морем]] на северу и првом катарактом Нила на југу. У Горњем Египту киша готово никад не пада, док у доњем Египту око Каира, пада повремено и не обилно. Због тога је свакогодишња нилска поплава заиста највећи догађај у целој земљи, јер од ње зависи таложење плодоносног муља који даје благостање. Стога су [[Египћани]] од најстаријих времена Нил сматрали светом појавом, па су га чак прогласили божанством. Савладавањем технике обраде камена у [[микролит]]е означен је прелаз из [[палеолит]]а у [[мезолит]] или средње камено доба. За то доба најкарактеристичнија је [[Капсијенска култура]]. Задња фаза [[Себилијенска култура|Себилијенске културе]], одговара раној [[Натуфијска култура|Натуфијској култури]] у [[Палестина (регион)|Палестини]], па се може датирати између 9. и 7. миленијума п. н. е. Најстарији налази неолитског човека Египта пронађени су у [[Фајум]]у и датирају из 4400. до [[4200. п. н. е.]] То су налази каменог ручног [[клин]]а и [[Керамика (материјал)|керамичке]] посуде у фрагментима, но оне, за разлику од других налазишта тог доба у Европи, нису били на месту настанка, него су донесени Нилом из горњег тока. Око њих не постоје ни кости ни други остаци човека ни насеља па је тешко утврдити одакле заиста потичу, али са сигурношћу се може тврдити да су налази заиста из тога доба. Тек у [[неолит]]у настаје почиње историја [[Стари Египат|Старог Египта]] јер се људи стално насељавају у долини Нила и постају пастири и пољопривредници. Прва [[енеолит]]ска култура старог Египта је [[Бадарска култура|Бадаријанска култура]] која датира под крај 5. миленијума п. н. е., a име је добила по налазишту [[Ел Бадари]]. Она траје око 400 година тј. од 4000. до 3600. п. н. е. Млађа од те културе назива се [[Амратијанска култура]] према налазишту у [[ел Амрех]]у. Након ње следи [[Герзеанска култура]] имена по налазишту у близини места [[Герзех]]а који се налази у оази. Она је датована у раздобље између 3600. до 3400. п. н. е. Последња фаза те културе, која је уједно и последња преддинастичка култура, прелази у историјско раздобље. === Древни Египат === {{главни чланак|Стари Египат}} [[Датотека:All Gizah Pyramids.jpg|250п|мини|лево|Пирамиде у Гизи]] Под појмом старог Египта подразумева се египатска држава и цивилизација од праисторије до римских освајања. Прва употреба [[писмо|писма]], која означава почетак историјског периода датирана је у доба пре уједињења Египта, у доба културе [[Накада]] -{II}-. Прво познато сређивање писма и писани извори потичу из доба [[Протодинастички период Египта|Нулте династије]], у време уједињења египатске државе. Око реке Нил формирале су се две државе, [[Доњи Египат]] у подручју делте Нила и [[Горњи Египат]] јужно од делте Нила. Око [[3100. п. н. е.]] краљ [[Нармер]] из Горњег Египта освојио је Доњи Египат и створио прву јединствену државу и утемељио прву династију египатских фараона. Раздобље првих двеју династија назива се [[Рани династички период Египта|раним раздобљем]] (2925—2575. п. н. е.). У овом периоду је процветала египатска култура, која је јасно остала египатска по својој [[Египатска религија|религија]], [[уметност старог Египта|уметности]], језика и обичаја. Уследило је раздобље [[Старо краљевство|Старог краљевства]] (2575 — око 2130. п. н. е.) у којем су подигнуте [[египатске пирамиде|пирамиде]], од које су најпознатије [[Џосерова пирамида]] из периода [[Трећа египатска династија|Треће династије]] и [[велике пирамиде|пирамиде у Гизи]] из [[четврта египатска династија|четврте]], и освојена [[Нубија]]. Престоница Египта у овом периоду је био [[Мемфис (Египат)|Мемфис]]. За време [[Први прелазни период|Првог прелазног периода]] је дошло до распада јединствене државе, а политички преврати су трајали око 150 година. Веће поплаве Нила и стабилизација владе су вратиле благостање у раздобљу [[Средње краљевство|Средњег краљевства]] које је достигло врхунац под фараоном [[Аменемхет III|Аменемхетом]] и наследницима из 12. династије (1983 — око 1600. п. н. е.). [[Други прелазни период|Други период нејединства]] омогућио је [[семити|семитским]] [[Хикси]]ма да освоје Египат око 1630. п. н. е. Хикси су преотели велики део Доњег Египа и основали нову престоницу у [[Аварис]]у. Владар Горњег Египта [[Ахмосе I]], оснивач [[Осамнаеста египатска династија|Осамнаесте династије]], је протерао Хиксе (до 1521. п. н. е.). Уследило је раздобље [[Ново краљевство|Новог краљевства]] (око 1530—1075. п. н. е.) с главним градом [[Теба (Египат)|Тебом]]. [[Датотека:Tutanchamun Maske.jpg|мини|десно|200п|[[Тутанкамон]]ова маска из периода Осамнаесте династије]] У том раздобљу Египат достиже врхунац развоја и шири се све до [[Џебер Баркал]]а на југ и [[Еуфрат]]а на исток, а након 1075. п. н. е. због унутрашњих сукоба снага краљевства је постепено слабила. Овај период је упамћен по познатим фараонима попут: [[Хатшепсут]], [[Тутмос III|Тутмоса III]], [[Ехнатон|Акхенатона]] и његове супруге [[Нефертити]], [[Тутанкамон]]а и [[Рамзес II|Рамзеса II]]. Прво историјско забележено изражавање [[монотеизам|монотеизма]] се одиграло у овом периоду у виду [[атенизам|атенизма]]. У [[трећи прелазни период|трећем прелазном периоду]] Египат су најпре су га освојили Нубијци (око 730—664. п. н. е.), а потом су их [[Асирско царство|Асирци]] и [[Вавилон]]ци сасвим потиснули из Азије. Године 525. п. н. е. [[ахеменидско царство|персијски]] цар [[Камбиз II]] освојио је Египат и од њега створио персијску покрајину. [[Амиртреј]] је 404. п. н. е. успео да отргне Египат од персијске власти. [[Тридесета египатска династија|Тридесета династија]] је последња домаћа династија која је владала Египтом, пре него што их је поново покорило Персијско царство након што је последњи домаћи фараон [[Нектанеб II]] поражен у бици 343. п. н. е. === Хеленистички период (332. — 30. п. н. е.) === {{главни чланак|Хеленистички Египат}} [[Александар Велики|Александар Македонски]] је освојио Египат [[332. п. н. е.]], а после његове смрти [[323. п. н. е.]] Египтом почиње да влада династија [[Античка Македонија|македонског]] порекла [[Птолемејиди|Лагиди]] или [[Птолемејиди]]. Традиционална египатска цивилизација прихвата грчке утицаје, а Александрија, град који је у делти [[Нил]]а основао сам Александар, убрзо постаје највећи град источног [[Средоземно море|Медитерана]] и велико културно средиште хеленистичког света. Родоначелник династије, [[Птолемеј I Сотер]] (323—285. п. н. е.) основао је у 3. веку п. н. е. [[Александријска библиотека|Александријску библиотеку]] која је представљала највећу библиотеку античког света. [[Светионик у Александрији|Светионик]] на острву Фаросу надомак александријске луке, који је подигнут средином 3. века п. н. е. важио је за једно од [[Седам светских чуда старог света|Седам светских чуда]] античког света Птолемејиди су током 3. века владали не само Египтом већ и Палестином, Сиријом, [[Кипар|Кипром]] и појединим острвима [[Егејско море|Егејског мора]]. Ипак, дуготрајни ратови са ривалском хеленистичком династијом [[Селеукидско царство|Селеукида]] и стални сукоби унутар саме династије довели су до територијалних губитака и слабљења централне власти током 2. века п. н. е. Већ тада птолемејски Египат постаје клијентска држава све моћније [[Римска република|Римске републике]]. Поред тога, Египат је у току римских грађанских ратова 1. века п. н. е. увучен у сукобе између римских државника и војсковођа. Захваљујући утицају на [[Гај Јулије Цезар|Јулија Цезара]], а затим [[Марко Антоније|Марка Антонија]], [[Клеопатра VII]] је успела на кратко да поново успостави свој владарски ауторитет и обнови спољнополитички престиж. === Римска владавина (30. п. н. е. — 395. н. е.) === {{главни чланак|Римски Египат}} [[Антички Рим|Римска]] владавина Египтом почиње [[30. п. н. е.]] након [[битка код Акцијума|битке код Акција]] после које је [[Клеопатра VII]], последњи владар из династије Птолемеида, извршила самоубиство. Први римски цар [[Октавијан Август]] је устројио Египат у посебну провинцију којом је управљао префект из коњаничког сталежа кога је лично постављао цар, док је особама из сенаторског сталежа био забрањен улаз без претходног одобрења. У оквиру [[Римско царство|Римског царства]] Египат је важио за најбогатију провинцију која је метрополи плаћала данак у житарицама којима је храњен римски плебс. Због тога је Египат називан и ''житницом Рима''. [[Датотека:As-Hadrian-Aegyptus-RIC 0839,As.jpg|мини|лево|300п|'''Римски Египат''': Новчић цара Хадријана искован око 135. године на реверсу представља персонификацију провинције Египат као девојку која се одмара на корпи жита и која држи систрум (музички инструмент) карактеристичан за богињу Хатор док јој се крај ногу налази стуб са ибисом.]] Освајање крајева дуж [[Црвено море|Црвеног мора]] окончано је током владе цара [[Клаудије|Клаудија]] (41—54), док је цар [[Хадријан]] (117—138) посетио Египат у два наврата. Током [[криза 3. века|кризе 3. века]] Египат је [[269]]. краткотрајно постао део [[Зенобија|Зенобијиног]] [[Палмира|Палмирског краљевства]], а [[298]]. [[Диоклецијан]] је након уништења узурпатора [[Домиције Домицијан|Домиција Домицијана]] поделио Египат на три провинције. Током римског периода, нарочито после разарања Јерусалима 70. године Александрија је постала интелектуални центар [[Јевреји|јеврејске]] дијаспоре. Такође, од 2. века Александрија је постала и важан хришћански центар чију је епископију по легенди основао око 33. године апостол и јеванђелиста [[Марко Јеванђелиста|свети Марко]]. Најзначајнији александријски теолози из ранохришћанског периода били су [[Климент Александријски]] (умро између 211. и 216) и [[Ориген Адамантије|Ориген]] (умро око 254). Након 324. године, када је [[Константин Велики]] ујединио Римско царство под својом влашћу, прогон хришћанске цркве који је започет 303. по Диоклецијановом налогу је окончан. === Византијски период (395—642) === Пошто је средином 4. века [[Истанбул|Константинопољ]] постао престоница Римског царства, испоруке жита из Египта су преусмерене из Рима на Константинов град. Такође, после смрти цара [[Теодосије I|Теодосија I]] 395. године јединствено Римско царство је подељено на два дела при чему је Египат припао источној половини, тј. Источноримском или [[Византијско царство|Византијском царству]]. [[Датотека:Spas_vsederzhitel_sinay.jpg|мини|десно|180п|'''Христос Пантократор''', једна од најстаријих византијских икона, израђена у Александрији у 6. или 7. веку. Данас се чува у манастиру Свете Катарине на Синају.]] Христијанизација Римског царства је напредовала постепено, нарочито пошто је [[Теодосије I]] [[391]]. почео да доноси антипаганске законе. Већ за његове владе хришћани су уз помоћ царске војске уништили чувени Серапејум, храм бога Сераписа у Александрији. Међутим, односи између државе и цркве нису увек ишли глатко. Учење александријског свештеника [[Арије|Арија]], [[аријанство]], је изазвало дуготрајну контроверзу. Иако је аријанство осуђено као [[јерес]] на [[Први васељенски сабор|Првом васељенском сабору]] 324. у Никеји ипак је уживало подршку епископа широм истока Римског царства све до осме деценије 4. века. Током овог периода као упорни бранилац никејског симбола вере истакао се велики теолог [[Атанасије Александријски|Атанасије]], епископ Александрије. Атанасије је између осталог саставио и прву [[хагиографија|хагиографију]] у виду [[Антоније Велики|''Житија светог Антонија'']], једног од првих монаха пустињака који се подвизавао управо у пустињама Египта. Тиме је од почетка 4. века Египат постао центар хришћанског [[монаштво|монаштва]] и у погледу монаха пустињака (еремита) и у погледу све већег броја киновитских тј. манастирских заједница чији је првобитни оснивач био [[Пахомије|свети Пахомије]]. Други важан теолошки спор у чијем средишту се Египат нашао било је питање Христове природе у коме је александријска теолошка школа заузела став да је Христ имао само једну и то божанску природу ([[монофизитство|монофизитизам]]). Ово учење је осуђено [[451]]. на [[Четврти васељенски сабор|Четвртом васељенском сабору]] у [[Халкидон|Халкедону]]. Како је монофизитизам уживао широку подршку у оквиру александријске патријаршије, царске власти су епископску столицу силом обезбедиле присталицама Халкедонског сабора, док су монофизити створили паралелну цркву, такозвану [[Коптска оријентално-православна црква|Коптску цркву]]. Подељеност између монофизита и православних, између византијске елите и [[Копти|коптске]] већине олакшала је [[сасанидско царство|персијско]] освајање Египта [[618]]. године. Иако је цар [[Ираклије]] (610—641) успео да истера Персијанце 629. и обнови византијску власт на Блиском истоку, па тако и у Египту, и Византија и Персија су се показале исувише исцрпљеним за налет нових освајача — [[Ислам|муслиманских]] Арапа. === Рани исламски период: од освајања до Мамелука (642—1517) === Између [[623]]. и [[642]]. Египат су освојили [[Арапи]], који су донели [[ислам]] и [[арапски језик]]. Државом су у почетку владали [[калиф]]ови намесници, а када је средином 9. века утицај [[абасиди|абасидских]] калифа из [[Багдад]]а ослабио, осамосталио се под влашћу намесника из династије [[Тулуниди|Тулунида]] (868—905) и [[Ихшидиди|Ихшидида]] (935—969). [[Датотека:Capturing Damiate.jpg|мини|лево|[[Опсада Дамијете (1218)|Опсада Дамијете]] у [[Пети крсташки рат|Петом крсташком рату]] 1218.]] Египат су 969. године освојили [[Северна Африка|северноафрички]] владари из династије [[Фатимиди|Фатимида]], који су били [[шиизам|шиити]]. Претворили су га у средиште своје државе с престоницом у [[Каиро|Каиру]] ([[973]]. године). Како су [[1099]]. крсташи освојили [[Јерусалим]], а фатимидски владар [[Адид]] упутио је [[1168]]. [[Курди|курдског]] војсковођу [[Саладин]]а у рат против [[крсташки ратови|крсташа]]. Саладин не само да је био успешан у борби са крсташима, већ је [[1171]]. свргнуо последњег фатимидског владара, поновно увео [[сунизам|сунитски]] ислам и [[1175]]. прогласио се [[султан]]ом. Његови потомци постали су познати као [[Ајубиди|династија Aјубида]]. У току њихове владавине Египат је у неколико наврата био мета нових крсташких похода, нарочито [[Пети крсташки рат|Петог]] и [[Седми крсташки рат|Седмог]]. Власт [[1250]]. преузимају [[мамелуци]], припадници султанове страже, робови туркменског и [[Монголи|монголског]] порекла. Управо су мамелуци [[1277]]. заузели Акру и тако занавек истерали крсташе из Свете земље. Међутим, током 14. и 15. века мамелучки султани су усред дворских преврата неретко смењивани, а у истом периоду становништво Египта је исцрпљивано честим епидемијама куге. === Османски период (1517—1882) === Године 1517, турски султан [[Селим I]] [[Османско-мамелучки рат (1516—1517)|освојио]] је Египат. Значај Египта за Царство је био и стратешки и економски. Египат је био важна база за походе у подручју [[Црвено море|Црвеног мора]], у [[Јемен]]у, Етиопији и [[Hidžaz|Хеџазу]]. У току [[16. век]]а, лука Суец је доста проширена, а придодато јој је и бродоградилиште. Чак је [[1568]]. године покушана и изградња канала кроз Суецку превлаку.{{sfn|Daly|Petry|1998|p=4}} Након што су Португалци оснивањем својих база у [[Индија|Индији]] запретили муслиманским морепловцима пресецањем њихових трговачких веза са Индијом, Османлије одлучују да учврсте свој положај у подручјима око Црвеног мора. Ово је укључивало оснивање нових база у Јемену и [[Етиопија|Етиопији]]. При освајању Етиопије, од стратешког значаја биле су османлијске базе у Египту. Након њеног освајања, они у Етиопији оснивају [[1555]]. године Хабешки ејалет са седиштем у граду Масава.{{sfn|Daly|Petry|1998|p=5}} [[Датотека:Cairo(js).jpg|мини|лево|300п|Исламски Каиро]] Освајање Египта Османлијама је донијело огромне економске и финансијске предности. Приходи од [[порез]]а на земљу, [[царина]] на морским и речним лукама су се користили за финансирање војске, војне походе и расхода намесника и његове породице. Поред тога Египат је делимично покривао и трошкове каравана којима су [[Хаџија|хаџије]] ишле ка Меки, а достављали су и велике количине [[житарице|жита]] становницима Меке и Медине. Поред тога, египатска привреда је снабдевала Османлијску престоницу разним производима и намирницама: [[Шећер]]ом, [[Пиринач|пиринчом]], [[Сочиво (биљка)|сочивом]] и [[Кафа|кафом]], али и војску и морнарицу [[Барут]]ом, конопцима и ужима.{{sfn|Daly|Petry|1998|p=16}} Египат је био интегрисан у огромно [[Османско царство|царство]], уживајући у дуготрајном периоду мира, просперитета и добре власти у односу на тадашње стандарде. Каиро је имао велике користи од трговине, коју је стимулисало годишње ходочашће у [[Мека|Меку]].{{sfn|Daly|Petry|1998|p=6}} Захваљујући Османлијској моћи и престижу, те сигурношћу која је била већа него у претходном периоду, много више је верника подузимало пут на [[hadžiluk|хаџилук]]. Египатски трговци, али и влада, остваривали су [[профит]] од међународне трговине кафом, која је отпочела почетком 16. века и заузела значај и важност коју је дотада имала трговина [[зачин]]има. Каиро за време Османлијске владавине је био седиште [[паша|паше]] и средиште земље са стационираном војском и бирократијом који су трошили огромне количине луксузне робе.{{sfn|Daly|Petry|1998|p=6}} Сталне промене у власти узроковале се честе побуне у војсци на крају 16. и почетком [[17. век]]а. Сматра се да су те побуне биле углавном из економских разлога<ref>Omer Lutfi Barkan: ''The Price Revolution of the Sixteenth Century: A Turning Point in the Economic History of the Near East'', International Journal of Middle East Studies, 6, 1975</ref>, међутим често су мотиви били етничке природе. У неколико наврата, војска је чак упадала у пашине одаје, пљачкајући и убијајући неистомишљенике. Врхунац побуна било је убиство Ибрахим-паше [[1604]]. године након чега све до [[1609]]. стање у Египту било је готово на рубу анархије. Наследник Ибрахим-паше, Мухамед-паша (владао 1607—1611) успео је уз помоћ [[бедуини|бедуина]] и дела лојалне војске угушити побуну. Победнички је ушао у Каиро [[5. фебруар]]а [[1610]]. Као одговор на кризу у Царству, Османлије су крајем 16. и почетком 17. вијека почели постепено претварати своју империју од освајачке у бирократску државу и бедем ислама. У овом аспекту, османлијско освајање Египта и Хеџаза је посматрано као одговорност султана и Царства за сигурност исламских светих места [[Мека|Меке]] и [[Медина|Медине]]. Од значајнијих успеха Османлија током 17. вијека истичу се освајање [[Крит]]а [[1669]]. и поновно освајање [[Багдад]]а [[1636]], за време владавине султана [[Мурат IV|Мурата IV]]. Међутим, ова освајања додатно су смањила стратешку важност Египта унутар Царства. Пошто је у међувремену смањена опасност од [[Португалија|Португалаца]] у [[Црвено море|Црвеном мору]], египатске експедиције на том подручју више нису биле потребне. Сви ти догађаји депримирали су војне вође у Египту, те им умањивали војни морал. Као додатни разлог демотивисања египатске војске било је њихово ангажовање у одбрани граница Царства након катастрофалног пораза Османлија у [[Опсада Беча (1683)|бици код Беча]] [[1683]], када су многи војници повучени из Египта, који се сматрао мирним уточиштем, далеко од бурних ратишта. [[Датотека:Francois-Louis-Joseph Watteau 001.jpg|мини|[[Битка код пирамида]] између Француске и Османског царства|250п]] Током 18. века Египат се све више приближавао делимичној аутономији, како је опадала важност паша које је власт у [[Истанбул]]у често мењала, док су у исто време расли важност и утицај локалних мамелучких бегова и [[шеик|шејхова]]. Веома често избијали су сукоби између секти, од којих су двије биле посебно утицајне: касимије и фикарије. Забележено је да је током [[1711]]. избио сукоб између ове две секте који је трајао осамдесет дана (од априла до јуна 1711). Сукоб је окончан убиством вође фикарија, али непријатељства између ових секти трајаће још наредне две деценије. Централна османлијска власт била је немоћна да заведе ред, па је својим потезима, који су укључивали убиства вођа једне или друге секте, само изазивали протесте и отпор обеју страна. Током [[1730-е|1730-их]] ове секте су се готово потпуно међусобно уништиле, што је довело на власт секту Каздагли (или ''Катхуда'' по оснивачу Мустафи Катхуда), који су командовали [[јањичари|јаничарским]] трупама. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]] је [[Наполеонова инвазија на Египат и Сирију|освојио земљу]] [[1798]]. и покушао да претвори Египат у француску колонију. Французи су се повукли [[1801]]. пред војском турског генерала [[Мухамед Али Египатски|Мухамеда Али паше]], који је [[1805]]. постао султанов намесник (до [[1848]]). Нови намесник прво се обрачунао на свиреп начин с Мамелуцима, а затим увео велике реформе чиме почиње утицај запада. Французи су [[1854]]. добили концесију за изградњу [[Суецки канал|Суецког канала]] (отворен [[1869]]), што је повећало стратешку важност Египта. === Британски протекторат === [[Датотека:Citadel2.jpg|Џамија коју је подигао Мехмед Алија почетком 19. века|мини|лево]] Због великих трошкова изградње Суецког канала, египатски [[кедив]] (поткраљ) [[Исмаил-паша|Исмаил]] је 1875. био приморан да прода египатски удео у власништву Суецког канала [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]. Незадовољство Исмалиовом владавином и доласком Европљана је довело до оснивања првих националних клубова 1879. са [[Ахмад Ураби|Ахмадом Урабијем]] као најистакнутијом особом. Он је 1882. постао председник владе која је покушала да уведе парламентарну контролу буџета. Плашећи се губитка контроле над Суецким каналом, Уједињено Краљевство и Француска су војно интервенисале и поразиле египатску војску у [[битка код Ел Кебира|бици код Ел Кебира]] и поставиле Исмаиловог сина [[Теуфик]]а на чело de facto британског протектората. Када је на почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] Османско царство ступило у рат на страни [[Централне силе|Централних сила]], Велика Британија је [[1914]]. званично претворила Египат у [[протекторат]], променила титулу шефа државе из кедива у султана како би истакла независност Египта од Османског царства и преузела контролу над Суецким каналом. Отада је већину власти имао британски управник, док су египатски поткраљеви имали углавном формалне дужности. === Независна краљевина === После рата у Египту је настао масовни покрет за независност. [[1919]]. дошло је до масовних немира, Египат је [[1922]]. постао независна краљевина под влашћу краља [[Фуад II|Фуада -{II}-]]. После раздобља краљевске диктатуре (1930—1935) на парламентарним изборима победила је странка Вафд, а [[1936]]. постигнут је споразум с Великом Британијом по којем су британске снаге остале само на подручју Суецког канала. На почетку [[Други светски рат|Другог светског рата]] Велика Британија је Египат поновно претворила у протекторат. Немачки покушај продора до Суеског канала Британци су [[1942]]. заједно са савезницима [[Друга битка код Ел Аламејна|зауставили]] код [[Ел Аламејн]]а. После рата египатске политичке странке поновно су покушале да потисну Британце из Египта, а унутрашњу ситуацију битно је погоршао и пораз у рату арапских земаља против [[Израел]]а (1948—1949) и све снажнији исламски [[фундаментализам]]. === Република === [[Датотека:Gamal Abdel Nasser (c. 1960s).jpg|мини|десно|Гамал Абдел Насер]] Под вођством [[Гамал Абдел Насер]]а извршен је [[1952]]. државни удар и уместо краља [[Фарук I Египатски|Фарука]] (1936—1952) постављен је краљ [[Фуад II]], иако је власт заправо преузело Револуционарно веће под водством врховног војног заповедника [[Мухамад Нагиб|Мухамеда Нагиба]]. [[1953]]. проглашена је [[република]]. [[Мухамад Нагиб|Нагиб]] је постао председник републике и владе. После покушаја атентата на потпредседника владе [[Гамал Абдел Насер|Гамала Абдела Насера]] (1954) Нагиб је склоњен из политике, а Насер је постао председник владе и републике. У склопу великих реформи [[1956]]. започела је поступна национализација државе, па је и [[Суецки канал]], дотада у власништву британских и француских деоничара, постао државни. Израелска војска је [[Суецка криза|заузела]] [[Синајско полуострво]] и стигла до до Суецког канала, где су своју војску упутиле и [[Уједињено Краљевство]] и [[Француска]]. Због опасности да ће се уплести и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], а по одлуци [[Организација уједињених нација|УН]]-а, с подручја канала повукле су се све стране јединице. Насер је постао је тако вођа читавог арапског света. [[1958]]. службено је проглашено уједињење Египта и [[Сирија|Сирије]] у [[Уједињена Арапска Република|Уједињену Арапску Републику]] (УАР), али [[Сирија]] је [[1961]]. иступила из тог савеза. И поред распада заједничке државе Египат је назив [[Уједињена Арапска Република|УАР]] задржао до [[1971]]. Насер је одржавао блиске односе са Совјетским Савезом, а заједно са [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославијом]] и [[Индија|Индијом]] Египат је био лидер [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]]. Захваљујући совјетској помоћи, Египат је добио [[Asuanska brana|Асуанску брану]], једну од највећих на свету. === Египат после Насера === У [[шестодневни рат|Шестодневном рату]] (1967) Египат је доживио катастрофалан пораз, а израелске јединице су за само неколико дана заузеле [[Синајско полуострво]] и продрле до Суецког канала. Пораз у рату и пропаст замисли „[[арапски социјализам|арапског социјализма]]“ поништили су почетне успехе [[насеризам|насеризма]], а Насеров наследник [[Анвар ел Садат]] (1970—1981) јаче се повезао са Западом. Године 1973, египатским и сиријским нападом на [[Израел]] почео је [[Јомкипурски рат]], у којем ове две државе нису успеле да протерају Израел са Синаја, а даљим преговорима ипак су постигле његово делимично повлачење и отварање Суецког канала. На Садатов подстицај и после дуготрајних преговора у Кемп Дејвиду ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]), Египат и Израел потписали су [[1979]]. у [[Вашингтон]]у мировни споразум, њиме је одређено да се Израел повуче с целог Синајског полуострва. Садат је пао као жртва атентата исламских побуњеника окупљених у [[Муслиманско братство|Муслиманском братству]] (6. октобар 1981), а његов наследник [[Хосни Мубарак]] је умереном либерализацијом смањио унутрашње напетости и политиком „хладног мира“ према Израелу обновио односе с арапским државама. После избора [[1978]]. на власти су Мубаракова [[Народноослободилачка странка]] и леви савезници. Египат крајем 90-их година све више погађају економски проблеми, велике социјалне напетости и све израженији [[исламски фундаментализам]]. Исламске групе, које највише имају подршку у [[Горњи Египат|Горњем Египту]], прибегле су тероризму, усмереном и против страних туриста. Још увек није решен спор са [[Судан]]ом због границе на подручју [[Халаиб]] (20.580&nbsp;km²). У склопу [[Арапско пролеће|Арапског пролећа]], у јануару и фебруару 2011. у земљи су догодили [[Протести у Египту (2011)|велики протести]] који су довели до оставке председника Хоснија Мубарака 11. фебруара. == Политика == {{главни чланак|Политика Египта}} [[Датотека:Hosni Mubarak - World Economic Forum on the Middle East 2008 edit1.jpg|мини|Бивши председник Египта [[Хосни Мубарак]]]] По уставу од 11. септембра 1971, Египат је председничка република. Право гласа имају сви држављани старији од 18 година. Председника републике предлаже парламент, а потом га на референдуму мора потврдити већина гласача. Његов мандат траје шест година. Председник има врло велика овлашћења: именује председника владе, министре и друге високе државне функционере, парламенту предлаже нове законе и има право [[вето|вета]] на изгласане законе, може расписати референдум о важним питањима и распустити парламент (за то треба потврду већине гласача на референдуму), може прогласити ванредно стање и привремено владати на темељу председничких одлука. Једнодомну Националну скупштину чини 454 посланика; 444 бира се на општим изборима на пет година, а 10 посланика именује председник републике. Саветодавно веће ([[Шура]]) има 210 чланова; 153 бирају грађани, а 57 именује председник републике. То је искључиво саветодавно тело без законодавних овлашћења. === Административна подела === Египат је подељен у 29 [[Египатске губерније|губернија]] ([[мухафаза]]), које су даље подељене у регионе. Свака губернија има своје административно седиште. [[Датотека:Egypt governorates alphabetical.png|мини|350п|Административна подела Египта.]] {| class="wikitable" |- ! Број на карти ! Мухафаза ! Седиште |- | 6 | [[Александрија (гувернорат)|Александрија]] | [[Александрија]] |- | 17 | [[Асуан (гувернорат)|Асуан]] | [[Асуан]] |- | 18 | [[Асјут (гувернорат)|Асјут]] | [[Асјут]] |- | 3 | [[Бухејра (гувернорат)|Бухејра]] | [[Даманхур]] |- | 19 | [[Бени Суејф (гувернорат)|Бени Суејф]] | [[Бени Суејф]] |- | 11 | [[Каиро (гувернорат)|Каиро]] | [[Каиро]] |- | 1 | [[Дакахлија (гувернорат)|Дакахлија]] | [[Мансура]] |- | 21 | [[Дамијета (гувернорат)|Дамијета]] | [[Дамијета]] |- | 4 | [[Фајум (гувернорат)|Фајум]] | [[Фајум]] |- | 5 | [[Гарбија (гувернорат)|Гарбија]] | [[Танта]] |- | 8 | [[Гиза (гувернорат)|Гиза]] | [[Гиза]] |- | 7 | [[Исмаилија (гувернорат)|Исмаилија]] | [[Исмаилија]] |- | 23 | [[Кафр еш Шејх (гувернорат)|Кафр еш Шејх]] | [[Кафр еш Шејх]] |- | 24 | [[Матрух (гувернорат)|Матрух]] | [[Мерса Матрух]] |- | 10 | [[Минја (гувернорат)|Миња]] | [[Минја|Миња]] |- | 9 | [[Минуфија (гувернорат)|Минуфија]] | [[Шибин ел Ком]] |- | 14 | [[Нова Долина (гувернорат)|Нова Долина]] | [[Харга]] |- | 26 | [[Северни Синај (гувернорат)|Северни Синај]] | [[Ариш (град)|Ариш]] |- | 20 | [[Порт Саид (гувернорат)|Порт Саид]] | [[Порт Саид]] |- | 12 | [[Каљубија (гувернорат)|Каљубија]] | [[Бенха]] |- | 25 | [[Кена (гувернорат)|Кена]] | [[Кена]] |- | 2 | [[Црвено море (гувернорат)|Црвено море]] | [[Хургада]] |- | 15 | [[Шаркија (гувернорат)|Шаркија]] | [[Загазиг]] |- | 27 | [[Сохаг (гувернорат)|Сохаг]] | [[Сохаг]] |- | 22 | [[Јужни Синај (гувернорат)|Јужни Синај]] | [[Ет Тур]] |- | 16 | [[Суец (гувернорат)|Суец]] | [[Суец]] |- | 13 | [[Луксор (гувернорат)|Луксор]] | [[Луксор]] |} == Становништво == [[Датотека:Women in Egypt.jpg|мини|Жене у Египту]] Према попису становништва из [[2006]]. године Египат је имао 72.798.031 становника. Просечна густина насељености је 75 становника/-{km²}-. Становништво се муњевито повећава захваљујући високом [[наталитет]]у; Египат је на пример [[1976]]. године имао тек 36.626.204 становника. Египат сада има око 101.218.115 становника.<ref>[https://www.worldometers.info/world-population/egypt-population/ Egypt Population (2020) - Worldometer<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> Већина становништва живи у близини обала реке Нила, нарочито око Каира, Александрије и у [[Делта Нила|делти Нила]], као и око Суецког канала. Велике површине пустиње [[Сахара|Сахаре]] слабо су насељене. Око половине египатских становника данас живи у урбаним срединама, што је последица ефикасније пољопривреде и индустријализације. Највећи део становништва Египта су етнички [[Египћани]] (98%, потомци старих Египћана који данас говоре [[арапски језик|арапским језиком]]). === Највећи градови === {{Највећи градови у Египту}} === Етничке групе === [[Египћани]] су већином потомци древних Египћана, популације која је била насељена у североисточној Африци. Близу 4.000 арапских коњаника заузело је Египат и проширило [[ислам]]. Арапски досељеници почели су се мешати са локалним становништвом, склапајући [[брак|брачне]] заједнице са староседеоцима. Данашњи Египћани воде порекло и од других освајача, посебно [[Римљани|Римљана]], [[Античка Грчка|Грка]] и [[Османско царство|Турака]]. Староседелачка група — Нубијци — живели су у северном Судану и јужном Египту. Нубијска села поплављена су изградњом [[Насерово језеро|Насеровог језера]] у близини Асуана. Нубијска популација данас је концентрисана у Асуану и Каиру. Влада их не признаје као етничку мањину. Етничке мањине у Египту су [[бедуини|бедуински Арапи]] на Синајском полуострву и у Арапској пустињи, [[бербери|берберско]] становништво у [[оаза Сива|оази Сива]] и [[Нубијци]] у најјужнијем делу Египта. Мали број Грка, Италијана, Јевреја и осталих мањина се стопио са домаћим хришћанским и муслиманским становништвом, или је емигрирао. У Египту живи око 500.000 до 3.000.000 избеглица и азиланата.<ref name="Refugees">[https://www.brookings.edu/blog/future-development/2016/10/04/who-are-the-5-million-refugees-and-immigrants-in-egypt/ Refugees in Egypt]</ref> Од тога је око 70.000 [[држава Палестина|палестинских избеглица]]<ref name="Refugees" /> и 150.000 [[Ирак|ирачких]] избеглица.<ref>[http://hrw.org/backgrounder/refugees/iraq0407/4.htm Iraq: from a Flood to a Trickle: Egypt], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Највећи број избеглица су суданске избеглице, чији је број неутврђен, али се процењује на 2 до 5 милиона. === Религија === [[Датотека:Katharinenkloster Sinai BW 2.jpg|мини|[[Манастир Свете Катарине на Синају|Манастир Свете Катарине]] на планини Синај]] Службена религија у Египту је [[сунизам|сунитски]] [[ислам]] којима припада око 90% становништва.<ref name="The world factbook/Egypt/">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/eg.html|title=Egypt from “The World Factbook”|date=4. 9. 2008.|publisher=American Central Intelligence Agency (CIA)|access-date=08. 04. 2009|archive-date=26. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181226020747/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/eg.html%20|url-status=dead}}</ref><ref name="U.S.Dept of State/Egypt">{{cite web| url = http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/5309.htm| title = Egypt from “U.S. Department of State/Bureau of Near Eastern Affairs”| date = 30. 9. 2008.| publisher = United States Department of State| access-date = 08. 04. 2009| archive-url = https://www.webcitation.org/6HZknegYs?url=http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/5309.htm| archive-date = 22. 06. 2013|url-status=dead}}</ref><ref name="FCO/Egypt/">{{cite web|url=http://www.fco.gov.uk/en/about-the-fco/country-profiles/middle-east-north-africa/egypt| title = Egypt from “Foreign and Commonwealth Office”|date=15. 8. 2008.| publisher = Foreign and Commonwealth Office -UK Ministry of Foreign Affairs| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080513223916/http://www.fco.gov.uk/en/about-the-fco/country-profiles/middle-east-north-africa/egypt| archivedate=13. 5. 2008.}}</ref><ref name="LOOKLEX Encyclopedia/Egypt/Religions&Peoples">{{cite web|url=http://lexicorient.com/e.o/egypt_4.htm|title=Egypt Religions & Peoples from “LOOKLEX Encyclopedia”|date=30. 9. 2008.|publisher=LookLex Ltd.|access-date=08. 04. 2009|archive-date=02. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181002193736/http://lexicorient.com/e.o/egypt_4.htm|url-status=dead}}</ref> Највећа религијска мањина су [[Копти]] који чине 9% од укупног броја становника. Остале религијске мањине су православни [[Грци]] и [[Јермени]], католички Грци и Јермени и [[Протестантизам|протестанти]]. На овом простору живели су [[Јевреји]], иако у малом броју, врло економски важни. Напустили су земљу после [[1956]]. када су оружане снаге [[Израел]]а, [[Француска|Француске]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] напале Египат. Почетком 80-их година исламски војници припадали су исламским групама и [[џихад]]у. Године 1992, почела је кампања оружаног насиља са центром у Каиру и Горњем Египту чији је циљ био основати владу стриктно засновану на исламском праву. Жртве овог насиља били су Копти, владини службеници и [[туризам|туристи]]. Организације за људска права установили су да египатска влада врши дискриминацију над Коптима. Закони који се тичу изградње цркава и отвореног практиковања вере су недавно ублажени, али велики грађевински радови на црквама још увек захтевају дозволу владе. === Језик === Службени језик у Египту је [[арапски језик|арапски]]. [[Египатски арапски|Египатска верзија арапског језика]] (''масри'') је доминантна у арапском свету захваљујући изузетном значају који Египат има у медијима и образовању на овом језику. Египатски арапски је усвојио елементе коптског египатског језика из пре-исламског времена, као и [[Турски језик|турског]], [[Француски језик|француског]] и [[Енглески језик|енглеског језика]]. [[Нубијци]] говоре старим [[Нубијски језик|нубијским језиком]]. [[Берберски језици|Берберски језик]] се употребљава у неколико насеља у оазама Западне пустиње. [[Хришћанство|Хришћани]] употребљавају [[коптски језик]] за служење [[литургије]]. Међу образованим Египћанима у употреби су енглески и француски језик. === Друштвена структура === У Египту становништво се од давнина бавило углавном [[пољопривреда|пољопривредом]]. Пре аграрне реформе сиромашни радници нису поседовали никакву земљу. Аграрном реформом ограничена је површина земље коју породица или појединац може поседовати, а те границе су још више смањене после [[1961]]. и [[1969]]. Ова ограничења су сломила политичку и друштвену моћ богатих земљопоседника. Упркос реформама, нижи слој опет је добио мало или чак није добио ништа од обрадиве земље. Као последица тога [[Миграција становништва|мигрирали]] су у [[град]]ове тражећи посао да би се прехранили. Већина их се запослила у индустрији која се убрзано развијала због владиних индустријализацијских програма од 1950—1960. Ипак многи су остали незапослени, тако да је велики број [[фармер]]а, градских радника и професионалаца мигрирало у [[Саудијска Арабија|Саудијску Арабију]], Либију и остале земље богате нафтом, тражећи посао и плату шест пута већу него што су у Египту могли зарадити. Миграције из села у градове и миграције у друге земље настављене су и 1990-их. Само 40% се бавило традиционалним занимањима ([[риболов]]ом, узгојем биљака и животиња), док је 2,5 милиона Египћана радило у иностранству. === Начин живота === [[Датотека:Cairo koshary.jpg|мини|200п|Кушари]] Постоје два главна [[друштвена класа|сталежа]]. У први спадају [[елита]] и образована западна висока и средња класа. Другој групи, која је знатно већа, припадају сиромашни фармери, градско становништво и радничка класа. Постоје огромне разлике у начину живота, навикама, исхрани, облачењу итд. Године 1970, влада је представила либералну економску политику познату као «отворена врата». Ова политика највише је одговарала првој групи, јер су се повезали са страним [[капитал]]ом и културом, док другој групи су знатно отежали живот, јер нису у стању да себи приуште оно што је представљено на телевизији, градским [[билборд]]има или у новинама. У прошлости жене из нижих сталежа радиле су у пољима са својим мужевима да би могли издржавати своју породицу, док су жене из високих сталежа остајале у кућама истичући да су њихови мужеви довољно богати да могу сами да издржавају породицу. Данас многе жене раде и због тога носе шалове око главе који подсећају да су оне и даље муслиманске жене иако раде ван куће. Најчешћа јела у Египатској кухињи су [[палачинка|палачинке]], [[кушари]] (паста са [[Црни лук|луком]] и разним [[трава]]ма) и свеже [[воће]] и [[поврће]]. [[Чај]] или [[кафа]] је обавезан додатак јелу. Богати Египћани једу и европска јела, посебно француске кухиње. == Привреда == [[Датотека:Bahariya-oasis.jpg|мини|Оаза Бахарија]] Кроз историју Египта главна привредна делатност је била [[пољопривреда]] упркос чињеници да је 95% земљишта под неплодним [[пустиња]]ма. Оно што највише успева на овим просторима је [[памук]], врло важан извор [[новац|новца]]. Прва модернија индустријска постројења појавила су се [[1930-е|1930-их]] година. Индустријализација је порасла 1960-их када је већина индустријских постројења доспело у државне руке. Крајем [[20. век]]а појавили су се и други важни извори новца од [[туризам|туризма]] и [[нафта|нафте]]. Упркос развоју привреде и друштвеном напретку, Египат је релативно сиромашна земља. [[Нафта]] је заузела прво место на списку најзначајнијих извозних производа. Велики дефицит у спољнотрговинској размени не може у потпуности да се покрије дознакама радника на привременом раду у иностранству, приходом од [[Суецки канал|Суецког канала]] и туризма, који је веома развијен. Он повећава терет спољног дуга земље, која има низак животни стандард и у којој демографски раст и даље представља кључни проблем. Укупан број радно активног становништва износи 24,72 милиона. 32% становништва се бави пољопривредом и риболовом. У секундарном сектору запослено је 17% становништва, а у терцијарном 51%.<ref name="The world factbook/Egypt/"/> Од [[1961]]. постоји [[Египатска трговинска унија]] која је под управом владе. Најбогатије земље Африке по извештају [[Светска банка|Светске банке]] из 2007. су: {| class="wikitable" style="margin:auto;" |- ! Држава ! [[Бруто национални производ]] |- | {{ЈАР}} | 363,704 милијарди [[Амерички долар|долара]] |- | {{застава|Египат}} | 218,912 милијарди долара |- | {{застава|Нигерија}} | 193,669 милијарди долара |- | {{застава|Алжир}} | 159,426 милијарди долара |- | colspan="2" style="text-align:center;"| ''Извор'': [http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP.pdf Извештај Светске банке о БНП по државама (2010)], ''World Development Indicators database'' (World Bank), 1. јул 2011. |} === Пољопривреда === [[Датотека:Egypt south of Cairo.jpg||250п|мини|Египатско село, јужно од Каира]] [[2008]]. ова грана привреде заједно са риболовом чинили су 13,4% [[бруто национални доходак|бруто националног дохотка]].<ref name="The world factbook/Egypt/"/> Пре [[industrijalizacija|индустријализације]], највише су се извозили пољопривредни производи, али тај број се знатно смањио после 1998. на само 6%. Најважнији пољопривредни производи су: [[памук]], [[житарице]], [[воће]] и [[поврће]], сточна храна. Површина обрадивог земљишта је знатно мала, али врло плодна. Заузима простор око делте и читаве долине Нила. [[Риболов]] је важна грана привреде. Велике количине [[рибе]] налази се у Нилу, Црвеном и Средоземном мору. Иако је почетком 20. века Египат могао да задовољи потребе становништва житарицама, данас 1/4 увози, као и велику количину [[месо|меса]] и [[млечни производи|млечних производа]], а извози воће, поврће, [[шећер]] и [[пиринач]]. === Индустрија и рударство === Индустријски производи ([[рударство|рударства]], [[производња|мануфактуре]] и [[грађевинарство|грађевинарства]]) чинили су 37,6% бруто националног дохотка 2008.<ref name="The world factbook/Egypt/"/> Основни производи су: [[текстил]], [[хемијска супстанца|хемикалије]], [[метал]]и, [[petrolej|петролејски]] производи. Нова економска политика довела је до оснивања приватних компанија за производњу [[аутомобил]]а, [[електроника|електронике]] и [[лек]]ова. Већина ових фабрика концентрисане су око два највећа центра, Каира и Александрије и у индустријској зони дуж Суецког канала. [[Нафта]] је најважнији производ и важан извор прихода. Влада је током 1980-их подстицала производњу [[природни гас|природног гаса]] у циљу снабдевања домаћих потрошача [[електрична енергија|енергијом]]. Природни гас почео се извозити 90-их година. Главна нафтна и гасна поља су у области Црвеног мора и Либијске пустиње. Египат је богат и [[fosfat|фосфатима]], [[со]]лима, [[камен]]ом и железном рудом. Египат поседује довољно енергије да задовољи потребе свих потрошача. Главни извори енергије су [[хидроелектрана|хидроелектране]] близу Асуана. Количине нафте и природног гаса такође задовољавају скоро већину потрошача. === Туризам === {{Главни чланак|Туризам у Египту}} [[Датотека:SharmView.jpg|Поглед на Црвено море из летовалишта [[Шарм ел Шеик]]|мини|200п]] Туризам је једна од најважнијих привредних грана и извора прихода египатске државе. За стране туристе најпривлачнији су локалитети из времена старог Египта близу Каира, Александрије, Гизе и Луксора. Луксор је почетна тачка за крстарења Нилом до Асуана и посету [[Долина краљева|Долини краљева]]. Најјужнија позната атракција Египта је храм [[Абу Симбел]] близу суданске границе. Најважније летовалиште је град [[Хургада]] на Црвеном мору. У последњих неколико година важно летовалиште је постао [[Шарм ел Шеик]] на јужном делу Синајског полуострва, популарно код [[роњење|ронилаца]]. Највећи број туриста на летовање долази из Италије, Немачке, Русије и других европских земаља. Египат је [[2007]]. посетило око 9,8 милиона туриста<ref>[http://www.marketresearch.com/product/display.asp?productid=1691769&g=1 Egypt Tourism Report Q1 2008], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>, и поред опасности представљају исламски фундаменталисти, који су од 1992. извели низ напада на стране туристе.<ref>{{en}}[http://www.usdivetravel.com/T-EgyptTerrorism.html CHRONOLOGY OF ATTACKS on TOURIST TARGETS IN EGYPT], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Најтежи напад се одиграо 23. јула 2005. када је од експлозије бомбе у Шарм ел Шеику погинуло 64 људи, а рањено 200. === Саобраћај === [[Датотека:Cairotraffic.jpg|мини|Густ саобраћај у Каиру]] Дужина железничких пруга износи 5.063 -{km}- и све су у државном власништву. Египатска железница је најстарија у целој Африци. Главни правци повезују Асуан и градове северно од Асуана са Александријом на обали Средоземног мора. Два [[ауто-пут]]а повезују Каиро са Александријом, а остали са [[Порт Саид]]ом, [[Суец]]ом и [[Фајум]]ом. Укупна дужина путева износи 75.820 -{km}-<ref name="The world factbook/Egypt/"/>. Већина путева налази се у долини и делти Нила. Тунел испод Суецког канала повезује централни Египат са Синајем. Речни путеви искориштени су углавном за [[транспорт]], и њима се транспортује 25% робе у Египту. Највећи промет је на Нилу. Дужина унутрашњих речних токова је 3.350&nbsp;km. Изузетно важна саобраћајница је [[Суецки канал]] дуг 161&nbsp;km, који повезује [[Средоземно море|Средоземно]] и [[Црвено море]]. Кроз њега могу да плове бродови до 150.000 [[БРТ]]. Највећа поморска [[лука]] је Александрија, а нешто мање су Порт Саид и Суец. Постоје редовни летови из Александрије и Каира до великих светских центара. У [[Египат ер]]у, државној авио-компанији, постоје редовни домаћи и страни летови. Египат има 88 [[aerodrom|аеродрома]], од којих три међународна који се налазе у [[Аеродром Каиро|Каиру]], [[Аеродром Александрија|Александрији]] и [[Аеродром Луксор|Луксору]]. == Култура == {{main|Египатска култура}} [[Датотека:LibraryAlexandria1-Omar.jpg|мини|[[Библиотека Александрина]] основана у славу древне спаљене [[Александријска библиотека|Александријске библиотеке]]|200п]] [[Датотека:Lure of Mother Egypt NGM-v31-p272.jpg|мини|лево|315п|''Зов мајке Египта'', илустрација из часописа „Нешнел џиографик“ из 1917.]] Египатска култура баштини 5.000 година писане историје. Стари Египат је био једна од најстаријих цивилизација и током миленијума, Египат је задржа изванредно комплексну и јаку културу која је утицала на касније културе Европе, Блиског истока и других афричких држава. После периода фараона, Египат је дошао под утицај [[хеленистичка ера|хеленске]], [[хришћанство|хришћанске]] и [[ислам]]ске културе. Данас многи аспекти египатске древне културе постоје у интеракцији са новим елементима, укључујући и утицај западне културе, која и сама има корене у старом Египту. Главни град, Египта, Каиро, је највећи град Африке и вековима је био чувен као центар образовања, културе и трговине. Египат има највећи број добитника [[Нобелова награда|Нобелове награде]] у Африци и арапском свету. Књижевник [[Нагиб Махфуз]] је добитник [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде за књижевност]] [[1988]]. године. Нобелову награду су добили египатско-амерички физичар [[Ахмед Зеваил]], политичари [[Анвар ел Садат]] и [[Мухамед ел Барадеи]]. Неки египатски политичари су или су били на челу важних међународних организација, попут [[Бутрос Бутрос-Гали|Бутроса Галија]] који је био [[генерални секретар Организације уједињених нација|генерални секретар Уједињених нација]] и [[Мухамед ел Барадеи|Мухамеда ел Барадеја]] који је председник [[Међународна организација за нуклеарну енергију|Међународне организације за нуклеарну енергију]]. === Уметност === [[Датотека:Prisse papyrus.jpg|мини|Старо египатско писмо на [[папирус]]у]] Египат је дуго био центар [[арапска књижевност|арапске]] и [[исламска књижевност|исламске књижевности]], [[архитектура|архитектуре]] и [[примењена уметност|примењене уметности]]. У модерном периоду многи елементи европског стила се могу препознати у египатском културном животу. Арапске приповетке појавиле су се у Египту крајем 19. и почетком [[20. век]]а. Роман Зејнаб, египатског писца [[Мухамед Хусеин Хаукала|Мухамеда Хусеина Хејкала]], сматра се првим арапским романом. Истакнута личност је [[Нагиб Махфуз]], добитник [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде за књижевност]]. Исламска традиција забрањивала је представљање људи и животиња у уметности. Као резултат тога у основи исламске уметности су [[kaligrafija|калиграфија]] и апстрактне арабеске. У ери Фатимида и Мамелука изграђени су многи архитектонски споменици који сведоче о том добу. {| class="wikitable" style="float:left;" |- style="background:#ddd;" | colspan="8" style="text-align:center;"| '''Филмска продукција у Египту'''<ref>{{Cite web|url=https://www.worldfilmproduction.com/ |title=Светска филмска продукција |accessdate=5. 3. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180306082510/https://www.worldfilmproduction.com/ |archive-date=6. 3. 2018 |url-status=dead }}</ref> |- style="background:#efefef; text-align:center;" ! Година ! Број |- style="text-align:center;" | 1975 | 49 |- style="text-align:center;" | 1985 | 75 |- style="text-align:center;" | 1995 | 13 |- style="text-align:center;" | 2005 | 23 |} Египатска традиционална музика је мешавина египатских, арапских, афричких и западних утицаја. Стари Египћани су још пре 4000 година свирали харфе, фруле и два домаћа инструмента: [[Неј (музички инструмент)|неј]] и [[Уд (музички инструмент)|уд]]. Музика је почела да се записује у 7. веку када је Египат постао део муслиманског света. Од тада па до данас, египатска музика се заснива на певању и удараљкама. Од 1970-их поп музика је веома слушана међу бројном младом популацијом Египта. Најпопуларнији египатски певач је [[Амр Дијаб]]. Није сасвим извесно да ли је [[трбушни плес]] потекао из Египта, али се данас Египат сматра центром ове врсте уметности. Прва модерна арапска позоришна представа изведена је у Каиру [[1870]]. [[Филм]] се у Египту појавио 1930-их, и од тада је у сталном успону<ref name="siscie">[http://www.sis.gov.eg/Story/99697?lang=en-us Egyptian State Information Service (SIS) - Cinema In Egypt]</ref>. Каиро се сматра „Холивудом Средњег истока“ у коме се сваке године одржава [[Међународни филмски фестивал у Каиру|Међународни филмски фестивал]]. Египатска филмска индустрија се сматра највећом у арапском свету<ref name="siscie"/>. У [[Египатски музеј у Каиру|Египатском музеју у Каиру]] налази се највећа светска колекција древне египатске уметности, укључујући и блага из гробнице [[фараон]]а [[Тутанкамон]]а. У Музеју исламске уметности у Каиру, чува се богата колекција [[грнчарство|грнчарије]], [[дрворез]]а и осталих дела исламске уметности. Египатска Народна библиотека садржи највеће збирке арапских [[рукописна књига|рукописа]]. === Уметност и природа === Древни египатски мајстори, своју инспирацију су великим делом налазили у природи која их је окруживала. За сва времена забележили су пикторалност њима познатих биљака, животиња и птица и подарили им функционалност. Веровало се да одабрани призори имају способност да преносе истинску и животну снагу коју приказују - од бубе скарабеја до рибе нилске тилапије, за коју се веровало да има способност самообнављања, па све до животиња и биљака које су нуђене као храна душама мртвих. Гуске, приказане на славном обојеном фризу из Меидума, биле су симбол бога земље Геба, али и Амона. Својство Нила да даје живот приказано је трском за израду папируса и лотосовим цветом, хералдичким симболима Горњег и Доњег Египта.<ref>{{Cite book|last=Флечер| first = Џоун| title = Древни Египат| publisher = Побједа| location = Подгорица|isbn=978-86-309-0310-6|pages=бр. 33| accessdate=1. 2. 2018}}</ref> ==== Светска баштина ==== На листи [[Светска баштина|Светске баштине]] Унеска налазе се: комплекс [[Абу Мена]], остаци древне [[Теба (Египат)|Тебе]], исламске четврти старог Каира, [[Мемфис (Египат)|Мемфис]], нубијски споменици од [[Абу Симбел]]а до [[File (Египат)|Фила]], [[Манастир Свете Катарине на Синају|Манастир Свете Катарине]] са околином и [[Долина китова]].<ref>[http://www.thesalmons.org/lynn/wh-egypt.html -{World Heritage Sites in Egypt}-], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> === Празници === Египатски религијски празници се рачунају према [[Лунарни календар|лунарном календару]] ([[Рамазански бајрам]], [[Курбан-бајрам]], [[Маулид ал Наби]]). Исламски календар је краћи од грегоријанског календара, а постоји 11 верских празника у току године. Рамазански обичаји се поштују, иако многи млади модификују неке обичаје, као време починка. [[Ramazan|Рамазан]] је важно време за друштвене контакте и заједничке прославе муслимана. [[Маулид]] ([[Арапски језик|ар.]] рођење) је мешавина вашара и верског празника којим се прославља рођендан пророка [[Мухамед]]а (Маулид ал Наби), или неког другог светог човека муслиманске или коптске вере. Празновање Мулида се обавља уз пуно хране, јавних приредби и церемонија. ==== Најважнији празници ==== {{hidden | css = border:1px blue; | headercss = background: #ccccff; font-size: 110%; | contentcss = text-align: left; color:green; | header = Национални празници и манифестације Египта | content = * [[Ејд ал Фитр]] (мали Бајрам), тродневна прослава којом се обележава крај Рамадана ; * [[Ејд ел Кебир]] (велики Бајрам), који обележава период [[Хаџ]]а, или ходочасништва у [[Мека|Меку]] ; * 1. јануар : Нова година (нерадни дан само за банке) ; * 7. јануар : Коптски [[Божић]] ; * јануар : маратон од Луксора до Гизе - празник пролећа ; * 22. фебруар : Дан јединства ; * Шам ен Несим („удисати ваздух“), египатски празник који потиче из фараонског доба, први понедељак после коптског Ускрса, славе га сви Египћани (муслимани и копти) ; * 25. април : Синајска годишњица (ослобођење од израелске окупације) ; * 1. мај : [[Празник рада]] ; * 18. јун : Дан Републике ; * 23. јул : Државни празник, слави се 4 дана, годишњица револуције ; * 6. октобар : Празник оружаних снага, обележавање победе над Израелом 1973. ; * 24. октобар : Празник Суеца ; * октобар : [[Рели фараона]] ; * октобар и фебруар : фестивал културе у Абу Симбелу ; * новембар : комеморација открића фараонских гробница ; * 23. децембар : Празник победе | bg1 = #ccccff}} === Образовање === Године 975, основан је [[Универзитет Ал Азхар]], водећа институција у изучавању виших исламских наука. Почива на мрежи религиозних школа паралелних државном систему. Универзитет у Каиру, основан [[1908]], такође је водећа институција вишег образовања. Постоји још 17 државних универзитета, у Каиру, [[Асуан]]у, [[Минуфија|Минуфији]], [[Александрија|Александрији]], [[Мансура|Мансури]], [[Банха|Банхи]], [[Хелуан]]у, Загазигу и [[Танта|Танти]]. Поред државних, постоји још 28 приватних универзитета и факултета. Брз раст популације озбиљно је оптеретио систем образовања. Учионице су од [[основна школа|основних школа]] до универзитета препуне, а школама недостаје радни материјал за адекватно [[образовање]]. Много деце похађа школу нередовно или је уопште не похађа зато што мора да ради. Према процени из [[2005]]. 71,4% укупног становништва је писмено то јест, 83% мушкараца и 59,4% жена.<ref name="The world factbook/Egypt/"/> == Спорт == [[Датотека:Crowd_in_Cairo_Stadium.jpg|мини|[[Међународни стадион Каиро]] за време [[Куп афричких нација 2006.|Купа афричких нација 2006.]]]] [[Фудбал]] је најпопуларнији спорт у Египту, а клубови [[Ал-Ахли]] и [[Ел Замалек]] су два најпопуларнија тима у земљи. Држава је била домаћин 4 [[Афрички куп нација|Купа афричких нација]], а освојила је 7 првенстава (1957, 1959, 1986, 1998, 2006, 2008. и 2010) и најуспешнија је на континенту. [[Рукометна репрезентација Египта]] је освојила 5 [[Афричко првенство у рукомету|Афричких првенстава]] и прва је неевропска репрезентација која је стигла до полуфинала [[Светско првенство у рукомету|Светског првенства у рукомету]] (2001. у Француској) [[Мухамед Табер-паша]], некадашњи председник [[Египатски олимпијски комитет|Египатског олимпијског комитета]], предложио је одржавање [[Медитеранске игре|Медитеранских игара]] у Египту. Прве Медитеранске игре одржане су [[1951]]. године у [[Александрија|Александрији]]. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv| last=Флечер| first = Џоун| title = Древни Египат| publisher = Побједа| location = Подгорица|isbn=978-86-309-0310-6|pages=бр. 33| accessdate=1. 2. 2018}} * {{Cite book| ref=harv| last=Daly| first = M. W.| last2=Petry| first2 = Carl F.| title = The Cambridge History of Egypt| url = https://books.google.com/books?id=8ByQvxi980sC|year=1998| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47211-1|pages=5}} * „Земље и народи свијета”, Руде Петровић; Просвјета, Загреб 1975. * Мала енциклопедија, бр.2; Просвета Београд * Географија свијета, књига 3; Жаверије Стазић, проф.; Фрањо Станић, проф.; Руде Петровић, проф. == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Egypt | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Египат | wikinews = Египат }} * [http://www.egypt.gov.eg/ Влада Египта] {{Wayback|url=http://www.egypt.gov.eg/ |date=20081011120540 }} {{ar}} * [http://www.egypt.travel/ Министартво туризма Египта] {{Wayback|url=http://www.egypt.travel/ |date=20120503222352 }} {{Азија}} {{Африка}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Египат| ]] [[Категорија:Државе у Африци]] ibqqpzwi3dtx6rp5fvt7u9307p4mkhz 0 925 25121373 24983419 2022-07-24T17:27:44Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Закључано-анон}} {{Друге употребе}} {{Преусмери|Арбанија|насеље у Хрватској|Арбанија (Трогир)}} {{Инфокутија држава | име државе = Република Албанија | изворно име државе = {{native name|sq|Republika e Shqipërisë}} | име генитив = Албаније | положај = Europe-Albania.svg | застава = Flag of Albania.svg | грб = Albania state emblem.svg | мото = -{Ти Албанијо, дај ми част, дај ми албанско име}-<br />{{small|({{јез-алб|Ti Shqipëri, më jep nder, më jep emrin Shqipëtar}})}} | химна = -{[[Химна застави]]}-<br />{{small|({{јез-алб|Himni i Flamurit}})}} [[Датотека:Hymni i Flamurit instrumental.ogg|центар]] | службени језик = [[Албански језик|албански]] | главни град = [[Датотека:Stema e Bashkisë Tiranë.svg|16п]] [[Тирана]] | latd=41 | latm = 20 | latNS = N | longd = 19 | longm = 48 | longEW = E | тип владавине = [[Унитарна држава|Унитарна]] [[парламентарни систем|парламентарна]] [[република|уставна република]] | титула владара = [[Председник Албаније|Председник]] | титула владара1 = [[Председник Владе Албаније|Премијер]] | име владара = [[Бајрам Бегај]] | име владара1 = [[Еди Рама]] | независност тип = [[Независност]] | независност коментар = од [[Османско царство|Османског царства]] | приступница догађај1 = датум | приступница датум1 = [[28. новембар]] [[1912]]. | површина поредак = 140 | површина = 28748 | воде = 4,7 | становништво поредак = 137 | становништво = 2.845.955 | извор_становништво = | година пописа = 2020 | попис становништва = 2.821.977<ref>{{Cite web|url=http://www.instat.gov.al/media/177354/main_results__population_and_housing_census_2011.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20170808015849/http://www.instat.gov.al/media/177354/main_results__population_and_housing_census_2011.pdf|archive-date=8. 8. 2017|title=Национална агенција за статистику}}</ref> | година пописа2 = 2011 | густина становништва = 134 | густина поредак = 63. | БДП година = 2008 | БДП = $21,160 милијарди | БДП поредак = 112. | БДП по глави становника = $6.649 | БДП поредак по глави становника = 100. | валута = [[Албански лек|Лек]] | код валуте = ALL | временска зона = [[UTC+1|+1]] (-{[[Средњоевропско време|CET]]}-)<br />UTC [[UTC+2|+2]] (-{[[Средњоевропско летње време|CEST]]}-) | домен = [[.al]] | позивни број = 355 | коментар = |титула владара2=[[Кувенди Албаније|Председник Кувендија]]|име владара2=[[Линдита Никола]]}} '''Албанија''' ({{јез-алб|Shqipëria}}), званично '''Република Албанија''' ({{јез-алб|Republika e Shqipërisë}}),<ref>{{cite web|url=https://archive.org/details/fialuurivoghels00junggoog|title=Fialuur i voghel scc...p e ltinisct mle...un prei P. Jak Junkut t' Scocniis ...|first=|last=Giacomo Jungg|date=1. 1. 1895|publisher=N'Sckoder t' Scc...pniis|accessdate=23. 7. 2016|via=Internet Archive}}</ref> држава је у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]], која излази на [[Јадранско море|Јадранско]] и [[Јонско море]]. Граничи се са [[Црна Гора|Црном Гором]] на северозападу, [[Србија|Србијом]] на североистоку, [[Северна Македонија|Северном Македонијом]] на истоку и [[Грчка|Грчком]] на југу и југоистоку. [[Географија Албаније|Географски]], земља има различите [[клима]]тске, [[Геологија|геолошке]], [[Хидрологија|хидролошке]] и [[Геоморфологија|морфолошке]] услове, дефинисане на површини од 28.748&nbsp;km². Поседује изузетну разноврсност са [[Предео|пејзажом]], од планина са снегом на [[Проклетије|Проклетијама]], [[Кораб]]у, Скандербегу, [[Пинд]]у и Цераунију до врућих и сунчаних обала албанског Јадрана и Јонског мора дуж [[Средоземље|Средоземног мора]]. [[Историја Албаније|Историјски]], подручје Албаније је било насељено разним [[Илири|илирским]], [[Трачани|трачанским]] и [[Старогрчки језик|старогрчким]] племенима, као и неколико грчких колонија које су успостављене на илирској обали. Подручје је анексирано у 3. веку од стране [[Римске провинције|Римљана]] и постало саставни дио римских провинција [[Далмација (римска провинција)|Далмације]], [[Македонија (провинција)|Македоније]] и [[Илирик]]а. Аутономна Кнежевина Арбер настала је 1190. године, коју је основао [[архонт]] Прогон у [[Кроја|Кроји]], у оквиру [[Византијско царство|Византијског царства]]. Крајем тринаестог века, [[Карло I Анжујски]] је освојио албанске територије од Византинаца и успоставио средњовековно Краљевство Албаније, које се на свом максималном проширењу протезало од [[Драч]]а дуж обале до [[Бутринт]]а на југу. Средином 15. века освајају га [[Османско царство|Османлије]]. Модерна национална држава Албанија [[Декларација о независности Албаније|настала]] је 1912. након пораза Османлија у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]].<ref name="cia">{{Cite book|chapter-url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/al.html|publisher=Central Intelligence Agency|title=[[The World Factbook]]|chapter=Albania|accessdate=21. 6. 2013|archive-date=24. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181224211117/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/al.html|url-status=dead}}</ref> Модерна [[Краљевина Албанија (1928—1939)|Краљевина Албанија]] је била нападнута од стране [[Италија|Италије]] 1939, која је формирала [[Краљевина Албанија (1939—1943)|Велику Албанију]], пре него што је 1943. постала [[Краљевина Албанија (1943—1944)|марионетска држава нацистичке Немачке]].<ref>{{Cite web|url=https://books.google.com/books?id=t7KNgpZRnM8C&pg=PA181#v=onepage&q=Albania%20nazi%20protectorate |title=Invoking Humanity: War, Law and Global Order |last=Zolo |first=D. |publisher=Continuum International Publishing Group |publication-date=27. 8. 2002|via=Google Books|pages=180}}</ref> Након пораза нацистичке Немачке, под водством [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]] и [[Комунистичка партија Албаније|Комунистичке партије]] основана је [[комунистичка држава]] под називом [[Народна Република Албанија|Народна Социјалистичка Република Албанија]]. Земља је доживела широке друштвене и политичке трансформације у доба комунизма, као и изолацију од великог дела међународне заједнице. Након [[Револуције 1989.|Револуције 1991.]] Социјалистичка Република је [[Пад комунизма у Албанији|распуштена]] и основана је четврта Република Албанија. Политички, земља је [[Унитарна држава|унитарна]] [[Парламентарни систем|парламентарна]] [[Република|уставна република]] и [[земља у развоју]] са економијом вишег средњег дохотка у којој доминира терцијарни сектор, а затим секундарни и примарни сектор.<ref>{{cite web|url=http://data.worldbank.org/country/albania/|title=The world bank|publisher=World Bank|accessdate=13. 9. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140921063450/http://data.worldbank.org/country/albania|archive-date=21. 9. 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Прошла је кроз процес транзиције, након [[Пад комунизма у Албанији|завршетка комунизма]] 1990, из централизоване у тржишну економију.<ref>Reports: Poverty Decreases In Albania After Years Of Growth. Dow Jones Newswires, 201-938-5500 201-938-5500 201-938-5500.[http://www.nasdaq.com/aspx/stock-market-news-story.aspx?storyid=200904231403dowjonesdjonline000935&title=reports-poverty-decreases-in-albania-after-years-of-growth Nasdaq.com]</ref><ref>Albania plans to build three hydropower plants. People's Daily</ref><ref>Strong GDP growth reduces poverty in Albania-study. [[Reuters]].[https://www.forbes.com/feeds/afx/2009/04/23/afx6330798.html Forbes.com] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20120117160122/http://www.forbes.com/feeds/afx/2009/04/23/afx6330798.html |date=17. 1. 2012 }}</ref> Она такође пружа универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање својим грађанима. Земља је чланица [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[Светска банка|Светске банке]], [[Унеско|Унеска]], [[НАТО]], [[Светска трговинска организација|СТО]], [[Савет Европе|Савета Европе]], [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС]] и [[Организација исламске сарадње|ОИС]]. Такође је званични кандидат за чланство у [[Европска унија|Европској унији]].<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8023127.stm |accessdate=29. 4. 2009 |publisher=BBC News |title=Albania applies for EU membership |date=28. 4. 2009 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090430184517/http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8023127.stm |archivedate=30. 4. 2009 |url-status=live |df=dmy }}</ref> Поред тога, она је један од оснивача [[Енергетска заједница|Енергетске заједнице]], укључујући [[Организација за црноморску економску сарадњу|Организацију за црноморске економске сарадње]] и [[Унија за Медитеран|Унију за Медитеран]]. == Етимологија == ''Албанија'' вероватно долази од античког [[Праиндоевропски језик|праиндоевропског]] корена ''-{*albho}-'', што значи „бело“. Од овог корена можда потиче и име ''[[Албион]]'', старо име за [[Велика Британија (острво)|Британију]] (и данас је надимак за [[Енглеска|Енглеску]] ''[[Горди Албион]]''). Алтернативно порекло може бити исто као и за име [[Алпи]], али етимологија овог назива није дефинитивно утврђена. Први пут се реч ''-{Albanoi}-'' појављује као име илирског племена у данашњој северној-централној Албанији, [[130]]. године у [[Клаудије Птолемеј|Птолемејевом]] раду. ''[[Албанополис]] од [[Албани|Албана]]'' (''-{Albanopolis of the Albani}-'') је место које се налази на Птолемејевој мапи, и на древном породичном епитафу у [[Шкупи]]ју, који се идентификује са Згердеш (''-{Zgërdhesh}-'') брдском тврђавом близу [[Кроја|Крује]] у северној Албанији. Арбанон је вероватније име округа — могуће је да се ради о равници Мат — него име одређеног места. Индикација покрета са виших надморских висина у много ранијем периоду је детектована у дистрибуцији географских имена која се завршавају са ''-еш'' које изгледа да је проистекло из латинског ''-енизис'' или ''-езис'', између Шкумбина и Мата, са концентрацијом између Елбасана и Крује. Термин Албанои се можда полако ширио на друга илирска племена док његова употреба није постала уобичајена међу свим Албанцима. Судећи према албанском научнику [[Фаик беј Коница|Фаика беј Конице]] (''-{Faïk bey Konitza}-''), израз „Албанија“ није у потпуности заменио „Илирију“ до краја четрнаестог века. Реч „Алба“ или „Арба“ је изгледа повезана са градом Арба (данас [[Раб (град)|Раб]], Хрватска), који је у преисторијским периодима био насељен полу-илирским Либурнијцима, први пут поменутим [[360. п. н. е.]]<ref>The Illyrians by J. J. Wilkes. {{page|year=1992|isbn=978-0-631-19807-9|pages=279}},"We cannot be certain that the Arbanon of Anna Comnena is the same as Albanopolis of the Albani, a place located on the map of Ptolemy (3.12)"</ref> Око хиљаду година касније, неки византијски писци су користили изразе „Албанон„ и „Арбанон“ да означе регион Крује. У 13. веку, имена „Албанија“ и „Албанежани“ (“''-{Albanenses}-''“) су означавала целу земљу и све становништво како је показано у радовима многих старих албанских писаца, као што су Буди, Бланко и Богдано. Први пут се чуло за Албанце у њиховој земљи као за Арбаните од Арбанона у списима [[Ана Комнина|Ане Комнине]] (''-{Alexiad 4}-'') о невољама које су у региону узроковали [[Нормани]] током владавине њеног оца, Алексеја I Комнина (1081—1118). У ''Историји'' написаној 1079—1080, византијски историчар [[Михаило Аталијат]] је дао назнаке о Албаноима који су узели удела у побуни против [[Константинопољ]]а [[1043]], и о Арбанитаима као поданицима војводе [[Дирахијум]]а. Итало-Албанци и албанске мањине које су још присутне у Грчкој су кроз историју биле познате под различитим именима: ''-{Arbënuer'', ''Arbënor'', ''Arbëneshë'', ''Arbreshë}-''.<ref>[http://www.pinocacozza.it/ Pinocacozza.it {{sq}}] {{it icon}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.radio-arberesh.eu/|title=Radio-Arberesh.eu|author=Casanova|publisher=Radio-Arberesh|accessdate=13. 9. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20100402063902/http://www.radio-arberesh.eu/|archive-date=02. 04. 2010|url-status=dead}}</ref> Готово да нема сумње да је корен ''алб-'' или ''арб-'' старији од ''шћип-'' (''-{shqip-}-''), од којег потиче данашње име државе — Шћиперија (''-{Shqipëria}-''), име које се појављује само у време турских инвазија. Албанско име земље, Шћиперија, настало је од глагола "shqipoj" (срп. говорити разговетно, разумно).<ref name="automatski generisano1">[http://www.albaner.net/Librat/Gjuha%20shqipe.pdf GKG.NET | Domain Registrar | Website Development | Web Hosting<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> Тврдња да назив „Шћиперија“ (''-{Shqipëria/Shqipëri}-'') значи „земља орлова“ (орао- алб. shqiponjë, shqiponja) представља популарну интерпретацију имена и нема никакво научно објашњење.<ref>{{cite web|url=http://mirror.undp.org/albania/download/pdf/albanian.pdf|title=The Albanian Language|last=Lloshi|first=Xhevat|publisher=United Nations Development Programme|accessdate=9. 11. 2010|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110709114947/http://mirror.undp.org/albania/download/pdf/albanian.pdf|archivedate=9. 7. 2011|df=dmy-all}}</ref> == Географија == {{Главни чланак|Географија Албаније}} === Положај === [[Датотека:2013-10-05 Valbona, Albania 8265.jpg|мини|десно|[[Проклетије]] су део [[Динарске планине|Динарских планина]]]] Албанија је дефинисана на површини од 28.748&nbsp;km² и налази се на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] у [[Јужна Европа|јужној]] и [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]]. Граничи се са [[Црна Гора|Црном Гором]] на северозападу, [[Србија|Србијом]] на североистоку, [[Република Македонија|Републиком Македонијом]] на истоку и [[Грчка|Грчком]] на југоистоку и југу.<ref name="Albania pdf">{{cite web|last=Eftimi|first=R.|url=http://aguas.igme.es/igme/publica/tiac-02/ALBANIA-I.pdf|title=Some Considerations on Seawater-freshwater Relationship in Albanian Coastal Area|publisher=ITA Consult}}</ref> Њена обала је усмерена на [[Јадранско море]] на северозападу и [[Јонско море]] на југозападу у [[Средоземно море|Средоземном мору]]. Земља се налази углавном између географских ширина 42° и 39° и дужине 21° и 19°. Најсевернија тачка је Вермош на 42° 35' 34" северне географске ширине; најјужнија је Кониспољ на 39° 40' 0" северне географске ширине; најзападнија тачка је острво Сазан на 19° 16' 50" источне географске дужине, а најисточнија је Врбник на 21° 1' 26" источне географске дужине.<ref>{{cite web|url=http://www.instat.gov.al/graphics/doc/downloads/publikime/Tregues%20sipas%20qarqeve2006.pdf |title=Tregues Sipas Qarqeve Indicators by Prefectures |accessdate=12. 11. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110724163040/http://www.instat.gov.al/graphics/doc/downloads/publikime/Tregues%20sipas%20qarqeve2006.pdf |archivedate=24. 7. 2011 |df=dmy-all }}</ref> Највиша тачка земље је планина [[Кораб]] на 2.764 метра изнад Јадрана. Најнижа тачка је Јадранско море на 0 m. Удаљеност од истока до запада је само 148&nbsp;km, док је од севера до југа око 340&nbsp;km. [[Датотека:Gjipe beach, Albania.JPG|мини|лево|Ђип се налази на ушћу [[Јадранско море|Јадранског]] и [[Јонско море|Јонског мора]]]] За малу земљу, већи део Албаније се уздиже у планине и брда која се протежу у различитим смеровима дуж целе земље. Најраспрострањенији планински ланци су [[Проклетије]] на северу, [[Кораб|планине Кораб]] на истоку, [[Пинд|планине Пинд]] на југоистоку, планине Цераунијан на југозападу и планине Скандербег у центру. Једна од најзначајнијих карактеристика земље је присуство бројних значајних језера. [[Скадарско језеро]] је највеће језеро у јужној Европи и налази се на северозападу.<ref>{{cite web|last=Bolevich|first=Maria|title=Largest lake in southern Europe under threat from "eco-resort"|url=https://www.newscientist.com/article/2116873-largest-lake-in-southern-europe-under-threat-from-eco-resort/|website=newscientist.com|language=English|date=3. 1. 2017}}</ref> На југоистоку се уздиже [[Охридско језеро]] које је једно од најстаријих континуирано постојећих језера на свету.<ref>{{cite web|title=Natural and Cultural Heritage of the Ohrid region|url=http://whc.unesco.org/en/list/99|website=whc.unesco.org|pages=UNESCO|language=English|quote=Situated on the shores of Lake Ohrid, the town of Ohrid is one of the oldest human settlements in Europe; Lake Ohrid is a superlative natural phenomenon, providing refuge for numerous endemic and relict freshwater species of flora and fauna dating from the tertiary period. As a deep and ancient lake of tectonic origin, Lake Ohrid has existed continuously for approximately two to three million years.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.investinmacedonia.com/page.aspx?language=&page=O25QDpgVFLj9Bfg/vkoGyw==|title=Lake Ohrid; Invest in Macedonia – Agency for Foreign Investments of the Republic of Macedonia|author=|date=|website=InvestInMacedonia.com|accessdate=3. 6. 2017|url-status=dead|archiveurl=https://archive.is/20080914032610/http://www.investinmacedonia.com/page.aspx?language=&page=O25QDpgVFLj9Bfg/vkoGyw==|archivedate=14. 9. 2008|df=dmy-all}}</ref> Још јужније простиру се [[Преспанско језеро|Велико]] и [[Мало Преспанско језеро]] које спадају у највише позиционирана језера на Балкану. Реке настају углавном на истоку Албаније и испуштају се у Јадранско море на западу. Најдужа река у земљи, мерена од ушћа до извора, вероватно је [[Дрим]] који почиње на ушћу своја два извора, [[Црни Дрим|Црног]] и [[Бели Дрим|Белог Дрима]]. Иако је посебно забрињавајуће, [[Војуша]] представља један од последњих недирнутих великих речних система у Европи. === Геологија и рељеф === [[Датотека:Karavasta.jpg|мини|лево|[[Караваста лагуна]] у западним низијама]] [[Датотека:Albania map-en.svg|мини|350п|Топографска мапа Албаније]] Планинско подручје заузима око 70% површине Албаније. Остатак чине [[Алувијална раван|алувијалне равни]], које сезонски примају падавине, тако да пролазе кроз сушни и плављени период. Већи део земљишта у равницама је лошег квалитета. Уместо да нуде олакшање од тешког планинског терена у унутрашњости, равнице су често нељубазне као и планине. Добра земља и редовне, поудане падавине могу се наћи у речним долинама планинских река и у области језера, дуж источне границе државе, као и у уском опсегу благо плоднијег земљишта између приморских равница и унутрашњих планина. На крајњем северу, Албански Алпи<ref>{{Cite book|title=Fjalor enciklopedik shqiptar: N-Zh dhe një shtojcë|url=https://books.google.com/books?id=Dkc5AQAAIAAJ|year=2009|publisher=Akademia e Shkencave e Shqipërisë|quote=1953 dalloi tri krahina të mëdha natyrore: Alpet Shqiptare, Shqipërinë e Brendshme dhe Shqipërinë Bregdetare, ndërsa prof. P. Geço (shih) në v. 1963 dalloi katër krahina të mëdha: Alpet Shqiptare, Krahina Malore Qendrore, Krahina Malore ...|pages=}}</ref> су планине у Албанији које представљају продужетак Проклетија или конкретније црногорског кречњачког платоа.<ref>[http://dictionary.reference.com/browse/Dinaric%20Alps Profile], dictionary.reference.com; accessed 25 August 2015.</ref> Реке у овом делу имају стрме падине и дубоке, али обрадиве спратовне долине. Генерално непловне, реке више ометају него што омогућавају кретање у овом региону. Путеви су ретки и сиромашни. У недостатку интерних комуникација и спољашњих контаката, [[Племенска организација на Балканском полуострву|племенска друштва]] цветала су у овим периодима вековима. Тек после Другог светског рата учињени су напори да се људи из разних области уједине у јединствени албански национални живот. Низак приобални појас простире се од северне границе државе па на југу до околине [[Валона|Валоне]], на укупној дужини од 476&nbsp;km.<ref name="automatski generisano2">{{cite web|last=Eftimi|first=R.|url=http://aguas.igme.es/igme/publica/tiac-02/ALBANIA-I.pdf|title=SOME CONSIDERATIONS ON SEAWATER-FRESHWATER RELATIONSHIP IN ALBANIAN COASTAL AREA|publisher=ITA Consult}}</ref> У просеку, задире мање од 16&nbsp;km у копно, али је у области [[Елбасан]]а, у централној Албанији, приобални појас широк око 50&nbsp;km. У свом природном стању, обалски појас карактерише прочишћена вегетација, која варира од оскудне до густе. Постоје велике површине под мочварама и других еродираних, пустињских предела. У пределима где надморска висина благо расте — у подножју централних висоравни — земљиште је врло обрадиво. Оно се наводњава у свим областима у којима је то могуће. Источно од низија простиру се централне висоравни, зване [[Чемерника]] - област углавном умерених висина, између 305 и 915 m надморске висине, са неколико тачака вишим од 1.520 m. Померања тла на западном рубу централних висоравни изазива честе, а повремено и јаке [[земљотрес]]е. Планине источно од појаса серпентинита су највише у Албанији, са преко 2.754 m надморске висине у венцу планине [[Кораб]].<ref name="peaklist">[http://peaklist.org/WWlists/ultras/EuroCoreP1500m.html "Europe Ultra-Prominences"]. Peaklist.org. Приступљено 2013-02-16.</ref> Заједно са Проклетијама и појасом серпентинита, источне висоравни су неравније и недоступније од било код другог дела [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. === Воде === [[Датотека:Albanian Rivers.png|мини|лево|Речни сливови у Албанији]] Све реке у Албанији припадају сливу Јадранског мора, а највећи речни сливови на тлу Албаније су слив [[Дрим]]а, [[Вјоса|Војуше]], [[Семени]], [[Шкумба|Шкумбе]] и слив реке [[Маћа|Маће]]. Готово све падавине које се излуче на тлу Албаније одлазе у реке које одводе воду до мора, без напуштања земље. На северу, само један мали поток напушта Албанију. На југу, још мањи поточић одводи воду у Грчку. Због топографске поделе територије на истоку Албаније са својим суседима, велика количина воде из других земаља протиче кроз Албанију. Велики део слива [[Бели Дрим|Белог Дрима]] смештен је у [[Метохија|Метохији]] и пролази североисточном границом Албаније.<ref>http://www.ammk-rks.net/repository/docs/Resurset_ujore_te_Kosoves.pdf</ref> Три језера на истоку, које Албанија дели са својим суседима, као и реке које утичу у њих, отичу у [[Црни Дрим]]. Подела слива на југу је таква да он продире 75&nbsp;km на територију Грчке у једном тренутку. Неке приоке реке [[Вјоса|Вјосе]] извиру у овом региону. Са изузетком Црног Дрима, који тече североисточне границе, а потом скреће на запад према мору,<ref>Јован Цвијић, Основи за географију и геологију Македоније и Старе Србије -{III}-, Посебна издања СА, 1919, -{XIX}- стр. 719-720 и 725-726;</ref><ref>Митко Панов, Географија на СР Македонија, -{I}-, Скопље 1976, стр. 74.</ref> већина река у Албанији мање-више директно тече на запад ка обали. У процесу отицања, ове реке пре пролазе кроз гребене него што их обилазе. Стрмоглав пад са великих висина, као и веома неправилан сезонски изглед токова карактеристике су свих токова у земљи и оне смањују економску вредност токова река. Оне еродирају планине и таложе седименте који формирају долине, а потом настављају да их повећавају, а изливају се када се јаве локалне падавине. Када је време топло, а земљиште суво и захтева наводњавање, реке су обично суве. Њихова снага, када су богате водом, чини их тешким за контролисање, па су због тога и непловне. Изузетак представља река [[Бојана (река)|Бојана]]. Она је прокопана у делу између [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] и Јадранског мора, тако да се њоме може пловити малим бродовима. За разлику од планинских делова у којима је ток реке веома брз, у равницама реке стално мењају своја корита доносећи речни материјал, стварајући тако “отпад” од земљишта које носе са собом. Дрим је река са највећим и најконстантнијим током. Храњена снегом са планина на северу и истоку, као и равномерним падавинама на овом простору, њен ток, за разлику од већине албанских река, нема велике варијације. Највеће сезонске варијације које се могу јавити у протоку ове реке могу да достигну једну трећину њеног укупног протока. Целом својом дужином од око 282&nbsp;km, она има слив површине 5.957&nbsp;km² у Албанији. Она такође прихвата воду из косовског слива, као и из језера на истоку земље, што њен слив повећава на 15.540&nbsp;km².<ref name="Streissguth2011">{{harvnb|Streissguth|2011|pp=12}}</ref> === Клима === Албанија има благу, али углавном влажну [[клима|климу]]. Годишњи ниво падавина је највиши у Европи, и достиже доста преко 2000-{mm}- на северу и 1190-{mm}- у Тирани. Највећа количина кише пада између октобра и маја — Ђирокастра просечно прими 300 -{mm}- кише само у јануару — док су лета углавном сува. Летње температуре су обично прилично високе, у просеку око 29&nbsp;°-{C}- у Тирани током јула, док су зиме хладне, са минимумима испод 0&nbsp;°-{C}-, осим у близини обале. === Флора и фауна === {{...}} == Историја == {{Главни чланак|Историја Албаније|Историја Албаније у средњем веку|Краљевина Албанија (1939—1943)|Краљевина Албанија (1943—1944)|Народноослободилачка борба Албаније|Народна Република Албанија}} [[Датотека:Illyria and Dardania Kingdoms-sr.png|мини|лево|200п|Краљевина Илирија у доба краља Агрона (3. век пре нове ере), протеже се „од Епира до Неретве“.]] {{Историја Албаније}} На просторима данашње Албаније, људска активност је присутна од почетка људске историје. Најраније становништво је вероватно било пре-Индо-Европске популације, која је настањивала већи део медитеранске обале. Ипак, њихови физички остаци су оскудни и концентрисани само у приобалном региону. Ускоро су ове прве становнике заменила прахеленска племена, која су постепено заузимала данашњу Грчку, јужну Македонију и јужни део данашње Албаније. Ови процеси су вршени у другом миленијуму старе ере, и нису утицали на северну или централну Албанију, зону која је у то време представљала слику политичког вакуума (што је у суштини историјски парадокс). Илири су релативно касно дошли на Балкан. Мада се њихово присуство може пратити до [[900. п. н. е.]], њихова политичка структура је формулисана у [[7. век п. н. е.|7]]. и [[6. век п. н. е.|6. веку пре нове ере]]. Вешти у обради метала и жестоки ратници, Илири су формирали ратничка краљевства која су се међусобно борила кроз целу њихову историју. Само током шестог века пре нове ере су Илири организовали значајне нападе на своје прве комшије, грчко краљевство Молосои у северном Епиру (данас јужна Албанија), Македонско краљевство и краљевство [[Пеонија|Пајонија]] (данас у северној Македонији). Вероватно је њихов највећи успех било убиство Пердицаса III, краља Македоније. На илирску несрећу, Пердицаса је наследио Филип II, отац [[Александар Велики|Александра Великог]], који је ефикасно прекинуо илирску агресију. На илирску културу је утицала грчко-македонска култура. На простору Албаније се налазило и неколико античких грчких колонија. Простор данашње Албаније касније је ушао у састав [[Римско царство|Римског]] и касније [[Византијско царство|Византинског царства]]. === Средњи век === {{...}} На њеном тлу су се током [[средњи век|средњег века]] смењивале разне државе, до коначног освајања од стране [[Османско царство|Османског царства]] [[1478]], након година отпора под вођством [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендербега]], албанског националног хероја. === Нови век === Док је још увек трајао [[Први балкански рат]] у Валони је 28. новембра 1912. [[Декларација о независности Албаније|декларисана независност Албаније]] која није била међународно призната. Потписивањем [[Лондонски мир (1913)|Лондонског мира]] [[30. мај]]а [[1913]], великим силама је поверена одлука о статусу дела дотадашње територије Османског царства који практично обухвата територију данашње Албаније. Шест великих сила су на основу тога [[29. јул]]а 1913. формирале нову државу [[Кнежевина Албанија|Кнежевину Албанију]], детаљније одредиле њене границе и именовале првог кнеза, немачког племића [[Вилхелм од Вида|Вилхелма од Вида]]. [[Датотека:1914 albania sr.svg|200п|десно]] Убрзо по избијању [[Први светски рат|Првог светског рата]], кнез Вилхелм од Вида је 3. септембра 1914. напустио Албанију чиме је власт Кнежевине Албаније престала да постоји а у Албанији је завладало безвлашће. Почетком октобра [[Есад-паша Топтани]] се вратио преко Србије у Албанију и уз подршку Србије почетком октобра 1914. прогласио нову албанску државу [[Албански Исламски Емират]]. Део великих сила, припадница [[Тројна антанта|Антанте]], је прекршио одредбе Лондонског мира и у циљу привлачења Италије у свој блок и њеног увлачења у рат са централним силама тајним Лондонским пактом од 26. априла 1915. промениле територијални статус и границе Албаније и доделиле луке Сасено и Валону Италији (Италија их је већ била окупирала 30. октобра и 26. децембра 1914){{sfn|Stavrianos|2000|p=710}} и притом образовале малу албанску државу под италијанским протекторатом. Одредбама тајног Лондонског пакта су Француска и Уједињено Краљевство задржале право да затраже деобу Албаније између Србије, Црне Горе и Грчке чему се Италија не би противила. Србији и Црној Гори је овим уговором додељена албанска обала до ушћа Дрима.<ref>[https://web.archive.org/web/20150922130455/http://guskova.ru/~mladich/Kosmet/knjiga_o_Kosovu/oslobodjenje_Kosova Димитрије Богдановић, Књига о Косову], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Када је Аустроугарска, после победе над Краљевином Србијом и Краљевином Црном Гором, почела заузимање територије Албаније, Есад-паша Топтани је у име [[Албански Исламски Емират|Албанског Исламског Емирата]] објавио рат [[централне силе|централним силама]]. [[Аустроугарска]] је у јануару [[1916]]. окупирала Албанију због чега је [[Есад-паша Топтани|Есад-паша]] био присиљен да напусти земљу. [[Француска]] је потом у јуну 1916. извршила заузимање региона око града [[Корча]] на југоистоку Албаније и прогласила [[Република Корча|Републику Корча]] под својом контролом.<ref>[http://www.worldstatesmen.org/Albania.htm] Интернет сајт о државама и светским државницима</ref> По завршетку Првог светског рата је била организована мировна конференција у [[Париз]]у. На овој конференцији је био присутан и Есад-паша под окриљем делегације [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] и као представник Албаније на мировној конференцији је поднео меморандум о Албанији крајем априла [[1919]]. године. У Паризу је тада одређени број његових присталица конституисао националну скупштину и формирао [[Краљевина Албанија (1928—1939)|Краљевину Албанију]], крунишући Есад-пашу за краља. Есад-паша Топтани је убијен у [[atentat|атентату]] [[13. јун]]а [[1920]]. године када је излазио из Хотела Континентал у улици Кастиљоне у Паризу, са намером да крене на пут у Албанију на своју краљевску инаугурацију. [[Убица]] је идентификован као [[Авни Рустеми]]. Од [[1928]]. на даље, земљом је владао [[Зог I од Албаније]] до [[италијанска инвазија Албаније|италијанске инвазије Албаније]] [[1939]], када је Албанија постала марионетска држава [[Италија|Италије]]. [[Датотека:Map of Albania during WWII.png|мини|десно|Фашистичка Велика Албанија]] За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], албански фашисти су енергично помагали Италијанима у њиховој инвазији на Грчку (октобар [[1940]]) и чак учествовали у (мада у врло малом броју) у муслиманским формацијама које су помагале немачким СС трупама у репресији над југословенским и албанским покретима отпора. [[Датотека:Albania bunkers.jpg|мини|лево|200п|Бункери сазидани широм Албаније у време Енвера Хоџе]] Комунисти су преузели власт након рата у новембру [[1944]], под вођом покрета отпора, [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]]. Од [[1945]]. до [[1990]], Албанија је имала једну од најрепресивнијих власти у Европи. Комунистичка партија је формирана [[1941]]. Сви који су јој се противили су били елиминисани. Енвер Хоџа је дошао на чело партије. Током више деценија његове доминације, Хоџа је стварао и уништавао односе са Београдом, Москвом и Кином, увек по својим личним интересима. Земља је била изолована, прво од стране запада (западна Европа, Канада, САД) а касније чак и од комунистичког истока. Године 1985, Енвер Хоџа је умро, и [[Рамиз Алија]] је дошао на његово место. Алија је прво покушао да прати Хоџине кораке, али се источна Европа већ мењала: [[Михаил Горбачов]] се појавио на сцени [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] са новом политиком ([[гласност]] и [[перестројка]]). Тоталитарни режим је био под притиском САД и Европе и мржњом сопственог народа. Потписао је [[Хелсиншки споразум]] (који су остале земље потписале [[1975]]) који обавезује на поштовање неких [[људска права|људских права]]. Такође је дозволио плурализам, и иако је његова партија победила на изборима [[1991]]. године, било је јасно да се промене не могу зауставити. [[1992]]. на општим изборима је победила [[Демократска странка Албаније]] са 62% гласова. На општим изборима у јуну [[1996]], Демократска странка Албаније је покушала да освоји апсолутну већину и манипулисала је резултатима избора. [[1997]]. пирамидалне преваре су уздрмале целу владу, и почели су немири. Многе градове су контролисале наоружане банде и групе грађана. Ова анархистичка побуна је узроковала да социјалистичка партија победи на превременим изборима 1997. Од 1990. Албанија је оријентисана према западу. Примљена је у [[Савет Европе]] и у [[НАТО]]. Албанска радна снага је наставила да емигрира у Грчку, Италију, Европу и Северну Америку. Корупција у власти је постајала све очигледнија. Политичари нису испуњавали наде народа у брзу и не превише болну транзицију. == Политика == {{Главни чланак|Политика Албаније}} Шеф државе је председник, кога бира ''Kuvendi'', или скупштина Републике Албаније. Главни део од 140 посланика скупштине се бира на четири године. 100 посланика се бира по директном броју гласова, док се осталих 40 посланика бирају по пропорционалном систему. Председнику у вршењу дужности помаже савет министара, кога поставља председник. === Административна подела === {{Главни чланак|Административна подела Албаније}}{{Такође погледајте||Области Албаније}} Албанија је подељена у 36 области ({{јез-алб|rrethe}}). Неколико области су онда груписане у ''-{qark}-'' (регион или префектура), којих је 12. Главни град, [[Тирана]] има посебан статус. Области су: [[Датотека:AlbaniaNumberedDistricts.png|150п|десно|Districts of Albania]] {{Columns-list|2| # [[Област Берат|Берат]] (''-{Berat}-'') # [[Област Булћизе|Булћизе]] (''-{Bulqizë}-'') # [[Област Делвине|Делвине]] (''-{Delvinë}-'') # [[Област Девол|Девол]] (''-{Devoll}-'') # [[Област Дибер|Дибер]] (''-{Dibër}-'') # [[Област Драч|Драч]] (''-{Durrës}-'') # [[Област Елбасан|Елбасан]] (''-{Elbasan}-'') # [[Област Фјер|Фиер]] (''-{Fier}-'') # [[Област Ђирокастра|Ђирокастра]] (''-{Gjirokastër}-'') # [[Област Грамш|Грамш]] (''-{Gramsh}-'') # [[Област Хас|Хас]] (''-{Has}-'') # [[Област Каваја|Каваја]] (''-{Kavajë}-'') # [[Област Колоња|Колоња]] (''-{Kolonjë}-'') # [[Област Корча|Корча]] (''-{Korçë}-'') # [[Област Кроја|Круја]] (''-{Krujë}-'') # [[Област Кучова|Кучова]] (''-{Kuçovë}-'') # [[Област Кукес|Кукеш]] (''-{Kukës}-'') # [[Област Курбин|Курбин]] (''-{Kurbin}-'') # [[Област Љеш|Љеш]] (''-{Lezhë}-'') # [[Област Либражд|Либражд]] (''-{Librazhd}-'') # [[Област Лушња|Лушња]] (''-{Lushnjë}-'') # [[Област Велика Малесија|Велика Малесија]] (''-{Malësi e Madhe}-'') # [[Област Малакастра|Малакастра]] (''-{Mallakastër}-'') # [[Област Мат|Мат]] (''-{Mat}-'') # [[Област Мирдита|Мирдита]] (''-{Mirditë}-'') # [[Област Пећина|Пећина]] (''-{Peqin}-'') # [[Област Пармет|Пармет]] (''-{Përmet}-'') # [[Област Поградец|Поградец]] (''-{Pogradec}-'') # [[Област Пуке|Пуке]] (''-{Pukë}-'') # [[Област Саранда|Саранда]] (''-{Sarandë}-'') # [[Област Скадар|Скадар]] (''-{Shkodër}-'') # [[Област Скрапар|Скрапар]] (''-{Skrapar}-'') # [[Област Тепелена|Тепелена]] (''-{Tepelenë}-'') # [[Област Тирана|Тирана]] (''-{Tiranë}-'') # [[Област Тропоја|Тропоја]] (''-{Tropojë}-'') # [[Област Валона|Влора]] (''-{Vlorë}-'') }} Види још: [[Списак градова у Албанији]] == Привреда == {{Главни чланак|Привреда Албаније}} Албанија је једна од најсиромашнијих европских држава. Половина економски-активног се бави [[пољопривреда|пољопривредом]] а петина ради у иностранству. Економски проблеми су, између осталих, висока стопа незапослености, корупција све до високих нивоа власти, и организовани криминал. Земља готово да нема извоз, а увози велике количине хране из Грчке и [[Италија|Италије]]. Прилив новца је махом од финансијске помоћи и од људи који раде у иностранству. Албанија има обалу на два европска мора, Јонском и Јадранском. Јонско море је познато по чистој, бистрој води, од Валоне до грчке границе. На Јадран Албанија излази од Валоне, до границе са Србијом и Црном Гором. Оно је познато оп пешчаним плажама. До [[2000]], јонске плаже су биле прилично насељене, али само локалним становништвом. Између 1990 и 2000, земља је прошла кроз политичке, економске и социјалне преврате. Од тог периода је Албанија повећала постотак запослености и сузбила корупцију, што је ојачало туризам. == Становништво == {{Главни чланак|Демографија Албаније}} [[Датотека:Tirana Skanderbeg Square.jpg|мини|Главни трг у Тирани|250п]] Према процени из 2011 82,6% становништва чине [[Албанци]], уз [[Грци|грчку]] мањину од 0,9%, остали 1%, неизјашњених 15,5% <ref>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/al.html|title=Cia.gov|access-date=15. 12. 2016|archive-date=24. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181224211117/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/al.html|url-status=dead}}</ref> (друге процене броја Грка у Албанији варирају од 1% — званична албанска статистика, до 12% — грчки извори). Многи Албанци живе у околним регијама: На Косову и Метохији (око 1,8 милиона), у Македонији (око 500.000), у централној Србији (61.647 према попису из 2002, махом на југу) и у Црној Гори (око 30.000). Преко 600.000 Албанаца је емигрирало у Грчку од 1990; а велики број је отишао у друге земље. Језик који се користи је [[Албански језик|албански]], а [[Грчки језик|грчким]] се служи грчка мањина у јужним регијама земље. [[Српски језик|Српски]] [[горански говор]] се говори у [[Гора (област)|Гори]], у округу Кукеш. Село Шиштавец је главно средиште горанског говора. У остале лингвистичке и културне групе спадају [[Власи (Балкан)|Власи]] и [[Роми]]. Од отоманске окупације, већина Албанаца су [[муслимани]] (38,8%), иако је религија била забрањена у ери комунизма. [[Православље|Православаца]] има 23% а [[Католичка црква|католика]] 13,5% (проценти су процењени; званичне статистике нису доступне). 8% укупне муслиманске популације су [[Бекташи]]. Главни пророк реда Бекташи је [[Хаџи Бекташ Вали]], а вођа реда је тренутно Баба Фламур Шкала, наследник Бабе Реџепа, из [[Медисон (Висконсин)|Медисона]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>{{cite web | url = http://www.adherents.com/largecom/com_atheist.html | title = Atheist Statistics &#124; Agnostic | publisher = Adherents.com | date = | accessdate = 8. 11. 2010. | archive-url = https://web.archive.org/web/20090822041707/http://www.adherents.com/largecom/com_atheist.html | archive-date = 22. 08. 2009 | url-status = dead }}</ref> Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Албаније су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:<ref>[http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/albania Albania — Atlas of Genetic Genealogy{{Ботовски наслов}}]</ref> * [[Хаплогрупа R]] (27,1%) * [[Хаплогрупа E]] (25,1%) * [[Хаплогрупа J]] (23,1%) * [[Хаплогрупа I‎]] (21%) {{Највећи градови у Албанији}} == Култура == {{Главни чланак|Култура Албаније}} * [[Албанска кухиња]] * [[Албанска музика]] * [[Хришћанство у Албанији]] * [[Ислам у Албанији]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Streissguth|first=Tom|title=Albania in Pictures|url=https://books.google.com/books?id=wL_-zcyLn6kC&pg=PA12|accessdate=26. 9. 2013|year=2011|publisher=Twenty-First Century Books|isbn=978-0-7613-6378-1|pages=12}} * {{Cite book| ref=harv|title=Fjalor enciklopedik shqiptar: N-Zh dhe një shtojcë|url=https://books.google.com/books?id=Dkc5AQAAIAAJ|year=2009|publisher=Akademia e Shkencave e Shqipërisë|quote=1953 dalloi tri krahina të mëdha natyrore: Alpet Shqiptare, Shqipërinë e Brendshme dhe Shqipërinë Bregdetare, ndërsa prof. P. Geço (shih) në v. 1963 dalloi katër krahina të mëdha: Alpet Shqiptare, Krahina Malore Qendrore, Krahina Malore ...}} * {{Cite book|ref=harv|chapter-url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/al.html|publisher=Central Intelligence Agency|title=[[The World Factbook]]|chapter=Albania|accessdate=21. 6. 2013|archive-date=24. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181224211117/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/al.html|url-status=dead}} * {{Cite book| ref=harv| last=Zolo| first = Danilo| title = Invoking Humanity: War, Law and Global Order| url = https://books.google.com/books?id=t7KNgpZRnM8C&pg=PA181|year=2002| publisher = A&C Black|isbn=978-0-8264-5656-4|pages=181}} * {{Cite book| ref=harv|last=Stavrianos|first=Leften|title=The Balkans Since 1453|year=2000|origyear=1958|location=London|publisher=Hurst|url=https://books.google.com/books?id=xcp7OXQE0FMC}} * {{Cite book| ref=harv|last=Stavrijanos|first=Leften|title=Balkan posle 1453. godine|year=2005|location=Beograd|publisher=Equilibrium|url=https://books.google.com/books?id=CBhpAAAAMAAJ}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Albania | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Албанија | wikivoyage = Albania }} * [http://www.parlament.al/ Албански парламент] {{al}}{{en}}{{fr}} * [http://www.president.al/ Председништво Албаније] {{al}}{{en}} * [http://www.instat.gov.al/ Албански институт за статистику] {{al}}{{en}} {{Области Албаније}} {{Балканске државе}} {{ЦЕФТА}} {{Црноморска}} {{Европа}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Европа}} [[Категорија:Албанија| ]] [[Категорија:Државе у Европи]] [[Категорија:Државе чланице НАТО-а]] ck5hkuco3hw8xfx4kai5u15jl1fgsv9 0 929 25121527 24986854 2022-07-24T20:20:13Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за државе | име државе = Исламска Република Пакистан | изворно име државе = {{native name|ur|اسلامی جمہوریۂ پاکستان|italic=no}}{{-}}{{native name|en|Islamic Republic of Pakistan}} | име генитив = Пакистана | положај = Pakistan (orthographic projection).svg | застава = Flag of Pakistan.svg | грб = Coat of arms of Pakistan.svg | мото = -{Вера, јединство, дисциплина}-<br />{{small|({{јез-урд|ایمان، اتحاد، نظم‬}}) }} {{small|({{јез-енгл|Faith, Unity, Discipline}})}}<ref name="The State Emblem">{{cite web|title=The State Emblem |url=http://www.infopak.gov.pk/Eemblem.aspx |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070701023430/http://www.infopak.gov.pk/Eemblem.aspx |archivedate=01. 07. 2007. |publisher=Ministry of Information and Broadcasting, [[Government of Pakistan]]. |accessdate=18. 12. 2013.}}</ref> | химна = -{[[Химна Пакистана|Национална химна]]}-<br />{{small|({{јез-урд|قَومی ترانہ‬}}) }} {{small|({{јез-енгл|The National Anthem}})}}<ref>{{cite web|title=National Symbols and Things of Pakistan |url=https://soundcloud.com/azeem-iftikhar-25958679/pakistan-national-anthem-2018 |work=Government of Pakistan |accessdate=27. 05. 2014. }}</ref> [[Датотека:Pakistan anthem - United States Navy Band.ogg|центар]] | службени језик = {{hlist|[[урду (језик)|урду]] | [[Енглески језик|енглески]]<ref>{{cite web|title=SC orders immediate implementation of Urdu as official language |url=http://tribune.com.pk/story/952913/sc-orders-implementation-of-urdu-as-official-language/ |publisher=[[The Express Tribune]] |date=07. 09. 2015.|accessdate=08. 09. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|title=Pakistan to replace English with Urdu as official language |url=http://tribune.com.pk/story/928480/pakistan-to-replace-english-with-urdu-as-official-language/ |publisher=[[The Express Tribune]] |date=29. 07. 2015.|accessdate=08. 09. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://dunyanews.tv/index.php/en/Pakistan/288574-PM-approves-implementation-of-Urdu-language-in-gov |title = PM approves implementation of Urdu language in govt departments – Pakistan – Dunya News |work=dunyanews.tv}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.dawn.com/news/1193624 |title = PM, president to deliver speeches in Urdu on foreign trips, SC told |last=Haider|first=Irfan|work=dawn.com}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.thenewsteller.com/pakistan/govt-submits-plan-to-supreme-court-to-promote-urdu-as-official-language/19569/ |title=Govt. submits plan to Supreme Court to promote Urdu as official language |work=The News Teller |access-date=02. 07. 2018 |archive-date=26. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181226143037/https://www.thenewsteller.com/pakistan/govt-submits-plan-to-supreme-court-to-promote-urdu-as-official-language/19569/ |url-status=dead }}</ref>}} | главни град = [[Исламабад]] ||latd = 33|latm=40|latNS=N|longd=73|longm=10|longEW=E | највећи град = [[Карачи]] | тип владавине = [[Федерализам|Федерална]] [[Исламска република]] | титула владара = [[Председник Пакистана|Председник]] | титула владара1 = [[Председник Владе Пакистана|Премијер]] | титула владара2 = [[Председник Парламента Пакистана|Председник Сената]] | титула владара3 = [[Председник Парламента Пакистана|Председник Народне скупштине]] | титула владара4 = [[Врховни суд Пакистана|Главни судија]] | име владара = [[Ариф Алви]] | име владара1 = [[Шехбаз Шариф]] | име владара2 = [[Садик Санџрани]] | име владара3 = [[Асад Кајзер]] | име владара4 = [[Асиф Сајед Кан Коса]] | независност тип = [[Независност]] | независност коментар = Од [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] | приступница догађај1 = Објављена | приступница датум1 = [[14. август]] [[1947]]. | приступница догађај2 = Призната | приступница датум2 = [[23. март]] [[1956]]. | површина поредак = 43 | површина = 803940 | воде = 3,1 | становништво поредак = 6 | становништво = 191439913 | извор_становништво = <ref>[{{Cite web |url=http://www.pwd.punjab.gov.pk/ |title=Population Welfare Department{{Ботовски наслов}} |access-date=24. 09. 2015 |archive-date=02. 05. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190502230956/https://pwd.punjab.gov.pk/ |url-status=dead }} Population Welfare Department{{Ботовски наслов}}]</ref> | година пописа = 2015 | густина становништва = 206 | густина поредак = 53 | БДП година = 2007 | БДП = $475,6 милијарди | БДП поредак = 25 | БДП по глави становника = $3004.5 | БДП поредак по глави становника = 125 | HDI година = 2006 | HDI = 0.539 | HDI поредак = 134 | HDI категорија = <span style="color:#fc0;">средњи</span> | валута = [[Пакистанска рупија|рупија]] | код валуте = PKR | временска зона = +5 до +6 | домен = [[.pk]] | позивни број = 92 }} '''Пакистан''' ({{јез-урд|پاکستان}}, {{јез-енгл|Pakistan}}), званично '''Исламска Република Пакистан''' ({{јез-урд|اسلامی جمہوریۂ پاكِستان}}, {{јез-енгл|Islamic Republic of Pakistan}}), је [[држава]] која се налази у [[Јужна Азија|јужној Азији]] и излази на шири [[Блиски исток]] и [[Средња Азија|средњу Азију]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Граничи се са [[Иран]]ом, [[Авганистан]]ом, [[Кина|Кином]], [[Индија|Индијом]] и излази на [[Арабијско море]]. По броју становника је [[Списак држава по броју становника|6. најмногољуднија земља]] , чији је број становника прешао 200 милиона и друга је највећа муслиманска земља након [[Индонезија|Индонезије]] у [[свет]]у. Пакистан је члан [[Организација уједињених нација|УН]], [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]], [[Организација исламске конференције|Организације исламске конференције]], [[Организација за економску сарадњу|Организације за економску сарадњу]], [[Комонвелт|Комонвелта нација]] и [[Јужноазијска асоцијација за регионалну сарадњу|Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу]], и од [[2015]]. године пуноправна чланица [[Шангајска организација за сарадњу|ШОС-а]] == Порекло назива == Име Пакистан на [[урду (језик)|урдуу]] и [[Персијски језик|персијском језику]] значи ''земља чистих''. Чодхари Рахмат Али смислио је име [[1933]]. године и објавио га у памфлету ''Сад или никад'' <ref name="pamphlet">[http://www.zyworld.com/slam33/non.htm Текст памфлета ''Сад или никад'', објављен 28. јануара, 1933. године] {{Wayback|url=http://www.zyworld.com/slam33/non.htm |date=20080420145334 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>. Реч је заправо акроним назива муслиманских територија западне Индије - '''П''' за [[Панџаб]], '''А''' за Авганија, '''К''' за [[Кашмир]], '''С''' за [[Синд]] и -'''тан''' за [[Белуџистан]] (провинција у Пакистану). Везник '''И''' додат је касније, јер ''истан'' на урдуу значи ''земља'', док ''пак'' значи ''чист''. Држава је названа Пакистан [[1947]]. године, док је данашњи назив, Исламска Република Пакистан, у употреби од [[1957]]. године. == Географија == === Положај === Пакистан обухвата област од 803.940 -{km²}-<ref name="area_from_factbook">[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |date=20181224211229 }} Ова бројка не броји површину оспорене територије Кашмир], [[2006]]</ref>. Источни регион Пакистана се налази на индијској тектонској плочи, док се западни и северни делови налазе на иранском и евроазијском платоу. Пакистан има 1.046&nbsp;km дугачку поморску границу на Арабијском мору, док укупна земљишна граница броји 6.774&nbsp;km (2.430 -{km}- са Авганистаном, 523 -{km}- са Кином, 2.912 -{km}- са Индијом и 909 -{km}- са Ираном)<ref name="cia_world_factbook">{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |title=Границе Пакистана [[2006 |publisher=Cia.gov |date= |accessdate=02. 01. 2012. |archive-date=24. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181224211229/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |url-status=dead }}</ref>. === Геологија и рељеф === [[Датотека:Pakistan geography sr.svg|мини|десно|250п|Географска мапа Пакистана]] [[Датотека:K2 8611.jpg|200п|мини|лево|К2 - други по висини врх на свету, после Монт Евереста. Висина 8.611 m]] Пакистан је географски разнолика земља. На југу се налазе долине и равнице, песковите плаже и пријатна клима, док се на северу налази ланац [[Хималаји|Хималаја]] са врховима високим преко 8.000 m. Пакистан броји око 108 планинских врхова преко 7.000 m и пет врхова преко 8.000 m ([[К2]] и [[Нанга Парбат]]). Река [[Инд]] протиче кроз Пакистан. Северни део земље је веома атрактивно туристичко место и Мека за планинаре. Западно од Инда се налази провинција Белуџистан са сувом климом и зеленим долинама, док су на истоку пешчане дине и пустиња Тар у области Тарпаркер. [[Датотека:Nahargarh Fort.jpg|200п|мини|лево|Утврђење око града који се налази у пустињи Тар]] Пустиња [[Тар (пустиња)|Тар]] (на [[Урду (језик)|Урду]] језику تھرپارکر) у јужној провинцији Синд је седма по величина и једина плодна пустиња у свету. Многе области Панџаб и Синд региона су веома плодне, па је пољопривреда веома развијена у њима. === Воде === {{...}} === Флора и фауна === {{...}} === Клима === Клима варира заједно са географијом. Хладне зиме и врућа лета доминирају севером, док блага клима доминира југом. У централним деловима није реткост да током летњих месеци жива пређе 45&nbsp;°C, док су зиме јако хладне са температурама испод нуле. Током касних месеци летње сезоне, непредвидљиви монсунски ветрови доносе варљиве количине кише - од 250 милиметара до преко 1.250 милиметара. == Историја == {{посебан чланак|Историја Пакистана}} Данашњи грађани Пакистана представљају мешавину различитих раса и етничких група (Харапани, Персијанци, Парћани, Кушани, Хуни, Авгани, Арапи, и Турци). Током вишевековних напада, освајања и мигрирања, свака од горе поменутих група је оставила траг на простору данашњег Пакистана и многи обичаји и традиције су постале саставни део културе Пакистана. Данашњи Пакистан такође представља територију треће најстарије цивилизације (после [[Месопотамија|Месопотамије]] и [[Египат|Египта]]), која је постојала још [[2500. п. н. е.]] и трајала све до њеног пада [[1500. п. н. е.]] Данашњи Пакистан је основан [[1947]]. године, 14. августа, али територије које му данас припадају се преклапају са историјом и развојем територија које припадају данас другим државама - [[Индија|Индији]], [[Иран]]у и [[Авганистан]]у. Регион је вековима био трговинска путања. Највећа трговина свилом се некада обављала рутом која пролази кроз територије данашњег Пакистана и рута се звала [[Пут свиле]]. Неретко се ова територија зове ''Музеј раса'', управо због мешавине култура и етничких група на овој територији као резултат трговине. Познати историчар и географ де Мулер је често поредио овај регион са регионом [[северна Африка|северне Африке]]: ''Ако је, како се каже, Египат дар Нила, онда је Пакистан дар Инда.''<ref name="soan">{{cite web|url=http://www.shef.ac.uk/archaeology/research/pakistan |title = Археолошко истраживање у Пакистану Универзитета Шефилд |publisher=Shef.ac.uk |date=19. 07. 2011. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref>. Ова трећа по старости и развијености цивилизација, нестала је средином другог миленијума п. н. е. и заменила ју је Ведик Цивилизација, која се простирала великим делом северне Индије и Пакистана. Велике силе, царства и војске су владале регионом, од Персијског царства око [[543. п. н. е.]]<ref name="achaemenid">{{cite web|last=Lendering|first=Jona|url=http://www.livius.org/aa-ac/achaemenians/achaemenians.html |title = Персијско Царство |publisher=Livius.org |date=|accessdate=02. 01. 2012.}}</ref>, [[Александар Велики|Александра Великог]] [[326. п. н. е.]]<ref name="plutarch">[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Alexander*/8.html#ref98 Живот Александра Македонског], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> до [[Мауријско царство|Мауријског царства]]. [[Индо-грчко краљевство]] је обухватало регион Гандаре и Панџаба око [[184. п. н. е.]] У овом периоду град Такшашила постаје центар образовања. Остаци некадашњег града, који се налазио западно од [[Исламабад]]а, је један од највећих археолошких ископина у Пакистану. Године [[712]]. н. е. арапски генерал [[Мухамед ибн Касим]]<ref name="qasim">{{cite web|url=http://www.infinityfoundation.com/ECITChachnamaframeset.htm |title=Мухамед ибн Касим |publisher=Infinityfoundation.com |date=|accessdate=02. 01. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120113055955/http://www.infinityfoundation.com/ECITChachnamaframeset.htm |archive-date=13. 01. 2012 |url-status=dead }}</ref> је освојио Синд и Мултан у јужном делу Панџаба, и тиме започиње владавина неколико муслиманских царевина ([[Газнавидско царство]], [[Делхијски султанат]] и [[Mogulsko carstvo|Могулско царство]]). Током дугог периода многи верски учитељи успешно упознају локално становништво са новом религијом - [[ислам]]. Током постепеног слабљења утицаја Могулског царства у региону почетком 18. века, припадници етничких група Афгана, Балока и Сика заузимају велики део територије Пакистана све до доласка [[Британска источноиндијска компанија|Британске источноиндијске компаније]]<ref name="east_india">{{cite web|url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/pktoc.html |title = Библиотека Конгреса (САД), Пакистан |publisher=Lcweb2.loc.gov |date=22. 03. 2011. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref>. Индијски рат за независност [[1857]]. године је био последњи велики оружани сукоб против британске владавине у региону. Политичка странка Муслиманска лига постаје све популарнија током касних 30-их година 20. века, као резултат страха локалних муслимана да нису довољно заступљени у политици, као и у друштву. Дана 29. децембра [[1930]]. године, током председничког обраћања, [[Алама Икбал]] се обраћа нацији и захтева оснивање самосталне муслиманске државе на северозападу јужне Азије. [[Мухамед Али Џина]] објављује ''Теорију двеју нација''. [[Датотека:Jinnah Gandhi.jpg|лево|мини|200п|Мухамед Али Џина (лево) са Махатмом Гандијем]] Ова теорија је директно довела до [[Лахорска резолуција|Лахорске резолуције]] [[1940]]. године, која је за резултат имала креирање државе Пакистан 1947. године. Пакистан је међународно признат 14. августа 1947. године. Тадашња територија Пакистана се састојала из два муслиманска дела која нису била спојена, већ је између њих била [[Индија]]. Један део се налазио на западу [[јужна Азија|јужне Азије]] и граничио се са Ираном, док се други део налазио на источном делу јужне Азије. Оваква подела са Индијом између, је довела до сукоба између два народа која су припадала различитим религијама<ref name="1947riots">{{cite web|url=http://users.erols.com/mwhite28/warstat3.htm#India |title = Број погинулих током сукоба 1947. године |publisher=Users.erols.com |date=|accessdate=02. 01. 2012.}}</ref>. Оружани сукоби су избили око нејасно дефинисаних граница, нарочито око територија [[Џаму и Кашмир]]. Сукоби око Кашмира су прерасли у [[Индијско-пакистански рат (1947)|Индијско-пакистански рат 1947.]] или Први Кашмирски рат (1947—1948. године), у којем су обе стране, Индија и Пакистан, освојиле једнако велике делове територије. Република Пакистан је проглашена [[1958]]. године након војног пуча на челу са [[Ајуб Кан]]ом (1958—69. године). Он је био председник новонастале републике током веома нестабилних, како унутрашњих тако и политичких односа са Индијом. Политичка нестабилност у региону довела је до Другог рата са Индијом [[1965]]. године. Његов наследник Јаја Кан (председник у периоду од 1969. до 1971) је поред политичких проблема морао да се суочи и са елементарном непогодом - [[циклон]]ом - који је Пакистан коштао 500.000 живота. Нестабилност у источном Пакистану је прерасла у нових ратних сукоба - [[Бангладешки ослободилачки рат]]<ref name="1971war">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/hi/english/static/in_depth/south_asia/2002/india_pakistan/timeline/1971.stm |title = BBC страница о Ослободилачком рату |publisher=BBC News |date=06. 12. 1971. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref> и [[Индијско-пакистански рат (1971)|Индијско-пакистански рат 1971.]] године, и напокон губљења територија на источном делу Азије и стварање самосталне државе [[Бангладеш]]<ref name="bangladesh">{{cite web|url=http://countrystudies.us/bangladesh/17.htm |title = САД Студије о рату за независност Бангладеша |publisher=Countrystudies.us |date=04. 12. 1971. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref>. Од [[1972]]. до [[1977]]. године Пакистаном је владао [[Зулфикар Али Буто]]. Године 1977. Буто је збачен а [[1979]]. осуђен је на смрт. На челу војног суда је био генерал Зиа-ул-Хак, који постаје трећи војни диктатор. Пакистански грађански устав, доласком генерала на власт, је замењен Исламским шеријатским закоником, којим се владало како грађанским правом тако и војним. Године [[1988]]. у авио несрећи генерал Зиа гине, а на чело владе долази прва жена премијер [[Беназир Буто]], ћерка убијеног Зулфикар Али Бута. [[Датотека:2006 Musharaff at the White House.jpeg|лево|240п|мини|Председници Мушараф и Буш током конференције за штампу]] Током наредних десет година, на парламентарним изборима госпођа Буто бива замењена Наваз Шарифом да би након три године опет била изабрана. Године [[1991]]. Пакистан учествује у војној коалицији на челу са САД у [[Заливски рат|Заливском рату]]. Пакистан улази у коалицију са јасним улогом - одбрана [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] и шаље 5.000 војника<ref name="gulf_war">{{cite web|url=http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2002/09/24/MN168392.DTL |title=SPECIAL SECTION: U.S. vs. IRAQ / The 1991 Gulf war |publisher=Sfgate.com |date=24. 09. 2002. |accessdate=02. 01. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120207192030/http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=%2Fc%2Fa%2F2002%2F09%2F24%2FMN168392.DTL |archive-date=07. 02. 2012 |url-status=dead }}</ref>. Војна напетост у Каргил конфликту<ref name="kargil">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/352995.stm |title = Каргил конфликт - BBC страница |publisher=BBC News |date=26. 05. 1999. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref> са Индијом [[1999]]. године завршава се војним пучем у којем генерал [[Первез Мушараф]] заузима [[скупштина|парламент]]<ref name="1999coup">[http://www.news.telegraph.co.uk/htmlContent.jhtml?html=/archive/1999/10/13/wcoo13.html Војни пуч - Первез Мушараф] {{Webarchive|url=https://archive.today/20051101235211/http://www.news.telegraph.co.uk/htmlContent.jhtml?html=/archive/1999/10/13/wcoo13.html |date=01. 11. 2005 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>. Године [[2001]]. Мушараф постаје председник и премијер након оставке [[Рафик Тарара]]. Године [[2002]]. Мушараф препушта место премијера (али задржава функцију председника) и предаје га изабраном [[Зафарула Кан Џамалију]], којег је наследио на парламентарним изборима [[2004]]. године [[Шаукат Азиз]]. Након претњи сменом Мушараф је одлучио да поднесе оставку у августу 2008. == Влада == Муслиманска лига је формирала прву пакистанску владу на челу са [[Мухамед Али Џина|Мухамедом Али Џином]] и Лиакутом Али Каном. Временом је моћ Муслиманске лиге опала услед формирања већег броја политичких странака и увођењем вишестраначког система. У западном Пакистану популарност је имала Пакистанска Народна Партија, а у источном делу је владала [[Авами Лига]] (партија која је форсирала независност источног дела Пакистана и оснивање [[Бангладеш]]а). Први устав Пакистана је усвојен [[1956]]. године, га је [[Ајуб Кан]] [[1958]]. године суспендовао. [[Устав]] из [[1973]]. године, којег је суспендовао 1977. године Зија ул Хак, је поново усвојен [[1991]]. године. По овом уставу, Пакистан је федерална демократска република са Исламом као државном религијом. Систем се састоји од Сената (који броји 100 чланова) и Националног Савета (342 члана). Председник је врховни командант војних снага. [[Премијер]] је обично лидер највеће политичке партије у Националном Савету. Свака провинција функционише по овом систему само на мањем нивоу (свака провинција има свој Национални Савет, са најбројнијом партијом и вођом те партије као премијером те провинције). Пакистанске војне снаге су увек играле велику улогу у политичком животу. У три случаја војно лице је владало Пакистаном (сва три су били генерали: Ајуб Кан од 1958. до [[1971]], [[Зија ул Хак]] од [[1977]]. до [[1988]], и [[Первез Мушараф]] од [[1999]]. до [[2008]]). Пакистанска Народна Партија, на челу са [[Зулфикар Али Буто]]м је током седамдесетих година 20. века постала популарна међу обичним светом, као алтернатива већ постојећих странака. Под владавином Зије ул Хака, Пакистан се трансформисао од слободног тржишта и секуларне државе у затворено тржиште и исламску државу са усвојеним шеријатским закоником. == Административна подела == [[Датотека:Sub_Pakistan.png|мини|350п|Административна подела Пакистана]] {{Главни чланак|Административна подела Пакистана}} Пакистан је [[федерација]] од 4 провинције, територије главног града и Племенских подручја по федералном управом. Пакистан врши фактичку власт над спорним западним деловима региона [[Кашмир]], који су организовани као два посебна политичка ентитета (Азад Кашмир и Северна подручја). Провинције се деле на укупно 107 дистриката. Племенска подручја обухватају седам племенских управних подручја и шест мањих граничних региона. Провинције: # [[Белуџистан (Пакистан)|Белуџистан]] # [[Хајбер-Пахтунва]] (ранији назив: Северозападна гранична провинција) # [[Панџаб (Пакистан)|Панџаб]] # [[Синд]] Територије: <ol start=5> <li>[[Исламабад|Територија Исламабада]] <li>[[Племенска подручја под федералном управом]] </ol> Делови Кашмира под пакистанском управом: <ol start=7> <li>[[Азад Кашмир]] <li>[[Гилгит-Балтистан]] (ранији назив: [[Гилгит-Балтистан|Северна подручја]]) </ol> == Географија == {{...}} == Привреда == [[Датотека:PK Karachi asv2020-02 img21 Chundrigar Road.jpg|мини|лево|250п|Карачи је финансијски центар земље]] Пакистан, земља у развоју, је имала великих успона и падова као резултат политичке и економске нестабилности. Упркос томе што је Пакистан [[1947]]. године био веома сиромашна земља, његов развој је био бољи него просечни глобални развој у наредне четири деценије. Међутим, често преке и неразмотрене политичке одлуке су довеле до успореног развоја земље током касних деведесетих<ref name="econ_2011">[http://www.pakistanstudies-aips.org/pakistan/economy Студије о Пакистану, 1999]</ref>. Свеобухватне реформе у последњих пар година резултовале су у бољем економском стању земље и убрзале раст производног и финансијског сектора. Пакистан је побољшао сопствену позицију на светској трговинској сцени. Године [[2005]]. страни дуг је био близу 90 милијарди америчких долара. Овај дуг је смањен захваљујући помоћи [[Међународни монетарни фонд|Међународног Монетарног Фонда]] и отписивањем дела дуга од стране [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Пакистански [[бруто домаћи производ]], мерен на основу паритета куповне моћи, је процењен на 439,7 милијарди америчких долара.<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2006/01/data/dbcoutm.cfm?SD=2003&ED=2006&R1=1&R2=1&CS=3&SS=2&OS=C&DD=0&OUT=1&C=564&S=NGDP_RPCH-NGDPD-PPPWGT&RequestTimeout=120&CMP=0&x=44&y=10 |title = ММФ извештај о куповној моћи грађана Пакистана |publisher=Imf.org |date=29. 04. 2003. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref>, док је доходак по глави становника 2.803 УСД долара<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2006/01/data/dbcoutm.cfm?SD=2003&ED=2006&R1=1&R2=1&CS=3&SS=2&OS=C&DD=0&OUT=1&C=564-534&S=PPPPC&RequestTimeout=120&CMP=0&x=24&y=11 |title = Извештај ММФ-а о финансијској стабилности Пакистана |publisher=Imf.org |date=29. 04. 2003. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref> == Демографија Пакистана == [[Датотека:Major_ethnic_groups_of_Pakistan_in_1980.jpg|десно|мини|250п|Највеће етничке групе у Пакистану и околним подручјима 1980]] {{Главни чланак|Демографија Пакистана}} За Пакистан се процењује да је у [[2006]]. имао преко 166 милиона становника. Представља шесту државу на свету по броју становника. Од [[1951]]. до [[1998]]. градско становништво Пакистана се повећало седам пута. Пакистан је 1951. имао само 33 милиона становника. Тако драматичан раст ипак показује знакове успоравања. [[Наталитет]] у Пакистану је 34 промила, а [[стопа смртности|морталитет]] је 10 промила. Стопа природног прираштаја је 24 промила. [[Урду (језик)|Урду]] је национални језик иако је материњи језик за само 8% становништва, а енглески је службени језик, који се користи у уставу, пословима и на већини универзитета. [[Панџаби (језик)|Панџаби]] говори 60 милиона, али није признат за службени језик. === Највећи градови === {{Највећи градови у Пакистану}} == Празници == Велики број празника и фестивала се годишње слави у Пакистану. Поред многобројних муслиманских празника, велики број секуларних празника се такође обележава. Табла представља највеће празнике Пакистана. <table border="1" style="margin:auto;" cellpadding="2" cellspacing="0"> <tr><th style="background:#efefef;">Датум</th><th style="background:#efefef;">Назив</th><th style="background:#efefef;">Локални назив</th><th style="background:#efefef;">Урду (Насталик)</th></tr> <tr><td>[[1. јануар]]</td><td>[[Нова Година]]</td><td>-</td><td> </td></tr> <tr><td>[[23. март]]</td><td>Дан Пакистана</td><td>-</td><td>-</td></tr> <tr><td>[[1. мај]]</td><td>Дан рада</td><td>-</td><td>-</td></tr> <tr><td>[[8. јул]]и</td><td>Смрт Фатиме Џина</td><td>Madar-e-Millat</td><td>فاطمہ جناح</td></tr> <tr><td>[[30. јул]]</td><td>Рођендан Фатиме Џина</td><td>Madar-e-Millat</td><td>فاطمہ جناح</td></tr> <tr><td>[[14. август]]</td><td>Дан независности</td><td>-</td><td>-</td></tr> <tr><td>[[6. септембар]]</td><td>Дан одбране Пакистана</td><td>-</td><td>-</td></tr> <tr><td>[[11. септембар]]</td><td>Смрт Мухамад Али Џине</td><td>Quaid-e-Azam</td><td>قائد اعظم</td></tr> <tr><td>[[9. новембар]]</td><td>[[Мухамад Икбал]]</td><td>Allama Iqbal</td><td>محمد اقبال</td></tr> <tr><th colspan="4">Датуми који прате исламски календар</th></tr> <tr><td>[[Дул Хиђа]]</td><td>[[Ид ел Адха]]</td><td>-</td><td>عيد الأضحى</td></tr> <tr><td>[[Шаваал]]</td><td>[[Ид ел Фитр]]</td><td>-</td><td>عيد الفطر</td></tr> <tr><td>[[Раби`-ул-Аваал]]</td><td>[[Мавлид]]</td><td>Mawlid an-Nabi</td><td>مولد، مولد النبي، ميلاد النبي‎</td></tr> </table> == Култура и друштво == [[Датотека:Badshahi Mosque July 1 2005 pic32 by Ali Imran.jpg|мини|лево|300п|Бадшаи џамија у Лахору]] Демографска слика Пакистана је одраз вишевековног мешања култура, религија и етничких група. Кухиња, [[архитектура]], одећа и [[књижевност|литература]] је резултат великог утицаја муслиманских владара који су или владали Пакистаном или били у пролазу. Дубок траг у култури Пакистана су оставили Могули и Авгани, који су између осталог донели нови материјал за прављење одеће и нову моду одевања, које се може данас видети у националној ношњи Пакистана. Национална ношња се састоји од широких панталона (светлих и разноликих боја за жене и једнобојних за мушкарце) које се зову шалваре (на [[урду (језик)|урду]]'''شلوار قمیض'''). Горњи део ношње се састоји од дугачке мајице или тунике која се зове шерван (на Урду '''شیروانی'''). Мушкарац поред шалвари и шервана носи и правоугаону капу на глави (беле, црвене или зелене - боја [[ислам]]а), која се зове [[Фес (капа)|Фес]]. [[Датотека:Bedouin man with Fez.jpg|лево|мини|200п|Фес]] Музика Пакистана варира од региона до региона. Народна музика са традиционалним призвуком се назива Кавали ('''قوٌالی,'''). Усмена поезија се назива газал ('''غزل‎''') и арапског је порекла. У модерној музици често долази до спајања елемената народне са елементима западне музике. Познати пакистански извођачи народне музике су Нусрат Фатех Али Кан, Мехди Хасан, Гулан Али, Фарида Канум, Тахира Сид и Икбал Бано. По доласку Афганских избеглица, Пашто и персијска народна музика је постала популарна у западним провинцијама. До 1990. године, државна телевизија ПТВ је доминирала медијским небом, али након приватизације, појавиле су се многе приватне ТВ станице ([http://www.geo.tv ГеоТВ], [https://web.archive.org/web/20090204064625/http://indus.tv/ Индус ТВ], [http://www.hum.tv ТВ Хум], [https://web.archive.org/web/20161007104358/http://ptv.com.pk/webptv/index.asp Државна Телевизија Пакистана]). Многе америчке, европске и азијске ТВ станице су доступне већини становништву Пакистана путем кабловске претплате или сателита. Постоји и мала филмска индустрија у [[Лахор]]у и [[Пешавар]]у (локално се зове Лоливуд и Поливуд). Иако су филмови из Боливуда забрањени, индијске филмске звезде су веома популарне. Највећим делом, становништво Пакистана су полиглоте, знајући најмање два језика. 96% становништва чине муслимани. Породица и традиционалне вредности се високо котирају. У последњих неколико година дошло је до стварања средње класе у градовима као што су [[Карачи]], Лахор, [[Хајдерабад (Пакистан)|Хајдерабад]], [[Фејсалабад]] и Пешавар. Ти градови се крећу више ка слободној економији и либерализму <ref name="secular_middle">Beinart, Peter. "Understate". The New Republic Online. July 01, 2002.</ref>, док је север земље веома конзервативан. Глобализација и западна култура је имала огроман утицај на Пакистан. Према Кернијевом/ФП Индексу Глобализације, Пакистан је на 46. месту<ref name="globalization">[http://foreignpolicy.com/2009/10/12/the-globalization-index-2007/ Kearney Foreign Policy Globalization Index]</ref>. Око четири милиона Пакистанаца живи ван земље .<ref>name="expats">http://www.pakistaneconomist.com/database1/cover/c2000-50.asp {{Wayback|url=http://www.pakistaneconomist.com/database1/cover/c2000-50.asp |date=20071011083701 }} URL accessed March 17, 2006</ref> (пола милиона у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref name="expats_us">Ahmed, Fasih. "U.S. Rules Give Pakistan a Windfall". Wall Street Journal. New York, New York. [[October 22, 2003]]. Page A18.</ref>, око милион у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]]<ref name="expats_saudi">Hussain, Shaiq. [http://www.nation.com.pk/daily/june-2005/25/index11.php Musharraf to focus on Palestine in Saudia visit from today] {{Wayback|url=http://www.nation.com.pk/daily/june-2005/25/index11.php |date=20080323111854 }}. The Nation. June 25, 2005. URL accessed March 17, 2006</ref>, и око милион у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref name="expats_uk">Howells, Kim. [http://www.gnn.gov.uk/Content/Detail.asp?ReleaseID=225131&NewsAreaID=2 Kim Howells arrives in Pakistan] {{Wayback|url=http://www.gnn.gov.uk/Content/Detail.asp?ReleaseID=225131&NewsAreaID=2 |date=20080314114911 }}. Foreign and Commonwealth Office (National). September 6, 2006. URL accessed October 22, 2006</ref> [[Датотека:Kebab.jpg|200п|мини|Шиш кебаб се на урду пише '''سيخ کباب''']] Кухиња Пакистана је слична кухињи северне Индије. Географска локација Пакистана такође одређује кухињу која варира од региона до региона. На пример, кухиња западног дела земље има елементе кухиње [[Блиски исток|Блиског истока]], док источни део земље има елементе кухиње [[Далеки исток|Далеког истока]]. Становништво на северном делу земље не једе зачињену храну, али једу пуно домаћег хлеба. Након сваког оброка, следи шоља чаја. Како је Пакистан претежно муслиманска земља, свињетина и свињски производи се не конзумирају. Најпопуларнија јела се састоје од пилетине и јагњетине са роштиља. [[Датотека:Chicken tikka jalfrezi.jpg|лево|160п|мини| -{Chicken Tikka Jalfrezi}-]] На истоку земље [[пилав]] је основни састав сваког ручка. Веома популаран оброк је пилетина, кувана у сосу са исецканим поврћем. Сос се кува док не прокључа и не постане густ. Комадићи пилетине претходно потопе у [[јогурт]], а затим кувају заједно са сосом. Пилав се служи одвојено. Овакав оброк се зове на енглеском -{Chicken Tikka Jalfrezi}-. {{Главни чланак|Кухиња Пакистана}} == Религија == Према попису из [[1998]]. године 96,3% укупног становништва Пакистана се изјаснило као припадници [[ислам]]а. Највећи проценат становништва, око 80%, припада традиционалном облику ислама и називају се [[Сунизам|Сунити]]. Мањинске групе, које припадају другим религијама, као на пример [[Индуси]], немају право да јавно обележавају празнике своје религије нити да показују на јавним местима симболе. Већина припадника исламске вероисповести се изјашњавају као сунити. Међутим ова велика група није централизована и у зависности од провинције до провинције другачијег су степена конзервативности и различитих праваца у погледу филозофије. Исламски мистицизам, илити [[суфизам]], је група са највећим бројем верских следбеника и обухвата велике руралне делове земље, провинције Синд и Панџаб, као и градове [[Лахор]], Мултан и Равалпинди. Следбеници покрета Деобандис су конзервативнијег схватања. Покрет Деобандис потиче из мале верске школе која је основана [[1866]]. године у малом граду Деобанд, у индијској провинцији [[Утар Прадеш]]. На урду покрет се назива '''جامعه اسلاميه دار العلوم ديوبند''', тј. Dar ul-'Ulum Deoband, што у преводу значи ''Кућа знања у Деобанду''. Велики број становника провинције Балучистан припада овом покрету. Поред ове велике две школе, мањи проценат становника припада пуританском Ахл и Хадит покрету (такође познат као Вахабије). Овај покрет потпуно одбацује учења суфизма као и крајње конзервативни покрет Деобандиса. Овај покрет је популаран у мањем облику у градовима Лахор, [[Сијалкот]] и [[Фејсалабад]]. Не зна се тачно колики је проценат шиита муслимана, односно како се локално називају Дванаесторица, у Пакистану. Процењује се да броје око 15% укупног становништва. Разлог зашто их локално становништво назива Дванаесторица је тај што они верују да у исламу укупно има дванаест имама, тј. хоџе. == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Pakistan | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Пакистан | wikinews = Пакистан }} * [http://www.pakistan.gov.pk Званична веб страница владе Исламске Републике Пакистан] * [http://www.presidentofpakistan.gov.pk Званична веб страница председника Пакистана] * [https://web.archive.org/web/20050720001200/http://www.infopak.gov.pk/ Министарство Информисања Пакистана] * [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html ЦИА Књига података - Пакистан] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |date=20181224211229 }} * [https://web.archive.org/web/20061117132548/http://devdata.worldbank.org/external/CPProfile.asp?SelectedCountry=PAK&CCODE=PAK&CNAME=Pakistan&PTYPE=CP Извештај Светске Банке - Пакистан] * [http://www.hec.gov.pk/ Министарство образовања] * [http://www.telepk.com/ Провинције и градови Пакистана] {{Азија}} {{Комонвелт}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Пакистан| ]] [[Категорија:Државе у Азији]] 3mizp35hr56wxo7y7hvagedilg7k94c 0 1567 25121574 24510618 2022-07-24T20:56:27Z No.cilepogača 244579 wikitext text/x-wiki {{otheruses}} {{Држава САД | назив = Калифорнија | пун_назив = Калифорнија | име_генитив = Калифорније | застава = Flag of California.svg | грб = Seal of California.svg | мапа = California in United States.svg | надимак = Златна држава<br />-{The Golden State}- | главни_град = [[Сакраменто]] | највећи_град = [[Лос Анђелес]] | гувернер = [[Гавин Њусом]] | службени језик = енглески | површина = 403671 | копнена површина = 403671,2 | водена површина = 19.270 | година_становништво = [[Попис становништва 2020. у САД|2020]]. | становништво = 39538223 | извор_становништво = | густина насељености = 97,95 | поредак = 31. | датум = [[9. септембар]] [[1850]]. | временска зона = -{Pacific: UTC}--8/-7 | географска ширина = 32°30'-{N}- - 43°-{N}- | географска дужина = 114°8'-{W}- - 124°24'-{W}- | ширина = 400 | дужина = 1240 | највиша висина = 4421 | најнижа висина = -86 | поштанска скраћеница = -{CA}- | ISO код = -{US-CA}- | страница = www.ca.gov }} '''Калифорнија''' ({{јез-енгл|California}}) је држава на западној обали САД. По површини је на трећем, а по броју становника на првом месту међу државама САД. Граничи се са америчким државама [[Орегон]]ом на северу, [[Невада|Невадом]] на истоку, [[Аризона|Аризоном]] на југоистоку, и мексичком државом [[Доња Калифорнија|Доњом Калифорнијом]] на југу. Протеже се око 1.300 -{km}- у правцу север-југ и око 400 км у правцу исток-запад. На међусобној удаљености од 137 km налазе се [[Маунт Витни]] и [[Долина смрти]], највиша и најнижа тачка међу 48 континенталних држава САД. После [[Аљаска|Аљаске]] и [[Флорида|Флориде]], Калифорнија има трећу по дужини обалу у САД. [[Сакраменто]] је главни град државе од [[1854]]. године. Подручје данашње Калифорније првобитно су настањивала индијанска племена. Први Европљани на овом подручју били су Шпанци. [[Хуан Кабриљо]] је током 1542. и 1543. допловио до обале Калифорније и прогласио је шпанском територијом. [[Хуниперо Сера]] је 1769. основао прву мисију на подручју данашњег [[Сан Дијего|Сан Дијега]]. У то време ово подручје се звало Горња Калифорнија ({{јез-шпа|Alta California}}) и било је део [[Вицекраљевство Нова Шпанија|Вицекраљевствa Нова Шпанија]]. Након што се Мексико изборио за независност од [[Шпанска империја|Шпаније]] 1821. Горња Калифорнија је постала део Мексичког царства, да би након [[Мексичко-амерички рат|Мексичко-америчког рата]] 1848. постала део САД. Држава САД је постала 9. септембра 1850, као 31. чланица. Откриће злата у Калифорнији 1848. подстакло је „златну грозницу” и огромне друштвене и демографске промена, праћене великим миграцијама становништва са истока земље и наглим привредним успоном. Разноврсни рељеф карактерише Калифорнију. На истоку су планине [[Сијера Невада (САД)|Сијера Невада]], на западу је обала Тихог океана, на северозападу су шуме секвоје, док је на југоистоку [[пустиња Мохаве]]. Земљотреси су чести због положаја државе дуж [[Пацифички ватрени појас|Пацифичког ватреног појаса]]. Око 37.000 земљотреса се забележи сваке године, али већином су слабог интензитета. Ипак, Калифорнија су погађали озбиљни земљотреси, а најразорнији су били у Сан Франциску [[Земљотрес у Сан Франциску 1906.|1906]]. и [[1989]]. и у Лос Анђелесу [[1994]]. == Етимологија == Реч Калифорнија првобитно се односила на цео регион састављен од [[Баја Калифорнија полуострво|Баја Калифорније полуострва]] у Мексику, садашњих америчких држава Калифорније, Неваде, [[Јута|Јуте]] и, делова Аризоне, [[Нови Мексико|Новог Мексика]], [[Тексас]]а и [[Вајоминг]]а. Верује се да је име Калифорнија потекло из измишљеног раја у коме живе [[Црни Амазонци]] којима влада краљица [[Calafia]].{{sfn|Putnam|1917|pp=356–361}}<ref>{{cite journal|last=Vogeley|first=Nancy|year=2001|title=How Chivalry Formed the Myth of California|journal=Modern Language Quarterly|publisher=University of Washington|volume=62|issue=2|url=http://mlq.dukejournals.org/cgi/pdf_extract/62/2/165|doi=10.1215/00267929-62-2-165|pages=165-188}}</ref> Царство краљице Калафије је било острво где су живели грифони и друге чудне звери, и била је богата златом. == Географија == [[Датотека:California Topography-MEDIUM.png|лево|мини|Топографска карта Калифорније]] Калифорнија је трећа по величини држава САД, након [[Аљаска|Аљаске]] и [[Тексас]]а.<ref name="2000 population and housing">{{cite web|url=http://www.census.gov/prod/cen2000/phc3-us-pt1.pdf |format=PDF |title=2000 Census of Population and Housing|year=2004|publisher=[[US Census Bureau]] |accessdate=25. 12. 2009.|pages=29}}</ref> [[Датотека:Californiacentralvalley.jpg|мини|десно|220п|Поглед из ваздуха на Калифорнијску централну долину]] У средини лежи [[Калифорнијска централна долина]], омеђена приморским планинским венцима на западу, [[Сијера Невада (САД)|Сијера Невада]] на истоку, и [[Каскадске планине|Каскадским планинама]] на северу и планине [[Техечепи]] југу. Централна долина је пољопривредно срце унутрашњости Калифорније. Подељена је на два дела [[делта Сакрамента-Сан Хоакина|делтом Сакрамента и Сан Хоакина]]. У северном делу, долина Сакрамента обухвата слив реке [[Сакраменто (река)|Сакраменто]], док јужни део, долина Сан Хоакина, представља слив реке [[Сан Хоакин (река)|Сан Хоакин]]. Реке Сакраменто и Сан Хоакин су довољно дубоке да чак и неки градови у унутрашњости буду морске луке. [[Датотека:Big Sur June 2008.jpg|мини|десно|220п|Обала Тихог океана]] Сијера Невада (шпански за „снежни (планински) венац") обухвата и највиши врх 48 [[континенталне државе САД|континенталних држава САД]], Маунт Витни, висок 4.421 m.<ref name="Mount_Whitney">{{cite ngs|id=GT1811|designation=Whitney|accessdate=20. 10. 2011.}}</ref><ref name="USGS">{{cite web|url=http://egsc.usgs.gov/isb/pubs/booklets/elvadist/elvadist.html|title=Elevations and Distances in the United States|publisher=[[Геолошки топографски институт САД|United States Geological Survey]]|year=2001|accessdate=21. 10. 2011.|archive-url=https://web.archive.org/web/20111015012701/http://egsc.usgs.gov/isb/pubs/booklets/elvadist/elvadist.html|archive-date=15. 10. 2011|url-status=dead}}</ref><ref name="NAVD88">Elevation adjusted to [[North American Vertical Datum of 1988]].</ref> Овај венац обухвата и [[Јосемитска долина|Јосемитску долину]], познату по својим врховима изрезбареним ледницима, и [[Национални парк Секвоја]], дом џиновских [[секвоје|секвоја]], највећих живих организама на земљи, и дубоко слатководно језеро [[Тахо (језеро)|Тахо]], највеће језеро у држави по запремини. Калифорнија лежи на [[Расед Сан Андреас|раседу Сан Андреас]], споју две тектонске плоче, због чега су у региону чести потреси. [[Датотека:Sherwin Range, Benton Crossing.jpg|мини|лево|220п|Планински венац Шервин]] Два велика планинска ланца пролазе Калифорнијом од североистока ка југозападу: обалске планине на западу и Сијера Невада на истоку. Тиме је земља подељена на шест делова који се физички разликују. Између та два планинска ланца леже долине [[Долина Сакраменто|Сакраменто]] и [[Долина Сан Хоакин|Сан Хоакин]] које су добиле име по две главне реке и велике су око 77.000 -{km²}-. [[Датотека:Death Valley Mesquite Sand Dunes.jpg|мини|220п|Долина смрти]] Обалски појас заузима површину од 109.000 -{km²}-, а реке тог појаса су кратке, извиру у планинском подручју и имају воде само у кишном раздобљу. Најважније реке су [[Салинас (река)|Салинас]] који утиче у океан код [[Монтереј (Калифорнија)|Монтереја]], [[Санта Марија (река у Калифорнији)|Санта Марија]] и [[Санта Ана (река)|Санта Ана]]. На истоку државе је подручје Сијера Невада велико око 100.000 -{km²}-. То се подручје лагано спушта према западу, а према истоку је стрмо и сурово. Долина ријеке [[Кламат (река)|Кламат]] је велика 20.000 -{km²}- и испресецана је дубоким кањонима. [[Датотека:Lakeside of Mono Lake.jpg|мини|лево|220п|Језеро [[Моно (језеро)|Моно]]]] Калифорнијски део великог базена, који се налази између ријека [[Коламбија (река у САД)|Коламбија]] и [[Колорадо (река)|Колорадо]] с једне и Сијера Неваде с друге стране, његов је источни дио и простире се на површини од 50.000 -{km²}-. То је исушено и дивље, разровано подручје са [[Долина смрти|Долином смрти]] у округу [[Инјо (округ у Калифорнији)|Инјо]]. На истоку Сијера Неваде су [[Овенс]] долина и језеро [[Моно]] , суштинско миграционо станиште птица. У западном делу државе је Clear Lake, највеће слатководно језеро по површини у Калифорнији. Око 45% укупне површине државе је покривено шумама, и Калифорнија има највећу разноврсност борова од било које друге државе. Калифорнија има више шумског земљишта од било које друге државе, осим Аљаске. Многа дрвећа у Калифорнијској Белој планини су најстарија на свету; [[Bristlecone бор]] има старост преко 5.000 година.<ref name="Lanner">{{harvnb|Lanner|2007|p=14}}</ref><ref name="oldest">{{cite web|url=http://www.rmtrr.org/oldlist.htm|title=Oldlist|publisher=Rocky Mountain Tree Ring Research|accessdate=08. 01. 2013.}}</ref> На југу је велико унутрашње слано језеро [[Солтон си]]. [[Долина смрти]] се налази северно од [[Мохаве]] која садржи најниже и најтоплије место у Северној Америци [[Badwater басен]] на -282 метра.<ref name="autogenerated2005">{{cite web|url=http://egsc.usgs.gov/isb/pubs/booklets/elvadist/elvadist.html |title=Elevations and Distances in the United States |publisher=USGS |location=Reston, Virginia |date=29. 04. 2005. |accessdate=24. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20111015012701/http://egsc.usgs.gov/isb/pubs/booklets/elvadist/elvadist.html |archive-date=15. 10. 2011 |url-status=dead }} Originally published in 1995.</ref> Као део [[ватрени појас Пацифика|ватреног појаса Пацифика]], Калифорнију погађају [[цунами]]ји, [[поплава|поплаве]], [[суша|суше]], [[Санта Ана (ветар)|ветра Санта Ана]], [[пожар]]а, [[клизиште|клизишта]] на стрмом терену, а има неколико [[вулкан]]а. === Клима === [[Датотека:Vineyard in Napa Valley.jpg|мини|десно|220п|Виногради у [[округ Напа|округу Напа]].]] [[Клима]] је у Калифорнији уз обалу медитеранско-суптропска, а у унутрашњости степска. Подручје најсеверније обале има океанску климу. Већи део државе има [[средоземна клима|медитеранску климу]], са хладним, кишовитим зимама и сувим летима. Даље у унутрашњости, наилазе хладније зиме и топлија лета. Северни делови државе имају просечно више годишњих падавина него на југу. Долина смрти, пустиња са великим пространствима испод нивоа мора, сматра се за најтоплије место на свету“<ref name="newRecord">{{cite journal|last=El Fadli|first=KI|author2=et al.|title=World Meteorological Organization Assessment of the Purported World Record 58°C Temperature Extreme at El Azizia, Libya (13 September 1922)|url=http://journals.ametsoc.org/doi/pdf/10.1175/BAMS-D-12-00093.1|journal=Bulletin of the American Meteorological Society|year=2012|doi=10.1175/BAMS-D-12-00093.1|volume=94|issue=2|pages=199}} (The 136°F (57,8°C), claimed by [['Aziziya]], [[Либија|Libya]], on September 13, 1922, has been officially deemed invalid by the [[World Meteorological Organization]].)</ref><ref>{{cite web|title=World Meteorological Organization World Weather / Climate Extremes Archive|url=http://wmo.asu.edu/world-highest-temperature|accessdate=10. 01. 2013.|archive-url=https://web.archive.org/web/20130104143844/http://wmo.asu.edu/world-highest-temperature|archive-date=04. 01. 2013|url-status=dead}}</ref> највиша температура у свету (57°C), је тамо забележен 10. јула 1913. Најнижа температура у Калифорнији била је -45° (-43° С) 1937 у Боки. === Флора и фауна === [[Датотека:1 yosemite valley tunnel view 2010.JPG|мини|десно|220п|Национални парк Јосемити]] Калифорнија има неколико суперлатива у својој колекцији флоре: Највеће дрвеће, највише дрвеће, и најстарије дрвеће. Има разне врсте [[кактус]]а. Од биљака ту су патуљасти пустињски [[мак]], [[нана]], Калифорнијски мак –државни цвет. Тарнбарк храст, Калифорнијски ловор, шећерни бор, широколисни јавор такође расту овде. Шумски подови су покривени [[папрати]], [[лала (биљка)|лалама]], [[Liliaceae|љиљанима]], дивљим рибизлама. У пустињама у доњој зони [[Соноран]], сисаре укључују [[зец]], [[пацов]], и [[амерички опосум|опосум]]. Уобичајени птице укључују [[сова|сову]], и разне врсте [[соко]]ла. Од гмизаваца ту су:[[пустињска корњача]], [[рогата жаба]]. Горњи Соноран има сисаре као што су [[антилопа|антилопе]], мачке са прстенастим репом. Птица јединствена у овој зони је [[Калифорнијски кондор]]. У зони транзиције, постоје колумбијски [[црнорепи јелен]], [[црни медвед]], [[сива лисица]], [[пума|кугуар]], и Рузвелт лос. Гмизавци као што су [[змије]] и [[звечарка|звечарке]] насељавају зону. Птице као што су [[водомар]] и [[колибри]] напредовали су овде. Од априла 2003, 118 Калифорнијских животиња биле су на федералном списку угрожених; 181 биљка је наведена као угрожена. У угрожене животиње спадају [[Сан Хоакин лисица]], [[планински дабар]], [[пољски миш]], [[Моро Бај кенгур]]. Једанаест врста лептира је такође угрожено и два која су угрожена су на савезној листи. == Демографија == {{ДемографијаСАД |1900=1485053 |1910=2377549 |1920=3426861 |1930=5677251 |1940=6907387 |1950=10586223 |1960=15717204 |1970=19953134 |1980=23667902 |1990=29760021 |2000=33871648 |2010=37253956 |2020=39538223}} [[Датотека:California population map.png|мини|Популација Калифорније]] Калифорнија је други највећи насељених-поднационалном ентитет у западној хемисфери и Америци. Поред тога, Калифорнија је дом за осам од најмногољуднијих градова у САД: [[Лос Анђелес]] (2.), [[Сан Дијего]] (8.), [[Сан Хозе (Калифорнија)|Сан Хозе]] (10.), [[Сан Франциско]] (13.), [[Фрезно]] (34.), [[Сакраменто]] (35.). Број становника је 39.538.223 (2020), а густина насељености 97,95/km².<ref>{{Cite web|url=https://www.census.gov/quickfacts/CA|title=U.S. Census Bureau QuickFacts: California|website=www.census.gov|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> === Језик === Од 2020, 56,11% (20.725.855) Калифорнијских становника старости од 5 и старији говоре [[Енглески језик|енглески]] код куће као примарни језик, док 28,32% (10.462.968) говори [[шпански језик|шпански]], 9,96% (3.677.164) Азијиски и Пацифички језик, 4,54% (1.679.265) други [[Индоевропски језици|индо-европски језик]] и 1,06% други језик. Укупно, 43,89% (16.211.086) Калифорнијског становништва старости од 5 и старији говоре матерњи језик уместо енглеског.<ref>{{Cite web|url=https://data.census.gov/cedsci/table?g=0400000US06&tid=ACSST5Y2020.S1601|title=Explore Census Data|website=data.census.gov|access-date=2022-07-24}}</ref> Калифорнија има више од 100 аутохтоних језика, што Калифорнију чини једном од најзначајнијих језичких подручја на свету. Сви аутохтони језици у Калифорнији су угрожени, иако сада постоје напори ка ревитализацији језика. Званични језик у Калифорнији је енглески. === Расе === Према Цензус Бироу у 2011: * 74,0% [[европеидна раса|белци]] * 13,6% [[азијати]] * 6,6% [[негроидна раса|црнци]] * 1,7% [[индијанци]] * 3,6% [[расно мешовити]] * 0,5% [[хавајци]] * 38,1% [[шпанци]] * 61,9% популације нису шпанци (било које расе) === Религија === Највеће верске деноминације по броју присталица као проценат популације у Калифорнији,2008 су католичка црква са 31%, Евангелистичка са 18%. Друге религије: 0,5% [[муслиманска]], 1% [[хинди|хинду]] и 2% [[будизам|будистичка]].<ref>{{cite web|title=Religious Affi liation by State in the U.S|url=http://religions.pewforum.org/pdf/report-religious-landscape-study-full.pdf|work=U.S Religious Landscape Study|publisher=[[Pew Research Center]]|accessdate=24. 06. 2010.|format=PDF|pages=103}}</ref> === Највећи градови === {{main|Списак градова у Калифорнији}} * Лос Анђелес-Са популацијом од 4.065.585 Лос Анђелес је један од светских центара медија, бизниса, и међународне трговине. Лос Анђелес (са [[Холивуд]]ом) води свет у производњи популарне забаве, као што су телевизија и музика. * Сан Дијего-"Најбољи град Америке“, Сан Дијего се налази на граници са Мексиком. Такође је познат као „родно место Калифорнији“, јер је то било и прво европско насеље у данашњој Калифорнији. * Сан Франциско- Сан Франциско је рангиран 44. од најбољих туристичких дестинација у свету, и био шести најпосећенији град у Сједињеним Америчким Државама у 2011. Такође је примарни банкарски и финансијски центар. * Фресно-Фресно је у срцу Сан Хоакин долине, водеће пољопривредне површине САД и света. Фресно је највећи град у унутрашњости Калифорније. Сакраменто је главни град Калифорније од 1854. године. Некада град други по величини у држави, био је центар током Калифорнијске [[Златна грозница|Златне грознице]]. За време тржишног бума између 2003 и 2008 број становника у градском подручју достигао је близу 2,5 милиона људи. Према попису из 2010, Сакраменто је деветнаесто највише насељено градско подручје у Сједињеним Државама. {{Највећи градови у Калифорнији}} == Привреда == [[Датотека:Gross Domestic Product of California 2008 (millions of current dollars).svg|мини|Бруто домаћи производ у Калифорнији 2008]] [[Датотека:California economic regions map (labeled and colored).svg|мини|Економске регије Калифорније]] Пољопривреда је важан сектор у Калифорнијској привреди. У 2008 81,500 фарми и салаша Калифорније генерисали су 36,2 милиона долара. У 2011, тај број је порастао на 43,5 милијарди долара. Према [[УСДА]] у 2011, три највећа Калифорнијска пољопривредна производа по вредности су била [[млеко]] и [[павлака]], [[бадем]] и [[грожђе]].<ref>{{cite web|url=http://www.nass.usda.gov/Statistics_by_State/California/Publications/California_Ag_Statistics/Reports/2011cas-all.pdf|title=California Agricultural Statistics: 2011 Crop Year|last=Tolomeo|first=Vic|last2=Krug|first2=Kelly|last3=Flohr|first3=Doug|last4=Gibson|first4=Jason|date=31. 10. 2012.|website=National Agricultural Statistics Service|publisher=United States Department of Agriculture|accessdate=01. 07. 2013.|archive-date=24. 12. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131224123521/http://www.nass.usda.gov/Statistics_by_State/California/Publications/California_Ag_Statistics/Reports/2011cas-all.pdf|url-status=dead}}</ref> Туризам у Калифорнији је веома напредан. Лос Анђелес и Сан Франциско су једни од најпосећенијих градова на свету. Такође Секвоја национални парк и [[Дизниленд]] су важна туристичка места у Калифорнији. === Саобраћај === [[Датотека:GoldenGateBridge-001.jpg|мини|лево|220п|Мост Голден гејт.]] Што се тиче саобраћаја, Калифорнија је позната по гужвама у саобраћају. Најпознатији мост у Калифорнији је [[Голден гејт]] у Сан Франциску. Својом наранџастом бојом и панорамским погледом на залив, овај аутопут мост је популарна туристичка атракција и такође је прилагођена за пешаке и бициклисте. Међународни аеродром Лос Анђелес (ЛАКС), је 6. најпрометнији аеродром у свету. == Политика и администрација == Калифорнија има идиосинкратску политичку културу у односу на остатак земље. Калифорнија је била друга држава по реду која је легализовала абортус, а једина држава која је забранила брак за геј парове. Тренд државе према [[Демократска странка (САД)|Демократској странци]], а даље од [[Републиканска странка (САД)|Републиканске странке]] може се видети у државним изборима. Од 1899 до 1939, Калифорнија је имала републиканске гувернере. Од 1990, Калифорнија је генерално бирала демократске кандидате за савезне, државне и локалне канцеларије, укључујући и текућег гувернера [[Џери Браун|Џерија Брауна]]. Демократе такође сада имају већину у оба дома државног законодавног тела. Тренутно има 56 демократа и 24 републиканца у Скупштини; и 26 демократа и 12 републиканца у Сенату. Тренд Демократске странке је најочигледнији у председничким изборима, републиканци нису освојили Калифорнијске изборе од 1988. У принципу, Демократска снага је центрирана у милионских приобалним регионима Лос Анђелеса, градском подручју и Сан Франциско Беју. Републиканска снага је још увек највећа у источним деловима државе. === Гувернер === Гувернер Калифорније је шеф државне владе Калифорније, чије одговорности укључују годишње обраћање о стању државе Скупштини Калифорније, предлагање буџета, и старање да се државни закони спроводе. До сада је било 39 гувернера; многи од њих су били утицајни широм Сједињених Држава и у областима које немају никакве везе са политиком. [[Лиланд Станфорд]] је основао Универзитет Станфорд 1891. године. [[Ерл Ворен]], касније Председник Врховног суда Сједињених Држава, је победио на изборима као кандидат три главне партије - једини кандидат у историји Калифорније који практично није имао противника. Роналд Реган, који је био председник глумачке гилде и касније председник Сједињених Држава, као и [[Арнолд Шварценегер]] су стекли славу као глумци. [[Греј Дејвис]] је био први гувернер у Калифорнији и други гувернер у америчкој историји, који је опозван од стране гласача. Најдужи мандат је имао Ерл Ворен, који је биран три пута и служио скоро десет година. Најкраћи мандат је имао [[Милтон Лејтам]], који је служио само пет дана пре него што је дао оставку јер је постао сенатор. Тренутни гувернер је [[Џери Браун]], који је претходно служио на истој дужности од 1975. до 1983. Он је син бившег гувернера [[Пет Браун|Пета Брауна]], чији мандат је трајао од 1959. до 1967. == Спорт == У Калифорнији најпопуларнији спортови су [[кошарка]], [[амерички фудбал]] и [[бејзбол]]. [[Голден Стејт вориорси]] је кошаркашки клуб из [[Оукланд (Калифорнија)|Оукланда]] који се такмичи у [[NBA|НБА]] лиги у [[Пацифичка дивизија (НБА)|дивизији Пацифик]]. Вориорси своје утакмице играју у [[Оракл арена|Оракл арени]]. У Сан Франциско су прешли 1962. и постали ''Сан Франциско вориорси'', а име ''Голден стејт вориорси'' узели су у сезони 1971/72.<ref name="golden">{{cite web|title=Behind The Name – Warriors|url=http://www.nba.com/warriors/news/behind_the_name.html|publisher=National Basketball Association|date=10. 05. 2015|accessdate=11. 05. 2015}}</ref> Освојили су четири НБА шампионата. Последњу титулу су освојили 2015. победивши у финалу [[Кливленд кавалирси|Кливленд кавалирсе]]. У лиги се такмичи још НБА клубова са територије Калифорније: [[Сакраменто кингси]], [[Лос Анђелес клиперси]] и [[Лос Анђелес лејкерси]] који су 16 пута били шампиони. [[Сан Франциско фортинајнерси]] су професионални тим америчког фудбала са седиштем у Сан Франциску. Клуб утакмице као домаћин игра на стадиону [[Стадион Кендлстик парк|Кендлстик парк]]. Такмичи се у [[Национална фудбалска конференција|НФЦ]]-у у дивизији [[НФЦ Запад|Запад]]. „Фортинајнерси“ су пет пута били прваци [[НФЛ]]-а, последњи пут [[1994]]. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lanner|first=RM|year=2007|title=The Bristlecone Book|publisher=Mountain Press|isbn=978-0-87842-538-9|pages=14}} * {{Cite book| ref=harv|last=Putnam|first=Ruth|editor=Herbert Ingram Priestley|title=California: the name|url=http://www.archive.org/details/cu31924008278347|year=1917|publisher=University of California|location=Berkeley|chapter=Appendix A: Etymology of the Word "California": Surmises and Usage|pages=356-361}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|САД}} {{Други пројекти | commons = California | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Калифорнија }} * [http://www.ca.gov/ State of California] * [http://www.loc.gov/rr/program/bib/states/california/index.html California State Guide, from the Library of Congress] * {{osmrelation-inline|165475}} * {{dmoz|Regional/North_America/United_States/California}} * [http://diva.sfsu.edu/collections/sfbatv/bundles/188919 1973 documentary featuring aerial views of the California coastline from Mt. Shasta to Los Angeles] * [http://www.petapixel.com/2011/08/08/time-lapse-tilt-shift-portrait-of-california/ Time-Lapse Tilt-Shift Portrait of California by Ryan and Sheri Killackey] {{Административна подела САД}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Калифорнија| ]] [[Категорија:Државе САД]] ekjqkm8269ljuav5t29rb5n07ifcoys 0 1958 25121409 24919631 2022-07-24T18:32:35Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{replace|{{Инфокутија држава | име државе = {{Br separated entries | -{Република Српска}- | -{Republika Srpska}-}} | име генитив = Републике Српске | положај = [[Датотека:Republika Srpska in Bosnia and Herzegovina.svg|270п]]</br><small>{{Legend|#c12838|'''Положај Републике Српске у оквиру [[Босна и Херцеговина|БиХ]]'''}}</small> ---- [[Датотека:Republika Srpska in BiH and Europe.png|270п]]</br><small>{{Legend|#247524|'''[[Географска карта|Положај]] Републике Српске у оквиру [[Европа|Европе]]'''}}</small> | застава = Flag of Republika Srpska.svg | симбол = Seal of Republika Srpska.svg | тип_симбола = Амблем | химна = [[Моја Република]]{{-}}<div style="display:inline-block;margin-top:0.4em;">[[Датотека:Moja_republika.ogg]]</div> | службени језик = {{hlist | ''[[Српски језик|језик српског народа]]'' | ''[[Бошњачки језик|језик бошњачког народа]]'' | ''[[Хрватски језик|језик хрватског народа]]''}}<ref name="Устав"/> | главни град = {{Br separated entries | [[Сарајево (Источно Сарајево)|Сарајево]]<ref name="Устав">{{cite web|url=http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/ustav/cir/ustav_republike_srpske.pdf | title = Устав Републике Српске| work = narodnaskupstinars.net| publisher = Народна скупштина Републике Српске| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> <small>([[дејуре]])</small> | [[Бања Лука]] <small>([[дефакто]])</small>}} | највећи град = [[Бања Лука]] | тип владавине = [[парламентарна република]] | титула владара = [[Предсједник Републике Српске|Предсједник]] | титула владара1 = [[Предсједник Владе Републике Српске|Предсједник Владе]] | титула владара2 = [[Предсједник Народне скупштине Републике Српске|Предсједник Народне скупштине]] | титула владара3 = Предсједник [[Уставни суд Републике Српске|Уставног суда]] | име владара = [[Жељка Цвијановић]] | име владара1 = [[Радован Вишковић]] | име владара2 = [[Недељко Чубриловић]] | име владара3 = [[Џерард Селман]] | површина поредак = — | површина = 25053 | воде = — | становништво поредак = — | становништво = 1170342 | извор_становништво = {{sfn|Врањеш|2016|p=12}} | попис становништва = | година пописа = [[Preliminarni rezultati popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|2013]]. | густина становништва = 46,71 | густина поредак = — | независност тип = Настанак | приступница догађај1 = [[s:Декларација о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине|Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ]] | приступница датум1 = [[9. јануар]] [[1992]].<br>[[Дан Републике Српске]] | приступница догађај2 =[[s:Устав Српске Републике Босне и Херцеговине|Устав Српске Републике БиХ]] | приступница датум2= [[28. фебруар]] 1992. | приступница догађај3 = Република Српска | приступница датум3 = [[12. август]] 1992. | приступница догађај4 = Међународно признање | приступница датум4 = [[8. септембар]] [[1995]]. | приступница догађај5 = [[Дејтонски мировни споразум|Општи оквирни споразум за мир у БиХ]] | приступница датум5 = [[21. новембар]] [[1995]]. | БДП година = [[2013]]. | БДП = 8.760,80 милиона [[Конвертибилна марка|КМ]]<ref name = "РБРС"/> | БДП поредак = — | БДП по глави становника = 6.146,00 КМ<ref name = "РБРС"/> | БДП поредак по глави становника = — | валута = [[конвертибилна марка]]<ref name="Zakon CBBIH">{{cite web|url=http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/2270_zakon_o_centralnoj_banci_1_97.pdf| title = Član 38. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine | work = ads.gov.ba| accessdate=15. 1. 2016}}</ref> | код валуте = BAM | стоти део валуте = 1 фенинг<ref name="Zakon CBBIH"/><ref>{{cite web| title = Kovani novac KM| url = https://www.cbbh.ba/Content/Read/1072?lang=sr| website = www.cbbh.ba| accessdate=21. 2. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180222043848/https://www.cbbh.ba/Content/Read/1072?lang=sr| archive-date=22. 2. 2018|url-status=dead}}</ref><ref>Званични сајт Централне банке БиХ: [http://www.cbbh.ba/index.php?id=19&lang=sr Новчанице и кованице КМ] {{Wayback|url=http://www.cbbh.ba/index.php?id=19&lang=sr |date=20160126235427 }}, приступљено: 9. јануара 2016. године</ref> | временска зона = [[UTC+1|+1]] (-{[[Средњоевропско време|CET]]}-)<br>UTC [[UTC+2|+2]] (-{[[Средњоевропско летње време|CEST]]}-) | позивни број = 387 }}|[[Облик државе]]|Облик [[политички ентитет|ентитета]]}} '''Република Српска''', незванично '''Српска''', један је од два [[ентитет (политика)|ентитета]] у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], поред [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]].<ref name='"Устав БиХ"'>{{cite web|title=Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини — Анекс 4 — Устав Босне и Херцеговине Преамбула| url = http://www.oscebih.org/dejtonski_mirovni_sporazum/SR/annex4.htm|archive-url=https://web.archive.org/web/20160326010746/http://www.oscebih.org/dejtonski_mirovni_sporazum/SR/annex4.htm|archive-date=21. 2. 2018| work = www.oscebih.org| publisher = OSCE| quote = Састав. Босна и Херцеговина састоји се од два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљњем тексту "ентитети").}}</ref> Налази се у [[југоисточна Европа|југоисточној Европи]], тачније на западном дијелу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Највећи град је [[Град Бања Лука|Бања Лука]] и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено [[политички систем Републике Српске|политичко]], административно, [[привреда Републике Српске|привредно]] и [[Универзитети у Републици Српској|универзитетско]] средиште.<ref>{{cite web|title=Општи подаци| url=http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/63/| work=www.banjaluka.rs| publisher=Град Бања Лука| accessdate=9. 11. 2017| archive-url=https://web.archive.org/web/20171108205608/http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/63/| archive-date=8. 11. 2017|url-status=dead| df=}}</ref> Српска се граничи [[Граница (географија)|државном границом]] са [[Србија|Републиком Србијом]], [[Црна Гора|Црном Гором]] и [[Хрватска|Републиком Хрватском]], а [[Међуентитетска линија|међуентитетском линијом]] са Федерацијом Босне и Херцеговине. Настала је [[9. јануар]]а [[1992]]. године као ''Република српског народа Босне и Херцеговине'' одлуком ''Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини''.<ref name = "ФНСРС">{{cite web|title=Фотомонографија Народне скупштине Републике Српске| url=http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf| work=www.narodnaskupstinars.net| publisher=Народна скупштина Републике Српске| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> У августу 1992. преименована је у Република Српска,{{sfn|Логос|2019|p=134}} а [[Дејтонски мировни споразум|Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини]] потписаним [[21. новембар|21. новембра]] [[1995]]. године постала је међународно призната као један од два ентитета Босне и Херцеговине.{{sfn|Логос|2019|p=259—261}} Према подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица.{{sfn|Врањеш|2016|p=12}} Резултати пописа из 2013. године показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.{{sfn|Врањеш|2016|p=79, 85}} Република Српска је члан [[Скупштина европских региона|Скупштине европских региона]], која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације.<ref>{{cite web|title=Bosnia and Herzegovina Archives {{!}} Assembly of European Regions| url = https://aer.eu/directory/wpbdp_category/bosnia-and-herzegovina/| website = Assembly of European Regions| accessdate=9. 11. 2017}}</ref><ref name = "еСрпска"/> [[Представништва Републике Српске у иностранству]] доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству.<ref name = "еСрпска">{{cite web|title=Представништва Републике Српске у иностранству| url = http://www.esrpska.com/contentpage.aspx?kat_id=aed2359a-02f3-46a7-b04c-11954411c8c4&podkat_id=39b00c65-e801-4921-857c-516c55d5841d&page_id=14| work = www.esrpska.com| publisher = еСрпска| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: [[Аустрија|Аустрији]], [[Белгија|Белгији]], [[Грчка|Грчкој]], [[Израел]]у, [[Њемачка|Њемачкој]], [[Русија|Русији]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Србија|Србији]].<ref>{{cite web| title = Представништва Републике Српске у иностранству| url = http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx| work = www.vladars.net| publisher = Влада Републике Српске| accessdate = 9. 11. 2017| archive-date = 24. 04. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120424083407/http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx| url-status = dead}}</ref> == Етимологија == {{главни чланак|Етноними Срба и Србије}} Република Српска етимологију имена темељи на титуларном народу ''[[Срби|Срба]]''.<ref name = "ФНСРС"/><ref>{{cite web|title=Istorija| url = http://www.republikasrpska.net/istorija/| work = www.republikasrpska.net| publisher = Republika Srpska — internet portal| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> На њеном простору кроз историју су постојале многе државе које данас познајемо са придјевом ''Српска'' у имену: [[Српске земље у раном средњем веку|Српска земља]], [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Српска кнежевина]], [[Српско краљевство|Српска краљевина]], [[Српско царство|Српска царевина]], [[Краљевина Босна|Српска Босна]], [[Српска деспотовина]]. У новом вијеку, поред постојања сусједне [[Србија|Србије]], која етимологију свог имена темељи на имену истог народа, успостављана је још једна територија са називом истог титуланта: ''[[Држава Словенаца, Хрвата и Срба]]''.{{sfn|Moravcsik|1967|pp=153, 155}} На простору ове територије касније су настале посебне државе [[Словенци|Словенаца]] и [[Хрвати|Хрвата]], али пола вијека након тога и двије територије трећепоменутог народа, Срба, и то [[Република Српска Крајина]] (која више не егзистира) и Република Српска.<ref name = "ФНСРС"/> Прије коначног усвајања имена, ''Република Српска'' је првобитно носила име Република српског народа Босне и Херцеговине, затим Српска Република Босна и Херцеговина, да би на крају било предложено и Српска Република, али је ипак усвојено садашње име.<ref name = "ФНСРС"/><ref>{{cite web|title=Bosnia and Herzegovina| url = https://www.britannica.com/place/Bosnia-and-Herzegovina#ref42671| work = www.britannica.com| publisher = Encyclopaedia Britannica}}</ref><ref>{{cite web|title=Bosnian Serb republic leader dies| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7021232.stm| work = news.bbc.co.uk| publisher = BBC News| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> Због претјераног истицања њеног пуног имена са префиксом ''Република'', у неким западним гласилима се стекао утисак да Српска и нема скраћено име, па се она у овим медијима скоро искључиво назива пуним именом и то у српској верзији ({{јез-енг|Republika Srpska}}, а не ''-{Republic of Srpska}-'' или скраћено ''-{Srpska}-'').<ref>{{cite web|title=Bosnia echoes to alarming rhetoric| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/8121166.stm| work = news.bbc.co.uk| publisher = BBS News| accessdate=9. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=Halting the downward spiral| url = http://www.nytimes.com/2009/02/24/opinion/24iht-edlyon.1.20395827.html?_r=4&| work = www.nytimes.com| publisher = The New York Times| accessdate=9. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=Bosnia lurches into a new crisis| url = http://www.theguardian.com/world/2009/may/03/bosnia-war-nationalism-poor-economy| work = www.theguardian.com| publisher = The Guardian| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> Њени утемељивачи и званични представници ово сматрају потпуно погрешно, а неки интелектуалци и невладине организације покушавају афирмисати и неке нове енглеске кованице за ову територију (као нпр. ''[[Удружење књижевника Српске|Serpska]]'' и ''Serbland'').<ref>{{cite web| title = Srpska suverenija od Srbije!| url = http://archive.is/uMnrH| work = pressrs| publisher = Press Republika Srpska| access-date = 09. 08. 2015| archive-date = 09. 08. 2015| archive-url = https://archive.today/20150809131100/http://pressrs.ba/info/vesti/srpska-suverenija-od-srbije-19-07-2014| url-status = live}}</ref><ref>{{cite web|title=About National Assembly| url = http://www.narodnaskupstinars.net/?q=en/national-assembly/about-national-assembly| publisher = National Assembly of The Republic of Srpska| accessdate=9. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=Government of Republic of Srpska| url = http://www.vladars.net/eng/Pages/default.aspx| publisher = Влада Републике Српске| accessdate=9. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=Republic of Srpska, President of Republic Milorad Dodik| url = http://www.predsjednikrs.net/?lang=en| publisher = Предсједник Републике Српске| accessdate=11. 12. 2017}}</ref><ref name="Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа8">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=974 |title=Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа | author = |authorlink= | others = |date=20. 3. 2009 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=27. 1. 2012 | pages = }}</ref><ref>{{cite web|title=Туђе и наше у језику и иначе| url = http://www.rastko.rs/filologija/bbrboric-jezik/bbrboric-jezik5.html| work = www.rastko.rs| publisher = Пројект Растко| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> == Географија == {{Главни|Географија Републике Српске}} [[Датотека:Republika Srpska Topography Map Blank.svg|250п|десно|мини|Географски положај Републике Српске]] Границе Републике Српске су одређене међународно признатом [[граница (географија)|границом]] према [[Србија|Републици Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Хрватска|Републици Хрватској]] и [[међуентитетска линија|међуентитетском линијом]] према [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]]. Обје су успостављене без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др). У односу на површину своје територије Република Српска има несразмјерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и изломљене правећи на појединим мјестима уске појасеве („џепове”) којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је, до издвајања у засебан дистрикт, био онај око града [[Брчко]] чија је ширина свега 5 km. Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2.170 km, од чега на међуентитетску линију отпада 1.080 km. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 km. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је ријеткост у свијету и једино би се могла поредити са [[Чиле]]ом. Република Српска има атипичан облик територије чији је сјеверни дио издужен у правцу [[запад]]—[[исток]], а источни у правцу [[север|сјевер]]—[[југ]]. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних дијелова Републике. Територија Републике Српске налази се између 42° 33' и 45° 16' сјеверне [[географска ширина|географске ширине]] и 16° 11' и 19° 37' источне [[географска дужина|географске дужине]]. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од [[Дрина|Дрине]], односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Херцеговине. Један дио простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском споразуму]] остао изван Републике Српске — дио [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрена]], [[Босанска Посавина|Посавине]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], дијелови [[Подриње (регија)|Подриња]], сарајевске котлине, те дио [[Јадранско море|Јадранског приморја]]. Република Српска има површину од 25.053 km² или око 49% територије Босне и Херцеговине<ref>{{cite web| title = Географија| url = http://www.predsjednikrs.net/republika-srpska/geografija/| work = www.predsjednikrs.net| publisher = Предсједник Републике Српске| accessdate=9. 11. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170420070548/http://www.predsjednikrs.net/republika-srpska/geografija/| archive-date=20. 4. 2017| url-status = dead}}</ref> на којој је 2013. године живело 1.170.342 становника.{{sfn|Врањеш|2016|p=12}} [[Датотека:Stećak na Gvoznom polju.jpg|мини|250п|лево|[[Стећак]] на планини [[Трескавица|Трескавици]]]] Република Српска спада у групу [[континенталне земље|континенталних земаља]] — нема излаз на море, што је карактеристика [[Земља (геополитика)|земаља]] са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. [[Чешка]], [[Швајцарска]], [[Аустрија]] и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина — [[панонска низија|панонске]] и [[средоземно море|средоземне]]. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама [[Босна (река)|Босне]] и [[Неретва|Неретве]], пресијецајући [[Динарске планине|динарски планински комплекс]] повезује [[Средња Европа|средњоевропску]] и средоземну макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са [[Балканско полуострво|средњобалканским]] и [[Западна Европа|западноевропским]] простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку [[Сава|Саву]] којом се веже на европску ријечну саобраћајницу [[Канал Рајна—Мајна—Дунав|Рајна—Мајна—Дунав]]. Дакле, простор Републике Српске представља спону панонског и [[Јадранско море|јадранског]] басена са једне стране, и западне Европе и средишњег [[Балканско полуострво|Балкана]], с друге стране. Тако детерминисан њен [[геополитички положај|положај у геополитичком смислу]] има двојак карактер — у мирнодопским приликама он је позитиван, док у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.<ref>{{cite web|url=http://www.republikasrpska.net/srpska/geografija/ | title = Geografija Republike Srpske| publisher = |date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref> Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој [[геоморфологија|геоморфолошкој]] еволуцији. У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од [[кенозоик|кенозојских]] наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са [[алувијална раван|алувијалним заравнима]] и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина — [[Козара]], [[Просара]], [[Мотајица]], [[Вучијак (планина)|Вучијак]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] и [[Требава]], те сјевероисточни обронци [[Мајевица|Мајевице]]. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске. === Клима === {{Главни чланак|Клима Републике Српске}} [[Датотека:Јахорина 1 ZPP001.jpg|мини|250п|[[Јахорина]]]] Република Српска се налази у сјеверном умјереном појасу, и могу се издвојити три климатска поднебља. * Средоземни, са варијантама класичне и измијењене [[Средоземна клима|средоземне климе]]; * Планински, који обиљежава обиље снијега зими, и пријатна и свјежа љета; * Континентални, са варијантама [[умереноконтинентална клима|умјерено-континенталне]] и [[Континентална клима|континенталне климе]]. Различити [[клима]]тски утицаји који се осјећају на простору Републике Српске су резултат природних елемента и законитости опште циркулације [[ваздушна маса|ваздушних маса]] на ширем простору. Сјеверни перипанонски дио припада умјерено континенталном климатском појасу у коме се осјећа и панонски (степски) климатски утицај са сјевера. Љета су топла, а зиме већином умјерено хладне, са просјечном годишњом температуром изнад 10 °C. Падавине су углавном равномјерно распоређене, а највеће количине се излучују када су и најпотребније пољопривредним културама (мај—јун). Количина падавина по правилу опада идући од запада (1500 -{mm}-) према истоку (700 -{mm}-) због утицаја западних ваздушних струјања. Планинска и планинско-котлинска (претпланинска) варијанта климатског утицаја осјећа се на највећем дијелу Републике Српске. Пространи планински масиви имају [[планинска клима|планинску климу]] чије су одлике свјежа и кратка љета, а дуге хладне и снежне зиме. [[Снијег|Сњежне падавине]] су обилне и дуго се задржавају, а висина падавина је изнад 1200 -{mm}-. За разлику од планинске климе ових простора, брежуљкаста подручја, те котлине и долине имају нешто блажу климу — [[котлинска клима|котлинску]]. Главне њене одлике су умјерено топла љета и доста хладне зиме, са просјечном годишњом температуром испод 10 °C, и висином падавина од 700—1000 -{mm}-. Јужни дио Републике Српске, односно простор [[Херцеговина|Херцеговине]] (Хумине) има [[средоземна клима|средоземну климу]], док се простор [[Опутне Рудине|Рудина]] одликује прелазном варијантом између климе Хумина и планинске климе.<ref>{{cite web|url=http://www.republikasrpska.net/srpska/klima/ | title = Klima Republike Srpske| publisher = |date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref> Клима Хумина се одлукује утицајем са мора, па су љета врло топла а зиме доста благе. Просјечна годишња температура се креће од 14 °C до 16 °C. У овоме поднебљу је смјештен најтоплији град Републике Српске и Босне и Херцеговине Град [[Требиње]]. Распоред падавина је неповољан, пошто [[киша|кише]] највише падају у јесен и у зиму а најмање у љето, када се јављају и краћи сушни периоди. Кишне падавине доминирају над сњежним. За разлику од оваквих климатских одлика херцеговачких хумина, климу Рудина углавном карактеришу ниже љетне температуре и знатне зимске сњежне падавине. === Хидрографија === [[Датотека:Требиње, Стари град 1.jpg|мини|250п|[[Требиње]] на ријеци [[Требишњица|Требишњици]]]] Са [[хидрологија|хидролошког]] аспекта, простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни [[река|ријечни токови]] хидролошки припадају сливу [[Црно море|Црног мора]]. Окосница црноморског слива је ток ријеке [[Сава|Саве]] који је ниско положен, те му дотичу сви већи ријечки токови — [[Уна]] са [[Сана (ријека)|Саном]], [[Врбас (ријека)|Врбас]], [[Укрина]], [[Босна (река)|Босна]] и [[Дрина]]. Све оне имају композитни карактер ријечних долина са великим падовима, те располажу значајним [[хидроенергија|хидроенергетским]] потенцијалом. У том погледу је посебно значајна Дрина која има најразвијенији хидролошки систем и огроман хидроенергетски потенцијал који је још увек недовољно валоризован. И остали ријечни токови имају велики привредни значај, мада углавном само својим доњим и средњим токовима припадају Републици Српској. Изузетак је Укрина која има мањи ток и тече по брдима између доњих токова Врбаса и Босне. [[Датотека:PPP035 Una.jpg|мини|250п|лево|[[Уна|Ријека Уна]]]] Хидрографску ријечну мрежу Републике Српске употпуњује највећа и најзначајнија ријека источне Херцеговине — [[Требишњица]], чији је хидрографски потенцијал готово у потпуности валоризован. Она, као и готово сва подземна [[крас (геоморфологија)|карстна]] хидрографска мрежа припада [[Јадранско море|јадранском]] сливу. Ријеке Српске, поред хидроенергетског потенцијала, својим квалитетом представљају значајну компоненту туристичке привреде. То се посебно односи на планинске токове који су веома чисти и богати ријечном рибом. Поред богатства у ријечним токовима, на простору Републике Српске налазе се бројни извори и [[врело (хидрологија)|врела]] која су углавном пукотинског и контактног карактера, а на бројним [[расед|расједима]] (нпр. Савски ров) јављају се значајни термоминерални извори који имају огроман [[бања|бањско]]-[[туризам|туристички]] значај, те [[акумулационо језеро|акумулациона]] и природна, углавном [[циркно језеро|циркна]] [[језеро|језера]]. На подручју Републике Српске налазе се и језера, између осталих: * [[Билећко језеро]] — највећа вјештачка акумулација на Балкану. Налази се на ријеци [[Требишњица|Требишњици]] код [[Билећа|Билеће]]. * [[Балкана]] — представља веома популарно излетиште Бањалучког краја. Омеђена је пашњацима и густим четинарским и храстовим шумама. Мањи дио уређен је као купалиште а већи богат пастрмком представља стјециште риболоваца. [[Датотека:Дабрац.jpg|мини|250п|Језеро [[Бочац (језеро)|Бочац]]]] * [[Вишеградско језеро]] — вјештачка акумулација настала изградњом бране [[Хидроелектрана Вишеград|ХЕ „Вишеград”]] на ријеци [[Дрина|Дрини]]. Акумулација обухвата општине: [[општина Вишеград|Вишеград]], [[општина Ново Горажде|Ново Горажде]] и [[општина Рудо|Рудо]]. * [[Орловачко језеро]] — налази се на Зеленгори на надморској висини од 1438 -{m}-. Дужина језера је око 350 -{m}-, а ширина 100 -{m}-, дубина 5 -{m}-. Језером газдује [[Национални парк Сутјеска|национални парк „Сутјеска”]]. * [[Бардача (језеро)|Бардача]] — комплекс језера смјештен између ријека [[Сава|Саве]] и Врбаса. Налази се сјевероисточно од Бање Луке у општини [[Србац]] и уврштена је на свјетску листу заштићених мочварних подручја.<ref name="агага">[http://www.voders.org/upravljanje-vodama/slivovi/ Језера РС] Воде РС</ref> * [[Зворничко језеро]] — вјештачка акумулација настала изградњом [[Хидроелектрана Зворник|ХЕ „Зворник”]]. Језеро је дугачко 25 -{km}-, а на најширем дијелу је широко око 3 -{km}-.<ref name="агага" /> * [[Перућачко језеро]] — је вјештачко језеро на подручју [[Општина Сребреница|Сребренице]], и подручју [[Општина Бајина Башта|Бајине Баште]] у [[Србија|Србији]]. Језеро је настало преграђивањем тока ријеке Дрине, за потребе [[Хидроелектрана Бајина Башта|ХЕ „Бајина Башта”]]. * Орловачко језеро — је природно језеро на [[апсолутна висина|надморској висини]] од 1.438 m. Удаљено је од [[Југово језеро|Југовог језера]] око 1 km. [[Дужина језера]] је око 350 m, ширина око 100 -{m}-, а [[дубина језера|просјечна дубина]] око 5 m.<ref>[http://www.voders.org/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=25&Itemid=31&lang=sr_YU Агенција Републике Српске за воде обласног ријечног слива Саве: Језера у Републици Српској] {{ср}}</ref> === Вегетација === [[Датотека:Скакавац 2.jpg|Прашума [[Перућица]] у Националном парку Сутјеска.|мини|250п]] Вегетација Републике Српске се одликује великом разноликошћу, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има [[шума|шумски]] комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације [[храст]]ових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке [[Сава|Саве]] и њених већих притока налази се појас [[храст лужњак|храста лужњака]] који је мјестимично испрекидан шумама [[храст китњак|храста китњака]] и обичног [[граб (дрво)|граба]].<ref>{{cite web| url = http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/EKONOMSKA-I-SOCIJALNA-SLIKA-REPUBLIKE-SRPSKE-I/lat/10598.html| title = Ekonomska i socijalna slika Republike Srpske| publisher = Glas Srpske| date = | accessdate=29. 1. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20150924022432/http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/EKONOMSKA-I-SOCIJALNA-SLIKA-REPUBLIKE-SRPSKE-I/lat/10598.html| archive-date=24. 9. 2015| url-status = dead}}</ref> Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у [[Славонија|Славонији]] познат под називом „славонске храстове шуме”. Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и [[буква|букове шуме]] претпланинског појаса. С обзиром на то да је ово панонско и претпланинско биљногеографско подручје које је уједно и најгушће насељено пољопривредним становништвом, због тога су и шумске заједнице сведене на мање површине. Мањи локалитети храста китњака и обичног граба сусрећу се и у долини [[Неретвица|Неретвице]] у [[Источна Херцеговина|источној Херцеговини]]. Уски појас горњег [[Подриње (регија)|Подриња]] и ниска Херцеговина одликује се климазоналном вегетацијом храста медунца и црног [[јасен]]а, а у средњем току [[Дрина|Дрине]] и околини [[Фоча|Фоче]] и [[Вишеград]]а налази се уски појас храста сладуна и [[Цер (биљна врста)|цера]]. Знатан дио простора Републике Српске налази се под буковом шумом, а на вишим планинским подручјима развиле су се мјешовите шумске заједнице букве, [[јела|јеле]] и [[смрча|смрче]]. Као главни пратиоци букових шума јесу [[јавор]], [[Брест (биљка)|бријест]], [[бели јасен|бијели јасен]] и друге врсте. Појас букових шума заузима преддинарско и [[динарске планине|динарско]] биљногеографско подручје. Нешто су раширеније у источним него у западним дијеловима Српске. Унутар шумских вегетационих подручја, посебно на брдско-планинским просторима, знатне површине су обрасле трапном вегетацијом (ливаде и пашњаци) и оне су посебно значајне за развој [[сточарство|сточарства]]. Вегетација Републике Српске је веома интересантна и са аспекта значајних ендемских врста што потврђује и присуство [[Панчићева оморика|Панчићеве оморике]] у долини Дрине (прашума [[Перућица]] код Фоче). === Заштићена подручја === ==== Национални паркови ==== У Републици Српској званично постоје три[[Национални паркови Републике Српске|национална парка]] и један [[парк природе]]: {| class="wikitable sortable" |- class="hintergrundfarbe5" ! Име ! Основан ! Величина (-{ha}-) ! class="unsortable" | Положај ! class="unsortable" | Слика |- | [[Национални парк Сутјеска]]<ref name=nasljedje/> | style="text-align:right" | 1965.<ref name="Дани плавичасте љепотице">{{cite web|url=http://www.rtrs.rs/av/pusti.php?id=14319| title =Дани плавичасте љепотице|author =|authorlink=| vauthors =|date=11. 8. 2011| format =| work =| publisher =Радио телевизија Републике Српске| language =ср| archiveurl =https://web.archive.org/web/20150203095511/http://www.rtrs.rs/av/pusti.php?id=14319| archivedate=3. 2. 2015| quote =| accessdate=11. 8. 2011|url-status=dead| df =}}</ref> | style="text-align:right" | 17.300 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 43.346806| long = 18.690889| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Orlovačko jezero, Zelengora, nacionalni park Sutjeska.jpg|140п]] |- | [[Национални парк Козара]]<ref name=nasljedje/> | style="text-align:right" | 1967.<ref>{{cite web|url=http://www.npkozara.com/index.php?option=com_content&view=article&id=46&Itemid=34&lang=sr | title = Национални парк Козара| publisher = |date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref> | style="text-align:right" | 3.400 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 45.008333| long = 16.891667| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:NP002 - 14.jpg|140п]] |- | [[Национални парк Дрина]]<ref name=nasljedje/> | style="text-align:right" | 2017.<ref>{{cite web|url=http://www.mojaplaneta.net/nacionalni-park-drina-novo-zasticeno-podrucje-u-republici-srpskoj-bih/ | title = Национални парк Дрина| publisher = |date=| accessdate=3. 6. 2019}}</ref> | style="text-align:right" | 6.315 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.000278| long = 19.35| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Drina Canyon.JPG|140п]] |} ==== Резервати природе ==== У Српској постоје четири резервата природе, и то два строга резервата природе и два посебна резервата природе. ===== <small>Строги резервати природе</small> ===== {| class="wikitable sortable" |- class="hintergrundfarbe5" ! Име ! Основан ! Величина (-{ha}-) ! class="unsortable" | Положај ! class="unsortable" | Слика |- | [[Прашума Јањ|Строги резерват природе прашума Јањ]]<ref name=nasljedje>{{cite web| title = Zaštićena područja prirode u Bosni i Hercegovini| url = http://www.nasljedje.org/sr_RS/prirodno-nasljedje/266| work = www.nasljedje.org| accessdate = 9. 11. 2017| archive-date = 10. 11. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20171110114440/http://www.nasljedje.org/sr_RS/prirodno-nasljedje/266| url-status = dead}}</ref> | style="text-align:right" | [[1960е|1960-их]]<ref>{{cite web|title=Prašuma Janj {{!}} JU Turistička Organizacija Šipovo| url = http://sipovo-tourism.com/V2/prauma-janj/| website = sipovo-tourism.com| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> | style="text-align:right" | 295,00 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.270416 | long = 17.096701| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:SPR001 STROGI PRIRODNI REZERVAT PRAŠUMA JANJ, ŠIPOVO 2.jpg|120п]] |- | [[Прашума Лом|Строги резерват природе прашума Лом]]<ref name=nasljedje/> | style="text-align:right" | [[1956]].<ref>{{cite web| title = ПРАШУМА "ЛОМ"| url = http://www.drinic.rs.ba/cirilica/lom.htm| work = www.drinic.rs| accessdate = 9. 11. 2017| archive-date = 04. 03. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20160304191846/http://www.drinic.rs.ba/cirilica/lom.htm| url-status = dead}}</ref> | style="text-align:right" | 297,82 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.458555 | long = 16.455428| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| |} ===== <small>Посебни резервати природе</small> ===== {| class="wikitable sortable" |- class="hintergrundfarbe5" ! Име ! Основан ! Величина (-{ha}-) ! class="unsortable" | Положај ! class="unsortable" | Слика |- | [[Громижељ|Посебни резерват природе Громижељ]]<ref name=nasljedje/> | style="text-align:right" | [[2008]].<ref>{{cite web|title=Посебни резерват природе „Громижељ“| url = http://ekulturars.com/p%D0%BE%D1%81%D0%B5bhi-p%D0%B5z%D0%B5pb%D0%B0t-ppip%D0%BEd%D0%B5-%E2%80%9Egp%D0%BEmiz%D0%B5l%E2%80%9C,233.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20151222130545/http://ekulturars.com/p%D0%BE%D1%81%D0%B5bhi-p%D0%B5z%D0%B5pb%D0%B0t-ppip%D0%BEd%D0%B5-%E2%80%9Egp%D0%BEmiz%D0%B5l%E2%80%9C,233.html|archive-date=21. 2. 2018| work = ekulturars.com| accessdate=11. 12. 2017}}</ref> | style="text-align:right" | 831,33 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.885239| long = 19.344070| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| |- | [[Лисина (резерват природе)|Посебни резерват природе Лисина]]<ref name=nasljedje/> | style="text-align:right" | [[2011]].<ref>{{cite web|title=Посебни резерват природе „Лисина“| url = http://ekulturars.com/p%D0%BE%D1%81%D0%B5bhi-p%D0%B5z%D0%B5pb%D0%B0t-ppip%D0%BEd%D0%B5-%E2%80%9Eli%D1%81ih%D0%B0%E2%80%9C,235.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20151222110604/http://ekulturars.com/p%D0%BE%D1%81%D0%B5bhi-p%D0%B5z%D0%B5pb%D0%B0t-ppip%D0%BEd%D0%B5-%E2%80%9Eli%D1%81ih%D0%B0%E2%80%9C,235.html|archive-date=21. 2. 2018| work = ekulturars.com| accessdate=11. 12. 2017}}</ref> | style="text-align:right" | 560,64 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.379239| long = 17.040798| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Посебни резерват природе Лисина.jpg|120п]] |} ==== Споменици природе ==== [[Датотека:Scena iz pećine Orlovača.jpg|мини|200п|[[Пећина Орловача]]]] На територији Републике Српске налази се једанаест споменика природе:<ref name=nasljedje/> {{columns-list|2| * [[Пећина Орловача]] * [[Пећина Љубачево]] * [[Жута буква (споменик природе)|Жута буква]] * [[Пећина Растуша]] * [[Јама Ледана]] * [[Ваганска пећина]] * [[Пећина Ђатло]] * [[Павлова пећина]] * [[Гирска пећина]] * [[Пећина под липом]] * [[Пећина Ледењача]] }} == Историја == {{Посебан чланак|Историја Републике Српске}} Територија данашње Републике Српске је настањена од времена [[неолит]]а. У раном [[Бронзано доба|бронзаном добу]] дотадашњу неолитску популацију су замијенила ратоборнија племена, позната као [[Илири]]. За вријеме владавине [[Октавијан Август|Октавијана Августа]] илирске земље су постале римска [[илирик|провинција Илирик]].<ref name="Месиховић">{{harvnb|Месиховић|2014|pp=294}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/283132/Illyricum | title = Енциклопедија Британика: Illyricum | publisher = Britannica.com |date=| accessdate=30. 1. 2015}}</ref> [[Римско царство]] је изгубило контролу над Панонијом и Далмацијом [[455]]. године и ове територије су након тога запосјели [[Остроготи]]. Остроготе су побиједили Византинци [[553]]. године када је Далмација постала дио [[Византијско царство|Византије]]. [[Датотека:Manastir u Dužima kod Trebinja.jpg|мини|200п|[[Манастир Дужи]], саграђен током 16. века]] [[Словени]] су се населили на ово подручје у 6. и 7. вијеку, а [[Срби]] су се доселили у другом словенском таласу (послије [[626]]. године). Већи или мањи дијелови овог подручја били су у саставу средњовјековних српских држава — [[Историја Србије у средњем веку|Србије]] кнеза [[Петар Гојниковић|Петра Гојниковића]] и кнеза [[Часлав Клонимировић|Часлава Клонимировића]], [[Дукља|Дукље]], [[Историја Србије у средњем веку|Немањићке Србије]], [[Бановина Босна|Бановине Босне]], [[Сремска земља|Сремске земље]], [[Српско царство|Српског царства]], државе кнеза [[Vojislav Vojinović|Војислава Војиновића]] и жупана [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]], [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]], [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], кнежевине [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]], војводства [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] и херцеговине [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића]]. Током овог периода, неки дијелови територије данашње Републике Српске су били и под влашћу средњовјековне [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватске]] и средњовјековне [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. У 15. вијеку, ове просторе осваја [[Османско царство]] и укључује их у [[Босански пашалук]]. Тада је један дио Срба прешао у [[ислам]]ску вјеру, а њихови потомци су данашњи [[Бошњаци]].<ref>{{Cite book| author = Naval | title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137|year=2013| publisher = Routledge|isbn=978-1-136-20939-0| accessdate=9. 11. 2017|pages=137}}</ref> Између 1718. и 1739. године, [[Хабзбуршка монархија]] је управљала малим сјеверним дијелом данашње Републике Српске, али након 1739. године ово подручје поново долази под контролу Османског царства. Почетком 19. вијека, источни дијелови територије данашње Републике Српске били су обухваћени [[Први српски устанак|Првим српским устанком]] и ушли у састав [[Карађорђева Србија|Карађорђеве Србије]]. [[Датотека:Банова палата (1).jpg|200п|лево|мини|[[Бански двор]], сједиште Врбаске бановине]] [[Аустроугарска]] окупира цјелокупну територију данашње Републике Српске 1878. године, а анектира је 1908. године. Са завршетком [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] 1918. године, ови простори улазе у састав новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]]. Између 1929. и 1941. године, једна од покрајина Краљевине Југославије носила је назив [[Врбаска бановина]] и имала је управно сједиште у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Окупацијом и подјелом Југославије 1941. године, територију данашње Републике Српске окупира [[Независна Држава Хрватска]], чије војне формације чине бројне злочине над српским становништвом. Српски народ је покушавао да се одбрани од овог терора учествујући у два покрета отпора, [[народноослободилачка војска Југославије|партизанском]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничком]], а на дијеловима територије данашње Републике Српске биле су током рата формиране и простране ослобођене територије. Након Другог свјетског рата, подручје данашње Републике Српске улази у састав [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], у којој су Срби све до 1971. године чинили највећи дио становништва. Од пописа из 1971. најбројнија етничка група СР Босне и Херцеговине били су [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (данас познати као Бошњаци). Територија СР Босне и Херцеговине, међутим, остала је етнички мјешовита, а на попису из 1991. године, Срби су у њој били други народ по бројности. На територији која данас улази у састав Републике Српске, Срби су 1991. године чинили апсолутну већину становништва (56,6%).<ref name="Пашалић">{{harvnb|Пашалић|2006|pp=12}}</ref> === Стварање Републике Српске === [[Датотека:Policija Republike Srpske (2019).jpg|мини|Полиција Републике Српске (2019)]] {{main|Историја Републике Српске (1992—1995)}} Српски народ је до шездесетих година 20. вијека чинио релативну већину становништва историјских области Босне и Херцеговине. Све до ослобођења Босне и Херцеговине и њеног укључења у Краљевину СХС, и [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|првих вишестраначких избора са општим правом гласа 1920. године]], није било говора о демократском дефинисању народне суверености. Да би сачувало старе привилегије, упркос реформама у Османском царству, муслиманско феудално племство у БиХ је настојало да стекне одређену самосталност у односу на централну власт у Истанбулу. Аустроугарска је стварањем босанске нације покушавала да спречи хомогенизацију народа у БиХ у борби за демократска, национална, вјерска и културна права. Насупрот томе, српски национални покрет је слиједећи концепт националног уједињења, који је по узору на западноевропске земље прихватила [[Кнежевина Србија|Кнежевина]] а касније Краљевина Србија, тежио стварању уједињене српске и југословенске државе. Сви концепти аутономија или унутрашњих самосталности Босне и Херцеговине, подразумијевали су очување српског идентитета и националне равнотеже у оквиру области. Тако је Санстефанским мировним уговором предвиђено било да на челу аутономне Босне и Херцеговине буду двојица православаца, један мухамеданац и један католик. Статус формалне аутономије успостављен током посљедњих година аустроугарске владавине подразумијевао је обесправљивање и недемократско представљање српског народа.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=283}} Касније, у превратничким временима, крајем 1918. и у вријеме стварања [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБИХ-а]], српски политичари налазили су се на челу установа које су дефинисале суверенитет БиХ, по правилу чинили су већину у њима и у оба случаја Босна и Херцеговина је укључена у југословенску државу. Први пут, крајем [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], противно вољи српског народа, а одлуком његове елите, Босна и Херцеговина, за разлику од [[Банат, Бачка и Барања|Баната, Бачке и Барање]] и [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]], није непосредно прикључена Краљевини Србији. Други пут, упркос извјесним тежњама, Босна и Херцеговина није прикључена [[Социјалистичка Република Србија|НР Србији]] као аутономна покрајина, већ је добила државност, али без сувереног народа и „бакље у грбу” Федеративне Народне Републике Југославије. Она је тада постала унитарна верзија социјалистичке Југославије, са три конститутивна народа и строгим правилима одржавања националне равнотеже. Временом, захваљујући политици комунистичког режима која је тежила учвршћивању и ширењу државности република и умањивању овлашћења југословенске федерације, као и процесу одласка Срба и Хрвата из Босне и Херцеговине и неинтегрисаности српског народа у Југославији, као и негативног става режима према наводном српском великодржању изграђеног на искуствима матрице преузете из [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] и његовог односа према Русији, нестало је претежног присуства српских политичара у републичким установама. Потиснуте су српске традиције и удио у идентитету Босне и Херцеговине. Комунистички режим је стао иза пројекта [[Муслимани (народ)|муслиманске нације]], који је подржаван силом државне власти. Тако је српски народ послије 1971. године коначно престао да буде најбројнији у Босни и Херцеговини. Устав СР Босне и Херцеговине се донекле разликовао од устава осталих република, јер је, поред заштите равноправности конститутивних народа, предвиђао отцијепљења општина СР Босне и Херцеговине. После првих вишестраначких избора новембра 1990. године, дошло је до извјесних уставних промјена.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=284}} Свјесна крхкости републике и лабилности њених граница, комунистичка власт је укинула до тада важећу могућност отцијепљења општина и прикључења суседним републикама. [[Датотека:Srpske autonomne oblasti u Bosni i Hercegovini u studenome 1991.png|мини|200п|Српске аутономне области у Босни и Херцеговини (новембар 1991)]] Од вишестраначких избора и стварања вишестраначке владе СР БиХ у јануару 1991. политички представници Муслимана ([[Странка демократске акције|СДА]]) и Хрвата ([[ХДЗ]]) у БиХ започели су процес [[сецесија|одвајања]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] од [[СФРЈ]].{{sfn|Логос|2019|p=127—128}} Од проглашења независности [[Словенија|Словеније]] и [[Хрватска|Хрватске]] у јуну 1991. године, политички представници Муслимана и Хрвата у БиХ систематски су почели да избегавају Савјет за равноправност народа, а прегласавали су легитимне представнике српског народа посланике [[Српска демократска странка|СДС]]. Након што су прегласани 14. на 15. октобра 1991, српски представници су се издвојили 24. октобра 1991. у [[Народна скупштина Републике Српске|„Скупштину српског народа у Босни и Херцеговини”]].{{sfn|Логос|2019|p=131—132 са напоменом 438. О томе се расправљало и 14.10.1991. а председник Скупштине БиХ Момчило Крајишник објавио је крај седнице и посланици Срби су отишли из Скупштине. Без Срба, састанак је настављен после поноћи 15.10.1991. уз присуство потпредседника Мариофила Љубића и посланика СДА и ХДЗ-а, као и дела посланика опозиције. Они су, без пристанка посланика СДС-а усвојили око 03:00, 15.10.1991. Резолуцију о суверености Босне и Херцеговине и Меморандум (Писмо о намјерама)}} Скупштина је имала сједиште у Сарајеву, да би се због ратних дејстава из центра града априла 1992. године, преселила у [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српско Сарајево]], односно приградску [[Општина Пале|општину Пале]]. Убрзо је ова скупштина позвала српски народ на плебисцит о останку српског народа у дотадашњој југословенској федерацији. [[Плебисцит српског народа у Босни и Херцеговини|Плебисцит]] је одржан 9. и 10. новембра 1991. године, а на њему је узело учешће око 1.350.000 бирача, од којих се 96,4% изјаснило у прилог самосталне српске државе која може да буде у саставу југословенске државе или Србије. „Скупштина српског народа” је 21. новембра 1991. прокламовала принцип да све општине и мјесне заједнице у којима је апсолутна већина гласала за останак у СФР Југославији, треба да постану дио неке од српских аутономних области. Тако су створене [[САО Босанска Крајина|Аутономна Регија Крајина]], [[САО Семберија|Српска аутономна област Семберија]], [[САО Семберија|Српска аутономна област Романија]] и [[САО Херцеговина|Српска аутономна област Херцеговина]]. Када је референдум, противно Уставу СР Босне и Херцеговине, уз подршку Њемачке, постао извјестан, „Скупштина српског народа” је [[9. јануар]]а [[1992]]. године, прогласила Републику Српског Народа у Босни и Херцеговини са Сарајевом као главним градом. Српска Република Босна и Херцеговина је 28. фебруар добила [[Устав Републике Српске]] и требала је окупи све Србима насељене крајеве у СР Босни и Херцеговини, па и оне у којима су Срби чинили већину прије 1941. године. Новопроглашена српска земља требало је да остане у саставу СФР Југославије.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=285}}{{sfn|Логос|2019|p=132, 134}} Када су нелегитимне муслиманско-хрватске власти спровеле [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдум]] и прогласиле независност, Српска Република Босна и Херцеговина је такође 7. априла 1992. године прогласила самосталност, али и останак у југословенској федерацији, а готово сви посланици Срби у Скупштини СР Босне и Херцеговине придружили су се почетком рата Скупштини српског народа.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=285-286}}{{sfn|Логос|2019|p=135, 138-139, 160. „Због објављивања одлуке Савета министара ЕЗ да се призна независност БиХ, у Бањалуци се састала Скупштина Републике Српске БиХ и на седници 7.4.1992. донела је одлуку о проглашењу Републике Српске БиХ „независном”, а на истој седници Скупштина је обавештена да су Б. Плавшић и Н. Кољевић поднели оставке на места у Председништву СР БиХ“}} Двадесет дана касније, Србија и Црна Гора, под притиском САД и [[Европска унија|ЕУ]], прогласиле су [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]]. Српска Република Босна и Херцеговина није мијењала свој статус до краја рата, али ипак, од отварања Лондонске конференције љета 1992, она је прихватила да њен статус буде разријешен у оквирима политичког ентитета Босне и Херцеговине.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=286}} [[Датотека:Evstafiev-Radovan Karadzic 3MAR94.jpg|мини|150п|лево|Радован Караџић, први предсједник Републике Српске]] Народна Скупштина Српске Републике Босне и Херцеговине на сједници 12. маја 1992. године, прогласила је шест „стратегијских циљева” српског народа у Босни и Херцеговини. Први циљ био је успостављање државне границе за српски народ у Босни и Херцеговини. Други, успостављање територијалног коридора између [[Семберија|Семберије]] и [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. Трећи, успостављање коридора у [[Подриње (регија)|Подрињу]] и „укидање Дрине” као границе српских држава. Четврти, успостављање границе државе српског народа у Босни и Херцеговини на [[Уна|Уни]] (према [[Република Српска Крајина|Српској Крајини]] или Републици Хрватској) и Неретви према [[Хрвати у Босни и Херцеговини|хрватском народу у Босни и Херцеговини]]. Пети циљ је препоручивао подјелу Сарајева на српске, односно муслиманске дијелове, и успоставу државне власти у њима, и шести циљ налагао је осигурање приступа српске државе [[Јадранско море|Јадранском мору]]. На истој сједници основана је војска која се у то вријеме одвајала од одлазеће [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]]. За команданта Другог војног дистрикта, касније начелника Главног штаба [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]], скупштина је именовала генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]]. Народна скупштина је 12. августа 1992. одлучила да нова држава промијени име, иако је остала спремност да коначни статус буде ријешен у некој форми са остала два народа СР Босне и Херцеговине, у Српска Република, да би до краја септембра био званично уведен назив Република Српска.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=286}} Скупштина Српске је 17. децембра 1992. године умјесто трочланог [[Предсједништво Српске Републике Босне и Херцеговине|Предсједништва Републике]], који су чинили [[Биљана Плавшић]], [[Никола Кољевић]] и [[Радован Караџић]], успоставила функцију инокосног [[Предсједник Републике Српске|предсједника Републике Српске]]. За првог предсједника је изабран Радован Караџић, а за потпредсједнике Биљана Плавшић и Никола Кољевић.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=296}} ==== Грађански рат у Босни и Херцеговини ==== {{Главни чланак|Рат у Босни и Херцеговини}} [[Рат у Босни и Херцеговини]] је почео марта 1992. године. После вишемјесечне кризе, [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]] и напетости између суседних република, СР Босна и Херцеговина је ишла ка пропасти сигурним кораком. У неколико дана након [[Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији|убиства на Башчаршији]], започеле су борбе у разним крајевима Босне и Херцеговине. Крајем марта 1992. у [[Босански Брод]] и [[Посавина|Посавину]] су ушле регуларне јединице [[Хрватска копнена војска|хрватске војске]] и извршиле више убистава.{{sfn|Логос|2019|p=146. ЗНГ, редовна војска Републике Хрватске, око 1.000 војника (Хрвата и Бошњака) са тенковима, прешла је из Славонског Брода и заузела Босански Брод. Наоружани Хрвати и Бошњаци у селу Сијековац ( Босански Брод) у ноћи 26. на 27.3.1992. убили су деветорицу Срба и тако започели бројна насиља и убиства на подручју Босански Брода која су трајала до првих дана октобра 1992}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}} Хрватске снаге наставиле су да освајају [[Посавина|Посавину]] заузеле су [[Дервента|Дервенту]] и су продрле до прилаза [[Добој]]у.{{sfn|Логос|2019|p=154—155, 175-176. “ослобађањем Которског и Јоховца (9.6.1992) град је постао сигурнији"}} На југу Хрвати из западне [[Херцеговина|Херцеговине]] уз помоћ војске из Хрватске су освојиле и стратешки важан [[Купрес]] почетком априла 1992. године и убили неколико десетина цивила.{{sfn|Логос|2019|p=147}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}} У центру [[Бијељина|Бијељине]] 31. марта 1992. наоружани [Муслимани сукобили су се са Србима (присталицама [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]]) и покушали су ставити град под своју власт, али су их Срби од 1. до 6. априла 1992. побиједили уз помоћ паравојне јединице [[Жељко Ражнатовић Аркан|Жељка Ражнатовића Аркана]].{{sfn|Логос|2019|p=151—152 са напоменом 572. „У Општини Бијељина 1991. било је скоро 97.000 становника. Од тога било је Срба скоро 58.000 лица, Југословена више од 4.000 лица, а Муслимана више од 30.000 лица“}} Убрзо српско становништво је преузело власт у стратешки важним градовима на ријеци [[Дрина|Дрини]] у [[Зворник]] 8. априла 1992. и [[Фоча|Фочи]] од 7. до 15. априла 1992.{{sfn|Логос|2019|p=151—153}} Државе [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] од 6. априла 1992. одлучиле се да безусловно признају СР Босну и Херцеговину као независну државу, а већ сутрадан 7. априла 1992. и [[Сједињене Америчке Државе]] признале су независност Босне и Херцеговине.{{sfn|Логос|2019|p=159—160. После договора министара спољних дела држава ЕЗ са министром спољних дела САД Џејмсом Бејкером, Савет министара ЕЗ на састанку у Луксембургу 6.4.1992. године, усвојио је декларацију према којој од 7.4.1992. чланице ЕЗ треба да признају Републику БиХ као независну државу}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}} У Сарајеву Специјалне јединице [[Драган Викић|Драгана Викића]], [[Зелене беретке (БиХ)|Зелене беретке]] и [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотска лига]] почињу да врше терор над Србима у већинским муслиманским и хрватским деловима града. Тако су муслиманске трупе [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије БиХ]] заузеле Пофалиће 16. маја и масакрирале српске цивиле. Да Срби нису били спремни за рат сведочи и чињеница да после убиства на Башчаршији 2. марта 1992. године, већина руководства није била у Сарајеву. У време инсценираног дејства снајпера на демонстранте 6. априла, муслиманске паравојне формације и демонстранти замало нису заробили председника [[Српска демократска странка|СДС]] Радована Караџића. Српске снаге су без помоћи тада неутралне ЈНА до 22. априла успеле да одбране [[Илиџа|Илиџу]], и тако је одређено разграничење у граду. Српско Сарајево као одвојени град, конституисано је 30. септембра 1992. године.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}} Прва фаза рата у [[Сарајево|Сарајеву]] је достигла кулминацију у нападима 2. и 3. маја 1992. године на [[ЈНА]]. ЈНА се тада повлачила из муслиманских и хрватских крајева, а војници и официри који нису родом из БиХ прелазили су у новоформирану [[СРЈ|Савезну Републику Југославију]]. Генерали [[Милутин Кукањац]] и Недељко Бошковић споразумели су се око мирног повлачења војника ЈНА из централних градских касарни. На путу у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|Добровољачкој улици]] јединице под командом Алијиног председништва БиХ напале су војнике ЈНА. У нападу у Добровољачкој улици муслимански војници су брутално убили 7 лица у ЈНА, а око 200 лица заробили. У целом [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|тзв. случају Добровољачка]] који обухвата све нападе на ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. паравојне муслиманске јединице са еполетама АБиХ убиле су укупно 42 војника ЈНА, 71 ранили и 207 заробили. Напад у Добровољачкој улици је извршен по команди члана Председништва [[Ејуп Ганић|Ејупа Ганића]], који је, као и обично, замењивао одсутног [[Алија Изетбеговић|Алију Изетбеговића]]. Из опкољене касарне, војнике у конвоју су предводили командант армијске области генерал Кукањац и председник [[Предсједништво Републике Босне и Херцеговине|Председништва БиХ]] Изетбеговић.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305-306}}{{sfn|Логос|2019|p=169}} {{Quote box | title = | quote = „Због суверене Босне ја бих жртвовао мир, а због мира у Босни не бих жртвовао суверену Босну.“ |author = ''Алија Изетбеговић, 21. децембар 1991. године'' | source = {{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=254}} | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }}Изетбеговић је нешто раније слетио на [[Аеродром Сарајево|сарајевски аеродром]], који је тада био под контролом ЈНА, привремено је задржан, што је допринијело екстремизацији Муслимана, али и ионако лошој слици Срба у западним медијима. Са чела пресеченог конвоја, Кукањац се под ватром пробио ка [[Враца (Источно Ново Сарајево)|Врацама]], а Изетбеговић мирно продужио ка згради Предсједништва. Иако је повлачење команде ЈНА било договорено посредовањем генерала [[Луис Макензи|Мекензија]] и уз гаранцију [[Унпрофор|УНПРОФОР-а]], нико није одговарао за масакр у Добровољачкој улици, а скоро двије деценије касније, суд у Лондону је срамотно ослободио Ејупа Ганића, задржаног по потерници Србије.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=306}} До краја јуна 1992. године, новостворена Војска Српске Републике Босне и Херцеговине успјела је да повеже српске територије у Босни и Херцеговини. Углавном се радило о борбама за свако општинско средиште или за макар села општинских атара која би обједињена могла да пруже просторну цјеловитост и заокружене границе настајућој држави. Грађански рат, нарочито током првих мјесеци, у многим је случајевима постао брутална и нечовјечна међунационална борба, у којој су поред добровољаца на свим странама учествовали и поједини криминалци. [[Датотека:Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg|мини|200п|Ратко Младић, начелник Главног штаба ВРС]] Војска Републике Српске је на почетку рата имала неколико предности, од којих је била најважнија народно јединство.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=307}} Иако српски народ није био више интегрисан и опредијељен почетком демократске транзиције, искуства из претходних ратова, непоштен однос САД и ЕЕЗ и чињеница да је српски народ у Босни и Херцеговини био суочен са бројним препрекама, учинили су да уочи рата цјелокупна српска политичка сцена у Босни и Херцеговини постане један велики национални покрет. Друга предност је лежала у чињеници да су се Срби у највећој мери идентификовали са југословенском државом, да је генерација родитеља људи средњих година чинила окосницу Народноослободилачке војске и да су као сразмјерно сиромашно сеоско становништво чешће бирали војнички позив. Због тога је ЈНА у Босни и Херцеговини, иако је неславно пропала, брзо могла да се трансформише у војску нове републике. Ова војска је имала далеко бројнији и обученији официрски кор од својих противника. ВРС је имала и предност у наоружању, која се односила на тенкове и тешку артиљерију, али су противничке војске ускоро успјеле да остваре извјестан баланс у војној и ватреној моћи, мада је у неким крајевима, попут опкољеног Сарајева и [[Цазинска Крајина|Бихаћке Крајине]], разлика у наоружању остала недостижна. Војска Републике Српске је била готово двоструко малобројнија од удружених армија својих противника. Сматра се да није прелазила 80.000 војника, а њени фронтови су се ширили на око 3.000 km. Током трајања рата имала је шест корпуса, Први и Други крајишки, Трећи корпус, Источнобосански корпус, Херцеговачки корпус и Ваздухопловство и противваздушна одбрана. Најважније побједе у 1992. години су биле операције [[Операција Врбас|„Врбас 92”]] и [[Операција Коридор|„Коридор”]]. Прво је ВРС под командом генерала [[Славко Лисица|Славка Лисице]] у нападу околних јединица успјела да ослободи Купрес. Од јуна до октобра 1992. године, ВРС је у операцији „Врбас 92” успјела да окупи сеоска подручја насељена Србима, заузимајући стратешки важно [[Јајце]]. Тиме је било заокружено највеће цјеловито подручје Српске, Босанска Крајина.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=308}} Да српско вођство стратешки није било спремно за рат, говори и чињеница да су српске земље на истоку и западу Босне и Херцеговине током пуна два мјесеца грађанског рата биле раздвојене. У Бањалуци због немогућности да буде допремљен неопходан кисеоник, умрло је дванаест беба. Операцијом „Коридор” до 26. јуна ослобођен је појас српских села и задобијен пролаз кроз извјестан број хрватских и муслиманских села и етнички мјешовити град [[Брчко]]. До 5. октобра 1992. године цјелокупна област Посавине, осим [[Општина Орашје|Орашја]], била је под контролом српске војске. Током 1992. вођене су тешке борбе у Подрињу, гдје су до краја године два општинска средишта и једна енклава ([[Сребреница]], [[Горажде]] и [[Жепа (Рогатица)|Жепа]]), остали у рукама муслиманских снага. Ратовање у Сарајеву донијело је тешке патње грађанима и велике војне и политичке заплете. Послије уклањања првих барикада, и након проглашења независности 6. априла 1992, постепено је устаљен фронт у граду и околини. Нејасна и неодлучна политика ЈНА довела је до тога да српске снаге задрже само мале дијелове урбаног дијела града, успијевајући да се учврсте тек у приградским општинама,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=309}} гдје су Срби били у изразитој већини. Тако се средишњи део Сарајева са муслиманском већином нашао окружен [[Сарајево (Источно Сарајево)|српским насељима]] и војним положајима, а потпуна подела Сарајева на два дела извршена је од напада на [[ЈНА]] 2. и 3. маја 1992. у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|тзв. случају Добровољачка]] до средине маја 1992.{{sfn|Логос|2019|p=159, 169. „Линије сукоба су настајале постепено ширећи се, од контролних тачака на путевима, и до средине маја 1992. око бошњачког (Изетбеговићевог) Сарајева нису биле потпуно утврђене линије сукоба између сукобљених војски“}} Српска војска је око града распоредила тешку артиљерију, и ускоро су линије фронта биле учвршћене, а град је био изложен свакодневној узајамној паљби. ВРС је дејствовала по центру града и [[Општина Стари Град (Сарајево)|Старом граду]], а АБиХ по [[Грбавица (Сарајево)|Грбавици]] и [[Лукавица (Источно Ново Сарајево)|Лукавици]]. САД и ЕУ су 28. јуна 1992. успјеле да присиле српску војску да трупама УН преда сарајевски аеродром, тако да је блокада могла да буде и укинута. Муслиманске власти у Сарајеву су касније прокопале тунел испод аеродрома. У току рата погинуло је више хиљада грађана Сарајева, војника и цивила свих националности. Међутим, град је постао симбол страдања муслиманских цивила, иако су српски цивили били двоструке жртве, како због размене артиљеријске ватре између положаја АБиХ и ВРС, тако и због унутрашњег терора паравојске под окриљем власти. Такође, Срби су страдали у приградским општинама Сарајева, Пале и Лукавица, под окриљем ВРС, а од артиљерије из центра града. Бошњачки део [[Сарајево|Сарајева]] нашао се у потпуном окружењу и почетком августа 1993. [[Војска Републике Српске]] у [[Операција Лукавац 93|Операцији Лукавац 93]] до 30. јула 1993. године успеле су да узму стратешки важне планине у околини Сарајева, [[Игман]] и [[Бјелашница|Бјелашницу]], али под притиском [[САД]], морале су да их предају трупама [[Уједињене нације|УН]].{{sfn|Логос|2019|p=206}} Велике силе су пропустиле да успоставе систем заштићених зона и заиста прекину рат, иако су неколико пута имале прилику да то учине. Бошњачки извори (Центар за документацију из Сарајева) наводе 12.000 укупних жртава града. Према српским статистикама, у граду и његовој околини страдало је током рата 6.628 припадника српског народа.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=310}} Посебан терор проживљавали су Срби који су остали у Сарајеву. Више стотина српских цивила убиле су паравојне јединице сарајевских криминалаца Мушана Топаловића Цаце и Рамиза Делалића Ћеле. Њихове јединице су брутално убијале, пљачкале и силовале током првих ратних година. Жртве су бацане у [[Казани (јама)|јаму на Казанима]], или спаљиване. Јука Празина, Мушан Топаловић, Рамиз Делалић, Исмет Бајрамовић и други паравојни команданти били су официри АБиХ, за њихове злочине знао је муслимански војни и политички врх, а постоје и фото-свједочанства да их је Алија Изетбеговић примио као хероје одбране Сарајева. Када Топаловића више никако није било могуће контролисати, покушали су да га ухапсе. Убијен је, а са њим је погинуо и већи број припадника муслиманске полиције. По савјету из иностранства, муслиманско вођство је одређеном броју ратних злочинаца судило за обична убиства и осудило их на минималне казне затвора, тако спречавајући будућа суђења, пошто је немогуће за исти злочин судити два пута. У српским дијеловима Сарајева такође је било злочина над цивилима. Један од познатих починилаца тих дела је био Веселин Влаховић Батко, кога је 2013. [[суд Босне и Херцеговине]] осудио на 45 година затвора за убиство тридесет особа, силовања и разна друга недјела. Суд Босне и Херцеговине само је симболично кажњавао злочине над Србима, а често је нове и оштрије казне ретроактивно изрицао Србима за злочине које су чинили у вријеме важења старих закона са блажим казнама.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=311}} ==== Сукоб савезника ==== {{Главни чланак|Муслиманско-хрватски сукоб}} Већ од борби за Јајце започео је сукоб између ратних савезника, Муслимана и Хрвата. Почело је надметање хрватских и муслиманских снага око контроле над централном Босном и долином Неретве. Хрватска заједница Херцег-Босна проглашена је 18. новембра 1991. године, и то као посебна „политичка, културна, привредна и територијална цјелина”. Већ 8. децембра 1992. године предсједник ХЗ Херцег-Босне [[Мате Бобан]] забранио је прелазак конвоја са оружјем за Армију БиХ код Сарајева. Сукоби међу савезницима почели су још јуна 1992. године. До већих ратних операција дошло је априла 1993. У то вријеме двије стране прихватиле су [[Венс—Овенов план|Венс-Овенов мировни план]]. Према уставу који је тада предложен, у три већинска хрватска кантона биле би сабране све спорне хрватско-муслиманске области. У једном од тренутака рата у коме су српске снаге чврсто држале фронтове, а Српска и Србија биле дубоко и безнадежно изоловане, хрватске и муслиманске трупе започеле су десетомјесечни рат на линијама [[Горњи Вакуф]]—[[Фојница]]—[[Прозор (Херцеговачко-неретвански кантон)|Прозор]]—[[Мостар]]. Посебно огорчене борбе вођене су у Мостару, који је упркос почетним успјесима [[Хрватско вијеће одбране|Хрватског вијећа одбране]] остао подијељен град. Снаге Муслиманске АБиХ покушале су да операцијом „Неретва 93” освоје територијални коридор до источног Мостара, који су у окружењу држале снаге ХВО. [[Стари мост (Мостар)|Стари мост]] у Мостару срушен је у артиљеријској ватри ХВО 9. новембра 1993. године. Снаге ХВО су у првим нападима заузеле Прозор,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=312}} али су до краја године трупе АБиХ успјеле да протјерају хрватске снаге из [[Травник]]а, [[Општина Вареш|општине Вареш]] и практично загосподариле централном Босном. Хрватска заједница Херцег-Босна успоставила је своју државност 28. августа 1993. године, и од тада је њен назив био [[Хрватска Република Херцег-Босна]]. Република Српска и ХР Херцег-Босна су 19. јануара 1994. године у [[Женева|Женеви]] потписале споразум о успостављању трајног мира и званичних односа. Договорено је успостављање представништва у Мостару и Српском Сарајеву. Крајем фебруара 1994. потписано је примирје у [[Загреб]]у. Рат је прекинут под притиском САД, које су се активно укључиле у преговоре о миру и уставном уређењу Босне и Херцеговине. Замисао [[Вашингтон]]а је била да прво успостави споразум између Муслимана и Хрвата и установи њихов заједнички ентитет у оквиру Босне и Херцеговине, како би касније притисак на Републику Српску био већи и дјелотворнији. Члан Предсједништва СР Босне и Херцеговине [[Фикрет Абдић]] основао је 27. септембра 1993. године у свом упоришту у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]], на крајњем сјеверозападу Босанске Крајине, [[Западна Босна (1993—1995)|Аутономну Покрајину Западну Босну]]. Иако је Абдић добио највише гласова од свих кандидата за Предсједништво СР Босне и Херцеговине, он се одрекао мјеста предсједника у корист Алије Изетбеговића. Касније политички маргинализован, Абдић је био незадовољан политиком коју је водио Алија Изетбеговић. Наклоњен преговорима и компромисима, Абдић није био спреман да безусловно подржава Изетбеговићев програм, који је почетком рата попримао максималистичке тежње стварања унитарне државе уз муслиманску превласт. Ускоро, он се повукао у свој родни крај, Велику Кладушу. Кад су велике силе понудиле [[Овен-Столтенбергов план]] стварања трију република у оквирима конфедералне босанско-херцеговачке уније, Абдић је одлучио да издвојену Бихаћку Крајину{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=313}} претвори у посебну покрајину будуће муслиманске републике. Тада је прогласио Аутономну покрајину Западну Босну, коју је пред крај рата уздигао у статус републике. У свом настојању имао је подршку Републике Српске, Србије, али и хрватског предсједника [[Фрањо Туђман|Туђмана]]. [[Датотека:Bosnia areas of control Sep 94.jpg|мини|200п|Територије под контролом Војске Републике Српске марта 1994. године]] Споразум између Муслимана и Хрвата, српско одбијање [[План Контакт групе|мировног плана Контакт групе]] и нове санкције Републици Српској, које је сада успоставила и СР Југославија, подстакли су покретање једне од највећих муслиманских офанзива у рату. За разлику од неуспјешних настојања да освоје српске општине на сјеверозападним ободима Сарајева, офанзива под називом „Тигар 94” је била успјешна. Пошто су заваране да ће у [[Бихаћ]]у бити изведен преврат против генерала [[Атиф Дудаковић|Атифа Дудаковића]], команданта Петог корпуса АБиХ оданог Изетбеговићу, Абдићеве снаге су поражене и цјелокупна територија под његовом контролом је прегажена. Око 40.000 Муслимана је прогнано на територију Српске Крајине и потом Хрватске. У позну јесен 1994. снаге Петог корпуса АБиХ напале су граничне области Републике Срспке у [[Општина Бихаћ|општинама Бихаћ]] и [[Општина Босански Петровац|Босански Петровац]]. Продор муслиманских снага је био изненадан, чак 45 km у дубину српске територије. Потом су јединице ВРС под командом генерала [[Манојло Миловановић|Манојла Миловановића]], успјеле да зауставе продор муслиманских трупа, преотму освојену територију и стигну до железничке станице у Бихаћу. Управо угроженост Бихаћке Крајине, најпространије од пет муслиманских изолованих енклава, довела је до интервенције великих сила и започела операцију „Зима 94”, Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране на територији Босне и Херцеговине, која ће водити пропасти Републке Српске Крајине и паду јужних општина Босанске Крајине. Током 1994. године у грађански рат у Босни и Херцеговини почео је и да се непосредно укључује [[НАТО]]. Почетком фебруара, на сарајевској [[Масакри на Маркалама|пијаци Маркале]] пројектил, који је наводно испаљен са српских положаја,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=314}} усмртио је велики број цивила, што је био повод да се умијешају САД и ЕУ. Сљедећа четири дана ЕУ је дозволила ваздушне нападе на Републику Српску, постављен је ултиматум да се повуче артиљерија из околине града, чиме је ослабљена одбрана српских дијелова града. Скупштина ХР Херцег-Босне се декларисала за очување јединствене и независне Босне и херцеговине. Војска Републике Српске се припремала за одбрану. Крајем фебруара 1994. НАТО је оборио четири авиона ВРС због наводног кршења „зоне забрањеног летења”. Уставотворна скупштина [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]] одржана је 30. марта 1994. [[Вашингтонски споразум (1994)|Вашингтонски споразум]] о стварању федерације потписан је 25. априла 1994. године. До јула су престале борбе између хрватских и муслиманских трупа. Споразум између двије војске пратио је договор о стављању Мостара под надзор ЕУ. Контакт група је 5. јуна 1994. изашла са планом за устав и разграничење ентитета. Републици Српској је остављено 49% територије Босне и Херцеговине. Народна скупштина Републике Српске одбацила је план на сједници одржаној 3. августа 1994, јер њиме није одржан територијални континуитет државе. Дан касније званични Београд је објавио одлуку о прекиду политичких веза са [[Влада Републике Српске|Владом Републике Српске]] и увео блокаду на Дрини како би САД и ЕУ ублажиле санкције СР Југославији. Сукоб око сигурносне зоне Горажде дао је по први пут у историји НАТО-а повод за напад.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=315}} Авиони НАТО-а су у споразуму са заштитним снагама УНПРОФОР-а, бомбардовали српски командни положај у близини ратишта. Српске снаге су смјеста препознале војнике УНПРОФОР-а као непријатељске, па су заробиле њих 150 како би спријечиле даље нападе. Растао је притисак муслиманских и хрватских савезника у САД да се укине ембарго на увоз оружја, а тиме је практично озваничена страна војна интервенција у Босни и Херцеговини. Иако је [[Сенат Сједињених Америчких Држава|амерички Сенат]] донио такву одлуку маја 1994, предсједник САД [[Бил Клинтон]] је одложио њено спровођење, настојећи да је повеже са притиском на српску страну да прихвати план Контакт групе. Почетком августа НАТО авиони су бомбардовали српске положаје у близини Сарајева. Новембра 1994. САД су укинуле поморску контролу која је била уведена да спријечи увоз оружја. Авиони НАТО-а бомбардовали су Српско Сарајево крајем септембра 1994, а крајем новембра положаје ВРС. За то време снаге АБиХ и ХВО су 3. новембра освојиле стратешки важан Купрес. У Загребу почетком марта 1995. године створена је заједничка команда Хрватске војске и АБиХ. Офанзива муслиманских трупа на [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] завршава освајањем [[Возућа|Возуће]] и великих дијелова ове српске енклаве територијално спојене са Добојем. Прогнано је више од 4.000 Срба.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=316}} {{Quote box | title = | quote = „Дозволите ми да Вас прекинем, господине председниче, Срби су народ без закона и вере, Срби су народ разбојника и терориста.“ |author = ''[[Жак Ширак]], председник Француске - [[Андреас Папандреу|Андреасу Папандреуу]], премијеру Грчке, јун 1995. године'' | source = | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }} Уочи одлучујућих догађаја у грађанском рату који су услиједили током љета 1995. било је извјесно да су постављене основе за будуће устројство Босне и Херцеговине, само је остало још питање унутрашњих граница. Офанзиве муслиманских и хрватских трупа током прве половине 1995. године нису имале успјеха. Међутим, тешкоће у односима са Србијом и тешка криза Републике Српске Крајине, наводили су власти Републике Српске да покушају одвојене преговоре са Хрватском и великим силама, док је на другој страни већина политичких елита Републике Српске и Републике Српске Крајине тежила њиховом уједињењу у „Уједињену Републику Српску”. Почетак краја рата означио је [[Операција Бљесак|напад]] хрватске војске на [[Западна Славонија|Западну Славонију]]. СР Југославија и Република Српска нису притекле у помоћ овом угроженом дијелу Крајине. Затим је дошло до нове кризе око заштићених зона, прво бихаћке, а потом сребреничке. Док су јединице ВРС ратовале на Бихаћу, хрватска војска и ХВО су успјеле током јула 1995. да освоје стратешки важно [[Босанско Грахово|Грахово]]. Главни град Крајине, [[Книн]], тада се нашао окружен са три стране хрватским трупама, које су могле без тешкоћа да га бомбардују. У јулу, послије нове кризе, ВРС је заузела заштићене зоне Сребреницу и Жепу. Угроженост Бихаћа постала је један од повода [[Операција Олуја|напада]] хрватске војске, ХВО и Петог корпуса АБиХ на РС Крајину 4. августа 1995. године. Книн је освојен већ сутрадан, а борбе су окончане до 9. августа. Током августа хрватска војска, ХВО и муслиманске трупе су успјеле да освоје девет општина Босанске Крајине. Послије другог масакра на Маркалама, који је наводно 28. августа 1995. извршила српска артиљерија, НАТО је започео [[НАТО бомбардовање Републике Српске|војну агресију на Републику Српску]]. Ваздушни напади су трајали до 14. септембра. Двије недјеље касније у [[Њујорк]]у су шефови дипломатија СР Југославије, Републике Хрватске и [[Република Босна и Херцеговина|муслиманско-хрватске Републике Босне и Херцеговине]] потписали документ о основним принципима будућег мировног споразума. Закључено је привремено примирје, а мировни преговори су одржани у бази [[Ваздухопловна база Рајт-Патерсон|Рајт Петерсон]] у граду [[Дејтон]] у [[Охајо|Охају]].{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=321}} ==== Дејтонски мировни споразум ==== {{Главни чланак|Дејтонски мировни споразум}} [[Датотека:DaytonAgreement.jpg|мини|300п|Потписивање Дејтонског споразума 1995. године]] [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонски споразум]] је дошао као посљедица вишемјесечне тајне дипломатије иза које су стајале Сједињене Државе,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=321}} а коју је подржавала Контакт група. Свеобухватни и потпуни споразум омогућиле су велике промјене на фронту, пре свега у прољеће и љето 1995. године. Хрватска војска је освојила већи дио територије РС Крајине, Република Српска је средином јула заузела двије муслиманске енклаве Сребреницу и Жепу. Послије војне операције „Олуја”, која је срушила Крајину, Хрватска војска је заједно са Хрватским вијећем одбране и Армијом БиХ успјела да заузме значајне области на западу Републике Српске. Бомбардовање НАТО-а претходно је довело до пропасти српског фронта у Босанској Крајини, угрожена је и сама Бањалука. Хрватске трупе освојиле су Грахово, Дрвар, Купрес, [[Гламоч]], [[Шипово]], [[Мркоњић Град]] и [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]], војска муслиманског Петог корпуса заузела је [[Босанска Крупа|Босанску Крупу]], [[Сански Мост]] и [[Босански Петровац]]. У таквим условима Република Српска није имала много могућности за преговоре. Њена војска је држала мање од 49% територије, колико су велике силе дозвољавале да се нађе у границама српског ентитета, а сам опстанак Српске је доведен у питање. Након заузимања Сребренице и [[Масакр у Сребреници|масовног злочина]] који је услиједио, [[Хашки трибунал]] је подигао оптужнице против Радована Караџића и генерала Ратка Младића. Муслиманска страна је захтијевала да српски народ представља на преговорима Србија, а представницима Републике Српске дозвољено је да буду дио делегације СР Југославије. Дејтонски преговори су трајали три недјеље. Стране су се споразумјеле о сложеном документу који је омогућио успостављање мира, равнотежу војних снага у региону, стварање Босне и Херцеговине као сложене државе два ентитета и три конститутивна народа. Споразум је предвидео Босну и Херцеговину као државну заједницу минималних надлежности, са заједничким представништвом, савјетом министара, дводомним парламентом, уставним судом, централном банком, овлашћењима у спољним пословима, спољној трговини и пословима држављанства. Велику већину надлежности задржали су ентитети, који не само да су имали пуну законодавну, судску и извршну власт, право ентитетског и националног вета у централним установама, већ су према уставу задржали и своје војске.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=322}} Дејтонски споразум садржи Општи оквирни споразум и једанаест анекса. Анекс 4 представља [[Устав Босне и Херцеговине]], а према њему име државе је „Босна и Херцеговина” и она је „јединствена држава”, али у њој постоје „два ентитета”, а то су Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине.{{sfn|Логос|2019|p=261 са напоменом 1283}} У територијалном погледу, Дејтонски споразум је успоставио односе које су жељеле САД и ЕУ. Федерацији Босне и Херцеговине обезбијеђен је територијални континуитет од Бихаћа до Горажда, са изузетком хрватских енклава [[Општина Оџак|Оџака]] и Орашја које су наслоњене на Републику Хрватску. Републици Српској су, како би досегла 49%, враћени градови Мркоњић и Шипово, као и дијелови околних етнички чистих српских општина. Муслиманско-хрватској федерацији припало је готово цијело Сарајево, са изузетком Лукавице и Пала, такође, прихваћена је арбитража око статуса стратешки важног града Брчког. Арбитражом је коначно 1999. године, у јеку [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СР Југославије]], одлучено да предратна општина Брчко постане [[Дистрикт Брчко|дистрикт]], који би био самосталан, али под формалним кондоминијумом два ентитета.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=323}} === Република Српска послије 1995. године === [[Датотека:Bih dayton sr.png|мини|250п|Границе Републике Српске послије Дејтона]] Дејтонски споразум је са великим разочарењем дочекан међу Србима у Босни и Херцеговини. Већ у завршници рата, НАТО је бомбардовањем из ваздуха разорио командне положаје ВРС на [[Романија (планина)|Романији]] и логистичком подршком хрватско-муслиманској офанзиви на Босанску Крајину значајно смањио територију под српском контролом. [[Слободан Милошевић|Милошевић]] је у америчкој војној бази Рајт Петерсон препустио сарајевске рубне општине, које су насељавали Срби и током рата их бранили, као и континуитет територије Републике Српске код Брчког, који је остављен за накнадну арбитражу. Нагађало се како је до губитка око 20% територије дошло због сукоба војног и цивилног руководства, конкретно Караџића и Младића.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=339}} Такође, препричавало се како је Милошевић у Дејтону, игноришући руководство Републике Српске, уз чашу вискија, Изетбеговићу предао Сарајево да би, наводно Србију растеретио међународних притисака и себе, раније међународно проглашеног за „главног кривца за рат у Босни”, промовисао у „главног фактора мира на Балкану”. Насупрот томе, у Сарајеву Дејтон је слављен као побједа. [[Бошњаци|Бошњачка]] страна, која је само неколико мјесеци раније била пред капитулацијом, у Дејтону је третирана као равноправни партнер, а по свему судећи била јој је обећана и каснија мирнодопска доминација. Сарајево је после три и по године деблокирано, Срби су у дугим колонама и носећи ковчеге ископаних предака напуштали Илиџу, [[Вогошћа|Вогошћу]], Грбавицу, а у њихове куће и станове упадали су Бошњаци. Апеле међународних представника да Срби остану на својим огњиштима уз гаранције безбједности, оспорио је Изетбеговић изјавом за радио БиХ, да ће сви који су носили пушку бити изведени пред војни суд, а то су практично били сви пунолетни мушкарци, јер су били мобилисани. Временом перцепција Дејтонског споразума постепено се мијењала и на српској и на бошњачкој страни. Република Српска, према Дејтонском, односно Париском споразуму, постала је међународно призната конститутивна јединица Босне и Херцеговине. Још Вашингтонским споразумом створена је 1994. године Муслиманско-хрватска федерација, којој се Дејтонским споразумом Република Српска прикључила као засебан међународно-правни субјект, односно други ентитет.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=340}} Све до тада, без обзира што је било далеко од политичке реалности, Босна и Херцеговина је међународно третирана као јединствена држава на челу са Предсједништвом и владом у Сарајеву, и Алијом Изетбеговићем као „предсједником свих Босанаца и Херцеговаца”. Била је то велика промјена коју је у почетку српска страна потцењивала, а бошњачка сматрала привременом. Улога [[Високи представник за Босну и Херцеговину|високог представника]] је Анексом 10 била дефинисана само као подстицање, помагање, савјетовање у процесу имплементације међународног споразума, и први високи представник, [[Карл Билт]], досљедно се држао ограниченог мандата. Према Анексу 4 Дејтонског споразума, који је представљао устав БиХ, предсједништво је било трочлано, а представници три народа су имали право вета. [[Савјет министара Босне и Херцеговине|Вијеће министара]] је обухватало свега неколико ресора (инострани послови, спољна трговина, цивилни послови и слично), док су све остале надлежности биле лоциране у ентитетима, укључујући и војску. Све то је Српској давало елементе државности и отварало јој перспективу да се развија као високо аутономна цјелина у [[дефакто]] конфедералном оквиру Босне и Херцеговине. Дејтонски споразум је био готово идентичан Лисабонском споразуму, који су [[Срби у Босни и Херцеговини|босанскохерцеговачки Срби]] потписали још прије рата.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=341}} Међутим, већ годину дана након рата, европски потписници, поготово амерички творци Дејтонског споразума, почели су да говоре о потреби ревизије овог аранжмана који је био верификован на највишем међународном нивоу. Сам главни архитекта овог споразума [[Ричард Холбрук]] је, са једне стране хвалио мировни аспект споразума, а са друге, оспоравао његов уставни елемент садржан у Анексу 4, и заговарао „Дејтон 2”, нови споразум који ће обезбиједити чвршћу интеграцију Босне и Херцеговине, што је практично представљало атак на равноправност и аутономију ентитета. Истовремено бошњачке власти и зависни медији у Сарајеву су агресивно промовисали грађански принцип уређења Босне и Херцеговине на рачун националног, што је био слабо камуфлирани национализам већинског народа, или унитаризам, јер је подразумијевао избор по систему „један човјек — један глас”. Однос снага међу великим силама, долазак [[ИФОР]]-а, међународних снага којима су доминирале јединице [[Оружане снаге САД|Војске САД]] и чланица НАТО-а, наговијестио је будући притисак на државност Републике Српске. Канцеларија високог представника (ОХР), која је временом нарасла у импозантан бирократски апарат, ширила је своје надлежности до мијешања у све политичке, економске, правосудне, просвјетне, информативне и друге области. Високи представник је од почетка био политичар из једне од држава ЕУ и, са једним изузетком, више или мање фаворизовао интересе Бошњака и Хрвата, а његов замјеник увијек Американац, који је давао тон негативној пристрасности према Србима и Српској. Међународна изолација Србије и СР Југославије{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=342}} и сатанизација Милошевићевог режима, само су додатно отежале положај Републике Српске. Велики број општина у Републици Српској налазио се под санкцијама међународних протектора. Република Српска је била дискриминисана и при подјели ургентне међународне хуманитарне помоћи за обнову стамбеног фонда и минималних саобраћајница. Од укупно планираног фонда од пет милијарди долара, за прва три мјесеца 1996. године на првој донаторској конференцији одржаној одмах послије Дејтона, хитно је дозначено 518 милиона, али је комесар ЕУ за спољне послове Ханс ван ден Брук још у децембру 1995. изјавио да Срби не могу да рачунају на та средства док не испоруче своје ратне злочинце. Директор америчке агенције за развој на састанку са европским хуманитарцима рекао је да влада САД има потешкоћа да преда новац у Србију и дијелове БиХ које контролишу Срби, јер се ради о агресорима. Искључивањем Радована Караџића из јавног живота, а затим и његовим прогоном, најављен је неравноправан однос према учесницима рата, што је значило и приписивање политичке кривице за ратне злочине само српском народу. Република Српска је дочекала крај рата са великим бројем избјеглица и прогнаних. Током љета 1995. године више од стотину хиљада Срба из Републике Српске Крајине и девет окупираних општина Босанске Крајине, трајно се настанило на територији које ће остати у Републици Српској. Такође, Српска је доживјела и поратни егзодус неколико десетина хиљада грађана из сарајевских општина које су припале Федерацији Босне и Херцеговине. Велики проблем је представљао отворени статус града Брчког и коридора који спаја два приближно једнака дијела Републике Српске. Територија Федерације БиХ дејтонским разграничењем претворена је у једну цјелину,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=343}} која се шири од Кладуше до Горажда, и од Јадрана до Саве. Водило се рачуна да преко српских села буде успостављен довољно широк коридор који двадесетак хиљада становника Горажда спаја са остатком Федерације. На другој страни, Брчко је остављено међународној арбитражи, иако је у Дејтону било одлучено да се арбитражи препусти само питање локалне границе, 1997. и 1999. године одлучивало се и о статусу града. ==== Политичка транзиција ==== [[Датотека:Biljana Plavsic.JPG|мини|200п|Биљана Плавшић, прва предсједница Републике Српске]] На [[Избори за народне посланике Републике Српске 1996.|првим послијератним изборима одржаним 1996. године]], очекивано је побиједила Српска демократска странка. На изборима за [[Предсједништво Босне и Херцеговине|Предсједништво БиХ]] побједио је [[Момчило Крајишник]], дотадашњи предсједник Народне скупштине, и током рата по утицају друга политичка личност у Српској. Изетбеговић се поново нашао на челу Предсједништва, али новим уставом је ову дужност морао да напусти већ послије осам мјесеци и препусти другом. За предсједника владе Српске изабран је [[Гојко Кличковић]], а [[Драган Калинић]] за предсједника Скупштине.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=344}} Истовремено, на предсједничким изборима бивша чланица Предсједништва СР Босне и Херцеговине и потпредсједница Републике Српске, Биљана Плавшић, постала је прва жена предсједница једне српске територије. Она је убрзо ушла у сукоб са Крајишником и Караџићем, који је и послије повлачења са свих државних и партијских дужности, остао веома утицајан. Сукоб је прије свега био на линији формалне и неформалне моћи, али и преласка из ратних у мирнодопске услове. На видјело су изашли и антагонизми између источног и западног дијела Републике Српске и питање пријестонице, која је са ратне локације на Палама, мимо устава, пресељена у Бањалуку. Руководство Српске уједињавали су спољни притисци, али је свакодневни политички живот наметао неопходност промјена и споразумијевања са великим силама. Прва хапшења која су снаге НАТО извршиле у намјери да испоруче оптуженика Хашком трибуналу, завршила су се бруталним убиствима. У прољеће 1997. године Републике Српска је ушла у стање политичке кризе. Подијелила се републичка полиција, источни дио је подржавао Крајишника и већину у СДС-у, а западни Биљану Плавшић. У Бањалуци су избили немири, али је криза разријешена без људских жртава. У сјенци кризе и сукоба, као и мијешања са стране, континуитет власти обезбиједили су скупштина и влада, на челу са Калинићем и Кличковићем.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=345}} На [[Избори за народне посланике Републике Српске 1997.|ванредним скупштинским изборима 1997.]] побиједила је удружена опозиција предвођена [[Српски народни савез Републике Српске|Српским народним савезом]], странком коју је у међувремену формирала Биљана Плавшић, [[Социјалистичка партија (Република Српска)|Социјалистичком партијом РС]], коју су водили Драго Илић и [[Живко Радишић]] и [[Савез независних социјалдемократа|Странком независних социјалдемократа]], коју је годину дана раније основао [[Милорад Додик]]. На предлог предсједнице Плавшић, Скупштина РС је за премијера изабрала Милорада Додика, иако је његова партија тада имала само два посланика. На [[Избори за предсједника Републике Српске 1998.|предсједничким изборима]] крајем септембра 1998. године, уз подршку СДС-а, побиједио је [[Никола Поплашен]], лидер [[Српска радикална странка Републике Српске|Радикала у Српској]], професор [[Правни факултет Универзитета у Бањој Луци|Правног факултета у Бањалуци]] и бивши потпредсједник Скупштине РС. Пошто фаворити предсједника Српске, прво Драган Калинић, а затим и Бране Миљуш, нису обезбиједили већину гласова у Скупштини, а кандидат посланичке већине Милорад Додик подршку предсједника, актуелна влада је наставила да ради у техничком мандату све до наредних избора, односно до формирања [[Влада Младена Иванића|нове владе почетком 2001]]. У међувремену, користећи незаконита „бонска овлашћења”, високи представник [[Карлос Вестендорп|Вестендорп]] је смијенио Поплашена, кога је замијенио потпредсједник [[Мирко Шаровић]]. Већ на почетку свог мандата, Додика је сачекала обавеза споразумијевања са ЕУ и САД, као и спровођење реформи. Уз политичку подршку великих сила и финансијску помоћ међународних кредитних установа, почела је убрзана обнова привреде, посебно енергетских потенцијала и путева, као и и пораст животног стандарда грађана.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=346}} Међутим, током Додиковог мандата пала је 1999. неповољна пресуда арбитраже за Брчко. Исте године НАТО је бомбардовао СР Југославију. Огорчење прекодринских Срба због међународног насиља у матици и отимања [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], пријетило је да се ваздушна интервенција прошири и на Српску. Влада је успјела да Српску сачува изван директног сукоба са НАТО-ом, али су Вашингтон и [[Брисел]] и поред тога кренули у даље редукције ентитетске аутономије. Разарање и изолација Србије и пропадање привреде у матици отежавали су социјално-економске прилике у Републици Српској. Додикова влада је све теже испуњавала финансијске обавезе и суочила се са штрајковима пензионера, просвјетних радника и других категорија буџетских потрошача. Сукоб у Социјалистичкој партији РС довео је до раскола у странци, мања фракција, на челу са [[Небојша Радмановић|Небојшом Радмановићем]], основала је [[Демократска социјалистичка партија|Демократску социјалистичку партију]]. [[Избори за народне посланике Републике Српске 2000.|На изборима 2000.]] СДС се враћа на власт. За предсједника Републике изабран је Мирко Шаровић из СДС-а, а за предсједника парламента Драган Калинић, предсједник побједничке партије и бивши министар здравља.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=347}} Ову и сљедећу владу предводили су премијери из коалиционе [[Партија демократског прогреса|Партије демократског прогреса]] (ПДП), странке основане 1999. Предсједник странке, [[Младен Иванић]], бивши најмлађи члан Предсједништва СР Босне и Херцеговине и доцент [[Економски факултет Универзитета у Бањој Луци|Економског факултета у Бањалуци]], постао је премијер јануара 2001. године, а окосницу владе чинили су министри из СДС-а. Иванићева влада извршила је приватизацију банака, започела темељну пореску реформу и посветила се опорезивању ратних богаташа, а у националном погледу слиједила је политику СДС-а.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=348}} Под притиском САД и ЕУ, објавила је први ''Извјештај о злочину у Сребреници'', у којем се негира [[геноцид]] над Бошњацима и прихвата процјена о мањем броју жртава од оног који наводе Бошњаци и њихови покровитељи.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=349}} Сљедећи [[Избори за народне посланике Републике Српске 2002.|општи избори одржани 5. октобра 2002. године]], донијели су поново побједу коалиције СДС — ПДП, уз подршку мањих странака. За предсједника Српске изабран је [[Драган Чавић]], потпредсједник СДС-а, а лидер странке Драган Калинић је задржао место предсједника скупштине. Мирко Шаровић је изабран за српског члана Предсједништва БиХ, у коме је испред Бошњака био [[Сулејман Тихић]] из [[Странка демократске акције|СДА]], а испред Хрвата [[Драган Човић]] из [[Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине|ХДЗ-а]]. [[Влада Драгана Микеревића]] из ПДП-а изабрана је 17. јануара 2003. године. ==== Високи представници ==== [[Датотека:Wolfgang Petritsch (Stimmen für Van der Bellen, Konzerthaus, 2016-05-16) 03.jpg|мини|200п|Волфганг Петрич]] Током наредне три године услиједили су највећи међународни притисци на државност и аутономију Републике Српске. Смијењен је чак и декан Правног факултета у Бијељини Радомир Лукић. Влада Драгана Микеревића из ПДП-а, а затим и [[Влада Пера Букејловића|Пере Букејловића]] из СДС-а, која је на власт дошла средином фебруара 2005. године, настојале су да се одупру овим притисцима. Због неуспјеха у томе, опао им је рејтинг у бирачком тијелу, а самим тим је умањен рејтинг њихових странака. Већ у мандату Карлоса Вестендорпа међународна подршка примјени Дејтонског споразума прерасла је у дефакто протекторат. Томе је посебно допринио трећи по реду високи представник [[Волфганг Петрич]], који је „бонска овлашћења” почео да користи као главни аргумент свога дјеловања. Доносио је одлуке умјесто и против воље демократских установа уколико „не могу или не желе саме да их донесу”{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=350}} и смјењивао политичаре за које би лично процијенио да крше Дејтонски споразум. Пошто над њим није било ефективне контроле, то је значило онога кога пожели. „Бонска овлашћења” је високом представнику омогућио Савјет за спровођење мира, у ком су представнике имале велике силе. Истовремено је започео процес „стабилизације и придруживања” Европској унији. Процес интеграција комплексних институционалних структура у Босни и Херцеговини и несагласности ентитета олакшали су високим представницима да спроводе своју политику. У јануару 2000. успостављена је Државна гранична служба, касније Гранична полиција Босне и Херцеговине, иако су према изворном Дејтонском споразуму границе контролисале ентитетске полиције. Закон о полицији прво је прогласио високи представник, а тек касније је „легално” усвојен у [[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине|Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине]]. Уставни суд, у коме Бошњаци и представници УН имају шест гласова, у односу на четири гласа Срба и Хрвата, надгласавањем је јула 2000. године донио одлуку о конститутивности сва три народа на цијелој територији БиХ. Тако је омогућено стварање Вијећа народа на ентитетском нивоу, чиме је успорен рад демократских установа Републике Српске.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=351}} Пошто је установио граничну полицију, Петрич је новембра 2000. инсталирао Суд Босне и Херцеговине, а априла 2001. наметнуо је и рјешења државне заставе, грба и химне (без текста), што је касније само потврдила Парламентарна скупштина. Сљедећих година високи представник је ентитетима најпре ограничио, а затим и укинуо располагање оружаним снагама. Пошто су војске ентитета уставна категорија, извршен је притисак на парламенте, који су их коначно укинули 2006. године. Петрич је свој мандат завршио сетом наметнутих одлука које је издиктирао на сарајевском аеродрому, приликом одласка из Босне и Херцеговине. {{Quote box | title = | quote = „Када је било потребно сломити отпор Срба у БиХ, ја сам написао писмо свом пријатељу Крису Патену (европском комесару за спољне послове) у коме сам га замолио да каже да је то европски захтев и да то тражи ЕУ. Мој пријатељ Крис, који ионако није имао појма о томе, написао је да је то европски захтев и тако сам ја разбио Србе и Републику Српску.“ |author = ''Педи Ешдаун'' | source = | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }} Његов насљедник, [[Педи Ешдаун]], је одмах по доласку прогласио Закон о судском и тужилачком вијећу. Сљедеће године је наметнуо кривични закон БиХ. Током 2004. основао је Управу за индиректно опорезивање, захваљујући којој је Босна и Херцеговина добила изворне приходе, а ентитети су ускраћени за значајан дио средстава. Ешдаун је 29. јуна 2004. године смијенио 59 функционера, чланова СДС-а, међу којима је био Драган Калинић, предсједник Народне скупштине Републике Српске у више наврата и дугогодишњи лидер СДС-а.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=352}} Током љета је успостављен цјелодневни централни телевизијски програм [[Босанскохерцеговачка радио-телевизија|БХТ 1]], који је преузео половину укупне телевизијске претплате, иако није привукао пажњу становника Републике Српске. Док је одлучивао о свим кључним аспектима политичког, економског, културног и друштвеног живота, Ешдаун је, као и његови претходници и насљедници, оптуживао политичаре за лоше стање у Босни и Херцеговини. Међународни представници су смијенили двојицу предсједника Републике Српске, Радована Караџића и Николу Поплашена, док су Мирка Шаровића, као члана Предсједништва БиХ, приморали да 2003. године поднесе оставку. Приближно 200 републичких, војних и страначких функционера и директора јавних предузећа смијењено је и често подвргавано државном терору блокирањем личних банковних рачуна и одузимањем путних исправа. Многи су правду потражили и задовољење добили на [[Европски суд за људска права|суду у Стразбуру]]. Бошњачки политичари, нарочито [[Харис Силајџић]], нападали су Републику Српску као „геноцидну творевину”, а Србе као „злочиначки народ”. У сарајевским медијима, поготово у политичким недељницима ''Слободна Босна'' и ''Дани'',{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=353}} Република Српска је називана „република шумска” и „блентитет”, а све са циљем даље ревизије Анекса 4 Дејтонског споразума. Вјерујући да је позиција Српске и Срба заштићена Дејтонским споразумом, а касније и по инерцији, структуре власти и медији у Бањалуци дуго нису званично реаговали на спољне и унутрашње оркестриране притиске. Одласком лорда Ешдауна, за Републику Српску завршено је најтеже раздобље у дјеловању Канцеларије високог представника. Од тада су са различитих страна долазили захтјеви за укидање Канцеларије, од Срба, Хрвата и из Русије, која је послије [[Наранџаста револуција|„наранџасте револуције”]] у [[Украјина|Украјини]] 2004. године заузела другачији курс у својој балканској политици, али и из Европске уније, која није могла да прихвати да држава са којом преговара о прикључењу није демократска.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=354}} ==== Промјена власти ==== [[Датотека:Milorad Dodik 2016-mc.rs.jpg|мини|250п|Милорад Додик]] Привредни и политички успон Републике Српске започео је послије [[Избори за народне посланике Републике Српске 2006.|избора одржаних 1. октобра 2006. године]]. Као резултат кадровског освјежавања на домаћој сцени и промјене односа снага у свијету, успостављена је стабилна политичка већина, која се одлучно супротставила промјенама дејтонског устава, и није била подложна притисцима којима су биле изложене раније владе.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=362}} Иако је наставила путем европских интеграција и пристала на ступање Босне и Херцеговине у [[Партнерство за мир]], нова влада је прекинула предају надлежности. Процес укидања [[Полиција Републике Српске|полиције Републике Српске]] и централизације правосуђа Босне и Херцеговине енергично је заустављен, чиме су дугорочно обесхрабрене друге сличне иницијативе високог представника. Највеће заслуге за преокрет припале су Милораду Додику, лидеру парламентарне већине, који је послије шест година поново постао премијер. Захваљујући споразуму странака власти и опозиције, Републике Српска је блокирала покушаје нарушавања своје самосталности. Осим уочи избора, највеће српске странке СНСД и СДС биле су јединствене у наступу у заједничким органима у Сарајеву поводом кључних националних и државних питања. Маја 2009. године, на основу закључака о ефектима преношења надлежности са Републике Српске на Босну и Херцеговину, [[Трећа влада Милорада Додика|влада Милорада Додика]] је захтијевала повратак већине од 68 надлежности које су одузете мимо демократске процедуре.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=363}} Реакција високог представника је била веома оштра, а Додик је означен као „политичар који хоће да поништи све ефекте постдејтонског процеса”, а његов политички манир да према саговорницима из САД и ЕУ, као и онима из Федерације, наступа директно и отворено и оштро реагује на неосноване критике, био окарактерисан као недопустив. „Додикова реторика”, како су је пејоративно називали званичници у Бриселу и Вашингтону, код народа у Републици Српској наилазила је на велико одобравање. У међувремену, послије смрти предсједника Српске [[Милан Јелић|Милана Јелића]] из СНСД-а, септембра 2007. на ванредним изборима за предсједника Срспке изабран је предсједник [[Академија наука и умјетности Републике Српске|Академије наука и умјетности Републике Српске]] [[Рајко Кузмановић]], као нестраначка личност подржан од стране СНСД-а. На [[Избори за народне посланике Републике Српске 2010.|изборима одржаним 2010. године]] у Републици Српској побиједио је СНСД, а Милорад Додик је изабран за предсједника. Небојша Радмановић је изабран за српског представника у Предсједништву БиХ, а на чело владе у Српској је дошао [[Александар Џомбић]]. На нову владу је и даље вршен притисак из ЕУ везан за реформе правосуђа, а високи представник [[Валентин Инцко]] је преко својих редовних извјештаја [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савјету безбједности УН]] драматизовао проблем на највишем нивоу. Криза је пријетила да доведе до међународне интервенције и смјене вођства Републике Српске.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=364}} Маја 2011. године, комесар ЕУ за безбједност и спољну политику, [[Кетрин Ештон]], допутовала је у Бањалуку, гдје је током разговора са Додиком постигнут компромис о покретању „структурисаног дијалога” о правосуђу између ЕУ и Босне и Херцеговине, чиме је ултимативна и недемократска реформа правосуђа заустављена.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=365}} У немогућности да Републици Српској наметну унитаризацију, структуре наклоњене Бошњацима у ЕУ и САД настојале су да изазову немире по моделу „обојених револуција” покренутих по свијету. Насиље које је требало да уличним нередима уведе јединствени матични број грађана на читавој територији Босне и Херцеговине и потом успостави јединствену полицију, није успјело захваљујући чврстини владе у Бањалуци{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=366}} и српских политичара у заједничким органима, које је инструментализована маса држала опкољене у згради Парламентарне скупштине БиХ у Сарајеву. Двоје дјеце је умрло зато што им кантоналне власти нису издале пасоше како би отишли на лијечење у иностранство, а за ту своју суровост оптужиле су српску страну. Широм Федерације БиХ су фебруара 2014. године избили социјални немири, које су европски политичари, попут Педија Ешдауна и [[Дорис Пак]], најављивали годину дана раније. Немири су захватили крајеве у којима углавном живе Бошњаци у Федерацији БиХ, паљене су владине зграде, захтијевана је борба против корупције,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=367}} као и реформа устава, али покушаји да се немири прошире и на Српску нису уродили плодом. Истовремено, бошњачки политичари, интелектуалци и новинари, наставили су са још предратном и ратном праксом да наступају као да је Босна и Херцеговина само или прије свега бошњачка земља, а да су Бошњаци, како су често говорили „темељни народ” и да су, наводно, једино Бошњаци бранили Босну и Херцеговину, док су Срби и Хрвати били „агресори” на сопствену земљу. Досљедно својој унитаристичкој политици, Бошњаци свој [[Бошњачки језик|новокомпоновани језик]] нису називали „бошњачки”, у природној кореспонденцији са својим националним именом, него „босански”, са очигледном претензијом да га, поред српског и хрватског наметну као језик којим говоре сви у Босни, иако га ни они сами и даље не користе у свакодневном говору. Власти Републике Српске успјеле су да стекну значајну подршку у иностранству, прије свега у Руској Федерацији. [[Турска]] је најпре преко министра [[Ахмет Давутоглу|Давутоглуа]], а послије и премијера [[Реџеп Тајип Ердоган|Ердогана]] и нешто мање предсједника [[Абдулах Гул|Гула]], кренула у дипломатску офанзиву на БиХ, фокусирајући се на Бошњаке. Емоционалним изјавама о заједничкој прошлости будили су носталгију за „пустим турским”, промовисали њихове актуелне унитаристичке аспирације, и потпуно занемаривали друга два конститутивна народа у БиХ.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=368}} Давутоглуово програмско спољнополитичко дјело ''Стратешка дубина'', иако још није било преведено на српски језик, у Републици Српској је захваљујући исламологу [[Дарко Танасковић|Дарку Танасковићу]], већ било прочитано као неоосманизам. Република Српска је развила мрежу иностраних представништава у Београду, Бриселу, [[Москва|Москви]], Вашингтону, [[Јерусалим]]у, [[Штутгарт]]у, [[Беч]]у и [[Солун]]у, са амбицијом да је и даље шири.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=369}} На [[Избори за народне посланике Републике Српске 2014.|изборима одржаним октобра 2014. године]] СНСД и њени стари савезници [[Демократски народни савез|ДНС]] и СПРС, добили су апсолутну већину у Народној скупштини Републике Српске. СДС, на челу са [[Младен Босић|Младеном Босићем]], постигла је знатно бољи резултат него на изборима 2006. и 2010. године.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=371}} Кандидат удружене опозиције, Младен Иванић из ПДП-а, изабран је за члана Предсједништва БиХ, а из редова опозиције именовани су и чланови Вијећа министара БиХ. На изборима потврђена власт суочила се са старим, али и новим изазовима. Неповољној економској, глобалној и регионалној ситуацији која се директно рефлектује на Српску, придружиле су се и све већа политичка, свјетска и европска нестабилност. [[Рат на истоку Украјине|Грађански рат у Украјини]], који је довео до обнове „Хладног рата”, изазвао је вишеструке и унакрсне притиске на Српску. Непријатељство Запада према Русији ескалирало је у неповерење и према њеним православно-словенским пријатељима, попут Срба у Српској. Изградња руског гасовода [[Јужни ток]], чији огранак је требало да уђе у Републику Српску и обезбиједи јој дугорочну енергетску стабилност, бројне плинске електране, велике грађевинске послове и нова радна мјеста, обустављен је под индиректним притиском САД.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=372}} ==== Каменовање у Сребреници ==== На двадесетогодишњицу злочина у Сребреници и Дејтонског мировног споразума, бошњачки политичари су кренули са лобирањем у САД и ЕУ да се дефинитивно дискредитује Република Српска као „геноцидна творевина” и откочи процес њеног систематског развлашћивања, који је Додик зауставио у свом другом премијерском мандату. Као резултат тих активности, [[Уједињено Краљевство]] је припремила резолуцију о геноциду у Сребреници која колективно осуђује српски народ, али је, на молбу Српске и Србије, Русија на засједању Савјета безбједности УН од 7. јула ветом блокирала резолуцију. Вјероватно је управо то био повод инцидента 11. јула 2015. године на [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|комеморацији у Поточарима]]. У присуству бројних међународних, западних и бошњачких званичника, премијера Србије, [[Александар Вучић|Александра Вучића]], су од линча заштитили само његови тјелохранитељи и припадници специјалне полиције Републике Српске у цивилу, иако је одржавање реда током комеморације било под надлежношћу Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ. Починиоци нису никада ухапшени и процесуирани, иако постоји видео запис о цијелом току напада, а на снимку су препознатљиви ликови учесника.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=375}} ==== Сукоб два нивоа власти ==== Крајем 2015. и почетком 2016. Република Српска се суочила са озбиљном унутрашњом политичком кризом. После завршених избора 2014. године [[Савез за промјене (Република Српска)|Савез за промјене]] је уз једног посланика СДА из Републике Српске формирао власт са СДА и ХДЗ-ом на нивоу БиХ, док је СНСД са својим партнерима формирао власт у Републици Српској.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=376}} Почело је полемиком да ли власт у Српској има примат над својим представницима у заједничким органима БиХ, или могу да дјелују независно од Бањалуке. Када је [[Денис Звиздић]], тадашњи бошњачки мандатар, током излагања програма будућег Савјета министара БиХ пред Парламентарном скупштином БиХ фебруара 2015. године, најавио нови циклус преноса надлежности са ентитета на БиХ, посланици Савеза за промјене (већином из СДС-а, затим ПДП-а и један из СДА из РС) нису реаговали, него су чак гласали за предложени експозе, власт у Бањалуци их је оптужила за издају. Дошло је до српско-српског сукоба између два нивоа власти. Када је 15. јула 2015. већина посланика у Народној скупштини Републике Српске изгласала одлуку о заказивању референдума о раду суда и тужилаштва БиХ и високих представника, опозиција је остала суздржана. Објашњење је било да се ради о сувишном заоштравању са комшијама и међународном заједницом само зато да би власт на челу са Додиком, избјегла да одговара пред судом за криминал и корупцију. Током октобра 2015. предсједник Републике Српске је више пута позивао на договор о питањима од општег интереса, али се они нису појавили у [[Палата Републике|Палати Републике]]. Узајамне оптужбе за „криминал”, односно „издају” запријетиле су да компромитују читаву политичку елиту Српске, те почетком новембра довеле [[Патријарх српски Иринеј|патријарха Иринеја]] и чланове [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Синода Српске православне цркве]] у Бијељину. На заједничком састанку са лидерима власти и опозиције апеловали су на минимум међусобног поштовања у политичком надметању ради очувања јединства народа у Републици Српској. Када је крајем 2015. Додик због уздржаних гласова опозиције и на сугестију премијера Србије, поново одложио референдум о правосуђу, стигла је одлука Уставног суда БиХ по апелацији [[Бакир Изетбеговић|Бакира Изетбеговића]], гдје је Српској наложено да преиспита датум [[Дан Републике Српске|Дана Републике]] и прилагоди га ставу представника несрпског становништва.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=377}} Ова бошњачка провокација, коју је пресудно подржала тројка иностраних судија, насупрот по два српска и хрватска гласа, преко ноћи је ујединила све српске политичаре, укључујући и оне из матице. Одлучили су да уколико се у року од 120 дана не донесе Закон о Уставном суду БиХ, којим би се искључиле иностране судије и пракса прегласавања, распише референдум о датуму Дана Републике. Политичаре у Српској је повезала и реакција на провокативан говор Ахмета Давутоглуа на отварању [[Џамија Ферхадија (Бања Лука)|Ферхат-пашине џамије]] у Бањалуци 7. маја 2016. године, која је током грађанског рата 1992—1995. порушена, а средствима града и републике обновљена. {{Quote box | title = | quote = „Имате 78 милиона пријатеља у Турској, који су са вама у свакој ситуацији да вас подрже. Када овдје некоме потече крв из носа, код нас крене крв из жиле куцавице... Турска је овдје увијек била, ево нас сада ту и биће вјечно.“ |author = ''Ахмет Давутоглу, 7. мај 2016. године'' | source = | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }} На крају говора обратио се рахметли Алији Изетбеговићу заветом да ће БиХ бити јединствена. У знак протеста, предсједник Републике Српске је одустао од најављеног говора. Послије краћег затишја, медијски рат власти и опозиције је настављен. До кулминације је дошло када је Савез за промјене 14. маја 2016. заказао масован протест у Бањалуци тражећи ванредне изборе, а коалиција СНСД-ДНС-СПРС одговорила најавом свог митинга истога дана у исто вријеме, такође у Бањалуци.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=378}} У центру Бањалуке, на невеликој удаљености, два страначка блока су одмерила снаге. Иако је владала велика напетост, а из Србије стигао апел да обје стране одустану од сакупљања, све је прошло без инцидената. Такав исход је изневјерио бошњачка очекивања да ће унутрашњи сукоби урушити Српску. Последњих дана јуна и током јула 2016. године, из Федерације је услиједила серија антисрпских испада. Начелник Сребренице Ћамил Дураковић је 27. јуна објавио да су према одлуци [[Мајке енклаве Сребреница и Жепа|НВО „Мајке Сребренице”]], руководиоци Србије непожељни на комеморацији у Поточарима 11. јула, због чега је руководство Српске и њени представници у Сарајеву, Иванић и [[Игор Црнадак|Црнадак]], у знак солидарности са матицом отказало свој долазак. Посљедњег дана јуна објављени су резултати [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа]] који су Бошњацима донијели већину, јер су, мимо консензуса усвојених правила, укључили и бивше становнике БиХ који двије деценије или дуже живе и раде у иностранству. Република Српска није признала такве резултате и најавила је своју верзију пописа. Резултати пописа су показали и да је учешће Срба у Федерацији на нивоу статистичке грешке (2,55%), а да је проценат Бошњака и Хрвата у Српској вишеструко већи (16,4%), што открива да је ратни и поратни одлив српског становништва из Федерације био већи од одлива несрпског становништва из Српске, а не обрнуто како су гласиле бошњачке оптужбе за „етничко чишћење”.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=379}} Јавни медији су 17. јула са интернет портала који се везује за исламске екстремисте пренели снимак паљења српске заставе у одговарајућој сценографији и костимографији. Десетак дана касније, у центру Сарајева је одржан перформанс са мапом Републике Српске као земље геноцида, а 29. јула је члан Предсједништва БиХ, Бакир Изетбеговић, без уобичајене протоколарне најаве Београду, боравио у [[Нови Пазар|Новом Пазару]], а потом је своју посјету објаснио речима да како Вучић може у Бањалуку тако и он може у Нови Пазар, притом занемаривши да је Бањалука у Српској, са којом Србија има међународно признате специјалне везе, а Нови Пазар град на југозападу Србије, у [[Рашка|Рашкој]], колијевци средњовјековне српске државе.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=380}} ==== Референдум о Дану Републике ==== {{Главни чланак|Референдум о Дану Републике Српске}} [[Датотека:Stimmzettel Vorderseite.png|мини|200п|Гласачки листић на референдуму]] Када је истекло вријеме од 120 дана, а Уставни суд БиХ потврдио своју одлуку о измјени датума дана Републике Српске и бошњачка страна одбацила иницијативу о доношењу Закона о Уставном суду БиХ, власт и опозиција у Републици Српској, према ранијем договору, су на сједници Народне скупштине 15. јула, заказали [[Референдум о Дану Републике Српске|референдум за 25. септембар]]. Са изузетком коалиције Домовина, коју чине бошњачки посланици, одлука је била једногласна, а премијер Србије је изјавио да у Бриселу нема приговора на садржај референдумског питања. Бошњаци су тражили интервенцију високог представника, и Валентин Инцко је на сједници Савјета за спровођење мира (ПИК) у Сарајеву, покренуо иницијативу да се Српској оспори право на референдум. Као аргумент ПИК-а против референдума, било је „кршење одлуке Уставног суда БиХ, а самим тим и Дејтонског споразума”, што је било крајње цинично јер су високи представници уз подршку ПИК-а систематски кршили Дејтонски споразум. Као накнадни аргумент навођена је опасност да се Српска неће зауставити на овом референдуму, него да ће ићи све до сецесије.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=381}} Наводна опасност од сецесије, која је довела до немира и нестабилности у региону, постала је мантра мобилизације противника референдума. Инцко је говорио да се „Додик игра ватром и хода по рубу амбиса”, [[Мирослав Лајчак]] је пријетио да ће „организатори референдума сносити санкције”, а ратни командант Армије БиХ генерал [[Сефер Халиловић]] најавио је „15-дневни рат против Српске”, охрабрен изјавом редовног члана [[Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине|АНУБиХ]] Ибрахима Бушатлије да „може да рачуна на подршку [[Ал Каида|Ал Каиде]]”. Драматизација референдума пренијела се преко Атлантика и на, у почетку уздржани, Брисел и [[Берлин]], што је довело и до њемачког притиска на Србију. Вучић се потом дистанцирао од одлуке руководства Републике Српске и рекао да је „Србија против референдума, да је коначна одлука на руководству у Бањалуци и да ће је поштовати, да се неће мијешати у унутрашња питања БиХ и да је лојалан Дејтону”. Власт и опозиција нису одустали, и у току техничких припрема предсједник Русије позвао је предсједника Српске у Москву, три дана уочи референдума. Предсједник [[Владимир Путин|Путин]] је поновио подршку Русије демократском изјашњавању народа, коју је још приликом најаве референдума о правосуђу изразио министар [[Сергеј Лавров|Лавров]]. На референдуму излазност је била 55,77%, од чега је 98% гласало да се Дан Републике Српске и даље слави 9. јануара.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=382}} ==== Локални избори 2016. године ==== На изборима који су одржани 2. октобра, само недјељу дана након референдума, побиједила је коалиција СНСД-ДНС-СП, а фијаско је доживјео Савез за промјене, прије свега СДС. Према коначним резултатима СНСД је побиједио у 11 општина више него на претходним изборима 2012. године, а заједно са коалиционим партнерима ДНС-ом и СП-ом основао власт у више од 40 општина, односно у двије трећине општина у Републици Српској. Према анализама, узроке дебакла СДС-а треба тражити у сарадњи са СДА у заједничким органима која је ишла на штету Српске, и била „међународно” аранжирана. Шокиран првим резултатима, предсједник СДС-а Босић је већ у изборној ноћи изјавио да предстоји темељно преиспитивање грешака и одговорности, и неколико дана касније је поднио оставку, коју је слиједио и један од потпредсједника странке, [[Огњен Тадић]]. На општинским изборима у Сребреници, по први пут је послије рата, убедљиво побиједио заједнички кандидат српских странака Младен Грујичић, упркос уједињеној агитацији бошњачких странака, у коју су се укључили реис [[Хусеин Кавазовић|Кавазовић]] и „међународни” фактор. У мјесној заједници Жепа, која је током рата била заштићена зона, искључиво бошњачко становништво дало је велику предност кандидатима СНСД-а.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=384}} == Политички систем и уставно уређење == {{Главни|Устав Републике Српске|Политички систем Републике Српске}} Република Српска је јединствен и недјељив уставно-правни ентитет. Самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције. Један је од два равноправна ентитета Босне и Херцеговине. Равноправно и без дискриминације у власти учествују [[Срби]], [[Бошњаци]] и [[Хрвати]] као конститутивни народи, као и остали народи.<ref name="Устав"/> {{multiple image | width = 150 | image1 = Milorad Dodik mod cropped.jpg | alt1 = Милорад Додик | image2 = | alt2 = Жељка Цвијановић | footer = Српски члан предсједништва [[Милорад Додик]] }} Уставно уређење Српске се темељи на заштити људских слобода, националној равноправности и заштити виталних интереса конститутивних народа, [[Социјална правда|социјалној правди]], тржишној привреди, [[Вишепартијски систем|вишестраначком систему]], [[Парламентарни систем|парламентарној демократији]], слободним изборима, мјесној самоуправи и заштити права етничких група и других мањина. [[Предсједник Републике Српске|Предсједник Српске]] представља Српску и изражава њено јединство. Власт је подијељена на три гране, и то на:<ref name="Устав"/> * [[Законодавна власт|Законодавну]] и уставотворну власт — представља је [[Народна скупштина Републике Српске|Народна скупштина]], на чијем челу је [[предсједник Народне скупштине Републике Српске|предсједник Народне скупштине]], и [[Вијеће народа Републике Српске|Вијеће народа]]. * [[Извршна власт|Извршну власт]] — представља је [[Влада Републике Српске|Влада]], коју чини [[Предсједник Владе Републике Српске|предсједник Владе]], који је уједно и на њеном челу, и министри. * [[Судска власт|Судску власт]] — представљају је [[Судови Републике Српске|судови]]. [[Општи избори|Општи]] и [[Локални избори|локални]] [[избори у Републици Српској]] одржавају се наизмјенично сваке двије године, а [[политички мандат|мандат]] свих изабраних представника траје четири године. Општи избори у Републици Српској обухватају изборе за Народну скупштину, изборе за предсједника и потпредсједнике, изборе за [[Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине]], те изборе за [[Предсједништво Босне и Херцеговине]]. На локалним изборима се бирају [[народни посланик|одборници]] [[Скупштина града|скупштина градова]] или [[Скупштина општине|општина]] и [[Начелник општине|начелници општина]] или [[Градоначелник|градоначелници]]. Према истраживању Галуповог института за јавно мњење које је извршено између [[25. јун]]а и [[19. јул]]а [[2010]], око 88% грађана Републике Српске би се на [[референдум]]у изјаснило за одвајање од [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].<ref name="Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике Српске 88%">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=31456 | title = Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике Српске 88% |date=19. 11. 2010 | publisher = Радио-телевизија Републике Српске| accessdate=26. 1. 2012}}</ref> === Спољни односи === {{посебан чланак|Представништва Републике Српске у иностранству}} [[Датотека:Представништва Републике Српске у свијету.PNG|мини|десно|200px|Представништва Републике Српске у свијету]] Република Српска је члан Европске скупштине регија ({{Јез-енгл|Assembly of European Regions AER}}) која пружа подршку регијама у процесу европског проширења. Потписала је неколико споразума о сарадњи, као нпр. споразум са федералним градом [[Санкт Петербург]]ом ([[Русија]]), Регијом Венето и Провинцијом Ди Белуно ([[Италија]]) и Округом Тромс ([[Норвешка]]).<ref>{{cite web|url=http://www.esrpska.com/ContentPage.aspx?kat_id=aed2359a-02f3-46a7-b04c-11954411c8c4&podkat_id=39b00c65-e801-4921-857c-516c55d5841d&page_id=14 | title = еСрпска: Представништва РС у иностранству | publisher = Esrpska.com |date=| accessdate=10. 8. 2012}}</ref> [[Влада Републике Српске]] је у циљу унапређења свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству основала 9 привредних представништава ([[Белгија]], [[Израел]], [[Русија]], [[Србија]], [[Њемачка]], [[Аустрија]], [[Грчка]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кипар]]).<ref>{{cite web |url=http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx |title=Влада Републике Српске: Представништва Републике Српске у иностранству |publisher=Vladars.net |date=10. 8. 2012 |accessdate=9. 11. 2017 |archive-date=24. 04. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120424083407/http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.smedia.rs/vesti/vest/89244/Milorad-Dodik-Otvoreno-predstavnistvo-Republike-Srpske-u-Becu-Dodik-otvorio-predstavnistvo-Republike-Srpske-u-Becu.html# | title = Dodik otvorio predstavništvo Republike Srpske u Beču — VESTI — SMEDIA | publisher = Smedia.rs |date=23. 3. 2012 | accessdate=10. 8. 2012}}</ref><ref>{{cite web|title=Представништво РС и на Кипру| url = http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Predstavnistvo-RS-i-na-Kipru/243930.html| work = Глас Српске| accessdate=23. 8. 2017}}</ref> До сада, од стране [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]] је било упућено пет извјештаја [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савјету безбједности Организације уједињених нација]] који су се односили на стање ствари у Републици Српској и Босни и Херцеговини.<ref>{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=39882 | title = РТРС: Влада упутила извјештај Савјету безбједности као прилог уз Додиково писмо | publisher = Rtrs.tv |date=| accessdate=10. 8. 2012}}</ref> Са Србијом Република Српска има потписан споразум о специјалним и паралелним везама.<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/09/27/srpski/vest-dana.shtml| title = Србија и РС оживеле Дејтонски споразум| work = Glas javnosti| accessdate=25. 4. 2013}}</ref> === Симболи === {{посебан чланак|Застава Републике Српске|Амблем Републике Српске|Моја Република}} Симболи Републике Српске су одређени уставом, тачније чланом 8. Изглед заставе и грба, као и текст химне, одређују се уставним законом.<ref name="Устав"/> {{multiple image | image1 = Flag of Republika Srpska.svg | width1 = 200 | alt1 = Застава | image2 = Seal of Republika Srpska.svg | width2 = 100 | alt2 = Амблем | footer = Застава и амблем Републике Српске }} Застава Републике Српске је правоугаоно поље, пропорција 1:2 са хоризонтално распоређеним пољима подједнаке висине — црвено изнад плавог изнад бијелог.<ref name="Обиљежја">{{cite web|title=Обиљежја РС| url = http://www.narodnaskupstinars.net/?q=ci/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0-%D1%80%D1%81| work = www.narodnaskupstinars.net| publisher = Народна скупштина Републике Српске| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> Застава је једнака застави Републике Србије до [[2004]]. године. Амблем Републике Српске је званични симбол од [[2007]]. и састоји се од поља у бојама заставе Српске преко кога је златни преплетени иницијал Републике Српске, поље је окружено златним плодним храстовим вијенцем у дну увезаним траком у бојама заставе, изнад поља је златна затворена хералдичка круна, а испод поља златна кринова круна, око свега је циркумскрипција -{РЕПУБЛИКА СРПСКА — REPUBLIKA SRPSKA}-.<ref name="Обиљежја"/> 'Моја Република' је химна Републике Српске од [[2008]]. године, а први пут је свечано изведена на Дан Републике Српске [[2009]]. године у Концертној дворани [[Бански двор|Банског двора]] у [[Бања Лука|Бањој Луци]].<ref>{{cite web|url=http://www.znanje.org/i/i2011/11iv08/11iv0804/himna.htm | title = Himna, grb i ustav| publisher = znanje.org| accessdate=8. 10. 2017}}</ref> === Територијална организација === {{Главни|Територијална организација Републике Српске}} [[Датотека:Srpska Municipalities.svg|мини|Градови и општине Републике Српске и Дистрикт Брчко|200п]] Територију Републике чине [[Општина|општине]] и [[град]]ови као јединице [[Локална самоуправа|локалне самоуправе]]. Подручје јединице локалне самоуправе чине [[Насељено мјесто|насељена мјеста]], односно [[Катастарска општина|катастарске општине]] које улазе у њен састав. ==== Општине и градови ==== Република Српска се састоји из 57 општина и 9 градова. Градови су: [[Град Бања Лука|Бања Лука]], [[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]], [[Град Приједор|Приједор]], [[Град Бијељина|Бијељина]], [[Град Добој|Добој]], [[Град Требиње|Требиње]],[[Град Зворник|Зворник]], [[Градишка]] и [[Лакташи]]. [[Град Источно Сарајево]] чини 6 општина: [[Општина Источни Стари Град|Источни Стари Град]], [[Општина Источна Илиџа|Источна Илиџа]], [[Општина Источно Ново Сарајево|Источно Ново Сарајево]], [[Општина Пале|Пале]], [[Општина Соколац|Соколац]] и [[Општина Трново (Источно Сарајево)|Трново]]. [[Брчко Дистрикт|Дистрикт Брчко]] има посебан статус и званично је под заједничком управом Републике Српске и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]]. Многе општине и градови Републике Српске су у вријеме [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] добили префиксе изведене од придјева ''српски'': Српски Брод ([[Брод (Република Српска)|Брод]]), Србиње ([[Фоча]]), Српско Сарајево ([[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]]), итд. Касније су многим од ових градова враћена стара имена или су добили нова имена без префикса ''српски''. Примјера ради, данашњи Брод се прије рата звао Босански Брод, да би му током рата име било промијењено у Српски Брод, а данас се зове само Брод. == Демографија == {{multiple image | footer = Етничка структура Републике Српске: 1991 (лијево) и 2013 (десно) | width1 = 190 | image1 = Republika-Srpska-1991-Ethnic.png | width2 = 190 | image2 = Republika-Srpska-2013-Ethnic.png }} Још по попису из [[1865]]. се види да је већинско становништво у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] било [[Православље|православно]] ([[Срби]]); тада је забиљежено 46,3% [[Православље|православних]], 30,4% [[Ислам|муслимана]] и 22,7% [[Католичка црква|католика]]. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи [[Аустроугарска|аустроугарски]] попис из [[1910]]. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забиљежено је и пописима у периоду између два свјетска рата (из 1921. и 1931. године). У првим пописима у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичкој Југославији]] 1948, 1951. и 1961. године на подручју [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] [[Срби]] су били најбројнија етничка група и према попису из [[1961]]. од укупно 3.277.948 становника у БиХ Срба је било 1.406.057, или 42,9%, а Муслимана је било 842.248, или 25,7%.{{sfn|Грабељшек|1994|p=11, 27. Бројеви су преписани са 11 стране, а на (неозначеној редним бројем) 27 страни дати су незнатно другачији бројеви за 1961. Ту је укупно 3.278.053 становника, Срба је 1.406.043 становника, а Муслимана је 842.388 становника}} Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су [[Муслимани (народ)|Муслимани]] у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% [[Хрвати]]).{{sfn|Драгичевић|2015|p=79}} Према последњем попису у [[СФРЈ]] [[1991]]. године на подручју Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине даље је порастао удео Муслимана на око 43,67%, а смањио се удео Срба на око 31,37%, или 1.369.258 Срба од укупно 4.364.574 становника у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]].<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности, попис 1991|page=1|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf|accessdate=28. 3. 2020}}</ref> [[Рат у Босни и Херцеговини|Оружани сукоб]] од [[1992]]. до [[1995]]. на подручју БиХ и Републике Српске однео је скоро 100.000 живота, а допринео је [[Емиграција|исељавању]] становништва и демографском пропадању целе БиХ и Републике Српске. По подацима [[Републички завод за статистику (Република Српска)|Завода за статистику Републике Српске]] број становника Републике Српске је у паду, а природни прираштај од 2002. године је негативан.{{sfn|Комић|2019|p=84}} Према резултатима пописа [[2013]]. године Република Српска је имала 1.170.342 становника и 408.825 домаћинстава.{{sfn|Врањеш|2016|p=12, 79}} {{Pie chart |thumb = right |caption = Етнички састав Републике Српске 2013. године{{sfn|Врањеш|2016|p=25}} |label1 = [[Срби]] |value1 = 82.95 |color1 = Red |label2 = [[Бошњаци]] |value2 = 12.69 |color2 = Blue |label3 = Остали |value3 = 4.36 |color3 = Light }} [[Датотека:RS prirodni prirastaj.png|250п|мини|Природни прираштај у Републици Српској]] {{Historical populations |title = Процјене броја становника |align = none |width = 25em |percentages = yes |source = {{sfn|Комић|2019|p=84}} |1996 |1.193.656 |1997 |1.194.919 |1998 |1.196.829 |1999 |1.197.086 |2000 |1.196.395 |2001 |1.195.299 |2002 |1.194.178 |2003 |1.192.622 |2004 |1.190.526 |2005 |1.187.940 |2006 |1.185.145 |2007 |1.182.217 |2008 |1.179.717 |2009 |1.177.995 |2010 |1.176.419 |2011 |1.174.420 |2012 |1.173.131 |2013 |1.171.179 |2014 |1.167.082 |2015 |1.162.164 |2016 |1.157.516 |2017 |1.153.017 |2018 |1.147.902 }} ; Највећи градови {{Највећи градови у Републици Српској}} === Генетика === Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Босне и Херцеговине, самим тим и Републике Српске, најзаступљеније су сљедеће патрилинеарне [[ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома]]:<ref>{{cite web|title=National Pies‎ -‎ Bosnia-Herzegovina| url = http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/bosnia-herzegovina| work = atlas.xyvy.info| publisher = Ancestral Genography Atlas| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> {{columns-list|3| * [[Хаплогрупа I‎]] (42,6%) * [[Хаплогрупа R]] (21,4%) * [[Хаплогрупа E]] (14,3%) * [[Хаплогрупа J]] (11,5%) * [[Хаплогрупа H]] (6,1%) * [[Хаплогрупа G]] (2,3%) * [[Хаплогрупа N]] (1,9%) }} == Привреда == {{главни чланак|Привреда Републике Српске}} [[Датотека:Average net monthly wages in the Republika Srpska.png|250п|мини|Просјечне нето плате у Републици Српској (1996—2015)]] Посљедице [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] оставиле су тешко насљеђе за економију Републике Српске као и читаве [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Укупне ратне штете у Босни и Херцеговини цијене се са 100 милијарди [[Амерички долар|$]], од чега око једна трећина отпада на Републику Српску. Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након [[1995]]. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања [[Бруто домаћи производ|БДП]] по глави становника. У 2013. години у читавој БиХ овај [[Индикатор (друштвене науке)|индикатор]] се процењује са 1.200 до 1.300 -{USD}-, док је на почетку 1992. он износио око 2.200 долара. Номинални БДП је у 2013. години у цијелој РС износио 8.831.800.000 [[Конвертибилна марка|КМ]].<ref name = "РБРС">{{cite web|url=http://www.irbrs.net/Statistika/Indikatori.aspx?tab=2&lang=cir | title = ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАTОРИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ | publisher = IRBRS |date=| accessdate=23. 3. 2014}}</ref> [[Датотека:RS employees, annual average.png|250п|мини|Број запослених у Републици Српској (2000—2015)]] [[Датотека:RSrpska GDP.png|250п|мини|БДП Републике Српске (1997—2015)]] {| class="wikitable" |- style="background:#ccc; text-align:center;" !colspan=8| БДП по глави становника у Републици Српској 2006—2012. (у КМ)<ref name = "РБРС"/> |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! 2006.!!2007.!!2008.!!2009.!!2010.!!2011.!!2012.!!2013 |- | style="text-align:left;"|4.535,00 | style="text-align:right;"|5.107,00 | style="text-align:right;"|5.907,00 | style="text-align:right;"|5.739,00 | style="text-align:right;"|5.805,00 | style="text-align:right;"|6.073,00 | style="text-align:right;"|6.006,00 | style="text-align:right;"|6.146,00 |} Индустрија је доминантна привредна грана у Републици Српској. Од укупно 9.347 предузећа у РС на нивоу Подручне привредне коморе Бањалука ради 5.153. Од овог броја 60% је у области индустрије.<ref>{{cite web|title=Индустрија| url = http://www.bl.komorars.ba/stranica.php?id=89|archive-url=https://web.archive.org/web/20170319230414/http://www.bl.komorars.ba/stranica.php?id=89|archive-date=21. 2. 2018| work = www.bl.komorars| publisher = Подручна привредна комора Бања Лука| accessdate=11. 12. 2017}}</ref> У периоду 2013. пратећи званичне податке о макроекономским кретањима може се закључити да је дошло до благог опоравка привреде у РС и БиХ. У подручју прерађивачке индустрије производња је повећана за 6,2% а у укупној индустрији учешће прерађивачке индустрије износи 59%. Но међутим број запослених је мањи за 0,4% у односу на 2012. што говори и даље о изузетно сложеном стању у привреди РС. Основне индустријске гране су: енергетика, металургија и прерада метала, електро и хемијска индустрија, индустрија прераде дрвета, индустрија текстила, коже и обуће, графичка индустрија, индустрија грађевинског материјала, те прехрамбена индустрија. За најуспјешније привредне субјекте према избору Привредне коморе Републике Српске проглашавани су:<ref name="бфнг">[https://archive.today/20150130162017/http://www.komorars.ba/pkrs/projekat/3/nurs/vijest/1970/ Привредна комора Републике Српске, преглед награђиваних привредних субјеката] http://www.komorars.ba/</ref> * 2003. „Витинка ад”, [[Козлук (Зворник)|Козлук]] * 2004. „[[Интеграл инжењеринг|Интеграл инжињеринг ад]]”, [[Лакташи]] * 2005. „[[Рафинерија нафте Брод]]” * 2006. „[[Арселор Митал|Арселор Митал Приједор ад]]” * 2007. „Интеграл инжињеринг ад”, Лакташи * 2008. „[[Боксит Милићи|Боксит ад]]”, [[Милићи]] * 2009.  ''није проглашен побједник'' <small>[обраћала се „Рафинерија нафте Брод”]</small> * 2010. „СХП Целекс”, [[Бања Лука]] * 2011. „Рафинерија уља ад”, [[Модрича]] * 2012. „ЕФТ рудник и термоелектрана Станари” * 2013. „АД Орао-Завод за производњу и ремонт авионских мотора”, [[Бијељина]] === Саобраћај === {{Главни|Саобраћај у Републици Српској}} [[Датотека:ŽRS 441 at Doboj.jpg|250п|мини|Воз ЖРС на станици у Добоју]] Саобраћај у Републици Српској спада у надлежност [[Министарство саобраћаја и веза Републике Српске|Министарства саобраћаја и веза Републике Српске]]. У ту област потпада сва саобраћајна и телекомуникациона инфраструктура Српске.<ref name="Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској">{{ср}} [http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/msv/Documents/саобраћајна%20инфраструктура%20у%20републици%20српској.ppt Министарство саобраћаја и веза Републике Српске: Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској]</ref> Саобраћајна инфраструктура обухвата путеве, жељезничке пруге, жељезничке станице, аеродроме, пловне путеве, пристаништа и слично, док телекомуникациона инфраструктура обухвата телефонију, телеграфију, оптичке каблове, земаљске станице веза, саобраћајну телематику и друго.<ref name="Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској"/> Ниже надлежности су подијељене према саобраћајним секторима на [[Жељезнице Републике Српске]], [[Поште Српске]], [[Путеви Републике Српске]] и друга јавна предузећа која су задужена за одржавање саобраћаја у Српској. ==== Друмски саобраћај ==== [[Датотека:Istočni tranzit, Banja Luka.jpg|250п|мини|Источни транзит Бања Лука]] Основна мрежа друмског саобраћаја у Српској обухвата 4.192 километара јавних путева, од чега 1.781 km магистралних и 2.183 km регионалних путева.<ref name="Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској"/> У Републици Српској тренутно постоји један изграђен [[ауто-пут]] ([[Ауто-пут Градишка — Бања Лука|Градишка — Бања Лука]]), а у току је градња ауто-пута Бања Лука — Добој. Магистрални путеви у Републици Српској који припадају [[европска мрежа међународних путева|европској мрежи међународних путева]] су: * [[Датотека:Tabliczka E73.svg|25п]] [[Европски пут Е73]] (М17): ([[Хрватска]]) [[Славонски Шамац]]/[[Шамац]] — [[Модрича]] — [[Руданка]] — [[Добој]] — [[Каруше]] — ([[Федерација Босне и Херцеговине|Федерација БиХ]]), * [[Датотека:Tabliczka E661.svg|25п]] [[Европски пут Е661]] (М16): (Хрватска) [[Стара Градишка]]/[[Градишка]] — [[Лакташи]] — [[Бања Лука]] — [[Карановац (Бања Лука)|Карановац]] — [[Угар]] — (Федерација БиХ), * [[Датотека:Tabliczka E761.svg|25п]] [[Европски пут Е761]] (М5): (Федерација БиХ) — [[Велечево (Рибник)|Велечево]] — [[Чађавица (Рибник)|Чађавица]] — [[Рогољи (Градишка)|Рогољи]] — [[Мркоњић Град]] — [[Језеро (Република Српска)|Језеро]] — (Федерација БиХ), * 25п Европски пут Е761 (М5): (Федерација БиХ) — [[Сарајево (Источно Сарајево)|Источно Сарајево]] — [[Подроманија]] — [[Рогатица]] — [[Устипрача]] — [[Вишеград]] — [[Доње Вардиште|Вардиште]]/[[Котроман]] ([[Србија]]), * [[Датотека:Tabliczka E762.svg|25п]] [[Европски пут Е762]] (М18): (Федерација БиХ) — Источно Сарајево — [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]] — [[Фоча]] — [[Хум (Фоча)|Хум]]/[[Шћепан Поље]] ([[Црна Гора]]). ==== Жељезнички саобраћај ==== {{Главни|Жељезнице Републике Српске}} Укупна дужина пруга нормалног колосијека у Српској износи 425 km.<ref name="Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској"/> [[Жељезнице Републике Српске]] годишње превозе око 1 милион путника и око 6 милиона тона робе. Жељезнице Републике Српске дневно у оптицају користе 65 путничких и 8 теретних возова. Главна дјелатност Жељезница Републике Српске је обављање промета роба и путника на жељезничким пругама у Републици Српској. Међународни код Жељезница Републике Српске је 0044.<ref name="ЖРС">[http://www.zrs-rs.com/ Жељезнице Републике Српске]</ref> === Туризам === {{главни чланак|Туризам у Републици Српској}} [[Датотека:Jahorina mountain 2018.jpg|250п|мини|Скијалиште на планини [[Јахорина]].]] Најзаступљенији типови туризма у Републици Српској су: планински, бањски, вјерски, авантуристички и еко-туризам. Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Климатске зоне се протежу од [[средоземна клима|средоземне]] на југу [[Херцеговина|Херцеговине]], до [[умереноконтинентална клима|умјерено-континенталне]] која преовлађује у сјеверним дијеловима. Природна богатства Републике Српске су свакако њене познате планине: Зеленгора, [[Трескавица]], [[Јахорина]], [[Романија (планина)|Романија]], потом [[Грмеч]], [[Козара]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] и многе друге, са огромним [[шума|шумским]] и [[лов]]ним богатством.<ref>{{cite web|url=http://turizamrs.org/kategorija/destinacije/planinski-turizam/ | title = Планински туризам | publisher = Туристичка организација Републике Српске |date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref> По својим смјештајним капацитетима и изграђеној инфраструктури за [[Зимски спортови|зимске спортове]] посебно се издваја планина Јахорина на којој су се [[1984]]. године одржавала такмичења [[Зимске олимпијске игре|Зимских олимпијских игара]]. [[Краљевско село Котроманићево]] се налази на 40 km удаљености од [[Добој]]а, магистралним путем који повезује планине [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] и [[Вучијак (планина)|Вучијак]] са равничарским предјелима [[Посавина|Посавине]]. Село је изграђено је на обали [[Величанка|Величанке]], ријеке која је изузетно богата рибљом фауном и шкољкама (што свједочи и о њеној чистоћи), а комплетан простор чини природни амбијент идеалан за одмор и рекреацију.<ref>{{cite web|title=Етно-село Котроманићево| url = http://turizamrs.org/etno-selo-kotromanicevo/?lng=lat| publisher = Туристичка организација Републике Српске| accessdate=19. 7. 2016}}</ref> У подножјима планина прострле су се питоме и плодне [[Житарице|житне]] [[Равница|равнице]] [[Посавина|Посавине]] и [[Семберија|Семберије]], [[Лијевче поље|Лијевче поља]] и лагано заталасаних [[Поткозарје|Поткозарја]] и [[Подгрмеч]]а, као и предјели херцеговачког [[Крас (геоморфологија)|краса]], прошараног плодним [[крашко поље|крашким пољима]]. Водотоци моћних ријека [[Уна|Уне]], [[Сана (ријека)|Сане]], [[Врбас (ријека)|Врбаса]], [[Укрина|Укрине]], [[Дрина|Дрине]] и [[Тара (река)|Таре]], засигурно најбистријих ријека на читавом [[Балканско полуострво|Балкану]], богати су сваковрсном [[рибе|рибом]]. Најпознатије бање у Републици Српској су: [[Бања Врућица|Врућица]], [[Бања Дворови|Дворови]], [[Бања Губер|Губер]], [[Бања Лакташи|Лакташи]], [[Слатина (Лакташи)|Слатина]], [[Бања Кулаши|Кулаши]], [[Бања Љешљани|Љешљани]], [[Бања Мљечаница|Мљечаница]] и [[Вишеградска Бања]], које имају изграђене значајне смјештајне капацитете. Важна туристичка понуда [[Крајишници|крајишких]] Срба је традиционална [[Грмечка корида]], организација борбе [[бик]]ова.<ref name="Чија је Грмечка корида">{{cite web | url = http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=14491 | title = Печат (47,46 мин) | author = | authorlink = | date = 25. 8. 2011 | format = | work = | publisher = Радио телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = https://web.archive.org/web/20171110063315/http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=14491 | archivedate = 10. 11. 2017 | quote = | accessdate = 29. 8. 2011 | url-status = dead }}</ref> Борбе се традиционално одржавају сваке године у прву недјељу иза [[Илиндан]]а ([[2. август]]а). Данас, ова манифестација је у оквиру Илинданских свечаности, а организује се уз помоћ локалне заједнице у [[Општина Оштра Лука|Оштрој Луци]] и [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]]. Године [[2015]]. одржана је 243. корида по реду. [[Андрићград]] или Каменград је културни центар и врста [[етно село|етно-села]], који се налази на локацији Ушће на самом ушћу ријека [[Дрина]] и [[Рзав]] у [[Вишеград]]у чији је идејни творац режисер [[Емир Кустурица]]. За посјетиоце је отворен 5. јула 2012.<ref name="Андрићград отворен за посјетиоце">{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=64755 | title = Андрићград отворен за посјетиоце | author = |authorlink= |date=5. 7. 2012 | format = | work = | publisher = Братунац (репортажа) | language = ср | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=6. 7. 2012}}</ref> Град је изграђен од камена и у њему се налази педесетак објеката.<ref name="Баштабалкана">[http://www.bastabalkana.com/2012/04/andricev-grad-u-visegradu-i-emir-kusturica-gradi-se-turisticko-istorijski-kompleks-na-drini/ „Андрићев Камен град у Вишеграду и Емир Кустурица — гради се туристичко историјски комплекс на Дрини”, Александар Парезановић, 17. април 2012; приступљено 28. јуна 2012.] {{ср}}</ref> У граду постоји градско позориште, модерни биоскоп, градска управа, академија лијепих умјетности, зграда Андрићеве гимназије, ријечна марина и пристаниште, хотели, тргови, црква, стари хан, дућани и спомен кућа Иве Андрића.<ref name="Баштабалкана" /> Дана 28. јуна 2013. године отворен је Андрићев институт.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/region/Andricev-institut-um-i-dusa-Andricgrada.sr.html Андрићев институт ум и душа Андрићграда („Политика”, 28. јун 2013)]</ref> <gallery mode="packed"> Датотека:Nacionalni park Sutjeska, Zelengora, Orlovačko jezero.jpg|[[Орловачко језеро]] на планини [[Зеленгора]] Датотека:Арсланагића мост из ваздуха.jpg|[[Арсланагића мост]], [[Требиње]] Датотека:Park prirode Dobrun — Rzav.jpg|[[Парк природе Добрун — Рзав]] Датотека:Вишеградска ћуприја са Андрићградом 1.jpg|[[Андрићград]], [[Вишеград]]. Датотека:Etno Selo "Stanišići" - panoramio.jpg|[[Станишићи (етно-село)|Етно-село „Станишићи“]]. </gallery> == Култура == {{Главни|Култура у Републици Српској}} [[Академија наука и умјетности Републике Српске]] је највиша [[наука|научна]], [[култура|културна]], радна и репрезентативна установа у Републици Српској. Задатак ове академске институције је да развија, унапређује и подстиче научну и умјетничку дјелатност. Академија је установа од посебног националног интереса за Републику Српску.<ref name="Статут">{{ср}} [http://www.anurs.org/sajt/doc/File/statutanurs_sr.pdf Статут Академије наука и умјетности Републике Српске]</ref> Важан носилац развоја драмске умјетности у [[град Бања Лука|Бањој Луци]] и цијелој регији је [[Народно позориште Републике Српске]] које има осамдесет стално запослених, а у саставу самог глумачког ансамбла, двадесетшест драмских умјетника.<ref>{{cite web |url=http://www.np.rs.ba/index.php?option=com_content&view=section&id=4&layout=blog&Itemid=2&lang=sr |title=Narodno pozorište Republike Srpske |year=2015 |accessdate=29. 1. 2015 |archive-date=03. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150203095446/http://www.np.rs.ba/index.php?option=com_content&view=section&id=4&layout=blog&Itemid=2&lang=sr |url-status=dead }}</ref> Један од највећих, а сигурно и најпосјећенијих културних догађаја у граду је и [[Театар фест Петар Кочић|Театар Фест]] који се сваке године одржава у овом позоришту, уз учешће многих домаћих и страних глумачких ансамбала. [[Народна и универзитетска библиотека Републике Српске]] је средишња [[библиотека]] [[Универзитет у Бањој Луци|Универзитета у Бањој Луци]], матична библиотека свих јавних универзитета у Републици Српској и кровна и централна национална библиотека Српске.<ref name="Организација библиотеке">{{ср}} [http://nub.rs/info/za-bibliotekare/maticna-djelatnost/ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске: Организација библиотеке]</ref> [[Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа]] је званична управна институција Републике Српске и организација у саставу [[Министарство просвјете и културе Републике Српске|Министарства просвјете и културе Републике Српске]]. Завод евидентира, штити и води централни регистар културних, историјских и природних споменика на читавој територији Републике Српске.<ref name="Завод">[http://www.heritagers.org/ Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске] {{Wayback|url=http://www.heritagers.org/ |date=20150801124605 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Године 1993. на [[Јахорина|Јахорини]], основано је [[Удружење књижевника Српске]], под предсједништвом професора и политичара [[Никола Кољевић|Николе Кољевића]]. Од 2003. године, предсједник удружења је [[Зоран Костић (књижевник)|Зоран Костић]] који је сједиште премјестио из [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српског Сарајева]] у [[Бања Лука|Бању Луку]].<ref name="Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=974 | title = Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа | author = |authorlink= | vauthors = |date=20. 3. 2009 | format = | work = | publisher = Радио-телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=27. 1. 2012}}</ref><ref name="Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца">{{cite web|url=http://www.spc.rs/sr/slava_stare_crkve_u_mostaru_i_corovicevi_susreti_pisaca | title = Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца | author = |authorlink= | vauthors = |date=24. 9. 2008 | format = | work = | publisher = Српска православна црква | language = ср | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=27. 1. 2012}}</ref><ref name="Бањалука заборавила Мешу Селимовића">{{cite web | url = http://www.glassrpske.com/vijest/9/kultura/49162/cir/Banjaluka-zaboravila-Mesu-Selimovica.html | title = Бањалука заборавила Мешу Селимовића | author = | authorlink = | vauthors = | date = 23. 11. 2010 | format = | work = | publisher = Глас Српске | language = ср | archiveurl = https://web.archive.org/web/20101127064722/http://www.glassrpske.com/vijest/9/kultura/49162/cir/Banjaluka-zaboravila-Mesu-Selimovica.html | archivedate = 27. 11. 2010 | quote = | accessdate=27. 1. 2012 | url-status = dead }}</ref><ref name="Вишеградска стаза 2009.">{{cite web | url = http://archive.is/XXtaK | title = Вишеградска стаза 2009. | author = | authorlink = | vauthors = | date = 23. 6. 2009 | format = | work = | publisher = Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”, Источно Сарајево | language = ср | archiveurl = https://archive.today/20130704234219/http://www.prosvjeta.org/modules/news/article.php?storyid=65 | archivedate = 04. 07. 2013 | quote = | accessdate = 27. 1. 2012 | url-status = live }}</ref> Предсједник сарајевско-романијско-дринске подружнице је [[Недељко Зеленовић]].<ref name="Аутори Завичајне збирке: Недељко Жугић">{{cite web|title=Недељко Зеленовић| url = http://www.matbibli.rs.ba/index.php/autori/117-2014-02-12-08-34-33| website = www.matbibli.rs.ba| accessdate=9. 11. 2017| language = sr}}</ref> Оснивачка скупштина [[Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић”|Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић”]] одржана је у Бањалуци, у децембру [[2015]]. године, а за предсједника је изабран [[Драга Мастиловић (професор)|Драга Мастиловић]], декан [[Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву|Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву]]. Као циљеви Удружења наведени су унапређивање научно-истраживачке дјелатности у области историјске науке на простору Републике Српске и популарисање тих резултата, унапређење наставе историје и стручно усавршавање наставничког кадра.<ref name="Драга Мастиловић предсједник Удружења историчара">{{cite web|url=http://banjaluka.net/osnovano-prvo-drustvo-istoricara-srpske/ |archive-url= | title = Osnovano prvo društvo istoričara Srpske | author = |authorlink= | vauthors = |date=| format = | work = | publisher = banjaluka.net | language = ср | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=16. 12. 2015}}</ref> [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској|Друштво чланова Матице српске у Републици Српској]], његови органи и радна тијела, посебну пажњу поклониће изучавању књижевности и језика српског народа и књижевности других народа у Републици Српској и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]; организовању енциклопедијског рада у области друштвених и природних наука; издавању капиталних дјела из области књижевности, науке и умјетности, обради, чувању и заштити архивске грађе; сарадњи са академијама наука и умјетности и универзитетима у земљи и иностранству; обезбјеђењу донација, легата и других поклона и њиховом коришћењу у складу са вољом дародавца или легатора итд.<ref>{{cite journal|url=http://predstavnistvorsbg.rs/pdf_dokumenti/bilten_1_cir.pdf | title = Билтен, бр. 1 | publisher = |date=октобар 2010 | accessdate=9. 11. 2017}}</ref> <gallery mode="packed" perrow="4" heights="150px"> Датотека:NarodnoPozoristeRS.jpg|Зграда Народног позоришта Републике Српске Датотека:Музеј савремене умјетности РС.jpg|Музеј савремене умјетности Републике Српске Датотека:Hercegova crkva u Sopotnici.jpg|[[Црква Светог Ђорђа (Сопотница)|Црква Светог Ђорђа у Сопотници]], у којој је радила прва штампарија на територији БиХ, друга на Балкану Датотека:Zavod za udžbenike, I.N.S..jpg|[[Завод за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево|Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске]] </gallery> === Спорт === {{Главни|Спорт у Републици Српској}} ==== Фудбал ==== [[Датотека:Gradski stadion Banja Luka, Septembre 2012.jpg|мини|Градски стадион у Бањој Луци]] Најтрофејнији фудбалски клуб а уједно и најпопуларнији спортски колектив на простору Републике Српске је [[ФК Борац Бања Лука]]. ФК Борац се током историје, између осталог, китио насловима побједника: Митропа купа, Купа маршала Тита, као и првака БиХ и побједника Купа БиХ.<ref>{{cite web|url=http://www.banjaluka.com/vijesti/sport/fudbal/2011/11/27/fk-borac-%E2%80%93-od-1925-do-danas/| title = FK ”Borac” — od 1925. do danas| publisher = |date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref> А провео је и 16 сезона у првој фудбалској лиги СФРЈ, у којој је заузео 4. мјесто у сезони 1990/91. Најстарији фудбалски клуб у Републици Српској је [[ФК Славија Источно Сарајево|ФК Славија]], који је основан [[1908]]. године и такмичио се у [[Првенство Југославије у фудбалу|првенству Краљевине Југославије у фудбалу]]. Од већих фудбалских клубова ту су још: [[ФК Рудар Приједор]], [[ФК Радник Бијељина]] и [[ФК Леотар]], који је и први шампион [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лиге Босне и Херцеговине у фудбалу]]. Титулу шампиона БиХ освојио је и фудбалски клуб из Модриче — [[ФК Модрича Максима]]. ==== Рукомет ==== Генерално најуспјешнији спортски колектив Републике Српске је [[РК Борац Бања Лука]] који је освајао и титулу првака Европе. У својим ветринама има и ЕХФ Куп. РК Борац је и седмоструки шампион и десетороструки освајач Купа СФРЈ, шампион и побједник Купа БиХ а данас и учесник регионалне [[SEHA liga|СЕХА рукометне лиге]]. Поред РК Борац, издвајају се још РК Приједор и [[РК Слога Добој]]. Слога је освајала првенство и два пута Куп БиХ. Град Добој традиционално већ више од 50 година организује један од најпознатијих рукометних турнира у Европи — [[Међународни рукометни турнир шампиона Добој|ТВ турнир шампиона]].<ref>{{cite web |url=http://www.tvturnirdoboj.com/ |title=Medjunarodni TV turnir Doboj |publisher= |date= |accessdate=29. 1. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180818140951/http://www.tvturnirdoboj.com/ |archive-date=18. 8. 2018 |url-status=dead }}</ref> ==== Кошарка ==== Од кошаркашких клубова најпознатији су [[ОКК Борац Бања Лука|КК Борац Нектар]] (први шампион БиХ кошаркашке лиге) и [[КК Игокеа]]. Игокеа је освојила прво мјесто у регуларном току АБА лиге 2012/13 и самим тим играла и финални турнир регионалне — [[Јадранска лига у кошарци|Јадранске кошаркашке лиге]], којем је била домаћин у новоизграђеној спортској дворани у Лакташима. Поред тога има у својим ветринама и три трофеја првака и два освојена трофеја Купа БиХ. ==== Борилачки спортови ==== [[Боксерски клуб Славија|БК Славија]] из Бањалуке је клуб који је својим резултатима прославио Бањалуку и читаву СФР Југославију у Европи и свијету. Познати боксери овог клуба су: [[Маријан Бенеш]], [[Антон Јосиповић]], Батар, Вујковић. Боксерски клуб Славија је екипни шампион Југославије из 1974, са тимом који се састојао искључиво од бањалучких такмичара. Антон Јосиповић се 1984. окитио олимпијским златом. Марјан Бенеш је био професионални и аматерски првак Европе и вицешампион свијета.<ref name="пк">[http://www.banjaluka-tourism.com/index.php?option=com_k2&view=item&id=582:omladinski-stonoteniski-klub-spin&Itemid=139&lang=sr БК Славија, БЛ] {{Wayback|url=http://www.banjaluka-tourism.com/index.php?option=com_k2&view=item&id=582:omladinski-stonoteniski-klub-spin&Itemid=139&lang=sr |date=20131203095925 }}, додатни текст.</ref> У новијој историји клуба, Славија је освојила 6 узастопних титула клупског првака БиХ. Овај клуб организује традиционални меморијал „Радован Бисић”, који је признат од Међународне боксерске федерације (ЕАБА). [[Немања Мајдов]] из Источног Сарајева,<ref>[http://mondo.rs/a1037405/Sport/Ostali-sportovi/Nemanja-Majdov-dzudo-prvak-sveta-Budimpesta-2017.html To, Nemanja: Srpski džudo majstor je prvak SVETA!], Приступљено 1. 9. 2017.</ref> освајач је златне медаље на [[Светско првенство у џудоу|Свјетском првенству у џудоу]] 2017. године у [[Будимпешта|Будимпешти]] — у категорији од 90 килограма.<ref>[http://sport.blic.rs/ostali-sportovi/borilacki-sportovi/dzudo-sampionat-majdov-osvojio-svetsko-zlato/4hldq19 DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato], Приступљено 1. 9. 2017.</ref> ==== Спортови на води ==== [[Датотека:Градски олимпијски базен у Бањалуци.jpg|мини|Градски олимпијски базен, БЛ]] Изградњом Градског олимпијског базена у Бањалуци, спортови на води доживљавају праву експанзију. У Бањој Луци постоје 3 ватерполо (ВК Бања Лука, ВК Студент, ВК Фортуна) и неколико пливачких клубова (ПК 22. април, ПК Младост Бања Лука, ПК Олимп) Пливачи остварују све боље и боље резултате на међународним такмичењима а млада чланица ПК Олимп — [[Ивана Нинковић]] наступила је на [[Летње олимпијске игре 2012.|Олимпијским играма у Лондону]].<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/sport/olympics/2012/athletes/cdb498b0-1b48-4e10-8c02-30a0a45c7148| title = London 2012 — Ivana Ninkovic| publisher = [[Би-Би-Си|BBC]]|date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref> У граду Требињу такође живи пливачки спорт. ==== Зимски спортови ==== Захваљујући олимпијској планини Јахорини, у овом дијелу РС постоји мноштво спортских клубова у зимским спортовима. То су : Сноуборд клуб Јахорина, Смучарски клуб Романија, Смучарски клуб Пале, Скијашки клуб Јахорина, Смучарски клуб Младен Грујић, Скијашки клуб Игман. Најпознатије представнице овог спорта из Републике Српске су [[Јелена Лоловић]] и [[Жана Новаковић]], која је наступала је и на [[Зимске олимпијске игре 2010.|ЗОИ у Ванкуверу 2010]]. ==== Спортске манифестације ==== [[Датотека:Дворана Пеки Пале.jpeg|мини|[[Спортска дворана Пеки|Спортска дворана]] на Палама]] ===== Традиционалне манифестације ===== Најпознатије традиционалне спортске манифестације које се у РС организују током године су: Бањалучки турнир у малом фудбалу Борик, [[Међународни рукометни турнир шампиона Добој]], бањалучки тениски АТП челенџер Младост, фудбалски међународни турнир за млађе категорије [[Фоча]], осмомартовски рукометни турнир [[ЖРК Борац Бања Лука|ЖРК Борац]],<ref name="сф">[http://www.banjaluka.com/vijesti/sport/2012/02/25/tradicionalni-osmomartovski-rukometni-turnir/ Традиционални рукометни турнир] ЖРК Борац</ref> Ски куп [[Јахорина]], [[Градски олимпијски базен (Бања Лука)|Пливачки митинг Бања Лука]], Видовданска трка [[Брчко]], Бициклистичка трка Бања Лука — Београд, Петровдански падобрански куп Приједор, Боксерски меморијал „Радован Бисић” у организацији [[Боксерски клуб Славија|БК Славија]] [[Бања Лука]]. ===== Међународна такмичења ===== Република Српска је до сада била домаћин бројних међународних такмичења, између осталих: Свјетског првенства за рукометаше јуниоре — Бања Лука 2013, Свјетског и Европског првенства у рафтингу Врбас/Тара 2008, Европског првенства у каратеу Бања Лука 2008, Свјетског првенства у куглању Бања Лука 2008, Европског првенства у кајаку и кануу Врбас 2011, финалног турнира — АБА кошаркашке лиге Лакташи 2013, финале [[Куп Србије у ватерполу|Купа Србије]] за ватерполисте, тениски меч — [[Новак Ђоковић|Ђоковић]] : [[Виктор Троицки|Троицки]] у дворани Борик Бања Лука.<ref>{{cite web|url=http://www.glassrpske.com/sport/republika_srpska/Novak-Djokovic-Banja-Luka-je-pokazala-srce/lat/31726.html | title = Novak Đoković — Banja Luka je pokazala srce| publisher = [[Glas Srpske]]|date=1. 12. 2009 | accessdate=29. 1. 2015}}</ref> ==== Спортски објекти ==== Најрепрезентативнији спортски објекти у Републици су: [[Градски олимпијски базен (Бања Лука)]], [[Спортска дворана Лакташи]], [[Спортска дворана Пеки|Спортска дворана „Пеки”]] (Пале), [[Градски стадион у Бањој Луци]], фудбалски стадион са вјештачком травом у [[Крупа на Врбасу|Крупи на Врбасу]], [[Стадион др Милан Јелић]] у [[Модрича|Модричи]] (са капацитетом за 7.600 гледалаца), Рафтинг центар „Кањон”, Коњички клуб „Чокорска поља”, [[Јахорина|Ски објекти „Јахорина”]], тениски терени „Младост БЛ” (посједују и прве терене у БиХ са тврдом подлогом као на [[Отворено првенство Аустралије у тенису|Аустралијан Опену]]) и Куглана Бања Лука (осмостазна од Свјетског првенства у БЛ 2008). == Празници == {{главни чланак|Празници Републике Српске}} Празници у Републици Српској су одређени „Законом о празницима Републике Српске”.<ref>{{cite web| title = Закон о празницима Републике Српске| url = http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/muls/OMin/Documents/Zakon%20o%20praznicima%20RS.doc| work = www.vladars.net| publisher = Службени гласник Републике Српске| accessdate = 9. 11. 2017| archive-date = 12. 09. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20150912213524/http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/muls/OMin/Documents/Zakon%20o%20praznicima%20RS.doc| url-status = dead}}</ref> Празници се дијеле на републичке и вјерске. Републички празници су: {| class="wikitable" style="text-align:center; width:auto;" |- ! style="width:15%;"|Датум ! style="width:55%;"|Назив празника ! style="width:30%;"|Напомене |- | {{notatypo|[[1. јануар|1.]]}} и [[2. јануар]] | [[Нова година]] | Нерадни дани |- | [[9. јануар]] | [[Дан Републике Српске|Дан Републике]] | Нерадни дан |- | {{notatypo|[[1. мај|1.]]}} и [[2. мај]] | [[Празник рада|Међународни празник рада]] | Нерадни дани |- | [[9. мај]] | [[Дан победе|Дан побједе на фашизмом]] | Нерадни дан |- | [[21. новембар]] | [[Дејтонски мировни споразум|Дан успоставе Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини]] | Нерадни дан |} Вјерски празници су: {| class="wikitable" style="text-align:center; width:auto;" |- ! style="width:15%;"|Датум ! style="width:55%;"|Назив празника ! style="width:30%;"|Напомене |- | {{notatypo|[[6. јануар|6.]]}} и [[7. јануар]] | Православни [[Божић]] | Нерадни дани |- | {{notatypo|[[24. децембар|24.]]}} и [[25. децембар]] | Католички Божић | Нерадни дани |- | Покретни празник | [[Курбан-бајрам]] | Нерадни дани |- | Покретни празник | Православни [[Велики петак]] | Нерадни дан |- | Покретни празник | [[Ускрс|Православни Васкрс]] | Нерадни дани |- | Покретни празник | Католички Велики петак | Нерадни дан |- | Покретни празник | Католички Ускрс | Нерадни дани |- | Покретни празник | [[Рамазански бајрам]] | Нерадни дани |} == Галерија == <gallery mode="packed"> Датотека:Маглић 2.jpg|[[Маглић (планина)|Маглић]], <br> највиши врх Српске Датотека:Mehmet pasa bridge boat.jpg|[[Мост Мехмед-паше Соколовића]] <br> у [[Вишеград]]у на ријеци [[Дрина|Дрини]] Датотека:NKD596 Липље 5.jpg|[[Манастир Липље]] <br> код [[Теслић]]а Датотека:Миљацка - извор 2.jpg|[[Врело Паљанске Миљацке]] <br> код [[Пале|Пала]] Датотека:Спонекик на Тјентишту.jpg|[[Долина хероја]] <br> [[Тјентиште]] код [[Фоча|Фоче]] Датотека:NKD138 Ferhadija2.jpg|[[Џамија Ферхадија (Бања Лука)|Џамија Ферхадија]] <br> у [[Бања Лука|Бањој Луци]] Датотека:Бањ Брдо споменик 3 NKD123.jpg|[[Споменик палим Крајишницима]] <br> на [[Бањ брдо|Бањ брду]] Датотека:Igumanija manastira Tavna.jpg|[[Манастир Тавна]] <br> код Бијељине Датотека:Тврђава Кастел 7.jpg|[[Тврђава Кастел]] <br> у [[Бања Лука|Бањој Луци]] Датотека:Topola užasa Donja Gradina.jpg|[[Топола ужаса]], [[Спомен подручје Доња Градина]] Датотека:Doboj fortress!.jpg|[[Стари град Добој|Добојска тврђава]] Датотека:Манастир Кнежина улаз.JPG|[[Манастир Кнежина]] <br> код [[Соколац|Сокоца]] Датотека:Romanijske ljepote.jpg|[[Романија (планина)|Романија]] Датотека:Балкана језеро.jpg|[[Балкана]] Датотека:Gracanica Church, Trebinje (43547615082).jpg|[[Херцеговачка Грачаница]], <br> [[Требиње]] Датотека:Trg Kralju Petru Karadjordjevicu I.jpg|Споменик [[Петар I Карађорђевић|Петру I Карађорђевићу]] <br> у [[Бијељина|Бијељини]] Датотека:Цврцка 1 PPRP001.jpg|[[Цврцка]] Датотека:Andrić grad - panoramio.jpg|Споменик [[Иво Андрић|Иви Андрићу]] <br> у [[Андрићград]]у, Вишеград </gallery> == Види још == * [[Историја Републике Српске]] * [[Религија у Републици Српској]] * [[Срби у Босни и Херцеговини]] * [[Федерација Босне и Херцеговине]] * [[Брчко Дистрикт]] * [[Босна и Херцеговина]] * [[Србија|Република Србија]] == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Врањеш|first=Рајко и други|title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. Резултати пописа|location=Бања Лука|publisher=Републички завод за статистику Републике Српске|year=2016|url=https://www.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/rezultati_popisa/Rezultati_Popisa_2013_WEB.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Грабељшек|first=Драгана и други|title=Национални састав становништва ФНР Југославије: подаци по насељима и општинама. Књ. 3|location=Београд|publisher=Савезни завод за статистику|year=1994|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1961/Pdf/G19614001.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Комић|first=Јасмин и други|title=Статистички годишњак Републике Српске, 2019|location=Бања Лука|publisher=Републички завод за статистику|year=2019|url=https://www.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/godisnjak/2019/StatistickiGodisnjak_2019_WEB.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Драгичевић| first =Милена и други|title=Статистички годишњак/љетопис Федерације БиХ 2015|location=Сарајево|year=2015|publisher=Федерални завод за статистику}} * {{Cite book| ref=harv| url = | last=Пашалић| first = Стево | editor-last = Маријанац | editor-first = Здравко | editor-last2 = Ђурђев | editor-first2 = Бранислав | editor-last3 = Маринковић | editor-first3 = Драшко | editor-last4 = Живковић | editor-first4 = Милорад | editor-last5 = Вуковић | editor-first5 = Јованка | title = Демографски развој и популациона политика Републике Српске | publisher = ИП Младост | location = Бијељина |year=2006|pages=12}} * {{Cite book| ref=harv| url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ | last=Месиховић| first = Салмедин | title = Илирике | publisher = Филозофски факултет у Сарајеву | location = Сарајево |year=2014|isbn=9789958031106| accessdate=9. 11. 2017|pages=294}} * {{Cite book| ref=harv| author = Naval | title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137|year=2013| publisher = Routledge|isbn=978-1-136-20939-0| accessdate=9. 11. 2017|pages=137}} * {{Cite book|ref=harv|last=Антић|first=Чедомир|authorlink=Чедомир Антић|last2=Кецмановић| first2=Ненад|authorlink2=Ненад Кецмановић|title=Историја Републике Српске|year=2016|location = Београд| publisher=Недељник}} * {{Cite book|ref=harv|last=Андрић|first=Александар|title=Историја Срба од 1918. до 2012.|year=2015|location =Београд|isbn=978-86-6289-051-1|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Republika Srpska | wikispecies = | wiktionary = Република Српска | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = Категорија:Република Српска | wikiquote = | wikinews = Република Српска }} * [http://www.predsjednikrs.net/ Предсједник Републике Српске] * [https://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/ustav/cir/ustav_republike_srpske.pdf Устав Републике Српске] * [https://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf Народна скупштина Републике Српске = National Assembly of the Republic of Srpska : 1991—2011. : (фотомонографија)] * [http://www.rzs.rs.ba/ Републички завод за статистику Републике Српске] * [http://www.turizamrs.org/ Туристичка организација Републике Српске] * [https://www.youtube.com/watch?v=WJXRBv9VMRA Трибина „Република Српска – четврт века историје”] {{Географска локација | Центар = {{застава|Република Српска}} | Северозапад = {{застава|Хрватска}} | Север = {{застава|Хрватска}} | Североисток = {{застава|Хрватска}}<br>{{застава|Србија}} | Запад = ''[[Федерација Босне и Херцеговине]]'' | Исток = {{застава|Србија}} | Југозапад = ''[[Федерација Босне и Херцеговине]]'' | Југ = ''[[Федерација Босне и Херцеговине]]''<br>{{застава|Хрватска}} | Југоисток = {{застава|Црна Гора}} }} {{Република Српска}} {{Административна подјела Босне и Херцеговине}} {{Градови и општине Републике Српске}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{добар}} [[Категорија:Република Српска| ]] [[Категорија:Босна и Херцеговина]] 6zoab94aixhna6053fr253ng4lmb2xb 0 2418 25121452 24409503 2022-07-24T19:21:37Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Држава у Северној Америци}} {{закључано-анон}} {{Инфокутија држава | име државе = Сједињене Америчке Државе | изворно име државе = {{native name|en|United States of America}} | име генитив = Сједињених Америчких Држава | положај = United States (orthographic projection).svg | застава = Flag of the United States.svg | грб = Great Seal of the United States (obverse).svg | мото = -{ [[In God We Trust|У Бога ми верујемо]]}-<br>{{small|({{јез-енгл|In God We Trust}})}}{{sfn|George McKenna|2007|p=280}}<hr>-{[[E pluribus unum|Од многих, један]]}-<br>{{small|({{јез-лат|E pluribus unum}})}} {{small|([[дефакто]])}}<ref>{{cite web|url=http://www.treasury.gov/about/budget-performance/strategic-plan/Pages/dlinks.aspx | title = e pluribus unum | publisher = treasury.gov | accessdate=29. 3. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.greatseal.com/mottoes/unum.html | title = E Pluribus Unum – Origin and Meaning of the Motto Carried by the American Eagle | publisher = Greatseal.com |date=28. 11. 2011. | accessdate=28. 4. 2012.}}</ref> | химна = -{[[Барјак искићен звездама]]}-<br>{{small| ({{јез-енгл|The Star-Spangled Banner}})}} [[Датотека:Star Spangled Banner instrumental.ogg|центар]]<hr>'''Марш:''' -{[[Звезде и пруге заувек]]}-<br>{{small|({{јез-енгл|The Stars and Stripes Forever}})}}{{sfn|Kidder|Oppenheim|2007|p=91}}<ref name="urluscode.house.gov">{{cite web|url=http://uscode.house.gov/statviewer.htm?volume=112&page=1263 | title = uscode.house.gov | author = |authorlink= | vauthors = |date=12. 8. 1999. | work = Public Law 105-225-Aug. 12, 1998 | publisher = uscode.house.gov |pages=112 Stat. 1263 | language = | quote = Section 304. "The composition by John Philip Sousa entitled „The Stars and Stripes Forever” is the national march." | accessdate=10. 9. 2017.}}</ref> [[Датотека:March, "The Stars and Stripes Forever" · Colonel John R. Bourgeois, Director · John Philip Sousa · United States Marine Band.ogg]] | службени језик = нема<br>(''[[дефакто]]'': [[Енглески језик|енглески]])<sup>1</sup> | главни град = {{зас слика|Flag of Washington, D.C..svg}} [[Вашингтон]] | latd=38| latm = 53| latNS = N| longd = 77| longm = 02| longEW = W | највећи град = {{зас слика|Flag of New York City.svg}} [[Њујорк]] | тип владавине = [[Федерализам|савезна]] [[Предсједнички систем|председничка]] [[Република|уставна република]] | титула владара = [[Председник Сједињених Америчких Држава|Председник]] | титула владара1 = [[Потпредседник Сједињених Држава|Потпредседник]] | титула владара2 = [[Председавајући Представничког дома конгреса Сједињених Америчких Држава|Председник Представничког дома]] | титула владара3 = [[Главни судија Сједињених Америчких Држава|Главни судија]] | име владара = [[Џо Бајден]] | име владара1 = [[Камала Харис]] | име владара2 = [[Ненси Пелоси]] | име владара3 = [[Џон Робертс]] | независност тип = [[Амерички рат за независност|Независност]] | приступница догађај1 = Објава | приступница датум1 = од [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]]<br> [[4. јул]]а [[1776]]. | приступница догађај2 = Призната | приступница датум2 = [[3. септембар|3. септембра]] [[1783]]. | површина поредак = 3 | површина = 9826630 | воде = 6.76 | становништво поредак = 3 <sup>1</sup> | становништво = 325145963 | извор_становништво = | попис становништва = 308.745.538 | година пописа = 2017 | година пописа2 = 2010 | густина становништва = 31 | густина поредак = 172 | БДП година = 2012 | БДП = 15.609 билиона $<ref name="IMF_GDP">{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/02/weodata/weorept.aspx?sy=2006&ey=2009&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=111&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a=&pr.x=64&pr.y=8| title = United States| publisher = International Monetary Fund| accessdate=1. 10. 2009.}}</ref> | БДП поредак = 1 | БДП по глави становника = 49,440 $ <ref name="IMF_GDP" /> $ | БДП поредак по глави становника = 6 | HDI година =2007 | HDI =0.956<ref>[http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2009_EN_Complete.pdf Human Development Report 2009]. The United Nations., Приступљено 5. октобар 2009.</ref> | HDI поредак =13 | HDI категорија =<span style="color:#090;">висок</span> | валута = [[амерички долар]] <sup>2</sup> | код валуте = USD | временска зона = -4 до -10 | домен = [[.us]] [[.gov]] [[.edu]] [[.mil]] [[.um]] | позивни број = 1 | коментар = <sup>1</sup> [[Енглески језик]] је ''[[дефакто]]'' језик 80% становника САД. [[Шпански језик]] је други најзаступљенији језик. [[Хавајски језик|Хавајски]] је, уз енглески, службени језик на [[Хаваји]]ма, а шпански и француски су на мањем нивоу признати у [[Нови Мексико|Новом Мексику]] и у [[Луизијана|Луизијани]]. }} '''Сједињене Америчке Државе''' — скраћено '''САД''' ({{јез-енгл|United States of America}} — скраћено ''USA''), понекад кратко '''Сједињене Државе''' — '''СД''' ({{јез-енгл|United States}} — ''US'') или само '''Америка''' ({{јез-енгл|America}}), [[федерација|федерална]] је [[Устав Сједињених Америчких Држава|уставна]] [[република]] коју чини [[Државе САД|педесет држава]] и један федерални округ. Држава се углавном простире у централном делу [[Северна Америка|Северне Америке]],<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> где се, између [[Тихи океан|Тихог]] и [[Атлантски океан|Атлантског океана]], налази четрдесет осам савезних држава и федерални округ са главним градом [[Вашингтон]]ом. Овај континентални део се на северу граничи са [[Канада|Канадом]], а на југу с [[Мексико]]м. Савезна држава [[Аљаска]] налази се на северозападу континента и граничи се са Канадом на истоку и [[Русија|Руском Федерацијом]] на западу, преко [[Берингов мореуз|Беринговог мореуза]], док се савезна држава [[Хаваји]] налази у Тихом океану. Сједињеним Државама такође припада неколико острвских територија раштрканих широм [[Кариби|Кариба]] и [[Тихи океан|Пацифика]]. Са 9,83 милиона -{km²}- и преко 300 милиона становника, Сједињене Државе су трећа највећа земља на свету по укупној површини, а трећа по величини копна и броју становника. Сједињене Државе су једна од етнички најразноврснијих земаља на свету, што је последица масовне [[имиграција у Сједињене Државе|имиграције из многих земаља]]. [[Америчка привреда]] је највећа национална привреда у свету, са номиналним бруто домаћим производом од 13 трилиона долара у 2006. години (преко 25,5% укупног светског бруто производа). Нацију је основало [[тринаест колонија|13 бивших колонија]] [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]] које су се простирале дуж атлантске обале. Прогласивши се „државама” 4. јула 1776. године усвојиле су [[Декларација независности САД|Декларацију независности]]. Побуњеничке државе победиле су Велику Британију у [[Амерички рат за независност|Америчком рату за независност]], што је био први успешни рат неке колоније за независност. Федерална конвенција је 17. септембра 1787. године усвојила данас важећи Устав Сједињених Држава, а ратификујући га наредне године, државе су постале делови јединствене републике. [[Повеља о правима (Сједињене Америчке Државе)|Повеља о правима]], састављена од десет уставних амандмана, ратификована је 1791. године. У 19. веку, САД су присвојиле територије које су припадале [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Великој Британији]], Мексику и [[Руска Империја|Руској Империји]], а извршиле анексију [[Република Тексас|Републике Тексас]] и [[Република Хаваји|Републике Хаваји]]. Спорови између аграрног југа и индустријског севера поводом права држава и експанзије [[ропство|ропства]], довели су до [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]] током шездесетих година 19. века. Победом Севера спречена је трајна подела земље, а потом и укинуто ропство. [[Шпанско-амерички рат]] и [[Први светски рат]] потврдили су положај Америке као војне силе. 1945. године Сједињене Државе су изашле из [[Други светски рат|Другог светског рата]] као прва земља са [[нуклеарно оружје|нуклеарним оружјем]], стални члан [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности Уједињених нација]], и оснивач [[НАТО]] пакта. Завршетком [[Хладни рат|Хладног рата]] и [[распад Совјетског Савеза|распадом Совјетског Савеза]], САД су остале једина суперсила, која доминира у економији, политици, култури и војној сили, a само за одбрану троши преко 50% светских улагања у област. == Етимологија == [[Датотека:Amerigo Vespucci - Project Gutenberg etext 19997.jpg|мини|лево|Вјерује се да су Америке добиле име по италијанском истраживачку Америгу Веспучију{{sfn|Martone|2016|p=504}}]] Њемачки картограф [[Мартин Валдземулер]] је 1507. године направио карту свијета на којој је земље западне хемисфере назвао ''[[Америке|Америка]]'', у част италијанског истраживача и картографа [[Америго Веспучи|Америга Веспучија]] ({{јез-лат|Americus Vespucius}}).{{sfn|Sider|2007|p=226}} Први документовани доказ фразе „Сједињене Америчке Државе” је у облику писма од 2. јануара 1776. године, које је написао [[Стивен Мојлан]] ађутанту Џорџа Вашингтона и генералу Континенталне војске, пуковнику Џозефу Риду. Мојлан је изразио жељу да оде „са пуним и обимним овлашћењима Сједињених Америчких Држава Шпанији” како би затражио помоћ у револуционарним ратним циљевима.<ref>{{cite news|last=DeLear |first=Byron |title=Who coined 'United States of America'? Mystery might have intriguing answer. |url=https://www.csmonitor.com/USA/Politics/2013/0704/Who-coined-United-States-of-America-Mystery-might-have-intriguing-answer |accessdate=18. 3. 2019 |work=Christian Science Monitor |date=4. 7. 2013 |language=en |quote=Historians have long tried to pinpoint exactly when the name 'United States of America' was first used and by whom... ...This latest find comes in a letter that Stephen Moylan, Esq., wrote to Col. Joseph Reed from the Continental Army Headquarters in Cambridge, Mass., during the Siege of Boston. The two men lived with Washington in Cambridge, with Reed serving as Washington's favorite military secretary and Moylan fulfilling the role during Reed's absence.}}</ref><ref>{{cite news|last=Touba |first=Mariam |title=Who Coined the Phrase 'United States of America'? You May Never Guess |url=http://blog.nyhistory.org/coined-phrase-united-states-america-may-never-guess/ |accessdate=18. 3. 2019 |work=New-York Historical Society |date=5. 11. 2014 |language=en |quote=Here, on January 2, 1776, seven months before the Declaration of Independence and a week before the publication of Paine's ''Common Sense'', Stephen Moylan, an acting secretary to General George Washington, spells it out, 'I should like vastly to go with full and ample powers from the United States of America to Spain' to seek foreign assistance for the cause.}}</ref><ref>{{cite news|last=Fay |first=John |title=The forgotten Irishman who named the “United States of America” |url=https://www.irishcentral.com/roots/history/the-forgotten-irishman-who-named-the-united-states-of-america |accessdate=18. 3. 2019 |work=IrishCentral.com |date=30. 3. 2017 |language=en |quote=According to the NY Historical Society, Stephen Moylan was the man responsible for the earliest documented use of the phrase „United States of America.” But who was Stephen Moylan?}}</ref> Прва позната публикација фразе „Сједињене Америчке Државе” била је у анонимном есеју у ''[[Вирџинија газет]]у'' у Вилијамсбургу у Вирџинији, дана 6. априла 1776. године.<ref>{{cite journal|last=Planter |first=A. |title=To the inhabitants of Virginia |journal=The Virginia Gazette |publisher=Dixon and Hunter's |date=6. 4. 1776 |location=Williamsburg, Virginia |url=http://research.history.org/DigitalLibrary/VirginiaGazette/VGIssueThumbs.cfm?IssueIDNo=76.DH.16 |issue=1287 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141219053616/http://research.history.org/DigitalLibrary/VirginiaGazette/VGIssueThumbs.cfm?IssueIDNo=76.DH.16 |archivedate=19. 12. 2014 |volume=5}}</ref> Други нацрт [[Уговор о конфедерацији и сталној унији|Уговора о конфедерацији]], који је припремио Џон Дикинсон и завршио најкасније до 17. јула 1776. године, прогласио је „Име ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”.{{sfn|Safire|2003|p=199}} Коначна верзија Уговора послата је државама на ратификацију крајем 1777. године и садржала је реченицу „Стил ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”.{{sfn|Mostert|2005|p=18}} [[Томас Џеферсон]] је у јуну 1776. године написао фразу „СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ” свим великим словима у наслову његовог „првобитном грубом нацрту” [[Декларација независности САД|Декларације независности]].{{sfn|Safire|2003|p=199}} Овај нацрт документа се није појавио у јавности све до 21. јуна 1776. године и није јасно да ли је написан прије или након што је Дикинсон употребио тај термин у свом нацрту Уговора о конфедерацији 17. јуна.{{sfn|Safire|2003|p=199}} Краћи облик „Сједињене Државе” је такође стандардан. Остали уобичајени облици су „САД”, „СД” и „Америка”. „Колумбија”, назив који је кориштен у поезији и прози с краја 18. вијека, потиче од Кристофера Колумба; јавља се у називу [[Вашингтон|Округа Колумбија]].{{sfn|Brokenshire|1993|pages=49}} Фраза „Сједињене Државе” првобитно је била у множини, описујући скуп независних држава — нпр. „Сједињене Државе су” — укључујући [[13. амандман на Устав САД]], ратификован 1865. године. Облик у једнини — „Сједињене Државе је” — постао популаран након завршетака Америчког грађанског рата. Облик у једнини је сада стандардан, док се облик у множини задржао у идиому „ове Сједињене Државе”. Разлика је значајнија од употребе; то је разлика између збира држава и јединица.<ref>G. H. Emerson, ''The Universalist Quarterly and General Review'', Vol. 28 (Jan. 1891), pp. 49, quoted in {{cite web|url=http://itre.cis.upenn.edu/~myl/languagelog/archives/002663.html |last=Zimmer|first=Benjamin|date=24. 11. 2005 |title=Life in These, Uh, This United States |publisher=University of Pennsylvania |accessdate=5. 1. 2013}}</ref> Држављанин Сједињених Држава је „Американац”.<ref>{{Cite book|last=Wilson |first=Kenneth G. |title=The Columbia guide to standard American English |url=https://archive.org/details/columbiaguidetos00wils_0 |year=1993|publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-06989-2 |pages=[https://archive.org/details/columbiaguidetos00wils_0/page/27 27]–28}}</ref> == Географија == {{главни чланак|Географија Сједињених Америчких Држава}} [[Датотека:USA-satellite.jpg|мини|десно|Сателитска слика сусједних Сједињених Држава и околних области]] Копнена површина цијелих Сједињених Држава је 9.841.955 km², од чега [[сусједне Сједињене Државе]] заузимају 7.663.940,6 km². Аљаска, коју од сусједних Сједињених Држава раздваја Канада, највећа је држава са површином од 1.717.856,2 km². Хаваји, који се простиру на архипелагу у средњем Тихом океану, захватају површину од 28.311 km². Насељене територије [[Порторико]], [[Америчка Самоа]], [[Гвам]], [[Сјеверна Маријанска Острва]], [[Америчка Дјевичанска Острва]] заједно захватају површину од 23.789 km². Мјерећи само копнену површину, САД је трећа по величини, иза Русије и Кине, а испред Канаде. Сједињене Америчке Државе је трећа или четврта највећа држава на свијету по укупној површини (и копненој и воденој), испред ње се налазе Русија и Канада, а у зависности од рачунања може бити прије и послије Кине. Положај на списку зависи од тога како се рачунају двије територије око којих се споре Кина и Индија, а и од тога како се укупна површина САД мјери. Према Енциклопедији Британика, површина САД је 9.525.067 km², с обзиром да нису урачунате приобалне и територијалне воде. Према Свјетској књизи чињеница ЦИА, а која урачунава ове воде, површина је 9.833.517 km². Приобална равница атлантске обале простире се у унутрашњост до листопадних шума и таласастих брда [[Пидмонт (висораван)|Пидмонта]]. [[Апалачке планине]] раздвајају источну обалу од [[Велика језера|Великих језера]] и пашњака [[Средњи запад|Средњег запада]]. [[Мисисипи (река)|Мисисипи]]—[[Мисури (река)|Мисури]] ријека, четврта је најдужа ријека на свијету, која протиче углавном кроз срце земље. Равне, плодне [[Прерија|прерије]] и [[Велике равнице]] протежу се према западу, а прекида их [[Унутрашње висије САД|висијски регион]] на југозападу. [[Датотека:Mount Denali.jpg|мини|десно|Денали, највиши врх у земљи и Сјеверној Америци]] [[Стјеновите планине]], на западном ободу Великих равница, простиру се од сјевера према југу дуж земље, у Колораду достижу највећу висину од 4.300 м. Даље на западу се налази стјеновити [[Велики басен]] и пустиње као што су [[Чиуауа]] и [[Мохаве]]. Планински вијенци [[Сијера Невада (САД)|Сијера Невада]] и [[Каскадске планине]] протежу се у близини пацифичке обале, а оба вијенца достижу висину од 4.300 м. Највиша и најнижа тачка у сусједним Сједињеним Државама се налазе у Калифорнији, и једна од друге су раздвојене само 135&nbsp;km. Са висином од 6.190,5 м, планина Денали у Аљасци највиши је врх у земљи и Сјеверној Америци. Активни вулкани су уобичајени на [[архипелаг Александар|архипелагу Александар]] и [[Алеутска острва|Алеутским острвима]] који припадају Аљаској, док се Хаваји састоје од вулканских острва. [[Јелоустонска калдера|Супервулкан]] који се налази испод националног парка [[Јелоустоун]] на Стјеновитим планинама, највећа је вулканска карактеристика на континенту. САД има највише еко-регија у поређењу са било ком државом на свијету. === Клима === {{главни чланак|Клима Сједињених Америчких Држава}} [[Датотека:US 50 states Köppen.svg|мини|лево|[[Кепенова класификација климата]]]] Сједињене Америчке Државе, са својом великом површином и географском разноликошћу, укључују већину климатских типова. Источно од меридијана 100, клима се креће од [[Умереноконтинентална клима|умјереноконтиненталне]] на сјеверу до [[Влажна суптропска клима|влажносуптропске]] на југу. Велики равнице западно од меридијана 100. имају [[Степска клима|степску климу]]. Већина Западних планина има [[планинска клима|планинску климу]]. У Великом басену клима је [[Пустињска клима|сушна]], пустињска у југозападну, [[Средоземна клима|средоземна]] у приобалној Калифорнији и [[Морска клима|океанска]] у приобалном Орегону, Вашингтону и јужној Аљасци. Већина Аљаске има [[Субполарна клима|субартичку]] или [[Поларна клима|поларну климу]]. Хаваји и јужни врх Флориде имају [[тропска клима|тропску климу]], као и насељене територије у Карибима и Тихом океану. Екстремно вријеме није неуобичајено — државе које се граниче са Мексичким заливом су склоне ураганима, док се већина свјетских торнада дешава у САД, нарочито на подручју [[Алеја торнадо|Алеје торнадо]] у Средњем западу и Југу. === Биодиверзитет === {{главни чланак|Флора Сједињених Америчких Држава|Фауна Сједињених Америчких Држава|Животна средина Сједињених Америчких Држава}} [[Датотека:Bald Eagle Portrait.jpg|мини|десно|[[Белоглави орао]] је национална птица САД од 1782. године<ref name="McDougall2004">{{Cite book|last=McDougall|first=Len|title=The Encyclopedia of Tracks and Scats: A Comprehensive Guide to the Trackable Animals of the United States and Canada |url=https://books.google.com/books?id=9XOc2_u7z6cC&pg=PA325 |year=2004 |publisher=Lyons Press |isbn=978-1-59228-070-4 |pages=325}}</ref>]] Екологија САД се сматра „[[мегаразноврсне државе|мегаразноврсном]]”: око 17.000 врста [[васкуларне биљке|васкуларних биљака]] се јавља у континенталном делу САД и Аљасци, а више од 1.800 врста [[скривеносеменице]] се јавља на Хавајима, од којих се мало јавља на континенталном делу.<ref>{{cite web|last=Morin | first = Nancy | url = http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf | title = Vascular Plants of the United States | publisher = National Biological Service | work = Plants | accessdate=27. 10. 2008. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130724222726/http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf |archive-date=24. 7. 2013 |url-status=dead }}</ref> САД су дом за више од 400 врста сисара, 750 врста птица и 5000 врста гмизаваца и водоземаца.<ref>{{cite web|url=http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html | title = Global Significance of Selected U.S. Native Plant and Animal Species | publisher = SDI Group |date=9. 2. 2001. | accessdate=20. 1. 2009.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110614224003/http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html| archivedate=14. 6. 2011|url-status=dead}}</ref> Око 91.000 врста инсеката је описано до сада.<ref>{{cite web|url=http://www.si.edu/Encyclopedia_SI/nmnh/buginfo/bugnos.htm | title = Numbers of Insects (Species and Individuals) | publisher = Smithsonian Institution | accessdate=20. 1. 2009.}}</ref> [[Белоглави орао]] је и [[национална птица]] и [[национална животиња]] САД, и трајни симбол саме државе.<ref name="j23">{{Cite journal|last=Lawrence| first = E.A. |year=1990| title = Symbol of a Nation: The Bald Eagle in American Culture |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-american-culture_spring-1990_13_1/page/63| journal = The Journal of American Culture | volume = 13 | issue = 1 | doi = 10.1111/j.1542-734X.1990.1301_63.x |pages=63–69}}</ref> Постоји више од 58 [[национални паркови САД|националних паркова]] и на стотине паркова, шума и дивљих области под федералном управом.<ref>{{cite press release|url=http://home.nps.gov/applications/release/Detail.cfm?ID=639 | title = National Park Service Announces Addition of Two New Units | publisher = National Park Service |date=28. 2. 2006. | accessdate=13. 6. 2006.}}</ref> Све укупно, држава поседује 28,8% државног копна.<ref name="FL">{{cite web|url=http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf | title = Federal Land and Buildings Ownership | publisher = Republican Study Committee |date=19. 5. 2005. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090309172818/http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf | archivedate=9. 3. 2009. |url-status=dead}}</ref> Већина земљишта је заштићена, мада су нека изнајмљена за вађење нафте и гаса, вађење руда, шума и за испашу стоке; 2,4% се користи за војне потребе.<ref name="FL" /><ref>{{cite web|publisher=U.S. Geological Survey (USGS) | accessdate=23. 6. 2012. |date=21. 6. 2012. | title = NOAA: Gulf of Mexico 'Dead Zone' Predictions Feature Uncertainty | url = http://www.usgs.gov/newsroom/article_pf.asp?ID=3252}}</ref><ref name="Louisiana Universities Marine Consortium">{{cite web|publisher=Louisiana Universities Marine Consortium (LUMCON) | accessdate=18. 5. 2013. | title = What is hypoxia? | url = http://www.gulfhypoxia.net/Overview/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20130612015526/http://www.gulfhypoxia.net/overview/ |archive-date=12. 6. 2013 |url-status=dead }}</ref> Питање животне средине се налази у националном плану од 1970. године. Контроверзе у области животне средине укључују дебате о нафти и нуклеарној енергији, питање загађења ваздуха и воде, економски трошкови заштите дивљег свијета, сјеча и кршење шума, као и међународна одговорност за глобалном загријавање. Укључене су многе федералне и државне агенције. Најистакнутија је [[Агенција за заштиту животне средине Сједињених Држава|Агенција за заштиту животне средине]], настала је предсједничким указом 1970. године. Идеја о дивљини је обликовала управљање јавним земљиштем од 1964. године, са усвајањем Закона о дивљини. Закон о угроженим врстама из 1973. за циљ има заштиту угрожених врста и њихових станишта, коју прати [[Служба за рибу и дивљач САД]]. == Историја == {{главни чланак|Историја Сједињених Америчких Држава}} === Амерички староседеоци и досељавање Европљана === [[Датотека:The Mayflower Compact 1620 cph.3g07155.jpg|мини|лево|220п|[[Мејфлауерски договор]] који су начинили пуритански досељеници, донео демократске облике управљања у нови свет]] Територија данашњих САД је хиљадама година била насељена бројним [[američki starosedeoci|староседелачким народима]], који су доселили из Азије пре између 40.000 и 12.000 година.<ref>{{cite web|url=http://anthropology.si.edu/HumanOrigins/faq/americas.htm | archiveurl = https://web.archive.org/web/20071128083459/http://anthropology.si.edu/HumanOrigins/faq/americas.htm | archivedate=28. 11. 2007| title = Peopling of Americas| publisher = Smithsonian Institution, National Museum of Natural History|year=2004| accessdate=19. 6. 2007.}}</ref> Неке културе, као што је [[претколумбовска Мисисипи култура]], су развиле напредну пољопривреду, грађевинарство и друштва на нивоу државе. Након што су европски истраживачи и трговци направили прве контакте са америчким староседеоцима, више милиона староседелаца је умрло од епидемије увозних болести, као што су [[морбили|мале богиње]]. {{sfn|Galloway|1995|pp=}} Доласком и насељавањем Европљана од [[16. век]]а започело се расељавање Индијанаца. [[Хуан Понсе де Леон|Први шпански истраживачи]] искрцали су се на Флориду 1513. године. Прво стално насеља Европљана подигли су [[Шпанија|Шпанци]] у [[Сент Огастин (Флорида)|Сент Огастину]] на Флориди [[1565]]. године. Шпанија је оснивала насеобине и у Калифорнији и [[Нови Мексико|Новом Мексику]], док су [[Француска|француске]] насеобине настале дуж реке Мисисипи. [[Краљевство Енглеска|Енглеске]] насеобине дуж атлантске обале су далеко најважнија у обликовању историје Сједињених Држава. [[Колонија Вирџинија]] је настала 1607. оснивањем насеобина [[Попам]] и [[Џејмстаун (Вирџинија)|Џејмстаун]] и [[пуританизам|пуританске]] колоније [[Плимут (колонија)|Плимут]] 1620. Око 100.000 пуританаца је дошло у [[Нова Енглеска|Нову Енглеску]], посебно у [[Колонија Масачусетског залива|Колонију Масачусетског залива]]. Британци су настанили [[Мериленд]] [[1634]]. и [[Пенсилванија|Пенсилванију]] [[1681]]. године. Територија обе Каролине је била препуштена британском племству. Холандски колонисти су се насељавали на територији модерне државе [[Њујорк (држава)|Њујорк]] почевши од 1614. Њихову колонију [[Нова Низоземска|Нову Низоземску]] (Њујорк, [[Њу Џерзи]] и [[Делавер]]) је преотела Енглеска 1664, али је јак холандски утицај опстао генерацијама северно од Њујорка дуж реке [[Хадсон (река)|Хадсон]]. Многи нови досељеници, посебно на Југу, су били [[дужничке слуге]] — око две трећине свих досељеника у Вирџинију између 1630. и 1680.{{sfn|Russell|2005|p=12}} На прелазу у 18. век, [[ропство у САД|афрички робови]] су постали примарни извор радне снаге у многим областима.{{sfn|Quirk|2011|p=195}} [[Датотека:ColumbiaStahrArtwork.jpg|мини|десно|200п|[[Колумбија (име)|Колумбија]], дуго била симбол Америке]] Поделом Каролине 1729. и и колонизацијом [[Џорџија|Џорџије]] 1732. основано је [[тринаест колонија|13 британских колонија]] које ће касније постати Сједињене Америчке Државе.{{sfn|Bilhartz|Elliott|2007|}} Све колоније су имале локалне самоуправе са изборима отвореним за већину слободних људи, док су растућа приврженост старинским [[Права Енглеза|правима Енглеза]] и осећај самоуправе стимулисали подршку [[републиканизам|републиканизму]]. Све колоније су легализовале [[трговина афричким робљем|трговину афричким робљем]].{{sfn|Wood|1998|p=263}} Због високог наталитета, ниске стопе смртности и стабилног досељавања, популација колонија је брзо расла. Покрет [[хришћанска обнова|хришћанске обнове]] током 1730-их и 1740-их, познат под називом [[Велико буђење]] подстакло је интересовање за религију и верске слободе. Сукобљавање француских и британских интереса довело је до низа ратова који су врхунац имали у [[Француски и индијански рат|Француском и индијском рату]] (1756—1763) који је окончан победом Велике Британије. Британске снаге су преотеле [[Нова Француска|Нову Француску]] од Француске, али франкофоно становништво Нове Француске је остало политички изоловано од јужних колонија. Британска победа над Французима 1763. осигурала је Британији политичку управу над [[тринаест колонија|13 колонија]]. Неугрожене од Француза и Индијанаца, колоније су постајале све мање зависне од матичне земље. Не рачунајући америчке староседеоце, који су били расељени, тих 13 колонија имало популацију од 2,6 милиона становника 1770, што је око једна трећина становништва Велике Британије. Скоро једна петина оних који су живели у ономе што ће постати Сједињене Државе су били црни робови.{{sfn|Blackburn|1998|p=460}} Енглеско ширење на запад је подразумевало присаједињавање територија индијанских племена на које су наилазили, као и индијански отпор. Индијански отпор је имао је различите видове широм континента: савезништва са Европљанима, савези више племена или појединачно: вођењем рата, исељавањем, склапањем уговора или вођењем спорова пред судом. С друге стране, енглески северноамерички колонисти су били субјект опорезивања, али нису имали своје представнике у [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламенту Велике Британије]]. === Независност и ширење === [[Датотека:Declaration of Independence (1819), by John Trumbull.jpg|мини|лево|250п|Потписивање [[Декларација независности САД|Декларације независности САД]]]] Политички немири изазвани британском колонијалном политиком достигли су свој врхунац у [[Америчка револуција|Америчкој револуцији]] у периоду од [[1775]]. до 1783. године када се [[тринаест колонија|13 колонија]] изборило за своју независност. Америчка револуција је била први успешни рат за независност против једне европске силе. Американци су развили демократски систем локалне самоуправе и идеологију [[републиканизам|републиканизма]] који сматрају владу одговорну вољи народа (а не краља), која се снажно противила корупцији и захтевала грађанске вредности. Они су тражили своја права као Енглези и одбили су британске напоре да се наметну порези без одобрења колонијалних законодавстава. Британци су остали на свом ставу и сукоб је букнуо у [[Амерички рат за независност|прави рат]] 1775. [[Континентални конгрес]], сазван у [[Филаделфија|Филаделфији]], је 14. јуна 1775. основао [[Континентална армија|Континенталну армију]] под командом [[Џорџ Вашингтон|Џорџа Вашингтона]].{{sfn|Brown|2001|p=126}} Прогласивши да су „сви људи створени једнаки” и обдарени „одређеним неотуђивим правима”, Конгрес је 4. јула 1776. усвојио [[Декларација независности САД|Декларацију о независности]], коју је углавном написао [[Томас Џеферсон]]. Тај датум се данас слави као [[Дан независности САД]]. Чланови о конфедерацији су 1777. успоставили слабу владу која је управљала [[Северноамерички савез|Северноамеричким савезом]] до 1789.{{sfn|Fabian Young|Nash|Raphael|2011|pp=4–7}} После британског [[опсада Јорктауна|пораза код Јорктауна]] од америчких снага којима је помагала Француска, Сједињене Државе су биле независне. По [[Париски мир (1783)|Париском миру]] 1783. Велика Британија је признала амерички суверенитет над највећим делом територије источно од реке Мисисипи. САД у садашњем облику настале су 1787. Захтеви за много јачом савезном владом са правом да опорезује је довело до [[уставотворна скупштина (САД)|уставне конвенције]]. Након интензивне дебате [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устав САД]] је до 1788. усвојило свих 13 држава. Први сазив [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената]], први сазив [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничког дома]] и први [[председник Сједињених Америчких Држава|председник]] Џорџ Вашингтон су ступили на дужност 1789. [[Повеља о правима (Сједињене Америчке Државе)|Повеља о правима]], која забрањује ограничење личних слобода од стране савезне владе и јемчи низ правних заштита, усвојена је 1791.{{sfn|Boyer|Clark|Kett|2007|pp=192–193}} Ставови према ропству су се мењали, а све државе су забраниле међународну трговину робљем (мада је Северна Каролина поново дозволила), а савезна влада је 1807. забранила увоз или извоз робова.{{sfn|Cogliano|2008|p=219}} Све државе Севера укинуле су ропство између 1780. и 1804, чиме су [[робовласничке државе]] на Југу остали браниоци „[[чудна институција|чудне институције]]”. Због [[памук]]а који је после 1820. власницима плантажа доносио велике профите, јужњачки белци су били све одлучнији да је ропство позитивно за све, па чак и за робове.{{sfn|Hall|2002|p=26}} [[Друго велики буђење]], које је почело око 1800, преобратило је милионе грађана САД на [[евангелизам|евангелистички]] протестантизам. На северу је ово довело до више друштвених реформаторских покрета, укључујући и [[аболиционизам]].{{sfn|Clark|2012|p=47}} [[Датотека:USA Territorial Growth small.gif|мини|десно|250п|Ширење САД]] Током прве половине 19. века, експанзија ка Западу се наставља и многе државе ће се оснивати у складу са растом становништва. Америчка тежња да се прошире на запад је довела до [[Индијански ратови|Индијских ратова]].{{sfn||Billington|Ridge|2001|p=22}}[[Куповина Луизијане]] од Француске 1803. за време председника Томаса Џеферсона је готово удвостручила величину државе.{{sfn|Sheriff|Kamensky|Sheriff|2014|p=205}} [[Рат из 1812.]] је објављен [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеном Краљевству]] због разних нерешених питања и поморског супарништва и завршен без победника, је ојачао свест о припадању америчкој нацији.{{sfn|Wait|1999|p=78}} Низ америчких војних упада на [[Флорида|Флориду]] је приморао Шпанију да 1819. на основу [[Споразум Адамс-Онис|Споразума Адамс-Онис]] ову територије, као и територије око Мексичког залива уступи САД.{{sfn|Klose|Jones|1994|p=150}} Председник [[Џејмс Монро]] реафирмисао је вољу за неутралношћу Сједињених Држава као и њихово противљење сваком европском уплитању на америчком континенту ([[Монроова доктрина]]). Председник [[Ендру Џексон]] је преузео дужност 1829. и започео скуп реформи које су довеле до ере [[џексоновска демократија|џексоновске демократије]], за коју се сматра да је трајала од 1830. до 1850. То укључује многе реформе, као што су право гласа за све беле мушкарце, и разне корекције надлежности савезне владе. То је такође довело до појаве [[други страначки систем|другог страначког система]], скупа доминантних партија које су постојале од 1828. до 1854. [[Стаза суза]] из 1830-их представља пример политике [[уклањање Индијанаца|уклањања Индијанаца]] којим су Индијанци пресељени у своје резервате уз годишње државне субвенције. Сједињене Државе су анектирале [[Република Тексас]] 1845, усред периода када је концепт [[Манифест судбине|Манифеста судбине]] стекао популарност.{{sfn|Morrison|1999|pp=13–21}} [[Споразум о Орегону]] из 1846. са Уједињеним Краљевством донео је садашњи [[Амерички Северозапад]] под контролу САД.{{sfn|Kemp|2010|p=180}} Америчка победа у [[Америчко-мексички рат|Мексичко-америчком рату]] 1848. довело је до уступања Америци Калифорније и великог дела данашњег [[Амерички Југозапад|Америчког Југозапада]].{{sfn|McIlwraith|Muller|2001|p=61}} [[Калифорнијска златна грозница]] 1848—49 је додатно подстакла исељавање на запад.{{sfn|Smith-Baranzini|1999|p=20}} Нове пруге су олакшале досељавање насељеника и ојачале су сукобе са Индијанцима.{{sfn|Black|2011|p=275}} За пола века, око 40 милиона [[амерички бизон|америчких бизона]] је било убијено због коже и меса, као и да се олакша ширење железнице.{{sfn|Wishart|2004|p=37}} Нестанак бизона, главног извора хране [[преријски Индијанци|преријским Индијанцима]] је био ударац по опстанак многих домородачких култура.{{sfn|Wishart|2004|p=37}} === Ропство, грађански рат и индустријализација === [[Датотека:Battle of Gettysburg, by Currier and Ives.png|мини|лево|220п|[[Битка код Гетисбурга]]; грађански рат је учврстио Унију, подстакао индустрију челика и изградњу трансконтиненталне железнице]] Разлике између индустријског Севера и пољопривредног Југа су све више јачале. Тензије између робовласничких и слободних држава су се појачале са расправама о односима између државних и савезних власти, као и [[Крвави Канзас|насилним сукобима]] због ширења ропства у нове савезне државе.{{sfn|Murray|2004|p=76}} [[Абрахам Линколн]], кандидат увелико анти-робовласничке [[Републиканска странка (САД)|Републиканске странке]] је изабран за председника 1860.{{sfn|McIlwraith|Muller|2001|p=186}} Пре него што је преузео дужност, седам робовласничких држава је прогласило сецесију, коју је савезна влада сматрала нелегалном, и основало [[Конфедеративне Америчке Државе]].{{sfn|O'Brien|2002|p=184}} Нападом Конфедерације на [[Напад на Форт Самтер|Форт Самтер]], почео је [[Амерички грађански рат|грађански рат]] и још четири робовласничке државе су се придружиле Конфедерацији.{{sfn|O'Brien|2002|p=184}} Линколновим [[Прокламација о еманципацији|Прогласом о еманципацији]] проглашено је слобода робова у Конфедерацији. После победе Уније 1865, три амандмана на Устав САД су обезбедила слободу за скоро четири милиона црнаца који су били робови<ref>{{cite web|url=http://www2.census.gov/prod2/decennial/documents/1860a-02.pdf | title = 1860 Census | publisher = U.S. Census Bureau | accessdate=10. 6. 2007.}} Page 7 lists a total slave population of 3,953,760.</ref>, дато [[Четрнаести амандман на Устав САД|право грађанства]] и [[Петнаести амандман на Устав САД|право гласа]].{{sfn|De Rosa|1997|p=266}} Рат и његова одлучност су довели до значајног повећања моћи савезне владе. Овај рат је и даље најсмртоноснији сукоб у америчкој историји, пошто је довео до смрти 620.000 војника.{{sfn|Vinovskis|1990|pp=}} После рата, [[убиство Абрахама Линколна]] је [[Радикални републиканци|радикализовало републиканску]] политику [[реконструкција (САД)|Реконструкције]] у циљу реинтеграције и обнове јужних држава, док се истовремено обезбеђује права тек ослобођеним робовима.{{sfn|Tarr|2009|p=30}} Тако су 1871. године све јужне државе поново биле интегрисане у Унију после ратификације ових амандмана. Решавањем спорних [[Председнички избори у САД 1876.|председничких избора]] [[Нагодба из 1877.|Нагодбом из 1877]] окончана је Реконструкција; [[закони Џима Кроуа]] су [[Одузимање права гласа након Реконструкције|обесправили многе Афроамериканце]] и легализовали расну сегрегацију.{{sfn|Tarr|2009|p=30}} [[Датотека:Ellis island 1902.jpg|мини|десно|220п|Емигранти улазе у САД на острву Елис; досељеници су радили у фабрикама, рудницима и железници те изазвали потражњу за индустријализованом пољопривредом]] На северу, урбанизација и прилив имиграната без преседана из Јужне и источне Европе убрзало је индустријализацију земље. Талас имиграције, [[закон о усељавању из 1924.|који је трајао до 1924]], је обезбедио радну снагу и преобразио америчку културу.{{sfn|Powell|2009|p=74}} Развој инфраструктуре у целој земљи подстакао је привредни раст. Крај грађанског рата је подстакао веће насељавање и развој америчког [[Стари Запад|Старог Запада]]. Ово је било могуће због различитих друштвених и технолошких достигнућа, укључујући и завршетак [[Први трансконтинентални телеграф|Првог трансконтинентални телеграфа]] 1861. и [[Прва трансконтинентална железница|Прве трансконтиненталне железнице]] 1869. [[Куповина Аљаске|Куповином Аљаске]] 1867. од [[Руска Империја|Русије]] за 7,2 милиона долара окончано је ширење САД по континенталном делу Северне Америке. [[Масакр у Воундед Нију]] 1890. је био последњи велики оружани сукоб у Индијским ратовима. Монархија у [[Краљевина Хаваји|Краљевству Хаваји]] је збачена 1893. у пучу који су предводили амерички држављани. САД су анектирале Хавајски архипелаг 1898. Предсједник [[Теодор Рузвелт]] интервенисао у целом низу држава [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. Победа у [[Шпанско-амерички рат|шпанско-америчком рату]] исте године је показала да су Сједињене Државе светска сила и довела је до анексије [[Порторико|Порторика]], [[Гвам]]а и [[Филипини|Филипина]] и јачања америчког утицаја на [[Куба|Куби]].<ref>{{cite web|last=Gates | first = John M. | url = http://www3.wooster.edu/History/jgates/book-ch3.html | title = War-Related Deaths in the Philippines | work = Pacific Historical Review | publisher = College of Wooster |date=август 1984 | accessdate=27. 9. 2007. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140629045949/http://www3.wooster.edu/History/jgates/book-ch3.html |archive-date=29. 6. 2014 |url-status=dead }}</ref> Филипини су добили независност после пола века, док су Порторико и Гвам остали територија САД. Године 1903. САД су стекле [[Зона Панамског канала|зону Панамског канала]]. Отварањем [[Панамски канал|Панамског канала]] 1914. САД су постале светска економска сила са становништвом које је, великим усељавањем, нарасло на 92 милиона. Појава бројних угледних индустријалаца крајем 19. века је довео до [[Златни вијек|Златног доба]], периода раста богатства и моћи пословних људи. То је помогло почетак [[Прогресивна ера|Прогресивне ере]], периода великих реформи у многим друштвеним областима, укључујући регулаторну заштиту за јавност, велике мере против трустова и пажње на услове живота радничке класе. Председник Теодор Рузвелт је био један од водећих заговорника прогресивних реформи. === Први светски рат, Велика депресија и Други светски рат === На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] 1914, Сједињене Државе су и даље биле неутралне. Већина Американаца се саосећала са Британцима и Французима, мада су се многи противили интервенцији.{{sfn|Foner|Garraty|1991|p=576}} САД су се 1917. придружили савезницима, а [[америчке експедиционе снаге]] помогле су да се стање преокрене против [[Централне силе|Централних сила]]. САД из рата излазе као најмоћнија земља света. Председник [[Вудро Вилсон]] је имао водећу дипломатску улогу на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској мировној конференцији 1919.]] којом је обликован послератни свет. Вилсон се чврсто залагао да се САД придруже [[Друштво народа|Друштву народа]]. Међутим, Сенат је одбио да одобри овај потез, а није усвојио ни [[Версајски споразум|Версајски мир]], којим је успостављено Друштво народа.{{sfn|McDuffie|Piggrem|Woodworth|2005|p=418}} [[Датотека:Dust Bowl - Dallas, South Dakota 1936.jpg|мини|лево|220п|[[Прљаве тридесете]]; изазвале пољопривредну депресију, утицале на индустријска тржишта и довела до великих сеоба из Велике равнице]] Држава је водила политику унилатерализма, на ивици [[Изолационизам|изолационизма]].{{sfn|McDuffie|Piggrem|Woodworth|2005|p=418}} Покрет за женско право гласа је 1920. издејствовао усвајање [[деветнаести амандман на устав САД|уставног амандмана]] о давању [[женско право гласа|женама право гласа]]. Просперитет [[Бурне двадесете|Бурних двадесетих]] завршио се [[крах Волстрита 1929.|Крахом Волстрита]] 1929. године који је изазвао [[Велика криза|Велику депресију]]. Након свог избора за председника 1932. [[Френклин Делано Рузвелт|Френклин Д. Рузвелт]] је на Велику депресију одговорио [[Њу дил]]ом, низом политика повећања државне интервенције у привреду, укључујући и успостављање система [[социјална заштита (САД)|социјалне заштите]].{{sfn|Axinn|Stern| 2007pp = }} [[Прљаве тридесете]] средином 1930-их осиромашиле су многе пољопривредне заједнице и изазвале нови талас миграције на запад. [[Датотека:Into the Jaws of Death 23-0455M edit.jpg|мини|десно|220п|Инвазија на Европу у Другом светском рату је захтевала ратну индустрију, убрзала миграције у велике градове и производњу великих размера]] САД, иако званично неутралне током ране фазе [[Други светски рат|Другог светског рата]] након [[инвазија на Пољску (1939)|инвазије]] [[трећи рајх|нацистичке Немачке]] на [[Пољска|Пољску]] у септембру 1939, су почеле да снабдевају савезнике ратним материјалом у марту 1941. кроз [[Закон о зајму и најму|Програм о зајму и најму]]. [[Јапан]]ско царство је 7. децембра 1941. покренуло изненадни [[напад на Перл Харбор]], што је допринело да се САД придруже савезницима у борби против [[Силе Осовине|сила Осовине]], као и [[интернирање Јапанаца у САД|интернирање]] хиљаде Американаца јапанског порекла.{{sfn|Sheriff|Kamensky|Sheriff|2014|p=685}} Учешће у рату је подстакло капиталне инвестиције и раст индустријских капацитета. Од главних зараћених страна, Сједињене Државе су једина држава која је из рата изашла богатија — заправо, далеко богатија — уместо сиромашнија.{{sfn|Kennedy|1989|p=358}} Савезничке конференције у [[Бретонвудски споразум|Бретон Вудсу]] и у [[Кримска конференција|Јалти]] су скицирале нови систем међународних организација који је поставио САД и [[Совјетски Савез]] у центар светских питања. Пошто је [[дан победе у Европи|рат у Европи завршен]], у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] је 1945, одржана [[Конференција ОУН о међународним организацијама|међународна конференција]] на којој је донета [[Повеља Организације уједињених нација|Повеља Уједињених нација]], које су постале активне након завршетка рата.<ref>{{cite web|url=http://www.state.gov/r/pa/ho/pubs/fs/55407.htm | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070612221444/http://www.state.gov/r/pa/ho/pubs/fs/55407.htm | archivedate=12. 6. 2007. | title = The United States and the Founding of the United Nations, August 1941 – October 1945 |year=2005| accessdate=11. 6. 2007. | publisher = U.S. Dept. of State, Bureau of Public Affairs, Office of the Historian}}</ref> Пошто су САД [[пројекат Менхетн|развиле прве атомске бомбе]], председник [[Хари Труман]] је одлучио да их искористи у августу 1945. на јапанским градовима [[Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија|Хирошими и Нагасакију]] у августу. [[Предаја Јапана|Јапан се предао]] 2. септембра 1945. чиме је окончан рат.<ref>Pacific War Research Society. ''Japan's Longest Day''. {{page1|location=New York|publisher=Oxford University Press|year=2006|isbn=978-4-7700-2887-7|pages=}}</ref> === Хладни рат === После Другог светског рата, Сједињене Државе и Совјетски Савез су током [[Хладни рат|Хладног рата]] борили за превласт у свету и доминирали војним питањима у Европи кроз [[НАТО]] и [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Иако су биле ангажоване у [[посреднички ратови|посредничким ратовима]], и [[Трка у наоружању|развиле моћне нуклеарне арсенале]], две земље су избегавале директни војни сукоб. САД су се често противиле левичарским покретима у [[Трећи свет|Трећем свету]] који се сматрали финансираним од Совјетског Савеза. Амерички војници су се борили против комунистичких [[Кина|кинеских]] и [[Северна Кореја|севернокорејских]] снага у [[Корејски рат|Корејском рату]] 1950—53. [[Комитет за неамеричке активности Представничког дома]] спроводио је низ истрага наводних левичарских субверзија, док је сенатор [[Џозеф Макарти]] постао предводник [[макартизам|антикомунистичких осећања]]. [[Датотека:Martin Luther King - March on Washington.jpg|мини|десно|220п|Мартин Лутер Кинг држи свој говор „[[Имам сан]]” током [[марш на Вашингтон|марша на Вашингтон]] 1963. године]] Совјетско лансирање [[Восток-1|прве свемирске летелице]] са људском посадом 1961. подстакло је председника [[Џон Кенеди|Џона Ф. Кенедија]] да позове САД да оне буду те које ће послати првог [[пројекат Аполо|човека на Месец]], што је и [[Аполо 11|остварено 1969]]. Кенеди се такође суочио са напетом [[Кубанска ракетна криза|нуклеарном кризом]] са совјетским снагама на Куби. У међувремену, Сједињене Државе су доживљавале одрживи економски раст. Усред присуства различитих [[бели национализам|белих националистичких]] група, посебно [[Кју-клукс-клан|Кју клукс клана]], појавио се покрет за грађанска права кои је користи [[ненасиље]] да се суочи са сегрегацијом и дискриминацијом. Покрет су симболисали и водили црним Американци, као што су [[Роза Паркс]] и [[Мартин Лутер Кинг]]. Са друге стране, неки [[црни национализам|црне националистичке]] групе попут [[Црни пантери|Црних пантера]] су имали милитантнији приступ. После [[атентат на Џона Кенедија|убиства Кенедија]] 1963. за време председника [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]] донети су [[Закон о грађанским правима]] 1964. и [[Закон о праву гласа]] 1965.{{sfn|Dallek|2004|p=169}}<ref>{{cite web|url=http://www.ourdocuments.gov/doc.php?flash=old&doc=97 | title = Our Documents – Civil Rights Act (1964) | publisher = United States Department of Justice | accessdate=28. 7. 2010.}}</ref> Он је такође потписао програме о здравственој заштити и здравственој помоћи.<ref>[http://www.ssa.gov/history/lbjsm.html Social Security History], the United States [[Social Security Administration]]</ref> Џонсон и његов наследник [[Ричард Никсон]] проширили су посреднички рат у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]] у неуспешни [[Вијетнамски рат]]. Појавио се раширени контракултурног покрет, подстакнут противљењем рата, црним национализмом, као и [[сексуална револуција|сексуалном револуцијом]]. [[Бети Фридан]] и [[Глорија Стејнем]] су предводиле [[други талас феминизма|нови талас феминизма]] који је тражио политичку, друштвену и економску једнакост за жене. Као последица скандала [[Афера Вотергејт|Вотергејт]] из 1974, Никсон је постао први амерички председник који је поднео оставку, како би избегао да буду смењен под оптужбом које су укључивале ометање правде и злоупотребу положаја. Администрација [[Џими Картер|Џимија Картера]] са краја 1970-их је била у знаку [[стагфлација|стагфлације]] и [[иранска талачка криза|иранске кризе са таоцима]]. Избор [[Роналд Реган|Роналда Регана]] за председника 1980. најавио је заокрет [[конзервативизам у САД|удесно у америчкој политици]], која се огледала у великим променама у [[реганомика|пореским и потрошачким приоритетима]]. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попут [[Стратешка одбрамбена иницијатива|Стратешке одбрамбене иницијативе]] су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански [[муџахедин]]и у [[совјетски рат у Авганистану|рату против Совјета]], антикомунистички настројени [[никарагва]]нски [[контра]]ши као и антикомунистички настројени покрети у источној Европи попут пољске [[Солидарност]]и. САД су током овог периода тајно подржавале Ирак [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] у [[Ирачко-ирански рат|Ирачко-иранском рату]] да би зауставили исламистички Иран, али су такође сарађивале и са самим Ираном коме су продавале оружје, а новац од продаје оружја пребацивали никарагванској десничарској Контри. Побољшање економске ситуације, али и поновни успон националног поноса након успешне [[инвазија на Гренаду|инвазије Гренаде]] [[1983]]. године омогућила је Регану да победи на председничким изборима 1984. Његов други мандат обележио је [[афера Иран-Контра|скандал Иран-Контра]] и значајан дипломатски напредак у односима са Совјетским Савезом. Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] завршен је Хладни рат. === Садашњост === [[Датотека:UA Flight 175 hits WTC south tower 9-11 edit.jpeg|мини|лево|220п|Напад на Светски трговински центар 11. септембра 2001.]] Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], САД постаје једина светска велесила.<ref name="Larousse-1669">Larousse enciklopedija, -{III}- tom, 1669. strana</ref> За време председника [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџа Буџа старијег]], Сједињене Државе су имале водећу улогу у [[Заливски рат|Заливском рату]], одобреном од Уједињених нација, са циљем да се протерају ирачке снаге које су окупирале [[Кувајт]]. Најдужи економски раст у модерној историји САД — од марта 1991. до марта 2001.—обухватио је период администрације [[Бил Клинтон|Била Клинтона]] и [[дот-ком балон]].{{чињеница|date=03. 2016. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Грађанске парнице и [[афера Левински|секс-скандал]] су довели до гласања о поверењу Клинтону 1998, али је он остао председник. На спољном плану Клинтонов мандат је обележило заоштравање сукоба са [[Ал Каида|Ал Каидом]] [[Осама бин Ладен|Осаме бин Ладена]] и ангажовање у решавању [[распад Југославије|сукоба на простору бивше Југославије]]; пред крај 1995. САД су посредовале у закључењу [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мира]]. САД су 1999. предводиле [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО нападе на СР Југославију]], због оптужби о кршењу људских права и тешког положаја Албанаца на [[Косово и Метохија|Косову]]. [[Председнички избори у САД 2000.|Председнички избори у САД 2000]], једни од најтешњих у америчкој историји, решени су [[Буш против Гора|одлуком Врховног суда САД]] у корист [[Џорџ В. Буш|Џорџа Буша млађег]], који је постао 43. амерички председник. Припадници Ал Каиде су 11. септембра 2001. [[напади 11. септембра 2001.|напали]] [[Светски трговински центар]] у Њујорку и [[Пентагон]] у близини Вашингтона, усмртивши готово три хиљаде људи. Као одговор на то, Бушова администрација покренула глобални [[рат против тероризма|рат против терора]], [[рат у Авганистану (2001—2014)|инвазије Авганистана]] и уклањање [[талибани|талибанске]] владу и кампова за обуку Ал Каиде. Бушова администрација је 2002. почела да врши притисак за промену режима у Ираку на основу недоказаних тврдњи да Ирак поседује [[оружје за масовно уништење]]. Снаге предвођене САД су извршиле [[инвазија на Ирак (2003)|инвазију на Ирак]] 2003. и оборили са власти Садама Хусеина.<ref>{{cite news|title=Many Europeans Oppose War in Iraq| work = USA Today| url = http://www.usatoday.com/news/world/2003-02-14-eu-survey.htm|date=14. 2. 2003.| accessdate=1. 9. 2008.}}</ref> У 2008, у јеку [[светска економска криза|глобалне економске рецесије]], [[Барак Обама]] је као први Афроамериканац изабран за председника. Велике реформе здравствене заштите и финансијског система су усвојене две године касније. У нападу америчких специјалаца у Пакистану убијен је Осама бин Ладен. [[Рат у Ираку]] је званично окончан повлачењем преосталих америчких трупа из земље у децембру 2011. године. == Политика == {{главни чланак|Политика Сједињених Америчких Држава}} [[Датотека:Uscapitolindaylight.jpg|лево|мини|300п|Капитол у [[Вашингтон]]у у ком заседа Конгрес САД]] Сматра се да је на америчку [[Декларација независности САД|Декларацију о независности]] утицао [[Џон Лок]], енглески филозоф који је у 18. веку, непосредно пре Америчке револуције, написао у својој ''Првој расправи о влади'', да су сваком савесном човеку одређени „живот, слобода и имање”. Томас Џеферсон је променио задњи део (имање) речима „потрага за срећом”. Декларација независности је први амерички државни документ, а вероватно и прва кодификација [[либерализам|слободарских]] идеја 18. века у пракси. Исте године започео је процес стварања Северноамеричког савеза као прве јединствене творевине на тлу Северне Америке. Влада и политика Сједињених Држава је заснована на [[Устав Сједињених Америчких Држава|Уставу Сједињених Америчких Држава]], написаном [[1787]]. године. Устав из 1787. је до данас допуњен са неколико [[амандман]]а. Првих 10 су прихваћени недуго након настанка самог устава. Групно се називају „Повеља о правима” ({{јез-енгл|Bill of Rights}}), а односе се на основна права држављана Сједињених Америчких Држава, као што су право на [[Слобода говора|слободу говора]] и [[sloboda vjeroispovjesti|вероисповести]]. Влада Сједињених Америчких Држава је једна од најстаријих на свету. Као [[федерална демократија]] састоји се од извршне, законодавне, и судске власти. Извршна власт се састоји од председника и његовог кабинета, уз додатак разних државних служби. Законодавни орган власти је [[Конгрес Сједињених Америчких Држава]], који се састоји од [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничког дома]] ({{јез-енгл|House of Representatives}}) и [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената]]. Заступници и сенатори су подељени по савезним државама. У Представничком дому свака савезна држава има број представника сразмеран њеном броју становника, док у Сенату сваку државу заступају два сенатора. Број представника у Представничком дому је 435. Сенат тренутно броји 100 сенатора. [[Датотека:Statue of Liberty, NY.jpg|десно|мини|300п|[[Кип слободе|Статуа слободе]]]] Судска власт се састоји од свих судова у Сједињеним Државама. [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава]] броји девет судија, којима мандат траје доживотно. Након смрти или повлачења судије, председник САД номинује новог судију, а номинација се шаље у Сенат на гласање. Свака савезна држава у Сједињеним Државама има своју владу, чије су границе моћи раздвојене од овлашћења федералне владе. Колико тачно власти свака држава може имати је тема многих расправа у америчкој политици. Главне политичке странке Сједињених Држава су Републиканска странка и [[Демократска странка (САД)|Демократска странка]]. == Административна подела == {{Главни чланак|Политичке поделе Сједињених Америчких Држава}} Сједињене Америчке Државе се састоје од 50 савезних држава. Свака савезна држава има своју владу која углавном ради по истом принципу као федерална влада у Вашингтону. Свака држава има главни град и државне симболе, као и устав и законе. Нису дозвољени закони који се косе са постојећим федералним законима. Тачан баланс независности који би савезне државе требало да имају од федералне владе је кроз историју тема бројних расправа у америчкој политици, нарочито током [[19. век]]а. Осим савезних држава, Сједињене Државе садрже и један [[Федерални дистрикт]]; [[Вашингтон|Дистрикт Колумбије]], где је смештен Вашингтон. Неколико острвских територија је такође у саставу Сједињених Држава. То су: [[Америчка Самоа]]; [[Бејкер (атол)|острво Бејкер]]; Гвам; [[Хауланд (острво)|острво Хауланд]]; [[Џарвис|острво Џарвис]]; [[атол Џонстон]]; [[Кингмен|Кингман Риф]]; [[Мидвеј|атол Мидвеј]]; [[Наваса]] острво; [[Северна Маријанска Острва|Северна Маријанска острва]]; [[Палмира (атол)|атол Палмира]]; [[Порторико]]; [[Девичанска острва]] и [[Вејк|острво Вејк]]. {| border="0" cellspacing="10" |- valign="top" | style="width:20%;"| * [[Ајдахо]] * [[Ајова]] * [[Алабама]] * [[Аљаска]] * [[Аризона]] * [[Арканзас]] * [[Вајоминг]] * [[Вашингтон (држава)|Вашингтон]] * [[Вермонт]] * [[Вирџинија]] | style="width:20%;"| * [[Висконсин]] * [[Делавер]] * [[Роуд Ајланд]] * [[Западна Вирџинија]] * [[Илиноис]] * [[Индијана]] * [[Јужна Дакота]] * [[Јужна Каролина]] * [[Јута]] * [[Калифорнија]] | style="width:20%;"| * [[Канзас]] * [[Кентаки]] * [[Колорадо]] * [[Конектикат]] * [[Луизијана]] * [[Масачусетс]] * [[Мејн]] * [[Мериленд]] * [[Мичиген]] * [[Минесота]] | style="width:20%;"| * [[Мисисипи]] * [[Мисури]] * [[Монтана]] * [[Небраска]] * [[Невада]] * [[Нови Мексико]] * [[Њу Хемпшир]] * [[Њу Џерзи]] * [[Њујорк (држава)|Њујорк]] * [[Оклахома]] | style="width:20%;"| * [[Орегон]] * [[Охајо]] * [[Пенсилванија]] * [[Северна Дакота]] * [[Северна Каролина]] * [[Тексас]] * [[Тенеси]] * [[Флорида]] * [[Хаваји]] * [[Џорџија]] |} [[Датотека:Map of USA with state names sr.svg|центар|600п|мини|Мапа САД са именима савезних држава{{напомена|Аљаска и Хаваји су приказани у другачијим омерима; [[Алеутска острва]] и ненасељена северозападна Хавајска острва су изостављени са карте.}}]] == Спољни односи и војска == {{Посебан чланак|Оружане снаге САД|Спољни односи САД}} Сједињене Америчке Државе имају велики глобални економски, политички и војни утицај. Стална су чланица [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности Организације уједињених нација]] а у [[Њујорк]]у се налази и седиште [[Организација уједињених нација|УН]]. САД су чланице организација [[Г8]], [[Г20 индустријски развијених земаља|Г20]], као и [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]]. Скоро све државе имају амбасаде у Вашингтону, а многе имају и конзулате широм земље. Исто тако, САД имају дипломатске мисије у скоро свим државама. Куба, [[Иран]], Северна Кореја, [[Бутан]] и [[Република Кина]] (Тајван) немају званичне дипломатске односе са САД. Сједињене Америчке Државе имају „специјалне везе” са [[Уједињено Краљевство|Уједињеним Краљевством]] и јаке везе са Канадом, [[Аустралија|Аустралијом]], [[Нови Зеланд|Новим Зеландом]], Филипинима,<ref>{{cite web|url=http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL33233.pdf| title = The Republic of the Philippines and U.S. Interests| accessdate=28. 7. 2011.| publisher = Congressional Research Service}}</ref> Јапаном, [[Јужна Кореја|Јужном Корејом]], [[Израел]]ом и неколико европских земаља. САД блиско сарађују са државама чланицама [[НАТО]] на војним и безбедносним питањима као и са суседним земљама преко [[Организација америчких држава|Организације америчких држава]] и споразума о слободној трговини као што је трилатерални „Северноамерички споразум о слободној трговини” са Канадом и Мексиком. Године [[2008]], САД су потрошиле 25,4 милијарди [[Амерички долар|долара]], највише на свету, на програме помоћи развоју других држава. Међутим, када се гледа удео ове помоћи у [[Бруто домаћи производ|Бруто домаћем производу]] (који је износио 0,18%) САД су биле на последњем месту међу двадесет и две државе које су издвајале средства за помоћ. == Становништво == {{Посебан чланак|Демографија Сједињених Америчких Држава}} Према најновијим проценама, Сједињене Државе тренутно броје око 303.966.729 становника. Према федералном статистичком бироу главне [[раса|расне]] групе су [[европеидна раса|белци]], [[Афроамериканци|црнци]], [[хиспаноамериканци]], [[Азијски Американци|азијати]] и [[američki starosedeoci|амерички староседеоци]] ([[Индијанци]], [[Ескими]], [[Хавајци]] и др.). 373.949 држављана САД говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је језик навахо (170.822).<ref>{{cite web|title=Census Data Of USA| url = http://www.census.gov/hhes/socdemo/language/data/acs/Table3A.xls| publisher = US Census Bureau| accessdate=30. 4. 2016}}</ref> Белци чине 73,9% становништва Сједињених Држава, црнци чине 12,2% становништва, азијати чине 4,4% становништва, а амерички староседеоци тек 0,8%. Године 2000. Американци су се изјашњавали о свом пореклу: 15,2% су пореклом [[Немци]], 10,8% [[Ирци]], 8,7% [[Енглези]], 7,2% „Американци” (одбили су да се изјасне о пореклу), 6,0% бели хиспаноамериканци (углавном Шпанци), 5,6% [[Italijani|Италијани]], 3,2% [[Пољаци]], 3,0% Французи, 1,7% Шкоти, 1,6% Холанђани, 1,6% Норвежани, 1,5% [[Алстер|Шкоти из Алстера]], 1,4% Швеђани, 0,9% Руси и 0,8% француски Канађани. Хиспаноамериканци чине 13,4% становништва и они долазе из Шпаније, као и разних земаља Централне и Јужне Америке. Они нису раса, већ етничка група. Већина су [[Мексико|Мексиканци]] који такође чине већину у неким савезним државама на југозападу САД. Што се тиче религије, [[2001]]. године већина Американаца (52%) су [[Протестантизам|протестанти]], 24,5% [[католицизам|католици]], 13,2% не припада одређеној вери и 1,3% су [[Јудаизам|Јевреји]]. [[Ислам|Муслимани]] и [[Будизам|будисти]] чине мање од 1% укупног становништва. Од укупног броја становника, мушкараца има 48,8%, а жена 51,2%. Густина насељености износи око 30 становника по квадратном километру, где у [[град]]овима живи 80%, а у [[село|селима]] 20% становништва. Сједињене Државе имају око 97 милиона домаћинстава, у којима просечно живи 3,26 чланова. Белци мушкарци доживе просечно 73 године, а жене 80 година. Обојени мушкарци доживе 68, а жене 77 година живота. Према подацима из 2005. године САД је прва земља у свету по броју миграната, чак 38,4 милиона људи.<ref>Свет у бројкама. {{page|year=2007|isbn=978-86-7668-055-9|pages=}}</ref> Североисток је најгушће насељена регија, али је Калифорнија најнасељенија држава.<ref name="Larousse-1669" /> Становништво се брже увећава у државама на Југу, и у унутрашњости на југозападу ([[Аризона]], Нови Мексико) са топлом климом.<ref name="Larousse-1669" /> === Највећи градови === {{Main|Списак градова у САД}} {{највећи градови у САД}} == Привреда == {{Посебан чланак|Привреда Сједињених Америчких Држава}} [[Датотека:Photos NewYork1 032.jpg|мини|300п|Њујоршка деоничка берза, поглед са Вол стрита; глобални финансијски центар на Менхетну (Њујорк) симбол је глобалне економске моћи САД]] Сједињене Америчке Државе су привредно најјача земља у свету. Процене [[2014]]. године говоре да је вредност америчке економије 17.528 милијарди долара, те 53.101 америчких долара по глави становника. САД су такође држава са највећом просечном платом у свету.<ref>{{cite web|url=http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=AV_AN_WAGE| title = Average annual wages | accessdate=18. 5. 2014. |year=2013| publisher = [[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕЦД]]}}</ref> Привреда се одвија по [[Капитализам|капиталистичком систему]], али постоје и [[социјална заштита|социјални програми]], као што су „[[Медикер]]”, „[[Медикејд]]” и „[[Сошал секјурити]]”. Ови програми нису једнако свеобухватни у поређењу са сличним програмима у већини других привредно развијених држава. [[Валута]] Сједињених Америчких Држава је амерички долар који такође служи као валута у неким другим земљама света, попут [[Еквадор]]а. Америчка валута је најзаступљенија валута међу девизним резервама у свету, те валута са највећим уделом у светској економији. [[Берза|Деоничке берзе]] Сједињених Америчких Држава су важни показатељи стања светске привреде. Највећи трговински партнер Сједињених Држава је [[Канада]]. Остали међународни партнери су [[Мексико]], [[Европска унија]], [[Јапан]], [[Индија]] и [[Јужна Кореја|Јужна]] [[Јужна Кореја|Кореја]]. Трговина са Кином је такође врло значајна. Сједињене Државе су друго најпопуларније одредиште светских [[Туризам|туриста]], одмах након Француске.<ref>{{cite web|url=http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf| title = UNWTO World Tourism Barometer (UNWTO)| accessdate=18. 5. 2014.|year=2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005051/http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf|archive-date=1. 1. 2015|url-status=dead}}</ref> == Природна богатства == Огромна територија је основа највећој светској економији.<ref name="Larousse-1670">Larousse enciklopedija, -{III}- tom, 1670. strana</ref> Одлике су јој величина и разноликост производње и снага предузећа која то обезбеђују, квалитет услуге (високошколско образовање и испитивање тржишта, [[Банкарство|банкарски систем]], унутрашњу превоз и трговина), велико национално тржиште, повезано са високим животним стандардом. САД је први извозник производа у свету.<ref name="Larousse-1670" /> == Култура == {{Посебан чланак|Култура Сједињених Америчких Држава}} [[Датотека:PB050006.JPG|мини|лево|220п|Холивуд знак]] Култура Сједињених Држава има велик утицај на светску културу и уметност уопште. [[Музика Сједињених Америчких Држава|Америчка музика]], а посебно [[џез]] и [[bluz|блуз]] популарни су широм света. У САД је настао и [[рокенрол]]. Постоји и врста музике која се сматра народном и зове се [[кантри музика]]. Америчка [[кинематографија]] спада међу најутицајније и најпопуларније кинематографије на свету. Чувена „фабрика снова”, [[Холивуд]], налази се у близини [[Лос Анђелес]]а. Сједињене Државе имају преко 4.000 [[универзитет]]а, а неки, попут [[Универзитет Харвард|Харварда]] и [[Jejl|Јејла]], међу најчувенијим су високообразовним [[установа|институцијама]] на свету. Многи познати писци и научници били су рођени Американци, попут [[Марк Твен|Марка Твена]] и [[Томас Алва Едисон|Томаса Едисона]]. У Сједињеним Државама се налази највећа светска индустрија филма, позната као [[Холивуд]]. Овде су снимљени неки од најуспешнијих филмова свих времена, попут [[Казабланка (филм)|Казабланке]], [[Прохујало са вихором (филм)|Прохујало са вихором]], [[Бен-Хур (филм из 1959)|Бен Хура]], [[Клеопатра (филм из 1963)|Клеопатре]], [[Титаник (филм из 1997)|Титаника]], [[Аватар (филм)|Аватара]] и других. Одавде такође потичу и највеће светске звезде филма — од [[Бети Дејвис]], [[Кетрин Хепберн]], [[Марлон Брандо|Марлона Бранда]], [[Хамфри Богарт|Хамфрија Богарта]], [[Мерилин Монро]], [[Елизабет Тејлор]] и [[Одри Хепберн]], преко [[Џек Николсон|Џека Николсона]], [[Мерил Стрип]], [[Роберт де Ниро|Роберта Де Нира]], [[Ал Пачино|Ал Пачина]], [[Дастин Хофман|Дастина Хофмана]] и [[Мег Рајан]], до [[Том Круз|Тома Круза]], [[Бред Пит|Бреда Пита]], [[Леонардо Дикаприо|Леонарда Дикаприја]], [[Џулија Робертс|Џулије Робертс]], [[Анџелина Џоли|Анђелине Жоли]] и [[Сандра Булок|Сандре Булок]]. == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=McDougall|first=Len|title=The Encyclopedia of Tracks and Scats: A Comprehensive Guide to the Trackable Animals of the United States and Canada |url=https://books.google.com/books?id=9XOc2_u7z6cC&pg=PA325 |year=2004 |publisher=Lyons Press |isbn=978-1-59228-070-4 |pages=325}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wilson |first=Kenneth G. |title=The Columbia guide to standard American English | url=https://archive.org/details/columbiaguidetos00wils_0|year=1993|publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-06989-2 |pages=[https://archive.org/details/columbiaguidetos00wils_0/page/27 27]–28}} * {{Cite book| ref=harv| last=Kennedy| first = Paul| title = The Rise and Fall of the Great Powers| url = http://books.google.com/books?id=UqfSsnwOrV4C|year=2010| publisher = Knopf Doubleday Publishing Group|isbn=978-0-307-77356-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=McDuffie| first = Jack| last2=McDuffie| first2 = Jerome| last3=Piggrem| first3 = Gary| editor = Steven E. Woodworth| title = U.S. History Super Review| url = http://books.google.com/books?id=dDePN32VZyoC|year=2005| publisher = Research & Education Association|isbn=978-0-7386-0070-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Foner| first = Eric| last2=Garraty| first2 = John Arthur| title = The Reader's Companion to American History| url = http://books.google.com/books?id=R2-quQAACAAJ|year=1991| publisher = Houghton Mifflin Harcourt Trade & Reference Publishers|isbn=978-0-395-51372-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Blackburn| first = Robin| title = The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492—1800| url = http://books.google.com/books?id=cpd5igMpvzgC|year=1998| publisher = Verso|isbn=978-1-85984-195-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Russell| first = David Lee| title = The American Revolution in the Southern Colonies| url = http://books.google.com/books?id=5DFy0eWaPxIC|year=2000| publisher = McFarland|isbn=978-0-7864-0783-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Blackburn| first = Robin| title = The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492—1800| url = http://books.google.com/books?id=cpd5igMpvzgC|year=1998| publisher = Verso|isbn=978-1-85984-195-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Dallek| first = Robert|year=2004| title = Lyndon B. Johnson: Portrait of a President | url=https://archive.org/details/lyndonbjohnsonpo00dall| publisher = Oxford University Press |isbn=978-0-19-515920-2|pages=[https://archive.org/details/lyndonbjohnsonpo00dall/page/169 169]}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tarr| first = G. Alan| title = Judicial Process and Judicial Policymaking| url = http://books.google.com/books?id=8Q6Gh5_OQgQC&pg=PA30|year=2009| publisher = Cengage Learning|isbn=978-0-495-56736-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Powell| first = John| title = Encyclopedia of North American Immigration| url = http://books.google.com/books?id=VNCX6UsdZYkC&pg=PA74|year=2009| publisher = Infobase Publishing|isbn=978-1-4381-1012-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Murray| first = Stuart| title = Atlas of American Military History| url = http://books.google.com/books?id=bJ_sy7mmmxQC&pg=PA76|year=2004| publisher = Infobase Publishing|isbn=978-1-4381-3025-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=McIlwraith| first = Thomas F.| last2=Muller| first2 = Edward K.| title = North America: The Historical Geography of a Changing Continent| url = http://books.google.com/books?id=8NS0OTXRlTMC&pg=PA186|year=2001| publisher = Rowman & Littlefield|isbn=978-0-7425-0019-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author = Smith-Baranzini, Marlene | title = A Golden State: Mining and Economic Development in Gold Rush California | url = http://books.google.com/books?id=UPUsIaHZTm0C&pg=PA20 |year=1999| publisher = University of California Press|isbn=978-0-520-21771-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Black| first = Jeremy| title = Fighting for America: The Struggle for Mastery in North America, 1519—1871 | url = http://books.google.com/books?id=EIst_CSWOqIC&pg=PA275 |year=2011| publisher = Indiana University Press|isbn=978-0-253-35660-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Morrison| first = Michael A. | title = Slavery and the American West: The Eclipse of Manifest Destiny and the Coming of the Civil War | url = http://books.google.com/books?id=YTaxzMlkVEMC&pg=PA13 |year=1999| publisher = University of North Carolina Press |isbn=978-0-8078-4796-1|pages=13–21}} * {{Cite book| ref=harv| last=Kemp| first = Roger L. | title = Documents of American Democracy: A Collection of Essential Works | url = http://books.google.com/books?id=JHawgM-WnlUC&pg=PA180 |year=2010| publisher = McFarland|isbn=978-0-7864-4210-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Wait| first = Eugene M. | title = America and the War of 1812 | url = http://books.google.com/books?id=puuQ30N0EsIC&pg=PA78 |year=1999| publisher = Nova Publishers |isbn=978-1-56072-644-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Klose| first = Nelson | last2=Jones| first2 = Robert F. | title = United States History to 1877 | url = http://books.google.com/books?id=r4pXwnFs2HMC&pg=PA150 |year=1994| publisher = Barron's Educational Series|isbn=978-0-8120-1834-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Billington| first = Ray Allen | last2=Ridge| first2 = Martin | title = Westward Expansion: A History of the American Frontier | url = http://books.google.com/books?id=YoV-k7VcyZ0C&pg=PA22|year=2001| publisher = UNM Press|isbn=978-0-8263-1981-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Clark| first = Mary Ann| title = Then We'll Sing a New Song: African Influences on America's Religious Landscape | url = http://books.google.com/books?id=3Tl3vqx-BX0C&pg=PT47 |year=2012| publisher = Rowman & Littlefield|isbn=978-1-4422-0881-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Hall| first = Kermit| title = The Oxford Companion to American Law | url = http://books.google.com/books?id=UXodg4rwE1IC&pg=PA26 |year=2002| publisher = Oxford University Press |isbn=978-0-19-508878-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Cogliano| first = Francis D. | title = Thomas Jefferson: Reputation and Legacy | url = http://books.google.com/books?id=1f-wAfE0mpsC&pg=PA219 |year=2008| publisher = University of Virginia Press|isbn=978-0-8139-2733-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Boyer| first = Paul S. | last2=Clark| first2 = Cliffoed E. Jr. | last3=Kett| first3 = Joseph F. | editor-last = Salisbury | editor-first = Neal | editor-last2 = Sitkoff | editor-first2 = Harvard | editor-last3 = Woloch | editor-first3 = Nancy | title = The Enduring Vision: A History of the American People | url = http://books.google.com/books?id=9KT3lI76-0cC&pg=PA192 |year=2007| publisher = Cengage Learning |isbn=978-0-618-80161-9|pages=192–193}} * {{Cite book| ref=harv| author = Fabian Young, Alfred | last2=Nash| first2 = Gary B. | last3=Raphael| first3 = Ray | title = Revolutionary Founders: Rebels, Radicals, and Reformers in the Making of the Nation | url = http://books.google.com/books?id=QEzaLJ4u_MEC&pg=PA4 |year=2011| publisher = Random House Digital |isbn=978-0-307-27110-5 |pages=4–7}} * {{Cite book| ref=harv| last=Brown| first = Jerold E. | title = Historical Dictionary of the U.S. Army | url = http://books.google.com/books?id=ygqNt3ra-vYC&pg=PA126 |year=2001| publisher = Greenwood Publishing |isbn=978-0-313-29322-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Wood| first = Gordon S. | title = The Creation of the American Republic, 1776—1787 | url = http://books.google.com/books?id=kdDRJLxBhl4C&pg=PA263 |year=1998| publisher = UNC Press Books |isbn=978-0-8078-4723-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bilhartz| first = Terry D. | last2=Elliott| first2 = Alan C. | title = Currents in American History: A Brief History of the United States | url = http://books.google.com/books?id=J65Z_Ura2EIC&pg=PA7 |year=2007| publisher = M.E. Sharpe|isbn=978-0-7656-1817-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Quirk| first = Joel| title = The Anti-Slavery Project: From the Slave Trade to Human Trafficking | url = http://books.google.com/books?id=qqxK4KlqKYMC&pg=PA195 |year=2011| publisher = University of Pennsylvania Press |isbn=978-0-8122-4333-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Galloway| first = Golin G.|authorlink= | title = The American Revolution in Indian Country: Crisis and Diversity in Native American Communities|year=1995| url = | publisher = | location = |isbn=978-0-521-47569-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=McIlwraith| first = Thomas F. | last2=Muller| first2 = Edward K. | title = North America: The Historical Geography of a Changing Continent | url = http://books.google.com/books?id=8NS0OTXRlTMC&pg=PA61 |year=2001| publisher = Rowman & Littlefield |isbn=978-0-7425-0019-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Wishart| first = David J. | title = Encyclopedia of the Great Plains | url = http://books.google.com/books?id=rtRFyFO4hpEC&pg=PA37 |year=2004| publisher = University of Nebraska Press|isbn=978-0-8032-4787-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author = Patrick Karl O'Brien| title = Atlas of World History| url = http://books.google.com/books?id=ffZy5tDjaUkC&pg=PA184|year=2002| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-521921-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| title = Social Welfare: A History of the American Response to Need | first = June| last=Axinn| first2 = Mark J. | last2=Stern|isbn=978-0-205-52215-6 | edition = 7th | publisher = Allyn & Bacon | location = Boston |year=2007}} * {{Cite book| ref=harv| last=Norton| first = Mary Beth| last2=Kamensky| first2 = Jane| last3=Sheriff| first3 = Carol| editor1 = David W. Blight| editor-last2 = Chudacoff | editor-first2 = Howard | title = A People and a Nation: A History of the United States, Brief Edition| url = http://books.google.com/books?id=vsaiAgAAQBAJ&pg=PA205|year=2014| publisher = Cengage Learning|isbn=978-1-305-14276-3|pages=}} {{refend}} * {{CIA World Factbook | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/us.html | article = САД}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = United States | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Сједињене Америчке Државе | wikinews = Сједињене Америчке Државе | wikivoyage = United States of America }} * [http://www.whitehouse.gov/ Бела кућа] — Званични веб-сајт председника САД * [http://www.senate.gov/ Сенат] — Званични веб-сајт Конгреса САД * [http://www.house.gov/ Дом] — Званични веб-сајт Заступничког дома * [http://www.supremecourtus.gov/ Врховни суд] — Званични веб-сајт Врховног суда САД * [http://www.firstgov.gov/ Влада САД] — владини сајтови * [https://web.archive.org/web/20080314143240/http://www.nationalcenter.org/HistoricalDocuments.html Историјски документи] * [http://www.teacheroz.com/states.htm Инфо линкови за сваку државу] {{Административна подела САД}} {{Северна Америка}} {{Г8}} {{Г20}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Сједињене Америчке Државе}} [[Категорија:Сједињене Америчке Државе| ]] [[Категорија:Државе чланице НАТО-а]] 9b7f5ioibunp48yrj9j12xxzk5tobso 0 2447 25121397 25116795 2022-07-24T18:21:02Z Grahilica 308799 wikitext text/x-wiki {{distinguish|Краљевина Холандија}} {{Друге употребе}} {{Преусмери|Низоземска}} {{Кутијица за државе | име државе = Низоземска | изворно име државе = {{native name|nl|Nederland}} | име генитив = Холандије | положај = EU-Netherlands.svg | застава = Flag of the Netherlands.svg | грб = Royal Coat of Arms of the Netherlands.svg | мото = Издржаћу<br /><small>-{Je Maintiendrai}-<br />Ik zal handhaven</small> | службени језик = [[Холандски језик|холандски]] | главни град = [[Амстердам]] | титула владара = Краљ | титула владара1 = [[Министар-предсједник Холандије|Председник Владе]] | титула владара2 = Министар надлежан за Арубу | титула владара3 = Министар надлежан за Курасао | титула владара4 = Министар надлежан за Сент Мартин | име владара = [[Вилем-Александер Низоземски|Вилем-Александер]] | име владара1 = [[Марк Руте]] | име владара2 = [[Жилфред Бесарил]] | име владара3 = [[Ентони Бегина]] | име владара4 = Рене Виоленус | површина поредак = 135 | површина = 41848 | воде = 18,4 | становништво поредак = 64 | становништво = 17280397 | извор_становништво = <ref>[https://redyellowblue.org/data/nl/ Red yellow blue]</ref> | година пописа = 2014 | густина становништва = 401,6 | независност = од [[Хабзбуршка Шпанија|Хабзбуршке Шпаније]], [[1648]]. | валута = [[евро]]¹<br />[[амерички долар]]² | стоти део валуте = | временска зона = +1, +2 ([[Средњоевропско време|CET]], [[Средњоевропско летње време|CEST]]) | химна = -{[[Виљем од Насауа (химна)|Het Wilhelmus]]}-<br />Виљем од Насауа [[Датотека:United States Navy Band - Het Wilhelmus.ogg|центар]] | домен = [[.nl]] | позивни број = 31 | коментар = ¹ Пре [[2002]]. [[холандски гулден]]<br />² У специјалним општинама БЕС острва. }} '''Холандија''' ({{јез-хол|Holland}}) или '''Низоземска''' ({{јез-хол|Nederland}}),<ref group="н.">Назив „Холандија” је неформалан, али је општеприхваћен и традиционални назив у [[Српски језик|српскоме језику]]. Држава се званично и у дословном преводу зове „Низоземска” ({{јез-хол|neder}} — „ниско”; ''-{landen}-'' — „земља”), а [[Холандија (историјска област)|Холандија]] је само једна геополитичка област у оквиру Низоземске.</ref> држава је у [[Западна Европа|западној Европи]] и једна од четири конститутивне земље [[Краљевина Холандија|Краљевине Холандије]] (остале три су [[Аруба]], [[Курасао]] и [[Свети Мартин (Холандија)|Свети Мартин]]). Према истоку се граничи са [[Њемачка|Немачком]], према југу са [[Белгија|Белгијом]], према северозападу има излаз на [[Северно море]]. Поморску границу дели са [[Белгија|Белгијом]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеним Краљевством]] и Немачком. Најважнији и највећи градови Низоземске су [[Амстердам]], [[Хаг]] и [[Ротердам]]. Амстердам је уједно и главни град, док је седиште владе и парламента у Хагу.<ref>{{cite web | url = http://netherlandsmission.org/article.asp?articleref=AR00000154EN&categoryvalue=netherlands&subcategoryvalue=nlgeneralinfo | author = Permanent Mission of the Netherlands to the UN | title = General Information | accessdate = 8. 11. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20131005025411/http://netherlandsmission.org/article.asp?articleref=AR00000154EN&categoryvalue=netherlands&subcategoryvalue=nlgeneralinfo | archive-date = 05. 10. 2013 | url-status = dead }}</ref> Ротердамска лука је највећа у Европи, штавише велика је као три наредне луке заједно, и од 1962. до 2004. била је највећа на свету.<ref>{{cite press release | date = 1. 6. 2014 | title = Port Statistics 2013 | url = https://www.portofrotterdam.com/sites/default/files/Port-statistics-2013.pdf | publisher = Rotterdam Port Authority | accessdate = 8. 11. 2015 | pages = 8 | archive-date = 08. 08. 2019 | archive-url = https://web.archive.org/web/20190808001139/https://www.portofrotterdam.com/sites/default/files/Port-statistics-2013.pdf | url-status = dead }}</ref> Држава Холандија се састоји из [[Покрајине Низоземске|12 покрајина]] у '''Европској Холандији''', а након расформирања бивших [[Холандски Антили|Холандских Антила]], у њеном саставу су и три специјалне општине у [[Карипска Холандија|Карипској Холандији]] — [[Бонер]], [[Саба]] и [[Свети Еустахије]]. Холандија је низијска земља, 50% њеног копна је на мање од једног метра изнад мора.<ref name="Eupedia">{{cite web|url=http://www.eupedia.com/netherlands/trivia.shtml | title = Netherlands Guide – Interesting facts about the Netherlands | publisher = Eupedia |date=19. 4. 1994 | accessdate=8. 11. 2015}}</ref> Ова одлика је дала Низоземској њено име -{''Nederland''}-, у преводу „Низијска земља“. Већи део територије Низоземске који је испод нивоа мора је људско дело. Од краја [[16. век]]а грађени су [[полдер]]и отимањем земље од мора и исушивањем језера. Данас они чине скоро 17% површине земље. „Позната“ је као земља [[лала]], [[ветрењача]] и дрвених [[кломпе|кломпи]]. Једна од одлика Низоземске је велика густина становништва, 407 по квадратном километру. Само [[Бангладеш]], [[Јужна Кореја]], и [[Тајван]] имају бројније и гушће насељено становништво. Без обзира на то, Холандија је после [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] други извозник хране и пољопривредних производа у свету.<ref>{{Cite web|url=http://www.freshplaza.com/article/133941/Netherlands-Agricultural-exports-top-80-billion-Euros |title=Netherlands: Agricultural exports top 80 billion Euros |accessdate=8. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150122103304/http://www.freshplaza.com/article/133941/Netherlands-Agricultural-exports-top-80-billion-Euros |archive-date=22. 1. 2015 |url-status=dead}}</ref><ref name="hollandtrade.com">[http://www.hollandtrade.com/sector-information/agriculture-and-food/?bstnum=4909 Holland is world-leading exporter of agri-food products]</ref> Томе је између осталог допринела велика плодност тла као и блага клима. Холандија је трећа земља у свету у којој су грађани на изборима изабрали чланове парламента а од 1848. устројена је као [[унитарна држава]] са [[парламентарни систем|парламентарном демократијом]] и [[Уставна монархија|уставном монархијом]]. Такође, Холандија има дугу историју друштвене толеранције и важи за либералну земљу. [[Побачај|Абортус]], [[проституција]] и [[еутаназија]] су легализовани, док према употреби одређених врста [[наркотици|наркотика]] води прогресивну политику. Године 2001. Холандија је постала прва земља у свету која је легализовала истополне бракове. Холандија је један од оснивача [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]], [[Европска унија|Европске уније]], [[Еврозона|Еврозоне]], [[Г-10]], [[НАТО]]-а, [[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕЦД]]-а и [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]], поред тога, чланица је трилатералне Уније земаља [[Бенелукс]]а. У Низоземској се налази [[Организација за забрану хемијског оружја]] и пет међународних судова: [[Стални арбитражни суд]], [[Међународни суд правде]], [[Хашки трибунал|Међународни кривични суд за бившу Југославију]], [[Међународни кривични суд]] и [[Посебни суд за Либан]]. Прва четири наведена суда су смештена у Хагу, као и седиште [[Европол]]а и агенције за сарадњу у правосуђу [[Еуројуст]]. Због овога се Хаг сматра ''правном престоницом света''.<ref>{{Cite book|last=van Krieken| first = Peter J.| last2=McKay| first2 = David| title = The Hague: Legal Capital of the World|url=https://archive.org/details/haguelegalcapita0000unse| publisher = Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-90-6704-185-0|pages=}}</ref> Холандија је такође део [[Шенгенска зона|Шенгенске зоне]]. == Име == Званично име државе јесте -{''Koninkrijk der Nederlanden''}- (Краљевина Холандија). У [[Германски језици|германским]] језицима речи -{''Neder'', ''Nieder'', ''Nether''}- и -{''Nedre''}- значе „Ниско“, док реч -{''Land''}- значи „Земља“, те би у буквалном преводу име државе било „Краљевина Ниских Земаља“ или „Краљевина Низоземска”. У [[Француски језик|француском]] се користи -{''Pays-Bas''}-, у [[Италијански језик|италијанском]] — -{''Paesi Bassi''}-, а у [[Немачки језик|немачком]] — -{''Niederlande''}-. У [[Холандски језик|холандском]] се користе и једнински и множински облици (-{''Nederland/Nederlanden''}-), док француски и [[Енглески језик|енглески]] (-{''Low Countries''}-) користе искључиво множину. За време владавине {{ill|sh|Краљевина Бургундија{{!}}Краљевине Бургундије|Kraljevina Burgundija}} војвода [[Ниске Земље|Ниских Земаља]], који углавном пребива у [[Фландрија|Фландрији]], Ниске Земље назива -{''Les pays de par deça''}-, што у преводу значи „Земље овде преко“. То је у опреци са -{''Les pays de par delà''}-, што пак значи „Земље тамо преко“, а односи се на саму [[Бургундија (историјска регија)|Бургундију]]. Назив ''Ниске земље при мору'' такође бива кориштен. У [[15. век]]у долази у употребу назив -{''Nederlanden''}- ([[Ниске земље|Ниске Земље]]). За разлику од назива суседних држава попут Француске или Енглеске, овај назив није етничког порекла већ је географски термин који тек назначује однос према неком другом вишем терену. Од отприлике [[1490]]. године се тако називају и Бургундско-Хабзбуршке провинције. Поред назива -{''Vlaanderen''}- ([[Фландрија]]), -{''Nederlanden''}- ([[Ниске земље|Ниске Земље]]) постаје најучесталије коришћени термин половином [[16. век]]а. У то време термин ''Ниске Земље'' је ознака која обухвата подручје данашњих држава Низоземске, Белгије и Луксембурга. Картограф Ортелиус користи [[1570]]. назив -{''Neder-Germanië''}- (Ниска-Немачка). Након [[Холандија револуција|Низоземске револуције]] називи -{''Belgium''}- и -{''Nederland''}- остају у употреби како за Ниске Земље у целости тако и за појединачне државе. Након Осамдесетогодишњег рата (1568—1648) начињена је подела на северну независну Републику Низоземску (-{''Belgica Foederata''}- — Федерална Холандија), претечу данашње Низоземске и на шпански контролисану Јужну Низоземску (-{''Belgica Regia''}- — Краљевина Холандија), претечу данашње Белгије. У [[Српски језик|српском]], [[Пољски језик|пољском]], [[Румунски језик|румунском]], [[Грчки језик|грчком]], [[Мађарски језик|мађарском]], [[Турски језик|турском]] и још много других језика, за државу се скоро искључиво користио назив '''Холандија'''. У неким другим језицима, такав назив је био често колоквијалан. Изворно, ''Холандија'' је било име покрајине која је данас подељена на две западне низоземске покрајине (од њих укупно 12), [[Северна Холандија|Северну]] и [[Јужна Холандија|Јужну Холандију]], које заједно чине само 13,2% укупне територије Низоземске. Понекад становници Низоземске који не живе у Холандији тј. у Северној и Јужној Холандији не воле када људи називају целу земљу Холандијом. == Географија == {{главни чланак|Географија Холандије}} === Геологија и рељеф === [[Датотека:Texel Landscape.jpg|мини|лево|Типичан пејзаж Низоземске]] Сам назив државе Холандија јасно указује на то да је она „низијска земља”. Ова низија је део знатно већег простора који се назива Низоземље. Низоземље представља продужетак Севернонемачке низије која је, пак, део континуалних низија [[Евроазија|Евроазије]], заједно са Низоземљем на западу и Великопољском низијом на истоку. Према мору низијски простори Низоземске рашчлањени су токовима [[Рајна|Рајне]], [[Шелда|Шелде]] и Маса.<ref name="leskovackopoljeibabickagora">{{Cite book|title=Регионална географија - књига II|last=Давидовић|first=Раде|publisher=|year=|id=|location=|pages=}}</ref> Око половине територије Низоземске налази се испод једног метра надморске висине, а око четвртине је испод нивоа мора. Испод нивоа морске површине је највећи део западног дела државе изузев приморског дела.<ref name="leskovackopoljeibabickagora"/> Ове површине се од поплава бране системом канала чија је укупна дужина већа од 3.000&nbsp;km. Највиши врх континенталне Низоземске, [[Валсерберг]] (322,5 m) налази се на крајњем југу земље, у огранцима Ардена.<ref name="leskovackopoljeibabickagora"/> Од њега је виши врх на карипском острву [[Саба]], висок 877 m.<ref name="leskovackopoljeibabickagora" /> Делови Низоземске, као на пример цела провинција [[Флеволанд]], настали су исушивањем делова мора. Ове површине се називају [[полдер]]и. Око петина територије Холандија је под водом, од чега највећи део представља језеро [[Ејселмер]] (''-{IJsselmeer}-''). Ејселмер је остатак некадашњег залива Северног мора који је [[1932]]. одвојен насипом дугим 29&nbsp;km.<ref name="leskovackopoljeibabickagora" /> На низоземским обалама, које су ниске и песковите, радом ветра створен је кордон [[Дина (рељеф)|дина]] које је море у прошлости пробијало претварајући их у низове [[Острво|острва]]. Пример острва насталих на овај начин су [[Фризијска острва]]. Поменуто језеро Ејселмер назива се и „[[Зојдерско језеро]]”. Оно је формирано тако што је море зашло у унутрашњост кордона дина.<ref name="leskovackopoljeibabickagora"/> === Воде === Холандија је са севера и са запада омеђена [[Северно море|Северним морем]]. На северу се налазе низ пешчаних попричних [[Фризијска острва|Фризијских острва]], од којих се јужно налази плитко [[Ваденово море]]. У самом средишту земље се налази језеро [[Ејселмер]], на месту некадашњег [[Зојдерзе|Зојдерског залива]] које је изградњом бране [[Асфлуитдејк]] 1932. године затворено па сада садржи само слану воду. Важнија ушћа и естуари су Долард и Лајверс на јеверу, Низоземски Дихеп, Харингвлигет, Гревелингенмер и Остер и Вестершајде на југозападу. Холандија обала пролази кроз дводневну морску мену чија амплитуда дуж обалу варира између 1,5 и 2 метра, у зависности од утицаја ветра. Поред вертикалног кретања воде постоји и хоризонтално кретање, плимне трке. Због релативно благих температура (3&nbsp;°C зими и 16&nbsp;°C љети) Ваденово море и Остершелду су препуни [[Иверак златопег|иверком златопег]], листом и дагњама. Најважније реке Холандије су [[Рајна]], њен рукавац [[Вал (река у Низоземској)|Вал]] и река [[Меза|Мас]]. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле државу на северни и јужни део. === Клима === {{...}} Холандија има умерену [[морска клима|приморску климу]] са топлим летима и умереним зимама. == Историја == {{главни чланак|Историја Низоземске}} === Праисторија и стари век === Први археолошки докази живота древних људи на територији данашње Низоземске потичу из млађег [[палеолит]]а. Први житељи су били [[ловци и скупљачи плодова]]. Крајем [[ледено доба|леденог доба]], територија је насељена разним палеолитским група. Око [[8000. п. н. е.]] овде су живела [[мезолит]]ска племена. У наредних неколико миленијума, дошло је [[гвоздено доба]] са релативно високим животним стандардом. Низоземску су населили [[Келти]], а потом [[Германи]]. Током доласка [[Римљани|Римљана]] Низоземску су насељавали германска племена, као што су [[Тубанти]], [[Канинефати]] и [[Фризи]], који су се овде населили око [[600. п. н. е.]] Келтска племена, као што су Ебурони и Менапи, населили су се на југу земље. Германско племе Фризи су један огранак [[Тевтонци|Теутонаца]], који су дошли у Низоземску средином 1. миленијума пре нове ере. На почетку римске колонизације такође су била присутна германска племена [[Токсандри]] и [[Батавијци]]. Током римске владавине, јужни део Низоземске био је претворен у провинцију [[Белгијска Галија|Белгијску Галију]], а касније у [[Доња Германија|Доњу Германију]]. === Средњи век === У 8. веку шири се [[хришћанство]]. После се развијало занатство, па онда бродска трговина. Често је мењала господаре. Била је важно културно подручје поготово у [[Ренесанса|Ренесанси]]. === Хабзбуршка Холандија (1519—1581) === [[Датотека:WilliamOfOrange1580.jpg|мини|лево|[[Вилем I Орански Ћутљиви|Виљем Орански]], вођа Низоземске револуције]] Под [[Карло V, цар Светог римског царства|Карлом V]], владаром [[Свето римско царство|Светог римског царства]] и краљем [[Шпанија|Шпаније]], територија данашње Низоземске је била део [[Седамнаест провинција]] [[Ниске Земље|Ниских Земаља]], које је такође обухватала данашњу Белгију, Луксембург и делове Француске и Немачке. [[Осамдесетогодишњи рат]] између провинција и Шпаније је почео [[1568]]. Северне провинције су склопиле [[Утрехтска унија|Утрехтску унију]], споразум по ком су се обавезале да ће подржати једни друге у својој одбрани од шпанске војске.{{sfn|Motley|1855|p=411}}Утрехтска унија се сматра темељом модерне Низоземске. Северне провинције су [[1581]]. усвојиле [[Проглас о независности|Акт о одрицању верности шпанском краљу]], декларацију о независности провинција чиме је званично збачен [[Филип II од Шпаније]] као владар северних провинција.{{sfn|Motley|1855|p=508}} За вођу Уније у рату против Шпаније именован је [[Вилем I Орански Ћутљиви|Виљем Орански]]. Холандија представља први историјски пример државе настале [[Буржоаска револуција|буржоаском револуцијом]] против [[Апсолутизам|апсолутистичке]] власти. Карактер Низоземске револуције у [[16. век]]у је био како буржоаски, тако и верски и национални. Узрок револуције лежи у намерама шпанског краља [[Филип II од Шпаније|Филипа -{II}-]] да укине аутономију провинција, наметне нове порезе и искорени [[протестантизам]] === Холандија република === {{main|Холандија република}} Након проглашења своје независности, провинције [[Холандија (провинција)|Холандија]], [[Зеланд (провинција)|Зеланд]], [[Гронинген (провинција)|Гронинген]], [[Фризија]], [[Утрехт (провинција)|Утрехт]], [[Оверејсел]] и [[Хелдерланд]] су основале конфедерацију. Све ове провинције су биле аутономне и имале своје скупштине. [[Сталешке скупштине Низоземља]], конфедерална скупштина, је заседала у Хагу и састојала се од представника из сваке од седам провинција. Ретко насељена област [[Дренте]], која се углавном састоји од лошег [[тресава|тресетишта]], је била део републике, иако Дренте није био сматран једним од провинција. Он је имао своје представнике, док је управника Дрентеа именовала Сталешка скупштина. Краљица [[Елизабета I Тјудор|Елизабета I]] је подржавала холандску борбу против Шпанаца, и 1585. је закључила уговор са Холанђанима којим је обећала да ће послати енглеску војску у Низоземску.{{sfn|Willson|1972|p=294}} У децембру [[1585]]. године је послато је из Енглеске 7.600 војника у Низоземску под командом [[Роберт Дадли|Роберта Дадлија]]. Упркос значајној величини за то време, енглеска војска није била ни од какве стварне користи за Низоземски устанак.{{sfn|Motley|1855|p=508}} Иако се Роберт Дадли вратио у Низоземску у новембру [[1586]]. са другом војском, енглеска војска је још увек имала мало утицаја у устанку.{{sfn|Mattingly|1959|p=48}} Филип II није био спреман да леко одустане, а рат се наставио до 1648, када је Шпанија под краљем [[Филип IV од Шпаније|Филипом IV]] коначно признала независност седам северозападних провинција [[Минстерски мир|миром у Минстеру]], који је био део ширег [[Вестфалски мир|Вестфалског мира]] којим је окончан и [[Тридесетогодишњи рат]]. Делови јужних провинцијама су постале de facto колоније нове републиканско-трговачке империје. Новостворена [[Холандија република|република]] имала је федералистичко уређење са обележјима [[конфедерација|конфедерализма]]. Почетком 17. века доживела је велики напредак ([[Златно доба Низоземске]]) и истакла као прворазредна сила у морепловству, трговини и економији. Тада је настало Низоземско колонијално царство, заузимањем неких подручја у [[Индија|Индији]], [[Холандска Индија|Источној Индији]], [[Јужна Африка|Јужној Африци]] и [[Северна Америка|Северној Америци]]. Низоземско насељавање у Северној Америци је почело [[1614]]. са оснивањем [[Њујорк|Новог Амстердама]], на јужном [[Менхетн]]у. У Јужној Африци, Холанђани су [[1652]]. населили [[колонија Рт добре наде|колонију Кап]]. У то време Холандија је била најбогатија земља Европе. Уз економски прогрес у Низоземској дошло је и до процвата културе и науке. Од средине 17. века губи свој значај. Ратови [[Луј XIV|Луја -{XIV}-]] и успон [[Краљевство Велика Британија|британске]] економске и поморске империје довели су до опадања низоземске моћи. === Француски утицај === {{main|Батавијска република|Краљевина Холандија (1806—1810)}} У рату против револуционарне Француске је поражена и освојена. [[19. јануар]]а 1795, један дан пошто је штатхалтер Виљем V Орански побегао у Енглеску [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је створио вазалну [[Батавијска република|Батавијску републику]] по узору на [[Прва француска република|француско уређење]]. Била је централизована [[унитарна држава]] и донесен је Закон о правима човека и грађанина. Републиканско уређење трајало је до [[1806]]. када је Холандија постала [[монархија]] као вазална краљевина намењена Наполеоновоме брату [[Луј Бонапарта|Лују Бонапарти]] као краљу како би је Наполеон лакше контролисао. Именом главне провинције [[Холандија (провинција)|Холандије]] је названа читаво краљевство. Краљевина Холандија је заузимала површину данашње Низоземске, са изузетком Лимбурга и делова Зеланда, који су били део Француске. Пруске [[Источна Фризија]] и [[Јевер]] су придодати овом краљевству. Међутим краљевство је 1809, након неуспешне [[валхеренска операција|британске инвазије]], Холандија је морала да преда Француској све територије јужно од [[Рајна|Рајне]]. Краљ Луј Бонапарта није испунио Наполеонова очекивања, пошто је покушао да служи холандским интересима пре него интересима свог брата, па је дозволио трговину са Британцима упркос [[Континентални систем|Континенталном систему]] и чак покушао да научи низоземски (холандски) језик. Луј је приморан да абдицира [[1. јул]]а [[1810]]. а наследио га је његов петогодишњи син [[Луј II Бонапарта|Наполеон Луј Бонапарта]]. Наполеон Луј је владао као Луј II само десет дана пошто је Наполеон игнорисао ступање свог нећака на престо. Цар Наполеон је послао војску да нападне земљу и распусти Краљевину Холандију. Холандија је затим потпуно анектирана у састав [[Прво француско царство|Француског царства]]. Остала је део Француског царства све до јесени [[1813]]. када је Наполеон поражен у [[битка код Лајпцига|бици код Лајпцига]] и приморан да повуче своју војску из земље. === Уједињена Краљевина Холандија === Након [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] [[1815]]. образована је Уједињена Краљевина Холандија под влашћу [[Династија Орање-Насау|династије Орање-Насау]]. Холандија је део својих колонија изгубила у корист Британске Империје, а то је компензирано анексијом Белгије. Касније 1815. створена је Уједињена Краљевина Холандија најпре. Провинције су постале административни региони, уместо [[федерална јединица|федералних јединица]]. [[Уједињена краљевина Холандија|Краљевина Уједињене Низоземске]] је поред Краљевине Холандије у свој састав укључила и Јужну Низоземску (данас [[Белгија]] и [[Луксембург]]). Међутим, [[1830]]. године Белгија је оружаним устанком изборила независност. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] Холандија је била неутрална. === Други светски рат === У [[Други светски рат|Другом светском рату]] Холандију је окупирала [[трећи рајх|нацистичка Немачка]]. Посебно је трауматично било [[бомбардовање Ротердама]] [[1940]], [[холокауст]] над Јеврејима, и глад током зиме 1944—1945. Њене поседе у [[Индонезија|Индонезији]] је 1942. окупирао [[Јапан]]. Након завршетка рата ти су поседи прогласили независност, што је Холандија признала након рата који је трајао до [[1949]]. године. После рата Холандија је дала независност и [[Суринам]]у. === Послератна Холандија === Након рата Холандија се релативно брзо опоравила, потом постала главни заговорник регионалне сарадње која је укључивала стварање [[Бенелукс]]а, а касније пројекта европског уједињења. Тако је Холандија [[1952]]. била једна од земаља оснивача [[Европска заједница за угаљ и челик|Европске заједнице за угаљ и челик]] и била међу 6 оригиналних потписница Римског уговора којим је 1957. формирана [[Европска економска заједница]], а 1991 је на њеној територији потписан Мастрихтски уговор којим се ЕЕЗ трансформирала у [[Европска унија|Европску унију]]. Међутим, холандски бирачи су европско уједињење успорили одбивши на референдуму Устав ЕУ 2005. године. == Административна подела == {{main|Покрајине Низоземске}} [[Датотека:Netherland_Provincies_sr.svg|десно|мини|350п|мини|Мапа Низоземске]] У почетку, [[1579]], Холандија је била унија седам провинција. Касније су се унији придружиле провинције Северни Брабант и Лимбург. Дренте је признат за посебну провинцију [[1839]], а доминантна провинција Холандија је [[1840]]. подељена на северну и јужну. Најмлађа провинција [[Флеволанд]] формирана је [[1986]]. Од [[1. јануар]]а 1986, Холандија је подељена на 12 провинција. {| class="wikitable" |- style="background:silver;" ! # ! Провинција ! Главни град ! Површина у km² ! Становништво |- | style="text-align:center;"| 1 || [[Дренте]] | style="text-align:center;"| [[Асен]] | style="text-align:center;"| 2.756,97 | style="text-align:center;"| 481.254 |- | style="text-align:center;"| 2 || [[Флеволанд]] ''(од 1986)'' | style="text-align:center;"| [[Лелистад]] | style="text-align:center;"| 2.338,07 | style="text-align:center;"| 351.680 |- | style="text-align:center;"| 3 || [[Фризија]] | style="text-align:center;"| [[Леуварден]] | style="text-align:center;"| 5.723,95 | style="text-align:center;"| 639.787 |- | style="text-align:center;"| 4 || [[Хелдерланд]] | style="text-align:center;"| [[Арнем]] | style="text-align:center;"| 5.154,59 | style="text-align:center;"| 1.960.422 |- | style="text-align:center;"| 5 || [[Гронинген (провинција)|Гронинген]] | style="text-align:center;"| [[Гронинген]] | style="text-align:center;"| 2.797,48 | style="text-align:center;"| 572.997 |- | style="text-align:center;"| 6 || [[Лимбург (Холандија)|Лимбург]] | style="text-align:center;"| [[Мастрихт]] | style="text-align:center;"| 2.023,85 | style="text-align:center;"| 1.141.889 |- | style="text-align:center;"| 7 || [[Северни Брабант]] | style="text-align:center;"| [[Хертогенбос|Хертохенбос]] | style="text-align:center;"| 5.098,88 | style="text-align:center;"| 2.400.198 |- | style="text-align:center;"| 8 || [[Северна Холандија]] | style="text-align:center;"| [[Харлем]] | style="text-align:center;"| 4.236,67 | style="text-align:center;"| 2.573.120 |- | style="text-align:center;"| 9 || [[Оверејсел]] | style="text-align:center;"| [[Зволе]] | style="text-align:center;"| 3.438,90 | style="text-align:center;"| 1.100.677 |- | style="text-align:center;"| 10 || [[Јужна Холандија]] | style="text-align:center;"| [[Хаг]] | style="text-align:center;"| 3.478,07 | style="text-align:center;"| 3.439.982 |- | style="text-align:center;"| 11 || [[Утрехт (провинција)|Утрехт]] | style="text-align:center;"| [[Утрехт]] | style="text-align:center;"| 1.462,51 | style="text-align:center;"| 1.152.218 |- | style="text-align:center;"| 12 || [[Зеланд (провинција)|Зеланд]] | style="text-align:center;"| [[Миделбург]] | style="text-align:center;"| 2.519,27 | style="text-align:center;"| 378.348 |} Од [[10. октобар|10. октобра]] [[2010]], у саставу Холандија налазе се и три специјалне општине (БЕС острва). {| class="wikitable" |- style="background:silver;" ! # ! Провинција ! Главни град ! Површина у km² ! Становништво |- | style="text-align:center;"| 1 || [[Бонер]] | style="text-align:center;"| [[Кралендајк]] | style="text-align:center;"| 288 | style="text-align:center;"| 15.414 |- | style="text-align:center;"| 2 || [[Свети Еустахије]] | style="text-align:center;"| [[Орањестад (Свети Еустахије)|Орањестад]] | style="text-align:center;"| 21 | style="text-align:center;"| 3.300 |- | style="text-align:center;"| 3 || [[Саба]] | style="text-align:center;"| [[Ботом]] | style="text-align:center;"| 13 | style="text-align:center;"| 2.000 |} == Становништво == [[Датотека:KinderdijkMolens01.jpg|мини|десно|Ветрењаче у околини Киндердијка]] Са 484 становника по -{km²}-, Холандија је једна од најгушће насељених земаља на свету (упореди: [[Србија]] 106, [[Кина]] 135, [[Монако]] 16.923, [[Намибија]] 2,4).<ref>''-{Der Fischer Weltalmanach 2006. Zahlen, Daten, Fakten}-''. Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt am Main. {{page|year=2005|isbn=978-3-596-72006-4|pages=117, 126, 321, 325,334}}</ref> Јуна 2006. број становника Низоземске био је 16.336.000, од којих половина живи у најгушће насељеном западу земље. Холанђани су по статистикама један од највиших народа на свету, са просечном висином од 1,81 -{m}- за мушкарце и 1,68 -{m}- за жене.<ref>{{cite web|url=http://statline.cbs.nl/StatWeb/Table.asp?LYR=G2:0,G3:6&LA=nl&DM=SLNL&PA=03799&D1=242,254,267-270&D2=0-17&STB=G1&HDR=T.| publisher = Centraal Bureau voor de Statistiek| title = Reported health and lifestyle| accessdate=28. 8. 2007}}</ref> Становништво Низоземске обухвата припаднике нација из целог света. Холанђани чине 80,6% популације. Највише дошљака потиче из Немачке (2,4%) и Белгије (0,7%), затим из бивших колонија Индонезије (2,4%) и Суринама (2%), и најзад Марока (2%) и Турске (2,2%). === Језици === [[Холандски језик]] је званични језик, иако ово није регулисано законом. У провинцији [[Фризија|Фризији]] користи се и [[фризијски језици|фризијски језик]]. Локални дијалекти холандског се често преплићу са сродним дијалектима немачког језика. У прекоморским територијама Низоземске у Карибима, поред холандског, званични су језици [[papijamento|папјаменто]] и [[Енглески језик|енглески]]. Холанђани имају јаку традицију учења страних језика. 87% становништва говори [[енглески језик]], 55-60% зна [[Немачки језик|немачки]], а 25% [[Француски језик|француски]]. === Религије === [[Датотека:Sint-Nicolaaskerk (Amsterdam).jpg|мини|усправно|Католичка црква Светог Николе у Амстердаму]] По религијској припадности, становништво Холандија се опредељује: * 30% [[католичка црква|католика]] * 20% [[протестантизам|протестаната]] * 9% остале религије (5,8% [[ислам]], 0,6% [[хиндуизам]], [[будизам]], [[јудаизам]] и друге) * 41% [[атеизам|атеиста]] Мање од 20% људи редовно посећује цркву.<ref>{{Cite book|title=-{Godsdienstige veranderingen in Nederland}-| language = Dutch| last=Becker| first = Jos|author2=Joep de Hart}-|isbn=978-90-377-0259-0|year=2006| publisher = [[Social and Cultural Planning Office|-{Sociaal en Cultureel Planbureau}-]]| oclc = 84601762}}</ref> До 1960-их, већина становништва је припадала протестантској [[конфесија|вероисповести]] (55-60%), углавном [[Калвинизам|калвинизму]]. Највећи број осталих верника је припадао [[католицизам|католицизму]] (до 40%). Север и запад земље су традиционално наклоњени протестантизму, док југ и исток углавном насељавају римокатолици. === Највећи градови === {{Највећи градови у Холандији}} === Толеранција === Холандија је друштво које је веома либерално и толерантно, у шта спада и „мека“ примена неких закона ({{јез-хол|Gedoogbeleid}}).{{sfn|Besamusca|Verheul|2010|p=251}} Ово се односи на легализовану [[Проституција|проституцију]] и [[еутаназија|еутаназију]], могућност коришћења лаких дрога, као и једнака права [[хомосексуалност|хомосексуалних парова]]. У последње време ојачале су политичке снаге које се супротстављају мултикултуралности, утицају ислама и Европској унији, иако пропагирају либерализам (види: [[Партија за слободу (Холандија)|Партија за слободу]]).{{sfn|Besamusca|Verheul|2010|p=231}} == Култура == {{Главни чланак|Холандија култура}} === Наука === [[Датотека:Holbein-erasmus.jpg|мини|десно|150п|[[Еразмо Ротердамски]] (1466-1536)]] Од свог настанка, холандско друштво је релативно толерантно према различитим религијама и мишљењима. Често је служила као уточиште за научнике и филозофе, попут [[Рене Декарт|Ренеа Декарта]], [[Габријел Фаренхајт|Габријела Фаренхајта]] и [[Џон Лок|Џона Лока]]. Најпознатији домаћи филозофи су [[Еразмо Ротердамски]] и [[Барух Спиноза]]. Најстарији низоземски универзитет основан је [[1575]]. у [[Универзитет у Лајдену|Лајдену]]. Физичар, математичар и астроном [[Кристијан Хајгенс]] открио је Сатурнов месец [[Титан (сателит)|Титан]], пројектовао [[сат са клатном]] и развио [[Таласна теорија светлости|таласну теорију светлости]]. Низоземац [[Антони ван Левенхук]] је проналазач [[микроскоп]]а. У [[19. век]]у [[Хендрик Антон Лоренц|Хендрик Лоренц]] је развио [[Електромагнетна теорија светлости|електромагнетну теорију светлости]]. === Уметност === [[Датотека:Vincent Willem van Gogh 128.jpg|мини|лево|150п|Сунцокрети, слика [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]]]] Доба највећег благостања [[Холандија република|Низоземске републике]] у [[17. век]]у пратила су изузетна достигнућа у култури, нарочито сликарству. Ово доба се назива „[[Златно доба Низоземске]]“. Најзначајнији сликари тог периода су [[Рембрант|Рембрант ван Ријн]], [[Јоханес Вермер]] и [[Франс Халс]]. У сликарству се јављају теме карактеристичне за холандско грађанско друштво: појединачни и групни [[портрет]]и, [[мртва природа]], [[предео|пејзажи]], историјске композиције и [[Жанр сликарство|жанр сцене]]. У граду [[Делфт]]у у то време је почела производња плаво-белог [[Делфтски порцелан|Делфтског порцелана]] који је стекао велику популарност у Европи. Златном добу припада и драмски књижевник [[Јост ван ден Вондел]]. Знаменити низоземски уметници у [[19. век|19]]. и [[20. век]]у били су сликар [[Винсент ван Гог]], сликар и дизајнер [[Пит Мондријан]] и графичар [[Морис Есхер]]. === Празници === Омиљени празници у Низоземској су [[30. април]] - Дан краљице (када се обележава рођендан Краљице Јулијане) и [[6. децембар]] - [[Свети Никола]]. == Политика == Краљевина Холандија је држава парламентарне демократије и уставна монархија. Краљ је владар државе и представља државу. Извршну власт има [[Савјет министара Краљевине Холандије|Савет министара Краљевине Низоземске]], који је одговоран Другом дому за послове владе. Председника и премијера именује краљ. Држава је подељена на 12 [[покрајина|провинција]], а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев намесник. Судску власт има врховни суд. Бирачко право имају сви низоземски држављани старији од 18 година, а пасивно старији од 21 године. Од [[30. април]]а [[1980]]. на престолу је [[беатрикс од Холандије|краљица Беатрикс Армгард]] из куће Орање−Насау. Престо се равноправно наслеђује по мушкој и женској линији према наследном реду. Холандија има дводомни парламент: горњи дом има 75 а доњи 150 чланова. Седиште парламента је у [[Хаг]]у. Законски предлози морају бити усвојени у оба дома и мора их прихватити краљица. Краљевина се састоји од држава Холандија, [[Аруба|Арубе]], [[Курасао|Курасаа]] и [[Свети Мартин (Холандија)|Светог Мартина]] — при чему су све четири равноправне. == Главни град == Холандија нема јединствен [[главни град]]. Седиште владе и [[монархија|краља]] се налазе у [[Хаг]]у, као и већина амбасада, али по уставу владар полаже заклетву у [[Амстердам]]у. == Привреда == У Холандији, већина индустрије се налази у лучким градовима. До раних 1960-их, индустријске и услужне активности биле су концентрисане у холандским лукама на западу, док су јужни и источни делови заостајали. Данас је Холандија једна од економски најразвијенијих земаља света. Пољопривреда. Холандија има 21,8% обрадивог земљишта, 0,8% воћњака и 23,4% ливада и пашњака. Један је од највећих извозника пољопривредних производа у свету. Најважнија грана је сточарство у влажним равницама на истоку и југу. Пољопривреда преовлађује на лаким земљиштима у Лимбургу на речним седиментима и на новоосвојеним полдерима. Готово половина ораница је намењена за житарице, пшеницу и јечам. Холандија је један од водећих произвођача поврћа у свету (краставци, парадајз, купус, карфиол, спанаћ). То је највећи светски произвођач цвећа. У Фризији и на влажним походима провинција Холандије и Зеланда преовлађују млечно и месно сточарство, свињогојство и живинарство у Брабанту. Холандија је највећи светски извозник сира, млека у праху, путера и кондензованог млека. Рибарство. Главне рибарске луке су Ајмејден, Влардиген и Шевенинген Рударство и енергетика. Холандија има веома мало руде, а експлоатација природног гаса је значајна. Задовољава домаће потребе извози се у [[Немачка|Немачку]] и [[Белгија|Белгију]] Важно је добијање камене соли у рудницима Хенгело и Делфзајл Индустрија. Индустрија се углавном налази у две највеће луке [[Ротердам]] и [[Амстердам]]. Електронска индустрија у Ајдховену, железара и челичане налазе се у близини Ајмејдена. Бродоградилишта су у [[Ротердам]]у, [[Амстердам]]у Влисингену. Аутомобилска индустрија у [[Ајндховен]]у, [[Борн]]у и Амесфорту. По броју запослених најразвијенија је прехрамбена индустрија, заједно са дуванском индустријом. У хемијској индустрији преовлађује основна индустрија, пре свега производња синтетичких и вештачких влакана. Остале индустрије су: папирна, фармацеутска ([[Амстердам]]), индустрија порцелана и керамике, брушење дијаманата (Амстердам). Туризам. Најатрактивнији су стари градови [[Амстердам]], [[Делфт]], [[Харлем]], [[Утрехт]] и летовалишта на обалама Шевенингена, Задворта и др. Туристичка пловидба рекама и каналима је веома развијена. Многе туристе привлаче лале у области Харлема. Саобраћај. Развијени су пут (91% асфалт), железница, вода и ваздух. У Холандији постоји 9 аеродрома са редовним путничким саобраћајем ([[Амстердам]], [[Ротердам]], [[Мастрихт]] и [[Гронинген]].) == Напомене == {{reflist|group="н."}} == Референце == {{извори|2}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv| last=Mattingly| first = Garrett| title = The Armada| url = http://books.google.com/books?id=E0HbCE-8d-EC|year=1959| publisher = Houghton Mifflin Harcourt|isbn=978-0-395-08366-6|pages=48}} * {{Cite book| ref=harv| last=Motley| first = John Lothrop| title = The Rise of the Dutch Republic| url = http://books.google.com/books?id=8isNLCXfNycC&pg=PA411|year=1855| publisher = Forgotten Books|isbn=978-1-4400-8471-3|pages=411}} * {{Cite book| ref=harv| title = Godsdienstige veranderingen in Nederland| language = Dutch| last=Becker| first = Jos|last2=Hart|first2=Joep de|isbn=978-90-377-0259-0|year=2006| publisher = [[Social and Cultural Planning Office|Sociaal en Cultureel Planbureau]]| oclc = 84601762}} * {{Cite book| ref=harv| last=Besamusca| first = Emmeline| last2=Verheul| first2 = J.| title = Discovering the Dutch: On Culture and Society of the Netherlands| url = http://books.google.com/books?id=Y50fi5AvrY8C&pg=PA251|year=2010| publisher = Amsterdam University Press|isbn=978-90-8964-100-7|pages=251}} == Спољашње везе == {{Портал|Европска унија|Европа}} {{Други пројекти | commons = Netherlands | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Холандија }} * [https://web.archive.org/web/20100527231402/http://overheid.nl/english Званични портал Низоземске] * [http://www.government.nl/ Влада Низоземске] * [https://web.archive.org/web/20061001220657/http://www.minbuza.nl/en/welcome/Netherlands Министарство спољних послова Низоземске] * [https://web.archive.org/web/20100811110511/http://www.holland.com/global/ Званична туристичка презентација] {{државе ЕУ}} {{Европа}} {{нормативна контрола}} <!-- nema pobratime po vikipodacima--> [[Категорија:Холандија| ]] [[Категорија:Државе у Европи]] [[Категорија:Државе Бенелукса]] [[Категорија:Државе чланице НАТО-а]] [[Категорија:Државе чланице Европске уније]] [[Категорија:Западна Европа]] p1l5yycyqo380j55ixow4a827607o0r 25121472 25121397 2022-07-24T19:29:41Z Soundwaweserb 82964 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Grahilica|Grahilica]] ([[User talk:Grahilica|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:SrpskiAnonimac|SrpskiAnonimac]] wikitext text/x-wiki {{distinguish|Краљевина Холандија}} {{Друге употребе}} {{Преусмери|Низоземска}} {{Кутијица за државе | име државе = Холандија | изворно име државе = {{native name|nl|Nederland}} | име генитив = Холандије | положај = EU-Netherlands.svg | застава = Flag of the Netherlands.svg | грб = Royal Coat of Arms of the Netherlands.svg | мото = Издржаћу<br /><small>-{Je Maintiendrai}-<br />Ik zal handhaven</small> | службени језик = [[Холандски језик|холандски]] | главни град = [[Амстердам]] | титула владара = Краљ | титула владара1 = [[Министар-предсједник Холандије|Председник Владе]] | титула владара2 = Министар надлежан за Арубу | титула владара3 = Министар надлежан за Курасао | титула владара4 = Министар надлежан за Сент Мартин | име владара = [[Вилем-Александер Низоземски|Вилем-Александер]] | име владара1 = [[Марк Руте]] | име владара2 = [[Жилфред Бесарил]] | име владара3 = [[Ентони Бегина]] | име владара4 = Рене Виоленус | површина поредак = 135 | површина = 41848 | воде = 18,4 | становништво поредак = 64 | становништво = 17280397 | извор_становништво = <ref>[https://redyellowblue.org/data/nl/ Red yellow blue]</ref> | година пописа = 2014 | густина становништва = 401,6 | независност = од [[Хабзбуршка Шпанија|Хабзбуршке Шпаније]], [[1648]]. | валута = [[евро]]¹<br />[[амерички долар]]² | стоти део валуте = | временска зона = +1, +2 ([[Средњоевропско време|CET]], [[Средњоевропско летње време|CEST]]) | химна = -{[[Виљем од Насауа (химна)|Het Wilhelmus]]}-<br />Виљем од Насауа [[Датотека:United States Navy Band - Het Wilhelmus.ogg|центар]] | домен = [[.nl]] | позивни број = 31 | коментар = ¹ Пре [[2002]]. [[холандски гулден]]<br />² У специјалним општинама БЕС острва. }} '''Холандија''' ({{јез-хол|Holland}}) или '''Низоземска''' ({{јез-хол|Nederland}}),<ref group="н.">Назив „Холандија” је неформалан, али је општеприхваћен и традиционални назив у [[Српски језик|српскоме језику]]. Држава се званично и у дословном преводу зове „Низоземска” ({{јез-хол|neder}} — „ниско”; ''-{landen}-'' — „земља”), а [[Холандија (историјска област)|Холандија]] је само једна геополитичка област у оквиру Низоземске.</ref> држава је у [[Западна Европа|западној Европи]] и једна од четири конститутивне земље [[Краљевина Холандија|Краљевине Холандије]] (остале три су [[Аруба]], [[Курасао]] и [[Свети Мартин (Холандија)|Свети Мартин]]). Према истоку се граничи са [[Њемачка|Немачком]], према југу са [[Белгија|Белгијом]], према северозападу има излаз на [[Северно море]]. Поморску границу дели са [[Белгија|Белгијом]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеним Краљевством]] и Немачком. Најважнији и највећи градови Низоземске су [[Амстердам]], [[Хаг]] и [[Ротердам]]. Амстердам је уједно и главни град, док је седиште владе и парламента у Хагу.<ref>{{cite web | url = http://netherlandsmission.org/article.asp?articleref=AR00000154EN&categoryvalue=netherlands&subcategoryvalue=nlgeneralinfo | author = Permanent Mission of the Netherlands to the UN | title = General Information | accessdate = 8. 11. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20131005025411/http://netherlandsmission.org/article.asp?articleref=AR00000154EN&categoryvalue=netherlands&subcategoryvalue=nlgeneralinfo | archive-date = 05. 10. 2013 | url-status = dead }}</ref> Ротердамска лука је највећа у Европи, штавише велика је као три наредне луке заједно, и од 1962. до 2004. била је највећа на свету.<ref>{{cite press release | date = 1. 6. 2014 | title = Port Statistics 2013 | url = https://www.portofrotterdam.com/sites/default/files/Port-statistics-2013.pdf | publisher = Rotterdam Port Authority | accessdate = 8. 11. 2015 | pages = 8 | archive-date = 08. 08. 2019 | archive-url = https://web.archive.org/web/20190808001139/https://www.portofrotterdam.com/sites/default/files/Port-statistics-2013.pdf | url-status = dead }}</ref> Држава Холандија се састоји из [[Покрајине Низоземске|12 покрајина]] у '''Европској Холандији''', а након расформирања бивших [[Холандски Антили|Холандских Антила]], у њеном саставу су и три специјалне општине у [[Карипска Холандија|Карипској Холандији]] — [[Бонер]], [[Саба]] и [[Свети Еустахије]]. Холандија је низијска земља, 50% њеног копна је на мање од једног метра изнад мора.<ref name="Eupedia">{{cite web|url=http://www.eupedia.com/netherlands/trivia.shtml | title = Netherlands Guide – Interesting facts about the Netherlands | publisher = Eupedia |date=19. 4. 1994 | accessdate=8. 11. 2015}}</ref> Ова одлика је дала Низоземској њено име -{''Nederland''}-, у преводу „Низијска земља“. Већи део територије Низоземске који је испод нивоа мора је људско дело. Од краја [[16. век]]а грађени су [[полдер]]и отимањем земље од мора и исушивањем језера. Данас они чине скоро 17% површине земље. „Позната“ је као земља [[лала]], [[ветрењача]] и дрвених [[кломпе|кломпи]]. Једна од одлика Низоземске је велика густина становништва, 407 по квадратном километру. Само [[Бангладеш]], [[Јужна Кореја]], и [[Тајван]] имају бројније и гушће насељено становништво. Без обзира на то, Холандија је после [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] други извозник хране и пољопривредних производа у свету.<ref>{{Cite web|url=http://www.freshplaza.com/article/133941/Netherlands-Agricultural-exports-top-80-billion-Euros |title=Netherlands: Agricultural exports top 80 billion Euros |accessdate=8. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150122103304/http://www.freshplaza.com/article/133941/Netherlands-Agricultural-exports-top-80-billion-Euros |archive-date=22. 1. 2015 |url-status=dead}}</ref><ref name="hollandtrade.com">[http://www.hollandtrade.com/sector-information/agriculture-and-food/?bstnum=4909 Holland is world-leading exporter of agri-food products]</ref> Томе је између осталог допринела велика плодност тла као и блага клима. Холандија је трећа земља у свету у којој су грађани на изборима изабрали чланове парламента а од 1848. устројена је као [[унитарна држава]] са [[парламентарни систем|парламентарном демократијом]] и [[Уставна монархија|уставном монархијом]]. Такође, Холандија има дугу историју друштвене толеранције и важи за либералну земљу. [[Побачај|Абортус]], [[проституција]] и [[еутаназија]] су легализовани, док према употреби одређених врста [[наркотици|наркотика]] води прогресивну политику. Године 2001. Холандија је постала прва земља у свету која је легализовала истополне бракове. Холандија је један од оснивача [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]], [[Европска унија|Европске уније]], [[Еврозона|Еврозоне]], [[Г-10]], [[НАТО]]-а, [[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕЦД]]-а и [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]], поред тога, чланица је трилатералне Уније земаља [[Бенелукс]]а. У Низоземској се налази [[Организација за забрану хемијског оружја]] и пет међународних судова: [[Стални арбитражни суд]], [[Међународни суд правде]], [[Хашки трибунал|Међународни кривични суд за бившу Југославију]], [[Међународни кривични суд]] и [[Посебни суд за Либан]]. Прва четири наведена суда су смештена у Хагу, као и седиште [[Европол]]а и агенције за сарадњу у правосуђу [[Еуројуст]]. Због овога се Хаг сматра ''правном престоницом света''.<ref>{{Cite book|last=van Krieken| first = Peter J.| last2=McKay| first2 = David| title = The Hague: Legal Capital of the World|url=https://archive.org/details/haguelegalcapita0000unse| publisher = Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-90-6704-185-0|pages=}}</ref> Холандија је такође део [[Шенгенска зона|Шенгенске зоне]]. == Име == Званично име државе јесте -{''Koninkrijk der Nederlanden''}- (Краљевина Холандија). У [[Германски језици|германским]] језицима речи -{''Neder'', ''Nieder'', ''Nether''}- и -{''Nedre''}- значе „Ниско“, док реч -{''Land''}- значи „Земља“, те би у буквалном преводу име државе било „Краљевина Ниских Земаља“ или „Краљевина Низоземска”. У [[Француски језик|француском]] се користи -{''Pays-Bas''}-, у [[Италијански језик|италијанском]] — -{''Paesi Bassi''}-, а у [[Немачки језик|немачком]] — -{''Niederlande''}-. У [[Холандски језик|холандском]] се користе и једнински и множински облици (-{''Nederland/Nederlanden''}-), док француски и [[Енглески језик|енглески]] (-{''Low Countries''}-) користе искључиво множину. За време владавине {{ill|sh|Краљевина Бургундија{{!}}Краљевине Бургундије|Kraljevina Burgundija}} војвода [[Ниске Земље|Ниских Земаља]], који углавном пребива у [[Фландрија|Фландрији]], Ниске Земље назива -{''Les pays de par deça''}-, што у преводу значи „Земље овде преко“. То је у опреци са -{''Les pays de par delà''}-, што пак значи „Земље тамо преко“, а односи се на саму [[Бургундија (историјска регија)|Бургундију]]. Назив ''Ниске земље при мору'' такође бива кориштен. У [[15. век]]у долази у употребу назив -{''Nederlanden''}- ([[Ниске земље|Ниске Земље]]). За разлику од назива суседних држава попут Француске или Енглеске, овај назив није етничког порекла већ је географски термин који тек назначује однос према неком другом вишем терену. Од отприлике [[1490]]. године се тако називају и Бургундско-Хабзбуршке провинције. Поред назива -{''Vlaanderen''}- ([[Фландрија]]), -{''Nederlanden''}- ([[Ниске земље|Ниске Земље]]) постаје најучесталије коришћени термин половином [[16. век]]а. У то време термин ''Ниске Земље'' је ознака која обухвата подручје данашњих држава Низоземске, Белгије и Луксембурга. Картограф Ортелиус користи [[1570]]. назив -{''Neder-Germanië''}- (Ниска-Немачка). Након [[Холандија револуција|Низоземске револуције]] називи -{''Belgium''}- и -{''Nederland''}- остају у употреби како за Ниске Земље у целости тако и за појединачне државе. Након Осамдесетогодишњег рата (1568—1648) начињена је подела на северну независну Републику Низоземску (-{''Belgica Foederata''}- — Федерална Холандија), претечу данашње Низоземске и на шпански контролисану Јужну Низоземску (-{''Belgica Regia''}- — Краљевина Холандија), претечу данашње Белгије. У [[Српски језик|српском]], [[Пољски језик|пољском]], [[Румунски језик|румунском]], [[Грчки језик|грчком]], [[Мађарски језик|мађарском]], [[Турски језик|турском]] и још много других језика, за државу се скоро искључиво користио назив '''Холандија'''. У неким другим језицима, такав назив је био често колоквијалан. Изворно, ''Холандија'' је било име покрајине која је данас подељена на две западне низоземске покрајине (од њих укупно 12), [[Северна Холандија|Северну]] и [[Јужна Холандија|Јужну Холандију]], које заједно чине само 13,2% укупне територије Низоземске. Понекад становници Низоземске који не живе у Холандији тј. у Северној и Јужној Холандији не воле када људи називају целу земљу Холандијом. == Географија == {{главни чланак|Географија Холандије}} === Геологија и рељеф === [[Датотека:Texel Landscape.jpg|мини|лево|Типичан пејзаж Низоземске]] Сам назив државе Холандија јасно указује на то да је она „низијска земља”. Ова низија је део знатно већег простора који се назива Низоземље. Низоземље представља продужетак Севернонемачке низије која је, пак, део континуалних низија [[Евроазија|Евроазије]], заједно са Низоземљем на западу и Великопољском низијом на истоку. Према мору низијски простори Низоземске рашчлањени су токовима [[Рајна|Рајне]], [[Шелда|Шелде]] и Маса.<ref name="leskovackopoljeibabickagora">{{Cite book|title=Регионална географија - књига II|last=Давидовић|first=Раде|publisher=|year=|id=|location=|pages=}}</ref> Око половине територије Низоземске налази се испод једног метра надморске висине, а око четвртине је испод нивоа мора. Испод нивоа морске површине је највећи део западног дела државе изузев приморског дела.<ref name="leskovackopoljeibabickagora"/> Ове површине се од поплава бране системом канала чија је укупна дужина већа од 3.000&nbsp;km. Највиши врх континенталне Низоземске, [[Валсерберг]] (322,5 m) налази се на крајњем југу земље, у огранцима Ардена.<ref name="leskovackopoljeibabickagora"/> Од њега је виши врх на карипском острву [[Саба]], висок 877 m.<ref name="leskovackopoljeibabickagora" /> Делови Низоземске, као на пример цела провинција [[Флеволанд]], настали су исушивањем делова мора. Ове површине се називају [[полдер]]и. Око петина територије Холандија је под водом, од чега највећи део представља језеро [[Ејселмер]] (''-{IJsselmeer}-''). Ејселмер је остатак некадашњег залива Северног мора који је [[1932]]. одвојен насипом дугим 29&nbsp;km.<ref name="leskovackopoljeibabickagora" /> На низоземским обалама, које су ниске и песковите, радом ветра створен је кордон [[Дина (рељеф)|дина]] које је море у прошлости пробијало претварајући их у низове [[Острво|острва]]. Пример острва насталих на овај начин су [[Фризијска острва]]. Поменуто језеро Ејселмер назива се и „[[Зојдерско језеро]]”. Оно је формирано тако што је море зашло у унутрашњост кордона дина.<ref name="leskovackopoljeibabickagora"/> === Воде === Холандија је са севера и са запада омеђена [[Северно море|Северним морем]]. На северу се налазе низ пешчаних попричних [[Фризијска острва|Фризијских острва]], од којих се јужно налази плитко [[Ваденово море]]. У самом средишту земље се налази језеро [[Ејселмер]], на месту некадашњег [[Зојдерзе|Зојдерског залива]] које је изградњом бране [[Асфлуитдејк]] 1932. године затворено па сада садржи само слану воду. Важнија ушћа и естуари су Долард и Лајверс на јеверу, Низоземски Дихеп, Харингвлигет, Гревелингенмер и Остер и Вестершајде на југозападу. Холандија обала пролази кроз дводневну морску мену чија амплитуда дуж обалу варира између 1,5 и 2 метра, у зависности од утицаја ветра. Поред вертикалног кретања воде постоји и хоризонтално кретање, плимне трке. Због релативно благих температура (3&nbsp;°C зими и 16&nbsp;°C љети) Ваденово море и Остершелду су препуни [[Иверак златопег|иверком златопег]], листом и дагњама. Најважније реке Холандије су [[Рајна]], њен рукавац [[Вал (река у Низоземској)|Вал]] и река [[Меза|Мас]]. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле државу на северни и јужни део. === Клима === {{...}} Холандија има умерену [[морска клима|приморску климу]] са топлим летима и умереним зимама. == Историја == {{главни чланак|Историја Низоземске}} === Праисторија и стари век === Први археолошки докази живота древних људи на територији данашње Низоземске потичу из млађег [[палеолит]]а. Први житељи су били [[ловци и скупљачи плодова]]. Крајем [[ледено доба|леденог доба]], територија је насељена разним палеолитским група. Око [[8000. п. н. е.]] овде су живела [[мезолит]]ска племена. У наредних неколико миленијума, дошло је [[гвоздено доба]] са релативно високим животним стандардом. Низоземску су населили [[Келти]], а потом [[Германи]]. Током доласка [[Римљани|Римљана]] Низоземску су насељавали германска племена, као што су [[Тубанти]], [[Канинефати]] и [[Фризи]], који су се овде населили око [[600. п. н. е.]] Келтска племена, као што су Ебурони и Менапи, населили су се на југу земље. Германско племе Фризи су један огранак [[Тевтонци|Теутонаца]], који су дошли у Низоземску средином 1. миленијума пре нове ере. На почетку римске колонизације такође су била присутна германска племена [[Токсандри]] и [[Батавијци]]. Током римске владавине, јужни део Низоземске био је претворен у провинцију [[Белгијска Галија|Белгијску Галију]], а касније у [[Доња Германија|Доњу Германију]]. === Средњи век === У 8. веку шири се [[хришћанство]]. После се развијало занатство, па онда бродска трговина. Често је мењала господаре. Била је важно културно подручје поготово у [[Ренесанса|Ренесанси]]. === Хабзбуршка Холандија (1519—1581) === [[Датотека:WilliamOfOrange1580.jpg|мини|лево|[[Вилем I Орански Ћутљиви|Виљем Орански]], вођа Низоземске револуције]] Под [[Карло V, цар Светог римског царства|Карлом V]], владаром [[Свето римско царство|Светог римског царства]] и краљем [[Шпанија|Шпаније]], територија данашње Низоземске је била део [[Седамнаест провинција]] [[Ниске Земље|Ниских Земаља]], које је такође обухватала данашњу Белгију, Луксембург и делове Француске и Немачке. [[Осамдесетогодишњи рат]] између провинција и Шпаније је почео [[1568]]. Северне провинције су склопиле [[Утрехтска унија|Утрехтску унију]], споразум по ком су се обавезале да ће подржати једни друге у својој одбрани од шпанске војске.{{sfn|Motley|1855|p=411}}Утрехтска унија се сматра темељом модерне Низоземске. Северне провинције су [[1581]]. усвојиле [[Проглас о независности|Акт о одрицању верности шпанском краљу]], декларацију о независности провинција чиме је званично збачен [[Филип II од Шпаније]] као владар северних провинција.{{sfn|Motley|1855|p=508}} За вођу Уније у рату против Шпаније именован је [[Вилем I Орански Ћутљиви|Виљем Орански]]. Холандија представља први историјски пример државе настале [[Буржоаска револуција|буржоаском револуцијом]] против [[Апсолутизам|апсолутистичке]] власти. Карактер Низоземске револуције у [[16. век]]у је био како буржоаски, тако и верски и национални. Узрок револуције лежи у намерама шпанског краља [[Филип II од Шпаније|Филипа -{II}-]] да укине аутономију провинција, наметне нове порезе и искорени [[протестантизам]] === Холандија република === {{main|Холандија република}} Након проглашења своје независности, провинције [[Холандија (провинција)|Холандија]], [[Зеланд (провинција)|Зеланд]], [[Гронинген (провинција)|Гронинген]], [[Фризија]], [[Утрехт (провинција)|Утрехт]], [[Оверејсел]] и [[Хелдерланд]] су основале конфедерацију. Све ове провинције су биле аутономне и имале своје скупштине. [[Сталешке скупштине Низоземља]], конфедерална скупштина, је заседала у Хагу и састојала се од представника из сваке од седам провинција. Ретко насељена област [[Дренте]], која се углавном састоји од лошег [[тресава|тресетишта]], је била део републике, иако Дренте није био сматран једним од провинција. Он је имао своје представнике, док је управника Дрентеа именовала Сталешка скупштина. Краљица [[Елизабета I Тјудор|Елизабета I]] је подржавала холандску борбу против Шпанаца, и 1585. је закључила уговор са Холанђанима којим је обећала да ће послати енглеску војску у Низоземску.{{sfn|Willson|1972|p=294}} У децембру [[1585]]. године је послато је из Енглеске 7.600 војника у Низоземску под командом [[Роберт Дадли|Роберта Дадлија]]. Упркос значајној величини за то време, енглеска војска није била ни од какве стварне користи за Низоземски устанак.{{sfn|Motley|1855|p=508}} Иако се Роберт Дадли вратио у Низоземску у новембру [[1586]]. са другом војском, енглеска војска је још увек имала мало утицаја у устанку.{{sfn|Mattingly|1959|p=48}} Филип II није био спреман да леко одустане, а рат се наставио до 1648, када је Шпанија под краљем [[Филип IV од Шпаније|Филипом IV]] коначно признала независност седам северозападних провинција [[Минстерски мир|миром у Минстеру]], који је био део ширег [[Вестфалски мир|Вестфалског мира]] којим је окончан и [[Тридесетогодишњи рат]]. Делови јужних провинцијама су постале de facto колоније нове републиканско-трговачке империје. Новостворена [[Холандија република|република]] имала је федералистичко уређење са обележјима [[конфедерација|конфедерализма]]. Почетком 17. века доживела је велики напредак ([[Златно доба Низоземске]]) и истакла као прворазредна сила у морепловству, трговини и економији. Тада је настало Низоземско колонијално царство, заузимањем неких подручја у [[Индија|Индији]], [[Холандска Индија|Источној Индији]], [[Јужна Африка|Јужној Африци]] и [[Северна Америка|Северној Америци]]. Низоземско насељавање у Северној Америци је почело [[1614]]. са оснивањем [[Њујорк|Новог Амстердама]], на јужном [[Менхетн]]у. У Јужној Африци, Холанђани су [[1652]]. населили [[колонија Рт добре наде|колонију Кап]]. У то време Холандија је била најбогатија земља Европе. Уз економски прогрес у Низоземској дошло је и до процвата културе и науке. Од средине 17. века губи свој значај. Ратови [[Луј XIV|Луја -{XIV}-]] и успон [[Краљевство Велика Британија|британске]] економске и поморске империје довели су до опадања низоземске моћи. === Француски утицај === {{main|Батавијска република|Краљевина Холандија (1806—1810)}} У рату против револуционарне Француске је поражена и освојена. [[19. јануар]]а 1795, један дан пошто је штатхалтер Виљем V Орански побегао у Енглеску [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је створио вазалну [[Батавијска република|Батавијску републику]] по узору на [[Прва француска република|француско уређење]]. Била је централизована [[унитарна држава]] и донесен је Закон о правима човека и грађанина. Републиканско уређење трајало је до [[1806]]. када је Холандија постала [[монархија]] као вазална краљевина намењена Наполеоновоме брату [[Луј Бонапарта|Лују Бонапарти]] као краљу како би је Наполеон лакше контролисао. Именом главне провинције [[Холандија (провинција)|Холандије]] је названа читаво краљевство. Краљевина Холандија је заузимала површину данашње Низоземске, са изузетком Лимбурга и делова Зеланда, који су били део Француске. Пруске [[Источна Фризија]] и [[Јевер]] су придодати овом краљевству. Међутим краљевство је 1809, након неуспешне [[валхеренска операција|британске инвазије]], Холандија је морала да преда Француској све територије јужно од [[Рајна|Рајне]]. Краљ Луј Бонапарта није испунио Наполеонова очекивања, пошто је покушао да служи холандским интересима пре него интересима свог брата, па је дозволио трговину са Британцима упркос [[Континентални систем|Континенталном систему]] и чак покушао да научи низоземски (холандски) језик. Луј је приморан да абдицира [[1. јул]]а [[1810]]. а наследио га је његов петогодишњи син [[Луј II Бонапарта|Наполеон Луј Бонапарта]]. Наполеон Луј је владао као Луј II само десет дана пошто је Наполеон игнорисао ступање свог нећака на престо. Цар Наполеон је послао војску да нападне земљу и распусти Краљевину Холандију. Холандија је затим потпуно анектирана у састав [[Прво француско царство|Француског царства]]. Остала је део Француског царства све до јесени [[1813]]. када је Наполеон поражен у [[битка код Лајпцига|бици код Лајпцига]] и приморан да повуче своју војску из земље. === Уједињена Краљевина Холандија === Након [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] [[1815]]. образована је Уједињена Краљевина Холандија под влашћу [[Династија Орање-Насау|династије Орање-Насау]]. Холандија је део својих колонија изгубила у корист Британске Империје, а то је компензирано анексијом Белгије. Касније 1815. створена је Уједињена Краљевина Холандија најпре. Провинције су постале административни региони, уместо [[федерална јединица|федералних јединица]]. [[Уједињена краљевина Холандија|Краљевина Уједињене Низоземске]] је поред Краљевине Холандије у свој састав укључила и Јужну Низоземску (данас [[Белгија]] и [[Луксембург]]). Међутим, [[1830]]. године Белгија је оружаним устанком изборила независност. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] Холандија је била неутрална. === Други светски рат === У [[Други светски рат|Другом светском рату]] Холандију је окупирала [[трећи рајх|нацистичка Немачка]]. Посебно је трауматично било [[бомбардовање Ротердама]] [[1940]], [[холокауст]] над Јеврејима, и глад током зиме 1944—1945. Њене поседе у [[Индонезија|Индонезији]] је 1942. окупирао [[Јапан]]. Након завршетка рата ти су поседи прогласили независност, што је Холандија признала након рата који је трајао до [[1949]]. године. После рата Холандија је дала независност и [[Суринам]]у. === Послератна Холандија === Након рата Холандија се релативно брзо опоравила, потом постала главни заговорник регионалне сарадње која је укључивала стварање [[Бенелукс]]а, а касније пројекта европског уједињења. Тако је Холандија [[1952]]. била једна од земаља оснивача [[Европска заједница за угаљ и челик|Европске заједнице за угаљ и челик]] и била међу 6 оригиналних потписница Римског уговора којим је 1957. формирана [[Европска економска заједница]], а 1991 је на њеној територији потписан Мастрихтски уговор којим се ЕЕЗ трансформирала у [[Европска унија|Европску унију]]. Међутим, холандски бирачи су европско уједињење успорили одбивши на референдуму Устав ЕУ 2005. године. == Административна подела == {{main|Покрајине Низоземске}} [[Датотека:Netherland_Provincies_sr.svg|десно|мини|350п|мини|Мапа Низоземске]] У почетку, [[1579]], Холандија је била унија седам провинција. Касније су се унији придружиле провинције Северни Брабант и Лимбург. Дренте је признат за посебну провинцију [[1839]], а доминантна провинција Холандија је [[1840]]. подељена на северну и јужну. Најмлађа провинција [[Флеволанд]] формирана је [[1986]]. Од [[1. јануар]]а 1986, Холандија је подељена на 12 провинција. {| class="wikitable" |- style="background:silver;" ! # ! Провинција ! Главни град ! Површина у km² ! Становништво |- | style="text-align:center;"| 1 || [[Дренте]] | style="text-align:center;"| [[Асен]] | style="text-align:center;"| 2.756,97 | style="text-align:center;"| 481.254 |- | style="text-align:center;"| 2 || [[Флеволанд]] ''(од 1986)'' | style="text-align:center;"| [[Лелистад]] | style="text-align:center;"| 2.338,07 | style="text-align:center;"| 351.680 |- | style="text-align:center;"| 3 || [[Фризија]] | style="text-align:center;"| [[Леуварден]] | style="text-align:center;"| 5.723,95 | style="text-align:center;"| 639.787 |- | style="text-align:center;"| 4 || [[Хелдерланд]] | style="text-align:center;"| [[Арнем]] | style="text-align:center;"| 5.154,59 | style="text-align:center;"| 1.960.422 |- | style="text-align:center;"| 5 || [[Гронинген (провинција)|Гронинген]] | style="text-align:center;"| [[Гронинген]] | style="text-align:center;"| 2.797,48 | style="text-align:center;"| 572.997 |- | style="text-align:center;"| 6 || [[Лимбург (Холандија)|Лимбург]] | style="text-align:center;"| [[Мастрихт]] | style="text-align:center;"| 2.023,85 | style="text-align:center;"| 1.141.889 |- | style="text-align:center;"| 7 || [[Северни Брабант]] | style="text-align:center;"| [[Хертогенбос|Хертохенбос]] | style="text-align:center;"| 5.098,88 | style="text-align:center;"| 2.400.198 |- | style="text-align:center;"| 8 || [[Северна Холандија]] | style="text-align:center;"| [[Харлем]] | style="text-align:center;"| 4.236,67 | style="text-align:center;"| 2.573.120 |- | style="text-align:center;"| 9 || [[Оверејсел]] | style="text-align:center;"| [[Зволе]] | style="text-align:center;"| 3.438,90 | style="text-align:center;"| 1.100.677 |- | style="text-align:center;"| 10 || [[Јужна Холандија]] | style="text-align:center;"| [[Хаг]] | style="text-align:center;"| 3.478,07 | style="text-align:center;"| 3.439.982 |- | style="text-align:center;"| 11 || [[Утрехт (провинција)|Утрехт]] | style="text-align:center;"| [[Утрехт]] | style="text-align:center;"| 1.462,51 | style="text-align:center;"| 1.152.218 |- | style="text-align:center;"| 12 || [[Зеланд (провинција)|Зеланд]] | style="text-align:center;"| [[Миделбург]] | style="text-align:center;"| 2.519,27 | style="text-align:center;"| 378.348 |} Од [[10. октобар|10. октобра]] [[2010]], у саставу Холандија налазе се и три специјалне општине (БЕС острва). {| class="wikitable" |- style="background:silver;" ! # ! Провинција ! Главни град ! Површина у km² ! Становништво |- | style="text-align:center;"| 1 || [[Бонер]] | style="text-align:center;"| [[Кралендајк]] | style="text-align:center;"| 288 | style="text-align:center;"| 15.414 |- | style="text-align:center;"| 2 || [[Свети Еустахије]] | style="text-align:center;"| [[Орањестад (Свети Еустахије)|Орањестад]] | style="text-align:center;"| 21 | style="text-align:center;"| 3.300 |- | style="text-align:center;"| 3 || [[Саба]] | style="text-align:center;"| [[Ботом]] | style="text-align:center;"| 13 | style="text-align:center;"| 2.000 |} == Становништво == [[Датотека:KinderdijkMolens01.jpg|мини|десно|Ветрењаче у околини Киндердијка]] Са 484 становника по -{km²}-, Холандија је једна од најгушће насељених земаља на свету (упореди: [[Србија]] 106, [[Кина]] 135, [[Монако]] 16.923, [[Намибија]] 2,4).<ref>''-{Der Fischer Weltalmanach 2006. Zahlen, Daten, Fakten}-''. Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt am Main. {{page|year=2005|isbn=978-3-596-72006-4|pages=117, 126, 321, 325,334}}</ref> Јуна 2006. број становника Низоземске био је 16.336.000, од којих половина живи у најгушће насељеном западу земље. Холанђани су по статистикама један од највиших народа на свету, са просечном висином од 1,81 -{m}- за мушкарце и 1,68 -{m}- за жене.<ref>{{cite web|url=http://statline.cbs.nl/StatWeb/Table.asp?LYR=G2:0,G3:6&LA=nl&DM=SLNL&PA=03799&D1=242,254,267-270&D2=0-17&STB=G1&HDR=T.| publisher = Centraal Bureau voor de Statistiek| title = Reported health and lifestyle| accessdate=28. 8. 2007}}</ref> Становништво Низоземске обухвата припаднике нација из целог света. Холанђани чине 80,6% популације. Највише дошљака потиче из Немачке (2,4%) и Белгије (0,7%), затим из бивших колонија Индонезије (2,4%) и Суринама (2%), и најзад Марока (2%) и Турске (2,2%). === Језици === [[Холандски језик]] је званични језик, иако ово није регулисано законом. У провинцији [[Фризија|Фризији]] користи се и [[фризијски језици|фризијски језик]]. Локални дијалекти холандског се често преплићу са сродним дијалектима немачког језика. У прекоморским територијама Низоземске у Карибима, поред холандског, званични су језици [[papijamento|папјаменто]] и [[Енглески језик|енглески]]. Холанђани имају јаку традицију учења страних језика. 87% становништва говори [[енглески језик]], 55-60% зна [[Немачки језик|немачки]], а 25% [[Француски језик|француски]]. === Религије === [[Датотека:Sint-Nicolaaskerk (Amsterdam).jpg|мини|усправно|Католичка црква Светог Николе у Амстердаму]] По религијској припадности, становништво Холандија се опредељује: * 30% [[католичка црква|католика]] * 20% [[протестантизам|протестаната]] * 9% остале религије (5,8% [[ислам]], 0,6% [[хиндуизам]], [[будизам]], [[јудаизам]] и друге) * 41% [[атеизам|атеиста]] Мање од 20% људи редовно посећује цркву.<ref>{{Cite book|title=-{Godsdienstige veranderingen in Nederland}-| language = Dutch| last=Becker| first = Jos|author2=Joep de Hart}-|isbn=978-90-377-0259-0|year=2006| publisher = [[Social and Cultural Planning Office|-{Sociaal en Cultureel Planbureau}-]]| oclc = 84601762}}</ref> До 1960-их, већина становништва је припадала протестантској [[конфесија|вероисповести]] (55-60%), углавном [[Калвинизам|калвинизму]]. Највећи број осталих верника је припадао [[католицизам|католицизму]] (до 40%). Север и запад земље су традиционално наклоњени протестантизму, док југ и исток углавном насељавају римокатолици. === Највећи градови === {{Највећи градови у Холандији}} === Толеранција === Холандија је друштво које је веома либерално и толерантно, у шта спада и „мека“ примена неких закона ({{јез-хол|Gedoogbeleid}}).{{sfn|Besamusca|Verheul|2010|p=251}} Ово се односи на легализовану [[Проституција|проституцију]] и [[еутаназија|еутаназију]], могућност коришћења лаких дрога, као и једнака права [[хомосексуалност|хомосексуалних парова]]. У последње време ојачале су политичке снаге које се супротстављају мултикултуралности, утицају ислама и Европској унији, иако пропагирају либерализам (види: [[Партија за слободу (Холандија)|Партија за слободу]]).{{sfn|Besamusca|Verheul|2010|p=231}} == Култура == {{Главни чланак|Холандија култура}} === Наука === [[Датотека:Holbein-erasmus.jpg|мини|десно|150п|[[Еразмо Ротердамски]] (1466-1536)]] Од свог настанка, холандско друштво је релативно толерантно према различитим религијама и мишљењима. Често је служила као уточиште за научнике и филозофе, попут [[Рене Декарт|Ренеа Декарта]], [[Габријел Фаренхајт|Габријела Фаренхајта]] и [[Џон Лок|Џона Лока]]. Најпознатији домаћи филозофи су [[Еразмо Ротердамски]] и [[Барух Спиноза]]. Најстарији низоземски универзитет основан је [[1575]]. у [[Универзитет у Лајдену|Лајдену]]. Физичар, математичар и астроном [[Кристијан Хајгенс]] открио је Сатурнов месец [[Титан (сателит)|Титан]], пројектовао [[сат са клатном]] и развио [[Таласна теорија светлости|таласну теорију светлости]]. Низоземац [[Антони ван Левенхук]] је проналазач [[микроскоп]]а. У [[19. век]]у [[Хендрик Антон Лоренц|Хендрик Лоренц]] је развио [[Електромагнетна теорија светлости|електромагнетну теорију светлости]]. === Уметност === [[Датотека:Vincent Willem van Gogh 128.jpg|мини|лево|150п|Сунцокрети, слика [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]]]] Доба највећег благостања [[Холандија република|Низоземске републике]] у [[17. век]]у пратила су изузетна достигнућа у култури, нарочито сликарству. Ово доба се назива „[[Златно доба Низоземске]]“. Најзначајнији сликари тог периода су [[Рембрант|Рембрант ван Ријн]], [[Јоханес Вермер]] и [[Франс Халс]]. У сликарству се јављају теме карактеристичне за холандско грађанско друштво: појединачни и групни [[портрет]]и, [[мртва природа]], [[предео|пејзажи]], историјске композиције и [[Жанр сликарство|жанр сцене]]. У граду [[Делфт]]у у то време је почела производња плаво-белог [[Делфтски порцелан|Делфтског порцелана]] који је стекао велику популарност у Европи. Златном добу припада и драмски књижевник [[Јост ван ден Вондел]]. Знаменити низоземски уметници у [[19. век|19]]. и [[20. век]]у били су сликар [[Винсент ван Гог]], сликар и дизајнер [[Пит Мондријан]] и графичар [[Морис Есхер]]. === Празници === Омиљени празници у Низоземској су [[30. април]] - Дан краљице (када се обележава рођендан Краљице Јулијане) и [[6. децембар]] - [[Свети Никола]]. == Политика == Краљевина Холандија је држава парламентарне демократије и уставна монархија. Краљ је владар државе и представља државу. Извршну власт има [[Савјет министара Краљевине Холандије|Савет министара Краљевине Низоземске]], који је одговоран Другом дому за послове владе. Председника и премијера именује краљ. Држава је подељена на 12 [[покрајина|провинција]], а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев намесник. Судску власт има врховни суд. Бирачко право имају сви низоземски држављани старији од 18 година, а пасивно старији од 21 године. Од [[30. април]]а [[1980]]. на престолу је [[беатрикс од Холандије|краљица Беатрикс Армгард]] из куће Орање−Насау. Престо се равноправно наслеђује по мушкој и женској линији према наследном реду. Холандија има дводомни парламент: горњи дом има 75 а доњи 150 чланова. Седиште парламента је у [[Хаг]]у. Законски предлози морају бити усвојени у оба дома и мора их прихватити краљица. Краљевина се састоји од држава Холандија, [[Аруба|Арубе]], [[Курасао|Курасаа]] и [[Свети Мартин (Холандија)|Светог Мартина]] — при чему су све четири равноправне. == Главни град == Холандија нема јединствен [[главни град]]. Седиште владе и [[монархија|краља]] се налазе у [[Хаг]]у, као и већина амбасада, али по уставу владар полаже заклетву у [[Амстердам]]у. == Привреда == У Холандији, већина индустрије се налази у лучким градовима. До раних 1960-их, индустријске и услужне активности биле су концентрисане у холандским лукама на западу, док су јужни и источни делови заостајали. Данас је Холандија једна од економски најразвијенијих земаља света. Пољопривреда. Холандија има 21,8% обрадивог земљишта, 0,8% воћњака и 23,4% ливада и пашњака. Један је од највећих извозника пољопривредних производа у свету. Најважнија грана је сточарство у влажним равницама на истоку и југу. Пољопривреда преовлађује на лаким земљиштима у Лимбургу на речним седиментима и на новоосвојеним полдерима. Готово половина ораница је намењена за житарице, пшеницу и јечам. Холандија је један од водећих произвођача поврћа у свету (краставци, парадајз, купус, карфиол, спанаћ). То је највећи светски произвођач цвећа. У Фризији и на влажним походима провинција Холандије и Зеланда преовлађују млечно и месно сточарство, свињогојство и живинарство у Брабанту. Холандија је највећи светски извозник сира, млека у праху, путера и кондензованог млека. Рибарство. Главне рибарске луке су Ајмејден, Влардиген и Шевенинген Рударство и енергетика. Холандија има веома мало руде, а експлоатација природног гаса је значајна. Задовољава домаће потребе извози се у [[Немачка|Немачку]] и [[Белгија|Белгију]] Важно је добијање камене соли у рудницима Хенгело и Делфзајл Индустрија. Индустрија се углавном налази у две највеће луке [[Ротердам]] и [[Амстердам]]. Електронска индустрија у Ајдховену, железара и челичане налазе се у близини Ајмејдена. Бродоградилишта су у [[Ротердам]]у, [[Амстердам]]у Влисингену. Аутомобилска индустрија у [[Ајндховен]]у, [[Борн]]у и Амесфорту. По броју запослених најразвијенија је прехрамбена индустрија, заједно са дуванском индустријом. У хемијској индустрији преовлађује основна индустрија, пре свега производња синтетичких и вештачких влакана. Остале индустрије су: папирна, фармацеутска ([[Амстердам]]), индустрија порцелана и керамике, брушење дијаманата (Амстердам). Туризам. Најатрактивнији су стари градови [[Амстердам]], [[Делфт]], [[Харлем]], [[Утрехт]] и летовалишта на обалама Шевенингена, Задворта и др. Туристичка пловидба рекама и каналима је веома развијена. Многе туристе привлаче лале у области Харлема. Саобраћај. Развијени су пут (91% асфалт), железница, вода и ваздух. У Холандији постоји 9 аеродрома са редовним путничким саобраћајем ([[Амстердам]], [[Ротердам]], [[Мастрихт]] и [[Гронинген]].) == Напомене == {{reflist|group="н."}} == Референце == {{извори|2}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv| last=Mattingly| first = Garrett| title = The Armada| url = http://books.google.com/books?id=E0HbCE-8d-EC|year=1959| publisher = Houghton Mifflin Harcourt|isbn=978-0-395-08366-6|pages=48}} * {{Cite book| ref=harv| last=Motley| first = John Lothrop| title = The Rise of the Dutch Republic| url = http://books.google.com/books?id=8isNLCXfNycC&pg=PA411|year=1855| publisher = Forgotten Books|isbn=978-1-4400-8471-3|pages=411}} * {{Cite book| ref=harv| title = Godsdienstige veranderingen in Nederland| language = Dutch| last=Becker| first = Jos|last2=Hart|first2=Joep de|isbn=978-90-377-0259-0|year=2006| publisher = [[Social and Cultural Planning Office|Sociaal en Cultureel Planbureau]]| oclc = 84601762}} * {{Cite book| ref=harv| last=Besamusca| first = Emmeline| last2=Verheul| first2 = J.| title = Discovering the Dutch: On Culture and Society of the Netherlands| url = http://books.google.com/books?id=Y50fi5AvrY8C&pg=PA251|year=2010| publisher = Amsterdam University Press|isbn=978-90-8964-100-7|pages=251}} == Спољашње везе == {{Портал|Европска унија|Европа}} {{Други пројекти | commons = Netherlands | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Холандија }} * [https://web.archive.org/web/20100527231402/http://overheid.nl/english Званични портал Низоземске] * [http://www.government.nl/ Влада Низоземске] * [https://web.archive.org/web/20061001220657/http://www.minbuza.nl/en/welcome/Netherlands Министарство спољних послова Низоземске] * [https://web.archive.org/web/20100811110511/http://www.holland.com/global/ Званична туристичка презентација] {{државе ЕУ}} {{Европа}} {{нормативна контрола}} <!-- nema pobratime po vikipodacima--> [[Категорија:Холандија| ]] [[Категорија:Државе у Европи]] [[Категорија:Државе Бенелукса]] [[Категорија:Државе чланице НАТО-а]] [[Категорија:Државе чланице Европске уније]] [[Категорија:Западна Европа]] swl425kxih9j2cseja76prlbpoo014j 0 8245 25121330 24617567 2022-07-24T16:46:56Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{сређивање|Поједини делови текста можда не цитирају неке од извора и не подлежу правописним нормама.}} {{мало инлајн референци}} {{Друге употребе}} {{Инфокутија држава | име државе = Руска Федерација | изворно име државе = {{native name|ru|Российская Федерация|italics=yes}} | име генитив = Русије | положај = [[Датотека:Russian Federation (orthographic projection) - Crimea disputed.svg|270п]]</br><small>{{Legend|#336733|'''[[Суверенитет|Суверена]] [[територија]] Руске Федерације'''}}</small> <small>{{Legend|#48c745|'''[[Анексија|Анектирана]] територија [[Република Крим|Републике Крим]]'''}}</small> ---- | застава = Flag of Russia.svg | грб = Coat of Arms of the Russian Federation.svg | мото = | химна = <center>-{[[Химна Русије|Национална химна Руске Федерације]]}-<br>{{small|({{јез-рус|Госуда́рственный гимн Росси́йской Федера́ции}})}}</br>[[Датотека:National Anthem of Russia (2000), instrumental, one verse.ogg|230px]]</center> | службени језик = [[Руски језик|руски]] | главни град = [[Москва]] | latd=55|latm=46|latNS=N|longd=37|longm=40|longEW=E | највећи град = [[Москва]] | тип владавине = [[Федерација|Федерална]] [[полупредсједнички систем|полупредседничка]] [[република]]<ref name="устав">{{cite wikisource|title=Конституция Российской Федерации|wslink=ru:Конституция Российской Федерации|year=1993|publisher=|location=Москва|language=ru}}</ref> | титула владара = [[Председник Руске Федерације|Председник]] | титула владара1 = [[Председник Владе Руске Федерације|Председник Владе]] | титула владара2 = [[Председник Савета Федерације]] | титула владара3 = [[Председник Државне думе]] | име владара = [[Владимир Путин]] | име владара1 = [[Михаил Мишустин]] | име владара2 = [[Валентина Матвијенко]] | име владара3 = [[Вјачеслав Володин]] | независност тип = [[Независност]] | приступница догађај1 = Оснивање Русије | приступница датум1 = [[862]]. | приступница догађај2 = Оснивање [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|РСФСР]] | приступница датум2 = [[7. новембар]] [[1917]]. | приступница догађај3 = [[Распад Совјетског Савеза]]<sup>1</sup> | приступница датум3 = [[26. децембар]] [[1991]]. | површина поредак = 1 | површина = 17125187 | воде = 13 | становништво поредак = 9 | становништво = 146804372 | извор_становништво = <ref>[https://web.archive.org/web/20140304064614/http://www.gks.ru/bgd/free/B14_00/IssWWW.exe/Stg//%3Cextid%3E/%3Cstoragepath%3E::%7Cdk01/7-0.doc Национална агенција за статистику]</ref> | попис становништва = | година пописа = 2017 | година пописа2 = | густина становништва = 8,4 | густина поредак = 217 | БДП година = 2021 | БДП = {{increase}}4,328 билиона $ | БДП поредак = 6 | БДП по глави становника = {{increase}}29.485 $ | БДП поредак по глави становника = 55 | HDI година = 2019 | HDI = {{increase}}0,824 | HDI поредак = 52 | HDI категорија = <span style="color:#090;">веома висок</span> | валута = [[Руска рубља]] | код валуте = | временска зона = [[UTC+2|+2]] ([[Калињинградско време|USZ1]]) до [[UTC+12|+12]] ([[Камчатско време|PETT]]) | домен = [[.ru]]<br>[[.рф]]<br>[[.su]] | позивни број = 7 | коментар = <sup>1</sup> Русија је међународно-правни наследник [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. }} '''Русија''' ({{јез-рус|Россия}}), званично '''Руска Федерација'''<ref name="устав" /> ({{јез-рус|Российская Федера́ция}}), [[Федерација|федерална]] је [[полупредсједнички систем|полупредседничка]] [[република]] која се простире у [[Источна Европа|источној Европи]] и [[Северна Азија|северној Азији]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Са површином од 17.125.187 km², Русија је [[списак држава и територија по површини|највећа]] држава на [[свет]]у са скоро двоструко већом територијом од Канаде. Граничи се са 18 држава. По броју становника је на деветом месту на свету са око 146 милиона. [[Службени језик|Званични језик]] је [[руски језик|руски]], а [[главни град|главни]] и највећи град је [[Москва]]. Русија има 16 градова са више од милион становника, a највећи градови су Москва, [[Санкт Петербург]], [[Новосибирск]], [[Јекатеринбург]], [[Нижњи Новгород]]. У Русији се налази најхладније место на свету, [[Ојмјакон]]. Највеће шуме на свету су руске [[тајга|тајге]]. Кроз територију Русије протичу неке од најдужих и највећих река на свету — као што су [[Волга]], [[Амур]], [[Јенисеј]] и [[Об (река у Русији)|Об]]. Русија је у свету позната по својој култури, [[балет]]у и [[музеј]]има, нарочито по својој књижевности, као и по класичној музици. За време совјетске владавине (1917—1991) носила је назив [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република]] (РСФСР) и била је највећа република у саставу [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. РСФСР је била територијално и привредно најмоћнија република бивше [[велика сила|велесиле]]. Данас је водећа чланица [[Заједница независних држава|Заједнице независних држава]], [[Организација за колективну безбедност и сарадњу|ОДКБ]] и [[Шангајска организација за сарадњу|ШОС]]. Русија данас игра значајну улогу на светској сцени, чланица је групе осам водећих држава света [[Г8]], стална чланица [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности ОУН]] и чланица је групе [[БРИКС]]. Са Јапаном има спорове око појединих острва у [[Пацифик]]у. Територија Русије је подељена на 11 временских часовних зона, више од било које земље на свету. Русија има најдужу железницу на свету, [[Транссибирска железница]], која је дугачка преко 9 000 km. У Русији се налази најдубље [[језеро]] на свету, [[Бајкалско језеро]]. == Име == [[Датотека:Yurii_II_Boleslav_seal_revers.jpg|мини|220п|десно|Државни назив ''Русија'' ({{јез-лат|Rusia}}) на званичном државном печату [[Галичко-волинска држава|галичко-волинских]] владара<br>из прве половине 14. века]] Име ''Русија'' ({{јез-рус|Россия}}) потиче од старог народа [[Рус (народ)|Руса]] ({{јез-рус|Русь}}), који су основали древну [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]] ({{јез-рус|Киевская Русь}}). Не само у изворима на [[руски језик|руском]] и осталим [[словенски језици|словенским]] језицима, већ и у изворима који су на [[латински језик|латинском]] језику настајали у домаћој средини (кнежевске исправе и печати), употребљавани су облици ''Rusia'' или ''Russia'', тако да је [[хороним]] (земаљски назив) ''Русија'' посведочен у разним изворима из [[средњи век|средњовековног]] периода. Из истог корена су изведени и разни обласни називи, као што су: [[Бела Русија]], [[Мала Русија]], [[Црвена Русија]] (и други слични појмови).{{sfn|Соловьев|1947|p=24-38}}{{sfn|Soloviev|1959|p=1-33}} Насупрот томе, у појединим латинским изворима западног порекла током времена се појавио и [[егзоним]]ски (страни) назив [[Рутенија]] ({{јез-лат|Ruthenia}}), који је првобитно био ограничен на употребу међу западним [[Хроника (историографија)|хроничарима]] и [[картографија|картографима]]. Тај појам је касније стекао популарност у [[гркокатолицизам|гркокатоличким]] круговима, који су у називу ''Рутенија'' препознали згодно средство за сузбијање [[ендоним]]ских (изворних) назива, изведених из руског имена. Такве тенденције су накнадно оснажене сужавањем појма ''Рутенија'' на западноруске (данашње украјинске и белоруске) области у циљу њиховог не само [[терминологија|терминолошког]], већ и [[геополитика|геополитичког]] одвајања од источних руских земаља.{{sfn|Мыльников|1996|p=}} [[Датотека:Russia Mercator 1595.jpg|мини|220п|десно|Назив ''Русија'' ({{јез-лат|Russia}}) на [[Герхард Меркатор|Меркаторовој]] карти из [[1595]]. године]] Садашњи облик државног назива Русије, са словом "о" (''Россия'', уместо ''Руссия'' како би требало према изворном облику ''Русь'' и називу народа ''Русские'') настао је накнадно, под угледу на [[грчки језик|грчки]] назив за Кијевску Русију ({{јез-грч|Ρωσσία}}). Постепено прихватање грчког облика од стране руских државних власти извршено је током 16. и 17. века, а тај облик је у потпуности преовладао током 18. века. Усвајање државног назива са кореном рос- није утицало на промену руског народног имена, које је и даље остало засновано на изворном корену рус- ({{јез-рус|Русские}}).{{sfn|Трубачев|1994|p=67-70}} Поменуте промене су оставиле знатне последице, пошто су [[придеви|придевске]] одреднице у каснијим државним називима биле извођене не из народног имена (Русские), већ из облика Россия. Тако је 1917. године проглашена не ''Русская республика'', већ [[Руска Република|Российская республика]], док је 1918. године озваничена не ''Русская СФСР'', већ [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Российская СФСР]], а потом је 1991. године проглашена не ''Русская Федера́ция'', већ Российская Федера́ция. Те појаве су биле засноване на руском разликовању између [[етноним]]а Русские (који се односи на све етничке [[Руси|Русе]] широм света) и појма [[:ru:Россияне|Россияне]] (који је [[демоним]] и означава све становнике Русије без обзира на етничку припадност).{{sfn|Остапчук|2012|p=97-104}} За разлику од [[руски језик|руског језика]], који прави јасну разлику између појмова који означавају етничку, односно државну припадност, та терминолошка дистинкција није препознатљива у српским преводима руских назива, пошто се у говорном [[српски језик|српском језику]] не прави разлика између придевских одредница које се односе на Русе, односно Русију, већ се придеви изведени из етнонима ''Руси'' користе и за означавање појмова које се односе на Русију. Иако је у српској лексичкој баштини посведочено постојање придевских облика изведених из именице Русија (''русијски'' и ''русијански'') употреба таквих облика је изузетно ретка и није присутна у живом говору.{{sfn|Živanov|2002|p=80}} == Географија == {{главни чланак|Географија Русије}} === Положај === [[Датотека:Map of Russia-sr.svg|мини|лево|300п|Мапа Русије]] Русија се на западу граничи са (од севера према југу): [[Норвешка|Норвешком]], [[Финска|Финском]], [[Естонија|Естонијом]], [[Летонија|Летонијом]], [[Литванија|Литванијом]], [[Пољска|Пољском]], [[Белорусија|Белорусијом]] и [[Украјина|Украјином]]. Руска ексклава [[Калињинградска област]] се граничи и са Литванијом и Пољском. На југу се граничи са (од запада према истоку): [[Абхазија|Абхазијом]]{{напомена|Суверенитет ових територија је споран, али га Русија признаје.}}, [[Грузија|Грузијом]], [[Јужна Осетија|Јужном Осетијом]]{{напомена|Суверенитет ових територија је споран, али га Русија признаје.}}, [[Азербејџан]]ом, [[Казахстан]]ом, [[Кина|Кином]], [[Монголија|Монголијом]], [[Северна Кореја|Северном Корејом]] и [[Јапан]]ом (морска граница). На истоку се граничи са [[Сједињене Америчке Државе|САД]] (морска граница). Русија има разуђену обалу дугу више од 37.000 km дуж [[Северни ледени океан|Северног леденог]] и [[Тихи океан|Тихог океана]], као и дуж [[Балтичко море|Балтичког мора]], [[Азовско море|Азовског мора]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]].<ref name="cia">{{cite web|last=The World Factbook|title=CIA|publisher=Central Intelligence Agency|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/rs.html|accessdate=26. 12. 2007|archive-date=03. 07. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150703195129/https://www.cia.gov/Library/publications/the-world-factbook/geos/rs.html|url-status=dead}}</ref> [[Баренцово море]], [[Бело море]], [[Карско море]], [[Лаптевско море]], [[Источносибирско море]], [[Чукотско море]], [[Берингово море]], [[Охотско море]] и [[Јапанско море]] су ивична мора Северног леденог и Тихог океана. Највећа острва и архипелази Русије су [[Нова Земља]], [[Земља Фрање Јосифа]], [[Северна Земља]], [[Новосибирска острва]], [[Врангелово острво|Врангел]], [[Курилска острва]] и [[Сахалин]]. [[Диомедова острва]] (једно поседује Русија, а друго САД) су удаљена само 3 km, а острво [[Кунашир]] је удаљено око 20 km од јапанског острва [[Хокаидо]]. === Геологија и рељеф === [[Датотека:Russland Relief.png|мини|300п|Физичка мапа Русије]] Русија се обично дели на западни европски (око 3.500.000 km²) и источни азијски део — [[Сибир]] (13.500.000 km²). Природну границу ових двеју делова чини [[Урал (планина)|планина Урал]], која се простире у смеру север—југ у дужини од око 2.100 km од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до границе са [[Казахстан]]ом. [[Датотека:Elbrus North 195.jpg|мини|лево|[[Елбрус]], највиши врх [[Кавкаске планине|Кавказа]], Русије и Европе]] Већина предела Русије су равнице, које су на југу [[степа|степе]], док су на северу шумовите. На крајњем северу су предели [[тундра|тундри]]. Поред Урала, планине Русије су: [[Кавкаске планине|Кавказ]] (врх [[Елбрус]] је са 5.642 m највиши врх Русије и Европе), [[Алтајске планине|Алтај]] и вулкани на [[Камчатка|Камчатки]]. У Русији је највеће слатководно језеро по запремини на свету — [[Бајкалско језеро]]. Највеће реке Русије су [[Волга]] и [[Дон]] у европском делу, и [[Об (река у Русији)|Об]], [[Иртиш]], [[Јенисеј]], [[Лена (река)|Лена]] и [[Амур]] у азијском. === Европска Русија === {{главни чланак|Европски део Русије}} Највећи део европског дела Русије заузима [[Источноевропска низија|Источноевропска равница]], са низијским [[рељеф]]ом који само понегде прелази у узвишења (Валдајска и Средњоруска на западу, Приволжје уз средњи ток [[Волга|Волге]]) чији врхови не прелазе 200—400 m. Кроз ову низију протиче [[Волга]] (3.688 km), привредно и симболично најважнија река Русије. Преовладава [[континентална клима]] која на крајњем северу прелази у [[Поларна клима|поларну]], а у уском појасу црноморског приобаља у [[средоземна клима|медитеранску]]. Од севера према југу ређају се појасеви црногоричне [[шума|шуме]], мешане шуме, прелазне шумско-степске зоне, и [[степа]] покривена плодном [[Црница (педологија)|црницом]] (черноземом). Уз обале [[Каспијско језеро|Каспијског мора]] због јаког испаравања присутна је и [[полупустиња]]. На крајњем југу европске Русије границу са [[Грузија|Грузијом]] и [[Азербејџан]]ом чини планина [[Кавкаске планине|Кавказ]] са највишом тачком Русије, [[Елбрус]]ом (5.642 m). === Сибир и Далеки исток === {{главни чланак|Сибир|Руски далеки исток}} На западу Сибира простире се велика [[Западносибирска низија|Западносибирска равница]] кроз коју протиче најдужа руска река [[Об (река у Русији)|Об]] (са [[Иртиш]]ем 5.568 km, 5. на свету). Између реке [[Јенисеј]] на западу и [[Лена (река)|Лене]] на истоку налази се Средњосибирска висораван са врховима до 1.700 m. Средњојакутска равница кроз коју протиче Лена дели ову висораван од планинских ланаца источног Сибира. На југу и истоку Сибира до обала [[Тихи океан|Тихог океана]] превладава планински рељеф са ланцима чији су врхови углавном изнад 2.000 m ([[Белуха]] у Алтајском ланцу — 4.506 m, [[Кључевскаја Сопка]] на [[Камчатка|Камчатки]] — 4.750 m). Овде се налази и највеће и најдубље руско језеро — [[Бајкалско језеро|Бајкалско]] (31.500 km², дубина 1.637 m, најдубље на свету). === Флора и фауна === [[Датотека:Айсберг в районе ЗФИ.jpg|мини|лево|Санта леда код [[Земља Фрање Јосифа|земље Фрање Јосифа]] у арктичком кругу]] [[Датотека:Kamchatka_Brown_Bear_near_Dvuhyurtochnoe_on_2015-07-23.jpg|мини|усправно|[[Мрки медвед]] на [[Камчатка|Камчатки]]. Медвед је [[руски медвјед|популарни симбол Русије]].]] Од севера до југа [[Источноевропска низија|Источноевропске низије]] сукцесивно се смењују арктичке [[тундра|тундре]], четинарске шуме ([[тајге]]), [[широколисне и мешовите шуме умерених предела]], степе и полупустиње (око Каспијског језера) пратећи смену климе. Сибир прати сличан шаблон, али углавном преовлађује тајга. Русија има највеће светске шумске резерве<ref name="fao.org">{{cite web|url=http://www.fao.org/docrep/013/i1757e/i1757e.pdf |title = FAO. 2010. Global Forest Resources Assesment 2010. Main Report. FAO Forestry Working Paper 163, Rome, Italy |format=PDF |date=|accessdate=4. 5. 2013}}</ref> и назива се плућима Европе,<ref>{{Cite news|last=Walsh|first= N. P.|title =It's Europe's lungs and home to many rare species. But to Russia it's £100bn of wood|publisher=Guardian (UK)|url=http://www.guardian.co.uk/world/2003/sep/19/environment.russia|accessdate=26. 12. 2007|location=London|date=19. 9. 2003}}</ref> пошто заостају само за [[Амазонска прашума|Амазонском прашумом]] по количини [[угљен-диоксид|угљендиоксида]] који апсорбује. У Русији живи 266 врста сисара и 780 врста птица. Укупно 415 животињских врста је до 1997. уврштено у [[Црвена књига Руске Федерације|Црвену књигу Руске Федерације]] и заштићено. У Сибиру и у шумама широм Русије живе [[сибирски тигар]], [[сибирски леопард]], [[обични рис]], [[вук]], [[риђа лисица]], [[јелен]], [[коњ]], [[мрки медвед]], [[сова]], [[орао]]; на самом северу код поларног круга живи [[морж]].<ref>{{cite web|last=Merzliakova|first=I. A.|url=http://enrin.grida.no/biodiv/biodiv/national/russia/state/00440.htm |title = List of animals of the Red Data Book of Russian Federation|publisher=UNEP/GRID–Arendal|date=1. 11. 1997|accessdate=27. 4. 2010}}</ref> === Клима === [[Датотека:Archangelsk taiga.JPG|мини|лево|[[Тајга]] у [[Архангелска област|Архангелској области]] зими]] Огромна величина Русије и удаљеност многих области од мора као последицу има доминацију [[умереноконтинентална клима|умереноконтиненталне климе]], која преовладава у свим деловима државе осим у тундрама и крајњем југоистоку. Планине на југу спречавају продор топлих ваздушних маса од [[Индијски океан|Индијског океана]], док равнице на западу и северу чине Русију отвореном утицајима Арктика и Атлантика.<ref name="congress">{{cite web|title=Climate|publisher=Library of Congress|url=http://countrystudies.us/russia/24.htm|accessdate=26. 12. 2007}}</ref> Клима већег дела Сибира је врло оштра континентална која на северу прелази у поларну, а на већим надморским висинама у планинску. Превладавају густе црногоричне шуме — тајге, са зонама оскудне вегетације — [[тундра]]ма — и зонама трајног [[лед]]а на крајњем северу. [[Руски далеки исток]] има [[Монсунска клима|монсунску климу]]. ==== Плеистоцена глацијација ==== Током [[плеистоцен]]а територија данашње Русије била је под леденим покривачем. Јужна граница ове глацијације почињала је ван граница данашње Русије, од данашњег [[Краков]]а ([[Пољска]]), пролазила је западно од данашњег [[Lavov|Лавова]] ([[Украјина]]), дуж ушћа Орела (48<sup>о</sup> с.г.ш.), западног одсека Средње-руске висије до [[Брјанск]]а и [[Тула|Туле]] (54<sup>о</sup> с.г.ш.), затим скретала на југ до [[Дон]]а (49<sup>о</sup> 33' с.г.ш.), прелазила [[Волга|Волгу]] и [[Кама|Каму]] у горњем току и залазила у пределе западног Сибира. Глацијације на територији Русије, према Маркову и Герасимову, носе имена: окска, дњепровска, московска и валдајска. Дњепровска глацијација била је најјача, представљена са два џиновска ледника у долинама [[Дњепар|Дњепра]] и Дона (до ширине [[Харков]]а). У источном Сибиру постојала је планинска глацијација. Главни глацијални центри били су северни Урал, [[Нова Земља|Нова земља]], [[Тајмир]] и северозападни део Средње-сибирског платоа. [[Новосибирска острва]] била су самостални глацијални центар.<ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић|first=Драгутин|last2=Манојловић|first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Београд|year=2003|isbn=978-86-82657-32-3|location=Београд|pages=447–448}}</ref> == Историја == {{главни чланак|Историја Русије}} === Праисторија и стари век === {{посебан чланак|Скитија|Босфорско краљевство|Готи|Хазари|Источни Словени}} [[Датотека:IE expansion.png|мини|лево|220п|[[Курганска хипотеза]]: јужна Русија као прапостојбина [[Прото-индоевропски народи|Индо-европских народа]]]] Простране степе јужне Русије су у [[Преисторија|праисторији]] биле дом [[номадизам|номадских сточара]].<ref name="Belinskij">{{Cite journal|author=Belinskij A, Härke, H.|title = The 'Princess' of Ipatovo|journal=Archeology|volume=52|issue=2|year=1999|url=http://cat.he.net/~archaeol/9903/newsbriefs/ipatovo.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080610043326/http://cat.he.net/~archaeol/9903/newsbriefs/ipatovo.html|archivedate=10. 6. 2008|accessdate=26. 12. 2007}}</ref> У [[антика|античко доба]], [[Понтска степа]] је била позната под именом [[Скити]]ја. Скитија се протезала све од [[Дунав]]а на западу па до граница [[Историја Кине|Кине]] на истоку, а владавина овог народа одржала се негде до 2. века п. н. е. До краја антике, [[Сармати]], народ скитског порекла, владали су западом Скитије. Од 8. века п. н. е. [[Античка Грчка|старогрчки]] трговци су донели своју цивилизацију преко трговачких центара у [[Танаис]]у и [[Фанагорија|Фанагорији]].{{sfn|Jacobson|1995|p=38}} Између 3. и 6. века нове ере, [[Босфорско краљевство]], [[хеленистичка ера|хеленистички]] ентитет који је наследио грчке колоније,{{sfn|Tsetskhladze|1998|p=48}} је било уништено таласом инвазија ратоборних племена, као што су [[Хуни]] и [[Евроазијски Авари]].{{sfn|Turchin|2003|pp=185–186}} У 3. и 4. веку нове ере [[готи|готско]] краљевство [[Ојум]] је постојало у јужној Русији, све док га нису покорили Хуни. [[Хазари]], туркијски народ, је владао долином доње [[Волга|Волге]] између [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] и [[Црно море|Црног мора]] све до 10. века.{{sfn|Christian|1998|pp=286–288}} Преци данашњих [[Руси|Руса]] су [[Словени|Словенска]] племена, за које неки историчари сматрају да су живели у шумским областима [[Пинске мочваре|Пинских мочвара]].{{sfn|Barford|2001|pp=15–16}} Источни Словени су постепено населили западну Русију у два таласа: један је ишао од [[Кијев]]а према данашњим градовима [[Суздаљ]] и [[Муром]], а други од [[Полоцк]]а ка [[Велики Новгород|Новгороду]] и [[Ростов]]у. Од 7. века па надаље, Источни Словени су чинили већину становништва западне Русије{{sfn|Christian|1998|pp=6–7}} и полако су и мирно асимилирали староседелачке [[угро-фински народи|угрофинске народе]], као што су [[Мерја]], [[Мурома]] и [[Мешчера]]. === Кијевска Русија === {{главни чланак|Кијевска Русија}} [[Датотека:Novgorod Monument LOC 06268u.jpg|мини|лево|180п|[[Велики Новгород]] — споменик хиљадугодишњици Русије и катедрала Свете Софије (снимак из 1862)]] Оснивање првих држава Источних Словена у 9. веку поклапа се са доласком [[Варјази|Варјага]], трговаца, ратника и насељеника из области [[Балтичко море|Балтичког мора]]. Већину Варјага су чинили [[Викинзи]] [[скандинавија|скандинавског]] порекла, који су предузимали подухвате дуж речних токова који су ишли од источне обале Балтичког мора до Црног мора и Каспијског језера.{{sfn|Obolensky|1994|pp=42–}} Временом, Варјази ће се асимилирати међу Словенима. Према [[Повест минулих лета|Повести минулих лета]], Варјаг по имену [[Рјурик]], је 862. изабран за владара Новгорода. Његов наследник [[Олег Вешти|Олега]] је кренуо на југ и покорио [[Кијев]],{{sfn|Thompson|Johnson|1937|pp=268–}} који је раније плаћао данак [[Хазари]]ма, и основао [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]]. Олег, Рјуриков син [[Игор Рјурикович|Игор]] и Игоров син [[Свјатослав I Кијевски|Свјатослав]] су касније потчинили сва локална источнословенска племена, уништили [[Хазарски канат]] и покренули неколико војних кампањи против [[Византијско царство|Византије]] и [[Сасанидско царство|Персије]]. [[Датотека:Lebedev baptism.jpg|десно|мини|''[[Покрштавање Кијевљана]]'', слика [[Клаудиј Лебедев|Клавдија Лебедева]]]] У 10. и 11. веку Кијевска Русија је постала највећа и једна од најнапреднијих држава у Европи.<ref>{{cite web|title=Ukraine: Security Assistance|publisher = U.S. Department of State|url = http://www.state.gov/t/pm/64851.htm|accessdate=27. 12. 2007|archive-url = https://web.archive.org/web/20071218132620/http://www.state.gov/t/pm/64851.htm|archive-date=18. 12. 2007|url-status=dead|df = }}</ref> Кнез [[Владимир I Велики|Владимир]] је [[988]]. прихватио [[хришћанство]], и тиме ставио стару руску државу у сферу културног утицаја Византије. Владавина Владимира и његовог сина [[Јарослав Мудри|Јарослава Мудрог]] представљаће [[Златно доба Кијева]]. За време Јарослављеве владавине написан је први источнословенски писани законик [[Руска правда]]. [[Датотека:Kievan Rus en.jpg|мини|Кијевска Русија у 11. веку]] У 11. и 12. веку, стални упади номадских туркијских народа, као што су [[Кумани|Кипчаци]] и [[Печенези|Печењези]], су проузроковали масовне сеобе словенског становништва у безбедније, шумске регионе на северу, посебно у област познату под именом [[Залесје]].{{sfn|Klyuchevsky|1987|pp=}} Доба [[феудализам|феудализма]] и децентрализације је означено сталним сукобима међу члановима [[рјуриковичи|династије Рјурикович]] који су колективно владали Кијевском Русијом. Доминација Кијева је опала у корист кнежевине [[Владимир-Суздаљ]] на североистоку, [[Новгородска република|Новгородске републике]] на северозападу и [[Галиција-Волинија|Галиције-Волиније]] на југозападу. Кијевска Русија је коначно нестала у 13. веку, а последњи удар нанела јој је [[монголска инвазија Европе|инвазија]] [[Монголи|Монгола]] 1237-40.{{sfn|Hamm|1995|pp=}} која је имала за последицу уништење Кијева 1240.<ref>{{cite web|url=https://tspace.library.utoronto.ca/citd/RussianHeritage/4.PEAS/4.L/12.III.5.html |title = The Destruction of Kiev |publisher=Tspace.library.utoronto.ca |accessdate=19. 1. 2011 |archive-url=https://archive.is/20120530043944/https://tspace.library.utoronto.ca/citd/RussianHeritage/4.PEAS/4.L/12.III.5.html |archive-date=30. 5. 2012 |url-status=dead }}</ref> и смрт половине становништва Русије.<ref>{{cite web|url=http://www.parallelsixty.com/history-russia.shtml|title = History of Russia from Early Slavs history and Kievan Rus to Romanovs dynasty|publisher=Parallelsixty.com|accessdate=27. 4. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100121024544/http://www.parallelsixty.com/history-russia.shtml|archive-date=21. 1. 2010|url-status=dead}}</ref> Освајачи, касније познати као [[Татари]], су основали [[Златна хорда|Златну хорду]] (савез паганских Монгола и муслиманских [[Татари|татарских]] номада), која је пљачкала руске кнежевине и владала јужним и централним деловима Русије преко два века. Галиција-Волинија је на крају асимилирана у [[Пољско-литванска унија|Пољско-литванску унију]], док су Владимир-Суздаљ и Новгородска република под врховном влашћу Монгола постали центар данашње руске државе. Новгородска република је заједно са градом [[Псков]]ом задржала одређени степен самосталности током татарског ропства и била поштеђена страдања које је захватило друге делове земље. Предвођени кнезом [[Александар Невски|Александром Невским]], Новгорођани су одбили напад [[Шведска|Швеђана]] у [[битка на Неви|бици на Неви]] 1240, као и [[тевтонски ред|тевтонске]] [[северни крсташки рат|крсташе]] у [[битка на Чудском језеру|бици на Чудском језеру]], осујетивши њихове планове да се населе овде. === Велика московска кнежевина === {{главни чланак|Велика московска кнежевина}} [[Датотека:Lissner TroiceSergievaLavr.jpg|мини|[[Сергеј Радоњешки|Сергије Радоњешки]] благослови [[Дмитриј Донски|Дмитрија Донског]] у [[Тројице-Сергијева лавра|Тројице-Сергијевој лаври]], пре [[битка на Куликовом пољу|битке на Куликову Пољу]], приказано на слици [[Ернст Лиснер|Ернста Лиснера]]]] Најмоћнија наследница Кијевске Русије била је Велика московска кнежевина, у почетку део кнежевина [[Владимир-Суздаљ]]. Иако још увек под доминацијом Монгола-Татара и уз њихову сагласност, Москва је почела да шири свој утицај на централне руске територије почетком 13. века и постепено је постала водећа сила у процесу уједињења руских земаља и ширења Русије. То су била тешка времена, са честим [[Монголска инвазија Европе|Монголско-татарским најездама]], а пољопривреда је патила на почетку [[мало ледено доба|малог леденог доба]]. Као и остатак Европе, [[куга]] је погађала Русију отприлике једном у пет или шест година у периоду од 1350. до 1490. Међутим, због мале густине становништва и боље хигијене (раширеног практиковања одласка у [[бања|бање]]),<ref name="banya">[https://archive.today/20121130084214/http://sauna-banya.ru/ist.html The history of banya and sauna] {{ru icon}}</ref> губици становништва због куге нису били толико тешки као у западној Европи, а број становника пре куге је поново достигнут почетком 16. века.{{sfn|Byrne|2004|p=62}} Предвођени кнезом [[Дмитриј Донски|Дмитријем Донским]] и уз помоћ [[Руска православна црква|Руске православне цркве]], уједињена војска руских кнежевина је нанела пораз Монголима-Татарима у [[битка на Куликовом пољу|бици на Куликовом пољу]] 1380. године. Велика московска кнежевина је постепено припајала суседне кнежевине, укључујући и некадашње јаке противнике, као што су [[Суздаљ]] и [[Нижњи Новгород]] (1392) [[Новгородска република|Новгородску републику]] (1478) и [[Велика тверска кнежевина|Тверску кнежевину]] (1485). [[Датотека:Rostov Kremlin 9674.jpg|мини|лево|Ростовски кремљ]] [[Иван III Васиљевич|Иван III Велики]] је коначно збацио власт Златне хорде, учврстио превласт Москве на централним и северним руским земљама и био је први који је понео титулу „велики кнез свих Руса”.<ref>{{cite web|last=May|first= T.|title = Khanate of the Golden Horde|url=http://www.accd.edu/sac/history/keller/Mongols/states3.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080607055652/http://www.accd.edu/sac/history/keller/Mongols/states3.html|archivedate=7. 6. 2008|accessdate=27. 12. 2007}}</ref> За време његове владавине Московска кнежевина је утростручила своју површину, нешто ратом, а нешто добровољним присаједињавањем. Након [[пад Цариграда (1453)|пада Цариграда]] 1453. Московска кнежевина је остала најјача хришћанска држава на истоку Европе. Москва се [[Трећи Рим|позивала на наслеђе]] [[Византијско царство|Источног римског царства]]. Иван III се оженио [[Софија Палеолог|Софијом Палеолог]], нећаком последњег византијског цара [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константина XI]], и усвојио византијског [[двоглави орао|двоглавог орла]] као свој, а касније и руски грб. === Руско царство === [[Датотека:Sant Vasily cathedral in Moscow.JPG|мини|лево|200п|Црква светог Василија у Москви. Данас често виђен као симбол Русије, подигао је [[Иван IV Грозни|Иван Грозни]] у 16. веку у знак захвалности након освајања татарских градова [[Казањ]] и [[Астрахан]]]] [[Датотека:Kremlinpic4.jpg|мини|десно|Иван Грозни]] У духу схватања Москве као Трећег рима, велики кнез [[Иван IV Грозни|Иван IV]], касније познат као Иван Грозни, је [[1547]]. крунисан за првог цара Русије.{{sfn|Gleason|2009|p=62}} За време своје владавине проширио је Руску државу према [[Волга|Волги]] и заузео татарске градове Казањ и [[Астрахан|Астрахањ]]. Тако је Русија постала [[Вишенационална држава|вишенационална земља]]. Цар Иван IV је увео први [[судебњик|законик]], [[Земски сабор|феудалну скупштину]] и сеоску самоуправу.{{sfn|Solovyov|2001|pp=562–604}}{{sfn|Skrynnikov|1981|pp=219–}} Током своје дуге владавине, Иван Грозни је скоро удвостручио већ огромну руску територију припајањем три татарска каната (делова распале [[Златна хорда|Златне хорде]]): [[Казањски канат|Казањског]] и [[Астрахањски канат|Астрахањског]] дуж реке Волге и [[Сибирски канат|Сибирског]] у југозападном [[Сибир]]у. Тако је крајем 16. века Русија преображена у вишенационалну државу која се простирала на два континента. Међутим, Царство је било ослабљено дугим и неуспешним [[Ливонијски рат|Ливонијским ратом]] против савеза западних суседа Пољске, Литваније и Шведске зарад приступа Балтичком мору и морској трговини.{{sfn|Solovyov|2001|pp=751–908}} У исто време, Татари из [[Кримски канат|Кримског каната]], јединог остатка Златне хорде, су наставили да упадају у јужну Русију. Како би вратили поволшке канате, Кримљани и њихови [[османско царство|турски]] савезници су [[Руско-кримски ратови|напали централну Русију]] и чак успели да 1571. [[пожар у Москви (1571)|запале делове Москве]].{{sfn|Solovyov|2001|pp=751–809}} Али следеће година Руси су победили велику војску у [[Молодинска битка|Молодинској бици]], заувек уклонивши претњу од турско-кримског ширења у Русију. Али [[кримско-ногајски упади у источнословенске земље|кримско-ногајски упади]] нису престали све до краја 17. века, мада је изградња нових утврђених линија широм јужне Русије, као што је [[Велика засечена црта]], константно смањила области које су доступне за упаде. Смрт Иванових синова је означило крај династије Рјуриковича 1598, а заједно са [[глад од 1601—1603|великом глађу]], је довела до грађанског рата, владавине претендената не престо и стране инвазије током [[Смутно време|Смутних времена]] почетком 17. века.{{sfn|Solovyov|2001|pp=461–568}} [[Пољско-литванска унија]] је заузела делове Русије, укључујући и Москву. Пољаке је 1612. на повлачење натерао руски добровољачки корпус, који су предводили национални хероји, трговац [[Кузма Мињин]] и кнез [[Дмитриј Пожарски]]. [[Династија Романов]] је одлуком Земског сабора наследила трон 1613. и држава је започела свој постепени опоравак од кризе. Русија је наставила са територијалним развитком у 17. веку, који је био доба [[Козаци|козака]], ратника организованих у војне заједнице. Сељаци Украјине су се придружили [[Запорошки козаци|Запорошким козацима]] у [[устанак Богдана Хмељницког|устанку Богдана Хмељницког]] против пољско-литванске власти, због друштвеног и верског угњетавања које су претрпели под пољском влашћу. Украјински вођа [[Богдан Хмељницки]] је 1654. понудио да стави Украјину под заштиту руског цара [[Алексеј I Михајлович|Алексеја I]]. Алексејево прихватање ове понуде је довео до још једног [[Пољско-руски рат (1654—1667)|Руско-пољског рата]]. На крају је Украјина била подељена дуж реке Дњепар, тако да је територија Украјине западно од реке остала под пољском влашћу, а источни део са Кијевом под Руском. [[Донски козаци]] предвођени [[Стењка Разин|Стењком Разином]] су подигли велики устанак у области Волге, али је царска војска успела да порази устанике. На истоку су углавном козаци предводили брзо руско истраживање и колонизацију Сибира ловећи животиње скупоценог крзна. Руски истраживачи су се пробијали на исток углавном дуж [[Сибирски водени путеви|сибирских водених путева]] и до половине 17. века настала су руска насеља у источном Сибиру, на [[Чукотско полуострво|Чукотском полуострву]], дуж реке [[Амур]] и на обали Тихог океана. Први истраживачи који су прешли [[Берингов мореуз]] између Азије и Северне Америке су били [[Федот Попов]] и [[Семјон Дежњов]]. === Руска Империја === [[Датотека:Peter der-Grosse 1838.jpg|мини|лево|Петар Велики]] Пети владар из [[Династија Романов|династије Романов]], [[Петар Велики]] (1682—1725), оријентисао је Русију према западу у политици, економији и култури. Поразио је Шведску у [[Велики северни рат|Великом северном рату]] и приморао је да препусти Русији западну [[Карелија|Карелију]] и [[Ингрија|Ингрију]] (две области изгубљене током Смутних времена),{{sfn|Solovyov|2001|pp=}} као и [[гувернорат Естонија|Естланд]] и [[Ливланд]], осигуравши излаз Русији на Балтичко море, што је било важно за поморску трговину.<ref>{{Cite book|last=Solovyov|first= S.|title = History of Russia from the Earliest Times|publisher=AST|year=2001|volume=15, ch.1|url=http://militera.lib.ru/common/solovyev1/15_01.html}}</ref> У новоосвојеним земљама, на ушћу реке [[Нева|Неве]] у Балтик, основао је нову престоницу [[Санкт Петербург]], која је касније постала позната као руски „прозор ка Европи”. За време Петра Великог Русија је постала светска сила и 1721. проглашена империјом. [[Реформе Петра Великог]] су у Русију донеле знатан културни утицај западне Европе. [[Датотека:Saint Petersburg 1776 map LOC g7064s ct001468.jpg|мини|десно|Санкт Петербург (1776)]] За време владавине Петрове кћерке [[Јелисавета I Петровна|Јелисавете]] (1741—1762) Русија је учествовала у [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњем рату]] (1756—1763). Током овог сукоба Русија је на неко време припојила [[Источна Пруска|Источну Пруску]] и чак заузела [[Берлин]]. Међутим, по Јелисаветиној смрти, сва ова освајања [[Пруско краљевство|Пруској]] је вратио про-пруски расположен [[Петар III Фјодорович|Петар III]]. [[Катарина Велика|Катарина II Велика]] (владала 1762—1796), је владала у периоду руског [[Просветитељство|Доба просвећености]] и наставила је да развија политику Русије као велике европске силе. Увећала је руску политичку контролу над пољско-литванском унијом и припојила Русији већину њених територија током [[поделе Пољске|деоба Пољске]], гурајући руску границу на запад ка средњој Европи. Након успешних [[Руско-турски рат|Руско-турских ратова]] против [[Османско царство|Османског царства]], Катарина је проширила руску границу све до Црног мора, поразивши [[Кримски канат]]. Као резултат победа над Турцима, до почетка 19. века Русија је добила знатне уступке у [[Закавказје|Закавказју]]. Ово се наставило и за време [[Александар I Павлович|Александра I]] (1801—25) који је узео Финску од ослабљеног шведског краљевства 1809. и [[Бесарабија|Бесарабију]] од Турака 1812. У исто време Руси су [[Руска колонизација Америке|колонизовали Аљаску]] и чак основали насеља у [[Калифорнија|Калифорнији]], попут [[Форт Рос]]а. Између 1803. и 1806. руски морепловци су први пут опловили свет, што су касније пратила друга руска истраживања мора. [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен]] је 1820. открио [[Антарктик]]. [[Датотека:Russian Empire (1867).svg|мини|Руска Империја 1866. године и њене сфере утицаја]] У савезу са бројним европским државама, Русија се борила против [[Наполеон I Бонапарта|Наполеонове]] Француске. [[Наполеонова инвазија на Русију|Француска инвазија Русије]] 1812. на врхунцу Наполеонове моћи се завршила катастрофално како су упоран отпор у комбинацији са оштром [[руска зима|руском зимом]] нанели тежак пораз Французима, који су изгубили више од 95% [[Велика армија|Велике армије]].<ref>{{cite web|title=Ruling the Empire|publisher=Library of Congress|url=http://countrystudies.us/russia/5.htm|accessdate=27. 12. 2007}}</ref> Предвођена [[Михаил Кутузов|Михаилом Кутузовим]] и [[Барклај де Толи|Барклајем де Толијем]], руска војска је истерала Наполеона из земље и прошла кроз Европу у [[рат шесте коалиције|Рату шесте коалиције]], и на крају умарширала у [[Париз]]. Александар I је предводио руску делегацију на [[Бечки конгрес|Бечком конгресу]] који је дефинисао мапу постнаполеонске Европе. Једна од последица овог рата било је продирање [[либерализам|либералних]] идеја у апсолутистичку царску Русију. Официри из времена [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]] су донели назад у Русију идеје либерализма и покушали су да ограниче цареве моћи током неуспешног [[Декабристи|Устанка декабриста]] из 1825. На крају конзервативне владавине [[Николај I Павлович|Николаја I]] (1825—1855), зенит руске моћи и утицаја у Европи је био прекинут поразом у [[Кримски рат|Кримском рату]]. Између 1847. и 1851. велики талас азијске [[колера|колере]] је захватио Русију, одневши око милион живота.{{sfn|Hosking|2001|p=9}} У првој половини 19. века Русија је била конзервативна земља у којој је у привреди доминирала феудална пољопривреда. Николајев наследник [[Александар II Николајевич|Александар II]] (1855—81) је увео значајне промене у држави, укључујући и [[сељачка реформа 1861.|укидање кметства 1861]]. Ове велике реформе су убрзали индустријализацију и модернизацију руске војске, која је успешно ослободила [[Бугарска|Бугарску]] од османске власти у [[Руско-турски рат (1877—1878)|Руско-турском рату]]. Појава сиромашног радничког слоја допринела је ширењу либералних и идеја социјализма. Крајем 19. ека појавили су се различити [[социјализам|социјалистички]] покрети у Русију. Александра II су 1881. убили револуционари, па је владавина његовог сина [[Александар III Александрович|Александра III]] (1881—94) је била мање либерална, али и мирнија. Последњи руски цар [[Николај II Александрович|Николај II]] (1894—1917), није успео да спречи избијање [[Руска револуција 1905.|Руске револуције 1905]], којој је повод био неуспешни [[Руско-јапански рат]] и инцидент на демонстрацијама познате као [[Крвава недеља (1905)|Крвава недеља]]. Побуна је била угушена, али је влада била приморана да изврши многе велике реформе, укључујући гарантовање [[слобода говора|слободе говора]] и [[слобода удруживања|удруживања]], легализацију политичких партија и стварање изборног законодавног тела, [[Државна дума Руске Империје|Државне думе Руске Империје]]. Миграције у Сибир су се нагло појачале почетком 20. века, нарочито након [[Стољипинова реформа|Стољипинове аграрне реформе]]. Између 1906. и 1914. више од 4 милиона насељеника се доселило у ову област.{{sfn|Dronin|Bellinger|2005|p=38}} Русија је 1914. ушла у [[Први светски рат]] као одговор на [[Аустроугарска|аустроугарску]] објаву рата руском савезнику [[Краљевина Србија|Србији]], и борило се на више фронтова изолована од својих савезника из [[Тројна антанта|Тројне антанте]]. [[Брусиловљева офанзива]] руске војске из 1916. је скоро у потпуности уништила аустроугарску војску. Међутим, постојеће јавно неповерење према режиму је продубљено све већом ценом рата, [[жртве у Првом светском рату|великим жртвама]] и гласинама о корупцији и издаји. Све ово је створило климу за [[Руска револуција|Руску револуцију 1917]], изведену у две фазе. === Револуција и грађански рат === Дуг, исцрпљујући рат и велики људски и материјални губици довели су до грађанске [[Фебруарска револуција|Фебруарске револуције]], којом је цар Николај II приморан да абдицира. Монархија је замењена климавом коалицијом политичких странака које су се прогласиле [[Привремена влада (Русија)|Привременом владом]]. Поред ње је постојао и [[Петроградски совјет]], који је држао власт кроз демократски изабрана већа радника и сељака, званих [[совјет]]и. Деловање нових власти је само продубило кризу у држави. На крају је [[октобарска револуција|Октобарском револуцијом]], коју је предводио [[бољшевици|бољшевички]] вођа [[Владимир Лењин]], збачена Привремена влада и дата пуна власт совјетима, што је довело до оснивања прве [[социјалистичка држава|социјалистичке државе]] на свету. Уследио је грађански рат између антикомунистичког [[Бијели покрет|Белог покрета]] против новог совјетског режима и његове [[Црвена армија|Црвене армије]]. Бољшевичка Русија је изгубила територије Украјине, Пољске, [[балтичке земље|балтичких земаља]] и Финске потписивањем [[Брест-литовски мир|Брест-литовског мира]] којим су окончане непријатељства са Централним силама у Првом светском рату. Силе Антанте су покренуле неуспешну [[Савезничка интервенција у Руском грађанском рату|војну интервенцију]] као подршку антикомунистичким снагама. У међувремену су бољшевици и белогардејци вршили депортације и погубљења једних других, која су позната као [[Црвени терор у Русији|Црвени]] и [[Бели терор]]. До краја грађанског рата руска привреда и инфраструктура је била тешко оштећена. Милиони белих су емигрирали, а [[поволшка глад 1921.]] је однела до 5 милиона живота. === Совјетски Савез === После периода грађанског рата у коме је погинуло 20 милиона људи, некадашња царска Русија је 30. децембра [[1922]]. постала прва комунистичка држава, под именом [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], и под вођством [[Владимир Лењин|Владимира Иљича Лењина]]. [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република]] (РСФСР) је била највећа од четири првобитне оснивачке републике. После Лењинове смрти 1924. челну позицију у СССР је преузео [[Јосиф Стаљин|Јосиф Висарионович Стаљин]]. Он је форсирао планирану социјалистичку економију и брзу индустријализацију. Његове реформе и диктатура су коштале живота милионе људи. [[Датотека:Mamaev kurgan (ОКН).JPG|мини|[[Мамајев Курган]] у [[Волгоград]]у са спомеником [[Мајка отаџбина зове!]]]] Нацистичка Немачка је напала Совјетски Савез 22. јуна 1941. И поред почетног успеха, немачке трупе нису оствариле свој велики циљ — [[битка за Москву|освајање Москве]]. У зиму 1942—1943. доживели су велики пораз у [[битка за Стаљинград|бици код Стаљинграда]]. Совјетске трупе су успеле да их до 1945. истерају из источне Европе, и да маја исте године заузму [[Битка за Берлин|Берлин]]. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] Совјетски Савез је имао 10,6 милиона војних и 15,9 милиона цивилних жртава, што је половина укупног броја жртава. Совјетски Савез је из рата изашао са уништеном инфраструктуром и економијом, али и као светска супер-сила која је политички доминирала источном половином Европе. [[Датотека:Gagarin in Sweden.jpg|мини|десно|[[Јуриј Гагарин]], први човек у свемиру]] Совјетски Савез је био друга сила која је овладала нуклеарним оружјем. Деценијама је био ривал САД и њеним савезницама у [[Хладни рат|Хладном рату]]. СССР је први лансирао вештачки сателит у космос ([[Спутњик-1|Спутњик 1]], [[1957]]), и првог човека у земљину орбиту ([[Јуриј Гагарин]], [[1961]]). Седамдесетих и осамдесетих година 20. века Совјетски Савез је ушао у период економске стагнације, који је и поред покушаја реформи касних 1980-их ([[гласност]], [[перестројка]]), кулминирао распадом Совјетског Савеза 1991. на 15 независних република. === Руска Федерација === Децембра 1991. [[Борис Јељцин]] је изабран за првог председника Руске Федерације, демократске парламентарне заједнице различитих федералних субјеката (републике, аутономне области, крајеви). Руска федерација је правни наследник некадашњег Совјетског Савеза. После за становништво тешких година хаотичне приватизације и преласка у капиталистичку привреду 1990-их, праћених [[Први чеченски рат|Ратовима у Чеченији]], Русија је у 21. век ушла у мирнији политички период, са економијом која је у великој експанзији, првенствено захваљујући извозу драгоцених енергената — [[Нафта|нафте]] и [[zemni gas|земног гаса]]. == Становништво == {{главни чланак|Демографија Русије}} [[Датотека:Population of Russia.PNG|мини|центар|330п|Демографска карта Русије]] [[Датотека:Споменик палим војницима Јекатеринбург.JPG|мини|У Русији је веома јако присутан спомен на пале у ратовима. Након цивилне свадбе нововенчани парови често одају поштовање на неком од војних споменика. На слици млади пар код споменика [[Споменик Црни тулипан|Црног тулипана]] у [[Јекатеринбург]]у]] [[Датотека:Russian woman putting headscarf.jpg|мини| [[Плавокосе особе|Плавокоса особа]] Рускиња ставља мараму пред улазак у храм]] Русија је вишенационална држава на чијој територији живи више од 160 [[народ]]а. Подаци са пописа обављеног 2002<ref>{{cite web|url=http://www.perepis2002.ru/index.html?id=11 |title = Всероссийская перепись населения 2002 года |publisher=Perepis2002.ru |date=|accessdate=24. 6. 2010}}</ref> говоре да је укупан број грађана Русије износио 145.166.731. Градског становништва има 73,2%, сеоског 26,8%. Национална структура (поменути су народи са преко 250.000 припадника): # [[Руси]] — 115.889.107 становника (79,83% од укупног становништва) # [[Татари]] — 5.555.333 становника (3,83%) # [[Украјинци]] — 2.942.961 становника (2,03%) # [[Башкири]] — 1.673.389 становника (1,15%) # [[Чуваши]] — 1.637.094 становника (1,13%) # [[Чечени]] — 1.360.253 становника (0,94%) # [[Јермени]] — 1.130.491 становника (0,78%) # [[Мордвини]] — 843.350 становника (0,58%) # [[Кавкаски Авари|Авари]] — 814.473 становника (0,56%) # [[Белоруси]] — 807.970 становника (0,56%) # [[Казаси]] — 653.962 становника (0,45%) # [[Удмурти]] — 636.906 становника (0,44%) # [[Азери|Азербејџанци]] — 621.840 становника (0,43%) # [[Маријци]] — 604.298 становника (0,42%) # [[Немци]] — 597.212 становника (0,41%) # [[Кабардинци]] — 519.958 становника (0,36%) # [[Осети]] — 514.875 становника (0,35%) # [[Даргинци]] — 510.156 становника (0,35%) # [[Бурјати]] — 445.175 становника (0,31%) # [[Јакути]] — 443.852 становника (0,31%) # [[Кумици]] — 422.409 становника (0,29%) # [[Ингуши]] — 413.016 становника (0,28%) # [[Лезгини]] — 411.535 становника (0,28%) # [[Коми (народ)|Коми]] — 293.406 становника (0,2%) === Језик === Око 160 етничких група Русије говори 174 језика<ref>{{cite web|last=Локалов |first=Артем |title="Зечбуресь!" и „Еттык!”. Тест „Родины” ко Дню родного языка |url=https://rg.ru/2018/02/21/zechbures-i-ettyk-test-rodiny-ko-dniu-rodnogo-iazyka.html |website=rg.ru |accessdate=21. 2. 2019}}</ref>. Према попису из 2002,, 142,6 милиона особа је говорило руски, затим следе [[татарски језик|татарски]] са 5,3 милиона и [[украјински језик|украјински]] са 1,8 милиона говорника.<ref>{{cite web|url=http://www.perepis2002.ru/index.html?id=87|title=Russian Census of 2002|work=4.3. Population by nationalities and knowledge of Russian; 4.4. Spreading of knowledge of languages (except Russian)|publisher=Rosstat|accessdate=16. 1. 2008|archive-date=19. 07. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110719233704/http://www.perepis2002.ru/index.html?id=87|url-status=dead}}</ref> Руски језик је једини званични језик у држави, али устав даје руским републикама право да уведу своје званичне језике уз руски.<ref>{{cite web|title=The Constitution of the Russian Federation|work=(Article 68, §&nbsp;2)|url=http://www.constitution.ru/en/10003000-04.htm|accessdate=27. 12. 2007}}</ref> === Религија === Подаци о верском саставу су непоуздани, јер се вера не испитује у пописима становништва. Само је мањи део популације активно религиозан. Сматра се да су 6—18% становништва [[Атеизам|атеисти]].{{sfn|Zuckerman|2005|pp=}} Законски се као традиционалне религије признају: [[Руска православна црква|православље]], [[ислам]], [[будизам]] и [[јудаизам]].{{sfn|Bell|2002|pp=}} Словенско становништво је доминантно православно (има их око 100 милиона<ref>{{cite web|url=http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90196.htm|accessdate=8. 4. 2008|title = Russia}}</ref>). У мале хришћанске групе спадају [[Јерменска апостолска црква|јерменски хришћани]], [[католицизам|римокатолици]] и [[Протестантизам|протестанти]]. Исламској заједници припадају неки народи турског порекла ([[Татари]], [[Башкири]]) и већина народа северног Кавказа ([[Чечени]], [[Ингуши]]) (има их по разним проценама од 7 до 20 милиона<ref>{{cite web|url=http://www.interfax-religion.com/?act=news&div=2869|publisher=Interfax|title = 20Mln Muslims in Russia and mass conversion of ethnic Russians are myths—expert|accessdate=1. 4. 2008}}</ref>). Будизам је традиционалан у: [[Бурјатија|Бурјатији]], [[Тува|Туви]] и [[Калмикија|Калмикији]]. === Највећи градови === {{главни чланак|Списак градова у Русији}} {{Највећи градови у Русији}} == Државно уређење == Русија је федеративна република са полупредседничким системом власти. Државно уређење заснива се на [[Устав Руске Федерације|Уставу]], потврђеном на [[референдум]]у од [[12. децембар|12. децембра]] [[1993]]. године. Шеф државе је [[председник Руске Федерације]], који се бира на 6 година на директним изборима. Према важећем уставу, он има следећа овлашћења: утврђује спољну политику, врховни је командант [[Оружане снаге Руске Федерације|Оружаних снага]], именује и разрешава, уз сагласност [[Државна дума|Државне думе]], [[председник Владе Руске Федерације|председника Владе]], на предлог председника Владе именује и разрешава са дужности заменике председника Владе и федералне министре, именује секретара [[Савјет безбједности Руске Федерације|Савета безбедности]], Савету Федерације ({{Јез-рус|Совет Федерации}}) предлаже кандидата за место гувернера Централне банке, у случају рата или непосредне ратне опасности има право доносити законе за целу територију државе или њен поједини део, али мора о таквим актима обавестити [[Федерална скупштина Руске Федерације|Федералну скупштину]], има право доносити уредбе које важе на територији целе државе (морају бити у складу са уставом и федералним законима. Уз ова председник има и многа друга овлашћења. Извршну власт врши Влада ({{јез-ру|Правительство}}), која стоји под [[Председник Руске Федерације|председником]]. Систем федералних органа чине федерална министарства, федералне службе и федералне агенције. Законодавну власт има дводомна [[Федерална скупштина Руске Федерације|Федерална скупштина]]. Чланове горњег дома — [[Савјет Федерације|Савета Федерације]], именују савезни субјекти (републике, области, крајеви и др.), а чланови доњег дома (450 [[депутат]]а) — Државне думе, бирају се на директним изборима, на [[политички мандат|мандат]] од 5 година, по страначким листама. Судску власт врше судови: [[Уставни суд Руске Федерације|Уставни суд]], судови опште надлежности на челу са [[Врховни суд Руске Федерације|Врховним судом]] и арбитражни судови на челу са [[Високи арбитражни суд Руске Федерације|Високим арбитражним судом]]. У неколико субјеката Руске Федерације постоји уставни судови, а део судског система су и [[мировни суд]]ови. == Административна подела == {{главни чланак|Административна подела Русије}} [[Датотека:Субъекты Российской Федерации 2014.png|мини|200п|Административна подела Русије]] Федерална структура Русије је сложена и обухвата 85 ''федералних субјеката'' са различитим нивоима аутономије. Највећу аутономију имају 22 републике (то су нпр. [[Чеченија]], [[Татарстан]] или највећа [[Јакутија|Саха (Јакутија)]]). Осим њих, постоје и 4 аутономна округа и 1 аутономна област. Већина ових аутономних јединица основана је за време комунизма у складу са тадашњом политиком о националностима која је свакој већој националности давала право на територију. Остатак државне територије подељен је на управне јединице које имају мање формалне аутономије. То су 46 области, 9 крајева и 3 града федералног значаја (Москва, Санкт Петербург и Севастопољ). Године 2000. установљени су федерални окрузи, као нови нивои управне поделе. Најприје их је било 7, да би 2010. формиран још један — [[Севернокавкаски федерални округ]]. Сваки федерални округ обухвата више федералних субјеката. Воде их изасланици које именује федерални председник: На почетку 2014. Русија је проширена са [[Кримски федерални округ|Кримским федералним округом]] (територија у спору са [[Украјина|Украјином]]), који је 2016. године припојен Јужном федералном округу. === Списак федералних округа === {| class="references-small wikitable" |- | colspan=6 style="background:#eee;" | [[Датотека:Map of Russian districts, 2016-07-28.svg|500п|центар]] |- style="background:#ececec;" ! № ! Називи округа ! Површина<br>(km²) ! Становника<br>(1. јануар 2012) ! Субјекти РФ ! Административни центар |- | style="background:#ffff80;"| 1 | [[Средишњи федерални округ|Централни федерални округ]] | style="text-align:right;"| 652.800 | style="text-align:right;"| 38 539 614 | style="text-align:center;"| 18 | [[Москва]] |- | style="background:#fc8b8b;"| 2 | [[Јужни федерални округ]] | style="text-align:right;"| 416.840 | style="text-align:right;"| 13 880 708 | style="text-align:center;"| 6 | [[Ростов на Дону]] |- | style="background:#62d2c5;"| 3 | [[Северозападни федерални округ]] | style="text-align:right;"| 1.677.900 | style="text-align:right;"| 13 652 525 | style="text-align:center;"| 11 | [[Санкт Петербург]] |- | style="background:#fece2c;"| 4 | [[Далекоисточни федерални округ]] | style="text-align:right;"| 6.215.900 | style="text-align:right;"| 6 263 219 | style="text-align:center;"| 9 | [[Хабаровск]] |- | style="background:#01bee7;"| 5 | [[Сибирски федерални округ]] | style="text-align:right;"| 5.114.800 | style="text-align:right;"| 19 254 242 | style="text-align:center;"| 12 | [[Новосибирск]] |- | style="background:#c7cb8f;"| 6 | [[Уралски федерални округ]] | style="text-align:right;"| 1.788.900 | style="text-align:right;"| 12 136 912 | style="text-align:center;"| 6 | [[Јекатеринбург]] |- | style="background:#37ce04;"| 7 | [[Поволшки федерални округ]] | style="text-align:right;"| 1.038.000 | style="text-align:right;"| 29 808 653 | style="text-align:center;"| 14 | [[Нижњи Новгород]] |- | style="background:#aa6ca6;"| 8 | [[Севернокавкаски федерални округ]] | style="text-align:right;"| 172.360 | style="text-align:right;"| 9 494 233 | style="text-align:center;"| 7 | [[Пјатигорск]] |} == Оружане снаге == {{главни чланак|Оружане снаге Руске Федерације}} [[Датотека:Valery Gerasimov (2012-11-09) cropped.jpeg|мини|200п|Начелник Генералног штаба, генерал Валери Герасимов]] [[Датотека:Moscow Parad 2008 Ballist.jpg|мини|200п|„Тополь-М”]] Оружане снаге Руске Федерације су основане након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]]. [[Борис Јељцин]] је [[7. мај]]а [[1992]]. године потписао ''Уредбу о оснивању Министарства одбране и стављању свих совјетских оружаних снага на територији [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|РСФСР]] под контролу Руске Федерације''.<ref>Greg Austin & Alexey Muraviev, The Armed Forces of Russia in Asia, Tauris, (2000). стр. 130.</ref> Оружане снаге Русије подељене су на три вида: * Копнена војска * Ратно ваздухопловство * Ратна морнарица Посебни видови су: * Космичка војска * Стратешке ракетне снаге * Ваздушно-десантне трупе У руској војсци има око један милион војника. На војне трошкове сваке године Русија троши више од 84,6 милијарди долара. Војни рок у руској војсци траје једну годину. Рок професионалне војне службе може да траје од 3 до 10 година. Професионална војна служба је могућа само након одслужења војног рока. Кандидати за професионалну војску из Русије морају да имају до 40 година, из иностранства — до 30 година. У току је реформа оружаних снага, која је почела након [[Рат у Грузији (2008)|Рата у Јужној Осетији 2008. године]]. == Привреда == [[Датотека:Russian rubles.jpg|мини|лево|200п|[[Руска рубља]]]] [[Датотека:Moscow-City 28-03-2010 3 l.jpg|мини|200п|Москва]] [[Датотека:Oil pump Bashneft.jpg|мини|200п|Руска нафта]] [[Датотека:MurmanskHarbour.jpg|мини|200п|Докови у [[Мурманск]]у]] Петнаест година након пропасти [[комунизам|комунизма]], тачније након распада [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] 1990. године, руска економија се 2005. године приближила економијама средње развијених земаља слободног тржишта. Данас она има високу стопу раста [[Бруто домаћи производ|БДП]]-а (у 2004. 7,2%; 2005. 6,4%; 2006. 8,2%; 2007. 8,5%; 2008. 5,2% годишње) и релативно високу [[инфлација|инфлацију]] (око 8,8%). Ипак, и данас су у Русији уочљиви остаци старог, комунистичког система. Економија Русије 2017. године је 11. највећа економија на свету по [[бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]], а могла би да се нађе у првих десет економија на свету, испред [[Канада|Канаде]]. Русија је по бруто домаћем производу, већа економија од [[Индонезија|Индонезије]] , [[Мексико|Мексика]] и [[Аустралија|Аустралије]], као и од [[Шпанија|Шпаније]] и [[Турска|Турске]] . На данашњу слику економије је утицала и брза [[приватизација]] неких уноснијих државних предузећа почетком деведесетих. Њих је преузела неколицина предузетника повезана са тадашњом политичком елитом (''олигарси''). У последње време неки су тајкуни били присиљени одрећи се контроле над својим фабрикама, а неки су и затворени или су емигрирали. Велики концерни и даље доминирају руском привредом, а држава најављује мере за подстицање малог и средњег предузетништва. Претежно хладна сурова клима, јаке оштре зиме које трају и до шест месеци, онемогућавају или отежавају гајење воћа и поврћа, па зато многа домаћинства у Русији имају стакленике у којима гаје воће и поврће. И поред хладне руске климе и јаке руске [[зима|зиме]] , Русија је ипак пољопривредна земља, јер интензивна [[пољопривреда]] и [[хортикултура]], су неопходни да би се нахранило преко 100 милиона становника. Значајни су усеви [[пшеница|пшенице]] , [[сунцокрет]]а и [[шећерна репа|шећерне репе]], као и [[чај]]а и [[ђумбир]]а . Русија је значајан извозник рибе и [[кавијар]]а, јер је богата рекама и језерима. Русија је позната и по алкохолним пићима као што су [[виски]] и руска [[вотка]]. Земља је нарочито богата шумама, па је зато поред [[Бразил]]а, Канаде и Индонезије, највећи извозник дрвне грађе и производа од [[дрво|дрвета]]. Данас се руска економија углавном темељи на двема стубовима: извозу енергената ([[нафта|нафте]] и [[zemni gas|земног плина]]), где се посебно издвајају компаније [[Гаспром]] и [[Лукоил]], и сировина и растућој домаћој потрошњи. Традиционална совјетска [[металургија]] и са њом повезана производња машина, [[аутомобил]]а као што је [[Лада]] и [[авион]]а преживљавају захваљујући високим [[царина]]ма које спречавају увоз јефтинијих и квалитетнијих иностраних производа. Многе фабрике преоријентисале су се на сарадњу са западним компанијама и лиценцирану производњу страних производа (''иномарке''). Пропаст совјетског централног планирања довела је и до превелике неравнотеже у развоју појединих регија. Највише страних инвестиција и најбржи привредни раст имају Москва и Петербург. Разлике у просечном дохотку становника престонице и провинција су и до десет пута. === Саобраћај === {{главни чланак|Саобраћај у Русији}} Велике удаљености и често сурови климатски услови веома су утицали на развој транспортне инфраструктуре у Русији. У превозу робе, а и путника још увек доминантну улогу има [[железница]]. Железничка мрежа има 87.000 km пруга у јавној употреби и 63.000 km индустријских пруга. Удео железнице у укупном превозу робе је 83,2%, а путника 40,9%. У Русији се налази и најдужа светска железничка пруга, 9.289 km дуга [[Транссибирска железница]] која повезује Москву и [[Владивосток]] на [[Тихи океан|Тихом океану]]. Иако је путна инфраструктура у прилично лошем стању, без савремених [[ауто-пут]]ева, [[путни превоз]] је у успону. [[Аутомобил]] је данас у Русији све мање статусни симбол, посебно у великим градовима што доводи до великих гужви и једне од највећих стопа смртности у друмским саобраћајним несрећама у Европи. [[Ваздушни превоз]] је у сталном порасту па има доминантну улогу у путничком превозу на релацијама већим од 1.500 km. Највеће авионске компаније су [[Аерофлот]], затим [[С7 ерлајнс]], [[Пулково]] и [[Красер|КрасЕр]]. == Култура == {{главни чланак|Култура Русије}} [[Датотека:Angelsatmamre-trinity-rublev-1410.jpg|мини|лево|150п|Икона Тројце [[Андреј Рубљов|Андреја Рубљова]]]] Русија има огромну културну баштину. Нарочито у [[19. век|19]]. и [[20. век]]у постигнути су велики успеси у: балету, музици, драми, књижевности и филму. Средњовековни руски уметници су мање познати или анонимни, а изузетак је сликар [[Андреј Рубљов]]. [[Датотека:Ostromirovo.jpg|мини|200п|Најстарије руско црквенословенско јеванђеље — Остромирово, XI век]] Многи руски писци спадају у врх светске књижевности: [[Фјодор Достојевски]], [[Максим Горки]], [[Борис Пастернак]], [[Александар Солжењицин]], [[Лав Толстој]], [[Антон Чехов]] и [[Иван Тургењев]]. Ту су и песници: [[Александар Пушкин]], [[Михаил Љермонтов]], [[Ана Ахматова]] и [[Сергеј Јесењин]]. Књиге се у Русији доста штампају и пуно читају. Године 1990. у Русији је произведено 1,6 милијарди књига. Године 2004. производња је пала на 562 милиона књига. Током 19. века, у Русији се формирала јака група националних композитора, међу којима се истичу [[Александар Бородин]], [[Модест Мусоргски]], [[Николај Римски-Корсаков]] и [[Петар Чајковски]]. Они су створили руску национални стил класичне музике компонујући симфоније, опере, балете и камерну музику. Њихову традицију је својим клавирским концертима и симфонијама наставио [[Сергеј Рахмањинов]]. Музику експресионизма и модерног доба у Русији репрезентују [[Игор Стравински]], [[Сергеј Прокофјев]] и [[Дмитриј Шостакович]]. [[Датотека:Kiprensky Pushkin.jpg|мини|лево|150п|[[Александар Пушкин|Александар Сергејевич Пушкин]]]] [[Датотека:Peter Tschaikowski.jpg|мини|лево|150п|[[Петар Чајковски|Пјотр Иљич Чајковски]]]] [[Балет]] има дугу традицију у Русији и омиљен је међу публиком. Из балетске трупе основане [[1773]]. настао је данашњи [[Балет театра Баљшој]]. Русија је дала великане балетске уметности, попут: [[Ана Павлова|Ане Павлове]], [[Галина Уљанова|Галине Уљанове]], [[Вацлав Нижински|Вацлава Нижинског]], [[Рудолф Нурејев|Рудолфа Нурејева]], [[Михаил Баришњиков|Михаила Баришњикова]], [[Сергеј Дјагиљев|Сергеја Дјагиљева]], [[Михаил Фокин|Михаила Фокина]] и [[Маја Плисецка|Маје Плисецкаје]]. У области [[сликарство|сликарства]] руски уметници су имали значајно место. Најпознатији сликар природе и пејзажа је био [[Иван Иванович Шишкин]]. У модерним уметничким покретима, [[Експресионизам|експресионизму]], [[Кубизам|кубизму]] и [[Руска авангарда|руској авангарди]] учествовали су [[Василиј Кандински]], [[Казимир Маљевич]], [[Алексеј фон Јавленски]] и [[Наталија Гончарова]]. Међу истакнуте руске сликаре такође спадају [[Иља Рјепин]] и [[Марк Шагал]]. Најзнаменитији руски филмски уметници су [[Сергеј Ајзенштајн]] и [[Андреј Тарковски]]. [[Датотека:Bus melnikov.JPG|250п|мини|десно|[[Центар модерне уметности Гаража]]]] === Музеји === [[Ермитаж|Музеј Ермитаж]] у Санкт Петербургу поседује 3 милиона предмета, и по томе је међу највећим у свету, а први је по опсегу колекције уметничких слика. Део колекција Ермитажа (руска уметност) је [[1895]]. издвојен у [[Руски музеј]]. Природњачки музеј [[Кунсткамера]], отворен [[1719]]. по замисли Петра Великог, био је први музеј у Русији. У и око Санкт Петербурга постоје многобројне царске палате и друге знаменитости ([[Петерхоф]], [[Пушкин (град)|Царско Село]], [[Ћилибарска соба]]). У Москви су [[Третјаковска галерија]] и [[Puškinov muzej|Пушкинов музеј]], као и [[Московски кремљ]] са својим уметничко-историјским збиркама. == Спорт == Спорт у Русији има високи друштвени углед, што је традиција из времена Совјетског Савеза. Русија редовно осваја велики број медаља на [[Олимпијске игре#Списак Летњих олимпијских игара|Летњим олимпијским играма]] (међу прве три нације од 1952), а доминира у пар спортова и на [[Зимске олимпијске игре|Зимским олимпијадама]]. У Москви су одржане [[Летње олимпијске игре 1980.]] док је [[Сочи]] био домаћин [[Зимске олимпијске игре 2014.|Зимске олимпијаде 2014]]. Спортови у којима је Русија најуспешнија су: [[гимнастика]], [[ритмичка гимнастика]], [[атлетика]], [[дизање тегова]], [[рвање]], [[синхроно пливање]], [[одбојка]], [[нордијско скијање|скијашко трчање]], [[биатлон]], [[брзо клизање|клизање на леду]], [[хокеј на леду]]. Најомиљенији спортови у Русији су [[фудбал]] и хокеј на леду, али и одбојка, [[кошарка]], и у новије време [[тенис]]. [[Шах]] је омиљена разонода у Русији. Руски [[велемајстор]]и већ деценијама доминирају у овом спорту. Године [[2018]]. Русија ће бити домаћин [[Светско првенство у фудбалу 2018.|Светског првенства у фудбалу]]. {{clear}} == Галерија == <gallery> Датотека:Yaroslavl-Oblast-Landscape-001.jpg|Призор из околине Јарослава Датотека:Осетр река.jpg|Централна Русија Датотека:Декабрь в Ахтубинске.JPG| Зима на југу Русије Датотека:Landscape view in Circumpolar Urals.jpg|Субполарни Урал Датотека:Saltinskoe gorge.jpg|Кланац у Чеченији на Кавказу Датотека:26 swiatoinos.jpg|Обала језера Бајкал Датотека:2006-07 altaj steppe.jpg|Степа у подножју Алтајских планина Датотека:Vasyugan.jpg|Река Васјуган у Сибиру Датотека:Kamchatka Volcano Koryaksky (24231533812).jpg|Вулкан на Камчатки Датотека:Betula Forest.jpg|Брезова шума у Русији Датотека:Larix sibirica Urals.jpg|Сибирски ариш Датотека:Panthera tigris altaica - Pries.jpg|Сибирски тигар </gallery> == Види још == * [[Московски међународни пословни центар|Москва Сити]] == Напомене == {{Напомене}} == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv |last=Barford|first=P.M.|title = The Early Slavs| url=https://archive.org/details/earlyslavscultur00barf |publisher=Cornell University Press|isbn=978-0-8014-3977-3|year=2001|pages=[https://archive.org/details/earlyslavscultur00barf/page/n144 15]—16}} * {{Cite book| ref=harv |last=Byrne|first= Joseph Patrick|authorlink= |title = Black Death|year=2004|url=http://books.google.com/books?id=yw3HmjRvVQMC&pg=PA62|publisher=|location= |isbn=978-0-313-32492-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv |last=Gleason|first=Abbott|title = A Companion to Russian History|url=http://books.google.com/books?id=JyN0hlKcfTcC&pg=PA62|year=2009|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1-4443-0842-6|pages=62}} * {{Cite book| ref=harv |last=Dronin|first=N. M.|last2=Bellinger|first2=E. G.|title = Climate Dependence and Food Problems in Russia, 1900—1990: The Interaction of Climate and Agricultural Policy and Their Effect on Food Problems|url=http://books.google.com/books?id=9a5j_JL6cqIC&pg=PA38|year=2005|publisher=Central European University Press|isbn=978-963-7326-10-3|pages=38}} * {{Cite book|ref=harv|last=Živanov|first=Sava|author-link=Сава Живанов|title=Rusija na prelomu vekova: Poslednje decenije ruskog carstva od završetka Krimskog do početka Prvog svetskog rata (1855-1914)|year=2002|location=Beograd|publisher=Službeni list|url=https://books.google.com/books?id=JPIiAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv |last=Jacobson|first=E.|title = The Art of the Scythians: The Interpenetration of Cultures at the Edge of the Hellenic World|publisher=Brill|year=1995|isbn=978-90-04-09856-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Мыльников|first=Александр С.|title=Картина славянского мира: Взгляд из Восточной Европы: Этногенетические легенды, догадки, протогипотезы XVI-начала XVIII века|year=1996|location=Санкт-Петербург|publisher=Петербургское Востоковедение|url=https://books.google.com/books?id=gSA0AAAAMAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Остапчук|first=Оксана|title=Русский versus российский: Исторический и социокультурный контекст функционирования лингвонимов|journal=Acta Slavica Iaponica|year=2012|volume=32|pages=97-104|url=https://src-h.slav.hokudai.ac.jp/publictn/acta/32/05Ostapchuk.pdf}} * {{Cite book| ref=harv |last=Skrynnikov|first=R.|title = Ivan the Terrible| url=https://archive.org/details/ivanterrible0000skry |publisher=Academic Intl Pr|year=1981|isbn=978-0-87569-039-1|pages=[https://archive.org/details/ivanterrible0000skry/page/219 219]}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Соловьев|first=Александр В.|author-link=Александар Соловјев|title=Великая, Малая и Белая Русь|journal=Вопросы истории|year=1947|volume=7|pages=24-38|url=http://istmat.info/files/uploads/37603/qh-1947_a-v-soloviev.pdf}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Soloviev|first=Alexandre V.|author-link=Александар Соловјев|title=Weiß-, Schwarz- und Rotreußen: Versuch einer historisch-politischen Analyse|journal=Jahrbücher für Geschichte Osteuropas|year=1959|volume=7|pages=1-33|url=https://www.jstor.org/stable/41041575}} * {{Cite book| ref=harv |last=Solovyov|first=S.|title = History of Russia from the Earliest Times|publisher=AST|year=2001|volume=6|isbn=978-5-17-002142-0|pages=562—604}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Трубачев|first=Олег Н.|title=Русь, Россия: Очерк этимологии названия|journal=Русская словесность|year=1994|volume=3|pages=67-70|url=}} * {{Cite book| ref=harv |last=Tsetskhladze|first=G.R.|title = The Greek Colonisation of the Black Sea Area: Historical Interpretation of Archaeology|publisher=F. Steiner|year=1998|isbn=978-3-515-07302-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv |last=Obolensky|first= D.|title = Byzantium and the Slavs| url=https://archive.org/details/byzantiumslavs0000obol |publisher=St Vladimir's Seminary Press|year=1994|isbn=978-0-88141-008-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv |last=Hosking|first=Geoffrey A.|title = Russia and the Russians: A History|url=http://books.google.com/books?id=oh-5AAmboMUC&pg=PA9|year=2001|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-00473-3|pages=9}} * {{Cite book| ref=harv |last=Christian|first= D.|title = A History of Russia, Central Asia and Mongolia|publisher=Blackwell Publishing|year=1998|pages=6—7}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Russia | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Русија | wikinews = Русија | wikivoyage = Russia }} * [http://www.duma.ru/ Званични сајт парламента] * [http://www.kremlin.ru/ Званични сајт председника] * [http://www.gov.ru/ Званични сајт владе] * [http://www.cbr.ru/eng/ Централна банка Русије] * [http://www.informisanje.info/2009/06/u-rusiju-bez-viza/ Споразум о безвизном режиму путовања између Руске Федерације и Републике Србије] * [http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2015&mm=01&dd=03&nav_id=943268 Неоткривена Русија: Занимљивости које можда нисте знали (Б92, 3. јануар 2015)] {{Теме Русије}} {{Европа}} {{Азија}} {{Заједница независних држава}} {{Г8}} {{Г20}} {{Црноморска}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Русија|Европа}} [[Категорија:Русија| ]] [[Категорија:Државе у Азији]] [[Категорија:Државе у Европи]] [[Категорија:Источна Европа]] [[Категорија:Евроазијска економска унија]] dy5wmcvvkwdebtmwp6jfk7mcye94n7c 8 9235 25121328 25118776 2022-07-24T16:46:03Z Acaalexaca 166193 more wikitext text/x-wiki {{Вики обавештење | тип = расправа | текст = У току је расправа о '''[[Википедија:Гласање/Предлог/Имена свештених лица|начину писања имена свештених лица]]'''. | истиче = July 31, 2022 18:50 }} {{Вики обавештење | тип = гласање | текст = У току је гласање о '''[[Википедија:Гласање/Измјена правила такмичења|измени правила такмичења]]'''. | истиче = July 31, 2022 18:50 }} {{Вики обавештење | тип = гласање | текст = У току је гласање о '''[[Википедија:Гласање/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|допуни критеријума за статус доброг и сјајног чланка]]'''. | истиче = July 31, 2022 18:50 }} {{Вики обавештење | тип = расправа | текст = У току је расправа о '''[[Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизовање иницијазлизма ЛГБТ или ЛГБТ+|избору иницијализма за ЛГБТ+ заједницу]]'''. | истиче = July 29, 2022 12:18 }} {{Вики обавештење | тип = гласање | текст = У току је гласање о '''[[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Aca|укидању администраторских овлашћења кориснику Aca]]'''. | истиче = July 28, 2022 11:00 }} kncott8045dw52cpbc4vq1j459hxz1j 25121345 25121328 2022-07-24T16:59:59Z Acaalexaca 166193 +1 wikitext text/x-wiki {{Вики обавештење | тип = гласање | текст = У току је гласање о '''[[Википедија:Гласање/Утврђивање броја вијести на насловној|утврђивању броја вијести на насловној]]'''. | истиче = July 31, 2022 18:50 }} {{Вики обавештење | тип = расправа | текст = У току је расправа о '''[[Википедија:Гласање/Предлог/Имена свештених лица|начину писања имена свештених лица]]'''. | истиче = July 31, 2022 18:50 }} {{Вики обавештење | тип = гласање | текст = У току је гласање о '''[[Википедија:Гласање/Измјена правила такмичења|измени правила такмичења]]'''. | истиче = July 31, 2022 18:50 }} {{Вики обавештење | тип = гласање | текст = У току је гласање о '''[[Википедија:Гласање/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|допуни критеријума за статус доброг и сјајног чланка]]'''. | истиче = July 31, 2022 18:50 }} {{Вики обавештење | тип = расправа | текст = У току је расправа о '''[[Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизовање иницијазлизма ЛГБТ или ЛГБТ+|избору иницијализма за ЛГБТ+ заједницу]]'''. | истиче = July 29, 2022 12:18 }} {{Вики обавештење | тип = гласање | текст = У току је гласање о '''[[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Aca|укидању администраторских овлашћења кориснику Aca]]'''. | истиче = July 28, 2022 11:00 }} h0v01rf8seo1h30e7f2jhllilapz60x 0 14225 25121569 24569733 2022-07-24T20:53:10Z Kwamikagami 18976 /* Партнерства */ rd wikitext text/x-wiki {{Infobox organization| ијек = да | name = Организација Сјеверноатлантског споразума | native_name = {{native name|en|North Atlantic<br> Treaty Organization}}<br>{{native name|fr|Organisation du Traité<br> de l'Atlantique Nord}} | image = NATO flag.svg{{!}}border | image_size = 125px | caption = [[Застава НАТО-а|Застава]] | logo = NATO OTAN landscape logo.svg | logo_size = 125px | logo_caption = Амблем | map = North Atlantic Treaty Organization (orthographic projection).svg | mcaption = Земље чланице | motto = ''-{[[Animus in consulendo liber]]}-''<ref>{{cite web|url=http://www.nato.int/multi/animus.htm | title = The Official motto of NATO | work = NATO |date=20. 1. 2011 | accessdate=8. 8. 2013}}</ref><br><small>''Ум неспутан у промишљању''</small> | abbreviation = НАТО | type = [[војни савез]] | headquarters = [[Брисел]], {{застава|Белгија}} | membership_type = Member states | membership = {{Collapsible list | title = [[Државе чланице НАТО-а|30 {{resize|85%|држава}}]] |{{зас|Albania}} [[Албанија]] |{{зас|Belgium}} [[Белгија]] |{{зас|Bulgaria}} [[Бугарска]] |{{зас|Greece}} [[Грчка]] |{{зас|Denmark}} [[Данска]] |{{зас|Estonia}} [[Естонија]] |{{зас|Iceland}} [[Исланд]] |{{зас|Italy}} [[Италија]] |{{зас|Canada}} [[Канада]] |{{зас|Latvia}} [[Летонија]] |{{зас|Lithuania}} [[Литванија]] |{{зас|Luxembourg}} [[Луксембург]] |{{зас|Hungary}} [[Мађарска]] |{{зас|Germany}} [[Њемачка|Немачка]] |{{зас|Norway}} [[Норвешка]] |{{зас|Poland}} [[Пољска]] |{{зас|Portugal}} [[Португалија]] |{{зас|Romania}} [[Румунија]] |{{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] |{{зас|North Macedonia}} [[Северна Македонија]] |{{зас|Slovakia}} [[Словачка]] |{{зас|Slovenia}} [[Словенија]] |{{зас|Turkey}} [[Турска]] |{{зас|UK}} [[Уједињено Краљевство|УК]] |{{зас|France}} [[Француска]] |{{зас|Netherlands}} [[Низоземска|Холандија]] |{{зас|Croatia}} [[Хрватска]] |{{зас|Montenegro}} [[Црна Гора]] |{{зас|Czech Republic}} [[Чешка]] |{{зас|Spain}} [[Шпанија]]}} | language = [[Енглески језик|енглески]]<br>[[француски језик|француски]]<ref>„English and French shall be the official languages for the entire North Atlantic Treaty Organization.”, [http://www.nato.int/docu/comm/49-95/c490917a.htm Final Communique following the meeting of the North Atlantic Council on 17 September 1949]. „(...) the English and French texts [of the Treaty] are equally authentic (...)” [http://www.nato.int/cps/en/natolive/official_texts_17120.htm The North Atlantic Treaty, Article 14], Приступљено 13. април 2013.</ref> | leader_title = [[Генерални секретар НАТО-а|Генерални секретар]] | leader_name = [[Јенс Столтенберг]] | leader_title2 = [[Председавајући војног комитета НАТО-а|Предсједавајући војног комитета]] | leader_name2 = <br>Генерал [[Роб Бауер]] | formation = {{старт дате анд аге| 1949|4|4| ијек = да}} | website = http://www.nato.int/ }} '''Организација Сјеверноатлантског споразума''' ({{јез-енгл|North Atlantic Treaty Organization}}; {{јез-франц|Organisation du traité de l'Atlantique nord}}), позната по свом [[акроним]]у '''НАТО''' (од {{јез-енгл|NATO}}; {{јез-франц|OTAN}}), позната и као '''Сјеверноатлантски савез''' ({{јез-енгл|North Atlantic Alliance}}), [[Међувладина организација|међувладин]] је [[војни савез]] 30 сјеверноамеричких и европских земаља, заснован на [[Северноатлантски споразум|Сјеверноатлантском споразуму]] који је потписан [[4. април]]а [[1949]]. године.<ref>{{cite web |url=http://www.nato.int/nato-welcome/index.html |title=What is NATO? |date=26. 5. 2017 |publisher=NATO Headquarters, Brussels, Belgium |accessdate=26. 5. 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.militarytimes.com/articles/nato-the-worlds-biggest-military-alliance-explained |title=NATO: The World's Largest Military Alliance Explained |date=25. 5. 2017 |website=MilitaryTimes.com |publisher=''The Associated Press, US'' |first=Lorne |last=Cook |accessdate=26. 5. 2017}}</ref> Организација представља систем [[колективна безбједност|колективне одбране]] при чему чланови организације пристају на међусобну одбрану од напада било којег спољног елемента. Сједиште НАТО-а се налази у [[Харен]]у у [[Брисел]]у, док се [[Врховно заповједништво Савезничких снага у Европи|Врховно заповједништво Савезничких снага]] налази у [[Монс]]у у Белгији. Од свог оснивања, пријемом нових чланица бројност се са првобитних 12 повећала на 30 чланица. [[Северна Македонија]] се 27. марта 2020. придружила НАТО-у као последња чланица. НАТО тренутно признаје [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]], [[Грузија|Грузију]] и [[Украјина|Украјину]] као могуће чланове.<ref>{{Cite web|url=https://www.nato.int/cps/en/natohq/topics_49212.htm|title=Enlargement|last=NATO|website=NATO|language=en|accessdate=18. 3. 2018}}</ref> Поред чланица организације у раду учествује 21 земља чланица [[Партнерство за мир|Партнерства за мир]], са још 15 земаља укључених у институционални систем дијалога. Заједнички војни трошкови свих држава чланица НАТО-а чине око 70% [[Списак земаља по војним трошковима|свјетских трошкова]].<ref name="sipri1">{{cite web|url=http://milexdata.sipri.org/ |title=The SIPRI Military Expenditure Database |publisher=Milexdata.sipri.org |accessdate=22. 8. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100328072123/http://milexdata.sipri.org/ |archivedate=28. 3. 2010}}</ref> Трошкови за одбрану чланица треба да износе 2% [[Бруто домаћи производ|бруто домаћег производа]] до 2024. године.<ref>{{cite web|title=The Wales Declaration on the Transatlantic Bond], NATO |url=https://www.nato.int/cps/en/natohq/official_texts_112985.htm |website=nato.int |accessdate=21. 11. 2018 |language=en |date=5. 9. 2014}}</ref><ref name="NYT spending">{{Cite news|last=Erlanger |first = Steven |date=26. 3. 2014 |title = Europe Begins to Rethink Cuts to Military Spending |url = https://www.nytimes.com/2014/03/27/world/europe/europe-begins-to-rethink-cuts.html |work = [[nytimes.com]] |accessdate=3. 4. 2014 |quote = Last year, only a handful of NATO countries met the target, according to NATO figures, including the United States, at 4.1 percent, and Britain, at 2.4 percent.}}</ref> == Историја == {{Main|Историја НАТО-а}} Француска и Уједињено Краљевство су 4. марта 1947. године потписале [[Денкеркски споразум]] као ''Споразум о савезу и узајамном помоћи'' приликом могућег њемачког или совјетског напада у периоду након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]]. Овај савез је 1948. године проширен на земље [[Бенелукс]]а, у облику [[Западна унија (савез)|Западне уније]], а такође носи назив и Организације Бриселског споразума, основана [[Бриселски споразум (1948)|Бриселским споразумом]].<ref>{{cite web|url=https://www.cvce.eu/en/collections/unit-content/-/unit/d5906df5-4f83-4603-85f7-0cabc24b9fe1/051bd03c-4887-4f53-82eb-0f12e59f8dbd |title= The origins of WEU: Western Union |website= University of Luxembourg |date=децембар 2009 |accessdate=23. 7. 2018}}</ref> Разговори о новом војном савезу који би могао укључивати и Сјеверну Америку, довели су до потписивања Сјеверноатлантског споразума 4. априла 1949. године и укључивао је државе чланице Западне уније уз додатак [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канаде]], [[Португалија|Португалије]], [[Италија|Италије]], [[Норвешка|Норвешке]], [[Данска|Данске]] и [[Исланд]]а.<ref name="history">{{cite web|url=http://nato.int/cps/en/natohq/declassified_139339.htm |title= A short history of NATO |publisher= NATO |accessdate=26. 3. 2017}}</ref> Сјеверноатлантски споразум је у великој мјери био непримјенљив, до Корејског рата када је иницирано успостављање Организације Сјеверноатлантског споразума која би примјењивала споразум, кроз интегрисану војну структуру: то је укључивало успостављање Врховног заповједништва Савезничких снага 1951. године, које је усвојило војну структуру и планове Западне уније.<ref name="pace">{{cite web|url=http://archives.nato.int/nato-first-5-years-1949-1954-by-lord-ismay-secretary-general-of-north-atlantic-treaty-organization;isad |title= NATO the first five years 1949—1954 |first= Hastings |last=Ismay |authorlink= Hastings Ismay, 1st Baron Ismay |publisher= NATO |date=4. 9. 2001 |accessdate=10. 4. 2012 |url-status=dead |archiveurl= https://web.archive.org/web/20170315234941/http://archives.nato.int/nato-first-5-years-1949-1954-by-lord-ismay-secretary-general-of-north-atlantic-treaty-organization%3Bisad |archivedate=15. 3. 2017 |df= dmy-all }}</ref> Дужност Генералног секретара НАТО-а успостављена је 1952. као цивилни шеф организације, почеле су прве велике поморске војне вјежбе НАТО-а под називом [[вјежба Мејнбрејс]], а савезу су приступиле Грчка и Турска.<ref>{{cite journal|last=Baldwin |first=Hanson |date=28. 9. 1952 |title=Navies Meet the Test in Operation ''Mainbrace'' |journal=New York Times |pages=E7 |url=https://www.nytimes.com/1952/09/28/archives/navies-meet-the-test-in-operation-mainbrace-important-role-in.html |accessdate=10. 4. 2012}}</ref><ref>{{cite news |work=[[Тајм (часопис)|Time]] |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,816183,00.html |title=NATO: The Man with the Oilcan |date=24. 3. 1952 |accessdate=17. 1. 2012 |archive-date=08. 01. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120108012303/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,816183,00.html |url-status=dead }}</ref> [[Западна Немачка|Западна Њемачка]] је приступила Савезу 1955. године, што је довело до стварање совјетског [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]], а чиме су оивичене супарничке стране [[Хладни рат|Хладног рата]]. Сумње око односа снага између европских земаља и САД су расле и опадале, уз сумње у способност одбране НАТО-а од могуће совјетске инвазије — сумње су довеле до развоја независног француског система нуклеарног одбране и повлачењем Француске из војне структуре НАТО-а 1966.{{sfn|van der Eyden|2003|pp=104–106}}<ref name="WP-France">{{cite news|work=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2009/03/11/AR2009031100547.html |title=After 43 Years, France to Rejoin NATO as Full Member |date=12. 3. 2009 |first=Edward |last=Cody |accessdate=19. 12. 2011}}</ref> Нова демократска влада Шпаније се придружила Савезу 1982. године. Распадом Варшавског пакта у раздобљу 1989—1991. нестао је и главни противник НАТО-а, због чега је дошло до преиспитивања сврхе, природе, задатака и главног фокуса НАТО-а на Европу. Ова промјена је почела потписивањем Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи између НАТО-а и Совјетског Савеза у Паризу 1990. године, којим је предвиђена посебна војна сарадња широм континента а која је настављена до распада Совјетског Савеза у децембру 1991. године.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2007/jul/15/russia.nato |title= Kremlin tears up arms pact with Nato |first= Luke |last=Harding |work=The Observer |date=14. 7. 2007 |accessdate=1. 5. 2012}}</ref> У то вријеме, европске земље су чиниле 34% војних трошкова НАТО-а, до 2012. године, ови трошкови су опали до 21%.<ref>{{cite journal|url=http://www.economist.com/node/21551491 |title= The future of NATO: Bad timing |date=31. 3. 2012 |journal= [[The Economist]] |accessdate=3. 4. 2012 }}</ref> НАТО је отпочео и постепено проширење на нове аутономне земље средње и источне Европе и проширио своју дјелатност на политичке и хуманитарне ситуације које раније нису биле брига НАТО-а. Након пада Берлинског зида 1989. године у Њемачкој, Савез је извршио своје прве војне интервенције у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. и касније у Југославији 1999. године током распада Југославије.<ref>{{Cite web|url=https://web.uri.edu/iaics/files/16-Jing-Ke.pdf|title=Did the US Media Reflect the Reality of the Kosovo War in an Objective Manner? A Case Study of The Washington Post and The Washington Times|last=Jing Ke|first=|year=2008|website=University of Rhode Island|accessdate=21. 11. 2018 |quote=In 1999, NATO unprecedently involved itself in the Kosovo War by bombing the FRY (Federal Republic of Yugoslavia) without the UN approval.}}</ref> Политички, Савез је тражио боље односе са бившим чланица Варшавског пакта, које су се придружиле Савезу 1999. и 2004. године. Чланом 5. Сјеверноатлантског споразума, од држава чланица се захтјева да пруже помоћ било којој другој држави чланици која је предмет оружаног напада, а који је први и једини пут искориштен након напада 11. септембра 2001. године,<ref>{{cite web|title=Invocation of Article 5 confirmed |url=http://www.nato.int/docu/update/2001/1001/e1002a.htm |date=3. 10. 2001 |publisher=North Atlantic Treaty Organization |accessdate=29. 1. 2013}}</ref> након чега су снаге распоређене у Авганистану у склопу [[Међународне снаге за безбедносну помоћ|Међународних снага за безбједносну помоћ]] под руководством НАТО-а. Од тада је организација искористила низ додатних улога, укључујући и слање тренера у Ирак, помагање у противпиратским операцијама,<ref>{{cite web|title=Counter-piracy operations |url=http://www.nato.int/cps/en/natolive/topics_48815.htm |work=North Atlantic Treaty Organization |accessdate=27. 5. 2011}}</ref> а 2011. године Савез је успоставио зону забране лета изнад Либије у складу са Резолуцијом Савјета безбједности ОУН 1973. Мање моћан члан 4, који позива само на консултације између чланица НАТО-а, позван је пет пута након инцидената у Ирачком рату, Сиријском рату и руском припајању Крима. Прво проширење Савеза након Хладног рата било је са поновним уједињењем Њемачке 3. октобра 1990, када је бивша Источна Њемачка постала дио Савезне Републике Њемачке и Савеза. Као дио реструктурирања послије Хладног рата, војна структура НАТО-а је смањена и реорганизована, са новим снагама као што је успостављање Главног штаба Савезничког заповједништва у Европи за брзу реакцију. Распадом Совјетског Савеза дошло је до промјене војне равнотеже у Европи Споразумом о адаптацији Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи, који је потписан 1999. године. Политике француског предсједника Николе Саркозија довеле су до великих реформи француског војног положаја, које су довеле до повратка пуноправног чланства Француске у Савезу 4. априла 2009. године, што је значило и повратак Француске у Војну заповједничку структуру НАТО-а, уз задржавање независног нуклеарног система.<ref name="WP-France" /><ref name="guardian-france">{{cite news|title=Sarkozy military plan unveiled |last=Stratton |first=Allegra |url=https://www.theguardian.com/world/2008/jun/17/france.military |work=The Guardian |location=UK |date=17. 6. 2008 }}</ref><ref name="DPC">{{cite web|url=http://www.nato.int/cps/en/natohq/topics_49201.htm | title=Defence Planning Committee (DPC) (Archived) | publisher=NATO |date=11. 11. 2014 | accessdate=13. 8. 2016}}</ref> Између 1994. и 1997. године, постављени су шири форуми за регионалну сарадњу између НАТО-а и његових сусједа, као што је Партнерство за мир, иницијатива [[Средоземни дијалог|Средоземног дијалога]] и [[Евроатлантски партнерски савет|Евроатлантски партнерски савјет]]. Стални заједнички савјет Русија—НАТО је успостављен 1998. године. Између 1999. и 2007. године НАТО је инкорпорирао земље источне и средње Европе, укључујући и неколико бивших комунистичких земаља, међу којима су: Чешка, Мађарска, Пољска, Бугарска, Естонија, Литваније, Летонија, Румунија, Словачка, Словенија, Албанија, Хрватска и Црна Гора. [[Припајање Крима Руској Федерацији|Руска анексија Крима]] 2014. године изазвала је јаку осуду чланица НАТО-а и стварање нових „ударних” снага од 5.000 припадника са базама у Естонији, Литванији, Летонији, Пољској, Румунији и Бугарској.<ref>{{cite news|url=http://www.nato.int/cps/en/natolive/news_107716.htm |title= Statement by the North Atlantic Council following meeting under article 4 of the Washington Treaty |work= NATO Newsroom |date=4. 3. 2014 |accessdate=2. 4. 2014}}</ref> На [[Велшки самит 2014.|Велшком самиту 2014.]] године, руководиоци држава чланица НАТО-а формално су отпочели да спроводе политику издвајања најмање 2% свог БДП на одбрану до 2024. године, што је раније била само неформална смјерница.<ref>{{cite web|last=Techau | first=Jan | title=The Politics of 2 Percent: NATO and the Security Vacuum in Europe | url=http://carnegieeurope.eu/2015/09/02/politics-of-2-percent-nato-and-security-vacuum-in-europe-pub-61139 |date=2. 9. 2015 | publisher=[[Carnegie Europe]] |quote=A month before [the alliance’s summit in Riga in 2006], Victoria Nuland, then the U.S. ambassador to NATO, called the 2 percent metric the “unofficial floor” on defense spending in NATO. But never had all governments of NATO’s 28 nations officially embraced it at the highest possible political level – a summit declaration.|accessdate=11. 7. 2018}}</ref> == Војне операције == {{главни чланак|Списак операција НАТО}} === Ране операције === НАТО није водиo војне операције током Хладног рата. Након завршетка Хладног рата, прве операције, -{Anchor Guard}- 1990. и -{Ace Guard}- 1991. године, биле су подстакнуте ирачком [[Инвазија на Кувајт|инвазијом на Кувајт]]. Ваздушнодесантни авиони за рано упозорење послати су како би спровели покривеност југоисточне Турске, а касније су распоређене и снаге за брзу реакцију на том подручју.<ref name="NATO Operations">{{cite web|url=http://www.aco.nato.int/resources/21/NATO%20Operations,%201949-Present.pdf | title=NATO’s Operations 1949 – Present | publisher=NATO |year=2009 | accessdate=3. 3. 2013}}</ref> === Босна и Херцеговина === {{главни|НАТО бомбардовање Републике Српске|ИФОР|СФОР}} [[Датотека:F-16 deliberate force.JPG|мини|десно|Амерички [[F-16 фајтинг фалкон]] слијеће након бомбардовања положаја ВРС]] Рат у Босни и Херцеговини је почео 1992. године, као резултат распада Југославије. Погоршање стања довело је до усвајања Резолуције Савјета безбједности ОУН 816 9. октобра 1992, а којом је уведена [[зона забране лета]] изнад средишње Босне и Херцеговине, а коју је НАТО почео спроводити 12. априла 1993. кроз [[Операција Спречити лет|операцију Спријечити лет]]. Од јуна 1993. до октобра 1996. године, [[операција Шарп гард]] додала је поморско спровођење ембарга на оружје и економске санкције против СР Југославије. Дана 28. фебруара 1994. године, НАТО је извршио своју прву ратну акцију [[Бањалучки инцидент|пуцајући на четири авиона]] [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске|Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране]] [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] због кршења зоне забране лета.{{sfn|Zenko|2010|pp=133–134}} Заштитне снаге Организације уједињених нација ([[Унпрофор]]) су 10. и 11. априла 1994. године затражиле ваздушне ударе како би се заштитило [[Сигурна подручја Организације уједињених нација|сигурно подручје]] [[Горажде]], а што је довело до бомбардовања команде ВРС у близини Горажда од стране два [[F-16 фајтинг фалкон]]а [[Америчко ратно ваздухопловство|Америчког ратног ваздухопловства]].{{sfn|Zenko|2010|p=134}} Бомбардовање је резултовало узимањем 150 припадника ОУН за отаце 14. априла.<ref>{{citation|title=NATO Handbook: Evolution of the Conflict|publisher=NATO|url=http://www.nato.int/docu/handbook/2001/hb050102.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20011107101023/http://www.nato.int/docu/handbook/2001/hb050102.htm|archivedate=7. 11. 2001 }}</ref><ref>{{cite news|url=http://articles.philly.com/1995-05-31/news/25674772_1_bosnian-serbs-bosnian-government-bosnian-war |title= U.N. Must Stand Up To The Serbs |first= Trudy |last=Rubin |date=31. 5. 1995 |accessdate=5. 9. 2013 |work= [[The Philadelphia Inquirer]]}}</ref> Српске снаге су обориле британски [[Си Харијер]] изнад Горажда 16. априла.{{sfn|Bethlehem|Weller|1997|p=liiv}} Двонедјељна кампања бомбардовања положаја ВРС, [[нАТО бомбардовање Републике Српске|операција Намјерна сила]], почела је у августу 1995. године, након [[Масакр у Сребреници|масакра у Сребреници]].{{sfn|Zenko|2010|pp=137–138}} Ваздушни напади НАТО-а 1995. године допринијели су завршетку рата, а што је резултовало потписивањем [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] 21. новембра 1995. године.{{sfn|Zenko|2010|pp=137–138}} У склопу мировног споразума, НАТО је распоредио мировне снаге под мандатом ОУН под називом [[ИФОР]], у склопу операције Заједнички подухват. Скоро 60.000 припадника НАТО-а придружило се у овој мировној миси снагама из земаља које нису чланице Сјеверноатлантског савеза. Овај мандат је прешао у мањи формат под именом [[СФОР]], који је на почетку има 32.000 припадника и трајао је од децембра 1996. до децембра 2004. године, када је операција прешла на [[ЕУФОР Алтеја|Снаге Европске уније (ЕУФОР) „Алтеја”]].{{sfn|Clausson|2006|pp=94–97}} Пратећи водеће државе чланице, НАТО је почео да додјељује медаљу за службу, [[медаља НАТО]], због учешћа у овим операцијама.<ref>{{cite news|url=http://www.armytimes.com/news/2009/02/army_natomedal_022209w/ |title= Thousands more now eligible for NATO Medal |work= [[Army Times]] |first= Jim |last=Tice |date=22. 2. 2009 |accessdate=11. 4. 2012}}</ref> === СР Југославија === {{главни|НАТО бомбардовање СРЈ|КФОР}} [[Датотека:German KFOR troops patrol southern Kosovo, summer 1999.jpg|мини|Њемачки војници у саставу КФОР-а патролирају на југу Космета 1999. године]] Савјет безбједности ОУН је 23. септембра 1998. године усвојио [[Резолуција Савјета безбједности ОУН 1199|резолуцију 1199]] којом је захтјевано окончање [[Рат на Косову и Метохији|непријатељстава]] и надгледање примирја између албанске и југословенске стране на Косову и Метохији. Преговори које је водио посебни изасланик САД за Балкан [[Ричард Холбрук]] пропали су 23. марта 1999. и он је то питање предао НАТО-у,<ref>{{cite news|title=Nato to strike Yugoslavia |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/302265.stm |accessdate=7. 12. 2018 |work=news.bbc.co.uk |agency=BBC News |date=24. 3. 1999 |language=en}}</ref> који је започео бомбардовање 24. марта 1999. у трајању од 78 дана.<ref>{{cite news|last=Thorpe |first=Nick |title=UN Kosovo mission walks a tightrope |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3565799.stm |accessdate=7. 12. 2018 |work=news.bbc.co.uk |agency=BBC News |date=24. 3. 2004 |language=en}}</ref> [[НАТО бомбардовање СРЈ|Операција ''Савезничка сила'']] била је усмјерена на војне капацитете тадашње Савезне Републике Југославије. Током кризе, НАТО је распоредио једну од својих међународних снага за реакцију, [[Мобилне снаге Савезничке команде Европе]], у [[Албанија|Албанију]] као Албанске снаге ({{јез-енгл|Albania Force, AFOR}} — ''Ејфор''), како би испоручиле хуманитарну помоћ избјеглицама са Космета.<ref name="gs">{{cite web|title=Operation Allied Harbor / Sustain Hope / Shining Hope |url=http://www.globalsecurity.org/military/ops/sustain_hope.htm |website=www.globalsecurity.org |accessdate=7. 12. 2018 |language=en}}</ref> Иако је кампања критикована због [[Цивилне жртве у НАТО бомбардовању СРЈ|бројних цивилних жртава бомбардовања]], укључујући и [[Бомбардовање кинеске амбасаде у Београду|бомбардовање амбасаде НР Кине у Београду]], Милошевић је коначно прихватио услове међународног мировног плана 3. јуна 1999. године, чиме је рат на Космету завршен. Милошевић је 11. јуна прихватио [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|резолуцију 1244 Савјета безбједности ОУН]], под чијим мандатом је НАТО помогао успостављање [[КФОР|Косовских снага]] ({{јез-енг|Kosovo Force, KFOR}} — ''Кејфор''). Приближно око милион избјеглица је напустило Космет, а дио мандата КФОР-а био је да заштита хуманитарне мисије, поред спречавања даљег насиља.<ref name="gs" /><ref>{{cite web|title=Kosovo Report Card |url=https://d2071andvip0wj.cloudfront.net/100-kosovo-report-card.pdf |website=Crisis Group |accessdate=7. 12. 2018 |language=en |date=28. 8. 2000}}</ref> У периоду од августа до септембра 2001. године, НАТО је спровео [[операција Богата жетва|операцију ''Богата жетва'']], мисију са циљем разоружавања албанских паравојних јединица у Сјеверној Македонији.<ref>{{cite news|last=Helm |first=Toby |title=Macedonia mission a success, says Nato |url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/macedonia/1357773/Macedonia-mission-a-success-says-Nato.html |accessdate=7. 12. 2018 |work=telegraph.co.uk |agency=The Telegraph |date=26. 9. 2001 |language=en}}</ref> Према подацима из децембар [[2018]]. године, КФОР је у свом саставу имао око 3.642 војника из 28 земаља.<ref name="facts2018">{{cite web|title=Key Facts and Figures – Kosovo Force (KFOR) |url=https://www.nato.int/nato_static_fl2014/assets/pdf/pdf_2018_12/20181202_2018-12-KFOR_Placemat.pdf |website=nato.int |accessdate=7. 12. 2018 |language=en |date=децембар 2018}}</ref> САД, УК и већина осталих чланица НАТО успротивиле су се напорима да се од Савјета безбједности ОУН тражи одобрење за војне ударе НАТО-а, попут акције против Југославије 1999, док су Француска и мањи број чланица тврдиле да је Савезу потребно одобрење Савјета безбједности.<ref>{{cite news|title=NATO reaffirms power to take action without U.N. approval – April 24, 1999 |url=http://www.cnn.com/WORLD/europe/9904/24/nato.un/ |accessdate=7. 12. 2018 |work=cnn.com |agency=CNN |date=24. 4. 1999 |language=en}}</ref> Страна коју предводе САД и УК тврди да би се тиме поткопао ауторитет Савеза и изнијели су запажање по коме би Русија и Кина уложиле право вета у СБ ОУН чиме би блокирале нападе на Југославију, а исто би могле учинити и у будућим сукобима у којима би била потребне акције НАТО-а, а чиме се урушава цјелокупна потенцијалност и сврха организације. Признавајући постхладноратовско војно окружење, НАТО је усвојио Стратешки концепт Савеза током [[Вашингтонски самит 1999.|Вашингтонског самиту]] у априлу 1999. године, којим је наглашена превенција сукоба и руковођење кризама.<ref>{{cite web|title=The Alliance's Strategic Concept |url=https://www.nato.int/cps/ic/natohq/official_texts_27433.htm |website=nato.int |accessdate=7. 12. 2018 |language=en |date=24. 3. 1999}}</ref> === Авганистан === {{главни|Рат у Авганистану (2001—2014)|Међународне снаге за безбједносну помоћ}} [[Датотека:National Park Service 9-11 Statue of Liberty and WTC.jpg|мини|лево|[[Напади 11. септембра 2001.]] године у САД узроковали су да се НАТО по први пут у историји позове на члан о колективној одбрани]] [[Напади 11. септембра 2001.]] године у САД узроковали су да се НАТО по први пут у историји организације позове на члан 5. Сјеверноатлантског споразума. У члану је наведено да се напад на било којег члана организација сматра нападом на све чланове. Позив на члан 5. је потврђено 4. октобра 2001. године када је НАТО утврдио да су напади заиста подложни условима Сјеверноатлатнског споразума.<ref>{{cite web|title=NATO Update: Invocation of Article 5 confirmed – 2 October 2001 |url=https://www.nato.int/docu/update/2001/1001/e1002a.htm |website=www.nato.int |accessdate=27. 12. 2018 |language=en |date=2. 10. 2001}}</ref> Осам званичних акција које је НАТО преузео као одговор на напад, које укључују операцију Орлова помоћ, операцију Активни напор, поморску операцију у [[Средоземно море|Средоземном мору]] са намјером да спријечи кретање терориста или оружја за масовно уништење, као и повећање сигурности кретања бродова уопште, која је почела 4. октобра 2001. године.<ref>{{cite web|url=http://www.aco.nato.int/resources/21/NATO%20Operations,%201949-Present.pdf |title= NATO's Operations 1949–Present |work= NATO |date=22. 1. 2010 |accessdate=4. 9. 2013 |language=en}}</ref> Савез је показао јединство: 16. априла 2003. када је НАТО пристао да преузме заповједништво над [[Међународне снаге за безбедносну помоћ|Међународним снагама за безбједносну помоћ]] (МСБП), које су укључивале снаге из 42 земље. Одлука је усвојена на захтјев Њемачке и Холандије, двије земље које су предводиле МСБП у то вријеме, и свих деветнаест амбасадора НАТО је то одобрило. Предаја заповједништва НАТО-у одржано је 11. августа и означила је по први пут у историји НАТО преузео мисију изван сјеверноатлантског подручја.<ref>{{Cite book|last=Auerswald |first=David P. |last2=Saideman |first2=Stephen M. |title=NATO in Afghanistan: Fighting Together, Fighting Alone |year=2014|publisher=Princeton University Press |isbn=978-0-691-15938-6 |url=https://books.google.ba/books?id=YCjvmgEACAAJ |accessdate=27. 12. 2018 |language=en}}</ref> [[Датотека:Rodriguez at Italian command change in Herat.jpg|мини|десно|Генерал МСБП [[Дејвид М. Родригез]] на италијанској предаји команде у [[Херат]]у]] МСБП је првобитно био задужен за обезбјеђивање Кабула и околнох подручја од Талибана, Ал Каиде и фракцијских ратних вођа, како би се омогућило оснивање [[Прелазна Исламска Држава Авганистан|Прелазне администрације Авганистана]] на челу са [[Хамид Карзај|Хамидом Карзајем]]. У октобру 2003. године, Савјет безбједности ОУН одобрио је ширење мисије МСБП у Авганистану<ref>{{cite web |url=http://www.nato.int/isaf/topics/mandate/unscr/resolution_1510.pdf |title=UNSC Resolution 1510, October 13, 2003 |accessdate=5. 7. 2010 |archive-date=09. 10. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101009021301/http://www.nato.int/isaf/topics/mandate/unscr/resolution_1510.pdf |url-status=dead }}</ref> и МСБП се временом проширио у мисију у четири главне фазе у земљи.<ref name="ISAF Chronology">{{cite web |url=http://www.nato.int/isaf/topics/chronology/index.html |title=ISAF Chronology |publisher=Nato.int |accessdate=5. 7. 2010 |archive-date=13. 11. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101113041055/http://www.nato.int/isaf/topics/chronology/index.html |url-status=dead }}</ref> МСБП је 31. јула 2006. године преузео војне операције на југу Авганистана из противтерористичке коалиција под вођством САД.<ref>{{cite news|last=Morales |first=Alex |title=NATO Takes Control of East Afghanistan From U.S.-Led Coalition – Bloomberg |url=https://www.bloomberg.com/apps/news?pid=newsarchive&sid=a1qU01AKOHT8 |accessdate=27. 12. 2018 |work=www.bloomberg.com |date=5. 10. 2006 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140724142511/https://www.bloomberg.com/apps/news?pid=newsarchive&sid=a1qU01AKOHT8 |archivedate=24. 7. 2014 |language=en}}</ref> Због интензивних борби на југу, Француска је 2011. године ескадрили борбених авиони [[Мираж 2000]] дозволила да се пребаци у то подручје, у Кандахар, како би се ојачали напори Савеза.<ref>{{cite web|title=LeMonde.fr : La France et l'OTAN |url=http://www.lemonde.fr/cgi-bin/ACHATS/acheter.cgi?offre=ARCHIVES&type_item=ART_ARCH_30J&objet_id=1002456&clef=ARC-TRK-NC_01 |website=web.archive.org |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071012175557/http://www.lemonde.fr/cgi-bin/ACHATS/acheter.cgi?offre=ARCHIVES&type_item=ART_ARCH_30J&objet_id=1002456&clef=ARC-TRK-NC_01 |archivedate=12. 10. 2007 |language=fr}}</ref> Током Чикашког самита 2012. године, НАТО је усвојио план за окончање рата у Авганистану и уклањању снага МСБП предвођених НАТО до краја децембра 2014. године,<ref>{{cite news|title=NATO sets „irreversible” but risky course to end Afghan war |url=https://www.reuters.com/article/us-nato-summit/nato-sets-irreversible-but-risky-course-to-end-afghan-war-idUSBRE84J02C20120521 |accessdate=27. 12. 2018 |work=Reuters |date=21. 5. 2012 |language=en}}</ref> и замјењена је мировном мисијом [[Одлучна подршка]].<ref>{{cite news|title=Nato chief, Ghani welcome ‘new phase’ in relations |url=https://www.gulf-times.com/story/418697/Nato-chief-Ghani-welcome-new-phase-in-relations |accessdate=27. 12. 2018 |work=Gulf-Times |date=4. 12. 2014 |language=en}}</ref> === Тренинг мисија у Ираку === {{главни|Тренинг мисија НАТО-а у Ираку}} Августа 2004. године, током рата у Ираку, НАТО је оформио тренинг мисију у Ираку, мисију обуке за ирачке снаге безбједности у сарадњи са [[Мултинационалне снаге у Ираку|Мултинационалним снагама у Ираку]] предвођеним САД.<ref>{{cite web |title=Multi-National Force – Iraq |url=http://www.mnf-iraq.com/ |website=web.archive.org |accessdate=15. 3. 2019 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20091228202304/http://www.mnf-iraq.com/ |archivedate=28. 12. 2009 |language=en}}</ref> Тренинг мисија је основана на захтјев [[Ирачка прелазна влада|Ирачке прелазне владе]] према одредбама [[Резолуција Савјета безбједности ОУН 1546|Резолуције Савјета безбједности ОУН 1546]]. Циљ тренинг мисије био је помоћ у развоју структура и институција за обуку ирачких снага безбједности, како би Ирак изградио ефикасне и одрживе капацитете који ће се бавити потребама државе. Тренинг мисија није била борбена мисија, него посебна мисија под политичком контролом Сјевероатланског савјета НАТО. Оперативни нагласак мисије био је на обуци и менторству. Активности мисије су биле координисане са ирачким властима и замјеника командујућег генерала за савјетовање и обуку, који је уједно био и командант Тренинг мисије у Ираку. Мисија је службено закључена 17. децембра 2011. године.<ref>{{cite news |last=El Gamal |first=Rania |title=NATO closes up training mission in Iraq |url=https://www.reuters.com/article/2011/12/17/us-iraq-withdrawal-nato-idUSTRE7BG0IK20111217 |accessdate=15. 3. 2019 |work=Reuters |date=17. 12. 2011 |language=en |archive-date=18. 12. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111218070636/http://www.reuters.com/article/2011/12/17/us-iraq-withdrawal-nato-idUSTRE7BG0IK20111217 |url-status=dead }}</ref> [[Турска]] се прва позвала на члан 4. током састанка 2003. на почетку [[рат у Ираку|рата у Ираку]]. Турска се такође два пута позвала на овај члан 2012. године током [[грађански рат у Сирији|грађанског рата у Сирији]], након обарања ненаоружаног турског извиђачког авиона [[F-4 фантом|Ф-4]] и након што је са територије Сирије пуцано из минобацача на територију Турске<ref>{{cite news |last=Croft |first=Adrian |title=NATO demands halt to Syria aggression against Turkey |url=https://www.reuters.com/article/2012/10/03/us-syria-crisis-alliance-idUSBRE8921F220121003 |accessdate=5. 9. 2019 |work=Reuters |date=3. 10. 2012 |language=en |archive-date=04. 10. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121004011242/http://www.reuters.com/article/2012/10/03/us-syria-crisis-alliance-idUSBRE8921F220121003 |url-status=dead }}</ref> и поново 2015. године када се [[Исламска Држава]] Ирака и Леванта показала као пријетња турском територијалном интегритету.<ref>{{cite news |last=Ford |first=Dana |title=Turkey calls for rare NATO talks |url=http://www.cnn.com/2015/07/26/middleeast/turkey-nato-talks/index.html |accessdate=5. 9. 2019 |work=CNN |agency=CNN |date=26. 7. 2015 |language=en}}</ref> === Противпиратске операције у Аденском заливу === {{главни|Операција Океански штит}} [[Датотека:Gulf of Aden - disabled pirate boat.jpg|мини|десно|[[USS Farragut (DDG-99)]] уништава пиратски чамац у марту 2010. године]] Од 17. августа 2009. године, НАТО је распоредио ратне бродове са циљем заштите морског саобраћаја у [[Аденски залив|Аденском заливу]] и [[Индијски океан|Индијском океану]] од [[сомалски пирати|сомалских пирата]], као и ради јачања морнарице и обалске страже држава регије. Операцију је одобрио Сјеверноатлантски савјет и њој су првенствено учествовали ратни бродови САД, али су била укључена пловила многих других држава. [[Операција Океански штит]] фокусирана је на заштиту бродова који су учествовали у [[операција Савезнички заштитник|операцији Савезнички заштитник]], а који су дистрибуирали помоћ као дио мисије [[Светски програм за храну|Свјетског програма за храну]] у [[Сомалија|Сомалији]]. Ратни бродови [[Русија|Русије]], [[Кина|Кине]] и [[Јужна Кореја|Јужне Кореје]] су такође учествовали у активностима.<ref>{{cite web |title=Operation OCEAN SHIELD |url=https://mc.nato.int/missions/operation-ocean-shield.aspx |website=mc.nato.int |publisher=Allied Maritime Command |accessdate=7. 9. 2019 |language=en}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.manw.nato.int/page_operation_ocean_shield.aspx |title=Operation ''Ocean Shield'' |publisher=NATO |accessdate=3. 3. 2011 |language=en |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110513125123/http://www.manw.nato.int/page_operation_ocean_shield.aspx |archivedate=13. 5. 2011}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.manw.nato.int/page_news_archive_OOS_%202010.aspx |title=2009 Operation ''Ocean Shield'' News Articles |publisher=NATO |date=октобар 2010 |accessdate=19. 5. 2011 |language=en |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110429152017/http://www.manw.nato.int/page_news_archive_OOS_%202010.aspx |archivedate=29. 4. 2011}}</ref> Ова операције је настојала одвратити и прекинути пиратске нападе, заштити бродове и подстаћи повећање општег нивоа сигурности у регији.<ref>{{cite web |url=http://www.nato.int/cps/en/natohq/topics_48815.htm |title=Operation Ocean Shield purpose |date=12. 7. 2016 |access-date=27. 11. 2016 |language=en}}</ref> === Либија === {{главни|НАТО интервенција у Либији}} Током грађанског рата у Либији, насиље између протестаната и либијске владе под пуковником Муамером ел Гадафијем је ескалирало и 17. марта 2011. године довело је до усвајања [[Резолуција Савјета безбједности 1973|Резолуције Савјета безбједности ОУН 1973]], која је позвала на примирје и одобрила војну акцију са циљем заштите цивила. Коалиција коју је обухватало неколико чланица НАТО-а почела је спроводити забрану летова изнад Либије недуго послије, почевши са [[операција Хартаман|операцијом Харматан]] [[Ратно ваздухопловство Француске|Ратног ваздухопловства Француске]] 19. марта. Дана 20. марта 2011. године, чланице НАТО-а су се сложиле да ће примијенити ембарго на увоз оружја у Либију кроз [[Операција Уједињени заштитник|операцију Уједињени заштитник]] користећи бродове из сталне поморске групе 1 и сталне противминске групе 1,<ref name="NATOSecGen1">{{cite web|url=http://www.nato.int/cps/en/SID-E403D555-2A5EEC9A/natolive/news_71689.htm?mode=pressrelease|title=Statement by the NATO Secretary General on Libya arms embargo|publisher=NATO|date=22. 3. 2011|access-date=25. 3. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110428121505/http://www.nato.int/cps/en/SID-E403D555-2A5EEC9A/natolive/news_71689.htm?mode=pressrelease|archive-date=28. 4. 2011|url-status=live}}</ref> као и бродове и подморнице чланица НАТО-а.<ref name="NATOPressBriefing1">{{cite web|url=http://www.nato.int/cps/en/SID-83A5384E-C37D94AC/natolive/opinions_71716.htm?selectedLocale=en|title=Press briefing by NATO Spokesperson Oana Lungescu, Brigadier General Pierre St-Amand, Canadian Air Force and General Massimo Panizzi, spokesperson of the Chairman of the Military Committee|publisher=NATO|date=23. 3. 2011|access-date=25. 3. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110428121332/http://www.nato.int/cps/en/SID-83A5384E-C37D94AC/natolive/opinions_71716.htm?selectedLocale=en|archive-date=28. 4. 2011|url-status=live}}</ref> Они би „надгледали, извјештавали и по потреби вршили пресуде бродовима за које се сумња да носе илегално оружје или плаћенике”.<ref name="NATOSecGen1" /> [[Датотека:Palmaria bengasi 1903 0612 b1.jpg|мини|лево|[[Палмарија]] Војске Либије коју су уништило француско ваздухопловство код Бенгазија у марту 2011. године]] Дана 24. марта, НАТО се сложио да преузме контролу над зоном забране летова од првобитне коалиције, док је заповједништво над циљаним копненим јединицама остало на снагама коалиције.<ref>{{cite news|url=https://articles.washingtonpost.com/2011-03-25/world/35208327_1_libya-operation-charles-bouchard-nato|archive-url=https://archive.is/20130217004750/http://articles.washingtonpost.com/2011-03-25/world/35208327_1_libya-operation-charles-bouchard-nato|url-status=dead|archive-date=17. 2. 2013|title=NATO reaches deal to take over Libya operation; allied planes hit ground forces|date=25. 3. 2011|newspaper=Washington Post}}</ref><ref>{{cite news|url=http://english.aljazeera.net/news/africa/2011/03/2011324221036894697.html|title=NATO to police Libya no-fly zone|website=English.aljazeera.net|date=24. 3. 2011|access-date=25. 3. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110326033949/http://english.aljazeera.net/news/africa/2011/03/2011324221036894697.html|archive-date=26. 3. 2011|url-status=live}}</ref> НАТО је отпочео званично спровођење резолуције ОУН 27. марта 2011. уз помоћ [[Катар]]а и [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињених Арапских Емирата]].<ref>{{cite news |url= http://www.jpost.com/MiddleEast/Article.aspx?id=214574 |title= UAE and Qatar pack an Arab punch in Libya operation |work= Jerusalem Post |agency= se |first= Arieh |last= O'Sullivan |date=31. 3. 2011 |accessdate=29. 1. 2013 |archive-url= https://web.archive.org/web/20121106134641/http://www.jpost.com/MiddleEast/Article.aspx?id=214574 |archive-date=6. 11. 2012 |url-status=live }}</ref> До јуна, извјештаји о подјелама унутар савеза су се појавили, јер је само 8 од 28 чланица учествовало у борбеним операцијама,<ref>{{cite web |title=NATO strikes Tripoli, Gaddafi army close on Misrata |url=http://thestar.com.my/news/story.asp?file=/2011/6/9/worldupdates/2011-06-09T025953Z_01_NOOTR_RTRMDNC_0_-575860-1&sec=Worldupdates |website=thestar.com.my |accessdate=8. 9. 2019 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110812030653/http://thestar.com.my/news/story.asp?file=%2F2011%2F6%2F9%2Fworldupdates%2F2011-06-09T025953Z_01_NOOTR_RTRMDNC_0_-575860-1&sec=Worldupdates |archivedate=12. 8. 2011 |language=en |date=9. 6. 2011}}</ref> што је довело до сукоба између министар одбране САД [[Роберт Гејтс|Роберта Гејтеса]] и земаља као што су Пољска, Шпанија, Њемачка, Холандија и Турска, јер су оне вјеровале да је организација прекорачила свој мандат у сукобу.<ref>{{cite news |last=Coughlin |first=Con |title=Political Gridlock at NATO |url=https://www.wsj.com/articles/SB10001424052702304259304576375293567474306?mod=googlenews_wsj |accessdate=8. 9. 2019 |work=Wall Street Journal |date=10. 6. 2011 |language=en}}</ref><ref>{{cite news |title=Gates calls for more NATO allies to join Libya air campaign |url=http://www.latimes.com/news/nationworld/world/la-fg-libya-nato-20110609,0,6023643.story |accessdate=8. 9. 2019 |work=Los Angeles Times |date=9. 6. 2011 |language=en}}</ref><ref>{{cite news |title=Gates calls for more NATO allies to join Libya air campaign |url=https://www.latimes.com/world/la-xpm-2011-jun-09-la-fg-libya-nato-20110609-story.html |accessdate=8. 9. 2019 |work=Los Angeles Times |date=9. 6. 2011 |language=en}}</ref> У свој завршном полиитчком говору у Бриселу 10. јуна, Гејтс је додатно критиковао савезничке земље у наговјештају да би њихове акције могле проузроковати пропаст НАТО-а.<ref>{{cite news |title=Gates blasts NATO, questions future of alliance |url=http://www.washingtontimes.com/news/2011/jun/10/gates-blasts-nato-questions-future-alliance/?page=all |accessdate=8. 9. 2019 |work=The Washington Times |date=10. 6. 2011 |language=en}}</ref> Министарство спољних послова Њемачке указало је на „значајан [њемачки] допринос НАТО-у и операцијама под вођством НАТО-а” и на чињеницу да је предсједник Обама високо цијенио овај ангажман.<ref>{{cite news |title=Gates rebukes European allies in farewell speech |url=https://www.washingtonpost.com/world/gates-rebukes-european-allies-in-farewell-speech/2011/06/10/AG9tKeOH_story.html |accessdate=8. 9. 2019 |work=Washington Post |language=en}}</ref> Док је мисија продужено до септембра, Норвешка је тог дана најавила да ће почети с смањивањем доприноса и потпуном повлачењем до 1. августа.<ref>{{cite news |title=Norway to quit Libya operation by August |url=https://www.sandiegouniontribune.com/sdut-norway-to-quit-libya-operation-by-august-2011jun10-story.html |accessdate=8. 9. 2019 |work=San Diego Union-Tribune |date=10. 6. 2011 |language=en}}</ref> Раније те седмице објављено је да данским ваздухопловима понестаје бомби.<ref>{{cite news |title=Danish planes running out of bombs |url=http://www.timesofmalta.com/articles/view/20110610/world/Danish-planes-running-out-of-bombs.369868 |accessdate=8. 9. 2019 |work=Times of Malta |language=en-gb}}</ref><ref>{{cite news |title=Danish Planes in Libya Running Out of Bombs: Report {{!}} Defense News {{!}} … |url=http://www.defensenews.com/article/20110609/DEFSECT01/106090302/Danish-Planes-in-Libya-Running-Out-of-Bombs-Report |accessdate=8. 9. 2019 |work=www.defensenews.com |date=9. 6. 2011 |archiveurl=https://archive.is/20120724041541/http://www.defensenews.com/story.php?i=6770530&c=EUR&s=AIR#selection-1017.0-1017.43 |archivedate=24. 7. 2012 |language=en}}</ref> Наредне седмице шеф Ратне морнарице УК рекао је да операције земље у сукобу нису биле одрживе.<ref>{{cite news |last=Kirkup |first=James |title=Navy chief: Britain cannot keep up its role in Libya air war due to cuts |url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/africaandindianocean/libya/8573849/Navy-chief-Britain-cannot-keep-up-its-role-in-Libya-air-war-due-to-cuts.html |accessdate=8. 9. 2019 |date=13. 6. 2011 |language=en}}</ref> До краја мисије у октобру 2011, након смрти пуковника Гадафија, авиони НАТО-а имали су око 9.500 удара по циљевима присталица Гадафија.<ref>{{cite news |title=NATO surprised by pro-Gadhafi resistance |url=http://www.upi.com/Top_News/Special/2011/10/11/NATO-surprised-by-pro-Gadhafi-resistance/UPI-62851318359224/ |accessdate=8. 9. 2019 |work=UPI |language=en}}</ref><ref>{{cite news |url=https://www.usatoday.com/news/world/story/2011-10-21/Libya-NATO/50858104/1?csp=34news|title=NATO strategy in Libya may not work elsewhere |accessdate=22. 10. 2011 | work=USA Today |date=21. 10. 2011}}</ref><ref>{{cite news |url= http://world.time.com/2012/05/16/how-many-innocent-civilians-did-nato-kill-in-libya/ |title= How Many Innocent Civilians Did NATO Kill in Libya? |first= Ishaan |last= Tharoor |date=16. 5. 2012 |accessdate=9. 4. 2016 |magazine= Time Magazine |archive-url= https://web.archive.org/web/20160401032328/http://world.time.com/2012/05/16/how-many-innocent-civilians-did-nato-kill-in-libya/ |archive-date=1. 4. 2016 |url-status=live }}</ref> Извјештај организације Хјуман рајтс воч из маја 2012. године идентификовао је најмање 72 цивилне жртве. Након неуспјешног државног удара у октобру 2013. године, предсједник Владе Либије [[Али Зејдан]] затражио је техничке савјете и тренере од НАТО-а како би помогли у вези текућих питања безбједности.<ref>{{cite news |url= https://www.reuters.com/article/2013/10/21/us-libya-nato-idUSBRE99K0GX20131021 |title= NATO to advise Libya on strengthening security forces |work= Reuters |first= Adrian |last= Croft |access-date=1. 7. 2017 |archive-url= https://web.archive.org/web/20150930090823/http://www.reuters.com/article/2013/10/21/us-libya-nato-idUSBRE99K0GX20131021 |archive-date=30. 9. 2015 |url-status=live }}</ref> == Земље чланице == {| style="background:white; border:1px solid rgb(153, 153, 153); margin: 1em auto 1em auto; overflow:auto; overflow-x:auto; overflow-y:hidden;" |- !Мапа учешћа у НАТО-у у Европи !Мапа партнерства са НАТО-ом на глобалном нивоу |- style="text-align:center;" | style = "border-right:1px dashed rgb(153, 153, 153);" |[[Датотека:Major NATO affiliations in Europe.svg|500px| alt = Мапа Европе за означеним земљама у плавој, тиркизној, наранџастој и жутој боји на основу њиховог учешћа у НАТО-у]] |[[Датотека:NATO partnerships.svg|625px| alt = Мапа свијета за означеним земљама у плавој, тиркизној, наранџастој, жутој, љубичастој и зеленој броји на основу њиховог учешћа у НАТО]] |- style="font-size:85%;" | colspan = 2| {| class="wikitable collapsible collapsed" style="background:white; border:1px solid white;" | style="border:0; width:1.9em;"| {{legend|darkblue| outline = black]]}} | style="border:0;"|'''[[Државе чланице НАТО-а|Чланице {{nowrap|НАТО-а}}]]''' | style="border:0; width:2em;"| {{legend|#2a7fff| outline = black}} | style="border:0;"|'''[[Акциони план за чланство]]''' | style="border:0; width:2em;"| {{legend|#ffd900| outline = black}} | style="border:0;"|'''[[Индивидуални акциони план партнерства]]''' | style="border:0; width:2em;"| {{legend|#ff7826| outline = black}} | style="border:0;"|'''[[Партнерство за мир]]''' | style="border:0; width:2em;"| {{legend|#d40000| outline = black}} | style="border:0;"|'''[[Средоземни дијалог]]''' | style="border:0; width:2em;"| {{legend|#cc00ff| outline = black}} | style="border:0;"|'''[[Истанбулска иницијатива за сарадњу]]''' | style="border:0; width:2em;"| {{legend|#008000| outline = black}} | style="border:0;"|'''Глобални партнери''' ! style="border:0; background:none; width:3.6em;"| |- valign="top" | style="border:0;" colspan="2"|{{plainlist| * {{flagcountry|Albania}} * {{flagcountry|Belgium}} * {{flagcountry|Bulgaria}} * {{flagcountry|Canada}} * {{flagcountry|Croatia}} * {{flagcountry|Czech Republic}} * {{flagcountry|Denmark}} * {{flagcountry|Estonia}} * {{flagcountry|France}} * {{flagcountry|Germany}} * {{flagcountry|Greece}} * {{flagcountry|Hungary}} * {{flagcountry|Iceland}} * {{flagcountry|Italy}} * {{flagcountry|Latvia}} * {{flagcountry|Lithuania}} * {{flagcountry|Luxembourg}} * {{flagcountry|Montenegro}} * {{flagcountry|Netherlands}} * {{flagcountry|North Macedonia}} * {{flagcountry|Norway}} * {{flagcountry|Poland}} * {{flagcountry|Portugal}} * {{flagcountry|Romania}} * {{flagcountry|Slovakia}} * {{flagcountry|Slovenia}} * {{flagcountry|Spain}} * {{flagcountry|Turkey}} * {{flagcountry|United Kingdom}} * {{flagcountry|United States}}}} | style="border:0;" colspan="2"|{{plainlist| * {{flagcountry|Bosnia-Herzegovina}}}} | style="border:0;" colspan="2"|{{plainlist| * {{flagcountry|Armenia}} * {{flagcountry|Azerbaijan}} * {{flagcountry|Bosnia-Herzegovina}} * {{flagcountry|Georgia}} * {{flagcountry|Kazakhstan}} * {{flagcountry|Moldova}} * {{flagcountry|Serbia}} * {{flagcountry|Ukraine}}}} | style="border:0;" colspan="2"|{{plainlist| * {{flagcountry|Armenia}} * {{flagcountry|Austria}} * {{flagcountry|Azerbaijan}} * {{flagcountry|Belarus}} * {{flagcountry|Bosnia}} * {{flagcountry|Finland}} * {{flagcountry|Georgia}} * {{flagcountry|Ireland}} * {{flagcountry|Kazakhstan}} * {{flagcountry|Kyrgyzstan}} * {{flagcountry|Malta}} * {{flagcountry|Moldova}} * {{flagcountry|Russia}} * {{flagcountry|Serbia}} * {{flagcountry|Sweden}} * {{flagcountry|Switzerland}} * {{flagcountry|Tajikistan}} * {{flagcountry|Turkmenistan}} * {{flagcountry|Ukraine}} * {{flagcountry|Uzbekistan}}}} | style="border:0;" colspan="2"|{{plainlist| * {{flagcountry|Algeria}} * {{flagcountry|Egypt}} * {{flagcountry|Israel}} * {{flagcountry|Jordan}} * {{flagcountry|Mauritania}} * {{flagcountry|Morocco}} * {{flagcountry|Tunisia}}}} | style="border:0;" colspan="2"|{{plainlist| * {{flagcountry|Bahrain}} * {{flagcountry|Kuwait}} * {{flagcountry|Qatar}} * {{flagcountry|United Arab Emirates}}}} | style="border:0;" colspan="3"|{{plainlist| * {{flagcountry|Afghanistan}} * {{flagcountry|Australia}} * {{flagcountry|Colombia}} * {{flagcountry|Iraq}} * {{flagcountry|Japan}} * {{flagcountry|Mongolia}} * {{flagcountry|New Zealand}} * {{flagcountry|Pakistan}} * {{flagcountry|South Korea}}}} |} |} === Чланице === [[Датотека:NATO and US EU Summits in Lisbon (2).jpg|мини|десно|НАТО организује регуларне самите за вође својих држава чланица и партнерстава]] НАТО има 30 држава чланица, које се углавном налазе у Европи и Сјеверној Америци. Неке од чланица имају територије на више континената, али оне могу бити покривене само до Сјеверног повратника, докле се протеже „подручје одговорности” НАТО-а према члану 6. Сјеверноатлантског споразума. Током првобитних преговора о споразуму, Сједињене Државе су инсистирале да се колоније као што је [[Белгијски Конго]] буду искључене из споразума.{{sfn|Collins|2011|pp=122–123}}<ref>{{cite web |url= http://www.nato.int/ebookshop/video/declassified/#/en/encyclopedia/the_birth_of_nato/the_key_issues_of_contention/the_area_of_responsibility/ |title= The area of responsibility |work= NATO Declassified |publisher= NATO |date=23. 2. 2013 |accessdate=28. 9. 2013 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130601131134/http://www.nato.int/ebookshop/video/declassified/#/en/encyclopedia/the_birth_of_nato/the_key_issues_of_contention/the_area_of_responsibility/ |archive-date=1. 6. 2013 |url-status=live }}</ref> [[Француски Алжир]] је био покривен до независности Алжира 3. јула 1962. године.<ref>{{cite web |url= http://www.nato.int/cps/en/SID-C6AD72DE-2E05A89E/natolive/topics_67656.htm?selectedLocale=en |title= Washington Treaty |publisher= NATO |date=11. 4. 2011 |accessdate=28. 9. 2013 |archive-url= https://web.archive.org/web/20131016081817/http://www.nato.int/cps/en/SID-C6AD72DE-2E05A89E/natolive/topics_67656.htm?selectedLocale=en |archive-date=16. 10. 2013 |url-status=live }}</ref> Дванаест чланица од укупно двадесет девет су првобитне чланице које су се придружиле 1948. године, док се осталих осамнаест придружило у једном од седам кругова проширења. Од средине шездесетих до средине деведесетих година 20. вијека, Француска је спроводила војну стратегију независну од НАТО-а у оквиру политике које се назива „гало-митерандизам”. Француска је остала једина чланица НАТО-а изван нуклеарне групе за планирање и за разлику од САД и УК, није потчинила своје нуклеарне подморнице савезу.<ref name="WP-France" /><ref name="guardian-france" /> Неколико чланица троши више од 2% свог БДП на одбрану,<ref>{{cite news |title=Some EU states may no longer afford air forces-general |last=Croft |first=Adrian |url=http://mobile.reuters.com/article/idUSL5E8KJJSL20120919?irpc=932 |agency=Reuters |date=19. 9. 2013 |accessdate=31. 3. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130510035915/http://mobile.reuters.com/article/idUSL5E8KJJSL20120919?irpc=932 |archive-date=10. 05. 2013 |url-status=dead }}</ref> док издвајања САД чине {{frac|3|4}} одбрамбених трошкова НАТО-а.<ref>{{cite news |title=NATO allies grapple with shrinking defense budgets | last = Whitlock | first = Craig |url=https://articles.washingtonpost.com/2012-01-29/world/35437915_1_nato-allies-defense-budgets-european-members |newspaper=Washington Post |date=29. 1. 2012 |accessdate=29. 3. 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130530110403/http://articles.washingtonpost.com/2012-01-29/world/35437915_1_nato-allies-defense-budgets-european-members |archivedate=30. 5. 2013 }}</ref> === Проширења === {{главни|Проширење НАТО-а}} [[Датотека:History of NATO enlargement.svg|мини|десно|НАТО је од уједињења Њемачка и краја Хладног рата стекао 13 нових чланица]] Нове чланице савеза добрим дијелом су биле из средње и источне Европе, укључујући бивше чланице [[Варшавски пакт|Организације Варшавског споразума]]. Приступање савезу одређено је појединачним акционом плановима за чланство и потребно је одобрење сваке тренутне чланице савеза. НАТО тренутно има двије државе кандидаткиње које се налазе у поступку придруживања савезу — [[Босна и Херцеговина]] и [[Северна Македонија|Сјеверна Македонија]]. Сјеверна Македонија је потписала протокол о приступању у фебруару 2019. како би постала чланица савеза, а протокол је у поступку ратификације међу државама чланицама. Приступање Сјеверне Македоније савезу је дуги низ година блокирала Грчка због спора око имена Македонија, а што је ријешено [[Преспански споразум|Преспанским споразумом]] 2018. године. Како би нове и могуће чланице у регији подржале једна другу у поступку придружења, оне су 2003. године основале [[Јадранска повеља|Јадранску повељу]]. Грузија се именује као држава која тежи ка чланству, а обећано јој је и „будуће чланство” током Букурешког самита 2008. године, иако је амерички предсједник Обама 2014. године рекао да та земља није „тренутно на путу” за чланство. Русија се наставља противи даљем проширењу савеза, сматрајући поступак нескладним са неформалним договором између совјетског вође Михаила Горбачова и европских и америчких преговарача којим је омогућена мирно уједињење Њемачке. Напори ка проширењу НАТО-а челници Русије виде као наставак покушаја из Хладног рата да окруже и изолују Русију, иако су ти напори критиковани и на западу. Анкета Левада центра из јуна 2016. године каже да 68% Руса мисли да је распоређивање снага НАТО-а у балтичке државе и Пољску — бивше земље Источног блока које се граниче са Русијом — пријетња за Русију. Као супротност, 65% анкетираних Пољака у извјештају Пју рисрч центра из 2017. године препознало је Русију као „главну пријетњу”, са просјеком од 31% у свим чланицама НАТО-а, а 67% анкетираних Пољака 2017. је исказало наклоност ка америчким војним снагама са сједиштем у Пољској. Међу земљама источне Европе, изузев чланица [[Заједница независних држава|Заједнице независних држава]], које је анкетирао Галуп 2016. године, све осим Србије и Црне Горе видјеле су НАТО више као заштитни савез него као пријетњу. Однос Украјине према НАТО-у и Европи био је политички контроверзан, а побољшање односа био је један од циљева [[Евромајдан]]а 2014. године током којег је свргнут проруски предсједник [[Виктор Јанукович]]. У марту 2014. године, предсједник Владе Арсениј Јацењук поновио је став владе да Украјина не тражи чланство у НАТО-у. Украјински предсједник је након тога потписао нацрт закона према коме се земљи укида несврстани статус у циљу могућег чланства у НАТО-у, али је наговијестио да ће се одржати референдум прије тражења чланства. Украјина је једна од осам земаља источне Европе са појединачним акционом планом за чланство. Акциони план је отпочео 2012. године и отворен је за све земље које имају политичку вољу и способност да продубе свој односа са савезом. У јуну 2018. године, Катар је изразио жељу за чланством у НАТО-у. Међутим, НАТО је одбацио чланство, наводећи да би се само додатне европске земље могле придружити у складу са чланом 10 Сјеверноатлантског споразума. Катар и НАТО су претходно потписали заједнички споразум о безбједности у јануару 2018. године. === Партнерства === [[Датотека:NATO partnerships.svg|400п|мини| {{легенда|#000080|Државе чланице НАТО}} {{легенда|#ff7826|Чланице Партнерства за мир}} {{легенда|#d40000|Чланице Медитеранског дијалога}} {{легенда|#cc00ff|Чланице Истанбулске иницијативе за сарадњу}} {{легенда|#008000|Контакт државе}}]] ==== Партнерство за мир ==== {{главни чланак|Партнерство за мир}} Евро-атлантски пакт Партнерство за мир се састоји од 46 земаља чланица: 26 земаља НАТО и 20 земаља које се налазе ван Алијансе: {{columns-list|4| * '''5''' земаља које су (иако војно неутралне) представљале капиталистичко уређење током Хладног рата: :* {{flagcountry|Аустрија}} :* {{flagcountry|Финска}} :* {{flagcountry|Ирска}} :* {{flagcountry|Шведска}} :* {{flagcountry|Швајцарска}} * '''12''' бивших совјетских република: :* {{flagcountry|Јерменија}} :* {{flagcountry|Азербејџан}} :* {{flagcountry|Белорусија}} :* {{flagcountry|Грузија}} :* {{flagcountry|Казахстан}} :* {{flagcountry|Киргистан}} :* {{flagcountry|Молдавија}} :* {{flagcountry|Русија}} :* {{flagcountry|Таџикистан}} :* {{flagcountry|Туркменистан}} :* {{flagcountry|Украјина}} :* {{flagcountry|Узбекистан}} * '''2''' бивше југословенске републике :* {{flagcountry|Босна и Херцеговина}} :* {{flagcountry|Србија}} }} ==== Савјет Русија—НАТО ==== НАТО и Русија су се 1997. године обострано обавезале „на међусобну сарадњу у циљу стварања стабилног, безбједног и неподијељеног континента на основама партнерства и заједничког интереса”. Маја 2002, ова сарадња је ојачана стварањем савјета Русија—НАТО, који је зближио чланице НАТО-а и Русију. == Види још == * [[Асоцијација атлантског споразума]] * [[НАТО бомбардовање Републике Српске]] * [[Link 22]] == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Auerswald |first=David P. |last2=Saideman |first2=Stephen M. |title=NATO in Afghanistan: Fighting Together, Fighting Alone |year=2014|publisher=Princeton University Press |isbn=978-0-691-15938-6 |url=https://books.google.ba/books?id=YCjvmgEACAAJ |accessdate=27. 12. 2018 |language=en}} * {{Cite journal|last=Art | first = Robert J. |authorlink= Robert J. Art |year=1998 | title = Creating a Disaster: NATO's Open Door Policy |url=https://archive.org/details/sim_political-science-quarterly_fall-1998_113_3/page/383 | journal = Political Science Quarterly | volume = 113 | number = 3 | jstor = 2658073 |ref=harv|pages=383—403 }} * Auerswald, David P., and Stephen M. Saideman, eds. ''NATO in Afghanistan: Fighting Together, Fighting Alone'' (Princeton U.P., 2014) * {{Cite book| ref=harv|last=Behrman |first=Greg |year=2007|title= The Most Noble Adventure: The Marshall Plan and the Time When America Helped Save Europe | url=https://archive.org/details/mostnobleadventu00behr|publisher=[[Simon & Schuster]] |isbn=978-0-7432-8263-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Bethlehem |first= Daniel L. |last2=Weller |first2= Marc |title=The 'Yugoslav' Crisis in International Law |year=1997|series= Cambridge International Documents Series |volume= 5 |publisher= [[Cambridge University Press]] |isbn=978-0-521-46304-1 |url= https://books.google.com/books?id=7SczBzxA6-IC&pg=PR55 }} * {{Cite book| ref=harv|last=Clausson |first= M. I. |title= NATO: Status, Relations, and Decision-Making |publisher= Nova Publishers |year=2006 |isbn=978-1-60021-098-3 |url= https://books.google.com/books?id=ei38uQH5M5kC&pg=PA94 }} * {{Cite book| ref=harv|last=Collins |first= Brian J. |title= NATO: A Guide to the Issues |publisher= ABC-CLIO |year=2011 |isbn=978-0-313-35491-5 |url= https://books.google.com/books?id=KyBPuKcUXowC }} * {{Cite book| ref=harv|last=Garthoff |first= Raymond L. |title= Détente and confrontation: American-Soviet relations from Nixon to Reagan |publisher= [[Brookings Institution Press]] |year=1994 |isbn=978-0-8157-3041-5 |url= https://books.google.com/books?id=mGG-x_tuNUcC&pg=PA660 }} * {{Cite book| ref=harv|last=Gorbachev |first = Mikhail |authorlink= Mikhail Gorbachev |year=1996 |title = Memoirs | url=https://archive.org/details/memoirsgorb00gorb|location = London |publisher = Doubleday |isbn=978-0-385-40668-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Harsch |first= Michael F. |title= The Power of Dependence: NATO-UN Cooperation in Crisis Management |publisher= Oxford University Press |year=2015 |isbn=978-0-19-103396-4 |url= https://books.google.com/books?id=UYEwBgAAQBAJ&pg=PA63 }} * {{Cite book| ref=harv|last=Isby |first= David C. |last2=Kamps Jr. |first2= Charles |title= Armies of NATO's Central Front |publisher= [[Jane's Information Group]] |year=1985 |isbn=978-0-7106-0341-8|pages=}} * Kaplan, Lawrence S. (2013). ''NATO before the Korean War: April 1949 — June 1950.'' Kent, OH: Kent State University Press. * {{Cite book| ref=harv|last=Kaplan |first= Lawrence S. |title= NATO Divided, NATO United: The Evolution of an Alliance |publisher= Greenwood Publishing Group |year=2004 |isbn=978-0-275-98006-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author= [[National Defense University]] |title= Allied command structures in the new NATO |publisher= DIANE Publishing |year=1997 |isbn=978-1-57906-033-6 |url= https://books.google.com/books?id=q3jLV75wFM4C&pg=PA50 }} * {{Cite book| ref=harv|last=Njølstad |first= Olav |title= The last decade of the Cold War: from conflict escalation to conflict transformation |volume= 5 |publisher= [[Psychology Press]] |year=2004 |isbn=978-0-7146-8539-7 |url= https://books.google.com/books?id=w0w31Yq5BYsC }} * {{Cite book| ref=harv|last=Osgood |first= Robert E. |title= NATO: The Entangling Alliance |publisher= [[University of Chicago Press]] |year=1962 |url= https://books.google.com/books?id=0V-OAAAAMAAJ }} * {{Cite book| ref=harv|last=Park |first= William |title= Defending the West: a history of NATO |publisher= [[Westview Press]] |year=1986 |isbn=978-0-8133-0408-3 |url= https://books.google.com/books?id=1bkwAAAAMAAJ }} * {{Cite book| ref=harv|last=Pedaliu |first= Effie G. H. |year=2003|title=Britain, Italy, and the Origins of the Cold War |publisher= Palgrave Macmillan |isbn=978-0-333-97380-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Reynolds |first= David |title= The Origins of the Cold War in Europe: International Perspectives |publisher= [[Yale University Press]] |year=1994 |url= https://books.google.com/books?id=yvZNbkjCzwoC |isbn=978-0-300-10562-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Schoenbaum |first=Thomas J. |title=Waging Peace and War: Dean Rusk in the Truman, Kennedy, and Johnson Years | url=https://archive.org/details/wagingpeacewarde00scho|year=1988 |publisher=[[Simon & Schuster]] |location=[[Ен Арбор|Ann Arbor, Michigan]] |isbn=978-0-671-60351-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=van der Eyden |first= Ton |title= Public management of society: rediscovering French institutional engineering in the European context |volume= 1 |publisher= IOS Press |year=2003 |isbn=978-1-58603-291-3 |url= https://books.google.com/books?id=QJyHlwgWnGQC&pg=PA104 }} * {{Cite book| ref=harv|last=Wenger |first= Andreas |last2=Nuenlist |first2= Christian |last3=Locher |first3= Anna |title= Transforming NATO in the Cold War: Challenges beyond deterrence in the 1960s |publisher= [[Taylor & Francis]] |year=2007 |url= https://books.google.com/books?id=w3qeMymxoBYC&pg=PA67 |isbn=978-0-415-39737-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Willbanks |first= James H. |title= Machine Guns: An Illustrated History of Their Impact |publisher= ABC-CLIO |year=2004 |isbn=978-1-85109-480-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Zenko |first= Micah|authorlink=Micah Zenko |title= Between Threats and War: U.S. Discrete Military Operations in the Post-Cold War World |publisher= [[Stanford University Press]] |year=2010 |url= https://books.google.com/books?id=rJHU9VZRhjwC&pg=PA133 |isbn=978-0-8047-7191-7|pages=}} {{refend}} === Додатна литература === {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Asmus |first=Ronald |title=A Little War That Shook the World: Georgia, Russia, and the Future of the West |year=2010|publisher=St. Martin's Press |isbn=978-0-230-10228-6 |url=https://books.google.ba/books?id=1be8Y4yyGF4C |accessdate=21. 11. 2018 |language=en}} * {{Cite book| ref=harv|last=Borawski |first=John |last2=Young |first2=Thomas-Durell |title=NATO After 2000: The Future of the Euro-Atlantic Alliance |year=2001|publisher=Greenwood Publishing Group |isbn=978-0-275-97179-3 |url=https://books.google.ba/books?id=Nv-YCD4Xl9AC |accessdate=21. 11. 2018 |language=en}} * {{cite journal|last=Young |first=Thomas-Durell |title=REFORMING NATO’S MILITARY STRUCTURES:: THE LONG-TERM STUDY AND ITS IMPLICATIONS FOR LAND FORCES |year=1998|url=https://www.jstor.org/stable/resrep11623 |accessdate=21. 11. 2018 |publisher=Strategic Studies Institute, US Army War College |language=en}} * {{cite journal|last=Young |first=Thomas-Durell |title=MULTINATIONAL LAND FORMATIONS AND NATO:: REFORMING PRACTICES AND STRUCTURES |year=1997|url=https://www.jstor.org/stable/resrep12021 |accessdate=21. 11. 2018 |publisher=Strategic Studies Institute, US Army War College |language=en}} * {{Cite book| ref=harv|title=The Nato handbook. 50th anniversary |year=1998|publisher=NATO Office of Information and Press |location=Brussels |isbn=978-92-845-0134-2 |edition=2 |url=http://archives.nato.int/uploads/r/null/1/4/145746/0054_NATO_Handbook_50th_anniversary_1998_ENG.pdf |accessdate=21. 11. 2018 |language=en}} * {{cite web|url=http://archives.nato.int/nato-first-5-years-1949-1954-by-lord-ismay-secretary-general-of-north-atlantic-treaty-organization;isad |title=NATO: The First Five Years |last=[[Hastings Ismay, 1st Baron Ismay]] |year=1954|publisher=NATO |location=Paris |accessdate=4. 4. 2017 }} * {{cite web|url=http://www.aco.nato.int/resources/21/Evolution%20of%20NATO%20Cmd%20Structure%201951-2009.pdf |title= Evolution of NATO's Command Structure 1951—2009 |last=Pedlow |first=Dr Gregory W. |last2=|first2= |date=|website= aco.nato.int |publisher=NATO ACO |location=Brussels(?) |accessdate=18. 2. 2015}} * {{cite web|last=Atlantic Council of the United States| title = Transforming the NATO Military Command Structure: A New Framework for Managing the Alliance’s Future| url = http://www.acus.org/files/publication_pdfs/65/2003-08-Transforming_the_NATO_Military_Command_Structure.pdf| format = PDF|date=август 2003|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20121003015226/http://www.acus.org/files/publication_pdfs/65/2003-08-Transforming_the_NATO_Military_Command_Structure.pdf| archive-date=3. 10. 2012| df = }} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = North Atlantic Treaty Organization | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = НАТО }} * {{Official website}} ;Прикупљене вијести * {{Aljazeera topic|organisation/north-atlantic-treaty-organization}} * {{Dawn topic}} * {{Guardian topic}} * {{New York Times topic|organizations/n/north_atlantic_treaty_organization}} ;Историја * {{cite news|last=Jeffery |first=Simon |title=Timeline: Nato |url=https://www.theguardian.com/world/2003/feb/11/nato.simonjeffery |accessdate=21. 11. 2018 |work=the Guardian |date=11. 2. 2003 |language=en}} ;Историјски филмови * {{Internet Archive short film|id=gov.archives.arc.2569670|name=Big Picture: Why NATO?}} * {{Internet Archive short film|id=gov.archives.arc.2569561|name=Big Picture: NATO Maneuvers}} <!--Links that have not been cited in the article, but related to the article subject area--> <!--======================== {{No more links}} ============================ | PLEASE BE CAUTIOUS IN ADDING MORE LINKS TO THIS ARTICLE. Wikipedia | | is not a collection of links nor should it be used for advertising. | | | | Excessive or inappropriate links WILL BE DELETED. | | See [[Wikipedia:External links]] & [[Wikipedia:Spam]] for details. | | | | If there are already plentiful links, please propose additions or | | replacements on this article's discussion page, or submit your link | | to the relevant category at the Open Directory Project (dmoz.org) | | and link back to that category using the {{dmoz}} template. | ======================== {{No more links}} ============================--> {{НАТО|state=expanded}} {{Хладни рат}} {{Ратови у Југославији}} {{Authority control}} [[Категорија:НАТО| ]] [[Категорија:Међународне војне организације]] [[Категорија:Скраћенице]] r4rmjmtorcppskmu6chi7qiouqsyp06 0 14260 25121284 25112530 2022-07-24T16:13:10Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{Друге употребе}} {{Инфокутија држава | име државе = Канада | изворно име државе = {{native name|en|Canada}}<br/>{{native name|fr|Canada}} | име генитив = Канаде | застава = Flag of Canada.svg | грб = Coat of arms of Canada rendition.svg | мото = [[Од мора до мора]]<br />{{small|({{јез-енг|From Sea to Sea}})}}<br />{{small|({{јез-фра|D'un océan à l'autre}})}}<br />{{small|({{јез-лат|A Mari Usque Ad Mare}})}} | химна = -{[[О Канадо]]}-<br />{{small|({{јез-енг|O Canada}})}}<br />{{small|({{јез-фра|Ô Canada}})}} [[Датотека:United States Navy Band - O Canada.ogg|центар]] | положај = Canada (orthographic projection).svg | главни град = [[Отава]] | latd=45 | latm = 24 | latNS = N | longd = 75 | longm = 40 | longEW = W | највећи град = [[Торонто]] | службени језик = {{hlist |[[енглески језик|енглески]]|[[француски језик|француски]]}} | тип владавине = [[Федерализам|Федерална]] [[парламентарни систем|парламентарна]] [[уставна монархија]] | титула владара = [[Монархија у Канади|Краљица]] | име владара = [[Елизабета II]] | титула владара1 = [[Генерални гувернер Канаде|Гувернер]] | име владара1 = [[Мери Меј Сајмон]] | титула владара2 = [[Премијер Канаде|Премијер]] | име владара2 = [[Џастин Трудо]] | независност тип = [[Независност]] од [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеног Краљевства]] | приступница догађај1 = [[Канадска конфедерација|Конфедерација]] | приступница датум1 = [[1. јул]] [[1867]]. | приступница догађај2 = [[Вестминстерски статут 1931.|Вестминстерски статут]] | приступница датум2 = [[11. децембар]] [[1931]]. | приступница догађај3 = [[Канадски акт о држављанству 1946.|Акт о држављанству]] | приступница датум3 = [[1. јануар]] [[1947]]. | приступница догађај4 = [[Патријација]] | приступница датум4 = [[17. април]]а [[1982]]. | површина = 9984670 | површина поредак = 2 | воде = 8,92 | становништво = 37 617 638 | извор_становништво = <ref>{{cite web|last=Canada| first = Statistics| title = Population size and growth in Canada: Key results from the 2016 Census |date=8. 2. 2017 | url = http://www.statcan.gc.ca/daily-quotidien/170208/dq170208a-eng.htm | accessdate=12. 10. 2017 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20170210133245/http://www.statcan.gc.ca/daily-quotidien/170208/dq170208a-eng.htm | archivedate=10. 2. 2017 |df=mdy-all }}</ref> | година_становништво = | становништво поредак = 38 | година пописа = 2020 | густина становништва = 3,83 | густина поредак = 228 | БДП година = 2016 | БДП = 1,672 трилијарди $<ref name="Canada">{{cite web|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2016/01/weodata/weorept.aspx?sy=2014&ey=2020&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=63&pr1.y=17&c=156&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a=| last=Fund| first = International Monetary| title = Report for Selected Countries and Subjects: Canada| accessdate=12. 10. 2017|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20161228183451/https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2016/01/weodata/weorept.aspx?sy=2014&ey=2020&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=63&pr1.y=17&c=156&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a=| archivedate=28. 12. 2016|df=mdy-all}}</ref> | БДП поредак = 15 | БДП по глави становника = 46.199 $<ref name="Canada"/> | БДП поредак по глави становника = 20 | HDI година = 2015 | HDI = 0,920<ref name="HDI">{{cite web|url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/2016_human_development_report.pdf| title = 2016 Human Development Report|year=2016| accessdate=12. 10. 2017| publisher = United Nations Development Programme|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170327135240/http://hdr.undp.org/sites/default/files/2016_human_development_report.pdf| archivedate=27. 3. 2017|df=mdy-all}}</ref> | HDI поредак = 10 | HDI категорија = <span style="color:#090;">у расту</span> | валута = [[канадски долар]] ($) | код валуте = CAD | временска зона = −3,5 до −8 | домен = [[.ca]] | позивни број = 1 | коментар = }} '''Канада''' ({{јез-енгл|{{audio|En-ca-Canada.ogg| help = no|Canada}}}}, {{јез-франц|{{audio|Fr-Canada.ogg| help = no|Canada}}}}) [[Федерализам|федерална]] је [[парламентарни систем|парламентарна]] [[уставна монархија]] на северном делу [[Северна Америка|Сјеверне Америке]]. То је заједница десет покрајина и три територије које се протежу од [[Атлантски океан|Атлантског]] до [[Тихи океан|Тихог океана]] и на северу према [[Северни ледени океан|Северном леденом океану]], покривајући око 9,98 милиона km², што Канаду чини другом највећом земљом на свету по укупној површини и другом земљом по површини копна. На југу Канада се граничи са [[Сједињене Америчке Државе|САД]], а њихова граница је најдужа граница две државе на свету. Већи део земље има хладну или јако хладну зимску климу, али су јужна подручја топла током лета. Канада је ретко насељена земља, највећим делом копнене територије преовлађују шуме и тундре, као и [[Стеновите планине]]. Земља је високо урбанизована, 82% од преко 35 милиона становника живи у већим или средњим градовима, од којих се многи налазе у близини јужне границе. Главни град државе је [[Отава]], а [[Списак пописаних метрополитских област и агломерација у Канади|највеће метрополитске области]] су [[Торонто]], [[Монтреал]] и [[Ванкувер]]. Територију данашње Канаде су, пре европске колонизације, већ неколико хиљада година насељавали бројни [[Аутохтони народи у Канади|аутохтони народи]]. Почевши од краја [[16. век]]а, успостављане су британске и француске колоније, а прва је била [[Канада (Нова Француска)|колонија Канада]] коју је Француска успоставила [[1533]]. године. Као последица [[Војна историја Канаде|разних оружаних сукоба]], [[Британска Северна Америка|Британска Сјеверна Америка]] је стицала и губила територије, све до краја [[18. век]]а када је контролисала већину онога што је данас Канада. Дана [[1. јул]]а [[1867]]. године, колоније тадашње [[Покрајина Канада|Канаде]], [[Њу Брансвик]] и [[Нова Шкотска]] су се ујединиле како би формирале полуаутономни [[Канадски федерализам|федерални Доминион]] под именом Канада. Након овога уследило је окупљање нових покрајина и територија у састав Доминиона, да би данас тај број износио: десет покрајина и три територије, које чине савремену Канаду. Године 1931, Канада је постигла скоро потпуну независност [[Вестминстерски статут 1931.|Вестминстерским статутом 1931]], изузев моћи измене свог устава. Са [[Акт о Канади 1982.|Актом о Канади]] из 1982. године, Канада је преузела и то овлашћење (као закључак [[Партијација|Партијације]]). Краљица [[Елизабета II]] је [[шеф државе]]. Држава је службено двојезична на федералном нивоу. Једна је од етнички најразноврснијих и [[мултикултурална земаља|мултикултуралних земаља]], што је последица велике [[имиграција|имиграције]] из многих других делова света. Њена напредна привреда је десета по величини на свету, ослањајући се углавном на своје богате природне ресурсе и добро развијене међународне трговинске мреже. [[Односи Канаде и Сједињених Америчких Држава|Дуга и сложена веза]] Канаде са Сједињеним Америчким Државама, значајно је утицала на њену привреду и културу. Канада је [[развијена земља]] и налази се на петнаестом месту по највишем номиналном приходу по глави становника на светском нивоу, као и десето место на Индексу хуманог развоја. Налази се у самом врху према међународним мерењима транспарентности власти, грађанских слобода, квалитета живота, економске слободе и образовања. Канада је [[Крунске земље Комонвелта|крунска земља]] [[Комонвелт нација|Комонвелта нација]]. Чланица је [[Франкофонија|Франкофоније]], као и неколико главних међународних и међувладиних институција или групација, укључујући [[Организација уједињених нација|Организацију уједињених нација]], [[НАТО]], [[Г7|Групе 7]] (бивше [[Г8]]), [[Групе 10]], [[Г20 индустријски развијених земаља|Групе 20]], [[Северноамерички споразум о слободној трговини|Северноамеричког споразума о слободној трговини]] и форума [[Азијско-пацифичка економска сарадња|Азијско-пацифичке економске сарадње]]. == Етимологија == {{главни чланак|Назив Канада}} Иако постоје разне теорије о етимолошком пореклу ријечи ''Канада'', назив који је општеприхваћен долази од [[Лоренски језик|лоренске ријечи]] ''каната'', што значи „село” или „насеље”.{{sfn|Olson|Shadle|1991|pp=109}} Године 1535, аутохтоно становништво данашњег града Квебека користило је ту ријеч за усмјеравање француског истраживача [[Жак Картје|Жака Картјеа]] ка селу [[Стадакона]].<ref name="Rayburn2001">{{harvnb|Rayburn|2001|pp=14–22}}</ref> Картје је касније ријечи ''Канада'' користио за цијелу област подређену поглавици [[Донакона]],<ref name="Rayburn2001"/> а не само за одређено село; од [[1545]]. године, европске књиге и мапе почеле су да означавају малу област дуж ријеке [[Сен Лорен]] као ''Канада''.<ref name="Rayburn2001"/> Од 16. до почетка 18. вијека „Канада” се односила на дио [[Нова Француска|Нове Француске]] који се налази дуж ријеке Сен Лорен.{{sfn|Courtney|Smith|2010|p=114}} == Географија == {{main|Географија Канаде}} === Положај === [[Датотека:Canada-satellite.jpg|мини|десно|200п|Сателитска слика Канаде. [[Тајга|Тајге]] преовлађују на стјеновитом [[Канадски штит|Канадском штиту]]. Лед и [[тундра]] су истакнути у [[Арктик|арктичком]] дијелу. Глечери су видљиви на [[Канадске стеновите планине|Канадским стјеновитим планинама]] и [[Обалске планине|Обалским планинама]]. Равнице и плодне [[прерија|прерије]] су погодне за пољопривреду. Из [[Велика језера|Великих језера]] истиче ријека [[Сен Лорен]] (на југозападу), гдје живи највећи дио становништва Канаде.]] Канада заузима најсјевернији дио [[Северна Америка|Сјеверне Америке]]. Протеже се од [[Атлантски океан|Атлантског океана]] на истоку до [[Тихи океан|Тихог океана]] на западу, а са сјевера је запљускује [[Сјеверни ледени океан]]. Преко копна на југу се граничи само са [[Сједињене Америчке Државе|САД]], а са територијално издвојеном америчком савезном државом [[Аљаска|Аљаском]] се граничи на сјеверозападу. Граница између Канаде и САД представља најдужу небрањену границу на свијету. Морску границу дијели са [[Данска|Данском]], тј. њеном аутономном територијом, [[Гренланд]]ом. По укупној површини, Канада је друга највећа држава на свијету послије [[Русија|Русије]] и највећа на америчком континенту. Од [[1925]]. Канада полаже право на дио [[Арктик]]а између 60° и 141° ЗГД, али ово њено право није опште прихваћено. Најсјеверније насеље у Канади и свијету је база канадске војске [[Алерт]] на сјеверном дијелу острва [[Елсмир (острво)|Елсмир]], само 817 -{km}- од [[Сјеверни пол|Сјеверног пола]].<ref name="McColl2005"/> Канада има најдужу морску обалу на свијету дугу 243.000 -{km}-.<ref name="McColl2005">{{harvnb|McColl|2005|p=135}}</ref> Западно од Онтарија, простире се [[Велике равнице|Велика равница]] до [[Стеновите планине|Стјеновитих планина]], које је одвајају од [[Британска Колумбија|Британске Колумбије]]. Готово половина Канаде отпада на Сјеверноканадску низију, која је на југу обрасла [[четинари|четинарском]] шумом, а према сјеверу прелази у мочварну и пусту тундру, па се на крају разбија на бројна острва [[Арктички архипелаг|Арктичког архипелага]]. На сјеверозападу Канаде, ријека [[Макензи]], послије [[Мисисипи (река)|Мисисипија]] је најдужа ријека Сјеверне Америке. Истиче из [[Велико ропско језеро|Великог ропског језера]] ка Сјеверном леденом океану.<ref name="canadian"/> Копнени дио сјеверне Канаде је окружен великим архипелагом у коме се налазе нека од највећих острва на свијету.<ref name="McColl2005"/> === Геологија и рељеф === Сјеверно од области Великих језера лежи широки [[Канадски штит]], изграђен од прекамбријских стијена — [[гранит]]а, [[гнајс]]а и [[пјешчар]]а. То је заравњена стјеновита област просјечне надморске висине од 100 до 500 -{m}-, обликована повлачењем леда у посљедњем [[Ледено доба|леденом добу]], богата рудама, језерима и ријекама. Територија Канаде је геолошки активна у свом западном дијелу, са бројним земљотресима и потенцијално активним вулканима, међу којима су [[Маунт Мигер]], [[Маунт Гарибалди]], [[Маунт Кејли]] и [[Маунт Едзиза]].<ref>{{Cite book|last=Etkin| first = David |last2=Haque|first2=C. E.| last3=Brooks| first3 = Gregory R.| title = An Assessment of Natural Hazards and Disasters in Canada | publisher = Springer |date=30. 4. 2003 | location = | url = https://books.google.com/books?id=kaJz_SNNuKMC&pg=PA569&lpg=PA569&dq=wells+%22gray+clearwater%22+volcanic+field+earthquakes&source=web&ots=3-cpYxu0uM&sig=OsW3GQ5BQLaHN3HzRdzQfObnx6A|isbn=978-1-4020-1179-5|pages=569,582,583}}</ref> Ерупција вулкана [[Сијакс]] из [[1775]]. је изазвала катастрофалне посљедице, убивши 2.000 припадника племена [[Нисга]] и уништењем њиховог насеља у долини ријеке [[Нас]] у сјеверној [[Британска Колумбија|Британској Колумбији]]. Ерупција је произвела поток [[лава|лаве]] дугачак 22,5 -{km}- и према легенди племена Нисга блокирала је ток ријеке Нас.{{чињеница|date=10. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Исток Канаде, које највећим дијелом заузима Канадски штит, је геолошки врло мирно и стабилно подручје. Канада има више језера од било које државе и у њој се налази велики дио слатке воде у свијету.<ref name="altas_lakes">{{cite web|author=The Atlas of Canada | publisher = National Resources Canada| url = https://www.nrcan.gc.ca/earth-sciences/geography/atlas-canada/selected-thematic-maps/16888 | title = Drainage patterns |date=2. 4. 2004 | accessdate=5. 3. 2018 }}</ref><ref>{{cite web|author=Encarta| title = Canada| publisher = Microsoft Corporation| accessdate=12. 6. 2006|year=2006| url = http://encarta.msn.com/encyclopedia_761563379/Canada.html| archive-url = https://web.archive.org/web/20060613082536/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761563379/Canada.html| archive-date=13. 6. 2006|url-status=dead| df = }}</ref> Канадски штит се на сјеверу и сјевероистоку наставља у виду великог броја острва у [[канадски Арктички архипелаг|канадском Арктичком архипелагу]], од којих су највећа [[Саутхемптон (острво)|Саутхемптон]], [[Бафинова земља|Бафиново острво]], [[Девон (острво)|Девон]], [[Елсмир (острво)|Елсмир]], [[Самерсет (острво)|Самерсет]] и друга.<ref name="altas_lakes"/> [[Датотека:Peggys Cove Harbour 01.jpg|мини|десно|200п|Призор из канадског приморја у [[Нова Шкотска|Новој Шкотској]].]] Ријека Сен Лорен на свом ушћу образују највећи [[естуар]] на свијету, прије него што се улије у [[Залив Сен Лорен]]. Залив окружују [[Њуфаундленд]] на сјеверу и [[Канадско приморје]] на југу. Канадско приморје се продужује на исток дуж планина [[Апалачке планине|Апалачи]], од сјеверне [[Нова Енглеска|Нове Енглеске]] и полуострва [[Гаспе]] у [[Квебек]]у. [[Њу Брансвик]] и [[Нова Шкотска|Нову Шкотску]] раздваја залив [[Фанди (залив)|Фанди]], у ком су забиљежене највеће разлике [[плима и осека|плиме и осеке]] на свијету. Језеро [[Онтарио (језеро)|Онтарио]] и [[Залив Хадсон|Хадсонов залив]] доминирају средњим дијелом Канаде. === Воде === [[Датотека:Moraine Lake 17092005.jpg|мини|лево|200п|[[Моренско језеро]] у [[Национални парк Банф|Националном парку Банф]]]] У Канади се налазе велике залихе воде; кроз њене ријеке протиче скоро 9% обновљивих водотокова у свијету,{{sfn|Abell|Olson|Dinerstein|Hurley|p=83}} у њој се налази четвртина [[рит]]ова на [[Земља|Земљи]], а трећа је по броју [[ледник|глечера]] у свијету (иза Антарктика и Гренланда). Због знатног [[глацијални процес|глацијалног процеса]] у Канади се налази више од 2 милиона језера; од оних који се налазе у потпуности унутар граница Канаде, њих више од 31.000 је површине између 3 и 100&nbsp;km², док је 563 веће од 100&nbsp;km².<ref>{{cite web|url=http://atlas.nrcan.gc.ca/site/english/learningresources/facts/lakes.html | last=Canada| first = Atlas of| title = Facts about Canada – Lakes |date=| accessdate=|url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070410230512/http://atlas.nrcan.gc.ca/site/english/learningresources/facts/lakes.html | archivedate=10. 4. 2007 }}</ref> [[Датотека:Mackenzie River Freeze-up.jpg|мини|десно|200п|Залеђена ријека Макензи]] Поред [[Велика језера|Великих језера]] на граници са [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]], остала већа језера су [[Велико ропско језеро]], [[Винипег (језеро)|Винипег]], [[Велико медвеђе језеро]], [[Атабаска (језеро)|Атабаска]], [[Манитоба (језеро)|Манитоба]], [[Мало ропско језеро]], [[Нипигон]], [[Саками]] и други.<ref>{{cite web|url=https://www.ec.gc.ca/eau-water/default.asp?lang=En&n=45BBB7B8-1#canada | title=Rivers: Longest rivers in Canada | publisher=Environment Canada |date=| accessdate=}}</ref> Канада располаже великим хидроенергетским потенцијалом. Ледницима обликоване долине ријека пружају повољне могућности за градњу хидроелектрана, међутим, већина ријека је залеђена више мјесеци током године, па се њихова вода не може искориштавати. Ријеке Канаде отичу у три океана и два залива: [[Тихи океан]], [[Сјеверни ледени океан]], [[Атлантски океан]], [[Залив Хадсон|Хадсонов залив]] и [[Мексички залив]]. У Тихи океан отичу [[Јукон (река)|Јукон]], [[Коламбија (река)|Колумбија]] и [[Фрејзер]].<ref name="canadian"/> Сливу Сјеверног леденог океана припада [[Макензи]] са својим притокама [[Атабаска (река)|Атабаском]], [[Лајард]]ом и [[Пис]]ом, затим [[Копермајн]], [[Елис (река)|Елис]] и [[Бек (река)|Бек]]. Најзначајнија ријека атлантског слива је [[Сен Лорен]], а осим ње у Атлантик утичу и неке мање ријеке — [[Ромен]], [[Литл Мекатина]], [[Наташкуан]] и др. У Хадсонов залив се уливају ријеке [[Нелсон]], [[Черчил (река)|Черчил]], [[Северн]], [[Олбани]] и [[Мус]], док сливу Мексичког залива припада [[Млијечна ријека]] са својим притокама.<ref name="canadian">{{cite web|url=http://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/drainage-basin/ | title = Drainage Basin| publisher = thecanadianencyclopedia| accessdate=5. 3. 2018 | last=| first = }}</ref> === Флора и фауна === [[Датотека:portneuf.jpg|мини|десно|200п|Предио [[широколисне и мешовите шуме умерених предела|мјешовитих шума]] у Квебеку.]] [[Датотека:Borealforest.jpg|мини|десно|200п|Црногорична шума Канаде]] Огромне ненасељене површине, посебно у планинским регионима и сјеверним регионима тундре, заузимају око 70% површине Канаде. То износи негдје око 20% свјетских ненасељених подручја (без Антарктика). Ипак, само мали дио тих површина је покривен шумом.<ref>{{Cite web |url=http://www.waldwissen.net/themen/wald_gesellschaft/weltforstwirtschaft/fva_kanada_wald_inventurdaten_nutzung_DE |title=Ulrich Kohnle: ''Der Wald in Kanada und seine Nutzung'', 2009 |access-date=11. 10. 2009 |archive-date=14. 06. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090614204359/http://www.waldwissen.net/themen/wald_gesellschaft/weltforstwirtschaft/fva_kanada_wald_inventurdaten_nutzung_DE |url-status=dead }}</ref> Сјеверна шумска граница пролази источном обалом [[Лабрадор]]а, преко полуострва [[Унгава]] у правцу југа, уз источну обалу [[Залив Хадсон|Хадсоновог залива]], наставља се кривудавом линијом у правцу сјеверозапада према доњем току [[Макензи]]ја и води даље према [[Аљаска|Аљасци]]. Сјеверно од шумске границе, у [[тундра|тундри]], скоро да не постоји плодно земљиште. Вегетација јужније тундре се састоји из ниског шипражја, трава и [[Cyperaceae|оштрица]]. Негдје око десетина сјеверних дијелова тундре је покривена [[маховина]]ма, типичним биљкама поларне пустиње. Канада има 418 милиона хектара шума, тј. 41,9% укупне површине државе.<ref>Шабић Дејан, ''Шумарство Канаде''</ref> Гледано од сјевера према југу биоми Канаде су: [[тундра]] и [[тајга]] у арктичком дијелу, [[широколисне и мјешовите шуме умјерених предјела]] у источном дијелу земље, [[Прерија|прерије]] у државама Алберта, Манитоба и Саскачеван и [[четинарске шуме умјерених предјела]] у Британској Колумбији. Територија Канаде се простире у [[Холарктичко флористичко царство|Холарктичком флористичком царству]]. У оквиру њега на крајњем сјеверу, обухватајући острва и континентални дио до Хадсоновог залива, издваја се [[Арктичка флористичка подобласт]] коју карактеришу тундре и тајге. Јужно, уз обалу [[Пацифик]]а, па све до источних падина [[Кордиљери|Кордиљера]] издваја се [[Сјеверноамеричко-пацифичка флористичка подобласт]] гдје су смјештене густе четинарске шуме [[цуга|цуге]] и [[туја|тује]]. Од Кордиљера до [[Манитоба|Манитобе]] издваја се [[Сјеверноамеричко-преријска флористичка подобласт]] са мјешовитим листопадним шумама и [[прерија]]ма. На крајњем истоку Канаде од Манитобе до Лабрадора издваја се [[Сјеверноамеричко-атлантска флористичка подобласт]] са листопадним шумама [[јавор]]а, [[буква|букве]] и [[храст]]а и четинарским шумама [[бор (биљка)|борова]], [[смрча|смрче]] и [[ариш]]а.{{sfn|Дукић|1999|pp=120-125}} [[Датотека:Bigbullmoose.jpg|мини|лево|200п|Амерички лос]] Јужно од шумске границе, од Аљаске до [[Њуфаундленд]]а, простире се једно од највећих свјетских подручја црногоричне шуме. На истоку, од [[Велика језера|Великих језера]], па све до обале [[Атлантски океан|океана]], простиру се мјешовите шуме јавора, букве, [[бреза|брезе]], [[бор (биљка)|бора]], ариша и [[јела|јеле]]. Долине на југу су покривене бјелогоричним дрвећем. Ту преовладава храст, [[кестен]], јавор, [[брест (биљка)|брест]] и [[орах]].{{sfn|Дукић|1999|p=124}} У западним планинским предјелима се најчешће могу видјети [[смрча]], [[дуглазија]] (''-{Pseudotsuga menziesii}-'') и усукани бор (''-{Pinus contorta}-''). На висоравнима расту између осталог топола и жути бор (''-{Pinus ponderosa}-''). Вегетацијом обале [[Тихи океан|Пацифика]] доминирају густе шуме високог [[дуглезија]], [[кедар|кедра]] (''-{Cedrus}-'') и јела. Прерија је превише сува да би у њој могло расти више од појединачних шумарака. У том предјелу се простире познати „појас житарица” — житница Канаде и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. У погледу фауне, Канада спада у [[Холарктичка зоогеографска област|Холарктичку зоогеографску област]], гдје се на сјеверу до Хадсоновог залива издваја [[Арктичка зоогеографска подобласт]], а на југу [[Канадска зоогеографска подобласт]]. Најкарактеристичније животињске врсте Канаде су: [[лос]], [[вапити]], [[шумски бизон]], [[гризли]], [[канадски рис]], [[канадски дабар|амерички дабар]], [[визон]], [[бизамски пацов]], [[америчко бодљикаво прасе]], [[канадска гуска]] и [[лештарка]]. На сјеверу, у арктичким предјелима живе [[бијели медвјед]]и, [[поларна лисица]], [[бијела сова]], [[Карибу (животиња)|карибу]], [[вук]], [[морж]] и ендемично [[мошусно говече]].{{sfn|Дукић|1999|pp=338-340}} === Земљиште === На територији Канаде се простиру сљедећи типови [[тло|тла]]: На крајњем сјевероистоку доминирају тла тундри, која се ка југу, све до Великих језера настављају на [[подзол]]и. У централном јужном дијелу Канаде су распрострањени [[црница (педологија)|чернозем]] и [[смеђе тло|смеђа преријска тла]]. На Пацифичкој обали од границе са [[Сједињене Америчке Државе|САД]], па све до [[Бофорово море|Бофоровог мора]] доминирају типична [[планинско тло|планинска тла]].<ref>Атлас света. pp. 40, одељак ''Тла''</ref> === Клима === У Канади се може пронаћи неколико типова климе, чије простирање зависи од географског положаја и климатолошких фактора који дјелују на датом подручју. Према [[Кепенова класификација климата|Кепеновој класификацији климата]], највећи дио Канаде има влажну бореалну климу (''-{Df}-''). Крајњи југ Канаде, уз границу са [[Сједињене Америчке Државе|САД]] има подтип влажне бореалне климе с топлим љетом (''-{Dfb}-''), док се сјеверније налази подручје влаже бореалне климе са свјежим љетом (''-{Dfc}-''). Зиме су оштре, с просјечним дневним температурама од –15&nbsp;°C, а могу се спустити и испод −40&nbsp;°C.<ref name="twn_regina">{{cite web|last=Network | first = The Weather |authorlink= The Weather Network | publisher = The Weather Network | url = http://www.theweathernetwork.ca/weather/stats/pages/C02072.htm?CASK0261 | title = Statistics, Regina SK | accessdate=18. 5. 2006 | archive-url = https://web.archive.org/web/20070516183627/http://www.theweathernetwork.ca/weather/stats/pages/C02072.htm?CASK0261 | archive-date=16. 5. 2007 |url-status=dead | df = }}</ref> У областима даљим од обале, снијег може да се задржи и до 6 мјесеци годишње. Просјечне највише температуре се крећу од 20 до 25&nbsp;°C, док на обалама просјечна највиша љетња температура варира од 25 до 30&nbsp;°C, са повременим екстремним врућинама у неким областима у унутрашњостима које прелазе 40&nbsp;°C.<ref name="twn_vancouver">{{cite web|last=Network | first = The Weather |authorlink= The Weather Network | publisher = The Weather Network | url = http://www.theweathernetwork.ca/weather/stats/pages/C02096.htm?CABC0308 | title = Statistics: Vancouver Int'l, BC | accessdate=18. 5. 2006 | archive-url = https://web.archive.org/web/20070521055021/http://www.theweathernetwork.ca/weather/stats/pages/C02096.htm?CABC0308 | archive-date=21. 5. 2007 |url-status=dead | df = }}</ref><ref name="twn_toronto">{{cite web|last=Network | first = The Weather |authorlink= The Weather Network | publisher = The Weather Network | url = http://www.theweathernetwork.ca/weather/stats/pages/C02017.htm?CAON0696 | title = Statistics: Toronto Pearson Int'l | accessdate=18. 5. 2006 | archive-url = https://web.archive.org/web/20070516184903/http://www.theweathernetwork.ca/weather/stats/pages/C02017.htm?CAON0696 | archive-date=16. 5. 2007 |url-status=dead | df = }}</ref> Западно приморје, у провинцији Британска Колумбија, је изузетак од генерално оштре климе земље. Ту преовладава умјерено влажни (океански) тип климе (''-{Cf}-''), односно њен подтип влажна суптропска клима (''-{Cfa}-''), а мјестимице (југ [[Ванкувер (острво)|острва Ванкувер]]) се јавља и медитерански тип (''-{Cs}-''), с подтипом медитеранске климе са топлим љетима (''-{Csb}-''). Зиме су у овом подручју благе и кишовите. Крајњи сјевер земље има поларни тип климе (''-{ET}-'') са [[Тундра|тундром]] као преовладавајућом вегетацијом. == Историја == {{главни чланак|Историја Канаде}} === Аутохтони народи === [[Датотека:Langs N.Amer.png| upright = 1.5|мини|десно|Језичке области аутохтоних народа у вријеме контакта са Европљанима]] Аутохтони народи у данашњој Канади су [[Први народи]] и [[Инуити]],<ref name="GraberKuprecht2012">{{harvnb|Graber|Kuprecht|Lai|2012|pp=366}}</ref> док су касније настали и [[Метиси (Канада)|Метиси]], средином [[17. вијек]]а када су Први народи и Инуити почели склапати бракове са Европљанима.<ref name="GraberKuprecht2012"/> Термин „абориџински” као збирна именица је специфичан жаргон који се користи у неким правним документима, укључујући [[Уставни акт Канаде (1982)|Уставне акте]] из [[1982]]. године.<ref>{{cite web|title=Native American, First Nations or Aboriginal? {{!}} Druide| url = https://www.druide.com/en/reports/native-american-first-nations-or-aboriginal| website = www.druide.com| accessdate=19. 5. 2017|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170703005114/https://www.druide.com/en/reports/native-american-first-nations-or-aboriginal| archivedate=3. 7. 2017|df=mdy-all}}</ref> Први становници Сјеверна Америке доселили су се из [[Сибир]]а преко [[Берингов копнени мост|Беринговог копненог моста]]{{sfn|Dillehay|2008|p=61}} и стигли су најмање прије 15.000 година, иако све већи број доказа указује на још ранији долазак.<ref name="AndreaMcGeough2011">{{harvnb|Andrea|McGeough|Mierse|2011|pp=99}}</ref><ref>{{cite journal|author=Jacques Cinq-Mars| title = The Significance of the Bluefish Caves in Beringian Prehistory| url = http://www.historymuseum.ca/learn/research/resources-for-scholars/essays/significance-of-the-bluefish-caves-in-beringian-prehistory|year=2001| publisher = Canadian Museum of Civilization| location = Hull| accessdate=3. 3. 2015|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160131124540/http://www.historymuseum.ca/learn/research/resources-for-scholars/essays/significance-of-the-bluefish-caves-in-beringian-prehistory/| archivedate=31. 1. 2016|df=mdy-all}}</ref><ref>{{Cite book|last=MacDowell| first = Laurel Sefton| title = An Environmental History of Canada| url = https://books.google.com/books?id=bM9TCgAAQBAJ&pg=PA14|year=2012| publisher = [[University of British Columbia Press|UBC Press]]|isbn=978-0-7748-2104-9|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160423200407/https://books.google.com/books?id=bM9TCgAAQBAJ&pg=PA14| archivedate=23. 4. 2016|df=mdy-all|pages=14}}</ref><ref>{{cite journal|last=Gugliotta| first = Guy| title = When Did Humans Come to the Americas?| url = http://www.smithsonianmag.com/science-nature/when-did-humans-come-to-the-americas-4209273/?all| journal = Smithsonian Magazine| location = Washington, DC| publisher = Smithsonian Institution|year=2013| accessdate=25. 6. 2015}}</ref> [[Палеоиндијанци|Палеоиндијска]] археолошка налазишта у Олд Кров равнини и Блуфиш пећинама су два најстарија позната мјеста људског насељавања у Канади.<ref name="Rawat2012">{{Cite book|last=Rawat| first = Rajiv| title = Circumpolar Health Atlas| url = https://books.google.com/books?id=AwlYiuPAX-UC&pg=PT58|year=2012| publisher = University of Toronto Press|isbn=978-1-4426-4456-4|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170330132512/https://books.google.com/books?id=AwlYiuPAX-UC&pg=PT58| archivedate=30. 3. 2017|df=mdy-all|pages=58}}</ref> Карактеристике канадских аутохтоних заједница биле су стална насеља, пољопривреда, сложена друштвена хијерархија и трговачке мреже.<ref>{{Cite book|last=Hayes| first = Derek| title = Canada: an illustrated history|url=https://archive.org/details/canadaillustrate0000haye_t9y6|year=2008| publisher = Douglas & Mcintyre|isbn=978-1-55365-259-5|pages=[https://archive.org/details/canadaillustrate0000haye_t9y6/page/7 7],13}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=quM1xyFyfhQC&pg=PA170| title = Indigenous difference and the Constitution of Canada| last=Macklem| first = Patrick|year=2001| publisher = University of Toronto Press|isbn=978-0-8020-4195-1|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412153342/https://books.google.com/books?id=quM1xyFyfhQC&pg=PA170| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=170}}</ref> Неке од ових култура су пропале у вријеме доласка европских истраживача крајем 15. и почетком 16. вијека и откривене су само кроз археолошка истраживања.<ref>{{Cite book|last=Sonneborn| first = Liz| title = Chronology of American Indian History|url=https://archive.org/details/chronologyofamer0000sonn_h6w5|year=2007| publisher = Infobase Publishing|isbn=978-0-8160-6770-1|pages=[https://archive.org/details/chronologyofamer0000sonn_h6w5/page/2 2]-12}}</ref> Бројност аутохтоног становништва у вријеме првих европских насеља процењује се између 200.000<ref name="dying">{{Cite book|last=Wilson| first = Donna M.| last2=Northcott| first2 = Herbert C.| url = https://books.google.com/books?id=p_pMVs53mzQC&pg=PA25| title = Dying and Death in Canada| publisher = University of Toronto Press|year=2008|isbn=978-1-55111-873-4|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412144745/https://books.google.com/books?id=p_pMVs53mzQC&pg=PA25| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=25-27}}</ref> и 2.000.000,<ref name="Steckel">{{Cite book|last=Thornton| first = Russell| title = A population history of North America| editor-last = Haines | editor-first = Michael R. | editor2 = Steckel, Richard Hall| publisher = Cambridge University Press|year=2000| chapter = Population history of Native North Americans|isbn=978-0-521-49666-7|pages=13,380}}</ref> док бројку од 500.000 прихватила канадска [[Краљевска комисија за абориџинске народе]].<ref>{{Cite book|series=Handbook of North American Indians| title = Indians in Contemporary Society| volume = 2|editor-last=Bailey|editor-first= Garrick Alan| chapter = Native Populations of Canada| last=O'Donnell| first = C. Vivian|year=2008| publisher = Government Printing Office|chapter-url=https://books.google.com/books?id=Z1IwUbZqjTUC&pg=PA285|isbn=978-0-16-080388-8|pages=285}}</ref> Као последица европске колонизације, бројност аутохтоног становништва у Канади је опала за 40—80%, а неки од Првих народа, као што су [[Беотуци]], су нестали.<ref name="Marshall1998">{{Cite book|last=Marshall| first = Ingeborg| title = A History and Ethnography of the Beothuk| url = https://books.google.com/books?id=ckOav3Szu7oC&pg=PA442|year=1998| publisher = McGill-Queen's Press|isbn=978-0-7735-1774-5|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170920184936/https://books.google.com/books?id=ckOav3Szu7oC&pg=PA442| archivedate=20. 9. 2017|df=mdy-all|pages=442}}</ref> Паду бројности се приписује неколико узрока, укључујући пренос [[Колумбова размена|европских болести]], као што су [[грип]], [[морбили]] и [[богиње]], на оне који нису имали природни имунитет,<ref name="dying"/><ref>{{Cite book|last=True Peters| first = Stephanie| title = Smallpox in the New World| url = https://books.google.com/books?id=v0zEiM_hijsC&pg=PA39|year=2005| publisher = Marshall Cavendish|isbn=978-0-7614-1637-1|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412145733/https://books.google.com/books?id=v0zEiM_hijsC&pg=PA39| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=39}}</ref> сукобе око трговине крзном, сукобе са колонијалним властима и досељеницима, одузимање земље и накнадне пропасти неколико народа.<ref name="LaidlawLester2015">{{Cite book|last=Laidlaw| first = Z.| last2=Lester| first2 = Alan| title = Indigenous Communities and Settler Colonialism: Land Holding, Loss and Survival in an Interconnected World| url = https://books.google.com/books?id=Ec-_BwAAQBAJ&pg=PT150|year=2015| publisher = Springer|isbn=978-1-137-45236-8|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170920184936/https://books.google.com/books?id=Ec-_BwAAQBAJ&pg=PT150| archivedate=20. 9. 2017|df=mdy-all|pages=150}}</ref><ref>{{cite book|first=Arthur J. | last=Ray| title = I Have Lived Here Since The World Began |url=https://archive.org/details/ihavelivedheresi0000raya_t7f2 |isbn=978-1-55263-633-6 | publisher = Key Porter Books |year=2005|pages=[https://archive.org/details/ihavelivedheresi0000raya_t7f2/page/244 244]}}</ref> Иако без сукоба, рана интеракција Европских Канађана са Првим народима и Инуитима била је релативно мирна.<ref>{{cite book|last=Preston| first = David L.| title = The Texture of Contact: European and Indian Settler Communities on the Frontiers of Iroquoia, 1667–1783| url = https://books.google.com/books?id=L-9N6-6UCnoC&pg=PA43|year=2009| publisher = University of Nebraska Press|isbn=978-0-8032-2549-7|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160112102431/https://books.google.com/books?id=L-9N6-6UCnoC&pg=PA43| archivedate=12. 1. 2016|df=mdy-all|pages=43-44}}</ref> Први народи и Метиси играли су критичну улогу у европским колонијама у Канади, посебно за њихову улогу у пружању помоћи европским путујућима шумарима и [[војажери]]ма у истраживању континента током сјеверноамеричке трговине крзном.<ref name="Miller2009j">{{cite book|author=J.R. Miller| title = Compact, Contract, Covenant: Aboriginal Treaty-Making in Canada| url = https://books.google.com/books?id=TcPckf7snr8C&pg=PT34|year=2009| publisher = University of Toronto Press|isbn=978-1-4426-9227-5|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20140102075453/http://books.google.com/books?id=TcPckf7snr8C&pg=PT34| archivedate=2. 1. 2014|df=mdy-all|pages=34}}</ref> [[Канадска Круна и аутохтони народи у Канади|Круна и аутохтони народи]] успоставили су интеракцију током периода европске колонизације, иако су Инуити, уопштено, имали ограничену интеракцију са европским досељеницима.<ref>{{cite web|url=http://www.heritage.nf.ca/aboriginal/innu_culture.html| work = Innu Culture| title = 3. Innu-Inuit 'Warfare'|year=1999| last=Tanner| first = Adrian| publisher = Department of Anthropology, Memorial University of Newfoundland| accessdate=8. 3. 2017|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170920000000/http://www.heritage.nf.ca/aboriginal/innu_culture.html| archivedate=20. 9. 2017|df=mdy-all}}</ref> Међутим, од краја 18. вијека, Европски Канађани су охрабљивали аутохтоне народе да се асимилују у њихову културу.<ref>{{cite book|last=Asch| first = Michael| title = Aboriginal and Treaty Rights in Canada: Essays on Law, Equity, and Respect for Difference| url = https://books.google.com/books?id=9Uae4mTTyYYC&pg=PA28|year=1997| publisher = UBC Press|isbn=978-0-7748-0581-0|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160112102431/https://books.google.com/books?id=9Uae4mTTyYYC&pg=PA28| archivedate=12. 1. 2016|df=mdy-all|pages=28}}</ref> Ови покушаји су достигли врхунац крајем 19. и у 20. вијеку са присилном интеграцијом и пресељењем.<ref>{{cite book|last=Kirmayer| first = Laurence J.| last2=Guthrie| first2 = Gail Valaskakis| title = Healing Traditions: The Mental Health of Aboriginal Peoples in Canada| url = https://books.google.com/books?id=AXYDxvx3zSAC&pg=PA9|year=2009| publisher = UBC Press|isbn=978-0-7748-5863-2|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160112102431/https://books.google.com/books?id=AXYDxvx3zSAC&pg=PA9| archivedate=12. 1. 2016|df=mdy-all|pages=9}}</ref> У току је правни поступак, који је започео са оснивањем [[Комисија за истину и помирење (Канада)|Комисије за истину и помирење]] коју је именовала [[Влада Канаде]].<ref>{{cite web|url=http://www.trc.ca/websites/trcinstitution/File/2015/Findings/Calls_to_Action_English2.pdf| title = Truth and Reconciliation Commission of Canada: Calls to Action| newspaper = Trc.ca|year=2015| publisher = National Centre for Truth and Reconciliation| format = PDF|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150615202024/http://www.trc.ca/websites/trcinstitution/File/2015/Findings/Calls_to_Action_English2.pdf| archivedate=15. 6. 2015| df = | accessdate=14. 10. 2017|pages=5}}</ref> === Европска колонизација === Први познати покушај европске колонизације започели су [[Нордијци]], накратко населивши [[Ланси Медоуз]] у данашњем [[Њуфаундленд]]у, око [[1000]].те године.<ref>{{cite book|title=The Norse Discovery of America| first = Arthur Middleton| last=Reeves| url = https://books.google.com/books?id=HkoPUdPM3V8C&pg=PA7| publisher = BiblioLife|year=2009|isbn=978-0-559-05400-6|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412155354/https://books.google.com/books?id=HkoPUdPM3V8C&pg=PA7| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=82}}</ref> Друга европска истраживања нису се дешавала све до [[1497]]. године, када је млетачки поморац [[Џон Кабот]] истраживао канадску обалу Атлантског океана и у име краља [[Хенри VII Тјудор|Хенрија VII]] положио претензије на територију.<ref>{{cite web|url=http://www.thecanadianencyclopedia.com/en/article/john-cabot/| title = John Cabot| publisher = Historica Canada|year=2008| accessdate=16. 10. 2017| last=Encyclopedia| first = The Canadian|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20140202163131/http://www.thecanadianencyclopedia.com/en/article/john-cabot/| archivedate=2. 2. 2014|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web|title=John Cabot's voyage of 1497| url = http://www.heritage.nf.ca/exploration/cabot1497.html| publisher = Memorial University of Newfoundland|year=2000| accessdate=16. 10. 2017|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170920000000/http://www.heritage.nf.ca/exploration/cabot1497.html| archivedate=20. 9. 2017|df=mdy-all}}</ref> [[Баскијци|Баскијски]] и [[Португалија|португалски]] поморци успоставили су сезонски китолов и рибарске испоставе дуж атлантске обале почетком 16. вијека.<ref name="hornsby"/> Године 1534, француски истраживач [[Жак Картје]] истраживао је [[залив Сен Лорен]] гдје је [[24. јул]]а поставио крст 10 m висок са натписом „Нека дуго живи краљ Француске” и преузео је поседовање територије [[Нова Француска]] у име краља [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]].<ref>{{cite book|last=Cartier| first = Jacques|last2=Biggar|first2=Henry Percival| last3=Cook| first3 = Ramsay| title = The Voyages of Jacques Cartier| url = https://books.google.com/books?id=VcKEk7hRTmYC&pg=PA26|year=1993| publisher = University of Toronto Press|isbn=978-0-8020-6000-6|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412181931/https://books.google.com/books?id=VcKEk7hRTmYC&pg=PA26| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=26}}</ref> Насеља су углавном била краткотрајна, вероватно због сличности испостава направљених у Скандинавији и сјеверној Канади и проблема навигације трговачких рута у то време.<ref>{{cite book|last=Baten| first = Jörg| title = A History of the Global Economy. From 1500 to the Present|year=2016| publisher = Cambridge University Press|isbn=9781107507180|pages=84}}</ref> Године 1583, [[Хемфи Гилберт]] [[краљевски прерогатив|краљевским прерогативом]] краљице [[Елизабета I Тјудор|Елизабете I]] основао је [[Сент Џонс (Њуфаундленд и Лабрадор)|Сент Џонс]], први [[Енглески прекоморски посједи|енглеску колонију]] у Сјеверној Америци.<ref>{{cite book|last=Rose| first = George A.| title = Cod: The Ecological History of the North Atlantic Fisheries| url = https://books.google.com/books?id=tDNe7GOOwfwC&pg=PA209|year=2007| publisher = [[Breakwater Books]]|isbn=978-1-55081-225-1|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412182027/https://books.google.com/books?id=tDNe7GOOwfwC&pg=PA209| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=209}}</ref> Француски истраживач [[Самјуел де Шамплен]] стигао је [[1603]]. на ова подручја, и основао прва стална европска насеља у [[Порт Ројал (Нова Шкотска)|Порт Ројалу]] (1605) и [[Квебек (град)|Квебеку]] (1608).<ref>{{cite book|last=Kelley| first = Ninette| last2=Trebilcock| first2 = Michael J.| title = The Making of the Mosaic: A History of Canadian Immigration Policy| url = https://books.google.com/books?id=3IHyRvsCiKMC&pg=PA27|year=2010| publisher = University of Toronto Press|isbn=978-0-8020-9536-7|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412205355/https://books.google.com/books?id=3IHyRvsCiKMC&pg=PA27| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=27}}</ref> Међу колоностима Нове Француске, [[Француски Канађани|Канадијенци]] су обилато насељавали долину ријеке Сен Лорен, {{ill|ru|Акадијци (Франкоканађани){{!}}Акадијци|Акадийцы}} насељавали данашње [[Приморске покрајине]], док су трговци крзном и католички мисионари истраживали [[Велика језера]], [[залив Хадсон]] и [[Мисисипи (река)|слив Мисисипија]] у [[Луизијана|Луизијани]].<ref>{{cite book|last=LaMar| first = Howard Roberts| title = The Reader's Encyclopedia of the American West|url=https://archive.org/details/readersencyclope00lama_0|year=1977| publisher = [[University of Michigan Press]]|isbn=978-0-690-00008-5|pages=[https://archive.org/details/readersencyclope00lama_0/page/355 355]}}</ref> [[Дабарски ратови]] су избили средином [[17. вијек]]а због контроле над сјеверноамеричком трговином крзном.<ref>{{cite book|last=Tucker| first = Spencer C.| last2=Arnold| first2 = James| last3=Wiener| first3 = Roberta| title = The Encyclopedia of North American Indian Wars, 1607–1890: A Political, Social, and Military History| url = https://books.google.com/books?id=JsM4A0GSO34C&pg=PA394|year=2011| publisher = ABC-CLIO|isbn=978-1-85109-697-8|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412162049/https://books.google.com/books?id=JsM4A0GSO34C&pg=PA394| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=394}}</ref> [[Датотека:Benjamin West 005.jpg|мини|лево|„[[Смрт генерала Вулфа]]” (1771) [[Бенџамин Вест|Бенџамина Веста]], драматизује смрт [[Џејмс Вулф|Џејмса Вулфа]] током [[Битка на Абрахамовиим равницама|битке на Абрахамовима равницама]] код Квебека]] Енглези су успоставили додатна насеља у Њуфаундленду, почевши [[1610]],<ref>{{cite book|last=Buckner| first = Phillip Alfred| last2=Reid| first2 = John G.| title = The Atlantic Region to Confederation: A History| url = https://books.google.com/books?id=_5AHjGRigpYC&pg=PA55|year=1994| publisher = University of Toronto Press|isbn=978-0-8020-6977-1|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412160103/https://books.google.com/books?id=_5AHjGRigpYC&pg=PA55| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=55-56}}</ref> а [[Тринаест колонија]] на југу основано је убрзо након тога.<ref name="hornsby">{{cite book|last=Hornsby| first = Stephen J.| title = British Atlantic, American frontier: spaces of power in early modern British America|year=2005| publisher = [[University Press of New England]]|isbn=978-1-58465-427-8|pages=14,18–19,22–23}}</ref> Низ од четири рата избио је у колонијалној Сјеверној Америци између [[1689]]. и [[1763]]. године; ратови из каснијег периода представљају сјеверноамеричко ратиште [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]].<ref>{{cite book|last=Nolan| first = Cathal J.| title = Wars of the age of Louis XIV, 1650–1715: an encyclopedia of global warfare and civilization| url = https://books.google.com/books?id=Nn_61ts-hQwC&pg=PA160|year=2008| publisher = ABC-CLIO|isbn=978-0-313-33046-9|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412205416/https://books.google.com/books?id=Nn_61ts-hQwC&pg=PA160| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=160}}</ref> Копнена Нова Шкотска пала је под британску власт [[Споразум у Утрехту|Утрехтским споразумом]] [[1713]]. године, а Канада и већина Нове Француске пале су под британску власт послије Седмогодишњег рата, тј. 1763. године.<ref>{{cite journal|last=Allaire| first = Gratien| title = From 'Nouvelle-France' to 'Francophonie canadienne': a historical survey| journal = International Journal of the Sociology of Language|year=2007| issue = 185| doi = 10.1515/IJSL.2007.024| volume = 2007|pages=25-52}}</ref> Краљевским прогласом из 1763. године, успостављена су права Првих народа. Основана је Покрајина Квебек изван Нове Француске, а острва [[Кејп Бретон]] су припојена Новој Шкотској. Оство Сент Џон (данас [[Острво Принца Едварда]]) постало је одвојена колонија [[1769]]. године.<ref>{{cite journal|last=Hicks| first = Bruce M.| title = Use of Non-Traditional Evidence: A Case Study Using Heraldry to Examine Competing Theories for Canada's Confederation| journal = [[British Journal of Canadian Studies]]|date=март 2010| volume = 23| issue = 1| doi = 10.3828/bjcs.2010.5|pages=87-117}}</ref> Да би се спријечио сукоб у Квебеку, британски парламент усвојио је [[Акт о Квебеку]] [[1774]]. године, проширујући територију Квебека на Велика језера и долину [[Охајо (река)|ријеке Охајо]].<ref>{{cite book|last=Nellis| first = Eric| title = An Empire of Regions: A Brief History of Colonial British America| url = https://books.google.com/books?id=-b6YVX53fIsC&pg=PT331|year=2010| publisher = University of Toronto Press – University of British Columbia|isbn=978-1-4426-0403-2|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412205454/https://books.google.com/books?id=-b6YVX53fIsC&pg=PT331| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=331}}</ref> Актом је поново уведен [[француски језик]], [[Католицизам|римокатоличка вјероисповијест]] и [[француско грађанско право]]. Проглас и Акт о Квебеку разбјеснили су многе становнике тринаест колонија, подстичући антибританско расположење у годинама пред избијање [[Америчка револуција|Америчке револуције]].<ref name="buckner">{{cite book|title=Canada and the British Empire| editor-last = Buckner | editor-first = Philip | publisher = [[Oxford University Press]]|year=2008|isbn=978-0-19-927164-1|pages=37-40, 56–59, 114,124–125}}</ref> [[Париски мир (1783)|Париским миром]] из [[1783]]. призната је америчка независност, а територије Британске Северне Америке које се налазе јужно од Великих језера су уступљене Сједињеним Државама.<ref>{{cite book|first=Todd| last=Leahy| first2 = Raymond| last2=Wilson| title = Native American Movements| url = https://books.google.com/books?id=999tRpj8VGQC&pg=PR49|year=2009| publisher = [[Scarecrow Press]]|isbn=978-0-8108-6892-2|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412181942/https://books.google.com/books?id=999tRpj8VGQC&pg=PR49| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=49}}</ref> [[Њу Брансвик]] је издвојен из Нове Шкотске у склопу реорганизације лојалистичких насеља у Приморју.<ref name="Newman2016">{{cite book|first=Peter C.| last=Newman|authorlink= Peter C. Newman| title = Hostages to Fortune: The United Empire Loyalists and the Making of Canada| url = https://books.google.com/books?id=kBGzCwAAQBAJ&pg=PA117|year=2016| publisher = Touchstone|isbn=978-1-4516-8615-9|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170703005113/https://books.google.com/books?id=kBGzCwAAQBAJ&pg=PA117| archivedate=3. 7. 2017|df=mdy-all|pages=117}}</ref> Да би се угодило енглеским лојалистима у Квебеку, Уставни акт из [[1791]]. године поделио је ову покрајину на француску Доњу Канаду (касније Квебек) и енглеску Горњу Канаду (касније [[Онтарио]]), додјељујући свакој изборну законодавну скупштину.<ref>{{cite book|last=McNairn| first = Jeffrey L.| title = The capacity to judge| publisher = University of Toronto Press|year=2000| url = https://books.google.com/books?id=T_A3pZQrHzIC&pg=PA24|isbn=978-0-8020-4360-3|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412142512/https://books.google.com/books?id=T_A3pZQrHzIC&pg=PA24| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=24}}</ref> Канаде су биле главни фронт у [[Рат из 1812.|Рату из 1812. године]], који се водио између [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] и [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеног Краљевства]]. Мир је склопљен [[1815]]. године, без територијалних промијена. Имиграција је настављена на вишем нивоу, процењујући на више од 960.000 досељеника у перидоу 1815—1850.<ref>{{cite book|last=Harris| first = Richard Colebrook| title = Historical Atlas of Canada: The land transformed, 1800–1891| url = https://books.google.com/books?id=tWkxht1Oa8EC&pg=PA21|year=1987| publisher = University of Toronto Press|display-authors=etal|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160423190803/https://books.google.com/books?id=tWkxht1Oa8EC&pg=PA21| archivedate=23. 4. 2016|df=mdy-all|pages=21}}</ref> Нова досељавања су укључивала избеглице које су бјежале од [[Велика глад у Ирској|Велике глади у Ирској]], као и [[Шкотски гелски језик|гелске Шкоте]] расељене у [[Рашчишћавање висоравни|Рашчишћавању висоравни]].<ref>{{cite web|url=http://www.cchahistory.ca/journal/CCHA1935-36/Gallagher.html| work = cchahistory.ca| title = The Irish Emigration of 1847 and Its Canadian Consequences|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20140707141525/http://www.cchahistory.ca/journal/CCHA1935-36/Gallagher.html| archivedate=7. 7. 2014|df=mdy-all}}</ref> Заразне болести су однеле 25—33% живота Европљана, који су имигрирали у Канаду пре [[1891]]. године.<ref name="dying"/> Потребна за одговорном влашћу резултовала је [[Канадски устанак из 1837Побуном из 1837. године]].<ref name="Read1985">{{cite book|last=Read| first = Colin| title = Rebellion of 1837 in Upper Canada| url = https://books.google.com/books?id=OWhXHCXuVvcC&pg=PR99|year=1985| publisher = MQUP|isbn=978-0-7735-8406-8|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170703005113/https://books.google.com/books?id=OWhXHCXuVvcC&pg=PR99| archivedate=3. 7. 2017|df=mdy-all|pages=99}}</ref> [[Извештај о пословима Британске Сјеверне Америке]] накнадно је предложио одговорну власти и асимилацију француских Канађана у енглеску културу.<ref name="buckner"/> [[Акт о Унији 1840.|Актом о Унији]] Канаде су спојене у уједињену Покрајину Канаду и одговорна власт је основана у свим покрајинама Британске Северне Америке [[1849]]. године.<ref>{{cite journal|last=Romney| first = Paul|year=1989| title = From Constitutionalism to Legalism: Trial by Jury, Responsible Government, and the Rule of Law in the Canadian Political Culture| journal = Law and History Review| publisher = [[University of Illinois Press]]| volume = 7| issue = 1| doi = 10.2307/743779| jstor = 743779|pages=128}}</ref> Потписивањем [[Орегонски споразум|Орегонског споразума]], Уједињено Краљевство и Сједињене Државе су [[1846]]. године окончале спор око границе у [[Орегон]]у, проширујући границу на запад дуж паралеле [[49. северна паралела|49°]]. Тиме је отворен пут за британске колоније на [[Колонија Ванкуверска Острва|Ванкуверским острвима]] и у [[Колонија Британска Колумбија (1858—1866)|Британској Колумбији]].<ref>{{cite book|last=Evenden| first = Leonard J.| last2=Turbeville| first2 = Daniel E.| title = Geographical snapshots of North America| editor-last = Janelle | editor-first = Donald G. | publisher = Guilford Press|year=1992| chapter = The Pacific Coast Borderland and Frontier|isbn=978-0-89862-030-6|pages=52}}</ref> Године 1867, исте године када је створена Канадска Конфедерација, Британија је одбила да за Канаду купи Аљаску, која је до тада била под контролом [[Руска Империја|Руске Империје]]. Како је Русија [[Продаја Аљаске|продала Аљаску САД уместо њима]], јасно су одређене границе Канаде, иако је и даље било неких спорова о тачној демаркацији граница Аљаске и Јукона, као и Аљаске и Британске Колумбија.<ref>{{cite web|last=Farr| first = Niko| title = The Alaska Boundary Dispute| url = http://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/alaska-boundary-dispute/| website = The Canadian Encyclopedia| publisher = The Canadian Encyclopedia| accessdate=30. 10. 2017}}</ref> === Конфедерација и ширење === [[Датотека:Canada provinces evolution 2.gif|мини|Анимирани приказ [[Територијални развој Канаде|раста и промјена покрајина и територија Канада]], од Конфедерације [[1867]]. године]] Након неколико уставних конференција, Уставним актом [[1. јул]]а 1867. године званично је проглашена ''Канадска Конфедерација'', коју су првобитно чиниле четири покрајине: [[Онтарио]], [[Квебек]], [[Нова Шкотска]] и [[Њу Брансвик]].<ref>{{cite book|first=Gertjan| last=Dijkink| first2 = Hans| last2=Knippenberg| title = The Territorial Factor: Political Geography in a Globalising World| url = https://books.google.com/books?id=3RRJr-5q1H0C&pg=PA226|year=2001| publisher = [[Amsterdam University Press]]|isbn=978-90-5629-188-4|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412144931/https://books.google.com/books?id=3RRJr-5q1H0C&pg=PA226| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=226}}</ref><ref name="bothwell">{{cite book|title=History of Canada Since 1867|url=https://archive.org/details/historyofcanadas0000both_h4k7| last=Bothwell| first = Robert| publisher = [[Michigan State University Press]]|year=1996|isbn=978-0-87013-399-2|pages=[https://archive.org/details/historyofcanadas0000both_h4k7/page/31 31],207–310}}</ref> Канада је преузела контролу над [[Рупертова земља|Рупертовом земљом]] и Сјеверозападну канадску територију, формирајући [[Сјеверозападне територије]], гдје је незадовољство Метиса изазавало [[Побуна у Црвеној Ријеци|Побуну у Црвеној Ријеци]], што је довело до стварање покрајине [[Манитоба]] у јулу 1870. године.<ref>{{cite book|last=Bumsted| first = JM| title = The Red River Rebellion| publisher = Watson & Dwyer|year=1996|isbn=978-0-920486-23-8|pages=}}</ref> Британска Колумбија и Ванкуверско Острво (које су се сјединиле [[1866]]. године) придружиле су се конфедерацији [[1871]], док се [[Острво Принца Едварда]] придружило [[1873]]. године.<ref name="canatlas">{{cite web|url=http://www.canadiangeographic.ca/atlas/themes.aspx?id=building&sub=building_basics_confederation&lang=En | archiveurl = https://web.archive.org/web/20060303140806/http://www.canadiangeographic.ca/atlas/themes.aspx?id=building&sub=building_basics_confederation&lang=En | archivedate=3. 3. 2006| title = Building a nation| work = Canadian Atlas| publisher = [[Canadian Geographic]]| accessdate=23. 5. 2011}}</ref> Како би отворили [[Западна Канада|Запад]] за европску имиграцију, парламент је одобрио спонзорство за изградњу три трансконтиненталне железнице (укључујући Канадску пацифичку железницу), омогућавајући насељавање у прерији ''Актом о земљама Доминиона'' и успостављајући [[Сјеверозападна коњичка полиција|Сјеверозападну коњичку полицију]] како би потврдила своју власт у овој територији.<ref>{{cite web|url=http://www.collectionscanada.gc.ca/sir-john-a-macdonald/023013-5000-e.html| title = Sir John A. Macdonald|year=2008| publisher = Library and Archives Canada| accessdate=23. 5. 2011|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110614221958/http://www.collectionscanada.gc.ca/sir-john-a-macdonald/023013-5000-e.html| archivedate=14. 6. 2011|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.collectionscanada.gc.ca/publications/archivist-magazine/015002-2230-e.html| title = The Canadian West: An Archival Odyssey through the Records of the Department of the Interior| last = Cook| first = Terry| year = 2000| work = The Archivist| publisher = Library and Archives Canada| accessdate = 23. 5. 2011| url-status = dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110614222015/http://www.collectionscanada.gc.ca/publications/archivist-magazine/015002-2230-e.html| archivedate = 14. 06. 2011| df = mdy-all}}</ref> Године 1898, током Клондајкске златне грознице у Сјеверозападним територијама, парламент је створио територију [[Јукон]]. [[Алберта]] и [[Саскачеван]] су постале покрајине [[1905]]. године.<ref name="canatlas"/> === Рани 20. вијек === [[Датотека:Canadian tank and soldiers Vimy 1917.jpg|мини|Канадски војници и тенк Марк II у бици код побрђа Вими 1917. године]] С обзиром да је Уједињено Краљевство и даље држало контролу над спољним пословима Канаде, према Акту о Конфедерацији, њена објава рата [[Немачко царство|тадашњој Њемачкој]] и [[Аустроугарска|Аустроугарској]] [[1914]]. године, аутоматски је сврстало Канаду међу учеснике [[Први светски рат|Првог свјетског рата]].<ref>{{cite book|first=Brian Douglas| last=Tennyson| title = Canada's Great War, 1914–1918: How Canada Helped Save the British Empire and Became a North American Nation| url = https://books.google.com/books?id=w2OeBQAAQBAJ&pg=PA4|year=2014| publisher = Scarecrow Press (Cape Breton University)|isbn=978-0-8108-8860-9|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412142336/https://books.google.com/books?id=w2OeBQAAQBAJ&pg=PA4| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=4}}</ref> Добровољци су слати на [[Западни фронт (Први светски рат)|Западни фронт]] каније су постали дио Канадског корпуса, који је имао значајну улогу у [[Битка код побрђа Вими|бици код побрђа Вими]] и другим важним биткама у рату.<ref name="morton-milhist">{{cite book|last=Morton| first = Desmond| title = A military history of Canada| publisher = [[McClelland & Stewart]]|year=1999| edition = 4th|isbn=978-0-7710-6514-9|pages=130-158,173,203–233,258}}</ref> Од отприлике 625.000 Канађана који су учествовали у рату, погинуло је око 60.000, а око 172.000 је рањено.<ref>{{cite book|first=J. L.| last=Granatstein| title = Canada's Army: Waging War and Keeping the Peace| url = https://books.google.com/books?id=jqxyhNcha3sC&pg=PA144|year=2004| publisher = University of Toronto Press|isbn=978-0-8020-8696-9|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412152349/https://books.google.com/books?id=jqxyhNcha3sC&pg=PA144| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=144}}</ref> Регрутска криза је избила [[1917]]. године када је унионистички кабинет предложио да се повећа све мањи број активних припадника војске. Регрутација се сусрела са жестоким противљењем франкофонских Квебечана.<ref name="McGonigal1962">{{cite book|first=Richard Morton| last=McGonigal| title = The Conscription Crisis in Quebec – 1917: a Study in Canadian Dualism|year=1962| publisher = [[Harvard University Press]]|pages=Intro}}</ref> Актом о војној служби, војна служба је постала обавезна, која је заједно са спором о школама на француском језику изван Квебека, дубоко отуђио франкофонске Канађане и привремено подјелио [[Либерална партија Канаде|Либералну партију]]. Године 1919, Канада се независно од Уједињеног Краљевства придружила [[Друштво народа|Друштву народа]], а [[Вестминстерски статут 1931.|Вестминстерским статутом]] [[1931]]. потврђена је независност Канаде.<ref>Morton-Milhist: Hail</ref> [[Датотека:Crew of a Sherman-tank south of Vaucelles.jpg| upright = .65|мини|лево|Канадска посада тенка Шерман, јужно од Восеља у Француској, током битке за Нормандију у јуну 1944. године]] [[Велика криза у Канади]] током раних тридесетих година [[20. век]]а довела је до економског пада, што је довело до потешкоћа широм земље.<ref>{{cite book|first=Robert B.| last=Bryce| title = Maturing in Hard Times: Canada's Department of Finance through the Great Depression| url = https://books.google.com/books?id=y2XU2UzE-vUC&pg=PA41|year=1986| publisher = [[McGill-Queen's University Press|McGill-Queen's]]|isbn=978-0-7735-0555-1|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412162305/https://books.google.com/books?id=y2XU2UzE-vUC&pg=PA41| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=41}}</ref> Као одговор економском паду, Федерација кооперативног Комонвелта у [[Саскачеван]]у уводи многе елементе социјалне државе четрдесетих и педесетих година.<ref>{{cite journal|last=Mulvale| first = James P.| title = Basic Income and the Canadian Welfare State: Exploring the Realms of Possibility| journal = Basic Income Studies|year=2008| volume = 3| issue = 1| doi = 10.2202/1932-0183.1084}}</ref> По савјету предсједника Владе, Вилијама Лајона Макензија Кинга, краљ [[Џорџ VI]] је објавио рат Њемачкој [[10. септембар|10. септембра]] [[1939]]. године, седам дана послије Уједињеног Краљевства. Кашњење је нагласило независност Канаде.<ref name="morton-milhist"/> Прве јединице Армије Канаде стигле су у Уједињено Краљевство у децембру 1939. Више од милион Канађана је служило у оружаним снагама током [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], од чега је отприлике 42.000 погинуло, а око 55.000 рањено.<ref>{{cite book|last=Humphreys| first = Edward| title = Great Canadian Battles: Heroism and Courage Through the Years| url = https://books.google.com/books?id=z-SsBAAAQBAJ&pg=PT151|year=2013| publisher = Arcturus Publishing|isbn=978-1-78404-098-7|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160413032850/https://books.google.com/books?id=z-SsBAAAQBAJ&pg=PT151| archivedate=13. 4. 2016|df=mdy-all|pages=151}}</ref> Канадске снаге су одиграле важну улогу у многим кључним биткама рата, укључујући [[напад на Дјеп]] [[1942]], [[Савезничка инвазија Италије|Савезничку инвазију Италије]], [[искрцавање у Нормандији]], [[Операција Оверлорд|битку за Нормандију]] и [[Битка код Шелда|битку код Шелда]] 1944. године.<ref name="morton-milhist"/> Канада је пружила азил холандском монарху током окупације земље и дала је велики допринос за ослобођење Холандије од њемачке окупације.<ref name="netherlands">{{cite book|last=Goddard |first=Lance |title=Canada and the Liberation of the Netherlands, May 1945 |year=2005|publisher=Dundurn |isbn=9781550025477 |url=https://books.google.com/books?id=yjVaApRR1g0C |accessdate=5. 12. 2018 |language=en|pages=225-232}}</ref> Канадска економија се развила током рата, јер је њена индустрија производила војни материјал за Канаду, Уједињено Краљевство, [[Кина|Кину]] и [[Совјетски Савез]].<ref name="morton-milhist"/> Упркос другој Регрутској кризи у Квебеку [[1944]]. године, Канада је крај рата дочекала са развијеном војском и снажном економијом.<ref>{{cite book|last=Bothwell| first = Robert| title = Alliance and illusion: Canada and the world, 1945–1984|url=https://archive.org/details/allianceillusion0000both| publisher = UBC Press|year=2007|isbn=978-0-7748-1368-6|pages=[https://archive.org/details/allianceillusion0000both/page/11 11]-31}}</ref> === Савремено доба === Велика криза довела је до тога се [[Доминион Њуфаундленд]] одрекне одговорне владе 1934. године и да постане крунска колонија којом управља британски гувернер.<ref name="Buckner20082ed">{{cite book|last=Buckner| first = Phillip Alfred| title = Canada and the British Empire| url = https://books.google.com/books?id=KmXnLGX7FvEC&pg=PA135|year=2008| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-927164-1|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170703005113/https://books.google.com/books?id=KmXnLGX7FvEC&pg=PA135| archivedate=3. 7. 2017|df=mdy-all|pages=135-138}}</ref> Након два референдума, Њуфаундлендери се изјашњавају 1949. године за придруживање Канади као покрајина.<ref>{{cite book|first=J. Patrick| last=Boyer| title = Direct Democracy in Canada: The History and Future of Referendums| url = https://books.google.com/books?id=CWGN-RZcqNoC&pg=PA119|year=1996| publisher = Dundurn|isbn=978-1-4597-1884-5|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412150716/https://books.google.com/books?id=CWGN-RZcqNoC&pg=PA119| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=119}}</ref> Канадски послије ратни привредни раст, у комбинацији са политикама напредних либералних влада, довео је до појаве новог [[канадски идентитет|канадског идентитета]], који се истицао новоусвојеном [[Застава Канаде|заставом Јаворовог листа]] 1965. године,<ref>{{cite book|last=Mackey| first = Eva| title = The house of difference: cultural politics and national identity in Canada|url=https://archive.org/details/houseofdifferenc0000mack| publisher = University of Toronto Press|year=2002|isbn=978-0-8020-8481-1|pages=[https://archive.org/details/houseofdifferenc0000mack/page/57 57]}}</ref> спровођењем званичног двојезичја (енглески и француски) 1969. године<ref>{{cite journal|last=Landry| first = Rodrigue| last2=Forgues| first2 = Éric| title = Official language minorities in Canada: an introduction| journal = International Journal of the Sociology of Language|year=2007| issue = 185| doi = 10.1515/IJSL.2007.022| volume = 2007|pages=1-9}}</ref> и институцијом званичног [[Мултикултуризам|мултикултурализма]] 1971. године.<ref>{{cite journal|last=Esses| first = Victoria M.| last2=Gardner| first2 = RC|date=јул 1996| title = Multiculturalism in Canada: Context and current status| journal = [[Canadian Journal of Behavioural Science]]| volume = 28| issue = 3| doi = 10.1037/h0084934|pages=145-152}}</ref> [[Социјалдемократија|Социјалдемократски]] програми такође су покренути, као што је здравствена заштита, пензиони план и студентски кредити, иако су покрајинске владе, посебно Квебек и Алберта, увођење многих програма сматрале нарушавањем њихових надлежности.<ref>{{cite web|url=http://www.escwa.un.org/information/publications/edit/upload/sd-01-09.pdf| archiveurl = https://www.webcitation.org/5nDiozOLF?url=http://www.escwa.un.org/information/publications/edit/upload/sd-01-09.pdf| archivedate=1. 2. 2010| title = Social Policies in Canada: A Model for Development| last=Sarrouh| first = Elissar|year=2002| work = Social Policy Series, No. 1| publisher = United Nations| accessdate=23. 5. 2011|url-status=dead|df=mdy|pages=14-16,22–37}}</ref> На крају, низ уставних конференција довео је до усвајања Акта о Канади, издвајајући канадски устав из Уједињеног Краљевства, истовремено са стварањем Канадске повеље о правима и слободама.<ref>{{cite web|url=http://www.bac-lac.gc.ca/eng/discover/politics-government/proclamation-constitution-act-1982/Pages/proclamation-constitution-act-1982.aspx| title = Proclamation of the Constitution Act, 1982|author = <!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=5. 5. 2014| website = Canada.ca| publisher = Government of Canada| accessdate=10. 2. 2017|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170211083245/http://www.bac-lac.gc.ca/eng/discover/politics-government/proclamation-constitution-act-1982/Pages/proclamation-constitution-act-1982.aspx| archivedate=11. 2. 2017|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite news|author=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=17. 3. 2009| title = A statute worth 75 cheers| url = https://www.theglobeandmail.com/opinion/a-statute-worth-75-cheers/article1329730/| newspaper = [[The Globe and Mail]]| location = Toronto| accessdate=10. 2. 2017|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170211081156/http://www.theglobeandmail.com/opinion/a-statute-worth-75-cheers/article1329730/| archivedate=11. 2. 2017|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.cbc.ca/2017/canada-is-celebrating-150-years-of-what-exactly-1.3883315| title = Canada is celebrating 150 years of… what, exactly?| last=Couture| first = Christa|date=1. 1. 2017| publisher = Canadian Broadcasting Corporation| accessdate=10. 2. 2017| quote = ... the Constitution Act itself cleaned up a bit of unfinished business from the Statute of Westminster in 1931, in which Britain granted each of the Dominions full legal autonomy if they chose to accept it. All but one Dominion – that would be us, Canada – chose to accept every resolution. Our leaders couldn't decide on how to amend the Constitution, so that power stayed with Britain until 1982.|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170210001343/http://www.cbc.ca/2017/canada-is-celebrating-150-years-of-what-exactly-1.3883315| archivedate=10. 2. 2017|df=mdy-all}}</ref> Канада је успоставила потпуни суверенитет као независна земља, иако је Краљица задржала дужност монарха Канаде.<ref>{{cite web| url = http://www.revparl.ca/27/2/27n2_04e_trepanier.pdf| title = Some Visual Aspects of the Monarchical Tradition| last = Trepanier| first = Peter| year = 2004| website = Canadian Parliamentary Review| publisher = [[Canadian Parliamentary Review]]| accessdate = 10. 2. 2017| url-status = dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160304002130/http://www.revparl.ca/27/2/27n2_04e_trepanier.pdf| archivedate = 04. 03. 2016| df = mdy-all}}</ref><ref name="bickerton">{{cite book| editor-last = Bickerton | editor-first = James | editor-last2 = Gagnon | editor-first2 = Alain | title = Canadian Politics| url = https://archive.org/details/canadianpolitics0000unse_n9l0 | publisher = [[Broadview Press]]| edition = 4th|isbn=978-1-55111-595-5|year=2004|pages=[https://archive.org/details/canadianpolitics0000unse_n9l0/page/250 250]-254,344–347}}</ref> Године 1999, Нунавут је постао трећа канадска територија након низа преговора са федералном владом.<ref>{{cite journal|last=Légaré| first = André|year=2008| title = Canada's Experiment with Aboriginal Self-Determination in Nunavut: From Vision to Illusion| journal = International Journal on Minority and Group Rights| volume = 15| issue = 2–3| doi = 10.1163/157181108X332659| jstor = 24674996|pages=335-367}}</ref> У исто вријеме, у Квебеку који је био изложен дубоким социјалним и економским промјенама кроз Тиху револуцију шездесетих година 20. вијека, настао је секуларни националистички покрет.<ref name="RobertsClifton2005">{{cite book|last=Roberts| first = Lance W.| last2=Clifton| first2 = Rodney A.| last3=Ferguson| first3 = Barry| title = Recent Social Trends in Canada, 1960–2000| url = https://books.google.com/books?id=3VcVpWNSPfkC&pg=PA415|year=2005| publisher = McGill-Queen's Press – MUniversity of Manitoba|isbn=978-0-7735-7314-7|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170703005113/https://books.google.com/books?id=3VcVpWNSPfkC&pg=PA415| archivedate=3. 7. 2017|df=mdy-all|pages=415}}</ref> Радикални [[Фронт за ослобођење Квебека]] проузроковао је [[Октобарска криза|Октобарску кризу]] са низом бомбашких напада и отмица 1970. године<ref>{{cite journal|last=Munroe| first = HD| title = The October Crisis Revisited: Counterterrorism as Strategic Choice, Political Result, and Organizational Practice| journal = Terrorism and Political Violence|year=2009| volume = 21| issue = 2| doi = 10.1080/09546550902765623|pages=288-305}}</ref> и суверенистичка [[Квебечка партија]] која је изабрана 1976. године, организовала је неуспјешни референдум о ојачању суверенитета 1980. године. Покушаји да се квебешки национализам уврсти у устав кроз [[Договор Мич лејк]] пропали су 1990. године.<ref name="sorens">{{cite journal|last=Sorens| first = J| title = Globalization, secessionism, and autonomy|url=https://archive.org/details/sim_electoral-studies_2004-12_23_4/page/727| journal = Electoral Studies|year=2004| volume = 23| issue = 4| doi = 10.1016/j.electstud.2003.10.003|pages=727-752}}</ref> То је довело до оснивања Квебешког блока у Квебеку и јачања [[Реформска партија Канаде|Реформске партије Канаде]] на западу.<ref>{{cite news|url=https://www.theglobeandmail.com/news/politics/a-brief-history-of-the-bloc-qubcois/article1672831/| title = A brief history of the Bloc Québécois| newspaper = The Globe and Mail| last=Leblanc| first = Daniel|year=2010| accessdate=25. 11. 2010|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100901151147/http://www.theglobeandmail.com/news/politics/a-brief-history-of-the-bloc-qubcois/article1672831/| archivedate=1. 9. 2010|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite book|title=The new politics of the Right: neo-Populist parties and movements in established democracies| first = Hans-Georg| last=Betz| first2 = Stefan| last2=Immerfall| url = https://books.google.com/books?id=H9cGkDJgW7wC&pg=PA173| publisher = [[St. Martin's Press]]|year=1998|isbn=978-0-312-21134-9|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412133553/https://books.google.com/books?id=H9cGkDJgW7wC&pg=PA173| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=173}}</ref> Други референдум је одржан 1995. године, на коме је сувереност одбачена веома малом разликом од 50,6%—49,4%.<ref>{{cite book|first=Carol L.| last=Schmid| title = The Politics of Language : Conflict, Identity, and Cultural Pluralism in Comparative Perspective: Conflict, Identity, and Cultural Pluralism in Comparative Perspective| url = https://books.google.com/books?id=JIuO9HmX_8QC&pg=PA112|year=2001| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-803150-5|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412181747/https://books.google.com/books?id=JIuO9HmX_8QC&pg=PA112| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=112}}</ref> Године 1997, Врховни суд одлучио је да би једнострана сецесија покрајина била неуставна и затим је Парламент усвојио Акт о чистоћи, у коме су дефинисани разлози договореног напуштања Конфедерације.<ref name="sorens"/> Поред питања суверености Квебека, многа питања су потресала канадско друштво крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20. вијека. Неке од њих су експлозија лета 182 Ер Индија 1985. године, која је највеће масовно убиство у канадској историји;<ref>{{cite web|url=http://www.majorcomm.ca/en/termsofreference/| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080622063429/http://www.majorcomm.ca/en/termsofreference/| archivedate=22. 6. 2008| title = Commission of Inquiry into the Investigation of the Bombing of Air India Flight 182| publisher = Government of Canada| accessdate=23. 5. 2011}}</ref> [[масакр у Политехничкој школи]] 1989. године, масовна пуцњава на ученице школе<ref>{{cite web| last = Sourour| first = Teresa K.| url = http://www.diarmani.com/Montreal_Coroners_Report.pdf| year = 1991| format = PDF| title = Report of Coroner's Investigation| accessdate = 8. 3. 2017| url-status = dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20161228182645/http://www.diarmani.com/Montreal_Coroners_Report.pdf| archivedate = 28. 12. 2016| df = mdy-all}}</ref> и [[Ока криза]] 1990. године,<ref>{{cite news|title=The Oka Crisis| url = http://archives.cbc.ca/politics/civil_unrest/topics/99/| archiveurl = https://www.webcitation.org/616iBDlhA?url=http://archives.cbc.ca/politics/civil_unrest/topics/99/| archivedate=21. 8. 2011| format = Digital Archives| publisher = Canadian Broadcasting Corporation|year=2000| accessdate=23. 5. 2011|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> први од бројних насилних сукоба између владе и аутохтоних скупина.<ref>{{cite book|last=Roach| first = Kent| title = September 11: consequences for Canada| publisher = McGill-Queen's University Press|year=2003|isbn=978-0-7735-2584-9|pages=15, 59–61,194}}</ref> Канада се придружила [[Заливски рат|Заливском рату]] 1990. као дио коалиције на челу са САД и била је активна у неколико мирнових мисија током деведесетих, као што је [[Унпрофор]] у бившој Југославији.<ref>{{cite journal|title=Learning the lessons of UNPROFOR: Canadian peacekeeping in the former Yugoslavia| doi = 10.1080/11926422.1999.9673175| first = Lenard J.| last=Cohen| first2 = Alexander| last2=Moens| journal = [[Canadian Foreign Policy Journal]]| volume = 6| issue = 2|year=1999|pages=85-100}}</ref> Године 1999, на челу са САД, Канада се придружила другим чланицама [[НАТО]]-а, и без одобрења [[Савет безбедности|Савјета безбједности]], [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовала]] тадашњу [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]].<ref>{{cite web|title=NATO & Kosovo| url = https://www.nato.int/kosovo/all-frce.htm#pb| website = www.nato.int| accessdate=17. 4. 2018| language = en}}</ref> Канада је [[2001]]. године такође послала трупе у [[Авганистан]], али је одбила да се придружи америчкој [[Инвазија на Ирак (2003)|инвазији на Ирак]] [[2003]]. године.<ref>{{cite journal|last=Jockel| first = Joseph T.| last2=Sokolsky| first2 = Joel B.|year=2008| title = Canada and the war in Afghanistan: NATO's odd man out steps forward| journal = [[Journal of Transatlantic Studies]]| volume = 6| issue = 1| doi = 10.1080/14794010801917212|pages=100-115}}</ref> Канадске снаге су [[2011]]. године учествовале у интервенцији под водством НАТО-а у [[Либијски грађански рат (2011)|Либијском грађанском рату]],<ref name="HehirMurray2013">{{cite book|last=Hehir| first = Aidan| last2=Murray| first2 = Robert| title = Libya, the Responsibility to Protect and the Future of Humanitarian Intervention| url = https://books.google.com/books?id=2TchAQAAQBAJ&pg=PT88|year=2013| publisher = [[Palgrave Macmillan]]|isbn=978-1-137-27396-3|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412145001/https://books.google.com/books?id=2TchAQAAQBAJ&pg=PT88| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=88}}</ref> и такође се укључила у борби против [[Исламска држава|Исламске државе]] у Ираку средином [[2010-е|другог десетљећа]] 21. вијека.<ref>{{cite web|url=http://www.cgai.ca/canadas_policy_to_confront_the_islamic_state|title=Canada's Policy to Confront the Islamic State|publisher=[[Canadian Global Affairs Institute]]|year=2015|last=Juneau|first=Thomas|accessdate=10. 12. 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151211070017/http://www.cgai.ca/canadas_policy_to_confront_the_islamic_state|archivedate=11. 12. 2015|df=mdy-all}}</ref> == Политички систем == {{main|Политички систем Канаде|Влада Канаде}} {{Multiple image | direction = horizontal | align = right | caption_align = center | total_width = 340 | image1 = Queen Elizabeth II in March 2015.jpg | image2 = Mary Simon, Governor General of Canada.jpg | image3 = Trudeau visit White House for USMCA (cropped).jpg | caption1 = [[Елизабета II]]<br /><small>[[Монархија у Канади|Монарх]]</small> | caption2 = [[Мери Меј Сајмон]]<br /><small>[[Генерални гувернер Канаде|Генерални гувернер]]</small> | caption3 = [[Џастин Трудо]]<br /><small>[[Председник Владе Канаде|Председник Владе]]</small> }} Канада је [[парламентарни систем|парламентарна]] [[уставна монархија]], а [[монархија у Канади]] је основа на [[извршна власт|извршној]], [[законодавна власт|законодавној]] и [[судска власт|судској власти]].<ref>{{cite journal|last=Victoria| first = Queen|authorlink= Queen Victoria|date=29. 3. 1867| title = Constitution Act, 1867: Preamble| publisher = [[Queen's Printer]]| url = http://www.solon.org/Constitutions/Canada/English/ca_1867.html| accessdate=23. 5. 2011|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100203024121/http://www.solon.org/Constitutions/Canada/English/ca_1867.html| archivedate=3. 2. 2010|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite news|last=Smith| first = David E.| title = The Crown and the Constitution: Sustaining Democracy?| periodical = The Crown in Canada: Present Realities and Future Options| publisher = [[Queen's University]]|date=10. 6. 2010| url = http://www.queensu.ca/iigr/conf/ConferenceOnTheCrown/CrownConferencePapers/The_Crown_and_the_Constitutio1.pdf| archiveurl = https://www.webcitation.org/5qXvz463C?url=http://www.queensu.ca/iigr/conf/ConferenceOnTheCrown/CrownConferencePapers/The_Crown_and_the_Constitutio1.pdf| archivedate=17. 7. 2010| accessdate=23. 5. 2011|url-status=dead|df=mdy|pages=6}}</ref><ref name="MacLeod16">{{cite book|last=MacLeod| first = Kevin S.|authorlink= Kevin S. MacLeod| title = A Crown of Maples| publisher = Queen's Printer for Canada| edition = 2nd| url = http://canadiancrown.gc.ca/DAMAssetPub/DAM-CRN-jblDmt-dmdJbl/STAGING/texte-text/crnMpls_1336157759317_eng.pdf?WT.contentAuthority=4.4.4|isbn=978-0-662-46012-1|year=2012|ref=harv| accessdate=8. 3. 2017|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160204231448/http://canadiancrown.gc.ca/DAMAssetPub/DAM-CRN-jblDmt-dmdJbl/STAGING/texte-text/crnMpls_1336157759317_eng.pdf?WT.contentAuthority=4.4.4| archivedate=4. 2. 2016|df=|pages=16}}</ref> Канадска монархија је посебан правни систем од монархије у Уједињеном Краљевству, иако се на двије дужности налази исти појединац.<ref name="Johnson2018">{{cite book|last=Johnson| first = David| title = Battle Royal: Monarchists vs. Republicans and the Crown of Canada| url = https://books.google.com/books?id=z2WHDgAAQBAJ&pg=PT196|year=2018| publisher = Dundurn|isbn=978-1-4597-4015-0|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20180320150918/https://books.google.com/books?id=z2WHDgAAQBAJ&pg=PT196| archivedate=20. 3. 2018|df=mdy-all|pages=196}}</ref> Суверен је краљица Елизабета II, која је такође монарх 15 других држава Комонвелта нација и сваке од 10 канадских покрајина. Као такав, краљичин представник, [[генерални гувернер Канаде]] (тренутно [[Мери Меј Сајмон]]), врши већину федералних краљевских дужности у Канади.<ref>{{cite web|title=The Governor General of Canada: Roles and Responsibilities| url = http://gg.ca/document.aspx?id=3| publisher = Queen's Printer| accessdate=23. 5. 2011}}</ref><ref>{{cite book|title=Commonwealth public administration reform 2004| publisher = Commonwealth Secretariat|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=ATi5R5XNb2MC&pg=PA54|isbn=978-0-11-703249-1|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412133750/https://books.google.com/books?id=ATi5R5XNb2MC&pg=PA54| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=54-55}}</ref> Непосредно учешће краљевских и вицекраљевских личности у подручју управљања је ограничено.<ref name="MacLeod16"/><ref name="Forseyp1">{{cite book|last=Forsey| first = Eugene|authorlink= Eugene Forsey| title = How Canadians Govern Themselves| edition = 6th| publisher = Queen's Printer|year=2005|isbn=978-0-662-39689-5| url = http://www2.parl.gc.ca/sites/lop/aboutparliament/forsey/PDFs/How_Canadians_Govern_Themselves-6ed.pdf| archiveurl = https://www.webcitation.org/5vkPPetrW?url=http://www2.parl.gc.ca/sites/lop/aboutparliament/forsey/PDFs/How_Canadians_Govern_Themselves-6ed.pdf| archivedate=15. 1. 2011| accessdate=23. 5. 2011|url-status=dead|df=mdy-all|pages=1, 16,26}}</ref><ref name="Montpetit">{{cite web|url=http://www.parl.gc.ca/MarleauMontpetit/DocumentViewer.aspx?DocId=1001&Lang=E&Print=2&Sec=Ch01&Seq=5| last=Marleau| first = Robert| last2=Montpetit| first2 = Camille| title = House of Commons Procedure and Practice: Parliamentary Institutions| publisher = Queen's Printer| accessdate=23. 5. 2011|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110828112251/http://www.parl.gc.ca/MarleauMontpetit/DocumentViewer.aspx?DocId=1001&Lang=E&Print=2&Sec=Ch01&Seq=5| archivedate=28. 8. 2011|df=mdy}}</ref> У пракси, њиховим извршним овлашћењима руководи Кабинет, комитет министара Круне који одговарају изборном [[Дом комуна Канаде|Дому комуна Канаде]] а које је изабрао [[предсједник Владе Канаде]] (тренутно [[Џастин Трудо]]),<ref>{{cite web|url=https://www.thestar.com/news/canada/2015/11/04/new-government-to-be-sworn-in-today.html| title = 'A cabinet that looks like Canada:' Justin Trudeau pledges government built on trust|year=2015| work = Toronto Star|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170128075156/https://www.thestar.com/news/canada/2015/11/04/new-government-to-be-sworn-in-today.html| archivedate=28. 1. 2017|df=mdy-all}}</ref> који је уједно и [[шеф владе]]. Генерални гувернер или монарх могу, међутим, у одређеним кризним ситуацијама вршити своја овлашћења без обавјештења министрима.<ref name="Forseyp1"/> Да би се осигурала стабилност владе, генерални гувернер ће обично на дужност предсједника Владе поставити особу која је тренутни вођа политичке партија која може добити подршку већине у Дому комуна.<ref>{{cite book|last=Johnson| first = David| title = Thinking government: public sector management in Canada|url=https://archive.org/details/thinkinggovernme02ndjohn| publisher = University of Toronto Press|year=2006| edition = 2nd|isbn=978-1-55111-779-9|pages=[https://archive.org/details/thinkinggovernme02ndjohn/page/134 134]-135,149}}</ref> Канцеларија предсједника Владе једна је од најмоћнијих институција у влади, која покреће гласање већине закона у скупштини и бира генералне гувернере, лејтенанд гувернере, сенаторе, федералне судије, шефове Крунских корпорација и владиних агенција за именовања од стране Круне.<ref name="Forseyp1"/> Воћа друге по бројности партије постаје Вођа лојалне опозиције Њеног Височанства и дио је парламентарног систем у сијенци који врши провјере владе.<ref>{{cite web|title=The Opposition in a Parliamentary System| url = http://www.parl.gc.ca/Content/LOP/researchpublications/bp47-e.htm| publisher = Library of Parliament| accessdate=23. 5. 2011|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20101125122354/http://www2.parl.gc.ca/content/lop/researchpublications/bp47-e.htm| archivedate=25. 11. 2010}}</ref> [[Датотека:Canadian parliament MAM.JPG|мини|лево|[[Парламент хил]] у канадском главном граду [[Отава|Отави]]]] Сваки од 338 чланова парламента у Дому комуна изабран је простом већином у [[изборни округ (Канада)|изборном округу]] или ридингу. Опште изборе мора расписати генерални гувернер, или препоруком предсједника Владе или због губитка владине већине у Дому комуна.<ref>{{cite web|url=http://www.lop.parl.gc.ca/parlinfo/Compilations/ElectionsAndRidings.aspx| title = About Elections and Ridings| accessdate=3. 9. 2016|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20161224103929/http://www.lop.parl.gc.ca/parlinfo/Compilations/ElectionsAndRidings.aspx| archivedate=24. 12. 2016|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web|author=O'Neal, Brian| last2=Bédard| first2 = Michel| last3=Spano| first3 = Sebastian|date=11. 4. 2011| title = Government and Canada's 41st Parliament: Questions and Answers| url = http://www.parl.gc.ca/Content/LOP/ResearchPublications/2011-37-e.htm| publisher = [[Library of Parliament]]| accessdate=2. 6. 2011|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110522071714/http://www.parl.gc.ca/Content/LOP/ResearchPublications/2011-37-e.htm| archivedate=22. 5. 2011}}</ref> Према уставу, избори се могу одржати не дуже од пет године послије претходних избора, иако је изборни закон Канаде то ограничио на четири године са одређеним датумом у октобру. 105 чланова Сената, чија се сједишта дијеле према регионалној основи, на дужности остају до 75 године.<ref>{{cite book|last=Griffiths| first = Ann L.| last2=Nerenberg| first2 = Karl| title = Handbook of Federal Countries| url = https://books.google.com/books?id=GytLtJacxY8C&pg=PA116|year=2003| publisher = McGill-Queen's Press|isbn=978-0-7735-7047-4|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412145132/https://books.google.com/books?id=GytLtJacxY8C&pg=PA116| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=116}}</ref> Пет странака је имало своје представнике у федералном парламенту 2015. године: [[Либерална партија Канаде]] (тренутно владајућа), [[Конзервативна партија Канаде]] (тренутно опозициона), [[Нова демократска партија (Канада)|Нова демократска партија]], [[Квебешки блок]] и [[Зелена партија Канаде]].<ref>{{cite web|url=http://www.cbc.ca/news2/interactives/results-2015/| title = CBC News: Election 2015 roundup| publisher = Canadian Broadcasting Corporation|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20151022233012/http://www.cbc.ca/news2/interactives/results-2015/| archivedate=22. 10. 2015|df=mdy-all}}</ref> [[Датотека:Cansenate.jpg|мини|десно|[[Сенат Канаде|Комора Сената]] у [[Средишњи блок|Средишњем блоку]] на [[Парламент хил]]у]] [[Канадски федерализам|Канадска федерална структура]] дијели владине надлежности између федералне владе и десет покрајина. Покрајинско законодавство је једнодомо и дјелује на парламентарни начин, слично Дому комуна.<ref name="Montpetit"/> Три канадске територије такође имају своја законодавства, али она нису суверена и имају мање уставних обавеза од покрајинских.<ref>{{cite web|url=http://www.pco-bcp.gc.ca/aia/index.asp?lang=eng&page=provterr&doc=difference-eng.htm|title=Difference between Canadian Provinces and Territories|year=2010|publisher=Intergovernmental Affairs Canada|accessdate=23. 11. 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151201135354/http://pco-bcp.gc.ca/aia/index.asp?lang=eng&page=provterr&doc=difference-eng.htm|archivedate=01. 12. 2015|df=mdy-all}}</ref> Територијална законодавства се структурно разликују од покрајинских.<ref>{{cite web|url=http://www.assembly.gov.nt.ca/visitors/what-consensus/differences-provincial-governments| title = Differences from Provincial Governments|year=2008| publisher = Legislative Assembly of the Northwest Territories| accessdate=30. 1. 2014|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20140203044824/http://www.assembly.gov.nt.ca/visitors/what-consensus/differences-provincial-governments| archivedate=3. 2. 2014|df=mdy-all}}</ref> [[Банка Канаде]] је [[централна банка]] земље. Поред тога, министар финансија и министар индустрије користе агенцију [[Статистике Канаде]] за финансијско планирање и развој привредне политике.<ref>{{cite web|url=http://www.statcan.gc.ca/about-apercu/mandate-mandat-eng.htm| title = About| publisher = Statistics Canada|year=2014| accessdate=8. 3. 2017|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150115144515/http://statcan.gc.ca/about-apercu/mandate-mandat-eng.htm| archivedate=15. 1. 2015|df=mdy-all}}</ref> Банка Канаде је једини ауторитет овлашћен за издавање валуте у облику Канадских банковних новачница.<ref name="GilbertHelleiner2003">{{cite book|last=Gilbert| first = Emily|last2=Helleiner|first2=Eric| title = Nation-States and Money: The Past, Present and Future of National Currencies| url = https://books.google.com/books?id=gnWGfLxm4L8C&pg=PA39|year=2003| publisher = Routledge|isbn=978-1-134-65817-6|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412181826/https://books.google.com/books?id=gnWGfLxm4L8C&pg=PA39| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=39}}</ref> Банка Канаде не издаје ковани новац; то ради [[Краљевска канадска ковница]].<ref name="CuhajMichael2011">{{cite book|last=Cuhaj| first = George S.| last2=Michael| first2 = Thomas| title = Coins of the World: Canada| url = https://books.google.com/books?id=ZheUkxvWhs8C&pg=PT4|year=2011| publisher = [[Krause Publications]]|isbn=978-1-4402-3129-2|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412181433/https://books.google.com/books?id=ZheUkxvWhs8C&pg=PT4| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=4}}</ref> === Право === {{main|Правни систем Канаде}} [[Устав Канаде]] највиши је правни акт земље и састоји се од писаног текста и неписаних правних традиција и правила.<ref>{{cite book|last=Dodek |first=Adam |title=The Canadian Constitution |year=2016|publisher=Dundurn |isbn=9781459735057 |url=https://books.google.com/books?id=86s7CwAAQBAJ |accessdate=4. 12. 2018 |language=en|pages=13}}</ref> [[Уставни акт 1867.]] године (до [[1982]]. познат као Акт о Британској Сјеверној Америци) успоставио је управу на основама парламентарног преседана и подијелио је власт између федералне и покрајинских влада.<ref>{{cite book|last=Olive |first=Andrea |title=The Canadian Environment in Political Context |year=2015|publisher=University of Toronto Press |isbn=9781442608719 |url=https://books.google.com/books?id=Bvw_CwAAQBAJ |accessdate=4. 12. 2018 |language=en|pages=41-42}}</ref> [[Вестминстерски статут 1931.]] године гарантовао је пуну аутономију, а [[Уставни акт 1982.|Уставним актом 1982]]. године, који је окончао све законске везе са УК, додата је [[Повеља о правима и слободама Канаде|Повељу о правима и слободама]].<ref>{{cite book|last=Vishnoo |first=Bhagwan |last2=Shirur |first2=Rajani R. |last3=Vidya |first3=Bhushan |title=World Constitutions |year=1997|publisher=Sterling Publishers Pvt. Ltd |isbn=9788120719378 |url=https://books.google.com/books?id=YatgyeA5R4sC |accessdate=4. 12. 2018 |language=en|pages=549-550}}</ref> Повеља гарантује основна права и слободе које обично оспорити било која власт, иако на основу 33. члана Повеље федерални парламент и покрајинска законодавна тијела могу заобићи одређене дијелове Повеље у периоду од 5 година.<ref>{{cite book |title=Canadian constitutional law |year=2016 |publisher=Emond Publishing |isbn=978-1-77255-070-2 |pages=3-8, 683–687, 699 |edition=5 |url=http://emond.ca/canadian-constitutional-law-5th-edition.html |accessdate=4. 12. 2018 |language=en |archive-date=05. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181205004529/http://emond.ca/canadian-constitutional-law-5th-edition.html |url-status=dead }}</ref> [[Датотека:Medal-Viki.jpg|мини|десно|Медаља Индијског поглавице, представљена у знак комеморације Нумерисаних уговора 1871—1921. године]] Актом којим се поштују Индијанци, или само Индијанским актом, успостављају се различити уговори и прецедентно право како би посредовали у односима између Европљана и аутохтоних народа.<ref name="FN">{{cite journal|last=Patterson |first=Lisa Lynne |title=Aboriginal roundtable to Kelowna Accord : aboriginal policy negotiations, 2004-2005 |journal=publications.gc.ca |date=1. 7. 2002 |issue=Public Services and Procurement Canada |url=http://publications.gc.ca/site/eng/293874/publication.html |accessdate=4. 12. 2018 |language=en|pages=3}}</ref> Најзаступљенији, низ од 11 уговора који су познати као [[Нумерисани уговори]], потписани су између старосједилаца и владајућег монарха Канаде између 1871. и 1921. године.<ref>{{cite web|last=Hurley |first=Mary C. |title=Aboriginal and Treaty Rights (PRB 99-16E) |url=http://publications.gc.ca/Collection-R/LoPBdP/EB/prb9916-e.htm |website=publications.gc.ca |publisher=Law and Government Division |accessdate=4. 12. 2018 |language=en |date=8. 9. 1999}}</ref> Ови уговори су споразуми са канадском Круном у савјету, руковођени Абориџинским правом, а надгледао их је министар крунско-старосједилачких односа и сјеверних питања. Улога уговора и права која су подржана чланом 35. Уставног акта из 1982. године.<ref name="FN" /> Ова права могу укључивати пружање услуга, као што је здравствена заштита и ослобођење од пореза.<ref>{{cite book|last=Madison |first=Gary Brent |last2=Fairfield |first2=Paul |last3=Harris |first3=Ingrid |title=Is There a Canadian Philosophy?: Reflections on the Canadian Identity |year=2000|publisher=University of Ottawa Press |isbn=9780776605142 |url=https://books.google.com/books?id=3AgrpoLkscMC |accessdate=4. 12. 2018 |language=en|pages=128}}</ref> Правни и политички оквири у склопу којих су Канада и Прве нације дјеловале додатно су формализоване 2005. године, кроз политички споразум између Првих нација и Федералне Круне.<ref name="FN" /> [[Датотека:Ottawa - ON - Oberster Gerichtshof von Kanada.jpg|мини|лево|[[Врховни суд Канаде]] у Отави, западно од Парламент хила]] Канадско правосуђе игра важну улогу у тумачењу закона и има овлашћења да одбаци акте парламента који крше устав. [[Врховни суд Канаде]] је највиши суд и коначни арбитар, а од 18. децембра 2017. године предводи га шеф правосуђа Ричард Вагнер.<ref>{{cite web|title=Current and Former Chief Justices |url=https://www.scc-csc.ca/judges-juges/cfcju-jucp-eng.aspx |website=www.scc-csc.ca |publisher=Supreme Court of Canada |accessdate=4. 12. 2018 |language=en}}</ref> Има 9 чланова које именује генерални гувернер Канаде на приједлог [[Премијер Канаде|премијера]] и министра правде. Све судије на највишем и апелационим нивоима се именују након консултација са невладиним правним тијелима. Федерални кабинет такође именује судије у вишим судовима у покрајинама и територијама.<ref>{{cite book|last=Yates |first=Richard |last2=Bain |first2=Penny |last3=Yates |first3=Ruth |title=Introduction to Law in Canada |year=2000|publisher=Prentice Hall Allyn and Bacon Canada |isbn=9780137928620 |url=https://books.google.com/books?id=7-_zAAAAMAAJ |accessdate=4. 12. 2018 |language=en|pages=93}}</ref> Англосаксонско [[опште право]] преовладава у свим покрајинама осим у [[Квебек]]у, у ком преовладава француско [[грађанско право]]. Кривично право је искључивао федерална одговорност и јединствено је у цијелој Канади.<ref>{{cite book|last=Sworden |first=Philip James |title=An Introduction to Canadian Law |year=2006|publisher=Emond Montgomery Publications |isbn=9781552391457 |url=https://books.google.ba/books?id=86Gb7BB20aUC |accessdate=4. 12. 2018 |language=en|pages=22, 150 }}</ref> Спровођење закона, што укључује и кривичне судове, званично је одговорност покрајина, коју спроводе покрајинске и општинске полицијске снаге.<ref>{{cite web|url=https://www.opp.ca/index.php?id=123|title=Ontario Provincial Police|publisher=OPP official website|year=2009|accessdate=24. 10. 2012|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160826073944/http://www.opp.ca/index.php?id=123|archivedate=26. 8. 2016}}</ref> Међутим, у већини руралних подручја и неким урбаним подручјима, полицијска одговорност је повјерена [[Краљевска канадска коњичка полиција|Краљевској канадској коњичкој полицији]].<ref>{{cite book|title=Keeping Canada and Our Communities Safe and Secure |publisher=Queen's Printer |url=https://sector.ca/wp-content/uploads/presentations13/SecTor%202013%20-%20RCMP%20-%20Turgeon%20Connors.pdf |accessdate=4. 12. 2018 |language=en}}</ref> === Покрајине и територије === {{Main|Покрајине и територије Канаде}} {{See also|Канадски федерализам}} Канада је федерација сачињена од 10 покрајина и 3 територије. Ове територијалне јединице се могу груписати у [[Списак регија Канаде|четири веће регије]]: [[Западна Канада|Западну Канаду]], [[Средња Канада|Средњу Канаду]], [[Атлантска Канада|Атлантску Канаду]] и [[Сјеверна Канада|Сјеверну Канаду]] (''Источна Канада'' означава заједно Средњу Канаду и Атлантску Канаду). Покрајине имају виши степен аутономије од територија, а имају и одговорност за социјалне програме, као што су [[здравствена заштита у Канади|здравствена заштита]], [[образовање у Канади|образовање]] и [[социјална помоћ у Канади|социјална помоћ]].<ref>{{cite book|last=Doern |first=G. Bruce |last2=Maslove |first2=Allan M. |last3=Prince |first3=Michael J. |title=Canadian Public Budgeting in the Age of Crises: Shifting Budgetary Domains and Temporal Budgeting |year=2013|publisher=McGill-Queen's Press – MQUP |isbn=978-0-7735-8853-0 |url=https://books.google.com/books?id=FBXaFRZtKJsC |accessdate=4. 12. 2018 |language=en|pages=1}}</ref> Заједно, покрајине прикупљају више пореза него федерална влада, што је чини готово јединственом структуром међу федерацијама на свијету. Користећи своја овлашћења за потрошњу, федерална влада може увести националне законе на подручју покрајина, као што је [[Акт о здравству (Канада)|Акт о здравству]]; покрајине могу саме да се изузму од тих закона, али се то ријетко спроводи у пракси. Федерална влада донијела је [[равномјерна расподјела исплата у Канади|равномјерну расподјелу исплата]] како би осигурала да између богатијих и сиромашнијих покрајина воде разумно једнаки стандарди услуга и пореза.<ref>{{cite book|last=Clemens |first=Jason |last2=Veldhuis |first2=Niels |title=Beyond Equalization: Examining Fiscal Transfers in a Broader Context |year=2007|publisher=The Fraser Institute |isbn=978-0-88975-215-3 |url=https://books.google.com/books?id=yc6RakXxLy0C |accessdate=4. 12. 2018 |language=en|pages=8}}</ref> {{Административна подјела Канаде}} {| class="wikitable" style="float: center; width: auto;" |- ! | № ! Заст. ! [[Списак грбова Канаде|Грб]] ! Админ.<br>јединица ! [[ISO 3166-2:CA|ISO код]] ! Главни<br>град ! Највећи<br>град ! Површина<br> (km²) ! Становн. (2017)<ref>{{cite web| title = Каталог публикаций::Федеральная служба государственной статистики| url = http://www.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_main/rosstat/ru/statistics/publications/catalog/afc8ea004d56a39ab251f2bafc3a6fce| website = www.gks.ru| accessdate = 4. 11. 2017| language = ru| archive-date = 06. 08. 2015| archive-url = https://www.webcitation.org/6aaNzOlFO?url=http://www.gks.ru/free_doc/doc_2015/bul_dr/mun_obr2015.rar| url-status = dead}}</ref> ! Званични језик |- style="background:#bfd7ff;" | || style="text-align:left;" colspan="9"| '''[[Покрајине Канаде]]''' |- | style="text-align:center;"| 1 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of Ontario.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Arms of Ontario.svg|30п]] | '''[[Онтарио]]''' | style="text-align:center;"|-{ON}- | [[Торонто]] | [[Торонто]] | style="text-align:right;"| 1.076.395 | style="text-align:right;"| 14.279.196 | style="text-align:center;"| [[Енглески језик|енглески]] |- | style="text-align:center;"| 2 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of Quebec.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Armoiries du Québec.svg|30п]] | '''[[Квебек]]''' | style="text-align:center;"|-{QC}- | [[Квебек (град)|Квебек]] | [[Монтреал]] | style="text-align:right;"| 1.542.056 | style="text-align:right;"| 8.356.851 | style="text-align:center;"| [[Француски језик|француски]] |- | style="text-align:center;"| 3 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of Nova Scotia.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Arms of Nova Scotia.svg|30п]] | '''[[Нова Шкотска]]''' | style="text-align:center;"|-{NS}- | [[Халифакс]] | [[Халифакс]] | style="text-align:right;"| 55.284 | style="text-align:right;"| 957.600 | style="text-align:center;"| енглески |- | style="text-align:center;"| 4 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of New Brunswick.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Arms of New Brunswick.svg|30п]] | '''[[Њу Брансвик]]''' | style="text-align:center;"|-{NB}- | [[Фредериктон]] | [[Сент Џон (Њу Брансвик)|Сент Џон]] | style="text-align:right;"| 72.908 | style="text-align:right;"| 760.868 | style="text-align:center;"| енглески<br>француски |- | style="text-align:center;"| 5 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of Manitoba.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Arms of Manitoba.svg|30п]] | '''[[Манитоба]]''' | style="text-align:center;"|-{MB}- | [[Винипег (град)|Винипег]] | [[Винипег (град)|Винипег]] | style="text-align:right;"| 647.797 | style="text-align:right;"| 1.343.371 | style="text-align:center;"| енглески |- | style="text-align:center;"| 6 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of British Columbia.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Arms of British Columbia.svg|30п]] | '''[[Британска Колумбија]]''' | style="text-align:center;"|-{BC}- | [[Викторија (Британска Колумбија)|Викторија]] | [[Ванкувер]] | style="text-align:right;"| 944.735 | style="text-align:right;"| 4.841.078 | style="text-align:center;"| енглески |- | style="text-align:center;"| 7 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of Prince Edward Island.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Arms of Prince Edward Island.svg|30п]] | '''[[Острво Принца Едварда]]''' | style="text-align:center;"|-{PE}- | [[Шарлоттаун]] | [[Шарлоттаун]] | style="text-align:right;"| 5.660 | style="text-align:right;"| 152.784 | style="text-align:center;"| енглески |- | style="text-align:center;"| 8 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of Saskatchewan.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Arms of Saskatchewan.svg|30п]] | '''[[Саскачеван]]''' | style="text-align:center;"|-{SK}- | [[Реџајна]] | [[Саскатун]] | style="text-align:right;"| 651.036 | style="text-align:right;"| 1.168.057 | style="text-align:center;"| енглески |- | style="text-align:center;"| 9 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of Alberta.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Shield of Alberta.svg|30п]] | '''[[Алберта]]''' | style="text-align:center;"|-{AB}- | [[Едмонтон]] | [[Калгари]] | style="text-align:right;"| 661.848 | style="text-align:right;"| 4.306.039 | style="text-align:center;"| енглески |- | style="text-align:center;"| 10 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of Newfoundland and Labrador.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Arms of Newfoundland and Labrador.svg|30п]] | '''[[Њуфаундленд и Лабрадор]]''' | style="text-align:center;"|-{NL}- | [[Сент Џонс (Њуфаундленд и Лабрадор)|Сент Џонс]] | [[Сент Џонс (Њуфаундленд и Лабрадор)|Сент Џонс]] | style="text-align:right;"| 405.212 | style="text-align:right;"| 528.817 | style="text-align:center;"| енглески |- style="background:#bfd7ff;" | || style="text-align:left;" colspan="9"| '''[[Територије Канаде]]''' |- | style="text-align:center;"| 11 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of the Northwest Territories.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Coat of arms of Northwest Territories.svg|30п]] | '''[[Сјеверозападне територије]]''' | style="text-align:center;"|-{NT}- | [[Јелоунајф]] | [[Јелоунајф]] | style="text-align:right;"| 1.346.106 | style="text-align:right;"| 44.718 | style="text-align:center;"| енглески, француски, [[дене сулине]], [[Кри (језик)|кри]], [[догриб]], [[гвич'ин]], [[инуктикут]], [[слејви]]<ref name="lang">[https://web.archive.org/web/20050408070402/http://www.justice.gov.nt.ca/PDF/ACTS/Official_Languages.pdf Northwest Territories Official Languages Act, 1988] (as amended 1988, 1991—1992, 2003)</ref> |- | style="text-align:center;"| 12 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of Yukon.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Coat of arms of Yukon.svg|30п]] | '''[[Јукон]]''' | style="text-align:center;"|-{YT}- | [[Вајтхорс]] | [[Вајтхорс]] | style="text-align:right;"| 482.443 | style="text-align:right;"| 38.669 | style="text-align:center;"| енглески<br>француски |- | style="text-align:center;"| 13 | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of Nunavut.svg|ивица|55п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Coat of arms of Nunavut (incomplete).svg|30п]] | '''[[Нунавут]]''' | style="text-align:center;"|-{NU}- | [[Икалуит]] | [[Икалуит]] | style="text-align:right;"| 2.093.190 | style="text-align:right;"| 38.243 | style="text-align:center;"| енглески, француски, [[инуктитут]], [[инуинактун]] |- style="background:#e6eaec;" | style="text-align:center;"| — | style="text-align:center;"| [[Датотека:Flag of Canada.svg|ивица|60п]] | style="text-align:center;"| [[Датотека:Coat of arms of Canada rendition.svg|35п]] | '''Канада''' | style="text-align:center;"|-{CA}- | '''[[Отава]]''' | '''[[Торонто]]''' | style="text-align:right;"| '''9.984.670''' | style="text-align:right;"| '''35.151.728''' | style="text-align:center;"| енглески<br>француски |} === Спољни односи и оружане снаге === {{main|Спољни односи Канаде|Оружане снаге Канаде}} [[Датотека:Public Domain Image of Canadian UN delegation.jpg|мини|десно|Канадска делегација на [[Конференција ОУН о међународној организацији|конференцији ОУН о међународној организацији]], Сан Франциско, мај 1945. године]] Канада је призната као [[средња сила]] према својој улози у међународним односима са тенденцијом бављења [[Мултилатерализам|мултилатералним]] питањима.<ref name="Chapnick2011a">{{cite book|last=Chapnick |first=Adam |title=The Middle Power Project: Canada and the Founding of the United Nations |year=2011|publisher=UBC Press |isbn=9780774840491 |url=https://books.google.com/books?id=S2DPElbLK5sC |accessdate=5. 12. 2018 |language=en|pages=2-5}}</ref> Канадска спољна политика заснована је на међународном миротворству, а безбједност се спроводи кроз коалиција и међународне организације, као и кроз рад бројних федералних институција.<ref name="SensStoett2013a">{{cite book|last=Sens |first=Allen |last2=Stoett |first2=Peter |title=Global Politics 5e |year=2013|publisher=Nelson Education |isbn=9780176482497 |url=https://books.google.com/books?id=LLc8BAAAQBAJ |accessdate=5. 12. 2018 |language=en|pages=6}}</ref> Канадска миротворна улога током 20. вијека играла је важну улогу при стварању глобалне слике о њој.<ref name="SobelShiraev2002b">{{cite book|last=Shiraev |first=Eric |title=International Public Opinion and the Bosnia Crisis |year=2002|publisher=Lexington Books |isbn=9780739104804 |url=https://books.google.com/books?id=RsY3pK_993EC |language=en|pages=21}}</ref> Стратегија канадске владе о политици спољне помоћи одражава нагласак на испуњењу [[Миленијумски циљеви развоја|Миленијумских циљева развоја]], а такође и пружање помоћи као одговора на иностране хуманитарне кризе.<ref>{{cite web|title=Millennium Development Goals: A sprint to 2015 and the way forward - Canadian Government Executive |url=https://canadiangovernmentexecutive.ca/millennium-development-goals-a-sprint-to-2015-and-the-way-forward/ |website=canadiangovernmentexecutive.ca |accessdate=5. 12. 2018 |language=en |date=2. 4. 2014}}</ref> Канада је једна од држава оснивача [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]], а такође и чланица [[Светска трговинска организација|Свјетске трговинске организације]], [[Г20 индустријски развијених земаља|Групе 20]] и [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]].<ref name="Chapnick2011a"/> Канада је такође чланица разних других међународних и регионалних организација и форума за привредна и културна питања.<ref>{{cite web|last=Government of Canada |title=Partnerships and organizations |url=https://international.gc.ca/world-monde/international_relations-relations_internationales/partnerships_organizations-partenariats_organisations.aspx?lang=eng#a1 |website=international.gc.ca |publisher=Foreign Affairs Trade and Development Canada |accessdate=5. 12. 2018 |language=en}}</ref> Канада се [[Међународни пакт о грађанским и политичким правима|Међународном пакту о грађанским и политичким правима]] придружила 1976. године,<ref name="Clément2016">{{cite book|last=Clément |first=Dominique |title=Human Rights in Canada: A History |year=2016|publisher=Wilfrid Laurier University Press |isbn=9781771121644 |url=https://books.google.com/books?id=elteDAAAQBAJ |accessdate=5. 12. 2018 |language=en|pages=98}}</ref> док се [[Организација америчких држава|Организацији америчких држава]] придружила 1990. године и била је домаћин Генералне скупштине ОАД 2000. и [[3. самит Америка|3. самита Америка]] 2001. године.<ref>{{cite book|last=McKenna |first=Peter |title=Canada Looks South: In Search of an Americas Policy |year=2012|publisher=University of Toronto Press |isbn=9781442611085 |url=https://books.google.com/books?id=IoputVv15MEC |accessdate=5. 12. 2018 |language=en|pages=91}}</ref> Канада настоји проширити своје везе са привредама Пацифичког прстена кроз чланство у [[Азијско-пацифичка економска сарадња|Азијско-пацифичкој економској сарадњи]].<ref>{{cite book|last=Usa |first=Ibp |title=Canada Intelligence, Security Activities and Operations Handbook Volume 1 Intelligence Service Organizations, Regulations, Activities |year=2015|publisher=Int'l Business Publications |isbn=9780739716151 |url=https://books.google.com/books?id=7jNg1U2tf6wC |accessdate=5. 12. 2018 |language=en|pages=27}}</ref> [[Датотека:President Donald Trump and Prime Minister Justin Trudeau Joint Press Conference, February 13, 2017.jpg|мини|лево|Премијер Канаде Трудо и предсједник САД Трамп током састанка у Вашингтону, фебруар 2017. године]] [[Односи Канаде и Сједињених Америчких Држава|Канада и Сједињене Америчке Државе]] дијеле најдужу незаштићену државну границу, сарађују у војним кампањама и вјежбама, а представљају и [[Трговински односи Канаде и Сједињених Америчких Држава|највеће трговинске партнере]] једни другима.<ref>{{cite journal|last=Haglund |first=David G. |title=North American Cooperation in an Era of Homeland Security |journal=Orbis |date=09. 2003. |volume=47 |issue=4 |doi=10.1016/S0030-4387(03)00072-3 |language=en|pages=675-691}}</ref><ref>{{cite web|title=Canada |url=https://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/2089.htm |website=U.S. Department of State |accessdate=5. 12. 2018 |language=en |date=1. 2. 2018}}</ref> Канада ипак има независну спољну политику, која се највише одражава кроз пуне [[Односи Канаде и Кубе|односе са Кубом]], као и одбијању да званично учествује у [[Инвазија на Ирак (2003)|инвазији на Ирак]] 2003. године.<ref name="BickertonGagnon2014">{{cite book|last=Bickerton |first=James |last2=Gagnon |first2=Alain-G. |title=Canadian Politics: Sixth Edition |year=2014|publisher=University of Toronto Press |isbn=9781442607033 |url=https://books.google.com/books?id=q2ErAwAAQBAJ |accessdate=5. 12. 2018 |language=en|pages=423}}</ref> Канада такође одржава историјске везе са [[Односи Канаде и Уједињеног Краљевства|Уједињеним Краљеством]] и [[Односи Канаде и Француске|Француском]] и другим бившим британским и француским колонијама, кроз своје чланство у [[Комонвелт нација|Комонвелту нација]] и [[Франкофонија|Франкофонији]].<ref>{{cite book|last=James |first=Patrick |last2=Michaud |first2=Nelson |last3=O'Reilly |first3=Marc J. |title=Handbook of Canadian Foreign Policy |year=2006|publisher=Lexington Books |isbn=9780739114933 |pages=213-214, 349–362 |url=https://books.google.com/books?id=wGf_QsLu0DIC |accessdate=5. 12. 2018 |language=en}}</ref> Примјетни су добри односи Канаде [[односи Канаде и Холандије|са Холандијом]], дјелимично захваљујући канадском учешћу у ослобођењу Холандије у Другом свјетском рату.<ref name="netherlands" /> Канада има професионалну војску коју чини око 23.000 редовних и 17.000 резервних војника, као и 5.000 канадских ренџера и 3.000 цивилних упосленика у војним структурама.<ref name="clfabout">{{cite web | url = http://www.army-armee.forces.gc.ca/en/about-army/organization.page? | title = About the Army | publisher = Department of National Defence | accessdate = 31. 8. 2010 | archive-date = 19. 07. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20180719233509/http://www.army-armee.forces.gc.ca/en/about-army/organization.page | url-status = dead }}</ref> Осим војног персонала, оружане снаге Канаде чине и друге наоружане формације које све укупно достижу бројку од 119.000 људи,<ref>Department of National Defence (19 December 2008). "National Defence and the Canadian Forces > About DND/CF". Queen's Printer for Canada. Приступљено 2 January 2009.</ref> а до 2020. Министарство одбране Канаде планира повећање овог броја на 124.000.<ref>{{cite web|url=http://www.casr.ca/doc-canada-first-defence-strategy-1.htm | title = News Release – Canada First Defence Strategy| publisher = Casr.ca |date=18. 6. 2008| accessdate=3. 8. 2012}}</ref> Војска Канаде се састоји од копнене војске, ваздухопловства и морнарице. Од импозантне морнарице, у свом арсеналу Канада располаже са 2-3 велика носача, 15 ратна брода, један арктички војни брод, и 10-12 патролних бродова, као и бројним мањим бродовима.<ref>[http://www.forces.gc.ca/en/index.page Department of National Defence]</ref> Јака повезаност англофоног дела Канаде са Уједињеним Краљевством и Комонвелтом допринело је великом учешћу Канаде у британској кампањи у [[Други бурски рат|Другом бурском рату]], [[Први светски рат|Првом]] и [[Други светски рат|Другом светском рату]], као и ратовима након овог. Канада је била једна од оснивача [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] 1945. и [[НАТО|НАТО пакта]] 1949. Током [[Хладни рат|Хладног рата]], Канада је значајно учествовала у снагама Уједињених нација у [[Корејски рат|Корејском рату]]. Заједно са САД-ом, Канада је основала [[Северноамеричка команда за противваздушну одбрану|Сјеверноамеричку команду за противваздушну одбрану]] против потенцијалних напада из ваздуха из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. == Привреда == [[Датотека:Log driving in Vancouver.jpg|мини|десно|200п|Шлеповање балвана у Ванкуверу]] Канада је једна од најбогатијих држава на свијету, са високим приходима по глави становника, и члан је [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]] и [[Г7]]. По обиму трговине она је међу првих десет држава свијета.<ref name="WTO 2008 Press Release">{{cite web|author=WTO|authorlink= WTO| publisher = WTO| url = http://www.wto.org/english/news_e/pres08_e/pr520_e.htm| title = Latest release |date=17. 4. 2008 | accessdate=3. 7. 2008}}</ref> Економија у Канади је [[мешовита економија|мешовита]]. Од почетка 1990-их, канадска привреда је брзом успону, са ниским стопама незапослености и суфицитима на савезном нивоу. Данас, Канада подсјећа на САД по тржишно оријентисаном привредном систему, моделу производње, као и високом животном стандарду.<ref name="cia_factbook">{{cite web | last = Agency | first = Central Intelligence | publisher = Central Intelligence Agency | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ca.html | title = The World Factbook: Canada | date = 16. 5. 2006 | accessdate = 6. 5. 2007 | archive-date = 30. 04. 2019 | archive-url = https://web.archive.org/web/20190430234227/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ca.html | url-status = dead }}</ref> У фебруару [[2009]], национална стопа незапослености је била 7,77%. Покрајинска стопа незапослености варира од ниске: 3,6% у Алберти до високе од 14,6% у Њуфаундленду и Лабрадору.<ref name="statcan_labour">{{cite web|last=Canada| first = Statistics|authorlink= Statistics Canada | publisher = Statistics Canada | url = http://www23.statcan.gc.ca/imdb/p2SV.pl?Function=getSurvey&SDDS=3701 | title = Latest release from Labour Force Survey |date=4. 8. 2006 | accessdate=5. 3. 2018 }}</ref> У прошлом вијеку, раст [[индустрија|индустрије]], [[рударство|рударства]], као и [[терцијарни сектор|услужног сектора]] је трансформисао државу углавном руралне економије у претежно индустријску и урбану земљу. Као и у свим богатим државама, канадском привредом доминира услужни сектор, која запошљава око три четвртине Канађана. Међутим, Канада је необична међу развијеним земљама по значају примарног сектора, пошто су [[дрвна индустрија|дрвна]] и [[нафтна индустрије]] двије најважније индустрије у Канади. Канада је једна од ријетких развијених земаља која је извозник [[енергенти|енергената]].<ref name="cia_factbook" /> У Атлантском океану, Канада има огромне резерве [[природни гас|природног гаса]], а налазишта [[нафта|нафте]] и гаса су сконцентрисана и у Алберти. [[Атабаскански катрански пијесак]] пружа Канади друге по величини резерве нафте у свијету, одмах иза [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]]<ref name="athabasca">{{cite web| last = Clarke| first = Tony| last2 = Campbell| first2 = Bruce| last3 = Laxer| first3 = Gordon| publisher = Parkland Institute| url = http://www.ualberta.ca/PARKLAND/research/perspectives/LaxerClarkeCampbellMar06OpEd.htm| title = US oil addiction could make us sick| date = 10. 3. 2006| accessdate = 18. 5. 2006| archive-date = 22. 06. 2007| archive-url = https://web.archive.org/web/20070622124130/http://www.ualberta.ca/PARKLAND/research/perspectives/LaxerClarkeCampbellMar06OpEd.htm| url-status = dead}}</ref> У Квебеку, Британској Колумбији, Њуфаундленду и Лабрадору, Њу Брансвику, Онтарију, Манитоби и Јукону, [[хидроелектрана|хидроелектране]] представљају јефтин и чист извор [[обновљиви извори енергије|обновљивих извора енергије]]. Канада је један од најважнијих свјетских снабдјевача [[пољопривреда|пољопривредним]] производима. Канадске прерије су један од највећих произвођача [[пшеница|пшенице]], [[уљана репица|уљане репице]] и других [[житарица]].<ref name="ce_agriculture">{{cite web|last=Encyclopedia| first = The Canadian| publisher = Historical Foundation of Canada | url = http://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/agriculture-and-food/ | title = Agriculture and Food: Export markets |year=2006| accessdate=5. 3. 2018}}</ref> Канада је највећи свјетски произвођач [[цинк]]а и [[уранијум]]а и свјетски лидер у производњи других природних ресурса, као што су [[злато]], [[никл]], [[алуминијум]] и [[олово]].<ref name="ce_minig">{{cite web|last=Encyclopedia| first = The Canadian| publisher = Historica Foundation of Canada | url = http://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/mining/ | title = Canadian Mining |year=2006| accessdate=5. 3. 2018 }}</ref> Многи градови у сјеверном дијелу земље се налазе у близини рудника или подручја под шумом. Такође, Канада има значајан индустријски сектор сконцентрисан у јужном Онтарију и Квебеку, са [[аутомобил]]ском и [[ваздухоплов]]ном индустријом као посебно важнима. [[Датотека:Nafta.jpg|мини|лево|200п|Представници влада Канаде, Мексика и Сједињених Америчких Држава потписују споразум [[Северноамерички споразум о слободној трговини|НАФТА]] 1992. године]] Економска интеграција са [[Сједињене Америчке Државе|САДом]] се значајно повећала после Другог свјетског рата. То је натјерало Канађане да се забрину за културну и економску аутономију у доба [[глобализација|глобализације]] и америчких телевизијских емисија, филмова и корпорација које су постале свеприсутне. [[Трговински споразум о аутомобилским производима|Трговинским споразум о аутомобилским производима]] из [[1965]]. уклоњене су царине за трговину производима ауто-индустрије. Током 1970-их бриге око енергетске самодовољности и страног власништва у индустријском сектору приморали су либералну владу [[Пјер Трудо|Пјера Трудоа]] да уведе [[Национални енергетски програм]] и оснује Агенцију за надзор страних улагања. Током 1980-их, прогресивни конзервативци [[Брајан Малруни|Брајана Малрунија]] укинули су НЕП и промјенили име ''Агенције за надзор страних улагања'' у ''[[Инвестиције Канада]]'' у циљу подстицања страних улагања. [[Споразум о слободној трговини Канаде и Сједињених Држава]] из 1988. елиминисао је царине између двије земље, док је [[Сјеверноамерички споразум о слободној трговини]] (НАФТА) из 1990. проширио зону слободне трговине и на [[Мексико]]. Средином 1990-их, либерална влада [[Жан Кретјен|Жана Кретјена]] почела је да пријављује годишњи [[буџет]]ски [[суфицит]] и полако да отплаћује национални дуг. Од 2001. године Канада је избегавала економску [[рецесија|рецесију]] и задржала је најбоље укупне економске учинке међу чланицама Г8. [[Светска економска криза 2008.|Свјетска економска криза]] из 2008. проузроковала је рецесију у Канади и могућност повећања незапослености у земљи до 10%. Упркос глобалној рецесији, тржишту рада у Канади је и даље потребно неколико стотина хиљада страних радника.<ref>{{cite web|url=http://www.royalaviationmuseum.com/759/blackbrant/|title=Black Brant Sounding Rockets|publisher=[[Magellan Aerospace]]|year=2013|accessdate=13. 2. 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150907182129/http://www.royalaviationmuseum.com/759/blackbrant/|archivedate=07. 09. 2015|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web|publisher=World Trade Organization| url = http://www.wto.org/english/news_e/pres08_e/pr520_e.htm| title = Latest release|date=17. 4. 2008| accessdate=23. 5. 2011|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110605043028/http://www.wto.org/english/news_e/pres08_e/pr520_e.htm| archivedate=5. 6. 2011|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=http://globalization.kof.ethz.ch/|publisher=KOF|title=Index of Globalization 2010|accessdate=22. 5. 2012|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120531222435/http://globalization.kof.ethz.ch/|archivedate=31. 05. 2012|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.tmx.com/resource/en/117| title = TMX Group Equity Financing Statistics – September 2014| publisher = TMX|date=септембар 2014| accessdate=7. 2. 2015}}</ref> === Саобраћај === [[Датотека:Aircanada.b767.750pix.jpg|мини|десно|200п|Боинг 767, [[Ер Канада]]]] С обзиром на њен географски положај, Канада има добро развијену, али не тако густу [[саобраћај]]ну мрежу. Највећи транзит се остварује у уском појасу уз границу са [[Сједињене Америчке Државе|САД]], не ширем од 200-300 -{km}-. Друмски саобраћај је интензиван у појасу од Онтарија до [[Ванкувер]]а. Од [[Викторија (Британска Колумбија)|Викторије]] на пацифичкој обали до [[Сент Џонс (Њуфаундленд и Лабрадор)|Сент Џонса]] на атлантској обали изграђен је [[Трансканадски ауто-пут]] у дужини од 8.000 -{km}-, који је једини ауто-пут у овој држави.<ref>[http://archives.cbc.ca/economy_business/transport/topics/678/ Трансканадски ауто-пут, Добављено дана 8. октобра 2009.], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Од [[Торонто|Торонта]] полази пут ''401'', са чак 16 коловозних трака, што га чини једним од најширих путева на свијету{{чињеница|date=03. 2014. }}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.-->. Како су сјеверни дијелови државе неприступачни за друмски саобраћај, ваздушни саобраћај игра велику улогу. Постоји чак 75 авио-компанија укључујући и државну [[Ер Канада|ЕрКанаду]]. Међународни [[aerodrom|аеродроми]] налазе се у следећим градовима — [[Торонто]], [[Квебек]], [[Монтреал]], [[Калгари]], [[Едмонтон]], [[Халифакс]] и Ванкувер.<ref>{{Cite web |url=http://www.aircraft-charter-world.com/airports/northamerica/canada.htm |title=Списак аеродрома у Канади |access-date=08. 10. 2009 |archive-date=05. 01. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100105095120/http://aircraft-charter-world.com/airports/northamerica/canada.htm |url-status=dead }}</ref> [[Датотека:TC Hwy Rockies.JPG|мини|200п|[[Трансканадски ауто-пут]] у Алберти|лево]] Жељезнички саобраћај доживео је процват током [[19. вијек]]а, захваљујући успјешној владиној промоцији овог вида превоза. Међутим, током [[1930-е|1930-их]] година [[железница]] губи значај, а главни кривац била је експанзија друмског саобраћаја. Данас жељезнички саобраћај обављају ''ВИА Рејл Канада'' и бројне приватне компаније. Главне луке у Канади се налазе на ушћу ријеке Сен Лорен и у Ванкуверу.<!--Hamilton, Montreal, Port-Cartier, Quebec City, polovina kanadskih luka je u oblasti Velikih jezera i Sen Loren--> Највећи значај за унутрашњи водени саобраћај имају Велика језера, захваљујући вјештачким каналима којима су повезана током 19. вијека. У прошлости саобраћај на ријекама се обављао у [[кану]]има, а данас за то служе [[брод]]ови. Велики канадски градови попут Торонта и Монтреала још од средине 20. вијека имају изграђене [[метро]]е. Калгари и Едмонтон од [[1980-е|1980-их]] имају [[лаки шински систем|лаки метро]], док у Квебеку постоје чак и [[тролејбус]]и. == Демографија == {{main|Демографија Канаде}} [[Датотека:Quebec-Windsor Corridor.svg|мини|десно|[[Коридор Квебек Сити—Виндзор]] је најгушће насељени и високо индустријализовани регион Канаде, који се простире на око 1.200 km<big>2</big><ref name="McMurryShepherd2004">{{cite book|last=McMurry| first = Peter H.| last2=Shepherd| first2 = Marjorie F.| last3=Vickery| first3 = James S.| title = Particulate Matter Science for Policy Makers: A NARSTO Assessment| url = https://books.google.com/books?id=1giH-mvhhw8C&pg=PA391|year=2004| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-84287-7|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412142432/https://books.google.com/books?id=1giH-mvhhw8C&pg=PA391| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=391}}</ref>]] Према попису становништва 2016. године Канада је имала 35.151.728 становника, што је око 5,0% више од 2011. године.<ref>{{cite web|url=http://www.ctvnews.ca/canada/toronto-montreal-vancouver-now-home-to-one-third-of-canadians-census-1.3275666| title = Toronto, Montreal, Vancouver now home to one-third of Canadians: census| last=Press| first = Jordan|date=8. 2. 2017| website = CTV News| accessdate=8. 2. 2017|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170208145820/http://www.ctvnews.ca/canada/toronto-montreal-vancouver-now-home-to-one-third-of-canadians-census-1.3275666| archivedate=8. 2. 2017|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www12.statcan.gc.ca/census-recensement/2016/dp-pd/hlt-fst/pd-pl/Table.cfm?Lang=Eng&T=101&S=50&O=A| title = 2016 Census: Population and dwelling counts|date=8. 2. 2017| publisher = Statistics Canada| accessdate=8. 2. 2017|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170211082635/http://www12.statcan.gc.ca/census-recensement/2016/dp-pd/hlt-fst/pd-pl/Table.cfm?Lang=Eng&T=101&S=50&O=A| archivedate=11. 2. 2017|df=mdy-all}}</ref> Између 2011. и маја 2016. године, број становника Канаде је порастао за 1,7 милиона људи, од чега {{frac|2|3}} чине имигранти.<ref>{{cite news|last=Campion-Smith| first = Bruce|date=8. 2. 2017| title = Canada's population grew 1.7M in 5 years, latest census shows| url = https://www.thestar.com/news/canada/2017/02/08/canadas-population-grew-17m-in-5-years.html| newspaper = Toronto Star| location = Toronto| accessdate=8. 2. 2017|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170208142923/https://www.thestar.com/news/canada/2017/02/08/canadas-population-grew-17m-in-5-years.html| archivedate=8. 2. 2017|df=mdy-all}}</ref> Између 1990. и 2008. године, број становника је порастао за 5,6 милиона људи, што је раст од укупно 20,4%.<ref>{{cite web|url=http://oee.nrcan.gc.ca/publications/statistics/trends10/chapter3.cfm|title=Energy Efficiency Trends in Canada, 1990 to 2008|publisher=Natural Resources Canada|year=2011|accessdate=13. 12. 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151222162432/http://oee.nrcan.gc.ca/publications/statistics/trends10/chapter3.cfm|archivedate=22. 12. 2015|df=mdy-all}}</ref> Главни покретачи раста становништва су имигранти и, у мањој мјери, природни раст.<ref>{{cite book|last=Edmonston| first = Barry|last2=Fong|first2=Eric| title = The Changing Canadian Population| url = https://books.google.com/books?id=VVYOgvFPvBEC&pg=PA181|year=2011| publisher = McGill-Queen's Press|isbn=978-0-7735-3793-4|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412152653/https://books.google.com/books?id=VVYOgvFPvBEC&pg=PA181| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=181}}</ref> Канада има једну од највиших стопа имиграције по глави становника на свијету,<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=kv4nlSWLT8UC&pg=PA51| title = Canada| last=Zimmerman| first = Karla| publisher = [[Lonely Planet]]|year=2008| edition = 10th|isbn=978-1-74104-571-0|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412135044/https://books.google.com/books?id=kv4nlSWLT8UC&pg=PA51| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=51}}</ref> углавном због економске политике и, у мањој мјери, спајања породица.<ref name="HollifieldMartin2014"/><ref name="BeaujotKerr2007j">{{cite book|last=Beaujot| first = Roderic P.| last2=Kerr| first2 = Donald W.| title = The Changing Face of Canada: Essential Readings in Population| url = https://books.google.com/books?id=CofPBh5BRhwC&pg=PA178|year=2007| publisher = Canadian Scholars' Press|isbn=978-1-55130-322-2|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412182054/https://books.google.com/books?id=CofPBh5BRhwC&pg=PA178| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=178}}</ref> Канадска јавност, као и главне политичке партије, подржавају тренутни ниво имиграције.<ref name="HollifieldMartin2014">{{cite book|last=Hollifield| first = James|last2=Martin|first2=Philip| last3=Orrenius| first3 = Pia| title = Controlling Immigration: A Global Perspective, Third Edition| url = https://books.google.com/books?id=Ys9jBAAAQBAJ&pg=PA11|year=2014| publisher = [[Stanford University Press]]|isbn=978-0-8047-8627-0|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170106124820/https://books.google.com/books?id=Ys9jBAAAQBAJ&pg=PA11| archivedate=6. 1. 2017|df=mdy-all|pages=11}}</ref><ref name="FreemanHansen2013">{{cite book|last=Freeman| first = Gary P.| last2=Hansen| first2 = Randall| last3=Leal| first3 = David L.| title = Immigration and Public Opinion in Liberal Democracies| url = https://books.google.com/books?id=A0s03B_RjhIC&pg=PA8|year=2013| publisher = Routledge|isbn=978-1-136-21161-4|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170106131629/https://books.google.com/books?id=A0s03B_RjhIC&pg=PA8| archivedate=6. 1. 2017|df=mdy-all|pages=8}}</ref> Године 2014, укупно 206.400 имиграната је примљено у Канаду.<ref name="res">{{cite web|url=http://www.statcan.gc.ca/pub/91-209-x/2016001/article/14615-eng.htm| title = Permanent and temporary immigration to Canada from 2012 to 2014| first = Government of Canada, Statistics| last=Canada| website = statcan.gc.ca|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170716223753/http://www.statcan.gc.ca/pub/91-209-x/2016001/article/14615-eng.htm| archivedate=16. 7. 2017|df=mdy-all}}</ref> Канадска влада представила процјену према којој се у наредним годинама очекује прилив између 280.000 и 305.000 сталних становника.<ref>{{cite web|url=http://www.cic.gc.ca/english/department/media/notices/2016-03-08.asp|title=Supplementary Information to the 2016 Immigration Levels Plan|publisher=Citizenship and Immigration Canada|accessdate=8. 3. 2016|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160311214608/http://www.cic.gc.ca/english/department/media/notices/2016-03-08.asp|archivedate=11. 03. 2016|df=mdy-all}}</ref> Нови имигранти се углавном насељавају у главним градским подручјима, као што су Торонто, Монтреал и Ванкувер.<ref>{{cite book|last=Grubel| first = Herbert G.| title = The Effects of Mass Immigration on Canadian Living Standards and Society| url = https://books.google.com/books?id=48LOyfxYihoC&pg=PA5|year=2009| publisher = Fraser Institute|isbn=978-0-88975-246-7|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412162354/https://books.google.com/books?id=48LOyfxYihoC&pg=PA5| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=5}}</ref> Канада такође прихвата велики број избјеглица,<ref>{{cite web| url = http://www.cic.gc.ca/english/department/media/releases/2010/2010-11-01a.asp| title = Government of Canada Tables 2011 Immigration Plan| publisher = Canada News Centre| accessdate=12. 12. 2010|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20101203235801/http://www.cic.gc.ca/english/department/media/releases/2010/2010-11-01a.asp| archivedate=3. 12. 2010| df = }}</ref> примајући више од 10% годишње глобално расељених лица.<ref>{{cite book|last=Simmons| first = Alan| title = Immigration and Canada: Global and Transnational Perspectives| url = https://books.google.com/books?id=K0YwAJ7MpswC&pg=PA92|year=2010| publisher = Canadian Scholars' Press|isbn=978-1-55130-362-8|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412135840/https://books.google.com/books?id=K0YwAJ7MpswC&pg=PA92| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=92}}</ref> Густина насељености Канаде је 3,7 ст/km², што је једна од најнижих на свијету.<ref>{{cite web|url=http://www12.statcan.ca/census-recensement/2011/dp-pd/hlt-fst/pd-pl/Table-Tableau.cfm?LANG=Eng&T=101&SR=1&S=10&O=A| title = Population and dwelling counts, for Canada, provinces and territories, 2011 and 2006 censuses| first = Government of Canada, Statistics| last=Canada| website = www12.statcan.ca|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20141006234239/http://www12.statcan.ca/census-recensement/2011/dp-pd/hlt-fst/pd-pl/Table-Tableau.cfm?LANG=Eng&T=101&SR=1&S=10&O=A| archivedate=6. 10. 2014|df=mdy-all}}</ref> Канада се простире од 83. сјеверне паралеле до 41. сјеверне паралеле, док се приближно 95% становништва налази јужно 55. сјеверне паралеле.<ref name="OECD2014"/> Око {{frac|4|5}} становништва живи уз 150&nbsp;km дугу државну границу са Сједињеним Америчким Државама.<ref>{{cite book|last=Custred| first = Glynn| title = Immigration policy and the terrorist threat in Canada and the United States| editor-last = Moens | editor-first = Alexander | publisher = Fraser Institute|year=2008| chapter = Security Threats on America's Borders| url = https://books.google.com/books?id=HmiqBgnkAXYC&pg=PA96|isbn=978-0-88975-235-1|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412181802/https://books.google.com/books?id=HmiqBgnkAXYC&pg=PA96| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=96}}</ref> Најгушће насељени дио земље, који чини око 50% становништва, јесте [[Коридор Квебек Сити—Виндзор]], који се налази у јужним Квебеку и јужном Онтарију дуж [[Велика језера|Великих језера]] и ријеке [[Сен Лорен]].<ref name="McMurryShepherd2004"/><ref name="OECD2014">{{cite book|author=OECD| title = OECD Environmental Performance Reviews OECD Environmental Performance Reviews: Canada 2004| url = https://books.google.com/books?id=_mjWAgAAQBAJ&pg=PA142|year=2014| publisher = OECD Publishing|isbn=978-92-64-10778-6|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160903062445/https://books.google.com/books?id=_mjWAgAAQBAJ&pg=PA142| archivedate=3. 9. 2016|df=mdy-all|pages=142}}</ref> Додатних 30% живи дуж [[Ловер-Мејнленд]]а у Британској Колумбији и у [[Коридор Калгари-Едмонтон|Коридору Калгари—Едмонтон]] у Алберти.<ref>{{cite web|url=http://www.statcan.gc.ca/pub/82-221-x/00503/t/th/4062283-eng.htm| title = Urban-rural population as a proportion of total population, Canada, provinces, territories and health regions|year=2001| publisher = Statistics Canada| accessdate=23. 5. 2011|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110610194606/http://www.statcan.gc.ca/pub/82-221-x/00503/t/th/4062283-eng.htm| archivedate=10. 6. 2011|df=mdy-all}}</ref> Заједно са многим другим развијеним земљама, Канада доживљава [[Демографска транзиција|демографску транзицију]] према старијем становништву, са све више пензионера и све мање запослених људи. Године 2006, просјечна старост је била 39,5 године,<ref>{{cite web|last=Martel| first = Laurent|last2=Malenfant|first2=Éric Caron| title = 2006 Census: Portrait of the Canadian Population in 2006, by Age and Sex| publisher = Statistics Canada|date=22. 9. 2009| url = http://www12.statcan.ca/census-recensement/2006/as-sa/97-551/index-eng.cfm?CFID=3347169&CFTOKEN=19485112| accessdate=18. 10. 2009|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170920184936/http://www12.statcan.ca/census-recensement/2006/as-sa/97-551/index-eng.cfm?CFID=3347169&CFTOKEN=19485112| archivedate=20. 9. 2017|df=mdy-all}}</ref> док је 2011. године била отприлике 39,9 година.<ref>{{cite news|url=http://www.cbc.ca/news/canada/story/2011/09/28/canada-population-stats.html| title = Canadian population creeps up in average age| publisher = Canadian Broadcasting Corporation|date=28. 9. 2011| accessdate=11. 4. 2012|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120510121213/http://www.cbc.ca/news/canada/story/2011/09/28/canada-population-stats.html| archivedate=10. 5. 2012|df=mdy-all}}</ref> Од 2013. године, просјечан животни вијек Канађана је 81 година.<ref>{{cite web|url=http://hdr.undp.org/en/media/HDR2013_EN_Statistics.pdf| format = PDF| title = 2013 Human Development Index and its components – Statistics| publisher = UNDP|year=2013| accessdate=15. 3. 2013|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20130319020106/http://hdr.undp.org/en/media/HDR2013_EN_Statistics.pdf| archivedate=19. 3. 2013|df=mdy-all}}</ref> Већина Канађана (69,9%) живи у породичним домаћинствима, 26,8% живи само, док 3,7% живи са другим лицима.<ref name="fam">{{cite web|url=http://vanierinstitute.ca/wp-content/uploads/2015/12/CFT_2011-06-00_EN.pdf|title=Changing Families, New Understandings|publisher=Vanier institute (York University)|format=PDF|pages=6(PDF p 12)|year=2011|last=Luxton|first=Meg|accessdate=2. 2. 2016|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160204230715/http://vanierinstitute.ca/wp-content/uploads/2015/12/CFT_2011-06-00_EN.pdf|archivedate=04. 02. 2016|df=mdy-all}}</ref> Просјечно домаћинство 2006. године чиниле су 2,5 особе.<ref name="fam"/> {{Највећи градови у Канади}}{{-}} === Етничке групе === {{main|Канађани}} Према попису становништва 2016. године, највећи број становника се према етничком поријеклу изјаснио као [[Канађани]] (око 32%), затим слиједе [[Енглези]] (18,3%), [[Шкоти]] (13,9%), [[Французи]] (13,6%), [[Ирци]] (13,4%), [[Немци|Нијемци]] (9,6%), [[Кинези]] (5,1%), [[Италијани]] (4,6%), [[Први народи]] (4,4%), [[Индијци]] (4,0%) и [[Украјинци]] (3,9%).<ref name="ethnicity">{{cite web|url=http://www12.statcan.gc.ca/census-recensement/2016/dp-pd/hlt-fst/imm/Table.cfm?Lang=E&T=31&Geo=01&SO=4D| title = Immigration and Ethnocultural Diversity Highlight Tables| publisher = statcan.gc.ca|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20171027195802/http://www12.statcan.gc.ca/census-recensement/2016/dp-pd/hlt-fst/imm/Table.cfm?Lang=E&T=31&Geo=01&SO=4D| archivedate=27. 10. 2017|df=mdy-all}}</ref> Постоји 600 признатих скупине Првих народа, које укупно броје 1.525.565 људи.<ref>{{cite web|title=Aboriginal Identity (8), Sex (3) and Age Groups (12) for the Population of Canada, Provinces, Territories, Census Metropolitan Areas and Census Agglomerations, 2006 Census – 20% Sample Data| work = 2006 Census: Topic-based tabulations| publisher = Statistics Canada|date=12. 6. 2008| url = http://www12.statcan.ca/census-recensement/2006/dp-pd/tbt/Rp-eng.cfm?LANG=E&APATH=3&DETAIL=0&DIM=0&FL=A&FREE=0&GC=0&GID=837928&GK=0&GRP=1&PID=89122&PRID=0&PTYPE=88971,97154&S=0&SHOWALL=0&SUB=0&Temporal=2006&THEME=73&VID=0&VNAMEE=&VNAMEF=| accessdate=18. 9. 2009|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20111018234534/http://www12.statcan.ca/census-recensement/2006/dp-pd/tbt/Rp-eng.cfm?LANG=E&APATH=3&DETAIL=0&DIM=0&FL=A&FREE=0&GC=0&GID=837928&GK=0&GRP=1&PID=89122&PRID=0&PTYPE=88971,97154&S=0&SHOWALL=0&SUB=0&Temporal=2006&THEME=73&VID=0&VNAMEE=&VNAMEF=| archivedate=18. 10. 2011|df=mdy-all}}</ref> Канадско домородачко становништво има скоро два пута већи природни прираштај од државног просјека, док се 2006. године скоро 4% становништва изјаснило као припадници једног од домородачких народа. Још 22,3% становништва припада недомородачкој [[видљива мањина|видљивој мањини]].<ref name="Census Profile, 2016 Census">{{cite web|title=Census Profile, 2016 Census | work=Statistics Canada |date=8. 2. 2017 | url=http://www12.statcan.gc.ca/census-recensement/2016/dp-pd/prof/details/page.cfm?Lang=E&Geo1=PR&Code1=01&Geo2=PR&Code2=01&Data=Count&SearchText=canada&SearchType=Begins&SearchPR=01&B1=All&TABID=1 | accessdate=16. 2. 2018 |url-status=live | archiveurl=https://web.archive.org/web/20171015095154/http://www12.statcan.gc.ca/census-recensement/2016/dp-pd/prof/details/page.cfm?Lang=E&Geo1=PR&Code1=01&Geo2=PR&Code2=01&Data=Count&SearchText=Canada&SearchType=Begins&SearchPR=01&B1=All&TABID=1 | archivedate=15. 10. 2017 | df=mdy-all }}</ref> Године 2016, највећа видљива мањина су били Јужноазијати (5,6%), Кинези (5,1%) и Црнци (3,5%). Између 2011. и 2016. године, видљива мањина је порасла за 18,4%.<ref name="Census Profile, 2016 Census"/> Године 1961, мање од 2% становништва (око 300.000 људи) били су припадници видљиве мањине.<ref>{{cite web|url=http://www.rhdcc-hrsdc.gc.ca/eng/labour/equality/racism/racism_free_init/pendakur.shtml| title = Visible Minorities and Aboriginal Peoples in Vancouver's Labour Market| last=Pendakur| first = Krishna| publisher = Simon Fraser University| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110516021011/http://www.rhdcc-hrsdc.gc.ca/eng/labour/equality/racism/racism_free_init/pendakur.shtml| archivedate=16. 5. 2011| accessdate=30. 6. 2014}}</ref> Домородачко становништво се не сматра видљивом мањином према Акту о непристрасности запошљавања<ref>{{cite web|title=Classification of visible minority| work = Statistics Canada|publisher = Government of Canada|date=25. 7. 2008| url = http://www.statcan.gc.ca/concepts/definitions/minority01-minorite01a-eng.htm| accessdate=18. 9. 2009|url-status=dead|archiveurl = https://web.archive.org/web/20110714060402/http://www.statcan.gc.ca/concepts/definitions/minority01-minorite01a-eng.htm| archivedate=14. 7. 2011|df= mdy-all}}</ref> и ову дефиницију такође користе Статистике Канаде. === Религија === {{main|Религија у Канади}} Подршка [[верски плурализам|верском плурализму]] је важан део канадске политичке културе. Према попису из 2001.<ref name="statcan_religion">{{cite web|last=Canada| first = Statistics|authorlink= Statistics Canada| publisher = Statistics Canada| url = http://www40.statcan.ca/l01/cst01/demo30a.htm| title = Population by religion, by provinces, and territories|date=25. 1. 2005| accessdate=14. 5. 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060209103348/http://www40.statcan.ca/l01/cst01/demo30a.htm|archive-date=9. 2. 2006|url-status=dead}}</ref> 77,1% Канађана су се изјаснили као [[хришћанство|хришћани]], а од тога [[католицизам|католици]] чине највећу групу (43,6% свих Канађана). Највеће [[протестантизам|протестантске]] заједнице су [[Уједињена црква Канаде]] (9,5%), затим [[црква Енглеске|англиканци]] (6,8%), [[баптисти]] (2,4%), [[лутеранизам|лутерани]] (2%), остали хришћани 4,4%.<ref>''CIA Factbook, 2009''</ref> Око 16,5 Канађана се изјаснило као [[атеизам|атеисти]], а преосталих 6,3% припада нехришћанским деноминацијама, од којих су најзначајнији [[ислам]] (1,9%) и [[јудаизам]] (1,1%). === Језици === {{main|Језици Канаде}} [[Енглески језик|Енглески]] и [[француски језик]] су два службена језика Канаде. Двојезичност у Канади је законски загарантована Повељом о правима и слободама. Ова два језика се равноправна у федералним судовима, парламенту и у другим федералним установама. Енглески је матерњи језик 59,7% а француски 23,2% становништва<ref name="statscan_language">{{cite web|last=Canada| first = Statistics|authorlink= Statistics Canada| publisher = Statistics Canada| url = http://www40.statcan.ca/l01/cst01/demo11a.htm| title = Population by mother tongue, by province and territory|date=27. 1. 2005| accessdate=14. 5. 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060411202135/http://www40.statcan.ca/l01/cst01/demo11a.htm|archive-date=11. 4. 2006|url-status=dead}}</ref>. 98,5% Канађана прича енглески или француски. Иако 85% франкофоног становништва живи у Квебеку, постоји значајна франкофонска популација и у Онтарију, Алберти, Манитоби и атлантским покрајинама. Неколико индијанских језика такође има службени статус у Северозападним територијама. [[Инуктитут]] је већински језик у Нунавуту и један од три службена језика у тој територији. 200.725 држављана Канаде (6% од укупног становништва) говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је кри (120.000).<ref>[http://www12.statcan.gc.ca/census-recensement/2011/dp-pd/tbt-tt/Rp-eng.cfm?LANG=E&APATH=3&DETAIL=1&DIM=0&FL=A&FREE=0&GC=0&GID=0&GK=0&GRP=1&PID=103328&PRID=0&PTYPE=101955&S=0&SHOWALL=0&SUB=0&Temporal=2011&THEME=90&VID=0&VNAMEE=&VNAMEF= www12.statcan.gc.ca], "2011 Census of Canada: Topic-based tabulations", преузето 30. априла 2016.</ref> Неслужбени језици се исто така важни у Канади, пошто се 5.202.245 грађана изјаснило за неки други језик као матерњи<ref name="statscan_language" /> Од значајнијих неслужбених језика најзначајнији су [[кинески језик|кинески]] (853.745 говорника), [[италијански језик|италијански]] (469.485), [[немачки језик|немачки]] (438.080), и [[пенџапски језик|пенџапски]] (271.220).<ref name="statscan_language" /> === Образовање === {{main|Образовање у Канади}} == Култура == {{main|Култура Канаде}} [[Датотека:Wawadit'la(Mungo Martin House) a Kwakwaka'wakw big house.jpg|мини|лево|200п|[[Тотем]] и традиционална „велика кућа“ у [[Викторија (Британска Колумбија)|Викторији]], престоници [[Британска Колумбија|Британске Колумбије]].]] Канадска култура је историјски била под утицајем британске, француске и домородачких култура и обичаја. Она је такође под великим утицајем [[култура Сједињених Америчких Држава|америчке културе]], због близине Сједињених Држава и миграција између две државе. Велика већина енглеских досељеника у Канаду између 1755. и 1815. су били Американци из 13 колонија (-{United empire loyalists}-). Они су избегли из Сједињених Држава због верности Великој Британији током [[Амерички рат за независност|Америчког рата за независност]], или су се доселили због обећања да ће добити земљу у замену за оданост Британској монархији. Амерички медији и забава су популарни у англофоној Канади. Такође, многа канадска дела културе и забаве су популарна у Сједињеним Државама и широм света.{{чињеница|date=11. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Популарни поп и рок музичари из Канаде су [[Брајан Адамс]], [[Пол Енка]], [[Мајкл Бубле]], [[Ленард Коен|Леонард Коен]], [[Селин Дион]], [[Нели Фуртадо]], [[Аврил Лавињ]], [[Аланис Морисет]], [[Данијел Потер]] и [[Шанаја Твејн]]. Познати глумци су [[Џим Кери]], [[Ден Акројд]], [[Доналд Садерланд]], [[Мајкл Џеј Фокс]], [[Памела Андерсон]], [[Наташа Хенстриџ]]. Програми федералне владе помажу законски и финансијски посебне канадске облике културе. На томе раде државна телевизија [[Kanadsko radiodifuzno preduzeće|CBC]], [[Национални филмски одбор Канаде]] и Канадска радио-телевизијска и телекомуникациона комисија (-{CRTC}-).{{чињеница|date=01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> Канада је просторно огромна и етнички веома разноврсна земља. На канадску културу су јако утицале културе из свих делова света. Већина Канађана цени своје мултикултурално друштво и канадску културу схвата као такву.<ref name="bickerton"/> [[Датотека:RCMP Riders.jpg|десно|мини|Припадници [[Краљевска коњичка полиција|Краљевске коњичке полиције]] у традиционалним униформама]] Главни [[Национални симболи Канаде|национални симбол]] је лист [[Acer saccharum|шећерног јавора]] (користи се од раног 18. века, налази се на [[Застава Канаде|застави Канаде]], на новчићу од једног пенија и на државном [[Грб Канаде|грбу]].<ref name="symbol1">{{Cite book|last=Heritage| first = Canadian| title=Symbols of Canada |year=2002| location=Ottawa, ON |isbn=978-0-660-18615-3| publisher=Canadian Government Publishing}}</ref> Други симболи су: [[дабар]], [[канадска гуска]], [[Британска монархија|монархија]], [[Краљевска канадска коњичка полиција]],<ref name="symbol1"/> [[тотем]]и и [[инукшук]]. === Образовање === [[Датотека:McGill hockey match.jpg|мини|лево|200п|[[Хокеј на леду|Хокејашка]] утакмица на [[Универзитет Макгил|Универзитету Макгил]] у Монтреалу 1901.]] Покрајине и територије Канаде су одговорне за образовање. Сваки систем је сличан, али одражава регионалну историју, културу и географију.<ref name="education">{{cite web | author = Council of Ministers of Canada | publisher = Education@Canada | title = General Overview of Education in Canada | url = http://www.educationcanada.cmec.ca/EN/EdSys/over.php | accessdate = 22. 5. 2006 | archive-date = 25. 10. 2007 | archive-url = https://web.archive.org/web/20071025081319/http://www.educationcanada.cmec.ca/EN/EdSys/over.php | url-status = dead }}</ref> Узраст деце која похађају обавезну школу варира у распону од 5–7 до 16–18 година,<ref name="education" />. Писменост одраслог становништва је 99%.<ref name="cia_factbook" /> За више образовање су такође одговорне покрајинске и територијалне владе, које плаћају већину трошкова; федерална влада одобрава додатну помоћ за истраживања, студентске кредите и стипендије. У 2002. години 43% Канађана старости између 25 и 64 године је имало више образовање; од оних између 25 и 34 године проценат становништва са вишим образовањем износи 51%.{{чињеница|date=01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> === Спорт === Званични национални спортови Канаде су [[хокеј на леду]] зими и [[лакрос]] лети.<ref name="National Sports of Canada Act">{{cite web|url=http://lois.justice.gc.ca/en/N-16.7/251603.html |title=National Sports of Canada Act (1994) |work=Consolidated Statutes and Regulations |accessdate=20. 7. 2006 |publisher=[[Department of Justice (Canada)|Department of Justice]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20110520115256/http://lois.justice.gc.ca/en/N-16.7/251603.html |archive-date=20. 5. 2011 |url-status=dead }}</ref> Хокеј је спорт са највише гледалаца у држави. Такође је најпопуларнији спорт који Канађани играју, са 1,65 милиона активних играча 2004.<ref name = "sports">{{cite web | author = Conference Board of Canada | authorlink = Conference Board of Canada | year = 2004 | url = http://www.pch.gc.ca/progs/sc/pubs/socio-eco/tab2_tab_e.cfm | title = Survey: Most Popular Sports, by Type of Participation, Adult Population | publisher = Sport Canada | work = Strengthening Canada: The Socio-economic Benefits of Sport Participation in Canada—Report August 2005 | accessdate = 1. 7. 2006 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110115115002/http://www.pch.gc.ca/progs/sc/pubs/socio-eco/tab2_tab_e.cfm | archive-date = 15. 01. 2011 | url-status = dead }}</ref> Највећи градови Канаде: Торонто, Монтреал, Ванкувер, Отава, Калгари и Едмонтон имају клубове који играу у канадско-америчкој [[Национална хокејашка лига|НХЛ]] лиги. После хокеја, други популарни спортови су [[керлинг|карлинг]] и [[канадски фудбал]]. [[Голф]], [[бејзбол]], [[скијање]], [[фудбал]], [[одбојка]] и [[кошарка]] се такође играју на омладинским и аматерским нивоима,<ref name = "sports"/> али професионалне лиге и клубови нису тако популарни. Канада је била домаћин неколико великих међународних спортских догађаја, међу којима су [[Летње олимпијске игре 1976.]] у Монтреалу и [[Зимске олимпијске игре 1988.]] у Калгарију. Канада је такође била домаћин [[Зимске олимпијске игре 2010.|Зимских олимпијских игара 2010.]] у [[Ванкувер]]у и [[Вислер]]у. == Галерија == <gallery>Датотека:Ringrose.jpg|Језеро О’Хара Датотека:Canada Boat House am Maligne Lake, Jasper NP, Alberta, CA.jpg|[[Малињ (језеро)|Малињ]] у [[Џаспер (национални парк)|Националном парку Џаспер]] </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Laidlaw| first = Z.| last2=Lester| first2 = Alan| title = Indigenous Communities and Settler Colonialism: Land Holding, Loss and Survival in an Interconnected World| url = https://books.google.com/books?id=Ec-_BwAAQBAJ&pg=PT150|year=2015| publisher = Springer|isbn=978-1-137-45236-8|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170920184936/https://books.google.com/books?id=Ec-_BwAAQBAJ&pg=PT150| archivedate=20. 9. 2017|df=mdy-all|pages=150}} * {{Cite book| ref=harv|last=True Peters| first = Stephanie| title = Smallpox in the New World| url = https://books.google.com/books?id=v0zEiM_hijsC&pg=PA39|year=2005| publisher = Marshall Cavendish|isbn=978-0-7614-1637-1|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412145733/https://books.google.com/books?id=v0zEiM_hijsC&pg=PA39| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=39}} {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Marshall| first = Ingeborg| title = A History and Ethnography of the Beothuk| url = https://books.google.com/books?id=ckOav3Szu7oC&pg=PA442|year=1998| publisher = McGill-Queen's Press|isbn=978-0-7735-1774-5|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170920184936/https://books.google.com/books?id=ckOav3Szu7oC&pg=PA442| archivedate=20. 9. 2017|df=mdy-all|pages=442}} * {{Cite book| ref=harv|series=Handbook of North American Indians| title = Indians in Contemporary Society| volume = 2|editor-last=Bailey|editor-first= Garrick Alan| chapter = Native Populations of Canada| last=O'Donnell| first = C. Vivian|year=2008| publisher = Government Printing Office|chapter-url=https://books.google.com/books?id=Z1IwUbZqjTUC&pg=PA285|isbn=978-0-16-080388-8|pages=285}} * {{Cite book| ref=harv|last=Thornton| first = Russell| title = A population history of North America| editor-last = Haines | editor-first = Michael R. | editor2 = Steckel, Richard Hall| publisher = Cambridge University Press|year=2000| chapter = Population history of Native North Americans|isbn=978-0-521-49666-7|pages=13,380}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wilson| first = Donna M.| last2=Northcott| first2 = Herbert C.| url = https://books.google.com/books?id=p_pMVs53mzQC&pg=PA25| title = Dying and Death in Canada| publisher = University of Toronto Press|year=2008|isbn=978-1-55111-873-4|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412144745/https://books.google.com/books?id=p_pMVs53mzQC&pg=PA25| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=25-27}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sonneborn| first = Liz| title = Chronology of American Indian History| url=https://archive.org/details/chronologyofamer0000sonn_h6w5|year=2007| publisher = Infobase Publishing|isbn=978-0-8160-6770-1|pages=[https://archive.org/details/chronologyofamer0000sonn_h6w5/page/2 2]-12}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=quM1xyFyfhQC&pg=PA170| title = Indigenous difference and the Constitution of Canada| last=Macklem| first = Patrick|year=2001| publisher = University of Toronto Press|isbn=978-0-8020-4195-1|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412153342/https://books.google.com/books?id=quM1xyFyfhQC&pg=PA170| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=170}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hayes| first = Derek| title = Canada: an illustrated history| url=https://archive.org/details/canadaillustrate0000haye_t9y6|year=2008| publisher = Douglas & Mcintyre|isbn=978-1-55365-259-5|pages=[https://archive.org/details/canadaillustrate0000haye_t9y6/page/7 7],13}} * {{Cite book| ref=harv|last=Rawat| first = Rajiv| title = Circumpolar Health Atlas| url = https://books.google.com/books?id=AwlYiuPAX-UC&pg=PT58|year=2012| publisher = University of Toronto Press|isbn=978-1-4426-4456-4|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170330132512/https://books.google.com/books?id=AwlYiuPAX-UC&pg=PT58| archivedate=30. 3. 2017|df=mdy-all|pages=58}} * {{Cite book| ref=harv|last=MacDowell| first = Laurel Sefton| title = An Environmental History of Canada| url = https://books.google.com/books?id=bM9TCgAAQBAJ&pg=PA14|year=2012| publisher = [[University of British Columbia Press|UBC Press]]|isbn=978-0-7748-2104-9|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160423200407/https://books.google.com/books?id=bM9TCgAAQBAJ&pg=PA14| archivedate=23. 4. 2016|df=mdy-all|pages=14}} * {{Cite book| ref=harv| last=Andrea| first = Alfred J.| last2=McGeough| first2 = Kevin| last3=Mierse| first3 = William E.| title = World History Encyclopedia| url = https://books.google.com/books?id=saMDq9eARUcC&pg=PA99|year=2011| publisher = ABC-CLIO|isbn=978-1-85109-929-0|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160424021916/https://books.google.com/books?id=saMDq9eARUcC&pg=PA99| archivedate=24. 4. 2016|df=mdy-all|pages=99}} * {{Cite book| ref=harv| last=Dillehay| first = Thomas D.| title = The Settlement of the Americas: A New Prehistory| url = https://books.google.com/books?id=aM0CRBQ9kFcC&pg=PA61|year=2008| publisher = Basic Books|isbn=978-0-7867-2543-4|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160413032756/https://books.google.com/books?id=aM0CRBQ9kFcC&pg=PA61| archivedate=13. 4. 2016|df=mdy-all|pages=61}} * {{Cite book| ref=harv| last=Graber| first = Christoph Beat| last2=Kuprecht| first2 = Karolina| last3=Lai| first3 = Jessica C.| title = International Trade in Indigenous Cultural Heritage: Legal and Policy Issues| url = https://books.google.com/books?id=5dv2d57n52MC&pg=PA366|year=2012| publisher = Edward Elgar Publishing|isbn=978-0-85793-831-2|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412181512/https://books.google.com/books?id=5dv2d57n52MC&pg=PA366| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=366}} * {{Cite book| ref=harv| last=McColl| first = R. W.| title = Encyclopedia of world geography| url = https://books.google.com/books?id=DJgnebGbAB8C&pg=PA135|year=2005| publisher = Infobase Publishing|isbn=978-0-8160-5786-3|pages=135}} * {{Cite book| ref=harv| last=Magocsi| first = Paul R.| title = Encyclopedia of Canada's Peoples| url = https://books.google.com/books?id=dbUuX0mnvQMC&pg=PA1048|year=1999| publisher = University of Toronto Press|isbn=978-0-8020-2938-6|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412134750/https://books.google.com/books?id=dbUuX0mnvQMC&pg=PA1048| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=1048}} * {{Cite book| ref=harv| last=Rayburn| first = Alan| title = Naming Canada: Stories about Canadian Place Names| url = https://books.google.com/books?id=aiUZMOypNB4C&pg=PA14|year=2001| publisher = [[University of Toronto Press]]|isbn=978-0-8020-8293-0|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412181901/https://books.google.com/books?id=aiUZMOypNB4C&pg=PA14| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=14-22}} * {{Cite book| ref=harv| last=Olson| first = James Stuart| last2=Shadle| first2 = Robert| title = Historical Dictionary of European Imperialism| url = https://books.google.com/books?id=uyqepNdgUWkC&pg=PA109|year=1991| publisher = Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-26257-9|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160412143614/https://books.google.com/books?id=uyqepNdgUWkC&pg=PA109| archivedate=12. 4. 2016|df=mdy-all|pages=109}} * {{Cite book| ref=harv| last=Abell| first = Robin A. | last2=Olson| first2 = David M. | last3=Dinerstein| first3 = Eric | last4=Hurley| first4 = Patrick T. | title = Freshwater Ecoregions of North America |year=2000| publisher = Island Press | location = Wahington D.C. | url = https://books.google.rs/books?id=IpDmnEWoA2oC&pg=PA83&lpg=PA83&dq=9+percent+of+freshwater+canada&source=bl&ots=-ZWgJuWftW&sig=wPzfHYZQSawgEloSyJRAxxTNFe8&hl=sr&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=9%20percent%20of%20freshwater%20canada&f=false |isbn=978-1-55963-734-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Axelrod| first = Alan| title = The Real History of the American Revolution: A New Look at the Past| url = https://books.google.com/books?id=iBvtuSWgt_QC&pg=PA74|year=2009| publisher = Sterling Publishing Company, Inc.|isbn=978-1-4027-6816-3|pages=74}} * {{Cite book| ref=harv| last=Etkin| first = David |last2=Haque|first2=C. E.| last3=Brooks| first3 = Gregory R.| title = An Assessment of Natural Hazards and Disasters in Canada | publisher = Springer |year=2003| location = | url = https://books.google.com/books?id=kaJz_SNNuKMC&pg=PA569&lpg=PA569&dq=wells+%22gray+clearwater%22+volcanic+field+earthquakes&source=web&ots=3-cpYxu0uM&sig=OsW3GQ5BQLaHN3HzRdzQfObnx6A|isbn=978-1-4020-1179-5|pages=569,582,583}} * {{Cite book| ref=harv| last=Heritage| first = Canadian| title=Symbols of Canada |year=2002| location=Ottawa, ON |isbn=978-0-660-18615-3| publisher=Canadian Government Publishing}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bickerton| first = James|author2=Gagnon, Alain-G & Gagnon, Alain (Eds).| title=Canadian Politics| url=https://archive.org/details/canadianpolitics0000unse_n9l0| publisher=Broadview Press| edition=4th| location=Orchard Park, NY|isbn=978-1-55111-595-5|year=2004|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| first = John Alexander| last=Dickinson| last2=Young| first2 = Brian|year=2003| title=A Short History of Quebec| url=https://archive.org/details/shorthistoryofqu0000dick_z9p8| publisher=McGill-Queen's University Press| edition=3rd| location=Montreal|isbn=978-0-7735-2450-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Stacey| first = C.P.|authorlink=C.P. Stacey | title=History of the Canadian Army in the Second World War | publisher = Queen's Printer |year=1948}} * {{Cite book| ref=harv| last=Farthing| first = John | title = Freedom Wears a Crown | location = Toronto | publisher = Kingswood House |year=1957|id = ASIN B0007JC4G2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Moore| first = Christopher|year=1994| title = The Loyalist: Revolution Exile Settlement | url=https://archive.org/details/loyalists00chri| publisher = McClelland & Stewart | location = Toronto |isbn=978-0-7710-6093-9|pages=}} * Шабић, Дејан (2008): ''Северна Америка'', Географски факултет, Београд * {{Cite book| ref=harv| last=Дукић| first = Душан|authorlink= Душан Дукић|year=1999| title = Биогеографија | publisher = Географски факултет | location = Београд |id=}} * Мастило, Наталија .: ''Речник савремене српске географске терминологије'', Географски факултет. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2005|isbn=978-86-82657-55-2|pages=}}. * Група аутора .: ''Атлас света'', Монде Неуф, Љубљана (за издавача Политика, Београд). {{page|year=2007|isbn=978-86-86809-04-9|pages=}}. * {{Cite book| ref=harv| first = Bruce G.| last=Trigger| last2=Pendergast| first2 = James F.|year=1978| chapter=Saint-Lawrence Iroquoians| title=Handbook of North American Indians Volume 15| location=Washington| publisher=Smithsonian Institution |id={{OCLC|58762737}}|pages=357-361}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Canada | wikispecies = <!-- Wikispecies --> | wiktionary = <!-- Wiktionary --> | wikiversity = <!-- Wikiversity --> | wikibooks = | wikisource = <!-- Wikisource --> | wikiquote =Канада | wikinews = Канада | wikivoyage = Canada }} * [http://www.gc.ca/ Званични веб-сајт канадске власти] * [http://www.cbc.ca/ Канадска национална телевизија (CBC)] * [http://www.canadamaps.info/ Maps of Canada] * [http://www.hanifworld.com/canadaphotos.htm Canada Views] {{Wayback|url=http://www.hanifworld.com/canadaphotos.htm |date=20070519195305 }} * [http://www.canadiangeographic.ca/atlas/ The Canadian Atlas Online] * [http://www.justlanded.com/english/canada Information for those seeking to live in Canada] {{Navboxes | title = Чланци повезани с Канадом | list1 = {{Покрајине и територије Канаде}} {{Северна Америка}} {{Г8}} {{Г20}} {{Комонвелт}} }} {{Временска линија историје Канаде}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Географија|Канада}} {{Изабрани}} [[Категорија:Канада| ]] [[Категорија:Државе у Северној Америци]] [[Категорија:Федералне монархије]] [[Категорија:Г7]] [[Категорија:Г8]] [[Категорија:Г20]] [[Категорија:Државе чланице НАТО-а]] [[Категорија:Државе чланице Комонвелта нација]] [[Категорија:Државе чланице Међународне организације Франкофонија]] [[Категорија:Државе чланице Организације уједињених нација]] 3hzd18bbvoquy3ba4dfh7ac08t3osle 0 16398 25121149 25117197 2022-07-24T14:11:50Z HoneymoonAve27 204002 /* Образовање */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|град у Србији}} {{Кандидат за добар — гласање}} {{Град у Србији | назив = Приштина | име генитив = Приштине | покрајина = [[Косово и Метохија]] | округ = [[Косовски управни округ|Косовски]] | град = [[Град Приштина|Приштина]] | слика = {{multiple image | border = infobox | total_width = 277 | image_style = border:1; | perrow = 1/2/2 | image1 = Prishtina ne mbremje Wiki Academy II.jpg | image2 = Goddess on throne.JPG | image3 = Pallati i Rinis dhe Sporteve, Prishtine, Kosove.jpg | image4 = Muzeu_i_Kosovës.JPG | image5 = 2011 Prisztina, Wieża zegarowa.JPG | image6 = Government of Republic of Kosovo.jpg | image7 = Храм Христа Спаса у Приштини.jpg}} | опис_слике = '''Одозго, слева надесно''': панорама Приштине, [[Богиња на трону]], [[Палата омладине и спорта]], [[Музеј Косова и Метохије]], [[Сахат-кула у Приштини|Сахат-кула]], [[Административна кула Дом штампе]] и [[Храм Христа Спаса]] | грб = [[Датотека:Stema e Komunës Prishtinë.svg|60п]] | опис_грба = Грб | градска_застава = [[Датотека:Flag of Pristina.svg|115п]] | опис_заставе = Застава | стара_имена = Вицијанум | надморска_висина = 625 | становништво = 145.149 | година_становништво = 2011 | агломерација = 198.897 | година_агломерација = 2011 | површина = 572 | поштански_код = 10000 | позивни_број = +383 (0)38 | регистарска_ознака = -{PR}-/-{ПР}- <small>([[Србија|Република Србија]])</small> </br> -{01}- <small>([[Република Косово]])</small> | веб-страна = {{url|https://prishtinaonline.com/sr/naslovna|www.prishtinaonline.com}} | градоначелник = [[Перпарим Рама]] | странка = [[Демократска лига Косова|ДЛК]] | гшир = 42.66444 | гдуж = 21.16511 }} '''Приштина''' је највећи град и административни центар [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], као и [[Косовски управни округ|Косовског управног округа]]. Пети је град у [[Србија|Србији]] по површини, а четврти по броју становника у ширем подручју. Налази се у непосредној близини планине [[Гољак (планина)|Гољак]], на североистоку [[Косово|Косова]]. Насељено људима од праисторије, подручје Приштине је било дом неколико [[Илири|илирских народа]]. [[Дарданци|Дардански]] краљ [[Бардил]] окупио је разна племена у 4. веку п. н. е. и успоставио [[Краљевина Дарданија|Краљевину Дарданију]]. Наслеђе класичног доба представља насеље [[Улпијана]], које се сматрало једним од најутицајнијих римских градова на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Након поделе [[Римско царство|Римског царства]], ова област је између 5. и 9. века била део [[Византија|Византије]]. Средином 9. века уступљена је [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]], пре него што је почетком 11. века поново пала под окупацију Византије, а затим крајем 11. века постала део [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]]. Касније у средњем веку, Приштина је била важан град у [[Историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]] и краљевски посед српских краљева. Након што је [[Османско царство]] освојило Балкан, Приштина је постала значајан рударски и трговински центар због свог стратешког положаја у близини богатог рударског града, [[Општина Ново Брдо|Новог Брда]]. Град је био познат по пијацама и предметима којима се тргује, као што су козја кожа и длака, поред барута. Приштина је привредни, финансијски, политички и трговински центар Косова и Метохије, највише захваљујући свом положају. Такође је једно од најважнијих транспортних чворишта у Србији за ваздушни, железнички и друмски саобраћај. [[Аеродром Приштина]] је међу највећима у региону. Низ брзих пруга и ауто-путева повезују град са суседном [[Албанија|Албанијом]] и [[Северна Македонија|Северном Македонијом]]. == Етимологија == Порекло имена града је непознато. Назив града могуће да је изведен од речи ''-{pryskati}-'' дијалекта [[Прасловенски језик|прасловенског језика]] која означава [[извор]] (воде) што је такође потврђено на моравским дијалектима [[Чешки језик|чешког]]; изводи се из глагола ''-{pryskati}-'', који значи „прскати” или „прскање”.<ref name="loma">{{Citation|last=Loma|first=Aleksandar|authorlink=Aleksandar Loma|year=2013|title=Топонимија Бањске хрисовуље|trans-title=Toponymy of the Banjska Chrysobull|publisher=Serbian Academy of Sciences and Arts|place=Belgrade|language=Serbian|issn=0351-9171|page=181}}</ref> Назив Приштина се појављује и као засеок у близини [[Теслић]]а у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Ерик П. Хамп је повезао данашњи назив са индоевропском изведеницом -{pṛ-tu-}- + -{stein}- на протоалбанском језику који се говорио у региону пре владавине римског цара Трајана (1—2. век).<ref>{{cite web |last1=Mehmeti |first1=Col |title=This Time In Linguistics History: Eric Hamp and Albanian Linguistics |url=https://www.linguisticsociety.org/content/time-linguistics-history-eric-hamp-and-albanian-linguistics |publisher=Linguistic Society of America}}</ref> Тиме се претпоставља да је назив настао пре [[Словенско насељавање Балканског полуострва|доласка Словена на Балканско полуострво]].<ref>{{cite book |last1=Curtis |first1=Matthew |title=Slavic-Albanian Language Contact, Convergence, and Coexistence |page=42 |date=2012 |publisher=Ohio State University |isbn=978-1-2675-8033-7 |url=https://eric.ed.gov/?id=ED546136 }}</ref> Ернст Ајхлер увидео је везу са [[Римски цар|царем]] [[Јустинијан I|Примусом Јустинијаном]] за кога се сматра да је саградио град, док термин „Приштина” види као назив који је настао од његовог имена.<ref>{{Cite book |url=https://www.worldcat.org/oclc/435630850 |title=Namenforschung : ein internationales Handbuch zur Onomastik. 1. Teilband |date=1995 |publisher=De Gruyter |others=Ernst Eichler |isbn=978-3-11-020342-4 |location=Berlin |oclc=435630850}}</ref> Марко Сној предлаже извођење из словенског облика ''-{Prišьčь}-'', посесивни придев личног имена ''-{Prišьkъ}-'' и деривативни суфикс -ина. Назив је највероватније патронима личног имена ''-{Prišь}-'', сачувано као презиме [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпског]] ''-{Priš}-'' и [[Пољски језик|пољског]] ''-{Przybysz}-'', хипокористички словенског личног имена ''-{Pribyslavъ}-''.<ref>SNOJ, Marko. 2007. Origjina e emrit të vendit Prishtinë. In: BOKSHI, Besim (ed.). ''Studime filologjike shqiptare: konferencë shkencore'', 21—22 nëntor 2007. Prishtinë: Akademia e Shkencave dhe e Arteve e Kosovës. {{page|year=2008|id=|pages=277–281}}</ref> Према [[Александар Лома|Александру Лома]], Марково тумачење имена представља ретки и релативно касни процес формирања речи. Погрешно тумачење имена Приштина повезује се са српском речи „[[пришт]]”. Ово објашњење не може бити тачно, јер су словенски називи места који се завршавају на -ина никада не потичу од заједничке именице. Становници овог града себе називају Приштевци на локалном српском дијалекту.<ref>{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=YUdJAAAAYAAJ&q=prishtina+prishtinali |title=The Linguist: Journal of the Institute of Linguists |date=2003 |publisher=The Institute |pages=101 |language=en}}</ref> == Географија == [[Датотека:Prishtina the capital city of Kosova.jpg|мини|270п|лево|Поглед на Приштину са југа ка северу]] Приштина се простире преко [[Лабско поље|Лабског]] и [[Косово поље|Косова поља]] до планине [[Гољак (планина)|Гољак]] на североистоку [[Косово|Косова]].<ref name="Environment">{{cite web |publisher=Komuna e Prishtinës |title=Plani Zhvillimor Komunal i Prishtinës 2012–2022 |url=https://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210830214734/https://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf |archive-date=30 August 2021 |pages=10–18 |language=sq |url-status=live}}</ref> Водене површине обухватају [[Грачаничко језеро|Грачаничко]] и [[Батлавско језеро]], као и реку [[Лаб]].<ref name="Environment"/> Парк [[Парк природе Грмија|Грмија]] лежи на истоку Приштине и простире се на северу од села [[Лукаре (Приштина)|Лукаре]] и [[Којловица]] до југа код села [[Бадовац]].<ref name="Nature Report">{{cite web|title=Report on the state of nature|url=http://www.ammk-rks.net/repository/docs/Raporti_Natyra_Eng.pdf|publisher=UNDP|accessdate=2 March 2014}}</ref> Приштина је једно од урбаних подручја са највећом несташицом воде на Косову и Метохији.<ref name="balkaninsight">{{cite web |publisher=Balkan Insight |title=Winter Drought Threatens Kosovo Capital's Water |date=21 February 2014 |url=http://www.balkaninsight.com/en/article/kosovo-capital-faces-harsh-water-reductions |access-date=2 March 2014}}</ref> Њено становништво мора да се носи са свакодневним ограничењима воде због недостатка кише и снежних падавина, због чега је градско водоснабдевање у ужасном стању.<ref name="balkaninsight"/> Два главна резервоара за водоснабдевање су [[Батлавско језеро|Батлавско]] и [[Грачаничко језеро]].<ref name="balkaninsight" /> Међутим, постоје многи проблеми са ова два резервоара који збрињавају 92% становништва Приштине.<ref name="annual per">{{cite web|title=ANNUAL PERFORMANCE REPORT OF WATER SERVICE PROVIDERS IN KOSOVO,IN 2012|url=http://www.wwro-ks.org/English/Publications/AnnualPerfor/RAPORTIMI_i_PERFORMANCES_2012.pdf|publisher=Water and Waste Regulatory Office|access-date=2 March 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140306191507/http://www.wwro-ks.org/English/Publications/AnnualPerfor/RAPORTIMI_i_PERFORMANCES_2012.pdf|archive-date=6 March 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Због ових проблема, власти су појачале свој труд да поправе ситуацију и да се постарају да овакве кризе више не погоде град.<ref>{{cite web|last=Zogjani|first=Nektar|title=Uji Për Prishtinën Në Dorë Të Zotit|url=http://www.gazetajnk.com/?cid=1,1018,7309|publisher=Gazeta Jeta në Kosovë|access-date=2 March 2014|date=2014-01-08}}</ref> === Клима === Према [[Кепенова класификација климе|Кепеновој класификацији климе]], Приштина спада под периферију [[Океанска клима|океанске климатске]] зоне са просечном годишњом температуром од 10,6 °-{C}-.<ref name="Climate-data">{{cite web |publisher=Climate-Data |title=Climate: Pristina |url=https://en.climate-data.org/europe/republic-of-kosovo/prishtina/prishtina-912068/ |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211002154459/https://en.climate-data.org/europe/republic-of-kosovo/prishtina/prishtina-912068/ |archive-date=2 October 2021 |url-status=live}}</ref> Најтоплији месец је август са просечном температуром која се достиже 21,8 °-{C}-, док је најхладнији јануар са просечном температуром која иде до −0,6 °-{C}-.<ref name="Climate-data"/> Приштина има умерену климу са просечно 2909,69 сунчаних сати годишње.<ref name="Climate-data"/> Јул је најсунчанији месец у години са просечно око 11,5 сунчаних сати дневно, а за разлику од њега, просечни сунчани сати су мањи од 4,5 сати дневно у јануару.<ref name="Climate-data"/> {{Weather box | name = Climate of Pristina | width = 100% | metric first = yes | single line = yes | location = Приштине | Jan high C = 3.3 | Feb high C = 5.4 | Mar high C = 10.1 | Apr high C = 15.3 | May high C = 19.8 | Jun high C = 24.1 | Jul high C = 26.8 | Aug high C = 27.4 | Sep high C = 21.6 | Oct high C = 16.2 | Nov high C = 10.3 | Dec high C = 4.4 | year high C = | Jan low C = -3.7 | Feb low C = -2.5 | Mar low C = 0.6 | Apr low C = 4.9 | May low C = 9.7 | Jun low C = 13.8 | Jul low C = 16.1 | Aug low C = 16.3 | Sep low C = 11.8 | Oct low C = 7 | Nov low C = 2.5 | Dec low C = -2 | year low C = | Jan mean C = -0.6 | Feb mean C = 1.1 | Mar mean C = 5.1 | Apr mean C = 10.1 | May mean C = 14.8 | Jun mean C = 18.9 | Jul mean C = 21.5 | Aug mean C = 21.8 | Sep mean C = 16.5 | Oct mean C = 11.2 | Nov mean C = 5.9 | Dec mean C = 0.8 | year mean C = | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 47 | Feb precipitation mm = 45 | Mar precipitation mm = 62 | Apr precipitation mm = 73 | May precipitation mm = 80 | Jun precipitation mm = 67 | Jul precipitation mm = 54 | Aug precipitation mm = 40 | Sep precipitation mm = 49 | Oct precipitation mm = 48 | Nov precipitation mm = 50 | Dec precipitation mm = 60 | year precipitation mm = | Jan precipitation days = 7 | Feb precipitation days = 6 | Mar precipitation days = 8 | Apr precipitation days = 9 | May precipitation days = 10 | Jun precipitation days = 9 | Jul precipitation days = 7 | Aug precipitation days = 6 | Sep precipitation days = 6 | Oct precipitation days = 6 | Nov precipitation days = 7 | Dec precipitation days = 8 | year precipitation days = | Jand sun = 4.7 | Febd sun = 5.3 | Mard sun = 7.1 | Aprd sun = 9.1 | Mayd sun = 10.1 | Jund sun = 11.2 | Juld sun = 11.5 | Augd sun = 11.0 | Sepd sun = 8.6 | Octd sun = 6.7 | Novd sun = 5.7 | Decd sun = 4.5 | yeard sun = | source = <ref name="Climate-data"/> }} {{Weather box | name = Climate of Pristina | width = 100% | collapsed = y | metric first = yes | single line = yes | location = Приштине (1961—1990) | Jan record high C = 15.8 | Feb record high C = 20.2 | Mar record high C = 26.0 | Apr record high C = 29.0 | May record high C = 32.3 | Jun record high C = 36.3 | Jul record high C = 39.2 | Aug record high C = 36.8 | Sep record high C = 34.4 | Oct record high C = 29.3 | Nov record high C = 22.0 | Dec record high C = 15.6 | year record high C = 39.2 | Jan high C = 2.4 | Feb high C = 5.5 | Mar high C = 10.5 | Apr high C = 15.7 | May high C = 20.7 | Jun high C = 23.9 | Jul high C = 26.4 | Aug high C = 26.7 | Sep high C = 23.1 | Oct high C = 17.1 | Nov high C = 10.1 | Dec high C = 4.1 | year high C = 15.5 | Jan mean C = -1.3 | Feb mean C = 1.1 | Mar mean C = 5.0 | Apr mean C = 9.9 | May mean C = 14.7 | Jun mean C = 17.8 | Jul mean C = 19.7 | Aug mean C = 19.5 | Sep mean C = 15.9 | Oct mean C = 10.6 | Nov mean C = 5.1 | Dec mean C = 0.4 | year mean C = 9.8 | Jan low C = -4.9 | Feb low C = -2.8 | Mar low C = 0.2 | Apr low C = 4.2 | May low C = 8.5 | Jun low C = 11.4 | Jul low C = 12.5 | Aug low C = 12.3 | Sep low C = 9.4 | Oct low C = 5.0 | Nov low C = 0.9 | Dec low C = -3.1 | year low C = 4.4 | Jan record low C = -27.2 | Feb record low C = -24.5 | Mar record low C = -14.2 | Apr record low C = -5.3 | May record low C = -1.8 | Jun record low C = 0.5 | Jul record low C = 3.9 | Aug record low C = 4.4 | Sep record low C = -4.0 | Oct record low C = -8.0 | Nov record low C = -17.6 | Dec record low C = -20.6 | year record low C = -27.2 | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 38.9 | Feb precipitation mm = 36.1 | Mar precipitation mm = 38.8 | Apr precipitation mm = 48.8 | May precipitation mm = 68.2 | Jun precipitation mm = 60.3 | Jul precipitation mm = 51.6 | Aug precipitation mm = 44.0 | Sep precipitation mm = 42.1 | Oct precipitation mm = 45.4 | Nov precipitation mm = 68.2 | Dec precipitation mm = 55.5 | year precipitation mm = 597.9 | Jan humidity = 83 | Feb humidity = 77 | Mar humidity = 70 | Apr humidity = 65 | May humidity = 67 | Jun humidity = 67 | Jul humidity = 63 | Aug humidity = 62 | Sep humidity = 68 | Oct humidity = 74 | Nov humidity = 80 | Dec humidity = 83 | year humidity = 71 | unit precipitation days = 0.1 mm | Jan precipitation days = 13.6 | Feb precipitation days = 12.3 | Mar precipitation days = 11.4 | Apr precipitation days = 12.1 | May precipitation days = 12.8 | Jun precipitation days = 11.9 | Jul precipitation days = 8.3 | Aug precipitation days = 7.9 | Sep precipitation days = 7.5 | Oct precipitation days = 8.6 | Nov precipitation days = 12.3 | Dec precipitation days = 14.5 | year precipitation days = 133.2 | Jan snow days = 10.2 | Feb snow days = 8.3 | Mar snow days = 6.2 | Apr snow days = 1.5 | May snow days = 0.0 | Jun snow days = 0.0 | Jul snow days = 0.0 | Aug snow days = 0.0 | Sep snow days = 0.0 | Oct snow days = 0.5 | Nov snow days = 3.4 | Dec snow days = 8.1 | year snow days = 38.2 | Jan sun = 70.8 | Feb sun = 96.0 | Mar sun = 143.0 | Apr sun = 184.0 | May sun = 227.9 | Jun sun = 246.3 | Jul sun = 299.3 | Aug sun = 289.6 | Sep sun = 225.8 | Oct sun = 173.5 | Nov sun = 96.9 | Dec sun = 70.2 | year sun = 2123.3 | source = [[Републички хидрометеоролошки завод Србије]]<ref>{{cite web |publisher=[[Republic Hydrometeorological Service of Serbia]] |title=Pristina: Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961–1990 |url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13481 |access-date=9 September 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200728154013/http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13481 |archive-date=28 July 2020 |url-status=live}}</ref> }} == Историја == === Праисторија и стари век === [[Датотека:ULPIANA foto Arben Llapashtica 2016.jpg|мини|лево|230п|Рушевине Улпијане у југоисточној Приштини. Град је одиграо битну улогу у развоју неких од најзначајнијих градова [[Дарданија (римска провинција)|Дарданије]].]] Подручје Приштине је од праисторије насељено људима неколико [[неолит]]ских култура. Значајније културе које су настањивале ову област су [[Старчевачка култура|Старчевачка]], [[Винчанска култура|Винчанска]], [[Бубањ Салкуца Криводол комплекс|Бубањ-Хум]] и [[Баденска култура]].<ref name="Authors 1975, pp. 43">{{citation |title= Ferizaj dhe rrethina |first= Sh. |last=Ajdini |first2= Q. |last2=Bytyqi |first3= H. |last3=Bycinca |first4= I. |last4=Dema |first5= S. |last5=Zeqa |first6= As. |last6=Iseni |first7= J. |last7=Mitroviq |displayauthors= 4 |location= Beograd |year=1975 |pp= 43–45 |ref= {{SfnRef|Ajdini et al.|1975}} }}</ref> Област на којој се налази Приштина била је насељена дуги низ година.<ref name="Warrander">{{Cite book|title=Kosovo: The Bradt Travel Guide|last=Warrander |first=Gail |year=2007 |publisher= The Globe Pequot Press Inc. |location= Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England |isbn=978-1-84162-199-9 |url= https://books.google.com/books?id=GCRjKdrmqqEC|accessdate=18. 5. 2013|pages=85—88}}</ref> Налази ранијих култура пронађени су у насељима око Приштине — [[Предионица (Приштина)|Предионица]], [[Каљаја (Тенеш До)|Каљаја]], [[Поље урни (Доња Брњица)|Поље урни]] и [[Гладнице (Грачаница)|Гладнице]].<ref name="Warrander" /><ref name="Chapman 2000 p. 239">{{harvnb|Chapman|2000|p=239}}</ref> У 4. веку п. н. е. краљ [[Бардил]] је окупио разна [[Илири|илирска]] племена и створио [[Краљевина Дарданија|Краљевину Дарданију]].<ref name="Cambridge">[https://books.google.com/books?id=vx251bK988gC&lpg=PA428 ''The Cambridge Ancient History: The fourth century B.C.'' Volume 6 of The Cambridge Ancient History], Iorwerth Eiddon Stephen Edwards, {{ISBN|0-521-85073-8}}, {{ISBN|978-0-521-85073-5}}, Authors: D. M. Lewis, John Boardman, Editors: D. M. Lewis, John Boardman, Second Edition, Cambridge University Press, 1994 {{ISBN|0-521-23348-8}}, {{ISBN|978-0-521-23348-4}}.</ref><ref name="Adams 1997">{{cite book|last=Adams|first=Douglas Q.|title=Encyclopedia of Indo-European Culture|year=1997|publisher=Fitzroy Dearborn|isbn= 978-1-884964-98-5|url=https://books.google.com/books?id=tzU3RIV2BWIC|editor=James P. Mallory}}</ref><ref name="Wilson 2006">{{cite book|last=Wilson|first=Nigel Guy|title=Encyclopedia Of Ancient Greece|year=2006|publisher=Taylor & Francis Group|isbn= 978-0-415-97334-2|url=https://books.google.com/books?id=BCZsPgAACAAJ}}</ref> Након што је [[Римско царство]] освојило Илирију 168. године п. н. е, Римљани су колонизовали и основали неколико градова у овој области. [[Датотека:Ulpiana1.JPG|мини|десно|250п|Остаци насеља Улпијане.]] Улпијана је била један од најзначајнијих римских градова на Балкану, а у 2. веку п. н. е. постала је [[муниципијум]]. Године 518. град је претрпео огромну штету од земљотреса. За време Римљана насеље се звало Вицијанум, а под садашњим именом спомиње се од 13. века у српским изворима.<ref name="Justiniana">[http://www.mkrs-ks.org/repository/docs/drafti_i_guides_-anglisht_final.pdf Archaeological Guide of Kosovo] Ministry of Culture, Youth and Sport, Archaeological Institute of Kosovo, Pristina 2012</ref> Након што је Римско царство подељено на Западно и Источно, ова област је наредних векова била у власти [[Византија|Византије]]. Цар [[Јустинијан I|Јустинијан -{I}-]] обновио је град и преименовао га у „Јустинијана Секунда”, али са доласком словенских племена у 6. веку град је поново почео да пропада.<ref name="Justiniana"/> Средином 9. века уступљен је [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]]. === Средњи век === [[Датотека:Gračanica - Flickr - quinn.anya (6).jpg|мини|лево|230п|[[Манастир Грачаница]] саграђен је 1321. у близини града.]] Почетком 11. века након што је град пао под власт [[Византија|Византије]], област је била део провинције под називом [[Бугарска (тема)|Бугарска]]. Између 11. и средине 13. века више пута је била део [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]]. Приштина пуни просперитет постиже у зрелом средњем веку када је била део [[Краљевина Србија (1217—1345)|Краљевине Србије]] и касније [[Српско царство|Српског царства]], а њоме владали краљеви [[Стефан Милутин]], [[Стефан Урош III|Стефан Урош -{III}-]], [[Стефан Душан]], [[Стефан Урош V|Стефан Урош -{V}-]] и [[Вук Бранковић]].<ref name="Izdanja">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=vyVaAAAAYAAJ |page=265 |title=Izdanja|last1=Zadruga|first1=Srpska Književna|year=1913}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=BIFpAAAAMAAJ|page=22|title=Kosovo i metohija tokom vekova: Zublja|last1=Lekić|first1=Đorđe|year=1995}}</ref> Оближњи [[Манастир Грачаница]] саграђен је 1321. године, у време владавине краља Милутина.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wgMIAAAAMAAJ|title=Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia|author=Panić-Surep|first=Milorad|year=1965|pages=167}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Dx4qAQAAMAAJ|title=Serbia: The country, people, life, customs|isbn=9788678910319|author=Vlahović|first=Petar|year=2004|page=392}}</ref> Први историјски податак који помиње Приштину под овим именом долази из 1342. године, када ју је византијски цар [[Јован VI Кантакузин|Јован -{VI}- Кантакузин]] назвао „селом”.<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | page = 71| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> Приштина је била позната по својим пијацама и производима од козје коже и длаке. Већ 1485. године локалне занатлије су почеле производити барут. Прва џамија је изграђена крајем 14. века, док је област била под српском влашћу. [[Датотека:Kosovo Polje sized.jpg|мини|десно|250п|Споменик јунацима [[Косовска битка|Косовске битке]] на [[Газиместан]]у.]] [[Косовска битка]], вођена 15. јуна 1989. недалеко од Приштине, није много утицала на сам град, али је убијен велики број становништва уз кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]]. У близини Приштине подигнут је споменик на [[Газиместан]]у (висок 25 -{m}-) који обележава место на коме је вођена Косовска битка. Османлије су овде отворили путеве за даље освајачке походе у Европи. Будући да се налази на путу између [[Дубровник]]а и [[Цариград]]а, Приштина у 14. и 15. веку доживљава процват као трговачки центар, захваљујући оближњем граду [[Општина Ново Брдо|Ново Брдо]] и рудницима [[Јањево]] и [[Трепча (средњовековни рудник)|Трепча]].<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | pages = 45–46| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> На прелазу из 15. века, у време [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], Приштина је била позната по трговини [[сребро]]м, са многим трговцима пореклом из [[Дубровачка република|Дубровачке републике]].<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | page = 66| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> [[Османско царство]] први пут заузима Приштину 1396. године, али је заједно са делом [[Земља Бранковића|земље Бранковића]] уступа [[Стефан Лазаревић|Стефану Лазаревићу]] који је њоме владао све до 1402. године, када се измирио са својим рођацима и препустио им власт. У каснијим сукобима између Бранковића и Лазаревића, трупе [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Краљевине Угарске]], које су помагале деспоту Стефану, спалиле су Приштину 1409. године, а тада су страдали и дубровачки грађани. Привредно слабљење Приштине почело је 1448. године, када су на Османслије поразиле војску Угарске [[Јанош Хуњади|Јанка Хуњадија]].<ref name="Warrander" /> [[Пад Новог Брда (1441)|Падом Новог Брда]] 1441. године, Приштином су управљале Османлије, под чијом је власти била пуна четири и по века. Дефтер из 1487. године забележио је 412 хришћанских и 94 муслиманских породица у Приштини, која је у то време била административни део [[Вучитрнски санџак|Вучитрнског санџака]].<ref name="Warrander" /> За време Османлија, српске власти су у Приштини имале [[Српски конзулат у Приштини|конзулат]], у коме су извесно време радили [[Милан Ракић]] и [[Бранислав Нушић]]. У ово време, подручје Приштине било је подлежно великом процесу [[Исламизација|исламизације]].<ref name="Warrander" /> [[Датотека:Old Pristina.jpg|мини|лево|250п|Чаршија у Приштини с краја 19. или почетка 20. века]] Током [[Велики турски рат|Великог турског рата]] крајем 17. века, грађани Приштине под вођством католичког свештеника [[Петар Богдани|Петара Богданија]] обећали су лојалност аустријској војсци и снабдевали њене трупе. Богдани је уложио снаге од 6.000 бораца аустријској војсци која је стигла у Приштину. Под аустријском окупацијом, [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] је накратко претворена у [[Исусовци|језуитску]] цркву.<ref name="Warrander" /> После аустријског пораза у јануару 1690. године, становници Приштине били су препуштени османским и [[Татари|татарским]] трупама које су се светиле локалном становништву као казну за сарадњу са Аустријанцима. Француски официр који је путовао у Приштину приметио је убрзо након тога „Приштина из даљине изгледала импресивно, али изблиза је била маса блатњавих улица и кућа од земље”.<ref name="Warrander" /> Година 1874. била је прекретница. Те године је почела са радом железничка пруга између [[Солун]]а и [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]], док је седиште призренског вилајета пресељено у Приштину. Ова привилегована позиција главног града османског вилајета кратко је трајала. Од јануара до августа 1912. године Приштина је ослобођена од османлијске власти албанским побуњеничким снагама на челу са [[Хасан Приштина|Хасаном Приштином]]. Међутим, [[Краљевина Србија]] се успротивила плану за [[Велика Албанија|Велику Албанију]], залагавши се за поделу европске територије [[Османско царство|Османског царства]] међу четири [[Балкански савез|балканске савезнице]].<ref>{{cite book | last = Bogdanović | first = Dimitrije | authorlink = Dimitrije Bogdanović | editor = Antonije Isaković | title = Knjiga o Kosovu | url = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/index.html| accessdate=9. 1. 2011 | volume = 2 | origyear = 1984 | date = новембар 2000. | publisher = [[Serbian Academy of Sciences and Arts]] | location = Belgrade | language = Serbian | chapter = Albanski pokreti 1908—1912. | trans-chapter= | chapterurl = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html | quote =...&nbsp;ustanici su uspeli da&nbsp;... ovladaju celim kosovskim vilajetom do polovine avgusta 1912, što znači da su tada imali u svojim rukama Prištinu, Novi Pazar, Sjenicu pa čak i Skoplje&nbsp;... U srednjoj i južnoj Albaniji ustanici su držali Permet, Leskoviku, Konicu, Elbasan, a u Makedoniji Debar&nbsp;... }}</ref><ref name="report">{{cite web | url = https://archive.org/stream/reportofinternat00inteuoft#page/46/mode/2up/search/47 | title = Report of the International Commission to Inquire into the Causes and the Conduct of the Balkan Wars |author=Josef Redlich, Baron d'Estournelles, M. Justin Godart, Walter Shucking, [[Francis W. Hirst]], [[H. N. Brailsford]], Paul Milioukov, Samuel T. Dutton | year = 1914 | publisher = Carnegie Endowment for International Piece | location = Washington D.C. |page=47|accessdate=10. 1. 2011|quote = This demonstration of Turkish weakness encouraged new allies, the more so that the promises of Albanian autonomy, covering the four vilayets of Macedonia and Old Servia, directly threatened the Christian nationalities with extermination. }}</ref> Српске снаге су 22. октобра 1912. године заузеле Приштину. Међутим, незадовољна својим уделом у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]], Бугарска је 1915. године окупирала Косово и Метохију, заузевши Приштину.<ref name="E">{{cite book|title=Historical Dictionary of Kosovo |last=Elsie |first=Robert |year=2010 |publisher= Scarecrow Press, Inc. |location= estover road plymouth PL6 7PY, United Kingdom|isbn=978-0-8108-7231-8 |url= https://books.google.com/books?id=Pg-aeA-nUeAC&printsec=frontcover&dq=Historical+Dictionary+of+Kosovo&hl=en&sa=X&ei=5BuXUcGIK-PoiAfJkYDgAg&ved=0CDEQ6AEwAA#v=snippet&q=Prishtina&f=false |accessdate=18. 5. 2013|pages=xxxiv}}</ref> Крајем октобра 1918. године 11. француска колонијална дивизија преузела је Приштину, а 1. децембра 1918. вратила је град назад ономе што је тада постало „прва [[Југославија]]”. === Југославија и модернизација === [[Датотека:Okružno načelstvo u Prištini.jpg|мини|десно|250п|Окружно начелство у Приштини, 1913.]] Септембра 1920. Декрет о [[Колонизација Косова и Метохије у Краљевини Југославији|колонизацији нових јужних земаља]] омогућио је српским колонистима преузимање великих османских поседа у Приштини. У међуратном периоду дошло је до првог одласка албанског и турског говорног становништва.<ref name="Warrander" /><ref name="E"/> Између 1929. и 1941. године Приштина је била део [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]] [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Град је погодила велика поплава 11. маја 1938. године.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/05/13?pageIndex=00007 "Политика", 13. мај 1938]</ref> Дана 17. априла 1941. Југославија се безусловно предала [[Силе Осовине|Силама осовине]]. [[Бенито Мусолини]] је 29. јуна прогласио [[Историја Албаније у Другом светском рату|Велику Албанију]], са већином Косова и Метохије под италијанском окупацијом уз своју савезницу, Албанију. Уследило је масовно убијање Срба, посебно колониста, као и одлазак десетина хиљада српског становништва.<ref name="books.google.com">Sabrina P. Ramet [https://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC&pg=PA141&dq=Mithat+Frasheri&hl=en&ei=BNYMTfydL4qycOb_idsK&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CDUQ6AEwBA#v=onepage&q=Mithat%20Frasheri&f=false ''The three Yugoslavias: state-building and legitimation''], 1918—2005</ref> Након капитулације Италије, [[Нацистичка Немачка]] је преузела контролу над градом. У мају 1944. године 281 локалних Јевреја било је ухапшено у јединицама [[21. СС брдска дивизија Скендербег (1. албанска)|21. СС брдске дивизије Скендербег]], коју су чинили углавном муслимански Албанаци. Јевреји су касније депортовани у Немачку, где су многи убијени.<ref>{{cite book|last=Fischer|first = Bernd Jürgen|authorlink = Bernd Jürgen Fischer|year=1999|title = Albania at War, 1939—1945|publisher = Purdue Research Foundation|location = [[West Lafayette, Indiana]]|isbn=978-1-55753-141-4|url = https://books.google.com/books?id=vTZnAAAAMAAJ|pages=187}}</ref><ref>{{cite book|last=Mojzes|first = Paul|title = Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century|year=2011| publisher = Rowman & Littlefield|location = [[Lanham, Maryland]]|isbn=978-1-4422-0665-6|url = https://books.google.com/books?id=KwW2O7v7CUcC|p=94–95}}</ref> Неколико преживелих јеврејских породица у Приштини на крају је отишло у [[Израел]] 1949. године. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] и присилних миграција, број становника у Приштини пао је за 9.631 становника. [[Датотека:Unity-Brotherhood Monument Prishtina7.jpg|мини|лево|190п|[[Споменик братства и јединства]] [[Миодраг Живковић (вајар)|Миодрага Живковића]] у центру града. „[[Братство и јединство]]” је била популарна парола [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].]] Године 1945. основана је [[Федеративна Народна Република Југославија]], која је 1947. одлучила да Приштина постане главни град [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Аутономне Косовско-Метохијске Области]], а тиме је отпочео период убрзаног развоја града и читавог региона.<ref name="Warrander" /> [[Устав Југославије из 1963.|Уставом Југославије из 1963.]] АКМО је уздигнута на степен покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Први Статут АПКМ усвојен је 10. априла 1963. године.<ref>[https://books.google.com/books?id=1L5NNQEACAAJ "Статут Аутономне Покрајине Косова и Метохије", Приштина: Службени лист, 1963.]</ref> Покрајина је добила шира овлашћења у области судства, привреде и социјалне политике. Иако је тиме био остварен виши степен аутономије, албански део покрајинског руководства није био задовољан новим уставним решењима као ни самим именом, те је 1968. године оно промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. [[Датотека:Pristina apartment house.jpg|мини|десно|250п|Комплекс станова из комунистичког доба у Приштини.]] Као главни град и седиште владе, Приштина је преузела велики део југословенских развојних фондова усмерених на Косово и Метохију. Тиме се становништво и привреда брзо променила. Године 1966. у Приштини је било неколико асфалтираних путева, старе куће су имале текућу воду, али је [[колера]] и даље представља проблем. [[Призрен]] је и даље био највећи град на Косову и Метохији. Огромна улагања у државне институције, као што је новоосновани [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]], изградња нових стамбених блокова високих зграда и нова индустријска зона на периферији Приштине, привукла је велики број миграната. Тиме је окончан дуг период када је институција вођена као испостава [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и дала велики подстицај образовању и култури на албанском језику на Косову и Метохији. Албанцима је такође било дозвољено да користе заставу Албаније.<ref name="Warrander" /> У року од једне деценије, Приштина је скоро удвостручила своје становништво са око 69.514 (1971) на 109.208 (1981).<ref name="Warrander" /> Ово златно доба екстерно финансираног брзог раста прекинуто је економским колапсом Југославије и [[Немири на Косову 1981.|студентским побунама 1981.]] године. Приштина је, као и остатак Косова, ишла је ка све већој привредној и социјалној кризи. Године 1989. укинута је аутономија Косова под владом [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], након које су уследили пораст [[Српски национализам|српског национализма]] и масовно напуштање града од стране етничких Албанаца.<ref name="Warrander" /> === Рат на Косову и Метохији и скорашња историја === {{детаљније|Рат на Косову и Метохији}} [[Датотека:089 albanian graves kosovo.jpg|лево|мини|230п|Гробови умрлих током [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] у Приштини.]] Године 1989. Влада Југославије, на челу са председником Слободаном Милошевићем, смањила је аутономију Покрајине, те наметнула оштро репресивни режим широм Косова и Метохије, док су Албанци већином били избачени из државних предузећа и индустрија.<ref name="Warrander" /> У овом периоду основана је [[Ослободилачка војска Косова]] која се борила против српских и југословенских снага. У марту 1999. немири су ескалирали у [[рат на Косову и Метохији]], а Приштина је била поштеђена великих разарања у поређењу са градовима као што су [[Ђаковица]] или [[Пећ (град)|Пећ]]. Међутим, због свог стратешког значаја, одређени број војних циљева погођен је у Приштини током ваздушне кампање [[НАТО|НАТО-а]], укључујући пошту, полицијски штаб и војне касарне. У Приштини је касније дошло до распрострањеног насиља. Српске и југословенске снаге гранатирале су неколико делова и, у сарадњи са паравојним формацијама, спровеле су протеривања етничких Албанаца које је пратила широко распрострањена пљачка и уништавање имовине Албанаца. Многи од протераних упућени су ка возовима који су довезени до главне станице у Приштини са експлицитном сврхом депортовања на границу са [[Северна Македонија|Северном Македонијом]], где су били приморани да оду у изгнанство.<ref name="bbc_1999">{{cite news |publisher=[[British Broadcasting Corporation]] (BBC) |title=Kosovo Albanians 'driven into history' |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/310092.stm |access-date=1 February 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210327041339/http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/310092.stm |archive-date=27 March 2021 |date=1 April 1999 |url-status=live}}</ref> [[Датотека:Street Scene on Pedestrian Mall at Sundown - Pristina - Kosovo.jpg|десно|мини|270п|Реновирани центар Приштине.]] Већина албанског становништва побегла је из града да би избегли политику Србије и њене паравојне јединице. Прве трупе НАТО-а које су почетком јуна 1999. године ушле у Приштину биле су [[Норвешка|норвешке]] специјалне снаге и војници [[Уједињено Краљевство|британске]] [[Специјална ваздушна служба|Специјалне ваздушне службе]].<ref>{{cite web|url=http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=1085065&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Krigere og diplomater |publisher=norli.no |accessdate=17. 11. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160307042943/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/productdisplay?catalogid=10051&categoryid=&errorviewname=productdisplayerrorview&langid=-101&parent_category_rn=&productid=1085065&storeid=10651&top_category=&urllangid=-101&urlrequesttype=base |archive-date=7. 3. 2016. |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Tittel |publisher=norli.no |accessdate=17. 11. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140421051414/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |archive-date=21. 4. 2014 |url-status=dead }}</ref> Незаконито су заузети станови, а ромске четврти иза градског парка су запаљене. На крају рата, Срби су постали жртве насиља које су починили албански екстремисти. У више наврата Србе су убијале гомиле екстремиста зато што су само говорили српски у јавности или се изјашњавали као Срби.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/1999/nov/30/balkans |title=Serbs shot in mob attack |publisher=The Guardian |accessdate=17. 8. 2018}}</ref> Насиље је достигло врхунац [[Мартовски погром 2004.|Мартовским погромом 2004.]] године, када су албански екстремисти протерали велики број Срба из Приштине, али и читавог Косова и Метохије.<ref>{{cite web|url=https://www.hrw.org/reports/2004/kosovo0704/7.htm |title=The Violence: Ethnic Albanian Attacks on Serbs and Roma |publisher=Human Rights Watch |accessdate=17. 8. 2018}}</ref> Због континуираног насиља скоро 45.000 српског становништва побегло је са Косова и Метохије, док је данас само неколико десетина њих остало у граду.<ref name="euronews.net">{{cite web |url=http://www.euronews.com/2008/02/03/serbs-in-kosovo-vote-in-gracanica-and-mitrovica/ |title=EuroNews Serbs in Kosovo vote in Gracanica and Mitrovica published February 3, 2008 accessed February 3, 2008 |publisher=Euronews.net |accessdate=4. 7. 2010 |archive-date=04. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304104533/http://www.euronews.com/2008/02/03/serbs-in-kosovo-vote-in-gracanica-and-mitrovica/ |url-status=dead }}</ref> Као главни град и седиште администрације [[Уједињене нације|Уједињених нација]] ([[УНМИК]]), Приштина је имала велике користи од високе концентрације међународног особља са расположивим приходима и међународних организација са значајним буџетима. Многа средстава за обнову од донатора, међународних организација и албанске дијаспоре подстакла је привредни процват, али краткотрајан.<ref>{{cite web |publisher=Road Traffic Technology |title=Albania{{spaced ndash}}Kosovo Highway Project |url=https://www.roadtraffic-technology.com/projects/albaniakosovohighway/ |access-date=18 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210127165303/https://www.roadtraffic-technology.com/projects/albaniakosovohighway/ |archive-date=27 January 2021 |url-status=live}}</ref> Мноштво нових кафића, ресторана и приватних предузећа отворено је да задовољи потребу за почетком новог доба за Приштину. == Становништво == {{детаљније|Демографија Приштине}} {{Historical populations |title = Становништво [[Град Приштина|града Приштине]] |align = right |direction = horizontal |percentages = pagr | 1948 | 44.089 | 1953 | 51.457 | 1961 | 69.810 | 1971 | 105.273 | 1981 | 148.656 | 1991 | 199.654 | 2011 | 198.897 | 2021 | 218.782 | source = <ref>{{cite web |publisher=Population statistics of Eastern Europe and former USSR |title=Division of Kosovo |url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-division.htm |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211002163533/http://pop-stat.mashke.org/kosovo-division.htm |archive-date=2 October 2021 |url-status=live}}</ref>}} Према попису из 2011. године, [[Град Приштина|град Приштина]] има 198.897 становника, што га чини [[Територијална организација Србије#Општине у Аутономној покрајини Косово и Метохија|најнасељенијим местом]] на Косову и Метохији.<ref name="Census 2011">{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] |title=Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011 – Rezultatet Përfundimtare: Të Dhënat Demografike sipas Komunave |url=http://ask.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te_dhenat_kryesore_demografike_sipas_komunave.pdf |access-date=4 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304081103/http://ask.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te%20dhenat%20kryesore%20demografike%20sipas%20komunave.pdf |archive-date=4 March 2016 |page=14 |language=sq |url-status=dead}}</ref> Урбано становништво Приштине је било око 160.000, а рурално око 37.000.<ref name="Census 2011"/> Такође је трећи најгушће насељен град на Косову и Метохији.<ref>{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] (KAS) |title=Kosovo Census Atlas |url=https://ask.rks-gov.net/media/2009/kosovo-census-atlas-2011.pdf |access-date=7 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210517072507/https://ask.rks-gov.net/media/2009/kosovo-census-atlas-2011.pdf |archive-date=17 May 2021 |page=10 |url-status=live}}</ref> У погледу етничке припадности, становнике Приштине чинило је 97,77% [[Албанци|Албанаца]], 1,08% [[Турци|Турака]], 0,28% [[Ашкалије|Ашкалија]], 0,22% [[Срби|Срба]], 0,2% [[Бошњаци|Бошњака]], 0,1% [[Горанци|Горанаца]] и 0,03% [[Роми|Рома]].<ref name="2011 Census Ethnicity and Language">{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] (KAS) |title=Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011–Rezultatet përfundimtare |url=https://ask.rks-gov.net/media/2074/te-dhenat-kryesore.pdf |access-date=2 October 2021 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20200110085827/https://ask.rks-gov.net/media/2074/te-dhenat-kryesore.pdf |archive-date=10 January 2020 |pages=143–149 |language=sq |url-status=live}}</ref> Од укупног броја, 98,09% становника говорило је [[Албански језик|албански]] као матерњи језик. Остали говорни језици у Приштини били су [[Турски језик|турски]] (1,04%), [[Српски језик|српски]] (0,25%) и [[Ромски језик|ромски]] (0,03%).<ref name="2011 Census Ethnicity and Language"/> По вероисповести је било 193.474 (97,27%) [[Ислам|муслимана]], 1.170 (0,59%) [[Католичка црква|католика]], 480 (0,24%) [[Православље|православаца]], 344 (0,17%) других вероисповести и 660 (0,33%) [[Нерелигиозност|нерелигиозних]].<ref name="2011 Census Ethnicity and Language"/><ref name="Religion 2011">{{cite web |title=Religious composition of Kosovo 2011 |url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-religion-loc2011.htm |website=pop-stat.mashke.org |language=sq}}</ref> [[Србија]] је секуларна држава без [[Државна религија|службене религије]]. Слобода мисли, савести, уверења и веросиповести загарантована је [[Устав Србије из 2006.|Уставом Србије]]. [[Ислам]] и [[хришћанство]] су најраспрострањеније религије међу грађанима Приштине. Преосталих 1,9% становништва изјаснило се нерелигиозно, припадницима друге религије или није дало адекватан одговор.<ref name="Religion 2011"/> {{multiple image | align = center | total_width = 800 | image_style = border:none; | image1 = Manastiri i Graçanicës 02.JPG | caption1 = [[Манастир Грачаница]] | image2 = Sultan Mehmet Fatih Xhamia.jpg | caption2 = [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] | image3 = Cathedral Mother Theresa in Prishtina.jpeg | caption3 = [[Катедрала Мајке Терезе у Приштини|Катедрала Мајке Терезе]] | image4 = Çarshia Mosque.JPG | caption4 = [[Чаршијска џамија]] | image5 = Christ the Savior Cathedral in Pristina, 9 February 2014.jpg | caption5 = [[Храм Христа Спаса]] }} {{рашчисти}} == Привреда == [[Датотека:Prishtina_nga_Katedrala_1.jpg|мини|десно|Приштина је дом највећих предузећа на Косову и Метохији.]] Приштина представља срце привреде [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и од виталног је значаја за стабилност покрајине. Терцијарни сектор је најважнији за [[Привреда|привреду]] града и запошљава више од 75% радне снаге Приштине.<ref name="Economy">{{cite web |title=Bizneset dhe rrethina e biznesit |url=https://kk-arkiva.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Ekonomi-dhe-Zhvillim-Lokal/Ekonomia.aspx |website=kk-arkiva.rks-gov.net |language=sq}}</ref> 20% радно способног становништва чини секундарни сектор, а следи примарни сектор са само 5%.<ref name="Economy"/> Приштина је примарна туристичка дестинација на Косову и Метохији.<ref>{{cite web|url=http://www.tourist-destinations.com/2012/08/kosovo-travel-guide-and-travel-info.html|title=Kosovo|author=+Jugoslav Spasevski|work=Tourist Destinations|access-date=17 November 2015}}</ref> Позната је као универзитетски град, а прима студенате из суседних земаља као што су [[Албанија]], [[Северна Македонија]] и [[Црна Гора]]. Туризам у Приштини је 2012. године привукао око 100.000 страних посетилаца,<ref>{{cite web | title=Hotel Statistics in Q3 2013 (Alb. Statistikat e hotelierisë TM3 2013) | page=9 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> што представља 74,2% туризма читавог Косова и Метохије.<ref>{{cite web | title=Kosovo Agency of Statistics, 'Hotel Statistics in Q3 2013' | page=9 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> Највише страних туриста долази из [[Албанија|Албаније]], [[Турска|Турске]], [[Немачка|Немачке]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], [[Словенија|Словеније]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Северна Македонија|Северне Македоније]], а сваке године расте број посетилаца из других земаља.<ref>{{cite web | title=Kosovo Agency of Statistics, 'Statistikat e hotelierisë TM3 2013' | page=13 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> Има велики број луксузних хотела, модерних ресторана, барова, пабова и веома великих ноћних клубова, док је највише позната по великом броју кафе-барова. Највећи хотели су -{[[Swiss Diamond Prishtina|Swiss Diamond]]}- и -{[[Grand Hotel Prishtina|Grand Hotel]]}- који се налазе у центру града.<ref>{{citation|url=http://gazetajnk.com/?cid=1,1026,791| publisher = Gazeta Jeta në Kosovë|date=December 4, 2011| last1=Hajdini|first1=Florina|language=Albanian| title=Luksi Zviceran Arrin në Prishtinë (Swiss luxury arrives in Pristina)|accessdate=2013-08-27}}</ref> Други велики хотели су -{Emerald Hotel}-, -{Sirius Hotel}- и -{Hotel Garden}-. Неке од најпосећенијих знаменитости у близини града су [[Батлавско језеро]] и [[Мермерна пећина]], које су такође међу најпосећенијим местима у покрајини.<ref>{{cite web| title=12 thousand foreign tourists visited Kosovo (alb. 12 mijë turistë të huaj e vizituan Kosovën)| url=http://www.fermaime.com/?id=14&l=1001| year=2013| access-date=2014-03-06| archive-url=https://web.archive.org/web/20181203055526/http://www.fermaime.com/?id=14&l=1001| archive-date=2018-12-03| url-status=dead}}</ref> Приштина је одиграла веома важну улогу током Другог светског рата, јер је била склониште за Јевреје, чија се гробља сада могу посетити.<ref>{{cite web|url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/vjw/Kosovo.html|title=Kosovo Virtual Jewish History Tour|website=www.jewishvirtuallibrary.org|access-date=28 May 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.huffingtonpost.com/2011/06/24/kosovo-jewish-cemetery-restored-university-students_n_884244.html#s297878|title=Kosovo's Jewish Cemetery Restored By University Students (PHOTOS)|work=The Huffington Post|access-date=17 November 2015}}</ref><ref>Material Culture and the history of the city of Prishtina (Alb. Kultura materiale dhe historia e qytetit të Prishtinës), [http://www.yllpress.com/12452/kultura-materiale-dhe-historia-e-qytetit-te-prishtines.html]</ref> {{рашчисти}} == Инфраструктура == === Саобраћај === [[Датотека:Prishtina International Airport "Adem Jashari" Limak Kosovo.jpg|мини|десно|230п|Терминал [[Аеродром Приштина|Аеродрома Приштина]].]] [[Датотека:Prishtina traffic.jpg|мини|лево|170п|Саобраћај у Приштини током ноћи.]] Приштина представља економско и финансијско срце Косова и Метохије, делимично због великог броја становника, модерне инфраструктуре и географског положаја. У последњих неколико година доживела је значајна побољшања и развој који је у великој мери модернизовао и побољшао [[Привреда|привреду]], инфраструктуру и пре свега [[Ваздухопловство|ваздушни]], [[Железнички саобраћај|железнички]] и [[друмски саобраћај]].<ref>[http://kk.rks-gov.net/prishtina/Projects/Buxheti/Infrastrukture.aspx Komuna e Prishtinës: Investime të mëdha në infrastrukturë] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100727162721/http://kk.rks-gov.net/prishtina/Projects/Buxheti/Infrastrukture.aspx |date=2010-07-27 }}.</ref> Приштина је најважнија и најфреквентнија путна раскрсница на Косову и Метохији јер све главне брзе железнице и ауто-путеви пролазе кроз град. Већина ауто-путева на Косову и Метохији је у великој мери завршена, делимично у изградњи или у процесу планирања. Ауто-путем 6 Приштина је повезана са [[Скопље]]м,<ref>{{cite web |title=ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE |url=http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |website=kfos.org |pages=29–35 |language=en |date=2015 |access-date=2019-01-02 |archive-date=2016-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322043415/http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |url-status=dead }}</ref> док је Ауто-пут 7 повезује са [[Драч]]ом и [[Паневропски коридор 10|паневропским коридором 10]].<ref>{{cite web |title=ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE |url=http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |website=kfos.org |pages=13–28 |language=en |date=2015 |access-date=2019-01-02 |archive-date=2016-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322043415/http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |url-status=dead }}</ref> [[Аеродром Приштина]] је главна капија покрајине, а превози скоро два милиона путника годишње са везама за многе дестинације широм различитих земаља и градова Европе, са најчешћим линијама за [[Аустрија|Аустрију]], [[Немачка|Немачку]], [[Швајцарска|Швајцарску]], као и за [[Словенија|Словенију]], [[Турска|Турској]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref>{{cite web |publisher=[[Civil Aviation Authority of Kosovo]] |title=Statistics on passengers and flights at PIA Adem Jashari 2016 |url=http://caa-ks.org/wp-content/uploads/2017/01/Statistikat-e-udhetareve-2016-8.pdf |website=caa-ks.org |archive-url=https://web.archive.org/web/20170205100130/http://caa-ks.org/wp-content/uploads/2017/01/Statistikat-e-udhetareve-2016-8.pdf |archive-date=5 February 2017 |page=7 |language=en |date=2 January 2019}}</ref> Приштина је чвориште друмског, железничког и ваздушног саобраћаја. Градски аутобуси, возови и авиони заједно раде на одржавању високог нивоа повезаности међу местима на Косову и Метохији, али и шире. Анализа Саобраћајне полиције показала је да је од 240.000 аутомобила регистрованих на Косову и Метохији, око 100.000 (41%) из области Приштине.<ref name="indeksonline">{{cite web|url=http://www.arkivalajmeve.com/240-mije-vetura-ne-ldquorksrdquo-100-mije-vetem-ne-Prishtine.1047418855/|title=240 mijë vetura në "rks", 100 mijë vetëm në Prishtinë|author=Arber Sylejmani |first=|date=2013-08-05|website=Info Arkiva |accessdate=2019-07-17}}</ref> Град има две железничке станице. [[Железничка станица Приштина]] се налази западно од центра, док је [[Железничка станица Косово Поље]] главно железничко чвориште Косова и Метохије.<ref name="inyourpocket2">{{cite web|url=http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/arrival-transport/trains|title=Trains - Arrival & Transport in Pristina - In Your Pocket city guide - essential travel guides to cities in Kosovo|publisher=inyourpocket.com|access-date=2014-03-02|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302175702/http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/arrival-transport/trains|archive-date=2014-03-02}}</ref> {{рашчисти}} === Образовање === [[Датотека:National Public Library Pristina Qiv Owned Image 30 August 2008.jpg|230п|мини|[[Народна библиотека Косова]]]] Приштина је центар [[Образовање|образовања]] у покрајини и дом многих јавних и приватних основних и средњих школа, факултета, академија и универзитета, који се налазе у различитим деловима града. [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]] је највећи и најстарији универзитет у граду, основан у 20. веку.<ref name="Republika">{{cite news |first=Slađana |last=Đurić |author-link=Slađana Đurić |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |title=Izmesteni univerzitet |work=[[Republika (Serbian magazine)|Republika]] magazine, No. 240-241 |year=2000}}</ref> Међутим, због политичких преокрета, дошло је до две неповезане институције које користе исто име. Активности на албанском језику се обављају на првобитној локацији ([[Универзитет у Приштини (Приштина)|Универзитета у Приштини]]), док се [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)|Универзитет у Приштини]] на српском језику преселио у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]].<ref>{{cite web |title=Izmesteni univerzitet |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |website=1999 Yurope online communications |access-date=3 November 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html|title=Republika|website=www.yurope.com|access-date=2018-11-03}}</ref> Финансије, уметност, новинарство, медицина, стоматологија, фармација, ветеринарски програми и инжењеринг су међу најпопуларнијим областима у којима странци могу да се баве у граду. Ово доводи многе младе студенте из других градова и земаља у Приштину. Град је познат по неколико образовних институција као што су Универзитет у Приштини, Факултет уметности Универзитета у Приштини и [[Академија наука и уметности Косова]].<ref>{{Cite web|url=https://www.osce.org/kosovo/36978|title=Kosovo non-majority communities within the primary and secondary educational systems|website=www.osce.org}}</ref> Међу првим познатим школама у граду биле су оне отворене током османског периода.<ref name="history-culture-refworld">[http://www.refworld.org/docid/3ae6a80c0.html "The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo"], Immigration and Refugee Board of Canada, ''The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo'', 1 May 1997,accessed 23 February 2014.</ref> Становницима је било дозвољено да похађају ове школе, од којих су већина биле верске, док је само неколико њих било секуларне.<ref name="history-culture-refworld" /> Град има више [[библиотека]], од којих неколико садржи значајне збирке историјских и културних докумената. Најважнија библиотека у погледу збирки историјских докумената је [[Народна библиотека Косова]].<ref>{{cite web|last=kultplus|title=BKUK shënoi 69-të vjetorin e themelimit|url=http://www.kultplus.com/?id=5&l=1131|year=2013}}</ref><ref>{{cite journal|last=BKUK|title=65-vjet të Biblotekës Kombëtare dhe Universitare të Kosovës|url=http://www.biblioteka-ks.org/Biblioteka_Botime/Viti6Nr22009.pdf|journal=Bibloletra|year=2009|volume=2|page=10|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140501032049/http://www.biblioteka-ks.org/Biblioteka_Botime/Viti6Nr22009.pdf|archivedate=2014-05-01}}</ref> === Медији === Медије у Приштини чине неке од најважнијих новина, највећих издавачких кућа и најгледанијих телевизијскх станица на Косову и Метохији. Такође је највећи комуникациони центар медија у покрајини. Скоро све главне медијске организације на Косову и Метохији имају седиште у Приштини.<ref name="Kosovo Media Institute">[http://www.mc.rs/upload/documents/razno/KMI_e-directory-media.pdf Kosovo Media Institute] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190717183241/http://www.mc.rs/upload/documents/razno/KMI_e-directory-media.pdf |date=2019-07-17 }} Major media organizations in Kosovo and their addresses.</ref> Телевизијска индустрија је значајан послодавац у привреди града, док своја седишта у Приштини имају четири главне радиодифузне мреже на Косову и Метохији: -{[[RTV21]]}-, -{[[Kohavision]]}-, -{[[Klan Kosova]]}-, као и јавни медијски сервис грађана Косова и Метохије — [[Радио-телевизија Косова]] (РТК). Све дневне новине у Приштини имају читалачку публику широм покрајине.<ref name="OSCE">{{cite web|url=http://www.osce.org/kosovo|title=OSCE|access-date=17 November 2015}}</ref> Важан догађај који је утицао на развој медија био је 2005. године када је [[Универзитет у Приштини (албански)|Универзитет у Приштини]] основао Факултет новинарства у оквиру Филолошког факултета у који је уписан велики број младих.<ref name="Fakulteti i Filologjisë - Ballina">{{cite web|url=http://filologjia.uni-pr.edu/|title=Fakulteti i Filologjisë - Ballina|access-date=17 November 2015}}</ref> {{рашчисти}} == Култура == [[Датотека:Muzeu i Kosovës.JPG|230п|мини|десно|[[Музеј Косова и Метохије]] је прва институција културног наслеђа на Косову и Метохији, основана са циљем очувања, рестаурације-конзервације и презентације покретног културног добра.]] Као главни град Аутономне Покрајине Косова и Метохије, Приштина је центар културног и уметничког развоја свих [[Срби|Срба]] и [[Албанци|Албанаца]] који живе на овом подручју. Дом је највећих културних институција покрајине, као што су [[Народно позориште у Приштини]] и [[Музеј Косова и Метохије]]. [[Народна библиотека Косова]] има више од 1,8 милиона књига, часописа, мапа, атласа, микрофилмова и других материјала.<ref name = coe.12>{{cite web|title=CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË|url=http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf|page=12|language=English, Albanian, Serbian|date=December 2012}}</ref><ref name=KSI.8>{{cite web|title=Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës|url=http://www.esiweb.org/pdf/esi_future_of_pristina%20booklet_albanian.pdf|publisher=Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative|accessdate=23 February 2014|page=8|language=Albanian}}</ref> У Приштини ради много страних културних институција, укључујући албански Албанолошки институт, француски [[Алијанс франсез]],<ref>{{cite web|url=http://www.af-pristina.com/|title=Alliance Française de Prishtina|access-date=28 May 2017}}</ref> Британски савет,<ref>{{cite web|url=https://kosovo.britishcouncil.org/en|title=British Council - Kosovo|website=kosovo.britishcouncil.org|access-date=28 May 2017}}</ref> немачки [[Гете институт]]<ref>{{cite web|url=http://www.slzprishtina.org/haus/menu/prufungen/goethe-institut/|title=Sprachlernzentrum in Prishtina|website=www.slzprishtina.org|access-date=28 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170525233359/http://slzprishtina.org/haus/menu/prufungen/goethe-institut/|archive-date=25 May 2017|url-status=dead}}</ref> и Фондацију Фридриха Еберта.<ref>{{cite web|url=http://www.fes-prishtina.org/wb/pages/english/home.php|title=Welcome, Office Prishtina, Friedrich-Ebert-Stiftung e.V. - Home|website=www.fes-prishtina.org|access-date=28 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626142423/http://www.fes-prishtina.org/wb/pages/english/home.php|archive-date=26 June 2017|url-status=dead}}</ref> У Приштини је такође основана информативна канцеларија [[Савет Европе|Савета Европе]].<ref>{{cite web|url=http://www.coe.int/en/web/pristina/home|title=Home|website=Council of Europe Office in Pristina|access-date=28 May 2017}}</ref> === Знаменитости === [[Датотека:Hyjnesha ne fron.JPG|лево|мини|140п|[[Богиња на трону]] је један од најдрагоценијих археолошких артефаката Србије, а усвојен је као симбол Приштине.]] {{multiple image |align = right |total_width = 240 |image1 = Clock Tower-Sahat Kulla.JPG |width1 = 222 |height1 = |image2 = Ethnographic Museum in Prishtina.jpg |width2 = 502 |height2 = |footer = [[Сахат-кула у Приштини|Сахат-кула]] је била средство информисања грађана како би знали када да се моле, као и трговци када да затворе своје продавнице <small>'''(лево)'''</small> [[Музеј Косова и Метохије|Етнолошки музеј]] <small>'''(десно)'''</small>}} Од 426 заштићених историјских споменика на Косову и Метохији, 21 се налази у Приштини.<ref name=KSI.9>{{cite web|title=Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës|url=http://www.esiweb.org/pdf/esi_future_of_pristina%20booklet_albanian.pdf|publisher=Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative|access-date=23 February 2014|page=9|language=sq}}</ref> Велики број ових споменика долази из [[Византијско царство|византијског]] и [[Османско царство|османског]] доба.<ref name="Kulla.jeta">{{cite web |last=Limani |first=Jeta |title=Kulla of Mazrekaj family in Dranoc |url= http://www.lth.se/fileadmin/hdm/alumni/papers/CMHB_2007/Kosova___Jeta_Limani_-_Kulla_of_Mazrekaj_Family.pdf |page=2}}</ref> Почевши од 1945. године, власти [[Југославија|Југославије]] су почеле да граде модерну Приштину.<ref name=K.3>{{cite book|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=[[Bradt Travel Guides]] Ltd., UK|isbn=978-1-84162-331-3|pages=3|url=http://www.bradtguides.com/|author2=Verena Knaus|year=2010}}</ref> Ова модернизација довела је до великих промена у структури зграда, њиховој функцији и околини.<ref name="coe.3">{{cite web |title=CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf |page=3 |language=en, sq, sr |date=December 2012}}</ref> Међутим, сачувани су бројни типови споменика, укључујући четири џамије, обновљену православну цркву, [[Велики хамам у Приштини|турско купатило]], јавну чесму, [[Сахат-кула у Приштини|сахат-кулу]], неколико традиционалних кућа, као и грађевине архитектуре под европским утицајем, попут Музеја Косова и Метохије.<ref name="coe.16">{{cite web |title=Conservation Basis for the "historic Centre" of Prishtinë |language=en, sq, sr |page=16 |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf |date=December 2012}}</ref> Ове знаменитости симболизују историјски и културни карактер Приштине, јер су развијени током векова у духу освајачких империја ([[Римско царство|Римско]], [[Византијско царство|Византијско]], [[Османско царство|Османско]] и [[Аустроугарска|Аустро-угарско царство]]).<ref name="Kulla.jeta"/> Библиотека „Хивзи Сулејмани” основана је пре 70 година и једна је од највећих библиотека по броју књига у свом инвентару који износи близу 100.000. Све те књиге су у служби за регистроване читаоце библиотеке.<ref name="Municipality of Prishtina">[http://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Kultures,Rinise,Sportit/Kulture.aspx Letërnjoftim i shkurtër për kulturën e kryeqytetit] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150405061301/https://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Kultures,Rinise,Sportit/Kulture.aspx |date=5. 4. 2015 }} Short notice of capital culture. Приступљено 25 February 2014.</ref> Дарданска дама и [[Богиња на трону]] су артефакти који је пронађени током ископавања 1955.<ref>[http://www.esiweb.org/index.php?lang=en&id=178 'Tjerrtorja' Archaeological Site (listed since 1955).] Retrieved 1 March 2014</ref> у близини [[Улпијана|Улпијане]],<ref>{{cite book|title=The Roman army as a community|first1=Adrian Keith|last1=Goldsworthy|first2=Ian|last2=Haynes|first3=Colin E. P.|last3=Adams|isbn=1887829342|year=1997|publisher= Journal of Roman Archaeology|page=100}} Retrieved 2 March 2014.</ref> предграђа Приштине. Направљени су од глине око 3500. године п. н. е. у неолитском периоду.<ref>[https://archive.is/20130407182037/http://www.balkanweb.com/kultur%EB/2691/idhulli-i-dardanise-apo-hyjnesha-ne-fron-56278.html Idhulli i Dardanisë apo Hyjnesha në fron] Dardanian idol or Goddess on the Throne. Приступљено 22 February 2014.</ref> У Приштини се налази [[Велики хамам у Приштини|Велики хамам]] и кућа Емина Ђикуа која је постала Етнографски музеј. Приштина такође има свој Градски архив који је основан 1950-их година и чува сву евиденцију града и региона.<ref name="Municipality of Prishtina" /> {{рашчисти}} === Музика === [[Датотека:DuaLipaO2020522 (5 of 110) (52051427672).jpg|десно|мини|250п|Позната певачица [[Дуа Липа]] ћерка је родитеља пореклом из Приштине.]] [[Српска музика]] се сматра веома богатом жанровима и њиховим развојем током времена. Али пре развоја жанрова, кључна тачка је богат [[фолклор]] Косова и Метохије, од којих већина нажалост није дигитализована и сачувана у архивама. Значај фолклора огледа се у две главне категорије: сматра се ризницом културног наслеђа Србије и помаже у расветљавању [[Историја Србије|њене историје]].<ref>{{cite book|last=Rudi|first=Rafet|title=Sprova Estetike - Muzika e shekullit XX (''Esthetical Challenges" - Music of the 20th Century'')|year=2002|publisher=Dukagjini|page=135}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.shqiperia.com/Folklori-dhe-folkloristika.360/ |title=Portali Shqiperia}}</ref> Фолклор је такође послужио као инспирација и утицај у многим областима, укључујући композицију музике у наредним генерацијама.<ref>{{cite web|url=http://gazetajnk.com/?cid=1,3,4787/|title=Gazeta Jeta në Kosovë - Kosovë - Gazeta Jeta në Kosovë|work=Gazeta Jeta në Kosovë}}</ref> Неки међународно познати извођачи који су рођени или одрастали у Приштини су [[Рита Ора]], [[Дуа Липа]] и [[Ера Истрефи]]. === Фестивали === [[Датотека:Peter Donohoe plays in %27Diar Hall%27 2013.jpg|мини|лево|230п|Питер Донохо за клавиром у Приштини, 2013.]] Фестивали и свечани догађаји су једна од ствари које становништво Приштине посећује у великом броју. Упркос генерално малој површини, Приштина има знатан број фестивала и свечаних догађаја. Разноликост фестивала омогућава људима различитих укуса да се нађу у овом граду. Домаћин је само три активна позоришта, од којих је најзначајније [[Народно позориште у Приштини|Народно позориште]], које се налази у центру града, а основано је 1946.<ref>{{cite web|title=The National theatre of Kosovo |url=https://www.theguardian.com/stage/theatreblog/2012/jun/22/unrestricted-views-national-theatre-kosovo}}</ref> Народно позориште је такође највиши рангирани позоришни институт на Косову и Метохији који има највећи број продукција. Приказало је више од 400 представа које је гледало више од три милиона гледалаца.<ref>{{cite web|url=http://www.mkrs-ks.org/?page=1,134|title=Profili|publisher=|accessdate=17. 11. 2015}}</ref> [[Филмски фестивал у Приштини]] приказује значајне међународне филмове произведене на Балкану и шире, али и скреће пажњу на сопствену [[Филмска индустрија|филмску индустрију]]. Настао је 2008. године као начин промовисања сопствене културе.<ref>{{cite web |url=http://www.prifest.org/?id=3&n=187&l=en |title=PriFest in exile, Minister of Culture responsible |work=PriFest}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.cineuropa.org/nw.aspx?t=newsdetail&l=en&did=288271|title=PriFest cancelled owing to lack of state support |work=Cineuropa}}</ref> Један од највећих фестивала је Клавирски фестивал Шопен који је основан 2010. године поводом 200. годишњице рођења [[Фредерик Шопен|Фредерика Шопена]].<ref name="Wordpress">{{cite web|last=Luzha|first=Besa|title=Chopin Piano Fest Prishtina|url=http://chopinkosova.com/|publisher=WordPress|accessdate=23. 2. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140110103010/http://chopinkosova.com/|archive-date=10. 1. 2014|url-status=dead}}</ref> Временом је постао традиционални клавирски фестивал који се одржава током пролећа сваке године. Сматра се националним благом.<ref name="Selmani">{{cite web|last=Selmani|first=Arber|title='Chopin Fest' eshte pasuri shteterore|url=http://www.zeri.info/artikulli/4084/pula-chopin-fest-eshte-pasuri-shteterore|accessdate=1. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302144418/http://www.zeri.info/artikulli/4084/pula-chopin-fest-eshte-pasuri-shteterore|archive-date=2. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> Током првих пет година рада, понудио је интерпретације светски познатих пијаниста као што су Питер Донохо, Јанина Фјалковска, али и локалних уметника.<ref name="Selmani" /><ref name="Verdi">{{cite web|title="Chopin Piano Fest", në kujtim të Verdit|url=http://www.koha.net/arkiva/?page=1,5,141223|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302144355/http://www.koha.net/arkiva/?page=1,5,141223|url-status=dead|archive-date=2. 3. 2014|publisher=Koha Net|accessdate=23. 2. 2014}}</ref> Настоји да промовише уметност интерпретације, као вредност музике. Фестивал ДАМ један је од најзначајнијих културних догађаја у Приштини. Музички је фестивал који се одржава једном годишње и окупља младе и талентоване домаће и иностране музичаре из целог света. Ради на обогаћивању културне сцене спајањем традиционалног и савременог. Основао га је тадашњи студент уметности, сада познати телевизијски продуцент, музичар, новинар и менаџер Филхармонијског оркестра Косова и Метохије, Дардан Селимај.<ref name="Consti">{{cite web|title=DAM Festival-KadMusArts|url=http://kadmusarts.com/festivals/1857.html|access-date=30. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302202213/http://kadmusarts.com/festivals/1857.html|archive-date=2. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> У августу 2018. одржан је први -{[[Sunny Hill Festival]]}- у градском парку [[Парк природе Грмија|Грмија]] који се од тада одржава сваке године, а организује га певачица [[Дуа Липа]] заједно са својим оцем, Дукађином Липом. На фестивалу наступају истакнути међународни и локални извођачи, а сам фестивал је убрзо постао један од симбола града.<ref>{{Cite news|last=Marshall|first=Alex|date=2018-08-17|title=Can a Music Festival Make Kosovo Cool?|language=en-US|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/2018/08/17/arts/music/dua-lipa-kosovo-festival-action-bronson.html|access-date=2021-05-08|issn=0362-4331|archive-date=2018-08-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20180817120117/https://www.nytimes.com/2018/08/17/arts/music/dua-lipa-kosovo-festival-action-bronson.html|url-status=live}}</ref> Сав остварени приход од фестивала намењен је хуманитарној организацији -{Sunny Hill Foundation}-.<ref>{{Cite web|title=How Dua Lipa went from aspiring singer to one of today's top global female pop stars|url=https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|access-date=2021-05-08|website=ABC News|language=en|archive-date=2018-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20181011015440/https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|url-status=live}}</ref> === Спорт === [[Датотека:Street-eu3.jpg|десно|мини|230п|Играчи [[Улична кошарка|уличне кошаркаше]] у [[Парк природе Грмија|Грмији]].]] Приштина је центар спорта на Косову и Метохији, где су активности организоване на аматерским и професионалним нивоима.<ref name="shega">{{cite web|title=Departamenti i Sportit:Profili|url=http://www.mkrs-ks.org/?page=1,48|accessdate=1. 3. 2014}}</ref> Фудбал је најпопуларнији спорт у граду. Представља га [[ФК Приштина]], која игра своје домаће утакмице на [[Градски стадион Приштина|Градском стадиону]]. Кошарка је такође један од популарнијих спортова у Приштини, а представља је [[КК Приштина]],<ref>{{cite web|title=Sigal Prishtina hap etapën e re në basketboll|url=http://www.koha.net/arkiva/?page=1,18,121113|accessdate=1. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140908021533/http://koha.net/arkiva/?page=1,18,121113|archive-date=8. 9. 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> која је најуспешнији кошаркашки клуб на Косову и Метохији и део [[Балканска лига у кошарци|Балканске лиге у кошарци]]. Суперлиги се касније придружио још један тим из Приштине — РТВ 21.<ref>{{cite web|title=ETC SUPERLIGA|url=http://www.basketbolli.com/sq/league/etc-superliga|accessdate=1. 3. 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140402174016/http://www.basketbolli.com/sq/league/etc-superliga|archivedate=2. 4. 2014}}</ref> [[Улична кошарка]] је од 2000. године традиционално организовани спортски и културни догађај у [[Парк природе Грмија|Парку природе Грмија]]. Поред успеха у дворанској кошарци, екипа Че Бара освојила је титулу шампиона државног првенства 2013.<ref>{{cite web|title=Che Bar kampione e Kosovës në Streetball|url=http://www.kosovastreetball.org/|accessdate=1. 3. 2014|archive-date=14. 07. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190714185353/http://kosovastreetball.org/|url-status=dead}}</ref> [[Рукомет]] је такође веома популаран. Представници Приштине признати су на међународном нивоу и играју међународне утакмице. {{рашчисти}} == Познати Приштевци == Неки од најпознатијих Приштеваца су: * [[Сава Петровић Грмија]] (1882—1914); српски официр и четнички војвода * [[Хајдар Души]] (1916—1944); народни херој Југославије и Албаније * [[Зоран Радосављевић]] (1965—1999); српски мајор и пилот * [[Бехђет Пацоли]] (1951); албански политичар и сепаратиста * [[Драган Томић (политичар)|Драган Томић]] (1936—2022); српски политичар * [[Ђани]] (1973); српски поп-фолк и турбо-фолк певач * [[Јана (певачица)|Јана]] (1974); српска фолк певачица * [[Рита Ора]] (1990); британска певачица, текстописац и глумица * [[Енвер Петровци]] (1954); југословенски и албански глумац * [[Горан Ђоровић]] (1971); југословенски и српски фудбалер * [[Зуфер Авдија]] (1959); југословенски и српски кошаркаш * [[Марко Симоновић]] (1986); српски кошаркаш * [[Кенан Сипахи]] (1995); турски кошаркаш * [[Милена Рашић]] (1990); српска одбојкашица == Партнерски градови == * {{зас|ТУР}} [[Анкара]], [[Турска]]<ref>{{cite web |title=Sister Cities of Ankara|url=https://www.ankara.bel.tr/en/foreign-relations-department/sister-cities-of-ankara|website=ankara.bel.tr|publisher=Ankara|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ТУР}} [[Бурса]], [[Турска]]<ref>{{cite web |title=Kardeş Şehirler|url=https://www.bursa.bel.tr/sayfa/kardes-sehirler-261|website=bursa.bel.tr|publisher=Bursa|language=tr|access-date=2022-01-06}}</ref> * {{зас|САД}} [[Де Мојн]], [[Сједињене Америчке Државе]]<ref>{{cite web |title=Des Moines to Become Sister Cities with Pristina, Kosovo|url=https://www.dsmpartnership.com/news-media/blog/des-moines-to-become-sister-cities-with-pristina-kosovo|website=dsmpartnership.com|publisher=Greater Des Moines Partnership|date=2018-11-09|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ХРВ}} [[Загреб]], [[Хрватска]]<ref>{{cite web |title=Statistical Yearbook of the City of Zagreb 2018|url=https://www.zagreb.hr/UserDocsImages/arhiva/statistika/SYCZ_2018%2023%2004%202019%20links.pdf|website=zagreb.hr|publisher=Zagreb|page=33|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ПАК}} [[Карачи]], [[Пакистан]]<ref name=dawn>{{cite web |title=Islamabad to get new sister city|url=https://www.dawn.com/news/1230842|website=dawn.com|publisher=Dawn|date=2016-01-05|access-date=2021-10-13}}</ref> * {{зас|БЕЛ}} [[Намир]], [[Белгија]]<ref>{{cite web |title=Relations Internationales|url=https://www.namurinternational.be/|website=namurinternational.be|publisher=Namur|language=fr|access-date=2020-05-11}}</ref> == Референце == {{извори}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Edwards|first=Iorwerth Eiddon Stephen|last2=Gadd|first2=Cyril John|last3=Boardman|first3=John|others=D. M. Lewis, Nicholas Geoffrey Lemprière Hammond, Simon Hornblower, M. Ostwald, Frank William Walbank, A. E. Astin, Andrew William Lintott, John Anthony Crook, Alan K. Bowman, Elizabeth Rawson, Edward Champlin, Peter Garnsey, Averil Cameron, Dominic Rathbone, Bryan Ward-Perkins, Michael Whitby|title=The Cambridge Ancient History|url=https://books.google.com/books?id=vx251bK988gC|date=13. 10. 1994|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-23348-4|pages=428}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=wgMIAAAAMAAJ|title=Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia|author=Panić-Surep|first=Milorad|year=1965|pages=167}} * {{Cite book| ref=harv|title=Kosovo: The Bradt Travel Guide|last=Warrander |first=Gail |year=2007 |publisher= The Globe Pequot Press Inc. |location= Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England |isbn=978-1-84162-199-9 |url= https://books.google.com/books?id=GCRjKdrmqqEC|accessdate=18. 5. 2013|pages=85—88}} * {{Cite book| ref=harv|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=Bradt Travel Guides Ltd, UK|isbn=978-1-84162-331-3|url=http://www.bradtguides.com/|last2=Knaus|first2=Verena|pages=86}} * {{Cite book| ref=harv|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=Bradt Travel Guides Ltd, UK|isbn=978-1-84162-331-3|url=http://www.bradtguides.com/|last2=Knaus|first2=Verena|pages=85}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=vyVaAAAAYAAJ|title=Izdanja| author = Zadruga |first=Srpska Književna|year=1913|pages=265}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wilson|first=Nigel Guy|title=Encyclopedia Of Ancient Greece|year=2006|publisher=Taylor & Francis Group|isbn=978-0-415-97334-2|url=https://books.google.com/books?id=BCZsPgAACAAJ|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Adams|first=Douglas Q.|title=Encyclopedia of Indo-European Culture|year=1997|publisher=Fitzroy Dearborn|isbn=978-1-884964-98-5|url=https://books.google.com/books?id=tzU3RIV2BWIC|editor=James P. Mallory}} * {{Cite book| ref=harv|last=Evans|first=John Arthur|title=Antiquarian Risearches in Illiricum, Pars III, Archeologia or miscellaneons tracts to antiqity. Vol XLIX|year=1885|pages=72—78}} * {{Cite book| ref=harv|title=Гласник Музеја Косова и Метохије|year=1956|location=Приштина|pages=207—215}} * {{Cite book| ref=harv|last=Урошевић|first=Атанасије|title=Косово|year=1965|location=Београд|publisher=Научно дело}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ивановић|first=Милан|title=Црквени споменици XIII — XX века|year=1987|location=Београд — Призрен|publisher=Задужбине Косова}} * {{Cite book| ref=harv|last=Самарџић|first=Радован|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878—1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912)|year=2009|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Нови крајеви Србије (1912—1915)|year=2013|location=Београд|publisher=Филозофски факултет}} * {{Cite book| ref={{harvid|Акциони план|2009}}|title=Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013.|year=2009|publisher=Комесаријат за избеглице и миграције|location=Приштина - Грачаница|url=http://www.kirs.gov.rs/docs/lap/lap_pristina_gracanica.pdf|accessdate=4. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171205194725/http://www.kirs.gov.rs/docs/lap/lap_pristina_gracanica.pdf|archive-date=5. 12. 2017|url-status=dead}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Pristina | wikispecies = | wiktionary = Приштина | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Приштина }} * {{званични веб-сајт|http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/}} * [[Коста Костић|Костић, Коста]] (1922). ''[[s:Наши нови градови на југу#ПРИШТИНА|Наши нови градови на југу]]''. Београд. * [http://pristina.theater/ Народно позориште Приштина] * [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pristina-od-osmeha-do-suza.sr.html Приштина од смеха до суза (''Политика'', 1. април 2013)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:577896-Pristina-Svi-Srbi-stanu-u-tri-sobe Приштина: Сви Срби стану у три собе (''Вечерње новости'', 22. новембар 2015)] * [http://gracanicaonline.info/2017/03/15/pristina-grad-u-koji-srbi-odlaze-na-rad-u-soping-ali-izbegavaju-da-tu-zive/ Приштина, град у који Срби одлазе на рад и у шопинг, али избегавају да ту живе (''Грачаница онлајн'', 15. март 2017)] {{Град Приштина}} {{Косовски округ}} {{Списак градова у Србији}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Географија|Србија}} [[Категорија:Приштина| ]] [[Категорија:Град Приштина|*]] [[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] mhuovulf3bnjudwvomm0spn8vr7rq2k 25121150 25121149 2022-07-24T14:12:08Z HoneymoonAve27 204002 /* Образовање */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|град у Србији}} {{Кандидат за добар — гласање}} {{Град у Србији | назив = Приштина | име генитив = Приштине | покрајина = [[Косово и Метохија]] | округ = [[Косовски управни округ|Косовски]] | град = [[Град Приштина|Приштина]] | слика = {{multiple image | border = infobox | total_width = 277 | image_style = border:1; | perrow = 1/2/2 | image1 = Prishtina ne mbremje Wiki Academy II.jpg | image2 = Goddess on throne.JPG | image3 = Pallati i Rinis dhe Sporteve, Prishtine, Kosove.jpg | image4 = Muzeu_i_Kosovës.JPG | image5 = 2011 Prisztina, Wieża zegarowa.JPG | image6 = Government of Republic of Kosovo.jpg | image7 = Храм Христа Спаса у Приштини.jpg}} | опис_слике = '''Одозго, слева надесно''': панорама Приштине, [[Богиња на трону]], [[Палата омладине и спорта]], [[Музеј Косова и Метохије]], [[Сахат-кула у Приштини|Сахат-кула]], [[Административна кула Дом штампе]] и [[Храм Христа Спаса]] | грб = [[Датотека:Stema e Komunës Prishtinë.svg|60п]] | опис_грба = Грб | градска_застава = [[Датотека:Flag of Pristina.svg|115п]] | опис_заставе = Застава | стара_имена = Вицијанум | надморска_висина = 625 | становништво = 145.149 | година_становништво = 2011 | агломерација = 198.897 | година_агломерација = 2011 | површина = 572 | поштански_код = 10000 | позивни_број = +383 (0)38 | регистарска_ознака = -{PR}-/-{ПР}- <small>([[Србија|Република Србија]])</small> </br> -{01}- <small>([[Република Косово]])</small> | веб-страна = {{url|https://prishtinaonline.com/sr/naslovna|www.prishtinaonline.com}} | градоначелник = [[Перпарим Рама]] | странка = [[Демократска лига Косова|ДЛК]] | гшир = 42.66444 | гдуж = 21.16511 }} '''Приштина''' је највећи град и административни центар [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], као и [[Косовски управни округ|Косовског управног округа]]. Пети је град у [[Србија|Србији]] по површини, а четврти по броју становника у ширем подручју. Налази се у непосредној близини планине [[Гољак (планина)|Гољак]], на североистоку [[Косово|Косова]]. Насељено људима од праисторије, подручје Приштине је било дом неколико [[Илири|илирских народа]]. [[Дарданци|Дардански]] краљ [[Бардил]] окупио је разна племена у 4. веку п. н. е. и успоставио [[Краљевина Дарданија|Краљевину Дарданију]]. Наслеђе класичног доба представља насеље [[Улпијана]], које се сматрало једним од најутицајнијих римских градова на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Након поделе [[Римско царство|Римског царства]], ова област је између 5. и 9. века била део [[Византија|Византије]]. Средином 9. века уступљена је [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]], пре него што је почетком 11. века поново пала под окупацију Византије, а затим крајем 11. века постала део [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]]. Касније у средњем веку, Приштина је била важан град у [[Историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]] и краљевски посед српских краљева. Након што је [[Османско царство]] освојило Балкан, Приштина је постала значајан рударски и трговински центар због свог стратешког положаја у близини богатог рударског града, [[Општина Ново Брдо|Новог Брда]]. Град је био познат по пијацама и предметима којима се тргује, као што су козја кожа и длака, поред барута. Приштина је привредни, финансијски, политички и трговински центар Косова и Метохије, највише захваљујући свом положају. Такође је једно од најважнијих транспортних чворишта у Србији за ваздушни, железнички и друмски саобраћај. [[Аеродром Приштина]] је међу највећима у региону. Низ брзих пруга и ауто-путева повезују град са суседном [[Албанија|Албанијом]] и [[Северна Македонија|Северном Македонијом]]. == Етимологија == Порекло имена града је непознато. Назив града могуће да је изведен од речи ''-{pryskati}-'' дијалекта [[Прасловенски језик|прасловенског језика]] која означава [[извор]] (воде) што је такође потврђено на моравским дијалектима [[Чешки језик|чешког]]; изводи се из глагола ''-{pryskati}-'', који значи „прскати” или „прскање”.<ref name="loma">{{Citation|last=Loma|first=Aleksandar|authorlink=Aleksandar Loma|year=2013|title=Топонимија Бањске хрисовуље|trans-title=Toponymy of the Banjska Chrysobull|publisher=Serbian Academy of Sciences and Arts|place=Belgrade|language=Serbian|issn=0351-9171|page=181}}</ref> Назив Приштина се појављује и као засеок у близини [[Теслић]]а у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Ерик П. Хамп је повезао данашњи назив са индоевропском изведеницом -{pṛ-tu-}- + -{stein}- на протоалбанском језику који се говорио у региону пре владавине римског цара Трајана (1—2. век).<ref>{{cite web |last1=Mehmeti |first1=Col |title=This Time In Linguistics History: Eric Hamp and Albanian Linguistics |url=https://www.linguisticsociety.org/content/time-linguistics-history-eric-hamp-and-albanian-linguistics |publisher=Linguistic Society of America}}</ref> Тиме се претпоставља да је назив настао пре [[Словенско насељавање Балканског полуострва|доласка Словена на Балканско полуострво]].<ref>{{cite book |last1=Curtis |first1=Matthew |title=Slavic-Albanian Language Contact, Convergence, and Coexistence |page=42 |date=2012 |publisher=Ohio State University |isbn=978-1-2675-8033-7 |url=https://eric.ed.gov/?id=ED546136 }}</ref> Ернст Ајхлер увидео је везу са [[Римски цар|царем]] [[Јустинијан I|Примусом Јустинијаном]] за кога се сматра да је саградио град, док термин „Приштина” види као назив који је настао од његовог имена.<ref>{{Cite book |url=https://www.worldcat.org/oclc/435630850 |title=Namenforschung : ein internationales Handbuch zur Onomastik. 1. Teilband |date=1995 |publisher=De Gruyter |others=Ernst Eichler |isbn=978-3-11-020342-4 |location=Berlin |oclc=435630850}}</ref> Марко Сној предлаже извођење из словенског облика ''-{Prišьčь}-'', посесивни придев личног имена ''-{Prišьkъ}-'' и деривативни суфикс -ина. Назив је највероватније патронима личног имена ''-{Prišь}-'', сачувано као презиме [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпског]] ''-{Priš}-'' и [[Пољски језик|пољског]] ''-{Przybysz}-'', хипокористички словенског личног имена ''-{Pribyslavъ}-''.<ref>SNOJ, Marko. 2007. Origjina e emrit të vendit Prishtinë. In: BOKSHI, Besim (ed.). ''Studime filologjike shqiptare: konferencë shkencore'', 21—22 nëntor 2007. Prishtinë: Akademia e Shkencave dhe e Arteve e Kosovës. {{page|year=2008|id=|pages=277–281}}</ref> Према [[Александар Лома|Александру Лома]], Марково тумачење имена представља ретки и релативно касни процес формирања речи. Погрешно тумачење имена Приштина повезује се са српском речи „[[пришт]]”. Ово објашњење не може бити тачно, јер су словенски називи места који се завршавају на -ина никада не потичу од заједничке именице. Становници овог града себе називају Приштевци на локалном српском дијалекту.<ref>{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=YUdJAAAAYAAJ&q=prishtina+prishtinali |title=The Linguist: Journal of the Institute of Linguists |date=2003 |publisher=The Institute |pages=101 |language=en}}</ref> == Географија == [[Датотека:Prishtina the capital city of Kosova.jpg|мини|270п|лево|Поглед на Приштину са југа ка северу]] Приштина се простире преко [[Лабско поље|Лабског]] и [[Косово поље|Косова поља]] до планине [[Гољак (планина)|Гољак]] на североистоку [[Косово|Косова]].<ref name="Environment">{{cite web |publisher=Komuna e Prishtinës |title=Plani Zhvillimor Komunal i Prishtinës 2012–2022 |url=https://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210830214734/https://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf |archive-date=30 August 2021 |pages=10–18 |language=sq |url-status=live}}</ref> Водене површине обухватају [[Грачаничко језеро|Грачаничко]] и [[Батлавско језеро]], као и реку [[Лаб]].<ref name="Environment"/> Парк [[Парк природе Грмија|Грмија]] лежи на истоку Приштине и простире се на северу од села [[Лукаре (Приштина)|Лукаре]] и [[Којловица]] до југа код села [[Бадовац]].<ref name="Nature Report">{{cite web|title=Report on the state of nature|url=http://www.ammk-rks.net/repository/docs/Raporti_Natyra_Eng.pdf|publisher=UNDP|accessdate=2 March 2014}}</ref> Приштина је једно од урбаних подручја са највећом несташицом воде на Косову и Метохији.<ref name="balkaninsight">{{cite web |publisher=Balkan Insight |title=Winter Drought Threatens Kosovo Capital's Water |date=21 February 2014 |url=http://www.balkaninsight.com/en/article/kosovo-capital-faces-harsh-water-reductions |access-date=2 March 2014}}</ref> Њено становништво мора да се носи са свакодневним ограничењима воде због недостатка кише и снежних падавина, због чега је градско водоснабдевање у ужасном стању.<ref name="balkaninsight"/> Два главна резервоара за водоснабдевање су [[Батлавско језеро|Батлавско]] и [[Грачаничко језеро]].<ref name="balkaninsight" /> Међутим, постоје многи проблеми са ова два резервоара који збрињавају 92% становништва Приштине.<ref name="annual per">{{cite web|title=ANNUAL PERFORMANCE REPORT OF WATER SERVICE PROVIDERS IN KOSOVO,IN 2012|url=http://www.wwro-ks.org/English/Publications/AnnualPerfor/RAPORTIMI_i_PERFORMANCES_2012.pdf|publisher=Water and Waste Regulatory Office|access-date=2 March 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140306191507/http://www.wwro-ks.org/English/Publications/AnnualPerfor/RAPORTIMI_i_PERFORMANCES_2012.pdf|archive-date=6 March 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Због ових проблема, власти су појачале свој труд да поправе ситуацију и да се постарају да овакве кризе више не погоде град.<ref>{{cite web|last=Zogjani|first=Nektar|title=Uji Për Prishtinën Në Dorë Të Zotit|url=http://www.gazetajnk.com/?cid=1,1018,7309|publisher=Gazeta Jeta në Kosovë|access-date=2 March 2014|date=2014-01-08}}</ref> === Клима === Према [[Кепенова класификација климе|Кепеновој класификацији климе]], Приштина спада под периферију [[Океанска клима|океанске климатске]] зоне са просечном годишњом температуром од 10,6 °-{C}-.<ref name="Climate-data">{{cite web |publisher=Climate-Data |title=Climate: Pristina |url=https://en.climate-data.org/europe/republic-of-kosovo/prishtina/prishtina-912068/ |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211002154459/https://en.climate-data.org/europe/republic-of-kosovo/prishtina/prishtina-912068/ |archive-date=2 October 2021 |url-status=live}}</ref> Најтоплији месец је август са просечном температуром која се достиже 21,8 °-{C}-, док је најхладнији јануар са просечном температуром која иде до −0,6 °-{C}-.<ref name="Climate-data"/> Приштина има умерену климу са просечно 2909,69 сунчаних сати годишње.<ref name="Climate-data"/> Јул је најсунчанији месец у години са просечно око 11,5 сунчаних сати дневно, а за разлику од њега, просечни сунчани сати су мањи од 4,5 сати дневно у јануару.<ref name="Climate-data"/> {{Weather box | name = Climate of Pristina | width = 100% | metric first = yes | single line = yes | location = Приштине | Jan high C = 3.3 | Feb high C = 5.4 | Mar high C = 10.1 | Apr high C = 15.3 | May high C = 19.8 | Jun high C = 24.1 | Jul high C = 26.8 | Aug high C = 27.4 | Sep high C = 21.6 | Oct high C = 16.2 | Nov high C = 10.3 | Dec high C = 4.4 | year high C = | Jan low C = -3.7 | Feb low C = -2.5 | Mar low C = 0.6 | Apr low C = 4.9 | May low C = 9.7 | Jun low C = 13.8 | Jul low C = 16.1 | Aug low C = 16.3 | Sep low C = 11.8 | Oct low C = 7 | Nov low C = 2.5 | Dec low C = -2 | year low C = | Jan mean C = -0.6 | Feb mean C = 1.1 | Mar mean C = 5.1 | Apr mean C = 10.1 | May mean C = 14.8 | Jun mean C = 18.9 | Jul mean C = 21.5 | Aug mean C = 21.8 | Sep mean C = 16.5 | Oct mean C = 11.2 | Nov mean C = 5.9 | Dec mean C = 0.8 | year mean C = | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 47 | Feb precipitation mm = 45 | Mar precipitation mm = 62 | Apr precipitation mm = 73 | May precipitation mm = 80 | Jun precipitation mm = 67 | Jul precipitation mm = 54 | Aug precipitation mm = 40 | Sep precipitation mm = 49 | Oct precipitation mm = 48 | Nov precipitation mm = 50 | Dec precipitation mm = 60 | year precipitation mm = | Jan precipitation days = 7 | Feb precipitation days = 6 | Mar precipitation days = 8 | Apr precipitation days = 9 | May precipitation days = 10 | Jun precipitation days = 9 | Jul precipitation days = 7 | Aug precipitation days = 6 | Sep precipitation days = 6 | Oct precipitation days = 6 | Nov precipitation days = 7 | Dec precipitation days = 8 | year precipitation days = | Jand sun = 4.7 | Febd sun = 5.3 | Mard sun = 7.1 | Aprd sun = 9.1 | Mayd sun = 10.1 | Jund sun = 11.2 | Juld sun = 11.5 | Augd sun = 11.0 | Sepd sun = 8.6 | Octd sun = 6.7 | Novd sun = 5.7 | Decd sun = 4.5 | yeard sun = | source = <ref name="Climate-data"/> }} {{Weather box | name = Climate of Pristina | width = 100% | collapsed = y | metric first = yes | single line = yes | location = Приштине (1961—1990) | Jan record high C = 15.8 | Feb record high C = 20.2 | Mar record high C = 26.0 | Apr record high C = 29.0 | May record high C = 32.3 | Jun record high C = 36.3 | Jul record high C = 39.2 | Aug record high C = 36.8 | Sep record high C = 34.4 | Oct record high C = 29.3 | Nov record high C = 22.0 | Dec record high C = 15.6 | year record high C = 39.2 | Jan high C = 2.4 | Feb high C = 5.5 | Mar high C = 10.5 | Apr high C = 15.7 | May high C = 20.7 | Jun high C = 23.9 | Jul high C = 26.4 | Aug high C = 26.7 | Sep high C = 23.1 | Oct high C = 17.1 | Nov high C = 10.1 | Dec high C = 4.1 | year high C = 15.5 | Jan mean C = -1.3 | Feb mean C = 1.1 | Mar mean C = 5.0 | Apr mean C = 9.9 | May mean C = 14.7 | Jun mean C = 17.8 | Jul mean C = 19.7 | Aug mean C = 19.5 | Sep mean C = 15.9 | Oct mean C = 10.6 | Nov mean C = 5.1 | Dec mean C = 0.4 | year mean C = 9.8 | Jan low C = -4.9 | Feb low C = -2.8 | Mar low C = 0.2 | Apr low C = 4.2 | May low C = 8.5 | Jun low C = 11.4 | Jul low C = 12.5 | Aug low C = 12.3 | Sep low C = 9.4 | Oct low C = 5.0 | Nov low C = 0.9 | Dec low C = -3.1 | year low C = 4.4 | Jan record low C = -27.2 | Feb record low C = -24.5 | Mar record low C = -14.2 | Apr record low C = -5.3 | May record low C = -1.8 | Jun record low C = 0.5 | Jul record low C = 3.9 | Aug record low C = 4.4 | Sep record low C = -4.0 | Oct record low C = -8.0 | Nov record low C = -17.6 | Dec record low C = -20.6 | year record low C = -27.2 | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 38.9 | Feb precipitation mm = 36.1 | Mar precipitation mm = 38.8 | Apr precipitation mm = 48.8 | May precipitation mm = 68.2 | Jun precipitation mm = 60.3 | Jul precipitation mm = 51.6 | Aug precipitation mm = 44.0 | Sep precipitation mm = 42.1 | Oct precipitation mm = 45.4 | Nov precipitation mm = 68.2 | Dec precipitation mm = 55.5 | year precipitation mm = 597.9 | Jan humidity = 83 | Feb humidity = 77 | Mar humidity = 70 | Apr humidity = 65 | May humidity = 67 | Jun humidity = 67 | Jul humidity = 63 | Aug humidity = 62 | Sep humidity = 68 | Oct humidity = 74 | Nov humidity = 80 | Dec humidity = 83 | year humidity = 71 | unit precipitation days = 0.1 mm | Jan precipitation days = 13.6 | Feb precipitation days = 12.3 | Mar precipitation days = 11.4 | Apr precipitation days = 12.1 | May precipitation days = 12.8 | Jun precipitation days = 11.9 | Jul precipitation days = 8.3 | Aug precipitation days = 7.9 | Sep precipitation days = 7.5 | Oct precipitation days = 8.6 | Nov precipitation days = 12.3 | Dec precipitation days = 14.5 | year precipitation days = 133.2 | Jan snow days = 10.2 | Feb snow days = 8.3 | Mar snow days = 6.2 | Apr snow days = 1.5 | May snow days = 0.0 | Jun snow days = 0.0 | Jul snow days = 0.0 | Aug snow days = 0.0 | Sep snow days = 0.0 | Oct snow days = 0.5 | Nov snow days = 3.4 | Dec snow days = 8.1 | year snow days = 38.2 | Jan sun = 70.8 | Feb sun = 96.0 | Mar sun = 143.0 | Apr sun = 184.0 | May sun = 227.9 | Jun sun = 246.3 | Jul sun = 299.3 | Aug sun = 289.6 | Sep sun = 225.8 | Oct sun = 173.5 | Nov sun = 96.9 | Dec sun = 70.2 | year sun = 2123.3 | source = [[Републички хидрометеоролошки завод Србије]]<ref>{{cite web |publisher=[[Republic Hydrometeorological Service of Serbia]] |title=Pristina: Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961–1990 |url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13481 |access-date=9 September 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200728154013/http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13481 |archive-date=28 July 2020 |url-status=live}}</ref> }} == Историја == === Праисторија и стари век === [[Датотека:ULPIANA foto Arben Llapashtica 2016.jpg|мини|лево|230п|Рушевине Улпијане у југоисточној Приштини. Град је одиграо битну улогу у развоју неких од најзначајнијих градова [[Дарданија (римска провинција)|Дарданије]].]] Подручје Приштине је од праисторије насељено људима неколико [[неолит]]ских култура. Значајније културе које су настањивале ову област су [[Старчевачка култура|Старчевачка]], [[Винчанска култура|Винчанска]], [[Бубањ Салкуца Криводол комплекс|Бубањ-Хум]] и [[Баденска култура]].<ref name="Authors 1975, pp. 43">{{citation |title= Ferizaj dhe rrethina |first= Sh. |last=Ajdini |first2= Q. |last2=Bytyqi |first3= H. |last3=Bycinca |first4= I. |last4=Dema |first5= S. |last5=Zeqa |first6= As. |last6=Iseni |first7= J. |last7=Mitroviq |displayauthors= 4 |location= Beograd |year=1975 |pp= 43–45 |ref= {{SfnRef|Ajdini et al.|1975}} }}</ref> Област на којој се налази Приштина била је насељена дуги низ година.<ref name="Warrander">{{Cite book|title=Kosovo: The Bradt Travel Guide|last=Warrander |first=Gail |year=2007 |publisher= The Globe Pequot Press Inc. |location= Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England |isbn=978-1-84162-199-9 |url= https://books.google.com/books?id=GCRjKdrmqqEC|accessdate=18. 5. 2013|pages=85—88}}</ref> Налази ранијих култура пронађени су у насељима око Приштине — [[Предионица (Приштина)|Предионица]], [[Каљаја (Тенеш До)|Каљаја]], [[Поље урни (Доња Брњица)|Поље урни]] и [[Гладнице (Грачаница)|Гладнице]].<ref name="Warrander" /><ref name="Chapman 2000 p. 239">{{harvnb|Chapman|2000|p=239}}</ref> У 4. веку п. н. е. краљ [[Бардил]] је окупио разна [[Илири|илирска]] племена и створио [[Краљевина Дарданија|Краљевину Дарданију]].<ref name="Cambridge">[https://books.google.com/books?id=vx251bK988gC&lpg=PA428 ''The Cambridge Ancient History: The fourth century B.C.'' Volume 6 of The Cambridge Ancient History], Iorwerth Eiddon Stephen Edwards, {{ISBN|0-521-85073-8}}, {{ISBN|978-0-521-85073-5}}, Authors: D. M. Lewis, John Boardman, Editors: D. M. Lewis, John Boardman, Second Edition, Cambridge University Press, 1994 {{ISBN|0-521-23348-8}}, {{ISBN|978-0-521-23348-4}}.</ref><ref name="Adams 1997">{{cite book|last=Adams|first=Douglas Q.|title=Encyclopedia of Indo-European Culture|year=1997|publisher=Fitzroy Dearborn|isbn= 978-1-884964-98-5|url=https://books.google.com/books?id=tzU3RIV2BWIC|editor=James P. Mallory}}</ref><ref name="Wilson 2006">{{cite book|last=Wilson|first=Nigel Guy|title=Encyclopedia Of Ancient Greece|year=2006|publisher=Taylor & Francis Group|isbn= 978-0-415-97334-2|url=https://books.google.com/books?id=BCZsPgAACAAJ}}</ref> Након што је [[Римско царство]] освојило Илирију 168. године п. н. е, Римљани су колонизовали и основали неколико градова у овој области. [[Датотека:Ulpiana1.JPG|мини|десно|250п|Остаци насеља Улпијане.]] Улпијана је била један од најзначајнијих римских градова на Балкану, а у 2. веку п. н. е. постала је [[муниципијум]]. Године 518. град је претрпео огромну штету од земљотреса. За време Римљана насеље се звало Вицијанум, а под садашњим именом спомиње се од 13. века у српским изворима.<ref name="Justiniana">[http://www.mkrs-ks.org/repository/docs/drafti_i_guides_-anglisht_final.pdf Archaeological Guide of Kosovo] Ministry of Culture, Youth and Sport, Archaeological Institute of Kosovo, Pristina 2012</ref> Након што је Римско царство подељено на Западно и Источно, ова област је наредних векова била у власти [[Византија|Византије]]. Цар [[Јустинијан I|Јустинијан -{I}-]] обновио је град и преименовао га у „Јустинијана Секунда”, али са доласком словенских племена у 6. веку град је поново почео да пропада.<ref name="Justiniana"/> Средином 9. века уступљен је [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]]. === Средњи век === [[Датотека:Gračanica - Flickr - quinn.anya (6).jpg|мини|лево|230п|[[Манастир Грачаница]] саграђен је 1321. у близини града.]] Почетком 11. века након што је град пао под власт [[Византија|Византије]], област је била део провинције под називом [[Бугарска (тема)|Бугарска]]. Између 11. и средине 13. века више пута је била део [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]]. Приштина пуни просперитет постиже у зрелом средњем веку када је била део [[Краљевина Србија (1217—1345)|Краљевине Србије]] и касније [[Српско царство|Српског царства]], а њоме владали краљеви [[Стефан Милутин]], [[Стефан Урош III|Стефан Урош -{III}-]], [[Стефан Душан]], [[Стефан Урош V|Стефан Урош -{V}-]] и [[Вук Бранковић]].<ref name="Izdanja">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=vyVaAAAAYAAJ |page=265 |title=Izdanja|last1=Zadruga|first1=Srpska Književna|year=1913}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=BIFpAAAAMAAJ|page=22|title=Kosovo i metohija tokom vekova: Zublja|last1=Lekić|first1=Đorđe|year=1995}}</ref> Оближњи [[Манастир Грачаница]] саграђен је 1321. године, у време владавине краља Милутина.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wgMIAAAAMAAJ|title=Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia|author=Panić-Surep|first=Milorad|year=1965|pages=167}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Dx4qAQAAMAAJ|title=Serbia: The country, people, life, customs|isbn=9788678910319|author=Vlahović|first=Petar|year=2004|page=392}}</ref> Први историјски податак који помиње Приштину под овим именом долази из 1342. године, када ју је византијски цар [[Јован VI Кантакузин|Јован -{VI}- Кантакузин]] назвао „селом”.<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | page = 71| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> Приштина је била позната по својим пијацама и производима од козје коже и длаке. Већ 1485. године локалне занатлије су почеле производити барут. Прва џамија је изграђена крајем 14. века, док је област била под српском влашћу. [[Датотека:Kosovo Polje sized.jpg|мини|десно|250п|Споменик јунацима [[Косовска битка|Косовске битке]] на [[Газиместан]]у.]] [[Косовска битка]], вођена 15. јуна 1989. недалеко од Приштине, није много утицала на сам град, али је убијен велики број становништва уз кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]]. У близини Приштине подигнут је споменик на [[Газиместан]]у (висок 25 -{m}-) који обележава место на коме је вођена Косовска битка. Османлије су овде отворили путеве за даље освајачке походе у Европи. Будући да се налази на путу између [[Дубровник]]а и [[Цариград]]а, Приштина у 14. и 15. веку доживљава процват као трговачки центар, захваљујући оближњем граду [[Општина Ново Брдо|Ново Брдо]] и рудницима [[Јањево]] и [[Трепча (средњовековни рудник)|Трепча]].<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | pages = 45–46| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> На прелазу из 15. века, у време [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], Приштина је била позната по трговини [[сребро]]м, са многим трговцима пореклом из [[Дубровачка република|Дубровачке републике]].<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | page = 66| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> [[Османско царство]] први пут заузима Приштину 1396. године, али је заједно са делом [[Земља Бранковића|земље Бранковића]] уступа [[Стефан Лазаревић|Стефану Лазаревићу]] који је њоме владао све до 1402. године, када се измирио са својим рођацима и препустио им власт. У каснијим сукобима између Бранковића и Лазаревића, трупе [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Краљевине Угарске]], које су помагале деспоту Стефану, спалиле су Приштину 1409. године, а тада су страдали и дубровачки грађани. Привредно слабљење Приштине почело је 1448. године, када су на Османслије поразиле војску Угарске [[Јанош Хуњади|Јанка Хуњадија]].<ref name="Warrander" /> [[Пад Новог Брда (1441)|Падом Новог Брда]] 1441. године, Приштином су управљале Османлије, под чијом је власти била пуна четири и по века. Дефтер из 1487. године забележио је 412 хришћанских и 94 муслиманских породица у Приштини, која је у то време била административни део [[Вучитрнски санџак|Вучитрнског санџака]].<ref name="Warrander" /> За време Османлија, српске власти су у Приштини имале [[Српски конзулат у Приштини|конзулат]], у коме су извесно време радили [[Милан Ракић]] и [[Бранислав Нушић]]. У ово време, подручје Приштине било је подлежно великом процесу [[Исламизација|исламизације]].<ref name="Warrander" /> [[Датотека:Old Pristina.jpg|мини|лево|250п|Чаршија у Приштини с краја 19. или почетка 20. века]] Током [[Велики турски рат|Великог турског рата]] крајем 17. века, грађани Приштине под вођством католичког свештеника [[Петар Богдани|Петара Богданија]] обећали су лојалност аустријској војсци и снабдевали њене трупе. Богдани је уложио снаге од 6.000 бораца аустријској војсци која је стигла у Приштину. Под аустријском окупацијом, [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] је накратко претворена у [[Исусовци|језуитску]] цркву.<ref name="Warrander" /> После аустријског пораза у јануару 1690. године, становници Приштине били су препуштени османским и [[Татари|татарским]] трупама које су се светиле локалном становништву као казну за сарадњу са Аустријанцима. Француски официр који је путовао у Приштину приметио је убрзо након тога „Приштина из даљине изгледала импресивно, али изблиза је била маса блатњавих улица и кућа од земље”.<ref name="Warrander" /> Година 1874. била је прекретница. Те године је почела са радом железничка пруга између [[Солун]]а и [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]], док је седиште призренског вилајета пресељено у Приштину. Ова привилегована позиција главног града османског вилајета кратко је трајала. Од јануара до августа 1912. године Приштина је ослобођена од османлијске власти албанским побуњеничким снагама на челу са [[Хасан Приштина|Хасаном Приштином]]. Међутим, [[Краљевина Србија]] се успротивила плану за [[Велика Албанија|Велику Албанију]], залагавши се за поделу европске територије [[Османско царство|Османског царства]] међу четири [[Балкански савез|балканске савезнице]].<ref>{{cite book | last = Bogdanović | first = Dimitrije | authorlink = Dimitrije Bogdanović | editor = Antonije Isaković | title = Knjiga o Kosovu | url = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/index.html| accessdate=9. 1. 2011 | volume = 2 | origyear = 1984 | date = новембар 2000. | publisher = [[Serbian Academy of Sciences and Arts]] | location = Belgrade | language = Serbian | chapter = Albanski pokreti 1908—1912. | trans-chapter= | chapterurl = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html | quote =...&nbsp;ustanici su uspeli da&nbsp;... ovladaju celim kosovskim vilajetom do polovine avgusta 1912, što znači da su tada imali u svojim rukama Prištinu, Novi Pazar, Sjenicu pa čak i Skoplje&nbsp;... U srednjoj i južnoj Albaniji ustanici su držali Permet, Leskoviku, Konicu, Elbasan, a u Makedoniji Debar&nbsp;... }}</ref><ref name="report">{{cite web | url = https://archive.org/stream/reportofinternat00inteuoft#page/46/mode/2up/search/47 | title = Report of the International Commission to Inquire into the Causes and the Conduct of the Balkan Wars |author=Josef Redlich, Baron d'Estournelles, M. Justin Godart, Walter Shucking, [[Francis W. Hirst]], [[H. N. Brailsford]], Paul Milioukov, Samuel T. Dutton | year = 1914 | publisher = Carnegie Endowment for International Piece | location = Washington D.C. |page=47|accessdate=10. 1. 2011|quote = This demonstration of Turkish weakness encouraged new allies, the more so that the promises of Albanian autonomy, covering the four vilayets of Macedonia and Old Servia, directly threatened the Christian nationalities with extermination. }}</ref> Српске снаге су 22. октобра 1912. године заузеле Приштину. Међутим, незадовољна својим уделом у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]], Бугарска је 1915. године окупирала Косово и Метохију, заузевши Приштину.<ref name="E">{{cite book|title=Historical Dictionary of Kosovo |last=Elsie |first=Robert |year=2010 |publisher= Scarecrow Press, Inc. |location= estover road plymouth PL6 7PY, United Kingdom|isbn=978-0-8108-7231-8 |url= https://books.google.com/books?id=Pg-aeA-nUeAC&printsec=frontcover&dq=Historical+Dictionary+of+Kosovo&hl=en&sa=X&ei=5BuXUcGIK-PoiAfJkYDgAg&ved=0CDEQ6AEwAA#v=snippet&q=Prishtina&f=false |accessdate=18. 5. 2013|pages=xxxiv}}</ref> Крајем октобра 1918. године 11. француска колонијална дивизија преузела је Приштину, а 1. децембра 1918. вратила је град назад ономе што је тада постало „прва [[Југославија]]”. === Југославија и модернизација === [[Датотека:Okružno načelstvo u Prištini.jpg|мини|десно|250п|Окружно начелство у Приштини, 1913.]] Септембра 1920. Декрет о [[Колонизација Косова и Метохије у Краљевини Југославији|колонизацији нових јужних земаља]] омогућио је српским колонистима преузимање великих османских поседа у Приштини. У међуратном периоду дошло је до првог одласка албанског и турског говорног становништва.<ref name="Warrander" /><ref name="E"/> Између 1929. и 1941. године Приштина је била део [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]] [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Град је погодила велика поплава 11. маја 1938. године.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/05/13?pageIndex=00007 "Политика", 13. мај 1938]</ref> Дана 17. априла 1941. Југославија се безусловно предала [[Силе Осовине|Силама осовине]]. [[Бенито Мусолини]] је 29. јуна прогласио [[Историја Албаније у Другом светском рату|Велику Албанију]], са већином Косова и Метохије под италијанском окупацијом уз своју савезницу, Албанију. Уследило је масовно убијање Срба, посебно колониста, као и одлазак десетина хиљада српског становништва.<ref name="books.google.com">Sabrina P. Ramet [https://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC&pg=PA141&dq=Mithat+Frasheri&hl=en&ei=BNYMTfydL4qycOb_idsK&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CDUQ6AEwBA#v=onepage&q=Mithat%20Frasheri&f=false ''The three Yugoslavias: state-building and legitimation''], 1918—2005</ref> Након капитулације Италије, [[Нацистичка Немачка]] је преузела контролу над градом. У мају 1944. године 281 локалних Јевреја било је ухапшено у јединицама [[21. СС брдска дивизија Скендербег (1. албанска)|21. СС брдске дивизије Скендербег]], коју су чинили углавном муслимански Албанаци. Јевреји су касније депортовани у Немачку, где су многи убијени.<ref>{{cite book|last=Fischer|first = Bernd Jürgen|authorlink = Bernd Jürgen Fischer|year=1999|title = Albania at War, 1939—1945|publisher = Purdue Research Foundation|location = [[West Lafayette, Indiana]]|isbn=978-1-55753-141-4|url = https://books.google.com/books?id=vTZnAAAAMAAJ|pages=187}}</ref><ref>{{cite book|last=Mojzes|first = Paul|title = Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century|year=2011| publisher = Rowman & Littlefield|location = [[Lanham, Maryland]]|isbn=978-1-4422-0665-6|url = https://books.google.com/books?id=KwW2O7v7CUcC|p=94–95}}</ref> Неколико преживелих јеврејских породица у Приштини на крају је отишло у [[Израел]] 1949. године. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] и присилних миграција, број становника у Приштини пао је за 9.631 становника. [[Датотека:Unity-Brotherhood Monument Prishtina7.jpg|мини|лево|190п|[[Споменик братства и јединства]] [[Миодраг Живковић (вајар)|Миодрага Живковића]] у центру града. „[[Братство и јединство]]” је била популарна парола [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].]] Године 1945. основана је [[Федеративна Народна Република Југославија]], која је 1947. одлучила да Приштина постане главни град [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Аутономне Косовско-Метохијске Области]], а тиме је отпочео период убрзаног развоја града и читавог региона.<ref name="Warrander" /> [[Устав Југославије из 1963.|Уставом Југославије из 1963.]] АКМО је уздигнута на степен покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Први Статут АПКМ усвојен је 10. априла 1963. године.<ref>[https://books.google.com/books?id=1L5NNQEACAAJ "Статут Аутономне Покрајине Косова и Метохије", Приштина: Службени лист, 1963.]</ref> Покрајина је добила шира овлашћења у области судства, привреде и социјалне политике. Иако је тиме био остварен виши степен аутономије, албански део покрајинског руководства није био задовољан новим уставним решењима као ни самим именом, те је 1968. године оно промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. [[Датотека:Pristina apartment house.jpg|мини|десно|250п|Комплекс станова из комунистичког доба у Приштини.]] Као главни град и седиште владе, Приштина је преузела велики део југословенских развојних фондова усмерених на Косово и Метохију. Тиме се становништво и привреда брзо променила. Године 1966. у Приштини је било неколико асфалтираних путева, старе куће су имале текућу воду, али је [[колера]] и даље представља проблем. [[Призрен]] је и даље био највећи град на Косову и Метохији. Огромна улагања у државне институције, као што је новоосновани [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]], изградња нових стамбених блокова високих зграда и нова индустријска зона на периферији Приштине, привукла је велики број миграната. Тиме је окончан дуг период када је институција вођена као испостава [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и дала велики подстицај образовању и култури на албанском језику на Косову и Метохији. Албанцима је такође било дозвољено да користе заставу Албаније.<ref name="Warrander" /> У року од једне деценије, Приштина је скоро удвостручила своје становништво са око 69.514 (1971) на 109.208 (1981).<ref name="Warrander" /> Ово златно доба екстерно финансираног брзог раста прекинуто је економским колапсом Југославије и [[Немири на Косову 1981.|студентским побунама 1981.]] године. Приштина је, као и остатак Косова, ишла је ка све већој привредној и социјалној кризи. Године 1989. укинута је аутономија Косова под владом [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], након које су уследили пораст [[Српски национализам|српског национализма]] и масовно напуштање града од стране етничких Албанаца.<ref name="Warrander" /> === Рат на Косову и Метохији и скорашња историја === {{детаљније|Рат на Косову и Метохији}} [[Датотека:089 albanian graves kosovo.jpg|лево|мини|230п|Гробови умрлих током [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] у Приштини.]] Године 1989. Влада Југославије, на челу са председником Слободаном Милошевићем, смањила је аутономију Покрајине, те наметнула оштро репресивни режим широм Косова и Метохије, док су Албанци већином били избачени из државних предузећа и индустрија.<ref name="Warrander" /> У овом периоду основана је [[Ослободилачка војска Косова]] која се борила против српских и југословенских снага. У марту 1999. немири су ескалирали у [[рат на Косову и Метохији]], а Приштина је била поштеђена великих разарања у поређењу са градовима као што су [[Ђаковица]] или [[Пећ (град)|Пећ]]. Међутим, због свог стратешког значаја, одређени број војних циљева погођен је у Приштини током ваздушне кампање [[НАТО|НАТО-а]], укључујући пошту, полицијски штаб и војне касарне. У Приштини је касније дошло до распрострањеног насиља. Српске и југословенске снаге гранатирале су неколико делова и, у сарадњи са паравојним формацијама, спровеле су протеривања етничких Албанаца које је пратила широко распрострањена пљачка и уништавање имовине Албанаца. Многи од протераних упућени су ка возовима који су довезени до главне станице у Приштини са експлицитном сврхом депортовања на границу са [[Северна Македонија|Северном Македонијом]], где су били приморани да оду у изгнанство.<ref name="bbc_1999">{{cite news |publisher=[[British Broadcasting Corporation]] (BBC) |title=Kosovo Albanians 'driven into history' |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/310092.stm |access-date=1 February 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210327041339/http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/310092.stm |archive-date=27 March 2021 |date=1 April 1999 |url-status=live}}</ref> [[Датотека:Street Scene on Pedestrian Mall at Sundown - Pristina - Kosovo.jpg|десно|мини|270п|Реновирани центар Приштине.]] Већина албанског становништва побегла је из града да би избегли политику Србије и њене паравојне јединице. Прве трупе НАТО-а које су почетком јуна 1999. године ушле у Приштину биле су [[Норвешка|норвешке]] специјалне снаге и војници [[Уједињено Краљевство|британске]] [[Специјална ваздушна служба|Специјалне ваздушне службе]].<ref>{{cite web|url=http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=1085065&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Krigere og diplomater |publisher=norli.no |accessdate=17. 11. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160307042943/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/productdisplay?catalogid=10051&categoryid=&errorviewname=productdisplayerrorview&langid=-101&parent_category_rn=&productid=1085065&storeid=10651&top_category=&urllangid=-101&urlrequesttype=base |archive-date=7. 3. 2016. |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Tittel |publisher=norli.no |accessdate=17. 11. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140421051414/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |archive-date=21. 4. 2014 |url-status=dead }}</ref> Незаконито су заузети станови, а ромске четврти иза градског парка су запаљене. На крају рата, Срби су постали жртве насиља које су починили албански екстремисти. У више наврата Србе су убијале гомиле екстремиста зато што су само говорили српски у јавности или се изјашњавали као Срби.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/1999/nov/30/balkans |title=Serbs shot in mob attack |publisher=The Guardian |accessdate=17. 8. 2018}}</ref> Насиље је достигло врхунац [[Мартовски погром 2004.|Мартовским погромом 2004.]] године, када су албански екстремисти протерали велики број Срба из Приштине, али и читавог Косова и Метохије.<ref>{{cite web|url=https://www.hrw.org/reports/2004/kosovo0704/7.htm |title=The Violence: Ethnic Albanian Attacks on Serbs and Roma |publisher=Human Rights Watch |accessdate=17. 8. 2018}}</ref> Због континуираног насиља скоро 45.000 српског становништва побегло је са Косова и Метохије, док је данас само неколико десетина њих остало у граду.<ref name="euronews.net">{{cite web |url=http://www.euronews.com/2008/02/03/serbs-in-kosovo-vote-in-gracanica-and-mitrovica/ |title=EuroNews Serbs in Kosovo vote in Gracanica and Mitrovica published February 3, 2008 accessed February 3, 2008 |publisher=Euronews.net |accessdate=4. 7. 2010 |archive-date=04. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304104533/http://www.euronews.com/2008/02/03/serbs-in-kosovo-vote-in-gracanica-and-mitrovica/ |url-status=dead }}</ref> Као главни град и седиште администрације [[Уједињене нације|Уједињених нација]] ([[УНМИК]]), Приштина је имала велике користи од високе концентрације међународног особља са расположивим приходима и међународних организација са значајним буџетима. Многа средстава за обнову од донатора, међународних организација и албанске дијаспоре подстакла је привредни процват, али краткотрајан.<ref>{{cite web |publisher=Road Traffic Technology |title=Albania{{spaced ndash}}Kosovo Highway Project |url=https://www.roadtraffic-technology.com/projects/albaniakosovohighway/ |access-date=18 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210127165303/https://www.roadtraffic-technology.com/projects/albaniakosovohighway/ |archive-date=27 January 2021 |url-status=live}}</ref> Мноштво нових кафића, ресторана и приватних предузећа отворено је да задовољи потребу за почетком новог доба за Приштину. == Становништво == {{детаљније|Демографија Приштине}} {{Historical populations |title = Становништво [[Град Приштина|града Приштине]] |align = right |direction = horizontal |percentages = pagr | 1948 | 44.089 | 1953 | 51.457 | 1961 | 69.810 | 1971 | 105.273 | 1981 | 148.656 | 1991 | 199.654 | 2011 | 198.897 | 2021 | 218.782 | source = <ref>{{cite web |publisher=Population statistics of Eastern Europe and former USSR |title=Division of Kosovo |url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-division.htm |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211002163533/http://pop-stat.mashke.org/kosovo-division.htm |archive-date=2 October 2021 |url-status=live}}</ref>}} Према попису из 2011. године, [[Град Приштина|град Приштина]] има 198.897 становника, што га чини [[Територијална организација Србије#Општине у Аутономној покрајини Косово и Метохија|најнасељенијим местом]] на Косову и Метохији.<ref name="Census 2011">{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] |title=Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011 – Rezultatet Përfundimtare: Të Dhënat Demografike sipas Komunave |url=http://ask.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te_dhenat_kryesore_demografike_sipas_komunave.pdf |access-date=4 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304081103/http://ask.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te%20dhenat%20kryesore%20demografike%20sipas%20komunave.pdf |archive-date=4 March 2016 |page=14 |language=sq |url-status=dead}}</ref> Урбано становништво Приштине је било око 160.000, а рурално око 37.000.<ref name="Census 2011"/> Такође је трећи најгушће насељен град на Косову и Метохији.<ref>{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] (KAS) |title=Kosovo Census Atlas |url=https://ask.rks-gov.net/media/2009/kosovo-census-atlas-2011.pdf |access-date=7 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210517072507/https://ask.rks-gov.net/media/2009/kosovo-census-atlas-2011.pdf |archive-date=17 May 2021 |page=10 |url-status=live}}</ref> У погледу етничке припадности, становнике Приштине чинило је 97,77% [[Албанци|Албанаца]], 1,08% [[Турци|Турака]], 0,28% [[Ашкалије|Ашкалија]], 0,22% [[Срби|Срба]], 0,2% [[Бошњаци|Бошњака]], 0,1% [[Горанци|Горанаца]] и 0,03% [[Роми|Рома]].<ref name="2011 Census Ethnicity and Language">{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] (KAS) |title=Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011–Rezultatet përfundimtare |url=https://ask.rks-gov.net/media/2074/te-dhenat-kryesore.pdf |access-date=2 October 2021 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20200110085827/https://ask.rks-gov.net/media/2074/te-dhenat-kryesore.pdf |archive-date=10 January 2020 |pages=143–149 |language=sq |url-status=live}}</ref> Од укупног броја, 98,09% становника говорило је [[Албански језик|албански]] као матерњи језик. Остали говорни језици у Приштини били су [[Турски језик|турски]] (1,04%), [[Српски језик|српски]] (0,25%) и [[Ромски језик|ромски]] (0,03%).<ref name="2011 Census Ethnicity and Language"/> По вероисповести је било 193.474 (97,27%) [[Ислам|муслимана]], 1.170 (0,59%) [[Католичка црква|католика]], 480 (0,24%) [[Православље|православаца]], 344 (0,17%) других вероисповести и 660 (0,33%) [[Нерелигиозност|нерелигиозних]].<ref name="2011 Census Ethnicity and Language"/><ref name="Religion 2011">{{cite web |title=Religious composition of Kosovo 2011 |url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-religion-loc2011.htm |website=pop-stat.mashke.org |language=sq}}</ref> [[Србија]] је секуларна држава без [[Државна религија|службене религије]]. Слобода мисли, савести, уверења и веросиповести загарантована је [[Устав Србије из 2006.|Уставом Србије]]. [[Ислам]] и [[хришћанство]] су најраспрострањеније религије међу грађанима Приштине. Преосталих 1,9% становништва изјаснило се нерелигиозно, припадницима друге религије или није дало адекватан одговор.<ref name="Religion 2011"/> {{multiple image | align = center | total_width = 800 | image_style = border:none; | image1 = Manastiri i Graçanicës 02.JPG | caption1 = [[Манастир Грачаница]] | image2 = Sultan Mehmet Fatih Xhamia.jpg | caption2 = [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] | image3 = Cathedral Mother Theresa in Prishtina.jpeg | caption3 = [[Катедрала Мајке Терезе у Приштини|Катедрала Мајке Терезе]] | image4 = Çarshia Mosque.JPG | caption4 = [[Чаршијска џамија]] | image5 = Christ the Savior Cathedral in Pristina, 9 February 2014.jpg | caption5 = [[Храм Христа Спаса]] }} {{рашчисти}} == Привреда == [[Датотека:Prishtina_nga_Katedrala_1.jpg|мини|десно|Приштина је дом највећих предузећа на Косову и Метохији.]] Приштина представља срце привреде [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и од виталног је значаја за стабилност покрајине. Терцијарни сектор је најважнији за [[Привреда|привреду]] града и запошљава више од 75% радне снаге Приштине.<ref name="Economy">{{cite web |title=Bizneset dhe rrethina e biznesit |url=https://kk-arkiva.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Ekonomi-dhe-Zhvillim-Lokal/Ekonomia.aspx |website=kk-arkiva.rks-gov.net |language=sq}}</ref> 20% радно способног становништва чини секундарни сектор, а следи примарни сектор са само 5%.<ref name="Economy"/> Приштина је примарна туристичка дестинација на Косову и Метохији.<ref>{{cite web|url=http://www.tourist-destinations.com/2012/08/kosovo-travel-guide-and-travel-info.html|title=Kosovo|author=+Jugoslav Spasevski|work=Tourist Destinations|access-date=17 November 2015}}</ref> Позната је као универзитетски град, а прима студенате из суседних земаља као што су [[Албанија]], [[Северна Македонија]] и [[Црна Гора]]. Туризам у Приштини је 2012. године привукао око 100.000 страних посетилаца,<ref>{{cite web | title=Hotel Statistics in Q3 2013 (Alb. Statistikat e hotelierisë TM3 2013) | page=9 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> што представља 74,2% туризма читавог Косова и Метохије.<ref>{{cite web | title=Kosovo Agency of Statistics, 'Hotel Statistics in Q3 2013' | page=9 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> Највише страних туриста долази из [[Албанија|Албаније]], [[Турска|Турске]], [[Немачка|Немачке]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], [[Словенија|Словеније]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Северна Македонија|Северне Македоније]], а сваке године расте број посетилаца из других земаља.<ref>{{cite web | title=Kosovo Agency of Statistics, 'Statistikat e hotelierisë TM3 2013' | page=13 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> Има велики број луксузних хотела, модерних ресторана, барова, пабова и веома великих ноћних клубова, док је највише позната по великом броју кафе-барова. Највећи хотели су -{[[Swiss Diamond Prishtina|Swiss Diamond]]}- и -{[[Grand Hotel Prishtina|Grand Hotel]]}- који се налазе у центру града.<ref>{{citation|url=http://gazetajnk.com/?cid=1,1026,791| publisher = Gazeta Jeta në Kosovë|date=December 4, 2011| last1=Hajdini|first1=Florina|language=Albanian| title=Luksi Zviceran Arrin në Prishtinë (Swiss luxury arrives in Pristina)|accessdate=2013-08-27}}</ref> Други велики хотели су -{Emerald Hotel}-, -{Sirius Hotel}- и -{Hotel Garden}-. Неке од најпосећенијих знаменитости у близини града су [[Батлавско језеро]] и [[Мермерна пећина]], које су такође међу најпосећенијим местима у покрајини.<ref>{{cite web| title=12 thousand foreign tourists visited Kosovo (alb. 12 mijë turistë të huaj e vizituan Kosovën)| url=http://www.fermaime.com/?id=14&l=1001| year=2013| access-date=2014-03-06| archive-url=https://web.archive.org/web/20181203055526/http://www.fermaime.com/?id=14&l=1001| archive-date=2018-12-03| url-status=dead}}</ref> Приштина је одиграла веома важну улогу током Другог светског рата, јер је била склониште за Јевреје, чија се гробља сада могу посетити.<ref>{{cite web|url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/vjw/Kosovo.html|title=Kosovo Virtual Jewish History Tour|website=www.jewishvirtuallibrary.org|access-date=28 May 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.huffingtonpost.com/2011/06/24/kosovo-jewish-cemetery-restored-university-students_n_884244.html#s297878|title=Kosovo's Jewish Cemetery Restored By University Students (PHOTOS)|work=The Huffington Post|access-date=17 November 2015}}</ref><ref>Material Culture and the history of the city of Prishtina (Alb. Kultura materiale dhe historia e qytetit të Prishtinës), [http://www.yllpress.com/12452/kultura-materiale-dhe-historia-e-qytetit-te-prishtines.html]</ref> {{рашчисти}} == Инфраструктура == === Саобраћај === [[Датотека:Prishtina International Airport "Adem Jashari" Limak Kosovo.jpg|мини|десно|230п|Терминал [[Аеродром Приштина|Аеродрома Приштина]].]] [[Датотека:Prishtina traffic.jpg|мини|лево|170п|Саобраћај у Приштини током ноћи.]] Приштина представља економско и финансијско срце Косова и Метохије, делимично због великог броја становника, модерне инфраструктуре и географског положаја. У последњих неколико година доживела је значајна побољшања и развој који је у великој мери модернизовао и побољшао [[Привреда|привреду]], инфраструктуру и пре свега [[Ваздухопловство|ваздушни]], [[Железнички саобраћај|железнички]] и [[друмски саобраћај]].<ref>[http://kk.rks-gov.net/prishtina/Projects/Buxheti/Infrastrukture.aspx Komuna e Prishtinës: Investime të mëdha në infrastrukturë] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100727162721/http://kk.rks-gov.net/prishtina/Projects/Buxheti/Infrastrukture.aspx |date=2010-07-27 }}.</ref> Приштина је најважнија и најфреквентнија путна раскрсница на Косову и Метохији јер све главне брзе железнице и ауто-путеви пролазе кроз град. Већина ауто-путева на Косову и Метохији је у великој мери завршена, делимично у изградњи или у процесу планирања. Ауто-путем 6 Приштина је повезана са [[Скопље]]м,<ref>{{cite web |title=ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE |url=http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |website=kfos.org |pages=29–35 |language=en |date=2015 |access-date=2019-01-02 |archive-date=2016-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322043415/http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |url-status=dead }}</ref> док је Ауто-пут 7 повезује са [[Драч]]ом и [[Паневропски коридор 10|паневропским коридором 10]].<ref>{{cite web |title=ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE |url=http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |website=kfos.org |pages=13–28 |language=en |date=2015 |access-date=2019-01-02 |archive-date=2016-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322043415/http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |url-status=dead }}</ref> [[Аеродром Приштина]] је главна капија покрајине, а превози скоро два милиона путника годишње са везама за многе дестинације широм различитих земаља и градова Европе, са најчешћим линијама за [[Аустрија|Аустрију]], [[Немачка|Немачку]], [[Швајцарска|Швајцарску]], као и за [[Словенија|Словенију]], [[Турска|Турској]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref>{{cite web |publisher=[[Civil Aviation Authority of Kosovo]] |title=Statistics on passengers and flights at PIA Adem Jashari 2016 |url=http://caa-ks.org/wp-content/uploads/2017/01/Statistikat-e-udhetareve-2016-8.pdf |website=caa-ks.org |archive-url=https://web.archive.org/web/20170205100130/http://caa-ks.org/wp-content/uploads/2017/01/Statistikat-e-udhetareve-2016-8.pdf |archive-date=5 February 2017 |page=7 |language=en |date=2 January 2019}}</ref> Приштина је чвориште друмског, железничког и ваздушног саобраћаја. Градски аутобуси, возови и авиони заједно раде на одржавању високог нивоа повезаности међу местима на Косову и Метохији, али и шире. Анализа Саобраћајне полиције показала је да је од 240.000 аутомобила регистрованих на Косову и Метохији, око 100.000 (41%) из области Приштине.<ref name="indeksonline">{{cite web|url=http://www.arkivalajmeve.com/240-mije-vetura-ne-ldquorksrdquo-100-mije-vetem-ne-Prishtine.1047418855/|title=240 mijë vetura në "rks", 100 mijë vetëm në Prishtinë|author=Arber Sylejmani |first=|date=2013-08-05|website=Info Arkiva |accessdate=2019-07-17}}</ref> Град има две железничке станице. [[Железничка станица Приштина]] се налази западно од центра, док је [[Железничка станица Косово Поље]] главно железничко чвориште Косова и Метохије.<ref name="inyourpocket2">{{cite web|url=http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/arrival-transport/trains|title=Trains - Arrival & Transport in Pristina - In Your Pocket city guide - essential travel guides to cities in Kosovo|publisher=inyourpocket.com|access-date=2014-03-02|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302175702/http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/arrival-transport/trains|archive-date=2014-03-02}}</ref> {{рашчисти}} === Образовање === [[Датотека:National Public Library Pristina Qiv Owned Image 30 August 2008.jpg|230п|мини|[[Народна библиотека Косова]]]] Приштина је центар [[Образовање|образовања]] у покрајини и дом многих јавних и приватних основних и средњих школа, факултета, академија и универзитета, који се налазе у различитим деловима града. [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]] је највећи и најстарији универзитет у граду, основан у 20. веку.<ref name="Republika">{{cite news |first=Slađana |last=Đurić |author-link=Slađana Đurić |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |title=Izmesteni univerzitet |work=[[Republika (Serbian magazine)|Republika]] magazine, No. 240-241 |year=2000}}</ref> Међутим, због политичких преокрета, дошло је до две неповезане институције које користе исто име. Активности на албанском језику се обављају на првобитној локацији ([[Универзитет у Приштини (Приштина)|Универзитет у Приштини]]), док се [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)|Универзитет у Приштини]] на српском језику преселио у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]].<ref>{{cite web |title=Izmesteni univerzitet |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |website=1999 Yurope online communications |access-date=3 November 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html|title=Republika|website=www.yurope.com|access-date=2018-11-03}}</ref> Финансије, уметност, новинарство, медицина, стоматологија, фармација, ветеринарски програми и инжењеринг су међу најпопуларнијим областима у којима странци могу да се баве у граду. Ово доводи многе младе студенте из других градова и земаља у Приштину. Град је познат по неколико образовних институција као што су Универзитет у Приштини, Факултет уметности Универзитета у Приштини и [[Академија наука и уметности Косова]].<ref>{{Cite web|url=https://www.osce.org/kosovo/36978|title=Kosovo non-majority communities within the primary and secondary educational systems|website=www.osce.org}}</ref> Међу првим познатим школама у граду биле су оне отворене током османског периода.<ref name="history-culture-refworld">[http://www.refworld.org/docid/3ae6a80c0.html "The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo"], Immigration and Refugee Board of Canada, ''The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo'', 1 May 1997,accessed 23 February 2014.</ref> Становницима је било дозвољено да похађају ове школе, од којих су већина биле верске, док је само неколико њих било секуларне.<ref name="history-culture-refworld" /> Град има више [[библиотека]], од којих неколико садржи значајне збирке историјских и културних докумената. Најважнија библиотека у погледу збирки историјских докумената је [[Народна библиотека Косова]].<ref>{{cite web|last=kultplus|title=BKUK shënoi 69-të vjetorin e themelimit|url=http://www.kultplus.com/?id=5&l=1131|year=2013}}</ref><ref>{{cite journal|last=BKUK|title=65-vjet të Biblotekës Kombëtare dhe Universitare të Kosovës|url=http://www.biblioteka-ks.org/Biblioteka_Botime/Viti6Nr22009.pdf|journal=Bibloletra|year=2009|volume=2|page=10|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140501032049/http://www.biblioteka-ks.org/Biblioteka_Botime/Viti6Nr22009.pdf|archivedate=2014-05-01}}</ref> === Медији === Медије у Приштини чине неке од најважнијих новина, највећих издавачких кућа и најгледанијих телевизијскх станица на Косову и Метохији. Такође је највећи комуникациони центар медија у покрајини. Скоро све главне медијске организације на Косову и Метохији имају седиште у Приштини.<ref name="Kosovo Media Institute">[http://www.mc.rs/upload/documents/razno/KMI_e-directory-media.pdf Kosovo Media Institute] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190717183241/http://www.mc.rs/upload/documents/razno/KMI_e-directory-media.pdf |date=2019-07-17 }} Major media organizations in Kosovo and their addresses.</ref> Телевизијска индустрија је значајан послодавац у привреди града, док своја седишта у Приштини имају четири главне радиодифузне мреже на Косову и Метохији: -{[[RTV21]]}-, -{[[Kohavision]]}-, -{[[Klan Kosova]]}-, као и јавни медијски сервис грађана Косова и Метохије — [[Радио-телевизија Косова]] (РТК). Све дневне новине у Приштини имају читалачку публику широм покрајине.<ref name="OSCE">{{cite web|url=http://www.osce.org/kosovo|title=OSCE|access-date=17 November 2015}}</ref> Важан догађај који је утицао на развој медија био је 2005. године када је [[Универзитет у Приштини (албански)|Универзитет у Приштини]] основао Факултет новинарства у оквиру Филолошког факултета у који је уписан велики број младих.<ref name="Fakulteti i Filologjisë - Ballina">{{cite web|url=http://filologjia.uni-pr.edu/|title=Fakulteti i Filologjisë - Ballina|access-date=17 November 2015}}</ref> {{рашчисти}} == Култура == [[Датотека:Muzeu i Kosovës.JPG|230п|мини|десно|[[Музеј Косова и Метохије]] је прва институција културног наслеђа на Косову и Метохији, основана са циљем очувања, рестаурације-конзервације и презентације покретног културног добра.]] Као главни град Аутономне Покрајине Косова и Метохије, Приштина је центар културног и уметничког развоја свих [[Срби|Срба]] и [[Албанци|Албанаца]] који живе на овом подручју. Дом је највећих културних институција покрајине, као што су [[Народно позориште у Приштини]] и [[Музеј Косова и Метохије]]. [[Народна библиотека Косова]] има више од 1,8 милиона књига, часописа, мапа, атласа, микрофилмова и других материјала.<ref name = coe.12>{{cite web|title=CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË|url=http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf|page=12|language=English, Albanian, Serbian|date=December 2012}}</ref><ref name=KSI.8>{{cite web|title=Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës|url=http://www.esiweb.org/pdf/esi_future_of_pristina%20booklet_albanian.pdf|publisher=Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative|accessdate=23 February 2014|page=8|language=Albanian}}</ref> У Приштини ради много страних културних институција, укључујући албански Албанолошки институт, француски [[Алијанс франсез]],<ref>{{cite web|url=http://www.af-pristina.com/|title=Alliance Française de Prishtina|access-date=28 May 2017}}</ref> Британски савет,<ref>{{cite web|url=https://kosovo.britishcouncil.org/en|title=British Council - Kosovo|website=kosovo.britishcouncil.org|access-date=28 May 2017}}</ref> немачки [[Гете институт]]<ref>{{cite web|url=http://www.slzprishtina.org/haus/menu/prufungen/goethe-institut/|title=Sprachlernzentrum in Prishtina|website=www.slzprishtina.org|access-date=28 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170525233359/http://slzprishtina.org/haus/menu/prufungen/goethe-institut/|archive-date=25 May 2017|url-status=dead}}</ref> и Фондацију Фридриха Еберта.<ref>{{cite web|url=http://www.fes-prishtina.org/wb/pages/english/home.php|title=Welcome, Office Prishtina, Friedrich-Ebert-Stiftung e.V. - Home|website=www.fes-prishtina.org|access-date=28 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626142423/http://www.fes-prishtina.org/wb/pages/english/home.php|archive-date=26 June 2017|url-status=dead}}</ref> У Приштини је такође основана информативна канцеларија [[Савет Европе|Савета Европе]].<ref>{{cite web|url=http://www.coe.int/en/web/pristina/home|title=Home|website=Council of Europe Office in Pristina|access-date=28 May 2017}}</ref> === Знаменитости === [[Датотека:Hyjnesha ne fron.JPG|лево|мини|140п|[[Богиња на трону]] је један од најдрагоценијих археолошких артефаката Србије, а усвојен је као симбол Приштине.]] {{multiple image |align = right |total_width = 240 |image1 = Clock Tower-Sahat Kulla.JPG |width1 = 222 |height1 = |image2 = Ethnographic Museum in Prishtina.jpg |width2 = 502 |height2 = |footer = [[Сахат-кула у Приштини|Сахат-кула]] је била средство информисања грађана како би знали када да се моле, као и трговци када да затворе своје продавнице <small>'''(лево)'''</small> [[Музеј Косова и Метохије|Етнолошки музеј]] <small>'''(десно)'''</small>}} Од 426 заштићених историјских споменика на Косову и Метохији, 21 се налази у Приштини.<ref name=KSI.9>{{cite web|title=Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës|url=http://www.esiweb.org/pdf/esi_future_of_pristina%20booklet_albanian.pdf|publisher=Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative|access-date=23 February 2014|page=9|language=sq}}</ref> Велики број ових споменика долази из [[Византијско царство|византијског]] и [[Османско царство|османског]] доба.<ref name="Kulla.jeta">{{cite web |last=Limani |first=Jeta |title=Kulla of Mazrekaj family in Dranoc |url= http://www.lth.se/fileadmin/hdm/alumni/papers/CMHB_2007/Kosova___Jeta_Limani_-_Kulla_of_Mazrekaj_Family.pdf |page=2}}</ref> Почевши од 1945. године, власти [[Југославија|Југославије]] су почеле да граде модерну Приштину.<ref name=K.3>{{cite book|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=[[Bradt Travel Guides]] Ltd., UK|isbn=978-1-84162-331-3|pages=3|url=http://www.bradtguides.com/|author2=Verena Knaus|year=2010}}</ref> Ова модернизација довела је до великих промена у структури зграда, њиховој функцији и околини.<ref name="coe.3">{{cite web |title=CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf |page=3 |language=en, sq, sr |date=December 2012}}</ref> Међутим, сачувани су бројни типови споменика, укључујући четири џамије, обновљену православну цркву, [[Велики хамам у Приштини|турско купатило]], јавну чесму, [[Сахат-кула у Приштини|сахат-кулу]], неколико традиционалних кућа, као и грађевине архитектуре под европским утицајем, попут Музеја Косова и Метохије.<ref name="coe.16">{{cite web |title=Conservation Basis for the "historic Centre" of Prishtinë |language=en, sq, sr |page=16 |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf |date=December 2012}}</ref> Ове знаменитости симболизују историјски и културни карактер Приштине, јер су развијени током векова у духу освајачких империја ([[Римско царство|Римско]], [[Византијско царство|Византијско]], [[Османско царство|Османско]] и [[Аустроугарска|Аустро-угарско царство]]).<ref name="Kulla.jeta"/> Библиотека „Хивзи Сулејмани” основана је пре 70 година и једна је од највећих библиотека по броју књига у свом инвентару који износи близу 100.000. Све те књиге су у служби за регистроване читаоце библиотеке.<ref name="Municipality of Prishtina">[http://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Kultures,Rinise,Sportit/Kulture.aspx Letërnjoftim i shkurtër për kulturën e kryeqytetit] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150405061301/https://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Kultures,Rinise,Sportit/Kulture.aspx |date=5. 4. 2015 }} Short notice of capital culture. Приступљено 25 February 2014.</ref> Дарданска дама и [[Богиња на трону]] су артефакти који је пронађени током ископавања 1955.<ref>[http://www.esiweb.org/index.php?lang=en&id=178 'Tjerrtorja' Archaeological Site (listed since 1955).] Retrieved 1 March 2014</ref> у близини [[Улпијана|Улпијане]],<ref>{{cite book|title=The Roman army as a community|first1=Adrian Keith|last1=Goldsworthy|first2=Ian|last2=Haynes|first3=Colin E. P.|last3=Adams|isbn=1887829342|year=1997|publisher= Journal of Roman Archaeology|page=100}} Retrieved 2 March 2014.</ref> предграђа Приштине. Направљени су од глине око 3500. године п. н. е. у неолитском периоду.<ref>[https://archive.is/20130407182037/http://www.balkanweb.com/kultur%EB/2691/idhulli-i-dardanise-apo-hyjnesha-ne-fron-56278.html Idhulli i Dardanisë apo Hyjnesha në fron] Dardanian idol or Goddess on the Throne. Приступљено 22 February 2014.</ref> У Приштини се налази [[Велики хамам у Приштини|Велики хамам]] и кућа Емина Ђикуа која је постала Етнографски музеј. Приштина такође има свој Градски архив који је основан 1950-их година и чува сву евиденцију града и региона.<ref name="Municipality of Prishtina" /> {{рашчисти}} === Музика === [[Датотека:DuaLipaO2020522 (5 of 110) (52051427672).jpg|десно|мини|250п|Позната певачица [[Дуа Липа]] ћерка је родитеља пореклом из Приштине.]] [[Српска музика]] се сматра веома богатом жанровима и њиховим развојем током времена. Али пре развоја жанрова, кључна тачка је богат [[фолклор]] Косова и Метохије, од којих већина нажалост није дигитализована и сачувана у архивама. Значај фолклора огледа се у две главне категорије: сматра се ризницом културног наслеђа Србије и помаже у расветљавању [[Историја Србије|њене историје]].<ref>{{cite book|last=Rudi|first=Rafet|title=Sprova Estetike - Muzika e shekullit XX (''Esthetical Challenges" - Music of the 20th Century'')|year=2002|publisher=Dukagjini|page=135}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.shqiperia.com/Folklori-dhe-folkloristika.360/ |title=Portali Shqiperia}}</ref> Фолклор је такође послужио као инспирација и утицај у многим областима, укључујући композицију музике у наредним генерацијама.<ref>{{cite web|url=http://gazetajnk.com/?cid=1,3,4787/|title=Gazeta Jeta në Kosovë - Kosovë - Gazeta Jeta në Kosovë|work=Gazeta Jeta në Kosovë}}</ref> Неки међународно познати извођачи који су рођени или одрастали у Приштини су [[Рита Ора]], [[Дуа Липа]] и [[Ера Истрефи]]. === Фестивали === [[Датотека:Peter Donohoe plays in %27Diar Hall%27 2013.jpg|мини|лево|230п|Питер Донохо за клавиром у Приштини, 2013.]] Фестивали и свечани догађаји су једна од ствари које становништво Приштине посећује у великом броју. Упркос генерално малој површини, Приштина има знатан број фестивала и свечаних догађаја. Разноликост фестивала омогућава људима различитих укуса да се нађу у овом граду. Домаћин је само три активна позоришта, од којих је најзначајније [[Народно позориште у Приштини|Народно позориште]], које се налази у центру града, а основано је 1946.<ref>{{cite web|title=The National theatre of Kosovo |url=https://www.theguardian.com/stage/theatreblog/2012/jun/22/unrestricted-views-national-theatre-kosovo}}</ref> Народно позориште је такође највиши рангирани позоришни институт на Косову и Метохији који има највећи број продукција. Приказало је више од 400 представа које је гледало више од три милиона гледалаца.<ref>{{cite web|url=http://www.mkrs-ks.org/?page=1,134|title=Profili|publisher=|accessdate=17. 11. 2015}}</ref> [[Филмски фестивал у Приштини]] приказује значајне међународне филмове произведене на Балкану и шире, али и скреће пажњу на сопствену [[Филмска индустрија|филмску индустрију]]. Настао је 2008. године као начин промовисања сопствене културе.<ref>{{cite web |url=http://www.prifest.org/?id=3&n=187&l=en |title=PriFest in exile, Minister of Culture responsible |work=PriFest}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.cineuropa.org/nw.aspx?t=newsdetail&l=en&did=288271|title=PriFest cancelled owing to lack of state support |work=Cineuropa}}</ref> Један од највећих фестивала је Клавирски фестивал Шопен који је основан 2010. године поводом 200. годишњице рођења [[Фредерик Шопен|Фредерика Шопена]].<ref name="Wordpress">{{cite web|last=Luzha|first=Besa|title=Chopin Piano Fest Prishtina|url=http://chopinkosova.com/|publisher=WordPress|accessdate=23. 2. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140110103010/http://chopinkosova.com/|archive-date=10. 1. 2014|url-status=dead}}</ref> Временом је постао традиционални клавирски фестивал који се одржава током пролећа сваке године. Сматра се националним благом.<ref name="Selmani">{{cite web|last=Selmani|first=Arber|title='Chopin Fest' eshte pasuri shteterore|url=http://www.zeri.info/artikulli/4084/pula-chopin-fest-eshte-pasuri-shteterore|accessdate=1. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302144418/http://www.zeri.info/artikulli/4084/pula-chopin-fest-eshte-pasuri-shteterore|archive-date=2. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> Током првих пет година рада, понудио је интерпретације светски познатих пијаниста као што су Питер Донохо, Јанина Фјалковска, али и локалних уметника.<ref name="Selmani" /><ref name="Verdi">{{cite web|title="Chopin Piano Fest", në kujtim të Verdit|url=http://www.koha.net/arkiva/?page=1,5,141223|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302144355/http://www.koha.net/arkiva/?page=1,5,141223|url-status=dead|archive-date=2. 3. 2014|publisher=Koha Net|accessdate=23. 2. 2014}}</ref> Настоји да промовише уметност интерпретације, као вредност музике. Фестивал ДАМ један је од најзначајнијих културних догађаја у Приштини. Музички је фестивал који се одржава једном годишње и окупља младе и талентоване домаће и иностране музичаре из целог света. Ради на обогаћивању културне сцене спајањем традиционалног и савременог. Основао га је тадашњи студент уметности, сада познати телевизијски продуцент, музичар, новинар и менаџер Филхармонијског оркестра Косова и Метохије, Дардан Селимај.<ref name="Consti">{{cite web|title=DAM Festival-KadMusArts|url=http://kadmusarts.com/festivals/1857.html|access-date=30. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302202213/http://kadmusarts.com/festivals/1857.html|archive-date=2. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> У августу 2018. одржан је први -{[[Sunny Hill Festival]]}- у градском парку [[Парк природе Грмија|Грмија]] који се од тада одржава сваке године, а организује га певачица [[Дуа Липа]] заједно са својим оцем, Дукађином Липом. На фестивалу наступају истакнути међународни и локални извођачи, а сам фестивал је убрзо постао један од симбола града.<ref>{{Cite news|last=Marshall|first=Alex|date=2018-08-17|title=Can a Music Festival Make Kosovo Cool?|language=en-US|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/2018/08/17/arts/music/dua-lipa-kosovo-festival-action-bronson.html|access-date=2021-05-08|issn=0362-4331|archive-date=2018-08-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20180817120117/https://www.nytimes.com/2018/08/17/arts/music/dua-lipa-kosovo-festival-action-bronson.html|url-status=live}}</ref> Сав остварени приход од фестивала намењен је хуманитарној организацији -{Sunny Hill Foundation}-.<ref>{{Cite web|title=How Dua Lipa went from aspiring singer to one of today's top global female pop stars|url=https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|access-date=2021-05-08|website=ABC News|language=en|archive-date=2018-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20181011015440/https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|url-status=live}}</ref> === Спорт === [[Датотека:Street-eu3.jpg|десно|мини|230п|Играчи [[Улична кошарка|уличне кошаркаше]] у [[Парк природе Грмија|Грмији]].]] Приштина је центар спорта на Косову и Метохији, где су активности организоване на аматерским и професионалним нивоима.<ref name="shega">{{cite web|title=Departamenti i Sportit:Profili|url=http://www.mkrs-ks.org/?page=1,48|accessdate=1. 3. 2014}}</ref> Фудбал је најпопуларнији спорт у граду. Представља га [[ФК Приштина]], која игра своје домаће утакмице на [[Градски стадион Приштина|Градском стадиону]]. Кошарка је такође један од популарнијих спортова у Приштини, а представља је [[КК Приштина]],<ref>{{cite web|title=Sigal Prishtina hap etapën e re në basketboll|url=http://www.koha.net/arkiva/?page=1,18,121113|accessdate=1. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140908021533/http://koha.net/arkiva/?page=1,18,121113|archive-date=8. 9. 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> која је најуспешнији кошаркашки клуб на Косову и Метохији и део [[Балканска лига у кошарци|Балканске лиге у кошарци]]. Суперлиги се касније придружио још један тим из Приштине — РТВ 21.<ref>{{cite web|title=ETC SUPERLIGA|url=http://www.basketbolli.com/sq/league/etc-superliga|accessdate=1. 3. 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140402174016/http://www.basketbolli.com/sq/league/etc-superliga|archivedate=2. 4. 2014}}</ref> [[Улична кошарка]] је од 2000. године традиционално организовани спортски и културни догађај у [[Парк природе Грмија|Парку природе Грмија]]. Поред успеха у дворанској кошарци, екипа Че Бара освојила је титулу шампиона државног првенства 2013.<ref>{{cite web|title=Che Bar kampione e Kosovës në Streetball|url=http://www.kosovastreetball.org/|accessdate=1. 3. 2014|archive-date=14. 07. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190714185353/http://kosovastreetball.org/|url-status=dead}}</ref> [[Рукомет]] је такође веома популаран. Представници Приштине признати су на међународном нивоу и играју међународне утакмице. {{рашчисти}} == Познати Приштевци == Неки од најпознатијих Приштеваца су: * [[Сава Петровић Грмија]] (1882—1914); српски официр и четнички војвода * [[Хајдар Души]] (1916—1944); народни херој Југославије и Албаније * [[Зоран Радосављевић]] (1965—1999); српски мајор и пилот * [[Бехђет Пацоли]] (1951); албански политичар и сепаратиста * [[Драган Томић (политичар)|Драган Томић]] (1936—2022); српски политичар * [[Ђани]] (1973); српски поп-фолк и турбо-фолк певач * [[Јана (певачица)|Јана]] (1974); српска фолк певачица * [[Рита Ора]] (1990); британска певачица, текстописац и глумица * [[Енвер Петровци]] (1954); југословенски и албански глумац * [[Горан Ђоровић]] (1971); југословенски и српски фудбалер * [[Зуфер Авдија]] (1959); југословенски и српски кошаркаш * [[Марко Симоновић]] (1986); српски кошаркаш * [[Кенан Сипахи]] (1995); турски кошаркаш * [[Милена Рашић]] (1990); српска одбојкашица == Партнерски градови == * {{зас|ТУР}} [[Анкара]], [[Турска]]<ref>{{cite web |title=Sister Cities of Ankara|url=https://www.ankara.bel.tr/en/foreign-relations-department/sister-cities-of-ankara|website=ankara.bel.tr|publisher=Ankara|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ТУР}} [[Бурса]], [[Турска]]<ref>{{cite web |title=Kardeş Şehirler|url=https://www.bursa.bel.tr/sayfa/kardes-sehirler-261|website=bursa.bel.tr|publisher=Bursa|language=tr|access-date=2022-01-06}}</ref> * {{зас|САД}} [[Де Мојн]], [[Сједињене Америчке Државе]]<ref>{{cite web |title=Des Moines to Become Sister Cities with Pristina, Kosovo|url=https://www.dsmpartnership.com/news-media/blog/des-moines-to-become-sister-cities-with-pristina-kosovo|website=dsmpartnership.com|publisher=Greater Des Moines Partnership|date=2018-11-09|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ХРВ}} [[Загреб]], [[Хрватска]]<ref>{{cite web |title=Statistical Yearbook of the City of Zagreb 2018|url=https://www.zagreb.hr/UserDocsImages/arhiva/statistika/SYCZ_2018%2023%2004%202019%20links.pdf|website=zagreb.hr|publisher=Zagreb|page=33|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ПАК}} [[Карачи]], [[Пакистан]]<ref name=dawn>{{cite web |title=Islamabad to get new sister city|url=https://www.dawn.com/news/1230842|website=dawn.com|publisher=Dawn|date=2016-01-05|access-date=2021-10-13}}</ref> * {{зас|БЕЛ}} [[Намир]], [[Белгија]]<ref>{{cite web |title=Relations Internationales|url=https://www.namurinternational.be/|website=namurinternational.be|publisher=Namur|language=fr|access-date=2020-05-11}}</ref> == Референце == {{извори}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Edwards|first=Iorwerth Eiddon Stephen|last2=Gadd|first2=Cyril John|last3=Boardman|first3=John|others=D. M. Lewis, Nicholas Geoffrey Lemprière Hammond, Simon Hornblower, M. Ostwald, Frank William Walbank, A. E. Astin, Andrew William Lintott, John Anthony Crook, Alan K. Bowman, Elizabeth Rawson, Edward Champlin, Peter Garnsey, Averil Cameron, Dominic Rathbone, Bryan Ward-Perkins, Michael Whitby|title=The Cambridge Ancient History|url=https://books.google.com/books?id=vx251bK988gC|date=13. 10. 1994|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-23348-4|pages=428}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=wgMIAAAAMAAJ|title=Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia|author=Panić-Surep|first=Milorad|year=1965|pages=167}} * {{Cite book| ref=harv|title=Kosovo: The Bradt Travel Guide|last=Warrander |first=Gail |year=2007 |publisher= The Globe Pequot Press Inc. |location= Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England |isbn=978-1-84162-199-9 |url= https://books.google.com/books?id=GCRjKdrmqqEC|accessdate=18. 5. 2013|pages=85—88}} * {{Cite book| ref=harv|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=Bradt Travel Guides Ltd, UK|isbn=978-1-84162-331-3|url=http://www.bradtguides.com/|last2=Knaus|first2=Verena|pages=86}} * {{Cite book| ref=harv|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=Bradt Travel Guides Ltd, UK|isbn=978-1-84162-331-3|url=http://www.bradtguides.com/|last2=Knaus|first2=Verena|pages=85}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=vyVaAAAAYAAJ|title=Izdanja| author = Zadruga |first=Srpska Književna|year=1913|pages=265}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wilson|first=Nigel Guy|title=Encyclopedia Of Ancient Greece|year=2006|publisher=Taylor & Francis Group|isbn=978-0-415-97334-2|url=https://books.google.com/books?id=BCZsPgAACAAJ|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Adams|first=Douglas Q.|title=Encyclopedia of Indo-European Culture|year=1997|publisher=Fitzroy Dearborn|isbn=978-1-884964-98-5|url=https://books.google.com/books?id=tzU3RIV2BWIC|editor=James P. Mallory}} * {{Cite book| ref=harv|last=Evans|first=John Arthur|title=Antiquarian Risearches in Illiricum, Pars III, Archeologia or miscellaneons tracts to antiqity. Vol XLIX|year=1885|pages=72—78}} * {{Cite book| ref=harv|title=Гласник Музеја Косова и Метохије|year=1956|location=Приштина|pages=207—215}} * {{Cite book| ref=harv|last=Урошевић|first=Атанасије|title=Косово|year=1965|location=Београд|publisher=Научно дело}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ивановић|first=Милан|title=Црквени споменици XIII — XX века|year=1987|location=Београд — Призрен|publisher=Задужбине Косова}} * {{Cite book| ref=harv|last=Самарџић|first=Радован|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878—1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912)|year=2009|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Нови крајеви Србије (1912—1915)|year=2013|location=Београд|publisher=Филозофски факултет}} * {{Cite book| ref={{harvid|Акциони план|2009}}|title=Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013.|year=2009|publisher=Комесаријат за избеглице и миграције|location=Приштина - Грачаница|url=http://www.kirs.gov.rs/docs/lap/lap_pristina_gracanica.pdf|accessdate=4. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171205194725/http://www.kirs.gov.rs/docs/lap/lap_pristina_gracanica.pdf|archive-date=5. 12. 2017|url-status=dead}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Pristina | wikispecies = | wiktionary = Приштина | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Приштина }} * {{званични веб-сајт|http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/}} * [[Коста Костић|Костић, Коста]] (1922). ''[[s:Наши нови градови на југу#ПРИШТИНА|Наши нови градови на југу]]''. Београд. * [http://pristina.theater/ Народно позориште Приштина] * [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pristina-od-osmeha-do-suza.sr.html Приштина од смеха до суза (''Политика'', 1. април 2013)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:577896-Pristina-Svi-Srbi-stanu-u-tri-sobe Приштина: Сви Срби стану у три собе (''Вечерње новости'', 22. новембар 2015)] * [http://gracanicaonline.info/2017/03/15/pristina-grad-u-koji-srbi-odlaze-na-rad-u-soping-ali-izbegavaju-da-tu-zive/ Приштина, град у који Срби одлазе на рад и у шопинг, али избегавају да ту живе (''Грачаница онлајн'', 15. март 2017)] {{Град Приштина}} {{Косовски округ}} {{Списак градова у Србији}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Географија|Србија}} [[Категорија:Приштина| ]] [[Категорија:Град Приштина|*]] [[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] aac5adqkclnphoc91lhk6e2w849nuz3 25121198 25121150 2022-07-24T15:18:34Z HoneymoonAve27 204002 /* Култура */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|град у Србији}} {{Кандидат за добар — гласање}} {{Град у Србији | назив = Приштина | име генитив = Приштине | покрајина = [[Косово и Метохија]] | округ = [[Косовски управни округ|Косовски]] | град = [[Град Приштина|Приштина]] | слика = {{multiple image | border = infobox | total_width = 277 | image_style = border:1; | perrow = 1/2/2 | image1 = Prishtina ne mbremje Wiki Academy II.jpg | image2 = Goddess on throne.JPG | image3 = Pallati i Rinis dhe Sporteve, Prishtine, Kosove.jpg | image4 = Muzeu_i_Kosovës.JPG | image5 = 2011 Prisztina, Wieża zegarowa.JPG | image6 = Government of Republic of Kosovo.jpg | image7 = Храм Христа Спаса у Приштини.jpg}} | опис_слике = '''Одозго, слева надесно''': панорама Приштине, [[Богиња на трону]], [[Палата омладине и спорта]], [[Музеј Косова и Метохије]], [[Сахат-кула у Приштини|Сахат-кула]], [[Административна кула Дом штампе]] и [[Храм Христа Спаса]] | грб = [[Датотека:Stema e Komunës Prishtinë.svg|60п]] | опис_грба = Грб | градска_застава = [[Датотека:Flag of Pristina.svg|115п]] | опис_заставе = Застава | стара_имена = Вицијанум | надморска_висина = 625 | становништво = 145.149 | година_становништво = 2011 | агломерација = 198.897 | година_агломерација = 2011 | површина = 572 | поштански_код = 10000 | позивни_број = +383 (0)38 | регистарска_ознака = -{PR}-/-{ПР}- <small>([[Србија|Република Србија]])</small> </br> -{01}- <small>([[Република Косово]])</small> | веб-страна = {{url|https://prishtinaonline.com/sr/naslovna|www.prishtinaonline.com}} | градоначелник = [[Перпарим Рама]] | странка = [[Демократска лига Косова|ДЛК]] | гшир = 42.66444 | гдуж = 21.16511 }} '''Приштина''' је највећи град и административни центар [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], као и [[Косовски управни округ|Косовског управног округа]]. Пети је град у [[Србија|Србији]] по површини, а четврти по броју становника у ширем подручју. Налази се у непосредној близини планине [[Гољак (планина)|Гољак]], на североистоку [[Косово|Косова]]. Насељено људима од праисторије, подручје Приштине је било дом неколико [[Илири|илирских народа]]. [[Дарданци|Дардански]] краљ [[Бардил]] окупио је разна племена у 4. веку п. н. е. и успоставио [[Краљевина Дарданија|Краљевину Дарданију]]. Наслеђе класичног доба представља насеље [[Улпијана]], које се сматрало једним од најутицајнијих римских градова на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Након поделе [[Римско царство|Римског царства]], ова област је између 5. и 9. века била део [[Византија|Византије]]. Средином 9. века уступљена је [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]], пре него што је почетком 11. века поново пала под окупацију Византије, а затим крајем 11. века постала део [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]]. Касније у средњем веку, Приштина је била важан град у [[Историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]] и краљевски посед српских краљева. Након што је [[Османско царство]] освојило Балкан, Приштина је постала значајан рударски и трговински центар због свог стратешког положаја у близини богатог рударског града, [[Општина Ново Брдо|Новог Брда]]. Град је био познат по пијацама и предметима којима се тргује, као што су козја кожа и длака, поред барута. Приштина је привредни, финансијски, политички и трговински центар Косова и Метохије, највише захваљујући свом положају. Такође је једно од најважнијих транспортних чворишта у Србији за ваздушни, железнички и друмски саобраћај. [[Аеродром Приштина]] је међу највећима у региону. Низ брзих пруга и ауто-путева повезују град са суседном [[Албанија|Албанијом]] и [[Северна Македонија|Северном Македонијом]]. == Етимологија == Порекло имена града је непознато. Назив града могуће да је изведен од речи ''-{pryskati}-'' дијалекта [[Прасловенски језик|прасловенског језика]] која означава [[извор]] (воде) што је такође потврђено на моравским дијалектима [[Чешки језик|чешког]]; изводи се из глагола ''-{pryskati}-'', који значи „прскати” или „прскање”.<ref name="loma">{{Citation|last=Loma|first=Aleksandar|authorlink=Aleksandar Loma|year=2013|title=Топонимија Бањске хрисовуље|trans-title=Toponymy of the Banjska Chrysobull|publisher=Serbian Academy of Sciences and Arts|place=Belgrade|language=Serbian|issn=0351-9171|page=181}}</ref> Назив Приштина се појављује и као засеок у близини [[Теслић]]а у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Ерик П. Хамп је повезао данашњи назив са индоевропском изведеницом -{pṛ-tu-}- + -{stein}- на протоалбанском језику који се говорио у региону пре владавине римског цара Трајана (1—2. век).<ref>{{cite web |last1=Mehmeti |first1=Col |title=This Time In Linguistics History: Eric Hamp and Albanian Linguistics |url=https://www.linguisticsociety.org/content/time-linguistics-history-eric-hamp-and-albanian-linguistics |publisher=Linguistic Society of America}}</ref> Тиме се претпоставља да је назив настао пре [[Словенско насељавање Балканског полуострва|доласка Словена на Балканско полуострво]].<ref>{{cite book |last1=Curtis |first1=Matthew |title=Slavic-Albanian Language Contact, Convergence, and Coexistence |page=42 |date=2012 |publisher=Ohio State University |isbn=978-1-2675-8033-7 |url=https://eric.ed.gov/?id=ED546136 }}</ref> Ернст Ајхлер увидео је везу са [[Римски цар|царем]] [[Јустинијан I|Примусом Јустинијаном]] за кога се сматра да је саградио град, док термин „Приштина” види као назив који је настао од његовог имена.<ref>{{Cite book |url=https://www.worldcat.org/oclc/435630850 |title=Namenforschung : ein internationales Handbuch zur Onomastik. 1. Teilband |date=1995 |publisher=De Gruyter |others=Ernst Eichler |isbn=978-3-11-020342-4 |location=Berlin |oclc=435630850}}</ref> Марко Сној предлаже извођење из словенског облика ''-{Prišьčь}-'', посесивни придев личног имена ''-{Prišьkъ}-'' и деривативни суфикс -ина. Назив је највероватније патронима личног имена ''-{Prišь}-'', сачувано као презиме [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпског]] ''-{Priš}-'' и [[Пољски језик|пољског]] ''-{Przybysz}-'', хипокористички словенског личног имена ''-{Pribyslavъ}-''.<ref>SNOJ, Marko. 2007. Origjina e emrit të vendit Prishtinë. In: BOKSHI, Besim (ed.). ''Studime filologjike shqiptare: konferencë shkencore'', 21—22 nëntor 2007. Prishtinë: Akademia e Shkencave dhe e Arteve e Kosovës. {{page|year=2008|id=|pages=277–281}}</ref> Према [[Александар Лома|Александру Лома]], Марково тумачење имена представља ретки и релативно касни процес формирања речи. Погрешно тумачење имена Приштина повезује се са српском речи „[[пришт]]”. Ово објашњење не може бити тачно, јер су словенски називи места који се завршавају на -ина никада не потичу од заједничке именице. Становници овог града себе називају Приштевци на локалном српском дијалекту.<ref>{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=YUdJAAAAYAAJ&q=prishtina+prishtinali |title=The Linguist: Journal of the Institute of Linguists |date=2003 |publisher=The Institute |pages=101 |language=en}}</ref> == Географија == [[Датотека:Prishtina the capital city of Kosova.jpg|мини|270п|лево|Поглед на Приштину са југа ка северу]] Приштина се простире преко [[Лабско поље|Лабског]] и [[Косово поље|Косова поља]] до планине [[Гољак (планина)|Гољак]] на североистоку [[Косово|Косова]].<ref name="Environment">{{cite web |publisher=Komuna e Prishtinës |title=Plani Zhvillimor Komunal i Prishtinës 2012–2022 |url=https://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210830214734/https://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf |archive-date=30 August 2021 |pages=10–18 |language=sq |url-status=live}}</ref> Водене површине обухватају [[Грачаничко језеро|Грачаничко]] и [[Батлавско језеро]], као и реку [[Лаб]].<ref name="Environment"/> Парк [[Парк природе Грмија|Грмија]] лежи на истоку Приштине и простире се на северу од села [[Лукаре (Приштина)|Лукаре]] и [[Којловица]] до југа код села [[Бадовац]].<ref name="Nature Report">{{cite web|title=Report on the state of nature|url=http://www.ammk-rks.net/repository/docs/Raporti_Natyra_Eng.pdf|publisher=UNDP|accessdate=2 March 2014}}</ref> Приштина је једно од урбаних подручја са највећом несташицом воде на Косову и Метохији.<ref name="balkaninsight">{{cite web |publisher=Balkan Insight |title=Winter Drought Threatens Kosovo Capital's Water |date=21 February 2014 |url=http://www.balkaninsight.com/en/article/kosovo-capital-faces-harsh-water-reductions |access-date=2 March 2014}}</ref> Њено становништво мора да се носи са свакодневним ограничењима воде због недостатка кише и снежних падавина, због чега је градско водоснабдевање у ужасном стању.<ref name="balkaninsight"/> Два главна резервоара за водоснабдевање су [[Батлавско језеро|Батлавско]] и [[Грачаничко језеро]].<ref name="balkaninsight" /> Међутим, постоје многи проблеми са ова два резервоара који збрињавају 92% становништва Приштине.<ref name="annual per">{{cite web|title=ANNUAL PERFORMANCE REPORT OF WATER SERVICE PROVIDERS IN KOSOVO,IN 2012|url=http://www.wwro-ks.org/English/Publications/AnnualPerfor/RAPORTIMI_i_PERFORMANCES_2012.pdf|publisher=Water and Waste Regulatory Office|access-date=2 March 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140306191507/http://www.wwro-ks.org/English/Publications/AnnualPerfor/RAPORTIMI_i_PERFORMANCES_2012.pdf|archive-date=6 March 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Због ових проблема, власти су појачале свој труд да поправе ситуацију и да се постарају да овакве кризе више не погоде град.<ref>{{cite web|last=Zogjani|first=Nektar|title=Uji Për Prishtinën Në Dorë Të Zotit|url=http://www.gazetajnk.com/?cid=1,1018,7309|publisher=Gazeta Jeta në Kosovë|access-date=2 March 2014|date=2014-01-08}}</ref> === Клима === Према [[Кепенова класификација климе|Кепеновој класификацији климе]], Приштина спада под периферију [[Океанска клима|океанске климатске]] зоне са просечном годишњом температуром од 10,6 °-{C}-.<ref name="Climate-data">{{cite web |publisher=Climate-Data |title=Climate: Pristina |url=https://en.climate-data.org/europe/republic-of-kosovo/prishtina/prishtina-912068/ |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211002154459/https://en.climate-data.org/europe/republic-of-kosovo/prishtina/prishtina-912068/ |archive-date=2 October 2021 |url-status=live}}</ref> Најтоплији месец је август са просечном температуром која се достиже 21,8 °-{C}-, док је најхладнији јануар са просечном температуром која иде до −0,6 °-{C}-.<ref name="Climate-data"/> Приштина има умерену климу са просечно 2909,69 сунчаних сати годишње.<ref name="Climate-data"/> Јул је најсунчанији месец у години са просечно око 11,5 сунчаних сати дневно, а за разлику од њега, просечни сунчани сати су мањи од 4,5 сати дневно у јануару.<ref name="Climate-data"/> {{Weather box | name = Climate of Pristina | width = 100% | metric first = yes | single line = yes | location = Приштине | Jan high C = 3.3 | Feb high C = 5.4 | Mar high C = 10.1 | Apr high C = 15.3 | May high C = 19.8 | Jun high C = 24.1 | Jul high C = 26.8 | Aug high C = 27.4 | Sep high C = 21.6 | Oct high C = 16.2 | Nov high C = 10.3 | Dec high C = 4.4 | year high C = | Jan low C = -3.7 | Feb low C = -2.5 | Mar low C = 0.6 | Apr low C = 4.9 | May low C = 9.7 | Jun low C = 13.8 | Jul low C = 16.1 | Aug low C = 16.3 | Sep low C = 11.8 | Oct low C = 7 | Nov low C = 2.5 | Dec low C = -2 | year low C = | Jan mean C = -0.6 | Feb mean C = 1.1 | Mar mean C = 5.1 | Apr mean C = 10.1 | May mean C = 14.8 | Jun mean C = 18.9 | Jul mean C = 21.5 | Aug mean C = 21.8 | Sep mean C = 16.5 | Oct mean C = 11.2 | Nov mean C = 5.9 | Dec mean C = 0.8 | year mean C = | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 47 | Feb precipitation mm = 45 | Mar precipitation mm = 62 | Apr precipitation mm = 73 | May precipitation mm = 80 | Jun precipitation mm = 67 | Jul precipitation mm = 54 | Aug precipitation mm = 40 | Sep precipitation mm = 49 | Oct precipitation mm = 48 | Nov precipitation mm = 50 | Dec precipitation mm = 60 | year precipitation mm = | Jan precipitation days = 7 | Feb precipitation days = 6 | Mar precipitation days = 8 | Apr precipitation days = 9 | May precipitation days = 10 | Jun precipitation days = 9 | Jul precipitation days = 7 | Aug precipitation days = 6 | Sep precipitation days = 6 | Oct precipitation days = 6 | Nov precipitation days = 7 | Dec precipitation days = 8 | year precipitation days = | Jand sun = 4.7 | Febd sun = 5.3 | Mard sun = 7.1 | Aprd sun = 9.1 | Mayd sun = 10.1 | Jund sun = 11.2 | Juld sun = 11.5 | Augd sun = 11.0 | Sepd sun = 8.6 | Octd sun = 6.7 | Novd sun = 5.7 | Decd sun = 4.5 | yeard sun = | source = <ref name="Climate-data"/> }} {{Weather box | name = Climate of Pristina | width = 100% | collapsed = y | metric first = yes | single line = yes | location = Приштине (1961—1990) | Jan record high C = 15.8 | Feb record high C = 20.2 | Mar record high C = 26.0 | Apr record high C = 29.0 | May record high C = 32.3 | Jun record high C = 36.3 | Jul record high C = 39.2 | Aug record high C = 36.8 | Sep record high C = 34.4 | Oct record high C = 29.3 | Nov record high C = 22.0 | Dec record high C = 15.6 | year record high C = 39.2 | Jan high C = 2.4 | Feb high C = 5.5 | Mar high C = 10.5 | Apr high C = 15.7 | May high C = 20.7 | Jun high C = 23.9 | Jul high C = 26.4 | Aug high C = 26.7 | Sep high C = 23.1 | Oct high C = 17.1 | Nov high C = 10.1 | Dec high C = 4.1 | year high C = 15.5 | Jan mean C = -1.3 | Feb mean C = 1.1 | Mar mean C = 5.0 | Apr mean C = 9.9 | May mean C = 14.7 | Jun mean C = 17.8 | Jul mean C = 19.7 | Aug mean C = 19.5 | Sep mean C = 15.9 | Oct mean C = 10.6 | Nov mean C = 5.1 | Dec mean C = 0.4 | year mean C = 9.8 | Jan low C = -4.9 | Feb low C = -2.8 | Mar low C = 0.2 | Apr low C = 4.2 | May low C = 8.5 | Jun low C = 11.4 | Jul low C = 12.5 | Aug low C = 12.3 | Sep low C = 9.4 | Oct low C = 5.0 | Nov low C = 0.9 | Dec low C = -3.1 | year low C = 4.4 | Jan record low C = -27.2 | Feb record low C = -24.5 | Mar record low C = -14.2 | Apr record low C = -5.3 | May record low C = -1.8 | Jun record low C = 0.5 | Jul record low C = 3.9 | Aug record low C = 4.4 | Sep record low C = -4.0 | Oct record low C = -8.0 | Nov record low C = -17.6 | Dec record low C = -20.6 | year record low C = -27.2 | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 38.9 | Feb precipitation mm = 36.1 | Mar precipitation mm = 38.8 | Apr precipitation mm = 48.8 | May precipitation mm = 68.2 | Jun precipitation mm = 60.3 | Jul precipitation mm = 51.6 | Aug precipitation mm = 44.0 | Sep precipitation mm = 42.1 | Oct precipitation mm = 45.4 | Nov precipitation mm = 68.2 | Dec precipitation mm = 55.5 | year precipitation mm = 597.9 | Jan humidity = 83 | Feb humidity = 77 | Mar humidity = 70 | Apr humidity = 65 | May humidity = 67 | Jun humidity = 67 | Jul humidity = 63 | Aug humidity = 62 | Sep humidity = 68 | Oct humidity = 74 | Nov humidity = 80 | Dec humidity = 83 | year humidity = 71 | unit precipitation days = 0.1 mm | Jan precipitation days = 13.6 | Feb precipitation days = 12.3 | Mar precipitation days = 11.4 | Apr precipitation days = 12.1 | May precipitation days = 12.8 | Jun precipitation days = 11.9 | Jul precipitation days = 8.3 | Aug precipitation days = 7.9 | Sep precipitation days = 7.5 | Oct precipitation days = 8.6 | Nov precipitation days = 12.3 | Dec precipitation days = 14.5 | year precipitation days = 133.2 | Jan snow days = 10.2 | Feb snow days = 8.3 | Mar snow days = 6.2 | Apr snow days = 1.5 | May snow days = 0.0 | Jun snow days = 0.0 | Jul snow days = 0.0 | Aug snow days = 0.0 | Sep snow days = 0.0 | Oct snow days = 0.5 | Nov snow days = 3.4 | Dec snow days = 8.1 | year snow days = 38.2 | Jan sun = 70.8 | Feb sun = 96.0 | Mar sun = 143.0 | Apr sun = 184.0 | May sun = 227.9 | Jun sun = 246.3 | Jul sun = 299.3 | Aug sun = 289.6 | Sep sun = 225.8 | Oct sun = 173.5 | Nov sun = 96.9 | Dec sun = 70.2 | year sun = 2123.3 | source = [[Републички хидрометеоролошки завод Србије]]<ref>{{cite web |publisher=[[Republic Hydrometeorological Service of Serbia]] |title=Pristina: Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961–1990 |url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13481 |access-date=9 September 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200728154013/http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13481 |archive-date=28 July 2020 |url-status=live}}</ref> }} == Историја == === Праисторија и стари век === [[Датотека:ULPIANA foto Arben Llapashtica 2016.jpg|мини|лево|230п|Рушевине Улпијане у југоисточној Приштини. Град је одиграо битну улогу у развоју неких од најзначајнијих градова [[Дарданија (римска провинција)|Дарданије]].]] Подручје Приштине је од праисторије насељено људима неколико [[неолит]]ских култура. Значајније културе које су настањивале ову област су [[Старчевачка култура|Старчевачка]], [[Винчанска култура|Винчанска]], [[Бубањ Салкуца Криводол комплекс|Бубањ-Хум]] и [[Баденска култура]].<ref name="Authors 1975, pp. 43">{{citation |title= Ferizaj dhe rrethina |first= Sh. |last=Ajdini |first2= Q. |last2=Bytyqi |first3= H. |last3=Bycinca |first4= I. |last4=Dema |first5= S. |last5=Zeqa |first6= As. |last6=Iseni |first7= J. |last7=Mitroviq |displayauthors= 4 |location= Beograd |year=1975 |pp= 43–45 |ref= {{SfnRef|Ajdini et al.|1975}} }}</ref> Област на којој се налази Приштина била је насељена дуги низ година.<ref name="Warrander">{{Cite book|title=Kosovo: The Bradt Travel Guide|last=Warrander |first=Gail |year=2007 |publisher= The Globe Pequot Press Inc. |location= Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England |isbn=978-1-84162-199-9 |url= https://books.google.com/books?id=GCRjKdrmqqEC|accessdate=18. 5. 2013|pages=85—88}}</ref> Налази ранијих култура пронађени су у насељима око Приштине — [[Предионица (Приштина)|Предионица]], [[Каљаја (Тенеш До)|Каљаја]], [[Поље урни (Доња Брњица)|Поље урни]] и [[Гладнице (Грачаница)|Гладнице]].<ref name="Warrander" /><ref name="Chapman 2000 p. 239">{{harvnb|Chapman|2000|p=239}}</ref> У 4. веку п. н. е. краљ [[Бардил]] је окупио разна [[Илири|илирска]] племена и створио [[Краљевина Дарданија|Краљевину Дарданију]].<ref name="Cambridge">[https://books.google.com/books?id=vx251bK988gC&lpg=PA428 ''The Cambridge Ancient History: The fourth century B.C.'' Volume 6 of The Cambridge Ancient History], Iorwerth Eiddon Stephen Edwards, {{ISBN|0-521-85073-8}}, {{ISBN|978-0-521-85073-5}}, Authors: D. M. Lewis, John Boardman, Editors: D. M. Lewis, John Boardman, Second Edition, Cambridge University Press, 1994 {{ISBN|0-521-23348-8}}, {{ISBN|978-0-521-23348-4}}.</ref><ref name="Adams 1997">{{cite book|last=Adams|first=Douglas Q.|title=Encyclopedia of Indo-European Culture|year=1997|publisher=Fitzroy Dearborn|isbn= 978-1-884964-98-5|url=https://books.google.com/books?id=tzU3RIV2BWIC|editor=James P. Mallory}}</ref><ref name="Wilson 2006">{{cite book|last=Wilson|first=Nigel Guy|title=Encyclopedia Of Ancient Greece|year=2006|publisher=Taylor & Francis Group|isbn= 978-0-415-97334-2|url=https://books.google.com/books?id=BCZsPgAACAAJ}}</ref> Након што је [[Римско царство]] освојило Илирију 168. године п. н. е, Римљани су колонизовали и основали неколико градова у овој области. [[Датотека:Ulpiana1.JPG|мини|десно|250п|Остаци насеља Улпијане.]] Улпијана је била један од најзначајнијих римских градова на Балкану, а у 2. веку п. н. е. постала је [[муниципијум]]. Године 518. град је претрпео огромну штету од земљотреса. За време Римљана насеље се звало Вицијанум, а под садашњим именом спомиње се од 13. века у српским изворима.<ref name="Justiniana">[http://www.mkrs-ks.org/repository/docs/drafti_i_guides_-anglisht_final.pdf Archaeological Guide of Kosovo] Ministry of Culture, Youth and Sport, Archaeological Institute of Kosovo, Pristina 2012</ref> Након што је Римско царство подељено на Западно и Источно, ова област је наредних векова била у власти [[Византија|Византије]]. Цар [[Јустинијан I|Јустинијан -{I}-]] обновио је град и преименовао га у „Јустинијана Секунда”, али са доласком словенских племена у 6. веку град је поново почео да пропада.<ref name="Justiniana"/> Средином 9. века уступљен је [[Прво бугарско царство|Првом бугарском царству]]. === Средњи век === [[Датотека:Gračanica - Flickr - quinn.anya (6).jpg|мини|лево|230п|[[Манастир Грачаница]] саграђен је 1321. у близини града.]] Почетком 11. века након што је град пао под власт [[Византија|Византије]], област је била део провинције под називом [[Бугарска (тема)|Бугарска]]. Између 11. и средине 13. века више пута је била део [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]]. Приштина пуни просперитет постиже у зрелом средњем веку када је била део [[Краљевина Србија (1217—1345)|Краљевине Србије]] и касније [[Српско царство|Српског царства]], а њоме владали краљеви [[Стефан Милутин]], [[Стефан Урош III|Стефан Урош -{III}-]], [[Стефан Душан]], [[Стефан Урош V|Стефан Урош -{V}-]] и [[Вук Бранковић]].<ref name="Izdanja">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=vyVaAAAAYAAJ |page=265 |title=Izdanja|last1=Zadruga|first1=Srpska Književna|year=1913}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=BIFpAAAAMAAJ|page=22|title=Kosovo i metohija tokom vekova: Zublja|last1=Lekić|first1=Đorđe|year=1995}}</ref> Оближњи [[Манастир Грачаница]] саграђен је 1321. године, у време владавине краља Милутина.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wgMIAAAAMAAJ|title=Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia|author=Panić-Surep|first=Milorad|year=1965|pages=167}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Dx4qAQAAMAAJ|title=Serbia: The country, people, life, customs|isbn=9788678910319|author=Vlahović|first=Petar|year=2004|page=392}}</ref> Први историјски податак који помиње Приштину под овим именом долази из 1342. године, када ју је византијски цар [[Јован VI Кантакузин|Јован -{VI}- Кантакузин]] назвао „селом”.<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | page = 71| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> Приштина је била позната по својим пијацама и производима од козје коже и длаке. Већ 1485. године локалне занатлије су почеле производити барут. Прва џамија је изграђена крајем 14. века, док је област била под српском влашћу. [[Датотека:Kosovo Polje sized.jpg|мини|десно|250п|Споменик јунацима [[Косовска битка|Косовске битке]] на [[Газиместан]]у.]] [[Косовска битка]], вођена 15. јуна 1989. недалеко од Приштине, није много утицала на сам град, али је убијен велики број становништва уз кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]]. У близини Приштине подигнут је споменик на [[Газиместан]]у (висок 25 -{m}-) који обележава место на коме је вођена Косовска битка. Османлије су овде отворили путеве за даље освајачке походе у Европи. Будући да се налази на путу између [[Дубровник]]а и [[Цариград]]а, Приштина у 14. и 15. веку доживљава процват као трговачки центар, захваљујући оближњем граду [[Општина Ново Брдо|Ново Брдо]] и рудницима [[Јањево]] и [[Трепча (средњовековни рудник)|Трепча]].<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | pages = 45–46| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> На прелазу из 15. века, у време [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], Приштина је била позната по трговини [[сребро]]м, са многим трговцима пореклом из [[Дубровачка република|Дубровачке републике]].<ref>{{cite book |last1=Milic |first1=Danica |last2=Novakovic |first2=Relja |last3=Popovic |first3=Toma |last4=Radevic |first4=Milorad |title=Istorijski Casopis |date=1975 |publisher=Istorijski institut |location=Belgrade | page = 66| url=https://www.google.com.au/books/edition/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_22_1/_3lwCgAAQBAJ?hl=en&gbpv=0 |access-date=19 January 2022}}</ref> [[Османско царство]] први пут заузима Приштину 1396. године, али је заједно са делом [[Земља Бранковића|земље Бранковића]] уступа [[Стефан Лазаревић|Стефану Лазаревићу]] који је њоме владао све до 1402. године, када се измирио са својим рођацима и препустио им власт. У каснијим сукобима између Бранковића и Лазаревића, трупе [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Краљевине Угарске]], које су помагале деспоту Стефану, спалиле су Приштину 1409. године, а тада су страдали и дубровачки грађани. Привредно слабљење Приштине почело је 1448. године, када су на Османслије поразиле војску Угарске [[Јанош Хуњади|Јанка Хуњадија]].<ref name="Warrander" /> [[Пад Новог Брда (1441)|Падом Новог Брда]] 1441. године, Приштином су управљале Османлије, под чијом је власти била пуна четири и по века. Дефтер из 1487. године забележио је 412 хришћанских и 94 муслиманских породица у Приштини, која је у то време била административни део [[Вучитрнски санџак|Вучитрнског санџака]].<ref name="Warrander" /> За време Османлија, српске власти су у Приштини имале [[Српски конзулат у Приштини|конзулат]], у коме су извесно време радили [[Милан Ракић]] и [[Бранислав Нушић]]. У ово време, подручје Приштине било је подлежно великом процесу [[Исламизација|исламизације]].<ref name="Warrander" /> [[Датотека:Old Pristina.jpg|мини|лево|250п|Чаршија у Приштини с краја 19. или почетка 20. века]] Током [[Велики турски рат|Великог турског рата]] крајем 17. века, грађани Приштине под вођством католичког свештеника [[Петар Богдани|Петара Богданија]] обећали су лојалност аустријској војсци и снабдевали њене трупе. Богдани је уложио снаге од 6.000 бораца аустријској војсци која је стигла у Приштину. Под аустријском окупацијом, [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] је накратко претворена у [[Исусовци|језуитску]] цркву.<ref name="Warrander" /> После аустријског пораза у јануару 1690. године, становници Приштине били су препуштени османским и [[Татари|татарским]] трупама које су се светиле локалном становништву као казну за сарадњу са Аустријанцима. Француски официр који је путовао у Приштину приметио је убрзо након тога „Приштина из даљине изгледала импресивно, али изблиза је била маса блатњавих улица и кућа од земље”.<ref name="Warrander" /> Година 1874. била је прекретница. Те године је почела са радом железничка пруга између [[Солун]]а и [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]], док је седиште призренског вилајета пресељено у Приштину. Ова привилегована позиција главног града османског вилајета кратко је трајала. Од јануара до августа 1912. године Приштина је ослобођена од османлијске власти албанским побуњеничким снагама на челу са [[Хасан Приштина|Хасаном Приштином]]. Међутим, [[Краљевина Србија]] се успротивила плану за [[Велика Албанија|Велику Албанију]], залагавши се за поделу европске територије [[Османско царство|Османског царства]] међу четири [[Балкански савез|балканске савезнице]].<ref>{{cite book | last = Bogdanović | first = Dimitrije | authorlink = Dimitrije Bogdanović | editor = Antonije Isaković | title = Knjiga o Kosovu | url = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/index.html| accessdate=9. 1. 2011 | volume = 2 | origyear = 1984 | date = новембар 2000. | publisher = [[Serbian Academy of Sciences and Arts]] | location = Belgrade | language = Serbian | chapter = Albanski pokreti 1908—1912. | trans-chapter= | chapterurl = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html | quote =...&nbsp;ustanici su uspeli da&nbsp;... ovladaju celim kosovskim vilajetom do polovine avgusta 1912, što znači da su tada imali u svojim rukama Prištinu, Novi Pazar, Sjenicu pa čak i Skoplje&nbsp;... U srednjoj i južnoj Albaniji ustanici su držali Permet, Leskoviku, Konicu, Elbasan, a u Makedoniji Debar&nbsp;... }}</ref><ref name="report">{{cite web | url = https://archive.org/stream/reportofinternat00inteuoft#page/46/mode/2up/search/47 | title = Report of the International Commission to Inquire into the Causes and the Conduct of the Balkan Wars |author=Josef Redlich, Baron d'Estournelles, M. Justin Godart, Walter Shucking, [[Francis W. Hirst]], [[H. N. Brailsford]], Paul Milioukov, Samuel T. Dutton | year = 1914 | publisher = Carnegie Endowment for International Piece | location = Washington D.C. |page=47|accessdate=10. 1. 2011|quote = This demonstration of Turkish weakness encouraged new allies, the more so that the promises of Albanian autonomy, covering the four vilayets of Macedonia and Old Servia, directly threatened the Christian nationalities with extermination. }}</ref> Српске снаге су 22. октобра 1912. године заузеле Приштину. Међутим, незадовољна својим уделом у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]], Бугарска је 1915. године окупирала Косово и Метохију, заузевши Приштину.<ref name="E">{{cite book|title=Historical Dictionary of Kosovo |last=Elsie |first=Robert |year=2010 |publisher= Scarecrow Press, Inc. |location= estover road plymouth PL6 7PY, United Kingdom|isbn=978-0-8108-7231-8 |url= https://books.google.com/books?id=Pg-aeA-nUeAC&printsec=frontcover&dq=Historical+Dictionary+of+Kosovo&hl=en&sa=X&ei=5BuXUcGIK-PoiAfJkYDgAg&ved=0CDEQ6AEwAA#v=snippet&q=Prishtina&f=false |accessdate=18. 5. 2013|pages=xxxiv}}</ref> Крајем октобра 1918. године 11. француска колонијална дивизија преузела је Приштину, а 1. децембра 1918. вратила је град назад ономе што је тада постало „прва [[Југославија]]”. === Југославија и модернизација === [[Датотека:Okružno načelstvo u Prištini.jpg|мини|десно|250п|Окружно начелство у Приштини, 1913.]] Септембра 1920. Декрет о [[Колонизација Косова и Метохије у Краљевини Југославији|колонизацији нових јужних земаља]] омогућио је српским колонистима преузимање великих османских поседа у Приштини. У међуратном периоду дошло је до првог одласка албанског и турског говорног становништва.<ref name="Warrander" /><ref name="E"/> Између 1929. и 1941. године Приштина је била део [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]] [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Град је погодила велика поплава 11. маја 1938. године.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/05/13?pageIndex=00007 "Политика", 13. мај 1938]</ref> Дана 17. априла 1941. Југославија се безусловно предала [[Силе Осовине|Силама осовине]]. [[Бенито Мусолини]] је 29. јуна прогласио [[Историја Албаније у Другом светском рату|Велику Албанију]], са већином Косова и Метохије под италијанском окупацијом уз своју савезницу, Албанију. Уследило је масовно убијање Срба, посебно колониста, као и одлазак десетина хиљада српског становништва.<ref name="books.google.com">Sabrina P. Ramet [https://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC&pg=PA141&dq=Mithat+Frasheri&hl=en&ei=BNYMTfydL4qycOb_idsK&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CDUQ6AEwBA#v=onepage&q=Mithat%20Frasheri&f=false ''The three Yugoslavias: state-building and legitimation''], 1918—2005</ref> Након капитулације Италије, [[Нацистичка Немачка]] је преузела контролу над градом. У мају 1944. године 281 локалних Јевреја било је ухапшено у јединицама [[21. СС брдска дивизија Скендербег (1. албанска)|21. СС брдске дивизије Скендербег]], коју су чинили углавном муслимански Албанаци. Јевреји су касније депортовани у Немачку, где су многи убијени.<ref>{{cite book|last=Fischer|first = Bernd Jürgen|authorlink = Bernd Jürgen Fischer|year=1999|title = Albania at War, 1939—1945|publisher = Purdue Research Foundation|location = [[West Lafayette, Indiana]]|isbn=978-1-55753-141-4|url = https://books.google.com/books?id=vTZnAAAAMAAJ|pages=187}}</ref><ref>{{cite book|last=Mojzes|first = Paul|title = Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century|year=2011| publisher = Rowman & Littlefield|location = [[Lanham, Maryland]]|isbn=978-1-4422-0665-6|url = https://books.google.com/books?id=KwW2O7v7CUcC|p=94–95}}</ref> Неколико преживелих јеврејских породица у Приштини на крају је отишло у [[Израел]] 1949. године. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] и присилних миграција, број становника у Приштини пао је за 9.631 становника. [[Датотека:Unity-Brotherhood Monument Prishtina7.jpg|мини|лево|190п|[[Споменик братства и јединства]] [[Миодраг Живковић (вајар)|Миодрага Живковића]] у центру града. „[[Братство и јединство]]” је била популарна парола [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].]] Године 1945. основана је [[Федеративна Народна Република Југославија]], која је 1947. одлучила да Приштина постане главни град [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Аутономне Косовско-Метохијске Области]], а тиме је отпочео период убрзаног развоја града и читавог региона.<ref name="Warrander" /> [[Устав Југославије из 1963.|Уставом Југославије из 1963.]] АКМО је уздигнута на степен покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Први Статут АПКМ усвојен је 10. априла 1963. године.<ref>[https://books.google.com/books?id=1L5NNQEACAAJ "Статут Аутономне Покрајине Косова и Метохије", Приштина: Службени лист, 1963.]</ref> Покрајина је добила шира овлашћења у области судства, привреде и социјалне политике. Иако је тиме био остварен виши степен аутономије, албански део покрајинског руководства није био задовољан новим уставним решењима као ни самим именом, те је 1968. године оно промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. [[Датотека:Pristina apartment house.jpg|мини|десно|250п|Комплекс станова из комунистичког доба у Приштини.]] Као главни град и седиште владе, Приштина је преузела велики део југословенских развојних фондова усмерених на Косово и Метохију. Тиме се становништво и привреда брзо променила. Године 1966. у Приштини је било неколико асфалтираних путева, старе куће су имале текућу воду, али је [[колера]] и даље представља проблем. [[Призрен]] је и даље био највећи град на Косову и Метохији. Огромна улагања у државне институције, као што је новоосновани [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]], изградња нових стамбених блокова високих зграда и нова индустријска зона на периферији Приштине, привукла је велики број миграната. Тиме је окончан дуг период када је институција вођена као испостава [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и дала велики подстицај образовању и култури на албанском језику на Косову и Метохији. Албанцима је такође било дозвољено да користе заставу Албаније.<ref name="Warrander" /> У року од једне деценије, Приштина је скоро удвостручила своје становништво са око 69.514 (1971) на 109.208 (1981).<ref name="Warrander" /> Ово златно доба екстерно финансираног брзог раста прекинуто је економским колапсом Југославије и [[Немири на Косову 1981.|студентским побунама 1981.]] године. Приштина је, као и остатак Косова, ишла је ка све већој привредној и социјалној кризи. Године 1989. укинута је аутономија Косова под владом [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], након које су уследили пораст [[Српски национализам|српског национализма]] и масовно напуштање града од стране етничких Албанаца.<ref name="Warrander" /> === Рат на Косову и Метохији и скорашња историја === {{детаљније|Рат на Косову и Метохији}} [[Датотека:089 albanian graves kosovo.jpg|лево|мини|230п|Гробови умрлих током [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] у Приштини.]] Године 1989. Влада Југославије, на челу са председником Слободаном Милошевићем, смањила је аутономију Покрајине, те наметнула оштро репресивни режим широм Косова и Метохије, док су Албанци већином били избачени из државних предузећа и индустрија.<ref name="Warrander" /> У овом периоду основана је [[Ослободилачка војска Косова]] која се борила против српских и југословенских снага. У марту 1999. немири су ескалирали у [[рат на Косову и Метохији]], а Приштина је била поштеђена великих разарања у поређењу са градовима као што су [[Ђаковица]] или [[Пећ (град)|Пећ]]. Међутим, због свог стратешког значаја, одређени број војних циљева погођен је у Приштини током ваздушне кампање [[НАТО|НАТО-а]], укључујући пошту, полицијски штаб и војне касарне. У Приштини је касније дошло до распрострањеног насиља. Српске и југословенске снаге гранатирале су неколико делова и, у сарадњи са паравојним формацијама, спровеле су протеривања етничких Албанаца које је пратила широко распрострањена пљачка и уништавање имовине Албанаца. Многи од протераних упућени су ка возовима који су довезени до главне станице у Приштини са експлицитном сврхом депортовања на границу са [[Северна Македонија|Северном Македонијом]], где су били приморани да оду у изгнанство.<ref name="bbc_1999">{{cite news |publisher=[[British Broadcasting Corporation]] (BBC) |title=Kosovo Albanians 'driven into history' |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/310092.stm |access-date=1 February 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210327041339/http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/310092.stm |archive-date=27 March 2021 |date=1 April 1999 |url-status=live}}</ref> [[Датотека:Street Scene on Pedestrian Mall at Sundown - Pristina - Kosovo.jpg|десно|мини|270п|Реновирани центар Приштине.]] Већина албанског становништва побегла је из града да би избегли политику Србије и њене паравојне јединице. Прве трупе НАТО-а које су почетком јуна 1999. године ушле у Приштину биле су [[Норвешка|норвешке]] специјалне снаге и војници [[Уједињено Краљевство|британске]] [[Специјална ваздушна служба|Специјалне ваздушне службе]].<ref>{{cite web|url=http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=1085065&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Krigere og diplomater |publisher=norli.no |accessdate=17. 11. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160307042943/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/productdisplay?catalogid=10051&categoryid=&errorviewname=productdisplayerrorview&langid=-101&parent_category_rn=&productid=1085065&storeid=10651&top_category=&urllangid=-101&urlrequesttype=base |archive-date=7. 3. 2016. |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Tittel |publisher=norli.no |accessdate=17. 11. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140421051414/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |archive-date=21. 4. 2014 |url-status=dead }}</ref> Незаконито су заузети станови, а ромске четврти иза градског парка су запаљене. На крају рата, Срби су постали жртве насиља које су починили албански екстремисти. У више наврата Србе су убијале гомиле екстремиста зато што су само говорили српски у јавности или се изјашњавали као Срби.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/1999/nov/30/balkans |title=Serbs shot in mob attack |publisher=The Guardian |accessdate=17. 8. 2018}}</ref> Насиље је достигло врхунац [[Мартовски погром 2004.|Мартовским погромом 2004.]] године, када су албански екстремисти протерали велики број Срба из Приштине, али и читавог Косова и Метохије.<ref>{{cite web|url=https://www.hrw.org/reports/2004/kosovo0704/7.htm |title=The Violence: Ethnic Albanian Attacks on Serbs and Roma |publisher=Human Rights Watch |accessdate=17. 8. 2018}}</ref> Због континуираног насиља скоро 45.000 српског становништва побегло је са Косова и Метохије, док је данас само неколико десетина њих остало у граду.<ref name="euronews.net">{{cite web |url=http://www.euronews.com/2008/02/03/serbs-in-kosovo-vote-in-gracanica-and-mitrovica/ |title=EuroNews Serbs in Kosovo vote in Gracanica and Mitrovica published February 3, 2008 accessed February 3, 2008 |publisher=Euronews.net |accessdate=4. 7. 2010 |archive-date=04. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304104533/http://www.euronews.com/2008/02/03/serbs-in-kosovo-vote-in-gracanica-and-mitrovica/ |url-status=dead }}</ref> Као главни град и седиште администрације [[Уједињене нације|Уједињених нација]] ([[УНМИК]]), Приштина је имала велике користи од високе концентрације међународног особља са расположивим приходима и међународних организација са значајним буџетима. Многа средстава за обнову од донатора, међународних организација и албанске дијаспоре подстакла је привредни процват, али краткотрајан.<ref>{{cite web |publisher=Road Traffic Technology |title=Albania{{spaced ndash}}Kosovo Highway Project |url=https://www.roadtraffic-technology.com/projects/albaniakosovohighway/ |access-date=18 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210127165303/https://www.roadtraffic-technology.com/projects/albaniakosovohighway/ |archive-date=27 January 2021 |url-status=live}}</ref> Мноштво нових кафића, ресторана и приватних предузећа отворено је да задовољи потребу за почетком новог доба за Приштину. == Становништво == {{детаљније|Демографија Приштине}} {{Historical populations |title = Становништво [[Град Приштина|града Приштине]] |align = right |direction = horizontal |percentages = pagr | 1948 | 44.089 | 1953 | 51.457 | 1961 | 69.810 | 1971 | 105.273 | 1981 | 148.656 | 1991 | 199.654 | 2011 | 198.897 | 2021 | 218.782 | source = <ref>{{cite web |publisher=Population statistics of Eastern Europe and former USSR |title=Division of Kosovo |url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-division.htm |access-date=2 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211002163533/http://pop-stat.mashke.org/kosovo-division.htm |archive-date=2 October 2021 |url-status=live}}</ref>}} Према попису из 2011. године, [[Град Приштина|град Приштина]] има 198.897 становника, што га чини [[Територијална организација Србије#Општине у Аутономној покрајини Косово и Метохија|најнасељенијим местом]] на Косову и Метохији.<ref name="Census 2011">{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] |title=Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011 – Rezultatet Përfundimtare: Të Dhënat Demografike sipas Komunave |url=http://ask.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te_dhenat_kryesore_demografike_sipas_komunave.pdf |access-date=4 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304081103/http://ask.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/Te%20dhenat%20kryesore%20demografike%20sipas%20komunave.pdf |archive-date=4 March 2016 |page=14 |language=sq |url-status=dead}}</ref> Урбано становништво Приштине је било око 160.000, а рурално око 37.000.<ref name="Census 2011"/> Такође је трећи најгушће насељен град на Косову и Метохији.<ref>{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] (KAS) |title=Kosovo Census Atlas |url=https://ask.rks-gov.net/media/2009/kosovo-census-atlas-2011.pdf |access-date=7 October 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210517072507/https://ask.rks-gov.net/media/2009/kosovo-census-atlas-2011.pdf |archive-date=17 May 2021 |page=10 |url-status=live}}</ref> У погледу етничке припадности, становнике Приштине чинило је 97,77% [[Албанци|Албанаца]], 1,08% [[Турци|Турака]], 0,28% [[Ашкалије|Ашкалија]], 0,22% [[Срби|Срба]], 0,2% [[Бошњаци|Бошњака]], 0,1% [[Горанци|Горанаца]] и 0,03% [[Роми|Рома]].<ref name="2011 Census Ethnicity and Language">{{cite web |publisher=[[Kosovo Agency of Statistics]] (KAS) |title=Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011–Rezultatet përfundimtare |url=https://ask.rks-gov.net/media/2074/te-dhenat-kryesore.pdf |access-date=2 October 2021 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20200110085827/https://ask.rks-gov.net/media/2074/te-dhenat-kryesore.pdf |archive-date=10 January 2020 |pages=143–149 |language=sq |url-status=live}}</ref> Од укупног броја, 98,09% становника говорило је [[Албански језик|албански]] као матерњи језик. Остали говорни језици у Приштини били су [[Турски језик|турски]] (1,04%), [[Српски језик|српски]] (0,25%) и [[Ромски језик|ромски]] (0,03%).<ref name="2011 Census Ethnicity and Language"/> По вероисповести је било 193.474 (97,27%) [[Ислам|муслимана]], 1.170 (0,59%) [[Католичка црква|католика]], 480 (0,24%) [[Православље|православаца]], 344 (0,17%) других вероисповести и 660 (0,33%) [[Нерелигиозност|нерелигиозних]].<ref name="2011 Census Ethnicity and Language"/><ref name="Religion 2011">{{cite web |title=Religious composition of Kosovo 2011 |url=http://pop-stat.mashke.org/kosovo-religion-loc2011.htm |website=pop-stat.mashke.org |language=sq}}</ref> [[Србија]] је секуларна држава без [[Државна религија|службене религије]]. Слобода мисли, савести, уверења и веросиповести загарантована је [[Устав Србије из 2006.|Уставом Србије]]. [[Ислам]] и [[хришћанство]] су најраспрострањеније религије међу грађанима Приштине. Преосталих 1,9% становништва изјаснило се нерелигиозно, припадницима друге религије или није дало адекватан одговор.<ref name="Religion 2011"/> {{multiple image | align = center | total_width = 800 | image_style = border:none; | image1 = Manastiri i Graçanicës 02.JPG | caption1 = [[Манастир Грачаница]] | image2 = Sultan Mehmet Fatih Xhamia.jpg | caption2 = [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] | image3 = Cathedral Mother Theresa in Prishtina.jpeg | caption3 = [[Катедрала Мајке Терезе у Приштини|Катедрала Мајке Терезе]] | image4 = Çarshia Mosque.JPG | caption4 = [[Чаршијска џамија]] | image5 = Christ the Savior Cathedral in Pristina, 9 February 2014.jpg | caption5 = [[Храм Христа Спаса]] }} {{рашчисти}} == Привреда == [[Датотека:Prishtina_nga_Katedrala_1.jpg|мини|десно|Приштина је дом највећих предузећа на Косову и Метохији.]] Приштина представља срце привреде [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и од виталног је значаја за стабилност покрајине. Терцијарни сектор је најважнији за [[Привреда|привреду]] града и запошљава више од 75% радне снаге Приштине.<ref name="Economy">{{cite web |title=Bizneset dhe rrethina e biznesit |url=https://kk-arkiva.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Ekonomi-dhe-Zhvillim-Lokal/Ekonomia.aspx |website=kk-arkiva.rks-gov.net |language=sq}}</ref> 20% радно способног становништва чини секундарни сектор, а следи примарни сектор са само 5%.<ref name="Economy"/> Приштина је примарна туристичка дестинација на Косову и Метохији.<ref>{{cite web|url=http://www.tourist-destinations.com/2012/08/kosovo-travel-guide-and-travel-info.html|title=Kosovo|author=+Jugoslav Spasevski|work=Tourist Destinations|access-date=17 November 2015}}</ref> Позната је као универзитетски град, а прима студенате из суседних земаља као што су [[Албанија]], [[Северна Македонија]] и [[Црна Гора]]. Туризам у Приштини је 2012. године привукао око 100.000 страних посетилаца,<ref>{{cite web | title=Hotel Statistics in Q3 2013 (Alb. Statistikat e hotelierisë TM3 2013) | page=9 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> што представља 74,2% туризма читавог Косова и Метохије.<ref>{{cite web | title=Kosovo Agency of Statistics, 'Hotel Statistics in Q3 2013' | page=9 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> Највише страних туриста долази из [[Албанија|Албаније]], [[Турска|Турске]], [[Немачка|Немачке]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], [[Словенија|Словеније]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Северна Македонија|Северне Македоније]], а сваке године расте број посетилаца из других земаља.<ref>{{cite web | title=Kosovo Agency of Statistics, 'Statistikat e hotelierisë TM3 2013' | page=13 | url=http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | year=2013 | publisher=Kosovo Agency of Statistics | access-date=2014-03-06 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140302190730/http://esk.rks-gov.net/dmdocuments/Staistikat%20e%20Hotelerise%20TM3-2013.pdf | archive-date=2014-03-02 | url-status=dead }}</ref> Има велики број луксузних хотела, модерних ресторана, барова, пабова и веома великих ноћних клубова, док је највише позната по великом броју кафе-барова. Највећи хотели су -{[[Swiss Diamond Prishtina|Swiss Diamond]]}- и -{[[Grand Hotel Prishtina|Grand Hotel]]}- који се налазе у центру града.<ref>{{citation|url=http://gazetajnk.com/?cid=1,1026,791| publisher = Gazeta Jeta në Kosovë|date=December 4, 2011| last1=Hajdini|first1=Florina|language=Albanian| title=Luksi Zviceran Arrin në Prishtinë (Swiss luxury arrives in Pristina)|accessdate=2013-08-27}}</ref> Други велики хотели су -{Emerald Hotel}-, -{Sirius Hotel}- и -{Hotel Garden}-. Неке од најпосећенијих знаменитости у близини града су [[Батлавско језеро]] и [[Мермерна пећина]], које су такође међу најпосећенијим местима у покрајини.<ref>{{cite web| title=12 thousand foreign tourists visited Kosovo (alb. 12 mijë turistë të huaj e vizituan Kosovën)| url=http://www.fermaime.com/?id=14&l=1001| year=2013| access-date=2014-03-06| archive-url=https://web.archive.org/web/20181203055526/http://www.fermaime.com/?id=14&l=1001| archive-date=2018-12-03| url-status=dead}}</ref> Приштина је одиграла веома важну улогу током Другог светског рата, јер је била склониште за Јевреје, чија се гробља сада могу посетити.<ref>{{cite web|url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/vjw/Kosovo.html|title=Kosovo Virtual Jewish History Tour|website=www.jewishvirtuallibrary.org|access-date=28 May 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.huffingtonpost.com/2011/06/24/kosovo-jewish-cemetery-restored-university-students_n_884244.html#s297878|title=Kosovo's Jewish Cemetery Restored By University Students (PHOTOS)|work=The Huffington Post|access-date=17 November 2015}}</ref><ref>Material Culture and the history of the city of Prishtina (Alb. Kultura materiale dhe historia e qytetit të Prishtinës), [http://www.yllpress.com/12452/kultura-materiale-dhe-historia-e-qytetit-te-prishtines.html]</ref> {{рашчисти}} == Инфраструктура == === Саобраћај === [[Датотека:Prishtina International Airport "Adem Jashari" Limak Kosovo.jpg|мини|десно|230п|Терминал [[Аеродром Приштина|Аеродрома Приштина]].]] [[Датотека:Prishtina traffic.jpg|мини|лево|170п|Саобраћај у Приштини током ноћи.]] Приштина представља економско и финансијско срце Косова и Метохије, делимично због великог броја становника, модерне инфраструктуре и географског положаја. У последњих неколико година доживела је значајна побољшања и развој који је у великој мери модернизовао и побољшао [[Привреда|привреду]], инфраструктуру и пре свега [[Ваздухопловство|ваздушни]], [[Железнички саобраћај|железнички]] и [[друмски саобраћај]].<ref>[http://kk.rks-gov.net/prishtina/Projects/Buxheti/Infrastrukture.aspx Komuna e Prishtinës: Investime të mëdha në infrastrukturë] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100727162721/http://kk.rks-gov.net/prishtina/Projects/Buxheti/Infrastrukture.aspx |date=2010-07-27 }}.</ref> Приштина је најважнија и најфреквентнија путна раскрсница на Косову и Метохији јер све главне брзе железнице и ауто-путеви пролазе кроз град. Већина ауто-путева на Косову и Метохији је у великој мери завршена, делимично у изградњи или у процесу планирања. Ауто-путем 6 Приштина је повезана са [[Скопље]]м,<ref>{{cite web |title=ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE |url=http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |website=kfos.org |pages=29–35 |language=en |date=2015 |access-date=2019-01-02 |archive-date=2016-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322043415/http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |url-status=dead }}</ref> док је Ауто-пут 7 повезује са [[Драч]]ом и [[Паневропски коридор 10|паневропским коридором 10]].<ref>{{cite web |title=ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE |url=http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |website=kfos.org |pages=13–28 |language=en |date=2015 |access-date=2019-01-02 |archive-date=2016-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322043415/http://kfos.org/wp-content/uploads/2015/06/8.-AUTO-ROUTE-6-HIGHWAY-PRISHTINA-SKOPE.pdf |url-status=dead }}</ref> [[Аеродром Приштина]] је главна капија покрајине, а превози скоро два милиона путника годишње са везама за многе дестинације широм различитих земаља и градова Европе, са најчешћим линијама за [[Аустрија|Аустрију]], [[Немачка|Немачку]], [[Швајцарска|Швајцарску]], као и за [[Словенија|Словенију]], [[Турска|Турској]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref>{{cite web |publisher=[[Civil Aviation Authority of Kosovo]] |title=Statistics on passengers and flights at PIA Adem Jashari 2016 |url=http://caa-ks.org/wp-content/uploads/2017/01/Statistikat-e-udhetareve-2016-8.pdf |website=caa-ks.org |archive-url=https://web.archive.org/web/20170205100130/http://caa-ks.org/wp-content/uploads/2017/01/Statistikat-e-udhetareve-2016-8.pdf |archive-date=5 February 2017 |page=7 |language=en |date=2 January 2019}}</ref> Приштина је чвориште друмског, железничког и ваздушног саобраћаја. Градски аутобуси, возови и авиони заједно раде на одржавању високог нивоа повезаности међу местима на Косову и Метохији, али и шире. Анализа Саобраћајне полиције показала је да је од 240.000 аутомобила регистрованих на Косову и Метохији, око 100.000 (41%) из области Приштине.<ref name="indeksonline">{{cite web|url=http://www.arkivalajmeve.com/240-mije-vetura-ne-ldquorksrdquo-100-mije-vetem-ne-Prishtine.1047418855/|title=240 mijë vetura në "rks", 100 mijë vetëm në Prishtinë|author=Arber Sylejmani |first=|date=2013-08-05|website=Info Arkiva |accessdate=2019-07-17}}</ref> Град има две железничке станице. [[Железничка станица Приштина]] се налази западно од центра, док је [[Железничка станица Косово Поље]] главно железничко чвориште Косова и Метохије.<ref name="inyourpocket2">{{cite web|url=http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/arrival-transport/trains|title=Trains - Arrival & Transport in Pristina - In Your Pocket city guide - essential travel guides to cities in Kosovo|publisher=inyourpocket.com|access-date=2014-03-02|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302175702/http://www.inyourpocket.com/kosovo/pristina/arrival-transport/trains|archive-date=2014-03-02}}</ref> {{рашчисти}} === Образовање === [[Датотека:National Public Library Pristina Qiv Owned Image 30 August 2008.jpg|230п|мини|[[Народна библиотека Косова]]]] Приштина је центар [[Образовање|образовања]] у покрајини и дом многих јавних и приватних основних и средњих школа, факултета, академија и универзитета, који се налазе у различитим деловима града. [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]] је највећи и најстарији универзитет у граду, основан у 20. веку.<ref name="Republika">{{cite news |first=Slađana |last=Đurić |author-link=Slađana Đurić |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |title=Izmesteni univerzitet |work=[[Republika (Serbian magazine)|Republika]] magazine, No. 240-241 |year=2000}}</ref> Међутим, због политичких преокрета, дошло је до две неповезане институције које користе исто име. Активности на албанском језику се обављају на првобитној локацији ([[Универзитет у Приштини (Приштина)|Универзитет у Приштини]]), док се [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)|Универзитет у Приштини]] на српском језику преселио у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]].<ref>{{cite web |title=Izmesteni univerzitet |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |website=1999 Yurope online communications |access-date=3 November 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html|title=Republika|website=www.yurope.com|access-date=2018-11-03}}</ref> Финансије, уметност, новинарство, медицина, стоматологија, фармација, ветеринарски програми и инжењеринг су међу најпопуларнијим областима у којима странци могу да се баве у граду. Ово доводи многе младе студенте из других градова и земаља у Приштину. Град је познат по неколико образовних институција као што су Универзитет у Приштини, Факултет уметности Универзитета у Приштини и [[Академија наука и уметности Косова]].<ref>{{Cite web|url=https://www.osce.org/kosovo/36978|title=Kosovo non-majority communities within the primary and secondary educational systems|website=www.osce.org}}</ref> Међу првим познатим школама у граду биле су оне отворене током османског периода.<ref name="history-culture-refworld">[http://www.refworld.org/docid/3ae6a80c0.html "The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo"], Immigration and Refugee Board of Canada, ''The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo'', 1 May 1997,accessed 23 February 2014.</ref> Становницима је било дозвољено да похађају ове школе, од којих су већина биле верске, док је само неколико њих било секуларне.<ref name="history-culture-refworld" /> Град има више [[библиотека]], од којих неколико садржи значајне збирке историјских и културних докумената. Најважнија библиотека у погледу збирки историјских докумената је [[Народна библиотека Косова]].<ref>{{cite web|last=kultplus|title=BKUK shënoi 69-të vjetorin e themelimit|url=http://www.kultplus.com/?id=5&l=1131|year=2013}}</ref><ref>{{cite journal|last=BKUK|title=65-vjet të Biblotekës Kombëtare dhe Universitare të Kosovës|url=http://www.biblioteka-ks.org/Biblioteka_Botime/Viti6Nr22009.pdf|journal=Bibloletra|year=2009|volume=2|page=10|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140501032049/http://www.biblioteka-ks.org/Biblioteka_Botime/Viti6Nr22009.pdf|archivedate=2014-05-01}}</ref> === Медији === Медије у Приштини чине неке од најважнијих новина, највећих издавачких кућа и најгледанијих телевизијскх станица на Косову и Метохији. Такође је највећи комуникациони центар медија у покрајини. Скоро све главне медијске организације на Косову и Метохији имају седиште у Приштини.<ref name="Kosovo Media Institute">[http://www.mc.rs/upload/documents/razno/KMI_e-directory-media.pdf Kosovo Media Institute] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190717183241/http://www.mc.rs/upload/documents/razno/KMI_e-directory-media.pdf |date=2019-07-17 }} Major media organizations in Kosovo and their addresses.</ref> Телевизијска индустрија је значајан послодавац у привреди града, док своја седишта у Приштини имају четири главне радиодифузне мреже на Косову и Метохији: -{[[RTV21]]}-, -{[[Kohavision]]}-, -{[[Klan Kosova]]}-, као и јавни медијски сервис грађана Косова и Метохије — [[Радио-телевизија Косова]] (РТК). Све дневне новине у Приштини имају читалачку публику широм покрајине.<ref name="OSCE">{{cite web|url=http://www.osce.org/kosovo|title=OSCE|access-date=17 November 2015}}</ref> Важан догађај који је утицао на развој медија био је 2005. године када је [[Универзитет у Приштини (албански)|Универзитет у Приштини]] основао Факултет новинарства у оквиру Филолошког факултета у који је уписан велики број младих.<ref name="Fakulteti i Filologjisë - Ballina">{{cite web|url=http://filologjia.uni-pr.edu/|title=Fakulteti i Filologjisë - Ballina|access-date=17 November 2015}}</ref> {{рашчисти}} == Култура == [[Датотека:Prishtina , National Museum of Kosovo.jpg|230п|мини|десно|[[Музеј Косова и Метохије]] је прва институција културног наслеђа на Косову и Метохији, основана са циљем очувања, рестаурације-конзервације и презентације покретног културног добра.]] Као главни град Аутономне Покрајине Косова и Метохије, Приштина је центар културног и уметничког развоја свих [[Срби|Срба]] и [[Албанци|Албанаца]] који живе на овом подручју. Дом је највећих културних институција покрајине, као што су [[Народно позориште у Приштини]] и [[Музеј Косова и Метохије]]. [[Народна библиотека Косова]] има више од 1,8 милиона књига, часописа, мапа, атласа, микрофилмова и других материјала.<ref name = coe.12>{{cite web|title=CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË|url=http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf|page=12|language=English, Albanian, Serbian|date=December 2012}}</ref><ref name=KSI.8>{{cite web|title=Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës|url=http://www.esiweb.org/pdf/esi_future_of_pristina%20booklet_albanian.pdf|publisher=Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative|accessdate=23 February 2014|page=8|language=Albanian}}</ref> У Приштини ради много страних културних институција, укључујући албански Албанолошки институт, француски [[Алијанс франсез]],<ref>{{cite web|url=http://www.af-pristina.com/|title=Alliance Française de Prishtina|access-date=28 May 2017}}</ref> Британски савет,<ref>{{cite web|url=https://kosovo.britishcouncil.org/en|title=British Council - Kosovo|website=kosovo.britishcouncil.org|access-date=28 May 2017}}</ref> немачки [[Гете институт]]<ref>{{cite web|url=http://www.slzprishtina.org/haus/menu/prufungen/goethe-institut/|title=Sprachlernzentrum in Prishtina|website=www.slzprishtina.org|access-date=28 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170525233359/http://slzprishtina.org/haus/menu/prufungen/goethe-institut/|archive-date=25 May 2017|url-status=dead}}</ref> и Фондацију Фридриха Еберта.<ref>{{cite web|url=http://www.fes-prishtina.org/wb/pages/english/home.php|title=Welcome, Office Prishtina, Friedrich-Ebert-Stiftung e.V. - Home|website=www.fes-prishtina.org|access-date=28 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626142423/http://www.fes-prishtina.org/wb/pages/english/home.php|archive-date=26 June 2017|url-status=dead}}</ref> У Приштини је такође основана информативна канцеларија [[Савет Европе|Савета Европе]].<ref>{{cite web|url=http://www.coe.int/en/web/pristina/home|title=Home|website=Council of Europe Office in Pristina|access-date=28 May 2017}}</ref> === Знаменитости === [[Датотека:Hyjnesha ne fron.JPG|лево|мини|140п|[[Богиња на трону]] је један од најдрагоценијих археолошких артефаката Србије, а усвојен је као симбол Приштине.]] {{multiple image |align = right |total_width = 240 |image1 = Clock Tower-Sahat Kulla.JPG |width1 = 222 |height1 = |image2 = Ethnographic Museum in Prishtina.jpg |width2 = 502 |height2 = |footer = [[Сахат-кула у Приштини|Сахат-кула]] је била средство информисања грађана како би знали када да се моле, као и трговци када да затворе своје продавнице <small>'''(лево)'''</small> [[Музеј Косова и Метохије|Етнолошки музеј]] <small>'''(десно)'''</small>}} Од 426 заштићених историјских споменика на Косову и Метохији, 21 се налази у Приштини.<ref name=KSI.9>{{cite web|title=Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës|url=http://www.esiweb.org/pdf/esi_future_of_pristina%20booklet_albanian.pdf|publisher=Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative|access-date=23 February 2014|page=9|language=sq}}</ref> Велики број ових споменика долази из [[Византијско царство|византијског]] и [[Османско царство|османског]] доба.<ref name="Kulla.jeta">{{cite web |last=Limani |first=Jeta |title=Kulla of Mazrekaj family in Dranoc |url= http://www.lth.se/fileadmin/hdm/alumni/papers/CMHB_2007/Kosova___Jeta_Limani_-_Kulla_of_Mazrekaj_Family.pdf |page=2}}</ref> Почевши од 1945. године, власти [[Југославија|Југославије]] су почеле да граде модерну Приштину.<ref name=K.3>{{cite book|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=[[Bradt Travel Guides]] Ltd., UK|isbn=978-1-84162-331-3|pages=3|url=http://www.bradtguides.com/|author2=Verena Knaus|year=2010}}</ref> Ова модернизација довела је до великих промена у структури зграда, њиховој функцији и околини.<ref name="coe.3">{{cite web |title=CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf |page=3 |language=en, sq, sr |date=December 2012}}</ref> Међутим, сачувани су бројни типови споменика, укључујући четири џамије, обновљену православну цркву, [[Велики хамам у Приштини|турско купатило]], јавну чесму, [[Сахат-кула у Приштини|сахат-кулу]], неколико традиционалних кућа, као и грађевине архитектуре под европским утицајем, попут Музеја Косова и Метохије.<ref name="coe.16">{{cite web |title=Conservation Basis for the "historic Centre" of Prishtinë |language=en, sq, sr |page=16 |url= http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/kosovo/publications/20130129-PristinaCS.pdf |date=December 2012}}</ref> Ове знаменитости симболизују историјски и културни карактер Приштине, јер су развијени током векова у духу освајачких империја ([[Римско царство|Римско]], [[Византијско царство|Византијско]], [[Османско царство|Османско]] и [[Аустроугарска|Аустро-угарско царство]]).<ref name="Kulla.jeta"/> Библиотека „Хивзи Сулејмани” основана је пре 70 година и једна је од највећих библиотека по броју књига у свом инвентару који износи близу 100.000. Све те књиге су у служби за регистроване читаоце библиотеке.<ref name="Municipality of Prishtina">[http://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Kultures,Rinise,Sportit/Kulture.aspx Letërnjoftim i shkurtër për kulturën e kryeqytetit] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150405061301/https://kk.rks-gov.net/prishtina/Municipality/Departments/Kultures,Rinise,Sportit/Kulture.aspx |date=5. 4. 2015 }} Short notice of capital culture. Приступљено 25 February 2014.</ref> Дарданска дама и [[Богиња на трону]] су артефакти који је пронађени током ископавања 1955.<ref>[http://www.esiweb.org/index.php?lang=en&id=178 'Tjerrtorja' Archaeological Site (listed since 1955).] Retrieved 1 March 2014</ref> у близини [[Улпијана|Улпијане]],<ref>{{cite book|title=The Roman army as a community|first1=Adrian Keith|last1=Goldsworthy|first2=Ian|last2=Haynes|first3=Colin E. P.|last3=Adams|isbn=1887829342|year=1997|publisher= Journal of Roman Archaeology|page=100}} Retrieved 2 March 2014.</ref> предграђа Приштине. Направљени су од глине око 3500. године п. н. е. у неолитском периоду.<ref>[https://archive.is/20130407182037/http://www.balkanweb.com/kultur%EB/2691/idhulli-i-dardanise-apo-hyjnesha-ne-fron-56278.html Idhulli i Dardanisë apo Hyjnesha në fron] Dardanian idol or Goddess on the Throne. Приступљено 22 February 2014.</ref> У Приштини се налази [[Велики хамам у Приштини|Велики хамам]] и кућа Емина Ђикуа која је постала Етнографски музеј. Приштина такође има свој Градски архив који је основан 1950-их година и чува сву евиденцију града и региона.<ref name="Municipality of Prishtina" /> {{рашчисти}} === Музика === [[Датотека:DuaLipaO2020522 (5 of 110) (52051427672).jpg|десно|мини|250п|Позната певачица [[Дуа Липа]] ћерка је родитеља пореклом из Приштине.]] [[Српска музика]] се сматра веома богатом жанровима и њиховим развојем током времена. Али пре развоја жанрова, кључна тачка је богат [[фолклор]] Косова и Метохије, од којих већина нажалост није дигитализована и сачувана у архивама. Значај фолклора огледа се у две главне категорије: сматра се ризницом културног наслеђа Србије и помаже у расветљавању [[Историја Србије|њене историје]].<ref>{{cite book|last=Rudi|first=Rafet|title=Sprova Estetike - Muzika e shekullit XX (''Esthetical Challenges" - Music of the 20th Century'')|year=2002|publisher=Dukagjini|page=135}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.shqiperia.com/Folklori-dhe-folkloristika.360/ |title=Portali Shqiperia}}</ref> Фолклор је такође послужио као инспирација и утицај у многим областима, укључујући композицију музике у наредним генерацијама.<ref>{{cite web|url=http://gazetajnk.com/?cid=1,3,4787/|title=Gazeta Jeta në Kosovë - Kosovë - Gazeta Jeta në Kosovë|work=Gazeta Jeta në Kosovë}}</ref> Неки међународно познати извођачи који су рођени или одрастали у Приштини су [[Рита Ора]], [[Дуа Липа]] и [[Ера Истрефи]]. === Фестивали === [[Датотека:Peter Donohoe plays in %27Diar Hall%27 2013.jpg|мини|лево|230п|Питер Донохо за клавиром у Приштини, 2013.]] Фестивали и свечани догађаји су једна од ствари које становништво Приштине посећује у великом броју. Упркос генерално малој површини, Приштина има знатан број фестивала и свечаних догађаја. Разноликост фестивала омогућава људима различитих укуса да се нађу у овом граду. Домаћин је само три активна позоришта, од којих је најзначајније [[Народно позориште у Приштини|Народно позориште]], које се налази у центру града, а основано је 1946.<ref>{{cite web|title=The National theatre of Kosovo |url=https://www.theguardian.com/stage/theatreblog/2012/jun/22/unrestricted-views-national-theatre-kosovo}}</ref> Народно позориште је такође највиши рангирани позоришни институт на Косову и Метохији који има највећи број продукција. Приказало је више од 400 представа које је гледало више од три милиона гледалаца.<ref>{{cite web|url=http://www.mkrs-ks.org/?page=1,134|title=Profili|publisher=|accessdate=17. 11. 2015}}</ref> [[Филмски фестивал у Приштини]] приказује значајне међународне филмове произведене на Балкану и шире, али и скреће пажњу на сопствену [[Филмска индустрија|филмску индустрију]]. Настао је 2008. године као начин промовисања сопствене културе.<ref>{{cite web |url=http://www.prifest.org/?id=3&n=187&l=en |title=PriFest in exile, Minister of Culture responsible |work=PriFest}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.cineuropa.org/nw.aspx?t=newsdetail&l=en&did=288271|title=PriFest cancelled owing to lack of state support |work=Cineuropa}}</ref> Један од највећих фестивала је Клавирски фестивал Шопен који је основан 2010. године поводом 200. годишњице рођења [[Фредерик Шопен|Фредерика Шопена]].<ref name="Wordpress">{{cite web|last=Luzha|first=Besa|title=Chopin Piano Fest Prishtina|url=http://chopinkosova.com/|publisher=WordPress|accessdate=23. 2. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140110103010/http://chopinkosova.com/|archive-date=10. 1. 2014|url-status=dead}}</ref> Временом је постао традиционални клавирски фестивал који се одржава током пролећа сваке године. Сматра се националним благом.<ref name="Selmani">{{cite web|last=Selmani|first=Arber|title='Chopin Fest' eshte pasuri shteterore|url=http://www.zeri.info/artikulli/4084/pula-chopin-fest-eshte-pasuri-shteterore|accessdate=1. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302144418/http://www.zeri.info/artikulli/4084/pula-chopin-fest-eshte-pasuri-shteterore|archive-date=2. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> Током првих пет година рада, понудио је интерпретације светски познатих пијаниста као што су Питер Донохо, Јанина Фјалковска, али и локалних уметника.<ref name="Selmani" /><ref name="Verdi">{{cite web|title="Chopin Piano Fest", në kujtim të Verdit|url=http://www.koha.net/arkiva/?page=1,5,141223|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302144355/http://www.koha.net/arkiva/?page=1,5,141223|url-status=dead|archive-date=2. 3. 2014|publisher=Koha Net|accessdate=23. 2. 2014}}</ref> Настоји да промовише уметност интерпретације, као вредност музике. Фестивал ДАМ један је од најзначајнијих културних догађаја у Приштини. Музички је фестивал који се одржава једном годишње и окупља младе и талентоване домаће и иностране музичаре из целог света. Ради на обогаћивању културне сцене спајањем традиционалног и савременог. Основао га је тадашњи студент уметности, сада познати телевизијски продуцент, музичар, новинар и менаџер Филхармонијског оркестра Косова и Метохије, Дардан Селимај.<ref name="Consti">{{cite web|title=DAM Festival-KadMusArts|url=http://kadmusarts.com/festivals/1857.html|access-date=30. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302202213/http://kadmusarts.com/festivals/1857.html|archive-date=2. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> У августу 2018. одржан је први -{[[Sunny Hill Festival]]}- у градском парку [[Парк природе Грмија|Грмија]] који се од тада одржава сваке године, а организује га певачица [[Дуа Липа]] заједно са својим оцем, Дукађином Липом. На фестивалу наступају истакнути међународни и локални извођачи, а сам фестивал је убрзо постао један од симбола града.<ref>{{Cite news|last=Marshall|first=Alex|date=2018-08-17|title=Can a Music Festival Make Kosovo Cool?|language=en-US|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/2018/08/17/arts/music/dua-lipa-kosovo-festival-action-bronson.html|access-date=2021-05-08|issn=0362-4331|archive-date=2018-08-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20180817120117/https://www.nytimes.com/2018/08/17/arts/music/dua-lipa-kosovo-festival-action-bronson.html|url-status=live}}</ref> Сав остварени приход од фестивала намењен је хуманитарној организацији -{Sunny Hill Foundation}-.<ref>{{Cite web|title=How Dua Lipa went from aspiring singer to one of today's top global female pop stars|url=https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|access-date=2021-05-08|website=ABC News|language=en|archive-date=2018-10-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20181011015440/https://abcnews.go.com/Entertainment/dua-lipa-aspiring-singer-todays-top-global-female/story?id=58393549|url-status=live}}</ref> === Спорт === [[Датотека:Street-eu3.jpg|десно|мини|230п|Играчи [[Улична кошарка|уличне кошаркаше]] у [[Парк природе Грмија|Грмији]].]] Приштина је центар спорта на Косову и Метохији, где су активности организоване на аматерским и професионалним нивоима.<ref name="shega">{{cite web|title=Departamenti i Sportit:Profili|url=http://www.mkrs-ks.org/?page=1,48|accessdate=1. 3. 2014}}</ref> Фудбал је најпопуларнији спорт у граду. Представља га [[ФК Приштина]], која игра своје домаће утакмице на [[Градски стадион Приштина|Градском стадиону]]. Кошарка је такође један од популарнијих спортова у Приштини, а представља је [[КК Приштина]],<ref>{{cite web|title=Sigal Prishtina hap etapën e re në basketboll|url=http://www.koha.net/arkiva/?page=1,18,121113|accessdate=1. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140908021533/http://koha.net/arkiva/?page=1,18,121113|archive-date=8. 9. 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> која је најуспешнији кошаркашки клуб на Косову и Метохији и део [[Балканска лига у кошарци|Балканске лиге у кошарци]]. Суперлиги се касније придружио још један тим из Приштине — РТВ 21.<ref>{{cite web|title=ETC SUPERLIGA|url=http://www.basketbolli.com/sq/league/etc-superliga|accessdate=1. 3. 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140402174016/http://www.basketbolli.com/sq/league/etc-superliga|archivedate=2. 4. 2014}}</ref> [[Улична кошарка]] је од 2000. године традиционално организовани спортски и културни догађај у [[Парк природе Грмија|Парку природе Грмија]]. Поред успеха у дворанској кошарци, екипа Че Бара освојила је титулу шампиона државног првенства 2013.<ref>{{cite web|title=Che Bar kampione e Kosovës në Streetball|url=http://www.kosovastreetball.org/|accessdate=1. 3. 2014|archive-date=14. 07. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190714185353/http://kosovastreetball.org/|url-status=dead}}</ref> [[Рукомет]] је такође веома популаран. Представници Приштине признати су на међународном нивоу и играју међународне утакмице. {{рашчисти}} == Познати Приштевци == Неки од најпознатијих Приштеваца су: * [[Сава Петровић Грмија]] (1882—1914); српски официр и четнички војвода * [[Хајдар Души]] (1916—1944); народни херој Југославије и Албаније * [[Зоран Радосављевић]] (1965—1999); српски мајор и пилот * [[Бехђет Пацоли]] (1951); албански политичар и сепаратиста * [[Драган Томић (политичар)|Драган Томић]] (1936—2022); српски политичар * [[Ђани]] (1973); српски поп-фолк и турбо-фолк певач * [[Јана (певачица)|Јана]] (1974); српска фолк певачица * [[Рита Ора]] (1990); британска певачица, текстописац и глумица * [[Енвер Петровци]] (1954); југословенски и албански глумац * [[Горан Ђоровић]] (1971); југословенски и српски фудбалер * [[Зуфер Авдија]] (1959); југословенски и српски кошаркаш * [[Марко Симоновић]] (1986); српски кошаркаш * [[Кенан Сипахи]] (1995); турски кошаркаш * [[Милена Рашић]] (1990); српска одбојкашица == Партнерски градови == * {{зас|ТУР}} [[Анкара]], [[Турска]]<ref>{{cite web |title=Sister Cities of Ankara|url=https://www.ankara.bel.tr/en/foreign-relations-department/sister-cities-of-ankara|website=ankara.bel.tr|publisher=Ankara|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ТУР}} [[Бурса]], [[Турска]]<ref>{{cite web |title=Kardeş Şehirler|url=https://www.bursa.bel.tr/sayfa/kardes-sehirler-261|website=bursa.bel.tr|publisher=Bursa|language=tr|access-date=2022-01-06}}</ref> * {{зас|САД}} [[Де Мојн]], [[Сједињене Америчке Државе]]<ref>{{cite web |title=Des Moines to Become Sister Cities with Pristina, Kosovo|url=https://www.dsmpartnership.com/news-media/blog/des-moines-to-become-sister-cities-with-pristina-kosovo|website=dsmpartnership.com|publisher=Greater Des Moines Partnership|date=2018-11-09|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ХРВ}} [[Загреб]], [[Хрватска]]<ref>{{cite web |title=Statistical Yearbook of the City of Zagreb 2018|url=https://www.zagreb.hr/UserDocsImages/arhiva/statistika/SYCZ_2018%2023%2004%202019%20links.pdf|website=zagreb.hr|publisher=Zagreb|page=33|access-date=2020-05-11}}</ref> * {{зас|ПАК}} [[Карачи]], [[Пакистан]]<ref name=dawn>{{cite web |title=Islamabad to get new sister city|url=https://www.dawn.com/news/1230842|website=dawn.com|publisher=Dawn|date=2016-01-05|access-date=2021-10-13}}</ref> * {{зас|БЕЛ}} [[Намир]], [[Белгија]]<ref>{{cite web |title=Relations Internationales|url=https://www.namurinternational.be/|website=namurinternational.be|publisher=Namur|language=fr|access-date=2020-05-11}}</ref> == Референце == {{извори}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Edwards|first=Iorwerth Eiddon Stephen|last2=Gadd|first2=Cyril John|last3=Boardman|first3=John|others=D. M. Lewis, Nicholas Geoffrey Lemprière Hammond, Simon Hornblower, M. Ostwald, Frank William Walbank, A. E. Astin, Andrew William Lintott, John Anthony Crook, Alan K. Bowman, Elizabeth Rawson, Edward Champlin, Peter Garnsey, Averil Cameron, Dominic Rathbone, Bryan Ward-Perkins, Michael Whitby|title=The Cambridge Ancient History|url=https://books.google.com/books?id=vx251bK988gC|date=13. 10. 1994|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-23348-4|pages=428}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=wgMIAAAAMAAJ|title=Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia|author=Panić-Surep|first=Milorad|year=1965|pages=167}} * {{Cite book| ref=harv|title=Kosovo: The Bradt Travel Guide|last=Warrander |first=Gail |year=2007 |publisher= The Globe Pequot Press Inc. |location= Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England |isbn=978-1-84162-199-9 |url= https://books.google.com/books?id=GCRjKdrmqqEC|accessdate=18. 5. 2013|pages=85—88}} * {{Cite book| ref=harv|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=Bradt Travel Guides Ltd, UK|isbn=978-1-84162-331-3|url=http://www.bradtguides.com/|last2=Knaus|first2=Verena|pages=86}} * {{Cite book| ref=harv|last=Warrander|first=Gail|title=Kosovo|publisher=Bradt Travel Guides Ltd, UK|isbn=978-1-84162-331-3|url=http://www.bradtguides.com/|last2=Knaus|first2=Verena|pages=85}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=vyVaAAAAYAAJ|title=Izdanja| author = Zadruga |first=Srpska Književna|year=1913|pages=265}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wilson|first=Nigel Guy|title=Encyclopedia Of Ancient Greece|year=2006|publisher=Taylor & Francis Group|isbn=978-0-415-97334-2|url=https://books.google.com/books?id=BCZsPgAACAAJ|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Adams|first=Douglas Q.|title=Encyclopedia of Indo-European Culture|year=1997|publisher=Fitzroy Dearborn|isbn=978-1-884964-98-5|url=https://books.google.com/books?id=tzU3RIV2BWIC|editor=James P. Mallory}} * {{Cite book| ref=harv|last=Evans|first=John Arthur|title=Antiquarian Risearches in Illiricum, Pars III, Archeologia or miscellaneons tracts to antiqity. Vol XLIX|year=1885|pages=72—78}} * {{Cite book| ref=harv|title=Гласник Музеја Косова и Метохије|year=1956|location=Приштина|pages=207—215}} * {{Cite book| ref=harv|last=Урошевић|first=Атанасије|title=Косово|year=1965|location=Београд|publisher=Научно дело}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ивановић|first=Милан|title=Црквени споменици XIII — XX века|year=1987|location=Београд — Призрен|publisher=Задужбине Косова}} * {{Cite book| ref=harv|last=Самарџић|first=Радован|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878—1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912)|year=2009|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Нови крајеви Србије (1912—1915)|year=2013|location=Београд|publisher=Филозофски факултет}} * {{Cite book| ref={{harvid|Акциони план|2009}}|title=Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у граду Приштина за период 2009—2013.|year=2009|publisher=Комесаријат за избеглице и миграције|location=Приштина - Грачаница|url=http://www.kirs.gov.rs/docs/lap/lap_pristina_gracanica.pdf|accessdate=4. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171205194725/http://www.kirs.gov.rs/docs/lap/lap_pristina_gracanica.pdf|archive-date=5. 12. 2017|url-status=dead}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Pristina | wikispecies = | wiktionary = Приштина | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Приштина }} * {{званични веб-сајт|http://www.prishtinaonline.com/sr/naslovna/}} * [[Коста Костић|Костић, Коста]] (1922). ''[[s:Наши нови градови на југу#ПРИШТИНА|Наши нови градови на југу]]''. Београд. * [http://pristina.theater/ Народно позориште Приштина] * [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pristina-od-osmeha-do-suza.sr.html Приштина од смеха до суза (''Политика'', 1. април 2013)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:577896-Pristina-Svi-Srbi-stanu-u-tri-sobe Приштина: Сви Срби стану у три собе (''Вечерње новости'', 22. новембар 2015)] * [http://gracanicaonline.info/2017/03/15/pristina-grad-u-koji-srbi-odlaze-na-rad-u-soping-ali-izbegavaju-da-tu-zive/ Приштина, град у који Срби одлазе на рад и у шопинг, али избегавају да ту живе (''Грачаница онлајн'', 15. март 2017)] {{Град Приштина}} {{Косовски округ}} {{Списак градова у Србији}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Географија|Србија}} [[Категорија:Приштина| ]] [[Категорија:Град Приштина|*]] [[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] p9651vy7h0k82sq72dzj54esdk0y3pv 0 16480 25121461 24576996 2022-07-24T19:25:32Z 31.223.128.53 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српски глумац}} {{Инфокутија биографија | име = Никола Којо | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1967|9|5|год=да}} | место_рођења = [[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | занимање = глумац | активни_период = 1980—данас | супружник = {{marriage|Алекдандра Ђурић|2007}} }} '''Никола Којо''' ([[Београд]], [[5. септембар]] [[1967]]) српски је [[глумац]] и [[редитељ]]. == Биографија == Име ''[[Никола]]'' је добио по прадеди, који је био [[протојереј]] у [[Мостар]]у. Којо је на филму дебитовао са непуних 13 година, улогом дечака Ивана у филму [[Рад на одређено време]]. Током 1980-их, одиграо је запажене улоге у филму "[[Игмански марш]]" ([[1983]]), ТВ серији "[[Сиви дом]]" (1984), и једну од главних улога у три наставка ("[[Шта се згоди кад се љубав роди]]" - [[1984]], "[[Жикина династија]]" - [[1985]], "[[Друга Жикина династија]]" - [[1986]]) веома популарног филмског серијала "[[Луде године]]", што га је профилисало у једног од најпознатијих глумаца млађе генерације у тадашњој Југославији. Године [[1992]]. одиграо је главну улогу у филму [[Срђан Драгојевић|Срђана Драгојевића]] „[[Ми нисмо анђели (филм из 1992)|Ми нисмо анђели]]“, по којој остаје запажен. Иако му је све то донело огромну популарност и велику медијску пажњу, наставио је да са све већим успехом гради озбиљније и изазовније улоге, последњих година углавном на филму, јер се из позоришта повукао на неодређено време. Ожењен је Александром са којом има ћерку Ану (2008) и две ћерке близнакиње (2013)<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:452428-Nikola-Kojo-dobio-bliznakinje Никола Којо добио близнакиње („Политика“, 4. септембар 2013)]</ref>. Током 2013. и 2014. Никола је водио емисију "[[Шоу свих времена]]", која се емитовала на [[Радио-телевизија Србије|РТС-у]]<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1518030/ РТС: Шоу свих времена - 1980. година]</ref>. Уписао је глуму 1987. у класи професора Предрага Бајчетића, заједно са Анитом Манчић, Уликс Фехмију и осталима. Режирао је филм „Стадо”.<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2016&mm=07&dd=11&nav_id=1154011 Никола Којо: Радимо за храну и рачуне (Б92, 11. јул 2016)]</ref> == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те године |- | 1980. || [[Рад на одређено време]] || Иван |- | 1982. || [[Мој тата на одређено време]] || Иван |- | 1982. || [[Бунар (филм)|Бунар]] (кратки филм) || |- | 1983. || [[Игмански марш (филм)|Игмански марш]] || Јовица |- | 1983. || [[Оштрица бријача]] (ТВ) || |- | 1984. || [[Не тако давно]] (мини-серија) || |- | 1984. || [[Шта се згоди кад се љубав роди]] || [[Михајло Миша Павловић]] |- | 1985. || [[Жикина династија]] || [[Михајло Миша Павловић]] |- | 1986. || [[Друга Жикина династија]] || [[Михајло Миша Павловић]] |- | 1986. || [[Сиви дом]] || Велизар |- | 1987. || [[Изненадна и прерана смрт пуковника К. К]] (кратак филм) || Редов |- | 1987. || [[Waitapu]] || Човек у ресторану 2 |- |-1987–1988. || [[Бољи живот]] || |- | 1988. || [[Четрдесет осма — Завера и издаја]] (мини-серија) || Војник граничар |- | 1988. || [[Шта радиш вечерас]] || Неша |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те године |- | 1990. || [[Заборављени (ТВ серија)|Заборављени]] (серија) || Марко |- | 1990. || [[Почетни ударац (филм)|Почетни ударац]] || Марко |- | 1990. || [[Хајде да се волимо 3]] || Жељко |- | 1990. || [[Љубав је хлеб са девет кора]] (ТВ) || |- | 1990–1991. || [[Бољи живот]] (серија) || Штеф Баленовић |- | 1991. || [[Холивуд или пропаст (филм из 1991)|Холивуд или пропаст]] (ТВ) || |- | 1991. || [[Тесна кожа 4]] || Момир |- | 1992. || [[Ми нисмо анђели (филм из 1992)|Ми нисмо анђели]] || Никола |- | 1992. || [[Загреб - Београд преко Сарајева]] (ТВ) || Морнар |- | 1992. || [[Полицајац са Петловог брда (филм)]] || Риђи |- | 1993–1994. || [[Полицајац са Петловог брда (ТВ серија)|Полицајац са Петловог брда]] (серија) || Риђи |- | 1994. || [[Два сата квалитетног ТВ програма|Два сата квалитетног програма]] (ТВ) || Версаче |- | 1994. || [[Биће боље]] || Сале |- | 1994. || [[Полицајац са Петловог брда (ТВ серија)|Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1994)]] || Риђи |- | 1996. || [[До коске]] || Муса |- | 1996. || [[Лепа села лепо горе]] || Веља |- | 1996–1997. || [[Горе-Доле (ТВ серија)|Горе доле]] (серија) || Жарко Дамјановић |- | 1997. || [[Балканска правила]] || Министар Суљо |- | 1998. || [[Купи ми Елиота]] || Боки |- | 1998. || [[Ране (филм)|Ране]] || Аца Бибер |- | 1999. || [[Небеска удица]] || Зуба |- | 1999. || [[Нож (филм)|Нож]] || Хамдија/Милан Вилењак |- | 1999. || [[Бело одело]] || Алкохоличар |- | 1999. || [[Точкови]] || Коренко |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те године |- | 2000. || [[Сенке успомена]] || Милош |- | 2000. || [[Механизам (филм из 2000)|Механизам]] || Мак |- | 2001. || [[Бумеранг (филм из 2001)|Бумеранг]] || Павле |- | 2001. || [[Близанци (филм из 2001)|Близанци]] || Предраг и Ненад |- | 2003. || [[Црни Груја]] || [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] |- | 2004. || [[Порно телетабис]] (кратак филм) || |- | 2004. || [[Слободан пад]] (кратки филм) || Шеф |- | 2004. || [[Живот је чудо]] || Филиповић |- | 2005. || [[Ми нисмо анђели 2]] || Никола |- | 2005. || [[Балканска браћа]] || Пакито |- | 2005. || [[Бал-Кан-Кан]] || Осман Ризванбеговић |- | 2005. || [[Контакт (филм из 2005)|Контакт]] || Јанко |- | 2005. || [[Ивкова слава (филм)|Ивкова слава]] || Цигански музикант |- | 2006. || [[Живот је чудо (ТВ серија)|Живот је чудо]] (мини серија) || Филиповић |- | 2003–2007. || [[Црни Груја]] (серија) || [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] |- | 2007. || [[Crni Gruja i kamen mudrosti|Црни Груја и камен мудрости]] || [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] |- | 2007. || [[Премијер (ТВ серија)|Премијер]] (серија) || Директор [[БИА|БИА-е]] |- | 2007. || [[Четврти човек]] || Мајор/Лазар Станковић |- | 2007. || [[Позориште у кући (2007)|Позориште у кући]] (серија) || Чврга |- | 2007–2008. || [[Село гори, а баба се чешља (ТВ серија)|Село гори, а баба се чешља]] (серија) || Пуковник Крга |- | 2007–2008. || [[Вратиће се роде]] (серија) || Батрић |- | 2009. || [[Друг Црни у Народноослободилачкој борби|Друг Црни у НОБ-у]] || Друг Тетак |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те године |- | 2009–2010. || [[Оно као љубав]] (серија) || Срђан |- | 2010. || [[Шишање (филм)|Шишање]] || Инспектор Милутин |- | 2009–2010. || [[Мој рођак са села]] (серија) || Тоша |- | 2010. || [[На слово, на слово (2010)|На слово, на слово]] (серија) || Паја |- | 2011. || [[Здухач значи авантура]] || Редитељ |- | 2011. || [[Парада (филм из 2011)|Парада]] || Лимун |- | 2011. || [[Стање шока]] || Јово Станковић Крањц |- | 2012. || [[Смрт човека на Балкану]] || Композитор |- | 2012. || [[ЦИК у акцији]] (кратак филм) || Циган из краја |- | 2013. || [[Друг Црни у Народноослободилачкој борби|Друг Црни у НОБ-у]] (серија) || Друг Тетак/Младен Јагодинац/Црни Ђорђе |- | 2013. || [[Шегрт Хлапић]] || Богати Кошарац |- | 2012–2013. || [[Надреална телевизија]] (серија) || |- | 2012–2014. || [[Фолк (ТВ серија)|Фолк]] (серија) || Јагњило |- | 2013–2014. || [[Криза (ТВ серија)|Криза]] || Алеш Фирдуш |- | 2014. || [[Марков трг]] (ТВ) || Светозар Панајотовић |- | 2014. || [[До балчака]] || Агент |- | 2015. || [[Off (филм)|Последњи и први]] || Шеф интервентне |- | 2015. || [[Хиљадарка]] || [[Јосип Броз Тито]] |- | 2015. || [[Ко је код Које]] || |- | 2016. || [[Јесен самураја]] || Милоје |- | 2016. || [[Стадо (филм)|Стадо]] || Коља |- | 2017. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Коља |- | 2017. || [[Анка (филм)|Анка]] || власник циглане |- | 2017. || [[Козје уши]] ||Поп |- | 2019. || [[Пет (ТВ серија)|Пет]] || Бојан |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2020.-те године |- | 2020. || [[Морнарички специјалци]] || Виктор Корда |- | 2020. || [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] || Генерал |- | 2021. - 2022.|| [[ Тајне винове лозе]] || Коста |- | 2021. || [[Радио Милева]] || Дача |- | 2021. || [[Александар од Југославије (ТВ серија)|Александар од Југославије]] (серија) || [[Иван Мештровић]] |- | 2021. || [[Дневник великог Перице]] || заставник Жегар |- | 2021. || [[По тамбури]] || шепави Мартин |- | 2021. || [[Црна свадба]] || Бане Томић |- | 2022. || [[Чудне љубави]] || Филип |- | 2022. || [[Јахачи (филм)]] || |- | 2022. || [[У клинчу]] || Вељa |- | 2022. || [[Вера (филм)]] || |- | 2023. || [[Вера (серија)]] || |- | 2023. || [[Пасјача]] || |- | 2023. || [[Кошаре (филм)|Кошаре]] || |- | // || [[Луда година]] || [[Михајло Миша Павловић]] |} == -Емисије == * [[Шоу свих времена]] == Награде и признања == * Гранд При Наиса за маестрално одиграну улогу мајора Станковића у филму [[Четврти човек]] [[2008]]. године * Награда [[Софест|фестивала у Сопоту]] за улогу у филму [[Четврти човек]] [[2008]]. године * Награда за најбољег глумца на [[Фестивал глумачких остварења Филмски сусрети|Нишком филмском фестивалу]] у филму [[Механизам (филм из 2000)|Механизам]] [[2001]]. године * Награда на [[Фестивал глумачких остварења Филмски сусрети|филмском фестивалу]] у [[Ниш]]у за улогу у филму [[Рад на одређено време]] [[1980]]. године == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=0463649|name=Никола Којо}} * {{PORT.rs-person|8089|Никола Којо}} * [https://web.archive.org/web/20140721131926/http://www.story.rs/profili/nikola-kojo/biografija Биографија на сајту -{story.rs}-] * [http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/355813/Nikola-Kojo-pravi-svojevrsnu-komunu-u-Sopotu-Sklanjam-se-od-sveg-ovog-ludila Никола Којо прави својеврсну комуну у Сопоту („Блиц“, 1. децембар 2012)] * {{cite news|url=https://nova.rs/showbiz/zikina-dinastija-nakon-30-godina-dobija-nastavak/|title=“Žikina dinastija” nakon 30 godina dobija nastavak|last=Jovović|first=Pero|publisher=[[Нова С]]|date=25. 7. 2020|accessdate=25. 7. 2020}} {{Награда Цар Константин}} {{Гран при награда — Наиса}} {{портал бар|Биографија|Позориште|Србија}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Којо, Никола}} [[Категорија:Рођени 1967.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Српски филмски продуценти]] [[Категорија:Српски телевизијски водитељи]] [[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]] [[Категорија:Добитници награде Цар Константин]] [[Категорија:Добитници Гран при награде Наиса]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] ohnwlvc47lc3yfr35bcrdnpjqi9py17 25121466 25121461 2022-07-24T19:26:38Z 31.223.128.53 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српски глумац}} {{Инфокутија биографија | име = Никола Којо | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1967|9|5|год=да}} | место_рођења = [[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | занимање = глумац | активни_период = 1980—данас | супружник = {{marriage|Алекдандра Ђурић|2007}} }} '''Никола Којо''' ([[Београд]], [[5. септембар]] [[1967]]) српски је [[глумац]] и [[редитељ]]. == Биографија == Име ''[[Никола]]'' је добио по прадеди, који је био [[протојереј]] у [[Мостар]]у. Којо је на филму дебитовао са непуних 13 година, улогом дечака Ивана у филму [[Рад на одређено време]]. Током 1980-их, одиграо је запажене улоге у филму "[[Игмански марш]]" ([[1983]]), ТВ серији "[[Сиви дом]]" (1984), и једну од главних улога у три наставка ("[[Шта се згоди кад се љубав роди]]" - [[1984]], "[[Жикина династија]]" - [[1985]], "[[Друга Жикина династија]]" - [[1986]]) веома популарног филмског серијала "[[Луде године]]", што га је профилисало у једног од најпознатијих глумаца млађе генерације у тадашњој Југославији. Године [[1992]]. одиграо је главну улогу у филму [[Срђан Драгојевић|Срђана Драгојевића]] „[[Ми нисмо анђели (филм из 1992)|Ми нисмо анђели]]“, по којој остаје запажен. Иако му је све то донело огромну популарност и велику медијску пажњу, наставио је да са све већим успехом гради озбиљније и изазовније улоге, последњих година углавном на филму, јер се из позоришта повукао на неодређено време. Ожењен је Александром са којом има ћерку Ану (2008) и две ћерке близнакиње (2013)<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:452428-Nikola-Kojo-dobio-bliznakinje Никола Којо добио близнакиње („Политика“, 4. септембар 2013)]</ref>. Током 2013. и 2014. Никола је водио емисију "[[Шоу свих времена]]", која се емитовала на [[Радио-телевизија Србије|РТС-у]]<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1518030/ РТС: Шоу свих времена - 1980. година]</ref>. Уписао је глуму 1987. у класи професора Предрага Бајчетића, заједно са Анитом Манчић, Уликс Фехмију и осталима. Режирао је филм „Стадо”.<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2016&mm=07&dd=11&nav_id=1154011 Никола Којо: Радимо за храну и рачуне (Б92, 11. јул 2016)]</ref> == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те године |- | 1980. || [[Рад на одређено време]] || Иван |- | 1982. || [[Мој тата на одређено време]] || Иван |- | 1982. || [[Бунар (филм)|Бунар]] (кратки филм) || |- | 1983. || [[Игмански марш (филм)|Игмански марш]] || Јовица |- | 1983. || [[Оштрица бријача]] (ТВ) || |- | 1984. || [[Не тако давно]] (мини-серија) || |- | 1984. || [[Шта се згоди кад се љубав роди]] || [[Михајло Миша Павловић]] |- | 1985. || [[Жикина династија]] || [[Михајло Миша Павловић]] |- | 1986. || [[Друга Жикина династија]] || [[Михајло Миша Павловић]] |- | 1986. || [[Сиви дом]] || Велизар |- | 1987. || [[Изненадна и прерана смрт пуковника К. К]] (кратак филм) || Редов |- | 1987. || [[Waitapu]] || Човек у ресторану 2 |- |-1987–1988. || [[Бољи живот]] || |- | 1988. || [[Четрдесет осма — Завера и издаја]] (мини-серија) || Војник граничар |- | 1988. || [[Шта радиш вечерас]] || Неша |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те године |- | 1990. || [[Заборављени (ТВ серија)|Заборављени]] (серија) || Марко |- | 1990. || [[Почетни ударац (филм)|Почетни ударац]] || Марко |- | 1990. || [[Хајде да се волимо 3]] || Жељко |- | 1990. || [[Љубав је хлеб са девет кора]] (ТВ) || |- | 1990–1991. || [[Бољи живот]] (серија) || Штеф Баленовић |- | 1991. || [[Холивуд или пропаст (филм из 1991)|Холивуд или пропаст]] (ТВ) || |- | 1991. || [[Тесна кожа 4]] || Момир |- | 1992. || [[Ми нисмо анђели (филм из 1992)|Ми нисмо анђели]] || Никола |- | 1992. || [[Загреб - Београд преко Сарајева]] (ТВ) || Морнар |- | 1992. || [[Полицајац са Петловог брда (филм)]] || Риђи |- | 1993–1994. || [[Полицајац са Петловог брда (ТВ серија)|Полицајац са Петловог брда]] (серија) || Риђи |- | 1994. || [[Два сата квалитетног ТВ програма|Два сата квалитетног програма]] (ТВ) || Версаче |- | 1994. || [[Биће боље]] || Сале |- | 1994. || [[Полицајац са Петловог брда (ТВ серија)|Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1994)]] || Риђи |- | 1996. || [[До коске]] || Муса |- | 1996. || [[Лепа села лепо горе]] || Веља |- | 1996–1997. || [[Горе-Доле (ТВ серија)|Горе доле]] (серија) || Жарко Дамјановић |- | 1997. || [[Балканска правила]] || Министар Суљо |- | 1998. || [[Купи ми Елиота]] || Боки |- | 1998. || [[Ране (филм)|Ране]] || Аца Бибер |- | 1999. || [[Небеска удица]] || Зуба |- | 1999. || [[Нож (филм)|Нож]] || Хамдија/Милан Вилењак |- | 1999. || [[Бело одело]] || Алкохоличар |- | 1999. || [[Точкови]] || Коренко |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те године |- | 2000. || [[Сенке успомена]] || Милош |- | 2000. || [[Механизам (филм из 2000)|Механизам]] || Мак |- | 2001. || [[Бумеранг (филм из 2001)|Бумеранг]] || Павле |- | 2001. || [[Близанци (филм из 2001)|Близанци]] || Предраг и Ненад |- | 2003. || [[Црни Груја]] || [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] |- | 2004. || [[Порно телетабис]] (кратак филм) || |- | 2004. || [[Слободан пад]] (кратки филм) || Шеф |- | 2004. || [[Живот је чудо]] || Филиповић |- | 2005. || [[Ми нисмо анђели 2]] || Никола |- | 2005. || [[Балканска браћа]] || Пакито |- | 2005. || [[Бал-Кан-Кан]] || Осман Ризванбеговић |- | 2005. || [[Контакт (филм из 2005)|Контакт]] || Јанко |- | 2005. || [[Ивкова слава (филм)|Ивкова слава]] || Цигански музикант |- | 2006. || [[Живот је чудо (ТВ серија)|Живот је чудо]] (мини серија) || Филиповић |- | 2003–2007. || [[Црни Груја]] (серија) || [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] |- | 2007. || [[Crni Gruja i kamen mudrosti|Црни Груја и камен мудрости]] || [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] |- | 2007. || [[Премијер (ТВ серија)|Премијер]] (серија) || Директор [[БИА|БИА-е]] |- | 2007. || [[Четврти човек]] || Мајор/Лазар Станковић |- | 2007. || [[Позориште у кући (2007)|Позориште у кући]] (серија) || Чврга |- | 2007–2008. || [[Село гори, а баба се чешља (ТВ серија)|Село гори, а баба се чешља]] (серија) || Пуковник Крга |- | 2007–2008. || [[Вратиће се роде]] (серија) || Батрић |- | 2009. || [[Друг Црни у Народноослободилачкој борби|Друг Црни у НОБ-у]] || Друг Тетак |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те године |- | 2009–2010. || [[Оно као љубав]] (серија) || Срђан |- | 2010. || [[Шишање (филм)|Шишање]] || Инспектор Милутин |- | 2009–2010. || [[Мој рођак са села]] (серија) || Тоша |- | 2010. || [[На слово, на слово (2010)|На слово, на слово]] (серија) || Паја |- | 2011. || [[Здухач значи авантура]] || Редитељ |- | 2011. || [[Парада (филм из 2011)|Парада]] || Лимун |- | 2011. || [[Стање шока]] || Јово Станковић Крањц |- | 2012. || [[Смрт човека на Балкану]] || Композитор |- | 2012. || [[ЦИК у акцији]] (кратак филм) || Циган из краја |- | 2013. || [[Друг Црни у Народноослободилачкој борби|Друг Црни у НОБ-у]] (серија) || Друг Тетак/Младен Јагодинац/Црни Ђорђе |- | 2013. || [[Шегрт Хлапић]] || Богати Кошарац |- | 2012–2013. || [[Надреална телевизија]] (серија) || |- | 2012–2014. || [[Фолк (ТВ серија)|Фолк]] (серија) || Јагњило |- | 2013–2014. || [[Криза (ТВ серија)|Криза]] || Алеш Фирдуш |- | 2014. || [[Марков трг]] (ТВ) || Светозар Панајотовић |- | 2014. || [[До балчака]] || Агент |- | 2015. || [[Off (филм)|Последњи и први]] || Шеф интервентне |- | 2015. || [[Хиљадарка]] || [[Јосип Броз Тито]] |- | 2015. || [[Ко је код Које]] || |- | 2016. || [[Јесен самураја]] || Милоје |- | 2016. || [[Стадо (филм)|Стадо]] || Коља |- | 2017. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Коља |- | 2017. || [[Анка (филм)|Анка]] || власник циглане |- | 2017. || [[Козје уши]] ||Поп |- | 2019. || [[Пет (ТВ серија)|Пет]] || Бојан |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2020.-те године |- | 2020. || [[Морнарички специјалци]] || Виктор Корда |- | 2020. || [[Преспав (телевизиска серија) |Преспав]] || Генерал |- | 2021. - 2022.|| [[ Тајне винове лозе]] || Коста |- | 2021. || [[Радио Милева]] || Дача |- | 2021. || [[Александар од Југославије (ТВ серија)|Александар од Југославије]] (серија) || [[Иван Мештровић]] |- | 2021. || [[Дневник великог Перице]] || заставник Жегар |- | 2021. || [[По тамбури]] || шепави Мартин |- | 2021. || [[Црна свадба]] || Бане Томић |- | 2022. || [[Чудне љубави]] || Филип |- | 2022. || [[Јахачи (филм)]] || |- | 2022. || [[У клинчу]] || Вељa |- | 2022. || [[Вера (филм)]] || |- | 2023. || [[Вера (ТВ серија)]] || |- | 2023. || [[Пасјача (серија)]] || |- | 2023. || [[Кошаре (филм)|Кошаре]] || |- | // || [[Луда година]] || [[Михајло Миша Павловић]] |} == -Емисије == * [[Шоу свих времена]] == Награде и признања == * Гранд При Наиса за маестрално одиграну улогу мајора Станковића у филму [[Четврти човек]] [[2008]]. године * Награда [[Софест|фестивала у Сопоту]] за улогу у филму [[Четврти човек]] [[2008]]. године * Награда за најбољег глумца на [[Фестивал глумачких остварења Филмски сусрети|Нишком филмском фестивалу]] у филму [[Механизам (филм из 2000)|Механизам]] [[2001]]. године * Награда на [[Фестивал глумачких остварења Филмски сусрети|филмском фестивалу]] у [[Ниш]]у за улогу у филму [[Рад на одређено време]] [[1980]]. године == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=0463649|name=Никола Којо}} * {{PORT.rs-person|8089|Никола Којо}} * [https://web.archive.org/web/20140721131926/http://www.story.rs/profili/nikola-kojo/biografija Биографија на сајту -{story.rs}-] * [http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/355813/Nikola-Kojo-pravi-svojevrsnu-komunu-u-Sopotu-Sklanjam-se-od-sveg-ovog-ludila Никола Којо прави својеврсну комуну у Сопоту („Блиц“, 1. децембар 2012)] * {{cite news|url=https://nova.rs/showbiz/zikina-dinastija-nakon-30-godina-dobija-nastavak/|title=“Žikina dinastija” nakon 30 godina dobija nastavak|last=Jovović|first=Pero|publisher=[[Нова С]]|date=25. 7. 2020|accessdate=25. 7. 2020}} {{Награда Цар Константин}} {{Гран при награда — Наиса}} {{портал бар|Биографија|Позориште|Србија}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Којо, Никола}} [[Категорија:Рођени 1967.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Српски филмски продуценти]] [[Категорија:Српски телевизијски водитељи]] [[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]] [[Категорија:Добитници награде Цар Константин]] [[Категорија:Добитници Гран при награде Наиса]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] qmr7cf1fyimmuiadg3tz156bac7dokq 0 17302 25122032 24547915 2022-07-25T09:59:49Z FMSky 281213 same in better quality ([[Commons:Commons:GlobalReplace|GlobalReplace v0.6.5]]) wikitext text/x-wiki {{Друго значење|глумицу истог имена|[[Милена Вукотић (глумица)|Милена Вукотић]]}} {{Инфокутија владар | име = Милена Петровић | пуно_име = Милена Вукотић | слика = Queen of Montenegro.jpg | опис_слике = Милена Петровић | датум_рођења = {{Датум рођења|1847|4|27}} | место_рођења = [[Чево]] | држава_рођења = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1923|3|16|1847|4|27}} | место_смрти = [[Антиб]] | држава_смрти = [[Трећа француска република|Француска]] | сахрањен = | функција = Краљица Црне Горе | владавина = | претходник = [[Даринка Квекић]] | наследник = <!-- nema na wikipodacima --> | династија = [[Петровићи Његоши]] | отац = [[Петар Вукотић]] | мајка = [[Јелена Војводић]] | супружник = [[Никола I Петровић]] | деца = [[Јелена Савојска]], [[Зорка Карађорђевић]], [[Милица Николајевна]], [[Анастасија Стана Николајевна]], [[Данило Петровић (принц)|Данило Петровић]], [[Ана од Батенберга]], [[Мирко Петровић (принц)|Мирко Петровић]], [[Вјера Петровић Његош]], [[Петар Петровић (принц)|Петар Петровић]], [[Ксенија Петровић Његош]] }} '''Милена Петровић''' ([[Чево]], [[27. април]] [[1847]] — [[Антиб]], [[Трећа француска република|Француска]], [[16. март]] [[1923]]) је била кнегиња и краљица [[Црна Гора|Црне Горе]] до [[1918]], супруга краља [[Никола I Петровић|Николе]].<ref>{{cite web |title=MILENA PETROVIĆ NJEGOŠ: Vjerna kraljeva saputnica i crnogorska narodna majka |url=http://www.kolektiv.me/116138/milena-petrovic-njegos-vjerna-kraljeva-saputnica-i-crnogorska-narodna-majka |website=Kolektiv |access-date=22. 01. 2019 |archive-date=04. 05. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200504095111/https://www.kolektiv.me/116138/milena-petrovic-njegos-vjerna-kraljeva-saputnica-i-crnogorska-narodna-majka |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web |title=Породица краља Николе Петровића Његоша |url=http://www.njegos.org/petrovics/porodica.htm |website=Српска земља Црна Гора |accessdate=22. 1. 2019}}</ref> Милена је била ћерка војводе [[Петар Вукотић|Петра Вукотића]] (1826—1904) и Јелене рођ. Војводић, а унука [[Стеван Перков Вукотић|Стевана Вукотића]]. Удала се за младог кнеза Николу [[1860]]. године и била је кнегиња до [[1910]], а од те године краљица, све до 1918. Крајем 1918. створена је [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]], па је одлуком скупштине Краљевина Црна Гора престала да постоји. У егзилу после смрти Краља Николе 2. марта 1921. и абдикације најстаријег сина [[Данило Петровић (принц)|Данила]] на место краља Црне Горе 7. марта малољетни [[Михаило Петровић Његош|Михаило]] је постављен за краља Црне Горе под намесништвом краљице Милене. Додељен јој је Велики крст бугарског Ордена за грађанске заслуге са брилијантима, Орден Свете Изабеле (Португал), Орден Свете Елизабете Угарске (Аустроугарска), Орден Свете великомученице Катарине (Русија) и Орден доброчинства (Отоманско царство).<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=257-258}}</ref> == Галерија == <gallery perrow="4" mode="nolines"> Датотека:Her Majesty the Queen of Montenegro2.jpg|28. август 1910. Датотека:San Remo016.jpg|Гробница краља Николе и краљице Милене у Сан Рему Датотека:Kraljica Milena.jpg|Краљица Милена на фотографији објављеној у календару ''Вардар'' за 1911. годину. Датотека:Danilo Petrovićv Njegoš.pdf|Принц Данило </gallery> == Породично стабло == {{Породично стабло | име = Милена Петровић Његош | style = font-size: 90%; line-height: 110%; | border = 1 | boxstyle = padding-top: 0; padding-bottom: 0; | boxstyle_1 = background-color: #fcc; | boxstyle_2 = background-color: #fb9; | boxstyle_3 = background-color: #ffc; | boxstyle_4 = background-color: #bfc; | boxstyle_5 = background-color: #9fe; | 1 = 1. '''Милена Петровић Његош''' | 2 = 2. [[Петар Вукотић]] | 3 = 3. [[Јелена Војводић]] }} == Породица == === Супружник === {| class="wikitable sortable" |- bgcolor="#cccccc" !име!!слика!!датум рођења!!датум смрти |- | [[Никола I Петровић|Краљ Никола I]] || [[Датотека:King Nikola of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[7. октобар]] [[1841]]. || [[1. март]] [[1921]]. |- |} === Деца === {| class="wikitable sortable" |- bgcolor="#cccccc" !име!!слика!!датум рођења!!датум смрти!!супружник |- | [[Зорка Карађорђевић|Кнегиња Зорка]] || [[Датотека:Princess Zorka of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[23. децембар]] [[1864]].|| [[16. март]] [[1890]]. || [[Петар I Карађорђевић|Краљ Петар I]] |- | [[Милица Николајевна|Велика кнегиња Милица]] || [[Датотека:Milica Nikolajevna.jpg|мини|50п]]|| [[26. јул]] [[1866]]. || [[5. септембар]] [[1951]]. || [[Петар Николајевич|Велики кнез Петар Николајевич]] |- | [[Анастасија Стана Николајевна|Велика кнегиња Анастасија]] || [[Датотека:Anasztaszija Nyikolajevna of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[4. јануар]] [[1868]]. || [[15. новембар]] [[1935]]. || [[Георг фон Лојхтенберг]]; [[Николај Николајевич Млађи|Велики кнез Николај Николајевич]] |- | [[Марија Марица Петровић|Принцеза Марица]] || [[Датотека:1869 20marica medium.jpg|мини|50п]] || [[29. март]] [[1869]]. || [[7. мај]] [[1885]]. || умрла у младости |- | [[Данило Петровић (принц)|Принц Данило]] || [[Датотека:Crown Prince Danilo of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[29. јун]] [[1871]]. || [[24. септембар]] [[1939]]. || [[Јута од Мекленбурга]] |- | [[Јелена Савојска|Краљица Јелена]] || [[Датотека:Bundesarchiv Bild 102-00061, Elena von Montenegro (cropped).jpg|мини|50п]] || [[8. јануар]] [[1873]].|| [[28. новембар]] [[1952]]. || [[Виторио Емануеле III Савојски|Краљ Виторио Емануеле III]] |- | [[Ана од Батенберга|Принцеза Ана]] || [[Датотека:Princess Anna of Montenegro.jpg|мини|50п]]|| [[18. август]] [[1874]]. || [[22. април]] [[1971]]. || [[Франц Јозеф од Батенберга]] |- | Принцеза Софија || || [[2. мај]] [[1876]]. || [[14. јун]] [[1876]]. || умрла у детињству |- | [[Мирко Петровић (принц)|Принц Мирко]] || [[Датотека:Prince Mirko of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[17. април]] [[1879]]. || [[2. март]] [[1918]]. || [[Наталија Константиновић]] |- | [[Ксенија Петровић Његош|Принцеза Ксенија]] || [[Датотека:Princess Xenia of Montenegro.JPG|мини|50п]] || [[22. април]] [[1881]]. || [[10. март]] [[1960]]. || није се удавала |- | [[Вјера Петровић Његош|Принцеза Вјера]] || || [[22. фебруар]] [[1887]]. || [[31. октобар]] [[1927]]. || није се удавала |- | [[Петар Петровић (Никола)|Принц Петар]] || [[Датотека:Prince Peter of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[10. октобар]] [[1889]]. || [[7. мај]] [[1932]]. || [[Виолета Вегнер]] |- |} == Види још == * [[Вукотићи са Чева]] * [[Књажевина Црна Гора]] * [[Краљевина Црна Гора]] * [[Црногорске Владе у егзилу 1916-1922. године]] * [[Сахрана краља Николе на Цетињу]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Milena Vukotić}} {{Петровићи Његоши}} {{DEFAULTSORT:Петровић, Милена}} {{Authority control}} {{портал бар|Биографија}} [[Категорија:Рођени 1847.]] [[Категорија:Умрли 1923.]] [[Категорија:Цетињани]] [[Категорија:Петровићи Његоши|Милена]] [[Категорија:Кнегиње Црне Горе]] [[Категорија:Краљице Црне Горе]] epva34gij4yctwjp2p9t4w07uz7nk3l 0 17444 25122029 24721510 2022-07-25T09:59:22Z FMSky 281213 same in better quality ([[Commons:Commons:GlobalReplace|GlobalReplace v0.6.5]]) wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Књаз и краљ Црне Горе}} {{друго значење|другу особу|Никола Петровић}} {{Инфокутија владар | име = Никола I Петровић Његош | слика = Nicholas I of Montenegro.jpg | опис_слике = Краљ Никола I Петровић Његош | пуно_име = Никола Мирков Петровић Његош | датум_рођења = {{Датум рођења|1841|10|19}} | место_рођења = [[Његуши (Цетиње)|Његуши]] | држава_рођења = [[Црна Гора (1697—1852)|Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1921|3|2|1841|10|19}} | место_смрти = [[Антиб]] | држава_смрти = [[Трећа француска република|Француска]] | сахрањен = [[Дворска црква на Ћипуру]] ([[Сахрана краља Николе на Цетињу|од 1. октобра 1989. године]]){{напомена|Био је сахрањен у руској православној цркви у [[Санремо|Санрему]] до 1989. године.}} | функција = Књаз Црне Горе | владавина = [[13. август]] [[1860]] — [[28. август]] [[1910]]. | претходник = [[Данило Петровић Његош (књаз)|Данило Петровић Његош]] | наследник = | функција1 = Краљ Црне Горе | владавина1 = [[28. август]] [[1910]] — [[26. новембар]] [[1918]]. (у егзилу до смрти 1921) | претходник1 = | наследник1 = [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило Петровић Његош]] | династија = [[Петровићи Његоши]] | отац = [[Мирко Петровић (војвода)|Мирко Петровић Његош]] | мајка = Анастасија Мартиновић <ref>{{Cite book|last=Ковачевић|first=Филип|authorlink=Филип Ковачевић|title=Луча, година 1., свеска 1., за јануар, + 31. јануара (крај 1. броја је посвећен преминулој мајци књаза Николе)|year=1895|url=https://www.dlib.me/fajlovi/p1euidohdr9bu1o312rr2b9117i4.pdf?fbclid=IwAR3Fk-5W4bK5Ozt6PjcQkw2Rkx7Abfyt7JyQ6D61mfHxYADTvYeslaieBSg|publisher=|pages=III, IV, V, VI|location=|isbn=}}</ref> | супружник = [[Милена Петровић Његош]] | деца = [[Јелена Савојска]], [[Зорка Карађорђевић]], [[Милица Николајевна|Милица Николајевна Романов]], [[Анастасија Стана Николајевна]], [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило Петровић Његош]], [[Ана од Батенберга]], [[Мирко Петровић Његош (принц)|Мирко Петровић Његош]], [[Вјера Петровић Његош]], [[Петар Петровић Његош (принц)|Петар Петровић Његош]], [[Ксенија Петровић Његош]] | чин = | грб = | опис_грба = }} [[Датотека:Свјетлопис споменика краља Николе Петровића у порти србског православног храма срб. краља Св. Јована Владимира у Бару.jpg|мини|Споменик Николи Петровићу у порти српске православне [[Саборна црква у Бару|цркве Светог Јована Владимира]] у Бару]] '''Никола I Петровић Његош''' ([[Његуши (Цетиње)|Његуши]], [[7. октобар|7]]/[[19. октобар]] [[1841]] — [[Антиб]], [[2. март]] [[1921]]) био је [[кнез|књаз]] Црне Горе у периоду 1860—1910. и [[краљ]] у периоду 1910—1918. из династије [[Петровићи Његоши|Петровић Његош]]. Наслиједио је на црногорском пријестолу свог стрица, књаза [[Данило Петровић Његош (књаз)|Данила]]. За вријеме његове владавине Црна Гора је [[Берлински споразум (1878)|Берлинским споразумом]] [[13. јул]]а [[1878]], послије [[Црногорско-турски рат (1876—1878)|Црногорско-турског рата]], добила међународно признање и знатно територијално проширење. Даља територијална проширења Црне Горе услиједила су након [[балкански ратови|балканских ратова]] (1912—1913). Никола I је реформисао државну управу, установио [[Министарски савјет Краљевине Црне Горе|Министарски савјет]], осавременио [[Историја Војске Црне Горе|војску]], [[Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru|Општим имовинским закоником]] ударио темељ правном систему и отворио врата страним инвестицијама. Године [[1905]]. је Никола I октроисао [[Никољдански устав|Устав Књажевине Црне Горе]] након чега је и сазвана [[Народна скупштина Краљевине Црне Горе|Народна скупштина]]. Никола је владао [[аутократија|аутократски]], због чега је у Црној Гори стекао бројне непријатеље. Он је лично био велики присталица српства и желео је уједињење [[Срби|Срба]] и других [[Јужни Словени|Јужних Словена]] на челу са династијом Петровић Његош, због чега је био у сукобу са другом српском династијом [[Карађорђевићи|Карађорђевић]]. Након [[Мајски преврат|Мајског преврата]] из [[1903]]. године и гашења династије [[Обреновићи|Обреновић]], познато је да је [[књаз]] Никола Петровић ширио утицај на политичаре из Краљевине Србије. У том периоду отворено је исказивао претензије да буде краљ тзв. ''Краљевине [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]]''. У борби за престо између династија [[Петровићи Његоши|Петровића Његоша]] и [[Карађорђевићи|Карађорђевића]] на крају је победила династија Карађорђевић. Пошто је [[1918]]. године створена [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]] на челу са династијом Карађорђевић и званично је престало супарништво две династије. У [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] је објавио рат [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. [[Краљевина Црна Гора]] је пружила отпор аустроугарској [[инвазија на Црну Гору 1915.|инвазији]], али је морала капитулирати јануара [[1916]]. Краљ Никола се са [[Црногорске Владе у егзилу (1916—1922)|Владом]] и Двором склонио у [[Трећа француска република|Француску]], у егзил из којег се никада није вратио. Послије завршетка рата збачен је са власти на [[Подгоричка скупштина|Подгоричкој скупштини]]. Упркос војним ([[Божићна побуна]] и [[црногорски комити]] који је потрајао до [[1929]]. године) и покушајима црногорске дипломатије на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској конференцији]], Црна Гора није успјела повратити свој међународно-правни суверенитет изгубљен крајем 1918. уједињењем са [[Краљевина Србија|Краљевином Србијом]]. Краљ Никола I је умро изолован у емиграцији, а сахрањен је у [[Руска православна црква|руској]] цркви у [[Санремо|Санрему]], [[Италија]]. Његови посмртни остаци и остаци његове супруге краљице [[Милена Петровић Његош|Милене Петровић Његош]] су [[1989]], уз највише државне почасти, враћени и [[Сахрана краља Николе на Цетињу|сахрањени]] на [[Цетиње|Цетињу]], у [[Дворска црква на Ћипуру|Дворској цркви]] на [[Ћипур]]у. Краљ Никола I огледао се и у књижевности. Најпознатији радови су му пјесма ''[[Онамо, 'намо!]]'' и драма ''[[Балканска царица]]''. == Биографија == === Младост === Никола се родио у селу [[Његуши (Цетиње)|Његуши]], одакле је поријеклом владајућа династија [[Петровићи Његоши|Петровић Његош]]. Његов отац, [[Мирко Петровић Његош (војвода)|Мирко Петровић Његош]] је био чувени црногорски војвода и старији брат књаза [[Данило Петровић Његош (књаз)|Данила]], који није имао мушког насљедника. Николина мајка Стана Петровић-Његош била је родом из познате породице Мартиновића. Војвода Мирко је вјерио свог сина док је Никола имао 12 година за шестогодишњу [[Милена Петровић Његош|Милену Вукотић]], кћерку богатог војводе [[Петар Вукотић|Петра Вукотића]], блиског Мирковог пријатеља са ким је заједно ратовао током [[1950е|педесетих година]] [[19. век|19. вијека]]. Двојица пријатеља су одлучила да учврсте пријатељство браком своје дјеце.{{sfn|Houston|2003|p=86}} Никола, који је од дјетињства учен ратничким вјештинама, ријетко је виђао своју будућу супругу, пошто је провео дио свог дјетињства у [[Трст]]у у дому Кустића, из ког је потицала кнегиња [[Даринка Петровић Његош|Даринка]], Данилова супруга и Николина стрина. Кнегиња Даринка је била велики франкофил, па је на њено инсистирање потенцијални насљедник послат на школовање у [[Лицеј Луја Великог]] у [[Париз]]у. Након Даниловог убиства у [[Котор]]у 1860. војвода Мирко је одбио црногорски пријесто, па је књажевска титула прешла на Николу. Никола је још увијек био у Паризу када је примио владу 13. августа 1860. у 19. години живота. Убрзо се разболио од [[упала плућа|упале плућа]] и био је на самрти.{{sfn|Houston|2003|p=85}} Када се опоравио, одлучено је да се Никола и Милена што прије вјенчају како би Црна Гора добила насљедника. Миленин отац је отпутовао у [[Санкт Петербург]] и обавијестио је руског цара [[Александар II Николајевич|Александра II]] о предстојећем вјенчању. Вјенчање је одржано у [[Влашка црква|Влашкој цркви]] на Цетињу у новембру 1860. === Књаз Црне Горе === [[Датотека:Flag of Montenegro (1852–1905).svg|мини|Књажевска стандарта Николе I Петровића Његоша]] Црногорски главари су дуго времена сматрали Црну Гору посљедњим неосвојеним остатком средњовјековног [[Српско царство|Српског царства]] и центром око којег ће се то царство обновити. Успостављање аутономне [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] унутар [[Османско царство|Османског царства]] је Црној Гори дало важног савезника, али и ривала за примат у борби за ослобађање других области насељених Србима. Црна Гора се налазила на периферији [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], док се богатија и развијенија Србија налазила у центру. Такође, [[Београд]] је био бољи избор за пријестоницу уједињене српске државе, од забаченог [[Цетиње|Цетиња]].{{sfn|Treadway|1983|p=17}} [[Датотека:Медаља за Црногорско-турски рат 1862.jpg|мини|лево|100п|Медаља за [[Црногорско-турски рат (1862)|рат са Турском]] 1862.]] Одмах по ступању на власт кнеза Николе на [[Цетиње]] је дошао [[Вук Стефановић Караџић]], са поруком србијанског кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]] Црној Гори, о заједничким ослободилачким активностима против Турске. Првих година управљао је уз помоћ и сарадњу свога оца, [[Мирко Петровић Његош (војвода)|војводе Мирка]]. Никола је наставио да помаже отпор херцеговачких племена под [[Лука Вукаловић|Луком Вукаловићем]], надајући се да ће Црна Гора имати користи од тог устанка. Године [[1862]]. повео је за ослобођење [[Херцеговина|Херцеговине]] први [[Црногорско-турски рат (1862)|рат са Турском]]. Рат је био тежак за Црну Гору, јер велике силе нису подржавале Николине амбиције. Турска војска предвођена [[Омер-паша Латас|Омер-пашом Латасом]] је 1862. нанијела Црногорцима тежак војни и политички пораз. Интервенција великих сила (Француске и [[Руска Империја|Русије]]) је спријечила турско освајање Цетиња.{{sfn|Treadway|1983|p=9}} Црна Гора је морала да прихвати јурисдикцију Турске над неким дијеловима своје територије. Посљедице овог пораза су имале велики утицај на будућу стратегију Црне Горе.{{sfn|Pavlovic|2008|p=40}} Прије овог дебакла, Никола је подржавао политику црногорске државности свога претходника кнеза Данила. Сада се окренуо политикама [[Петар I Петровић Његош|Петра I Петровића Његоша]] и [[Петар II Петровић Његош|Петра II Петровића Његоша]] за стварање новог српског царства, а себе је сматрао за легитимног царског наслиједника.{{sfn|Pavlovic|2008|p=52}} {{wikisource|Начертаније књаза Николе и књаза Михаила 1866. године}} Кнез [[Михаило Обреновић]] је послао у Црну Гору свог изасланика [[Милан Пироћанац|Милана Пироћанца]] да предложи црногорском кнезу савез Србије и Црне Горе. Кнез Никола и војвода Мирко су тражили пуну војну сарадњу и то одмах, док је србијанска страна жељела само усаглашавање одбрамбене политике, плашећи се аустријске интервенције. Споразум је склопљен 23. септембра 1866. упркос противљењу војводе Мирка. Двије кнежевине су се споразумијеле да непрестано раде на ослобађању и уједињењу српског народа, подстрекивањем оружаних побуна у граничним дијеловима Османског царства. Споразум је такође предвиђао да ће црногорски кнез припојити своју кнежевину Србији и признати кнеза Михаила за врховног владара, док ће он бити други по редоследу насљеђивања.{{sfn|Pavlovic|2008|p=41}} Ниједна страна није у потпуности поштовала споразум, јер су и за Петровиће-Његоше и Обреновиће династички интереси били пречи. То непридржавање споразума ће изазвати прикривено и дуго непријатељство двије династије.{{sfn|Pavlovic|2008|p=41}} [[Датотека:Cetinje palace.jpg|мини|лево|200п|Дворац Николе I, данас музеј]] Кнез Никола је [[1867]]. године написао текст за химну Кнежевине Црне Горе - ''[[Онамо, 'намо!]]'' коју је компоновао један словеначки композитор по узору на пјесму бораца [[Ђузепе Гарибалди|Гарибалдија]] за вријеме његових борби за [[уједињење Италије]]. ''Онамо, 'намо!'' је представљала борбу српскога народа за стару славу царства против Османског царства и повратак [[Косово|косовских]] светилишта као што су [[Манастир Високи Дечани|Високи Дечани]]. Химна није постала државна химна Кнежевине Црне Горе због свог исувише провокативног текста, али је постала народна химна. Никола I је био члан [[Уједињена омладина српска|Уједињене омладине српске]] током њеног постојања (1866—1871).<ref>Matica srpska (Novi Sad, Serbia) Zbornik za istoriju, Volume 2, Odeljenje za društvene nauke, Matica srpska, (1970). стр. 191: „У том смислу занимљиви су прилози: Николе Петровића, Историјско место, улога и значај Уједињене омладине ..."</ref><ref>Jelena Danilović: Sto godina Opšteg imovinskog zakonika za Crnu Goru, Arhiv za pravne i društvene nauke, 1–2. {{page|year=2006|id=|pages=233}}</ref> Након што је организација забрањена у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] и [[Аустроугарска|Аустроугарској]], кнез Никола, [[Марко Миљанов]], [[Симо Поповић]], [[Машо Врбица]] и [[Васо Пелагић]] су на Цетињу 1871. основали ''Дружину за ослобођење и уједињење српско''.<ref>Миодраг Јовичић, Лексикон уставности Србије 1804–1918</ref><ref>Istorijski institut SR Crne Gore u Titogradu 1990, Istoriski zapisi, Volume 63, Istorijski institut u Titogradu. стр. 40–41</ref><ref>Мартиновић, Нико С. (1954) „Валтазар Богишић и Уједињена омладина српска Зборник“ ("Belshazzar Bogišić and the United Serbian Youth") ''Матице српске'' (''Matica Srpska''), volume 9. стр. 26–44, in Serbian</ref> Кнез Никола је 1867. године посјетио француског цара [[Наполеон III Бонапарта|Наполеона III]] у [[Париз]]у, а [[1868]]. и Русију, гдје га је руски цар [[Александар II Николајевич|Александар II]] примио са широким почастима. Са царем Александром II још више је ојачао везе које су са Русијом утврдили његови преци. Боравио је и на дворовима у [[Берлин]]у и [[Беч]]у. Знатно се зближио са руском царском породицом. По повратку с пута отпочео је живи рад на преуређењу државе. Уредио је војску, која му је била прва брига; отворио је по земљи судове и школе. Основао је [[Даниловград]] као прво плански пројектовано насеље у Црној Гори. Руски цар и царица су улагали у образовни систем Црне Горе и послали велике испоруке опреме и муниције за Цетиње. Након што је учврстио власт, [[1869]]. године је избио [[Бокељски устанак]] у [[Кривошије|Кривошијама]] због увођења опште војне обавезе у Аустроугарској. Иако је потајно помагао устаницима, кнез Никола је званично заузео неутралан став и спријечавао је шире учешће Црногораца у устанку. [[Датотека:Stamp Montenegro 1874 7n.jpg|мини|100п|1874. поштанска марка Црне Горе.]] Кнез Никола је 17. октобра [[1870]]. прогласио песму ''[[Убавој нам Црној Гори]]'' за званичну химну Кнежевине Црне Горе. Када су околности дозвољавале, кнез Никола је покушао да се позива на [[панславизам]], али и да тактизира. Исто тако Русија је подржавала Црну Гору онда када је то било у њеном интересу. Тако је 1871. одобрио излажење првих црногорских новина ''[[Црногорац (новине)|Црногорац]]'', чији је службени власник био кнежев секретар [[Јован Сундечић]], а главни уредник Симо Поповић. У тим новинама Поповић је писао чланке којима је заговарао уједињење српства и оштро нападао Аустроугарску и Османско царство, због чега су оне биле забрањене у тим државама. Русија је истовремено приступила у [[Лига три цара|Лигу три цара]] са Аустроугарском и [[Немачко царство|Њемачком]]. Тако су новине често улазиле у сукоб са кнезом Николом, који је морао да тактизира из политичких разлога. Стога су ове новине 1873. замијењене умјеренијим ''[[Глас Црногорца|Гласом Црногорца]]'', који ће до краја свог излажења бити полуслужбени гласник црногорске владе.{{sfn|Treadway|1983|p=13}} ==== Црногорско-турски рат ==== {{main|Црногорско-турски рат (1876—1878)}} {{multiple image | align = right | width1 = 140 | image1 = Проглас Црногорцима за рат са Турцима 1876..jpg | alt1 = | caption1 = <center>[[s:Проглас Црногорцима за рат са Турцима 1876.|Проглас Црногорцима за рат са Турцима 1876.]] на [[Видовдан]]</center> | width2 = 140 | image2 = Прокламација Херцеговцима.jpg | alt2 = | caption2 = <center>[[s:Књажевска прокламација Херцеговцима од јуна 1876.|Књажевска прокламација Херцеговцима од јуна 1876.]]</center> }} Године [[1876]], у заједници са [[Кнежевина Србија|Србијом]], са којом је књаз Никола још за вријеме кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]] склопио савез, Црна Гора је 2. јула 1876. објавила Турској рат за уједињење и ослобођење српскога народа, подстакнута [[Невесињска пушка|устанком]] у сусједној Херцеговини. Црногорци су однијели неколико брзих побједа над Турцима у биткама [[Битка код Вучјег дола|код Вучјег Дола]], [[битка на Фундини|на Фундини]] и [[Битка код Никшића|код Никшића]]. [[Руско-турски рат (1877—1878)|Након уласка Русије у рат]], позиција Црне Горе се чинила сигурном, што је Црна Гора искористила да заузме [[Билећа|Билећу]], [[Бар (Црна Гора)|Бар]], [[Улцињ]] и [[Подгорица|Подгорицу]]. [[Санстефански споразум|Санстефанским миром]] из марта 1878. Црна Гора је утростручила своју територију и удвостручила становништво.{{sfn|Treadway|1983|p=10}} Међутим, велике силе су на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] јуна и јула 1878. поништиле одредбе Санстефанског мира. Аустроугарска је нарочито тежила да ограничи црногорско проширење. На крају је територија Кнежевине Црне Горе проширена два пута, добила је излаз на [[Јадранско море]] и призната јој је независност. Како би задржао луку Бар, књаз Никола је морао да прихвати тешке аустроугарске захтјеве из Члана 29: да ограничи број пловила у барској луци, да забрани изградњу ратних бродова, да дозволи [[Аустроугарска ратна морнарица|Аустроугарској ратној морнарици]] да патролира црногорским водама и да тражи дозволу од Аустроугарске да гради путеве и пруге у новоосвојеним крајевима. Још горе, Аустроугарска је окупирала Херцеговину, чије припајање Црној Гори је кнезу Николи био циљ још од доласка на власт, као и узвишење [[Спич]] којим је угрожавала Бар.{{sfn|Treadway|1983|p=10}} ==== Аутократски владар ==== [[Датотека:Božo Petrović vojvoda.png|200п|мини|[[Божо Петровић Његош]], дугогодишњи предсједник владе]] Књаз је био [[аутократија|аутократски]] владар. Његови главни савјетници су били дванаест [[Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски|сенатора]] које је бирао сам кнез, обично из редова племенских старјешина. Сенат је истовремено био и суд.{{sfn|Jelavich|1983|p=35}} Књаз Никола је сазвао племенску скупштину на Цетињу за 2. април 1879. на којој је одлучено да државна управа реформише укидањем Сената и установљењем [[Државни савјет Краљевине Црне Горе|Државног савјета]], [[Министарски савјет Краљевине Црне Горе|Министарског савјета]] и Великог суда. За првог предсједника Министарског савјета изабран је кнежев рођак [[Божо Петровић Његош]].{{sfn|Pavlovic|2008|p=42}} Књаз је постављао чланове Државног савјета које је деловало као [[Законодавна власт|законодавно тело]]. Држава је подијељена на 12 [[нахије Црне Горе|нахија]], а оне даље на капетаније и општине. На челу капетанија налазили су се капетани, који су имали и административну и судску улогу.{{sfn|Jelavich|1983|p=35}} Николине мјере [[централизација|централизације]] Црне Горе и његово одступање од старинских метода доношења одлука савјетовањем са племенским старјешинама их је отуђило од књаза. Са књазом су се сукобили Марко Миљанов, [[Јоле Пилетић]], [[Пеко Павловић]], Машо Врбица и други.{{sfn|Pavlovic|2008|p=42}} [[Датотека:Princedom of Montenegro after 1878.png|мини|лево|200п|[[Књажевина Црна Гора]] након 1881.]] Порта је подстакла Арбанасе на отпор и по њеном наговору јула 1878. створена је [[Призренска лига]] с основним циљем да спријечи уступање [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] Црној Гори ([[Бој на Новшићу]], [[Бој на Мурини]]). Овај дио Црне Горе остао је у границама турске царевине још наредне 33 године до званичне објаве рата Турској 1912.<ref>[http://www.eparhija.me/avg-2014-osvecenje-spomen-obiljezja-u-gornjoj-rzanici Спомен-обиљежје јунацима из Новшићког боја], 2014</ref> [[Датотека:Nicholas I of Montenegro, 1882.jpg|мини|десно|190п|Кнез Никола 1882.]] Од 1881. па до балканских ратова настало је дуго доба мира. Окружен са три стране Аустроугарском, кнез Никола је мало шта могао урадити на спољном плану. Ово вријеме је књаз Никола умио искористити да Црну Гору управом и мирним радом уздигне на степен других европских држава, на који су је подигле побједе њене војске у ратним временима. [[Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru|Општим имовинским закоником]] из 1888. ударен је темељ правном систему и отворена су врата страним инвестицијама. Упркос проширењу, основни проблем државе је био тај да није имало довољно обрадиве површине да прехрани своје становништво. Основна дјелатност је била [[сточарство]], а двије трећине извоза је отпадало на сточарске производе. Увозили су се [[житарице]] и [[текстил]]. Већина становништва је живјела у екстремном сиромаштву, због чега се селила у Србију или у Америку. Финансијска основа државе остала је и даље руска помоћ.{{sfn|Jelavich|1983|p=35}} Проширење територије и међународно признање привукли су и страни капитал, прво аустроугарски, а касније највише италијански, па се у земљи формирају прва индустријска предузећа, што је условило развој саобраћаја и повезивање старих и новоослобођених територија.{{sfn|Илинчић|2012|p=8}} Радио је у свим правцима [[Култура|културног]] развића. Подизао је школе, градио путеве, отварао нове вароши, издавао корисне законе, сређивао државну управу завођењем министарстава и подстицао привредни и трговински полет и општу радиност. Општем привредном и друштвеном напретку доприносили су угледни научни и културни посленици из Србије, Војводине, Далмације, Босне и Херцеговине, који су на позив кнеза Николе долазили и стварали у Црној Гори.{{sfn|Илинчић|2012|p=7}} Ипак, Црна Гора је и даље била у огромном заостатку за савременим цивилизацијским токовима тога времена.{{sfn|Илинчић|2012|p=8}} Тешки и дуготрајни рад на народном и државном добру олакшале су му јака воља и жица [[Поезија|поезије]], која га је учинила популарним [[Српска књижевност|српским пјесником]]. [[Датотека:Alexander III and Maria Fedorovna's coronation by G.Becker (1888, Hermitage).jpg|мини|200px|Књаз Никола је присуствовао крунисању руског цара [[Александар III Александрович|Александара III]] у Москви 1883.<ref>[http://www.rtcg.me/kultura/kalendar/10824/10-maj.html RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis :: Kalendar :: 10. Maj{{Ботовски наслов}}]</ref>]] Највећа му је брига била војска, коју је, помоћу Русије, подигао наоружањем и обуком на висину савремених задатака и потреба и организовао је по руском узору.{{sfn|Jelavich|1983|p=35}} Родбинским везама са страним дворовима прибавио је Црној Гори још веће поштовање и појачао у великој мјери њен углед. Књаз Никола је имао користи од ривалства [[Обреновићи|Обреновића]] и [[Карађорђевићи|Карађорђевића]]. Између [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]] и њега је владала узајамна одбојност, нарочито од када се Милан 1882. прогласио краљем Србије.{{sfn|Treadway|1983|p=17}} Три године касније удао је своју најстарију кћерку [[Зорка Карађорђевић|Зорку]] за [[Карађорђе Петровић|Карађорђевог]] унука и Милановог ривала [[Петар I Карађорђевић|Петра Карађорђевића]]. Неко вријеме, пар је живио на Цетињу, гдје су рођени принчеви [[Ђорђе П. Карађорђевић|Ђорђе]] и [[Александар I Карађорђевић|Александар]]. Поред Зорке, Никола је имао још пет кћери, и све их је удао у познате европске династије. Принцезе [[Анастасија Стана Николајевна|Анастазија]] и [[Милица Николајевна|Милица]] су се удале за руске велике војводе [[Никола Николајевич|Николу Николајевича]] и [[Петар Николајевич|Петра Николајевича]] из династије [[Романов]] и представљале су Црну Гору на руском двору.{{sfn|Treadway|1983|p=14}} Принцеза Стана се удала за војводу Јохана од Лојхтенберга. Принцеза [[Јелена Савојска|Јелена]] је постала краљица Италије, жена краља [[Виторио Емануеле III Савојски|Виторија Емануела III]]. Један од тројице његових синова, принц [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило]] се оженио 27. јула [[1899]]. војвоткињом [[Јута од Мекленбурга|Милицом од Мекленбург-Штрелица]]. Ови бракови су много допринијели побољшању међународнога положаја Црне Горе, а краљ Никола је био запамћен као ''таст Европе''. [[Датотека:Order of Petrović-Njegoš.jpg|мини|200п|[[Орден Петровић-Његош]] поводом 200 година Династије 1896.]] [[Датотека:Novine.jpg|лево|мини|200п|''[[Вечерње новине|Вечерње новости]]'' 15. јуна 1896. су писале о састанку кнеза Николе и краља Александра у Београду]] Кнез Никола је [[1883]]. године посјетио османског султана у циљу измирења Књажевине Црне Горе и Османског царства. Од тада су црногорско-османски односи мирни. [[1896]]. одржава свечано означавање 200-годишњице владавине династије Петровића Његоша. Односи Србије и Црне Горе, покварени ривалством Милана и Николе, поправили су се Николином посјетом Србији на [[Видовдан]] 1896. Прије него је посјетио краља [[Александар Обреновић|Александра]], кнез Никола је отишао у [[Москва|Москву]] на крунисање цара [[Николај II Александрович|Николаја II]]. Отуда је при повратку отпутовао у Београд у пратњи своје свите. Краљ га је именовао за команданта -{IX}- пјешадијског пука. Никола се надао „орођавању” са младим краљем преко своје кћери Ксеније, јер се бивша краљица [[Наталија Обреновић|Наталија]], врло често за њу распитивала. Наредне 1897. године, на [[Ђурђевдан]], крсну славу Петровића-Његоша, краљ Александар је посјетио Цетиње, иако је краљ Милан из Беча покушавао осујетити овај пут. Године [[1897]]. избио је [[Грчко-турски рат (1897)|грчко-турски рат]]. Књаз Никола је остао по страни. Маја [[1898]]. Никола је посјетио британску краљицу [[Викторија Хановерска|Викторију]] у [[Замак Виндзор|Виндзорском замку]]. Овим дипломатским успјесима књаз Никола је знатно подигао међународни углед Црне Горе. [[Датотека:Knjaz Nikola - jubileum 40 g.jpg|мини|200п|Јубилеј 40-годишњег владања књаза Николе 1900.]] Док су краљеви Милан и Александар живјели скандалозним, луксузним и расипничким животом, дотле је књаз Никола желио да преузме морално вођство међу Србима. Због тога је 1902. оженио свог сина [[Мирко Петровић Његош (принц)|Мирка]] [[Наталија Константиновић|Наталијом Константиновић]], из породице блиске Обреновићима. Какве год успјехе да је имао, они су били краткорочни, као и његови снови да на пријесто Србије доведе себе или неког од својих синова. Убиство краља Александра и краљице [[Драга Обреновић|Драге]] у [[Мајски преврат|Мајском преврату]], које је извршила група официра предвођена [[Драгутин Димитријевић Апис|Драгутином Димитријевићем Аписом]] и постављање Петра Карађорђевића за краља Србије запечатили су Николине жеље.{{sfn|Treadway|1983|p=17}} Николи је то све тешко пало, пошто је Србија Карађорђевића умјесто Црне Горе постала нови љубимац Русије на Балканском полуострву. Кнез Никола је као руски савезник објавио рат [[Јапанско царство|Јапану]]. Међутим услед велике географске удаљености, учешће Црне Горе у [[Руско-јапански рат|руско-јапанском рату]] је било само симболично, јер је тиме исказивала своју захвалност Русији због помоћи у рату против Турске. Црногорски војници су се налазили у незнатном броју у војним јединицама руске војске. ==== Устав из 1905. ==== {{main|Избори у Црној Гори 1905.|Никољданска скупштина|Никољдански устав|Народна скупштина Књажевине Црне Горе}} [[Датотека:AX Cetinje Zetski Dom-20060818.jpg|мини|Позориште „[[Зетски дом]]“ у коме је сазвана скупштина и проглашен [[Никољдански устав|Устав Црне Горе]] 1905.]] У унутрашњој политици књаз Никола је био превише својевољан и нетрпељив и, упркос неким успјесима, отуђио је од себе велики дио својих сарадника, црногорских главара и готово сву народну интелигенцију, школовану у Београду.{{sfn|Jelavich|1983|p=36}}{{sfn|Petranović|1988|p=37}} [[Мајски преврат]] и успостављање стабилног [[Парламентаризам у Краљевини Србији|парламентарног поретка]] у [[Краљевина Србија|Србији]] је довело до раста политичког престижа Србије. У тим околностима опозиција је тражила успостављање уставне владавине и уједињење Србије и Црне Горе. У Русији цар [[Николај II Александрович|Николај II]] је послије пораза у руско-јапанском рату и [[Руска револуција 1905.|Руске револуције]] био принуђен да донесе [[Основни државни закони Руске Империје|устав]]. У таквим околностима књаз Никола се одлучио за прелаз на уставну владавину и сазове [[Никољданска скупштина|уставотворну скупштину]].{{sfn|Јевтић|Поповић|2003|p=180}} Дао је земљи [[устав]] [[6. децембар|6. децембра]] [[1905]]. познат под називом [[Никољдански устав]] јер је донет на [[Свети Никола|Светог Николу]]. Кнез Никола није хтио да преда власт; први црногорски Устав му је оставио неограничену власт. Према уставу, кнез је имао право да одобрава законе, да предлаже законе, да поставља министре и издаје декрете. Дио чланова скупштине је постављао кнез, а остатак је биран на изборима. Народна скупштина је имала право да дискутује о законима и предлаже буџет.{{sfn|Jelavich|1983|p=36}} За првог председника [[Министарски савјет Краљевине Црне Горе|Министарског савјета]] по доношењу устава кнез је именовао [[Лазар Мијушковић|Лазара Мијушковића]]. Даривањем устава народу 1905. кнез Никола није измијенио и природу режима своје личне владавине. Никола је јасно ставио до знања да не жели политичке странке и било какву опозицију. Давање [[Никољдански устав|Устава 1905.]] није много поправило узајамно неповјерење. [[Датотека:Princ Nicholas of Montenegro (W Le Queux).jpg|десно|мини|175п|Кнез Никола 1906.]] Упркос Николиним мјерама предострожности, [[Редовни сазив Народне скупштине Књажевине Црне Горе 1906.|скупштина]] [[Парламентарни избори у Књажевини Црној Гори 1906.|изабрана]] [[1906]]. је покушала да му се супротстави. [[Народна скупштина Краљевине Црне Горе|Народна скупштина]] је постала сцена жестоких обрачуна присталица и противника кнеза Николе. Услиједио је низ краткорочних политичких савеза, смјењивање влада и стварање огорченог политичког ривалства. Противници кнеза су предвођени кнежевим рођаком [[Шако Петровић Његош|Шаком Петровићем Његошем]] организовани у Клуб народних посланика и у народу су били прозвани клубашима. Клубаши су подржавали тијешње везе са Србијом и југословенску идеју. Не чекајући да јој новоизабрана скупштина изгласа неповјерење, [[Прва влада Лазара Мијушковића|Мијушковићева влада]] је поднијела оставку у новембру 1906. Мандат за састављање владе кнез је повјерио клубашу [[Марко Радуловић|Марку Радуловићу]]. У драстичним обрачунима политичких противника режим најчешће није бирао средства, али ни опозиција. Радуловић је фебруара [[1907]]. поднио оставку. Мандат за састав нове повјерен је [[Андрија Радовић|Андрији Радовићу]], којег је кнез Никола, за разлику од претходника Радуловића, сматрао својим човјеком, оданим и послушним.{{sfn|Илинчић|2012|p=14}} Клубаши су у фебруару 1907. основали [[Народна странка (Краљевина Црна Гора)|Народну странку]], прву политичку странку у Црној Гори. Како би се успоставила противтежа у Скупштини, скупштинска мањина која је окупљала од кнежеве конзервативне присталице је организована у [[Права народна странка|Праву народну странку]], у народу познату као праваши. Предводио их је Лазар Мијушковић.{{sfn|Pavlovic|2008|p=43}} Да би направио баланс, књаз је предложио двјема струјама да образују коалициону владу, што већина (клубаши) није прихватила, а влада Андрије Радовића је поднијела оставку. [[Влада Лазара Томановића|Нову владу]], априла 1907, образовао је [[Лазар Томановић]], поријеклом из Боке, који није припадао ниједној политичкој групацији у скупштини. Јула 1907. кнез је распустио Црногорску народну скупштину, забранио рад Народној странци и излажење листа ''Народна мисао''.{{sfn|Petranović|1988|p=37}} Народна странка је одлучила да бојкотује [[Парламентарни избори у Књажевини Црној Гори 1907.|изборе 1907.]] због кнежевих лоших односа са Србијом. Неки клубашки прваци су били хапшени, попут [[Лазар Сочица|Лазара Сочице]], док су многи клубаши, попут Андрије Радовића и [[Марко Даковић|Марка Даковића]] емигрирали. Кулминацију таквог стања представљају [[Бомбашка афера|Бомбашка]] и [[Колашински процес|Васојевићка афера]], чије ће се посљедице у политичком животу Црне Горе осјећати и касније. Бомбашка афера 1907. и Васојевићка афера 1909. свој епилог су добиле на судским процесима у Цетињу и [[Колашин]]у, на којима су противници режима осуђени на дугогодишње затворске казне. На судском процесу у Колашину осуђени на смрт који су били у рукама власти су и стријељани. Иако постоје поједине узрочно-посљедичне везе између Бомбашке и Васојевићке афере, то су два одвојена историјска догађаја који немају подударности, осим општег политичког контекста. ==== Анексиона криза ==== {{main|Анексиона криза}} [[Датотека:Прокламација Црногорцима поводом анексије Босне и Херцеговине .jpg|десно|мини|140п|Прокламација Црногорцима поводом анексије Босне и Херцеговине]] Аустроугарски монарх [[Франц Јозеф]] је 6. октобра 1908. формално прогласио анексију [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босне и Херцеговине]]. Односи измјеђу Цетиња и Беча су убрзо дошли до границе пуцања. Неко вријеме се чинило да се криза може ријешити само ратом.{{sfn|Treadway|1983|p=22}} Кнез Никола је искористио [[Анексиона криза|Анексиону кризу]] и дјеловао је као да је он неоспорни вођа свих Јужних Словена.{{sfn|Pavlovic|2008|p=43}} Кнез Никола је унапријед дознао за предстојећу анексију из руских кругова. Његова прва реакција изречена аустроугарском посланику на Цетињу је била умјерена; краљ је жалио због анексије, али је затражио као компензацију дио Херцеговине у циљу очувања добросусједских односа. Аустроугарски посланик је разувјерио Николине жеље, понудивши за црногорско одржавање добросусједски односа измјену Члана 29. Овај приједлог није одобровољио кнеза Николу. У обраћању црногорском народу, Никола је бираним ријечима осудио анексију као кршење одредаба Берлинског конгреса.{{sfn|Treadway|1983|pp=22–24}} Односи Црне Горе и Србије су били затегнути од Бомбашке афере, али је заједничка стрепња натјерала двије владе да се измире. Краљ Петар је оклијевао да се измири са својим тастом, али је ипак услишио жељу свог министра спољних послова [[Милован Миловановић|Милована Миловановића]]. Миловановић је предложио да двије земље дјелују „заједно, раме уз раме, као прави синови једне породице“ у циљу остваривања аутономије Босне и Херцеговине, подјели [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]] и укидању Члана 29. Миловановић је 8. октобра на Цетиње послао [[Јован М. Јовановић Пижон|Јована Јовановића]] као специјалног изасланика србијанске владе, чиме је покренут процес поновног приближавања.{{sfn|Treadway|1983|p=30}} Исто тако, кнез Никола је послао у Београд бригадира [[Јанко Вукотић|Јанка Вукотића]], краљичиног рођака, да преговара о црногорско-србијанском савезу. Вукотић је у Београду склопио офанзивно-дефанзивни савез Црне Горе и Србије против Аустроугарске по ком су двије државе подијелиле интересне сфере у Босни и Херцеговини и обавезале се да ће једна другој притећи у помоћ у случају рата против Аустроугарске. Вукотићева мисија је била први опипљиви знак побољшања односа двије државе, изазван у цијелости аустроугарском политиком.{{sfn|Treadway|1983|pp=31–32}} === Краљ Црне Горе === ==== Крунисање за краља ==== {{multiple image | align = right | width1 = 220 | image1 = Proclamation of the Kingdom of Montenegro.jpg | alt1 = | caption1 = <center>Крунисање краља Николе и проглашење [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]].<br /><small>(у [[Цетиње|Цетињу]] на [[Велика Госпојина|Велику Госпојину]], [[1910]])</small></center> | width2 = 90 | image2 = Mome dragome narodu!.jpg | alt2 = | caption2 = <center>[[s:Књажевска прокламација од 28. августа 1910.|Књажевска прокламација од 28. августа 1910.]]</center> }} [[Датотека:Royal Standard of HM, the King Nikola I of Montenegro(correctv).svg.svg|мини|Краљевска стандарта Николе I Петровића-Његоша]] Током 1909. кнез Никола је покренуо низ дипломатских акција са циљем интернационализације црногорског питања. Позвао је италијанску, француску и аустроугарску флоту да уплове у Бар. Неколико официра ових флота је посетило кнеза Николу на Цетињу. Сви официри су отишли из Црне Горе са утиском да ће се на педесету годишњицу владавине Никола крунисати за краља.{{sfn|Pavlovic|2008|p=44}} То је наговијестио сам Никола у својем новогодишњем обраћању. Питање Николиног крунисања за краља је било тема писања србијанских и црногорских новина почетком 1910. У већини србијанских медија могућност Николиног крунисања за краља је примљена негативно. Постављало се питање да ли ће Николин зет, краљ Петар, посјетити церемонију, што би било знак да Србија признаје проглашење Црне Горе за краљевину. Предсједник [[Седма Влада Николе Пашића|србијанске владе]] и вођа [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]] [[Никола Пашић]] је сматрао да би Николино крунисање сукобило династије Петровића-Његош и Карађорђевића и довело до подјеле српства у два супротстављена табора.{{sfn|Pavlovic|2008|p=46}} Влада Црне Горе је чекала неко вријеме пре изношења званичног саопштења о организовању прославе педесете годишњице. Априла 1910. створен је организациони одбор на челу са митрополитом црногорским [[Митрофан Бан|Митрофаном Баном]]. Дан пре почетка прославе, Цетиње је први пут освијетљено електричном енергијом. [[Датотека:Kralj i kraljica u krugu sire familije.jpg|мини|лево|280п|У кругу шире родбине: велики кнез [[Николај Николајевич Млађи|Николај Николајевич Романов]], кнез [[Франц Јозеф Батенберг|Франц Батенберг]], принцеза [[Вјера Петровић Његош|Вјера]], принцеза [[Ксенија Петровић Његош|Ксенија]], престолонасљедник [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило]], принц [[Мирко Петровић Његош (принц)|Мирко]], принц [[Петар Петровић Његош (принц)|Петар]], [[Јута од Мекленбурга|Милица Петровић Његош]], кнегиња [[Ана од Батенберга|Ана Батенберг]], краљица [[Јелена Савојска|Јелена]], краљица [[Милена Петровић Његош|Милена]], краљ Никола, велика кнегиња [[Милица Николајевна|Милица Романов]], краљ [[Виторио Емануеле III Савојски|Виктор Емануел]], принцеза [[Наталија Петровић Његош|Наталија]], принцеза [[Јелена Карађорђевић]], кнегињица [[Марина Петровна|Марина Петровна Николајевич]] и престолонасљедник [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]].]] Србијанску делегацију су предводили, Николин унук престолонасљедник [[Александар I Карађорђевић|Александар]], министар одбране [[Степа Степановић]], начелник генералштаба [[Радомир Путник]] и командант 9. пешадијског пука 9. дивизије назване по кнезу Николи, и још неколико официра. Краљева унука, принцеза Јелена Карађорђевић је дошла на обиљежавање годишњице као приватно лице.{{sfn|Pavlovic|2008|p=46}} На педесету годишњицу своје владавине, кнез Никола се 28. августа 1910. прогласио краљем, у складу са петицијом из Народне скупштине. У исто вријеме је постао почасни [[Генерал-фелдмаршал (Руска Империја)|фелдмаршал]] руске војске. Тродневној свечаности крунисања присуствовали су бугарски краљ [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанд]] са сином [[Борис ІІІ од Бугарске|Борисом]], италијански краљ [[Виторио Емануеле III Савојски|Виторио Емануеле]] са краљицом [[Јелена Савојска|Јеленом]], кнез [[Франц Јозеф Батенберг]], грчки пријестолонасљедник [[Константин I Грчки|Константин]], руски велики кнежеви [[Петар Николајевич|Петар]] и [[Николај Николајевич Млађи|Никола Николајевич]] са супругама великим кнегињама [[Милица Николајевна|Милицом]] и [[Анастасија Стана Николајевна|Анастасијом]]. Претварањем Кнежевине у Краљевину црногорски владар је рачунао на подизање личног престижа и угледа династије Петровића-Његоша, а на другој страни побољшавање свог „пољуљаног“ угледа услед обрачуна са политичким противницима апсолутизма.{{sfn|Petranović|1988|p=35}} ==== Балкански ратови ==== {{main|Балкански ратови|Црна Гора у Балканским ратовима}} {{Викиизворник|Краљевска прокламација од 7. октобра 1912.}} [[Датотека:Nicholas-I-of-Montenegro-1913.jpg|мини|десно|220п|Краљ Никола са принчевима Данилом и Мирком тријумфално улази у Скадар 30. априла 1913.]] Краљ Никола I се убрзо окренуо против Османскога царства за вријеме [[Источно питање|Источног проблема]], како би задао последњи ударац Османлијама у [[Европа|Европи]]. Ступио је [[1912]]. године у савез са осталим православним хришћанским монархијама [[Балканско полуострво|Балкана]] — [[Краљевина Србија|Србијом]], [[Краљевина Грчка|Грчком]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарском]] и до [[1913]]. године Црна Гора је знатно проширила своје територије. Црногорска војска спојила се са [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Војском Краљевине Србије]] и подијелила Санџак, продрла ка [[Косово и Метохија|Космету]] заузевши Метохију и напредовала у [[Скадарски санџак]]. Краљ Никола је пркосио [[Велика сила|Великим силама]] и [[Опсада Скадра (1912—1913)|опсјео Скадар]], упркос чињеници да су Велике силе блокирале обалу Црне Горе. Око 10.000 црногорских бораца је погинуло освајајући [[Скадар]] од Османских снага под вођством [[Есад-паша Топтани|Есад-паше]]. Даља учешћа у Балканским ратовима, црногорска војска је прошла као дио Српске војске. Исте године је [[Букурешки мир 1913.|Букурештанским миром]] успостављен нови поредак на Балкану. Упркос црногорским војним успјесима, Црна Гора је морала предати велики број територија, укључујући и Скадар, новоствореној [[Кнежевина Албанија|Албанији]] због залагања Аустроугарске и других великих сила. Током и након Балканских ратова односи Русије и Црне Горе били су затегнути. Краљ се замјерио Русији због њене неспремности да подржи црногорске захтјеве у вези са Скадром, као и одбијањем Русије да помогне у исплати црногорских ратних трошкова.{{sfn|Treadway|1983|p=164}} Никола је показао своје незадовољство руским понашањем у захтјеву царици [[Александра Фјодоровна|Александри]] да затвори [[Дјевојачки институт]] на Цетињу, који је основала царица [[Марија Александровна|Марија]], иако је четири године раније хвалио институт као центар словенске културе.{{sfn|Treadway|1983|p=164}} [[Датотека:Montenegro1913 sr.png|мини|лево|200п|Краљевина Црна Гора послије Балканских ратова.]] На унутрашњој политици, ово је било вријеме када је политичка опција уједињења са Србијом добила на значају. Међу народом, војском, политичким круговима и у влади идеја о уједињењу је била јака.{{sfn|Treadway|1983|p=163}} Узалудни напори око заузимања Скадра су додатно пољуљали углед краља Николе и његових синова, али је сиромаштво и заосталост Црне Горе и даље био главни разлог идеје за уједињењем. {{sfn|Treadway|1983|p=163}} Идеја уједињења је најјаче заговорнике имала у [[Јован Ђоновић|Јовану Ђоновићу]] и [[Тодор Божовић|Тодору Божовићу]], а потенцијалног вођу у [[Андрија Радовић|Андрији Радовићу]].{{sfn|Mitrović|2007|p=138}} Новоизабрана Народна скупштина је у потпуности подржавала блиске везе са Србијом{{sfn|Pavlovic|2008|pp=47–48}}, а спољна политика владе [[Јанко Вукотић|Јанка Вукотића]] је била смишљена тако да се у потпуности ослањала на сарадњу са Србијом.{{sfn|Pavlovic|2008|pp=47–48}} ==== Први свјетски рат ==== {{main|Први светски рат|Црна Гора у Првом светском рату}} [[Датотека:Краљ Никола и Божидар Јанковић.jpg|мини|лево|200п|Краљ Никола са својим Начелником Штаба, [[Божидар Јанковић|Божидаром Јанковићем]], на Ветреном Млину.]] У [[Први светски рат|Првом свјетском рату]], краљ Никола је први понудио помоћ Србији да одбију [[Аустроугарска|Аустроугарску]] са Балканског полуострва, упркос покушајима Беча да Црна Гора остане по страни.{{sfn|Mitrović|2007|p=54}} Краљ Никола је 6. августа 1914. у краљевском прогласу оптужио Аустроугарску да је дуг временски период опструисала српски национални развој и радила против интереса Јужних Словена.{{sfn|Mitrović|2007|p=2}} Распоред и јачина црногорске војске, као и њихова офанзивна дејства била су одређена жељом краља Николе да заузме [[Бока которска|Боку Которску]], југоисточну Херцеговину и дијелове Далмације. Развој догађаја је показао слабе стране овог плана и нереалне жеље краља Николе, што су критиковале србијанска и руска влада.{{sfn|Поповић|2000|p=26}} Стога су србијанска и црногорска команда августа 1914. приступиле изради заједничког плана војних операција и размијениле делегате; бригадир [[Јово Бећир]] је делегиран у србијанску Врховну команду, а генерал [[Божидар Јанковић]] и пуковник [[Петар Пешић]] у црногорску Врховну комадну. Основна идеја је било да двије трећине црногорске војске у сарадњи са србијанском Ужичком војском изведе офанзиву у источну Босну. [[Српско-црногорска офанзива у Босну|Србијанско-црногорска офанзива]] из септембра 1914. се зауставила пред [[Сарајево]]м и [[Власеница|Власеницом]]. Овај продор црногорске и србијанске војске је изазвао радост у источној Босни, нарочито међу српским становништвом, и приморао генерала [[Оскар Поћорек|Оскара Поћорека]] да реорганизује своју војску и покрене успјешан противнапад. Бећир се није дуго задржао на мјесту црногорског делегата при србијанској врховној команди, пошто је поднио оставку 13. октобра због јаке тежње за припајањем Црне Горе Србији која је владала у србијанској војсци. Најгласнији међу србијанским официрима били су чланови организације [[Црна рука]], а њихов вођа Драгутин Димитријевић Апис имао је своје планове за уједињење, које је укључивало и убиство краља Николе у случају потребе.{{sfn|Mitrović|2007|p=141}}{{sfn|Pavlovic|2008|p=69}} Србијанска влада се бранила да је став Црне руке став појединаца и да није службена политика. Иако се чини да је краљ Никола прихватио овакво објашњење, није именовао новог црногорског делегата, већ је овластио генерала Божидара Јанковића за свог представника при србијанској врховној команди. Тако је Јанковић истовремено био начелник црногорске Врховне команде, србијански делегат у црногорској Врховној команди и црногорски делегат у србијанској Врховној команди. {{wikisource|Краљевска прокламација Херцеговцима, Босанцима и Далматинцима од 1915.}} Успјешна прва ратна година је подигла међународни углед Србије. Престиж Србије је постао очигледан како је србијанска влада одлучила да дефинише своје ратне циљеве на састанку у [[Ниш]]у 7. децембра 1914. Документ, познат као [[Нишка декларација]], изнео је потребу посљератног уједињења Срба, Хрвата и Словенаца. Црна Гора је полако гурана на маргину процеса изградње посљератне државе, а овај потез Србије подржавале су Русија, Француска и Уједињено Краљевство.{{sfn|Pavlovic|2008|p=70}} Краљ Никола и његови најближи сарадници су имали резерве у погледу уједињења и покушали су да осигурају специјалан положај за Црну Гору у било каквој будућој југословенској држави. Николин емисар у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[Јован Матановић]] је представио тријалистичко уређење југословенске државе коју би чиниле Србија, Црна Гора и Хрватска. Принц Данило је понудио да статус Црне Горе у Великој Србији буде сличан статусу [[Краљевство Баварска|Краљевине Баварске]] у оквиру Њемачког царства.{{sfn|Mitrović|2007|p=138}} Водећи независну спољну политику, краљ Никола је покушао да консолидује своју све несигурнију позицију и осигура да Црна Гора са њим на челу буду на равној нози са Србијом. Стога је представио посебне територијалне захтјеве Црне Горе све до ушћа ријеке [[Маћа|Маће]] у Албанији и јадранску обалу до ушћа [[Неретва|Неретве]] или [[Сплит]]а на сјеверу, цијелу Херцеговину и дио Босне. Надао се могућности да заједно са [[Краљевина Италија|Италијом]] дејствује по [[Краљевина Далмација|Далмацији]] чим она уђе у рат на страни Антанте. Покушао је да буде и војно независан именујући бригадира [[Митар Мартиновић|Митра Мартиновића]] за свог специјалног представника у Русији. Крајем јуна 1915, након што је србијанска војска заузела дио сјеверне Албаније, краљ Никола је, упркос Јанковићевим протестима, наредио Старосрбијанском одреду бригадира [[Радомир Вешовић|Радомира Вешовића]] да заузме Скадар.{{sfn|Mitrović|2007|p=139}}{{sfn|Pavlovic|2008|p=71}} Јанковић је поднио оставку и замјењен је пуковником Пешићем. Заузимање Скадра је оштетило углед краља Николе међу савезничким владама. Од заузимања Скадра односи између Србије и Црне Горе ушли су у нову фазу, које је одликовало отворено непријатељство командних структура Србије и Црне Горе и критике са србијанске стране.{{sfn|Pavlovic|2008|p=71}} У августу 1915. краљ Никола је изјавио Пешићу да до уједињења може доћи само по његовој смрти, под условом да Црна Гора и њена династија буду равноправне.{{sfn|Mitrović|2007|p=138}} Истовремено са [[Тројна инвазија на Србију|аустроугарско-њемачко-бугарском офанзивом на Србију]] почела је аустроугарска офанзива на Црну Гору. У октобру 1915. краљ Никола није дозволио бројчано слабијој црногорској војсци да се са главнином србијанске војске повуче на Јадранску обалу. Санџачка војска је штитила повлачење србијанске војске борећи се против аустроугарских снага код [[Калиновик]]а, [[Клобук (Требиње)|Клобука]] и [[Фоча|Фоче]], а 6. и 7. јануара је однијела побједу у [[Битка код Мојковца|Мојковачкој бици]]. Међутим, стање на ловћенском фронту је било другачије. Аустроугарска пјешадија је била шест пута бројнија, а сама Аустроугарска је имала 12 пута више топова од Црне Горе.{{sfn|Mitrović|2007|p=155}} У тако тешкој ситуацији први пут од почетка рата сазвана је Народна скупштина, која је приморала владу [[Мило Матановић|Мила Матановића]] на оставку. Одлучено је да би Црна Гора требало да се угледа на примјер Србије, да борбом купује вријеме за повлачење. Краљ Никола је једва успио да именује нову владу Лазара Мијушковића.{{sfn|Mitrović|2007|p=156}} У децембру 1915. године краљ Никола је покушао да преговара са Аустроугарском око сепаратног мира чиме је изгубио кредибилитет пред силама Антанте.{{sfn|Thomas|2001|p=16}} Аустроугарска војска је 6. јануара покренула офанзиву на Ловћен. Два дана касније почела су дејства са ратних бродова из Тиватског залива и Јадранског мора.{{sfn|Поповић|2000|p=57}} Аустроугарска Трећа армија је упркос јаком отпору 11. јануара заузела Ловћен. Такво брзо аустроугарско напредовање је давало утисак слабог отпора и паника је захватила Црну Гору, што је рђаво одјекнуло на осталим фронтовима. Недостатак ратног материјала је појачало растројство и слабило уверење у успјех отпора. Црногорска Врховна команда је 11. јануара затражила примирје, али је аустроугарска страна захтијевала безусловну капитулацију и предају србијанске војске која се још увијек налазила у Црној Гори.{{sfn|Поповић|2000|p=57}}{{sfn|Mitrović|2007|p=156}} Краљ Никола је још једном поновио да је његова намјера да се води одсудна битка, али како до ње није никада дошло, појавиле су се сумње да он само спречава заједничко повлачење црногорске и србијанске војске.{{sfn|Mitrović|2007|p=156}} Упркос жељама политичара да се приступи преговорима, неки војни заповједници, попут Јанка Вукотића, тражили су борбу или одступање према Албанији. Аустроугарске снаге су 13. јануара ушле у Цетиње и продором дуж приморја и код Подгорице одсјекле одступање црногорске војске према Албанији. Црногорска влада је 16. јануара пристала на безусловну капитулацију, али је одбила да преда србијанске војнике који су се још увијек налазили у Црној Гори.{{sfn|Mitrović|2007|p=157}} Краљ Никола је 19. јануара, испоставиће се заувијек, напустио Црну Гору и избјегао у [[Бриндизи]]. У Црној Гори је остао принц Мирко.{{sfn|Mitrović|2007|p=162}} Црногорска војска је капитулирала 25. јануара 1916. што је ''-{de facto}-'' био и крај постојања црногорске државе. ==== Избјеглиштво ==== {{main|Црногорске Владе у егзилу (1916—1922)}} [[Датотека:Nicolas i family.jpg|мини|лево|220п|У избјеглиштву у [[Трећа француска република|Француској]] [[1916]]. Први ред: краљ Никола и краљица Милена. Други ред, слева надесно: принцеза Вера, принцеза Ксенија, принцеза Милица (супруга књаза Данила), М. Мијушковић, председник Савета, и књаз Данило, у [[Лион]]у.]] [[Датотека:Royal government Bordeaux.png|мини|175п|Њ. В. Краљ Никола са Министром Председником Мијушковићем у Бордоу]] [[Датотека:Nicholas I of Montenegro and Victor Emmanuel III of Italy.jpg|мини|десно|150п|Краљ Никола и краљ [[Виторио Емануеле III Савојски|Виктор Емануел]] у Француској [[1917]].]] Краљ Никола је из Италије отпутовао за Француску, у Лион, а затим га је француска влада преселила у [[Бордо]]. Краљ Никола је у мају прешао у париско предграђе [[Неји на Сени|Неји]], а црногорска влада се овамо преселила у августу 1916. Краљ и влада су у Француској наставили да представљају Црну Гору, али више нису имали своју војску, за разлику од србијанске владе.{{sfn|Mitrović|2007|p=162}} Питање уједињења Србије и Црне Горе је погоршано како су обије владе сада биле у изгнанству.{{sfn|Mitrović|2007|p=162}} Краљ Никола није одобравао скупљање добровољаца за србијанску војску међу црногорским исељеницима у [[Јужна Америка|Јужној Америци]] које је водио [[Шпиро Познановић]] у име србијанске владе.{{sfn|Поповић|2000|p=80}} Краљ Никола је покушао да консолидује своју моћ. Међутим, само је у Италији нашао довољно подршке за своје циљеве, која се противила успостављању југословенске државе. Француска је подржавала уједињење.{{sfn|Mitrović|2007|p=191}} Положај краља се није поправио, а уједињење Црне Горе и Србије је постало главна тема међу црногорским емигрантима. Емигранти су били подијељени у све мањи број краљевих присталица и све ширу опозицију. Због тога је краљу постало све теже да образује стабилну владу. Због сукоба са неким члановима династије и на крају самим краљем, Лазар Мијушковић је поднио оставку, оптуживши краља да изазива проблеме које ће опструисати уједињење.{{sfn|Mitrović|2007|p=191}} Владу је затим образовао Андрија Радовић, коме је успјело да поправи положај краља и владе. Међутим, управо је Радовић био главни заговорник става да је историјска улога Црне Горе завршена. Предложио је да се најстарији мушки чланови династија Петровић-Његош и Карађорђевић смјењују на пријестолу уједињене државе. Краљ је понављао да није против уједињења, али је одуговлачио да одговори на неколико захтјева свог премијера. Због тога је Радовић поднио оставку у јануару 1917. и замијењен је бригадиром Милом Матановићем. Матановић је у име цијеле владе упозорио краља да је крајње вријеме да поведе преговоре о уједињењу и да у народу може доћи до побуне због Николиног колебања. Краљ се оглушио о Матановићеве приједлоге, па је и он поднио оставку. Затим је краљ повјерио мандат [[Евгеније Поповић|Евгенију Поповићу]], конзулу у Риму, који је уживао италијанску подршку. Краљ Никола је успио да обезбиједи оданост министара до краја рата, али он и његове политичке присталице су изгубили свако повјерење у народу.{{sfn|Вујовић|1989|p=44}} У међувремену су краљеви противници основали [[Црногорски одбор за народно уједињење]], који је финасирала Србија.{{sfn|Mitrović|2007|p=283}} На челу одбора налазио се Андрија Радовић. Комитет је био активнији и успјешнији од краља и његове владе. До почетка [[1918]]. постало је јасно да је краљ изгубио све своје савезнике и изгубио наклоност свих великих сила, изузев Италије.{{sfn|Pavlovic|2008|p=138}} Краљ и влада су водили пропагандни рат против Одбора, оптужујући их августа 1918. за велеиздају Црне Горе и југословенске идеје. Оптужницу против Одбора је у "[[Глас Црногорца|Гласу Црногорца]]" потписао министар унутрашњих послова [[Нико Хајдуковић]]. Она је представљала посљедњи покушај спасавања независне Црне Горе и њене династије. Оваква оптужба против Радовића, главног заговорника југословенске идеје међу Црногорцима, наишла је на осуду британског министарства спољних послова. Ова оптужница није била главни разлог савезничког напуштања краља Николе, али је представљала његову посљедњу фазу.{{sfn|Pavlovic|2008|p=138}} [[Датотека:Nikolapr.jpg|десно|мини|220п|[[s:Краљевска прокламација од 20. октобра 1918.|Краљевска прокламација од 20. октобра 1918.]] у "[[Глас Црногорца|Гласу Црногорца]]".]] У сљедећа два мјесеца Централне силе су поражене на [[Солунски фронт|Солунском]] и [[Западни фронт у Првом светском рату|Западном фронту]]. Србијанска војска је преузела контролу над Црном Гором од Централних сила. Савезничке мисије Србије, Италије, Француске, Уједињеног Краљевства и САД су задужене да привремено окупирају и успоставе контролу над Црном Гором. Почетком октобра 1918. започете су разне иницијативе да формализују уједињење како се рат ближио крају. Влада Србије је [[15. октобар|15. октобра]] основала Централни извршни одбор за уједињење Србије и Црне Горе, који су чинила по два јака заговорника уједињења из Србије и Црне Горе. Одбор је [[25. октобар|25. октобра]] у Беранама одлучио да спроведе нове изборе. На изборима су учествовале двије листе, зелена и бијела. [[Зеленаши|Зелену листу]] су чинили конзервативне присталице краља Николе предвођене Шпиром Томановићем које су се залагале за условно уједињење. [[Бјелаши|Бијелу листу]] су чиниле присталице безусловног уједињења предвођене [[Патријарх српски Гаврило|Гаврилом Дожићем]]. Бијели су представљали краља као непријатеља демократије, издајника народа и династичких циљева. Избори су одржани 19. новембра 1918. Бијели су побједили у свим мјестима, осим на Цетињу, док су у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]], [[Плав]]у и [[Гусиње|Гусињу]] повјеренике изабрале локалне заједнице. Резултати избора су постали очигледни и прије званичног објављивања. У посљедњем покушају да заштити независну Црну Гору, Италија је [[Италијански покушај окупације Црне Горе|покушала да заузме Цетиње]] и прогласи обнову црногорске државе. Напад је почео из Боке Которске, али се италијанска војска повукла због могућности рата са Србијом и због притиска Савезника. ==== Збацивање са црногорског пријестола ==== {{main|Подгоричка скупштина}} {{Викиизворник|Одлука Подгоричке скупштине од 26. новембра 1918.}} [[Подгоричка скупштина|Велика народна скупштина]] је конституисана 24. новембра 1918. у Подгорици, а не у пријестоници Цетињу. Скупштина је 26. новембра 1918. оптужила Николу за издају, збацила га са пријестоља Краљевине Црне Горе и убрзо му забранила повратак у Црну Гору. Истог дана Скупштина је изгласала присаједињење [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]]. Одлука је извршена неколико дана касније, 29. новембра. {{wikisource|Краљевска прокламација од 15. јануара 1919.}} Збачени краљ и његова влада Црне Горе у егзилу су за ово чули од француске обавјештајне службе. Никола је одбацио одлуке скупштине, назвавши је незаконитом и позивајући се на Никољдански устав. Позвао је Црногорце да не прихвате уједињење. Премијер Евгеније Поповић је написао протест великим силама. Зелени, предвођени [[Крсто Поповић|Крстом Поповићем]] и бившим министром [[Јован Симонов Пламенац|Јованом Пламенцем]], уз подршку Италијана су промјенили своје циљеве у потпуну независност Црне Горе и на Божић 1919. подигли [[Божићна побуна|Божићну побуну]]. Међународна заједница се успротивила устанку и србијанска војска је угушила устанак, разбивши побуњеничке опсаде Цетиња и Никшића. Већина устаника је амнестирана, али неки су водили герилски отпор све до 1926. Током [[Париска мировна конференција 1919.|Париске мировне конференција]], представник црногорског краља је позван да одржи говор у којем је протестовао због анексије, али за потписивање [[Версајски споразум|Версајског мира]], позвани су само пројугословенски представници Црне Горе. На овој конференцији призната је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, али је црногорско питање остављено да се ријеши касније због устанка у Црној Гори. ==== Смрт и сахрана ван отаџбине ==== {{multiple image | align = right | width1 = 115 | image1 = San Remo016.jpg | alt1 = | caption1 = Гробница краља Николе и краљице Милене у [[Санремо|Санрему]] | width2 = 220 | image2 = Cerkiew na Ćipurze w Cetinje 01.jpg | alt2 = | caption2 = <center>[[Дворска црква на Ћипуру]] (Цетиње) у коју су 1989. пренесени посмртни остаци краља Николе</center> }} Послије Првог свјетског рата Црна Гора је уједињена са осталим земљама Јужних Словена у [[Краљевина Југославија|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]]. Све до смрти краља Николе [[Краљевина Италија|Италија]] је помагала његове тежње за обновом Краљевине Црне Горе. Италија је подржавала црногорску избјегличку владу до краја [[1921]], која је упућивала меморандуме [[Друштво народа|Друштву народа]], протестујући због „издаје Црне Горе од стране сила“.{{sfn|Petranović|1988|p=33}} Никола је преминуо у [[Антиб]]у 1921. По жељи његове кћери краљице Јелене, сахрањен је у руској цркви у [[Санремо|Санрему]].<ref>"Илустровани лист", Београд 1921. године</ref> Независност Црне Горе велике силе признавале су све до [[1922]]. када су све прихватиле југословенску власт. ==== Сахрана на Цетињу ==== {{main|Сахрана краља Николе на Цетињу}} Посмртни остаци краља Николе, краљице Милене, принцеза Ксеније и Вјере су пренесени из цркава у Сан Рему (Италија) и Кану (Француска)<ref name="kolektiv">{{cite web |last1=Radinović |first1=Marija |title=Ksenija Petrović Njegoš: Velika crnogorska princeza koja je IZGORJELA ZA DOMOVINOM |url=http://kolektiv.me/118871/ksenija-petrovic-njegos-velika-crnogorska-princeza-koja-je-izgorjela-za-domovinom |website=Kolektiv |accessdate=22. 1. 2019 |archive-date=23. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190123010203/http://kolektiv.me/118871/ksenija-petrovic-njegos-velika-crnogorska-princeza-koja-je-izgorjela-za-domovinom |url-status=dead }}</ref> и 1. октобра [[1989]]. године сахрањени у [[Дворска црква на Ћипуру|Дворској цркви на Цетињу]], уз највише почасти.<ref>[http://www.audioifotoarhiv.com/fotografije/cetinje/cetinje.html Цетиње, 1989.]</ref> == Титуле == * 19. фебруар 1840 - мај.1858: Његово Височанство војвода Никола Петровић Његош * мај. 1858 - 13. август 1860: Његово Светло Височанство Никола Петровић Његош, велики војвода Грахова * 13. август 1860 - 28. август 1910: Његово Светло Величанство кнез Никола Петровић Његош од Црне Горе * 28. август 1910 - 26. новембар 1918: Његово Величанство краљ Никола I Петровић Његош од Црне Горе ** 2. март 1921: Његово Величанство краљ Никола Петровић Његош у егзилу. == Књижевни рад == [[Датотека:Ковчези краља Николе и краљице Милене покривени тробојком.jpg|мини|десно|200п|Ковчези краља Николе и краљице Милене покривени српском тробојком, по властитој жељи. У Сан Рему су почивали до 1989. године када бивају враћени у отаџбину.]] [[Датотека:Spomenik kralju Nikoli u Podgorici.jpg|мини|десно|200п|Споменик краљу Николи у Подгорици]] Књаз и краљ Никола је углавном писао родољубиве пјесме, затим епске спјевове и драме у стиху, међу којима је најпознатија и најизвођенија ''Балканска царица''. Друге драме су му биле ''Хусеин-бег Градашчевић'' и ''Књаз Арванит''.<ref>{{cite web|url=http://www.njegos.org/petrovics/nikdjela.htm|title = Краљ Никола I Петровић-Његош - Драме|publisher=njegos.org|date=05. 08. 2017. |accessdate=07. 05. 2016.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.njegos.org/petrovics/gradasc.htm|title =Краљ Никола I Петровић - Хусеин-бег Градашчевић |publisher=njegos.org|date=05. 08. 2017. |accessdate=07. 05. 2016.}}</ref> Био је познат и као изузетан бесједник. Пјесму ''Онамо, 'намо!'' испјевао је 1866, непосредно послије склапања савеза са кнезом Михаилом Обреновићем за заједничку борбу Србије и Црне Горе за ослобођење српског народа од Турака. Пјесма је због својих оштрих ријечи била неприкладна за државну химну. Била је народна химна и химна неких родољубивих друштава. Умјесто ње, Црногорска химна је постала пјесма ''Убавој нам Црној Гори'', коју је написао кнежев секретар Јован Сундечић. Пјесму ''Онамо, 'намо!'' је [[Bogdan Popović|Богдан Поповић]] унио у ''Антологију новије српске лирике'' (1911). Штампана је и у антологијама родољубиве поезије ''Песме домовини'' Трифуна Ђукића (1938), као и у другим антологијама српског родољубивог пјесништва. == Породично стабло == {{Породично стабло |име = Никола I Петровић Његош |style=font-size: 90%; line-height: 110%; |border=1 |boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0; |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |boxstyle_5=background-color: #9fe; | 1 = 1. '''Никола I Петровић Његош''' | 2 = 2. [[Мирко Петровић Његош (војвода)|Мирко Петровић Његош]] | 3 = 3. [[Стана Мартиновић]] | 4 = 4. [[Станко Петровић Његош]] }} == Породица == === Супружник === {| class="wikitable sortable" |- " !име!!слика!!датум рођења!!датум смрти |- | [[Милена Петровић Његош|Милена Вукотић]] || [[Датотека:Queen of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[4. мај]] [[1847]]. || [[16. март]] [[1923]]. |} === Деца === {| class="wikitable sortable" |- " !име!!слика!!датум рођења!!датум смрти!!супружник |- | [[Зорка Карађорђевић|Кнегиња Зорка]] || [[Датотека:Princess Zorka of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[23. децембар]] [[1864]].|| [[16. март]] [[1890]]. || краљ [[Петар I Карађорђевић|Петар I]] |- | [[Милица Николајевна|Велика кнегиња Милица]] || [[Датотека:Milica Nikolajevna.jpg|мини|50п]]|| [[26. јул]] [[1866]]. || [[5. септембар]] [[1951]]. || [[Петар Николајевич|Велики кнез Петар Николајевич]] |- | [[Анастасија Стана Николајевна|Велика кнегиња Анастасија]] || [[Датотека:Anasztaszija Nyikolajevna of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[4. јануар]] [[1868]]. || [[15. новембар]] [[1935]]. || [[Георг фон Лојхтенберг]]; [[Николај Николајевич Млађи|Велики кнез Николај Николајевич]] |- | [[Марија Петровић Његош|Принцеза Марија]] || [[Датотека:1869 20marica medium.jpg|мини|50п]] || [[29. март]] [[1869]]. || [[7. мај]] [[1885]]. || звана Марица, умрла у младости |- | Принц [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило]] || [[Датотека:Crown Prince Danilo of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[29. јун]] [[1871]]. || [[24. септембар]] [[1939]]. || [[Јута од Мекленбурга]] |- | [[Јелена Савојска|Краљица Јелена]] || [[Датотека:Bundesarchiv Bild 102-00061, Elena von Montenegro (cropped).jpg|мини|50п]] || [[8. јануар]] [[1873]].|| [[28. новембар]] [[1952]]. || Краљ [[Виторио Емануеле III Савојски|Виторио Емануеле III]] |- | [[Ана од Батенберга|Принцеза Ана]] || [[Датотека:Princess Anna of Montenegro.jpg|мини|50п]]|| [[18. август]] [[1874]]. || [[22. април]] [[1971]]. || [[Франц Јозеф од Батенберга]] |- | Принцеза Софија || || [[2. мај]] [[1876]]. || [[14. јун]] [[1876]]. || умрла у детињству |- | Принц [[Мирко Петровић Његош (принц)|Мирко]] || [[Датотека:Prince Mirko of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[17. април]] [[1879]]. || [[2. март]] [[1918]]. || [[Наталија Константиновић]], брак разведен |- | [[Ксенија Петровић Његош|Принцеза Ксенија]] || [[Датотека:Princess Xenia of Montenegro.JPG|мини|50п]] || [[22. април]] [[1881]]. || [[10. март]] [[1960]]. || није се удавала |- | [[Вјера Петровић Његош|Принцеза Вјера]] || || [[22. фебруар]] [[1887]]. || [[31. октобар]] [[1927]]. || није се удавала |- | Принц [[Петар Петровић Његош (принц)|Петар]] || [[Датотека:Prince Peter of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[10. октобар]] [[1889]]. || [[7. мај]] [[1932]]. || [[Виолета Вегнер]] |} == Види још == * [[Петровићи Његоши]] * [[Књажевина Црна Гора]] * [[Краљевина Црна Гора]] * [[Општи имовински законик за Црну Гору]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Андријашевић|first=Живко М.|chapter=Књаз Никола о Србији и србијанско-црногорским односима у "Мемоарима" војводе Симе Поповића|title=Перо и повест: Cрпско друштво у сећањима|year=1999|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|pages=129-142}} * {{Cite book| ref=harv|last=Берић|first=Душан М.|authorlink=Душан М. Берић|title=Устанак у Херцеговини 1852-1862|year=1994|edition=1.|location=Београд|publisher=САНУ|url=https://books.google.com/books?id=UsAqAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Берић|first=Душан М.|authorlink=Душан М. Берић|title=Српско питање и политика Аустроугарске и Русије (1848-1878)|year=2000|location=Београд|publisher=Гутенбергова галаксија}} * {{Cite book| ref=harv|last=Екмечић|first=Милорад|authorlink=Милорад Екмечић|chapter=Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=447-526}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јовановић|first=Радоман|authorlink=Радоман Јовановић|chapter=Црна Гора 1851-1878|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=423-446}} * {{Cite book| ref=harv|last=Treadway|first=John D.|title=The Falcon and the Eagle: Montenegro and Austria-Hungary, 1908-1914|url=https://books.google.com/books?id=JVJUk2cHkDcC&pg=PA17|year=1983|publisher=Purdue University Press|isbn=978-1-55753-146-9|pages=17-}} * {{Cite book| ref=harv|last=Jelavich|first=Barbara|title=History of the Balkans:|url=https://books.google.com/books?id=Hd-or3qtqrsC&pg=PA35|year=1983|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-27459-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1978|year=1980|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1988|volume=1|year=1988|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Никола Б.|authorlink= Никола Б. Поповић|title= Срби у Првом светском рату 1914—1918.|year=2000|url= |publisher= Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа|location= Нови Сад|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Thomas|first=Nigel|title=Armies in the Balkans 1914-18|url=https://books.google.com/books?id=iutFvgAACAAJ|year=2001|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84176-194-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Houston|first=Marco|title=Nikola and Milena: King and Queen of the Black Mountain|url=https://books.google.com/books?id=wLqnPQAACAAJ|year=2003|publisher=Leppi Publications|isbn=978-0-9521644-4-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јевтић|first=Драгош |authorlink= Драгош Јевтић|last2=Поповић|first2=Драгољуб |authorlink2=Драгољуб Поповић |title=Народна правна историја |year=2003|publisher=Савремена администрација |location=Београд |id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Pavlovic|first=Srdja|authorlink=Срђа Павловић|title=Balkan Anschluss: The Annexation of Montenegro and the Creation of the Common South Slavic State|url=https://books.google.com/books?id=4LPfuwer21EC&pg=PA70|year=2008|publisher=Purdue University Press|isbn=978-1-55753-465-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|title=Србија у Првом светском рату|year=1984|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=3AIzAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Serbia's Great War 1914-1918|year=2007|location=West Lafayette|publisher=Purdue University Press|url=https://books.google.rs/books?id=CI5Wm8771EYC}} * {{Cite book| ref=harv|last=Радојевић|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|last2=Димић|first2=Љубодраг|authorlink2=Љубодраг Димић|title=Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја|year=2014|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних}} * {{Cite book| ref=harv|last=Илинчић|first=Вукић|authorlink=|title=Бомбашка и Васојевићка афера|url=|year=2012|publisher=Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Љушић|first=Радош|authorlink=Радош Љушић|chapter=Добри брат и кум Никола или Гавро Вуковић о црногорско-србијанским односима|title=Перо и повест: Српско друштво у сећањима|year=1999|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|pages=143-162}} * {{Cite book| ref=harv|last=Љушић|first=Радош|authorlink=Радош Љушић|title=Историја српске државности|volume=2|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ракочевић|first=Новица|authorlink=Новица Ракочевић|chapter=Лична власт књаза и уставне борбе|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=208-231}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ракочевић|first=Новица|authorlink=Новица Ракочевић|chapter=У предвечерје светског рата|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=232-259}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}} * {{Cite book| ref=harv|last=Вујовић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Димо Вујовић|title=Подгоричка скупштина 1918.|year=1989|url=https://books.google.rs/books?id=0KYMAAAAIAAJ|location=Загреб|publisher=Школска књига}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја|Црна Гора}} {{Други пројекти | commons = Nicholas I of Montenegro | wikisource = Аутор:Никола I Петровић Његош | wikiquote = Никола I Петровић }} * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:289960-Cetinje-centar-sveta „Црној Гори господар и слуга“], Чедо Прелевић и Јован Маркуш, Вечерње новости, фељтон, 25. јун - 5. јул 2010. * [http://www.britishpathe.com/video/nicholas-i/query/Yugoslavia Никола 1914.], филм * [http://www.britishpathe.com/video/nicholas-i-of-montenegro-sees-his-troops-depart/query/King+Nicholas+Montenegro Никола са трупама], филм * [http://www.britishpathe.com/video/royal-exiles-king-of-montenegro-in-france-chateau/query/King+Nicholas+Montenegro Краљ Црне Горе у Француској], филм * [http://www.britishpathe.com/video/king-nicholas-of-montenegro-visits-munitions-worke/query/Montenegro Краљ Никола од Црне Горе у Француској фабрици муниције], филм * [http://www.britishpathe.com/video/funeral-of-nicholas-i-ex-king-aka-king-of-monteneg/query/King+Nicholas+Montenegro Сахрана краља Николе 1921.], филм * [http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GSvcid=1458&GRid=8702140& Информација о његовом гробу] * [https://www.youtube.com/watch?v=X1nJ9XuglNA Предавање Огњена Карановића на тему: „Никола I Петровић Његош – српски краљ Црне Горе“] {{Низ | пре=[[Данило Петровић Његош (књаз)]] | списак=[[Петровићи Његоши]]<br />(1860-1918) | после = [[Данило Петровић Његош (принц)]] }} {{Петровићи Његоши}} {{Српски владари}} {{Authority control}} {{добар}} {{DEFAULTSORT:Петровић, Никола}} [[Категорија:Рођени 1841.]] [[Категорија:Умрли 1921.]] [[Категорија:Цетињани]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Петровићи Његоши|Никола]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Српски књижевници из Црне Горе]] [[Категорија:Књажеви Црне Горе]] [[Категорија:Краљеви]] [[Категорија:Српска историја током ослободилачких ратова]] [[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по САНУ]] h5dgj6cdc7iwpo8du79j2rc5iz64u9t 0 18133 25121403 23836169 2022-07-24T18:28:05Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | мјесто =Неум | слика =Neum (BiH) - general view.jpg | опис_слике = Неум | грб = Coat of Arms of Neum.svg | застава = Neum Flag.gif | ентитет =Федерација Босне и Херцеговине | кантон =Херцеговачко-неретвански кантон | општина =Неум | надм висина = | популација ={{increase}} 3.236 | попис =2013 | површина = | процена = | година = | површина =225 | густина = | градоначелник =Живко Матушко (ХДЗ) | поштански код =88390 | позивни број =036 | гшир =42.92489 | гдуж =17.61827 }} '''Неум''' је град у Босни и Херцеговини. Налази се на [[Јадранско море|Јадранском мору]], и једини је излаз [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] на Јадран. Према прелиминарним подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у насељеном мјесту Неум пописано је 3.236 лица.<ref name="ш">{{Cite web |url=http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf |title=Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013. |access-date=09. 05. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181123135507/http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf |archive-date=23. 11. 2018 |url-status=dead }}</ref> == Географски положај == Удаљеност Неума од [[Дубровник]]а је 70 -{км}-, од аеродрома Дубровник 90 -{км}-, од [[Мостар]]а 70 -{км}-, од железничке станице [[Плоче (град)|Плоче]] и [[Метковић]] по 30 -{км}-. Налази се наспрам полуострва [[Пељешац]]. == Клима == Клима у Неуму је медитеранска, са дугим и врућим љетима и кратким благим зимама. Средња годишња температура је 16°C. Неум спада у најтоплије градове БиХ уз [[Требиње]] и [[Мостар]]. Снијег је права ријеткост. Неум има око 260 сунчаних дана годишње. Средње мјесечне температуре мора на површини крећу се око 13°C у [[јануар]]у до 29°C у [[јул]]у и [[август]]у. Повољни климатски услови омогућују, поред купања и сунчања, готово током 7 мјесеци годишње и климатску терапију, коју чине чисти приморски ваздух, шетње обалом, те бављење разним спортовима на води итд. == Историја == Године [[1399]]. [[Дубровачка република]] је купила Неум од босанске властеле и управљало је њиме 300 година. Дубровачка република је [[1699]]. препустила контролу региона Клек-Неум [[Османско царство|Османском царству]] према одредбама [[Карловачки мир|Карловачког мира]] након [[Велики турски рат|Великог бечког рата]]. Овај појас је дао турској војсци приступ мору, али још битније Дубровнику је пружио заштиту од [[Млетачка република|Млетачке републике]]. Неум је био под турском влашћу 179 година све до [[1878]]. када је Босна и Херцеговина дошла под [[Аустроугарска|аустроугарску]] управу. == Становништво == {{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Неум}} По посљедњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина Неум је имала 4.325 становника, распоређених у 27 насељених мјеста. Мјесто Неум имало је 1.651 становника, од тога 1.338 Хрвата. {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]] |- | style="background: bgcolor="#4169E1" | [[Хрвати]] | align="right" | 3.792 (87,67%) | align="right" | 3.575 (88,70%) | align="right" | 4.281 (89,54%) |- | style="background: bgcolor="#FF0000" | [[Срби]] | align="right" | 207 (4,78%) | align="right" | 179 (4,44%) | align="right" | 224 (4,68%) |- | style="background: bgcolor="#228B22" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] | align="right" | 190 (4,39%) | align="right" | 157 (3,89%) | align="right" | 218 (4,55%) |- | style="background: bgcolor="#C71585" | [[Југословени]] | align="right" | 90 (2,08%) | align="right" | 83 (2,05%) | align="right" | 13 (0,27%) |- | style="background: bgcolor="#CC7722" |остали и непознато | align="right" | 46 (1,06%) | align="right" | 36 (0,89%) | align="right" | 45 (0,94%) |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 4.325 | style="text-align:right;"| 4.030 | style="text-align:right;"| 4.781 |} === Насељена мјеста === Бабин До, Борут, Брестица, Броћанац, Брштаница, Церовица, Церово, Црноглав, Добри До, Доброво, Доњи Дријен, Доњи Зелениковац, Дубравица, Дужи, [[Глумина (Неум)|Глумина]], Горње Храсно, Градац, Хотањ Хутовски, Хутово, Кишево, Мошевићи, Неум, Прапратница, Превиш, Рабрани, Винине и Жуковица. Послије потписивања Дејтонског споразума општина Неум, у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Neum}} * [http://www.neum.ba/ Званична интернет презентација] [[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Општина Неум]] sog090vhb5lgsiocfnsquxeibrfoye9 25121817 25121403 2022-07-25T03:36:19Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | мјесто =Неум | слика = [[Датотека:Neum (BiH) - general view.jpg|270п]]</br><small>[[Предео]] града Неума</small> ---- [[Датотека:Maritime space of Bosnia and Herzegovina.png|270п]]</br><small>[[Географска карта|Положај]] града Неума у поморском простору [[Босна и Херцеговина|БиХ]]</small> | опис_слике = | грб = Coat of Arms of Neum.svg | застава = Neum Flag.gif | ентитет =Федерација Босне и Херцеговине | кантон =Херцеговачко-неретвански кантон | општина =Неум | надм висина = | популација ={{increase}} 3.236 | попис =2013 | површина = | процена = | година = | површина =225 | густина = | градоначелник =Живко Матушко (ХДЗ) | поштански код =88390 | позивни број =036 | гшир =42.92489 | гдуж =17.61827 }} '''Неум''' је град у Босни и Херцеговини. Налази се на [[Јадранско море|Јадранском мору]], и једини је излаз [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] на Јадран. Према прелиминарним подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у насељеном мјесту Неум пописано је 3.236 лица.<ref name="ш">{{Cite web |url=http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf |title=Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013. |access-date=09. 05. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181123135507/http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf |archive-date=23. 11. 2018 |url-status=dead }}</ref> == Географски положај == Удаљеност Неума од [[Дубровник]]а је 70 -{км}-, од аеродрома Дубровник 90 -{км}-, од [[Мостар]]а 70 -{км}-, од железничке станице [[Плоче (град)|Плоче]] и [[Метковић]] по 30 -{км}-. Налази се наспрам полуострва [[Пељешац]]. == Клима == Клима у Неуму је медитеранска, са дугим и врућим љетима и кратким благим зимама. Средња годишња температура је 16°C. Неум спада у најтоплије градове БиХ уз [[Требиње]] и [[Мостар]]. Снијег је права ријеткост. Неум има око 260 сунчаних дана годишње. Средње мјесечне температуре мора на површини крећу се око 13°C у [[јануар]]у до 29°C у [[јул]]у и [[август]]у. Повољни климатски услови омогућују, поред купања и сунчања, готово током 7 мјесеци годишње и климатску терапију, коју чине чисти приморски ваздух, шетње обалом, те бављење разним спортовима на води итд. == Историја == Године [[1399]]. [[Дубровачка република]] је купила Неум од босанске властеле и управљало је њиме 300 година. Дубровачка република је [[1699]]. препустила контролу региона Клек-Неум [[Османско царство|Османском царству]] према одредбама [[Карловачки мир|Карловачког мира]] након [[Велики турски рат|Великог бечког рата]]. Овај појас је дао турској војсци приступ мору, али још битније Дубровнику је пружио заштиту од [[Млетачка република|Млетачке републике]]. Неум је био под турском влашћу 179 година све до [[1878]]. када је Босна и Херцеговина дошла под [[Аустроугарска|аустроугарску]] управу. == Становништво == {{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Неум}} По посљедњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина Неум је имала 4.325 становника, распоређених у 27 насељених мјеста. Мјесто Неум имало је 1.651 становника, од тога 1.338 Хрвата. {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]] |- | style="background: bgcolor="#4169E1" | [[Хрвати]] | align="right" | 3.792 (87,67%) | align="right" | 3.575 (88,70%) | align="right" | 4.281 (89,54%) |- | style="background: bgcolor="#FF0000" | [[Срби]] | align="right" | 207 (4,78%) | align="right" | 179 (4,44%) | align="right" | 224 (4,68%) |- | style="background: bgcolor="#228B22" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] | align="right" | 190 (4,39%) | align="right" | 157 (3,89%) | align="right" | 218 (4,55%) |- | style="background: bgcolor="#C71585" | [[Југословени]] | align="right" | 90 (2,08%) | align="right" | 83 (2,05%) | align="right" | 13 (0,27%) |- | style="background: bgcolor="#CC7722" |остали и непознато | align="right" | 46 (1,06%) | align="right" | 36 (0,89%) | align="right" | 45 (0,94%) |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 4.325 | style="text-align:right;"| 4.030 | style="text-align:right;"| 4.781 |} === Насељена мјеста === Бабин До, Борут, Брестица, Броћанац, Брштаница, Церовица, Церово, Црноглав, Добри До, Доброво, Доњи Дријен, Доњи Зелениковац, Дубравица, Дужи, [[Глумина (Неум)|Глумина]], Горње Храсно, Градац, Хотањ Хутовски, Хутово, Кишево, Мошевићи, Неум, Прапратница, Превиш, Рабрани, Винине и Жуковица. Послије потписивања Дејтонског споразума општина Неум, у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Neum}} * [http://www.neum.ba/ Званична интернет презентација] [[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Општина Неум]] 8k8pmnif9pai9uxc04sxxtpepwieth1 0 18586 25121437 24739396 2022-07-24T19:07:17Z No.cilepogača 244579 wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{Научник | име = Иван Мештровић | слика = Ivan Meštrovic.jpg | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1883|8|15}} | место_рођења = [[Врпоље (општина)|Врпоље]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1962|1|16|1883|8|15}} | место_смрти = [[Саут Бенд (Индијана)|Саут Бенд]] | држава_смрти = [[САД]] |поље = |институција = | школа = [[Академија ликовних уметности Беч]] |студенти = |познат_по = |награде = |напомене = }} '''Иван Мештровић''' ([[Врпоље (општина)|Врпоље]], [[15. август]] [[1883]] — [[Саут Бенд (Индијана)|Саут Бенд]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[16. јануар]] [[1962]]) био је југословенски и хрватски [[вајарство|вајар]] и [[архитектура|архитекта]]. Дипломирао је ликовну академију у [[Беч]]у, а затим је био професор на ликовним академијама у Загребу, [[Сиракуза (Њујорк|Сиракузи]] (1947) и Саут Бенду (1955). == Биографија == [[Датотека:Ivan Meštrović.jpg|Иван Мештровић|мини]] Мештровић је рођен у месту [[Врпоље (општина)|Врпоље]] у [[Славонија|Славонији]], али је своје детињство провео у селу [[Отавице]], код [[Дрниш]]а у [[Далмација|Далмацији]], одакле су му били родитељи (оба места су у то време припадала [[Аустроугарска|Аустроугарској]]). Као дете док је чувао овце, Мештровић је слушао епску поезију, народне песме и историјске баладе. Рођен је у сеоској католичкој породици, а његова религиозност обликовала се под утицајем народне религиозности, [[Библија|Библије]] и касног [[Лав Толстој|Толстоја]]. Мештровић је у зрелом добу говорио својим пријатељима, да је био [[Срби|српског порекла]], јер потиче старином из Новопазарског санџака, од племена [[Гавриловић]]а.<ref>"Правда", Београд 30. април 1932. године</ref> Песник и дипломата [[Јован Дучић]] је утврдио да у троуглу Пљевља-Фоча-Горажде постоје два села, са занимљивим именима: [[Мештровци]] и [[Маштровац]]. Био је то по њему "класични старосрбијански крај пун Немањићких традиција, царских цркава и тврђава, гнездо гуслара и хероја националних". Гавриловићи су утврђено је, били издељени на три гране, а једна од њих била властелинска породица, у сродству са српским краљем Урошем II. За бављење историјским темама, на свој монументални начин, имао је Мештровић у себи јаких осећаја за српску националну мистику, као и велику унутрашњу, душевну потребу.<ref>"Правда", Београд 30. април 1932. чланак Јована Дучића: "Српска мистика Мештровић".</ref> Са шеснаест година, [[Харолд Билинић]], каменорезац из [[Сплит]]а, препознао је његов таленат и узео га је за шегрта. Његов уметнички таленат развио се гледањем знаменитих грађевина Сплита и уз помоћ Билинићеве супруге која је била професорка у средњој школи. Ускоро су пронашли једног [[беч]]ког власника рудника који је финансирао Иваново пресељење и школовање у Бечу. Морао је у најкраћем року да научи немачки и да се прилагоди новој средини. Упркос бројним проблемима завршио је студије. Своју прву изложбу приређује [[1905]]. године у Бечу са групом ''Сецесија'', уз приметан утицај стила [[Сецесија|Арт Нуво]]. Његов рад је убрзо постао популаран и Мештровић почиње да зарађује довољно за учешће на међународним изложбама, на које је путовао са својом супругом Ружом Клајн. Његов кум је био др Лаза Поповић, са којим је вајар редовно у међуратном периоду проводио Божић у Отавицама. Ту се налазио каменолом од чијег камена је Мештровић за живота исклесао свој "Маузолеј". Тај маузолеј је био неколико километара удаљен од "родне куће". Подигнут је на откупљеном земљишту, са каменим украсима и барељефима. Окренут је био ка истоку, а у њему су католички олтар од жућкастог камена и у поду гробна крипта.<ref>"Политика", Београд 1937. године</ref> Године [[1908]]. сели се у [[Париз]]. Скулптуре створене у том периоду му доносе и међународну репутацију. У [[Београд]] се сели [[1911]], а убрзо потом у [[Рим]], где је на светској изложби примио награду за дело [[Видовдански храм]] које је било у оквиру павиљона Србије.<ref>{{Cite journal|last=Timotijević|first=Miloš|title=Милош Тимотијевић, „Политика, уметност и стварање традиција (Подизање споменика Надежди Петровић у Чачку 1955. године)” (Politics, art and creation of traditions : The establishment of Nadežda Petrović monument in Čačak in 1955)|url=https://www.academia.edu/29725557/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B8_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D1%83_%D0%A7%D0%B0%D1%87%D0%BA%D1%83_1955._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5_Politics_art_and_creation_of_traditions_The_establishment_of_Nade%C5%BEda_Petrovi%C4%87_monument_in_%C4%8Ca%C4%8Dak_in_1955_|language=en}}</ref> Тамо је провео наредне четири године проучавајући скулптуре [[Античка Грчка|античке Грчке]]. На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] и након [[Сарајевски атентат|атентата у Сарајеву]], Мештровић је покушао да се врати у Сплит преко Венеције, али га је од тог пута одвратио његов негативни став према аустроугарским властима. Током рата је учествовао на изложбама у Паризу, [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], [[Лондон]]у и [[Швајцарска|Швајцарској]]. Био је члан [[Југословенски одбор|Југословенског одбора]]. По завршетку Првог светског рата враћа се у новоосновану [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] и упознаје другу љубав свог живота, [[Олга Кестерчанек|Олгу Кестерчанек]] којом се и оженио. Имали су четворо деце: Марту, која је рођена у Бечу и Твртка, Марију и Мату, који су рођени у [[Загреб]]у, где су се преселили [[1922]]. Касније би зимске месеце проводили у својој палати у Загребу, а летње у летњој кући направљеној тридесетих година у Сплиту. Постао је професор, а касније директор Културног института у Загребу. Иван Мештровић је извајао бројне скулптуре по наруџбини краљевске династије [[Карађорђевићи|Карађорђевић]], посебно [[Александар I Карађорђевић|краља Александра I Карађорђевића]]. Међу поруџбине краља Александра убрајају се скулптура сфинге, [[Милош Обилић|Милоша Обилића]], [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]], јунака косовског мита Срђа Злопоглеђа, женске пандане косовским јунацима, као и аутопортрет самог Мештровића. Већина поручених скулптура као идеолошку позадину имала је идеју интегралној југословенства. Дела се данас углавном налазе у оквиру [[Дворски комплекс на Дедињу|дворског комплекса на Дедињу]].<ref>{{Cite journal|last=Borić|first=Tijana|date=2008|title=Umetnički opus Ivana Meštrovića u dvorskom kompleksu na Dedinju|url=|journal=Nasleđe|volume=9|pages=|via=}}</ref> Путовања по свету су се наставила. Излагао је своја дела: у [[Бруклин]]ском музеју ([[1924]]), [[Чикаго|Чикагу]] ([[1925]]), као и у [[Египат|Египту]] и [[Британски мандат над Палестином|Палестини]] [[1927]]. године. Када Мештровић долази у Америку, својим везама и познанствима му помаже научник [[Михаило Пупин]], који у свом писму наводи да је Мештровић у практичним радовима око изложби „као мало дете”.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/3399630/pupin-cvijicu-o-mestrovicu.html|title=Pupin Cvijiću o Meštroviću|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2020-12-31}}</ref> Због његовог става према [[Италија|Италији]], када је осудио италијански иредентизам према Далмацији, и [[Немачка|Немачкој]], када је одбио [[Адолф Хитлер|Хитлеров]] позив да посети [[Берлин]], усташе су га на кратко затвориле током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уз помоћ [[Ватикан]]а се пребацио у [[Венеција|Венецију]] и Рим, а касније у Швајцарску. Цела његова породица није успела да се извуче пред налетима рата – његова прва жена Ружа Клајн умрла је [[1942]]. заједно са својом [[Јевреји|јеврејском]] породицом у [[Холокауст]]у. Касније, брата Петра су затвориле комунистичке власти. [[Датотека:Mestrovic mausoleum.jpg|[[Маузолеј Ивана Мештровића]] у Отавицама|мини]] [[Јосип Броз Тито|Титова]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]] је позвала Мештровића да се врати, али је он одбио да живи у [[Комунизам|комунистичкој]] земљи. Године 1946, Универзитет у Сиракузи му је понудио место професора и он се преселио у [[Сједињене Америчке Државе]]. Још [[1945]]. добио је америчко држављанство, а десет година касније постаје професор на Универзитету Нотр Дам. Пре него што је умро, Мештровић се на кратко вратио у Југославију последњи пут да би посетио [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]], католичког кардинала који је сарађивао са усташама, и [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. На захтев југословенских културних посленика, послао је 59 статуа из Сједињених Држава у Југославију (укључујући и споменик [[Петар II Петровић Његош|Петра Петровића Његоша]]), а [[1952]]. додатних 400 скулптура и различитих цртежа. Смрт Мештровићеве деце као да је утицала и на његову. Његова кћерка Марта, која се доселила у Канаду, умрла је у 24. години 1949; његов син Твртко, који је остао у Загребу, умро је 1961. године. Мештровић је направио четири глинене скулптуре, да би обележио смрт своје деце, Марте и Твртка. Неколико месеци доцније, Иван Мештровић је умро у својој 79. години у граду [[Саут Бенд (Индијана)|Саут Бенд]], у држави [[Индијана|Индијани]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]). Његови посмртни остаци су пребачени у Отавице. == Рад == [[Датотека:Monument au soldat inconnu mont Avala.jpg|250px|мини|десно|Споменик Незнаном јунаку на Авали]] [[Датотека:Petar II Petrović-Njegoš mausoleum 08.jpg|250px|мини|десно|Његошев маузолеј на Ловћену]] Иван Мештровић је извајао преко педесет споменика током свог двогодишњег боравка у [[Париз]]у (1908 — 1910). На тему [[косовска битка|боја на Косову]] у Паризу се родила идеја за пројекат изградње [[Видовдански храм|Видовданског храма]] чија је макета награђена у Риму. Много његових раних дела носе пансловенску ноту са циљем да се сви јужни Словени уједине. Са стварањем прве Југославије, његов рад се преоријентише на музичке инструменте и капеле. Себе је практично оријентисао на религиозне мотиве, прављене нарочито од дрвета, под утицајима византијске и готске архитектуре. Најпознатија дела из тог периода су ''Распеће'' и ''Мадона''; касније је био више импресиониран [[Микеланђело Буонароти|Микеланђелом Буонаротијем]], када је правио велики број камених рељефа и портрета. У његова најпознатија дела се убрајају: * ''[[Гргур Нински]]'' у Сплиту * ''Јосип Јурај Штросмајер'' у Загребу * ''[[Споменик захвалности Француској|Захвалност Француској]]'' у Београду на Калемегдану * ''[[Споменик Незнаном јунаку|Незнани јунак]]'' на [[Авала|Авали]] код Београда * ''[[Победник (споменик)|Споменик победнику]]'' на [[Калемегдан]]у, Београд * ''[[Споменик Светозара Милетића у Новом Саду]]'' * ''Никола Тесла'' две идентичне статуе једна у Београду а друга на Нијагари * ''[[Povijest Hrvata (Meštrović)|Повијест Хрвата]]'' (оригинал је у башти Белог двора у Београду,<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zagreb-trazi-Majku-Hrvata-u-Beogradu.sr.html Загреб тражи „Мајку Хрвата“ у Београду („Политика“, 9. август 2015)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kralj-Aleksandar-platio-je-Majku-Hrvata.sr.html Краљ Александар платио је „Мајку Хрвата“ („Политика“, 11. август 2015)]</ref> један бронзани одливак је испред ректората Загребачког универзитета, други у Атељеу Мештровић у Загребу, трећи у Музеју хрватских археолошких споменика као гипсани одливак и четврта је у Питсбургу као поклон исељеницима) * ''[[Његошев маузолеј]]'' на Ловћену * ''[[Зденац живота]]'' у Загребу * ''[[Анђео смрти]]'' у Београду на Калемегдану тврђава (две статуе биле на кулама српског павиљона на Светској изложби у Риму 1911. године) * ''Надежда Петровић'' у Чачку, испред Гимназије * Маузолеј породице Рачић у Цавтату * [[Маузолеј Ивана Мештровића|Црква Пресветог Откупитеља]], у Отавицама (маузолеј породице Мештровић) Галерије са његовим делима: * Мештровићева галерија у [[Сплит]]у, отворена после његове донације [[1950]], која укључује 86 статуа, 17 цртежа и осам бронзаних статуа на отвореном, 28 рељефа у дрвету. * Меморијална галерија ''Иван Мештровић'' направљена [[1973]]. Врпољу, његовом родном месту, са 35 радова у бронзи и камену. * Народни музеј у [[Београд]]у, који поседује споменике као што су: ''Милош Обилић'', ''Косовка девојка'', ''Краљевић Марко'', ''Срђа Злопоглеђа'', ''Удовица'' * Народни музеј у Крушевцу има у својој сталној поставци горе споменуту макету Видовданског храма која је у музеју од 1971. * [[Тејт Галерија]] у [[Лондон]]у - [[Бановић Страхиња]] Његово дело је и скулптура „Велика удовица” из 1908. године која је 2016. премештена из [[Музеј савремене уметности|Музеја савремене уметности]] у [[Музеј историје Југославије]] у Београду.<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=10&dd=17&nav_id=1189052 „Велика удовица” отишла са Ушћа (Б92, 17. октобар 2016)]</ref> У његову част , [[Улица Мештровићева , Београд|улица у Београду]] названа је по њему . == Галерија == <center><gallery> Датотека:The Victor - Победник 01.jpg|alt=|[[Победник (споменик)|Победник]], Београд, Калемегдан Датотека:Petar II Petrović-Njegoš mausoleum 17.jpg|Споменик [[Петар II Петровић Његош|Петру Петровићу Његошу]] на [[Ловћен]]у Датотека:Ivan Meštrović Kosovo.jpg|„Косовским осветницима“ (рељеф из 1912 — 1913) Датотека:ChicagoIndian.jpg|„Индијанац“ ([[1928]], [[Чикаго]]) Датотека:Zdenac života (Meštrović) 1.jpg|„Зденац живота“ ([[1905]], [[Загреб]]) Датотека:Povijest Hrvata (Meštrović).jpg|„Повијест Хрвата“ ([[1932]], Загреб) Датотека:Supplicant PersephoneIM.jpg|[[Персефона]] (Универзитет у Сиракјузу, држава Њујорк) Датотека:ZagrebMestrovicevPaviljon.jpg|Дом ликовних умјетника у Загребу, направљен по Мештровићевом нацрту Датотека:Cavtat Mausoleum.JPG|Маузолеј породице Рачић у [[Цавтат]]у ([[1923]]) Датотека:Petar Berislavic 200807.jpg|[[Петар Бериславић]] ([[1933]], откривен [[1938]], [[Трогир]]) Датотека:Grgur ninski statue.jpg|Споменик [[Гргур Нински|Гргуру Нинском]] ([[1929]]. [[Сплит]]) Датотека:Svetozar Miletic.jpg|Споменик [[Светозар Милетић|Светозару Милетићу]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] Датотека:Anđeo smrti na Kalimegdanu.JPG|Анђео смрти на Калемегдану, Београд ([[1911]]) Датотека:Ivan Meštrović Miloš Obilić.JPG|[[Милош Обилић]] (1908), [[Народни музеј (Београд)]] Датотека:Ivan Meštrović sculpture National Museum Belgrade.JPG|Сећање (1908), Народни музеј (Београд) Датотека:Мештровић, Краљевић Марко на коњу 1910.jpg|Краљевић Марко на коњу 1910. Датотека:Ivan Meštrović - Jovan Dučić, National Museum of Serbia.jpg|[[Јован Дучић]], део колекције Народног музеја Датотека:Ivan Mestrovic, Angel of death.jpg|Анђео смрти (Калемегдан) Датотека:Ivan Mestrovic, Angel of death, Kalemegdan.jpg|Анђео смрти, детаљ (Калемегдан) </gallery></center> == Види још == * [[Маузолеј Ивана Мештровића]] * [[Улица Мештровићева , Београд|Мештровићева улица у Београду]] * [[Иван Мештровић (кратки документарни филм)]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Ivan Meštrović}} * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:rasprave-oko-pobednika Историјска библиотека:Подељени град: За и против Победника] * [https://web.archive.org/web/20120110090738/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=329, Биографија на сајту САНУ] * http://archives.nd.edu/findaids/ead/index/MST001.HTM * https://web.archive.org/web/20110615010601/http://www.mdc.hr/mestrovic/home/home-eng.htm * https://web.archive.org/web/20071213172222/http://wwar.com/masters/m/mestrovic-ivan.html * https://web.archive.org/web/20080507034052/http://www.hnb.hr/numiz/zla-sre/mestrovic/e-mestrovic.htm?tsfsg=23e60b3160ac907a632827734da3c6bd * http://www.archives.nd.edu/findaids/ead/html/MST.htm * http://www.cosy.sbg.ac.at/~zzspri/travels/cavtat_new/cavtatnew.html {{Косовски завет}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Мештровић, Иван}} [[Категорија:Иван Мештровић| ]] [[Категорија:Рођени 1883.]] [[Категорија:Умрли 1962.]] [[Категорија:Хрватски вајари]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Хрватски архитекти]] [[Категорија:Југословенски одбор]] [[Категорија:Сецесија]] [[Категорија:Ар деко]] [[Категорија:Група независних уметника (1921–1927)]] d8sc2obic8ze6igy5zkz29780wlqje4 0 18603 25121435 24582707 2022-07-24T19:00:33Z No.cilepogača 244579 Мислим да је ово лепша слика wikitext text/x-wiki {{Споменик културе |Име=Победник (споменик) |Слика=The Victor - Победник 01.jpg |Опис слике=Споменик Победник |Место= [[Београд]] |Општина=[[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]] |ДРЖ=СРБ |Врста=[[споменик]] |Време= {{start date and age|1928|||df=yes}} |Тип=[[споменик културе]] |Степен= |Власник= |Установа=[[Завод за заштиту споменика културе града Београда]] |Седиште=Београд |Позивни=011 |Пошта=11000 |Адреса=Калемегдан 14 |Телефон=3287-557, 3287-420 |Факс=3287-411 |Веб=beogradskonasledje.rs/ |Емајл=office@belgradeheritage.com | гширина = | гдужина = }} [[Датотека:Pobednik na Kalemegdanu 3.jpg|мини|200п|Победник из даљине на [[Калемегданска тврђава|Калемегданској тврђави]]]] [[Датотека:Pobednik.JPG|мини|200п|Победник из даљине на [[Калемегданска тврђава|Калемегданској тврђави]]]] '''Победник''' је назив тријумфалног споменика који је подигнут [[1928]]. на Горњем граду [[Београдска тврђава|Београдске тврђаве]] поводом прославе десетогодишњице пробоја [[Солунски фронт|Солунског фронта]]. Споменик чине бронзана мушка фигура са соколом у левој руци и спуштеним мачем у десној, на глави мушкарца налази се [[кече]] које представља [[Срби|српску]] [[народна ношња|народну ношњу]] [[Стара Србија|старосрбијанске]]-[[Призренско-тимочки дијалекат|торлачке]] [[Регија|регије]]. Рад је вајара [[Иван Мештровић|Ивана Мештровића]], као и постамент који је конципиран у виду [[дорски ред|дорског стуба]] са канелурама на високој кубичној бази, је ауторско дело архитекте [[Петар Бајаловић|Петра Бајаловића]].<ref>Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда</ref> == Изградња споменика == [[Датотека:Калемегдан, споменик Побједник, Биоград.jpg|мини|200п|Победник из даљине на [[Калемегданска тврђава|Калемегданској тврђави]]]] Историјат израде и подизања споменика трајао је у периоду од 1913. до 1928. године, мада прве идеје потичу из 1912. године када се победом у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] у јавности почињу износити предлози за подизање споменика у [[Београд]]у, у славу коначне победе над Турцима. Председник општине Београд [[Љубомир Давидовић]] и градски челници у августу 1913. доносе Одлуку да се овај велики историјски догађај обележи подизањем споменика Победи. === Идеја === Првобитно замишљен као монументална фонтана која је требало бити постављена на простору [[Теразије (улица у Београду)|Теразијског]] платоа, односно Трга [[Александар I Карађорђевић|престолонаследника Александра]], како се трг тада називао.<ref>Данијела Ванушић, Подизање споменика победе на Теразијама, Наслеђе IX, Београд 2008. 193-210.</ref> Предвиђено је да фонтана буде израђена од камена, са постаментом који су чиниле четири лавље фигуре на чијим леђима је почивао овални базен. Из средишта фонтане уздизао би се мермерни петостепени стуб, симбол петовековног ропства под Турцима новоослобођених крајева, на чијем врху је предвиђена фигура Победника као весник тријумфалних битака. Споменички комплекс требало је да носи назив „Алегорија“. По закључцима општинске седнице од 4. октобра 1913. године, Мештровић је у бронзи требало да изради и двадесет маски за обод око шкољке (базена) и педесет маски за стуб, такође у бронзи. Мештровић је у октобру 1913. Године закључио Уговор са Општином и већ истог месеца почео рад на реализацији фонтане. Историјат израде замишљене фонтане, као и њену прецизнију дескрипцију преноси [[Време (недељник)|лист Време]]<ref>М. Поповић, Како ће изгледати Мештровићев Победник на Теразијама?, Време, 12. маја 1927.</ref>: ''... Велики басен (шкољку) чија би спољна страна била украшена рељефом који представља ратнике на коњима у трку. Ободом те шкољке би биле постављене лавовске главе (оне са данашњег водоскока) које би бацале воду која се у шкољци скупља. ... Стуб би био у у одстојањима опасан бронзаним прстеновима на које би се поставиле маске турских глава, а свака би бацала млаз воде у басен испод стуба. ... Да би што брже свршио рад око подизања те фонтане Мештровић је преселио свој атеље у Београд. Радио је у сутерену Основне Школе код [[Саборна црква у Београду|Саборне цркве]]. За кратко време он је довршио фигуру Победника и лавовске главе. Пошто их је послао на ливење у Чешку, отпочео је израђивање великих рељефа копљаника. Скице великих лавовских фигура такође су биле готове. У том је избио Први светски рат. Аустријски ултиматум натерао је Мештровића да напусти Београд, те су услед тога скоро сви завршени радови морали бити напуштени. За време окупације од стране аустријских, немачких и мађарских трупа све ове осим фигуре Победника и лавовских маски, који су били на ливењу, потпуно је било разорено.'' Прецизан изглед фонтане познат је захваљујући снимцима оригиналних Мештровићевих цртежа из Атељеа Ивана Мештровића у Загребу, а које је урадио вајар Веселко Зорић.<ref>М. Радошевић, Мештровићеви цртежи теразијске фонтане, Политика 14. децембар 1988.</ref> === Критике јавности === Након завршетка Првог светског рата, поново је актуелизована идеја о подизању фонтане на Теразијама, али с обзиром да финансијска средства у том тренутку нису могла бити обезбеђена, извршено је само плаћање ливења фигуре Победника и лавовских маски.<ref>О историјату и полемици поводом подизања споменика Победнику након Првог светског рата види: Душко Кечкемет, Живот Ивана Мештровића (1883—1962.-2002.), Загреб 2009. 437-443; Радина Вучетић - Младеновић, Побеђени Победник Полемике уочи постављања Мештровићевог споменика, Годишњак за друштвену историју VI 1999, св. 2. pp. 110—123.</ref> За то време фигура је била смештена у једном магацину водоводних цеви на Сењаку. Ипак 1923. године дошло је до споразума између Београдске општине и Мештровића да се изради споменик на Теразијама. Након што су почели припремни радови на копању темеља и постављању споменика, 1927. године избио је скандал, а београдска јавност је оспоравала постављање споменика на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Поводом ове полемике огласио се изјавом и аутор: {{Цитат2|Београдска Општина тражила је од мене пристанак да постави „Победника“ на Теразијама, привремено. Али како знам да наше „привремено“ траје често исувише дуго, споразумео сам се са београдским архитектом Бајаловићем за солиднији постамент на који би се фигура имала поставити. Општина је, како сам чуо, почела да ради. Па је прекинула посао. Шта ја имам да кажем? Ако мисле да поставе фигуру на Теразијама, нека је поставе. Ако су пронашли неко боље место нека је поставе тамо – иако ја не знам зашто не би могла стајати на Теразијама. На крају, може да остане тамо где је и досад била - у шупи. Што се мене тиче, ја бих највише волео да се нађу могућности да израдим целу Чесму онако како је замишљена...|20п|20п|''Иван Мештровић''|Густав Крклец, Са г. Јованом Дучићем у Загребу код Ивана Мештровића, Политика|14. јула 1927.}} === Нова локација === Након дугих полемика, расправа и критика одлучено је у београдској Општини да се споменик не постави на Теразијама, већ на другом месту изван града. Председник Општине [[Коста Кумануди|Кумануди]] обавештава Мештровића да су радови на постављању споменика на Теразијама обустављени мимо његовог наређења. Коначно, скулптура добија своје место на платоу Горњег града Београдске тврђаве. Ова одлука Општине о месту постављања Победника се поклопила са завршетком радова на уређењу [[Савски кеј|Савског шеталишта]] и Великог степеништа на [[Калемегдан]]у, као и годишњице обележавања пробоја Солунског фронта. Управо у спомен тог догађаја 7. октобра 1928. године је свечано отворен нови део Савске алеје и откривен споменик Победник. [[Датотека:Споменик Победнику, Београдска тврђава.JPG|мини|десно|200п|Победник са [[соко]]лом на руци]] У опусу Ивана Мештровића, скулптура Победник изведена 1913. године, непосредно након циклуса скулптура намењених [[Видовдански храм|Видовданском храму]], надовезује се на идејни и стилски концепт поменутог циклуса у које спадају репрезентативна дела Мештровићеве пластике попут скулптура Милош Обилић, Срђа Злопоглеђа, Марко Краљевић. Сам споменик конципиран у монументалној форми, наге атлетске мушке фигуре, постављен на високи стуб у симболичном смислу представља иконичку фигуру победе. Као иконографско решење за персонификацију тријумфа победоносне нације преузет је симболични мотив митског хероја [[Херкул]]а из наслеђа класичног вокабулара. Након завршетка Првог светског рата, формирањем [[краљевина Југославија|нове државе]] и нове духовне климе, првобитни концепт споменика „Весника победе“ и његово оригинално решење као завршни мотив монументалне фонтане, чије је постављање било предвиђено на Теразијском платоу као споменик слободи и ослобођењу од петовековног турског ропства, је изгубио аутентично значење, па је назив споменика проистекао из његове нове посвете пробоја Солунског фронта и победи српске војске у Првом светском рату. Једноставност постамента и добро одмерена висина за постављање омогућила је сагледавање споменика у целини, пре него у детаљима. Тиме је остварена жељена монументалност, а перципирање самог споменика као знака или симбола. Током времена Победник је постао један од најупечатљивијих симбола Београда, а уз [[Споменик захвалности Француској]], припада малом броју монументалних јавних споменика који су подизани између два светска рата у Београду, а који се одликују савременим стилским стремљењима. Споменик Победнику је утврђен за културно добро 1992. године.<ref>Службени лист града Београда бр. 26/92</ref> Целина "Победника" има извесне сличности са [[трондхејм]]ским спомеником норвешком краљу [[Улав I Тригвасон|Улаву]] из 1921. (→ [[:en:Olav Tryggvason (statue)|en]]) == Поправке и реконструкције споменика == За време од 91 године, откако је споменик постављен, рађено је само чишћење споменика од графита и запрљаности и попуњавање пукотина и спојница камене облоге. Године 1996. извршени су радови на санацији споменика утискивањем „мега” шипова, али они нису дали резултате. Током 2016. године, редовним осматрањем, на споменику је констатовано прилично оштећење. Тим поводом затражено је мишљење експертског тима [[Грађевински факултет Универзитета у Београду|Грађевинског факултета Универзитета у Београду]] о статичком стању споменика са предлогом потребних мера заштите. Резултати су показали да је споменик „Победник” нагнут 30 cm у односу на вертикалну осу и да нагињање споменика представља процес који и даље траје. Ради се о релативно спором процесу који не показује знаке смиривања и заустављања, а у периоду од 35 година, за који постоје подаци, хоризонтално померање на висини постоља фигуре се повећало за 30%. Током 2019. године извршен је увид у стање споменика „Победник”, као и мапирање оштећења камене облоге и бронзане скулптуре, детаљно мерење и 3Д ласерско скенирање. Увидом у стање установљено је да су оштећења драстично погоршана у односу на 2016. годину када је последњи пут вршена опсервација. На основу ових и свих претходних испитивања, [[Завод за заштиту споменика културе града Београда]] је, поново у сарадњи са Грађевинским факултетом, урадио пројекат реконструкције и рестаурације споменика.<ref>{{cite web|title=Реконструкција и рестаурација споменика „Победник” |url=http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1758511-rekonstrukcija-i-restauracija-spomenika-pobednik/ |website=Београд |publisher=Град Београд |accessdate=13. 3. 2019 |date=12. 3. 2019}}</ref> Бронзана статуа је 10. октобра [[2019]]. уклоњена са стуба, на коме је стајала од [[1928]]. године, када је споменик свечано откривен. Статуа је однета на рестаурацију у уметнички атеље вајара [[Зоран Кузмановић|Зорана Кузмановића]] у [[Смедерево]], а отпочели су и радови на реконструкцији стуба и постамента. Завршетак радова најављен је за фебруар [[2020]]. године, када је „Победник” враћен на своје постоље.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/3692032/pobednik-budni-cuvar-beograda-ide-na-zasluzeni-odmor.html|title=Победник, будни чувар Београда, иде на заслужени одмор|last=РТС|first=Радио-телевизија Србије|date=|website=www.rts.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2019-10-10}}</ref> <ref>{{cite news |title=„Победник” поново на Калемегдану |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/447902/Pobednik-ponovo-na-Kalemegdanu |accessdate=15. 2. 2020 |work=Политика |date=14. 2. 2020}}</ref><ref>{{cite news |last1=Милошевић |first1=Оливера |title=„Победник” је сада јачи него пре 92 године |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/447952/Pobednik-je-sada-jaci-nego-pre-92-godine |accessdate=15. 2. 2020 |work=Политика |date=14. 2. 2020}}</ref> [[Датотека:Monument me plis ne serbi.jpg|мини|десно|180п| Победник са [[Стара Србија|старосрбијанском]]-[[Призренско-тимочки дијалекат|торлачком]] [[Кече|кечом]] на глави]] == Занимљивости == * Споменик и плато испод њега дневно посети више од 5.000 туриста. Победник је најфотографисанији и најпопуларнији београдски споменик.{{чињеница|date=03. 2019. }} * Врло је дискутабилно питање да ли је скулптура нагог мушкарца постављена намерно у правцу Аустрије.{{чињеница|date=08. 2019. }} * Када се стане испод споменика, може се уочити да је крив.{{чињеница|date=08. 2019. }} * У Београду се дуги низ година одржава додела статуе '' Београдски победник'' те се истом могу похвалити многи уметници државе Србије. На пример, књижевница Ива Штрљић, група Рибља чорба, Жељко Васић и многи други. * У оптицају за локацију споменика је био и Позоришни трг (данас Трг републике). Још један од разлога промене локације је скривање нагости споменика од очију јавности.{{чињеница|date=08. 2019. }} == Види још == * [[Списак споменика културе у Београду]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * Душко Кечкемет, Живот Ивана Мештровића (1883—1962.-2002.), Загреб 2009. * Данијела Ванушић, Подизање споменика победе на Теразијама, Наслеђе IX, Београд 2008. 193-210. * Радина Вучетић-Младеновић, Побеђени Победник Полемике уочи постављања Мештровићевог споменика, Годишњак за друштвену историју VI 1999, св. 2. pp. 110—123. * Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда. == Спољашње везе == {{портал|Београд|Србија}} {{Commonscat|The Victor}} *[https://www.youtube.com/watch?v=1mW3bx1ouuU Образовно огледало: Пут победника (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)] * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:rasprave-oko-pobednika Историјска библиотека:Подељени град: За и против Победника] * [http://www.vreme.com/cms/view.php?id=718287 Време - Највећи грешник престонице] * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2022/01/30/otkrivanje-pobednika/ Историјска читанка: Откривање Победника - највећег грешника престонице] * [http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1349 Знаменити споменици Београда] * [http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1349 Данас] * [http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:475599-Beogradske-price-Kako-je-Vesnik-pobede-stigao-na-Kalemegdan Како је весник победе стигао на Калемегдан („Вечерње новости“, 29. јануар 2014)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/405099/Projekat-ispravljanja-nagnutog-Pobednika Пројекат исправљања нагнутог „Победника” („Политика”, 7. јун 2018)] {{Београд}} [[Категорија:Споменици културе Београда]] [[Категорија:Споменици на Старом граду (Београд)]] [[Категорија:Знаменитости Београда]] [[Категорија:Београдска тврђава]] [[Категорија:Туристичке атракције у Београду]] [[Категорија:Иван Мештровић]] [[Категорија:Непокретна културна добра]] [[Категорија:Споменици српским жртвама и борцима у Првом светском рату]] 09pipyk4p6k5q953bgnqclb9orz58vl 3 18789 25121193 25120988 2022-07-24T15:15:29Z Sadko 25741 одг. wikitext text/x-wiki {{/архива}} == Invitation for Functionary consultation 2021 == Greetings, I'm letting you know in advance about a meeting I'd like to invite you to regarding the [[:m:Universal Code of Conduct|Universal Code of Conduct]] and the community's ownership of its future enforcement. I'm still in the process of putting together the details, but I wanted to share the date with you: 27 June, 2021. I do not have a time on this date yet, but I will let you soon. We have created a [[:m:Universal Code of Conduct/Functionary consultations/June and July 2021|meta page]] with basic information. Please take a look at the meta page and sign up your name under the appropriate section. Thank you for your time.--[[User:BAnand (WMF)|BAnand (WMF)]] 15:06, 2 June 2021 (UTC) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:BAnand (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=MassMessage/Lists/UCoC_Group&oldid=21533343 --> == Феликс бот == Феликс бот је стао да [[Корисник:FelixBot/патрол|ажурира пре 15 дана]]. Потерај га кад стигнеш, доста се одмарао {{миг}}. Поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:36, 28. јун 2021. (CEST) == Патролирање == Кад си патролирао, десио се превид и испатролирао си [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%9D%D0%9A_%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA_%D0%A1%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82&type=revision&diff=23890105&oldid=23858161 лошу нетачну измену] на страници [[ХНК Хајдук Сплит]]. Приметио је то корисник [[Корисник:Marko235|Marko235]] и [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%9D%D0%9A_%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA_%D0%A1%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82&diff=next&oldid=23890105 вратио], али тек после 17 дана. Знам да те спорт не интересује, знам да то није твоје интересовање, али бих те замолио да такве измене не патролираш. Дешава се да у брзини човек погреши, све схватам, али прескочи те измене око спорта и остави другим уредницима патролерима као што је Марко235, [[Корисник:MareBG|MareBG]], [[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]], [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] који се разумеју и прате спорт. Хајде, као неко искупљење за ову грешку, пронађи слободног времена бар два или три сата и среди [[Корисник:FelixBot/патрол|Феликс бота]] да ажурира оне странице. Поздрав и свако добро {{миг}}.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:57, 7. јул 2021. (CEST) :Опет безрасудно патролираш и враћаш. Провери за две секунде на интернету, ако ми не верујеш. Ово постаје фрустрирајуће. Поготову што, барем тако мислим, нисам баш руки или неки вандал. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:59, 21. октобар 2021. (CEST) ::Богме, превише контроверзних измена имаш, имаш среће што те више не ревертујем! — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:03, 21. октобар 2021. (CEST) :::Пуцај слободно, шта велиш. Нијесам овде да се кријем. Само провери две секунде овако неке чињенице, што се тиче ортографије (правописа) ту слободно можеш да се ослониш на ме, ту сам [https://www.youtube.com/watch?v=5Q7wCKTlhmo&list=OLAK5uy_nqIeINuokZKbCmEecou5IjG10PTTouDsw&index=1 Сурф Бог], што би рекао [[Ничке 3000]]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:06, 21. октобар 2021. (CEST) ::::Заборавио си да ставиш област на корисничкој страни, између Београд и Србије. Ако си из Града Београда имаш три опције: Шумадија, Срем или Банат. Ако је ово прво, ондак после тога иде Балканско полуострво, ако су друга два иде Средња Европа. Па тек онда Европа. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:38, 23. октобар 2021. (CEST) == Безрасудно враћање исправне транскрипције == Помаже Бог. Да ли Ви имате нешто конкретно против мене или ми само из личног хира поништавате измене, као што је ова ( https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%98%D1%83%D0%B5%D0%BB_%D0%91%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D1%82&diff=24093478&oldid=24093086 )? Знајте — упозоравам Вас — да ће Ваше измене бити враћене јер се ја позивам на институције, а Ви, изгледа, не проверавате литературу. Ако имате нешто конкретно противу мене, слободно ми то и напишите (нисам љутљиве природе), немојте водити скривене ратове. Нијесам — барем тако мислим — заслужио. Поздрав. Слава Богу. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:30, 16. октобар 2021. (CEST) == [[Шаблон:Мапа чланица ЕУ]] == Погледај шаблон, користи се само на једној страници - [[Европска унија]]. И приказује се са грешком. --[[Корисник:Jarash|Jarash]] ([[Разговор са корисником:Jarash|разговор]]) 19:21, 18. октобар 2021. (CEST) == Growth Newsletter #19 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the nineteenth newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! The Growth team's objective is to work on software changes that help retain new contributors in Wikimedia projects. === Structured tasks === [[File:Add an image Concept B prototype 2021-10-22.png|thumb|"[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image|Add an image]]" prototype, showing suggested image for the article]] * "[[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add a link|Add a link]]" is the team's first structured task. It uses machine-learning to suggest wikilinks as easy edits for newcomers. It was deployed in May 2021 on four Wikipedias and then in July on eight more Wikipedias after we evaluated the [[mw:Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link#Analysis and Findings|initial results]]. So far, we've seen a high level of engagement from newcomers. Communities that have the feature suggested valuable ideas for improvement. We'll work on improvements and then contact more communities to deploy it. * "[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image|Add an image]]" is the team's second structured task, currently in development. It is an editing task that suggests Commons images for unillustrated Wikipedia articles. We have conducted many community discussions and tests. Then, we've decided to build a first prototype. We'll first deploy it only to our pilot Wikipedias, to learn whether newcomers can be successful with the task. The project page contains [[mw:Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image#Design 2|links to interactive prototypes]]. We are very interested to hear your thoughts on this idea as we build and test the early versions. These prototypes have already been tested by newcomers, in English and Spanish. === News for mentors === * The [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor dashboard|Mentor dashboard]] is available at our pilot wikis: Arabic, Czech, and Bengali Wikipedias. It will soon be available at a few more volunteering wikis, as a test. [https://phabricator.wikimedia.org/T278920] * At wikis where the mentor dashboard is deployed, a new filter is available for mentors. Mentors can monitor their mentees' activity in Watchlist and RecentChanges, so they can help support their mentees' work. For privacy reasons, this filter can't be accessed by someone else than the mentor itself. This filter only filters mentees assigned to the mentor. This filter is not visible for people who are [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list|not listed as mentors]] [https://phabricator.wikimedia.org/T239241] === Community configuration === * Communities now have the ability to configure how Growth features behave on their own wikis. At [[Special:EditGrowthConfig]], community members can [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list|add a list of volunteer mentors]], alter the templates used for suggested edits, update help links, and more. This special page is editable by administrators and interface admins. === Scaling === * We are proud to announce that all Wikipedias now have the Growth features! Thank you to all the community members who helped the team build the features and bring them to their wikis. The only exception is Chinese Wikipedia (zh), for technical reasons. [https://phabricator.wikimedia.org/T275069] * The wikis that have [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Feature_summary|Growth features]] deployed have been part of A/B testing since deployment, in which some newcomers did not receive the new features. Now, all of the newcomers on 280 of the smallest of those Wikipedias have the features. [https://phabricator.wikimedia.org/T289786][https://phabricator.wikimedia.org/T290582] * A test is undergoing at English Wikipedia: 25% of newcomers receive the Growth features. The results from this test will be part of a discussion of how to proceed on that wiki. * Now that Growth features are available at Wikipedia, the Growth team considers to extend them to other projects. Some Wikisource users have expressed some interest in getting Growth features. There is currently a [[mw:Growth/Communities/Wikisource|discussion about implementing them on Wikisource]]. === News for communities === * Do you have questions about the Growth features? [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ|This translatable FAQ]] contains answers to the most common questions about the Growth team work. * The Growth features were recently used in a test amongst Latin American donors to give donors the opportunity to learn to edit. [[c:File:“Newcomer_Experience”_pilot_project_-_Inviting_donors_to_edit_via_email,_LATAM,_July_2021.pdf|You can see the results here]]. * Interface translations are important for newcomers. Please help for your language, by [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translate&group=ext-growthexperiments&language=&filter=&action=translate translating or copyediting] interface translations for the Growth features. * [[mw:Special:MyLanguage/Extension:GettingStarted|Help:GettingStarted]] was a feature developed in 2013, which directed newcomers to articles that needed editing. We recently removed this feature from all wikis, because it has been replaced by the Growth features. ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth/Newsletters|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 20:36, 26. октобар 2021. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=22221879 --> == Број становника и демографија Велике Хоче. == Поштовани, живим у Великој Хочи и могу да Вам кажем да сте изнели нетачан податак о популацији Велике Хоче. У Великој Хочи живи 465 људи, од којих су 457 Срби. Ја сам то исправио и унео тачне податке, али сте Ви то опет вратили како је било пре тога. Нема смисла да лажете народ. Написали сте да Велика Хоча броји 127 становника, од којих су већина Албанци. Срамота. Молио бих вас да то исправите и да напишете онако како јесте. Хвала унапред. [[Корисник:Markosuvi95|Markosuvi95]] ([[Разговор са корисником:Markosuvi95|разговор]]) 16:52, 4. новембар 2021. (CET) == https://sr.wikipedia.org/wiki/Висока_школа_за_информационе_технологије,_економију_и_предузетништво == Zdravo, Samo da vidim razlog zasto je ponistena moja izmena na gore pomenutoj strani posto je ta ustanova prestala da prestoji, tj. preuzeta je i inkorporirana u drugu edukativnu ustanovu? Ne moze se vise ni otici na sajt, posto isti redirektuje ka ustanovi koja ju je preuzela. Putem pretraga preko Googla mozete videti i na Google My Business delu da je ITEP trajno zatvorena ( https://www.google.com/search?q=itep%20banja%20luka ) Mozda je neka moja greska u editovanju ili nisam ispostovao neki Wiki standard? Nisam bas redovan korisnik/editor Wiki strana. Srdacno, [[Корисник:MilanAspire|MilanAspire]] ([[Разговор са корисником:MilanAspire|разговор]]) 01:29, 9. новембар 2021. (CET) :{{re|MilanAspire}} Не може на врху чланка да стоји преусмерење. Или је чланак преусмерење или није. То што школа више не постоји не значи да не треба да постоји чланак о њој. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:56, 9. новембар 2021. (CET) ::@[[Корисник:Dungodung|Dungodung]] Razumem. Hvala [[Корисник:MilanAspire|MilanAspire]] ([[Разговор са корисником:MilanAspire|разговор]]) 23:33, 9. новембар 2021. (CET) == Miroslav Petrović == Objasnite zašto nastavljate da brišete istinite, tačne, enciklopedijske informacije koje su izuzetno relevantne za životni stil i javna učenja hiljada sledbenika Muroljuba Petrovića. [[Корисник:StareTradicije|StareTradicije]] ([[Разговор са корисником:StareTradicije|разговор]]) 13:32, 14. новембар 2021. (CET) == Једно питање - [[Корисник:Olga311|Olga311]] ([[Разговор са корисником:Olga311|разговор]]) 16:05, 22. децембар 2021. (CET) == Поштовани, Који је ваш предлог? Која слика би требало стојити на страници [[Нарухито]]? <gallery> File:Emperor Naruhito.jpg File:Prince Naruhito.jpg File:Emperor Naruhito at TICAD7 (cropped).jpg File:Reiwa.jpg File:Naruhito-2008-1.jpg File:Naruhito-2008-2.jpg File:Naruhito-2008-3-editado.jpg File:Naruhito-2008-5.jpg File:Emperor Naruhito and Empress Masako (cropped).jpg File:Naruhito 2019.jpg File:Crown Prince Naruhito cropped 3 Crown Prince Naruhito and Prince William 20150227.jpg File:Crown Prince Naruhito 2 (2018).jpg File:Crown Prince Naruhito cropped 2 Crown Prince Naruhito and Prince William 20150227.jpg File:Príncipe Naruhito no Brasil em 2018.jpg File:Emperor Naruhito at TICAD7 (cropped) (3).jpg </gallery> Изаберите једну од ових. - [[Корисник:Olga311|Olga311]] ([[Разговор са корисником:Olga311|разговор]]) 16:05, 22. децембар 2021. (CET) :Мислим да није баш превише значајно коју слику одабрати. Корисно је да буде новијег датума и да се предмет фотографије види јасно, и да што више гледа у камеру. Тако да предлажем [[:Датотека:Emperor Naruhito and Empress Masako (cropped).jpg|ову]]. [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:27, 22. децембар 2021. (CET) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Патролирање == Поздрав Филипе, замолио бих те по ко зна који пут да поведеш рачуна шта патролираш. Ради се о чланку [[Фондација Алмаги]] коме фале категорије, упитног је значаја и као што видиш има доста неправилности у њему. Због правилности и функционисања овог пројекта, али и поштовања нас који прегледамо измене пре патролирања. Срећан Божић. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 23:58, 6. јануар 2022. (CET) :Не видим ништа спорно са тим чланком. Да може да се доради, може, али то не значи да не може да се патролира. Не може патролирање остати за "савршене" измене, јер онда не би имало никаквог смисла! [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 00:00, 7. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:MareBG|MareBG]] Морам и ја да се укључим у ову дискусију. Ја се слажем са Фићом у томе да ако је неко направио сасвим валидну измену, нема потребе да се сада то перфекционише али се итекако може том аутору рећи шта би требали још да додају. Па нисмо ми овде дадиље да идемо за сваким уредником и исправљамо оно што би они могли да ураде ако им се каже. Човек се учи док је жив :) ::Срећно бадње вече (код мене је и даље 6. јануар) и Божић ! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 00:27, 7. јануар 2022. (CET) :::У праву је Маре, сагласан сам са њим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:37, 7. јануар 2022. (CET) ::::{{ping|Боки}} Боки, то је рад патролера, средити чланак ако треба а не само патролирати (опет напомињем да патролер није титула). Овај чланак има доста проблема, нема унутрашње везе, спољашње везе неенциклопедијске...) Патролери су уредници који, ако је то могуће, уреде чланак, тако да су са неке стране дадиље а нарочито новајлијама. Срећан Божић. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 00:47, 7. јануар 2022. (CET) :::::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] Разумем те али само желим да кажем да у неким ситуацијама и ја означим да је чланак почетнички али сад баш да гледамо у ситна цревца, стварно немам времена за то иначе би пола од ових измена враћао јер пола њих нпр. не ставља референцу на неке измене које поставе. Срећан Божић и теби ! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 00:51, 7. јануар 2022. (CET) :::: Ко нема времена или интересовања нека не патролира. Овај горе наведени чланак не сме и не треба да остане такав. Подсетићу те на твоје бисере патролирања. Уопште нисам овде да се препирем са тобом да ли јеси или не у праву, јер ниси. Само поведи више рачуна и исто очекујем од тебе, да мени скренеш пажњу ако мислиш да негде грешим. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 01:38, 7. јануар 2022. (CET) :::::Па ето, овде мислим да грешиш. Мислим да је патролирање измена на постојећим чланцима далеко далеко далеко ... далеко битније него патролирање нових чланака, јер нови чланци су упадљиви и као што и сам пролазиш кроз њих, постоји још уредника који их прегледају (било да су патролирани, било да нису). Наравно, чланци који су очигледно проблематични треба да имају шаблоне на врху и то увек и стављам. Мој аргумент је да ово није био очигледно проблематичан чланак. [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 21:41, 7. јануар 2022. (CET) == Говор мржње == Стари колега, тешки су дани пред нама. Силне сам речи исписао док нисам добио ограду од говора мржње, који потиче од једног корисника ове википедије. Мене апсолутно не занима образложење да коментари немају везе са Википедијом, јер су написани на Дискорду. Знаш и сам да то и те како има везе. Мржња је мржња и где год се испољава није здрава и мора се осудити. И кад налетимо на овакве случајеве, треба да се разбистре пред већим кругом, а не да се препусти куртоазијски да корисници сами између себе ствари разрачунају. Људи као да желе додатне компликациј, а то није веруј ми оно што Википедији треба. Боље спречити него лечити. Али видим да неки ипак желе "лечити" случај, ако се закомпликује. Није ме било на Википедији релативно кратко време и види у шта се претворила. — [[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 11:21, 12. јануар 2022. (CET) :Жао ми је што се то десило. Је л' можеш да пружиш мало више информација о томе ко је писао тај говор мржње, када и шта је тачно био садржај? [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:35, 12. јануар 2022. (CET) == Још једна песма о малој гаравој == Поздрав! Можете ли да вратите страницу Још једна песма о малој гаравој? Иначе треба да додам одељке композиција, референце и спот. ХВАЛА и поздрав из [[Чачак|Чачка]]! {{бп|EmiliaITČA}} :[[Нацрт:Joш једна песма о малој гаравој|Враћено]]! — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 21:57, 17. јануар 2022. (CET) == mASIAfucker... == ...nije kao MASIAfucker. To je naslov knjige. — [[Корисник:PetarM|Mile]] ([[Разговор са корисником:PetarM|разговор]]) 11:19, 11. фебруар 2022. (CET) Srediti Glavnuu stranu: Добар чланак - Лепа Радић - Senke nad Balkanom ?! == Портал Фудбал == Поздрав ! Имам једно техничко питање за тебе. Наиме, када преправим страницу на [[Портал:Фудбал|фудбалском порталу]], из неког разлога ми се уопште не освежи у претраживачу а покушао сам све (различити претраживачи, обрисао cache, итд.) Кад погледам на мобилном, ради супер али не знам зашто неће док сам на лаптопу. Знаш ли ти можда у чему је реч ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:20, 3. март 2022. (CET) :Немам представу. Можда је неки баг... [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 18:23, 3. март 2022. (CET) ::@[[Корисник:Dungodung|Dungodung]] - Али значи све сам пробао и неће. Јел ти се још неко јављао са истом грешком ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 20:14, 3. март 2022. (CET) :::Не, али могуће да је релативно свеж баг. Такве ствари можеш пријавити на фабрикатору. [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:37, 3. март 2022. (CET) ::::@[[Корисник:Dungodung|Dungodung]] - А на који начин се то ради ? Нисам никад тамо залазио па не бих нешто да забрљам. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:13, 4. март 2022. (CET) :::::Па просто је. Пријавиш се тамо, направиш нови таск, где концизно у наслову опишеш проблем, а онда у главном пољу за опис проблема... опишеш га детаљно, уз прилагање снимака екрана. [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 21:34, 5. март 2022. (CET) == Growth Newsletter #20 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twentieth newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! The Growth team's objective is to work on software changes that help retain new contributors in Wikimedia projects. === Suggested edits === As of February, 300,000 suggested edits have been completed since the feature was first deployed in December 2019. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link|Add a link]]''' is the team's first structured task, deployed in May 2021. It has improved outcomes for newcomers. The team is now working on a second iteration based on community feedback and data analysis. Improvements will include: improved algorithmic suggestions, guardrails to prevent too many similar links to be added, and clearer encouragement for users to continue making edits. After adding these improvements, we will deploy this task to more Wikipedias. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image|Add an image]]''' is the second structured task built by our team. It was deployed in November 2021 to four pilot Wikipedias. This is a more challenging task for newcomers. However, it adds more value to articles (so far, over 1,000 images have been added). We are currently learning from communities and from the data on what is working well and what needs improvements. The project page contains [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image#design|links to interactive prototypes]]. We are very interested to [[mw:Talk:Growth|hear your thoughts on this idea]] as we build and test the early versions. We will soon deploy this task to more Wikipedias as a test. "Add a link" and "Add an image" now both have a limitation on how many of these tasks newcomers can do per day. It is meant to discourage careless newcomers from making too many problematic edits. === Positive reinforcement === Over the last two years, the Growth team has focused on building suggested edits: easy tasks for newcomers to start with. We have learned with this experience that these tasks help many newcomers to make their first edits. Now, the team is starting a new project : "[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|positive reinforcement]]". Its goal is to make newcomers proud of their editing and to make them want to come back for more of them. With the positive reinforcement project, we are considering three kinds of features: * '''Impact stats''': give newcomers the ability to see how many people read the articles they edit. * '''Leveling up''': encourage newcomers to progress from easier tasks to harder tasks. * '''Personalized praise''': encourage mentors and other editors to "thank" and award newcomers for good work. This project is just beginning, and we hope for community thoughts on the direction. We know that things can wrong if we offer the wrong incentives to newcomers, so we want to be careful. Please visit [[mw:Talk:Growth/Positive reinforcement|the talk page]] to help guide the project! === News for mentors === * The [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor dashboard|mentor dashboard]] is available at all wikis. It helps mentors see who their mentees are and keep track of their activity. It is automatically activated [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list#create|where a list of mentors has been created]]. If you need assistance to create a list of mentors, please [[mw:talk:Growth|contact us]]. * The mentor dashboard has a new module: settings. It is now possible for mentors to define their status (active or away). They can specify the volume of questions they want to receive, and they can claim mentees in an easier way. It is also possible for mentors to quit, which will automatically reassign their mentees to other mentors. * We are [[phab:T287915|working on an ability]] for a mentee to opt-out (and back in) to having a mentor. * Previously, in the table that displays mentees activity, the filters displayed all mentees, even the ones with zero edits or lots of edits. [[phab:T301268|We have changed this]] so that only mentees with between 1 and 500 edits are visible by default. Mentors can change this value in their filters. * We are currently [[phab:T264343|working on a special page]] for mentors to sign-up. Some wikis have created userboxes that mentors can display on the user pages. If your wiki has one, please link it [[d:Q109498957|to Wikidata]]! === Scaling === Previously, at most Wikipedias, only 80% of newcomers were getting the Growth features. This was done for experimentation, to have a control group. We have changed this setting. Now 100% of new accounts at all Wikipedias get the Growth features ([[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|except a few, kept as test wikis]]). We invite communities to update their onboarding documentation and tutorials. Please include the Growth features in it. To help you, [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account creation|we have created an help page]] that can be translated and adapted to your wiki. === How to help === Do you have questions about the Growth features? [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ|This translatable FAQ]] contains answers to the most common questions about the Growth team work. We regularly update it. Interface translations are important for newcomers. Please help for your language, by [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translate&group=ext-growthexperiments&language=&filter=&action=translate translating or copyediting] interface translations for the Growth features. ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 18:12, 16. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23002302 --> == Погледај... == ... и провери ову [[Разговор:Дом „Др Никола Шуменковић” Стамница|измену]] и [[Разговор:Мирослав Арсић|ову]] и [[Разговор:Јелена Ђурић|ову]]. Уредно су д0стављена одобрења. Хвала,— [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 20:12, 12. мај 2022. (CEST) :Што се тиче Дома Стамница, дозвола послата за остале слике из те групе (#2022040610003741) не наводи експлицитно ове 4 фотографије (само од 1 до 11, и то без 5). Што се тиче Мирослава Арсића, проналазим тај тикет преко мејла, али ми ОТРС не да да га отворим (могуће да га је неко обрисао из неког разлога...), тако да је најбоље да се дозвола поново пошаље за све те фотографије. Што се тиче Јелене Ђурић, не видим да је икад стигла дозвола за те 4 фотографије. Иначе, када људи са којима радиш или ти шаљете слике на Оставу, у последње време видим да стављате ОТРС пендинг шаблон на 3 места! То ми отежава рад и након евидентирања дозволе морам да додатно мењам слику да бих уклонио те додатне референце, тако да је довољно тај шаблон ставити само једном. [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 18:37, 13. мај 2022. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Original Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Општа споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Zdravo, Filipe. Moje ime je Nađa Stanković. Rođena sam 24. 04 1987. godine u Mojkovcu, Crna Gora (tačnije u jednom selu koje se zove Polja, gdje i živim). Veliki sam zaljubljenik u istoriju, (posebno arheologiju), književnost, slikarstvo i muziku, pa i sama po malo pišem i slikam. Prema datumu tvog rođenja vidim da smo vršnjaci, tako da mi to olakšava pisanje. Ja tek od skoro po nekad uđem da objavim po nešto na vikipediji, jer još uvijek učim kako se to radi, a i baš ne stižem zbog drugih obaveza (znaš kako je na selu). Ako si zainteresovan za razmjenu mišljenja i razgovor o temama sa vikipedije, potraži me na fejsbuku pod mojim pravim imenom-Nadja Stankovic. [[Корисник:Ratni Grejmon1|Ratni Grejmon1]] ([[Разговор са корисником:Ratni Grejmon1|разговор]]) 20:54, 21. мај 2022. (CEST) |} == Патролирање == Поздрав Фићо, Занима ме пар ствари што се тиче патролирања, с обзиром да видим да си ти патролирао те измене које су корисници направили. # Што се тиче измене за чланак [[ФАП 4Г]] ја сам покушавао да нађем и нисам успео наћи НИГДЕ податак до кад се тај ФАП производио. Зар не би те измене требали да поништавамо ако нема никакве референце с обзиром да постоји већ одређена година (за коју исто тако не постоји референца) ? # Што се тиче измена које је НН направио, лично сам га [[Разговор са корисником:Ничим неизазван#Прем. > †|питао на његовој страници]] за разговор да ли је ово нешто ново јер онда би требали да мењамо за све датуме и за све особе. Ајде молим те ми јави шта се дешава да би знао убудуће како да патролирам. Хвала ти Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 21:39, 2. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:04, 7. јун 2022. (CEST) :Мислим да би трбебало да ми се извиниш на истом месту где си написао неистину. Нисам ја преместио то, већ админ Ранко, а ја сам само по правилима преместио линкове ка које воде на преусмерену страницу. Ово није фер више. Погледај такође измене [[Благо Задро]] и реци да ли је фер да ми неко лепи два пута шаблон превод а потом да одреди за брисање чланак који је преведен на 11 језика. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:17, 11. јун 2022. (CEST) == Позив за учешће у расправи поводом стандардизације прве реченице == Поштовање, колега! Позивам те да учествујеш у [[Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизација прве реченице чланака|расправи поводом стандардизације прве реченице]]. Доиста би ми много значило твоје мишљење и опаске, а и крајње је време да се усагласимо око овог питања. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:03, 22. јун 2022. (CEST) == Почетнички чланак == Поздрав Филипе, направио сам страницу [[Дипфејк]] и налепљен и је почетнички чланак ако могу само да сазнам шта је потрбно још да се доради? [[Корисник:Gudzula571|Gudzula571]] ([[Разговор са корисником:Gudzula571|разговор]]) 10:51, 25. јун 2022. (CEST) :Делује ми много боље чланак него што је био. Само можда да елиминишеш сувишне прореде између пасуса... [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:02, 25. јун 2022. (CEST) ::Поздрав! Одрадио сам размаке, када будете могли погледајте. Хвала на информацији. [[Корисник:Gudzula571|Gudzula571]] ([[Разговор са корисником:Gudzula571|разговор]]) 11:40, 26. јун 2022. (CEST) :::Ево, уклонио сам шаблон. [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:25, 26. јун 2022. (CEST) ::::Захваљујем, поздрав! [[Корисник:Gudzula571|Gudzula571]] ([[Разговор са корисником:Gudzula571|разговор]]) 10:54, 27. јун 2022. (CEST) == Growth team newsletter #21 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twenty-first newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! === New project: Positive reinforcement === [[File:Growth's Positive reinforcement – Impact Module version A.png|thumb|Mockup of the Impact module, redesigned to add Positive reinforcement.|alt=Design mockup of the Positive reinforcement module for mobile users. The new module is first a summary of the number of views and can be expanded to show stats, graphs, and other contribution information.]] * The Growth team started a new project: [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|'''Positive reinforcement''']]. We want newcomers to understand there is an interest in regularly editing Wikipedia, and we want to improve new editor retention. * We asked users from Arabic, Bangla, Czech and French Wikipedia about their feedback. Some people participated at mediawiki.org as well. * We [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement#Community%20discussion|summarized the initial feedback]] gathered from these community discussions, along with how we plan to iterate based on that feedback. * The first Positive Reinforcement idea is a redesign of the impact module: incorporating stats, graphs, and other contribution information. This idea received the widest support, and we plan to start our work based on the design illustrated on the side. * [[mw:Special:MyLanguage/Talk:Growth/Positive reinforcement|Please let us know what you think of this project]], in any language. === For mentors === *We have worked on two new features, to inform them about the mentorship: ** [[phab:T287915|In the Mentor module, we now provide more information about the public nature of the mentors/newcomer relationship and the fact that talk pages are public.]] ** [[phab:T287915|We now allow newcomers to opt-in and opt-out of mentorship.]] === Scaling === * '''"Add a link" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add a link|Add a link]] feature has been deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-cawiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hiwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-kowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-nowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ptwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-simplewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-svwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ukwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-abwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-acewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-adywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-afwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-akwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-alswiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-amwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-anwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-angwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arcwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arzwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-astwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-atjwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-avwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-aywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azbwiki/en}}. This is part of the progressive deployment of this tool to more Wikipedias. The communities can [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. * '''"Add an image" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add an image|Add an image]] feature will be deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-elwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-idwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-plwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-zhwiki/en}}. These communities will be able to [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T301601] === Suggested edits === * '''Selecting topics''' ― We have created an "AND" filter to the list of topics at Special:Homepage. This way, newcomers can decide to select very specific topics ("Transportation" AND "Asia") or to have a broader selection ("Transportation" OR "Asia"). At the moment this feature is tested at [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|pilot wikis]]. * '''Changes for Add a link''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link/Iteration 2|We have built several improvements]] that came from community discussion and from data analysis. They will be available soon at the wikis. ** ''Algorithm improvements'' ― The algorithm now avoids recommending links in sections that usually don't have links and for first names. Also, it now limits each article to only having three link suggestions by default (limited to the highest accuracy suggestions of all the available ones in the article). ** ''User experience improvements'' ― We added a confirmation dialog when a user exits out of suggestion mode prior to making changes. We also improved post-edit dialog experience and allow newcomers to browse through task suggestions from the post-edit dialog. ** ''Community configuration'' ― We allow communities to set a maximum number of links per article via [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. ** ''Future change for Add a link feature'' ― We will suggest underlinked articles in priority. [https://phabricator.wikimedia.org/T301096] * '''Patrolling suggested edits''' ― Some users at Arabic Wikipedia, Spanish Wikipedia, and Russian Wikipedia told us that "Add a link" and "Add an image" edits can be challenging to patrol. We are now brainstorming improvements to help address this challenge. [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Community feedback|We have already some ideas and we started some work to address this challenge.]] If you have any thoughts to add about the challenges of reviewing these tasks or how we should improve these tasks further, [[mw:Topic:Wxeg55pwt4gamva8|please let us know]], in any language. === Community configuration === Communities can configure how the features work, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. * Communities can set the maximum number of "add an image" suggested tasks a newcomer can complete daily. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] * Future change: allow communities to customize the "add a link" quality gate threshold easily, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 15:03, 5. јул 2022. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23396204 --> == Molba/zahtev == Sori što te smaram na ovim vrućinama, ali jel bi mogao pliz da pogledaš [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0#Zloupotreba_administratorskih_ovla%C ovu raspravu ovde i daš svoj sud]. Cimam jer od dva administratora koja su se uključila u raspravu, jedan nije hteo da se uključuje u daljnju raspravu po izlasku dodatnog prljavog veša na videlo, a drugi daje protivrečne izjave, premišlja se u svakom komentaru. Tako da potonji stav nisam mogao da shvatim ako definitivni. Ako te ne smara pliz pogledaj, reci šta imaš i zaključi. I mene smara da se ovo razvlači. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:17, 24. јул 2022. (CEST) :Страница колеге као и свих администратора због неколико корисника склоних вандализму ми је на надгледању; само кратко - три администратора и један старији корисник су јасно истовјетно одговорили, чини се да корисник није задовољан одговором па ''тражи правду'' код старијих колега које зна од раније, што је већ виђено а може се лако тумачити на више негативних начина, посебно узевши у обзир његов тон, начин обраћања и практично неприхватање двије званичне опомена администратора. Свакако подржавам конструктиван одговор колега. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:15, 24. јул 2022. (CEST) dc44i9aueoofz972ey0unrpuvbyjzkz 25121579 25121193 2022-07-24T21:03:47Z Dungodung 490 /* Molba/zahtev */ wikitext text/x-wiki {{/архива}} == Invitation for Functionary consultation 2021 == Greetings, I'm letting you know in advance about a meeting I'd like to invite you to regarding the [[:m:Universal Code of Conduct|Universal Code of Conduct]] and the community's ownership of its future enforcement. I'm still in the process of putting together the details, but I wanted to share the date with you: 27 June, 2021. I do not have a time on this date yet, but I will let you soon. We have created a [[:m:Universal Code of Conduct/Functionary consultations/June and July 2021|meta page]] with basic information. Please take a look at the meta page and sign up your name under the appropriate section. Thank you for your time.--[[User:BAnand (WMF)|BAnand (WMF)]] 15:06, 2 June 2021 (UTC) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:BAnand (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=MassMessage/Lists/UCoC_Group&oldid=21533343 --> == Феликс бот == Феликс бот је стао да [[Корисник:FelixBot/патрол|ажурира пре 15 дана]]. Потерај га кад стигнеш, доста се одмарао {{миг}}. Поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:36, 28. јун 2021. (CEST) == Патролирање == Кад си патролирао, десио се превид и испатролирао си [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%9D%D0%9A_%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA_%D0%A1%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82&type=revision&diff=23890105&oldid=23858161 лошу нетачну измену] на страници [[ХНК Хајдук Сплит]]. Приметио је то корисник [[Корисник:Marko235|Marko235]] и [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%9D%D0%9A_%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA_%D0%A1%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82&diff=next&oldid=23890105 вратио], али тек после 17 дана. Знам да те спорт не интересује, знам да то није твоје интересовање, али бих те замолио да такве измене не патролираш. Дешава се да у брзини човек погреши, све схватам, али прескочи те измене око спорта и остави другим уредницима патролерима као што је Марко235, [[Корисник:MareBG|MareBG]], [[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]], [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] који се разумеју и прате спорт. Хајде, као неко искупљење за ову грешку, пронађи слободног времена бар два или три сата и среди [[Корисник:FelixBot/патрол|Феликс бота]] да ажурира оне странице. Поздрав и свако добро {{миг}}.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:57, 7. јул 2021. (CEST) :Опет безрасудно патролираш и враћаш. Провери за две секунде на интернету, ако ми не верујеш. Ово постаје фрустрирајуће. Поготову што, барем тако мислим, нисам баш руки или неки вандал. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:59, 21. октобар 2021. (CEST) ::Богме, превише контроверзних измена имаш, имаш среће што те више не ревертујем! — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:03, 21. октобар 2021. (CEST) :::Пуцај слободно, шта велиш. Нијесам овде да се кријем. Само провери две секунде овако неке чињенице, што се тиче ортографије (правописа) ту слободно можеш да се ослониш на ме, ту сам [https://www.youtube.com/watch?v=5Q7wCKTlhmo&list=OLAK5uy_nqIeINuokZKbCmEecou5IjG10PTTouDsw&index=1 Сурф Бог], што би рекао [[Ничке 3000]]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:06, 21. октобар 2021. (CEST) ::::Заборавио си да ставиш област на корисничкој страни, између Београд и Србије. Ако си из Града Београда имаш три опције: Шумадија, Срем или Банат. Ако је ово прво, ондак после тога иде Балканско полуострво, ако су друга два иде Средња Европа. Па тек онда Европа. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:38, 23. октобар 2021. (CEST) == Безрасудно враћање исправне транскрипције == Помаже Бог. Да ли Ви имате нешто конкретно против мене или ми само из личног хира поништавате измене, као што је ова ( https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%98%D1%83%D0%B5%D0%BB_%D0%91%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D1%82&diff=24093478&oldid=24093086 )? Знајте — упозоравам Вас — да ће Ваше измене бити враћене јер се ја позивам на институције, а Ви, изгледа, не проверавате литературу. Ако имате нешто конкретно противу мене, слободно ми то и напишите (нисам љутљиве природе), немојте водити скривене ратове. Нијесам — барем тако мислим — заслужио. Поздрав. Слава Богу. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:30, 16. октобар 2021. (CEST) == [[Шаблон:Мапа чланица ЕУ]] == Погледај шаблон, користи се само на једној страници - [[Европска унија]]. И приказује се са грешком. --[[Корисник:Jarash|Jarash]] ([[Разговор са корисником:Jarash|разговор]]) 19:21, 18. октобар 2021. (CEST) == Growth Newsletter #19 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the nineteenth newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! The Growth team's objective is to work on software changes that help retain new contributors in Wikimedia projects. === Structured tasks === [[File:Add an image Concept B prototype 2021-10-22.png|thumb|"[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image|Add an image]]" prototype, showing suggested image for the article]] * "[[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add a link|Add a link]]" is the team's first structured task. It uses machine-learning to suggest wikilinks as easy edits for newcomers. It was deployed in May 2021 on four Wikipedias and then in July on eight more Wikipedias after we evaluated the [[mw:Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link#Analysis and Findings|initial results]]. So far, we've seen a high level of engagement from newcomers. Communities that have the feature suggested valuable ideas for improvement. We'll work on improvements and then contact more communities to deploy it. * "[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image|Add an image]]" is the team's second structured task, currently in development. It is an editing task that suggests Commons images for unillustrated Wikipedia articles. We have conducted many community discussions and tests. Then, we've decided to build a first prototype. We'll first deploy it only to our pilot Wikipedias, to learn whether newcomers can be successful with the task. The project page contains [[mw:Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image#Design 2|links to interactive prototypes]]. We are very interested to hear your thoughts on this idea as we build and test the early versions. These prototypes have already been tested by newcomers, in English and Spanish. === News for mentors === * The [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor dashboard|Mentor dashboard]] is available at our pilot wikis: Arabic, Czech, and Bengali Wikipedias. It will soon be available at a few more volunteering wikis, as a test. [https://phabricator.wikimedia.org/T278920] * At wikis where the mentor dashboard is deployed, a new filter is available for mentors. Mentors can monitor their mentees' activity in Watchlist and RecentChanges, so they can help support their mentees' work. For privacy reasons, this filter can't be accessed by someone else than the mentor itself. This filter only filters mentees assigned to the mentor. This filter is not visible for people who are [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list|not listed as mentors]] [https://phabricator.wikimedia.org/T239241] === Community configuration === * Communities now have the ability to configure how Growth features behave on their own wikis. At [[Special:EditGrowthConfig]], community members can [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list|add a list of volunteer mentors]], alter the templates used for suggested edits, update help links, and more. This special page is editable by administrators and interface admins. === Scaling === * We are proud to announce that all Wikipedias now have the Growth features! Thank you to all the community members who helped the team build the features and bring them to their wikis. The only exception is Chinese Wikipedia (zh), for technical reasons. [https://phabricator.wikimedia.org/T275069] * The wikis that have [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Feature_summary|Growth features]] deployed have been part of A/B testing since deployment, in which some newcomers did not receive the new features. Now, all of the newcomers on 280 of the smallest of those Wikipedias have the features. [https://phabricator.wikimedia.org/T289786][https://phabricator.wikimedia.org/T290582] * A test is undergoing at English Wikipedia: 25% of newcomers receive the Growth features. The results from this test will be part of a discussion of how to proceed on that wiki. * Now that Growth features are available at Wikipedia, the Growth team considers to extend them to other projects. Some Wikisource users have expressed some interest in getting Growth features. There is currently a [[mw:Growth/Communities/Wikisource|discussion about implementing them on Wikisource]]. === News for communities === * Do you have questions about the Growth features? [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ|This translatable FAQ]] contains answers to the most common questions about the Growth team work. * The Growth features were recently used in a test amongst Latin American donors to give donors the opportunity to learn to edit. [[c:File:“Newcomer_Experience”_pilot_project_-_Inviting_donors_to_edit_via_email,_LATAM,_July_2021.pdf|You can see the results here]]. * Interface translations are important for newcomers. Please help for your language, by [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translate&group=ext-growthexperiments&language=&filter=&action=translate translating or copyediting] interface translations for the Growth features. * [[mw:Special:MyLanguage/Extension:GettingStarted|Help:GettingStarted]] was a feature developed in 2013, which directed newcomers to articles that needed editing. We recently removed this feature from all wikis, because it has been replaced by the Growth features. ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth/Newsletters|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 20:36, 26. октобар 2021. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=22221879 --> == Број становника и демографија Велике Хоче. == Поштовани, живим у Великој Хочи и могу да Вам кажем да сте изнели нетачан податак о популацији Велике Хоче. У Великој Хочи живи 465 људи, од којих су 457 Срби. Ја сам то исправио и унео тачне податке, али сте Ви то опет вратили како је било пре тога. Нема смисла да лажете народ. Написали сте да Велика Хоча броји 127 становника, од којих су већина Албанци. Срамота. Молио бих вас да то исправите и да напишете онако како јесте. Хвала унапред. [[Корисник:Markosuvi95|Markosuvi95]] ([[Разговор са корисником:Markosuvi95|разговор]]) 16:52, 4. новембар 2021. (CET) == https://sr.wikipedia.org/wiki/Висока_школа_за_информационе_технологије,_економију_и_предузетништво == Zdravo, Samo da vidim razlog zasto je ponistena moja izmena na gore pomenutoj strani posto je ta ustanova prestala da prestoji, tj. preuzeta je i inkorporirana u drugu edukativnu ustanovu? Ne moze se vise ni otici na sajt, posto isti redirektuje ka ustanovi koja ju je preuzela. Putem pretraga preko Googla mozete videti i na Google My Business delu da je ITEP trajno zatvorena ( https://www.google.com/search?q=itep%20banja%20luka ) Mozda je neka moja greska u editovanju ili nisam ispostovao neki Wiki standard? Nisam bas redovan korisnik/editor Wiki strana. Srdacno, [[Корисник:MilanAspire|MilanAspire]] ([[Разговор са корисником:MilanAspire|разговор]]) 01:29, 9. новембар 2021. (CET) :{{re|MilanAspire}} Не може на врху чланка да стоји преусмерење. Или је чланак преусмерење или није. То што школа више не постоји не значи да не треба да постоји чланак о њој. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:56, 9. новембар 2021. (CET) ::@[[Корисник:Dungodung|Dungodung]] Razumem. Hvala [[Корисник:MilanAspire|MilanAspire]] ([[Разговор са корисником:MilanAspire|разговор]]) 23:33, 9. новембар 2021. (CET) == Miroslav Petrović == Objasnite zašto nastavljate da brišete istinite, tačne, enciklopedijske informacije koje su izuzetno relevantne za životni stil i javna učenja hiljada sledbenika Muroljuba Petrovića. [[Корисник:StareTradicije|StareTradicije]] ([[Разговор са корисником:StareTradicije|разговор]]) 13:32, 14. новембар 2021. (CET) == Једно питање - [[Корисник:Olga311|Olga311]] ([[Разговор са корисником:Olga311|разговор]]) 16:05, 22. децембар 2021. (CET) == Поштовани, Који је ваш предлог? Која слика би требало стојити на страници [[Нарухито]]? <gallery> File:Emperor Naruhito.jpg File:Prince Naruhito.jpg File:Emperor Naruhito at TICAD7 (cropped).jpg File:Reiwa.jpg File:Naruhito-2008-1.jpg File:Naruhito-2008-2.jpg File:Naruhito-2008-3-editado.jpg File:Naruhito-2008-5.jpg File:Emperor Naruhito and Empress Masako (cropped).jpg File:Naruhito 2019.jpg File:Crown Prince Naruhito cropped 3 Crown Prince Naruhito and Prince William 20150227.jpg File:Crown Prince Naruhito 2 (2018).jpg File:Crown Prince Naruhito cropped 2 Crown Prince Naruhito and Prince William 20150227.jpg File:Príncipe Naruhito no Brasil em 2018.jpg File:Emperor Naruhito at TICAD7 (cropped) (3).jpg </gallery> Изаберите једну од ових. - [[Корисник:Olga311|Olga311]] ([[Разговор са корисником:Olga311|разговор]]) 16:05, 22. децембар 2021. (CET) :Мислим да није баш превише значајно коју слику одабрати. Корисно је да буде новијег датума и да се предмет фотографије види јасно, и да што више гледа у камеру. Тако да предлажем [[:Датотека:Emperor Naruhito and Empress Masako (cropped).jpg|ову]]. [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:27, 22. децембар 2021. (CET) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Патролирање == Поздрав Филипе, замолио бих те по ко зна који пут да поведеш рачуна шта патролираш. Ради се о чланку [[Фондација Алмаги]] коме фале категорије, упитног је значаја и као што видиш има доста неправилности у њему. Због правилности и функционисања овог пројекта, али и поштовања нас који прегледамо измене пре патролирања. Срећан Божић. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 23:58, 6. јануар 2022. (CET) :Не видим ништа спорно са тим чланком. Да може да се доради, може, али то не значи да не може да се патролира. Не може патролирање остати за "савршене" измене, јер онда не би имало никаквог смисла! [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 00:00, 7. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:MareBG|MareBG]] Морам и ја да се укључим у ову дискусију. Ја се слажем са Фићом у томе да ако је неко направио сасвим валидну измену, нема потребе да се сада то перфекционише али се итекако може том аутору рећи шта би требали још да додају. Па нисмо ми овде дадиље да идемо за сваким уредником и исправљамо оно што би они могли да ураде ако им се каже. Човек се учи док је жив :) ::Срећно бадње вече (код мене је и даље 6. јануар) и Божић ! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 00:27, 7. јануар 2022. (CET) :::У праву је Маре, сагласан сам са њим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:37, 7. јануар 2022. (CET) ::::{{ping|Боки}} Боки, то је рад патролера, средити чланак ако треба а не само патролирати (опет напомињем да патролер није титула). Овај чланак има доста проблема, нема унутрашње везе, спољашње везе неенциклопедијске...) Патролери су уредници који, ако је то могуће, уреде чланак, тако да су са неке стране дадиље а нарочито новајлијама. Срећан Божић. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 00:47, 7. јануар 2022. (CET) :::::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] Разумем те али само желим да кажем да у неким ситуацијама и ја означим да је чланак почетнички али сад баш да гледамо у ситна цревца, стварно немам времена за то иначе би пола од ових измена враћао јер пола њих нпр. не ставља референцу на неке измене које поставе. Срећан Божић и теби ! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 00:51, 7. јануар 2022. (CET) :::: Ко нема времена или интересовања нека не патролира. Овај горе наведени чланак не сме и не треба да остане такав. Подсетићу те на твоје бисере патролирања. Уопште нисам овде да се препирем са тобом да ли јеси или не у праву, јер ниси. Само поведи више рачуна и исто очекујем од тебе, да мени скренеш пажњу ако мислиш да негде грешим. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 01:38, 7. јануар 2022. (CET) :::::Па ето, овде мислим да грешиш. Мислим да је патролирање измена на постојећим чланцима далеко далеко далеко ... далеко битније него патролирање нових чланака, јер нови чланци су упадљиви и као што и сам пролазиш кроз њих, постоји још уредника који их прегледају (било да су патролирани, било да нису). Наравно, чланци који су очигледно проблематични треба да имају шаблоне на врху и то увек и стављам. Мој аргумент је да ово није био очигледно проблематичан чланак. [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 21:41, 7. јануар 2022. (CET) == Говор мржње == Стари колега, тешки су дани пред нама. Силне сам речи исписао док нисам добио ограду од говора мржње, који потиче од једног корисника ове википедије. Мене апсолутно не занима образложење да коментари немају везе са Википедијом, јер су написани на Дискорду. Знаш и сам да то и те како има везе. Мржња је мржња и где год се испољава није здрава и мора се осудити. И кад налетимо на овакве случајеве, треба да се разбистре пред већим кругом, а не да се препусти куртоазијски да корисници сами између себе ствари разрачунају. Људи као да желе додатне компликациј, а то није веруј ми оно што Википедији треба. Боље спречити него лечити. Али видим да неки ипак желе "лечити" случај, ако се закомпликује. Није ме било на Википедији релативно кратко време и види у шта се претворила. — [[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 11:21, 12. јануар 2022. (CET) :Жао ми је што се то десило. Је л' можеш да пружиш мало више информација о томе ко је писао тај говор мржње, када и шта је тачно био садржај? [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:35, 12. јануар 2022. (CET) == Још једна песма о малој гаравој == Поздрав! Можете ли да вратите страницу Још једна песма о малој гаравој? Иначе треба да додам одељке композиција, референце и спот. ХВАЛА и поздрав из [[Чачак|Чачка]]! {{бп|EmiliaITČA}} :[[Нацрт:Joш једна песма о малој гаравој|Враћено]]! — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 21:57, 17. јануар 2022. (CET) == mASIAfucker... == ...nije kao MASIAfucker. To je naslov knjige. — [[Корисник:PetarM|Mile]] ([[Разговор са корисником:PetarM|разговор]]) 11:19, 11. фебруар 2022. (CET) Srediti Glavnuu stranu: Добар чланак - Лепа Радић - Senke nad Balkanom ?! == Портал Фудбал == Поздрав ! Имам једно техничко питање за тебе. Наиме, када преправим страницу на [[Портал:Фудбал|фудбалском порталу]], из неког разлога ми се уопште не освежи у претраживачу а покушао сам све (различити претраживачи, обрисао cache, итд.) Кад погледам на мобилном, ради супер али не знам зашто неће док сам на лаптопу. Знаш ли ти можда у чему је реч ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:20, 3. март 2022. (CET) :Немам представу. Можда је неки баг... [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 18:23, 3. март 2022. (CET) ::@[[Корисник:Dungodung|Dungodung]] - Али значи све сам пробао и неће. Јел ти се још неко јављао са истом грешком ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 20:14, 3. март 2022. (CET) :::Не, али могуће да је релативно свеж баг. Такве ствари можеш пријавити на фабрикатору. [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:37, 3. март 2022. (CET) ::::@[[Корисник:Dungodung|Dungodung]] - А на који начин се то ради ? Нисам никад тамо залазио па не бих нешто да забрљам. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:13, 4. март 2022. (CET) :::::Па просто је. Пријавиш се тамо, направиш нови таск, где концизно у наслову опишеш проблем, а онда у главном пољу за опис проблема... опишеш га детаљно, уз прилагање снимака екрана. [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 21:34, 5. март 2022. (CET) == Growth Newsletter #20 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twentieth newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! The Growth team's objective is to work on software changes that help retain new contributors in Wikimedia projects. === Suggested edits === As of February, 300,000 suggested edits have been completed since the feature was first deployed in December 2019. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link|Add a link]]''' is the team's first structured task, deployed in May 2021. It has improved outcomes for newcomers. The team is now working on a second iteration based on community feedback and data analysis. Improvements will include: improved algorithmic suggestions, guardrails to prevent too many similar links to be added, and clearer encouragement for users to continue making edits. After adding these improvements, we will deploy this task to more Wikipedias. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image|Add an image]]''' is the second structured task built by our team. It was deployed in November 2021 to four pilot Wikipedias. This is a more challenging task for newcomers. However, it adds more value to articles (so far, over 1,000 images have been added). We are currently learning from communities and from the data on what is working well and what needs improvements. The project page contains [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image#design|links to interactive prototypes]]. We are very interested to [[mw:Talk:Growth|hear your thoughts on this idea]] as we build and test the early versions. We will soon deploy this task to more Wikipedias as a test. "Add a link" and "Add an image" now both have a limitation on how many of these tasks newcomers can do per day. It is meant to discourage careless newcomers from making too many problematic edits. === Positive reinforcement === Over the last two years, the Growth team has focused on building suggested edits: easy tasks for newcomers to start with. We have learned with this experience that these tasks help many newcomers to make their first edits. Now, the team is starting a new project : "[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|positive reinforcement]]". Its goal is to make newcomers proud of their editing and to make them want to come back for more of them. With the positive reinforcement project, we are considering three kinds of features: * '''Impact stats''': give newcomers the ability to see how many people read the articles they edit. * '''Leveling up''': encourage newcomers to progress from easier tasks to harder tasks. * '''Personalized praise''': encourage mentors and other editors to "thank" and award newcomers for good work. This project is just beginning, and we hope for community thoughts on the direction. We know that things can wrong if we offer the wrong incentives to newcomers, so we want to be careful. Please visit [[mw:Talk:Growth/Positive reinforcement|the talk page]] to help guide the project! === News for mentors === * The [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor dashboard|mentor dashboard]] is available at all wikis. It helps mentors see who their mentees are and keep track of their activity. It is automatically activated [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list#create|where a list of mentors has been created]]. If you need assistance to create a list of mentors, please [[mw:talk:Growth|contact us]]. * The mentor dashboard has a new module: settings. It is now possible for mentors to define their status (active or away). They can specify the volume of questions they want to receive, and they can claim mentees in an easier way. It is also possible for mentors to quit, which will automatically reassign their mentees to other mentors. * We are [[phab:T287915|working on an ability]] for a mentee to opt-out (and back in) to having a mentor. * Previously, in the table that displays mentees activity, the filters displayed all mentees, even the ones with zero edits or lots of edits. [[phab:T301268|We have changed this]] so that only mentees with between 1 and 500 edits are visible by default. Mentors can change this value in their filters. * We are currently [[phab:T264343|working on a special page]] for mentors to sign-up. Some wikis have created userboxes that mentors can display on the user pages. If your wiki has one, please link it [[d:Q109498957|to Wikidata]]! === Scaling === Previously, at most Wikipedias, only 80% of newcomers were getting the Growth features. This was done for experimentation, to have a control group. We have changed this setting. Now 100% of new accounts at all Wikipedias get the Growth features ([[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|except a few, kept as test wikis]]). We invite communities to update their onboarding documentation and tutorials. Please include the Growth features in it. To help you, [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account creation|we have created an help page]] that can be translated and adapted to your wiki. === How to help === Do you have questions about the Growth features? [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ|This translatable FAQ]] contains answers to the most common questions about the Growth team work. We regularly update it. Interface translations are important for newcomers. Please help for your language, by [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translate&group=ext-growthexperiments&language=&filter=&action=translate translating or copyediting] interface translations for the Growth features. ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 18:12, 16. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23002302 --> == Погледај... == ... и провери ову [[Разговор:Дом „Др Никола Шуменковић” Стамница|измену]] и [[Разговор:Мирослав Арсић|ову]] и [[Разговор:Јелена Ђурић|ову]]. Уредно су д0стављена одобрења. Хвала,— [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 20:12, 12. мај 2022. (CEST) :Што се тиче Дома Стамница, дозвола послата за остале слике из те групе (#2022040610003741) не наводи експлицитно ове 4 фотографије (само од 1 до 11, и то без 5). Што се тиче Мирослава Арсића, проналазим тај тикет преко мејла, али ми ОТРС не да да га отворим (могуће да га је неко обрисао из неког разлога...), тако да је најбоље да се дозвола поново пошаље за све те фотографије. Што се тиче Јелене Ђурић, не видим да је икад стигла дозвола за те 4 фотографије. Иначе, када људи са којима радиш или ти шаљете слике на Оставу, у последње време видим да стављате ОТРС пендинг шаблон на 3 места! То ми отежава рад и након евидентирања дозволе морам да додатно мењам слику да бих уклонио те додатне референце, тако да је довољно тај шаблон ставити само једном. [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 18:37, 13. мај 2022. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Original Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Општа споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Zdravo, Filipe. Moje ime je Nađa Stanković. Rođena sam 24. 04 1987. godine u Mojkovcu, Crna Gora (tačnije u jednom selu koje se zove Polja, gdje i živim). Veliki sam zaljubljenik u istoriju, (posebno arheologiju), književnost, slikarstvo i muziku, pa i sama po malo pišem i slikam. Prema datumu tvog rođenja vidim da smo vršnjaci, tako da mi to olakšava pisanje. Ja tek od skoro po nekad uđem da objavim po nešto na vikipediji, jer još uvijek učim kako se to radi, a i baš ne stižem zbog drugih obaveza (znaš kako je na selu). Ako si zainteresovan za razmjenu mišljenja i razgovor o temama sa vikipedije, potraži me na fejsbuku pod mojim pravim imenom-Nadja Stankovic. [[Корисник:Ratni Grejmon1|Ratni Grejmon1]] ([[Разговор са корисником:Ratni Grejmon1|разговор]]) 20:54, 21. мај 2022. (CEST) |} == Патролирање == Поздрав Фићо, Занима ме пар ствари што се тиче патролирања, с обзиром да видим да си ти патролирао те измене које су корисници направили. # Што се тиче измене за чланак [[ФАП 4Г]] ја сам покушавао да нађем и нисам успео наћи НИГДЕ податак до кад се тај ФАП производио. Зар не би те измене требали да поништавамо ако нема никакве референце с обзиром да постоји већ одређена година (за коју исто тако не постоји референца) ? # Што се тиче измена које је НН направио, лично сам га [[Разговор са корисником:Ничим неизазван#Прем. > †|питао на његовој страници]] за разговор да ли је ово нешто ново јер онда би требали да мењамо за све датуме и за све особе. Ајде молим те ми јави шта се дешава да би знао убудуће како да патролирам. Хвала ти Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 21:39, 2. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:04, 7. јун 2022. (CEST) :Мислим да би трбебало да ми се извиниш на истом месту где си написао неистину. Нисам ја преместио то, већ админ Ранко, а ја сам само по правилима преместио линкове ка које воде на преусмерену страницу. Ово није фер више. Погледај такође измене [[Благо Задро]] и реци да ли је фер да ми неко лепи два пута шаблон превод а потом да одреди за брисање чланак који је преведен на 11 језика. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:17, 11. јун 2022. (CEST) == Позив за учешће у расправи поводом стандардизације прве реченице == Поштовање, колега! Позивам те да учествујеш у [[Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизација прве реченице чланака|расправи поводом стандардизације прве реченице]]. Доиста би ми много значило твоје мишљење и опаске, а и крајње је време да се усагласимо око овог питања. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:03, 22. јун 2022. (CEST) == Почетнички чланак == Поздрав Филипе, направио сам страницу [[Дипфејк]] и налепљен и је почетнички чланак ако могу само да сазнам шта је потрбно још да се доради? [[Корисник:Gudzula571|Gudzula571]] ([[Разговор са корисником:Gudzula571|разговор]]) 10:51, 25. јун 2022. (CEST) :Делује ми много боље чланак него што је био. Само можда да елиминишеш сувишне прореде између пасуса... [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:02, 25. јун 2022. (CEST) ::Поздрав! Одрадио сам размаке, када будете могли погледајте. Хвала на информацији. [[Корисник:Gudzula571|Gudzula571]] ([[Разговор са корисником:Gudzula571|разговор]]) 11:40, 26. јун 2022. (CEST) :::Ево, уклонио сам шаблон. [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:25, 26. јун 2022. (CEST) ::::Захваљујем, поздрав! [[Корисник:Gudzula571|Gudzula571]] ([[Разговор са корисником:Gudzula571|разговор]]) 10:54, 27. јун 2022. (CEST) == Growth team newsletter #21 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twenty-first newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! === New project: Positive reinforcement === [[File:Growth's Positive reinforcement – Impact Module version A.png|thumb|Mockup of the Impact module, redesigned to add Positive reinforcement.|alt=Design mockup of the Positive reinforcement module for mobile users. The new module is first a summary of the number of views and can be expanded to show stats, graphs, and other contribution information.]] * The Growth team started a new project: [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|'''Positive reinforcement''']]. We want newcomers to understand there is an interest in regularly editing Wikipedia, and we want to improve new editor retention. * We asked users from Arabic, Bangla, Czech and French Wikipedia about their feedback. Some people participated at mediawiki.org as well. * We [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement#Community%20discussion|summarized the initial feedback]] gathered from these community discussions, along with how we plan to iterate based on that feedback. * The first Positive Reinforcement idea is a redesign of the impact module: incorporating stats, graphs, and other contribution information. This idea received the widest support, and we plan to start our work based on the design illustrated on the side. * [[mw:Special:MyLanguage/Talk:Growth/Positive reinforcement|Please let us know what you think of this project]], in any language. === For mentors === *We have worked on two new features, to inform them about the mentorship: ** [[phab:T287915|In the Mentor module, we now provide more information about the public nature of the mentors/newcomer relationship and the fact that talk pages are public.]] ** [[phab:T287915|We now allow newcomers to opt-in and opt-out of mentorship.]] === Scaling === * '''"Add a link" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add a link|Add a link]] feature has been deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-cawiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hiwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-kowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-nowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ptwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-simplewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-svwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ukwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-abwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-acewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-adywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-afwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-akwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-alswiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-amwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-anwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-angwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arcwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arzwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-astwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-atjwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-avwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-aywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azbwiki/en}}. This is part of the progressive deployment of this tool to more Wikipedias. The communities can [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. * '''"Add an image" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add an image|Add an image]] feature will be deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-elwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-idwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-plwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-zhwiki/en}}. These communities will be able to [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T301601] === Suggested edits === * '''Selecting topics''' ― We have created an "AND" filter to the list of topics at Special:Homepage. This way, newcomers can decide to select very specific topics ("Transportation" AND "Asia") or to have a broader selection ("Transportation" OR "Asia"). At the moment this feature is tested at [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|pilot wikis]]. * '''Changes for Add a link''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link/Iteration 2|We have built several improvements]] that came from community discussion and from data analysis. They will be available soon at the wikis. ** ''Algorithm improvements'' ― The algorithm now avoids recommending links in sections that usually don't have links and for first names. Also, it now limits each article to only having three link suggestions by default (limited to the highest accuracy suggestions of all the available ones in the article). ** ''User experience improvements'' ― We added a confirmation dialog when a user exits out of suggestion mode prior to making changes. We also improved post-edit dialog experience and allow newcomers to browse through task suggestions from the post-edit dialog. ** ''Community configuration'' ― We allow communities to set a maximum number of links per article via [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. ** ''Future change for Add a link feature'' ― We will suggest underlinked articles in priority. [https://phabricator.wikimedia.org/T301096] * '''Patrolling suggested edits''' ― Some users at Arabic Wikipedia, Spanish Wikipedia, and Russian Wikipedia told us that "Add a link" and "Add an image" edits can be challenging to patrol. We are now brainstorming improvements to help address this challenge. [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Community feedback|We have already some ideas and we started some work to address this challenge.]] If you have any thoughts to add about the challenges of reviewing these tasks or how we should improve these tasks further, [[mw:Topic:Wxeg55pwt4gamva8|please let us know]], in any language. === Community configuration === Communities can configure how the features work, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. * Communities can set the maximum number of "add an image" suggested tasks a newcomer can complete daily. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] * Future change: allow communities to customize the "add a link" quality gate threshold easily, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 15:03, 5. јул 2022. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23396204 --> == Molba/zahtev == Sori što te smaram na ovim vrućinama, ali jel bi mogao pliz da pogledaš [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0#Zloupotreba_administratorskih_ovla%C ovu raspravu ovde i daš svoj sud]. Cimam jer od dva administratora koja su se uključila u raspravu, jedan nije hteo da se uključuje u daljnju raspravu po izlasku dodatnog prljavog veša na videlo, a drugi daje protivrečne izjave, premišlja se u svakom komentaru. Tako da potonji stav nisam mogao da shvatim ako definitivni. Ako te ne smara pliz pogledaj, reci šta imaš i zaključi. I mene smara da se ovo razvlači. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:17, 24. јул 2022. (CEST) :Страница колеге као и свих администратора због неколико корисника склоних вандализму ми је на надгледању; само кратко - три администратора и један старији корисник су јасно истовјетно одговорили, чини се да корисник није задовољан одговором па ''тражи правду'' код старијих колега које зна од раније, што је већ виђено а може се лако тумачити на више негативних начина, посебно узевши у обзир његов тон, начин обраћања и практично неприхватање двије званичне опомена администратора. Свакако подржавам конструктиван одговор колега. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:15, 24. јул 2022. (CEST) ::Много сте се расписали тамо, требаће ми неко време да сустигнем расправу. Тренутно сам на самом почетку (коментари од пре 20 часова). Ако будем имао коментара, оставићу их (као и за већину активних дискусија, које стигнем да испратим у реалном времену). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:03, 24. јул 2022. (CEST) d8qsvhopo3h18s3ejalb6k12fed55qp 0 20967 25121404 23344199 2022-07-24T18:28:31Z Славен Косановић 1823 /* Постанак и развој */ wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} [[Датотека:DionysiusTheater.jpg|мини|200px|Реконструкција [[Дионисово позориште|Дионисовог позоришта]] у Атини на ком су се играле трагедије]] '''Античка трагедија''' или '''грчка трагедија''' је [[позориште|позоришни]] жанр који је настао у [[античка Грчка|античкој Грчкој]]. Своју најзначајнију форму стекла је у 5. веку п. н. е. Најважнији писци трагедија су [[Есхил]], [[Софокле]] и [[Еурипид]]. == Назив == Термин трагедија (сложеница настала од грчких речи трагос ({{јез-гр|τράγος}}) «јарац» и оиде ({{јез-гр|ωδη}}) «песма») као назив књижевне врсте јавио се у [[Атина|Атини]] крајем 6. века п. н. е. Постоји неколико хипотетичких тумачења овог назива. Претпоставља се да је означавао «песму приликом [[жртвовање|жртвовања]] [[коза|јарца]]» или «песму која се пева да се освоји јарац као награда» или «песму костимираних певача, чланова хора, обучених у јареће коже». == Постанак и развој == [[Датотека:Aischylos Büste.jpg|Есхилова биста|мини]] Трагедије су извођене за време празника у част бога [[Дионис]]а, о [[Дионизије|Великим или Градским Дионисијама]] од 9. до 13. дана месеца елафеболиона (март-април) и о [[Ленеје|Ленејама]] од 11. до 13. антестериона (фебруар-март). Том приликом су се надметала три трагичка песника, сваки једном [[трилогија|трилогијом]], или, ако се рачуна и сатирска драма, [[тетралогија|тетралогијом]], и три или пет комичких песника, сваки једном [[античка комедија|комедијом]]. Тетралогије су обично представљале једну органску, садржајну целину обрађујући један и то исти [[мит]]. То није био увек случај; свака трагедија могла је да буде посебна садржајна целина. О такмичењу састављан је записник који се звао [[дидаскалија]]. Дидаскалија је садржала назив архонта, празник, имена песника и хорега који су се надметали, натписе драма којима су се песници такмичили, имена протагониста и судијску оцену. [[Датотека:Sophocles Musei Capitolini MC560.jpg|Софоклеова биста|мини]] Грчка трагедија се развила из хорских приредби ритуално-религијске природе. У њима је хорска песма била праћена свирком и игром која је садржала драмски елемент. Игра је «представљала» (првобитно значење грчке речи мимезис) неки мит строго стилизованим и конвенционалним начином глуме. Развијена атичка трагедија сачувала је сва три основна елемента хорске приредбе из које је потекла: хорски, драмски и религиозни елемент. Од самих почетака грчка трагедија била је у вези са култом бога Диониса (првобитно сеоски и вегетативни), распрострањеним међу средњим и нижим слојевима грчког становништва. Код старих Хелена приказивање трагедије представљало је службу богу, део државног култа и по томе се хеленска трагедија разликовала од потоњих, модерних. Ширењу и јачању култа бога Диониса допринели су грчки тирани у 6. веку п. н. е. који су на тај начин покушавали да сузбију друштвени утицај аристократа у чијим су рукама били култови старијих, олимпијских божанстава. За време владавине атинског тиранина [[Пизистрат]]а око године [[535. п. н. е.]] први пут је изведена трагедија о Великим или Градским Дионисијама. И током 5. века п. н. е. приказивање трагедија било је саставни део пролећних светковина. [[Датотека:Euripides Statue.jpg|Статуа Урипида|мини]] Творцем трагедије сматра се песник [[Теспид]] (око 535. п. н. е.). Њему се приписује увођење првог глумца и маски. Непоуздани су и подаци да је Теспис увео пролог и говорне одсеке у хорску приредбу из које произишла трагедија. [[Фриних]]у се приписује увођење маске за женске ликове и тетраметар, а развоју трагедије је допринео обрадом тема тешких патњи и страдања из митологије. Број глумаца је у почетку био ограничен, и сви су били мушкарци. У почетку је све улоге играо један глумац. [[Есхил]] је увео другог глумца, а [[Софокле]] трећег. Хор је у трагедији био састављен од дванаест хореута, касније (за Софокла) од петнаест, а у комедији од двадесет и четири. У различитим периодима хор је имао разне задатке. Тако је код Есхила хор учествовао у самој радњи. И када не учествује у радњи, хор прати са дубоким саосећањем судбину карактера на позорници. Софоклов хор не утиче на радњу, он је само пасивни посматрач, радњу прати са интересовањем, а у свом суду се не уздиже над обичним људима. Код Еурипида хорске партије заузимају још мање простора и губе на значају. Оно што се код Еурипида тек појављује, код потоњих песника преовлађује: хорске песме су изгубиле сваку везу са радњом и постале су голи умеци. Грчка трагедија је свој пуни, развијени уметнички облик достигла током 5. века п. н. е. у доба обарања тираниде и успостављања атинске демократије, одражавајући дух који је владао у Атини од времена великих грчких победа над Персијанцима (490. п. н. е. [[Маратонска битка|Маратон]], 480-479. п. н. е. [[Битка код Саламине (480. п. н. е.)|Саламина]] и [[битка код Платеје|Платеја]]) до слома атинске моћи у сукобима са Спартом (пелопонески ратови, коначан пораз Атињана [[404. п. н. е.]]) Најзначајнији трагедиографи тог периода су Есхил (око 525-456. п. н. е), Софокле (496-406. п. н. е.) и [[Еурипид]] (480-406. п. н. е.). Сачуван је сразмерно мали број дела ових песника. Седам сачуваних Есхилових су трагедија: Персијанци, Седморица против Тебе, Хикетиде («Прибеглице»), трилогија Орестија коју сачињавају Агамемнон, Хоефоре, («Покајнице» или «Жртва на гробу») и Еумениде и Оковани Прометеј. Такође је сачувано седам Софоклових трагедија: Ајант, Трахињанке, Антигона, Краљ Едип, Електра, Филоктет, Едип на Колону и седамнаест Еурипидових трагедија (којима је као 18. придружен Рес у чију се аутентичност сумња): Алкеста, Медеја, Хераклиди, Андромаха, Хекаба и Хикетиде, Хиполит, Електра и Херакле, Тројанке, Ифигенија на Тауриди, Хелена, Ион, Феничанке, Орест, Ифигенија у Аулиди и Бакханткиње. Сачувана су углавном најбоља дела тројице трагедиографа која су већ антички филолози сврстали у антологијска издања. == Композиција == Композиција развијене грчке трагедије одређена је строго прописаном сменом певаних, хорских одсека и говорних одсека глумаца. Трагедија почиње монолошким или дијалошким прологом глумца или глумаца. Затим са стране улази у орхестру хор, певајући пародос. Ова песма често наставља експозицију пролога и може имати облик комоса. Следе «чинови» (еписодион) испрекидани лирским песмама хора (стасимон) који стоји у орхестри. На крају хор напушта орхестру певајући ексодос. У трагедији се јавља и глумачка монодија. [[Аристотел]] разврстава елементе трагедије по суштини и по величини. Делови по суштини су: * прича, односно радња трагедије, * карактери, «оно што показује вољу», * говор, којим се саопштавају мисли које су у служби воље, * мисли, «оно чиме лица говорећи нешто доказују или општу мисао исказују» * представа, начин подражавања, сценско извођење трагедије, * мелопеја, састављање песама које се певају уз музичку пратњу. Делови по величини су: * пролог (почетни чин), * еписодија (средњи чинови), * ексодос (завршни чин) * хорске песме. Хорске песме се деле на: пародос (улазну песму), стасимон (стајаће песме) Пролог дефинише Аристотел као «целовит део трагедије пре пародоса»; представља уводни монолог или дијалог којим се публика обавештава о радњи која ће уследити. Еписодија значи приступ глумца хору; дијалошки део трагедије између целовитих хорских партија. Састоји се од разговора или песама глумца и хора или самих глумаца. У еписодијама се излажу доживљаји и догађаји који припремају развитак радње. Међу говорима треба истаћи и гласничке извештаје у којима се излаже оно што се десило ван позорнице. Број еписодија у трагедијама је варирао. Облик дијалога у коме учесници наизменично изговарају по један стих назива се стихомитија. Представља врсту вербалног дуела који се јавља у најдраматичнијим ситуацијама када се јунаци у великом узбуђењу међусобно сукобљавају и разрачунавају. Када се дијалог развија у полустиховима то је хемистихомитија, а када се одговор састоји од два стиха то је дистихомитија. Ексода је завршни део античке трагедије иза којег не долази хорска песма. Термин касније означава цео завршни део трагедије, иза последњег стасимона, укључујући и катастрофу. Катастрофа – акција којом се разрешава и завршава сукоб у радњи драме; тужни завршетак трагичке радње, док у комедији означава решење проблема и опште помирење. До разрешења сукоба долази или логичким развоје заплета, или открићем и преокретом у догађајима, или појавом «бога из машине» (dues ex machine). Пародос је «први целовит говор хора» по Аристотелу; улазна песма хора која се пева при уласку у орхестру. Постоје разне врсте пародоса, неки обавештавају публику од судбини личности, други описују сцену и место радње... Стасимон је песма коју хор пева кад је заузео место у орхестри. По Аристотелу стасимон је «хорска песма без анапеста и трохеја». Стасимон се пева између еписодија и повезан је са предметом радње. Временом стасимон све више губи везу са радњом у драми и постаје уметак. == Тематика == Тематика атичке трагедије, осим у ретким случајевима (Фринихове „Феничанке“, Есхилови „Персијанци“) преузимана је из митологије. Сваки је трагичар имао пуну слободу у обради митске приче. Мит није био канонски затворен што је омогућавало његову слободну интерпретацију и поступну реинтерпретацију. Обрађујући познату митску причу песници покрећу и бројна религиозно-филозофска питања, откривајући актуалну димензију и проблематику у традиционалној митско-религиозној теми. Предмет трагедије је страдање јунака, његов пад у сукобу са самим собом, својим идеалима, са околностима, са друштвом и државом, са природним, људским и божанским законима. У античкој драми страдање јунака произилази из његовог супротстављања вољи богова или судбини. [[Аристотел]] описујући трагедију (О песничкој уметности) настоји да открије њену природу и особености и покаже њену вредност засновану на емоционалном дејству које пружа. Према Аристотелу основни циљ трагедије и начело дејствовања трагедиографске уметности јесте постизање катарсе, емоционалног прочишћења, пражњења, растерећења од афеката које приказивање трагичке радње изазива код гледаоца. Трагички песник приказивањем радње у којој јунаци страдају, (сопственом грешком – хамартија – трагичка кривица) описивањем узрока и начина човековог пада, изазивају јад (потресеност, ганутост) и језу (страву, ужас) код гледалаца који се са тим јунацима поистовећују. У исто време гледалац доживљава и неку врсту пражњења, психофизичког растерећења од тих афеката што изазива осећање олакшања код гледаоца и пружа му уживање. == Литература == * Др Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|year=1988|isbn=978-86-17-01560-0|pages=}} * Трагедија античка, Мирон Флашар. У Речнику књижевних термина, Београд, Нолит. {{page|year=1992|isbn=978-86-19-01962-0|pages=}} [[Категорија:Књижевне врсте]] [[Категорија:Хеленска књижевност]] pzfks5yrwvwviusgbjx7vxfwvrziwuz 25121407 25121404 2022-07-24T18:29:37Z Славен Косановић 1823 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} [[Датотека:DionysiusTheater.jpg|мини|200px|Реконструкција [[Дионисово позориште|Дионисовог позоришта]] у Атини на ком су се играле трагедије]] '''Античка трагедија''' или '''грчка трагедија''' је [[позориште|позоришни]] жанр који је настао у [[античка Грчка|античкој Грчкој]]. Своју најзначајнију форму стекла је у 5. веку п. н. е. Најважнији писци трагедија су [[Есхил]], [[Софокле]] и [[Еурипид]]. == Назив == Термин трагедија (сложеница настала од грчких речи трагос ({{јез-гр|τράγος}}) «јарац» и оиде ({{јез-гр|ωδη}}) «песма») као назив књижевне врсте јавио се у [[Атина|Атини]] крајем 6. века п. н. е. Постоји неколико хипотетичких тумачења овог назива. Претпоставља се да је означавао «песму приликом [[жртвовање|жртвовања]] [[коза|јарца]]» или «песму која се пева да се освоји јарац као награда» или «песму костимираних певача, чланова хора, обучених у јареће коже». == Постанак и развој == [[Датотека:Aischylos Büste.jpg|Есхилова биста|мини]] Трагедије су извођене за време празника у част бога [[Дионис]]а, о [[Дионизије|Великим или Градским Дионисијама]] од 9. до 13. дана месеца елафеболиона (март-април) и о [[Ленеје|Ленејама]] од 11. до 13. антестериона (фебруар-март). Том приликом су се надметала три трагичка песника, сваки једном [[трилогија|трилогијом]], или, ако се рачуна и сатирска драма, [[тетралогија|тетралогијом]], и три или пет комичких песника, сваки једном [[античка комедија|комедијом]]. Тетралогије су обично представљале једну органску, садржајну целину обрађујући један и то исти [[мит]]. То није био увек случај; свака трагедија могла је да буде посебна садржајна целина. О такмичењу састављан је записник који се звао [[дидаскалија]]. Дидаскалија је садржала назив архонта, празник, имена песника и хорега који су се надметали, натписе драма којима су се песници такмичили, имена протагониста и судијску оцену. [[Датотека:Sophocles Musei Capitolini MC560.jpg|Софоклеова биста|мини]] Грчка трагедија се развила из хорских приредби ритуално-религијске природе. У њима је хорска песма била праћена свирком и игром која је садржала драмски елемент. Игра је «представљала» (првобитно значење грчке речи мимезис) неки мит строго стилизованим и конвенционалним начином глуме. Развијена атичка трагедија сачувала је сва три основна елемента хорске приредбе из које је потекла: хорски, драмски и религиозни елемент. Од самих почетака грчка трагедија била је у вези са култом бога Диониса (првобитно сеоски и вегетативни), распрострањеним међу средњим и нижим слојевима грчког становништва. Код старих Хелена приказивање трагедије представљало је службу богу, део државног култа и по томе се хеленска трагедија разликовала од потоњих, модерних. Ширењу и јачању култа бога Диониса допринели су грчки тирани у 6. веку п. н. е. који су на тај начин покушавали да сузбију друштвени утицај аристократа у чијим су рукама били култови старијих, олимпијских божанстава. За време владавине атинског тиранина [[Пизистрат]]а око године [[535. п. н. е.]] први пут је изведена трагедија о Великим или Градским Дионисијама. И током 5. века п. н. е. приказивање трагедија било је саставни део пролећних светковина. [[Датотека:Euripides Statue.jpg|Статуа Урипида|мини]] Творцем трагедије сматра се песник [[Теспид]] (око 535. п. н. е.). Њему се приписује увођење првог глумца и маски. Непоуздани су и подаци да је Теспис увео пролог и говорне одсеке у хорску приредбу из које произишла трагедија. [[Фриних]]у се приписује увођење маске за женске ликове и тетраметар, а развоју трагедије је допринео обрадом тема тешких патњи и страдања из митологије. Број глумаца је у почетку био ограничен, и сви су били мушкарци. У почетку је све улоге играо један глумац. [[Есхил]] је увео другог глумца, а [[Софокле]] трећег. Хор је у трагедији био састављен од дванаест хореута, касније (за Софокла) од петнаест, а у комедији од двадесет и четири. У различитим периодима хор је имао разне задатке. Тако је код Есхила хор учествовао у самој радњи. И када не учествује у радњи, хор прати са дубоким саосећањем судбину карактера на позорници. Софоклов хор не утиче на радњу, он је само пасивни посматрач, радњу прати са интересовањем, а у свом суду се не уздиже над обичним људима. Код Еурипида хорске партије заузимају још мање простора и губе на значају. Оно што се код Еурипида тек појављује, код потоњих песника преовлађује: хорске песме су изгубиле сваку везу са радњом и постале су голи умеци. Грчка трагедија је свој пуни, развијени уметнички облик достигла током 5. века п. н. е. у доба обарања тираниде и успостављања атинске демократије, одражавајући дух који је владао у Атини од времена великих грчких победа над Персијанцима (490. п. н. е. [[Маратонска битка|Маратон]], 480-479. п. н. е. [[Битка код Саламине (480. п. н. е.)|Саламина]] и [[битка код Платеје|Платеја]]) до слома атинске моћи у сукобима са Спартом (пелопонески ратови, коначан пораз Атињана [[404. п. н. е.]]) Најзначајнији трагедиографи тог периода су Есхил (око 525-456. п. н. е), Софокле (496-406. п. н. е.) и [[Еурипид]] (480-406. п. н. е.). Сачуван је сразмерно мали број дела ових песника. Седам сачуваних Есхилових су трагедија: Персијанци, Седморица против Тебе, Хикетиде («Прибеглице»), трилогија Орестија коју сачињавају Агамемнон, Хоефоре, («Покајнице» или «Жртва на гробу») и Еумениде и Оковани Прометеј. Такође је сачувано седам Софоклових трагедија: Ајант, Трахињанке, Антигона, Краљ Едип, Електра, Филоктет, Едип на Колону и седамнаест Еурипидових трагедија (којима је као 18. придружен Рес у чију се аутентичност сумња): Алкеста, Медеја, Хераклиди, Андромаха, Хекаба и Хикетиде, Хиполит, Електра и Херакле, Тројанке, Ифигенија на Тауриди, Хелена, Ион, Феничанке, Орест, Ифигенија у Аулиди и Бакханткиње. Сачувана су углавном најбоља дела тројице трагедиографа која су већ антички филолози сврстали у антологијска издања. == Композиција == Композиција развијене грчке трагедије одређена је строго прописаном сменом певаних, хорских одсека и говорних одсека глумаца. Трагедија почиње монолошким или дијалошким прологом глумца или глумаца. Затим са стране улази у орхестру хор, певајући пародос. Ова песма често наставља експозицију пролога и може имати облик комоса. Следе «чинови» ([[еписодион]]) испрекидани лирским песмама хора ([[стасимон]]) који стоји у [[орхестра|орхестри]]. На крају хор напушта орхестру певајући ексодос. У трагедији се јавља и глумачка монодија. [[Аристотел]] разврстава елементе трагедије по суштини и по величини. Делови по суштини су: * прича, односно радња трагедије, * карактери, «оно што показује вољу», * говор, којим се саопштавају мисли које су у служби воље, * мисли, «оно чиме лица говорећи нешто доказују или општу мисао исказују» * представа, начин подражавања, сценско извођење трагедије, * мелопеја, састављање песама које се певају уз музичку пратњу. Делови по величини су: * пролог (почетни чин), * еписодија (средњи чинови), * ексодос (завршни чин) * хорске песме. Хорске песме се деле на: пародос (улазну песму), стасимон (стајаће песме) Пролог дефинише Аристотел као «целовит део трагедије пре пародоса»; представља уводни монолог или дијалог којим се публика обавештава о радњи која ће уследити. Еписодија значи приступ глумца хору; дијалошки део трагедије између целовитих хорских партија. Састоји се од разговора или песама глумца и хора или самих глумаца. У еписодијама се излажу доживљаји и догађаји који припремају развитак радње. Међу говорима треба истаћи и гласничке извештаје у којима се излаже оно што се десило ван позорнице. Број еписодија у трагедијама је варирао. Облик дијалога у коме учесници наизменично изговарају по један стих назива се стихомитија. Представља врсту вербалног дуела који се јавља у најдраматичнијим ситуацијама када се јунаци у великом узбуђењу међусобно сукобљавају и разрачунавају. Када се дијалог развија у полустиховима то је хемистихомитија, а када се одговор састоји од два стиха то је дистихомитија. Ексода је завршни део античке трагедије иза којег не долази хорска песма. Термин касније означава цео завршни део трагедије, иза последњег стасимона, укључујући и катастрофу. Катастрофа – акција којом се разрешава и завршава сукоб у радњи драме; тужни завршетак трагичке радње, док у комедији означава решење проблема и опште помирење. До разрешења сукоба долази или логичким развоје заплета, или открићем и преокретом у догађајима, или појавом «бога из машине» (dues ex machine). Пародос је «први целовит говор хора» по Аристотелу; улазна песма хора која се пева при уласку у орхестру. Постоје разне врсте пародоса, неки обавештавају публику од судбини личности, други описују сцену и место радње... Стасимон је песма коју хор пева кад је заузео место у орхестри. По Аристотелу стасимон је «хорска песма без анапеста и трохеја». Стасимон се пева између еписодија и повезан је са предметом радње. Временом стасимон све више губи везу са радњом у драми и постаје уметак. == Тематика == Тематика атичке трагедије, осим у ретким случајевима (Фринихове „Феничанке“, Есхилови „Персијанци“) преузимана је из митологије. Сваки је трагичар имао пуну слободу у обради митске приче. Мит није био канонски затворен што је омогућавало његову слободну интерпретацију и поступну реинтерпретацију. Обрађујући познату митску причу песници покрећу и бројна религиозно-филозофска питања, откривајући актуалну димензију и проблематику у традиционалној митско-религиозној теми. Предмет трагедије је страдање јунака, његов пад у сукобу са самим собом, својим идеалима, са околностима, са друштвом и државом, са природним, људским и божанским законима. У античкој драми страдање јунака произилази из његовог супротстављања вољи богова или судбини. [[Аристотел]] описујући трагедију (О песничкој уметности) настоји да открије њену природу и особености и покаже њену вредност засновану на емоционалном дејству које пружа. Према Аристотелу основни циљ трагедије и начело дејствовања трагедиографске уметности јесте постизање катарсе, емоционалног прочишћења, пражњења, растерећења од афеката које приказивање трагичке радње изазива код гледаоца. Трагички песник приказивањем радње у којој јунаци страдају, (сопственом грешком – хамартија – трагичка кривица) описивањем узрока и начина човековог пада, изазивају јад (потресеност, ганутост) и језу (страву, ужас) код гледалаца који се са тим јунацима поистовећују. У исто време гледалац доживљава и неку врсту пражњења, психофизичког растерећења од тих афеката што изазива осећање олакшања код гледаоца и пружа му уживање. == Литература == * Др Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|year=1988|isbn=978-86-17-01560-0|pages=}} * Трагедија античка, Мирон Флашар. У Речнику књижевних термина, Београд, Нолит. {{page|year=1992|isbn=978-86-19-01962-0|pages=}} [[Категорија:Књижевне врсте]] [[Категорија:Хеленска књижевност]] a3lq9rwzat5x7kjearwez0xo4luz8jt 0 21077 25121098 25120959 2022-07-24T13:09:37Z 93.87.123.55 /* Ромско друштво */ wikitext text/x-wiki {{POV}} {{Друго значење|насеље у Мексику у општини Конкал|[[Роми (Конкал)]]}} {{Инфокутија етничка група | име = Роми<br /><small>Цигани</small> | застава = Flag of the Romani people.svg | опис заставе = [[Застава Рома]], креирана 1933. године, а усвојена 1971. на Светском конгресу Рома | укупно = | регион1 = {{застава|САД}} | поп1 = 1.000.000 | регион2 = {{застава|Турска}} | поп2 = 35.000 - 5.000.000<ref>{{cite web|url=http://www.hurriyet.com.tr/kelebek/ab-ulkeleriyle-ortak-bir-noktamiz-daha-cingeneler-38700406/ | title = AB ülkeleriyle ortak bir noktamız daha ÇİNGENELER | publisher = Kelebek |date=| accessdate=30. 8. 2017}}</ref> |date3 =| ref3 = | регион3 = {{застава|Француска}} | поп3 = 1,200,000 - 1,300,000<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20090815132905/http://www.euractiv.com/en/security/situation-roma-france-crisis-proportions-report/article-150507 | title = Situation of Roma in France at crisis proportions - report | publisher = European Information on Security |date=| accessdate=1. 2. 2010}}</ref> | поп =| ref1 = | регион4 = {{застава|Бугарска}} | поп4 = 300.000 - 850.000<ref>По задњем попису из 2001. 370.908 становника Бугарске се определило као Роми ([http://www.nsi.bg/Census_e/Ethnos.htm Résultats officiels] {{Wayback|url=http://www.nsi.bg/Census_e/Ethnos.htm |date=20090103083833 }}). По процени из 1992. било их је 313.000 (Elena Marushiakova, Vesselin Popov, ''The Gypsies of Bulgaria: Problems of the Multicultural Museum Exhibition'' (1995) [https://web.archive.org/web/20000520200412/http://www.geocities.com/~patrin/bulgaria-hstry.htm Patrin Web Journal])</ref> |date4 =| ref4 = | регион5 = {{застава|Шпанија}} | поп5 = 600.000 - 1.500.000<ref>{{cite web|url=http://countrystudies.us/spain/41.htm| publisher = U.S. Library of Congress| title = Spain - The Gypsies}}</ref><ref>1.500.000 по процени Друштва за угрожене народе [http://www.gfbv.it/3dossier/sinti-rom/img/n7a.jpg] {{Wayback|url=http://www.gfbv.it/3dossier/sinti-rom/img/n7a.jpg |date=20160405044724 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref> |date5 =| ref5 = | регион6 = {{застава|Италија}} | поп6 = 150.000<ref>{{cite web|url=https://www.infodata.ilsole24ore.com/2015/09/29/la-mappa-dei-rom-in-italia-la-comunita-conta-150170-mila-persone/ | title = La mappa dei rom in Italia | publisher = ilsole24ore.com |date=| accessdate=29. 9. 2015}}</ref> | регион7 = {{застава|Мађарска}} | поп7 = 750.000 - 880.000 |date7 =| ref67 = | регион8 = {{БРА}} | поп8 = 600.000 - 1.000.000 |date8 =| ref8 = | регион9 = {{РУМ}} | поп9 = 850.000<ref>{{cite web|url=https://www.nzz.ch/rumaenien_sieht_ende_starker_auswanderung-1.698521| publisher = Neue Zürcher Zeitung AG| title = Rumänien sieht Ende starker Auswanderung }}</ref> |date9 =| ref9 = | регион10 = {{застава|Србија}} | поп10 = 147.604<ref>http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf</ref> |date10 =| ref10 = | регион11 = {{СВК}} | поп11 = 92.500 - 550.000<ref>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/lo.html|publisher=Cia.gov|title=The World Factbook - Central Intelligence Agency|access-date=01. 08. 2019|archive-date=07. 04. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200407000151/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/lo.html|url-status=dead}}</ref> |date11 =| ref11 = | регион12 = {{застава|Северна Македонија}} | поп12 = 53.879<ref>{{cite web|url=http://www.stat.gov.mk/pdf/kniga_13.pdf| publisher = Republic of Macedonia State Statistical Office| title = Census of Population in the Republic of Macedonia, 2002 }}</ref>-197,000 (3.32)<ref name="immigration">{{cite web|format=PDF |url =http://rm.coe.int/CoERMPublicCommonSearchServices/DisplayDCTMContent?documentId=0900001680088ea9 |title = Roma and Travellers Team. Estimates on Roma population in European countries |postscript = Council of Europe Roma and Travellers Division }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.stat.gov.mk/english/glavna_eng.asp?br=18 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20040621055714/http://www.stat.gov.mk/english/glavna_eng.asp?br=18 |archivedate=21. 6. 2004 |title = The 2002-census reported 53,879 Roma and 3,843 'Egyptians' |publisher = Republic of Macedonia, State Statistical Office |accessdate=17. 9. 2010 }}</ref> |date12 =| ref12 = | регион13 = {{ЧЕШ}} | поп13 = 150.000 - 300.000 |date13 =| ref13 = | упопулација = процене од око 5 800.000 до 13 милиона |datetot =| reftot = | origine = | језик = [[ромски језик|ромски]], варијанта [[пара-ромски језик|пара-ромског]] језика (и локални језици) | религије = већином локалне религије [[хришћанство]] ([[католицизам]], [[православље]]...), [[ислам]], [[хиндуизам]] }} [[Датотека:Spiezer Schilling 749.jpg|мини|150п|Роми у [[Швајцарска|Швајцарској]], 15. век]] [[Датотека:Pearson,_Transylvanian_Gipsy_group.png|мини|150п|Роми у [[Трансилванија|Трансилванији]], 19. век]] [[Датотека:NadezhdaSliven.jpg|мини|150п|Роми у [[Бугарска|Бугарској]]]] [[Датотека:Romani mother with baby in Shighisoara.jpg|150п|мини|Ромкиња са дететом у ромској ношњи - [[Сегешвар|Сигишоара]].]] '''Роми''', народно традиционално звани '''Цигани''',<ref>{{Cite book|title=Правопис српскога језика|last=Пешикан|first=Митар|publisher=Матица српска|year=2018.|location=Нови Сад|pages=495}}</ref> [[народ]] су пореклом из [[Индија|Индије]], коју су напустили око [[10. век]]а, а данас живе широм [[свет]]а, углавном у [[Европа|Европи]]. Рома укупно има у [[Европа|Европи]] од око 5 до 13 милиона<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/sr/rubrike/romi-u-evropi/s-100702|title=Romi u Evropi {{!}} DW|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|date=|website=DW.COM|language=sr-RS|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=1. 8. 2019}}</ref>, од тога у [[Румунија|Румунији]] 250.000, [[Бугарска|Бугарској]] 231.000, [[Чешка|Чешкој]] 207.000, [[Србија|Србији]] 150.000, [[Русија|Русији]] 139.000, [[Иран]]у 117.000, [[Словачка|Словачкој]] 76.000, [[Немачка|Немачкој]] 55.000, [[Северна Македонија|Северној Македонији]] 54.000, [[Шпанија|Шпанији]] 44.000, [[Турска|Турској]] 42.000, [[Авганистан]]у 29.000, [[Канада|Канади]] 22.000, [[Француска|Француској]] 21.000, [[Сирија|Сирији]] 18.000, [[Пољска|Пољској]] 17.000, [[Ирска|Ирској]] 14.000, [[Грчка|Грчкој]] 10.000, [[Аустрија|Аустрији]] 10.000<ref>{{Cite web|url=https://dijaspora.tv/svetski-dan-roma-8-april/|title=Romi širom sveta obeležavaju 8. april kao Svetski dan Roma|date=2020-04-08|website=Dijaspora TV|language=sr-RS|access-date=2021-01-23}}</ref>. У верском погледу Роми су нејединствени, јер их има [[Православље|православних]] [[Хришћани|хришћана]] и [[Муслимани|муслимана]], као и других [[вера]]. Говоре [[Ромски језик|ромским језиком]], који припада [[Индоаријски језици|индијској групи]] [[Индоевропски језици|индоевропске породице]] [[језик]]а. На [[Балканско полуострво|Балкану]] живе етнички [[Балкански Египћани|Египћани]] и [[Ашкалије]] и [[Бањаши]], које неки сматрају потомцима [[Румунизација|румунизованих]] Рома. Већина Рома у Србији су православци, али постоје неки Роми муслимани у [[Јужна Србија|јужној Србији]], који су углавном избеглице са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. == Име == [[Датотека:Roma people in the world ethnic map.PNG|лево|мини|150п|Роми]] Роми себе на свом језику називају Ромима, док их припадници неких других народа називају и Циганима. У последње време у неким круговима се поставља питање исправности коришћења имена „Циган“, „Циганин“ и „Цигани“.<ref>{{Cite book|last=Vojvođanski muzej| title = Etnološka građa o Romima-Ciganima u Vojvodini, Tom 1| url = https://books.google.rs/books?id=z2ghAAAAMAAA|year=1979|p=12}}</ref> Термин „Цигани“ одомаћио се током вишевековног коришћења. Корен именице долази из [[Старогрчки језик|старогрчког језика]], „Aθίγγανος“ или „Aθίγγανοι“ што значи „недодирљиви“.<ref>{{Cite book|title=Danas, izdanja 368-375| url = https://books.google.rs/books?id=ogjtAAAAMAAJ|year=1989|p=25}}</ref> ''Атингани'' су били средњовековна [[Монархијанство|монархијанска секта]] која се у 9. веку појавила у [[Византија|Византији]], где се и Роми први пут појављују у Европи. Доводе се у везу са индијском [[Каста|кастом]] „недодирљивих“, односно ''Парија''. Термин Циганин је од речи „черга“, шатор, јер су они као [[номад]]и између осталога служили и разне војске,<ref>{{Cite book|title=Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Tom 1| url = https://books.google.rs/books?id=yA8LAQAAMAAJ|year=1989|p=25}}</ref> отуда и презиме „Ченгић“. [[Стојан Новаковић]] у предговору Хаџи Халифовог путописа, на 10. страни каже да Војнук чингене није област, већ су чингене Цигани.<ref>{{Cite book|last=Srećković|first=Panta| title = Nekoliko srpskih spomenika| url = https://books.google.rs/books?id=S0QLAAAAIAAJ|year=1892|p=9}}</ref> Велики део јавних личности ромског порекла у [[Србија|Србији]], као што су неки певачи народне или изворне музике или спортисти, јавно користе назив „Цигани“, а не „Роми“. Назив „Цигани“ неки Роми не прихватају, јер их тај назив асоцира на скитнице и лупеже.<ref>{{Cite book|last=Milardović|first=Anđelko| title = Zapadni Balkan: pojam, ideje i dokumenti o rekonstrukciji Balkana u procesu globalizacije| url = https://books.google.rs/books?id=NLEWAQAAIAAJ|year=2000|p=72}}</ref> Не постоји никаква веза између имена Рома и имена [[Румунија|Румуније]] (''-{Romania}-'').<ref>{{Cite book|last=Hancock|first=Ian| title = We are the Romani People| url = https://books.google.rs/books?id=MG0ahVw-kdwC|year=2002|p=21}}</ref> У [[енглески језик|енглеском језику]] се за Роме користи назив „''-{Gypsy}-''“, за који се сматра да је изведен од имена Египат, због некадашњег веровања да су Роми били староседеоци [[Египат|Египта]].<ref>Soulis, G (1961), The Gypsies in the Byzantine Empire and the Balkans in the Late Middle Ages, Dumbarton Oaks Papers, Trustees for Harvard University, стр. 15, 141–65</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.isidore-of-seville.com/goudenhoorn/72karin.html |title = Metal-workers, agriculturists, acrobats, military-people and fortune-tellers: Roma (Gypsies) in and around the Byzantine empire |first = Karin |last=White |year=1999 |journal = Golden Horn |volume = 7 |issue = 2 |accessdate=26. 8. 2007 |url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20010320210002/http://www.isidore-of-seville.com/goudenhoorn/72karin.html |archivedate=20. 3. 2001 |df = dmy }}</ref> Већина Рома себе ословљава по генеричком имену „Ром“, што у преводу значи „човек“ или „муж/супруг“, док за припаднике других народа Роми користе назив „гаџе“.<ref>{{Cite web|url=http://www.cink.rs/index.php/r/99-romi-u-vojvodini|title = Romi u Vojvodini|last=|first=|date=|website=www.cink.rs|publisher=CINK|archive-url=|archive-date=|accessdate=31. 1. 2019}}</ref> == Језик == [[Датотека:Flag of the Romani people.svg|мини|Застава ромског народа - точак представља номадски живот Рома и честе селидбе.]] Већина Рома говори неку од варијанти [[ромски језик|ромског језика]]. Анализа ромског језика је показала да је он блиско повезан са [[индоевропски језици|индо-европским језицима]] који се говоре у северној [[Индија|Индији]] и [[Пакистан]]у ([[Панџаб|Пенџаб]]). Ова чињеница је важна за утврђивање географског порекла Рома, поготово због тога што [[позајмљеница|позајмљенице]] у ромском језику омогућавају праћење шеме њихових сеоба ка западу. Телесна [[физиономија]] и АБО [[крвне групе|крвна група]] Рома су такође карактеристичне одлике северноиндијских [[каста]] ратника. Савремена лингвистика је утврдила повезаност ромског језика са [[пенџапски језик|пенџапским]] и [[потохарски језик|потохарским]] језиком, који се говоре у северној Индији и Пакистану. Сматра се да ромски језик спада у групу централноиндијских језика, у коју између осталих спадају и језици хинду, урду, итд. Међутим, једна студија недавно објављена у [[магазин Природа|магазину Природа]],[http://www.nature.com/] указује да је ромски језик повезан са [[синхалски језик|синхалским језиком]], који се говори на Шри Ланки (види фусноту). Неки Роми су развили специфичне [[креолски језик|креолске]] и/или [[мешани језик|мешане језике]], међу којима се издвајају следећи: * [[Кало|Калó]] или иберијски ромски, који користи ромске речи ([[лексикон]]) и [[граматика|граматику]] [[шпански језик|шпанског језика]], ''калé''. Извор је многих речи шпанског [[сленг]]а и [[жаргон]]а. * [[Ломавренски ромски]] или [[јерменски језик|јерменски]] ромски. * [[Англо-ромски]] или [[енглески језик|енглески]] ромски. * [[Ромско-грчки]] или [[грчки језик|грчки]] ромски. * [[Чергарски ромски]] или [[norveški jezik|норвешки]] ромски. * [[Ромско-српски језик|Ромско-српски]] или [[српски језик|српски]] ромски. * [[Таврингерски ромски]] или [[шведски језик|шведски]] ромски. Последњих година се појавио покрет који заговара употребу „двоструког р“ при писању имена „РРоми“, пошто у ромском језику „р“ и „рр“ представљају два различита [[глас]]а. == Историја == [[Датотека:Roma_people_1837.jpg|мини|Путујућа ромска породица [[1837]].]] [[Датотека:Sclavi_Tiganesti.jpg|thumb|right|150п|Влашки плакат из 1852. године, који оглашава продају робова - Рома]] Роми су традиционално [[номадизам|номадски народ]]. Верује се да су напустили [[Индија|Индију]] око [[1000]]. године и да су прошли кроз земље које су данас обухваћене границама [[Авганистан]]а, [[Иран]]а (некадашње Персије), [[Јерменија|Јерменије]], и [[Турска|Турске]]. Део Рома и данас живи на истоку, чак у Ирану, укључујући и неке који су се селили ка [[Европа|Европи]] и потом се вратили. Почетком [[14. век]]а Роми долазе на [[Балканско полуострво|Балкан]], а почетком [[16. век]]а се селе све до [[Шкотска|Шкотске]] и [[Шведска|Шведске]]. Неки Роми су се селили ка југу кроз [[Сирија|Сирију]] ка [[Северна Африка|северној Африци]], долазећи у Европу преко [[Гибралтар]]а. Оба огранка миграције су се срела у данашњој [[Француска|Француској]]. Људи слични Ромима и данас живе у Индији, а највероватније су пореклом из пустињске државе [[Раџастан]]. Узроци [[дијаспора|сеобе]] Рома су једна од највећих мистерија у историји. Неки научници претпостављају да су Роми пореклом из ниске друштвене [[каста|касте]] [[Хиндус]]а били регрутовани као [[плаћеник|плаћеници]]. Потом су добили статус [[кшатрија]] - ратничке касте и послати су на запад како би се супротставили [[ислам]]ској војној експанзији. Према другој теорији, Роми су потомци заробљеника узетих у [[ропство|робље]] од стране [[муслимани|муслиманских]] освајача северне Индије и временом су развили посебну културу у земљи свог заточеништва. Забележено је да је [[Махмуд од Газнија]] узео пола милиона заробљеника током турско-персијске инвазије на [[Синд]] и [[Панџаб|Пенџаб]] у [[Индија|Индији]]. Зашто се Роми нису вратили у Индију, бирајући уместо тога да путују на запад у земље [[Европа|Европе]], је енигма која може бити повезана са војном службом под муслиманима. Усељавање Рома у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] је почело у колонијална времена у малим групама на подручју [[Вирџинија|Вирџиније]] и Француске [[Луизијана|Луизијане]]. Веће усељавање је почело после [[1860]]. године, са доласком група [[Ромнишал]]а из [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]]. Највећи број ромских досељеника је дошао почетком 20. века, углавном преко [[Власи (Балкан)|влашких]] група и [[Калдераши|Калдераша]]. Ове две групе се често не повезују једна са другом. Велики број Рома се такође населио у [[Средња Америка|Средњој Америци]]. == Ромска популација == [[Датотека:Romani population average estimate.png|thumb|300п|Мапа показује процењен број Рома у Европи, који је објавио [[Савет Европе]] 2007. године (9,8 милиона)<br /> 0% {{legend0|#787878}}{{legend0|#6b7860}}{{legend0|#5e7848}}{{legend0|#517830}}{{legend0|#447818}}{{legend0|#377800}} 10%|алт=]] Тешко је са сигурношћу утврдити број Рома у свету. Према неким проценама има их око 1.500.000, а према другим између 5 и 10 милиона. Сматра се да између 6 и 8 милиона Рома живи у Европи. Највећа концентрација Рома је на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]], у [[Централна Европа|централној Европи]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Русија|Русији]] и државама бившег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Мањи број Рома живи широм [[Западна Европа|западне Европе]], [[Блиски исток|Блиског истока]] и [[Северна Африка|северне Африке]]. Земље у којима живи преко пола милиона Рома су: [[Румунија]], [[Бугарска]], [[Мађарска]], земље бивше [[Југославија|Југославије]] и Сједињене Америчке Државе. Највећи удео Рома у укупном броју становника има [[Словачка]] - од 5.400.000 становника Словачке, 320.000 су Роми. Роми се међу собом деле по [[територија]]лним, [[култура|културолошким]] и [[дијалект]]олошким разликама на 4 главне групе: # [[Калдереши]] ([[ковач]]и који су дошли са [[Балканско полуострво|Балкана]] у централну Европу, а затим се селили и до [[Северна Америка|Северне Америке]]). Представљају најбројнију ромску групацију; # [[Мануши]] (познати и као [[Синти]]), углавном насељавају [[Алзас]] и околне регионе [[Француска|Француске]] и [[Немачка|Немачке]]. Познати су као путујући забављачи и [[циркус]]анти; # [[Ромничали]] (углавном насељавају [[Уједињено Краљевство]] и Северну Америку). Свака од ових група се даље дели на 2 или више подгрупа у зависности од занимања којим се баве и/или територије са које потичу. Неке од ових подгрупа су: [[Мачваје]], [[Ловари]], [[Чурари]], Синти, [[Рударство|Рудари]], [[Бојаши]], [[Лудари]], [[Лури]], [[Шорашаји]], [[Унгарице]], [[Башалде]] и [[Ромунгро]]. == Генетика == Студије о генетичком пореклу бугарских, балтичких и влашких Рома указују да око 50% проучених [[Y хромозом]]а и [[митохондријска ДНК|митохондријске ДНК]] припадају мушкој [[хаплогрупа H|хаплогрупи H]] и женској [[хаплогрупа M (mtДНК)|хаплогрупи M]], [[хаплогрупа]]ма које су широко распрострањене широм [[јужна Азија|јужне]] и [[средња Азија|централне Азије]]. Мушка [[хаплогрупа R1a1]] је ретка међу Ромима, али је има око 50% у мушким Y хромозомима у северној [[Индија|Индији]] и [[Пакистан]]у. Остатак [[ген]]а код проучаваних Рома потиче са [[Блиски исток|Блиског истока]] или [[Европа|Европе]]. == Одбацивање == [[Датотека:A gipsy woman with her child.JPG|десно|мини|200п||Роми у [[Рим]]у]] [[Датотека:Two Gypsies in Cluj-Napoka, Romania.jpg|десно|мини|200п|Две Ромкиње у [[Клуж-Напока|Клужу]].]] [[Датотека:Gipsy and bear.jpg|десно|мини|200п|Ром мечкар на [[Баново брдо|Бановом брду]] 1980их.]] Због њиховог [[номад]]ског начина живота, одувек је постојало међусобно неповерење између Рома и њихових седелачких комшија. За њих се веровало, и још увек се верује, да су просјаци, лопови, отмичари, неприлагодљиви за седелачки живот и посао. Због свега тога били су излагани [[прогон]]има. Роми су понекад у своје редове прихватали и друштвене отпаднике. Током [[епоха просвећености|епохе просвећености]], [[Шпанија]] је покушала да промени отпаднички статус Рома забраном употребе речи ''хитано'' и асимилацијом Рома у друштво, приморавајући их да се одрекну свог језика и начина живота. Тај покушај је био неуспешан. Неповерење према Ромима је достигло врхунац за време [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Као и [[Јевреји]]ма, а за разлику од осталих ''категорија'' прогањаних од стране [[нацизам|нациста]], Ромима је аутоматски следовао одлазак у [[Сабирни логор|концентрационе кампове]], [[роб]]овски рад и/или смрт. Верује се да је на тај начин убијено преко 500.000 Рома. Тамо где је то било могуће Роми су наставили са својим номадским животом, али у многим случајевима, поготово у источној Европи, они живе седелачким животом у готово неподношљивим животним условима. И дан данас постоје сукоби између Рома и седелачког становништва које живи око њих. Уобичајене жалбе су да Роми краду и да живе од социјалне помоћи. == Роми у бившим комунистичким земљама == [[Датотека:LunikIX.jpeg|десно|мини|200п|[[Луњик IX]], једино насеље у Словачкој са апсолутном Ромском већином. Насеље је познато по незапослености, криминалу и нехигијени.]] Многе земље чланице бившег [[Источни блок|Источног блока]] и бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] имају знатну ромску популацију. Ниво интеграције Рома у друштво је и даље ограничен. Роми се налазе углавном на маргинама друштва, живећи у насељима која подсећају на [[гето|гета]]. Само мали број ромске деце заврши средњу школу. Роми се углавном осећају одбаченим од државе и друштва, што ствара даље препреке њиховој интеграцији. За време [[комунизам|комунизма]], Роми су били предмет [[асимилација|асимилационих]] притисака (на пример; званична употреба ромског језика је била забрањена), али је њихова социјална ситуација била релативно добра. У системима [[планска економија|планске економије]] они су углавном били запослени као неквалификована радна снага, али је такав посао због комунистичке идеологије био релативно добро плаћен. Ситуација се променила после [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] и [[распад комунизма|распада комунизма]] у Источној Европи. Роми од тада имају проблема да нађу посао на стандардном тржишту рада углавном због релативно ниског нивоа образовања, ниских квалификација, али и [[предрасуде|предрасуда]] послодаваца. Цитат из ''[[Гардијан (новине)|Гардијана]]'' (8. јануар [[2003]]): :„У [[Чешка|Чешкој Републици]], 75% ромске деце се образује у школама за особе са тешкоћама у учењу и 70% Рома је незапослено (у поређењу са националним просеком од 9%). У [[Мађарска|Мађарској]], 44% ромске деце похађа специјалне школе, док је 74% мушкараца и 83% жена незапослено. У [[Словачка|Словачкој]], 28 пута је већа вероватноћа да ће ромска деца бити послата да похађају специјалне школе, него неромска деца; незапосленост се креће око 80%.“ <ref>[http://www.guardian.co.uk/g2/story/0,3604,870411,00.html Gary Younge investigates the plight of the Roma | World news | The Guardian{{Ботовски наслов}}]</ref> У неким земљама, део проблема је и зависност о социјалној помоћи. За неке ромске породице је исплативије да живе од социјалне помоћи него од лоше плаћених послова. То ствара много нових проблема: гнев против Рома, услове за развој криминала и изузетну осетљивост на промене у социјалном осигурању. Добар пример за ово последње је [[Словачка]] где је смањење висине износа социјалног осигурања (породица добија надокнаду само за прва три детета) довело до грађанских немира у неким ромским селима. У већини земаља [[Европска унија|Европске уније]] Роми могу да добију прилику да воде нормалне животе. Неке ромске породице се боље интегришу у веће заједнице избегавајући да имају необично много деце, тако да не зависе од социјалне помоћи. Ипак, очи неромског света виде само Роме који из разноразних разлога још увек живе по картонским колибицама и који просе по улицама, стварајући тако лошу слику о свим осталим Ромима. Локалне власти покушавају да помогну таквим људима побољшавајући инфраструктуру у њиховим насељима и помажући их новчано, али та помоћ је углавном површна и недовољна. Јуна [[2004]]. године, [[Ливија Јарока]] је постала други, а за сада и једини, Ром који је члан [[Европски парламент|Европског парламента]], пошто се налазила на изборној листи мађарске десничарске, Фидес партије, у време када је Мађарска приступала Европској унији. [[Хуан де Диос Рамирез Ередиа]], из [[Шпанија|Шпаније]], је био први Ром члан Европског парламента. Већина Рома је одавно напустила номадски начин живота. Добар пример начина живота савремених Балканских Рома може се видети у филмовима чувеног српског [[редитељ]]а [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]]. Седам бивших [[комунизам|комунистичких]] земаља [[Средња Европа|Централне]] и [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]] је [[2005]]. године промовисало [[Декада Рома|Декаду Рома]], са циљем да се побољшају социјално-економски услови и статус ромске мањине. == Роми у Србији и Југославији == Роми се досељавају на [[Балканско полуострво|Балкан]] у [[14. век]]у, када их већ има и у [[Србија|Србији]]. Поред имена Роми, познати су и под именима: Цигани, Габељи и [[Балкански Египћани|Јеђупци-Мођупи]] (у [[Црна Гора|Црној Гори]]), Јеђупи (у [[Далмација|Далмацији]]), Ђупци-Јеђупи (у [[Северна Македонија|Северној Македонији]]), а такође и под именима: мандови, фараони, фирге, чергари, [[гурбети]], вретенари, коритари, итд. Према статистичким подацима од [[31. јануар]]а [[1921]]. године, Рома је било: у северној Србији 16.674, у јужној Србији (отприлике данашња Северна Македонија) 14.489, у [[Банат]]у 3.704, у [[Бачка|Бачкој]] и [[Барања|Барањи]] 652. За остале покрајине тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] недостају подаци. Роми са подручја бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] говоре ромским, српским, влашким и турским језиком; православне су и муслиманске вере. Стално су настањени, а има и скитача. По занимању су [[свирач]]и, [[поткивач]]и, [[џамбас]]и, [[трговац|трговци]] [[стока|стоком]], [[ковач]]и (израђују, између осталог, вериге, бакраче, сврдла, гребене), медведари, вретенари (од дрвета израђују корита, [[вретено|вретена]], [[кашика|кашике]], карлице, итд.), а има их и који се баве земљорадњом. У Србији се разликују четири групе Рома: # Турски Роми. У Србију су дошли преко југа [[Турска|Турске]]. Муслиманске су вере; говоре српски, ромски и турски. # Бели Цигани. Део су турских Рома. У Србију су дошли из [[Босна|Босне]]. У Србији су насељени посебно у [[Подриње (регија)|Подрињу]]. Говоре само српски, а муслиманске су вере. Баве се свирањем, поткивачким занатом, а и џамбаси су. Њихове жене израђују и на трговима продају платно и везове. # Немачки или Банатски Роми. Пореклом су из [[Банат]]а, а поред српског говоре и ромски. Ковачи су и свирачи, а баве се и земљорадњом и трговином. == Ромско друштво == Традиционални Роми веома цене [[проширена породица|проширену породицу]]. [[Невиност]] је кључна за неудату жену. И мушкарци и жене се често венчавају као веома млади: младе у просеку имају између 2 и 7 година. Међутим, у вези са ромским обичајима око венчања постоје и извесне контроверзе, нарочито оне које се тичу одвођења у [[ропство]]. [[2003]]. године је Тортица, један од многобројних ромских племенских краљева, забранио својим поданицима да венчавају децу пре него што она стасају. Неки су ово видели као мешање у традиционалне ромске породичне обичаје. Супарнички ромски старешина, [[Флорин Ћоаба]], нашао се на удару надлежних ромских институција крајем 2003. године, када је удао своју најмлађу ћерку Ана-Марију, према неким изворима, стару само 12 година. За Роме је било широко распрострањено мишљење да имају [[видовњак|видовњачке]] способности (види популарне стереотипе о Ромима у чланку: [[прорицање|гатање]]), а поједини романтичари им приписују и изум [[тарот]] карата. Ово може да одражава веровање да су Роми, наводно египатског порекла, поседовали знања о изгубљеним вештинама и научним достигнућима [[Стари Египат|старих Египћана]]. == Ромска музика == Поред сопствене [[ромска музика|ромске музике]], Роми су имали и још увек имају велики утицај у еволуцији [[фламенко музика|фламенко музике]] и [[плес]]а. Роми, осим фламенко музике чији су корени у Шпанији, носиоци су и многих праваца у музици и познати су као Чалгије у Турској, Бугарској и Северној Македонији; У Мађарској тамбураши; у јужној Србији трубачи и тамбураши у Војводини. == Прикази Рома у књижевности == Значајни прикази Рома у књижевности: [[Богородичина црква у Паризу (роман)|Звонар Богородичине цркве]], [[Виктор Иго|Виктора Игоа]], [[Звонар Богородичине цркве]], Циганчица, [[Мигел де Сервантес|Мигела Сервантеса]], [[Thinner]] [[Стивен Кинг|Стивена Кинга]], [[Кармен (опера)|Кармен]] [[Жорж Бизе|Жоржа Бизеа]], и [[Montoyas y Tarantos]], [[Саура|Сауре]], [[Цигани (поема)|Цигани]], [[Александар Пушкин|Пушкина]]. У делу [[Робертсон Дејвис|Робертсона Дејвиса]], [[Орфејева лира]], главни ликови су [[Канада|канадски]] Роми који чувају своју традицију, укључујући обнову музичких инструмената. ''Ватре у ноћи'' од [[Лујза Даути|Лујзе Даути]] је прича о ромским искуствима у Централној Европи током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. == Групе са сличним начином живота == У [[Немачка|Немачкој]], [[Аустрија|Аустрији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Француска|Француској]] постоје ''[[Бели Цигани]]'', познати под именом [[Јениши]]. Њихов језик је граматички идентичан са осталим немачким дијалектима Швајцарске, али им се [[речник]] састоји од великог број речи пореклом из стандардног [[немачки језик|немачког]], [[ромски језик|ромског]] и [[јидиш]]а. Такође постоји и једна група која живи у [[Ирска|Ирској]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]], позната под именом [[Ирски Цигани]], односно [[Ирски Чергари]]. Они нису у генетичком сродству са Ромима, али је ромска номадска култура утицала на њих. Њихов језик се углавном заснива на речима пореклом из [[ирски гаелски језик|ирског гаелског језика]], и граматици пореклом из [[енглески језик|енглеског језика]], са извесним језичким утицајима из [[ромски језик|ромског језика]]. Шпански [[Мерчероси]], (названи још и ''квинквис'') су мањинска скупина, раније превасходно номадска, која дели доста тога заједничког са животом шпанских Рома. Њихово порекло је нејасно; могуће је да потичу од сељака који су изгубили своју земљу у [[16. век]]у. Упркос томе што су са Ромима делили судбину прогоњених, Мерћероси се дистанцирају од њих. == Види још == * [[Ромски језик]] * [[Списак познатих Рома]] * [[Историја Рома]] * [[Балкански Египћани|Египћани (Косово)]] * [[Ашкалије]] * [[Хронологија ромске историје]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite encyclopedia|last=Дробњаковић| first = Боривоје|authorlink= |year=1927| title = Роми | encyclopedia = [[Народна енциклопедија]] | publisher = [[Библиографски завод]] | location = [[Загреб]]|id=}} * Тих. Ђорђевић, О Ромима уопште и о њиховом досељавању (Српски Књижевни Гласник, 16/3 1904); * Тих. Ђорђевић, Језик Цигана Краљевине Србије (Српски Књижевни Гласник, 16/9 1907); * Тих. Ђорђевић, Бели Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, 1/2 1909); * Тих. Ђорђевић, Влашки Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, л и 16/10 1911); * Тих. Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша (Становништво-насеља, 1914, 114—137); * Миле Недељковић, Лексикон народа света, Београд, 2001; * Marushiakova, E., Popov, V. (2001) Romi u Turskom Carstvu. Subotica: Čikoš Holding. * Marushiakova, E. and All. (2001) Identity Formation among Minorities in the Balkans: The cases of Roms, Egyptians and Ashkali in Kosovo. Sofia: "Studii Romani". [http://212.72.210.65/sr-www/virtual%20library%20en.html] {{Wayback|url=http://212.72.210.65/sr-www/virtual%20library%20en.html |date=20070930185803 }} * Gresham, D; ''et al.'' (2001). "Origins and divergence of the Roma (Gypsies). American Journal of Human Genetics. 69 (6), 1314-1331. [http://www.journals.uchicago.edu/AJHG/journal/issues/v69n6/013258/013258.html]{{Мртва веза|date=09. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}; * Luba Kalaydjieva; ''et al.'' (2001). "Patterns of inter- and intra-group genetic diversity in the Vlax Roma as revealed by Y chromosome and mitochondrial DNA lineages. European Journal of Human Genetics. 9, 97-104. [https://web.archive.org/web/20060213054152/http://hpgl.stanford.edu/publications/EJHG_2001_v9_p97.pdf]; * Gresham,Underhill "et al." (2001)."Origins and Divergence of the Roma (Gypsies)". [https://web.archive.org/web/20030421233303/http://hpgl.stanford.edu/publications/AJHG_2001_v69_p1314-1331.pdf]; * {{Cite book| ref=harv| last=Achim| first = Viore| title = The Roma in Romanian History| location = Budapest| publisher = Central European University Press|year=2004|isbn=978-963-9241-84-8|pages=}}; * {{Cite book| ref=harv| last=McDowell| first = Bart| title = "Gypsies, Wanderers of the World" | url=https://archive.org/details/gypsieswanderers00mcdo| publisher = National Geographic Society | location = |year=1970|isbn=978-0-87044-088-5;|pages=}} * "Gypsies, The World's Outsiders. National Geographic, April 2001, 72-101. * {{Cite book| ref=harv| last=Ђурић| first = Рајко|authorlink= Рајко Ђурић| last2=Милетић| first2 = Антун|authorlink2 = Антун Милетић| title = Историја холокауста Рома|year=2008| location = Београд| publisher = Политика| url = https://books.google.com/books?id=KTAxAQAAIAAJ}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Roma people | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Роми }} * [https://web.archive.org/web/19990117073943/http://www.geocities.com/Paris/5121/patrin.htm Patrin: Romani Culture and History] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/3168638.stm BBC News: Roma Rivalry over Child Bride Ban] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/uk/4486245.stm BBC News: Gypsies are 'Europe's most hated'] * [https://web.archive.org/web/20060821022409/http://www.studiiromani.org/ Specialized library with archive “Studii Romani”] * [https://web.archive.org/web/20041023135059/http://www.humanrights.gov.yu/files/doc/Romi_u_Srbiji-SER_Lat.doc Роми у Србији - резултати социјалног истраживања] * {{cite web |url= https://www.telegraf.rs/vesti/1602655-ne-dajte-da-vas-lazu-evo-kako-su-nastali-romi-i-zasto-nemaju-svoju-drzavu |website= telegraf.rs |title= NE DAJTE DA VAS LAŽU: Evo kako su nastali Romi i zašto nemaju svoju državu! |trans-title= |language= |date=8. 6. 2015 |accessdate=18. 9. 2019 |quote= }} * {{cite web |url= https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1710901-zasto-su-rome-nekad-zvali-cigani-nikada-ne-biste-pogodili-sta-se-krije-iza-tog-imena-i-sta-ono-znaci-foto |website= telegraf.rs |title= ZAŠTO SU ROME NEKAD ZVALI "CIGANI"? Nikada ne biste pogodili šta se krije iza tog imena i šta ono znači (FOTO) |trans-title= |language= |date=24. 8. 2015 |accessdate=18. 9. 2019 |quote= }} * {{cite web |url= http://politika-ekspres.net/planeta/planeta/939-istina-o-romskom-narodu-evo-kako-su-nastali-i-zasto-nemaju-svoju-drzavu |website= politika-ekspres.net |title= ISTINA O ROMSKOM NARODU: Evo kako su nastali i zašto nemaju svoju državu! |trans-title= |language= |date= 23. 12. 2017 |accessdate= 18. 9. 2019 |quote= |archive-date= 01. 11. 2020 |archive-url= https://web.archive.org/web/20201101151207/http://politika-ekspres.net/planeta/planeta/939-istina-o-romskom-narodu-evo-kako-su-nastali-i-zasto-nemaju-svoju-drzavu |url-status= dead }} * {{cite web |url= https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3049416-legenda-o-deci-cara-penge-na-rome-je-baceno-prokletstvo-da-setaju-od-zemlje-do-zemlje-i-nikad-se-ne-smire |website= telegraf.rs |title= Legenda o deci cara Penge: Na Rome je bačeno prokletstvo da šetaju od zemlje do zemlje i nikad se ne smire |trans-title= |language= |date=8. 4. 2019 |accessdate=18. 9. 2019 |quote= }} * {{cite web |url= https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1940/03/30?pageIndex=00012 |website= digitalna.nb.rs |title= Београдски Цигани јуче су свечано и бучно прославили своју заштитницу тетку Бибију |trans-title= |language= |date=30. 3. 1940 |accessdate=14. 3. 2020 |quote= }} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Роми|*]] [[Категорија:Индо-аријски народи]] [[Категорија:Етничке групе Црне Горе]] [[Категорија:Етничке групе Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Етничке групе Румуније]] [[Категорија:Етничке групе Бугарске]] [[Категорија:Етничке групе Северне Македоније]] [[Категорија:Етничке групе Мађарске]] [[Категорија:Етничке групе Словачке]] [[Категорија:Етничке групе Грчке]] [[Категорија:Етничке групе Турске]] [[Категорија:Етничке групе Русије]] [[Категорија:Етничке групе Шпаније]] [[Категорија:Етничке групе Француске]] [[Категорија:Етничке групе Италије]] [[Категорија:Етничке групе Велике Британије]] [[Категорија:Народи Америке]] 6uxawa8y6uqd4vsshc0k8mo0tck60f0 25121517 25121098 2022-07-24T20:16:46Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/93.87.123.55|93.87.123.55]] ([[User talk:93.87.123.55|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] wikitext text/x-wiki {{POV}} {{Друго значење|насеље у Мексику у општини Конкал|[[Роми (Конкал)]]}} {{Инфокутија етничка група | име = Роми<br /><small>Цигани</small> | застава = Flag of the Romani people.svg | опис заставе = [[Застава Рома]], креирана 1933. године, а усвојена 1971. на Светском конгресу Рома | укупно = | регион1 = {{застава|САД}} | поп1 = 1.000.000 | регион2 = {{застава|Турска}} | поп2 = 35.000 - 5.000.000<ref>{{cite web|url=http://www.hurriyet.com.tr/kelebek/ab-ulkeleriyle-ortak-bir-noktamiz-daha-cingeneler-38700406/ | title = AB ülkeleriyle ortak bir noktamız daha ÇİNGENELER | publisher = Kelebek |date=| accessdate=30. 8. 2017}}</ref> |date3 =| ref3 = | регион3 = {{застава|Француска}} | поп3 = 1,200,000 - 1,300,000<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20090815132905/http://www.euractiv.com/en/security/situation-roma-france-crisis-proportions-report/article-150507 | title = Situation of Roma in France at crisis proportions - report | publisher = European Information on Security |date=| accessdate=1. 2. 2010}}</ref> | поп =| ref1 = | регион4 = {{застава|Бугарска}} | поп4 = 300.000 - 850.000<ref>По задњем попису из 2001. 370.908 становника Бугарске се определило као Роми ([http://www.nsi.bg/Census_e/Ethnos.htm Résultats officiels] {{Wayback|url=http://www.nsi.bg/Census_e/Ethnos.htm |date=20090103083833 }}). По процени из 1992. било их је 313.000 (Elena Marushiakova, Vesselin Popov, ''The Gypsies of Bulgaria: Problems of the Multicultural Museum Exhibition'' (1995) [https://web.archive.org/web/20000520200412/http://www.geocities.com/~patrin/bulgaria-hstry.htm Patrin Web Journal])</ref> |date4 =| ref4 = | регион5 = {{застава|Шпанија}} | поп5 = 600.000 - 1.500.000<ref>{{cite web|url=http://countrystudies.us/spain/41.htm| publisher = U.S. Library of Congress| title = Spain - The Gypsies}}</ref><ref>1.500.000 по процени Друштва за угрожене народе [http://www.gfbv.it/3dossier/sinti-rom/img/n7a.jpg] {{Wayback|url=http://www.gfbv.it/3dossier/sinti-rom/img/n7a.jpg |date=20160405044724 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref> |date5 =| ref5 = | регион6 = {{застава|Италија}} | поп6 = 150.000<ref>{{cite web|url=https://www.infodata.ilsole24ore.com/2015/09/29/la-mappa-dei-rom-in-italia-la-comunita-conta-150170-mila-persone/ | title = La mappa dei rom in Italia | publisher = ilsole24ore.com |date=| accessdate=29. 9. 2015}}</ref> | регион7 = {{застава|Мађарска}} | поп7 = 750.000 - 880.000 |date7 =| ref67 = | регион8 = {{БРА}} | поп8 = 600.000 - 1.000.000 |date8 =| ref8 = | регион9 = {{РУМ}} | поп9 = 850.000<ref>{{cite web|url=https://www.nzz.ch/rumaenien_sieht_ende_starker_auswanderung-1.698521| publisher = Neue Zürcher Zeitung AG| title = Rumänien sieht Ende starker Auswanderung }}</ref> |date9 =| ref9 = | регион10 = {{застава|Србија}} | поп10 = 147.604<ref>http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf</ref> |date10 =| ref10 = | регион11 = {{СВК}} | поп11 = 92.500 - 550.000<ref>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/lo.html|publisher=Cia.gov|title=The World Factbook - Central Intelligence Agency|access-date=01. 08. 2019|archive-date=07. 04. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200407000151/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/lo.html|url-status=dead}}</ref> |date11 =| ref11 = | регион12 = {{застава|Северна Македонија}} | поп12 = 53.879<ref>{{cite web|url=http://www.stat.gov.mk/pdf/kniga_13.pdf| publisher = Republic of Macedonia State Statistical Office| title = Census of Population in the Republic of Macedonia, 2002 }}</ref>-197,000 (3.32)<ref name="immigration">{{cite web|format=PDF |url =http://rm.coe.int/CoERMPublicCommonSearchServices/DisplayDCTMContent?documentId=0900001680088ea9 |title = Roma and Travellers Team. Estimates on Roma population in European countries |postscript = Council of Europe Roma and Travellers Division }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.stat.gov.mk/english/glavna_eng.asp?br=18 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20040621055714/http://www.stat.gov.mk/english/glavna_eng.asp?br=18 |archivedate=21. 6. 2004 |title = The 2002-census reported 53,879 Roma and 3,843 'Egyptians' |publisher = Republic of Macedonia, State Statistical Office |accessdate=17. 9. 2010 }}</ref> |date12 =| ref12 = | регион13 = {{ЧЕШ}} | поп13 = 150.000 - 300.000 |date13 =| ref13 = | упопулација = процене од око 5 800.000 до 13 милиона |datetot =| reftot = | origine = | језик = [[ромски језик|ромски]], варијанта [[пара-ромски језик|пара-ромског]] језика (и локални језици) | религије = већином локалне религије [[хришћанство]] ([[католицизам]], [[православље]]...), [[ислам]], [[хиндуизам]] }} [[Датотека:Spiezer Schilling 749.jpg|мини|150п|Роми у [[Швајцарска|Швајцарској]], 15. век]] [[Датотека:Pearson,_Transylvanian_Gipsy_group.png|мини|150п|Роми у [[Трансилванија|Трансилванији]], 19. век]] [[Датотека:NadezhdaSliven.jpg|мини|150п|Роми у [[Бугарска|Бугарској]]]] [[Датотека:Romani mother with baby in Shighisoara.jpg|150п|мини|Ромкиња са дететом у ромској ношњи - [[Сегешвар|Сигишоара]].]] '''Роми''', народно традиционално звани '''Цигани''',<ref>{{Cite book|title=Правопис српскога језика|last=Пешикан|first=Митар|publisher=Матица српска|year=2018.|location=Нови Сад|pages=495}}</ref> [[народ]] су пореклом из [[Индија|Индије]], коју су напустили око [[10. век]]а, а данас живе широм [[свет]]а, углавном у [[Европа|Европи]]. Рома укупно има у [[Европа|Европи]] од око 5 до 13 милиона<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/sr/rubrike/romi-u-evropi/s-100702|title=Romi u Evropi {{!}} DW|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|date=|website=DW.COM|language=sr-RS|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=1. 8. 2019}}</ref>, од тога у [[Румунија|Румунији]] 250.000, [[Бугарска|Бугарској]] 231.000, [[Чешка|Чешкој]] 207.000, [[Србија|Србији]] 150.000, [[Русија|Русији]] 139.000, [[Иран]]у 117.000, [[Словачка|Словачкој]] 76.000, [[Немачка|Немачкој]] 55.000, [[Северна Македонија|Северној Македонији]] 54.000, [[Шпанија|Шпанији]] 44.000, [[Турска|Турској]] 42.000, [[Авганистан]]у 29.000, [[Канада|Канади]] 22.000, [[Француска|Француској]] 21.000, [[Сирија|Сирији]] 18.000, [[Пољска|Пољској]] 17.000, [[Ирска|Ирској]] 14.000, [[Грчка|Грчкој]] 10.000, [[Аустрија|Аустрији]] 10.000<ref>{{Cite web|url=https://dijaspora.tv/svetski-dan-roma-8-april/|title=Romi širom sveta obeležavaju 8. april kao Svetski dan Roma|date=2020-04-08|website=Dijaspora TV|language=sr-RS|access-date=2021-01-23}}</ref>. У верском погледу Роми су нејединствени, јер их има [[Православље|православних]] [[Хришћани|хришћана]] и [[Муслимани|муслимана]], као и других [[вера]]. Говоре [[Ромски језик|ромским језиком]], који припада [[Индоаријски језици|индијској групи]] [[Индоевропски језици|индоевропске породице]] [[језик]]а. На [[Балканско полуострво|Балкану]] живе етнички [[Балкански Египћани|Египћани]] и [[Ашкалије]] и [[Бањаши]], које неки сматрају потомцима [[Румунизација|румунизованих]] Рома. Већина Рома у Србији су православци, али постоје неки Роми муслимани у [[Јужна Србија|јужној Србији]], који су углавном избеглице са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. == Име == [[Датотека:Roma people in the world ethnic map.PNG|лево|мини|150п|Роми]] Роми себе на свом језику називају Ромима, док их припадници неких других народа називају и Циганима. У последње време у неким круговима се поставља питање исправности коришћења имена „Циган“, „Циганин“ и „Цигани“.<ref>{{Cite book|last=Vojvođanski muzej| title = Etnološka građa o Romima-Ciganima u Vojvodini, Tom 1| url = https://books.google.rs/books?id=z2ghAAAAMAAA|year=1979|p=12}}</ref> Термин „Цигани“ одомаћио се током вишевековног коришћења. Корен именице долази из [[Старогрчки језик|старогрчког језика]], „Aθίγγανος“ или „Aθίγγανοι“ што значи „недодирљиви“.<ref>{{Cite book|title=Danas, izdanja 368-375| url = https://books.google.rs/books?id=ogjtAAAAMAAJ|year=1989|p=25}}</ref> ''Атингани'' су били средњовековна [[Монархијанство|монархијанска секта]] која се у 9. веку појавила у [[Византија|Византији]], где се и Роми први пут појављују у Европи. Доводе се у везу са индијском [[Каста|кастом]] „недодирљивих“, односно ''Парија''. Термин Циганин је од речи „черга“, шатор, јер су они као [[номад]]и између осталога служили и разне војске,<ref>{{Cite book|title=Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Tom 1| url = https://books.google.rs/books?id=yA8LAQAAMAAJ|year=1989|p=25}}</ref> отуда и презиме „Ченгић“. [[Стојан Новаковић]] у предговору Хаџи Халифовог путописа, на 10. страни каже да Војнук чингене није област, већ су чингене Цигани.<ref>{{Cite book|last=Srećković|first=Panta| title = Nekoliko srpskih spomenika| url = https://books.google.rs/books?id=S0QLAAAAIAAJ|year=1892|p=9}}</ref> Велики део јавних личности ромског порекла у [[Србија|Србији]], као што су неки певачи народне или изворне музике или спортисти, јавно користе назив „Цигани“, а не „Роми“. Назив „Цигани“ неки Роми не прихватају, јер их тај назив асоцира на скитнице и лупеже.<ref>{{Cite book|last=Milardović|first=Anđelko| title = Zapadni Balkan: pojam, ideje i dokumenti o rekonstrukciji Balkana u procesu globalizacije| url = https://books.google.rs/books?id=NLEWAQAAIAAJ|year=2000|p=72}}</ref> Не постоји никаква веза између имена Рома и имена [[Румунија|Румуније]] (''-{Romania}-'').<ref>{{Cite book|last=Hancock|first=Ian| title = We are the Romani People| url = https://books.google.rs/books?id=MG0ahVw-kdwC|year=2002|p=21}}</ref> У [[енглески језик|енглеском језику]] се за Роме користи назив „''-{Gypsy}-''“, за који се сматра да је изведен од имена Египат, због некадашњег веровања да су Роми били староседеоци [[Египат|Египта]].<ref>Soulis, G (1961), The Gypsies in the Byzantine Empire and the Balkans in the Late Middle Ages, Dumbarton Oaks Papers, Trustees for Harvard University, стр. 15, 141–65</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.isidore-of-seville.com/goudenhoorn/72karin.html |title = Metal-workers, agriculturists, acrobats, military-people and fortune-tellers: Roma (Gypsies) in and around the Byzantine empire |first = Karin |last=White |year=1999 |journal = Golden Horn |volume = 7 |issue = 2 |accessdate=26. 8. 2007 |url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20010320210002/http://www.isidore-of-seville.com/goudenhoorn/72karin.html |archivedate=20. 3. 2001 |df = dmy }}</ref> Већина Рома себе ословљава по генеричком имену „Ром“, што у преводу значи „човек“ или „муж/супруг“, док за припаднике других народа Роми користе назив „гаџе“.<ref>{{Cite web|url=http://www.cink.rs/index.php/r/99-romi-u-vojvodini|title = Romi u Vojvodini|last=|first=|date=|website=www.cink.rs|publisher=CINK|archive-url=|archive-date=|accessdate=31. 1. 2019}}</ref> == Језик == [[Датотека:Flag of the Romani people.svg|мини|Застава ромског народа - точак представља номадски живот Рома и честе селидбе.]] Већина Рома говори неку од варијанти [[ромски језик|ромског језика]]. Анализа ромског језика је показала да је он блиско повезан са [[индоевропски језици|индо-европским језицима]] који се говоре у северној [[Индија|Индији]] и [[Пакистан]]у ([[Панџаб|Пенџаб]]). Ова чињеница је важна за утврђивање географског порекла Рома, поготово због тога што [[позајмљеница|позајмљенице]] у ромском језику омогућавају праћење шеме њихових сеоба ка западу. Телесна [[физиономија]] и АБО [[крвне групе|крвна група]] Рома су такође карактеристичне одлике северноиндијских [[каста]] ратника. Савремена лингвистика је утврдила повезаност ромског језика са [[пенџапски језик|пенџапским]] и [[потохарски језик|потохарским]] језиком, који се говоре у северној Индији и Пакистану. Сматра се да ромски језик спада у групу централноиндијских језика, у коју између осталих спадају и језици хинду, урду, итд. Међутим, једна студија недавно објављена у [[магазин Природа|магазину Природа]],[http://www.nature.com/] указује да је ромски језик повезан са [[синхалски језик|синхалским језиком]], који се говори на Шри Ланки (види фусноту). Неки Роми су развили специфичне [[креолски језик|креолске]] и/или [[мешани језик|мешане језике]], међу којима се издвајају следећи: * [[Кало|Калó]] или иберијски ромски, који користи ромске речи ([[лексикон]]) и [[граматика|граматику]] [[шпански језик|шпанског језика]], ''калé''. Извор је многих речи шпанског [[сленг]]а и [[жаргон]]а. * [[Ломавренски ромски]] или [[јерменски језик|јерменски]] ромски. * [[Англо-ромски]] или [[енглески језик|енглески]] ромски. * [[Ромско-грчки]] или [[грчки језик|грчки]] ромски. * [[Чергарски ромски]] или [[norveški jezik|норвешки]] ромски. * [[Ромско-српски језик|Ромско-српски]] или [[српски језик|српски]] ромски. * [[Таврингерски ромски]] или [[шведски језик|шведски]] ромски. Последњих година се појавио покрет који заговара употребу „двоструког р“ при писању имена „РРоми“, пошто у ромском језику „р“ и „рр“ представљају два различита [[глас]]а. == Историја == [[Датотека:Roma_people_1837.jpg|мини|Путујућа ромска породица [[1837]].]] [[Датотека:Sclavi_Tiganesti.jpg|thumb|right|150п|Влашки плакат из 1852. године, који оглашава продају робова - Рома]] Роми су традиционално [[номадизам|номадски народ]]. Верује се да су напустили [[Индија|Индију]] око [[1000]]. године и да су прошли кроз земље које су данас обухваћене границама [[Авганистан]]а, [[Иран]]а (некадашње Персије), [[Јерменија|Јерменије]], и [[Турска|Турске]]. Део Рома и данас живи на истоку, чак у Ирану, укључујући и неке који су се селили ка [[Европа|Европи]] и потом се вратили. Почетком [[14. век]]а Роми долазе на [[Балканско полуострво|Балкан]], а почетком [[16. век]]а се селе све до [[Шкотска|Шкотске]] и [[Шведска|Шведске]]. Неки Роми су се селили ка југу кроз [[Сирија|Сирију]] ка [[Северна Африка|северној Африци]], долазећи у Европу преко [[Гибралтар]]а. Оба огранка миграције су се срела у данашњој [[Француска|Француској]]. Људи слични Ромима и данас живе у Индији, а највероватније су пореклом из пустињске државе [[Раџастан]]. Узроци [[дијаспора|сеобе]] Рома су једна од највећих мистерија у историји. Неки научници претпостављају да су Роми пореклом из ниске друштвене [[каста|касте]] [[Хиндус]]а били регрутовани као [[плаћеник|плаћеници]]. Потом су добили статус [[кшатрија]] - ратничке касте и послати су на запад како би се супротставили [[ислам]]ској војној експанзији. Према другој теорији, Роми су потомци заробљеника узетих у [[ропство|робље]] од стране [[муслимани|муслиманских]] освајача северне Индије и временом су развили посебну културу у земљи свог заточеништва. Забележено је да је [[Махмуд од Газнија]] узео пола милиона заробљеника током турско-персијске инвазије на [[Синд]] и [[Панџаб|Пенџаб]] у [[Индија|Индији]]. Зашто се Роми нису вратили у Индију, бирајући уместо тога да путују на запад у земље [[Европа|Европе]], је енигма која може бити повезана са војном службом под муслиманима. Усељавање Рома у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] је почело у колонијална времена у малим групама на подручју [[Вирџинија|Вирџиније]] и Француске [[Луизијана|Луизијане]]. Веће усељавање је почело после [[1860]]. године, са доласком група [[Ромнишал]]а из [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]]. Највећи број ромских досељеника је дошао почетком 20. века, углавном преко [[Власи (Балкан)|влашких]] група и [[Калдераши|Калдераша]]. Ове две групе се често не повезују једна са другом. Велики број Рома се такође населио у [[Средња Америка|Средњој Америци]]. == Ромска популација == [[Датотека:Romani population average estimate.png|thumb|300п|Мапа показује процењен број Рома у Европи, који је објавио [[Савет Европе]] 2007. године (9,8 милиона)<br /> 0% {{legend0|#787878}}{{legend0|#6b7860}}{{legend0|#5e7848}}{{legend0|#517830}}{{legend0|#447818}}{{legend0|#377800}} 10%|алт=]] Тешко је са сигурношћу утврдити број Рома у свету. Према неким проценама има их око 1.500.000, а према другим између 5 и 10 милиона. Сматра се да између 6 и 8 милиона Рома живи у Европи. Највећа концентрација Рома је на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]], у [[Централна Европа|централној Европи]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Русија|Русији]] и државама бившег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Мањи број Рома живи широм [[Западна Европа|западне Европе]], [[Блиски исток|Блиског истока]] и [[Северна Африка|северне Африке]]. Земље у којима живи преко пола милиона Рома су: [[Румунија]], [[Бугарска]], [[Мађарска]], земље бивше [[Југославија|Југославије]] и Сједињене Америчке Државе. Највећи удео Рома у укупном броју становника има [[Словачка]] - од 5.400.000 становника Словачке, 320.000 су Роми. Роми се међу собом деле по [[територија]]лним, [[култура|културолошким]] и [[дијалект]]олошким разликама на 4 главне групе: # [[Калдереши]] ([[ковач]]и који су дошли са [[Балканско полуострво|Балкана]] у централну Европу, а затим се селили и до [[Северна Америка|Северне Америке]]). Представљају најбројнију ромску групацију; # [[Мануши]] (познати и као [[Синти]]), углавном насељавају [[Алзас]] и околне регионе [[Француска|Француске]] и [[Немачка|Немачке]]. Познати су као путујући забављачи и [[циркус]]анти; # [[Ромничали]] (углавном насељавају [[Уједињено Краљевство]] и Северну Америку). Свака од ових група се даље дели на 2 или више подгрупа у зависности од занимања којим се баве и/или територије са које потичу. Неке од ових подгрупа су: [[Мачваје]], [[Ловари]], [[Чурари]], Синти, [[Рударство|Рудари]], [[Бојаши]], [[Лудари]], [[Лури]], [[Шорашаји]], [[Унгарице]], [[Башалде]] и [[Ромунгро]]. == Генетика == Студије о генетичком пореклу бугарских, балтичких и влашких Рома указују да око 50% проучених [[Y хромозом]]а и [[митохондријска ДНК|митохондријске ДНК]] припадају мушкој [[хаплогрупа H|хаплогрупи H]] и женској [[хаплогрупа M (mtДНК)|хаплогрупи M]], [[хаплогрупа]]ма које су широко распрострањене широм [[јужна Азија|јужне]] и [[средња Азија|централне Азије]]. Мушка [[хаплогрупа R1a1]] је ретка међу Ромима, али је има око 50% у мушким Y хромозомима у северној [[Индија|Индији]] и [[Пакистан]]у. Остатак [[ген]]а код проучаваних Рома потиче са [[Блиски исток|Блиског истока]] или [[Европа|Европе]]. == Одбацивање == [[Датотека:A gipsy woman with her child.JPG|десно|мини|200п||Роми у [[Рим]]у]] [[Датотека:Two Gypsies in Cluj-Napoka, Romania.jpg|десно|мини|200п|Две Ромкиње у [[Клуж-Напока|Клужу]].]] [[Датотека:Gipsy and bear.jpg|десно|мини|200п|Ром мечкар на [[Баново брдо|Бановом брду]] 1980их.]] Због њиховог [[номад]]ског начина живота, одувек је постојало међусобно неповерење између Рома и њихових седелачких комшија. За њих се веровало, и још увек се верује, да су просјаци, лопови, отмичари, неприлагодљиви за седелачки живот и посао. Због свега тога били су излагани [[прогон]]има. Роми су понекад у своје редове прихватали и друштвене отпаднике. Током [[епоха просвећености|епохе просвећености]], [[Шпанија]] је покушала да промени отпаднички статус Рома забраном употребе речи ''хитано'' и асимилацијом Рома у друштво, приморавајући их да се одрекну свог језика и начина живота. Тај покушај је био неуспешан. Неповерење према Ромима је достигло врхунац за време [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Као и [[Јевреји]]ма, а за разлику од осталих ''категорија'' прогањаних од стране [[нацизам|нациста]], Ромима је аутоматски следовао одлазак у [[Сабирни логор|концентрационе кампове]], [[роб]]овски рад и/или смрт. Верује се да је на тај начин убијено преко 500.000 Рома. Тамо где је то било могуће Роми су наставили са својим номадским животом, али у многим случајевима, поготово у источној Европи, они живе седелачким животом у готово неподношљивим животним условима. И дан данас постоје сукоби између Рома и седелачког становништва које живи око њих. Уобичајене жалбе су да Роми краду и да живе од социјалне помоћи. == Роми у бившим комунистичким земљама == [[Датотека:LunikIX.jpeg|десно|мини|200п|[[Луњик IX]], једино насеље у Словачкој са апсолутном Ромском већином. Насеље је познато по незапослености, криминалу и нехигијени.]] Многе земље чланице бившег [[Источни блок|Источног блока]] и бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] имају знатну ромску популацију. Ниво интеграције Рома у друштво је и даље ограничен. Роми се налазе углавном на маргинама друштва, живећи у насељима која подсећају на [[гето|гета]]. Само мали број ромске деце заврши средњу школу. Роми се углавном осећају одбаченим од државе и друштва, што ствара даље препреке њиховој интеграцији. За време [[комунизам|комунизма]], Роми су били предмет [[асимилација|асимилационих]] притисака (на пример; званична употреба ромског језика је била забрањена), али је њихова социјална ситуација била релативно добра. У системима [[планска економија|планске економије]] они су углавном били запослени као неквалификована радна снага, али је такав посао због комунистичке идеологије био релативно добро плаћен. Ситуација се променила после [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] и [[распад комунизма|распада комунизма]] у Источној Европи. Роми од тада имају проблема да нађу посао на стандардном тржишту рада углавном због релативно ниског нивоа образовања, ниских квалификација, али и [[предрасуде|предрасуда]] послодаваца. Цитат из ''[[Гардијан (новине)|Гардијана]]'' (8. јануар [[2003]]): :„У [[Чешка|Чешкој Републици]], 75% ромске деце се образује у школама за особе са тешкоћама у учењу и 70% Рома је незапослено (у поређењу са националним просеком од 9%). У [[Мађарска|Мађарској]], 44% ромске деце похађа специјалне школе, док је 74% мушкараца и 83% жена незапослено. У [[Словачка|Словачкој]], 28 пута је већа вероватноћа да ће ромска деца бити послата да похађају специјалне школе, него неромска деца; незапосленост се креће око 80%.“ <ref>[http://www.guardian.co.uk/g2/story/0,3604,870411,00.html Gary Younge investigates the plight of the Roma | World news | The Guardian{{Ботовски наслов}}]</ref> У неким земљама, део проблема је и зависност о социјалној помоћи. За неке ромске породице је исплативије да живе од социјалне помоћи него од лоше плаћених послова. То ствара много нових проблема: гнев против Рома, услове за развој криминала и изузетну осетљивост на промене у социјалном осигурању. Добар пример за ово последње је [[Словачка]] где је смањење висине износа социјалног осигурања (породица добија надокнаду само за прва три детета) довело до грађанских немира у неким ромским селима. У већини земаља [[Европска унија|Европске уније]] Роми могу да добију прилику да воде нормалне животе. Неке ромске породице се боље интегришу у веће заједнице избегавајући да имају необично много деце, тако да не зависе од социјалне помоћи. Ипак, очи неромског света виде само Роме који из разноразних разлога још увек живе по картонским колибицама и који просе по улицама, стварајући тако лошу слику о свим осталим Ромима. Локалне власти покушавају да помогну таквим људима побољшавајући инфраструктуру у њиховим насељима и помажући их новчано, али та помоћ је углавном површна и недовољна. Јуна [[2004]]. године, [[Ливија Јарока]] је постала други, а за сада и једини, Ром који је члан [[Европски парламент|Европског парламента]], пошто се налазила на изборној листи мађарске десничарске, Фидес партије, у време када је Мађарска приступала Европској унији. [[Хуан де Диос Рамирез Ередиа]], из [[Шпанија|Шпаније]], је био први Ром члан Европског парламента. Већина Рома је одавно напустила номадски начин живота. Добар пример начина живота савремених Балканских Рома може се видети у филмовима чувеног српског [[редитељ]]а [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]]. Седам бивших [[комунизам|комунистичких]] земаља [[Средња Европа|Централне]] и [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]] је [[2005]]. године промовисало [[Декада Рома|Декаду Рома]], са циљем да се побољшају социјално-економски услови и статус ромске мањине. == Роми у Србији и Југославији == Роми се досељавају на [[Балканско полуострво|Балкан]] у [[14. век]]у, када их већ има и у [[Србија|Србији]]. Поред имена Роми, познати су и под именима: Цигани, Габељи и [[Балкански Египћани|Јеђупци-Мођупи]] (у [[Црна Гора|Црној Гори]]), Јеђупи (у [[Далмација|Далмацији]]), Ђупци-Јеђупи (у [[Северна Македонија|Северној Македонији]]), а такође и под именима: мандови, фараони, фирге, чергари, [[гурбети]], вретенари, коритари, итд. Према статистичким подацима од [[31. јануар]]а [[1921]]. године, Рома је било: у северној Србији 16.674, у јужној Србији (отприлике данашња Северна Македонија) 14.489, у [[Банат]]у 3.704, у [[Бачка|Бачкој]] и [[Барања|Барањи]] 652. За остале покрајине тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] недостају подаци. Роми са подручја бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] говоре ромским, српским, влашким и турским језиком; православне су и муслиманске вере. Стално су настањени, а има и скитача. По занимању су [[свирач]]и, [[поткивач]]и, [[џамбас]]и, [[трговац|трговци]] [[стока|стоком]], [[ковач]]и (израђују, између осталог, вериге, бакраче, сврдла, гребене), медведари, вретенари (од дрвета израђују корита, [[вретено|вретена]], [[кашика|кашике]], карлице, итд.), а има их и који се баве земљорадњом. У Србији се разликују четири групе Рома: # Турски Роми. У Србију су дошли преко југа [[Турска|Турске]]. Муслиманске су вере; говоре српски, ромски и турски. # Бели Цигани. Део су турских Рома. У Србију су дошли из [[Босна|Босне]]. У Србији су насељени посебно у [[Подриње (регија)|Подрињу]]. Говоре само српски, а муслиманске су вере. Баве се свирањем, поткивачким занатом, а и џамбаси су. Њихове жене израђују и на трговима продају платно и везове. # Немачки или Банатски Роми. Пореклом су из [[Банат]]а, а поред српског говоре и ромски. Ковачи су и свирачи, а баве се и земљорадњом и трговином. == Ромско друштво == Традиционални Роми веома цене [[проширена породица|проширену породицу]]. [[Невиност]] је кључна за неудату жену. И мушкарци и жене се често венчавају као веома млади: младе у просеку имају између 15 и 25 година. Међутим, у вези са ромским обичајима око венчања постоје и извесне контроверзе, нарочито оне које се тичу одвођења у [[ропство]]. [[2003]]. године је Тортица, један од многобројних ромских племенских краљева, забранио својим поданицима да венчавају децу пре него што она стасају. Неки су ово видели као мешање у традиционалне ромске породичне обичаје. Супарнички ромски старешина, [[Флорин Ћоаба]], нашао се на удару надлежних ромских институција крајем 2003. године, када је удао своју најмлађу ћерку Ана-Марију, према неким изворима, стару само 12 година. За Роме је било широко распрострањено мишљење да имају [[видовњак|видовњачке]] способности (види популарне стереотипе о Ромима у чланку: [[прорицање|гатање]]), а поједини романтичари им приписују и изум [[тарот]] карата. Ово може да одражава веровање да су Роми, наводно египатског порекла, поседовали знања о изгубљеним вештинама и научним достигнућима [[Стари Египат|старих Египћана]]. == Ромска музика == Поред сопствене [[ромска музика|ромске музике]], Роми су имали и још увек имају велики утицај у еволуцији [[фламенко музика|фламенко музике]] и [[плес]]а. Роми, осим фламенко музике чији су корени у Шпанији, носиоци су и многих праваца у музици и познати су као Чалгије у Турској, Бугарској и Северној Македонији; У Мађарској тамбураши; у јужној Србији трубачи и тамбураши у Војводини. == Прикази Рома у књижевности == Значајни прикази Рома у књижевности: [[Богородичина црква у Паризу (роман)|Звонар Богородичине цркве]], [[Виктор Иго|Виктора Игоа]], [[Звонар Богородичине цркве]], Циганчица, [[Мигел де Сервантес|Мигела Сервантеса]], [[Thinner]] [[Стивен Кинг|Стивена Кинга]], [[Кармен (опера)|Кармен]] [[Жорж Бизе|Жоржа Бизеа]], и [[Montoyas y Tarantos]], [[Саура|Сауре]], [[Цигани (поема)|Цигани]], [[Александар Пушкин|Пушкина]]. У делу [[Робертсон Дејвис|Робертсона Дејвиса]], [[Орфејева лира]], главни ликови су [[Канада|канадски]] Роми који чувају своју традицију, укључујући обнову музичких инструмената. ''Ватре у ноћи'' од [[Лујза Даути|Лујзе Даути]] је прича о ромским искуствима у Централној Европи током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. == Групе са сличним начином живота == У [[Немачка|Немачкој]], [[Аустрија|Аустрији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Француска|Француској]] постоје ''[[Бели Цигани]]'', познати под именом [[Јениши]]. Њихов језик је граматички идентичан са осталим немачким дијалектима Швајцарске, али им се [[речник]] састоји од великог број речи пореклом из стандардног [[немачки језик|немачког]], [[ромски језик|ромског]] и [[јидиш]]а. Такође постоји и једна група која живи у [[Ирска|Ирској]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]], позната под именом [[Ирски Цигани]], односно [[Ирски Чергари]]. Они нису у генетичком сродству са Ромима, али је ромска номадска култура утицала на њих. Њихов језик се углавном заснива на речима пореклом из [[ирски гаелски језик|ирског гаелског језика]], и граматици пореклом из [[енглески језик|енглеског језика]], са извесним језичким утицајима из [[ромски језик|ромског језика]]. Шпански [[Мерчероси]], (названи још и ''квинквис'') су мањинска скупина, раније превасходно номадска, која дели доста тога заједничког са животом шпанских Рома. Њихово порекло је нејасно; могуће је да потичу од сељака који су изгубили своју земљу у [[16. век]]у. Упркос томе што су са Ромима делили судбину прогоњених, Мерћероси се дистанцирају од њих. == Види још == * [[Ромски језик]] * [[Списак познатих Рома]] * [[Историја Рома]] * [[Балкански Египћани|Египћани (Косово)]] * [[Ашкалије]] * [[Хронологија ромске историје]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite encyclopedia|last=Дробњаковић| first = Боривоје|authorlink= |year=1927| title = Роми | encyclopedia = [[Народна енциклопедија]] | publisher = [[Библиографски завод]] | location = [[Загреб]]|id=}} * Тих. Ђорђевић, О Ромима уопште и о њиховом досељавању (Српски Књижевни Гласник, 16/3 1904); * Тих. Ђорђевић, Језик Цигана Краљевине Србије (Српски Књижевни Гласник, 16/9 1907); * Тих. Ђорђевић, Бели Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, 1/2 1909); * Тих. Ђорђевић, Влашки Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, л и 16/10 1911); * Тих. Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша (Становништво-насеља, 1914, 114—137); * Миле Недељковић, Лексикон народа света, Београд, 2001; * Marushiakova, E., Popov, V. (2001) Romi u Turskom Carstvu. Subotica: Čikoš Holding. * Marushiakova, E. and All. (2001) Identity Formation among Minorities in the Balkans: The cases of Roms, Egyptians and Ashkali in Kosovo. Sofia: "Studii Romani". [http://212.72.210.65/sr-www/virtual%20library%20en.html] {{Wayback|url=http://212.72.210.65/sr-www/virtual%20library%20en.html |date=20070930185803 }} * Gresham, D; ''et al.'' (2001). "Origins and divergence of the Roma (Gypsies). American Journal of Human Genetics. 69 (6), 1314-1331. [http://www.journals.uchicago.edu/AJHG/journal/issues/v69n6/013258/013258.html]{{Мртва веза|date=09. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}; * Luba Kalaydjieva; ''et al.'' (2001). "Patterns of inter- and intra-group genetic diversity in the Vlax Roma as revealed by Y chromosome and mitochondrial DNA lineages. European Journal of Human Genetics. 9, 97-104. [https://web.archive.org/web/20060213054152/http://hpgl.stanford.edu/publications/EJHG_2001_v9_p97.pdf]; * Gresham,Underhill "et al." (2001)."Origins and Divergence of the Roma (Gypsies)". [https://web.archive.org/web/20030421233303/http://hpgl.stanford.edu/publications/AJHG_2001_v69_p1314-1331.pdf]; * {{Cite book| ref=harv| last=Achim| first = Viore| title = The Roma in Romanian History| location = Budapest| publisher = Central European University Press|year=2004|isbn=978-963-9241-84-8|pages=}}; * {{Cite book| ref=harv| last=McDowell| first = Bart| title = "Gypsies, Wanderers of the World" | url=https://archive.org/details/gypsieswanderers00mcdo| publisher = National Geographic Society | location = |year=1970|isbn=978-0-87044-088-5;|pages=}} * "Gypsies, The World's Outsiders. National Geographic, April 2001, 72-101. * {{Cite book| ref=harv| last=Ђурић| first = Рајко|authorlink= Рајко Ђурић| last2=Милетић| first2 = Антун|authorlink2 = Антун Милетић| title = Историја холокауста Рома|year=2008| location = Београд| publisher = Политика| url = https://books.google.com/books?id=KTAxAQAAIAAJ}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Roma people | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Роми }} * [https://web.archive.org/web/19990117073943/http://www.geocities.com/Paris/5121/patrin.htm Patrin: Romani Culture and History] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/3168638.stm BBC News: Roma Rivalry over Child Bride Ban] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/uk/4486245.stm BBC News: Gypsies are 'Europe's most hated'] * [https://web.archive.org/web/20060821022409/http://www.studiiromani.org/ Specialized library with archive “Studii Romani”] * [https://web.archive.org/web/20041023135059/http://www.humanrights.gov.yu/files/doc/Romi_u_Srbiji-SER_Lat.doc Роми у Србији - резултати социјалног истраживања] * {{cite web |url= https://www.telegraf.rs/vesti/1602655-ne-dajte-da-vas-lazu-evo-kako-su-nastali-romi-i-zasto-nemaju-svoju-drzavu |website= telegraf.rs |title= NE DAJTE DA VAS LAŽU: Evo kako su nastali Romi i zašto nemaju svoju državu! |trans-title= |language= |date=8. 6. 2015 |accessdate=18. 9. 2019 |quote= }} * {{cite web |url= https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1710901-zasto-su-rome-nekad-zvali-cigani-nikada-ne-biste-pogodili-sta-se-krije-iza-tog-imena-i-sta-ono-znaci-foto |website= telegraf.rs |title= ZAŠTO SU ROME NEKAD ZVALI "CIGANI"? Nikada ne biste pogodili šta se krije iza tog imena i šta ono znači (FOTO) |trans-title= |language= |date=24. 8. 2015 |accessdate=18. 9. 2019 |quote= }} * {{cite web |url= http://politika-ekspres.net/planeta/planeta/939-istina-o-romskom-narodu-evo-kako-su-nastali-i-zasto-nemaju-svoju-drzavu |website= politika-ekspres.net |title= ISTINA O ROMSKOM NARODU: Evo kako su nastali i zašto nemaju svoju državu! |trans-title= |language= |date= 23. 12. 2017 |accessdate= 18. 9. 2019 |quote= |archive-date= 01. 11. 2020 |archive-url= https://web.archive.org/web/20201101151207/http://politika-ekspres.net/planeta/planeta/939-istina-o-romskom-narodu-evo-kako-su-nastali-i-zasto-nemaju-svoju-drzavu |url-status= dead }} * {{cite web |url= https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3049416-legenda-o-deci-cara-penge-na-rome-je-baceno-prokletstvo-da-setaju-od-zemlje-do-zemlje-i-nikad-se-ne-smire |website= telegraf.rs |title= Legenda o deci cara Penge: Na Rome je bačeno prokletstvo da šetaju od zemlje do zemlje i nikad se ne smire |trans-title= |language= |date=8. 4. 2019 |accessdate=18. 9. 2019 |quote= }} * {{cite web |url= https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1940/03/30?pageIndex=00012 |website= digitalna.nb.rs |title= Београдски Цигани јуче су свечано и бучно прославили своју заштитницу тетку Бибију |trans-title= |language= |date=30. 3. 1940 |accessdate=14. 3. 2020 |quote= }} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Роми|*]] [[Категорија:Индо-аријски народи]] [[Категорија:Етничке групе Црне Горе]] [[Категорија:Етничке групе Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Етничке групе Румуније]] [[Категорија:Етничке групе Бугарске]] [[Категорија:Етничке групе Северне Македоније]] [[Категорија:Етничке групе Мађарске]] [[Категорија:Етничке групе Словачке]] [[Категорија:Етничке групе Грчке]] [[Категорија:Етничке групе Турске]] [[Категорија:Етничке групе Русије]] [[Категорија:Етничке групе Шпаније]] [[Категорија:Етничке групе Француске]] [[Категорија:Етничке групе Италије]] [[Категорија:Етничке групе Велике Британије]] [[Категорија:Народи Америке]] 0nnpm68y5etypwgao28p6noelbbjclu 0 21424 25121170 25117579 2022-07-24T14:41:09Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]] | владавина1 = [[фебруар]] [[1768]]<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[епископ]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-епископ)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Поријеклом је из српског племена [[Братоножићи]]. Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим матерњег српског језика познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]] и [[француски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело ''Лажни цар Шћепан Мали''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. у 2.издању Руварчеве "Монтенегрине", из 1899. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био Хрват. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу а други да се презивао Ћук и да је дошао из Лике. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] rqzcyyumcejciydoeld2yfnjmmt18g1 25122036 25121170 2022-07-25T10:01:00Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]] | владавина1 = [[фебруар]] [[1768]]<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Поријеклом је из српског племена [[Братоножићи]]. Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим матерњег српског језика познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]] и [[француски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело ''Лажни цар Шћепан Мали''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. у 2.издању Руварчеве "Монтенегрине", из 1899. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био Хрват. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу а други да се презивао Ћук и да је дошао из Лике. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] f08q6c4qyh67sh3y67r4j3efty2v8c2 25122046 25122036 2022-07-25T10:08:15Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]] | владавина1 = [[фебруар]] [[1768]]<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Поријеклом је из српског племена [[Братоножићи]]. Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим матерњег српског језика познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]] и [[француски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело ''Лажни цар Шћепан Мали''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. у 2.издању Руварчеве "Монтенегрине", из 1899. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био Хрват. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу а други да се презивао Ћук и да је дошао из Лике. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] oaawzkl2xvzs5iehje19nqgk4p8hjeg 25122047 25122046 2022-07-25T10:08:40Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]] | владавина1 = [[фебруар]] [[1768]]<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Поријеклом је из српског племена [[Братоножићи]]. Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим матерњег српског језика познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]] и [[француски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело ''Лажни цар Шћепан Мали''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. у 2.издању Руварчеве "Монтенегрине", из 1899. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био Хрват. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу а други да се презивао Ћук и да је дошао из Лике. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] 0ct7xm2covv8qfxjxzjj8jxj6etw4dn 25122059 25122047 2022-07-25T10:13:12Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[фебруар]] [[1768]]<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Поријеклом је из српског племена [[Братоножићи]]. Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим матерњег српског језика познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]] и [[француски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело ''Лажни цар Шћепан Мали''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. у 2.издању Руварчеве "Монтенегрине", из 1899. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био Хрват. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу а други да се презивао Ћук и да је дошао из Лике. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] sjntemgi695osy6c1hsrt6o7uf4wuwc 25122069 25122059 2022-07-25T10:32:58Z Smiroje 273009 /* Занимљивости */ wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[фебруар]] [[1768]]<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Поријеклом је из српског племена [[Братоножићи]]. Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим матерњег српског језика познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]] и [[француски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело ''Лажни цар Шћепан Мали''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] порекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] ql4porxyd9cvt4jlcoqjzc7wms79s64 25122081 25122069 2022-07-25T10:39:12Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Поријеклом је из српског племена [[Братоножићи]]. Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим матерњег српског језика познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]] и [[француски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело ''Лажни цар Шћепан Мали''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] порекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] 7ay2fetkmml103gbyxsy5swkjijuz5v 25122084 25122081 2022-07-25T10:40:38Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]. — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Поријеклом је из српског племена [[Братоножићи]]. Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим матерњег српског језика познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]] и [[француски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело ''Лажни цар Шћепан Мали''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] порекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] 4sf1j14rm1efjhyjyl1rxrsx5z85s0b 25122087 25122084 2022-07-25T10:43:53Z Smiroje 273009 /* „Руски цар” у Црној Гори */ wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]. — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим матерњег српског језика познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]] и [[француски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело ''Лажни цар Шћепан Мали''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] порекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] h2x3nqnmxm3u2wngjm4ciciwlgfp2cr 25122092 25122087 2022-07-25T10:47:19Z Smiroje 273009 /* Занимљивости */ wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]. — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим ''матерњег'' [[Српски језик|српског језика]] познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]], [[француски језик]] и [[хебрејски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело ''Лажни цар Шћепан Мали''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] порекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] gikjo38r4s8vyw1sfms8jdrc0r9jp3a 25122094 25122092 2022-07-25T10:47:50Z Smiroje 273009 /* Занимљивости */ wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]. — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим ''матерњег'' [[Српски језик|српског језика]] познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]], [[француски]] и [[хебрејски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело ''Лажни цар Шћепан Мали''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] порекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] 6kwn9mvd8w7gsuvqg9qgmh7vgfds76d 25122095 25122094 2022-07-25T10:50:53Z Smiroje 273009 /* Занимљивости */ wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]. — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим ''матерњег'' [[Српски језик|српског језика]] познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]], [[француски]] и [[хебрејски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум [[5. август]]а [[1768]]. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику [[Петар II Петровић Његош|Петру II Петровићу Његошу]] као подлога за пјесничко дјело ''[[Лажни цар Шћепан Мали]]''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] порекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] 8bq8b2eah830sq2murd985xp5klxcbb 25122097 25122095 2022-07-25T10:52:13Z Smiroje 273009 /* Занимљивости */ wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]. — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим ''матерњег'' [[Српски језик|српског језика]] познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]], [[француски језик|француски]], [[руски језик|руски]] и [[хебрејски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум [[5. август]]а [[1768]]. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику [[Петар II Петровић Његош|Петру II Петровићу Његошу]] као подлога за пјесничко дјело ''[[Лажни цар Шћепан Мали]]''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] порекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] 3ny219cm7a7yg5ssd1kl3vf3pv1syod 25122101 25122097 2022-07-25T10:54:41Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]. — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за ''господара народа и државе'' и проглашен за ''„цара“''. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим ''матерњег'' [[Српски језик|српског језика]] познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]], [[француски језик|француски]], [[руски језик|руски]] и [[хебрејски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум [[5. август]]а [[1768]]. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику [[Петар II Петровић Његош|Петру II Петровићу Његошу]] као подлога за пјесничко дјело ''[[Лажни цар Шћепан Мали]]''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] порекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] 2778jlwgw2uyimgun5ldvo54vxaxk2c 25122113 25122101 2022-07-25T11:05:41Z Smiroje 273009 /* Занимљивости */ wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | династија = Мали</br><small>''(оснивач династије,</br>без наследника)''</small> | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]. — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за ''господара народа и државе'' и проглашен за ''„цара“''. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим ''матерњег'' [[Српски језик|српског језика]] познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]], [[француски језик|француски]], [[руски језик|руски]] и [[хебрејски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум [[5. август]]а [[1768]]. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику [[Петар II Петровић Његош|Петру II Петровићу Његошу]] као подлога за пјесничко дјело ''[[Лажни цар Шћепан Мали]]''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] поријекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] tdausr2mp2mdzj4a7q0v3p6g4hztiv5 25122114 25122113 2022-07-25T11:06:27Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]. — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава]] и [[Василије Петровић Његош|Василије Петровић]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош|Сава Петровић]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за ''господара народа и државе'' и проглашен за ''„цара“''. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим ''матерњег'' [[Српски језик|српског језика]] познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]], [[француски језик|француски]], [[руски језик|руски]] и [[хебрејски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум [[5. август]]а [[1768]]. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику [[Петар II Петровић Његош|Петру II Петровићу Његошу]] као подлога за пјесничко дјело ''[[Лажни цар Шћепан Мали]]''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] поријекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] k4i1dl707wh60xhj5yhcptxyqrwzbbu 25122117 25122114 2022-07-25T11:08:00Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]. — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош]] и [[Василије Петровић Његош]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси [[дефакто]] био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за ''господара народа и државе'' и проглашен за ''„цара“''. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим ''матерњег'' [[Српски језик|српског језика]] познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]], [[француски језик|француски]], [[руски језик|руски]] и [[хебрејски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум [[5. август]]а [[1768]]. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику [[Петар II Петровић Његош|Петру II Петровићу Његошу]] као подлога за пјесничко дјело ''[[Лажни цар Шћепан Мали]]''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] поријекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] b1bld7nkxueckf6z5d208tv98vlpz81 25122121 25122117 2022-07-25T11:09:46Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]. — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош]] и [[Василије Петровић Његош]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини „[[цар]]“ Црне Горе, док је у пракси ''[[дефакто]]'' био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за ''господара народа и државе'' и проглашен за ''„цара“''. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим ''матерњег'' [[Српски језик|српског језика]] познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]], [[француски језик|француски]], [[руски језик|руски]] и [[хебрејски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум [[5. август]]а [[1768]]. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику [[Петар II Петровић Његош|Петру II Петровићу Његошу]] као подлога за пјесничко дјело ''[[Лажни цар Шћепан Мали]]''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] поријекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] 3ne00mboqws5duiavkfiqbwd2400iid 25122123 25122121 2022-07-25T11:10:18Z Smiroje 273009 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{for|историјску [[Поема|поему]]|Лажни цар Шћепан Мали}} {{Инфокутија владар | име = Шћепан Мали | слика = Stephen the Little crop.jpg | опис_слике = Шћепан Мали како је приказан у животопису [[Стефан Зановић|Стефана Зановића]] из [[1784]]. | датум_рођења = [[1739]].<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | место_рођења = [[Далмација]] (?)<ref>[https://www.google.co.uk/books/edition/Stiepan_Mali_c_est_a_dire_Etienne_Petit/jh8qToahZsAC?hl=en&gbpv=0 Животопис Стефана Зановича из 1784]</ref> | датум_смрти = [[22. септембар]] [[1773]]. <small>(око 34 год.)</small> | место_смрти = [[Манастир Доњи Брчели]] | држава_смрти = [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црна Гора]] | самопроглашена титула = ''[[Император сверуски|цар Русије]]'',<br>''[[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]'' | функција1 = [[цар]] [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црне Горе]]</br><small>''([[дефакто]] [[Кнез|књаз]] Црне Горе)''</small> | владавина1 = [[17. октобар]] [[1767]]. — [[22. септембар]] [[1773]]. | претходник1 = [[Сава Петровић Његош]] и [[Василије Петровић Његош]]</br><small>''(књажеви-[[Митрополит|митрополит]]и)''</small> | наследник1 = [[Сава Петровић Његош]]</br><small>''([[кнез|књаз]]-митрополит)''</small> }} ''' Шћепан Мали''', владао је [[Историја Црне Горе (1697—1852)|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Био је једини ''„[[цар]]“'' Црне Горе, док је у пракси ''[[дефакто]]'' био [[Кнез|књаз]] Црне Горе. Непознатог је поријекла. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака. == „Руски цар” у Црној Гори == Појавио се у старој Црној Гори [[1766]]. године. Убрзо су се пронијеле вијести да је он [[Петар III Фјодорович|руски цар Петар III]], који се склонио међу Црногорце. Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III. У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] (1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за ''господара народа и државе'' и проглашен за ''„цара“''. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Петровићи Његоши]]. За време његове владавине, септембра 1768. године одиграла се битка у Остружском кланцу. Турци су успели да натерају Црногорце на бежанију али нису успели да заузму Цетиње нити да ухвате Шћепана. Исте године Црногорци су се оглушили о захтјев Русије да јој се придруже у рату против Турске, због руског непријатељства према Шћепану. == Модернизација и јачање државне власти == Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је сузбити заваде међу црногорским племенима и строгим казнама потиснути [[Крвна освета|крвну освету]]. Године [[1771]]. формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (телесну стражу). Започео је градити путеве, те пописивати становништво и имовину. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори августа [[1773]]. године. Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]]. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу. Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био. Шћепан Мали је имао утицаја на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, што је довело до непријатељства са Венецијом и Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=101}} Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе: {{Цитат|Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увијек жељним да оживи стару српску Царевину.}} Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека: {{Цитат|А потом под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском, јер би им Турци препријечили пут.}} [[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић: {{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот — ви ме каменујте. }} == Занимљивости == Шћепан Мали је осим ''матерњег'' [[Српски језик|српског језика]] познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]], [[француски језик|француски]], [[руски језик|руски]] и [[хебрејски језик]]. Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум [[5. август]]а [[1768]]. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја. Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику [[Петар II Петровић Његош|Петру II Петровићу Његошу]] као подлога за пјесничко дјело ''[[Лажни цар Шћепан Мали]]''. Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''. У 2. издању Руварчеве ''"Монтенегрине"'', из [[1899]]. на pp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био [[Хрват]]. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу, а други да се презивао Ћук и да је дошао из [[Лика|Лике]]. Такође, постоје индиције да је био [[Јевреј|јеврејског]] поријекла са простора [[Далмација|Далмације]]. == Извори == * Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.) * Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973). стр. 471-472. * „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html) == Види још == * [[Лажни цар Шћепан Мали]] == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498—530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Растислав В.|title=Владика Данило и владика Сава (1697-1781)|year=1997|location=Београд|publisher=Стручна књига|url=https://books.google.com/books?id=TfpBAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Појава Шћепана Малог у Црној Гори и интересовање страних сила за њега|journal=Историски гласник|year=1951|volume=4|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=RQsWAQAAMAAJ| pages = 96–107}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Шћепан Мали|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://www.scribd.com/document/158230985/Gligor-Stanojevi%C4%87-%C5%A0%C4%87epan-Mali}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=http://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} {{refend}} * {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/njegos/njegos-scepan.html Petar II Petrović Njegoš: Lažni car Šćepan mali] {{Српски владари}} [[Категорија:Умрли 1773.]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Страдали у атентату]] 0xsstvfs7br4jybk44z36tnixixc1zg 0 21612 25121439 25118191 2022-07-24T19:09:24Z Свифт 34761 /* Види још */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|ТВ серију|[[Викинзи (ТВ серија)]]}} '''Викинг''' ([[Старонордијски језици|стнорд.]] -{''víkingr''}- – викингр) је термин који се уобичајено користи за [[нордијске земље|нордијске]] ([[Скандинавија|скандинавске]]) [[ратник]]е, [[трговац|трговце]] и [[гусари|гусаре]]. Настанили су се у широкој области [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Блиски исток|Блиског истока]] као и дела [[Африка|Африке]], од краја [[8. век|8]]. до средине [[11. век]]а.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/628781/Viking Viking (people)], Encyclopædia Britannica.</ref><ref name="Roesdahl. pp. 9–22">{{harvnb|Roesdahl|1998|p=9–22}}</ref>{{sfn|Brink|2008|pp=}} Користили су своје чувене [[дракар]]е да путују до [[Блиски исток|Блиског истока]] ([[Цариград]]а, [[Волга|Волге]] у [[Русија|Русији]]), на крајњи запад, као што су [[Исланд]], [[Гренланд]] и [[Њуфаундленд]], и крајњи југ као [[Ал Андалуз]]. Овај период викиншке експанзије, познат као ''Викиншко доба'',{{sfn|Sawyer|2003|p=105}} чини највећи део [[средњи век|средњовековне]] историје [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], [[Ирска|Ирске]] и остатка Европе у целини. Овај период експанзије је довео до ширења нордијске културе, али и до истовременог уноса јаких страних културних утицаја у саму Скандинавију, са дубоким развојним импликацијама у оба смера. Популарне, модерне концепције Викинга – термина који се често примењује неформално на модерне потомке и становнике модерне Скандинавије – често се знатно разликује од комплексне слике која произилази из археолошких и историјских извора. Романтизована слика Викинга као племенитих дивљака је почела да се појављује у 18. веку; и од тог времена се развила и постала широко заступљена током [[Викиншко оживљавање|Викиншког оживљавања]] у 19. веку.{{sfn|Wawn|2000|pp=}}<ref name="langer">Johnni Langer, "The origins of the imaginary viking", ''Viking Heritage Magazine,'' Gotland University/Centre for Baltic Studies. Visby (Sweden), n. 4, 2002.</ref> Гледишта на Викинге као било насилне, пиратске безбожнике, или као неустрашиве авантуристе последица је у знатној мери конфликтних варијетета модерних викиншких митова, који су настали током раног 20. века. Данашње популарне репрезентације Викинга, типично базиране на културним клишеима и стереотиповима, компликују модерно схватање викиншке оставштине. == Рана историја и формирање нација == [[Датотека:Viking Expansion.svg|десно|350п|мини|Карта с приказом подручја Скандинавских насеља {{legend|darkred|Осми век}} {{legend|red|Девети век}} {{legend|orange|Десети век}}{{legend|yellow|Једанаести век}}]] Рана племена која су живела у [[Скандинавија|Скандинавији]] данашња наука познаје као [[Готи|Готе]] и Гауте (насељене у јужном делу данашње [[Шведска|Шведске]], [[Готланд]]у) и Свионе. У 6. веку пишу историчари [[Јорданес]] и [[Прокопије из Цезареје]] да у Скандинавији живи мноштво народа и племена од којих сваки има свога засебног владара. Резултат мањих племенских миграција био је настанак данашњих народа познатих у Скандинавији; [[Швеђани|Швеђана]], [[Данци|Данаца]] и [[Норвежани|Норвежана]] који су средином 6. века заузели своје данашње просторе. У то рано историјско доба Скандинавија је била расцепкана на низ мањих племенских кнежевина. Уједињење тих мањих држава у веће, био је дуг и спор процес. Први владар који је ујединио Норвежане у [[9. век]]у био је [[Харалд Лепокоси]]. Након његове смрти [[933]]. распала се централна власт. Тек у [[11. век]]у пошло је за руком [[Улав II Свети|Олафу Светом]] да поново уједини све Норвежане. Он је остао познат по томе што је у свој народ донео хришћанство. Јавно се крстио и тако, својим примером, помогао бржу христијанизацију, до тада паганских Норвежана. Почетком 9. века долази и до уједињења [[Данска|Данске]] која доживљава процват и успон у доба [[Харалд Плавозуби|Харалда Плавозубог]] и [[Кнут Велики|Кнута Великог]] кад је под данском влашћу била и трећина [[Енглеска|Енглеске]] и јужни део Шведске. ([[Харалд Плавозуби]] [[950]]. - [[986]], [[Кнут Велики]] [[1016]]. - [[1035]])<ref name="Lund">{{harvnb|Lund|2001|pp=167–181}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/Sweyn.aspx The Royal Household, "Sweyn"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Lawson">{{harvnb|Lawson|2005|pp=}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/CanutetheGreat.aspx The Royal Household, "Canute The Great"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Badsey et al.">{{harvnb|Badsey|Nicolle|Turnbull|2000|pp=}}</ref> И [[Шведска]] је у раном средњем веку била разједињена на многе мале кнежевине и племенске савезе. У то доба посебно се истицао племенски савез у [[Упсала|Упсали]]. Распадом родовских друштвених заједница и односа класна подела друштва најраније се запажа код Швеђана. Услед низа неродних година које су резултовале низом година глади поједине племенске вође и аристократе окупљају своје ратне дружине и са својим бродовима организују прекоморске пљачкашке походе. Једни су кренули на запад према [[Француска|Француској]], Северној [[Њемачка|Немачкој]] и Енглеској. Док су други кренули на исток узводно рекама и зашли дубоко у словенске земље све до [[Кијев]]а под именом [[Варјази]].<ref name="NatRus"/><ref name="NatJourneys"/><ref>{{cite web|url=http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |title=Los vikingos en Al-Andalus (abstract available in English) |publisher=Jesús Riosalido |year=1997 |accessdate=11. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718171837/http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |archive-date=18. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref> Док су западни пљачкаши нападали Фландрију, Франачку Галију и Фризију, па уз западне обале Франачке Атлантским океаном стигли до Аквитаније и Шпаније. Године 844, по реци [[Гарона|Гарони]] допиру до [[Тулуза]] затим се појављују пред [[Лисабон]]ом и [[Кадиз]]ом, освајају [[Севиља|Севиљу]], [[845]]. пљачкају [[Париз]], а [[859]]. освајају [[Гибралтар]] и пљачкају обале [[Средоземно море|Медитерана]] све до [[Сицилија|Сицилије]] и јужне [[Италија|Италије]]. Осим страшних разарања и крвопролића којима су били изложени несрећни Европљани од варвара са севера, додатно су трпели губитке у људству јер су Викинзи масовно људе одводили у робље. У то доба и нису имали озбиљније непријатеље ни организоване војне силе која би им се озбиљно супротставила осим велике и војно надмоћне [[Византијско царство|Византије]] коју су Викинзи избегавали и склапали с њом повољне трговачке савезе да јој се не би превише замерили. (једном згодом су мирни пролазак у [[Црно море]] преко Дарданела платили арапским робљем похватаним на јужној Сицилији!). Због многих сусрета и трговачких размена са другим, новим и необичним народима, Викинзи су попримили утицаје медитеранских, [[ислам]]ских и хришћанских народа што се посебно истиче на њиховој специфичној уметности. == Викиншки бродови == [[Датотека:Vikingship.jpg|250п|мини|Викиншки брод]] {{main|Викиншки бродови}} Викинзи су правили два типа бродова: дугачке и уске, за рат<ref>Longships are sometimes erroneously called ''drakkar'', a corruption of "dragon" in Norse.</ref> и краће, широке и стабилније за трговину и транспорт. Развили су брод без палубе, с кобилицом и ојачаним коритом који се назива дракар. {{multiple image | footer = Дугачки бродови су омогућавали далекосежне експедиције, мада су Викинзи исто тако конструисали неколико других типова бродова. | align = left | image1 = VIKING LONGSHIP "SEA STALLION" ARRIVES IN DUBLIN.jpg | width1 = 165 | alt1 = Sea Stallion | caption1 = Реконструкција дугачког брода ''Морски пастув''. | image2 = Modell Knorr.jpg | width2 = {{#expr: (204 * 600 / 550) round 0}} | alt2 = Knarr Haithabu | caption2 = Модел -{''knarr''}- типа брода.{{sfn|Block|2003|pp=}} }} Ратни бродови су били лагани, стабилни и лаки за маневрирање.<ref>Hadingham, Evan: [http://www.pbs.org/wgbh/nova/ancient/viking-ships.html Secrets of Viking Ships] (05.09.00) NOVA science media.</ref>{{sfn|Durham|2002|pp=}} Управо тако добри бродови омогућили су им изузетну мобилност. Били су веома брзи и могло се њима доћи веома близу обале, тако да мештани нису успевали организовати одбрану. Типично за викиншке ратне бродове била је глава змаја или неког воденог чудовишта, која је стајала напред на врху и својим отвореним чељустима и разрогаченим очима плашила непријатеље. У то доба цела Еуропа је била у страху од викиншког напада и изговарали су молитву: „Од норманског беса, чувај нас мили Боже“. Не зна се поуздано што им је служило за навигацију. Претпоставља се да су пловили у близини обале што су дуже могли, а на пучини су се вероватно оријентисали према птицама, звездама, смером таласа, о чему сведочи [[Хаукова сага]]. Бродови су били интегрални део викиншке културе. Они су омогућавали свакодневни транспорт преко мора и пловних путева, експлоатацију нових земаља, препаде, освајања, и трговину са суседним културама. Они су исто тако имали велики религиозни значај. Људи са високим статусом су понекад били сахрањени у броду заједно са жртвованим животињама, оружјем, обредним и другим предметима, као што је случај са сахрањеним пловилима у [[Гокстад]]у и [[Осеберг]]у у Норвешкој<ref>{{Cite book|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings|url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}}</ref> и ископаним сахрањеним бродом у Ладбију у Данској. Сахрањивање бродова су такође практиковали Викинзи изван домовине, као што је случај с ископаним [[Салме бродови]]ма на Естонском острву [[Сарема (острво)|Сарему]].<ref>{{cite web|url=http://www.archaeology.org/issues/95-1307/features/941-vikings-saaremaa-estonia-salme-vendel-oseberg |title=The First Vikings|magazine=Archaeology |publisher=the Archaeological Institute of America |last=Curry|first=Andrew|date=10. 6. 2013 |accessdate=22. 2. 2014}}</ref> == Оружје == [[Датотека:Viking swords.jpg|мини|десно|Викиншки мачеви]] Најважније викиншко оружје био је [[мач]]. Оштрица мача била је дуга око 90 -{cm}-, а широка око 10. Чини се да су врло ценили оштрице увезене из [[Франачка|Франачке]]; њима би сами додавали балчаке који су често били украшени разним орнаментима. Користили су и лук и стреле. Постојали су различити лукови за различите сврхе. Неки су били дуги и до 2 метра. Углавном су их израђивали од [[европска тиса|тисе]]. Ту су још и секире и копља. А за одбрану и штитови углавном округлога облика.<ref>{{Cite news|url=http://www.livescience.com/58654-viking-sword-scans-reveal-norse-culture.html|title=Scans of Viking Swords Reveal a Slice of Norse Culture|work=Live Science|accessdate=15. 4. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Fedrigo|first=Anna|last2=Grazzi|first2=Francesco|last3=Williams|first3=Alan R.|last4=Panzner|first4=Tobias|last5=Lefmann|first5=Kim|last6=Lindelof|first6=Poul Erik|last7=Jørgensen|first7=Lars|last8=Pentz|first8=Peter|last9=Scherillo|first9=Antonella|date=1. 4. 2017|title=Extraction of archaeological information from metallic artefacts—A neutron diffraction study on Viking swords|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X17301025|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|volume=12|doi=10.1016/j.jasrepp. 2017.02.014|pages=425-436}}</ref> Ратна се стратегија Викинга састојала од изненадног напада при којем би уграбили све што је вредно, а потом једнако брзо одјурили на пучину. Већина напада није била помно планирана нити стратешки компликована,<ref name="Grimbly2013">{{harvnb|Grimbly|2013|p=121}}</ref><ref name="GreenSiegmund2003">{{harvnb|Green|Siegmund|2003|pp=306}}</ref> иако је било и таквих који су сведочили о врло развијеној организацији и војничким вештинама. == Новац == Викинзи су се пре него што су почели ковати властите кованице служили кованицама народа с којима су дошли у додир.<ref name = BBCMoney>Gareth Williams: [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/money_01.shtml Viking Money] BBC History</ref>{{sfn|Graham|2013|pp=}} Прва викиншка ковница новца била је у [[Хедеби]]ју, у данашњој Норвешкој. Мотиви викиншких кованица били су бродови, животиње, куће. Викиншке кованице нису имале номиналну вредност, вределе су према својој тежини. Кад је требало да се уситне, резале су се на комадиће. Чистоћа материјала проверавала се зарезивањем кованица. Осим викиншких, пронађене су и кованице [[Византијско царство|Византског]] Царства, [[Калифат]]а, [[Свето римско царство|Светог римског царства]] немачког народа, [[Енглеска|Енглеске]] (чак више него у самој Енглеској, не зато што су их Викинзи толико опљачкали, него зато што су се за енглеског краља Едгара све кованице топиле и поново ковале сваких пет до шест година). Пронађене су још и франачке и [[Фризија|фризијске]] кованице. Све су ове кованице, као и оригиналне викиншке, Викинзима вределе искључиво према својој тежини. Осим као платежно средство, кованице су Викинзима служиле и као [[накит]]. Неке би пробушили и низали на разне начине, а неке би растопили и стварали нешто потпуно ново (наруквице, огрлице, брошеве). == Викиншка уметност == {{main|Викиншка уметност}} Викиншка уметност рано средњовековне Скандинавије и Данске - како је у раној фази њене еволуције репрезентују старији и млађи осебершки стил ([[9. век]]), а у каснијој фази стилови '''јеллинге, рингерике и урнес''' ([[10. век|10]]. и [[11. век]]) - упоредна је ликовна појава с ирском и англосаксонском, претежно хришћанизованом, уметношћу на Британским острвима. Као касни пагански изданак «варварске» културе западне Европе из доба сеобе народа. [[Викиншка уметност]] наставља у Норвешкој и Данској а посебно у Шведској баштину [[Меровиншка уметност|меровиншке зооморфне орнаментике]] коју је у Европи прекинула [[каролиншка ренесанса]] продирући постепено и спорадично и у нови, раноромански ликовни говор зрелог феудалног хришћанског средњег века. Њен развој почиње у ствари једним прелазним стилом, '''старијим осебершким стилом''', који се развија у разним деловима Скандинавије на прелазу из [[8. век]] у 9. век. То је нешто измењени зооморфни стил III у којем има елемената преузетих из инсуларне (ирске) уметности. Тај прелазни стил који је био раширен, посебно у Јужној Норвешкој, најбоље описују обе стране прамца [[брод]]а из Осеберга. Већ у првој половини 9. века, тај плошни стил је замењен пунијим, и изражајнијим, рељефним стилом названим '''Млађи осебершки стил'''. Тај [[стил]] се одликује фигурама животиња које се међусобно преплићу, боре и гризу правећи прекрасне драматичне призоре препуне динамике. Из тих облика настаје и назив целог стила - '''Стил закачених животиња''' (енгл. -{''Gripping-beast style''}-, швед. -{''Gripdjurstil''}-). Те чудесне животиње избуљених очију и дугим реповима савијеним у кривине, скупљеним у клупка, испуњавају у разноврсним позама плохе украсних, али и употребних предмета викиншке свакодневнице од дрвета, [[кост]]и и [[метал]]а. Порекло овог фантастичног животињског света још није сасвим објашњено. Чини се да више извире из оријенталне, неголи из каролиншке традиције. У ред најлепших радова осебершког стила, а уједно и у ред најзначајнијих дела «варварске» уметности после сеобе народа, улазе дрвени ступови са чудноватим змијским главама. Овде је не само глава већ и дугачки врат змија прекривен богатим зооморфним декором у пуној пластици. Ова експресивно и «барокно» конципирана глава с отвореним чељустима и великим очњацима има узор можда у неком каролиншком или, вероватније, оријенталном животињском лику. Међутим, начин на који је та глава решена у ликовном смислу, сасвим је нордијски. То судимо по дубоком рељефу и снажној минуциозно израђеној пластици. Више појединачних животиња испреплетених у снажно клупко формирају главу [[змај]]а. Пред крај 9. века, млађи осебершки стил помало осиромашује и дегенерише се. Отприлике у исто време на њега се надовезује '''старији стил јелинге''' (око 900/30-980) Он је настао преобликовањем ирских зооморфних облика (одатле му и други назив '''хиберно-саксонски јелинге стил'''), а представља, по мишљењу С. Милера, В. А. Џенија и Т. Кендрика, скандинавску варијанту раносредњовековне зооморфне орнаментике. Својим животињским ликовима који су изразито врпчасти и сасвим плошни, овај стил је између свих викиншких стилова најудаљенији од стварности и реалног приказа. Он подсећа помало на Салинов стил II германске зооморфне [[орнамент]]ике, из којег вероватно и води порекло. Дански хиберно-саксонски узорак стила јелинге показује типично неповезано и испрекидано плетиво издужених животиња које се међусобно боре. Ј. Брендстед је утврдио да животиње Салиновог зооморфног стила III настају у декорацији око [[850]]. а «закачена» животиња млађег осебершког стила, око [[900]]. Постоји врло мало примера комбинације једног и другог типа животиња, али те комбинације не представљају прелаз у тип животиње који карактерише стил јелинге. Изразита обележја стила '''јелинге''' старијег типа показују метални окови из Елструпа (Копенхаген, Музеј), златни предмети из Рода, Норвешка (Народни музеј, Осло), и златна округла плочица из Хиденсија (Стралсунд, покрајински музеј) чији се орнамент састоји од четири испреплетене животиње, вероватно птице налик сови. Крушколико обликована бедра животиње прекривена су уплетеним спиралама и тачкастом гранулацијом, а њихове ноге су везане као у стилу закачених животиња. Тај стил почетком X века полако истискује '''млађи стил јелинге''' (око [[950]]. - [[1050]]) у коме доминира енглески мотив тзв. «велике животиње» (почетни стадијум овог мотива јавља се, према Ј. Бредстеду, на каменом крсту из IX века у цркви Св. Алкмунда у Дербију). Тај стил се, потпуно формиран јавља у Скандинавији први пут на чувеном рунском камену краљевског гроба у Јелингеу у сев. Јиланду. Овај декоративно скулптурални камен је наредио да се подигне око [[980]]. године дански [[краљ]] Харолд Гормусон као споменик својим родитељима. У рунском запису на једној од три страна краљ се хвали да је освојио Данску и Норвешку и да је Данце хришћанизовао. На чеоној страни камена исклесан је, формално и иконографски - у уметности раног Средњег века у Скандинавији сасвим посебан, најстарији приказ распетога Христа. Христово тело сапето је орнаменталним плетером, имитирајући сличан манир приказивања распећа у ирским раним илуминацијама. (Евангелистар из Ст. Галена). На камену је још приказана и маркантна «велика животиња» налик на грабљивца са спирално стилизованим зглобовима, канџама у облику полумесеца и троугластом главом грифона. Језик, реп и креста завршавају се неком врстом палмете. Око животиње се обмотала велика [[змије|змија]] која јој даје изразито нордијско иконографско обележје. Сама животиња, несумњиво, води порекло од [[Лав]]а-грифона из византијске или оријенталне уметности. Остаје, међутим отворено питање како је тај тип животиње дошао на север Европе, да ли директно с подручја око Црног мора или посредно, из енглеске уметности. Такав лик појављује се све до пропасти викиншке орнаментике, а поново се јавља у различитим варијантама кроз цео XI век (викиншка кутија за [[накит]] нађена у ризници катедрале Камину, а нешто касније на [[бронза]]ној заставици из '''Седерала''' у Шведској, а у једној модификованој верзији на довратку старије дрвене цркве у Урнесу у Шведској. Скандинавски археолози ову последњу фазу стила називају '''мамен''', а типичан пример је бојна секира из једног тумула у Мамену на полуострву Јиланд. '''Стил маммен''' један је од исходних тачака каснијег '''урнес стила'''. Рунски камен непознатог викинга из времена око [[1030]]. године, откривен [[1852]]. на гробљу светог Павла у [[Лондон]]у (Гилдхал), јасно илуструје ову касну фазу млађег стила јелинге. С леве стране камена је приказ «велике животиње», а с десне дански рунски натпис. Већ велики камен из Јелинга показује да викиншка уметност Средњег века напушта чисту орнаментику, а постепено преузима реалистички приказ као темељни утицај Средње и јужни Европе. Треба узети у обзир да викиншка уметност, осим изворног животињског [[мотив]]а користи и друге мотиве у чији круг утицаја долази. То су нпр. '''чворасти троплет''' са балчака [[мач]]а из Липехнеа (сада у Штатлихе музеју у [[Берлин]]у) и вегетативни украс оријенталног порекла (сребрна огрлица из Вернбија у Шведској - музеј у Стокхолму). Истовремено продире у викиншку [[уметност]] и англосаксонска акантова витица. == Види још == * [[Викиншка уметност]] * [[Нордијска митологија]] * [[Нормани]] ==Документарни филмови== *[https://www.youtube.com/watch?v=ptpfid14HEU&t=80s Викинзи: Ко су били први Викинзи? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Референце == {{reflist|30em|refs= <ref name="NatRus">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/land-of-the-rus-viking-expeditions-to-the-east/|title=Land of the Rus - Viking explorations to the east|publisher=National Museum of Denmark |accessdate=20. 4. 2015}}</ref> <ref name="NatJourneys">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/dangerous-journeys-to-eastern-europe-and-russia/|title=Dangerous journeys to Eastern Europe and Russia|publisher=National Museum of Denmark|accessdate=20. 4. 2015}}</ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Graham-Campbell|first=James|title=The Viking World|publisher=Frances Lincoln Ltd|location=London|year=2013}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings| url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}} * {{Cite book| ref=harv|last=Durham|first=Keith|title=Viking Longship|publisher=Osprey Publishing|location=Oxford|year=2002}} * {{Cite book| ref=harv|last=Block|first=Leo|title=To Harness the Wind: A Short History of the Development of Sails|url=https://books.google.com/books?id=ezgq0VnV5XQC|year=2003|publisher=Naval Institute Press|isbn=978-1-55750-209-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Badsey|first=S.|last2=Nicolle|first2=D.|last3=Turnbull|first3=S.|authorlink3=Стивен Тернбул|title=The Timechart of Military History|publisher=Worth Press Ltd|year=2000|isbn=978-1-903025-00-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lawson|first=M. K.|title=Cnut: England's Viking King 1016-35|publisher=The History Press Ltd|year=2005|isbn=978-0582059702|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lund|first=Niels|chapter=The Danish Empire and the End of the Viking Age|title=The Oxford Illustrated History of the Vikings|editor=P. H. Sawyer|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-285434-6|pages=167-181}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sawyer|first=Peter|chapter=The Viking Expansion|editor-last=Helle|editor-first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=105}} * {{Cite book| ref=harv|last=Green|first=Dennis Howard|last2=Siegmund|first2=Frank|title=The Continental Saxons from the Migration Period to the Tenth Century: An Ethnographic Perspective |url=https://books.google.com/books?id=MThYNoTutLkC&pg=PA306|year=2003|publisher=Boydell Press|isbn=978-1-84383-026-9 |pages=306}} * {{Cite book| ref=harv|last=Grimbly|first=Shona|title=Encyclopedia of the Ancient World|url=https://books.google.com/books?id=zZJ4AAAAQBAJ&pg=PA121|year=2013|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-78688-4|pages=121}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fitzhugh|first=William W.|last2=Ward|first2=Elisabeth I.|title=Vikings: The North Atlantic Saga ; &#91;an Exhibition at the National Museum of Natural History, Smithsonian Institution, Washington D.C., April 29, 2000 - September 5, 2000&#93;|url=https://books.google.com/books?id=fpZgQgAACAAJ|year=2000|publisher=Washington : Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-970-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Downham|first=Clare|title=Viking kings of Britain and Ireland: the dynasty of ́Ívarr to A.D. 1014|url=https://books.google.com/books?id=j-sWAQAAIAAJ|year=2007|publisher=Dunedin Academic Press|isbn=978-1-903765-89-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hadley|first=Dawn M.|title=The Vikings in England: settlement, society and culture|url=https://books.google.com/books?id=wFNnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Manchester University Press|isbn=978-0-7190-5981-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Landau|first=Elaine|title=Exploring the World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=N4EKAQAAMAAJ|year=2005|publisher=Enslow|isbn=978-0-7660-2340-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Helle|first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lindqvist|first=Thomas|editor-first=Knut|editor-last=Helle|title=The Cambridge History of Scandinavia: Prehistory to 1520|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|chapter=Early Political Organisation: (a) An Introductory Survey|isbn=978-0521472999|pages=160-67}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brink|first=Stefan|editor1-last=Brink|editor1-first=Stefan|editor2-last=Price|editor2-first=Neil|title=The Viking World| url=https://archive.org/details/vikingworld00brin|year=2008|publisher=Routledge|isbn=978-0415692625|chapter=Who were the Vikings?|pages=[https://archive.org/details/vikingworld00brin/page/4 4]-10}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brookes|first=Ian|title=Chambers concise dictionary|url=https://books.google.com/books?id=iwWuY9tAVq8C&pg=PA297|year=2004|publisher=Allied Publishers|isbn=9788186062364|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=D'Amato|first=Raffaele|title=The Varangian Guard 988-453|url=https://books.google.com/books?id=rKj8_W9wL7kC&pg=PA3|year=2010|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84908-179-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Derry|first=T.K.|year=2012|title=A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, Iceland|publisher=London and Minneapolis: University of Minnesota Press|isbn=978-0-81663-799-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Educational Company of Ireland|authorlink=The Educational Company of Ireland|title=Irish-English/English-Irish Easy Reference Dictionary|url=https://books.google.com/books?id=PzeMyvxbUMUC&pg=PA472|year=2000|publisher=Roberts Rinehart|isbn=978-1-4616-6031-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Richard Andrew|last=Hall|title=The World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=bK1TngEACAAJ|year=2007|publisher=Thames & Hudson|isbn=978-0500051443|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hall|first=Richard|title=Viking Age Archaeology in Britain and Ireland|url=https://books.google.com/books?id=Av2IngEACAAJ|year=1990|publisher=Shire|isbn=978-0747800637|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Roesdahl|first=Else|title=The Vikings|url=https://books.google.com/books?id=148Meh36BxEC|year=1998|publisher=Penguin Books|isbn=978-0140252828|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Peter Hayes|last=Sawyer|author-link=Peter Hayes Sawyer|title=Age of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=WBGemwEACAAJ|year=1972|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0312013653|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Williams|first=Gareth|editor1-first=James|editor1-last=Graham-Campbell|editor2-first=Gareth|editor2-last=Williams|title=Silver Economy in the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=KbiVoK0rg1gC|year=2007|publisher=Left Coast Press|chapter=Kingship, Christianity and coinage: monetary and political perspectives on silver economy in the Viking Age|isbn=978-1598742220|pages=177-214}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wolf|first=Kirsten|title=Daily Life of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=lLHBckH-ga4C&pg=PA2|year=2004|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-32269-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Askeberg|first=Fritz|title=Norden och kontinenten i gammal tid: studier i forngermansk kulturhistoria|url=https://books.google.com/books?id=7FTUAAAAMAAJ|year=1944|publisher=Almqvist & Wiksells boktr.}} * Downham, Clare (2011). "Viking Ethnicities. A Historiographic Overview", ''History Compass'' 10.1 (2012). pp.&nbsp;1.–12. [https://www.academia.edu/1499804/Viking_Ethnicities_A_historiographic_overview PDF Academic.edu - registration required] * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|format=PDF|volume=120|year=2005|publisher=C.W.K. Gleerup|chapter=Víking – 'rower shifting'? An etymological contribution|accessdate=23. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714233409/http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|archive-date=14. 7. 2014|url-status=dead|df=|pages=41-54}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=https://books.google.com/books?id=6bIbAQAAMAAJ|archiveurl=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/Week,%20Viking%20Heide%20ANF%202008.pdf|archivedate=2008|format=PDF|chapter=Viking, week, and Widsith. A reply to Harald Bjorvand|volume=123|year=2008|publisher=C.W.K. Gleerup|pages=23-28}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hodges|first=Richard|authorlink=Richard Hodges (archaeologist)|title=Goodbye to the Vikings: Re-Reading Early Medieval Archaeology|url=https://books.google.com/books?id=4CVnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Gerald Duckworth & Company Limited|isbn=978-0715634295|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Svanberg|first=Fredrik|title=Decolonizing the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=HxdpAAAAMAAJ|year=2003|publisher=Almqvist & Wiksell International|isbn=978-9122020066|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|title=Insularer Metallschmuck in wikingerzeitlichen Gräbern Nordeuropas. Untersuchungen zur skandinavischen Westexpansion|year=1985|publisher=Karl Wachholtz|location=Neumünster|isbn=978-3529011566|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|editor1-last=Clarke|editor1-first=H.B.|editor2-last=Mhaonaigh|editor2-first=M. Ní|editor3-last=Floinn|editor3-first=R. Ó.|title=Ireland and Scandinavia in the Early Viking Age|year=1998|publisher=Four Courts Press|location=Dublin|isbn=978-1851822355|chapter=Insular Finds in Viking Age Scandinavia and the State Formation of Norway|pages=37-72}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wawn|first=M.A.|title=The Vikings and the Victorians: Inventing the Old North in Nineteenth Century Britain|year=2000|publisher=Boydell and Brewer|location=Woodbridge|isbn=978-0859916448|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Viking Age}} {{Wikivoyage|Vikings and the Old Norse}} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/10/25/vikinzi/ Викинзи] *[https://web.archive.org/web/20090618125628/http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2987/03l.php?pismo=l Последњи викинг Харалд Хардрада] * [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=05&dd=01&nav_id=1126383 Највећи мит о викинзима у који верује скоро цео свет (Б92, 1. мај 2016)] * -{[https://web.archive.org/web/20110722065628/http://www.history.com/topics/vikings Vikings] – View videos at The History Channel}- * -{[https://web.archive.org/web/20100920120630/http://copenhagenet.dk/CPH-Vikings.htm Copenhagen-Portal—The Danish Vikings]}- * -{[http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/ BBC: History of Vikings]}- * -{[https://web.archive.org/web/20080106081611/http://www.britannica.com/eb/topic-628781/Viking Encyclopædia Britannica: Viking, or Norseman, or Northman, or Varangian (people)]}- * -{[https://web.archive.org/web/20140707061732/http://www.lofotr.no/index.asp Borg Viking museum, Norway]}- * -{[https://web.archive.org/web/20061109083859/http://www.uib.no/jais/v003/montgo1.pdf Ibn Fadlan and the Rusiyyah, by James E. Montgomery, with full translation of Ibn Fadlan]}- * -{[https://web.archive.org/web/20150711093138/http://archive.museumoflondon.org.uk/RWWC/themes/1295/1288 Reassessing what we collect website—Viking and Danish London] History of Viking and Danish London with objects and images}- * -{Wawm, Andrew, [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/revival_01.shtml The Viking Revival] – BBC Online, Ancient History in Depth (updated 17 February}-) 2011 {{Нордијска митологија}} {{Authority control}} [[Категорија:Викинзи| ]] [[Категорија:Германска племена]] 3rj0sc32dom9giibb437j6wmic0mf8w 25121447 25121439 2022-07-24T19:14:50Z Свифт 34761 /* Документарни филмови */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|ТВ серију|[[Викинзи (ТВ серија)]]}} '''Викинг''' ([[Старонордијски језици|стнорд.]] -{''víkingr''}- – викингр) је термин који се уобичајено користи за [[нордијске земље|нордијске]] ([[Скандинавија|скандинавске]]) [[ратник]]е, [[трговац|трговце]] и [[гусари|гусаре]]. Настанили су се у широкој области [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Блиски исток|Блиског истока]] као и дела [[Африка|Африке]], од краја [[8. век|8]]. до средине [[11. век]]а.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/628781/Viking Viking (people)], Encyclopædia Britannica.</ref><ref name="Roesdahl. pp. 9–22">{{harvnb|Roesdahl|1998|p=9–22}}</ref>{{sfn|Brink|2008|pp=}} Користили су своје чувене [[дракар]]е да путују до [[Блиски исток|Блиског истока]] ([[Цариград]]а, [[Волга|Волге]] у [[Русија|Русији]]), на крајњи запад, као што су [[Исланд]], [[Гренланд]] и [[Њуфаундленд]], и крајњи југ као [[Ал Андалуз]]. Овај период викиншке експанзије, познат као ''Викиншко доба'',{{sfn|Sawyer|2003|p=105}} чини највећи део [[средњи век|средњовековне]] историје [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], [[Ирска|Ирске]] и остатка Европе у целини. Овај период експанзије је довео до ширења нордијске културе, али и до истовременог уноса јаких страних културних утицаја у саму Скандинавију, са дубоким развојним импликацијама у оба смера. Популарне, модерне концепције Викинга – термина који се често примењује неформално на модерне потомке и становнике модерне Скандинавије – често се знатно разликује од комплексне слике која произилази из археолошких и историјских извора. Романтизована слика Викинга као племенитих дивљака је почела да се појављује у 18. веку; и од тог времена се развила и постала широко заступљена током [[Викиншко оживљавање|Викиншког оживљавања]] у 19. веку.{{sfn|Wawn|2000|pp=}}<ref name="langer">Johnni Langer, "The origins of the imaginary viking", ''Viking Heritage Magazine,'' Gotland University/Centre for Baltic Studies. Visby (Sweden), n. 4, 2002.</ref> Гледишта на Викинге као било насилне, пиратске безбожнике, или као неустрашиве авантуристе последица је у знатној мери конфликтних варијетета модерних викиншких митова, који су настали током раног 20. века. Данашње популарне репрезентације Викинга, типично базиране на културним клишеима и стереотиповима, компликују модерно схватање викиншке оставштине. == Рана историја и формирање нација == [[Датотека:Viking Expansion.svg|десно|350п|мини|Карта с приказом подручја Скандинавских насеља {{legend|darkred|Осми век}} {{legend|red|Девети век}} {{legend|orange|Десети век}}{{legend|yellow|Једанаести век}}]] Рана племена која су живела у [[Скандинавија|Скандинавији]] данашња наука познаје као [[Готи|Готе]] и Гауте (насељене у јужном делу данашње [[Шведска|Шведске]], [[Готланд]]у) и Свионе. У 6. веку пишу историчари [[Јорданес]] и [[Прокопије из Цезареје]] да у Скандинавији живи мноштво народа и племена од којих сваки има свога засебног владара. Резултат мањих племенских миграција био је настанак данашњих народа познатих у Скандинавији; [[Швеђани|Швеђана]], [[Данци|Данаца]] и [[Норвежани|Норвежана]] који су средином 6. века заузели своје данашње просторе. У то рано историјско доба Скандинавија је била расцепкана на низ мањих племенских кнежевина. Уједињење тих мањих држава у веће, био је дуг и спор процес. Први владар који је ујединио Норвежане у [[9. век]]у био је [[Харалд Лепокоси]]. Након његове смрти [[933]]. распала се централна власт. Тек у [[11. век]]у пошло је за руком [[Улав II Свети|Олафу Светом]] да поново уједини све Норвежане. Он је остао познат по томе што је у свој народ донео хришћанство. Јавно се крстио и тако, својим примером, помогао бржу христијанизацију, до тада паганских Норвежана. Почетком 9. века долази и до уједињења [[Данска|Данске]] која доживљава процват и успон у доба [[Харалд Плавозуби|Харалда Плавозубог]] и [[Кнут Велики|Кнута Великог]] кад је под данском влашћу била и трећина [[Енглеска|Енглеске]] и јужни део Шведске. ([[Харалд Плавозуби]] [[950]]. - [[986]], [[Кнут Велики]] [[1016]]. - [[1035]])<ref name="Lund">{{harvnb|Lund|2001|pp=167–181}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/Sweyn.aspx The Royal Household, "Sweyn"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Lawson">{{harvnb|Lawson|2005|pp=}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/CanutetheGreat.aspx The Royal Household, "Canute The Great"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Badsey et al.">{{harvnb|Badsey|Nicolle|Turnbull|2000|pp=}}</ref> И [[Шведска]] је у раном средњем веку била разједињена на многе мале кнежевине и племенске савезе. У то доба посебно се истицао племенски савез у [[Упсала|Упсали]]. Распадом родовских друштвених заједница и односа класна подела друштва најраније се запажа код Швеђана. Услед низа неродних година које су резултовале низом година глади поједине племенске вође и аристократе окупљају своје ратне дружине и са својим бродовима организују прекоморске пљачкашке походе. Једни су кренули на запад према [[Француска|Француској]], Северној [[Њемачка|Немачкој]] и Енглеској. Док су други кренули на исток узводно рекама и зашли дубоко у словенске земље све до [[Кијев]]а под именом [[Варјази]].<ref name="NatRus"/><ref name="NatJourneys"/><ref>{{cite web|url=http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |title=Los vikingos en Al-Andalus (abstract available in English) |publisher=Jesús Riosalido |year=1997 |accessdate=11. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718171837/http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |archive-date=18. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref> Док су западни пљачкаши нападали Фландрију, Франачку Галију и Фризију, па уз западне обале Франачке Атлантским океаном стигли до Аквитаније и Шпаније. Године 844, по реци [[Гарона|Гарони]] допиру до [[Тулуза]] затим се појављују пред [[Лисабон]]ом и [[Кадиз]]ом, освајају [[Севиља|Севиљу]], [[845]]. пљачкају [[Париз]], а [[859]]. освајају [[Гибралтар]] и пљачкају обале [[Средоземно море|Медитерана]] све до [[Сицилија|Сицилије]] и јужне [[Италија|Италије]]. Осим страшних разарања и крвопролића којима су били изложени несрећни Европљани од варвара са севера, додатно су трпели губитке у људству јер су Викинзи масовно људе одводили у робље. У то доба и нису имали озбиљније непријатеље ни организоване војне силе која би им се озбиљно супротставила осим велике и војно надмоћне [[Византијско царство|Византије]] коју су Викинзи избегавали и склапали с њом повољне трговачке савезе да јој се не би превише замерили. (једном згодом су мирни пролазак у [[Црно море]] преко Дарданела платили арапским робљем похватаним на јужној Сицилији!). Због многих сусрета и трговачких размена са другим, новим и необичним народима, Викинзи су попримили утицаје медитеранских, [[ислам]]ских и хришћанских народа што се посебно истиче на њиховој специфичној уметности. == Викиншки бродови == [[Датотека:Vikingship.jpg|250п|мини|Викиншки брод]] {{main|Викиншки бродови}} Викинзи су правили два типа бродова: дугачке и уске, за рат<ref>Longships are sometimes erroneously called ''drakkar'', a corruption of "dragon" in Norse.</ref> и краће, широке и стабилније за трговину и транспорт. Развили су брод без палубе, с кобилицом и ојачаним коритом који се назива дракар. {{multiple image | footer = Дугачки бродови су омогућавали далекосежне експедиције, мада су Викинзи исто тако конструисали неколико других типова бродова. | align = left | image1 = VIKING LONGSHIP "SEA STALLION" ARRIVES IN DUBLIN.jpg | width1 = 165 | alt1 = Sea Stallion | caption1 = Реконструкција дугачког брода ''Морски пастув''. | image2 = Modell Knorr.jpg | width2 = {{#expr: (204 * 600 / 550) round 0}} | alt2 = Knarr Haithabu | caption2 = Модел -{''knarr''}- типа брода.{{sfn|Block|2003|pp=}} }} Ратни бродови су били лагани, стабилни и лаки за маневрирање.<ref>Hadingham, Evan: [http://www.pbs.org/wgbh/nova/ancient/viking-ships.html Secrets of Viking Ships] (05.09.00) NOVA science media.</ref>{{sfn|Durham|2002|pp=}} Управо тако добри бродови омогућили су им изузетну мобилност. Били су веома брзи и могло се њима доћи веома близу обале, тако да мештани нису успевали организовати одбрану. Типично за викиншке ратне бродове била је глава змаја или неког воденог чудовишта, која је стајала напред на врху и својим отвореним чељустима и разрогаченим очима плашила непријатеље. У то доба цела Еуропа је била у страху од викиншког напада и изговарали су молитву: „Од норманског беса, чувај нас мили Боже“. Не зна се поуздано што им је служило за навигацију. Претпоставља се да су пловили у близини обале што су дуже могли, а на пучини су се вероватно оријентисали према птицама, звездама, смером таласа, о чему сведочи [[Хаукова сага]]. Бродови су били интегрални део викиншке културе. Они су омогућавали свакодневни транспорт преко мора и пловних путева, експлоатацију нових земаља, препаде, освајања, и трговину са суседним културама. Они су исто тако имали велики религиозни значај. Људи са високим статусом су понекад били сахрањени у броду заједно са жртвованим животињама, оружјем, обредним и другим предметима, као што је случај са сахрањеним пловилима у [[Гокстад]]у и [[Осеберг]]у у Норвешкој<ref>{{Cite book|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings|url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}}</ref> и ископаним сахрањеним бродом у Ладбију у Данској. Сахрањивање бродова су такође практиковали Викинзи изван домовине, као што је случај с ископаним [[Салме бродови]]ма на Естонском острву [[Сарема (острво)|Сарему]].<ref>{{cite web|url=http://www.archaeology.org/issues/95-1307/features/941-vikings-saaremaa-estonia-salme-vendel-oseberg |title=The First Vikings|magazine=Archaeology |publisher=the Archaeological Institute of America |last=Curry|first=Andrew|date=10. 6. 2013 |accessdate=22. 2. 2014}}</ref> == Оружје == [[Датотека:Viking swords.jpg|мини|десно|Викиншки мачеви]] Најважније викиншко оружје био је [[мач]]. Оштрица мача била је дуга око 90 -{cm}-, а широка око 10. Чини се да су врло ценили оштрице увезене из [[Франачка|Франачке]]; њима би сами додавали балчаке који су често били украшени разним орнаментима. Користили су и лук и стреле. Постојали су различити лукови за различите сврхе. Неки су били дуги и до 2 метра. Углавном су их израђивали од [[европска тиса|тисе]]. Ту су још и секире и копља. А за одбрану и штитови углавном округлога облика.<ref>{{Cite news|url=http://www.livescience.com/58654-viking-sword-scans-reveal-norse-culture.html|title=Scans of Viking Swords Reveal a Slice of Norse Culture|work=Live Science|accessdate=15. 4. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Fedrigo|first=Anna|last2=Grazzi|first2=Francesco|last3=Williams|first3=Alan R.|last4=Panzner|first4=Tobias|last5=Lefmann|first5=Kim|last6=Lindelof|first6=Poul Erik|last7=Jørgensen|first7=Lars|last8=Pentz|first8=Peter|last9=Scherillo|first9=Antonella|date=1. 4. 2017|title=Extraction of archaeological information from metallic artefacts—A neutron diffraction study on Viking swords|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X17301025|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|volume=12|doi=10.1016/j.jasrepp. 2017.02.014|pages=425-436}}</ref> Ратна се стратегија Викинга састојала од изненадног напада при којем би уграбили све што је вредно, а потом једнако брзо одјурили на пучину. Већина напада није била помно планирана нити стратешки компликована,<ref name="Grimbly2013">{{harvnb|Grimbly|2013|p=121}}</ref><ref name="GreenSiegmund2003">{{harvnb|Green|Siegmund|2003|pp=306}}</ref> иако је било и таквих који су сведочили о врло развијеној организацији и војничким вештинама. == Новац == Викинзи су се пре него што су почели ковати властите кованице служили кованицама народа с којима су дошли у додир.<ref name = BBCMoney>Gareth Williams: [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/money_01.shtml Viking Money] BBC History</ref>{{sfn|Graham|2013|pp=}} Прва викиншка ковница новца била је у [[Хедеби]]ју, у данашњој Норвешкој. Мотиви викиншких кованица били су бродови, животиње, куће. Викиншке кованице нису имале номиналну вредност, вределе су према својој тежини. Кад је требало да се уситне, резале су се на комадиће. Чистоћа материјала проверавала се зарезивањем кованица. Осим викиншких, пронађене су и кованице [[Византијско царство|Византског]] Царства, [[Калифат]]а, [[Свето римско царство|Светог римског царства]] немачког народа, [[Енглеска|Енглеске]] (чак више него у самој Енглеској, не зато што су их Викинзи толико опљачкали, него зато што су се за енглеског краља Едгара све кованице топиле и поново ковале сваких пет до шест година). Пронађене су још и франачке и [[Фризија|фризијске]] кованице. Све су ове кованице, као и оригиналне викиншке, Викинзима вределе искључиво према својој тежини. Осим као платежно средство, кованице су Викинзима служиле и као [[накит]]. Неке би пробушили и низали на разне начине, а неке би растопили и стварали нешто потпуно ново (наруквице, огрлице, брошеве). == Викиншка уметност == {{main|Викиншка уметност}} Викиншка уметност рано средњовековне Скандинавије и Данске - како је у раној фази њене еволуције репрезентују старији и млађи осебершки стил ([[9. век]]), а у каснијој фази стилови '''јеллинге, рингерике и урнес''' ([[10. век|10]]. и [[11. век]]) - упоредна је ликовна појава с ирском и англосаксонском, претежно хришћанизованом, уметношћу на Британским острвима. Као касни пагански изданак «варварске» културе западне Европе из доба сеобе народа. [[Викиншка уметност]] наставља у Норвешкој и Данској а посебно у Шведској баштину [[Меровиншка уметност|меровиншке зооморфне орнаментике]] коју је у Европи прекинула [[каролиншка ренесанса]] продирући постепено и спорадично и у нови, раноромански ликовни говор зрелог феудалног хришћанског средњег века. Њен развој почиње у ствари једним прелазним стилом, '''старијим осебершким стилом''', који се развија у разним деловима Скандинавије на прелазу из [[8. век]] у 9. век. То је нешто измењени зооморфни стил III у којем има елемената преузетих из инсуларне (ирске) уметности. Тај прелазни стил који је био раширен, посебно у Јужној Норвешкој, најбоље описују обе стране прамца [[брод]]а из Осеберга. Већ у првој половини 9. века, тај плошни стил је замењен пунијим, и изражајнијим, рељефним стилом названим '''Млађи осебершки стил'''. Тај [[стил]] се одликује фигурама животиња које се међусобно преплићу, боре и гризу правећи прекрасне драматичне призоре препуне динамике. Из тих облика настаје и назив целог стила - '''Стил закачених животиња''' (енгл. -{''Gripping-beast style''}-, швед. -{''Gripdjurstil''}-). Те чудесне животиње избуљених очију и дугим реповима савијеним у кривине, скупљеним у клупка, испуњавају у разноврсним позама плохе украсних, али и употребних предмета викиншке свакодневнице од дрвета, [[кост]]и и [[метал]]а. Порекло овог фантастичног животињског света још није сасвим објашњено. Чини се да више извире из оријенталне, неголи из каролиншке традиције. У ред најлепших радова осебершког стила, а уједно и у ред најзначајнијих дела «варварске» уметности после сеобе народа, улазе дрвени ступови са чудноватим змијским главама. Овде је не само глава већ и дугачки врат змија прекривен богатим зооморфним декором у пуној пластици. Ова експресивно и «барокно» конципирана глава с отвореним чељустима и великим очњацима има узор можда у неком каролиншком или, вероватније, оријенталном животињском лику. Међутим, начин на који је та глава решена у ликовном смислу, сасвим је нордијски. То судимо по дубоком рељефу и снажној минуциозно израђеној пластици. Више појединачних животиња испреплетених у снажно клупко формирају главу [[змај]]а. Пред крај 9. века, млађи осебершки стил помало осиромашује и дегенерише се. Отприлике у исто време на њега се надовезује '''старији стил јелинге''' (око 900/30-980) Он је настао преобликовањем ирских зооморфних облика (одатле му и други назив '''хиберно-саксонски јелинге стил'''), а представља, по мишљењу С. Милера, В. А. Џенија и Т. Кендрика, скандинавску варијанту раносредњовековне зооморфне орнаментике. Својим животињским ликовима који су изразито врпчасти и сасвим плошни, овај стил је између свих викиншких стилова најудаљенији од стварности и реалног приказа. Он подсећа помало на Салинов стил II германске зооморфне [[орнамент]]ике, из којег вероватно и води порекло. Дански хиберно-саксонски узорак стила јелинге показује типично неповезано и испрекидано плетиво издужених животиња које се међусобно боре. Ј. Брендстед је утврдио да животиње Салиновог зооморфног стила III настају у декорацији око [[850]]. а «закачена» животиња млађег осебершког стила, око [[900]]. Постоји врло мало примера комбинације једног и другог типа животиња, али те комбинације не представљају прелаз у тип животиње који карактерише стил јелинге. Изразита обележја стила '''јелинге''' старијег типа показују метални окови из Елструпа (Копенхаген, Музеј), златни предмети из Рода, Норвешка (Народни музеј, Осло), и златна округла плочица из Хиденсија (Стралсунд, покрајински музеј) чији се орнамент састоји од четири испреплетене животиње, вероватно птице налик сови. Крушколико обликована бедра животиње прекривена су уплетеним спиралама и тачкастом гранулацијом, а њихове ноге су везане као у стилу закачених животиња. Тај стил почетком X века полако истискује '''млађи стил јелинге''' (око [[950]]. - [[1050]]) у коме доминира енглески мотив тзв. «велике животиње» (почетни стадијум овог мотива јавља се, према Ј. Бредстеду, на каменом крсту из IX века у цркви Св. Алкмунда у Дербију). Тај стил се, потпуно формиран јавља у Скандинавији први пут на чувеном рунском камену краљевског гроба у Јелингеу у сев. Јиланду. Овај декоративно скулптурални камен је наредио да се подигне око [[980]]. године дански [[краљ]] Харолд Гормусон као споменик својим родитељима. У рунском запису на једној од три страна краљ се хвали да је освојио Данску и Норвешку и да је Данце хришћанизовао. На чеоној страни камена исклесан је, формално и иконографски - у уметности раног Средњег века у Скандинавији сасвим посебан, најстарији приказ распетога Христа. Христово тело сапето је орнаменталним плетером, имитирајући сличан манир приказивања распећа у ирским раним илуминацијама. (Евангелистар из Ст. Галена). На камену је још приказана и маркантна «велика животиња» налик на грабљивца са спирално стилизованим зглобовима, канџама у облику полумесеца и троугластом главом грифона. Језик, реп и креста завршавају се неком врстом палмете. Око животиње се обмотала велика [[змије|змија]] која јој даје изразито нордијско иконографско обележје. Сама животиња, несумњиво, води порекло од [[Лав]]а-грифона из византијске или оријенталне уметности. Остаје, међутим отворено питање како је тај тип животиње дошао на север Европе, да ли директно с подручја око Црног мора или посредно, из енглеске уметности. Такав лик појављује се све до пропасти викиншке орнаментике, а поново се јавља у различитим варијантама кроз цео XI век (викиншка кутија за [[накит]] нађена у ризници катедрале Камину, а нешто касније на [[бронза]]ној заставици из '''Седерала''' у Шведској, а у једној модификованој верзији на довратку старије дрвене цркве у Урнесу у Шведској. Скандинавски археолози ову последњу фазу стила називају '''мамен''', а типичан пример је бојна секира из једног тумула у Мамену на полуострву Јиланд. '''Стил маммен''' један је од исходних тачака каснијег '''урнес стила'''. Рунски камен непознатог викинга из времена око [[1030]]. године, откривен [[1852]]. на гробљу светог Павла у [[Лондон]]у (Гилдхал), јасно илуструје ову касну фазу млађег стила јелинге. С леве стране камена је приказ «велике животиње», а с десне дански рунски натпис. Већ велики камен из Јелинга показује да викиншка уметност Средњег века напушта чисту орнаментику, а постепено преузима реалистички приказ као темељни утицај Средње и јужни Европе. Треба узети у обзир да викиншка уметност, осим изворног животињског [[мотив]]а користи и друге мотиве у чији круг утицаја долази. То су нпр. '''чворасти троплет''' са балчака [[мач]]а из Липехнеа (сада у Штатлихе музеју у [[Берлин]]у) и вегетативни украс оријенталног порекла (сребрна огрлица из Вернбија у Шведској - музеј у Стокхолму). Истовремено продире у викиншку [[уметност]] и англосаксонска акантова витица. == Види још == * [[Викиншка уметност]] * [[Нордијска митологија]] * [[Нормани]] ==Документарни филмови== *[https://www.youtube.com/watch?v=ptpfid14HEU&t=80s Викинзи: Ко су били први Викинзи? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=v5wR4clGMoQ Викинзи: Језиви свет викиншког оружја (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Референце == {{reflist|30em|refs= <ref name="NatRus">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/land-of-the-rus-viking-expeditions-to-the-east/|title=Land of the Rus - Viking explorations to the east|publisher=National Museum of Denmark |accessdate=20. 4. 2015}}</ref> <ref name="NatJourneys">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/dangerous-journeys-to-eastern-europe-and-russia/|title=Dangerous journeys to Eastern Europe and Russia|publisher=National Museum of Denmark|accessdate=20. 4. 2015}}</ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Graham-Campbell|first=James|title=The Viking World|publisher=Frances Lincoln Ltd|location=London|year=2013}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings| url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}} * {{Cite book| ref=harv|last=Durham|first=Keith|title=Viking Longship|publisher=Osprey Publishing|location=Oxford|year=2002}} * {{Cite book| ref=harv|last=Block|first=Leo|title=To Harness the Wind: A Short History of the Development of Sails|url=https://books.google.com/books?id=ezgq0VnV5XQC|year=2003|publisher=Naval Institute Press|isbn=978-1-55750-209-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Badsey|first=S.|last2=Nicolle|first2=D.|last3=Turnbull|first3=S.|authorlink3=Стивен Тернбул|title=The Timechart of Military History|publisher=Worth Press Ltd|year=2000|isbn=978-1-903025-00-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lawson|first=M. K.|title=Cnut: England's Viking King 1016-35|publisher=The History Press Ltd|year=2005|isbn=978-0582059702|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lund|first=Niels|chapter=The Danish Empire and the End of the Viking Age|title=The Oxford Illustrated History of the Vikings|editor=P. H. Sawyer|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-285434-6|pages=167-181}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sawyer|first=Peter|chapter=The Viking Expansion|editor-last=Helle|editor-first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=105}} * {{Cite book| ref=harv|last=Green|first=Dennis Howard|last2=Siegmund|first2=Frank|title=The Continental Saxons from the Migration Period to the Tenth Century: An Ethnographic Perspective |url=https://books.google.com/books?id=MThYNoTutLkC&pg=PA306|year=2003|publisher=Boydell Press|isbn=978-1-84383-026-9 |pages=306}} * {{Cite book| ref=harv|last=Grimbly|first=Shona|title=Encyclopedia of the Ancient World|url=https://books.google.com/books?id=zZJ4AAAAQBAJ&pg=PA121|year=2013|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-78688-4|pages=121}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fitzhugh|first=William W.|last2=Ward|first2=Elisabeth I.|title=Vikings: The North Atlantic Saga ; &#91;an Exhibition at the National Museum of Natural History, Smithsonian Institution, Washington D.C., April 29, 2000 - September 5, 2000&#93;|url=https://books.google.com/books?id=fpZgQgAACAAJ|year=2000|publisher=Washington : Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-970-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Downham|first=Clare|title=Viking kings of Britain and Ireland: the dynasty of ́Ívarr to A.D. 1014|url=https://books.google.com/books?id=j-sWAQAAIAAJ|year=2007|publisher=Dunedin Academic Press|isbn=978-1-903765-89-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hadley|first=Dawn M.|title=The Vikings in England: settlement, society and culture|url=https://books.google.com/books?id=wFNnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Manchester University Press|isbn=978-0-7190-5981-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Landau|first=Elaine|title=Exploring the World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=N4EKAQAAMAAJ|year=2005|publisher=Enslow|isbn=978-0-7660-2340-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Helle|first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lindqvist|first=Thomas|editor-first=Knut|editor-last=Helle|title=The Cambridge History of Scandinavia: Prehistory to 1520|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|chapter=Early Political Organisation: (a) An Introductory Survey|isbn=978-0521472999|pages=160-67}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brink|first=Stefan|editor1-last=Brink|editor1-first=Stefan|editor2-last=Price|editor2-first=Neil|title=The Viking World| url=https://archive.org/details/vikingworld00brin|year=2008|publisher=Routledge|isbn=978-0415692625|chapter=Who were the Vikings?|pages=[https://archive.org/details/vikingworld00brin/page/4 4]-10}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brookes|first=Ian|title=Chambers concise dictionary|url=https://books.google.com/books?id=iwWuY9tAVq8C&pg=PA297|year=2004|publisher=Allied Publishers|isbn=9788186062364|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=D'Amato|first=Raffaele|title=The Varangian Guard 988-453|url=https://books.google.com/books?id=rKj8_W9wL7kC&pg=PA3|year=2010|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84908-179-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Derry|first=T.K.|year=2012|title=A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, Iceland|publisher=London and Minneapolis: University of Minnesota Press|isbn=978-0-81663-799-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Educational Company of Ireland|authorlink=The Educational Company of Ireland|title=Irish-English/English-Irish Easy Reference Dictionary|url=https://books.google.com/books?id=PzeMyvxbUMUC&pg=PA472|year=2000|publisher=Roberts Rinehart|isbn=978-1-4616-6031-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Richard Andrew|last=Hall|title=The World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=bK1TngEACAAJ|year=2007|publisher=Thames & Hudson|isbn=978-0500051443|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hall|first=Richard|title=Viking Age Archaeology in Britain and Ireland|url=https://books.google.com/books?id=Av2IngEACAAJ|year=1990|publisher=Shire|isbn=978-0747800637|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Roesdahl|first=Else|title=The Vikings|url=https://books.google.com/books?id=148Meh36BxEC|year=1998|publisher=Penguin Books|isbn=978-0140252828|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Peter Hayes|last=Sawyer|author-link=Peter Hayes Sawyer|title=Age of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=WBGemwEACAAJ|year=1972|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0312013653|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Williams|first=Gareth|editor1-first=James|editor1-last=Graham-Campbell|editor2-first=Gareth|editor2-last=Williams|title=Silver Economy in the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=KbiVoK0rg1gC|year=2007|publisher=Left Coast Press|chapter=Kingship, Christianity and coinage: monetary and political perspectives on silver economy in the Viking Age|isbn=978-1598742220|pages=177-214}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wolf|first=Kirsten|title=Daily Life of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=lLHBckH-ga4C&pg=PA2|year=2004|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-32269-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Askeberg|first=Fritz|title=Norden och kontinenten i gammal tid: studier i forngermansk kulturhistoria|url=https://books.google.com/books?id=7FTUAAAAMAAJ|year=1944|publisher=Almqvist & Wiksells boktr.}} * Downham, Clare (2011). "Viking Ethnicities. A Historiographic Overview", ''History Compass'' 10.1 (2012). pp.&nbsp;1.–12. [https://www.academia.edu/1499804/Viking_Ethnicities_A_historiographic_overview PDF Academic.edu - registration required] * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|format=PDF|volume=120|year=2005|publisher=C.W.K. Gleerup|chapter=Víking – 'rower shifting'? An etymological contribution|accessdate=23. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714233409/http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|archive-date=14. 7. 2014|url-status=dead|df=|pages=41-54}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=https://books.google.com/books?id=6bIbAQAAMAAJ|archiveurl=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/Week,%20Viking%20Heide%20ANF%202008.pdf|archivedate=2008|format=PDF|chapter=Viking, week, and Widsith. A reply to Harald Bjorvand|volume=123|year=2008|publisher=C.W.K. Gleerup|pages=23-28}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hodges|first=Richard|authorlink=Richard Hodges (archaeologist)|title=Goodbye to the Vikings: Re-Reading Early Medieval Archaeology|url=https://books.google.com/books?id=4CVnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Gerald Duckworth & Company Limited|isbn=978-0715634295|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Svanberg|first=Fredrik|title=Decolonizing the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=HxdpAAAAMAAJ|year=2003|publisher=Almqvist & Wiksell International|isbn=978-9122020066|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|title=Insularer Metallschmuck in wikingerzeitlichen Gräbern Nordeuropas. Untersuchungen zur skandinavischen Westexpansion|year=1985|publisher=Karl Wachholtz|location=Neumünster|isbn=978-3529011566|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|editor1-last=Clarke|editor1-first=H.B.|editor2-last=Mhaonaigh|editor2-first=M. Ní|editor3-last=Floinn|editor3-first=R. Ó.|title=Ireland and Scandinavia in the Early Viking Age|year=1998|publisher=Four Courts Press|location=Dublin|isbn=978-1851822355|chapter=Insular Finds in Viking Age Scandinavia and the State Formation of Norway|pages=37-72}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wawn|first=M.A.|title=The Vikings and the Victorians: Inventing the Old North in Nineteenth Century Britain|year=2000|publisher=Boydell and Brewer|location=Woodbridge|isbn=978-0859916448|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Viking Age}} {{Wikivoyage|Vikings and the Old Norse}} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/10/25/vikinzi/ Викинзи] *[https://web.archive.org/web/20090618125628/http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2987/03l.php?pismo=l Последњи викинг Харалд Хардрада] * [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=05&dd=01&nav_id=1126383 Највећи мит о викинзима у који верује скоро цео свет (Б92, 1. мај 2016)] * -{[https://web.archive.org/web/20110722065628/http://www.history.com/topics/vikings Vikings] – View videos at The History Channel}- * -{[https://web.archive.org/web/20100920120630/http://copenhagenet.dk/CPH-Vikings.htm Copenhagen-Portal—The Danish Vikings]}- * -{[http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/ BBC: History of Vikings]}- * -{[https://web.archive.org/web/20080106081611/http://www.britannica.com/eb/topic-628781/Viking Encyclopædia Britannica: Viking, or Norseman, or Northman, or Varangian (people)]}- * -{[https://web.archive.org/web/20140707061732/http://www.lofotr.no/index.asp Borg Viking museum, Norway]}- * -{[https://web.archive.org/web/20061109083859/http://www.uib.no/jais/v003/montgo1.pdf Ibn Fadlan and the Rusiyyah, by James E. Montgomery, with full translation of Ibn Fadlan]}- * -{[https://web.archive.org/web/20150711093138/http://archive.museumoflondon.org.uk/RWWC/themes/1295/1288 Reassessing what we collect website—Viking and Danish London] History of Viking and Danish London with objects and images}- * -{Wawm, Andrew, [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/revival_01.shtml The Viking Revival] – BBC Online, Ancient History in Depth (updated 17 February}-) 2011 {{Нордијска митологија}} {{Authority control}} [[Категорија:Викинзи| ]] [[Категорија:Германска племена]] 9ak4l25fuomuxnun79ub2hboywnsi5q 25121451 25121447 2022-07-24T19:20:20Z Свифт 34761 /* Документарни филмови */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|ТВ серију|[[Викинзи (ТВ серија)]]}} '''Викинг''' ([[Старонордијски језици|стнорд.]] -{''víkingr''}- – викингр) је термин који се уобичајено користи за [[нордијске земље|нордијске]] ([[Скандинавија|скандинавске]]) [[ратник]]е, [[трговац|трговце]] и [[гусари|гусаре]]. Настанили су се у широкој области [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Блиски исток|Блиског истока]] као и дела [[Африка|Африке]], од краја [[8. век|8]]. до средине [[11. век]]а.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/628781/Viking Viking (people)], Encyclopædia Britannica.</ref><ref name="Roesdahl. pp. 9–22">{{harvnb|Roesdahl|1998|p=9–22}}</ref>{{sfn|Brink|2008|pp=}} Користили су своје чувене [[дракар]]е да путују до [[Блиски исток|Блиског истока]] ([[Цариград]]а, [[Волга|Волге]] у [[Русија|Русији]]), на крајњи запад, као што су [[Исланд]], [[Гренланд]] и [[Њуфаундленд]], и крајњи југ као [[Ал Андалуз]]. Овај период викиншке експанзије, познат као ''Викиншко доба'',{{sfn|Sawyer|2003|p=105}} чини највећи део [[средњи век|средњовековне]] историје [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], [[Ирска|Ирске]] и остатка Европе у целини. Овај период експанзије је довео до ширења нордијске културе, али и до истовременог уноса јаких страних културних утицаја у саму Скандинавију, са дубоким развојним импликацијама у оба смера. Популарне, модерне концепције Викинга – термина који се често примењује неформално на модерне потомке и становнике модерне Скандинавије – често се знатно разликује од комплексне слике која произилази из археолошких и историјских извора. Романтизована слика Викинга као племенитих дивљака је почела да се појављује у 18. веку; и од тог времена се развила и постала широко заступљена током [[Викиншко оживљавање|Викиншког оживљавања]] у 19. веку.{{sfn|Wawn|2000|pp=}}<ref name="langer">Johnni Langer, "The origins of the imaginary viking", ''Viking Heritage Magazine,'' Gotland University/Centre for Baltic Studies. Visby (Sweden), n. 4, 2002.</ref> Гледишта на Викинге као било насилне, пиратске безбожнике, или као неустрашиве авантуристе последица је у знатној мери конфликтних варијетета модерних викиншких митова, који су настали током раног 20. века. Данашње популарне репрезентације Викинга, типично базиране на културним клишеима и стереотиповима, компликују модерно схватање викиншке оставштине. == Рана историја и формирање нација == [[Датотека:Viking Expansion.svg|десно|350п|мини|Карта с приказом подручја Скандинавских насеља {{legend|darkred|Осми век}} {{legend|red|Девети век}} {{legend|orange|Десети век}}{{legend|yellow|Једанаести век}}]] Рана племена која су живела у [[Скандинавија|Скандинавији]] данашња наука познаје као [[Готи|Готе]] и Гауте (насељене у јужном делу данашње [[Шведска|Шведске]], [[Готланд]]у) и Свионе. У 6. веку пишу историчари [[Јорданес]] и [[Прокопије из Цезареје]] да у Скандинавији живи мноштво народа и племена од којих сваки има свога засебног владара. Резултат мањих племенских миграција био је настанак данашњих народа познатих у Скандинавији; [[Швеђани|Швеђана]], [[Данци|Данаца]] и [[Норвежани|Норвежана]] који су средином 6. века заузели своје данашње просторе. У то рано историјско доба Скандинавија је била расцепкана на низ мањих племенских кнежевина. Уједињење тих мањих држава у веће, био је дуг и спор процес. Први владар који је ујединио Норвежане у [[9. век]]у био је [[Харалд Лепокоси]]. Након његове смрти [[933]]. распала се централна власт. Тек у [[11. век]]у пошло је за руком [[Улав II Свети|Олафу Светом]] да поново уједини све Норвежане. Он је остао познат по томе што је у свој народ донео хришћанство. Јавно се крстио и тако, својим примером, помогао бржу христијанизацију, до тада паганских Норвежана. Почетком 9. века долази и до уједињења [[Данска|Данске]] која доживљава процват и успон у доба [[Харалд Плавозуби|Харалда Плавозубог]] и [[Кнут Велики|Кнута Великог]] кад је под данском влашћу била и трећина [[Енглеска|Енглеске]] и јужни део Шведске. ([[Харалд Плавозуби]] [[950]]. - [[986]], [[Кнут Велики]] [[1016]]. - [[1035]])<ref name="Lund">{{harvnb|Lund|2001|pp=167–181}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/Sweyn.aspx The Royal Household, "Sweyn"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Lawson">{{harvnb|Lawson|2005|pp=}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/CanutetheGreat.aspx The Royal Household, "Canute The Great"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Badsey et al.">{{harvnb|Badsey|Nicolle|Turnbull|2000|pp=}}</ref> И [[Шведска]] је у раном средњем веку била разједињена на многе мале кнежевине и племенске савезе. У то доба посебно се истицао племенски савез у [[Упсала|Упсали]]. Распадом родовских друштвених заједница и односа класна подела друштва најраније се запажа код Швеђана. Услед низа неродних година које су резултовале низом година глади поједине племенске вође и аристократе окупљају своје ратне дружине и са својим бродовима организују прекоморске пљачкашке походе. Једни су кренули на запад према [[Француска|Француској]], Северној [[Њемачка|Немачкој]] и Енглеској. Док су други кренули на исток узводно рекама и зашли дубоко у словенске земље све до [[Кијев]]а под именом [[Варјази]].<ref name="NatRus"/><ref name="NatJourneys"/><ref>{{cite web|url=http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |title=Los vikingos en Al-Andalus (abstract available in English) |publisher=Jesús Riosalido |year=1997 |accessdate=11. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718171837/http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |archive-date=18. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref> Док су западни пљачкаши нападали Фландрију, Франачку Галију и Фризију, па уз западне обале Франачке Атлантским океаном стигли до Аквитаније и Шпаније. Године 844, по реци [[Гарона|Гарони]] допиру до [[Тулуза]] затим се појављују пред [[Лисабон]]ом и [[Кадиз]]ом, освајају [[Севиља|Севиљу]], [[845]]. пљачкају [[Париз]], а [[859]]. освајају [[Гибралтар]] и пљачкају обале [[Средоземно море|Медитерана]] све до [[Сицилија|Сицилије]] и јужне [[Италија|Италије]]. Осим страшних разарања и крвопролића којима су били изложени несрећни Европљани од варвара са севера, додатно су трпели губитке у људству јер су Викинзи масовно људе одводили у робље. У то доба и нису имали озбиљније непријатеље ни организоване војне силе која би им се озбиљно супротставила осим велике и војно надмоћне [[Византијско царство|Византије]] коју су Викинзи избегавали и склапали с њом повољне трговачке савезе да јој се не би превише замерили. (једном згодом су мирни пролазак у [[Црно море]] преко Дарданела платили арапским робљем похватаним на јужној Сицилији!). Због многих сусрета и трговачких размена са другим, новим и необичним народима, Викинзи су попримили утицаје медитеранских, [[ислам]]ских и хришћанских народа што се посебно истиче на њиховој специфичној уметности. == Викиншки бродови == [[Датотека:Vikingship.jpg|250п|мини|Викиншки брод]] {{main|Викиншки бродови}} Викинзи су правили два типа бродова: дугачке и уске, за рат<ref>Longships are sometimes erroneously called ''drakkar'', a corruption of "dragon" in Norse.</ref> и краће, широке и стабилније за трговину и транспорт. Развили су брод без палубе, с кобилицом и ојачаним коритом који се назива дракар. {{multiple image | footer = Дугачки бродови су омогућавали далекосежне експедиције, мада су Викинзи исто тако конструисали неколико других типова бродова. | align = left | image1 = VIKING LONGSHIP "SEA STALLION" ARRIVES IN DUBLIN.jpg | width1 = 165 | alt1 = Sea Stallion | caption1 = Реконструкција дугачког брода ''Морски пастув''. | image2 = Modell Knorr.jpg | width2 = {{#expr: (204 * 600 / 550) round 0}} | alt2 = Knarr Haithabu | caption2 = Модел -{''knarr''}- типа брода.{{sfn|Block|2003|pp=}} }} Ратни бродови су били лагани, стабилни и лаки за маневрирање.<ref>Hadingham, Evan: [http://www.pbs.org/wgbh/nova/ancient/viking-ships.html Secrets of Viking Ships] (05.09.00) NOVA science media.</ref>{{sfn|Durham|2002|pp=}} Управо тако добри бродови омогућили су им изузетну мобилност. Били су веома брзи и могло се њима доћи веома близу обале, тако да мештани нису успевали организовати одбрану. Типично за викиншке ратне бродове била је глава змаја или неког воденог чудовишта, која је стајала напред на врху и својим отвореним чељустима и разрогаченим очима плашила непријатеље. У то доба цела Еуропа је била у страху од викиншког напада и изговарали су молитву: „Од норманског беса, чувај нас мили Боже“. Не зна се поуздано што им је служило за навигацију. Претпоставља се да су пловили у близини обале што су дуже могли, а на пучини су се вероватно оријентисали према птицама, звездама, смером таласа, о чему сведочи [[Хаукова сага]]. Бродови су били интегрални део викиншке културе. Они су омогућавали свакодневни транспорт преко мора и пловних путева, експлоатацију нових земаља, препаде, освајања, и трговину са суседним културама. Они су исто тако имали велики религиозни значај. Људи са високим статусом су понекад били сахрањени у броду заједно са жртвованим животињама, оружјем, обредним и другим предметима, као што је случај са сахрањеним пловилима у [[Гокстад]]у и [[Осеберг]]у у Норвешкој<ref>{{Cite book|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings|url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}}</ref> и ископаним сахрањеним бродом у Ладбију у Данској. Сахрањивање бродова су такође практиковали Викинзи изван домовине, као што је случај с ископаним [[Салме бродови]]ма на Естонском острву [[Сарема (острво)|Сарему]].<ref>{{cite web|url=http://www.archaeology.org/issues/95-1307/features/941-vikings-saaremaa-estonia-salme-vendel-oseberg |title=The First Vikings|magazine=Archaeology |publisher=the Archaeological Institute of America |last=Curry|first=Andrew|date=10. 6. 2013 |accessdate=22. 2. 2014}}</ref> == Оружје == [[Датотека:Viking swords.jpg|мини|десно|Викиншки мачеви]] Најважније викиншко оружје био је [[мач]]. Оштрица мача била је дуга око 90 -{cm}-, а широка око 10. Чини се да су врло ценили оштрице увезене из [[Франачка|Франачке]]; њима би сами додавали балчаке који су често били украшени разним орнаментима. Користили су и лук и стреле. Постојали су различити лукови за различите сврхе. Неки су били дуги и до 2 метра. Углавном су их израђивали од [[европска тиса|тисе]]. Ту су још и секире и копља. А за одбрану и штитови углавном округлога облика.<ref>{{Cite news|url=http://www.livescience.com/58654-viking-sword-scans-reveal-norse-culture.html|title=Scans of Viking Swords Reveal a Slice of Norse Culture|work=Live Science|accessdate=15. 4. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Fedrigo|first=Anna|last2=Grazzi|first2=Francesco|last3=Williams|first3=Alan R.|last4=Panzner|first4=Tobias|last5=Lefmann|first5=Kim|last6=Lindelof|first6=Poul Erik|last7=Jørgensen|first7=Lars|last8=Pentz|first8=Peter|last9=Scherillo|first9=Antonella|date=1. 4. 2017|title=Extraction of archaeological information from metallic artefacts—A neutron diffraction study on Viking swords|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X17301025|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|volume=12|doi=10.1016/j.jasrepp. 2017.02.014|pages=425-436}}</ref> Ратна се стратегија Викинга састојала од изненадног напада при којем би уграбили све што је вредно, а потом једнако брзо одјурили на пучину. Већина напада није била помно планирана нити стратешки компликована,<ref name="Grimbly2013">{{harvnb|Grimbly|2013|p=121}}</ref><ref name="GreenSiegmund2003">{{harvnb|Green|Siegmund|2003|pp=306}}</ref> иако је било и таквих који су сведочили о врло развијеној организацији и војничким вештинама. == Новац == Викинзи су се пре него што су почели ковати властите кованице служили кованицама народа с којима су дошли у додир.<ref name = BBCMoney>Gareth Williams: [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/money_01.shtml Viking Money] BBC History</ref>{{sfn|Graham|2013|pp=}} Прва викиншка ковница новца била је у [[Хедеби]]ју, у данашњој Норвешкој. Мотиви викиншких кованица били су бродови, животиње, куће. Викиншке кованице нису имале номиналну вредност, вределе су према својој тежини. Кад је требало да се уситне, резале су се на комадиће. Чистоћа материјала проверавала се зарезивањем кованица. Осим викиншких, пронађене су и кованице [[Византијско царство|Византског]] Царства, [[Калифат]]а, [[Свето римско царство|Светог римског царства]] немачког народа, [[Енглеска|Енглеске]] (чак више него у самој Енглеској, не зато што су их Викинзи толико опљачкали, него зато што су се за енглеског краља Едгара све кованице топиле и поново ковале сваких пет до шест година). Пронађене су још и франачке и [[Фризија|фризијске]] кованице. Све су ове кованице, као и оригиналне викиншке, Викинзима вределе искључиво према својој тежини. Осим као платежно средство, кованице су Викинзима служиле и као [[накит]]. Неке би пробушили и низали на разне начине, а неке би растопили и стварали нешто потпуно ново (наруквице, огрлице, брошеве). == Викиншка уметност == {{main|Викиншка уметност}} Викиншка уметност рано средњовековне Скандинавије и Данске - како је у раној фази њене еволуције репрезентују старији и млађи осебершки стил ([[9. век]]), а у каснијој фази стилови '''јеллинге, рингерике и урнес''' ([[10. век|10]]. и [[11. век]]) - упоредна је ликовна појава с ирском и англосаксонском, претежно хришћанизованом, уметношћу на Британским острвима. Као касни пагански изданак «варварске» културе западне Европе из доба сеобе народа. [[Викиншка уметност]] наставља у Норвешкој и Данској а посебно у Шведској баштину [[Меровиншка уметност|меровиншке зооморфне орнаментике]] коју је у Европи прекинула [[каролиншка ренесанса]] продирући постепено и спорадично и у нови, раноромански ликовни говор зрелог феудалног хришћанског средњег века. Њен развој почиње у ствари једним прелазним стилом, '''старијим осебершким стилом''', који се развија у разним деловима Скандинавије на прелазу из [[8. век]] у 9. век. То је нешто измењени зооморфни стил III у којем има елемената преузетих из инсуларне (ирске) уметности. Тај прелазни стил који је био раширен, посебно у Јужној Норвешкој, најбоље описују обе стране прамца [[брод]]а из Осеберга. Већ у првој половини 9. века, тај плошни стил је замењен пунијим, и изражајнијим, рељефним стилом названим '''Млађи осебершки стил'''. Тај [[стил]] се одликује фигурама животиња које се међусобно преплићу, боре и гризу правећи прекрасне драматичне призоре препуне динамике. Из тих облика настаје и назив целог стила - '''Стил закачених животиња''' (енгл. -{''Gripping-beast style''}-, швед. -{''Gripdjurstil''}-). Те чудесне животиње избуљених очију и дугим реповима савијеним у кривине, скупљеним у клупка, испуњавају у разноврсним позама плохе украсних, али и употребних предмета викиншке свакодневнице од дрвета, [[кост]]и и [[метал]]а. Порекло овог фантастичног животињског света још није сасвим објашњено. Чини се да више извире из оријенталне, неголи из каролиншке традиције. У ред најлепших радова осебершког стила, а уједно и у ред најзначајнијих дела «варварске» уметности после сеобе народа, улазе дрвени ступови са чудноватим змијским главама. Овде је не само глава већ и дугачки врат змија прекривен богатим зооморфним декором у пуној пластици. Ова експресивно и «барокно» конципирана глава с отвореним чељустима и великим очњацима има узор можда у неком каролиншком или, вероватније, оријенталном животињском лику. Међутим, начин на који је та глава решена у ликовном смислу, сасвим је нордијски. То судимо по дубоком рељефу и снажној минуциозно израђеној пластици. Више појединачних животиња испреплетених у снажно клупко формирају главу [[змај]]а. Пред крај 9. века, млађи осебершки стил помало осиромашује и дегенерише се. Отприлике у исто време на њега се надовезује '''старији стил јелинге''' (око 900/30-980) Он је настао преобликовањем ирских зооморфних облика (одатле му и други назив '''хиберно-саксонски јелинге стил'''), а представља, по мишљењу С. Милера, В. А. Џенија и Т. Кендрика, скандинавску варијанту раносредњовековне зооморфне орнаментике. Својим животињским ликовима који су изразито врпчасти и сасвим плошни, овај стил је између свих викиншких стилова најудаљенији од стварности и реалног приказа. Он подсећа помало на Салинов стил II германске зооморфне [[орнамент]]ике, из којег вероватно и води порекло. Дански хиберно-саксонски узорак стила јелинге показује типично неповезано и испрекидано плетиво издужених животиња које се међусобно боре. Ј. Брендстед је утврдио да животиње Салиновог зооморфног стила III настају у декорацији око [[850]]. а «закачена» животиња млађег осебершког стила, око [[900]]. Постоји врло мало примера комбинације једног и другог типа животиња, али те комбинације не представљају прелаз у тип животиње који карактерише стил јелинге. Изразита обележја стила '''јелинге''' старијег типа показују метални окови из Елструпа (Копенхаген, Музеј), златни предмети из Рода, Норвешка (Народни музеј, Осло), и златна округла плочица из Хиденсија (Стралсунд, покрајински музеј) чији се орнамент састоји од четири испреплетене животиње, вероватно птице налик сови. Крушколико обликована бедра животиње прекривена су уплетеним спиралама и тачкастом гранулацијом, а њихове ноге су везане као у стилу закачених животиња. Тај стил почетком X века полако истискује '''млађи стил јелинге''' (око [[950]]. - [[1050]]) у коме доминира енглески мотив тзв. «велике животиње» (почетни стадијум овог мотива јавља се, према Ј. Бредстеду, на каменом крсту из IX века у цркви Св. Алкмунда у Дербију). Тај стил се, потпуно формиран јавља у Скандинавији први пут на чувеном рунском камену краљевског гроба у Јелингеу у сев. Јиланду. Овај декоративно скулптурални камен је наредио да се подигне око [[980]]. године дански [[краљ]] Харолд Гормусон као споменик својим родитељима. У рунском запису на једној од три страна краљ се хвали да је освојио Данску и Норвешку и да је Данце хришћанизовао. На чеоној страни камена исклесан је, формално и иконографски - у уметности раног Средњег века у Скандинавији сасвим посебан, најстарији приказ распетога Христа. Христово тело сапето је орнаменталним плетером, имитирајући сличан манир приказивања распећа у ирским раним илуминацијама. (Евангелистар из Ст. Галена). На камену је још приказана и маркантна «велика животиња» налик на грабљивца са спирално стилизованим зглобовима, канџама у облику полумесеца и троугластом главом грифона. Језик, реп и креста завршавају се неком врстом палмете. Око животиње се обмотала велика [[змије|змија]] која јој даје изразито нордијско иконографско обележје. Сама животиња, несумњиво, води порекло од [[Лав]]а-грифона из византијске или оријенталне уметности. Остаје, међутим отворено питање како је тај тип животиње дошао на север Европе, да ли директно с подручја око Црног мора или посредно, из енглеске уметности. Такав лик појављује се све до пропасти викиншке орнаментике, а поново се јавља у различитим варијантама кроз цео XI век (викиншка кутија за [[накит]] нађена у ризници катедрале Камину, а нешто касније на [[бронза]]ној заставици из '''Седерала''' у Шведској, а у једној модификованој верзији на довратку старије дрвене цркве у Урнесу у Шведској. Скандинавски археолози ову последњу фазу стила називају '''мамен''', а типичан пример је бојна секира из једног тумула у Мамену на полуострву Јиланд. '''Стил маммен''' један је од исходних тачака каснијег '''урнес стила'''. Рунски камен непознатог викинга из времена око [[1030]]. године, откривен [[1852]]. на гробљу светог Павла у [[Лондон]]у (Гилдхал), јасно илуструје ову касну фазу млађег стила јелинге. С леве стране камена је приказ «велике животиње», а с десне дански рунски натпис. Већ велики камен из Јелинга показује да викиншка уметност Средњег века напушта чисту орнаментику, а постепено преузима реалистички приказ као темељни утицај Средње и јужни Европе. Треба узети у обзир да викиншка уметност, осим изворног животињског [[мотив]]а користи и друге мотиве у чији круг утицаја долази. То су нпр. '''чворасти троплет''' са балчака [[мач]]а из Липехнеа (сада у Штатлихе музеју у [[Берлин]]у) и вегетативни украс оријенталног порекла (сребрна огрлица из Вернбија у Шведској - музеј у Стокхолму). Истовремено продире у викиншку [[уметност]] и англосаксонска акантова витица. == Види још == * [[Викиншка уметност]] * [[Нордијска митологија]] * [[Нормани]] ==Документарни филмови== *[https://www.youtube.com/watch?v=ptpfid14HEU&t=80s Викинзи: Ко су били први Викинзи? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=v5wR4clGMoQ Викинзи: Језиви свет викиншког оружја (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=k49-Jsry6q8 Викинзи: Прави разлог викиншких освајања (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Референце == {{reflist|30em|refs= <ref name="NatRus">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/land-of-the-rus-viking-expeditions-to-the-east/|title=Land of the Rus - Viking explorations to the east|publisher=National Museum of Denmark |accessdate=20. 4. 2015}}</ref> <ref name="NatJourneys">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/dangerous-journeys-to-eastern-europe-and-russia/|title=Dangerous journeys to Eastern Europe and Russia|publisher=National Museum of Denmark|accessdate=20. 4. 2015}}</ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Graham-Campbell|first=James|title=The Viking World|publisher=Frances Lincoln Ltd|location=London|year=2013}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings| url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}} * {{Cite book| ref=harv|last=Durham|first=Keith|title=Viking Longship|publisher=Osprey Publishing|location=Oxford|year=2002}} * {{Cite book| ref=harv|last=Block|first=Leo|title=To Harness the Wind: A Short History of the Development of Sails|url=https://books.google.com/books?id=ezgq0VnV5XQC|year=2003|publisher=Naval Institute Press|isbn=978-1-55750-209-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Badsey|first=S.|last2=Nicolle|first2=D.|last3=Turnbull|first3=S.|authorlink3=Стивен Тернбул|title=The Timechart of Military History|publisher=Worth Press Ltd|year=2000|isbn=978-1-903025-00-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lawson|first=M. K.|title=Cnut: England's Viking King 1016-35|publisher=The History Press Ltd|year=2005|isbn=978-0582059702|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lund|first=Niels|chapter=The Danish Empire and the End of the Viking Age|title=The Oxford Illustrated History of the Vikings|editor=P. H. Sawyer|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-285434-6|pages=167-181}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sawyer|first=Peter|chapter=The Viking Expansion|editor-last=Helle|editor-first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=105}} * {{Cite book| ref=harv|last=Green|first=Dennis Howard|last2=Siegmund|first2=Frank|title=The Continental Saxons from the Migration Period to the Tenth Century: An Ethnographic Perspective |url=https://books.google.com/books?id=MThYNoTutLkC&pg=PA306|year=2003|publisher=Boydell Press|isbn=978-1-84383-026-9 |pages=306}} * {{Cite book| ref=harv|last=Grimbly|first=Shona|title=Encyclopedia of the Ancient World|url=https://books.google.com/books?id=zZJ4AAAAQBAJ&pg=PA121|year=2013|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-78688-4|pages=121}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fitzhugh|first=William W.|last2=Ward|first2=Elisabeth I.|title=Vikings: The North Atlantic Saga ; &#91;an Exhibition at the National Museum of Natural History, Smithsonian Institution, Washington D.C., April 29, 2000 - September 5, 2000&#93;|url=https://books.google.com/books?id=fpZgQgAACAAJ|year=2000|publisher=Washington : Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-970-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Downham|first=Clare|title=Viking kings of Britain and Ireland: the dynasty of ́Ívarr to A.D. 1014|url=https://books.google.com/books?id=j-sWAQAAIAAJ|year=2007|publisher=Dunedin Academic Press|isbn=978-1-903765-89-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hadley|first=Dawn M.|title=The Vikings in England: settlement, society and culture|url=https://books.google.com/books?id=wFNnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Manchester University Press|isbn=978-0-7190-5981-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Landau|first=Elaine|title=Exploring the World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=N4EKAQAAMAAJ|year=2005|publisher=Enslow|isbn=978-0-7660-2340-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Helle|first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lindqvist|first=Thomas|editor-first=Knut|editor-last=Helle|title=The Cambridge History of Scandinavia: Prehistory to 1520|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|chapter=Early Political Organisation: (a) An Introductory Survey|isbn=978-0521472999|pages=160-67}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brink|first=Stefan|editor1-last=Brink|editor1-first=Stefan|editor2-last=Price|editor2-first=Neil|title=The Viking World| url=https://archive.org/details/vikingworld00brin|year=2008|publisher=Routledge|isbn=978-0415692625|chapter=Who were the Vikings?|pages=[https://archive.org/details/vikingworld00brin/page/4 4]-10}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brookes|first=Ian|title=Chambers concise dictionary|url=https://books.google.com/books?id=iwWuY9tAVq8C&pg=PA297|year=2004|publisher=Allied Publishers|isbn=9788186062364|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=D'Amato|first=Raffaele|title=The Varangian Guard 988-453|url=https://books.google.com/books?id=rKj8_W9wL7kC&pg=PA3|year=2010|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84908-179-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Derry|first=T.K.|year=2012|title=A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, Iceland|publisher=London and Minneapolis: University of Minnesota Press|isbn=978-0-81663-799-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Educational Company of Ireland|authorlink=The Educational Company of Ireland|title=Irish-English/English-Irish Easy Reference Dictionary|url=https://books.google.com/books?id=PzeMyvxbUMUC&pg=PA472|year=2000|publisher=Roberts Rinehart|isbn=978-1-4616-6031-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Richard Andrew|last=Hall|title=The World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=bK1TngEACAAJ|year=2007|publisher=Thames & Hudson|isbn=978-0500051443|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hall|first=Richard|title=Viking Age Archaeology in Britain and Ireland|url=https://books.google.com/books?id=Av2IngEACAAJ|year=1990|publisher=Shire|isbn=978-0747800637|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Roesdahl|first=Else|title=The Vikings|url=https://books.google.com/books?id=148Meh36BxEC|year=1998|publisher=Penguin Books|isbn=978-0140252828|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Peter Hayes|last=Sawyer|author-link=Peter Hayes Sawyer|title=Age of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=WBGemwEACAAJ|year=1972|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0312013653|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Williams|first=Gareth|editor1-first=James|editor1-last=Graham-Campbell|editor2-first=Gareth|editor2-last=Williams|title=Silver Economy in the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=KbiVoK0rg1gC|year=2007|publisher=Left Coast Press|chapter=Kingship, Christianity and coinage: monetary and political perspectives on silver economy in the Viking Age|isbn=978-1598742220|pages=177-214}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wolf|first=Kirsten|title=Daily Life of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=lLHBckH-ga4C&pg=PA2|year=2004|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-32269-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Askeberg|first=Fritz|title=Norden och kontinenten i gammal tid: studier i forngermansk kulturhistoria|url=https://books.google.com/books?id=7FTUAAAAMAAJ|year=1944|publisher=Almqvist & Wiksells boktr.}} * Downham, Clare (2011). "Viking Ethnicities. A Historiographic Overview", ''History Compass'' 10.1 (2012). pp.&nbsp;1.–12. [https://www.academia.edu/1499804/Viking_Ethnicities_A_historiographic_overview PDF Academic.edu - registration required] * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|format=PDF|volume=120|year=2005|publisher=C.W.K. Gleerup|chapter=Víking – 'rower shifting'? An etymological contribution|accessdate=23. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714233409/http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|archive-date=14. 7. 2014|url-status=dead|df=|pages=41-54}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=https://books.google.com/books?id=6bIbAQAAMAAJ|archiveurl=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/Week,%20Viking%20Heide%20ANF%202008.pdf|archivedate=2008|format=PDF|chapter=Viking, week, and Widsith. A reply to Harald Bjorvand|volume=123|year=2008|publisher=C.W.K. Gleerup|pages=23-28}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hodges|first=Richard|authorlink=Richard Hodges (archaeologist)|title=Goodbye to the Vikings: Re-Reading Early Medieval Archaeology|url=https://books.google.com/books?id=4CVnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Gerald Duckworth & Company Limited|isbn=978-0715634295|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Svanberg|first=Fredrik|title=Decolonizing the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=HxdpAAAAMAAJ|year=2003|publisher=Almqvist & Wiksell International|isbn=978-9122020066|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|title=Insularer Metallschmuck in wikingerzeitlichen Gräbern Nordeuropas. Untersuchungen zur skandinavischen Westexpansion|year=1985|publisher=Karl Wachholtz|location=Neumünster|isbn=978-3529011566|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|editor1-last=Clarke|editor1-first=H.B.|editor2-last=Mhaonaigh|editor2-first=M. Ní|editor3-last=Floinn|editor3-first=R. Ó.|title=Ireland and Scandinavia in the Early Viking Age|year=1998|publisher=Four Courts Press|location=Dublin|isbn=978-1851822355|chapter=Insular Finds in Viking Age Scandinavia and the State Formation of Norway|pages=37-72}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wawn|first=M.A.|title=The Vikings and the Victorians: Inventing the Old North in Nineteenth Century Britain|year=2000|publisher=Boydell and Brewer|location=Woodbridge|isbn=978-0859916448|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Viking Age}} {{Wikivoyage|Vikings and the Old Norse}} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/10/25/vikinzi/ Викинзи] *[https://web.archive.org/web/20090618125628/http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2987/03l.php?pismo=l Последњи викинг Харалд Хардрада] * [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=05&dd=01&nav_id=1126383 Највећи мит о викинзима у који верује скоро цео свет (Б92, 1. мај 2016)] * -{[https://web.archive.org/web/20110722065628/http://www.history.com/topics/vikings Vikings] – View videos at The History Channel}- * -{[https://web.archive.org/web/20100920120630/http://copenhagenet.dk/CPH-Vikings.htm Copenhagen-Portal—The Danish Vikings]}- * -{[http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/ BBC: History of Vikings]}- * -{[https://web.archive.org/web/20080106081611/http://www.britannica.com/eb/topic-628781/Viking Encyclopædia Britannica: Viking, or Norseman, or Northman, or Varangian (people)]}- * -{[https://web.archive.org/web/20140707061732/http://www.lofotr.no/index.asp Borg Viking museum, Norway]}- * -{[https://web.archive.org/web/20061109083859/http://www.uib.no/jais/v003/montgo1.pdf Ibn Fadlan and the Rusiyyah, by James E. Montgomery, with full translation of Ibn Fadlan]}- * -{[https://web.archive.org/web/20150711093138/http://archive.museumoflondon.org.uk/RWWC/themes/1295/1288 Reassessing what we collect website—Viking and Danish London] History of Viking and Danish London with objects and images}- * -{Wawm, Andrew, [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/revival_01.shtml The Viking Revival] – BBC Online, Ancient History in Depth (updated 17 February}-) 2011 {{Нордијска митологија}} {{Authority control}} [[Категорија:Викинзи| ]] [[Категорија:Германска племена]] 3h2kbl6f5g38qqrc5vrmv7c26y9xzv5 25121469 25121451 2022-07-24T19:27:31Z Свифт 34761 /* Документарни филмови */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|ТВ серију|[[Викинзи (ТВ серија)]]}} '''Викинг''' ([[Старонордијски језици|стнорд.]] -{''víkingr''}- – викингр) је термин који се уобичајено користи за [[нордијске земље|нордијске]] ([[Скандинавија|скандинавске]]) [[ратник]]е, [[трговац|трговце]] и [[гусари|гусаре]]. Настанили су се у широкој области [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Блиски исток|Блиског истока]] као и дела [[Африка|Африке]], од краја [[8. век|8]]. до средине [[11. век]]а.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/628781/Viking Viking (people)], Encyclopædia Britannica.</ref><ref name="Roesdahl. pp. 9–22">{{harvnb|Roesdahl|1998|p=9–22}}</ref>{{sfn|Brink|2008|pp=}} Користили су своје чувене [[дракар]]е да путују до [[Блиски исток|Блиског истока]] ([[Цариград]]а, [[Волга|Волге]] у [[Русија|Русији]]), на крајњи запад, као што су [[Исланд]], [[Гренланд]] и [[Њуфаундленд]], и крајњи југ као [[Ал Андалуз]]. Овај период викиншке експанзије, познат као ''Викиншко доба'',{{sfn|Sawyer|2003|p=105}} чини највећи део [[средњи век|средњовековне]] историје [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], [[Ирска|Ирске]] и остатка Европе у целини. Овај период експанзије је довео до ширења нордијске културе, али и до истовременог уноса јаких страних културних утицаја у саму Скандинавију, са дубоким развојним импликацијама у оба смера. Популарне, модерне концепције Викинга – термина који се често примењује неформално на модерне потомке и становнике модерне Скандинавије – често се знатно разликује од комплексне слике која произилази из археолошких и историјских извора. Романтизована слика Викинга као племенитих дивљака је почела да се појављује у 18. веку; и од тог времена се развила и постала широко заступљена током [[Викиншко оживљавање|Викиншког оживљавања]] у 19. веку.{{sfn|Wawn|2000|pp=}}<ref name="langer">Johnni Langer, "The origins of the imaginary viking", ''Viking Heritage Magazine,'' Gotland University/Centre for Baltic Studies. Visby (Sweden), n. 4, 2002.</ref> Гледишта на Викинге као било насилне, пиратске безбожнике, или као неустрашиве авантуристе последица је у знатној мери конфликтних варијетета модерних викиншких митова, који су настали током раног 20. века. Данашње популарне репрезентације Викинга, типично базиране на културним клишеима и стереотиповима, компликују модерно схватање викиншке оставштине. == Рана историја и формирање нација == [[Датотека:Viking Expansion.svg|десно|350п|мини|Карта с приказом подручја Скандинавских насеља {{legend|darkred|Осми век}} {{legend|red|Девети век}} {{legend|orange|Десети век}}{{legend|yellow|Једанаести век}}]] Рана племена која су живела у [[Скандинавија|Скандинавији]] данашња наука познаје као [[Готи|Готе]] и Гауте (насељене у јужном делу данашње [[Шведска|Шведске]], [[Готланд]]у) и Свионе. У 6. веку пишу историчари [[Јорданес]] и [[Прокопије из Цезареје]] да у Скандинавији живи мноштво народа и племена од којих сваки има свога засебног владара. Резултат мањих племенских миграција био је настанак данашњих народа познатих у Скандинавији; [[Швеђани|Швеђана]], [[Данци|Данаца]] и [[Норвежани|Норвежана]] који су средином 6. века заузели своје данашње просторе. У то рано историјско доба Скандинавија је била расцепкана на низ мањих племенских кнежевина. Уједињење тих мањих држава у веће, био је дуг и спор процес. Први владар који је ујединио Норвежане у [[9. век]]у био је [[Харалд Лепокоси]]. Након његове смрти [[933]]. распала се централна власт. Тек у [[11. век]]у пошло је за руком [[Улав II Свети|Олафу Светом]] да поново уједини све Норвежане. Он је остао познат по томе што је у свој народ донео хришћанство. Јавно се крстио и тако, својим примером, помогао бржу христијанизацију, до тада паганских Норвежана. Почетком 9. века долази и до уједињења [[Данска|Данске]] која доживљава процват и успон у доба [[Харалд Плавозуби|Харалда Плавозубог]] и [[Кнут Велики|Кнута Великог]] кад је под данском влашћу била и трећина [[Енглеска|Енглеске]] и јужни део Шведске. ([[Харалд Плавозуби]] [[950]]. - [[986]], [[Кнут Велики]] [[1016]]. - [[1035]])<ref name="Lund">{{harvnb|Lund|2001|pp=167–181}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/Sweyn.aspx The Royal Household, "Sweyn"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Lawson">{{harvnb|Lawson|2005|pp=}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/CanutetheGreat.aspx The Royal Household, "Canute The Great"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Badsey et al.">{{harvnb|Badsey|Nicolle|Turnbull|2000|pp=}}</ref> И [[Шведска]] је у раном средњем веку била разједињена на многе мале кнежевине и племенске савезе. У то доба посебно се истицао племенски савез у [[Упсала|Упсали]]. Распадом родовских друштвених заједница и односа класна подела друштва најраније се запажа код Швеђана. Услед низа неродних година које су резултовале низом година глади поједине племенске вође и аристократе окупљају своје ратне дружине и са својим бродовима организују прекоморске пљачкашке походе. Једни су кренули на запад према [[Француска|Француској]], Северној [[Њемачка|Немачкој]] и Енглеској. Док су други кренули на исток узводно рекама и зашли дубоко у словенске земље све до [[Кијев]]а под именом [[Варјази]].<ref name="NatRus"/><ref name="NatJourneys"/><ref>{{cite web|url=http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |title=Los vikingos en Al-Andalus (abstract available in English) |publisher=Jesús Riosalido |year=1997 |accessdate=11. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718171837/http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |archive-date=18. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref> Док су западни пљачкаши нападали Фландрију, Франачку Галију и Фризију, па уз западне обале Франачке Атлантским океаном стигли до Аквитаније и Шпаније. Године 844, по реци [[Гарона|Гарони]] допиру до [[Тулуза]] затим се појављују пред [[Лисабон]]ом и [[Кадиз]]ом, освајају [[Севиља|Севиљу]], [[845]]. пљачкају [[Париз]], а [[859]]. освајају [[Гибралтар]] и пљачкају обале [[Средоземно море|Медитерана]] све до [[Сицилија|Сицилије]] и јужне [[Италија|Италије]]. Осим страшних разарања и крвопролића којима су били изложени несрећни Европљани од варвара са севера, додатно су трпели губитке у људству јер су Викинзи масовно људе одводили у робље. У то доба и нису имали озбиљније непријатеље ни организоване војне силе која би им се озбиљно супротставила осим велике и војно надмоћне [[Византијско царство|Византије]] коју су Викинзи избегавали и склапали с њом повољне трговачке савезе да јој се не би превише замерили. (једном згодом су мирни пролазак у [[Црно море]] преко Дарданела платили арапским робљем похватаним на јужној Сицилији!). Због многих сусрета и трговачких размена са другим, новим и необичним народима, Викинзи су попримили утицаје медитеранских, [[ислам]]ских и хришћанских народа што се посебно истиче на њиховој специфичној уметности. == Викиншки бродови == [[Датотека:Vikingship.jpg|250п|мини|Викиншки брод]] {{main|Викиншки бродови}} Викинзи су правили два типа бродова: дугачке и уске, за рат<ref>Longships are sometimes erroneously called ''drakkar'', a corruption of "dragon" in Norse.</ref> и краће, широке и стабилније за трговину и транспорт. Развили су брод без палубе, с кобилицом и ојачаним коритом који се назива дракар. {{multiple image | footer = Дугачки бродови су омогућавали далекосежне експедиције, мада су Викинзи исто тако конструисали неколико других типова бродова. | align = left | image1 = VIKING LONGSHIP "SEA STALLION" ARRIVES IN DUBLIN.jpg | width1 = 165 | alt1 = Sea Stallion | caption1 = Реконструкција дугачког брода ''Морски пастув''. | image2 = Modell Knorr.jpg | width2 = {{#expr: (204 * 600 / 550) round 0}} | alt2 = Knarr Haithabu | caption2 = Модел -{''knarr''}- типа брода.{{sfn|Block|2003|pp=}} }} Ратни бродови су били лагани, стабилни и лаки за маневрирање.<ref>Hadingham, Evan: [http://www.pbs.org/wgbh/nova/ancient/viking-ships.html Secrets of Viking Ships] (05.09.00) NOVA science media.</ref>{{sfn|Durham|2002|pp=}} Управо тако добри бродови омогућили су им изузетну мобилност. Били су веома брзи и могло се њима доћи веома близу обале, тако да мештани нису успевали организовати одбрану. Типично за викиншке ратне бродове била је глава змаја или неког воденог чудовишта, која је стајала напред на врху и својим отвореним чељустима и разрогаченим очима плашила непријатеље. У то доба цела Еуропа је била у страху од викиншког напада и изговарали су молитву: „Од норманског беса, чувај нас мили Боже“. Не зна се поуздано што им је служило за навигацију. Претпоставља се да су пловили у близини обале што су дуже могли, а на пучини су се вероватно оријентисали према птицама, звездама, смером таласа, о чему сведочи [[Хаукова сага]]. Бродови су били интегрални део викиншке културе. Они су омогућавали свакодневни транспорт преко мора и пловних путева, експлоатацију нових земаља, препаде, освајања, и трговину са суседним културама. Они су исто тако имали велики религиозни значај. Људи са високим статусом су понекад били сахрањени у броду заједно са жртвованим животињама, оружјем, обредним и другим предметима, као што је случај са сахрањеним пловилима у [[Гокстад]]у и [[Осеберг]]у у Норвешкој<ref>{{Cite book|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings|url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}}</ref> и ископаним сахрањеним бродом у Ладбију у Данској. Сахрањивање бродова су такође практиковали Викинзи изван домовине, као што је случај с ископаним [[Салме бродови]]ма на Естонском острву [[Сарема (острво)|Сарему]].<ref>{{cite web|url=http://www.archaeology.org/issues/95-1307/features/941-vikings-saaremaa-estonia-salme-vendel-oseberg |title=The First Vikings|magazine=Archaeology |publisher=the Archaeological Institute of America |last=Curry|first=Andrew|date=10. 6. 2013 |accessdate=22. 2. 2014}}</ref> == Оружје == [[Датотека:Viking swords.jpg|мини|десно|Викиншки мачеви]] Најважније викиншко оружје био је [[мач]]. Оштрица мача била је дуга око 90 -{cm}-, а широка око 10. Чини се да су врло ценили оштрице увезене из [[Франачка|Франачке]]; њима би сами додавали балчаке који су често били украшени разним орнаментима. Користили су и лук и стреле. Постојали су различити лукови за различите сврхе. Неки су били дуги и до 2 метра. Углавном су их израђивали од [[европска тиса|тисе]]. Ту су још и секире и копља. А за одбрану и штитови углавном округлога облика.<ref>{{Cite news|url=http://www.livescience.com/58654-viking-sword-scans-reveal-norse-culture.html|title=Scans of Viking Swords Reveal a Slice of Norse Culture|work=Live Science|accessdate=15. 4. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Fedrigo|first=Anna|last2=Grazzi|first2=Francesco|last3=Williams|first3=Alan R.|last4=Panzner|first4=Tobias|last5=Lefmann|first5=Kim|last6=Lindelof|first6=Poul Erik|last7=Jørgensen|first7=Lars|last8=Pentz|first8=Peter|last9=Scherillo|first9=Antonella|date=1. 4. 2017|title=Extraction of archaeological information from metallic artefacts—A neutron diffraction study on Viking swords|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X17301025|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|volume=12|doi=10.1016/j.jasrepp. 2017.02.014|pages=425-436}}</ref> Ратна се стратегија Викинга састојала од изненадног напада при којем би уграбили све што је вредно, а потом једнако брзо одјурили на пучину. Већина напада није била помно планирана нити стратешки компликована,<ref name="Grimbly2013">{{harvnb|Grimbly|2013|p=121}}</ref><ref name="GreenSiegmund2003">{{harvnb|Green|Siegmund|2003|pp=306}}</ref> иако је било и таквих који су сведочили о врло развијеној организацији и војничким вештинама. == Новац == Викинзи су се пре него што су почели ковати властите кованице служили кованицама народа с којима су дошли у додир.<ref name = BBCMoney>Gareth Williams: [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/money_01.shtml Viking Money] BBC History</ref>{{sfn|Graham|2013|pp=}} Прва викиншка ковница новца била је у [[Хедеби]]ју, у данашњој Норвешкој. Мотиви викиншких кованица били су бродови, животиње, куће. Викиншке кованице нису имале номиналну вредност, вределе су према својој тежини. Кад је требало да се уситне, резале су се на комадиће. Чистоћа материјала проверавала се зарезивањем кованица. Осим викиншких, пронађене су и кованице [[Византијско царство|Византског]] Царства, [[Калифат]]а, [[Свето римско царство|Светог римског царства]] немачког народа, [[Енглеска|Енглеске]] (чак више него у самој Енглеској, не зато што су их Викинзи толико опљачкали, него зато што су се за енглеског краља Едгара све кованице топиле и поново ковале сваких пет до шест година). Пронађене су још и франачке и [[Фризија|фризијске]] кованице. Све су ове кованице, као и оригиналне викиншке, Викинзима вределе искључиво према својој тежини. Осим као платежно средство, кованице су Викинзима служиле и као [[накит]]. Неке би пробушили и низали на разне начине, а неке би растопили и стварали нешто потпуно ново (наруквице, огрлице, брошеве). == Викиншка уметност == {{main|Викиншка уметност}} Викиншка уметност рано средњовековне Скандинавије и Данске - како је у раној фази њене еволуције репрезентују старији и млађи осебершки стил ([[9. век]]), а у каснијој фази стилови '''јеллинге, рингерике и урнес''' ([[10. век|10]]. и [[11. век]]) - упоредна је ликовна појава с ирском и англосаксонском, претежно хришћанизованом, уметношћу на Британским острвима. Као касни пагански изданак «варварске» културе западне Европе из доба сеобе народа. [[Викиншка уметност]] наставља у Норвешкој и Данској а посебно у Шведској баштину [[Меровиншка уметност|меровиншке зооморфне орнаментике]] коју је у Европи прекинула [[каролиншка ренесанса]] продирући постепено и спорадично и у нови, раноромански ликовни говор зрелог феудалног хришћанског средњег века. Њен развој почиње у ствари једним прелазним стилом, '''старијим осебершким стилом''', који се развија у разним деловима Скандинавије на прелазу из [[8. век]] у 9. век. То је нешто измењени зооморфни стил III у којем има елемената преузетих из инсуларне (ирске) уметности. Тај прелазни стил који је био раширен, посебно у Јужној Норвешкој, најбоље описују обе стране прамца [[брод]]а из Осеберга. Већ у првој половини 9. века, тај плошни стил је замењен пунијим, и изражајнијим, рељефним стилом названим '''Млађи осебершки стил'''. Тај [[стил]] се одликује фигурама животиња које се међусобно преплићу, боре и гризу правећи прекрасне драматичне призоре препуне динамике. Из тих облика настаје и назив целог стила - '''Стил закачених животиња''' (енгл. -{''Gripping-beast style''}-, швед. -{''Gripdjurstil''}-). Те чудесне животиње избуљених очију и дугим реповима савијеним у кривине, скупљеним у клупка, испуњавају у разноврсним позама плохе украсних, али и употребних предмета викиншке свакодневнице од дрвета, [[кост]]и и [[метал]]а. Порекло овог фантастичног животињског света још није сасвим објашњено. Чини се да више извире из оријенталне, неголи из каролиншке традиције. У ред најлепших радова осебершког стила, а уједно и у ред најзначајнијих дела «варварске» уметности после сеобе народа, улазе дрвени ступови са чудноватим змијским главама. Овде је не само глава већ и дугачки врат змија прекривен богатим зооморфним декором у пуној пластици. Ова експресивно и «барокно» конципирана глава с отвореним чељустима и великим очњацима има узор можда у неком каролиншком или, вероватније, оријенталном животињском лику. Међутим, начин на који је та глава решена у ликовном смислу, сасвим је нордијски. То судимо по дубоком рељефу и снажној минуциозно израђеној пластици. Више појединачних животиња испреплетених у снажно клупко формирају главу [[змај]]а. Пред крај 9. века, млађи осебершки стил помало осиромашује и дегенерише се. Отприлике у исто време на њега се надовезује '''старији стил јелинге''' (око 900/30-980) Он је настао преобликовањем ирских зооморфних облика (одатле му и други назив '''хиберно-саксонски јелинге стил'''), а представља, по мишљењу С. Милера, В. А. Џенија и Т. Кендрика, скандинавску варијанту раносредњовековне зооморфне орнаментике. Својим животињским ликовима који су изразито врпчасти и сасвим плошни, овај стил је између свих викиншких стилова најудаљенији од стварности и реалног приказа. Он подсећа помало на Салинов стил II германске зооморфне [[орнамент]]ике, из којег вероватно и води порекло. Дански хиберно-саксонски узорак стила јелинге показује типично неповезано и испрекидано плетиво издужених животиња које се међусобно боре. Ј. Брендстед је утврдио да животиње Салиновог зооморфног стила III настају у декорацији око [[850]]. а «закачена» животиња млађег осебершког стила, око [[900]]. Постоји врло мало примера комбинације једног и другог типа животиња, али те комбинације не представљају прелаз у тип животиње који карактерише стил јелинге. Изразита обележја стила '''јелинге''' старијег типа показују метални окови из Елструпа (Копенхаген, Музеј), златни предмети из Рода, Норвешка (Народни музеј, Осло), и златна округла плочица из Хиденсија (Стралсунд, покрајински музеј) чији се орнамент састоји од четири испреплетене животиње, вероватно птице налик сови. Крушколико обликована бедра животиње прекривена су уплетеним спиралама и тачкастом гранулацијом, а њихове ноге су везане као у стилу закачених животиња. Тај стил почетком X века полако истискује '''млађи стил јелинге''' (око [[950]]. - [[1050]]) у коме доминира енглески мотив тзв. «велике животиње» (почетни стадијум овог мотива јавља се, према Ј. Бредстеду, на каменом крсту из IX века у цркви Св. Алкмунда у Дербију). Тај стил се, потпуно формиран јавља у Скандинавији први пут на чувеном рунском камену краљевског гроба у Јелингеу у сев. Јиланду. Овај декоративно скулптурални камен је наредио да се подигне око [[980]]. године дански [[краљ]] Харолд Гормусон као споменик својим родитељима. У рунском запису на једној од три страна краљ се хвали да је освојио Данску и Норвешку и да је Данце хришћанизовао. На чеоној страни камена исклесан је, формално и иконографски - у уметности раног Средњег века у Скандинавији сасвим посебан, најстарији приказ распетога Христа. Христово тело сапето је орнаменталним плетером, имитирајући сличан манир приказивања распећа у ирским раним илуминацијама. (Евангелистар из Ст. Галена). На камену је још приказана и маркантна «велика животиња» налик на грабљивца са спирално стилизованим зглобовима, канџама у облику полумесеца и троугластом главом грифона. Језик, реп и креста завршавају се неком врстом палмете. Око животиње се обмотала велика [[змије|змија]] која јој даје изразито нордијско иконографско обележје. Сама животиња, несумњиво, води порекло од [[Лав]]а-грифона из византијске или оријенталне уметности. Остаје, међутим отворено питање како је тај тип животиње дошао на север Европе, да ли директно с подручја око Црног мора или посредно, из енглеске уметности. Такав лик појављује се све до пропасти викиншке орнаментике, а поново се јавља у различитим варијантама кроз цео XI век (викиншка кутија за [[накит]] нађена у ризници катедрале Камину, а нешто касније на [[бронза]]ној заставици из '''Седерала''' у Шведској, а у једној модификованој верзији на довратку старије дрвене цркве у Урнесу у Шведској. Скандинавски археолози ову последњу фазу стила називају '''мамен''', а типичан пример је бојна секира из једног тумула у Мамену на полуострву Јиланд. '''Стил маммен''' један је од исходних тачака каснијег '''урнес стила'''. Рунски камен непознатог викинга из времена око [[1030]]. године, откривен [[1852]]. на гробљу светог Павла у [[Лондон]]у (Гилдхал), јасно илуструје ову касну фазу млађег стила јелинге. С леве стране камена је приказ «велике животиње», а с десне дански рунски натпис. Већ велики камен из Јелинга показује да викиншка уметност Средњег века напушта чисту орнаментику, а постепено преузима реалистички приказ као темељни утицај Средње и јужни Европе. Треба узети у обзир да викиншка уметност, осим изворног животињског [[мотив]]а користи и друге мотиве у чији круг утицаја долази. То су нпр. '''чворасти троплет''' са балчака [[мач]]а из Липехнеа (сада у Штатлихе музеју у [[Берлин]]у) и вегетативни украс оријенталног порекла (сребрна огрлица из Вернбија у Шведској - музеј у Стокхолму). Истовремено продире у викиншку [[уметност]] и англосаксонска акантова витица. == Види још == * [[Викиншка уметност]] * [[Нордијска митологија]] * [[Нормани]] ==Документарни филмови== *[https://www.youtube.com/watch?v=ptpfid14HEU&t=80s Викинзи: Ко су били први Викинзи? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=v5wR4clGMoQ Викинзи: Језиви свет викиншког оружја (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=k49-Jsry6q8 Викинзи: Прави разлог викиншких освајања (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=aKA27_8EShA Викинзи: Насилни успон викиншког краљевства (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Референце == {{reflist|30em|refs= <ref name="NatRus">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/land-of-the-rus-viking-expeditions-to-the-east/|title=Land of the Rus - Viking explorations to the east|publisher=National Museum of Denmark |accessdate=20. 4. 2015}}</ref> <ref name="NatJourneys">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/dangerous-journeys-to-eastern-europe-and-russia/|title=Dangerous journeys to Eastern Europe and Russia|publisher=National Museum of Denmark|accessdate=20. 4. 2015}}</ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Graham-Campbell|first=James|title=The Viking World|publisher=Frances Lincoln Ltd|location=London|year=2013}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings| url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}} * {{Cite book| ref=harv|last=Durham|first=Keith|title=Viking Longship|publisher=Osprey Publishing|location=Oxford|year=2002}} * {{Cite book| ref=harv|last=Block|first=Leo|title=To Harness the Wind: A Short History of the Development of Sails|url=https://books.google.com/books?id=ezgq0VnV5XQC|year=2003|publisher=Naval Institute Press|isbn=978-1-55750-209-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Badsey|first=S.|last2=Nicolle|first2=D.|last3=Turnbull|first3=S.|authorlink3=Стивен Тернбул|title=The Timechart of Military History|publisher=Worth Press Ltd|year=2000|isbn=978-1-903025-00-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lawson|first=M. K.|title=Cnut: England's Viking King 1016-35|publisher=The History Press Ltd|year=2005|isbn=978-0582059702|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lund|first=Niels|chapter=The Danish Empire and the End of the Viking Age|title=The Oxford Illustrated History of the Vikings|editor=P. H. Sawyer|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-285434-6|pages=167-181}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sawyer|first=Peter|chapter=The Viking Expansion|editor-last=Helle|editor-first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=105}} * {{Cite book| ref=harv|last=Green|first=Dennis Howard|last2=Siegmund|first2=Frank|title=The Continental Saxons from the Migration Period to the Tenth Century: An Ethnographic Perspective |url=https://books.google.com/books?id=MThYNoTutLkC&pg=PA306|year=2003|publisher=Boydell Press|isbn=978-1-84383-026-9 |pages=306}} * {{Cite book| ref=harv|last=Grimbly|first=Shona|title=Encyclopedia of the Ancient World|url=https://books.google.com/books?id=zZJ4AAAAQBAJ&pg=PA121|year=2013|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-78688-4|pages=121}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fitzhugh|first=William W.|last2=Ward|first2=Elisabeth I.|title=Vikings: The North Atlantic Saga ; &#91;an Exhibition at the National Museum of Natural History, Smithsonian Institution, Washington D.C., April 29, 2000 - September 5, 2000&#93;|url=https://books.google.com/books?id=fpZgQgAACAAJ|year=2000|publisher=Washington : Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-970-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Downham|first=Clare|title=Viking kings of Britain and Ireland: the dynasty of ́Ívarr to A.D. 1014|url=https://books.google.com/books?id=j-sWAQAAIAAJ|year=2007|publisher=Dunedin Academic Press|isbn=978-1-903765-89-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hadley|first=Dawn M.|title=The Vikings in England: settlement, society and culture|url=https://books.google.com/books?id=wFNnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Manchester University Press|isbn=978-0-7190-5981-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Landau|first=Elaine|title=Exploring the World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=N4EKAQAAMAAJ|year=2005|publisher=Enslow|isbn=978-0-7660-2340-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Helle|first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lindqvist|first=Thomas|editor-first=Knut|editor-last=Helle|title=The Cambridge History of Scandinavia: Prehistory to 1520|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|chapter=Early Political Organisation: (a) An Introductory Survey|isbn=978-0521472999|pages=160-67}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brink|first=Stefan|editor1-last=Brink|editor1-first=Stefan|editor2-last=Price|editor2-first=Neil|title=The Viking World| url=https://archive.org/details/vikingworld00brin|year=2008|publisher=Routledge|isbn=978-0415692625|chapter=Who were the Vikings?|pages=[https://archive.org/details/vikingworld00brin/page/4 4]-10}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brookes|first=Ian|title=Chambers concise dictionary|url=https://books.google.com/books?id=iwWuY9tAVq8C&pg=PA297|year=2004|publisher=Allied Publishers|isbn=9788186062364|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=D'Amato|first=Raffaele|title=The Varangian Guard 988-453|url=https://books.google.com/books?id=rKj8_W9wL7kC&pg=PA3|year=2010|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84908-179-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Derry|first=T.K.|year=2012|title=A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, Iceland|publisher=London and Minneapolis: University of Minnesota Press|isbn=978-0-81663-799-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Educational Company of Ireland|authorlink=The Educational Company of Ireland|title=Irish-English/English-Irish Easy Reference Dictionary|url=https://books.google.com/books?id=PzeMyvxbUMUC&pg=PA472|year=2000|publisher=Roberts Rinehart|isbn=978-1-4616-6031-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Richard Andrew|last=Hall|title=The World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=bK1TngEACAAJ|year=2007|publisher=Thames & Hudson|isbn=978-0500051443|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hall|first=Richard|title=Viking Age Archaeology in Britain and Ireland|url=https://books.google.com/books?id=Av2IngEACAAJ|year=1990|publisher=Shire|isbn=978-0747800637|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Roesdahl|first=Else|title=The Vikings|url=https://books.google.com/books?id=148Meh36BxEC|year=1998|publisher=Penguin Books|isbn=978-0140252828|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Peter Hayes|last=Sawyer|author-link=Peter Hayes Sawyer|title=Age of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=WBGemwEACAAJ|year=1972|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0312013653|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Williams|first=Gareth|editor1-first=James|editor1-last=Graham-Campbell|editor2-first=Gareth|editor2-last=Williams|title=Silver Economy in the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=KbiVoK0rg1gC|year=2007|publisher=Left Coast Press|chapter=Kingship, Christianity and coinage: monetary and political perspectives on silver economy in the Viking Age|isbn=978-1598742220|pages=177-214}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wolf|first=Kirsten|title=Daily Life of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=lLHBckH-ga4C&pg=PA2|year=2004|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-32269-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Askeberg|first=Fritz|title=Norden och kontinenten i gammal tid: studier i forngermansk kulturhistoria|url=https://books.google.com/books?id=7FTUAAAAMAAJ|year=1944|publisher=Almqvist & Wiksells boktr.}} * Downham, Clare (2011). "Viking Ethnicities. A Historiographic Overview", ''History Compass'' 10.1 (2012). pp.&nbsp;1.–12. [https://www.academia.edu/1499804/Viking_Ethnicities_A_historiographic_overview PDF Academic.edu - registration required] * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|format=PDF|volume=120|year=2005|publisher=C.W.K. Gleerup|chapter=Víking – 'rower shifting'? An etymological contribution|accessdate=23. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714233409/http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|archive-date=14. 7. 2014|url-status=dead|df=|pages=41-54}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=https://books.google.com/books?id=6bIbAQAAMAAJ|archiveurl=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/Week,%20Viking%20Heide%20ANF%202008.pdf|archivedate=2008|format=PDF|chapter=Viking, week, and Widsith. A reply to Harald Bjorvand|volume=123|year=2008|publisher=C.W.K. Gleerup|pages=23-28}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hodges|first=Richard|authorlink=Richard Hodges (archaeologist)|title=Goodbye to the Vikings: Re-Reading Early Medieval Archaeology|url=https://books.google.com/books?id=4CVnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Gerald Duckworth & Company Limited|isbn=978-0715634295|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Svanberg|first=Fredrik|title=Decolonizing the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=HxdpAAAAMAAJ|year=2003|publisher=Almqvist & Wiksell International|isbn=978-9122020066|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|title=Insularer Metallschmuck in wikingerzeitlichen Gräbern Nordeuropas. Untersuchungen zur skandinavischen Westexpansion|year=1985|publisher=Karl Wachholtz|location=Neumünster|isbn=978-3529011566|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|editor1-last=Clarke|editor1-first=H.B.|editor2-last=Mhaonaigh|editor2-first=M. Ní|editor3-last=Floinn|editor3-first=R. Ó.|title=Ireland and Scandinavia in the Early Viking Age|year=1998|publisher=Four Courts Press|location=Dublin|isbn=978-1851822355|chapter=Insular Finds in Viking Age Scandinavia and the State Formation of Norway|pages=37-72}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wawn|first=M.A.|title=The Vikings and the Victorians: Inventing the Old North in Nineteenth Century Britain|year=2000|publisher=Boydell and Brewer|location=Woodbridge|isbn=978-0859916448|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Viking Age}} {{Wikivoyage|Vikings and the Old Norse}} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/10/25/vikinzi/ Викинзи] *[https://web.archive.org/web/20090618125628/http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2987/03l.php?pismo=l Последњи викинг Харалд Хардрада] * [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=05&dd=01&nav_id=1126383 Највећи мит о викинзима у који верује скоро цео свет (Б92, 1. мај 2016)] * -{[https://web.archive.org/web/20110722065628/http://www.history.com/topics/vikings Vikings] – View videos at The History Channel}- * -{[https://web.archive.org/web/20100920120630/http://copenhagenet.dk/CPH-Vikings.htm Copenhagen-Portal—The Danish Vikings]}- * -{[http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/ BBC: History of Vikings]}- * -{[https://web.archive.org/web/20080106081611/http://www.britannica.com/eb/topic-628781/Viking Encyclopædia Britannica: Viking, or Norseman, or Northman, or Varangian (people)]}- * -{[https://web.archive.org/web/20140707061732/http://www.lofotr.no/index.asp Borg Viking museum, Norway]}- * -{[https://web.archive.org/web/20061109083859/http://www.uib.no/jais/v003/montgo1.pdf Ibn Fadlan and the Rusiyyah, by James E. Montgomery, with full translation of Ibn Fadlan]}- * -{[https://web.archive.org/web/20150711093138/http://archive.museumoflondon.org.uk/RWWC/themes/1295/1288 Reassessing what we collect website—Viking and Danish London] History of Viking and Danish London with objects and images}- * -{Wawm, Andrew, [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/revival_01.shtml The Viking Revival] – BBC Online, Ancient History in Depth (updated 17 February}-) 2011 {{Нордијска митологија}} {{Authority control}} [[Категорија:Викинзи| ]] [[Категорија:Германска племена]] 3rhmq5pe2z0uf5s3u1axfoz8h2g6126 25121475 25121469 2022-07-24T19:31:14Z Свифт 34761 /* Документарни филмови */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|ТВ серију|[[Викинзи (ТВ серија)]]}} '''Викинг''' ([[Старонордијски језици|стнорд.]] -{''víkingr''}- – викингр) је термин који се уобичајено користи за [[нордијске земље|нордијске]] ([[Скандинавија|скандинавске]]) [[ратник]]е, [[трговац|трговце]] и [[гусари|гусаре]]. Настанили су се у широкој области [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Блиски исток|Блиског истока]] као и дела [[Африка|Африке]], од краја [[8. век|8]]. до средине [[11. век]]а.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/628781/Viking Viking (people)], Encyclopædia Britannica.</ref><ref name="Roesdahl. pp. 9–22">{{harvnb|Roesdahl|1998|p=9–22}}</ref>{{sfn|Brink|2008|pp=}} Користили су своје чувене [[дракар]]е да путују до [[Блиски исток|Блиског истока]] ([[Цариград]]а, [[Волга|Волге]] у [[Русија|Русији]]), на крајњи запад, као што су [[Исланд]], [[Гренланд]] и [[Њуфаундленд]], и крајњи југ као [[Ал Андалуз]]. Овај период викиншке експанзије, познат као ''Викиншко доба'',{{sfn|Sawyer|2003|p=105}} чини највећи део [[средњи век|средњовековне]] историје [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], [[Ирска|Ирске]] и остатка Европе у целини. Овај период експанзије је довео до ширења нордијске културе, али и до истовременог уноса јаких страних културних утицаја у саму Скандинавију, са дубоким развојним импликацијама у оба смера. Популарне, модерне концепције Викинга – термина који се често примењује неформално на модерне потомке и становнике модерне Скандинавије – често се знатно разликује од комплексне слике која произилази из археолошких и историјских извора. Романтизована слика Викинга као племенитих дивљака је почела да се појављује у 18. веку; и од тог времена се развила и постала широко заступљена током [[Викиншко оживљавање|Викиншког оживљавања]] у 19. веку.{{sfn|Wawn|2000|pp=}}<ref name="langer">Johnni Langer, "The origins of the imaginary viking", ''Viking Heritage Magazine,'' Gotland University/Centre for Baltic Studies. Visby (Sweden), n. 4, 2002.</ref> Гледишта на Викинге као било насилне, пиратске безбожнике, или као неустрашиве авантуристе последица је у знатној мери конфликтних варијетета модерних викиншких митова, који су настали током раног 20. века. Данашње популарне репрезентације Викинга, типично базиране на културним клишеима и стереотиповима, компликују модерно схватање викиншке оставштине. == Рана историја и формирање нација == [[Датотека:Viking Expansion.svg|десно|350п|мини|Карта с приказом подручја Скандинавских насеља {{legend|darkred|Осми век}} {{legend|red|Девети век}} {{legend|orange|Десети век}}{{legend|yellow|Једанаести век}}]] Рана племена која су живела у [[Скандинавија|Скандинавији]] данашња наука познаје као [[Готи|Готе]] и Гауте (насељене у јужном делу данашње [[Шведска|Шведске]], [[Готланд]]у) и Свионе. У 6. веку пишу историчари [[Јорданес]] и [[Прокопије из Цезареје]] да у Скандинавији живи мноштво народа и племена од којих сваки има свога засебног владара. Резултат мањих племенских миграција био је настанак данашњих народа познатих у Скандинавији; [[Швеђани|Швеђана]], [[Данци|Данаца]] и [[Норвежани|Норвежана]] који су средином 6. века заузели своје данашње просторе. У то рано историјско доба Скандинавија је била расцепкана на низ мањих племенских кнежевина. Уједињење тих мањих држава у веће, био је дуг и спор процес. Први владар који је ујединио Норвежане у [[9. век]]у био је [[Харалд Лепокоси]]. Након његове смрти [[933]]. распала се централна власт. Тек у [[11. век]]у пошло је за руком [[Улав II Свети|Олафу Светом]] да поново уједини све Норвежане. Он је остао познат по томе што је у свој народ донео хришћанство. Јавно се крстио и тако, својим примером, помогао бржу христијанизацију, до тада паганских Норвежана. Почетком 9. века долази и до уједињења [[Данска|Данске]] која доживљава процват и успон у доба [[Харалд Плавозуби|Харалда Плавозубог]] и [[Кнут Велики|Кнута Великог]] кад је под данском влашћу била и трећина [[Енглеска|Енглеске]] и јужни део Шведске. ([[Харалд Плавозуби]] [[950]]. - [[986]], [[Кнут Велики]] [[1016]]. - [[1035]])<ref name="Lund">{{harvnb|Lund|2001|pp=167–181}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/Sweyn.aspx The Royal Household, "Sweyn"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Lawson">{{harvnb|Lawson|2005|pp=}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/CanutetheGreat.aspx The Royal Household, "Canute The Great"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Badsey et al.">{{harvnb|Badsey|Nicolle|Turnbull|2000|pp=}}</ref> И [[Шведска]] је у раном средњем веку била разједињена на многе мале кнежевине и племенске савезе. У то доба посебно се истицао племенски савез у [[Упсала|Упсали]]. Распадом родовских друштвених заједница и односа класна подела друштва најраније се запажа код Швеђана. Услед низа неродних година које су резултовале низом година глади поједине племенске вође и аристократе окупљају своје ратне дружине и са својим бродовима организују прекоморске пљачкашке походе. Једни су кренули на запад према [[Француска|Француској]], Северној [[Њемачка|Немачкој]] и Енглеској. Док су други кренули на исток узводно рекама и зашли дубоко у словенске земље све до [[Кијев]]а под именом [[Варјази]].<ref name="NatRus"/><ref name="NatJourneys"/><ref>{{cite web|url=http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |title=Los vikingos en Al-Andalus (abstract available in English) |publisher=Jesús Riosalido |year=1997 |accessdate=11. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718171837/http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |archive-date=18. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref> Док су западни пљачкаши нападали Фландрију, Франачку Галију и Фризију, па уз западне обале Франачке Атлантским океаном стигли до Аквитаније и Шпаније. Године 844, по реци [[Гарона|Гарони]] допиру до [[Тулуза]] затим се појављују пред [[Лисабон]]ом и [[Кадиз]]ом, освајају [[Севиља|Севиљу]], [[845]]. пљачкају [[Париз]], а [[859]]. освајају [[Гибралтар]] и пљачкају обале [[Средоземно море|Медитерана]] све до [[Сицилија|Сицилије]] и јужне [[Италија|Италије]]. Осим страшних разарања и крвопролића којима су били изложени несрећни Европљани од варвара са севера, додатно су трпели губитке у људству јер су Викинзи масовно људе одводили у робље. У то доба и нису имали озбиљније непријатеље ни организоване војне силе која би им се озбиљно супротставила осим велике и војно надмоћне [[Византијско царство|Византије]] коју су Викинзи избегавали и склапали с њом повољне трговачке савезе да јој се не би превише замерили. (једном згодом су мирни пролазак у [[Црно море]] преко Дарданела платили арапским робљем похватаним на јужној Сицилији!). Због многих сусрета и трговачких размена са другим, новим и необичним народима, Викинзи су попримили утицаје медитеранских, [[ислам]]ских и хришћанских народа што се посебно истиче на њиховој специфичној уметности. == Викиншки бродови == [[Датотека:Vikingship.jpg|250п|мини|Викиншки брод]] {{main|Викиншки бродови}} Викинзи су правили два типа бродова: дугачке и уске, за рат<ref>Longships are sometimes erroneously called ''drakkar'', a corruption of "dragon" in Norse.</ref> и краће, широке и стабилније за трговину и транспорт. Развили су брод без палубе, с кобилицом и ојачаним коритом који се назива дракар. {{multiple image | footer = Дугачки бродови су омогућавали далекосежне експедиције, мада су Викинзи исто тако конструисали неколико других типова бродова. | align = left | image1 = VIKING LONGSHIP "SEA STALLION" ARRIVES IN DUBLIN.jpg | width1 = 165 | alt1 = Sea Stallion | caption1 = Реконструкција дугачког брода ''Морски пастув''. | image2 = Modell Knorr.jpg | width2 = {{#expr: (204 * 600 / 550) round 0}} | alt2 = Knarr Haithabu | caption2 = Модел -{''knarr''}- типа брода.{{sfn|Block|2003|pp=}} }} Ратни бродови су били лагани, стабилни и лаки за маневрирање.<ref>Hadingham, Evan: [http://www.pbs.org/wgbh/nova/ancient/viking-ships.html Secrets of Viking Ships] (05.09.00) NOVA science media.</ref>{{sfn|Durham|2002|pp=}} Управо тако добри бродови омогућили су им изузетну мобилност. Били су веома брзи и могло се њима доћи веома близу обале, тако да мештани нису успевали организовати одбрану. Типично за викиншке ратне бродове била је глава змаја или неког воденог чудовишта, која је стајала напред на врху и својим отвореним чељустима и разрогаченим очима плашила непријатеље. У то доба цела Еуропа је била у страху од викиншког напада и изговарали су молитву: „Од норманског беса, чувај нас мили Боже“. Не зна се поуздано што им је служило за навигацију. Претпоставља се да су пловили у близини обале што су дуже могли, а на пучини су се вероватно оријентисали према птицама, звездама, смером таласа, о чему сведочи [[Хаукова сага]]. Бродови су били интегрални део викиншке културе. Они су омогућавали свакодневни транспорт преко мора и пловних путева, експлоатацију нових земаља, препаде, освајања, и трговину са суседним културама. Они су исто тако имали велики религиозни значај. Људи са високим статусом су понекад били сахрањени у броду заједно са жртвованим животињама, оружјем, обредним и другим предметима, као што је случај са сахрањеним пловилима у [[Гокстад]]у и [[Осеберг]]у у Норвешкој<ref>{{Cite book|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings|url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}}</ref> и ископаним сахрањеним бродом у Ладбију у Данској. Сахрањивање бродова су такође практиковали Викинзи изван домовине, као што је случај с ископаним [[Салме бродови]]ма на Естонском острву [[Сарема (острво)|Сарему]].<ref>{{cite web|url=http://www.archaeology.org/issues/95-1307/features/941-vikings-saaremaa-estonia-salme-vendel-oseberg |title=The First Vikings|magazine=Archaeology |publisher=the Archaeological Institute of America |last=Curry|first=Andrew|date=10. 6. 2013 |accessdate=22. 2. 2014}}</ref> == Оружје == [[Датотека:Viking swords.jpg|мини|десно|Викиншки мачеви]] Најважније викиншко оружје био је [[мач]]. Оштрица мача била је дуга око 90 -{cm}-, а широка око 10. Чини се да су врло ценили оштрице увезене из [[Франачка|Франачке]]; њима би сами додавали балчаке који су често били украшени разним орнаментима. Користили су и лук и стреле. Постојали су различити лукови за различите сврхе. Неки су били дуги и до 2 метра. Углавном су их израђивали од [[европска тиса|тисе]]. Ту су још и секире и копља. А за одбрану и штитови углавном округлога облика.<ref>{{Cite news|url=http://www.livescience.com/58654-viking-sword-scans-reveal-norse-culture.html|title=Scans of Viking Swords Reveal a Slice of Norse Culture|work=Live Science|accessdate=15. 4. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Fedrigo|first=Anna|last2=Grazzi|first2=Francesco|last3=Williams|first3=Alan R.|last4=Panzner|first4=Tobias|last5=Lefmann|first5=Kim|last6=Lindelof|first6=Poul Erik|last7=Jørgensen|first7=Lars|last8=Pentz|first8=Peter|last9=Scherillo|first9=Antonella|date=1. 4. 2017|title=Extraction of archaeological information from metallic artefacts—A neutron diffraction study on Viking swords|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X17301025|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|volume=12|doi=10.1016/j.jasrepp. 2017.02.014|pages=425-436}}</ref> Ратна се стратегија Викинга састојала од изненадног напада при којем би уграбили све што је вредно, а потом једнако брзо одјурили на пучину. Већина напада није била помно планирана нити стратешки компликована,<ref name="Grimbly2013">{{harvnb|Grimbly|2013|p=121}}</ref><ref name="GreenSiegmund2003">{{harvnb|Green|Siegmund|2003|pp=306}}</ref> иако је било и таквих који су сведочили о врло развијеној организацији и војничким вештинама. == Новац == Викинзи су се пре него што су почели ковати властите кованице служили кованицама народа с којима су дошли у додир.<ref name = BBCMoney>Gareth Williams: [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/money_01.shtml Viking Money] BBC History</ref>{{sfn|Graham|2013|pp=}} Прва викиншка ковница новца била је у [[Хедеби]]ју, у данашњој Норвешкој. Мотиви викиншких кованица били су бродови, животиње, куће. Викиншке кованице нису имале номиналну вредност, вределе су према својој тежини. Кад је требало да се уситне, резале су се на комадиће. Чистоћа материјала проверавала се зарезивањем кованица. Осим викиншких, пронађене су и кованице [[Византијско царство|Византског]] Царства, [[Калифат]]а, [[Свето римско царство|Светог римског царства]] немачког народа, [[Енглеска|Енглеске]] (чак више него у самој Енглеској, не зато што су их Викинзи толико опљачкали, него зато што су се за енглеског краља Едгара све кованице топиле и поново ковале сваких пет до шест година). Пронађене су још и франачке и [[Фризија|фризијске]] кованице. Све су ове кованице, као и оригиналне викиншке, Викинзима вределе искључиво према својој тежини. Осим као платежно средство, кованице су Викинзима служиле и као [[накит]]. Неке би пробушили и низали на разне начине, а неке би растопили и стварали нешто потпуно ново (наруквице, огрлице, брошеве). == Викиншка уметност == {{main|Викиншка уметност}} Викиншка уметност рано средњовековне Скандинавије и Данске - како је у раној фази њене еволуције репрезентују старији и млађи осебершки стил ([[9. век]]), а у каснијој фази стилови '''јеллинге, рингерике и урнес''' ([[10. век|10]]. и [[11. век]]) - упоредна је ликовна појава с ирском и англосаксонском, претежно хришћанизованом, уметношћу на Британским острвима. Као касни пагански изданак «варварске» културе западне Европе из доба сеобе народа. [[Викиншка уметност]] наставља у Норвешкој и Данској а посебно у Шведској баштину [[Меровиншка уметност|меровиншке зооморфне орнаментике]] коју је у Европи прекинула [[каролиншка ренесанса]] продирући постепено и спорадично и у нови, раноромански ликовни говор зрелог феудалног хришћанског средњег века. Њен развој почиње у ствари једним прелазним стилом, '''старијим осебершким стилом''', који се развија у разним деловима Скандинавије на прелазу из [[8. век]] у 9. век. То је нешто измењени зооморфни стил III у којем има елемената преузетих из инсуларне (ирске) уметности. Тај прелазни стил који је био раширен, посебно у Јужној Норвешкој, најбоље описују обе стране прамца [[брод]]а из Осеберга. Већ у првој половини 9. века, тај плошни стил је замењен пунијим, и изражајнијим, рељефним стилом названим '''Млађи осебершки стил'''. Тај [[стил]] се одликује фигурама животиња које се међусобно преплићу, боре и гризу правећи прекрасне драматичне призоре препуне динамике. Из тих облика настаје и назив целог стила - '''Стил закачених животиња''' (енгл. -{''Gripping-beast style''}-, швед. -{''Gripdjurstil''}-). Те чудесне животиње избуљених очију и дугим реповима савијеним у кривине, скупљеним у клупка, испуњавају у разноврсним позама плохе украсних, али и употребних предмета викиншке свакодневнице од дрвета, [[кост]]и и [[метал]]а. Порекло овог фантастичног животињског света још није сасвим објашњено. Чини се да више извире из оријенталне, неголи из каролиншке традиције. У ред најлепших радова осебершког стила, а уједно и у ред најзначајнијих дела «варварске» уметности после сеобе народа, улазе дрвени ступови са чудноватим змијским главама. Овде је не само глава већ и дугачки врат змија прекривен богатим зооморфним декором у пуној пластици. Ова експресивно и «барокно» конципирана глава с отвореним чељустима и великим очњацима има узор можда у неком каролиншком или, вероватније, оријенталном животињском лику. Међутим, начин на који је та глава решена у ликовном смислу, сасвим је нордијски. То судимо по дубоком рељефу и снажној минуциозно израђеној пластици. Више појединачних животиња испреплетених у снажно клупко формирају главу [[змај]]а. Пред крај 9. века, млађи осебершки стил помало осиромашује и дегенерише се. Отприлике у исто време на њега се надовезује '''старији стил јелинге''' (око 900/30-980) Он је настао преобликовањем ирских зооморфних облика (одатле му и други назив '''хиберно-саксонски јелинге стил'''), а представља, по мишљењу С. Милера, В. А. Џенија и Т. Кендрика, скандинавску варијанту раносредњовековне зооморфне орнаментике. Својим животињским ликовима који су изразито врпчасти и сасвим плошни, овај стил је између свих викиншких стилова најудаљенији од стварности и реалног приказа. Он подсећа помало на Салинов стил II германске зооморфне [[орнамент]]ике, из којег вероватно и води порекло. Дански хиберно-саксонски узорак стила јелинге показује типично неповезано и испрекидано плетиво издужених животиња које се међусобно боре. Ј. Брендстед је утврдио да животиње Салиновог зооморфног стила III настају у декорацији око [[850]]. а «закачена» животиња млађег осебершког стила, око [[900]]. Постоји врло мало примера комбинације једног и другог типа животиња, али те комбинације не представљају прелаз у тип животиње који карактерише стил јелинге. Изразита обележја стила '''јелинге''' старијег типа показују метални окови из Елструпа (Копенхаген, Музеј), златни предмети из Рода, Норвешка (Народни музеј, Осло), и златна округла плочица из Хиденсија (Стралсунд, покрајински музеј) чији се орнамент састоји од четири испреплетене животиње, вероватно птице налик сови. Крушколико обликована бедра животиње прекривена су уплетеним спиралама и тачкастом гранулацијом, а њихове ноге су везане као у стилу закачених животиња. Тај стил почетком X века полако истискује '''млађи стил јелинге''' (око [[950]]. - [[1050]]) у коме доминира енглески мотив тзв. «велике животиње» (почетни стадијум овог мотива јавља се, према Ј. Бредстеду, на каменом крсту из IX века у цркви Св. Алкмунда у Дербију). Тај стил се, потпуно формиран јавља у Скандинавији први пут на чувеном рунском камену краљевског гроба у Јелингеу у сев. Јиланду. Овај декоративно скулптурални камен је наредио да се подигне око [[980]]. године дански [[краљ]] Харолд Гормусон као споменик својим родитељима. У рунском запису на једној од три страна краљ се хвали да је освојио Данску и Норвешку и да је Данце хришћанизовао. На чеоној страни камена исклесан је, формално и иконографски - у уметности раног Средњег века у Скандинавији сасвим посебан, најстарији приказ распетога Христа. Христово тело сапето је орнаменталним плетером, имитирајући сличан манир приказивања распећа у ирским раним илуминацијама. (Евангелистар из Ст. Галена). На камену је још приказана и маркантна «велика животиња» налик на грабљивца са спирално стилизованим зглобовима, канџама у облику полумесеца и троугластом главом грифона. Језик, реп и креста завршавају се неком врстом палмете. Око животиње се обмотала велика [[змије|змија]] која јој даје изразито нордијско иконографско обележје. Сама животиња, несумњиво, води порекло од [[Лав]]а-грифона из византијске или оријенталне уметности. Остаје, међутим отворено питање како је тај тип животиње дошао на север Европе, да ли директно с подручја око Црног мора или посредно, из енглеске уметности. Такав лик појављује се све до пропасти викиншке орнаментике, а поново се јавља у различитим варијантама кроз цео XI век (викиншка кутија за [[накит]] нађена у ризници катедрале Камину, а нешто касније на [[бронза]]ној заставици из '''Седерала''' у Шведској, а у једној модификованој верзији на довратку старије дрвене цркве у Урнесу у Шведској. Скандинавски археолози ову последњу фазу стила називају '''мамен''', а типичан пример је бојна секира из једног тумула у Мамену на полуострву Јиланд. '''Стил маммен''' један је од исходних тачака каснијег '''урнес стила'''. Рунски камен непознатог викинга из времена око [[1030]]. године, откривен [[1852]]. на гробљу светог Павла у [[Лондон]]у (Гилдхал), јасно илуструје ову касну фазу млађег стила јелинге. С леве стране камена је приказ «велике животиње», а с десне дански рунски натпис. Већ велики камен из Јелинга показује да викиншка уметност Средњег века напушта чисту орнаментику, а постепено преузима реалистички приказ као темељни утицај Средње и јужни Европе. Треба узети у обзир да викиншка уметност, осим изворног животињског [[мотив]]а користи и друге мотиве у чији круг утицаја долази. То су нпр. '''чворасти троплет''' са балчака [[мач]]а из Липехнеа (сада у Штатлихе музеју у [[Берлин]]у) и вегетативни украс оријенталног порекла (сребрна огрлица из Вернбија у Шведској - музеј у Стокхолму). Истовремено продире у викиншку [[уметност]] и англосаксонска акантова витица. == Види још == * [[Викиншка уметност]] * [[Нордијска митологија]] * [[Нормани]] ==Документарни филмови== *[https://www.youtube.com/watch?v=ptpfid14HEU&t=80s Викинзи: Ко су били први Викинзи? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=v5wR4clGMoQ Викинзи: Језиви свет викиншког оружја (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=k49-Jsry6q8 Викинзи: Прави разлог викиншких освајања (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=aKA27_8EShA Викинзи: Насилни успон викиншког краљевства (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=ZHLsU-8A8iE Викинзи: Шта се догодило последњим Викинзима? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Референце == {{reflist|30em|refs= <ref name="NatRus">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/land-of-the-rus-viking-expeditions-to-the-east/|title=Land of the Rus - Viking explorations to the east|publisher=National Museum of Denmark |accessdate=20. 4. 2015}}</ref> <ref name="NatJourneys">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/dangerous-journeys-to-eastern-europe-and-russia/|title=Dangerous journeys to Eastern Europe and Russia|publisher=National Museum of Denmark|accessdate=20. 4. 2015}}</ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Graham-Campbell|first=James|title=The Viking World|publisher=Frances Lincoln Ltd|location=London|year=2013}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings| url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}} * {{Cite book| ref=harv|last=Durham|first=Keith|title=Viking Longship|publisher=Osprey Publishing|location=Oxford|year=2002}} * {{Cite book| ref=harv|last=Block|first=Leo|title=To Harness the Wind: A Short History of the Development of Sails|url=https://books.google.com/books?id=ezgq0VnV5XQC|year=2003|publisher=Naval Institute Press|isbn=978-1-55750-209-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Badsey|first=S.|last2=Nicolle|first2=D.|last3=Turnbull|first3=S.|authorlink3=Стивен Тернбул|title=The Timechart of Military History|publisher=Worth Press Ltd|year=2000|isbn=978-1-903025-00-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lawson|first=M. K.|title=Cnut: England's Viking King 1016-35|publisher=The History Press Ltd|year=2005|isbn=978-0582059702|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lund|first=Niels|chapter=The Danish Empire and the End of the Viking Age|title=The Oxford Illustrated History of the Vikings|editor=P. H. Sawyer|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-285434-6|pages=167-181}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sawyer|first=Peter|chapter=The Viking Expansion|editor-last=Helle|editor-first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=105}} * {{Cite book| ref=harv|last=Green|first=Dennis Howard|last2=Siegmund|first2=Frank|title=The Continental Saxons from the Migration Period to the Tenth Century: An Ethnographic Perspective |url=https://books.google.com/books?id=MThYNoTutLkC&pg=PA306|year=2003|publisher=Boydell Press|isbn=978-1-84383-026-9 |pages=306}} * {{Cite book| ref=harv|last=Grimbly|first=Shona|title=Encyclopedia of the Ancient World|url=https://books.google.com/books?id=zZJ4AAAAQBAJ&pg=PA121|year=2013|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-78688-4|pages=121}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fitzhugh|first=William W.|last2=Ward|first2=Elisabeth I.|title=Vikings: The North Atlantic Saga ; &#91;an Exhibition at the National Museum of Natural History, Smithsonian Institution, Washington D.C., April 29, 2000 - September 5, 2000&#93;|url=https://books.google.com/books?id=fpZgQgAACAAJ|year=2000|publisher=Washington : Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-970-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Downham|first=Clare|title=Viking kings of Britain and Ireland: the dynasty of ́Ívarr to A.D. 1014|url=https://books.google.com/books?id=j-sWAQAAIAAJ|year=2007|publisher=Dunedin Academic Press|isbn=978-1-903765-89-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hadley|first=Dawn M.|title=The Vikings in England: settlement, society and culture|url=https://books.google.com/books?id=wFNnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Manchester University Press|isbn=978-0-7190-5981-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Landau|first=Elaine|title=Exploring the World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=N4EKAQAAMAAJ|year=2005|publisher=Enslow|isbn=978-0-7660-2340-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Helle|first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lindqvist|first=Thomas|editor-first=Knut|editor-last=Helle|title=The Cambridge History of Scandinavia: Prehistory to 1520|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|chapter=Early Political Organisation: (a) An Introductory Survey|isbn=978-0521472999|pages=160-67}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brink|first=Stefan|editor1-last=Brink|editor1-first=Stefan|editor2-last=Price|editor2-first=Neil|title=The Viking World| url=https://archive.org/details/vikingworld00brin|year=2008|publisher=Routledge|isbn=978-0415692625|chapter=Who were the Vikings?|pages=[https://archive.org/details/vikingworld00brin/page/4 4]-10}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brookes|first=Ian|title=Chambers concise dictionary|url=https://books.google.com/books?id=iwWuY9tAVq8C&pg=PA297|year=2004|publisher=Allied Publishers|isbn=9788186062364|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=D'Amato|first=Raffaele|title=The Varangian Guard 988-453|url=https://books.google.com/books?id=rKj8_W9wL7kC&pg=PA3|year=2010|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84908-179-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Derry|first=T.K.|year=2012|title=A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, Iceland|publisher=London and Minneapolis: University of Minnesota Press|isbn=978-0-81663-799-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Educational Company of Ireland|authorlink=The Educational Company of Ireland|title=Irish-English/English-Irish Easy Reference Dictionary|url=https://books.google.com/books?id=PzeMyvxbUMUC&pg=PA472|year=2000|publisher=Roberts Rinehart|isbn=978-1-4616-6031-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Richard Andrew|last=Hall|title=The World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=bK1TngEACAAJ|year=2007|publisher=Thames & Hudson|isbn=978-0500051443|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hall|first=Richard|title=Viking Age Archaeology in Britain and Ireland|url=https://books.google.com/books?id=Av2IngEACAAJ|year=1990|publisher=Shire|isbn=978-0747800637|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Roesdahl|first=Else|title=The Vikings|url=https://books.google.com/books?id=148Meh36BxEC|year=1998|publisher=Penguin Books|isbn=978-0140252828|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Peter Hayes|last=Sawyer|author-link=Peter Hayes Sawyer|title=Age of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=WBGemwEACAAJ|year=1972|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0312013653|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Williams|first=Gareth|editor1-first=James|editor1-last=Graham-Campbell|editor2-first=Gareth|editor2-last=Williams|title=Silver Economy in the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=KbiVoK0rg1gC|year=2007|publisher=Left Coast Press|chapter=Kingship, Christianity and coinage: monetary and political perspectives on silver economy in the Viking Age|isbn=978-1598742220|pages=177-214}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wolf|first=Kirsten|title=Daily Life of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=lLHBckH-ga4C&pg=PA2|year=2004|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-32269-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Askeberg|first=Fritz|title=Norden och kontinenten i gammal tid: studier i forngermansk kulturhistoria|url=https://books.google.com/books?id=7FTUAAAAMAAJ|year=1944|publisher=Almqvist & Wiksells boktr.}} * Downham, Clare (2011). "Viking Ethnicities. A Historiographic Overview", ''History Compass'' 10.1 (2012). pp.&nbsp;1.–12. [https://www.academia.edu/1499804/Viking_Ethnicities_A_historiographic_overview PDF Academic.edu - registration required] * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|format=PDF|volume=120|year=2005|publisher=C.W.K. Gleerup|chapter=Víking – 'rower shifting'? An etymological contribution|accessdate=23. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714233409/http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|archive-date=14. 7. 2014|url-status=dead|df=|pages=41-54}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=https://books.google.com/books?id=6bIbAQAAMAAJ|archiveurl=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/Week,%20Viking%20Heide%20ANF%202008.pdf|archivedate=2008|format=PDF|chapter=Viking, week, and Widsith. A reply to Harald Bjorvand|volume=123|year=2008|publisher=C.W.K. Gleerup|pages=23-28}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hodges|first=Richard|authorlink=Richard Hodges (archaeologist)|title=Goodbye to the Vikings: Re-Reading Early Medieval Archaeology|url=https://books.google.com/books?id=4CVnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Gerald Duckworth & Company Limited|isbn=978-0715634295|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Svanberg|first=Fredrik|title=Decolonizing the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=HxdpAAAAMAAJ|year=2003|publisher=Almqvist & Wiksell International|isbn=978-9122020066|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|title=Insularer Metallschmuck in wikingerzeitlichen Gräbern Nordeuropas. Untersuchungen zur skandinavischen Westexpansion|year=1985|publisher=Karl Wachholtz|location=Neumünster|isbn=978-3529011566|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|editor1-last=Clarke|editor1-first=H.B.|editor2-last=Mhaonaigh|editor2-first=M. Ní|editor3-last=Floinn|editor3-first=R. Ó.|title=Ireland and Scandinavia in the Early Viking Age|year=1998|publisher=Four Courts Press|location=Dublin|isbn=978-1851822355|chapter=Insular Finds in Viking Age Scandinavia and the State Formation of Norway|pages=37-72}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wawn|first=M.A.|title=The Vikings and the Victorians: Inventing the Old North in Nineteenth Century Britain|year=2000|publisher=Boydell and Brewer|location=Woodbridge|isbn=978-0859916448|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Viking Age}} {{Wikivoyage|Vikings and the Old Norse}} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/10/25/vikinzi/ Викинзи] *[https://web.archive.org/web/20090618125628/http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2987/03l.php?pismo=l Последњи викинг Харалд Хардрада] * [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=05&dd=01&nav_id=1126383 Највећи мит о викинзима у који верује скоро цео свет (Б92, 1. мај 2016)] * -{[https://web.archive.org/web/20110722065628/http://www.history.com/topics/vikings Vikings] – View videos at The History Channel}- * -{[https://web.archive.org/web/20100920120630/http://copenhagenet.dk/CPH-Vikings.htm Copenhagen-Portal—The Danish Vikings]}- * -{[http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/ BBC: History of Vikings]}- * -{[https://web.archive.org/web/20080106081611/http://www.britannica.com/eb/topic-628781/Viking Encyclopædia Britannica: Viking, or Norseman, or Northman, or Varangian (people)]}- * -{[https://web.archive.org/web/20140707061732/http://www.lofotr.no/index.asp Borg Viking museum, Norway]}- * -{[https://web.archive.org/web/20061109083859/http://www.uib.no/jais/v003/montgo1.pdf Ibn Fadlan and the Rusiyyah, by James E. Montgomery, with full translation of Ibn Fadlan]}- * -{[https://web.archive.org/web/20150711093138/http://archive.museumoflondon.org.uk/RWWC/themes/1295/1288 Reassessing what we collect website—Viking and Danish London] History of Viking and Danish London with objects and images}- * -{Wawm, Andrew, [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/revival_01.shtml The Viking Revival] – BBC Online, Ancient History in Depth (updated 17 February}-) 2011 {{Нордијска митологија}} {{Authority control}} [[Категорија:Викинзи| ]] [[Категорија:Германска племена]] 97lyfzbn0c6a1jlsun7yjoean1be0ep 25121486 25121475 2022-07-24T19:38:45Z Свифт 34761 /* Документарни филмови */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|ТВ серију|[[Викинзи (ТВ серија)]]}} '''Викинг''' ([[Старонордијски језици|стнорд.]] -{''víkingr''}- – викингр) је термин који се уобичајено користи за [[нордијске земље|нордијске]] ([[Скандинавија|скандинавске]]) [[ратник]]е, [[трговац|трговце]] и [[гусари|гусаре]]. Настанили су се у широкој области [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Блиски исток|Блиског истока]] као и дела [[Африка|Африке]], од краја [[8. век|8]]. до средине [[11. век]]а.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/628781/Viking Viking (people)], Encyclopædia Britannica.</ref><ref name="Roesdahl. pp. 9–22">{{harvnb|Roesdahl|1998|p=9–22}}</ref>{{sfn|Brink|2008|pp=}} Користили су своје чувене [[дракар]]е да путују до [[Блиски исток|Блиског истока]] ([[Цариград]]а, [[Волга|Волге]] у [[Русија|Русији]]), на крајњи запад, као што су [[Исланд]], [[Гренланд]] и [[Њуфаундленд]], и крајњи југ као [[Ал Андалуз]]. Овај период викиншке експанзије, познат као ''Викиншко доба'',{{sfn|Sawyer|2003|p=105}} чини највећи део [[средњи век|средњовековне]] историје [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], [[Ирска|Ирске]] и остатка Европе у целини. Овај период експанзије је довео до ширења нордијске културе, али и до истовременог уноса јаких страних културних утицаја у саму Скандинавију, са дубоким развојним импликацијама у оба смера. Популарне, модерне концепције Викинга – термина који се често примењује неформално на модерне потомке и становнике модерне Скандинавије – често се знатно разликује од комплексне слике која произилази из археолошких и историјских извора. Романтизована слика Викинга као племенитих дивљака је почела да се појављује у 18. веку; и од тог времена се развила и постала широко заступљена током [[Викиншко оживљавање|Викиншког оживљавања]] у 19. веку.{{sfn|Wawn|2000|pp=}}<ref name="langer">Johnni Langer, "The origins of the imaginary viking", ''Viking Heritage Magazine,'' Gotland University/Centre for Baltic Studies. Visby (Sweden), n. 4, 2002.</ref> Гледишта на Викинге као било насилне, пиратске безбожнике, или као неустрашиве авантуристе последица је у знатној мери конфликтних варијетета модерних викиншких митова, који су настали током раног 20. века. Данашње популарне репрезентације Викинга, типично базиране на културним клишеима и стереотиповима, компликују модерно схватање викиншке оставштине. == Рана историја и формирање нација == [[Датотека:Viking Expansion.svg|десно|350п|мини|Карта с приказом подручја Скандинавских насеља {{legend|darkred|Осми век}} {{legend|red|Девети век}} {{legend|orange|Десети век}}{{legend|yellow|Једанаести век}}]] Рана племена која су живела у [[Скандинавија|Скандинавији]] данашња наука познаје као [[Готи|Готе]] и Гауте (насељене у јужном делу данашње [[Шведска|Шведске]], [[Готланд]]у) и Свионе. У 6. веку пишу историчари [[Јорданес]] и [[Прокопије из Цезареје]] да у Скандинавији живи мноштво народа и племена од којих сваки има свога засебног владара. Резултат мањих племенских миграција био је настанак данашњих народа познатих у Скандинавији; [[Швеђани|Швеђана]], [[Данци|Данаца]] и [[Норвежани|Норвежана]] који су средином 6. века заузели своје данашње просторе. У то рано историјско доба Скандинавија је била расцепкана на низ мањих племенских кнежевина. Уједињење тих мањих држава у веће, био је дуг и спор процес. Први владар који је ујединио Норвежане у [[9. век]]у био је [[Харалд Лепокоси]]. Након његове смрти [[933]]. распала се централна власт. Тек у [[11. век]]у пошло је за руком [[Улав II Свети|Олафу Светом]] да поново уједини све Норвежане. Он је остао познат по томе што је у свој народ донео хришћанство. Јавно се крстио и тако, својим примером, помогао бржу христијанизацију, до тада паганских Норвежана. Почетком 9. века долази и до уједињења [[Данска|Данске]] која доживљава процват и успон у доба [[Харалд Плавозуби|Харалда Плавозубог]] и [[Кнут Велики|Кнута Великог]] кад је под данском влашћу била и трећина [[Енглеска|Енглеске]] и јужни део Шведске. ([[Харалд Плавозуби]] [[950]]. - [[986]], [[Кнут Велики]] [[1016]]. - [[1035]])<ref name="Lund">{{harvnb|Lund|2001|pp=167–181}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/Sweyn.aspx The Royal Household, "Sweyn"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Lawson">{{harvnb|Lawson|2005|pp=}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/CanutetheGreat.aspx The Royal Household, "Canute The Great"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Badsey et al.">{{harvnb|Badsey|Nicolle|Turnbull|2000|pp=}}</ref> И [[Шведска]] је у раном средњем веку била разједињена на многе мале кнежевине и племенске савезе. У то доба посебно се истицао племенски савез у [[Упсала|Упсали]]. Распадом родовских друштвених заједница и односа класна подела друштва најраније се запажа код Швеђана. Услед низа неродних година које су резултовале низом година глади поједине племенске вође и аристократе окупљају своје ратне дружине и са својим бродовима организују прекоморске пљачкашке походе. Једни су кренули на запад према [[Француска|Француској]], Северној [[Њемачка|Немачкој]] и Енглеској. Док су други кренули на исток узводно рекама и зашли дубоко у словенске земље све до [[Кијев]]а под именом [[Варјази]].<ref name="NatRus"/><ref name="NatJourneys"/><ref>{{cite web|url=http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |title=Los vikingos en Al-Andalus (abstract available in English) |publisher=Jesús Riosalido |year=1997 |accessdate=11. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718171837/http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |archive-date=18. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref> Док су западни пљачкаши нападали Фландрију, Франачку Галију и Фризију, па уз западне обале Франачке Атлантским океаном стигли до Аквитаније и Шпаније. Године 844, по реци [[Гарона|Гарони]] допиру до [[Тулуза]] затим се појављују пред [[Лисабон]]ом и [[Кадиз]]ом, освајају [[Севиља|Севиљу]], [[845]]. пљачкају [[Париз]], а [[859]]. освајају [[Гибралтар]] и пљачкају обале [[Средоземно море|Медитерана]] све до [[Сицилија|Сицилије]] и јужне [[Италија|Италије]]. Осим страшних разарања и крвопролића којима су били изложени несрећни Европљани од варвара са севера, додатно су трпели губитке у људству јер су Викинзи масовно људе одводили у робље. У то доба и нису имали озбиљније непријатеље ни организоване војне силе која би им се озбиљно супротставила осим велике и војно надмоћне [[Византијско царство|Византије]] коју су Викинзи избегавали и склапали с њом повољне трговачке савезе да јој се не би превише замерили. (једном згодом су мирни пролазак у [[Црно море]] преко Дарданела платили арапским робљем похватаним на јужној Сицилији!). Због многих сусрета и трговачких размена са другим, новим и необичним народима, Викинзи су попримили утицаје медитеранских, [[ислам]]ских и хришћанских народа што се посебно истиче на њиховој специфичној уметности. == Викиншки бродови == [[Датотека:Vikingship.jpg|250п|мини|Викиншки брод]] {{main|Викиншки бродови}} Викинзи су правили два типа бродова: дугачке и уске, за рат<ref>Longships are sometimes erroneously called ''drakkar'', a corruption of "dragon" in Norse.</ref> и краће, широке и стабилније за трговину и транспорт. Развили су брод без палубе, с кобилицом и ојачаним коритом који се назива дракар. {{multiple image | footer = Дугачки бродови су омогућавали далекосежне експедиције, мада су Викинзи исто тако конструисали неколико других типова бродова. | align = left | image1 = VIKING LONGSHIP "SEA STALLION" ARRIVES IN DUBLIN.jpg | width1 = 165 | alt1 = Sea Stallion | caption1 = Реконструкција дугачког брода ''Морски пастув''. | image2 = Modell Knorr.jpg | width2 = {{#expr: (204 * 600 / 550) round 0}} | alt2 = Knarr Haithabu | caption2 = Модел -{''knarr''}- типа брода.{{sfn|Block|2003|pp=}} }} Ратни бродови су били лагани, стабилни и лаки за маневрирање.<ref>Hadingham, Evan: [http://www.pbs.org/wgbh/nova/ancient/viking-ships.html Secrets of Viking Ships] (05.09.00) NOVA science media.</ref>{{sfn|Durham|2002|pp=}} Управо тако добри бродови омогућили су им изузетну мобилност. Били су веома брзи и могло се њима доћи веома близу обале, тако да мештани нису успевали организовати одбрану. Типично за викиншке ратне бродове била је глава змаја или неког воденог чудовишта, која је стајала напред на врху и својим отвореним чељустима и разрогаченим очима плашила непријатеље. У то доба цела Еуропа је била у страху од викиншког напада и изговарали су молитву: „Од норманског беса, чувај нас мили Боже“. Не зна се поуздано што им је служило за навигацију. Претпоставља се да су пловили у близини обале што су дуже могли, а на пучини су се вероватно оријентисали према птицама, звездама, смером таласа, о чему сведочи [[Хаукова сага]]. Бродови су били интегрални део викиншке културе. Они су омогућавали свакодневни транспорт преко мора и пловних путева, експлоатацију нових земаља, препаде, освајања, и трговину са суседним културама. Они су исто тако имали велики религиозни значај. Људи са високим статусом су понекад били сахрањени у броду заједно са жртвованим животињама, оружјем, обредним и другим предметима, као што је случај са сахрањеним пловилима у [[Гокстад]]у и [[Осеберг]]у у Норвешкој<ref>{{Cite book|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings|url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}}</ref> и ископаним сахрањеним бродом у Ладбију у Данској. Сахрањивање бродова су такође практиковали Викинзи изван домовине, као што је случај с ископаним [[Салме бродови]]ма на Естонском острву [[Сарема (острво)|Сарему]].<ref>{{cite web|url=http://www.archaeology.org/issues/95-1307/features/941-vikings-saaremaa-estonia-salme-vendel-oseberg |title=The First Vikings|magazine=Archaeology |publisher=the Archaeological Institute of America |last=Curry|first=Andrew|date=10. 6. 2013 |accessdate=22. 2. 2014}}</ref> == Оружје == [[Датотека:Viking swords.jpg|мини|десно|Викиншки мачеви]] Најважније викиншко оружје био је [[мач]]. Оштрица мача била је дуга око 90 -{cm}-, а широка око 10. Чини се да су врло ценили оштрице увезене из [[Франачка|Франачке]]; њима би сами додавали балчаке који су често били украшени разним орнаментима. Користили су и лук и стреле. Постојали су различити лукови за различите сврхе. Неки су били дуги и до 2 метра. Углавном су их израђивали од [[европска тиса|тисе]]. Ту су још и секире и копља. А за одбрану и штитови углавном округлога облика.<ref>{{Cite news|url=http://www.livescience.com/58654-viking-sword-scans-reveal-norse-culture.html|title=Scans of Viking Swords Reveal a Slice of Norse Culture|work=Live Science|accessdate=15. 4. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Fedrigo|first=Anna|last2=Grazzi|first2=Francesco|last3=Williams|first3=Alan R.|last4=Panzner|first4=Tobias|last5=Lefmann|first5=Kim|last6=Lindelof|first6=Poul Erik|last7=Jørgensen|first7=Lars|last8=Pentz|first8=Peter|last9=Scherillo|first9=Antonella|date=1. 4. 2017|title=Extraction of archaeological information from metallic artefacts—A neutron diffraction study on Viking swords|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X17301025|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|volume=12|doi=10.1016/j.jasrepp. 2017.02.014|pages=425-436}}</ref> Ратна се стратегија Викинга састојала од изненадног напада при којем би уграбили све што је вредно, а потом једнако брзо одјурили на пучину. Већина напада није била помно планирана нити стратешки компликована,<ref name="Grimbly2013">{{harvnb|Grimbly|2013|p=121}}</ref><ref name="GreenSiegmund2003">{{harvnb|Green|Siegmund|2003|pp=306}}</ref> иако је било и таквих који су сведочили о врло развијеној организацији и војничким вештинама. == Новац == Викинзи су се пре него што су почели ковати властите кованице служили кованицама народа с којима су дошли у додир.<ref name = BBCMoney>Gareth Williams: [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/money_01.shtml Viking Money] BBC History</ref>{{sfn|Graham|2013|pp=}} Прва викиншка ковница новца била је у [[Хедеби]]ју, у данашњој Норвешкој. Мотиви викиншких кованица били су бродови, животиње, куће. Викиншке кованице нису имале номиналну вредност, вределе су према својој тежини. Кад је требало да се уситне, резале су се на комадиће. Чистоћа материјала проверавала се зарезивањем кованица. Осим викиншких, пронађене су и кованице [[Византијско царство|Византског]] Царства, [[Калифат]]а, [[Свето римско царство|Светог римског царства]] немачког народа, [[Енглеска|Енглеске]] (чак више него у самој Енглеској, не зато што су их Викинзи толико опљачкали, него зато што су се за енглеског краља Едгара све кованице топиле и поново ковале сваких пет до шест година). Пронађене су још и франачке и [[Фризија|фризијске]] кованице. Све су ове кованице, као и оригиналне викиншке, Викинзима вределе искључиво према својој тежини. Осим као платежно средство, кованице су Викинзима служиле и као [[накит]]. Неке би пробушили и низали на разне начине, а неке би растопили и стварали нешто потпуно ново (наруквице, огрлице, брошеве). == Викиншка уметност == {{main|Викиншка уметност}} Викиншка уметност рано средњовековне Скандинавије и Данске - како је у раној фази њене еволуције репрезентују старији и млађи осебершки стил ([[9. век]]), а у каснијој фази стилови '''јеллинге, рингерике и урнес''' ([[10. век|10]]. и [[11. век]]) - упоредна је ликовна појава с ирском и англосаксонском, претежно хришћанизованом, уметношћу на Британским острвима. Као касни пагански изданак «варварске» културе западне Европе из доба сеобе народа. [[Викиншка уметност]] наставља у Норвешкој и Данској а посебно у Шведској баштину [[Меровиншка уметност|меровиншке зооморфне орнаментике]] коју је у Европи прекинула [[каролиншка ренесанса]] продирући постепено и спорадично и у нови, раноромански ликовни говор зрелог феудалног хришћанског средњег века. Њен развој почиње у ствари једним прелазним стилом, '''старијим осебершким стилом''', који се развија у разним деловима Скандинавије на прелазу из [[8. век]] у 9. век. То је нешто измењени зооморфни стил III у којем има елемената преузетих из инсуларне (ирске) уметности. Тај прелазни стил који је био раширен, посебно у Јужној Норвешкој, најбоље описују обе стране прамца [[брод]]а из Осеберга. Већ у првој половини 9. века, тај плошни стил је замењен пунијим, и изражајнијим, рељефним стилом названим '''Млађи осебершки стил'''. Тај [[стил]] се одликује фигурама животиња које се међусобно преплићу, боре и гризу правећи прекрасне драматичне призоре препуне динамике. Из тих облика настаје и назив целог стила - '''Стил закачених животиња''' (енгл. -{''Gripping-beast style''}-, швед. -{''Gripdjurstil''}-). Те чудесне животиње избуљених очију и дугим реповима савијеним у кривине, скупљеним у клупка, испуњавају у разноврсним позама плохе украсних, али и употребних предмета викиншке свакодневнице од дрвета, [[кост]]и и [[метал]]а. Порекло овог фантастичног животињског света још није сасвим објашњено. Чини се да више извире из оријенталне, неголи из каролиншке традиције. У ред најлепших радова осебершког стила, а уједно и у ред најзначајнијих дела «варварске» уметности после сеобе народа, улазе дрвени ступови са чудноватим змијским главама. Овде је не само глава већ и дугачки врат змија прекривен богатим зооморфним декором у пуној пластици. Ова експресивно и «барокно» конципирана глава с отвореним чељустима и великим очњацима има узор можда у неком каролиншком или, вероватније, оријенталном животињском лику. Међутим, начин на који је та глава решена у ликовном смислу, сасвим је нордијски. То судимо по дубоком рељефу и снажној минуциозно израђеној пластици. Више појединачних животиња испреплетених у снажно клупко формирају главу [[змај]]а. Пред крај 9. века, млађи осебершки стил помало осиромашује и дегенерише се. Отприлике у исто време на њега се надовезује '''старији стил јелинге''' (око 900/30-980) Он је настао преобликовањем ирских зооморфних облика (одатле му и други назив '''хиберно-саксонски јелинге стил'''), а представља, по мишљењу С. Милера, В. А. Џенија и Т. Кендрика, скандинавску варијанту раносредњовековне зооморфне орнаментике. Својим животињским ликовима који су изразито врпчасти и сасвим плошни, овај стил је између свих викиншких стилова најудаљенији од стварности и реалног приказа. Он подсећа помало на Салинов стил II германске зооморфне [[орнамент]]ике, из којег вероватно и води порекло. Дански хиберно-саксонски узорак стила јелинге показује типично неповезано и испрекидано плетиво издужених животиња које се међусобно боре. Ј. Брендстед је утврдио да животиње Салиновог зооморфног стила III настају у декорацији око [[850]]. а «закачена» животиња млађег осебершког стила, око [[900]]. Постоји врло мало примера комбинације једног и другог типа животиња, али те комбинације не представљају прелаз у тип животиње који карактерише стил јелинге. Изразита обележја стила '''јелинге''' старијег типа показују метални окови из Елструпа (Копенхаген, Музеј), златни предмети из Рода, Норвешка (Народни музеј, Осло), и златна округла плочица из Хиденсија (Стралсунд, покрајински музеј) чији се орнамент састоји од четири испреплетене животиње, вероватно птице налик сови. Крушколико обликована бедра животиње прекривена су уплетеним спиралама и тачкастом гранулацијом, а њихове ноге су везане као у стилу закачених животиња. Тај стил почетком X века полако истискује '''млађи стил јелинге''' (око [[950]]. - [[1050]]) у коме доминира енглески мотив тзв. «велике животиње» (почетни стадијум овог мотива јавља се, према Ј. Бредстеду, на каменом крсту из IX века у цркви Св. Алкмунда у Дербију). Тај стил се, потпуно формиран јавља у Скандинавији први пут на чувеном рунском камену краљевског гроба у Јелингеу у сев. Јиланду. Овај декоративно скулптурални камен је наредио да се подигне око [[980]]. године дански [[краљ]] Харолд Гормусон као споменик својим родитељима. У рунском запису на једној од три страна краљ се хвали да је освојио Данску и Норвешку и да је Данце хришћанизовао. На чеоној страни камена исклесан је, формално и иконографски - у уметности раног Средњег века у Скандинавији сасвим посебан, најстарији приказ распетога Христа. Христово тело сапето је орнаменталним плетером, имитирајући сличан манир приказивања распећа у ирским раним илуминацијама. (Евангелистар из Ст. Галена). На камену је још приказана и маркантна «велика животиња» налик на грабљивца са спирално стилизованим зглобовима, канџама у облику полумесеца и троугластом главом грифона. Језик, реп и креста завршавају се неком врстом палмете. Око животиње се обмотала велика [[змије|змија]] која јој даје изразито нордијско иконографско обележје. Сама животиња, несумњиво, води порекло од [[Лав]]а-грифона из византијске или оријенталне уметности. Остаје, међутим отворено питање како је тај тип животиње дошао на север Европе, да ли директно с подручја око Црног мора или посредно, из енглеске уметности. Такав лик појављује се све до пропасти викиншке орнаментике, а поново се јавља у различитим варијантама кроз цео XI век (викиншка кутија за [[накит]] нађена у ризници катедрале Камину, а нешто касније на [[бронза]]ној заставици из '''Седерала''' у Шведској, а у једној модификованој верзији на довратку старије дрвене цркве у Урнесу у Шведској. Скандинавски археолози ову последњу фазу стила називају '''мамен''', а типичан пример је бојна секира из једног тумула у Мамену на полуострву Јиланд. '''Стил маммен''' један је од исходних тачака каснијег '''урнес стила'''. Рунски камен непознатог викинга из времена око [[1030]]. године, откривен [[1852]]. на гробљу светог Павла у [[Лондон]]у (Гилдхал), јасно илуструје ову касну фазу млађег стила јелинге. С леве стране камена је приказ «велике животиње», а с десне дански рунски натпис. Већ велики камен из Јелинга показује да викиншка уметност Средњег века напушта чисту орнаментику, а постепено преузима реалистички приказ као темељни утицај Средње и јужни Европе. Треба узети у обзир да викиншка уметност, осим изворног животињског [[мотив]]а користи и друге мотиве у чији круг утицаја долази. То су нпр. '''чворасти троплет''' са балчака [[мач]]а из Липехнеа (сада у Штатлихе музеју у [[Берлин]]у) и вегетативни украс оријенталног порекла (сребрна огрлица из Вернбија у Шведској - музеј у Стокхолму). Истовремено продире у викиншку [[уметност]] и англосаксонска акантова витица. == Види још == * [[Викиншка уметност]] * [[Нордијска митологија]] * [[Нормани]] ==Документарни филмови== *[https://www.youtube.com/watch?v=ptpfid14HEU&t=80s Викинзи: Ко су били први Викинзи? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=v5wR4clGMoQ Викинзи: Језиви свет викиншког оружја (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=k49-Jsry6q8 Викинзи: Прави разлог викиншких освајања (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=aKA27_8EShA Викинзи: Насилни успон викиншког краљевства (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=ZHLsU-8A8iE Викинзи: Шта се догодило последњим Викинзима? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=PiSjoVf9xi0 Последње путовање Викинга: Какав је био живот раних Викинга? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Референце == {{reflist|30em|refs= <ref name="NatRus">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/land-of-the-rus-viking-expeditions-to-the-east/|title=Land of the Rus - Viking explorations to the east|publisher=National Museum of Denmark |accessdate=20. 4. 2015}}</ref> <ref name="NatJourneys">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/dangerous-journeys-to-eastern-europe-and-russia/|title=Dangerous journeys to Eastern Europe and Russia|publisher=National Museum of Denmark|accessdate=20. 4. 2015}}</ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Graham-Campbell|first=James|title=The Viking World|publisher=Frances Lincoln Ltd|location=London|year=2013}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings| url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}} * {{Cite book| ref=harv|last=Durham|first=Keith|title=Viking Longship|publisher=Osprey Publishing|location=Oxford|year=2002}} * {{Cite book| ref=harv|last=Block|first=Leo|title=To Harness the Wind: A Short History of the Development of Sails|url=https://books.google.com/books?id=ezgq0VnV5XQC|year=2003|publisher=Naval Institute Press|isbn=978-1-55750-209-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Badsey|first=S.|last2=Nicolle|first2=D.|last3=Turnbull|first3=S.|authorlink3=Стивен Тернбул|title=The Timechart of Military History|publisher=Worth Press Ltd|year=2000|isbn=978-1-903025-00-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lawson|first=M. K.|title=Cnut: England's Viking King 1016-35|publisher=The History Press Ltd|year=2005|isbn=978-0582059702|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lund|first=Niels|chapter=The Danish Empire and the End of the Viking Age|title=The Oxford Illustrated History of the Vikings|editor=P. H. Sawyer|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-285434-6|pages=167-181}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sawyer|first=Peter|chapter=The Viking Expansion|editor-last=Helle|editor-first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=105}} * {{Cite book| ref=harv|last=Green|first=Dennis Howard|last2=Siegmund|first2=Frank|title=The Continental Saxons from the Migration Period to the Tenth Century: An Ethnographic Perspective |url=https://books.google.com/books?id=MThYNoTutLkC&pg=PA306|year=2003|publisher=Boydell Press|isbn=978-1-84383-026-9 |pages=306}} * {{Cite book| ref=harv|last=Grimbly|first=Shona|title=Encyclopedia of the Ancient World|url=https://books.google.com/books?id=zZJ4AAAAQBAJ&pg=PA121|year=2013|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-78688-4|pages=121}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fitzhugh|first=William W.|last2=Ward|first2=Elisabeth I.|title=Vikings: The North Atlantic Saga ; &#91;an Exhibition at the National Museum of Natural History, Smithsonian Institution, Washington D.C., April 29, 2000 - September 5, 2000&#93;|url=https://books.google.com/books?id=fpZgQgAACAAJ|year=2000|publisher=Washington : Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-970-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Downham|first=Clare|title=Viking kings of Britain and Ireland: the dynasty of ́Ívarr to A.D. 1014|url=https://books.google.com/books?id=j-sWAQAAIAAJ|year=2007|publisher=Dunedin Academic Press|isbn=978-1-903765-89-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hadley|first=Dawn M.|title=The Vikings in England: settlement, society and culture|url=https://books.google.com/books?id=wFNnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Manchester University Press|isbn=978-0-7190-5981-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Landau|first=Elaine|title=Exploring the World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=N4EKAQAAMAAJ|year=2005|publisher=Enslow|isbn=978-0-7660-2340-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Helle|first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lindqvist|first=Thomas|editor-first=Knut|editor-last=Helle|title=The Cambridge History of Scandinavia: Prehistory to 1520|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|chapter=Early Political Organisation: (a) An Introductory Survey|isbn=978-0521472999|pages=160-67}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brink|first=Stefan|editor1-last=Brink|editor1-first=Stefan|editor2-last=Price|editor2-first=Neil|title=The Viking World| url=https://archive.org/details/vikingworld00brin|year=2008|publisher=Routledge|isbn=978-0415692625|chapter=Who were the Vikings?|pages=[https://archive.org/details/vikingworld00brin/page/4 4]-10}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brookes|first=Ian|title=Chambers concise dictionary|url=https://books.google.com/books?id=iwWuY9tAVq8C&pg=PA297|year=2004|publisher=Allied Publishers|isbn=9788186062364|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=D'Amato|first=Raffaele|title=The Varangian Guard 988-453|url=https://books.google.com/books?id=rKj8_W9wL7kC&pg=PA3|year=2010|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84908-179-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Derry|first=T.K.|year=2012|title=A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, Iceland|publisher=London and Minneapolis: University of Minnesota Press|isbn=978-0-81663-799-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Educational Company of Ireland|authorlink=The Educational Company of Ireland|title=Irish-English/English-Irish Easy Reference Dictionary|url=https://books.google.com/books?id=PzeMyvxbUMUC&pg=PA472|year=2000|publisher=Roberts Rinehart|isbn=978-1-4616-6031-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Richard Andrew|last=Hall|title=The World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=bK1TngEACAAJ|year=2007|publisher=Thames & Hudson|isbn=978-0500051443|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hall|first=Richard|title=Viking Age Archaeology in Britain and Ireland|url=https://books.google.com/books?id=Av2IngEACAAJ|year=1990|publisher=Shire|isbn=978-0747800637|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Roesdahl|first=Else|title=The Vikings|url=https://books.google.com/books?id=148Meh36BxEC|year=1998|publisher=Penguin Books|isbn=978-0140252828|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Peter Hayes|last=Sawyer|author-link=Peter Hayes Sawyer|title=Age of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=WBGemwEACAAJ|year=1972|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0312013653|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Williams|first=Gareth|editor1-first=James|editor1-last=Graham-Campbell|editor2-first=Gareth|editor2-last=Williams|title=Silver Economy in the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=KbiVoK0rg1gC|year=2007|publisher=Left Coast Press|chapter=Kingship, Christianity and coinage: monetary and political perspectives on silver economy in the Viking Age|isbn=978-1598742220|pages=177-214}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wolf|first=Kirsten|title=Daily Life of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=lLHBckH-ga4C&pg=PA2|year=2004|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-32269-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Askeberg|first=Fritz|title=Norden och kontinenten i gammal tid: studier i forngermansk kulturhistoria|url=https://books.google.com/books?id=7FTUAAAAMAAJ|year=1944|publisher=Almqvist & Wiksells boktr.}} * Downham, Clare (2011). "Viking Ethnicities. A Historiographic Overview", ''History Compass'' 10.1 (2012). pp.&nbsp;1.–12. [https://www.academia.edu/1499804/Viking_Ethnicities_A_historiographic_overview PDF Academic.edu - registration required] * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|format=PDF|volume=120|year=2005|publisher=C.W.K. Gleerup|chapter=Víking – 'rower shifting'? An etymological contribution|accessdate=23. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714233409/http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|archive-date=14. 7. 2014|url-status=dead|df=|pages=41-54}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=https://books.google.com/books?id=6bIbAQAAMAAJ|archiveurl=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/Week,%20Viking%20Heide%20ANF%202008.pdf|archivedate=2008|format=PDF|chapter=Viking, week, and Widsith. A reply to Harald Bjorvand|volume=123|year=2008|publisher=C.W.K. Gleerup|pages=23-28}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hodges|first=Richard|authorlink=Richard Hodges (archaeologist)|title=Goodbye to the Vikings: Re-Reading Early Medieval Archaeology|url=https://books.google.com/books?id=4CVnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Gerald Duckworth & Company Limited|isbn=978-0715634295|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Svanberg|first=Fredrik|title=Decolonizing the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=HxdpAAAAMAAJ|year=2003|publisher=Almqvist & Wiksell International|isbn=978-9122020066|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|title=Insularer Metallschmuck in wikingerzeitlichen Gräbern Nordeuropas. Untersuchungen zur skandinavischen Westexpansion|year=1985|publisher=Karl Wachholtz|location=Neumünster|isbn=978-3529011566|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|editor1-last=Clarke|editor1-first=H.B.|editor2-last=Mhaonaigh|editor2-first=M. Ní|editor3-last=Floinn|editor3-first=R. Ó.|title=Ireland and Scandinavia in the Early Viking Age|year=1998|publisher=Four Courts Press|location=Dublin|isbn=978-1851822355|chapter=Insular Finds in Viking Age Scandinavia and the State Formation of Norway|pages=37-72}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wawn|first=M.A.|title=The Vikings and the Victorians: Inventing the Old North in Nineteenth Century Britain|year=2000|publisher=Boydell and Brewer|location=Woodbridge|isbn=978-0859916448|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Viking Age}} {{Wikivoyage|Vikings and the Old Norse}} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/10/25/vikinzi/ Викинзи] *[https://web.archive.org/web/20090618125628/http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2987/03l.php?pismo=l Последњи викинг Харалд Хардрада] * [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=05&dd=01&nav_id=1126383 Највећи мит о викинзима у који верује скоро цео свет (Б92, 1. мај 2016)] * -{[https://web.archive.org/web/20110722065628/http://www.history.com/topics/vikings Vikings] – View videos at The History Channel}- * -{[https://web.archive.org/web/20100920120630/http://copenhagenet.dk/CPH-Vikings.htm Copenhagen-Portal—The Danish Vikings]}- * -{[http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/ BBC: History of Vikings]}- * -{[https://web.archive.org/web/20080106081611/http://www.britannica.com/eb/topic-628781/Viking Encyclopædia Britannica: Viking, or Norseman, or Northman, or Varangian (people)]}- * -{[https://web.archive.org/web/20140707061732/http://www.lofotr.no/index.asp Borg Viking museum, Norway]}- * -{[https://web.archive.org/web/20061109083859/http://www.uib.no/jais/v003/montgo1.pdf Ibn Fadlan and the Rusiyyah, by James E. Montgomery, with full translation of Ibn Fadlan]}- * -{[https://web.archive.org/web/20150711093138/http://archive.museumoflondon.org.uk/RWWC/themes/1295/1288 Reassessing what we collect website—Viking and Danish London] History of Viking and Danish London with objects and images}- * -{Wawm, Andrew, [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/revival_01.shtml The Viking Revival] – BBC Online, Ancient History in Depth (updated 17 February}-) 2011 {{Нордијска митологија}} {{Authority control}} [[Категорија:Викинзи| ]] [[Категорија:Германска племена]] r670f4ylbz6hze8wngdgicckv3ui5m3 25121519 25121486 2022-07-24T20:17:32Z Свифт 34761 /* Документарни филмови */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|ТВ серију|[[Викинзи (ТВ серија)]]}} '''Викинг''' ([[Старонордијски језици|стнорд.]] -{''víkingr''}- – викингр) је термин који се уобичајено користи за [[нордијске земље|нордијске]] ([[Скандинавија|скандинавске]]) [[ратник]]е, [[трговац|трговце]] и [[гусари|гусаре]]. Настанили су се у широкој области [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Блиски исток|Блиског истока]] као и дела [[Африка|Африке]], од краја [[8. век|8]]. до средине [[11. век]]а.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/628781/Viking Viking (people)], Encyclopædia Britannica.</ref><ref name="Roesdahl. pp. 9–22">{{harvnb|Roesdahl|1998|p=9–22}}</ref>{{sfn|Brink|2008|pp=}} Користили су своје чувене [[дракар]]е да путују до [[Блиски исток|Блиског истока]] ([[Цариград]]а, [[Волга|Волге]] у [[Русија|Русији]]), на крајњи запад, као што су [[Исланд]], [[Гренланд]] и [[Њуфаундленд]], и крајњи југ као [[Ал Андалуз]]. Овај период викиншке експанзије, познат као ''Викиншко доба'',{{sfn|Sawyer|2003|p=105}} чини највећи део [[средњи век|средњовековне]] историје [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], [[Ирска|Ирске]] и остатка Европе у целини. Овај период експанзије је довео до ширења нордијске културе, али и до истовременог уноса јаких страних културних утицаја у саму Скандинавију, са дубоким развојним импликацијама у оба смера. Популарне, модерне концепције Викинга – термина који се често примењује неформално на модерне потомке и становнике модерне Скандинавије – често се знатно разликује од комплексне слике која произилази из археолошких и историјских извора. Романтизована слика Викинга као племенитих дивљака је почела да се појављује у 18. веку; и од тог времена се развила и постала широко заступљена током [[Викиншко оживљавање|Викиншког оживљавања]] у 19. веку.{{sfn|Wawn|2000|pp=}}<ref name="langer">Johnni Langer, "The origins of the imaginary viking", ''Viking Heritage Magazine,'' Gotland University/Centre for Baltic Studies. Visby (Sweden), n. 4, 2002.</ref> Гледишта на Викинге као било насилне, пиратске безбожнике, или као неустрашиве авантуристе последица је у знатној мери конфликтних варијетета модерних викиншких митова, који су настали током раног 20. века. Данашње популарне репрезентације Викинга, типично базиране на културним клишеима и стереотиповима, компликују модерно схватање викиншке оставштине. == Рана историја и формирање нација == [[Датотека:Viking Expansion.svg|десно|350п|мини|Карта с приказом подручја Скандинавских насеља {{legend|darkred|Осми век}} {{legend|red|Девети век}} {{legend|orange|Десети век}}{{legend|yellow|Једанаести век}}]] Рана племена која су живела у [[Скандинавија|Скандинавији]] данашња наука познаје као [[Готи|Готе]] и Гауте (насељене у јужном делу данашње [[Шведска|Шведске]], [[Готланд]]у) и Свионе. У 6. веку пишу историчари [[Јорданес]] и [[Прокопије из Цезареје]] да у Скандинавији живи мноштво народа и племена од којих сваки има свога засебног владара. Резултат мањих племенских миграција био је настанак данашњих народа познатих у Скандинавији; [[Швеђани|Швеђана]], [[Данци|Данаца]] и [[Норвежани|Норвежана]] који су средином 6. века заузели своје данашње просторе. У то рано историјско доба Скандинавија је била расцепкана на низ мањих племенских кнежевина. Уједињење тих мањих држава у веће, био је дуг и спор процес. Први владар који је ујединио Норвежане у [[9. век]]у био је [[Харалд Лепокоси]]. Након његове смрти [[933]]. распала се централна власт. Тек у [[11. век]]у пошло је за руком [[Улав II Свети|Олафу Светом]] да поново уједини све Норвежане. Он је остао познат по томе што је у свој народ донео хришћанство. Јавно се крстио и тако, својим примером, помогао бржу христијанизацију, до тада паганских Норвежана. Почетком 9. века долази и до уједињења [[Данска|Данске]] која доживљава процват и успон у доба [[Харалд Плавозуби|Харалда Плавозубог]] и [[Кнут Велики|Кнута Великог]] кад је под данском влашћу била и трећина [[Енглеска|Енглеске]] и јужни део Шведске. ([[Харалд Плавозуби]] [[950]]. - [[986]], [[Кнут Велики]] [[1016]]. - [[1035]])<ref name="Lund">{{harvnb|Lund|2001|pp=167–181}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/Sweyn.aspx The Royal Household, "Sweyn"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Lawson">{{harvnb|Lawson|2005|pp=}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/CanutetheGreat.aspx The Royal Household, "Canute The Great"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Badsey et al.">{{harvnb|Badsey|Nicolle|Turnbull|2000|pp=}}</ref> И [[Шведска]] је у раном средњем веку била разједињена на многе мале кнежевине и племенске савезе. У то доба посебно се истицао племенски савез у [[Упсала|Упсали]]. Распадом родовских друштвених заједница и односа класна подела друштва најраније се запажа код Швеђана. Услед низа неродних година које су резултовале низом година глади поједине племенске вође и аристократе окупљају своје ратне дружине и са својим бродовима организују прекоморске пљачкашке походе. Једни су кренули на запад према [[Француска|Француској]], Северној [[Њемачка|Немачкој]] и Енглеској. Док су други кренули на исток узводно рекама и зашли дубоко у словенске земље све до [[Кијев]]а под именом [[Варјази]].<ref name="NatRus"/><ref name="NatJourneys"/><ref>{{cite web|url=http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |title=Los vikingos en Al-Andalus (abstract available in English) |publisher=Jesús Riosalido |year=1997 |accessdate=11. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718171837/http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |archive-date=18. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref> Док су западни пљачкаши нападали Фландрију, Франачку Галију и Фризију, па уз западне обале Франачке Атлантским океаном стигли до Аквитаније и Шпаније. Године 844, по реци [[Гарона|Гарони]] допиру до [[Тулуза]] затим се појављују пред [[Лисабон]]ом и [[Кадиз]]ом, освајају [[Севиља|Севиљу]], [[845]]. пљачкају [[Париз]], а [[859]]. освајају [[Гибралтар]] и пљачкају обале [[Средоземно море|Медитерана]] све до [[Сицилија|Сицилије]] и јужне [[Италија|Италије]]. Осим страшних разарања и крвопролића којима су били изложени несрећни Европљани од варвара са севера, додатно су трпели губитке у људству јер су Викинзи масовно људе одводили у робље. У то доба и нису имали озбиљније непријатеље ни организоване војне силе која би им се озбиљно супротставила осим велике и војно надмоћне [[Византијско царство|Византије]] коју су Викинзи избегавали и склапали с њом повољне трговачке савезе да јој се не би превише замерили. (једном згодом су мирни пролазак у [[Црно море]] преко Дарданела платили арапским робљем похватаним на јужној Сицилији!). Због многих сусрета и трговачких размена са другим, новим и необичним народима, Викинзи су попримили утицаје медитеранских, [[ислам]]ских и хришћанских народа што се посебно истиче на њиховој специфичној уметности. == Викиншки бродови == [[Датотека:Vikingship.jpg|250п|мини|Викиншки брод]] {{main|Викиншки бродови}} Викинзи су правили два типа бродова: дугачке и уске, за рат<ref>Longships are sometimes erroneously called ''drakkar'', a corruption of "dragon" in Norse.</ref> и краће, широке и стабилније за трговину и транспорт. Развили су брод без палубе, с кобилицом и ојачаним коритом који се назива дракар. {{multiple image | footer = Дугачки бродови су омогућавали далекосежне експедиције, мада су Викинзи исто тако конструисали неколико других типова бродова. | align = left | image1 = VIKING LONGSHIP "SEA STALLION" ARRIVES IN DUBLIN.jpg | width1 = 165 | alt1 = Sea Stallion | caption1 = Реконструкција дугачког брода ''Морски пастув''. | image2 = Modell Knorr.jpg | width2 = {{#expr: (204 * 600 / 550) round 0}} | alt2 = Knarr Haithabu | caption2 = Модел -{''knarr''}- типа брода.{{sfn|Block|2003|pp=}} }} Ратни бродови су били лагани, стабилни и лаки за маневрирање.<ref>Hadingham, Evan: [http://www.pbs.org/wgbh/nova/ancient/viking-ships.html Secrets of Viking Ships] (05.09.00) NOVA science media.</ref>{{sfn|Durham|2002|pp=}} Управо тако добри бродови омогућили су им изузетну мобилност. Били су веома брзи и могло се њима доћи веома близу обале, тако да мештани нису успевали организовати одбрану. Типично за викиншке ратне бродове била је глава змаја или неког воденог чудовишта, која је стајала напред на врху и својим отвореним чељустима и разрогаченим очима плашила непријатеље. У то доба цела Еуропа је била у страху од викиншког напада и изговарали су молитву: „Од норманског беса, чувај нас мили Боже“. Не зна се поуздано што им је служило за навигацију. Претпоставља се да су пловили у близини обале што су дуже могли, а на пучини су се вероватно оријентисали према птицама, звездама, смером таласа, о чему сведочи [[Хаукова сага]]. Бродови су били интегрални део викиншке културе. Они су омогућавали свакодневни транспорт преко мора и пловних путева, експлоатацију нових земаља, препаде, освајања, и трговину са суседним културама. Они су исто тако имали велики религиозни значај. Људи са високим статусом су понекад били сахрањени у броду заједно са жртвованим животињама, оружјем, обредним и другим предметима, као што је случај са сахрањеним пловилима у [[Гокстад]]у и [[Осеберг]]у у Норвешкој<ref>{{Cite book|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings|url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}}</ref> и ископаним сахрањеним бродом у Ладбију у Данској. Сахрањивање бродова су такође практиковали Викинзи изван домовине, као што је случај с ископаним [[Салме бродови]]ма на Естонском острву [[Сарема (острво)|Сарему]].<ref>{{cite web|url=http://www.archaeology.org/issues/95-1307/features/941-vikings-saaremaa-estonia-salme-vendel-oseberg |title=The First Vikings|magazine=Archaeology |publisher=the Archaeological Institute of America |last=Curry|first=Andrew|date=10. 6. 2013 |accessdate=22. 2. 2014}}</ref> == Оружје == [[Датотека:Viking swords.jpg|мини|десно|Викиншки мачеви]] Најважније викиншко оружје био је [[мач]]. Оштрица мача била је дуга око 90 -{cm}-, а широка око 10. Чини се да су врло ценили оштрице увезене из [[Франачка|Франачке]]; њима би сами додавали балчаке који су често били украшени разним орнаментима. Користили су и лук и стреле. Постојали су различити лукови за различите сврхе. Неки су били дуги и до 2 метра. Углавном су их израђивали од [[европска тиса|тисе]]. Ту су још и секире и копља. А за одбрану и штитови углавном округлога облика.<ref>{{Cite news|url=http://www.livescience.com/58654-viking-sword-scans-reveal-norse-culture.html|title=Scans of Viking Swords Reveal a Slice of Norse Culture|work=Live Science|accessdate=15. 4. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Fedrigo|first=Anna|last2=Grazzi|first2=Francesco|last3=Williams|first3=Alan R.|last4=Panzner|first4=Tobias|last5=Lefmann|first5=Kim|last6=Lindelof|first6=Poul Erik|last7=Jørgensen|first7=Lars|last8=Pentz|first8=Peter|last9=Scherillo|first9=Antonella|date=1. 4. 2017|title=Extraction of archaeological information from metallic artefacts—A neutron diffraction study on Viking swords|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X17301025|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|volume=12|doi=10.1016/j.jasrepp. 2017.02.014|pages=425-436}}</ref> Ратна се стратегија Викинга састојала од изненадног напада при којем би уграбили све што је вредно, а потом једнако брзо одјурили на пучину. Већина напада није била помно планирана нити стратешки компликована,<ref name="Grimbly2013">{{harvnb|Grimbly|2013|p=121}}</ref><ref name="GreenSiegmund2003">{{harvnb|Green|Siegmund|2003|pp=306}}</ref> иако је било и таквих који су сведочили о врло развијеној организацији и војничким вештинама. == Новац == Викинзи су се пре него што су почели ковати властите кованице служили кованицама народа с којима су дошли у додир.<ref name = BBCMoney>Gareth Williams: [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/money_01.shtml Viking Money] BBC History</ref>{{sfn|Graham|2013|pp=}} Прва викиншка ковница новца била је у [[Хедеби]]ју, у данашњој Норвешкој. Мотиви викиншких кованица били су бродови, животиње, куће. Викиншке кованице нису имале номиналну вредност, вределе су према својој тежини. Кад је требало да се уситне, резале су се на комадиће. Чистоћа материјала проверавала се зарезивањем кованица. Осим викиншких, пронађене су и кованице [[Византијско царство|Византског]] Царства, [[Калифат]]а, [[Свето римско царство|Светог римског царства]] немачког народа, [[Енглеска|Енглеске]] (чак више него у самој Енглеској, не зато што су их Викинзи толико опљачкали, него зато што су се за енглеског краља Едгара све кованице топиле и поново ковале сваких пет до шест година). Пронађене су још и франачке и [[Фризија|фризијске]] кованице. Све су ове кованице, као и оригиналне викиншке, Викинзима вределе искључиво према својој тежини. Осим као платежно средство, кованице су Викинзима служиле и као [[накит]]. Неке би пробушили и низали на разне начине, а неке би растопили и стварали нешто потпуно ново (наруквице, огрлице, брошеве). == Викиншка уметност == {{main|Викиншка уметност}} Викиншка уметност рано средњовековне Скандинавије и Данске - како је у раној фази њене еволуције репрезентују старији и млађи осебершки стил ([[9. век]]), а у каснијој фази стилови '''јеллинге, рингерике и урнес''' ([[10. век|10]]. и [[11. век]]) - упоредна је ликовна појава с ирском и англосаксонском, претежно хришћанизованом, уметношћу на Британским острвима. Као касни пагански изданак «варварске» културе западне Европе из доба сеобе народа. [[Викиншка уметност]] наставља у Норвешкој и Данској а посебно у Шведској баштину [[Меровиншка уметност|меровиншке зооморфне орнаментике]] коју је у Европи прекинула [[каролиншка ренесанса]] продирући постепено и спорадично и у нови, раноромански ликовни говор зрелог феудалног хришћанског средњег века. Њен развој почиње у ствари једним прелазним стилом, '''старијим осебершким стилом''', који се развија у разним деловима Скандинавије на прелазу из [[8. век]] у 9. век. То је нешто измењени зооморфни стил III у којем има елемената преузетих из инсуларне (ирске) уметности. Тај прелазни стил који је био раширен, посебно у Јужној Норвешкој, најбоље описују обе стране прамца [[брод]]а из Осеберга. Већ у првој половини 9. века, тај плошни стил је замењен пунијим, и изражајнијим, рељефним стилом названим '''Млађи осебершки стил'''. Тај [[стил]] се одликује фигурама животиња које се међусобно преплићу, боре и гризу правећи прекрасне драматичне призоре препуне динамике. Из тих облика настаје и назив целог стила - '''Стил закачених животиња''' (енгл. -{''Gripping-beast style''}-, швед. -{''Gripdjurstil''}-). Те чудесне животиње избуљених очију и дугим реповима савијеним у кривине, скупљеним у клупка, испуњавају у разноврсним позама плохе украсних, али и употребних предмета викиншке свакодневнице од дрвета, [[кост]]и и [[метал]]а. Порекло овог фантастичног животињског света још није сасвим објашњено. Чини се да више извире из оријенталне, неголи из каролиншке традиције. У ред најлепших радова осебершког стила, а уједно и у ред најзначајнијих дела «варварске» уметности после сеобе народа, улазе дрвени ступови са чудноватим змијским главама. Овде је не само глава већ и дугачки врат змија прекривен богатим зооморфним декором у пуној пластици. Ова експресивно и «барокно» конципирана глава с отвореним чељустима и великим очњацима има узор можда у неком каролиншком или, вероватније, оријенталном животињском лику. Међутим, начин на који је та глава решена у ликовном смислу, сасвим је нордијски. То судимо по дубоком рељефу и снажној минуциозно израђеној пластици. Више појединачних животиња испреплетених у снажно клупко формирају главу [[змај]]а. Пред крај 9. века, млађи осебершки стил помало осиромашује и дегенерише се. Отприлике у исто време на њега се надовезује '''старији стил јелинге''' (око 900/30-980) Он је настао преобликовањем ирских зооморфних облика (одатле му и други назив '''хиберно-саксонски јелинге стил'''), а представља, по мишљењу С. Милера, В. А. Џенија и Т. Кендрика, скандинавску варијанту раносредњовековне зооморфне орнаментике. Својим животињским ликовима који су изразито врпчасти и сасвим плошни, овај стил је између свих викиншких стилова најудаљенији од стварности и реалног приказа. Он подсећа помало на Салинов стил II германске зооморфне [[орнамент]]ике, из којег вероватно и води порекло. Дански хиберно-саксонски узорак стила јелинге показује типично неповезано и испрекидано плетиво издужених животиња које се међусобно боре. Ј. Брендстед је утврдио да животиње Салиновог зооморфног стила III настају у декорацији око [[850]]. а «закачена» животиња млађег осебершког стила, око [[900]]. Постоји врло мало примера комбинације једног и другог типа животиња, али те комбинације не представљају прелаз у тип животиње који карактерише стил јелинге. Изразита обележја стила '''јелинге''' старијег типа показују метални окови из Елструпа (Копенхаген, Музеј), златни предмети из Рода, Норвешка (Народни музеј, Осло), и златна округла плочица из Хиденсија (Стралсунд, покрајински музеј) чији се орнамент састоји од четири испреплетене животиње, вероватно птице налик сови. Крушколико обликована бедра животиње прекривена су уплетеним спиралама и тачкастом гранулацијом, а њихове ноге су везане као у стилу закачених животиња. Тај стил почетком X века полако истискује '''млађи стил јелинге''' (око [[950]]. - [[1050]]) у коме доминира енглески мотив тзв. «велике животиње» (почетни стадијум овог мотива јавља се, према Ј. Бредстеду, на каменом крсту из IX века у цркви Св. Алкмунда у Дербију). Тај стил се, потпуно формиран јавља у Скандинавији први пут на чувеном рунском камену краљевског гроба у Јелингеу у сев. Јиланду. Овај декоративно скулптурални камен је наредио да се подигне око [[980]]. године дански [[краљ]] Харолд Гормусон као споменик својим родитељима. У рунском запису на једној од три страна краљ се хвали да је освојио Данску и Норвешку и да је Данце хришћанизовао. На чеоној страни камена исклесан је, формално и иконографски - у уметности раног Средњег века у Скандинавији сасвим посебан, најстарији приказ распетога Христа. Христово тело сапето је орнаменталним плетером, имитирајући сличан манир приказивања распећа у ирским раним илуминацијама. (Евангелистар из Ст. Галена). На камену је још приказана и маркантна «велика животиња» налик на грабљивца са спирално стилизованим зглобовима, канџама у облику полумесеца и троугластом главом грифона. Језик, реп и креста завршавају се неком врстом палмете. Око животиње се обмотала велика [[змије|змија]] која јој даје изразито нордијско иконографско обележје. Сама животиња, несумњиво, води порекло од [[Лав]]а-грифона из византијске или оријенталне уметности. Остаје, међутим отворено питање како је тај тип животиње дошао на север Европе, да ли директно с подручја око Црног мора или посредно, из енглеске уметности. Такав лик појављује се све до пропасти викиншке орнаментике, а поново се јавља у различитим варијантама кроз цео XI век (викиншка кутија за [[накит]] нађена у ризници катедрале Камину, а нешто касније на [[бронза]]ној заставици из '''Седерала''' у Шведској, а у једној модификованој верзији на довратку старије дрвене цркве у Урнесу у Шведској. Скандинавски археолози ову последњу фазу стила називају '''мамен''', а типичан пример је бојна секира из једног тумула у Мамену на полуострву Јиланд. '''Стил маммен''' један је од исходних тачака каснијег '''урнес стила'''. Рунски камен непознатог викинга из времена око [[1030]]. године, откривен [[1852]]. на гробљу светог Павла у [[Лондон]]у (Гилдхал), јасно илуструје ову касну фазу млађег стила јелинге. С леве стране камена је приказ «велике животиње», а с десне дански рунски натпис. Већ велики камен из Јелинга показује да викиншка уметност Средњег века напушта чисту орнаментику, а постепено преузима реалистички приказ као темељни утицај Средње и јужни Европе. Треба узети у обзир да викиншка уметност, осим изворног животињског [[мотив]]а користи и друге мотиве у чији круг утицаја долази. То су нпр. '''чворасти троплет''' са балчака [[мач]]а из Липехнеа (сада у Штатлихе музеју у [[Берлин]]у) и вегетативни украс оријенталног порекла (сребрна огрлица из Вернбија у Шведској - музеј у Стокхолму). Истовремено продире у викиншку [[уметност]] и англосаксонска акантова витица. == Види још == * [[Викиншка уметност]] * [[Нордијска митологија]] * [[Нормани]] ==Документарни филмови== *[https://www.youtube.com/watch?v=ptpfid14HEU&t=80s Викинзи: Ко су били први Викинзи? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=v5wR4clGMoQ Викинзи: Језиви свет викиншког оружја (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=k49-Jsry6q8 Викинзи: Прави разлог викиншких освајања (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=aKA27_8EShA Викинзи: Насилни успон викиншког краљевства (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=ZHLsU-8A8iE Викинзи: Шта се догодило последњим Викинзима? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=PiSjoVf9xi0 Последње путовање Викинга: Какав је био живот раних Викинга? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал) *[https://www.youtube.com/watch?v=bcq9Qbuf14g Последње путовање Викинга: Карло Велики - Цар против Викинга (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Референце == {{reflist|30em|refs= <ref name="NatRus">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/land-of-the-rus-viking-expeditions-to-the-east/|title=Land of the Rus - Viking explorations to the east|publisher=National Museum of Denmark |accessdate=20. 4. 2015}}</ref> <ref name="NatJourneys">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/dangerous-journeys-to-eastern-europe-and-russia/|title=Dangerous journeys to Eastern Europe and Russia|publisher=National Museum of Denmark|accessdate=20. 4. 2015}}</ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Graham-Campbell|first=James|title=The Viking World|publisher=Frances Lincoln Ltd|location=London|year=2013}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings| url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}} * {{Cite book| ref=harv|last=Durham|first=Keith|title=Viking Longship|publisher=Osprey Publishing|location=Oxford|year=2002}} * {{Cite book| ref=harv|last=Block|first=Leo|title=To Harness the Wind: A Short History of the Development of Sails|url=https://books.google.com/books?id=ezgq0VnV5XQC|year=2003|publisher=Naval Institute Press|isbn=978-1-55750-209-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Badsey|first=S.|last2=Nicolle|first2=D.|last3=Turnbull|first3=S.|authorlink3=Стивен Тернбул|title=The Timechart of Military History|publisher=Worth Press Ltd|year=2000|isbn=978-1-903025-00-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lawson|first=M. K.|title=Cnut: England's Viking King 1016-35|publisher=The History Press Ltd|year=2005|isbn=978-0582059702|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lund|first=Niels|chapter=The Danish Empire and the End of the Viking Age|title=The Oxford Illustrated History of the Vikings|editor=P. H. Sawyer|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-285434-6|pages=167-181}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sawyer|first=Peter|chapter=The Viking Expansion|editor-last=Helle|editor-first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=105}} * {{Cite book| ref=harv|last=Green|first=Dennis Howard|last2=Siegmund|first2=Frank|title=The Continental Saxons from the Migration Period to the Tenth Century: An Ethnographic Perspective |url=https://books.google.com/books?id=MThYNoTutLkC&pg=PA306|year=2003|publisher=Boydell Press|isbn=978-1-84383-026-9 |pages=306}} * {{Cite book| ref=harv|last=Grimbly|first=Shona|title=Encyclopedia of the Ancient World|url=https://books.google.com/books?id=zZJ4AAAAQBAJ&pg=PA121|year=2013|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-78688-4|pages=121}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fitzhugh|first=William W.|last2=Ward|first2=Elisabeth I.|title=Vikings: The North Atlantic Saga ; &#91;an Exhibition at the National Museum of Natural History, Smithsonian Institution, Washington D.C., April 29, 2000 - September 5, 2000&#93;|url=https://books.google.com/books?id=fpZgQgAACAAJ|year=2000|publisher=Washington : Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-970-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Downham|first=Clare|title=Viking kings of Britain and Ireland: the dynasty of ́Ívarr to A.D. 1014|url=https://books.google.com/books?id=j-sWAQAAIAAJ|year=2007|publisher=Dunedin Academic Press|isbn=978-1-903765-89-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hadley|first=Dawn M.|title=The Vikings in England: settlement, society and culture|url=https://books.google.com/books?id=wFNnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Manchester University Press|isbn=978-0-7190-5981-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Landau|first=Elaine|title=Exploring the World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=N4EKAQAAMAAJ|year=2005|publisher=Enslow|isbn=978-0-7660-2340-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Helle|first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lindqvist|first=Thomas|editor-first=Knut|editor-last=Helle|title=The Cambridge History of Scandinavia: Prehistory to 1520|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|chapter=Early Political Organisation: (a) An Introductory Survey|isbn=978-0521472999|pages=160-67}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brink|first=Stefan|editor1-last=Brink|editor1-first=Stefan|editor2-last=Price|editor2-first=Neil|title=The Viking World| url=https://archive.org/details/vikingworld00brin|year=2008|publisher=Routledge|isbn=978-0415692625|chapter=Who were the Vikings?|pages=[https://archive.org/details/vikingworld00brin/page/4 4]-10}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brookes|first=Ian|title=Chambers concise dictionary|url=https://books.google.com/books?id=iwWuY9tAVq8C&pg=PA297|year=2004|publisher=Allied Publishers|isbn=9788186062364|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=D'Amato|first=Raffaele|title=The Varangian Guard 988-453|url=https://books.google.com/books?id=rKj8_W9wL7kC&pg=PA3|year=2010|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84908-179-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Derry|first=T.K.|year=2012|title=A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, Iceland|publisher=London and Minneapolis: University of Minnesota Press|isbn=978-0-81663-799-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Educational Company of Ireland|authorlink=The Educational Company of Ireland|title=Irish-English/English-Irish Easy Reference Dictionary|url=https://books.google.com/books?id=PzeMyvxbUMUC&pg=PA472|year=2000|publisher=Roberts Rinehart|isbn=978-1-4616-6031-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Richard Andrew|last=Hall|title=The World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=bK1TngEACAAJ|year=2007|publisher=Thames & Hudson|isbn=978-0500051443|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hall|first=Richard|title=Viking Age Archaeology in Britain and Ireland|url=https://books.google.com/books?id=Av2IngEACAAJ|year=1990|publisher=Shire|isbn=978-0747800637|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Roesdahl|first=Else|title=The Vikings|url=https://books.google.com/books?id=148Meh36BxEC|year=1998|publisher=Penguin Books|isbn=978-0140252828|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Peter Hayes|last=Sawyer|author-link=Peter Hayes Sawyer|title=Age of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=WBGemwEACAAJ|year=1972|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0312013653|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Williams|first=Gareth|editor1-first=James|editor1-last=Graham-Campbell|editor2-first=Gareth|editor2-last=Williams|title=Silver Economy in the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=KbiVoK0rg1gC|year=2007|publisher=Left Coast Press|chapter=Kingship, Christianity and coinage: monetary and political perspectives on silver economy in the Viking Age|isbn=978-1598742220|pages=177-214}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wolf|first=Kirsten|title=Daily Life of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=lLHBckH-ga4C&pg=PA2|year=2004|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-32269-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Askeberg|first=Fritz|title=Norden och kontinenten i gammal tid: studier i forngermansk kulturhistoria|url=https://books.google.com/books?id=7FTUAAAAMAAJ|year=1944|publisher=Almqvist & Wiksells boktr.}} * Downham, Clare (2011). "Viking Ethnicities. A Historiographic Overview", ''History Compass'' 10.1 (2012). pp.&nbsp;1.–12. [https://www.academia.edu/1499804/Viking_Ethnicities_A_historiographic_overview PDF Academic.edu - registration required] * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|format=PDF|volume=120|year=2005|publisher=C.W.K. Gleerup|chapter=Víking – 'rower shifting'? An etymological contribution|accessdate=23. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714233409/http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|archive-date=14. 7. 2014|url-status=dead|df=|pages=41-54}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=https://books.google.com/books?id=6bIbAQAAMAAJ|archiveurl=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/Week,%20Viking%20Heide%20ANF%202008.pdf|archivedate=2008|format=PDF|chapter=Viking, week, and Widsith. A reply to Harald Bjorvand|volume=123|year=2008|publisher=C.W.K. Gleerup|pages=23-28}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hodges|first=Richard|authorlink=Richard Hodges (archaeologist)|title=Goodbye to the Vikings: Re-Reading Early Medieval Archaeology|url=https://books.google.com/books?id=4CVnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Gerald Duckworth & Company Limited|isbn=978-0715634295|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Svanberg|first=Fredrik|title=Decolonizing the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=HxdpAAAAMAAJ|year=2003|publisher=Almqvist & Wiksell International|isbn=978-9122020066|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|title=Insularer Metallschmuck in wikingerzeitlichen Gräbern Nordeuropas. Untersuchungen zur skandinavischen Westexpansion|year=1985|publisher=Karl Wachholtz|location=Neumünster|isbn=978-3529011566|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|editor1-last=Clarke|editor1-first=H.B.|editor2-last=Mhaonaigh|editor2-first=M. Ní|editor3-last=Floinn|editor3-first=R. Ó.|title=Ireland and Scandinavia in the Early Viking Age|year=1998|publisher=Four Courts Press|location=Dublin|isbn=978-1851822355|chapter=Insular Finds in Viking Age Scandinavia and the State Formation of Norway|pages=37-72}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wawn|first=M.A.|title=The Vikings and the Victorians: Inventing the Old North in Nineteenth Century Britain|year=2000|publisher=Boydell and Brewer|location=Woodbridge|isbn=978-0859916448|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Viking Age}} {{Wikivoyage|Vikings and the Old Norse}} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/10/25/vikinzi/ Викинзи] *[https://web.archive.org/web/20090618125628/http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2987/03l.php?pismo=l Последњи викинг Харалд Хардрада] * [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=05&dd=01&nav_id=1126383 Највећи мит о викинзима у који верује скоро цео свет (Б92, 1. мај 2016)] * -{[https://web.archive.org/web/20110722065628/http://www.history.com/topics/vikings Vikings] – View videos at The History Channel}- * -{[https://web.archive.org/web/20100920120630/http://copenhagenet.dk/CPH-Vikings.htm Copenhagen-Portal—The Danish Vikings]}- * -{[http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/ BBC: History of Vikings]}- * -{[https://web.archive.org/web/20080106081611/http://www.britannica.com/eb/topic-628781/Viking Encyclopædia Britannica: Viking, or Norseman, or Northman, or Varangian (people)]}- * -{[https://web.archive.org/web/20140707061732/http://www.lofotr.no/index.asp Borg Viking museum, Norway]}- * -{[https://web.archive.org/web/20061109083859/http://www.uib.no/jais/v003/montgo1.pdf Ibn Fadlan and the Rusiyyah, by James E. Montgomery, with full translation of Ibn Fadlan]}- * -{[https://web.archive.org/web/20150711093138/http://archive.museumoflondon.org.uk/RWWC/themes/1295/1288 Reassessing what we collect website—Viking and Danish London] History of Viking and Danish London with objects and images}- * -{Wawm, Andrew, [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/revival_01.shtml The Viking Revival] – BBC Online, Ancient History in Depth (updated 17 February}-) 2011 {{Нордијска митологија}} {{Authority control}} [[Категорија:Викинзи| ]] [[Категорија:Германска племена]] qwcztdhxx4c4p8tb556jwvmb40y2qka 25121533 25121519 2022-07-24T20:24:09Z Свифт 34761 /* Документарни филмови */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|ТВ серију|[[Викинзи (ТВ серија)]]}} '''Викинг''' ([[Старонордијски језици|стнорд.]] -{''víkingr''}- – викингр) је термин који се уобичајено користи за [[нордијске земље|нордијске]] ([[Скандинавија|скандинавске]]) [[ратник]]е, [[трговац|трговце]] и [[гусари|гусаре]]. Настанили су се у широкој области [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Блиски исток|Блиског истока]] као и дела [[Африка|Африке]], од краја [[8. век|8]]. до средине [[11. век]]а.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/628781/Viking Viking (people)], Encyclopædia Britannica.</ref><ref name="Roesdahl. pp. 9–22">{{harvnb|Roesdahl|1998|p=9–22}}</ref>{{sfn|Brink|2008|pp=}} Користили су своје чувене [[дракар]]е да путују до [[Блиски исток|Блиског истока]] ([[Цариград]]а, [[Волга|Волге]] у [[Русија|Русији]]), на крајњи запад, као што су [[Исланд]], [[Гренланд]] и [[Њуфаундленд]], и крајњи југ као [[Ал Андалуз]]. Овај период викиншке експанзије, познат као ''Викиншко доба'',{{sfn|Sawyer|2003|p=105}} чини највећи део [[средњи век|средњовековне]] историје [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], [[Ирска|Ирске]] и остатка Европе у целини. Овај период експанзије је довео до ширења нордијске културе, али и до истовременог уноса јаких страних културних утицаја у саму Скандинавију, са дубоким развојним импликацијама у оба смера. Популарне, модерне концепције Викинга – термина који се често примењује неформално на модерне потомке и становнике модерне Скандинавије – често се знатно разликује од комплексне слике која произилази из археолошких и историјских извора. Романтизована слика Викинга као племенитих дивљака је почела да се појављује у 18. веку; и од тог времена се развила и постала широко заступљена током [[Викиншко оживљавање|Викиншког оживљавања]] у 19. веку.{{sfn|Wawn|2000|pp=}}<ref name="langer">Johnni Langer, "The origins of the imaginary viking", ''Viking Heritage Magazine,'' Gotland University/Centre for Baltic Studies. Visby (Sweden), n. 4, 2002.</ref> Гледишта на Викинге као било насилне, пиратске безбожнике, или као неустрашиве авантуристе последица је у знатној мери конфликтних варијетета модерних викиншких митова, који су настали током раног 20. века. Данашње популарне репрезентације Викинга, типично базиране на културним клишеима и стереотиповима, компликују модерно схватање викиншке оставштине. == Рана историја и формирање нација == [[Датотека:Viking Expansion.svg|десно|350п|мини|Карта с приказом подручја Скандинавских насеља {{legend|darkred|Осми век}} {{legend|red|Девети век}} {{legend|orange|Десети век}}{{legend|yellow|Једанаести век}}]] Рана племена која су живела у [[Скандинавија|Скандинавији]] данашња наука познаје као [[Готи|Готе]] и Гауте (насељене у јужном делу данашње [[Шведска|Шведске]], [[Готланд]]у) и Свионе. У 6. веку пишу историчари [[Јорданес]] и [[Прокопије из Цезареје]] да у Скандинавији живи мноштво народа и племена од којих сваки има свога засебног владара. Резултат мањих племенских миграција био је настанак данашњих народа познатих у Скандинавији; [[Швеђани|Швеђана]], [[Данци|Данаца]] и [[Норвежани|Норвежана]] који су средином 6. века заузели своје данашње просторе. У то рано историјско доба Скандинавија је била расцепкана на низ мањих племенских кнежевина. Уједињење тих мањих држава у веће, био је дуг и спор процес. Први владар који је ујединио Норвежане у [[9. век]]у био је [[Харалд Лепокоси]]. Након његове смрти [[933]]. распала се централна власт. Тек у [[11. век]]у пошло је за руком [[Улав II Свети|Олафу Светом]] да поново уједини све Норвежане. Он је остао познат по томе што је у свој народ донео хришћанство. Јавно се крстио и тако, својим примером, помогао бржу христијанизацију, до тада паганских Норвежана. Почетком 9. века долази и до уједињења [[Данска|Данске]] која доживљава процват и успон у доба [[Харалд Плавозуби|Харалда Плавозубог]] и [[Кнут Велики|Кнута Великог]] кад је под данском влашћу била и трећина [[Енглеска|Енглеске]] и јужни део Шведске. ([[Харалд Плавозуби]] [[950]]. - [[986]], [[Кнут Велики]] [[1016]]. - [[1035]])<ref name="Lund">{{harvnb|Lund|2001|pp=167–181}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/Sweyn.aspx The Royal Household, "Sweyn"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Lawson">{{harvnb|Lawson|2005|pp=}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/CanutetheGreat.aspx The Royal Household, "Canute The Great"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Badsey et al.">{{harvnb|Badsey|Nicolle|Turnbull|2000|pp=}}</ref> И [[Шведска]] је у раном средњем веку била разједињена на многе мале кнежевине и племенске савезе. У то доба посебно се истицао племенски савез у [[Упсала|Упсали]]. Распадом родовских друштвених заједница и односа класна подела друштва најраније се запажа код Швеђана. Услед низа неродних година које су резултовале низом година глади поједине племенске вође и аристократе окупљају своје ратне дружине и са својим бродовима организују прекоморске пљачкашке походе. Једни су кренули на запад према [[Француска|Француској]], Северној [[Њемачка|Немачкој]] и Енглеској. Док су други кренули на исток узводно рекама и зашли дубоко у словенске земље све до [[Кијев]]а под именом [[Варјази]].<ref name="NatRus"/><ref name="NatJourneys"/><ref>{{cite web|url=http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |title=Los vikingos en Al-Andalus (abstract available in English) |publisher=Jesús Riosalido |year=1997 |accessdate=11. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718171837/http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |archive-date=18. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref> Док су западни пљачкаши нападали Фландрију, Франачку Галију и Фризију, па уз западне обале Франачке Атлантским океаном стигли до Аквитаније и Шпаније. Године 844, по реци [[Гарона|Гарони]] допиру до [[Тулуза]] затим се појављују пред [[Лисабон]]ом и [[Кадиз]]ом, освајају [[Севиља|Севиљу]], [[845]]. пљачкају [[Париз]], а [[859]]. освајају [[Гибралтар]] и пљачкају обале [[Средоземно море|Медитерана]] све до [[Сицилија|Сицилије]] и јужне [[Италија|Италије]]. Осим страшних разарања и крвопролића којима су били изложени несрећни Европљани од варвара са севера, додатно су трпели губитке у људству јер су Викинзи масовно људе одводили у робље. У то доба и нису имали озбиљније непријатеље ни организоване војне силе која би им се озбиљно супротставила осим велике и војно надмоћне [[Византијско царство|Византије]] коју су Викинзи избегавали и склапали с њом повољне трговачке савезе да јој се не би превише замерили. (једном згодом су мирни пролазак у [[Црно море]] преко Дарданела платили арапским робљем похватаним на јужној Сицилији!). Због многих сусрета и трговачких размена са другим, новим и необичним народима, Викинзи су попримили утицаје медитеранских, [[ислам]]ских и хришћанских народа што се посебно истиче на њиховој специфичној уметности. == Викиншки бродови == [[Датотека:Vikingship.jpg|250п|мини|Викиншки брод]] {{main|Викиншки бродови}} Викинзи су правили два типа бродова: дугачке и уске, за рат<ref>Longships are sometimes erroneously called ''drakkar'', a corruption of "dragon" in Norse.</ref> и краће, широке и стабилније за трговину и транспорт. Развили су брод без палубе, с кобилицом и ојачаним коритом који се назива дракар. {{multiple image | footer = Дугачки бродови су омогућавали далекосежне експедиције, мада су Викинзи исто тако конструисали неколико других типова бродова. | align = left | image1 = VIKING LONGSHIP "SEA STALLION" ARRIVES IN DUBLIN.jpg | width1 = 165 | alt1 = Sea Stallion | caption1 = Реконструкција дугачког брода ''Морски пастув''. | image2 = Modell Knorr.jpg | width2 = {{#expr: (204 * 600 / 550) round 0}} | alt2 = Knarr Haithabu | caption2 = Модел -{''knarr''}- типа брода.{{sfn|Block|2003|pp=}} }} Ратни бродови су били лагани, стабилни и лаки за маневрирање.<ref>Hadingham, Evan: [http://www.pbs.org/wgbh/nova/ancient/viking-ships.html Secrets of Viking Ships] (05.09.00) NOVA science media.</ref>{{sfn|Durham|2002|pp=}} Управо тако добри бродови омогућили су им изузетну мобилност. Били су веома брзи и могло се њима доћи веома близу обале, тако да мештани нису успевали организовати одбрану. Типично за викиншке ратне бродове била је глава змаја или неког воденог чудовишта, која је стајала напред на врху и својим отвореним чељустима и разрогаченим очима плашила непријатеље. У то доба цела Еуропа је била у страху од викиншког напада и изговарали су молитву: „Од норманског беса, чувај нас мили Боже“. Не зна се поуздано што им је служило за навигацију. Претпоставља се да су пловили у близини обале што су дуже могли, а на пучини су се вероватно оријентисали према птицама, звездама, смером таласа, о чему сведочи [[Хаукова сага]]. Бродови су били интегрални део викиншке културе. Они су омогућавали свакодневни транспорт преко мора и пловних путева, експлоатацију нових земаља, препаде, освајања, и трговину са суседним културама. Они су исто тако имали велики религиозни значај. Људи са високим статусом су понекад били сахрањени у броду заједно са жртвованим животињама, оружјем, обредним и другим предметима, као што је случај са сахрањеним пловилима у [[Гокстад]]у и [[Осеберг]]у у Норвешкој<ref>{{Cite book|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings|url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}}</ref> и ископаним сахрањеним бродом у Ладбију у Данској. Сахрањивање бродова су такође практиковали Викинзи изван домовине, као што је случај с ископаним [[Салме бродови]]ма на Естонском острву [[Сарема (острво)|Сарему]].<ref>{{cite web|url=http://www.archaeology.org/issues/95-1307/features/941-vikings-saaremaa-estonia-salme-vendel-oseberg |title=The First Vikings|magazine=Archaeology |publisher=the Archaeological Institute of America |last=Curry|first=Andrew|date=10. 6. 2013 |accessdate=22. 2. 2014}}</ref> == Оружје == [[Датотека:Viking swords.jpg|мини|десно|Викиншки мачеви]] Најважније викиншко оружје био је [[мач]]. Оштрица мача била је дуга око 90 -{cm}-, а широка око 10. Чини се да су врло ценили оштрице увезене из [[Франачка|Франачке]]; њима би сами додавали балчаке који су често били украшени разним орнаментима. Користили су и лук и стреле. Постојали су различити лукови за различите сврхе. Неки су били дуги и до 2 метра. Углавном су их израђивали од [[европска тиса|тисе]]. Ту су још и секире и копља. А за одбрану и штитови углавном округлога облика.<ref>{{Cite news|url=http://www.livescience.com/58654-viking-sword-scans-reveal-norse-culture.html|title=Scans of Viking Swords Reveal a Slice of Norse Culture|work=Live Science|accessdate=15. 4. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Fedrigo|first=Anna|last2=Grazzi|first2=Francesco|last3=Williams|first3=Alan R.|last4=Panzner|first4=Tobias|last5=Lefmann|first5=Kim|last6=Lindelof|first6=Poul Erik|last7=Jørgensen|first7=Lars|last8=Pentz|first8=Peter|last9=Scherillo|first9=Antonella|date=1. 4. 2017|title=Extraction of archaeological information from metallic artefacts—A neutron diffraction study on Viking swords|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X17301025|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|volume=12|doi=10.1016/j.jasrepp. 2017.02.014|pages=425-436}}</ref> Ратна се стратегија Викинга састојала од изненадног напада при којем би уграбили све што је вредно, а потом једнако брзо одјурили на пучину. Већина напада није била помно планирана нити стратешки компликована,<ref name="Grimbly2013">{{harvnb|Grimbly|2013|p=121}}</ref><ref name="GreenSiegmund2003">{{harvnb|Green|Siegmund|2003|pp=306}}</ref> иако је било и таквих који су сведочили о врло развијеној организацији и војничким вештинама. == Новац == Викинзи су се пре него што су почели ковати властите кованице служили кованицама народа с којима су дошли у додир.<ref name = BBCMoney>Gareth Williams: [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/money_01.shtml Viking Money] BBC History</ref>{{sfn|Graham|2013|pp=}} Прва викиншка ковница новца била је у [[Хедеби]]ју, у данашњој Норвешкој. Мотиви викиншких кованица били су бродови, животиње, куће. Викиншке кованице нису имале номиналну вредност, вределе су према својој тежини. Кад је требало да се уситне, резале су се на комадиће. Чистоћа материјала проверавала се зарезивањем кованица. Осим викиншких, пронађене су и кованице [[Византијско царство|Византског]] Царства, [[Калифат]]а, [[Свето римско царство|Светог римског царства]] немачког народа, [[Енглеска|Енглеске]] (чак више него у самој Енглеској, не зато што су их Викинзи толико опљачкали, него зато што су се за енглеског краља Едгара све кованице топиле и поново ковале сваких пет до шест година). Пронађене су још и франачке и [[Фризија|фризијске]] кованице. Све су ове кованице, као и оригиналне викиншке, Викинзима вределе искључиво према својој тежини. Осим као платежно средство, кованице су Викинзима служиле и као [[накит]]. Неке би пробушили и низали на разне начине, а неке би растопили и стварали нешто потпуно ново (наруквице, огрлице, брошеве). == Викиншка уметност == {{main|Викиншка уметност}} Викиншка уметност рано средњовековне Скандинавије и Данске - како је у раној фази њене еволуције репрезентују старији и млађи осебершки стил ([[9. век]]), а у каснијој фази стилови '''јеллинге, рингерике и урнес''' ([[10. век|10]]. и [[11. век]]) - упоредна је ликовна појава с ирском и англосаксонском, претежно хришћанизованом, уметношћу на Британским острвима. Као касни пагански изданак «варварске» културе западне Европе из доба сеобе народа. [[Викиншка уметност]] наставља у Норвешкој и Данској а посебно у Шведској баштину [[Меровиншка уметност|меровиншке зооморфне орнаментике]] коју је у Европи прекинула [[каролиншка ренесанса]] продирући постепено и спорадично и у нови, раноромански ликовни говор зрелог феудалног хришћанског средњег века. Њен развој почиње у ствари једним прелазним стилом, '''старијим осебершким стилом''', који се развија у разним деловима Скандинавије на прелазу из [[8. век]] у 9. век. То је нешто измењени зооморфни стил III у којем има елемената преузетих из инсуларне (ирске) уметности. Тај прелазни стил који је био раширен, посебно у Јужној Норвешкој, најбоље описују обе стране прамца [[брод]]а из Осеберга. Већ у првој половини 9. века, тај плошни стил је замењен пунијим, и изражајнијим, рељефним стилом названим '''Млађи осебершки стил'''. Тај [[стил]] се одликује фигурама животиња које се међусобно преплићу, боре и гризу правећи прекрасне драматичне призоре препуне динамике. Из тих облика настаје и назив целог стила - '''Стил закачених животиња''' (енгл. -{''Gripping-beast style''}-, швед. -{''Gripdjurstil''}-). Те чудесне животиње избуљених очију и дугим реповима савијеним у кривине, скупљеним у клупка, испуњавају у разноврсним позама плохе украсних, али и употребних предмета викиншке свакодневнице од дрвета, [[кост]]и и [[метал]]а. Порекло овог фантастичног животињског света још није сасвим објашњено. Чини се да више извире из оријенталне, неголи из каролиншке традиције. У ред најлепших радова осебершког стила, а уједно и у ред најзначајнијих дела «варварске» уметности после сеобе народа, улазе дрвени ступови са чудноватим змијским главама. Овде је не само глава већ и дугачки врат змија прекривен богатим зооморфним декором у пуној пластици. Ова експресивно и «барокно» конципирана глава с отвореним чељустима и великим очњацима има узор можда у неком каролиншком или, вероватније, оријенталном животињском лику. Међутим, начин на који је та глава решена у ликовном смислу, сасвим је нордијски. То судимо по дубоком рељефу и снажној минуциозно израђеној пластици. Више појединачних животиња испреплетених у снажно клупко формирају главу [[змај]]а. Пред крај 9. века, млађи осебершки стил помало осиромашује и дегенерише се. Отприлике у исто време на њега се надовезује '''старији стил јелинге''' (око 900/30-980) Он је настао преобликовањем ирских зооморфних облика (одатле му и други назив '''хиберно-саксонски јелинге стил'''), а представља, по мишљењу С. Милера, В. А. Џенија и Т. Кендрика, скандинавску варијанту раносредњовековне зооморфне орнаментике. Својим животињским ликовима који су изразито врпчасти и сасвим плошни, овај стил је између свих викиншких стилова најудаљенији од стварности и реалног приказа. Он подсећа помало на Салинов стил II германске зооморфне [[орнамент]]ике, из којег вероватно и води порекло. Дански хиберно-саксонски узорак стила јелинге показује типично неповезано и испрекидано плетиво издужених животиња које се међусобно боре. Ј. Брендстед је утврдио да животиње Салиновог зооморфног стила III настају у декорацији око [[850]]. а «закачена» животиња млађег осебершког стила, око [[900]]. Постоји врло мало примера комбинације једног и другог типа животиња, али те комбинације не представљају прелаз у тип животиње који карактерише стил јелинге. Изразита обележја стила '''јелинге''' старијег типа показују метални окови из Елструпа (Копенхаген, Музеј), златни предмети из Рода, Норвешка (Народни музеј, Осло), и златна округла плочица из Хиденсија (Стралсунд, покрајински музеј) чији се орнамент састоји од четири испреплетене животиње, вероватно птице налик сови. Крушколико обликована бедра животиње прекривена су уплетеним спиралама и тачкастом гранулацијом, а њихове ноге су везане као у стилу закачених животиња. Тај стил почетком X века полако истискује '''млађи стил јелинге''' (око [[950]]. - [[1050]]) у коме доминира енглески мотив тзв. «велике животиње» (почетни стадијум овог мотива јавља се, према Ј. Бредстеду, на каменом крсту из IX века у цркви Св. Алкмунда у Дербију). Тај стил се, потпуно формиран јавља у Скандинавији први пут на чувеном рунском камену краљевског гроба у Јелингеу у сев. Јиланду. Овај декоративно скулптурални камен је наредио да се подигне око [[980]]. године дански [[краљ]] Харолд Гормусон као споменик својим родитељима. У рунском запису на једној од три страна краљ се хвали да је освојио Данску и Норвешку и да је Данце хришћанизовао. На чеоној страни камена исклесан је, формално и иконографски - у уметности раног Средњег века у Скандинавији сасвим посебан, најстарији приказ распетога Христа. Христово тело сапето је орнаменталним плетером, имитирајући сличан манир приказивања распећа у ирским раним илуминацијама. (Евангелистар из Ст. Галена). На камену је још приказана и маркантна «велика животиња» налик на грабљивца са спирално стилизованим зглобовима, канџама у облику полумесеца и троугластом главом грифона. Језик, реп и креста завршавају се неком врстом палмете. Око животиње се обмотала велика [[змије|змија]] која јој даје изразито нордијско иконографско обележје. Сама животиња, несумњиво, води порекло од [[Лав]]а-грифона из византијске или оријенталне уметности. Остаје, међутим отворено питање како је тај тип животиње дошао на север Европе, да ли директно с подручја око Црног мора или посредно, из енглеске уметности. Такав лик појављује се све до пропасти викиншке орнаментике, а поново се јавља у различитим варијантама кроз цео XI век (викиншка кутија за [[накит]] нађена у ризници катедрале Камину, а нешто касније на [[бронза]]ној заставици из '''Седерала''' у Шведској, а у једној модификованој верзији на довратку старије дрвене цркве у Урнесу у Шведској. Скандинавски археолози ову последњу фазу стила називају '''мамен''', а типичан пример је бојна секира из једног тумула у Мамену на полуострву Јиланд. '''Стил маммен''' један је од исходних тачака каснијег '''урнес стила'''. Рунски камен непознатог викинга из времена око [[1030]]. године, откривен [[1852]]. на гробљу светог Павла у [[Лондон]]у (Гилдхал), јасно илуструје ову касну фазу млађег стила јелинге. С леве стране камена је приказ «велике животиње», а с десне дански рунски натпис. Већ велики камен из Јелинга показује да викиншка уметност Средњег века напушта чисту орнаментику, а постепено преузима реалистички приказ као темељни утицај Средње и јужни Европе. Треба узети у обзир да викиншка уметност, осим изворног животињског [[мотив]]а користи и друге мотиве у чији круг утицаја долази. То су нпр. '''чворасти троплет''' са балчака [[мач]]а из Липехнеа (сада у Штатлихе музеју у [[Берлин]]у) и вегетативни украс оријенталног порекла (сребрна огрлица из Вернбија у Шведској - музеј у Стокхолму). Истовремено продире у викиншку [[уметност]] и англосаксонска акантова витица. == Види још == * [[Викиншка уметност]] * [[Нордијска митологија]] * [[Нормани]] ==Документарни филмови== *[https://www.youtube.com/watch?v=ptpfid14HEU&t=80s Викинзи: Ко су били први Викинзи? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=v5wR4clGMoQ Викинзи: Језиви свет викиншког оружја (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=k49-Jsry6q8 Викинзи: Прави разлог викиншких освајања (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=aKA27_8EShA Викинзи: Насилни успон викиншког краљевства (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=ZHLsU-8A8iE Викинзи: Шта се догодило последњим Викинзима? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=PiSjoVf9xi0 Последње путовање Викинга: Какав је био живот раних Викинга? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=bcq9Qbuf14g Последње путовање Викинга: Карло Велики - Цар против Викинга (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] [https://www.youtube.com/watch?v=j0J3hlJo2xU Последње путовање Викинга: 885. година - Како су Викинзи напали Париз? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Референце == {{reflist|30em|refs= <ref name="NatRus">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/land-of-the-rus-viking-expeditions-to-the-east/|title=Land of the Rus - Viking explorations to the east|publisher=National Museum of Denmark |accessdate=20. 4. 2015}}</ref> <ref name="NatJourneys">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/dangerous-journeys-to-eastern-europe-and-russia/|title=Dangerous journeys to Eastern Europe and Russia|publisher=National Museum of Denmark|accessdate=20. 4. 2015}}</ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Graham-Campbell|first=James|title=The Viking World|publisher=Frances Lincoln Ltd|location=London|year=2013}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings| url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}} * {{Cite book| ref=harv|last=Durham|first=Keith|title=Viking Longship|publisher=Osprey Publishing|location=Oxford|year=2002}} * {{Cite book| ref=harv|last=Block|first=Leo|title=To Harness the Wind: A Short History of the Development of Sails|url=https://books.google.com/books?id=ezgq0VnV5XQC|year=2003|publisher=Naval Institute Press|isbn=978-1-55750-209-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Badsey|first=S.|last2=Nicolle|first2=D.|last3=Turnbull|first3=S.|authorlink3=Стивен Тернбул|title=The Timechart of Military History|publisher=Worth Press Ltd|year=2000|isbn=978-1-903025-00-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lawson|first=M. K.|title=Cnut: England's Viking King 1016-35|publisher=The History Press Ltd|year=2005|isbn=978-0582059702|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lund|first=Niels|chapter=The Danish Empire and the End of the Viking Age|title=The Oxford Illustrated History of the Vikings|editor=P. H. Sawyer|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-285434-6|pages=167-181}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sawyer|first=Peter|chapter=The Viking Expansion|editor-last=Helle|editor-first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=105}} * {{Cite book| ref=harv|last=Green|first=Dennis Howard|last2=Siegmund|first2=Frank|title=The Continental Saxons from the Migration Period to the Tenth Century: An Ethnographic Perspective |url=https://books.google.com/books?id=MThYNoTutLkC&pg=PA306|year=2003|publisher=Boydell Press|isbn=978-1-84383-026-9 |pages=306}} * {{Cite book| ref=harv|last=Grimbly|first=Shona|title=Encyclopedia of the Ancient World|url=https://books.google.com/books?id=zZJ4AAAAQBAJ&pg=PA121|year=2013|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-78688-4|pages=121}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fitzhugh|first=William W.|last2=Ward|first2=Elisabeth I.|title=Vikings: The North Atlantic Saga ; &#91;an Exhibition at the National Museum of Natural History, Smithsonian Institution, Washington D.C., April 29, 2000 - September 5, 2000&#93;|url=https://books.google.com/books?id=fpZgQgAACAAJ|year=2000|publisher=Washington : Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-970-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Downham|first=Clare|title=Viking kings of Britain and Ireland: the dynasty of ́Ívarr to A.D. 1014|url=https://books.google.com/books?id=j-sWAQAAIAAJ|year=2007|publisher=Dunedin Academic Press|isbn=978-1-903765-89-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hadley|first=Dawn M.|title=The Vikings in England: settlement, society and culture|url=https://books.google.com/books?id=wFNnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Manchester University Press|isbn=978-0-7190-5981-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Landau|first=Elaine|title=Exploring the World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=N4EKAQAAMAAJ|year=2005|publisher=Enslow|isbn=978-0-7660-2340-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Helle|first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lindqvist|first=Thomas|editor-first=Knut|editor-last=Helle|title=The Cambridge History of Scandinavia: Prehistory to 1520|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|chapter=Early Political Organisation: (a) An Introductory Survey|isbn=978-0521472999|pages=160-67}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brink|first=Stefan|editor1-last=Brink|editor1-first=Stefan|editor2-last=Price|editor2-first=Neil|title=The Viking World| url=https://archive.org/details/vikingworld00brin|year=2008|publisher=Routledge|isbn=978-0415692625|chapter=Who were the Vikings?|pages=[https://archive.org/details/vikingworld00brin/page/4 4]-10}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brookes|first=Ian|title=Chambers concise dictionary|url=https://books.google.com/books?id=iwWuY9tAVq8C&pg=PA297|year=2004|publisher=Allied Publishers|isbn=9788186062364|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=D'Amato|first=Raffaele|title=The Varangian Guard 988-453|url=https://books.google.com/books?id=rKj8_W9wL7kC&pg=PA3|year=2010|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84908-179-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Derry|first=T.K.|year=2012|title=A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, Iceland|publisher=London and Minneapolis: University of Minnesota Press|isbn=978-0-81663-799-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Educational Company of Ireland|authorlink=The Educational Company of Ireland|title=Irish-English/English-Irish Easy Reference Dictionary|url=https://books.google.com/books?id=PzeMyvxbUMUC&pg=PA472|year=2000|publisher=Roberts Rinehart|isbn=978-1-4616-6031-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Richard Andrew|last=Hall|title=The World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=bK1TngEACAAJ|year=2007|publisher=Thames & Hudson|isbn=978-0500051443|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hall|first=Richard|title=Viking Age Archaeology in Britain and Ireland|url=https://books.google.com/books?id=Av2IngEACAAJ|year=1990|publisher=Shire|isbn=978-0747800637|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Roesdahl|first=Else|title=The Vikings|url=https://books.google.com/books?id=148Meh36BxEC|year=1998|publisher=Penguin Books|isbn=978-0140252828|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Peter Hayes|last=Sawyer|author-link=Peter Hayes Sawyer|title=Age of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=WBGemwEACAAJ|year=1972|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0312013653|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Williams|first=Gareth|editor1-first=James|editor1-last=Graham-Campbell|editor2-first=Gareth|editor2-last=Williams|title=Silver Economy in the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=KbiVoK0rg1gC|year=2007|publisher=Left Coast Press|chapter=Kingship, Christianity and coinage: monetary and political perspectives on silver economy in the Viking Age|isbn=978-1598742220|pages=177-214}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wolf|first=Kirsten|title=Daily Life of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=lLHBckH-ga4C&pg=PA2|year=2004|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-32269-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Askeberg|first=Fritz|title=Norden och kontinenten i gammal tid: studier i forngermansk kulturhistoria|url=https://books.google.com/books?id=7FTUAAAAMAAJ|year=1944|publisher=Almqvist & Wiksells boktr.}} * Downham, Clare (2011). "Viking Ethnicities. A Historiographic Overview", ''History Compass'' 10.1 (2012). pp.&nbsp;1.–12. [https://www.academia.edu/1499804/Viking_Ethnicities_A_historiographic_overview PDF Academic.edu - registration required] * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|format=PDF|volume=120|year=2005|publisher=C.W.K. Gleerup|chapter=Víking – 'rower shifting'? An etymological contribution|accessdate=23. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714233409/http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|archive-date=14. 7. 2014|url-status=dead|df=|pages=41-54}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=https://books.google.com/books?id=6bIbAQAAMAAJ|archiveurl=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/Week,%20Viking%20Heide%20ANF%202008.pdf|archivedate=2008|format=PDF|chapter=Viking, week, and Widsith. A reply to Harald Bjorvand|volume=123|year=2008|publisher=C.W.K. Gleerup|pages=23-28}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hodges|first=Richard|authorlink=Richard Hodges (archaeologist)|title=Goodbye to the Vikings: Re-Reading Early Medieval Archaeology|url=https://books.google.com/books?id=4CVnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Gerald Duckworth & Company Limited|isbn=978-0715634295|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Svanberg|first=Fredrik|title=Decolonizing the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=HxdpAAAAMAAJ|year=2003|publisher=Almqvist & Wiksell International|isbn=978-9122020066|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|title=Insularer Metallschmuck in wikingerzeitlichen Gräbern Nordeuropas. Untersuchungen zur skandinavischen Westexpansion|year=1985|publisher=Karl Wachholtz|location=Neumünster|isbn=978-3529011566|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|editor1-last=Clarke|editor1-first=H.B.|editor2-last=Mhaonaigh|editor2-first=M. Ní|editor3-last=Floinn|editor3-first=R. Ó.|title=Ireland and Scandinavia in the Early Viking Age|year=1998|publisher=Four Courts Press|location=Dublin|isbn=978-1851822355|chapter=Insular Finds in Viking Age Scandinavia and the State Formation of Norway|pages=37-72}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wawn|first=M.A.|title=The Vikings and the Victorians: Inventing the Old North in Nineteenth Century Britain|year=2000|publisher=Boydell and Brewer|location=Woodbridge|isbn=978-0859916448|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Viking Age}} {{Wikivoyage|Vikings and the Old Norse}} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/10/25/vikinzi/ Викинзи] *[https://web.archive.org/web/20090618125628/http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2987/03l.php?pismo=l Последњи викинг Харалд Хардрада] * [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=05&dd=01&nav_id=1126383 Највећи мит о викинзима у који верује скоро цео свет (Б92, 1. мај 2016)] * -{[https://web.archive.org/web/20110722065628/http://www.history.com/topics/vikings Vikings] – View videos at The History Channel}- * -{[https://web.archive.org/web/20100920120630/http://copenhagenet.dk/CPH-Vikings.htm Copenhagen-Portal—The Danish Vikings]}- * -{[http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/ BBC: History of Vikings]}- * -{[https://web.archive.org/web/20080106081611/http://www.britannica.com/eb/topic-628781/Viking Encyclopædia Britannica: Viking, or Norseman, or Northman, or Varangian (people)]}- * -{[https://web.archive.org/web/20140707061732/http://www.lofotr.no/index.asp Borg Viking museum, Norway]}- * -{[https://web.archive.org/web/20061109083859/http://www.uib.no/jais/v003/montgo1.pdf Ibn Fadlan and the Rusiyyah, by James E. Montgomery, with full translation of Ibn Fadlan]}- * -{[https://web.archive.org/web/20150711093138/http://archive.museumoflondon.org.uk/RWWC/themes/1295/1288 Reassessing what we collect website—Viking and Danish London] History of Viking and Danish London with objects and images}- * -{Wawm, Andrew, [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/revival_01.shtml The Viking Revival] – BBC Online, Ancient History in Depth (updated 17 February}-) 2011 {{Нордијска митологија}} {{Authority control}} [[Категорија:Викинзи| ]] [[Категорија:Германска племена]] sh7c3yj3n36zuyetqaqhcgt7nor4jcs 25121549 25121533 2022-07-24T20:35:52Z Свифт 34761 /* Документарни филмови */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|ТВ серију|[[Викинзи (ТВ серија)]]}} '''Викинг''' ([[Старонордијски језици|стнорд.]] -{''víkingr''}- – викингр) је термин који се уобичајено користи за [[нордијске земље|нордијске]] ([[Скандинавија|скандинавске]]) [[ратник]]е, [[трговац|трговце]] и [[гусари|гусаре]]. Настанили су се у широкој области [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Блиски исток|Блиског истока]] као и дела [[Африка|Африке]], од краја [[8. век|8]]. до средине [[11. век]]а.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/628781/Viking Viking (people)], Encyclopædia Britannica.</ref><ref name="Roesdahl. pp. 9–22">{{harvnb|Roesdahl|1998|p=9–22}}</ref>{{sfn|Brink|2008|pp=}} Користили су своје чувене [[дракар]]е да путују до [[Блиски исток|Блиског истока]] ([[Цариград]]а, [[Волга|Волге]] у [[Русија|Русији]]), на крајњи запад, као што су [[Исланд]], [[Гренланд]] и [[Њуфаундленд]], и крајњи југ као [[Ал Андалуз]]. Овај период викиншке експанзије, познат као ''Викиншко доба'',{{sfn|Sawyer|2003|p=105}} чини највећи део [[средњи век|средњовековне]] историје [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], [[Ирска|Ирске]] и остатка Европе у целини. Овај период експанзије је довео до ширења нордијске културе, али и до истовременог уноса јаких страних културних утицаја у саму Скандинавију, са дубоким развојним импликацијама у оба смера. Популарне, модерне концепције Викинга – термина који се често примењује неформално на модерне потомке и становнике модерне Скандинавије – често се знатно разликује од комплексне слике која произилази из археолошких и историјских извора. Романтизована слика Викинга као племенитих дивљака је почела да се појављује у 18. веку; и од тог времена се развила и постала широко заступљена током [[Викиншко оживљавање|Викиншког оживљавања]] у 19. веку.{{sfn|Wawn|2000|pp=}}<ref name="langer">Johnni Langer, "The origins of the imaginary viking", ''Viking Heritage Magazine,'' Gotland University/Centre for Baltic Studies. Visby (Sweden), n. 4, 2002.</ref> Гледишта на Викинге као било насилне, пиратске безбожнике, или као неустрашиве авантуристе последица је у знатној мери конфликтних варијетета модерних викиншких митова, који су настали током раног 20. века. Данашње популарне репрезентације Викинга, типично базиране на културним клишеима и стереотиповима, компликују модерно схватање викиншке оставштине. == Рана историја и формирање нација == [[Датотека:Viking Expansion.svg|десно|350п|мини|Карта с приказом подручја Скандинавских насеља {{legend|darkred|Осми век}} {{legend|red|Девети век}} {{legend|orange|Десети век}}{{legend|yellow|Једанаести век}}]] Рана племена која су живела у [[Скандинавија|Скандинавији]] данашња наука познаје као [[Готи|Готе]] и Гауте (насељене у јужном делу данашње [[Шведска|Шведске]], [[Готланд]]у) и Свионе. У 6. веку пишу историчари [[Јорданес]] и [[Прокопије из Цезареје]] да у Скандинавији живи мноштво народа и племена од којих сваки има свога засебног владара. Резултат мањих племенских миграција био је настанак данашњих народа познатих у Скандинавији; [[Швеђани|Швеђана]], [[Данци|Данаца]] и [[Норвежани|Норвежана]] који су средином 6. века заузели своје данашње просторе. У то рано историјско доба Скандинавија је била расцепкана на низ мањих племенских кнежевина. Уједињење тих мањих држава у веће, био је дуг и спор процес. Први владар који је ујединио Норвежане у [[9. век]]у био је [[Харалд Лепокоси]]. Након његове смрти [[933]]. распала се централна власт. Тек у [[11. век]]у пошло је за руком [[Улав II Свети|Олафу Светом]] да поново уједини све Норвежане. Он је остао познат по томе што је у свој народ донео хришћанство. Јавно се крстио и тако, својим примером, помогао бржу христијанизацију, до тада паганских Норвежана. Почетком 9. века долази и до уједињења [[Данска|Данске]] која доживљава процват и успон у доба [[Харалд Плавозуби|Харалда Плавозубог]] и [[Кнут Велики|Кнута Великог]] кад је под данском влашћу била и трећина [[Енглеска|Енглеске]] и јужни део Шведске. ([[Харалд Плавозуби]] [[950]]. - [[986]], [[Кнут Велики]] [[1016]]. - [[1035]])<ref name="Lund">{{harvnb|Lund|2001|pp=167–181}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/Sweyn.aspx The Royal Household, "Sweyn"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Lawson">{{harvnb|Lawson|2005|pp=}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/CanutetheGreat.aspx The Royal Household, "Canute The Great"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Badsey et al.">{{harvnb|Badsey|Nicolle|Turnbull|2000|pp=}}</ref> И [[Шведска]] је у раном средњем веку била разједињена на многе мале кнежевине и племенске савезе. У то доба посебно се истицао племенски савез у [[Упсала|Упсали]]. Распадом родовских друштвених заједница и односа класна подела друштва најраније се запажа код Швеђана. Услед низа неродних година које су резултовале низом година глади поједине племенске вође и аристократе окупљају своје ратне дружине и са својим бродовима организују прекоморске пљачкашке походе. Једни су кренули на запад према [[Француска|Француској]], Северној [[Њемачка|Немачкој]] и Енглеској. Док су други кренули на исток узводно рекама и зашли дубоко у словенске земље све до [[Кијев]]а под именом [[Варјази]].<ref name="NatRus"/><ref name="NatJourneys"/><ref>{{cite web|url=http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |title=Los vikingos en Al-Andalus (abstract available in English) |publisher=Jesús Riosalido |year=1997 |accessdate=11. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718171837/http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |archive-date=18. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref> Док су западни пљачкаши нападали Фландрију, Франачку Галију и Фризију, па уз западне обале Франачке Атлантским океаном стигли до Аквитаније и Шпаније. Године 844, по реци [[Гарона|Гарони]] допиру до [[Тулуза]] затим се појављују пред [[Лисабон]]ом и [[Кадиз]]ом, освајају [[Севиља|Севиљу]], [[845]]. пљачкају [[Париз]], а [[859]]. освајају [[Гибралтар]] и пљачкају обале [[Средоземно море|Медитерана]] све до [[Сицилија|Сицилије]] и јужне [[Италија|Италије]]. Осим страшних разарања и крвопролића којима су били изложени несрећни Европљани од варвара са севера, додатно су трпели губитке у људству јер су Викинзи масовно људе одводили у робље. У то доба и нису имали озбиљније непријатеље ни организоване војне силе која би им се озбиљно супротставила осим велике и војно надмоћне [[Византијско царство|Византије]] коју су Викинзи избегавали и склапали с њом повољне трговачке савезе да јој се не би превише замерили. (једном згодом су мирни пролазак у [[Црно море]] преко Дарданела платили арапским робљем похватаним на јужној Сицилији!). Због многих сусрета и трговачких размена са другим, новим и необичним народима, Викинзи су попримили утицаје медитеранских, [[ислам]]ских и хришћанских народа што се посебно истиче на њиховој специфичној уметности. == Викиншки бродови == [[Датотека:Vikingship.jpg|250п|мини|Викиншки брод]] {{main|Викиншки бродови}} Викинзи су правили два типа бродова: дугачке и уске, за рат<ref>Longships are sometimes erroneously called ''drakkar'', a corruption of "dragon" in Norse.</ref> и краће, широке и стабилније за трговину и транспорт. Развили су брод без палубе, с кобилицом и ојачаним коритом који се назива дракар. {{multiple image | footer = Дугачки бродови су омогућавали далекосежне експедиције, мада су Викинзи исто тако конструисали неколико других типова бродова. | align = left | image1 = VIKING LONGSHIP "SEA STALLION" ARRIVES IN DUBLIN.jpg | width1 = 165 | alt1 = Sea Stallion | caption1 = Реконструкција дугачког брода ''Морски пастув''. | image2 = Modell Knorr.jpg | width2 = {{#expr: (204 * 600 / 550) round 0}} | alt2 = Knarr Haithabu | caption2 = Модел -{''knarr''}- типа брода.{{sfn|Block|2003|pp=}} }} Ратни бродови су били лагани, стабилни и лаки за маневрирање.<ref>Hadingham, Evan: [http://www.pbs.org/wgbh/nova/ancient/viking-ships.html Secrets of Viking Ships] (05.09.00) NOVA science media.</ref>{{sfn|Durham|2002|pp=}} Управо тако добри бродови омогућили су им изузетну мобилност. Били су веома брзи и могло се њима доћи веома близу обале, тако да мештани нису успевали организовати одбрану. Типично за викиншке ратне бродове била је глава змаја или неког воденог чудовишта, која је стајала напред на врху и својим отвореним чељустима и разрогаченим очима плашила непријатеље. У то доба цела Еуропа је била у страху од викиншког напада и изговарали су молитву: „Од норманског беса, чувај нас мили Боже“. Не зна се поуздано што им је служило за навигацију. Претпоставља се да су пловили у близини обале што су дуже могли, а на пучини су се вероватно оријентисали према птицама, звездама, смером таласа, о чему сведочи [[Хаукова сага]]. Бродови су били интегрални део викиншке културе. Они су омогућавали свакодневни транспорт преко мора и пловних путева, експлоатацију нових земаља, препаде, освајања, и трговину са суседним културама. Они су исто тако имали велики религиозни значај. Људи са високим статусом су понекад били сахрањени у броду заједно са жртвованим животињама, оружјем, обредним и другим предметима, као што је случај са сахрањеним пловилима у [[Гокстад]]у и [[Осеберг]]у у Норвешкој<ref>{{Cite book|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings|url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}}</ref> и ископаним сахрањеним бродом у Ладбију у Данској. Сахрањивање бродова су такође практиковали Викинзи изван домовине, као што је случај с ископаним [[Салме бродови]]ма на Естонском острву [[Сарема (острво)|Сарему]].<ref>{{cite web|url=http://www.archaeology.org/issues/95-1307/features/941-vikings-saaremaa-estonia-salme-vendel-oseberg |title=The First Vikings|magazine=Archaeology |publisher=the Archaeological Institute of America |last=Curry|first=Andrew|date=10. 6. 2013 |accessdate=22. 2. 2014}}</ref> == Оружје == [[Датотека:Viking swords.jpg|мини|десно|Викиншки мачеви]] Најважније викиншко оружје био је [[мач]]. Оштрица мача била је дуга око 90 -{cm}-, а широка око 10. Чини се да су врло ценили оштрице увезене из [[Франачка|Франачке]]; њима би сами додавали балчаке који су често били украшени разним орнаментима. Користили су и лук и стреле. Постојали су различити лукови за различите сврхе. Неки су били дуги и до 2 метра. Углавном су их израђивали од [[европска тиса|тисе]]. Ту су још и секире и копља. А за одбрану и штитови углавном округлога облика.<ref>{{Cite news|url=http://www.livescience.com/58654-viking-sword-scans-reveal-norse-culture.html|title=Scans of Viking Swords Reveal a Slice of Norse Culture|work=Live Science|accessdate=15. 4. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Fedrigo|first=Anna|last2=Grazzi|first2=Francesco|last3=Williams|first3=Alan R.|last4=Panzner|first4=Tobias|last5=Lefmann|first5=Kim|last6=Lindelof|first6=Poul Erik|last7=Jørgensen|first7=Lars|last8=Pentz|first8=Peter|last9=Scherillo|first9=Antonella|date=1. 4. 2017|title=Extraction of archaeological information from metallic artefacts—A neutron diffraction study on Viking swords|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X17301025|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|volume=12|doi=10.1016/j.jasrepp. 2017.02.014|pages=425-436}}</ref> Ратна се стратегија Викинга састојала од изненадног напада при којем би уграбили све што је вредно, а потом једнако брзо одјурили на пучину. Већина напада није била помно планирана нити стратешки компликована,<ref name="Grimbly2013">{{harvnb|Grimbly|2013|p=121}}</ref><ref name="GreenSiegmund2003">{{harvnb|Green|Siegmund|2003|pp=306}}</ref> иако је било и таквих који су сведочили о врло развијеној организацији и војничким вештинама. == Новац == Викинзи су се пре него што су почели ковати властите кованице служили кованицама народа с којима су дошли у додир.<ref name = BBCMoney>Gareth Williams: [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/money_01.shtml Viking Money] BBC History</ref>{{sfn|Graham|2013|pp=}} Прва викиншка ковница новца била је у [[Хедеби]]ју, у данашњој Норвешкој. Мотиви викиншких кованица били су бродови, животиње, куће. Викиншке кованице нису имале номиналну вредност, вределе су према својој тежини. Кад је требало да се уситне, резале су се на комадиће. Чистоћа материјала проверавала се зарезивањем кованица. Осим викиншких, пронађене су и кованице [[Византијско царство|Византског]] Царства, [[Калифат]]а, [[Свето римско царство|Светог римског царства]] немачког народа, [[Енглеска|Енглеске]] (чак више него у самој Енглеској, не зато што су их Викинзи толико опљачкали, него зато што су се за енглеског краља Едгара све кованице топиле и поново ковале сваких пет до шест година). Пронађене су још и франачке и [[Фризија|фризијске]] кованице. Све су ове кованице, као и оригиналне викиншке, Викинзима вределе искључиво према својој тежини. Осим као платежно средство, кованице су Викинзима служиле и као [[накит]]. Неке би пробушили и низали на разне начине, а неке би растопили и стварали нешто потпуно ново (наруквице, огрлице, брошеве). == Викиншка уметност == {{main|Викиншка уметност}} Викиншка уметност рано средњовековне Скандинавије и Данске - како је у раној фази њене еволуције репрезентују старији и млађи осебершки стил ([[9. век]]), а у каснијој фази стилови '''јеллинге, рингерике и урнес''' ([[10. век|10]]. и [[11. век]]) - упоредна је ликовна појава с ирском и англосаксонском, претежно хришћанизованом, уметношћу на Британским острвима. Као касни пагански изданак «варварске» културе западне Европе из доба сеобе народа. [[Викиншка уметност]] наставља у Норвешкој и Данској а посебно у Шведској баштину [[Меровиншка уметност|меровиншке зооморфне орнаментике]] коју је у Европи прекинула [[каролиншка ренесанса]] продирући постепено и спорадично и у нови, раноромански ликовни говор зрелог феудалног хришћанског средњег века. Њен развој почиње у ствари једним прелазним стилом, '''старијим осебершким стилом''', који се развија у разним деловима Скандинавије на прелазу из [[8. век]] у 9. век. То је нешто измењени зооморфни стил III у којем има елемената преузетих из инсуларне (ирске) уметности. Тај прелазни стил који је био раширен, посебно у Јужној Норвешкој, најбоље описују обе стране прамца [[брод]]а из Осеберга. Већ у првој половини 9. века, тај плошни стил је замењен пунијим, и изражајнијим, рељефним стилом названим '''Млађи осебершки стил'''. Тај [[стил]] се одликује фигурама животиња које се међусобно преплићу, боре и гризу правећи прекрасне драматичне призоре препуне динамике. Из тих облика настаје и назив целог стила - '''Стил закачених животиња''' (енгл. -{''Gripping-beast style''}-, швед. -{''Gripdjurstil''}-). Те чудесне животиње избуљених очију и дугим реповима савијеним у кривине, скупљеним у клупка, испуњавају у разноврсним позама плохе украсних, али и употребних предмета викиншке свакодневнице од дрвета, [[кост]]и и [[метал]]а. Порекло овог фантастичног животињског света још није сасвим објашњено. Чини се да више извире из оријенталне, неголи из каролиншке традиције. У ред најлепших радова осебершког стила, а уједно и у ред најзначајнијих дела «варварске» уметности после сеобе народа, улазе дрвени ступови са чудноватим змијским главама. Овде је не само глава већ и дугачки врат змија прекривен богатим зооморфним декором у пуној пластици. Ова експресивно и «барокно» конципирана глава с отвореним чељустима и великим очњацима има узор можда у неком каролиншком или, вероватније, оријенталном животињском лику. Међутим, начин на који је та глава решена у ликовном смислу, сасвим је нордијски. То судимо по дубоком рељефу и снажној минуциозно израђеној пластици. Више појединачних животиња испреплетених у снажно клупко формирају главу [[змај]]а. Пред крај 9. века, млађи осебершки стил помало осиромашује и дегенерише се. Отприлике у исто време на њега се надовезује '''старији стил јелинге''' (око 900/30-980) Он је настао преобликовањем ирских зооморфних облика (одатле му и други назив '''хиберно-саксонски јелинге стил'''), а представља, по мишљењу С. Милера, В. А. Џенија и Т. Кендрика, скандинавску варијанту раносредњовековне зооморфне орнаментике. Својим животињским ликовима који су изразито врпчасти и сасвим плошни, овај стил је између свих викиншких стилова најудаљенији од стварности и реалног приказа. Он подсећа помало на Салинов стил II германске зооморфне [[орнамент]]ике, из којег вероватно и води порекло. Дански хиберно-саксонски узорак стила јелинге показује типично неповезано и испрекидано плетиво издужених животиња које се међусобно боре. Ј. Брендстед је утврдио да животиње Салиновог зооморфног стила III настају у декорацији око [[850]]. а «закачена» животиња млађег осебершког стила, око [[900]]. Постоји врло мало примера комбинације једног и другог типа животиња, али те комбинације не представљају прелаз у тип животиње који карактерише стил јелинге. Изразита обележја стила '''јелинге''' старијег типа показују метални окови из Елструпа (Копенхаген, Музеј), златни предмети из Рода, Норвешка (Народни музеј, Осло), и златна округла плочица из Хиденсија (Стралсунд, покрајински музеј) чији се орнамент састоји од четири испреплетене животиње, вероватно птице налик сови. Крушколико обликована бедра животиње прекривена су уплетеним спиралама и тачкастом гранулацијом, а њихове ноге су везане као у стилу закачених животиња. Тај стил почетком X века полако истискује '''млађи стил јелинге''' (око [[950]]. - [[1050]]) у коме доминира енглески мотив тзв. «велике животиње» (почетни стадијум овог мотива јавља се, према Ј. Бредстеду, на каменом крсту из IX века у цркви Св. Алкмунда у Дербију). Тај стил се, потпуно формиран јавља у Скандинавији први пут на чувеном рунском камену краљевског гроба у Јелингеу у сев. Јиланду. Овај декоративно скулптурални камен је наредио да се подигне око [[980]]. године дански [[краљ]] Харолд Гормусон као споменик својим родитељима. У рунском запису на једној од три страна краљ се хвали да је освојио Данску и Норвешку и да је Данце хришћанизовао. На чеоној страни камена исклесан је, формално и иконографски - у уметности раног Средњег века у Скандинавији сасвим посебан, најстарији приказ распетога Христа. Христово тело сапето је орнаменталним плетером, имитирајући сличан манир приказивања распећа у ирским раним илуминацијама. (Евангелистар из Ст. Галена). На камену је још приказана и маркантна «велика животиња» налик на грабљивца са спирално стилизованим зглобовима, канџама у облику полумесеца и троугластом главом грифона. Језик, реп и креста завршавају се неком врстом палмете. Око животиње се обмотала велика [[змије|змија]] која јој даје изразито нордијско иконографско обележје. Сама животиња, несумњиво, води порекло од [[Лав]]а-грифона из византијске или оријенталне уметности. Остаје, међутим отворено питање како је тај тип животиње дошао на север Европе, да ли директно с подручја око Црног мора или посредно, из енглеске уметности. Такав лик појављује се све до пропасти викиншке орнаментике, а поново се јавља у различитим варијантама кроз цео XI век (викиншка кутија за [[накит]] нађена у ризници катедрале Камину, а нешто касније на [[бронза]]ној заставици из '''Седерала''' у Шведској, а у једној модификованој верзији на довратку старије дрвене цркве у Урнесу у Шведској. Скандинавски археолози ову последњу фазу стила називају '''мамен''', а типичан пример је бојна секира из једног тумула у Мамену на полуострву Јиланд. '''Стил маммен''' један је од исходних тачака каснијег '''урнес стила'''. Рунски камен непознатог викинга из времена око [[1030]]. године, откривен [[1852]]. на гробљу светог Павла у [[Лондон]]у (Гилдхал), јасно илуструје ову касну фазу млађег стила јелинге. С леве стране камена је приказ «велике животиње», а с десне дански рунски натпис. Већ велики камен из Јелинга показује да викиншка уметност Средњег века напушта чисту орнаментику, а постепено преузима реалистички приказ као темељни утицај Средње и јужни Европе. Треба узети у обзир да викиншка уметност, осим изворног животињског [[мотив]]а користи и друге мотиве у чији круг утицаја долази. То су нпр. '''чворасти троплет''' са балчака [[мач]]а из Липехнеа (сада у Штатлихе музеју у [[Берлин]]у) и вегетативни украс оријенталног порекла (сребрна огрлица из Вернбија у Шведској - музеј у Стокхолму). Истовремено продире у викиншку [[уметност]] и англосаксонска акантова витица. == Види још == * [[Викиншка уметност]] * [[Нордијска митологија]] * [[Нормани]] ==Документарни филмови== *[https://www.youtube.com/watch?v=ptpfid14HEU&t=80s Викинзи: Ко су били први Викинзи? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=v5wR4clGMoQ Викинзи: Језиви свет викиншког оружја (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=k49-Jsry6q8 Викинзи: Прави разлог викиншких освајања (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=aKA27_8EShA Викинзи: Насилни успон викиншког краљевства (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=ZHLsU-8A8iE Викинзи: Шта се догодило последњим Викинзима? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=PiSjoVf9xi0 Последње путовање Викинга: Какав је био живот раних Викинга? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=bcq9Qbuf14g Последње путовање Викинга: Карло Велики - Цар против Викинга (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=j0J3hlJo2xU Последње путовање Викинга: 885. година - Како су Викинзи напали Париз? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://.youtube.com/watch?v=VSgoqI6ouK8&t=13s Последње путовање Викинга: Зашто су Викинзи нестали? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Референце == {{reflist|30em|refs= <ref name="NatRus">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/land-of-the-rus-viking-expeditions-to-the-east/|title=Land of the Rus - Viking explorations to the east|publisher=National Museum of Denmark |accessdate=20. 4. 2015}}</ref> <ref name="NatJourneys">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/dangerous-journeys-to-eastern-europe-and-russia/|title=Dangerous journeys to Eastern Europe and Russia|publisher=National Museum of Denmark|accessdate=20. 4. 2015}}</ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Graham-Campbell|first=James|title=The Viking World|publisher=Frances Lincoln Ltd|location=London|year=2013}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings| url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}} * {{Cite book| ref=harv|last=Durham|first=Keith|title=Viking Longship|publisher=Osprey Publishing|location=Oxford|year=2002}} * {{Cite book| ref=harv|last=Block|first=Leo|title=To Harness the Wind: A Short History of the Development of Sails|url=https://books.google.com/books?id=ezgq0VnV5XQC|year=2003|publisher=Naval Institute Press|isbn=978-1-55750-209-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Badsey|first=S.|last2=Nicolle|first2=D.|last3=Turnbull|first3=S.|authorlink3=Стивен Тернбул|title=The Timechart of Military History|publisher=Worth Press Ltd|year=2000|isbn=978-1-903025-00-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lawson|first=M. K.|title=Cnut: England's Viking King 1016-35|publisher=The History Press Ltd|year=2005|isbn=978-0582059702|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lund|first=Niels|chapter=The Danish Empire and the End of the Viking Age|title=The Oxford Illustrated History of the Vikings|editor=P. H. Sawyer|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-285434-6|pages=167-181}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sawyer|first=Peter|chapter=The Viking Expansion|editor-last=Helle|editor-first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=105}} * {{Cite book| ref=harv|last=Green|first=Dennis Howard|last2=Siegmund|first2=Frank|title=The Continental Saxons from the Migration Period to the Tenth Century: An Ethnographic Perspective |url=https://books.google.com/books?id=MThYNoTutLkC&pg=PA306|year=2003|publisher=Boydell Press|isbn=978-1-84383-026-9 |pages=306}} * {{Cite book| ref=harv|last=Grimbly|first=Shona|title=Encyclopedia of the Ancient World|url=https://books.google.com/books?id=zZJ4AAAAQBAJ&pg=PA121|year=2013|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-78688-4|pages=121}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fitzhugh|first=William W.|last2=Ward|first2=Elisabeth I.|title=Vikings: The North Atlantic Saga ; &#91;an Exhibition at the National Museum of Natural History, Smithsonian Institution, Washington D.C., April 29, 2000 - September 5, 2000&#93;|url=https://books.google.com/books?id=fpZgQgAACAAJ|year=2000|publisher=Washington : Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-970-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Downham|first=Clare|title=Viking kings of Britain and Ireland: the dynasty of ́Ívarr to A.D. 1014|url=https://books.google.com/books?id=j-sWAQAAIAAJ|year=2007|publisher=Dunedin Academic Press|isbn=978-1-903765-89-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hadley|first=Dawn M.|title=The Vikings in England: settlement, society and culture|url=https://books.google.com/books?id=wFNnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Manchester University Press|isbn=978-0-7190-5981-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Landau|first=Elaine|title=Exploring the World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=N4EKAQAAMAAJ|year=2005|publisher=Enslow|isbn=978-0-7660-2340-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Helle|first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lindqvist|first=Thomas|editor-first=Knut|editor-last=Helle|title=The Cambridge History of Scandinavia: Prehistory to 1520|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|chapter=Early Political Organisation: (a) An Introductory Survey|isbn=978-0521472999|pages=160-67}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brink|first=Stefan|editor1-last=Brink|editor1-first=Stefan|editor2-last=Price|editor2-first=Neil|title=The Viking World| url=https://archive.org/details/vikingworld00brin|year=2008|publisher=Routledge|isbn=978-0415692625|chapter=Who were the Vikings?|pages=[https://archive.org/details/vikingworld00brin/page/4 4]-10}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brookes|first=Ian|title=Chambers concise dictionary|url=https://books.google.com/books?id=iwWuY9tAVq8C&pg=PA297|year=2004|publisher=Allied Publishers|isbn=9788186062364|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=D'Amato|first=Raffaele|title=The Varangian Guard 988-453|url=https://books.google.com/books?id=rKj8_W9wL7kC&pg=PA3|year=2010|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84908-179-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Derry|first=T.K.|year=2012|title=A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, Iceland|publisher=London and Minneapolis: University of Minnesota Press|isbn=978-0-81663-799-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Educational Company of Ireland|authorlink=The Educational Company of Ireland|title=Irish-English/English-Irish Easy Reference Dictionary|url=https://books.google.com/books?id=PzeMyvxbUMUC&pg=PA472|year=2000|publisher=Roberts Rinehart|isbn=978-1-4616-6031-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Richard Andrew|last=Hall|title=The World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=bK1TngEACAAJ|year=2007|publisher=Thames & Hudson|isbn=978-0500051443|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hall|first=Richard|title=Viking Age Archaeology in Britain and Ireland|url=https://books.google.com/books?id=Av2IngEACAAJ|year=1990|publisher=Shire|isbn=978-0747800637|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Roesdahl|first=Else|title=The Vikings|url=https://books.google.com/books?id=148Meh36BxEC|year=1998|publisher=Penguin Books|isbn=978-0140252828|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Peter Hayes|last=Sawyer|author-link=Peter Hayes Sawyer|title=Age of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=WBGemwEACAAJ|year=1972|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0312013653|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Williams|first=Gareth|editor1-first=James|editor1-last=Graham-Campbell|editor2-first=Gareth|editor2-last=Williams|title=Silver Economy in the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=KbiVoK0rg1gC|year=2007|publisher=Left Coast Press|chapter=Kingship, Christianity and coinage: monetary and political perspectives on silver economy in the Viking Age|isbn=978-1598742220|pages=177-214}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wolf|first=Kirsten|title=Daily Life of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=lLHBckH-ga4C&pg=PA2|year=2004|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-32269-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Askeberg|first=Fritz|title=Norden och kontinenten i gammal tid: studier i forngermansk kulturhistoria|url=https://books.google.com/books?id=7FTUAAAAMAAJ|year=1944|publisher=Almqvist & Wiksells boktr.}} * Downham, Clare (2011). "Viking Ethnicities. A Historiographic Overview", ''History Compass'' 10.1 (2012). pp.&nbsp;1.–12. [https://www.academia.edu/1499804/Viking_Ethnicities_A_historiographic_overview PDF Academic.edu - registration required] * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|format=PDF|volume=120|year=2005|publisher=C.W.K. Gleerup|chapter=Víking – 'rower shifting'? An etymological contribution|accessdate=23. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714233409/http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|archive-date=14. 7. 2014|url-status=dead|df=|pages=41-54}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=https://books.google.com/books?id=6bIbAQAAMAAJ|archiveurl=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/Week,%20Viking%20Heide%20ANF%202008.pdf|archivedate=2008|format=PDF|chapter=Viking, week, and Widsith. A reply to Harald Bjorvand|volume=123|year=2008|publisher=C.W.K. Gleerup|pages=23-28}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hodges|first=Richard|authorlink=Richard Hodges (archaeologist)|title=Goodbye to the Vikings: Re-Reading Early Medieval Archaeology|url=https://books.google.com/books?id=4CVnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Gerald Duckworth & Company Limited|isbn=978-0715634295|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Svanberg|first=Fredrik|title=Decolonizing the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=HxdpAAAAMAAJ|year=2003|publisher=Almqvist & Wiksell International|isbn=978-9122020066|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|title=Insularer Metallschmuck in wikingerzeitlichen Gräbern Nordeuropas. Untersuchungen zur skandinavischen Westexpansion|year=1985|publisher=Karl Wachholtz|location=Neumünster|isbn=978-3529011566|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|editor1-last=Clarke|editor1-first=H.B.|editor2-last=Mhaonaigh|editor2-first=M. Ní|editor3-last=Floinn|editor3-first=R. Ó.|title=Ireland and Scandinavia in the Early Viking Age|year=1998|publisher=Four Courts Press|location=Dublin|isbn=978-1851822355|chapter=Insular Finds in Viking Age Scandinavia and the State Formation of Norway|pages=37-72}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wawn|first=M.A.|title=The Vikings and the Victorians: Inventing the Old North in Nineteenth Century Britain|year=2000|publisher=Boydell and Brewer|location=Woodbridge|isbn=978-0859916448|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Viking Age}} {{Wikivoyage|Vikings and the Old Norse}} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/10/25/vikinzi/ Викинзи] *[https://web.archive.org/web/20090618125628/http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2987/03l.php?pismo=l Последњи викинг Харалд Хардрада] * [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=05&dd=01&nav_id=1126383 Највећи мит о викинзима у који верује скоро цео свет (Б92, 1. мај 2016)] * -{[https://web.archive.org/web/20110722065628/http://www.history.com/topics/vikings Vikings] – View videos at The History Channel}- * -{[https://web.archive.org/web/20100920120630/http://copenhagenet.dk/CPH-Vikings.htm Copenhagen-Portal—The Danish Vikings]}- * -{[http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/ BBC: History of Vikings]}- * -{[https://web.archive.org/web/20080106081611/http://www.britannica.com/eb/topic-628781/Viking Encyclopædia Britannica: Viking, or Norseman, or Northman, or Varangian (people)]}- * -{[https://web.archive.org/web/20140707061732/http://www.lofotr.no/index.asp Borg Viking museum, Norway]}- * -{[https://web.archive.org/web/20061109083859/http://www.uib.no/jais/v003/montgo1.pdf Ibn Fadlan and the Rusiyyah, by James E. Montgomery, with full translation of Ibn Fadlan]}- * -{[https://web.archive.org/web/20150711093138/http://archive.museumoflondon.org.uk/RWWC/themes/1295/1288 Reassessing what we collect website—Viking and Danish London] History of Viking and Danish London with objects and images}- * -{Wawm, Andrew, [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/revival_01.shtml The Viking Revival] – BBC Online, Ancient History in Depth (updated 17 February}-) 2011 {{Нордијска митологија}} {{Authority control}} [[Категорија:Викинзи| ]] [[Категорија:Германска племена]] i3hkcp5zqrgfeseqpllzj8p69ifchc8 25121583 25121549 2022-07-24T21:19:30Z Свифт 34761 /* Документарни филмови */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|ТВ серију|[[Викинзи (ТВ серија)]]}} '''Викинг''' ([[Старонордијски језици|стнорд.]] -{''víkingr''}- – викингр) је термин који се уобичајено користи за [[нордијске земље|нордијске]] ([[Скандинавија|скандинавске]]) [[ратник]]е, [[трговац|трговце]] и [[гусари|гусаре]]. Настанили су се у широкој области [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Блиски исток|Блиског истока]] као и дела [[Африка|Африке]], од краја [[8. век|8]]. до средине [[11. век]]а.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/628781/Viking Viking (people)], Encyclopædia Britannica.</ref><ref name="Roesdahl. pp. 9–22">{{harvnb|Roesdahl|1998|p=9–22}}</ref>{{sfn|Brink|2008|pp=}} Користили су своје чувене [[дракар]]е да путују до [[Блиски исток|Блиског истока]] ([[Цариград]]а, [[Волга|Волге]] у [[Русија|Русији]]), на крајњи запад, као што су [[Исланд]], [[Гренланд]] и [[Њуфаундленд]], и крајњи југ као [[Ал Андалуз]]. Овај период викиншке експанзије, познат као ''Викиншко доба'',{{sfn|Sawyer|2003|p=105}} чини највећи део [[средњи век|средњовековне]] историје [[Скандинавија|Скандинавије]], [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], [[Ирска|Ирске]] и остатка Европе у целини. Овај период експанзије је довео до ширења нордијске културе, али и до истовременог уноса јаких страних културних утицаја у саму Скандинавију, са дубоким развојним импликацијама у оба смера. Популарне, модерне концепције Викинга – термина који се често примењује неформално на модерне потомке и становнике модерне Скандинавије – често се знатно разликује од комплексне слике која произилази из археолошких и историјских извора. Романтизована слика Викинга као племенитих дивљака је почела да се појављује у 18. веку; и од тог времена се развила и постала широко заступљена током [[Викиншко оживљавање|Викиншког оживљавања]] у 19. веку.{{sfn|Wawn|2000|pp=}}<ref name="langer">Johnni Langer, "The origins of the imaginary viking", ''Viking Heritage Magazine,'' Gotland University/Centre for Baltic Studies. Visby (Sweden), n. 4, 2002.</ref> Гледишта на Викинге као било насилне, пиратске безбожнике, или као неустрашиве авантуристе последица је у знатној мери конфликтних варијетета модерних викиншких митова, који су настали током раног 20. века. Данашње популарне репрезентације Викинга, типично базиране на културним клишеима и стереотиповима, компликују модерно схватање викиншке оставштине. == Рана историја и формирање нација == [[Датотека:Viking Expansion.svg|десно|350п|мини|Карта с приказом подручја Скандинавских насеља {{legend|darkred|Осми век}} {{legend|red|Девети век}} {{legend|orange|Десети век}}{{legend|yellow|Једанаести век}}]] Рана племена која су живела у [[Скандинавија|Скандинавији]] данашња наука познаје као [[Готи|Готе]] и Гауте (насељене у јужном делу данашње [[Шведска|Шведске]], [[Готланд]]у) и Свионе. У 6. веку пишу историчари [[Јорданес]] и [[Прокопије из Цезареје]] да у Скандинавији живи мноштво народа и племена од којих сваки има свога засебног владара. Резултат мањих племенских миграција био је настанак данашњих народа познатих у Скандинавији; [[Швеђани|Швеђана]], [[Данци|Данаца]] и [[Норвежани|Норвежана]] који су средином 6. века заузели своје данашње просторе. У то рано историјско доба Скандинавија је била расцепкана на низ мањих племенских кнежевина. Уједињење тих мањих држава у веће, био је дуг и спор процес. Први владар који је ујединио Норвежане у [[9. век]]у био је [[Харалд Лепокоси]]. Након његове смрти [[933]]. распала се централна власт. Тек у [[11. век]]у пошло је за руком [[Улав II Свети|Олафу Светом]] да поново уједини све Норвежане. Он је остао познат по томе што је у свој народ донео хришћанство. Јавно се крстио и тако, својим примером, помогао бржу христијанизацију, до тада паганских Норвежана. Почетком 9. века долази и до уједињења [[Данска|Данске]] која доживљава процват и успон у доба [[Харалд Плавозуби|Харалда Плавозубог]] и [[Кнут Велики|Кнута Великог]] кад је под данском влашћу била и трећина [[Енглеска|Енглеске]] и јужни део Шведске. ([[Харалд Плавозуби]] [[950]]. - [[986]], [[Кнут Велики]] [[1016]]. - [[1035]])<ref name="Lund">{{harvnb|Lund|2001|pp=167–181}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/Sweyn.aspx The Royal Household, "Sweyn"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Lawson">{{harvnb|Lawson|2005|pp=}}</ref><ref>[http://www.royal.gov.uk/HistoryoftheMonarchy/KingsandQueensofEngland/TheAnglo-Saxonkings/CanutetheGreat.aspx The Royal Household, "Canute The Great"], ''The official Website of The British Monarchy'', 15 March 2015, accessed 15 March 2015</ref><ref name="Badsey et al.">{{harvnb|Badsey|Nicolle|Turnbull|2000|pp=}}</ref> И [[Шведска]] је у раном средњем веку била разједињена на многе мале кнежевине и племенске савезе. У то доба посебно се истицао племенски савез у [[Упсала|Упсали]]. Распадом родовских друштвених заједница и односа класна подела друштва најраније се запажа код Швеђана. Услед низа неродних година које су резултовале низом година глади поједине племенске вође и аристократе окупљају своје ратне дружине и са својим бродовима организују прекоморске пљачкашке походе. Једни су кренули на запад према [[Француска|Француској]], Северној [[Њемачка|Немачкој]] и Енглеској. Док су други кренули на исток узводно рекама и зашли дубоко у словенске земље све до [[Кијев]]а под именом [[Варјази]].<ref name="NatRus"/><ref name="NatJourneys"/><ref>{{cite web|url=http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |title=Los vikingos en Al-Andalus (abstract available in English) |publisher=Jesús Riosalido |year=1997 |accessdate=11. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718171837/http://rodin.uca.es:8081/xmlui/bitstream/handle/10498/7881/18385953.pdf?sequence=1 |archive-date=18. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref> Док су западни пљачкаши нападали Фландрију, Франачку Галију и Фризију, па уз западне обале Франачке Атлантским океаном стигли до Аквитаније и Шпаније. Године 844, по реци [[Гарона|Гарони]] допиру до [[Тулуза]] затим се појављују пред [[Лисабон]]ом и [[Кадиз]]ом, освајају [[Севиља|Севиљу]], [[845]]. пљачкају [[Париз]], а [[859]]. освајају [[Гибралтар]] и пљачкају обале [[Средоземно море|Медитерана]] све до [[Сицилија|Сицилије]] и јужне [[Италија|Италије]]. Осим страшних разарања и крвопролића којима су били изложени несрећни Европљани од варвара са севера, додатно су трпели губитке у људству јер су Викинзи масовно људе одводили у робље. У то доба и нису имали озбиљније непријатеље ни организоване војне силе која би им се озбиљно супротставила осим велике и војно надмоћне [[Византијско царство|Византије]] коју су Викинзи избегавали и склапали с њом повољне трговачке савезе да јој се не би превише замерили. (једном згодом су мирни пролазак у [[Црно море]] преко Дарданела платили арапским робљем похватаним на јужној Сицилији!). Због многих сусрета и трговачких размена са другим, новим и необичним народима, Викинзи су попримили утицаје медитеранских, [[ислам]]ских и хришћанских народа што се посебно истиче на њиховој специфичној уметности. == Викиншки бродови == [[Датотека:Vikingship.jpg|250п|мини|Викиншки брод]] {{main|Викиншки бродови}} Викинзи су правили два типа бродова: дугачке и уске, за рат<ref>Longships are sometimes erroneously called ''drakkar'', a corruption of "dragon" in Norse.</ref> и краће, широке и стабилније за трговину и транспорт. Развили су брод без палубе, с кобилицом и ојачаним коритом који се назива дракар. {{multiple image | footer = Дугачки бродови су омогућавали далекосежне експедиције, мада су Викинзи исто тако конструисали неколико других типова бродова. | align = left | image1 = VIKING LONGSHIP "SEA STALLION" ARRIVES IN DUBLIN.jpg | width1 = 165 | alt1 = Sea Stallion | caption1 = Реконструкција дугачког брода ''Морски пастув''. | image2 = Modell Knorr.jpg | width2 = {{#expr: (204 * 600 / 550) round 0}} | alt2 = Knarr Haithabu | caption2 = Модел -{''knarr''}- типа брода.{{sfn|Block|2003|pp=}} }} Ратни бродови су били лагани, стабилни и лаки за маневрирање.<ref>Hadingham, Evan: [http://www.pbs.org/wgbh/nova/ancient/viking-ships.html Secrets of Viking Ships] (05.09.00) NOVA science media.</ref>{{sfn|Durham|2002|pp=}} Управо тако добри бродови омогућили су им изузетну мобилност. Били су веома брзи и могло се њима доћи веома близу обале, тако да мештани нису успевали организовати одбрану. Типично за викиншке ратне бродове била је глава змаја или неког воденог чудовишта, која је стајала напред на врху и својим отвореним чељустима и разрогаченим очима плашила непријатеље. У то доба цела Еуропа је била у страху од викиншког напада и изговарали су молитву: „Од норманског беса, чувај нас мили Боже“. Не зна се поуздано што им је служило за навигацију. Претпоставља се да су пловили у близини обале што су дуже могли, а на пучини су се вероватно оријентисали према птицама, звездама, смером таласа, о чему сведочи [[Хаукова сага]]. Бродови су били интегрални део викиншке културе. Они су омогућавали свакодневни транспорт преко мора и пловних путева, експлоатацију нових земаља, препаде, освајања, и трговину са суседним културама. Они су исто тако имали велики религиозни значај. Људи са високим статусом су понекад били сахрањени у броду заједно са жртвованим животињама, оружјем, обредним и другим предметима, као што је случај са сахрањеним пловилима у [[Гокстад]]у и [[Осеберг]]у у Норвешкој<ref>{{Cite book|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings|url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}}</ref> и ископаним сахрањеним бродом у Ладбију у Данској. Сахрањивање бродова су такође практиковали Викинзи изван домовине, као што је случај с ископаним [[Салме бродови]]ма на Естонском острву [[Сарема (острво)|Сарему]].<ref>{{cite web|url=http://www.archaeology.org/issues/95-1307/features/941-vikings-saaremaa-estonia-salme-vendel-oseberg |title=The First Vikings|magazine=Archaeology |publisher=the Archaeological Institute of America |last=Curry|first=Andrew|date=10. 6. 2013 |accessdate=22. 2. 2014}}</ref> == Оружје == [[Датотека:Viking swords.jpg|мини|десно|Викиншки мачеви]] Најважније викиншко оружје био је [[мач]]. Оштрица мача била је дуга око 90 -{cm}-, а широка око 10. Чини се да су врло ценили оштрице увезене из [[Франачка|Франачке]]; њима би сами додавали балчаке који су често били украшени разним орнаментима. Користили су и лук и стреле. Постојали су различити лукови за различите сврхе. Неки су били дуги и до 2 метра. Углавном су их израђивали од [[европска тиса|тисе]]. Ту су још и секире и копља. А за одбрану и штитови углавном округлога облика.<ref>{{Cite news|url=http://www.livescience.com/58654-viking-sword-scans-reveal-norse-culture.html|title=Scans of Viking Swords Reveal a Slice of Norse Culture|work=Live Science|accessdate=15. 4. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Fedrigo|first=Anna|last2=Grazzi|first2=Francesco|last3=Williams|first3=Alan R.|last4=Panzner|first4=Tobias|last5=Lefmann|first5=Kim|last6=Lindelof|first6=Poul Erik|last7=Jørgensen|first7=Lars|last8=Pentz|first8=Peter|last9=Scherillo|first9=Antonella|date=1. 4. 2017|title=Extraction of archaeological information from metallic artefacts—A neutron diffraction study on Viking swords|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X17301025|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|volume=12|doi=10.1016/j.jasrepp. 2017.02.014|pages=425-436}}</ref> Ратна се стратегија Викинга састојала од изненадног напада при којем би уграбили све што је вредно, а потом једнако брзо одјурили на пучину. Већина напада није била помно планирана нити стратешки компликована,<ref name="Grimbly2013">{{harvnb|Grimbly|2013|p=121}}</ref><ref name="GreenSiegmund2003">{{harvnb|Green|Siegmund|2003|pp=306}}</ref> иако је било и таквих који су сведочили о врло развијеној организацији и војничким вештинама. == Новац == Викинзи су се пре него што су почели ковати властите кованице служили кованицама народа с којима су дошли у додир.<ref name = BBCMoney>Gareth Williams: [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/money_01.shtml Viking Money] BBC History</ref>{{sfn|Graham|2013|pp=}} Прва викиншка ковница новца била је у [[Хедеби]]ју, у данашњој Норвешкој. Мотиви викиншких кованица били су бродови, животиње, куће. Викиншке кованице нису имале номиналну вредност, вределе су према својој тежини. Кад је требало да се уситне, резале су се на комадиће. Чистоћа материјала проверавала се зарезивањем кованица. Осим викиншких, пронађене су и кованице [[Византијско царство|Византског]] Царства, [[Калифат]]а, [[Свето римско царство|Светог римског царства]] немачког народа, [[Енглеска|Енглеске]] (чак више него у самој Енглеској, не зато што су их Викинзи толико опљачкали, него зато што су се за енглеског краља Едгара све кованице топиле и поново ковале сваких пет до шест година). Пронађене су још и франачке и [[Фризија|фризијске]] кованице. Све су ове кованице, као и оригиналне викиншке, Викинзима вределе искључиво према својој тежини. Осим као платежно средство, кованице су Викинзима служиле и као [[накит]]. Неке би пробушили и низали на разне начине, а неке би растопили и стварали нешто потпуно ново (наруквице, огрлице, брошеве). == Викиншка уметност == {{main|Викиншка уметност}} Викиншка уметност рано средњовековне Скандинавије и Данске - како је у раној фази њене еволуције репрезентују старији и млађи осебершки стил ([[9. век]]), а у каснијој фази стилови '''јеллинге, рингерике и урнес''' ([[10. век|10]]. и [[11. век]]) - упоредна је ликовна појава с ирском и англосаксонском, претежно хришћанизованом, уметношћу на Британским острвима. Као касни пагански изданак «варварске» културе западне Европе из доба сеобе народа. [[Викиншка уметност]] наставља у Норвешкој и Данској а посебно у Шведској баштину [[Меровиншка уметност|меровиншке зооморфне орнаментике]] коју је у Европи прекинула [[каролиншка ренесанса]] продирући постепено и спорадично и у нови, раноромански ликовни говор зрелог феудалног хришћанског средњег века. Њен развој почиње у ствари једним прелазним стилом, '''старијим осебершким стилом''', који се развија у разним деловима Скандинавије на прелазу из [[8. век]] у 9. век. То је нешто измењени зооморфни стил III у којем има елемената преузетих из инсуларне (ирске) уметности. Тај прелазни стил који је био раширен, посебно у Јужној Норвешкој, најбоље описују обе стране прамца [[брод]]а из Осеберга. Већ у првој половини 9. века, тај плошни стил је замењен пунијим, и изражајнијим, рељефним стилом названим '''Млађи осебершки стил'''. Тај [[стил]] се одликује фигурама животиња које се међусобно преплићу, боре и гризу правећи прекрасне драматичне призоре препуне динамике. Из тих облика настаје и назив целог стила - '''Стил закачених животиња''' (енгл. -{''Gripping-beast style''}-, швед. -{''Gripdjurstil''}-). Те чудесне животиње избуљених очију и дугим реповима савијеним у кривине, скупљеним у клупка, испуњавају у разноврсним позама плохе украсних, али и употребних предмета викиншке свакодневнице од дрвета, [[кост]]и и [[метал]]а. Порекло овог фантастичног животињског света још није сасвим објашњено. Чини се да више извире из оријенталне, неголи из каролиншке традиције. У ред најлепших радова осебершког стила, а уједно и у ред најзначајнијих дела «варварске» уметности после сеобе народа, улазе дрвени ступови са чудноватим змијским главама. Овде је не само глава већ и дугачки врат змија прекривен богатим зооморфним декором у пуној пластици. Ова експресивно и «барокно» конципирана глава с отвореним чељустима и великим очњацима има узор можда у неком каролиншком или, вероватније, оријенталном животињском лику. Међутим, начин на који је та глава решена у ликовном смислу, сасвим је нордијски. То судимо по дубоком рељефу и снажној минуциозно израђеној пластици. Више појединачних животиња испреплетених у снажно клупко формирају главу [[змај]]а. Пред крај 9. века, млађи осебершки стил помало осиромашује и дегенерише се. Отприлике у исто време на њега се надовезује '''старији стил јелинге''' (око 900/30-980) Он је настао преобликовањем ирских зооморфних облика (одатле му и други назив '''хиберно-саксонски јелинге стил'''), а представља, по мишљењу С. Милера, В. А. Џенија и Т. Кендрика, скандинавску варијанту раносредњовековне зооморфне орнаментике. Својим животињским ликовима који су изразито врпчасти и сасвим плошни, овај стил је између свих викиншких стилова најудаљенији од стварности и реалног приказа. Он подсећа помало на Салинов стил II германске зооморфне [[орнамент]]ике, из којег вероватно и води порекло. Дански хиберно-саксонски узорак стила јелинге показује типично неповезано и испрекидано плетиво издужених животиња које се међусобно боре. Ј. Брендстед је утврдио да животиње Салиновог зооморфног стила III настају у декорацији око [[850]]. а «закачена» животиња млађег осебершког стила, око [[900]]. Постоји врло мало примера комбинације једног и другог типа животиња, али те комбинације не представљају прелаз у тип животиње који карактерише стил јелинге. Изразита обележја стила '''јелинге''' старијег типа показују метални окови из Елструпа (Копенхаген, Музеј), златни предмети из Рода, Норвешка (Народни музеј, Осло), и златна округла плочица из Хиденсија (Стралсунд, покрајински музеј) чији се орнамент састоји од четири испреплетене животиње, вероватно птице налик сови. Крушколико обликована бедра животиње прекривена су уплетеним спиралама и тачкастом гранулацијом, а њихове ноге су везане као у стилу закачених животиња. Тај стил почетком X века полако истискује '''млађи стил јелинге''' (око [[950]]. - [[1050]]) у коме доминира енглески мотив тзв. «велике животиње» (почетни стадијум овог мотива јавља се, према Ј. Бредстеду, на каменом крсту из IX века у цркви Св. Алкмунда у Дербију). Тај стил се, потпуно формиран јавља у Скандинавији први пут на чувеном рунском камену краљевског гроба у Јелингеу у сев. Јиланду. Овај декоративно скулптурални камен је наредио да се подигне око [[980]]. године дански [[краљ]] Харолд Гормусон као споменик својим родитељима. У рунском запису на једној од три страна краљ се хвали да је освојио Данску и Норвешку и да је Данце хришћанизовао. На чеоној страни камена исклесан је, формално и иконографски - у уметности раног Средњег века у Скандинавији сасвим посебан, најстарији приказ распетога Христа. Христово тело сапето је орнаменталним плетером, имитирајући сличан манир приказивања распећа у ирским раним илуминацијама. (Евангелистар из Ст. Галена). На камену је још приказана и маркантна «велика животиња» налик на грабљивца са спирално стилизованим зглобовима, канџама у облику полумесеца и троугластом главом грифона. Језик, реп и креста завршавају се неком врстом палмете. Око животиње се обмотала велика [[змије|змија]] која јој даје изразито нордијско иконографско обележје. Сама животиња, несумњиво, води порекло од [[Лав]]а-грифона из византијске или оријенталне уметности. Остаје, међутим отворено питање како је тај тип животиње дошао на север Европе, да ли директно с подручја око Црног мора или посредно, из енглеске уметности. Такав лик појављује се све до пропасти викиншке орнаментике, а поново се јавља у различитим варијантама кроз цео XI век (викиншка кутија за [[накит]] нађена у ризници катедрале Камину, а нешто касније на [[бронза]]ној заставици из '''Седерала''' у Шведској, а у једној модификованој верзији на довратку старије дрвене цркве у Урнесу у Шведској. Скандинавски археолози ову последњу фазу стила називају '''мамен''', а типичан пример је бојна секира из једног тумула у Мамену на полуострву Јиланд. '''Стил маммен''' један је од исходних тачака каснијег '''урнес стила'''. Рунски камен непознатог викинга из времена око [[1030]]. године, откривен [[1852]]. на гробљу светог Павла у [[Лондон]]у (Гилдхал), јасно илуструје ову касну фазу млађег стила јелинге. С леве стране камена је приказ «велике животиње», а с десне дански рунски натпис. Већ велики камен из Јелинга показује да викиншка уметност Средњег века напушта чисту орнаментику, а постепено преузима реалистички приказ као темељни утицај Средње и јужни Европе. Треба узети у обзир да викиншка уметност, осим изворног животињског [[мотив]]а користи и друге мотиве у чији круг утицаја долази. То су нпр. '''чворасти троплет''' са балчака [[мач]]а из Липехнеа (сада у Штатлихе музеју у [[Берлин]]у) и вегетативни украс оријенталног порекла (сребрна огрлица из Вернбија у Шведској - музеј у Стокхолму). Истовремено продире у викиншку [[уметност]] и англосаксонска акантова витица. == Види још == * [[Викиншка уметност]] * [[Нордијска митологија]] * [[Нормани]] ==Документарни филмови== *[https://www.youtube.com/watch?v=ptpfid14HEU&t=80s Викинзи: Ко су били први Викинзи? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=v5wR4clGMoQ Викинзи: Језиви свет викиншког оружја (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=k49-Jsry6q8 Викинзи: Прави разлог викиншких освајања (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=aKA27_8EShA Викинзи: Насилни успон викиншког краљевства (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=ZHLsU-8A8iE Викинзи: Шта се догодило последњим Викинзима? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=PiSjoVf9xi0 Последње путовање Викинга: Какав је био живот раних Викинга? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=bcq9Qbuf14g Последње путовање Викинга: Карло Велики - Цар против Викинга (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=j0J3hlJo2xU Последње путовање Викинга: 885. година - Како су Викинзи напали Париз? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://.youtube.com/watch?v=VSgoqI6ouK8&t=13s Последње путовање Викинга: Зашто су Викинзи нестали? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=Mi3_8Z2gvN0 Викиншка путовања: Како су Викинзи постали господари таласа (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Референце == {{reflist|30em|refs= <ref name="NatRus">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/land-of-the-rus-viking-expeditions-to-the-east/|title=Land of the Rus - Viking explorations to the east|publisher=National Museum of Denmark |accessdate=20. 4. 2015}}</ref> <ref name="NatJourneys">{{cite web|url=http://en.natmus.dk/historical-knowledge/denmark/prehistoric-period-until-1050-ad/the-viking-age/expeditions-and-raids/dangerous-journeys-to-eastern-europe-and-russia/|title=Dangerous journeys to Eastern Europe and Russia|publisher=National Museum of Denmark|accessdate=20. 4. 2015}}</ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Graham-Campbell|first=James|title=The Viking World|publisher=Frances Lincoln Ltd|location=London|year=2013}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heath|first=Ian|title=The Vikings| url=https://archive.org/details/vikings00heat|publisher=Osprey Publishing|year=1985|pages=[https://archive.org/details/vikings00heat/page/4 4]}} * {{Cite book| ref=harv|last=Durham|first=Keith|title=Viking Longship|publisher=Osprey Publishing|location=Oxford|year=2002}} * {{Cite book| ref=harv|last=Block|first=Leo|title=To Harness the Wind: A Short History of the Development of Sails|url=https://books.google.com/books?id=ezgq0VnV5XQC|year=2003|publisher=Naval Institute Press|isbn=978-1-55750-209-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Badsey|first=S.|last2=Nicolle|first2=D.|last3=Turnbull|first3=S.|authorlink3=Стивен Тернбул|title=The Timechart of Military History|publisher=Worth Press Ltd|year=2000|isbn=978-1-903025-00-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lawson|first=M. K.|title=Cnut: England's Viking King 1016-35|publisher=The History Press Ltd|year=2005|isbn=978-0582059702|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lund|first=Niels|chapter=The Danish Empire and the End of the Viking Age|title=The Oxford Illustrated History of the Vikings|editor=P. H. Sawyer|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-285434-6|pages=167-181}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sawyer|first=Peter|chapter=The Viking Expansion|editor-last=Helle|editor-first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=105}} * {{Cite book| ref=harv|last=Green|first=Dennis Howard|last2=Siegmund|first2=Frank|title=The Continental Saxons from the Migration Period to the Tenth Century: An Ethnographic Perspective |url=https://books.google.com/books?id=MThYNoTutLkC&pg=PA306|year=2003|publisher=Boydell Press|isbn=978-1-84383-026-9 |pages=306}} * {{Cite book| ref=harv|last=Grimbly|first=Shona|title=Encyclopedia of the Ancient World|url=https://books.google.com/books?id=zZJ4AAAAQBAJ&pg=PA121|year=2013|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-78688-4|pages=121}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fitzhugh|first=William W.|last2=Ward|first2=Elisabeth I.|title=Vikings: The North Atlantic Saga ; &#91;an Exhibition at the National Museum of Natural History, Smithsonian Institution, Washington D.C., April 29, 2000 - September 5, 2000&#93;|url=https://books.google.com/books?id=fpZgQgAACAAJ|year=2000|publisher=Washington : Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-970-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Downham|first=Clare|title=Viking kings of Britain and Ireland: the dynasty of ́Ívarr to A.D. 1014|url=https://books.google.com/books?id=j-sWAQAAIAAJ|year=2007|publisher=Dunedin Academic Press|isbn=978-1-903765-89-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hadley|first=Dawn M.|title=The Vikings in England: settlement, society and culture|url=https://books.google.com/books?id=wFNnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Manchester University Press|isbn=978-0-7190-5981-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Landau|first=Elaine|title=Exploring the World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=N4EKAQAAMAAJ|year=2005|publisher=Enslow|isbn=978-0-7660-2340-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Helle|first=Knut|title=The Cambridge History of Scandinavia|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47299-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Lindqvist|first=Thomas|editor-first=Knut|editor-last=Helle|title=The Cambridge History of Scandinavia: Prehistory to 1520|url=https://books.google.com/books?id=PFBtfXG6fXAC|year=2003|publisher=Cambridge University Press|chapter=Early Political Organisation: (a) An Introductory Survey|isbn=978-0521472999|pages=160-67}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brink|first=Stefan|editor1-last=Brink|editor1-first=Stefan|editor2-last=Price|editor2-first=Neil|title=The Viking World| url=https://archive.org/details/vikingworld00brin|year=2008|publisher=Routledge|isbn=978-0415692625|chapter=Who were the Vikings?|pages=[https://archive.org/details/vikingworld00brin/page/4 4]-10}} * {{Cite book| ref=harv|last=Brookes|first=Ian|title=Chambers concise dictionary|url=https://books.google.com/books?id=iwWuY9tAVq8C&pg=PA297|year=2004|publisher=Allied Publishers|isbn=9788186062364|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=D'Amato|first=Raffaele|title=The Varangian Guard 988-453|url=https://books.google.com/books?id=rKj8_W9wL7kC&pg=PA3|year=2010|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84908-179-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Derry|first=T.K.|year=2012|title=A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, Iceland|publisher=London and Minneapolis: University of Minnesota Press|isbn=978-0-81663-799-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Educational Company of Ireland|authorlink=The Educational Company of Ireland|title=Irish-English/English-Irish Easy Reference Dictionary|url=https://books.google.com/books?id=PzeMyvxbUMUC&pg=PA472|year=2000|publisher=Roberts Rinehart|isbn=978-1-4616-6031-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Richard Andrew|last=Hall|title=The World of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=bK1TngEACAAJ|year=2007|publisher=Thames & Hudson|isbn=978-0500051443|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hall|first=Richard|title=Viking Age Archaeology in Britain and Ireland|url=https://books.google.com/books?id=Av2IngEACAAJ|year=1990|publisher=Shire|isbn=978-0747800637|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Roesdahl|first=Else|title=The Vikings|url=https://books.google.com/books?id=148Meh36BxEC|year=1998|publisher=Penguin Books|isbn=978-0140252828|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|first=Peter Hayes|last=Sawyer|author-link=Peter Hayes Sawyer|title=Age of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=WBGemwEACAAJ|year=1972|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0312013653|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Williams|first=Gareth|editor1-first=James|editor1-last=Graham-Campbell|editor2-first=Gareth|editor2-last=Williams|title=Silver Economy in the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=KbiVoK0rg1gC|year=2007|publisher=Left Coast Press|chapter=Kingship, Christianity and coinage: monetary and political perspectives on silver economy in the Viking Age|isbn=978-1598742220|pages=177-214}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wolf|first=Kirsten|title=Daily Life of the Vikings|url=https://books.google.com/books?id=lLHBckH-ga4C&pg=PA2|year=2004|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-32269-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Askeberg|first=Fritz|title=Norden och kontinenten i gammal tid: studier i forngermansk kulturhistoria|url=https://books.google.com/books?id=7FTUAAAAMAAJ|year=1944|publisher=Almqvist & Wiksells boktr.}} * Downham, Clare (2011). "Viking Ethnicities. A Historiographic Overview", ''History Compass'' 10.1 (2012). pp.&nbsp;1.–12. [https://www.academia.edu/1499804/Viking_Ethnicities_A_historiographic_overview PDF Academic.edu - registration required] * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|format=PDF|volume=120|year=2005|publisher=C.W.K. Gleerup|chapter=Víking – 'rower shifting'? An etymological contribution|accessdate=23. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714233409/http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/viking%20rowshift.pdf|archive-date=14. 7. 2014|url-status=dead|df=|pages=41-54}} * {{Cite book| ref=harv|last=Heide|first=Eldar|title=Arkiv för nordisk filologi|url=https://books.google.com/books?id=6bIbAQAAMAAJ|archiveurl=http://eldar-heide.net/Publikasjonar%20til%20heimesida/Week,%20Viking%20Heide%20ANF%202008.pdf|archivedate=2008|format=PDF|chapter=Viking, week, and Widsith. A reply to Harald Bjorvand|volume=123|year=2008|publisher=C.W.K. Gleerup|pages=23-28}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hodges|first=Richard|authorlink=Richard Hodges (archaeologist)|title=Goodbye to the Vikings: Re-Reading Early Medieval Archaeology|url=https://books.google.com/books?id=4CVnAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Gerald Duckworth & Company Limited|isbn=978-0715634295|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Svanberg|first=Fredrik|title=Decolonizing the Viking Age|url=https://books.google.com/books?id=HxdpAAAAMAAJ|year=2003|publisher=Almqvist & Wiksell International|isbn=978-9122020066|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|title=Insularer Metallschmuck in wikingerzeitlichen Gräbern Nordeuropas. Untersuchungen zur skandinavischen Westexpansion|year=1985|publisher=Karl Wachholtz|location=Neumünster|isbn=978-3529011566|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wamers|first=Egon|editor1-last=Clarke|editor1-first=H.B.|editor2-last=Mhaonaigh|editor2-first=M. Ní|editor3-last=Floinn|editor3-first=R. Ó.|title=Ireland and Scandinavia in the Early Viking Age|year=1998|publisher=Four Courts Press|location=Dublin|isbn=978-1851822355|chapter=Insular Finds in Viking Age Scandinavia and the State Formation of Norway|pages=37-72}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wawn|first=M.A.|title=The Vikings and the Victorians: Inventing the Old North in Nineteenth Century Britain|year=2000|publisher=Boydell and Brewer|location=Woodbridge|isbn=978-0859916448|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Viking Age}} {{Wikivoyage|Vikings and the Old Norse}} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/10/25/vikinzi/ Викинзи] *[https://web.archive.org/web/20090618125628/http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2987/03l.php?pismo=l Последњи викинг Харалд Хардрада] * [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=05&dd=01&nav_id=1126383 Највећи мит о викинзима у који верује скоро цео свет (Б92, 1. мај 2016)] * -{[https://web.archive.org/web/20110722065628/http://www.history.com/topics/vikings Vikings] – View videos at The History Channel}- * -{[https://web.archive.org/web/20100920120630/http://copenhagenet.dk/CPH-Vikings.htm Copenhagen-Portal—The Danish Vikings]}- * -{[http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/ BBC: History of Vikings]}- * -{[https://web.archive.org/web/20080106081611/http://www.britannica.com/eb/topic-628781/Viking Encyclopædia Britannica: Viking, or Norseman, or Northman, or Varangian (people)]}- * -{[https://web.archive.org/web/20140707061732/http://www.lofotr.no/index.asp Borg Viking museum, Norway]}- * -{[https://web.archive.org/web/20061109083859/http://www.uib.no/jais/v003/montgo1.pdf Ibn Fadlan and the Rusiyyah, by James E. Montgomery, with full translation of Ibn Fadlan]}- * -{[https://web.archive.org/web/20150711093138/http://archive.museumoflondon.org.uk/RWWC/themes/1295/1288 Reassessing what we collect website—Viking and Danish London] History of Viking and Danish London with objects and images}- * -{Wawm, Andrew, [http://www.bbc.co.uk/history/ancient/vikings/revival_01.shtml The Viking Revival] – BBC Online, Ancient History in Depth (updated 17 February}-) 2011 {{Нордијска митологија}} {{Authority control}} [[Категорија:Викинзи| ]] [[Категорија:Германска племена]] 3qpjebwmy4yjk6cmabpft3cwudde5fo 0 21896 25121206 24616088 2022-07-24T15:21:51Z 178.220.212.102 /* Улоге */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Сјећаш ли се Доли Бел | слика = Сјећаш ли се Доли Бел.jpg | опис_слике = [[Филмски постер]] | ширина_слике = | оназив = Sjećaš li se Dolly Bell | година = 1981. | земља = {{застава|СФРЈ}} | језик = [[српскохрватски језик|српскохрватски]] | жанр = [[Драма (филмски жанр)|драма]] | режија = [[Емир Кустурица]] | сценарио = [[Абдулах Сидран]] | музика = [[Зоран Симјановић]] | улоге = [[Славко Штимац]] <br /> [[Слободан Алигрудић]] <br /> [[Љиљана Благојевић]] | продуцент = Берислав Петрушић <br />[[Оља Варагић]] | компанија = [[Сутјеска филм]] <br /> [[Телевизија Сарајево - Играни програм | Телевизија Сарајево]] <br /> Удружене радне организације <br /> [[Кинема ]] <br /> [[Форум Сарајево]] <br /> [[Унион филм]] [[Београд]] | студио = | трајање = 90 минута | монтажа = [[Сенија Тичић]] | сниматељ = [[Вилко Филач]] <br /> Миленко Ухерка <br /> Веља Шакота | сценографија = Сулејман Боснић <br /> Ибро Хукара <br /> [[Кемал Хрустановић]] | награде = | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = 0083089 }} '''Сјећаш ли се Доли Бел''' је први играни филм који је режирао [[Емир Кустурица]]. Снимљен је [[1981]]. године, а [[сценарио]] је написао [[Абдулах Сидран]].<ref name="Ртс" /><ref name="BH Film">{{cite web |title=SJEĆAŠ LI SE DOLLY BELL? |url=http://bhfilm.ba/bs/film/637 |website=BH Film |access-date=29. 1. 2021}}</ref> Овај филм се често узима као почетак нове босанске школе филма, која је представљала фантастичну симбиозу [[италија]]нског надреализма [[Федерико Фелини|Федерика Фелинија]] и високопрофесионалних искустава [[Праг|прашке]] академије за [[филм]] и [[телевизија|телевизију]], а која је завршила филмовима ''[[Кудуз]]'' и ''[[Празник у Сарајеву]]'' почетком деведесетих година прошлог века. Остала је упамћена реченица из филма: „Свакога дана у сваком погледу све више напредујем“.<ref name="Pulse" /> == Радња == {{упозорење-филм}} Радња филма одвија се током лета 1963 (земљотрес у Скопљу) у [[Сарајево|Сарајеву]]. Главни лик, дечак Дино, спознаје свет и одраста уз филмове које гледа у локалном биоскопу и музику коју слуша у омладинском центру (између осталих и ''-{24 Mila Baci}-'' [[Адријано Ћелентано|Адријана Ћелентана]]), и доживљава своју прву љубав заљубљујући се у [[проституција|проститутку]] Доли Бел коју, по захтеву њеног макроа, треба да сакрије.<ref name="Ртс">{{cite web |title=Сјећаш ли се Доли Бел |url=https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/4073520/sjecas-li-se-doli-bel.html |website=Ртс |access-date=20. 1. 2021}}</ref> Након почетне затворености социјалистичка Југославија шездесетих година 20. века полако се отвара утицајима споља, посебно западњачком. Млади у томе највише уживају, прилагођавајући се новим културним обрасцима, те уживајући у музици, филмовима и другим благодатима модерног живота. Дино живи у Сарајеву, у скромној кући с оцем, мајком, двојицом браће и сестром. Његов једноставан живот, који углавном проводи дангубећи с пријатељима или предано проучавајући методе аутосугестије и хипнозе, под знатним је утицајем ауторитативног оца, комунистичког идеалисте толико преданог државном поретку да у складу с њим уређује и односе у породици. Динин ће се живот ипак убрзо променити и то из два разлога. Први је очева тешка болест, а други појава непознате девојке коју, на захтев локалног криминалца, скрива у својем голубињаку.<ref name="Мој Тв">{{cite web |title=Сјећаш ли се Доли Бел? |url=https://tvprofil.com/film/760/sjecas-li-se-dolly-bell |website=Мој Тв |access-date=20. 1. 2021}}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Славко Штимац]] ||Дино |- | [[Слободан Алигрудић]]||отац Махо |- | [[Љиљана Благојевић]]||Доли Бел |- | [[Мира Бањац]]||мајка Сена |- | [[Павле Вуисић]]||ујак (дајџа) |- | [[Боро Стјепановић]]||цвикераш |- | [[Нада Пани]]||Тетка |} == Награде == Филм је награђен Лавом будућности (Златним лавом) на [[Венецијански филмски фестивал|Венецијанском филмском фестивалу]] 1981. године.<ref name="Pulse">{{cite web |title=“Sjećaš li se, Dolly Bell?” |url=https://pulse.rs/sjecas-li-se-dolly-bell/ |website=Pulse |access-date=20. 1. 2021}}</ref><ref>{{cite web |title=СЈЕЋАШ ЛИ СЕ ЕМИРЕ: Кустурица у Венецији представља свој „политички тестамент“ |url=https://iskra.co/kultura/sjecas-li-se-emire-kusturica-u-veneciji-predstavlja-svoj-politicki-testament/ |website=Искра |access-date=20. 1. 2021}}</ref> Слободан Алигрудић је за улогу Оца добио [[Награда Цар Константин|Награду Цар Константин]] на [[Филмски сусрети у Нишу|Филмским сусретима у Нишу]]. == Референце == {{рефлист}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0083089|title=Сјећаш ли се Доли Бел}} * [http://www.filmovi.com/yu/film/545.shtml Сјећаш ли се Доли Бел - филмска банка] * [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=10&dd=10&nav_id=1186318 Умро Саша Зуровац, извођач „На морскоме плавом жалу” (Б92, 10. октобар 2016)] *[http://bhfilm.ba/bs/film/637 Синопсис филма] на сајту ''bhfilm.ba'' {{Кустурица}} [[Категорија:Филмови 1981.]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (бих)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] [[Категорија:Филмови Емира Кустурице]] [[Категорија:Југословенски филмови кандидовани за Оскара]] [[Категорија:Филмови о проституцији]] j9u0oue8t21zuvkxfsndg27l3xmbefi 0 22449 25121093 25111892 2022-07-24T13:04:03Z Magog the Ogre 41325 English -> Serbian map wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=oктoбap 2021}} [[Датотека:Illyrian tribes-sr.png|мини|десно|300п|Илирска племена]] [[Датотека:Illyrians.jpg|мини|десно|300п|Илирска племена (на [[енглески језик|енглеском]])]] [[Датотека:Illyrian Tribes (Српски-srpski).svg|мини|десно|300п|Илирска племена (на [[енглески језик|енглеском]])]] {{Друго значење2|Илири}} '''Илири''' је збирно име наденуто разнородној скупини [[племе]]на и племенских савеза [[Трачани|трачко]]-илирске гране индоевропске [[Индоевропљани|етно]]-[[Индоевропски језици|лингвистичке]] породице, некад настањених у подручјима од [[Панонска низија|Панонске низије]] па до обала [[Јадранско море|Јадранског мора]] и [[Јужна Италија|јужне Италије]]. Мишљење Густава Косине је било да су пореклом из [[Лужица|Лужице]] у [[Њемачка|Немачкој]] одакле су дошли на балканско подручје и изазвали сеобу [[Грци|Грка]] око 1300. п. н. е. Тај процес њиховог досељења је значио крај за бронзанодобске заједнице које су пре њих живеле на тим просторима. Новију теорију су развили [[Алојз Бенац]] и [[Боривој Човић]] 1960-их, ефективно дискредитујући пређашња мишљења о Илирима као придошлицама. По њихову мишљењу, групе из гвозденог доба на [[Балканско полуострво|Балкану]] познате као "Илири" су углавном аутохтоне, а периодичне сеобе (попут [[Халштатска култура|халштатских]] сеоба, односно дисперзије [[Латенска култура|Латенске културе]] популарно познате као [[Келти]] у 4. и 3. веку веку п. н. е.) нису значајно измијениле етнички супстрат домаћег становништва који је еволуирао кроз стадијуме које Бенац дефинише као пред-Илире, прото-Илире и Илире. Илирска племена су почела успостављати комплексније прото-државне творевине под медитеранским (претежно Хеленским) утјецајима тек у касно жељезно доба. Илири нису живјели у организованој држави, него у племенским заједницама, а једини изузетак је раздобље од [[250. п. н. е.]] - [[167. п. н. е.]], кроз који период је постојала илирска држава. Познати су им краљеви [[Агрон]], [[Епулон]] и краљица [[Теута]].<ref>[http://www.hrvatskarijec.rs/vijest/A14019/Ilir%C2%ADska-ple%C2%ADme%C2%ADna-%E2%80%93--vla%C2%ADda%C2%ADri-za%C2%ADpad%C2%ADnog-Bal%C2%ADka%C2%ADna/ Ilir­ska ple­me­na – vla­da­ri za­pad­nog Bal­ka­na]</ref> == Историја == {{Историје|Србије|Црне Горе|Босне и Херцеговине|Хрватске|Албаније|Северне Македоније}} Илири су поред [[Трачани|Трачана]] један од најзагонетнијих [[палеобалкански језици|палеобалканских народа]], иако су били уплетени у [[Историја|историју]] [[Античка Грчка|Грка]], [[Античка Македонија|Македонаца]] и [[Римљани|Римљана]] они су имали магловите представе о илирском пореклу, земљама, навикама и [[обичај]]има. Управо због тога је све што је изречено у античким изворима подложно сумњи, а у савременој историографији постоје неусаглашености - како по питању [[Етногенеза|етногенезе]], тако и у сагледавању њихове [[Територија|територије]], [[Култура|културе]] и начина живота. Илирију и Илире први помиње [[Херодот]] (485-425 г.п. н. е.) у својој ''Историји'', али сасвим узгредно; он смешта Илирију око изворишта реке Ангрос (данашњи [[Ибар]]), у планинску област у југозападном делу Балканског полуострва<ref>Херодот, Историја, Београд, Дерета, 2003.</ref>. [[Тукидид]] (око 460-400 г.п. н. е. сведочи да су илирске земље захватале и приморске области на југоисточној обали [[Јадранско море|Јадранског мора]]. У ''Периплосу'' делу анонимног аутора из 330. г.п. н. е. названог Псеудо - Скилакс дат је подробнији опис илирске обале у коме он спомиње поименце нека илирска племена. Он их смешта јужно од [[Либурнија|Либурна]], јужно од југоисточне обале [[Јадранско море|Јадрана]] све до Хаоније и [[Крф]]а. Од поименце споменутих племена, само су Енихејци лоцирани ближе [[Бококоторски залив|Бококоторском заливу]]. У доцнијим изворима ( Псеудо Скимнус, [[Плиније Старији|Плиније]], [[Страбон]] и др.) поменуто су, између осталих племена и ''Illirii proprii dicti'' (прави Илири), племе које је било настањено негде у области око [[Скадар|Скадра]] и Лисуса (северна Албанија), према коме су Грци назвали цео народ, а Римљани пространу територију на Балкану коју су назвали провинцијом [[Илирикум]]. Антички писци су [[демоним|етникон]] Илири често употребљавали као назив за различита племена која су сигурно била неилирска (Енхелејци, [http://Бриги Бриги]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}, [[Дарданци]]). Постепено су назив Илири и Илирија све више губио [[Етнографија|етнографска обележја]], а добијао [[Географски положај|географска]] и административна. Ипак се може реконструисати реална слика о територијама Илира. Илири, име које је носило само једно племе временом се пренело на сва племена која су њему била језички и културно блиска северно од [[Епир (античка држава)|Епира]] и западно од [[Античка Македонија|Македоније]]. У V веку п. н. е. Илирија и Илири су се простирали од реке Генсус (данас [[Шкумба|Шкумбин]] у северној Албанији) до изворишта Ангроса (данас [[Ибар]] на северу Црне Горе), а у IV и III веку п. н. е. та територија је проширена према југу до ушћа Ауса (данас [[Војуша|Вјоса]] на југу Албаније), а према северу до ушћа Наренте (данас [[Неретва]] у Херцеговини. То значи да су Илири у доба свог највећег процвата живели на територији која се на југу граничила са Епиром, на истоку Македонијом, на североистоку и северу територијама [[Дарданци|Дарданаца]] и Панона, а на западу са територијама [[Јаподи|Јапода]], Далмата и Либурна. Лингвистичка истраживања потврђују да су Илири насељавали назначене територије. Илири нису имали писменост тако да су ти остаци сведени на неколико стотина личних имена, топонима, као и три - четири речи сачуваних код античких писаца. Проучавањима тих скромних остатака поуздано је утврђено да су Илири говорили посебним [[Индоевропски језици|индоевропским језиком]]. == Етногенеза == Откако су шездесетих година напуштене тезе о досељавању Илира са севера, из средње Европе, усредсређена је пажња на археолошке налазе који би указивали на присуство Индоевропљана на будућим Илирским територијама. Већина југословенских и албанских археолога је било склоно да обичај сахрањивања под ''тумулима'' који су документовани у Албанији и Црној Гори у енеолиту и рано бронзано доба (III-почетак II миленијума п. н. е.) повеже са најранијим присуством Индоевропљана на овим територијама. На основу чињенице да се од овог времена локална култура развијала континуирано, претпостављено је да њени садржаји илуструју процес етногенезе Илира. Међутим, тешко је ову теорију било поткрепити археолошким налазима. Тек од краја VII века п. н. е. на свим илирским територијама започињу интеграциони процеси који доводе до формирања неколико великих етнокултурних целина. У V веку п. н. е. у периоду који непосредно претходи стварању прве илирске краљевине култура из грчких колонија на јадранској обали све дубље продире у унутрашњост балканског полуострва тако да постепено долази до акултуризације ранијих регионалних култура <ref>Драгослав Срејовић, Илири и Трачани: о старобалканским племенима, Београд, Српска књижевна задруга, 2002.</ref>. О племенима трачко-илирске гране индоевропске језичке породице, настањених некада у подручјима од [[Панонска низија|Панонске низије]] па до обала [[Јадранско море|Јадранског мора]] и јужне [[Италија|Италије]], [[Густав Косина]] сматра да су поријеклом из [[Лужица]] у [[Њемачка|Њемачкој]] одакле су дошли на [[балканско полуострво|балканско]] подручје и изазвали сеобу [[Грци|Грка]]. У ове крајеве дошли су око 1300 година прије нове ере. Процес њиховог досељења значио је крај за [[Бронзано доба|бронзанодопске]] заједнице које су прије њих живјели у тим просторима (које на подручју [[Истра|Истре]] називамо Градињци). Римском окупацијом долази до депортације дијела становништва и до постепене асимилације остатака. Доласком [[Словени|Словена]] у ове крајеве, вјероватно се само у планинским крајевима сачувало становништво изворно илирског рода. Илири нису живјели у организованој држави, него у племенским заједницама. Изузетак је раздобље од [[250. п. н. е.]] до [[167. п. н. е.]] када су живјели у организованој држави. Познати су им краљеви [[Агрон]], Епулон и краљица [[Теута]]. == Илирска краљевства == Заједнички економски интереси илирских племена били су на првом месту пљачка богатих суседа - становника Македоније, Епира и грчких колонија. Оно мало што знамо о друштвеној структури илирске краљевине показује да су класни односи били доминантни у њој. Постоје малобројни, али речити подаци о робовласничким односима. Први илирски краљеви су били вероватно само племенски прваци. Ако се изузму легендарни илирски краљеви - Кадмо и Галаурос, као и Грабос и Сирхас, Бардилис је прва личност која је у изворима означена као краљ Илира <ref>Фанула Папазоглу, Из историје античког Балкана : одабране студије, књ. 2, Београд, Equilibrion, 2007.</ref> == Етимологија == Име Илира доводи се у везу са змијом, што први опажа [[Ото Групе]]. Према легенди [[Феникија|Феничанин]] [[Кадмо]] населио се међу [[Енхелејци|Енхелејце]] и оженио се [[Хармонија (митологија)|Хармонијом]] која му је родила сина Илуриоса којег је одмах по рођењу обавила змија и пренела му своју магичну снагу, чиме он постаје илирски родоначелник. Змија која је обавила [[Илуриос]]а доводи се пак у везу с хетитском змијом Илурјаком. Име Илира и хетитске змије свакако није случајно. Змија је играла важну улогу религиозном животу Илира. == Илирски језик == {{main|Илирски језик}} Мада нема много изворних сведочанстава о изворном ''илирском језику'', извесно је да су се ''Илири'' за време ''Римског царства'' служили ''латинским језиком'', што је била последица њихове романизације. == Живот и обичаји == Илири се данас сматрају прастановницима балканског подручја, иако је можда њихова изворна домовина подручје данашњих Лужица. У сваком случају, ако су они одговорни за сеобу Дораца, онда су однекуда дошли као освајачи и заузели ово подручје као своју нову домовину. Њихова борбеност се не доводи у питање, [[Грци]] (Ахејци) први су морали бјежати на југ. Илири се нису либили бавити никаквим пословима. Код њих сусрећемо и [[сточарство]] и [[пољопривреда|пољопривреду]], и [[лов]] и [[риболов]], а бавили су се и [[гусари|гусарством]], као и [[рударство]]м. Познавали су и металургију. Илири су били вјешти травари. Знали су производити разне врсте пива, а посебно су обожавали медовину, на својим теревенкама опијали би се до бесвијести. Своја тијела Илири су тетовирали зашиљеним бронзаним иглама. Оптужује их се и за приношење људских жртава, а сумња се да је међу њима било и људождерства као и код [[Скордисци|Скордиска]], који су се касније помијешали с њима. ==== Насеља Илира ==== Насеља Илира разликују се од мјеста до мјеста. Њихова насеља, познате као градине, подизана су на тешко приступачним мјестима, обично на природним узвисинама. Своје градове опасивали би одбрамбеним зидинама и кулама. Уз ријеке су Илири подизали сојеничка насеља. У подручјима гдје је клима оштра градили су земунице, дијелом укопане у земљу. Према [[Страбон]]у, племена позната као [[Дарданци]], су земунице градили испод гнојница, наводећи успут, да су се Дарданци прали свега двапут у животу, на рођењу, и приликом вјенчања. ==== Изглед и одећа ==== Браде су ријетко када бријали. Одјећа се састојала од бијеле кошуље које су висиле све до кољена и опасане око појаса и огртача. Главе су покривали с неколико врсти капа, а на ногама су носили кожне [[опанак|опанке]]. ==== Занатство ==== Илири су били вјешти многим пословима па тако и у изради златног, сребрног и бронзаног накита: наруквице, фибуле, привјесци, огрлице, украсне копче и аплике. Посуђе Илира је од керамике, али су производили и метално посуђе, облици им били ситула (ведро с поклопцем) и ведро. Сјекире су од камена, бронзе и гвожђа. Длијета су била од бронзе и гвожђа (два типа).<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/bs/ljubu%C5%A1ki-kamen-ilirski-%C5%BEivot-i-helenska-smrt/a-18647175|title=Ljubuški kamen, ilirski život i helenska smrt|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref> <gallery> Датотека:Illyrian shield.jpg|Илирски штит Датотека:Illyrian helmet 1.jpg|Илирски шлем Датотека:About c.400 BC Greek Illyrian helm from Budva Montenegro.png|Илирски шлем из Будве Датотека:Hallstatt culture Footman with Javelins (Sketch).jpg|Илирски ратник Датотека:Daorson.jpg|Зидине илирског града Дорсона у Ошанићима код Стоца </gallery> ==== Пољопривреда ==== Илири су познавали пољопривреду и узгој пшенице, јечма, проса, те махунарки, као што су [[грашак]], [[Сочиво (биљка)|сочиво]] и [[боб (махунарка)|боб]]. Племена уз обалу узгајала су и винову лозу, ово посљедње је вјероватно научено од сусједних Грка. У обради земље Илири су се служили коштаним мотикама направљеним од јелењег рога. Тек су од Келта добили плуг, а ово се односи и на маказе. У Албанији су плуг Илири добили од сусједних Грка, а остали доласком Римљана. Већ у млађем гвозденом добу Илири познају пијук, лопату, грабуље, срп, косу и косир, већи дио тог оруђа је од гвожђа. Приликом печења хлеба Илири су се служили пећима. Неки од њих већ су имали пећи од печене глине за кување и печење, али је већина палила ватру на голој земљи у средини собе или углу просторије, насупрот вратима. Своје житарице мљели су ручним жрвњевима, док су неки од њих ротацијски жрвањ добили од Грка, Келта и Римљана. ==== Сточарство и риболов ==== Сточарство је такође важно илирско занимање и то у свим крајевима, а у неким и главни извор богаћења. Илири су узгајали свиње, овце, козе, нешто мање говеда. Имали су и коње и [[пас|псе]]. Лов није био најразвијенији, хватали су јелене (због рогова), лисице, јазавце, медвједе, даброве, куне ради крзна. У лову су користили стрелице с металним врховима, копља и сулице. Главно оружје ловца ипак је лук и стријела. Племена Далмације познавала су и стрелице с отровним врхом, тај отров називали су 'нинум', а добијали су га од отрова тамошњих [[змије|змија]]. Риболов такође има значајно мјесто у крајевима уз обалу и уз ријеке. Риболов је за Енхелејце био главно занимање. Илирска удица је од бронзе, имали су и гвоздене ости и коштане харпуне. У риболову су се служили и издубеним чамцима ([[моноксил]]). Један откривени примјерак има дужину од 12,34 метра. Уз обалу мора Илири су се бавили и скупљањем шкољака ([[dagnja|дагње]] и [[приљепак|приљепци]]). Меке дијелове ови људи су јели, док би љуштура код [[Хистри|Хистра]] служила као амулет и украс. ==== Рударство ==== Илири су знали обрађивати бакар, злато и сребро. Копањем руда служили су се пијуцима и маљевима. Здробљена руда топила се у посебно грађеним пећима. Калупи за лијевање претежно су били камени. Развоју њихове металургије пренели су доспјели [[Келти]]. Сада Илири располажу већим бројем алатки. У подручју Босне Илири су највише обрађивали бронзу. [[Сребро]] се обрађивало тек на југу њихова подручја. Од 2. стољећа нове ере стагнира производња [[злато|злата]], а све се више производи гвожђе. Рударству треба овдје придодати да су Илири знали добијати и [[со]] из слане воде. Слани извори били су главни разлог вјечним ратовима између [[Аутаријати|Аутаријата]] и [[Ардијејци|Ардијеја]]. Да су Илири били развијен народ говори и чињеница да су знали производити и стакло, за чију је производњу била потребна температура од 650°C. Из стаклене пасте израђивали су зрнца за украшавање лукова на фибулама и израду огрлица, и то још у старије гвоздено доба. ==== Гусарство и трговина ==== Гусарство је за Илире био један од облика привређивања. Илири су имали малене брзе бродиће погодне за брзе нападе на трговачке италске бродове, па и на саме грчке градове. Овај посао Илирима је доносио лијепу корист. Премда су били гусари, Илири су се морали бавити и трговином, и трговали су. Грцима су Илири извозили сребро, пшеницу (грчко тло је веома непогодно за пољопривреду због мањка воде), кожу, перунику и друго. Од њих су увозили керамику, оружје и накит. ==== Новац ==== Новац је увијек везан уз трговину, али га Илири користе још у време контакта са Грцима. Први пут почињу га ковати почетком IV стољећа прије нове ере у јужној Илирији, и то у граду Дамастиону (тај новац је од сребра). Илири су [[Антички новац у Црној Гори|ковали свој новац]], у Рисну (данашња Црна Гора, где су пронађене три врсте овог новца, из III и II века старе ере, а на једној врсти постоји ознака града [[Рисан|Рисна]]: "Rizo(n)o"). На простору данашње Албаније илирски новац се кује од 3. стољећа п. н. е. Даорси и Лабеати новац кују од 2. века. п. н. е. Пеонци од [[4. век п. н. е.|IV ст. п. н. е.]]. <gallery> Датотека:Glavica bedem starigrad hvar.jpg Датотека:HallstattIllyrianCavalrywithAxe.jpg Датотека:HallstattIlllyrianFootmanwithJavelins.jpg Датотека:HallstattFootmanwithAxeandJavelins.jpg Датотека:HallstattIllyrianCavalrywithjavelins.jpg Датотека:Dewing 1426.jpg Датотека:SNGCop 491.jpg </gallery> == Друштвено уређење == Племена Илира била су организована по родовима (декуријама) и братствима. Савез братстава чинио је племе. Декурија или род се састојао од 150-200 људи. Земља је била власништво братства и није се дијелила породицама него родовима. Број братстава разликовао се по величини територија и броју чланова племена, а могао је бити и одређен организацијском структуром племена. Тако 12 братстава налазимо код [[Либурни|Либурна]] и [[Хутхмити|Хутхмита]], али и код Пеуцета из јужне Италије. На челу братства стоје 'принцепс'и, у том су својству били и чланови племенског вијећа. На челу овог стајао је 'праепоситус'. Неки Илири, према [[Теопомп]]у и [[Агатархид из Книда|Агатархиду из Книда]], међу Илирима је било и ропства, спомињу се [[Ардијејци]] и Дарданци. Код неких племена спомињу се и остаци матријархата (Либурни). Жене Либурна могле су се прије удаје подавати коме су хтјеле. [[Псеудо-Скилакс]] пише у 'Периплу' како Либурнима владају жене. == Рат и оружје == [[Датотека:Illyrian and Corinthian.jpg|мини|десно|120п|Грчки шлем : А) илирског и Б) коринтског типа.]] Илири су били ратоборан народ. Борбе су се водиле како против сусједа, тако су племена ратовала међусобно. Од њиховог оружја треба споменути закривљени бодеж или кратки мач 'сика', он се можда развио од закривљеног бронзаног ножа. Ту су још 'сибуна' или 'сигуна', дуго гвоздено копље, дуга бојна сјекира, лук и стријела и као одбрамбено оружје су штитови, бронзани оклоп и 'кнемиде' или 'поткољенице', те више типова кацига. Шлемови израђивани у античкој Грчкој били су намењени и за трговину са илирским становништвом, у периоду од краја 6. до почетка 4. вијека прије нове ере. Ови бронзани производи познати су као [[Грчко-илирски шљемови из Црне Горе|„илирски тип“ грчког шлема]] и били су омиљени код Илира. Пронађени антички шлемови илирског типа дају податке и о путевима трговине у наведеном времену. Као пример могу послужити грчки емпоријуми – тргови на обали Јадранског мора, на илирској територији. Ту су Грци размењивали своје производе, нарочито оружје, са домородачким становништвом. == Поморство == Приморски Илири били су вјешти поморци и бродоградитељи. Римљани, а по свој прилици и Грци примили су од њих многе вјештине бродоградитељства. Бродица 'либурна' ([[либурница навис]]) био је лаган, брз и великих маневарских способности. Највјештији илирски поморци били су уз Либурне и Лабеати, Даорси и Пиценти. == Погребни обичаји == Већина племена код Илира своје покојне покопавали под хумком заједно с попудбином, као што су то радили [[Деситијати|Дезитијати]]. Мртваци су понекад спаљивани, па је тек онда пепео положен у гроб. Хумке су подизане од земље и камена, а у току њиховог подизања разбијала се грнчарија. Током обреда покопа плесали су се и погребни плесови. Неки Илири мртве су сахрањивали испод куће. Култ Лара ([[Лар]]; заштитник куће) такође је био присутан, од њих су га преузели [[Римљани]]. Код Либурна мртваци су се покопавали у згрченом положају. == Религија == Илирска религија је многобожачка. На сјеверу превладава култ Сунца, на југу култ змије. Имали су велики број богова, од којих се неки јављају само локално. Код Хистра познати су: Еиа, Мелесоцус, Бориа, Ириа. Код Либурна: Анзотика, она се подудара с римском Венером, те божица Ица којој је подугнут споменик у Пломину. Надаље Иутосика, Латра и Сентона. Главни бог Јапода био је Биндус, заштитник извора и вода,. Идентификује се с римским Нептуном. Арматус је био локални бог рата. Надаље богови: Терминус, заштитник меда; Таденус, поистовјећен с Аполоном; Медаурус, заштитник града Ризон (данас [[Рисан]]), био је вјероватно бог лечења. На југу илирског подручја јављају се Дракон и Драцена, божански змијски пар. Око врата Илири су носили амулете како би се заштитили од злог погледа. == Илирска племена == {{главни чланак|Илирска племена}} [[Датотека:Glasinac culture-sr.png|мини|300п|Илирска Гласиначка култура око 300. године п. н. е.]] [[Датотека:Illyria and Dardania Kingdoms-sr.png|мини|300п|Илирске краљевине Илирија и Дарданија (3. век пре нове ере).]] Наведени су називи на [[латински језик|латинском језику]], за нека племена су поред и називи на [[Српски језик|српском језику]]: * Abrei, Abroi (''[[Абри]]'') * Albanoi (''[[Албани]]'') * Amantini * Andizetes (''Андизети'') * [[Ардијејци]] * Ardiani * Arrianes * Atitani, (''Атитани'') – на Епиру * [[Аутаријати]] * Breuci * Carni * Chaones (''Хаонци'') * Chelidonioi (''Хелидонци'') * Colapiani (''Колапијани'') * Daesitiates (''Дезитијати'') * Dalmatae, Delmatae (''[[Далмати]], Делмати'') * Daorsoi (''Даорси'') * [[Дарданци|Дардани]] * Dassaretae (''Дасарети'') * Daunii (''Дауни'') * Deraemistae (''Деремисти'') * Derentini * Deuri * Dindari * Ditiones * Docleates (''[[Доклеати]]'') * Encheleae (''[[Енхелејци]]'') * Glinditiones (''Глиндитиони'') * Grabaei * [[Хистри]] – [[Истра]] * Iapodes, Iapudes, Iapydes (''[[Јаподи]], Јапуди'') * Iasi (''[[Јаси (илирско племе)|Јаси]]'') * Iapyges (''[[Јапиги]]'') * [[Лабеати]] * Latobici * [[Либурни]] * Maezaei (''Мезеји'') * Melcumani (''Мелкумани'') * Messapii (''[[Месапи]](јци)'') – у [[Апулија|Апулији]]. * Molossi * Naransii * Oseriates (''Осеријати'') * Paeligni (''Пелигни'') * Paeones (''Пеонци'') * Parthini (''Партини'') * Penestae (''Пенести'') * Peucetii * Picentes (''Пикенти'') – у Италији * [[Пирусти]] * [[Плереји]] * Poediculi – у Италији * Sallentini (''Салентини'') * Sardeaties * Scirtones, Scirtoni * Seleiitan * Sesareti * Taulanti == Спорне теорије о потомцима Илира == {{main|Динарска раса|Албански национализам}} У стручној литератури и публицистици постоје бројне теорије о појединим народима и етничким групама као потомцима и наследницима древних Илира. Као повод за настанак разних претпоставки и теорија послужио је манир "класицизирања" код појединих средњовековних историчара, који су често употребљавали имена античких народа за именовање савремених народа. По том основу, назив Илири је од стране византијских и других историчара неретко употребљаван за означавање потпуно различитих етничких скупина. Повезивање савремених народа и група са старим Илирима је добило на замаху након обнове класичних студија у време хуманизма и ренесансе. Током 18. века, хабзбуршке државне власти су ради службеног именовања [[Срби|Срба]] почеле да употребљавају и класични појам ''Илири'' ({{јез-лат|Illyri}}), што се потом одразило и на именовање одговарајућих државних тела која су била надлежна за решавање српских питања, а која су у називу добила управо ''илирску'' одредницу (''[[Илирска дворска депутација]]''). Барон Баренштајн у својом извештају из [[1761]]. године навео да је хабзбуршка власт под "Илирским народом" сматрала [[Рашани (Срби)|Рашане]] (Србе), етничке [[Власи (Романи)|Влахе]] и [[Русини|Рутене]] (Русине), којима је заједничка ствар била православна вера.<ref>Х. барон Бартенштајн: "О расејаном илирско-расцијанском народу (1761)", Београд-Ваљево 1995.</ref> Међутим, ова домишљања нису извршила стварни утицај на идентитетски развој самих Срба. Највећи спорови у науци и публицистици воде се поводом теорије о [[Албанци]]ма као потомцима старих Илира. Тим поводом је изнето мноштво претпоставки и теорија о постојању или непостојању везе између Албанаца и Илира, уз позивање на историјске, археолошке, лингвистичке и антрополошке аргументе, а у најновије доба у расправу су укључени и подаци из генетичких истраживања. Теорија о илирском пореклу Албанаца је службено усвојена од тране албанске националне историографије, али није опште прихваћена у међународним стручним круговима.<ref>{{Cite web|url=https://ivoandric.no/biblioteka/Istorija/Albanci%20Lazni%20Iliri.pdf|title=Лажни Илири|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref> У новије време су се појавиле и теорије по којима [[црногорци (народ)|етнички Црногорци]] представљају наводне потомке античког племена [[Доклеати|Доклеата]], а самим тим и античких Илира, али такве претпоставке, које су настале у публицистичким круговима, немају подршку међу стручњацима. Српска Аутохтонистичка школа заговара теорију да су Срби директни потомци Илира, ослањајући се пре свега на антропологију, генетику, средњовековне и нововековне писане изворе у којима се за Србе користи назив ,,Илири". == Галерија == <gallery> Датотека:IllyrianethnogenesisS.jpg|Етногенеза Илира Датотека:Grcka kolonizacija 550 st. ere.jpg|Илирска подручја Датотека:Illyrii Proprie Dicti aka Illyrians Proper aka Docleatae.svg|Илири у ужем смислу Датотека:Map of the Kingdom of Agron of the Ardiaei (English).png|Илирска краљевина у доба краља Агрона (према грчком гледишту о јужној граници Илирије) Датотека:KingdomofTeuta.png|Илирска краљевина у доба краљице Теуте (према грчком гледишту о јужној граници Илирије) Датотека:228-220BC-DemetriusofPharos.png|Кнежевина Деметрија Хварског (228-220. године пре нове ере) Датотека:Macedonia-Thracia-Illyria-Moesia-Dacia1849.jpg|Римска Илирија Датотека:Roman_provinces_in_a_1867_school_atlas.jpg|Римска Илирија Датотека:REmpire_Illyricum.PNG|Римски Илирикум Датотека:Ptolemy Cosmographia Pannonia+Danube.jpg </gallery> == Види још == {{div col}} * [[Илирски језик]] * [[Илирски ратови]] * [[Илирски владари]] * [[Списак Илира]] * [[Илирија]] * [[Илирик|Провинција Илирик]] * [[Дијецеза Панонија|Дијецеза Илирик]] * [[Префектура Илирик]] {{div col end}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Gračanin|first=Hrvoje|title=Ilirik u Marcelinovoj Kronici: Kronika komesa Marcelina kao izvor za društvenu i gospodarsku povijest te ekohistoriju kasnoantičkog Ilirika|journal=Ekonomska i ekohistorija|year=2005|volume=1|url=https://hrcak.srce.hr/file/68030| pages = 9–36}} * {{cite journal|ref=harv |last=Eckstein |first=A. M. |title=Polybius, Demetrius of Pharus, and the Origins of the Second Illyrian War |url=https://archive.org/details/sim_classical-philology_1994-01_89_1/page/46 |journal=Classical Philology |year=1994|volume=89 |issue=1 |pages=46–59}} * {{Cite book| ref=harv |last=Zoch |first=Paul A. |title=Ancient Rome: An Introductory History |year=2012|publisher=University of Oklahoma Press |url=https://books.google.ba/books?id=JSbCrbMj_GUC}} * {{Cite book| ref=harv |last=Jones |first=Nicholas F. |title=Public Organization in Ancient Greece: A Documentary Study |year=1987|publisher=American Philosophical Society|url=https://books.google.ba/books?id=874uPf7WtX8C}} * {{Cite book| ref=harv |last=Montagu |first=John Drogo |title=Battles of the Greek and Roman Worlds: A Chronological Compendium of 667 Battles to 31 B.C., from the Historians of the Ancient World |year=2015|publisher=Frontline Books|url=https://books.google.ba/books?id=Z4bYoQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Papazoglu|first=Fanula|authorlink=Фанула Папазоглу|title=Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi|year=1969|location=Sarajevo|publisher=Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine|url=https://books.google.com/books?id=Fr3iAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Papazoglu|first=Fanula|authorlink=Фанула Папазоглу|title=The Central Balkan Tribes in pre-Roman Times: Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians|year=1978|location=Amsterdam|publisher=Hakkert|url=https://books.google.com/books?id=Up4JAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv | author = Polybius |title=The Rise of the Roman Empire |year=2003|publisher=Penguin UK|url=https://books.google.ba/books?id=LhZHyB6BG9AC}} * {{Cite book| ref=harv|last=Srejović|first=Dragoslav|authorlink=Драгослав Срејовић|title=Illiri e Traci|year=1996|location=Milano|publisher=Jaca Book|url=https://books.google.com/books?id=nsa0RU8rXO0C}} * {{Cite book| ref=harv|last=Срејовић|first=Драгослав|authorlink=Драгослав Срејовић|title=Илири и Трачани: O старобалканским племенима|year=2002|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=vIMvAQAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv |last=Wilkes |first=J. J. |title=The Illyrians |year=2000|publisher=B. Blackwell |url=https://books.google.ba/books?id=tUPBsgEACAAJ}} {{refend}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/antropologija/iliri.html Илирска религија] * [https://srpskistav.com/prenosimo/%d0%b3%d0%be%d1%80%d0%b0%d0%bd-%d1%88%d0%b0%d1%80%d0%b8%d1%9b-%d1%80%d0%b0%d1%82%d0%be%d0%b2%d0%b8-%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d1%80%d0%b0-%d0%b8-%d1%80%d0%b8%d0%bc%d0%b0/ Горан Шарић – “Ратови Илира и Рима”] {{Илири}} {{authority control}}{{portal bar|Историја}} {{Commonscat|Illyrians}} [[Категорија:Илири| ]] [[Категорија:Историја Балкана]] [[Категорија:Стари народи]] [[Категорија:Индоевропски народи]] hlsexvzup821hmw5tt5hzpc07qoyvwy 4 22619 25121320 24928528 2022-07-24T16:33:36Z ImStevan 295267 /* Шаблон за епизоде серије */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Техника/заглавље}} {{Archive |minthreadsleft = 4 |archiveheader = {{Automatic archive navigator}} |counter = 32 |maxarchivesize = 100K |algo = old(30d) |archive = Википедија:Трг/Архива/Техника/%(counter)d }} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> ==Вики извори== Примјетио са да тако гдје се као извори користи Викиизворник остаје у референцама line feed character у |title= на позицији 5. Ово се појављује на доста чланака. Да би вам било јасније о чему причам погледајте [[Савез суверених држава|овде]]. Пошто покушавам да мало средим чланке гдје су у референцема слични проблеми па сам овде ударио у зид :)[[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 12:13, 17. март 2022. (CET) :{{одговор|АРК9367}} Ево погледј [[Посебно:Разлике/24439324|моју измјену]]. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 02:40, 18. март 2022. (CET) ::Хвала ти, помогло је. Ријешио сам за сада све странице које су имале грешке у референцема односно гдје је пријављивана грешка. То сам све средио. На неколоко страница приказује у самом дну Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/> То нисам ријешио. Једна од тих страница [[Европско првенство у кошарци за жене]]. [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 14:11, 22. март 2022. (CET) :::{{одговор|АРК9367}} Фалило је [[Посебно:Разлике/24447372|позивање]] за напомене. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:09, 22. март 2022. (CET) ::::{{одговор|Lotom}} Хвала, сад ћу онда средити и странице гдје се то појављује. Нема их пуно[[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 18:15, 22. март 2022. (CET) == Шаблон - помоћ v. 2 == Поздрав свима, Пишем по други пут јер нисам добио одговор прошли пут и питање је отишло у архиву. Ако може неко да ми се јави. Означићу пар људи па ако може неко да помогне, био бих веома захвалан. @[[Корисник:MareBG|MareBG]], @[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]], @[[Корисник:Dungodung|Dungodung]], @[[Корисник:Kizule|Kizule]], @[[Корисник:Aca|Aca]], @[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]], @[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]], <nowiki>--------------------------------</nowiki> Имам једно техничко питање које не могу да решим да се обратим вама у нади да ми можете помоћи. Тренутно радим на чланку у вези [[Територијално проширење Сједињених Држава|територијалног проширења САД]] у којем доста референци које су на енглеској Википедији поставили се воде на уставе. Е сад, ту долази до проблема који хоћу да решим. Тај шаблон који су они направили се налази [[:en:Template:USStat|овде]] и ја сад немам појма на који начин ја то сад могу да пребацим на српску Википедију како би то изгледало онако како треба да изгледа тј. онако како су енглези направили. Ако неко може да ми помогне, био бих вам веома захвалан. Ако је доста компликовано, не бих да се неко зеза око тога јер ћу онда само смањити број референци (којих и овако има доста). Хвала свима унапред на било каквој помоћи! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 17:39, 31. март 2022. (CEST) : {{пинг|Боки}} Ћао Боки имамо већ тај [[Шаблон:USStat|шаблон]]. Ако желиш да га корисниш то можеш овако * {{Tlx|USStat|volume}} (пример <nowiki>{{USStat|5|797}}</nowiki>). Прoверио сам ради само немој да их стављаш између <ref> — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 19:20, 31. март 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] - Хвала француз! То је било то, само мала грешка у словима, ништа више и ево све ради. Хвала ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 19:58, 31. март 2022. (CEST) :::{{пинг|Боки}} Нема на чему друже :) — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 20:47, 31. март 2022. (CEST) == Новости о побољшањима рачунарског приказа == Здраво. Желео бих да вам саопштим новости о [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop_Improvements|побољшањима рачунарског приказа]], на којима Тим за читање веба Задужбине Викимедија ради последњих неколико година. <span style="background-color:#fc3;">Наш посао је скоро готов! 🎉</span> Циљ пројекта је побољшање интерфејса тако да буде пријатнији и удобнији читаоцима, а кориснији искусним корисницима. Подухват се састоји од побољшања функција која олакшавају читање и усвајање информација, кретање по страници, претрагу, пребацивање између језика, употребу картица са чланцима и корисничког менија итд. ; Најновије функције [[File:Table of contents shown on English Wikipedia 02.webm|thumb]] * [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop_Improvements/Features/Table of contents|Садржај]]: Наша верзија је приступачнија, олакшава разумевање контекста и кретање кроз страницу без потребе за скроловањем. Тренутно се испитује на нашим пилот пројектима. '''Биће тестиран на нашим тест викијима ове недеље.''' * [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop_Improvements/Features/Page tools|Алатке за странице]]: Одсад постоје две врсте линкова на бочној траци. Прва врста линкова су радње и алатке за појединачну страницу (попут [[Special:RecentChangesLinked|Повезаних измена]]), док су друга врста линкови који се односе на цео пројекат (попут [[Special:RecentChanges|Скорашњих измена]]). Раздвојићемо их у два интуитивна менија. ; Омогућавање побољшања [[File:Desktop Improvements - how to enable globally.png|thumb|[[Special:GlobalPreferences#mw-prefsection-rendering|{{int:globalpreferences}}]]]] * Можете да укључите побољшања на свим пројектима помоћу [[Special:GlobalPreferences#mw-prefsection-rendering|глобалних подешавања]]. * На пројектима где су промене подразумевано видљиве свима, пријављени корисници увек могу да се врате на старију векторску тему. На бочној траци новог вектора налази се приступачан линк који служи тој сврси. Промене се односе само на [{{fullurl:{{FULLPAGENAMEE}}|useskin=vector}} векторску тему]. Нису обухваћене [{{fullurl:{{FULLPAGENAMEE}}|useskin=timeless}} безвременска тема] и [{{fullurl:{{FULLPAGENAMEE}}|useskin=monobook}} монобук]. ; Више информација и догађаји Ако желите да пратите напредак пројекта, [[mw:Special:Newsletter/28/subscribe|пријавите се на наш билтен]]. Можете посетити [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop_Improvements|странице пројекта]], прочитати [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop_Improvements/Frequently_asked_questions|одговоре на најчешћа питања]], писати на [[mw:Talk:Reading/Web/Desktop_Improvements|страници за разговор]] и [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Updates/Talk to Web|придружити се виртуелном састанку]]. Хвала! [[Корисник:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]] ([[Разговор са корисником:SGrabarczuk (WMF)|разговор]]) 22:51, 24. април 2022. (CEST) == CEE Spring 2022 na HBS Wikivoyage == HBS Wikivodič koji je napredovao u fazi inkubacije do prvih nekoliko članaka treba vašu pomoć. Uključite se u akciju prevođenja i izrade novih članka iz šire regije kao dio kampanje CEE Spring 2022 i zaslužite nagrade ili poklone zahvale. https://w.wiki/5BeX U slučaju da zajedno napravimo oko 100 članaka u sljedećih mjesec dana projekt može kandidatirati za osamostaljenje iz inkubatora! --[[Корисник:Zblace|Zblace]] ([[Разговор са корисником:Zblace|разговор]]) 16:06, 20. мај 2022. (CEST) {{коментар}}А шта је то ХБС? — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 16:23, 20. мај 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] https://iso639-3.sil.org/code/hbs --[[Корисник:Zblace|Zblace]] ([[Разговор са корисником:Zblace|разговор]]) 20:10, 7. јун 2022. (CEST) :Kolega vjerovatno misli na [https://www.britannica.com/topic/Bosnian-Croatian-Montenegrin-Serbian-language bosansko-hrvatski-crnogorski-srpski jezik] kako ga i ugledna [[Енциклопедија Британика|Britanika]] naziva. Jezik poznatiji pod nazivom srpskohrvatski ili hrvatskosrpski. [[Корисник:Mhare|Mhare]] ([[Разговор са корисником:Mhare|разговор]]) 11:48, 13. јун 2022. (CEST) ::Та „угледна Британика” као извор наводи мишљења ЈЕДНОГ професора - Wayles Browne, а он опет тај језик искључиво назива '''српскохрватски''' (са три варијанте: српска, хрватска и босанска). Па откуд им онда овај накарадни назив? Ово је само доказ колико квалификације: ''угледна и проблематична'' могу бити блиске, у зависности ко оцјењује. — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 14:23, 13. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Не разумијем ширу поенту нити бенефит од поменутог пилот пројекта за Википедију на српском језику и не разумијем шта је то БХС или ХБС (звучи као ХБ оловка). — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:57, 7. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ko је уопште аутор овог пројекта? ХБС шта год било не постоји нити је икада постојало. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:07, 8. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ја покушао да прочитам и не схватам поенту овог пројекта и због чега би се неко придружио истом [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:47, 13. јун 2022. (CEST) == Let's talk about Vector 2022 == Join an online meeting with the team working on Vector 2022! It will take place on '''28 June 2022 at [https://www.timeanddate.com/worldclock/fixedtime.html?iso=20220628T1200 12:00 UTC] and [https://www.timeanddate.com/worldclock/fixedtime.html?iso=20220628T1900 19:00 UTC]''' on Zoom. '''[https://wikimedia.zoom.us/j/5304280674 Click here to join]'''. Meeting ID: 5304280674. [https://wikimedia.zoom.us/u/kc2hamfYz9 Dial by your location]. The following events will take place on 12 July and 26 July. '''Agenda''' * Update on the recent developments * Questions and answers, discussion '''Format''' The meeting will not be recorded or streamed. Notes will be taken in a [https://docs.google.com/document/d/1G4tfss-JBVxyZMxGlOj5MCBhOO-0sLekquFoa2XiQb8/edit# Google Docs file]. [[mw:User:OVasileva_(WMF)|Olga Vasileva]] (the Product Manager) will be hosting this meeting. The presentation part will be given in English. We can answer questions asked in English and [[mw:Reading/Web/Desktop_Improvements/Updates/Talk_to_Web/28-06-2022|a number of other languages]]. If you would like to ask questions in advance, add them on the [[mw:Talk:Reading/Web/Desktop_Improvements|talk page]] or send them to sgrabarczuk{{@}}wikimedia.org. At this meeting, both [[foundation:Friendly_space_policy|Friendly space policy]] and the [[mw:Special:MyLanguage/Code_of_Conduct|Code of Conduct]] for Wikimedia technical spaces apply. Zoom is not subject to the [[foundation:Privacy_policy|WMF Privacy Policy]]. We hope to see you! [[Корисник:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]] ([[Разговор са корисником:SGrabarczuk (WMF)|разговор]]) 23:33, 23. јун 2022. (CEST) :Zdravo {{ping|SGrabarczuk (WMF)}}. The thing is, Saint Vitus Day (Vidovdan) is celebrated on June 28, and on that occasion, we Serbs celebrate our glorious history, freedom, and European nation. Therefore, we can't attend. Anyhow, I hope that you have a lovely meeting and hopefully we'll see you come July. Best. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:04, 24. јун 2022. (CEST) :: Oh, that's so unfortunate {{re|Садко|p=}}! Well then, have a good celebration, and hopefully, see you in two weeks. [[Корисник:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]] ([[Разговор са корисником:SGrabarczuk (WMF)|разговор]]) 01:50, 24. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]] :Since I am in Canada, I am working during that time (2nd meeting - 1st one is way too early for my likings) so unfortunately, I cannot attend this event although I would love to. Are we able to "participate" by asking questions and hopefully having them discussed during meeitng ? Please, advise. :All the best, :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 00:35, 24. јун 2022. (CEST) :: Yes {{re|Боки|p=}}, maybe ask it here and I'll copy it to our agenda. [[Корисник:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]] ([[Разговор са корисником:SGrabarczuk (WMF)|разговор]]) 01:50, 24. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]] Let me think of few questions and I will definitely post them. Thank you ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:40, 25. јун 2022. (CEST) == Патролирање == Постоји проблем који се јавља уколико се обрише датотека која претходно није испатролирана. Датотеку коју је претходно обрисао Acaalexaca 28. јуна, морао сам вратити, па [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19485798 испатролирати] и поново обрисати. Из неког разлога то није могуће примијенити на [[:Датотека:Рон Карвер.jpg|Датотека:Рон Карвер.jpg]]. Постоји ли могућност да се грешка поправи? [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 00:35, 30. јун 2022. (CEST) :Није први пут да колега Acaalexaca заборавља да патролира пре него да уклони датотеку.... Шалу на страну, било би добро да се као и чланак уклони без патролирања, ако је то и могуће. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 13:08, 30. јун 2022. (CEST) :: И ја сам често наилазио на овај проблем при уходавању у брисање страница. Питање је софтверске природе, па не треба бринути. Можда би {{к|Kizule|Кизуле}} могао покренути задатак на Фабрикатору. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 13:41, 30. јун 2022. (CEST) :::Идеално би било када би чин брисања уједно био и патролирање, па се онда овакве ситуације не би дешавале. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 17:56, 30. јун 2022. (CEST) :::Покренуто још пре четири године. https://phabricator.wikimedia.org/T158114 --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 17:32, 3. јул 2022. (CEST) == Пресловљавње и бочни садржај == Не знам да ли је већ пријављивано, али при промени писма не функционише пресловљавање садржаја у бочној траци. Једино он остаје на писму којим је писан чланак. Ово је сада подразумевани приказ садржаја за нерегистроване кориснике, па се надам да може да се среди... — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 21:04, 4. јул 2022. (CEST) == Growth team newsletter #21 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twenty-first newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! === New project: Positive reinforcement === [[File:Growth's Positive reinforcement – Impact Module version A.png|thumb|Mockup of the Impact module, redesigned to add Positive reinforcement.|alt=Design mockup of the Positive reinforcement module for mobile users. The new module is first a summary of the number of views and can be expanded to show stats, graphs, and other contribution information.]] * The Growth team started a new project: [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|'''Positive reinforcement''']]. We want newcomers to understand there is an interest in regularly editing Wikipedia, and we want to improve new editor retention. * We asked users from Arabic, Bangla, Czech and French Wikipedia about their feedback. Some people participated at mediawiki.org as well. * We [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement#Community%20discussion|summarized the initial feedback]] gathered from these community discussions, along with how we plan to iterate based on that feedback. * The first Positive Reinforcement idea is a redesign of the impact module: incorporating stats, graphs, and other contribution information. This idea received the widest support, and we plan to start our work based on the design illustrated on the side. * [[mw:Special:MyLanguage/Talk:Growth/Positive reinforcement|Please let us know what you think of this project]], in any language. === For mentors === *We have worked on two new features, to inform them about the mentorship: ** [[phab:T287915|In the Mentor module, we now provide more information about the public nature of the mentors/newcomer relationship and the fact that talk pages are public.]] ** [[phab:T287915|We now allow newcomers to opt-in and opt-out of mentorship.]] === Scaling === * '''"Add a link" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add a link|Add a link]] feature has been deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-cawiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hiwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-kowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-nowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ptwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-simplewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-svwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ukwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-abwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-acewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-adywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-afwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-akwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-alswiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-amwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-anwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-angwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arcwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arzwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-astwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-atjwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-avwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-aywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azbwiki/en}}. This is part of the progressive deployment of this tool to more Wikipedias. The communities can [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. * '''"Add an image" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add an image|Add an image]] feature will be deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-elwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-idwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-plwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-zhwiki/en}}. These communities will be able to [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T301601] === Suggested edits === * '''Selecting topics''' ― We have created an "AND" filter to the list of topics at Special:Homepage. This way, newcomers can decide to select very specific topics ("Transportation" AND "Asia") or to have a broader selection ("Transportation" OR "Asia"). At the moment this feature is tested at [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|pilot wikis]]. * '''Changes for Add a link''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link/Iteration 2|We have built several improvements]] that came from community discussion and from data analysis. They will be available soon at the wikis. ** ''Algorithm improvements'' ― The algorithm now avoids recommending links in sections that usually don't have links and for first names. Also, it now limits each article to only having three link suggestions by default (limited to the highest accuracy suggestions of all the available ones in the article). ** ''User experience improvements'' ― We added a confirmation dialog when a user exits out of suggestion mode prior to making changes. We also improved post-edit dialog experience and allow newcomers to browse through task suggestions from the post-edit dialog. ** ''Community configuration'' ― We allow communities to set a maximum number of links per article via [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. ** ''Future change for Add a link feature'' ― We will suggest underlinked articles in priority. [https://phabricator.wikimedia.org/T301096] * '''Patrolling suggested edits''' ― Some users at Arabic Wikipedia, Spanish Wikipedia, and Russian Wikipedia told us that "Add a link" and "Add an image" edits can be challenging to patrol. We are now brainstorming improvements to help address this challenge. [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Community feedback|We have already some ideas and we started some work to address this challenge.]] If you have any thoughts to add about the challenges of reviewing these tasks or how we should improve these tasks further, [[mw:Topic:Wxeg55pwt4gamva8|please let us know]], in any language. === Community configuration === Communities can configure how the features work, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. * Communities can set the maximum number of "add an image" suggested tasks a newcomer can complete daily. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] * Future change: allow communities to customize the "add a link" quality gate threshold easily, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 15:03, 5. јул 2022. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23396204 --> == Шри Ланка == Тренутно је чланак о овој држави под чланком [[Сри Ланка]], а требао би да буде [[Шри Ланка]]. Нигде не видим да се користи Сри Ланка. Имам наше атласе од мог предшколског узраста у СФРЈ, читао разне енциклопедије, и увек је било "Шри Ланка". Ево и пример из новина "Политика": https://www.politika.rs/search/index/keyword:%D0%A8%D1%80%D0%B8%20%D0%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0/sort:relevance Сада, ја бих радо да преместим страницу, али већ постоји "Шри Ланка" која је преусмерење на "Сри Ланка". Ја претпостављам да адмистратори могу ово да ураде (нпр. обришу "Шри Ланка" и преместе "Сри Ланка" на то). Јеј' овде право место да пита за то? [[Корисник:Ђидо|Ђидо]] ([[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]) 04:02, 13. јул 2022. (CEST) : У овом случају строг прескриптивизам ничему неће допринети јер је назив „Шри Ланка” одавно превагнуо у свим изворима (писаним и интернетским). Тога су били свесни и аутори Правописа из 2010, па су уз одредницу Шри Ланка ставили да је варијанта Сри Ланка ’тачнија’ без давања изричите нормативне препоруке [уп. свакодневица (''боље него'' свакодневница)]. Шри Ланка се несметано спомиње у ВРСРИ и има широк узус употребе (Политика, РТС, Дневник…). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 09:34, 13. јул 2022. (CEST) == Шаблон за епизоде серије == Може ли неко да ми помогне око проблема са којим се суочавам? На страници [[Шаблон:Епизоде 3. сезоне серије Орвил]], све изгледа како треба и описи епизода су приказани. Ипак на страници [[Орвил_(3._сезона)#Епизоде|Орвил (3. сезона)]], описи нису приказани, док на главној страници серије [[Орвил_(ТВ_серија)#3._сезона_(2022)|Орвил]], јесу. Зашто описи нису приказани на чланку сезоне, а јесу на главном, иако оба позивају исти шаблон? Како да их прикажем на чланку сезоне? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 24. јул 2022. (CEST) 1c8oyohdf9ytzq8wh2zp08lfifw3dkz 4 22640 25121197 25120397 2022-07-24T15:17:53Z ImStevan 295267 /* -{LGBTQ}- и Квир */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Идеје/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == Преименовање Оставе у Ризницу == Здраво свима, предлажем да преименујемо [[Викимедијина остава|Оставу]] у Ризницу. Мислим да би се том промјеном боље дефинисао и објаснио значај и суштина овог Викимедијиног пројекта. Тренутна варијанта асоцира на простор за складиштење, остављање, пуког качења слика и других датотека; у Остави су ствари које се обично не користе свакодневно, док Ризница носи и назначава другачије значење. У књизи ''Речник српског језика САНУ'' пише: * остава'' ж. просторија за држање, одлагање хране и ствари које нису у свакодневној употреби, '''комора, шпајз''' * ризница'' ж. просторија у којој се држе драгоцености; каса, благајна Ријеч ризница боље дефинише суштину енглеске ријечи Комонс (''land or resources belonging to, or affecting the whole of a community''). Колеге са мк.вики користе овај облик. Да је преименовање на добром трагу указује и то што Википедију као ''[https://wikimedia.rs/edu-viki-kamperi-osvojili-goliju/ Ризницу знања]'' описује и Викимедија Србије. Иако примарно козметичка измјена, промјена би боље означавала шта [[commons:Commons:What Commons is not#Wikimedia Commons is not your personal free web host|Комонс није]] и чему окачене сликa и читав пројекат примарно служе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:29, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Да, дефинитивно боља реч. Подржавам идеју! [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:46, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Зар већ није било дискусије о овоме [[Википедија:Трг/Архива/Идеје/19#Преименовање Викимедијине Оставе|овде]]? Ја се слажем са променом јер ми некако Остава звучи погрдно. Не знам зашто прошли пут није прошло. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 20:38, 11. април 2022. (CEST) : Није прошло колико видим, јер је доста корисника било против. И верујем да они своје мишљење неће променити. Увидом у дискусију, закључујем да се слажем са оним што су тада рекли Миљан и Филип, тако да сам ја против мењања.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:48, 11. април 2022. (CEST) :: Дискусије је у пуном смислу ријечи је мањкало. Више пута је поновљено да је ''промјена промјене ради'', што свакако није, нити бих губио вријеме на такве работе. :: Технички је постојала већина али не желим и не би било коректно спрам шире заједнице уводити у једном домену фундаменталну измјену без ширег консензуса. Свакако ти хвала на коментару. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:06, 12. април 2022. (CEST) {{коментар}} Поновићу своје мишљење са прошле расправа, подржавам преименовање. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:12, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Плус један за преименовање. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 17:03, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као и прошли пут, не мењам став. Остава је нешто где се похрањују разне ствари, ризница је место где се похрањују драгоцености. А на комонсу се налази све и свашта, тако да је он више један бувљак него место где се похрањују искључиво драгоцености. Од ризнице је чак прихватљији и назив складиште. Дакле, против сам преименовања [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 21:24, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам да се промени у Ризница. Сама реч је много боља него Остава, ово би била позитивна промена.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:30, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Исправно, подржавам као и претходни пут. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:09, 15. април 2022. (CEST) {{коментар}} Сагласан сам са Николиним коментаром, тако да сам против овог предлога. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:12, 16. април 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам. Иако је Остава микс свега и свачега, као што је Никола рекао, није на одмет дати јој мало позитивније/лепше име. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 21:44, 16. април 2022. (CEST) {{коментар}} Изнети аргументи ми делују сасвим важећим и разумним, стога подржавам предлог. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 20:08, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као и прошли пут подржавам предлог. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:57, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:37, 28. април 2022. (CEST) Против. Остава је нешто гдје се чува све и свашта, и оно што то треба и оно што ти не треба. У овом случају је то остава са сликама, гдје се налази све и свашта, од умјетности и спорта, преко политике и религије, држава и градова, до експлицитних слика. И име јој у потпуности одговара. Ризница више звучи као мјесто гдје се чувају драгоцјености, што може да има смисла ако замислимо слике као благо википедије које се чува у ризници. Али не знам колико је та теорија одржива, кад свако може да додаје слике по жељи, са јединим ограничењем да их је он направио. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 11:23, 1. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сагласан са николом. [[Корисник:РудиЧајевац|parsifal]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|<math>\mathcal{R}</math>]]| 19:46, 9. мај 2022. (CEST) == Патролирање људи из WMF == Имам једну идеју која не знам да ли је пре била предложена а немам баш времена да тражим около. Постоји ли неки начин да се људи који су део WMF тима аутоматски патролирају без икаквог захтева ? Ево нпр. [[Корисник:BPipal (WMF)|Бранимир]] поставља вести које се тичу Викимедије тако да не видим поенту да се та особа патролира. Не знам шта други мисле али сам хтео да ово изнесем као идеју. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 19:19, 13. април 2022. (CEST) {{коментар}} Има смисла, сагласан сам. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:51, 15. април 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам, не праве неке велике измене тако да није тешко испатролирати их. Што се тиче BPipalа он је стекао поверење а за остале не гарантујем. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:56, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:38, 28. април 2022. (CEST) * {{против}} За АП се гласа и то се мора заслужити, није довољно што је неко члан организације. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:52, 9. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Не постоји аутоматски механизам који би обухватио баш сваког из Задужбине, тако да би свакако морало право да им се даје ручно. Разумем да би било лакше за патролере да не морају њихове измене да патролирају, али се опет слажем са Маретом. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 18:56, 17. јул 2022. (CEST) == Манекени/модели == Пре неки дан сам приметио да је чланак на ен Вики о [[:en:Model (person)|моделима]] повезан је са чланком [[модел (особа)]], док је [[:en:Category:American female models|категорија]] повезана са [[:Категорија:Америчке манекенке|манекенима]]. Мислим да би се требало одредити да ли ћемо користити термин „модел” или „манекен”, јер се и у чланцима јавља шареноликост. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:12, 16. април 2022. (CEST) :Манекен/ка није исто што и модел/ка, ако не гријешим. Ваљало би консултовати посљедње издање Рјечника. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:21, 16. април 2022. (CEST) ::{{одговор|HoneymoonAve27}} {{одговор|Садко}} Према Речнику српскога језика Матице српске, овако се дефинишу следећи појмови: ::* манекен, 1. лепо грађена (најчешће млада) особа која приказује нове моделе одеће или обуће на модним ревијама (и у другим приликама) [...] ::* модел, 1. а. особа која сликару или вајару позира кад он ствара портрет, фигуру и сл. б. особа која служи писцу као узор за неку личност у делу. [...] ::Каснија значења обеју речи се такође не подударају. Из приложеног можемо закључити да ова два појма нису синоними будући да се не поклапају ни у једном значењу. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 20:04, 17. април 2022. (CEST) == „Масакр” у „покољ” == Поздрав свима. Шта мислите о томе да реч „масакр”, која се јавља у насловима чланака о овој теми, заменимо њеним синонимом, домаћег порекла, „покољем”. У ''Речнику српскога језика'' Матице српске, стоји следеће: * '''масакр''' <small>фр.</small>, покољ, крвопролиће, клање, убијање. * '''покољ''', масовно убијање (обично извршено клањем); уп. погром. Мислим да нема потребе користити позајмљеницу (тачније [[галицизам]]) у овом случају. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 23:22, 13. мај 2022. (CEST) * {{за}} Апсолутно за. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 15:17, 14. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сам чланак је [[покољ]] тако да мислим да је ок да се премести. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:01, 17. мај 2022. (CEST) * {{за}} У питању је случај гдје можемо користити и дати првенство српској ријечи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:11, 17. мај 2022. (CEST) * {{неутралан}} Шта да радимо у случајевима гдје је ријеч „масакр” устаљена, као нпр. у случају Сребренице? Хоћемо ли преименовати чланак у ''покољ у Сребреници''? Да не помињем идеју која се јавила у неким интелектуалним круговима да се геноцид над Србима током Другог свјетског рата назове ''Покољ''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:48, 1. јун 2022. (CEST) ::Идеја је да се добије српска рјеч односно наш термин за злочин систематског геноцида над српским становништом свих узраста почињен од стране хрватских усташа. У суштина, према мом мишљењу, основна идеја је одлична. Њихова идеја је буде или ''покољ'' или ''велики покољ'', у складу са усмјеном традицијом старијег становништва Херцеговине, мада поменута иницијатива за сада није дошла до реализације а све је шанса и да неће јер има озбиљних аргумената против саме идеје. Мишљења сам да је недовољно рационално и кратковидо гласати против на ''аргумент устаљености'', пошто, цијеним да Вукан није ни мислио да премјештамо чланке за чији наслов је другачија термин или одредница устаљена. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:10, 1. јун 2022. (CEST) :::Немам ништа против тога се основни чланак зове покољ, ипак је то српска ријеч, исто тако да се злочини који нису толико познати на нашем простору преименују у ''Покољ у/над…'', само треба донијети одлуку шта ћемо с ових који су препознатљивији као ''масакри''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:38, 1. јун 2022. (CEST) * {{против}} — На основу Ранковога коментара. Постоје неки догађаји који се устаљено називају „масакрима”. Примерице, из наше историографије, [[масакр у Крагујевцу]]. Назив „Покољ у Крагујевцу” не би био довољно препознатљив. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:56, 1. јун 2022. (CEST) {{одговор|Aca}} {{одговор|Ранко Николић}} — Познати аргумент ''устаљености'' не пије воду у овом случају: нпр., масакри у Шарпвилу или Першунски масакр не би били ништа мање познати код нас и да се називају покољима тако да не видим зашто бисмо у потпуности били против овог предлога. Засигурно нисам мислио да злочине геноцида или етничког чишћења или чега год другог насилно мењам у покоље, таман посла — овде искључиво расправљамо о злочину масакра, чија је дефиниција изнета горе у првом коментару. Примери Сребренице или Крагујевца могу бити изузетак, али и не морају нужно. Овде се превасходно расправља о пракси именовања будућих чланака као и именовања категорија и шаблона који су у вези с овом тематиком. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:50, 1. јун 2022. (CEST) :Нико није ни говорио о преквалификацији злочина, него о томе да ли ћемо мијењати називе чланака који су у нашој историографији познатији као масакри него као покољи. Пошто је та недоумица ријешена, подржавам идеју. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:56, 1. јун 2022. (CEST) * {{неутралан}} Слажем се да може да се користи убудуће, али ако је неки догађај познат као масакр, треба тако и да остане. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:32, 23. јун 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 21:00, 16. јул 2022. (CEST) == Сајтнотис као дио насловне == Здраво колеге, желим да видим какав је пулс заједнице по сљедећем питању: имам идеју да умјесто тренутних банера односно обавјештења на врху странице о дешавањима у току, исте пребацимо у један одјељак који би био на Насловној странице Википедије, са десне стране, било изнад или испод одјељка ''Вести''. Тиме бисмо трајно уклонили банере а све важно за пројекат и заједницу учинили трајно видљивим и при врху насловне, на елегантан начин. Плус би се добио нови простор за навођење обука и позива Викимедије Србије, навођење када је период за кандидовање слика мјесеца, информисање о јубиларним чланцима на пројекту, успјесима корисника на међународним такмичењима и о свему другом што иначе није обухваћено банерима. Сличан модел примјењује сх.вики. У питању је основна идеја коју можемо да разрадимо скупа. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:15, 25. мај 2022. (CEST) :Начелно сам против укидања сајтнотиса, зато што постоји могућност да свако коме смета то сакрије код себе. Преко главне стране такође може само да се претрчи, па није подразумевано да ће то бити практичније. С друге стране нека обавештења која се тичу циљаних група корисника, а која не утичу у великој мери на сам пројекат, можда могу и на тај начин да се организују. Сагласан сам да би се у некој мери растеретио врх странице и учинио прегледнијим. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:13, 25. мај 2022. (CEST) :: Слажем се са твојим коментаром Лотоме, мени је такође боље овако. Свако може у било ком тренутку да погледа обавештење док чита неки чланак. Јако ми се допада и сам стил банера зато што је јединствен, једноставан и постоји само на нашој Вики. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:27, 25. мај 2022. (CEST) ::: Може бити да сте у праву. Идеја ми је пала на ум па сам желио да чујем повратну информацију. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:25, 1. јун 2022. (CEST) == Star Wars == Поздрав, колеге. Коначно сам решио да се посветим овој франшизи, али мислим да још није решено питање у вези њеног имена на српском језику. [[Корисник:Ranching|Ranching]] је први покренуо ову тему и тек сада схватам његову поенту. Књига која је претходила филму, Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker, у Југославији је објављена под насловом „Звездани ратови”, а ту је и серија [[Звездани ратови (Никад извини)|Никад извини]] која се усагласила са овим насловом. [http://www.hbo.rs/article/iz-igre-prestola-u-zvezdane-ratove-7_48549 Ејч-Би-Оу] је такође објавио филмове под насловом „Звездани ратови”, као и [https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3819/zvezdani-ratovi-epizoda-1--fantomska-opasnost-.html РТС], а управо сам видео да постоји и [https://starwars.fandom.com/sr/wiki/Zvezdani_ratovi?variant=sr фан-сајт]. У другу руку, Ејч-Би-Оу је објавио серију [https://hbogo.rs/serije/ratovi-zvezda-ratovi-klonova/4-sezona/1-epizoda Ратови звезда: Ратови клонова] где се није држао претходног наслова. По мом мишљењу, облик „Ратови звезда” се чешће јавља у говору него „Звездани ратови”, мада нисам сигуран колико је то битно. Планирао сам да сачекамо да Дизни+ дође у Србију и видимо који ће наслов он одабрати, али је у скорије време потврђено да Дизни+ неће бити локализован. (значило би ми да се изјасне и {{ping|Aca|Ranching|Ничим неизазван}}) — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:03, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав. Немам шта ја да се изјашњавам јер ће бити онако како {{пинг|Aca}} одлучи јер је он велики мештар лингвистике, као и „алфа и омега философије етике”, а ја сам небитан јер је он, као „утицајни администратор”, јачи од мене, наређује ми откако сам дошао на пројекат. Као си можда приметио, трудим се да избегавам расправе због њега и његове екипе (што ми је саветовано), како ми не би опет напаковали, овога пута, трајни бан. Искрено, да се ја нешто питам, а не питам се, консултовао бих се са {{пинг|Sadko}} у вези са седмом уметности. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:14, 2. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :{{пинг|Ничим неизазван}} Не желим да улазим у туђе конфликте, али не верујем да би Аца имао нешто против уколико би изнео своје мишљење око ове теме, а и пинговао си јер те сматрам и те како компетентним. :Извињавам се [[Корисник:Sadko|Садку]] и [[Корисник:Вукан Ц|Вукану]] што сам заборавио да их додам, надам се да ћете се изјаснити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:25, 2. јун 2022. (CEST) ::Поздрав. Не видим неки конкретан разлог зашто ме се овде прозива, али очигледно је то ''ничим неизазвано'' с обзиром на то да ја нисам комуницирао с дотичним уредником недељама (заправо, месецима) откад ме је недоказано [[Википедија:Администраторска_табла#Ничим_неизазван, последњи пут|оптужио да „вређам нечије јеврејско порекло”]]. То је питање остало нерешено и без одговарајуће реакције администратора. Морам признати да све ово већ прераста у [[Википедија:Малтретирање|систематско и тактично малтретирање уредника]] те молим администраторе да предузму одговарајуће радње док атмосфера поново не постане неподношљива. Поновљена пасивна агресија и сарказам такође су понашања које Универзални кодекс понашања назива неприхватљивим. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) :::Исто тако је неприкладно етикетирати значајно старије и паметније колеге као ''ултрадесничаре'' и ''националисте'', не извинити се такво гнусно понашање, бановати их са свог серверчића без претходног објашњења, прије тога им брисати поруке и цензурисати, вјероватно како би се изазвала реакција, дискриминисати их (''не иде ти глумљење либерала'') форсирати своје назовимо идеолошке ставове, улазити више пута у препуцавања са истим корисником који се овдје не понаша прикладно, оговарати своје колеге као нека убога стрина код уредника других језичких пројеката који вегетирају код нас, ратовати измјенама на чланку о неком слабо познатом реперу па онда посље свега тога у кратком року, отићи на скуп у организацији Викимедије и држати предавање о томе како се не треба понашати на пројекту! Трагикомично. Сарказам нико не забрањује и овдје нема једносмјерне улице у виду прекршаја. Замолићу неког непристрасног администратора да ове поруке као и дио прве поруке пребаци на дну странице као засебан дио. Просто сам морао реаговати пошто слабо толеришем глумљење жртве и неприхватање своје одговорности код људи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} {{коментар}} Што се тиче изнетог питања, мени је апсолутно свеједно. Подржаћу предлог за који се остали определе. Једино могу приметити да је у свакодневном говору учесталије „Ратови звезда”. Претраге на сајтовима ''Политике'' и РТС-а такође показују да је споменути назив чешћи. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако бих се пре определио за облик ''Ратови звезда'', био он можда и неправилно преведен са оригинала, из већ наведених разлога заступљености и препознатљивости ([https://tvprofil.com/me/film/2236549/ratovi-zvezda-3-osveta-sita 1], [https://knjigautisaka.com/star-wars-episode-iii-revenge-of-the-sith-2005 2]). Облик ''Звездани ратови'' би се чак можда и потенцијално мешао с потпуно другим серијалом ''Звездане стазе''. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:26, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам је ли ''Идеје'' право мјесто за нашу дебату. Свакако хвала вриједном колеги Ханимуну на покретању занимљиве теме. Провјерио сам литературу која ми је тренутно на располагању. Паркинсонова ''Историја филма'' као и ''Историја филма'' групе аутора користи облик ''Ратови звезда''. Кукова тротомна ''Историја филма'' у трећем тому користи облик ''Рат звезда''. Мислим да није велика дилема. Није једнако релевантно као стручна дјела али и трибине у Београду које су водили људи прилично упућени у материју су користиле исти облик [https://emitor.rs/2015/04/tribina-prosireni-univerzum-ratova-zvezda/] [https://domomladine.org/debate/tribina-druga-sezona-serije-the-mandalorian-i-buducnost-ratova-zvezda/]. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ратови Звезда је правилан облик који се користи као што је већ речено и мислим да би тако требало да остане или да се коригује на другим местима а то шта други причају и записују, то је већ за друге сајтове а не за Википедију. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 22:20, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Субјективно мишљење: SW фанови су навикли на оба превода, али је ''Звездани ратови'' тачније за тематику оригинала. Свима је јасно да не воде рат "звезде" већ се рат води између цивилизација у свемиру. Управо зато су ''Зведане Стазе'' апсолутни погодак превода, а у енглеском језику су та два назива и намерно слична, јер се ради о (успешно) компететивним франшизама.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:01, 9. јун 2022. (CEST) == Проблем са системским изгледом свих страница (PC десктоп) == Сигурно да ће овде неко имати одговор за следеће: на PC (Windows, Linux) рачунару се подуже време Википедија на српском (остале не) појављује у суженом формату за мобилни. Пробао сам све да вратим на класичан PC изглед од раније, али изгледа да је централно системски подешено овако (тако је у свим браузерима и након брисања кеша). Да ли је то у складу са неком одлуком заједнице која ме мимоишла, или је то до неких измена у подешавањима за које ја незнам и треба само неко да ме упути? У питању је само естетски изглед, ако је то одлука заједнице извините што сам питао. Администраторима: ако је потребан скриншот, кажите како и где да поставим.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:17, 9. јун 2022. (CEST) :И ја сам приметио да претраживач нуди мобилну верзију у претрагама. У повратним информацијама, ако постоји чланак, то већ није случај. Увек може да се очисти веза од слова м појединачно, али није трајно решење. {{пинг|Aca|Kizule}} су активни на фабрикатору, па да видимо шта је у питању. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 15:49, 9. јун 2022. (CEST) :Поздрав @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] :Ја тај проблем немам па ме занима пар ствари :# Коју тему користиш што се тиче изгледа ? :# Који претраживач користиш (Edge, Firefox, Chrome, Safari) ? Јеси ли пробао различите претраживаче ? :Ајде да кренемо одатле па ћемо полако да видимо где је проблем. :Колега Лотом је већ позвао Ацу и Зокија, који су активни на Фабрикатору да се и они јаве па ћемо видети. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:51, 9. јун 2022. (CEST) ::Морам да се извиним на новој теми која овако испада спамовање. То подешавање заиста изгледа ружно на десктоп монитору, али је изгледа такав дифолт тренутне Википедије. Решење је у подешавањима десно горе, поставка "изглед" – Векторско (2010). Да ли да обришем тему? Или можда буде још неком на користи? [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:55, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Драго ми је да си решио проблем. Остави па ако неком другом буде потребна помоћ у том смислу, можемо да користимо твоје решење за тај проблем. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:03, 9. јун 2022. (CEST) ::::Случајно сам пронашао шта можда стоји иза овога: Фондација редовно тестира нове изгледе GIP-a на основу психолошких и других фактора (како се лакше чита итд.) и онда, чини се, уведе визуелни изглед са неким малим изменама. Садашњи "тренд" се зове ''Vector (2022)''. [https://www.mediawiki.org/wiki/Reading/Web/Desktop_Improvements/Second_prototype_testing/sr Овде кога занима може и допринети том процесу]. (Ово све је требало да иде у ''Трг/Техника'' - још једном се извињавам.) [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:49, 9. јун 2022. (CEST) {{пинг|Jozefsu|Lotom}} исти проблем имам. Не треба лупати главу. Уђете само у чланак и после избришете у УРЛ-у додатак ''m.'' и биће све океј. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:59, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Не бих рекао да је то проблем (макар мислим да то није) проблем који је @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] рекао али ето нека он потврди пошто ако је то то, онда је проблем у томе што се мобилна верзија покушава отворити преко рачунара а то некад зна да буде хаос. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:13, 9. јун 2022. (CEST) ::Када ти на рачунару изађе мобилни приказ, онда УРЛ мора да буде са ознаком ''m.''. Када се та ознака уклони ручним путем, те стисне ентер на остатак УРЛ-а, добија се рачунарска верзија. Цитирао бих једног уважног члана ове заједнице: „Од Обса и Ничима нема већих зналаца за технику. Што се тиче технике, они све знају и умеју.” Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:17, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Сваки циго свога коња хвали :) Видећемо шта каже @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] да ли је то био проблем (случајно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:19, 9. јун 2022. (CEST) ::::Ти само среди да ме Пинки и остали не малтретирају и не ометају мој рад. То ће бити довољно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:22, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Знам за ту верзију проблема али @[[Корисник:Боки|Боки]] је у прaву, није то било код мене. То са именом домејна је нека врста "скина", док је ово друго (код многих корисника) део новина уведених од стране Фондације. Погледајте линк који сам дао и све ћете разумети. Решење је у подешавањима горе десно: класичан рачунарски (не-мобилни) изглед се зове ''Векторско (2010)'' или на енглеском ''Vector legacy (2010)''. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:23, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]], бани на дискорд. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:24, 9. јун 2022. (CEST) :Нисам на Дискорду, и не можеш само тако у топик да пишеш порукице, ако је везано за овај топик додај ту, а ако није важно сачекаће или пиши на моју страну за разговор. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:30, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} ::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] - Ја сам покушао СВЕ теме које Википедија даје и некако ми ова "олд скул" тема из 2010 најбоље "чучи" и не планирам да је мењам све док је Википедија не укине (ако је уопште и укине) а кад сам на мобилном, онда је ту хаос док се снађем али са мобилног већином само патролирам јер нема шансе да пишем чланак преко мобилног. No way Jose [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:28, 9. јун 2022. (CEST) :::Зато сам и прво паничио (овако важан пројекат никако преко андроида, ко воли да квари очи нека изволи) али срећом нашло се решење. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:32, 9. јун 2022. (CEST) ::::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Мени је за патролу супер мој LG Velvet. Мали екран и све супер али да пишем инфокутију на њему, па пре бих отишао у Задругу код Митровића него да то радим :) ::::Ајде, Боже здравља, ако ме [[Википедија:Бирократска табла|изаберу за администратора интерфејса]], видећу да нешто одрадимо у вези тога да и мобилна верзија буде мало боља за очи јер се итекако зна да се мобилни телефони користе све више и више као средство за одлазак на интернет него рачунари. ::::Ево обећавам ти да ће ми то бити једна од првих мисија да то некако изведемо, рекох, Боже здравља и ако ме изаберу. ::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:57, 9. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Делује да се проблем у претрагама везује за локацију приступа, односно ИП адресу. Тако се у Србији у последње време приказује мобилна верзија овог језичког пројекта, други језици не. Али заглавље с повратним информацијама води на верзију за рачунаре. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:22, 9. јун 2022. (CEST) == Пинг - одговор == Поздрав ! Имам један мали проблем који ми "боде очи" па сам хтео да поставим као идеју и да чујем ваше мишљење а то је да када неког означимо (пингујемо) појави се она двотачка после корисничког имена (нпр. {{ping|Боки}}) и то ме нервира јер мислим да нема потребе ту да стоји јер се та иста [[Две тачке|двотачка]] користи само кад је у питању набрајање или управни говор што није случај у томе ако само желимо неког да означимо и да му кажемо нешто у нашем исказу. Иста ствар се дешава и кад се користи опција одговор. Не знам да ли и како то може да се промени али можда моје колеге администратори интерфејса могу да ми помогну у вези тога јер сам лично покушавао да нађем где то може да се промени али безуспешно. Да чујем шта ви мислите о томе. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:15, 19. јун 2022. (CEST) :{{Пинг|Боки}} Здраво Боки, потпуно се слажем с тобом. Погледај овај шаблон [[Шаблон:Одговор/док]]. Не знам шта остале колеге мисле? Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:24, 19. јун 2022. (CEST) ::Која је разлика између пинг и одговор? Ја нисам користио ову другу опцију па да видим како ради. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:40, 19. јун 2022. (CEST) :::Ствар је у томе што нема разлике, {{пинг|Vux33}} {{одговор|Vux33}} опет остаје пинг. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:51, 19. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] - Нашао сам решење само да видим шта други мисле или да ја то пребацим па ако се неком не свиђа, нека каже, шта мислиш ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:07, 20. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Шаблон {{tlx|одговор}} илити пинг се употребљава на почетку одговора, па се зато ту исписују две тачке. Ако желиш споменути некога унутар свог коментара, препорука је да се {{tlx|к}} употребљава за то, {{к|Боки|Бокић}}. Погледај изворни код :). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 18:05, 20. јун 2022. (CEST) :{{к|Aca}} Мени је опет нелогично да ако неко означи некога уопштено, да стоји та двотачка али ок а за ово друго сам знао али то је други шаблон па га зато и нисам овде стављао. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:59, 20. јун 2022. (CEST) == LGBTQIA+ теме == === Скраћеница LGBTQIA+ === Ја сам вероватно једина особа на пројекту којој ово боде очи, али имена чланака и њихови текстови који се односе на ЛГБТ теме имају веома разноврсан дијапазон иницијализама које користе. Најчешће се види ''ЛГБТ'', али неретко се појављује и ''ЛГБТ+''. Предлажем да се ова имена стандардизују и да се користи један иницијализам кроз све чланке. Успео сам да смислим следеће опције: '''1 — ЛГБТ''' :Предности: Овај иницијализам се тренутно користи у именима већине чланака и категорија. Шира јавност најчешће користи овај термин кад дискутује о не-цисхет особама. :Мане: Иако се најчешће подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Организације за права не-цисхет особа све више овај иницијализам одбацују у замену за неки од осталих који су наведени испод. '''2 — ЛГБТ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „+” означава све људе који не потпадају под неко од 4 слова. Овај термин користе и организације Да се зна! и Београд прајд. :Мане: ? '''3 — ЛГБТК''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „К” стоји за ''квир'' и покрива практично све не-цисхет идентитете. :Мане: Постоје противници термина ''квир'' јер се дуго времена у западним културама користио као пејоратив, а неки га још увек користе у том контексту. Неки људи можда неће знати шта „К” означава. '''4 — ЛГБТИ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице, а „+” означава све људе који не потпадају под неко од 5 слова. Београд прајд примарно користи овај термин. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. '''5 — ЛГБТИ''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. Иако се подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТИ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Мислим да су сви остали иницијализми које би преложио осуђени на пропаст (нпр '''ЛГБТКИА, ЛГБТКИ+, ЛГБТИКА+, ЛГБТКИИ?2'' итд.) па ћу ту стати. Волео бих да чујем ваше мишљење о томе који од ових иницијализама би требали користити. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) ==== Коментари ==== {{коментар}} — Одмах ћу изнети своје мишљење да је опција '''2''' најбоља, на шта указује и чињеница да нисам успео да јој нађем ману. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Одлична тема! Најсклонији сам '''првом''' решењу. Наиме, то је назив који се најчешће јавља у изворима. Забележен је у ''Српском речнику новијих англицизама''. Такође се знатно употребљава на Википедији на енглеском језику. Друго и четврто решење нису најсрећнији јер ће онај плусић отежати налажење чланака претрагом. Треће решење је изузетно незгодно због пресловљавања енглеског Q (чита се: кју) у наше К. У ''Српском речнику новијих англицизама'' тај акроним је остављен у оригиналној графији (LGBTIQ), а као алтернатива понуђен је облик „ел-џи-би-ти-ај-кју”. Дакле, у овим акронимима није устаљено пресловљавање Q у К. Стога сам изричито против трећег решења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:15, 23. јун 2022. (CEST) :Увек можемо да оставимо преусмерење са наслова без + на чланак како би смо тај проблем решили, мада сам испробао пар претрага у Гуглу без плуса за категорије и чланке који у имену имају + и сваки пут ми је избацио оно што сам тражио. Сад не знам да ли је то до тога да ми је комп упамтио историју посећивања, али чини се да то не би представљао проблем [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:31, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Друго или прво рјешење. Мишљења сам да је друго свеобухватније и прецизније. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:28, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Најбоље решење је опција '''бр. 2''' јер она, као што рече колега Садко, обухвата све и најпрецизнија је. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прво решење, поготово зато што за поједине никада нисам ни чуо. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 23:48, 25. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са Ацом и Ханијем, мислим да би једноставно ''ЛГБТ'' било сасвим довољно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:18, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за прво рјешење. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 14:30, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за бр. 2. Обухвата LGBTQIA+. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:48, 4. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је вријеме да се покрене гласање са избором између прве и друге опције. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:03, 6. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} Слажем се — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:49, 22. јул 2022. (CEST) === Лезбијка и лезбејка === Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се та тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Залажем се за употребу једино исправне варијанте, која тако има шансу да се запати у свакодневном говору. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:28, 20. јул 2022. (CEST) :Зар Википедија не треба да прати језик уместо да исти води? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:31, 21. јул 2022. (CEST) ::Поставио си готово филозофско питање. У бити мислим да није сретно рјешење гдје се користе обе варијанте. Свакако би било добро да групишеш ово, као и раније покренуто питање о скраћеници за LGBT+ и евентуално још питања па да она заједно буду дио расправе и можда гласања. Бојим се да ћеш у појединачним темама на Тргу имати одговор једног, двоје колега и мене а питања се тичу свих. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:25, 21. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Апослутно се слажем. Никада у животу нисам чуо да је неко рекао „лезбијка”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:47, 23. јул 2022. (CEST) === -{LGBTQ}- и Квир === Трећа тема о којој бих разговарао је термин ''квир''. У српском речнику новијих англицизама, иницијализам -{LGBTQ}- и њене варијанте које садрже слово -{Q}- су остављене у свом изворном облику, иако је иницијализам ЛГБТ у истом наведен и писан ћирилицом, вероватно зато што у српском језику немамо слово ''Ку'' (имамо л, г, б и т). Сматрам да, пошто знамо да -{Q}- стоји за квир, у случајевима где треба да се наведе иницијализам у свом првобитном облику (нпр. цитат), -{LGBTQ}- треба да се транскрибује као ЛГБТК — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:48, 22. јул 2022. (CEST) :Разумијем и познато ми је али шта је конкретно идеја? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:49, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Садко}} Више предлог него идеја, -{LGBTQ}- да се транскрибује као ЛГБТК, а не да се оставља у изворном облику. До сад се или оставља изворно или пише ''ел-џи-би-ти-кју'' (на основу речника новијих англицизама) — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 17:17, 24. јул 2022. (CEST) == Српска телевизија == Ваљало би променити наслов чланка [[Српска телевизија]] или га ујединити с чланком [[Списак телевизијских станица у Србији]] и, тај уједињени чланак, једноставно назвати „Телевизија у Србији”. Да ли неко има било какво друго решење? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:51, 6. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Ја се слажем с тобом али ајде да видимо шта каже @[[Корисник:MareBG|MareBG]] који је тај чланак и направио да видимо шта он мисли јер видим да овај чланак нема никаквих веза на другим језицима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:11, 6. јул 2022. (CEST) ::Смислен предлог, спајањем бисмо добили свеобухватни већи чланак. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:02, 6. јул 2022. (CEST) :: Подржавам предлог, може да се уједини одмах након поднаслова „историја”. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:59, 21. јул 2022. (CEST) ::Спојити. Тагујем опет {{пинг|MareBG}} да се изјасни ако жели — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:59, 22. јул 2022. (CEST) :::Спојио сам чланке пре неколико дана, мада тек сад видим да нисам оставио преусмерање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:46, 22. јул 2022. (CEST) ::: Слажем се, само цео садржај треба пребацити и одрадити преусмерење. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:58, 22. јул 2022. (CEST) == Аркан == Мислим да би чланак [[Жељко Ражнатовић Аркан]] требао бити премештен на само „Аркан” јер: # познатији је по надимку # тренутно неко може помислити да има два презимена (Ражнатовић - Аркан). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:19, 21. јул 2022. (CEST) :Мислим да је ипак боље овако, по таблоидима је Жељко Ражнатовић Аркан. Исти је случај и са чланком о Цеци, она је позната као Цеца али је због имена чланак назван Светлана. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) ::Гугл претрага за Аркана даје 10.200.000 резултата а за Жељка Ражнатовића Аркана само 115.000. Тренутни наслов чланка не само да беспотребно дужи, него, као што већ рекох, неко може помислити да му је Аркан презиме и онда би једини прикладан назив био Жељко Ражнатовић „Аркан”, што сматрам крајње бесмисленим када [[Аркан]] свакако води до чланка о њему. ::Цеца је своју каријеру започела [https://www.discogs.com/artist/528815-Ceca управо под тим именом] које и даље користи и никада није престала. Тек да не говорим о бесмислености тренутног наслова јер је жена првих шест албума објавила док јој је презиме било Величковић, али и у то време под надимком. Цеца је „Цеца” на свим музичким платформама, својим песмама, албумима и остало, без обзира на то што је једна десетина људи зове Светлана Ражнатовић/Величковић или Српска Мајка. Додао бих да тако нпр. [[Селена (певачица)|Селену]] не можемо преместити на Селена Кинтаниља Перез само зато што данас скоро свако када чује за певачицу Селену прво помисли на Гомезову. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Тема је значајно прикладнија за покретање на СЗР чланка. Чини ми се да јесте препознатији под надимком Аркан. Везао бих питање за ширу проблематику насушне потребе да се покрене квалитетна расправа и потом гласање за формално јасно дефинисано правило писања надимака у наслову и уводнику чланка. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:07, 21. јул 2022. (CEST) :Слажем се с тим. Ево баш сам у одговору изнад навео Цецин пример. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) ::Чланак о Цеци је већ био под називом Цеца, па је онда негде била покренута расправа да се премести у Светлана. Што се мене тиче, надимци (познатих) мени не сметају тако да и да се чланак премести у Аркан а други у Цеца мени је то ок. Поздрав, == Шаблон Почетник == Добар дан драге колеге, Тренутно [[Шаблон:почетник|шаблон]] почетник гласи „Чланак је означен овим шаблоном...Ако не буде исправљен у року од седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан.” Предлажем да се измени „Ако не буде исправљен у року од седам дана” у „Ако не буде исправљен након седам дана”. Тиме бисмо продужили и тај седми дан као задњи дан где корисник може да исправи чланак а и понекад не бришемо чланке у року у седам дана, неки стоје чак и дуже. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:03, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Смислен предлог. Подржавам. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:44, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Зашто да не. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:04, 23. јул 2022. (CEST) 2cvmrjuqkf871yk3owmro6yb3pcs516 25121203 25121197 2022-07-24T15:20:53Z ImStevan 295267 /* -{LGBTQ}- и Квир */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Идеје/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == Преименовање Оставе у Ризницу == Здраво свима, предлажем да преименујемо [[Викимедијина остава|Оставу]] у Ризницу. Мислим да би се том промјеном боље дефинисао и објаснио значај и суштина овог Викимедијиног пројекта. Тренутна варијанта асоцира на простор за складиштење, остављање, пуког качења слика и других датотека; у Остави су ствари које се обично не користе свакодневно, док Ризница носи и назначава другачије значење. У књизи ''Речник српског језика САНУ'' пише: * остава'' ж. просторија за држање, одлагање хране и ствари које нису у свакодневној употреби, '''комора, шпајз''' * ризница'' ж. просторија у којој се држе драгоцености; каса, благајна Ријеч ризница боље дефинише суштину енглеске ријечи Комонс (''land or resources belonging to, or affecting the whole of a community''). Колеге са мк.вики користе овај облик. Да је преименовање на добром трагу указује и то што Википедију као ''[https://wikimedia.rs/edu-viki-kamperi-osvojili-goliju/ Ризницу знања]'' описује и Викимедија Србије. Иако примарно козметичка измјена, промјена би боље означавала шта [[commons:Commons:What Commons is not#Wikimedia Commons is not your personal free web host|Комонс није]] и чему окачене сликa и читав пројекат примарно служе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:29, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Да, дефинитивно боља реч. Подржавам идеју! [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:46, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Зар већ није било дискусије о овоме [[Википедија:Трг/Архива/Идеје/19#Преименовање Викимедијине Оставе|овде]]? Ја се слажем са променом јер ми некако Остава звучи погрдно. Не знам зашто прошли пут није прошло. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 20:38, 11. април 2022. (CEST) : Није прошло колико видим, јер је доста корисника било против. И верујем да они своје мишљење неће променити. Увидом у дискусију, закључујем да се слажем са оним што су тада рекли Миљан и Филип, тако да сам ја против мењања.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:48, 11. април 2022. (CEST) :: Дискусије је у пуном смислу ријечи је мањкало. Више пута је поновљено да је ''промјена промјене ради'', што свакако није, нити бих губио вријеме на такве работе. :: Технички је постојала већина али не желим и не би било коректно спрам шире заједнице уводити у једном домену фундаменталну измјену без ширег консензуса. Свакако ти хвала на коментару. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:06, 12. април 2022. (CEST) {{коментар}} Поновићу своје мишљење са прошле расправа, подржавам преименовање. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:12, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Плус један за преименовање. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 17:03, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као и прошли пут, не мењам став. Остава је нешто где се похрањују разне ствари, ризница је место где се похрањују драгоцености. А на комонсу се налази све и свашта, тако да је он више један бувљак него место где се похрањују искључиво драгоцености. Од ризнице је чак прихватљији и назив складиште. Дакле, против сам преименовања [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 21:24, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам да се промени у Ризница. Сама реч је много боља него Остава, ово би била позитивна промена.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:30, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Исправно, подржавам као и претходни пут. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:09, 15. април 2022. (CEST) {{коментар}} Сагласан сам са Николиним коментаром, тако да сам против овог предлога. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:12, 16. април 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам. Иако је Остава микс свега и свачега, као што је Никола рекао, није на одмет дати јој мало позитивније/лепше име. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 21:44, 16. април 2022. (CEST) {{коментар}} Изнети аргументи ми делују сасвим важећим и разумним, стога подржавам предлог. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 20:08, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као и прошли пут подржавам предлог. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:57, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:37, 28. април 2022. (CEST) Против. Остава је нешто гдје се чува све и свашта, и оно што то треба и оно што ти не треба. У овом случају је то остава са сликама, гдје се налази све и свашта, од умјетности и спорта, преко политике и религије, држава и градова, до експлицитних слика. И име јој у потпуности одговара. Ризница више звучи као мјесто гдје се чувају драгоцјености, што може да има смисла ако замислимо слике као благо википедије које се чува у ризници. Али не знам колико је та теорија одржива, кад свако може да додаје слике по жељи, са јединим ограничењем да их је он направио. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 11:23, 1. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сагласан са николом. [[Корисник:РудиЧајевац|parsifal]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|<math>\mathcal{R}</math>]]| 19:46, 9. мај 2022. (CEST) == Патролирање људи из WMF == Имам једну идеју која не знам да ли је пре била предложена а немам баш времена да тражим около. Постоји ли неки начин да се људи који су део WMF тима аутоматски патролирају без икаквог захтева ? Ево нпр. [[Корисник:BPipal (WMF)|Бранимир]] поставља вести које се тичу Викимедије тако да не видим поенту да се та особа патролира. Не знам шта други мисле али сам хтео да ово изнесем као идеју. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 19:19, 13. април 2022. (CEST) {{коментар}} Има смисла, сагласан сам. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:51, 15. април 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам, не праве неке велике измене тако да није тешко испатролирати их. Што се тиче BPipalа он је стекао поверење а за остале не гарантујем. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:56, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:38, 28. април 2022. (CEST) * {{против}} За АП се гласа и то се мора заслужити, није довољно што је неко члан организације. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:52, 9. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Не постоји аутоматски механизам који би обухватио баш сваког из Задужбине, тако да би свакако морало право да им се даје ручно. Разумем да би било лакше за патролере да не морају њихове измене да патролирају, али се опет слажем са Маретом. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 18:56, 17. јул 2022. (CEST) == Манекени/модели == Пре неки дан сам приметио да је чланак на ен Вики о [[:en:Model (person)|моделима]] повезан је са чланком [[модел (особа)]], док је [[:en:Category:American female models|категорија]] повезана са [[:Категорија:Америчке манекенке|манекенима]]. Мислим да би се требало одредити да ли ћемо користити термин „модел” или „манекен”, јер се и у чланцима јавља шареноликост. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:12, 16. април 2022. (CEST) :Манекен/ка није исто што и модел/ка, ако не гријешим. Ваљало би консултовати посљедње издање Рјечника. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:21, 16. април 2022. (CEST) ::{{одговор|HoneymoonAve27}} {{одговор|Садко}} Према Речнику српскога језика Матице српске, овако се дефинишу следећи појмови: ::* манекен, 1. лепо грађена (најчешће млада) особа која приказује нове моделе одеће или обуће на модним ревијама (и у другим приликама) [...] ::* модел, 1. а. особа која сликару или вајару позира кад он ствара портрет, фигуру и сл. б. особа која служи писцу као узор за неку личност у делу. [...] ::Каснија значења обеју речи се такође не подударају. Из приложеног можемо закључити да ова два појма нису синоними будући да се не поклапају ни у једном значењу. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 20:04, 17. април 2022. (CEST) == „Масакр” у „покољ” == Поздрав свима. Шта мислите о томе да реч „масакр”, која се јавља у насловима чланака о овој теми, заменимо њеним синонимом, домаћег порекла, „покољем”. У ''Речнику српскога језика'' Матице српске, стоји следеће: * '''масакр''' <small>фр.</small>, покољ, крвопролиће, клање, убијање. * '''покољ''', масовно убијање (обично извршено клањем); уп. погром. Мислим да нема потребе користити позајмљеницу (тачније [[галицизам]]) у овом случају. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 23:22, 13. мај 2022. (CEST) * {{за}} Апсолутно за. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 15:17, 14. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сам чланак је [[покољ]] тако да мислим да је ок да се премести. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:01, 17. мај 2022. (CEST) * {{за}} У питању је случај гдје можемо користити и дати првенство српској ријечи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:11, 17. мај 2022. (CEST) * {{неутралан}} Шта да радимо у случајевима гдје је ријеч „масакр” устаљена, као нпр. у случају Сребренице? Хоћемо ли преименовати чланак у ''покољ у Сребреници''? Да не помињем идеју која се јавила у неким интелектуалним круговима да се геноцид над Србима током Другог свјетског рата назове ''Покољ''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:48, 1. јун 2022. (CEST) ::Идеја је да се добије српска рјеч односно наш термин за злочин систематског геноцида над српским становништом свих узраста почињен од стране хрватских усташа. У суштина, према мом мишљењу, основна идеја је одлична. Њихова идеја је буде или ''покољ'' или ''велики покољ'', у складу са усмјеном традицијом старијег становништва Херцеговине, мада поменута иницијатива за сада није дошла до реализације а све је шанса и да неће јер има озбиљних аргумената против саме идеје. Мишљења сам да је недовољно рационално и кратковидо гласати против на ''аргумент устаљености'', пошто, цијеним да Вукан није ни мислио да премјештамо чланке за чији наслов је другачија термин или одредница устаљена. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:10, 1. јун 2022. (CEST) :::Немам ништа против тога се основни чланак зове покољ, ипак је то српска ријеч, исто тако да се злочини који нису толико познати на нашем простору преименују у ''Покољ у/над…'', само треба донијети одлуку шта ћемо с ових који су препознатљивији као ''масакри''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:38, 1. јун 2022. (CEST) * {{против}} — На основу Ранковога коментара. Постоје неки догађаји који се устаљено називају „масакрима”. Примерице, из наше историографије, [[масакр у Крагујевцу]]. Назив „Покољ у Крагујевцу” не би био довољно препознатљив. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:56, 1. јун 2022. (CEST) {{одговор|Aca}} {{одговор|Ранко Николић}} — Познати аргумент ''устаљености'' не пије воду у овом случају: нпр., масакри у Шарпвилу или Першунски масакр не би били ништа мање познати код нас и да се називају покољима тако да не видим зашто бисмо у потпуности били против овог предлога. Засигурно нисам мислио да злочине геноцида или етничког чишћења или чега год другог насилно мењам у покоље, таман посла — овде искључиво расправљамо о злочину масакра, чија је дефиниција изнета горе у првом коментару. Примери Сребренице или Крагујевца могу бити изузетак, али и не морају нужно. Овде се превасходно расправља о пракси именовања будућих чланака као и именовања категорија и шаблона који су у вези с овом тематиком. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:50, 1. јун 2022. (CEST) :Нико није ни говорио о преквалификацији злочина, него о томе да ли ћемо мијењати називе чланака који су у нашој историографији познатији као масакри него као покољи. Пошто је та недоумица ријешена, подржавам идеју. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:56, 1. јун 2022. (CEST) * {{неутралан}} Слажем се да може да се користи убудуће, али ако је неки догађај познат као масакр, треба тако и да остане. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:32, 23. јун 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 21:00, 16. јул 2022. (CEST) == Сајтнотис као дио насловне == Здраво колеге, желим да видим какав је пулс заједнице по сљедећем питању: имам идеју да умјесто тренутних банера односно обавјештења на врху странице о дешавањима у току, исте пребацимо у један одјељак који би био на Насловној странице Википедије, са десне стране, било изнад или испод одјељка ''Вести''. Тиме бисмо трајно уклонили банере а све важно за пројекат и заједницу учинили трајно видљивим и при врху насловне, на елегантан начин. Плус би се добио нови простор за навођење обука и позива Викимедије Србије, навођење када је период за кандидовање слика мјесеца, информисање о јубиларним чланцима на пројекту, успјесима корисника на међународним такмичењима и о свему другом што иначе није обухваћено банерима. Сличан модел примјењује сх.вики. У питању је основна идеја коју можемо да разрадимо скупа. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:15, 25. мај 2022. (CEST) :Начелно сам против укидања сајтнотиса, зато што постоји могућност да свако коме смета то сакрије код себе. Преко главне стране такође може само да се претрчи, па није подразумевано да ће то бити практичније. С друге стране нека обавештења која се тичу циљаних група корисника, а која не утичу у великој мери на сам пројекат, можда могу и на тај начин да се организују. Сагласан сам да би се у некој мери растеретио врх странице и учинио прегледнијим. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:13, 25. мај 2022. (CEST) :: Слажем се са твојим коментаром Лотоме, мени је такође боље овако. Свако може у било ком тренутку да погледа обавештење док чита неки чланак. Јако ми се допада и сам стил банера зато што је јединствен, једноставан и постоји само на нашој Вики. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:27, 25. мај 2022. (CEST) ::: Може бити да сте у праву. Идеја ми је пала на ум па сам желио да чујем повратну информацију. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:25, 1. јун 2022. (CEST) == Star Wars == Поздрав, колеге. Коначно сам решио да се посветим овој франшизи, али мислим да још није решено питање у вези њеног имена на српском језику. [[Корисник:Ranching|Ranching]] је први покренуо ову тему и тек сада схватам његову поенту. Књига која је претходила филму, Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker, у Југославији је објављена под насловом „Звездани ратови”, а ту је и серија [[Звездани ратови (Никад извини)|Никад извини]] која се усагласила са овим насловом. [http://www.hbo.rs/article/iz-igre-prestola-u-zvezdane-ratove-7_48549 Ејч-Би-Оу] је такође објавио филмове под насловом „Звездани ратови”, као и [https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3819/zvezdani-ratovi-epizoda-1--fantomska-opasnost-.html РТС], а управо сам видео да постоји и [https://starwars.fandom.com/sr/wiki/Zvezdani_ratovi?variant=sr фан-сајт]. У другу руку, Ејч-Би-Оу је објавио серију [https://hbogo.rs/serije/ratovi-zvezda-ratovi-klonova/4-sezona/1-epizoda Ратови звезда: Ратови клонова] где се није држао претходног наслова. По мом мишљењу, облик „Ратови звезда” се чешће јавља у говору него „Звездани ратови”, мада нисам сигуран колико је то битно. Планирао сам да сачекамо да Дизни+ дође у Србију и видимо који ће наслов он одабрати, али је у скорије време потврђено да Дизни+ неће бити локализован. (значило би ми да се изјасне и {{ping|Aca|Ranching|Ничим неизазван}}) — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:03, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав. Немам шта ја да се изјашњавам јер ће бити онако како {{пинг|Aca}} одлучи јер је он велики мештар лингвистике, као и „алфа и омега философије етике”, а ја сам небитан јер је он, као „утицајни администратор”, јачи од мене, наређује ми откако сам дошао на пројекат. Као си можда приметио, трудим се да избегавам расправе због њега и његове екипе (што ми је саветовано), како ми не би опет напаковали, овога пута, трајни бан. Искрено, да се ја нешто питам, а не питам се, консултовао бих се са {{пинг|Sadko}} у вези са седмом уметности. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:14, 2. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :{{пинг|Ничим неизазван}} Не желим да улазим у туђе конфликте, али не верујем да би Аца имао нешто против уколико би изнео своје мишљење око ове теме, а и пинговао си јер те сматрам и те како компетентним. :Извињавам се [[Корисник:Sadko|Садку]] и [[Корисник:Вукан Ц|Вукану]] што сам заборавио да их додам, надам се да ћете се изјаснити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:25, 2. јун 2022. (CEST) ::Поздрав. Не видим неки конкретан разлог зашто ме се овде прозива, али очигледно је то ''ничим неизазвано'' с обзиром на то да ја нисам комуницирао с дотичним уредником недељама (заправо, месецима) откад ме је недоказано [[Википедија:Администраторска_табла#Ничим_неизазван, последњи пут|оптужио да „вређам нечије јеврејско порекло”]]. То је питање остало нерешено и без одговарајуће реакције администратора. Морам признати да све ово већ прераста у [[Википедија:Малтретирање|систематско и тактично малтретирање уредника]] те молим администраторе да предузму одговарајуће радње док атмосфера поново не постане неподношљива. Поновљена пасивна агресија и сарказам такође су понашања које Универзални кодекс понашања назива неприхватљивим. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) :::Исто тако је неприкладно етикетирати значајно старије и паметније колеге као ''ултрадесничаре'' и ''националисте'', не извинити се такво гнусно понашање, бановати их са свог серверчића без претходног објашњења, прије тога им брисати поруке и цензурисати, вјероватно како би се изазвала реакција, дискриминисати их (''не иде ти глумљење либерала'') форсирати своје назовимо идеолошке ставове, улазити више пута у препуцавања са истим корисником који се овдје не понаша прикладно, оговарати своје колеге као нека убога стрина код уредника других језичких пројеката који вегетирају код нас, ратовати измјенама на чланку о неком слабо познатом реперу па онда посље свега тога у кратком року, отићи на скуп у организацији Викимедије и држати предавање о томе како се не треба понашати на пројекту! Трагикомично. Сарказам нико не забрањује и овдје нема једносмјерне улице у виду прекршаја. Замолићу неког непристрасног администратора да ове поруке као и дио прве поруке пребаци на дну странице као засебан дио. Просто сам морао реаговати пошто слабо толеришем глумљење жртве и неприхватање своје одговорности код људи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} {{коментар}} Што се тиче изнетог питања, мени је апсолутно свеједно. Подржаћу предлог за који се остали определе. Једино могу приметити да је у свакодневном говору учесталије „Ратови звезда”. Претраге на сајтовима ''Политике'' и РТС-а такође показују да је споменути назив чешћи. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако бих се пре определио за облик ''Ратови звезда'', био он можда и неправилно преведен са оригинала, из већ наведених разлога заступљености и препознатљивости ([https://tvprofil.com/me/film/2236549/ratovi-zvezda-3-osveta-sita 1], [https://knjigautisaka.com/star-wars-episode-iii-revenge-of-the-sith-2005 2]). Облик ''Звездани ратови'' би се чак можда и потенцијално мешао с потпуно другим серијалом ''Звездане стазе''. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:26, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам је ли ''Идеје'' право мјесто за нашу дебату. Свакако хвала вриједном колеги Ханимуну на покретању занимљиве теме. Провјерио сам литературу која ми је тренутно на располагању. Паркинсонова ''Историја филма'' као и ''Историја филма'' групе аутора користи облик ''Ратови звезда''. Кукова тротомна ''Историја филма'' у трећем тому користи облик ''Рат звезда''. Мислим да није велика дилема. Није једнако релевантно као стручна дјела али и трибине у Београду које су водили људи прилично упућени у материју су користиле исти облик [https://emitor.rs/2015/04/tribina-prosireni-univerzum-ratova-zvezda/] [https://domomladine.org/debate/tribina-druga-sezona-serije-the-mandalorian-i-buducnost-ratova-zvezda/]. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ратови Звезда је правилан облик који се користи као што је већ речено и мислим да би тако требало да остане или да се коригује на другим местима а то шта други причају и записују, то је већ за друге сајтове а не за Википедију. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 22:20, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Субјективно мишљење: SW фанови су навикли на оба превода, али је ''Звездани ратови'' тачније за тематику оригинала. Свима је јасно да не воде рат "звезде" већ се рат води између цивилизација у свемиру. Управо зато су ''Зведане Стазе'' апсолутни погодак превода, а у енглеском језику су та два назива и намерно слична, јер се ради о (успешно) компететивним франшизама.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:01, 9. јун 2022. (CEST) == Проблем са системским изгледом свих страница (PC десктоп) == Сигурно да ће овде неко имати одговор за следеће: на PC (Windows, Linux) рачунару се подуже време Википедија на српском (остале не) појављује у суженом формату за мобилни. Пробао сам све да вратим на класичан PC изглед од раније, али изгледа да је централно системски подешено овако (тако је у свим браузерима и након брисања кеша). Да ли је то у складу са неком одлуком заједнице која ме мимоишла, или је то до неких измена у подешавањима за које ја незнам и треба само неко да ме упути? У питању је само естетски изглед, ако је то одлука заједнице извините што сам питао. Администраторима: ако је потребан скриншот, кажите како и где да поставим.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:17, 9. јун 2022. (CEST) :И ја сам приметио да претраживач нуди мобилну верзију у претрагама. У повратним информацијама, ако постоји чланак, то већ није случај. Увек може да се очисти веза од слова м појединачно, али није трајно решење. {{пинг|Aca|Kizule}} су активни на фабрикатору, па да видимо шта је у питању. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 15:49, 9. јун 2022. (CEST) :Поздрав @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] :Ја тај проблем немам па ме занима пар ствари :# Коју тему користиш што се тиче изгледа ? :# Који претраживач користиш (Edge, Firefox, Chrome, Safari) ? Јеси ли пробао различите претраживаче ? :Ајде да кренемо одатле па ћемо полако да видимо где је проблем. :Колега Лотом је већ позвао Ацу и Зокија, који су активни на Фабрикатору да се и они јаве па ћемо видети. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:51, 9. јун 2022. (CEST) ::Морам да се извиним на новој теми која овако испада спамовање. То подешавање заиста изгледа ружно на десктоп монитору, али је изгледа такав дифолт тренутне Википедије. Решење је у подешавањима десно горе, поставка "изглед" – Векторско (2010). Да ли да обришем тему? Или можда буде још неком на користи? [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:55, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Драго ми је да си решио проблем. Остави па ако неком другом буде потребна помоћ у том смислу, можемо да користимо твоје решење за тај проблем. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:03, 9. јун 2022. (CEST) ::::Случајно сам пронашао шта можда стоји иза овога: Фондација редовно тестира нове изгледе GIP-a на основу психолошких и других фактора (како се лакше чита итд.) и онда, чини се, уведе визуелни изглед са неким малим изменама. Садашњи "тренд" се зове ''Vector (2022)''. [https://www.mediawiki.org/wiki/Reading/Web/Desktop_Improvements/Second_prototype_testing/sr Овде кога занима може и допринети том процесу]. (Ово све је требало да иде у ''Трг/Техника'' - још једном се извињавам.) [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:49, 9. јун 2022. (CEST) {{пинг|Jozefsu|Lotom}} исти проблем имам. Не треба лупати главу. Уђете само у чланак и после избришете у УРЛ-у додатак ''m.'' и биће све океј. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:59, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Не бих рекао да је то проблем (макар мислим да то није) проблем који је @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] рекао али ето нека он потврди пошто ако је то то, онда је проблем у томе што се мобилна верзија покушава отворити преко рачунара а то некад зна да буде хаос. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:13, 9. јун 2022. (CEST) ::Када ти на рачунару изађе мобилни приказ, онда УРЛ мора да буде са ознаком ''m.''. Када се та ознака уклони ручним путем, те стисне ентер на остатак УРЛ-а, добија се рачунарска верзија. Цитирао бих једног уважног члана ове заједнице: „Од Обса и Ничима нема већих зналаца за технику. Што се тиче технике, они све знају и умеју.” Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:17, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Сваки циго свога коња хвали :) Видећемо шта каже @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] да ли је то био проблем (случајно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:19, 9. јун 2022. (CEST) ::::Ти само среди да ме Пинки и остали не малтретирају и не ометају мој рад. То ће бити довољно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:22, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Знам за ту верзију проблема али @[[Корисник:Боки|Боки]] је у прaву, није то било код мене. То са именом домејна је нека врста "скина", док је ово друго (код многих корисника) део новина уведених од стране Фондације. Погледајте линк који сам дао и све ћете разумети. Решење је у подешавањима горе десно: класичан рачунарски (не-мобилни) изглед се зове ''Векторско (2010)'' или на енглеском ''Vector legacy (2010)''. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:23, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]], бани на дискорд. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:24, 9. јун 2022. (CEST) :Нисам на Дискорду, и не можеш само тако у топик да пишеш порукице, ако је везано за овај топик додај ту, а ако није важно сачекаће или пиши на моју страну за разговор. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:30, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} ::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] - Ја сам покушао СВЕ теме које Википедија даје и некако ми ова "олд скул" тема из 2010 најбоље "чучи" и не планирам да је мењам све док је Википедија не укине (ако је уопште и укине) а кад сам на мобилном, онда је ту хаос док се снађем али са мобилног већином само патролирам јер нема шансе да пишем чланак преко мобилног. No way Jose [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:28, 9. јун 2022. (CEST) :::Зато сам и прво паничио (овако важан пројекат никако преко андроида, ко воли да квари очи нека изволи) али срећом нашло се решење. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:32, 9. јун 2022. (CEST) ::::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Мени је за патролу супер мој LG Velvet. Мали екран и све супер али да пишем инфокутију на њему, па пре бих отишао у Задругу код Митровића него да то радим :) ::::Ајде, Боже здравља, ако ме [[Википедија:Бирократска табла|изаберу за администратора интерфејса]], видећу да нешто одрадимо у вези тога да и мобилна верзија буде мало боља за очи јер се итекако зна да се мобилни телефони користе све више и више као средство за одлазак на интернет него рачунари. ::::Ево обећавам ти да ће ми то бити једна од првих мисија да то некако изведемо, рекох, Боже здравља и ако ме изаберу. ::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:57, 9. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Делује да се проблем у претрагама везује за локацију приступа, односно ИП адресу. Тако се у Србији у последње време приказује мобилна верзија овог језичког пројекта, други језици не. Али заглавље с повратним информацијама води на верзију за рачунаре. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:22, 9. јун 2022. (CEST) == Пинг - одговор == Поздрав ! Имам један мали проблем који ми "боде очи" па сам хтео да поставим као идеју и да чујем ваше мишљење а то је да када неког означимо (пингујемо) појави се она двотачка после корисничког имена (нпр. {{ping|Боки}}) и то ме нервира јер мислим да нема потребе ту да стоји јер се та иста [[Две тачке|двотачка]] користи само кад је у питању набрајање или управни говор што није случај у томе ако само желимо неког да означимо и да му кажемо нешто у нашем исказу. Иста ствар се дешава и кад се користи опција одговор. Не знам да ли и како то може да се промени али можда моје колеге администратори интерфејса могу да ми помогну у вези тога јер сам лично покушавао да нађем где то може да се промени али безуспешно. Да чујем шта ви мислите о томе. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:15, 19. јун 2022. (CEST) :{{Пинг|Боки}} Здраво Боки, потпуно се слажем с тобом. Погледај овај шаблон [[Шаблон:Одговор/док]]. Не знам шта остале колеге мисле? Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:24, 19. јун 2022. (CEST) ::Која је разлика између пинг и одговор? Ја нисам користио ову другу опцију па да видим како ради. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:40, 19. јун 2022. (CEST) :::Ствар је у томе што нема разлике, {{пинг|Vux33}} {{одговор|Vux33}} опет остаје пинг. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:51, 19. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] - Нашао сам решење само да видим шта други мисле или да ја то пребацим па ако се неком не свиђа, нека каже, шта мислиш ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:07, 20. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Шаблон {{tlx|одговор}} илити пинг се употребљава на почетку одговора, па се зато ту исписују две тачке. Ако желиш споменути некога унутар свог коментара, препорука је да се {{tlx|к}} употребљава за то, {{к|Боки|Бокић}}. Погледај изворни код :). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 18:05, 20. јун 2022. (CEST) :{{к|Aca}} Мени је опет нелогично да ако неко означи некога уопштено, да стоји та двотачка али ок а за ово друго сам знао али то је други шаблон па га зато и нисам овде стављао. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:59, 20. јун 2022. (CEST) == LGBTQIA+ теме == === Скраћеница LGBTQIA+ === Ја сам вероватно једина особа на пројекту којој ово боде очи, али имена чланака и њихови текстови који се односе на ЛГБТ теме имају веома разноврсан дијапазон иницијализама које користе. Најчешће се види ''ЛГБТ'', али неретко се појављује и ''ЛГБТ+''. Предлажем да се ова имена стандардизују и да се користи један иницијализам кроз све чланке. Успео сам да смислим следеће опције: '''1 — ЛГБТ''' :Предности: Овај иницијализам се тренутно користи у именима већине чланака и категорија. Шира јавност најчешће користи овај термин кад дискутује о не-цисхет особама. :Мане: Иако се најчешће подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Организације за права не-цисхет особа све више овај иницијализам одбацују у замену за неки од осталих који су наведени испод. '''2 — ЛГБТ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „+” означава све људе који не потпадају под неко од 4 слова. Овај термин користе и организације Да се зна! и Београд прајд. :Мане: ? '''3 — ЛГБТК''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „К” стоји за ''квир'' и покрива практично све не-цисхет идентитете. :Мане: Постоје противници термина ''квир'' јер се дуго времена у западним културама користио као пејоратив, а неки га још увек користе у том контексту. Неки људи можда неће знати шта „К” означава. '''4 — ЛГБТИ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице, а „+” означава све људе који не потпадају под неко од 5 слова. Београд прајд примарно користи овај термин. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. '''5 — ЛГБТИ''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. Иако се подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТИ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Мислим да су сви остали иницијализми које би преложио осуђени на пропаст (нпр '''ЛГБТКИА, ЛГБТКИ+, ЛГБТИКА+, ЛГБТКИИ?2'' итд.) па ћу ту стати. Волео бих да чујем ваше мишљење о томе који од ових иницијализама би требали користити. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) ==== Коментари ==== {{коментар}} — Одмах ћу изнети своје мишљење да је опција '''2''' најбоља, на шта указује и чињеница да нисам успео да јој нађем ману. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Одлична тема! Најсклонији сам '''првом''' решењу. Наиме, то је назив који се најчешће јавља у изворима. Забележен је у ''Српском речнику новијих англицизама''. Такође се знатно употребљава на Википедији на енглеском језику. Друго и четврто решење нису најсрећнији јер ће онај плусић отежати налажење чланака претрагом. Треће решење је изузетно незгодно због пресловљавања енглеског Q (чита се: кју) у наше К. У ''Српском речнику новијих англицизама'' тај акроним је остављен у оригиналној графији (LGBTIQ), а као алтернатива понуђен је облик „ел-џи-би-ти-ај-кју”. Дакле, у овим акронимима није устаљено пресловљавање Q у К. Стога сам изричито против трећег решења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:15, 23. јун 2022. (CEST) :Увек можемо да оставимо преусмерење са наслова без + на чланак како би смо тај проблем решили, мада сам испробао пар претрага у Гуглу без плуса за категорије и чланке који у имену имају + и сваки пут ми је избацио оно што сам тражио. Сад не знам да ли је то до тога да ми је комп упамтио историју посећивања, али чини се да то не би представљао проблем [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:31, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Друго или прво рјешење. Мишљења сам да је друго свеобухватније и прецизније. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:28, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Најбоље решење је опција '''бр. 2''' јер она, као што рече колега Садко, обухвата све и најпрецизнија је. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прво решење, поготово зато што за поједине никада нисам ни чуо. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 23:48, 25. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са Ацом и Ханијем, мислим да би једноставно ''ЛГБТ'' било сасвим довољно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:18, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за прво рјешење. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 14:30, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за бр. 2. Обухвата LGBTQIA+. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:48, 4. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је вријеме да се покрене гласање са избором између прве и друге опције. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:03, 6. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} Слажем се — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:49, 22. јул 2022. (CEST) === Лезбијка и лезбејка === Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се та тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Залажем се за употребу једино исправне варијанте, која тако има шансу да се запати у свакодневном говору. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:28, 20. јул 2022. (CEST) :Зар Википедија не треба да прати језик уместо да исти води? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:31, 21. јул 2022. (CEST) ::Поставио си готово филозофско питање. У бити мислим да није сретно рјешење гдје се користе обе варијанте. Свакако би било добро да групишеш ово, као и раније покренуто питање о скраћеници за LGBT+ и евентуално још питања па да она заједно буду дио расправе и можда гласања. Бојим се да ћеш у појединачним темама на Тргу имати одговор једног, двоје колега и мене а питања се тичу свих. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:25, 21. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Апослутно се слажем. Никада у животу нисам чуо да је неко рекао „лезбијка”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:47, 23. јул 2022. (CEST) === -{LGBTQ}- и Квир === Трећа тема о којој бих разговарао је термин ''квир''. У српском речнику новијих англицизама, иницијализам -{LGBTQ}- и њене варијанте које садрже слово -{Q}- су остављене у свом изворном облику, иако је иницијализам ЛГБТ у истом наведен и писан ћирилицом, вероватно зато што у српском језику немамо слово ''Ку'' (имамо л, г, б и т). Сматрам да, пошто знамо да -{Q}- стоји за квир, у случајевима где треба да се наведе иницијализам у свом првобитном облику (нпр. цитат), -{LGBTQ}- треба да се транскрибује као ЛГБТК — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:48, 22. јул 2022. (CEST) :Разумијем и познато ми је али шта је конкретно идеја? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:49, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Садко}} Више предлог него идеја, -{LGBTQ}- да се транскрибује као ЛГБТК, а не да се оставља у изворном облику. До сад се или оставља изворно или пише ''ел-џи-би-ти-кју'' (на основу речника новијих англицизама). То где се већ појављује на чланцима као ЛГБТК се не сматра правилним — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 17:17, 24. јул 2022. (CEST) == Српска телевизија == Ваљало би променити наслов чланка [[Српска телевизија]] или га ујединити с чланком [[Списак телевизијских станица у Србији]] и, тај уједињени чланак, једноставно назвати „Телевизија у Србији”. Да ли неко има било какво друго решење? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:51, 6. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Ја се слажем с тобом али ајде да видимо шта каже @[[Корисник:MareBG|MareBG]] који је тај чланак и направио да видимо шта он мисли јер видим да овај чланак нема никаквих веза на другим језицима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:11, 6. јул 2022. (CEST) ::Смислен предлог, спајањем бисмо добили свеобухватни већи чланак. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:02, 6. јул 2022. (CEST) :: Подржавам предлог, може да се уједини одмах након поднаслова „историја”. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:59, 21. јул 2022. (CEST) ::Спојити. Тагујем опет {{пинг|MareBG}} да се изјасни ако жели — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:59, 22. јул 2022. (CEST) :::Спојио сам чланке пре неколико дана, мада тек сад видим да нисам оставио преусмерање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:46, 22. јул 2022. (CEST) ::: Слажем се, само цео садржај треба пребацити и одрадити преусмерење. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:58, 22. јул 2022. (CEST) == Аркан == Мислим да би чланак [[Жељко Ражнатовић Аркан]] требао бити премештен на само „Аркан” јер: # познатији је по надимку # тренутно неко може помислити да има два презимена (Ражнатовић - Аркан). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:19, 21. јул 2022. (CEST) :Мислим да је ипак боље овако, по таблоидима је Жељко Ражнатовић Аркан. Исти је случај и са чланком о Цеци, она је позната као Цеца али је због имена чланак назван Светлана. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) ::Гугл претрага за Аркана даје 10.200.000 резултата а за Жељка Ражнатовића Аркана само 115.000. Тренутни наслов чланка не само да беспотребно дужи, него, као што већ рекох, неко може помислити да му је Аркан презиме и онда би једини прикладан назив био Жељко Ражнатовић „Аркан”, што сматрам крајње бесмисленим када [[Аркан]] свакако води до чланка о њему. ::Цеца је своју каријеру започела [https://www.discogs.com/artist/528815-Ceca управо под тим именом] које и даље користи и никада није престала. Тек да не говорим о бесмислености тренутног наслова јер је жена првих шест албума објавила док јој је презиме било Величковић, али и у то време под надимком. Цеца је „Цеца” на свим музичким платформама, својим песмама, албумима и остало, без обзира на то што је једна десетина људи зове Светлана Ражнатовић/Величковић или Српска Мајка. Додао бих да тако нпр. [[Селена (певачица)|Селену]] не можемо преместити на Селена Кинтаниља Перез само зато што данас скоро свако када чује за певачицу Селену прво помисли на Гомезову. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Тема је значајно прикладнија за покретање на СЗР чланка. Чини ми се да јесте препознатији под надимком Аркан. Везао бих питање за ширу проблематику насушне потребе да се покрене квалитетна расправа и потом гласање за формално јасно дефинисано правило писања надимака у наслову и уводнику чланка. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:07, 21. јул 2022. (CEST) :Слажем се с тим. Ево баш сам у одговору изнад навео Цецин пример. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) ::Чланак о Цеци је већ био под називом Цеца, па је онда негде била покренута расправа да се премести у Светлана. Што се мене тиче, надимци (познатих) мени не сметају тако да и да се чланак премести у Аркан а други у Цеца мени је то ок. Поздрав, == Шаблон Почетник == Добар дан драге колеге, Тренутно [[Шаблон:почетник|шаблон]] почетник гласи „Чланак је означен овим шаблоном...Ако не буде исправљен у року од седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан.” Предлажем да се измени „Ако не буде исправљен у року од седам дана” у „Ако не буде исправљен након седам дана”. Тиме бисмо продужили и тај седми дан као задњи дан где корисник може да исправи чланак а и понекад не бришемо чланке у року у седам дана, неки стоје чак и дуже. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:03, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Смислен предлог. Подржавам. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:44, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Зашто да не. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:04, 23. јул 2022. (CEST) 19wqdh3baxdvaqcmfjr1obea4yqkaks 25121211 25121203 2022-07-24T15:25:23Z Sadko 25741 /* -{LGBTQ}- и Квир */ одг. wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Идеје/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == Преименовање Оставе у Ризницу == Здраво свима, предлажем да преименујемо [[Викимедијина остава|Оставу]] у Ризницу. Мислим да би се том промјеном боље дефинисао и објаснио значај и суштина овог Викимедијиног пројекта. Тренутна варијанта асоцира на простор за складиштење, остављање, пуког качења слика и других датотека; у Остави су ствари које се обично не користе свакодневно, док Ризница носи и назначава другачије значење. У књизи ''Речник српског језика САНУ'' пише: * остава'' ж. просторија за држање, одлагање хране и ствари које нису у свакодневној употреби, '''комора, шпајз''' * ризница'' ж. просторија у којој се држе драгоцености; каса, благајна Ријеч ризница боље дефинише суштину енглеске ријечи Комонс (''land or resources belonging to, or affecting the whole of a community''). Колеге са мк.вики користе овај облик. Да је преименовање на добром трагу указује и то што Википедију као ''[https://wikimedia.rs/edu-viki-kamperi-osvojili-goliju/ Ризницу знања]'' описује и Викимедија Србије. Иако примарно козметичка измјена, промјена би боље означавала шта [[commons:Commons:What Commons is not#Wikimedia Commons is not your personal free web host|Комонс није]] и чему окачене сликa и читав пројекат примарно служе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:29, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Да, дефинитивно боља реч. Подржавам идеју! [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:46, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Зар већ није било дискусије о овоме [[Википедија:Трг/Архива/Идеје/19#Преименовање Викимедијине Оставе|овде]]? Ја се слажем са променом јер ми некако Остава звучи погрдно. Не знам зашто прошли пут није прошло. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 20:38, 11. април 2022. (CEST) : Није прошло колико видим, јер је доста корисника било против. И верујем да они своје мишљење неће променити. Увидом у дискусију, закључујем да се слажем са оним што су тада рекли Миљан и Филип, тако да сам ја против мењања.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:48, 11. април 2022. (CEST) :: Дискусије је у пуном смислу ријечи је мањкало. Више пута је поновљено да је ''промјена промјене ради'', што свакако није, нити бих губио вријеме на такве работе. :: Технички је постојала већина али не желим и не би било коректно спрам шире заједнице уводити у једном домену фундаменталну измјену без ширег консензуса. Свакако ти хвала на коментару. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:06, 12. април 2022. (CEST) {{коментар}} Поновићу своје мишљење са прошле расправа, подржавам преименовање. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:12, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Плус један за преименовање. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 17:03, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као и прошли пут, не мењам став. Остава је нешто где се похрањују разне ствари, ризница је место где се похрањују драгоцености. А на комонсу се налази све и свашта, тако да је он више један бувљак него место где се похрањују искључиво драгоцености. Од ризнице је чак прихватљији и назив складиште. Дакле, против сам преименовања [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 21:24, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам да се промени у Ризница. Сама реч је много боља него Остава, ово би била позитивна промена.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:30, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Исправно, подржавам као и претходни пут. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:09, 15. април 2022. (CEST) {{коментар}} Сагласан сам са Николиним коментаром, тако да сам против овог предлога. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:12, 16. април 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам. Иако је Остава микс свега и свачега, као што је Никола рекао, није на одмет дати јој мало позитивније/лепше име. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 21:44, 16. април 2022. (CEST) {{коментар}} Изнети аргументи ми делују сасвим важећим и разумним, стога подржавам предлог. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 20:08, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као и прошли пут подржавам предлог. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:57, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:37, 28. април 2022. (CEST) Против. Остава је нешто гдје се чува све и свашта, и оно што то треба и оно што ти не треба. У овом случају је то остава са сликама, гдје се налази све и свашта, од умјетности и спорта, преко политике и религије, држава и градова, до експлицитних слика. И име јој у потпуности одговара. Ризница више звучи као мјесто гдје се чувају драгоцјености, што може да има смисла ако замислимо слике као благо википедије које се чува у ризници. Али не знам колико је та теорија одржива, кад свако може да додаје слике по жељи, са јединим ограничењем да их је он направио. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 11:23, 1. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сагласан са николом. [[Корисник:РудиЧајевац|parsifal]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|<math>\mathcal{R}</math>]]| 19:46, 9. мај 2022. (CEST) == Патролирање људи из WMF == Имам једну идеју која не знам да ли је пре била предложена а немам баш времена да тражим около. Постоји ли неки начин да се људи који су део WMF тима аутоматски патролирају без икаквог захтева ? Ево нпр. [[Корисник:BPipal (WMF)|Бранимир]] поставља вести које се тичу Викимедије тако да не видим поенту да се та особа патролира. Не знам шта други мисле али сам хтео да ово изнесем као идеју. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 19:19, 13. април 2022. (CEST) {{коментар}} Има смисла, сагласан сам. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:51, 15. април 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам, не праве неке велике измене тако да није тешко испатролирати их. Што се тиче BPipalа он је стекао поверење а за остале не гарантујем. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:56, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:38, 28. април 2022. (CEST) * {{против}} За АП се гласа и то се мора заслужити, није довољно што је неко члан организације. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:52, 9. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Не постоји аутоматски механизам који би обухватио баш сваког из Задужбине, тако да би свакако морало право да им се даје ручно. Разумем да би било лакше за патролере да не морају њихове измене да патролирају, али се опет слажем са Маретом. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 18:56, 17. јул 2022. (CEST) == Манекени/модели == Пре неки дан сам приметио да је чланак на ен Вики о [[:en:Model (person)|моделима]] повезан је са чланком [[модел (особа)]], док је [[:en:Category:American female models|категорија]] повезана са [[:Категорија:Америчке манекенке|манекенима]]. Мислим да би се требало одредити да ли ћемо користити термин „модел” или „манекен”, јер се и у чланцима јавља шареноликост. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:12, 16. април 2022. (CEST) :Манекен/ка није исто што и модел/ка, ако не гријешим. Ваљало би консултовати посљедње издање Рјечника. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:21, 16. април 2022. (CEST) ::{{одговор|HoneymoonAve27}} {{одговор|Садко}} Према Речнику српскога језика Матице српске, овако се дефинишу следећи појмови: ::* манекен, 1. лепо грађена (најчешће млада) особа која приказује нове моделе одеће или обуће на модним ревијама (и у другим приликама) [...] ::* модел, 1. а. особа која сликару или вајару позира кад он ствара портрет, фигуру и сл. б. особа која служи писцу као узор за неку личност у делу. [...] ::Каснија значења обеју речи се такође не подударају. Из приложеног можемо закључити да ова два појма нису синоними будући да се не поклапају ни у једном значењу. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 20:04, 17. април 2022. (CEST) == „Масакр” у „покољ” == Поздрав свима. Шта мислите о томе да реч „масакр”, која се јавља у насловима чланака о овој теми, заменимо њеним синонимом, домаћег порекла, „покољем”. У ''Речнику српскога језика'' Матице српске, стоји следеће: * '''масакр''' <small>фр.</small>, покољ, крвопролиће, клање, убијање. * '''покољ''', масовно убијање (обично извршено клањем); уп. погром. Мислим да нема потребе користити позајмљеницу (тачније [[галицизам]]) у овом случају. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 23:22, 13. мај 2022. (CEST) * {{за}} Апсолутно за. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 15:17, 14. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сам чланак је [[покољ]] тако да мислим да је ок да се премести. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:01, 17. мај 2022. (CEST) * {{за}} У питању је случај гдје можемо користити и дати првенство српској ријечи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:11, 17. мај 2022. (CEST) * {{неутралан}} Шта да радимо у случајевима гдје је ријеч „масакр” устаљена, као нпр. у случају Сребренице? Хоћемо ли преименовати чланак у ''покољ у Сребреници''? Да не помињем идеју која се јавила у неким интелектуалним круговима да се геноцид над Србима током Другог свјетског рата назове ''Покољ''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:48, 1. јун 2022. (CEST) ::Идеја је да се добије српска рјеч односно наш термин за злочин систематског геноцида над српским становништом свих узраста почињен од стране хрватских усташа. У суштина, према мом мишљењу, основна идеја је одлична. Њихова идеја је буде или ''покољ'' или ''велики покољ'', у складу са усмјеном традицијом старијег становништва Херцеговине, мада поменута иницијатива за сада није дошла до реализације а све је шанса и да неће јер има озбиљних аргумената против саме идеје. Мишљења сам да је недовољно рационално и кратковидо гласати против на ''аргумент устаљености'', пошто, цијеним да Вукан није ни мислио да премјештамо чланке за чији наслов је другачија термин или одредница устаљена. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:10, 1. јун 2022. (CEST) :::Немам ништа против тога се основни чланак зове покољ, ипак је то српска ријеч, исто тако да се злочини који нису толико познати на нашем простору преименују у ''Покољ у/над…'', само треба донијети одлуку шта ћемо с ових који су препознатљивији као ''масакри''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:38, 1. јун 2022. (CEST) * {{против}} — На основу Ранковога коментара. Постоје неки догађаји који се устаљено називају „масакрима”. Примерице, из наше историографије, [[масакр у Крагујевцу]]. Назив „Покољ у Крагујевцу” не би био довољно препознатљив. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:56, 1. јун 2022. (CEST) {{одговор|Aca}} {{одговор|Ранко Николић}} — Познати аргумент ''устаљености'' не пије воду у овом случају: нпр., масакри у Шарпвилу или Першунски масакр не би били ништа мање познати код нас и да се називају покољима тако да не видим зашто бисмо у потпуности били против овог предлога. Засигурно нисам мислио да злочине геноцида или етничког чишћења или чега год другог насилно мењам у покоље, таман посла — овде искључиво расправљамо о злочину масакра, чија је дефиниција изнета горе у првом коментару. Примери Сребренице или Крагујевца могу бити изузетак, али и не морају нужно. Овде се превасходно расправља о пракси именовања будућих чланака као и именовања категорија и шаблона који су у вези с овом тематиком. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:50, 1. јун 2022. (CEST) :Нико није ни говорио о преквалификацији злочина, него о томе да ли ћемо мијењати називе чланака који су у нашој историографији познатији као масакри него као покољи. Пошто је та недоумица ријешена, подржавам идеју. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:56, 1. јун 2022. (CEST) * {{неутралан}} Слажем се да може да се користи убудуће, али ако је неки догађај познат као масакр, треба тако и да остане. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:32, 23. јун 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 21:00, 16. јул 2022. (CEST) == Сајтнотис као дио насловне == Здраво колеге, желим да видим какав је пулс заједнице по сљедећем питању: имам идеју да умјесто тренутних банера односно обавјештења на врху странице о дешавањима у току, исте пребацимо у један одјељак који би био на Насловној странице Википедије, са десне стране, било изнад или испод одјељка ''Вести''. Тиме бисмо трајно уклонили банере а све важно за пројекат и заједницу учинили трајно видљивим и при врху насловне, на елегантан начин. Плус би се добио нови простор за навођење обука и позива Викимедије Србије, навођење када је период за кандидовање слика мјесеца, информисање о јубиларним чланцима на пројекту, успјесима корисника на међународним такмичењима и о свему другом што иначе није обухваћено банерима. Сличан модел примјењује сх.вики. У питању је основна идеја коју можемо да разрадимо скупа. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:15, 25. мај 2022. (CEST) :Начелно сам против укидања сајтнотиса, зато што постоји могућност да свако коме смета то сакрије код себе. Преко главне стране такође може само да се претрчи, па није подразумевано да ће то бити практичније. С друге стране нека обавештења која се тичу циљаних група корисника, а која не утичу у великој мери на сам пројекат, можда могу и на тај начин да се организују. Сагласан сам да би се у некој мери растеретио врх странице и учинио прегледнијим. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:13, 25. мај 2022. (CEST) :: Слажем се са твојим коментаром Лотоме, мени је такође боље овако. Свако може у било ком тренутку да погледа обавештење док чита неки чланак. Јако ми се допада и сам стил банера зато што је јединствен, једноставан и постоји само на нашој Вики. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:27, 25. мај 2022. (CEST) ::: Може бити да сте у праву. Идеја ми је пала на ум па сам желио да чујем повратну информацију. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:25, 1. јун 2022. (CEST) == Star Wars == Поздрав, колеге. Коначно сам решио да се посветим овој франшизи, али мислим да још није решено питање у вези њеног имена на српском језику. [[Корисник:Ranching|Ranching]] је први покренуо ову тему и тек сада схватам његову поенту. Књига која је претходила филму, Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker, у Југославији је објављена под насловом „Звездани ратови”, а ту је и серија [[Звездани ратови (Никад извини)|Никад извини]] која се усагласила са овим насловом. [http://www.hbo.rs/article/iz-igre-prestola-u-zvezdane-ratove-7_48549 Ејч-Би-Оу] је такође објавио филмове под насловом „Звездани ратови”, као и [https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3819/zvezdani-ratovi-epizoda-1--fantomska-opasnost-.html РТС], а управо сам видео да постоји и [https://starwars.fandom.com/sr/wiki/Zvezdani_ratovi?variant=sr фан-сајт]. У другу руку, Ејч-Би-Оу је објавио серију [https://hbogo.rs/serije/ratovi-zvezda-ratovi-klonova/4-sezona/1-epizoda Ратови звезда: Ратови клонова] где се није држао претходног наслова. По мом мишљењу, облик „Ратови звезда” се чешће јавља у говору него „Звездани ратови”, мада нисам сигуран колико је то битно. Планирао сам да сачекамо да Дизни+ дође у Србију и видимо који ће наслов он одабрати, али је у скорије време потврђено да Дизни+ неће бити локализован. (значило би ми да се изјасне и {{ping|Aca|Ranching|Ничим неизазван}}) — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:03, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав. Немам шта ја да се изјашњавам јер ће бити онако како {{пинг|Aca}} одлучи јер је он велики мештар лингвистике, као и „алфа и омега философије етике”, а ја сам небитан јер је он, као „утицајни администратор”, јачи од мене, наређује ми откако сам дошао на пројекат. Као си можда приметио, трудим се да избегавам расправе због њега и његове екипе (што ми је саветовано), како ми не би опет напаковали, овога пута, трајни бан. Искрено, да се ја нешто питам, а не питам се, консултовао бих се са {{пинг|Sadko}} у вези са седмом уметности. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:14, 2. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :{{пинг|Ничим неизазван}} Не желим да улазим у туђе конфликте, али не верујем да би Аца имао нешто против уколико би изнео своје мишљење око ове теме, а и пинговао си јер те сматрам и те како компетентним. :Извињавам се [[Корисник:Sadko|Садку]] и [[Корисник:Вукан Ц|Вукану]] што сам заборавио да их додам, надам се да ћете се изјаснити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:25, 2. јун 2022. (CEST) ::Поздрав. Не видим неки конкретан разлог зашто ме се овде прозива, али очигледно је то ''ничим неизазвано'' с обзиром на то да ја нисам комуницирао с дотичним уредником недељама (заправо, месецима) откад ме је недоказано [[Википедија:Администраторска_табла#Ничим_неизазван, последњи пут|оптужио да „вређам нечије јеврејско порекло”]]. То је питање остало нерешено и без одговарајуће реакције администратора. Морам признати да све ово већ прераста у [[Википедија:Малтретирање|систематско и тактично малтретирање уредника]] те молим администраторе да предузму одговарајуће радње док атмосфера поново не постане неподношљива. Поновљена пасивна агресија и сарказам такође су понашања које Универзални кодекс понашања назива неприхватљивим. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) :::Исто тако је неприкладно етикетирати значајно старије и паметније колеге као ''ултрадесничаре'' и ''националисте'', не извинити се такво гнусно понашање, бановати их са свог серверчића без претходног објашњења, прије тога им брисати поруке и цензурисати, вјероватно како би се изазвала реакција, дискриминисати их (''не иде ти глумљење либерала'') форсирати своје назовимо идеолошке ставове, улазити више пута у препуцавања са истим корисником који се овдје не понаша прикладно, оговарати своје колеге као нека убога стрина код уредника других језичких пројеката који вегетирају код нас, ратовати измјенама на чланку о неком слабо познатом реперу па онда посље свега тога у кратком року, отићи на скуп у организацији Викимедије и држати предавање о томе како се не треба понашати на пројекту! Трагикомично. Сарказам нико не забрањује и овдје нема једносмјерне улице у виду прекршаја. Замолићу неког непристрасног администратора да ове поруке као и дио прве поруке пребаци на дну странице као засебан дио. Просто сам морао реаговати пошто слабо толеришем глумљење жртве и неприхватање своје одговорности код људи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} {{коментар}} Што се тиче изнетог питања, мени је апсолутно свеједно. Подржаћу предлог за који се остали определе. Једино могу приметити да је у свакодневном говору учесталије „Ратови звезда”. Претраге на сајтовима ''Политике'' и РТС-а такође показују да је споменути назив чешћи. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако бих се пре определио за облик ''Ратови звезда'', био он можда и неправилно преведен са оригинала, из већ наведених разлога заступљености и препознатљивости ([https://tvprofil.com/me/film/2236549/ratovi-zvezda-3-osveta-sita 1], [https://knjigautisaka.com/star-wars-episode-iii-revenge-of-the-sith-2005 2]). Облик ''Звездани ратови'' би се чак можда и потенцијално мешао с потпуно другим серијалом ''Звездане стазе''. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:26, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам је ли ''Идеје'' право мјесто за нашу дебату. Свакако хвала вриједном колеги Ханимуну на покретању занимљиве теме. Провјерио сам литературу која ми је тренутно на располагању. Паркинсонова ''Историја филма'' као и ''Историја филма'' групе аутора користи облик ''Ратови звезда''. Кукова тротомна ''Историја филма'' у трећем тому користи облик ''Рат звезда''. Мислим да није велика дилема. Није једнако релевантно као стручна дјела али и трибине у Београду које су водили људи прилично упућени у материју су користиле исти облик [https://emitor.rs/2015/04/tribina-prosireni-univerzum-ratova-zvezda/] [https://domomladine.org/debate/tribina-druga-sezona-serije-the-mandalorian-i-buducnost-ratova-zvezda/]. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ратови Звезда је правилан облик који се користи као што је већ речено и мислим да би тако требало да остане или да се коригује на другим местима а то шта други причају и записују, то је већ за друге сајтове а не за Википедију. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 22:20, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Субјективно мишљење: SW фанови су навикли на оба превода, али је ''Звездани ратови'' тачније за тематику оригинала. Свима је јасно да не воде рат "звезде" већ се рат води између цивилизација у свемиру. Управо зато су ''Зведане Стазе'' апсолутни погодак превода, а у енглеском језику су та два назива и намерно слична, јер се ради о (успешно) компететивним франшизама.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:01, 9. јун 2022. (CEST) == Проблем са системским изгледом свих страница (PC десктоп) == Сигурно да ће овде неко имати одговор за следеће: на PC (Windows, Linux) рачунару се подуже време Википедија на српском (остале не) појављује у суженом формату за мобилни. Пробао сам све да вратим на класичан PC изглед од раније, али изгледа да је централно системски подешено овако (тако је у свим браузерима и након брисања кеша). Да ли је то у складу са неком одлуком заједнице која ме мимоишла, или је то до неких измена у подешавањима за које ја незнам и треба само неко да ме упути? У питању је само естетски изглед, ако је то одлука заједнице извините што сам питао. Администраторима: ако је потребан скриншот, кажите како и где да поставим.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:17, 9. јун 2022. (CEST) :И ја сам приметио да претраживач нуди мобилну верзију у претрагама. У повратним информацијама, ако постоји чланак, то већ није случај. Увек може да се очисти веза од слова м појединачно, али није трајно решење. {{пинг|Aca|Kizule}} су активни на фабрикатору, па да видимо шта је у питању. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 15:49, 9. јун 2022. (CEST) :Поздрав @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] :Ја тај проблем немам па ме занима пар ствари :# Коју тему користиш што се тиче изгледа ? :# Који претраживач користиш (Edge, Firefox, Chrome, Safari) ? Јеси ли пробао различите претраживаче ? :Ајде да кренемо одатле па ћемо полако да видимо где је проблем. :Колега Лотом је већ позвао Ацу и Зокија, који су активни на Фабрикатору да се и они јаве па ћемо видети. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:51, 9. јун 2022. (CEST) ::Морам да се извиним на новој теми која овако испада спамовање. То подешавање заиста изгледа ружно на десктоп монитору, али је изгледа такав дифолт тренутне Википедије. Решење је у подешавањима десно горе, поставка "изглед" – Векторско (2010). Да ли да обришем тему? Или можда буде још неком на користи? [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:55, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Драго ми је да си решио проблем. Остави па ако неком другом буде потребна помоћ у том смислу, можемо да користимо твоје решење за тај проблем. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:03, 9. јун 2022. (CEST) ::::Случајно сам пронашао шта можда стоји иза овога: Фондација редовно тестира нове изгледе GIP-a на основу психолошких и других фактора (како се лакше чита итд.) и онда, чини се, уведе визуелни изглед са неким малим изменама. Садашњи "тренд" се зове ''Vector (2022)''. [https://www.mediawiki.org/wiki/Reading/Web/Desktop_Improvements/Second_prototype_testing/sr Овде кога занима може и допринети том процесу]. (Ово све је требало да иде у ''Трг/Техника'' - још једном се извињавам.) [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:49, 9. јун 2022. (CEST) {{пинг|Jozefsu|Lotom}} исти проблем имам. Не треба лупати главу. Уђете само у чланак и после избришете у УРЛ-у додатак ''m.'' и биће све океј. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:59, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Не бих рекао да је то проблем (макар мислим да то није) проблем који је @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] рекао али ето нека он потврди пошто ако је то то, онда је проблем у томе што се мобилна верзија покушава отворити преко рачунара а то некад зна да буде хаос. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:13, 9. јун 2022. (CEST) ::Када ти на рачунару изађе мобилни приказ, онда УРЛ мора да буде са ознаком ''m.''. Када се та ознака уклони ручним путем, те стисне ентер на остатак УРЛ-а, добија се рачунарска верзија. Цитирао бих једног уважног члана ове заједнице: „Од Обса и Ничима нема већих зналаца за технику. Што се тиче технике, они све знају и умеју.” Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:17, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Сваки циго свога коња хвали :) Видећемо шта каже @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] да ли је то био проблем (случајно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:19, 9. јун 2022. (CEST) ::::Ти само среди да ме Пинки и остали не малтретирају и не ометају мој рад. То ће бити довољно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:22, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Знам за ту верзију проблема али @[[Корисник:Боки|Боки]] је у прaву, није то било код мене. То са именом домејна је нека врста "скина", док је ово друго (код многих корисника) део новина уведених од стране Фондације. Погледајте линк који сам дао и све ћете разумети. Решење је у подешавањима горе десно: класичан рачунарски (не-мобилни) изглед се зове ''Векторско (2010)'' или на енглеском ''Vector legacy (2010)''. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:23, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]], бани на дискорд. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:24, 9. јун 2022. (CEST) :Нисам на Дискорду, и не можеш само тако у топик да пишеш порукице, ако је везано за овај топик додај ту, а ако није важно сачекаће или пиши на моју страну за разговор. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:30, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} ::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] - Ја сам покушао СВЕ теме које Википедија даје и некако ми ова "олд скул" тема из 2010 најбоље "чучи" и не планирам да је мењам све док је Википедија не укине (ако је уопште и укине) а кад сам на мобилном, онда је ту хаос док се снађем али са мобилног већином само патролирам јер нема шансе да пишем чланак преко мобилног. No way Jose [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:28, 9. јун 2022. (CEST) :::Зато сам и прво паничио (овако важан пројекат никако преко андроида, ко воли да квари очи нека изволи) али срећом нашло се решење. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:32, 9. јун 2022. (CEST) ::::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Мени је за патролу супер мој LG Velvet. Мали екран и све супер али да пишем инфокутију на њему, па пре бих отишао у Задругу код Митровића него да то радим :) ::::Ајде, Боже здравља, ако ме [[Википедија:Бирократска табла|изаберу за администратора интерфејса]], видећу да нешто одрадимо у вези тога да и мобилна верзија буде мало боља за очи јер се итекако зна да се мобилни телефони користе све више и више као средство за одлазак на интернет него рачунари. ::::Ево обећавам ти да ће ми то бити једна од првих мисија да то некако изведемо, рекох, Боже здравља и ако ме изаберу. ::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:57, 9. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Делује да се проблем у претрагама везује за локацију приступа, односно ИП адресу. Тако се у Србији у последње време приказује мобилна верзија овог језичког пројекта, други језици не. Али заглавље с повратним информацијама води на верзију за рачунаре. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:22, 9. јун 2022. (CEST) == Пинг - одговор == Поздрав ! Имам један мали проблем који ми "боде очи" па сам хтео да поставим као идеју и да чујем ваше мишљење а то је да када неког означимо (пингујемо) појави се она двотачка после корисничког имена (нпр. {{ping|Боки}}) и то ме нервира јер мислим да нема потребе ту да стоји јер се та иста [[Две тачке|двотачка]] користи само кад је у питању набрајање или управни говор што није случај у томе ако само желимо неког да означимо и да му кажемо нешто у нашем исказу. Иста ствар се дешава и кад се користи опција одговор. Не знам да ли и како то може да се промени али можда моје колеге администратори интерфејса могу да ми помогну у вези тога јер сам лично покушавао да нађем где то може да се промени али безуспешно. Да чујем шта ви мислите о томе. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:15, 19. јун 2022. (CEST) :{{Пинг|Боки}} Здраво Боки, потпуно се слажем с тобом. Погледај овај шаблон [[Шаблон:Одговор/док]]. Не знам шта остале колеге мисле? Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:24, 19. јун 2022. (CEST) ::Која је разлика између пинг и одговор? Ја нисам користио ову другу опцију па да видим како ради. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:40, 19. јун 2022. (CEST) :::Ствар је у томе што нема разлике, {{пинг|Vux33}} {{одговор|Vux33}} опет остаје пинг. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:51, 19. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] - Нашао сам решење само да видим шта други мисле или да ја то пребацим па ако се неком не свиђа, нека каже, шта мислиш ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:07, 20. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Шаблон {{tlx|одговор}} илити пинг се употребљава на почетку одговора, па се зато ту исписују две тачке. Ако желиш споменути некога унутар свог коментара, препорука је да се {{tlx|к}} употребљава за то, {{к|Боки|Бокић}}. Погледај изворни код :). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 18:05, 20. јун 2022. (CEST) :{{к|Aca}} Мени је опет нелогично да ако неко означи некога уопштено, да стоји та двотачка али ок а за ово друго сам знао али то је други шаблон па га зато и нисам овде стављао. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:59, 20. јун 2022. (CEST) == LGBTQIA+ теме == === Скраћеница LGBTQIA+ === Ја сам вероватно једина особа на пројекту којој ово боде очи, али имена чланака и њихови текстови који се односе на ЛГБТ теме имају веома разноврсан дијапазон иницијализама које користе. Најчешће се види ''ЛГБТ'', али неретко се појављује и ''ЛГБТ+''. Предлажем да се ова имена стандардизују и да се користи један иницијализам кроз све чланке. Успео сам да смислим следеће опције: '''1 — ЛГБТ''' :Предности: Овај иницијализам се тренутно користи у именима већине чланака и категорија. Шира јавност најчешће користи овај термин кад дискутује о не-цисхет особама. :Мане: Иако се најчешће подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Организације за права не-цисхет особа све више овај иницијализам одбацују у замену за неки од осталих који су наведени испод. '''2 — ЛГБТ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „+” означава све људе који не потпадају под неко од 4 слова. Овај термин користе и организације Да се зна! и Београд прајд. :Мане: ? '''3 — ЛГБТК''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „К” стоји за ''квир'' и покрива практично све не-цисхет идентитете. :Мане: Постоје противници термина ''квир'' јер се дуго времена у западним културама користио као пејоратив, а неки га још увек користе у том контексту. Неки људи можда неће знати шта „К” означава. '''4 — ЛГБТИ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице, а „+” означава све људе који не потпадају под неко од 5 слова. Београд прајд примарно користи овај термин. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. '''5 — ЛГБТИ''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. Иако се подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТИ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Мислим да су сви остали иницијализми које би преложио осуђени на пропаст (нпр '''ЛГБТКИА, ЛГБТКИ+, ЛГБТИКА+, ЛГБТКИИ?2'' итд.) па ћу ту стати. Волео бих да чујем ваше мишљење о томе који од ових иницијализама би требали користити. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) ==== Коментари ==== {{коментар}} — Одмах ћу изнети своје мишљење да је опција '''2''' најбоља, на шта указује и чињеница да нисам успео да јој нађем ману. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Одлична тема! Најсклонији сам '''првом''' решењу. Наиме, то је назив који се најчешће јавља у изворима. Забележен је у ''Српском речнику новијих англицизама''. Такође се знатно употребљава на Википедији на енглеском језику. Друго и четврто решење нису најсрећнији јер ће онај плусић отежати налажење чланака претрагом. Треће решење је изузетно незгодно због пресловљавања енглеског Q (чита се: кју) у наше К. У ''Српском речнику новијих англицизама'' тај акроним је остављен у оригиналној графији (LGBTIQ), а као алтернатива понуђен је облик „ел-џи-би-ти-ај-кју”. Дакле, у овим акронимима није устаљено пресловљавање Q у К. Стога сам изричито против трећег решења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:15, 23. јун 2022. (CEST) :Увек можемо да оставимо преусмерење са наслова без + на чланак како би смо тај проблем решили, мада сам испробао пар претрага у Гуглу без плуса за категорије и чланке који у имену имају + и сваки пут ми је избацио оно што сам тражио. Сад не знам да ли је то до тога да ми је комп упамтио историју посећивања, али чини се да то не би представљао проблем [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:31, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Друго или прво рјешење. Мишљења сам да је друго свеобухватније и прецизније. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:28, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Најбоље решење је опција '''бр. 2''' јер она, као што рече колега Садко, обухвата све и најпрецизнија је. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прво решење, поготово зато што за поједине никада нисам ни чуо. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 23:48, 25. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са Ацом и Ханијем, мислим да би једноставно ''ЛГБТ'' било сасвим довољно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:18, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за прво рјешење. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 14:30, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за бр. 2. Обухвата LGBTQIA+. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:48, 4. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је вријеме да се покрене гласање са избором између прве и друге опције. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:03, 6. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} Слажем се — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:49, 22. јул 2022. (CEST) === Лезбијка и лезбејка === Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се та тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Залажем се за употребу једино исправне варијанте, која тако има шансу да се запати у свакодневном говору. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:28, 20. јул 2022. (CEST) :Зар Википедија не треба да прати језик уместо да исти води? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:31, 21. јул 2022. (CEST) ::Поставио си готово филозофско питање. У бити мислим да није сретно рјешење гдје се користе обе варијанте. Свакако би било добро да групишеш ово, као и раније покренуто питање о скраћеници за LGBT+ и евентуално још питања па да она заједно буду дио расправе и можда гласања. Бојим се да ћеш у појединачним темама на Тргу имати одговор једног, двоје колега и мене а питања се тичу свих. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:25, 21. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Апослутно се слажем. Никада у животу нисам чуо да је неко рекао „лезбијка”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:47, 23. јул 2022. (CEST) === -{LGBTQ}- и Квир === Трећа тема о којој бих разговарао је термин ''квир''. У српском речнику новијих англицизама, иницијализам -{LGBTQ}- и њене варијанте које садрже слово -{Q}- су остављене у свом изворном облику, иако је иницијализам ЛГБТ у истом наведен и писан ћирилицом, вероватно зато што у српском језику немамо слово ''Ку'' (имамо л, г, б и т). Сматрам да, пошто знамо да -{Q}- стоји за квир, у случајевима где треба да се наведе иницијализам у свом првобитном облику (нпр. цитат), -{LGBTQ}- треба да се транскрибује као ЛГБТК — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:48, 22. јул 2022. (CEST) :Разумијем и познато ми је али шта је конкретно идеја? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:49, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Садко}} Више предлог него идеја, -{LGBTQ}- да се транскрибује као ЛГБТК, а не да се оставља у изворном облику. До сад се или оставља изворно или пише ''ел-џи-би-ти-кју'' (на основу речника новијих англицизама). То где се већ појављује на чланцима као ЛГБТК се не сматра правилним — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 17:17, 24. јул 2022. (CEST) :::У реду, немам проблем са тим, мада не знам како без консензуса може да се званично уведе, уколико је то намјера. Можда би могао да нам ставиш напомену на чланку о ЛГБТК са информацијама за транскрипцију на српском језику? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:25, 24. јул 2022. (CEST) == Српска телевизија == Ваљало би променити наслов чланка [[Српска телевизија]] или га ујединити с чланком [[Списак телевизијских станица у Србији]] и, тај уједињени чланак, једноставно назвати „Телевизија у Србији”. Да ли неко има било какво друго решење? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:51, 6. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Ја се слажем с тобом али ајде да видимо шта каже @[[Корисник:MareBG|MareBG]] који је тај чланак и направио да видимо шта он мисли јер видим да овај чланак нема никаквих веза на другим језицима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:11, 6. јул 2022. (CEST) ::Смислен предлог, спајањем бисмо добили свеобухватни већи чланак. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:02, 6. јул 2022. (CEST) :: Подржавам предлог, може да се уједини одмах након поднаслова „историја”. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:59, 21. јул 2022. (CEST) ::Спојити. Тагујем опет {{пинг|MareBG}} да се изјасни ако жели — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:59, 22. јул 2022. (CEST) :::Спојио сам чланке пре неколико дана, мада тек сад видим да нисам оставио преусмерање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:46, 22. јул 2022. (CEST) ::: Слажем се, само цео садржај треба пребацити и одрадити преусмерење. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:58, 22. јул 2022. (CEST) == Аркан == Мислим да би чланак [[Жељко Ражнатовић Аркан]] требао бити премештен на само „Аркан” јер: # познатији је по надимку # тренутно неко може помислити да има два презимена (Ражнатовић - Аркан). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:19, 21. јул 2022. (CEST) :Мислим да је ипак боље овако, по таблоидима је Жељко Ражнатовић Аркан. Исти је случај и са чланком о Цеци, она је позната као Цеца али је због имена чланак назван Светлана. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) ::Гугл претрага за Аркана даје 10.200.000 резултата а за Жељка Ражнатовића Аркана само 115.000. Тренутни наслов чланка не само да беспотребно дужи, него, као што већ рекох, неко може помислити да му је Аркан презиме и онда би једини прикладан назив био Жељко Ражнатовић „Аркан”, што сматрам крајње бесмисленим када [[Аркан]] свакако води до чланка о њему. ::Цеца је своју каријеру започела [https://www.discogs.com/artist/528815-Ceca управо под тим именом] које и даље користи и никада није престала. Тек да не говорим о бесмислености тренутног наслова јер је жена првих шест албума објавила док јој је презиме било Величковић, али и у то време под надимком. Цеца је „Цеца” на свим музичким платформама, својим песмама, албумима и остало, без обзира на то што је једна десетина људи зове Светлана Ражнатовић/Величковић или Српска Мајка. Додао бих да тако нпр. [[Селена (певачица)|Селену]] не можемо преместити на Селена Кинтаниља Перез само зато што данас скоро свако када чује за певачицу Селену прво помисли на Гомезову. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Тема је значајно прикладнија за покретање на СЗР чланка. Чини ми се да јесте препознатији под надимком Аркан. Везао бих питање за ширу проблематику насушне потребе да се покрене квалитетна расправа и потом гласање за формално јасно дефинисано правило писања надимака у наслову и уводнику чланка. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:07, 21. јул 2022. (CEST) :Слажем се с тим. Ево баш сам у одговору изнад навео Цецин пример. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) ::Чланак о Цеци је већ био под називом Цеца, па је онда негде била покренута расправа да се премести у Светлана. Што се мене тиче, надимци (познатих) мени не сметају тако да и да се чланак премести у Аркан а други у Цеца мени је то ок. Поздрав, == Шаблон Почетник == Добар дан драге колеге, Тренутно [[Шаблон:почетник|шаблон]] почетник гласи „Чланак је означен овим шаблоном...Ако не буде исправљен у року од седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан.” Предлажем да се измени „Ако не буде исправљен у року од седам дана” у „Ако не буде исправљен након седам дана”. Тиме бисмо продужили и тај седми дан као задњи дан где корисник може да исправи чланак а и понекад не бришемо чланке у року у седам дана, неки стоје чак и дуже. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:03, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Смислен предлог. Подржавам. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:44, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Зашто да не. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:04, 23. јул 2022. (CEST) nrbo6qh10ij9gxrrzbb42luns4t1vev 25121240 25121211 2022-07-24T15:49:58Z Acaalexaca 166193 /* Аркан */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Идеје/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == Преименовање Оставе у Ризницу == Здраво свима, предлажем да преименујемо [[Викимедијина остава|Оставу]] у Ризницу. Мислим да би се том промјеном боље дефинисао и објаснио значај и суштина овог Викимедијиног пројекта. Тренутна варијанта асоцира на простор за складиштење, остављање, пуког качења слика и других датотека; у Остави су ствари које се обично не користе свакодневно, док Ризница носи и назначава другачије значење. У књизи ''Речник српског језика САНУ'' пише: * остава'' ж. просторија за држање, одлагање хране и ствари које нису у свакодневној употреби, '''комора, шпајз''' * ризница'' ж. просторија у којој се држе драгоцености; каса, благајна Ријеч ризница боље дефинише суштину енглеске ријечи Комонс (''land or resources belonging to, or affecting the whole of a community''). Колеге са мк.вики користе овај облик. Да је преименовање на добром трагу указује и то што Википедију као ''[https://wikimedia.rs/edu-viki-kamperi-osvojili-goliju/ Ризницу знања]'' описује и Викимедија Србије. Иако примарно козметичка измјена, промјена би боље означавала шта [[commons:Commons:What Commons is not#Wikimedia Commons is not your personal free web host|Комонс није]] и чему окачене сликa и читав пројекат примарно служе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:29, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Да, дефинитивно боља реч. Подржавам идеју! [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:46, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Зар већ није било дискусије о овоме [[Википедија:Трг/Архива/Идеје/19#Преименовање Викимедијине Оставе|овде]]? Ја се слажем са променом јер ми некако Остава звучи погрдно. Не знам зашто прошли пут није прошло. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 20:38, 11. април 2022. (CEST) : Није прошло колико видим, јер је доста корисника било против. И верујем да они своје мишљење неће променити. Увидом у дискусију, закључујем да се слажем са оним што су тада рекли Миљан и Филип, тако да сам ја против мењања.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:48, 11. април 2022. (CEST) :: Дискусије је у пуном смислу ријечи је мањкало. Више пута је поновљено да је ''промјена промјене ради'', што свакако није, нити бих губио вријеме на такве работе. :: Технички је постојала већина али не желим и не би било коректно спрам шире заједнице уводити у једном домену фундаменталну измјену без ширег консензуса. Свакако ти хвала на коментару. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:06, 12. април 2022. (CEST) {{коментар}} Поновићу своје мишљење са прошле расправа, подржавам преименовање. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:12, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Плус један за преименовање. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 17:03, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као и прошли пут, не мењам став. Остава је нешто где се похрањују разне ствари, ризница је место где се похрањују драгоцености. А на комонсу се налази све и свашта, тако да је он више један бувљак него место где се похрањују искључиво драгоцености. Од ризнице је чак прихватљији и назив складиште. Дакле, против сам преименовања [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 21:24, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам да се промени у Ризница. Сама реч је много боља него Остава, ово би била позитивна промена.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:30, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Исправно, подржавам као и претходни пут. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:09, 15. април 2022. (CEST) {{коментар}} Сагласан сам са Николиним коментаром, тако да сам против овог предлога. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:12, 16. април 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам. Иако је Остава микс свега и свачега, као што је Никола рекао, није на одмет дати јој мало позитивније/лепше име. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 21:44, 16. април 2022. (CEST) {{коментар}} Изнети аргументи ми делују сасвим важећим и разумним, стога подржавам предлог. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 20:08, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као и прошли пут подржавам предлог. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:57, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:37, 28. април 2022. (CEST) Против. Остава је нешто гдје се чува све и свашта, и оно што то треба и оно што ти не треба. У овом случају је то остава са сликама, гдје се налази све и свашта, од умјетности и спорта, преко политике и религије, држава и градова, до експлицитних слика. И име јој у потпуности одговара. Ризница више звучи као мјесто гдје се чувају драгоцјености, што може да има смисла ако замислимо слике као благо википедије које се чува у ризници. Али не знам колико је та теорија одржива, кад свако може да додаје слике по жељи, са јединим ограничењем да их је он направио. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 11:23, 1. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сагласан са николом. [[Корисник:РудиЧајевац|parsifal]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|<math>\mathcal{R}</math>]]| 19:46, 9. мај 2022. (CEST) == Патролирање људи из WMF == Имам једну идеју која не знам да ли је пре била предложена а немам баш времена да тражим около. Постоји ли неки начин да се људи који су део WMF тима аутоматски патролирају без икаквог захтева ? Ево нпр. [[Корисник:BPipal (WMF)|Бранимир]] поставља вести које се тичу Викимедије тако да не видим поенту да се та особа патролира. Не знам шта други мисле али сам хтео да ово изнесем као идеју. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 19:19, 13. април 2022. (CEST) {{коментар}} Има смисла, сагласан сам. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:51, 15. април 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам, не праве неке велике измене тако да није тешко испатролирати их. Што се тиче BPipalа он је стекао поверење а за остале не гарантујем. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:56, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:38, 28. април 2022. (CEST) * {{против}} За АП се гласа и то се мора заслужити, није довољно што је неко члан организације. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:52, 9. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Не постоји аутоматски механизам који би обухватио баш сваког из Задужбине, тако да би свакако морало право да им се даје ручно. Разумем да би било лакше за патролере да не морају њихове измене да патролирају, али се опет слажем са Маретом. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 18:56, 17. јул 2022. (CEST) == Манекени/модели == Пре неки дан сам приметио да је чланак на ен Вики о [[:en:Model (person)|моделима]] повезан је са чланком [[модел (особа)]], док је [[:en:Category:American female models|категорија]] повезана са [[:Категорија:Америчке манекенке|манекенима]]. Мислим да би се требало одредити да ли ћемо користити термин „модел” или „манекен”, јер се и у чланцима јавља шареноликост. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:12, 16. април 2022. (CEST) :Манекен/ка није исто што и модел/ка, ако не гријешим. Ваљало би консултовати посљедње издање Рјечника. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:21, 16. април 2022. (CEST) ::{{одговор|HoneymoonAve27}} {{одговор|Садко}} Према Речнику српскога језика Матице српске, овако се дефинишу следећи појмови: ::* манекен, 1. лепо грађена (најчешће млада) особа која приказује нове моделе одеће или обуће на модним ревијама (и у другим приликама) [...] ::* модел, 1. а. особа која сликару или вајару позира кад он ствара портрет, фигуру и сл. б. особа која служи писцу као узор за неку личност у делу. [...] ::Каснија значења обеју речи се такође не подударају. Из приложеног можемо закључити да ова два појма нису синоними будући да се не поклапају ни у једном значењу. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 20:04, 17. април 2022. (CEST) == „Масакр” у „покољ” == Поздрав свима. Шта мислите о томе да реч „масакр”, која се јавља у насловима чланака о овој теми, заменимо њеним синонимом, домаћег порекла, „покољем”. У ''Речнику српскога језика'' Матице српске, стоји следеће: * '''масакр''' <small>фр.</small>, покољ, крвопролиће, клање, убијање. * '''покољ''', масовно убијање (обично извршено клањем); уп. погром. Мислим да нема потребе користити позајмљеницу (тачније [[галицизам]]) у овом случају. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 23:22, 13. мај 2022. (CEST) * {{за}} Апсолутно за. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 15:17, 14. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сам чланак је [[покољ]] тако да мислим да је ок да се премести. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:01, 17. мај 2022. (CEST) * {{за}} У питању је случај гдје можемо користити и дати првенство српској ријечи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:11, 17. мај 2022. (CEST) * {{неутралан}} Шта да радимо у случајевима гдје је ријеч „масакр” устаљена, као нпр. у случају Сребренице? Хоћемо ли преименовати чланак у ''покољ у Сребреници''? Да не помињем идеју која се јавила у неким интелектуалним круговима да се геноцид над Србима током Другог свјетског рата назове ''Покољ''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:48, 1. јун 2022. (CEST) ::Идеја је да се добије српска рјеч односно наш термин за злочин систематског геноцида над српским становништом свих узраста почињен од стране хрватских усташа. У суштина, према мом мишљењу, основна идеја је одлична. Њихова идеја је буде или ''покољ'' или ''велики покољ'', у складу са усмјеном традицијом старијег становништва Херцеговине, мада поменута иницијатива за сада није дошла до реализације а све је шанса и да неће јер има озбиљних аргумената против саме идеје. Мишљења сам да је недовољно рационално и кратковидо гласати против на ''аргумент устаљености'', пошто, цијеним да Вукан није ни мислио да премјештамо чланке за чији наслов је другачија термин или одредница устаљена. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:10, 1. јун 2022. (CEST) :::Немам ништа против тога се основни чланак зове покољ, ипак је то српска ријеч, исто тако да се злочини који нису толико познати на нашем простору преименују у ''Покољ у/над…'', само треба донијети одлуку шта ћемо с ових који су препознатљивији као ''масакри''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:38, 1. јун 2022. (CEST) * {{против}} — На основу Ранковога коментара. Постоје неки догађаји који се устаљено називају „масакрима”. Примерице, из наше историографије, [[масакр у Крагујевцу]]. Назив „Покољ у Крагујевцу” не би био довољно препознатљив. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:56, 1. јун 2022. (CEST) {{одговор|Aca}} {{одговор|Ранко Николић}} — Познати аргумент ''устаљености'' не пије воду у овом случају: нпр., масакри у Шарпвилу или Першунски масакр не би били ништа мање познати код нас и да се називају покољима тако да не видим зашто бисмо у потпуности били против овог предлога. Засигурно нисам мислио да злочине геноцида или етничког чишћења или чега год другог насилно мењам у покоље, таман посла — овде искључиво расправљамо о злочину масакра, чија је дефиниција изнета горе у првом коментару. Примери Сребренице или Крагујевца могу бити изузетак, али и не морају нужно. Овде се превасходно расправља о пракси именовања будућих чланака као и именовања категорија и шаблона који су у вези с овом тематиком. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:50, 1. јун 2022. (CEST) :Нико није ни говорио о преквалификацији злочина, него о томе да ли ћемо мијењати називе чланака који су у нашој историографији познатији као масакри него као покољи. Пошто је та недоумица ријешена, подржавам идеју. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:56, 1. јун 2022. (CEST) * {{неутралан}} Слажем се да може да се користи убудуће, али ако је неки догађај познат као масакр, треба тако и да остане. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:32, 23. јун 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 21:00, 16. јул 2022. (CEST) == Сајтнотис као дио насловне == Здраво колеге, желим да видим какав је пулс заједнице по сљедећем питању: имам идеју да умјесто тренутних банера односно обавјештења на врху странице о дешавањима у току, исте пребацимо у један одјељак који би био на Насловној странице Википедије, са десне стране, било изнад или испод одјељка ''Вести''. Тиме бисмо трајно уклонили банере а све важно за пројекат и заједницу учинили трајно видљивим и при врху насловне, на елегантан начин. Плус би се добио нови простор за навођење обука и позива Викимедије Србије, навођење када је период за кандидовање слика мјесеца, информисање о јубиларним чланцима на пројекту, успјесима корисника на међународним такмичењима и о свему другом што иначе није обухваћено банерима. Сличан модел примјењује сх.вики. У питању је основна идеја коју можемо да разрадимо скупа. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:15, 25. мај 2022. (CEST) :Начелно сам против укидања сајтнотиса, зато што постоји могућност да свако коме смета то сакрије код себе. Преко главне стране такође може само да се претрчи, па није подразумевано да ће то бити практичније. С друге стране нека обавештења која се тичу циљаних група корисника, а која не утичу у великој мери на сам пројекат, можда могу и на тај начин да се организују. Сагласан сам да би се у некој мери растеретио врх странице и учинио прегледнијим. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:13, 25. мај 2022. (CEST) :: Слажем се са твојим коментаром Лотоме, мени је такође боље овако. Свако може у било ком тренутку да погледа обавештење док чита неки чланак. Јако ми се допада и сам стил банера зато што је јединствен, једноставан и постоји само на нашој Вики. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:27, 25. мај 2022. (CEST) ::: Може бити да сте у праву. Идеја ми је пала на ум па сам желио да чујем повратну информацију. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:25, 1. јун 2022. (CEST) == Star Wars == Поздрав, колеге. Коначно сам решио да се посветим овој франшизи, али мислим да још није решено питање у вези њеног имена на српском језику. [[Корисник:Ranching|Ranching]] је први покренуо ову тему и тек сада схватам његову поенту. Књига која је претходила филму, Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker, у Југославији је објављена под насловом „Звездани ратови”, а ту је и серија [[Звездани ратови (Никад извини)|Никад извини]] која се усагласила са овим насловом. [http://www.hbo.rs/article/iz-igre-prestola-u-zvezdane-ratove-7_48549 Ејч-Би-Оу] је такође објавио филмове под насловом „Звездани ратови”, као и [https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3819/zvezdani-ratovi-epizoda-1--fantomska-opasnost-.html РТС], а управо сам видео да постоји и [https://starwars.fandom.com/sr/wiki/Zvezdani_ratovi?variant=sr фан-сајт]. У другу руку, Ејч-Би-Оу је објавио серију [https://hbogo.rs/serije/ratovi-zvezda-ratovi-klonova/4-sezona/1-epizoda Ратови звезда: Ратови клонова] где се није држао претходног наслова. По мом мишљењу, облик „Ратови звезда” се чешће јавља у говору него „Звездани ратови”, мада нисам сигуран колико је то битно. Планирао сам да сачекамо да Дизни+ дође у Србију и видимо који ће наслов он одабрати, али је у скорије време потврђено да Дизни+ неће бити локализован. (значило би ми да се изјасне и {{ping|Aca|Ranching|Ничим неизазван}}) — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:03, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав. Немам шта ја да се изјашњавам јер ће бити онако како {{пинг|Aca}} одлучи јер је он велики мештар лингвистике, као и „алфа и омега философије етике”, а ја сам небитан јер је он, као „утицајни администратор”, јачи од мене, наређује ми откако сам дошао на пројекат. Као си можда приметио, трудим се да избегавам расправе због њега и његове екипе (што ми је саветовано), како ми не би опет напаковали, овога пута, трајни бан. Искрено, да се ја нешто питам, а не питам се, консултовао бих се са {{пинг|Sadko}} у вези са седмом уметности. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:14, 2. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :{{пинг|Ничим неизазван}} Не желим да улазим у туђе конфликте, али не верујем да би Аца имао нешто против уколико би изнео своје мишљење око ове теме, а и пинговао си јер те сматрам и те како компетентним. :Извињавам се [[Корисник:Sadko|Садку]] и [[Корисник:Вукан Ц|Вукану]] што сам заборавио да их додам, надам се да ћете се изјаснити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:25, 2. јун 2022. (CEST) ::Поздрав. Не видим неки конкретан разлог зашто ме се овде прозива, али очигледно је то ''ничим неизазвано'' с обзиром на то да ја нисам комуницирао с дотичним уредником недељама (заправо, месецима) откад ме је недоказано [[Википедија:Администраторска_табла#Ничим_неизазван, последњи пут|оптужио да „вређам нечије јеврејско порекло”]]. То је питање остало нерешено и без одговарајуће реакције администратора. Морам признати да све ово већ прераста у [[Википедија:Малтретирање|систематско и тактично малтретирање уредника]] те молим администраторе да предузму одговарајуће радње док атмосфера поново не постане неподношљива. Поновљена пасивна агресија и сарказам такође су понашања које Универзални кодекс понашања назива неприхватљивим. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) :::Исто тако је неприкладно етикетирати значајно старије и паметније колеге као ''ултрадесничаре'' и ''националисте'', не извинити се такво гнусно понашање, бановати их са свог серверчића без претходног објашњења, прије тога им брисати поруке и цензурисати, вјероватно како би се изазвала реакција, дискриминисати их (''не иде ти глумљење либерала'') форсирати своје назовимо идеолошке ставове, улазити више пута у препуцавања са истим корисником који се овдје не понаша прикладно, оговарати своје колеге као нека убога стрина код уредника других језичких пројеката који вегетирају код нас, ратовати измјенама на чланку о неком слабо познатом реперу па онда посље свега тога у кратком року, отићи на скуп у организацији Викимедије и држати предавање о томе како се не треба понашати на пројекту! Трагикомично. Сарказам нико не забрањује и овдје нема једносмјерне улице у виду прекршаја. Замолићу неког непристрасног администратора да ове поруке као и дио прве поруке пребаци на дну странице као засебан дио. Просто сам морао реаговати пошто слабо толеришем глумљење жртве и неприхватање своје одговорности код људи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} {{коментар}} Што се тиче изнетог питања, мени је апсолутно свеједно. Подржаћу предлог за који се остали определе. Једино могу приметити да је у свакодневном говору учесталије „Ратови звезда”. Претраге на сајтовима ''Политике'' и РТС-а такође показују да је споменути назив чешћи. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако бих се пре определио за облик ''Ратови звезда'', био он можда и неправилно преведен са оригинала, из већ наведених разлога заступљености и препознатљивости ([https://tvprofil.com/me/film/2236549/ratovi-zvezda-3-osveta-sita 1], [https://knjigautisaka.com/star-wars-episode-iii-revenge-of-the-sith-2005 2]). Облик ''Звездани ратови'' би се чак можда и потенцијално мешао с потпуно другим серијалом ''Звездане стазе''. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:26, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам је ли ''Идеје'' право мјесто за нашу дебату. Свакако хвала вриједном колеги Ханимуну на покретању занимљиве теме. Провјерио сам литературу која ми је тренутно на располагању. Паркинсонова ''Историја филма'' као и ''Историја филма'' групе аутора користи облик ''Ратови звезда''. Кукова тротомна ''Историја филма'' у трећем тому користи облик ''Рат звезда''. Мислим да није велика дилема. Није једнако релевантно као стручна дјела али и трибине у Београду које су водили људи прилично упућени у материју су користиле исти облик [https://emitor.rs/2015/04/tribina-prosireni-univerzum-ratova-zvezda/] [https://domomladine.org/debate/tribina-druga-sezona-serije-the-mandalorian-i-buducnost-ratova-zvezda/]. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ратови Звезда је правилан облик који се користи као што је већ речено и мислим да би тако требало да остане или да се коригује на другим местима а то шта други причају и записују, то је већ за друге сајтове а не за Википедију. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 22:20, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Субјективно мишљење: SW фанови су навикли на оба превода, али је ''Звездани ратови'' тачније за тематику оригинала. Свима је јасно да не воде рат "звезде" већ се рат води између цивилизација у свемиру. Управо зато су ''Зведане Стазе'' апсолутни погодак превода, а у енглеском језику су та два назива и намерно слична, јер се ради о (успешно) компететивним франшизама.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:01, 9. јун 2022. (CEST) == Проблем са системским изгледом свих страница (PC десктоп) == Сигурно да ће овде неко имати одговор за следеће: на PC (Windows, Linux) рачунару се подуже време Википедија на српском (остале не) појављује у суженом формату за мобилни. Пробао сам све да вратим на класичан PC изглед од раније, али изгледа да је централно системски подешено овако (тако је у свим браузерима и након брисања кеша). Да ли је то у складу са неком одлуком заједнице која ме мимоишла, или је то до неких измена у подешавањима за које ја незнам и треба само неко да ме упути? У питању је само естетски изглед, ако је то одлука заједнице извините што сам питао. Администраторима: ако је потребан скриншот, кажите како и где да поставим.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:17, 9. јун 2022. (CEST) :И ја сам приметио да претраживач нуди мобилну верзију у претрагама. У повратним информацијама, ако постоји чланак, то већ није случај. Увек може да се очисти веза од слова м појединачно, али није трајно решење. {{пинг|Aca|Kizule}} су активни на фабрикатору, па да видимо шта је у питању. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 15:49, 9. јун 2022. (CEST) :Поздрав @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] :Ја тај проблем немам па ме занима пар ствари :# Коју тему користиш што се тиче изгледа ? :# Који претраживач користиш (Edge, Firefox, Chrome, Safari) ? Јеси ли пробао различите претраживаче ? :Ајде да кренемо одатле па ћемо полако да видимо где је проблем. :Колега Лотом је већ позвао Ацу и Зокија, који су активни на Фабрикатору да се и они јаве па ћемо видети. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:51, 9. јун 2022. (CEST) ::Морам да се извиним на новој теми која овако испада спамовање. То подешавање заиста изгледа ружно на десктоп монитору, али је изгледа такав дифолт тренутне Википедије. Решење је у подешавањима десно горе, поставка "изглед" – Векторско (2010). Да ли да обришем тему? Или можда буде још неком на користи? [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:55, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Драго ми је да си решио проблем. Остави па ако неком другом буде потребна помоћ у том смислу, можемо да користимо твоје решење за тај проблем. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:03, 9. јун 2022. (CEST) ::::Случајно сам пронашао шта можда стоји иза овога: Фондација редовно тестира нове изгледе GIP-a на основу психолошких и других фактора (како се лакше чита итд.) и онда, чини се, уведе визуелни изглед са неким малим изменама. Садашњи "тренд" се зове ''Vector (2022)''. [https://www.mediawiki.org/wiki/Reading/Web/Desktop_Improvements/Second_prototype_testing/sr Овде кога занима може и допринети том процесу]. (Ово све је требало да иде у ''Трг/Техника'' - још једном се извињавам.) [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:49, 9. јун 2022. (CEST) {{пинг|Jozefsu|Lotom}} исти проблем имам. Не треба лупати главу. Уђете само у чланак и после избришете у УРЛ-у додатак ''m.'' и биће све океј. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:59, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Не бих рекао да је то проблем (макар мислим да то није) проблем који је @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] рекао али ето нека он потврди пошто ако је то то, онда је проблем у томе што се мобилна верзија покушава отворити преко рачунара а то некад зна да буде хаос. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:13, 9. јун 2022. (CEST) ::Када ти на рачунару изађе мобилни приказ, онда УРЛ мора да буде са ознаком ''m.''. Када се та ознака уклони ручним путем, те стисне ентер на остатак УРЛ-а, добија се рачунарска верзија. Цитирао бих једног уважног члана ове заједнице: „Од Обса и Ничима нема већих зналаца за технику. Што се тиче технике, они све знају и умеју.” Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:17, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Сваки циго свога коња хвали :) Видећемо шта каже @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] да ли је то био проблем (случајно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:19, 9. јун 2022. (CEST) ::::Ти само среди да ме Пинки и остали не малтретирају и не ометају мој рад. То ће бити довољно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:22, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Знам за ту верзију проблема али @[[Корисник:Боки|Боки]] је у прaву, није то било код мене. То са именом домејна је нека врста "скина", док је ово друго (код многих корисника) део новина уведених од стране Фондације. Погледајте линк који сам дао и све ћете разумети. Решење је у подешавањима горе десно: класичан рачунарски (не-мобилни) изглед се зове ''Векторско (2010)'' или на енглеском ''Vector legacy (2010)''. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:23, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]], бани на дискорд. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:24, 9. јун 2022. (CEST) :Нисам на Дискорду, и не можеш само тако у топик да пишеш порукице, ако је везано за овај топик додај ту, а ако није важно сачекаће или пиши на моју страну за разговор. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:30, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} ::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] - Ја сам покушао СВЕ теме које Википедија даје и некако ми ова "олд скул" тема из 2010 најбоље "чучи" и не планирам да је мењам све док је Википедија не укине (ако је уопште и укине) а кад сам на мобилном, онда је ту хаос док се снађем али са мобилног већином само патролирам јер нема шансе да пишем чланак преко мобилног. No way Jose [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:28, 9. јун 2022. (CEST) :::Зато сам и прво паничио (овако важан пројекат никако преко андроида, ко воли да квари очи нека изволи) али срећом нашло се решење. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:32, 9. јун 2022. (CEST) ::::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Мени је за патролу супер мој LG Velvet. Мали екран и све супер али да пишем инфокутију на њему, па пре бих отишао у Задругу код Митровића него да то радим :) ::::Ајде, Боже здравља, ако ме [[Википедија:Бирократска табла|изаберу за администратора интерфејса]], видећу да нешто одрадимо у вези тога да и мобилна верзија буде мало боља за очи јер се итекако зна да се мобилни телефони користе све више и више као средство за одлазак на интернет него рачунари. ::::Ево обећавам ти да ће ми то бити једна од првих мисија да то некако изведемо, рекох, Боже здравља и ако ме изаберу. ::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:57, 9. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Делује да се проблем у претрагама везује за локацију приступа, односно ИП адресу. Тако се у Србији у последње време приказује мобилна верзија овог језичког пројекта, други језици не. Али заглавље с повратним информацијама води на верзију за рачунаре. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:22, 9. јун 2022. (CEST) == Пинг - одговор == Поздрав ! Имам један мали проблем који ми "боде очи" па сам хтео да поставим као идеју и да чујем ваше мишљење а то је да када неког означимо (пингујемо) појави се она двотачка после корисничког имена (нпр. {{ping|Боки}}) и то ме нервира јер мислим да нема потребе ту да стоји јер се та иста [[Две тачке|двотачка]] користи само кад је у питању набрајање или управни говор што није случај у томе ако само желимо неког да означимо и да му кажемо нешто у нашем исказу. Иста ствар се дешава и кад се користи опција одговор. Не знам да ли и како то може да се промени али можда моје колеге администратори интерфејса могу да ми помогну у вези тога јер сам лично покушавао да нађем где то може да се промени али безуспешно. Да чујем шта ви мислите о томе. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:15, 19. јун 2022. (CEST) :{{Пинг|Боки}} Здраво Боки, потпуно се слажем с тобом. Погледај овај шаблон [[Шаблон:Одговор/док]]. Не знам шта остале колеге мисле? Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:24, 19. јун 2022. (CEST) ::Која је разлика између пинг и одговор? Ја нисам користио ову другу опцију па да видим како ради. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:40, 19. јун 2022. (CEST) :::Ствар је у томе што нема разлике, {{пинг|Vux33}} {{одговор|Vux33}} опет остаје пинг. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:51, 19. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] - Нашао сам решење само да видим шта други мисле или да ја то пребацим па ако се неком не свиђа, нека каже, шта мислиш ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:07, 20. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Шаблон {{tlx|одговор}} илити пинг се употребљава на почетку одговора, па се зато ту исписују две тачке. Ако желиш споменути некога унутар свог коментара, препорука је да се {{tlx|к}} употребљава за то, {{к|Боки|Бокић}}. Погледај изворни код :). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 18:05, 20. јун 2022. (CEST) :{{к|Aca}} Мени је опет нелогично да ако неко означи некога уопштено, да стоји та двотачка али ок а за ово друго сам знао али то је други шаблон па га зато и нисам овде стављао. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:59, 20. јун 2022. (CEST) == LGBTQIA+ теме == === Скраћеница LGBTQIA+ === Ја сам вероватно једина особа на пројекту којој ово боде очи, али имена чланака и њихови текстови који се односе на ЛГБТ теме имају веома разноврсан дијапазон иницијализама које користе. Најчешће се види ''ЛГБТ'', али неретко се појављује и ''ЛГБТ+''. Предлажем да се ова имена стандардизују и да се користи један иницијализам кроз све чланке. Успео сам да смислим следеће опције: '''1 — ЛГБТ''' :Предности: Овај иницијализам се тренутно користи у именима већине чланака и категорија. Шира јавност најчешће користи овај термин кад дискутује о не-цисхет особама. :Мане: Иако се најчешће подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Организације за права не-цисхет особа све више овај иницијализам одбацују у замену за неки од осталих који су наведени испод. '''2 — ЛГБТ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „+” означава све људе који не потпадају под неко од 4 слова. Овај термин користе и организације Да се зна! и Београд прајд. :Мане: ? '''3 — ЛГБТК''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „К” стоји за ''квир'' и покрива практично све не-цисхет идентитете. :Мане: Постоје противници термина ''квир'' јер се дуго времена у западним културама користио као пејоратив, а неки га још увек користе у том контексту. Неки људи можда неће знати шта „К” означава. '''4 — ЛГБТИ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице, а „+” означава све људе који не потпадају под неко од 5 слова. Београд прајд примарно користи овај термин. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. '''5 — ЛГБТИ''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. Иако се подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТИ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Мислим да су сви остали иницијализми које би преложио осуђени на пропаст (нпр '''ЛГБТКИА, ЛГБТКИ+, ЛГБТИКА+, ЛГБТКИИ?2'' итд.) па ћу ту стати. Волео бих да чујем ваше мишљење о томе који од ових иницијализама би требали користити. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) ==== Коментари ==== {{коментар}} — Одмах ћу изнети своје мишљење да је опција '''2''' најбоља, на шта указује и чињеница да нисам успео да јој нађем ману. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Одлична тема! Најсклонији сам '''првом''' решењу. Наиме, то је назив који се најчешће јавља у изворима. Забележен је у ''Српском речнику новијих англицизама''. Такође се знатно употребљава на Википедији на енглеском језику. Друго и четврто решење нису најсрећнији јер ће онај плусић отежати налажење чланака претрагом. Треће решење је изузетно незгодно због пресловљавања енглеског Q (чита се: кју) у наше К. У ''Српском речнику новијих англицизама'' тај акроним је остављен у оригиналној графији (LGBTIQ), а као алтернатива понуђен је облик „ел-џи-би-ти-ај-кју”. Дакле, у овим акронимима није устаљено пресловљавање Q у К. Стога сам изричито против трећег решења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:15, 23. јун 2022. (CEST) :Увек можемо да оставимо преусмерење са наслова без + на чланак како би смо тај проблем решили, мада сам испробао пар претрага у Гуглу без плуса за категорије и чланке који у имену имају + и сваки пут ми је избацио оно што сам тражио. Сад не знам да ли је то до тога да ми је комп упамтио историју посећивања, али чини се да то не би представљао проблем [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:31, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Друго или прво рјешење. Мишљења сам да је друго свеобухватније и прецизније. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:28, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Најбоље решење је опција '''бр. 2''' јер она, као што рече колега Садко, обухвата све и најпрецизнија је. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прво решење, поготово зато што за поједине никада нисам ни чуо. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 23:48, 25. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са Ацом и Ханијем, мислим да би једноставно ''ЛГБТ'' било сасвим довољно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:18, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за прво рјешење. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 14:30, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за бр. 2. Обухвата LGBTQIA+. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:48, 4. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је вријеме да се покрене гласање са избором између прве и друге опције. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:03, 6. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} Слажем се — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:49, 22. јул 2022. (CEST) === Лезбијка и лезбејка === Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се та тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Залажем се за употребу једино исправне варијанте, која тако има шансу да се запати у свакодневном говору. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:28, 20. јул 2022. (CEST) :Зар Википедија не треба да прати језик уместо да исти води? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:31, 21. јул 2022. (CEST) ::Поставио си готово филозофско питање. У бити мислим да није сретно рјешење гдје се користе обе варијанте. Свакако би било добро да групишеш ово, као и раније покренуто питање о скраћеници за LGBT+ и евентуално још питања па да она заједно буду дио расправе и можда гласања. Бојим се да ћеш у појединачним темама на Тргу имати одговор једног, двоје колега и мене а питања се тичу свих. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:25, 21. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Апослутно се слажем. Никада у животу нисам чуо да је неко рекао „лезбијка”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:47, 23. јул 2022. (CEST) === -{LGBTQ}- и Квир === Трећа тема о којој бих разговарао је термин ''квир''. У српском речнику новијих англицизама, иницијализам -{LGBTQ}- и њене варијанте које садрже слово -{Q}- су остављене у свом изворном облику, иако је иницијализам ЛГБТ у истом наведен и писан ћирилицом, вероватно зато што у српском језику немамо слово ''Ку'' (имамо л, г, б и т). Сматрам да, пошто знамо да -{Q}- стоји за квир, у случајевима где треба да се наведе иницијализам у свом првобитном облику (нпр. цитат), -{LGBTQ}- треба да се транскрибује као ЛГБТК — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:48, 22. јул 2022. (CEST) :Разумијем и познато ми је али шта је конкретно идеја? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:49, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Садко}} Више предлог него идеја, -{LGBTQ}- да се транскрибује као ЛГБТК, а не да се оставља у изворном облику. До сад се или оставља изворно или пише ''ел-џи-би-ти-кју'' (на основу речника новијих англицизама). То где се већ појављује на чланцима као ЛГБТК се не сматра правилним — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 17:17, 24. јул 2022. (CEST) :::У реду, немам проблем са тим, мада не знам како без консензуса може да се званично уведе, уколико је то намјера. Можда би могао да нам ставиш напомену на чланку о ЛГБТК са информацијама за транскрипцију на српском језику? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:25, 24. јул 2022. (CEST) == Српска телевизија == Ваљало би променити наслов чланка [[Српска телевизија]] или га ујединити с чланком [[Списак телевизијских станица у Србији]] и, тај уједињени чланак, једноставно назвати „Телевизија у Србији”. Да ли неко има било какво друго решење? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:51, 6. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Ја се слажем с тобом али ајде да видимо шта каже @[[Корисник:MareBG|MareBG]] који је тај чланак и направио да видимо шта он мисли јер видим да овај чланак нема никаквих веза на другим језицима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:11, 6. јул 2022. (CEST) ::Смислен предлог, спајањем бисмо добили свеобухватни већи чланак. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:02, 6. јул 2022. (CEST) :: Подржавам предлог, може да се уједини одмах након поднаслова „историја”. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:59, 21. јул 2022. (CEST) ::Спојити. Тагујем опет {{пинг|MareBG}} да се изјасни ако жели — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:59, 22. јул 2022. (CEST) :::Спојио сам чланке пре неколико дана, мада тек сад видим да нисам оставио преусмерање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:46, 22. јул 2022. (CEST) ::: Слажем се, само цео садржај треба пребацити и одрадити преусмерење. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:58, 22. јул 2022. (CEST) == Аркан == Мислим да би чланак [[Жељко Ражнатовић Аркан]] требао бити премештен на само „Аркан” јер: # познатији је по надимку # тренутно неко може помислити да има два презимена (Ражнатовић - Аркан). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:19, 21. јул 2022. (CEST) :Мислим да је ипак боље овако, по таблоидима је Жељко Ражнатовић Аркан. Исти је случај и са чланком о Цеци, она је позната као Цеца али је због имена чланак назван Светлана. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) ::Гугл претрага за Аркана даје 10.200.000 резултата а за Жељка Ражнатовића Аркана само 115.000. Тренутни наслов чланка не само да беспотребно дужи, него, као што већ рекох, неко може помислити да му је Аркан презиме и онда би једини прикладан назив био Жељко Ражнатовић „Аркан”, што сматрам крајње бесмисленим када [[Аркан]] свакако води до чланка о њему. ::Цеца је своју каријеру започела [https://www.discogs.com/artist/528815-Ceca управо под тим именом] које и даље користи и никада није престала. Тек да не говорим о бесмислености тренутног наслова јер је жена првих шест албума објавила док јој је презиме било Величковић, али и у то време под надимком. Цеца је „Цеца” на свим музичким платформама, својим песмама, албумима и остало, без обзира на то што је једна десетина људи зове Светлана Ражнатовић/Величковић или Српска Мајка. Додао бих да тако нпр. [[Селена (певачица)|Селену]] не можемо преместити на Селена Кинтаниља Перез само зато што данас скоро свако када чује за певачицу Селену прво помисли на Гомезову. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Тема је значајно прикладнија за покретање на СЗР чланка. Чини ми се да јесте препознатији под надимком Аркан. Везао бих питање за ширу проблематику насушне потребе да се покрене квалитетна расправа и потом гласање за формално јасно дефинисано правило писања надимака у наслову и уводнику чланка. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:07, 21. јул 2022. (CEST) :Слажем се с тим. Ево баш сам у одговору изнад навео Цецин пример. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) ::Чланак о Цеци је већ био под називом Цеца, па је онда негде била покренута расправа да се премести у Светлана. Што се мене тиче, надимци (познатих) мени не сметају тако да и да се чланак премести у Аркан а други у Цеца мени је то ок. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:49, 24. јул 2022. (CEST) == Шаблон Почетник == Добар дан драге колеге, Тренутно [[Шаблон:почетник|шаблон]] почетник гласи „Чланак је означен овим шаблоном...Ако не буде исправљен у року од седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан.” Предлажем да се измени „Ако не буде исправљен у року од седам дана” у „Ако не буде исправљен након седам дана”. Тиме бисмо продужили и тај седми дан као задњи дан где корисник може да исправи чланак а и понекад не бришемо чланке у року у седам дана, неки стоје чак и дуже. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:03, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Смислен предлог. Подржавам. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:44, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Зашто да не. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:04, 23. јул 2022. (CEST) 1b69swnwtb9gmwbm57vqtkujfa2d9pq 25121323 25121240 2022-07-24T16:37:06Z Sadko 25741 Архивирам на [[Википедија:Трг/Архива/Идеје/10]] wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Идеје/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == „Масакр” у „покољ” == Поздрав свима. Шта мислите о томе да реч „масакр”, која се јавља у насловима чланака о овој теми, заменимо њеним синонимом, домаћег порекла, „покољем”. У ''Речнику српскога језика'' Матице српске, стоји следеће: * '''масакр''' <small>фр.</small>, покољ, крвопролиће, клање, убијање. * '''покољ''', масовно убијање (обично извршено клањем); уп. погром. Мислим да нема потребе користити позајмљеницу (тачније [[галицизам]]) у овом случају. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 23:22, 13. мај 2022. (CEST) * {{за}} Апсолутно за. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 15:17, 14. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сам чланак је [[покољ]] тако да мислим да је ок да се премести. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:01, 17. мај 2022. (CEST) * {{за}} У питању је случај гдје можемо користити и дати првенство српској ријечи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:11, 17. мај 2022. (CEST) * {{неутралан}} Шта да радимо у случајевима гдје је ријеч „масакр” устаљена, као нпр. у случају Сребренице? Хоћемо ли преименовати чланак у ''покољ у Сребреници''? Да не помињем идеју која се јавила у неким интелектуалним круговима да се геноцид над Србима током Другог свјетског рата назове ''Покољ''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:48, 1. јун 2022. (CEST) ::Идеја је да се добије српска рјеч односно наш термин за злочин систематског геноцида над српским становништом свих узраста почињен од стране хрватских усташа. У суштина, према мом мишљењу, основна идеја је одлична. Њихова идеја је буде или ''покољ'' или ''велики покољ'', у складу са усмјеном традицијом старијег становништва Херцеговине, мада поменута иницијатива за сада није дошла до реализације а све је шанса и да неће јер има озбиљних аргумената против саме идеје. Мишљења сам да је недовољно рационално и кратковидо гласати против на ''аргумент устаљености'', пошто, цијеним да Вукан није ни мислио да премјештамо чланке за чији наслов је другачија термин или одредница устаљена. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:10, 1. јун 2022. (CEST) :::Немам ништа против тога се основни чланак зове покољ, ипак је то српска ријеч, исто тако да се злочини који нису толико познати на нашем простору преименују у ''Покољ у/над…'', само треба донијети одлуку шта ћемо с ових који су препознатљивији као ''масакри''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:38, 1. јун 2022. (CEST) * {{против}} — На основу Ранковога коментара. Постоје неки догађаји који се устаљено називају „масакрима”. Примерице, из наше историографије, [[масакр у Крагујевцу]]. Назив „Покољ у Крагујевцу” не би био довољно препознатљив. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:56, 1. јун 2022. (CEST) {{одговор|Aca}} {{одговор|Ранко Николић}} — Познати аргумент ''устаљености'' не пије воду у овом случају: нпр., масакри у Шарпвилу или Першунски масакр не би били ништа мање познати код нас и да се називају покољима тако да не видим зашто бисмо у потпуности били против овог предлога. Засигурно нисам мислио да злочине геноцида или етничког чишћења или чега год другог насилно мењам у покоље, таман посла — овде искључиво расправљамо о злочину масакра, чија је дефиниција изнета горе у првом коментару. Примери Сребренице или Крагујевца могу бити изузетак, али и не морају нужно. Овде се превасходно расправља о пракси именовања будућих чланака као и именовања категорија и шаблона који су у вези с овом тематиком. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:50, 1. јун 2022. (CEST) :Нико није ни говорио о преквалификацији злочина, него о томе да ли ћемо мијењати називе чланака који су у нашој историографији познатији као масакри него као покољи. Пошто је та недоумица ријешена, подржавам идеју. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:56, 1. јун 2022. (CEST) * {{неутралан}} Слажем се да може да се користи убудуће, али ако је неки догађај познат као масакр, треба тако и да остане. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:32, 23. јун 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 21:00, 16. јул 2022. (CEST) == Сајтнотис као дио насловне == Здраво колеге, желим да видим какав је пулс заједнице по сљедећем питању: имам идеју да умјесто тренутних банера односно обавјештења на врху странице о дешавањима у току, исте пребацимо у један одјељак који би био на Насловној странице Википедије, са десне стране, било изнад или испод одјељка ''Вести''. Тиме бисмо трајно уклонили банере а све важно за пројекат и заједницу учинили трајно видљивим и при врху насловне, на елегантан начин. Плус би се добио нови простор за навођење обука и позива Викимедије Србије, навођење када је период за кандидовање слика мјесеца, информисање о јубиларним чланцима на пројекту, успјесима корисника на међународним такмичењима и о свему другом што иначе није обухваћено банерима. Сличан модел примјењује сх.вики. У питању је основна идеја коју можемо да разрадимо скупа. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:15, 25. мај 2022. (CEST) :Начелно сам против укидања сајтнотиса, зато што постоји могућност да свако коме смета то сакрије код себе. Преко главне стране такође може само да се претрчи, па није подразумевано да ће то бити практичније. С друге стране нека обавештења која се тичу циљаних група корисника, а која не утичу у великој мери на сам пројекат, можда могу и на тај начин да се организују. Сагласан сам да би се у некој мери растеретио врх странице и учинио прегледнијим. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:13, 25. мај 2022. (CEST) :: Слажем се са твојим коментаром Лотоме, мени је такође боље овако. Свако може у било ком тренутку да погледа обавештење док чита неки чланак. Јако ми се допада и сам стил банера зато што је јединствен, једноставан и постоји само на нашој Вики. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:27, 25. мај 2022. (CEST) ::: Може бити да сте у праву. Идеја ми је пала на ум па сам желио да чујем повратну информацију. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:25, 1. јун 2022. (CEST) == Star Wars == Поздрав, колеге. Коначно сам решио да се посветим овој франшизи, али мислим да још није решено питање у вези њеног имена на српском језику. [[Корисник:Ranching|Ranching]] је први покренуо ову тему и тек сада схватам његову поенту. Књига која је претходила филму, Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker, у Југославији је објављена под насловом „Звездани ратови”, а ту је и серија [[Звездани ратови (Никад извини)|Никад извини]] која се усагласила са овим насловом. [http://www.hbo.rs/article/iz-igre-prestola-u-zvezdane-ratove-7_48549 Ејч-Би-Оу] је такође објавио филмове под насловом „Звездани ратови”, као и [https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3819/zvezdani-ratovi-epizoda-1--fantomska-opasnost-.html РТС], а управо сам видео да постоји и [https://starwars.fandom.com/sr/wiki/Zvezdani_ratovi?variant=sr фан-сајт]. У другу руку, Ејч-Би-Оу је објавио серију [https://hbogo.rs/serije/ratovi-zvezda-ratovi-klonova/4-sezona/1-epizoda Ратови звезда: Ратови клонова] где се није држао претходног наслова. По мом мишљењу, облик „Ратови звезда” се чешће јавља у говору него „Звездани ратови”, мада нисам сигуран колико је то битно. Планирао сам да сачекамо да Дизни+ дође у Србију и видимо који ће наслов он одабрати, али је у скорије време потврђено да Дизни+ неће бити локализован. (значило би ми да се изјасне и {{ping|Aca|Ranching|Ничим неизазван}}) — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:03, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав. Немам шта ја да се изјашњавам јер ће бити онако како {{пинг|Aca}} одлучи јер је он велики мештар лингвистике, као и „алфа и омега философије етике”, а ја сам небитан јер је он, као „утицајни администратор”, јачи од мене, наређује ми откако сам дошао на пројекат. Као си можда приметио, трудим се да избегавам расправе због њега и његове екипе (што ми је саветовано), како ми не би опет напаковали, овога пута, трајни бан. Искрено, да се ја нешто питам, а не питам се, консултовао бих се са {{пинг|Sadko}} у вези са седмом уметности. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:14, 2. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :{{пинг|Ничим неизазван}} Не желим да улазим у туђе конфликте, али не верујем да би Аца имао нешто против уколико би изнео своје мишљење око ове теме, а и пинговао си јер те сматрам и те како компетентним. :Извињавам се [[Корисник:Sadko|Садку]] и [[Корисник:Вукан Ц|Вукану]] што сам заборавио да их додам, надам се да ћете се изјаснити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:25, 2. јун 2022. (CEST) ::Поздрав. Не видим неки конкретан разлог зашто ме се овде прозива, али очигледно је то ''ничим неизазвано'' с обзиром на то да ја нисам комуницирао с дотичним уредником недељама (заправо, месецима) откад ме је недоказано [[Википедија:Администраторска_табла#Ничим_неизазван, последњи пут|оптужио да „вређам нечије јеврејско порекло”]]. То је питање остало нерешено и без одговарајуће реакције администратора. Морам признати да све ово већ прераста у [[Википедија:Малтретирање|систематско и тактично малтретирање уредника]] те молим администраторе да предузму одговарајуће радње док атмосфера поново не постане неподношљива. Поновљена пасивна агресија и сарказам такође су понашања које Универзални кодекс понашања назива неприхватљивим. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) :::Исто тако је неприкладно етикетирати значајно старије и паметније колеге као ''ултрадесничаре'' и ''националисте'', не извинити се такво гнусно понашање, бановати их са свог серверчића без претходног објашњења, прије тога им брисати поруке и цензурисати, вјероватно како би се изазвала реакција, дискриминисати их (''не иде ти глумљење либерала'') форсирати своје назовимо идеолошке ставове, улазити више пута у препуцавања са истим корисником који се овдје не понаша прикладно, оговарати своје колеге као нека убога стрина код уредника других језичких пројеката који вегетирају код нас, ратовати измјенама на чланку о неком слабо познатом реперу па онда посље свега тога у кратком року, отићи на скуп у организацији Викимедије и држати предавање о томе како се не треба понашати на пројекту! Трагикомично. Сарказам нико не забрањује и овдје нема једносмјерне улице у виду прекршаја. Замолићу неког непристрасног администратора да ове поруке као и дио прве поруке пребаци на дну странице као засебан дио. Просто сам морао реаговати пошто слабо толеришем глумљење жртве и неприхватање своје одговорности код људи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} {{коментар}} Што се тиче изнетог питања, мени је апсолутно свеједно. Подржаћу предлог за који се остали определе. Једино могу приметити да је у свакодневном говору учесталије „Ратови звезда”. Претраге на сајтовима ''Политике'' и РТС-а такође показују да је споменути назив чешћи. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако бих се пре определио за облик ''Ратови звезда'', био он можда и неправилно преведен са оригинала, из већ наведених разлога заступљености и препознатљивости ([https://tvprofil.com/me/film/2236549/ratovi-zvezda-3-osveta-sita 1], [https://knjigautisaka.com/star-wars-episode-iii-revenge-of-the-sith-2005 2]). Облик ''Звездани ратови'' би се чак можда и потенцијално мешао с потпуно другим серијалом ''Звездане стазе''. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:26, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам је ли ''Идеје'' право мјесто за нашу дебату. Свакако хвала вриједном колеги Ханимуну на покретању занимљиве теме. Провјерио сам литературу која ми је тренутно на располагању. Паркинсонова ''Историја филма'' као и ''Историја филма'' групе аутора користи облик ''Ратови звезда''. Кукова тротомна ''Историја филма'' у трећем тому користи облик ''Рат звезда''. Мислим да није велика дилема. Није једнако релевантно као стручна дјела али и трибине у Београду које су водили људи прилично упућени у материју су користиле исти облик [https://emitor.rs/2015/04/tribina-prosireni-univerzum-ratova-zvezda/] [https://domomladine.org/debate/tribina-druga-sezona-serije-the-mandalorian-i-buducnost-ratova-zvezda/]. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ратови Звезда је правилан облик који се користи као што је већ речено и мислим да би тако требало да остане или да се коригује на другим местима а то шта други причају и записују, то је већ за друге сајтове а не за Википедију. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 22:20, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Субјективно мишљење: SW фанови су навикли на оба превода, али је ''Звездани ратови'' тачније за тематику оригинала. Свима је јасно да не воде рат "звезде" већ се рат води између цивилизација у свемиру. Управо зато су ''Зведане Стазе'' апсолутни погодак превода, а у енглеском језику су та два назива и намерно слична, јер се ради о (успешно) компететивним франшизама.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:01, 9. јун 2022. (CEST) == Проблем са системским изгледом свих страница (PC десктоп) == Сигурно да ће овде неко имати одговор за следеће: на PC (Windows, Linux) рачунару се подуже време Википедија на српском (остале не) појављује у суженом формату за мобилни. Пробао сам све да вратим на класичан PC изглед од раније, али изгледа да је централно системски подешено овако (тако је у свим браузерима и након брисања кеша). Да ли је то у складу са неком одлуком заједнице која ме мимоишла, или је то до неких измена у подешавањима за које ја незнам и треба само неко да ме упути? У питању је само естетски изглед, ако је то одлука заједнице извините што сам питао. Администраторима: ако је потребан скриншот, кажите како и где да поставим.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:17, 9. јун 2022. (CEST) :И ја сам приметио да претраживач нуди мобилну верзију у претрагама. У повратним информацијама, ако постоји чланак, то већ није случај. Увек може да се очисти веза од слова м појединачно, али није трајно решење. {{пинг|Aca|Kizule}} су активни на фабрикатору, па да видимо шта је у питању. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 15:49, 9. јун 2022. (CEST) :Поздрав @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] :Ја тај проблем немам па ме занима пар ствари :# Коју тему користиш што се тиче изгледа ? :# Који претраживач користиш (Edge, Firefox, Chrome, Safari) ? Јеси ли пробао различите претраживаче ? :Ајде да кренемо одатле па ћемо полако да видимо где је проблем. :Колега Лотом је већ позвао Ацу и Зокија, који су активни на Фабрикатору да се и они јаве па ћемо видети. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:51, 9. јун 2022. (CEST) ::Морам да се извиним на новој теми која овако испада спамовање. То подешавање заиста изгледа ружно на десктоп монитору, али је изгледа такав дифолт тренутне Википедије. Решење је у подешавањима десно горе, поставка "изглед" – Векторско (2010). Да ли да обришем тему? Или можда буде још неком на користи? [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:55, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Драго ми је да си решио проблем. Остави па ако неком другом буде потребна помоћ у том смислу, можемо да користимо твоје решење за тај проблем. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:03, 9. јун 2022. (CEST) ::::Случајно сам пронашао шта можда стоји иза овога: Фондација редовно тестира нове изгледе GIP-a на основу психолошких и других фактора (како се лакше чита итд.) и онда, чини се, уведе визуелни изглед са неким малим изменама. Садашњи "тренд" се зове ''Vector (2022)''. [https://www.mediawiki.org/wiki/Reading/Web/Desktop_Improvements/Second_prototype_testing/sr Овде кога занима може и допринети том процесу]. (Ово све је требало да иде у ''Трг/Техника'' - још једном се извињавам.) [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:49, 9. јун 2022. (CEST) {{пинг|Jozefsu|Lotom}} исти проблем имам. Не треба лупати главу. Уђете само у чланак и после избришете у УРЛ-у додатак ''m.'' и биће све океј. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:59, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Не бих рекао да је то проблем (макар мислим да то није) проблем који је @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] рекао али ето нека он потврди пошто ако је то то, онда је проблем у томе што се мобилна верзија покушава отворити преко рачунара а то некад зна да буде хаос. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:13, 9. јун 2022. (CEST) ::Када ти на рачунару изађе мобилни приказ, онда УРЛ мора да буде са ознаком ''m.''. Када се та ознака уклони ручним путем, те стисне ентер на остатак УРЛ-а, добија се рачунарска верзија. Цитирао бих једног уважног члана ове заједнице: „Од Обса и Ничима нема већих зналаца за технику. Што се тиче технике, они све знају и умеју.” Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:17, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Сваки циго свога коња хвали :) Видећемо шта каже @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] да ли је то био проблем (случајно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:19, 9. јун 2022. (CEST) ::::Ти само среди да ме Пинки и остали не малтретирају и не ометају мој рад. То ће бити довољно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:22, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Знам за ту верзију проблема али @[[Корисник:Боки|Боки]] је у прaву, није то било код мене. То са именом домејна је нека врста "скина", док је ово друго (код многих корисника) део новина уведених од стране Фондације. Погледајте линк који сам дао и све ћете разумети. Решење је у подешавањима горе десно: класичан рачунарски (не-мобилни) изглед се зове ''Векторско (2010)'' или на енглеском ''Vector legacy (2010)''. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:23, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]], бани на дискорд. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:24, 9. јун 2022. (CEST) :Нисам на Дискорду, и не можеш само тако у топик да пишеш порукице, ако је везано за овај топик додај ту, а ако није важно сачекаће или пиши на моју страну за разговор. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:30, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} ::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] - Ја сам покушао СВЕ теме које Википедија даје и некако ми ова "олд скул" тема из 2010 најбоље "чучи" и не планирам да је мењам све док је Википедија не укине (ако је уопште и укине) а кад сам на мобилном, онда је ту хаос док се снађем али са мобилног већином само патролирам јер нема шансе да пишем чланак преко мобилног. No way Jose [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:28, 9. јун 2022. (CEST) :::Зато сам и прво паничио (овако важан пројекат никако преко андроида, ко воли да квари очи нека изволи) али срећом нашло се решење. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:32, 9. јун 2022. (CEST) ::::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Мени је за патролу супер мој LG Velvet. Мали екран и све супер али да пишем инфокутију на њему, па пре бих отишао у Задругу код Митровића него да то радим :) ::::Ајде, Боже здравља, ако ме [[Википедија:Бирократска табла|изаберу за администратора интерфејса]], видећу да нешто одрадимо у вези тога да и мобилна верзија буде мало боља за очи јер се итекако зна да се мобилни телефони користе све више и више као средство за одлазак на интернет него рачунари. ::::Ево обећавам ти да ће ми то бити једна од првих мисија да то некако изведемо, рекох, Боже здравља и ако ме изаберу. ::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:57, 9. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Делује да се проблем у претрагама везује за локацију приступа, односно ИП адресу. Тако се у Србији у последње време приказује мобилна верзија овог језичког пројекта, други језици не. Али заглавље с повратним информацијама води на верзију за рачунаре. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:22, 9. јун 2022. (CEST) == Пинг - одговор == Поздрав ! Имам један мали проблем који ми "боде очи" па сам хтео да поставим као идеју и да чујем ваше мишљење а то је да када неког означимо (пингујемо) појави се она двотачка после корисничког имена (нпр. {{ping|Боки}}) и то ме нервира јер мислим да нема потребе ту да стоји јер се та иста [[Две тачке|двотачка]] користи само кад је у питању набрајање или управни говор што није случај у томе ако само желимо неког да означимо и да му кажемо нешто у нашем исказу. Иста ствар се дешава и кад се користи опција одговор. Не знам да ли и како то може да се промени али можда моје колеге администратори интерфејса могу да ми помогну у вези тога јер сам лично покушавао да нађем где то може да се промени али безуспешно. Да чујем шта ви мислите о томе. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:15, 19. јун 2022. (CEST) :{{Пинг|Боки}} Здраво Боки, потпуно се слажем с тобом. Погледај овај шаблон [[Шаблон:Одговор/док]]. Не знам шта остале колеге мисле? Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:24, 19. јун 2022. (CEST) ::Која је разлика између пинг и одговор? Ја нисам користио ову другу опцију па да видим како ради. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:40, 19. јун 2022. (CEST) :::Ствар је у томе што нема разлике, {{пинг|Vux33}} {{одговор|Vux33}} опет остаје пинг. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:51, 19. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] - Нашао сам решење само да видим шта други мисле или да ја то пребацим па ако се неком не свиђа, нека каже, шта мислиш ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:07, 20. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Шаблон {{tlx|одговор}} илити пинг се употребљава на почетку одговора, па се зато ту исписују две тачке. Ако желиш споменути некога унутар свог коментара, препорука је да се {{tlx|к}} употребљава за то, {{к|Боки|Бокић}}. Погледај изворни код :). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 18:05, 20. јун 2022. (CEST) :{{к|Aca}} Мени је опет нелогично да ако неко означи некога уопштено, да стоји та двотачка али ок а за ово друго сам знао али то је други шаблон па га зато и нисам овде стављао. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:59, 20. јун 2022. (CEST) == LGBTQIA+ теме == === Скраћеница LGBTQIA+ === Ја сам вероватно једина особа на пројекту којој ово боде очи, али имена чланака и њихови текстови који се односе на ЛГБТ теме имају веома разноврсан дијапазон иницијализама које користе. Најчешће се види ''ЛГБТ'', али неретко се појављује и ''ЛГБТ+''. Предлажем да се ова имена стандардизују и да се користи један иницијализам кроз све чланке. Успео сам да смислим следеће опције: '''1 — ЛГБТ''' :Предности: Овај иницијализам се тренутно користи у именима већине чланака и категорија. Шира јавност најчешће користи овај термин кад дискутује о не-цисхет особама. :Мане: Иако се најчешће подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Организације за права не-цисхет особа све више овај иницијализам одбацују у замену за неки од осталих који су наведени испод. '''2 — ЛГБТ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „+” означава све људе који не потпадају под неко од 4 слова. Овај термин користе и организације Да се зна! и Београд прајд. :Мане: ? '''3 — ЛГБТК''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „К” стоји за ''квир'' и покрива практично све не-цисхет идентитете. :Мане: Постоје противници термина ''квир'' јер се дуго времена у западним културама користио као пејоратив, а неки га још увек користе у том контексту. Неки људи можда неће знати шта „К” означава. '''4 — ЛГБТИ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице, а „+” означава све људе који не потпадају под неко од 5 слова. Београд прајд примарно користи овај термин. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. '''5 — ЛГБТИ''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. Иако се подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТИ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Мислим да су сви остали иницијализми које би преложио осуђени на пропаст (нпр '''ЛГБТКИА, ЛГБТКИ+, ЛГБТИКА+, ЛГБТКИИ?2'' итд.) па ћу ту стати. Волео бих да чујем ваше мишљење о томе који од ових иницијализама би требали користити. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) ==== Коментари ==== {{коментар}} — Одмах ћу изнети своје мишљење да је опција '''2''' најбоља, на шта указује и чињеница да нисам успео да јој нађем ману. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Одлична тема! Најсклонији сам '''првом''' решењу. Наиме, то је назив који се најчешће јавља у изворима. Забележен је у ''Српском речнику новијих англицизама''. Такође се знатно употребљава на Википедији на енглеском језику. Друго и четврто решење нису најсрећнији јер ће онај плусић отежати налажење чланака претрагом. Треће решење је изузетно незгодно због пресловљавања енглеског Q (чита се: кју) у наше К. У ''Српском речнику новијих англицизама'' тај акроним је остављен у оригиналној графији (LGBTIQ), а као алтернатива понуђен је облик „ел-џи-би-ти-ај-кју”. Дакле, у овим акронимима није устаљено пресловљавање Q у К. Стога сам изричито против трећег решења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:15, 23. јун 2022. (CEST) :Увек можемо да оставимо преусмерење са наслова без + на чланак како би смо тај проблем решили, мада сам испробао пар претрага у Гуглу без плуса за категорије и чланке који у имену имају + и сваки пут ми је избацио оно што сам тражио. Сад не знам да ли је то до тога да ми је комп упамтио историју посећивања, али чини се да то не би представљао проблем [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:31, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Друго или прво рјешење. Мишљења сам да је друго свеобухватније и прецизније. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:28, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Најбоље решење је опција '''бр. 2''' јер она, као што рече колега Садко, обухвата све и најпрецизнија је. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прво решење, поготово зато што за поједине никада нисам ни чуо. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 23:48, 25. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са Ацом и Ханијем, мислим да би једноставно ''ЛГБТ'' било сасвим довољно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:18, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за прво рјешење. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 14:30, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за бр. 2. Обухвата LGBTQIA+. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:48, 4. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је вријеме да се покрене гласање са избором између прве и друге опције. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:03, 6. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} Слажем се — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:49, 22. јул 2022. (CEST) === Лезбијка и лезбејка === Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се та тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Залажем се за употребу једино исправне варијанте, која тако има шансу да се запати у свакодневном говору. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:28, 20. јул 2022. (CEST) :Зар Википедија не треба да прати језик уместо да исти води? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:31, 21. јул 2022. (CEST) ::Поставио си готово филозофско питање. У бити мислим да није сретно рјешење гдје се користе обе варијанте. Свакако би било добро да групишеш ово, као и раније покренуто питање о скраћеници за LGBT+ и евентуално још питања па да она заједно буду дио расправе и можда гласања. Бојим се да ћеш у појединачним темама на Тргу имати одговор једног, двоје колега и мене а питања се тичу свих. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:25, 21. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Апослутно се слажем. Никада у животу нисам чуо да је неко рекао „лезбијка”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:47, 23. јул 2022. (CEST) === -{LGBTQ}- и Квир === Трећа тема о којој бих разговарао је термин ''квир''. У српском речнику новијих англицизама, иницијализам -{LGBTQ}- и њене варијанте које садрже слово -{Q}- су остављене у свом изворном облику, иако је иницијализам ЛГБТ у истом наведен и писан ћирилицом, вероватно зато што у српском језику немамо слово ''Ку'' (имамо л, г, б и т). Сматрам да, пошто знамо да -{Q}- стоји за квир, у случајевима где треба да се наведе иницијализам у свом првобитном облику (нпр. цитат), -{LGBTQ}- треба да се транскрибује као ЛГБТК — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:48, 22. јул 2022. (CEST) :Разумијем и познато ми је али шта је конкретно идеја? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:49, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Садко}} Више предлог него идеја, -{LGBTQ}- да се транскрибује као ЛГБТК, а не да се оставља у изворном облику. До сад се или оставља изворно или пише ''ел-џи-би-ти-кју'' (на основу речника новијих англицизама). То где се већ појављује на чланцима као ЛГБТК се не сматра правилним — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 17:17, 24. јул 2022. (CEST) :::У реду, немам проблем са тим, мада не знам како без консензуса може да се званично уведе, уколико је то намјера. Можда би могао да нам ставиш напомену на чланку о ЛГБТК са информацијама за транскрипцију на српском језику? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:25, 24. јул 2022. (CEST) == Српска телевизија == Ваљало би променити наслов чланка [[Српска телевизија]] или га ујединити с чланком [[Списак телевизијских станица у Србији]] и, тај уједињени чланак, једноставно назвати „Телевизија у Србији”. Да ли неко има било какво друго решење? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:51, 6. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Ја се слажем с тобом али ајде да видимо шта каже @[[Корисник:MareBG|MareBG]] који је тај чланак и направио да видимо шта он мисли јер видим да овај чланак нема никаквих веза на другим језицима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:11, 6. јул 2022. (CEST) ::Смислен предлог, спајањем бисмо добили свеобухватни већи чланак. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:02, 6. јул 2022. (CEST) :: Подржавам предлог, може да се уједини одмах након поднаслова „историја”. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:59, 21. јул 2022. (CEST) ::Спојити. Тагујем опет {{пинг|MareBG}} да се изјасни ако жели — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:59, 22. јул 2022. (CEST) :::Спојио сам чланке пре неколико дана, мада тек сад видим да нисам оставио преусмерање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:46, 22. јул 2022. (CEST) ::: Слажем се, само цео садржај треба пребацити и одрадити преусмерење. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:58, 22. јул 2022. (CEST) == Аркан == Мислим да би чланак [[Жељко Ражнатовић Аркан]] требао бити премештен на само „Аркан” јер: # познатији је по надимку # тренутно неко може помислити да има два презимена (Ражнатовић - Аркан). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:19, 21. јул 2022. (CEST) :Мислим да је ипак боље овако, по таблоидима је Жељко Ражнатовић Аркан. Исти је случај и са чланком о Цеци, она је позната као Цеца али је због имена чланак назван Светлана. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) ::Гугл претрага за Аркана даје 10.200.000 резултата а за Жељка Ражнатовића Аркана само 115.000. Тренутни наслов чланка не само да беспотребно дужи, него, као што већ рекох, неко може помислити да му је Аркан презиме и онда би једини прикладан назив био Жељко Ражнатовић „Аркан”, што сматрам крајње бесмисленим када [[Аркан]] свакако води до чланка о њему. ::Цеца је своју каријеру започела [https://www.discogs.com/artist/528815-Ceca управо под тим именом] које и даље користи и никада није престала. Тек да не говорим о бесмислености тренутног наслова јер је жена првих шест албума објавила док јој је презиме било Величковић, али и у то време под надимком. Цеца је „Цеца” на свим музичким платформама, својим песмама, албумима и остало, без обзира на то што је једна десетина људи зове Светлана Ражнатовић/Величковић или Српска Мајка. Додао бих да тако нпр. [[Селена (певачица)|Селену]] не можемо преместити на Селена Кинтаниља Перез само зато што данас скоро свако када чује за певачицу Селену прво помисли на Гомезову. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Тема је значајно прикладнија за покретање на СЗР чланка. Чини ми се да јесте препознатији под надимком Аркан. Везао бих питање за ширу проблематику насушне потребе да се покрене квалитетна расправа и потом гласање за формално јасно дефинисано правило писања надимака у наслову и уводнику чланка. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:07, 21. јул 2022. (CEST) :Слажем се с тим. Ево баш сам у одговору изнад навео Цецин пример. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) ::Чланак о Цеци је већ био под називом Цеца, па је онда негде била покренута расправа да се премести у Светлана. Што се мене тиче, надимци (познатих) мени не сметају тако да и да се чланак премести у Аркан а други у Цеца мени је то ок. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:49, 24. јул 2022. (CEST) == Шаблон Почетник == Добар дан драге колеге, Тренутно [[Шаблон:почетник|шаблон]] почетник гласи „Чланак је означен овим шаблоном...Ако не буде исправљен у року од седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан.” Предлажем да се измени „Ако не буде исправљен у року од седам дана” у „Ако не буде исправљен након седам дана”. Тиме бисмо продужили и тај седми дан као задњи дан где корисник може да исправи чланак а и понекад не бришемо чланке у року у седам дана, неки стоје чак и дуже. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:03, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Смислен предлог. Подржавам. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:44, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Зашто да не. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:04, 23. јул 2022. (CEST) bujoafwk1v2nda55ojbc8cqzed03v81 25121329 25121323 2022-07-24T16:46:06Z Sadko 25741 /* Промјена обима шаблона насловне */ нови одељак wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Идеје/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == „Масакр” у „покољ” == Поздрав свима. Шта мислите о томе да реч „масакр”, која се јавља у насловима чланака о овој теми, заменимо њеним синонимом, домаћег порекла, „покољем”. У ''Речнику српскога језика'' Матице српске, стоји следеће: * '''масакр''' <small>фр.</small>, покољ, крвопролиће, клање, убијање. * '''покољ''', масовно убијање (обично извршено клањем); уп. погром. Мислим да нема потребе користити позајмљеницу (тачније [[галицизам]]) у овом случају. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 23:22, 13. мај 2022. (CEST) * {{за}} Апсолутно за. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 15:17, 14. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сам чланак је [[покољ]] тако да мислим да је ок да се премести. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:01, 17. мај 2022. (CEST) * {{за}} У питању је случај гдје можемо користити и дати првенство српској ријечи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:11, 17. мај 2022. (CEST) * {{неутралан}} Шта да радимо у случајевима гдје је ријеч „масакр” устаљена, као нпр. у случају Сребренице? Хоћемо ли преименовати чланак у ''покољ у Сребреници''? Да не помињем идеју која се јавила у неким интелектуалним круговима да се геноцид над Србима током Другог свјетског рата назове ''Покољ''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:48, 1. јун 2022. (CEST) ::Идеја је да се добије српска рјеч односно наш термин за злочин систематског геноцида над српским становништом свих узраста почињен од стране хрватских усташа. У суштина, према мом мишљењу, основна идеја је одлична. Њихова идеја је буде или ''покољ'' или ''велики покољ'', у складу са усмјеном традицијом старијег становништва Херцеговине, мада поменута иницијатива за сада није дошла до реализације а све је шанса и да неће јер има озбиљних аргумената против саме идеје. Мишљења сам да је недовољно рационално и кратковидо гласати против на ''аргумент устаљености'', пошто, цијеним да Вукан није ни мислио да премјештамо чланке за чији наслов је другачија термин или одредница устаљена. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:10, 1. јун 2022. (CEST) :::Немам ништа против тога се основни чланак зове покољ, ипак је то српска ријеч, исто тако да се злочини који нису толико познати на нашем простору преименују у ''Покољ у/над…'', само треба донијети одлуку шта ћемо с ових који су препознатљивији као ''масакри''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:38, 1. јун 2022. (CEST) * {{против}} — На основу Ранковога коментара. Постоје неки догађаји који се устаљено називају „масакрима”. Примерице, из наше историографије, [[масакр у Крагујевцу]]. Назив „Покољ у Крагујевцу” не би био довољно препознатљив. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:56, 1. јун 2022. (CEST) {{одговор|Aca}} {{одговор|Ранко Николић}} — Познати аргумент ''устаљености'' не пије воду у овом случају: нпр., масакри у Шарпвилу или Першунски масакр не би били ништа мање познати код нас и да се називају покољима тако да не видим зашто бисмо у потпуности били против овог предлога. Засигурно нисам мислио да злочине геноцида или етничког чишћења или чега год другог насилно мењам у покоље, таман посла — овде искључиво расправљамо о злочину масакра, чија је дефиниција изнета горе у првом коментару. Примери Сребренице или Крагујевца могу бити изузетак, али и не морају нужно. Овде се превасходно расправља о пракси именовања будућих чланака као и именовања категорија и шаблона који су у вези с овом тематиком. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:50, 1. јун 2022. (CEST) :Нико није ни говорио о преквалификацији злочина, него о томе да ли ћемо мијењати називе чланака који су у нашој историографији познатији као масакри него као покољи. Пошто је та недоумица ријешена, подржавам идеју. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:56, 1. јун 2022. (CEST) * {{неутралан}} Слажем се да може да се користи убудуће, али ако је неки догађај познат као масакр, треба тако и да остане. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:32, 23. јун 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 21:00, 16. јул 2022. (CEST) == Сајтнотис као дио насловне == Здраво колеге, желим да видим какав је пулс заједнице по сљедећем питању: имам идеју да умјесто тренутних банера односно обавјештења на врху странице о дешавањима у току, исте пребацимо у један одјељак који би био на Насловној странице Википедије, са десне стране, било изнад или испод одјељка ''Вести''. Тиме бисмо трајно уклонили банере а све важно за пројекат и заједницу учинили трајно видљивим и при врху насловне, на елегантан начин. Плус би се добио нови простор за навођење обука и позива Викимедије Србије, навођење када је период за кандидовање слика мјесеца, информисање о јубиларним чланцима на пројекту, успјесима корисника на међународним такмичењима и о свему другом што иначе није обухваћено банерима. Сличан модел примјењује сх.вики. У питању је основна идеја коју можемо да разрадимо скупа. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:15, 25. мај 2022. (CEST) :Начелно сам против укидања сајтнотиса, зато што постоји могућност да свако коме смета то сакрије код себе. Преко главне стране такође може само да се претрчи, па није подразумевано да ће то бити практичније. С друге стране нека обавештења која се тичу циљаних група корисника, а која не утичу у великој мери на сам пројекат, можда могу и на тај начин да се организују. Сагласан сам да би се у некој мери растеретио врх странице и учинио прегледнијим. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:13, 25. мај 2022. (CEST) :: Слажем се са твојим коментаром Лотоме, мени је такође боље овако. Свако може у било ком тренутку да погледа обавештење док чита неки чланак. Јако ми се допада и сам стил банера зато што је јединствен, једноставан и постоји само на нашој Вики. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:27, 25. мај 2022. (CEST) ::: Може бити да сте у праву. Идеја ми је пала на ум па сам желио да чујем повратну информацију. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:25, 1. јун 2022. (CEST) == Star Wars == Поздрав, колеге. Коначно сам решио да се посветим овој франшизи, али мислим да још није решено питање у вези њеног имена на српском језику. [[Корисник:Ranching|Ranching]] је први покренуо ову тему и тек сада схватам његову поенту. Књига која је претходила филму, Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker, у Југославији је објављена под насловом „Звездани ратови”, а ту је и серија [[Звездани ратови (Никад извини)|Никад извини]] која се усагласила са овим насловом. [http://www.hbo.rs/article/iz-igre-prestola-u-zvezdane-ratove-7_48549 Ејч-Би-Оу] је такође објавио филмове под насловом „Звездани ратови”, као и [https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3819/zvezdani-ratovi-epizoda-1--fantomska-opasnost-.html РТС], а управо сам видео да постоји и [https://starwars.fandom.com/sr/wiki/Zvezdani_ratovi?variant=sr фан-сајт]. У другу руку, Ејч-Би-Оу је објавио серију [https://hbogo.rs/serije/ratovi-zvezda-ratovi-klonova/4-sezona/1-epizoda Ратови звезда: Ратови клонова] где се није држао претходног наслова. По мом мишљењу, облик „Ратови звезда” се чешће јавља у говору него „Звездани ратови”, мада нисам сигуран колико је то битно. Планирао сам да сачекамо да Дизни+ дође у Србију и видимо који ће наслов он одабрати, али је у скорије време потврђено да Дизни+ неће бити локализован. (значило би ми да се изјасне и {{ping|Aca|Ranching|Ничим неизазван}}) — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:03, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав. Немам шта ја да се изјашњавам јер ће бити онако како {{пинг|Aca}} одлучи јер је он велики мештар лингвистике, као и „алфа и омега философије етике”, а ја сам небитан јер је он, као „утицајни администратор”, јачи од мене, наређује ми откако сам дошао на пројекат. Као си можда приметио, трудим се да избегавам расправе због њега и његове екипе (што ми је саветовано), како ми не би опет напаковали, овога пута, трајни бан. Искрено, да се ја нешто питам, а не питам се, консултовао бих се са {{пинг|Sadko}} у вези са седмом уметности. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:14, 2. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :{{пинг|Ничим неизазван}} Не желим да улазим у туђе конфликте, али не верујем да би Аца имао нешто против уколико би изнео своје мишљење око ове теме, а и пинговао си јер те сматрам и те како компетентним. :Извињавам се [[Корисник:Sadko|Садку]] и [[Корисник:Вукан Ц|Вукану]] што сам заборавио да их додам, надам се да ћете се изјаснити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:25, 2. јун 2022. (CEST) ::Поздрав. Не видим неки конкретан разлог зашто ме се овде прозива, али очигледно је то ''ничим неизазвано'' с обзиром на то да ја нисам комуницирао с дотичним уредником недељама (заправо, месецима) откад ме је недоказано [[Википедија:Администраторска_табла#Ничим_неизазван, последњи пут|оптужио да „вређам нечије јеврејско порекло”]]. То је питање остало нерешено и без одговарајуће реакције администратора. Морам признати да све ово већ прераста у [[Википедија:Малтретирање|систематско и тактично малтретирање уредника]] те молим администраторе да предузму одговарајуће радње док атмосфера поново не постане неподношљива. Поновљена пасивна агресија и сарказам такође су понашања које Универзални кодекс понашања назива неприхватљивим. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) :::Исто тако је неприкладно етикетирати значајно старије и паметније колеге као ''ултрадесничаре'' и ''националисте'', не извинити се такво гнусно понашање, бановати их са свог серверчића без претходног објашњења, прије тога им брисати поруке и цензурисати, вјероватно како би се изазвала реакција, дискриминисати их (''не иде ти глумљење либерала'') форсирати своје назовимо идеолошке ставове, улазити више пута у препуцавања са истим корисником који се овдје не понаша прикладно, оговарати своје колеге као нека убога стрина код уредника других језичких пројеката који вегетирају код нас, ратовати измјенама на чланку о неком слабо познатом реперу па онда посље свега тога у кратком року, отићи на скуп у организацији Викимедије и држати предавање о томе како се не треба понашати на пројекту! Трагикомично. Сарказам нико не забрањује и овдје нема једносмјерне улице у виду прекршаја. Замолићу неког непристрасног администратора да ове поруке као и дио прве поруке пребаци на дну странице као засебан дио. Просто сам морао реаговати пошто слабо толеришем глумљење жртве и неприхватање своје одговорности код људи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} {{коментар}} Што се тиче изнетог питања, мени је апсолутно свеједно. Подржаћу предлог за који се остали определе. Једино могу приметити да је у свакодневном говору учесталије „Ратови звезда”. Претраге на сајтовима ''Политике'' и РТС-а такође показују да је споменути назив чешћи. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако бих се пре определио за облик ''Ратови звезда'', био он можда и неправилно преведен са оригинала, из већ наведених разлога заступљености и препознатљивости ([https://tvprofil.com/me/film/2236549/ratovi-zvezda-3-osveta-sita 1], [https://knjigautisaka.com/star-wars-episode-iii-revenge-of-the-sith-2005 2]). Облик ''Звездани ратови'' би се чак можда и потенцијално мешао с потпуно другим серијалом ''Звездане стазе''. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:26, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам је ли ''Идеје'' право мјесто за нашу дебату. Свакако хвала вриједном колеги Ханимуну на покретању занимљиве теме. Провјерио сам литературу која ми је тренутно на располагању. Паркинсонова ''Историја филма'' као и ''Историја филма'' групе аутора користи облик ''Ратови звезда''. Кукова тротомна ''Историја филма'' у трећем тому користи облик ''Рат звезда''. Мислим да није велика дилема. Није једнако релевантно као стручна дјела али и трибине у Београду које су водили људи прилично упућени у материју су користиле исти облик [https://emitor.rs/2015/04/tribina-prosireni-univerzum-ratova-zvezda/] [https://domomladine.org/debate/tribina-druga-sezona-serije-the-mandalorian-i-buducnost-ratova-zvezda/]. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ратови Звезда је правилан облик који се користи као што је већ речено и мислим да би тако требало да остане или да се коригује на другим местима а то шта други причају и записују, то је већ за друге сајтове а не за Википедију. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 22:20, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Субјективно мишљење: SW фанови су навикли на оба превода, али је ''Звездани ратови'' тачније за тематику оригинала. Свима је јасно да не воде рат "звезде" већ се рат води између цивилизација у свемиру. Управо зато су ''Зведане Стазе'' апсолутни погодак превода, а у енглеском језику су та два назива и намерно слична, јер се ради о (успешно) компететивним франшизама.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:01, 9. јун 2022. (CEST) == Проблем са системским изгледом свих страница (PC десктоп) == Сигурно да ће овде неко имати одговор за следеће: на PC (Windows, Linux) рачунару се подуже време Википедија на српском (остале не) појављује у суженом формату за мобилни. Пробао сам све да вратим на класичан PC изглед од раније, али изгледа да је централно системски подешено овако (тако је у свим браузерима и након брисања кеша). Да ли је то у складу са неком одлуком заједнице која ме мимоишла, или је то до неких измена у подешавањима за које ја незнам и треба само неко да ме упути? У питању је само естетски изглед, ако је то одлука заједнице извините што сам питао. Администраторима: ако је потребан скриншот, кажите како и где да поставим.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:17, 9. јун 2022. (CEST) :И ја сам приметио да претраживач нуди мобилну верзију у претрагама. У повратним информацијама, ако постоји чланак, то већ није случај. Увек може да се очисти веза од слова м појединачно, али није трајно решење. {{пинг|Aca|Kizule}} су активни на фабрикатору, па да видимо шта је у питању. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 15:49, 9. јун 2022. (CEST) :Поздрав @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] :Ја тај проблем немам па ме занима пар ствари :# Коју тему користиш што се тиче изгледа ? :# Који претраживач користиш (Edge, Firefox, Chrome, Safari) ? Јеси ли пробао различите претраживаче ? :Ајде да кренемо одатле па ћемо полако да видимо где је проблем. :Колега Лотом је већ позвао Ацу и Зокија, који су активни на Фабрикатору да се и они јаве па ћемо видети. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:51, 9. јун 2022. (CEST) ::Морам да се извиним на новој теми која овако испада спамовање. То подешавање заиста изгледа ружно на десктоп монитору, али је изгледа такав дифолт тренутне Википедије. Решење је у подешавањима десно горе, поставка "изглед" – Векторско (2010). Да ли да обришем тему? Или можда буде још неком на користи? [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:55, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Драго ми је да си решио проблем. Остави па ако неком другом буде потребна помоћ у том смислу, можемо да користимо твоје решење за тај проблем. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:03, 9. јун 2022. (CEST) ::::Случајно сам пронашао шта можда стоји иза овога: Фондација редовно тестира нове изгледе GIP-a на основу психолошких и других фактора (како се лакше чита итд.) и онда, чини се, уведе визуелни изглед са неким малим изменама. Садашњи "тренд" се зове ''Vector (2022)''. [https://www.mediawiki.org/wiki/Reading/Web/Desktop_Improvements/Second_prototype_testing/sr Овде кога занима може и допринети том процесу]. (Ово све је требало да иде у ''Трг/Техника'' - још једном се извињавам.) [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:49, 9. јун 2022. (CEST) {{пинг|Jozefsu|Lotom}} исти проблем имам. Не треба лупати главу. Уђете само у чланак и после избришете у УРЛ-у додатак ''m.'' и биће све океј. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:59, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Не бих рекао да је то проблем (макар мислим да то није) проблем који је @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] рекао али ето нека он потврди пошто ако је то то, онда је проблем у томе што се мобилна верзија покушава отворити преко рачунара а то некад зна да буде хаос. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:13, 9. јун 2022. (CEST) ::Када ти на рачунару изађе мобилни приказ, онда УРЛ мора да буде са ознаком ''m.''. Када се та ознака уклони ручним путем, те стисне ентер на остатак УРЛ-а, добија се рачунарска верзија. Цитирао бих једног уважног члана ове заједнице: „Од Обса и Ничима нема већих зналаца за технику. Што се тиче технике, они све знају и умеју.” Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:17, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Сваки циго свога коња хвали :) Видећемо шта каже @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] да ли је то био проблем (случајно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:19, 9. јун 2022. (CEST) ::::Ти само среди да ме Пинки и остали не малтретирају и не ометају мој рад. То ће бити довољно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:22, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Знам за ту верзију проблема али @[[Корисник:Боки|Боки]] је у прaву, није то било код мене. То са именом домејна је нека врста "скина", док је ово друго (код многих корисника) део новина уведених од стране Фондације. Погледајте линк који сам дао и све ћете разумети. Решење је у подешавањима горе десно: класичан рачунарски (не-мобилни) изглед се зове ''Векторско (2010)'' или на енглеском ''Vector legacy (2010)''. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:23, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]], бани на дискорд. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:24, 9. јун 2022. (CEST) :Нисам на Дискорду, и не можеш само тако у топик да пишеш порукице, ако је везано за овај топик додај ту, а ако није важно сачекаће или пиши на моју страну за разговор. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:30, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} ::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] - Ја сам покушао СВЕ теме које Википедија даје и некако ми ова "олд скул" тема из 2010 најбоље "чучи" и не планирам да је мењам све док је Википедија не укине (ако је уопште и укине) а кад сам на мобилном, онда је ту хаос док се снађем али са мобилног већином само патролирам јер нема шансе да пишем чланак преко мобилног. No way Jose [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:28, 9. јун 2022. (CEST) :::Зато сам и прво паничио (овако важан пројекат никако преко андроида, ко воли да квари очи нека изволи) али срећом нашло се решење. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:32, 9. јун 2022. (CEST) ::::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Мени је за патролу супер мој LG Velvet. Мали екран и све супер али да пишем инфокутију на њему, па пре бих отишао у Задругу код Митровића него да то радим :) ::::Ајде, Боже здравља, ако ме [[Википедија:Бирократска табла|изаберу за администратора интерфејса]], видећу да нешто одрадимо у вези тога да и мобилна верзија буде мало боља за очи јер се итекако зна да се мобилни телефони користе све више и више као средство за одлазак на интернет него рачунари. ::::Ево обећавам ти да ће ми то бити једна од првих мисија да то некако изведемо, рекох, Боже здравља и ако ме изаберу. ::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:57, 9. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Делује да се проблем у претрагама везује за локацију приступа, односно ИП адресу. Тако се у Србији у последње време приказује мобилна верзија овог језичког пројекта, други језици не. Али заглавље с повратним информацијама води на верзију за рачунаре. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:22, 9. јун 2022. (CEST) == Пинг - одговор == Поздрав ! Имам један мали проблем који ми "боде очи" па сам хтео да поставим као идеју и да чујем ваше мишљење а то је да када неког означимо (пингујемо) појави се она двотачка после корисничког имена (нпр. {{ping|Боки}}) и то ме нервира јер мислим да нема потребе ту да стоји јер се та иста [[Две тачке|двотачка]] користи само кад је у питању набрајање или управни говор што није случај у томе ако само желимо неког да означимо и да му кажемо нешто у нашем исказу. Иста ствар се дешава и кад се користи опција одговор. Не знам да ли и како то може да се промени али можда моје колеге администратори интерфејса могу да ми помогну у вези тога јер сам лично покушавао да нађем где то може да се промени али безуспешно. Да чујем шта ви мислите о томе. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:15, 19. јун 2022. (CEST) :{{Пинг|Боки}} Здраво Боки, потпуно се слажем с тобом. Погледај овај шаблон [[Шаблон:Одговор/док]]. Не знам шта остале колеге мисле? Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:24, 19. јун 2022. (CEST) ::Која је разлика између пинг и одговор? Ја нисам користио ову другу опцију па да видим како ради. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:40, 19. јун 2022. (CEST) :::Ствар је у томе што нема разлике, {{пинг|Vux33}} {{одговор|Vux33}} опет остаје пинг. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:51, 19. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] - Нашао сам решење само да видим шта други мисле или да ја то пребацим па ако се неком не свиђа, нека каже, шта мислиш ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:07, 20. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Шаблон {{tlx|одговор}} илити пинг се употребљава на почетку одговора, па се зато ту исписују две тачке. Ако желиш споменути некога унутар свог коментара, препорука је да се {{tlx|к}} употребљава за то, {{к|Боки|Бокић}}. Погледај изворни код :). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 18:05, 20. јун 2022. (CEST) :{{к|Aca}} Мени је опет нелогично да ако неко означи некога уопштено, да стоји та двотачка али ок а за ово друго сам знао али то је други шаблон па га зато и нисам овде стављао. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:59, 20. јун 2022. (CEST) == LGBTQIA+ теме == === Скраћеница LGBTQIA+ === Ја сам вероватно једина особа на пројекту којој ово боде очи, али имена чланака и њихови текстови који се односе на ЛГБТ теме имају веома разноврсан дијапазон иницијализама које користе. Најчешће се види ''ЛГБТ'', али неретко се појављује и ''ЛГБТ+''. Предлажем да се ова имена стандардизују и да се користи један иницијализам кроз све чланке. Успео сам да смислим следеће опције: '''1 — ЛГБТ''' :Предности: Овај иницијализам се тренутно користи у именима већине чланака и категорија. Шира јавност најчешће користи овај термин кад дискутује о не-цисхет особама. :Мане: Иако се најчешће подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Организације за права не-цисхет особа све више овај иницијализам одбацују у замену за неки од осталих који су наведени испод. '''2 — ЛГБТ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „+” означава све људе који не потпадају под неко од 4 слова. Овај термин користе и организације Да се зна! и Београд прајд. :Мане: ? '''3 — ЛГБТК''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „К” стоји за ''квир'' и покрива практично све не-цисхет идентитете. :Мане: Постоје противници термина ''квир'' јер се дуго времена у западним културама користио као пејоратив, а неки га још увек користе у том контексту. Неки људи можда неће знати шта „К” означава. '''4 — ЛГБТИ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице, а „+” означава све људе који не потпадају под неко од 5 слова. Београд прајд примарно користи овај термин. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. '''5 — ЛГБТИ''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. Иако се подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТИ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Мислим да су сви остали иницијализми које би преложио осуђени на пропаст (нпр '''ЛГБТКИА, ЛГБТКИ+, ЛГБТИКА+, ЛГБТКИИ?2'' итд.) па ћу ту стати. Волео бих да чујем ваше мишљење о томе који од ових иницијализама би требали користити. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) ==== Коментари ==== {{коментар}} — Одмах ћу изнети своје мишљење да је опција '''2''' најбоља, на шта указује и чињеница да нисам успео да јој нађем ману. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Одлична тема! Најсклонији сам '''првом''' решењу. Наиме, то је назив који се најчешће јавља у изворима. Забележен је у ''Српском речнику новијих англицизама''. Такође се знатно употребљава на Википедији на енглеском језику. Друго и четврто решење нису најсрећнији јер ће онај плусић отежати налажење чланака претрагом. Треће решење је изузетно незгодно због пресловљавања енглеског Q (чита се: кју) у наше К. У ''Српском речнику новијих англицизама'' тај акроним је остављен у оригиналној графији (LGBTIQ), а као алтернатива понуђен је облик „ел-џи-би-ти-ај-кју”. Дакле, у овим акронимима није устаљено пресловљавање Q у К. Стога сам изричито против трећег решења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:15, 23. јун 2022. (CEST) :Увек можемо да оставимо преусмерење са наслова без + на чланак како би смо тај проблем решили, мада сам испробао пар претрага у Гуглу без плуса за категорије и чланке који у имену имају + и сваки пут ми је избацио оно што сам тражио. Сад не знам да ли је то до тога да ми је комп упамтио историју посећивања, али чини се да то не би представљао проблем [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:31, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Друго или прво рјешење. Мишљења сам да је друго свеобухватније и прецизније. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:28, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Најбоље решење је опција '''бр. 2''' јер она, као што рече колега Садко, обухвата све и најпрецизнија је. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прво решење, поготово зато што за поједине никада нисам ни чуо. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 23:48, 25. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са Ацом и Ханијем, мислим да би једноставно ''ЛГБТ'' било сасвим довољно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:18, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за прво рјешење. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 14:30, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за бр. 2. Обухвата LGBTQIA+. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:48, 4. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је вријеме да се покрене гласање са избором између прве и друге опције. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:03, 6. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} Слажем се — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:49, 22. јул 2022. (CEST) === Лезбијка и лезбејка === Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се та тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Залажем се за употребу једино исправне варијанте, која тако има шансу да се запати у свакодневном говору. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:28, 20. јул 2022. (CEST) :Зар Википедија не треба да прати језик уместо да исти води? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:31, 21. јул 2022. (CEST) ::Поставио си готово филозофско питање. У бити мислим да није сретно рјешење гдје се користе обе варијанте. Свакако би било добро да групишеш ово, као и раније покренуто питање о скраћеници за LGBT+ и евентуално још питања па да она заједно буду дио расправе и можда гласања. Бојим се да ћеш у појединачним темама на Тргу имати одговор једног, двоје колега и мене а питања се тичу свих. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:25, 21. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Апослутно се слажем. Никада у животу нисам чуо да је неко рекао „лезбијка”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:47, 23. јул 2022. (CEST) === -{LGBTQ}- и Квир === Трећа тема о којој бих разговарао је термин ''квир''. У српском речнику новијих англицизама, иницијализам -{LGBTQ}- и њене варијанте које садрже слово -{Q}- су остављене у свом изворном облику, иако је иницијализам ЛГБТ у истом наведен и писан ћирилицом, вероватно зато што у српском језику немамо слово ''Ку'' (имамо л, г, б и т). Сматрам да, пошто знамо да -{Q}- стоји за квир, у случајевима где треба да се наведе иницијализам у свом првобитном облику (нпр. цитат), -{LGBTQ}- треба да се транскрибује као ЛГБТК — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:48, 22. јул 2022. (CEST) :Разумијем и познато ми је али шта је конкретно идеја? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:49, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Садко}} Више предлог него идеја, -{LGBTQ}- да се транскрибује као ЛГБТК, а не да се оставља у изворном облику. До сад се или оставља изворно или пише ''ел-џи-би-ти-кју'' (на основу речника новијих англицизама). То где се већ појављује на чланцима као ЛГБТК се не сматра правилним — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 17:17, 24. јул 2022. (CEST) :::У реду, немам проблем са тим, мада не знам како без консензуса може да се званично уведе, уколико је то намјера. Можда би могао да нам ставиш напомену на чланку о ЛГБТК са информацијама за транскрипцију на српском језику? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:25, 24. јул 2022. (CEST) == Српска телевизија == Ваљало би променити наслов чланка [[Српска телевизија]] или га ујединити с чланком [[Списак телевизијских станица у Србији]] и, тај уједињени чланак, једноставно назвати „Телевизија у Србији”. Да ли неко има било какво друго решење? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:51, 6. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Ја се слажем с тобом али ајде да видимо шта каже @[[Корисник:MareBG|MareBG]] који је тај чланак и направио да видимо шта он мисли јер видим да овај чланак нема никаквих веза на другим језицима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:11, 6. јул 2022. (CEST) ::Смислен предлог, спајањем бисмо добили свеобухватни већи чланак. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:02, 6. јул 2022. (CEST) :: Подржавам предлог, може да се уједини одмах након поднаслова „историја”. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:59, 21. јул 2022. (CEST) ::Спојити. Тагујем опет {{пинг|MareBG}} да се изјасни ако жели — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:59, 22. јул 2022. (CEST) :::Спојио сам чланке пре неколико дана, мада тек сад видим да нисам оставио преусмерање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:46, 22. јул 2022. (CEST) ::: Слажем се, само цео садржај треба пребацити и одрадити преусмерење. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:58, 22. јул 2022. (CEST) == Аркан == Мислим да би чланак [[Жељко Ражнатовић Аркан]] требао бити премештен на само „Аркан” јер: # познатији је по надимку # тренутно неко може помислити да има два презимена (Ражнатовић - Аркан). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:19, 21. јул 2022. (CEST) :Мислим да је ипак боље овако, по таблоидима је Жељко Ражнатовић Аркан. Исти је случај и са чланком о Цеци, она је позната као Цеца али је због имена чланак назван Светлана. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) ::Гугл претрага за Аркана даје 10.200.000 резултата а за Жељка Ражнатовића Аркана само 115.000. Тренутни наслов чланка не само да беспотребно дужи, него, као што већ рекох, неко може помислити да му је Аркан презиме и онда би једини прикладан назив био Жељко Ражнатовић „Аркан”, што сматрам крајње бесмисленим када [[Аркан]] свакако води до чланка о њему. ::Цеца је своју каријеру започела [https://www.discogs.com/artist/528815-Ceca управо под тим именом] које и даље користи и никада није престала. Тек да не говорим о бесмислености тренутног наслова јер је жена првих шест албума објавила док јој је презиме било Величковић, али и у то време под надимком. Цеца је „Цеца” на свим музичким платформама, својим песмама, албумима и остало, без обзира на то што је једна десетина људи зове Светлана Ражнатовић/Величковић или Српска Мајка. Додао бих да тако нпр. [[Селена (певачица)|Селену]] не можемо преместити на Селена Кинтаниља Перез само зато што данас скоро свако када чује за певачицу Селену прво помисли на Гомезову. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Тема је значајно прикладнија за покретање на СЗР чланка. Чини ми се да јесте препознатији под надимком Аркан. Везао бих питање за ширу проблематику насушне потребе да се покрене квалитетна расправа и потом гласање за формално јасно дефинисано правило писања надимака у наслову и уводнику чланка. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:07, 21. јул 2022. (CEST) :Слажем се с тим. Ево баш сам у одговору изнад навео Цецин пример. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) ::Чланак о Цеци је већ био под називом Цеца, па је онда негде била покренута расправа да се премести у Светлана. Што се мене тиче, надимци (познатих) мени не сметају тако да и да се чланак премести у Аркан а други у Цеца мени је то ок. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:49, 24. јул 2022. (CEST) == Шаблон Почетник == Добар дан драге колеге, Тренутно [[Шаблон:почетник|шаблон]] почетник гласи „Чланак је означен овим шаблоном...Ако не буде исправљен у року од седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан.” Предлажем да се измени „Ако не буде исправљен у року од седам дана” у „Ако не буде исправљен након седам дана”. Тиме бисмо продужили и тај седми дан као задњи дан где корисник може да исправи чланак а и понекад не бришемо чланке у року у седам дана, неки стоје чак и дуже. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:03, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Смислен предлог. Подржавам. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:44, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Зашто да не. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:04, 23. јул 2022. (CEST) == Промјена обима шаблона насловне == Идеја јесте да шаблони за добре, сјајне чланке и изабране спискове на насловној буду по броју карактера уједначени. Мислим да бисмо требали да имамо бота (или више вриједних људи ако немамо волонтере слободне да подигну и оспособе бота) који би исту лимитирану бајтажу ископирали са сваког чланка и тиме их поставили у раван по том основу и насловну страницу учинили далеко лијепшом и уреднијом. Чини ми се да би оквирно 1300 карактера за сваки од три одјељка могла бити добра мјера, спрам десна три сегмента са насловне. Тренутно имамо ситуацију да ''сиже'' [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D0%A7-%D0%A5%D0%9C%D0%A1_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8 једног чланка] буде и до [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D0%A7-%D0%A5%D0%9C%D0%A1_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8 3 пута обимнији] од другог чланка, што може оставити погрешан утисак о вриједности чланака и више битно, доводи до дисбаланса елемената на насловној страници и неуредног изгледа, што се може тумачити као слика о нама. Друга опција је да тренутне изводе чланка скраћујемо и поставимо лимит за даље радове, трећа опција је да се ништа не дира, што би значило да је све у добром реду како јесте. Шта мислите и да ли имамо техничке и људске могућности да се предложено спроведе у пракси? Све идеје и критике су добродошле. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:46, 24. јул 2022. (CEST) tmqc87mhnfrzsno072dshra9inamnlu 25121342 25121329 2022-07-24T16:57:25Z Sadko 25741 /* Промјена обима шаблона насловне */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Идеје/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == „Масакр” у „покољ” == Поздрав свима. Шта мислите о томе да реч „масакр”, која се јавља у насловима чланака о овој теми, заменимо њеним синонимом, домаћег порекла, „покољем”. У ''Речнику српскога језика'' Матице српске, стоји следеће: * '''масакр''' <small>фр.</small>, покољ, крвопролиће, клање, убијање. * '''покољ''', масовно убијање (обично извршено клањем); уп. погром. Мислим да нема потребе користити позајмљеницу (тачније [[галицизам]]) у овом случају. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 23:22, 13. мај 2022. (CEST) * {{за}} Апсолутно за. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 15:17, 14. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сам чланак је [[покољ]] тако да мислим да је ок да се премести. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:01, 17. мај 2022. (CEST) * {{за}} У питању је случај гдје можемо користити и дати првенство српској ријечи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:11, 17. мај 2022. (CEST) * {{неутралан}} Шта да радимо у случајевима гдје је ријеч „масакр” устаљена, као нпр. у случају Сребренице? Хоћемо ли преименовати чланак у ''покољ у Сребреници''? Да не помињем идеју која се јавила у неким интелектуалним круговима да се геноцид над Србима током Другог свјетског рата назове ''Покољ''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:48, 1. јун 2022. (CEST) ::Идеја је да се добије српска рјеч односно наш термин за злочин систематског геноцида над српским становништом свих узраста почињен од стране хрватских усташа. У суштина, према мом мишљењу, основна идеја је одлична. Њихова идеја је буде или ''покољ'' или ''велики покољ'', у складу са усмјеном традицијом старијег становништва Херцеговине, мада поменута иницијатива за сада није дошла до реализације а све је шанса и да неће јер има озбиљних аргумената против саме идеје. Мишљења сам да је недовољно рационално и кратковидо гласати против на ''аргумент устаљености'', пошто, цијеним да Вукан није ни мислио да премјештамо чланке за чији наслов је другачија термин или одредница устаљена. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:10, 1. јун 2022. (CEST) :::Немам ништа против тога се основни чланак зове покољ, ипак је то српска ријеч, исто тако да се злочини који нису толико познати на нашем простору преименују у ''Покољ у/над…'', само треба донијети одлуку шта ћемо с ових који су препознатљивији као ''масакри''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:38, 1. јун 2022. (CEST) * {{против}} — На основу Ранковога коментара. Постоје неки догађаји који се устаљено називају „масакрима”. Примерице, из наше историографије, [[масакр у Крагујевцу]]. Назив „Покољ у Крагујевцу” не би био довољно препознатљив. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:56, 1. јун 2022. (CEST) {{одговор|Aca}} {{одговор|Ранко Николић}} — Познати аргумент ''устаљености'' не пије воду у овом случају: нпр., масакри у Шарпвилу или Першунски масакр не би били ништа мање познати код нас и да се називају покољима тако да не видим зашто бисмо у потпуности били против овог предлога. Засигурно нисам мислио да злочине геноцида или етничког чишћења или чега год другог насилно мењам у покоље, таман посла — овде искључиво расправљамо о злочину масакра, чија је дефиниција изнета горе у првом коментару. Примери Сребренице или Крагујевца могу бити изузетак, али и не морају нужно. Овде се превасходно расправља о пракси именовања будућих чланака као и именовања категорија и шаблона који су у вези с овом тематиком. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:50, 1. јун 2022. (CEST) :Нико није ни говорио о преквалификацији злочина, него о томе да ли ћемо мијењати називе чланака који су у нашој историографији познатији као масакри него као покољи. Пошто је та недоумица ријешена, подржавам идеју. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:56, 1. јун 2022. (CEST) * {{неутралан}} Слажем се да може да се користи убудуће, али ако је неки догађај познат као масакр, треба тако и да остане. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:32, 23. јун 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 21:00, 16. јул 2022. (CEST) == Сајтнотис као дио насловне == Здраво колеге, желим да видим какав је пулс заједнице по сљедећем питању: имам идеју да умјесто тренутних банера односно обавјештења на врху странице о дешавањима у току, исте пребацимо у један одјељак који би био на Насловној странице Википедије, са десне стране, било изнад или испод одјељка ''Вести''. Тиме бисмо трајно уклонили банере а све важно за пројекат и заједницу учинили трајно видљивим и при врху насловне, на елегантан начин. Плус би се добио нови простор за навођење обука и позива Викимедије Србије, навођење када је период за кандидовање слика мјесеца, информисање о јубиларним чланцима на пројекту, успјесима корисника на међународним такмичењима и о свему другом што иначе није обухваћено банерима. Сличан модел примјењује сх.вики. У питању је основна идеја коју можемо да разрадимо скупа. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:15, 25. мај 2022. (CEST) :Начелно сам против укидања сајтнотиса, зато што постоји могућност да свако коме смета то сакрије код себе. Преко главне стране такође може само да се претрчи, па није подразумевано да ће то бити практичније. С друге стране нека обавештења која се тичу циљаних група корисника, а која не утичу у великој мери на сам пројекат, можда могу и на тај начин да се организују. Сагласан сам да би се у некој мери растеретио врх странице и учинио прегледнијим. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:13, 25. мај 2022. (CEST) :: Слажем се са твојим коментаром Лотоме, мени је такође боље овако. Свако може у било ком тренутку да погледа обавештење док чита неки чланак. Јако ми се допада и сам стил банера зато што је јединствен, једноставан и постоји само на нашој Вики. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:27, 25. мај 2022. (CEST) ::: Може бити да сте у праву. Идеја ми је пала на ум па сам желио да чујем повратну информацију. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:25, 1. јун 2022. (CEST) == Star Wars == Поздрав, колеге. Коначно сам решио да се посветим овој франшизи, али мислим да још није решено питање у вези њеног имена на српском језику. [[Корисник:Ranching|Ranching]] је први покренуо ову тему и тек сада схватам његову поенту. Књига која је претходила филму, Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker, у Југославији је објављена под насловом „Звездани ратови”, а ту је и серија [[Звездани ратови (Никад извини)|Никад извини]] која се усагласила са овим насловом. [http://www.hbo.rs/article/iz-igre-prestola-u-zvezdane-ratove-7_48549 Ејч-Би-Оу] је такође објавио филмове под насловом „Звездани ратови”, као и [https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3819/zvezdani-ratovi-epizoda-1--fantomska-opasnost-.html РТС], а управо сам видео да постоји и [https://starwars.fandom.com/sr/wiki/Zvezdani_ratovi?variant=sr фан-сајт]. У другу руку, Ејч-Би-Оу је објавио серију [https://hbogo.rs/serije/ratovi-zvezda-ratovi-klonova/4-sezona/1-epizoda Ратови звезда: Ратови клонова] где се није држао претходног наслова. По мом мишљењу, облик „Ратови звезда” се чешће јавља у говору него „Звездани ратови”, мада нисам сигуран колико је то битно. Планирао сам да сачекамо да Дизни+ дође у Србију и видимо који ће наслов он одабрати, али је у скорије време потврђено да Дизни+ неће бити локализован. (значило би ми да се изјасне и {{ping|Aca|Ranching|Ничим неизазван}}) — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:03, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав. Немам шта ја да се изјашњавам јер ће бити онако како {{пинг|Aca}} одлучи јер је он велики мештар лингвистике, као и „алфа и омега философије етике”, а ја сам небитан јер је он, као „утицајни администратор”, јачи од мене, наређује ми откако сам дошао на пројекат. Као си можда приметио, трудим се да избегавам расправе због њега и његове екипе (што ми је саветовано), како ми не би опет напаковали, овога пута, трајни бан. Искрено, да се ја нешто питам, а не питам се, консултовао бих се са {{пинг|Sadko}} у вези са седмом уметности. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:14, 2. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :{{пинг|Ничим неизазван}} Не желим да улазим у туђе конфликте, али не верујем да би Аца имао нешто против уколико би изнео своје мишљење око ове теме, а и пинговао си јер те сматрам и те како компетентним. :Извињавам се [[Корисник:Sadko|Садку]] и [[Корисник:Вукан Ц|Вукану]] што сам заборавио да их додам, надам се да ћете се изјаснити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:25, 2. јун 2022. (CEST) ::Поздрав. Не видим неки конкретан разлог зашто ме се овде прозива, али очигледно је то ''ничим неизазвано'' с обзиром на то да ја нисам комуницирао с дотичним уредником недељама (заправо, месецима) откад ме је недоказано [[Википедија:Администраторска_табла#Ничим_неизазван, последњи пут|оптужио да „вређам нечије јеврејско порекло”]]. То је питање остало нерешено и без одговарајуће реакције администратора. Морам признати да све ово већ прераста у [[Википедија:Малтретирање|систематско и тактично малтретирање уредника]] те молим администраторе да предузму одговарајуће радње док атмосфера поново не постане неподношљива. Поновљена пасивна агресија и сарказам такође су понашања које Универзални кодекс понашања назива неприхватљивим. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) :::Исто тако је неприкладно етикетирати значајно старије и паметније колеге као ''ултрадесничаре'' и ''националисте'', не извинити се такво гнусно понашање, бановати их са свог серверчића без претходног објашњења, прије тога им брисати поруке и цензурисати, вјероватно како би се изазвала реакција, дискриминисати их (''не иде ти глумљење либерала'') форсирати своје назовимо идеолошке ставове, улазити више пута у препуцавања са истим корисником који се овдје не понаша прикладно, оговарати своје колеге као нека убога стрина код уредника других језичких пројеката који вегетирају код нас, ратовати измјенама на чланку о неком слабо познатом реперу па онда посље свега тога у кратком року, отићи на скуп у организацији Викимедије и држати предавање о томе како се не треба понашати на пројекту! Трагикомично. Сарказам нико не забрањује и овдје нема једносмјерне улице у виду прекршаја. Замолићу неког непристрасног администратора да ове поруке као и дио прве поруке пребаци на дну странице као засебан дио. Просто сам морао реаговати пошто слабо толеришем глумљење жртве и неприхватање своје одговорности код људи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} {{коментар}} Што се тиче изнетог питања, мени је апсолутно свеједно. Подржаћу предлог за који се остали определе. Једино могу приметити да је у свакодневном говору учесталије „Ратови звезда”. Претраге на сајтовима ''Политике'' и РТС-а такође показују да је споменути назив чешћи. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако бих се пре определио за облик ''Ратови звезда'', био он можда и неправилно преведен са оригинала, из већ наведених разлога заступљености и препознатљивости ([https://tvprofil.com/me/film/2236549/ratovi-zvezda-3-osveta-sita 1], [https://knjigautisaka.com/star-wars-episode-iii-revenge-of-the-sith-2005 2]). Облик ''Звездани ратови'' би се чак можда и потенцијално мешао с потпуно другим серијалом ''Звездане стазе''. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:26, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам је ли ''Идеје'' право мјесто за нашу дебату. Свакако хвала вриједном колеги Ханимуну на покретању занимљиве теме. Провјерио сам литературу која ми је тренутно на располагању. Паркинсонова ''Историја филма'' као и ''Историја филма'' групе аутора користи облик ''Ратови звезда''. Кукова тротомна ''Историја филма'' у трећем тому користи облик ''Рат звезда''. Мислим да није велика дилема. Није једнако релевантно као стручна дјела али и трибине у Београду које су водили људи прилично упућени у материју су користиле исти облик [https://emitor.rs/2015/04/tribina-prosireni-univerzum-ratova-zvezda/] [https://domomladine.org/debate/tribina-druga-sezona-serije-the-mandalorian-i-buducnost-ratova-zvezda/]. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ратови Звезда је правилан облик који се користи као што је већ речено и мислим да би тако требало да остане или да се коригује на другим местима а то шта други причају и записују, то је већ за друге сајтове а не за Википедију. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 22:20, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Субјективно мишљење: SW фанови су навикли на оба превода, али је ''Звездани ратови'' тачније за тематику оригинала. Свима је јасно да не воде рат "звезде" већ се рат води између цивилизација у свемиру. Управо зато су ''Зведане Стазе'' апсолутни погодак превода, а у енглеском језику су та два назива и намерно слична, јер се ради о (успешно) компететивним франшизама.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:01, 9. јун 2022. (CEST) == Проблем са системским изгледом свих страница (PC десктоп) == Сигурно да ће овде неко имати одговор за следеће: на PC (Windows, Linux) рачунару се подуже време Википедија на српском (остале не) појављује у суженом формату за мобилни. Пробао сам све да вратим на класичан PC изглед од раније, али изгледа да је централно системски подешено овако (тако је у свим браузерима и након брисања кеша). Да ли је то у складу са неком одлуком заједнице која ме мимоишла, или је то до неких измена у подешавањима за које ја незнам и треба само неко да ме упути? У питању је само естетски изглед, ако је то одлука заједнице извините што сам питао. Администраторима: ако је потребан скриншот, кажите како и где да поставим.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:17, 9. јун 2022. (CEST) :И ја сам приметио да претраживач нуди мобилну верзију у претрагама. У повратним информацијама, ако постоји чланак, то већ није случај. Увек може да се очисти веза од слова м појединачно, али није трајно решење. {{пинг|Aca|Kizule}} су активни на фабрикатору, па да видимо шта је у питању. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 15:49, 9. јун 2022. (CEST) :Поздрав @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] :Ја тај проблем немам па ме занима пар ствари :# Коју тему користиш што се тиче изгледа ? :# Који претраживач користиш (Edge, Firefox, Chrome, Safari) ? Јеси ли пробао различите претраживаче ? :Ајде да кренемо одатле па ћемо полако да видимо где је проблем. :Колега Лотом је већ позвао Ацу и Зокија, који су активни на Фабрикатору да се и они јаве па ћемо видети. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:51, 9. јун 2022. (CEST) ::Морам да се извиним на новој теми која овако испада спамовање. То подешавање заиста изгледа ружно на десктоп монитору, али је изгледа такав дифолт тренутне Википедије. Решење је у подешавањима десно горе, поставка "изглед" – Векторско (2010). Да ли да обришем тему? Или можда буде још неком на користи? [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:55, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Драго ми је да си решио проблем. Остави па ако неком другом буде потребна помоћ у том смислу, можемо да користимо твоје решење за тај проблем. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:03, 9. јун 2022. (CEST) ::::Случајно сам пронашао шта можда стоји иза овога: Фондација редовно тестира нове изгледе GIP-a на основу психолошких и других фактора (како се лакше чита итд.) и онда, чини се, уведе визуелни изглед са неким малим изменама. Садашњи "тренд" се зове ''Vector (2022)''. [https://www.mediawiki.org/wiki/Reading/Web/Desktop_Improvements/Second_prototype_testing/sr Овде кога занима може и допринети том процесу]. (Ово све је требало да иде у ''Трг/Техника'' - још једном се извињавам.) [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:49, 9. јун 2022. (CEST) {{пинг|Jozefsu|Lotom}} исти проблем имам. Не треба лупати главу. Уђете само у чланак и после избришете у УРЛ-у додатак ''m.'' и биће све океј. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:59, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Не бих рекао да је то проблем (макар мислим да то није) проблем који је @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] рекао али ето нека он потврди пошто ако је то то, онда је проблем у томе што се мобилна верзија покушава отворити преко рачунара а то некад зна да буде хаос. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:13, 9. јун 2022. (CEST) ::Када ти на рачунару изађе мобилни приказ, онда УРЛ мора да буде са ознаком ''m.''. Када се та ознака уклони ручним путем, те стисне ентер на остатак УРЛ-а, добија се рачунарска верзија. Цитирао бих једног уважног члана ове заједнице: „Од Обса и Ничима нема већих зналаца за технику. Што се тиче технике, они све знају и умеју.” Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:17, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Сваки циго свога коња хвали :) Видећемо шта каже @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] да ли је то био проблем (случајно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:19, 9. јун 2022. (CEST) ::::Ти само среди да ме Пинки и остали не малтретирају и не ометају мој рад. То ће бити довољно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:22, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Знам за ту верзију проблема али @[[Корисник:Боки|Боки]] је у прaву, није то било код мене. То са именом домејна је нека врста "скина", док је ово друго (код многих корисника) део новина уведених од стране Фондације. Погледајте линк који сам дао и све ћете разумети. Решење је у подешавањима горе десно: класичан рачунарски (не-мобилни) изглед се зове ''Векторско (2010)'' или на енглеском ''Vector legacy (2010)''. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:23, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]], бани на дискорд. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:24, 9. јун 2022. (CEST) :Нисам на Дискорду, и не можеш само тако у топик да пишеш порукице, ако је везано за овај топик додај ту, а ако није важно сачекаће или пиши на моју страну за разговор. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:30, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} ::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] - Ја сам покушао СВЕ теме које Википедија даје и некако ми ова "олд скул" тема из 2010 најбоље "чучи" и не планирам да је мењам све док је Википедија не укине (ако је уопште и укине) а кад сам на мобилном, онда је ту хаос док се снађем али са мобилног већином само патролирам јер нема шансе да пишем чланак преко мобилног. No way Jose [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:28, 9. јун 2022. (CEST) :::Зато сам и прво паничио (овако важан пројекат никако преко андроида, ко воли да квари очи нека изволи) али срећом нашло се решење. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:32, 9. јун 2022. (CEST) ::::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Мени је за патролу супер мој LG Velvet. Мали екран и све супер али да пишем инфокутију на њему, па пре бих отишао у Задругу код Митровића него да то радим :) ::::Ајде, Боже здравља, ако ме [[Википедија:Бирократска табла|изаберу за администратора интерфејса]], видећу да нешто одрадимо у вези тога да и мобилна верзија буде мало боља за очи јер се итекако зна да се мобилни телефони користе све више и више као средство за одлазак на интернет него рачунари. ::::Ево обећавам ти да ће ми то бити једна од првих мисија да то некако изведемо, рекох, Боже здравља и ако ме изаберу. ::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:57, 9. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Делује да се проблем у претрагама везује за локацију приступа, односно ИП адресу. Тако се у Србији у последње време приказује мобилна верзија овог језичког пројекта, други језици не. Али заглавље с повратним информацијама води на верзију за рачунаре. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:22, 9. јун 2022. (CEST) == Пинг - одговор == Поздрав ! Имам један мали проблем који ми "боде очи" па сам хтео да поставим као идеју и да чујем ваше мишљење а то је да када неког означимо (пингујемо) појави се она двотачка после корисничког имена (нпр. {{ping|Боки}}) и то ме нервира јер мислим да нема потребе ту да стоји јер се та иста [[Две тачке|двотачка]] користи само кад је у питању набрајање или управни говор што није случај у томе ако само желимо неког да означимо и да му кажемо нешто у нашем исказу. Иста ствар се дешава и кад се користи опција одговор. Не знам да ли и како то може да се промени али можда моје колеге администратори интерфејса могу да ми помогну у вези тога јер сам лично покушавао да нађем где то може да се промени али безуспешно. Да чујем шта ви мислите о томе. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:15, 19. јун 2022. (CEST) :{{Пинг|Боки}} Здраво Боки, потпуно се слажем с тобом. Погледај овај шаблон [[Шаблон:Одговор/док]]. Не знам шта остале колеге мисле? Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:24, 19. јун 2022. (CEST) ::Која је разлика између пинг и одговор? Ја нисам користио ову другу опцију па да видим како ради. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:40, 19. јун 2022. (CEST) :::Ствар је у томе што нема разлике, {{пинг|Vux33}} {{одговор|Vux33}} опет остаје пинг. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:51, 19. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] - Нашао сам решење само да видим шта други мисле или да ја то пребацим па ако се неком не свиђа, нека каже, шта мислиш ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:07, 20. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Шаблон {{tlx|одговор}} илити пинг се употребљава на почетку одговора, па се зато ту исписују две тачке. Ако желиш споменути некога унутар свог коментара, препорука је да се {{tlx|к}} употребљава за то, {{к|Боки|Бокић}}. Погледај изворни код :). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 18:05, 20. јун 2022. (CEST) :{{к|Aca}} Мени је опет нелогично да ако неко означи некога уопштено, да стоји та двотачка али ок а за ово друго сам знао али то је други шаблон па га зато и нисам овде стављао. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:59, 20. јун 2022. (CEST) == LGBTQIA+ теме == === Скраћеница LGBTQIA+ === Ја сам вероватно једина особа на пројекту којој ово боде очи, али имена чланака и њихови текстови који се односе на ЛГБТ теме имају веома разноврсан дијапазон иницијализама које користе. Најчешће се види ''ЛГБТ'', али неретко се појављује и ''ЛГБТ+''. Предлажем да се ова имена стандардизују и да се користи један иницијализам кроз све чланке. Успео сам да смислим следеће опције: '''1 — ЛГБТ''' :Предности: Овај иницијализам се тренутно користи у именима већине чланака и категорија. Шира јавност најчешће користи овај термин кад дискутује о не-цисхет особама. :Мане: Иако се најчешће подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Организације за права не-цисхет особа све више овај иницијализам одбацују у замену за неки од осталих који су наведени испод. '''2 — ЛГБТ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „+” означава све људе који не потпадају под неко од 4 слова. Овај термин користе и организације Да се зна! и Београд прајд. :Мане: ? '''3 — ЛГБТК''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „К” стоји за ''квир'' и покрива практично све не-цисхет идентитете. :Мане: Постоје противници термина ''квир'' јер се дуго времена у западним културама користио као пејоратив, а неки га још увек користе у том контексту. Неки људи можда неће знати шта „К” означава. '''4 — ЛГБТИ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице, а „+” означава све људе који не потпадају под неко од 5 слова. Београд прајд примарно користи овај термин. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. '''5 — ЛГБТИ''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. Иако се подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТИ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Мислим да су сви остали иницијализми које би преложио осуђени на пропаст (нпр '''ЛГБТКИА, ЛГБТКИ+, ЛГБТИКА+, ЛГБТКИИ?2'' итд.) па ћу ту стати. Волео бих да чујем ваше мишљење о томе који од ових иницијализама би требали користити. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) ==== Коментари ==== {{коментар}} — Одмах ћу изнети своје мишљење да је опција '''2''' најбоља, на шта указује и чињеница да нисам успео да јој нађем ману. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Одлична тема! Најсклонији сам '''првом''' решењу. Наиме, то је назив који се најчешће јавља у изворима. Забележен је у ''Српском речнику новијих англицизама''. Такође се знатно употребљава на Википедији на енглеском језику. Друго и четврто решење нису најсрећнији јер ће онај плусић отежати налажење чланака претрагом. Треће решење је изузетно незгодно због пресловљавања енглеског Q (чита се: кју) у наше К. У ''Српском речнику новијих англицизама'' тај акроним је остављен у оригиналној графији (LGBTIQ), а као алтернатива понуђен је облик „ел-џи-би-ти-ај-кју”. Дакле, у овим акронимима није устаљено пресловљавање Q у К. Стога сам изричито против трећег решења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:15, 23. јун 2022. (CEST) :Увек можемо да оставимо преусмерење са наслова без + на чланак како би смо тај проблем решили, мада сам испробао пар претрага у Гуглу без плуса за категорије и чланке који у имену имају + и сваки пут ми је избацио оно што сам тражио. Сад не знам да ли је то до тога да ми је комп упамтио историју посећивања, али чини се да то не би представљао проблем [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:31, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Друго или прво рјешење. Мишљења сам да је друго свеобухватније и прецизније. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:28, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Најбоље решење је опција '''бр. 2''' јер она, као што рече колега Садко, обухвата све и најпрецизнија је. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прво решење, поготово зато што за поједине никада нисам ни чуо. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 23:48, 25. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са Ацом и Ханијем, мислим да би једноставно ''ЛГБТ'' било сасвим довољно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:18, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за прво рјешење. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 14:30, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за бр. 2. Обухвата LGBTQIA+. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:48, 4. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је вријеме да се покрене гласање са избором између прве и друге опције. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:03, 6. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} Слажем се — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:49, 22. јул 2022. (CEST) === Лезбијка и лезбејка === Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се та тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Залажем се за употребу једино исправне варијанте, која тако има шансу да се запати у свакодневном говору. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:28, 20. јул 2022. (CEST) :Зар Википедија не треба да прати језик уместо да исти води? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:31, 21. јул 2022. (CEST) ::Поставио си готово филозофско питање. У бити мислим да није сретно рјешење гдје се користе обе варијанте. Свакако би било добро да групишеш ово, као и раније покренуто питање о скраћеници за LGBT+ и евентуално још питања па да она заједно буду дио расправе и можда гласања. Бојим се да ћеш у појединачним темама на Тргу имати одговор једног, двоје колега и мене а питања се тичу свих. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:25, 21. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Апослутно се слажем. Никада у животу нисам чуо да је неко рекао „лезбијка”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:47, 23. јул 2022. (CEST) === -{LGBTQ}- и Квир === Трећа тема о којој бих разговарао је термин ''квир''. У српском речнику новијих англицизама, иницијализам -{LGBTQ}- и њене варијанте које садрже слово -{Q}- су остављене у свом изворном облику, иако је иницијализам ЛГБТ у истом наведен и писан ћирилицом, вероватно зато што у српском језику немамо слово ''Ку'' (имамо л, г, б и т). Сматрам да, пошто знамо да -{Q}- стоји за квир, у случајевима где треба да се наведе иницијализам у свом првобитном облику (нпр. цитат), -{LGBTQ}- треба да се транскрибује као ЛГБТК — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:48, 22. јул 2022. (CEST) :Разумијем и познато ми је али шта је конкретно идеја? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:49, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Садко}} Више предлог него идеја, -{LGBTQ}- да се транскрибује као ЛГБТК, а не да се оставља у изворном облику. До сад се или оставља изворно или пише ''ел-џи-би-ти-кју'' (на основу речника новијих англицизама). То где се већ појављује на чланцима као ЛГБТК се не сматра правилним — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 17:17, 24. јул 2022. (CEST) :::У реду, немам проблем са тим, мада не знам како без консензуса може да се званично уведе, уколико је то намјера. Можда би могао да нам ставиш напомену на чланку о ЛГБТК са информацијама за транскрипцију на српском језику? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:25, 24. јул 2022. (CEST) == Српска телевизија == Ваљало би променити наслов чланка [[Српска телевизија]] или га ујединити с чланком [[Списак телевизијских станица у Србији]] и, тај уједињени чланак, једноставно назвати „Телевизија у Србији”. Да ли неко има било какво друго решење? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:51, 6. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Ја се слажем с тобом али ајде да видимо шта каже @[[Корисник:MareBG|MareBG]] који је тај чланак и направио да видимо шта он мисли јер видим да овај чланак нема никаквих веза на другим језицима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:11, 6. јул 2022. (CEST) ::Смислен предлог, спајањем бисмо добили свеобухватни већи чланак. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:02, 6. јул 2022. (CEST) :: Подржавам предлог, може да се уједини одмах након поднаслова „историја”. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:59, 21. јул 2022. (CEST) ::Спојити. Тагујем опет {{пинг|MareBG}} да се изјасни ако жели — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:59, 22. јул 2022. (CEST) :::Спојио сам чланке пре неколико дана, мада тек сад видим да нисам оставио преусмерање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:46, 22. јул 2022. (CEST) ::: Слажем се, само цео садржај треба пребацити и одрадити преусмерење. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:58, 22. јул 2022. (CEST) == Аркан == Мислим да би чланак [[Жељко Ражнатовић Аркан]] требао бити премештен на само „Аркан” јер: # познатији је по надимку # тренутно неко може помислити да има два презимена (Ражнатовић - Аркан). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:19, 21. јул 2022. (CEST) :Мислим да је ипак боље овако, по таблоидима је Жељко Ражнатовић Аркан. Исти је случај и са чланком о Цеци, она је позната као Цеца али је због имена чланак назван Светлана. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) ::Гугл претрага за Аркана даје 10.200.000 резултата а за Жељка Ражнатовића Аркана само 115.000. Тренутни наслов чланка не само да беспотребно дужи, него, као што већ рекох, неко може помислити да му је Аркан презиме и онда би једини прикладан назив био Жељко Ражнатовић „Аркан”, што сматрам крајње бесмисленим када [[Аркан]] свакако води до чланка о њему. ::Цеца је своју каријеру започела [https://www.discogs.com/artist/528815-Ceca управо под тим именом] које и даље користи и никада није престала. Тек да не говорим о бесмислености тренутног наслова јер је жена првих шест албума објавила док јој је презиме било Величковић, али и у то време под надимком. Цеца је „Цеца” на свим музичким платформама, својим песмама, албумима и остало, без обзира на то што је једна десетина људи зове Светлана Ражнатовић/Величковић или Српска Мајка. Додао бих да тако нпр. [[Селена (певачица)|Селену]] не можемо преместити на Селена Кинтаниља Перез само зато што данас скоро свако када чује за певачицу Селену прво помисли на Гомезову. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Тема је значајно прикладнија за покретање на СЗР чланка. Чини ми се да јесте препознатији под надимком Аркан. Везао бих питање за ширу проблематику насушне потребе да се покрене квалитетна расправа и потом гласање за формално јасно дефинисано правило писања надимака у наслову и уводнику чланка. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:07, 21. јул 2022. (CEST) :Слажем се с тим. Ево баш сам у одговору изнад навео Цецин пример. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) ::Чланак о Цеци је већ био под називом Цеца, па је онда негде била покренута расправа да се премести у Светлана. Што се мене тиче, надимци (познатих) мени не сметају тако да и да се чланак премести у Аркан а други у Цеца мени је то ок. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:49, 24. јул 2022. (CEST) == Шаблон Почетник == Добар дан драге колеге, Тренутно [[Шаблон:почетник|шаблон]] почетник гласи „Чланак је означен овим шаблоном...Ако не буде исправљен у року од седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан.” Предлажем да се измени „Ако не буде исправљен у року од седам дана” у „Ако не буде исправљен након седам дана”. Тиме бисмо продужили и тај седми дан као задњи дан где корисник може да исправи чланак а и понекад не бришемо чланке у року у седам дана, неки стоје чак и дуже. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:03, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Смислен предлог. Подржавам. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:44, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Зашто да не. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:04, 23. јул 2022. (CEST) == Промјена обима шаблона на насловној == Идеја јесте да шаблони за добре, сјајне чланке и изабране спискове на насловној буду по броју карактера уједначени. Мислим да бисмо требали да имамо бота (или више вриједних људи ако немамо волонтере слободне да подигну и оспособе бота) који би исту лимитирану бајтажу ископирали са сваког чланка и тиме их поставили у раван по том основу и насловну страницу учинили далеко лијепшом и уреднијом. Чини ми се да би оквирно 1300 карактера за сваки од три одјељка могла бити добра мјера, спрам десна три сегмента са насловне. Тренутно имамо ситуацију да ''сиже'' [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D0%A7-%D0%A5%D0%9C%D0%A1_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8 једног чланка] буде и до [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D0%A7-%D0%A5%D0%9C%D0%A1_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8 3 пута обимнији] од другог чланка, што може оставити погрешан утисак о вриједности чланака и више битно, доводи до дисбаланса елемената на насловној страници и неуредног изгледа, што се може тумачити као слика о нама. Друга опција је да тренутне изводе чланка скраћујемо и поставимо лимит за даље радове, трећа опција је да се ништа не дира, што би значило да је све у добром реду како јесте. Шта мислите и да ли имамо техничке и људске могућности да се предложено спроведе у пракси? Све идеје и критике су добродошле. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:46, 24. јул 2022. (CEST) sjzjvynmbt3fadz6514u5vmj4s7gee1 25121538 25121342 2022-07-24T20:27:24Z Dungodung 490 /* Промјена обима шаблона на насловној */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Идеје/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == „Масакр” у „покољ” == Поздрав свима. Шта мислите о томе да реч „масакр”, која се јавља у насловима чланака о овој теми, заменимо њеним синонимом, домаћег порекла, „покољем”. У ''Речнику српскога језика'' Матице српске, стоји следеће: * '''масакр''' <small>фр.</small>, покољ, крвопролиће, клање, убијање. * '''покољ''', масовно убијање (обично извршено клањем); уп. погром. Мислим да нема потребе користити позајмљеницу (тачније [[галицизам]]) у овом случају. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 23:22, 13. мај 2022. (CEST) * {{за}} Апсолутно за. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 15:17, 14. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сам чланак је [[покољ]] тако да мислим да је ок да се премести. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:01, 17. мај 2022. (CEST) * {{за}} У питању је случај гдје можемо користити и дати првенство српској ријечи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:11, 17. мај 2022. (CEST) * {{неутралан}} Шта да радимо у случајевима гдје је ријеч „масакр” устаљена, као нпр. у случају Сребренице? Хоћемо ли преименовати чланак у ''покољ у Сребреници''? Да не помињем идеју која се јавила у неким интелектуалним круговима да се геноцид над Србима током Другог свјетског рата назове ''Покољ''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:48, 1. јун 2022. (CEST) ::Идеја је да се добије српска рјеч односно наш термин за злочин систематског геноцида над српским становништом свих узраста почињен од стране хрватских усташа. У суштина, према мом мишљењу, основна идеја је одлична. Њихова идеја је буде или ''покољ'' или ''велики покољ'', у складу са усмјеном традицијом старијег становништва Херцеговине, мада поменута иницијатива за сада није дошла до реализације а све је шанса и да неће јер има озбиљних аргумената против саме идеје. Мишљења сам да је недовољно рационално и кратковидо гласати против на ''аргумент устаљености'', пошто, цијеним да Вукан није ни мислио да премјештамо чланке за чији наслов је другачија термин или одредница устаљена. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:10, 1. јун 2022. (CEST) :::Немам ништа против тога се основни чланак зове покољ, ипак је то српска ријеч, исто тако да се злочини који нису толико познати на нашем простору преименују у ''Покољ у/над…'', само треба донијети одлуку шта ћемо с ових који су препознатљивији као ''масакри''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:38, 1. јун 2022. (CEST) * {{против}} — На основу Ранковога коментара. Постоје неки догађаји који се устаљено називају „масакрима”. Примерице, из наше историографије, [[масакр у Крагујевцу]]. Назив „Покољ у Крагујевцу” не би био довољно препознатљив. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:56, 1. јун 2022. (CEST) {{одговор|Aca}} {{одговор|Ранко Николић}} — Познати аргумент ''устаљености'' не пије воду у овом случају: нпр., масакри у Шарпвилу или Першунски масакр не би били ништа мање познати код нас и да се називају покољима тако да не видим зашто бисмо у потпуности били против овог предлога. Засигурно нисам мислио да злочине геноцида или етничког чишћења или чега год другог насилно мењам у покоље, таман посла — овде искључиво расправљамо о злочину масакра, чија је дефиниција изнета горе у првом коментару. Примери Сребренице или Крагујевца могу бити изузетак, али и не морају нужно. Овде се превасходно расправља о пракси именовања будућих чланака као и именовања категорија и шаблона који су у вези с овом тематиком. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:50, 1. јун 2022. (CEST) :Нико није ни говорио о преквалификацији злочина, него о томе да ли ћемо мијењати називе чланака који су у нашој историографији познатији као масакри него као покољи. Пошто је та недоумица ријешена, подржавам идеју. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:56, 1. јун 2022. (CEST) * {{неутралан}} Слажем се да може да се користи убудуће, али ако је неки догађај познат као масакр, треба тако и да остане. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:32, 23. јун 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 21:00, 16. јул 2022. (CEST) == Сајтнотис као дио насловне == Здраво колеге, желим да видим какав је пулс заједнице по сљедећем питању: имам идеју да умјесто тренутних банера односно обавјештења на врху странице о дешавањима у току, исте пребацимо у један одјељак који би био на Насловној странице Википедије, са десне стране, било изнад или испод одјељка ''Вести''. Тиме бисмо трајно уклонили банере а све важно за пројекат и заједницу учинили трајно видљивим и при врху насловне, на елегантан начин. Плус би се добио нови простор за навођење обука и позива Викимедије Србије, навођење када је период за кандидовање слика мјесеца, информисање о јубиларним чланцима на пројекту, успјесима корисника на међународним такмичењима и о свему другом што иначе није обухваћено банерима. Сличан модел примјењује сх.вики. У питању је основна идеја коју можемо да разрадимо скупа. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:15, 25. мај 2022. (CEST) :Начелно сам против укидања сајтнотиса, зато што постоји могућност да свако коме смета то сакрије код себе. Преко главне стране такође може само да се претрчи, па није подразумевано да ће то бити практичније. С друге стране нека обавештења која се тичу циљаних група корисника, а која не утичу у великој мери на сам пројекат, можда могу и на тај начин да се организују. Сагласан сам да би се у некој мери растеретио врх странице и учинио прегледнијим. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:13, 25. мај 2022. (CEST) :: Слажем се са твојим коментаром Лотоме, мени је такође боље овако. Свако може у било ком тренутку да погледа обавештење док чита неки чланак. Јако ми се допада и сам стил банера зато што је јединствен, једноставан и постоји само на нашој Вики. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:27, 25. мај 2022. (CEST) ::: Може бити да сте у праву. Идеја ми је пала на ум па сам желио да чујем повратну информацију. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:25, 1. јун 2022. (CEST) == Star Wars == Поздрав, колеге. Коначно сам решио да се посветим овој франшизи, али мислим да још није решено питање у вези њеног имена на српском језику. [[Корисник:Ranching|Ranching]] је први покренуо ову тему и тек сада схватам његову поенту. Књига која је претходила филму, Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker, у Југославији је објављена под насловом „Звездани ратови”, а ту је и серија [[Звездани ратови (Никад извини)|Никад извини]] која се усагласила са овим насловом. [http://www.hbo.rs/article/iz-igre-prestola-u-zvezdane-ratove-7_48549 Ејч-Би-Оу] је такође објавио филмове под насловом „Звездани ратови”, као и [https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3819/zvezdani-ratovi-epizoda-1--fantomska-opasnost-.html РТС], а управо сам видео да постоји и [https://starwars.fandom.com/sr/wiki/Zvezdani_ratovi?variant=sr фан-сајт]. У другу руку, Ејч-Би-Оу је објавио серију [https://hbogo.rs/serije/ratovi-zvezda-ratovi-klonova/4-sezona/1-epizoda Ратови звезда: Ратови клонова] где се није држао претходног наслова. По мом мишљењу, облик „Ратови звезда” се чешће јавља у говору него „Звездани ратови”, мада нисам сигуран колико је то битно. Планирао сам да сачекамо да Дизни+ дође у Србију и видимо који ће наслов он одабрати, али је у скорије време потврђено да Дизни+ неће бити локализован. (значило би ми да се изјасне и {{ping|Aca|Ranching|Ничим неизазван}}) — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:03, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав. Немам шта ја да се изјашњавам јер ће бити онако како {{пинг|Aca}} одлучи јер је он велики мештар лингвистике, као и „алфа и омега философије етике”, а ја сам небитан јер је он, као „утицајни администратор”, јачи од мене, наређује ми откако сам дошао на пројекат. Као си можда приметио, трудим се да избегавам расправе због њега и његове екипе (што ми је саветовано), како ми не би опет напаковали, овога пута, трајни бан. Искрено, да се ја нешто питам, а не питам се, консултовао бих се са {{пинг|Sadko}} у вези са седмом уметности. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:14, 2. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :{{пинг|Ничим неизазван}} Не желим да улазим у туђе конфликте, али не верујем да би Аца имао нешто против уколико би изнео своје мишљење око ове теме, а и пинговао си јер те сматрам и те како компетентним. :Извињавам се [[Корисник:Sadko|Садку]] и [[Корисник:Вукан Ц|Вукану]] што сам заборавио да их додам, надам се да ћете се изјаснити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:25, 2. јун 2022. (CEST) ::Поздрав. Не видим неки конкретан разлог зашто ме се овде прозива, али очигледно је то ''ничим неизазвано'' с обзиром на то да ја нисам комуницирао с дотичним уредником недељама (заправо, месецима) откад ме је недоказано [[Википедија:Администраторска_табла#Ничим_неизазван, последњи пут|оптужио да „вређам нечије јеврејско порекло”]]. То је питање остало нерешено и без одговарајуће реакције администратора. Морам признати да све ово већ прераста у [[Википедија:Малтретирање|систематско и тактично малтретирање уредника]] те молим администраторе да предузму одговарајуће радње док атмосфера поново не постане неподношљива. Поновљена пасивна агресија и сарказам такође су понашања које Универзални кодекс понашања назива неприхватљивим. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) :::Исто тако је неприкладно етикетирати значајно старије и паметније колеге као ''ултрадесничаре'' и ''националисте'', не извинити се такво гнусно понашање, бановати их са свог серверчића без претходног објашњења, прије тога им брисати поруке и цензурисати, вјероватно како би се изазвала реакција, дискриминисати их (''не иде ти глумљење либерала'') форсирати своје назовимо идеолошке ставове, улазити више пута у препуцавања са истим корисником који се овдје не понаша прикладно, оговарати своје колеге као нека убога стрина код уредника других језичких пројеката који вегетирају код нас, ратовати измјенама на чланку о неком слабо познатом реперу па онда посље свега тога у кратком року, отићи на скуп у организацији Викимедије и држати предавање о томе како се не треба понашати на пројекту! Трагикомично. Сарказам нико не забрањује и овдје нема једносмјерне улице у виду прекршаја. Замолићу неког непристрасног администратора да ове поруке као и дио прве поруке пребаци на дну странице као засебан дио. Просто сам морао реаговати пошто слабо толеришем глумљење жртве и неприхватање своје одговорности код људи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} {{коментар}} Што се тиче изнетог питања, мени је апсолутно свеједно. Подржаћу предлог за који се остали определе. Једино могу приметити да је у свакодневном говору учесталије „Ратови звезда”. Претраге на сајтовима ''Политике'' и РТС-а такође показују да је споменути назив чешћи. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако бих се пре определио за облик ''Ратови звезда'', био он можда и неправилно преведен са оригинала, из већ наведених разлога заступљености и препознатљивости ([https://tvprofil.com/me/film/2236549/ratovi-zvezda-3-osveta-sita 1], [https://knjigautisaka.com/star-wars-episode-iii-revenge-of-the-sith-2005 2]). Облик ''Звездани ратови'' би се чак можда и потенцијално мешао с потпуно другим серијалом ''Звездане стазе''. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:26, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам је ли ''Идеје'' право мјесто за нашу дебату. Свакако хвала вриједном колеги Ханимуну на покретању занимљиве теме. Провјерио сам литературу која ми је тренутно на располагању. Паркинсонова ''Историја филма'' као и ''Историја филма'' групе аутора користи облик ''Ратови звезда''. Кукова тротомна ''Историја филма'' у трећем тому користи облик ''Рат звезда''. Мислим да није велика дилема. Није једнако релевантно као стручна дјела али и трибине у Београду које су водили људи прилично упућени у материју су користиле исти облик [https://emitor.rs/2015/04/tribina-prosireni-univerzum-ratova-zvezda/] [https://domomladine.org/debate/tribina-druga-sezona-serije-the-mandalorian-i-buducnost-ratova-zvezda/]. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ратови Звезда је правилан облик који се користи као што је већ речено и мислим да би тако требало да остане или да се коригује на другим местима а то шта други причају и записују, то је већ за друге сајтове а не за Википедију. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 22:20, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Субјективно мишљење: SW фанови су навикли на оба превода, али је ''Звездани ратови'' тачније за тематику оригинала. Свима је јасно да не воде рат "звезде" већ се рат води између цивилизација у свемиру. Управо зато су ''Зведане Стазе'' апсолутни погодак превода, а у енглеском језику су та два назива и намерно слична, јер се ради о (успешно) компететивним франшизама.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:01, 9. јун 2022. (CEST) == Проблем са системским изгледом свих страница (PC десктоп) == Сигурно да ће овде неко имати одговор за следеће: на PC (Windows, Linux) рачунару се подуже време Википедија на српском (остале не) појављује у суженом формату за мобилни. Пробао сам све да вратим на класичан PC изглед од раније, али изгледа да је централно системски подешено овако (тако је у свим браузерима и након брисања кеша). Да ли је то у складу са неком одлуком заједнице која ме мимоишла, или је то до неких измена у подешавањима за које ја незнам и треба само неко да ме упути? У питању је само естетски изглед, ако је то одлука заједнице извините што сам питао. Администраторима: ако је потребан скриншот, кажите како и где да поставим.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:17, 9. јун 2022. (CEST) :И ја сам приметио да претраживач нуди мобилну верзију у претрагама. У повратним информацијама, ако постоји чланак, то већ није случај. Увек може да се очисти веза од слова м појединачно, али није трајно решење. {{пинг|Aca|Kizule}} су активни на фабрикатору, па да видимо шта је у питању. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 15:49, 9. јун 2022. (CEST) :Поздрав @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] :Ја тај проблем немам па ме занима пар ствари :# Коју тему користиш што се тиче изгледа ? :# Који претраживач користиш (Edge, Firefox, Chrome, Safari) ? Јеси ли пробао различите претраживаче ? :Ајде да кренемо одатле па ћемо полако да видимо где је проблем. :Колега Лотом је већ позвао Ацу и Зокија, који су активни на Фабрикатору да се и они јаве па ћемо видети. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:51, 9. јун 2022. (CEST) ::Морам да се извиним на новој теми која овако испада спамовање. То подешавање заиста изгледа ружно на десктоп монитору, али је изгледа такав дифолт тренутне Википедије. Решење је у подешавањима десно горе, поставка "изглед" – Векторско (2010). Да ли да обришем тему? Или можда буде још неком на користи? [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:55, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Драго ми је да си решио проблем. Остави па ако неком другом буде потребна помоћ у том смислу, можемо да користимо твоје решење за тај проблем. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:03, 9. јун 2022. (CEST) ::::Случајно сам пронашао шта можда стоји иза овога: Фондација редовно тестира нове изгледе GIP-a на основу психолошких и других фактора (како се лакше чита итд.) и онда, чини се, уведе визуелни изглед са неким малим изменама. Садашњи "тренд" се зове ''Vector (2022)''. [https://www.mediawiki.org/wiki/Reading/Web/Desktop_Improvements/Second_prototype_testing/sr Овде кога занима може и допринети том процесу]. (Ово све је требало да иде у ''Трг/Техника'' - још једном се извињавам.) [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:49, 9. јун 2022. (CEST) {{пинг|Jozefsu|Lotom}} исти проблем имам. Не треба лупати главу. Уђете само у чланак и после избришете у УРЛ-у додатак ''m.'' и биће све океј. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:59, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Не бих рекао да је то проблем (макар мислим да то није) проблем који је @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] рекао али ето нека он потврди пошто ако је то то, онда је проблем у томе што се мобилна верзија покушава отворити преко рачунара а то некад зна да буде хаос. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:13, 9. јун 2022. (CEST) ::Када ти на рачунару изађе мобилни приказ, онда УРЛ мора да буде са ознаком ''m.''. Када се та ознака уклони ручним путем, те стисне ентер на остатак УРЛ-а, добија се рачунарска верзија. Цитирао бих једног уважног члана ове заједнице: „Од Обса и Ничима нема већих зналаца за технику. Што се тиче технике, они све знају и умеју.” Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:17, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Сваки циго свога коња хвали :) Видећемо шта каже @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] да ли је то био проблем (случајно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:19, 9. јун 2022. (CEST) ::::Ти само среди да ме Пинки и остали не малтретирају и не ометају мој рад. То ће бити довољно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:22, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Знам за ту верзију проблема али @[[Корисник:Боки|Боки]] је у прaву, није то било код мене. То са именом домејна је нека врста "скина", док је ово друго (код многих корисника) део новина уведених од стране Фондације. Погледајте линк који сам дао и све ћете разумети. Решење је у подешавањима горе десно: класичан рачунарски (не-мобилни) изглед се зове ''Векторско (2010)'' или на енглеском ''Vector legacy (2010)''. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:23, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]], бани на дискорд. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:24, 9. јун 2022. (CEST) :Нисам на Дискорду, и не можеш само тако у топик да пишеш порукице, ако је везано за овај топик додај ту, а ако није важно сачекаће или пиши на моју страну за разговор. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:30, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} ::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] - Ја сам покушао СВЕ теме које Википедија даје и некако ми ова "олд скул" тема из 2010 најбоље "чучи" и не планирам да је мењам све док је Википедија не укине (ако је уопште и укине) а кад сам на мобилном, онда је ту хаос док се снађем али са мобилног већином само патролирам јер нема шансе да пишем чланак преко мобилног. No way Jose [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:28, 9. јун 2022. (CEST) :::Зато сам и прво паничио (овако важан пројекат никако преко андроида, ко воли да квари очи нека изволи) али срећом нашло се решење. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:32, 9. јун 2022. (CEST) ::::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Мени је за патролу супер мој LG Velvet. Мали екран и све супер али да пишем инфокутију на њему, па пре бих отишао у Задругу код Митровића него да то радим :) ::::Ајде, Боже здравља, ако ме [[Википедија:Бирократска табла|изаберу за администратора интерфејса]], видећу да нешто одрадимо у вези тога да и мобилна верзија буде мало боља за очи јер се итекако зна да се мобилни телефони користе све више и више као средство за одлазак на интернет него рачунари. ::::Ево обећавам ти да ће ми то бити једна од првих мисија да то некако изведемо, рекох, Боже здравља и ако ме изаберу. ::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:57, 9. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Делује да се проблем у претрагама везује за локацију приступа, односно ИП адресу. Тако се у Србији у последње време приказује мобилна верзија овог језичког пројекта, други језици не. Али заглавље с повратним информацијама води на верзију за рачунаре. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:22, 9. јун 2022. (CEST) == Пинг - одговор == Поздрав ! Имам један мали проблем који ми "боде очи" па сам хтео да поставим као идеју и да чујем ваше мишљење а то је да када неког означимо (пингујемо) појави се она двотачка после корисничког имена (нпр. {{ping|Боки}}) и то ме нервира јер мислим да нема потребе ту да стоји јер се та иста [[Две тачке|двотачка]] користи само кад је у питању набрајање или управни говор што није случај у томе ако само желимо неког да означимо и да му кажемо нешто у нашем исказу. Иста ствар се дешава и кад се користи опција одговор. Не знам да ли и како то може да се промени али можда моје колеге администратори интерфејса могу да ми помогну у вези тога јер сам лично покушавао да нађем где то може да се промени али безуспешно. Да чујем шта ви мислите о томе. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:15, 19. јун 2022. (CEST) :{{Пинг|Боки}} Здраво Боки, потпуно се слажем с тобом. Погледај овај шаблон [[Шаблон:Одговор/док]]. Не знам шта остале колеге мисле? Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:24, 19. јун 2022. (CEST) ::Која је разлика између пинг и одговор? Ја нисам користио ову другу опцију па да видим како ради. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:40, 19. јун 2022. (CEST) :::Ствар је у томе што нема разлике, {{пинг|Vux33}} {{одговор|Vux33}} опет остаје пинг. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:51, 19. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] - Нашао сам решење само да видим шта други мисле или да ја то пребацим па ако се неком не свиђа, нека каже, шта мислиш ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:07, 20. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Шаблон {{tlx|одговор}} илити пинг се употребљава на почетку одговора, па се зато ту исписују две тачке. Ако желиш споменути некога унутар свог коментара, препорука је да се {{tlx|к}} употребљава за то, {{к|Боки|Бокић}}. Погледај изворни код :). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 18:05, 20. јун 2022. (CEST) :{{к|Aca}} Мени је опет нелогично да ако неко означи некога уопштено, да стоји та двотачка али ок а за ово друго сам знао али то је други шаблон па га зато и нисам овде стављао. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:59, 20. јун 2022. (CEST) == LGBTQIA+ теме == === Скраћеница LGBTQIA+ === Ја сам вероватно једина особа на пројекту којој ово боде очи, али имена чланака и њихови текстови који се односе на ЛГБТ теме имају веома разноврсан дијапазон иницијализама које користе. Најчешће се види ''ЛГБТ'', али неретко се појављује и ''ЛГБТ+''. Предлажем да се ова имена стандардизују и да се користи један иницијализам кроз све чланке. Успео сам да смислим следеће опције: '''1 — ЛГБТ''' :Предности: Овај иницијализам се тренутно користи у именима већине чланака и категорија. Шира јавност најчешће користи овај термин кад дискутује о не-цисхет особама. :Мане: Иако се најчешће подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Организације за права не-цисхет особа све више овај иницијализам одбацују у замену за неки од осталих који су наведени испод. '''2 — ЛГБТ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „+” означава све људе који не потпадају под неко од 4 слова. Овај термин користе и организације Да се зна! и Београд прајд. :Мане: ? '''3 — ЛГБТК''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „К” стоји за ''квир'' и покрива практично све не-цисхет идентитете. :Мане: Постоје противници термина ''квир'' јер се дуго времена у западним културама користио као пејоратив, а неки га још увек користе у том контексту. Неки људи можда неће знати шта „К” означава. '''4 — ЛГБТИ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице, а „+” означава све људе који не потпадају под неко од 5 слова. Београд прајд примарно користи овај термин. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. '''5 — ЛГБТИ''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. Иако се подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТИ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Мислим да су сви остали иницијализми које би преложио осуђени на пропаст (нпр '''ЛГБТКИА, ЛГБТКИ+, ЛГБТИКА+, ЛГБТКИИ?2'' итд.) па ћу ту стати. Волео бих да чујем ваше мишљење о томе који од ових иницијализама би требали користити. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) ==== Коментари ==== {{коментар}} — Одмах ћу изнети своје мишљење да је опција '''2''' најбоља, на шта указује и чињеница да нисам успео да јој нађем ману. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Одлична тема! Најсклонији сам '''првом''' решењу. Наиме, то је назив који се најчешће јавља у изворима. Забележен је у ''Српском речнику новијих англицизама''. Такође се знатно употребљава на Википедији на енглеском језику. Друго и четврто решење нису најсрећнији јер ће онај плусић отежати налажење чланака претрагом. Треће решење је изузетно незгодно због пресловљавања енглеског Q (чита се: кју) у наше К. У ''Српском речнику новијих англицизама'' тај акроним је остављен у оригиналној графији (LGBTIQ), а као алтернатива понуђен је облик „ел-џи-би-ти-ај-кју”. Дакле, у овим акронимима није устаљено пресловљавање Q у К. Стога сам изричито против трећег решења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:15, 23. јун 2022. (CEST) :Увек можемо да оставимо преусмерење са наслова без + на чланак како би смо тај проблем решили, мада сам испробао пар претрага у Гуглу без плуса за категорије и чланке који у имену имају + и сваки пут ми је избацио оно што сам тражио. Сад не знам да ли је то до тога да ми је комп упамтио историју посећивања, али чини се да то не би представљао проблем [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:31, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Друго или прво рјешење. Мишљења сам да је друго свеобухватније и прецизније. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:28, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Најбоље решење је опција '''бр. 2''' јер она, као што рече колега Садко, обухвата све и најпрецизнија је. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прво решење, поготово зато што за поједине никада нисам ни чуо. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 23:48, 25. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са Ацом и Ханијем, мислим да би једноставно ''ЛГБТ'' било сасвим довољно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:18, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за прво рјешење. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 14:30, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за бр. 2. Обухвата LGBTQIA+. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:48, 4. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је вријеме да се покрене гласање са избором између прве и друге опције. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:03, 6. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} Слажем се — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:49, 22. јул 2022. (CEST) === Лезбијка и лезбејка === Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се та тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Залажем се за употребу једино исправне варијанте, која тако има шансу да се запати у свакодневном говору. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:28, 20. јул 2022. (CEST) :Зар Википедија не треба да прати језик уместо да исти води? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:31, 21. јул 2022. (CEST) ::Поставио си готово филозофско питање. У бити мислим да није сретно рјешење гдје се користе обе варијанте. Свакако би било добро да групишеш ово, као и раније покренуто питање о скраћеници за LGBT+ и евентуално још питања па да она заједно буду дио расправе и можда гласања. Бојим се да ћеш у појединачним темама на Тргу имати одговор једног, двоје колега и мене а питања се тичу свих. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:25, 21. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Апослутно се слажем. Никада у животу нисам чуо да је неко рекао „лезбијка”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:47, 23. јул 2022. (CEST) === -{LGBTQ}- и Квир === Трећа тема о којој бих разговарао је термин ''квир''. У српском речнику новијих англицизама, иницијализам -{LGBTQ}- и њене варијанте које садрже слово -{Q}- су остављене у свом изворном облику, иако је иницијализам ЛГБТ у истом наведен и писан ћирилицом, вероватно зато што у српском језику немамо слово ''Ку'' (имамо л, г, б и т). Сматрам да, пошто знамо да -{Q}- стоји за квир, у случајевима где треба да се наведе иницијализам у свом првобитном облику (нпр. цитат), -{LGBTQ}- треба да се транскрибује као ЛГБТК — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:48, 22. јул 2022. (CEST) :Разумијем и познато ми је али шта је конкретно идеја? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:49, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Садко}} Више предлог него идеја, -{LGBTQ}- да се транскрибује као ЛГБТК, а не да се оставља у изворном облику. До сад се или оставља изворно или пише ''ел-џи-би-ти-кју'' (на основу речника новијих англицизама). То где се већ појављује на чланцима као ЛГБТК се не сматра правилним — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 17:17, 24. јул 2022. (CEST) :::У реду, немам проблем са тим, мада не знам како без консензуса може да се званично уведе, уколико је то намјера. Можда би могао да нам ставиш напомену на чланку о ЛГБТК са информацијама за транскрипцију на српском језику? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:25, 24. јул 2022. (CEST) == Српска телевизија == Ваљало би променити наслов чланка [[Српска телевизија]] или га ујединити с чланком [[Списак телевизијских станица у Србији]] и, тај уједињени чланак, једноставно назвати „Телевизија у Србији”. Да ли неко има било какво друго решење? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:51, 6. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Ја се слажем с тобом али ајде да видимо шта каже @[[Корисник:MareBG|MareBG]] који је тај чланак и направио да видимо шта он мисли јер видим да овај чланак нема никаквих веза на другим језицима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:11, 6. јул 2022. (CEST) ::Смислен предлог, спајањем бисмо добили свеобухватни већи чланак. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:02, 6. јул 2022. (CEST) :: Подржавам предлог, може да се уједини одмах након поднаслова „историја”. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:59, 21. јул 2022. (CEST) ::Спојити. Тагујем опет {{пинг|MareBG}} да се изјасни ако жели — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:59, 22. јул 2022. (CEST) :::Спојио сам чланке пре неколико дана, мада тек сад видим да нисам оставио преусмерање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:46, 22. јул 2022. (CEST) ::: Слажем се, само цео садржај треба пребацити и одрадити преусмерење. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:58, 22. јул 2022. (CEST) == Аркан == Мислим да би чланак [[Жељко Ражнатовић Аркан]] требао бити премештен на само „Аркан” јер: # познатији је по надимку # тренутно неко може помислити да има два презимена (Ражнатовић - Аркан). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:19, 21. јул 2022. (CEST) :Мислим да је ипак боље овако, по таблоидима је Жељко Ражнатовић Аркан. Исти је случај и са чланком о Цеци, она је позната као Цеца али је због имена чланак назван Светлана. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) ::Гугл претрага за Аркана даје 10.200.000 резултата а за Жељка Ражнатовића Аркана само 115.000. Тренутни наслов чланка не само да беспотребно дужи, него, као што већ рекох, неко може помислити да му је Аркан презиме и онда би једини прикладан назив био Жељко Ражнатовић „Аркан”, што сматрам крајње бесмисленим када [[Аркан]] свакако води до чланка о њему. ::Цеца је своју каријеру започела [https://www.discogs.com/artist/528815-Ceca управо под тим именом] које и даље користи и никада није престала. Тек да не говорим о бесмислености тренутног наслова јер је жена првих шест албума објавила док јој је презиме било Величковић, али и у то време под надимком. Цеца је „Цеца” на свим музичким платформама, својим песмама, албумима и остало, без обзира на то што је једна десетина људи зове Светлана Ражнатовић/Величковић или Српска Мајка. Додао бих да тако нпр. [[Селена (певачица)|Селену]] не можемо преместити на Селена Кинтаниља Перез само зато што данас скоро свако када чује за певачицу Селену прво помисли на Гомезову. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Тема је значајно прикладнија за покретање на СЗР чланка. Чини ми се да јесте препознатији под надимком Аркан. Везао бих питање за ширу проблематику насушне потребе да се покрене квалитетна расправа и потом гласање за формално јасно дефинисано правило писања надимака у наслову и уводнику чланка. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:07, 21. јул 2022. (CEST) :Слажем се с тим. Ево баш сам у одговору изнад навео Цецин пример. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) ::Чланак о Цеци је већ био под називом Цеца, па је онда негде била покренута расправа да се премести у Светлана. Што се мене тиче, надимци (познатих) мени не сметају тако да и да се чланак премести у Аркан а други у Цеца мени је то ок. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:49, 24. јул 2022. (CEST) == Шаблон Почетник == Добар дан драге колеге, Тренутно [[Шаблон:почетник|шаблон]] почетник гласи „Чланак је означен овим шаблоном...Ако не буде исправљен у року од седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан.” Предлажем да се измени „Ако не буде исправљен у року од седам дана” у „Ако не буде исправљен након седам дана”. Тиме бисмо продужили и тај седми дан као задњи дан где корисник може да исправи чланак а и понекад не бришемо чланке у року у седам дана, неки стоје чак и дуже. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:03, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Смислен предлог. Подржавам. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:44, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Зашто да не. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:04, 23. јул 2022. (CEST) == Промјена обима шаблона на насловној == Идеја јесте да шаблони за добре, сјајне чланке и изабране спискове на насловној буду по броју карактера уједначени. Мислим да бисмо требали да имамо бота (или више вриједних људи ако немамо волонтере слободне да подигну и оспособе бота) који би исту лимитирану бајтажу ископирали са сваког чланка и тиме их поставили у раван по том основу и насловну страницу учинили далеко лијепшом и уреднијом. Чини ми се да би оквирно 1300 карактера за сваки од три одјељка могла бити добра мјера, спрам десна три сегмента са насловне. Тренутно имамо ситуацију да ''сиже'' [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D0%A7-%D0%A5%D0%9C%D0%A1_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8 једног чланка] буде и до [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D0%A7-%D0%A5%D0%9C%D0%A1_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8 3 пута обимнији] од другог чланка, што може оставити погрешан утисак о вриједности чланака и више битно, доводи до дисбаланса елемената на насловној страници и неуредног изгледа, што се може тумачити као слика о нама. Друга опција је да тренутне изводе чланка скраћујемо и поставимо лимит за даље радове, трећа опција је да се ништа не дира, што би значило да је све у добром реду како јесте. Шта мислите и да ли имамо техничке и људске могућности да се предложено спроведе у пракси? Све идеје и критике су добродошле. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:46, 24. јул 2022. (CEST) :Слажем се са идејом да се уједначе текстови у шаблонима. Али не видим начин да се то (квалитетно) уради ботом. Бот може да сасече све текстове на 1300 карактера, али тиме ће неминовно сасећи на сред реченице, или чак речи. Мислим да је најбоље да се то уради ручно — чак и да се да неки опсег карактера, бот може да сасече на нивоу краја реченице, али то није довољно добро, јер је за скраћивање текста најчешће потребна и парафраза, а не просто избацивање текста. Стога мој предлог је да ограничимо број карактера на неки опсег (рецимо 1300-1400 карактера), па да се онда прође сваки од шаблона. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:27, 24. јул 2022. (CEST) l899gi0y4knvbvixb49zsl9a9odcm1u 25121599 25121538 2022-07-24T21:27:53Z Sadko 25741 /* Промјена обима шаблона на насловној */ одг. wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Идеје/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == „Масакр” у „покољ” == Поздрав свима. Шта мислите о томе да реч „масакр”, која се јавља у насловима чланака о овој теми, заменимо њеним синонимом, домаћег порекла, „покољем”. У ''Речнику српскога језика'' Матице српске, стоји следеће: * '''масакр''' <small>фр.</small>, покољ, крвопролиће, клање, убијање. * '''покољ''', масовно убијање (обично извршено клањем); уп. погром. Мислим да нема потребе користити позајмљеницу (тачније [[галицизам]]) у овом случају. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 23:22, 13. мај 2022. (CEST) * {{за}} Апсолутно за. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 15:17, 14. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сам чланак је [[покољ]] тако да мислим да је ок да се премести. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:01, 17. мај 2022. (CEST) * {{за}} У питању је случај гдје можемо користити и дати првенство српској ријечи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:11, 17. мај 2022. (CEST) * {{неутралан}} Шта да радимо у случајевима гдје је ријеч „масакр” устаљена, као нпр. у случају Сребренице? Хоћемо ли преименовати чланак у ''покољ у Сребреници''? Да не помињем идеју која се јавила у неким интелектуалним круговима да се геноцид над Србима током Другог свјетског рата назове ''Покољ''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:48, 1. јун 2022. (CEST) ::Идеја је да се добије српска рјеч односно наш термин за злочин систематског геноцида над српским становништом свих узраста почињен од стране хрватских усташа. У суштина, према мом мишљењу, основна идеја је одлична. Њихова идеја је буде или ''покољ'' или ''велики покољ'', у складу са усмјеном традицијом старијег становништва Херцеговине, мада поменута иницијатива за сада није дошла до реализације а све је шанса и да неће јер има озбиљних аргумената против саме идеје. Мишљења сам да је недовољно рационално и кратковидо гласати против на ''аргумент устаљености'', пошто, цијеним да Вукан није ни мислио да премјештамо чланке за чији наслов је другачија термин или одредница устаљена. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:10, 1. јун 2022. (CEST) :::Немам ништа против тога се основни чланак зове покољ, ипак је то српска ријеч, исто тако да се злочини који нису толико познати на нашем простору преименују у ''Покољ у/над…'', само треба донијети одлуку шта ћемо с ових који су препознатљивији као ''масакри''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:38, 1. јун 2022. (CEST) * {{против}} — На основу Ранковога коментара. Постоје неки догађаји који се устаљено називају „масакрима”. Примерице, из наше историографије, [[масакр у Крагујевцу]]. Назив „Покољ у Крагујевцу” не би био довољно препознатљив. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:56, 1. јун 2022. (CEST) {{одговор|Aca}} {{одговор|Ранко Николић}} — Познати аргумент ''устаљености'' не пије воду у овом случају: нпр., масакри у Шарпвилу или Першунски масакр не би били ништа мање познати код нас и да се називају покољима тако да не видим зашто бисмо у потпуности били против овог предлога. Засигурно нисам мислио да злочине геноцида или етничког чишћења или чега год другог насилно мењам у покоље, таман посла — овде искључиво расправљамо о злочину масакра, чија је дефиниција изнета горе у првом коментару. Примери Сребренице или Крагујевца могу бити изузетак, али и не морају нужно. Овде се превасходно расправља о пракси именовања будућих чланака као и именовања категорија и шаблона који су у вези с овом тематиком. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:50, 1. јун 2022. (CEST) :Нико није ни говорио о преквалификацији злочина, него о томе да ли ћемо мијењати називе чланака који су у нашој историографији познатији као масакри него као покољи. Пошто је та недоумица ријешена, подржавам идеју. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:56, 1. јун 2022. (CEST) * {{неутралан}} Слажем се да може да се користи убудуће, али ако је неки догађај познат као масакр, треба тако и да остане. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:32, 23. јун 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 21:00, 16. јул 2022. (CEST) == Сајтнотис као дио насловне == Здраво колеге, желим да видим какав је пулс заједнице по сљедећем питању: имам идеју да умјесто тренутних банера односно обавјештења на врху странице о дешавањима у току, исте пребацимо у један одјељак који би био на Насловној странице Википедије, са десне стране, било изнад или испод одјељка ''Вести''. Тиме бисмо трајно уклонили банере а све важно за пројекат и заједницу учинили трајно видљивим и при врху насловне, на елегантан начин. Плус би се добио нови простор за навођење обука и позива Викимедије Србије, навођење када је период за кандидовање слика мјесеца, информисање о јубиларним чланцима на пројекту, успјесима корисника на међународним такмичењима и о свему другом што иначе није обухваћено банерима. Сличан модел примјењује сх.вики. У питању је основна идеја коју можемо да разрадимо скупа. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:15, 25. мај 2022. (CEST) :Начелно сам против укидања сајтнотиса, зато што постоји могућност да свако коме смета то сакрије код себе. Преко главне стране такође може само да се претрчи, па није подразумевано да ће то бити практичније. С друге стране нека обавештења која се тичу циљаних група корисника, а која не утичу у великој мери на сам пројекат, можда могу и на тај начин да се организују. Сагласан сам да би се у некој мери растеретио врх странице и учинио прегледнијим. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:13, 25. мај 2022. (CEST) :: Слажем се са твојим коментаром Лотоме, мени је такође боље овако. Свако може у било ком тренутку да погледа обавештење док чита неки чланак. Јако ми се допада и сам стил банера зато што је јединствен, једноставан и постоји само на нашој Вики. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:27, 25. мај 2022. (CEST) ::: Може бити да сте у праву. Идеја ми је пала на ум па сам желио да чујем повратну информацију. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:25, 1. јун 2022. (CEST) == Star Wars == Поздрав, колеге. Коначно сам решио да се посветим овој франшизи, али мислим да још није решено питање у вези њеног имена на српском језику. [[Корисник:Ranching|Ranching]] је први покренуо ову тему и тек сада схватам његову поенту. Књига која је претходила филму, Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker, у Југославији је објављена под насловом „Звездани ратови”, а ту је и серија [[Звездани ратови (Никад извини)|Никад извини]] која се усагласила са овим насловом. [http://www.hbo.rs/article/iz-igre-prestola-u-zvezdane-ratove-7_48549 Ејч-Би-Оу] је такође објавио филмове под насловом „Звездани ратови”, као и [https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3819/zvezdani-ratovi-epizoda-1--fantomska-opasnost-.html РТС], а управо сам видео да постоји и [https://starwars.fandom.com/sr/wiki/Zvezdani_ratovi?variant=sr фан-сајт]. У другу руку, Ејч-Би-Оу је објавио серију [https://hbogo.rs/serije/ratovi-zvezda-ratovi-klonova/4-sezona/1-epizoda Ратови звезда: Ратови клонова] где се није држао претходног наслова. По мом мишљењу, облик „Ратови звезда” се чешће јавља у говору него „Звездани ратови”, мада нисам сигуран колико је то битно. Планирао сам да сачекамо да Дизни+ дође у Србију и видимо који ће наслов он одабрати, али је у скорије време потврђено да Дизни+ неће бити локализован. (значило би ми да се изјасне и {{ping|Aca|Ranching|Ничим неизазван}}) — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:03, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав. Немам шта ја да се изјашњавам јер ће бити онако како {{пинг|Aca}} одлучи јер је он велики мештар лингвистике, као и „алфа и омега философије етике”, а ја сам небитан јер је он, као „утицајни администратор”, јачи од мене, наређује ми откако сам дошао на пројекат. Као си можда приметио, трудим се да избегавам расправе због њега и његове екипе (што ми је саветовано), како ми не би опет напаковали, овога пута, трајни бан. Искрено, да се ја нешто питам, а не питам се, консултовао бих се са {{пинг|Sadko}} у вези са седмом уметности. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:14, 2. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :{{пинг|Ничим неизазван}} Не желим да улазим у туђе конфликте, али не верујем да би Аца имао нешто против уколико би изнео своје мишљење око ове теме, а и пинговао си јер те сматрам и те како компетентним. :Извињавам се [[Корисник:Sadko|Садку]] и [[Корисник:Вукан Ц|Вукану]] што сам заборавио да их додам, надам се да ћете се изјаснити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:25, 2. јун 2022. (CEST) ::Поздрав. Не видим неки конкретан разлог зашто ме се овде прозива, али очигледно је то ''ничим неизазвано'' с обзиром на то да ја нисам комуницирао с дотичним уредником недељама (заправо, месецима) откад ме је недоказано [[Википедија:Администраторска_табла#Ничим_неизазван, последњи пут|оптужио да „вређам нечије јеврејско порекло”]]. То је питање остало нерешено и без одговарајуће реакције администратора. Морам признати да све ово већ прераста у [[Википедија:Малтретирање|систематско и тактично малтретирање уредника]] те молим администраторе да предузму одговарајуће радње док атмосфера поново не постане неподношљива. Поновљена пасивна агресија и сарказам такође су понашања које Универзални кодекс понашања назива неприхватљивим. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) :::Исто тако је неприкладно етикетирати значајно старије и паметније колеге као ''ултрадесничаре'' и ''националисте'', не извинити се такво гнусно понашање, бановати их са свог серверчића без претходног објашњења, прије тога им брисати поруке и цензурисати, вјероватно како би се изазвала реакција, дискриминисати их (''не иде ти глумљење либерала'') форсирати своје назовимо идеолошке ставове, улазити више пута у препуцавања са истим корисником који се овдје не понаша прикладно, оговарати своје колеге као нека убога стрина код уредника других језичких пројеката који вегетирају код нас, ратовати измјенама на чланку о неком слабо познатом реперу па онда посље свега тога у кратком року, отићи на скуп у организацији Викимедије и држати предавање о томе како се не треба понашати на пројекту! Трагикомично. Сарказам нико не забрањује и овдје нема једносмјерне улице у виду прекршаја. Замолићу неког непристрасног администратора да ове поруке као и дио прве поруке пребаци на дну странице као засебан дио. Просто сам морао реаговати пошто слабо толеришем глумљење жртве и неприхватање своје одговорности код људи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} {{коментар}} Што се тиче изнетог питања, мени је апсолутно свеједно. Подржаћу предлог за који се остали определе. Једино могу приметити да је у свакодневном говору учесталије „Ратови звезда”. Претраге на сајтовима ''Политике'' и РТС-а такође показују да је споменути назив чешћи. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако бих се пре определио за облик ''Ратови звезда'', био он можда и неправилно преведен са оригинала, из већ наведених разлога заступљености и препознатљивости ([https://tvprofil.com/me/film/2236549/ratovi-zvezda-3-osveta-sita 1], [https://knjigautisaka.com/star-wars-episode-iii-revenge-of-the-sith-2005 2]). Облик ''Звездани ратови'' би се чак можда и потенцијално мешао с потпуно другим серијалом ''Звездане стазе''. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:26, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам је ли ''Идеје'' право мјесто за нашу дебату. Свакако хвала вриједном колеги Ханимуну на покретању занимљиве теме. Провјерио сам литературу која ми је тренутно на располагању. Паркинсонова ''Историја филма'' као и ''Историја филма'' групе аутора користи облик ''Ратови звезда''. Кукова тротомна ''Историја филма'' у трећем тому користи облик ''Рат звезда''. Мислим да није велика дилема. Није једнако релевантно као стручна дјела али и трибине у Београду које су водили људи прилично упућени у материју су користиле исти облик [https://emitor.rs/2015/04/tribina-prosireni-univerzum-ratova-zvezda/] [https://domomladine.org/debate/tribina-druga-sezona-serije-the-mandalorian-i-buducnost-ratova-zvezda/]. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ратови Звезда је правилан облик који се користи као што је већ речено и мислим да би тако требало да остане или да се коригује на другим местима а то шта други причају и записују, то је већ за друге сајтове а не за Википедију. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 22:20, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Субјективно мишљење: SW фанови су навикли на оба превода, али је ''Звездани ратови'' тачније за тематику оригинала. Свима је јасно да не воде рат "звезде" већ се рат води између цивилизација у свемиру. Управо зато су ''Зведане Стазе'' апсолутни погодак превода, а у енглеском језику су та два назива и намерно слична, јер се ради о (успешно) компететивним франшизама.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:01, 9. јун 2022. (CEST) == Проблем са системским изгледом свих страница (PC десктоп) == Сигурно да ће овде неко имати одговор за следеће: на PC (Windows, Linux) рачунару се подуже време Википедија на српском (остале не) појављује у суженом формату за мобилни. Пробао сам све да вратим на класичан PC изглед од раније, али изгледа да је централно системски подешено овако (тако је у свим браузерима и након брисања кеша). Да ли је то у складу са неком одлуком заједнице која ме мимоишла, или је то до неких измена у подешавањима за које ја незнам и треба само неко да ме упути? У питању је само естетски изглед, ако је то одлука заједнице извините што сам питао. Администраторима: ако је потребан скриншот, кажите како и где да поставим.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:17, 9. јун 2022. (CEST) :И ја сам приметио да претраживач нуди мобилну верзију у претрагама. У повратним информацијама, ако постоји чланак, то већ није случај. Увек може да се очисти веза од слова м појединачно, али није трајно решење. {{пинг|Aca|Kizule}} су активни на фабрикатору, па да видимо шта је у питању. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 15:49, 9. јун 2022. (CEST) :Поздрав @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] :Ја тај проблем немам па ме занима пар ствари :# Коју тему користиш што се тиче изгледа ? :# Који претраживач користиш (Edge, Firefox, Chrome, Safari) ? Јеси ли пробао различите претраживаче ? :Ајде да кренемо одатле па ћемо полако да видимо где је проблем. :Колега Лотом је већ позвао Ацу и Зокија, који су активни на Фабрикатору да се и они јаве па ћемо видети. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:51, 9. јун 2022. (CEST) ::Морам да се извиним на новој теми која овако испада спамовање. То подешавање заиста изгледа ружно на десктоп монитору, али је изгледа такав дифолт тренутне Википедије. Решење је у подешавањима десно горе, поставка "изглед" – Векторско (2010). Да ли да обришем тему? Или можда буде још неком на користи? [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:55, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Драго ми је да си решио проблем. Остави па ако неком другом буде потребна помоћ у том смислу, можемо да користимо твоје решење за тај проблем. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:03, 9. јун 2022. (CEST) ::::Случајно сам пронашао шта можда стоји иза овога: Фондација редовно тестира нове изгледе GIP-a на основу психолошких и других фактора (како се лакше чита итд.) и онда, чини се, уведе визуелни изглед са неким малим изменама. Садашњи "тренд" се зове ''Vector (2022)''. [https://www.mediawiki.org/wiki/Reading/Web/Desktop_Improvements/Second_prototype_testing/sr Овде кога занима може и допринети том процесу]. (Ово све је требало да иде у ''Трг/Техника'' - још једном се извињавам.) [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:49, 9. јун 2022. (CEST) {{пинг|Jozefsu|Lotom}} исти проблем имам. Не треба лупати главу. Уђете само у чланак и после избришете у УРЛ-у додатак ''m.'' и биће све океј. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:59, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Не бих рекао да је то проблем (макар мислим да то није) проблем који је @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] рекао али ето нека он потврди пошто ако је то то, онда је проблем у томе што се мобилна верзија покушава отворити преко рачунара а то некад зна да буде хаос. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:13, 9. јун 2022. (CEST) ::Када ти на рачунару изађе мобилни приказ, онда УРЛ мора да буде са ознаком ''m.''. Када се та ознака уклони ручним путем, те стисне ентер на остатак УРЛ-а, добија се рачунарска верзија. Цитирао бих једног уважног члана ове заједнице: „Од Обса и Ничима нема већих зналаца за технику. Што се тиче технике, они све знају и умеју.” Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:17, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Сваки циго свога коња хвали :) Видећемо шта каже @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] да ли је то био проблем (случајно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:19, 9. јун 2022. (CEST) ::::Ти само среди да ме Пинки и остали не малтретирају и не ометају мој рад. То ће бити довољно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:22, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Знам за ту верзију проблема али @[[Корисник:Боки|Боки]] је у прaву, није то било код мене. То са именом домејна је нека врста "скина", док је ово друго (код многих корисника) део новина уведених од стране Фондације. Погледајте линк који сам дао и све ћете разумети. Решење је у подешавањима горе десно: класичан рачунарски (не-мобилни) изглед се зове ''Векторско (2010)'' или на енглеском ''Vector legacy (2010)''. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:23, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]], бани на дискорд. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:24, 9. јун 2022. (CEST) :Нисам на Дискорду, и не можеш само тако у топик да пишеш порукице, ако је везано за овај топик додај ту, а ако није важно сачекаће или пиши на моју страну за разговор. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:30, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} ::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] - Ја сам покушао СВЕ теме које Википедија даје и некако ми ова "олд скул" тема из 2010 најбоље "чучи" и не планирам да је мењам све док је Википедија не укине (ако је уопште и укине) а кад сам на мобилном, онда је ту хаос док се снађем али са мобилног већином само патролирам јер нема шансе да пишем чланак преко мобилног. No way Jose [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:28, 9. јун 2022. (CEST) :::Зато сам и прво паничио (овако важан пројекат никако преко андроида, ко воли да квари очи нека изволи) али срећом нашло се решење. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:32, 9. јун 2022. (CEST) ::::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Мени је за патролу супер мој LG Velvet. Мали екран и све супер али да пишем инфокутију на њему, па пре бих отишао у Задругу код Митровића него да то радим :) ::::Ајде, Боже здравља, ако ме [[Википедија:Бирократска табла|изаберу за администратора интерфејса]], видећу да нешто одрадимо у вези тога да и мобилна верзија буде мало боља за очи јер се итекако зна да се мобилни телефони користе све више и више као средство за одлазак на интернет него рачунари. ::::Ево обећавам ти да ће ми то бити једна од првих мисија да то некако изведемо, рекох, Боже здравља и ако ме изаберу. ::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:57, 9. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Делује да се проблем у претрагама везује за локацију приступа, односно ИП адресу. Тако се у Србији у последње време приказује мобилна верзија овог језичког пројекта, други језици не. Али заглавље с повратним информацијама води на верзију за рачунаре. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:22, 9. јун 2022. (CEST) == Пинг - одговор == Поздрав ! Имам један мали проблем који ми "боде очи" па сам хтео да поставим као идеју и да чујем ваше мишљење а то је да када неког означимо (пингујемо) појави се она двотачка после корисничког имена (нпр. {{ping|Боки}}) и то ме нервира јер мислим да нема потребе ту да стоји јер се та иста [[Две тачке|двотачка]] користи само кад је у питању набрајање или управни говор што није случај у томе ако само желимо неког да означимо и да му кажемо нешто у нашем исказу. Иста ствар се дешава и кад се користи опција одговор. Не знам да ли и како то може да се промени али можда моје колеге администратори интерфејса могу да ми помогну у вези тога јер сам лично покушавао да нађем где то може да се промени али безуспешно. Да чујем шта ви мислите о томе. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:15, 19. јун 2022. (CEST) :{{Пинг|Боки}} Здраво Боки, потпуно се слажем с тобом. Погледај овај шаблон [[Шаблон:Одговор/док]]. Не знам шта остале колеге мисле? Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:24, 19. јун 2022. (CEST) ::Која је разлика између пинг и одговор? Ја нисам користио ову другу опцију па да видим како ради. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:40, 19. јун 2022. (CEST) :::Ствар је у томе што нема разлике, {{пинг|Vux33}} {{одговор|Vux33}} опет остаје пинг. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:51, 19. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] - Нашао сам решење само да видим шта други мисле или да ја то пребацим па ако се неком не свиђа, нека каже, шта мислиш ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:07, 20. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Шаблон {{tlx|одговор}} илити пинг се употребљава на почетку одговора, па се зато ту исписују две тачке. Ако желиш споменути некога унутар свог коментара, препорука је да се {{tlx|к}} употребљава за то, {{к|Боки|Бокић}}. Погледај изворни код :). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 18:05, 20. јун 2022. (CEST) :{{к|Aca}} Мени је опет нелогично да ако неко означи некога уопштено, да стоји та двотачка али ок а за ово друго сам знао али то је други шаблон па га зато и нисам овде стављао. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:59, 20. јун 2022. (CEST) == LGBTQIA+ теме == === Скраћеница LGBTQIA+ === Ја сам вероватно једина особа на пројекту којој ово боде очи, али имена чланака и њихови текстови који се односе на ЛГБТ теме имају веома разноврсан дијапазон иницијализама које користе. Најчешће се види ''ЛГБТ'', али неретко се појављује и ''ЛГБТ+''. Предлажем да се ова имена стандардизују и да се користи један иницијализам кроз све чланке. Успео сам да смислим следеће опције: '''1 — ЛГБТ''' :Предности: Овај иницијализам се тренутно користи у именима већине чланака и категорија. Шира јавност најчешће користи овај термин кад дискутује о не-цисхет особама. :Мане: Иако се најчешће подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Организације за права не-цисхет особа све више овај иницијализам одбацују у замену за неки од осталих који су наведени испод. '''2 — ЛГБТ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „+” означава све људе који не потпадају под неко од 4 слова. Овај термин користе и организације Да се зна! и Београд прајд. :Мане: ? '''3 — ЛГБТК''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „К” стоји за ''квир'' и покрива практично све не-цисхет идентитете. :Мане: Постоје противници термина ''квир'' јер се дуго времена у западним културама користио као пејоратив, а неки га још увек користе у том контексту. Неки људи можда неће знати шта „К” означава. '''4 — ЛГБТИ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице, а „+” означава све људе који не потпадају под неко од 5 слова. Београд прајд примарно користи овај термин. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. '''5 — ЛГБТИ''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. Иако се подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТИ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Мислим да су сви остали иницијализми које би преложио осуђени на пропаст (нпр '''ЛГБТКИА, ЛГБТКИ+, ЛГБТИКА+, ЛГБТКИИ?2'' итд.) па ћу ту стати. Волео бих да чујем ваше мишљење о томе који од ових иницијализама би требали користити. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) ==== Коментари ==== {{коментар}} — Одмах ћу изнети своје мишљење да је опција '''2''' најбоља, на шта указује и чињеница да нисам успео да јој нађем ману. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Одлична тема! Најсклонији сам '''првом''' решењу. Наиме, то је назив који се најчешће јавља у изворима. Забележен је у ''Српском речнику новијих англицизама''. Такође се знатно употребљава на Википедији на енглеском језику. Друго и четврто решење нису најсрећнији јер ће онај плусић отежати налажење чланака претрагом. Треће решење је изузетно незгодно због пресловљавања енглеског Q (чита се: кју) у наше К. У ''Српском речнику новијих англицизама'' тај акроним је остављен у оригиналној графији (LGBTIQ), а као алтернатива понуђен је облик „ел-џи-би-ти-ај-кју”. Дакле, у овим акронимима није устаљено пресловљавање Q у К. Стога сам изричито против трећег решења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:15, 23. јун 2022. (CEST) :Увек можемо да оставимо преусмерење са наслова без + на чланак како би смо тај проблем решили, мада сам испробао пар претрага у Гуглу без плуса за категорије и чланке који у имену имају + и сваки пут ми је избацио оно што сам тражио. Сад не знам да ли је то до тога да ми је комп упамтио историју посећивања, али чини се да то не би представљао проблем [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:31, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Друго или прво рјешење. Мишљења сам да је друго свеобухватније и прецизније. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:28, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Најбоље решење је опција '''бр. 2''' јер она, као што рече колега Садко, обухвата све и најпрецизнија је. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прво решење, поготово зато што за поједине никада нисам ни чуо. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 23:48, 25. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са Ацом и Ханијем, мислим да би једноставно ''ЛГБТ'' било сасвим довољно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:18, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за прво рјешење. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 14:30, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за бр. 2. Обухвата LGBTQIA+. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:48, 4. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је вријеме да се покрене гласање са избором између прве и друге опције. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:03, 6. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} Слажем се — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:49, 22. јул 2022. (CEST) === Лезбијка и лезбејка === Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се та тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Залажем се за употребу једино исправне варијанте, која тако има шансу да се запати у свакодневном говору. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:28, 20. јул 2022. (CEST) :Зар Википедија не треба да прати језик уместо да исти води? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:31, 21. јул 2022. (CEST) ::Поставио си готово филозофско питање. У бити мислим да није сретно рјешење гдје се користе обе варијанте. Свакако би било добро да групишеш ово, као и раније покренуто питање о скраћеници за LGBT+ и евентуално још питања па да она заједно буду дио расправе и можда гласања. Бојим се да ћеш у појединачним темама на Тргу имати одговор једног, двоје колега и мене а питања се тичу свих. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:25, 21. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Апослутно се слажем. Никада у животу нисам чуо да је неко рекао „лезбијка”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:47, 23. јул 2022. (CEST) === -{LGBTQ}- и Квир === Трећа тема о којој бих разговарао је термин ''квир''. У српском речнику новијих англицизама, иницијализам -{LGBTQ}- и њене варијанте које садрже слово -{Q}- су остављене у свом изворном облику, иако је иницијализам ЛГБТ у истом наведен и писан ћирилицом, вероватно зато што у српском језику немамо слово ''Ку'' (имамо л, г, б и т). Сматрам да, пошто знамо да -{Q}- стоји за квир, у случајевима где треба да се наведе иницијализам у свом првобитном облику (нпр. цитат), -{LGBTQ}- треба да се транскрибује као ЛГБТК — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:48, 22. јул 2022. (CEST) :Разумијем и познато ми је али шта је конкретно идеја? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:49, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Садко}} Више предлог него идеја, -{LGBTQ}- да се транскрибује као ЛГБТК, а не да се оставља у изворном облику. До сад се или оставља изворно или пише ''ел-џи-би-ти-кју'' (на основу речника новијих англицизама). То где се већ појављује на чланцима као ЛГБТК се не сматра правилним — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 17:17, 24. јул 2022. (CEST) :::У реду, немам проблем са тим, мада не знам како без консензуса може да се званично уведе, уколико је то намјера. Можда би могао да нам ставиш напомену на чланку о ЛГБТК са информацијама за транскрипцију на српском језику? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:25, 24. јул 2022. (CEST) == Српска телевизија == Ваљало би променити наслов чланка [[Српска телевизија]] или га ујединити с чланком [[Списак телевизијских станица у Србији]] и, тај уједињени чланак, једноставно назвати „Телевизија у Србији”. Да ли неко има било какво друго решење? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:51, 6. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Ја се слажем с тобом али ајде да видимо шта каже @[[Корисник:MareBG|MareBG]] који је тај чланак и направио да видимо шта он мисли јер видим да овај чланак нема никаквих веза на другим језицима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:11, 6. јул 2022. (CEST) ::Смислен предлог, спајањем бисмо добили свеобухватни већи чланак. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:02, 6. јул 2022. (CEST) :: Подржавам предлог, може да се уједини одмах након поднаслова „историја”. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:59, 21. јул 2022. (CEST) ::Спојити. Тагујем опет {{пинг|MareBG}} да се изјасни ако жели — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:59, 22. јул 2022. (CEST) :::Спојио сам чланке пре неколико дана, мада тек сад видим да нисам оставио преусмерање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:46, 22. јул 2022. (CEST) ::: Слажем се, само цео садржај треба пребацити и одрадити преусмерење. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:58, 22. јул 2022. (CEST) == Аркан == Мислим да би чланак [[Жељко Ражнатовић Аркан]] требао бити премештен на само „Аркан” јер: # познатији је по надимку # тренутно неко може помислити да има два презимена (Ражнатовић - Аркан). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:19, 21. јул 2022. (CEST) :Мислим да је ипак боље овако, по таблоидима је Жељко Ражнатовић Аркан. Исти је случај и са чланком о Цеци, она је позната као Цеца али је због имена чланак назван Светлана. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) ::Гугл претрага за Аркана даје 10.200.000 резултата а за Жељка Ражнатовића Аркана само 115.000. Тренутни наслов чланка не само да беспотребно дужи, него, као што већ рекох, неко може помислити да му је Аркан презиме и онда би једини прикладан назив био Жељко Ражнатовић „Аркан”, што сматрам крајње бесмисленим када [[Аркан]] свакако води до чланка о њему. ::Цеца је своју каријеру започела [https://www.discogs.com/artist/528815-Ceca управо под тим именом] које и даље користи и никада није престала. Тек да не говорим о бесмислености тренутног наслова јер је жена првих шест албума објавила док јој је презиме било Величковић, али и у то време под надимком. Цеца је „Цеца” на свим музичким платформама, својим песмама, албумима и остало, без обзира на то што је једна десетина људи зове Светлана Ражнатовић/Величковић или Српска Мајка. Додао бих да тако нпр. [[Селена (певачица)|Селену]] не можемо преместити на Селена Кинтаниља Перез само зато што данас скоро свако када чује за певачицу Селену прво помисли на Гомезову. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Тема је значајно прикладнија за покретање на СЗР чланка. Чини ми се да јесте препознатији под надимком Аркан. Везао бих питање за ширу проблематику насушне потребе да се покрене квалитетна расправа и потом гласање за формално јасно дефинисано правило писања надимака у наслову и уводнику чланка. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:07, 21. јул 2022. (CEST) :Слажем се с тим. Ево баш сам у одговору изнад навео Цецин пример. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) ::Чланак о Цеци је већ био под називом Цеца, па је онда негде била покренута расправа да се премести у Светлана. Што се мене тиче, надимци (познатих) мени не сметају тако да и да се чланак премести у Аркан а други у Цеца мени је то ок. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:49, 24. јул 2022. (CEST) == Шаблон Почетник == Добар дан драге колеге, Тренутно [[Шаблон:почетник|шаблон]] почетник гласи „Чланак је означен овим шаблоном...Ако не буде исправљен у року од седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан.” Предлажем да се измени „Ако не буде исправљен у року од седам дана” у „Ако не буде исправљен након седам дана”. Тиме бисмо продужили и тај седми дан као задњи дан где корисник може да исправи чланак а и понекад не бришемо чланке у року у седам дана, неки стоје чак и дуже. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:03, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Смислен предлог. Подржавам. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:44, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Зашто да не. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:04, 23. јул 2022. (CEST) == Промјена обима шаблона на насловној == Идеја јесте да шаблони за добре, сјајне чланке и изабране спискове на насловној буду по броју карактера уједначени. Мислим да бисмо требали да имамо бота (или више вриједних људи ако немамо волонтере слободне да подигну и оспособе бота) који би исту лимитирану бајтажу ископирали са сваког чланка и тиме их поставили у раван по том основу и насловну страницу учинили далеко лијепшом и уреднијом. Чини ми се да би оквирно 1300 карактера за сваки од три одјељка могла бити добра мјера, спрам десна три сегмента насловне. Тренутно имамо ситуацију да ''сиже'' [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D0%A7-%D0%A5%D0%9C%D0%A1_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8 једног чланка] буде и до [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D0%A7-%D0%A5%D0%9C%D0%A1_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8 3 пута обимнији] од другог чланка, што може оставити погрешан утисак о вриједности чланака и више битно, доводи до дисбаланса елемената на насловној страници и неуредног изгледа, што се може тумачити као слика о нама. Друга опција је да тренутне изводе чланка скраћујемо и поставимо лимит за даље радове, трећа опција је да се ништа не дира, што би значило да је све у добром реду како јесте. Шта мислите и да ли имамо техничке и људске могућности да се предложено спроведе у пракси? Све идеје и критике су добродошле. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:46, 24. јул 2022. (CEST) :Слажем се са идејом да се уједначе текстови у шаблонима. Али не видим начин да се то (квалитетно) уради ботом. Бот може да сасече све текстове на 1300 карактера, али тиме ће неминовно сасећи на сред реченице, или чак речи. Мислим да је најбоље да се то уради ручно — чак и да се да неки опсег карактера, бот може да сасече на нивоу краја реченице, али то није довољно добро, јер је за скраћивање текста најчешће потребна и парафраза, а не просто избацивање текста. Стога мој предлог је да ограничимо број карактера на неки опсег (рецимо 1300-1400 карактера), па да се онда прође сваки од шаблона. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:27, 24. јул 2022. (CEST) ::Хвала ти на коментару Филипе. Сагласан сам са идејом и уважавам осврт на (не)могућности бота. Мислим да би неколико нас могло да се организује и реализује читав посао у блиској будућности. Опсег од 1300 до 1400 карактера ми такође звучи коректно. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:27, 24. јул 2022. (CEST) e8ixrhcabg3b0e366ssd8ub3w0nbdge 25121916 25121599 2022-07-25T07:47:30Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Идеје/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == „Масакр” у „покољ” == Поздрав свима. Шта мислите о томе да реч „масакр”, која се јавља у насловима чланака о овој теми, заменимо њеним синонимом, домаћег порекла, „покољем”. У ''Речнику српскога језика'' Матице српске, стоји следеће: * '''масакр''' <small>фр.</small>, покољ, крвопролиће, клање, убијање. * '''покољ''', масовно убијање (обично извршено клањем); уп. погром. Мислим да нема потребе користити позајмљеницу (тачније [[галицизам]]) у овом случају. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 23:22, 13. мај 2022. (CEST) * {{за}} Апсолутно за. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 15:17, 14. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сам чланак је [[покољ]] тако да мислим да је ок да се премести. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:01, 17. мај 2022. (CEST) * {{за}} У питању је случај гдје можемо користити и дати првенство српској ријечи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:11, 17. мај 2022. (CEST) * {{неутралан}} Шта да радимо у случајевима гдје је ријеч „масакр” устаљена, као нпр. у случају Сребренице? Хоћемо ли преименовати чланак у ''покољ у Сребреници''? Да не помињем идеју која се јавила у неким интелектуалним круговима да се геноцид над Србима током Другог свјетског рата назове ''Покољ''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:48, 1. јун 2022. (CEST) ::Идеја је да се добије српска рјеч односно наш термин за злочин систематског геноцида над српским становништом свих узраста почињен од стране хрватских усташа. У суштина, према мом мишљењу, основна идеја је одлична. Њихова идеја је буде или ''покољ'' или ''велики покољ'', у складу са усмјеном традицијом старијег становништва Херцеговине, мада поменута иницијатива за сада није дошла до реализације а све је шанса и да неће јер има озбиљних аргумената против саме идеје. Мишљења сам да је недовољно рационално и кратковидо гласати против на ''аргумент устаљености'', пошто, цијеним да Вукан није ни мислио да премјештамо чланке за чији наслов је другачија термин или одредница устаљена. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:10, 1. јун 2022. (CEST) :::Немам ништа против тога се основни чланак зове покољ, ипак је то српска ријеч, исто тако да се злочини који нису толико познати на нашем простору преименују у ''Покољ у/над…'', само треба донијети одлуку шта ћемо с ових који су препознатљивији као ''масакри''. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:38, 1. јун 2022. (CEST) * {{против}} — На основу Ранковога коментара. Постоје неки догађаји који се устаљено називају „масакрима”. Примерице, из наше историографије, [[масакр у Крагујевцу]]. Назив „Покољ у Крагујевцу” не би био довољно препознатљив. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:56, 1. јун 2022. (CEST) {{одговор|Aca}} {{одговор|Ранко Николић}} — Познати аргумент ''устаљености'' не пије воду у овом случају: нпр., масакри у Шарпвилу или Першунски масакр не би били ништа мање познати код нас и да се називају покољима тако да не видим зашто бисмо у потпуности били против овог предлога. Засигурно нисам мислио да злочине геноцида или етничког чишћења или чега год другог насилно мењам у покоље, таман посла — овде искључиво расправљамо о злочину масакра, чија је дефиниција изнета горе у првом коментару. Примери Сребренице или Крагујевца могу бити изузетак, али и не морају нужно. Овде се превасходно расправља о пракси именовања будућих чланака као и именовања категорија и шаблона који су у вези с овом тематиком. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:50, 1. јун 2022. (CEST) :Нико није ни говорио о преквалификацији злочина, него о томе да ли ћемо мијењати називе чланака који су у нашој историографији познатији као масакри него као покољи. Пошто је та недоумица ријешена, подржавам идеју. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:56, 1. јун 2022. (CEST) * {{неутралан}} Слажем се да може да се користи убудуће, али ако је неки догађај познат као масакр, треба тако и да остане. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:32, 23. јун 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 21:00, 16. јул 2022. (CEST) == Сајтнотис као дио насловне == Здраво колеге, желим да видим какав је пулс заједнице по сљедећем питању: имам идеју да умјесто тренутних банера односно обавјештења на врху странице о дешавањима у току, исте пребацимо у један одјељак који би био на Насловној странице Википедије, са десне стране, било изнад или испод одјељка ''Вести''. Тиме бисмо трајно уклонили банере а све важно за пројекат и заједницу учинили трајно видљивим и при врху насловне, на елегантан начин. Плус би се добио нови простор за навођење обука и позива Викимедије Србије, навођење када је период за кандидовање слика мјесеца, информисање о јубиларним чланцима на пројекту, успјесима корисника на међународним такмичењима и о свему другом што иначе није обухваћено банерима. Сличан модел примјењује сх.вики. У питању је основна идеја коју можемо да разрадимо скупа. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:15, 25. мај 2022. (CEST) :Начелно сам против укидања сајтнотиса, зато што постоји могућност да свако коме смета то сакрије код себе. Преко главне стране такође може само да се претрчи, па није подразумевано да ће то бити практичније. С друге стране нека обавештења која се тичу циљаних група корисника, а која не утичу у великој мери на сам пројекат, можда могу и на тај начин да се организују. Сагласан сам да би се у некој мери растеретио врх странице и учинио прегледнијим. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:13, 25. мај 2022. (CEST) :: Слажем се са твојим коментаром Лотоме, мени је такође боље овако. Свако може у било ком тренутку да погледа обавештење док чита неки чланак. Јако ми се допада и сам стил банера зато што је јединствен, једноставан и постоји само на нашој Вики. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:27, 25. мај 2022. (CEST) ::: Може бити да сте у праву. Идеја ми је пала на ум па сам желио да чујем повратну информацију. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:25, 1. јун 2022. (CEST) == Star Wars == Поздрав, колеге. Коначно сам решио да се посветим овој франшизи, али мислим да још није решено питање у вези њеног имена на српском језику. [[Корисник:Ranching|Ranching]] је први покренуо ову тему и тек сада схватам његову поенту. Књига која је претходила филму, Star Wars: From the Adventures of Luke Skywalker, у Југославији је објављена под насловом „Звездани ратови”, а ту је и серија [[Звездани ратови (Никад извини)|Никад извини]] која се усагласила са овим насловом. [http://www.hbo.rs/article/iz-igre-prestola-u-zvezdane-ratove-7_48549 Ејч-Би-Оу] је такође објавио филмове под насловом „Звездани ратови”, као и [https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3819/zvezdani-ratovi-epizoda-1--fantomska-opasnost-.html РТС], а управо сам видео да постоји и [https://starwars.fandom.com/sr/wiki/Zvezdani_ratovi?variant=sr фан-сајт]. У другу руку, Ејч-Би-Оу је објавио серију [https://hbogo.rs/serije/ratovi-zvezda-ratovi-klonova/4-sezona/1-epizoda Ратови звезда: Ратови клонова] где се није држао претходног наслова. По мом мишљењу, облик „Ратови звезда” се чешће јавља у говору него „Звездани ратови”, мада нисам сигуран колико је то битно. Планирао сам да сачекамо да Дизни+ дође у Србију и видимо који ће наслов он одабрати, али је у скорије време потврђено да Дизни+ неће бити локализован. (значило би ми да се изјасне и {{ping|Aca|Ranching|Ничим неизазван}}) — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:03, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Поздрав. Немам шта ја да се изјашњавам јер ће бити онако како {{пинг|Aca}} одлучи јер је он велики мештар лингвистике, као и „алфа и омега философије етике”, а ја сам небитан јер је он, као „утицајни администратор”, јачи од мене, наређује ми откако сам дошао на пројекат. Као си можда приметио, трудим се да избегавам расправе због њега и његове екипе (што ми је саветовано), како ми не би опет напаковали, овога пута, трајни бан. Искрено, да се ја нешто питам, а не питам се, консултовао бих се са {{пинг|Sadko}} у вези са седмом уметности. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 19:14, 2. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :{{пинг|Ничим неизазван}} Не желим да улазим у туђе конфликте, али не верујем да би Аца имао нешто против уколико би изнео своје мишљење око ове теме, а и пинговао си јер те сматрам и те како компетентним. :Извињавам се [[Корисник:Sadko|Садку]] и [[Корисник:Вукан Ц|Вукану]] што сам заборавио да их додам, надам се да ћете се изјаснити. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:25, 2. јун 2022. (CEST) ::Поздрав. Не видим неки конкретан разлог зашто ме се овде прозива, али очигледно је то ''ничим неизазвано'' с обзиром на то да ја нисам комуницирао с дотичним уредником недељама (заправо, месецима) откад ме је недоказано [[Википедија:Администраторска_табла#Ничим_неизазван, последњи пут|оптужио да „вређам нечије јеврејско порекло”]]. То је питање остало нерешено и без одговарајуће реакције администратора. Морам признати да све ово већ прераста у [[Википедија:Малтретирање|систематско и тактично малтретирање уредника]] те молим администраторе да предузму одговарајуће радње док атмосфера поново не постане неподношљива. Поновљена пасивна агресија и сарказам такође су понашања које Универзални кодекс понашања назива неприхватљивим. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) :::Исто тако је неприкладно етикетирати значајно старије и паметније колеге као ''ултрадесничаре'' и ''националисте'', не извинити се такво гнусно понашање, бановати их са свог серверчића без претходног објашњења, прије тога им брисати поруке и цензурисати, вјероватно како би се изазвала реакција, дискриминисати их (''не иде ти глумљење либерала'') форсирати своје назовимо идеолошке ставове, улазити више пута у препуцавања са истим корисником који се овдје не понаша прикладно, оговарати своје колеге као нека убога стрина код уредника других језичких пројеката који вегетирају код нас, ратовати измјенама на чланку о неком слабо познатом реперу па онда посље свега тога у кратком року, отићи на скуп у организацији Викимедије и држати предавање о томе како се не треба понашати на пројекту! Трагикомично. Сарказам нико не забрањује и овдје нема једносмјерне улице у виду прекршаја. Замолићу неког непристрасног администратора да ове поруке као и дио прве поруке пребаци на дну странице као засебан дио. Просто сам морао реаговати пошто слабо толеришем глумљење жртве и неприхватање своје одговорности код људи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} {{коментар}} Што се тиче изнетог питања, мени је апсолутно свеједно. Подржаћу предлог за који се остали определе. Једино могу приметити да је у свакодневном говору учесталије „Ратови звезда”. Претраге на сајтовима ''Политике'' и РТС-а такође показују да је споменути назив чешћи. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако бих се пре определио за облик ''Ратови звезда'', био он можда и неправилно преведен са оригинала, из већ наведених разлога заступљености и препознатљивости ([https://tvprofil.com/me/film/2236549/ratovi-zvezda-3-osveta-sita 1], [https://knjigautisaka.com/star-wars-episode-iii-revenge-of-the-sith-2005 2]). Облик ''Звездани ратови'' би се чак можда и потенцијално мешао с потпуно другим серијалом ''Звездане стазе''. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:26, 2. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам је ли ''Идеје'' право мјесто за нашу дебату. Свакако хвала вриједном колеги Ханимуну на покретању занимљиве теме. Провјерио сам литературу која ми је тренутно на располагању. Паркинсонова ''Историја филма'' као и ''Историја филма'' групе аутора користи облик ''Ратови звезда''. Кукова тротомна ''Историја филма'' у трећем тому користи облик ''Рат звезда''. Мислим да није велика дилема. Није једнако релевантно као стручна дјела али и трибине у Београду које су водили људи прилично упућени у материју су користиле исти облик [https://emitor.rs/2015/04/tribina-prosireni-univerzum-ratova-zvezda/] [https://domomladine.org/debate/tribina-druga-sezona-serije-the-mandalorian-i-buducnost-ratova-zvezda/]. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:43, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ратови Звезда је правилан облик који се користи као што је већ речено и мислим да би тако требало да остане или да се коригује на другим местима а то шта други причају и записују, то је већ за друге сајтове а не за Википедију. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 22:20, 3. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Субјективно мишљење: SW фанови су навикли на оба превода, али је ''Звездани ратови'' тачније за тематику оригинала. Свима је јасно да не воде рат "звезде" већ се рат води између цивилизација у свемиру. Управо зато су ''Зведане Стазе'' апсолутни погодак превода, а у енглеском језику су та два назива и намерно слична, јер се ради о (успешно) компететивним франшизама.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:01, 9. јун 2022. (CEST) == Проблем са системским изгледом свих страница (PC десктоп) == Сигурно да ће овде неко имати одговор за следеће: на PC (Windows, Linux) рачунару се подуже време Википедија на српском (остале не) појављује у суженом формату за мобилни. Пробао сам све да вратим на класичан PC изглед од раније, али изгледа да је централно системски подешено овако (тако је у свим браузерима и након брисања кеша). Да ли је то у складу са неком одлуком заједнице која ме мимоишла, или је то до неких измена у подешавањима за које ја незнам и треба само неко да ме упути? У питању је само естетски изглед, ако је то одлука заједнице извините што сам питао. Администраторима: ако је потребан скриншот, кажите како и где да поставим.--[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:17, 9. јун 2022. (CEST) :И ја сам приметио да претраживач нуди мобилну верзију у претрагама. У повратним информацијама, ако постоји чланак, то већ није случај. Увек може да се очисти веза од слова м појединачно, али није трајно решење. {{пинг|Aca|Kizule}} су активни на фабрикатору, па да видимо шта је у питању. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 15:49, 9. јун 2022. (CEST) :Поздрав @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] :Ја тај проблем немам па ме занима пар ствари :# Коју тему користиш што се тиче изгледа ? :# Који претраживач користиш (Edge, Firefox, Chrome, Safari) ? Јеси ли пробао различите претраживаче ? :Ајде да кренемо одатле па ћемо полако да видимо где је проблем. :Колега Лотом је већ позвао Ацу и Зокија, који су активни на Фабрикатору да се и они јаве па ћемо видети. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:51, 9. јун 2022. (CEST) ::Морам да се извиним на новој теми која овако испада спамовање. То подешавање заиста изгледа ружно на десктоп монитору, али је изгледа такав дифолт тренутне Википедије. Решење је у подешавањима десно горе, поставка "изглед" – Векторско (2010). Да ли да обришем тему? Или можда буде још неком на користи? [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 15:55, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Драго ми је да си решио проблем. Остави па ако неком другом буде потребна помоћ у том смислу, можемо да користимо твоје решење за тај проблем. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:03, 9. јун 2022. (CEST) ::::Случајно сам пронашао шта можда стоји иза овога: Фондација редовно тестира нове изгледе GIP-a на основу психолошких и других фактора (како се лакше чита итд.) и онда, чини се, уведе визуелни изглед са неким малим изменама. Садашњи "тренд" се зове ''Vector (2022)''. [https://www.mediawiki.org/wiki/Reading/Web/Desktop_Improvements/Second_prototype_testing/sr Овде кога занима може и допринети том процесу]. (Ово све је требало да иде у ''Трг/Техника'' - још једном се извињавам.) [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 16:49, 9. јун 2022. (CEST) {{пинг|Jozefsu|Lotom}} исти проблем имам. Не треба лупати главу. Уђете само у чланак и после избришете у УРЛ-у додатак ''m.'' и биће све океј. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:59, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Не бих рекао да је то проблем (макар мислим да то није) проблем који је @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] рекао али ето нека он потврди пошто ако је то то, онда је проблем у томе што се мобилна верзија покушава отворити преко рачунара а то некад зна да буде хаос. :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:13, 9. јун 2022. (CEST) ::Када ти на рачунару изађе мобилни приказ, онда УРЛ мора да буде са ознаком ''m.''. Када се та ознака уклони ручним путем, те стисне ентер на остатак УРЛ-а, добија се рачунарска верзија. Цитирао бих једног уважног члана ове заједнице: „Од Обса и Ничима нема већих зналаца за технику. Што се тиче технике, они све знају и умеју.” Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:17, 9. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Сваки циго свога коња хвали :) Видећемо шта каже @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] да ли је то био проблем (случајно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:19, 9. јун 2022. (CEST) ::::Ти само среди да ме Пинки и остали не малтретирају и не ометају мој рад. То ће бити довољно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:22, 9. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Знам за ту верзију проблема али @[[Корисник:Боки|Боки]] је у прaву, није то било код мене. То са именом домејна је нека врста "скина", док је ово друго (код многих корисника) део новина уведених од стране Фондације. Погледајте линк који сам дао и све ћете разумети. Решење је у подешавањима горе десно: класичан рачунарски (не-мобилни) изглед се зове ''Векторско (2010)'' или на енглеском ''Vector legacy (2010)''. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:23, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} @[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]], бани на дискорд. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:24, 9. јун 2022. (CEST) :Нисам на Дискорду, и не можеш само тако у топик да пишеш порукице, ако је везано за овај топик додај ту, а ако није важно сачекаће или пиши на моју страну за разговор. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:30, 9. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} ::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] - Ја сам покушао СВЕ теме које Википедија даје и некако ми ова "олд скул" тема из 2010 најбоље "чучи" и не планирам да је мењам све док је Википедија не укине (ако је уопште и укине) а кад сам на мобилном, онда је ту хаос док се снађем али са мобилног већином само патролирам јер нема шансе да пишем чланак преко мобилног. No way Jose [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:28, 9. јун 2022. (CEST) :::Зато сам и прво паничио (овако важан пројекат никако преко андроида, ко воли да квари очи нека изволи) али срећом нашло се решење. [[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] ([[Разговор са корисником:Jozefsu|разговор]]) 18:32, 9. јун 2022. (CEST) ::::@[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]] Мени је за патролу супер мој LG Velvet. Мали екран и све супер али да пишем инфокутију на њему, па пре бих отишао у Задругу код Митровића него да то радим :) ::::Ајде, Боже здравља, ако ме [[Википедија:Бирократска табла|изаберу за администратора интерфејса]], видећу да нешто одрадимо у вези тога да и мобилна верзија буде мало боља за очи јер се итекако зна да се мобилни телефони користе све више и више као средство за одлазак на интернет него рачунари. ::::Ево обећавам ти да ће ми то бити једна од првих мисија да то некако изведемо, рекох, Боже здравља и ако ме изаберу. ::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:57, 9. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Делује да се проблем у претрагама везује за локацију приступа, односно ИП адресу. Тако се у Србији у последње време приказује мобилна верзија овог језичког пројекта, други језици не. Али заглавље с повратним информацијама води на верзију за рачунаре. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:22, 9. јун 2022. (CEST) == Пинг - одговор == Поздрав ! Имам један мали проблем који ми "боде очи" па сам хтео да поставим као идеју и да чујем ваше мишљење а то је да када неког означимо (пингујемо) појави се она двотачка после корисничког имена (нпр. {{ping|Боки}}) и то ме нервира јер мислим да нема потребе ту да стоји јер се та иста [[Две тачке|двотачка]] користи само кад је у питању набрајање или управни говор што није случај у томе ако само желимо неког да означимо и да му кажемо нешто у нашем исказу. Иста ствар се дешава и кад се користи опција одговор. Не знам да ли и како то може да се промени али можда моје колеге администратори интерфејса могу да ми помогну у вези тога јер сам лично покушавао да нађем где то може да се промени али безуспешно. Да чујем шта ви мислите о томе. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:15, 19. јун 2022. (CEST) :{{Пинг|Боки}} Здраво Боки, потпуно се слажем с тобом. Погледај овај шаблон [[Шаблон:Одговор/док]]. Не знам шта остале колеге мисле? Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:24, 19. јун 2022. (CEST) ::Која је разлика између пинг и одговор? Ја нисам користио ову другу опцију па да видим како ради. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:40, 19. јун 2022. (CEST) :::Ствар је у томе што нема разлике, {{пинг|Vux33}} {{одговор|Vux33}} опет остаје пинг. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:51, 19. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] - Нашао сам решење само да видим шта други мисле или да ја то пребацим па ако се неком не свиђа, нека каже, шта мислиш ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:07, 20. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Шаблон {{tlx|одговор}} илити пинг се употребљава на почетку одговора, па се зато ту исписују две тачке. Ако желиш споменути некога унутар свог коментара, препорука је да се {{tlx|к}} употребљава за то, {{к|Боки|Бокић}}. Погледај изворни код :). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 18:05, 20. јун 2022. (CEST) :{{к|Aca}} Мени је опет нелогично да ако неко означи некога уопштено, да стоји та двотачка али ок а за ово друго сам знао али то је други шаблон па га зато и нисам овде стављао. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:59, 20. јун 2022. (CEST) == LGBTQIA+ теме == === Скраћеница LGBTQIA+ === Ја сам вероватно једина особа на пројекту којој ово боде очи, али имена чланака и њихови текстови који се односе на ЛГБТ теме имају веома разноврсан дијапазон иницијализама које користе. Најчешће се види ''ЛГБТ'', али неретко се појављује и ''ЛГБТ+''. Предлажем да се ова имена стандардизују и да се користи један иницијализам кроз све чланке. Успео сам да смислим следеће опције: '''1 — ЛГБТ''' :Предности: Овај иницијализам се тренутно користи у именима већине чланака и категорија. Шира јавност најчешће користи овај термин кад дискутује о не-цисхет особама. :Мане: Иако се најчешће подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Организације за права не-цисхет особа све више овај иницијализам одбацују у замену за неки од осталих који су наведени испод. '''2 — ЛГБТ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „+” означава све људе који не потпадају под неко од 4 слова. Овај термин користе и организације Да се зна! и Београд прајд. :Мане: ? '''3 — ЛГБТК''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „К” стоји за ''квир'' и покрива практично све не-цисхет идентитете. :Мане: Постоје противници термина ''квир'' јер се дуго времена у западним културама користио као пејоратив, а неки га још увек користе у том контексту. Неки људи можда неће знати шта „К” означава. '''4 — ЛГБТИ+''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице, а „+” означава све људе који не потпадају под неко од 5 слова. Београд прајд примарно користи овај термин. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. '''5 — ЛГБТИ''' :Предности: Покрива већи дијапазон идентитета од ''ЛГБТ'', где „И” стоји за ''интерсекс особе'' које се суочавају са другачијим низом проблема од остатка заједнице. :Мане: Неки људи можда неће знати шта „И” означава. Иако се подразумева да и остале не-цисхет особе падају под кровни термин ''ЛГБТИ'', неке заједнице могу да се осећају дискриминисано због њиховог изостављања. Мислим да су сви остали иницијализми које би преложио осуђени на пропаст (нпр '''ЛГБТКИА, ЛГБТКИ+, ЛГБТИКА+, ЛГБТКИИ?2'' итд.) па ћу ту стати. Волео бих да чујем ваше мишљење о томе који од ових иницијализама би требали користити. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) ==== Коментари ==== {{коментар}} — Одмах ћу изнети своје мишљење да је опција '''2''' најбоља, на шта указује и чињеница да нисам успео да јој нађем ману. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:01, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Одлична тема! Најсклонији сам '''првом''' решењу. Наиме, то је назив који се најчешће јавља у изворима. Забележен је у ''Српском речнику новијих англицизама''. Такође се знатно употребљава на Википедији на енглеском језику. Друго и четврто решење нису најсрећнији јер ће онај плусић отежати налажење чланака претрагом. Треће решење је изузетно незгодно због пресловљавања енглеског Q (чита се: кју) у наше К. У ''Српском речнику новијих англицизама'' тај акроним је остављен у оригиналној графији (LGBTIQ), а као алтернатива понуђен је облик „ел-џи-би-ти-ај-кју”. Дакле, у овим акронимима није устаљено пресловљавање Q у К. Стога сам изричито против трећег решења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:15, 23. јун 2022. (CEST) :Увек можемо да оставимо преусмерење са наслова без + на чланак како би смо тај проблем решили, мада сам испробао пар претрага у Гуглу без плуса за категорије и чланке који у имену имају + и сваки пут ми је избацио оно што сам тражио. Сад не знам да ли је то до тога да ми је комп упамтио историју посећивања, али чини се да то не би представљао проблем [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:31, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Друго или прво рјешење. Мишљења сам да је друго свеобухватније и прецизније. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:28, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Најбоље решење је опција '''бр. 2''' јер она, као што рече колега Садко, обухвата све и најпрецизнија је. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прво решење, поготово зато што за поједине никада нисам ни чуо. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 23:48, 25. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са Ацом и Ханијем, мислим да би једноставно ''ЛГБТ'' било сасвим довољно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:18, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за прво рјешење. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 14:30, 3. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам за бр. 2. Обухвата LGBTQIA+. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:48, 4. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је вријеме да се покрене гласање са избором између прве и друге опције. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:03, 6. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} Слажем се — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:49, 22. јул 2022. (CEST) === Лезбијка и лезбејка === Желим да поново покренем расправу која се водила пре немало 10 година на страници за разговор чланка, мислим да је прошло довољно времена да се та тема опет отвори. Не знам за остале уреднике, али, ја лично у животу нисам чуо или видео да ико говори или пише „лезбијка” изван нашег пројекта. Мислим да треба да се дозволи да се водимо по WP:COMMONNAME по којем би се писало „лезбејка”, а да у исто време буде дозвољено да се пише и „лезбијка”. Лезбејка се једноставно усталила у српском и мислим да не треба затворити очи на то. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:40, 20. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Залажем се за употребу једино исправне варијанте, која тако има шансу да се запати у свакодневном говору. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:28, 20. јул 2022. (CEST) :Зар Википедија не треба да прати језик уместо да исти води? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:31, 21. јул 2022. (CEST) ::Поставио си готово филозофско питање. У бити мислим да није сретно рјешење гдје се користе обе варијанте. Свакако би било добро да групишеш ово, као и раније покренуто питање о скраћеници за LGBT+ и евентуално још питања па да она заједно буду дио расправе и можда гласања. Бојим се да ћеш у појединачним темама на Тргу имати одговор једног, двоје колега и мене а питања се тичу свих. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:25, 21. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Апослутно се слажем. Никада у животу нисам чуо да је неко рекао „лезбијка”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:47, 23. јул 2022. (CEST) === -{LGBTQ}- и Квир === Трећа тема о којој бих разговарао је термин ''квир''. У српском речнику новијих англицизама, иницијализам -{LGBTQ}- и њене варијанте које садрже слово -{Q}- су остављене у свом изворном облику, иако је иницијализам ЛГБТ у истом наведен и писан ћирилицом, вероватно зато што у српском језику немамо слово ''Ку'' (имамо л, г, б и т). Сматрам да, пошто знамо да -{Q}- стоји за квир, у случајевима где треба да се наведе иницијализам у свом првобитном облику (нпр. цитат), -{LGBTQ}- треба да се транскрибује као ЛГБТК — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:48, 22. јул 2022. (CEST) :Разумијем и познато ми је али шта је конкретно идеја? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:49, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Садко}} Више предлог него идеја, -{LGBTQ}- да се транскрибује као ЛГБТК, а не да се оставља у изворном облику. До сад се или оставља изворно или пише ''ел-џи-би-ти-кју'' (на основу речника новијих англицизама). То где се већ појављује на чланцима као ЛГБТК се не сматра правилним — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 17:17, 24. јул 2022. (CEST) :::У реду, немам проблем са тим, мада не знам како без консензуса може да се званично уведе, уколико је то намјера. Можда би могао да нам ставиш напомену на чланку о ЛГБТК са информацијама за транскрипцију на српском језику? — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:25, 24. јул 2022. (CEST) == Српска телевизија == Ваљало би променити наслов чланка [[Српска телевизија]] или га ујединити с чланком [[Списак телевизијских станица у Србији]] и, тај уједињени чланак, једноставно назвати „Телевизија у Србији”. Да ли неко има било какво друго решење? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:51, 6. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Ја се слажем с тобом али ајде да видимо шта каже @[[Корисник:MareBG|MareBG]] који је тај чланак и направио да видимо шта он мисли јер видим да овај чланак нема никаквих веза на другим језицима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:11, 6. јул 2022. (CEST) ::Смислен предлог, спајањем бисмо добили свеобухватни већи чланак. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:02, 6. јул 2022. (CEST) :: Подржавам предлог, може да се уједини одмах након поднаслова „историја”. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:59, 21. јул 2022. (CEST) ::Спојити. Тагујем опет {{пинг|MareBG}} да се изјасни ако жели — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 11:59, 22. јул 2022. (CEST) :::Спојио сам чланке пре неколико дана, мада тек сад видим да нисам оставио преусмерање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:46, 22. јул 2022. (CEST) ::: Слажем се, само цео садржај треба пребацити и одрадити преусмерење. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:58, 22. јул 2022. (CEST) == Аркан == Мислим да би чланак [[Жељко Ражнатовић Аркан]] требао бити премештен на само „Аркан” јер: # познатији је по надимку # тренутно неко може помислити да има два презимена (Ражнатовић - Аркан). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:19, 21. јул 2022. (CEST) :Мислим да је ипак боље овако, по таблоидима је Жељко Ражнатовић Аркан. Исти је случај и са чланком о Цеци, она је позната као Цеца али је због имена чланак назван Светлана. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) ::Гугл претрага за Аркана даје 10.200.000 резултата а за Жељка Ражнатовића Аркана само 115.000. Тренутни наслов чланка не само да беспотребно дужи, него, као што већ рекох, неко може помислити да му је Аркан презиме и онда би једини прикладан назив био Жељко Ражнатовић „Аркан”, што сматрам крајње бесмисленим када [[Аркан]] свакако води до чланка о њему. ::Цеца је своју каријеру започела [https://www.discogs.com/artist/528815-Ceca управо под тим именом] које и даље користи и никада није престала. Тек да не говорим о бесмислености тренутног наслова јер је жена првих шест албума објавила док јој је презиме било Величковић, али и у то време под надимком. Цеца је „Цеца” на свим музичким платформама, својим песмама, албумима и остало, без обзира на то што је једна десетина људи зове Светлана Ражнатовић/Величковић или Српска Мајка. Додао бих да тако нпр. [[Селена (певачица)|Селену]] не можемо преместити на Селена Кинтаниља Перез само зато што данас скоро свако када чује за певачицу Селену прво помисли на Гомезову. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Тема је значајно прикладнија за покретање на СЗР чланка. Чини ми се да јесте препознатији под надимком Аркан. Везао бих питање за ширу проблематику насушне потребе да се покрене квалитетна расправа и потом гласање за формално јасно дефинисано правило писања надимака у наслову и уводнику чланка. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:07, 21. јул 2022. (CEST) :Слажем се с тим. Ево баш сам у одговору изнад навео Цецин пример. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 10:23, 22. јул 2022. (CEST) ::Чланак о Цеци је већ био под називом Цеца, па је онда негде била покренута расправа да се премести у Светлана. Што се мене тиче, надимци (познатих) мени не сметају тако да и да се чланак премести у Аркан а други у Цеца мени је то ок. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:49, 24. јул 2022. (CEST) == Шаблон Почетник == Добар дан драге колеге, Тренутно [[Шаблон:почетник|шаблон]] почетник гласи „Чланак је означен овим шаблоном...Ако не буде исправљен у року од седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан.” Предлажем да се измени „Ако не буде исправљен у року од седам дана” у „Ако не буде исправљен након седам дана”. Тиме бисмо продужили и тај седми дан као задњи дан где корисник може да исправи чланак а и понекад не бришемо чланке у року у седам дана, неки стоје чак и дуже. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:03, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Смислен предлог. Подржавам. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:44, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Зашто да не. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:04, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Не видим проблем с предлогом — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 09:47, 25. јул 2022. (CEST) == Промјена обима шаблона на насловној == Идеја јесте да шаблони за добре, сјајне чланке и изабране спискове на насловној буду по броју карактера уједначени. Мислим да бисмо требали да имамо бота (или више вриједних људи ако немамо волонтере слободне да подигну и оспособе бота) који би исту лимитирану бајтажу ископирали са сваког чланка и тиме их поставили у раван по том основу и насловну страницу учинили далеко лијепшом и уреднијом. Чини ми се да би оквирно 1300 карактера за сваки од три одјељка могла бити добра мјера, спрам десна три сегмента насловне. Тренутно имамо ситуацију да ''сиже'' [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D0%A7-%D0%A5%D0%9C%D0%A1_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8 једног чланка] буде и до [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D0%A7-%D0%A5%D0%9C%D0%A1_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8 3 пута обимнији] од другог чланка, што може оставити погрешан утисак о вриједности чланака и више битно, доводи до дисбаланса елемената на насловној страници и неуредног изгледа, што се може тумачити као слика о нама. Друга опција је да тренутне изводе чланка скраћујемо и поставимо лимит за даље радове, трећа опција је да се ништа не дира, што би значило да је све у добром реду како јесте. Шта мислите и да ли имамо техничке и људске могућности да се предложено спроведе у пракси? Све идеје и критике су добродошле. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:46, 24. јул 2022. (CEST) :Слажем се са идејом да се уједначе текстови у шаблонима. Али не видим начин да се то (квалитетно) уради ботом. Бот може да сасече све текстове на 1300 карактера, али тиме ће неминовно сасећи на сред реченице, или чак речи. Мислим да је најбоље да се то уради ручно — чак и да се да неки опсег карактера, бот може да сасече на нивоу краја реченице, али то није довољно добро, јер је за скраћивање текста најчешће потребна и парафраза, а не просто избацивање текста. Стога мој предлог је да ограничимо број карактера на неки опсег (рецимо 1300-1400 карактера), па да се онда прође сваки од шаблона. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:27, 24. јул 2022. (CEST) ::Хвала ти на коментару Филипе. Сагласан сам са идејом и уважавам осврт на (не)могућности бота. Мислим да би неколико нас могло да се организује и реализује читав посао у блиској будућности. Опсег од 1300 до 1400 карактера ми такође звучи коректно. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:27, 24. јул 2022. (CEST) 8txz9sckhgshqw94isi2rz0s3ky3f3w 0 23139 25121595 24928532 2022-07-24T21:24:24Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Чачак је град у Србији}} {{Град у Србији | назив = Чачак | име генитив=Чачка | слика = Датотека:Čačak collage.jpg | опис_слике = Чачак - колаж слика ([[Црква Вазнесења Господњег у Чачку|Црква Вазнесења Господњег]], Градска променада, Градски трг у Чачку, [[Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”]], [[Народни музеј Чачак|Народни Музеј]], [[Степа Степановић|Споменик Војводи Степи]], Аћимовића кућа у Чачку) | грб = Cacak grb.png | опис_грба = Грб Чачка | градска_застава = | опис_заставе = Застава Чачка | стара_имена = Градац | површина = 636 | шира површина = | становништво = 73331 | извор_становништво = | година_становништво = | агломерација = 115.337 | извор_агломерација = | година_агломерација = | густина = | опис густине=шира зона/општина | надморска_висина = 240 | први помен = 1408. | дан_града = 18. децембар | слава= Спасовдан | регион = [[Шумадија и западна Србија]] | округ = [[Моравички управни округ|Моравички округ]] | гшир = 43.888166 | гдуж = 20.343166 | регистарска_ознака = ЧА | адреса = | телефон = | факс = | поштански_код = 32000<br>32101<br>32102<br>32103<br>32104<br>32105 | позивни_број = | веб-страна = [http://www.cacak.org.rs/ www.cacak.org.rs] | електронска_пошта = | градоначелник = Милун Тодоровић|Милун Тодоровић | странка = [[Српска напредна странка|СНС]] | странке= | формирана власт= | избори=[[11. мај|11.05.]] [[2008]]. }} '''Чачак''' се налази у средишњем делу централне Србије, у Шумадији, између [[Општина Горњи Милановац|општине Горњи Милановац]] на северу и [[Општина Лучани|општине Лучани]] на југозападу. Административно припада [[Моравички управни округ|Моравичком управном округу]], чији је административни центар. На западу је [[општина Пожега]] која припада [[Златиборски управни округ|Златиборском округу]], источно је [[општина Кнић]] која је саставу [[Шумадијски управни округ|Шумадијског округа]], а на југоистоку је [[град Краљево]] која припада [[Рашки управни округ|Рашком округу]]. [[Град Чачак]] је административни, привредни и културни центар Моравичког управног округа. Град Чачак има 58 насеља. По попису из 2011. године Чачак има 73.331 становника. == Географија == Град Чачак заузима географски простор између 20°7'15" и 20°38'30" источне географске дужине и 43° 44' и 44° 00' 30" северне географске ширине. Чачак се налази 145 km јужно од Београда. Најближа му је граница са Босном и Херцеговином. Чачак се налази на контакту [[Шумадија|Шумадије]] и унутрашњих Динарида. [[Град Чачак|Град]] заузима површину од 636 -{km²}- низ ток [[Западна Морава|Западне Мораве]], окружен планинама [[Вујан]] (857 m) на северу, Овчар (958 м) и Каблар (885 м) на западу и Јелица (929 м) на југу док је на истоку отворен према краљевачкој котлини. У његовој близини су и планине [[Сувобор]] и [[Маљен]] које се налазе на северозападу. Планине [[Јелица (планина)|Јелица]] са (929 m), [[Овчар (планина)|Овчар]] (985 m), [[Каблар]] (885 m) и Вујан (857 m) окружују Чачанску котлину кроз коју протиче река Западна Морава чија је дужина 318 km. Површина котлине је преко 270 km², дуга је око 40 km и пружа изванредне услове за пољопривреду. Јединствену морфолошку целину представља [[Овчарско-кабларска клисура]] која се одликује стрмим странама, укљештеним меандрима и налази се под заштитом државе као природно добро од изузетног значаја. У клисури се налази [[Овчар Бања]] као и Овчарско-кабларски манастири, што клисури и околини даје посебан значај. У Чачку, поред реке Западне Мораве налази се место Кеј. Кеј је један од највећих крајева Чачка, тј. највећи крај после Авеније. Прво мање село поред Чачка су Лугови, затим Гуча, Турице, Лучани, и тако даље. === Клима === Клима Чачка и његове ближе околине припада умерено-континенталном типу са топлим летима и хладним зимама. Средња годишња температура ваздуха је 10,47°C, а влажност ваздуха 80,7%. Чачак и околина нису изложени јаким ветровима. Ветрови долазе са севера и североистока, ређе са запада јер је окружен планинама. Просечна брзина ветрова је 2,3 m/s код северних, и 1,4 m/s код западних. Просечна годишња количина падавина је 692,9 mm, баш као и у главном граду, Београду. === Карактеристике рељефа === '''[[Рељеф]]''' града Чачка је претежно брдско — брежуљкасти, равничарски у централном делу града и планински на њеном ободу. У погледу рељефа, територију града можемо поделити на три главне морфолошке целине: чачанску котлину, брдско-брежуљкасти предео и планински предео. [[Датотека:Zimska panorama - panoramio (1).jpg|мини|[[Западна Морава]]]] Чачанска котлина, надморске висине од 200—300 m, је на територији града оивичена планинама [[Овчар (планина)|Овчар]] и [[Каблар]] са запада, [[Јелица (планина)|Јелица]] са југа и планинама [[Вујан]] и [[Буковик (планина у Србији)|Буковик]] са севера. Дужина чачанске котлине од [[Овчарско-кабларска клисура|Овчарско-кабларске клисуре]] до краљевачког сужења износи око 40 km, средња ширина око 5,5 km, а укупна површина износи нешто преко 270 km². Град Чачак се налази у централном делу чачанске котлине на обалама [[Западна Морава|Западне Мораве]]. Брдско-брежуљкасти предео који захвата простор од 300—500 м надморске висине је део територије који чини прелаз између равничарског и планинског предела и захвата скоро трећину површине града Чачка. Рашчлањен речним долинама даје утисак благо заталасаног земљишта које се благо спушта у чачанску котлину. На њеним падинама се налазе бројни засади воћњака и винограда који у пролеће и јесен привлаче својим цветним мирисима и плодовима. Планински предео захвата географски простор од 500 м до 985 м — највиши врх Овчара. По пејзажној разноликости, облику и висини, биљном и животињском свету, планине овог краја поседују посебне природне вредности. '''Јелица''' (929 м) се пружа правцем северозапад-југоисток у дужини од око 30 km. Представља природну границу између брдско-брежуљкастог Драгачева на југу и чачанске котлине на северу. Изграђена је од горњо — кретацејских седимената, тријаских кречњака, габра и серпентина. Највиши врхови ове планине су: Црна стена (929 м), Вериње (874 м), Градина (846 м), Рајачки вис (818 м). Подножје планине је под ораницама и воћњацима, док су у вишим пределима храстове и четинарске шуме са солидним фондом дивљачи. На једном од ових врхова — Градини налази се истоимени археолошки локалитет вредан пажње. Овде је откривен стари утврђен град са остацима пет базилика из XI века нове ере, као и други објекти из старог доба, који својом тајанственошћу привлачи бројне излетнике. [[Датотека:Ovčar-Kablar Gorge 08.jpg|мини|[[Овчарско-кабларска клисура]]]] '''Овчар''' (985 м) је највиша планина на територији града. Од Јелице је одвојен преседлином Стражевица (610 м), са кога се врло стрмо диже купасти врх. Претежно је састављен од кречњака и доломита кроз које је избила дебела жица еруптивних стена. На стрмој кречњачкој страни, према Западној Морави, усечена је Овчарско — кабларска клисура — предео изузетних одлика „И категорија”. На падинама ове планине налази се пет манастира део „[[Српска Света гора|Српске Свете горе]]”. На врху Овчара изграђен је преко 60 м висок ТВ релеј и подигнута зграда са уређајима за потребе радио и телевизије. Поред овог релеја налазе се остаци старог релеја који је срушен за време бомбардовања [[1999]]. године. Са највишег врха града Чачка, који је уједно највиши врх и видиковац, пружа се леп поглед на околину, чачанску котлину, клисуру и меандре Западне Мораве. '''Каблар''' (885 м) је сачињен од дијабаза, рожнаца, кречњака и серпентина. На југу је одвојен од Овчара дубоко усеченом Овчарско-кабларском клисуром. Ова јужна готово гола, стрма и кршевита страна у клисури, јако је врлетна и на више места окомита. Високе голе литице уздижу се над Моравом неколико стотина метара. На падинама ове планине налази се пет манастира и једна мања црквица „Свети Сава” уклесана у пећини. Северне падине су благе и постепено прелазе према подгоринама планина Маљен и Сувобор. Подножје планине (изузев јужних падина) је под ораницама, воћњацима и пашњацима, док су виши предели под шумом. '''Вујан''' (857 м) представља планински венац који одваја чачанску котлину на југу од таковско-рудничког краја на северу. Састоји се од габра, серпентина и доњокретацејских наслага. Рашчлањен је на више планинских врхова, као што су: Велики Вујан (857 м), Буковик (850 м) и Острица (802 м). == Етимологија == Старо име Чачка је Градац. Чачак постоји под овим именом од [[1408]]. године. == Демографија == У Граду Чачку живи 58471 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 25304 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89. Чачак је великим делом насељен [[Срби]]ма (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 80000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 18808 | S02V02 = 24020 | S02V03 = 34964 | S02V04 = 49422 | S02V05 = 62258 | S02V06 = 70475 | S02V07 = 73217 | S02V08 = 74859 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис | извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> | п1948=18808 | п1953=24020 | п1961=34964 | п1971=49422 | п1981=62258 | п1991=70475 | п1991н=69707 | п2002с=74652 | п2002=73217 | п2011=74859 }} |} {{Графикон постоци | извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> | ширина=300px | наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]]. | позадина=#ddd | позиција=left | шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|70947|96.89}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|402|0.54}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|349|0.47}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|green|263|0.35}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|orange|111|0.15}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|cyan|78|0.10}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|magenta|46|0.06}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|black|16|0.02}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|gray|13|0.01}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|pink|11|0.01}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|navy|11|0.01}} {{Врста са постотком|[[Украјинци]]|silver|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|purple|7|0.00}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|yellow|7|0.00}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|blue|6|0.00}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|red|4|0.00}} {{Врста са постотком|[[Чеси]]|green|3|0.00}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|orange|3|0.00}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|cyan|3|0.00}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|magenta|3|0.00}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|black|2|0.00}} {{Врста са постотком|непознато|gray|469|0.64}} }} {{Графикон пирамида | извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> | ширина=300px | наслов= | позадина=#eee | лево2=м | десно2=ж | шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|127|2.92|3.02|131}} {{Врста лево десно|80+|gray|315|7.26|12.04|522}} {{Врста лево десно|75-79|gray|738|17.02|25.25|1095}} {{Врста лево десно|70-74|gray|1387|31.99|37.48|1625}} {{Врста лево десно|65-69|gray|1915|44.17|51.64|2239}} {{Врста лево десно|60-64|gray|1946|44.89|51.71|2242}} {{Врста лево десно|55-59|gray|1647|37.99|42.90|1860}} {{Врста лево десно|50-54|gray|2790|64.35|64.89|2813}} {{Врста лево десно|45-49|gray|3299|76.10|83.34|3613}} {{Врста лево десно|40-44|gray|2733|63.04|72.17|3129}} {{Врста лево десно|35-39|gray|2305|53.17|61.70|2675}} {{Врста лево десно|30-34|gray|2140|49.36|55.13|2390}} {{Врста лево десно|25-29|gray|2521|58.15|60.89|2640}} {{Врста лево десно|20-24|gray|2675|61.70|63.89|2770}} {{Врста лево десно|15-19|gray|2833|65.35|60.64|2629}} {{Врста лево десно|10-14|gray|2352|54.25|50.12|2173}} {{Врста лево десно|5-9|gray|1882|43.41|42.46|1841}} {{Врста лево десно|0-4|gray|1645|37.94|36.44|1580}} | просекм=37.9 | просекж=39.7 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|5371|6961|10917|15500|20083|22723|25304|4628|6051|5463|6774|1604|608|124|29|11|12|2.89}} {{БракНасељаСрбија|29371|8873|18475|1041|848|134|32373|7345|18663|4512|1746|107}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|13684|321|-|168|5625|377|776|2270|339|1069|12391|211|1|123|3628|120|234|2809|400|413|26075|532|1|291|9253|497|1010|5079|739|1482|128|465|652|381|370|427|-|1|315|341|561|461|893|1601|419|6|-|170|469|1026|1113|1274|1971|846|6|1|485}} == Историја == Богата историја Чачка никад није темељно проучена, а историјска налазишта су често била уништавана модерном урбанизацијом. Градска црква и Гимназија се налазе на изузетном неолитском налазишту, а локалитети на Јелици и у Атеници показују да је Чачак у та доба био веома развијено насеље. === Неолит === Најстарија откривена археолошка налазишта на овом простору, која говоре о постојању људских заједница и њиховом животу, припадају периоду неолита или млађег [[камено доба|каменог доба]] (од око 5500. до 3200. п. н. е.). Регистровани су и локалитети из [[бронзано доба|бронзаног доба]], углавном хумке. Најбогатија налазишта се налазе на локалитету [[Градина (Јелица)|Градина]] на падинама планине Јелица и у самом центру града где су пронађени изузетни грађевински лукови као и накит из тог доба. === Стари век === [[Датотека:Wiki Šumadija X Rimske terme u Čačku 194.jpg|мини|[[Римске терме у Чачку|Римске терме]]]] Најзначајнији налаз је из [[Атеница|Атенице]], где су око [[500. п. н. е.|500. пре нове ере]] сахрањени, највероватније, трибалски кнез и кнегиња са богатим златним и сребрним накитом. Следећи велики историјски период одговара времену римске доминације на овом подручју. У оквиру чачанске општине откривене су бројна пољопривредна имања са пратећим објектима (''-{villae rusticae}-'') из [[антички Рим|римског доба]]. На основу још неких налаза (епиграфских натписа, [[метал]]а и керамике) може се рећи да се антички живот на овом простору одвијао у периоду од [[1. век|I]]. до почетка [[5. век|V века]] наше ере, када је територија Чачка и околине припадала римској провинцији Далмацији. У самом центру града истражене су терме из [[2. век|II]] и [[4. век|IV века]] наше ере. Након велике сеобе народа на овом простору живот замире. Тек у VI веку у брдско-планинском подручју око Чачка подиже се византијско утврђење, данас названо Градина, за које се претпоставља да је представљало административни и верски центар целог подручја. === Средњи век === Најстарији поуздано потврђени материјални остаци живота Срба на овим просторима, који су се на Балкан доселили за време [[Византија|византијског]] цара [[Ираклије|Ираклија]] (610—641), откривени су на локалитету „Кулина” под Кабларом и који су датирани на [[10. век|X]]-[[11. век|XI век]]. За време [[Стефан Немања|Стефана Немање]], овај крај под влашћу његовог брата Страцимира, који њиме управља између [[1168]]. и [[1189]]. године, и када на месту данашње цркве подиже манастир Моравски Градац, који је био и седиште епископије а касније митрополије. Чачак се под данашњим именом први пут помиње [[18. децембар|18. децембра]] 1408. године, у једном спису из [[Дубровачки архив|Дубровачког архива]]. === Чачак под турском влашћу === Падом под Турке (1459), Градац је претворен у турску паланку (црква Богородице Градачке претворена је у џамију), а старо градачко становништво је истребљено. У последњем војном походу [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] (1566) Чачак се наводи као седиште кадије, а помиње се и његово раније име као Стари Градац (тур. Ески Хисарлук). Турски географ Хаџи-Калфа наводи у Смедеревском санџаку варош „Џаџка, на београдском путу, на обали Мораве”, као седиште кадилука, а турски географ [[Евлија Челебија]] на путу из [[Једрене|Едирна]] (1660), помиње турска касабу (варош) Џаџка. Турска власт на овим просторима није била угрожена све до Бечког рата (1683—1699). Аустријска војска је [[1688]]. године продрла дубоко у Србију, када су устаници опленили и Чачак. Након две године аустријска војска и српски устаници били су поражени, а турска војска је ускоро разорила и сва устаничка места у Западној Србији. Мир између две царевине није дуго трајао. Уочи Аустро-турског рата 1716—1738. Чачак је имао око 150 кућа. Ослобођење у јесен [[1717]]. затекло је „ненасељено пусто место”, које Пожаревачком миром остало у аустријским рукама. Турци су у својој офанзиви крајем фебруара [[1738]]. поново заузели и спалили Чачак. После поновног пада северне Србије у турске руке велики део овог простора остао је пуст услед сеоба преко [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а. То је време када се на ово подручје насељава становништво из [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Босна|Босне]] и [[Стари Влах|Старог Влаха]]. ==== Чачак у време Првог и Другог српског устанка ==== [[Датотека:Меморијални комплекс на Љубићу-Споменик Танаску Рајићу.JPG|мини|[[Меморијални комплекс и споменик на Љубићу]]]] Чачак је у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] ослобођен у пролеће [[1804]]. године. Варош је [[1808]]. имала 250 становника. Када су [[Турци]] [[1813]]. напали Србију са свих страна, под њихову власт пао је и Чачак. После поновног освајања Србије репресалије над српским становништвом од стране Турака биле су неподношљиве. Мисао о новом устанку ниједног тренутка није замирала. У селу [[Трнава (Чачак)|Трнави]] код Чачка, септембра [[1814]]. избила је [[Хаџи Проданова буна|Хаџи-Проданова буна]] и углавном је остала у локалним оквирима. [[Турци]] су је свирепо угушили. Нови устанак плануо је у [[Таково (Горњи Милановац)|Такову]] следеће 1815. године на пролеће, и захватио велики део Србије. Велика битка на Чачку трајала је од [[25. април]]а до [[13. јун]]а. Решена је у неколико узастопних бојева на простору од [[Љубићка битка|брда Љубића]] и варошког шанца. Погинуо је и предводник турске војске Имшир — паша, и уништена главнина турске војске у београдском пашалуку. Чачак се после [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] развијао као нахијско седиште. После коначног одласка Турака из Чачка, почетком тридесетих година [[19. век]]а, варош је имала само 900 становника. Чачанска православна црква саграђена је на темељима древне, коју је градио кнез Страцимир, брат жупана Стефана Немање. Она је више пута „турчена па освећена”, док 1834. године није трошком народним оправљена и заслугом Јована Обреновића, старешине рудничке.<ref>„Просветни гласник”, Београд ?</ref> ==== Чачак уочи српско-турских ратова од 1876—1878. године ==== Године [[1866]]. у Чачку су у 607 домова пописана 1.922 становника (1.099 мушких, 823 женских особа, 692 у браку, 124 удових, 630 писмених, 509 пореских глава и 191 момак-бећар. Независност и међународно признање коју је Србија добила [[1878]]. године условили су велики економски препород целе земље. Чачак постаје велики центар за промет пољопривредних производа у Западној Србији. У јулу [[1888]]. године за председника општине изабран је Алимпије-Алекса Пушељић, учесник Српско-турског рата, у коме је одликован сребрном медаљом, [[1894]]. Таковским крстом петог реда и [[1898]]. Таковским крстом четвртог реда. Алекса Пушељић се из Бељине доселио у Чачак и отворио дућан око [[1870]]. године. Као јако способан трговац, убрзо ће купити од официра Светозара Хаџића зграду у којој је била механа, а коју ће такође претворити у дућан, а пар година касније и собе за издавање на спрату. [[1905]]. саградио је и велелепну кућу преко пута данашње Поште, која данас представља заштићени споменик архитектуре на преласку из деветнаестог у двадесети век. Пушељића Кућа је дело чешког архитекте [[Франтишек Неквасил|Франтишека Франца Неквасила]] и саграђена је у необарокном стилу. Поседовао је и многе стамбене објекте у истој улици, као и куће у улици Кнеза Милоша. По политичком опредељењу био је напредњак. Почетком 20. века био је изабран у најуже руководство странке. Председник општине Чачак био је од јула 1888. године до јуна [[1903]]. године када је после Мајског преврата смењен, иако је законски био поново изабран. Телеграмом се жалио министру унутрашњих дела, а одговор министра на полеђини овог телеграма био је ''Није изабран по новом закону''. За време његовог мандата општина је од манастира Сретење купила плац са малом кућом са изласком на данашњу Мутапову улицу, у којој ће бити отворене школа. Ову куповину одобриле су више власти у Београду. За народног посланика изабран је [[1895]]. и учествовао је у сазивима до [[1897]]. односно до њеног распуштања до кога је дошло због компромиса краља и радикала који нису учествовали у раду ове скупштине. Као посланик вароши Чачак предлагао је да се на Љубићском брду подигне споменик или сагради црква, такође да се сагради велика касарна, да се ту врати окружна команда и да конзисторија буде враћена у Чачак. Са Иваном Стојшићем, чачанским апотекаром, краљевим послаником, заједнички је поднео предлог о изградњи болнице. Такође је предложио градњу железничке пруге Крагујевац-Чачак. У железнички саобраћај Чачак је укључен [[1911]]. када је у град ушао први воз. [[Датотека:Čačak, at the beginning of 20th century.jpg|мини|Чачак почетком 20. века]] Привредни напредак условио је и раст града. Број становника се са 2.290 из [[1874]]. године повећао на 3.869 у [[1890]]. години, да би [[1900]]. годину дочекао са 4.232 житеља чији је број нарастао на 5.671 у [[1910]]. години. Председник општине пре Првог светског рата био је Веселин Миликић, у августу 1914. га је убио војни бегунац,<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/03/03?pageIndex=00014 „Политика”, 3. март 1939]</ref> подигнут му је споменик 1939.<ref>[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A-1939-08-12#page/0/mode/1up "Политика", 12. авг. 1939], стр. 10</ref> Између два рата, трговина и занатство у граду су посустали на рачун околних села. Некада врло јевтина пијаца постала је једна од скупљих у том крају. Изграђено је доста нових зграда, које су касније често биле празне услед лошијих економских услова и измештања неких институција из града.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/04/26?pageIndex=00010 „Политика”, 26. април 1939]</ref> Доста се гајила шљива маџарка, с једном паузом када су шљивици страдали од штитасте ваши. Тада се гајила јабука будимка, а 1930-тих и малина, која се и извозила.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/07/10?pageIndex=00008 „Политика”, 10. јул 1936]</ref> === Чачак у Другом светском рату === Током [[1941]]. године Чачак и његова околине су средиште устанка, као и каснијег грађанског рата између партизана и четника. Сукоби између два покрета избили су око питања заједничке команде, ознака које нису државне, револуционарних органа власти. [[Датотека:Wiki Šumadija XII Spomen-park borbe i pobede 334.jpg|мини|[[Спомен-парк борбе и победе]]]] Немци су поред репресије над цивилним становништвом и појединачних и масовних ликвидација својих непријатеља, извршили и пљачку индустријских постројења. Окупација је умногоме вратила читаво подручје чачанског краја, у периоду [[20. век]]а. У јесен [[1944]]. године потпомогнути подршком западних савезника и јединица [[Црвена армија|Црвене армије]], припадници партизанског покрета однели су превагу. Коначно ослобођење Чачка догодило се 4. децембра 1944. када су немачке јединице истеране из града. === Чачак после Другог светског рата === После Другог светског рата, Чачак је доживео нагли раст броја становника, урбанизацију и индустријализацију. После Другог светског рата дошло је до револуционарног преображаја друштва. Монопол комунистичке партије у свим видовима живота трајао је више деценија, све до првих вишестраначких избора у Србији [[1990]]. године, односно до [[2000]]. године када је дошло до коначног смењивања носиоца старог режима наслеђеног из времена комунизма. Развој Чачка од ослобођења земље [[1945]]. године био је успорен услед последица окупације и рата. Обновљена су многа и подигнута нова предузећа, културне установе, спортска друштва. Град којег данас познајемо у овом периоду добио је и своју архитектонску физиономију. Број становника Чачка непрекидно је растао. Од око 13.000 из [[1948]]. године, када је достигнут број житеља града пре почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]], преко 27.642 становника у [[1961]]. години до 72.392 у [[1991]]. години. У целој општини је 1991. било укупно 116.618 становника. Према последњем попису из 2002. године, у граду је живело 73.217 становника, а у општини 117.072 становника. == Култура и уметност == Од анонимне насеобине до модерног града са почетка 21. века, овај град је прешао дуг и трновит пут. Живу стварност и моћ стваралачког духа и умећа сведоче и обликују људи које је овај град изнедрио али и примио под своје скуте. Највише трагова о граду оставили су уметници, писци, сликари, градитељи и то од најранијег [[гвоздено доба|гвозденог доба]], преко [[средњи вијек|средњег века]] до данашњих дана. Само лице града, које се да видети у фасадама, споменицима и културним установама је одраз уметничке душе и љубави његових становника према лепом. Најбоља уметничка дела о Чачку сачувала су особиту атмосферу и дух овог града. Град има богату понуду културних садржаја. У току позоришне сезоне актуелно је гостовање многобројних позоришних трупа из целе Србије у Дому културе, (који у свом склопу има и Драмски студио, балетску, ликовну, вајарску школу). Изложбе, али и разни наступи, културне и књижевне вечери изводе се и у галеријама „Надежде Петровић” и „Рисим”, Народном музеју, Салону фотографија, Међуопштинском историјском архиву, простору Градске библиотеке, згради Дома ученика и др. Ликовне и вајарске колоније се одржавају најчешће у Овчар бањи. Бројне су културно-уметничке и забавно-туристичке манифестације у граду и ближој околини које привлаче велики број поклоника етно културе, изворне народне музике и других пратећих садржаја. Актуелна уметничка продукција у граду може се пратити и кроз деловање разних група и удружења (професионалних и аматерских), затим приватних галерија, ликовних радионица, колонија и многобројних ентузијаста. Коначна обнова цркве извршена је [[1834]]. године. У граду је [[1837]]. почела је са радом и Гимназија. Средином XIX века Чачак је имао око 1.500 становника. Градски центар са саборном црквом и објектима балканске архитектуре подсећао је на доба прве владе кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Након трогодишње аустроугарске окупације, Чачак је ослобођен [[25. октобар|25. октобра]] 1918. године. Град је наставио свој развој, али овога пута у сасвим новом амбијенту проширене државе. Општи напредак огледао се и прерастањем [[Чачанска гимназија|Гимназије]] у Чачку из шесторазредне у осморазредну и отварањем нове зграде [[1927]], у којој је гимназија и данас смештена. Извршена је и обнова цркве, [[1929]]. године. Све је то за последицу имало и повећање становника града, са око 5.000 из 1918. на око 13.000 пред 1941. годину. === Установе културе === ==== Градска Библиотека „Владислав Петковић Дис” ==== {{главни|Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” Чачак}} Угледни Чачани, окупљени око Окружног начелника Милије Драгићевића, 12. јануара 1848. године по старом календару, основали су „Друштво Читања Србско-Славенских Новина”, најстарију установу културе у граду на Западној Морави. Тај 12.јануар 1848. године, постао је претеча касније основаног Читалишта, па Читаонице, Књижнице и Библиотеке, камен међаш храму писане и штампане речи и знања. Настављачи Друштва основали су 1860. године Читалиште, чије је освежење оглашено звонима са Страцимирове задужбине и прангијама, што говори колики значај и част су наши преци давали књизи. [[Датотека:Библиотека Чачак.jpg|мини|Нова зграда Градске библиотеке]] Библиотека носи име песника [[Владислав Петковић Дис|Владислава Петковића Диса]], утемељивача модерне српске поезије, творца „Нирване”, „Утопљених душа”, „Можда спава”… Почеци чачанске библиотеке сежу у 1848. годину, када су угледни грађани варошице од 1.000 становника основали „Друштво Читања Српско-Славенскиј Новина у Чачку” 12/24. јануара 1848. Чланови друштва потицали су углавном из редова чиновника. Друштво се претплатило на десетак листова, који су се тада могли набавити искључиво у Београду. Неповољне културно-просветне, али и финансијске околности условиле су да прво друштво за читање новина буде кратког века. Зато се 15/27. маја 1860. године оснива Читалиште у Чачку, уз звоњаву звона на градској цркви и пуцњаву прангија. Читалиште је убрзо стекло 80 чланова, али, како је остало записано „да је читалиште чачанско без мног(х) потреба и млого сиротно”, оно се гаси 1867. године „из неких узрока”. Ипак, међу тадашњим Чачанима преовладала је љубав према писаној речи и жеља да се не заостаје за другима, па је 5/17. јануара 1869. године основана нова Читаоница, која је 1874. године имала 68 чланова, преко 30 листова и часописа, као и више десетина књига. До 1881. године број чланова је опао на 45, листова на 15 а књига на 30 примерака, чему су узрок били ратови са Турском 1876—1878. године. Непозната је судбина Читаонице, као и осталих покушаја образованих становника града на Западној Морави до Првог светског рата на успостављању сталне установе за културу читања. Остао је податак из 1899. године да је Читаоница „негда цветала а сада једва животари”. Читаоница је почетком XX века престала са радом, о чему сведочи „споразум” у Начелству округа чачанског 1909. године о отварању и оснивању јавне библиотеке, „јер се у Чачку и околини осећа потреба и жеља за оснивање…”. Између два светска рата Рад читаонице, под именом Чачанска грађанска читаоница, обновљен је почетком 1921. године, након што је током Првог светског рата књижни фонд уништен. Лист „Правда” из Београда је 3. фебруара 1921. године пренео апел чачанске читаонице уредништвима листова, журнала и часописа за слање издања. Ова установа није опстала (престала је са радом око 1928. године), али је 16. маја 1934. године у Учитељском дому у Чачку почела да ради Уједињена књижница и читаоница, која је до краја 1936. године имала 476 чланова и 3.000 књига. Овако устројена Књижница радила је до 7. маја 1937. године, када је распуштена одлуком власти, под сумњом да је легло комуниста. Обнову рада Уједињене књижнице и читаонице Министарство просвете одобрило је 29. августа 1939. године, мада је Уједињена књижница стварно почела да ради 26. априла 1939. године и то само два сата недељно. Председник Управе књижнице био је Стеван К. Вучковић, учитељ у пензији, а књижничар је била Маргита М. Радовић, професор. Вредно је напоменути да је Уједињена књижница 1939. године имала и једну „покретну књижницу”, са садржајима примереним селу, па се према потребама селила из једног села у друго и била пропагатор образовања и читања у руралним срединама. Оснивање данашње библиотеке Окончање Другог светског рата и смиривање прилика у земљи било је плодотворно за оснивање Градске књижнице и читаонице фебруара 1946. године. Књиге за читаоницу прикупљане су од грађана у „недељи прикупљања књига у граду”, што је био иницијални фонд књига библиотеке. Одлуком Народног одбора општине Чачак 5. априла 1961. године установа добија име Градска библиотека. Градска књижница је након Другог светског рата била смештена у Луковића дућанима на месту данашње књижаре „Бранислав Нушић” у Дому културе, да би око 1950. године била пресељена у три просторије на спрату данашњег биоскопа „Сутјеска”. Године 1965. Градска библиотека усељава се у просторије бившег хотела „Касина”, да би по завршетку изградње Дома културе библиотека ту добила 400 m² простора 1974. године, где је и до данас подстанар. Стара и позната Вирерова или Хаџића кућа, у Господар Јовановој улици, додељена је на коришћење Градској библиотеци 1986. године. Од 1994. године библиотека у Чачку је матична за подручје општина Чачак, Горњи Милановац, Лучани и Ивањица. Управни одбор Градске библиотеке септембра 1998. године, поводом 150 година постојања, прихватио је иницијативу да установа носи име Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” Чачак. Данас библиотека има око 140.000 књига, а у оквиру легата чува велики број старих и ретких књига. Библиотека има око 5 000 редовних чланова. Последњих деценија се појављује као значајан издавач, а позната је и ван граница Србије по песничкој манифестацији „Дисово пролеће” у част Владислава Петковића Диса и поезије. Гости „Дисовог пролећа” били су најзначајнији песници XX века. Прво Дисово пролеће организовано је 13. априла 1964. године, када је пред Дисовим спомеником беседио Бранко В. Радичевић. ==== Уметничка Галерија „Надежда Петровић” ==== {{главни|Уметничка галерија Надежда Петровић}} Уметничка галерија „Надежда Петровић” (основана 1961. год.), једна је од најстаријих и најзначајнијих установа овог типа у земљи. Галерија носи име Надежде Петровић (1873—1915), рођене Чачанке, најзначајније српске сликарке с почетка XX века, која својим стваралаштвом уводи српску уметност у савремене европске уметничке токове. Делатност Галерије је праћење савремене ликовне продукције кроз излагачку делатност, заштита покретних културних добара кроз своје збирке: „Надежда и савременици”, „Југословенско сликарство друге половине XX века”, „Савремена уметност” и „Спомен збирка Богића Рисимовића-Рисима”. Галерија поседује 400 експоната који су репрезентативна дела наше уметности. Најпознатија манифестација коју организује Галерија је бијенална, селекторска манифестација „Меморијал Надежде Петровић”, на којој је до 2002. године (22. Меморијал) излагало преко 500 уметника и уметничких група. Галерија располаже са два изложбена простора смештена у две посебне зграде у старом градском језгру. Зграде су споменици културе — градска архитектура с почетка XX века. [[Датотека:Gradski trg Čačak.jpg|мини|десно|Дом културе]] ==== Дом Културе ==== {{посебан чланак|Дом културе Чачак}} [[Датотека:Wiki Šumadija XII Buildings in Čačak 095.jpg|мини|Галерија Рисим]] Дом културе је основан [[1971]]. године. Од тада до данас веома успешно је презентовао грађанима Чачка бројне позоришне представе, концерте, изложбе, књижевне вечери и све оно што чини културу и уметност. Осим тога саставни део програма је и едукација младих. То се одвија кроз следеће активности: Ликовни студио Дома културе, Стрип радионица и Радионица за анимирани филм. Драмски програм је заступљен у две групе: Драмски студио и Глумачка радионица која има више група полазника различитог узраста. Они су успешно реализовали неколико позоришних представа. Дом културе сарађује са осталим установама културе и осим презентације културно уметничких програма бави се и организацијом семинара, сајмова, предавања, разних трибина и слично. Издавачка делатност је такође заступљена. Ту су Часописи за културу и уметност АРТ 032 и Градац (као суиздавач са Уметничким друштвом Градац). У простору Дома културе ради и књижара „Бранислава Малтез”, која својом делатношћу употпуњава програм. ==== Уметничка Галерија „Рисим” ==== [[Галерија „Рисим”]] је саставни део уметничке галерије „Надежде Петровић” и представља легат породице Рисимовић. У њој је стална поставка слика [[Богић Рисимовић|Богића Рисимовића-Рисима]], сликара, песника и приповедача, рођеног 14. марта 1926. године у Чачку. [[Датотека:Господар Јованов конак у Чачку.JPG|мини|десно|Конак [[Јован Обреновић|Јована Обреновића]]]] ==== Народни Музеј ==== [[Народни музеј Чачак|Народни Музеј у Чачку]] је основан [[1952]]. године. Ова установа у више поставки нуди поклоницима споменичке баштине, предмете који сведоче о бурној прошлости овог дела Србије. Поставка је у Конаку Јована Обреновића из [[1835]]. године. Садржи налазе из праисторијског и римског доба, Првог и Другог српског устанка и ослободилачких ратова српског народа у XIX и XX веку. Музеј се бави научно-истраживачким и археолошким радовима као и рестаурацијом вредних старих предмета. У својој галерији организује изложбе високе културне, уметничке и историјско-етнографске вредности. Једна од делатности Музеја је издаваштво, а објављује и свој годишњак — Зборник радова. [[Датотека:Окружно начелство у Чачку.JPG|мини|Међуопштински историјски архив]] ==== Међуопштински историјски Архив ==== Архив, сређује, чува, штити и публикује архивску грађу која сведочи о слојевитој економској, политичкој и културној прошлости Чачка и [[Моравички управни округ|Моравичког округа]]. Издавач је зборника архивске грађе, часописа „Изворник”. Организује изложбе писаних сведочанстава и фотографија из прошлости. Од оснивања 1948. до 1959. управница архива била је [[Маргита Радовић]] (1895—1959).<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Po-dobru-se-ljudi-pamte.sr.html По добру се људи памте („Политика”, 23. јун 2014)]</ref> Архив је смештен у згради бившег Начелства округа чачанског, која је подигнута [[1877]]. године, у улици [[Јован Обреновић|Господар Јованова]] 2. У приземљу зграде су депои са архивском грађом, а на спрату радне просторије, библиотека са читаоницом, фотолабораторија и галерија архива. Зграда у којој је смештен Архив, проглашена је за културно добро од великог значаја, 11. фебруара [[1974]]. године. == Образовање == [[Датотека:Wiki Šumadija XII Centar za voćarstvo i vinogradarstvo 327.jpg|мини|десно|Институт за воћарство]] Град Чачак има: * 2 предшколске установе — на 17 локација у граду, * 18 основних школа, * 7 средњих школа, * 1 школу за образовање одраслих * 2 факултета који раде у оквиру Крагујевачког универзитета * Институт за воћарство === Предшколске установе === Пораст броја становништва, а самим тим и деце имао је за потребу отварање предшколских установа свих профила, тј. од јаслица, преко дневних боравака за децу па до припреме за полазак у школу. Град има велики број како јавних тако и приватних објеката овог типа који адекватно и квалитетно служе својој намени. * '''ПУ „Радост”''' Предшколска установа „Радост” у Чачку почела је са радом [[1928]]. године као Забавиште, да би је [[1959]]. године [[НОО Чачак]] основао као Дечји вртић „Радост”. Седиште ПУ „Радост” је у вртићу „[[Надежда Петровић]]” и налази се у улици Надежде Петровић бр.8 у Чачку. Основна делатност Установе је организовано васпитање и образовање, нега, превентивно здравствена заштита, исхрана, социјални рад, одмор и рекреација деце од једне до седам година. За обављање основне делатности Установа користи 19 својих објеката, као и адаптиране просторе у основним школама и месним заједницама у којима се реализује четворочасовни Припремни предшколски програм. Програм рада Установе остварује се у 127 васпитних група целодневног боравка у које је уписано 3221 дете узраста од једне до седам година. У 39 јаслене групе борави 629 деце. У 88 васпитних група уписано је 2592 детета узраста од 3 до 7 година, а у 35 предшколске групе на градском и сеоском подручју има 537 деце. === Основне школе === Прва училишта у којима се стицала писменост у чачанском крају били су манастири и цркве, којима овај крај Србије обилује. Најстарије школе на овом подручју биле су у манастирима Тројица и Сретење. У доба Првог српског устанка (1805) радила је, као једна од првих, школа у Чачку. Исто тако и прва сеоска школа је отворена у околини Чачка (село [[Заблаће (Чачак)|Заблаће]]) и то тик пред [[Први српски устанак]]. Са развојем града и повећањем становништва растао је и број школских установа. [[Датотека:Wiki Šumadija XII Muzička škola Čačak311.jpg|мини|Основна музичка школа „Др Војислав Вучковић” Чачак]] * [[Основна музичка школа „Др Војислав Вучковић” Чачак]] * [[ОШ „Свети Сава” Чачак]] * [[ОШ „Др Драгиша Мишовић” Чачак]] * [[ОШ „Филип Филиповић” Чачак]] * [[ОШ „Милица Павловић” Чачак]] * [[ОШ „Танаско Рајић” Чачак]] * [[ОШ „Ратко Митровић” Чачак]] * [[ОШ „Вук Караџић” Чачак]] * [[Основна школа за образовање одраслих Чачак]] * [[Школа за основно и средње образовање „1. новембар” Чачак]] * [[ОШ „Божо Томић” Пријевор]] * [[ОШ „Прељина” Прељина]] * [[ОШ „22. децембар” Доња Трепча]] * [[ОШ „Бранислав Петровић” Слатина]] * [[ОШ „Степа Степановић” Горња Горевница]] * [[ОШ „Свети Ђакон Авакум” Трнава]] * [[ОШ „Татомир Анђелић” Мрчајевци]] * [[ОШ „Владислав Петковић Дис” Заблаће]] * [[ОШ „Ђенерал Марко Ђ. Катанић” Бресница]] === Средње школе === Велики број основних школа прати и сразмеран број средњих школа адекватних профила образовања у којима се образују кадрови у складу са потребама друштва али и интересовањима младих. Једна од најстаријих средњих школа у Србији је чачанска Гимназија која је основана 1837. године. Изузетан реноме у области образовања поседују и економска, техничка, медицинска, машинска али и новооснована прехрамбено-угоститељска школа. * [[Чачанска гимназија|Гимназија]] * Економска школа * Машинско-саобраћајна школа * Прехрамбено-угоститељска школа * Медицинска школа * Техничка школа * Средња музичка школа [[Датотека:Технички факултет у Чачку.JPG|мини|Факултет техничких наука у Чачку]] === Високошколске установе === Поред великог броја средњих школа Чачак има и одређени број државних и приватних акредитованих високошколских установа (академских и струковних студија) који младима пружају адекватно стручно образовање из области агрономије, техничких наука и економије. За студенте обезбеђен је смештај у студентском дому који се налази преко пута факултета. * [[Факултет техничких наука Универзитета у Крагујевцу|Факултет техничких наука]] * Агрономски факултет-Чачак * Висока техничка школа струковних студија-Чачак * Висока пословна школа струковних студија-Чачак == Привреда == Чачак је [[1921]]. године добио електричну енергију за напајање домаћинстава и првих већих индустријских постројења, Војно-техничког завода који је почео са радом [[1930]]. године и запошљавао око 1.000 радника и Фабрике хартије, основана 1930. и која имала око 200 радника. Чачак је до деведесетих година прошлог века важио за привредно средиште општине, док у регионалној расподели развоја није био превише битан. Можда је због тога пропадање друштвених предузећа у њему кренуло раније него у околним градовима ([[Краљево|Краљеву]] и [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]], на пример). Чачани су на време почели развијати приватно предузетништво, па је Чачак данас по привредном развоју далеко испред свих суседа и наметнуо се као средиште Моравичког округа. Некадашњи привредни дивови су или пред посустајањем (Слобода), или су у току НАТО напада на СРЈ уништени скоро у потпуности (Цер), али се зато развијају бројна приватна предузећа чија су имена постала познате и препознатљиве робне марке. Структуру чачанске привреде чине пољопривреда, индустрија, трговина и услужне делатности. Заступљена је, осим пољопривредне производње, и производња папира, електричних апарата за домаћинство, резних алата за обраду метала, неметала и дрвета, производа хемијске индустрије, термотехничких уређаја, дрвене, металне и комбиноване столарије, делова и прибора за фармацеутску индустрију и производа за медицинске потребе, прерада шумских и пољопривредних производа итд. Приватно предузетништво, које има своју традицију још од XIX века, је и основна карактеристика привреде Чачка. Велики број приватних предузећа је прерастао у средње развијена предузећа са бројем запослених између 80 и 270 и широким спектром производа. Приватне фирме имају своја пословна удружења и то: пословно удружење „Градац 97” и „Унија Чачак 2000”, а осим тога постоји и „Удружења власника занатских радњи”. Најпознатија предузећа и установе у Чачку су: * Слобода ад * Први мај ад * Прогрес * ТРЗ-Чачак === Туризам === [[Датотека:Wiki Šumadija XIIBuildings in Čačak 124.jpg|250п|мини]] Чачак је позната туристичка дестинација. Услужни сектор и туризам као најдоминантнија делатност утичу на стварање повољних услова за бржи привредни раст. Туризам је један од стратешких праваца развоја града Чачка и једна од најзначајнијих привредних грана. Подручје града Чачка са Овчарско-кабларском клисуром, бањама [[Бања Горња Трепча|Горња Трепча]], [[Овчар Бања]] и [[Слатинска Бања]], богато је природним лепотама сеоског подручја и споменичким наслеђем. Туристичка понуда Чачанског краја је веома хетерогена захваљујући различитим видовима туризма који су развијени на овом подручју. Природни ресурси заузимају доминантно место у креирању туристичког производа. У том смислу најатрактивнија је [[Овчарско-кабларска клисура]], која је проглашена заштићеним подручјем, затим бање Овчар и Горња Трепча и веома перспективно за туристички развој, сеоско подручје. Културно-историјски споменици и археолошки локалитети, предмет су интересовања бројних туриста, а [[Овчарско-кабларски манастири]] су у том смислу највреднији, али и историјска и уметничка вредност Римских терми и Градине на планини Јелици. Чачак је препознатљив као туристичка дестинација по очуваној архитектури, вредном споменичком наслеђу, са бројним природним атрактивностима у окружењу, избор је туриста који могу да упознају живот, традицију, обичаје и културу града на Западној Морави. ==== Здравствени туризам — Бање ==== Најпознатије бање у Чачку су: * [[Бања Горња Трепча]] На падинама планина [[Буковик (планина у Србији)|Буковик]] и [[Вујан]], на 18 km удаљености од Чачка, налази се бања Горња Трепча. Надморска висина од 460 м може је уврстити и у групу ваздушних бања. Од Београда је удаљена 154 km, а од Ибарске магистрале 8 km. На овом сектору у [[магматске стене|магматским стенама]] постоје издашни потенцијали [[геотермална енергија|геотермалне енергије]] и три извора лековите воде. Сви извори су истог порекла и сличног хемијског састава. Чесма воде за пиће има температуру од 26°C. Хладнији, горњи базен, има температуру од 30°C, а топлији, доњи базен, има 30,5°C. Физичко-хемијска анализа минералне воде указује на највеће присуство [[калцијум]]а, [[магнезијум]]а, [[натријум]]а и [[калијум]]а, [[сулфат]]а и [[хлор]]а. Заступљено је мноштво минерала: [[олово|олова]], [[бакар|бакра]], [[хром]]а, [[радон]]а, [[радијум]]а. Минерална вода ове бање је благо радиоактивна. Ово су извори здравља, а у лечењу и терапији тешких, нарочито неуролошких обољења, постижу се значајни резултати. У бањи се лече следеће групе индикованих обољења: реуматске болести, неуропсихијатријске болести, болести гастроинтестиналног тракта, обољења периферних крвних судова. Недалеко од бање Горња Трепча налази се манастир Вујан. * [[Овчар Бања]] Овчар Бања се налази у Овчарско-кабларској клисури, 18 km западно од Чачка на путу Чачак — Ужице. Лековити минерални извори Овчар Бање користе се у терапији и лечењу повреда мишићних ткива, реуматских обољења, дегенеративних промена ([[спондилоза]] и [[артроза|артритис]]), прелома костију, спортских повреда и кожних болести. Минерална вода Овчар Бање има температуру од 35°C до 38°C. Лековите компоненте минералне воде су: макроелементи — калцијум и натријум и микроелементи — [[калијум]], [[литијум]], [[стронцијум]], [[баријум]], [[јод]], [[бром]], [[фосфор]], [[флуор]]. По саставу ова [[минерална вода]] је јодна и слабо сумпоровита. Бања се налази у подручју које је због својих природних потенцијала и богатства културно-историјских споменика проглашено природним добром и под заштитом је државе. Захваљујући томе, овде могу боравити спортисти, рекреативци, љубитељи природе, али и посетиоци жељни мира, опуштања у зеленилу, шуму воде са реке и језера. Поред природе, јединствен угођај пружа и Велнес центар „Каблар”, где се комбинују различите врсте антистрес и фитнес програма, релаксације и терапије. * [[Слатинска Бања]] У селу [[Слатина (Чачак)|Слатини]], на падини планине Јелице, у кориту Бањске реке, налази се извор Слатинске бање. Од града Чачка је удаљења 17 km. Увршћена је у ред сумпоровитих вода која имају карактер слабих алкалних салиничних вода. Чине је следећи елементи: [[калијум]], [[литијум]], [[рубидијум]], [[стронцијум]], [[цезијум]], [[баријум]] и [[фосфор]]. Вода Слатинске бање погодна је за лечење кожних обољења и [[реуматизам|реуматизма]]. Смештај је могућ у приватним домаћинствима. ==== Верски туризам — Цркве и манастири ==== У околини Чачка се налазе цркве и манастири који су културно-историјски споменици од великог значаја. Посебну вредност имају манастири [[Овчарско-кабларска клисура|Овчарско-кабларске клисуре]] који као културно-историјска целина потичу из средњег века и представљају посебност наше културне и уметничке баштине стваране вековима. Прича о манастирима, Овчарско-кабларској клисури, догађајима из живота српског народа, мотив је многобројних туриста да дођу и упознају се са овим особеним споменичким наслеђем и уживају у миру и лепоти природног окружења. Овде се налазе [[Запис крст код хотела (Чачак)]], [[Запис крст Светог Саве (Чачак)]] и [[Запис Мијатовића храст (Чачак)]]. ==== Смештај и угоститељство ==== ===== Хотели и мотели ===== * Хотел Београд — Чачак * Хотел Морава — Чачак * Мотел Чачак — Чачак * Хотел Ливаде — Прељина * Wellness центар Каблар — Овчар Бања * Хотел Авени * Хотел Кастело * Мотел Коле ===== Ресторани ===== * ГАЛЕРИ — Чачак * МЛАДОСТ — Чачак * БРВНАРА — Чачак * „ЛОВАЦ” — Чачак * „ПЛАЖА” — Међувршје * „ДОМ” — Овчар Бања ===== Остали угоститељски објекти ===== * Ресторан „РОМАНСА” * Национална кућа „БРВНАРА” * Ресторан „СТАРИ ГРАД” * „МЕДИЈА КЛУБ 086” * „КАЛИМЕРО” * Пивница „CITY PUB” * Пивница „DZONBEER” * Caffe „ПРОЛЕЋЕ” * Caffe посластичарница „ГАЛИЈА” * Caffe посластичарница „СРЦЕ” * Caffe „REVOLT” * Caffe club „СЦЕНА” * Caffe club „ВЕЛВЕТ” * Caffe „ШТО ДА НЕ” * Caffe „RAZUMEM” * Caffe „KLUB” * Caffe „MONDO” * Caffe „Enigma” * Caffe pizzeria „SANDY” * Посластичарница „ДЕСЕРТ” * Посластичарница „ПЕЛИВАН” * Кафана „ЦАР ЛАЗАР” * Гостионица „МЛАДОСТ” * Ресторан домаће кухиње „БЕЛВИ” * Ресторан домаће кухиње „MOРАВСКИ АЛАСИ” * Ресторан домаће кухиње „ТРОЈКА” * Ресторан домаће кухиње „РАЈИЧИЋ” * Ресторан домаће кухиње „ПРОТИЋА КОНАК” * Ресторан домаће кухиње на сплаву „САНТА МАРИЈА” — Међувршје * Ресторан домаће кухиње на сплаву „ЛАНТЕРНА” — Међувршје * Печењара „КОД БРАНA” * Печењара „МАРИНКОВИЋ” * Печењара „АНА” * Печењара „РАДУЛОВИЋ” * Печењара „ЈАНКОВИЋ” * Печењара „КОД ДРАГИШЕ” == Саобраћајна инфраструктура == Град Чачак има развијену саобраћајну инфраструктуру, а налази се и на траси Коридора 11. Друмски саобраћај: Чачак је удаљен од главног града Београда 140 km и са њим је повезан [[Државни пут 22|Ибарском магистралом]] која се у предграђу Чачка у месту Прељина рачва на пут који води ка Крагујевцу, Краљеву и Новом Пазару и пут који поред Чачка, Ужица иде за Црну Гору и делом пута са Златибора који иде за Босну и Херцеговину. Железнички саобраћај: Кроз Чачак пролази крак железнице који иде од Београда за Ниш и Софију, Београд-Бар и Краљево-Чачак-Пожега. Овде се налази [[Железничка станица Чачак]]. Аеродроми: * [[Аеродром Морава]] удаљен је 18 km * [[Аеродром Поникве]] 80 km * [[Аеродром Никола Тесла Београд]] 160 km == Здравство == Град Чачак је здравствени центар Моравичког управног округа. На територији града Чачка налази се: 17 здравствених амбуланти, 1 болница, 1 дом здравља и 1 медицина рада. Овде се налази [[Општа болница Чачак]]. == Медији == У Чачку је развијен и информативно-издавачки сектор. === Штампа === * „Чачански глас” * „Чачанске новине” === Радио === * Радио " Џокер Накси 95.6 " * Радио „Чачак” * Радио „Озон” * Радио „Клик ФМ 100.8” === Телевизија === * [[ТВ Галаксија 32|Телевизија „Галаксија 32”]] == Архитектура == === Стара здања и Споменици културе === * Пушељића кућа * Јанковића кућа * Аћимовића кућа === Верски објекти === * [[Црква Вазнесења Господњег у Чачку|Црква Вазнесења Господњег]] * Црква Светог кнеза Лазара * [[Црква Успења Пресвете Богородице у Чачку|Црква Успенија Пресвете Богородице]] * Црква „Свете Марине” Атеница * Црква св. Цара Константина и царице Јелене == Празници и награде == Градска слава је Спасовдан, а Дан града 18. децембар. == Спорт == [[Датотека:Borac Hall Indoors 2019.jpg|мини|[[Хала Борца крај Мораве|Хала КК Борца]]]] [[Датотека:Čačak Stadium West Stand View.jpg|мини|[[Стадион Борца из Чачка|Стадион ФК Борца]]]] За Чачак се са правом може рећи да је спортски град. Велики број репрезентативаца (југословенских и српских) су своје прве спортске кораке и афирмацију стекли управо у Чачку. Такође је познат и као „град кошарке”. Најпопуларнији спортски клубови у Чачку: * [[ФК Борац Чачак|Фудбалски клуб „Борац” Чачак]] * [[КК Борац Чачак|Кошаркашки клуб „Борац” Чачак]] * [[КК Железничар Чачак|Кошаркашки клуб „Железничар” Чачак]] * [[ФК Слобода Чачак|Фудбалски клуб „Слобода” Чачак]] * Кошаркашки клуб „Младост” Чачак * Кошаркашки клуб „Морава” Заблаће * Рукометни клуб „Младост” Чачак * [[Рвачки клуб Борац Чачак]] * [[Карате клуб Борац Чачак]] * Бициклистички клуб „Борац” Чачак * Ватерполо клуб „Борац” Чачак Учесници олимпијских игара рођени у Чачку: [http://www.sports-reference.com/olympics/friv/birthplaces.cgi?id=14915] {{Wayback|url=http://www.sports-reference.com/olympics/friv/birthplaces.cgi?id=14915 |date=20090122080120 }} : 1. [[Слободан Гордић]] (1937), Југославија, кошарка 1960, 1964; : 2. [[Милун Маровић]] (1947—2009), Југославија, кошарка, 1972; : 3. [[Драган Кићановић]] (1954), Југославија, кошарка 1976, 1980; : 4. [[Желимир Обрадовић|Жељко Обрадовић]] (1960), Југославија, кошарка 1988; : 5. [[Душан Милинковић]] (1960), Југославија, фудбал 1988; : 6. [[Марко Ломић]] (1983), Србија и Црна Гора, фудбал 2004. == Знаменитости == У Чачку постоји велики број знаменитости које сведоче о бурном и богатом животу града. [[Датотека:Church of Ascencion of Jesus.jpg|мини|[[Црква Вазнесења Господњег у Чачку|Црква Св. Вазнесења]]]] [[Датотека:Wiki Šumadija X Spomen kosturnica u Čačku 180.jpg|мини|[[Спомен костурница погинулим ратницима 1912—1918. године на гробљу у Чачку|Спомен костурница погинулим ратницима 1912—1918.]]]] * [[Римске терме у Чачку|Римске терме]] које потичу из четвртог века када је ово подручје било саставни део римске провинције [[Далмација|Далмације]]. Оне су најстарије материјално сведочанство о историји града. * Конак Јована Обреновића саграђен је у оријентално-балканском стилу 1835. године. Данас је у конаку стална поставка Народног музеја. * [[Спомен костурница погинулим ратницима 1912—1918. године на гробљу у Чачку|Споменик ратницима четири вере]] подигнут 1934. године изгинулим српским ратницима, али и припадницима противничких армија. Споменик је јединствен у целом свету: сви пали ратници нашли су се у заједничкој гробници. На четири стране споменика постављена су четири симбола различитих вера: православни и католички крст, Давидова звезда и исламски полумесец.<ref>{{Cite web|url=https://www.vistesvet.com/spomenik-za-secanje-i-ponos-video/|title=SPOMENIK ZA SEĆANJE I PONOS|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> * Споменик Танаску Рајићу чувеном тобџији, погинулом 1815. године у боју на брду Љубићу. [[Датотека:Stepa Stepanović monument in Čačak.jpg|мини|[[Споменик војводи Степи Степановићу]]]] * Споменик Војводи Степи Степановићу у центру града, испред поште. Од споменика па све до куће у којој је живео Степа Степановић постављене су плоче са исписаним годинама битки у којима је он учествовао. * Споменик учесницима Хаџи-Проданове буне у порти старе цркве у Трнави. * [[Овчарско-кабларски манастири]] * Храм Вазнесења Христовог == Манифестације == У Чачку се одржава велики број културно-уметничких, забавних-туристичких, спортских и традиционалних манифестација, а најпознатије су: * '''„Дисово пролеће”''' Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” је организатор песничке манифестације у част Владислава Петковића Диса и поезије на којој су у вишедеценијском трајању учествовали сви значајнији песници XX века. Прво Дисово пролеће организовано је 13. априла [[1964]]. године када је пред Дисовим спомеником беседио [[Бранко В. Радичевић]]. Организатор манифестације је Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”. * '''„Меморијал Надежде Петровић”''' * '''[[Сабор фрулаша Србије „Ој Мораво”]] у Прислоници''' Сабор фрулаша Србије «Ој Мораво» у [[Прислоница|Прислоници]] код Чачка више од две деценије, окупља најбоље фрулаше, да се уз дружење и неговање традиционалног звука и савремено музицирање, на [[свирала]]ма — [[фрула]]ма најпознатијих градитеља, такмиче за назив победника — златну фрулу. Сабор се увек одржава у другој половини јула наслањајући се на храмовну славу манастира Вујан, Св. Архангела Гаврила 26.јула. Организатори су: ЈУ [[Туристичка организација Чачка]] и Савет Сабора Покровитељи: Министарство културе, Министарство економије и регионалног развоја -(туризам) и Град Чачак. Сабор фрулаша Србије «Ој Мораво» у Прислоници је јединствена манифестација која има за циљ неговање изворне народне културе, обичаја, умља и морала српског народа, музичке традиције али и савременог музицирања које из ње произилази. Градитељи фрула и други мајстори старих заната излажу своје рукораде заједно са [[плетиља]]ма, [[везиља]]ма, [[ткаља]]ма и домаћицама које припремају стара, по бакиним рецептима припремана јела. «Беседе под Вујном», «Етномузиколошки записи» студената и професора [[Факултет музичких уметности|факултета Музичких уметности]], «Саветовање о сеоском туризму», «Златне руке» такмичење у припремању старих јела, [[Монодрама]] о знаменитом [[срби]]ну или [[срби|српкињи]], Такмичење младих фрулаша, «Свесрпски Сабор — професор [[Миодраг Азањац]]» уз Такмичење за «Златну фрулу» привлаче десетине хиљада посетилаца у Прислоницу на светковину фруле и њој у част. Сабор је основан [[1988]]. године од групе ентузијаста, која је развијајући сеоски туризам у чачанском крају, пре свега Прислоници, желела да туристима понуди, сем традиционалне народне кухиње, свежег планинског ваздуха, споменика културе и аутентични звук древног српског инструмента — фруле. Духовни отац Сабора је покојни професор флауте Миодраг Миле Азањац. Беседио је овај уметник: « У основи сваког народног, саборског окупљања, па и овог у Прислоници, јесте брига о корену, али и о стаблу једног народа. А корен српског народа незамислив је без звука ФРУЛЕ. То је његова емоционална основа »… «И на Истоку и на Западу фрула је божанског порекла. Прапретеча је оргуља. Свеколика музика се родила из фруле. Тако казују филозофи музике (Е. Блок) тако стоји у миту старих Хелена. А стоји да је шумско и пастирско божанство Пан јурио за нимфом Сирингом и да је она, немајући куд, скочила у реку и претворила се у трску. На тој трсци, фрули Пан је одсвирао први звучни сан. А писац Ратомир Рале Дамјановић је написао: «У [[гусле|гуслама]] је историја српског народа, у фрули његова лирска душа». За назив најбољих фрулаша у категорији изворног свирања, дуета и савременог свирања на фрули на Сабору, право се стиче на предтакмичењима у [[Врњачка Бања|Врњачкој Бањи]], [[Врање|Врању]], [[Бољевац|Бољевцу]], Скакавцима код [[Косјерић]]а, [[Брус]]у и [[Иђош]]у. Прислоница, предивно шумадијско село простире се од шумовите планине [[Вујан]] према питомини око долине [[Западна Морава|Западне Мораве]], на 130 km од Београда, 8 km од Горњег Милановца и Чачка, 2 km од Ибарске магистрале. Посебну занимљивост села представља манастир Вујан из XV века, обновљен [[1805]]. године. У њему се чувају земни остаци српских војвода из I и II српског устанка [[Никола Милићевић Луњевица|Николе Милићевића Луњевице]] и [[Лазар Мутап|Лазара Мутапа]]. У њему је од 1944—1946. године, као искушеник боравио Гојко Стојчевић — данас Његова Светост Господин Павле, патријарх српски. * '''„Купусијада” у Мрчајевцима''' Град Чачак, [[Туристичка организација Чачак|Туристичка организација Чачка]] и Савет „Купусијаде” организују манифестацију на којој се поред званичног такмичења у припремању купуса у земљаном лонцу ([[свадбарски купус]]) организује и низ културно-уметничких садржаја и изложби ручних радова, пољопривредних производа и опреме. Организатор манифестације је Туристичка организација Чачка. * '''„Плодови Западног Поморавља” у Заблаћу''' Током два дана трајања ове манифестације организују се привредне изложбе, пољопривредна берза и пратећи културно-уметнички програм, као и такмичење у припремању јела од паприке, сатараша и печења. Већ традиционално, ова привредна манифестација организује се почетком септембра. Организатор манифестације је Удружење повртара Заблаће, а покровитељ манифестације Град Чачак. * '''„Летњи дани културе” у Чачку''' Град Чачак, установе културе и ТОЧ организују континуирани програм током летњих месеци у граду Чачку. Концерти, представе, ликовне изложбе, дечји програми и др. Програми се одржавају на Градском тргу, парку, Дому културе и другим просторима. Организатор манифестације је Дом културе. Пливачки маратон „Овчарско-Кабларска клисура” у Овчар Бањи (2. августа), Туристичка организација Чачка, Пливачки клуб Чачак и СЦ „Младост” организују пливачки маратон са трком задовољства „Боривојева табла” (500 m) и мали пливачки маратон „Овчарско-кабларска клисура” (2.100 m) са пуно пратећих садржаја и разноврсних програма. Организатори су Туристичка организација и пливачки клуб Чачак. * '''Међународни карате турнир „Златни појас Чачка”''' == Познати Чачани == [[Датотека:Wiki Šumadija XII Zgrada gimnazije (Čačak) 144.jpg|мини|Споменик [[Надежда Петровић|Надежди Петровић]]]]{{div col}} * [[Страцимир Завидовић]] (жупан) * [[Танаско Рајић]] (барјактар, погинуо у бици на Љубићу) * [[Хаџи Продан Глигоријевић]] (вођа Хаџи Проданове буне) * [[Лазар Мутап]] (војвода из Првог српског устанка) * [[Јован Курсула]] (јунак из Првог српског устанка) * [[Ратко Митровић]] (народни херој) * [[Милош Минић]] (народни херој) * [[Милка Минић]] (министар просвете) * [[Марко Катанић]] (српски генерал) * [[Михаило Катанић]] (српски мајор, јунак српско-турских ратова 1876—1878) * [[Милија Катанић]] (српски пуковник и добротвор) * [[Славољуб Стефановић Раваси]] (Редитељ) * [[Степа Степановић]] (генерал, рођен у селу Кумодраж код Београда, преминуо и сахрањен у Чачку) * [[Драгутин Гавриловић]] (војни официр) * [[Драгиша Мишовић]] (лекар) * [[Маргита Радовић]], (професор и директор Гимназије) * [[Јован Обреновић]], (гувернер дистрикта рудничког) * [[Надежда Петровић]] (сликарка) * [[Радмила Бакочевић]] (оперски сопран и ректор Универзитета уметности у Београду) * [[Јустин Стефановић]], епископ је [[Епархија жичка|жички]] * [[Бранко В. Радичевић]] (писац) * [[Вишња Урошевић]] (мајка кнеза Милоша) * [[Владислав Петковић Дис]] (песник) * [[Милица Вучетић]] (народни херој) * [[Михаило Митровић]] (архитекта) * [[Милан Стојадиновић]] (политичар) * [[Соња Савић]] (глумица) * [[Милутин Достанић]] (математичар) * [[Патријарх српски Иринеј]] (45. патријарх Српске православне цркве) * [[Методије Марковић]] (игуман [[Манастир Хиландар|манастира Хиландар]]) * [[Милован Де Стил Марковић]] (сликар) * [[Предраг Ћерамилац]] (глумац) * [[Предраг Кораксић Corax]] (карикатуриста) * [[Пуриша Ђорђевић|Младомир Пуриша Ђорђевић]] (режисер) * [[Зоран Дробњак]] (дугогодишњи директор ЈП Путеви Србије) * [[Милан Бабић (певач)|Милан Бабић]] (певач) * [[Бора Ђорђевић]] (музичар) * [[Желимир Обрадовић|Жељко Обрадовић]] (кошаркашки тренер) * [[Драган Кићановић]] (кошаркаш) * [[Радомир Михајловић Точак]] (музичар) * [[Мирослав Илић]] (певач) * [[Предраг Радмилац]] (музички педагог, диригент, новинар, публициста и фудбалер) * [[Миодраг Радовановић]] (глумац) * [[Урош Трипковић]] (кошаркаш) * [[Лила Радоњић]] (новинар) * [[Милутин Милошевић]] (глумац) * [[Радмило Мишовић]] (кошаркаш) * [[Живорад Максимовић]] (вајар) * [[Завиша Јањић]] (метеоролог, дописни члан САНУ) * [[Веселин Миликић]] (бивши председник општине) * [[Филип Филиповић]] (политичар) * [[Милош Радивојевић]] (режисер) * [[Михајло Ђоковић Тикало]] (академски сликар) * [[Ивана Јоровић]] (тенисерка) * [[Живорад Миновић]] (новинар) * [[Божидар Плазинић]] (академски сликар) * [[Богић Рисимовић]] (академски сликар) * [[Грујица Лазаревић]] (академски сликар) * [[проф.др. Бранко Ђуровић]] (професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду) * [[проф.др. Ђорђе Ђукић]] (професор на Економском факултету Универзитета у Београду) * [[Васиљ Буљубаша]] (један од устаника 1803 год.) * [[Милисав Миса Лукић]] (републички секретар за унутрашње послове) * [[Раденко Мандић]] (народни херој) * [[Велимир Илић]] (политичар) * [[Теодосије Шибалић]], епископ је [[Епархија рашко-призренска|рашко-призренски]] {{div col end}} == Партнерски градови == * {{зас|Russia}} '''[[Сочи]]''', [[Русија]]. * {{зас|Slovakia}} '''[[Турчјанске Тјеплице]]''', [[Словачка]]. * {{зас|Slovakia}} '''[[Брезно (Словачка)|Брезно]]''', [[Словачка]]. * {{зас|Greece}} '''[[Катерини]]''', [[Грчка]]. * {{зас|Belarus}} '''[[Баранавичи]]''', [[Белорусија]]. * {{зас|Russia}} '''[[Ковров]]''', [[Русија]]. * {{зас|Czech Republic}} '''[[Валашки Мезиричи|Валашке Мезиричи]]''', [[Чешка]]. == Галерија == <gallery> Датотека:Čačak, at the beginning of 20th century.jpg|Чачак, почетак 20. века Датотека:Church of Saint Tsar Lazar on Ljubić hill.jpg|Лазарева црква на брду Љубићу Датотека:Храм Светог Кнеза Лазара.JPG|Храм Светог Кнеза Лазара на брду Љубићу Датотека:Čačak's high school.jpg|Чачанска Гимназија Датотека:Институт за воћарство и виноградарство у Чачку.JPG|Институт за воћарство </gallery> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{Портал|Србија}} {{Други пројекти | commons = Čačak | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Чачак }} * [http://www.cacak.org.rs/ Општина Чачак] * [https://web.archive.org/web/20110510030556/http://www.cacak.eu/ Чачак интернет портал града] * [http://www.gimnazija-cacak.edu.rs/ Гимназија у Чачку] * [http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Zabranjene-cirilica-i-sljivovica.sr.html Чачак у Првом светском рату („Политика”, 13. фебруар 2011)] * ''Први грађани Чачка 1839—1914.'' Радош Ж. Маџаревић * [http://www.plavosrce.com/DOWNLOAD/zapadno%20pomoravlje.pdf Љубичић М. „Западно Поморављ данас и сутра”], (1995), Запис, Београд {{Општина Чачак}} {{Списак градова у Србији}} [[Категорија:Чачак| ]] [[Категорија:Град Чачак]] [[Категорија:Насељена места у Моравичком управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Градови Шумадије]] 6bhx0bw3e0spps4et4l242r48e8kd5x 0 28963 25121592 24932433 2022-07-24T21:23:53Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Бициклистичка трка | ијек = да | назив_трке = Тур де Франс | тренутни_догађај = Тур де Франс 2021. | слика = Tour de France logo.svg | опис_слике = Званични лого Тур де Франса | локални_називи = {{plainlist| * ''-{Le Tour de France}-'' {{fr}} * ''-{Tour de Francia}-'' {{es}} * ''-{Tour de France}-'' {{en}} }} | други_називи = Трка око Француске | датум = Јул | регион = Француска и државе у окружењу | дисциплина = [[Друмски бициклизам|Друмски]] | такмичење = [[UCI ворлд тур|-{UCI}- ворлд тур]] | тип = [[Гранд тур трке|Гранд тур]] | организатор = [[Амори спортска организација|-{ASO}-]] | оснивач = Анри Дегранж | директор = Кристијан Придом | прво_одржавање = {{start date and age|1903|7|1}} | број_одржавања = {{#expr:102+{{CURRENTYEAR}}-2015}} <small>(до {{CURRENTYEAR}})</small> | последње_одржавање = | први_победник = {{зас|Француска}} [[Морис Гарен]] | највише_победа = {{plainlist| * {{flagathlete|[[Жак Анкетил]]|Француска}} * {{flagathlete|[[Еди Меркс]]|Белгија}} * {{flagathlete|[[Бернар Ино]]|Француска}} * {{flagathlete|[[Мигел Индураин]]|Шпанија}}{{quote|''5 пута''}} }} | тренутни_победник = {{зас|Данска}} [[Јонас Вингегор]] <small>([[Тур де Франс 2022.|2022]].)</small> }} '''Тур де Франс''' ({{јез-франц|Tour de France}}), етапна је [[бициклизам|бициклистичка]] трка која се одржава сваке године у [[Француска|Француској]] и земљама у окружењу, у јулу мјесецу и траје три седмице.<ref name="Телеграф Тур инфо">{{cite news|url=http://www.telegraph.co.uk/sport/othersports/cycling/tour-de-france/9400588/The-Tour-de-France-a-guide-to-the-basics.html| title = The Tour de France: a guide to the basics| last = Gunter | first = Joel | publisher = The Telegraph| date=16. 7. 2012| accessdate=26. 11. 2016}}</ref> Најпопуларнија је и најпрестижнија трка на свијету, а такође, једна је од најстаријих етапних трка.<ref>{{cite web|url=https://nationalgeographic.rs/foto/a23059/115-godina-od-prvog-tur-de-fransa-najpopularnije-biciklisticke-trke-na-svetu-foto.html|title=115 godina od prvog Tur de Fransa, najpopularnije biciklističke trke na svetu (FOTO)|work=nationalgeographic.rs|date=1. 7. 2018|accessdate=21. 7. 2021|first=|last=}}</ref> Једна је од три [[гранд тур трке]], поред [[Ђиро д’Италија|Ђиро д’Италије]] и [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспање]],<ref>{{cite web|url=http://www.uci.ch/mm/Document/News/Rulesandregulation/18/23/94/2-ROA-20170701-E_English.PDF |title=UCI Cycling regulations—Part 2: Road Races|date=1. 1. 2017|accessdate=21. 7. 2021|pages=64}}</ref> а организује се у склопу свјетске бициклистичке уније [[Свјетска бициклистичка унија|UCI]], као дио [[UCI ворлд тур|-{UCI}- ворлд тура]] и учествују само -{UCI}- ворлд тур тимови и неколико тимова који добију специјалну позивницу организатора.<ref>{{cite web|url=http://www.uci.ch/templates/UCI/UCI2/layout.asp?MenuId=MTUyMjQ | title = 2011/2012 UCI Road Calendar | publisher = Uci.ch | accessdate = 26. 11. 2016 | archiveurl = https://archive.today/20120629233049/http://www.uci.ch/templates/UCI/UCI2/layout.asp?MenuId=MTUyMjQ | archivedate = 29. 06. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref> Први Тур де Франс је одржан [[Тур де Франс 1903.|1903]], као креација француског листа ''Лото'', у циљу повећавања тиража и од тада се одржава сваке године, осим прекида за вријеме [[Први светски рат|Првог]] и [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].<ref name="reveal">{{cite web|url=http://www.cyclingrevealed.com/timeline/Race%20Snippets/TdF/TdF1919.htm=title=The Return of a Grand Affair – New Tour Legend: the Maillot Jaune|last=Boyce|first=Barry|publisher=Cycling Revealed|accessdate=26. 11. 2016}}</ref> Трка се обично одржава у јулу, а рута је другачија сваке године. Иде се у [[Алпи|Алпе]] и [[Пиринеји|Пиринеје]], а традиционални завршетак је на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у [[Париз]]у, етапа на којој се слави крај Тура, пије се шампањац и прославља побједа.<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/2011/TDF/LIVE/us/2100/etape_par_etape.html#zone3 | title = Tour de France 2011: Stage by stage | publisher = Letour.fr | accessdate = 30. 7. 2012| archiveurl = https://web.archive.org/web/20111223070556/http://www.letour.fr/2011/TDF/LIVE/us/2100/etape_par_etape.html#zone3 | archivedate = 23. 12. 2011|url-status=dead}}</ref> Модерни Тур де Франс има 21 етапу и два дана одмора. Број тимова је између 20 и 22, са по осам возача у сваком тиму од 2018, до тада их је било по девет.<ref name="tour reduced riders"/> Све етапе су одређене временом, тако да се времена возача сабирају и возач са најмањим укупним временом је лидер [[Генерални пласман на Тур де Франсу|генералног пласмана]] и трке и носи жуту мајицу.<ref name="ASO">{{cite web|url=http://www.letour.fr/2006/TDF/LIVE/docs/reglement_2006_us.pdf| publisher = ASO/letour.fr| title = Regulations of the Race and Prize Money | format = PDF| accessdate = 26. 11. 2016.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120229143035/http://www.letour.fr/2006/TDF/LIVE/docs/reglement_2006_us.pdf| archivedate = 29. 2. 2012|url-status=dead}}</ref> Поред генералног пласмана, који привлачи највише пажње јер означава и побједника трке, на Туру се налазе и друге класификације: [[Класификација по поенима на Тур де Франсу|класификација по поенима]], за коју се додјељује зелена мајица, а поени се сакупљају на крају сваке етапе и на пролазним циљевима током етапа; [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдска класификација]], за коју се додјељује тачкаста мајица, а поени се сакупљају на означеним брдским циљевима, који су подијељени у пет категорија; [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу|класификација за најбољег младог возача]], за коју се додјељује бијела мајица, а учествују само возачи до 25 година; [[Најагресивнији возач на Тур де Франсу|класификација за најагресивнијег возача]], за коју се најагресивнијем возачу на крају сваке етапе, као и најагресивнијем укупно на крају трке, додјељује црвени број, а побједника бирају судије; [[Тимска класификација на Тур де Франсу|тимска класификација]], у којој се на свакој етапи рачунају времена прве тројице из сваког тима, а возачи најбољег тима носе жуте бројеве. Поред њих, додјељују се и друге, мање награде. Етапне побједе такође доносе велики престиж и новчане награде и сваки тим долази са својим спринтером у циљу остваривања што више побједа. Рекордери по броју побједа су [[Жак Анкетил]], [[Еди Меркс]], [[Бернар Ино]] и [[Мигел Индураин]] са по пет побједа, док је [[Крис Фрум]] остварио четири побједе. [[Ленс Армстронг]] је освојио трку седам пута заредом, али су му резултати поништени због допинга. Рекордер у класификацији по поенима је [[Петер Саган]], који је класификацију освојио седам пута, док је [[Ришар Виренк]] освојио брдску класификацију седам пута. Класификацију за најбољег младог возача су по три пута освојили [[Јан Улрих]] и [[Анди Шлек]], а рекордери по броју етапних побједа су Еди Меркс и [[Марк Кевендиш]], са по 34. == Историја == === Први Тур де Франс — 1903 === [[Датотека:Eerste Tour de France - First Tour de France.jpg|мини|лево|усправно|[[Морис Гарен]], победник првог Тура, стоји на десној страни; човек лево је веро{{shy}}ватно Леон Жорж (1903)<ref>[[:en:Spaarnestad Photo|Spaarnestad Photo]]. Img. №&nbsp;SFA001006411.</ref>]] Први Тур де Франс је почео 1903. године, као креација француског листа ''Лото'',<ref>{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1903.html#story | title = The Story of the 1903 Tour de France | publisher = Bikeraceinfo.com | date = 19. 1. 1903. | accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> Оснивач Тура је [[Анри Дегранж]] (1865—1940). Тур је требало да има пет етапа, од 31. маја до 5. јула, са стартом у [[Париз]]у, а затим у [[Лион]]у, [[Бордо]]у, [[Нант]]у и [[Марсељ]]у пре повратка у Париз, а накнадно је додат [[Тулуза|Тулуз]]. Етапе је требало да почињу увече, а да се завршавају пре подне наредног дана, са даном одмора пре старта наредне етапе, али то се показало обесхрабрујуће и коштало је много,{{sfn|Dauncey|Hare|2013|p=13}} а уз то је учешће пријавило само 15 возача. Пољуљани тиме, идеја је била на ивици пропасти,{{sfn|Nicholson|1991|p=44}} али су одлучили да смање дужину на 19 дана, од 1. до 19. јула и понудили су новац свима који остваре просечну брзину од најмање 20&nbsp;km//h на свакој етапи.{{sfn|Cazeneuve|Chany|2011|p=21}} А затим је смањена такса за учешће са 20 на 10 франака, а награда за победника била је 12 000 франака, а за победнике сваке појединачне етапе, по 3 000 франака. Победник би на тај начин зарадио шест пута више него што већина радника у фабрици заради за годину.{{sfn|Dauncey|Hare|2013|p=131}} То је привукло пажњу између 60 и 80 возача, ту су били и аматери, незапослени и авантуристи.{{sfn|Woodland|2007|p=}} Први Тур де Франс стартовао је 1. јула 1903. у 15.16 по локалном времену.{{sfn|Cazeneuve|Chany|2011|p=26}} Након почетних етапа, многи возачи су одустали јер је било превише напорно, након четврте етапе, остала су само 24 возача.<ref>{{cite book|title=Tour de France: The Illustrated History | last=Latzell | first = Marguerite | publisher = Firefly Books Ltd. | year=2003. |isbn=978-1-55297-736-1 | location = [[Toronto]] | pages=}}</ref> Трка се завршила надомак Париза, у насељу Вил д’Авре иза ресторана Пере Ото, пре церемонијалне вожње у Паризу и неколико кругова око [[Парк принчева|Парка принчева]]. [[Морис Гарен]] је доминирао трком, победивши на првој и на задње две етапе са просечном брзином од 25&nbsp;km/h. Задњи возач, Мијошо, завршио је чак 64 сата 57 минута и 22 секунде иза њега. Мисија Аута је успела и постигла велики публицитет, направивши од трке нешто много веће него што су се надали. === 1904—1915 === [[Датотека:Lucien Petit Breton 1912.jpg|мини|десно|усправно|[[Лисјен Пети Бретон]], двоструки побједник Тура.]] Страст након првог Тур де Франса је била таква да је Дегранж рекао да ће Тур 1904. године бити задњи. Возачи су варали и били су претучени од стране противничких навијача близу успона Кол де ла Република.{{sfn|McGann|McGann|2006|p=11}} Тур је освојио Морис Гарен, али су прва четворица на крају Тура дисквалификована због варања; [[Морис Гарен]], [[Лисјен Потје]], [[Чезар Гарен]] и [[Иполит Окуртје]].<ref name="1904 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1904.html | title = 1904 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 11. 7. 2017.}}</ref> Унија бициклиста је требало до 30. новембра да одлучи о дисквалификацији.{{sfn|Seray|2000|p=154}} Победа је припала [[Анри Корне|Анрију Корнеу]], који је првобитно завршио 2 сата и 59 минута иза Гарена.<ref name="1904 TUR BRI"/> Корне је тако освојио Тур са само 19 година и 11 месеци, и постао најмлађи победник Тура.<ref name="1904 TUR BRI"/> Реакција Дегранжа поводом варања и туче била је: КРАЈ.{{sfn|Seray|2000|p=129}} Али његово очајање није трајало дуго и планирао је нови Тур, овога пута са 11 етапа и све по дану{{nbsp}}— да би варање било лакше уочити.{{sfn|Seray|2000|p=148}} Етапе 1905. су почињале између 3 и 7.30 ујутру. Трка је достигла границе маште и тираж ''Лота'' је порастао са 25.000 на 65.000.{{sfn|Woodland|2007|p=}} Систем је промењен; уведен је систем по поенима, да би судијама било лакше. Први возач на крају етапе добијао је 1 поен, други 2 итд., тако да је победник на крају возач са најмање поена.<ref name="1905 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1905.html | title = 1905 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 11. 7. 2017.}}</ref> Након што је био супериоран у прве три етапе, [[Рене Потје]] је морао да напусти Тур због запаљења тетива, а [[Луј Труселије]] је освојио Тур са 35 бодова.<ref name="1905 TUR BRI"/> Године 1906. Тур је имао проблема са протестантима који су целим путем закуцавали ексере и узнемиравали возаче.<ref name="1906 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1906.html | title = 1906 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 11. 7. 2017.}}</ref> Рене Потје је наставио тамо где је стао претходне године; тријумфовао је на пет етапа, док је остала упамћена његова победа на трећој етапи, где је провео соло у бегу 220{{nbsp}}km.<ref name="1906 TUR BRI"/> Освојио је Тур са 31 бодом, осам мање од [[Жорж Пасерје|Жоржа Пасерјеа]].<ref name="1906 TUR BRI"/> Тур 1907. обележио је [[Емил Жорж]], који је након девет етапа био лидер са 20 бодова мање од [[Лисјен Пети Бретон|Лисјена Пети-Бретона]]; међутим, на десетој етапи је нелегално променио бицикл и кажњен је са 45 поена, чиме је изгубио шансе за победу.<ref name="1907 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1907.html | title = 1907 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 11. 7. 2017.}}</ref> Пети-Бретон је преузео вођство и освојио Тур.<ref name="1907 TUR BRI"/> Жорж је завршио трећи, са 27 бодова више од Пети-Бретона.<ref name="1907 TUR BRI"/> Пети-Бретон је доминирао Туром 1908; победио је на пет етапа, док само једну није завршио у топ 4; освојио је свој други Тур, са 32 бода мање од Луксембуржанина [[Франсоа Фабе|Франсое Фабеа]].<ref name="1908 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1908.html | title = 1908 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 11. 7. 2017.}}</ref> Тираж листа ''Лото'' је порастао на четврт милиона. Тур је 1909. добио првог страног победника; Луксембуржанин [[Франсоа Фабе]] га је освојио са 20 бодова мање од [[Гистав Гаригу|Гистава Гаригуа]], уз шест освојених етапа.<ref name="1909 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1909.html | title = 1909 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 11. 7. 2017.}}</ref> [[Датотека:Thys tdf1914.jpg|мини|лево|усправно|[[Филип Тис]], троструки побједник Тура.]] Године 1910, Тур је први пут ишао у велике планине; две етапе су вожене у [[Пиринеји]]ма.<ref name="1910 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1910.html | title = 1910 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 11. 7. 2017.}}</ref> [[Франсоа Фабе]] је био лидер до етапе 13, када је вођство преузео [[Октав Лапиз]] и освојио Тур са 4 бода мање од Фабеа.<ref name="1910 TUR BRI"/> Током дана одмора, Француз [[Адолф Елијер]] се удавио приликом купања на [[Азурна обала|Азурној обали]].<ref name="velofilo"/> Године 1911. Тур су стартовала 84 возача, док га је завршило њих 28.<ref name="1911 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1911.html | title = 1911 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 11. 7. 2017.}}</ref> [[Маурисио Броко]] је дисквалификован јер га је Анри Дегранж оптужио да вози за друге возаче за новац, што је против правила.<ref name="1911 TUR BRI"/> Тур је први пут пролазио кроз Алпе; први пут су вожени велики успони ''Кол де Галибије'' и ''Кол де Телеграф''.<ref name="1911 TUR BRI"/> Гистав Гаригу је освојио Тур, уз једну етапну победу.<ref name="1911 TUR BRI"/> Белгија је добила првог победника 1912; [[Одил Дефраје]] је убедљиво тријумфовао, са 59 бодова више од [[Ежен Кристоф|Ежена Кристофа]], и то у последњем издању на којем је коришћен систем по поенима.<ref name="1912 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1912.html | title = 1912 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 11. 7. 2017.}}</ref> Дегранж је био узнемирен након победе Дефрајеа, јер су му остали белгијски возачи помагали иако су били чланови других тимова.<ref name="1912 TUR BRI"/> Дегранж је испробавао различите методе за победника. У почетку се користило време, као што је и данас,{{sfn|Augendre|1996|p=7}} али у периоду од 1905. до 1912. најбољег су одлучивали поени који се добијају на крају сваке етапе.{{sfn|Augendre|1996|p=9}} Дегранж је уочио проблеме са оба начина. Временом су ту били механички проблеми и возачи би губили превише времена на отклањање квара, али што се поена тиче{{nbsp}}— пошто нису морали да воде бригу о времену{{nbsp}}— то је утицало да не возе довољно јако, тако да су у миру возили до циља где су се борили за поене и систем по времену је враћен на Тур 1913.{{sfn|Augendre|1996|p=9}} Године 1913. виђена је једна од најпознатијих прича на Туру: Ежен Кристоф, који је до тада био други у [[Генерални пласман на Тур де Франсу|генералном пласману]], на успону на Турмале а у оквиру шесте етапе поломио је виљушке, спустио се пешице и поправио бицикл у ковачници, те завршио етапу 3 сата и 50 минута иза [[Филип Тис|Филипа Тиса]].<ref name="1913 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1913.html | title = 1913 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 11. 7. 2017.}}</ref> [[Марсел Бојсе]] је победио на шест етапа, али је сломио ручке на бициклу током седме етапе и изгубио преко сат времена; Филип Тис је освојио свој први Тур и донео другу победу Белгији.<ref name="1913 TUR BRI"/> Тис је тријумфовао на првој етапи на Туру 1914. и био је лидер од почетка до краја.<ref name="1914 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1914.html | title = 1914 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 11. 7. 2017.}}</ref> На претпоследњој, етапи 14, Тис је недозвољено променио точак, због чега је кажњен са 30 минута,<ref name="1914 TUR BRI"/> али је на последњој етапи одбранио предност и освојио Тур минут и 50 секунди испред [[Анри Пелисје|Анрија Пелисјеа]].<ref name="1914 TUR BRI"/> Тур је прекинут због почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]]. === 1919—1939 === [[Датотека:Bottecchia 1923.png|мини|десно|усправно|[[Отавио Ботекја]], први италијански побједник Тура.]] На првом послератном Туру, доминирао је [[Ежен Кристоф]], који је на две етапе до краја имао предност од 30 минута испред [[Фирмен Ламбо|Фирмена Ламбоа]],<ref name="1919 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1919.html | title = 1919 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> али на претпоследњој, етапи 14 сломио је виљушку, због чега је изгубио 2 и по сата док је поправио.<ref name="1919 TUR BRI"/> Тур је освојио Ламбо, али је Кристоф добио исту новчану награду као Ламбо, 13.310 франака.{{sfn|Woodland|2007|p=89}} Тур 1919. завршило је само 10 бициклиста, што је најмањи број у историји.<ref name="active.com"/> На десетој етапи додељена је први пут жута мајица, а први возач који ју је обукао је Ежен Кристоф.<ref>{{cite web|url=http://www.memoire-du-cyclisme.net/palmares/lambot_firmin.php | title = Firmin Lambot (Belgique) | publisher = Memoire du cyclisme.net | accessdate = 23. 7. 2017. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20071018014333/http://memoire-du-cyclisme.net/palmares/lambot_firmin.php | archivedate = 18. 10. 2007. |df=dmy }}</ref> На Туру 1920. доминирали су Белгијанци, освојили су првих седам места у генералном пласману и победили на 12 од 15 етапа.<ref name="1920 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1920.html | title = 1920 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> Своју рекордну, трећу победу, остварио је [[Филип Тис]].<ref name="1920 TUR BRI"/> [[Леон Сјер]] је наставио белгијску доминацију, освојивши Тур 1921. и тако доневши Белгији шесту победу заредом.<ref name="1921 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1921.html | title = 1921 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> Возачи су били подељени у прву и другу класу, а због недостатка борбености на етапи 12, Дегранж је санкционисао возаче прве класе, који су етапу 13 стартовали након возача друге класе.<ref name="1921 TUR BRI"/> Домаћи фаворит, [[Оноре Бартелеми]] завршио је трећи, упркос проблемима на првој етапи, када му је пукло 11 гума.<ref name="1921 TUR BRI"/> Ежен Кристоф је и 1922. имао пола сата предности до седме етапе, када је опет поломио виљушку и испао из трке за победу.<ref name="1922 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1922.html | title = 1922 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> До етапе 13 лидер је био [[Хектор Хезгем]], међутим пао је и заменио бицикл, што није било дозвољено и кажњен је са сат времена, Тур је освојио [[Фирмен Ламбо]].<ref name="1922 TUR BRI"/> На Туру 1923. уведена је бонификација, два минута за победника етапе, а и дозвољена је замена покварених делова, уместо уобичајене поправке.<ref name="1923 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1923.html | title = 1923 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> [[Отавио Ботекја]] је постао први Италијан који је обукао жуту мајицу, док је [[Анри Пелисје]] освојио Тур, прекинувши тако доминацију Белгијанаца.<ref name="1923 TUR BRI"/> Ботекја је 1924. донео Италији прву победу на Туру.<ref name="1924 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1924.html | title = 1924 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> Ботекја је жуту мајицу узео на првој етапи и задржао је до краја, поставши тако први возач који је жуту мајицу носио од почетка до краја.<ref name="1924 TUR BRI"/> [[Датотека:André Leducq Tour de France 1929.JPG|мини|лево|усправно|[[Андре Ледик]], двоструки побједник Тура.]] Ботекја је освојио Тур и наредне године, највише захваљујући [[Лисјен Бис|Лисјену Бису]], који је радио за њега на деветој етапи.<ref name="1925 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1925.html | title = 1925 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> Тур 1926. је био најдужи у историји и први који је стартовао ван Париза.<ref name="1926 TUR BRI"/> Бис је био доминантан, освојио је Тур сат и 22 минута испред Николаса Франца.<ref name="1926 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1926.html | title = 1926 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> Бис је за време трајања трке изгубио ћерку, док понеки историчари тврде да је умрла две недеље пре трке.<ref name="1926 TUR BRI"/> [[Николас Франц]] је доминирао Туром 1927, освојивши скоро два сата испред Мауриса де Валеа, тако доневши Луксембургу другу победу.<ref name="1927 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1927.html | title = 1927 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> Франц је био доминантан и 1928, када је носио жуту мајицу од почетка до краја.<ref name="1928 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1928.html | title = 1928 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> Франц је на етапи 19 поломио бицикл, али је продавница бицикала била близу и узео је женски бицикл, на којем је одвезао последњих 100&nbsp;km трке.<ref>{{cite web| url = http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/1928/histoire.html| title = Tour de France: Year 1928| publisher = letour.fr| accessdate = 23. 7. 2017.| archive-url = https://web.archive.org/web/20090716153258/http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/1928/histoire.html| archive-date = 16. 07. 2009|url-status=dead| df = }}</ref> Изгубио је пола сата, међутим имао је велику предност и остао је лидер.<ref name="1928 TUR BRI"/> На Туру 1929, након седме етапе додељене су три жуте мајице, исто време имали су [[Николас Франц]], [[Андре Ледик]] и [[Виктор Фонтан]].<ref name="1929 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1929.html | title = 1929 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> [[Маурис де Вале]] је био лидер, мучио се током етапе 14, где су му помагали остали белгијски возачи, претежно из других тимова.<ref name="1929 TUR BRI"/> Након победе Де Валеа, Дегранж је био разочаран начином на који је Де Вале остварио победу и увео је националне уместо комерцијалних тимова и возили су жуте бицикле, које је он обезбедио, без имена произвођача.{{sfn|Augendre|1996|p=30}} Такође је оформио неколико регионалних тимова у Француској, да би учествовали возачи који се нису могли квалификовати на други начин; првобитни туристи на Туру су углавном нестали, али су неки нашли своје место у регионалним тимовима. На првом Туру са националним тимовима, доминирала је Француска, шесторица Француза су завршили у топ 10, [[Шарл Пелисје]] је победио на осам етапа, док је Тур освојио [[Андре Ледик]].<ref name="1930 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1930.html | title = 1930 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> [[Антонен Мањ]] је освојио Тур 1931, 12 минута испред [[Јеф Демојсер|Јефа Демојсера]], што је до тада била најмања временска разлика.<ref name="1931 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1931.html | title = 1931 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> [[Датотека:Gino Bartali 1945.jpg|мини|десно|усправно|[[Ђино Бартали]], двоструки побједник Тура, 1938. и 1948, што је највећа временска разлика између двије побједе.]] [[Андре Ледик]] је 1932. остварио другу победу на Туру, док је [[Курт Степел]] освојио друго место и постао први Немац на подијуму.<ref name="1932 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1932.html | title = 1932 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> [[Жорж Спеше]] је освојио Тур 1933, са четири минута испред [[Леарко Гвера|Леарка Гвере]].<ref name="1933 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1933.html | title = 1933 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> На Туру 1933. је уведена [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдска класификација]], коју је освојио [[Висенте Труеба]].<ref name="1933 TUR BRI"/> Према тврдњи Дегранжа, рекордан тираж часописа ''Лото'' био је током Тура 1933. године: 854.000.<ref>{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf%20history/tdfhistory1930.html | title = Chairman Bill's History of the Tour de France: the 1930s | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> На Туру 1934. вожен је први индивидуални хронометар, у дужини од 90&nbsp;km, на коме је победио [[Антонен Мањ]],<ref name="1934 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1934.html | title = 1934 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> који је и освојио свој други Тур.<ref name="1934 TUR BRI"/> Ипак, херој је био [[Рене Вијето]], који је Мању два пута дао точак у Пиринејима, уништивши тако сопствене шансе.<ref name="1934 TUR BRI"/> На Туру 1935 [[Ромен Мас]] је узео жуту мајицу на првој етапи и задржао је до краја.<ref name="1935 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1935.html | title = 1935 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> Током седме етапе, [[Франсиско Кепеда]] је пао приликом спуста са ''Кол де Галибијеа'', када је погрешно проценио лакат кривину и пао у провалију и фатално је разбио главу.<ref>{{cite web|url=http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=42791515 | title = Francisco Cepeda | date = |accessdate=23. јул 2017. | work = Memoire du cyclisme}}</ref> Кепеда је преживео пад, али је умро приликом транспорта у болницу.<ref>{{cite web|url=http://www.memoire-du-cyclisme.eu/dossiers/dos_1935_cepeda.php | title = Contre-enquête sur la mort de Francesco Cepeda | date=07. 10. 2009. | accessdate = 23. 7. 2017. | work = }}</ref> Године 1936, Тур је освојио Белгијанац [[Силвер Мас]].<ref name="1936 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1936.html | title = 1936 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> Анри Дегранж је имао две операције простате, а Тур је био на ивици распадања без њега. Дегранж је умро 16. августа 1940. године.{{sfn|Goddet|1991|p=}} Трку је преузео Жак Годе.<ref>''Tour de France, 100 ans, 1903–2003'' [''Сто година Тур де Франса, 1903—2003''] . ''L'Équipe'', France. {{page|year=2003|id=|pages=227}}</ref> Године 1937, Силвер Мас је био лидер и водио је велику борбу са [[Роже Лапебје|Рожеом Лапебјеом]], а организатори Тура су одлучили да смање број екипних хронометара, што је смањило Масове шансе за победу.<ref name="1937 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1937.html | title = 1937 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> На етапи 15, Мас је створио велику предност у односу на Лапебјеа, кога је публика гурала, што је касније признао и Феликс Левитан, директор Тура осамдесетих.<ref name="1937 TUR BRI"/> Мас је доживео дефект, због којег га је Лапебје претекао, а након етапе је кажњен са 90 секунди због гурања.<ref name="1937 TUR BRI"/> Током етапе 16, воз је прошао таман након што је Лапебје прошао, спречивши Маса да прође. Мас је био увређен овим и напустио је Тур заједно са целим тимом Белгије.<ref name="veloarchive">{{cite web|url=http://www.veloarchive.com/races/tour/1937.php| title = 1937: Lapébie wins after the Belgians withdraw| last = James | first = Tom | date = 15. 8. 2003.| accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> Године 1938. [[Ђино Бартали]] је освојио Тур, 18 минута испред [[Фелицин Верваке|Фелицина Вервакеа]].<ref name="1938 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1938.html | title = 1938 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> Бартали није био у могућности да брани победу наредне године, јер због наступајућег рата Италија није слала тим на Тур 1939,<ref name="1939 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1939.html | title = 1939 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> који је освојио [[Силвер Мас]].<ref name="1939 TUR BRI"/> Рене Вијето је био лидер до етапе 15, када је Мас напао на ''Кол де Изоару'' и преузео вођство, које је сачувао до краја.<ref name="1939 TUR BRI"/> === 1947—1969 === [[Датотека:Jean Robic (1947).png|мини|лево|усправно|[[Жан Робик]], побједник првог послијератног Тур де Франса, 1947.]] Године 1944. часопис ''Лото'' је угашен због објављивања чланака блиских Немачкој.<ref name="Liberation1">''Libération'' [''Особађање''] (4. јул 2003). [[Француска|France]].</ref> Све што им је припадало, укључујући и Тур де Франс, заплењено је у корист државе. Годеу је дозвољено покретање другог часописа, ''Лекип'', али за поновну организацију Тура, имао је конкуренцију у виду конзорцијума спорта, обе стране су организовале кандидатску трку, са по пет етапа. ''Лекип'' је организовао ''Ла корс ду Тур де Франс'',<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingrevealed.com/timeline/Race%20Snippets/TdF/TdF1940_46.htm | title = 1940–1946: 'TdF Style' Racing During World War 2 | last=Boyce | first = Barry | publisher = Cyclingrevealed.com | accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> а конзорцијум спорта ''Ла ронд де Франс''. Трка ''Лекипа'' је била боље организована и привукла је више публике јер су учествовали тимови који су били на Туру пре рата, када је француски бициклизам био на високом нивоу. Годеу је припало право да организује Тур 1947.{{sfn|Goddet|1991|p=}} али је ''Лекип'' био слаб са финансијама и прихватили су помоћ часописа ''Амори'', који је подржавао покретање послератног Тура.{{sfn|Goddet|1991|p=}} Уредник часописа ''Амори'', Феликс Левитан, придружио се Годеу у организацији Тура.{{sfn|Goddet|1991|p=}} Годе се бавио спортском страном, а Левитан финансијском. На првом послератном Туру, 1947, Рене Вијето је био лидер до етапе 18, на којој је изгубио 14 минута и [[Пјер Брамбила]] је преузео жуту мајицу.<ref name="1947 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1947.html | title = 1947 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 29. 8. 2017.}}</ref> На последњој етапи, [[Жан Робик]] је напао, Брамбила је остао блокиран у групи, није могао да прође и Робик је правио разлику. На крају је етапу завршио 13 минута испред Брамбиле и освојио је Тур.<ref name="1947 TUR BRI"/> Робик је тако постао први возач који је освојио Тур а да није носио жуту мајицу ни на једној етапи.<ref name="1947 TUR BRI"/> Године 1948, Ђино Бартали се вратио на Тур, 10 година након прве побједе. Након етапе 12, Бартали је био 21 минут иза [[Луизон Бобе|Луизона Бобеа]].<ref name="1948 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1948.html | title = 1948 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 29. 8. 2017.}}</ref> У току Тура, лидер комунистичке партије у Италији је погођен у врат. Напетост у Италији је расла, људи су били револтирани, а онда је Бартали победио на три етапе заредом и стекао је 14 минута предности.<ref name="Humanite">{{cite web|url=http://www.humanite.fr/node/288873 | title = Gino Bartali, l’Italien méconnu| publisher = humanite.fr | last=Chambaz | first = Bernard| date = 24. 7. 2003.| accessdate = 29. 8. 2017.}}</ref> Револтираност и бес су прешли на причу о Барталију, све разлике су биле заборављене. Погођени премијер, Тољати, изашао је из болнице да види како Тур напредује и да позове грађане да се смире.<ref name="Humanite"/> Бартали је на крају освојио Тур 26 минута испред Брика Схотеа, уз седам освојених етапа и освојену [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдску класификацију]].<ref name="1948 TUR BRI"/> Бартали је тако освојио Тур након 10 година, што је најдужи размак између две победе икада.<ref name="1948 TUR BRI"/> [[Датотека:Fausto Coppi, Tour de France 1952 01 (cropped).jpg|мини|десно|усправно|[[Фаусто Копи]], двоструки побједник Тур де Франса, на трци 1952.]] Године 1949, италијански менаџер — [[Алфредо Бинда]] повео је на Тур Барталија и младу италијанску звезду — [[Фаусто Копи|Фауста Копија]], који је претходно те године освојио Ђиро.<ref name="1949 TUR BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdf1949.html | title = 1949 Tour de France | publisher = BikeRaceInfo.com | accessdate = 29. 8. 2017.}}</ref> Бинда је имао проблема да убеди двојицу сјајних шампиона да возе заједно. Разговарао је са њима двојицом сатима и убеђивао их зашто је Италији потребна победа на Туру. Убедио их је да возе заједно и да слушају његова упутства.<ref name="1949 TUR BRI"/> Међутим, ствари нису почеле баш најбоље, Бинда је изјавио да је то „као да стављате мачку и пса у исту врећу”.<ref name="1949 TUR BRI"/> На петој етапи, Копи и жута мајица — [[Жак Маринели]], отишли су у бег са још пет возача, стекли су шест минута предности, али су гледаоци изазвали пад Копија и Маринелија.<ref name="1949 TUR BRI"/> Маринели је могао да настави, али је Копијев бицикл био сломљен. Док је чекао на нови бицикл, Бартали га је достигао и чекао је заједно са њим. Након што је Бинда донео Копију нови бицикл — Бартали и Копи су кренули у потеру за возачима који су били испред.<ref name="1949 TUR BRI"/> Копи је остајао без снаге и Бартали је отишао од њега; Копи је изгубио 18 минута на тој етапи.<ref name="1949 TUR BRI"/> Копи је оптужио Бинду да је фаворизовао Барталија и да не жели да вози у тиму у коме Бартали има већи степен подршке.<ref name="1949 TUR BRI"/> Бинда је успио да убеди Копија да настави да вози.<ref name="1949 TUR BRI"/> Копи је заостајао 36 минута иза Маринелија, али је био у доброј форми. Освојио је 92&nbsp;km дуг хронометар седам и по минута испред Маринелија.<ref name="1949 TUR BRI"/> Копи је тада био на 14 месту у генералном пласману, 28 минута иза Маринелија, док је Бартали био седми, 20 минута иза Маринелија.<ref name="1949 TUR BRI"/> На десетој етапи, Италијани [[Фјоренцо Мањи]] и [[Серафино Бјађони]] су отишли у бег са још два возача, завршили су 20 минута испред групе и Мањи је узео жуту мајицу.<ref name="1949 TUR BRI"/> На етапи 11, Копи је напао заједно са Жаном Робиком и Лисјеном Лазаридесом. Копију се пробушила гума и Французи су завршили минут испред њега; међутим, Копи је преполовио свој заостатак у генералном пласману, дошавши до деветог места, 14 минута иза Мањија.<ref name="1949 TUR BRI"/> На етапи 16, Копи и Бартали су напали. Барталију се пробушила гума и Копи га је чекао. Завршили су пет минута испред Робика, док су остали били доста иза. Барталију је био рођендан и Копи му је допустио да победи на етапи.<ref name="1949 TUR BRI"/> Бартали је тако узео жуту мајицу, док је Копи био минут и по иза.<ref name="1949 TUR BRI"/> На етапи 17, Копи и Бартали су опет напали заједно. Барталију је пукла гума, Копи га је опет чекао. На 40&nbsp;km до циља, Бартали је пао, а Бинда је рекао Копију да настави сам.<ref name="1949 TUR BRI"/> Копи је завршио скоро четири минута испред Барталија, док је Маринели завршио трећи, 12 минута иза. Копи је преузео жуту мајицу.<ref name="1949 TUR BRI"/> На етапи 20, хронометру дугом 137&nbsp;km, Копи је победио са седам минута испред Барталија, док је Маринели завршио 11 минута иза.<ref name="1949 TUR BRI"/> На последњој етапи није било промена и Копи је освојио Тур 10 минута испред Барталија.<ref name="1949 TUR BRI"/> Копи је на тај начин постао први возач који је освојио Ђиро и Тур у истој години, популарни ''Ђиро — Тур дабл''.<ref name="1949 TUR BRI"/> До 1980. Тур је имао између 20 и 25 етапа, а возило их се и по две-три дневно. 1953. на Туру је уведена зелена мајица за класификацију по поенима. Национални тимови су учествовали на Туру до 1961. године,{{sfn|Augendre|1996|p=55}} неке нације су имале више од једног тима, а неке су морале да се споје да би имали потребан број учесника. Национални тимови су заинтересовали машту публике, али су имали препреку. Ту су возили возачи који су остатак сезоне били у ривалским тимовима, лојалност возача је била доведена у питање, а спонзори нису били срећни што су своје возаче препуштали анонимцима за највећу трку у сезони, а такође, возачи су носили националне боје, са малим простором на грудима за име тима за које нормално возе. Ситуација је постала критична на старту 1960. када је фабрика бицикала била пред гашењем,{{sfn|Masso|2003|p=122}} па је Тур враћен на комерцијалне тимове 1962.{{sfn|Augendre|1996|p=55}} Затим је ту био растући проблем допинга, који је кулминирао смрћу [[Том Симпсон|Тома Симпсона]] 1967.{{sfn|Augendre|1996|p=59}} Унија бициклиста је представила дневни лимит и дистанцу, са обавезним даном одмора и допинг тестовима. Тур се вратио националним тимовима 1967. и 1968. а 1969. је враћен комерцијалним тимовима, уз могућност да национални буду сваких неколико година, што се никад није десило. 1961. стартовала је аматерска верзија Тур де Франса, [[Тур де л’Авенир]] ({{јез-франц|Tour de l'Avenir}} — досл. „тур будућности”).{{sfn|Dauncey|Hare|2013|p=115}} === 1969—1988 === Седамдесете су биле обележене доминацијом [[Еди Меркс|Едија Меркса]], који је трку освојио пет пута, два пута [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдску класификацију]] и три пута [[Класификација по поенима на Тур де Франсу|класификацију по поенима]], уз рекордне 34 етапне победе.<ref>{{cite web|title=Eddy Merckx reflects on his career and life on his 70th birthday| url = http://www.cyclingnews.com/news/eddy-merckx-reflects-on-his-career-and-life-on-his-70th-birthday/| publisher = Cycling News| accessdate = 26. 11. 2016}}</ref> За време ере директора Феликса Левитана, Тур је добио комерцијалну страну. Доведени су многи спонзори, а неки су прихватили и награде, због недостатка новца.{{sfn|Augendre|1996|p=69}} Године 1975. је представљен завршетак трке на Јелисејским пољима, а исте године је уведена тачкаста мајица за победника брдске класификације, у бојама чоколадне компаније која је спонзорисала Тур.<ref name="Gard Obit">{{cite web|last=Fotheringham| first = William| title = Obituary: Felix Levitan| url = https://www.theguardian.com/news/2007/apr/03/guardianobituaries.cycling| work = [[Гардијан|The Guardian]]| accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> 1982. Ирац [[Шон Кели]] (победник класификације по поенима) и Аустралијанац [[Фил Андерсон]] (најбољи млади возач), постали су први победници неке класификације на Туру, а да нису из [[Континентална Европа|Континенталне Европе]]. Американац [[Грег Лемонд]] постао је први неевропски победник Тура 1986. године. 1984. први пут је одржан Тур де Франс за жене, возио се исте недеље кад и Тур за мушкарце, освојила га је Маријана Мартин.<ref>{{cite web| url = http://www.memoire-du-cyclisme.net/feminines/tdf_feminin.php| title = Tour de France for women| publisher = Memoire du Cyclisme| date = 23. 11. 2008.| accessdate = 26. 11. 2016.| archive-date = 10. 05. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120510052454/https://www.memoire-du-cyclisme.net/feminines/tdf_feminin.php| url-status = dead}}</ref> Како је популарност Тура расла, тако су расле и финансије,<ref name="CN">{{cite web|title=Remembering Félix Lévitan| url = http://www.cyclingnews.com/features/remembering-felix-levitan/| publisher = Cycling News| date = 21. 2. 2007.| accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> а Годе и Левитан су се сукобљавали око управљања трком.<ref name="CN" /> Левитан је покренуо Тур Америке, у намери да пресели Тур де Франс у САД.<ref name="CN" /> Тур Америке је изгубио много новца и испоставило се да је финансијски пређен од стране Тур де Франса.{{sfn|Goddet|1991|p=}} У годинама пре 1987. Левитанову позицију је увек штитио Емилион Амори, тадашњи власник организације ASO. У међувремену, Емилијен се пензионисао и његов син, Филип Амори је преузео управљање организацијом. Када је Левитан дошао у своју канцеларију 17. марта 1987. затекао је закључана врата и отпуштен је. Управљање Тур де Франсом преузео је Жан Франсоа Радигје.<ref name="Gann-1987">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=V8mlwItBhhcC&pg=PA133| pages=171—178| title = The Story of the Tour de France: 1965–2007| last=McGann| first = Bill| last2=McGann| first2 = Carol| publisher = Dog Ear Publishing| year=2008.|isbn=978-1-59858-608-4| accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> === 1988—данас === Године 1988. директор Тура је био директор ''Лекипа'', Жан Пјер Куркол, а затим Жан Пјер Каренсо, а 1989. Жан Мари Лебланк. 2007. наследио га је Кристијан Прудом. Власништво над ''Лекипом'' је 1993. премештено у Амори групу, са којом су оформили Амори спортску организацију (ASO), која данас осим Тура организује и још неколико великих трка. [[Датотека:Bradley Wiggins, 2012 Tour de France, Stage 19 close-up.jpg|мини|десно|усправно|[[Бредли Вигинс]], први британски победник Тура]] Деведесете је обележио [[Мигел Индураин]], који је постао први возач који је Тур освојио пет пута заредом.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclinghalloffame.com/riders/rider_bio.asp?rider_id=37 | title = Miguel Indurain's biography | publisher = Cycling Hall of Fame.com | accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> Његов рекорд срушио је [[Ленс Армстронг]], који је Тур освојио седам пута заредом, али се касније испоставило да је користио допинг, те су му титуле одузете и рекорд и даље припада Индураину. 2011. Тур је освојио први Аустралијанц, [[Кадел Еванс]],<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/racing/tour-de-france/evans-wins-2011-tour-de-france-overall-as-cavendish-clinches-green-jersey-49919 | title = Evans wins 2011 Tour de France overall as Cavendish clinches green jersey | publisher = cyclingweekly.co.uk | date = 24. 7. 2011. | accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> а 2012. године и Британија је добила свог првог победника, [[Бредли Вигинс|Бредлија Вигинса]].<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.com/sport/cycling/18946960 | title = Bradley Wiggins wins 2012 Tour de France | publisher = BBC Sport – Cycling | date = 22. 7. 2012. | accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> Током деведесетих и почетком 21 века, много бициклиста је користило допинг. Тако су титуле, осим Армстронгу, одузете и [[Флојд Ландис|Флојду Ландису]] и [[Алберто Контадор|Алберту Контадору]]. Период у коме је Тур освајао [[Ленс Армстронг]] званично је без победника, јер су се осим Ленса допинговали и [[Јан Улрих]], [[Иван Басо]] и [[Александар Винокуров]]. Осим њих, многи бивши возачи су, након краја каријере, објавили да су користили допинг. Тур де Франс 2016. ушао је у историју, јер то био први Тур на коме ниједан возач није одустао пре осме етапе.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-8/results/ | title = Tour de France: Froome attacks descent to win stage to Luchon | last=Cossins | first = Peter | publisher = Cyclingnews.com | date=09. 07. 2016. | accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> Трку је освојио [[Крис Фрум]], који је тако остварио трећу победу.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2016/stage-21/results/| title = Tour de France: Froome seals third overall victory in Paris| publisher = Cyclingnews.com| date = 24. 7. 2016.| accessdate = 28. 6. 2017.| last=Benson| first = Daniel}}</ref> На етапи 12, Фрум, [[Ричи Порт]] и [[Бауке Молема]] су оборени од стране мотоциклисте на успону ''[[Мон Ванту]]''; Фрум је један део прешао трчећи, док није добио нови бицикл, али му је додељено исто време као и другим фаворитима.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2016/stage-12/results/| title = Tour de France: Froome knocked from bike on Mont Ventoux, keeps yellow| publisher = Cyclingnews.com| date = 14. 7. 2016.| accessdate = 28. 6. 2017.| last=Weislo| first = Laura}}</ref> Тај моменат је изабран за најбољи у 2016. години, према бициклистичком сајту [[Cyclingnews.com]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/froomes-mont-ventoux-run-named-moment-of-the-year-in-cyclingnews-reader-poll/| title = Froome's Mont Ventoux run named Moment of the Year in Cyclingnews Reader Poll| publisher = Cyclingnews.com| date = 21. 12. 2016.| accessdate = 28. 6. 2017.| last=|first=}}</ref> Тур де Франс 2017. стартовао је хронометром у [[Диселдорф]]у, који је освојио [[Герент Томас]] и тако постао први Велшанин који је обукао жуту мајицу.<ref>{{cite web| url = http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-1/results/| title = Tour de France: Geraint Thomas wins stage 1| publisher = Cyclingnews.com| date = 01. 07. 2017.| accessdate = 05. 07. 2017.| last = Westemeyer| first = Susan| archive-url = https://web.archive.org/web/20180809160036/http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-1/results/| archive-date = 09. 08. 2018|url-status=dead}}</ref> На четвртој етапи, у завршном спринту, петоструки узастопни победник [[Класификација по поенима на Тур де Франсу|класификације по поенима]]&nbsp;— [[Петер Саган]]&nbsp;— лактом је гурнуо и оборио [[Марк Кевендиш|Марка Кевендиша]], због чега је дисквалификован.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/peter-sagan-disqualified-from-tour-de-france/| title = Peter Sagan disqualified from Tour de France| publisher = Cyclingnews.com| date=04. 07. 2017.| accessdate=05. 07. 2017.| last=Benson| first = Daniel}}</ref> Тур је освојио Крис Фрум, 54 секунде испред [[Ригоберто Уран|Ригоберта Урана]].<ref>{{cite web| url = http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-21/results/| title = Tour de France: Groenewegen wins on the Champs-Élysées| publisher = Cyclingnews.com| date = 23. 7. 2017.| accessdate = 23. 7. 2017.| last = O'Shea| first = Sadhbh| archive-url = https://web.archive.org/web/20161101112734/http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-21/results/| archive-date = 01. 11. 2016|url-status=dead}}</ref> Фрум је одлучујућу предност остварио на хронометру на последњој такмичарској, етапи 20.<ref name="tour 2017 - stage 20">{{cite web| url = http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-20/results/| title = Tour de France: Froome seals overall in time trial, Uran tops Bardet| publisher = Cyclingnews.com| date = 22. 7. 2017.| accessdate = 23. 7. 2017.| last = Westemeyer| first = Susan| last2 = Weislo| first2 = Laura| archive-url = https://web.archive.org/web/20170803032436/http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-20/results/| archive-date = 03. 08. 2017|url-status=dead}}</ref> Занимљивија борба на хронометру вођена је за треће место, када је до тада другопласирани [[Ромен Барде]] изгубио минут и 13 секунди од [[Микел Ланда|Микела Ланде]], али је задржао треће место, само секунду испред Ланде.<ref name="tour 2017 - stage 20"/> [[Датотека:Tour de France 2017, froome (36124020176).jpg|мини|лево|усправно|[[Крис Фрум]], четвороструки победник Тура]] Организације Амори и [[RCS Sport|RCS]] (која организује Ђиро д’Италију), предложиле су смањење броја возача за све три гранд тур трке са девет на осам, почевши од 2018, због доминације одређених тимова, UCI је то прихватио и број возача је смањен на осам.<ref name="tour reduced riders">{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/uci-reduces-grand-tour-teams-to-8-riders-for-2018/| title = UCI reduces Grand Tour teams to 8 riders for 2018| publisher = Cyclingnews.com| date = 22. 6. 2017.| accessdate=08. 11. 2017.| last=|first=}}</ref> Тур де Франс 2018. стартовао је недељу касније од уобичајеног датума — 7. јула, због [[Светско првенство у фудбалу 2018.|Светског првенства у фудбалу 2018]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/tour-de-france-2018-details-emerge-before-official-presentation-in-paris/| title = Tour de France 2018: Details emerge before official presentation in Paris| publisher = cyclingnews.com| date = 15. 10. 2017.| accessdate=08. 11. 2017.| last=|first=}}</ref> [[Крис Фрум]] је био позитиван на допинг тесту урађеном у септембру 2017. године, током етапе 18 [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспање]].<ref name="Froome salbutamol">{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/chris-froome-returns-adverse-analytical-finding-for-salbutamol/ | title = Chris Froome returns adverse analytical finding for Salbutamol| work = cyclingnews.com| date = 13. 12. 2017. | accessdate=01. 08. 2018.}}</ref> У организму је имао дупло више од дозвољене дозе [[салбутамол]]а;<ref name="Froome salbutamol"/> дозвољена доза је 1.000&nbsp;ng/mL,<ref name="Froome salbutamol"/> док је према правилнику UCI-ја максимална казна суспензија на двије године.<ref name="Froome salbutamol"/> Фрум је возио Ђиро, док је чекао да се случај реши, и освојио га; ASO је 1. јула обавестио тим Скај да Фруму неће бити дозвољено да стартује трку,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/aso-try-to-block-chris-froome-from-racing-tour-de-france/ | title= ASO try to block Chris Froome from racing Tour de France | publisher = cyclingnews.com | date=01. 07. 2018.| accessdate=01. 08. 2018.| first = |last=}}</ref> али је пресуда донесена већ наредног дана — девет месеци након позитивног резултата, пет дана пре почетка Тур де Франса; Фрум је ослобођен свих оптужби<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/chris-froome-cleared-of-any-wrongdoing-in-anti-doping-investigation-384750| title = Chris Froome cleared by UCI in anti-doping investigation| work = cyclingweekly.com| date=02. 07. 2018. | accessdate=01. 08. 2018. | first = Henry| last=Robertshaw}}</ref> и дозвољено му је да вози Тур.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/prudhomme-says-attempt-to-bar-chris-froome-from-tour-de-france-is-now-obsolete/ | title= Prudhomme says attempt to bar Chris Froome from Tour de France is now 'obsolete' | publisher = cyclingnews.com | date=02. 07. 2018.| accessdate=01. 08. 2018.| first = Barry| last=Ryan}}</ref> Тур де Франс [[Тур де Франс 2018.|2018]]. освојио је [[Герент Томас]], који је дошао на трку као главни помоћник за [[Крис Фрум|Криса Фрума]] (који је покушао да освоји и Ђиро и Тур у истој години) — али и као план Б, тврдећи од самог почетка да ће лидерска позиција у тиму Скај да се одлучи у Алпима.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/thomas-team-sky-leadership-will-be-decided-in-the-alps/ | title= Thomas: Team Sky leadership will be decided in the Alps | publisher = cyclingnews.com | date=05. 07. 2018.| accessdate=01. 08. 2018.| first = Patrick| last=Fletcher }}</ref> Томас је узео жуту мајицу победом на етапи 11, до Ла Розјена;<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/cycling/2018/07/18/tour-de-france-2018-stage-11-live-updates/ | title = Tour de France 2018, stage 11: Geraint Thomas triumphs to take leader's yellow jersey as Team Sky hand knockout blow to rivals | work = telegraph.co.uk | date = 18. 7. 2018.| accessdate=01. 08. 2018.| first = |last=}}</ref> након овога је победио и на Алп д’Иезу, на етапи 12, и тако повећао предност.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/cycling/2018/07/19/tour-de-france-2018-stage-12-live-updates-road-alpe-dhuez/ | title = Tour de France 2018, stage 12: Geraint Thomas makes history on Alpe d'Huez as Welshman extends overall lead | work = telegraph.co.uk | date = 19. 7. 2018.| accessdate=01. 08. 2018.| first = |last=}}</ref> На етапи 17, Фрум је изгубио скоро минут иза Томаса и Димулена, пао је на треће место у генералном пласману, а након тога дефинитивно је било јасно да је Томас лидер тима; Фрум је изјавио да ће у наставку трке помоћи Томасу да сачува жуту мајицу.<ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/sport/cycling/chris-froome-geraint-thomas-tour-de-france-2018-stage-17-team-sky-a8463846.html | title = Tour de France 2018: Chris Froome admits his hopes are over and vows to help Geraint Thomas clinch yellow jersey | work = independent.co.uk | date = 25. 7. 2018.| accessdate=01. 08. 2018.| first = |last=}}</ref> Томас је мајицу сачувао до краја и освојио трку,<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/44998961 | title= Tour de France: Geraint Thomas wins as Chris Froome finishes third | publisher = bbc.co.uk | date = 29. 7. 2018.| accessdate=01. 08. 2018.| first = Peter| last=Scrivener}}</ref> поставши тако први Велшанин и трећи Британац који је освојио Тур, с обзиром на то да бициклисти из Велса наступају под британском лиценцом; такође, Томас је први британски победник Тур де Франса који је рођен у Британији, с обзиром на то да је [[Бредли Вигинс]] рођен у [[Белгија|Белгији]] а [[Крис Фрум]] у [[Кенија|Кенији]].<ref>{{cite web|url=https://www.mirror.co.uk/sport/other-sports/cycling/breaking-geraint-thomas-wins-tour-13000504 | title= Geraint Thomas wins Tour de France 2018 and toasts victory with glass of champagne on way to finish line | publisher = mirror.co.uk | date = 29. 7. 2018.| accessdate=01. 08. 2018.| first = Mike| last=Walters }}</ref> == Класификације == [[Датотека:Maillotjaune.jpg|мини|лево|185п|Жута мајица]] Најстарије и главно такмичење на Тур де Франсу је генерални пласман,<ref name="clasexp">{{cite web|url=http://www.roadcycling.co.nz/TourdeFrance/tour-de-france-demystified-part-1.html| title = Tour de France demystified – Evaluating success| last=Christian| first = Sarah| date=02. 07. 2009. | accessdate = 26. 11. 2016.| publisher = RoadCycling.co.nz Ltd| archiveurl = https://web.archive.org/web/20140807104033/http://www.roadcycling.co.nz/TourdeFrance/tour-de-france-demystified-part-1.html | archivedate=07. 08. 2014. |url-status=dead}}</ref> за које се додјељује жута мајица. Побједник генералног пласмана је уједно и побједник трке.<ref name="SL exp">{{cite web| url = http://www.sportinglife.com/other-sports/news/article/678/8788944/tour-de-france-jerseys-explained| title = Tour de France jerseys explained| date = 01. 07. 2013.| accessdate = 26. 11. 2016.| work = Sportinglife| publisher = British Sky Broadcasting Ltd| archive-date = 27. 06. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130627030924/http://www.sportinglife.com/other-sports/news/article/678/8788944/tour-de-france-jerseys-explained| url-status = dead}}</ref> Поред генералног пласмана, ту су још три класификације за које се додјељују мајице: класификација по поенима, брдска и класификација за најбољег младог возача, која се рачуна исто као и генерални пласман; лидер класификације је возач до 25 година који је најбоље пласиран у генералном пласману.<ref name="SL exp"/> Лидери сваке класификације носе различите мајице, док возачи који су лидери у више класификација носе мајицу најпрестижније класификације у којој су лидери.<ref name="SL exp"/> Осим главних класификација, на трци се налазе и друге класификације и награде, као што су награда за најагресивнијег возача и тимска класификација, као и сувенири Жак Годе и Анри Дегранж, за прве возаче преко одређених успона, у част бивших директора трке. Током историје, на Туру су биле и класификација комбинације и спринт класификација, које су укинуте. Такође, постоји и незванична класификација за последњепласираног возача на трци — Лантерн руж.<ref name="lanterne rouge"/> === Генерални пласман === {{главни чланак|Генерални пласман на Тур де Франсу}} [[Датотека:Fabian Cancellara Tour 2010 stage 1 start 2.jpg|thumb|right|[[Фабијан Канчелара]], рекордер по броју етапа у жутој мајици од возача који никада нису освојили Тур.]] Најстарија и најбитнија класификација на Тур де Франсу је генерални пласман. Свака етапа је одређена временом;<ref name="clasexp"/> вријеме возача се додаје на вријеме од претходних етапа и возач с најмањим укупним временом које му је било потребно да заврши етапе је лидер трке и носи жуту мајицу, која му се додјељује на подијуму након сваке етапе. Ако је исти возач лидер у још некој класификацији, опет носи жуту мајицу јер је генерални пласман најважнији на трци. Лидер може да се промијени након сваке етапе.<ref name="ASO"/> Између 1905. и 1912. године, као одговор на варање возача на Туру 1904, генерални пласман је одређиван по поенима које су возачи добијали на основу позиција на крају сваке етапе; возач с најмањим збиром поена је био побједник.<ref name="clasexp"/> Лидеру првог Тур де Франса додјељиван је жути повез за руку. Жута боја је изабрана због боја часописа ''Лото'', који су организовали трку. Жута мајица је уведена 1919. и од тада је симбол Тура. Први возач који је обукао жуту мајицу је [[Ежен Кристоф]]. Сваки тим на Тур доноси неколико жутих мајица, у случају да неки од њихових возача буду лидери трке у неком тренутку. Возачи дају свој максимум да би сачували жуту мајицу што је дуже могуће, да би остварили публицитет за тим и тимске спонзоре. [[Еди Меркс]] је носио жуту мајицу на укупно 96 етапа, што је највише у историји Тура. Четворица возача су трку освојили пет пута: [[Жак Анкетил]], [[Еди Меркс]], [[Бернар Ино]] и [[Мигел Индураин]],<ref>{{cite web|url=http://www.eurosport.fr/cyclisme/tour-de-france/2012/tour-de-france-anquetil-hinault-merckx-et-indurain-recuperent-le-record_sto3466718/story.shtml | title = Anquetil, Hinault, Merckx et Indurain récupèrent le record | date = 22. 10. 2012. | website = eurosport.fr| accessdate = 26. 11. 2016.| language = француски}}</ref> док је [[Крис Фрум]] освојио четири пута. [[Ленс Армстронг]] је у периоду од 1999. до 2005 освојио трку седам пута заредом, али су му побједе одузете због допинга и нису додијељене никоме, због сумње да је више возача било допинговано.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/tag/lance-armstrong|title=Lance Armstrong|work=cyclingweekly.com|date=|accessdate=24. 9. 2020}}</ref> Армстронг је носио жуту мајицу на укупно 83 етапе, али су му резултати поништени.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/spent-days-yellow-jersey-tour-de-france-history-263151|title=Who has spent the most days in the yellow jersey in Tour de France history?|work=cyclingweekly.com||date=21. 7. 2016|accessdate=24. 9. 2020|first=Stuart|last=Clarke}}</ref> === Брдска класификација === {{главни чланак|Брдска класификација на Тур де Франсу}} [[Датотека:Richard Virenque - Tour de France 2003 - Alpe d'Huez (cropped).jpg|thumb|left|[[Ришар Виренк]], освојио је брдску класификацију рекордних седам пута.]] Брдска класификација је друга најстарија класификација на Тур де Франсу, уведена је 1933. и први побједник је [[Висенте Труеба]].<ref name="SL exp"/>{{sfn|Woodland|2007|p=203}} Награда за класификацију је први пут додијељена 1934. Током етапа које имају успона, поени се додељују првом возачу који прође преко брдског циља (који је обиљежен), док има бодова за највише десет возача, у зависности од категорије успона. Успони су категоризовани у зависности од процента нагиба, дужине успона и надморске висине. Што је успон тежи, то носи више поена. Брдска класификација је наставак такмичења најбољи брдаш, за које није постојала званична награда нити обиљежје. За брдску класификацију се није додјељивала мајица до 1975. када су организатори одлучили да лидера награђују са посебном бијелом мајицом, са црвеним тачкама.<ref name="SL exp"/> Мајицу носи возач који на старту сваке етапе има највише поена скупљених на брдским циљевима.<ref name="clasexp"/> Ако је возач лидер у двије или више класификација, брдску мајицу носи возач који је на другом или трећем мјесту у класификацији. На крају Тура, возач са највише поена осваја класификацију. Поједини возачи долазе на Тур са циљем да освоје брдску класификацију, док други који скупе поене у почетним етапама, у току трке могу да промијене свој фокус и усмјере га на освајање брдске класификације (ако су дошли са циљем да освоје трку, а изгубили су доста времена). Тур има пет категорија успона, од најлакше — четврте категорије, до најтеже — екстра категорије. Рекордер је [[Ришар Виренк]], који је брдску класификацију освојио седам пута. Опис поена је приказан испод:<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/2011/TDF/LIVE/us/reglements.html | title = Tour de France – Rules | publisher = Letour.fr | accessdate = 26. 11. 2016. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130324021301/http://www.letour.fr/2011/TDF/LIVE/us/reglements.html | archivedate = 24. 3. 2013. |url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" |- !colspan=2|Тип||1||2||3||4||5||6||7||8||9||10 |- |[[Датотека:Mountainstage.svg]]|| align = left|Екстра категорија||25||20||16||14||12||10||8||6||4||2 |- |[[Датотека:Mountainstage.svg]]|| align = left| 1 категорија||10||8||6||4||2||1|| || || || |- |[[Датотека:Mediummountainstage.svg]]|| align = left|2 категорија||5||3||2||1|| || || || || || |- |[[Датотека:Mediummountainstage.svg]]|| align = left|3 категорија||2||1|| || || || || || || || |- |[[Датотека:Hillystage.svg]]|| align = left|4 категорија||1|| || || || || || || || || |} * Поени су се раније дуплирали за брдске циљеве на крају етапе, који су минимум друге категорије, али су дупли поени укинути пред почетак трке 2022. === Класификација по поенима === {{главни чланак|Класификација по поенима на Тур де Франсу}} [[Датотека:Tour de France 2016, sagan (28562877206).jpg|thumb|right|[[Петер Саган]], освојио је класификацију по поенима рекордних седам пута.]] Класификација по поенима је трећа најстарија класификација на Тур де Франсу, уведена је 1953. и први побједник је [[Фриц Шер]]. Класификација је уведена на Туру за прославу 50 годишњице и представља такмичење за спринтере. Поени се додјељују за првих 15 возача на крају сваке етапе и на пролазним циљевима, којих има на свакој етапи, гдје се додјељује мањи број поена, за такође 15 возача. За класификацију по поенима додјељује се зелена мајица и носи је возач који етапу стартује са највише поена.<ref name="clasexp"/> Првих година, возачи су добијали казнене поене због тога што етапу нису завршили на високој позицији, тако да је возач са најмање поена био лидер. Године 1959. систем је промијењен и возачи су добијали поене за завршетак етапе на високој позицији (прво мјесто је доносило највише поена), па је возач са највише поена био лидер класификације. Број поена који се добија, зависи од типа етапе, равне етапе доносе највише поена, док хронометри и тешке брдске етапе доносе најмање поена. Овакав систем фаворизује спринтере, док други возачи могу бити конкурентни ако имају довољан број високих позиција на брдским етапама. Побједник класификације је возач који има највише поена на крају Тура. У случају да двојица или више возача имају исти број поена, побједник се одлучује по броју етапних побједа, затим по броју освојених пролазних циљева и на крају, ако су у свему изједначени, побједник је возач са бољом позицијом у генералном пласману. Рекордер је [[Петер Саган]] са седам побједа, док је [[Ерик Цабел]] освојио класификацију шест пута.<ref name="SL exp"/> [[Марк Кевендиш]] је рекордер са најдужим раздобљем између двије побједе, освојио је класификацију 2011. и 2021.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/tour-de-france-mark-cavendish-wins-green-jersey-but-narrowly-misses-out-on-record-35-stage-wins-12358666|title=Tour de France: Mark Cavendish wins green jersey - but narrowly misses out on record 35 stage wins|work=sky.com|date=18. 7. 2021|accessdate=21. 7. 2021|first=|last=}}</ref> Прве године, класификација по поенима је коришћена да би се спонзорисала компанија косилица за траву — ла Бел Жардинјер. Године 1968. мајица је промијењена у црвену, да би се удовољило спонзору.<ref>{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/green.htm | title = Tour Xtra: The Green Jersey | publisher = Cvccbike.com | accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> Зелена мајица је враћена већ на наредном Туру. Од 2015. зелену мајицу спонзорише чешки произвођач аутомобила [[Шкода Ауто|Шкода]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/racing/tour-de-france/tour-de-france-announces-new-green-jersey-sponsor-163251 | title = Tour de France announces new green jersey sponsor | last=Clarke | first = Stuart | date = 23. 3. 2015. | website = Cycling Weekly | accessdate = 26. 11. 2016}}</ref> Од 2015. систем класификације по поенима је следећи:<ref>{{cite web|url=http://www.letour.com/le-tour/2015/us/sporting-stakes-rules.html| title = Sporting stakes / rules| publisher = Le Tour| accessdate = 26. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170204062238/http://www.letour.com/le-tour/2015/us/sporting-stakes-rules.html|archive-date = 04. 02. 2017|url-status=dead|df=}}</ref> {| class="wikitable" |- !colspan=2|Тип||1||2||3||4||5||6||7||8||9||10||11||12||13||14||15 |- |[[Датотека:Plainstage.svg]]||равне етапе||50||30||20||18||16||14||12||10||8||7||6||5||4||3||2 |- |[[Датотека:Mediummountainstage.svg]]||средње тешке брдске етапе||30||25||22||19||17||15||13||11||9||7||6||5||4||3||2 |- |[[Датотека:Mountainstage.svg]]||тешке брдске етапе||20||17||15||13||11||10||9||8||7||6||5||4||3||2||1 |- |[[Датотека:Time Trial.svg|22px]]||хронометар||20||17||15||13||11||10||9||8||7||6||5||4||3||2||1 |- | ||пролазни циљеви||20||17||15||13||11||10||9||8||7||6||5||4||3||2||1 |} === Класификација за најбољег младог возача === {{главни чланак|Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу}} [[Датотека:Tour de France 2009, alberto (22014224710).jpg|thumb|left|[[Анди Шлек]], један од два рекордера, са три освојене класификације за најбољег младог возача.]] Класификација за најбољег младог возача се одређује на исти начин као и генерални пласман. Времена возача се додају на крају сваке етапе и возач са најмањим укупним временом је лидер и носи бијелу мајицу. Класификација за младе возаче је само за возаче млађе од 26 година. Првобитно, класификација је била само за возаче који су професионалци максимум три године, то правило се примјењивало до 1983. када је промијењено и у класификацији су учествовали само возачи који први пут возе Тур де Франс. Правила су последњи пут промијењена 1987. и важе и данас. Класификација је уведена на Тур 1975. и први побједник је [[Франческо Мозер]], који је те године завршио Тур на седмом мјесту. Побједник класификације добија бијелу мајицу, али се она није додјељивала између 1989. и 2000.<ref>{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/white.htm | title = Tour Xtra: The White Jersey | publisher = Cvccbike.com | accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> Шест возача је освојило Тур де Франс и класификацију за најбољег младог возача исте године: [[Лоран Фињон]] (1983), [[Јан Улрих]] (1997), [[Алберто Контадор]] (2007), [[Анди Шлек]] (2010),{{efn|Алберту Контадору је одузета побједа на Туру 2010. и додијељена је Андију Шлеку.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclist.co.uk/news/6567/andy-schleck-2010-tour-de-france-title-is-bullsht|title=Andy Schleck: 2010 Tour de France title is 'bullsh**t'|work=cyclist.co.uk|date=|accessdate=24. 9. 2020|first=|last=}}</ref>}} [[Еган Бернал]] (2019) и [[Тадеј Погачар]] двапут (2020. и 2021).<ref name="white jersey"/> Рекордери су [[Јан Улрих]], [[Анди Шлек]] и Тадеј Погачар, који су класификацију освојили по три пута,<ref>{{cite web|url=https://www.sbs.com.au/cyclingcentral/article/2019/07/01/top-young-guns-tour-de-france-white-jersey-preview|title=Top young guns - Tour de France white jersey preview|work=sbs.com.au|date=2. 7. 2019|accessdate=24. 9. 2020|first=Jane|last=Aubrey}}</ref> док је Погачар једини који је освојио Тур и класификацију за најбољег младог возача двапут. Од 2015. спонзор је компанија оптике Крис,<ref>{{cite web|url=http://www.sportspromedia.com/news/krys_eyes_tour_de_frances_white_jersey | title = Krys eyes Tour de France's white jersey | last=Long | first = Michael | publisher = Sports Pro | date=09. 04. 2015.| accessdate = 26. 11. 2016}}</ref> замијенивши Шкоду, која од 2015. године спонзорише зелену мајицу. Ако је исти возач лидер и класификације за најбољег младог возача и још неке друге класификације, онда носи мајицу лидера друге класификације, јер генерални пласман, брдска и класификација по поенима имају већу важност.<ref name="SL exp"/> === Мање класификације и награде === {{further|Најагресивнији возач на Тур де Франсу|Тимска класификација на Тур де Франсу}} [[Датотека:Start Olympias Tour op Rembrandtplein, nummer 34 Wout Wagtmans (kop), Bestanddeelnr 920-3427.jpg|thumb|right|[[Ваут Вагманс]], први добитник награде за најагресивнијег возача.]] Награда за најагресивнијег возача додјељује се возачу који се највише труди у току етапе, обично је то возач који највише времена проведе у бијегу, покушавајући да остане до циља и освоји етапу. Најагресивнији возач носи црвени број (бијели број на црвеној позадини) на наредној етапи. Године 1908. представљена је слична награда — „награда за храброст“ ({{јез-франц|Le Prix du Courage}}), за коју се давало 100 франка и сребрна, позлаћена медаља, а награда је ишла возачу који се истакао по енергији коју је користио.{{sfn|Woodland|2007|p=96}} Модерно такмичење почело је 1958.{{sfn|Augendre|1996|p=45}} Награда је додјељивана са прекидом до 1981. а од тада додјељује се сваке године. Први добитник је [[Ваут Вагманс]], а рекордер је [[Еди Меркс]], који је награду добио четири пута.<ref>{{cite web|url=https://www.sportingnews.com/au/cycling/news/tour-de-france-jersey-meanings-yellow-jersey-green-jersey-polka-dot-jersey/p21ji74cm09g1ojaijym3q872|title=Tour de France 2020: What do the jerseys mean?|work=sportingnews.com/au|date=1. 9. 2020|accessdate=24. 9. 2020|first=|last=}}</ref> Године 1971. [[Луис Окања]] је добио награду, иако није завршио трку; имао је осам минута предности испред Меркса, након чега је, због пада и исцрпљености, одвезен у болницу на етапи 14.<ref>{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/riderhistories/luis-ocana.html|title=Luis Ocaña: A Fragile Champion|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Piblishing|date=|accessdate=21. 7. 2021|first=Owen|last=Mulholand}}</ref> Тимска класификација се рачуна тако што се узима вријеме тројице најбоље пласираних возача из сваког тима, на крају сваке етапе. Такмичење нема своју мајицу, али од 2006. водећи тим носи жуте бројеве. До 1990. возачи водећег тима су носили жуте капе, а ид 2012. возачи водећег тима носе жуте кациге уз жуте бројеве.<ref>{{cite web | last = MacMichael | first = Simon | url = http://road.cc/content/news/60789-team-skys-yellow-helmets-cause-kerfuffle-during-tour-de-france-stage-1 | title = Team Sky's yellow helmets cause a kerfuffle during Tour de France Stage 1 | publisher = Road.cc | date = 01. 07. 2012. | accessdate = 26. 11. 2016. | archive-url = https://web.archive.org/web/20121105172325/http://road.cc/content/news/60789-team-skys-yellow-helmets-cause-kerfuffle-during-tour-de-france-stage-1 | archive-date = 05. 11. 2012 | url-status = dead }}</ref> Током периода када су на Туру учествовали национални тимови, Француска и Белгија су освојиле класификацију по десет пута.{{sfn|Woodland|2007|p=203}} Од 1973. до 1988. постојала је и тимска класификација базирана на поенима, чланови водећег тима су носили зелене капе. === Укинуте класификације === {{further|Класификација комбинације на Тур де Франсу|Спринт класификација на Тур де Франсу}} Од 1971. до 1989. на Туру је била и спринт класификација, за коју се од 1984. додјељивала црвена мајица.{{sfn|Augendre|1996|p=77}} Спринт класификација је било такмичење пролазних циљева, а како су се пролазни циљеви бодовали и у класификацији по поенима, спринт класификација је укинута 1989. Од 1968. до 1989. постојала је класификација комбинације,<ref>{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/other.htm | title = Tour Xtra: Other Classifications & Awards | publisher = Cvccbike.com | accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> која је била заснована на поенима. Сабирао се учинак возача у генералном пласману, брдској и класификацији по поенима.<ref name="white jersey">{{cite web|url=https://www.letour.fr/en/the-jerseys-tour-de-france/the-white-jersey|title=White Jersey|work=letour.fr|date=|accessdate=24. 9. 2020|first=|last=}}</ref> Првобитно се лидеру класификације додјељивала бијела мајица, а затим је промијењена у шарену. Класификација је укинута 1989.<ref name="tdf-statistics">{{cite web|last=van den Akker|first=Pieter|title=Combinatieklassement|trans-title=Combination classification|url=http://www.tourdefrancestatistieken.nl/combinatieklassement.php|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190302043527/http://www.tourdefrancestatistieken.nl/combinatieklassement.php|archivedate=2. 3. 2019|language=холандски|website=TourDeFranceStatistieken.nl|accessdate=24. 9. 2019|url-status=live}}</ref><ref name="xtra">{{cite web |last1=van der Mark |first1=Eddy |title=Other classifications and awards |url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/other.htm |website=Tour Xtra |accessdate=24. 9. 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180612142117/http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/other.htm |archivedate=12. 6. 2018 |via=Chippewa Valley Cycling Club}}</ref> Рекордер је Еди Меркс, који је освојио пет пута.<ref name="tdf-statistics"/> === Лантерн руж === Лантерн руж ({{јез-франц|lanterne rouge}}) или црвени фењер је назив за последњег возача у генералном пласману и у прошлости је, понекад, „фењераш” носио мало црвено свијетло испод сједишта.<ref name="lanterne rouge"/> У периоду од 1939. до 1948. (Тур се није возио од 1940. до 1946) сваког дана је са трке искључиван последњи возач, да би охрабрили возаче да се боре више.<ref name="lanterne rouge">{{cite web|url=https://www.cyclist.co.uk/in-depth/1499/lanterne-rouge-at-the-tour-de-france|title=Lanterne Rouge at the Tour de France|work=cyclist.co.uk|date=11. 9. 2020|accessdate=24. 9. 2020|first=|last=}}</ref> Белгијанац [[Вим Вансевенант]], завршио је на последњем мјесту три пута, по чему је рекордер.<ref name="lanterne rouge"/> === Награде === [[Датотека:TdFPrizeMoney.png|мини|300п|Награде у еврима на Тур де Франсу (инфлација није узета у обзир)]] Новчане награде су се увијек додјељивале. Од 20.000 старих франака прве године,{{sfn|Woodland|2007|p=300—304}} награда је расла током година, а у периоду од 1976. до 1987. прва награда је био стан, од спонзора. Године 1988. награда је била ауто, студио-стан и новац. Награда само у новцу је враћена 1990. Награде и бонуси додјељују се за пласман на свакој етапи и на крају Тура. Побједник Тура 2009, [[Алберто Контадор]], зарадио је 450.000 евра, док су побједници сваке појединачне етапе зарадили по 8.000 евра. Побједници брдске и класификације по поенима добили су по 25.000 евра, најбољи млади возач и најагресивнији возач по 20.000 евра, док је најбољи тим добио награду од 50.000 евра.<ref name="Тур награде">{{cite web|url=http://www.letour.fr/2009/TDF/LIVE/us/reglements.html | title = 2009 Tour de France: Rules | publisher = Letour.fr | accessdate = 26. 11. 2016. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100213041745/http://www.letour.fr/2009/TDF/LIVE/us/reglements.html | archivedate = 13. 2. 2010. |url-status=dead}}</ref> Укупан наградни фонд на Тур де Франсу 2017. износио је 2.287,650 евра (2.045,130 долара).<ref name="cyclingweekly tdf 2017">{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/how-much-money-riders-win-tour-de-france-254417?utm_content=manual&utm_campaign=socialflow&utm_source=facebook&utm_medium=social&utm_term=cyclingweekly| title = How much prize money did Chris Froome and Team Sky win at the 2017 Tour de France? | website = cyclingweekly.com | date = 24. 7. 2017.| accessdate = 24. 7. 2017.| first = Nigel | last=Wynn}}</ref> Побједник Тура 2017 — [[Крис Фрум]], зарадио је 500.000,<ref name="cyclingweekly tdf 2017"/> другопласирани [[Ригоберто Уран]] 200.000, док је трећепласирани [[Ромен Барде]] зарадио 100.000 евра. Награде су додијељене возачима до 160. позиције у [[Генерални пласман на Тур де Франсу|генералном пласману]], док су возачи од позиција 20 до 160 примили по 1.000 евра.<ref name="cyclingweekly tdf 2017"/> Побједници [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдске]] и [[Класификација по поенима на Тур де Франсу|класификације по поенима]] зарадили су по 25.000, док су побједник класификације за [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу|најбољег младог возача]] и [[Најагресивнији возач на Тур де Франсу|најагресивнији возач]] зарадили по 20.000 евра.<ref name="cyclingweekly tdf 2017"/> Награде су додијељене и возачима који су носили мајице у току етапа, 500 евра за жуту мајицу (лидер трке), по 300 за тачкасту (лидер брдске класификације), зелену (лидер класификације по поенима) и бијелу (лидер у класификацији младих возача).<ref name="cyclingweekly tdf 2017"/> Најагресивнији возач на свакој појединачној етапи награђен је са по 2.000 евра (осим на хронометрима и на последњој етапи).<ref name="cyclingweekly tdf 2017"/> Побједа на свакој појединачној етапи доносила је 11.000, друго мјесто 5.500, а треће мјесто 2.800 евра,<ref name="cyclingweekly tdf 2017"/> док су возачи до позиције 20 добијали по 300 евра.<ref name="cyclingweekly tdf 2017"/> Први возач преко успона ''Кол де Галибије'' добио је 5.000 евра, као награду „Сувенир Анри Дегранж”.<ref name="cyclingweekly tdf 2017"/> Од тимова, највише је зарадио тим Скај, који је за побједу у [[Тимска класификација на Тур де Франсу|тимској класификацији]] зарадио 50.000 евра,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/team-sky-top-tour-de-france-prize-money-table/?utm_content=buffer885c4&utm_medium=social&utm_source=facebook.com&utm_campaign=buffer| title = Team Sky top Tour de France prize money table | date = 24. 7. 2017.| accessdate = 25. 7. 2017.| first = |last=| website = Cyclingnews. com}}</ref> док је захваљујући побједи Фрума на трци и добрим пласманима на етапама зарадио укупно 716.590 евра.<ref name="cyclingweekly tdf 2017"/> Други на листи тимова је Кенондејл са 243.250, захваљујући другом мјесту Урана и етапној побједи.<ref name="cyclingweekly tdf 2017"/> Најмање је зарадио тим Кофидис — 19.230 евра.<ref name="cyclingweekly tdf 2017"/> Сувенир Анри Дегранж, у част оснивачу Тура, додјељује се првом возачу који пређе преко успона кол де Галибије, кад се тај успон вози<ref name="Тур награде"/> или првом возачу преко највећег успона на Туру те године. Слична награда додјељује се и у част Жака Годеа, Дегранжовог насљедника — сувенир Жак Годе, за првог возача преко успона кол де Турмале, изузев 2002, када је награда додијељена првом возачу преко успона Кол де Обиск.<ref name="jacques godet">{{cite news|last=Fotheringham|first=William|title=Jacques Goddet: Sports father figure who guided the Tour de France for 50 years|url=https://www.theguardian.com/news/2000/dec/22/guardianobituaries.williamfotheringham|accessdate=24. 9. 2020|work=The Guardian|date=22. 12. 2000}}</ref> Од 2003. побједник сувенира добија 5.000 евра.<ref name="jacques godet"/> Награда је почела да се додјељује 2001, након што је [[Жак Годе]] умро у децембру 2000.<ref name="jacques godet"/> [[Тибо Пино]] је 2019. постао први возач који је награду освојио двије године заредом.<ref>{{cite book|title=Race regulations|url=https://netstorage.lequipe.fr/ASO/cycling_tdf/rules-reglement-tour-de-france-2019.pdf|work=[[Tour de France]]|location=Paris|publisher=[[Amaury Sport Organisation]]|accessdate=24. 9. 2020|year=2019|page=19}}</ref> == Етапе == Модерни Тур има 21 етапу, по једну дневно. === Старт етапа === У већини етапа, сви возачи стартују заједно. Првих неколико километара вози се без тркања, а званични старт означава директор Тура, машући белом заставом. Возачи је дозвољено да додирују један другога, али не да се гурају или гуркају. Први који пређе линију циља је победник. Возачи добијају време групе у којој заврше. Сви возачи који заврше у групи победника, добијају исто време као и победник, да би се избегли опасни масовни спринтови. Није необичан случај да сви возачи заврше заједно у групи, скупљајући време као пролазе кроз циљ, али завршавају сви са истим временом. Од 2005. када се догоди пад на равној етапи, у задња три километра, возачи који су пали добијају исто време као и група у којој су били.<ref name="ASO"/> Директори Тура категоризују етапе на „равна”, „брдовита” и „планинска”.<ref>{{cite book|title=2015 Route| publisher = ASO<!--| accessdate = 26. 11. 2016.-->}}</ref> То утиче на поене који се додељују у класификацији по поенима. Временска бонификација од 10, 6 и 4 секундарне додељује се првој тројици на крају сваке етапе, бонификација се није додељивала од 2008. до 2014.<ref>{{cite web|title=Voeckler: Tour de France time bonuses could spell the end for breakaways| url = http://www.cyclingweekly.co.uk/news/racing/tour-de-france/voeckler-tour-de-france-time-bonuses-could-spell-the-end-for-breakaways-180284| publisher = Cycling Weekly| date=03. 07. 2015.| accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> Бонификација се раније додељивала и првој тројици на пролазном циљу. На равним етапама, већина возача вози у групи до краја и чека спринт завршницу. Бочни ветар, секције са калдрмом и падови су највећи изазови оваквих етапа. На брдским и тешким планинским етапама, долази до великих промена у генералном пласману, посебно на етапама где је циљ на врху успона.<ref>{{cite web|title=Tour de France: Time trials, mountains stages, prologues, and more| url = http://www.dummies.com/sports/bicycling/tour-de-france-time-trials-mountains-stages-prologues-and-more/| publisher = Dummies| accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> Није необично да возачи изгубе и 30 минута или да остану ван временског лимита и буду дисквалификовани. === Хронометри === Индивидуални хронометар (ITT) је етапа на којој се возачи такмиче индивидуално, против сата, стартују један по један. Први хронометар вожен је 1934. дугачак 80 километара, од ла Рош сир Јона до Нанта.{{sfn|Augendre|1996|p=34}} Прва етапа у модерном Туру је обично кратки хронометар, који се зове пролог, да би се одлучило ко носи жуту мајицу првог дана. Први пролог био је на Туру 1967.{{sfn|Augendre|1996|p=60}} Пролог на Туру 1988, у [[Ла Бол Екублак]]у назван је ''Ла префас'' ({{јез-фра|la préface; досл. предговор}}).{{sfn|Augendre|1996|p=81}} Обично на трци има два или три хронометра. Завршни хронометар је некада био последња етапа, у последње време је одлучујућа етапа. Стартна рампа, нагнути старт за возаче, први пут је кориштена 1965, у [[Келн]]у.{{sfn|Augendre|1996|p=58}} === Тимски хронометар === Тимски хронометар (TTT) је етапа у којој сваки тим вози посебно против сата. За време се узима време петог возача у тиму који пређе циљ. Возачи са више од једног бицикла дужине иза петог возача, добијају своје време. Тимски хронометри су критиковани за фаворизовање јаких тимова и хендикепиране јаких возача који возе у слабим тимовима. Пролог на Туру 1971 је био екипни хронометар.{{sfn|Augendre|1996|p=60}} === Временски лимит === Возачи могу бити дисквалификовани иако заврше етапу, ако њихово време прелази временски лимит за ту етапу. Лимит се дефинише на основу времена победника плус проценат, који зависи од типа етапе и просечне брзине победника. Временски лимит може бити продужен или дисквалификација може бити избегнута ако је више од 20% возача остало ван лимита или због падова и лошег времена.<ref>{{cite book|last=Liggett| first = Phil| last2=Raia| first2 = James| last3=Lewis| first3 = Sammarye| title = Tour De France For Dummies| year=2011.| publisher = John Wiley|isbn=9781118070109| pages=44—45| url = https://books.google.com/books?id=g0-OU0Q5lk0C&pg=PA4 | accessdate = 26. 11. 2016.}}</ref> На пример, за етапу које има коефицијент 1 (етапе које нису много тешке), временски лимит је време победника + 3% за просечну брзину до 36&nbsp;km/h, а расте до 11% за просечну брзину од 50&nbsp;km/h. За етапе које су класификоване коефицијентом 5 (најтеже етапе), варира од 11% (за брзину од 30&nbsp;km/h) до 22% (преко 40&nbsp;km/h).<ref>{{cite book| title = Race regulations| year = 2014.| publisher = Tour de France| edition = 101.| pages = 33–35| chapter = Permitted finishing times| url = http://www.letour.fr/le-tour/2014/docs/TDF14_reglement_BD.pdf| accessdate = 26. 11. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20160809133823/http://www.letour.fr/le-tour/2014/docs/TDF14_reglement_BD.pdf| archive-date = 09. 08. 2016|url-status=dead| df = }}</ref> === Значајне етапе === {{futher|Етапа на Јелисејским пољима на Тур де Франсу}} [[Датотека:L'Alp-d'Huez.JPG|мини|Профил на успону [[Алп д’Уез]]]] Трка се завршава на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] од 1975. године.<ref name="us.france">{{cite web|title=Finish Line of the Tour de France on the Champs-Elysées| url = http://us.france.fr/en/information/finish-line-tour-france-champs-elysees| website = us.france.fr| publisher = A.S.O| accessdate = 28. 6. 2017.| archive-url = https://web.archive.org/web/20170828191525/http://us.france.fr/en/information/finish-line-tour-france-champs-elysees| archive-date = 28. 08. 2017|url-status=dead| df = }}</ref> Традиционално, возачи возе опуштено од почетка етапе до доласка у Париз, где почиње трка.<ref name="us.france"/> Возачи нападају са свих страна, сви желе да освоје етапу соло, али једина двојица која су то успела су Француз [[Еди Сење]] (1995)<ref name="us.france"/> и Казахстанац [[Александар Винокуров]] (2005).<ref>{{cite web|title=92nd Tour de France – GT| url = http://autobus.cyclingnews.com/road/2005/tour05/?id=results/tour0521| website = autobus.cyclingnews.com| publisher = Immediate Media Company Ltd.| accessdate = 23. 7. 2017.}}</ref> Године 1989. последња етапа био је хронометар дуг 25&nbsp;km. [[Лоран Фињон]] је имао 50 секунди предности испред [[Грег Лемонд|Грега Лемонда]], који је успео да надокнади заостатак и тријумфује са осам секунди испред Фињона.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.com/archive/1989-tour-de-france-stage-21-lemond-crushes-fignon-67543 | title = 1989 Tour de France stage 21: LeMond crushes Fignon | date = 13. 7. 2009.| website = cyclingweekly.com | accessdate = 28. 6. 2017.| last=Bingham| first = Keith}}</ref> Године 2020, последња такмичарска, етапа 20, био је брдски хронометар дуг 36.2&nbsp;km; [[Примож Роглич]] је имао 57 секунди испред [[Тадеј Погачар|Тадеја Погачара]], који је побиједио на хронометру са скоро два минута испред Роглича и освојио Тур.<ref>{{Cite web|title=Tour de France Lead Changes Hands in Epic Time Trial|url=https://www.nytimes.com/2020/09/19/sports/cycling/tour-de-france-pocagar-roglic.html|date=19. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=nytimes.com|first=Elian|last=Peltier}}</ref> Успон [[Алп д’Уез]] је један од највећих и најзначајнијих успона, који обезбеђује велику борбу било да је групна етапа или хронометар. Током Тур де Франса 2004. на Алп д’Уезу је вожен 15&nbsp;km дуг брдски хронометар на етапи 16. Док је за ТВ гледаоце етапа била неодољива, возачи су се жалили на гледаоце поред пута који су угрожавали њихов напредак на успону и хронометар на овој етапи можда неће бити поновљен.<ref>{{cite news|title=Tour de France Letters Special&nbsp;– 23 July 2004|publisher=CyclingNews|date = 23. 7. 2004|url=http://autobus.cyclingnews.com/tour04.php?id=letters/2004/jul23tourletters#Fan|accessdate = 28. 6. 2017}}</ref><ref>{{cite news|last=Maloney|first=Tim|title=Stage 16&nbsp;– 21 July: Bourg d'Oisans&nbsp;– Alpe d'Huez ITT, 15.5&nbsp;km; Sign of the times: Armstrong dominates on l'Alpe d'Huez|publisher=CyclingNews|date = 21. 7. 2004|url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2004/tour04/?id=results/stage16|accessdate = 28. 6. 2017}}</ref> Успон на [[Мон Ванту]]у је обично најтежи на Туру због тешких услова, великих врућина, недостатка вегетације и јаког вјетра.<ref name="Ventoux">{{cite web|url=http://www.veloventoux.com/?c=montVentoux|title=Mount Ventoux|publisher=veloventoux.com|date=|first=|last=|accessdate=}}</ref> На Вантуу је 1967. умро [[Том Симпсон]], коме је постављен споменик при врху успона.<ref name="Ventoux"/> Године 1970. [[Еди Меркс]] је приликом освајања етапе на Вантуу довео себе до граница издржљивости; на крају етапе дат му је кисеоник након чега се опоравио и освојио Тур.<ref name="Ventoux"/> Друге значајне брдске етапе су [[Кол ди Турмале]], најпосећенији успон у историји Тура. [[Кол ди Галибије]] је најпосећенији успон у Алпима. Етапа до Галибијеа на Тур де Франсу 2011. је одржана на стоту годишњицу планина на Туру, док је то такође био циљ са највећом надморском висином икад: 2.645&nbsp;m.<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/2011/TDF/COURSE/us/le_galibier.html|title=Tour de France 2011&nbsp;– The Galibier 1911–2011|publisher=Letour.fr|date=10. 7. 2011|accessdate = 28. 6. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20110720075914/http://www.letour.fr/2011/TDF/COURSE/us/le_galibier.html|archive-date=20. 07. 2011|url-status=dead|df=}}</ref> == Старт ван Француске == Листа градова у којима је Тур стартовао ван Француске:<ref>{{cite web | url = http://velonews.competitor.com/2012/12/tour-de-france/foreign-grand-tour-starts-are-big-business_269064 | title = Foreign grand tour starts are big business – VeloNews.com | publisher = Velonews.competitor.com | date = 15. 12. 2012. | accessdate = 28. 6. 2017. | archive-url = https://web.archive.org/web/20140721071009/http://velonews.competitor.com/2012/12/tour-de-france/foreign-grand-tour-starts-are-big-business_269064 | archive-date = 21. 07. 2014 | url-status = dead }}</ref> {{div col|colwidth = 20em}} * '''[[Тур де Франс 1954.|1954]]''': [[Амстердам]], [[Холандија]] * '''[[Тур де Франс 1958.|1958]]''': [[Брисел]], [[Белгија]] * '''[[Тур де Франс 1965.|1965]]''': [[Келн]], [[Западна Немачка]] * '''[[Тур де Франс 1973.|1973]]''': [[Схевенинген]], [[Холандија]] * '''[[Тур де Франс 1975.|1975]]''': [[Шарлроа]], [[Белгија]] * '''[[Тур де Франс 1978.|1978]]''': [[Лајден]], [[Холандија]] * '''[[Тур де Франс 1980.|1980]]''': [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]], [[Западна Немачка]] * '''[[Тур де Франс 1982.|1982]]''': [[Базел]], [[Швајцарска]] * '''[[Тур де Франс 1987.|1987]]''': [[Западни Берлин]], [[Западна Немачка]] * '''[[Тур де Франс 1989.|1989]]''': [[Луксембург (град)|Луксембург]], [[Луксембург]] * '''[[Тур де Франс 1992.|1992]]''': [[Сан Себастијан]], [[Шпанија]] * '''[[Тур де Франс 1996.|1996]]''': [[Хертогенбос|Ден Бос]], [[Холандија]] * '''[[Тур де Франс 1998.|1998]]''': [[Даблин]], [[Република Ирска|Ирска]] * '''[[Тур де Франс 2002.|2002]]''': [[Луксембург (град)|Луксембург]], [[Луксембург]] * '''[[Тур де Франс 2004.|2004]]''': [[Лијеж]], [[Белгија]] * '''[[Тур де Франс 2007.|2007]]''': [[Лондон]], [[Уједињено Краљевство]] * '''[[Тур де Франс 2009.|2009]]''': [[Монте Карло]], [[Монако]] * '''[[Тур де Франс 2010.|2010]]''': [[Ротердам]], [[Холандија]] * '''[[Тур де Франс 2012.|2012]]''': [[Лијеж]], [[Белгија]] * '''[[Тур де Франс 2014.|2014]]''': [[Лидс]], [[Уједињено Краљевство]] * '''[[Тур де Франс 2015.|2015]]''': [[Утрехт]], [[Холандија]] * '''[[Тур де Франс 2017.|2017]]''': [[Диселдорф]], [[Немачка]] * '''[[Тур де Франс 2019.|2019]]''': [[Брисел]], [[Белгија]] * '''[[Тур де Франс 2022.|2022]]''': [[Копенхаген]], [[Данска]] {{div col end}} == Ривалства == === Жак Анкетил — Ремон Пулидор === Прво велико ривалство на Туру било је између [[Жак Анкетил|Жака Анкетила]] и [[Ремон Пулидор|Ремона Пулидора]].<ref>''Le Monde'', 16 April 2002, supplement page 3</ref><ref>Boeuf, Jean Luc and Léonard Yves (2003), ''La République du Tour de France'', Seuil, France. {{page| year=|isbn=978-2-02-058073-1| pages=}}</ref> Док је Анкетил петоструки освајач Тура, Пулидор је само једном освојио Вуелту. Пулидор је био брдаш, а Анкетил хронометраш, тако да је велику предност стицао на хронометрима. Анкетил је волио да контролише трку, није био агресиван у брдима и чекао је хронометар (или хронометре) како би ријешио трку. С друге стране, Пулидор је возио нападачки и агресивно и због стила вожње, постао је љубимац публике. Године 1962. завршио је иза Анкетила, а највећу шансу да га побиједи имао је 1964. године. Након велике борбе на успону Пуј де Дом, Анкетил је отпао, али Пулидор није узео довољно времена да узме жуту мајицу. Анкетил је освојио Тур, а Пулидор је постао још популарнији. То је била последња Анкетилова побједа на Туру, док је Пулидор завршио на подијуму 12 година након тога, у ери [[Еди Меркс|Едија Меркса]]. === Еди Меркс — Луис Окања === [[Луис Окања]] и [[Еди Меркс]] су водили борбе на Туру током седамдесетих. На Туру 1971. Окања је имао осам минута предности испред Меркса, али је Меркс надокнадио седам минута у Пиринејима, на Кол де Ментеу. Меркс је био супериоран и на наредној етапи, Окања се трудио да одржи контакт са њим, мучио се док није пао на земљу и хеликоптером је превезен у болницу.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingrevealed.com/nov05/top25-17.html| title=Top 25 All Time Tour 1971- Unbeatable Merckx Gets a Major Scare|publisher = Barry Boyce, CyclingRevealed Historian|accessdate=18. 12. 2016}}</ref> Меркс је одбио да обуче жуту мајицу наредног дана. Окања је освојио Тур 1973. када Меркс није учествовао јер се одлучио да вози Ђиро и Вуелту. Медији су одмах навели да је једини разлог што је Окања освојио, тај што Меркс није учествовао. Њихово ривалство у наредним годинама није имало толике размјере, јер Окања није успио да заврши ниједан Тур. === Бернар Ино — Грег Лемонд === [[Бернар Ино]] и [[Грег Лемонд]] су били сувозачи, али и ривали. Године 1985. Ино је био три и по минута испред Лемонда, али је на етапи 14, заједно са Филом Андерсоном и још четворицом возача, пао након што су се дотакли точковима у спринту.{{sfn|McGann|McGann|2008|p=161}} Ино је лежао неколико минута, након чега га је прегледао доктор. Нос му је био поломљен и било му је тешко да дише, али је одлучио да заврши етапу; сишао је са бицикла и пјешице је дошао до циља, који је прешао док му је крв капала са лица.<ref name="1985 Tour de France"/> На етапи 17, [[Педро Делгадо]] је напао, Ино није могао да прати групу, али Лемонду нису дозволили да ради са [[Стивен Роуч|Стивеном Роучем]] како би се борио за етапну побједу.{{sfn|McGann|McGann|2008|p=161}} Из тима су му говорили да је Ино 40 секунди иза, док су навијачи поред пута говорили да имају неколико минута предности.{{sfn|McGann|McGann|2008|p=161}} Роуч и Лемонд су завршили етапу скоро три минута иза Делгада, након чега су на циљ стизали возачи у групама, међу којима није био Ино.{{sfn|McGann|McGann|2008|p=161}} Када је стигла група од 16 возача, у којој су били и спринтери, Лемонд је почео да плаче, истичући да је само хтио етапну побједу, прву у каријери.{{sfn|McGann|McGann|2008|p=161}} Касније је изјавио да му је Кехли рекао „како се усуђујеш да нападнеш Иноа док је у проблемима“, као и да су га заваравали око предности коју је имао, говорећи му стално да је Ино близу, у групи иза, али да вјерује да је сигурно имао три—четири минута предности.<ref name="Malessa">{{cite web|url=http://www.roble.net/marquis/coaching/lemond98.html|last=Malessa|first=Bryan|title=Once Was King: An interview with Greg LeMond|publisher=Roble Systems, Inc.|year=1998|accessdate=24. 7. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20130118195056/http://www.roble.net/marquis/coaching/lemond98.html|archive-date=18. 1. 2013|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> Изјавио је да уопште није био љут на Иноа, јер он није доносио одлуке, већ Тапије и Кехли.<ref name="Malessa"/> Исте вечери, у хотелу, договорио се са Иноом да у наставку Тура ради за њега, а Ино ће њему помоћи да освоји Тур наредне године. <ref name="SportsIllustrated.CNN.com">{{cite news|url=http://sportsillustrated.cnn.com/vault/article/magazine/MAG1065079/index.htm|title=An American Takes Paris|work=Sports Illustrated|publisher=Time Inc.|date=4. 8. 1986|accessdate=24. 7. 2022|page=1|last=Swift|first=E.M.|archive-url=https://web.archive.org/web/20130919175415/http://sportsillustrated.cnn.com/vault/article/magazine/MAG1065079/index.htm|archive-date=19. 9. 2013|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> На хронометру на последњој етапи, побиједио је пет секунди испред Иноа, остваривши прву етапну побједу на Туру икада; Ино је освојио Тур, а Лемонд је завршио на другом мјесту, минут и 42 секунде иза, жртвујући своју шансу за побједу.{{sfn|McGann|McGann|2008|p=161}} Ино му је обећао да ће радити за њега на Туру 1986, рекавши: „'86 ће Тур бити за тебе. Ја ћу ти помоћи“,<ref name="SportsIllustrated.CNN.com" /><ref>{{cite web|url=http://www.cyclingrevealed.com/oct05/top25-19.html|title=Top 25 All Time Tours #19: 1986&nbsp;– LeMond Wins After Hinault's Betrayal|work=CyclingRevealed|last=Boyce|first=Barry|date=10. 2005|accessdate=24. 7. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20150506131158/http://www.cyclingrevealed.com/oct05/top25-19.html|archive-date=6. 5. 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> док је прије почетка трке 1986, рекао да неће одлучити он, већ трка, изјавивши: „јачи возач ће побиједити.“{{sfn|Moore|2012|p=181}} Лемонд је изјавио да му је Ино рекао да ће хронометар на деветој етапи одлучити ко ће добити пуну подршку тима, изјавивши: „изгледало је да је његов став видјећемо послије првог хронометра. Пустићемо да то одлучи ко ће бити лидер тима... што није договор који смо склопили.“{{sfn|Moore|2012|p=192}} Ино је побиједио на хронометру, док је Лемонд завршио 44 секунде иза, након чега је подршка од стране Иноа и тима била мања,{{sfn|Moore|2012|p=192}} а Ино је затим возио агресивно, што је изазвало подјелу унутар тима.<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/othersports/cycling/8590177/Bernard-Hinault-and-Greg-LeMonds-classic-1986-Tour-de-France-duel-relived-in-Slaying-the-Badger.html|title=Bernard Hinault and Greg LeMond's classic 1986 Tour de France duel relived in Slaying the Badger|work=The Daily Telegraph|location=London|publisher=Telegraph Media Group Limited|first=Brendan|last=Gallagher|date=22. 6. 2011|accessdate=24. 7. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20140515085213/http://www.telegraph.co.uk/sport/othersports/cycling/8590177/Bernard-Hinault-and-Greg-LeMonds-classic-1986-Tour-de-France-duel-relived-in-Slaying-the-Badger.html|archive-date=15. 5. 2014|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> Након етапе 12, на којој је Ино напао са Делгадом, а Лемонд није хтио да ради на достизању, заостајао је пет минута иза Иноа.{{sfn|McGann|McGann|2008|p=165}} Након етапе, Ино је изјавио да је покушавао да помогне Лемонду тако што је нападом покушао да извуче његове противнике да раде на чело групе, али ниједан напад није планирао са Лемондом.{{sfn|Moore|2012|pp=202–203}} На етапи 13, Ино је поново напао, стекао је три минута предности, али је остао без снаге и достигли су га. У финишу је Лемонд напао и остварио соло побједу, док је Ино завршио четири и по минута иза.{{sfn|Moore|2012|p=252}} На етапи 17, Лемонд је преузео жуту мајицу, а Ино је наставио да напада на наредним етапама. Лемонд је на крају освојио Тур по први пут, а Ино је завршио на другом мјесту.<ref>{{cite news|url=http://sportsillustrated.cnn.com/vault/article/magazine/MAG1065079/index.htm|title=An American Takes Paris| work = Sports Illustrated|publisher=Time Inc.|date=4. 8. 1986|accessdate=18. 12. 2016|pages=1| last=Swift| first = E.M.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cyclingrevealed.com/oct05/top25-19.html| title = Top 25 All Time Tours #19: 1986&nbsp;– LeMond Wins After Hinault's Betrayal| work = CyclingRevealed| publisher = CyclingRevealed| last=Boyce| first = Barry| date = октобар 2005|accessdate = 18. 12. 2016}}</ref> Лемонд је изјаво да му је Тур 1986. био најтежа и најстреснија трка у каријери,<ref>{{cite AV media|people=Liggett, Phil (Narrator) and Kent Gordis (Producer) | year=1989. | title = 1989 World Championships | medium = Video DVD | publisher = World Cycling Productions}}</ref> а о њему је снимљен и филм.<ref>{{cite web|url=http://www.espn.com/30for30/film/_/page/slayingthebadger|title=Slaying the Badger - ESPN Films: 30 for 30|work=espn.com|date=|accessdate=24. 7. 2022|first=|last=}}</ref> === Ленс Армстронг — Јан Улрих === [[Ленс Армстронг]] и [[Јан Улрих]] водили су велику борбу почетком 21 века. Армстронг је био комплетан возач, хронометраш, брдаш и спринтер, Улрих је возио агресивно, покушавао у брдским етапама, али је једино успио да освоји три пута друго место и три пута класификацију за најбољег младог возача. Између њих је владао и фер плеј. Када је Улрих пао 2001. Армстронг га је чекао,<ref>{{cite news|url=http://www.usatoday.com/sports/cycling/2003-07-21-tour-fall_x.htm | title = Lance's fall leads to display of Tour sportsmanship | work = USA Today | date = 21. 7. 2003. | accessdate = 18. 12. 2016.}}</ref> а Улрих му се потом реванширао 2003. када је Армстронг имао инцидент са навијачима.<ref>{{cite web|url=http://archives.tcm.ie/breakingnews/2003/07/21/story106890.asp | title = BreakingNews.ie – 2003/07/21: Armstrong wins as Ullrich pays for sportsmanship | publisher = Archives.tcm.ie | accessdate = 18. 12. 2016. |archive-url=https://web.archive.org/web/20040517062136/http://archives.tcm.ie/breakingnews/2003/07/21/story106890.asp |archive-date = 17. 05. 2004 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.accessmylibrary.com/coms2/summary_0286-8178642_ITM | title = Article: Ullrich's courtesy one of the few possibly costly gestures in sports. &#124; AccessMyLibrary – Promoting library advocacy | publisher = AccessMyLibrary | date = 26. 7. 2003. | accessdate = 18. 12. 2016. | first=Ted | last=Hutton}}</ref> Сенка на њихово ривалство бачена је када се доказало да су обојица користили допинг. === Алберто Контадор — Анди Шлек === [[Алберто Контадор]] и [[Анди Шлек]] водили су борбу на Туру само три године, али је њихово ривалство остало упамћено. Енди је три пута завршавао на другом месту, од тога двапут иза Контадора. 2010. у тренутку када је Анди Шлек био лидер Тура, спао му је ланац, а Контадор је одлучио да га нападне и узео му је жуту мајицу, што је била једна од најконтроверзнијих победа на Туру.<ref> {{cite web|title=Contador in yellow as Schleck suffers untimely mechanical at the Tour. France’s Voeckler wins the stage|url=http://velonews.competitor.com/2010/07/news/contador-in-yellow-as-schleck-suffers-untimely-mechanical-at-the-tour-frances-voeckler-wins-the-stage_129933|accessdate=18. 12. 2016|work=velonews.com|date=19. 7. 2010|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100724054255/http://velonews.competitor.com/2010/07/news/contador-in-yellow-as-schleck-suffers-untimely-mechanical-at-the-tour-frances-voeckler-wins-the-stage_129933| archivedate=24. 7. 2010 <!--DASHBot-->|url-status=live}}</ref> Накнадно је победа одузета Контадору због допинга и приписана је Шлеку.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/cas-sanction-contador-with-two-year-ban-in-clenbuterol-case | title = CAS Sanction Contador With Two Year Ban In Clenbuterol Case | publisher = Cyclingnews.com | date=06. 02. 2012. | accessdate = 18. 12. 2016.}}</ref> Упоредо са ривалством са Ендијем, Контадор је имао велико ривалство са сувозачем те године, Ленсом Армстронгом, кога је Астана подржавала у намери да освоји Тур, али је завршио трећи, иза Контадора и Шлека. === Крис Фрум — Наиро Кинтана === И [[Крис Фрум]] и [[Наиро Кинтана]] су добри брдаши и доста агресивни. Њихово ривалство је почело 2013. Кинтана је био једини који је могао да прати Фрума, али не до краја. Фрум је добар хронометраш, што му даје додатну предност. Кинтана је трипут завршио иза Фрума на Туру: 2013<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/le-tour/2013/us/classifications.html|title=Overall individual time classification|author=|work=letour.fr|accessdate=18. 12. 2016.|archive-url=https://web.archive.org/web/20130629222040/http://www.letour.fr/le-tour/2013/us/classifications.html|archive-date=29. 06. 2013|url-status=dead|df=}}</ref>, 2015.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/sport/2015/jul/25/chris-froome-tour-de-france-nairo-quintana| title = Chris Froome set for Tour de France win despite Nairo Quintana’s attack| last = Fotheringham | first = William | work = the Guardian| accessdate = 18. 12. 2016.}}</ref> и 2016.<ref>{{cite web|title=Nairo Quintana: "I've had physical problems"| url = http://www.letour.com/le-tour/2016/us/stage-21/news/int/nairo-quintana-i-ve-had-physical-problems.html| website = Le Tour de France| accessdate = 18. 12. 2016.|archive-url=https://web.archive.org/web/20170203152629/http://www.letour.com/le-tour/2016/us/stage-21/news/int/nairo-quintana-i-ve-had-physical-problems.html|archive-date = 03. 02. 2017|url-status=dead|df=}}</ref> Али је успио да га победи на другом [[Гранд тур трке|гранд туру]], на [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспањи]] 2016. за минут и 20 секунди.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/first-vuelta-a-espana-victory-for-nairo-quintana-weekend-wrap/ | title = First Vuelta a Espana victory for Nairo Quintana – Weekend Wrap| accessdate = 18. 12. 2016.}}</ref> == Несреће == * 1995: Италијан [[Фабио Казартели]] је пао на спусту са Кол де Портета на етапи 15, при брзини од 88&nbsp;km/h. Пошто није носио кацигу задобио је тешке повреде главе и преминуо је.<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport2/low/other_sports/cycling/4682485.stm | title = Tour tragedy 10 years | work = BBC.co.uk. | date = 18. 7. 2005. | accessdate = 18. 12. 2016.| author = Majendie, Matt}}</ref> * 1967: Енглез [[Том Симпсон]] умро је приликом тешког успона на [[Мон Ванту]]у током етапе 13, када је доживио срчани удар, због амфетамина и алкохола.<ref>{{cite web|title=1967 Tour de France| url = http://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1967.html| work = BikeRaceInfo| publisher = McGann Publishing| location = Cherokee Village, AR| accessdate = 18. 12. 2016.}}</ref> * 1935: Шпанац [[Франсиско Кепеда]] умро је приликом пада на спусту са Кол де Галибијеа. Кепеда је преживео пад, али је умро приликом транспорта у болницу.<ref>{{cite web|url=http://www.memoire-du-cyclisme.eu/dossiers/dos_1935_cepeda.php | title = Contre-enquête sur la mort de Francesco Cepeda | date=07. 10. 2009. | accessdate = 18. 12. 2016. | work = }}</ref> * 1910: Француз [[Адолф Елијер]] се удавио приликом одмора на [[Азурна обала|Азурној обали]].<ref name="velofilo">{{cite web|url=http://velofilo.com/tag/adolphe-heliere/ | title = Tour de Francen historia: Kuolema Tourilla 1–2: Hélière ja Cepeda| date = 25. 3. 2016.| accessdate = 18. 12. 2016.| author = Tommi Wallenius}}</ref> == Рекорди и занимљивости == === Рекорди === * Један возач је успио да исте године освоји Тур де Франс, брдску, класификацију по поенима и класификацију комбинације, [[Еди Меркс]] 1969. на свом првом учешћу на Туру;<ref>{{cite web|url=http://memoire-du-cyclisme.net/eta_tdf_1947_1977/tdf1969.php | title = Memoire du cyclisme: 1947–1977| date = | accessdate = 18. 12. 2016.}}</ref> * Један возач је успио да двије године заредом освоји Тур де Франс, брдску и класификацију за најбољег младог возача, [[Тадеј Погачар]] 2020, на свом првом учешћу на Туру,<ref>{{cite web|url=https://www.web24.news/u/2020/09/pogacar-an-unprecedented-raid-since-eddy-merckx.html|title=Pogacar, an unprecedented raid since Eddy Merckx|work=web24.news|date=20. 9. 2020|accessdate=22. 9. 2020|first=|last=}}</ref> а затим и 2021.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/ostali-sportovi/vesti/alpi-su-mu-preniski-dajte-mu-himalaje-tadej-pogacar-odbranio-titulu-na-tur-de-fransu/393390|title=Alpi su mu preniski, dajte mu Himalaje: Tadej Pogačar odbranio titulu na Tur de Fransu|work=mozzartsport.com|date=18. 7. 2021|accessdate=21. 7. 2021|first=|last=}}</ref> * [[Роже Валковјак]] је једини победник Тура који никада није освојио ниједну етапу;<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/coureur/3222.html| title = Tour de France database results for Roger Walkowiak| accessdate=18. 12. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20110512215602/http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/coureur/3222.html| archive-date = 12. 05. 2011|url-status=dead|df=}}</ref> * највише километара колико је један возач провео у бијегу, остварио је [[Алберт Бурлон]] 1947. — 253 километра;<ref name="autogenerated9">Tour 09, Procycling (UK) summer 2009</ref> * најбржи Тур у историји био је 2005. [[Ленс Армстронг]] је 3.592.5 километара одвезао за 86 сати, 15 минута и 2 секунде, чиме је остварио просечну брзину трке од 41.654&nbsp;km/h. Најспорији Тур био је 1919. када је [[Фирмен Ламбо]] освојио са просечном брзином од 24,056&nbsp;km/h;<ref>{{cite web |url=http://www.letour.fr/HISTO/fr/TDF/records/palmares.html|title=Historique du Tour de France|publisher=Letour.fr|accessdate=18. 12. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20120617035236/http://www.letour.fr/HISTO/fr/TDF/records/palmares.html|archive-date=17. 06. 2012|url-status=dead|df=}}</ref> * најбржа етапа била је 1999. када је [[Марио Чиполини]] победио са просечном брзином од 50,4&nbsp;km/h;<ref>{{cite news|url=http://articles.latimes.com/1999/jul/08/sports/sp-54125 | title = Cipollini Sprints to Record Win&nbsp;– Los Angeles Times | work = Los Angeles Times | date=08. 07. 1999. | accessdate = 18. 12. 2016.}}</ref> * најбоље време на успону ''Алп ду Ез'' остварио је [[Марко Пантани]] 1997. најпознатији успон на Туру одвезао је са просечном брзином од 23,1&nbsp;km/h,<ref name = NEWS>{{cite web| last = Maloney | first = Tim | url= http://autobus.cyclingnews.com/road/2004/tour04/?id=results/stage16 | title=Armstrong dominates on l'Alpe d'Huez | publisher=www.cyclingnews.com| date = 21. 7. 2004. | accessdate=18. 12. 2016.}}</ref> а најбоље време остварио је 1995. када је успон одвезао за 36 минута и 50 секунди;<ref>{{cite book|first=Matt | last=Rendell | title=Blazing Saddles |url=https://archive.org/details/blazingsaddlescr0000rend_o1u3 | year=2007 | publisher=Quercus (United Kingdom) |isbn=978-1-84724-155-9| pages=}}</ref> * најмлађи етапни победник је [[Фабио Батезини]], који је освојио етапу на Туру 1931. када је имао 19 година;<ref>{{cite news|title=Peter Sagan captures Stage 1| url = http://espn.go.com/olympics/tdf2012/story/_/id/8119085/2012-tour-de-france-slovakia-peter-sagan-wins-stage-1-fabian-cancellara-keeps-lead| agency = Associated Press | publisher = ESPN | date=01. 07. 2012. | accessdate = 18. 12. 2016.}}</ref> Највише етапних појбеда на једном туру је 8, што су постигла тројица возача: * {{flagathlete|[[Шарл Пелисје]]|ФРА}} 1930.<ref>{{cite web| title = Charles Pélissier| url = http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/coureur/2534.html| work = Results history| publisher = letour.fr| accessdate = 18. 12. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20121020075646/http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/coureur/2534.html| archive-date = 20. 10. 2012|url-status=dead| df = }}</ref> * {{flagathlete|[[Еди Меркс]]|БЕЛ}} 1970. и 1974.<ref>{{cite web| title = Eddy Merckx| url = http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/coureur/4004.html| work = Results history| publisher = letour.fr| accessdate = 18. 12. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20120817032314/http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/coureur/4004.html| archive-date = 17. 08. 2012|url-status=dead| df = }}</ref> * {{flagathlete|[[Фреди Мартенс]]|БЕЛ}} 1976.<ref>{{cite web| title = Freddy Maertens| url = http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/coureur/4314.html| work = Results history| publisher = letour.fr| accessdate = 18. 12. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20121027134426/http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/coureur/4314.html| archive-date = 27. 10. 2012|url-status=dead| df = }}</ref> * највећа временска разлика између побједника и другопласираног остварена је на првом Туру, 1903. 2 сата, 49 минута и 45 секунди, између [[Морис Гарен|Мориса Гарена]] и [[Лисјен Потје|Лисјена Потјеа]];<ref>{{cite web | url = http://www.letour.fr/2009/TDF/COURSE/us/histoire_statistiques.html | title = Tour de France 2009&nbsp;– Stats | publisher = Letour.fr | accessdate = 18. 7. 2009. | archive-url = https://web.archive.org/web/20121019082114/http://www.letour.fr/2009/TDF/COURSE/us/histoire_statistiques.html | archive-date = 19. 10. 2012 |url-status=dead | df = }}</ref> * најмања временска разлика између победника Тура и другопласираног је 8 секунди. [[Грег Лемонд]] је 1989. победио [[Лоран Фињон|Лорана Фињона]] за 8 секунди;<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2010/jul/22/tour-laurent-fignon-greg-lemond| title = 'You never stop grieving' – how the closest Tour de France was lost| agency = The Guardian| date = 22. 7. 2010.| accessdate = 18. 12. 2016.| work = TheGuardian.com}}</ref>{{sfn|McGann|p=190}} {| class="wikitable" |- !Временска разлика !Година !Ривали |- |8" |[[Тур де Франс 1989.|1989]]. |[[Грег Лемонд]] – [[Лоран Фињон]] |- |23" |[[Тур де Франс 2007.|2007]]. |[[Алберто Контадор]] – [[Кадел Еванс]] |- |32" |[[Тур де Франс 2006.|2006]]. |[[Оскар Переиро]] – [[Андреас Кледен]] |- |38" |[[Тур де Франс 1968.|1968]]. |[[Јан Јансен]] – [[Херман ван Спрингел]] |- |40" |[[Тур де Франс 1987.|1987]]. |[[Стивен Роуч]] – [[Педро Делгадо]] |- |48" |[[Тур де Франс 1977.|1977]]. |[[Бернар Тевене]] – [[Хени Којпер]] |- |54" |[[Тур де Франс 2017.|2017]]. |[[Крис Фрум]] – [[Ригоберто Уран]] |- |55" |[[Тур де Франс 1964.|1964]]. |[[Жак Анкетил]] – [[Ремон Пулидор]] |- |58" |[[Тур де Франс 2008.|2008]]. |[[Карлос Састре]] – [[Кадел Еванс]] |- |59" |[[Тур де Франс 2020.|2020]]. |[[Тадеј Погачар]] – [[Примож Роглич]] |} * жуту мајицу је највише пута носио [[Еди Меркс]] — 96 пута;<ref>{{cite web|url=https://roadcyclinguk.com/racing/worn-yellow-jerseys-tour-de-france.html | title = Who has worn the most yellow jerseys at the Tour de France? | date = 12. 7. 2016.| accessdate = 18. 12. 2016.| author = Jonathan Ancer}}</ref> {| class= "wikitable sortable" |+ Статистика по броју дана проведених у жутој мајици:<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/racing/tour-de-france/spent-days-yellow-jersey-tour-de-france-history-263151 | title = Who has spent the most days in the yellow jersey in Tour de France history? | date = 21. 7. 2016.| accessdate = 18. 12. 2016.| author = Stuart Clarke}}</ref> !Позиција!!Име!!Држава!!Број дана<br />у жутој мајици!!Укупан број победа<br />на Туру<br />[[Датотека:Jersey yellow.svg|20px]]!!Године |- |style="text-align:center;" data-sort-value="1" | 1 ||'''[[Еди Меркс]]''' ||{{BEL}}|| 96||5||'''1969''', '''1970''', '''1971''', '''1972''', '''1974''', 1975 |- |style="text-align:center;" data-sort-value="2" | 2 ||'''[[Бернар Ино]]''' ||{{FRA}}|| 75||5||'''1978''', '''1979''', 1980, '''1981''', '''1982''', 1984, '''1985''', 1986 |- |style="text-align:center;" data-sort-value="3" | 3 ||'''[[Мигел Индураин]]''' ||{{ESP}}|| 60||5||'''1991''', '''1992''', '''1993''', '''1994''', '''1995''' |- |-style= "background:#CEDFF2;" |style="text-align:center;" data-sort-value="5" | 4 ||'''''[[Крис Фрум]]''''' ||{{GBR}}|| 59||4||'''2013''', '''2015''', '''2016''', '''2017''' |- |style="text-align:center;" data-sort-value="4" | 5 ||'''[[Жак Анкетил]]''' ||{{FRA}}|| 50||5||'''1957''', '''1961''', '''1962''', '''1963''', '''1964''' |} === Занимљивости === * први пут када је возач проглашен побједником, а касније му побједа одузета, било је 1904. када је [[Морис Гарен]] ишао возом током Тура;{{sfn|Seray|2000|p=154}} * први пут је Тур ишао ван граница Француске 1906. када је трка ишла у [[Немачка|Немачку]] област Алкас-Лорен;<ref name="Tour de France Trivia">{{cite web|url=http://www.topendsports.com/events/tour-de-france/firsts.htm | title = Tour de France Trivia – Firsts| date = | accessdate = 18. 12. 2016.| author = }}</ref> * први бициклиста који је умро током Тур де Франса је [[Адолф Елијер]], који се удавио током дана одмора на Туру 1910;<ref name="velofilo"/> * жута мајица је први пут додељена 1919. Први бициклиста који је обукао је [[Ежен Кристоф]];<ref name="Tour de France Trivia"/> * први радио пренос уживо био је 1929.<ref name="Tour de France Trivia"/> * први хронометар одржан је 1934. између ла Рош су Јона и [[Нант]]а, дужине од 80 километара;<ref name="Tour de France Trivia"/> * први телевизијски пренос уживо био је финиш етапе на [[Парк принчева|Парку принчева]], 25. јула 1948;<ref name="Tour de France Trivia"/> * први пут је Тур де Франс стартовао ван Француске 1954. када је прва етапа одржана у [[Амстердам]]у;<ref name="Tour de France Trivia"/> * први пролог је одржан 1967;<ref name="Tour de France Trivia"/> * први пут је крај трке био на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у [[Париз]]у 1975;<ref name="Tour de France Trivia"/> * први побједници неке класификације на Туру, који су били ван [[Континентална Европа|Континенталне Европе]], били су [[Шон Кели]] (освојио класификацију по поенима) и [[Фил Андерсон]] (освојио класификацију за најбољег младог возача);<ref name="Tour de France Trivia"/> * први Тур де Франс за жене одржан је 1984. (трајао је до 2009);<ref>{{cite web| url = http://www.memoire-du-cyclisme.net/feminines/tdf_feminin.php| title = Miguel Indurain: Cycling| publisher = Memoire du Cyclisme| date = 23. 11. 2008.| accessdate = 18. 12. 2016.| archive-date = 10. 05. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120510052454/https://www.memoire-du-cyclisme.net/feminines/tdf_feminin.php| url-status = dead}}</ref> * први неевропски победник био је [[Грег Лемонд]], из [[Сједињене Америчке Државе|САД-а]];<ref name="Tour de France Trivia"/> * први возач који је освојио Тур пет пута заредом је Шпанац [[Мигел Индураин]];<ref>{{cite web|url=http://www.topendsports.com/athletes/cycling/indurain-miguel.htm| title = Tour de France féminin| publisher = topendsports.com| date = | accessdate = 18. 12. 2016.}}</ref> * први афрички комерцијални тим који је учествовао на Тур де Франсу је МТН-Кубека 2015. (иако је алжирско-мароканска екипа учествовала 1950. када су на Туру били национални тимови).<ref name="Tour de France Trivia"/> * најстарији учесник на Туру био је [[Анри Паре]], који је имао 50 година кад је возио Тур 1904.<ref name="Tour de France Trivia2">{{cite web|url=http://www.topendsports.com/events/tour-de-france/trivia.htm | title = Tour de France Trivia| date = | accessdate = 18. 12. 2016.| author = }}</ref> * најстарији победник је [[Фирмен Ламбо]], који је освојио Тур 1922. са 36 година;<ref name="Tour de France Trivia2"/> * најмлађи победник је [[Анри Корне]], који је освојио Тур 1904. са 20 година;<ref name="Tour de France Trivia2"/> * најдужи Тур био је 1926. 5.745 километара;<ref name="Tour de France Trivia2"/> * просечна енергија потрошена за једну етапу је између 4.000 и 5.000 [[калорија|kcal]] (килокалорија), односно 123.900 kcal на целој трци, а еквивалент томе су 252 [[Мекдоналдс]]ова дупла чизбургера<ref name="active.com">{{cite web|url=http://www.active.com/cycling/articles/23-fun-facts-you-didn-t-know-about-the-tour-de-france| title = 23 Fun Facts You Didn't Know About the Tour de France| publisher = active.com| date = | first = Marc| last=Lindsay| accessdate=07. 07. 2017.}}</ref> или 234 [[Милка (чоколада)|Милка]] чоколаде од 100{{nbsp}}g;<ref>{{cite web|url=http://www.sainsburys.co.uk/webapp/wcs/stores/servlet/gb/groceries/milka-alpine-milk-chocolate-100g?langId=44&storeId=10151&krypto=brjCIWgxhYHyY%2Bgc3kZBmfX4BjHCwH1xamffMgOHtosjyPHhJTqShramvYBq%2FByS21T488kmt%2BDTaBRW8rmppWhQMaEh10fscmRQWrxHVen%2BsB8qIFkgby%2BiZr%2B63HHvo%2BFJm2goB3FVkB2dcjjKVW0yeVvkyvLKPxzQja9F1Q0%3D&ddkey=http%3Agb%2Fgroceries%2Fmilka-alpine-milk-chocolate-100g| title = Milka Alpine Milk Chocolate 100g| publisher = www.sainsburys.co.uk| accessdate=07. 07. 2017.}}</ref> * Тур де Франс 1919. завршило је само 10 бициклиста;<ref name="active.com"/> * просечна брзина на Туру 1919. била је 24{{nbsp}}km/h, док је 2005. износила 41,4{{nbsp}}km/h;<ref name="active.com"/> * до 1960. било је уобичајено да учесници конзумирају алкохол током трке да смање бол, али алкохол је убрзо забрањен јер је почео да се сматра стимулансом;<ref name="active.com"/> * Тур је трипут освајао возач који није носио жуту мајицу ниједном до последње етапе: [[Жан Робик]] 1947, [[Јан Јансен]] 1968. и [[Тадеј Погачар]] 2020;<ref>{{cite web|url=http://www.bicycling.com/racing/tour-de-france/the-tour-de-france-a-ride-of-passage | title = The Tour de France: A Ride of Passage | date = 21. 7. 2016.| accessdate = 18. 12. 2016|first=Colin |last=Henrys}}</ref> * седам возача је освојило Тур без иједне етапне победе те године: [[Фирмен Ламбо]] 1922, [[Роже Валковјак]] 1956, [[Гастоне Ненчини]] 1960, [[Лисјен Емар]] 1966, [[Грег Лемонд]] 1990, [[Оскар Переиро]] 2006. и [[Крис Фрум]] 2017.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/results/2000/jul00/tdfrance00/news/tdfjul22news.shtml | title = Few have won yellow without a stage win | date = 22. 7. 2000.| accessdate = 16. 7. 2017.| website = autobus.cyclingnews.com| publisher = Future Publishing Limited}}</ref> == Најуспјешнији учесници == [[Датотека:Jacques Anquetil 1963.jpg|мини|десно|160п|[[Жак Анкетил]] на Туру 1963. године, петоструки победник]] [[Ленс Армстронг]] је у периоду од 1999. до 2005. године дошао до седам узастопних победа у генералном пласману и тиме постао рекордер по укупном броју победа и по броју узастопних тријумфа, али су му 2012. године одузете победе јер је доказано да се допинговао.<ref>{{cite news|url=http://www.telegraph.co.uk/sport/othersports/cycling/lancearmstrong/9497344/Lance-Armstrong-who-may-get-his-Tour-de-France-titles.html| title = Lance Armstrong: who may get his Tour de France titles?| publisher = The Telegraph| date = 24. 8. 2012.| accessdate = 18. 12. 2016.| location = London}}</ref> Четворица возача имају по пет побједа:<ref name="Tour de France Trivia2"/> * [[Жак Анктил]] (Француска) 1957, 1961, 1962, 1963. и 1964; * [[Еди Меркс]] (Белгија) 1969, 1970, 1971, 1972. и 1974; * [[Бернар Ино]] ([[Француска]]) 1978, 1979, 1981, 1982. и 1985; * [[Мигел Индураин]] ([[Шпанија]]) 1991, 1992, 1993, 1994. и 1995. (први са пет узастопних победа). Један возач има четири побједе: * [[Крис Фрум]] ([[Уједињено Краљевство]]) 2013, 2015, 2016, 2017. Тројица су славили три пута:<ref>{{cite news|url=http://www.bicycling.com/racing/tour-de-france/froome-wins-2016-tour-de-france| title = Froome Wins 2016 Tour de France| publisher = The Telegraph| date = 24. 7. 2016.| accessdate = 18. 12. 2016.| author = joe lindsey}}</ref> * [[Филип Тис]] ([[Белгија]]) 1913, 1914. и 1920; * [[Луизон Бобе]] (Француска) 1953, 1954. и 1955; * [[Грег Лемонд]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]) 1986, 1989. и 1990; [[Ђино Бартали]] држи рекорд са најдужим раздобљем између две побједе (1938. и 1948).<ref name="Tour de France Trivia2"/> == Списак побједника == {{главни чланак|Списак победника на Тур де Франсу}} {{Хронологија победника Тур де Франса}} '''Побједници Тур де Франса'''<ref>{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdfindex.html | title = Tour de France Winners, Podium, Times | publisher = bikeraceinfo.com| date = |accessdate=23. јул 2017.}}</ref> {{div col|colwidth=25em}} * [[Тур де Франс 2022.|2022]]. {{зас|Данска| size = 20px}} [[Јонас Вингегор]] * [[Тур де Франс 2021.|2021]]. {{зас|Словенија| size = 20px}} [[Тадеј Погачар]] * [[Тур де Франс 2020.|2020]]. {{зас|Словенија| size = 20px}} [[Тадеј Погачар]] * 2019. {{зас|Колумбија| size = 20px}} [[Еган Бернал]] * [[Тур де Франс 2018.|2018]]. {{зас|УК| size = 20px}} [[Герент Томас]] * 2017. {{зас|УК| size = 20px}} [[Крис Фрум]] * 2016. {{зас|УК| size = 20px}} [[Крис Фрум]] * 2015. {{зас|УК| size = 20px}} [[Крис Фрум]] * 2014. {{зас|Италија| size = 20px}} [[Винченцо Нибали]] * 2013. {{зас|УК| size = 20px}} [[Крис Фрум]] * 2012. {{зас|УК| size = 20px}} [[Бредли Вигинс]] * 2011. {{зас|Аустралија| size = 20px}} [[Кадел Еванс]] * 2010. {{зас|Луксембург| size = 20px}} [[Анди Шлек]]{{efn|Првобитни побједник Тура 2010. био је [[Алберто Контадор]], али му је побједа одузета у фебруару 2012. када је утврђено да се допинговао током Тура 2010. и додијељена је Андију Шлеку.<ref>{{cite web|url=http://www.tas-cas.org/d2wfiles/document/5649/5048/0/Media20Release20_English_2012.02.06.pdf|title=Alberto Contador found guilty of an anti-doping rule violation by the Court of Arbitration for Sport (CAS): suspension of two years|date=6. 2. 2012|publisher=The Court of Arbitration for Sport|accessdate = 18. 12. 2016.|archive-url=https://web.archive.org/web/20121102135411/http://www.tas-cas.org/d2wfiles/document/5649/5048/0/Media20Release20_English_2012.02.06.pdf|archivedate=2. 11. 2012|url-status=dead|df=}}</ref>}} * 2009. {{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Алберто Контадор]] * 2008. {{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Карлос Састре]] * 2007. {{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Алберто Контадор]] * 2006. {{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Оскар Переиро]]{{efn|Переиро је Тур 2006. завршио на другом мјесту, али му је побједа додијељена 2007. када је утврђено да се првобитни побједник — [[Флојд Ландис]], допинговао.<ref>{{cite web|url=http://www.nysun.com/sports/arbitrators-find-landis-guilty-of-doping-must/63148/ | title=Arbitrators Find Landis Guilty Of Doping, Must Forfeit Tour Title | publisher=New York Sun via AP | date = 21. 9. 2007 | accessdate = 18. 12. 2016}}</ref><ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/other_sports/cycling/5249116.stm| title = I am the Tour champion – Pereiro| publisher = BBC Sport| date=5. 8. 2006 | accessdate = 18. 12. 2016}}</ref>}} * 2005. ''резултати поништени због допинга''{{efn|[[Ленс Армстронг]] је у периоду од 1999. до 2005. освојио Тур седам пута заредом, али су му побједе одузете 2012. након што је признао да је користио допинг. Период у којем је он освајао званично је без побједника.<ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Lance-Armstrong|title=Lance Armstrong|work=britannica.com|date=14. 9. 2020|accessdate=25. 9. 2020|first=|last=}}</ref>}} * 2004. ''резултати поништени због допинга'' * 2003. ''резултати поништени због допинга'' * 2002. ''резултати поништени због допинга'' * 2001. ''резултати поништени због допинга'' * 2000. ''резултати поништени због допинга'' * 1999. ''резултати поништени због допинга'' * 1998. {{зас|Италија| size = 20px}} [[Марко Пантани]] * 1997. {{зас|Немачка| size = 20px}} [[Јан Улрих]] * 1996. {{зас|Данска| size = 20px}} [[Бјарне Рис]]{{efn|[[Бјарне Рис]] је признао да је користио допинг током Тура 1996. Организатори Тура су изјавили да га не сматрају више побједником, али [[Свјетска бициклистичка унија]] је одбила да поништи резултат, због времена које је прошло од његове побједе.<ref>{{cite news|url=http://sports.espn.go.com/oly/cycling/news/story?id=2896276 | title = Tour no longer lists Riis as champ after doping admission| agency=Associated Press/ESPN| date=7. 6. 2007| accessdate = 18. 12. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/2009/TDF/COURSE/docs/histo2009_05.pdf|publisher=Amaury Sport Organisation|pages=95|title=Guide Historique|last=Augendre|first=Jacques|accessdate=18. 12. 2016|year=2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20121019082316/http://www.letour.fr/2009/TDF/COURSE/docs/histo2009_05.pdf|archive-date=19. 10. 2012|url-status=dead|df=}}</ref>}} * 1995. {{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Мигел Индураин]] * 1994. {{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Мигел Индураин]] * 1993. {{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Мигел Индураин]] * 1992. {{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Мигел Индураин]] * 1991. {{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Мигел Индураин]] * 1990. {{зас|САД| size = 20px}} [[Грег Лемонд]] * 1989. {{зас|САД| size = 20px}} [[Грег Лемонд]] * 1988. {{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Педро Делгадо]] * 1987. {{зас|Република Ирска| size = 20px}} [[Стивен Роуч]] * 1986. {{зас|САД| size = 20px}} [[Грег Лемонд]] * 1985. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Бернар Ино]] * 1984. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Лоран Фињон]] * 1983. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Лоран Фињон]] * 1982. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Бернар Ино]] * 1981. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Бернар Ино]] * 1980. {{зас|Холандија| size = 20px}} [[Јоп Зутемелк]] * 1979. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Бернар Ино]] * 1978. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Бернар Ино]] * 1977. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Бернар Тевене]] * 1976. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Лусин ван Импе]] * 1975. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Бернар Тевене]] * 1974. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Еди Меркс]] * 1973. {{зас|Шпанија|1945| size = 20px}} [[Луис Окања]] * 1972. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Еди Меркс]] * 1971. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Еди Меркс]] * 1970. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Еди Меркс]] * 1969. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Еди Меркс]] * 1968. {{зас|Холандија| size = 20px}} [[Јан Јансен]] * 1967. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Роже Пенжон]] * 1966. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Лисјен Емар]] * 1965. {{зас|Италија| size = 20px}} [[Феличе Ђимонди]] * 1964. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Жак Анкетил]] * 1963. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Жак Анкетил]] * 1962. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Жак Анкетил]] * 1961. {{зас|Француска| size = 20px}} [[Жак Анкетил]] * 1960. {{зас|Италија| size = 20px}} [[Гастоне Ненчини]] * 1959. {{зас|Шпанија|1945| size = 20px}} [[Федерико Бамонтес]] * 1958. {{зас|Луксембург| size = 20px}} [[Шарли Гол]] * 1957. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Жак Анкетил]] * 1956. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Роже Валковјак]] * 1955. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Луизон Бобе]] * 1954. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Луизон Бобе]] * 1953. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Луизон Бобе]] * 1952. {{зас|Италија| size = 20px}} [[Фаусто Копи]] * 1951. {{зас|Швајцарска| size = 20px}} [[Хуго Коблет]] * 1950. {{зас|Швајцарска| size = 20px}} [[Фердинанд Киблер]] * 1949. {{зас|Италија| size = 20px}} [[Фаусто Копи]] * 1948. {{зас|Италија| size = 20px}} [[Ђино Бартали]] * 1947. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Жан Робик]] * 1940—1946. ''Други светски рат'' * 1939. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Силвер Мас]] * 1938. {{зас|Италија|1861| size = 20px}} [[Ђино Бартали]] * 1937. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Роже Лапебје]] * 1936. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Силвер Мас]] * 1935. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Ромен Мас]] * 1934. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Антонен Мањ]] * 1933. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Жорж Спеше]] * 1932. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Андре Ледик]] * 1931. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Антонен Мањ]] * 1930. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Андре Ледик]] * 1929. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Маурис де Вале]] * 1928. {{зас|Луксембург| size = 20px}} [[Николас Франц]] * 1927. {{зас|Луксембург| size = 20px}} [[Николас Франц]] * 1926. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Лисјен Бис]] * 1925. {{зас|Италија|1861| size = 20px}} [[Отавио Ботекја]] * 1924. {{зас|Италија|1861| size = 20px}} [[Отавио Ботекја]] * 1923. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Анри Пелисје]] * 1922. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Фирмен Ламбо]] * 1921. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Леон Сјер]] * 1920. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Филип Тис]] * 1919. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Фирмен Ламбо]] * 1915—1918. ''Први светски рат'' * 1914. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Филип Тис]] * 1913. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Филип Тис]] * 1912. {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Одил Дефраје]] * 1911. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Гистав Гаригу]] * 1910. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Октав Лапиз]] * 1909. {{зас|Луксембург| size = 20px}} [[Франсоа Фабе]] * 1908. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Лисјен Пети Бретон]] * 1907. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Лисјен Пети Бретон]] * 1906. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Рене Потје]] * 1905. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Луј Труселије]] * 1904. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Анри Корне]]{{efn|Првобитни побједник Тура 1904. био је [[Морис Гарен]], али му је побједа одузета у новембру 1904. због варања. Осим њему, поништене су позиције прве четворице возача у генералном пласману и побједа је припала [[Анри Корне|Анрију Корнеу]], који је првобитно завршио на петом мјесту.{{sfn|Seray|2000|p=154}}}} * 1903. {{зас|Француска| size = 20px|1830}} [[Морис Гарен]] {{div col end}} === Статистика === [[Датотека:TourDeFrance 2005 07 09.jpg|мини|десно|220п|Бициклисти екипе -{T-Mobile}-,<br />на Тур де Франсу 2005. године]] Највише побједа имају Французи (36), Белгијанци (18) и Шпанци (12). Остали резултати су наведени у следећим табелама. {| style="width:100%;" |- | style="vertical-align:top; text-align:left; width:40%;"| {| class="wikitable sortable" |+Статистика по земљама<ref>{{cite web|url=http://www.procyclingstats.com/race.php?id=171088&c=6&stat_id=130| title = Tour de France: Most wins by nation| publisher = procyclingstats.com| date = |accessdate=23. 3. 2017.}}</ref> ! Позиција !! Држава !! Број побједа |- |style="text-align:center;"|1 || {{застава|Француска| size = 20px}} || style="text-align:center;"| 36 |- |style="text-align:center;"|2 || {{застава|Белгија| size = 20px}} || style="text-align:center;"| 18 |- |style="text-align:center;"|3 || {{застава|Шпанија| size = 20px}} || style="text-align:center;"| 12 |- |style="text-align:center;"|4 || {{застава|Италија| size = 20px}} || style="text-align:center;"| 10 |- |style="text-align:center;"|5 || {{nowrap|{{застава|Уједињено Краљевство| size = 20px}}}} || style="text-align:center;"| 6 |- |style="text-align:center;"|6 || {{застава|Луксембург| size = 20px}} || style="text-align:center;"| 5 |- |style="text-align:center;"|7 || {{застава|САД| size = 20px}} || style="text-align:center;"| 3 |- |rowspan="4" style="text-align:center;"|8 || {{застава|Холандија| size = 20px}} || rowspan="4" style="text-align:center;"|2 |- |{{зас|Швајцарска| size = 20px}} [[Швајцарска]] |- |{{застава|Словенија| size = 20px}} |- |{{застава|Данска| size = 20px}} |- |rowspan="4" style="text-align:center;"|11 || {{застава|Њемачка| size = 20px}} || rowspan="4" style="text-align:center;"|1 |- |{{застава|Република Ирска| size = 20px}} |- |{{застава|Аустралија| size = 20px}} |- |{{застава|Колумбија| size = 20px}} |} | style="vertical-align:top; text-align:left; width:40%;"| {| class="wikitable sortable" |+Вишеструки побједници<ref>{{cite web|url=http://www.procyclingstats.com/race.php?id=171088&c=6&stat_id=28| title = Tour de France: Most wins| publisher = procyclingstats.com| date = |accessdate=23. 3. 2017.}}</ref> ! Позиција !! Бициклиста !! Број побједа |- |rowspan="4" style="text-align:center;"|1 || {{зас|Француска| size = 20px}} [[Жак Анкетил]] || rowspan="4" style="text-align:center;"| 5 |- |{{зас|Белгија| size = 20px}} [[Еди Меркс]] |- |{{зас|Француска| size = 20px}} [[Бернар Ино]] |- |{{nowrap|{{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Мигел Индураин]]}} |- |style="text-align:center;"|5 || {{зас|УК| size = 20px}} [[Крис Фрум]] || style="text-align:center;"| 4 |- |rowspan="3" style="text-align:center;"|6 || {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Филип Тис]] || rowspan="3" style="text-align:center;"| 3 |- |{{зас|Француска| size = 20px}} [[Луизон Бобе]] |- |{{nowrap|{{зас|САД| size = 20px}} [[Грег Лемонд]]}} |- |rowspan="13" style="text-align:center;"|9 || {{зас|Француска| size = 20px}} [[Лисјен Пети Бретон]] || rowspan="13" style="text-align:center;"| 2 |- |{{зас|Белгија| size = 20px}} [[Фирмен Ламбо]] |- |{{nowrap|{{зас|Италија| size = 20px}} [[Отавио Ботекја]]}} |- |{{зас|Луксембург| size = 20px}} [[Николас Франц]] |- |{{nowrap|{{зас|Француска| size = 20px}} [[Андре Ледик]]}} |- |{{зас|Француска| size = 20px}} [[Антонен Мањ]] |- |{{nowrap|{{зас|Белгија| size = 20px}} [[Силвер Мас]]}} |- |{{зас|Италија| size = 20px}} [[Ђино Бартали]] |- |{{nowrap|{{зас|Италија| size = 20px}} [[Фаусто Копи]]}} |- |{{зас|Француска| size = 20px}} [[Бернар Тевене]] |- |{{nowrap|{{зас|Француска| size = 20px}} [[Лоран Фињон]]}} |- |{{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Алберто Контадор]] |- |{{nowrap|{{зас|Словенија| size = 20px}} [[Тадеј Погачар]]}} |} |- | style="vertical-align:top; text-align:left; width:20%;"| {| class="wikitable sortable" |+Статистика по броју освојених етапа<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/records/vainqueurs_etape.html|title=Tour de France: The records: The stage winners|publisher=letour.fr|date=|accessdate=5. јул 2017.|archive-url=https://web.archive.org/web/20160902065001/http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/records/vainqueurs_etape.html|archive-date=02. 09. 2016|url-status=dead|df=}}</ref> ! Позиција !! Бициклиста !! Број побједа |- |rowspan="2" style="text-align:center;"|1 || {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Еди Меркс]] || rowspan="2" style="text-align:center;"| 34 |- |{{зас|УК| size = 20px}} [[Марк Кевендиш]] |- |style="text-align:center;"|3 || {{зас|Француска| size = 20px}} [[Бернар Ино]] || style="text-align:center;"| 28 |- |style="text-align:center;"|4 || {{зас|Француска| size = 20px}} [[Андре Ледик]] || style="text-align:center;"| 25 |- |style="text-align:center;"|5 || {{зас|Француска| size = 20px}} [[Андре Даригад]] || style="text-align:center;"| 22 |- |style="text-align:center;"|6 || {{зас|Луксембург| size = 20px}} [[Николас Франц]] || style="text-align:center;"| 20 |- |style="text-align:center;"|7 || {{зас|Луксембург| size = 20px}} [[Франсоа Фабе]] || style="text-align:center;"| 18 |- |style="text-align:center;"|8 || {{зас|Француска| size = 20px}} [[Жан Алавоан]] || style="text-align:center;"| 17 |- |rowspan="3" style="text-align:center;"|9 || {{зас|Француска| size = 20px}} [[Жак Анкетил]] || rowspan="3" style="text-align:center;"| 16 |- |{{зас|Француска| size = 20px}} [[Шарл Пелисје]] |- |{{зас|Француска| size = 20px}} [[Рене ле Грев]] |- |style="text-align:center;"|12 || {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Фреди Мартенс]] || style="text-align:center;"| 15 |- |style="text-align:center;"|13 || {{зас|Немачка| size = 20px}} [[Марсел Кител]] || style="text-align:center;"| 14 |- |rowspan="2" style="text-align:center;"|14 || {{зас|Аустралија| size = 20px}} [[Роби Макјуен]] || rowspan="2" style="text-align:center;"| 13 |- |{{зас|Белгија| size = 20px}} [[Филип Тис]] |} | style="vertical-align:top; text-align:left; width:40%;"| {| class="wikitable sortable" |+Побједе у<br />[[Класификација по поенима на Тур де Франсу|класификацији по поенима]] ! Позиција !! Бициклиста !! Број побједа |- | style="text-align:center;"|1 || {{зас|Словачка| size = 20px}} [[Петер Саган]] || style="text-align:center;"| 7 |- | style="text-align:center;"|2 || {{зас|Немачка| size = 20px}} [[Ерик Цабел]] || style="text-align:center;"| 6 |- | style="text-align:center;"|4 || {{зас|Република Ирска| size = 20px}} [[Шон Кели]] || style="text-align:center;"| 4 |- | rowspan="5" style="text-align:center;"|5 || {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Еди Меркс]] || rowspan="5" style="text-align:center;"| 3 |- | {{зас|Холандија| size = 20px}} [[Јан Јансен]] |- | {{зас|Аустралија| size = 20px}} [[Роби Макјуен]] |- | {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Фреди Мартенс]] |- | {{nowrap|{{зас|Узбекистан| size = 20px}} [[Џамолидин Абдужапаров]]}} |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|9 || {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Стан Окерс]] || rowspan="6" style="text-align:center;"|2 |- | {{зас|Француска| size = 20px}} [[Жан Гразик]] |- | {{зас|Француска| size = 20px}} [[Андре Даригад]] |- | {{зас|Француска| size = 20px}} [[Лоран Жалабер]] |- | {{зас|Норвешка| size = 20px}} [[Тор Хусховд]] |- | {{nowrap|{{зас|УК| size = 20px}} [[Марк Кевендиш]]}} |} |- | style="vertical-align:top; text-align:left; width:40%;"| {| class="wikitable sortable" |+Побједе у<br />[[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдској класификацији]] ! Позиција !! Бициклиста !! Број побједа |- |style="text-align:center;"|1 || {{зас|Француска| size = 20px}} [[Ришар Виренк]] || style="text-align:center;"| 7 |- |rowspan="2" style="text-align:center;"|2 || {{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Федерико Бамонтес]] || rowspan="2" style="text-align:center;"| 6 |- | {{nowrap|{{зас|Белгија| size = 20px}} [[Лусин ван Импе]]}} |- |style="text-align:center;"|4 || {{зас|Шпанија| size = 20px}} [[Хулио Хименез]] || style="text-align:center;"| 3 |- |rowspan="12" style="text-align:center;"|5 || {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Фелицин Верваке]] || rowspan="12" style="text-align:center;"| 2 |- | {{зас|Италија| size = 20px}} [[Ђино Бартали]] |- | {{зас|Италија| size = 20px}} [[Фаусто Копи]] |- | {{зас|Луксембург| size = 20px}} [[Шарли Гол]] |- | {{зас|Италија| size = 20px}} [[Имерио Масињан]] |- | {{зас|Белгија| size = 20px}} [[Еди Меркс]] |- | {{зас|Колумбија| size = 20px}} [[Луис Ерера]] |- | {{зас|Италија| size = 20px}} [[Клаудио Кјапучи]] |- | {{зас|Француска| size = 20px}} [[Лоран Жалабер]] |- | {{зас|Данска| size = 20px}} [[Мајкл Расмусен]] |- | {{зас|Пољска| size = 20px}} [[Рафал Мајка]] |- | {{зас|Словенија| size = 20px}} [[Тадеј Погачар]] |} | style="vertical-align:top; text-align:left; width:20%;"| {| class="wikitable sortable" |+Побједе у [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу|класификацији<br />за најбољег младог возача]] ! Позиција !! Бициклиста !! Број побједа |- | rowspan="3" style="text-align:center;"|1 || {{зас|Немачка| size = 20px}} [[Јан Улрих]] || rowspan="3" style="text-align:center;"| 3 |- | {{зас|Луксембург| size = 20px}} [[Анди Шлек]] |- | {{зас|Словенија| size = 20px}} [[Тадеј Погачар]] |- | rowspan="3" style="text-align:center;"|3 || {{зас|Италија| size = 20px}} [[Марко Пантани]] || rowspan="3" style="text-align:center;"| 2 |- | {{зас|Колумбија| size = 20px}} [[Наиро Кинтана]] |} |} == Галерија == <gallery> Henri Desgrange 1914.jpg|Анри Дегранж, оснивач Тур де Франса 1919pelissier.jpg|[[Анри Пелисје]] на Туру 1919. Gino Bartali.jpg|[[Ђино Бартали]], победник Тур де Франса 1938. Raphaël Geminiani-a.jpg|[[Рафаел Жеминиани]] на Тур де Франсу Tour de France, Bahamontes (op fiets), Bestanddeelnr 911-3735.jpg|[[Федерико Бамонтес]] на Туру 1960. Anquetil Poulidor Bahamontes 1964.jpg|Подијум на Туру 1964. [[Жак Анкетил|Анкетил]], [[Ремон Пулидор|Пулидор]] и [[Федерико Бамонтес|Бамонтес]] Eddy Merckx 1966.jpg|[[Еди Меркс]] на Тур де Франсу 1966. Lucien Aimar 1973.jpg|[[Лисјен Емар]] на Туру 1973. Joop Zoetemelk Gitane 1973.jpg|[[Јоп Зутемелк]] на Тур де Франсу 1973. Bernard Hinault 1978.jpg|[[Бернар Ино]], победник Тура 1978. Pédro DELGADO.jpg|[[Педро Делгадо]], победник Тура 1988. Greg Lemond Alpe D'Huez.jpg|Американац [[Грег Лемонд]] на успону на Алп ду Уз 1991. Roche - Tour de France 1993 (cropped).jpg|[[Стивен Роуч]] на Туру 1993. Miguel INDURAIN.jpg|[[Мигел Индураин]], петоструки узастопни победник Тура. Marco_Pantani,_1997.jpg|[[Марко Пантани]] на Туру 1997. Jan Ullrich and Udo Bölts, 1997.jpg|[[Јан Улрих]] победник Тура 1997. 140608 Mont-Ventoux-04.jpg|Познат успон екстра категорије, врх [[Мон Венту]] на слици. TourDeFranceHead2005 07 09.jpg|[[Мајкл Расмусен]], освајач тачкасте мајице 2005. и 2006. Erik Zabel Gaillac.jpg|[[Ерик Цабел]], шестоструки узастопни освајач зелене мајице на Тур де Франсу. Fabian Cancellara Tour 2010 stage 1 start.jpg|[[Фабијан Канчелара]] у жутој мајици на 1. етапи Тур де Франса 2010. Lance Armstrong 2005.jpg|[[Ленс Армстронг]] на Туру 2005. Contador angouleme.jpg|[[Алберто Контадор]], победник Тура 2007. Carlos sastre 2008.jpg|[[Карлос Састре]], победник Тура 2008. Cadel Evans with the bothers Schleck.jpg|[[Кадел Еванс]] и браћа Шлек на Туру 2011. Mark Cavendish 20e étape du Tour de France 2012 Paris Rambouillet et Paris les Champs-Élysées (cropped).jpg|[[Марк Кевендиш]], петоструки узастопни победник на Јелисејским Пољима Peter Sagan Maillot Vert 2013.jpg|[[Петер Саган]], освајач зелене мајице на Туру 2013. Tour de France 2014, nibali (14683101148).jpg|[[Винченцо Нибали]], победник Тура 2014. Cambrai - Tour de France, étape 4, 7 juillet 2015, arrivée (B14).JPG|[[Тони Мартин]] у жутој мајици 2015. Chris Froome, TDF 2015, étape 13, Montgiscard.jpg|[[Крис Фрум]], победник Тура 2015. TDF 2016 étape 11.jpg|[[Крис Фрум]] и [[Петер Саган]] у нападу на етапи 11 на Тур де Франсу 2016. </gallery> == Види још == * [[Ђиро д’Италија]] * [[Вуелта а Еспања]] == Напомене == {{notelist}} == Референце == {{reflist|30em}} === Цитирана библиографија === {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv| last=Augendre | first=Jacques | title=Le Tour de France: panorama d'un siècle | url=https://books.google.com/books?id=1fv5NAAACAAJ | accessdate=26. 11. 2016. | year=1996 | publisher=Service Communication-presse de la Société du Tour de France}} * {{Cite book| ref=harv| last=Cazeneuve | last2=Chany | first=Thierry | first2=Pierre | title=La fabuleuse histoire du Tour de France | url=https://books.google.com/books?id=u2KeSYyU_gsC | accessdate=26. 11. 2016. | year=2011 | publisher=La Martinière | location=Paris |isbn=978-2-7324-4792-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Dauncey | last2=Hare | first=Hugh | first2=Geoff | title=The Tour De France, 1903-2003: A Century of Sporting Structures, Meanings and Values | url=https://books.google.com/books?id=8zXIYTnkxAIC | accessdate=26. 11. 2016. | year=2013 | origyear=2003 | publisher=Routledge | location=London |isbn=978-1-135-76239-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Goddet | first=Jacques | title=L'équipée belle | url=https://books.google.com/books?id=6gHYHAAACAAJ | accessdate=26. 11. 2016. | year=1991 | publisher=Éditions Robert Laffont | location= |isbn=978-2-221-07290-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Masso | first=Benjamin | title=Het zweet der goden: legende van de wielersport | edition=4th | url=https://books.google.com/books?id=K3jGZwEACAAJ | accessdate=26. 11. 2016. | year=2003 | publisher=Atlas | location= |isbn=978-90-450-1126-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=McGann | last2=McGann | first=Bill | first2=Carol | title=The Story of the Tour de France, Volume 1 | url=https://books.google.com/books?id=jxq20JskqMUC | accessdate=26. 11. 2016. | year=2006 | publisher=Dog Ear Publishing | location=Indianapolis, U.S. |isbn=978-1-59858-180-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nicholson | first=Geoffrey | title=Le Tour: The Rise and Rise of the Tour de France | url=https://books.google.com/books?id=RDgUHAAACAAJ | accessdate=26. 11. 2016. | year=1991 | publisher=Hodder & Stoughton | location=London |isbn=978-0-340-54268-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Seray | first=Jacques | title=1904 Tour de France | url=https://books.google.com/books?id=lFhrAAAACAAJ | accessdate=26. 11. 2016. | year=2000 | publisher=Ann Arbor Press |isbn=978-0-9649835-2-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Woodland | first=Les | title=The Yellow Jersey Companion to the Tour de France | url=https://books.google.com/books?id=QdMSjfvjDhUC | accessdate=26. 11. 2016. | year=2007 | origyear=2003 | publisher=Random House | location=London |isbn=978-0-224-08016-3|pages=}} {{Refend}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv| last=Allchin | last2=Bell | first=Richard | first2=Adrian | title=Golden stages of the Tour de France : tales from the legendary stages of the world's greatest bike race | url=https://books.google.com/books?id=7KsTAQAAIAAJ | accessdate=26. 11. 2016. | year=2003 | publisher=Mousehold Press | location=London |isbn=978-1-874739-28-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Armstrong | last2=Jenkins | first=Lance | first2=Sally | authorlink=Ленс Армстронг | title=It's Not About the Bike: My Journey Back to Life | url=https://books.google.com/books?id=5ATbkSDvfd0C | accessdate=26. 11. 2016. | year=2001 | origyear=2000 | publisher=Random House | location=New York City |isbn=978-0-224-06087-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Boeuf | last2=Léonard | first=Jean-Luc | first2=Yves | title=La République du Tour de France | url=https://books.google.com/books?id=9NeBAAAAMAAJ | accessdate=26. 11. 2016. | year=2003 | publisher=Éditions du Seuil |isbn=978-2-02-058073-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Delanzy | first = Eric| title = Inside the Tour de France: The Pictures, the Legends, and the Untold Stories| url=https://archive.org/details/insidetourdefran0000dela| publisher = Rodale Books|isbn=978-1-59486-230-4| year=2006}} * {{Cite book| ref=harv| last=De Mondenard | first=Jean-Paul | title=Dopage: l'imposture des performances : mensonges et vérités sur l'école de la triche | url=https://books.google.com/books?id=UxVwcgAACAAJ | accessdate=26. 11. 2016. | year=2003 | publisher=Chiron | location=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Harp | first=Stephen L. | title=Marketing Michelin: Advertising and Cultural Identity in Twentieth-Century France | url=https://books.google.com/books?id=IcB2x74UgUAC | accessdate=26. 11. 2016. | year=2001 | publisher=Johns Hopkins University Press | location=Baltimore, Maryland, U.S. |isbn=978-0-8018-6651-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=McGann | last2=McGann | first=Bill | first2=Carol | title=The Story of the Tour De France: 1965–2007 | url=https://books.google.com/books?id=V8mlwItBhhcC | accessdate=26. 11. 2016. | year=2008 | publisher=Dog Ear Publishing | location=Indianapolis, U.S. |isbn=978-1-59858-608-4|pages=}} * {{cite journal|last=McKay | first = Feargal | url = http://www.podiumcafe.com/book-corner/2015/6/1/8696737/the-tour-de-france-by-christopher-s-thompson | title = The Tour de France, by Christopher S Thompson | date=01. 06. 2015. | publisher = SB Nation Podium Cafe | accessdate = 26. 11. 2016.}} * {{Cite book| ref=harv| last=Moore | first=Tim | title=French Revolutions: Cycling the Tour de France | url=https://books.google.com/books?id=lFZ_3KWZ9f8C | accessdate=26. 11. 2016. | year=2011 | origyear=2001 | publisher=Random House | location=London |isbn=978-1-4464-1497-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nelsson | first=Richard | title=The Tour De France ... to the Bitter End | url=https://books.google.com/books?id=ZMGMzYS5eTYC | accessdate=26. 11. 2016. | year=2012 | publisher=Random House | location=London |isbn=978-0-85265-336-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ollivier | first=Jean-Paul | title=L'ABCdaire du Tour de France | url=https://books.google.com/books?id=TdOoPAAACAAJ | accessdate=26. 11. 2016. | year=2001 | publisher=Groupe Flammarion | location=Paris |isbn=978-2-08-012727-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Thompson | first=Christopher S. | title=The Tour de France: A Cultural History | edition=II | url=https://books.google.com/books?id=UpzzPqexF00C | accessdate=26. 11. 2016. | year=2008 | publisher=University of California Press | location=Berkeley, California, U.S. |isbn=978-0-520-93486-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Wheatcroft | first = Geoffrey | title = Le Tour: A History of the Tour de France, 1903–2003 | origyear=2005 | publisher = Simon & Schuster UK |isbn=978-0-684-02879-8 | year=2004}} * {{Cite book| ref=harv| last=Woodland | first=Les | title=The Unknown Tour De France: The Many Faces of the World's Biggest Bicycle Race | url=https://books.google.com/books?id=zqXUAAAACAAJ | accessdate=26. 11. 2016. | year=2000 | publisher=Cycling Resources | location=U.S. |isbn=978-1-892495-26-6|pages=}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Tour de France | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Тур де Франс }} * {{званични веб-сајт}} {{en}}{{fr}}{{es}}{{de}} * [https://web.archive.org/web/20110712010721/http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/index.html Историја] на сајту Letour.fr {{fr}} * [http://www.cyclingarchives.com/wedstrijdfiche.php?wedstrijdid=846 Профил] на сајту Cyclingarchives.com {{en}} * [http://www.procyclingstats.com/race.php?id=171088&c=2 Профил] на сајту Procyclingstats.com {{en}} * [https://web.archive.org/web/20160701234602/http://www.geoquizzes.com/tdf/index.html Квиз] на сајту Geoquizzes.com {{en}} {{изабрани}} {{Тур де Франс|ијек=да}} {{Гранд тур трке|ијек=да}} {{UCI ворлд тур|ијек=да}} {{UCI про тур|ијек=да}} {{нормативна контрола}} {{Портал бар|Бициклизам|Француска}} [[Категорија:Тур де Франс| ]] [[Категорија:Бициклистичке трке у Француској]] [[Категорија:Гранд тур трке]] [[Категорија:Челенџ Дегранж—Коломбо трке]] [[Категорија:Супер престиж Перно трке]] [[Категорија:UCI про тур трке]] [[Категорија:UCI ворлд тур трке]] ajynyresdvnropbhnjnufims9pnmayc 0 29309 25121153 24748472 2022-07-24T14:16:30Z Sadko 25741 /* Фото-галерија */ мања измјена wikitext text/x-wiki {{друго значење|насеље|[[Војвода Степа (Нова Црња)]]}} {{Инфокутија Војно лице | honorific_prefix = | име = Степа Степановић | слика = Stepa_stepanovicvm.jpg | опис_слике = Степа Степановић 1919. године у Сарајеву. | ширина_слике = 245п | пуно_име = Степан Степановић | датум_рођења = {{датум рођења|1856|3|11}} | место_рођења = [[Кумодраж]] код [[Београд]]а | држава_рођења = [[Кнежевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1929|4|27|1856|3|11}} | место_смрти = [[Чачак]] | држава_смрти = [[Краљевина СХС]] | школа = [[Војна академија у Београду]] | војска = [[Војска Кнежевине Србије|Кнежевина Србија]]<br /> [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Краљевина Србија]]<br /> [[Југословенска војска|Краљевина СХС]] | године_служења = 1874—1920. | чин = [[Датотека:Serbian Voivode rank insignia tilted.PNG|40px]] [[Војвода (војни чин)|Војвода]]<br />([[Генерал-фелдмаршал|фелдмаршал]]) | род = | јединица = [[2. српска армија|2. Српска Армија]] <br /> [[2. Армијска област]] | битке = {{hidden|headerstyle=background:lightgrey;text-align:left;padding-left:0.5em |''списак'' |'''[[Први српско-турски рат]]''' ---- '''[[Други српско-турски рат]]''' ---- '''[[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарски рат]]''' ---- '''[[Први балкански рат]]''' * [[Кумановска битка]] * [[Опсада Једрена (1913)]] ---- '''[[Други балкански рат]]''' ---- '''[[Први светски рат]]''' * [[Прва аустроугарска офанзива на Србију]] ** [[Церска битка]] * [[Друга аустроугарска офанзива на Србију]] ** [[Битка на Дрини]] * [[Трећа аустроугарска офанзива на Србију]] ** [[Колубарска битка]] * [[Тројна инвазија на Србију]] ** [[Косовска битка (1915)]] * [[Солунски фронт]] ** [[Битољска офанзива]] (1916) ** [[Вардарска офанзива]] (1918) *** [[Битка код Доброг Поља]] }} | награде = [[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima VKrst BAR.svg|25п]] [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Орден Карађорђеве Звезде са мачевима]] I реда<br />[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Belog Orla Komandir BAR.svg|25п]] [[Краљевски орден Белог орла|Орден белог орла са мачевима]] III реда<br />[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta VOficir BAR.svg|25п]] [[Орден Таковског крста]] II реда<br /> [[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Svetog Save VKrst BAR.svg|25п]] [[Краљевски орден Светог Саве|Орден Светог Саве]] II реда<br />[[Датотека:RUS Order św. Stanisława (baretka).svg|25п]] [[орден Светог Станислава (Руска Империја)|Орден Светог Станислава]] III степена с мачевима и пантљиком<br /> [[Датотека:Cavaliere di Gran Croce OCI Kingdom BAR.svg|25п]] [[Орден Италијанске круне]] I реда }} '''Степан Степановић''' ([[Кумодраж]] код [[Београд]]а,{{напомена|У то време Кумодраж је било село надомак Београда, а данас је део Града Београда, тако да се Војвода Степа Степановић сматра рођеним Београђанином.}} [[28. фебруар]]/[[11. март]] [[1856]] — [[Чачак]], [[27. април]] [[1929]]) био је [[Краљевина Србија|српски]] и [[Краљевина Југославија|југословенски]] [[Војвода (војни чин)|војвода]] ([[Генерал-фелдмаршал|фелдмаршал]]). Учесник је [[Српско-турски ратови (1876—1878)|српско-турских ратова]] (1876—1878), као [[питомац]]-[[наредник]], касније [[потпоручник]]. У периоду између битака код [[Битка код Сливнице|Сливнице]] и код [[Кумановска битка|Куманова]], обављао је дужности команданта [[батаљон]]а, [[пук]]а, [[бригада|бригаде]], [[дивизија|дивизије]] и помоћника начелника [[Главни ђенералштаб (Краљевина Србија)|Главног ђенералштаба]]. Два пута био је и [[министар]] војни. У том периоду Српска војска је у организационом, стручном, материјалном и моралном погледу била добро припремљена за предстојеће ратове. У [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] (1912—1913) командовао је [[2. српска армија|Другом армијом]].<ref>"Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године</ref> У [[Други балкански рат|Другом балканском рату]], армија под Степином командом пожртвовано је бранила нишавску зону са утврђеним логором у [[Пирот]]у. Када је почео [[Први светски рат]], као заступник одсутног начелника Штаба Врховне команде [[Радомир Путник|Радомира Путника]], руководио је мобилизацијом и концентрацијом Српске војске. После Путниковог повратка у земљу, поново преузима дужност команданта Друге армије и са њеним главним снагама изводи марш-маневар преко [[Коцељева|Коцељеве]] и [[Текериш]]а. У ноћном нападу, на источним падинама [[Цер (планина)|Цера]], поразио је 21. дивизију аустроугарског 8. [[корпус]]а чиме је омогућио победу Срба у [[Церска битка|Церској бици]]. За ту савезничку победу над Централним силама, [[20. август]]а [[1914]]. године, унапређен је у чин [[Војвода (војни чин)|војводе]]. Његова армија је у [[Битка на Дрини|бици на Дрини]] пожртвовано бранила [[Мачва|Мачву]], успешно одбијала више концентричних напада надмоћнијих аустроугарских снага, приковала Поћорекову Пету армију за обале [[Дрина|Дрине]] и [[Сава|Саве]] и месецима исцрпљивала и трошила њене снаге. У [[Колубарска битка|Колубарској бици]] (од [[16. новембар|16. новембра]] до [[15. децембар|15. децембра]] 1914), Друга армија је на десној обали Колубаре најпре зауставила непријатељски напад, а затим учествовала у маневарским подухватима војводе Радомира Путника и генерала [[Живојин Мишић|Живојина Мишића]], што је довело до слома аустроугарске Балканске војске. За време инвазије на Србију у [[јесен]] [[1915]]. године, Степановићева армија је заједно са Тимочком војском, осујетила покушај бугарске Прве армије да кроз нишавску зону продре у позадину главних снага Српске војске ангажоване на северном фронту и тиме умногоме допринела пропадању Макензенових планова о брзом окружењу и уништењу Српске војске. Иако је имао значајну улогу у реорганизацији Српске војске на [[Крф]]у и њеним првим успесима на фронту код [[Горничевска битка|Горничева]], на [[Освајање Кајмакчалана|Кајмакчалану]] и око [[Битољ]]а, највећи успех везан је за [[битка код Доброг Поља|пробој солунског фронта]] и избацивање [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] из рата. Војници Степановићеве Друге армије су у јаком налету пробиле непријатељски утврђени фронт на Добром пољу и Козјаку и заједно са Првом армијом и савезничким снагама, без предаха, гониле разбијене бугарске и немачке трупе све док, [[29. септембар|29. септембра]] [[1918]]. године, нису принудиле Бугарску на [[Капитулација (предаја)|капитулацију]] и отвориле пут за коначно ослобођење Србије. Та вешто изведена операција и прва савезничка победа, коју је извојевала српска војска у Церској бици, уврстиле су га у ред највећих војсковођа [[Први светски рат|Првог светског рата]] и српске ратне историје. == Рано детињство (1856—1866) == [[Датотека:Rodna_kuca_Vojvoda_Stepe_Stepanovica.jpg|мини|250п|[[Родна кућа војводе Степе Степановића у Кумодражу|Родна кућа војвода Степе]] у [[Кумодраж]]у]] Степа Степановић је рођен [[28. фебруар]]а/[[11. март]]а [[1856]]. године у селу Кумодраж код [[Београд]]а, а родитељи су му били Иван Степановић и Радојка (рођена Николић). Био је трећи син, а четврто дете по реду. Име је добио по свом деди Степану, по коме је цела његова породица названа Степановић. Степан је 1831-1832 уписан под презименом Тодоровић, по свом оцу Тодору.<ref>[https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2019/01/17/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B5/ Прилог познавању порекла војводе Степе Степановића (19. јануар 2019)]</ref> Постоје две теорије о пореклу његове породице. Прва теорија гласи да су се Степановићеви преци, који су се звали [[Живановићи]], доселили из [[Босна|Босне]] и [[Лика|Лике]], док по другој теорији његови преци су се доселили из околине [[Лесковац|Лесковца]] и [[Пирот]]а за време [[Велике сеобе Срба]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=11}} Његова мајка Радојка имала је, због кућних и пољских послова, врло мало времена за њега и често би га остављала кући са својом свекрвом да се о њему стара. Степа је о свом раном детињству ово рекао:{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=12}} {{цитат|Када би ме мати упртила на леђа и носила на њиву, ја бих се толико драо и ударао ногама у пртачи, да би ми ноге биле све крваве од трења док смо стигли на њиву. Мати није имала време да се бави око мене и мојих ногу, већ би ме тако оставила и ране би пролазиле саме од себе.}} Када је мало порастао, Степановићу су дали да чува [[стока|стоку]]. Једном га је неки млади неукротив бик закачио рогом по трбуху и распорио га. Степу је спасила стрина која га је пришила [[игла|иглом]] и [[конац|концем]], па се тако опоравио за десетак дана.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=12}} == Школовање (1866—1876) == Трогодишњу [[основна школа|основну школу]] Степановић је завршио у [[Кумодраж]]у. Гимназију је похађао у [[Капетан-Мишино здање|Капетан-Мишином здању]] у [[Београд]]у. Да би похађао гимназију морао је често да служи богатије београдске породице.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=13}} Прву годину је положио са добрим успехом, а остале разреде са врло добрим успехом.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=14}} Септембра [[1874]]. године, када је требало да упише шести разред гимназије, Степановић се уписао у -{XI}- класу [[Војна академија (Београд)|Артиљеријске школе]], без полагања пријемног испита као 14. у рангу.{{sfn|Опачић|2008|p=405}} Пријемни није полагао, јер сви ученици који су завршили 5. разреда у гимназији били су ослобођени полагања [[пријемни испит|пријемног испита]]. Ова класа је укупно имала 29 питомаца.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=25}} [[Датотека:Young Stepa Stepanovic.jpg|мини|десно|250п|Степа Степановић као питомац Артиљеријске школе]] Артиљеријска школа је у то време имала више технички карактер, тако да се посебна пажња посвећивала [[математика|математичким]] предметима у којима Степановић није био добар. Нису му ишли ни страни језици, мада се користио руском и француском литературом.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=26-27}} После избијања [[Невесињска пушка|Херцеговачког устанка]], [[Кнежевина Србија]] почиње да се ратно припрема. Артиљеријска школа је прилагодила свој програм рада на практичну борбену обуку. Септембра [[1875]]. Степа Степановић, заједно са свим питомцима добија чин [[каплар]]а, а у мају [[1876]]. после завршеног испита добија чин [[поднаредник]]а. Јуна 1876. године, после избијања [[Први српско-турски рат|Српског-турског рата]], цела -{XI}- класа добија [[наредник|нареднички]] чин и упућује се на [[фронт]]. Тиме се њихово школовање привремено прекида.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=26-27}} == Први српско-турски рат (1876—1877) == {{Главни чланак|Први српско-турски рат}} Дана [[14. мај]]а [[1876]]. године стиже у [[Крагујевац]]. Додељена му је дужност [[ордонанс]]а у штабу Шумадијске [[дивизија|дивизије]], под командом [[пуковник]]а [[Узун-Мирковићи#Пуковник Љубомир Узун-Мирковић|Љубомира Узун-Мирковића]]. Његов задатак је био да хитно преноси заповести команданата. Шумадијска дивизија је била део главнине Моравске војске, али се после измене операцијских планова, разбила на више колона.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=37}} Степановић је био у колони Узун-Мирковића, која је кренула да помогне Књажевачкој војсци да освоји [[Бабина глава|Бабину главу]] и [[Бела Паланка|Белу Паланку]], све у циљу спречавања доласка турских појачања у [[Ниш]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=38}} Књажевачка војска је успела да освоји Бабину главу, а Степа Степановић је био запажен од стране свог команданта речима да је био „врло вредан и да је добро јахао”.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=40}} Међутим, турска војска је покренула офанзиву на колону Узун-Мирковића, а он је не чекавши да се сукоби са њима, повукао своје војнике у [[Пандирало]] код [[Периш]]а. Турци су [[19. јул]]а напали пандрилски положај и имали доста успеха у томе. Због страха да би могли изгубити [[битка|битку]], српски [[официр]]и су се активно укључили у борбу (заједно са њима и Степановић). Раме уз раме са обичним војницима су бранили положај, што је довело до подизања морала војника и преокрета тока битке.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=41}} На Степановића је ово искуство доста утицало и касније га је користио како би подигао морал својих трупа.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=42}} Након пада [[Књажевац|Књажевца]], Шумадијска дивизија (у којој је био Степановић) стиже из [[Делиград]]а у [[Сокобања|Соко Бању]], како би спречила продор Турака у [[Долина Мораве|долину Мораве]]. У Соко Бањи српски војници су се прегруписали у четири [[корпус]]а. Степановић је премештен у штаб тек именованог пуковника [[Ђура Хорватовић|Ђуре Хорватовића]], команданта Четвртог корпуса стационираног у Соко Бањи.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=47}} Четврти корпус је [[31. август]]а одмарширао преко [[Курилово|Курилова]], избио до [[Виник]]а и напао положај непријатеља. Међутим морао је да крене према Делиграду и у исти стигао [[7. септембар|7. септембра]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=53}} Са Турцима су се српске снаге суочиле [[11. септембар|11. септембра]] у [[Битка код Кревета|бици код Кревета]]. Четврти корпус је имао истакнуту улогу, али је био немоћан да натера Турке у бег, јер је имао сувише широк [[фронт]]. Битка се завршила без [[победник]]а.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=53-56}} Примирје је наступило [[1. новембар|1. новембра]] 1876. године.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=58}} Указом [[1. децембар|1. децембра]] исте године, Степа Степановић је за изузетну испољену храброст одликован ''Златном медаљом за храброст''. Унапређен је у чин ''пешадијског [[потпоручник]]а'', а [[13. фебруар]]а [[1877]]. постао је командир вода 3. [[чета|чете]] Трећег [[батаљон]]а стајаће војске.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=59}} == Други српско-турски рат (1877—1878) == {{Главни чланак|Други српско-турски рат}} У [[Други српско-турски рат|Другом српско-турском рату]] Степа Степановић је имао запажену улогу приликом заузимања [[Пирот]]а. Наиме [[генерал]] [[Јован Белимарковић|Белимарковић]] није успео првобитно да заузме град на јуриш, јер су Турци утврдили две тачке [[Нишор (Пирот)|Нишор]] и Будин дел. Да би прошао кроз те две тачке Белимарковић је формирао посебан одред од 300 изабраних војника који ће да преко села [[Добри Дол|Доброг Дола]] извести напад у зору на леви бок Нишора. За команданта овог одреда је изабран потпоручник Степа Степановић.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=72-73}} [[Датотека:Stepa Stepanovic younger.jpg|мини|десно|200п|Степа Степановић као млади официр војске Кнежевине Србије]] У ноћи између [[26. септембар|26]]. и [[27. септембар|27. септембра]] Степин одред непримећено обилази утврђени Нишор и заузима Мали врх. Када је ујутру 27. септембра започео општи напад на Нишор, његов одред отвара пушчану и [[артиљерија|артиљеријску]] на десни бок Нишора. То је унело забуну у Турске редове који су се нашли опкољеним.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=72-73}} Један војник Степановићевог одреда је ово изјавио после борбе:{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=74}} {{цитат|Држим да се не варам ако кажем да је ова наша експедиција нанела главни удар турском положају на Нишору и да је у вези са операцијом Тимочана решила судбину Пирота.}} За овај успех Степановић је одликован ''[[Орден Светог Станислава (Руска Империја)|Орденом Светог Станислава]] III степена с мачевима и пантљиком''. Од свих одликовања које је добио у војничкој каријери, овај му је био најомиљенији због тога што је „први улетео у турски ров на челу обилазног одреда”.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=74}} [[3. децембар|Трећег децембра]] Шумадијски корпус креће из Пирота ка [[Ниш]]у у два [[ешалон]]а. На овом маршу Степа Степановић је био командант корпусне побочнице која се кретала преко [[Suva planina|Суве планине]]. Под командом је имао полубатаљон пешака и нешто [[konjica|коњаника]]. Овај марш је био веома тежак, јер је терен био лош због [[зима|зиме]]. Сећајући се касније овог марша Степа је рекао да му је био то најтежи задатак у овом рату. Успео је да све војнике доведе здраве и способне за борбу.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=75}} [[23. јануар|Двадесет трећег јануара]] [[1878]]. Врховна команда издаје наређење да Тимочки и Моравски корпус крену долином [[Топлица (река)|Топлице]] и [[Пуста река (притока Јужне Мораве)|Пусте реке]] према [[Приштина|Приштини]], а Шумадијски корпус добија задатак да [[Ослобођење Врања 1878. године|заузме Врање]]. Очистивши [[Грделичка клисура|Грделичку клисуру]] од непријатеља, Шумадијски корпус започиње припреме за напад на [[Врање]]. Степа [[25. јануар]]а формира добровољачку чету из Крагујевачке бригаде. Њен задатак је био да оде у [[Пољаница|Пољаницу]] и да од локалних Срба формира батаљон који би био наоружан пушкама [[спредњача]]ма.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=81}} == Период мира (1878—1885) == По завршетку рата Степановић похађа накнадни двогодишњи курс на [[Војна академија|Војној академији]], како би завршио школовање. Курс је завршио [[1880]]. године. Септембра 1880. године по личној жељи распоређен је на службу у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Тамо је био водни официр у Другој чети 5. батаљона стајаће војске. Октобра 1880. је премештен за водника у Прву чету истог батаљона.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=93}} У Крагујевцу је упознао своју будућу супругу Јелену (1861—1943), ћерку [[начелник]]а [[Крагујевачки срез|крагујевачког среза]] [[Велислав Милановић|Велислава Милановића]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=94}} Он и Јелена су се венчали [[25. јул]]а [[1881]]. године.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=95}} Следеће године [[21. април]]а [[1882]]. године родила му се прва ћерка Милица, а наредне године и друга ћерка Даница.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=96}} Обе кћерке удале су се за официре — Милица за санитетског [[потпоручник]]а др [[Крста Драгомировић|Крсту Драгомировића]] (1874—1928), а Даница за [[капетан прве класе|капетана прве класе]] [[Јовица Јовичић|Јовицу Јовичића]].{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=222-229}} Његов други зет је у [[Југословенска војска|војсци Краљевини Југославији]] напредовао до чина [[дивизијски генерал|дивизијског генерала]].{{sfn|Бјелајац|2004|p=281}} [[Датотека:Artiljerskaskola1874-1880.jpg|мини|десно|250п|XI класа Артиљеријске школе Војне академије (1874–1880). У првом реду одоздо други слева је Степа Степановић, а у другом реду трећи здесна је [[Живојин Мишић]].]] У првој службеној оцени о његовом раду (последњи [[квартал]] 1880), које је саставила трочлана комисија Степановић је добио све похвале: {{цитат|Бистар. Даровитост показује у општој, а посебно [[Историја српског народа|историји српског народа]]. Карактера чврстог и предузимљивог, нарави доста бујне. Лако схвата и брзо се решава на дело (акцију) са добрим резултатима. Здрав, снажан, окретан и за практичну службу способан. Стрелац, јахач, пливач врло добар. По потреби може самостално да управља четом, зна врло добро и има начина да их на млађе пренесе. У осталим службеним правилима такође добар; за администрацију и вођење новчаних књига такође употребљив. Службу врши ревносно. Према млађима је строг и справедљив, према равнима дружеван, а према старијима смотрен и врло учтив.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=97}}}} Првог септембра 1882. унапређен је у ''пешачког [[поручник]]а'' и постављен је за водног официра у [[Ужице|Ужицу]]. У Ужицу је остао до [[13. фебруар]]а [[1883]]. када се опет враћа у [[Крагујевац]]. Вративши се у Крагујевац унапређен је у чин војног [[ађутант]]а Шумадијског пешадијског [[пук]]а.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=97}} У Србији су исте те године у гимназијске програме уврштене и [[војничке вежбе]]. Тада је Степановић био одређен за [[учитељ|наставника]] војног вежбања у [[Прва крагујевачка гимназија|Првој крагујевачкој гимназији]]. Ову службу је вршио до краја [[1884]]. године, а затим по повратку из [[Српско-бугарски рат (1885)|српско-бугарског рата]] до краја новембра [[1886]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=99}} == Српско-бугарски рат (1885) == {{Посебан чланак|Српско-бугарски рат (1885)}} [[Датотека:Vojvoda stepa kao komandant 6 puka.jpg|мини|десно|250п|Степа Степановић као командант пука у Крагујевцу.]] Током [[Битка код Сливнице|битке код Сливнице]], Шумадијска дивизија (у којој је био Степановић) је напала село Врапче и принудила је Бугаре на повлачење. Степановић је учествовао у бици као командир 1. чете 2. батаљона. У извештају који је поднео команданту 12. пешадијског пука види се да је мало пажње било посвећивано координацији између дивизија, пукова, батаљона, па чак и чета.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=121-122}} Степановић је неки дан касније постао командант Првог батаљона 12. пука и заједно је са пуковником Биничким и његовом Шумадијском дивизијом жестоко напао ослабљени бугарски центар на Сливници. Бугари су одмах почели да се повлаче, а Срби су заузели безимену косу код села [[Алдомировци|Алдомироваца]]. Ово је био једини битни успех који је српска постигла трећег дана на Сливници. Степановић је био веома задовољан својим војницима и у извештају је записао: {{цитат|Држање војника у овој борби може се рећи да је било сјајно, јер кроз унакрсну ватру на чистини, без икаквог заклона, показаше дивну издржљивост. Држање официра је такође за похвалу, како у погледу храбрости, тако и у присебном руковођењу трупом.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=128-130}}}} [[19. новембар|Деветнаестог новембра]] краљ [[Милан Обреновић|Милан]] је наредио опште повлачење према [[Пирот]]у, јер је добио нетачни извештај да су Бугари разбили један батаљон код села [[Височка Ржана|Височке Ржане]] и да обилазе српско лево крило. Три дана касније бугарска војска је кренула према Пироту и извршила концентричан напад на Нешков вис, положај који затвара пиротску котлину. Положај је бранио 12. пук, који је морао да одступи. Одступање је било у нереду, као што можемо да видимо из Степановићевог извештаја: {{цитат|...а ја продужих према бојници одакле су густи ројеви наших трупа узмицали назад. Никакви напори старешина нису их могли вратити назад. За њима су следили гушће гомиле, па онда цела она смешна маса, која је потискивала и гурала официре који су покушали да их зауставе.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=132-133}}}} == Успон (1886—1903) == По завршетку рата Степа Степановић се вратио у [[Крагујевац]], где је остао до средине новембра [[1886]]. године. Крајем 1886. положио је испит за чин ''пешадијског [[капетан|капетана II класе]]''. Тамо је обављао дужност командира чете у 10. пуку. Од [[22. новембар|22. новембра]] 1886. до [[22. октобар|22. октобра]] [[1888]]. био је приправник у [[Главни ђенералштаб (Краљевина Србија)|Главном ђенералштабу]]. Крајем септембра 1888. одржан је састанак Ђенералштабне комисије на коме је констатовано ''„да је капетан II класе г. Степановић показао довољно спреме и енергије и дао доказа да има услова за ђенералштабну службу“.'' Затим су додали: ''„Стога му ваља одобрити да још ове зиме може полагати испит за чин ђенералштабног капетана (I класе)“''. У марту [[1889]]. године пријавио се за испит, а комисија му је [[2. април]]а дала дозволу да почне са полагањем испита [[8. април]]а. Од 2. до [[6. април]]а је полагао теоријски део испита из дванаест предмета, а од практичног дела испита је ослобођен, јер је на генералштабном путовању и задацима добио врло добру оцену. Уочи испита је био одређен за начелника Штаба Дринске дивизијске области, па је одмах по завршетку испита отпутовао у [[Ваљево]] на службу. У чина ''генералштабног [[капетан прве класе|капетана I класе]]'' је унапређен [[17. април]]а 1889. године.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=143-144}} {{Quote box | title = | quote = „Душа нам је на нос излазила, али шта смо могли да учинимо када је Степа био увек први у касарни, а последњи одлазио из касарне; сваки ручак и вечеру је лично пробавао, а тешко куварима, и свима, ако јело није било укусно. Јесте тражио је од нас много, али је давао све. Војнике је пазио и чувао иако их је јурио као душмане. Ми смо га врло ценили и поштовали и волели смо да од њега научимо, али смо ипак једва чекали да испуни годину дана командовања и да буде премештен.“|author = ''Речи пензионисаног генерала, који је био водни официр у Пожеги.''{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=149-151}} | source = | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }} У [[пролеће]] [[1892]]. године изашао је на испит за чин генералштабног мајора у исто време кад и [[Милутин Милановић]] и [[Живојин Мишић]], а председник комисије је био [[Радомир Путник]]. Испит је полагао од [[29. март]]а до [[15. април]]а и успешно га завршио. Степановић је [[13. септембар|13. септембра]] 1892. постављен за команданта 5. батаљона у [[Пожега|Пожеги]]. За време службовања у Пожеги унапређен је [[8. мај]]а [[1893]]. у чин ''генералштабног [[мајор]]а'', а [[14. август]]а је опет премештен у Ваљево и постављен за начелника Штаба Дринске дивизијске области. Ту дужност је обављао до [[20. октобар|20. октобра]] [[1895]]. када је премештен у [[Београд]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=149-151}} У Београду је пет месеци обављао дужност команданта 7. батаљона, а затим је постављен за шефа генералштабног одсека у Министарству војном. Постао је хонорарни професор ратне историје на вишем курсу [[Војна академија|Војне академије]]. Затим је [[30. март]]а [[1897]]. године постављен за вршиоца дужности команданта 6. пешадијског пука у Београду. Унапређен је [[11. мај]]а исте године у чин ''генералштабног [[потпуковник]]а'' и два дана касније постављен је за команданта 6. пешадијског пука. Начелник Ђенералштабног одељења [[Команда активне војске|Команде активне војске]] постао је [[27. октобар|27. октобра]] [[1898]]. године.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=156-160}} На овој функцији је остао до [[15. март]]а [[1899]]. године, када је премештен на рад у Министарство војно и постављен за начелника Општевојног одељења. Иако није био одушевљен канцеларијским послом, оставио је велики утисак у министарству, где су га упамтили као некога ко је веома строг и тачан. Премештен је опет у Ваљево [[17. август]]а [[1900]]. године и постављен је на место команданта пешадијске бригаде Дринске дивизије. Због неспоразума је [[11. новембар|11. новембра]] исте године премештен у [[Зајечар]] и постављен за команданта пешадијске бригаде Тимочке дивизије. Овом позицијом је био задовољан, јер је изјавио: {{цитат|Трупа је за официра што и вода за рибу, а нарочито за генералштабног официра. Ту он може да покаже шта зна и да покаже резултате. Канцеларија убија дух, исцрпљује снагу и претвара човека у механизам.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=165-166}}}} Међутим већ [[18. август]]а [[1901]]. године био је унапређен у чин ''генералштабног [[пуковник]]а'', а 11. новембра био је одређен за помоћника начелника Штаба Команде активне војске. На том положају је остао до [[15. децембар|15. децембра]] [[1902]]. године и затим постављен за помоћника начелника [[Главни ђенералштаб (Краљевина Србија)|Главног ђенералштаба]]. Краљ [[Александар Обреновић]] га је [[22. фебруар]]а [[1903]]. одликовао ''[[Орден Таковског крста|Таковским крстом II степена.]]'' На овом положају је остао до [[Мајски преврат|Мајског преврата]]. У овом периоду је по други пут био изабран за хонорарног професора историје ратне вештине на Вишој школи, где је предавао [[Наполеонови ратови|Наполеонове ратове]] [[1796]]. и [[1805]]. године и уређивао војни часопис „[[Ратник (новине)|Ратник]]“.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=165-166}} == Промене на престолу и Подофицирска контразавера (1903—1907) == Промена на престолу није утицала на Степину каријеру, али је тешко преживљавао сукобе у официрском кору. Он је [[1906]]. године добио унука и изјавио је ''„да му је то био једини ведар и сунчан дан на тмурном небу данашњице“''. После преврата постављан је за начелника општег одељења у Министарству војном, а затим је постављен на дужност команданта Шумадијске дивизије. Због овог постављања неки историчари су сматрали да је Степановић био наклоњен завереницима, док су га истовремено други сврставали у противника завере, и ако је сам Степа истицао да није био на ниједној страни.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=182-190}} Краљ [[Петар I Карађорђевић]] га је [[29. јун]]а ([[12. јул]]а) [[1904]]. одликовао ''[[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Карађорђевом звездом III степена.]]'' После преврата положај Србије у [[Европа|Европи]] се погоршао, а истовремено је букнуо и [[Илиндански устанак|Илинденски устанак]] у [[Македонија (област)|Македонији]]. Све то је навело српску владу да крене са припремама за [[рат]]. Степа се као командант Шумадијске дивизије угледао на [[генерал]]а [[Ђура Хорватовић|Ђуру Хорватовића]] и завео гвоздену дисциплину [[Пруско краљевство|пруског]] [[Дрил (војска)|дрила]]. Кажњавао је сваку неправилност, нетачност, повреде правила и прописа, као и заплену [[државна имовина|државне имовине]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=182-190}} У пролеће 1906. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]] је дошло до [[Подофицирска контразавера|Подофицирске контразавере]]. Неки историчари сматрају да је ту контразаверу изазвао Степановић због своје строгости. Око тридесетак официра крагујевачког гарнизона су планирали да преузму неколико зграда у Крагујевцу и да ухапсе Степановића. Међутим завера је откривена 30. априла 1906. године и Степановић је ухапсио 31 особу, а хапсио би и даље да га није спречио тадашњи министар војни генерал Радомир Путник.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=182-190}} Крагујевачка контразавера је дубоко потресла Степу Степановића, мада је и сам био делом одговоран. Он је изјавио: {{цитат|То је болна тачка целе моје каријере. Ја сам у животу имао много тешких ствари, гутао сам и неправду и непризнавање, вређали су ме и омаловажавали, али ме ниједна ствар није толико дирнула као та. Жао ми је оних јадних младих људи, заведених од несавесних или егзалтираних шпекуланата, јер им је уништена каријера у војсци, где би можда били од велике користи и за народ и за отаџбину. Али, ја ту нисам могао ништа помоћи.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=182-190}}}} == Припреме за рат (1907—1912) == Степа Степановић је унапређен у чин ''[[генерал]]а'' [[29. јун]]а [[1907]]. године, али је и даље остао на дужности команданта Шумадијске дивизијске области. После [[подофицирска контразавера|афере Новаковић]] и [[Топовско питање|топовског питања]] [[Никола Пашић]] је образовао нову владу без генерала [[Радомир Путник|Радомира Путника]], па је [[12. април]]а [[1908]]. године за министра војног постављен Степа Степановић, док је Путник примио дужност начелника [[Главни ђенералштаб (Краљевина Србија)|Главног ђенералштаба]]. За време његовог мандата Степановић је кренуо са снабдевањем војске новим наоружањем, као и преправком старих пушака система [[маузер-кока]], као и набавком [[митраљез]]а.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=190-205}} Такође једна од његових одлука била је да [[Краљевина Србија|Србија]] набави нову [[артиљерија|артиљерију]] у [[Француска|Француској]].{{sfn|Бјелајац|2004|p=281}} Приликом набавке митраљеза Степановић је био веома конзервативан, јер је пуковник Влајић, који је радио у Степановићевом кабинету, касније причао: {{цитат|Муке сам имао са набавком митраљеза. Ово ново оружје, којем су све војске биле наоружане, требало је увести у војсци и ја сам настојао да набавим извесну количину за сваки пук, али министар Степа рече ми једног дана: „Волим ја више један вод стрелаца, него те твоје митраљезе. Немој ми, молим те, ту поповати како може један митраљез читав вод пешака“.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=190-205}}}} Почетком октобра 1908. године у [[Беч]]у је донесен указ [[цар]]а [[Франц Јозеф|Франца Јозефа]] о анексији [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], што је изазвало масовне демонстрације у [[Краљевина Србија|Србији]] и [[Књажевина Црна Гора|Црној Гори]]. Широке народне масе су биле за предузимање ратних корака ка Босни, али је Степановић као министар војни, уверавао [[влада Републике Србије|владу]] и скупштину да земља и војска нису спремне за рат и да теба предузети темељите [[дипломатија|дипломатске]], [[finansije|финансијске]] и војне припреме.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=190-205}} Овај његов став је изазвао салве критика са разних страна, чак и у [[штампа|штампи]]. Због тога је почетком [[1909]]. године разрешен дужности министра војног и стављен на расположење. Као министар на расположењу активно је током 1909. сарађивао са Путником на припреми војске за [[рат]]. Почетком [[1910]]. године постављен је за команданта Моравске дивизијске области, и ово његово постављање је много допринело да Моравска дивизија спремно дочека рат захваљујући његовом искуству и радном ентузијазму.“{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=190-205}} [[Датотека:Stepastepanovicipetarkaradjordjevic.jpg|мини|десно|250п|Краљ Петар I, Престолонаследник Александар, генерал Степа Степановић министар војни на свечаности доделе пуковских застава, на [[Бањица|Бањици]] јуна 1911. године.]] Почетком марта [[1911]]. године Степа Степановић је поново примио дужност министра војног. Убрзо потом збио се један догађај, који је изазвао сумњу код престолонаследника [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] да је Степановић симпатизер [[Драгутин Димитријевић Апис|Драгутина Димитријевића Аписа]]. Наиме престолонаследник је једном приликом чуо да Апис у ствари никада није био пријатељ Карађорђевића већ да је био за то, да се на српски престо треба довести неки страни принц. Чувши ово престолонаследник је позвао Аписа у [[Главни ђенералштаб (Краљевина Србија)|Главни ђенералштаб]] и тамо му је сручио читаву бујицу грдњи. Апис је саслушавши мирно принца Александра и затим енергично рекао: {{цитат|Да! А шта сте ви мислили? Зар смо ми ставили главу у торбу да би се вас двојица свађали и отимали око престола као какве играчке. Варате се! Ми смо у стању да и по други пут ставимо главу у торбу.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=197-204}}}} Чувши ово [[престолонаследник]] је одјурио право министру војном генералу Степи Степановићу и затражио је да се Апис и [[мајор|генералштабни мајор]] [[Милан Миловановић Пилац]] преместе из Београда. Степановић му је одговорио ''„да захтев не спада у компетенцију престолонаследника, али да ће о томе реферисати краљу, па како краљ одлучи“''. Незадовољан оваквим ставом Степановића, престолонаследник је отишао у своју канцеларију и написао оставку краљу на месту положаја Врховног инспектора војске. Међутим [[краљ]] га је сутра позвао и поцепао оставку.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=197-204}} Када је по други пут Степа Степановић постао министар војни, власт Краљевине Србије је увидела да се води борба хришћанског становништва у Турској и да велике силе све више теже ка томе да поделе [[Балканско полуострво|Балкан]]. Због тога је Србија са осталим балканским земљама склопила низ одбрамбених споразума и тако створила [[Балкански савез]], чији је циљ био протеривање Турске из Европе. У то време у Главном генералштабу су се развијали планови [[мобилизација|мобилизације]], концентрације и стратегијског развоја српске војске у рату против Турске. Креатор свих тих планова био је начелник Главног генералштаба Радомир Путник, заједно са генералом Степом Степановићем и пуковником Живојином Мишићем. То је довело до тога да српска војска спремна дочека рат са Турском.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=197-204}} Уочи рата, у јесен [[1912]]. године, влада [[Милован Миловановић|Милована Миловановића]] је поднела оставку. После смрти Милована Миловановића, владу је формирао [[Марко Трифковић]], али са Радомиром Путником као министром војним.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=197-204}} == Први балкански рат (1912—1913) == {{Посебан чланак|Први балкански рат}} === Прве операције === Са почетком [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] Степа Степановић је постао командант Друге (савезничке) армије. Армија је имала око 60.000 људи и 84 оруђа и била је концентрисана у рејону [[Ћустендил]]-[[Дупница]]. Њу су чиниле Тимочка дивизија првог позива и бугарска Седма рилска дивизија. Имала је задатак да дејствује у бок и позадину турских снага испред српске Прве армије.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=212}} Обавештавајући српске трупе да је Седма рилска дивизија ушла у састав армије Степановић је обавештење завршио речима: {{цитат|Ја с поуздањем гледам на наш будући рад и тврдо верујем у успех, јер толико векова раздвојена, а сад збратимљена и загрљена најрођенија браћа Срби и Бугари представљају неодољиву силу, која ће порушити све препоне и извршити ослобођење досад подјармљене браће.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=216-221}}}} У ствари бугарска дивизија је само формално била под командом генерала Степановића, а праве задатке добијала је директно од бугарске Врховне команде. Наиме дивизија је имала задатак да штити правац из долине [[Струма|Струме]] преко [[Дупница|Дупнице]] ка [[Софија|Софији]], све док српска војска не разбије [[Турска војска|Турке]]. Затим би се бугарска дивизија највећом брзином упутила ка [[Солун]]у и освојила тај град пре Срба и [[Војска Грчке|Грка]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=216-221}} Генерал Путник је [[17. октобар|17. октобра]] [[1912]]. обавестио генерала Степановића да је објављен рат Турској и наредио му да се Друга армија приближи турској граници, али да је не прелази до даљег. Међутим истог дана бугарска Врховна команда је команданту Седме рилске дивизије генералу [[Георг Стојанов Тодоров|Тодорову]] наредила да ујутру пређе границу и отпочне напад ка [[Делчево (Македонија)|Царевом Селу]] и [[Благоевград|Горњој Џумаји]], које је извршавајући наређење у енергичном налету успела да заузме. Одмах после тог успеха Степа Степановић им је упутио срдачну честитку: ''„Ура хероји Седме дивизије!“''{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=216-221}} У току [[18. октобар|18. октобра]] Тимочка дивизија је посела положаје позади бугарско-турске границе са главнином и помоћном колоном правцем [[Рујен]]-[[Црни Врх|Црни врх]], а [[19. октобар|19. октобра]] по наређењу Степе Степановића заузела Црни врх. На заповест Врховне команде, [[21. октобар|21. октобра]] Тимочка дивизија је прешла границу и отпочела офанзиву ка [[Куманово|Куманову]]. Необавештен да је 1. батаљон 13. пука, којим је командовао [[мајор]] [[Добросав Миленковић]], већ заузео [[Крива Паланка|Криву Паланку]] без борбе, Степановић је наредио да се сви неопходни маневри предузму за заузимање вароши. Тиме је изгубљено доста времена, али је већи део дивизије успео да прође кроз криворечку [[клисура|клисуру]] у току дана, без отпора непријатеља.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=216-221}} У раним поподневним часовима коњички [[пук]] је започео борбу пешке 5-6 km испред [[Страцин]]а. Затим је командант 13. пука увео 1. и 3. батаљон у борбу чиме су Турци кренули да се повлаче. У 8 часова увече Страцин је заузет и тиме је отворен пут ка Куманову. Међутим командант дивизије није обавестио генерала Степановића да је Страцин заузет, па је Степановић наредио да се [[22. октобар|22. октобра]] ''„заузме“'' Страцин чиме је изгубљено доста времена. Ипак главнина Тимочке дивизије се тог дана сакупила у Страцину, а затим је успостављена веза између Прве и Друге армије.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=216-221}} === Деловања за време Кумановске битке === {{Посебан чланак|Кумановска битка}} [[Датотека:Razglednica iz Balkanskih Ratova.jpg|мини|десно|250п|Разгледница [[Балкански ратови|Балканских ратова]] 1912—1913. Краљ [[Петар I Карађорђевић|Петар I]], [[Александар I Карађорђевић|престолонаследник Александар]], [[Никола Пашић]], [[Војвода (војни чин)|војвода]] [[Радомир Путник]], [[генерал]]и [[Божидар Јанковић]], Степа Степановић и [[Михаило Живковић]]]] Пошто није добио никаква обавештења да се непријатељ појачава код [[Куманово|Куманова]], генерал Степановић је издао заповест Тимочкој дивизији да [[23. октобар|23. октобра]] у 6 часова ујутру предузме марш ка Куманову. Истовремено је упутио заповест Седмој дивизији да крене јачим снагама према [[Кочане (Македонија)|Кочанима]] и да их заузме 23. октобра, а затим да једним делом снага крене ка [[Штип]]у. Ујутру је Тимочка дивизија кренула у офанзиву ка [[Кратово|Кратову]] чиме је отпочела [[Кумановска битка]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=216-221}} Међутим генерал Тодоров је извршавао наређења своје Врховне команде, па је послао само један батаљон са десет батерија да заузму Кочане, које је бранила читава једна дивизија. Степановић је, док се дивизија налазила на маршу, добио обавештење да се од [[Овче поље|Овчег поља]] и Кочана према Кратову крећу јаке турске снаге. На основу тога он је наредио команданту Тимочке дивизије да пожури ка Кратову и да га заузме и обезбеди са јужне стране. Међутим стигавши у рејону Кратова, [[пуковник]] [[Владимир Кондић (генерал)|Кондић]] је одлучио да је дивизија преморена и да треба да преноћи. Користећи пасивност дивизије, Турци су заузели Црни врх, кога је чувало бугарско комитско одељење и једна чета Срба.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=231-246}} Генералу Степановићу се није свиђао рад обеју дивизија, па је известио Врховну команду. Од команде је добио одговор да 7. дивизија безусловно заузме Кочане, а Тимочка, Црни Врх и да те две дивизије успоставе међусобну везу преко села Стрмоша и Злетова. У међувремену је Степановић добио обавештење да се читавог 23. октобра водила битка код Куманова. Овом вешћу је био изненађен и забринуо га је положај Тимочке дивизије, али је ипак тражио могућност да помогне Првој армији. Наредио је Тимочкој дивизији да [[24. октобар|24. октобра]] заузме Црни врх, али је то тек урађено сутрадан [[25. октобар|25. октобра]] уз тежак отпор Турака.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=231-246}} Сутрадан Врховна команда је обавестила генерала Степановића да је на молбу [[министарски савјет Републике Бугарске|бугарске владе]] одлучено да се Тимочка дивизија одмах стави на њихово располагање, с'тим да и даље ''„управља покретима Тимочког пука на Црном врху и 7. рилском дивизијом“''. Одмах је ставио на располагање 14. пук под команду 7. дивизије и наредио је генералу Тодорову да главне снаге упути ка ушћу Брегалнице, како би спречила одступницу турским снагама према [[Прилеп]]у, а затим је затражио одобрење да из Криве Паланке пређе у Штип како би лакше управљао операцијом.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=231-246}} Међутим стигавши у Кратово од генерала Тодорова је добио депешу у коме га обавештава да је добио наређење своје Врховне команде да своје снаге усмери ка [[Сер (град)|Серезу]] и [[Демир Хисар]]у и да се дивизија већ налази у покрету. Српском 14. пуку је наредио да се пребаци у [[Радовиш]]те. Након овога се Степановић вратио у [[Крива Паланка|Криву Паланку]] да припреми трупе одређене да иду помоћ [[Бугари]]ма.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=231-246}} === Опсада Једрена === {{Посебан чланак|Опсада Једрена (1913)}} [[Датотека:General Stepa Stepanovic.jpg|мини|десно|250п|Генерал Степа Степановић, око врата носи свој најдражи [[Орден Светог Станислава]] са мачевима и пантљиком.]] Генерал Степа Степановић је стигао са својиим штабом у место [[Свиленград|Мустафа Паша]] (железничка станица испред [[Једрене|Једрена]]) [[6. новембар|6. новембра]] [[1912]]. године. Одмах се јавио [[генерал]]у [[Никола Иванов|Николи Иванову]], врховном команданту бугарске Друге армије и [[опсада Једрена (1913)|опсадних трупа Једрена]]. Свој штаб је сместио у Мустафа Паши, где се налазио и штаб генерала Иванова.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=247-262}} [[Примирје]] је потписано [[3. децембар|3. децембра]] 1912. Међутим генерал Степановић није дозволио да будност армије попусти. Захтевао је максималну дисциплину и спремност чак и на [[Бадњи дан]]. За време примирја Степановић успео да побољша снабдевање његове армије. Бугарска врховна влада је прихватила да снабдева Другу српску армију, али Степановић тим снабдевањем није био задовољан, јер је сматрао да је било врло лоше. Захтевао је да се побољша квалитет [[хлеб]]а, [[месо|меса]] и других артикала. Како није наишао на разумевање код бугарске Врховне команде, Степановић је затражио од српске Врховне команде средства за побољшано снабдевање његове армије, ''„ради очувања здравља и морала војника“''.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=251-254}} После темељних двомесечних припрема, [[24. март]]а [[1913]]. године, је почела тродневна битка савезничких армија за освајања Једрена. Тимочка дивизија је тога дана постигла највећи успех. Без подршке артиљерије је заузела цео северни сектор непријатеља за само 45 минута, чиме је навукла највећи део једренске тврђавске артиљерије.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=251-254}} На крају дана одлучено је да се сутра увече, под заштитом мрака савладају противпешадијске препреке и у рану зору предузме јуриш за освајање [[фора|форова]]. Бугари су, са источног сектора, започели наступање одмах по изласку [[месец]]а од 23,30 часова до 1,30 часова и избили на фору Ајџу-јолу. Турци су се нашли у паници почели да напуштају своје положаје. На фронту Тимочке дивизије, Турске трупе су кренуле у напад како би повратиле положај, али нису имали никакав успех. Генерал Степановић је непосредно пратио ток напада са једног узвишења иза Дунавске дивизије. Никола Аранђеловић, командир армијског [[телеграф]]а, је описујући атмосферу у штабу Друге армије између осталог рекао: {{цитат|Стојећи сам, као кип, ђенерал Степановић се сав пренео у ровове својих сељака и земљака седмопуковаца: Кумодражана, [[Мали Мокри Луг|Мокролужана]], [[Авала]]ца и [[Космај]]аца и с времена на вре удари дланом о длан и узвикне: — Браво синци моји, браво соколови моји.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=251-254}}}} У 5,30 часова, Степановић је наредио српским трупама да крену у одсудан напад у линију [[фронт]]а, како би олакшали дејствовање бугарских трупа на источном сектору, који је пао око 8 часова. Већ у 8,30 часова двојица турских официра дошла су код 20. пука ради преговора о предаји по налогу [[Мехмед Шукри-паша|Шукри паше]]. Пошто није добио одговор послао је свог [[ађутант]]а у 20. пук с поруком да [[Мехмед Шукри-паша|Шукри-паша]] жели да о предаји преговара са генералом Степановићем. Степановић је одговорио како он није овлашћен од стране команданта да води преговоре и да за то треба да се обрати генералу Иванову. У међувремену Тимочка дивизија је заузела линију форова, а Дунавска дивизија [[Папас-тепе]]. Генерал Степановић се кретао иза предњих дунавских пукова, и у 11 часова био на [[Бекчитепе]], недалеко од [[Мараш]]а, који је заузео 4. прекобројни пук. у 11,30 часова бугарски официри су дошли у штаб Шукри-паше и он се предао генералу Иванову у 12,15 часова, али се вратио по својој жељи у фор [[Хадурлук]], где су га заробиле сат касније српске трупе.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=251-254}} После пада Једрена генерал Степановић је [[27. март]]а образовао комбинован одред и на челу [[одред]]а је свечано умарширао кроз освојени [[град]]. Неколико дана касније је наредио да се на [[Черномен]]у, управо на оном месту где се, према историјским подацима одиграла [[Маричка битка]] [[1371]]. године у којој је погинуо краљ [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашин]] приреди [[помен]] палим херојима. Према писању учесника помен је био упечатљив и потресан за све присутне. Убрзо потом Степановић је започео припреме за транспорт своје армије назад у Србију. Бугарска влада му није дала довољан број [[воз]]ова за транспорт трупа назад у Србију, па је он запретио да ће своју армију пешице провести до Србије, после чега је бугарска влада попустила. Успео је да целу армију пребаци у Србију од [[1. април]]а до [[9. мај]]а.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=251-254}} == Други балкански рат (1913) == {{Посебан чланак|Други балкански рат}} [[Датотека:Степастепановићу притоу.jpg|мини|десно|300п|Степа Степановић јуна [[1913]]. године обилази границу у околини [[Пирот]]а са [[Војислав Живановић|Војиславом Живановићем]], начелником штаба Друге армије.]] Стигавши из Једрена у Пирот [[18. април]]а [[1913]]. године, Степановић је добио обавештење од Врховне комадне у коме стоји да припреми сва ратна утврђења у Пироту као и да су му на располагању сви опсадни топови са [[Једрене|Једрена]]. Даље стоји да му одузимају Другу дунавску дивизију, коју су прикључили Првој армији. На крају му је наређено да преузме опрез према бугарској граници.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=282-296}} У духу овог наређења је започео утврђивање пиротског краја. Стара пиротска утврђења искоришћена су као депои и слагалишта, а уместо њих изграђена је нова одбрамбена линија [[Црни Врх]]-[[Војнеговци]]-[[Велики Јовановац]]-[[Велико село]]-[[Вучје]]-[[Басарски камен]], по типу ојачане пољске фортификације, а испред ових положаја изграђени су предњи положаји истог типа, али слабије јачине. Имајући у виду значај нишавске долине, Степановић је сву пажњу концентрисао на одбрану пиротског [[логора]], претварајући своју армију у његову посаду. Власотиначки правац и светониколски правац су браниле веома слабе снаге, што је пружало Бугарима шансу да уклеште целу Другу армију. Степановић је чврсто веровао да се српско-бугарски спор неће решити путем преговора.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=282-296}} Његова претпоставка се обистинила неколико дана касније, када је од врховне команде добио наређење да затвори бугарску границу, јер су Бугари прешли у напад целом дужином [[Злетовска река|Злетовске реке]]. Бугарска 9. дивизија је, [[5. јул]]а ујутру, напала Светониколски одред и принудила га на повлачење. Обавештен о овом догађају Степановић је хитно упутио два батаљона и једну пољску батерију као појачање Светониколском одреду, а затим послао начелника штаба [[Војислав Живановић|Војислава Живановића]] на угрожено лево крило. Истог дана Степановић је објединио све трупе на светониколском правцу под заједничким називом „Блатобериловачки одред“, чији је задатак био да по сваку цену заустави бугарско надирање. Аналитичари сматрају да је Степановић мислио да светониколским правцем нападају бугарске помоћне трупе. Међутим супротно његовом очекивању помоћне трупе су напале пиротски утврђени логор у циљу везивања главних српских снага.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=282-296}} Следећег дана ([[6. јул]]а) бугарске снаге су напале српске положаје на Црном врху и Самару и успеле да га освоје. Обавештавајући о овоме Степу Степановића, [[мајор]] [[Јован Цветковић]] је истицао да је „противник покренуо главнину на [[Клинчарница|Клинчарницу]] да би обишао [[Тумба (Врање)|Тумбу]] и извршио бочни напад.“ Генерал Степановић је одговорио да обилазак Тумбе није опасан, јер се положај може бранити са свих страна. После неког времена мајор Цветковић је затражио појачање, јер је сумњао да ће три батаљона трећепозиваца успети да задрже два ојачана бугарска пука. Степановић му је одговорио: „Ви сте имали довољно времена да припремите одбрану. Сад уложите све снаге да га одржите, па макар изгинула сва команда. Мислите на то да и ви имате снагу, а не само непријатељ.“{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=282-296}} Ово обавештење је пренето старешинама и војницима 3. пука трећепозивца. То је оставило на њих снажан утисак, јер су сутрадан, 7. јула, упркос [[инфериорност|инфериорном]] опремом, трећепозивци су успели да зауставе бугарску пешадију на око 50 корака од српских ровова. Обавештен о овом држању војника, Степановић је упутио честитку мајору Цветковићу: {{цитат|Пуку и вама најсрдачније честитам јучерашњи успех над непријатељем. Краљ и отаџбина признаће вашу јуначку заслугу, а ја вам од свег срца благодарим на показаном јунаштву и поздрављам вас са узвиком: — Слава погинулима и хвала живим!{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=282-296}}}} Импресиониран продором 9. бугарске дивизије код [[Кална|Калне]], он је истог дана, упутио Врховној команди [[телеграм]]: {{цитат|Командант одреда на Кални извештава ме сада да је надмоћношћу Бугара толико притешњен, да има да бира: или одред да пропадне, или да се повуче. Одобрио сам му да се повуче на положај Бабина глава-Орљански камен-Базовички врх-Граниково. Ово је мој последњи потез који сам могао да учиним за обезбеђење моје позадине. Ако се и ту попусти, онда ми је пропаст неизбежна.}} Истовремено је затражио појачање од два пешадијска пука и одобрење за [[евакуација|евакуацију]] Пирота. Војвода Путник је упутио [[8. јул]]а ујутру телеграм Степановићу у коме га обавештава „да помоћ стиже и да мора да се држе, јер она не може стићи брзо.“ Истовремено је наређен транспорт Дринске и Шумадијске дивизије другог позива из [[Република Македонија|Македоније]] за [[Ниш]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=282-296}} Претерана забринутост српске Врховне команде за исход операција на фронту Друге армије, изазвана Степановићевим песимистичким извештајима била је неоснована. Врхунац кризе на левом крилу српске армије очекивао се 8. јула, али се није догодило ништа важније. Бугарска Врховна команда је морала да изда наређење да се офанзива према Пироту, [[Власина|Власини]], [[Књажевац|Књажевцу]] и [[Зајечар]]у прекине, због непосредне опасности пребацивања [[оружане снаге Румуније|румунске војске]] преко [[Дунав]]а. Неки војни аналитичари окривљују Степановића, јер су због његових извештаја Дринска и Шумадијска дивизија извучене из македонског ратишта, баш у тренутку када је Прва армија требало да гони бугарску Четврту армију, чиме јој је омогућено да се повуче на [[калиман]]ске положаје.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=282-296}} Деснокрилна група бугарске Треће армије која је имала задатак да заузме пиротски утврђени логор, заузела је српске предње положаје и није покушавала да заузме само утврђење. Жестоке борбе су се десиле у ноћи између [[10. јул|10]]. и [[11. јул]]а, када су Срби покушали да поврате положај. Три српске чете које су кренуле на овај положај су биле дочекане јаком пушчаном, митраљеском и артиљеријском ватром. Дубоко потресен извештајима да су трупе овог сектора изгубиле [[300]]. војника, подофицира и официра, Степановић је команданту сектора послао следећу депешу: {{цитат|Са болом у души примио сам ваш извештај о губицима ноћу [[10. јул|10]]/[[11. јул|11]]. овог месеца, јер су се могле уштедети те жртве, пошто никаква претња и неодложна потреба није изискивала тако ризичну акцију. Препоручујем убудуће мудрије чување борачке снаге, која има да се сва заложи само тамо где интереси акције буду то неодложно захтевали. У што краћем времену поднећете ми извештај о тој борби.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=282-296}}}} Међутим пред фронт Друге српске армије се [[21. јул]]а појавио бугарски парламентарац и затражио пролаз у Ниш бугарског [[генерал]]а и руског војног изасланика у [[Софија|Софији]], ради преговарања о [[примирје|примирју]]. Пролаз му је издат истог дана, али је мир закључен тек [[31. јул]]а. == Први светски рат (1914—1918) == {{Посебан чланак|Србија у Првом светском рату}} Друга армија је демобилисана у [[август]]у [[1913]]. године, а Степановић је стављен на располагању министра војске, који га је у априлу [[1914]]. године поставио за представника Комисије за утврђивање граничног фронта према Бугарској. Рано ујутру [[29. јун]]а 1914. године, док је Степановић седео пред кафаном у [[Бабушница|Бабушници]] чекајући [[кафа|кафу]], уручен му је телеграм који га обавештава да је извршен [[сарајевски атентат|атентат у Сарајеву]] на аустроугарског престолонаследника [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] и његову жену [[Софија Хотек|Софију Хотек]]. Садржај телеграма је испричао Комисији и додао: {{цитат|То ништа не ваља. Дај Боже да Аустрија не баци кривицу на нас. Ако то буде, имаћемо страшан рат, можда европски, или још горе, — а ми се нисмо још ни одморили, а о спреми да и не говорим.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=313-319}}}} По завршеном послу на граничном фронту Комисија је [[23. јул]]а 1914. стигла у [[Ниш]]. Те ноћи, Степановића су пробудили у 2 сата ујутру с телеграмским наређењем да одмах отпутује у [[Крагујевац]], где ће заступати начелника штаба Врховне команде до повратка [[Војвода (војни чин)|војводе]] [[Радомир Путник|Радомира Путника]] са лечења. Истовремено му је саопштено да ће сутрадан изаћи указ о општој мобилизацији, а три сата касније Степановић је кренуо у Крагујевац. По доласку у Крагујевац Степановић је примио писмо лично од [[влада Републике Србије|председника владе]] и министра иностраних послова [[Никола Пашић|Николе Пашића]] у коме је у кратким цртама анализиран међународни положај [[Краљевина Србија|Србије]]. На крају писма му је речено, да је међународна ситуација таква, а српска Врховна команда нека ради како сматра.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=313-319}} Степановић је радио на мобилизацији и концентрацији српске војске с великим тешкоћама. Недостајала су многа материјална средства и војска је имала велики недостатак у [[муниција|муницији]]. Војска није имала чак ни комплетну [[одећа|одећу]], а били су и дислоцирани у новим припојеним областима. Упркос тешкоћама до [[10. август]]а 1914. године све јединице су биле на својим местима, а Степановић је [[6. август]]а 1914. узео комадну Друге армије. Његова армија је била најјача у војсци и њу су чиниле Шумадијска и Моравска дивизија првог позива на простору [[Аранђеловац]]-[[Лазаревац]] са ојачаном Дунавском дивизијом првог позива код [[Београд]]а. Степановићев рад у на дужности начелника генералштаба најбоље описује [[генерал]] [[Петар Бојовић]]: {{цитат|На тој дужности ја га се добро сећам. Могу рећи да је он у тим моментима, захваљујући својој интелигенцији, познавању прилика и проучавању догађаја, био потпуно свестан великих искушења који долазе. Са срчаношћу која га никада није напуштала, Степа је био одлучан да предузме све мере за пружање енергичног отпора непријатељу. Он је са видовитошћу великог ума и талента предвиђао развој догађаја и умео своје одлуке да спроводи чврсто и брзо, тако да оне буду у пуној мери корисне. Тих дана наша земља имала је неизмерних користи од Степиних особина, као и касније, када је он водио трупе у славне, бесмртне победе.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=313-319}}}} === Битка на Церу === {{Посебан чланак|Церска битка|Прва аустроугарска офанзива на Србију}} [[Датотека:Stepa Stepanovic.jpg|мини|десно|250п|За заслуге у победи Српске војске у Церској бици, Степа Степановић је унапређен у чин војводе 1914.]] Обавештена да су Аустро-угари подигли [[понтон]]ски мост код [[Шабац|Шапца]], Врховна команда је Степановићу упутила [[14. август]]а депешу: ''„Прикупите одмах све ваше трупе и заузмите Шабац“''. Добивши потпунију слику о кретању непријатеља, Радомир Путник је наредио Степановићу да његова Друга армија изведе веома сложени марш-маневар преко села од [[Коцељева|Коцељеве]] ка [[Текериш]]у, ради енергичног удара у леви бок непријатељевих снага које су од [[Лозница|Лознице]] и [[Лешница|Лешнице]] долином [[Јадар (притока Дрине)|Јадра]] надирале ка Ваљеву.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=327-357}} Поступајући по наређењу Врховне команде генерал Степановић је наредио Шумадијској дивизији првог позива да пожури према Шапцу, прихвати тамошње српске делове и са те стране обезбеди десни бок и позадину главних снага Друге армије. Истовремено је упутио Коњичку дивизију у [[Мачва|Мачву]] са задатком да, дејством на простору [[Шабац]]-[[Лешница]], контролише простор између главних и помоћних снага Друге армије. Од Моравске дивизије првог позива, Комбиноване дивизије и осталих армијских делова образовао је „Церску ударну групу,“ реди удара у леви бок непријатеља у долини Јадра.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=327-357}} Иако није знао да аустроугарски 8. [[корпус]] наступа гребеном [[Цер (планина)|Цера]] и долином Лешнице, Степановић је уочио да масив Цера може имати изузетну важност у предстојећој бици као ослонац за бочно дејство аустроугарских снага које се крећу ка Ваљеву и као баријера за парирање аустроугарског маневра од Шапца и из [[Мачва|Мачве]]. Око [[подне]] [[15. август]]а је наредио Комбинованој дивизији која је марширала ка Текеришу, да челни пук са једном пољском батеријом одмах упути преко [[Парлог]]а на [[Тројанов Град|Тројан]] и [[Косанин град]], највећи врх Цера. Степановић је наређење завршио: {{цитат|Са дивизијом форсирати марш и што пре, по могућности још ноћас, заузети Косанин град, јер од заузећа тога града зависи целокупна операција, а то ће бити од великог значаја и за следеће наше операције.}} Из Комбиноване дивизије ка Тројану, крајњем источном гребену Цера, је упућен 2. прекобројни пук и једна пољска батерија. Тамо је дошло до ноћног судара са главном колоном аустроугарске 21. дивизије, која се кретала истим правцем, али из супротног смера. Овим сукобом је започела ''Церска битка.''{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=327-357}} [[Датотека:Vojvoda (vojni cin).png|мини|100п|Еполета за чин Војводе Краљевине Србије.]] У току ноћи српске трупе су заузеле Малу лисину, Парлог и Велику лисину и натерале Аустроугаре на повлачење ка Тројану. Међутим баш када је су српске трупе напале [[Борно поље]], аустроугарска 9. дивизија је избила из долине Лешнице и напала лево крило Комбиноване дивизије. Командант дивизије [[генерал]] [[Михаило Рашић]] је наредио повлачење дивизије на нове положаје, јер је због великих губитака и преморености наступила [[малаксалост]] код војника. Криза је преброђена тек око 10 часова [[16. август]]а, када је Степановић послао Моравску дивизију првог позива као појачање. Степа је тиме поправио ситуацију на левом крилу Комбиноване дивизије, а затим енергичним нападом Церске ударне групе преузео на гребен Цера и [[Иверак|Иверка]]. Битка се распламсала 16. августа на линији фронта дугим 50&nbsp;km.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=327-357}} Изјутра [[17. август]]а, Степа Степановић се налазио код Шумадијске дивизије првог позива. Претпостављао је да ће Аустроугари можда убацити нове снаге у рејону Шапца ради преузимања напада ка Текеришу. У том случају би се Друга армија нашла између две аустроугарске Друге и Пете армије. Степановић је хтео личном интервенцијом да ово спречи. Око 16 часова 2. и 5. прекобројни пук Комбиноване дивизије је заузео Тројан. Степановић је чувши ову вест, упутио депешу команданту дивизије: {{цитат|Примио сам извештај о заузимању Тројановог града на Церу. Усрдно честитам херојима 5. прекобројног пука за то славно дело. Предузмите мере да се тачка осигура од евентуалног напада и послужи као ослонац за даље продирање.}} Затим је Шумадијска дивизија првог позива напала двоструко јаче снаге аустроугарског 9. корпуса и успела да их потисне пред сам Шабац. Снажна артиљеријска ватра је успела да сруши [[понтонски мост]] код Шапца и унела панику код Аустроугара. Даље напредовање дивизије је било веома отежано ватром тешке артиљерије са леве обале [[Сава|Саве]], због тога је Степановић одобрио одлуку команданта дивизије да пређе у одбрану на линији [[Мишар (насеље)|Мишар]]-[[Потес]]-[[Јевремовац]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=327-357}} Следећег дана ([[18. август]]а) аустроугарска војска је кренула у контраофанзиву. Српске трупе, иако вишеструко надјачане, успеле су да зауставе офанзиву и чак крену у офанзиву. На централном фронту Комбинована дивизија и Моравска дивизија првог позива су започеле ујутру заједнички напад. Напад је текао споро и неусклађено, али су ипак натерале Аустроугаре на повлачење. Степановић није био задовољан радом целе Церске ударне групе, јер је пропуштена прилика да се непријатељ потуче до ногу, недовољно енергичним наступањем.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=327-357}} {{wikisource|Указ о унапређењу у чин Војводе, генерала Степана Степановића (1914)}} Осетивши да непријатељ попушта, Степа Степановић је преузео [[19. август]]а енергичан напад са Комбинованом и Моравском дивизијом првог позива преко гребена Цера и Иверка, чиме је сломио отпор аустроугарског 8. корпуса, а затим почео да осваја положај за положајем. Десна колона Комбиноване дивизије је освојила сам врх Цера, али услед исцрпљености није могла да гони непријатеља. Лева колона је савладала жилав отпор Аустроугара на Рашуљачи и гонећи их јужном падином Цера. Моравска дивизија првог позива је нападала гребеном Иверка, сломила је отпор 9. дивизије и заједно са левом колоном заузела је око подне [[Велика глава|Велику главу]], а три сата касније и [[Рајин гроб]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=327-357}} После освајања Рајиног гроба, битка на Церу је завршена. Степа Степановић је указом ''бр. 1348'' од [[20. август]]a [[1914]]. године, због победоносног исхода битке добио чин ''[[Војвода (војни чин)|војводе]]''{{напомена|Маршалски чин.{{sfn|Влаховић|1989)|pp=}}}} и тим унапређењем постао је други војвода који је унапређен у тај чин (први је био [[Радомир Путник]] [[1912]]. године). Поред унапређења добијао је са свих страна признања и похвале. Степановић је одајући признање трупама између осталог рекао: {{цитат|У име отаџбине и народа српског, ја који сам имао срећу да командујем у овој бици, изјављујем своју најдубљу захвалност јунацима Друге армије, јунацима који извојеваше ову славну победу и прогнаше непријатеља из отаџбине китећи своје заставе славом која ће сијати док српства траје.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=327-357}}}} === Сремска офанзива === {{Посебан чланак|Сремска офанзива}} {{Сремска офанзива}} Радомир Путник је [[4. септембар|4. септембра]] [[1914]]. издао директиву о офанзиви српске војске у [[Срем]], која је требало да отпочне између [[4. септембар|4]]. и [[5. септембар|5. септембра]] 1914. По овој директиви Другој армији (Моравска и Комбинована дивизија првог позива и Тимочка дивизија другог позива) под командом Степе Степановића је добила задатак да са Тимочком дивизијом I позива покуша и по могућству изврши прелаз преко [[Сава|Саве]] код [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]] и да са мостобрана помогне акцију Прве армије у Срему, а да са осталим снагама брани десну обалу [[Дрина|Дрине]] од њеног ушћа до [[Лешница|Лешнице]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=363-372}} Пола сата по пријему [[директива|директиве]] Врховне команде 4. септембра у 23 часа, Степановић је телефоном позвао команданта Тимочке дивизије првог позива генерала [[Владимир Кондић (генерал)|Владимира Кондића]] и наредио му да се дивизија до сванућа 5. септембра спреми за покрет, а да он до 7 часова дође у штаб армије ради пријема наређења. Кондић је стигао у [[Богатић]] око 6,30 часова и одмах се јавио Степановићу. Степановић му је затим честитао на лепом задатку, а потом му је предао диспозицију са препоруком да је проучи и да му се јави ако су му потребна објашњења. Кондић је, пошто је проучио диспозицију, известио Степановића да му нису потребна никаква објашњења и да се решио да врши прелаз код Јасенове греде (стражаре [[Чеврнтија|Чеврнтије]]), такође је додао да је наредио трупама да кувају [[ручак]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=363-372}} Степановић даље пише: {{цитат|Мада нисам очекивао да ће наређивати кување ручка и тиме одлагати покрет дивизије, ипак сам веровао да је он добро прорачунао да може стићи да изврши прелаз у одређено му време, па му нисам чинио примедбе, већ сам га оставио да ради по свом плану, и он је отишао да изврши задатак.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=363-372}}}} По пријему армијске заповести генерал Кондић се вратио у [[Липолист]] око 9,30 часова и наредио покрет јединица ка рејону село [[Глушци (Богатић)|Глушци]]-[[Ноћај]]. Покрет је отпочео око 11 часова. Како је покрет био напоран и слабо организован дошло је до застоја и укрштања колона. Због тога су јединице стигле тек око 22,50 часова, а генерал Кондић је војводи Степановићу упутио депешу у којој говори „да му је част известити га да је учинио све припреме у циљу преласка Саве“ и да ће „преузети снажну демонстрацију ка Сремској Митровици.“ Међутим у то време припреме су још увек трајале и до њиховог завршетка је остало око 5-6 сати, јер је опет због лоше организације развођења јединица дошло до укрштања колона и успоравања покрета, па су десне главне колоне стигле у Чеврнтије тек у 2,30 часова. Тек 6. септембра ујутру је стигао [[мостовни трем]], због тога што су волови боловали од [[шап (болест)|шапа]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=363-372}} Војвода Степа је у Чеврнтију стигао у 8 часова и био је веома изненађен да превожење трупа није почело у одређено време, али „пошто је операција текла врло повољно, он није предузимао ништа да би збунио команданта дивизије у његовом раду и даљим одлукама.“ Степановић је наредио да се бокови мостобрана ојачају са по једном пешадијском четом. На питање Степановића када ће почети подизање моста, одговорио му је: „Сада, док се превезе једна батерија.“ Уверен да упркос закашњењу све ипак тече нормално, Степановић се вратио у штаб армије и обавестио о томе Врховну комадну. Око 13,20 часова Степановић је од Кондића добио депешу у коме стоји ''„да је изградња моста почела у 12,40 часова, да се јаче борбе воде према [[Јарак (Сремска Митровица)|Јарку]] и да је превезено на леву обалу Саве: два пешадијска пука, једна батерија и пионирски полубатаљон“''.“{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=363-372}} Међутим у стварности било је превезено само 6 [[батаљон]]а и једна пољска батерија са 3 топа. Због свега овога Степановић је закључио да у Срему нема јачих непријатеља, па због тога није наредио да се обустави превоз и почне са изградњом моста. Међутим Кондићева процена је била погрешна, јер су се у Срему налазили 30 пешадијских батаљона, 5 коњичких [[ескадрон]]а и 12 [[батерија]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=363-372}} Први извештај који је наговештавао да ситуација постаје озбиљна, Степановић је добио у 15 часова у коме се каже да је борба пренесена западно од села Јарка и да је започета борба и код [[Шашинци|Шашинаца]], где је појачано дејство Аустроугара. На крају извештаја се наводи да је мост за половину готов. Степановић је још пре пријема овог извештаја послао начелника штаба Војислава Живановића у Чеврнтију, ради пружања подршке команди Тимочке дивизије. Међутим Аустроугари су преузели снажан напад, што је навело српске јединице да попуштају на целом фронту. Једна лажна дојава о појави коњице је успаничила српске војнике, што је изазвало велику гужву код Саве. Неки војници и рањеници су потрчали ка најближим [[понтон]]има, препунили их и преврнувши се почели да се даве. Кондић је известио Степановића да су Аустроугари извршили снажан напад и да је наступила паника, да је ''„у овом моменту све у реду“''. Међутим Степановић је сазнао праву истину од [[новинар]]а [[Ђура Генчић|Ђуре Генчића]], који је дошавши у Богатић известио Степановића да је покушај форсирања Саве пропао, да се трупе налазе у хаотичном стању и да рањеници запомажу, „али се ништа не предузима да се превезу ни они нити остали делови, јер се командант дивизије сасвим изгубио.“{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=363-372}} Тек [[7. септембар|7. септембра]], око 2 часова, генерал Кондић је обавестио Степановића да форсирање није успело и да се ''„делови на левој обали налазе у критичној ситуацији“''. Живановић је два сата касније обавестио војводу Степановића да ''„стање трупа на левој обали Саве изгледа безнадежно“''. Степановић је примивши ове извештаје, сутрадан упутио један пешадијски и коњички пук, и једну брзометну батерију у нади да се на левој обали Саве српске јединице могу одржати. Међутим истог дана је добио извештај генерала Кондића и сазнао да су све јединице на левој обали Саве заробљене и уништене. На затхев војводе [[Радомир Путник|Радомира Путника]], он је овај извештај проследио Врховној команди са коментарима о очигледним пропустима и предлогом да се генерал Кондић смени са дужности. Ово је и учињено сутрадан [[9. септембар|9. септембра]] 1914. године. Тиме се завршило најнепријатније поглавље Степановићеве каријере. За неуспех ове операције делом је крив и сам Степановић. Историчари га највише окривљују да је због претеране [[конспиративност]]и, касно саопштио задатак Тимочкој дивизији, тако да је она започела задатак без нужних техничких припрема.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=363-372}} === Одбрана Мачве === {{Посебан чланак|Друга аустроугарска офанзива на Србију}} Трупе 5. и 6. армије Аустроугарске [[8. септембар|8. септембра]] 1914. су ујутру после дуге артиљеријске ватре почеле да прелазе преко [[Сава|Саве]], доње и средње [[Дрина|Дрине]]. На основу првих извештаја које је Степановић добио од потчињених команданата, дошао је до закључка да главне непријатељеве снаге дејствују у ширем рејону ушћа Дрине. Стога је одлучио да ангажујући армијску резерву енергично нападне пребачене непријатељеве јединице док су још слабе и пребаци их преко Дрине и Саве. Стога је упутио команданту Тимочке дивизије другог позива следећу депешу: {{цитат|Са вашим трупама крените што журније преко Црне Баре у правцу Парашнице, на коју су се пребациле јаче непријатељске снаге и сада наступају ка Црној Бари. Непријатеља најенергичније нападните и протерајте га преко Саве. Узмите под команду тамошње трупе другог и трећег позива.}} Истовремено је наредио команданту Моравске дивизије првог позива да предузме све мере ради паралисања аустроугарских снага у [[Парашница|Парашници]], док не стигне Тимочка дивизија. Поступајући по Степановићем наређењу српске трупе су енергично напале непријатеља са фронта и бокова, и за мање од пола часа уништиле и заробиле доста непријатељевих снага, а одбрана Моравске дивизије првог позива је била стабилизована. Тимочка дивизија другог позива је напала пребачене трупе аустроугарске 21. дивизије и успела да их одбаци ка [[Рачански кључ|Рачанском кључу]], а непријатељ се пребацио преко Саве остављајући доста мртвих и гомиле разбацаног оружја.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=374-386}} У међувремену Аустроугарска Шеста армија је била изненађење српској Трећој армији и успела је да је потисне и избије на планинску греду [[Борања]]-[[Jagodnja|Јагодња]], чиме је озбиљно угрозила комуникацију у долини [[Јадар (притока Дрине)|Јадра]]. Поред нерационалног почетног груписања снага, командант Треће армије генерал [[Павле Јуришић Штурм]] учинио је крупну грешку што је већ првог дана, ангажујући армијску резерву, лишио могућности да успешно парира нове непријатељеве подухвате. Пошто нису успели његови покушаји да прегруписавањем и рокадом снага, заустави продор аустроугарске Шесте армије, интервенисала је врховна команда. Врховна команда је Степановићу узела Комбиновану дивизију, а његов одбрамбени фронт је повећан на преко сто километара. Непријатељ је обновио напад 13. и [[14. септембар|14. септембра]] и успео је да код Парашнице почне да пребацује војску понтонима. На основу првих непотпуних информација које је Степановић добио, наредио је команданту Моравске дивизије првог позива да ојача одбрану Парашнице снагама са мање угрожених делова фронта и да обезбеди десни бок утврђењем Црне Баре. Такође је рекао да ће један пук Тимочке дивизије првог позива из армијске резерве сместити у [[Клење (Богатић)|Клење]], али му је напоменуо да ће моћи да уђе у борбу по његовом одобрењу.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=374-386}} Већ сутрадан [[15. септембар|15. септембра]] на фронту Друге армије распламсале су се огорчене борбе. Покушај српских трупа у Парашници да енергичним против нападом одбаце непријатељске снаге преко Саве није успео, али су притом нанети тешки губици аустроугарској 21. дивизији чије је наступање било потпуно укочено. Код Аде Курјачице непријатељска 42. дивизија 13. корпуса одбила је напад Дринске дивизије другог позива и покушала да преласком у против напад прошири свој мостобран на десној обали Дрине. Међутим овај покушај осујећен је интервенцијом Врховне команде, која је наредила војводи Степи да са два батаљона и једном батеријом Тимочке дивизије другог позива помогне одбрану Дринске дивизије другог позива. [[16. септембар|16. септембра]] од непријатељске Пете армије из [[Босна|Босне]] и комбинованог корпуса из [[Срем]]а, друга армија је доведена у критичну ситуацију. У раним јутарњим часовима аустроугарска 9. дивизија ојачана бригадом 36. дивизије извршила је прелаз преко Дрине у рејону Салаша и успели да пробију одбрану српских трупа. [[17. септембар|17. септембра]] борбе су настављене већом жестином. Готово у исто време војвода Степа је обавештен да су аустроугарске снаге из Срема почеле форсирање Саве код [[Јарак (Сремска Митровица)|Јарка]] и да су се трупе трећег позива разбежале. Сматрајући да Друга армија нема довољно снага да брани два фронта, војвода је донео ризичну одлуку. Да, Моравску дивизију првог позива остави да се брани сама, а да армијску резерву и појачања која добија од Врховне команде употреби за заустављање непријатеља из правца Јарак-[[Мачвански Причиновић|Причиновић]] који озбиљно угрожава Другу армију. Пошто није био сасвим сигуран да ће са расположивим снагама успети да осујети једновремени непријатељев напад из Срема и Босне, Степа је, поред наведених, предузео и мере за извлачење армије на церске положаје, али је од тога одустао након телефонског разговора са [[Радомир Путник|Радомиром Путником]] у коме му је обећано да ће се другој армији вратити Шумадијска дивизија првог позива.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=374-386}} У току ноћи између [[17. септембар|17]]. и [[18. септембар|18. септембра]] примећен је продор непријатељског Комбинованог корпуса из Срема, преко мочварног земљишта што је успорило напредовање. Напад је одбијен интервенцијом Коњичког одреда коме се у току борби придружила Тимочка дивизија првог позива. У борбама није се успело да се [[непријатељ (филм из 2011)|непријатељ]] одбаци назад преко Саве, а српска војска је успела да задржи [[фронт]] и спречи даље напредовање. По добијеном извештају о напредовању Прве армије која је разбила и последњи отпор непријатеља, војвода Степа одлучује да и његова Друга армија крене у контранапад да се заједничким снагама непријатељ протера преко Саве из Србије. 18. септембра аустроугарски Комбиновани корпус је наставио нападе пружајући подршку свом укопаном 8. корпусу и омогућавајући му одступницу за повлачење. Била је то неравноправна борба с обзиром да је аустроугарска војска била двоструко бројнија у односу на српску војску. Међутим то није утицало на борбени морал српске војске, па је ујутро [[19. септембар|19. септембра]] Тимочка дивизија првог позива отпочела напад на аустроугарске снаге које су претходног дана заузеле Причиновић, [[Узвеће]] и [[Глушци (Богатић)|Глушце]]. У огорченој борби која се водила цео дан, Тимочка дивизија је имала знатне губитке, такође је Коњичка дивизија изненадна нападнута и под силовитим нападом непријатеља била принуђена да се повуче на линију [[Глушци (Богатић)|Глушци]]-[[Баново поље]]. Ни Шумадијска дивизија није имала среће. У новом нападу код села Причиновића напад није успео, а и из команде Друге армије јављено је да је непријатељ двостуко надмоћнији и да се од даљих операција одустане. Војвода је наредио да Тимочка и Шумадијска дивизија пређу у одбрану на утврђеној линији (150-300 m) од непријатељског положаја. Иако није успео да протера непријатеља војвода је остварио значајне резултате, принудио је непријатељску групацију да пређу у одбрану на позицији западно од [[Шабац|Шапца]] и стабилизовао одбрану [[Мачва|Мачве]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=374-386}} Страхујући од поновног једновременог напада Комбинованог корпуса и Пете армије, војвода је затражио од Врховне команде да му, у замену за преморену Коњичку дивизију, упути један свеж пук пешадије и дивизион артиљерије. Врховна команда је усвојила овај захтев и ставила му на располагање 19. пук Шумадијске дивизије првог позива. У нападима од [[23. септембар|23. септембра]], трупе аустроугарске 9. и 21. дивизије, успеле су да делимично пробију утврђен фронт српске војске али су убрзо били принуђени да се повуку на утврђене положаје. Пошто је и нови снажан напад од [[25. септембар|25. септембра]] у Парашници претрпео неуспех, командант 8. аустроугарског корпуса увидео је да је за нови напад потребно темељније припремање, па је прешао у одбрану. У том повлачењу Степина армија је затворила 8. корпус на рекама [[Дрини]] и [[Сава|Сави]] и чврсто га приковала уз саме реке. У овим борбама српска Друга армија је, дакле и овог пута сјајно извршила свој задатак: укочила је напад Пете армије и Комбинованог корпуса на обалама Дрине и Саве и тиме још једном помрсила рачуне команданту аустроугарске Балканске војске, генералу [[Оскар Поћорек|Оскару Поћореку]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=374-386}} === Мачков камен и „Рововска војна“ === {{Посебан чланак|Мачков камен}} За време борби Друге армије у [[Мачва|Мачви]], српска Прва армија извршила је против удар из рејона [[Пецка (Осечина)|Пецке]], гребеном [[Sokolska planina|Соколске планине]], у десни бок аустроугарске Шесте армије. Напади српске војске преко [[Дрина|Дрине]] нису имали неког значајнијег успеха и средином октобра српска војска је била принуђена да се повуче назад у Србију.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=386-399}} Период стабилизације („рововска војна“) трајао је око месец дана (од [[26. септембар|26. септембра]] до [[24. октобар|24. октобра]]). За то време обе стране су фортификацијски ојачале своје положаје и вршиле повремене нападе ради ојачавања сопствених положаја и стварања што повољнијих услова за предстојеће операције. У овом периоду српска војска је први пут применила минску војну. На [[Еминове воде|Еминовим водама]] ([[Гучево (планина)|Гучево]]) Комбинована дивизија је изградила минске галерије испод аустроугарских ровова и активирала их пред сам почетак напада, који је преузела изјутра [[28. октобар|28. октобра]]. Снажна [[експлозија]] бацила је у [[ваздух]] предње непријатељске ровове што је изазвало пометњу у аустроугарским редовима.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=386-399}} Положај Друге армије у баровитим и блатњавим пределима Мачве био је особито тежак. Увиђајући сву тежину тога положаја, војвода Степановић је још [[24. септембар|24. септембра]] упозорио Врховну команду на ту чињеницу, истичући: {{цитат|Армија је обухваћена од Дреновца преко Причиновића-Узвећа-Ноћаја и Засавице, и од Парашничког кључа до Раче, са десне обале Саве и Дрине, а одатле уз Дрину са леве стране Дрине. Трупе су свуда у бојним положајима на блиском одстојању од непријатеља и у танком распореду. У случају повлачења биле би свуда опажене и гоњене. Маневарских група немам. За сада још нема непосредне опасности, али ако се противник ојача... онда би, одсудним нападом, могао пробити одбрамбену линију армије, и тада би ситуација била врло опасна. Ја сматрам за дужност да ову ситуацију изнесем Врховној команди на оцену, јер се не осећам довољно снажан да је сам решим.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=386-399}}}} Истог дана у 17,30 часова стигао је одговор Врховне команде: {{цитат|Ако би вас прилике неминовно приморале на повлачење, постепено се повлачите на линију Шабац-Цер-Видојевица, где ћете се зауставити ради упорне одбране, затварајући у исто време и правац Шабац-Ваљево. Избор момента повлачења и све остало препушта се вашој оцени. Појачања више не можете добити; једино можете рачунати на Коњичку дивизију, која сада обезбеђује гранични фронт Ушће-Мишар.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=386-399}}}} Степа је упозоравао да је Друга армија, услед велике несташице муниције и малобројности старешинског кадра, неспособна за офанзивна дејства, макар она имала и ограничен циљ. Када је, упркос тим упозорењима, Врховна команда ипак инсистирала да Друга армија [[9. октобар|9. октобра]] предузме ноћни напад ради протеривања непријатеља преко [[Сава|Саве]], или бар скраћивање фронта и побољшања опште ситуације у Мачви — војвода Степановић је одржао састанак с командантима и начелницима штабова Шумадијске и Моравске дивизије првог позива, на коме се расправљало о овом питању. После детаљне анализе ситуације једногласно се усвојен закључак да не постоје услови за предузимање напада. Врховна команда је прихватила овај закључак.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=386-399}} Затишје на фронту Друге армије трајало је до 24. октобра, али је непријатељ сваког дана обасипао српске положаје снажном артиљеријском ватром и копао приближнице да би се примакао што ближе српским рововима и уклонио препреке. Њихови [[авион]]и надлетали су положаје српске Друге армије и бацали [[летак|летке]] с пропагандом садржином, али су сви покушаји уношења [[дефетизам|дефетизма]] у српске трупе остали без успеха.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=386-399}} === Повлачење Друге армије === У току ноћи од [[26. октобар|26]]. на [[27. октобар|27. октобра]] непријатељ је тукао унакрсном артиљеријском ватром српске положаје у [[Парашница|Парашници]] и на десном одсеку Моравске дивизије првог позива. Та ватра је у зору била јака да се није могло прићи рововима да се спасу они који су затрпани земљом и настрешницама порушених ровова. Око 6 часова два аустроугарска [[пук]]а предузимају снажан напад на десно крило и центар Парашничког одреда, али убрзо бивају присиљени — јаком пушчаном, митраљеском и артиљеријском ватром српске одбране — да се повуку у своје ровове. После овог неуспеха непријатељска артиљерија обасула је ураганском ватром српске положаје и разорним гранатама тако да је преорала стрељачке заклон, да даљи опстанак у њима није био могућ. Тек тада су непријатељске јединице 21. дивизије и 18. бригаде 9. дивизије обновиле напад. И поред жилавог отпора српских снага, а услед немогућности да се ангажовањем [[батаљон]]а из резерве, поврате изгубљени ровови наређено је повлачење Парашничког и Равањског одреда на раније припремљене положаје код [[Црна Бара (Богатић)|Црне Баре]] и [[Борно Поље|Борног Поља]]. Ценећи да нова одбрамбена линија није погодна за одбрану, [[Војвода (војни чин)|војвода]] је око 13 часова издао наређење да Северни [[одред]], уколико поново буде принуђен на повлачење, постепено одступа ка [[Богатић]]у, а Равањски одред према [[Совљак (Богатић)|Совљаку]] и [[Глоговац|Глоговцу]]. Истовремено је предложио Врховној команди да благовремено исели становништво из свих села северно од пута [[Лешница]]-[[Шабац]]. Међутим, у тим тешким тренуцима Степу је највише забрињавала несташица артиљеријске муниције, која је ушла у критичну фазу. Команданти [[дивизија]] су захтевали, на шта је војвода упутио депешу Врховној команди: {{цитат|Све моје досадашње претпоставке о опасном положају због немања артиљеријске муниције, као и захтеви да ми се пошаље хаубичка артиљерија, нису имали успеха, мада су неки од њих били израз очајања. Хаубичке батерије нисам добио, а артиљеријске муниције ми је слато врло мало или никако. Сада је стање овако: противник надмоћнијом артиљеријом руши ровове и затрпава војнике, људство гине а ја немам (резервни) да губитке попуњавам нити имам потребну муницију да водим борбу и смањујем губитке... Услед оваквог стања, посведневне бриге за артиљеријску муницију истрошиле су ме и сломиле ми снагу, те се осећам сасвим немоћан и неспособан да и даље командујем армијом. Стога молим да се одмах разрешим дужности. У општем је интересу да ми се заменик што пре упути.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=399-410}}}} Поводом ове депеше дошло је истога дана до жучног телефонског разговора између начелника штаба Врховне команде војводе [[Радомир Путник|Радомира Путника]] и команданта Друге армије војводе Степе Степановића. Уверен да је Степа поднео оставку због губитка Парашнице, војвода Путник је у почетку настојао да га увери да тај губитак не треба да схватити тако трагично, пошто има још доста погодних положаја на којима се може снажно одупрети непријатељу. При томе га је упозорио да најодговорнији команданти не смеју, због својих потчињених, показивати малаксалост. Степа је на то одговорио да је управо ради својих потчињених, којима не може да пружи тражену [[помоћ]], тражио своју смену, а не због пада Парашнице. На ово је Путник смирено реаговао, рекавши да нема ко други да прими Другу армију и запитао Степу ко бих могао да га замени. Међутим, пошто је Степа и даље упорно инсистирао да буде смењен, Путник му је срдито одговорио, што је Степу одвратило од намере да затражи своју смену.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=399-410}} Два дана доцније, војвода Степановић је, да би приволео Врховну команду да одобри благовремено повлачење Друге армије на церске положаје, одржао састанак са командантима дивизија у селу Богатић. Састанку су присуствовали и начелници штабова, али они нису имали право гласа. После двочасовног разматрања новонастале ситуације одлучено је да Друга армија услед великих губитака од непријатељске артиљеријске ватре, као и услед несташице артиљеријске муниције, нема више реалних шанси за успешну одбрану Мачве. Такође је одлучено да све трупе Друге армије осим Шабачког одреда и Тимочке дивизије другог позива, повуку на утврђене церске положаје у току ноћи између [[30. октобар|30]]. и [[31. октобар|31. октобра]]. Ову одлуку Врховна команда је одобрила тек пошто је од војводе Степе добила шире образложење мотива којим се руководио приликом доношења одлуке да напусти Мачву без борбе. У одговору Врховне команде је стајало да се непријатељ на новој линији фронта мора дочекати с највећом упорношћу и енергијом. Приликом повлачења појавио се нови проблем, заједно са војском повлачиле су се и непрегледне колоне становништва који је у страху од репресалија, бежало са стоком, и другом покретном имовином чиме је закрчило слабе и блатњаве путеве. Поједини одреди су се повлачили без икаквог реда а команданти нису имали команду над својим одредима јер су се одреди протезали километрима. Па ипак, све јединице Друге армије повукле су се током 31. октобра на припремљене церске положаје ([[Мишар (насеље)|Мишар]]-[[Причиновић]]-[[Јевремовац]]-[[Маови]]-подножје Цера-Лешница), изузев Шабачког одреда (који је остао на старим положајима ради одбране Шапца) и Тимочке дивизије другог позива (која је и даље задржана на Видојевици да би штитила унутрашња крила Друге и Треће армије и везивала их у дејству. Новим распоредом Степа је скратио фронт Друге армије на око 40 km и поставио њене трупе у знатно повољнији положај и за одбрану и за евентуални прелазак у противнапад, јер су њихови нови положаји доминирали мачванском равницом.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=399-410}} Изјутра [[6. новембар|6. новембра]] аустроугарска је преузела трећу офанзиву против Србије са целокупним снагама Балканске војске. На целом фронту српске Прве и Треће армије од [[Лозница|Лознице]] до [[Рогачица|Рогачице]] непријатељ је тога јутра отпочео снажну артиљеријску припрему, која је непрекидно трајала више од два часа. Њен интензитет у задњем часу био је страховит. На осталим деловима одбрамбеног фронта Прве и Треће армије дуж целог планинског гребена водиле су се огорчене борбе. Непријатељ је у борбу увео свеже трупе и обасуо је српске положаје јаком артиљеријском ватром услед чега њихов положај из часа у час се погоршавао. [[7. новембар|7. новембра]] у [[Ваљево|Ваљеву]] је одржана заједничка седница владе и Врховне команде. Предлог је био да се потпише сепаратни мир са аустроугарском и он је у начелу одбијен. Влада је одлучила да се енергично и до последњег човека брани фронт. У међувремену ситуација на фронту се погоршава. [[9. новембар|9. новембра]] непријатељске јединице аустроугарске војске врше снажан притисак на положаје Друге армије јужно од [[Прњавор (Шабац)|Прњавора]]. [[10. новембар|10. новембра]] после борби на [[Текериш]]у, а услед недостатака артиљеријске муниције Врховна команда је наредила повлачење својих армија на десну обалу [[Колубара|Колубаре]] и [[Љиг]]а и на планину [[Сувобор]]. Тиме је битка на Дрини, којом је према замисли генерала Поћорека, требало бацити на колена српску војску, била завршена.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=399-410}} === Колубарска битка === {{Посебан чланак|Колубарска битка|Трећа аустроугарска офанзива на Србију}} [[Датотека:Vojvoda Stepa i Kralj Aleksandar I .jpg|десно|мини|250п|Војвода Степа Степановић у разговору са [[Александар I Карађорђевић|престолонаследником Александром]] на фронту.]] У [[Колубарска битка|Колубарској бици]], која је вођена од средине новембра до средине децембра, Друга армија имала је улогу стожера. Пред српском Другом армијом поново се у оштрој форми наметнуо проблем [[избеглица]], које су закрчиле путеве у њеној позадини. У депеши коју је војвода Степа упутио Врховној команди, енергично је захтевао да се [[министарство унутрашњих послова]] побрине за избеглице. Стање избеглог становништва утицало је знатно на борбени морал српске војске. Од [[16. новембар|16]]. до [[19. новембар|19. новембра]] аустроугарска војска извршила је страховите нападе на линији [[Колубара]]-[[Љиг]]. Врховна команда издала је следећа наређења: Да Прва армија настави да брани своје положаје, а да Друга армија пређе у напад у правцу [[Уб]]а и [[Словац|Словца]] док Трећа армија напада правац од Словца ка [[Мионица|Мионици]], Ужичка војска да дејствује правцем [[Ржана]]-[[Дивчибаре]]-[[Стража (Лозница)|Стража]], а Обреновачки одред да штити десни бок Друге армије. Ова одлука је била преурањена јер артиљеријска муниција није била пристигла, а ни борбени морал није поправљен међу српским војницима.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=410-431}} На [[фронт]]у Друге армије вођене су огорчене борбе. Моравска дивизија првог позива преузела је [[21. новембар|21. новембра]], у садејству да два [[пук]]а Тимочке дивизије другог позива из Треће армије, противнапад ради преотимања [[Враче брдо|Врачег брда]], али није успела. Напад је настављен сутрадан [[22. септембар|22. септембра]] с несмањеном жестином. Због жилавог отпора непријатељских снага Моравска дивизија првог позива је прешла у одбрану. Командант дивизије је намеравао да напад обнови у току ноћи али је после депеше коју је добио од војводе Степановића одустао. Војвода Степа је оценивши да је предузимање напада ризично наредио је да се Тимочка дивизија другог позива врати у састав Треће армије. Активна и упорна одбрана српске Друге армије у овом периоду имала је значајнији утицај на даљи ток [[Колубарска битка|Колубарске битке]]. [[23. септембар|23. септембра]] настављене су жестоке борбе на [[Колубара|Колубари]], Љигу, [[Сувобор]]у и [[Маљен]]у. Главне снаге аустроугарског 16. корпуса надирале су правцем преко Сувоборске греде ка [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]], а управо на том овом месту утврђен положај бранила је Друга армија. Врховна команда је захтевала од Степине Друге армије да пређе у офанзиву, међутим због појачаног непријатељевог притиска на целом фронту Друге армије и Обреновачког одреда српске трупе су остале у одбрани. Напад 7. дивизије аустроугарског Комбинованог корпуса, имала је за циљ да образује затварање Друге армије по принципу [[klešta|клешта]], међутим та намера је осујећена нападом Шумадијске дивизије првог позива. Непријатељ је покушавао преко 8. корпуса да у неколико наврата пробије фронт који је држала Моравска дивизија првог позива, али су сваки пут биле одбијени уз велике губитке. Извештај војводе Степе најбоље говори о стању на фронту: {{цитат|Наша пешадија се на свим тачкама држала врло добро, одбијајући непријатељске нападе и трпећи веома снажну артиљеријску ватру.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=410-431}}}} Дана [[24. новембар|24. новембра]] борбе су настављене али прве значајније успехе на фронту Друге армије непријатељ је постигао тек [[25. новембар|25. новембра]]. У борбама на [[Човци]], Моравска дивизија првог позива доживела је значајне губитке и била је приморана на повлачење. Чим је сазнао за повлачење војвода Степа је наредио команданту да поврати изгубљен положај, а ако то не успе да утврди положај на одсеку [[Кременица]]-[[Стубички вис]]. Увидевши да је одржавање положаја готово немогуће Степа наређује да се и Тимочка дивизија првог позива повуче на линију [[Бистрички]]-[[Дрен]]-[[Главница]]. Шумадијска и Коњичка дивизија нису мењале положај. После повлачења левог крила Друге уследило је повијање десног крила Треће армије на леву обалу Каменице. Након ових извештаја Врховна команда је захтева да Друга и Трећа армија задрже ове положаје јер од њих зависи судбина [[Београд]]а. [[26. новембар|26. новембра]] Друга армија по одлуци војводиној морала се даље повлачити у унутрашњост Србије. О овој одлуци обавештена је Врховна команда која је у почетку инсистирала на задржавању положаја али после детаљног извештаја наредила повлачење и Обреновачког одреда који је бранио Београд. Због ове одлуке [[30. септембар|30. септембра]], влада [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] на челу са [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] је размишљала о војводиној смени. Војвода [[Радомир Путник|Путник]] и престолонаследник [[Александар I Карађорђевић|Александар]], оглушили су се на захтев владе с обзиром да је Степа Степановић недавним унапређењем био награђен и да није крив за тренутно стање које је изазвано повлачењем Прве армије под командом [[генерал]]а Мишића.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=410-431}} Генерал [[Живојин Мишић]], [[2. децембар|2. децембра]] јавио је Врховној команди да је Прва армија спремна и да ће [[3. децембар|3. децембра]] прећи у контранапад. Охрабрен овом одлуком војвода Путник је издао наредбу свим армијама да енергичније нападну непријатеља и принуде га у повлачење. Осим Прве армије, остале армије нису имале значајније успехе. Друга армија, која је прешла у напад из одбрамбеног положаја, без икаквог прегруписавања снага, водила је борбе са аустроугарским снагама 13. корпуса и деловима 8. корпуса на положајима око [[Лазаревац|Лазаревца]]. Моравска дивизија првог позива подстакнута присуством старог краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I]] на бојишту извршила је четири узастопна напада на Кременицу али после очајне борбе са надмоћнијим непријатељем није успела да га заузме. Са друге стране Шумадијска дивизија првог позива успела је вештим маневром да зароби око [[700]]. аустроугарских, [[војник]]а, подофицира и [[официр]]а. И Тимочка дивизија првог позива имала је тих дана значајне успехе, међутим ни једна од поменутих дивизија нису успеле да заузму утврђен непријатељски положај. Ни [[4. децембар|4]]. и [[5. децембар|5. децембра]], Моравска дивизија првог позива није успела да заузме задати циљ, па је Врховна команда одлучила да Другу армију ослаби одвођењем Тимочке дивизије и њеним припајањем Обреновачком одреду. Због ове одлуке ослабљена Друга армија била је принуђена да из фазе напада пређе у одбрану али и тако формацијски постављена задавала је непријатељу страховит отпор у напредовању. Увече је војвода Степановић примио од краља Петра I писмо охрабрења.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=436-444}} {{Quote box | title = | quote = „Три дана пратим успешне операције Друге армије. Сведок мудрог вођења од стране Ваше, силних напора, храбрости и пожртвовања трупа, ја Вам изјављујем своју захвалност.“|author = ''Краљ Петар I.''{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=436-444}} | source = | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }} Ослабљена извлачењем Тимочке дивизије првог позива, Друга армија је [[6. децембар|6. децембра]] обуставила започету офанзиву и на достигнутој линији фронта прешла у одбрану. Ценећи неповољан положај Шумадијске и Моравске дивизије првог позива између реке [[Турија|Турије]] и [[Бели гроб|Белог гроба]], војвода Степа је изјутра обавестио врховну команду да са тих положаја армија се неће дуго одржати. Такође је затражио да ако се положаји не могу одбранити да се пређе у повлачење. [[Војвода (војни чин)|Војвода]] Путник је тај захтев категорично одбио јер је добијао позитивне извештаје са фронтова Прве и Треће армије. [[7. децембар|7. децембра]], Трећа армија генерала [[Павле Јуришић Штурм|Павла Јуришића Штурма]], ударила је у бок непријатељском 15. корпусу и даљим напредовањем потпомогла одбрану Друге армије под налетом аустроугарског 13. корпуса. Моравска дивизија у ноћи између [[7. децембар|7]]. и [[8. децембар|8. децембра]], после крвавих петодневних борби, сломила је отпор 36. дивизије и коначно заузела [[Кременица|Кременицу]]. 8. децембра, војвода Степа је издао нову наредбу да се непријатељ гони у правцу Лазаревца. Међутим у току ноћи између [[8. децембар|8]]. и [[9. децембар|9. децембра]], Врховна команда је наредила војводи да се Моравска дивизија првог позива окрене у правцу Београда и тамо потпомогне одбрану. Тиме је пропао покушај да се потуче 13. аустроугарски корпус који се без борбе повукао преко [[Колубара|Колубаре]]. Упркос наредби да се напад армије обуставља, [[капетан]] друге класе [[Јордан Ђорђевић]] је у два сата по поноћи упао са две чете у Лазаревац где је заробио 170 аустроугарских војника.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=450-453}} Схватајући да је битка коначно изгубљена, командант аустроугарске Балканске војске генерал [[Оскар Поћорек|Оскар фон Поћорек]] наредио је да 15. и 16. корпус предузму 9. децембра постепено повлачење према [[Шабац|Шапцу]], избегавајући озбиљније борбе, а да 13. корпус одступи преко [[Обреновац|Обреновца]] у уђе у састав Пете аустроугарске армије која је добила задатак да по сваку цену брани утврђен положај село [[Степојевац]]-[[Парцански вис]]-[[Ковиона]]-[[Мостине]], који би доцније послужили као ослонац за нове офанзивне операције, међутим то се није десило.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=456-468}} Пошто није имала довољно снага које би јој омогућиле истовремену офанзиву на целом фронту, Врховна команда је одлучила да Прву армију задржи у рејону [[Ваљево|Ваљева]] ради заштите бока и позадине снага ангажованих на београдском правцу. Офанзива Друге и Треће армије и трупа Одбране Београда против аустроугарске Пета армије отпочела је [[11. децембар|11. децембра]] изјутра, са тежиштем у правцу [[Сибница (Сопот)|Сибница]]-[[Петров гроб]]-Београд. Српске трупе у убрзо наишле на трупе Пете аустроугарске армије када су се развиле огорчене борбе на линији [[Коштаница]]-[[Градац]]-Парцански вис-Ковиона-Мостине. И поред енергичних напада, трупе Одбране Београда и Треће армије постигле су тога дана незнатне успехе. Значајнији успех, постигла је једино Друга армија, која је пробила фронт Пете аустроугарске 21. дивизије и тиме открила леви бок 9. дивизије, ослабивши на тај начин целокупни аустријски 8. корпус. У духу ове директиве, српске трупе су [[12. децембар|12. децембра]] изјутра наставиле енергично надирање на целом фронту. Степина Друга армија је већ у самом почетку напада постигла значајније резултате. Надирање ка Парцанском вису се споро одвијао али уз помоћ артиљерије предвече је заузет положај. Шумадијска дивизија првог позива је заузела непријатељске ровове на Погледу. Овим успесима Друге армије главна одбрамбена линија аустроугарске Пете армије била је пољуљана. 12. децембра, војвода Степа обавештавајући начелника штаба Врховне команде о постигнутим успесима и захтевао од трупа Одбране Београда и Треће армије да се поравнају са Другом армијом и заштите јој бокове. Пошто се непријатељ у току ноћи [[12. децембар|12]]. на [[13. децембар|13. децембра]] изненада повукао, трупе Друге армије су рано изјутра 13. децембра наставиле наступање наилазећи на све јачи и јачи отпор непријатеља. Средином дана Друга армија је утврдила фронт на линији Авала-Кумодраж. Друга армија је [[14. децембар|14. децембра]] ујутру напала утврђене непријатељске положаје на брду [[Торлак (Вождовац)|Торлак]] на ком се налазио 8. корпус Пете аустроугарске армије, ојачан 7. дивизијом и 104. бригадом. Пратећи из [[Земун]]а ток борбе на београдском мостобрану, генерал [[Оскар Поћорек|Поћорек]] је остао при одлуци да се Београд брани по сваку цену али то је било немогуће. Избијањем Прве армије и Ужичке војске на обале [[Дрина|Дрине]] и [[Сава|Саве]] и ослобађањем Београда [[15. децембар|15. децембра]] [[1914]]. године, после великих победа српске војске на Сувобору и Маљену, [[Овчар (планина)|Овчару]] и [[Каблар]]у, [[Рудник]]у и [[Космај]]у, Колубари и Љигу, победоносно је завршена [[Колубарска битка]]. Овом великом војном победом у Србији је учвршћена вера у сопствене снаге.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=456-468}} === Планови Централних сила === После протеривања аустроугарских агресора крајем [[1914]]. године српска војска је била распоређена у дубљој позадини ради одмора. Трупе Друге армије биле су размештене у рејону источно од [[Градска општина Младеновац|Младеновца]]. Штаб армије налазио се у [[Градска општина Младеновац|Младеновцу]], школској згради недалеко од [[црква|цркве]]. Аустроугарске снаге су приликом повлачења остављале болеснике заражене [[тифус]]ом. Српски рањеници су у току [[Колубарска битка|Колубарске битке]] мешани са зараженим болесницима, што је изазвало да је крајем 1914. и почетком [[1915]], тифус захватио већи део [[становништво|становништва]]. [[Епидемија]] је савладана тек маја 1915. године али је узела велики данак. Од пегавог тифуса умрло је 150.000 грађана и 30.000 војника од тога 70% страних и домаћих [[љекар|лекара]]. За време епидемије војвода Степа Степановић је остао у Младеновцу. Око његовог штаба подигнуте су велике енглеске [[болница|болнице]] у којима су лечени војници Друге армије.{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=222-229}} Често је обилазио болнице иако му је саветовано да то не чини на шта је он одговорио: {{цитат|Постарајте се ви за младе људе да очувају живот, а ако војвода Степа и умре невакцинисан, неће бити велика штета.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=471-478}}}} За време епидемије трупе су, по Степином наређењу, изводиле вежбе. Он је лично обилазио пукове, јер је сматрао да се тако одржава здрав дух, борбени морал и дисциплина код војника. Захваљујући таквом раду војвода Степа је средином маја могао да извести Врховну команду да су његове дивизије спремне за покрет.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=471-478}} Тих дана водио се рат на [[Источни фронт у Првом светском рату|Источном фронту]]. За то време ни [[Тројна антанта|Антанта]] није мировала, покушавши да увуче [[Краљевина Италија|Италију]] у рат против [[Аустроугарска|Аустроугарске]], што је средином 1915. и успела али није много добила у превласти на фронтовима. Међутим притисак савезничке [[дипломатија|дипломатије]] на Србију у овом периоду је достигао невиђене размере. [[Савезници у Првом светском рату|Савезници]] Антанте су предвиђали да ће [[Централне силе]] по завршетку кампање у [[Руска Империја|Русији]], предузети офанзиву на Србију како бих преко [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] дошле у директну везу са савезничком [[Османско царство|Турском]] која је у то време на [[Кавкаске планине|Кавказу]] ратовала са Русијом. Бугарска влада је одлучила да почетком [[рат]]а стави своје снаге на располагање Централним силама, али је савезничка Антанта на сваки начин покушавала да их убеди да се предомисле. Средином августа су почеле мобилизацијске припреме у Бугарској, војвода Путник је [[19. август]]а затражио одобрење од владе да концентрише трупе на источној граници. Плашећи се да на Србију не падне сумња да провоцира рат с Бугарском, влада је отезала с одговором Врховној команди све до краја месеца. Али увиђајући да се земља налази пред скорим тројним нападом, [[Никола Пашић|Пашић]] је сазвао заједничку седницу владе и Врховне команде за [[26. август]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Седници је присуствовао и војвода Степа Степановић, заједно са осталим командантима армија. Расправљало се о војно-политичком положају уочи очекиваног тројног напада. Пре ове седнице Никола Пашић је упутио [[писмо]] Врховној команди са низом питања о томе какве су изгледи за успешну одбрану земље у случају напада Аустроугарске и [[Немачка|Немачке]] без Бугарске, а какви су случају комбинованог напада са Бугарском. Генерали су на први питање одговорили да бих успех у случају двојног напада успех био вероватно позитиван за српске трупе. Једино је војвода Степановић издвојио своје мишљење и предложио га, па је притом рекао: {{цитат|Могли би се надати неком успеху.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=471-478}}}} Међутим, на питање какав је изглед Србије на успешан отпор у случају комбинованог напада Аустроугарске, Немачке и Бугарске, генерали су једногласно одговорили да изглед за успешну одбране земље, не би био никакав. Такође су нагласили да виде извесну наду на успех, али доста сумњиву, само ако би [[Краљевина Грчка|Грчка]] испунила своје савезничке обавезе [[ugovor|уговором]] из [[1913]]. године. Пошто се на Грчку није могло рачунати, а имајући у виду велику опасност која прети до Бугарске, на седници се расправљало да се она елиминише пре почетка тројног напада. Суочена са опасношћу да у предстојећој неравноправној борби остане изолована и поражена и да, поред свега тога, на њу падне одговорност за слом на Балкану, српска влада је [[31. август]]а одобрила Врховној команди да концентрише трупе на источној граници ради одбијања евентуалног бугарског изненадног напада. [[4. септембар|4. септембра]], Бугарска је потписала општи [[ugovor|уговор]] о [[савез]]у са [[Централне силе|Централним силама]], а два дана доцније и војну конвенцију за рат против Србије. Том приликом Бугарској је обећана цела [[Вардарска Македонија]] и српске области источно од Мораве а такође и територијална проширења на рачун Грчке и [[Краљевина Румунија|Румуније]] које су стале на страну Антанте.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=471-478}} === Тројна офанзива === {{Посебан чланак|Тројна инвазија на Србију}} [[Датотека:Повлачење српске војске долином Мораве.JPG|мини|десно|350п|Повлачење српске војске долином Мораве [[1915]]. године .]] После десетомесечног одмора, Друга армија и њен командант упућени су, [[1. септембар|1. септембра]] [[1915]], на пиротско бојиште ради заштите [[Поморавље|Поморавља]] од Бугара. У зору [[6. октобар|6. октобра]] 1915. године отпочела је немачко-аустријска офанзива против Србије. После једнодневне жестоке артиљеријске припреме из оруђа свих [[калибар]]а непријатељева [[pešadija|пешадија]] се отиснула преко [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а. Суочена са тако опасним развојем непријатељеве офанзиве, Врховна команда је почела да скида поједине јединице са мање угрожених делова [[фронт]]а ради појачавања трупа у Одбране Београда и помоћи Трећој армије.{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=222-229}} Будући да је на [[Источни фронт у Првом светском рату|Источном фронту]] било мирно, Врховна команда је, уздајући се у брзи долазак савезника, почела да са тог фронта повлачи трупе. Најпре је Другој армији узета Шумадијска дивизија првог позива (без 10. пука), затим две [[хаубица|хаубичке]] [[батерија|батерије]] и по један пешадијски пук из Тимочке и Моравске дивизије првог позива и на крају и Коњичка [[дивизија]]. После одласка тих трупа ефективи Друге армије били су јако смањени. Објашњавајући ове мере команданту Друге армије, војвода Путник је у наредби од [[12. октобар|12. октобра]] нагласио да се одлучио на тај корак због даљег погоршања ситуације на северном фронту, с обзиром да су француске трупе распоређене у [[Ниш]]у. [[Радомир Путник|Путник]] се надао да ће француске трупе стићи у Ниш истог дана или дан после. По пријему ове наредбе војвода Степа је упутио следећу депешу Врховној команди: {{цитат|Ја ћу извршити наређење О. бр. 22161 од 12. октобра, али у том случају нишавска долина остаје небрањена. Молим да ми се упути један пешадијски пук првог позива. Ако га не добијем, ја не могу гарантовати за одбрану нишавске долине, јер немам трупа за њено затварање. Присуство француских трупа у Нишу није од стварне користи, јер трупе треба да држе положаје.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=483-504}}}} Упркос молбама Врховне команде да Француске трупе буду распоређене код Ниша то није учињено. [[Генерал]] [[Морис Сарај|Сарај]], [[13. октобар|13. октобра]] је добио наређење своје врховне команде да трупе сувише не истура на [[север]] да не би биле одсечене од [[Солун]]а, већ да се ограничи на одржавање комуникације између Солуна и Србије. Уместо тога, [[француска војска]] је расподелила трупе на правцу од [[Ђевђелија|Ђевђелије]] до [[Градско]]г и наређење је било да не ступају у борбу. Друга армија је због оваквог стања са смањеним ефективним дејствима и најављене помоћи савезника, дочекала напад Бугара на фронту од 120 km. Присиљен да са малим снагама брани огроман фронт, увидео је да је терен једини савезник његових бораца у борби која их је очекивала. Због тога је лично обилазио трупе и надгледао израду заклона и препрека на положајима.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=483-504}} После завршене [[мобилизација|мобилизације]] и концентрације своје војске, бугарска Врховна команда је чекала пуних девет дана да немачко-аустроугарске армије што дубље продру у Србију и привуку гро српских снага источног фронта, па да тек тада нареде прелазак у офанзиву у нади да ће тако постићи лаку победу. У ноћи [[13. октобар|13]]. на [[14. октобар]] Бугари су без објаве рата прешли у напад дуж српско-бугарске границе. Убрзо су се борбе прошириле на цео фронт. Чим је примио извештај о покретима бугарских трупа према граници, војвода Степановић је, не чекајући одобрење Врховне команде наредио да јединице крену у правцу нападе и заузму раније одређене истакнуте положаје дуж армијског фронта. Бугари су предухитрили Србе, па је дошло до низа борби. Тимочка дивизија и 10. пук Шумадијске дивизије нису успели да зауставе надирање Бугара и да одрже заузете положаје, међутим Моравска дивизија је одлучно продужила против напад, поразила Бугаре и ушла у територију Бугарске по ободу границе. У току Бугарске офанзиве највећи притисак је трпела Тимочка дивизија док су Моравска и Шумадијска енергично одбијале нападе. Поједини бугарски одреди су се предавали не желећи да се боре против [[Срби|Срба]]. [[16. октобар|16. октобра]] Друга армија је коначно стабилизовала фронт из правца који је контролисала Тимочка дивизија, са друге стране Шумадијска дивизија није издржала и почела је полако да се повлачи. После 13 дана непрекидних борби Бугари су пробили фронт и непрекидним нападима доспели до [[Књажевац|Књажевца]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=483-504}} Да би поправила ситуацију код [[Врање|Врања]], Врховна команда је сакупила из разних јединица девет пешадијских [[батаљон]]а првог, другог и трећег позива, [[ескадрон]] [[konjica|коњице]] и око три батерије [[топ]]ова. Војвода Степа, мада је дотад више пута упозоравао Врховну команду да нема довољно трупа за одбрану нишавске долине, овога пута је, увиђајући сву озбиљности ситуације у долини [[Јужна Морава|Јужне Мораве]], у највећој журби сакупио око три батаљона [[pešadija|пешадије]] и два топа и упутио их ка Врању. Од прикупљених јединица формиран је Врањански одред, који је заједно са Власинским одредом образовао Јужноморавске трупе, под командом [[пуковник]]а [[Милан Туцаковић|Милана Туцаковића]]. Главни задатак ових трупа био је поновно отварање комуникације Ниш-[[Скопље]] и протеривање непријатеља из долине Јужне Мораве. После пада Скопља које је освојено [[23. октобар|23. октобра]] од стране Бугара, Врховна команда суочена са новонасталом ситуацијом се одлучила на повлачење трупа северног фронта до правца [[Јежевац]]-[[Златово]], десна обала [[Лепеница (притока Велике Мораве)|Лепенице]] према [[Крагујевац|Крагујевцу]] и висоравнима северозападно од [[Краљево|Краљева]] и [[Ивањица|Ивањице]]. Овим маневром Врховна команда је хтела да добије на времену очекујући интервенцију савезника из правца Солуна, међутим до дате интервенције није дошло. Нов притисак непријатеља се осетио [[24. октобар|24. октобра]]. Под притиском надмоћнијих и технички боље опремљених непријатељевих снага, српска војска је била присиљена на повлачење. Немачке и бугарске снаге су се спојиле [[26. октобар|26. октобра]] код [[Брза Паланка|Брзе Паланке]]. Истог дана, бугарске снаге су уз помоћ побуњених [[Албанци|Албанаца]] продрле у [[Качаничка клисура|Качаничку клисуру]]. Врховна команда је на овај напад образовала одред ''„Трупа нове области“'' чији је задатак био да брани Качанички теснац. Трупе нових области су се састојале од две дивизије Прве и Друге армије. Општа ситуација је захтевала да се убрза повлачење трупа на свим фронтовима и изврши ново груписање на скраћеној линији, да би се одвојиле потребне снаге за отварање Качаничког теснаца и пробој према Скопљу.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=483-504}} У ноћи између [[26. октобар|26]]. и [[27. октобар|27. октобра]] по наредби Војводе Степе, Друга армија напушта положај у рејону [[Пирот]]а на нове положаје за одбрану Ниша. По обављеном повлачењу Друге армије који је протекао врло тешко онемогућен јаким временским условима, на новом положају Друга армија је држала фронт од 160 km са ослабљеним и измореним трупама. У току [[30. октобар|30. октобра]] Шумадијска дивизија трпела је страховите нападе од стране непријатеља, али и поред непријатељског упорног напада задржала положаје. [[1. новембар|1. новембра]] Тимочка дивизија је трпела нов напад Бугарске али је и поред даноноћних борби успела да се одржи на постојећим положајима. На основу извештаја оба команданата Шумадијске и Тимочке дивизије, војвода Степановић је био задовољан. По пријему извештаја Врховне команде да су савезници упутили појачање у Солун, војвода Степа је одлучио да са својом Другом армијом што дуже одржи постојеће положаје. Исте инструкције добили су команданти других армија. Како савезничка помоћ није стигла у ноћи [[3. новембар|3]]. и [[4. новембар|4. новембра]] Друга армија се постепено повлачи на нове положаје села [[Мрамор (Ниш)|Мрамора]]. Остале армије су образовале нови фронт на линијама [[Западна Морава|Западне]] и Јужне Мораве.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=483-504}} === Последња одбрана и Албанска голгота === {{Посебан чланак|Албанска голгота}} Стање српске војске по доласку на моравске положаје је било је врло тешко. Будући да је [[непријатељ (филм из 2011)|непријатељ]] наставио притисак несмањеном жестином, претила је опасност да [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српска војска]] — потиснута у сиромашне планинске крајеве и лишена могућности да се снабдева [[храна|храном]] и [[муниција|муницијом]] — подлегне пре него што јој стигне обећана савезничка [[помоћ]]. У таквој ситуацији српска влада је [[4. новембар|4. новембра]] у [[Рашка|Рашкој]] одржала ванредну седницу, под [[председништво]]м [[регент]]а [[Александар I Карађорђевић|Александра]], на којој је донесена одлука о даљем вођењу [[рат]]а. На седници владе одлучено је да борбе треба наставити и да се повлачење изведе ако буде морало преко [[Косово и Метохија|Косова]], у јужну [[Република Македонија|Македонију]] и у [[Албанија|Албанију]]. Врховна команда је [[6. новембар|6. новембра]] одлучила да јединице са северног фронта се повуку према [[Приштина|Приштини]], док је Друга армија добила задатак да спречи продор непријатеља са истока на правце повлачења главнине српске војске.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=504-530}} Притисак непријатеља брзо се осетио на целом источном фронту. Друга армија трпела је страховите ударе Бугарских дивизија. [[4. новембар|4]], [[5. новембар|5]]. и 6. новембра војвода Степа је покушао да осујети брзо напредовање Бугарских снага али његове трупе нису успеле да одрже положаје у [[Ниш]]у и [[Власотинце|Власотинцу]]. У таквим околностима Врховна команда је обавестила војводу да му на располагање ставља и Моравску дивизију другог позива из састава Треће армије. Војвода је у депеши врховној команди саопштио да му не шаље дату дивизију да се не би правила гужва у позадини његове армије и да ће он маневром са постојећим трупама у саставу своје армије покушати да одбије напад Бугара. Међутим у току следећег дана ситуација се знатно погоршала. Тимочка дивизија је на [[фронт]]у била разбијена од стране Бугара који јој нису дозволили да се прегрупише па су се одреди нашли у расулу и фронт је почео да попушта. [[8. новембар|8. новембра]], Бугари прелазе [[Јужна Морава|Јужну Мораву]] и нападају [[Лесковац]], који су убрзо и заузели. Војвода Степановић чувши извештаје са фронта наредио је да се снаге повуку на линију реке [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланице]] и [[Пуста река (вишезначна одредница)|Пусте реке]] и да тај положај задрже за евентуални контранапад. Сутрадан [[9. новембар|9. новембра]], настављен је напад Бугара на Тимочку дивизију, а [[Војвода (војни чин)|војвода]] је примио извештај да су заузели и положаје око реке Јабланице. После ових нових дешавања на фронту војвода се вратио у [[Прокупље]] и видно потресен реферисао Врховној команди ситуацију на фронту: {{цитат|Стање је врло опасно, јер нема могућности да се пешадија задржи и уреди. Али од свих ових мера не очекујем никакав успех, због расула пешадије која је прсла и не може се сакупити. Све ово јављам по личном уверењу, јер сад долазим са места борбе. Немам наде да ће се артиљерија, која је досад очувана, очувати. Бугарска снага цени се на 8 батаљона. Наредио сам да се тешка артиљерија, и сви возови евакуишу према Преполцу. Опасност предстоји и Тимочкој војсци, која брани прелазе на Морави. Са Ветерничким одредом немам везе. О овоме је извештена Трећа армија. Очекујем хитна наређења.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=504-530}}}} Дана [[10. новембар|10. новембра]], фронт се стабилизовао јер су Бугари деловали пасивно па су српски команданти успели колико је било могуће да консолидују дивизије Друге армије које су биле у расулу. [[11. новембар|11. новембра]], војвода је одобрио предлог својих [[командант|команданата]] да се изврши против удар на Бугарске снаге, што је и учињено упркос жестоком нападу на Шумадијску дивизију која је одолела и успела да натера непријатеља у повлачење. [[12. новембар|12. новембра]], настављено је гоњење и ускоро [[пут]] Прокупље-[[Лебане]]-[[Приштина]] је био поново под контролом српских снага и тиме је ''"[[Битка на Морави (1915)|Битка код Лесковца]]"''тј.(Лесковачки противнапад) , била завршена. Истог дана војвода [[Радомир Путник|Путник]] наређује да се све армије (Прва, Друга и Трећа) заједно са трупама Одбране Београда и Тимочке војске, постепено повлаче на [[Косово и Метохија|Косово]], а да Друга армија штити источне правце. У периоду од [[12. новембар|12]]. до [[18. новембар|18. новембра]] српске снаге су се концентрисале за пробој према [[Скопље|Скопљу]], међутим непрекидан и снажан притисак непријатељских јединица на свим линијама фронта није дао времена српској војсци да се прикупи и отпочне ''"Качанички маневар“.'' Између [[17. новембар|17]]. и [[21. новембар|21. новембра]] развиле су се страховите борбе Друге армије на правцу старе српске границе (правац [[Свирци]]-[[Преполац]]) и тиме су пресечене комуникације са [[Качаник]]ом. 21. новембра, Врховна команда је наредила повлачење на леву обалу реке [[Ситница|Ситнице]], где је намеравала да концентрише све снаге за одлучујућу [[битка|битку]]. У овом повлачењу Друга армије је упркос надчовечанским напорима и услед недостатка људи успела да успешно заштити правце за повлачење.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=504-530}} [[Датотека:Albanska golgota2.jpg|мини|десно|350п|Прелазак Врховне команде преко залеђеног Везировог моста на Црном Дриму.]] Дана [[24. новембар|24. новембра]], завршено је повлачење српске војске на леву обалу Ситнице. Међутим тада се увидело да је војска сувише преморена, јединице проређене, а артиљеријска муниција исцрпљена. Увидевши дато стање, [[25. новембар|25. новембра]] Врховна команда је одлучила да се цела војска повуче преко [[Албанија|Албаније]] и [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]] у [[Јадранско приморје]]. Наредба Врховне команде о повлачењу није прихваћена с одобравањем у војсци. Многи војници су напустили јединице и упутили се кућама, други су негодовали да ће радије погинути на свом огњишту него да иду у туђину. Карактеристично је писмо које је [[27. новембар|27. новембра]], упутио начелник штаба Шумадијске дивизије другог позива, тадашњи генералштабни [[мајор]] [[Душан Симовић]] (касније [[армијски генерал]] и [[списак председника влада Југославије|премијер Југославије]]), војводи Степи Степановићу. Војводу је у писму позвао на патриотизам и борбу прса у прса са далеко надмоћнијим непријатељем (исти сценарио применио је [[војни пуч од 27. марта 1941.|војним пучем од 27. марта 1941]]). На овај патриотски чин војвода је одговорио смирено мајору да очекује од њега да са прецизношћу извршава наређења његових претпостављених и да не клоне духом. Симовић је на овај апел одговорио поносно и пркосно, сматрајући да је у праву и да прекор није заслужио. Сутрадан ([[28. новембар|28. новембра]]) војвода се суочио са новим заговорником, војводом [[Живојин Мишић|Живојином Мишићем]] да се српска офанзива усмери ка северу. На његову иницијативу у периоду од [[29. новембар|29. новембра]] до [[3. децембар|3. децембра]] одржане су генералштабне седнице у [[Пећ]]и. Седници су присуствовали [[Војвода (војни чин)|војводе]] Степа Степановић, [[Живојин Мишић]], [[генерал]]и [[Павле Јуришић Штурм]] и [[Михаило Живковић]]. Седницом је председавао војвода Степа као најстарији командант по чину у армији. После петодневних седница у којима је једино војвода Мишић био заговорник да се крене у контраофанзиву, остали генерали и војвода Степа били су става да се изврши наређење Врховне команде. Наређење је заслугом војводе Степе, реализовано од [[2. децембар|2. децембра]] после подне када је одлучено да се целокупна војска повуче преко Јадранског приморја и тиме спаси.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=504-530}} Повлачење са [[Косово поље|Косова поља]] на [[Јадранска обала|Јадранску обалу]] извршено је постепено у периоду од 25. новембра [[1915]]. до [[15. јануар]]а [[1916]]. године. Приликом повлачења Врховна команда је одлучила да се армија трансформише у брдски тип и да се уништава сав материјал који се не може понети, а да се касније и уништи тврђавска, хаубичка и део пољске [[артиљерија|артиљерије]] која се није могла вући. Друга армија се повлачила, у саставу главнине, с Првом и Трећом армијом правцем Пећ-[[Андријевица]]-[[Подгорица]]-[[Скадар]]. Остале трупе су се повлачиле уз саму границу са Албанијом и тако штитиле одступницу главнини српске војске. За то време војска [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]] пружила је последњи отпор аустроугарском непријатељу у [[битка код Мојковца|бици на Мојковцу]], знатно надмоћнијем непријатељу. После пада [[Ловћен]]а ([[10. јануар]]а), краљ [[Никола I Петровић|Никола]] је замолио на преговоре али је аустроугарска инсистирала на капитулацији која је потписана [[21. јануар]]а 1916. године. Тиме је улога Црногорске војске у [[Први светски рат|Првом светском рату]] завршена.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=504-530}} Мада непријатељ није успео да одсече одступницу српској војсци, судбина српске војске је била трагична. Кроз дивље албанске планине кроз које су пролазили, од [[глад]]и, [[зима|зиме]], по блату и без крова над главом су умирали. По доласку у Јадранску обалу Срби нису ништа нашли од онога што су им савезници обећали: ни [[храна|хране]], ни [[оружје|оружја]], ни муницију, а ни појачање у трупама које би их штитиле док се не опораве и реорганизују. За то време док су чекали савезничку помоћ (од средине децембра до краја фебруара) српске трупе су биле изложене гладовању и најгрубљем шиканирању од [[Italijani|Италијана]] који су били задужени да се француски сандуци са храном дотуре Србима. Разочараним оваквим држањем савезника, на хиљаде српских војника напустило је своје јединице и упутило се својим кућама али су само ретки појединци стигли свом дому. Већина их је или пало у [[заробљеништво]], умрло од глади или зиме, а један мањи део је погинуо од напада албанских банди. У том периоду је српска војска изгубила око 143.000 бораца. Коначно су остаци српске војске захваљујући Французима превезени на [[Крф]] у периоду од [[18. јануар]]а 1916. до [[23. фебруар]]а 1916. изузев 9000 војника који су превезени у [[Бизерта|Бизерту]] и 13.068 војника (са 10.144 [[коњи|коња]]) који су до априла остали у области [[Валона|Валоне]]. Укупно је спасено 158.000 војника али је за кратко време на Крфу и Бизерти умрло више од 7750 људи. За то време војвода Степа је био са својим војницима.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=504-530}} === Боравак на Крфу и Солунски фронт === {{Посебан чланак|Солунски фронт}} [[Датотека:Razgovor vrhovnog komandanta sa vojvodama.jpg|десно|мини|350п|[[Александар I Карађорђевић|Престолонаследник Александар]] разговара на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] са [[Војвода (војни чин)|војводама]] Степом Степановићем, [[Живојин Мишић|Живојином Мишићем]] и [[Петар Бојовић|Петром Бојовићем]].]] По наређењу Врховне команде Степа се [[3. фебруар]]а заједно са првим ешалонима своје [[армија|армије]], превезао на [[Крф]]. Трупе Друге армије биле су смештене уз морску обалу између села [[Пирги]], [[Ипсос]] и [[Маркос]]. За време тромесечног боравка на Крфу, Степа је сместио свој [[штаб]] у средину својих трупа да би непосредно руководио и надгледао опоравак војника и старешина. Степа је, без обзира на време обилазио своје трупе. Генерал [[Жозеф Жофр]] је на међусавезничкој конференцији (од [[7. децембар|7]]. до [[9. децембар|9. децембра]] [[1915]]) без увијања и јавно признао да су велики савезници криви за слом на [[Балканско полуострво|Балкану]] и губитак Србије. Због слома Србије у [[Француска|Француској]] је пала влада на челу са [[премијер]]ом [[Рене Вивијан|Вивијаном]], а нови премијер [[Аристид Бријан]] и његова влада је са више несебичности и искрености окренула се спасавању Србије. Међутим све савезничке земље нису мислиле исто. [[Уједињено Краљевство|Енглеска]] је стопирала сваку озбиљнију акцију [[Руска Империја|Русије]] и Француске у нади да се помогне Србији. У једној изјави из 1915. године, чувши понашање Енглеске према Србији војвода Степа Степановић је рекао: {{цитат|Она узнемирава цео свет својом империјалистичком политиком, својим егоизмом и хладним нагоном за своје интересе.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=530-531}}}} Но, у тим тешким тренуцима Степа није клонуо нити се предавао јадиковању. Он је у таквим приликама највише времена проводио у раду. И управо захваљујући таквом схватању дужности, у чему су га следили и његови [[официр]]и, обновљена Друга армија је већ средином априла била спремна за нове подвиге. Врховна команда је у наредном периоду урадила детаљну реорганизацију армија. Од постојећих 13 пешадијских дивизија образовано је 6 нових истог назива. Према новој организацији српска војска је имала три армије и по две пешадијске [[дивизија|дивизије]]. Осим тога, задржана је Коњичка дивизија и помоћне трупе изван армијског састава. Укупно бројно стање је било 147.000 људи. Од фебруара до маја [[1916]], захваљујући и команданту Друге армије, на Крфу је створена нова Друга армија. Та јединица је половином маја пребачена у [[Солун]], а у јулу на ново ратиште, на [[Солунски фронт]]. Скоро две године налазила се на положају око [[Кожух]]а, [[Зборска коса|Зборске косе]], [[Ветерник (планина у Македонији)|Ветерника]], [[Добро Поље|Доброг Поља]] и Сокола. По мишљењу српске Врховне команде, то је било повољно место за извршење пробоја [[фронт]]а, офанзивним дејством. Прва наређења Врховна команда је упутила Другој армији тек [[20. јун]]а 1916. Тада је завршено стратегијско распоређивање српске војске која је заједно са француским трупама развила фронт на линији од 450 km — од [[Орфански залив|Орфанског залива]] до [[Охридско језеро|Охридског језера]]. Главнокомандујући ових здружених снага био је генерал [[Морис Сарај|Сарај]], који је био и главокомандујући Француске источне армије. Почетак савезничке офанзиве планиран је за [[23. јул]]и, али је неколико пута одлаган због одуговлачења [[Краљевина Румунија|Румуније]] да ступи у акцију. Тако да је напад почео са месец дана закашњења [[20. август]]а.{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=222-229}} [[Датотека:Wiki Šumadija X Buildings in Čačak 186.jpg|мини|лево|Споменик војводи Степи у Чачку]] Потписивањем конвенције [[17. август]]а по којој Румунија приступа [[Тројна антанта|Антанти]], Бугарска је извршила напад на Румунију, и тиме одсекла и за једно време зауставила помоћ румунских армија савезницима у Солуну. Због новоискрслих околности, [[генерал]] Сарај је одустао од раније планиране офанзиве долином [[Вардар]]а. На састанку са свим савезничким командантима 20. августа у Солуну усвојен је нови план дејства савезничких трупа, који је предвиђао да се предузме дејство правцем [[Соровић]]-[[Баница (вишезначна одредница)|Баница]]-[[Битољ]], а да се на осталим деловима [[Солунски фронт|Солунског фронта]] остане у одбрани, а да коначни напад крене [[12. септембар|12. септембра]]. [[Савезници у Првом светском рату|Савезници]] су дали одрешене руке да Врховна команда српских снага одлучи о току напада. [[29. септембар|29. септембра]], генерал [[Петар Бојовић|Бојовић]] и војвода Степановић су били на састанку који је одржан у [[Вертекоп]]у. Одређени су детаљи напада као што је војводи понуђено да Друга армија испита нове дуге топове калибра 155 mm и на основу анализе да одреде у ком правцу да се води [[рат]]. За то време Прва армија под командом генерала [[Милош Васић|Милоша Васића]] је преузела главнину напада, а Другој армије војводе Степе одређена је улога помоћи. У то време је реорганизован командни кор у армијама. [[Војвода (војни чин)|Војвода]] [[Живојин Мишић]] је преузео Прву армију, а генерал Васић, Трећу од генерала [[Павле Јуришић Штурм|Павла Јуришића Штурма]] који је суспендован због грешака у командовању. Након реорганизације, приступило се задатку који је српска војска добила у договору са савезницима. Српска армија је имала задатак да нападне непријатеља на фронту и пробије фронт правцем на север према Битољу.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=535-550}} Дана [[14. август]]а, почела је савезничка офанзива и прва значајнија битка која је трајала три дана до 17. августа, а одиграла се на Горничевском пољу. У овој бици значајну улогу одиграла је [[артиљерија]] моравичког пука која је пружала подршку. За време [[Горничевска битка|Горничевске битке]], Друга армија је такође водила врло оштре борбе. На правцу [[Кожуф]], [[Зборско]], [[Преслап]], [[Ковил]], [[Голо било]], [[Ветерник (планина у Македонији)|Ветерник]], [[Кравица]], [[Добро поље]], [[Соко]] на којима је непријатељ организовао одбрану, Друга армија није могла да изврши задатак са сопственим снагама. Полазећи од ових чињеница војвода Степа 17. августа је реферисао врховној команди да се напад на задати циљ одгоди док не буде освојен [[Кајмакчалан]]. На овај предлог Врховна команда га је у целости прихватила и обавестила војводу да му се ставља на располагање да командује армијом са потпуном слободом.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=535-550}} [[Освајање Кајмакчалана|Напад на Кајмакчалан]] почео је 12. септембра, али је трајао 18 дана. Борбе су биле тешке, крваве али због жилавог отпора непријатеља напад се споро одвијао. После жестоких борби коначно [[30. септембар|30. септембра]], Дринска дивизија је освојила планину Кајмакчалан. До застоја операција догодило се на битољском фронту. Тај застој посебно је узнемирио српску Врховну команду, која је дошла до закључка да неће бити могуће савладати одбрану непријатеља на битољском правцу. Због личне жеље да се не дозволи непријатељима да се одморе и прегрупишу снаге генерал Бојовић се обратио генералу Сарају [[10. октобар|10]], [[11. октобар|11]]. и [[16. октобар|16. октобра]] са предлогом да се ојачају трупе у [[Моглени]] (Друга армија) и да се са тих положаја предузме снажна офанзива у [[Тиквешка котлина|Тиквешку котлину]], са циљем да се избије на линију: [[Возарци]]-[[Кавадар]]-[[Демир Капија]] и да се тако изманеврише и поколеба непријатељев фронт у долини Вардара и код Битоља. На жалост овај предлог није прихваћен па је Солунски фронт пробијен тек две године касније. Не добивши појачање од [[Французи|Француза]], српска Врховна команда се одлучила на трансформацију [[армија]]. Од Друге армије је узет један [[пук]] (12. шумадијски) и неколико [[батерија]] јер се сматрало да ће војвода Степа успети да одржи фронт и са видно ослабљеном армијом. Ове трупе су упућене Трећој армији и убрзо се утврдило да је то био прави потез. Већ [[5. октобар|5. октобра]] почео је напад на обалама Црне реке. У међувремену румунски фронт се нагло погоршао и сазнавши за ту ситуацију француски генерал [[Жозеф Жофр|Жофр]] инсистирао је да савезници пошаљу 10 нових дивизија и да у догледно време ојача фронт и припреми га за контраофанзиву на Солунском фронту којом бих у садејству са Руским снагама на [[Дунав]]у, избацио Бугарску из рата. По доласку тих трупа укупно савезничке снаге на Солунском фронту су бројале 500.000 бораца, тј. 20. [[дивизија]]. [[27. октобар|27. октобра]], настављене су борбе на [[Црна Река (Македонија)|Црној реци]] и коначно [[17. новембар|17. новембра]] освојен је овај рејон. Увидевши то непријатељске снаге су почеле да се повлаче на север изнад Битоља. У овим биткама није заостајала ни Друга армија, мада је главнину напада водила Прва и Трећа армија. Она је својим беспрекорним извршавањем наређења на положајима око реке [[Могленица|Могленице]], корисно потпомогла напад у завршној операцији освајања Битоља. После ове битке војвода Степа Степановић одликован је ''[[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Карађорђевом звездом са мачевима II степена.]]''{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=551-594}} После ових битака српска војска је била видно ослабљена у људству што је захтевао ново реорганизацију. Од дотадашње три армије, направљене су две, а команданти распоређени према чину и новом распореду. За команданте ових армија постављени су војводе Степановић и [[Живојин Мишић|Мишић]]. Реорганизација армија завршена је [[3. јануар]]а [[1917]]. године. [[28. март]]а, војвода је известио Врховну команду да ће му за попуњавање своје армије бити потребно 81 артиљеријско оружје од чега 58 тешких и најтежих. Већ идућег дана је са командантима својих дивизија разматрао план за будући напад, који је од стране свих команданата једногласно прихваћен. У међувремену погоршала се војно-политичка ситуација Антанте. Наиме после Руске [[Фебруарска револуција|фебруарске револуције]] у којој свргнут [[руски цар]], Русија је напустила [[Први светски рат]]. Врховна команда је закључила да новонастале околности нису погодне да се у скорије време започне продор фронта. Детаљнији извештај поднет је на седници Врховне команде [[17. април]]а у [[Суботско]]м. На седници је такође одлучено да се фронт пробије правцем [[Добро Поље (Македонија)|Добро Поље]] — Ветерник и да се план не мења, а да се успех постигне са што мање жртава. Такође је одлучено да напад започне Друга армија, а да Прва армија крене у напад по избацивању непријатељских трупа од стране Друге армије. После тога обе армије би продужиле офанзиву на север долином Вардара: Друга армија — на простору села [[Градец]]-[[Војшанци]] (на Вардару), а Прва армија — између [[Градско]]г и [[Прилеп]]а у случају да то не би урадила француска Источна армија. Обавештен од стране Врховне команде да нема ништа од обећане артиљерије од стране савезника војвода Степа, одлучује у консултацијама са својим командантима да [[23. април]]а крене у напад на линији [[Сушица]]-[[Сокол]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=551-594}} [[Датотека:Vojvode Mišić i Stepanović u srdačnom razgovoru.jpg|десно|мини|350п|Војвода Степа Степановић у разговору са [[Живојин Мишић|Војводом Живојином Мишићем]] на Солунском фронту.]] Дана [[8. мај]]а, Друга армија је одлучила да започне напад. Операције су почеле ујутру снажном артиљеријским бомбардовањем непријатељевих положаја дуж целог фронта. Војвода Степа је у 7 часова ујутру са своје осматрачнице посматрао ток борби. Међутим, већ око поднева напад се није одвијао како је планирано што је забринуло војводу. Имајући у виду тежину [[терен]]а и упорност непријатеља, Степа је с разлогом инсистирао на што снажнијој и рационалнијој артиљеријској ватри, јер је од њеног успеха зависио и успех пешадије. У току три дана и три ноћи развиле су се огорчене борбе. Бугари су ценећи значај освојених положаја, у неколико наврата извршавали против ударе на српске положаје које су српске снаге вешто браниле. Циљ је био да се Бугари избаце са коте 1824 (врх Стењак) који су Бугари држали у дугом временском периоду. Напади на ову коту трајали су са прекидима, због временских услова који прекидали борбу. По одлуци генерала [[Морис Сарај|Сараја]], [[23. мај]]а све операције на фронту су биле обустављене. Од тада тј. маја 1917. до септембра [[1918]]. године српска војска је водила рововски рат. Разлог је био јер се почетком 1917. влада Грчке окренула [[Централне силе|Централним силама]] и тиме директно угрозила савезнички фронт у Солуну. [[Француска]] и [[Енглеска]] склапају споразум о свргавању грчког краља [[Константин I Грчки|Константина]] и пронемачке владе. [[22. мај]]а, генерал Сарај се обратио Врховној команди да учествује у операцијама против Грчке, на шта је генерал Бојовић изјавио да без одобрења Врховне команде не може да донесе такву одлуку, правдајући је да скидањем својих трупа са фронта слаби целокупни фронт. И без подршке Србије, савезници су успели у својој намери. Краљ Константин I је абдицирао у корист сина [[Александар Грчки|Александра]], који је поставио [[Елефтериос Венизелос|Венизелоса]] за председника владе. Нова влада је крајем јуна објавила рат Централним силама и стала на страну Антанте. После ових дешавања и грчка је упутила десет дивизија на фронт и тиме су значајно ојачане снаге Антанте на солунском фронту.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=551-594}} Још почетком јуна 1917. године Врховна команда наредила је војводи да проучи прилике за извршење пробоја фронта на линији Добро Поље — Ветерник. С обзиром на деликатну улогу коју је у томе имала Друге армија, а од чијег је почетног успеха зависио успех офанзиве у целини, војвода је са својим командантима до детаља разрадио све појединости напада, од највиших до најнижих јединица. [[3. јун]]а, у једној чети трећег батаљона почело је војничко незадовољство подстакнуто лажним изјавама појединих команданата који су имали за циљ да се комплетна српска војска деморалише. Чувши за ово војвода Степа је наредио да се у наредном периоду спроведе истрага у својој армији. Завера је откривена [[8. јун]]а од стране једног поднаредника који је пријавио свог [[потпоручник]]а и четворицу подофицира да стоје иза завере. Истог дана војвода је наредио да се дотични официри ухапсе, а трећи батаљон повуче у резерву и дотадашњи комадни кадар замени новим. Такође је издао наредбу својим командантима да влада и Врховна команда предузимају све мере да се трупе поштеде великих губитака и напора. У исто време обилазио је [[болесник]]е, [[рањеник]]е и трупе на фронту и подизао војсци борбени [[морал]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=551-594}} Врховна команда је [[16. јун]]а, оштро укорила команданта Шумадијске дивизије [[пуковник]]а [[Живко Павловић|Живка Павловића]] и он је упућен за војног аташеа у [[Атина|Атини]], али не на предлог војводе Степановића, већ изгледа због сумње да је наклоњен „црнорукцима“. У току лета смењена су још четири официра на високим положајима у Другој армији: пуковници [[Добросав Павловић]], [[Радован Обрадовић]] и [[Војислав Михаиловић (пуковник)|Војислав Михаиловић]], заједно са генералом [[Љубомир Милић|Љубомиром Милићем]]. После ове смене постављени су нови команданти на исте дужности, пуковници [[Миливоје Зечевић]], [[Петар Мишић]] и [[Милош Михаиловић]]. У исто време одржан је и [[Солунски процес]] који је пољуљао углед војводин, јер је Врховна команда мислила да је наводно био ''„снажан ослонац“'' организацији „[[Црна рука]]“. Међутим иако лојалан [[круна|круни]] и [[династија|династији]], о војводи су испредане интриге и чињени су покушаји око његовог уклањања из службе. Убрзо се у Другој армији сазнало за писмо у којем се Врховна команда обраћа војводи да ако је уморан може да преда свој положај и оде на [[одмор]]. Степа је лаконски одбио ту понуду речима: {{цитат|Потпуно сам здрав и способан да командујем армијом.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=551-594}}}} Највећи део времена војвода Степа је на Солунском фронту провео у једном малом забаченом планинском селу [[Тресина|Тресини]], недалеко од пута који из Вертекопа води ка [[Добром пољe|Добром пољу]]. На том месту се налазио штаб Друге армије од априла 1917. до августа 1918. године. Крајем 1917. Врховна команда је послала у Другу армију велики број добровољаца из аустроугарских крајева насељених Србима и другим јужнословенским народима који су дошли на Солунски фронт да ратују на страни савезника. Попуњавањем новим добровољцима из целог света, Америке, Русије, чета са добровољцима из јужнословенских крајева је временом прерасла у [[батаљон]], [[бригада|бригаду]] и на крају у дивизију. Дивизија је почетком 1918. названа [[Југословени|Југословенска]] јер је била образована по жељи Југословенског одбора. Вардарска дивизија је расформирана и њен састав је ушао у састав Југословенске дивизије и коначно она је ушла у састав Друге армије. У пролеће 1918. ова дивизија је преузела фронт бивше Вардарске дивизије на правцу Соко-Добро поље, на којем је остала до почетка септембарске савезничке офанзиве 1918. године.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=551-594}} Нова 1918. донела је нове промене у распореду снага [[Централне силе|Централних сила]] и Антанте. После победе [[Октобарска револуција|октобарске социјалистичке револуције]] и изласка Русије из рата, Немци су могли да пребаце своје слободне дивизије са источног фронта и по први пут од почетка рата да остваре надмоћ у броју дивизија на [[Западни фронт у Првом светском рату|западном фронту]]. Главни разлог је била очекиван долазак нових савезника [[Сједињене Америчке Државе|САД]] који су своје трупе обучавали на западној обали [[Атлантски океан|Атлантика]] и који би почетком [[1919]]. године, прешли у офанзиву и рат окончали у своју корист. О свему овоме обавештена је и Српска Врховна команда. Друга армија је у том периоду извршила одређен низ мањих операција на свом фронту, при чему се посебно истакла новоформирана Југословенска дивизија. Француске трупе ојачане Грчким снагама, са својом снажном артиљеријом нападала је бугарске положаје код Скра ди Легена. Посматрајући са осматрачнице на [[Паик]]у командант штаба Друге армије пуковник [[Војислав Живановић]] импресиониран дејством нових топова рекао је: {{цитат|Када би нам савезници дали овакву и оволику артиљерију, ми бисмо заузели Добро поље.}} На ову реченицу [[Александар I Карађорђевић|престолонаследник]] је запитао војводу: {{цитат|Делите ли и Ви, господине војводо, мишљење вашег начелника штаба?}} Степа је након краћег размишљања одговорио мерећи сваку реч: {{цитат|Да! И ја тако мислим. Само би ми требало да имам бар још једну дивизију у резерви.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=597-655}}}} Дана 16. јуна, Врховна команда издала је налог команданту Друге армије да полако темељно припрема стратегију за напад на Добро поље. Војвода је пуних две недеље радио на припреми и прорачуну потребних снага и средстава за успешно извршење офанзиве. У међувремену замењени су команданти француских снага, у [[Париз]] је отишао генерал [[Адолф Гијом|Гијом]], а постављен је нови генерал [[Луј Франше д' Епере|Франше д'Епере]] (касније једини инострани почасни југословенски војвода). Приликом одласка генерал Гијом је оставио своје извештаје генералу д'Епереу, по којим би требало да се припреми предстојећа офанзива правцем Добро поље — [[Скопље]] и даље на север, која би се развијала у кооперацији са противофанзивом савезничких армија на западном фронту. У међувремену за новог начелника штаба српске Врховне команде именован је [[Војвода (војни чин)|војвода]] Живојин Мишић уместо генерала [[Петар Бојовић|Петра Бојовића]]. Генерал Бојовић је у априлу поднео оставку због сукоба са француским генералом Гијомом јер је одбио његов захтев да се српски фронт прошири у луку [[Црна Река (Македонија)|Црне реке]], па је по својој личној жељи постављен за команданта Прве армије. Након одласка Гијома и доласка д'Епереа нормализују се односи између две високе команде. На позив [[регент]]а [[Александар I Карађорђевић|Александра]], генерал д' Епере је [[29. јун|29]]. и [[30. јун]]а обишао српски фронт и на терену се упознао са пројектима српске Врховне команде. У штабу Прве армије на Јелаку одржано је завршно конферисање са српским генералима. {{Quote box | title = | quote = „Даћемо вам све што вам треба и својски ћемо вас помагати.“|author = ''Луј Франше д' Епере {{напомена|Изјава француског генерала која га је препоручила за почасно унапређење у чин војводе.}}''{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=597-655}} | source = | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }} Пошто је утврђено да се изврши план пробоја преко положаја Друге армије, генерал д' Епере је одлучио да добар део својих снага стави на располагање српској Врховној команди. Војвода Степа је чувши одговор д' Епереа затражио од Француза да се Другој армији упуте следећа појачања: у артиљерији (12 батерија дугачких калибра 155&nbsp;mm, 14 батерија кратких топова 155&nbsp;mm „Шнајдер“ и две батерије рововских оруђа од 175&nbsp;mm са по 6 цеви), у пешадији (три пука за појачање дивизија прве линије и две комплетне дивизије у резерви за искоришћавање успеха тј. укупно око три дивизије пешадије). Такође је затражио да у току напада дејствује и француска авио-ескадрила по непријатељу [[бомбардовање]]м позадине и сталним извиђањем. Врховна команда је прихватила захтеве Друге армије и уз њих додала захтеве и Прве армије да се и она ојача са још једном дивизијом и тешком артиљеријом. С тим пројектима војвода Мишић је отишао код генерала д' Епереа који је прихватио српске предлоге уз услов да се француске трупе распореде у Другу армију код војводе Степановића. Поред обећане помоћи генерал д' Епере је и Првој и Другој армији српске војске доделио још 12 дугачких топова калибра 240&nbsp;mm, 18 цеви рововских оруђа, 2 батерије кратких топова калибра 155&nbsp;mm. Уз то д' Епере је обећао да ће ставити на располагање српским снагама и што је могуће више авиона, бацача пламена, радничке одреде и известан број специјалиста. На састанку војводе Мишића и генерала д' Епереа од [[3. јул|3]]. до [[7. јул]]а у Солуну утврђене су све важније појединости предстојеће офанзиве, те је главни командант израдио пројекат плана операције.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=597-655}} Припреме за офанзиву трајале су пуна два месеца. Пошто су за пробој непријатељевог фронта релативно мале ширине биле предвиђене веома јаке снаге и огромне количине муниције и другог ратног материјала, пред свим командама и њиховим органима налазили су се до тада непознати, врло крупни задаци. Наиме, требало је све унапред предвидети, прорачунати и најрационалније употребити. У тим околностима најпотпуније је дошло до изражаја Степино огромно искуство и она његова пословична методичност, сигурност у предвиђању и тачност у раду. Гледајући на трупу као извршиоца свих планова, он је упорно захтевао да се не окасни са израдом планова и друге борбене документације, да би трупа имала што више времена да што квалитетније и на време изврши постављене задатке. Степа је чак у неколико наврата улазио у препирку с Врховном командом због задоцњења неких основних наређења, као и због честих измена и допуна у већ издатим наређењима — јер је то, како је он с разлогом истицао, изазивало пометњу и колебање у раду јединица. Највише се расправљало о методу пробоја фронта. Имајући у виду јачину непријатељеве одбране, војвода Степановић је планирао пробој по систему методичног напада. Дана [[18. август]]а, генерал д'Епере је издао посебну веома опширну наредбу у којој је изнео своје погледе на ток пробоја, са захтевом да се упутство Друге армије за извршење напада измени. На ове захтеве војвода Степа је и даље остајао при својим ставовима. Војвода Мишић је у целини подржао наредбу главног команданта. После тога војвода Степановић је морао да изради нови план напада своје армије, који је био готов тек [[30. август]]а. Припреме за почетак напада завршене су до почетка септембра. Међутим, енглеска и италијанска влада непрекидно су одбијале да дају сагласност за почетак офанзиве. Оне су се залагале да се дипломатским преговорима и уз одговарајуће уступке Бугарска наведе на сепаратни [[мир]]. Оваквом ставу супротставиле су се владе Србије и Француске. Најзад после дугих преговора одлучено је да се напад реализује [[11. септембар|11. септембра]]. Такође је одређен термин за почетка напада савезника. Артиљеријска припрема имала је да почне на целом солунском фронту [[14. септембар|14. септембра]], а напад пешадије: за Србе — [[15. септембар|15. септембра]], за Енглезе и Грке — [[18. септембар|18. септембра]], а за Француску источну армију — [[24. септембар|24. септембра]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=597-655}} [[11. септембар|11]]. и 12. септембра све француске јединице додељене за ојачање Друге армије ушле су у њен састав. Тринаестог септембра увече свим јединицама је прочитана наредба Врховне команде о предстојећој офанзиви. У зору 14. септембра, савезничке батерије отвориле су ватру на бугарске положаје. Артиљеријска ватра је трајала цео дан и целу наредну ноћ. Њена највећа жестина достигла је врхунац 15. септембра ујутру испред српске Друге армије на одсеку Соко—Ветерник. Војвода Степа је пратио развој напада са своје осматрачнице и све до 11,40 часова није налазио за потребно да подстиче команданте дивизија да убрзавају акцију, јер се напад Шумадијске дивизије развијао успешно преко сваког очекивања, док су команданти француских дивизија слали извештаје да предузимају најенергичније мере да прошире почетне успехе. Међутим војвода је око поднева постао узнемирен због тапкања у месту француских дивизија на главном правцу напада. Око 11,40 упутио је наређење француским генералима да овладају задатим циљем, али и после тог наређења, мада су чиниле очајничке покушаје да крену напред француске трупе су остале у месту. Како је ситуација постала критична био је доведен у питање цео пробој. У 14,10 часова војвода Степа је наредио команданту Шумадијске дивизије да из састава своје резерве упути један одред са брдском батеријом у правцу [[Борове чуке]] и да исту заузме у циљу олакшавања даљег рада 17. француске дивизије. Међутим, није било изгледа да ће 17. дивизија ни после пада Борове чуке и [[Обле чуке]] моћи да изврши задатак. После овога војвода је одлучио да у борбу уведе Тимочку и Југословенску дивизију, да оне доврше пробој. Тек пошто су после 20,30 часова стигле две чете из дивизијске резерве уз сарадњу Дринске дивизије, извршен је пробој и освајање Сокола. После пада [[Козјак (Добро Поље)|Козјака]] и [[Козјачка коса|Козјачке косе]], Југословенска дивизија је упутила своју Југословенску бригаду да заузме [[Кучков камен]]. На тај начин Друга армија је у току [[17. септембар|17. септембра]], разбила бугарску 3. дивизију и сва пристигла појачања, натеравши је да се у нереду повлачи ка Конопишту.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=597-655}} У току [[19. септембар|19. септембра]], Друга армија избила је на Вардар, на простор између Црне реке и реке [[Велица|Велице]], чиме је извршен потпуни пробој Солунског фронта и задобијена победа. Да би убрзала напредовање Друге армије, Врховна команда је наредила да коњичка дивизија изађе из састава Прве армије и да се 18. септембра увече прикупи код села [[Рожден]]а и стави под команду Друге армије. Коњичка дивизија у садејству с левом колоном Југословенске дивизије, успела је да савлада отпор непријатеља испред Кавадара, да ослободи [[Кавадарци|Кавадарце]] и [[Демир Капија|Демир Капију]]. Десна колона Југословенске дивизије споро је наступала услед јаког отпора непријатеља, док је Тимочка дивизија савлађујући отпор обе колоне некако успела да се пробије на задате положаје. Продор према Вардару имао је врло великог стратешког значаја. Тим поводом генерал Франш д'Епере послао је телеграм српској Врховној команди у коме је упутио честитање, посебно истичући успех Друге армије од 19. септембра. После продора српске војске између Црне и Вардара [[20. септембар|20. септембра]], непријатељ се дао у повлачење. Дана [[21. септембар|21. септембра]], савезничка Главна команда је издала саопштење у коме је речено да су српске трупе избиле на Вардар. У том периоду војвода је послао свој извештај Врховној команди у коме каже: {{цитат|Фронт је стратегијски пробијен. Врло недовољна активност савезничких трупа на десном боку армије успоравала је брже надирање, нарочито Тимочке дивизије.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=597-655}}}} У току [[22. септембар|22]]. и [[23. септембар|23. септембра]], по наређењу војводе Степе, биле су пребачене знатне снаге преко Вардара. У току наредне ноћи и у раним јутарњим сатима 24. септембра пребачене су на леву обалу комплетне дивизије (Коњичка, Југословенска и Тимочка), док су Шумадијска и 17. колонијална остале на десној обали. Друга армија је затим, у садејству са Коњичком дивизијом, упућена преко [[Штип]]а на [[Софија|Софију]]. После ослобођења Кочана и Радовишта, Друга армија је од [[27. септембар|27]]. до 29. септембра ослободила [[Делчево (Македонија)|Царево Село]] и избила на бугарску границу. 30. септембра, страхујући од одмазде српске војске за злочине који су починили на српској земљи Бугари су пристали на све услове савезничког примирја. Тиме је рат са Бугарском био завршен. За ову огромну победу највећи део терета је поднела Друга армија, која је својом силином била решена да гони бугаре до [[Софија|Софије]]. Тиме су такође биле завршене [[Македонски фронт|борбе у Македонији]] после четири дуге године. Поводом српских победа огласили су се Енглеске новине, Манчестер Гардијан и Лондонски Тајмс.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=597-655}} {{Quote box | title = | quote = „Победе које је српска Друга армија извојевала на Церу и на Солунском фронту, дају војводи Степи Степановићу да буде стављен у ред великих ратних војсковођа.“|author = ''Манчестер Гардијан''{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=597-655}} | source = | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }} По излажењу Бугарске из рата, Друга армија је са границе упућена ка [[Краљевина Црна Гора|Црној Гори]] и [[Босна|Босни]], преко [[Косово и Метохија|Косова]]. Врховна команда је још [[1. октобар|1. октобра]], наредила војводи да из своје армије издвоји једна пук са батеријом и вод коњаника и да их упути у Скопље. Пошто је задат првац напредовања у наредном периоду војвода Мишић је у посебном упутству изричито захтевао да се приликом заузимања Црне Горе ни на који начин не улази у сукоб са црногорским народом. Такође је наређено да се не улази у сукоб ни са албанским становништвом у Албанији. Њене јединице ушле су у [[Скадар]] [[30. октобар|30. октобра]], а до средине новембра и у [[Цетиње]], [[Сарајево]], [[Котор]] и [[Дубровник]].{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=222-229}} Након пада [[Ниш]]а у Црној Гори је избио оружани [[устанак]]. Не знајући за њега аустроугарске трупе стациониране у [[Албанија|Албанији]] нису могле да се повуку правцем преко Црне Горе, јер су их устаници присилили да се под отежаним условима повлаче дуж Јадранске обале. 30. октобра капитулирала је [[Османско царство|Турска]]. За то време трупе Друге армије гониле су непријатеља према [[Дрина|Дрини]]. Тимочка дивизија ослободила је [[Ужице]] и наставила напредовање према [[Вишеград]]у. Новоформирани Новопазарски одред је ослободио [[Пријепоље]] и [[Нова Варош|Нову Варош]] гонећи непријатеља према [[Прибој]]у. Шумадијска дивизија је ослободила [[Чачак]]. Заједно са овом дивизијом стигао је војвода, пронашавши своју породицу. У више наврата док је био на Солунском фронту до војводе су стизали гласови да му је породица страдала, а у истом периоду и његова породица је слушала свакојаке гласине. Чак се пронео лажан глас да је војвода у [[Солунски процес|Солунском процесу]] осуђен и стрељан што био велики ударац за његову породицу. Но Степа је, издајући наређења за ново груписање армије у ишчекивању борби на реци [[Дрини]].{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=597-655}} У том периоду почела се распадати [[Аустроугарска]], прво је независност прогласила [[Чехословачка]], затим је одржан и Хрватски сабор који је прекинуо државно правне везе са Аустроугарском монархијом. Покрајинске владе су пожуривале српску Врховну команду да окупира територије насељене Југословенима пре него што то учине [[Italijani|Италијани]] којима су оне обећане Лондонским уговором. Босанска влада је упутила делегацију на преговоре са Другом армијом да са својим трупама пређу Дрину. Извештавајући Врховну команду [[5. новембар|5. новембра]], војвода је формирао нови Сарајевски одред под командом пуковника [[Живан Ранковић|Живана Ранковића]], а [[6. новембар|6. новембра]] тај одред је ушао у Сарајево. Дана [[4. новембар|4. новембра]], капитулирала је Аустроугарска, а седам дана касније и [[Немачка]]. Међутим [[1. новембар|1. новембра]], [[Мађарска]] је прогласила независност не признајући капитулацију, али [[13. новембар|13. новембра]] по заузимању [[Суботица|Суботице]] од стране српске армије, Мађарска влада је затражила засебно примирје. То је био крај рата. Од свих држава савезница Србија је поднела у овом рату највеће жртве, изгубила је 600.000 војника и око 28% цивила.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=597-655}} == Службовање у Краљевини СХС (1918—1920) == Војвода Степа је [[17. новембар|17. новембра]] [[1918]]. посетио [[Сарајево]] које је његова [[армија]] ослободила, том приликом приређен му је величанствен дочек. Међутим он то од Сарајлија није ни очекивао па га је то у неку руку гануло. По доласку у Сарајево, домаћини су одвели војводу у дворац у коме су за њега биле резервисане одаје у којима су некада становали [[османлијско царство|османски]] [[везир]]и, а доцније [[аустроугарска|аустроугарски]] [[гувернер]]и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Ушавши у ове сјајне и раскошне одаје војвода је рекао: {{цитат|Децо, децо, није то за мене. Пустите ви мене да ја сам нађем себи собу у овој кући.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=655-657}}}} Са својим штабом сместио у помоћној згради поред дворца. Децембра 1918, као командант Друге армије, Степа Степановић је заузимао дужност команданта новообразоване Друге армијске области у [[Сарајево|Сарајеву]]. За то кратко време задобио је како због славне прошлости тако и због карактеристичне скромности и једноставности у животу и опхођењу, симпатије становника како главног града тако и целе Босне и Херцеговине. По доласку у Сарајево војвода се као и обично посветио командним дужностима. Такође је често контактирао са председником општине [[Аристотел Петровић|Аристотелом Петровићем]], песником [[Алекса Шантић|Алексом Шантићем]] и другима. Шантић је у знак поштовања и пријатељства испевао [[песма|песму]] којој је дао наслов ''"Поздрав војводи Степи"''. У Сарајеву је први и једини пут дао интервју за ''"Народно јединство"'' јер је и сам избегавао разговоре са новинарима. На интервју се одлучио после молбе [[Милан Ћуковић|Милана Ћуковића]], уредника листа који је путем његовог [[ађутант]]а обавестио војводу да је лист у интересу нове државне заједнице и патриотски. То је деловало на војводу и он је пристао на [[јелићка|разговор]]. Интервју је објављен [[25. новембар|25. новембра]] па су га затим пренели и други листови. Цео интервју се односио на Степине успомене из [[рат]]а. На питање како мисли да ће се уредити нова [[држава]], Степа се најпре оградио рекавши да није [[политика|политичар]] и да је то ствар владе и политичара, а да се он нада да ће нова држава бити уређена на темељу [[Крфска декларација|Крфске декларације]] и на демократској основи. {{Quote box | title = | quote = „Нарочито наглашавам да Србија улази у ту државу без икаквих претензија на првенство, без икакве намере да води хегемонију.“|author = ''Војвода Степа Степановић у интервјуу за „Народно јединство"''{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=661-670}} | source = | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }} Своје службовање у Сарајеву стари војвода ипак обављао са доста напора. После 43 године тешке војничке службе и учешћа у шест ратова у периоду од 11 година на фронту, његова је снага била исцрпљена. [[Здравље]] је почело да га попушта. У разговору са једном делегацијом говорећи о себи рекао је: {{цитат|Мало је смртника којима је суђено да дочекају плодове жртава и угледају остварене вековне снове.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=661-670}}}} Почетком марта [[1919]]. године војвода је молио Врховну команду да му одобри двомесечну поштеду ради опорављања код своје куће у Чачку, с образложењем да би поштеду прекинуо уколико би важни послови то захтевали. Врховна команда му је изашла у сусрет, и он је [[4. април]]а отишао у [[Чачак]]. Поштеду је прекинуо после [[месец]] и по дана и вратио се у Сарајево. Преостали део одмора искористио је од [[4. јун|4]]. до [[16. јун]]а. Но у јесен се дефинитивно повукао на мало дужи одмор, а већ [[2. новембар|2. новембра]] 1919. је поднео рапорт да се разреши дужности команданта. После неколико дана из [[Београд]]а је стигао одговор: {{цитат|С обзиром на општу ситуацију, врховни командант жели да вашу смену одложите за један месец.}} Стари војвода је одговорио: {{цитат|Повинујем се безусловно жељи врховног команданта, али молим да се има у виду да ми је здравље тако поремећено да с највећим напрезањем не могу да постигнем успехе у пословима како сам навикао да отправљам, па ми то погоршава стање.}} [[Датотека:Kralj Aleksandar I i Vojvoda Stepa Stepanović.jpg|десно|мини|250п|Војвода Степа Степановић са краљем [[Александар I Карађорђевић|Александром I]] приликом посете Београду испред [[Нови двор|Новог двора]] [[21. октобар|21. октобра]] [[1923]]. године, на дан крштења [[Петар II Карађорђевић|престолонаследника Петра]].]] Најзад, [[12. новембар|12. новембра]], изашао је указ којим се војвода Степа Степановић разрешава дужности и ставља на располагање [[Министарство војске и морнарице|Министарству војске и морнарице]]. Пензионисан је [[1920]]. године.{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=222-229}} Одмах после тога војвода је предао дужност и изненада отишао у Чачак. По одласку војводе из Сарајева, градска влада је одлучила да Степи додели признање [[почасни грађанин|почасног грађанина]]. Изасланици су стигли у Чачак [[5. фебруар]]а 1920. године. Сутрадан у пратњи [[председник општине|председника општине]] и [[срески начелник|среског начелника]] посетили су војводу у његовом [[дом]]у. Војвода их је љубазно примио. Цео сусрет је протекао у срдачном расположењу. Предајући диплому војводи, [[Стево Марковић]] је одржао кратак говор у којем је набројао места и славне битке Степине Друге армије наглашавајући да је после силних окршаја и великих жртава прешао крвав пут [[Балканско полуострво|Балкана]] и са својим јунацима стигао у Сарајево доносећи својој браћи слободу и национално [[уједињење]]. Војвода Степа је на овај говор одговорио да је срећан што је доживео остварење вековних тежњи народа да створе заједничку државу. Своје госте је оставио на ручку. Гости су зачуђено питали шта му се десило са кућом, на шта је војвода одговорио да је то последица рата и да је све уништено и развучено. Када су га запитали када ће посетити Сарајево, војвода је рекао да хоће ''„мало да одмара и дембелише“''.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=661-670}} == Последње године (1920—1929) == По изласку из активне војне службе Степа је живео у [[Чачак|Чачку]]. У [[Београд]] је одлазио кад је морао на позив врховног команданта и његових ратних сабораца. У прво време је највећи период проводио са својим унучићима у башти. Неговао је воће и цвеће. Са Солунског фронта је донео ратни сто на расклапање и сместио га у хлад баште где је често време проводио сам. Никоме није одлазио у посету и ретко кога је примао. Оне које је примио дочекао је домаћински, срдачно и гостољубиво. Доста времена је проводио у шетњи крај [[Западна Морава|Западне Мораве]]. У шетњу је увек одлазио у скромној одећи, а људи који су га сретали поздрављали су га, међутим он није отпоздрављао никог. Но ускоро болест је почела да узима Степино здравље. За време политичке кризе [[1924]]. године у [[Краљевина Југославија|Краљевини СХС]], краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар I]] му је понудио [[политички мандат|мандат]] за састав [[влада|владе]] као нестраначкој личности што је војвода Степа у начелу прихватио.{{sfn|Бјелајац|2004|p=281}} Касније је ту понуду одбио због здравственог стања. Већ 1924. осећао се толико лоше да није био у стању да отпутује на Цер да узме учешће у прослави десетогодишњице [[Церска битка|церске победе]] која га је прославила и присуствује откривању споменика палим борцима Друге армије. Пошто није дошао на прославу, почеле су да круже интриге које су овај догађај окарактерисали да је стари војвода пао у немилост новог режима и да је његова болест измишљена да би се јавност заварала. [[Датотека:Vojvoda Stepa posle kongresa Narodne odbrane.jpg|лево|мини|250п|Војвода Степа Степановић после конгреса Народне одбране [[1927]]. године. Фотографисао [[Александар Симић (фотограф, 1898)|Александар Симић]] новинар [[Политика (новине)|Политике]].]] Чим је почео да оболева његов лични доктор Драго Мирковић је наговарао Степу да се прегледа и лечи, али он је то одбио. У августу 1924. почео је мислити да себи сазида гробницу. Неколико пута је шетао чачанским гробљем тражећи згодно место са кога се протеже леп поглед и видик. Навикнут као командант да посматра околину са највише тачке, он је изабрао најиздигнутије место у [[гробље|гробљу]] и ту му је саграђена гробница. Док је прављена гробница Степа је често одлазио и седео поред новог гроба, а када је гробница била завршена каменорезац је у споменик утиснуо славна места победа Друге армије на шта се Степа наљутио али је било прекасно.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=661-670}} У политичком животу Степа није хтео да учествује. Једино је учествовао у раду ''[[Народна одбрана|Народне одбране]]'', организације која је имала за циљ да окупља народ на патриотској основи, што га је изузетно радовало. Радећи онако како је навикао у војсци, он је у Народну одбрану унео активност, посао је кренуо и пододбори су почели да ничу широм Југославије. Међутим, чим је приметио [[1926]]. године да организација поприма политичке претензије поднео је оставку. И тек након интервенције његових сарадника и убеђења да организација неће постати [[политичка партија]] пристао је да отпутује у Београд на конгрес Народне одбране. На путу за Београд кад су правили паузу на [[Рудник]]у, војвода се присетио свог саборца и команданта из рата [[Радомир Путник|војводе Путника]]. Почео је да прича како је војвода Путник генералштабне правилнике туда изводио на терен. Често је понављао да је војвода Путник био његов учитељ и командант, младалачки усхићен и без трунке зависти. По доласку на конгрес, делегати су га због заслуга за организацију ''"Народна одбрана"'', прогласила за [[доживотни председник|доживотног председника]].{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=222-229}} Након овога Степа је изашао на говорницу и изговорио: {{цитат|Из, народа сам поникао; он ме је начинио овим што сам; морам се покоравати његовој вољи и служити му до последњег даха.}} [[Датотека:Wiki Šumadija XII Kuća vojvode Stepe u Čačku 090.jpg|200п|мини|Кућа у Чачку у којој је последње године живео и умро Степа Степановић]] Почетком [[1928]]. године саопштили су му да ће се наредни конгрес одржати у [[Сарајево|Сарајеву]], што га је веома обрадовало. Напоменуо је да се конгрес одржава сваке друге године у другом месту. Обећао је да ће доћи али је био спречен. Средином 1928. почео је значајније да оболева. [[Болест]] га је приковала за постељу осам месеци. Старост и ратни напори исцрпли су његов организам. Тек кад је болест узела маха пристао је на наговор [[породица|породице]] да га прегледају лекари, међутим већ је болест узела маха да се није могао померати. Пре смрти предвидео је све што је требало за [[сахрана|сахрану]]. Од своје скромне војводске плате за време службе уштедео је колико је мислио да ће бити потребно за погреб. Кад је осетио да му се ближи крај, предао је својој супрузи два замотуљка са [[новац|новцем]]: у једном је био новац за сахрану, а други је био за њу и њен даљи живот. Затим је одредио [[униформа|униформу]] коју ће обући и одабрао [[ордење]] које ће ставити на униформу. На крају је рекао да се [[сабља]] коју је добио на дар од својих официра као командант 6. пука [[1898]]. године, положи на његов ковчег.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=661-670}} [[Датотека:Sahrana Vojvode Stepe.jpg|десно|мини|350п|Сахрана војводе Степе Степановића у Чачку [[30. април]]а 1929. године, армијски генерал [[Стеван Хаџић]] држи опроштајни говор, поред њега стоји краљ Александар I.]] [[Датотека:Wiki Šumadija X Grob Stepe Stepanovića 171.jpg|250п|мини|[[Гроб Степе Степановића|Породична гробница на градском гробљу у Чачку]]]] Војвода Степан И. Степановић је преминуо [[27. април]]а [[1929]]. године у 10,30 часова пре подне. Пред саму смрт покушао је да се покрене и да нешто каже. Напрегнувши сву своју снагу, изустио је својим ситним и слабашним гласом две речи: {{цитат|Полазите напред.}} Глас о смрти војводе Степе Степановића ожалостио је читаву земљу. Жалост је била искрена и дубока. У многим домовима борби Друге армије прекаљени [[ратник|ратници]] су плакали за својим командантом. На хиљаде [[телеграм]]а је стигло у [[Чачак]] и Београд, у којима су људи разних занимања и узраста изражавали бол за преминулим војводом.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=661-670}} Дан након смрти Војводе Степе Степановића, на иницијативу Народне одбране, одржан је збор више од 200 грађана Чачка, у сали хотела Крен, на коме је одлучено: „Да се у граду Чачку сталном месту живљења неумрлог Војводе Степе – месту у коме је његово тело нашло вечни одмор – подигне такав споменик-дом у коме би се сместио музеј и сва културна национална витешка, хумана друштва у вароши Чачку. У том циљу да би овај спомен-дом био дело целокупног народа, збор је изабрао следећи шири Одбор за подизање споменика Војводи Степи, стављајући му у дужност да се тај одбор конституише и створи извршни одбор, који ће на се примити дужност прикупљања прилога из целе државе, како би спомен-дом био достојан имена народног великана.“ У шири одбор су ушли: велики жупан Рашке области, командант места, председник општине Чачак, др Михаило Радовић, инж. Светолик Станковић, др Витомир Говедаровић, хирург, пензионери Савко Филиповић, Миливоје Филиповић и Брана Обрадовић, трговци Раша Гавровић, Никола Николић, Драгиша Терзић, Чеда Солујић, Миодраг Васић, адвокат, гђа Војиновићка, гђа Терзићка, Владимир Војиновић, директор, и представници бројних удружења и друштава из вароши. У наредним годинама Одбор је прикупљао новац за градњу спомен-дома, али је велика економска криза условила да се прикупљени новац преусмери ка новоизграђеној школи која је добила име „Државна народна школа Војвода Степа у Чачку“ (4. јануар 1937). Данас је то ОШ „Милица Павловић“. [[29. април]]а 1929. године на основу наредбе великог жупана Рашке области формиран је одбор за сахрану Војводе Степе. Утврђена је путања погребне поворке, која је ишла улицама: Господар Јованова, Краља Милана, Велики пијац, Кнез Михаила, Мале Пијаце и Обилићева до гробља. ===Сахрана=== Сахрана је одржана [[30. април]]а 1929. године, а њој су присуствовали краљ [[Александар I Карађорђевић]], чланови краљевске владе, официрског кора, ратни другови, делегације савезничких земаља, породица, [[патријарх српски Димитрије]], владика жички [[Јефрем Бојовић]] (брат војводе [[Петар Бојовић|Петра Бојовића]]) са свештенством и неколико хиљада грађана. То је уједно био највећи јавни скуп у Чачку између два светска рата, како по броју учесника, тако и по друштвеном угледу и значају присутних на сахрани. [[Школа|Школе]] нису радиле, све радње у [[варош]]и тога дана биле су затворене од 12 часова па све до краја сахране, предузете су посебне мере безбедности. Сопственици радњи и грађани су били обавезни и да ''„пазе и мотре о томе: ко све и са каквим циљем у њиховим кућама, радњама, зградама и двориштима буде долазио или се бавио за време сахране“.'' У вароши су биле истакнуте државне [[застава|заставе]] и црне заставе у знак жалости за великим војсковођом. Погребна поворка је од цркве до гробља организовано, пешке, неколико сати пролазила кроз град док су варош надлетали [[авион]]и.<ref>[http://www.udi.rs/articles/m_timotijevic_2007.pdf Милош Тимотијевић — Сахрана Војводе Степе Степановића 1929]{{Мртва веза}}</ref><ref>[https://www.docdroid.net/y9qF9KY/sahrana-stepe-30-april-pdf Фонд општине чачанске – Чачак (1839-1934), К-42 - Умрлица војводе Степе Степановића]</ref> Домаћа штампа и велики светски листови донели су опширне некрологе. Страна штампа га је описала као националног јунака српског народа и уврстила га у ред највећих војсковођа [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Тако је војвода Степа Степановић као велики војсковођа, заједно са његовом славом овековеченом Другом армијом, ушао у [[историја|историју]] свог народа.{{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=661-670}} Његов споменик је заслугом вандала оскрнављен септембра [[2012]]. године када је откинут украсни ловоров венац од месинга. Накнадно је урађена реплика и постављена поново на споменик.<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/343442/Oskrnavljen-spomenik-vojvodi-Stepi-koji-nisu-dirali-ni-nemacki-okupatori Оскрнављен споменик војводи Степи који нису дирали ни немачки окупатори („Блиц“, 19. септембар 2012)], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> == У његову част == Осим споменика у [[Чачак|Чачку]], у Београду [[улица Војводе Степе|главна улица]] на [[Градска општина Вождовац|Вождовцу]] носи његово име, у родном Кумодражу подигнут је споменик и основна школа добила је његово име. Село Марин Мајур код [[Нови Сад|Новог Сада]] од [[1927]]. зове се [[Степановићево]], једно село у [[Банат]]у, близу српско-румунске границе, у [[општина Нова Црња|општини Нова Црња]], носи име [[Војвода Степа (Нова Црња)|Војвода Степа]].<ref>Градска општина Вождовац: [https://web.archive.org/web/20140804113227/http://vozdovac.rs/o-vozdovcu/istorija-vodovca/ „Историја Вождовца“], Приступљено 4. 7 .2013</ref> По њему се зову [[ОШ „Војвода Степа” Београд]] и [[ОШ „Степа Степановић” Горња Горевница]]. Српски песник [[Алекса Шантић]] је близу [[Мостар]]а 1919. у његову част написао песму ''„Војводи Степи“''.<ref>aleksasantic.com [http://www.aleksasantic.com/Print/1919-3.html VOJVODI STEPI] {{Wayback|url=http://www.aleksasantic.com/Print/1919-3.html |date=20110103092903 }}, Приступљено 6. августа 2013.</ref> У Дому војске Србије у Београду се од [[15. јануара]] [[2016]]. године налази његова биста.<ref>{{Cite web |url=http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=9217 |title=Откривена спомен-биста војводе Степе Степановића у Дому Војске Србије („Министарство одбране Републике Србије“, 15. јануар 2016) |access-date=16. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160118084539/http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=9217 |archive-date=18. 01. 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/347238/Dikovic-otkrio-bistu-vojvodi-Stepi-u-Domu-vojske Диковић открио бисту војводи Степи у Дому војске („Политика“, 15. јануар 2016)]</ref> == Унапређење у чинове{{напомена|датуми по [[Јулијански календар|Јулијанском календару]]}} == {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ![[Каплар]] ![[Поднаредник]] ![[Наредник]] ![[Наредник-водник Треће класе]]{{напомена|Уведен 1923. године.}} ![[Наредник-водник Друге класе]]{{напомена|Уведен 1923. године.}} ![[Наредник-водник Прве класе]]{{напомена|Уведен 1923. године.}} ![[Потпоручник]] ![[Поручник]] ![[Капетан|Капетан Друге класе]] |- style="text-align:center;" | style="width:16%;"|[[Датотека:OR-2 Kaplar 1908-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OR-3 Podnarednik 1908-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OR-4 Narednik 1908-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OR-6 Narednik-Vodnik III klase 1908-1945.png|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OR-7 Narednik-Vodnik II klase 1908-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OR-8 Narednik-Vodnik I klase 1908-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OF-1B Potporučnik 1908-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OF-1A Poručnik 1908-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OF-2B Kapetan II klase 1908-1945.PNG|30п]] |- !6. септембар 1875. !4. мај 1876. !1. јун 1876. !Није<br /> унапређен !Није<br /> унапређен !Није<br /> унапређен !10. децембар 1876. !20. октобар 1882. !22. фебруар 1887. |} {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ![[Капетан прве класе|Капетан Прве класе]] ![[Мајор]] ![[Потпуковник]] ![[Пуковник]] ![[Генерал]]{{напомена|1923. Чин раздвојен на три нова а већ унапређени померени у ранг дивизијског или армијског.}} ![[Бригадни генерал|Бригадни<br />генерал]]{{напомена|Уведен 1923. године.}} ![[Дивизијски генерал|Дивизијски<br />генерал]]{{напомена|Уведен 1923. године.}} ![[Армијски генерал|Армијски<br />генерал]]{{напомена|Уведен 1923. године.}} ![[Војвода (војни чин)|Војвода]]{{напомена|1923. Чин остао највиши и после промене у структури унапређења.}} |- style="text-align:center;" | style="width:16%;"|[[Датотека:OF-2A Kapetan I klase 1908-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OF-3 Major 1908-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OF-4 Potpukovnik 1908-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OF-5 Pukovnik 1908-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OF-9 Djeneral 1908-1923.png|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OF-6 Brigadni djeneral 1918-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OF-7 Divizijski djeneral 1918-1945.PNG|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:OF-9, OF-8 Armijski djeneral 1918–1945.png|30п]] | style="width:16%;"|[[Датотека:SrpskiCinovi18.PNG|30п]] |- !1. јануар 1891. !26. април 1893. !29. април 1897. !6. април 1901. !29. јун 1907. !Није<br /> унапређен !Није<br /> унапређен !Није<br /> унапређен !20. август 1914. |} == Одликовања == === Домаћа одликовања === {| border="0" cellpadding="2" cellspacing="0" style="float:right; margin:1em 1em 1em 0; background:white; border:1px #0047ab solid; border-collapse:collapse;" |- style="background:white;" ! colspan="4" style="text-align:center;"|<span style="color:black;">Одликовања Војводе Степе Степановића {{напомена|Споменице и медаље нису укључене.}}</span> |- |colspan="5" style="text-align:center;"|[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima VKrst BAR.svg|100п|Орден Карађорђеве звезде са мачевима 1. реда]]&nbsp;[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Svetog Save VKrst BAR.svg|100п|Орден Светог Саве 1. реда]]&nbsp;[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima VOficir BAR.svg|100п|Орден Карађорђеве звезде са мачевима 2. реда]] |- |[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta VOficir BAR.svg|100п|Орден Таковског крста 2. реда]] |[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima Komandir BAR.svg|100п|Орден Карађорђеве звезде са мачевима 3. реда]] |[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Karađorđeve zvezde Komandir BAR.svg|100п|Орден Карађорђеве звезде 3. реда]] |[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Belog Orla sa macevima Komandir BAR.svg|100п|Орден Белог орла са мачевима 3. реда]] |- |[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Belog Orla Komandir BAR.svg|100п|Орден Белог орла 3. реда]] |[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Komandir BAR.svg|100п|Орден Таковског крста 3. реда]] |[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima Oficir BAR.svg|100п|Орден Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда]] |[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Karađorđeve zvezde Oficir BAR.svg|100п|Орден Карађорђеве звезде 4. реда]] |- |[[Датотека:SRB-SHS-YUG Orden Belog Orla Oficir BAR.svg|100п|Орден Белог орла 4. реда]] |[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Oficir BAR.svg|100п|Орден Таковског крста 4. реда]] |[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Kavalir BAR.svg|100п|Орден Таковског крста са мачевима 5. реда]] |[[Датотека:RUS Order św. Stanisława (baretka).svg|100п|Oрден Светог Станислава 1. реда]] |- |[[Датотека:ME Order of Danilo I Knight Grand Cross BAR.svg|100п|Орден Данила I 1. реда]] |[[Датотека:GRE Order Redeemer 1Class.png|100п|Орден Светог Спаситеља 1. реда]] |[[Датотека:Cavaliere di Gran Croce OCI Kingdom BAR.svg|100п|Орден Италијанске круне 1. реда]] |[[Датотека:Order of the Bath (ribbon).svg|100п|Oрден Купатила 2. реда]] |- |[[Датотека:RUS Order św. Stanisława (baretka).svg|100п|Oрден Светог Станислава са мачевима 3. реда]] |[[Датотека:Order of the Bath (ribbon).svg|100п|Oрден Купатила 3. реда]] |[[Датотека:OrderStGeorge4cl rib.png|100п|Орден Светог Ђорђа 4. реда]] |[[Датотека:Legion Honneur Officier ribbon.svg|100п|Орден Легије Части 4. реда]] |} * Орден Карађорђеве звезде са мачевима 1, 2, 3 и 4. реда * [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Орден Карађорђеве звезде]] 3. и 4. реда * Орден белог орла са мачевима 3. реда * [[Краљевски орден Белог орла|Орден белог орла]] 3. и 4. реда * Орден Таковског крста 2, 3. и 4. реда * [[Орден Таковског крста]] са мачевима 5. реда * [[Краљевски орден Светог Саве|Орден Светог Саве]] 1. реда * [[Медаља за храброст (1912)|Златна медаља за храброст]] * [[Медаља за храброст (1913)|Сребрна медаља за храброст]] * [[Медаља за успомену на избор Петра I за краља Србије и повратак династије Карађорђевића|Медаља краља Петра I]] * [[Медаља за војничке врлине (Краљевина Србија)|Медаља за војничке врлине]] * [[Споменице за Српско-турске ратове 1876—1878]]. * [[Споменица за Српско-бугарски рат 1885—1886]]. * [[Споменица на рат (1912)|Споменица за ослобођено Косово 1912]]. * [[Споменица на рат (1913)|Спомен-крст 1913]]. * [[Споменица рата за ослобођење и уједињење (1914—1918)|Споменица на Први светски рат 1914—1918]]. * [[Албанска споменица]] === Инострана одликовања === * [[Орден Светог Спаситеља]] 1. реда, Грчка * [[Орден Купатила]] 2. и 3. реда, Енглеска * [[Орден Италијанске круне]] 1. реда, Италија * [[Орден Светог Ђорђа]] 4. реда, Русија * Орден Светог Станислава са мачевима 3. реда, Русија * [[Орден Светог Станислава]] 1. реда, Русија * [[Орден књаза Данила I|Орден Данила I]] 1. реда, Црна Гора * [[Легија части|Орден Легије части]] 4. реда, Француска * Медаља за храброст, Енглеска * [[Обилића медаља|Медаља Милоша Обилића]], Црна Гора == Галерија == <center> <gallery> Датотека:Stepa Stepanovic monument in Kumodraz.jpg|Споменик Војводи Степи Степановићу у Кумодражу Датотека:Spomen-kosturnica na Ceru 11.jpg|Биста на Церу Датотека:Spomen-kosturnica na Ceru 20.jpg|Музеј Церске битке Датотека:Spomen-kosturnica na Ceru 5.jpg|Спомен плоча на Церу Датотека:Stepa Stepanović monument in Čačak.jpg|Споменик Војводи Степи Степановићу у Чачку Датотека:Wiki Šumadija XII Spomenik vojvode Stepe Stepanovića 096.jpg|[[Споменик војводи Степи Степановићу|Споменик у Чачку]] </gallery> </center> == Види још == * [[Војвода Степа (Нова Црња)]] * [[Битка на Морави (1915)]] * [[Споменик војводи Степи Степановићу у Београду]] * [[Венац војводе Степе Степановића (Сомбор)]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv| last=Скоко| first = Саво| last2=Опачић| first2 = Петар|authorlink = Саво Скоко |authorlink2 = Петар Опачић |year=1990| title = Војвода Степа у ратовима Србије 1876—1918 | publisher = Београдски издавачко-графички завод | location = Београд |isbn=978-86-13-00453-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Милићевић| first = Милић| last2=Поповић| first2 = Љубодраг|authorlink = |year=2003| title = Генерали Војске Кнежевине и Краљевине Србије | publisher = Војноиздавачки завод | location = Београд |isbn=978-86-335-0142-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Милићевић| first = Милић| last2=Поповић| first2 = Љубодраг| title = Министри Војни Кнежевине и Краљевине Србије 1862—1918 | edition = | publisher = Војноиздавачки завод|year=1998|isbn=978-86-335-0035-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Бјелајац| first = Миле|authorlink = Миле Бјелајац |year=2004| title = Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941 | publisher = Институт за новију историју Србије | location = Београд |isbn=978-86-7005-039-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Опачић| first = Петар|authorlink = Петар Опачић |year=2008| title = Војвода Живојин Мишић | publisher = БеоСинг | location = Београд |isbn=978-86-87187-00-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Никола Б.|authorlink = Никола Б. Поповић| title = Срби у Првом светском рату 1914—1918|year=2000| url = | publisher = Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа| location = Нови Сад|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Влаховић| first = Томислав С.|authorlink = |year=1989| title = Витезови Карађорђеве звезде са мачевима| publisher = Радиша Томић | location = Београд|id=}} {{COBISS|ID=26039052}} * {{Cite journal|last=Маричић|first=Душанка|authorlink=|year=2005|url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/nmcacak_zbornik_35.pdf|title= Заоставштина војводе Степе Степановића у Војном музеју у Београду|journal=Зборник радова Народног музеја|volume=XXXV|number=|location=Чачак|publisher=Народни музеј|pages=153—160}} {{COBISS|ID=141825804}} {{COBISS|ID=8293890}} {{COBISS|ID=195267852}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја|Први светски рат|Војна историја Срба}} {{Други пројекти | commons = Stepa Stepanović | wikiquote = Степа Степановић}} * [http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/10/article-6.html Степа Степановић (српско наслеђе)] * [http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1929/04/28#page/0/mode/1up Умро војвода Степа Степановић („Политика“, 28. април 1929)]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Novi-sjaj-Stepine-kuce-stare-vek-i-po.sr.html Нови сјај Степине куће старе век и по („Политика“, 17. јул 2014)] * [http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/488796/Praunuka-Stepe-Stepanovica-Pradeda-je-bio-skroman-nije-se-odvajao-od-vojske Праунука Степе Степановића:Прадеда је био скроман, није се одвајао од војске („Блиц“, 20. август 2014)] {{Низ | пре = генерал<br /> [[Радомир Путник]] | списак= [[Списак министара одбране Србије|Министар војни]] Краљевине Србије<br /> 1908. | после = генерал<br /> [[Михаило Живковић]] | пре2 = генералштабни пуковник<br /> [[Илија Гојковић]] | списак2 = [[Списак министара одбране Србије|Министар војни]] Краљевине Србије<br />1911—1912. | после2= генерал<br /> [[Радомир Путник]] }} {{Војводе Краљевине Србије}} {{Војводе Краљевине СХС/Југославије}} {{Изабрани}} {{DEFAULTSORT:Степановић, Степа}} [[Категорија:Рођени 1856.]] [[Категорија:Умрли 1929.]] [[Категорија:Личности Српско-турских ратова]] [[Категорија:Личности Српско-бугарског рата]] [[Категорија:Српски министри]] [[Категорија:Личности Балканских ратова]] [[Категорија:Српске војсковође у Првом светском рату]] [[Категорија:Војводе Војске Краљевине Србије]] [[Категорија:Војводе Војске Краљевине Југославије]] [[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по САНУ]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Носиоци Албанске споменице]] [[Категорија:Носиоци Карађорђеве звезде]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] [[Категорија:Ученици Прве београдске гимназије]] [[Категорија:Носиоци одликовања Француске]] [[Категорија:Официри из Београда]] 3o8rmyb5ddv6gctuc38bzwwv363c5pz 0 31201 25121047 23697341 2022-07-24T12:12:26Z Mashkawat.ahsan 287241 слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Некадашњи председник Бангладеша}} {{Инфокутија Политичар | слика = Iajuddin Ahmed at Zia International Airport in Dhaka (cropped).jpg | ширина_слике = | опис слике = Ијаџудин Ахмед на светском економском форуму 2008 год. | име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1931|2|1}} | место_рођења = [[Бенгал]] | држава_рођења = [[Британска Индија]], сада [[Бангладеш]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2012|12|10|1931|2|1}} | место_смрти = [[Бангкок]] | држава_смрти = [[Тајланд]] | супружник = | партија = [[Лига Авами]] | професија = | функција_1 = 17. [[председник Бангладеша]] | претходник_1 = [[Џамирудин Сиркар]] | наследник_1 = [[Зилур Рахман]] | почетак_функције_1 = [[6. септембар|6. септембра]] [[2002]] | крај_функције_1 = [[25. јануар]]а [[2009]]. | потпис = }} '''Ијаџудин Ахмед''' ({{јез-бен|ইয়াজউদ্দিন আহম্মেদ|Iyājuddīn Āhmed}}; рођен [[1. фебруар]]а [[1931]] — [[Бангкок]], [[10. децембар]] [[2012]]) био је председник [[Бангладеш]]а од [[2002]]. године до [[2009]]. године.<ref>{{Cite web|url=http://en.banglapedia.org/index.php?title=Ahmed,_Iajuddin|title=Ahmed, Iajuddin - Banglapedia|last=|first=|date=|website=en.banglapedia.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=24. 7. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://bdnews24.com/bangladesh/2012/12/10/ex-president-iajuddin-ahmed-dies|title=Ex-President Iajuddin Ahmed dies|last=|first=|date=|website=bdnews24.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=24. 7. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Iajuddin-Ahmed|title=Iajuddin Ahmed {{!}} president of Bangladesh|last=|first=|date=|website=Encyclopedia Britannica|language=en|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=24. 7. 2019}}</ref> Рођен је у [[Бенгал]]у (који је сада у Бангладешу). == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{клица-политичар}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Ахмед, Ијаџудин}} [[Категорија:Рођени 1931.]] [[Категорија:Умрли 2012.]] [[Категорија:Председници Бангладеша]] g6tolry0wpvpwbo0cek1y2ojqtrpo8m 0 32071 25121540 24912442 2022-07-24T20:29:02Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{Научник | име = Ноам Чомски | слика = Noam Chomsky (1977).jpg | ширина_слике = 235п | опис_слике = Ноам Чомски, 1977. године | датум_рођења = {{датум рођења|1928|12|7| год = да}} | место_рођења = [[Филаделфија]] | држава_рођења = {{зас слика|Flag of the United States (1912-1959).svg}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = |поље = [[филозофија]] |институција = [[Масачусетски технолошки институт|МИТ]] (1995 - до данас) |школа = [[аналитичка филозофија]] |студенти = |познат_по = {{collapsible list| title = {{nbsp}}|[[контекстно-сензитивна граматика]]<br /> [[детерминистичка контекстно слободна граматика]]<br /> [[контекстно слободна граматика]]}} |награде = |напомене = |потпис = Noam Chomsky (signature).jpg }} '''Аврам Ноам Чомски''' ({{јез-енгл|Avram Noam Chomsky}}; [[Филаделфија]], [[7. децембар]] [[1928]]) је амерички лингвиста, [[филозофија|филозоф]], [[писац]], професор универзитета и [[дисидент]]. Чомски је данас најутицајнији критички мислисац у свету, чије поље деловања и интересовања обухвата [[лингвистика|лингвистику]], [[информационе технологије]], [[идеологија|идеологију]], савремено друштво, политички систем, образовање и низ других са овим [[појава|феноменима]] повезаних тема. Чомски је професор лингвистике на [[Масачусетски технолошки институт|Масачусетском институту за технологију]]. Заслужан је за развој теорије о [[генеративна граматика|генеративној граматици]], која се сматра највећим доприносом лингвистици направљеним у 20. веку. Критичким разматрањем Скинеровог „Вербалног понашања“, у коме је оспоравао [[бихевиоризам|бихевиористички]] приступ проучавању ума и језика који доминира у току [[1950-е|1950-их]] година, посебно је допринео развоју когнитивне револуције. Чомски је члан савета [[Нови Пламен (часопис)|Новог Пламена]], левичарског часописа на подручју [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]]. Његов натуралистички приступ проучавању језика имао је посебно утицаја на филозофију језика и ума. Утврдио је своју хијерархију и класификацију формалних језика на основу њихове генеративне моћи. Према „Индексу цитата у уметностима и хуманистичким наукама“ из 1992. године, Чомски је у периоду од 1980. до 1992. године био највише цитиран живи научник, и осми најцитиранији научник уопште.<ref>[http://web.mit.edu/newsoffice/1992/citation-0415.html (MIT News Office)], Приступљено 15. 4. 2013.</ref><ref>"According to a recent survey by the Institute for Scientific Information, only Marx, Lenin, Shakespeare, Aristotle, the Bible, Plato, and Freud are cited more often in academic journals than Chomsky, who edges out Hegel and Cicero." Samuel Hughes, The Pennsylvania Gazette, July/August, 2001 [http://www.chomsky.info/onchomsky/200107--.htm] {{Wayback|url=http://www.chomsky.info/onchomsky/200107--.htm |date=20070929095612 }}, Приступљено 15. 4. 2013.</ref><ref name="robinson">Robinson, Paul (February 25, 1979). The Chomsky Problem; Chomsky. ''[[Њујорк тајмс|New York Times]]'': "Judged in terms of the power, range, novelty and influence of his thought, Noam Chomsky is arguably the most important intellectual alive today. He is also a disturbingly divided intellectual."</ref> Откако је започео своју критику [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] Чомски је постао надалеко познат, посебно интернационално, по својој критици медија и политике, и то више него по линвистичким теоријама. Чомски је широко познат и као политички активиста и критичар спољне политике САД и других влада. Чомски описује себе као либертерског социјалисту и симпатизера [[анархосиндикализам|анархосиндикализма]] (члан је организације „[[Индустријски радници света]]“, -{IWW}-.) Ноам Чомски је инострани члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије науке и уметности]] у Одељењу друштвених наука. У својој књизи „Нови милитаристички хуманизам“ оштро критикује [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовање Југославије]], јер је било у супротности са међународним правом и указује на то да је хуманитарна трагедија на [[Косово и Метохија|Косову]] почела тек после почетка бомбардовања. == Биографија == Чомски је рођен у [[Филаделфија|Филаделфији]], [[Пенсилванија]]. Отац му је био Вилијем Чомски, јеврејски научник и члан „Индустријских радника света“ који је потицао из [[Украјина|Украјине]]. Био је професор [[хебрејски језик|хебрејског језика]], а објавио је школско издање Средњовековне хебрејске граматике. Његова мајка, Елзи Чомски, је дошла из данашње [[Белорусија|Белорусије]], али на несрећу њеног мужа, она је одрасла у САД и говорила је „једноставни њујоршки енглески“. Њен први језик био је [[јидиш (језик)|јидиш]], али Чомски каже да је у његовој породици тај језик био табу, забрањена тема. Он описује своју породицу у некој врсти „јеврејског [[гето|гета]]“, на расцепу између традиција јидиша и хебрејског језика говорећи да је под утицајем породице био уроњен у хебрејску културу и литературу. Чомски посебно описује тензије које је лично доживео са ирским католицима и антисемитама средином тридесетих година 20. века. Он каже: {{цитат|Не волим да причам о томе, али сам одрастао са утробним страхом од католика. Знао сам да је тај страх био ирационалан и превазишао сам га, али то је једноставно потицало из мог личног искуства са улице.}}<ref>Brian Lamb [https://web.archive.org/web/20061206153325/http://www.booktv.org/indepth/index.asp?schedid=195&segid=3562 "Book TV: Interview with Noam Chomsky"], June 1, 2000 ''Book TV C-Span''</ref> Чомски памти свој први чланак који је написао када је имао десет година о претњама ширења [[фашизам|фашизма]], праћеним падом [[Барселона|Барселоне]] у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]]. Од дванаесте или тринаесте године он се потпуније поистоветио са [[анархизам|анархистичком]] политиком.<ref>Harry Kreisler [http://globetrotter.berkeley.edu/people2/Chomsky/chomsky-con1.html "Conversations with History; Institute of International Studies, UC Berkeley: Interview with Noam Chomsky"], March 22, 2002</ref> Када је завршио Централну високу школу у Филаделфији (у 184. класи), 1945, Чомски је започео студије филозофије и лингвистике на Универзитету у Пенсилванији учећи од филозофа [[Вест Черчмен|Веста Черчмена]] (-{West Churchman}-) и [[Нелсон Гудмен|Нелсона Гудмена]] (-{Nelson Goodman}-) и лингвисте [[Зелиг Херис|Зелига Хериса]] (-{Zellig Harris}-). Херисове лекције укључивале су и његово откриће трансформација као математичке анализе структуре језика. Чомски је за време студија кориговао Херисове „Методе у структуралној лингвистици“. Ово учење касније је реинтерпретирао као операције предузете за настанак контекстно слободне граматике (изведене из Постпродуктивних система). Херисови политички погледи били су основа за формирање свих Чомскијевих. Године 1951. прихватио је номинацију од стране Гудмена као млађи његов пратилац на [[Универзитет Харвард|Универзитету Харвард]]. Године 1953. Чомски путује у Европу. Одлучио је да његов покушај да формулише структуралну лингвистику не би успео зато што је језик апстрактни генеративни феномен. Од 1955. напушта Универзитет на Харварду и почиње да предаје на Институту за технологију у Масачусетсу наредних 19 година. Ноам се оженио лингвистикињом Керол Шец (-{Carol Schatz}-) и имају две кћерке: Авиву (1957) и Дајан (1960) и сина Херија (1967). Први пут је објавио своје апстрактне анализе о језику 1955. године у књизи „Синтаксичке структуре“, његовом можда најбољем делу у лингвистици. Године 1961. је био именован као професор на Катедри за модерне језике и лингвистику (сада је то Катедра за лингвистику и филозофију). Чомски је у овом периоду био много више ангажован у политици, постао је један од водећих критичара [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]], објавио је и есеј поводом тога „Одговорност интелектуалаца“ 1967.<ref>[http://www.nybooks.com/articles/12172 New York Review of Books, Special Supplement, February 23, 1967]</ref> Од тада је постао најпознатији по својим политичким гледиштима, политичким говорима широм света и написаним бројним књигама. Његова далекосежна критика спољне политике [[Сједињене Америчке Државе|САД]] направила је од њега контроверзну личност. Чомски је у прошлости примио смртне претње због критике спољне политике САД. Био је на листи [[Теодор Кацински|Теодора Кацинског]] одређен као мета, па је у периоду када је Кацински био моћан, Чомски морао да проверава сву своју пошту, јер је бринуо због могућег подметања експлозива. Чомски тврди да понекад добија тајну полицијску заштиту кад је у дворишту Института за Технологију у Масачусетсу, иако се он сам не слаже са полицијском заштитом.<ref>[http://www.cbc.ca/thehour/video.php?id=991 "The Cutting Edge of the Political Left"], March 13, 2006 ''The Hour CBC''</ref> Упркос својој критичности, Чомски је наставио и даље да живи у САД, зато што и даље верује да је то „највећа држава на свету“. Овај коментар је касније објаснио говорећи „Процењивање земље је бесмислено и ја никад не бих користио такве речи, али то је један од америчких успеха, посебно на подручју слободног говора, што је постигнуто после вишевековне борбе, чему се треба дивити“. Чомски је потврдио ову критику схватајући то више као врлину: {{цитат|Ја сам рођени говорник и волим то као опредељење... Сумњам да су људи привучени тиме шта је нека особа... Људи су заинтересовани за начин излагања мишљења, зато што им је то важно. Ми не желимо да будемо пољуљани површним говором, емоцијама и слично.}} == Допринос лингвистици == „Синтаксичке структуре“ биле су у ствари обрада његове књиге „Логична структура лингвистичке теорије“ (1955,75) у коју уводи [[трансформациона граматика|трансформациону граматику]]. Теорија укључује изговор и има синтаксу коју описује формална граматика, а [[контекстно слободна граматика]] је проширена трансформационим правилима. Деца имају урођено знање основне граматичке структуре коју поседују сви људски језици. Ово урођено знање се често назива [[универзална граматика]]. У супротности је с тиме да за формирање знања језика користимо формалну граматику: са утврђеним низом граматичких правила и ограниченим бројем речи, људи су способни да произведу неограничен број реченица. „Принципи и параметри“ које је Чомски проширио у својим предавањима у Пизи 1979, касније је објављено као „Предавања о влади и везивању“ и строго захтева употребу универзалне граматике и граматичких принципа наглашавајући да су језици урођени и непроменљиви, а разлике између већине светских језика могу бити окарактерисане термином „параметар“смештеном у мозгу (такав је „popdrop“ параметар који показује да се нпр. у енглеском увек захтева субјекат, док у шпанском може бити изостављен). У овом погледу, детету су, да научи језик потребна [[лексика|лексичка]] обележја (речи, граматичке [[морфема|морфеме]] и идиоми) и да детерминише усвојене системе параметара који могу бити базирани у неколико кључних примера. Брзина којом деца уче језик је невероватно велика, ако имају урођену способност да уче језик. Сличне кораке при учењу језика предузимају деца широм света, чињеница је да праве и карактеристичне грешке. Године 1994. Чомски је формулисао „[[Минималистички програм]]“ у намери да поједностави симболички приказ језика. Чомскијеве идеје имале су снажан утицај на истраживаче који су истраживали усвајање језика код деце, док неки истраживачи који раде у овој области не подржавају Чомскијеве теорије. === Генеративна граматика === Чомскијев приступ [[синтакса|синтакси]], укључујући генеративну граматику, проучава граматику као знање које поседују особе које говоре неки језик. Још од 1960. Чомски тврди да је већина нашег знања урођена и да деца треба да науче само одређена обележја матерњег језика.<ref name="aspects">{{Cite book|title=Aspects of the Theory of Syntax|url=https://archive.org/details/aspectsoftheoryo00chom| publisher = MIT Press| last=Chomsky| first = Noam|year=1965}}</ref> Урођено лингвинистичко знање се назива универзална граматика. Из Чомскијеве перспективе најјачи доказ за постојање Универзалне граматике је чињеница да деца успешно усвајају матерњи језик за кратко време. Чомскијеве теорије су популарне посебно у САД. Критике су долазиле из различитих праваца. Лингвисти, присталице Чомског ослањају се на интуицију говорника на основу које могу да препознају правилну структуру реченице. Стотине различитих језика придаје значаја литератури генеративне граматике,<ref>{{cite paper|title=Logical relations in Chinese and the theory of grammar|author = Huang, Cheng-Teh James|year=1982| url = | publisher = MIT PhD dissertation}} Available online [http://dspace.mit.edu/handle/1721.1/15215].</ref><ref>{{Cite book|title=Hidatsa Syntax|author = Matthews, G.H.|year=1965| publisher = Mouton}}</ref><ref>{{cite paper|last=Platero| first = Paul Randolph|year=1978| title = Missing noun phrases in Navajo| publisher = MIT PhD dissertation}} Available online [http://dspace.mit.edu/handle/1721.1/16328].</ref><ref>{{cite paper|title=Towards a Minimalist Account of Quirky Case and Licensing in Icelandic| last=Schütze| first = Carson T.|year=1993| publisher = MIT Working Papers in Linguistics 19}} Available online [http://www.linguistics.ucla.edu/people/cschutze/Icelandic.MITWPL.fixed.pdf], Приступљено 15. 4. 2013.</ref><ref>{{cite paper|title=Matching Effects and the Syntax-Morphology Interface: Evidence from Hindi Correlatives| last=Bhatt| first = Rajesh| publisher = MIT Working Papers in Linguistics 31|date=1997}} Available online [http://people.umass.edu/bhatt/papers/mscil.pdf].</ref> постојале су тенденције да се утврде захтеви Универзалне граматике који су прихваћени код малог броја језика. Неки [[психологија|психолози]] и психолингвисти, иако симпатизери Чомскијевог програма, нису се слагали са тим што Чомскијеви лингвисти не обраћају довољно пажње на податке из експеримената изведених при процесирању језика, а резултат тога је да њихове теорије нису психолошки веродостојне. Много радикалнија критика поставља питање да ли је неопходно поседовање Универзалне граматике да би се објаснило усвајање језика код детета. Било је доста неслагања што се тиче генеративне граматике, на крају се чак водио „Лингвистички рат“ од 1960. до 1970. када се генеративно семантичко померање нашло у опозицији са Чомским. Данас можемо видети граматички оквирне радове као што су „-{Headdriven}-“ фразне структурне граматике, лексичка функционална граматика, комбинаторна категоријална граматика у потпуности су Чомскијевски оријентисани. === Хијерархија Чомског === Чомски је познат по проучавању разних врста формалних језика који могу да садрже кључ особина људског језика. Његова хијерархија подела формалних граматика у врсте или групе са све више израженом моћи, свака успешна врста може да ствара широки скуп формалних језика. Интересанто је то да је Чомски доказивао да обликовање неких аспеката људског језика захтева сложенију формалну граматику (као она што је одмерена његовом хијерархијом) за разлику од других обликовања. На пример, регуларни језик је довољно моћан да обликује морфологију енглеског језика, али није довољно моћан да обликује њену синтаксу. Као додатак тога да буде релевантан у лингвистици, хијерархија Чомског је постала битна у рачунарству (посебно у конструкцији компилатора и теорији аутомата). Његово најпознатије дело из фонологије је „Звучни образац енглеског језика“ којег је писао са Морисом Халом. Иако је било веома утицајно у своје време, дело је разматрано као старомодно, застарело (иако је недавно поново штампано) и стога Чомски није више ништа издавао у фонологији. <table border="0" cellspacing="0" cellpadding="0" style="border-collapse:collapse;border:none;"> <tr> <td colspan="4" style="width:619px; vertical-align:top; width:464.35pt; background:#e0e0e0; padding:0cm 5.4pt; background-color:#e0e0e0;"><p class="MsoNormal" style="text-align:center; text-align:center;">Теорија аутомата: формални језици и формалне граматике </td> </tr> <tr> <td style="vertical-align:top; width:87px; width:65.4pt; border:none; border-bottom:solid silver 1.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Хијерархија Чомског</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:184px; width:138.0pt; border:none; border-bottom:solid silver 1.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Граматике</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:152px; width:114.0pt; border:none; border-bottom:solid silver 1.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Језици</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:196px; width:146.95pt; border:none; border-bottom:solid silver 1.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Минимални аутомат</span> </td> </tr> <tr> <td style="vertical-align:top; width:87px; width:65.4pt; border:none; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Врста 0</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:184px; width:138.0pt; border:none; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Неограничен</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:152px; width:114.0pt; border:none; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Рекурзивно набројиви</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:196px; width:146.95pt; border:none; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Турингова машина</span> </td> </tr> <tr> <td style="vertical-align:top; width:87px; width:65.4pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; "> </span> </td> <td style="vertical-align:top; width:184px; width:138.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">нема опште име</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:152px; width:114.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Рекурзивни</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:196px; width:146.95pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Децидер</span> </td> </tr> <tr> <td style="vertical-align:top; width:87px; width:65.4pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Врста 1</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:184px; width:138.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Осетљиви на контекст</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:152px; width:114.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Осетљиви на контекст</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:196px; width:146.95pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Ленеаран ограничен</span> </td> </tr> <tr> <td style="vertical-align:top; width:87px; width:65.4pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; "> </span> </td> <td style="vertical-align:top; width:184px; width:138.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Индексиран</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:152px; width:114.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Индексиран</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:196px; width:146.95pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Угнежђени слог</span> </td> </tr> <tr> <td style="vertical-align:top; width:87px; width:65.4pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Врста 2</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:184px; width:138.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Слободна од контекста</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:152px; width:114.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Слободан од контекста</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:196px; width:146.95pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Недетерминистички </span><span style="font-size:10.0pt; ">pushdown</span> </td> </tr> <tr> <td style="vertical-align:top; width:87px; width:65.4pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; "> </span> </td> <td style="vertical-align:top; width:184px; width:138.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Детерминистичка слободна од контекста</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:152px; width:114.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Детерминистичка слободна од контекста</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:196px; width:146.95pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Детерминистички </span><span style="font-size:10.0pt; ">pushdown</span> </td> </tr> <tr> <td style="vertical-align:top; width:87px; width:65.4pt; border:none; border-bottom:solid silver 1.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Врста 3</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:184px; width:138.0pt; border:none; border-bottom:solid silver 1.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Регуларна</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:152px; width:114.0pt; border:none; border-bottom:solid silver 1.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Регуларан</span> </td> <td style="vertical-align:top; width:196px; width:146.95pt; border:none; border-bottom:solid silver 1.0pt; padding:0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">Ограничен</span> </td> </tr> </table> '''Свака категорија граматике или језика је прави подскуп категорије директно изнад ње.''' == Доприноси психологији == Рад Чомског у лингвистици је остварио велики утицај на модерну [[психологија|психологију]].<ref>[https://web.archive.org/web/20130405074540/http://www.cogsci.umn.edu/OLD/calendar/past_events/millennium/final.html The Cognitive Science Millennium Project], Приступљено 5. 4. 2013.</ref> За Чомског, лингвистика је грана [[когнитивна психологија|когнитивне психологије]]; истински, прави увид у лингвистику подразумева пратеће разумевање аспеката менталне обраде и људске природе. Његова теорија универзалне граматике су многи видели као директан изазов тренутно важећим бихевиористичким теоријама. Такође, његов рад има велике последице на разумевање како деца уче и шта заиста представља способност коришћења [[језик]]а. Чомски је 1959. публиковао утицајну критику дела „Вербално понашање“ [[Бархус Фредерик Скинер]]а. Б. Ф. Скинер је у књизи дао спекулативно објашњење језика у функционалним, бихевиористичким терминима. Термин „вербално понашање“ је дефинисао као научено понашање које има своје карактеристичне последице, задобијене кроз учење понашања других, чиме је створен много шири поглед на комуникативно понашање од оног уобичајеног којим се баве лингвисти. Скинеров приступ је фокусиран на околности у којима се језик коришћен; на пример, тражити воду је функционално другачији одговор од означавања да је нешто вода итд. Овако функционално различите врсте одговора, које захтевају у повратку одвојена објашњења, су дијаметрално супротне традиционалном мишљењу о језику и психолингвистичком приступу Чомског. Чомски је сматрао да функционалистичко објашњење ограничавајући себе на питања комуникативног чина игнорише важна питања. (Чомски, „Језик и мишљење“ 1968). Он се фокусирао на питања која се тичу операција и развоја урођене структуре за [[синтакса|синтаксу]] која је способна да стваралачки организује, окупља, прилагођава и комбинује речи и фразе у разумљиве исказе. У расправи Чомски је нагласио да научна примена бихевиористичког принципа при испитивању животиња има велике недостатке у објашњавању адекватности и да је чак више делимично површна као приказ људског вербалног понашања зато што теорија ограничавајући се на спољашње услове, на „што је научено“, не може адекватно да се примени на генеративну граматику. Чомски се ослонио на примере брзог учења језика код деце, укључујући њихово брзо развијање способности склапања проширених и сложених реченица и универзално креативно коришћење при употреби матерњег језика да би назначио начин којима Скинеров поглед објашњава примером пододредбе теорије помоћу доказа. Он је тврдио да се за схватање људског говорног понашања као што су креативни аспекти употребе језика и развој језика, најпре мора узети као постулат генетички лингвистички допринос. Претпоставка да важни аспекти језика су исход универзалне урођене способности одвија се супротно Скинеровом радикалном бихевиоризму. Чомскијева ревизија Скинерове теорије из 1959. године је за последицу имао више оштрих критика, а најпознатија критика је била [[Кенета Мек Коркводал]]а, објављена у расправи „О Чомскијевој ревизији Скинеровог Вербалног понашања“ из 1970. године. Ову критику је касније појачао и проширио у раду [[Нејтан Стемер|Нејтана Стемера]] 1990. Ова и сличне критике успоставиле су нека гледишта која се не признају изван оквира бихевиористичке психологије, као на пример она да Чомски није поседовао адекватно разумевање било бихевиоралне психологије уопште, као ни разлике између Скинерове теорије и других варијација те у складу са тим и тврдње да је Чомски начинио неколико озбиљних грешака. Тврђено је да Чомскијевска критика Скинерове методологије и основне претпоставке су утрле пут за „когнитивну револицију“, прелаз са бихевиоризма на когнитивизам у америчкој психологији између педесетих и седамдесетих година двадесетог века. У његовом делу „Картезијска лингвистика“ из 1966. године и наредна дела, Чомски је истакао објашњење људске језичке способности која је постала модел проучавања у неким областима психологије. Доста тога пд данашњих претпоставка начина рада ума потичу директно из идеја које је изнео Чомски као првог аутора модерног доба. Постоје три кључне идеје. Прва је да је мишљење „когнитивно“ или да мишљење заправо садржи ментална стања, уверења, сумње и сл. Друга, он тврди да већина важних особина језика и мишљења су урођене. Учење и развој језика су резултат развијања урођених склоности које је изазвано искуственим уносним подацима спољашње околине. Веза између људске урођене склоности ка језику и наслеђу је била срж дебате супростављања Ноама Чомског и [[Жан Пијаже|Жана Пијажеа]]. Иако је веза између генетичке структуре људи и склоности ка језику била такође наговештена у то време и у другим дискусијама, још увек смо далеко од разумевања генетских основа људског језика. Дело изведено из модела селективног учвршћивања синапси остварено од стране [[Жан Пјер Шонже|Жан Пјера Шонжеа]], [[Филип Куреж|Филипа Курежа]] и [[Антоан Даншин|Антоана Даншина]] које недавно усавршено експериментално и теоретски од стране [[Жак Мелер|Жака Мелера]] и [[Станислас Диен|Станисласа Диена]],<ref>{{cite paper|author=Changeux, Jean-Pierre | last2=Courrége| first2 = Philippe| last3=Danchin| first3 = Antoine| title =A Theory of the Epigenesis of Neuronal Networks by Selective Stabilization of Synapses | version = | publisher =PNAS |date=октобар 1973| url =http://www.pubmedcentral.nih.gov/articlerender.fcgi?tool=pubmed&pubmedid=4517949 | format =PDF | accessdate=4. 9. 2007}}</ref> посебно у области нумеричке когниције је посудило помоћ Чомском „нативизму“. То, међутим, не даје кључ о врсти правила која уређују неуронско повезивање да би омогућило језичку способност. Наредни психолози да би проширили ову генералну „нативистичку“ научну поставку преко језика. На крају, Чомски је направио концепт о „модуларности“ критичну особину сазнајне изградње мишљења. Мишљење је састављено од поља конверзације, специјализован подсистем са ограниченим током међукомуникације. Овај модел се драстично разликује од старих идеја пошто сваки део информације у мишљењу може бити коришћен од стране било ког когнитивног процеса (на пример, оптичке илузије не могу бити „искључене“ чак и ако се зна да су илузије). == Поглед на критику научне културе == Чомски се не слаже са постструктуралистичким и постмодерним критикама науке: {{цитат|Провео сам већину живота радећи на питањима као што су ова, користећи једине методе које сам знао, те осуђене као што су „наука“, „разборитост“, „логика“ и тд. Ја сам према томе читао писмене радове са надом да ће ми помоћи да „ превазиђем“ ова ограничења или можда да препоруче потпуно различит правац. Бојим се да сам био разочаран. Можда је ово моје сопствено ограничење. Редовно „моје очи заблистају“ када читам многосложан говор на теме постструктурализама и постмодернизма; оно што разумем је углавном очевидност или грешка, али то је само делић укупног броја речи. Уистину, постоје многе друге ствари које не разумем, на пример:чланкове у данашњим издањима математичких физичких новина. Али постоји разлика. У крајњем случају, знам како да их разумем, у случајевима који ме посебно занимају; и ја такође знам да људи у овим областима могу да ми објасне контекст на мом нивоу. Супротно овом изгледа да нико није способан да ми објасни најновије накнадно „ово и оно (већини случајева) је друго, а не очигледност, грешка или брбљање. Тако да ја не знам како да пођем даље.}} Чомски верује да је наука добар начин да се почне историја и разумеју људски послови: {{цитат|Мислим да студирање науке је добар начин да се стигне до области као што је историја. Разлог је што ти учиш шта докази значе, учиш што је очигледност, учиш шта и кад има смисла као претпоставка, шта ће бити убедљиво. Ти анализираш начине разумниг истраживања, који су много боље успешни у науци него било где друго. На другој страни, примењивање теорије релативитета на историју неће те нигде довести. Дакле то је начин мишљења.}} Чомски је тумачио критике „беле мушке науке“ изјављујући да су оне много више антисемитске и да су политички мотивисани напади на „јеврејску физику“ коју су користили [[Нацизам|нацисти]] да оклеветају истраживања изведена од стране јеврејских научника током немачког физичког покрета [[Дојч физик]] (-{Deutche physik}-): {{citat|У ствари, цела идеја „беле мушке науке“ подсећа ме, бојим се, на „јеврејску физику“. Можда је то друга моја неадекватност, али кад читам научне радове, не могу да кажем да ли је антар белац или мушка особа. Ја донекле сумњам да би небелци, немушки студенти, пријатељи и колеге с којим радим били би више импресионирани са учењем кад им се њихово мишљење и разумевање разликује од „беле мушке науке“ због њихове „културе“ или пола или расе. Сумњам да би „изненађење“ било одговарајућа реч за њихову реакцију.}} == Утицај Чомског у другим областима == Чомскијевски обрасци су били коришћени као теоријске основе у неколико других поља. [[Хијерархија Чомског]] проучава се у основним [[рачунарство|рачунарским]] научним курсевима, јер даје увид у различите врсте [[формални језик|формалних језика]]. Ова хијерархија такође може бити разматрана у математичким изразима и изазива пажњу међу [[математика|математичарима]], посебно међу комбинаторичарима. Многи докази у области еволуционе психологије изведени су из његових резултата истраживања. Добитник [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелове награде]] из 1984. године за медицину и психологију, [[Нилс К. Џерн]], користио је генеративни модел Чомског да објасни људски имунски систем, изједначавањем „компоненти генеративне граматике ... са разним особинама протеинских структура“. Наслов Џерновог стокхолмског Нобеловог предавања је био „Генеративна граматика имунског система“. Ним Чимпски, шимпанза која је била субјекат у истраживању усвајања језика код животиња на [[Универзитет Колумбија|Универзитету Колумбија]], је називана по Чомском, због његовог виђења да је усвајање језика јединствена људска особина. == Политичка гледишта == [[Датотека:Noam Chomsky WSF - 2003.jpg|мини|200п|Ноам Чомски на [[Светски социјални форум|Светском социјалном форуму]] [[2003]].]] Чомски је био ангажован у политичком активизму током његовог целог пунолетног живота и изражавао је мишљење о политици и светским догађајима који су били широко навођени, публиковани и разматрани. Чомски је редом осуђиван да су његови погледи они које моћни не желе да чују и из овог разлога је сматран америчким политичким отпадником. Ово су његови карактеристични погледи: * Моћ је увек нелегитимна осим ако се докаже као легитимна. Власт носи бреме доказа. Ако не може бити доказана, треба да се склони. Власт која ставља неке изнад других је незаконита под претпоставком сличном као што је употреба силе од стране нације. * Не постоји велика разлика између робовања и издавања себе власнику што он назива „ропством наднице“. Он ово осећа као напад на лични интегритет који уништава и нарушава нашу слободу. Он сматра да они што раде у фабрикама требало би њима и да управљају. * Веома строга критика спољашње политике САД. Посебно, изјавио је да осећа [[двоструки стандард|двоструке стандарде]] владе САД, који резултују масовним кршењем [[људска права|људских права]]. Чомски је доказивао да док САД могу пропагирају демократију и слободу за све, САД има историју промоције, потпомагања и савезништва са недемократским и [[репресија|репресивним]] организацијама и државама. * Он је доказивао да [[масовни медији]] у САД широко служе као део пропаганде САД владе и корпорација, са три стране широко испреплетане кроз заједничке интересе. У познатој напомени [[Волтер Липман|Волтеру Липману]], [[Едвард С. Херман]] и Чомски су рекли да амерички медији производе пристанак међу публиком. * Био је противник глобалног рата САД против [[дрога|дроге]], тврдећи да његов језик обмањује и упућује на „рат против одређених дрога“. Он се залаже за образовање и превенцију у спорном питању, насупрот војне и полицијске делатности. {{citat|Унутрашња политика САД у погледу дрога не остварује своје прокламоване циљеве и њени творци су врло свесни тога. Ако није усмерена на смањење употребе супстанци, на шта је усмерена? Потпуно је јасно, из савремених збивања и историјских записа, да су те супстанце биле криминализоване када су повезане са такозваним опасним класама, тако да је криминализација извесних супстанци техника друштвене контроле.}}<ref name="control">{{cite web | last=Chomsky | first = Noam | title = DRCNet Interview: Noam Chomsky | publisher = [http://stopthedrugwar.org/home DRCNet] |date=8. 2. 2002| url = http://stopthedrugwar.org/chronicle-old/223/noamchomsky.shtml | accessdate=27. 7. 2007 }}</ref> * Критичан према америчком [[капитализам|капиталистичком]] систему и великом бизнису, он описује себе као слободног социјалисту који саосећа са анархосиндикализмом и веома је критичан по [[Владимир Лењин|лењинистичке]] гране [[социјализам|социјализма]]. Он такође верује да вредности слободног социјалисте објашњавају национално и морално постојано проширивање оригиналних, нереконструисаних, класичних, либералних и радикалних хуманистичких идеја на индустријски контекст. Посебно он верује у високо организовано друштво засновано на демократској контроли заједница и радних места. Он верује да радикалне хуманистичке идеје његових двеју основних моћи, [[Бертранд Расел|Бертранда Расела]] и [[Џон Дјуи|Џона Дјуија]], су биле укорењене у [[просветитељство|просветиљству]] и класичном [[либерализам|либерализму]] и задржале њихову особину револуционара. Он подржава погледе који могу бити сажети као антиратни, али не строго пацифистички. Он је значајно био против [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] и многих других ратова у свом животу. Међутим, установио је да учешће САД у [[Други светски рат|Другом светском рату]] је вероватно било оправдано, са ризиком да пожељан исход буде крај или да спречи рат кроз ранију демократију. Посебно верује да је бацање нуклеарне бомбе на [[Хирошиму]] и [[Нагасаки]] било „међу најужаснијим злочинима у историји“.<ref>[http://www.chomsky.info/debates/19670420.htm An Exchange on "The Responsibility of Intellectuals", Noam Chomsky debates with Fryar Calhoun, E. B. Murray, and Arthur Dorfman] {{Wayback|url=http://www.chomsky.info/debates/19670420.htm |date=20080513032650 }}, Приступљено 5. 4. 2013.</ref> * Имао је широке погледа на слободу говора, посебно у масовним медијима; противио се [[цензура|цензури]] и одбијао да предузме законске кораке против оних који су га можда оклеветали. Чомски је учестало изјављивао да не постоји веза између његовог рада у лингвистици и његових политичких погледа и он је критичар идеје да стручна расправа о политичким темама захтева знање на академским пољима. У интервјуу из 1969. рекао је да што се тиче везе између његове политике и рада у лингвистици: {{citat|Још увек осећам у себи да постоји нека врста безначајне везе. Не бих желео да претерујем али сматрам да то нешто мени значи најмање. Мислим да било чије политичке идеје или њихове идеје социјалне организације морају бити укорењене коначно у неком концепту људске природе и људских потреба.}} Двадесетог септембра 2006. венецуелански председник [[Уго Чавез|Хуго Чавез]] препоручио је књигу Чомског под насловом „Вођство или опстанак: Америчко трагање за глобалном надмоћи“ током његовог говора на Генералној скупштини [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]. Чавез је изјавио да је то добра књига за читање зато што показује зашто је Америка највећа опасност за светски мир, што је проузроковало дуготрајни аплауз од већине на том састанку. == Критике политичке делатности Ноама Чомског == Упркос његовом јеврејском наслеђу Чомски је био оптужен за [[антисемитизам]] у вези са његовом умешаношћу у [[афера Форисон|аферу Форисон]]. Насловна страна једног магазина је навела као доказ Чомскијевског антисемитизма његову изјаву 2002. године палестинској солидарној групи која је трајала током његовог живота, Јевреји у Уједињеним нацијама су предложени од угњетаване мањине до привилегованих и утицајних. Као одговоран на ову оптужбу Чомски је жалио због тога шта је описао као тежњу десног крила Јевреја да означи критику, а израелској политици као антисемитској што се тиче тужбе у вези са Форисон афером, он је доказивао да су они били ограничени правом на одбрану слободног објашњења некога који се не слаже, и та критика је према томе изложена овој ограниченој одбрани различитим интерпретацијама. Чомскијевска критика нарочито потврђује да се Чомскијевска одбрана креће преко одбране његовог слободног говора до одбране његовог карактера, професионалног статуса и законите стипендије његовог рада. Чомски је одговорио на оптужбе „да су закључци о афери Форисон супротни погледима које подржава и које често исказује у штампи (на пример, у књизи „Мир на Средњем истоку“, где описује [[холокауст]] као најфанатичнији наступ колективног лудила у људској историји“). У касним 1970им годинама оптужен је као апологета [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]], када су он и Едвард Херман изнели оптужбу да су извештаји о камбоџанском геноциду, познатом и као „Поља смрти“, објављени у западним медијима били антикомунистичка пропаганда. Изјављивао је више пута како се људи могу са правом противити његовом раду на Масачусетском институту за технологију који је највећи непротифибилни војни предузимач САД и 12. војни предузимач уопште. Чомски је тврдио да је било немогуће у то време за Институт и његове истраживаче да покидају везе са војноиндустријским комплексом и да настави да несметано функционише. И данас, он стоји на становишту које је изнео тада: „универзитети са одсецима који раде на ратовању бактеријама требало би да раде отворено, отварањем одсека за смрт. Његова намера је била да обавести обично становништво о томе шта се дешава, тако да индивидуе могу да донесу несметану одлуку о свом даљем понашању“. == Академски успеси, награде и почасти == У пролеће 1969 год. он је држао предавања о Џону Локу на Оксфордском Универзитету; у јануару 1970. године држао је меморијална предавања о Бертранду Раселу на Кембриџском Универзитету; 1972. године у Њу Делхију Меморијално предавање о Нехруу; 1977. године предавање о Хајзингу у Лајдену; 1988. године предавање Масеја на Универзитету Торонта под насловом „Неопходна илузија: смишљена контрола у демократском друштву“; 1977 год. меморијално предавање Дејвија у Кејп Тауну, о академској слободи, поред многих других. Ноам Чомски је примио многе почасне дипломе од најпрестижнијх универзитета широм света. Члан је многих професионалних и научних друштава у САД и у другим земљама. Чомски је изгласан за водећег живог јавног интелектуалца у 2005. године глобалном гласању интелектуалаца којем је управљао британски магазин „Проспект“. Он је реаговао, говорећи „Не обраћам много пажње на гласања“. На листи коју је саставио магазин „Нови политички лидер“ 2006. Чомски је изгласан као седми на листи „Хероја нашег времена“. == Његов рад == [[1955]]. године је у [[Масачусетс]]у на Институту за Технологију развио своју теорију о генеративној граматици која је резултовала научним проучавањем језика. Први пут је објавио своје апстрактне анализе о језику 1955. године у својој докторској дисертацији, а после тога [[1957]]. године у књизи „Синтаксичке структуре“. Чомски као основу проучавања језика не узима глас као остали лингвисти него просту реченицу, и од те основе развија своје аргументе да се безбројним синтаксичким комбинацијама могу стварати на основу значења сложени низови правила. Рад на генеративној граматици развио је код њега интересовање и за модерну логику и математику. Тако су трансформациони или генеративни лингвисти имали утицај и на психолингвистику а нарочито на проучавање језика деце. [[1994]]. године Чомски је формулисао „[[Минималистички програм]]“ у намери да поједностави симболички приказ језика. Поред лингвистике од [[1965]]. године Чомски је постао један од водећих критичара америчке спољне политике почевши од [[Вијетнамски рат|Вијетнама]] па све до [[инвазија на Ирак (2003)|америчке инвазије на Ирак]]. У својој књизи „[[Нови милитаристички хуманизам]]“ оштро критикује бомбардовање Југославије јер је била у супротности са Међународним правом и указује на то да је хуманитарна трагедија на [[Рат на Косову и Метохији|Косову]], у ствари почела тек после почетка бомбардовања. А у свом контроверзном бестселеру „[[09.11]]“ у којем анализира напад на [[Светски трговински центар]] у [[Њујорк]]у Сједињене Америчке Државе назива водећом [[тероризам|терористичком]] земљом. == Остала важнија дела == * [[1968]]. — [[Гласовни модели у енглеском]] * [[1972]]. — [[Језик и ум]] * 1972. - [[Студије о семантичкој и генеративној граматици]] * [[1986]]. — [[Знање о језику]] * [[1974]]. — [[Мир на Средњем истоку?]] * [[1969]]. — [[Америчка моћ и Нови мандарини]] * [[1998]]. — [[Профит над људима]] * [[2000]]. — [[Лупешка држава]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv| title = Aspects of the Theory of Syntax|url=https://archive.org/details/aspectsoftheoryo00chom| publisher = MIT Press| last=Chomsky| first = Noam|year=1965}} * {{Cite book|ref=harv| title = Hidatsa Syntax|author = Matthews, G.H.|year=1965| publisher = Mouton}} * {{cite news| title = Noam Chomsky: Thorn in America's side | last = Adams | first = Tim | newspaper = the Guardian | url = https://www.theguardian.com/books/2003/nov/30/highereducation.internationaleducationnews | date = November 30, 2003 | access-date = May 8, 2016 }} * {{cite news| title = Chomsky s'est exposé, il est donc une cible désignée | last = Aeschimann | first = Eric | newspaper = [[Libération]] | language = fr | url = http://www.liberation.fr/monde/0101638536-chomsky-s-est-expose-il-est-donc-une-cible-designee | date = May 31, 2010 | access-date = June 8, 2010 | quote = {{lang|fr|Chomsky a été violemment blessé du fait qu'une partie des intellectuels français aient pu le croire en accord avec Faurisson, en contradiction avec tous ses engagements et toute sa vie.}} }} * {{Cite book| title = Remembering Tomorrow: From the politics of opposition to what we are for | last = Albert | first = Michael | year = 2006 | publisher = Seven Stories Press | pages = 97–99 | isbn = 978-158322742-8 }} * {{Cite book| title = Chomsky and His Critics | editor1-last = Antony | editor1-first = Louise M. | editor2-last = Hornstein | editor2-first = Norbert | year = 2003 | publisher = Blackwell Publishing | location = Malden, MA | url = https://archive.org/details/chomskyhiscritic00anto | url-access = limited | via = [[Internet Archive]] | page = [https://archive.org/details/chomskyhiscritic00anto/page/n303 295] | isbn = 978-0-631-20021-5 }} * {{cite web| title = Archbishop Desmond Tutu to speak to Litndeb | url = http://www.literaryanddebating.com/press/80-archbishop-desmond-tutu-to-speak-to-litndeb | archive-url = https://web.archive.org/web/20110511134531/http://www.literaryanddebating.com/press/80-archbishop-desmond-tutu-to-speak-to-litndeb | date = January 9, 2009 | access-date = May 10, 2016 | archive-date = May 11, 2011 | ref = {{harvid|Desmond Tutu to speak to Litndeb|2009}} }} * {{cite news| title = Author, activist Noam Chomsky to receive award | publisher = [[University of Wisconsin–Madison]] | url = http://www.news.wisc.edu/17889 | date = March 29, 2010 | access-date = May 10, 2016 | ref = {{harvid|UoW–M|2010}} }} * {{Cite book| title = Musical grammars and computer analysis | editor1-last = Baroni | editor1-first = M. | editor2-last = Callegari | editor2-first = L. | year = 1982 | publisher = [[Leo S. Olschki Editore]] | location = Firenze | pages = 201–218 | isbn = 978-882223229-8 }} *{{cite book| title = Noam Chomsky: A Life of Dissent | url = https://archive.org/details/noamchomskylifeo0000bars | last = Barsky | first = Robert F. | year = 1997 | author-link = Robert Barsky | publisher = [[MIT Press]] | location = Cambridge, MA | isbn = 978-0-262-02418-1 }} *{{Cite book| title = The Chomsky Effect: A Radical Works Beyond the Ivory Tower | last = Barsky | first = Robert F. | year = 2007 | publisher = MIT Press | url = https://archive.org/details/chomskyeffectrad00bars | url-access = limited | via = [[Internet Archive]] | page = [https://archive.org/details/chomskyeffectrad00bars/page/n125 107] | isbn = 978-026202624-6 }} *{{Cite book| chapter = Noam Chomsky | title = American Decades | editor1-last = Baughman | editor1-first = Judith S. | editor2-last = Bondi | editor2-first = Victor | editor3-last = Layman | editor3-first = Richard | editor4-last = McConnell | editor4-first = Tandy | editor5-last = Tompkins | editor5-first = Vincent | publisher = [[Gale (publisher)|Gale]] | location = Detroit, MI | chapter-url = http://link.galegroup.com/apps/doc/K1602000339/BIC?sid=BIC&xid=e006a1d5 | date = 2006 | ref = {{harvid|Baughman et al.|2006}} }} *{{cite news| title = Chomsky à Paris: chronique d'un malentendu | last = Birnbaum | first = Jean | newspaper = [[Le Monde]] | department = Le Monde des Livres | language = fr | url = http://www.lemonde.fr/livres/article/2010/06/03/chomsky-a-paris-chronique-d-un-malentendu_1367002_3260.html | date = June 3, 2010 | access-date = June 8, 2010 | quote = {{lang|fr|Le pays de Descartes ignore largement ce rationaliste, la patrie des Lumières se dérobe à ce militant de l'émancipation. Il le sait, et c'est pourquoi il n'y avait pas mis les pieds depuis un quart de siècle.}} }} *{{cite news| title = Chomsky: Hrvati, Srbi i Bošnjaci govore isti jezik | trans-title = Chomsky: Croats, Serbs and Bosniaks Speak the Same Language | last = Bobanović | first = Paula | newspaper = Express.hr | location = Zagreb | language = sh | url = https://www.express.hr/kultura/chomsky-hrvati-srbi-i-bosnjaci-govore-isti-jezik-14973 | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20180807155526/https://www.express.hr/kultura/chomsky-hrvati-srbi-i-bosnjaci-govore-isti-jezik-14973 | date = April 14, 2018 | access-date = July 9, 2018 | archive-date = August 7, 2018 }} *{{Cite book| title = Mind As Machine: a History of Cognitive Science | last = Boden | first = Margaret A. | year = 2006 | publisher = Oxford University Press | url = https://archive.org/details/mindasmachinehis0001bode | url-access = registration | via = [[Internet Archive]] | isbn = 978-019924144-6 }} *{{cite book| title = A History of Applied Linguistics: From 1980 to the Present | last = de Bot | first = Kees | year = 2015 | publisher = Routledge | isbn = 978-113882065-4 }} *{{cite news| title = Dissident intellectual Noam Chomsky at 90 | last = Braun | first = Stuart | year = 2018 | publisher = Deutsche Welle | url = https://www.dw.com/en/dissident-intellectual-noam-chomsky-at-90/a-46629642 }} *{{cite news| title = British Academy announces 2014 prize and medal winners | publisher = British Academy | url = http://www.britac.ac.uk/news/british-academy-announces-2014-prize-and-medal-winners | date = July 24, 2014 | access-date = July 30, 2017 | ref = {{harvid|British Academy|2014}} }} *{{Cite news| title = Israel Roiled After Chomsky Barred From West Bank | last = Bronner | first = Ethan | newspaper = The New York Times | url = https://www.nytimes.com/2010/05/18/world/middleeast/18chomsky.html | date = May 17, 2010 | access-date = May 4, 2016 | issn = 0362-4331 }} *{{Cite news| title = What the Chomsky-Žižek debate tells us about Snowden's NSA revelations | last = Burris | first = Greg | newspaper = [[The Guardian]] | url = https://www.theguardian.com/commentisfree/2013/aug/11/chomsky-zizek-debate-snowden-nsa | date = August 11, 2013 }} *{{Cite book| chapter = Chomsky hierarchy | title = A Dictionary of Computer Science | editor1-last = Butterfield | editor1-first = Andrew | editor2-last = Ngondi | editor2-first = Gerard Ekembe | editor3-last = Kerr | editor3-first = Anne | year = 2016 | publisher = Oxford University Press | chapter-url = http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780199688975.001.0001/acref-9780199688975-e-729 | isbn = 978-0-19-968897-5 }} *{{Cite news| title = Chomsky is voted world's top public intellectual | last = Campbell | first = Duncan | newspaper = [[The Guardian]] | url = https://www.theguardian.com/world/2005/oct/18/books.highereducation | date = October 18, 2005 | issn = 0261-3077 }} *{{cite web | title = Chomsky | publisher = inventio-musikverlag.de | url = http://www.inventio-musikverlag.de/shop/chomsky/ | access-date = May 11, 2016 | ref = {{harvid|Inventio Musikverlag}} | archive-date = August 5, 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160805050422/http://www.inventio-musikverlag.de/shop/chomsky/ | url-status = dead }} *{{cite web| title = Chomsky Amid the Philosophers | publisher = University of East Anglia | url = http://www.uea.ac.uk/~j108/chomsky.htm | access-date = January 8, 2014 | ref = {{harvid|Amid the Philosophers}} }} *{{Cite news| title = Chomsky Is Citation Champ | newspaper = [[MIT Tech Talk]] | volume = 36 | number = 27 | url = https://news.mit.edu/1992/citation-0415 | via = MIT News | date = April 15, 1992 | access-date = September 21, 2019 | ref = {{harvid|''MIT Tech Talk''|1992}} }} *{{cite news| title = Chomsky is Citation Champ | publisher = [[MIT]] | url = http://web.mit.edu/newsoffice/1992/citation-0415.html | date = April 15, 1992 | access-date = September 3, 2007 | ref = {{harvid|MIT|1992}} }} *{{cite web| title = The 'Chomskyan Era' (excerpted from The Architecture of Language) | last = Chomsky | first = Noam | website = Chomsky.info | url = https://chomsky.info/architecture01/ | access-date = January 3, 2017 }} *{{Cite book| title = Linguistics and Cognitive Science: Problems and Mysteries | last = Chomsky | first = Noam | year = 1991 | editor-last = Kasher | editor-first = Asa | publisher = Blackwell | location = Oxford | page = 50 }} *{{Cite book| title = Class Warfare: Interviews with David Barsamian | last = Chomsky | first = Noam | year = 1996 | publisher = Pluto Press | pages = 135–136 | isbn = 978-074531137-1 }} *{{Cite web| title = Is the US Ready for Socialism? An Interview With Noam Chomsky | last = Chomsky | first = Noam | interviewer = C.J. Polychroniou | website = [[Truthout]] | url = https://truthout.org/articles/is-the-us-ready-for-socialism-an-interview-with-noam-chomsky/ | date = May 18, 2016 | access-date = July 19, 2019 }} also available, in part, on [https://chomsky.info/05182016/ chomsky.info]. *{{Cite news| title = Chomsky: Saudi Arabia is the "Center of Radical Islamic Extremism" Now Spreading Among Sunni Muslims | website = [[Democracy Now!]] | url = http://www.democracynow.org/2016/5/17/chomsky_saudi_arabia_is_the_center | date = May 17, 2016 | ref = {{harvid|''Democracy Now!''|2016}} }} *{{Cite journal | title = Language as shaped by the brain | last1 = Christiansen | first1 = Morten H. | last2 = Chater | first2 = Nick | author1-link = Morten H. Christiansen | journal = Behavioral and Brain Sciences | date = October 2010 | volume = 31 | issue = 5 | pages = 489–509 | doi = 10.1017/S0140525X08004998 | issn = 1469-1825 | pmid = 18826669 }} *{{cite journal | title = Some reflections on Chomsky's notion of reference | last = Cipriani | first = Enrico | journal = Linguistics Beyond and within | year = 2016 | volume = 2 | pages = 44–60 | doi = 10.31743/lingbaw.5637 | doi-access = free }} *{{Cite book| title = Partners in Hate: Noam Chomsky and the Holocaust Deniers | last = Cohn | first = Werner | year = 1995 | orig-year = First published 1985 | publisher = Avukah Press | location = Cambridge, MA | isbn = 978-0-9645897-0-4 }} *{{cite news| title = New Statesman – Heroes of our time – the top 50 | last = Cowley | first = Jason | magazine = [[New Statesman]] | url = http://www.newstatesman.com/200605220016 | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20061227165815/http://www.newstatesman.com/200605220016 | date = May 22, 2006 | access-date = December 9, 2015 | archive-date = December 27, 2006 }} *{{cite book| title = Computability, complexity, and languages: fundamentals of theoretical computer science | edition = 2nd | last1 = Davis | first1 = Martin | last2 = Weyuker | first2 = Elaine J. | last3 = Sigal | first3 = Ron | author1-link = Martin Davis (mathematician) | author2-link = Elaine Weyuker | year = 1994 | publisher = Academic Press, Harcourt, Brace | location = Boston | url = https://archive.org/details/computabilitycom00davi_405 | url-access = limited | via = [[Internet Archive]] | page = [https://archive.org/details/computabilitycom00davi_405/page/n345 327] | isbn = 978-0-12-206382-4 }} *{{cite news| title = Denied Entry: Israel Blocks Noam Chomsky from Entering West Bank to Deliver Speech | website = Democracy Now! | url = http://www.democracynow.org/2010/5/17/denied_entry_israel_blocks_noam_chomsky | date = May 17, 2010 | access-date = May 4, 2016 | ref = {{harvid|''Democracy Now!''|2010}} }} *{{Cite news| title = Noam Chomsky's Theory Of Universal Grammar Is Right; It's Hardwired Into Our Brains | last = Dovey | first = Dana | newspaper = Medical Daily | url = http://www.medicaldaily.com/noam-chomskys-theory-universal-grammar-right-its-hardwired-our-brains-364236 | date = December 7, 2015 | access-date = August 4, 2017 }} *{{cite web| title = The Erdös Number Project | publisher = Oakland University | url = http://www.oakland.edu/enp/erdpaths/ | date = November 21, 2017 | access-date = December 18, 2017 | ref = {{harvid|Erdös Number at Oakland Univ|2017}} }} *{{Cite news| title = Erich-Fromm-Preis: Noam Chomsky in Stuttgart geehrt | agency = [[Deutsche Presse-Agentur]] | newspaper = [[Stuttgarter Zeitung]] | language = de | url = https://www.stuttgarter-zeitung.de/inhalt.erich-fromm-preis-noam-chomsky-in-stuttgart-geehrt.9bfe6567-b195-45f1-acf4-6d9d19831972.html | date = March 23, 2010 | access-date = August 22, 2019 | ref = {{harvid|Deutsche Presse-Agentur|2010}} }} *{{cite journal | title = The myth of language universals: Language diversity and its importance for cognitive science | url = https://archive.org/details/sim_behavioral-and-brain-sciences_2009-10_32_5/page/429 | last1 = Evans | first1 = Nicholas | last2 = Levinson | first2 = Stephen C. | author1-link = Nicholas Evans (linguist) | author2-link = Stephen C. Levinson | journal = [[Behavioral and Brain Sciences]] | date = October 2009 | volume = 32 | issue = 5 | pages = 429–448 | doi = 10.1017/S0140525X0999094X | issn = 1469-1825 | pmid = 19857320 | doi-access = free }} *{{cite web| title = Elsie Chomsky: A Life in Jewish Education | last = Feinberg | first = Harriet | publisher = Brandeis University | location = Cambridge, Mass. | url = http://www.brandeis.edu/hbi/pubs/Feinbergworkingpaper.pdf | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20080511163046/http://www.brandeis.edu/hbi/pubs/Feinbergworkingpaper.pdf | date = February 1999 | access-date = January 10, 2019 | archive-date = May 11, 2008 }} *{{cite news| title = Tickets on sale for Tucson talk on nuclear war with Noam Chomsky, Daniel Ellsberg | last = Ferguson | first = Joe | newspaper = Arizona Daily Star | url = https://tucson.com/news/local/tickets-on-sale-for-tucson-talk-on-nuclear-war-with/article_66bf8396-1b21-5af5-9843-79bcbf551fd0.html | access-date = July 27, 2018 }} *{{cite book| chapter = Language learning in infancy | last1 = Fernald | first1 = Anne | last2 = Marchman | first2 = Virginia A. | title = Handbook of Psycholinguistics | editor1-last = Traxler | editor1-first = Matthew | editor2-last = Gernsbacher | editor2-first = Morton Ann | publisher = Academic Press | date = 2006 | pages = 1027–1071 | isbn = 978-008046641-5 }} *{{cite news| title = Divided Legacy | last = Flint | first = Anthony | newspaper = [[The Boston Globe]] | page = 25 | date = November 19, 1995 | id = {{proquest|290754647}} | issn = 0743-1791 }} *{{cite news| title = As Hay festival opens in the UAE, authors condemn free speech abuses | last = Flood | first = Alison | newspaper = The Guardian | url = https://www.theguardian.com/books/2020/feb/24/as-hay-festival-opens-in-the-uae-authors-condemn-free-speech-abuses | date = February 24, 2020 | access-date = February 24, 2020 }} *{{Cite news| title = A Changed Noam Chomsky Simplifies | last = Fox | first = Margalit | newspaper = The New York Times | url = https://www.nytimes.com/1998/12/05/arts/a-changed-noam-chomsky-simplifies.html | date = December 5, 1998 | access-date = February 22, 2016 | issn = 0362-4331 }} *{{cite book| title = The Textbook and the Lecture: Education in the Age of New Media | last = Friesen | first = Norm | author-link = Norm Friesen | publisher = [[Johns Hopkins University Press]] | date = December 10, 2017 | isbn = 978-142142434-7 }} *{{cite news| title = John W. Backus (1924–2007) | last = Fulton | first = Scott M., III | publisher = BetaNews | url = http://betanews.com/2007/03/20/john-w-backus-1924-2007/ | date = March 20, 2007 }} *{{cite book| chapter = 15: Noam Chomsky and the Question of Palestine/Israel: Bearing Witness | last = Gendzier | first = Irene | year = 2017 | title = The Cambridge Companion to Chomsky | edition = 2nd | editor-last = McGilvray | editor-first = James | publisher = Cambridge University Press | pages = 314–329 | isbn = 978-131673875-7 }} *{{Cite web| title = It is not a war. It is murder | last = Glaser | first = John | website = [[antiwar.com]] | url = https://www.antiwar.com/blog/2012/11/18/it-is-not-a-war-it-is-murder/ | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20171108175454/http://www.antiwar.com/blog/2012/11/18/it-is-not-a-war-it-is-murder/ | date = November 18, 2012 | access-date = June 13, 2019 | archive-date = November 8, 2017 }} *{{Cite news| title = Review: Noam Chomsky Focuses on Financial Inequality in 'Requiem for the American Dream' | last = Gold | first = Daniel M. | newspaper = The New York Times | url = https://www.nytimes.com/2016/01/29/movies/review-noam-chomsky-focuses-on-financial-inequality.html | date = January 28, 2016 | access-date = June 1, 2016 | issn = 0362-4331 }} *{{Cite book| title = Official Transcript for Gould's deposition in McLean v. Arkansas | last = Gould | first = S. J. | year = 1981 | url = http://www.antievolution.org/projects/mclean/new_site/depos/pf_gould_dep.htm }} *{{Cite encyclopedia| title = Behaviorism | edition = Spring 2019 | last = Graham | first = George | encyclopedia = [[Stanford Encyclopedia of Philosophy]] | editor-last = Zalta | editor-first = Edward N. | publisher = Metaphysics Research Lab, Stanford University | url = https://plato.stanford.edu/archives/spr2019/entries/behaviorism/ | date = 2019 }} *{{Cite book| title = The Age of the Crisis of Man: Thought and Fiction in America, 1933–1973 | title-link = The Age of the Crisis of Man: Thought and Fiction in America, 1933–1973 | last = Greif | first = Mark | author-link = Mark Greif | publisher = Princeton University Press | location = Princeton, N.J. | date = 2015 | isbn = 978-0-691-14639-3 }} *{{cite book| chapter = Chomsky in search of a pedigree | last1 = Hamans | first1 = Camiel | last2 = Seuren | first2 = Pieter A. M. | title = Chomskyan (R)evolutions | editor-last = Kibbee | editor-first = Douglas A. | publisher = John Benjamins | chapter-url = https://pure.mpg.de/rest/items/item_357853/component/file_2441943/content | date = 2010 | pages = 377–394 | isbn = 978-902721169-9 }} *{{cite book| chapter = Extracts form 'An historian's appraisal of the political writings of Noam Chomsky' | last = Harbord | first = Shaun | year = 1994 | title = Noam Chomsky: Critical Assessments, Volumes 2–3 | editor-last = Otero | editor-first = Carlos Peregrín | publisher = Taylor & Francis | chapter-url = https://books.google.com/books?id=MRdIAV5IVgoC&pg=PA487 | page = 487 | isbn = 978-0-415-10694-8 }} *{{Cite encyclopedia| title = Transformational Grammar: Evolution | last = Harlow | first = S. J. | encyclopedia = Concise Encyclopedia of Philosophy of Language and Linguistics | editor1-last = Barber | editor1-first = Alex | editor2-last = Stainton | editor2-first = Robert J. | publisher = Elsevier | via = [[Internet Archive]] | date = 2010 | pages = [https://archive.org/details/conciseencyclope00barb/page/n774 752]–770 | url = https://archive.org/details/conciseencyclope00barb | url-access = limited | isbn = 978-0-08-096501-7 }} *{{cite book| chapter = Chomsky's other Revolution | last = Harris | first = R. Allen | year = 2010 | title = Chomskyan (R)evolutions | editor-last = Kibbee | editor-first = Douglas A. | publisher = [[John Benjamins Publishing Company]] | location = Amsterdam and Philadelphia, PA | url = https://archive.org/details/chomskyanrevolut00kibb | url-access = limited | via = [[Internet Archive]] | pages = [https://archive.org/details/chomskyanrevolut00kibb/page/n249 237]–265 | isbn = 978-90-272-1169-9 }} *{{cite news| title = Noam Chomsky to Teach Politics Course In Spring | last = Harwood | first = Lori | newspaper = [[University of Arizona|UA News]] | url = https://uanews.arizona.edu/story/noam-chomsky-teach-politics-course-spring | date = November 21, 2016 }} *{{cite book| title = Prolegomena to a Theory of Language | last = Hjelmslev | first = Louis | author-link = Louis_Hjelmslev | orig-year = First published 1943 | publisher = University of Wisconsin Press | date = 1969 | isbn = 029902470-9 }} *{{cite web | title = Honorary Members of IAPTI | publisher = [[International Association of Professional Translators and Interpreters]] | url = https://www.iapti.org/honorary_members/ | access-date = December 26, 2016 | ref = {{harvid|Honorary Members of IAPTI}} | archive-date = January 18, 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170118211653/https://www.iapti.org/honorary_members/ | url-status = dead }} *{{cite news| title = Honors & Awards | magazine = Soundings | url = http://web.mit.edu/shass/soundings/issue_02f/dep_honors_02f.html | date = Fall 2002 | access-date = May 12, 2016 | ref = {{harvid|''Soundings''|2002}} }} *{{Cite encyclopedia| title = Minimalist Program | last = Hornstein | first = Norbert | encyclopedia = International Encyclopedia of Linguistics | publisher = Oxford University Press | url = http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780195139778.001.0001/acref-9780195139778-e-0686 | date = 2003 | isbn = 978-0-19-513977-8 }} *{{cite web| title = The Sick Mind of Noam Chomsky | last = Horowitz | first = David | website = [[Salon (website)|Salon]] | url = http://www.salon.com/2001/09/26/treason_2/ | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20130506041118/http://www.salon.com/2001/09/26/treason_2 | date = September 26, 2001 | archive-date = May 6, 2013 }} *{{cite news| title = Exclusive: After Multiple Denials, CIA Admits to Snooping on Noam Chomsky | last = Hudson | first = John | magazine = Foreign Policy | url = https://foreignpolicy.com/2013/08/13/exclusive-after-multiple-denials-cia-admits-to-snooping-on-noam-chomsky/ | date = August 13, 2013 | access-date = December 7, 2016 }} *{{Cite news| title = Sydney Peace Prize goes to Chomsky | last = Huxley | first = John | newspaper = The Sydney Morning Herald | url = https://www.smh.com.au/national/sydney-peace-prize-goes-to-chomsky-20110601-1fgws.html | date = June 2, 2011 | access-date = December 23, 2015 }} *{{cite journal | title = IEEE Computer Society Magazine Honors Artificial Intelligence Leaders | journal = Digital Journal | url = http://www.digitaljournal.com/pr/399442 | date = August 24, 2011 | ref = {{harvid|Digital Journal|2011}} }} *{{cite web| title = Interview: Noam Chomsky Speaks Out On Education and Power | website = Soundtracksforthem | url = http://soundtracksforthem.com/blog/?p=81 | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20110513224447/http://soundtracksforthem.com/blog/?p=81 | date = September 20, 2005 | access-date = May 10, 2016 | archive-date = May 13, 2011 | ref = {{harvid|Soundtracksforthem: Interview|2005}} }} *{{cite news| title = Israel: Chomsky ban 'big mistake' | publisher = Al Jazeera | url = http://www.aljazeera.com/news/middleeast/2010/05/201051904343834346.html | date = May 20, 2010 | access-date = May 4, 2016 | ref = {{harvid|Al Jazeera|2010}} }} *{{cite web| title = IWW Biography | publisher = Industrial Workers of the World | url = http://www.iww.org/en/history/biography | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20160317022105/http://www.iww.org/history/biography | access-date = May 9, 2016 | archive-date = March 17, 2016 | ref = {{harvid|IWoW biographies}} }} *{{cite news| title = Conscience of a nation | last = Jaggi | first = Maya | author-link = Maya Jaggi | newspaper = The Guardian | url = https://www.theguardian.com/books/2001/jan/20/society.politics | archive-url = https://web.archive.org/web/20150111052153/http://www.theguardian.com/books/2001/Jan/20/society.politics | date = January 20, 2001 | access-date = May 11, 2016 | archive-date = January 11, 2015 }} *{{cite web| title = Jamia Millia Islamia named a complex honoring Noam Chomsky | publisher = [[Jamia Millia Islamia]] | url = http://jmi.ac.in/bulletinboard/press-releases/latest/Honble_Minister_for_Human_Resource_Development_Shri_Arjun_Singh_visiting_Jamia_Millia_Islamia_on_04_05_2007-459 | date = May 3, 2007 | access-date = May 3, 2007 | ref = {{harvid|JMI|2007}} }} *{{Cite news| title = Palestinians Divided Over Boycott of Israeli Universities | last = Kalman | first = Matthew | newspaper = [[The New York Times]] | url = https://www.nytimes.com/2014/01/20/world/middleeast/palestinians-divided-over-boycott-of-israeli-universities.html | date = January 19, 2014 | issn = 0362-4331 }} *{{cite magazine| title = The Monomania of an Anti-American Prophet | last = Kay | first = Jonathan | magazine = [[Commentary (magazine)|Commentary]] | url = https://www.commentarymagazine.com/culture-civilization/noam-chomskys-monomanical-antiamericanism/ | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20160107055440/https://www.commentarymagazine.com/culture-civilization/noam-chomskys-monomanical-antiamericanism/ | date = May 12, 2011 | archive-date = January 7, 2016 }} *{{Cite web| title = Writer, Creator, Journalist, and Uppity Woman: Ann Nocenti | last = Keller | first = Katherine | website = Sequential Tart | url = http://www.sequentialtart.com/article.php?id=737 | date = November 12, 2007 }} *{{Cite book| title = Decoding Chomsky: Science and Revolutionary Politics | last = Knight | first = Chris | year = 2016 | publisher = Yale University Press | isbn = 978-030022876-2 }} *{{Cite news| title = When the Pentagon Looked to Chomsky's Linguistics for their Weapons Systems | last = Knight | first = Chris | website = [[3 Quarks Daily]] | url = http://www.3quarksdaily.com/3quarksdaily/2018/03/when-the-pentagon-looked-to-chomskys-linguistics-for-their-weapons-systems.html | date = March 12, 2018 }} *{{cite book| chapter = Preface | last = Knuth | first = Donald | year = 2002 | title = Selected Papers on Computer Languages | publisher = Center for the Study of Language and Information | isbn = 978-1-57586-381-8 }} *{{cite book| chapter = Preface: a mathematical theory of language in which I could use a computer programmer's intuition | last = Knuth | first = Donald E. | title = Selected Papers on Computer Languages | url = https://archive.org/details/selectedpaperson00knut_374 | url-access = limited | via = [[Internet Archive]] | date = 2003 | page = [https://archive.org/details/selectedpaperson00knut_374/page/n14 1] | isbn = 1-57586-382-0 }} *{{cite book| title = Knuth: Selected Papers on Computer Languages | publisher = Stanford University | year = 2003 | url = http://www-cs-faculty.stanford.edu/~knuth/cl.html | isbn = 157586381-2 | ref = {{harvid|Knuth at Stanford University|2003}} }} *{{cite book| chapter = Towards a historiography of linguistics | last = Koerner | first = E. F. K. | title = Toward a Historiography of Linguistics: Selected Essays | publisher = John Benjamins | date = 1978 | pages = 21–54 }} *{{cite journal | title = The Chomskyan 'revolution' and its historiography: a few critical remarks | last = Koerner | first = E. F. K. | journal = Language & Communication | year = 1983 | volume = 3 | issue = 2 | pages = 147–169 | doi = 10.1016/0271-5309(83)90012-5 }} *{{cite web| title = Lecture 6: Evolutionary Psychology, Problem Solving, and 'Machiavellian' Intelligence | publisher = School of Psychology, Massey University | year = 1996 | url = http://evolution.massey.ac.nz/lecture6/lect600.htm | archive-url = https://web.archive.org/web/20070117055247/http://evolution.massey.ac.nz/lecture6/lect600.htm | access-date = September 4, 2007 | archive-date = January 17, 2007 | ref = {{harvid|Massey University|1996}} }} *{{cite news| title = Let me introduce myself – leafcutter bee Megachile chomskyi from Texas | publisher = Pensoft | url = https://www.pensoft.net/news.php?n=230 | access-date = May 10, 2016 | ref = {{harvid|Pensoft (bee)}} }} *{{Cite magazine| title = Chomsky's betrayal of truths | last = Lukes | first = Steven | magazine = [[Times Higher Education|The Times Higher Education Supplement (THES)]] | via = libcom.org | url = https://libcom.org/files/lukes_chomsky_debate_1980_1981-2_0.pdf | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20190412103550/https://libcom.org/files/lukes_chomsky_debate_1980_1981-2_0.pdf | date = November 7, 1980 | access-date = March 7, 2018 | archive-date = April 12, 2019 }} *{{cite book| title = Noam Chomsky | edition = revised | last = Lyons | first = John | year = 1978 | author-link = John Lyons (linguist) | publisher = Penguin | location = Harmondsworth | url = https://archive.org/details/noamchomsky0000lyon | url-access = registration | via = [[Internet Archive]] | isbn = 978-0-14-004370-9 }} *{{Cite journal | title = On Chomsky's review of Skinner's Verbal Behavior | last = MacCorquodale | first = Kenneth | journal = [[Journal of the Experimental Analysis of Behavior]] | date = January 1970 | volume = 13 | issue = 1 | pages = 83–99 | doi = 10.1901/jeab.1970.13-83 | issn = 0022-5002 | pmc = 1333660 }} *{{cite news| title = Linguist Noam Chomsky joins University of Arizona faculty | last = Mace | first = Mikayla | newspaper = Arizona Daily Star | url = https://tucson.com/news/linguist-noam-chomsky-joins-university-of-arizona-faculty/article_5e150bc8-1e7d-528b-afe7-eb3faf1c78f4.html | access-date = July 27, 2018 }} *{{Cite news | title = Chomsky refused entry into West Bank | last = Macintyre | first = Donald | newspaper = [[The Independent]] | url = https://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/chomsky-refused-entry-into-west-bank-1975189.html | date = May 17, 2010 | access-date = 24. 04. 2021 | archive-date = 12. 06. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20180612153444/https://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/chomsky-refused-entry-into-west-bank-1975189.html | url-status = dead }} *{{cite book| title = Chomsky: Language, Mind, Politics | edition = second | last = McGilvray | first = James | year = 2014 | publisher = Polity | location = Cambridge | isbn = 978-0-7456-4989-4 }} *{{Cite news| title = Noam Chomsky: Truth to power | last = McNeill | first = David | newspaper = [[The Japan Times]] | url = https://www.japantimes.co.jp/news/2014/02/22/world/politics-diplomacy-world/noam-chomsky-truth-to-power/ | date = February 22, 2014 }} *{{Cite news| title = 'US foreign policy is straight out of the mafia' <!-- Deny Citation Bot --> | last = Milne | first = Seumas | newspaper = The Guardian | url = https://www.theguardian.com/world/2009/nov/07/noam-chomsky-us-foreign-policy | date = November 7, 2009 }} *{{cite book| title = Courting Democracy in Bosnia and Herzegovina | last = Nettelfield | first = Lara J. | year = 2010 | publisher = Cambridge University Press | url = https://books.google.com/books?id=7Bl9KT9NME0C&pg=PA142 | isbn = 978-052176380-6 }} *{{Cite news| title = Nikolic presented the Sretenje Order | title = Николић уручио Сретењско ордење | newspaper = [[Politika]] | url = http://www.politika.rs/scc/clanak/319194/Nikolic-urucio-Sretenjsko-ordenje | date = February 15, 2015 | access-date = January 27, 2021 | ref = {{harvid|''Politika''|2015}} }} *{{cite web| title = Noam Chomsky | publisher = MIT Linguistics Program | year = 2002 | url = https://chomsky.info/2002____/ | via = chomsky.info | access-date = January 3, 2017 | ref = {{harvid|MIT Linguistics Program|2002}} }} *{{Cite book| chapter = Noam Chomsky | title = Contemporary Authors Online | title-link = Contemporary Authors Online | publisher = [[Gale (publisher)|Gale]] | location = Detroit, MI | series = Biography in Context | chapter-url = http://link.galegroup.com/apps/doc/H1000017846/BIC?sid=BIC&xid=c79e828a | date = 2016 | ref = {{harvid|Contemporary Authors Online|2016}} }} *{{cite web| title = Noam Chomsky Awarded 2011 US Peace Prize | publisher = US Memorial Peace Foundation | url = https://www.uspeacememorial.org/PEACEPRIZE.htm | access-date = January 7, 2020 | ref = {{harvid|US Memorial Peace Foundation}} }} *{{cite web| title = Noam Chomsky Joins NAPF Advisory Council | publisher = Nuclear Age Peace Foundation | url = https://www.wagingpeace.org/noam-chomsky-joins-napf-advisory-council/ | date = March 1, 2014 | access-date = July 27, 2018 | ref = {{harvid|NAPF|2014}} }} *{{cite news| title = Noam Chomsky on Life & Love: Still Going at 86, Renowned Dissident is Newly Married | website = Democracy Now! | url = http://www.democracynow.org/2015/3/3/noam_chomsky_on_life_love_still | date = March 3, 2015 | access-date = May 11, 2016 | ref = {{harvid|''Democracy Now!''|2015}} }} *{{Cite news| title = MIT claims to have found a "language universal" that ties all languages together | last = O'Grady | first = Cathleen | website = [[Ars Technica]] | url = https://arstechnica.com/science/2015/08/mit-claims-to-have-found-a-language-universal-that-ties-all-languages-together/ | date = June 8, 2015 | doi = 10.1073/pnas.1502134112 }} *{{cite web| title = The one hundred most influential works in cognitive science | publisher = Center for Cognitive Sciences, Minnesota State University | url = http://web.mnstate.edu/schwartz/cogsci100.htm | access-date = November 29, 2015 | ref = {{harvid|MSUM Cognitive Sciences}} }} *{{cite news | title = Chomsky joins University of Arizona faculty | last = Ortiz | first = Aimee | newspaper = The Boston Globe | url = https://www.bostonglobe.com/metro/2017/08/28/chomsky-joins-university-arizona-faculty/JYdA9TjGk6OeBwa7Q8fPjJ/story.html | date = August 28, 2017 | access-date = 24. 04. 2021 | archive-date = 20. 12. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20181220093327/https://www.bostonglobe.com/metro/2017/08/28/chomsky-joins-university-arizona-faculty/JYdA9TjGk6OeBwa7Q8fPjJ/story.html | url-status = dead }} *{{Cite book| contribution = Editor's notes to Selection 4 ("Perspectives on language and mind") | contributor-last = Otero | contributor-first = Carlos Peregrín | year = 2003 | last = Chomsky | first = Noam | title = Chomsky on Democracy & Education | editor-last = Otero | editor-first = Carlos Peregrín | publisher = Psychology Press | contribution-url = https://books.google.com/books?id=3ORu91WxxL4C&pg=PA416 | page = 416 | isbn = 978-041592632-4 }} *{{cite journal | title = Systematics of Huicundomantis, a new subgenus of Pristimantis (Anura, Strabomantidae) with extraordinary cryptic diversity and eleven new species | last = Páez | first = Nadia | journal = [[ZooKeys]] | year = 2019 | issue = 868 | pages = 1–112 | doi = 10.3897/zookeys.868.26766 | issn = 1313-2970 | pmc = 6687670 | pmid = 31406482 }} *{{cite book| chapter = Asking What a Meaning ''Does'': David Lewis's Contribution to Semantics | last = Partee | first = Barbara H. | year = 2015 | author-link = Barbara Partee | title = A Companion to David Lewis | editor1-last = Loewer | editor1-first = Barry | editor1-link = Barry Loewer | editor2-last = Schaffer | editor2-first = Jonathan | editor2-link = Jonathan Schaffer | publisher = [[Wiley (publisher)|John Wiley & Sons, Inc.]] | series = Blackwell Companions to Philosophy | chapter-url = https://books.google.com/books?id=z9FuBgAAQBAJ&pg=PA328 | isbn = 978-111838818-1 }} *{{cite book| title = The Blackwell Guide to Ethical Theory | edition = 2nd | editor1-last = Persson | editor1-first = Ingmar | editor2-last = LaFollette | editor2-first = Hugh | year = 2013 | publisher = John Wiley & Sons | isbn = 978-1-118-51426-9 }} *{{cite news| title = Noam Chomsky barred by Israelis from lecturing in Palestinian West Bank | last = Pilkington | first = Ed | newspaper = The Guardian | url = https://www.theguardian.com/world/2010/may/16/israel-noam-chomsky-palestinian-west-bank | date = May 16, 2010 | access-date = May 4, 2016 }} *{{cite web| title = Press release: Séan MacBride Peace Prize 2017 | publisher = [[International Peace Bureau]] | location = Berlin | url = http://www.ipb.org/wp-content/uploads/2017/09/Press-release_MacBride-Peace-Prize-2017.pdf | date = September 6, 2017 | access-date = December 9, 2017 | ref = {{harvid|IPB|2017}} }} *{{cite book| title = Narrative, Religion and Science: Fundamentalism Versus Irony, 1700–1999 | last = Prickett | first = Stephen | year = 2002 | publisher = Cambridge University Press | url = https://archive.org/details/narrativereligio00pric | url-access = limited | via = [[Internet Archive]] | page = [https://archive.org/details/narrativereligio00pric/page/n243 234] | isbn = 978-0-521-00983-6 }} *{{cite magazine| title = Prospect/FP Top 100 Public Intellectuals Results | magazine = [[Foreign Policy]] | url = https://foreignpolicy.com/2005/10/15/prospectfp-top-100-public-intellectuals-results | archive-url = https://web.archive.org/web/20051025155541/http://www.foreignpolicy.com/story/cms.php?story_id=3260 | date = October 15, 2005 | access-date = November 30, 2015 | archive-date = October 25, 2005 | ref = {{harvid|''Foreign Policy''|2005}} }} *{{cite journal | title = Empirical assessment of stimulus poverty arguments | last1 = Pullum | first1 = Geoffrey | last2 = Scholz | first2 = Barbara | journal = The Linguistic Review | year = 2002 | volume = 18 | issue = 1–2 | pages = 9–50 | url = http://www.ucd.ie/artspgs/research/pullum.pdf | doi = 10.1515/tlir.19.1-2.9 | s2cid = 143735248 | access-date = 24. 04. 2021 | archive-date = 03. 02. 2021 | archive-url = https://web.archive.org/web/20210203111631/https://www.ucd.ie/artspgs/research/pullum.pdf | url-status = dead }} *{{cite journal | title = Reflections on a Lifetime of Engagement with Zionism, the Palestine Question, and American Empire: An Interview with Noam Chomsky | last = Rabbani | first = Mouin | author-link = Mouin Rabbani | journal = [[Journal of Palestine Studies]] | year = 2012 | volume = 41 | issue = 3 | pages = 92–120 | url = http://www.palestine-studies.org/journals.aspx?id=11394&jid=1&href=fulltext | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20120803030604/http://www.palestine-studies.org/journals.aspx?id=11394&jid=1&href=fulltext | archive-date = August 3, 2012 | doi = 10.1525/jps.2012.XLI.3.92 }} *{{cite book| title = The Simian Tongue: The Long Debate about Animal Language | last = Radick | first = Gregory | year = 2007 | publisher = University of Chicago Press | url = https://archive.org/details/simiantonguelong00radi/page/320 | via = [[Internet Archive]] | isbn = 978-022670224-7 }} *{{cite book| title = Chomsky's Politics | last = Rai | first = Milan | author-link = Milan Rai | publisher = Verso | url = https://archive.org/details/chomskyspolitics00raim | via = [[Internet Archive]] | date = 1995 | isbn = 978-1-85984-011-5 }} *{{Cite news| title = The Chomsky Problem | last = Robinson | first = Paul | newspaper = [[The New York Times]] | url = https://www.nytimes.com/1979/02/25/archives/the-chomsky-problem-chomsky.html | date = February 25, 1979 | issn = 0362-4331 }} *{{Cite journal | title = A generative grammar approach to diatonic harmonic structure | last = Rohrmeier | first = Martin | editor1-last = Spyridis | editor1-first = Georgaki | editor2-last = Kouroupetroglou | editor2-first = Anagnostopoulou | journal = Proceedings of the 4th Sound and Music Computing Conference | year = 2007 | pages = 97–100 | url = http://smc07.uoa.gr/SMC07%20Proceedings/SMC07%20Paper%2015.pdf }} *{{Cite journal | title = A biological infrastructure for communication underlies the cultural evolution of languages | last1 = Ruiter | first1 = J. P. de | last2 = Levinson | first2 = Stephen C. | author2-link = Stephen Levinson | journal = Behavioral and Brain Sciences | date = October 2010 | volume = 31 | issue = 5 | page = 518 | doi = 10.1017/S0140525X08005086 | issn = 1469-1825 }} *{{cite web| title = SASA Member | publisher = [[Serbian Academy of Sciences and Arts]] | url = http://www.sanu.ac.rs/English/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1401, | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20160304111249/http://www.sanu.ac.rs/English/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1401, | date = October 30, 2003 | archive-date = March 4, 2016 | ref = {{harvid|SASA foreign membership|2003}} }} *{{cite magazine| title = A Special Supplement: Chomsky's Revolution in Linguistics | last = Searle | first = John R. | magazine = [[The New York Review of Books]] | url = http://www.nybooks.com/articles/archives/1972/jun/29/a-special-supplement-chomskys-revolution-in-lingui/ | date = June 29, 1972 }} *{{cite news | title = Turkey and Saudi Arabia alarm the West by backing Islamist extremists the Americans had bombed in Syria | last = Sengupta | first = Kim | newspaper = The Independent | url = https://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/syria-crisis-turkey-and-saudi-arabia-shock-western-countries-by-supporting-antiassad-jihadists-10242747.html | date = May 12, 2015 | access-date = 24. 04. 2021 | archive-date = 13. 05. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20150513214636/http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/syria-crisis-turkey-and-saudi-arabia-shock-western-countries-by-supporting-antiassad-jihadists-10242747.html | url-status = dead }} *{{cite book| title = Western linguistics: An historical introduction | last = Seuren | first = Pieter A. M. | year = 1998 | publisher = Wiley-Blackwell | isbn = 0-631-20891-7 }} *{{cite book| title = Introduction to the Theory of Computation | last = Sipser | first = Michael | year = 1997 | author-link = Michael Sipser | publisher = PWS Publishing | url = https://archive.org/details/introductiontoth00sips | via = [[Internet Archive]] | isbn = 978-0-534-94728-6 }} *{{cite book| title = Time and Psychological Explanation: The Spectacle of Spain's Tourist Boom and the Reinvention of Difference | last = Slife | first = Brent D. | year = 1993 | publisher = SUNY Press | url = https://archive.org/details/timepsychologica0000slif | via = [[Internet Archive]] | page = [https://archive.org/details/timepsychologica0000slif/page/115 115] | isbn = 978-0-7914-1469-9 }} *{{Cite book| title = Chomsky: Ideas and Ideals | last = Smith | first = Neil | year = 2004 | author-link = Neil Smith (linguist) | publisher = Cambridge University Press | url = https://archive.org/details/chomskyideasidea00smit_676 | url-access = limited | via = [[Internet Archive]] | page = [https://archive.org/details/chomskyideasidea00smit_676/page/n200 185] | isbn = 978-052154688-1 }} *{{Cite book| title = Science as Autobiography: The Troubled Life of Niels Jern | last = Soderqvist | first = Thomas | publisher = Yale University Press | date = 2003 | page = 284 | isbn = 978-0-300-09441-1 }} *{{cite book| title = Noam Chomsky | last = Sperlich | first = Wolfgang B. | year = 2006 | publisher = Reaktion Books | url = https://archive.org/details/noamchomsky00sper/page/44 | via = [[Internet Archive]] | isbn = 978-1-86189-269-0 }} *{{Cite journal | title = A Generative Grammar for Jazz Chord Sequences | last = Steedman | first = Mark J. | journal = Music Perception | date = October 1, 1984 | volume = 2 | issue = 1 | pages = 52–77 | doi = 10.2307/40285282 | jstor = 40285282 }} *{{cite web| title = The Book That Changed My Life | last = Swartz | first = Aaron | publisher = Raw Thought | url = http://www.aaronsw.com/weblog/epiphany | date = May 15, 2006 | access-date = January 8, 2014 }} *{{cite book| chapter = Chomsky, Noam Avram (1928–) | last = Szabó | first = Zoltán Gendler | year = 2010 | title = The Dictionary of Modern American Philosophers | editor-last = Shook | editor-first = John R. | publisher = Continuum | chapter-url = http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780199754663.001.0001/acref-9780199754663-e-193 | isbn = 978-0-19-975466-3 }} *{{Cite news| title = Noam Chomsky and the Bicycle Theory | last = Tanenhaus | first = Sam | newspaper = The New York Times | url = https://www.nytimes.com/2016/11/06/education/edlife/on-being-noam-chomsky.html | date = October 31, 2016 | access-date = October 31, 2016 | issn = 0362-4331 }} *{{cite book| title = An A–Z of ELT (Methodology) | last = Thornbury | first = Scott | publisher = Macmillan Education | location = Oxford | date = 2006 | page = 234 | isbn = 978-140507063-8 }} *{{Cite journal | title = Language is not an instinct | last = Tomasello | first = Michael | author-link = Michael Tomasello | journal = Cognitive Development | date = January 1995 | volume = 10 | issue = 1 | pages = 131–156 | doi = 10.1016/0885-2014(95)90021-7 | issn = 0885-2014 }} *{{cite book| title = Constructing a Language: A Usage-Based Theory of Language Acquisition | last = Tomasello | first = Michael | year = 2003 | publisher = [[Harvard University Press]] | location = Cambridge, MA | isbn = 978-0-674-01030-7 }} *{{cite journal | title = Universal grammar is dead | url = https://archive.org/details/sim_behavioral-and-brain-sciences_2009-10_32_5/page/470 | last = Tomasello | first = Michael | journal = [[Behavioral and Brain Sciences]] | date = October 2009 | volume = 32 | issue = 5 | pages = 470–471 | doi = 10.1017/S0140525X09990744 | s2cid = 144188188 | issn = 1469-1825 }} *{{cite web| title = Tool Module: Chomsky's Universal Grammar | work = The Brain From Top To Bottom | publisher = [[McGill University]] | url = http://thebrain.mcgill.ca/flash/capsules/outil_rouge06.html | access-date = December 24, 2015 | ref = {{harvid|Brain From Top To Bottom}} }} *{{Cite book| title = Sweet Reason: A Field Guide to Modern Logic | last1 = Tymoczko | first1 = Tom | last2 = Henle | first2 = Jim | publisher = Springer Science & Business Media | url = https://books.google.com/books?id=LQnsSuvP9dAC | date = April 8, 2004 | page = 101 | isbn = 978-0-387-98930-3 }} *{{Cite news| title = U.S., Britain ignored 'culture of terrorism': Chomsky | url = http://www.thehindu.com/2001/11/04/stories/0204000j.htm | archive-url = https://web.archive.org/web/20161224222947/http://www.thehindu.com/2001/11/04/stories/0204000j.htm | url-status = dead | archive-date = December 24, 2016 | date = November 4, 2001 | access-date = March 21, 2016 | newspaper = [[The Hindu]] | ref = {{harvid|''The Hindu''|2001}} }} *{{cite web| title = Viggo Mortensen's Spoken Word & Music CDs | url = http://www.viggofanbase.com/cds | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20101215194045/http://www.viggofanbase.com/cds | access-date = May 10, 2016 | archive-date = December 15, 2010 | ref = {{harvid|Viggo Mortensen's Spoken Word & Music CDs}} }} *{{cite web| title = Noam Chomsky potpisao Deklaraciju o zajedničkom jeziku | trans-title = Noam Chomsky Has Signed the Declaration on the Common Language | last = Vučić | first = Nikola | language = sh | publisher = [[N1 (TV channel)|N1]] | location = Sarajevo | url = http://ba.n1info.com/a250910/Vijesti/Vijesti/Noam-Chomsky-potpisao-Deklaraciju-o-zajednickom-jeziku.html | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20180501053244/http://ba.n1info.com/a250910/Vijesti/Vijesti/Noam-Chomsky-potpisao-Deklaraciju-o-zajednickom-jeziku.html | date = March 27, 2018 | access-date = June 6, 2018 | archive-date = May 1, 2018 }} *{{Cite news| title = Chomsky hits back at Erdoğan, accusing him of double standards on terrorism | last = Weaver | first = Matthew | newspaper = The Guardian | url = https://www.theguardian.com/us-news/2016/jan/14/chomsky-hits-back-erdogan-double-standards-terrorism-bomb-istanbul | date = January 14, 2016 | access-date = January 14, 2016 }} *{{Cite news| title = Noam Chomsky Is Leaving MIT for the University of Arizona | last = Weidenfeld | first = Lisa | magazine = Boston Magazine | url = https://www.bostonmagazine.com/news/2017/08/29/noam-chomsky-mit-arizona/ | date = August 29, 2017 | access-date = June 10, 2019 | quote = Chomsky has been at MIT since 1955, and retired in 2002. }} *{{Cite news| title = The C.I.A.'s most Important Mission: Itself | last = Weiner | first = Tim | newspaper = The New York Times | url = https://www.nytimes.com/1995/12/10/magazine/the-cia-s-most-important-mission-itself.html | date = December 10, 1995 | issn = 0362-4331 }} *{{Cite news| title = Noam Chomsky: 'The Occupy movement just lit a spark' – video | last1 = Younge | first1 = Gary | last2 = Hogue | first2 = Kat Keene | newspaper = The Guardian | url = https://www.theguardian.com/world/video/2012/jul/06/noam-chomsky-occupy-movement-spark-video | date = July 6, 2012 | access-date = April 22, 2016 | issn = 0261-3077 }} *{{Cite interview| title = American Socrates | interviewer = [[Chris Hedges]] | website = [[Truthdig]] | url = http://www.truthdig.com/report/item/american_socrates_20140615 | date = June 15, 2014 | ref = none }} *{{cite journal | title = A Theory of the Epigenesis of Neuronal Networks by Selective Stabilization of Synapses | last1 = Changeux | first1 = Jean-Pierre | last2 = Courrége | first2 = Philippe | last3 = Danchin | first3 = Antoine | journal = [[Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America]] | year = 1973 | volume = 70 | issue = 10 | pages = 2974–2978 | bibcode = 1973PNAS...70.2974C | doi = 10.1073/pnas.70.10.2974 | pmc = 427150 | pmid = 4517949 | ref = none }} *{{cite journal | title = Reviews: ''Verbal behavior'' by B. F. Skinner | last = Chomsky | first = Noam | journal = [[Language (journal)|Language]] | year = 1959 | volume = 35 | issue = 1 | pages = 26–58 | url = https://chomsky.info/1967____/ | doi = 10.2307/411334 | jstor = 411334 | ref = none }} *{{cite journal | title = Human nature and the origins of language | last = Chomsky | first = Noam | journal = Radical Anthropology | date = 2008–2009 | issue = 2 | pages = 19–23 | url = http://radicalanthropologygroup.org/sites/default/files/journal/journal_02.pdf | ref = none }} *{{Cite magazine| title = The World of Our Grandchildren | last = Chomsky | first = Noam | interviewer = David Barsamian | magazine = [[Jacobin (magazine)|Jacobin]] | url = https://www.jacobinmag.com/2015/02/noam-chomsky-interview-jacobin/ | date = February 13, 2015 | ref = none }} *{{cite book| title = Don't Sleep, There Are Snakes: Life and Language in the Amazonian Jungle | last = Everett | first = Daniel L. | year = 2008 | author-link = Daniel Everett | publisher = [[Pantheon Books]] | location = New York | url = https://archive.org/details/dontsleeptherear00ever | via = [[Internet Archive]] | isbn = 978-0-375-42502-8 | ref = none }} *{{cite news| title = Noam Chomsky interview | last = Farndale | first = Nigel | newspaper = [[The Daily Telegraph]] | url = http://www.telegraph.co.uk/culture/books/7865508/Noam-Chomsky-interview.html | access-date = May 15, 2016 | ref = none }} *{{Cite news| title = Carol Chomsky, 78, Linguist and Educator, Dies | last = Fox | first = Margalit | author-link = Margalit Fox | newspaper = The New York Times | url = https://www.nytimes.com/2008/12/21/us/21chomsky-carol.html | date = December 20, 2008 | access-date = December 10, 2015 | issn = 0362-4331 | ref = none }} *{{cite journal | title = Teaching Sign Language to a Chimpanzee | last1 = Gardner | first1 = R. A. | last2 = Gardner | first2 = B. T. | journal = [[Science (journal)|Science]] | year = 1969 | volume = 165 | issue = 3894 | pages = 664–672 | url = http://www.cog.brown.edu/courses/cg2000/Papers/Chimp69ScienceGardner.pdf | bibcode = 1969Sci...165..664G | citeseerx = 10.1.1.384.4164 | doi = 10.1126/science.165.3894.664 | jstor = 1727877 | pmid = 5793972 | ref = none | access-date = 24. 04. 2021 | archive-date = 12. 04. 2019 | archive-url = https://web.archive.org/web/20190412103734/http://www.cog.brown.edu/courses/cg2000/Papers/Chimp69ScienceGardner.pdf | url-status = dead }} *{{cite book| title = Teaching Sign Language to Chimpanzees | last1 = Gardner | first1 = R. A. | last2 = Gardner | first2 = B. T. | last3 = Van Cantfort | first3 = Thomas E. | year = 1989 | publisher = [[SUNY Press]] | location = Albany, NY | url = http://www.sunypress.edu/p-825-teaching-sign-language-to-chimp.aspx | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20140721030409/http://www.sunypress.edu/p-825-teaching-sign-language-to-chimp.aspx | archive-date = July 21, 2014 | isbn = 978-0-88706-965-9 | ref = none }} *{{Cite web| title = IWW Interview with Noam Chomsky: Worker Occupations And The Future Of Radical Labor | publisher = [[Industrial Workers of the World|IWW]] | url = http://www.iww.org/history/library/Chomsky/2009int | date = October 9, 2009 | ref = none }} *{{cite book| title = From Whitney to Chomsky: Essays in the history of American linguistics | last = Joseph | first = John E. | year = 2002 | publisher = John Benjamins | volume = Volume 103 | series = Studies in the History of the Language Sciences | doi = 10.1075/sihols.103 | isbn = 978-902727537-0 | ref = none }} *{{cite book| chapter = Chomsky's atavistic revolution (with a little help from his enemies) | last = Joseph | first = John E. | year = 2010 | author-mask = 1 | title = Chomskyan (R)evolutions | editor-last = Kibbee | editor-first = Douglas A. | publisher = John Benjamins | url = https://archive.org/details/chomskyanrevolut00kibb | url-access = limited | via = [[Internet Archive]] | pages = [https://archive.org/details/chomskyanrevolut00kibb/page/n13 1]–18 | doi = 10.1075/z.154.01jos | isbn = 978-902721169-9 | ref = none }} *{{cite journal | title = Théories et politiques de Noam Chomsky | trans-title = Political Theories of Noam Chomsky | last = Joseph | first = John E. | author-mask = 1 | journal = Langages | year = 2011 | volume = 182 | number = 2 | pages = 55–68 | language = fr | doi = 10.3917/lang.182.0055 | issn = 0458-726X | ref = none }} *{{Cite magazine| title = Noam Chomsky on Where Artificial Intelligence Went Wrong | last = Katz | first = Yarden | magazine = [[The Atlantic]] | url = https://www.theatlantic.com/technology/archive/2012/11/noam-chomsky-on-where-artificial-intelligence-went-wrong/261637/?single_page=true | url-status = live | archive-url = https://archive.today/20130104220252/http://www.theatlantic.com/technology/archive/2012/11/noam-chomsky-on-where-artificial-intelligence-went-wrong/261637/?single_page=true | date = November 1, 2012 | archive-date = January 4, 2013 | ref = none }}{{cbignore|bot=InternetArchiveBot}} *{{cite journal | title = Education according to Chomsky | last = Knoester | first = Matthew | journal = Mind, Culture, and Activity | year = 2003 | volume = 10 | number = 3 | pages = 266–270 | doi = 10.1207/s15327884mca1003_10 | s2cid = 144284901 | ref = none }} *{{cite book| chapter = Is Linguistics a Branch of Psychology? | last = Laurence | first = Stephen | year = 2003 | title = Epistemology of Language | editor-last = Barker | editor-first = A. | publisher = [[Oxford University Press]] | location = Oxford | chapter-url = http://www.philosophy.dept.shef.ac.uk/papers/IsLingPsych.pdf | pages = 69–106 | isbn = 978-019925058-5 | ref = none }} *{{cite book| chapter = On some current views of the language universal | last = Lehmann | first = Christian | year = 1982 | title = Issues in the Theory of Universal Grammar | editor1-last = Radden | editor1-first = Günter | editor2-last = Dirven | editor2-first = René | publisher = Gunter Narr | location = Tübingen | pages = 75–94 | isbn = 978-3-87808-565-2 | ref = none }} *{{Cite book| chapter = Noam Chomsky | title = Key Thinkers in Critical Communication Scholarship: From the Pioneers to the Next Generation | editor1-last = Lent | editor1-first = John A. | editor2-last = Amazeen | editor2-first = Michelle A. | publisher = Palgrave Macmillan | pages = 1–12 | chapter-url = https://books.google.com/books?id=fldOCgAAQBAJ&pg=PA1 | url = https://books.google.com/books?id=fldOCgAAQBAJ | date = August 5, 2015 | isbn = 978-1-137-46342-5 | ref = none }} *{{Cite journal | title = AI's Hall of Fame: Computational Linguistics and Cognitive Science | last = Lim | first = Ee-Peng | journal = [[IEEE Intelligent Systems]] | year = 2011 | volume = 26 | issue = 4 | page = 12 | url = https://ieeexplore.ieee.org/document/5968105 <!-- Deny Citation Bot --> | doi = 10.1109/MIS.2011.64 | ref = none }} *{{Cite news| title = The NS Interview: Noam Chomsky | last = McDonald | first = Alyssa | magazine = [[New Statesman]] | url = http://www.newstatesman.com/international-politics/2010/09/war-crimes-interview-obama | date = September 2010 | ref = none }} *{{cite book| chapter = The cognitive foundations for reference in a signing orangutan | last = Miles | first = H. Lyn White | year = 1990 | title = "Language" and intelligence in monkeys and apes: Comparative developmental perspectives | editor1-last = Gibson | editor1-first = Kathleen Rita | editor2-last = Packer | editor2-first = Sue Taylor | publisher = [[Cambridge University Press]] | location = Cambridge | chapter-url = https://archive.org/details/languageintellig0000unse/page/511 | url = https://archive.org/details/languageintellig0000unse | url-access = registration | via = [[Internet Archive]] | isbn = 978-0-521-38028-7 | ref = none }} *{{Cite book| title = Understanding Power: The Indispensable Chomsky | editor1-last = Mitchell | editor1-first = Peter R. | editor2-last = Schoeffel | editor2-first = John | year = 2002 | publisher = New Press | location = New York | url = https://archive.org/details/understandingpow00chom_0 | via = [[Internet Archive]] | isbn = 978-156584703-3 | oclc = 46936001 | ref = none }} *{{cite journal | title = The social group of wild chimpanzees in the Mahali Mountains | last = Nishida | first = T. | journal = [[Primates (journal)|Primates]] | year = 1968 | volume = 9 | issue = 3 | pages = 167–224 | url = http://repository.kulib.kyoto-u.ac.jp/dspace/bitstream/2433/213162/1/yrigk00159.pdf | doi = 10.1007/BF01730971 | hdl = 2433/213162 | s2cid = 28751730 | ref = none }} *{{cite book| title = Music, Language, and the Brain | last = Patel | first = Aniruddh D. | year = 2008 | publisher = [[Oxford University Press]] | location = New York | url = https://archive.org/details/isbn_9780195123753 | url-access = registration | via = [[Internet Archive]] | isbn = 978-0-19-512375-3 | ref = none }} *{{cite book| title = The Education of Koko | url = https://archive.org/details/educationofkoko0000patt_r9o8 | last1 = Patterson | first1 = Francine | last2 = Linden | first2 = Eugene | author1-link = Francine Patterson | author2-link = Eugene Linden (author) | year = 1981 | publisher = [[Holt, Rinehart & Winston]] | location = New York, NY | isbn = 978-0-03-046101-9 | ref = none }} *{{cite book| chapter = Some basic traits of language in wild chimpanzees? | last = Plooij | first = F. X. | year = 1978 | title = Action, Gesture and Symbol: The Emergence of Language | editor-last = Lock | editor-first = A. | publisher = [[Academic Press]] | location = London | pages = 111–131 | isbn = 978-0-12-454050-7 | ref = none }} *{{cite book| chapter = Noam Chomsky | last = Poole | first = Geoffrey | year = 2005 | title = Key Thinkers in Linguistics and the Philosophy of Language | editor1-last = Routledge | editor1-first = Christopher | editor2-last = Chapman | editor2-first = Siobhan | publisher = [[Edinburgh University Press]] | location = Edinburgh | pages = 53–59 | isbn = 978-0-7486-1757-9 | ref = none }} *{{cite book| title = Public Intellectuals: A Study of Decline | edition = Revised | last = Posner | first = Richard A. | year = 2003 | author-link = Richard Posner | publisher = [[Harvard University Press]] | location = Cambridge, MA | isbn = 978-0-674-01246-2 | ref = none }} *{{cite journal | title = 'Gavagai!' or the future history of the animal language controversy | url = https://archive.org/details/sim_memory-cognition_1985-05_13_3/page/207 | last = Premack | first = D. | journal = Cognition | year = 1985 | volume = 19 | issue = 3 | pages = 207–296 | doi = 10.1016/0010-0277(85)90036-8 | pmid = 4017517 | s2cid = 39292094 | ref = none }} *{{cite journal | title = Spontaneous Symbol Acquisition and Communicative Use By Pygmy Chimpanzees (''Pan paniscus'') | last1 = Savage-Rumbaugh | first1 = S. | last2 = McDonald | first2 = K. | last3 = Sevcik | first3 = R. A. | last4 = Hopkins | first4 = W. D. | last5 = Rubert | first5 = E. | journal = [[Journal of Experimental Psychology: General]] | year = 1986 | volume = 115 | issue = 3 | pages = 211–235 | url = http://www.cogsci.ucsd.edu/~sereno/170/readings/21-ApeLanguage.pdf | doi = 10.1037/0096-3445.115.3.211 | pmid = 2428917 | ref = none }} *{{cite journal | title = Language learning in two species of apes | url = https://archive.org/details/sim_neuroscience-and-biobehavioral-reviews_winter-1985_9_4/page/653 | last1 = Savage-Rumbaugh | first1 = S. | last2 = Rumbaugh | first2 = D. M. | last3 = McDonald | first3 = K. | author1-link = Sue Savage-Rumbaugh | journal = [[Neuroscience and Biobehavioral Reviews]] | year = 1985 | volume = 9 | issue = 4 | pages = 653–665 | doi = 10.1016/0149-7634(85)90012-0 | pmid = 4080283 | s2cid = 579851 | ref = none }} *{{Cite magazine| title = Review of Noam Chomsky: A Life of Dissent, by Robert F. Barsky | last = Shalom | first = Stephen | magazine = [[New Politics (magazine)|New Politics]] | issue = 23 | url = http://nova.wpunj.edu/newpolitics/issue23/shalom23.htm | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20160808085048/http://nova.wpunj.edu/newpolitics/issue23/shalom23.htm | access-date = October 7, 2016 | archive-date = August 8, 2016 | ref = none }} *{{cite magazine| title = At the Birth of Language | last = Tattersall | first = Ian | author-link = Ian Tattersall | magazine = [[The New York Review of Books]] | date = August 18, 2016 | volume = LXIII | number = 13 | pages = 27–28 | postscript = , | url = https://www.nybooks.com/articles/2016/08/18/noam-chomsky-robert-berwick-birth-of-language/ | ref = none }} a review of {{cite book| title = Why Only Us: Language and Evolution | last1 = Berwick | first1 = Robert C. | last2 = Chomsky | first2 = Noam | publisher = MIT Press | ref = none }} *{{cite book| title = Nim: A Chimpanzee who Learned Sign Language | last = Terrace | first = Herbert S. | year = 1987 | publisher = [[Columbia University Press]] | location = New York, NY | isbn = 978-0-231-06341-8 | ref = none }} {{Refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Noam Chomsky | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Ноам Чомски | wikinews = Ноам Чомски }} * [https://web.archive.org/web/20160305015339/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1401, Биографија на сајту САНУ] * {{MathGenealogy|id=82231}} * [http://www.b92.net/info/intervju/index.php?yyyy=2013&nav_id=698018 Само је питање времена када ћете признати Косово (Недељник, 21. март 2013)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Portret-bez-rama-Noam-Comski.sr.html Портрет без рама: Ноам Чомски („Политика“, 15. фебруар 2015)] * [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=07&dd=03&nav_id=1150910 Чомски је у праву, имамо „граматику” у мозгу (Б92, 3. јул 2016)] * [https://archivesspace.mit.edu/repositories/2/resources/1305 Noam Chomsky personal archives] at [[Massachusetts Institute of Technology|MIT]] * [https://linguistics.mit.edu/user/chomsky/ Faculty page] at [[Massachusetts Institute of Technology|MIT]] * [https://sbs.arizona.edu/chomsky Faculty page] at the [[University of Arizona]] {{Чланови САНУ | selected = д}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија}} {{DEFAULTSORT:Чомски, Ноам}} [[Категорија:Рођени 1928.]] [[Категорија:Амерички филозофи]] [[Категорија:Амерички лингвисти]] [[Категорија:Инострани чланови САНУ]] [[Категорија:Јевреји у Сједињеним Америчким Државама]] [[Категорија:Доктори лингвистике]] [[Категорија:Носиоци Сретењског ордена]] [[Категорија:Амерички књижевници]] [[Категорија:Професори универзитета]] [[Категорија:Рационалисти]] [[Категорија:Онтолози]] pexnljlbtq70ryrkbm56fgg1262fegv 10 36263 25121489 24996827 2022-07-24T19:39:30Z Soundwaweserb 82964 wikitext text/x-wiki {{Вести/слика | слика = Main image deep field smacs0723.png | ширина = 100 | опис = | натпис = ''Webb's First Deep Field'' — прва фотографија из свемира коју је направио телескоп Џејмс Веб | алт = | веза = | ивица = да }} * [[24. јул]]&nbsp;— [[Јонас Вињегор]] из Данске је освојио бициклистичку трку [[Тур де Франс]] 2022. године. * [[11. јул]]&nbsp;— [[НАСА]] је објавила прву фотографију коју је у свемиру направио [[Свемирски телескоп Џејмс Веб]]. * [[10. јул]]&nbsp;— [[Новак Ђоковић]] и [[Елена Рибакина]] су индивидуални освајачи [[Вимблдон 2022.|Вимблдона 2022]]. * [[9. јул]]&nbsp;— У разорном невремену у [[Пакистан]]у, најмање 62 особе погинуле су у поплавама и клизиштима на југозападу и северу земље. * [[8. јул]]&nbsp;— Бивши јапански премијер [[Шинзо Абе]] преминуо је након што је упуцан на предизборном митингу у [[Нара|Нари]]. * [[7. јул]]&nbsp;— [[Борис Џонсон]] најавио је да ће поднети оставку с места [[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера]] [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]]. * [[3. јул]]&nbsp;— [[Ватерполо репрезентација Шпаније]] је освојила [[Светско првенство у ватерполу 2022.|Светско првенство]], победивши у финалу [[Ватерполо репрезентација Италије|Италију]] резултатом 15{{nbsp}}:{{nbsp}}14 после извођења петераца. * [[27. јун]]&nbsp;— [[Колорадо аваланчи]] су освојили [[Национална хокејашка лига|НХЛ]] [[Стенли куп]], пошто су у финалној серији победили [[Тампа Беј лајтнингси|Тампа Беј лајтнингсе]] са 4{{nbsp}}:{{nbsp}}2. {{Вести/заглавље |nocurrenteventslink = {{{nocurrenteventslink|}}} | тренутни_догађаји = * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.|Светско првенство у атлетици]] * [[Европско првенство у фудбалу за жене 2022.|Европско првенство у фудбалу за жене]] * [[Пандемија ковида 19]] * [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|Рат у Украјини]] | скорашње_смрти = {{Скорашње смрти}} }}<noinclude> {{documentation}} </noinclude> byt38oc3zjg8ucb42ua2y02gvpfaiqa 0 37423 25122007 22156099 2022-07-25T09:40:33Z Dilic 1754 wikitext text/x-wiki {{Светац |име=Мученик Евстратије |пол= |титула= Игуман |слика=Жития_Святых_(1903-1911)_-_икона_05093_Евстратий.png |ширина_слике= |опис_слике= |датум_рођења = [[9. век]] |место_рођења= [[Тарс]] |датум_смрти = |место_смрти= |поштује_се_у= |празник=[[9. јануар]] |датум_канонизовања= |место_канонизовања= |канонизован_од= |датум_бетификовања= |место_бетификовања= |беатификован_од= |обележја= |заштитник= |главно_светилиште= |датум_забране= |спорно= }} '''Свети мученик Евстратије Агавријски''' је православни [[светитељ]] из [[9. век]]а. Рођен је у [[Тарс]]у. У двадесетој години одлази у Агавријски манастир на [[Олимп]]у, где се замонашио. У манастиру је дуго био на месту [[игуман]]а. Проживео је седамдесет и пет година монашког живота. Цар [[Лав Јерменин]] у његово време обновио је иконоборску јерес и наставио прогон заштитника православља и иконопоштовања. Преподобни Евстратије, по савету преподобног Јоаникија Великог напустио је свој манастир на Олимпу и повукао се у своју постојбину. Вратио се након смрти цара Лава и доласка на византијски трон цара [[Михаило II Аморијац|Михаила II Аморијца]] и царице Теодоре, [[843]]. године. Велики испосник и молитвеник. За 75 година у [[манастир]]у није легао на леву страну да спава, но увек на десну. За време службе Божје од почетка до краја у себи говорио: ''„Господи помилуј!“'' Умро је у својој деведесет и петој години.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih0109.htm |title=Архимандрит ЈУСТИН Поповић ЖИТИЈА СВЕТИХ 9. JAHУAP СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ЕВСТРАТИЈА ЧУДОТВОРЦА |access-date=12. 09. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090211130939/http://svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0109.htm |archive-date=11. 02. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref> [[Српска православна црква]] слави га [[9. јануар]]а по црквеном, а [[22. јануар]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. == Извори == {{reflist}} == Напомене == {{Из Охридског пролога}} [[Категорија:Светитељи|Евстратије]] 21bxpwy9j1mbkh2dn5fs6jvoo14wo5f 0 39105 25121898 10744903 2022-07-25T07:08:06Z Dilic 1754 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Dionisiosolimpo.jpg|мини|'''Преподобни Дионисије Олимпијски''']] '''Преподобни Дионисије Олимпијски чудотворац''' (јез-грч Αγιος Διονυσιος ο εν Ολυμπω''')''' је православни [[Светитељ|светтитељ]] из [[16. век]]<nowiki/>а, оснивач великог манастира „Свети Дионисије“. Подвизавао се на [[Олимп]]у. За монаха пострижен у [[Света гора|Светој гори]], где је био игуманом [[Манастир Филотеј|Филотејевског манастира]]. Пред крај живота опет се повукао у самоћу на [[Олимп (планина)|Олимп]] где је и умро у [[16. век|XVI веку]] <ref>{{Cite web|url=https://www.saint.gr/3370/saint.aspx|title=Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιος Διονύσιος ο εν Ολύμπω|website=www.saint.gr|access-date=2022-07-25}}</ref>. Рођен је око1500 године у планинском селу Склатена, данас Дракотрипа, Кардиско, са световним именом Димитрије (Δημητριος). Са 18 година се замонашио у [[Метеори|Метеорима]] под именом Даниил <ref>{{Cite web|url=http://drakotrypa.gr/index.php?option=com_content&view=article&id=77&Itemid=164|title=Άγιος Διονύσιος|website=drakotrypa.gr|language=el-gr|access-date=2022-07-25}}</ref>. Три године касније настанио се у [[Кареја|Кареји]] на [[Света Гора|Светој Гори]]. Примио је свештенство и велику схиму под именом Дионисије. Настанио се у скиту Каракал, где је као подвижник живео 10 година. Био је изабран за игумана тадашњег [[Манастир Филотеј|манастира Филотеј]]. Пошто је наишао на велика противљења свом начину живота, Дионисије је напустио Свету Гору и око [[1524]]. године настанио се у великом манастиру Светог Јована Претече у Беру. У манастиру се спријатељује са будућим [[Никанор Завордски|светим Никанором]] <ref>{{Cite web|url=http://www.imth.gr/default.aspx?lang=el-GR&loc=1&&page=147|title=Ι.Μ.Θ. :: Άγιοι|website=www.imth.gr|access-date=2022-07-25}}</ref>. Дионисије је одбио молбу мештана да буде изабран за епископа и повукао се на Олимп, где се настанио у једној пећини. Оклеветан, Дионисије је избачен из своје пећине и отишао у Пелион, где је [[1542|1542.]] године основао манастир „Света Тројица Сурвиа“. После три године вратио се на Олимп, где је и умро. Свети Дионисије је сахрањен у северозападној капели манастира Свете Тројице, насталој око његове пећине. [[Српска православна црква]] слави га 24. јануара по црквеном, а [[6. фебруар]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. <small>Велики део овог текста је преузет из [[охридски пролог|охридског пролога]] светог владике [[Николај Велимировић|Николаја Велимировића]]. Он не подлеже ауторским правима</small> {{клица-светитељ}} == Извори == <references /> [[Категорија:Светитељи|Ксенија]] 99n5gmcm265xg3bswr1bkefowv7nfe7 0 39213 25121740 24644853 2022-07-25T00:10:53Z 79.101.179.180 wikitext text/x-wiki {{nepouzdani_izvori}} {{чишћење | разлог = poetski uzleti/neenciklopedijski stil; vrlo verovatno kršenje autorskog prava kopiranjem teksta iz drugih izvora| датум = 08. 2013.}} [[Датотека:Fascist occupation of yugoslavia-sr.png|Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|мини|250п]] [[Датотека:Hungary map 1941-sr.png|Велика Мађарска, 1941.|мини|250п]] '''Мађарска окупација Југославије''' састојала се од [[Окупација|окупације]], затим [[анексија|анексије]] области [[Бачка]], [[Барања]], [[Међимурје (област)|Међимурја]] и [[Прекомурје|Прекомурја]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Све те територије су прије 20. века биле под контролом [[Земље круне Светог Стефана|Угарске]] и у састав Југославије су ушле [[Тријанонски споразум|Тријанонским споразумом]] после [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Те области су сада дио неколико држава: Бачка је сада део [[Србија|Србије]], Барања и Међимурје су сада део [[Хрватска|Хрватске]], а Прекомурје је део [[Словенија|Словеније]]. Окупација је почела 11. априла 1941. године када је 80.000 мађарских војника прешло југословенску границу као знак подршке немачкој инвазији Југославије која је отпочела пет дана раније. Отпор мађарских снага су пружали српски [[четници]], али је одбрана [[Југословенска војска|Југословенске војске]] у том тренутку била срушена. Мађарским снагама су посредно помагали месни Фолксдојчели, немачка мањина, која је имала формирану милицију и разоружала је 90.000 југословенских војника. Упркос спорадичном отпору, мађарске снаге су убиле много цивила током ових почетних операција, укључујући и неке фолксдојчере. Влада (новоформирана осовинске марионетске државе [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]) накнадно се сагласила са мађарском анексијом области Међумурје, што је узнемирило хрватско становништво у тој области. Окупационе власти су одмах класификовале становништво Бачке и Барање на оно које је живело у том областима док су оне још биле под Угарском влашћу 1920. године и, на углавном, српске досељенике који су у то подручје стигли од када су те области део Југославије. Затим су отпочели са притварањем месних Срба у сабирне логоре и затим их пребацивајући уХрватску, [[Независна Држава Црна Гора|Црну Гору]] и [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србију]]. На крају је десетина хиљада Срба депортовано из окупираних територија. Уследило је спровођење „мађаризације” политичког, друштвеног и привредног живота окупираних територија, што је укључивало поновно досељивање Мађара и Секеља из других делова Мађарске. „Мађаризација” се није односила на Фолксдојчере, који су имали посебан статус под мађарском влашћу, док су у Прекомурју мађарске власти биле попустљиве према Словенцима. Мали оружани отпор мађарској окупацији почео је у другој половини 1941. године и на њега су мађарске власти одговориле преким мерама, које су укључивале убиства, прогон и заточеништво. Побуне су углавном биле концентрисане у српском подручје јужне Бачке у региону [[Шајкашка]], у коме су су мађарска снаге светиле своје губитке. Августа 1941. цивилна управа је преузела власт над „Јужним земљама” ({{јез-мађ|[[Делвидек|Délvidék]]}}) и оне су формално анектиране у децембру. Јануара 1942. мађарска милиција је извршила рације током који је убијено преко 3.300 људи, претежно Срба и Јевреја. Марта 1944. године, када је Мађарска схватила да је пред губитком рата и када отпочела је преговоре са Савезницима, Њемачка је преузела управу над земљом, укључујући анектиране територије, током [[операција Маргарет I|операције Маргарет I]]. Уследило је сакупљање и превоз осталих Јевреја на окупараним територијама у логоре смрти, што је довело до смрти 85% Јевреја из окупираних територија. Пред повлачење немачких снага са Балкана, уочи напредовања совјетске Црвене армије, Немци су евакуисали 60.000—70.000 Фолксдојчера из Бачке и Барање у Аустрију. Бачка и Барања су враћене под југословенску управу крајем 1944. године када је Црвена армија истерала немачке снаге из земље. Међимурје и Прекомурје су остали под окупацијом све до последње недеље рата. == Позадина == {{main|Настанак Краљевине СХС}} Подручја Бачке, Барање, Прекомурја и Међимурја била су настањена [[Словени|словенским живљем]] од средњег века.<ref>http://blinfo.info/1-2BL-istorija/Bbt/sip-050/103/103Seobe.jpg{{Мртва веза}}</ref> У позном средњем веку, ова подручја су била под управом [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарске]], а касније долазе под управу [[Османско царство|Османског царства]] и [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. Трансформацијом Хабзбуршке монархије у [[Аустроугарска|Аустроугарску]] 1867. године, ови простори су се нашли у [[Земље круне Светог Стефана|угарском делу Монархије]] у коме је уместо [[Латински језик|латинског]] и [[Немачки језик|немачког]] као службени уведен [[мађарски језик]] и у коме су немађарски становници били изложени [[Мађаризација|мађаризацији]], док су им културна и политичка права у великој мери била ограничена. [[Мађари]] су у оквиру Угарске чинили мање од половине становништва; према попису из 1910. године 48% становништва Угарске је говорило мађарски језик, али у овај проценат нису укључени само етнички Мађари, већ и припадници других народа као што су [[Јевреји]], [[Буњевци]], итд. Остатак становништва Угарске чинили су [[Румуни]], [[Словаци]], [[Срби]], [[Хрвати]], [[Словенци]], [[Немци]], [[Украјинци]], итд. Након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] и распада [[Аустроугарска|Аустроугарске]] 1918. године, на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској мировној конференцији]], силе [[Тројна антанта|Антанте]] су склопиле [[Тријанонски споразум]] са Мађарском, која је тиме призната као независна држава. Споразум је, поред осталих ствари, дефинисао границу између Мађарске и суседних држава (укључујући [[Краљевина Југославија|Краљевину СХС]]). Области којима је раније управљала хабзбуршка Угарска подељене су између независне Мађарске и суседних држава. Од ових области, у састав Краљевине СХС ушла су подручја бивше Краљевине [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватске-Славоније]], а такође и подручја [[Банат]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Барања|Барање]], [[Прекомурје|Прекомурја]] и [[Међимурска жупанија|Међимурја]]. Значајан број [[Мађари|Мађара]] је остао да живи на територијама које су ушле у састав суседних држава, укључујући и Краљевину СХС,{{sfn|Lemkin|2008|pp=261–262}}{{sfn|Pearson|1996|p=95}} али су на овим територијама Мађари били мање бројни у односу на друге народе. Током међуратног периода Мађарска је тражила ревизију граница дефинисаних Тријанонским споразумом, па су односи две државе били затегнути.{{sfn|Lemkin|2008|pp=261–262}}{{sfn|Pearson|1996|p=95}} [[Чехословачка]], [[Румунија]] и Југославија су се 2. августа 1938. договориле о [[Бледски споразум (1938)|делимичној ревизији одредби Тријанонског споразума]], којом је Мађарској дозвољено да се поново наоружава.{{sfn|Bán|2004|pp=37–38}} == Априлски рат и Мађарска инвазија == === Напад на Југославију === [[Априлски рат]] у Краљевини Југославији званично је почео [[6. април]]а [[1941]]. године када су [[силе Осовине]] извршиле инвазију на њену територију. Нацистичка Немачка извршила је инвазију на Југославију (''"Операција Казна"''), 6. априла 1941. без објаве рата. Био је то прекршај правила и конвенција ратовања. Шест стотина бомбардера и борбених авиона немачке авијације (''Luftwaffe'') бомбардовало је Београд запаљивим и распрскавајућим пројектилима. Београд је био отворен град, без ваздушне заштите и противваздушне одбране. Уништена су читава стамбена насеља. Процењује се да је у Београду страдало око 17.000 српских цивила током бомбардовања Luftwaffe-а. То је више цивилних жртава него у претходним нацистичким бомбардовањима Варшаве, Ковентрија и Ротердама заједно. Тај варварски акт је сам по себи представљао ратни злочин и акт геноцида јер су мете напада били српски цивили и цивилне структуре. Уништење српског народа и државе било је циљ Адолфа Хитлера. Био је то акт геноцида. Нацистички напад на Београд представља до тада невиђен атак на животе цивила. Тако је отпочело страдање Срба. Огромној армади коју је предводила Хитлерова Немачка, одлучила је да се прикључи и Хортијева Мађарска увидевши прилику да поравна историјске рачуне и промени границе одређене Тријанонским споразумом. === Улазак мађарских трупа у Бачку и Барању === Као савезник Немачке, у Другом светском рату учествовала је и Мађарска на челу са Миклошем Хортијем, оданим савезником Хитлера. Хитлер је планирао да изврши инвазију на Совјетски Савез и због тога је тражио додатно војно ангажовање Мађарске на овом простору. Међутим у Југославији је извршен преврат, збачена је влада која је потписала Тројни пакт и Немачка се одлучила да нападне Југославију. Изговарајући се да има нека нерешена питања Хорти је послао своју војску у Бачку. Хорти је без знања парламента ковао планове да заузме Бачку. Међутим, поједини заговорници мађарско-југословенског пријатељства (о којем је претходно био потписан споразум) нису желели да прихвате тај чин и када је пронацистичка влада дошла на власт у Мађарској а тај споразум постао мртво слово на папиру, Хорти је без већих проблема могао да оствари своје планове. У окупацији југословенских територија је учествовало око 80.000 мађарских војника. У сарадњи са представницима Хитлеровог генералштаба, Мађарска до 30. марта израђује распоред мађарских јединица за упад у Југославију. На дан проглашења [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], мађарска влада заседа 10. априла 1941. године, одобрава [[регент]]ову заповест о ратним операцијама у „Јужним крајевима“ и издаје ''„Прокламацију мађарском народу“'' да је војна интервенција неопходна зарад наводне заштите мађарског живља. Стварајући привид да је Бачка освојена херојским биткама, Хортијеве трупе су исценирале сукобе пуцајући по крововима и оптужујући локално становништво да на таванима крије четнике. Мађарске трупе окупирале су Нови Сад и одмах завеле своју управу. У сам град је умарширала војска и наоружани одреди Мађара, а прва мета им је био споменик Светозара Милетића који је уклоњен од стране мађарских окупационих власти. Посебно је страдало цивилно становништво [[Сомбор]]а, [[Србобран]]а, [[Суботица|Суботице]], [[Сента|Сенте]] и [[Нови Сад|Новог Сада]]. Регент Мађарске је прекршио члан 23. [[Хашка конвенција|Хашке конвенције]] принудно [[мобилизација|мобилишући]] становништво окупиране територије, чиме је прекршен и члан 42. који забрањује присвајање туђег [[suverenost|суверенитета]] за време трајања окупације. Није познат прецизан број Срба, других Словена и Јевреја жртвованих на Источном фронту у оквиру такозваних радних батаљона. Мађарски окупатор је ушао у Нови Сад из правца Бачке Паланке због страха од поновљеног догађаја у Сиригу. Професор доктор [[Милан Рунић]] тврди да је главни узрок тог окупаторовог потеза била опсесија хортијеваца да у Новом Саду има четника. Услед тога, као и због отпора на који су наишле у Сиригу, окупаторске снаге су у Нови Сад ушле из правца Бачке Паланке кроз Футошку улицу. Тек у поподневним сатима је мађарска војска ушла у Темеринску улицу дознавши од домаћих Мађара да је тај део града, Салајка, насељен српским становништвом и да се ту наводно крију четници. Окупатор је наредио да капије остану отворене и заређао по кућама.<ref name="глас" /> === Ратни злочини === Током априлског запоседања Бачке 1941. године, услед инсценираних сукоба којима је створена привидна витешка битка „храбре“ мађарске војске са „четницима“, побијено је најмање 8.350 (према другим подацима 8.500) грађана. У политичком извештају Светозара Тозе Марковића од 10. октобра 1942. напомиње се да су хортијевци до октобра 1941. године погубили 15.000 душа, око 60.000 затворили у концентрационе логоре и протерали, а у јануарској Рацији 1942. побили „око 10.000 душа у Шајкашкој и Новом Саду“.<ref name="глас">Глас са Цера часопис бр. 25: [http://glassacera.wordpress.com/2012/01/11/madjarski-zlocini-nad-srbima/ „Мађарски злочини над Србима 1941.“], Александар Вељић, 11. јануар 2012. приступ 7.6.2013{{непоуздан извор}}</ref> Преко 10.000 људи је опљачкано током априлске окупације. Вредност опљачкане имовине износи 539.251.271 предратних динара. Тим чином је прекршена Хашка конвенција (члан 46, 47. и 48.) из 1907. године за шта нико није одговарао, као ни за све друге нечовечности у Хортијевој такозваној [[Велика Мађарска|Великој Мађарској]]. Ни у „ужој“ Мађарској није поштеђена аутохтона српска заједница. Тело свештеника Милоша Апића из Сантова нађено је 25. априла 1941. године у дунавском рукавцу, изломљених удова и са два метка у глави. Истражни судија из Мохача је наложио обдукцију и тело је потом покопано у највећој тајности. На стотине мађарских Срба је затворено, нарочито интелигенција. Одлуком генералштаба и Министарства унутрашњих послова, од српске и јеврејске интелигенције су састављени такозвани радни батаљони, а поједини Срби су стрпани у логоре. Априла 1941. у Марцалу је основан логор 440 у који су затворени многи „неповерљиви“ Срби, староседеоци у Мађарској. Државна комисија за утврђивање злочина окупатора није могла да наведе прецизан број присилно регрутованих војника који су као „топовско месо“ жртвовани на Источном фронту, али „утврђује“ да је био „страховит проценат“ погинулих.<ref name="глас" /> == Окупација и анексија == === Окупаторска подела Војводине === [[Датотека:Occupation of vojvodina-sr.png|Подела Војводине између Мађарске, Недићеве Србије под окупацијом Немачке и НДХ|мини|250п]] У краткотрајном Априлском рату 1941. године Војводину су окупирале немачке и мађарске фашистичке снаге. Банат је заузео немачки 41. моторизовани корпус, Бачку и Барању мађарски 4. и 5. пешадијски и 1. оклопни корпус, а Срем немачка 8. тенковска и 16. моторизована дивизија 46. корпуса. Након Априлског рата Војводина је окупирана и подељена у три окупационе зоне: [[Срем]] су Немци предали тзв. [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]], Бачку и Барању је анектирала [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Хортијева Мађарска]], док је Банат фактички потпао под власт домаћих Немаца ([[дунавске Швабе|фолксдојчера]]), иако је званично припадао [[Србија под немачком окупацијом|Недићевој Србији]].<ref name="субнор">Савез удружења бораца Народноослободилачког рата: [http://www.subnor.org.rs/narodni-ustanak-u-vojvodini-1941 „Народни устанак у Војводини 1941.“], Светомир Атанацковић, 10.7.2011, приступ 9.6.2013</ref> Анексију Бачке и Барање формално је потврдила мађарска скупштина 16. децембра 1941. године. Бачка је ушла у састав Бачко-Бодрошке жупаније, осим града Хоргоша који је припао Чонградској жупанији, а Барања је прикључена Барањској жупанији. Нови Сад, Сомбор, и Суботица проглашени су слободним краљевским градовима, и били су непосредно подређени мађарској влади.<ref name="субнор" /> Окупациону власт вршиле су до 25. априла трупе мађарске „Јужне армије“, затим Команда војно-управне групе Јужне армије, а од 15. августа 1941. до октобра 1944. године власт је вршила грађанска управа, потпомогнута мађарском полицијом и жандармеријом. Као што су окупатори поделили Краљевину Југославију, тако је и Мађарска административно расподелила своје освојене територије. Поред Бачке и Барање, Мађарска је окупирала и подручја [[Међимурска жупанија|Међумурја]] и [[Прекомурје|Прекомурја]], у данашњој Хрватској и Словенији. === Демографија === [[Датотека: Madjarska okupacija Backe i Baranje, 1941-1944.png|мини|250п|Мађарска окупација Бачке и Барање, 1941-1944. Подручје окупације је упоређено са подручјем срезова у којима су говорници мађарског били у већини према попису из 1931. Становништво којем матерњи језик није био мађарски чинило је већину у највећем делу ове територије коју је окупирала Мађарска.]] На свим југословенским територијама које је 1941. окупирала Мађарска узетим заједно, било је тада око милион становника, од којих 543.000 (54,3%) Срба, Хрвата и Словенаца, 301.000 (30,1%) Мађара и 197.000 (19,7%) Немаца. Један од првих потеза мађарске окупационе власти у Бачкој односио се на депортацију свих Срба, Јевреја и Рома који су досељени после 31. октобра 1918. Ове мере највише су погодиле српско становништво, јер су међу колонистима после Првог светског рата огромну већину чинили управо српски ратни добровољци. На њихово место, довођене су мађарске породице из Буковине и Молдавије. Од 11. маја до 20. јуна, насељено је 13.200 Мађара из Буковине (3.279 породица). Уз то, доведене су и 53 мађарске породице из Молдавије (161 лице укупно). У куће протераних Срба, усељено је 3.325 Мађара (481 породица). Упоредни резултати пописа из 1931. и 1941. године показују да је број говорника мађарског језика у Бачкој у том периоду порастао за 80.000; у процентима, био је то раст са 34,2% на 45,4% говорника мађарског у Бачкој. У северној Бачкој, говорници мађарског су чинили 74,7% становништва, док је у Новом Саду њихов процентуални удео 1941. износио 50,4% (по попису из 1931. их је било 27,1%).<ref name="савић" />{{sfn|Kocsis|Kocsis-Hodosi|2001|pp=153}} Ови се подаци, ипак, морају узимати са резервом, с обзиром да је у говорнике мађарског језика окупаторска статистика рачунала и један број немађара који су говорили мађарски (Јевреје, Буњевце, итд). <gallery> Датотека:Vojvodina languages1931-sr.png|Говорни језици у Бачкој по попису из 1931. године - подаци по срезовима и градовима Датотека:Vojvodina-Language-1931.GIF|Говорни језици у Бачкој по попису из 1931. године - подаци по општинама и градовима </gallery> === Окупаторска политика и ратни злочини === У Бачкој и Барањи један од првих потеза мађарске окупационе власти била је подела становништва на две групе: оне који су били на тим подручјима у време примирја 1918. и оне који су овамо дошли током међуратног раздобља.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=170}} Одмах по окупацији, започела је кампања [[погром]]а над Србима и Јеврејима, која је, различитим интензитетом, трајала до 1944. године, вођена несмањеном жестином и мржњом према не-мађарима а нарочито Србима који су ту живели. Већ првих дана окупације, побијено је око 2.500 Срба. Свој злогласни врхунац, кампања је достигла током рације у Јужној Бачкој, јануара 1942. Према подацима ''центра Симон Визентал'', само у једном дану и само на једном месту, новосадском „Штранду“, 23. јануара 1942., припадници мађарских окупационих снага у Новом Саду одвели су 292 Србина и 550 Јевреја (најпрецизнији опис новосадске рације сачинио је новосадски историчар Звонимир Голубовић) на обалу Дунава и тамо их натерали да закораче на залеђену површину реке, а потом их усмртили пушчаним хицима у лед који је пуцао. Оне који се нису одмах удавили, убијали су из пиштоља и пушака. У том догађају, као и у свим злочинима током рације у Јужној Бачкој 1942., учествовале су и јединице мађарске војске и Мађарске краљевске жандармерије.<ref name="савић">Дејан Лучић: [http://www.dejanlucic.net/Rus/VELIKA_MADJARSKA__cir.html „Велика Мађарска и геноцид у Војводини, 1941-1944.“], Карл Савић, приступ 7.6.2013 {{Непоуздан извор}}</ref> У Бачкој и Барањи је заведена окупаторска управа, уклањани су српски називи на јавним местима, протеривани Срби и други не-мађари а у школе је уведен мађарски језик као обавезан. Српски виђенији људи су убијани а њихова имовина плењена.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=171}}<ref name="рехабилитација">РТС: [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/Регион/1116308/Рехабилитација+Хортија.html „Рехабилитација Хортија“], приступ 9.6.2013</ref> [[Датотека:Proclamation Bački Petrovac WWII.jpg|мини|Двојезични (на српском и мађарском језику) проглас мађарске окупационе власти у Бачком Петровцу током Другог светског рата којим се прети одмаздом двадесет за једног у случају да нападач на хонведа или жандарма не буде пронађен. У случају да виновник буде пронађен он би преким судом био осуђен на смрт]] У Бачкој су у потерама мађарске војске, полиције и жандармерије, разбијене многе партизанске групе и десетине, као и многе партијске организације. У низу полицијских акција и пресуда мађарских преких судова у Бачкој је, од јуна 1941. до октобра 1942. године, убијено око 350 чланова КПЈ и око 5.000 родољуба и антифашиста. Окупатор никога није штедео. Све се радило са јасним циљем, да се покаже да је окупирано подручје Мађарска а не Југославија. ''Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Бачкој и Барањи,'' утврдила је поименце 412 мученика који су издахнули услед зверских мучења у новосадској „Армији“. Државна комисија је установила да је најмање 21.671 особа са територија окупираних од Хортијеве Мађарске отерана на присилне радове. Мађарске власти су поверљивим документима наложиле присилни рад са циљем да допринесу ратним походима нацистичке Немачке и да униште припаднике српског, других словенских и јеврејског народа. Према личној наредби Адолфа Хитлера својим командантима, окрутност и немилосрдност према Србима били су главна одредница немачке окупационе политике. Тај пример следили су сви савезници Сила Осовине, па и Хортијеви Мађари.<ref name="савић" /> Пошто је Миклош Хорти био одани савезник Алдофа Хитлера, хтео је да покаже да је Мађарска спремна учинити све за пакт Сила Осовине. Победу у Априлском рату Мађари су извојевали уз помоћ припадника појединих националних мањина, нарочито мађарске и делом немачке националне мањине које су биле настањене у Бачкој и Барањи. Стварних борби и битака није било, али Хорти је желео да покаже да је ово био војнички поход а не злочиначки и агресорски упад на туђу државну територију. Хорти је такође желео да промени границе Мађарске, које су биле одређене Тријанонским споразумом. Сви који нису спадали у мађарску нацију, морали су бити протерани или одведени у логоре. Хорти је ишао ка једном циљу - '''Великој Мађарској.''' ''Мађарска је послала своје јединице и у инвазију Совјетског Савеза.'' Ове трупе су спалиле око 30 села у свом походу. Штитиле су бокове немачких армија, али ће тај поход скупо платити када Црвена армија буде извршила контра-напад и поразила мађарско-немачке јединице. Да би одржале своју власт и завеле „ред“ мађарске окупационе власти су вршиле [[терор]] и кажњавале сваки вид [[саботажа|саботаже]]. [[Сегедин]]ски затвор ''"Чилаг"'' (Звезда) био је највеће концентрационо место за политичке затворенике - активисте отпора фашизму. У том [[казамат]]у је 752 заточеника из Бачке и Барање издржавало казну. Једно од најстрашнијих мучилишта била је данашња касарна код новосадске Рибље пијаце. У том казамату је издахнуло 412 мученика. Сагласно антисемитској политици Миклоша Хортија, сви Јевреји од 18 до 48 година су присилно послани на изградњу путева и магацина и обраду земље додељене мађарским насељеницима. Прве радне чете чинили су искључиво Јевреји по наређењу генерала Терека команданта Печујске дивизије. Убрзо су пристигли Срби и други Словени. Најмање 21.671 особа је отерана на присилне радове.<ref>Часопис Двери српске бр. 45: „Последице мађарског национализма“, Александар Вељић, pp. 105, Видовдан 2010 (Београд)</ref> Мађарска новинска агенција јавила је из Суботице да је до 30. априла 1941. године исељено преко 10.000 људи и да треба истерати још најмање 100.000 Срба. Мађарска влада је од немачких окупационих власти у Београду затражила одобрење да протера 150.000 Срба из целог подручја под контролом Мађарске, што јој није одобрено. Уместо у Србију, до краја маја 1941. године у кланицу НДХ, [[Логор Јасеновац]], протерано је 42.000 бачких Срба.<ref name="глас" /> == Етноцид и геноцид над Србима и другим немађарима == {{...}} [[Датотека:Fascist genocide in yugoslavia-sr.png|мини|250п|Мапа подручја Бачке на којем су мађарски фашисти починили геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у току Другог светског рата.]] [[Датотека:Racija1942 02.png|мини|250п|Мапа места захваћених рацијом у јануару 1942. године у јужној Бачкој, у којој су мађарске окупационе снаге убиле 3.809 цивила углавном српске, јеврејске и ромске народности (према историчару Звонимиру Голубовићу).]] [[Датотека:Zrtve racije01.jpg|мини|250п|Споменик жртвама рације у Новом Саду.]] [[Датотека:Monument of the 1942 raid victims near Žabalj.jpg|мини|250п|Споменик жртвама рације код Жабља.]] [[Датотека:Leševi na Senćanskom putu.jpg|мини|250п|Суботица за време окупације (1941-44). Лешеви на Сенћанском путу.]] === Јануарска рација 1942. године === '''Леденог јануара 1942.''' године када се температура спуштала до 30 испод нуле, у јужној Бачкој (Шајкашка: троугао између Дунава и Тисе) под изговором да траже партизане, хортијевске трупе су починиле стравичне злочине које не памти историја Европе. У правом [[геноцид]]у искорењено је 30% становника [[Чуруг]]а, истребљена цела главна улица у [[Жабаљ|Жабљу]], утамањене бројне српске, русинске и јеврејске породице у [[Ђурђево (Жабаљ)|Ђурђеву]]. 21. јануара 1942. године у блокираном Новом Саду отпочело је тродневно „чешљање терена“ у којем је погубљено преко 4.000 становника. Осим што су посејали смрт по граду, фашисти су искористили купалиште Штранд да на том стратишту затру целе породице бацајући их под лед. '''Шајкашко-новосадска рација је према мађарским војним изворима однела најмање 12.736 особе.''' Размере злочина су невероватне. Шокантна су зверства и мржња испољена тог јануара 1942. године, комшије које су учествовале у геноциду, храброст појединих који су изгубили животе спасавајући друге и судбина два села која су спасена захваљујући локалним Немцима и једном окупаторском жандару. Председник '''Друштва за очување сећања на Холокауст''' Александар Вељић тврди да је идеолошки обојена послератна историја заташкала чињеницу да је у злогласној ''"Рацији"'' из 1942. године, злочиначкој акцији мађарске окупационе војске на подручју Бачке, убијено 12.763 недужних људи.<ref name="вести">Вести онлајн: [http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/188502/Madarska-pobila-12763-Srba-to-ne-moze-da-se-zataska „Мађарска побила 12.763 Срба, то не може да се заташка“], Александар Вељић, 19.12.2011, приступ 9.6.2013</ref> Мађарски народни посланик из тог времена '''[[Ендре Бајчи Жилински]]''', дошао је до непобитних сазнања да су у јануару 1942. године припадници мађарске окупационе војске побили у Бачкој 12.763 недужних људи.<ref name="вести" /> Окупатор је, према наводима Жилинског, који се позива на мађарске војне изворе, те стравичне злочине чинио у троуглу Дунава и Тисе у Бачкој, кад је убијао и под лед Дунава бацао недужне људе, старце, жене и децу. Идеолошки обојена послератна историја заташкала је и знатно умањила број жртава. Нажалост, откривена истина о злочинима његових сународника у Бачкој, Жилинског је коштала живота.<ref name="вести" /> У недавно откривеном чланку Нилса Хорнеја у шведском листу „Социјалдемократа“ (од 12. октобра 1943) наводи се да је у „Рацији“ погубљено преко 10.000 Срба. Хорнеј је податке добавио од мађарских званичника и избеглица из Бачке. Ових дана је откривен и извор о броју јеврејских жртава у књизи ''"Југословени у мађарским затворима и логорима 1941—1945"'' из пера бившег председника новосадске Јеврејске општине Владислава Ротбарта, који спомиње ''"... оних око 2.000 Јевреја који су убијени током такозваних рација јануара 1942. године"''. Тај напис је подударан са подацима о 1.708 поименце идентификованих Јевреја и сазнањем да је у Новом Саду боравило око 300 јеврејских емиграната из других земаља под нацистичком окупацијом. Њихов идентитет углавном није познат, а као странци и Јевреји били су на мети за одстрел. До сада је поименце идентификовано 545 других жртава. Међутим, 83 идентификоване ромске жртве не представља коначан број погубљених Рома пошто нажалост нема података о убијеним новосадским Ромима, нити о већини жртава из 50 ромских породица у Мошорину. Идентитет око 150 погубљених кисачких Словака такође није непознат. Ове бројке нас збирно доводе до 12.763 и тиме је доказана веродостојност мађарских извора, истина која је посланика Ендреа Бајчи Жилинског коштала живота. Одмах по ослобођењу појединих делова Југославије, почела су суђења за ратне злочине, сарадњу са окупатором и друге преступе. Војни судови су судили по '''Уредби о војним судовима и надлежношћу војних судова''', донетој 24. маја 1944. године, а затим војни и цивилни судови по '''Закону о кривичним делима против народа и државе''', донетом 15. августа 1945. године. Овај закон је мењан и допуњаван 16. јула 1946. године. Прва суђења ратним злочинцима и народним непријатељима почела су у Београду крајем октобра 1944. године. У Војводини суђења су почела децембра 1944. године, а завршена су децембра 1947. године. У табели ''"објављене пресуде ратним злочинцима"'' приказане су пресуде које су до сада објављене. Ова суђења приказана су у оновременој штампи. Паралелно са суђењима, објављивана су саопштења '''Државне комисије за ратне злочине окупатора и њихових помагача.''' Два саопштења су се односила на злочине мађарске државе. У Саопштењу бр. 69 изнети су подаци о Злочину принудног регрутовања становништва Бачке и Барање у јединице мађарске војске, а у саопштењу бр. 90 о Злочину уништавања народа Бачке и Барање помоћу ропског рада. Релативно целовит преглед свих група масовних злочина почињених у Војводини на територији мађарске окупације дат је у већ поменутој књизи Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини, књ. 1 - Бачка и Барања, која је објављена 1946. године у 7.000 примерака. Многи одговорни за злочине нису суђени, јер су били недоступни, као нпр. жандармеријски капетан Шандор Кепиро. Са друге стране у време борби за ослобођење Бачке и Барање, те у првој фази постојања Војне управе за Банат, Бачку и Барању, вршено је кажњавање одговорних за ратне злочине и без суђења у режији Озне. Архивска грађа о томе или не постоји у потпуности, или нам још увек није доступна. === Логор Шарвар === За разлику од Срба староседелаца, Миклош Хорти Србе досељене након 1918. године, када је 1941. године успоставио контролу над Бачком, није признао за држављане велике Мађарске. Пошто, према тадашњем мађарском гледишту, они нису били мађарски држављани, преживели сужњи злогласног логора за интернирце у [[Шарвар]], мада су то у два наврата покушавали, нису успели да од Мађарске добију макар и симболичну одштету за патње које су у њему током Другог светског рата преживели.<ref name="ђорђе">Вечерње новости: [http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:370042-Logorasi-iz-Sarvara-bez-odstete „Логораши из Шарвара без одштете“], Ђорђе Вукмировић, 10.3. 2012, приступ 8.6.2013</ref> [[Солунски фронт|Солунски]] [[добровољци (војници)|добровољци]], махом [[Лика|Личани]], [[Херцеговина|Херцеговци]] и [[Црногорци]], на север Бачке насељени су после Првог светског рата. Добили су нешто обрадиве земље, да би, у наредне две деценије, сами подигли 32 потпуно нова насеља попут [[Мали Београд (Бачка Топола)|Малог Београда]], [[Мишићево|Мишићева]], [[Растине]], [[Карађорђево (Бачка Топола)|Карађорђева]], [[Војвода Зимонић|Војводе Зимоњића]], [[Алекса Шантић (Сомбор)|Алексе Шантића]], [[Бачки Соколац|Бачког Соколца]]. Кроз логор у Шарвар их је, од 1941. до 1945, прошло више од 10.000, од чега око 4.300 деце.<ref name="ђорђе" /> Пошто су их истерали из кућа, Мађари су преостале солунске добровољце и њихову децу најпре сместили у четрдесетак сабирних логора у околини Бачке, да би уследио транспорт у Шарвар. Ту су их дочекали стражари са пушкама и [[bič (predmet)|корбачима]], хале бивше свиларе са на брзину склепаним дрвеним креветима на три спрата, широким једва 40 сантиметара и без било какве простирке, и студен и глад коју, како су изјавили, неће заборавити до краја живота. Још док су их жандарми и војници избацивали из кућа у Соколцу, Мађари из суседне [[Стара Моравица|Старе Моравице]] су, на улазу у село чекали да у њих упадну и опљачкају их. Касније су и куће и имања солунских добровољаца додељени Мађарима досељеним из [[Буковина|Буковине]] и [[Трансилванија|Ердеља]].<ref name="ђорђе" /> Логор у Шарвару био је страшно место. Некадашња фабрика свиле претворена је велики затвор за Србе из Бачке. Иако није било масовних егзекуција, много људи умрло је од глади и болести. Деца су била најугроженија. Током зиме 1941/42. у логор је доведено 4.300 деце. Тешко да би велики број деце преживео да није било храбрих и одлучних Срба који су спасли 3.000 деце. И поред тога, Шарвар је назван гробницом деце, тамо је умрло 1.300 малишана. Главни човек који је организовао излазак деце из логора и смештања у кућама по Бачкој био је Владика Иринеј Ћирић. Агонија Срба из Бачке почиње након напада Немачке на СССР, 22. јуна 1941. Мађарске власти одлучиле су да се обезбеде у случају напада па су формирале логор за Србе који нису рођени у Војводини. На мети су им били колонисти и српски добровољци из претходних ратова. У логоре је одведено између 60.000 и 70.000 људи. Највише их је пропатило у Шарвару. Током јуна из бачких логора у Шарвар је дошло 5.500 људи. Током септембра из суботичког логора пристигло је још њих 600. А децембра 1941. из Барча и Нађкањиже доводе још 2.000 особа. Од 1941. до 1945. кроз логор је прошло између 9.000 и 9.500 људи. Преживели очевици тврде да су вагони били тако пренатрпани да у њима скоро и није било ваздуха. Током читавог пута вагони нису ниједном отварани па су малу и велику нужду морали да обављају у вагону. Воду и храну нису добијали. Пут је трајао неколико дана. Када су коначно изашли из воза у Шарвару, војска их је постројила и звецкајући оружјем одвела до једне фабрике недалеко од железничке станице. Одлуком Министарства одбране мађарске краљевске владе, логор је формиран 20. јуна 1941. у напуштеној фабрици свиле. Заробљеници су одмах видели да је место на које су их довели припремљено за дужи боравак, за разлику од логора у Војводини који су прављени набрзину уз много импровизација. Радило се о читавом комплексу зграда, међу којима је било девет хала некадашње фабрике. Зграда команде налазила се у средини фабричког круга. Ту су биле и кухиња, разне радионице и амбуланта. Логор је био ограђен бодљикавом жицом, а ископан је канал око фабрике. Логор је имао око 1.500 квадрата (300 пута 500 метара). У девет хала изграђени су боксови. У свакој по 800 људи, који су спавали на даскама и слами. Логораши никако нису могли да се угреју. Посебан проблем био је стаклени кров пун рупа. Током јесени и зиме стално је све било мокро. Од тешког смрада труле сламе и измета онесвешћивали су се и најотпорнији. Људи су били мршави, вашљиви, испијених лица, у подераној обући и одећи. Умивали су се водом из бара. У том брлогу од блата сви су живели заједно, и стари и млади и болесни… Хране је било мало. За доручак су добијали црну горку течност која је требало да представља кафу од цикорије. За ручак и вечеру кувана је сточна репа, сточна бундева, купусни лист, стари грашак, хмељ и просо. У “свечане” ручкове спадао је кувани трули кромпир и чорба од црвљивог пасуља. Због такве хране владала је тешка дизентерија, што је само закомпликовало стање у баракама. Од глади је током прве зиме умро 281 логораш, а међу њима је било највише деце. Поред глади и болести логораши су морали да трпе и тешку тортуру. Преживелима је у сећању остао Брадоња. Човек од два метра и 120 килограма. Никуд није ишао без корбача који је често употребљавао, с разлогом или без икаквог повода. Није правио разлику између мушкараца, жена и деце. Тукао је све. === Протеривање Срба и Буњеваца === Априла 1941. године је Национални савез инжењера и грађевинара Мађарске сачинио србомрзачки и буњевачкомрзачки '''Меморандум Делвидеки Отхон''', у којем пише: ''„Православно српство увек би било тело у телу нације, које заражава цео организам и само коренитим изрезивањем тога може се доћи до правилног лечења. Међу ове треба уврстити и Буњевце који нису одани Мађарској. Зато њих заједно са осталим непожељним лицима треба протерати преко Дунава и Драве. Напоље с њима!“''<ref name="глас" /> Хорти је наредио да се у Рати код Суботице протера 1.500 Буњеваца, док је у Бајмоку убијено неколико десетина припадника те етничке заједнице.<ref name="глас" /> == Одговорност за злочине == [[Миклош Хорти]] никада није одговарао за извршене ратне злочине. Немци су га уклонили са власти и интернирали у октобру 1944. године када је изразио спремност за потписивање примирја на почетку [[Битка за Будимпешту|Битке за Будимпешту]], када је главни град Мађарске освојила [[Црвена армија]]. Одведен је у [[Баварска|Баварску]] где је био заточен до краја рата. Учествовао је на [[Нирнбершки процес|Нирнбершком процесу]] после Другог светског рата. Након тога до краја живота, до 1957. године, живео је у [[Португалија|Португалији]].<ref name="рехабилитација" /> Мада бројна историјска документа сведоче о мађарским злочинима, данас Јавни парк у [[Ђемре]]у (надомак [[Будимпешта|Будимпеште]]) носи име по Миклошу Хортију, 2010. године откривена је прва његова дрвена биста у месту Кереки, а на богословном факултету у [[Дебрецин]]у налази се спомен-плоча у његову част. Устав Мађарске амнестирао је Миклоша Хортија за депортовање 400.000 мађарских Јевреја у концентрационе логоре смрти, ослобођен је кривице за Рацију, док се акције у Војводини, према овом мађарском гледишту, сматрају "акцијом регуларне војске у тадашњој држави".<ref>Фонд Слободан Јовановић: [http://www.slobodanjovanovic.org/2012/09/25/vlastimir-vujic-madarska-i-srbija-danas-ii/ „Мађарска и Србија данас“] {{Wayback|url=http://www.slobodanjovanovic.org/2012/09/25/vlastimir-vujic-madarska-i-srbija-danas-ii/ |date=20140522212924 }}, Властимир Вујић, 25.09.2012, приступ 9.6.2013</ref> [[Шандор Кепиро]] је умро пошто је на суђењу од маја до јула 2011. године ослобођен оптужби<ref>РТС: [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/Регион/926334/Кепиро+ослобођен.html „Кепиро ослобођен“], 18.7.2011, приступ 8.6.2013</ref> да је у јануару 1942. године као жандармеријски капетан учествовао у спровођењу Новосадске рације у којој је, према наводима оптужнице, побијено најмање 1.246 грађана Новог Сада, највише Јевреја, Срба и [[Роми|Рома]], међу којима и 168 деце. Поједини истраживачи тврде да је у рацији убијено више од 4.000 људи. Пред крај рата и после рата од стране мађарских власти био је два пута осуђиван, на 14 и на 10 година затвора, због учешћа у Рацији, али казну никада није одслужио, јер је након рата побегао у Аустрију а потом у [[Аргентина|Аргентину]]. У Мађарску се вратио [[1996]]. године и добио пензију од државе.<ref>РТС: [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/929410/ „Протести због пресуде Кепиру“], 24.7.2011, приступ 8.6.2013</ref> === Суђења за ратне злочине и Међународно кривично право === '''Антихитлеровска коалиција''' је најпре оснивањем Комисије уједињених нација (КУН) за ратне злочине 20. X 1943. а потом „Московском декларацијом“ од 30. октобра 1943. године решила да ће после завршетка рата судити ратним злочинцима јер је било евидентно да су већ до тада извршени тешки ратни злочини ("зверства"), кажњиви по Хашким конвенцијама. На основу закључака '''Московске декларације''' владе савезничких земаља Антихитлеровске коалиције основале су посебне органе за истраживање ратних злочина и кажњавање ратних злочинаца. У случају Југославије, на Другом заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (Авноја) 29. новембра 1943. године у Јајцу донета је одлука у том смислу, а већ сутрадан је НКОЈ основало Државну комисију за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, са председником др Душаном Недељковићем, професором Универзитета у Београду. После тога, у периоду од 19. фебруара до 18. новембра 1944. године, формирано је 6 земаљских (републичких), једна покрајинска (Војводина) и две обласне (Косово и Метохија и Санџак) комисије. Затим је оформљено 65 окружних, 299 среских (котарских) комисија и референата, 1.210 општинских и месних комисија, повереништава и сабирача података и 28 посебних анкетних комисија. Према непотпуним подацима, Државна комисија, земаљске и све друге комисије и њихови органи прикупили су око 958.828 пријава о ратним злочинима и злочинцима; сачинили око 550.000 записника о саслушањима сведока и записника о саслушањима самих криваца; пронађено је око 20.000 оригиналних докумената из непријатељских извора; 5.816 фотографија о злочинима и њиховим извршиоцима и израђено је 170 обимних елабората о ратним злочинима и злочинцима. Када је реч о документима из непријатељских извора, многи од њих су били јавни (огласи о забранама, стрељањима талаца итд., леци са сличном садржином, штампа), а други, нејавни документи су заробљени, иако је непријатељ настојао да многе уништи, у чему је у доброј мери успео. На основу прикупљене грађе и других сазнања, комисије су донеле око 120.000 одлука којима је проглашено преко 66.000 ратних злочинаца, од којих су 17.175 из редова окупатора, а 49.245 из редова домаћих издајника. У Државној комисији регистровано је 14.618 злочинаца из редова окупатора, и 11.521 ратни злочинац из редова домаћих сарадника окупатора, што укупно износи 26.136 ратних злочинаца. Многи су са листе ратних злочинаца доспели и на листу ратних злочинаца Уједињених нација. '''Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини''' основана је одлуком Главног народноослободилачког одбора Војводине у Новом Саду 17. септембра 1944. године. На челу Покрајинске комисије био је правник Петар Мијачевић, а она је у свом саставу имала референте за мање територијалне целине (округе). Прикупљањем података бавиле су се Анкетне комисије за поједине облати (за Срем, за Бачку и Барању, за Банат) и тзв. већа статистичара. Прикупљане су пријаве о злочинима и злочинцима од грађана, полиције, органа државне безбедности, а прикупљани су и документи - јавни (прогласи, огласи, плакати, леци итд.) и тајни - непријатељске провенијенције. Створен је огроман архивски материјал на основу кога су доношене одлуке о проглашењу ратних злочинаца, покретани кривични поступци, тражена изручења оних који су били на туђим државним територијама, писана саопштења и израђивани елаборати по групама масовних ратних злочина. У Покрајинској комисији израђено је преко 20 опширних елабората о више група масовних ратних злочина, те два посебна, која нису сврстани у ове групе, а то су елаборат о страдању Јевреја и елаборат о држању домаћих Немаца (фоксдојчера) пре рата, за време рата и за време окупације. Један од тих елабората односи се и на '''Рацију''' у јужној Бачкој 1942. Покрајинска комисија је злочине почињене током „рације“ сврстала у III групу масовних злочина. Елаборат је израђен на основу великог броја докумената, чије сигнатуре су означене. Такође, израђен је и Албум фотографија „Рација“ (егзекуције, појединачни лешеви и групе лешева, бацање лешева у Дунав, вађење лешева из Тисе и Дунава у пролеће 1942). == Види још == * [[Војводина у Народноослободилачкој борби]] * [[Рација у јужној Бачкој]] == Референце == {{reflist|2}} == Литература == * {{Cite journal|ref=harv| last=Голубовић| first = Звонимир| title = Денационализаторска политика мађарског фашистичког окупатора у Бачкој - присилно исељавање и логорисање - насељавање Бачке Мађарима из других крајева| journal = Зборник Матице српске за историју|year=1987| volume = 36|pages=91-129}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Mirnić| first = Josip| title = Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941| journal = Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu|year=1967| volume = 10|pages=143-153}} * {{Cite book|ref=harv| last2=Kocsis| first2 = Karoly|authorlink = | last=Kocsis-Hodosi| first = Eszter| title = Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin|year=2001| url = http://books.google.rs/books?id=-zZ_NVM9mNEC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Simon Publications LLC| location = |isbn=978-1-931313-75-9| accessdate=18. 10. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20131019124037/http://books.google.rs/books?id=-zZ_NVM9mNEC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| archive-date=19. 10. 2013|url-status=dead| df = }} * {{Cite book|ref=harv| last=Радојевић| first = Мира|authorlink = Мира Радојевић| chapter = Емигрантска влада Краљевине Југославије и мађарски злочини у Бачкој (1941—1944)| title = Споменица академику Чедомиру Попову|year=2017| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=1qlntgEACAAJ|pages=553-586}} * {{Cite book|ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink = Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002| url = http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2|pages=}} [[Категорија:Југославија у Другом светском рату]] [[Категорија:Србија у Другом светском рату]] [[Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Историја Војводине у савременом добу]] [[Категорија:Историја Бачке]] [[Категорија:Историја Барање]] [[Категорија:Мађарска у Другом светском рату]] [[Категорија:Хрватска у Другом светском рату]] [[Категорија:Злочини над Србима]] ex1rasjcz7hs3iokdy417f1i143dabh 4 39221 25121144 25118521 2022-07-24T14:06:07Z ImStevan 295267 /* Јапанска транскрипција — Ђ/Џ, Ћ/Ч, и остала банда */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Правописна питања/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == Именовање чланка особе која је познатија по свом надимку == Помаже Бог. Овијех дана ме неколико пута претили уредници вишега чина (ја сам само [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%91%D0%BE%D0%BA%D0%B8&diff=24264675&oldid=24264652 „обичан уредник”]), а ја само радим посао уноформисања чланака по узору на [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Article_titles#Use_commonly_recognizable_names много дефинисанија енглеска правила]. Дакле, не вандалишем, нити ратујем изменама, само униформишем чланке, које ми западну за око, и сређујем и овако: * Име чланка је по устаљеном имену * У првој реченици иде пуно име и презиме с рођења * У осталим реченицама се пише устаљено име * У инфокутију иде за назив устаљено име, а у одељку за пуно име и надимак се пишу име при рођењу и надимци * У апозицију после пунога имена и презимена иду само псеудоними који се апсолутно разликују од имена (Јован Грунчић → [[Главата Мајмунчина]], а не: Томислав → Томo; Драгослав → Драган /Николић/) * Рођено име људи који сада имају дијаментрално супротан псеудном, може се користити у тексту у којем се говори о раном животу аутора, све док није постао то што јесте (''Јован Грунчић је рођен у Новоме Саду 1994. године. У истом граду је завршио основну школу. У том периоду се упознаје са Николом Давићем (Волвокс Носферату)''). То је то, пошто се овај одељак трга натрпава неким небитним питањима (да их не именујем, осудиће ме да сам хомофоб /само ми још то фали/, а нијесам) која су јасна као дан — то не кажем ја, него већина админа, а и академика лингвиста, — ред је мало да се бацимо на (правописна) питања која су од виталнијег значаја. Исто тако, ср.вики треба много више посла с важнијим стварима од тога — милион чланака чека за чишћење, убацивање извора, чланака без категорија или лоше категорисаних. Да не помињем чланке где су мртве датотеке или лоше постављене референце, као што је нпр. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81_%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B4%D0%BE_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0 ово]. Патролирања такође фали, као и нових чланака. А изгледа сам ја проблем који то све радим, а други нијесу. Поздрав, слава живоме Богу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:28, 4. јануар 2022. (CET) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> :Управо супротно, ти си тај који спороводи самовољу на пројекту и ратује на неколико чланака. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:48, 4. јануар 2022. (CET) :Emoji са подигнутом обрвом [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 05:03, 6. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Трг није и не смије бити простор за препуцавање. Сва правила су веома јасно дефинисана [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Manual_of_Style/Biography#Pseudonyms,_stage_names,_nicknames,_hypocorisms,_and_common_names овдје] ерго нема потребе за дебатом или расправом. Није тачно нити према правилима да надимак према којем је особа препозната или према којем је именован чланак не смије бити поменут у уводнику, у оквиру апозиције или другачије. За појединачне случајеве користимо СЗР. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:27, 4. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Не можемо преузимати правила са Википедија на енглеском језику и слепо их убацивати овде, јер су у питању различити језици. Код нас надмици могу доћи од имена, презимена или на други начин. Припродно је да се они надмици који иду од имена наовде одмах иза имена → Иван Иво, Момчило Момо, Драгослав Драган... Зашто би те и такве надимке избацивали из увода!? — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:39, 5. јануар 2022. (CET) :Оптерећују увод. Види колико [[Ајс Нигрутин]], [[Ничке 3000]] и [[Главата Мајмунчина]] имају '''псеудонима''' (који по правилу морају у увод). Исто тако природно је и из енглескога да Џозеф → Џо итд. За надимке који су изведени из имена имамо места за свако остало спомињање у тексту, у инфокутији (име инфокутије) и у инфокутији (надимак). Дакле, природно је да препознатљиви надимци буду свуда остало, само не у уводу текста јер ту ипак узимамо право име. Добар пример је Лека Ранковић који има два тотално различита надимка која нису блиска ни између себе ни са именом, што додатно оптерећује увод. Да не спомињем да га нико у животу није звао српски Александар, него Лека. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:05, 5. јануар 2022. (CET) ::По чему оптерећују увод!? Мени је сасвим нормално да стоји Драгослав Драган Николић, Мимчило Момо Капор и слично. Ти људи које наводиш имају псеудниме и надмике који нису изведени од имена, и код њих може да стоји, познатији као па навођење надимака. Лека је ранија изведеница од имена Александар, данас се чешће користе Аца или Саша. Такође, Ранковић је тај надимак користио у каснијим годинама, јер је у предратном, ратном и поратном периоду био најпознатији као Марко. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:54, 5. јануар 2022. (CET) :::Тако је, ја се зато залажем да он буде [[Лека Ранковић]]. Лепо оптерећују увод јер по правилу изискују додатне знакове интерпункције, као што су наводници и црте, а и овако је пренатрпана прва реченица тиме. Своје индивидуалне ствари не треба да намећемо другима, и мени је нормално нешто друго па то није оправдање или неки доказ. Дакле, наслов треба по имену према ком су препознати, а пуно име само у првој реченици и у инфокутији за одељак (пуно име). Може пуно име бити и када се говори о раноме животу, али то само за оне који имају псеудоним као [[Ничке 3000]], кога је један корисник назвао „Пичке”, и за то сам опет ја опоменут, а недуго затим и блокиран заувек без права да се огласим на СзР. Али авај, ја само то радим због доследности и оптерећивања, поготово у случајевима као што је Лека Ранковић. Одличан пример, два неповезана надимка одвојена цртом у уводној реченици у којој постоје још неколико знакова интерпункције пре тачке. Друго, што се само леке тиче: прочитај Правопис т. 182а, и види како се означава [[Удба]], [[Озна]] итд. Има овде један админ који се хвали познавањем ортографије, а само се иживљава над слабијим по чину, а не сме да се изјасни када ти кршиш те норме, а камоли неко од админа. И онда ја награбусим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:04, 5. јануар 2022. (CET) [[Гај Јулије Цезар]] (не Цезар Јулије); [[Стефан Урош I]] (не Урош Храпави); [[Стефан Душан]] (не Душан Силни); [[Стефан Урош V]] (не Урош Нејаки); [[Лазар Хребељановић]] ( не Цар Лазар); [[Вук Бранковић (деспот)]] (не Змај Огњени Вук); [[Петар I Карађорђевић]] (не Петар Ослободиоц или краљ Петар...); [[Драгољуб Михаиловић]] (не Дража Михаиловић и сл.); [[Јосип Броз Тито]] (не Тито Броз); [[Јован Јовановић Змај]] (не Змај Јовановић); [[Владислав Петковић Дис]] (не Дис Петковић); [[Светлана Ражнатовић]] (не Цеца Ражнатовић); [[Жељко Ражнатовић Аркан]] (не Аркан Ражнатовић); [[Драган Стојковић]] Пикси (не Пикси Стојковић); [[Владимир Петровић Пижон]] (не Пижон Петровић); <br> Изузеци: [[Карађорђе Петровић]] (јер је и приватно тако представљен); те листа некаквих мање/више препознатљивих музичких звијезда и звјездица... <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 14:58, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Слажем се са овим. Нпр. када бих видео чланак под називом „Драгослав Драган Николћ”, помислио бих да је ово „Драган” друго име човека, а не надимак или слично. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:29, 5. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}} ниси разумео, ја не кажем да чланак треба да се зове Драгослав Драган Николић, већ да у уводној реченици треба да стоји његово право име Драгослав и надимак Драган, по коме је познат и који му је постао друго име. Такође и за остале примере које сам навео у уводној реченици треба убацити пуно име и надимак. Именовање чланака може ићи и по надимцима, као у конкретном случају Драгана Николића или Моме Капора, али не трба претеривати као у случају Александра Ранковића, јер су надимак Лека користили његови пријатељи и ближи сарадници, а не читава јавност. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:19, 6. јануар 2022. (CET) ::{{одговор|HoneymoonAve27}}, свака ти је на месту. Сам боље не бих срочио. Апсолутно сам сагласан са тобом! Све остало оптерећује увод, а горе сам написао каква је најбоља пракса која не оптерећује. Замисли Мирољубу Петровићу да ставимо „главурдан” јер „су га тако звали док је био мали.” — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:24, 6. јануар 2022. (CET) == је(сте) била (је) == Поздрав свима, Хтео бих да једном за сва времена решим ову дилему унутар себе (с обзиром на то да сам преко баре 22 године) што се тиче конкретно ове чињенице коју @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] примењује па бих хтео да разрешим шта и како се ради. Дакле, видим да он често пута постави уместо била је - јесте била. Оно што је он поставио као разлог измене је валидан разлог зашто мења али мене занима који је начин коректан (ако уопште и постоји коректан начин) јер нисам видео да нико други примењује такав начин изражавања и писања. Питам из два разлога, # Уколико Ничим направи такву измену, ако таква измена треба да се враћа, као патролер, да знам шта да радим или да је патролирам као исправну или да је враћам као неисправну. # Питам и за своје (као и туђе) многобројне чланке да знам ако је правилно да се каже '''јесте била''' или '''јесте био''' да онда поправљам све моје чланке пошто сам ја до сада то све писао у формату '''била је''' или '''био је''' Хвала свима на помоћи и надам се конструктивним одговорима а не изношењу личних ставова. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:12, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} ''Је'' је скраћени облик од ''јесте'', може на оба начина да се употребљава и правилно је оба. Као и облик био је. Све зависи од стила аутора, односно. Као употреба речи ''након'' и ''после'' нпр. [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/pomocni-glagoli/] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:14, 5. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Не разумем како је правилно оба. Мислиш ово је само дужи облик ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:41, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Однедавно сам почео да дајем предност облику „јесте” због [[#Енклитика_наша_насушна|оваквих неграматичких случајева]] („Њујорк град је”, „Цеца српска је превачица”). У начелу, постоје ситуације када су могуће обе варијанте („Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, јесте српска певачица” и „Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, српска је певачица”). Додуше, сложен је овај проблем, па сам се за сваки случај обратио неким лингвистима, али нисам добио одговор. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:48, 5. јануар 2022. (CET) :@[[Корисник:Aca|Aca]] Да ли су онда те измене валидне ако неко, ко год да то буде, направи ту измену на неком чланку ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 20:34, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Ово вам је скоро па филозофско питање. {{смех}} „Је”, „јесте” је синоним за [[битак]], не само у смислу живог бића, већ и разноразних предмета, па и области људског сазнања. „Геологија ''је'' наука…”… „Физика ''јесте'' доста напредовала у прошлом вијеку”… „Стефан ''је'' ванземаљац…, он ''јесте'' био у свемиру… (а може и „је” у оба случаја) ” Његов одрични облик је „ни-је”, „ни-сам”, односно „није” „нисам”… Који се употребљава зависи од контекста, (па и стила, како горе рече овај „Ничеовац” {{смех}}) , и ни један ни други нису погрешни. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 22:03, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Проблем је што испред тога ''је/јесте'' у већини случајев стоји заграда, неретко и зарез. А одбор за стандардизацију каже следеће: :'''4. Енклитика нe мoжe дoћи пoслe пaузe (нaрoчитo oнe кoja je у писaњу oзнaчeнa зaпeтoм, цртoм или заградом), нпр. правилно је Oвa влaдa, дрaги мoj, свaкoмe je oмoгућилa пристojaн живoт, а није правилно *Oвa влaдa, дрaги мoj, je свaкoмe oмoгућилa пристojaн живoт. Такође је правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – своди се нa минимум, а није правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – сe свoди нa минимум.''' Самим тим је већина измена које је НН направио граматички погрешна [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 22:49, 5. јануар 2022. (CET) ::Никола, Никола, Никола, полак. „Јесте” није енклитика, већ наглашени облик глагола „јесам”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:53, 5. јануар 2022. (CET) :::Некада се, како каже Никола, о тим језичкостилским детаљима водило више рачуна. Колико се ја сјећам и ако се не варам, у нашим штампаним енциклопедијама „је” „био је” избјегавано је на самом почетку одреднице: Микеланђело Буонароти (р. 0000- у. 0000), италијански вајар и сликар; Хегел (р. 0000 – у. 0000), њемачки филозоф. …, итд. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:08, 5. јануар 2022. (CET) ::::Дакле, нема потребе да кажеш ''је(сте)'' и/или ''је (био; био је)'', кад си га већ „породио” у загради годином рођења, а ако ''је био'', „сахранио” годином смрти)… {{смех}} — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:14, 5. јануар 2022. (CET) ::::(1) Негативно сам изненађен примедбом на мој рад од стране уваженога админа {{пинг|НиколаБ}}. Пошто нема ко да ме одбрани (иако се многи залажу за „мој” начин /чак и неки админи/), морам сам. Ја се залажем за пун облик глагола бити, односно ''јесте'' који није енклитика и самим тим може доћи после паузе у свим облицима. Да се разумемо, само у случајевима када заграда или апозиција прави беспотребно мешање придева и скраћеног облика глагола бити (''је''). Исто тако када субјекат претходи месту глаголске синтагме ''био је'', по правилу треба да се пише ''је био'' (Никола Тесла ''је био'' амерички научник. А не: „Никола Тесла ''био је'' амерички научник.”). Дакле, зато користим облике ''јесте био'' и ''јесте'', уместо скраћених облика ''био је'' или ''је''. (2) Драги {{пинг|Славен Косановић}}, апсолутно Вас разумем и то као човека од књиге, а посебно као човека од Духа. И мени је то некако најкомпромисније решење, да се избаци глагол, али некако и енглеска пракса, а и српска пракса на овом пројекту није таква. Шта ја знам, али увек је боље да појам иде '''масним словима''', па запета (никако „зарез”) као у разним нашим појмовницима, нпр. Вујаклијином ''Лексикону''. ''Сагласан сам са Вама.'' Такву праксу сам видео и на руској вики, ако се не варам. Да ли то можемо овде да применимо... Не смем ни да помислим. {{смех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:24, 6. јануар 2022. (CET) :::::{{пинг|Ничим неизазван}} Прије неколико година, не знам тачно, у ствари 2010. године на РТС-у је објављена репортажа о дјечаку из Ниша који је, умјесто српског, усвојио енглески као матерњи: [https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/778994/nislija-a-pravi-se-englez.html „Нишлија а прави се Енглез”… ] Дакле, он се са својим малим колегама и породицом споразумијевао на енглеском: „''Пошто укућани не говоре енглески, нико не зна како је Димитрије успео да савлада тајне страног језика и да га боље зна од матерњег, српског. Као и већина деце, најчешће је, као мали, време проводио уз рачунар и телевизор, па је право изненађење било када је са пет година на течном енглеском успео да преприча видео игрицу.” … „Док родитељи траже помоћ стручњака и ангажују професоре српског језика, Димитрије чита књиге на енглеском и комуницира са вршњацима из Америке”… „Стручњаци са англистике нишког Филозофског факултета кажу да су јака мотивација и таленат помогли Димитрију да преко средстава модерне комуникације усвоји енглески као матерњи, иако потиче са другог говорног подручја.” … „Да би добро разумео градиво из читанке за пети разред, Димитрију је, како каже, лакше да чита и размишља на енглеском језику. Иако разуме српски, мајка и сестра му свакодневно помажу да разјасни падеже, акценте и значење појединих наших речи.” … „Сања да ће једнога дана живети и да ће бити глумац у Холивуду, о чијим филмским студијима и продуцентима много тога већ зна.” … итд.'' Не сумњам да има још оваквих случајева. Проблем је када дјеца без усмјерења неког професионалног учитеља усвоје прво граматику (а и логику) неког страног језика, то се више не може олако исправити. Овдје на Википедији, корисници преводе само са енглеског језика, што је по мени велика грешка. Имате наше литературе у изобиљу у виду електронских прф и епуб књига, користите и њих, а и добрих чланака на Википедијама других језика, италијанском, шпанском, руском, њемачком… На крају, морате читати књижевност на свом језику, у супротном, ваши преводи неће личити ни на шта. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 15:57, 6. јануар 2022. (CET) ::::::Уважени {{пинг|Славен Косановић}}, кад смо код тога, послушајте на [https://www.youtube.com/watch?t=4158&v=rmHeqBIOPWs&feature=youtu.be овој вези] евергрин звучни-запис кад Стојан каже „ја ''јесам'' звао Жућу у пошту”, он ту не користи скраћеницу „сам”, него пун облик. Дакле пун облик може да се користи и кад се нешто наглашава. Ово је културни евергрин. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:40, 6. јануар 2022. (CET) :{{пинг|Ничим неизазван}} У приповедању, поезији, беседи, и уопште у књижевности, се може користити „шта год ти хоћеш”… Енциклопедије спадају у „научну литературу”. У „научној литератури” се негује један „формални језик”, ослобођен од метафора, епитета, парабола, и свеколиких језичкостилских фигура и поетских „изненађења”, на крају, и „беседничке реторике”. То уопште не значи да он аутоматски мора бити „сиромашан”, већ да ''preciznost, konciznost, otmena uprošćenost, ubedljivost i prirodnost'' (дефиниција тзв. ''београдског стила'' интелектуалних кругова с почетка прошлог века, тачније 1900. године: Речник књижевних термина, Нолит) код преношења информације стоји изнад оног „поетског” „уметничког” или „књижевно-уметничке слободе”. Некада се наука преносила у [[стих]]у: читав један религијски систем код Хомера (Илијада, Одисеја) и Хеосида (Теогонија); код Платона филозофија у [[дијалог]]у, ипак то већ вековима није случај. Можда би тако било лепше, али би сигурно било и доста погрешних разумевања онога што је у чланцима, и било би потребно ''стручно'' их тумачити, као што је случај са већ поменутим делима. {{смех}} — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 19:59, 6. јануар 2022. (CET) == Богенвил, Бугенвил / Ток пишин, Ток писин == Скоро сам направио нову страницу [[Аутономна покрајина Богенвил]], која је заменила стари чланак [[Бугенвил]]. Свуда где се писало о имену државе или било чему што би имало устаљено име на локалном језику [[ток писин|ток пишин]]у (име острва, покрајине, политичких партија), име сам транскрибовао као Богенвил, с обзиром на то да према је сајту [https://www.hawaii.edu/satocenter/langnet/definitions/tokpisin.html hawaii.edu], изговор слова ''о'' чист и сличан оном из енглеске речи „boat” . Тамо где се ради о француским именима као што је [[Луј Антоан де Бугенвил]] сам користио име Бугенвил јер ипак то је француски. ''Bougainville'' има изговор Буганвил на енглеском и француском, док ''Bogenvil'' има изговор Богенвил на ток пишину. Што се мене тиче, име чланка сам добро написао, јер тако га зову локални становници. Ипак, одређен број медија у Србији је током извештавања вести о референдуму за независност Богенвила, име транскрибовало као Бугенвил (брза Гугл претрага ће ову тврдњу и подржати). Овај део света ипак није толико познат код нас, нити има већи број поузданих извора на српском везаних са ову покрајину. Не знам да ли се овде може применити препознатљивост, али мислим да се коришћењем правилног имена „Богенвил” може спасити правилан изговор пре даље појаве покрајине или независне државе у медијима. Занима ме ваше мишљење о транскрпицији овог имена тј. да ли се треба држати француског и енглеског или локалног језика. <s>Друга ствар коју сам хтео да поменем је име језика [[Ток писин]]/[[Ток писин|Ток пишин]]. Према правилима изговора истог, језик се зове Ток пишин, али ипак, чланак на нашој енциклопедији се зове Ток писин. Језик је релативно непознат овде, па не мислим да би преправљање на правилан изговор имало већи утицај на могућност проналажења чланка. Да ли би тај чланак требало преименовати?</s> [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 21:33, 8. јануар 2022. (CET) : Кратки одговори данас :). /boʊɡənvɪl/ — Богенвил. Језик је ток писин. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:42, 8. јануар 2022. (CET) ::{{пинг|Aca}} a што писин? S на том језику је Sh, зар онда није пишин? [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 21:51, 8. јануар 2022. (CET) ::: Запис МФА (енглески): /tɒk ˈpɪsɪn/, запис МФА (ток писин): [ˌtok piˈsin]. Чак га и ХЈП [https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19nURV7&keyword=tok+pisin наводи тако], па не би требало бити проблем. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:01, 8. јануар 2022. (CET) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} {{коментар}} Братијо, сигурно сте повезани на дискорду и — уместо тамо да се приватно дописујете, спамујете овде википедију о некој територијалној јединици у Папуи Новој Гвинеји значи не могу да верујем, а таман сте престали да водите косовске бојеве о правопису небинарних људи или не знам шта су већ. Ау бре, па не могу све да патролирам о каквим стварима дискутујете, а има милијарду, триста педесет милиона, седамсто шездесет иљада и 350 важнијих чланака, да би нас спамовали о Папуи Гвинеји. Имате дискорд па се мало дружите тамо, шта фали, нећу вам замерити, само молим вас да не читам више косовске бојеве о вашим правописним рахметли клајовским недоумицама. Мир Божји, Прћић се роди. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:16, 8. јануар 2022. (CET) :Мислим да ако нисте спремни да патролирате измене и дискусије о чланцима, не треба да будете патролер. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 22:25, 8. јануар 2022. (CET) ::Ја нисам ни аутоматски патролиран, а камоли патролер. Никада нећу бити нити један чин изнад тога, али — у исто време — обављам све функције које могу обављати уместо виших по чину, затварам гласања, патролирам измене, итд. итд., све да би овај пројекат био добар, а ви упорно смарате километарским правописним проблемима која су тренутно најнебитнија на пројекту. Дакле, ја само то не могу да верујем. Осипа нам се пројекат, Ацин дискорд се распада, људи му страховито одлазе, остаје сам, и уместо тамо да поставиш у одељку правопис ова смарачка питања, ти нас овде засипаш информацијама, и тиме гураш под тепих она главна, нпр. како писати надимке јер од тога зависи каквоћа изгледа нашег пројекта. Оживи мало Ацин распаднути сервер на дискорду јер му масовно одлазе људи, лакше им је да буду на ортачком „ултрадесничарском” серверу него да се смарају код Аце. Можда ћеш успети да покренеш сервер тим небитним питањима и тим небитним разговорима о покрајни на Папуи Новој Гвинеји. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:31, 8. јануар 2022. (CET) :::О чему ти причаш, човече. Мислим да никога не занима у шта ти верујеш или не верујеш. Правописним недоумицама у вези са чланцима ''јесте'' место овде и то је неоспорно. Такође, не би требало [[ВП:ТРОЛ|подбадати и скретати с теме]]. Ако имаш што паметно додати у вези с темом, изволи. Ако немаш, иди „патролирај”. Нико ти не брани. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:35, 8. јануар 2022. (CET) ::::Јесте, правописним недоумицама је овде место, али нећемо овде спамовати и водити косовске бојеве километарске о неким не битним питањима нпр. да ли ће у овом боксу за измене стојати хајпервеза или хипервеза, или кријејтив комонз или изворно на латиници. Те глупости, с којима ћемо свакако бити сагласни јер су небитне можете решити и на дискорду који је распаднут, таман да покушате мало да га подигнете. То је моја онако добронамерна препорука. Немојте злоупотребљавати овај трг да би нешто показали, упорно полемишете о небитним питањима. Добро, можда је оно о небинарности и могло овде да изађе, без обзира што је небитно, али ово о Папуи Новој Гвинији, њеним покрајинама и језиком који се говори у њеним џунглама, то стварно преотперећује овакву малу заједницу. Понављам, није ово енглеска или француска википедија где има милијарду чланова, него је нас шака која патролира, а спамују само они који ништа не раде (корисно). Зато вам кажем, немојте да набифлате правила и да их цитирате насумично, јер смара, радите нешто корисно свакако нико неће патролирати ни да ставиш да се румунски говори у тој покрајини нити каква је транскрипција са језика који још није откривен. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:41, 8. јануар 2022. (CET) :::Ово није разговор о Дискорду него о [[Аутономна покрајина Богенвил|Аутономној покрајини Богенвил]], молим Вас држите се теме. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 22:42, 8. јануар 2022. (CET) ::::::Ау {{пинг|ImStevan}}, сад или ме [[ВП:ТРОЛ|тролујеш]] или не капираш баш добро неке ствари. Надам се да је ово прво, пошто си ме добро изнервирао, а после и насмејао. Као страница Гојко Величанстевни некад на фејсу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:50, 8. јануар 2022. (CET) :::::Процене да је нешто „најнебитније” субјективне су и не доприносе току расправе. Рекао сам ти, ако желиш придонети расправи, коментариши у оквиру саме теме. Немој причати о некаквих дискордима и паушално анализирати нешто што нема саме везе са самим пројектом. Дискорд је платформа ван саме Википедије и свако је слободан бити на севреру ако жели, али не мора ако не жели (тако смо се као заједница сложили). Имај на уму да ћу враћати даљне коментаре ван теме јер ометају расправу. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:45, 8. јануар 2022. (CET) ::::::Заједница није дрва да се „слаже”. Она може само да се усаглашава. Наравно да ћеш да враћаш јер је цензура твој модус операнди. Да није тако, ти би ми оставио барем откључану СзР да могу да се браним јер си ме блокирао заувек. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:50, 8. јануар 2022. (CET) :::::::[https://www.pismenica.rs/jezicke-nedoumice/najvece-jezicke-zablude-u-srpskom-jeziku/ Добар језички мит]. Теби је иначе [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није анархија|анархија]] „модус операнди”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:57, 8. јануар 2022. (CET) ::::::::Личиш ми на лика који је набифлао правила напамет и онда овде спамујеш са истим. Како ја анархиста када сам „ултрадесничар”, то су две искључиве ствари. Десничари су за поредак, ако нијеси знао. Само немој да ме вређаш, цензуришеш и тероришеш. А заједница тражи да не спамујеш о небитним темама овде. Имаш твој ''активан'' дискорд, па тамо удри бригу на весеље. То је моја препорука. Дакле није од виталног значаја како се презива општински оборкнез у Бангладешу или који језик се говори о прашумама Папуе Нове Гвинеје нити које средство плаћања користи племе Јаномаме у Амазону. Ову целу расправу о Гвинеји стави као ван теме, јер она то и јесте. Сад нико не види важну расправу о надимцима — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:03, 8. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Потпуно непримјерена дискусија, што од стране свјежег уредника Стевана, коме и најмање замјерам због неискуства на пројекту, што од стране нешто старијег уредника и администратора. Корисник Аца је школски примјер [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Administrators#Involved_admins случаја инволвираног администратора] и крајње непримјерено да је улази у препуцавања са корисницима, изнова и изнова, без обзира на прављење стилског отклона, док је колега НН све дубље у [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia овим водама], на шта сам му већ указао. Википедија није форум, нити Редит, нити друштвена мрежа. Мислим да би било боље да други администратор пребаци дискусију на СЗР дате странице или је архивира. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:42, 9. јануар 2022. (CET) :За ово си потпуно у праву. Нисам баш до те мере испратио сваку причу, али ако је све разјашњено и затворено могла би цела страна да се архивира. Накупило се већ. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 22:05, 9. јануар 2022. (CET) {{collapse bottom}} == Авио-компаније == Да ли [[Википедија:Гласање/Писање софтвера, компанија, музичких група и видео-игара изворном графијом|смернице о писању назива компанија]] важе и за авио-компаније (нпр. [[Виз ер]] у Wizz Air)? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:23, 27. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}} Рекао бих да да [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 02:23, 31. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ::Колико ја знам, важи за све компаније уопштено укључујући и авио-компаније. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 16:47, 2. фебруар 2022. (CET) :Сигуран сам да важе. [[Корисник:Razzys|Razzys]] ([[Разговор са корисником:Razzys|разговор]]) 16:41, 19. фебруар 2022. (CET) == Cohan == Која би била правилна транскрипција презимена глумице [[:en:Lauren Cohan|Lauren Cohan]]? Према гуглу би било Кохан, али нисам сигуран у то. Хвала унапред на одговору. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:36, 27. март 2022. (CEST) :{{одговор|HoneymoonAve27}}, ''Кохан''. {{урађено}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:50, 27. март 2022. (CEST) == Јуниор/Џуниор/Жуниор/Млађи; Сениор/Старији == Поздрав свима. Занима ме да ли смо беше одредили конзензус у вези с именовањем особа чији саставни део имена чине комбинације из наслова ове теме — Јуниор, Џуниор, Сениор и сл. Да ли прилагођавамо српском и преводимо их у Млађи/Старији (нпр. [[Роберт Дауни Млађи]], [[Кјуба Гудинг Млађи]]...) или их задржавамо у оригиналу (нпр. [[Винисијус Жуниор]], [[Нејмар Жуниор]], [[Фреди Принс Џуниор]]...)? И овде је заступљено мешање више варијанти, па би било добро да се одлучимо за једну и њу примењујемо до даљег, уколико конзензус није донет. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:42, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Ако је могуће, прво консултовати Правопис српског језика, наравно ако неко посједује неко новије издање. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:48, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је боље свуда примјенити Млађи/Старији а Џуниор оставити само уколико је надимак особе. Увјек сам за варијанту на српском језику и у складу са нашом традицијом, када је то практично могуће и широко примјењиво, што у Вукановој дилеми јесте случај. Друга варијанта, мени нешто даља, а такође заступљена у нашој традицји је Отац/син. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:55, 18. април 2022. (CEST) ---- {{одговор|Ранко Николић}}, {{одговор|Садко}} Узевши у обзир ваше предлоге и начела из ''Правописа'', требало би од сада до даљег за стране атрибуте ове врсте користити искључиво појмове '''Млађи/Старији'''. С друге стране, уколико је исти атрибут истовремено и надимак по коме је та особа позната, онда би се он транскрибовао с језика којим се служи конкретна личност која је у питању. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:37, 3. мај 2022. (CEST) : Добар пример којим би се показала разлика између изреченог јесте [[Лео Жуниор]] — у званичном имену стоји ''Млађи'', док надимак (псеудоним), по ком је познат, гласи ''Жуниор''. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:41, 3. мај 2022. (CEST) ::Сагласан сам. Мислим да би требао ову смјерницу увести у наш Стилски водич. Можда за 3-4 године неки од нас не буду уреднички активни па се појави слична дилема. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:48, 3. мај 2022. (CEST) == Јапанска транскрипција — Ђ/Џ, Ћ/Ч, и остала банда == Иако разумем да наш званични Правопис има одређене предлоге и правила око тога како треба транскрибовати јапанске речи, овим путем бих замолила уреднике Википедије да се на моменат позабаве гледиштем јапанолога данашњице који већ годинама покушавају да промене одређене устаљене (не)правилности. Прво да напоменем, неки изрази ће остати такви какви јесу јер једноставно су превише нормализовани у нашем језику (пример ''[[Нинџа|нин'''џ'''а]]'', уместо правилног ''нин'''ђ'''а''), и наравно да не тражим да се све „грешке” исправе јер смо у скоријим годинама увидели да су, па, грешке. Најпре се окрећем ка чланку ''[[Џунџи Ито]]'', који је до недавно био назван ''Ђунђи Ито'' (што је граматички тачно), па на [[Фуџивара клан|Фу'''џ'''ивара]], [[Коџики|Ко'''џ'''ики]] (чији је званични превод на српски ''Ко'''ђ'''ики'' (Јамасаки-Вукелић Х. ет ал, 2008)) итд. Јапански језик нема слово, а ни звук за Џ. Никад није имао, и никад вероватно ни неће имати. Ипак, Матица форсира да се ''-{J (Jay)}-'' пише као Џ, ''-{ch}-'' као Ч, односно да се користе правила која важе за енглески језик. Зашто? Јер је правилник застарео, настао када се о јапанском језику није толико знало код нас. Већ годинама, стручњаци са [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошког факултета у Београду]], као и други јапанолози, се боре против ове традиције. У прилог дајем ''јапанско-српски и српско-јапански речник'' професора Хирошија Јамасакија-Вукелића, ''[https://www.yumpu.com/xx/document/view/20832628/12-ljiljana-markovicpdf-filoloski-fakultet Транскрипција и адаптација имена из јапанског језика]'' професорке Љиљане Марковић, као и све преведене радове проф. Кајоко Јамасаки. Апелујем да се од сада користе правила за која се залажу стручњаци за јапански језик, којих има много, а не само једна књига ма колико устаљена била.— [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 01:46, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је корисница изнела довољно аргумената што се тиче овог питања. Нема разлога да се не придржавамо стручњака за јапански језик.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:26, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Аргументација колегинице има тежину и поенту. У складу са тим, подржавам приједлог. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:27, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} С обзиром да се не разумијем у тематику, нећу подржавати приједлог колегинице ни фаворизовати Матицу. Ипак,то да би то био преседан и вјероватно би био први пут да одступамо од Правопис Матице српске. Уколико неко може, били би веома корисно да контактира саму Матицу српску, да видимо због чега заступају овакав вид транскрипције. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:58, 20. април 2022. (CEST) :Одличан предлог у вези контактирања Матице! Знам да би многе занимало зашто деценијама не мењају став око јапанске транскрипције, упркос свим аргументима. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 20:48, 20. април 2022. (CEST) ::Мислим да их је неко раније контактирао у вези других питања, али тренутно не знам ко је тај корисник. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:03, 20. април 2022. (CEST) :::Мислим да је то @[[Корисник:Aca|Aca]] радио у прошлости. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 21:59, 20. април 2022. (CEST) ::::Мислим да сам вероватно помешао са [[САНУ]], али нема везе. Даћу коментар о самој расправи испод. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:03, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Моје само мишљење је да се не треба одступати од Матице, ако и постоје грешке сматрам да би било корисно контактирати их и то да кажем исправити. Наш транскрипција за све до сада је заснована на њој и ако сада кренемо да одступамо од ње могло би да буде самоубилачки у даљим пројектима. Аргументи колегинице јесу добри и ту нема поговора, али сматрам да је Матица само меродавна. Имајте на уму да се та књига неће изменити ако се ми као заједница не потрудимо око тога, а она је у нашем језику меродавна и њу нису писале неке будале, самопрозвани професор итд. већ такође људи који су стручни у тим областима. — [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 21:54, 20. април 2022. (CEST) :Разумем меродавност Матице, али што се конкретно [[Џунџи Ито|Џунџи Итоа]] тиче, на завничним преводима његових манги ([[Узумаки]], [[Гјо]], [[Никад човек (манга)|Никад човек]]) стоји баш Ђунђи. Иако знам да то није меродавно колико и Матица, званичне транскрипције би исто требало да се узму у обзир. Зато на пример, чланак о [[Осми путник|Осмом путнику]] користи "неисправан" превод наслова (уместо Ванземаљца) јер је званичан и опште коришћен. Исто важи и за [[Коџики]], чији је званичан превод код нас Кођики. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:12, 20. април 2022. (CEST) ::Опет наглашавам можда и јесте „грешка” али ако је тако заиста, онда треба предузети неке конкретне мере на исправци саме Матице која је свима нама на овој платформи звезда водиља. Одступање је највећа грешка која може да се уради, јер сутра би после тога свако могао да поступа исто и долазило би до великих проблема који би админима отежали посао који је и онако већ довољно тежак и одговоран. [[Корисник:Ничим неизазван]] видим да пројекте враћа у облик који би требало бити по ПСЈ што није никакава грешка, а за даље исправке би се прво разговори морали покренути, а не да свако ради на своју руку. [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 22:26, 20. април 2022. (CEST) :::Зато сам и покренула ову тему, да бисмо дошли до договора и избегли будуће индивидуалне подухвате. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:51, 20. април 2022. (CEST) ::::Хвала ти на личном коментару Немања. До сада нијесам знао да се самостано оволико занимаш за манге и транскрипције. :) — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:51, 23. април 2022. (CEST) {{коментар}} Све је већ речено до сада. Осим што нисам сигуран да је требало масовно правити измене пре распораве. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:04, 20. април 2022. (CEST) :У томе је исто тренутно проблем. Корисник [[Корисник:Ничим неизазван|Ничин неизазван]] управо прави масовне промене у вези транскрипције (пример: [[Манга сејнен]]) без икаквог претходног договора или учествовања у расправи. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:15, 20. април 2022. (CEST) ::Чиме не прави никакву грешку, већ се држи правописа. Али сам му скренуо пажњу да стане са тиме док траје расправа. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:29, 20. април 2022. (CEST) :::Хвала што си му скренуо пажњу, јер заиста није коректно правити толике измене док је расправа још увек у току. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:52, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као прво, неумесно је говорити да правопис (ортографија) не само српског, већ било којег другог језика на свету, представља само „једна књига”. Управо та књига, односно оно што пише у њој, одређује како (треба да) изгледа и која су начела стандардног (књижевног) српског језика, који овде на Википедији примењујемо (или би макар требало да примењујемо). Мислим да треба исказати одређено поштовање према ауторима који су стали иза најновијег и свих претходних издања ''Правописа српскога језика'', дипломираних лингвиста, доктора лингвистичких наука и осталих стручњака и великих познавалаца језика. Ти људи који су га састављали сигурно нису дилеје и неспособњаковићи. Такође, не знам шта би требало да значи конструкција ''и остала банда'', која се помиње у називу теме, волео бих чути објашњење од колегинице. Када конкретно говоримо о изнетом предлогу, истом се изричито противим, из простог разлога што се једино путем правила и начела која су дата у ''ПСЈ'' Матице српске може успоставити језички стандард, којем као енциклопедија тежимо (или би макар требало да тежимо). Уколико бисмо беспоговорно кренули да слушамо предлоге свакојаких стручњака, па и лаика, на које се ''Правопис'' не позива, настао би русвај, џумбус, неорганизованост, односно свако би могао да интерпретира правила по вољи и да их мења, јер, ако овде може да се одступи од норме, онда може и свугде другде. Последица усвајања оваквих и сличних предлога поставила би многа друга питања која се тичу транскрипције — рецимо с холандског, руског или италијанског језика. Уколико нећемо и не прихвамо да преносимо властита и друга имена из јапанског у српски према правилима из ''ПСЈ'', зашто бисмо онда поштовали и друга правила о транскрипцији, која ће се такође некима чинити „старомодним” или „застарелим”? Хоћемо ли онда почети да самоиницијативно италијански диграф CI преносимо као Ћ, а не као Ч, независно од тога шта нам каже ''Правопис''? Или ћемо холандска имена, попут оног ИП-овца пре неког времена, почети да својевољно фонетски преносимо, па ћемо [[Винсент ван Гог|Ван Гога]] ословљавати као Фан Хох? Или ћемо пак кренути да одређене руске фонеме више не прилагођавамо нашим Љ и Њ, већ са Л и Н, па да имамо примере као што је Чернобил, а не [[Чернобиљ]], итд... Значи, гомилу је таквих примера из других језика — којом ћемо методом тачно одредити шта и како треба да изгледа, а шта не, ако одбијемо да слушамо ''Правопис'' у оваквим и сличним случајевима? Оно што је неопходно имати у виду, а што многима промиче, јесте следеће: транскрипција с других језика у српски није фонетска, већ прилагођена. То је врло битна појединост, кључна за решавање оваквих и сличних проблема. У тачки 197 ''Правописа'', под одредницом в(3), даље се наводи следеће: „Важнија је једноставност и доследност правила него тежња да се постигне максимална верност изворном изговору и гласовном систему.” Аргумент да се на преводима неких свезака јавља неправилни облик ''Ђунђи'' такође није меродован, јер не може неки преводилац или лектор да примењује нека своја сопствена правила како му се ћефне — он је у обавези да се позабави и да примењује правила која су дата у ''ПСЈ,'' а не да намерно или ненамерно прави грешке. Напомињем да немам никакав проблем уколико су заиста једино исправни облици ''Ђунђи'', ''Дазаи'' и сл. Али, прихватићу њихову исправност тек пошто изађе ново издање ''Правописа'' у којем би се заиста недвосмислено прихватили изнети предлози. Овако, постоји хиљаду различитих чланака, дебата и радова — у једнима се тврди једно, у другима друго... Како заиста знати шта је исправно, а шта не. Наше је да не филозофирамо, већ да пратимо упутства дата у ''ПСЈ''. Дотакао бих се и позивања на споменуте јапанологе. Дакле, постоје неки појединци који су истакнути у свом транскрипционом деловању, тако да њих можемо сматрати као ауторитете, чак и веће него сам ''ПСЈ'', само за ту област у којој делују. Рецимо, [[Твртко Прћић]] — врховни ауторитет за транскрипцију с енглеског језика. То нисмо ми одредили, него су то језикословци Матице српске одредили и сами му призални врховни ауторитет, тако да његове речнике (''Транксрипциони речник енглеских личних имена, Енглеско-српски речник географских имена'') можемо да посматрамо као норму, јер је теоријски оквир тих речника једноставно прекопиран у ''ПСЈ''. То пише одмах на почетку истог. Дотичне јапанологе, Хирошија Јамасакија-Вукелића или проф. Љиљану Марковић, нико није споменуо у ''ПСЈ'', па стога њихова правила не можемо да примењујемо. Што не значи, а ово је врло важно, да не треба да постоје такви радови. Али, ти радови не могу се посматрати као норма, него као отворена дискусија о теми транскрипције с јапанског језика. Када те норме буду препознали и нормативисти нашега језика, те буду одобрили и јасно рекли у ''Правопису'' да су обе варијанте усвојене, тек тада можемо мењати. Дотада, врховни ауторитет за транскрипцију с јапанског језика остаје ''ПСЈ'', што не значи да се то можда неће променити. Међутим, о томе не треба да одлучују уредници на Википедији, већ доктори лингвистике, који су чланови наше најстарије књижевне, културне и научне институције — Матице српске. Још пар корисних делова из ''ПСЈ'', на које би требало обратити пажњу: [https://imgur.com/Onyw6rA 1], [https://imgur.com/rBS7Dg9 2], [https://imgur.com/QfjMCQd 3]. За крај бих додао да је помало лицемерно замерати другима како током трајања расправе мењају неправилне облике у оне правилне које су прописане у ''ПСЈ'', а да притом исти тај својевољно мења правилне облике у неправилне, према ''ПСЈ'', без икакве претходне консултација са заједницом, доста пре него што је уопште покренута ова расправа ([https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шођо_манга&diff=24020384&oldid=23979414&diffmode=source 1], [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шаблон:Аниманга_жанрови&action=history 2]). Толико од мене засад. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 01:46, 21. април 2022. (CEST) :Желим ти се испрва захвалити на овако детаљном коментару. Чини ми се, додуше, да си можда схватио моју жељу за расправом као злонамерну. Овај мали додатак у наслову ("и остала банда") је ништа више од мог покушаја да мало унесем хумор у задату тему; никакав напад, нити увреда. "Остала банда" би се више односила на остале језичке недоумције које постоје код транскипције јапанског језика (на пример, када се пише Ј, а када оставља слово И). Тако да, што се тога тиче, изивињавам се ако сам испала нападна, то ми уопште није била намера. Штавише, поставити уопште ову расправу је био велики стрес за мене, и не бих је ни качила да не мислим да постоји места за аргумент. :Исто важи и за мој коментар за Правопис. Не сматрам га неком тамо небитном књигом, коју су написали неки тамо небитни лаици. Једино што верујем да је валидна критика за Правопис, барем што се јапанског тиче, је то што је застарела. Квалитет и значај никако неоспоравам. Само сматрам да је можда време за неку реформу. Зато мислим да је идеја да контактирамо уреднике Правописа коју је Ранко предложио одлична. Чисто да бисмо видели да ли планирају да мењају неке ствари. :Осим Правописа, додуше, сматрам да је понекад битно држати се званичног превода. Горе сам навела филм Осми путник, који би требало да се зове Ванземаљац, али због званичног превода, име филма је остављен такав какав јесте на чланку. Стога, мислим да не може увек бити све црно на бело, или једноставно како Правопис тежи. :Стога, пошто видим да је тренутно микс мишљења, мој предлог за компромис је, у крању руку, да се држимо Правописа ако за одређено име, књигу, реч не постоји званичан превод/транскрипција. Пошто се бавимо доста мангакама, за пример бих дала [[Хидеаки Сорачи|Хидеакија Сорачија]] за чије манге не постоји званичан превод на српски, стога је потпуно уреду његово презиме писати са Ч уместо Ћ. За Џунџиија Итоа, односно Ђунђија Итоа, постоје преводи, и на свим стоји верзија са Ђ. :Што се исправки тиче, нисам дирала чланке који су пре расправе исправљени (опет пример Џунџија). Мењала сам их тек када је расправа отворена, у нади да ћемо прво продискутовати о њима пре него што дође до масовних измена. И то важи и након што се ова расправа заврши. Желела бих, ако је то могуће, и код великих промена као што су премештања, да прво продискутујемо о промени. Имам приступ стручној литератури којој се често окрећем код оваквих недоумица. :Хвала опет на издвојеном времену. Видећемо шта ће друге колеге рећи. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 02:18, 21. април 2022. (CEST) {{коментар}} Овај предлог је ваљан и конструктиван, али је послат на погрешну адресу. Википедија се не бави стандардизацијом српског језика, већ настоји да доследно примењује Правопис. Предлагач би требало да се обрати Матрици српској по овом питању. Након ажурирања Правописа, уредници Википедије би радо ускладили своје доприносе са званичним правописним препорукама. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 02:22, 21. април 2022. (CEST) :Слажем се да треба прво контактирати Матицу, ако је то могуће. Покренула сам ову расправу јер тренутно постоји несагласност између Правописа и званичних превода јапанских дела (не само манги, него прозе уопште). Горе сам навела предлог да би можда најбољи компромис био користити се правилима Матице ако са одређено јапанско дело или име не постоји званични превод. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 02:29, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:39, 28. април 2022. (CEST) * {{против}} -- Гласам за прву опцију - да се стриктно држимо правописа. Мислим да је Новак погодио у срж ствари. Ја као лаик сам у серији чланака о Ода Нобунаги до сада грешком користио јапанску транскрипцију (писао сам непозната имена онако како звуче на јапанском), само зато што нисам знао да постоје правописна правила за српски језик. Сада када их знам, нема дилеме - исправићу их по српском правопису. Ако се правопис у будућности промени, исправљаћемо поново.[[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 09:42, 5. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Сматрам да би ову тему требало поставити као предлог а потом да се стави на гласање. Да ли треба поштовати ставове јапанолога или матице српске. Лично, за то сам да се поштују јапанолози, ипак је ово њихово подручје — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 24. јул 2022. (CEST) == Световна презимена јерарха == Помаже Бог. Изгледа ми неприхватљива пракса наше википедије да уз црквена имена „лепимо” световна имена јерарха. Није природно да тако стоји, а није ни лепо према јерарсима који су се одрекли свега световног, тиме и презимена. Изгледа као да се човек зове [[Јоаникије Мићиовић]], као да му је то световно лично име (име плус презиме). Слично томе, као архиепископ [[Стефан Вељановски]], коме је световно име Стојан Вељановски. Световна презимена додата без неке ограде изгледају као да денотирају „обичне”, световне људе: Стојан Вељановски и Стефан Вељановски, који од њих је јерарх? Наравно, световна презимена су потребна ради лакше идентификације, али ''предлажем да се у загради издвоји световно презиме кој ће стојати уз црквено име.'' Пример: Јоаникије (Мићовић), Стефан (Вељановски) итд. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 02:33, 18. мај 2022. (CEST) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} Здраворазумски ми звучи овај предлог, подржавам. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 19:52, 18. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам предлог. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:02, 19. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако да је та пракса погрешна, треба постићи договор о другачијем рјешењу. За митрополите би могло слично рјешење као за патријархе, на примјер: Митрополит Амфилохије, Митрополит Јоаникије и слично. Можда тако и за архиепископе, некако ми дјелује боље од презимена у загради. У тексту ће свакако да буде наведено њихово име и презиме. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 15:41, 19. мај 2022. (CEST) :Чини ми се да је тако и писано раније, можда грешим. Али како је у претходном периоду настао већи број чланака о црквеним лицима негде смо изгубили компас. У сваком случају оваква црквено-световна папазјанија није добра пракса. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:43, 19. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Ближе ми је Вуксово рјешење, свакако сам за укидање текуће праксе и успостављање нове. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:45, 23. мај 2022. (CEST) {{коментар}} [https://www.antenam.net/drustvo/religija/245481-porfirije-peric-23-24-maja-u-skoplju-makedonci-pitaju-samo-jedno-donosi-li-pismo-spc-za-vartolomeja-kako-bi-od-carigrada-dobili-tomos Погледајте] како ружно изгледа и звучи наслов милогорског портала у којем се патријарх српски Порфирије представља као „Порфирије Перић”, као да је министар вањских послова, а не владика СПЦ. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:23, 23. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са овим што је {{ping|Vux33}} рекао и мислим да би ових дана требали сви да се ангажујемо и да то све променимо из поштовања према тим људима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:18, 14. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Волио бих да чујем {{пинг|Жељко Тодоровић}} као човјека од вјере и који је написао много ствари о нашем православљу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:36, 15. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ако су се одрекли својих световних имена, требало би избегавати њихово коришћење. Не бих се бавио проналажењем начина идентификације и разликовања црквених лица са истим именима и статусима унутар цркве пошто се не разумем у тему. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:53, 22. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Садашње стање ми је сасвим неприлично и могло би се схватити као одраз непоштовања према јерарсима. Подржавам приједлог да се презиме остави у загради, мада не бих се противио ни Вуксовом приједлогу. Углавном, садашње стање треба под хитно мијењати. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:11, 30. јун 2022. (CEST) == Провера транскрипције италијанских насеља == Ко може и ко је вољан нека провери транскрипције доле наведених насеља. Проверена/исправљена прецртати *[[Абадија а Изола]] *[[Сан Чипријано д’Аверза]] *[[Сан Фјор ди Сото]] *[[Сан Ђермано деј Беричи]] *[[Сант’Ањело]] *[[Сант’Иларио д’Енца]] *[[Сасано]] *[[Сасо д’Омброне]] *[[Сасо ди Казталда]] *[[Савињано Ирпино]] *[[Савињано сул Панаро]] *[[Ромањано ал Монте]] *[[Счена]] *[[Счисчано]] *[[Скопито]] *[[Скорано]] *[[Скуркола Марзикана]] *[[Селва дел Монтело]] *[[Семого]] *[[Сера Пизтоијезе]] *[[Сера Сан Бруно]] *[[Сералунга ди Креа]] *[[Серавале ди Карда]] *[[Сере ди Раполано]] *[[Серунгарина]] *[[Сеса Аурунка]] *[[Сивијано]] *[[Соријано нел Чимино]] *[[Спецкиола]] *[[Сомарива дел Бозко]] *[[Сори]] *[[Стадолина]] *[[Стичано]] *[[Таверне д’Арбја]] *[[Таволето]] *[[Тезта ди Лепре]] *[[Тјарно ди Сопра]] *[[Тјарно ди Сото]] *[[Тоано]] *[[Тонеца дел Чимоне]] *[[Торела деј Ломбарди]] *[[Торнимпарте]] *[[Торе Анунцијата]] *[[Торе Кане]] *[[Торе ди Мозто]] *[[Торе ди Руђеро]] *[[Торе Милето]] *[[Торе Сан Патрицио]] *[[Торе Суда]] *[[Тори ди Квартезоло]] *[[Тозколано Мадерно]] *[[Траведона Монате]] *[[Тринита д’Агулту е Вињола]] *[[Умбрјатико]] *[[Урбанија]] *[[Вајрано Патенора]] *[[Валдањо]] *[[Валзаваренке]] *[[Валтоурненке]] *[[Валзтања]] *[[Вазанело]] *[[Верецкије]] *[[Вергато]] *[[Вергонцана]] *[[Верназка]] *[[Вернацано]] *[[Вертемате Кон Миноприо]] *[[Ветрала]] *[[Вецано сул Крозтоло]] *[[Вико д'Арбја]] *[[Вико Панчелорум]] *[[Вико д'Елза]] *[[Вичомађо]] *[[Викобароне]] *[[Викобонегизио]] *[[Виња ди Вале]] *[[Вињанело]] *[[Вигоново]] *[[Виландро]] *[[Виланова дел Батизта]] *[[Вилапијана]] *[[Вуколо Мајорано]] *[[Цапело]] *[[Цовенчедо]] *[[Карњако]] *[[Цунгри]] *[[Цурленго]] *[[Кјеза Нуова ди Марцаљија]] *[[Кокомаро ди Кона]] *[[Вила Сан Ђовани ин Тузча]] *[[Чивита ди Бањоређо]] — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 15:00, 31. мај 2022. (CEST) : Проверено све. Не бих да прецртавам јер се туђи коментари обично не мењају. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:44, 31. мај 2022. (CEST) == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0)&oldid=prev&diff=24599823 Форсирање енглескога језика у неенглеским појмовима] == Мислим да је свако преоптерећивање увода сувисло. Од додавање општине рођења у заграду (чак сам против додавања града, али ајде то је пракса у нас) па све до гурања енглескога језика у неенглеске чланке. Поставља се онда питање зашто не гурамо кинески нпр. Њега говори највећи број људи на овој планети. Француски је такође лингва франка на одређеном делу земље. Бенгалски говори исто велики број људи. Онда можемо и латински да додајемо. Замислимо на чланак на француском језику о роману ''На Дрини ћуприја'' који у загради, поред српскога језика има енглески. Смешно! Понављам, ово је само за неенглеске чланке. Довољно је у загради, као на свим пројектима, ставити само изворни језик, осим ако земља порекла чланка није двојезична као Канада, па се ради о њиховој скупштини па треба на оба језика. Ја сам мислио да је то логично, али ово није први пут да се овакав носенс дешава. Веза о оспоравању: [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0)&oldid=prev&diff=24599823]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 04:40, 13. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Pošto si mangu naveo kao referencu, da se oglasim: najveći broj mangi preveden je na engleski, francuski, nemački i kineski jezik. Međutim, u Srbiji, japanske serije i stripovi uglavnom koriste engleski prevod kao osnovu. Većina anime serija, sa izuzetkom druge sezone [[Дружина мјау-мјау|Družine mjau mjau]] i Vandread (koji je prevođen sa japanskog i francuskog), prevedene su isključivo sa engleske sinhronizacije. Mange su tek od skorije počele da se prevode na srpski jezik (od 2013. godine), i da, koriste japanski original, ali čak i tu se vide uticaji engleskog prevoda (primer: [[Токијски осветници|Tokijski osvetnici]], gde na samoj korici stoji engleski prevod). U Srbiji se dosta oslanjamo na engleske prevode, zato ih i navodim u člancima o anime i manga serijama. Takođe, 99% mangi nije prevedeno na srpski jezik, da li onda za te mange/anime serije da koristim japanski naziv kao naslov? Da li treba da isključivo pišem sve [[Канџи|kandžijem]]/[[Хирагана|hiraganom]]/[[Катакана|katakanom]], kad latinica nije zvanično pismo Japana? — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 04:59, 13. јун 2022. (CEST) :За све има објашњења и све сам јасно навео. Када има '''званичан превод''', енглески превод је небитан. Јасно се види да сам ја циљао на мангу која има '''званичан превод'''. Када немамо званичан превод, онда може енглески, а може и њихова латиница — ауторов избор. Такође, '''превод''' и ''транскрипција'' нијесу синоними. '''Превод''' постоји званичан, ''транскрипција'' не постоји званична, само правилна и неправилна. Једина „званична” транскрипција је она по [[ПСЈ]] (уз описане изузетке који су такође описани у норми), све остале су ништавне. На пример, званичан '''превод''' неког дечјег филма у коме се помиње француско име Sebastian је Себастијан, и као '''преводу''', транскриптивне норме се изузимају. Међутим, вишеструки прваци рели-трка, а обојица се зову Sebastian, и обојица су Французи, за њих постоји правилна ''транскрипција'' а не '''званичан превод''', и они су само Себастјен, а не неправилно Себастијан (чак и ако је ово вероватно заступљенији облик). — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:26, 13. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :: Sad već cepidlačiš. Znam da prevod i transkripcija nisu sinonimi, ali to nije bitno ovde jer razumeš šta sam želela da kažem. Mimo toga, kao što sam već rekla, srpski prevod je najčešće baziran na engleskom prevodu, ne na japanskom originalu. Pogledaj, na primer, spisak epizoda bilo koje anime serije koja je sinhronizovana na srpski. Videćeš da mi isključivo koristimo englesku verziju za osnovu (minus izuzeci koje sam navela). Uz to, do sada, skoro svi članci o anime/manga serijama koje postoje na srpskom jeziku, navode i engleski naslov. Zašto? Jer je on često jedina konstanta. Postoje japanske serije koje koriste engleske reči u naslovu, ili koje su prešle na engleski prevod jer je on poznatiji (primer: Duh u oklopu, koji je spoj japanskog i engleskog naslova (u originalu!), ali koji je većinski poznat po engleskom imenu (i mi smo preveli samo taj engleski deo). Nije sve tako crno i belo, kolega, pogotovo kod stvari gde u Srbiji ima malo primera. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 05:39, 13. јун 2022. (CEST) ::: Треба да се [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпостави добра намера]] у моме коментару. У покушају поништавања норме српскога језика, односно транскрипције с једног језика, подносилац предлога је непрестано мешао те појмове. Да их је разумео, разумео би да је [[Џунџи Ито]] једина ''транскрипција'' која не може бити званична јер није '''превод''', већ може бити само правилна (по [[ПСЈ]]). Несвесно је тај корисник мењао тезе и правио паралеле између „Осмога путника” (који је, бтв, девети јер наши преводиоци нису сврстали мачора Џоунзија у путнике, штета!) који је дело, а не човек и самим тим подложан је преводу, а не транскрипцији. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:53, 13. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} == Мекдоналдс или Макдоналдс, питање је сад == Поздрав свима, преносим целокупну дискусију коју смо @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] и ја започели на његовој страници за разговор и на предлог колеге @[[Корисник:Vux33|Vux33]], пребацујем целу дискусију овде како би се, једном за сва времена образложиле неке ствари. Одговор за назив чланка постоји на страници за разговор. <blockquote>''То правило о изговору као А је Прћићево правило, а не правило из Правописа. Други лингвисти (Клајн, Шипка) кажу Мекдоналдс, Мекларен, Менхетн, џет лег.''</blockquote> [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:11, 16. јун 2022. (CEST) :У [[Википедија:Транскрипција са енглеског језика#cite note-9|транскрипцији енглеског језика]] лепо пише :''У именима у којима је представљен словом a, овај глас се неоправдано преноси као е, нарочито у формантима Mc/Mac, -am, -an, -att, -ham, -man, -land због утицаја адаптације у немачком језику, а делом и због погрешног тумачења да се свако слово a преноси као е. '''Изузеци''': [[Мекдоналдс]], [[Дизниленд]], [[Бирмингем]], [[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]], [[Супермен]] и многи други.'' :Дакле, правилно је Мекдоналдс. :Хоћеш још који доказ ? Или си можда овим само хтео да истераш своје пошто ти је други корисник поставио извор [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=McDonald%27s&diff=prev&oldid=24604596&diffmode=source који си тражио] у својим коментарима на измени ? :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:25, 16. јун 2022. (CEST) ::Ja tebi dajem izvor iz Pravopisa srpskoga jezika, a ti meni daješ izvor sa interneta i namećeš ga kao pravilniji. U PSJ na strani 191 ili tački 211., kako ti je draže, čak se i navodi ovaj primer. {{ping|Вукан Ц}} nek se bakće sa tobom, ja nemam vremena, pozdrav. Kao i kod Milunke Savić, opet sam u pravu, samo ti teraš svoje, ali ovoga puta neću ratovati izmenama. A pogotovu neću sa tobom da pričam o pravopisu i lingvistici. Trebalo bi da odgovaraš za ovo vraćanje i moje maltretiranje. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:34, 16. јун 2022. (CEST) :::Ја теби навео два примера са Википедије где људи дискутују о томе и где то пише али теби то очигледно не вреди. :::Добро, ајде да видимо шта ће Вукан да каже на ово јер стварно не планирам да се зезам око овога са тобом. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:38, 16. јун 2022. (CEST) :::: Који људи, анонимци као ти и ја? Ја ти наводим пример из Правописа српскога језика ког су састављали доктори лингвистике, а ти се позиваш на „људе” са википедије? Ко има предност у науци, људи са википедије или доктори лингвистике? Што ниси отворио ПСЈ (имаш га и на нету) и прочитао, означио сам ти чак тачно и страну и тачку. Ја не могу да верујем ша ми радиш. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:44, 16. јун 2022. (CEST) :::::То што ти цитираш сам управо и ја цитирао и баш због тога и намерно подебљао део који каже Изузеци која је додата у транскрипцији енглеског језика. По теби ти хоћеш да кажеш да ко год да је додао те изутетке није правилно то додао и Дизниленд би требао да се зове Дизниланд а ја у Канади већ 23 године никог нисам чуо да је рекао икада Дизниланд него ДизнилЕнд :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:58, 16. јун 2022. (CEST) :::::Уосталом, администратор Википедије @[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] је био тај који је први унео термин МекДоналдс кад је у питању овај чланак па би могао можда и он да нам појасни по којој основи је он то унео и до сада то нико није одлучио да промени а толико је после тога било измена на том истом чланку. :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:01, 16. јун 2022. (CEST) ::::::: '''Устаљена имена''' :::::::Од општих правила транскрипције се може одустати једино у случајевима устаљених имена. Зато се на пример употребљава [[Вашингтон]] за град и за Џорџа Вашингтона, иако је транскрипција према изложеним правилима '''Вошингтон''', што се и примењује у случају глумца [[Дензел Вошингтон|Дензела Вошингтона]]. :::::::Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори. Ипак, укорењенима се не могу сматрати погрешни ликови новијег датума типа Тортуро (''-{Turturro}-''), Кејз (''-{Keys}-'') или Хоук (''-{Hawke}-''). Овакве облике треба сузбијати и преправљати. :::::::'''Примери:''' [[Лондон]], [[Бирмингем]], [[Чикаго]], [[Џорџ Вашингтон]] (и [[Вашингтон|град]] и [[Вашингтон (држава)|држава]]), [[Абрахам Линколн]], [[Асошијетед прес]], [[Аустралија]], [[Исак Њутн]], [[Пасадена]], [[Кју-клукс-клан]], [[Глазгов]], [[Мекдоналдс]], [[Едмунд Халеј]], [[Вилијам Шекспир]] :::::::'''Како би системски гласили:''' Ландон, Бермингам, Шикаго, Вошингтон, Ејбрахам Линкон, Асосијејтед прес, Острејлија, Ајзак Њутон, Пасадина, Кју-клакс-клан, Глазгоу, Макдоналдс, Едмонд Хали, Вилијам Шејкспир. :::::::У сваком случају, <u>увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке</u>. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић. :::::::------------------------------------- :::::::[[Википедија:Транскрипција са енглеског језика#Устаљена имена|Нашао сам]] нешто интересантно за прочитати па ме баш занима шта ће други рећи у вези овога пошто онда доводимо целу Википедију под знак питања кад је у питању валидност свега што се пише јер овако можемо и ти и ја и сви остали чланови до бесконачности да дискутујемо и да мењамо како нам је воља многе чланке али је ово нешто што стоји на Википедији и то многи прате и разумем и то што ти кажеш али сам СИГУРАН 1.000 % да нико никада у Србији није рекао '''''Ја живим у Острејлији''''' или '''''Шикагу''''' нити ће то икада ико рећи па колико год правописних извора ти мени овде навео да би тако требало да се каже по правопису. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:20, 16. јун 2022. (CEST) ::::::::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Ако се слажеш, ову нашу, морам признати веома валидну и поучну, дискусију бих пренео на правописни део Трга јер је ово дефинитивно нешто што мора да се одреди унутар заједнице шта и како и на који начин чинити што се тиче многих чланака. ::::::::Постоје две опције ::::::::# Оставити овако како јесте са устаљеним именима као што сам навео изнад ::::::::# Мењати СВЕ чланке и буквално правити револуцију у називима неких ствари по правопису српског језика. ::::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:25, 16. јун 2022. (CEST) Као прво, похвала што си се зауставио и покренуо дијалог, без обзира на то да ли си у праву. Оно што је Боки заборавио да цитира, кад је већ цитирао изузетке са странице о транскрипцији су ови дјелови: „У сваком случају, увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић“ и „правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у Правопису одобреном од стране Одбора за стандардизацију српског језика и Матице српске, два највиша меродавна тела задужена за бригу о српском језику.“ Такође, примјери као што су Birmingham, Superman и слично, нису исти јер се ријеч Mac преноси другачије од њих. Боки је поменуо и Мекларен као изузетак, иако на страници о транскрипцији стоји „Прћић: Макларен боље него Мекларен“. На истој страници стоји и да Клајн у свом рјечнику препоручује назив Мекдоналдс, ја нисам провјеравао шта заиста стоји у рјечнику, тако да је боље сачекати да се изјасни још стручњака за правопис па да се усагласи. Боље би било да је ова дискусија вођена на страници за разговор чланка због будућих уредника који могу да дођу у дилему, па би тамо нашли расправу и образложење. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 08:29, 16. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Vux33|Vux33]] Хвала ти што си се укључио у дискусију ! :Не знам да ли си имао прилике да погледаш све остало што сам писао јер сам додао доста ствари укључујући и то што си ти навео у вези Прћића. :Написао сам шта је мој предлог да се види и како. :Остављам на осталим члановима који су већ означени да се изјасне а волео бих да чујем и шта на ово кажу колеге и колегинице чије мишљење итекако ценим и поштујем :@[[Корисник:Sadko|Sadko]], @[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]], @[[Корисник:MareBG|MareBG]], @[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]], @[[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]], @[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]], @[[Корисник:BuhaM|BuhaM]], @[[Корисник:Vilena66|Vilena66]], @[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]], @[[Корисник:Aca|Aca]], @[[Корисник:Pinki|Pinki]] (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:37, 16. јун 2022. (CEST) ::Исто тако, не би било лоше да се у ову дискусију укључе и чланови Вики Медије с којом би требали да сарађујемо заједно (барем како ја мислим). ::@[[Корисник:IvanaMadzarevic|IvanaMadzarevic]], @[[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]], @[[Корисник:Bojan Cvetanović|Bojan Cvetanović]], @[[Корисник:Mickey Mystique|Mickey Mystique]] (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:40, 16. јун 2022. (CEST) :: ::Да кренемо, у предговору ново издање Правописа пише да је само адаптиран дио Т. Прћића који се налази у његовој публикацији. Дакле овим нормативисти дају разрешене руке и признају ауторитет Т. Прћића. То је {{пинг|Вукан Ц}} доказивао поводом насилног мењања транскрипције с јапанскога језика. Дакле примарни извор су одве тачке Правописа 208—215. У тачки 211. пише да McDonald треба транскрибовати као Макдоналд (не пише експлицитно него пише да Mc/Donadl/ → транскрибује се са а). У Речнику у правопису постоји дублет, али Речник је у много чему непоуздан и зато кажем искључиво гледати споменуте тачке. На пример, Рекниг греши у приликом француске транскрипције Мишлен, приликом Саутемптона и на још много места. Дакле, ја сад трошим време, уместо да сређујем зато што Боки вандалише моје измене и уходи ме. Вуксе, напомињем, ја сам одржавао транскрипцију овог пројекта од када сам дошао и за то имам поверења већег дела заједнице. И онда дође самопроглашени Боки и терорише ме овде и пингује све живе (на шта сам ја морао да вратим пинг, јер је први почео), мене спамује итд. Исто тако, знамо да дотични корисник има велике проблеме с правописом и нечесто смо Вукан и ја морали да чистимо његове чланке јер су одударале од правописа и норме. И када то знамо, мени он враћа транскрипцију. ДОДАТНО: позива се на изворе са интернета, тј. википедије, слободне енциклопедије, а ја се позивам на [[ПСЈ]]. Онда спинује о изузецима, истиче његово живљење у Канади, како он супер зна енглески не схватајући да мене и њега једно језеро дели, а нас и вас остале дели океан. Као да нико од нас не зна енглески. Ако је неко упознат са изузецима и како се они примењују онда сам то ја и свакако не бих вандалисао страницу. Али наравно, кад се спинује и истргне из контекста онда свако има аргументе да ме трајно блокидају, па чак и Вукс је могао то да уради него је једини човек који је прочитао моје доказе и моју одбрану. А Боки је насрнуо на мене. А увек сам био у праву у нашим сукобима, у-в-е-к. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:43, 16. јун 2022. (CEST) :: ::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] То што ти видиш као трошење времена, ја видим као једну од ретких поучних и конструктивних дискусија које смо ти и ја имали, као што Вукс и сам рече. ::Ја итекако мислим да нисам једини који има овакво мишљење што се тиче именовања а исто тако мислим и верујем да постоје и многи људи који су на ''твојој страни'' што се тиче прецизности података па сам баш због тога и позвао људе који много раде на овој енциклопедији како би и они дали своје мишљење да Википедија ипак личи на нешто а не да свако иде по свом. ::Толико од мене за ово јављање с обзиром да је готов 3 сата ујутру по мом сату и време је да се спава :). ::Поздрав и једва чекам одговоре других чланова ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:58, 16. јун 2022. (CEST) :::Значи ако група изгласа да укине закон гравитације, на овој википедији поништавамо закон гравитације? То је покушано са јапанским језиком, богу хвала па је заједница то поништила. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24530551&oldid=24530528 Дћировић је лепо описао такве покушаје]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:02, 16. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Дискусију би требало покренути на Трг/Правопис. Браво Боки на уложеном труду и стрпљењу. Када тема буде на Тргу, радо ћу се огласити и ако дође до гласања - подржати аргументованији предлог. P.S: Некада човјек треба да изабере да ли хоће да буде у праву или у миру, што у животу што на Вики. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:25, 16. јун 2022. (CEST) :{{ping|Sadko}} Колега, дискусија је пребачена. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:43, 16. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Потрудићу се да будем што краћи и јаснији. Као прво, за језичка, граматичка и правописна питања апсолутни ауторитет има ''Правопис српскога језика'' (у издању Матице, најновије издање, разуме се) па тек потом одговарајући речници и језички приручници које је одобрила Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика и друге сличне институције који су писали квалификовани лингвисти и други стручњаци за језик. То што ми овде мислимо, сматрамо или желимо је потпуно небитно када говоримо о овоме — уколико је наведено шта треба и како треба у ''Правопису'' (или, ако не у њему, онда у другим одговарајућим речницима и приручницима), ми се наспрам тога водимо, не измишљамо топлу воду. У супротном би настао хаос у целокупној комуникацији коју водимо. Зато постоји стандардни (књижевни) језик. Дакле, апсолутно је небитно шта је неки уредник рекао на Википедији 2009. године конкретно у вези с овим, правописним питањем, имамо ''ПСЈ'' да докучимо шта треба чинити. „Хијерархија” којом се водимо када одређујемо чија правила треба следити приликом транскрипције с енглеског језика јесте следећа: * ''Правопис српског језика'': Транскрипција имена из енглеског језика, Матица српска, 2010); * ''Транскрипциони речник енглеских личних имена'', Твртко Прћић или ''Речник географских имена'', Твртко Прћић (мада је и сам Прћић аутор одељка о транскрипционим правилима за енглески језик у најновијем ''Правопису'' из 2010. године; следствено томе, правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у ''Правопису''); * ''Речник језичких недоумица'', Иван Клајн (изузетно, када нема решења у издањима изнад). Дакле, шта пише у ''Правопису'' у вези с називом овог ланца ресторана? Овде су [https://imgur.com/a/Sk7nA1z два исечка] са страница 191 и 192 под тачком 211, заједно с напоменом, да не буде да Ничим, Вукс или ја измишљамо. [https://imgur.com/a/AyDmEnY Овде] је дат део из поменутог Прћићевог транскрипционог речника, где се потврђује оно из ''Правописа''. Иако Клајн у свом речнику недоумица наводи облик ''[https://imgur.com/a/wMNHaIS Мекдоналдс]'', ми, по приложеној хијерархији, најпре слушамо шта кажу, по питању транскрипције с енглеског језика, ''ПСЈ'' и Прћић. Из приложеног је јасно да је једини исправан облик ''Макдоналдс.'' — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 19:54, 16. јун 2022. (CEST) :Као и увек @[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] одговори на месту (хвала!) :Занима ме за ове остале примере које сам дао (Шикаго, Острејлија), шта онда ? :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 19:57, 16. јун 2022. (CEST) ::Чикаго и Аустралија, то се не доводи у питање. Ти неправилни називи су у употреби више од века, док је Макдоналдс основан тек током четрдесетих година 20. века, а садашњу популарност је стекао током друге половине истог. Први Макдоналдсов ресторан у Србији и, уколико се не варам, читавој источној Европи отворен је тек 1988. године, тако да аргумент о устаљености баш и не пије воду. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:24, 16. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] :::Није ово мој аргумент него сам само копирао оно што пише где пише. А колико се година онда чека пре него што се промени и како сад одједном нпр. прошао одређени број година и сад одједном Макдоналдс постане Мекдоналдс. :::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 02:14, 17. јун 2022. (CEST) ::::Циљ није да свако мало самоиницијативно стварамо нове „устаљене” (читај неправилне) појмове, већ да коригујемо и исправимо оно што је могуће и да се тога држимо до даљег. Чикаго је Чикаго, као што је Џорџ Вашингтон — Вашингтон итд, јер су одвајкада у таквом неправилном облику и они представљају изузетке. То је тако и такве облике не треба мењати. Неће никад ''Макдоналдс'' постати ''Мекдоналдс'', не може правилно одједном, тек тако, постати неправилно, само због „укорењености”. Као и што је наведено, граница те устаљености за називе популарних појмова важи до краја Другог светског рата, а узмемо ли у обзир да је тада ресторан тек основан, а у наше крајеве је дошао тек 1988. године, нема сврхе говорити о неком „традиционалном” облику. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 09:18, 17. јун 2022. (CEST) :::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] Значи ипак оно што сам ја нашао горе је тачно :::::'''Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори.''' :::::Е сад, мени овде није јасна чињеница у вези нових термина, зар не би то онда требало одмах у почетку да се искорени и да неко из Матице српске, као главног и првог извора тачних информација, стане на пут медијима који су главни преносиоци тих нетачних информација ? :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 09:33, 17. јун 2022. (CEST) :::::: Ајде да видим твој предлог како би то урадио. Они су публиковали и приредили Правопис, ту је све написано. Да ли треба да шаљу полицију на врата медијима ако неко погрешно транскрибује? Видиш колико је нама, тј. Вукану и {{пинг|Vux33}}, требало да те опамети, а ти се три дана не даш овде и одузимаш превише времена. Нико није крив медијима што су полуписмени и нико није крив теби што не слушаш изворе које сам ти ''нацртао''. Матица српска је све рекла својим Правописом и она нема даље надлежности. Другим речима, не може да кажњава медије јер врше погрешну транскрипцију. Дакле, сви су криви, па и МС сад јер ти је Вукан доказао како стоје ствари и да сам опет у праву. Као и увек што сам био. Ајде молим те сад врати ово за Дрејперов каталог јер си јуче вандалисао, чак и ако ти правопис није јача страна. То је као ја теби да дођем и прчкам ти по шаблонима. На крају, оно за тетрис, јасан опис измене је био да нема извора и као такав га одмах враћам, није моја дужност да тражим по интернету тачност. То је пракса у патролирању, могу да ти потврде {{пинг|Жељко Тодоровић|Lotom}}. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:42, 17. јун 2022. (CEST) :::::::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] :::::::Одговорио бих тако што би кренуо од почетка и почео да кореним те грешке које не би смеле да се дешавају јер онда долази до тога да људи виде једно јер тако прочитају и док им ти објасниш да је то неправилно, прође, као што и сам рече три дана (а некоме можда и дуже). :::::::Немој погрешно да ме схватиш али ја сам за то да ако постоји неко правило, да се по том правилу и иде па куд пукло да пукло. Због чега онда на Википедији, коју сам ти цитирао са валидним стварима које нису за зезање а то је транскрипција, постоји уопште и дозвола да неко мења правило транскрипције ако то није тачно? Ево нпр. ја, читам како да неко име са руског преведем на српски, зар би ја сад требао да проверавам милион различитих ствари или ћу веровати Википедији да је ту транскрипцију урадио неко по неком правилу. То је била моја цела поента коју сам ја хтео да искажем и покажем и због тога сам и пренео ову дискусију тамо где треба да буде јер је ово ипак важно уопштено за Википедију као и за будуће генерације Википедијанаца. :::::::Што се тиче патролирања, мени су на почетку мог патролирања рекли да је боље спречити него лечити па ако је корисник случајно погрешио, твоје је да га исправиш а не да му враћаш измене јер га тако одвлачиш од Википедије. За Дрејпера сам ти замерио што све идеш на своју руку а знаш добро да нисам једини који ти то замера. Ово није у вези ове теме али сам само хтео да објасним моје поступке у вези ствари које си напоменуо. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 09:55, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::Е па видиш сад, ја сам држао ту транскрипцију на овоме пројекту и она је у великој већини тачна. Сада, због бана који си ти иницирао и подржао, биће како буде. Дакле, овде није поента да верујеш википедији или медијима, него да верујеш Правопису и њега стално консултуј код транскрипције. Могао си до јуна 2022. године и мене да питаш, али то више нећеш моћи. Надам се да је правда задовољена и да си задовољан што си иницирао погром са пројекта. Ето, већ ти недостајем! Надам се да си увидео. Ако ниси, видећеш. Пре или касније. Моје транскрипције су 99,99 одсто тачне (јер су рађене искључиво према [[ПСЈ]]), као и све остало за именовања и српски језик, као и каталог оног Дрејпера. Ах да, ја сам за тебе „само обичан корисник” који није ни АП, иако је његов допринос био већи и значајнији од појединих админа. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:03, 17. јун 2022. (CEST) ::::::@[[Корисник:Боки|Боки]] То није питање за нас. Наше је да следимо оно што је правилно, оно што је прописано у ''Правопису'' и другим релеватним изворима одобреним од горепоменутих институција. Медији су данас најмање поуздани и у њих се никако не би требало уздати када говоримо о овоме јер све што треба да знамо дато је у ''ПСЈ''. Оно што каже неки уредник на Википедији или полуписмени новинар из Телеграфа је потпуно небитно када су овакве ствари у питању. Надам се да је сада све јасно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 09:46, 17. јун 2022. (CEST) :::::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] :::::::За кога је питање ако није за нас ? Па ваљда ми треба да будемо тај извор тачности информација и извор где ће људи долазити да се едукују и уче а не да се спрдају са нама по друштвеним мрежама. :::::::Рекох већ горе у одговору ННу остало што се тиче ове теме. Мислим да би српска Википедија, као заједница, требала нешто да предузме поводом правилности неких ствари које су едукативне као што је транскрипција са једног језика на други. :::::::Постоји доста нас који причамо друге језике па би итекако те транскрипције могле да се доведу у ред да не треба ни да долази до оваквих дискусија јер са једне стране, одатле се почиње а после све ово остало што си навео је само једна врста усавршавања али СВЕ у данашњем свету, нажалост, почиње од тих пустих медија и друштевних мрежа и томе треба да се стане на пут на прави начин. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 09:58, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::Човече, како не схваташ? За транскрипцију се не питају ни ти, ни ја, ни Ничим — нико од нас. Сва правила су доступна у ''Правопису српскога језика'', коме свако путем интернета може приступити и врло лако се могу проверити све недоумице које могу настати. Ако не ''Правопис'', онда Прћичеви речници које сам навео горе, такође их има на интернету. Ако ни Прћић, онда Клајнов ''Речник језичких недоумица'' — такође је доступан на интернету. Двадесет и први је век, све се може проверити у року од неколико секунди, али очигледно ни то некима није довољно. Медији ће одређивати шта је правилно, а шта неправилно?! Каква је то небулоза? У том случају, шта ће нам онда и ''Правопис'' и језичка стандардизација ако ће ти полуписмени новинар из неке редакције одређивати да ће се писати онако како он мисли да треба, иако је имао закључену двојку, евентуално тројку, из матерњег језика. ::::::::П. С. Пише се ''и те како'', никако „итекако”. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 10:09, 17. јун 2022. (CEST) :::::::::Пре свега, Боки, лична имена се не преводе. Капирам да си се погрешно изразио. Лингвисти су се већ усагласили око тога да се транскрипција у српском језику не врши фонетски. На прву лопту и мени је чудно, али неки гласови као такви не могу ни да се запишу српским писмом. А пошто је то бар добро познато правило, да једно слово означава један глас, закључак је јасан. Изузеци као такви треба да буду прописани, а за то опет нисмо надлежни ми као уредници овога пројекта. Значи, савршено не треба да нас занима да ли ће неко да верује, већ искључиво сирова чињеница као таква. Проверљива, разуме се. Па коме смета, нека пише надлежним институцијама, а не да дивља по пројекту. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:17, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::::[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24530551&oldid=24530528 Дћировић је лепо описао такве покушаје]. Браво {{пинг|Lotom}} и хвала, очекивао сам и ти да ме нагазиш, да идеш уз мишљење једног, гласнијег дела заједнице. Транскрипција и превод нису исте ствари, то нису схватили ни стручњаци за јапански језик, а изгледа ни Боки. Штета, ја сам био главни за транскрипцију и највише сам прогањан, између осталог и због тога. Најлакше је нешто прогласити „устаљено” и свалити да Ничим врши самовољу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:21, 17. јун 2022. (CEST) :::::::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]], @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]] :::::::::Разумем све што сте рекли али само једно не разумем а то је, шта се дешавало пре издавања тог правописа ? Како су онда људи реаговали ? Да ли се иде по томе да како се мења правопис, тако и ми реагујемо ? :::::::::Нпр. енглези су тек пре пар година увели неке нове речи као валидне (нпр. Гугл) :::::::::Шта се ту дешава ? :::::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:29, 17. јун 2022. (CEST) {{ коментар }} Не би требало разводњавати дискусију. Наведено је прецизно, јасно, аргументовано и недвосмислено шта је исправно. То што смо навикли да једемо у ''Меку'' је до наших лоших навика. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:14, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Садко}} Цењени колега, моја дебата је у томе шта нам је чинити са чланцима који нпр. имају реч МекДоналдс и остале неправилне речи ? Већ видим дебате и улажење у рат измена са ауторима чланака па мислим да би требали, као у случају иконица, да поставимо неко правило како би се ослањали на то или можда неки шаблон да постављамо као објашњење. Шта мисле и остали о томе ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:33, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Свакако нам треба више учесника. Можда је то солидно рјешење, само је питање форме, да ли на СЗР или као прозорчић који искаче када се крене са уређивањем, има више варијанти. Свакако и за такву промјену морамо имати више активно укључених колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:41, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Садко}} Нажалост, овако озбиљна тема није привукла пажњу толике количине људи без обзира на означавања (пинг) за која сам се потрудио да буду ту где јесу. Штета, велика штета [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:52, 17. јун 2022. (CEST) {{коментар}} О овој теми је раније било расправа. Лепо је позивати се на ''Правопис српскога језика'', али треба узети у обзир да Правопис на 369. страници, у правописном речнику, [https://imgur.com/a/xUIVymd изричито наводи облике Мекдоналд и Мекдоналдс као правилне]. Претпостављам да је реч о устаљеним изузецима, па их не треба мењати. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 17. јун 2022. (CEST) :Е сад сам тек збуњен а таман се био наоштрио да све чланке и све речи где год да постоји реч МекДоналдс преправљам и онда дође @[[Корисник:Aca|Aca]] и врати ме назад на почетну тачку. :Шта сад момци ? @[[Корисник:Sadko|Sadko]], @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]], @[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 20:57, 17. јун 2022. (CEST) ::ПСЈ је јасан. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:18, 17. јун 2022. (CEST) :::{{одговор|Садко}} Како бре јасна колега кад су Аца и Вукан поставили два примера која су уствари и поента целе ове дебате а која стоје у истом правилнику српског језика? Знам да ми мозак мало слабије ради због овог вируса који ме закачио али мислим да ова моја збуњеност нема везе са вирусом него са реалношћу да постоје неке ствари и у ПСЈ које требају да се коригују јер се мимоилазе око исте тачке. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 05:39, 18. јун 2022. (CEST) :::: Колико сам испратио, једно се наводи у ''ПСЈ'' а друго у ''Речнику''. ''Речник'' не би требао да има приоритет. Додатно, већина расправа по мрежи јесте о томе да ли је исправно Мекдоналд или Мекдоналдс. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 10:35, 18. јун 2022. (CEST) ::::: {{пинг|Боки}} '''замолио бих те да се више никада не обраћаш овом тону Садку. То је основно и под број један.''' Под број два: господин {{пинг|Aca}} поновно није читао што сам ја написао. Речник Правописа има много грешака, ја сам навео две, а сигурно постоји једна, ако не и више. Али исто тако навео сам пет исказа који недвосмислено истичу ауторитет Т. Прћића који му је МС дала. Дакле, писаћу великим словима није викање него наглашавање: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК У ПРАВОПИСУ СЕ НЕ ГЛЕДА У ОДЕЉЦИМА, ТАЧКАМА О ГЛАСОВНИЈЕМ ПРОМЕНАМА И У РЕЧНИКУ ВЕЋ ИСКЉУЋИВО ОД ТАЧКЕ 208. ДО 215. Нека сви отворе тачку правописа 211. и у њој ће наћи ДИРЕКТАН ПРИМЕР како се ово име транскрибује. Значи Садко, {{пинг|Lotom|Vux33}} јесу овде милијарду посто у праву. Молим све који ово читају, пошто немам никаква овлашћења, админ Аца Алекс је узео и поништио све моје измене и вратио на плеонастичку конструкцију јапанска манга позивајући се на неке француске сајтове који уопште нису релевантни за српски језик. Плеоназам је нагомилавање истих речи: мала беба, заједно са, сиђи доле итд. Манга је стрип који је искључиво израђен у јапану тако да рећи јапанска манга је исто као рећи „јапански јапански стрип”. Молим вас да ме саслушате и спречите га. Исто тако, молим вас да прочитате и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%A4%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0 ово]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:43, 18. јун 2022. (CEST) :::::: Нема потребе да се браним од колеге Бокија, све је у реду. Свакако цијеним гест. :::::: Било како било, мислим да колега НН овдје има неколико добрих поенти. Питање је - шта и како даље чинити. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:11, 19. јун 2022. (CEST) ::::::: {{одговор|Садко}} Јасно је: назив чланка остаје McDonald's и тај облик се употребљава кроз чланак будући да је одлучено да се на овом пројекту тако називају страна предузећа, а не да се њихова имена транскрибују. Исправна транскрипција је искључиво „Макдоналдс” што би требало навести у уводу чланка, у загради. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:19, 19. јун 2022. (CEST) : Колико знам, и по правилима транскрипције, а и по устаљеном имену, пише се Мекдоналдс. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:31, 22. јун 2022. (CEST) == [[Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизација прве реченице чланака|Стандардизација прве реченице чланака]] == Покренуо сам можда најнебитнију расправу на пројекту у овом тренутку {{кез}}. Ипак, требало би да напокон имамо нешто конкретно о овоме питању. Слободно се изјасните на повезаној страници. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 00:12, 19. јун 2022. (CEST) == Северномакедонски > македонски == Поздрав Пре него што кренем у измењивање чланака, данас ме је једна измена натерала да погледам и потврдим да иако је држава Северна Македонија, народ је македонски. Не постоје северномакедонци. Уосталом на [https://pravda.rs/2019/2/24/severnomakedonski-ili-makedonski-objavljene-smernice-kako-nazivati-drzavu-i-jezik/ овом извору] пише следеће ''Министарство је саопштило да је званично име земље "Република Северна Македонија" или скраћено "Северна Македоније", док је националност (држављанство) Македонац/држављанин Републике Северне Македоније.'' Јел може неко ботом ово да среди или треба појединачно да се иде ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:49, 21. јун 2022. (CEST) :Хвала ти на исказаној иницијативи колега. :Ипак, државна документа и проклемације не обавезују уреднике Википедије. :Покретао сам тему око питања сјеверно/македонски, није се изјаснило довољно уредника, било за или против. Док се не постигне консензус на новој теми, не треба да буде масовних промјена. :Такође, ово није правописно питање, ако не гријешим. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:14, 22. јун 2022. (CEST) ::Колега {{к|Садко}}, зар нам уопште и треба консензус ако је '''држава '''рекла да тако треба да буде ? А што се тиче места, нисам искрено знао где да ставим јер ми не "паше" у било којој другој секцији. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 00:19, 22. јун 2022. (CEST) :::Још једном - државне уредбе и проклемације не обавезују уреднике Википедије, тако је одувјек. У складу са тим, јесте потребно, прије масовне промјене. :::Слободно искористи дио мог текста и аргуметнације на претходној дебати за нову, уколико је каниш покретати. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:24, 22. јун 2022. (CEST) :Држава се зове Северна Македонија. Људи који живе у њој су Македонци, присвојна заменица је остала македонски. Свуда где се име Македонија и њени деривативи користе осим у имену државе, користе се без „северно-”. То је био део договора и не знам зашто је неко то изменио на страници. Ако је било неко гласање, жао ми је што нисам учествовао јер је ово ствар око које не би требало да се води икаква дебата. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:29, 22. јун 2022. (CEST) == [[Мухарем Инће]] == Колико ми је познато, турско „c” се транскрибује као „џ” (Cem — Џем). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:51, 23. јун 2022. (CEST) :Потпуно си у праву, {{к|HoneymoonAve27}} :Чланак премештен и коригован. Оставио сам смерницу чисто ако неко случајно и даље укуца Инће да га пребаци. :Хвала ти на прегледу ! :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:10, 23. јун 2022. (CEST) == Држава на олимпијским играма / Држава на Олимпијским играма == Видим да је на неким страницама ''олимпијским'' писано малим, а на неким великим словом. Прилично сам сигуран да су исправни називи „Држава на Олимпијским играма”, или „Држава на Летњим олимпијским играма”, али никако „Држава на олимпијским играма”, пошто нису ''олимпијске игре'' него ''Олимпијске игре'' тј олимпијским није придев него део [[Синтагма_(лингвистика)#Именичка_синтагма|именичке синтагме]]. Како је правилно? Исто питање имам и за пар категорија, нпр. <nowiki>[[Категорија:Државе на олимпијским играма]]</nowiki> и све поткатегорије које су у њу уврштене. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:13, 23. јун 2022. (CEST) == Њу(в)ел == Да ли се „Newell” транскрибује као „Њувел” или „Њуел”? [[Њувел|Чланци о насељима]] транскрибовани су као „Њувел”, док су чланци о особама транскрибовани као Њуел ([[Ален Њуел|1]], [[Мајк Њуел|2]], [[Гејб Њуел|3]]). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:30, 24. јун 2022. (CEST) : Према ''Транскрипционом речнику енглеских личних имена'' правилно је „Њуел”. Чланци о насељима су аутоматски насловљивани и често одударају од правилне транскрипције. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 19:58, 24. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Њуел је тачно по свим параметрима (ПСЈ, Вук Караџић, итд.) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:46, 25. јун 2022. (CEST) == Rowland == Слично питање као и горе: да ли се „Rowland” транскрибује као „Ровланд” или „Роуланд”? За насеља се користи „Ровланд” ([[Ровланд (Северна Каролина)|1]], [[Ровланд Хајтс (Калифорнија)|2]]), а за особе „Роуланд” ([[Кели Роуланд|1]]). Исто питање и за „Cunningham” — према гуглу је „Канингам”, а према Википедији „[[Канингхам (Канзас)|Канингхам]]”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:15, 27. јун 2022. (CEST) : Према горњем извору „Роуланд”. Транскрипциони речник је, иначе, доступан у електронском облику [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2018/978-86-6065-497-9 овде], па се слободно користи њиме. Што се тиче америчког града, он је ипак Канингхам (јер је подложан транскрипцији према америчком изговору). Сличан пример је Бермингхам, који је забележен у ''Енглеско-српском речнику географских имена''. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:10, 27. јун 2022. (CEST) ::Намерно износим ова питања јер не желим самовољно да премештам чланке, а и не знам да ли је у прошлости договорено да се у поменутим случајевима одступа од правилне транскрипције. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 21:57, 27. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ПСЈ каже да је БОЉЕ ланд него ленд али ја лично не видим како може нешто да буде БОЉЕ од нечега. Ваљда је правило правило а не шта је боље. Ја овде никог нисам чуо да каже ланд за реч "land" него се каже ленд (Нпр. пис оф ленд - парче земље). Исто важи и за другу реч да је БОЉЕ хам него хем а ја никог нисам чуо да кажем хам него хем тако да ја стварно не знам шта бих ти рекао по овом питању јер ни сами ПСЈ који је @[[Корисник:Aca|Aca]] референцирао није јасан јер он каже да је нешто боље од нечега што баш и не улива дојам да је нешто ПРАВИЛНО а нешто НЕПРАВИЛНО. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:04, 28. јун 2022. (CEST) == СПФ1934-Шведска == Поздрав свима, Радим на [[Шаблон:СПФ1934-Шведска|шаблону за шведску репрезентацију са СП 1934]]. и треба ми мала помоћ. Може ли неко да ми каже како се правилно каже име [[:en:Helge_Liljebjörn|овог фудбалера]] ? Хвала унапред на свакој помоћи [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 30. јун 2022. (CEST) : Хелге Лиљебјерн? — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:25, 30. јун 2022. (CEST) :Хелге Лиљебјерн [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:24, 1. јул 2022. (CEST) skva18ejhwswor2ha288l6h3kr2cj0j 25121171 25121144 2022-07-24T14:42:52Z Tira11 176838 /* Јапанска транскрипција — Ђ/Џ, Ћ/Ч, и остала банда */ одговор wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Правописна питања/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == Именовање чланка особе која је познатија по свом надимку == Помаже Бог. Овијех дана ме неколико пута претили уредници вишега чина (ја сам само [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%91%D0%BE%D0%BA%D0%B8&diff=24264675&oldid=24264652 „обичан уредник”]), а ја само радим посао уноформисања чланака по узору на [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Article_titles#Use_commonly_recognizable_names много дефинисанија енглеска правила]. Дакле, не вандалишем, нити ратујем изменама, само униформишем чланке, које ми западну за око, и сређујем и овако: * Име чланка је по устаљеном имену * У првој реченици иде пуно име и презиме с рођења * У осталим реченицама се пише устаљено име * У инфокутију иде за назив устаљено име, а у одељку за пуно име и надимак се пишу име при рођењу и надимци * У апозицију после пунога имена и презимена иду само псеудоними који се апсолутно разликују од имена (Јован Грунчић → [[Главата Мајмунчина]], а не: Томислав → Томo; Драгослав → Драган /Николић/) * Рођено име људи који сада имају дијаментрално супротан псеудном, може се користити у тексту у којем се говори о раном животу аутора, све док није постао то што јесте (''Јован Грунчић је рођен у Новоме Саду 1994. године. У истом граду је завршио основну школу. У том периоду се упознаје са Николом Давићем (Волвокс Носферату)''). То је то, пошто се овај одељак трга натрпава неким небитним питањима (да их не именујем, осудиће ме да сам хомофоб /само ми још то фали/, а нијесам) која су јасна као дан — то не кажем ја, него већина админа, а и академика лингвиста, — ред је мало да се бацимо на (правописна) питања која су од виталнијег значаја. Исто тако, ср.вики треба много више посла с важнијим стварима од тога — милион чланака чека за чишћење, убацивање извора, чланака без категорија или лоше категорисаних. Да не помињем чланке где су мртве датотеке или лоше постављене референце, као што је нпр. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81_%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B4%D0%BE_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0 ово]. Патролирања такође фали, као и нових чланака. А изгледа сам ја проблем који то све радим, а други нијесу. Поздрав, слава живоме Богу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:28, 4. јануар 2022. (CET) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> :Управо супротно, ти си тај који спороводи самовољу на пројекту и ратује на неколико чланака. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:48, 4. јануар 2022. (CET) :Emoji са подигнутом обрвом [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 05:03, 6. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Трг није и не смије бити простор за препуцавање. Сва правила су веома јасно дефинисана [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Manual_of_Style/Biography#Pseudonyms,_stage_names,_nicknames,_hypocorisms,_and_common_names овдје] ерго нема потребе за дебатом или расправом. Није тачно нити према правилима да надимак према којем је особа препозната или према којем је именован чланак не смије бити поменут у уводнику, у оквиру апозиције или другачије. За појединачне случајеве користимо СЗР. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:27, 4. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Не можемо преузимати правила са Википедија на енглеском језику и слепо их убацивати овде, јер су у питању различити језици. Код нас надмици могу доћи од имена, презимена или на други начин. Припродно је да се они надмици који иду од имена наовде одмах иза имена → Иван Иво, Момчило Момо, Драгослав Драган... Зашто би те и такве надимке избацивали из увода!? — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:39, 5. јануар 2022. (CET) :Оптерећују увод. Види колико [[Ајс Нигрутин]], [[Ничке 3000]] и [[Главата Мајмунчина]] имају '''псеудонима''' (који по правилу морају у увод). Исто тако природно је и из енглескога да Џозеф → Џо итд. За надимке који су изведени из имена имамо места за свако остало спомињање у тексту, у инфокутији (име инфокутије) и у инфокутији (надимак). Дакле, природно је да препознатљиви надимци буду свуда остало, само не у уводу текста јер ту ипак узимамо право име. Добар пример је Лека Ранковић који има два тотално различита надимка која нису блиска ни између себе ни са именом, што додатно оптерећује увод. Да не спомињем да га нико у животу није звао српски Александар, него Лека. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:05, 5. јануар 2022. (CET) ::По чему оптерећују увод!? Мени је сасвим нормално да стоји Драгослав Драган Николић, Мимчило Момо Капор и слично. Ти људи које наводиш имају псеудниме и надмике који нису изведени од имена, и код њих може да стоји, познатији као па навођење надимака. Лека је ранија изведеница од имена Александар, данас се чешће користе Аца или Саша. Такође, Ранковић је тај надимак користио у каснијим годинама, јер је у предратном, ратном и поратном периоду био најпознатији као Марко. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:54, 5. јануар 2022. (CET) :::Тако је, ја се зато залажем да он буде [[Лека Ранковић]]. Лепо оптерећују увод јер по правилу изискују додатне знакове интерпункције, као што су наводници и црте, а и овако је пренатрпана прва реченица тиме. Своје индивидуалне ствари не треба да намећемо другима, и мени је нормално нешто друго па то није оправдање или неки доказ. Дакле, наслов треба по имену према ком су препознати, а пуно име само у првој реченици и у инфокутији за одељак (пуно име). Може пуно име бити и када се говори о раноме животу, али то само за оне који имају псеудоним као [[Ничке 3000]], кога је један корисник назвао „Пичке”, и за то сам опет ја опоменут, а недуго затим и блокиран заувек без права да се огласим на СзР. Али авај, ја само то радим због доследности и оптерећивања, поготово у случајевима као што је Лека Ранковић. Одличан пример, два неповезана надимка одвојена цртом у уводној реченици у којој постоје још неколико знакова интерпункције пре тачке. Друго, што се само леке тиче: прочитај Правопис т. 182а, и види како се означава [[Удба]], [[Озна]] итд. Има овде један админ који се хвали познавањем ортографије, а само се иживљава над слабијим по чину, а не сме да се изјасни када ти кршиш те норме, а камоли неко од админа. И онда ја награбусим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:04, 5. јануар 2022. (CET) [[Гај Јулије Цезар]] (не Цезар Јулије); [[Стефан Урош I]] (не Урош Храпави); [[Стефан Душан]] (не Душан Силни); [[Стефан Урош V]] (не Урош Нејаки); [[Лазар Хребељановић]] ( не Цар Лазар); [[Вук Бранковић (деспот)]] (не Змај Огњени Вук); [[Петар I Карађорђевић]] (не Петар Ослободиоц или краљ Петар...); [[Драгољуб Михаиловић]] (не Дража Михаиловић и сл.); [[Јосип Броз Тито]] (не Тито Броз); [[Јован Јовановић Змај]] (не Змај Јовановић); [[Владислав Петковић Дис]] (не Дис Петковић); [[Светлана Ражнатовић]] (не Цеца Ражнатовић); [[Жељко Ражнатовић Аркан]] (не Аркан Ражнатовић); [[Драган Стојковић]] Пикси (не Пикси Стојковић); [[Владимир Петровић Пижон]] (не Пижон Петровић); <br> Изузеци: [[Карађорђе Петровић]] (јер је и приватно тако представљен); те листа некаквих мање/више препознатљивих музичких звијезда и звјездица... <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 14:58, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Слажем се са овим. Нпр. када бих видео чланак под називом „Драгослав Драган Николћ”, помислио бих да је ово „Драган” друго име човека, а не надимак или слично. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:29, 5. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}} ниси разумео, ја не кажем да чланак треба да се зове Драгослав Драган Николић, већ да у уводној реченици треба да стоји његово право име Драгослав и надимак Драган, по коме је познат и који му је постао друго име. Такође и за остале примере које сам навео у уводној реченици треба убацити пуно име и надимак. Именовање чланака може ићи и по надимцима, као у конкретном случају Драгана Николића или Моме Капора, али не трба претеривати као у случају Александра Ранковића, јер су надимак Лека користили његови пријатељи и ближи сарадници, а не читава јавност. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:19, 6. јануар 2022. (CET) ::{{одговор|HoneymoonAve27}}, свака ти је на месту. Сам боље не бих срочио. Апсолутно сам сагласан са тобом! Све остало оптерећује увод, а горе сам написао каква је најбоља пракса која не оптерећује. Замисли Мирољубу Петровићу да ставимо „главурдан” јер „су га тако звали док је био мали.” — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:24, 6. јануар 2022. (CET) == је(сте) била (је) == Поздрав свима, Хтео бих да једном за сва времена решим ову дилему унутар себе (с обзиром на то да сам преко баре 22 године) што се тиче конкретно ове чињенице коју @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] примењује па бих хтео да разрешим шта и како се ради. Дакле, видим да он често пута постави уместо била је - јесте била. Оно што је он поставио као разлог измене је валидан разлог зашто мења али мене занима који је начин коректан (ако уопште и постоји коректан начин) јер нисам видео да нико други примењује такав начин изражавања и писања. Питам из два разлога, # Уколико Ничим направи такву измену, ако таква измена треба да се враћа, као патролер, да знам шта да радим или да је патролирам као исправну или да је враћам као неисправну. # Питам и за своје (као и туђе) многобројне чланке да знам ако је правилно да се каже '''јесте била''' или '''јесте био''' да онда поправљам све моје чланке пошто сам ја до сада то све писао у формату '''била је''' или '''био је''' Хвала свима на помоћи и надам се конструктивним одговорима а не изношењу личних ставова. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:12, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} ''Је'' је скраћени облик од ''јесте'', може на оба начина да се употребљава и правилно је оба. Као и облик био је. Све зависи од стила аутора, односно. Као употреба речи ''након'' и ''после'' нпр. [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/pomocni-glagoli/] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:14, 5. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Не разумем како је правилно оба. Мислиш ово је само дужи облик ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:41, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Однедавно сам почео да дајем предност облику „јесте” због [[#Енклитика_наша_насушна|оваквих неграматичких случајева]] („Њујорк град је”, „Цеца српска је превачица”). У начелу, постоје ситуације када су могуће обе варијанте („Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, јесте српска певачица” и „Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, српска је певачица”). Додуше, сложен је овај проблем, па сам се за сваки случај обратио неким лингвистима, али нисам добио одговор. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:48, 5. јануар 2022. (CET) :@[[Корисник:Aca|Aca]] Да ли су онда те измене валидне ако неко, ко год да то буде, направи ту измену на неком чланку ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 20:34, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Ово вам је скоро па филозофско питање. {{смех}} „Је”, „јесте” је синоним за [[битак]], не само у смислу живог бића, већ и разноразних предмета, па и области људског сазнања. „Геологија ''је'' наука…”… „Физика ''јесте'' доста напредовала у прошлом вијеку”… „Стефан ''је'' ванземаљац…, он ''јесте'' био у свемиру… (а може и „је” у оба случаја) ” Његов одрични облик је „ни-је”, „ни-сам”, односно „није” „нисам”… Који се употребљава зависи од контекста, (па и стила, како горе рече овај „Ничеовац” {{смех}}) , и ни један ни други нису погрешни. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 22:03, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Проблем је што испред тога ''је/јесте'' у већини случајев стоји заграда, неретко и зарез. А одбор за стандардизацију каже следеће: :'''4. Енклитика нe мoжe дoћи пoслe пaузe (нaрoчитo oнe кoja je у писaњу oзнaчeнa зaпeтoм, цртoм или заградом), нпр. правилно је Oвa влaдa, дрaги мoj, свaкoмe je oмoгућилa пристojaн живoт, а није правилно *Oвa влaдa, дрaги мoj, je свaкoмe oмoгућилa пристojaн живoт. Такође је правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – своди се нa минимум, а није правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – сe свoди нa минимум.''' Самим тим је већина измена које је НН направио граматички погрешна [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 22:49, 5. јануар 2022. (CET) ::Никола, Никола, Никола, полак. „Јесте” није енклитика, већ наглашени облик глагола „јесам”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:53, 5. јануар 2022. (CET) :::Некада се, како каже Никола, о тим језичкостилским детаљима водило више рачуна. Колико се ја сјећам и ако се не варам, у нашим штампаним енциклопедијама „је” „био је” избјегавано је на самом почетку одреднице: Микеланђело Буонароти (р. 0000- у. 0000), италијански вајар и сликар; Хегел (р. 0000 – у. 0000), њемачки филозоф. …, итд. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:08, 5. јануар 2022. (CET) ::::Дакле, нема потребе да кажеш ''је(сте)'' и/или ''је (био; био је)'', кад си га већ „породио” у загради годином рођења, а ако ''је био'', „сахранио” годином смрти)… {{смех}} — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:14, 5. јануар 2022. (CET) ::::(1) Негативно сам изненађен примедбом на мој рад од стране уваженога админа {{пинг|НиколаБ}}. Пошто нема ко да ме одбрани (иако се многи залажу за „мој” начин /чак и неки админи/), морам сам. Ја се залажем за пун облик глагола бити, односно ''јесте'' који није енклитика и самим тим може доћи после паузе у свим облицима. Да се разумемо, само у случајевима када заграда или апозиција прави беспотребно мешање придева и скраћеног облика глагола бити (''је''). Исто тако када субјекат претходи месту глаголске синтагме ''био је'', по правилу треба да се пише ''је био'' (Никола Тесла ''је био'' амерички научник. А не: „Никола Тесла ''био је'' амерички научник.”). Дакле, зато користим облике ''јесте био'' и ''јесте'', уместо скраћених облика ''био је'' или ''је''. (2) Драги {{пинг|Славен Косановић}}, апсолутно Вас разумем и то као човека од књиге, а посебно као човека од Духа. И мени је то некако најкомпромисније решење, да се избаци глагол, али некако и енглеска пракса, а и српска пракса на овом пројекту није таква. Шта ја знам, али увек је боље да појам иде '''масним словима''', па запета (никако „зарез”) као у разним нашим појмовницима, нпр. Вујаклијином ''Лексикону''. ''Сагласан сам са Вама.'' Такву праксу сам видео и на руској вики, ако се не варам. Да ли то можемо овде да применимо... Не смем ни да помислим. {{смех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:24, 6. јануар 2022. (CET) :::::{{пинг|Ничим неизазван}} Прије неколико година, не знам тачно, у ствари 2010. године на РТС-у је објављена репортажа о дјечаку из Ниша који је, умјесто српског, усвојио енглески као матерњи: [https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/778994/nislija-a-pravi-se-englez.html „Нишлија а прави се Енглез”… ] Дакле, он се са својим малим колегама и породицом споразумијевао на енглеском: „''Пошто укућани не говоре енглески, нико не зна како је Димитрије успео да савлада тајне страног језика и да га боље зна од матерњег, српског. Као и већина деце, најчешће је, као мали, време проводио уз рачунар и телевизор, па је право изненађење било када је са пет година на течном енглеском успео да преприча видео игрицу.” … „Док родитељи траже помоћ стручњака и ангажују професоре српског језика, Димитрије чита књиге на енглеском и комуницира са вршњацима из Америке”… „Стручњаци са англистике нишког Филозофског факултета кажу да су јака мотивација и таленат помогли Димитрију да преко средстава модерне комуникације усвоји енглески као матерњи, иако потиче са другог говорног подручја.” … „Да би добро разумео градиво из читанке за пети разред, Димитрију је, како каже, лакше да чита и размишља на енглеском језику. Иако разуме српски, мајка и сестра му свакодневно помажу да разјасни падеже, акценте и значење појединих наших речи.” … „Сања да ће једнога дана живети и да ће бити глумац у Холивуду, о чијим филмским студијима и продуцентима много тога већ зна.” … итд.'' Не сумњам да има још оваквих случајева. Проблем је када дјеца без усмјерења неког професионалног учитеља усвоје прво граматику (а и логику) неког страног језика, то се више не може олако исправити. Овдје на Википедији, корисници преводе само са енглеског језика, што је по мени велика грешка. Имате наше литературе у изобиљу у виду електронских прф и епуб књига, користите и њих, а и добрих чланака на Википедијама других језика, италијанском, шпанском, руском, њемачком… На крају, морате читати књижевност на свом језику, у супротном, ваши преводи неће личити ни на шта. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 15:57, 6. јануар 2022. (CET) ::::::Уважени {{пинг|Славен Косановић}}, кад смо код тога, послушајте на [https://www.youtube.com/watch?t=4158&v=rmHeqBIOPWs&feature=youtu.be овој вези] евергрин звучни-запис кад Стојан каже „ја ''јесам'' звао Жућу у пошту”, он ту не користи скраћеницу „сам”, него пун облик. Дакле пун облик може да се користи и кад се нешто наглашава. Ово је културни евергрин. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:40, 6. јануар 2022. (CET) :{{пинг|Ничим неизазван}} У приповедању, поезији, беседи, и уопште у књижевности, се може користити „шта год ти хоћеш”… Енциклопедије спадају у „научну литературу”. У „научној литератури” се негује један „формални језик”, ослобођен од метафора, епитета, парабола, и свеколиких језичкостилских фигура и поетских „изненађења”, на крају, и „беседничке реторике”. То уопште не значи да он аутоматски мора бити „сиромашан”, већ да ''preciznost, konciznost, otmena uprošćenost, ubedljivost i prirodnost'' (дефиниција тзв. ''београдског стила'' интелектуалних кругова с почетка прошлог века, тачније 1900. године: Речник књижевних термина, Нолит) код преношења информације стоји изнад оног „поетског” „уметничког” или „књижевно-уметничке слободе”. Некада се наука преносила у [[стих]]у: читав један религијски систем код Хомера (Илијада, Одисеја) и Хеосида (Теогонија); код Платона филозофија у [[дијалог]]у, ипак то већ вековима није случај. Можда би тако било лепше, али би сигурно било и доста погрешних разумевања онога што је у чланцима, и било би потребно ''стручно'' их тумачити, као што је случај са већ поменутим делима. {{смех}} — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 19:59, 6. јануар 2022. (CET) == Богенвил, Бугенвил / Ток пишин, Ток писин == Скоро сам направио нову страницу [[Аутономна покрајина Богенвил]], која је заменила стари чланак [[Бугенвил]]. Свуда где се писало о имену државе или било чему што би имало устаљено име на локалном језику [[ток писин|ток пишин]]у (име острва, покрајине, политичких партија), име сам транскрибовао као Богенвил, с обзиром на то да према је сајту [https://www.hawaii.edu/satocenter/langnet/definitions/tokpisin.html hawaii.edu], изговор слова ''о'' чист и сличан оном из енглеске речи „boat” . Тамо где се ради о француским именима као што је [[Луј Антоан де Бугенвил]] сам користио име Бугенвил јер ипак то је француски. ''Bougainville'' има изговор Буганвил на енглеском и француском, док ''Bogenvil'' има изговор Богенвил на ток пишину. Што се мене тиче, име чланка сам добро написао, јер тако га зову локални становници. Ипак, одређен број медија у Србији је током извештавања вести о референдуму за независност Богенвила, име транскрибовало као Бугенвил (брза Гугл претрага ће ову тврдњу и подржати). Овај део света ипак није толико познат код нас, нити има већи број поузданих извора на српском везаних са ову покрајину. Не знам да ли се овде може применити препознатљивост, али мислим да се коришћењем правилног имена „Богенвил” може спасити правилан изговор пре даље појаве покрајине или независне државе у медијима. Занима ме ваше мишљење о транскрпицији овог имена тј. да ли се треба држати француског и енглеског или локалног језика. <s>Друга ствар коју сам хтео да поменем је име језика [[Ток писин]]/[[Ток писин|Ток пишин]]. Према правилима изговора истог, језик се зове Ток пишин, али ипак, чланак на нашој енциклопедији се зове Ток писин. Језик је релативно непознат овде, па не мислим да би преправљање на правилан изговор имало већи утицај на могућност проналажења чланка. Да ли би тај чланак требало преименовати?</s> [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 21:33, 8. јануар 2022. (CET) : Кратки одговори данас :). /boʊɡənvɪl/ — Богенвил. Језик је ток писин. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:42, 8. јануар 2022. (CET) ::{{пинг|Aca}} a што писин? S на том језику је Sh, зар онда није пишин? [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 21:51, 8. јануар 2022. (CET) ::: Запис МФА (енглески): /tɒk ˈpɪsɪn/, запис МФА (ток писин): [ˌtok piˈsin]. Чак га и ХЈП [https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19nURV7&keyword=tok+pisin наводи тако], па не би требало бити проблем. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:01, 8. јануар 2022. (CET) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} {{коментар}} Братијо, сигурно сте повезани на дискорду и — уместо тамо да се приватно дописујете, спамујете овде википедију о некој територијалној јединици у Папуи Новој Гвинеји значи не могу да верујем, а таман сте престали да водите косовске бојеве о правопису небинарних људи или не знам шта су већ. Ау бре, па не могу све да патролирам о каквим стварима дискутујете, а има милијарду, триста педесет милиона, седамсто шездесет иљада и 350 важнијих чланака, да би нас спамовали о Папуи Гвинеји. Имате дискорд па се мало дружите тамо, шта фали, нећу вам замерити, само молим вас да не читам више косовске бојеве о вашим правописним рахметли клајовским недоумицама. Мир Божји, Прћић се роди. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:16, 8. јануар 2022. (CET) :Мислим да ако нисте спремни да патролирате измене и дискусије о чланцима, не треба да будете патролер. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 22:25, 8. јануар 2022. (CET) ::Ја нисам ни аутоматски патролиран, а камоли патролер. Никада нећу бити нити један чин изнад тога, али — у исто време — обављам све функције које могу обављати уместо виших по чину, затварам гласања, патролирам измене, итд. итд., све да би овај пројекат био добар, а ви упорно смарате километарским правописним проблемима која су тренутно најнебитнија на пројекту. Дакле, ја само то не могу да верујем. Осипа нам се пројекат, Ацин дискорд се распада, људи му страховито одлазе, остаје сам, и уместо тамо да поставиш у одељку правопис ова смарачка питања, ти нас овде засипаш информацијама, и тиме гураш под тепих она главна, нпр. како писати надимке јер од тога зависи каквоћа изгледа нашег пројекта. Оживи мало Ацин распаднути сервер на дискорду јер му масовно одлазе људи, лакше им је да буду на ортачком „ултрадесничарском” серверу него да се смарају код Аце. Можда ћеш успети да покренеш сервер тим небитним питањима и тим небитним разговорима о покрајни на Папуи Новој Гвинеји. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:31, 8. јануар 2022. (CET) :::О чему ти причаш, човече. Мислим да никога не занима у шта ти верујеш или не верујеш. Правописним недоумицама у вези са чланцима ''јесте'' место овде и то је неоспорно. Такође, не би требало [[ВП:ТРОЛ|подбадати и скретати с теме]]. Ако имаш што паметно додати у вези с темом, изволи. Ако немаш, иди „патролирај”. Нико ти не брани. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:35, 8. јануар 2022. (CET) ::::Јесте, правописним недоумицама је овде место, али нећемо овде спамовати и водити косовске бојеве километарске о неким не битним питањима нпр. да ли ће у овом боксу за измене стојати хајпервеза или хипервеза, или кријејтив комонз или изворно на латиници. Те глупости, с којима ћемо свакако бити сагласни јер су небитне можете решити и на дискорду који је распаднут, таман да покушате мало да га подигнете. То је моја онако добронамерна препорука. Немојте злоупотребљавати овај трг да би нешто показали, упорно полемишете о небитним питањима. Добро, можда је оно о небинарности и могло овде да изађе, без обзира што је небитно, али ово о Папуи Новој Гвинији, њеним покрајинама и језиком који се говори у њеним џунглама, то стварно преотперећује овакву малу заједницу. Понављам, није ово енглеска или француска википедија где има милијарду чланова, него је нас шака која патролира, а спамују само они који ништа не раде (корисно). Зато вам кажем, немојте да набифлате правила и да их цитирате насумично, јер смара, радите нешто корисно свакако нико неће патролирати ни да ставиш да се румунски говори у тој покрајини нити каква је транскрипција са језика који још није откривен. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:41, 8. јануар 2022. (CET) :::Ово није разговор о Дискорду него о [[Аутономна покрајина Богенвил|Аутономној покрајини Богенвил]], молим Вас држите се теме. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 22:42, 8. јануар 2022. (CET) ::::::Ау {{пинг|ImStevan}}, сад или ме [[ВП:ТРОЛ|тролујеш]] или не капираш баш добро неке ствари. Надам се да је ово прво, пошто си ме добро изнервирао, а после и насмејао. Као страница Гојко Величанстевни некад на фејсу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:50, 8. јануар 2022. (CET) :::::Процене да је нешто „најнебитније” субјективне су и не доприносе току расправе. Рекао сам ти, ако желиш придонети расправи, коментариши у оквиру саме теме. Немој причати о некаквих дискордима и паушално анализирати нешто што нема саме везе са самим пројектом. Дискорд је платформа ван саме Википедије и свако је слободан бити на севреру ако жели, али не мора ако не жели (тако смо се као заједница сложили). Имај на уму да ћу враћати даљне коментаре ван теме јер ометају расправу. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:45, 8. јануар 2022. (CET) ::::::Заједница није дрва да се „слаже”. Она може само да се усаглашава. Наравно да ћеш да враћаш јер је цензура твој модус операнди. Да није тако, ти би ми оставио барем откључану СзР да могу да се браним јер си ме блокирао заувек. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:50, 8. јануар 2022. (CET) :::::::[https://www.pismenica.rs/jezicke-nedoumice/najvece-jezicke-zablude-u-srpskom-jeziku/ Добар језички мит]. Теби је иначе [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није анархија|анархија]] „модус операнди”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:57, 8. јануар 2022. (CET) ::::::::Личиш ми на лика који је набифлао правила напамет и онда овде спамујеш са истим. Како ја анархиста када сам „ултрадесничар”, то су две искључиве ствари. Десничари су за поредак, ако нијеси знао. Само немој да ме вређаш, цензуришеш и тероришеш. А заједница тражи да не спамујеш о небитним темама овде. Имаш твој ''активан'' дискорд, па тамо удри бригу на весеље. То је моја препорука. Дакле није од виталног значаја како се презива општински оборкнез у Бангладешу или који језик се говори о прашумама Папуе Нове Гвинеје нити које средство плаћања користи племе Јаномаме у Амазону. Ову целу расправу о Гвинеји стави као ван теме, јер она то и јесте. Сад нико не види важну расправу о надимцима — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:03, 8. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Потпуно непримјерена дискусија, што од стране свјежег уредника Стевана, коме и најмање замјерам због неискуства на пројекту, што од стране нешто старијег уредника и администратора. Корисник Аца је школски примјер [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Administrators#Involved_admins случаја инволвираног администратора] и крајње непримјерено да је улази у препуцавања са корисницима, изнова и изнова, без обзира на прављење стилског отклона, док је колега НН све дубље у [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia овим водама], на шта сам му већ указао. Википедија није форум, нити Редит, нити друштвена мрежа. Мислим да би било боље да други администратор пребаци дискусију на СЗР дате странице или је архивира. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:42, 9. јануар 2022. (CET) :За ово си потпуно у праву. Нисам баш до те мере испратио сваку причу, али ако је све разјашњено и затворено могла би цела страна да се архивира. Накупило се већ. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 22:05, 9. јануар 2022. (CET) {{collapse bottom}} == Авио-компаније == Да ли [[Википедија:Гласање/Писање софтвера, компанија, музичких група и видео-игара изворном графијом|смернице о писању назива компанија]] важе и за авио-компаније (нпр. [[Виз ер]] у Wizz Air)? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:23, 27. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}} Рекао бих да да [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 02:23, 31. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ::Колико ја знам, важи за све компаније уопштено укључујући и авио-компаније. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 16:47, 2. фебруар 2022. (CET) :Сигуран сам да важе. [[Корисник:Razzys|Razzys]] ([[Разговор са корисником:Razzys|разговор]]) 16:41, 19. фебруар 2022. (CET) == Cohan == Која би била правилна транскрипција презимена глумице [[:en:Lauren Cohan|Lauren Cohan]]? Према гуглу би било Кохан, али нисам сигуран у то. Хвала унапред на одговору. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:36, 27. март 2022. (CEST) :{{одговор|HoneymoonAve27}}, ''Кохан''. {{урађено}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:50, 27. март 2022. (CEST) == Јуниор/Џуниор/Жуниор/Млађи; Сениор/Старији == Поздрав свима. Занима ме да ли смо беше одредили конзензус у вези с именовањем особа чији саставни део имена чине комбинације из наслова ове теме — Јуниор, Џуниор, Сениор и сл. Да ли прилагођавамо српском и преводимо их у Млађи/Старији (нпр. [[Роберт Дауни Млађи]], [[Кјуба Гудинг Млађи]]...) или их задржавамо у оригиналу (нпр. [[Винисијус Жуниор]], [[Нејмар Жуниор]], [[Фреди Принс Џуниор]]...)? И овде је заступљено мешање више варијанти, па би било добро да се одлучимо за једну и њу примењујемо до даљег, уколико конзензус није донет. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:42, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Ако је могуће, прво консултовати Правопис српског језика, наравно ако неко посједује неко новије издање. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:48, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је боље свуда примјенити Млађи/Старији а Џуниор оставити само уколико је надимак особе. Увјек сам за варијанту на српском језику и у складу са нашом традицијом, када је то практично могуће и широко примјењиво, што у Вукановој дилеми јесте случај. Друга варијанта, мени нешто даља, а такође заступљена у нашој традицји је Отац/син. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:55, 18. април 2022. (CEST) ---- {{одговор|Ранко Николић}}, {{одговор|Садко}} Узевши у обзир ваше предлоге и начела из ''Правописа'', требало би од сада до даљег за стране атрибуте ове врсте користити искључиво појмове '''Млађи/Старији'''. С друге стране, уколико је исти атрибут истовремено и надимак по коме је та особа позната, онда би се он транскрибовао с језика којим се служи конкретна личност која је у питању. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:37, 3. мај 2022. (CEST) : Добар пример којим би се показала разлика између изреченог јесте [[Лео Жуниор]] — у званичном имену стоји ''Млађи'', док надимак (псеудоним), по ком је познат, гласи ''Жуниор''. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:41, 3. мај 2022. (CEST) ::Сагласан сам. Мислим да би требао ову смјерницу увести у наш Стилски водич. Можда за 3-4 године неки од нас не буду уреднички активни па се појави слична дилема. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:48, 3. мај 2022. (CEST) == Јапанска транскрипција — Ђ/Џ, Ћ/Ч, и остала банда == Иако разумем да наш званични Правопис има одређене предлоге и правила око тога како треба транскрибовати јапанске речи, овим путем бих замолила уреднике Википедије да се на моменат позабаве гледиштем јапанолога данашњице који већ годинама покушавају да промене одређене устаљене (не)правилности. Прво да напоменем, неки изрази ће остати такви какви јесу јер једноставно су превише нормализовани у нашем језику (пример ''[[Нинџа|нин'''џ'''а]]'', уместо правилног ''нин'''ђ'''а''), и наравно да не тражим да се све „грешке” исправе јер смо у скоријим годинама увидели да су, па, грешке. Најпре се окрећем ка чланку ''[[Џунџи Ито]]'', који је до недавно био назван ''Ђунђи Ито'' (што је граматички тачно), па на [[Фуџивара клан|Фу'''џ'''ивара]], [[Коџики|Ко'''џ'''ики]] (чији је званични превод на српски ''Ко'''ђ'''ики'' (Јамасаки-Вукелић Х. ет ал, 2008)) итд. Јапански језик нема слово, а ни звук за Џ. Никад није имао, и никад вероватно ни неће имати. Ипак, Матица форсира да се ''-{J (Jay)}-'' пише као Џ, ''-{ch}-'' као Ч, односно да се користе правила која важе за енглески језик. Зашто? Јер је правилник застарео, настао када се о јапанском језику није толико знало код нас. Већ годинама, стручњаци са [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошког факултета у Београду]], као и други јапанолози, се боре против ове традиције. У прилог дајем ''јапанско-српски и српско-јапански речник'' професора Хирошија Јамасакија-Вукелића, ''[https://www.yumpu.com/xx/document/view/20832628/12-ljiljana-markovicpdf-filoloski-fakultet Транскрипција и адаптација имена из јапанског језика]'' професорке Љиљане Марковић, као и све преведене радове проф. Кајоко Јамасаки. Апелујем да се од сада користе правила за која се залажу стручњаци за јапански језик, којих има много, а не само једна књига ма колико устаљена била.— [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 01:46, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је корисница изнела довољно аргумената што се тиче овог питања. Нема разлога да се не придржавамо стручњака за јапански језик.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:26, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Аргументација колегинице има тежину и поенту. У складу са тим, подржавам приједлог. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:27, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} С обзиром да се не разумијем у тематику, нећу подржавати приједлог колегинице ни фаворизовати Матицу. Ипак,то да би то био преседан и вјероватно би био први пут да одступамо од Правопис Матице српске. Уколико неко може, били би веома корисно да контактира саму Матицу српску, да видимо због чега заступају овакав вид транскрипције. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:58, 20. април 2022. (CEST) :Одличан предлог у вези контактирања Матице! Знам да би многе занимало зашто деценијама не мењају став око јапанске транскрипције, упркос свим аргументима. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 20:48, 20. април 2022. (CEST) ::Мислим да их је неко раније контактирао у вези других питања, али тренутно не знам ко је тај корисник. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:03, 20. април 2022. (CEST) :::Мислим да је то @[[Корисник:Aca|Aca]] радио у прошлости. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 21:59, 20. април 2022. (CEST) ::::Мислим да сам вероватно помешао са [[САНУ]], али нема везе. Даћу коментар о самој расправи испод. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:03, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Моје само мишљење је да се не треба одступати од Матице, ако и постоје грешке сматрам да би било корисно контактирати их и то да кажем исправити. Наш транскрипција за све до сада је заснована на њој и ако сада кренемо да одступамо од ње могло би да буде самоубилачки у даљим пројектима. Аргументи колегинице јесу добри и ту нема поговора, али сматрам да је Матица само меродавна. Имајте на уму да се та књига неће изменити ако се ми као заједница не потрудимо око тога, а она је у нашем језику меродавна и њу нису писале неке будале, самопрозвани професор итд. већ такође људи који су стручни у тим областима. — [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 21:54, 20. април 2022. (CEST) :Разумем меродавност Матице, али што се конкретно [[Џунџи Ито|Џунџи Итоа]] тиче, на завничним преводима његових манги ([[Узумаки]], [[Гјо]], [[Никад човек (манга)|Никад човек]]) стоји баш Ђунђи. Иако знам да то није меродавно колико и Матица, званичне транскрипције би исто требало да се узму у обзир. Зато на пример, чланак о [[Осми путник|Осмом путнику]] користи "неисправан" превод наслова (уместо Ванземаљца) јер је званичан и опште коришћен. Исто важи и за [[Коџики]], чији је званичан превод код нас Кођики. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:12, 20. април 2022. (CEST) ::Опет наглашавам можда и јесте „грешка” али ако је тако заиста, онда треба предузети неке конкретне мере на исправци саме Матице која је свима нама на овој платформи звезда водиља. Одступање је највећа грешка која може да се уради, јер сутра би после тога свако могао да поступа исто и долазило би до великих проблема који би админима отежали посао који је и онако већ довољно тежак и одговоран. [[Корисник:Ничим неизазван]] видим да пројекте враћа у облик који би требало бити по ПСЈ што није никакава грешка, а за даље исправке би се прво разговори морали покренути, а не да свако ради на своју руку. [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 22:26, 20. април 2022. (CEST) :::Зато сам и покренула ову тему, да бисмо дошли до договора и избегли будуће индивидуалне подухвате. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:51, 20. април 2022. (CEST) ::::Хвала ти на личном коментару Немања. До сада нијесам знао да се самостано оволико занимаш за манге и транскрипције. :) — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:51, 23. април 2022. (CEST) {{коментар}} Све је већ речено до сада. Осим што нисам сигуран да је требало масовно правити измене пре распораве. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:04, 20. април 2022. (CEST) :У томе је исто тренутно проблем. Корисник [[Корисник:Ничим неизазван|Ничин неизазван]] управо прави масовне промене у вези транскрипције (пример: [[Манга сејнен]]) без икаквог претходног договора или учествовања у расправи. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:15, 20. април 2022. (CEST) ::Чиме не прави никакву грешку, већ се држи правописа. Али сам му скренуо пажњу да стане са тиме док траје расправа. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:29, 20. април 2022. (CEST) :::Хвала што си му скренуо пажњу, јер заиста није коректно правити толике измене док је расправа још увек у току. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:52, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као прво, неумесно је говорити да правопис (ортографија) не само српског, већ било којег другог језика на свету, представља само „једна књига”. Управо та књига, односно оно што пише у њој, одређује како (треба да) изгледа и која су начела стандардног (књижевног) српског језика, који овде на Википедији примењујемо (или би макар требало да примењујемо). Мислим да треба исказати одређено поштовање према ауторима који су стали иза најновијег и свих претходних издања ''Правописа српскога језика'', дипломираних лингвиста, доктора лингвистичких наука и осталих стручњака и великих познавалаца језика. Ти људи који су га састављали сигурно нису дилеје и неспособњаковићи. Такође, не знам шта би требало да значи конструкција ''и остала банда'', која се помиње у називу теме, волео бих чути објашњење од колегинице. Када конкретно говоримо о изнетом предлогу, истом се изричито противим, из простог разлога што се једино путем правила и начела која су дата у ''ПСЈ'' Матице српске може успоставити језички стандард, којем као енциклопедија тежимо (или би макар требало да тежимо). Уколико бисмо беспоговорно кренули да слушамо предлоге свакојаких стручњака, па и лаика, на које се ''Правопис'' не позива, настао би русвај, џумбус, неорганизованост, односно свако би могао да интерпретира правила по вољи и да их мења, јер, ако овде може да се одступи од норме, онда може и свугде другде. Последица усвајања оваквих и сличних предлога поставила би многа друга питања која се тичу транскрипције — рецимо с холандског, руског или италијанског језика. Уколико нећемо и не прихвамо да преносимо властита и друга имена из јапанског у српски према правилима из ''ПСЈ'', зашто бисмо онда поштовали и друга правила о транскрипцији, која ће се такође некима чинити „старомодним” или „застарелим”? Хоћемо ли онда почети да самоиницијативно италијански диграф CI преносимо као Ћ, а не као Ч, независно од тога шта нам каже ''Правопис''? Или ћемо холандска имена, попут оног ИП-овца пре неког времена, почети да својевољно фонетски преносимо, па ћемо [[Винсент ван Гог|Ван Гога]] ословљавати као Фан Хох? Или ћемо пак кренути да одређене руске фонеме више не прилагођавамо нашим Љ и Њ, већ са Л и Н, па да имамо примере као што је Чернобил, а не [[Чернобиљ]], итд... Значи, гомилу је таквих примера из других језика — којом ћемо методом тачно одредити шта и како треба да изгледа, а шта не, ако одбијемо да слушамо ''Правопис'' у оваквим и сличним случајевима? Оно што је неопходно имати у виду, а што многима промиче, јесте следеће: транскрипција с других језика у српски није фонетска, већ прилагођена. То је врло битна појединост, кључна за решавање оваквих и сличних проблема. У тачки 197 ''Правописа'', под одредницом в(3), даље се наводи следеће: „Важнија је једноставност и доследност правила него тежња да се постигне максимална верност изворном изговору и гласовном систему.” Аргумент да се на преводима неких свезака јавља неправилни облик ''Ђунђи'' такође није меродован, јер не може неки преводилац или лектор да примењује нека своја сопствена правила како му се ћефне — он је у обавези да се позабави и да примењује правила која су дата у ''ПСЈ,'' а не да намерно или ненамерно прави грешке. Напомињем да немам никакав проблем уколико су заиста једино исправни облици ''Ђунђи'', ''Дазаи'' и сл. Али, прихватићу њихову исправност тек пошто изађе ново издање ''Правописа'' у којем би се заиста недвосмислено прихватили изнети предлози. Овако, постоји хиљаду различитих чланака, дебата и радова — у једнима се тврди једно, у другима друго... Како заиста знати шта је исправно, а шта не. Наше је да не филозофирамо, већ да пратимо упутства дата у ''ПСЈ''. Дотакао бих се и позивања на споменуте јапанологе. Дакле, постоје неки појединци који су истакнути у свом транскрипционом деловању, тако да њих можемо сматрати као ауторитете, чак и веће него сам ''ПСЈ'', само за ту област у којој делују. Рецимо, [[Твртко Прћић]] — врховни ауторитет за транскрипцију с енглеског језика. То нисмо ми одредили, него су то језикословци Матице српске одредили и сами му призални врховни ауторитет, тако да његове речнике (''Транксрипциони речник енглеских личних имена, Енглеско-српски речник географских имена'') можемо да посматрамо као норму, јер је теоријски оквир тих речника једноставно прекопиран у ''ПСЈ''. То пише одмах на почетку истог. Дотичне јапанологе, Хирошија Јамасакија-Вукелића или проф. Љиљану Марковић, нико није споменуо у ''ПСЈ'', па стога њихова правила не можемо да примењујемо. Што не значи, а ово је врло важно, да не треба да постоје такви радови. Али, ти радови не могу се посматрати као норма, него као отворена дискусија о теми транскрипције с јапанског језика. Када те норме буду препознали и нормативисти нашега језика, те буду одобрили и јасно рекли у ''Правопису'' да су обе варијанте усвојене, тек тада можемо мењати. Дотада, врховни ауторитет за транскрипцију с јапанског језика остаје ''ПСЈ'', што не значи да се то можда неће променити. Међутим, о томе не треба да одлучују уредници на Википедији, већ доктори лингвистике, који су чланови наше најстарије књижевне, културне и научне институције — Матице српске. Још пар корисних делова из ''ПСЈ'', на које би требало обратити пажњу: [https://imgur.com/Onyw6rA 1], [https://imgur.com/rBS7Dg9 2], [https://imgur.com/QfjMCQd 3]. За крај бих додао да је помало лицемерно замерати другима како током трајања расправе мењају неправилне облике у оне правилне које су прописане у ''ПСЈ'', а да притом исти тај својевољно мења правилне облике у неправилне, према ''ПСЈ'', без икакве претходне консултација са заједницом, доста пре него што је уопште покренута ова расправа ([https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шођо_манга&diff=24020384&oldid=23979414&diffmode=source 1], [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шаблон:Аниманга_жанрови&action=history 2]). Толико од мене засад. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 01:46, 21. април 2022. (CEST) :Желим ти се испрва захвалити на овако детаљном коментару. Чини ми се, додуше, да си можда схватио моју жељу за расправом као злонамерну. Овај мали додатак у наслову ("и остала банда") је ништа више од мог покушаја да мало унесем хумор у задату тему; никакав напад, нити увреда. "Остала банда" би се више односила на остале језичке недоумције које постоје код транскипције јапанског језика (на пример, када се пише Ј, а када оставља слово И). Тако да, што се тога тиче, изивињавам се ако сам испала нападна, то ми уопште није била намера. Штавише, поставити уопште ову расправу је био велики стрес за мене, и не бих је ни качила да не мислим да постоји места за аргумент. :Исто важи и за мој коментар за Правопис. Не сматрам га неком тамо небитном књигом, коју су написали неки тамо небитни лаици. Једино што верујем да је валидна критика за Правопис, барем што се јапанског тиче, је то што је застарела. Квалитет и значај никако неоспоравам. Само сматрам да је можда време за неку реформу. Зато мислим да је идеја да контактирамо уреднике Правописа коју је Ранко предложио одлична. Чисто да бисмо видели да ли планирају да мењају неке ствари. :Осим Правописа, додуше, сматрам да је понекад битно држати се званичног превода. Горе сам навела филм Осми путник, који би требало да се зове Ванземаљац, али због званичног превода, име филма је остављен такав какав јесте на чланку. Стога, мислим да не може увек бити све црно на бело, или једноставно како Правопис тежи. :Стога, пошто видим да је тренутно микс мишљења, мој предлог за компромис је, у крању руку, да се држимо Правописа ако за одређено име, књигу, реч не постоји званичан превод/транскрипција. Пошто се бавимо доста мангакама, за пример бих дала [[Хидеаки Сорачи|Хидеакија Сорачија]] за чије манге не постоји званичан превод на српски, стога је потпуно уреду његово презиме писати са Ч уместо Ћ. За Џунџиија Итоа, односно Ђунђија Итоа, постоје преводи, и на свим стоји верзија са Ђ. :Што се исправки тиче, нисам дирала чланке који су пре расправе исправљени (опет пример Џунџија). Мењала сам их тек када је расправа отворена, у нади да ћемо прво продискутовати о њима пре него што дође до масовних измена. И то важи и након што се ова расправа заврши. Желела бих, ако је то могуће, и код великих промена као што су премештања, да прво продискутујемо о промени. Имам приступ стручној литератури којој се често окрећем код оваквих недоумица. :Хвала опет на издвојеном времену. Видећемо шта ће друге колеге рећи. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 02:18, 21. април 2022. (CEST) {{коментар}} Овај предлог је ваљан и конструктиван, али је послат на погрешну адресу. Википедија се не бави стандардизацијом српског језика, већ настоји да доследно примењује Правопис. Предлагач би требало да се обрати Матрици српској по овом питању. Након ажурирања Правописа, уредници Википедије би радо ускладили своје доприносе са званичним правописним препорукама. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 02:22, 21. април 2022. (CEST) :Слажем се да треба прво контактирати Матицу, ако је то могуће. Покренула сам ову расправу јер тренутно постоји несагласност између Правописа и званичних превода јапанских дела (не само манги, него прозе уопште). Горе сам навела предлог да би можда најбољи компромис био користити се правилима Матице ако са одређено јапанско дело или име не постоји званични превод. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 02:29, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:39, 28. април 2022. (CEST) * {{против}} -- Гласам за прву опцију - да се стриктно држимо правописа. Мислим да је Новак погодио у срж ствари. Ја као лаик сам у серији чланака о Ода Нобунаги до сада грешком користио јапанску транскрипцију (писао сам непозната имена онако како звуче на јапанском), само зато што нисам знао да постоје правописна правила за српски језик. Сада када их знам, нема дилеме - исправићу их по српском правопису. Ако се правопис у будућности промени, исправљаћемо поново.[[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 09:42, 5. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Сматрам да би ову тему требало поставити као предлог а потом да се стави на гласање. Да ли треба поштовати ставове јапанолога или матице српске. Лично, за то сам да се поштују јапанолози, ипак је ово њихово подручје — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 24. јул 2022. (CEST) :Тема је већ била [[Википедија:Гласање/Предлог/Дефинисање правила око транскрипције јапанских речи|предложена за гласање]], и [[Википедија:Гласање/Дефинисање правила око транскрипције јапанских речи|изгласана]], са тим да није донет консензуз, те се за сада држимо Правописа. Можда ћу убудуће опет ставити ову тему на гласање, али за сад је исход овакав. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 16:42, 24. јул 2022. (CEST) == Световна презимена јерарха == Помаже Бог. Изгледа ми неприхватљива пракса наше википедије да уз црквена имена „лепимо” световна имена јерарха. Није природно да тако стоји, а није ни лепо према јерарсима који су се одрекли свега световног, тиме и презимена. Изгледа као да се човек зове [[Јоаникије Мићиовић]], као да му је то световно лично име (име плус презиме). Слично томе, као архиепископ [[Стефан Вељановски]], коме је световно име Стојан Вељановски. Световна презимена додата без неке ограде изгледају као да денотирају „обичне”, световне људе: Стојан Вељановски и Стефан Вељановски, који од њих је јерарх? Наравно, световна презимена су потребна ради лакше идентификације, али ''предлажем да се у загради издвоји световно презиме кој ће стојати уз црквено име.'' Пример: Јоаникије (Мићовић), Стефан (Вељановски) итд. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 02:33, 18. мај 2022. (CEST) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} Здраворазумски ми звучи овај предлог, подржавам. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 19:52, 18. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам предлог. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:02, 19. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако да је та пракса погрешна, треба постићи договор о другачијем рјешењу. За митрополите би могло слично рјешење као за патријархе, на примјер: Митрополит Амфилохије, Митрополит Јоаникије и слично. Можда тако и за архиепископе, некако ми дјелује боље од презимена у загради. У тексту ће свакако да буде наведено њихово име и презиме. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 15:41, 19. мај 2022. (CEST) :Чини ми се да је тако и писано раније, можда грешим. Али како је у претходном периоду настао већи број чланака о црквеним лицима негде смо изгубили компас. У сваком случају оваква црквено-световна папазјанија није добра пракса. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:43, 19. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Ближе ми је Вуксово рјешење, свакако сам за укидање текуће праксе и успостављање нове. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:45, 23. мај 2022. (CEST) {{коментар}} [https://www.antenam.net/drustvo/religija/245481-porfirije-peric-23-24-maja-u-skoplju-makedonci-pitaju-samo-jedno-donosi-li-pismo-spc-za-vartolomeja-kako-bi-od-carigrada-dobili-tomos Погледајте] како ружно изгледа и звучи наслов милогорског портала у којем се патријарх српски Порфирије представља као „Порфирије Перић”, као да је министар вањских послова, а не владика СПЦ. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:23, 23. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са овим што је {{ping|Vux33}} рекао и мислим да би ових дана требали сви да се ангажујемо и да то све променимо из поштовања према тим људима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:18, 14. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Волио бих да чујем {{пинг|Жељко Тодоровић}} као човјека од вјере и који је написао много ствари о нашем православљу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:36, 15. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ако су се одрекли својих световних имена, требало би избегавати њихово коришћење. Не бих се бавио проналажењем начина идентификације и разликовања црквених лица са истим именима и статусима унутар цркве пошто се не разумем у тему. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:53, 22. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Садашње стање ми је сасвим неприлично и могло би се схватити као одраз непоштовања према јерарсима. Подржавам приједлог да се презиме остави у загради, мада не бих се противио ни Вуксовом приједлогу. Углавном, садашње стање треба под хитно мијењати. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:11, 30. јун 2022. (CEST) == Провера транскрипције италијанских насеља == Ко може и ко је вољан нека провери транскрипције доле наведених насеља. Проверена/исправљена прецртати *[[Абадија а Изола]] *[[Сан Чипријано д’Аверза]] *[[Сан Фјор ди Сото]] *[[Сан Ђермано деј Беричи]] *[[Сант’Ањело]] *[[Сант’Иларио д’Енца]] *[[Сасано]] *[[Сасо д’Омброне]] *[[Сасо ди Казталда]] *[[Савињано Ирпино]] *[[Савињано сул Панаро]] *[[Ромањано ал Монте]] *[[Счена]] *[[Счисчано]] *[[Скопито]] *[[Скорано]] *[[Скуркола Марзикана]] *[[Селва дел Монтело]] *[[Семого]] *[[Сера Пизтоијезе]] *[[Сера Сан Бруно]] *[[Сералунга ди Креа]] *[[Серавале ди Карда]] *[[Сере ди Раполано]] *[[Серунгарина]] *[[Сеса Аурунка]] *[[Сивијано]] *[[Соријано нел Чимино]] *[[Спецкиола]] *[[Сомарива дел Бозко]] *[[Сори]] *[[Стадолина]] *[[Стичано]] *[[Таверне д’Арбја]] *[[Таволето]] *[[Тезта ди Лепре]] *[[Тјарно ди Сопра]] *[[Тјарно ди Сото]] *[[Тоано]] *[[Тонеца дел Чимоне]] *[[Торела деј Ломбарди]] *[[Торнимпарте]] *[[Торе Анунцијата]] *[[Торе Кане]] *[[Торе ди Мозто]] *[[Торе ди Руђеро]] *[[Торе Милето]] *[[Торе Сан Патрицио]] *[[Торе Суда]] *[[Тори ди Квартезоло]] *[[Тозколано Мадерно]] *[[Траведона Монате]] *[[Тринита д’Агулту е Вињола]] *[[Умбрјатико]] *[[Урбанија]] *[[Вајрано Патенора]] *[[Валдањо]] *[[Валзаваренке]] *[[Валтоурненке]] *[[Валзтања]] *[[Вазанело]] *[[Верецкије]] *[[Вергато]] *[[Вергонцана]] *[[Верназка]] *[[Вернацано]] *[[Вертемате Кон Миноприо]] *[[Ветрала]] *[[Вецано сул Крозтоло]] *[[Вико д'Арбја]] *[[Вико Панчелорум]] *[[Вико д'Елза]] *[[Вичомађо]] *[[Викобароне]] *[[Викобонегизио]] *[[Виња ди Вале]] *[[Вињанело]] *[[Вигоново]] *[[Виландро]] *[[Виланова дел Батизта]] *[[Вилапијана]] *[[Вуколо Мајорано]] *[[Цапело]] *[[Цовенчедо]] *[[Карњако]] *[[Цунгри]] *[[Цурленго]] *[[Кјеза Нуова ди Марцаљија]] *[[Кокомаро ди Кона]] *[[Вила Сан Ђовани ин Тузча]] *[[Чивита ди Бањоређо]] — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 15:00, 31. мај 2022. (CEST) : Проверено све. Не бих да прецртавам јер се туђи коментари обично не мењају. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:44, 31. мај 2022. (CEST) == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0)&oldid=prev&diff=24599823 Форсирање енглескога језика у неенглеским појмовима] == Мислим да је свако преоптерећивање увода сувисло. Од додавање општине рођења у заграду (чак сам против додавања града, али ајде то је пракса у нас) па све до гурања енглескога језика у неенглеске чланке. Поставља се онда питање зашто не гурамо кинески нпр. Њега говори највећи број људи на овој планети. Француски је такође лингва франка на одређеном делу земље. Бенгалски говори исто велики број људи. Онда можемо и латински да додајемо. Замислимо на чланак на француском језику о роману ''На Дрини ћуприја'' који у загради, поред српскога језика има енглески. Смешно! Понављам, ово је само за неенглеске чланке. Довољно је у загради, као на свим пројектима, ставити само изворни језик, осим ако земља порекла чланка није двојезична као Канада, па се ради о њиховој скупштини па треба на оба језика. Ја сам мислио да је то логично, али ово није први пут да се овакав носенс дешава. Веза о оспоравању: [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0)&oldid=prev&diff=24599823]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 04:40, 13. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Pošto si mangu naveo kao referencu, da se oglasim: najveći broj mangi preveden je na engleski, francuski, nemački i kineski jezik. Međutim, u Srbiji, japanske serije i stripovi uglavnom koriste engleski prevod kao osnovu. Većina anime serija, sa izuzetkom druge sezone [[Дружина мјау-мјау|Družine mjau mjau]] i Vandread (koji je prevođen sa japanskog i francuskog), prevedene su isključivo sa engleske sinhronizacije. Mange su tek od skorije počele da se prevode na srpski jezik (od 2013. godine), i da, koriste japanski original, ali čak i tu se vide uticaji engleskog prevoda (primer: [[Токијски осветници|Tokijski osvetnici]], gde na samoj korici stoji engleski prevod). U Srbiji se dosta oslanjamo na engleske prevode, zato ih i navodim u člancima o anime i manga serijama. Takođe, 99% mangi nije prevedeno na srpski jezik, da li onda za te mange/anime serije da koristim japanski naziv kao naslov? Da li treba da isključivo pišem sve [[Канџи|kandžijem]]/[[Хирагана|hiraganom]]/[[Катакана|katakanom]], kad latinica nije zvanično pismo Japana? — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 04:59, 13. јун 2022. (CEST) :За све има објашњења и све сам јасно навео. Када има '''званичан превод''', енглески превод је небитан. Јасно се види да сам ја циљао на мангу која има '''званичан превод'''. Када немамо званичан превод, онда може енглески, а може и њихова латиница — ауторов избор. Такође, '''превод''' и ''транскрипција'' нијесу синоними. '''Превод''' постоји званичан, ''транскрипција'' не постоји званична, само правилна и неправилна. Једина „званична” транскрипција је она по [[ПСЈ]] (уз описане изузетке који су такође описани у норми), све остале су ништавне. На пример, званичан '''превод''' неког дечјег филма у коме се помиње француско име Sebastian је Себастијан, и као '''преводу''', транскриптивне норме се изузимају. Међутим, вишеструки прваци рели-трка, а обојица се зову Sebastian, и обојица су Французи, за њих постоји правилна ''транскрипција'' а не '''званичан превод''', и они су само Себастјен, а не неправилно Себастијан (чак и ако је ово вероватно заступљенији облик). — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:26, 13. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :: Sad već cepidlačiš. Znam da prevod i transkripcija nisu sinonimi, ali to nije bitno ovde jer razumeš šta sam želela da kažem. Mimo toga, kao što sam već rekla, srpski prevod je najčešće baziran na engleskom prevodu, ne na japanskom originalu. Pogledaj, na primer, spisak epizoda bilo koje anime serije koja je sinhronizovana na srpski. Videćeš da mi isključivo koristimo englesku verziju za osnovu (minus izuzeci koje sam navela). Uz to, do sada, skoro svi članci o anime/manga serijama koje postoje na srpskom jeziku, navode i engleski naslov. Zašto? Jer je on često jedina konstanta. Postoje japanske serije koje koriste engleske reči u naslovu, ili koje su prešle na engleski prevod jer je on poznatiji (primer: Duh u oklopu, koji je spoj japanskog i engleskog naslova (u originalu!), ali koji je većinski poznat po engleskom imenu (i mi smo preveli samo taj engleski deo). Nije sve tako crno i belo, kolega, pogotovo kod stvari gde u Srbiji ima malo primera. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 05:39, 13. јун 2022. (CEST) ::: Треба да се [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпостави добра намера]] у моме коментару. У покушају поништавања норме српскога језика, односно транскрипције с једног језика, подносилац предлога је непрестано мешао те појмове. Да их је разумео, разумео би да је [[Џунџи Ито]] једина ''транскрипција'' која не може бити званична јер није '''превод''', већ може бити само правилна (по [[ПСЈ]]). Несвесно је тај корисник мењао тезе и правио паралеле између „Осмога путника” (који је, бтв, девети јер наши преводиоци нису сврстали мачора Џоунзија у путнике, штета!) који је дело, а не човек и самим тим подложан је преводу, а не транскрипцији. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:53, 13. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} == Мекдоналдс или Макдоналдс, питање је сад == Поздрав свима, преносим целокупну дискусију коју смо @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] и ја започели на његовој страници за разговор и на предлог колеге @[[Корисник:Vux33|Vux33]], пребацујем целу дискусију овде како би се, једном за сва времена образложиле неке ствари. Одговор за назив чланка постоји на страници за разговор. <blockquote>''То правило о изговору као А је Прћићево правило, а не правило из Правописа. Други лингвисти (Клајн, Шипка) кажу Мекдоналдс, Мекларен, Менхетн, џет лег.''</blockquote> [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:11, 16. јун 2022. (CEST) :У [[Википедија:Транскрипција са енглеског језика#cite note-9|транскрипцији енглеског језика]] лепо пише :''У именима у којима је представљен словом a, овај глас се неоправдано преноси као е, нарочито у формантима Mc/Mac, -am, -an, -att, -ham, -man, -land због утицаја адаптације у немачком језику, а делом и због погрешног тумачења да се свако слово a преноси као е. '''Изузеци''': [[Мекдоналдс]], [[Дизниленд]], [[Бирмингем]], [[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]], [[Супермен]] и многи други.'' :Дакле, правилно је Мекдоналдс. :Хоћеш још који доказ ? Или си можда овим само хтео да истераш своје пошто ти је други корисник поставио извор [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=McDonald%27s&diff=prev&oldid=24604596&diffmode=source који си тражио] у својим коментарима на измени ? :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:25, 16. јун 2022. (CEST) ::Ja tebi dajem izvor iz Pravopisa srpskoga jezika, a ti meni daješ izvor sa interneta i namećeš ga kao pravilniji. U PSJ na strani 191 ili tački 211., kako ti je draže, čak se i navodi ovaj primer. {{ping|Вукан Ц}} nek se bakće sa tobom, ja nemam vremena, pozdrav. Kao i kod Milunke Savić, opet sam u pravu, samo ti teraš svoje, ali ovoga puta neću ratovati izmenama. A pogotovu neću sa tobom da pričam o pravopisu i lingvistici. Trebalo bi da odgovaraš za ovo vraćanje i moje maltretiranje. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:34, 16. јун 2022. (CEST) :::Ја теби навео два примера са Википедије где људи дискутују о томе и где то пише али теби то очигледно не вреди. :::Добро, ајде да видимо шта ће Вукан да каже на ово јер стварно не планирам да се зезам око овога са тобом. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:38, 16. јун 2022. (CEST) :::: Који људи, анонимци као ти и ја? Ја ти наводим пример из Правописа српскога језика ког су састављали доктори лингвистике, а ти се позиваш на „људе” са википедије? Ко има предност у науци, људи са википедије или доктори лингвистике? Што ниси отворио ПСЈ (имаш га и на нету) и прочитао, означио сам ти чак тачно и страну и тачку. Ја не могу да верујем ша ми радиш. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:44, 16. јун 2022. (CEST) :::::То што ти цитираш сам управо и ја цитирао и баш због тога и намерно подебљао део који каже Изузеци која је додата у транскрипцији енглеског језика. По теби ти хоћеш да кажеш да ко год да је додао те изутетке није правилно то додао и Дизниленд би требао да се зове Дизниланд а ја у Канади већ 23 године никог нисам чуо да је рекао икада Дизниланд него ДизнилЕнд :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:58, 16. јун 2022. (CEST) :::::Уосталом, администратор Википедије @[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] је био тај који је први унео термин МекДоналдс кад је у питању овај чланак па би могао можда и он да нам појасни по којој основи је он то унео и до сада то нико није одлучио да промени а толико је после тога било измена на том истом чланку. :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:01, 16. јун 2022. (CEST) ::::::: '''Устаљена имена''' :::::::Од општих правила транскрипције се може одустати једино у случајевима устаљених имена. Зато се на пример употребљава [[Вашингтон]] за град и за Џорџа Вашингтона, иако је транскрипција према изложеним правилима '''Вошингтон''', што се и примењује у случају глумца [[Дензел Вошингтон|Дензела Вошингтона]]. :::::::Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори. Ипак, укорењенима се не могу сматрати погрешни ликови новијег датума типа Тортуро (''-{Turturro}-''), Кејз (''-{Keys}-'') или Хоук (''-{Hawke}-''). Овакве облике треба сузбијати и преправљати. :::::::'''Примери:''' [[Лондон]], [[Бирмингем]], [[Чикаго]], [[Џорџ Вашингтон]] (и [[Вашингтон|град]] и [[Вашингтон (држава)|држава]]), [[Абрахам Линколн]], [[Асошијетед прес]], [[Аустралија]], [[Исак Њутн]], [[Пасадена]], [[Кју-клукс-клан]], [[Глазгов]], [[Мекдоналдс]], [[Едмунд Халеј]], [[Вилијам Шекспир]] :::::::'''Како би системски гласили:''' Ландон, Бермингам, Шикаго, Вошингтон, Ејбрахам Линкон, Асосијејтед прес, Острејлија, Ајзак Њутон, Пасадина, Кју-клакс-клан, Глазгоу, Макдоналдс, Едмонд Хали, Вилијам Шејкспир. :::::::У сваком случају, <u>увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке</u>. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић. :::::::------------------------------------- :::::::[[Википедија:Транскрипција са енглеског језика#Устаљена имена|Нашао сам]] нешто интересантно за прочитати па ме баш занима шта ће други рећи у вези овога пошто онда доводимо целу Википедију под знак питања кад је у питању валидност свега што се пише јер овако можемо и ти и ја и сви остали чланови до бесконачности да дискутујемо и да мењамо како нам је воља многе чланке али је ово нешто што стоји на Википедији и то многи прате и разумем и то што ти кажеш али сам СИГУРАН 1.000 % да нико никада у Србији није рекао '''''Ја живим у Острејлији''''' или '''''Шикагу''''' нити ће то икада ико рећи па колико год правописних извора ти мени овде навео да би тако требало да се каже по правопису. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:20, 16. јун 2022. (CEST) ::::::::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Ако се слажеш, ову нашу, морам признати веома валидну и поучну, дискусију бих пренео на правописни део Трга јер је ово дефинитивно нешто што мора да се одреди унутар заједнице шта и како и на који начин чинити што се тиче многих чланака. ::::::::Постоје две опције ::::::::# Оставити овако како јесте са устаљеним именима као што сам навео изнад ::::::::# Мењати СВЕ чланке и буквално правити револуцију у називима неких ствари по правопису српског језика. ::::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:25, 16. јун 2022. (CEST) Као прво, похвала што си се зауставио и покренуо дијалог, без обзира на то да ли си у праву. Оно што је Боки заборавио да цитира, кад је већ цитирао изузетке са странице о транскрипцији су ови дјелови: „У сваком случају, увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић“ и „правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у Правопису одобреном од стране Одбора за стандардизацију српског језика и Матице српске, два највиша меродавна тела задужена за бригу о српском језику.“ Такође, примјери као што су Birmingham, Superman и слично, нису исти јер се ријеч Mac преноси другачије од њих. Боки је поменуо и Мекларен као изузетак, иако на страници о транскрипцији стоји „Прћић: Макларен боље него Мекларен“. На истој страници стоји и да Клајн у свом рјечнику препоручује назив Мекдоналдс, ја нисам провјеравао шта заиста стоји у рјечнику, тако да је боље сачекати да се изјасни још стручњака за правопис па да се усагласи. Боље би било да је ова дискусија вођена на страници за разговор чланка због будућих уредника који могу да дођу у дилему, па би тамо нашли расправу и образложење. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 08:29, 16. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Vux33|Vux33]] Хвала ти што си се укључио у дискусију ! :Не знам да ли си имао прилике да погледаш све остало што сам писао јер сам додао доста ствари укључујући и то што си ти навео у вези Прћића. :Написао сам шта је мој предлог да се види и како. :Остављам на осталим члановима који су већ означени да се изјасне а волео бих да чујем и шта на ово кажу колеге и колегинице чије мишљење итекако ценим и поштујем :@[[Корисник:Sadko|Sadko]], @[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]], @[[Корисник:MareBG|MareBG]], @[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]], @[[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]], @[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]], @[[Корисник:BuhaM|BuhaM]], @[[Корисник:Vilena66|Vilena66]], @[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]], @[[Корисник:Aca|Aca]], @[[Корисник:Pinki|Pinki]] (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:37, 16. јун 2022. (CEST) ::Исто тако, не би било лоше да се у ову дискусију укључе и чланови Вики Медије с којом би требали да сарађујемо заједно (барем како ја мислим). ::@[[Корисник:IvanaMadzarevic|IvanaMadzarevic]], @[[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]], @[[Корисник:Bojan Cvetanović|Bojan Cvetanović]], @[[Корисник:Mickey Mystique|Mickey Mystique]] (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:40, 16. јун 2022. (CEST) :: ::Да кренемо, у предговору ново издање Правописа пише да је само адаптиран дио Т. Прћића који се налази у његовој публикацији. Дакле овим нормативисти дају разрешене руке и признају ауторитет Т. Прћића. То је {{пинг|Вукан Ц}} доказивао поводом насилног мењања транскрипције с јапанскога језика. Дакле примарни извор су одве тачке Правописа 208—215. У тачки 211. пише да McDonald треба транскрибовати као Макдоналд (не пише експлицитно него пише да Mc/Donadl/ → транскрибује се са а). У Речнику у правопису постоји дублет, али Речник је у много чему непоуздан и зато кажем искључиво гледати споменуте тачке. На пример, Рекниг греши у приликом француске транскрипције Мишлен, приликом Саутемптона и на још много места. Дакле, ја сад трошим време, уместо да сређујем зато што Боки вандалише моје измене и уходи ме. Вуксе, напомињем, ја сам одржавао транскрипцију овог пројекта од када сам дошао и за то имам поверења већег дела заједнице. И онда дође самопроглашени Боки и терорише ме овде и пингује све живе (на шта сам ја морао да вратим пинг, јер је први почео), мене спамује итд. Исто тако, знамо да дотични корисник има велике проблеме с правописом и нечесто смо Вукан и ја морали да чистимо његове чланке јер су одударале од правописа и норме. И када то знамо, мени он враћа транскрипцију. ДОДАТНО: позива се на изворе са интернета, тј. википедије, слободне енциклопедије, а ја се позивам на [[ПСЈ]]. Онда спинује о изузецима, истиче његово живљење у Канади, како он супер зна енглески не схватајући да мене и њега једно језеро дели, а нас и вас остале дели океан. Као да нико од нас не зна енглески. Ако је неко упознат са изузецима и како се они примењују онда сам то ја и свакако не бих вандалисао страницу. Али наравно, кад се спинује и истргне из контекста онда свако има аргументе да ме трајно блокидају, па чак и Вукс је могао то да уради него је једини човек који је прочитао моје доказе и моју одбрану. А Боки је насрнуо на мене. А увек сам био у праву у нашим сукобима, у-в-е-к. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:43, 16. јун 2022. (CEST) :: ::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] То што ти видиш као трошење времена, ја видим као једну од ретких поучних и конструктивних дискусија које смо ти и ја имали, као што Вукс и сам рече. ::Ја итекако мислим да нисам једини који има овакво мишљење што се тиче именовања а исто тако мислим и верујем да постоје и многи људи који су на ''твојој страни'' што се тиче прецизности података па сам баш због тога и позвао људе који много раде на овој енциклопедији како би и они дали своје мишљење да Википедија ипак личи на нешто а не да свако иде по свом. ::Толико од мене за ово јављање с обзиром да је готов 3 сата ујутру по мом сату и време је да се спава :). ::Поздрав и једва чекам одговоре других чланова ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:58, 16. јун 2022. (CEST) :::Значи ако група изгласа да укине закон гравитације, на овој википедији поништавамо закон гравитације? То је покушано са јапанским језиком, богу хвала па је заједница то поништила. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24530551&oldid=24530528 Дћировић је лепо описао такве покушаје]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:02, 16. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Дискусију би требало покренути на Трг/Правопис. Браво Боки на уложеном труду и стрпљењу. Када тема буде на Тргу, радо ћу се огласити и ако дође до гласања - подржати аргументованији предлог. P.S: Некада човјек треба да изабере да ли хоће да буде у праву или у миру, што у животу што на Вики. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:25, 16. јун 2022. (CEST) :{{ping|Sadko}} Колега, дискусија је пребачена. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:43, 16. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Потрудићу се да будем што краћи и јаснији. Као прво, за језичка, граматичка и правописна питања апсолутни ауторитет има ''Правопис српскога језика'' (у издању Матице, најновије издање, разуме се) па тек потом одговарајући речници и језички приручници које је одобрила Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика и друге сличне институције који су писали квалификовани лингвисти и други стручњаци за језик. То што ми овде мислимо, сматрамо или желимо је потпуно небитно када говоримо о овоме — уколико је наведено шта треба и како треба у ''Правопису'' (или, ако не у њему, онда у другим одговарајућим речницима и приручницима), ми се наспрам тога водимо, не измишљамо топлу воду. У супротном би настао хаос у целокупној комуникацији коју водимо. Зато постоји стандардни (књижевни) језик. Дакле, апсолутно је небитно шта је неки уредник рекао на Википедији 2009. године конкретно у вези с овим, правописним питањем, имамо ''ПСЈ'' да докучимо шта треба чинити. „Хијерархија” којом се водимо када одређујемо чија правила треба следити приликом транскрипције с енглеског језика јесте следећа: * ''Правопис српског језика'': Транскрипција имена из енглеског језика, Матица српска, 2010); * ''Транскрипциони речник енглеских личних имена'', Твртко Прћић или ''Речник географских имена'', Твртко Прћић (мада је и сам Прћић аутор одељка о транскрипционим правилима за енглески језик у најновијем ''Правопису'' из 2010. године; следствено томе, правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у ''Правопису''); * ''Речник језичких недоумица'', Иван Клајн (изузетно, када нема решења у издањима изнад). Дакле, шта пише у ''Правопису'' у вези с називом овог ланца ресторана? Овде су [https://imgur.com/a/Sk7nA1z два исечка] са страница 191 и 192 под тачком 211, заједно с напоменом, да не буде да Ничим, Вукс или ја измишљамо. [https://imgur.com/a/AyDmEnY Овде] је дат део из поменутог Прћићевог транскрипционог речника, где се потврђује оно из ''Правописа''. Иако Клајн у свом речнику недоумица наводи облик ''[https://imgur.com/a/wMNHaIS Мекдоналдс]'', ми, по приложеној хијерархији, најпре слушамо шта кажу, по питању транскрипције с енглеског језика, ''ПСЈ'' и Прћић. Из приложеног је јасно да је једини исправан облик ''Макдоналдс.'' — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 19:54, 16. јун 2022. (CEST) :Као и увек @[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] одговори на месту (хвала!) :Занима ме за ове остале примере које сам дао (Шикаго, Острејлија), шта онда ? :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 19:57, 16. јун 2022. (CEST) ::Чикаго и Аустралија, то се не доводи у питање. Ти неправилни називи су у употреби више од века, док је Макдоналдс основан тек током четрдесетих година 20. века, а садашњу популарност је стекао током друге половине истог. Први Макдоналдсов ресторан у Србији и, уколико се не варам, читавој источној Европи отворен је тек 1988. године, тако да аргумент о устаљености баш и не пије воду. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:24, 16. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] :::Није ово мој аргумент него сам само копирао оно што пише где пише. А колико се година онда чека пре него што се промени и како сад одједном нпр. прошао одређени број година и сад одједном Макдоналдс постане Мекдоналдс. :::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 02:14, 17. јун 2022. (CEST) ::::Циљ није да свако мало самоиницијативно стварамо нове „устаљене” (читај неправилне) појмове, већ да коригујемо и исправимо оно што је могуће и да се тога држимо до даљег. Чикаго је Чикаго, као што је Џорџ Вашингтон — Вашингтон итд, јер су одвајкада у таквом неправилном облику и они представљају изузетке. То је тако и такве облике не треба мењати. Неће никад ''Макдоналдс'' постати ''Мекдоналдс'', не може правилно одједном, тек тако, постати неправилно, само због „укорењености”. Као и што је наведено, граница те устаљености за називе популарних појмова важи до краја Другог светског рата, а узмемо ли у обзир да је тада ресторан тек основан, а у наше крајеве је дошао тек 1988. године, нема сврхе говорити о неком „традиционалном” облику. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 09:18, 17. јун 2022. (CEST) :::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] Значи ипак оно што сам ја нашао горе је тачно :::::'''Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори.''' :::::Е сад, мени овде није јасна чињеница у вези нових термина, зар не би то онда требало одмах у почетку да се искорени и да неко из Матице српске, као главног и првог извора тачних информација, стане на пут медијима који су главни преносиоци тих нетачних информација ? :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 09:33, 17. јун 2022. (CEST) :::::: Ајде да видим твој предлог како би то урадио. Они су публиковали и приредили Правопис, ту је све написано. Да ли треба да шаљу полицију на врата медијима ако неко погрешно транскрибује? Видиш колико је нама, тј. Вукану и {{пинг|Vux33}}, требало да те опамети, а ти се три дана не даш овде и одузимаш превише времена. Нико није крив медијима што су полуписмени и нико није крив теби што не слушаш изворе које сам ти ''нацртао''. Матица српска је све рекла својим Правописом и она нема даље надлежности. Другим речима, не може да кажњава медије јер врше погрешну транскрипцију. Дакле, сви су криви, па и МС сад јер ти је Вукан доказао како стоје ствари и да сам опет у праву. Као и увек што сам био. Ајде молим те сад врати ово за Дрејперов каталог јер си јуче вандалисао, чак и ако ти правопис није јача страна. То је као ја теби да дођем и прчкам ти по шаблонима. На крају, оно за тетрис, јасан опис измене је био да нема извора и као такав га одмах враћам, није моја дужност да тражим по интернету тачност. То је пракса у патролирању, могу да ти потврде {{пинг|Жељко Тодоровић|Lotom}}. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:42, 17. јун 2022. (CEST) :::::::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] :::::::Одговорио бих тако што би кренуо од почетка и почео да кореним те грешке које не би смеле да се дешавају јер онда долази до тога да људи виде једно јер тако прочитају и док им ти објасниш да је то неправилно, прође, као што и сам рече три дана (а некоме можда и дуже). :::::::Немој погрешно да ме схватиш али ја сам за то да ако постоји неко правило, да се по том правилу и иде па куд пукло да пукло. Због чега онда на Википедији, коју сам ти цитирао са валидним стварима које нису за зезање а то је транскрипција, постоји уопште и дозвола да неко мења правило транскрипције ако то није тачно? Ево нпр. ја, читам како да неко име са руског преведем на српски, зар би ја сад требао да проверавам милион различитих ствари или ћу веровати Википедији да је ту транскрипцију урадио неко по неком правилу. То је била моја цела поента коју сам ја хтео да искажем и покажем и због тога сам и пренео ову дискусију тамо где треба да буде јер је ово ипак важно уопштено за Википедију као и за будуће генерације Википедијанаца. :::::::Што се тиче патролирања, мени су на почетку мог патролирања рекли да је боље спречити него лечити па ако је корисник случајно погрешио, твоје је да га исправиш а не да му враћаш измене јер га тако одвлачиш од Википедије. За Дрејпера сам ти замерио што све идеш на своју руку а знаш добро да нисам једини који ти то замера. Ово није у вези ове теме али сам само хтео да објасним моје поступке у вези ствари које си напоменуо. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 09:55, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::Е па видиш сад, ја сам држао ту транскрипцију на овоме пројекту и она је у великој већини тачна. Сада, због бана који си ти иницирао и подржао, биће како буде. Дакле, овде није поента да верујеш википедији или медијима, него да верујеш Правопису и њега стално консултуј код транскрипције. Могао си до јуна 2022. године и мене да питаш, али то више нећеш моћи. Надам се да је правда задовољена и да си задовољан што си иницирао погром са пројекта. Ето, већ ти недостајем! Надам се да си увидео. Ако ниси, видећеш. Пре или касније. Моје транскрипције су 99,99 одсто тачне (јер су рађене искључиво према [[ПСЈ]]), као и све остало за именовања и српски језик, као и каталог оног Дрејпера. Ах да, ја сам за тебе „само обичан корисник” који није ни АП, иако је његов допринос био већи и значајнији од појединих админа. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:03, 17. јун 2022. (CEST) ::::::@[[Корисник:Боки|Боки]] То није питање за нас. Наше је да следимо оно што је правилно, оно што је прописано у ''Правопису'' и другим релеватним изворима одобреним од горепоменутих институција. Медији су данас најмање поуздани и у њих се никако не би требало уздати када говоримо о овоме јер све што треба да знамо дато је у ''ПСЈ''. Оно што каже неки уредник на Википедији или полуписмени новинар из Телеграфа је потпуно небитно када су овакве ствари у питању. Надам се да је сада све јасно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 09:46, 17. јун 2022. (CEST) :::::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] :::::::За кога је питање ако није за нас ? Па ваљда ми треба да будемо тај извор тачности информација и извор где ће људи долазити да се едукују и уче а не да се спрдају са нама по друштвеним мрежама. :::::::Рекох већ горе у одговору ННу остало што се тиче ове теме. Мислим да би српска Википедија, као заједница, требала нешто да предузме поводом правилности неких ствари које су едукативне као што је транскрипција са једног језика на други. :::::::Постоји доста нас који причамо друге језике па би итекако те транскрипције могле да се доведу у ред да не треба ни да долази до оваквих дискусија јер са једне стране, одатле се почиње а после све ово остало што си навео је само једна врста усавршавања али СВЕ у данашњем свету, нажалост, почиње од тих пустих медија и друштевних мрежа и томе треба да се стане на пут на прави начин. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 09:58, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::Човече, како не схваташ? За транскрипцију се не питају ни ти, ни ја, ни Ничим — нико од нас. Сва правила су доступна у ''Правопису српскога језика'', коме свако путем интернета може приступити и врло лако се могу проверити све недоумице које могу настати. Ако не ''Правопис'', онда Прћичеви речници које сам навео горе, такође их има на интернету. Ако ни Прћић, онда Клајнов ''Речник језичких недоумица'' — такође је доступан на интернету. Двадесет и први је век, све се може проверити у року од неколико секунди, али очигледно ни то некима није довољно. Медији ће одређивати шта је правилно, а шта неправилно?! Каква је то небулоза? У том случају, шта ће нам онда и ''Правопис'' и језичка стандардизација ако ће ти полуписмени новинар из неке редакције одређивати да ће се писати онако како он мисли да треба, иако је имао закључену двојку, евентуално тројку, из матерњег језика. ::::::::П. С. Пише се ''и те како'', никако „итекако”. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 10:09, 17. јун 2022. (CEST) :::::::::Пре свега, Боки, лична имена се не преводе. Капирам да си се погрешно изразио. Лингвисти су се већ усагласили око тога да се транскрипција у српском језику не врши фонетски. На прву лопту и мени је чудно, али неки гласови као такви не могу ни да се запишу српским писмом. А пошто је то бар добро познато правило, да једно слово означава један глас, закључак је јасан. Изузеци као такви треба да буду прописани, а за то опет нисмо надлежни ми као уредници овога пројекта. Значи, савршено не треба да нас занима да ли ће неко да верује, већ искључиво сирова чињеница као таква. Проверљива, разуме се. Па коме смета, нека пише надлежним институцијама, а не да дивља по пројекту. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:17, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::::[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24530551&oldid=24530528 Дћировић је лепо описао такве покушаје]. Браво {{пинг|Lotom}} и хвала, очекивао сам и ти да ме нагазиш, да идеш уз мишљење једног, гласнијег дела заједнице. Транскрипција и превод нису исте ствари, то нису схватили ни стручњаци за јапански језик, а изгледа ни Боки. Штета, ја сам био главни за транскрипцију и највише сам прогањан, између осталог и због тога. Најлакше је нешто прогласити „устаљено” и свалити да Ничим врши самовољу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:21, 17. јун 2022. (CEST) :::::::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]], @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]] :::::::::Разумем све што сте рекли али само једно не разумем а то је, шта се дешавало пре издавања тог правописа ? Како су онда људи реаговали ? Да ли се иде по томе да како се мења правопис, тако и ми реагујемо ? :::::::::Нпр. енглези су тек пре пар година увели неке нове речи као валидне (нпр. Гугл) :::::::::Шта се ту дешава ? :::::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:29, 17. јун 2022. (CEST) {{ коментар }} Не би требало разводњавати дискусију. Наведено је прецизно, јасно, аргументовано и недвосмислено шта је исправно. То што смо навикли да једемо у ''Меку'' је до наших лоших навика. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:14, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Садко}} Цењени колега, моја дебата је у томе шта нам је чинити са чланцима који нпр. имају реч МекДоналдс и остале неправилне речи ? Већ видим дебате и улажење у рат измена са ауторима чланака па мислим да би требали, као у случају иконица, да поставимо неко правило како би се ослањали на то или можда неки шаблон да постављамо као објашњење. Шта мисле и остали о томе ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:33, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Свакако нам треба више учесника. Можда је то солидно рјешење, само је питање форме, да ли на СЗР или као прозорчић који искаче када се крене са уређивањем, има више варијанти. Свакако и за такву промјену морамо имати више активно укључених колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:41, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Садко}} Нажалост, овако озбиљна тема није привукла пажњу толике количине људи без обзира на означавања (пинг) за која сам се потрудио да буду ту где јесу. Штета, велика штета [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:52, 17. јун 2022. (CEST) {{коментар}} О овој теми је раније било расправа. Лепо је позивати се на ''Правопис српскога језика'', али треба узети у обзир да Правопис на 369. страници, у правописном речнику, [https://imgur.com/a/xUIVymd изричито наводи облике Мекдоналд и Мекдоналдс као правилне]. Претпостављам да је реч о устаљеним изузецима, па их не треба мењати. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 17. јун 2022. (CEST) :Е сад сам тек збуњен а таман се био наоштрио да све чланке и све речи где год да постоји реч МекДоналдс преправљам и онда дође @[[Корисник:Aca|Aca]] и врати ме назад на почетну тачку. :Шта сад момци ? @[[Корисник:Sadko|Sadko]], @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]], @[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 20:57, 17. јун 2022. (CEST) ::ПСЈ је јасан. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:18, 17. јун 2022. (CEST) :::{{одговор|Садко}} Како бре јасна колега кад су Аца и Вукан поставили два примера која су уствари и поента целе ове дебате а која стоје у истом правилнику српског језика? Знам да ми мозак мало слабије ради због овог вируса који ме закачио али мислим да ова моја збуњеност нема везе са вирусом него са реалношћу да постоје неке ствари и у ПСЈ које требају да се коригују јер се мимоилазе око исте тачке. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 05:39, 18. јун 2022. (CEST) :::: Колико сам испратио, једно се наводи у ''ПСЈ'' а друго у ''Речнику''. ''Речник'' не би требао да има приоритет. Додатно, већина расправа по мрежи јесте о томе да ли је исправно Мекдоналд или Мекдоналдс. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 10:35, 18. јун 2022. (CEST) ::::: {{пинг|Боки}} '''замолио бих те да се више никада не обраћаш овом тону Садку. То је основно и под број један.''' Под број два: господин {{пинг|Aca}} поновно није читао што сам ја написао. Речник Правописа има много грешака, ја сам навео две, а сигурно постоји једна, ако не и више. Али исто тако навео сам пет исказа који недвосмислено истичу ауторитет Т. Прћића који му је МС дала. Дакле, писаћу великим словима није викање него наглашавање: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК У ПРАВОПИСУ СЕ НЕ ГЛЕДА У ОДЕЉЦИМА, ТАЧКАМА О ГЛАСОВНИЈЕМ ПРОМЕНАМА И У РЕЧНИКУ ВЕЋ ИСКЉУЋИВО ОД ТАЧКЕ 208. ДО 215. Нека сви отворе тачку правописа 211. и у њој ће наћи ДИРЕКТАН ПРИМЕР како се ово име транскрибује. Значи Садко, {{пинг|Lotom|Vux33}} јесу овде милијарду посто у праву. Молим све који ово читају, пошто немам никаква овлашћења, админ Аца Алекс је узео и поништио све моје измене и вратио на плеонастичку конструкцију јапанска манга позивајући се на неке француске сајтове који уопште нису релевантни за српски језик. Плеоназам је нагомилавање истих речи: мала беба, заједно са, сиђи доле итд. Манга је стрип који је искључиво израђен у јапану тако да рећи јапанска манга је исто као рећи „јапански јапански стрип”. Молим вас да ме саслушате и спречите га. Исто тако, молим вас да прочитате и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%A4%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0 ово]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:43, 18. јун 2022. (CEST) :::::: Нема потребе да се браним од колеге Бокија, све је у реду. Свакако цијеним гест. :::::: Било како било, мислим да колега НН овдје има неколико добрих поенти. Питање је - шта и како даље чинити. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:11, 19. јун 2022. (CEST) ::::::: {{одговор|Садко}} Јасно је: назив чланка остаје McDonald's и тај облик се употребљава кроз чланак будући да је одлучено да се на овом пројекту тако називају страна предузећа, а не да се њихова имена транскрибују. Исправна транскрипција је искључиво „Макдоналдс” што би требало навести у уводу чланка, у загради. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:19, 19. јун 2022. (CEST) : Колико знам, и по правилима транскрипције, а и по устаљеном имену, пише се Мекдоналдс. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:31, 22. јун 2022. (CEST) == [[Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизација прве реченице чланака|Стандардизација прве реченице чланака]] == Покренуо сам можда најнебитнију расправу на пројекту у овом тренутку {{кез}}. Ипак, требало би да напокон имамо нешто конкретно о овоме питању. Слободно се изјасните на повезаној страници. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 00:12, 19. јун 2022. (CEST) == Северномакедонски > македонски == Поздрав Пре него што кренем у измењивање чланака, данас ме је једна измена натерала да погледам и потврдим да иако је држава Северна Македонија, народ је македонски. Не постоје северномакедонци. Уосталом на [https://pravda.rs/2019/2/24/severnomakedonski-ili-makedonski-objavljene-smernice-kako-nazivati-drzavu-i-jezik/ овом извору] пише следеће ''Министарство је саопштило да је званично име земље "Република Северна Македонија" или скраћено "Северна Македоније", док је националност (држављанство) Македонац/држављанин Републике Северне Македоније.'' Јел може неко ботом ово да среди или треба појединачно да се иде ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:49, 21. јун 2022. (CEST) :Хвала ти на исказаној иницијативи колега. :Ипак, државна документа и проклемације не обавезују уреднике Википедије. :Покретао сам тему око питања сјеверно/македонски, није се изјаснило довољно уредника, било за или против. Док се не постигне консензус на новој теми, не треба да буде масовних промјена. :Такође, ово није правописно питање, ако не гријешим. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:14, 22. јун 2022. (CEST) ::Колега {{к|Садко}}, зар нам уопште и треба консензус ако је '''држава '''рекла да тако треба да буде ? А што се тиче места, нисам искрено знао где да ставим јер ми не "паше" у било којој другој секцији. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 00:19, 22. јун 2022. (CEST) :::Још једном - државне уредбе и проклемације не обавезују уреднике Википедије, тако је одувјек. У складу са тим, јесте потребно, прије масовне промјене. :::Слободно искористи дио мог текста и аргуметнације на претходној дебати за нову, уколико је каниш покретати. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:24, 22. јун 2022. (CEST) :Држава се зове Северна Македонија. Људи који живе у њој су Македонци, присвојна заменица је остала македонски. Свуда где се име Македонија и њени деривативи користе осим у имену државе, користе се без „северно-”. То је био део договора и не знам зашто је неко то изменио на страници. Ако је било неко гласање, жао ми је што нисам учествовао јер је ово ствар око које не би требало да се води икаква дебата. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:29, 22. јун 2022. (CEST) == [[Мухарем Инће]] == Колико ми је познато, турско „c” се транскрибује као „џ” (Cem — Џем). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:51, 23. јун 2022. (CEST) :Потпуно си у праву, {{к|HoneymoonAve27}} :Чланак премештен и коригован. Оставио сам смерницу чисто ако неко случајно и даље укуца Инће да га пребаци. :Хвала ти на прегледу ! :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:10, 23. јун 2022. (CEST) == Држава на олимпијским играма / Држава на Олимпијским играма == Видим да је на неким страницама ''олимпијским'' писано малим, а на неким великим словом. Прилично сам сигуран да су исправни називи „Држава на Олимпијским играма”, или „Држава на Летњим олимпијским играма”, али никако „Држава на олимпијским играма”, пошто нису ''олимпијске игре'' него ''Олимпијске игре'' тј олимпијским није придев него део [[Синтагма_(лингвистика)#Именичка_синтагма|именичке синтагме]]. Како је правилно? Исто питање имам и за пар категорија, нпр. <nowiki>[[Категорија:Државе на олимпијским играма]]</nowiki> и све поткатегорије које су у њу уврштене. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:13, 23. јун 2022. (CEST) == Њу(в)ел == Да ли се „Newell” транскрибује као „Њувел” или „Њуел”? [[Њувел|Чланци о насељима]] транскрибовани су као „Њувел”, док су чланци о особама транскрибовани као Њуел ([[Ален Њуел|1]], [[Мајк Њуел|2]], [[Гејб Њуел|3]]). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:30, 24. јун 2022. (CEST) : Према ''Транскрипционом речнику енглеских личних имена'' правилно је „Њуел”. Чланци о насељима су аутоматски насловљивани и често одударају од правилне транскрипције. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 19:58, 24. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Њуел је тачно по свим параметрима (ПСЈ, Вук Караџић, итд.) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:46, 25. јун 2022. (CEST) == Rowland == Слично питање као и горе: да ли се „Rowland” транскрибује као „Ровланд” или „Роуланд”? За насеља се користи „Ровланд” ([[Ровланд (Северна Каролина)|1]], [[Ровланд Хајтс (Калифорнија)|2]]), а за особе „Роуланд” ([[Кели Роуланд|1]]). Исто питање и за „Cunningham” — према гуглу је „Канингам”, а према Википедији „[[Канингхам (Канзас)|Канингхам]]”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:15, 27. јун 2022. (CEST) : Према горњем извору „Роуланд”. Транскрипциони речник је, иначе, доступан у електронском облику [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2018/978-86-6065-497-9 овде], па се слободно користи њиме. Што се тиче америчког града, он је ипак Канингхам (јер је подложан транскрипцији према америчком изговору). Сличан пример је Бермингхам, који је забележен у ''Енглеско-српском речнику географских имена''. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:10, 27. јун 2022. (CEST) ::Намерно износим ова питања јер не желим самовољно да премештам чланке, а и не знам да ли је у прошлости договорено да се у поменутим случајевима одступа од правилне транскрипције. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 21:57, 27. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ПСЈ каже да је БОЉЕ ланд него ленд али ја лично не видим како може нешто да буде БОЉЕ од нечега. Ваљда је правило правило а не шта је боље. Ја овде никог нисам чуо да каже ланд за реч "land" него се каже ленд (Нпр. пис оф ленд - парче земље). Исто важи и за другу реч да је БОЉЕ хам него хем а ја никог нисам чуо да кажем хам него хем тако да ја стварно не знам шта бих ти рекао по овом питању јер ни сами ПСЈ који је @[[Корисник:Aca|Aca]] референцирао није јасан јер он каже да је нешто боље од нечега што баш и не улива дојам да је нешто ПРАВИЛНО а нешто НЕПРАВИЛНО. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:04, 28. јун 2022. (CEST) == СПФ1934-Шведска == Поздрав свима, Радим на [[Шаблон:СПФ1934-Шведска|шаблону за шведску репрезентацију са СП 1934]]. и треба ми мала помоћ. Може ли неко да ми каже како се правилно каже име [[:en:Helge_Liljebjörn|овог фудбалера]] ? Хвала унапред на свакој помоћи [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 30. јун 2022. (CEST) : Хелге Лиљебјерн? — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:25, 30. јун 2022. (CEST) :Хелге Лиљебјерн [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:24, 1. јул 2022. (CEST) sdlg5vhfanpjs8ekl9phtuyz9rk7ypz 25121347 25121171 2022-07-24T17:00:40Z Sadko 25741 /* Писање надимака - стална дилема */ нови одељак wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Правописна питања/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == Именовање чланка особе која је познатија по свом надимку == Помаже Бог. Овијех дана ме неколико пута претили уредници вишега чина (ја сам само [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%91%D0%BE%D0%BA%D0%B8&diff=24264675&oldid=24264652 „обичан уредник”]), а ја само радим посао уноформисања чланака по узору на [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Article_titles#Use_commonly_recognizable_names много дефинисанија енглеска правила]. Дакле, не вандалишем, нити ратујем изменама, само униформишем чланке, које ми западну за око, и сређујем и овако: * Име чланка је по устаљеном имену * У првој реченици иде пуно име и презиме с рођења * У осталим реченицама се пише устаљено име * У инфокутију иде за назив устаљено име, а у одељку за пуно име и надимак се пишу име при рођењу и надимци * У апозицију после пунога имена и презимена иду само псеудоними који се апсолутно разликују од имена (Јован Грунчић → [[Главата Мајмунчина]], а не: Томислав → Томo; Драгослав → Драган /Николић/) * Рођено име људи који сада имају дијаментрално супротан псеудном, може се користити у тексту у којем се говори о раном животу аутора, све док није постао то што јесте (''Јован Грунчић је рођен у Новоме Саду 1994. године. У истом граду је завршио основну школу. У том периоду се упознаје са Николом Давићем (Волвокс Носферату)''). То је то, пошто се овај одељак трга натрпава неким небитним питањима (да их не именујем, осудиће ме да сам хомофоб /само ми још то фали/, а нијесам) која су јасна као дан — то не кажем ја, него већина админа, а и академика лингвиста, — ред је мало да се бацимо на (правописна) питања која су од виталнијег значаја. Исто тако, ср.вики треба много више посла с важнијим стварима од тога — милион чланака чека за чишћење, убацивање извора, чланака без категорија или лоше категорисаних. Да не помињем чланке где су мртве датотеке или лоше постављене референце, као што је нпр. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81_%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%B4%D0%BE_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0 ово]. Патролирања такође фали, као и нових чланака. А изгледа сам ја проблем који то све радим, а други нијесу. Поздрав, слава живоме Богу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:28, 4. јануар 2022. (CET) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> :Управо супротно, ти си тај који спороводи самовољу на пројекту и ратује на неколико чланака. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:48, 4. јануар 2022. (CET) :Emoji са подигнутом обрвом [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 05:03, 6. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Трг није и не смије бити простор за препуцавање. Сва правила су веома јасно дефинисана [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Manual_of_Style/Biography#Pseudonyms,_stage_names,_nicknames,_hypocorisms,_and_common_names овдје] ерго нема потребе за дебатом или расправом. Није тачно нити према правилима да надимак према којем је особа препозната или према којем је именован чланак не смије бити поменут у уводнику, у оквиру апозиције или другачије. За појединачне случајеве користимо СЗР. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:27, 4. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Не можемо преузимати правила са Википедија на енглеском језику и слепо их убацивати овде, јер су у питању различити језици. Код нас надмици могу доћи од имена, презимена или на други начин. Припродно је да се они надмици који иду од имена наовде одмах иза имена → Иван Иво, Момчило Момо, Драгослав Драган... Зашто би те и такве надимке избацивали из увода!? — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:39, 5. јануар 2022. (CET) :Оптерећују увод. Види колико [[Ајс Нигрутин]], [[Ничке 3000]] и [[Главата Мајмунчина]] имају '''псеудонима''' (који по правилу морају у увод). Исто тако природно је и из енглескога да Џозеф → Џо итд. За надимке који су изведени из имена имамо места за свако остало спомињање у тексту, у инфокутији (име инфокутије) и у инфокутији (надимак). Дакле, природно је да препознатљиви надимци буду свуда остало, само не у уводу текста јер ту ипак узимамо право име. Добар пример је Лека Ранковић који има два тотално различита надимка која нису блиска ни између себе ни са именом, што додатно оптерећује увод. Да не спомињем да га нико у животу није звао српски Александар, него Лека. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 13:05, 5. јануар 2022. (CET) ::По чему оптерећују увод!? Мени је сасвим нормално да стоји Драгослав Драган Николић, Мимчило Момо Капор и слично. Ти људи које наводиш имају псеудниме и надмике који нису изведени од имена, и код њих може да стоји, познатији као па навођење надимака. Лека је ранија изведеница од имена Александар, данас се чешће користе Аца или Саша. Такође, Ранковић је тај надимак користио у каснијим годинама, јер је у предратном, ратном и поратном периоду био најпознатији као Марко. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:54, 5. јануар 2022. (CET) :::Тако је, ја се зато залажем да он буде [[Лека Ранковић]]. Лепо оптерећују увод јер по правилу изискују додатне знакове интерпункције, као што су наводници и црте, а и овако је пренатрпана прва реченица тиме. Своје индивидуалне ствари не треба да намећемо другима, и мени је нормално нешто друго па то није оправдање или неки доказ. Дакле, наслов треба по имену према ком су препознати, а пуно име само у првој реченици и у инфокутији за одељак (пуно име). Може пуно име бити и када се говори о раноме животу, али то само за оне који имају псеудоним као [[Ничке 3000]], кога је један корисник назвао „Пичке”, и за то сам опет ја опоменут, а недуго затим и блокиран заувек без права да се огласим на СзР. Али авај, ја само то радим због доследности и оптерећивања, поготово у случајевима као што је Лека Ранковић. Одличан пример, два неповезана надимка одвојена цртом у уводној реченици у којој постоје још неколико знакова интерпункције пре тачке. Друго, што се само леке тиче: прочитај Правопис т. 182а, и види како се означава [[Удба]], [[Озна]] итд. Има овде један админ који се хвали познавањем ортографије, а само се иживљава над слабијим по чину, а не сме да се изјасни када ти кршиш те норме, а камоли неко од админа. И онда ја награбусим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 14:04, 5. јануар 2022. (CET) [[Гај Јулије Цезар]] (не Цезар Јулије); [[Стефан Урош I]] (не Урош Храпави); [[Стефан Душан]] (не Душан Силни); [[Стефан Урош V]] (не Урош Нејаки); [[Лазар Хребељановић]] ( не Цар Лазар); [[Вук Бранковић (деспот)]] (не Змај Огњени Вук); [[Петар I Карађорђевић]] (не Петар Ослободиоц или краљ Петар...); [[Драгољуб Михаиловић]] (не Дража Михаиловић и сл.); [[Јосип Броз Тито]] (не Тито Броз); [[Јован Јовановић Змај]] (не Змај Јовановић); [[Владислав Петковић Дис]] (не Дис Петковић); [[Светлана Ражнатовић]] (не Цеца Ражнатовић); [[Жељко Ражнатовић Аркан]] (не Аркан Ражнатовић); [[Драган Стојковић]] Пикси (не Пикси Стојковић); [[Владимир Петровић Пижон]] (не Пижон Петровић); <br> Изузеци: [[Карађорђе Петровић]] (јер је и приватно тако представљен); те листа некаквих мање/више препознатљивих музичких звијезда и звјездица... <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 14:58, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Слажем се са овим. Нпр. када бих видео чланак под називом „Драгослав Драган Николћ”, помислио бих да је ово „Драган” друго име човека, а не надимак или слично. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:29, 5. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}} ниси разумео, ја не кажем да чланак треба да се зове Драгослав Драган Николић, већ да у уводној реченици треба да стоји његово право име Драгослав и надимак Драган, по коме је познат и који му је постао друго име. Такође и за остале примере које сам навео у уводној реченици треба убацити пуно име и надимак. Именовање чланака може ићи и по надимцима, као у конкретном случају Драгана Николића или Моме Капора, али не трба претеривати као у случају Александра Ранковића, јер су надимак Лека користили његови пријатељи и ближи сарадници, а не читава јавност. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:19, 6. јануар 2022. (CET) ::{{одговор|HoneymoonAve27}}, свака ти је на месту. Сам боље не бих срочио. Апсолутно сам сагласан са тобом! Све остало оптерећује увод, а горе сам написао каква је најбоља пракса која не оптерећује. Замисли Мирољубу Петровићу да ставимо „главурдан” јер „су га тако звали док је био мали.” — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:24, 6. јануар 2022. (CET) == је(сте) била (је) == Поздрав свима, Хтео бих да једном за сва времена решим ову дилему унутар себе (с обзиром на то да сам преко баре 22 године) што се тиче конкретно ове чињенице коју @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] примењује па бих хтео да разрешим шта и како се ради. Дакле, видим да он често пута постави уместо била је - јесте била. Оно што је он поставио као разлог измене је валидан разлог зашто мења али мене занима који је начин коректан (ако уопште и постоји коректан начин) јер нисам видео да нико други примењује такав начин изражавања и писања. Питам из два разлога, # Уколико Ничим направи такву измену, ако таква измена треба да се враћа, као патролер, да знам шта да радим или да је патролирам као исправну или да је враћам као неисправну. # Питам и за своје (као и туђе) многобројне чланке да знам ако је правилно да се каже '''јесте била''' или '''јесте био''' да онда поправљам све моје чланке пошто сам ја до сада то све писао у формату '''била је''' или '''био је''' Хвала свима на помоћи и надам се конструктивним одговорима а не изношењу личних ставова. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:12, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} ''Је'' је скраћени облик од ''јесте'', може на оба начина да се употребљава и правилно је оба. Као и облик био је. Све зависи од стила аутора, односно. Као употреба речи ''након'' и ''после'' нпр. [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/pomocni-glagoli/] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:14, 5. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] - Не разумем како је правилно оба. Мислиш ово је само дужи облик ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:41, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Однедавно сам почео да дајем предност облику „јесте” због [[#Енклитика_наша_насушна|оваквих неграматичких случајева]] („Њујорк град је”, „Цеца српска је превачица”). У начелу, постоје ситуације када су могуће обе варијанте („Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, јесте српска певачица” и „Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, српска је певачица”). Додуше, сложен је овај проблем, па сам се за сваки случај обратио неким лингвистима, али нисам добио одговор. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:48, 5. јануар 2022. (CET) :@[[Корисник:Aca|Aca]] Да ли су онда те измене валидне ако неко, ко год да то буде, направи ту измену на неком чланку ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 20:34, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Ово вам је скоро па филозофско питање. {{смех}} „Је”, „јесте” је синоним за [[битак]], не само у смислу живог бића, већ и разноразних предмета, па и области људског сазнања. „Геологија ''је'' наука…”… „Физика ''јесте'' доста напредовала у прошлом вијеку”… „Стефан ''је'' ванземаљац…, он ''јесте'' био у свемиру… (а може и „је” у оба случаја) ” Његов одрични облик је „ни-је”, „ни-сам”, односно „није” „нисам”… Који се употребљава зависи од контекста, (па и стила, како горе рече овај „Ничеовац” {{смех}}) , и ни један ни други нису погрешни. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 22:03, 5. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Проблем је што испред тога ''је/јесте'' у већини случајев стоји заграда, неретко и зарез. А одбор за стандардизацију каже следеће: :'''4. Енклитика нe мoжe дoћи пoслe пaузe (нaрoчитo oнe кoja je у писaњу oзнaчeнa зaпeтoм, цртoм или заградом), нпр. правилно је Oвa влaдa, дрaги мoj, свaкoмe je oмoгућилa пристojaн живoт, а није правилно *Oвa влaдa, дрaги мoj, je свaкoмe oмoгућилa пристojaн живoт. Такође је правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – своди се нa минимум, а није правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – сe свoди нa минимум.''' Самим тим је већина измена које је НН направио граматички погрешна [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 22:49, 5. јануар 2022. (CET) ::Никола, Никола, Никола, полак. „Јесте” није енклитика, већ наглашени облик глагола „јесам”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:53, 5. јануар 2022. (CET) :::Некада се, како каже Никола, о тим језичкостилским детаљима водило више рачуна. Колико се ја сјећам и ако се не варам, у нашим штампаним енциклопедијама „је” „био је” избјегавано је на самом почетку одреднице: Микеланђело Буонароти (р. 0000- у. 0000), италијански вајар и сликар; Хегел (р. 0000 – у. 0000), њемачки филозоф. …, итд. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:08, 5. јануар 2022. (CET) ::::Дакле, нема потребе да кажеш ''је(сте)'' и/или ''је (био; био је)'', кад си га већ „породио” у загради годином рођења, а ако ''је био'', „сахранио” годином смрти)… {{смех}} — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:14, 5. јануар 2022. (CET) ::::(1) Негативно сам изненађен примедбом на мој рад од стране уваженога админа {{пинг|НиколаБ}}. Пошто нема ко да ме одбрани (иако се многи залажу за „мој” начин /чак и неки админи/), морам сам. Ја се залажем за пун облик глагола бити, односно ''јесте'' који није енклитика и самим тим може доћи после паузе у свим облицима. Да се разумемо, само у случајевима када заграда или апозиција прави беспотребно мешање придева и скраћеног облика глагола бити (''је''). Исто тако када субјекат претходи месту глаголске синтагме ''био је'', по правилу треба да се пише ''је био'' (Никола Тесла ''је био'' амерички научник. А не: „Никола Тесла ''био је'' амерички научник.”). Дакле, зато користим облике ''јесте био'' и ''јесте'', уместо скраћених облика ''био је'' или ''је''. (2) Драги {{пинг|Славен Косановић}}, апсолутно Вас разумем и то као човека од књиге, а посебно као човека од Духа. И мени је то некако најкомпромисније решење, да се избаци глагол, али некако и енглеска пракса, а и српска пракса на овом пројекту није таква. Шта ја знам, али увек је боље да појам иде '''масним словима''', па запета (никако „зарез”) као у разним нашим појмовницима, нпр. Вујаклијином ''Лексикону''. ''Сагласан сам са Вама.'' Такву праксу сам видео и на руској вики, ако се не варам. Да ли то можемо овде да применимо... Не смем ни да помислим. {{смех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:24, 6. јануар 2022. (CET) :::::{{пинг|Ничим неизазван}} Прије неколико година, не знам тачно, у ствари 2010. године на РТС-у је објављена репортажа о дјечаку из Ниша који је, умјесто српског, усвојио енглески као матерњи: [https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/778994/nislija-a-pravi-se-englez.html „Нишлија а прави се Енглез”… ] Дакле, он се са својим малим колегама и породицом споразумијевао на енглеском: „''Пошто укућани не говоре енглески, нико не зна како је Димитрије успео да савлада тајне страног језика и да га боље зна од матерњег, српског. Као и већина деце, најчешће је, као мали, време проводио уз рачунар и телевизор, па је право изненађење било када је са пет година на течном енглеском успео да преприча видео игрицу.” … „Док родитељи траже помоћ стручњака и ангажују професоре српског језика, Димитрије чита књиге на енглеском и комуницира са вршњацима из Америке”… „Стручњаци са англистике нишког Филозофског факултета кажу да су јака мотивација и таленат помогли Димитрију да преко средстава модерне комуникације усвоји енглески као матерњи, иако потиче са другог говорног подручја.” … „Да би добро разумео градиво из читанке за пети разред, Димитрију је, како каже, лакше да чита и размишља на енглеском језику. Иако разуме српски, мајка и сестра му свакодневно помажу да разјасни падеже, акценте и значење појединих наших речи.” … „Сања да ће једнога дана живети и да ће бити глумац у Холивуду, о чијим филмским студијима и продуцентима много тога већ зна.” … итд.'' Не сумњам да има још оваквих случајева. Проблем је када дјеца без усмјерења неког професионалног учитеља усвоје прво граматику (а и логику) неког страног језика, то се више не може олако исправити. Овдје на Википедији, корисници преводе само са енглеског језика, што је по мени велика грешка. Имате наше литературе у изобиљу у виду електронских прф и епуб књига, користите и њих, а и добрих чланака на Википедијама других језика, италијанском, шпанском, руском, њемачком… На крају, морате читати књижевност на свом језику, у супротном, ваши преводи неће личити ни на шта. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 15:57, 6. јануар 2022. (CET) ::::::Уважени {{пинг|Славен Косановић}}, кад смо код тога, послушајте на [https://www.youtube.com/watch?t=4158&v=rmHeqBIOPWs&feature=youtu.be овој вези] евергрин звучни-запис кад Стојан каже „ја ''јесам'' звао Жућу у пошту”, он ту не користи скраћеницу „сам”, него пун облик. Дакле пун облик може да се користи и кад се нешто наглашава. Ово је културни евергрин. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:40, 6. јануар 2022. (CET) :{{пинг|Ничим неизазван}} У приповедању, поезији, беседи, и уопште у књижевности, се може користити „шта год ти хоћеш”… Енциклопедије спадају у „научну литературу”. У „научној литератури” се негује један „формални језик”, ослобођен од метафора, епитета, парабола, и свеколиких језичкостилских фигура и поетских „изненађења”, на крају, и „беседничке реторике”. То уопште не значи да он аутоматски мора бити „сиромашан”, већ да ''preciznost, konciznost, otmena uprošćenost, ubedljivost i prirodnost'' (дефиниција тзв. ''београдског стила'' интелектуалних кругова с почетка прошлог века, тачније 1900. године: Речник књижевних термина, Нолит) код преношења информације стоји изнад оног „поетског” „уметничког” или „књижевно-уметничке слободе”. Некада се наука преносила у [[стих]]у: читав један религијски систем код Хомера (Илијада, Одисеја) и Хеосида (Теогонија); код Платона филозофија у [[дијалог]]у, ипак то већ вековима није случај. Можда би тако било лепше, али би сигурно било и доста погрешних разумевања онога што је у чланцима, и било би потребно ''стручно'' их тумачити, као што је случај са већ поменутим делима. {{смех}} — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 19:59, 6. јануар 2022. (CET) == Богенвил, Бугенвил / Ток пишин, Ток писин == Скоро сам направио нову страницу [[Аутономна покрајина Богенвил]], која је заменила стари чланак [[Бугенвил]]. Свуда где се писало о имену државе или било чему што би имало устаљено име на локалном језику [[ток писин|ток пишин]]у (име острва, покрајине, политичких партија), име сам транскрибовао као Богенвил, с обзиром на то да према је сајту [https://www.hawaii.edu/satocenter/langnet/definitions/tokpisin.html hawaii.edu], изговор слова ''о'' чист и сличан оном из енглеске речи „boat” . Тамо где се ради о француским именима као што је [[Луј Антоан де Бугенвил]] сам користио име Бугенвил јер ипак то је француски. ''Bougainville'' има изговор Буганвил на енглеском и француском, док ''Bogenvil'' има изговор Богенвил на ток пишину. Што се мене тиче, име чланка сам добро написао, јер тако га зову локални становници. Ипак, одређен број медија у Србији је током извештавања вести о референдуму за независност Богенвила, име транскрибовало као Бугенвил (брза Гугл претрага ће ову тврдњу и подржати). Овај део света ипак није толико познат код нас, нити има већи број поузданих извора на српском везаних са ову покрајину. Не знам да ли се овде може применити препознатљивост, али мислим да се коришћењем правилног имена „Богенвил” може спасити правилан изговор пре даље појаве покрајине или независне државе у медијима. Занима ме ваше мишљење о транскрпицији овог имена тј. да ли се треба држати француског и енглеског или локалног језика. <s>Друга ствар коју сам хтео да поменем је име језика [[Ток писин]]/[[Ток писин|Ток пишин]]. Према правилима изговора истог, језик се зове Ток пишин, али ипак, чланак на нашој енциклопедији се зове Ток писин. Језик је релативно непознат овде, па не мислим да би преправљање на правилан изговор имало већи утицај на могућност проналажења чланка. Да ли би тај чланак требало преименовати?</s> [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 21:33, 8. јануар 2022. (CET) : Кратки одговори данас :). /boʊɡənvɪl/ — Богенвил. Језик је ток писин. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:42, 8. јануар 2022. (CET) ::{{пинг|Aca}} a што писин? S на том језику је Sh, зар онда није пишин? [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 21:51, 8. јануар 2022. (CET) ::: Запис МФА (енглески): /tɒk ˈpɪsɪn/, запис МФА (ток писин): [ˌtok piˈsin]. Чак га и ХЈП [https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19nURV7&keyword=tok+pisin наводи тако], па не би требало бити проблем. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:01, 8. јануар 2022. (CET) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} {{коментар}} Братијо, сигурно сте повезани на дискорду и — уместо тамо да се приватно дописујете, спамујете овде википедију о некој територијалној јединици у Папуи Новој Гвинеји значи не могу да верујем, а таман сте престали да водите косовске бојеве о правопису небинарних људи или не знам шта су већ. Ау бре, па не могу све да патролирам о каквим стварима дискутујете, а има милијарду, триста педесет милиона, седамсто шездесет иљада и 350 важнијих чланака, да би нас спамовали о Папуи Гвинеји. Имате дискорд па се мало дружите тамо, шта фали, нећу вам замерити, само молим вас да не читам више косовске бојеве о вашим правописним рахметли клајовским недоумицама. Мир Божји, Прћић се роди. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:16, 8. јануар 2022. (CET) :Мислим да ако нисте спремни да патролирате измене и дискусије о чланцима, не треба да будете патролер. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 22:25, 8. јануар 2022. (CET) ::Ја нисам ни аутоматски патролиран, а камоли патролер. Никада нећу бити нити један чин изнад тога, али — у исто време — обављам све функције које могу обављати уместо виших по чину, затварам гласања, патролирам измене, итд. итд., све да би овај пројекат био добар, а ви упорно смарате километарским правописним проблемима која су тренутно најнебитнија на пројекту. Дакле, ја само то не могу да верујем. Осипа нам се пројекат, Ацин дискорд се распада, људи му страховито одлазе, остаје сам, и уместо тамо да поставиш у одељку правопис ова смарачка питања, ти нас овде засипаш информацијама, и тиме гураш под тепих она главна, нпр. како писати надимке јер од тога зависи каквоћа изгледа нашег пројекта. Оживи мало Ацин распаднути сервер на дискорду јер му масовно одлазе људи, лакше им је да буду на ортачком „ултрадесничарском” серверу него да се смарају код Аце. Можда ћеш успети да покренеш сервер тим небитним питањима и тим небитним разговорима о покрајни на Папуи Новој Гвинеји. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:31, 8. јануар 2022. (CET) :::О чему ти причаш, човече. Мислим да никога не занима у шта ти верујеш или не верујеш. Правописним недоумицама у вези са чланцима ''јесте'' место овде и то је неоспорно. Такође, не би требало [[ВП:ТРОЛ|подбадати и скретати с теме]]. Ако имаш што паметно додати у вези с темом, изволи. Ако немаш, иди „патролирај”. Нико ти не брани. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:35, 8. јануар 2022. (CET) ::::Јесте, правописним недоумицама је овде место, али нећемо овде спамовати и водити косовске бојеве километарске о неким не битним питањима нпр. да ли ће у овом боксу за измене стојати хајпервеза или хипервеза, или кријејтив комонз или изворно на латиници. Те глупости, с којима ћемо свакако бити сагласни јер су небитне можете решити и на дискорду који је распаднут, таман да покушате мало да га подигнете. То је моја онако добронамерна препорука. Немојте злоупотребљавати овај трг да би нешто показали, упорно полемишете о небитним питањима. Добро, можда је оно о небинарности и могло овде да изађе, без обзира што је небитно, али ово о Папуи Новој Гвинији, њеним покрајинама и језиком који се говори у њеним џунглама, то стварно преотперећује овакву малу заједницу. Понављам, није ово енглеска или француска википедија где има милијарду чланова, него је нас шака која патролира, а спамују само они који ништа не раде (корисно). Зато вам кажем, немојте да набифлате правила и да их цитирате насумично, јер смара, радите нешто корисно свакако нико неће патролирати ни да ставиш да се румунски говори у тој покрајини нити каква је транскрипција са језика који још није откривен. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:41, 8. јануар 2022. (CET) :::Ово није разговор о Дискорду него о [[Аутономна покрајина Богенвил|Аутономној покрајини Богенвил]], молим Вас држите се теме. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 22:42, 8. јануар 2022. (CET) ::::::Ау {{пинг|ImStevan}}, сад или ме [[ВП:ТРОЛ|тролујеш]] или не капираш баш добро неке ствари. Надам се да је ово прво, пошто си ме добро изнервирао, а после и насмејао. Као страница Гојко Величанстевни некад на фејсу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:50, 8. јануар 2022. (CET) :::::Процене да је нешто „најнебитније” субјективне су и не доприносе току расправе. Рекао сам ти, ако желиш придонети расправи, коментариши у оквиру саме теме. Немој причати о некаквих дискордима и паушално анализирати нешто што нема саме везе са самим пројектом. Дискорд је платформа ван саме Википедије и свако је слободан бити на севреру ако жели, али не мора ако не жели (тако смо се као заједница сложили). Имај на уму да ћу враћати даљне коментаре ван теме јер ометају расправу. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:45, 8. јануар 2022. (CET) ::::::Заједница није дрва да се „слаже”. Она може само да се усаглашава. Наравно да ћеш да враћаш јер је цензура твој модус операнди. Да није тако, ти би ми оставио барем откључану СзР да могу да се браним јер си ме блокирао заувек. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:50, 8. јануар 2022. (CET) :::::::[https://www.pismenica.rs/jezicke-nedoumice/najvece-jezicke-zablude-u-srpskom-jeziku/ Добар језички мит]. Теби је иначе [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није анархија|анархија]] „модус операнди”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:57, 8. јануар 2022. (CET) ::::::::Личиш ми на лика који је набифлао правила напамет и онда овде спамујеш са истим. Како ја анархиста када сам „ултрадесничар”, то су две искључиве ствари. Десничари су за поредак, ако нијеси знао. Само немој да ме вређаш, цензуришеш и тероришеш. А заједница тражи да не спамујеш о небитним темама овде. Имаш твој ''активан'' дискорд, па тамо удри бригу на весеље. То је моја препорука. Дакле није од виталног значаја како се презива општински оборкнез у Бангладешу или који језик се говори о прашумама Папуе Нове Гвинеје нити које средство плаћања користи племе Јаномаме у Амазону. Ову целу расправу о Гвинеји стави као ван теме, јер она то и јесте. Сад нико не види важну расправу о надимцима — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:03, 8. јануар 2022. (CET) {{коментар}} Потпуно непримјерена дискусија, што од стране свјежег уредника Стевана, коме и најмање замјерам због неискуства на пројекту, што од стране нешто старијег уредника и администратора. Корисник Аца је школски примјер [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Administrators#Involved_admins случаја инволвираног администратора] и крајње непримјерено да је улази у препуцавања са корисницима, изнова и изнова, без обзира на прављење стилског отклона, док је колега НН све дубље у [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia овим водама], на шта сам му већ указао. Википедија није форум, нити Редит, нити друштвена мрежа. Мислим да би било боље да други администратор пребаци дискусију на СЗР дате странице или је архивира. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:42, 9. јануар 2022. (CET) :За ово си потпуно у праву. Нисам баш до те мере испратио сваку причу, али ако је све разјашњено и затворено могла би цела страна да се архивира. Накупило се већ. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 22:05, 9. јануар 2022. (CET) {{collapse bottom}} == Авио-компаније == Да ли [[Википедија:Гласање/Писање софтвера, компанија, музичких група и видео-игара изворном графијом|смернице о писању назива компанија]] важе и за авио-компаније (нпр. [[Виз ер]] у Wizz Air)? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:23, 27. јануар 2022. (CET) :{{одговор|HoneymoonAve27}} Рекао бих да да [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 02:23, 31. јануар 2022. (CET) ::@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ::Колико ја знам, важи за све компаније уопштено укључујући и авио-компаније. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 16:47, 2. фебруар 2022. (CET) :Сигуран сам да важе. [[Корисник:Razzys|Razzys]] ([[Разговор са корисником:Razzys|разговор]]) 16:41, 19. фебруар 2022. (CET) == Cohan == Која би била правилна транскрипција презимена глумице [[:en:Lauren Cohan|Lauren Cohan]]? Према гуглу би било Кохан, али нисам сигуран у то. Хвала унапред на одговору. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:36, 27. март 2022. (CEST) :{{одговор|HoneymoonAve27}}, ''Кохан''. {{урађено}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:50, 27. март 2022. (CEST) == Јуниор/Џуниор/Жуниор/Млађи; Сениор/Старији == Поздрав свима. Занима ме да ли смо беше одредили конзензус у вези с именовањем особа чији саставни део имена чине комбинације из наслова ове теме — Јуниор, Џуниор, Сениор и сл. Да ли прилагођавамо српском и преводимо их у Млађи/Старији (нпр. [[Роберт Дауни Млађи]], [[Кјуба Гудинг Млађи]]...) или их задржавамо у оригиналу (нпр. [[Винисијус Жуниор]], [[Нејмар Жуниор]], [[Фреди Принс Џуниор]]...)? И овде је заступљено мешање више варијанти, па би било добро да се одлучимо за једну и њу примењујемо до даљег, уколико конзензус није донет. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 22:42, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Ако је могуће, прво консултовати Правопис српског језика, наравно ако неко посједује неко новије издање. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:48, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је боље свуда примјенити Млађи/Старији а Џуниор оставити само уколико је надимак особе. Увјек сам за варијанту на српском језику и у складу са нашом традицијом, када је то практично могуће и широко примјењиво, што у Вукановој дилеми јесте случај. Друга варијанта, мени нешто даља, а такође заступљена у нашој традицји је Отац/син. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:55, 18. април 2022. (CEST) ---- {{одговор|Ранко Николић}}, {{одговор|Садко}} Узевши у обзир ваше предлоге и начела из ''Правописа'', требало би од сада до даљег за стране атрибуте ове врсте користити искључиво појмове '''Млађи/Старији'''. С друге стране, уколико је исти атрибут истовремено и надимак по коме је та особа позната, онда би се он транскрибовао с језика којим се служи конкретна личност која је у питању. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:37, 3. мај 2022. (CEST) : Добар пример којим би се показала разлика између изреченог јесте [[Лео Жуниор]] — у званичном имену стоји ''Млађи'', док надимак (псеудоним), по ком је познат, гласи ''Жуниор''. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:41, 3. мај 2022. (CEST) ::Сагласан сам. Мислим да би требао ову смјерницу увести у наш Стилски водич. Можда за 3-4 године неки од нас не буду уреднички активни па се појави слична дилема. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:48, 3. мај 2022. (CEST) == Јапанска транскрипција — Ђ/Џ, Ћ/Ч, и остала банда == Иако разумем да наш званични Правопис има одређене предлоге и правила око тога како треба транскрибовати јапанске речи, овим путем бих замолила уреднике Википедије да се на моменат позабаве гледиштем јапанолога данашњице који већ годинама покушавају да промене одређене устаљене (не)правилности. Прво да напоменем, неки изрази ће остати такви какви јесу јер једноставно су превише нормализовани у нашем језику (пример ''[[Нинџа|нин'''џ'''а]]'', уместо правилног ''нин'''ђ'''а''), и наравно да не тражим да се све „грешке” исправе јер смо у скоријим годинама увидели да су, па, грешке. Најпре се окрећем ка чланку ''[[Џунџи Ито]]'', који је до недавно био назван ''Ђунђи Ито'' (што је граматички тачно), па на [[Фуџивара клан|Фу'''џ'''ивара]], [[Коџики|Ко'''џ'''ики]] (чији је званични превод на српски ''Ко'''ђ'''ики'' (Јамасаки-Вукелић Х. ет ал, 2008)) итд. Јапански језик нема слово, а ни звук за Џ. Никад није имао, и никад вероватно ни неће имати. Ипак, Матица форсира да се ''-{J (Jay)}-'' пише као Џ, ''-{ch}-'' као Ч, односно да се користе правила која важе за енглески језик. Зашто? Јер је правилник застарео, настао када се о јапанском језику није толико знало код нас. Већ годинама, стручњаци са [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошког факултета у Београду]], као и други јапанолози, се боре против ове традиције. У прилог дајем ''јапанско-српски и српско-јапански речник'' професора Хирошија Јамасакија-Вукелића, ''[https://www.yumpu.com/xx/document/view/20832628/12-ljiljana-markovicpdf-filoloski-fakultet Транскрипција и адаптација имена из јапанског језика]'' професорке Љиљане Марковић, као и све преведене радове проф. Кајоко Јамасаки. Апелујем да се од сада користе правила за која се залажу стручњаци за јапански језик, којих има много, а не само једна књига ма колико устаљена била.— [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 01:46, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Мислим да је корисница изнела довољно аргумената што се тиче овог питања. Нема разлога да се не придржавамо стручњака за јапански језик.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:26, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Аргументација колегинице има тежину и поенту. У складу са тим, подржавам приједлог. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:27, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} С обзиром да се не разумијем у тематику, нећу подржавати приједлог колегинице ни фаворизовати Матицу. Ипак,то да би то био преседан и вјероватно би био први пут да одступамо од Правопис Матице српске. Уколико неко може, били би веома корисно да контактира саму Матицу српску, да видимо због чега заступају овакав вид транскрипције. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:58, 20. април 2022. (CEST) :Одличан предлог у вези контактирања Матице! Знам да би многе занимало зашто деценијама не мењају став око јапанске транскрипције, упркос свим аргументима. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 20:48, 20. април 2022. (CEST) ::Мислим да их је неко раније контактирао у вези других питања, али тренутно не знам ко је тај корисник. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:03, 20. април 2022. (CEST) :::Мислим да је то @[[Корисник:Aca|Aca]] радио у прошлости. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 21:59, 20. април 2022. (CEST) ::::Мислим да сам вероватно помешао са [[САНУ]], али нема везе. Даћу коментар о самој расправи испод. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:03, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Моје само мишљење је да се не треба одступати од Матице, ако и постоје грешке сматрам да би било корисно контактирати их и то да кажем исправити. Наш транскрипција за све до сада је заснована на њој и ако сада кренемо да одступамо од ње могло би да буде самоубилачки у даљим пројектима. Аргументи колегинице јесу добри и ту нема поговора, али сматрам да је Матица само меродавна. Имајте на уму да се та књига неће изменити ако се ми као заједница не потрудимо око тога, а она је у нашем језику меродавна и њу нису писале неке будале, самопрозвани професор итд. већ такође људи који су стручни у тим областима. — [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 21:54, 20. април 2022. (CEST) :Разумем меродавност Матице, али што се конкретно [[Џунџи Ито|Џунџи Итоа]] тиче, на завничним преводима његових манги ([[Узумаки]], [[Гјо]], [[Никад човек (манга)|Никад човек]]) стоји баш Ђунђи. Иако знам да то није меродавно колико и Матица, званичне транскрипције би исто требало да се узму у обзир. Зато на пример, чланак о [[Осми путник|Осмом путнику]] користи "неисправан" превод наслова (уместо Ванземаљца) јер је званичан и опште коришћен. Исто важи и за [[Коџики]], чији је званичан превод код нас Кођики. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:12, 20. април 2022. (CEST) ::Опет наглашавам можда и јесте „грешка” али ако је тако заиста, онда треба предузети неке конкретне мере на исправци саме Матице која је свима нама на овој платформи звезда водиља. Одступање је највећа грешка која може да се уради, јер сутра би после тога свако могао да поступа исто и долазило би до великих проблема који би админима отежали посао који је и онако већ довољно тежак и одговоран. [[Корисник:Ничим неизазван]] видим да пројекте враћа у облик који би требало бити по ПСЈ што није никакава грешка, а за даље исправке би се прво разговори морали покренути, а не да свако ради на своју руку. [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 22:26, 20. април 2022. (CEST) :::Зато сам и покренула ову тему, да бисмо дошли до договора и избегли будуће индивидуалне подухвате. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:51, 20. април 2022. (CEST) ::::Хвала ти на личном коментару Немања. До сада нијесам знао да се самостано оволико занимаш за манге и транскрипције. :) — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:51, 23. април 2022. (CEST) {{коментар}} Све је већ речено до сада. Осим што нисам сигуран да је требало масовно правити измене пре распораве. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:04, 20. април 2022. (CEST) :У томе је исто тренутно проблем. Корисник [[Корисник:Ничим неизазван|Ничин неизазван]] управо прави масовне промене у вези транскрипције (пример: [[Манга сејнен]]) без икаквог претходног договора или учествовања у расправи. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:15, 20. април 2022. (CEST) ::Чиме не прави никакву грешку, већ се држи правописа. Али сам му скренуо пажњу да стане са тиме док траје расправа. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 22:29, 20. април 2022. (CEST) :::Хвала што си му скренуо пажњу, јер заиста није коректно правити толике измене док је расправа још увек у току. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 22:52, 20. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као прво, неумесно је говорити да правопис (ортографија) не само српског, већ било којег другог језика на свету, представља само „једна књига”. Управо та књига, односно оно што пише у њој, одређује како (треба да) изгледа и која су начела стандардног (књижевног) српског језика, који овде на Википедији примењујемо (или би макар требало да примењујемо). Мислим да треба исказати одређено поштовање према ауторима који су стали иза најновијег и свих претходних издања ''Правописа српскога језика'', дипломираних лингвиста, доктора лингвистичких наука и осталих стручњака и великих познавалаца језика. Ти људи који су га састављали сигурно нису дилеје и неспособњаковићи. Такође, не знам шта би требало да значи конструкција ''и остала банда'', која се помиње у називу теме, волео бих чути објашњење од колегинице. Када конкретно говоримо о изнетом предлогу, истом се изричито противим, из простог разлога што се једино путем правила и начела која су дата у ''ПСЈ'' Матице српске може успоставити језички стандард, којем као енциклопедија тежимо (или би макар требало да тежимо). Уколико бисмо беспоговорно кренули да слушамо предлоге свакојаких стручњака, па и лаика, на које се ''Правопис'' не позива, настао би русвај, џумбус, неорганизованост, односно свако би могао да интерпретира правила по вољи и да их мења, јер, ако овде може да се одступи од норме, онда може и свугде другде. Последица усвајања оваквих и сличних предлога поставила би многа друга питања која се тичу транскрипције — рецимо с холандског, руског или италијанског језика. Уколико нећемо и не прихвамо да преносимо властита и друга имена из јапанског у српски према правилима из ''ПСЈ'', зашто бисмо онда поштовали и друга правила о транскрипцији, која ће се такође некима чинити „старомодним” или „застарелим”? Хоћемо ли онда почети да самоиницијативно италијански диграф CI преносимо као Ћ, а не као Ч, независно од тога шта нам каже ''Правопис''? Или ћемо холандска имена, попут оног ИП-овца пре неког времена, почети да својевољно фонетски преносимо, па ћемо [[Винсент ван Гог|Ван Гога]] ословљавати као Фан Хох? Или ћемо пак кренути да одређене руске фонеме више не прилагођавамо нашим Љ и Њ, већ са Л и Н, па да имамо примере као што је Чернобил, а не [[Чернобиљ]], итд... Значи, гомилу је таквих примера из других језика — којом ћемо методом тачно одредити шта и како треба да изгледа, а шта не, ако одбијемо да слушамо ''Правопис'' у оваквим и сличним случајевима? Оно што је неопходно имати у виду, а што многима промиче, јесте следеће: транскрипција с других језика у српски није фонетска, већ прилагођена. То је врло битна појединост, кључна за решавање оваквих и сличних проблема. У тачки 197 ''Правописа'', под одредницом в(3), даље се наводи следеће: „Важнија је једноставност и доследност правила него тежња да се постигне максимална верност изворном изговору и гласовном систему.” Аргумент да се на преводима неких свезака јавља неправилни облик ''Ђунђи'' такође није меродован, јер не може неки преводилац или лектор да примењује нека своја сопствена правила како му се ћефне — он је у обавези да се позабави и да примењује правила која су дата у ''ПСЈ,'' а не да намерно или ненамерно прави грешке. Напомињем да немам никакав проблем уколико су заиста једино исправни облици ''Ђунђи'', ''Дазаи'' и сл. Али, прихватићу њихову исправност тек пошто изађе ново издање ''Правописа'' у којем би се заиста недвосмислено прихватили изнети предлози. Овако, постоји хиљаду различитих чланака, дебата и радова — у једнима се тврди једно, у другима друго... Како заиста знати шта је исправно, а шта не. Наше је да не филозофирамо, већ да пратимо упутства дата у ''ПСЈ''. Дотакао бих се и позивања на споменуте јапанологе. Дакле, постоје неки појединци који су истакнути у свом транскрипционом деловању, тако да њих можемо сматрати као ауторитете, чак и веће него сам ''ПСЈ'', само за ту област у којој делују. Рецимо, [[Твртко Прћић]] — врховни ауторитет за транскрипцију с енглеског језика. То нисмо ми одредили, него су то језикословци Матице српске одредили и сами му призални врховни ауторитет, тако да његове речнике (''Транксрипциони речник енглеских личних имена, Енглеско-српски речник географских имена'') можемо да посматрамо као норму, јер је теоријски оквир тих речника једноставно прекопиран у ''ПСЈ''. То пише одмах на почетку истог. Дотичне јапанологе, Хирошија Јамасакија-Вукелића или проф. Љиљану Марковић, нико није споменуо у ''ПСЈ'', па стога њихова правила не можемо да примењујемо. Што не значи, а ово је врло важно, да не треба да постоје такви радови. Али, ти радови не могу се посматрати као норма, него као отворена дискусија о теми транскрипције с јапанског језика. Када те норме буду препознали и нормативисти нашега језика, те буду одобрили и јасно рекли у ''Правопису'' да су обе варијанте усвојене, тек тада можемо мењати. Дотада, врховни ауторитет за транскрипцију с јапанског језика остаје ''ПСЈ'', што не значи да се то можда неће променити. Међутим, о томе не треба да одлучују уредници на Википедији, већ доктори лингвистике, који су чланови наше најстарије књижевне, културне и научне институције — Матице српске. Још пар корисних делова из ''ПСЈ'', на које би требало обратити пажњу: [https://imgur.com/Onyw6rA 1], [https://imgur.com/rBS7Dg9 2], [https://imgur.com/QfjMCQd 3]. За крај бих додао да је помало лицемерно замерати другима како током трајања расправе мењају неправилне облике у оне правилне које су прописане у ''ПСЈ'', а да притом исти тај својевољно мења правилне облике у неправилне, према ''ПСЈ'', без икакве претходне консултација са заједницом, доста пре него што је уопште покренута ова расправа ([https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шођо_манга&diff=24020384&oldid=23979414&diffmode=source 1], [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шаблон:Аниманга_жанрови&action=history 2]). Толико од мене засад. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 01:46, 21. април 2022. (CEST) :Желим ти се испрва захвалити на овако детаљном коментару. Чини ми се, додуше, да си можда схватио моју жељу за расправом као злонамерну. Овај мали додатак у наслову ("и остала банда") је ништа више од мог покушаја да мало унесем хумор у задату тему; никакав напад, нити увреда. "Остала банда" би се више односила на остале језичке недоумције које постоје код транскипције јапанског језика (на пример, када се пише Ј, а када оставља слово И). Тако да, што се тога тиче, изивињавам се ако сам испала нападна, то ми уопште није била намера. Штавише, поставити уопште ову расправу је био велики стрес за мене, и не бих је ни качила да не мислим да постоји места за аргумент. :Исто важи и за мој коментар за Правопис. Не сматрам га неком тамо небитном књигом, коју су написали неки тамо небитни лаици. Једино што верујем да је валидна критика за Правопис, барем што се јапанског тиче, је то што је застарела. Квалитет и значај никако неоспоравам. Само сматрам да је можда време за неку реформу. Зато мислим да је идеја да контактирамо уреднике Правописа коју је Ранко предложио одлична. Чисто да бисмо видели да ли планирају да мењају неке ствари. :Осим Правописа, додуше, сматрам да је понекад битно држати се званичног превода. Горе сам навела филм Осми путник, који би требало да се зове Ванземаљац, али због званичног превода, име филма је остављен такав какав јесте на чланку. Стога, мислим да не може увек бити све црно на бело, или једноставно како Правопис тежи. :Стога, пошто видим да је тренутно микс мишљења, мој предлог за компромис је, у крању руку, да се држимо Правописа ако за одређено име, књигу, реч не постоји званичан превод/транскрипција. Пошто се бавимо доста мангакама, за пример бих дала [[Хидеаки Сорачи|Хидеакија Сорачија]] за чије манге не постоји званичан превод на српски, стога је потпуно уреду његово презиме писати са Ч уместо Ћ. За Џунџиија Итоа, односно Ђунђија Итоа, постоје преводи, и на свим стоји верзија са Ђ. :Што се исправки тиче, нисам дирала чланке који су пре расправе исправљени (опет пример Џунџија). Мењала сам их тек када је расправа отворена, у нади да ћемо прво продискутовати о њима пре него што дође до масовних измена. И то важи и након што се ова расправа заврши. Желела бих, ако је то могуће, и код великих промена као што су премештања, да прво продискутујемо о промени. Имам приступ стручној литератури којој се често окрећем код оваквих недоумица. :Хвала опет на издвојеном времену. Видећемо шта ће друге колеге рећи. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 02:18, 21. април 2022. (CEST) {{коментар}} Овај предлог је ваљан и конструктиван, али је послат на погрешну адресу. Википедија се не бави стандардизацијом српског језика, већ настоји да доследно примењује Правопис. Предлагач би требало да се обрати Матрици српској по овом питању. Након ажурирања Правописа, уредници Википедије би радо ускладили своје доприносе са званичним правописним препорукама. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 02:22, 21. април 2022. (CEST) :Слажем се да треба прво контактирати Матицу, ако је то могуће. Покренула сам ову расправу јер тренутно постоји несагласност између Правописа и званичних превода јапанских дела (не само манги, него прозе уопште). Горе сам навела предлог да би можда најбољи компромис био користити се правилима Матице ако са одређено јапанско дело или име не постоји званични превод. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 02:29, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:39, 28. април 2022. (CEST) * {{против}} -- Гласам за прву опцију - да се стриктно држимо правописа. Мислим да је Новак погодио у срж ствари. Ја као лаик сам у серији чланака о Ода Нобунаги до сада грешком користио јапанску транскрипцију (писао сам непозната имена онако како звуче на јапанском), само зато што нисам знао да постоје правописна правила за српски језик. Сада када их знам, нема дилеме - исправићу их по српском правопису. Ако се правопис у будућности промени, исправљаћемо поново.[[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 09:42, 5. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Сматрам да би ову тему требало поставити као предлог а потом да се стави на гласање. Да ли треба поштовати ставове јапанолога или матице српске. Лично, за то сам да се поштују јапанолози, ипак је ово њихово подручје — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 24. јул 2022. (CEST) :Тема је већ била [[Википедија:Гласање/Предлог/Дефинисање правила око транскрипције јапанских речи|предложена за гласање]], и [[Википедија:Гласање/Дефинисање правила око транскрипције јапанских речи|изгласана]], са тим да није донет консензуз, те се за сада држимо Правописа. Можда ћу убудуће опет ставити ову тему на гласање, али за сад је исход овакав. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 16:42, 24. јул 2022. (CEST) == Световна презимена јерарха == Помаже Бог. Изгледа ми неприхватљива пракса наше википедије да уз црквена имена „лепимо” световна имена јерарха. Није природно да тако стоји, а није ни лепо према јерарсима који су се одрекли свега световног, тиме и презимена. Изгледа као да се човек зове [[Јоаникије Мићиовић]], као да му је то световно лично име (име плус презиме). Слично томе, као архиепископ [[Стефан Вељановски]], коме је световно име Стојан Вељановски. Световна презимена додата без неке ограде изгледају као да денотирају „обичне”, световне људе: Стојан Вељановски и Стефан Вељановски, који од њих је јерарх? Наравно, световна презимена су потребна ради лакше идентификације, али ''предлажем да се у загради издвоји световно презиме кој ће стојати уз црквено име.'' Пример: Јоаникије (Мићовић), Стефан (Вељановски) итд. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 02:33, 18. мај 2022. (CEST) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} Здраворазумски ми звучи овај предлог, подржавам. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 19:52, 18. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам предлог. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:02, 19. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Свакако да је та пракса погрешна, треба постићи договор о другачијем рјешењу. За митрополите би могло слично рјешење као за патријархе, на примјер: Митрополит Амфилохије, Митрополит Јоаникије и слично. Можда тако и за архиепископе, некако ми дјелује боље од презимена у загради. У тексту ће свакако да буде наведено њихово име и презиме. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 15:41, 19. мај 2022. (CEST) :Чини ми се да је тако и писано раније, можда грешим. Али како је у претходном периоду настао већи број чланака о црквеним лицима негде смо изгубили компас. У сваком случају оваква црквено-световна папазјанија није добра пракса. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:43, 19. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Ближе ми је Вуксово рјешење, свакако сам за укидање текуће праксе и успостављање нове. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:45, 23. мај 2022. (CEST) {{коментар}} [https://www.antenam.net/drustvo/religija/245481-porfirije-peric-23-24-maja-u-skoplju-makedonci-pitaju-samo-jedno-donosi-li-pismo-spc-za-vartolomeja-kako-bi-od-carigrada-dobili-tomos Погледајте] како ружно изгледа и звучи наслов милогорског портала у којем се патријарх српски Порфирије представља као „Порфирије Перић”, као да је министар вањских послова, а не владика СПЦ. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:23, 23. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са овим што је {{ping|Vux33}} рекао и мислим да би ових дана требали сви да се ангажујемо и да то све променимо из поштовања према тим људима. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:18, 14. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Волио бих да чујем {{пинг|Жељко Тодоровић}} као човјека од вјере и који је написао много ствари о нашем православљу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:36, 15. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ако су се одрекли својих световних имена, требало би избегавати њихово коришћење. Не бих се бавио проналажењем начина идентификације и разликовања црквених лица са истим именима и статусима унутар цркве пошто се не разумем у тему. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:53, 22. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Садашње стање ми је сасвим неприлично и могло би се схватити као одраз непоштовања према јерарсима. Подржавам приједлог да се презиме остави у загради, мада не бих се противио ни Вуксовом приједлогу. Углавном, садашње стање треба под хитно мијењати. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:11, 30. јун 2022. (CEST) == Провера транскрипције италијанских насеља == Ко може и ко је вољан нека провери транскрипције доле наведених насеља. Проверена/исправљена прецртати *[[Абадија а Изола]] *[[Сан Чипријано д’Аверза]] *[[Сан Фјор ди Сото]] *[[Сан Ђермано деј Беричи]] *[[Сант’Ањело]] *[[Сант’Иларио д’Енца]] *[[Сасано]] *[[Сасо д’Омброне]] *[[Сасо ди Казталда]] *[[Савињано Ирпино]] *[[Савињано сул Панаро]] *[[Ромањано ал Монте]] *[[Счена]] *[[Счисчано]] *[[Скопито]] *[[Скорано]] *[[Скуркола Марзикана]] *[[Селва дел Монтело]] *[[Семого]] *[[Сера Пизтоијезе]] *[[Сера Сан Бруно]] *[[Сералунга ди Креа]] *[[Серавале ди Карда]] *[[Сере ди Раполано]] *[[Серунгарина]] *[[Сеса Аурунка]] *[[Сивијано]] *[[Соријано нел Чимино]] *[[Спецкиола]] *[[Сомарива дел Бозко]] *[[Сори]] *[[Стадолина]] *[[Стичано]] *[[Таверне д’Арбја]] *[[Таволето]] *[[Тезта ди Лепре]] *[[Тјарно ди Сопра]] *[[Тјарно ди Сото]] *[[Тоано]] *[[Тонеца дел Чимоне]] *[[Торела деј Ломбарди]] *[[Торнимпарте]] *[[Торе Анунцијата]] *[[Торе Кане]] *[[Торе ди Мозто]] *[[Торе ди Руђеро]] *[[Торе Милето]] *[[Торе Сан Патрицио]] *[[Торе Суда]] *[[Тори ди Квартезоло]] *[[Тозколано Мадерно]] *[[Траведона Монате]] *[[Тринита д’Агулту е Вињола]] *[[Умбрјатико]] *[[Урбанија]] *[[Вајрано Патенора]] *[[Валдањо]] *[[Валзаваренке]] *[[Валтоурненке]] *[[Валзтања]] *[[Вазанело]] *[[Верецкије]] *[[Вергато]] *[[Вергонцана]] *[[Верназка]] *[[Вернацано]] *[[Вертемате Кон Миноприо]] *[[Ветрала]] *[[Вецано сул Крозтоло]] *[[Вико д'Арбја]] *[[Вико Панчелорум]] *[[Вико д'Елза]] *[[Вичомађо]] *[[Викобароне]] *[[Викобонегизио]] *[[Виња ди Вале]] *[[Вињанело]] *[[Вигоново]] *[[Виландро]] *[[Виланова дел Батизта]] *[[Вилапијана]] *[[Вуколо Мајорано]] *[[Цапело]] *[[Цовенчедо]] *[[Карњако]] *[[Цунгри]] *[[Цурленго]] *[[Кјеза Нуова ди Марцаљија]] *[[Кокомаро ди Кона]] *[[Вила Сан Ђовани ин Тузча]] *[[Чивита ди Бањоређо]] — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 15:00, 31. мај 2022. (CEST) : Проверено све. Не бих да прецртавам јер се туђи коментари обично не мењају. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:44, 31. мај 2022. (CEST) == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0)&oldid=prev&diff=24599823 Форсирање енглескога језика у неенглеским појмовима] == Мислим да је свако преоптерећивање увода сувисло. Од додавање општине рођења у заграду (чак сам против додавања града, али ајде то је пракса у нас) па све до гурања енглескога језика у неенглеске чланке. Поставља се онда питање зашто не гурамо кинески нпр. Њега говори највећи број људи на овој планети. Француски је такође лингва франка на одређеном делу земље. Бенгалски говори исто велики број људи. Онда можемо и латински да додајемо. Замислимо на чланак на француском језику о роману ''На Дрини ћуприја'' који у загради, поред српскога језика има енглески. Смешно! Понављам, ово је само за неенглеске чланке. Довољно је у загради, као на свим пројектима, ставити само изворни језик, осим ако земља порекла чланка није двојезична као Канада, па се ради о њиховој скупштини па треба на оба језика. Ја сам мислио да је то логично, али ово није први пут да се овакав носенс дешава. Веза о оспоравању: [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0)&oldid=prev&diff=24599823]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 04:40, 13. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Pošto si mangu naveo kao referencu, da se oglasim: najveći broj mangi preveden je na engleski, francuski, nemački i kineski jezik. Međutim, u Srbiji, japanske serije i stripovi uglavnom koriste engleski prevod kao osnovu. Većina anime serija, sa izuzetkom druge sezone [[Дружина мјау-мјау|Družine mjau mjau]] i Vandread (koji je prevođen sa japanskog i francuskog), prevedene su isključivo sa engleske sinhronizacije. Mange su tek od skorije počele da se prevode na srpski jezik (od 2013. godine), i da, koriste japanski original, ali čak i tu se vide uticaji engleskog prevoda (primer: [[Токијски осветници|Tokijski osvetnici]], gde na samoj korici stoji engleski prevod). U Srbiji se dosta oslanjamo na engleske prevode, zato ih i navodim u člancima o anime i manga serijama. Takođe, 99% mangi nije prevedeno na srpski jezik, da li onda za te mange/anime serije da koristim japanski naziv kao naslov? Da li treba da isključivo pišem sve [[Канџи|kandžijem]]/[[Хирагана|hiraganom]]/[[Катакана|katakanom]], kad latinica nije zvanično pismo Japana? — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 04:59, 13. јун 2022. (CEST) :За све има објашњења и све сам јасно навео. Када има '''званичан превод''', енглески превод је небитан. Јасно се види да сам ја циљао на мангу која има '''званичан превод'''. Када немамо званичан превод, онда може енглески, а може и њихова латиница — ауторов избор. Такође, '''превод''' и ''транскрипција'' нијесу синоними. '''Превод''' постоји званичан, ''транскрипција'' не постоји званична, само правилна и неправилна. Једина „званична” транскрипција је она по [[ПСЈ]] (уз описане изузетке који су такође описани у норми), све остале су ништавне. На пример, званичан '''превод''' неког дечјег филма у коме се помиње француско име Sebastian је Себастијан, и као '''преводу''', транскриптивне норме се изузимају. Међутим, вишеструки прваци рели-трка, а обојица се зову Sebastian, и обојица су Французи, за њих постоји правилна ''транскрипција'' а не '''званичан превод''', и они су само Себастјен, а не неправилно Себастијан (чак и ако је ово вероватно заступљенији облик). — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:26, 13. јун 2022. (CEST) {{collapse top|title=Разговор ван теме}} :: Sad već cepidlačiš. Znam da prevod i transkripcija nisu sinonimi, ali to nije bitno ovde jer razumeš šta sam želela da kažem. Mimo toga, kao što sam već rekla, srpski prevod je najčešće baziran na engleskom prevodu, ne na japanskom originalu. Pogledaj, na primer, spisak epizoda bilo koje anime serije koja je sinhronizovana na srpski. Videćeš da mi isključivo koristimo englesku verziju za osnovu (minus izuzeci koje sam navela). Uz to, do sada, skoro svi članci o anime/manga serijama koje postoje na srpskom jeziku, navode i engleski naslov. Zašto? Jer je on često jedina konstanta. Postoje japanske serije koje koriste engleske reči u naslovu, ili koje su prešle na engleski prevod jer je on poznatiji (primer: Duh u oklopu, koji je spoj japanskog i engleskog naslova (u originalu!), ali koji je većinski poznat po engleskom imenu (i mi smo preveli samo taj engleski deo). Nije sve tako crno i belo, kolega, pogotovo kod stvari gde u Srbiji ima malo primera. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 05:39, 13. јун 2022. (CEST) ::: Треба да се [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпостави добра намера]] у моме коментару. У покушају поништавања норме српскога језика, односно транскрипције с једног језика, подносилац предлога је непрестано мешао те појмове. Да их је разумео, разумео би да је [[Џунџи Ито]] једина ''транскрипција'' која не може бити званична јер није '''превод''', већ може бити само правилна (по [[ПСЈ]]). Несвесно је тај корисник мењао тезе и правио паралеле између „Осмога путника” (који је, бтв, девети јер наши преводиоци нису сврстали мачора Џоунзија у путнике, штета!) који је дело, а не човек и самим тим подложан је преводу, а не транскрипцији. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:53, 13. јун 2022. (CEST) {{collapse bottom}} == Мекдоналдс или Макдоналдс, питање је сад == Поздрав свима, преносим целокупну дискусију коју смо @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] и ја започели на његовој страници за разговор и на предлог колеге @[[Корисник:Vux33|Vux33]], пребацујем целу дискусију овде како би се, једном за сва времена образложиле неке ствари. Одговор за назив чланка постоји на страници за разговор. <blockquote>''То правило о изговору као А је Прћићево правило, а не правило из Правописа. Други лингвисти (Клајн, Шипка) кажу Мекдоналдс, Мекларен, Менхетн, џет лег.''</blockquote> [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:11, 16. јун 2022. (CEST) :У [[Википедија:Транскрипција са енглеског језика#cite note-9|транскрипцији енглеског језика]] лепо пише :''У именима у којима је представљен словом a, овај глас се неоправдано преноси као е, нарочито у формантима Mc/Mac, -am, -an, -att, -ham, -man, -land због утицаја адаптације у немачком језику, а делом и због погрешног тумачења да се свако слово a преноси као е. '''Изузеци''': [[Мекдоналдс]], [[Дизниленд]], [[Бирмингем]], [[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]], [[Супермен]] и многи други.'' :Дакле, правилно је Мекдоналдс. :Хоћеш још који доказ ? Или си можда овим само хтео да истераш своје пошто ти је други корисник поставио извор [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=McDonald%27s&diff=prev&oldid=24604596&diffmode=source који си тражио] у својим коментарима на измени ? :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:25, 16. јун 2022. (CEST) ::Ja tebi dajem izvor iz Pravopisa srpskoga jezika, a ti meni daješ izvor sa interneta i namećeš ga kao pravilniji. U PSJ na strani 191 ili tački 211., kako ti je draže, čak se i navodi ovaj primer. {{ping|Вукан Ц}} nek se bakće sa tobom, ja nemam vremena, pozdrav. Kao i kod Milunke Savić, opet sam u pravu, samo ti teraš svoje, ali ovoga puta neću ratovati izmenama. A pogotovu neću sa tobom da pričam o pravopisu i lingvistici. Trebalo bi da odgovaraš za ovo vraćanje i moje maltretiranje. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:34, 16. јун 2022. (CEST) :::Ја теби навео два примера са Википедије где људи дискутују о томе и где то пише али теби то очигледно не вреди. :::Добро, ајде да видимо шта ће Вукан да каже на ово јер стварно не планирам да се зезам око овога са тобом. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:38, 16. јун 2022. (CEST) :::: Који људи, анонимци као ти и ја? Ја ти наводим пример из Правописа српскога језика ког су састављали доктори лингвистике, а ти се позиваш на „људе” са википедије? Ко има предност у науци, људи са википедије или доктори лингвистике? Што ниси отворио ПСЈ (имаш га и на нету) и прочитао, означио сам ти чак тачно и страну и тачку. Ја не могу да верујем ша ми радиш. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 06:44, 16. јун 2022. (CEST) :::::То што ти цитираш сам управо и ја цитирао и баш због тога и намерно подебљао део који каже Изузеци која је додата у транскрипцији енглеског језика. По теби ти хоћеш да кажеш да ко год да је додао те изутетке није правилно то додао и Дизниленд би требао да се зове Дизниланд а ја у Канади већ 23 године никог нисам чуо да је рекао икада Дизниланд него ДизнилЕнд :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:58, 16. јун 2022. (CEST) :::::Уосталом, администратор Википедије @[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] је био тај који је први унео термин МекДоналдс кад је у питању овај чланак па би могао можда и он да нам појасни по којој основи је он то унео и до сада то нико није одлучио да промени а толико је после тога било измена на том истом чланку. :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 07:01, 16. јун 2022. (CEST) ::::::: '''Устаљена имена''' :::::::Од општих правила транскрипције се може одустати једино у случајевима устаљених имена. Зато се на пример употребљава [[Вашингтон]] за град и за Џорџа Вашингтона, иако је транскрипција према изложеним правилима '''Вошингтон''', што се и примењује у случају глумца [[Дензел Вошингтон|Дензела Вошингтона]]. :::::::Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори. Ипак, укорењенима се не могу сматрати погрешни ликови новијег датума типа Тортуро (''-{Turturro}-''), Кејз (''-{Keys}-'') или Хоук (''-{Hawke}-''). Овакве облике треба сузбијати и преправљати. :::::::'''Примери:''' [[Лондон]], [[Бирмингем]], [[Чикаго]], [[Џорџ Вашингтон]] (и [[Вашингтон|град]] и [[Вашингтон (држава)|држава]]), [[Абрахам Линколн]], [[Асошијетед прес]], [[Аустралија]], [[Исак Њутн]], [[Пасадена]], [[Кју-клукс-клан]], [[Глазгов]], [[Мекдоналдс]], [[Едмунд Халеј]], [[Вилијам Шекспир]] :::::::'''Како би системски гласили:''' Ландон, Бермингам, Шикаго, Вошингтон, Ејбрахам Линкон, Асосијејтед прес, Острејлија, Ајзак Њутон, Пасадина, Кју-клакс-клан, Глазгоу, Макдоналдс, Едмонд Хали, Вилијам Шејкспир. :::::::У сваком случају, <u>увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке</u>. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић. :::::::------------------------------------- :::::::[[Википедија:Транскрипција са енглеског језика#Устаљена имена|Нашао сам]] нешто интересантно за прочитати па ме баш занима шта ће други рећи у вези овога пошто онда доводимо целу Википедију под знак питања кад је у питању валидност свега што се пише јер овако можемо и ти и ја и сви остали чланови до бесконачности да дискутујемо и да мењамо како нам је воља многе чланке али је ово нешто што стоји на Википедији и то многи прате и разумем и то што ти кажеш али сам СИГУРАН 1.000 % да нико никада у Србији није рекао '''''Ја живим у Острејлији''''' или '''''Шикагу''''' нити ће то икада ико рећи па колико год правописних извора ти мени овде навео да би тако требало да се каже по правопису. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:20, 16. јун 2022. (CEST) ::::::::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] Ако се слажеш, ову нашу, морам признати веома валидну и поучну, дискусију бих пренео на правописни део Трга јер је ово дефинитивно нешто што мора да се одреди унутар заједнице шта и како и на који начин чинити што се тиче многих чланака. ::::::::Постоје две опције ::::::::# Оставити овако како јесте са устаљеним именима као што сам навео изнад ::::::::# Мењати СВЕ чланке и буквално правити револуцију у називима неких ствари по правопису српског језика. ::::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:25, 16. јун 2022. (CEST) Као прво, похвала што си се зауставио и покренуо дијалог, без обзира на то да ли си у праву. Оно што је Боки заборавио да цитира, кад је већ цитирао изузетке са странице о транскрипцији су ови дјелови: „У сваком случају, увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић“ и „правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у Правопису одобреном од стране Одбора за стандардизацију српског језика и Матице српске, два највиша меродавна тела задужена за бригу о српском језику.“ Такође, примјери као што су Birmingham, Superman и слично, нису исти јер се ријеч Mac преноси другачије од њих. Боки је поменуо и Мекларен као изузетак, иако на страници о транскрипцији стоји „Прћић: Макларен боље него Мекларен“. На истој страници стоји и да Клајн у свом рјечнику препоручује назив Мекдоналдс, ја нисам провјеравао шта заиста стоји у рјечнику, тако да је боље сачекати да се изјасни још стручњака за правопис па да се усагласи. Боље би било да је ова дискусија вођена на страници за разговор чланка због будућих уредника који могу да дођу у дилему, па би тамо нашли расправу и образложење. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 08:29, 16. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:Vux33|Vux33]] Хвала ти што си се укључио у дискусију ! :Не знам да ли си имао прилике да погледаш све остало што сам писао јер сам додао доста ствари укључујући и то што си ти навео у вези Прћића. :Написао сам шта је мој предлог да се види и како. :Остављам на осталим члановима који су већ означени да се изјасне а волео бих да чујем и шта на ово кажу колеге и колегинице чије мишљење итекако ценим и поштујем :@[[Корисник:Sadko|Sadko]], @[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]], @[[Корисник:MareBG|MareBG]], @[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]], @[[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]], @[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]], @[[Корисник:BuhaM|BuhaM]], @[[Корисник:Vilena66|Vilena66]], @[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]], @[[Корисник:Aca|Aca]], @[[Корисник:Pinki|Pinki]] (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:37, 16. јун 2022. (CEST) ::Исто тако, не би било лоше да се у ову дискусију укључе и чланови Вики Медије с којом би требали да сарађујемо заједно (барем како ја мислим). ::@[[Корисник:IvanaMadzarevic|IvanaMadzarevic]], @[[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]], @[[Корисник:Bojan Cvetanović|Bojan Cvetanović]], @[[Корисник:Mickey Mystique|Mickey Mystique]] (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:40, 16. јун 2022. (CEST) :: ::Да кренемо, у предговору ново издање Правописа пише да је само адаптиран дио Т. Прћића који се налази у његовој публикацији. Дакле овим нормативисти дају разрешене руке и признају ауторитет Т. Прћића. То је {{пинг|Вукан Ц}} доказивао поводом насилног мењања транскрипције с јапанскога језика. Дакле примарни извор су одве тачке Правописа 208—215. У тачки 211. пише да McDonald треба транскрибовати као Макдоналд (не пише експлицитно него пише да Mc/Donadl/ → транскрибује се са а). У Речнику у правопису постоји дублет, али Речник је у много чему непоуздан и зато кажем искључиво гледати споменуте тачке. На пример, Рекниг греши у приликом француске транскрипције Мишлен, приликом Саутемптона и на још много места. Дакле, ја сад трошим време, уместо да сређујем зато што Боки вандалише моје измене и уходи ме. Вуксе, напомињем, ја сам одржавао транскрипцију овог пројекта од када сам дошао и за то имам поверења већег дела заједнице. И онда дође самопроглашени Боки и терорише ме овде и пингује све живе (на шта сам ја морао да вратим пинг, јер је први почео), мене спамује итд. Исто тако, знамо да дотични корисник има велике проблеме с правописом и нечесто смо Вукан и ја морали да чистимо његове чланке јер су одударале од правописа и норме. И када то знамо, мени он враћа транскрипцију. ДОДАТНО: позива се на изворе са интернета, тј. википедије, слободне енциклопедије, а ја се позивам на [[ПСЈ]]. Онда спинује о изузецима, истиче његово живљење у Канади, како он супер зна енглески не схватајући да мене и њега једно језеро дели, а нас и вас остале дели океан. Као да нико од нас не зна енглески. Ако је неко упознат са изузецима и како се они примењују онда сам то ја и свакако не бих вандалисао страницу. Али наравно, кад се спинује и истргне из контекста онда свако има аргументе да ме трајно блокидају, па чак и Вукс је могао то да уради него је једини човек који је прочитао моје доказе и моју одбрану. А Боки је насрнуо на мене. А увек сам био у праву у нашим сукобима, у-в-е-к. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:43, 16. јун 2022. (CEST) :: ::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] То што ти видиш као трошење времена, ја видим као једну од ретких поучних и конструктивних дискусија које смо ти и ја имали, као што Вукс и сам рече. ::Ја итекако мислим да нисам једини који има овакво мишљење што се тиче именовања а исто тако мислим и верујем да постоје и многи људи који су на ''твојој страни'' што се тиче прецизности података па сам баш због тога и позвао људе који много раде на овој енциклопедији како би и они дали своје мишљење да Википедија ипак личи на нешто а не да свако иде по свом. ::Толико од мене за ово јављање с обзиром да је готов 3 сата ујутру по мом сату и време је да се спава :). ::Поздрав и једва чекам одговоре других чланова ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:58, 16. јун 2022. (CEST) :::Значи ако група изгласа да укине закон гравитације, на овој википедији поништавамо закон гравитације? То је покушано са јапанским језиком, богу хвала па је заједница то поништила. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24530551&oldid=24530528 Дћировић је лепо описао такве покушаје]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:02, 16. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Дискусију би требало покренути на Трг/Правопис. Браво Боки на уложеном труду и стрпљењу. Када тема буде на Тргу, радо ћу се огласити и ако дође до гласања - подржати аргументованији предлог. P.S: Некада човјек треба да изабере да ли хоће да буде у праву или у миру, што у животу што на Вики. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:25, 16. јун 2022. (CEST) :{{ping|Sadko}} Колега, дискусија је пребачена. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:43, 16. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Потрудићу се да будем што краћи и јаснији. Као прво, за језичка, граматичка и правописна питања апсолутни ауторитет има ''Правопис српскога језика'' (у издању Матице, најновије издање, разуме се) па тек потом одговарајући речници и језички приручници које је одобрила Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика и друге сличне институције који су писали квалификовани лингвисти и други стручњаци за језик. То што ми овде мислимо, сматрамо или желимо је потпуно небитно када говоримо о овоме — уколико је наведено шта треба и како треба у ''Правопису'' (или, ако не у њему, онда у другим одговарајућим речницима и приручницима), ми се наспрам тога водимо, не измишљамо топлу воду. У супротном би настао хаос у целокупној комуникацији коју водимо. Зато постоји стандардни (књижевни) језик. Дакле, апсолутно је небитно шта је неки уредник рекао на Википедији 2009. године конкретно у вези с овим, правописним питањем, имамо ''ПСЈ'' да докучимо шта треба чинити. „Хијерархија” којом се водимо када одређујемо чија правила треба следити приликом транскрипције с енглеског језика јесте следећа: * ''Правопис српског језика'': Транскрипција имена из енглеског језика, Матица српска, 2010); * ''Транскрипциони речник енглеских личних имена'', Твртко Прћић или ''Речник географских имена'', Твртко Прћић (мада је и сам Прћић аутор одељка о транскрипционим правилима за енглески језик у најновијем ''Правопису'' из 2010. године; следствено томе, правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у ''Правопису''); * ''Речник језичких недоумица'', Иван Клајн (изузетно, када нема решења у издањима изнад). Дакле, шта пише у ''Правопису'' у вези с називом овог ланца ресторана? Овде су [https://imgur.com/a/Sk7nA1z два исечка] са страница 191 и 192 под тачком 211, заједно с напоменом, да не буде да Ничим, Вукс или ја измишљамо. [https://imgur.com/a/AyDmEnY Овде] је дат део из поменутог Прћићевог транскрипционог речника, где се потврђује оно из ''Правописа''. Иако Клајн у свом речнику недоумица наводи облик ''[https://imgur.com/a/wMNHaIS Мекдоналдс]'', ми, по приложеној хијерархији, најпре слушамо шта кажу, по питању транскрипције с енглеског језика, ''ПСЈ'' и Прћић. Из приложеног је јасно да је једини исправан облик ''Макдоналдс.'' — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 19:54, 16. јун 2022. (CEST) :Као и увек @[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] одговори на месту (хвала!) :Занима ме за ове остале примере које сам дао (Шикаго, Острејлија), шта онда ? :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 19:57, 16. јун 2022. (CEST) ::Чикаго и Аустралија, то се не доводи у питање. Ти неправилни називи су у употреби више од века, док је Макдоналдс основан тек током четрдесетих година 20. века, а садашњу популарност је стекао током друге половине истог. Први Макдоналдсов ресторан у Србији и, уколико се не варам, читавој источној Европи отворен је тек 1988. године, тако да аргумент о устаљености баш и не пије воду. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 23:24, 16. јун 2022. (CEST) :::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] :::Није ово мој аргумент него сам само копирао оно што пише где пише. А колико се година онда чека пре него што се промени и како сад одједном нпр. прошао одређени број година и сад одједном Макдоналдс постане Мекдоналдс. :::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 02:14, 17. јун 2022. (CEST) ::::Циљ није да свако мало самоиницијативно стварамо нове „устаљене” (читај неправилне) појмове, већ да коригујемо и исправимо оно што је могуће и да се тога држимо до даљег. Чикаго је Чикаго, као што је Џорџ Вашингтон — Вашингтон итд, јер су одвајкада у таквом неправилном облику и они представљају изузетке. То је тако и такве облике не треба мењати. Неће никад ''Макдоналдс'' постати ''Мекдоналдс'', не може правилно одједном, тек тако, постати неправилно, само због „укорењености”. Као и што је наведено, граница те устаљености за називе популарних појмова важи до краја Другог светског рата, а узмемо ли у обзир да је тада ресторан тек основан, а у наше крајеве је дошао тек 1988. године, нема сврхе говорити о неком „традиционалном” облику. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 09:18, 17. јун 2022. (CEST) :::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] Значи ипак оно што сам ја нашао горе је тачно :::::'''Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори.''' :::::Е сад, мени овде није јасна чињеница у вези нових термина, зар не би то онда требало одмах у почетку да се искорени и да неко из Матице српске, као главног и првог извора тачних информација, стане на пут медијима који су главни преносиоци тих нетачних информација ? :::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 09:33, 17. јун 2022. (CEST) :::::: Ајде да видим твој предлог како би то урадио. Они су публиковали и приредили Правопис, ту је све написано. Да ли треба да шаљу полицију на врата медијима ако неко погрешно транскрибује? Видиш колико је нама, тј. Вукану и {{пинг|Vux33}}, требало да те опамети, а ти се три дана не даш овде и одузимаш превише времена. Нико није крив медијима што су полуписмени и нико није крив теби што не слушаш изворе које сам ти ''нацртао''. Матица српска је све рекла својим Правописом и она нема даље надлежности. Другим речима, не може да кажњава медије јер врше погрешну транскрипцију. Дакле, сви су криви, па и МС сад јер ти је Вукан доказао како стоје ствари и да сам опет у праву. Као и увек што сам био. Ајде молим те сад врати ово за Дрејперов каталог јер си јуче вандалисао, чак и ако ти правопис није јача страна. То је као ја теби да дођем и прчкам ти по шаблонима. На крају, оно за тетрис, јасан опис измене је био да нема извора и као такав га одмах враћам, није моја дужност да тражим по интернету тачност. То је пракса у патролирању, могу да ти потврде {{пинг|Жељко Тодоровић|Lotom}}. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:42, 17. јун 2022. (CEST) :::::::@[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] :::::::Одговорио бих тако што би кренуо од почетка и почео да кореним те грешке које не би смеле да се дешавају јер онда долази до тога да људи виде једно јер тако прочитају и док им ти објасниш да је то неправилно, прође, као што и сам рече три дана (а некоме можда и дуже). :::::::Немој погрешно да ме схватиш али ја сам за то да ако постоји неко правило, да се по том правилу и иде па куд пукло да пукло. Због чега онда на Википедији, коју сам ти цитирао са валидним стварима које нису за зезање а то је транскрипција, постоји уопште и дозвола да неко мења правило транскрипције ако то није тачно? Ево нпр. ја, читам како да неко име са руског преведем на српски, зар би ја сад требао да проверавам милион различитих ствари или ћу веровати Википедији да је ту транскрипцију урадио неко по неком правилу. То је била моја цела поента коју сам ја хтео да искажем и покажем и због тога сам и пренео ову дискусију тамо где треба да буде јер је ово ипак важно уопштено за Википедију као и за будуће генерације Википедијанаца. :::::::Што се тиче патролирања, мени су на почетку мог патролирања рекли да је боље спречити него лечити па ако је корисник случајно погрешио, твоје је да га исправиш а не да му враћаш измене јер га тако одвлачиш од Википедије. За Дрејпера сам ти замерио што све идеш на своју руку а знаш добро да нисам једини који ти то замера. Ово није у вези ове теме али сам само хтео да објасним моје поступке у вези ствари које си напоменуо. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 09:55, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::Е па видиш сад, ја сам држао ту транскрипцију на овоме пројекту и она је у великој већини тачна. Сада, због бана који си ти иницирао и подржао, биће како буде. Дакле, овде није поента да верујеш википедији или медијима, него да верујеш Правопису и њега стално консултуј код транскрипције. Могао си до јуна 2022. године и мене да питаш, али то више нећеш моћи. Надам се да је правда задовољена и да си задовољан што си иницирао погром са пројекта. Ето, већ ти недостајем! Надам се да си увидео. Ако ниси, видећеш. Пре или касније. Моје транскрипције су 99,99 одсто тачне (јер су рађене искључиво према [[ПСЈ]]), као и све остало за именовања и српски језик, као и каталог оног Дрејпера. Ах да, ја сам за тебе „само обичан корисник” који није ни АП, иако је његов допринос био већи и значајнији од појединих админа. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:03, 17. јун 2022. (CEST) ::::::@[[Корисник:Боки|Боки]] То није питање за нас. Наше је да следимо оно што је правилно, оно што је прописано у ''Правопису'' и другим релеватним изворима одобреним од горепоменутих институција. Медији су данас најмање поуздани и у њих се никако не би требало уздати када говоримо о овоме јер све што треба да знамо дато је у ''ПСЈ''. Оно што каже неки уредник на Википедији или полуписмени новинар из Телеграфа је потпуно небитно када су овакве ствари у питању. Надам се да је сада све јасно. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 09:46, 17. јун 2022. (CEST) :::::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] :::::::За кога је питање ако није за нас ? Па ваљда ми треба да будемо тај извор тачности информација и извор где ће људи долазити да се едукују и уче а не да се спрдају са нама по друштвеним мрежама. :::::::Рекох већ горе у одговору ННу остало што се тиче ове теме. Мислим да би српска Википедија, као заједница, требала нешто да предузме поводом правилности неких ствари које су едукативне као што је транскрипција са једног језика на други. :::::::Постоји доста нас који причамо друге језике па би итекако те транскрипције могле да се доведу у ред да не треба ни да долази до оваквих дискусија јер са једне стране, одатле се почиње а после све ово остало што си навео је само једна врста усавршавања али СВЕ у данашњем свету, нажалост, почиње од тих пустих медија и друштевних мрежа и томе треба да се стане на пут на прави начин. :::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 09:58, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::Човече, како не схваташ? За транскрипцију се не питају ни ти, ни ја, ни Ничим — нико од нас. Сва правила су доступна у ''Правопису српскога језика'', коме свако путем интернета може приступити и врло лако се могу проверити све недоумице које могу настати. Ако не ''Правопис'', онда Прћичеви речници које сам навео горе, такође их има на интернету. Ако ни Прћић, онда Клајнов ''Речник језичких недоумица'' — такође је доступан на интернету. Двадесет и први је век, све се може проверити у року од неколико секунди, али очигледно ни то некима није довољно. Медији ће одређивати шта је правилно, а шта неправилно?! Каква је то небулоза? У том случају, шта ће нам онда и ''Правопис'' и језичка стандардизација ако ће ти полуписмени новинар из неке редакције одређивати да ће се писати онако како он мисли да треба, иако је имао закључену двојку, евентуално тројку, из матерњег језика. ::::::::П. С. Пише се ''и те како'', никако „итекако”. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 10:09, 17. јун 2022. (CEST) :::::::::Пре свега, Боки, лична имена се не преводе. Капирам да си се погрешно изразио. Лингвисти су се већ усагласили око тога да се транскрипција у српском језику не врши фонетски. На прву лопту и мени је чудно, али неки гласови као такви не могу ни да се запишу српским писмом. А пошто је то бар добро познато правило, да једно слово означава један глас, закључак је јасан. Изузеци као такви треба да буду прописани, а за то опет нисмо надлежни ми као уредници овога пројекта. Значи, савршено не треба да нас занима да ли ће неко да верује, већ искључиво сирова чињеница као таква. Проверљива, разуме се. Па коме смета, нека пише надлежним институцијама, а не да дивља по пројекту. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:17, 17. јун 2022. (CEST) ::::::::::[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8&diff=24530551&oldid=24530528 Дћировић је лепо описао такве покушаје]. Браво {{пинг|Lotom}} и хвала, очекивао сам и ти да ме нагазиш, да идеш уз мишљење једног, гласнијег дела заједнице. Транскрипција и превод нису исте ствари, то нису схватили ни стручњаци за јапански језик, а изгледа ни Боки. Штета, ја сам био главни за транскрипцију и највише сам прогањан, између осталог и због тога. Најлакше је нешто прогласити „устаљено” и свалити да Ничим врши самовољу. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:21, 17. јун 2022. (CEST) :::::::::@[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]], @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]] :::::::::Разумем све што сте рекли али само једно не разумем а то је, шта се дешавало пре издавања тог правописа ? Како су онда људи реаговали ? Да ли се иде по томе да како се мења правопис, тако и ми реагујемо ? :::::::::Нпр. енглези су тек пре пар година увели неке нове речи као валидне (нпр. Гугл) :::::::::Шта се ту дешава ? :::::::::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 15:29, 17. јун 2022. (CEST) {{ коментар }} Не би требало разводњавати дискусију. Наведено је прецизно, јасно, аргументовано и недвосмислено шта је исправно. То што смо навикли да једемо у ''Меку'' је до наших лоших навика. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:14, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Садко}} Цењени колега, моја дебата је у томе шта нам је чинити са чланцима који нпр. имају реч МекДоналдс и остале неправилне речи ? Већ видим дебате и улажење у рат измена са ауторима чланака па мислим да би требали, као у случају иконица, да поставимо неко правило како би се ослањали на то или можда неки шаблон да постављамо као објашњење. Шта мисле и остали о томе ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:33, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Боки}} Свакако нам треба више учесника. Можда је то солидно рјешење, само је питање форме, да ли на СЗР или као прозорчић који искаче када се крене са уређивањем, има више варијанти. Свакако и за такву промјену морамо имати више активно укључених колега. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:41, 17. јун 2022. (CEST) {{одговор|Садко}} Нажалост, овако озбиљна тема није привукла пажњу толике количине људи без обзира на означавања (пинг) за која сам се потрудио да буду ту где јесу. Штета, велика штета [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 16:52, 17. јун 2022. (CEST) {{коментар}} О овој теми је раније било расправа. Лепо је позивати се на ''Правопис српскога језика'', али треба узети у обзир да Правопис на 369. страници, у правописном речнику, [https://imgur.com/a/xUIVymd изричито наводи облике Мекдоналд и Мекдоналдс као правилне]. Претпостављам да је реч о устаљеним изузецима, па их не треба мењати. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:52, 17. јун 2022. (CEST) :Е сад сам тек збуњен а таман се био наоштрио да све чланке и све речи где год да постоји реч МекДоналдс преправљам и онда дође @[[Корисник:Aca|Aca]] и врати ме назад на почетну тачку. :Шта сад момци ? @[[Корисник:Sadko|Sadko]], @[[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]], @[[Корисник:Lotom|Lotom]], @[[Корисник:Вукан Ц|Вукан Ц]] [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 20:57, 17. јун 2022. (CEST) ::ПСЈ је јасан. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:18, 17. јун 2022. (CEST) :::{{одговор|Садко}} Како бре јасна колега кад су Аца и Вукан поставили два примера која су уствари и поента целе ове дебате а која стоје у истом правилнику српског језика? Знам да ми мозак мало слабије ради због овог вируса који ме закачио али мислим да ова моја збуњеност нема везе са вирусом него са реалношћу да постоје неке ствари и у ПСЈ које требају да се коригују јер се мимоилазе око исте тачке. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 05:39, 18. јун 2022. (CEST) :::: Колико сам испратио, једно се наводи у ''ПСЈ'' а друго у ''Речнику''. ''Речник'' не би требао да има приоритет. Додатно, већина расправа по мрежи јесте о томе да ли је исправно Мекдоналд или Мекдоналдс. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 10:35, 18. јун 2022. (CEST) ::::: {{пинг|Боки}} '''замолио бих те да се више никада не обраћаш овом тону Садку. То је основно и под број један.''' Под број два: господин {{пинг|Aca}} поновно није читао што сам ја написао. Речник Правописа има много грешака, ја сам навео две, а сигурно постоји једна, ако не и више. Али исто тако навео сам пет исказа који недвосмислено истичу ауторитет Т. Прћића који му је МС дала. Дакле, писаћу великим словима није викање него наглашавање: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК У ПРАВОПИСУ СЕ НЕ ГЛЕДА У ОДЕЉЦИМА, ТАЧКАМА О ГЛАСОВНИЈЕМ ПРОМЕНАМА И У РЕЧНИКУ ВЕЋ ИСКЉУЋИВО ОД ТАЧКЕ 208. ДО 215. Нека сви отворе тачку правописа 211. и у њој ће наћи ДИРЕКТАН ПРИМЕР како се ово име транскрибује. Значи Садко, {{пинг|Lotom|Vux33}} јесу овде милијарду посто у праву. Молим све који ово читају, пошто немам никаква овлашћења, админ Аца Алекс је узео и поништио све моје измене и вратио на плеонастичку конструкцију јапанска манга позивајући се на неке француске сајтове који уопште нису релевантни за српски језик. Плеоназам је нагомилавање истих речи: мала беба, заједно са, сиђи доле итд. Манга је стрип који је искључиво израђен у јапану тако да рећи јапанска манга је исто као рећи „јапански јапански стрип”. Молим вас да ме саслушате и спречите га. Исто тако, молим вас да прочитате и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%A4%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0 ово]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:43, 18. јун 2022. (CEST) :::::: Нема потребе да се браним од колеге Бокија, све је у реду. Свакако цијеним гест. :::::: Било како било, мислим да колега НН овдје има неколико добрих поенти. Питање је - шта и како даље чинити. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:11, 19. јун 2022. (CEST) ::::::: {{одговор|Садко}} Јасно је: назив чланка остаје McDonald's и тај облик се употребљава кроз чланак будући да је одлучено да се на овом пројекту тако називају страна предузећа, а не да се њихова имена транскрибују. Исправна транскрипција је искључиво „Макдоналдс” што би требало навести у уводу чланка, у загради. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:19, 19. јун 2022. (CEST) : Колико знам, и по правилима транскрипције, а и по устаљеном имену, пише се Мекдоналдс. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:31, 22. јун 2022. (CEST) == [[Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизација прве реченице чланака|Стандардизација прве реченице чланака]] == Покренуо сам можда најнебитнију расправу на пројекту у овом тренутку {{кез}}. Ипак, требало би да напокон имамо нешто конкретно о овоме питању. Слободно се изјасните на повезаној страници. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 00:12, 19. јун 2022. (CEST) == Северномакедонски > македонски == Поздрав Пре него што кренем у измењивање чланака, данас ме је једна измена натерала да погледам и потврдим да иако је држава Северна Македонија, народ је македонски. Не постоје северномакедонци. Уосталом на [https://pravda.rs/2019/2/24/severnomakedonski-ili-makedonski-objavljene-smernice-kako-nazivati-drzavu-i-jezik/ овом извору] пише следеће ''Министарство је саопштило да је званично име земље "Република Северна Македонија" или скраћено "Северна Македоније", док је националност (држављанство) Македонац/држављанин Републике Северне Македоније.'' Јел може неко ботом ово да среди или треба појединачно да се иде ? [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 18:49, 21. јун 2022. (CEST) :Хвала ти на исказаној иницијативи колега. :Ипак, државна документа и проклемације не обавезују уреднике Википедије. :Покретао сам тему око питања сјеверно/македонски, није се изјаснило довољно уредника, било за или против. Док се не постигне консензус на новој теми, не треба да буде масовних промјена. :Такође, ово није правописно питање, ако не гријешим. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:14, 22. јун 2022. (CEST) ::Колега {{к|Садко}}, зар нам уопште и треба консензус ако је '''држава '''рекла да тако треба да буде ? А што се тиче места, нисам искрено знао где да ставим јер ми не "паше" у било којој другој секцији. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 00:19, 22. јун 2022. (CEST) :::Још једном - државне уредбе и проклемације не обавезују уреднике Википедије, тако је одувјек. У складу са тим, јесте потребно, прије масовне промјене. :::Слободно искористи дио мог текста и аргуметнације на претходној дебати за нову, уколико је каниш покретати. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:24, 22. јун 2022. (CEST) :Држава се зове Северна Македонија. Људи који живе у њој су Македонци, присвојна заменица је остала македонски. Свуда где се име Македонија и њени деривативи користе осим у имену државе, користе се без „северно-”. То је био део договора и не знам зашто је неко то изменио на страници. Ако је било неко гласање, жао ми је што нисам учествовао јер је ово ствар око које не би требало да се води икаква дебата. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:29, 22. јун 2022. (CEST) == [[Мухарем Инће]] == Колико ми је познато, турско „c” се транскрибује као „џ” (Cem — Џем). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:51, 23. јун 2022. (CEST) :Потпуно си у праву, {{к|HoneymoonAve27}} :Чланак премештен и коригован. Оставио сам смерницу чисто ако неко случајно и даље укуца Инће да га пребаци. :Хвала ти на прегледу ! :[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:10, 23. јун 2022. (CEST) == Држава на олимпијским играма / Држава на Олимпијским играма == Видим да је на неким страницама ''олимпијским'' писано малим, а на неким великим словом. Прилично сам сигуран да су исправни називи „Држава на Олимпијским играма”, или „Држава на Летњим олимпијским играма”, али никако „Држава на олимпијским играма”, пошто нису ''олимпијске игре'' него ''Олимпијске игре'' тј олимпијским није придев него део [[Синтагма_(лингвистика)#Именичка_синтагма|именичке синтагме]]. Како је правилно? Исто питање имам и за пар категорија, нпр. <nowiki>[[Категорија:Државе на олимпијским играма]]</nowiki> и све поткатегорије које су у њу уврштене. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:13, 23. јун 2022. (CEST) == Њу(в)ел == Да ли се „Newell” транскрибује као „Њувел” или „Њуел”? [[Њувел|Чланци о насељима]] транскрибовани су као „Њувел”, док су чланци о особама транскрибовани као Њуел ([[Ален Њуел|1]], [[Мајк Њуел|2]], [[Гејб Њуел|3]]). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:30, 24. јун 2022. (CEST) : Према ''Транскрипционом речнику енглеских личних имена'' правилно је „Њуел”. Чланци о насељима су аутоматски насловљивани и често одударају од правилне транскрипције. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 19:58, 24. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] Њуел је тачно по свим параметрима (ПСЈ, Вук Караџић, итд.) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:46, 25. јун 2022. (CEST) == Rowland == Слично питање као и горе: да ли се „Rowland” транскрибује као „Ровланд” или „Роуланд”? За насеља се користи „Ровланд” ([[Ровланд (Северна Каролина)|1]], [[Ровланд Хајтс (Калифорнија)|2]]), а за особе „Роуланд” ([[Кели Роуланд|1]]). Исто питање и за „Cunningham” — према гуглу је „Канингам”, а према Википедији „[[Канингхам (Канзас)|Канингхам]]”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:15, 27. јун 2022. (CEST) : Према горњем извору „Роуланд”. Транскрипциони речник је, иначе, доступан у електронском облику [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2018/978-86-6065-497-9 овде], па се слободно користи њиме. Што се тиче америчког града, он је ипак Канингхам (јер је подложан транскрипцији према америчком изговору). Сличан пример је Бермингхам, који је забележен у ''Енглеско-српском речнику географских имена''. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:10, 27. јун 2022. (CEST) ::Намерно износим ова питања јер не желим самовољно да премештам чланке, а и не знам да ли је у прошлости договорено да се у поменутим случајевима одступа од правилне транскрипције. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 21:57, 27. јун 2022. (CEST) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ПСЈ каже да је БОЉЕ ланд него ленд али ја лично не видим како може нешто да буде БОЉЕ од нечега. Ваљда је правило правило а не шта је боље. Ја овде никог нисам чуо да каже ланд за реч "land" него се каже ленд (Нпр. пис оф ленд - парче земље). Исто важи и за другу реч да је БОЉЕ хам него хем а ја никог нисам чуо да кажем хам него хем тако да ја стварно не знам шта бих ти рекао по овом питању јер ни сами ПСЈ који је @[[Корисник:Aca|Aca]] референцирао није јасан јер он каже да је нешто боље од нечега што баш и не улива дојам да је нешто ПРАВИЛНО а нешто НЕПРАВИЛНО. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:04, 28. јун 2022. (CEST) == СПФ1934-Шведска == Поздрав свима, Радим на [[Шаблон:СПФ1934-Шведска|шаблону за шведску репрезентацију са СП 1934]]. и треба ми мала помоћ. Може ли неко да ми каже како се правилно каже име [[:en:Helge_Liljebjörn|овог фудбалера]] ? Хвала унапред на свакој помоћи [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 22:34, 30. јун 2022. (CEST) : Хелге Лиљебјерн? — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:25, 30. јун 2022. (CEST) :Хелге Лиљебјерн [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:24, 1. јул 2022. (CEST) == Писање надимака - стална дилема == Прије него што (потенцијално) покренем званичну расправу па гласање, жели бих да покренем тему прво на Тргу и чујем шта чланови заједнице мисле и шта наше институције наводе као правилно. Да ли као пројекат имамо тренутно задовољавајућа правила и смјерница по питању писања надимака? Да ли сте наилазили на проблеме и(ли) дилеме приликом писања чланака о људима препознатим према надимцима? Уколико немамо адекватна правила, шта треба промјенити? Чини ми се да је подвојено стање да негдје наводимо надимке након презимена, негдје између имена и презимена, зависно од тога да ли је изведено од имена или не. Ако је такав начин рада добар, што тренутно не видим, волио бих да ми друге колеге аргументују зашто је тако. Примјер конфузије и неуређивања писања надимака у танчине је чланак [[Иво Лола Рибар]]. Надам се да ће бити неколико опсежнијих одговора како бисмо имали квалитетан материјал до којег смо заједно дошли, који би могао бити на расправи, потом гласању и евентуалном усвајању и пресјецању чвора. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:00, 24. јул 2022. (CEST) e1y05kwp45yi6sn8del9am4sd6zyact 0 39494 25121183 24493096 2022-07-24T14:59:02Z Славен Косановић 1823 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Међународни културни покрет започет 1917}} {{друго значење|радијску и ТВ емисију|[[Топ листа надреалиста]]}} [[File:Salvador Dali A (Dali Atomicus) 09633u.jpg|мини|[[Филип Халсман]], ''Дали Атомикус'', 1948.]] '''Надреализам''' ({{јез-фр|surréalisme}}) је књижевни и уметнички покрет који се појављује у Француској после Првог светског рата.<ref>{{cite book |last=Barnes |first=Rachel |title=The 20th-Century art book.|year=2001|publisher=Phaidon Press|location=London|isbn=978-0-7148-3542-6|edition=Reprinted.}}</ref> Наставља [[дадаизам]] и његов бунтовнички дух, побуну против традиције и устаљених навика и обичаја, презир према друштвеним нормама, али, за разлику од искључиво негаторског духа дадаизма, истиче и своју позитивну и конструктивну страну и има одређени програм. Надреалисти верују „… у свемоћ [[сан|сна]], незаинтересоване игре мисли” (Бретон, ''Манифест надреализма'').<ref name="Breton"/> Многи дадаисти се прикључују надреализму, посебно из разлога што је за разлику од дадаизма, разрадио један свеопшти систем који је био у стању да реагује на друштвене, уметничке и интелектуалне прилике свога времена. У почетку се инспирише у теоријама [[психоанализа|психоанализе]] [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]], а касније и [[Карл Густав Јунг|Карла Јунга]]. Интелектуалне основе за политичко деловање је тражио и у [[марксизам|марксизму]]. Као књижевни и уметнички покрет, настао је у [[Париз]]у [[1924]]. године, под покровитељством писца и пјесника [[Андре Бретон]]а. Бретон је аутор првог [[надреалистички манифест|надреалистичког манифеста]] (''-{Manifeste du surrealisme}-''). Касније, [[1930]]. и [[1942]]. године, Бретон ће написати и други па и трећи манифест.<ref name="Breton"/> У ширем контексту, надреализам је појачао популарно схватање о [[модерна уметност|модерној уметности]] по ком се уметник бави унутрашњим проблемима властите свести и подсвести, и изражава своју „ексцентричну”личност, која је одсутна од стварних проблема друштвене заједнице. Наравно интелектуално полазиште надреалиста од самог почетка је било сасвим супротно овом схватању, јер су се они и политички ангажовали, али је шира, мање упућена публика имала такву перцепцију. == Појам == Појам надреализам први је користио француски песник Аполинер, [[1917]]. године. У програму за [[мјузикл]] Парада (1917), пише: {{цитат|Аутори мјузикла су постигли јединство слике и плеса, између пластичних уметности и мимике, постављајући основу за нову уметност која тек треба да стигне. Ово ново јединство у мјузиклу Парада је нека врста надреализма, које сматрам почетном тачком за настајање нових уметничких манифестација. У ваздуху се осјећа нова духовна инспирација која ће без сумње привући најбистрије главе уметности нашега доба. Можемо очекивати корените промене у уметности вођене духом универзалности. Једноставно, природно је да уметност напредује истим кораком као и наука и индустрија.|sign=|source=}} Надреализам је израстао из дадаизма, оног који се развијао у Паризу 1920-их. Бретону и другим дадаистима је убрзо постало јасно да је дадаистички [[нихилизам]] досегао тачку где чак и себе самог није могао узимати озбиљно и да је сва његова критичка моћ коју је можда поседовао постала фатално отупљена. Објавом ''Првог надреалистичког манифеста,'' 1924. године, Бретон је званично покренуо покрет. Манифест је оригинално био замишљен као предговор тексту под насловом ''Растворива риба (Poisson soluble)'' објављеном исте године. Као и већина Бретонових текстова, ''Манифест'' представља тешкоћу за разумевање просечном читаоцу, али даје тачку одмора у својој полемици на месту где Бретон недвосмисленим језиком и на речнички начин дефинише ''Surréalisme'' као „чисти психички аутоматизам”. == Стилске одлике и историја == [[Датотека:Dona i Ocell.JPG|мини|десно|Жена и птица ([[1982]]) - [[Барселона]], скулптура [[Жоан Миро|Хуана Мироа]]]] Надреализам као [[књижевност|књижевни]], [[уметност|уметнички]] и [[политика|политички]] покрет је имао огроман утицај на [[култура|културу]] двадесетог века. Прошао је кроз многобројне промене током свог развитка и тешко га је дефинисати на један једини начин и као јединствен уметнички стил, али његова суштинска карактеристика је да налази полазиште и повлађује [[Сигмунд Фројд|Фројдовим]] идејама о [[подсвест|подсвесном]]. Фројд је веровао да постоји дубоки сукоб између жеља подсвести појединца и његове потребе да живи у једном социјализованом друштву. Али док је Фројд истраживао, онолико колико је био у могућности, начин да залечи ту пукотину између подсвесног и друштва, надреалисти су у његовим теоријама видели основу с које би то друштво могли жестоко нападати са свих могућих позиција. Стога, надреализам није просто још један уметнички покрет, и његово разумевање обично од публике тражи да размотри његове производе и с других тачки гледишта, сем оних [[естетика|естетских]]. Андре Бретон, вођа групе надреалиста пише: „главне амбиције покрета су да произведе свеопшту кризу свести на интелектуалном и моралном плану” (Други манифест надреализма, 1929). Иако је једна од основних одлика овог покрета прекид са традиционалном уметношћу и књижевношћу, надреализам ипак има своје претходнике (што ни сами надреалисти не поричу). То су писци који стварају атмосферу страха и ужаса, који описују тајанствену страну људске природе или покушавају да евоцирају своје утиске и доживљаје не повезујући их никаквом логичком везом: [[Маркиз де Сад]], писци [[роман страве|романа страве]], немачки [[романтизам (књижевност)|романтичари]], Ж. де Нервал, П. Борел, А. Бертран, Рембо, Лотреамон, Аполинер. Своју филозофску основу надреализам је тражио најпре у фројдизму, а затим у [[марксизам|марксизму]]. Почетком надреализма сматра се 1924. када је Бретон објавио први ''Манифест надреализма''. Око Бретона групишу се и други писци: Луис Арагон, П. Елијар, Б. Пере, Ф. Супо. Покрету су припадали и други уметници, на примјер сликар [[Салвадор Дали]]. Гласило надреализма било је часопис ''Littérature (Књижевност)'', који су [[1919.]] основали Бретон, Арагон и Супо, и који је најпре био дадаистички, да би од [[1922]], после одвајања Бретона и његове групе од Т. Цара, постао часопис надреалиста, и ''La Révolution surréaliste (Надреалистичка револуција)'' који је издавао Бретон (1924–1929). Вођ и доктринар надреализма, Бретон, објавио је три манифеста и више чланака и списа у којима је изразио главне концепције покрета: ''Манифест надреализма (Manifeste du surréalisme)'' 1924; ''Други манифест надреализма (Second manifest du surréalisme)'', 1930; ''Политички положај надреализма (Position politique du surréalisme)'', 1935; ''Увод у трећи манифест надреализма или не (Prolégomènes à un troisième manifest du surrèalisme ou noun)'', 1942. Своја схватања Бретон је практично применио у делима: ''Изгубљени кораци (Les Pas perdus)'', 1924; ''Нада'', 1928; ''Спојени судови (Les Vases communicants)'', 1932; ''Тајна 17 (Arcane 17)'', 1947. У свом програму надреалисти су револуционарни. Желе да промене изглед света и ослободе човека свих окова разума и морала и открију његову аутентичну личност продирањем у најскривеније слојеве свести, у чему се осећа утицај [[Сигмунд Фројд|Фројдове]] [[психоанализа|психоанализе]]. Хоће да открију једну вишу, али скривену стварност, надреалност, у којој влада првобитни хаос, непоремећен човековим рационалним мишљењем. У ту надреалност не може се продрети логичким расуђивањем, већ помоћу тзв. „психичког аутоматизма”, односно препуштањем спонтаном функционисању духа без икакве контроле разума, истискивањем на површину онога што се крије у подсвести, помоћу метода који је Рембо назвао „растројством чула”. Зато их пре свега интересују душевна стања у којима је активност свести сведена на минимум или је сасвим одсутна: [[пијанство]], [[сан]], [[лудило]]. „Надреализам почива на веровању у вишу реалност неких облика асоцијација, која је пре била занемарена, у свемоћ сна, незаинтересоване игре мисли” (Бретон, ''Манифест надреализма''). Уметничко дело треба да изражава халуцинантне визије и доживљаје који се јављају у стању спонтаног функционисања духа. Да се не би пореметила њихова аутентичност, писац треба да бележи све оно што му падне на памет, препуштајући се слободној игри асоцијација. Аутоматско писање, али и аутоматско цртање и сликање постаје главно техничко средство надреалиста. Захваљујући тој слободној игри асоцијација, долази се до повезивања предмета међу којима се, при нормалном стању духа, не може открити никаква веза. „Све нас наводи на веровање да постоји извесно стање духа у коме се живот и смрт, реално и имагинарно, прошлост и будућност, изрециво и неизрециво, узвишено и ниско, више не опажају одвојено” – каже Бретон. Тако настају најнеобичнији спојеви речи, најчудесније слике, које треба да изазову изненађење код читаоца. У првом Манифесту Бретон преузима Ревердијеву дефиницију слике као „повезивања двеју мање или више удаљених реалности”. Салвадор Дали развија теорију о тзв. „параноичко-критичком делирију”, тј. о методи која омогућава да се „ултрасвешћу” открије подсвест, не лишавајући је њене ирационалне снаге. Од краја 1925. настаје нова етапа у развоју надреализма. Као подухват ослобађања човекове личности и преображаја његовог живота, надреализам се приближава марксизму, па неки његови припадници, као Арагон, Елијар, Бретон, постају чланови комунистичке партије и траже ангажовање уметности у друштвено-политичким збивањима. Бретон једном приликом изјављује: „Данашња аутентична уметност повезана је са друштвеном револуционарном активношћу: заједно с њом, она тежи рушењу капиталистичког друштва”. Настаје расцеп у покрету, јер неки чланови остају на старим позицијама. После више полемика и дискусија, а нарочито после Бретоновог избацивања из комунистичке партије, 1933, писац ''Манифеста'' одриче се повезивања уметности са политичком борбом и тврди да надреализам сам у себи носи своју револуционарну снагу. На међународној изложби надреализма 1938. у Паризу учествовали су представници из 14 земаља, међу којима и умјетници надреалисти из [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], посебно из Србије, где се надреализам нарочито развијао. То је била последња значајна манифестација пре [[Други светски рат|Другог светског рата]], која обележава ако не крај надреализма као покрета, а оно крај његовог победничког периода. После рата Бретон се коначно окреће [[мистицизам|мистицизму]] и [[окултизам|окултизму]] ''(Тајна 17)'', што га сасвим одваја од некадашњих сарадника, али му доноси и нове присталице. Преостали надреалисти приређују међународне изложбе 1947. и 1959. године. Али то су само остаци некадашњег надреализма. Ако није успео да промени изглед света, надреализам је променио изглед поезије. Иако се многа дела своде на просто низање слика међу којима се не може открити никаква веза, иако у њима често има мистификације и позе, својим интересовањем за подсвесно и ирационално, својом тежњом да превазиђе традиционалне оквире књижевности, надреализам је указао на могућности нових путева у тражењу поетског израза и поетског садржаја и извршио утицај на модерну поезију. == Уметност и уметници надреализма == [[1924]]. године је [[Андре Бретон]] издао надреалистички манифест у коме је дефинисао надреализам као „чист психички аутоматизам“ а ова дефиниција је била схватана врло слободно. Надреализам се дели на два раздобља: # Интуитивно раздобље које верује у свемогућност мисли које су постављене над реалношћу. У томе раздобљу до [[1926]]. године се ослања на филозофски реализам и њихов програм је изложио Бретон 1924. године. # Политичко доба, када су надреалисти почели да реагују на политички поредак и против колонијализма и то се одразило у другом манифесту надреалиста. Много популарних уметника надреализма су живели у Француској у [[Париз]]у, где је био уметнички центар 20 и 30 година [[20. век]]а. [[Рене Магрит]], [[Жоан Миро|Хуан Миро]], [[Макс Ернст]], [[Салвадор Дали]], [[Алберто Ђакомети]], [[Мен Реј|Ман Реј]] су међу најрепрезентативнијим. [[Пабло Пикасо]] је такође био заинтересован за надреализам, али се није званично укључио у покрет. Захваљујући овој доминацији [[Француска|Француске]], овај правац је сматран француским, али је у суштини био светски уметнички покрет. Оглас надреализма је био јако снажан али је доласком [[Фашизам|фашизма]] ослабљен и правац је напуштен од великог броја познатих уметника. У популарној култури нарочито у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] надреализам долази преко дела Салвадора Далија, који је био активан надреалиста од [[1929]]. до [[1936]]. и дао то што је сам назвао „Параноичко - Критичка метода“. Око [[1960]]. године надреализам је почео да се шири и у крајевима у којим до тада нису деловали надреалисти (нпр. у [[Пакистан]]у) == Уметници укључени у (прву) Париску надреалистичку групу == {{columns-list|2| * [[Луј Арагон]] * [[Жан Арп]] * [[Жорж Батај]] * [[Андре Бретон]] * [[Ђорђо де Кирико]] * [[Жан Кокто]] * [[Рене Кревел]] * [[Салвадор Дали]] * [[Рене Домал]] * [[Робер Десно]] * [[Пол Елијар]] * [[Макс Ернст]] * [[Давид Гаскојн]] * [[Алберто Ђакомети]] * [[Валентин Иго]] * [[Мишел Лерис]] * [[Рене Магрит]] * [[Роберто Мата]] * [[Жоан Миро|Хуан Миро]] * [[Андре Масон]] * [[Пјер Навиј]] * [[Мерет Опенхајм]] * [[Бенжамин Пере]] * [[Жак Превер]] * [[Мен Реј|Ман Реј]] * [[Филип Супо]] * [[Тристан Цара]] * [[Ив Танги]] * [[Тојен]] * [[Ремедиос Варо]] * [[Ненси Кинар]] * [[Андре Тирион]] * [[Рене Шар]] }} == Српски надреалисти == {{columns-list|2| * [[Салмон Мони де Були]] (Monny de Boully) * [[Оскар Давичо]] * [[Милан Дединац]] * [[Младен Димитријевић]] * [[Љубиша Јоцић]] * [[Ђорђе Јовановић]] * [[Ђорђе Костић]] * [[Слободан Кушић]] * [[Душан Матић]] * [[Бранислав Бранко Миловановић]] * [[Растко Петровић]] * [[Коча Поповић]] * [[Петар Поповић (вишезначна одредница)|Петар Поповић]] * [[Ристо Ратковић]] * [[Марко Ристић]] * [[Јелица Живадиновић|Јелица Живадиновић - Шева Ристић‎]] * [[Душан Дуда Тимотијевић]] * [[Александар Вучо]] * [[Јулијана Лула Вучо]] * [[Никола Вучо]] * [[Стеван Живадиновић|Стеван Живадиновић - Ване Бор‎]] * [[Радојица Живановић Ное]] }} == Види још == * [[Српски надреалисти]] == Извори == {{reflist|refs= <ref name="Breton">André Breton. ''Manifestoes of Surrealism'' containing the 1<SUP>st</SUP>, 2<SUP>nd</SUP> and introduction to a possible 3<SUP>rd</SUP> Манифест, додатак роман ''Растворљива риба'' и политички аспекти надреалистичког покрета. {{ISBN|978-0-472-17900-8}}. * ''What is Surrealism?: Selected Writings of André Breton''. {{ISBN|978-0-87348-822-8}}. * André Breton. ''Conversations: The Autobiography of Surrealism'' (Gallimard [[1952]]) (Paragon House English rev. ed. [[1993]]). {{ISBN|978-1-56924-970-3}}. * André Breton. ''The Abridged Dictionary of Surrealism'', reprinted in: ** Marguerite Bonnet, ed. ([[1988]]). ''Oeuvres complètes'', 1:328. Paris: Éditions Gallimard. </ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962. * Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972. * Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002. * Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976 * Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939. * Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969. * [[Мала енциклопедија Просвета]], Београд, 1959. * Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002. * Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004. * Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001. * Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996. * Ades, Dawn. ''Surrealism in Latin America: Vivisimo Muerto'', Los Angeles: Getty Publications, 2012. {{ISBN|978-1-60606-117-6}} * Alexandrian, Sarane. ''Surrealist Art'' London: Thames & Hudson, 1970. * [[Guillaume Apollinaire|Apollinaire, Guillaume]] 1917, 1991. Program note for ''Parade'', printed in ''Oeuvres en prose complètes'', 2:865–866, Pierre Caizergues and Michel Décaudin, eds. Paris: Éditions Gallimard. * Allmer, Patricia (ed.) ''Intersections – Women Artists/Surrealism/Modernism'', Rethinking Art's Histories series, Manchester, Manchester University Press, 2016. * Allmer, Patricia and Donna Roberts (eds) ‘“Wonderful Things” – Surrealism and Egypt’, ''Dada/Surrealism'', University of Iowa, 20:1, 2013. * Allmer, Patricia (ed.) ''Angels of Anarchy: Women Artists and Surrealism'', London and Manchester: Prestel and Manchester Art Gallery, 2009. * Allmer, Patricia and Hilde van Gelder (eds.) ''Collective Inventions: Surrealism in Belgium'', Leuven: Leuven University Press, 2007. * Allmer, Patricia and Hilde Van Gelder (eds.) ‘The Forgotten Surrealists: Belgian Surrealism Since 1924’, ''Image [&] Narrative'', no. 13, 2005. * Brotchie, Alastair and Gooding, Mel, eds. ''A Book of Surrealist Games'' Berkeley, California: Shambhala, 1995. {{ISBN|1-57062-084-9}}. * [[Mary Ann Caws|Caws, Mary Ann]] ''Surrealist Painters and Poets: An Anthology'' 2001, MIT Press. * Chadwick, Whitney. ''Mirror Images: Women, Surrealism, and Self-Representation''. The MIT Press, 1998. {{ISBN|978-0-262-53157-3}} * Chadwick, Whitney. ''Women Artists and the Surrealist Movement''. 1985, Bulfinch Press. {{ISBN|978-0-8212-1599-9}} * Durozoi, Gerard, ''History of the Surrealist Movement'' Translated by Alison Anderson University of Chicago Press. 2004. {{ISBN|0-226-17411-5}}. * Flahutez, Fabrice, ''Nouveau Monde et Nouveau Mythe. Mutations du surréalisme de l'exil américain à l'écart absolu (1941–1965)'', Les presses du réel, Dijon, 2007. * Flahutez, Fabrice(ed.), Julia Drost (ed.), Anne Helmreich (ed.), Martin Schieder (ed.), ''Networking Surrealism in the United States. Artists, Agents and the Market'', T.1., Paris, DFK, 2019, 400p. ({{ISBN|978-3-947449-50-7}}) (PDF) https://doi.org/10.11588/arthistoricum.485 * Fort, Ilene Susan and Tere Arcq, editors. ''In Wonderland: The Surrealist Adventures of Women Artists in Mexico and the United States'', Munich: Prestel Verlag, 2012. * Galtsova, Elena. ''Surrealism and Theatre. On the Theatrical Aesthetics of the French Surrealism'', Moscow, Russian State University for the Humanities, 2012, {{ISBN|978-5-7281-1146-7}} * {{cite book|author=David Hopkins|title=Dada and Surrealism: A Very Short Introduction|year=2004|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-280254-5}} * Leddy, Annette and Conwell, Donna. ''Farewell to Surrealism: The Dyn Circle in Mexico'', Los Angeles: Getty Publications. 2012. {{ISBN|978-1-60606-118-3}} * Lewis, Helena. ''Dada Turns Red.'' Edinburgh, Scotland: University of Ednburgh Press, 1990. * Low Mary, Breá Juan, ''Red Spanish Notebook'', City Light Books, Sans Francisco, 1979, {{ISBN|0-87286-132-5}} * Melly, George ''Paris and the Surrealists'' Thames & Hudson. 1991. * Moebius, Stephan. ''Die Zauberlehrlinge. Soziologiegeschichte des [[Collège de Sociologie]]. Konstanz: UVK 2006. About the [[College of Sociology]], its members and sociological impacts. * Nadeau, Maurice. ''History of Surrealism''. Cambridge, Massachusetts: Belknap Press, 1989. {{ISBN|0-674-40345-2}}. * Richard Jean-Tristan. ''Les structures inconscientes du signe pictural/Psychanalyse et surréalisme'' (''Unconscious structures of pictural sign''), L'Harmattan ed., Paris (France), 1999 * Review "Mélusine" in French by Center of surrealism studies directed by Henri Behar since 1979, edited by Editions l'Age d'Homme, Lausanne, Suisse. Download platform www.artelittera.com 14.00 * {{cite book | chapter = Poulenc, Francis | title = The Penguin Opera Guide | author = Sams, Jeremy | editor = Amanda Holden | location = London | publisher = Penguin Books | year = 1997 | orig-year = 1993 | isbn = 978-0-14-051385-1 | url = https://archive.org/details/operaguidepengui00nich }} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Surrealism}} {{refbegin|30em}} * [https://web.archive.org/web/20111220193341/http://nadrealan.mojblog.rs/ Сајт песника и писца надреалисте] * [http://www.tcf.ua.edu/Classes/Jbutler/T340/SurManifesto/ManifestoOfSurrealism.htm ''Надреалистички манифест'' од Андре Бретона, 1924.] {{Wayback|url=http://www.tcf.ua.edu/Classes/Jbutler/T340/SurManifesto/ManifestoOfSurrealism.htm |date=20100209063222 }} * [http://www.site-magister.com/surrealis.htm Надреализам] (на француском) * [http://pers-www.wlv.ac.uk/~fa1871/whatsurr.html ''Шта је надреализам?'' Бретоново предавање, Брисел, 1934] {{Wayback|url=http://pers-www.wlv.ac.uk/~fa1871/whatsurr.html |date=20160207230811 }} * [http://www.madsci.org/~lynn/juju/surr/surrealism.html Надреалистички сервер] * [https://web.archive.org/web/20060624003701/http://www.serbiansurrealism.com/ Надреалистички покрет у Србији] * [https://web.archive.org/web/20051220082832/http://www.libcom.org/history/articles/surrealism-politics/index.php Радикална политика надреализма, 1919-1950] * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/jderetic_knjiz/jderetic-knjiz_10.html#_Toc412464113 Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности (Надреализам)] * [https://web.archive.org/web/20070425203459/http://filozofija.differentia.co.yu/skriptarnica/breton-manifest.htm Андре Бретон, Манифест надреализма, 1924 - извод из дела на српском језику] * [https://web.archive.org/web/20120918070327/http://www.cnac-gp.fr/education/ressources/ENS-Surrealistart-EN/ENS-Surrealistart-EN.htm Timeline of Surrealism] from [[Centre Pompidou]]. * [http://www.ltmrecordings.com/surrealismreviewednotes.html ''Surrealism Reviewed'' audiobook (archive recordings)] * [http://www.bbc.co.uk/programmes/p00547l1 "Surrealism"], BBC Radio 4 discussion with Dawn Adiss, Malcolm Bowie and Darien Leader (''In Our Time'', Nov. 15, 2001) * {{cite web|url=http://www.marcuse.org/herbert/pubs/70spubs/73surreal/arsenalindex.htm |title=Herbert Marcuse and Surrealism |last=Rosemont|first=Franklin|year=1989|work=Arsenal vol. 4 }} * {{Cite news|url=https://www.theguardian.com/uk/2007/mar/28/topstories3.artnews |title=How the surrealists sold out |last=Kennedy |first=Maev |date=2007-03-27 |work=[[The Guardian]] }} * {{cite web |url=http://alangullette.com/essays/lit/surreal.htm |title=The Theory and Techniques of Surrealist Poetry |last=Gullette |first=Alan |access-date=2009-05-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718140135/http://alangullette.com/essays/lit/surreal.htm |archive-date=2011-07-18 |url-status=dead }} * [http://www.textetc.com/modernist/surrealism.html Surrealism in Poetry] Holcombe, C. J. * [http://www.alb-neckar-schwarzwald.de/surrealism/surrealism.html A sample of French Surrealist poetry] * {{cite book | last = Jackaman | first = Rob | title = The course of English surrealist poetry since the 1930s | publisher = Edwin Mellen Press | year = 1989 | location = Lewiston | url = https://books.google.com/books?id=DV9_6DAOSscC | isbn = 978-0-88946-932-7 }} * [http://www.benjamin-peret.org/documents/128-aime-cesaire-et-le-surrealisme.html Aimé Césaire and Surrealism] *[https://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4894589/bec-frojdov-muzej-izlozba-radjanje-nadrealizma-i-psihoanalize.html Изложба у Фројдовом музеју у Бечу – продуктивни неспоразум надреализма и психоанализе (РТС, Магазин)] {{refend}} {{Покрети у уметности}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Модерна уметност]] kc3adt9xvssh0olucnmbhl0s32880im 25121188 25121183 2022-07-24T15:10:59Z Славен Косановић 1823 wikitext text/x-wiki {{Short description|Међународни културни покрет започет 1917}} {{друго значење|радијску и ТВ емисију|[[Топ листа надреалиста]]}} [[File:Salvador Dali A (Dali Atomicus) 09633u.jpg|мини|[[Филип Халсман]], ''Дали Атомикус'', 1948.]] '''Надреализам''' ({{јез-фр|surréalisme}}), књижевни и уметнички покрет који се појављује у Француској после [[Први светски рат|Првог светског рата]].<ref>{{cite book |last=Barnes |first=Rachel |title=The 20th-Century art book.|year=2001|publisher=Phaidon Press|location=London|isbn=978-0-7148-3542-6|edition=Reprinted.}}</ref> Наставља [[дадаизам]] и његов бунтовнички дух, побуну против традиције и устаљених навика и обичаја, презир према друштвеним нормама, али, — за разлику од искључиво негаторског духа дадаизма — истиче и своју позитивну и конструктивну страну и има одређени програм. Надреалисти верују „у свемоћ [[сан|сна]], незаинтересоване игре мисли” (Бретон, ''Манифест надреализма'').<ref name="Breton"/> Многи дадаисти се прикључују надреализму из разлога што је разрадио један свеопшти систем који је био у стању да реагује на друштвене, уметничке и интелектуалне прилике свога времена. У почетку се инспирише у теоријама [[психоанализа|психоанализе]] [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]], а касније и [[Карл Густав Јунг|Карла Јунга]]. Интелектуалне основе за политичко деловање је тражио и у [[марксизам|марксизму]]. Као књижевни и уметнички покрет, настао је у [[Париз]]у [[1924]]. године, под покровитељством писца и песника [[Андре Бретон|Андреа Бретона]]. Бретон је аутор првог [[надреалистички манифест|надреалистичког манифеста]] (''-{Manifeste du surrealisme}-''), а [[1930]]. и [[1942]]. године, Бретон ће написати други па и трећи манифест.<ref name="Breton"/> У ширем контексту, надреализам је појачао популарно схватање о [[модерна уметност|модерном уметнику]] који се бави унутрашњим проблемима сопствене свести и подсвести, и изражава своју „ексцентричну”личност, која је одсутна од стварних проблема друштвене заједнице. Наравно, интелектуално полазиште надреалиста од самог почетка је било сасвим супротно овом схватању, јер су се они и политички ангажовали, али је шира, мање упућена публика имала такву перцепцију. == Појам == Појам надреализам први је користио француски песник Аполинер, [[1917]]. године. У програму за [[мјузикл]] Парада (1917), он пише: {{цитат|Аутори мјузикла су постигли јединство слике и плеса, између пластичних уметности и мимике, постављајући основу за нову уметност која тек треба да стигне. Ово ново јединство у мјузиклу Парада је нека врста надреализма, које сматрам почетном тачком за настајање нових уметничких манифестација. У ваздуху се осјећа нова духовна инспирација која ће без сумње привући најбистрије главе уметности нашега доба. Можемо очекивати корените промене у уметности вођене духом универзалности. Једноставно, природно је да уметност напредује истим кораком као и наука и индустрија.|sign=|source=}} Надреализам је израстао из дадаизма, оног који се развијао у Паризу 1920-их. Бретону и другим дадаистима је убрзо постало јасно да је дадаистички [[нихилизам]] досегао тачку где чак и себе самог више није могао узети озбиљно и да је сва његова критичка моћ — коју је можда у почетку поседовао — постала фатално отупљена. Објавом ''Првог надреалистичког манифеста,'' 1924. године, Бретон је званично покренуо покрет. Манифест је изворно замишљен као предговор тексту под насловом ''Растворива риба (Poisson soluble)'' објављеном исте године. Као и већина Бретонових текстова, ''Манифест'' је тежак за разумевање просечном читаоцу, али даје тачку одмора у својој полемици на месту где Бретон недвосмисленим језиком и на речнички начин дефинише ''Surréalisme'' као „чисти психички аутоматизам”. == Стилске одлике и историја == [[Датотека:Dona i Ocell.JPG|мини|десно|Жена и птица ([[1982]]) - [[Барселона]], скулптура [[Жоан Миро|Хуана Мироа]]]] Надреализам као [[књижевност|књижевни]], [[уметност|уметнички]] и [[политика|политички]] покрет је имао огроман утицај на [[култура|културу]] двадесетог века. Прошао је кроз многобројне промене током свог развитка и тешко га је дефинисати на један начин и као јединствен уметнички стил, али његова суштинска карактеристика је да налази полазиште и повлађује [[Сигмунд Фројд|Фројдовим]] идејама о [[подсвест|подсвесном]]. Фројд је веровао да постоји дубоки јаз између жеља подсвести појединца и његове потребе да живи у једном социјализованом друштву. Али док је Фројд истраживао, онолико колико је био у могућности, начин да залечи ту пукотину између подсвесног и друштва, надреалисти су у његовим теоријама видели основу с које би то друштво могли жестоко нападати са свих могућих позиција. Стога, надреализам није просто још један уметнички покрет, и његово разумевање обично од публике тражи да размотри његове производе и с других тачки гледишта, сем оних [[естетика|естетских]]. Андре Бретон, вођа групе надреалиста пише: „главне амбиције покрета су да произведе свеопшту кризу свести на интелектуалном и моралном плану” (Други манифест надреализма, 1929). Иако је једна од основних одлика овог покрета прекид са традиционалном уметношћу и књижевношћу, надреализам ипак има своје претходнике (што ни сами надреалисти не поричу). То су писци који стварају атмосферу страха и ужаса, који описују тајанствену страну људске природе или покушавају да евоцирају своје утиске и доживљаје не повезујући их никаквом логичком везом: [[Маркиз де Сад]], писци [[роман страве|романа страве]], немачки [[романтизам (књижевност)|романтичари]], Ж. де Нервал, П. Борел, А. Бертран, Рембо, Лотреамон, Аполинер. Своју филозофску основу надреализам је тражио најпре у фројдизму, а затим у [[марксизам|марксизму]]. Почетком надреализма сматра се 1924. када је Бретон објавио први ''Манифест надреализма''. Око Бретона групишу се и други писци: Луис Арагон, П. Елијар, Б. Пере, Ф. Супо. Покрету су припадали и други уметници, на примјер сликар [[Салвадор Дали]]. Гласило надреализма било је часопис ''Littérature (Књижевност)'', који су [[1919.]] основали Бретон, Арагон и Супо, и који је најпре био дадаистички, да би од [[1922]], после одвајања Бретона и његове групе од Т. Цара, постао часопис надреалиста, и ''La Révolution surréaliste (Надреалистичка револуција)'' који је издавао Бретон (1924–1929). Вођ и доктринар надреализма, Бретон, објавио је три манифеста и више чланака и списа у којима је изразио главне концепције покрета: ''Манифест надреализма (Manifeste du surréalisme)'' 1924; ''Други манифест надреализма (Second manifest du surréalisme)'', 1930; ''Политички положај надреализма (Position politique du surréalisme)'', 1935; ''Увод у трећи манифест надреализма или не (Prolégomènes à un troisième manifest du surrèalisme ou noun)'', 1942. Своја схватања Бретон је практично применио у делима: ''Изгубљени кораци (Les Pas perdus)'', 1924; ''Нада'', 1928; ''Спојени судови (Les Vases communicants)'', 1932; ''Тајна 17 (Arcane 17)'', 1947. У свом програму надреалисти су револуционарни. Желе да промене изглед света и ослободе човека свих окова разума и морала и открију његову аутентичну личност продирањем у најскривеније слојеве свести, у чему се осећа утицај [[Сигмунд Фројд|Фројдове]] [[психоанализа|психоанализе]]. Хоће да открију једну вишу, али скривену стварност, надреалност, у којој влада првобитни хаос, непоремећен човековим рационалним мишљењем. У ту надреалност не може се продрети логичким расуђивањем, већ помоћу тзв. „психичког аутоматизма”, односно препуштањем спонтаном функционисању духа без икакве контроле разума, истискивањем на површину онога што се крије у подсвести, помоћу метода који је Рембо назвао „растројством чула”. Зато их пре свега интересују душевна стања у којима је активност свести сведена на минимум или је сасвим одсутна: [[пијанство]], [[сан]], [[лудило]]. „Надреализам почива на веровању у вишу реалност неких облика асоцијација, која је пре била занемарена, у свемоћ сна, незаинтересоване игре мисли” (Бретон, ''Манифест надреализма''). Уметничко дело треба да изражава халуцинантне визије и доживљаје који се јављају у стању спонтаног функционисања духа. Да се не би пореметила њихова аутентичност, писац треба да бележи све оно што му падне на памет, препуштајући се слободној игри асоцијација. Аутоматско писање, али и аутоматско цртање и сликање постаје главно техничко средство надреалиста. Захваљујући тој слободној игри асоцијација, долази се до повезивања предмета међу којима се, при нормалном стању духа, не може открити никаква веза. „Све нас наводи на веровање да постоји извесно стање духа у коме се живот и смрт, реално и имагинарно, прошлост и будућност, изрециво и неизрециво, узвишено и ниско, више не опажају одвојено” – каже Бретон. Тако настају најнеобичнији спојеви речи, најчудесније слике, које треба да изазову изненађење код читаоца. У првом Манифесту Бретон преузима Ревердијеву дефиницију слике као „повезивања двеју мање или више удаљених реалности”. Салвадор Дали развија теорију о тзв. „параноичко-критичком делирију”, тј. о методи која омогућава да се „ултрасвешћу” открије подсвест, не лишавајући је њене ирационалне снаге. Од краја 1925. настаје нова етапа у развоју надреализма. Као подухват ослобађања човекове личности и преображаја његовог живота, надреализам се приближава марксизму, па неки његови припадници, као Арагон, Елијар, Бретон, постају чланови комунистичке партије и траже ангажовање уметности у друштвено-политичким збивањима. Бретон једном приликом изјављује: „Данашња аутентична уметност повезана је са друштвеном револуционарном активношћу: заједно с њом, она тежи рушењу капиталистичког друштва”. Настаје расцеп у покрету, јер неки чланови остају на старим позицијама. После више полемика и дискусија, а нарочито после Бретоновог избацивања из комунистичке партије, 1933, писац ''Манифеста'' одриче се повезивања уметности са политичком борбом и тврди да надреализам сам у себи носи своју револуционарну снагу. На међународној изложби надреализма 1938. у Паризу учествовали су представници из 14 земаља, међу којима и умјетници надреалисти из [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], посебно из Србије, где се надреализам нарочито развијао. То је била последња значајна манифестација пре [[Други светски рат|Другог светског рата]], која обележава ако не крај надреализма као покрета, а оно крај његовог победничког периода. После рата Бретон се коначно окреће [[мистицизам|мистицизму]] и [[окултизам|окултизму]] ''(Тајна 17)'', што га сасвим одваја од некадашњих сарадника, али му доноси и нове присталице. Преостали надреалисти приређују међународне изложбе 1947. и 1959. године. Али то су само остаци некадашњег надреализма. Ако није успео да промени изглед света, надреализам је променио изглед поезије. Иако се многа дела своде на просто низање слика међу којима се не може открити никаква веза, иако у њима често има мистификације и позе, својим интересовањем за подсвесно и ирационално, својом тежњом да превазиђе традиционалне оквире књижевности, надреализам је указао на могућности нових путева у тражењу поетског израза и поетског садржаја и извршио утицај на модерну поезију. == Уметност и уметници надреализма == [[1924]]. године је [[Андре Бретон]] издао надреалистички манифест у коме је дефинисао надреализам као „чист психички аутоматизам“ а ова дефиниција је била схватана врло слободно. Надреализам се дели на два раздобља: # Интуитивно раздобље које верује у свемогућност мисли које су постављене над реалношћу. У томе раздобљу до [[1926]]. године се ослања на филозофски реализам и њихов програм је изложио Бретон 1924. године. # Политичко доба, када су надреалисти почели да реагују на политички поредак и против колонијализма и то се одразило у другом манифесту надреалиста. Много популарних уметника надреализма су живели у Француској у [[Париз]]у, где је био уметнички центар 20 и 30 година [[20. век]]а. [[Рене Магрит]], [[Жоан Миро|Хуан Миро]], [[Макс Ернст]], [[Салвадор Дали]], [[Алберто Ђакомети]], [[Мен Реј|Ман Реј]] су међу најрепрезентативнијим. [[Пабло Пикасо]] је такође био заинтересован за надреализам, али се није званично укључио у покрет. Захваљујући овој доминацији [[Француска|Француске]], овај правац је сматран француским, али је у суштини био светски уметнички покрет. Оглас надреализма је био јако снажан али је доласком [[Фашизам|фашизма]] ослабљен и правац је напуштен од великог броја познатих уметника. У популарној култури нарочито у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] надреализам долази преко дела Салвадора Далија, који је био активан надреалиста од [[1929]]. до [[1936]]. и дао то што је сам назвао „Параноичко - Критичка метода“. Око [[1960]]. године надреализам је почео да се шири и у крајевима у којим до тада нису деловали надреалисти (нпр. у [[Пакистан]]у) == Уметници укључени у (прву) Париску надреалистичку групу == {{columns-list|2| * [[Луј Арагон]] * [[Жан Арп]] * [[Жорж Батај]] * [[Андре Бретон]] * [[Ђорђо де Кирико]] * [[Жан Кокто]] * [[Рене Кревел]] * [[Салвадор Дали]] * [[Рене Домал]] * [[Робер Десно]] * [[Пол Елијар]] * [[Макс Ернст]] * [[Давид Гаскојн]] * [[Алберто Ђакомети]] * [[Валентин Иго]] * [[Мишел Лерис]] * [[Рене Магрит]] * [[Роберто Мата]] * [[Жоан Миро|Хуан Миро]] * [[Андре Масон]] * [[Пјер Навиј]] * [[Мерет Опенхајм]] * [[Бенжамин Пере]] * [[Жак Превер]] * [[Мен Реј|Ман Реј]] * [[Филип Супо]] * [[Тристан Цара]] * [[Ив Танги]] * [[Тојен]] * [[Ремедиос Варо]] * [[Ненси Кинар]] * [[Андре Тирион]] * [[Рене Шар]] }} == Српски надреалисти == {{columns-list|2| * [[Салмон Мони де Були]] (Monny de Boully) * [[Оскар Давичо]] * [[Милан Дединац]] * [[Младен Димитријевић]] * [[Љубиша Јоцић]] * [[Ђорђе Јовановић]] * [[Ђорђе Костић]] * [[Слободан Кушић]] * [[Душан Матић]] * [[Бранислав Бранко Миловановић]] * [[Растко Петровић]] * [[Коча Поповић]] * [[Петар Поповић (вишезначна одредница)|Петар Поповић]] * [[Ристо Ратковић]] * [[Марко Ристић]] * [[Јелица Живадиновић|Јелица Живадиновић - Шева Ристић‎]] * [[Душан Дуда Тимотијевић]] * [[Александар Вучо]] * [[Јулијана Лула Вучо]] * [[Никола Вучо]] * [[Стеван Живадиновић|Стеван Живадиновић - Ване Бор‎]] * [[Радојица Живановић Ное]] }} == Види још == * [[Српски надреалисти]] == Извори == {{reflist|refs= <ref name="Breton">André Breton. ''Manifestoes of Surrealism'' containing the 1<SUP>st</SUP>, 2<SUP>nd</SUP> and introduction to a possible 3<SUP>rd</SUP> Манифест, додатак роман ''Растворљива риба'' и политички аспекти надреалистичког покрета. {{ISBN|978-0-472-17900-8}}. * ''What is Surrealism?: Selected Writings of André Breton''. {{ISBN|978-0-87348-822-8}}. * André Breton. ''Conversations: The Autobiography of Surrealism'' (Gallimard [[1952]]) (Paragon House English rev. ed. [[1993]]). {{ISBN|978-1-56924-970-3}}. * André Breton. ''The Abridged Dictionary of Surrealism'', reprinted in: ** Marguerite Bonnet, ed. ([[1988]]). ''Oeuvres complètes'', 1:328. Paris: Éditions Gallimard. </ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962. * Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972. * Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002. * Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976 * Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939. * Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969. * [[Мала енциклопедија Просвета]], Београд, 1959. * Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002. * Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004. * Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001. * Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996. * Ades, Dawn. ''Surrealism in Latin America: Vivisimo Muerto'', Los Angeles: Getty Publications, 2012. {{ISBN|978-1-60606-117-6}} * Alexandrian, Sarane. ''Surrealist Art'' London: Thames & Hudson, 1970. * [[Guillaume Apollinaire|Apollinaire, Guillaume]] 1917, 1991. Program note for ''Parade'', printed in ''Oeuvres en prose complètes'', 2:865–866, Pierre Caizergues and Michel Décaudin, eds. Paris: Éditions Gallimard. * Allmer, Patricia (ed.) ''Intersections – Women Artists/Surrealism/Modernism'', Rethinking Art's Histories series, Manchester, Manchester University Press, 2016. * Allmer, Patricia and Donna Roberts (eds) ‘“Wonderful Things” – Surrealism and Egypt’, ''Dada/Surrealism'', University of Iowa, 20:1, 2013. * Allmer, Patricia (ed.) ''Angels of Anarchy: Women Artists and Surrealism'', London and Manchester: Prestel and Manchester Art Gallery, 2009. * Allmer, Patricia and Hilde van Gelder (eds.) ''Collective Inventions: Surrealism in Belgium'', Leuven: Leuven University Press, 2007. * Allmer, Patricia and Hilde Van Gelder (eds.) ‘The Forgotten Surrealists: Belgian Surrealism Since 1924’, ''Image [&] Narrative'', no. 13, 2005. * Brotchie, Alastair and Gooding, Mel, eds. ''A Book of Surrealist Games'' Berkeley, California: Shambhala, 1995. {{ISBN|1-57062-084-9}}. * [[Mary Ann Caws|Caws, Mary Ann]] ''Surrealist Painters and Poets: An Anthology'' 2001, MIT Press. * Chadwick, Whitney. ''Mirror Images: Women, Surrealism, and Self-Representation''. The MIT Press, 1998. {{ISBN|978-0-262-53157-3}} * Chadwick, Whitney. ''Women Artists and the Surrealist Movement''. 1985, Bulfinch Press. {{ISBN|978-0-8212-1599-9}} * Durozoi, Gerard, ''History of the Surrealist Movement'' Translated by Alison Anderson University of Chicago Press. 2004. {{ISBN|0-226-17411-5}}. * Flahutez, Fabrice, ''Nouveau Monde et Nouveau Mythe. Mutations du surréalisme de l'exil américain à l'écart absolu (1941–1965)'', Les presses du réel, Dijon, 2007. * Flahutez, Fabrice(ed.), Julia Drost (ed.), Anne Helmreich (ed.), Martin Schieder (ed.), ''Networking Surrealism in the United States. Artists, Agents and the Market'', T.1., Paris, DFK, 2019, 400p. ({{ISBN|978-3-947449-50-7}}) (PDF) https://doi.org/10.11588/arthistoricum.485 * Fort, Ilene Susan and Tere Arcq, editors. ''In Wonderland: The Surrealist Adventures of Women Artists in Mexico and the United States'', Munich: Prestel Verlag, 2012. * Galtsova, Elena. ''Surrealism and Theatre. On the Theatrical Aesthetics of the French Surrealism'', Moscow, Russian State University for the Humanities, 2012, {{ISBN|978-5-7281-1146-7}} * {{cite book|author=David Hopkins|title=Dada and Surrealism: A Very Short Introduction|year=2004|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-280254-5}} * Leddy, Annette and Conwell, Donna. ''Farewell to Surrealism: The Dyn Circle in Mexico'', Los Angeles: Getty Publications. 2012. {{ISBN|978-1-60606-118-3}} * Lewis, Helena. ''Dada Turns Red.'' Edinburgh, Scotland: University of Ednburgh Press, 1990. * Low Mary, Breá Juan, ''Red Spanish Notebook'', City Light Books, Sans Francisco, 1979, {{ISBN|0-87286-132-5}} * Melly, George ''Paris and the Surrealists'' Thames & Hudson. 1991. * Moebius, Stephan. ''Die Zauberlehrlinge. Soziologiegeschichte des [[Collège de Sociologie]]. Konstanz: UVK 2006. About the [[College of Sociology]], its members and sociological impacts. * Nadeau, Maurice. ''History of Surrealism''. Cambridge, Massachusetts: Belknap Press, 1989. {{ISBN|0-674-40345-2}}. * Richard Jean-Tristan. ''Les structures inconscientes du signe pictural/Psychanalyse et surréalisme'' (''Unconscious structures of pictural sign''), L'Harmattan ed., Paris (France), 1999 * Review "Mélusine" in French by Center of surrealism studies directed by Henri Behar since 1979, edited by Editions l'Age d'Homme, Lausanne, Suisse. Download platform www.artelittera.com 14.00 * {{cite book | chapter = Poulenc, Francis | title = The Penguin Opera Guide | author = Sams, Jeremy | editor = Amanda Holden | location = London | publisher = Penguin Books | year = 1997 | orig-year = 1993 | isbn = 978-0-14-051385-1 | url = https://archive.org/details/operaguidepengui00nich }} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Surrealism}} {{refbegin|30em}} * [https://web.archive.org/web/20111220193341/http://nadrealan.mojblog.rs/ Сајт песника и писца надреалисте] * [http://www.tcf.ua.edu/Classes/Jbutler/T340/SurManifesto/ManifestoOfSurrealism.htm ''Надреалистички манифест'' од Андре Бретона, 1924.] {{Wayback|url=http://www.tcf.ua.edu/Classes/Jbutler/T340/SurManifesto/ManifestoOfSurrealism.htm |date=20100209063222 }} * [http://www.site-magister.com/surrealis.htm Надреализам] (на француском) * [http://pers-www.wlv.ac.uk/~fa1871/whatsurr.html ''Шта је надреализам?'' Бретоново предавање, Брисел, 1934] {{Wayback|url=http://pers-www.wlv.ac.uk/~fa1871/whatsurr.html |date=20160207230811 }} * [http://www.madsci.org/~lynn/juju/surr/surrealism.html Надреалистички сервер] * [https://web.archive.org/web/20060624003701/http://www.serbiansurrealism.com/ Надреалистички покрет у Србији] * [https://web.archive.org/web/20051220082832/http://www.libcom.org/history/articles/surrealism-politics/index.php Радикална политика надреализма, 1919-1950] * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/jderetic_knjiz/jderetic-knjiz_10.html#_Toc412464113 Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности (Надреализам)] * [https://web.archive.org/web/20070425203459/http://filozofija.differentia.co.yu/skriptarnica/breton-manifest.htm Андре Бретон, Манифест надреализма, 1924 - извод из дела на српском језику] * [https://web.archive.org/web/20120918070327/http://www.cnac-gp.fr/education/ressources/ENS-Surrealistart-EN/ENS-Surrealistart-EN.htm Timeline of Surrealism] from [[Centre Pompidou]]. * [http://www.ltmrecordings.com/surrealismreviewednotes.html ''Surrealism Reviewed'' audiobook (archive recordings)] * [http://www.bbc.co.uk/programmes/p00547l1 "Surrealism"], BBC Radio 4 discussion with Dawn Adiss, Malcolm Bowie and Darien Leader (''In Our Time'', Nov. 15, 2001) * {{cite web|url=http://www.marcuse.org/herbert/pubs/70spubs/73surreal/arsenalindex.htm |title=Herbert Marcuse and Surrealism |last=Rosemont|first=Franklin|year=1989|work=Arsenal vol. 4 }} * {{Cite news|url=https://www.theguardian.com/uk/2007/mar/28/topstories3.artnews |title=How the surrealists sold out |last=Kennedy |first=Maev |date=2007-03-27 |work=[[The Guardian]] }} * {{cite web |url=http://alangullette.com/essays/lit/surreal.htm |title=The Theory and Techniques of Surrealist Poetry |last=Gullette |first=Alan |access-date=2009-05-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718140135/http://alangullette.com/essays/lit/surreal.htm |archive-date=2011-07-18 |url-status=dead }} * [http://www.textetc.com/modernist/surrealism.html Surrealism in Poetry] Holcombe, C. J. * [http://www.alb-neckar-schwarzwald.de/surrealism/surrealism.html A sample of French Surrealist poetry] * {{cite book | last = Jackaman | first = Rob | title = The course of English surrealist poetry since the 1930s | publisher = Edwin Mellen Press | year = 1989 | location = Lewiston | url = https://books.google.com/books?id=DV9_6DAOSscC | isbn = 978-0-88946-932-7 }} * [http://www.benjamin-peret.org/documents/128-aime-cesaire-et-le-surrealisme.html Aimé Césaire and Surrealism] *[https://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4894589/bec-frojdov-muzej-izlozba-radjanje-nadrealizma-i-psihoanalize.html Изложба у Фројдовом музеју у Бечу – продуктивни неспоразум надреализма и психоанализе (РТС, Магазин)] {{refend}} {{Покрети у уметности}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Модерна уметност]] bbnn07gw6worx7w6l989ep4bj2cznrx 0 39571 25121265 25120352 2022-07-24T16:06:54Z Dp210 293504 /* Позне године и смрт */ wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{чишћење | разлог = Додавање викивеза, пребацивање у перфекат| датум = }} {{Инфокутија владар | име = Мурат III | слика = III. Murat Han.jpg | опис_слике = Мурат III | пуно_име = Мурат од Селима | датум_рођења = {{Датум рођења|1546|7|4}} | место_рођења = [[Палата Топкапи]] | држава_рођења = {{застава|Османско царство|1517}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1595|1|15|1546|7|4}} | место_смрти = [[Истанбул]] | држава_смрти = {{застава|Османско царство|1517}} | сахрањен = | функција = [[Списак султана Османског царства|12. Султан Османског царства]] | владавина = [[1574]] — [[1595]]. | датум_крунисања = | претходник = [[Селим II]] | наследник = [[Мехмед III]] | династија = [[Османска династија]] | отац = [[Селим II]] | мајка = [[Султанија Нурбану]] | супружник = [[Султанија Сафије|Султанија Сафија]] Шемс-Рухсар Хасеки,Шахубан Хасеки,Назпервер Хасеки | деца = [[Мехмет lll]], [[Принц Јахја]], Принц Давуд,Принц Алемшах,Принц Јакуп,Принц Хусејин,Принц Осман,Принц Бајазит,Принц Јусуф,Принц Али,Принц Аладин Принц Хасан,Принц Абдурахман,Принц Исак Принц Селим, Принц Мустафа, принц Махмуд.принц Коркут, принц Омер, принц Ахмед, принц Џихангир [[Фархије султанија]] , [[султанија Хумашах]], [[Султанија Ајше (ћерка Мурата III)|султанија Ајше]], [[Михримах султанија]], [[Фатма султана]], Рукије султанија , Михрибан Султанија | опис_грба = Tugra Sultana Murat Hana }} '''Мурат III''' ({{јез-тур|III. Murad}}; [[4. јул]] [[1546]] — [[15. јануар]] [[1595]]), био је турски султан од 1574. до 1595. Био је омиљени унук султана [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]]. За султана је проглашен 1574. након смрти свог оца [[Селим II|Селима II]]. Живео је сарајским животом исто као и његов отац. Био је ожењен [[Султанија Сафије|султанијом Сафије]] и са њом је имао троје деце, две ћерке и једног сина. Био је прослављени песник и добар политичар. Његово време јесте наставак напретка и просперитета унутар османске империје. Тада је Османско царство достигло свој врхунац. == Битка код Коње и принчевско доба == Мурат је рођен [[4. јул]]а [[1546]]. године као најстарији син султана [[Селим II|Селима II]] и [[sultanija Nurbanu|султаније Нурбану]]. Мурат је добио сву очеву пажњу зато што је одиграо кључну улогу и бици код Коње, коју је његов отац Селим водио против свог брата, принца Бајазита. Битка је ишла Бајазиту на руку, његова војска је продрла у Селимов табор. Сам Бајазит је учествовао у бици и борио се против Селимових војника. Преломни моменат битке био је када је Мурат, схвативши озбиљност ситуације, стрелом погодио свог стрица Бајазита у груди и тиме ставио тачку на битку код [[Конија|Коње]]. Био је намесник у Сарухану (Маниси) за време владавине султана Сулејмана, као и за време владавине свога оца Селима II. Селим је већи део државне управе препустио везирима. И Мурат је живео сарајски, али је био активан у спољној и унутрашњој политици. Он је наставио политику султана Сулејмана и реформисао законе, уређивао администрацију. Престо је наследио са својих 28 година. Био је већ искусан принц, имао је политичког и војног искуства.{{чињеница|date=01. 2017. }} == Владавина == [[Датотека:Sultan Murad III.jpg|лево|мини|Султан Мурат III (1574-1595)]] Мурат је ступио на престо 15. децембра 1574. године, одмах потом је наредио да се задаве петорица његове браће, како би се осигурао мир унутар царства. Сарађивао је са енглеским двором. Био је то стратешки потез како би се склопило савезништво против католичких земаља и њихових владара. Крај себе је имао генијалног великог везира, [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед-пашу Соколовића]], који је држао ред у царству за време владавине Селима II, па све до његовог убиства 1579. године. Након смрти Мехмед Соколовић- паше наступа кризни период у османском царству. Дошло је до драстичног ширења корупције која је стигла чак до војске, која је била покретачка сила и камен темељац османске империје. Државни врх који је примао мито, као и војска у којој је почела да влада самовоља, биле су препрека даљем развоју и освајањима османске империје. Међутим, Мурат III је својом политиком успео да се избори са тим и створи још моћнију државу. Уређивао је администрацију, реорганизовао је војску и државне институције, као и школство. Године 1578. Рамадан-паша је заузео Мароко. Тиме је у потпуности сломљен утицај Португалаца у северној Африци, а превласт Османског царства осигурана. Османлије су биле у рату са [[Сафавиди]]ма. Рат је покренуо шах [[Исмаил II]], син шаха Тахмаспа. Персијски шах није доживео крај рата с обзиром да је преминуо 1589. године. Рат је трајао 12 година, а завршен је споразумом у Истанбулу 1590. године. Османско царство је тада остварило своје највеће проширење ка истоку Територији царства придодати су: Карс, Тбилиси, Гања, Шехризор и Табриз. Султан је обновио мир са Аустријом на 8 година. Мир је прекинут 1593. године зато што је аустријски цар [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолф II]] престао да плаћа данак османском султану, што је договрено још у време Муратовог деде, султана Сулејмана I Величанственог. Поред тога, цар Рудолф изазвао је побуне у Влашкој, Молдавији и Трансилванији. Под тим условима, султан је, на инсистирање Синан-паше, објавио рат Аустрији. Тели Хасан-паша је са војском кренуо у опсаду Сиска. Браниоци (православни и римо-католици) су пружили изузетно жесток отпор при одбрани Сиска. Султан Мурат није доживео крај рата. Преминуо је 15. јануара 1595. године у [[Палата Топкапи|Топкапи палати]], у [[Истанбул]]у. Да не би заостали за Европом, Мурат је директно из државне благајне финансирао пешадију и развој ватреног оружја. Његову владавину пратила је финансијска криза изазвана инфлацијом због велике количине сребра, допремљеног из Новог света. Инфлација је била висока што је изазвало незадовољство код јаничара и других људи. Превелика популација, финансијска криза, бројни револти који су највише штете оставили у Анадолији настали након његове смрти оставили су његовим наследницима пуне руке посла и кочиле даљу експанзију Османске империје. Мурат III је као песник написао једну од најлепших песама из Османског доба, која је и дан данас популарна, а зове се ''Uyan ey gözlerim'' (Пробудите се очи моје). Његова песма се често може наћи на турским фестивалима. == Живот султана Мурата III == [[Датотека:Sultan Murad III upon the walls of Istanbul-Shahin-Shah-nama.jpg|лево|мини|Султан Мурат III код зидина Истанбула.]] Мурат III није био толико политички активан, колико је био посвећен религији и уметности. Био је генијалан писац, чије песме представљају важан културни извор из периода османског царства. Проводио је време са филозофима, писцима, уметницима, црквеним учењацима. Течно је говорио арапски и персијски језик. Познато је да је био веома религиозан, те је владао по шеријату и канонама. Његова миљеница била је султанија Сафије. Она је била Венецијанка из племените породице Бафо. Њено право име било је Софија Бафо. Била је киднапована од стране турских гусара, који су је продали и дали у харем Топкапи палате. Сафије није била у добрим односима са султанијом Нурбану, женом султана Селима II и мајком султана Мурата III. Њен негативан став према Сафије вуче корене још из времена владавине султана Сулејмана Величанственог. Познато је да је султанија Сафије била робиња у служби султаније Михримах са којом Нурбану није била у добрим односима. Нурбану је чинила све напоре како би одвојила Сафије од свог сина. У томе је и делимично успела, али је то било само привремено. Након њене смрти, султанија Сафије поново постаје султанова главна конкубина. Она је вртоглавом брзином дошла до огромног богатства и исто тако остварила снажан политички утицај, који је свој врхунац достигао за време владавине њеног сина, султана Мехмеда III. Њена моћ била је толико велика да је играла кључну улогу у атентату на великог везира Мехмед-пашу Соколовића 1579. године. Султан Мурат је велики део свога времена посвећивао боравку у харему. Од других активности волео је лов. Био је сјајан стрелац, али није био војно активан. Он је био велики покровитељ изградњи џамија широм Османског царства. Један од познатијих џамија чији је ктитор био јесте Валиде џамија, изграђена у част његове мајке.{{чињеница|date=01. 2017. }} == Принц Јахја == {{посебан чланак|Принц Јахја}} Јахја је био трећи син султана Мурата. Његова мајка била је трапезунтска принцеза Јелена из династије Комнина. Када је султан Мурат преминуо и његов син Мехмед III ступио на престо, мајка га је послала ван граница османске империје како би га спасила од погубљења. У почетку је био у Грчкој, а затим у Бугарској. Пребивалиште му је било у једном православном манастиру где је и крштен. Тамо је провео 8 година. Како је Јахја био ван земље у време владавине свога брата, након његове смрти на престо ступа Мехмедов син [[Ахмед I]]. Јахја се томе противио тврдећи да он, као најстарији наследник Османлија, треба да ступи на престо. Читав свој живот он је покушавао да се домогне османског престола. Једанпут је чак напао Истанбул са флотом од 130 бродова. Тај напад је, наравно, био безуспешан. Јахја је преминуо у Бару (данашња Црна Гора) 1649. године. == Спољна политика == [[Датотека:Osmanlı haritası 3.murad 1592.jpg|лево|мини|Територија Османског царства 1592. године]] Мурат је имао неколико трговинских споразума закључених са Енглеском, Венецијом, Ђеновом и Француском. У време Бартоломејске ноћи 1572, католичка црква почела је да врши ембарго на енглеску трговину. Тада је Мурат изашао у сусрет краљици Елизабети и омогућио енглеским бродовима да користе османске луке како би трговали са остатком Европе. Имао је неколико преписака са краљицом [[Елизабета I Тјудор|Елизабетом I]]. Говорио је како су ислам и протестантизам веома слични јер немају идоле као католици и да они треба заједно да се боре против неверника. Елизабета је тражила интервенцију Турака 1585. за време рата са Шпанијом. Добри односи са Енглеском наставили су се и након Муратове смрти, а одржавали су их султанија Сафије и његов син Мехмед III. Он је одлично искористио ривалитет Француске и Енглеске те је Османско царство профитирало од новца које су две земље давале зарад трговачких повластица на Средоземљу. У позним годинама његове владавине почиње Дуги рат (1593-1606). Једна од значајнијих битака које су се десиле у његово време јесте битка код Сиска 1594. коју су Османлије изгубиле. То је био први копнени пораз Османлија. Године 1594, као акт освете побуњеним Србима, спаљене су мошти Светог Саве на Врачару.{{чињеница|date=01. 2017. }} == Позне године и смрт == [[Датотека:Tomb of Sultan Murad III - 02.JPG|лево|мини|Турбе Мурата III]] Живео је сарајским животом, а последњих година није уопште излазио из Топкапи палате, у страху да га јаничари не склоне са престола. Ишао је само на молитве петком. У последњим годинама живота друштво му је стално правила султанија Сафије, са којом је имао сина Мехмеда. Наредио је да се његова мајка сахрани у турбету свога оца. То је био први пут да се једна конкубина сахрани у султановом турбету. Мурат је преминуо 1595. године у Топкапи палати. Султан Мурат III је имао око 20 синова, међутим, сви су погубљени сем [[принц Јахја]] када је престо наследио његов најстарији син [[Мехмед III]]. Имао је двадесет седам ћерки, од којих је осамнаест умрло од куге 1598. године. Преостале ћерке , које су биле удате , биле су: * [[Султанија Хумашах|Хумашах султанија]] (1568 - након 1606) - најстарија ћерка, удата 1584. за Нишара Мустафазаде Мехмет-пашу (умро 1586) и ''можда'' Ферхат-пашу (погубљен 1595). * [[Султанија Ајше (ћерка Мурата III)|Ајше султанија]] (1570 - 1605) - удата први пут 1586. за Ибрахим-пашу (умро 1601) , удата други пут 1602. за Јемишки Хасан-пашу (погубљен 1603), удата трећи пут 1604. за Махмут-пашу (умро 1606). * [[Фатма султана|Фатма султанија]] (1574 - 1620) - удата први пут децембра 1593. за Халил-пашу (погубљен 1603), удата 1604. други пут за Џафер-пашу (умро 1609) , удата трећи пут 1610. за Хизир-пашу (умро 1611.) , удата 1613. четврти пут за Мурат-пашу. * [[Михримах султанија]] (1579 - након 1625) - удата други пут 1604./1613. за Ахмед-пашу (погубљен 1618) , удата трећи пут 1618. за Черкез Али-пашу (умро 1625). * Рукије султанија (1587 - 1643) - удата 1613. за Хасан-пашу (умро 1622-23). Након његове смрти, највероватније преудата 1624. године. * Хатиџе султанија (1583 - након 1599) - удала за Лалу Мустафу Соколовића 1598. године (умро 1606). Имала је троје деце који су умрли као мали.Учествовала је у репарацији минарета Вели џамије у Керчкој тврђави 1599. године. Није позната година њене смрти Сахрањена је у Принчевој џамији. * [[Фархије султанија|Фахрије султанија]] (1594 - 1656) - удата 1613. за Чукадар Ахмет-пашу (умро 1618) , удата други пут 1619. за Софу Бајрам-пашу(умро 1627). * Амрије султанија (?-?) * Михрибан султанија (1595 - ?) - најмлађа Муратова ћерка. Удата 1613. за Топал Мехмет-агу. == Породично стабло == {{Породично стабло | име = Мурат III | style = font-size: 90%; line-height: 110%; | border = 1 | boxstyle = padding-top: 0; padding-bottom: 0; | boxstyle_1 = background-color: #fcc; | boxstyle_2 = background-color: #fb9; | boxstyle_3 = background-color: #ffc; | boxstyle_4 = background-color: #bfc; | boxstyle_5 = background-color: #9fe; |1= 1. '''Мурат III''' |2= 2. [[Селим II]] |3= 3. [[Султанија Нурбану]] |4= 4. [[Сулејман Величанствени|Сулејман I]] |5= 5. [[Рокселана|Султанија Хурем]] |6= |7= |8= 8. [[Селим I]] |9= 9. [[Султанија Ајше Хафса]] |10= |11= |12= |13= |14= |15= |16 = |17 = |18 = |19 = |20 = |21 = |22 = |23 = |24 = |25 = |26 = |27 = |28 = |29 = |30 = |31 = }} == Литература == * {{Cite book| ref=harv| last=Ћоровић| first = Владимир |authorlink = Владимир Ћоровић |title=Историја српског народа |year=1941| url = http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_5.html| publisher = Пројекат Растко | location = |id=}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Murad III}} {{Султани Османског царства}} {{низ | пре=[[Селим II]] | списак=[[Списак султана Османског царства|турски султан]]<br /> 1574 — 1595 | после=[[Мехмед III]] }} {{Authority control}} [[Категорија:Рођени 1546.]] [[Категорија:Умрли 1595.]] [[Категорија:Султани Османског царства]] [[Категорија:Личности Аустријско-турских ратова]] et5o2qxyn4xaok8tirl5t79yl5bqr4l 25121290 25121265 2022-07-24T16:14:58Z Dp210 293504 /* Позне године и смрт */ wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{чишћење | разлог = Додавање викивеза, пребацивање у перфекат| датум = }} {{Инфокутија владар | име = Мурат III | слика = III. Murat Han.jpg | опис_слике = Мурат III | пуно_име = Мурат од Селима | датум_рођења = {{Датум рођења|1546|7|4}} | место_рођења = [[Палата Топкапи]] | држава_рођења = {{застава|Османско царство|1517}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1595|1|15|1546|7|4}} | место_смрти = [[Истанбул]] | држава_смрти = {{застава|Османско царство|1517}} | сахрањен = | функција = [[Списак султана Османског царства|12. Султан Османског царства]] | владавина = [[1574]] — [[1595]]. | датум_крунисања = | претходник = [[Селим II]] | наследник = [[Мехмед III]] | династија = [[Османска династија]] | отац = [[Селим II]] | мајка = [[Султанија Нурбану]] | супружник = [[Султанија Сафије|Султанија Сафија]] Шемс-Рухсар Хасеки,Шахубан Хасеки,Назпервер Хасеки | деца = [[Мехмет lll]], [[Принц Јахја]], Принц Давуд,Принц Алемшах,Принц Јакуп,Принц Хусејин,Принц Осман,Принц Бајазит,Принц Јусуф,Принц Али,Принц Аладин Принц Хасан,Принц Абдурахман,Принц Исак Принц Селим, Принц Мустафа, принц Махмуд.принц Коркут, принц Омер, принц Ахмед, принц Џихангир [[Фархије султанија]] , [[султанија Хумашах]], [[Султанија Ајше (ћерка Мурата III)|султанија Ајше]], [[Михримах султанија]], [[Фатма султана]], Рукије султанија , Михрибан Султанија | опис_грба = Tugra Sultana Murat Hana }} '''Мурат III''' ({{јез-тур|III. Murad}}; [[4. јул]] [[1546]] — [[15. јануар]] [[1595]]), био је турски султан од 1574. до 1595. Био је омиљени унук султана [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]]. За султана је проглашен 1574. након смрти свог оца [[Селим II|Селима II]]. Живео је сарајским животом исто као и његов отац. Био је ожењен [[Султанија Сафије|султанијом Сафије]] и са њом је имао троје деце, две ћерке и једног сина. Био је прослављени песник и добар политичар. Његово време јесте наставак напретка и просперитета унутар османске империје. Тада је Османско царство достигло свој врхунац. == Битка код Коње и принчевско доба == Мурат је рођен [[4. јул]]а [[1546]]. године као најстарији син султана [[Селим II|Селима II]] и [[sultanija Nurbanu|султаније Нурбану]]. Мурат је добио сву очеву пажњу зато што је одиграо кључну улогу и бици код Коње, коју је његов отац Селим водио против свог брата, принца Бајазита. Битка је ишла Бајазиту на руку, његова војска је продрла у Селимов табор. Сам Бајазит је учествовао у бици и борио се против Селимових војника. Преломни моменат битке био је када је Мурат, схвативши озбиљност ситуације, стрелом погодио свог стрица Бајазита у груди и тиме ставио тачку на битку код [[Конија|Коње]]. Био је намесник у Сарухану (Маниси) за време владавине султана Сулејмана, као и за време владавине свога оца Селима II. Селим је већи део државне управе препустио везирима. И Мурат је живео сарајски, али је био активан у спољној и унутрашњој политици. Он је наставио политику султана Сулејмана и реформисао законе, уређивао администрацију. Престо је наследио са својих 28 година. Био је већ искусан принц, имао је политичког и војног искуства.{{чињеница|date=01. 2017. }} == Владавина == [[Датотека:Sultan Murad III.jpg|лево|мини|Султан Мурат III (1574-1595)]] Мурат је ступио на престо 15. децембра 1574. године, одмах потом је наредио да се задаве петорица његове браће, како би се осигурао мир унутар царства. Сарађивао је са енглеским двором. Био је то стратешки потез како би се склопило савезништво против католичких земаља и њихових владара. Крај себе је имао генијалног великог везира, [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед-пашу Соколовића]], који је држао ред у царству за време владавине Селима II, па све до његовог убиства 1579. године. Након смрти Мехмед Соколовић- паше наступа кризни период у османском царству. Дошло је до драстичног ширења корупције која је стигла чак до војске, која је била покретачка сила и камен темељац османске империје. Државни врх који је примао мито, као и војска у којој је почела да влада самовоља, биле су препрека даљем развоју и освајањима османске империје. Међутим, Мурат III је својом политиком успео да се избори са тим и створи још моћнију државу. Уређивао је администрацију, реорганизовао је војску и државне институције, као и школство. Године 1578. Рамадан-паша је заузео Мароко. Тиме је у потпуности сломљен утицај Португалаца у северној Африци, а превласт Османског царства осигурана. Османлије су биле у рату са [[Сафавиди]]ма. Рат је покренуо шах [[Исмаил II]], син шаха Тахмаспа. Персијски шах није доживео крај рата с обзиром да је преминуо 1589. године. Рат је трајао 12 година, а завршен је споразумом у Истанбулу 1590. године. Османско царство је тада остварило своје највеће проширење ка истоку Територији царства придодати су: Карс, Тбилиси, Гања, Шехризор и Табриз. Султан је обновио мир са Аустријом на 8 година. Мир је прекинут 1593. године зато што је аустријски цар [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолф II]] престао да плаћа данак османском султану, што је договрено још у време Муратовог деде, султана Сулејмана I Величанственог. Поред тога, цар Рудолф изазвао је побуне у Влашкој, Молдавији и Трансилванији. Под тим условима, султан је, на инсистирање Синан-паше, објавио рат Аустрији. Тели Хасан-паша је са војском кренуо у опсаду Сиска. Браниоци (православни и римо-католици) су пружили изузетно жесток отпор при одбрани Сиска. Султан Мурат није доживео крај рата. Преминуо је 15. јануара 1595. године у [[Палата Топкапи|Топкапи палати]], у [[Истанбул]]у. Да не би заостали за Европом, Мурат је директно из државне благајне финансирао пешадију и развој ватреног оружја. Његову владавину пратила је финансијска криза изазвана инфлацијом због велике количине сребра, допремљеног из Новог света. Инфлација је била висока што је изазвало незадовољство код јаничара и других људи. Превелика популација, финансијска криза, бројни револти који су највише штете оставили у Анадолији настали након његове смрти оставили су његовим наследницима пуне руке посла и кочиле даљу експанзију Османске империје. Мурат III је као песник написао једну од најлепших песама из Османског доба, која је и дан данас популарна, а зове се ''Uyan ey gözlerim'' (Пробудите се очи моје). Његова песма се често може наћи на турским фестивалима. == Живот султана Мурата III == [[Датотека:Sultan Murad III upon the walls of Istanbul-Shahin-Shah-nama.jpg|лево|мини|Султан Мурат III код зидина Истанбула.]] Мурат III није био толико политички активан, колико је био посвећен религији и уметности. Био је генијалан писац, чије песме представљају важан културни извор из периода османског царства. Проводио је време са филозофима, писцима, уметницима, црквеним учењацима. Течно је говорио арапски и персијски језик. Познато је да је био веома религиозан, те је владао по шеријату и канонама. Његова миљеница била је султанија Сафије. Она је била Венецијанка из племените породице Бафо. Њено право име било је Софија Бафо. Била је киднапована од стране турских гусара, који су је продали и дали у харем Топкапи палате. Сафије није била у добрим односима са султанијом Нурбану, женом султана Селима II и мајком султана Мурата III. Њен негативан став према Сафије вуче корене још из времена владавине султана Сулејмана Величанственог. Познато је да је султанија Сафије била робиња у служби султаније Михримах са којом Нурбану није била у добрим односима. Нурбану је чинила све напоре како би одвојила Сафије од свог сина. У томе је и делимично успела, али је то било само привремено. Након њене смрти, султанија Сафије поново постаје султанова главна конкубина. Она је вртоглавом брзином дошла до огромног богатства и исто тако остварила снажан политички утицај, који је свој врхунац достигао за време владавине њеног сина, султана Мехмеда III. Њена моћ била је толико велика да је играла кључну улогу у атентату на великог везира Мехмед-пашу Соколовића 1579. године. Султан Мурат је велики део свога времена посвећивао боравку у харему. Од других активности волео је лов. Био је сјајан стрелац, али није био војно активан. Он је био велики покровитељ изградњи џамија широм Османског царства. Један од познатијих џамија чији је ктитор био јесте Валиде џамија, изграђена у част његове мајке.{{чињеница|date=01. 2017. }} == Принц Јахја == {{посебан чланак|Принц Јахја}} Јахја је био трећи син султана Мурата. Његова мајка била је трапезунтска принцеза Јелена из династије Комнина. Када је султан Мурат преминуо и његов син Мехмед III ступио на престо, мајка га је послала ван граница османске империје како би га спасила од погубљења. У почетку је био у Грчкој, а затим у Бугарској. Пребивалиште му је било у једном православном манастиру где је и крштен. Тамо је провео 8 година. Како је Јахја био ван земље у време владавине свога брата, након његове смрти на престо ступа Мехмедов син [[Ахмед I]]. Јахја се томе противио тврдећи да он, као најстарији наследник Османлија, треба да ступи на престо. Читав свој живот он је покушавао да се домогне османског престола. Једанпут је чак напао Истанбул са флотом од 130 бродова. Тај напад је, наравно, био безуспешан. Јахја је преминуо у Бару (данашња Црна Гора) 1649. године. == Спољна политика == [[Датотека:Osmanlı haritası 3.murad 1592.jpg|лево|мини|Територија Османског царства 1592. године]] Мурат је имао неколико трговинских споразума закључених са Енглеском, Венецијом, Ђеновом и Француском. У време Бартоломејске ноћи 1572, католичка црква почела је да врши ембарго на енглеску трговину. Тада је Мурат изашао у сусрет краљици Елизабети и омогућио енглеским бродовима да користе османске луке како би трговали са остатком Европе. Имао је неколико преписака са краљицом [[Елизабета I Тјудор|Елизабетом I]]. Говорио је како су ислам и протестантизам веома слични јер немају идоле као католици и да они треба заједно да се боре против неверника. Елизабета је тражила интервенцију Турака 1585. за време рата са Шпанијом. Добри односи са Енглеском наставили су се и након Муратове смрти, а одржавали су их султанија Сафије и његов син Мехмед III. Он је одлично искористио ривалитет Француске и Енглеске те је Османско царство профитирало од новца које су две земље давале зарад трговачких повластица на Средоземљу. У позним годинама његове владавине почиње Дуги рат (1593-1606). Једна од значајнијих битака које су се десиле у његово време јесте битка код Сиска 1594. коју су Османлије изгубиле. То је био први копнени пораз Османлија. Године 1594, као акт освете побуњеним Србима, спаљене су мошти Светог Саве на Врачару.{{чињеница|date=01. 2017. }} == Позне године и смрт == [[Датотека:Tomb of Sultan Murad III - 02.JPG|лево|мини|Турбе Мурата III]] Живео је сарајским животом, а последњих година није уопште излазио из Топкапи палате, у страху да га јаничари не склоне са престола. Ишао је само на молитве петком. У последњим годинама живота друштво му је стално правила султанија Сафије, са којом је имао сина Мехмеда. Наредио је да се његова мајка сахрани у турбету свога оца. То је био први пут да се једна конкубина сахрани у султановом турбету. Мурат је преминуо 1595. године у Топкапи палати. Султан Мурат III је имао око 20 синова, међутим, сви су погубљени сем [[принц Јахја]] када је престо наследио његов најстарији син [[Мехмед III]]. Имао је двадесет седам ћерки, од којих је осамнаест умрло од куге 1598. године. Преостале ћерке , које су биле удате , биле су: * [[Султанија Хумашах|Хумашах султанија]] (1568 - након 1606) - најстарија ћерка, удата 1584. за намесника Ирана Нишара Мустафазаде Мехмет-пашу (умро 1586) и ''можда'' великог везира Ферхат-пашу (погубљен 1595). * [[Султанија Ајше (ћерка Мурата III)|Ајше султанија]] (1570 - 1605) - удата први пут 1586. за намесника Египта и касније великог везира Ибрахим-пашу (умро 1601) , удата други пут 1602. за великог везира Хасан-пашу (погубљен 1603), удата трећи пут 1604. за Махмут-пашу (умро 1606). * [[Фатма султана|Фатма султанија]] (1574 - 1620) - удата први пут децембра 1593. за капудан Халил-пашу (погубљен 1603), удата 1604. други пут за намесника Кипра Џафер-пашу (умро 1609) , удата трећи пут 1610. за намесника Темишвара Хизир-пашу (умро 1611.) , удата 1613. четврти пут за Мурат-пашу. * [[Михримах султанија]] (1579 - након 1625) - удата други пут 1604./1613. за намесника Дамаска Ахмед-пашу (погубљен 1618) , удата трећи пут 1618. за намесника Дамаска и касније великог везира Али-пашу (умро 1625). * Рукије султанија (1587 - 1643) - удата 1613. за сликара и намесника Будима Хасан-пашу (умро 1622-23). Након његове смрти, највероватније преудата 1624. године. * Хатиџе султанија (1583 - након 1599) - удата за Лалу Мустафу Соколовића 1598. године (умро 1606). Имала је троје деце који су умрли као мали. Учествовала је у репарацији минарета Вели џамије у Керчкој тврђави 1599. године. Није позната година њене смрти. Сахрањена је у Принчевој џамији. * [[Фархије султанија|Фахрије султанија]] (1594 - 1656) - удата 1613. за намесника Мосула Чукадар Ахмет-пашу (умро 1618) , удата други пут 1619. за намесника Босне Софу Бајрам-пашу(умро 1627). * Амрије султанија (?-?) * Михрибан султанија (1595 - ?) - најмлађа Муратова ћерка. Удата 1613. за Топал Мехмет-агу. == Породично стабло == {{Породично стабло | име = Мурат III | style = font-size: 90%; line-height: 110%; | border = 1 | boxstyle = padding-top: 0; padding-bottom: 0; | boxstyle_1 = background-color: #fcc; | boxstyle_2 = background-color: #fb9; | boxstyle_3 = background-color: #ffc; | boxstyle_4 = background-color: #bfc; | boxstyle_5 = background-color: #9fe; |1= 1. '''Мурат III''' |2= 2. [[Селим II]] |3= 3. [[Султанија Нурбану]] |4= 4. [[Сулејман Величанствени|Сулејман I]] |5= 5. [[Рокселана|Султанија Хурем]] |6= |7= |8= 8. [[Селим I]] |9= 9. [[Султанија Ајше Хафса]] |10= |11= |12= |13= |14= |15= |16 = |17 = |18 = |19 = |20 = |21 = |22 = |23 = |24 = |25 = |26 = |27 = |28 = |29 = |30 = |31 = }} == Литература == * {{Cite book| ref=harv| last=Ћоровић| first = Владимир |authorlink = Владимир Ћоровић |title=Историја српског народа |year=1941| url = http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_5.html| publisher = Пројекат Растко | location = |id=}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Murad III}} {{Султани Османског царства}} {{низ | пре=[[Селим II]] | списак=[[Списак султана Османског царства|турски султан]]<br /> 1574 — 1595 | после=[[Мехмед III]] }} {{Authority control}} [[Категорија:Рођени 1546.]] [[Категорија:Умрли 1595.]] [[Категорија:Султани Османског царства]] [[Категорија:Личности Аустријско-турских ратова]] cexsupp3x2g3o18dcqkbxemls858xpo 0 39574 25122100 24399372 2022-07-25T10:54:28Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{чишћење | разлог=|датум =}} {{Фудбалска репрезентација | | име = Холандија | | грб = Netherlands national football team logo 2017.png | | надимак = ''-{Oranje}-'' (Наранџасти) | савез = [[Краљевски фудбалски савез Холандије|-{KNVB}-]] | конфедерација = [[УЕФА]] ([[Европа]]) | селектор = {{зас|ХОЛ}} [[Луј ван Гал]] | капитен = [[Вирџил ван Дајк]] | највише наступа = [[Весли Снајдер]] (134) | најбољи стрелац = [[Робин ван Перси]] (58) | фифа шифра = -{NED}- | фифа ранг = {{FIFA World Rankings|NED}} | | фифа макс = 1. | фифа макс датум = Август - Септембар 2011 | фифа мин = 36. | фифа мин датум = август 2017 | pattern_la1 = _ned20H | pattern_b1 = _ned20H | pattern_ra1 = _ned20H | pattern_sh1 = _ned20H | pattern_so1 = _ned20H | leftarm1 = FF5300 | body1 = FF5300 | rightarm1 = FF5300 | shorts1 = FF5300 | socks1 = FF5300 | pattern_la2 = _ned20A | pattern_b2 = _ned20A | pattern_ra2 = _ned20A | pattern_sh2 = _ned20A | pattern_so2 = _ned20A | leftarm2 = 000000 | body2 = 000000 | rightarm2 = 000000 | shorts2 = 000000 | socks2 = 000000 | прва међународна утакмица = {{зас|БЕЛ}} [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] 1 - 4 '''Холандија''' {{зас|ХОЛ}}<br />([[Антверпен]], [[Белгија]]; [[30. април]] [[1905]]) | највећа победа = {{зас|ХОЛ}} '''Холандија''' 11 - 0 [[Фудбалска репрезентација Сан Марина|Сан Марино]] {{зас|СМР}}<br />([[Ајндховен]], [[Холандија]]; [[2. септембар]] [[2011]]) | највећи пораз = {{зас|ХОЛ}} '''Холандија''' 2 - 12 [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]] {{зас|ЕНГ}}<br />([[Хаг|Ден Хаг]], [[Холандија]]; [[1. април]] [[1907]]) | број учешћа = 10 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]] | најбољи резултат = 2. место, [[Светско првенство у фудбалу 1974.|1974]], [[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978]]. и [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]]. | регионално првенство = [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] | број учешћа (регионално) = 9 | регионално први пут = [[Европско првенство у фудбалу 1976.|1976]] | најбољи резултат (регионално) = 1. место, [[Европско првенство у фудбалу 1988.|1988]]. | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Фудбалска репрезентација Холандије''' ({{јез-хол|Nederlands Elftal}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Холандија|Холандију]] на међународним такмичењима и последњих деценија се сматра једним од најјачих фудбалских тимова света. Процват холандског фудбала је почео [[1970-е|1970-их]] са успесима клубова [[ФК Ајакс|Ајакс]] и [[ФК Фајенорд|Фајенорд]] у европским куповима. На [[Светско првенство у фудбалу 1974.|Светском првенству 1974.]] холандска репрезентација, предвођена [[Јохан Кројф|Јоханом Кројфом,]] важила је за најбољи тим, али је у финалу изгубила од [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачке]] са 1:2. Четири године касније, на [[Светско првенство у фудбалу 1978.|Светском првенству 1978.]] поново је Холандија стигла до финала, али је овај пут поражена од домаћина [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентине]]. Ова генерација холандских фудбалера је остала позната по својој стратегији званој [[тотални фудбал]], по којој сви играчи могу имати задатке и у одбрани и у нападу. Касније је национална екипа Холандије запала у осредњост, и није се квалификовала на наредно светско првенство. Највећи успех је уследио под вођством тренера [[Ринус Михелс|Ринуса Михелса]], када је Холандија освојила [[Европско првенство у фудбалу 1988.|Европско првенство 1988,]] одржано у Немачкој. Језгро тима је чинила тројка из [[ФК Милан]]: [[Франк Рајкард]] у одбрани, [[Руд Гулит]] у средини, и голгетер [[Марко ван Бастен]] у нападу. На наредним великим такмичењима Фудбалска репрезентација Холандије је стизала до четвртфинала или полуфинала, док је на [[Светско првенство у фудбалу 2006.|СП 2006.]] испала у осмини финала. == Резултати репрезентације == === [[Светско првенство у фудбалу|Светска првенства]] === {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Година !Првенство !Пласман !ИГ !П !Н !И !ГД !ГП |- |{{зас|УРУ}} [[Светско првенство у фудбалу 1930.|1930]].||colspan=8 |''Није се квалификовала'' |- |{{зас|Краљевина Италија}} [[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]].||1. коло||9||1||0||0||1||2||3 |- |{{зас|ФРА|1830}} [[Светско првенство у фудбалу 1938.|1938]].||1. коло||14||1||0||0||1||0||3 |- |{{зас|БРА|1889}} [[Светско првенство у фудбалу 1950.|1950]].||colspan=8 rowspan=2|''Није учествовала'' |- |{{зас|ШВА}} [[Светско првенство у фудбалу 1954.|1954]]. |- |{{зас|ШВЕ}} [[Светско првенство у фудбалу 1958.|1958]].||colspan=8 rowspan=4|''Није се квалификовала'' |- |{{зас|ЧИЛ}} [[Светско првенство у фудбалу 1962.|1962]]. |- |{{зас|ЕНГ}} [[Светско првенство у фудбалу 1966.|1966]]. |- |{{зас|МЕКС}} [[Светско првенство у фудбалу 1970.|1970]]. |- |- bgcolor=silver |{{зас|НЕМ}} [[Светско првенство у фудбалу 1974.|1974]].||'''Финале'''||'''2'''||7||5||1||1||15||3 |- |- bgcolor=silver |{{зас|АРГ}} [[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978]].||'''Финале'''||'''2'''||7||3||2||2||15||10 |- |{{зас|ШПА}} [[Светско првенство у фудбалу 1982.|1982]].||colspan=8 rowspan=2|''Није се квалификовала'' |- |{{зас|МЕКС}} [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]]. |- |{{зас|ИТА}} [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]].||Осмина финала||15||4||0||3||1||3||4 |- |{{зас|САД}} [[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]].||Четвртфинале||7||5||3||0||2||8||6 |- |{{зас|ФРА}} [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]].||4. место||4||7||3||3*||1||13||7 |- |{{зас|ЈКО}}{{зас|ЈАП}} [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]].||colspan=8 |''Није се квалификовала'' |- |{{зас|НЕМ}} [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]].||Осмина финала||11||4||2||1||1||3||2 |- bgcolor=silver |{{зас|ЈАФ}} [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]].||'''Финале'''||'''2'''||7||6||0||1||12||6 |- style="background:#c96" |{{зас|БРА}} [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]].||'''3. место'''||'''3'''||7||5||2||0||15||4 |- |{{зас|РУС}} [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]].||colspan=8 |''Није се квалификовала'' |- |{{зас|KAT}} [[Светско првенство у фудбалу 2022.|2022]].|| || || || || || || || |- |'''Укупно'''||11/22||'''3 финала'''||50||27||12||11||86||48 |} === [[Европско првенство у фудбалу|Европска првенства]] === {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Година !Пласманђ !Првенство !ИГ !П !Н !И !ГД !ГП |- |{{зас|ФРА}} [[Европско првенство у фудбалу 1960.|1960]].||colspan=8 |''Није учествовала'' |- |{{зас|ШПА}} [[Европско првенство у фудбалу 1964.|1964]].||colspan=8 rowspan=3|''Није се квалификовала'' |- |{{зас|ИТА}} [[Европско првенство у фудбалу 1968.|1968]]. |- |{{зас|БЕЛ}} [[Европско првенство у фудбалу 1972.|1972]]. |- |- bgcolor="#cc9966" |{{зас|ЈУГ}} [[Европско првенство у фудбалу 1976.|1976]].||'''3. место'''||'''3'''||2||1||0||1||4||5 |- |{{зас|ИТА}} [[Европско првенство у фудбалу 1980.|1980]].||1. коло||5||3||1||1||1||4||4 |- |{{зас|ФРА}} [[Европско првенство у фудбалу 1984.|1984]].||colspan=8 |''Није се квалификовала'' |- bgcolor=gold |{{зас|НЕМ}} [[Европско првенство у фудбалу 1988.|1988]].||'''Првак'''||'''1'''||5||4||0||1||8||3 |-bgcolor="#cc9966" |{{зас|ШВЕ}} [[Европско првенство у фудбалу 1992.|1992]].||'''Полуфинале'''||'''3'''||4||2||2*||0||6||3 |- |{{зас|ЕНГ}} [[Европско првенство у фудбалу 1996.|1996]].||Четвртфинале||8||4||1||2*||1||3||4 |- bgcolor="#cc9966" |style="border: 3px solid red"|{{зас|БЕЛ}}{{зас|ХОЛ}} [[Европско првенство у фудбалу 2000.|2000]].||'''Полуфинале'''||'''3'''||5||4||1*||0||13||3 |-bgcolor="#cc9966" |{{зас|ПОР}} [[Европско првенство у фудбалу 2004.|2004]].||'''Полуфинале'''||'''3'''||5||1||2*||2||7||6 |- |{{зас|АУТ}}{{зас|ШВА}} [[Европско првенство у фудбалу 2008.|2008]].||Четвртфинале||6||4||3||0||1||10||4 |- |{{зас|ПОЉ}}{{зас|УКР}} [[Европско првенство у фудбалу 2012.|2012]].||1. коло||15||3||0||0||3||2||5 |- |{{зас|ФРА}} [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]].||colspan=8 |''Није се квалификовала'' |- |style="border: 3px solid red"|{{зас|ЕУ}} [[Европско првенство у фудбалу 2020.|2020]].||Осмина финала ||9 ||4 ||3 ||0 ||1 ||8 ||4 |- |{{зас|НЕМ}} [[Европско првенство у фудбалу 2024.|2024]].||colspan=8 |''Следи'' |- ||'''Укупно'''||10/16||'''1 титула'''||39||20||8||11||65||41 |} === Лига нација === {| class="wikitable" style="text-align: center;" ! colspan="11" |Рекорди у [[UEFA Nations League|УЕФА Лиги нација]] |- !Сезона !Лига !Група ! width="28" |ИГ ! width="28" |П ! width="28" |Н ! width="28" |И ! width="28" |ГД ! width="28" |ГП ! П/И ! Поз. |-bgcolor=silver | [[УЕФА Лига нација 2018/19.|2018/19.]] |А |1 |6 |3 |1 |2 |11 |6 |{{Непромењено}} |2. |- | [[УЕФА Лига нација 2020/21.|2020/21.]] |А |1 |6 |3 |2 |1 |7 |4 |{{Непромењено}} |6. |- ! colspan="3" |Укупно !12 !6 !3 !3 !18 !10 ! colspan="2" | |} == Тренутни састав == Ажурирано: 19. новембар 2018.<ref>[https://www.onsoranje.nl/nieuws/nederlands-elftal/74174/dilrosun-debuteert-oranjeselectie-voor-duels-met-frankrijk-en Dilrosun debuteert in Oranjeselectie voor duels met Frankrijk en Duitsland | OnsOranje<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> {| class="wikitable" |- !# !Име !Датум рођења !Наступи !Голови !Клуб |- !colspan=6|Голмани |- |1|| [[Јаспер Силесен]] ||22. април 1989.|| 46 || 0 || {{зас|ШПА}} [[ФК Барселона|Барселона]] |- |13|| [[Јерун Зут]] ||6. јануар 1991.|| 11 || 0 || {{зас|ХОЛ}} [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајндховен]] |- |23|| [[Марко Бизот]] ||10. март 1991.|| 0 || 0 || {{зас|ХОЛ}} [[ФК АЗ Алкмар|АЗ Алкмар]] |- !colspan=6|Одбрана |- |2|| [[Кени Тете]] || 9. октобар 1995.|| 12 || 0 || {{зас|ФРА}} [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]] |- |3|| [[Матајс де Лигт]] || 12. август 1999.|| 13 || 0 || {{зас|ХОЛ}} [[ФК Ајакс|Ајакс]] |- |4|| [[Вирџил ван Дајк]] ([[Капитен (фудбал)|к]]) || 8. јул 1991.|| 24 || 3 || {{зас|ЕНГ}} [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |- |5|| [[Дејли Блинд]] || 9. март 1990.|| 60 || 2 || {{зас|ХОЛ}} [[ФК Ајакс|Ајакс]] |- |12|| [[Дензел Дамфрис]] || 18. април 1996.|| 3 || 0 || {{зас|ХОЛ}} [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајндховен]] |- |14|| [[Стефан де Врај]] || 5. фебруар 1992.|| 37 || 3 || {{зас|ИТА}} [[ФК Интер Милано|Интер]] |- |15|| [[Нејтан Аке]] || 18. фебруар 1995.|| 10 || 1 || {{зас|ЕНГ}} [[ФК Борнмут|Борнмут]] |- |22|| [[Патрик ван Анхолт]] || 29. август 1990.|| 9 || 0 || {{зас|ЕНГ}} [[ФК Кристал Палас|Кристал Палас]] |- !colspan=6|Средњи ред |- |6|| [[Марте де Рон]] || 29. март 1991.|| 8 || 0 || {{зас|ИТА}} [[ФК Аталанта|Аталанта]] |- |7|| [[Френки де Јонг]] || 12. мај 1997.|| 5 || 0 || {{зас|ХОЛ}} [[ФК Ајакс|Ајакс]] |- |8|| [[Џорџинио Вајналдум]] || 11. новембар 1990.|| 53 || 10 || {{зас|ЕНГ}} [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |- |16|| [[Кевин Стротман]] || 13. фебруар 1990.|| 43 || 3 || {{зас|ФРА}} [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик Марсељ]] |- |17|| [[Дони ван де Бек]] || 18. април 1997.|| 5 || 0 || {{зас|ХОЛ}} [[ФК Ајакс|Ајакс]] |- |18|| [[Пабло Росарио]] || 7. јануар 1997.|| 1 || 0 || {{зас|ХОЛ}} [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајндховен]] |- |21|| [[Тони Вилена]] || 3. јануар 1995.|| 15 || 0 || {{зас|ХОЛ}} [[ФК Фајенорд Ротердам|Фајенорд]] |- !colspan=6|Напад |- |9|| [[Квинси Промс]] || 4. јануар 1992.|| 34 || 6 || {{зас|ШПА}} [[ФК Севиља|Севиља]] |- |10|| [[Мемфис Депај]] || 13. фебруар 1994.|| 44 || 13 || {{зас|ФРА}} [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]] |- |11|| [[Рајан Бабел]] || 19. децембар 1986.|| 54 || 8 || {{зас|ЕНГ}} [[ФК Фулам|Фулам]] |- |19|| [[Лук де Јонг]] || 27. август 1990.|| 15 || 4 || {{зас|ХОЛ}} [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајндховен]] |- |20|| [[Јаваиро Дилросун]] || 22. јун 1998.|| 1 || 0 || {{зас|НЕМ}} [[ФК Херта Берлин|Херта Берлин]] |} == Селектори (од 1949) == {| width="100%" | valign="top" width="30%" | * [[Јап ван дер Лек]] 1949—1954. * [[Макс Меркел]] 1954–1956. * [[Георг Хардвик]] 1957 * [[Елек Шварц]] 1957–1964. * [[Денис Невил]] 1964–1966. * [[Георг Кеслер]] 1966–1970. * [[Франтишек Фадрхонц]] 1970–1973. * [[Ринус Михелс]] 1974. * [[Георг Кнобел]] 1974–1976. * [[Јан Цварткруис]] 1976–1978. * [[Ернст Хапел]] 1978– * [[Јан Зварткројс]] 1978–1981. * [[Роб Бан]] 1981– | valign="top" width="30%" | * [[Кес Рајверс]] 1981—1984. * [[Ринус Михелс]] 1984—1988. * [[Тајс Либректс]] 1988—1989. * [[Лео Бенхакер]] 1990 * [[Ринус Михелс]] 1990—1992. * [[Дик Адвокат]] 1992—1994. * [[Гус Хидинк]] 1994—1998. * [[Франк Рајкард]] 1998—2000. * [[Луј ван Гал]] 2000—2001. * [[Дик Адвокат]] 2002—2004. * [[Марко ван Бастен]] 2004—2008. * [[Берт ван Марвајк]] 2008—2012. * [[Луј ван Гал]] 2012—2014. | valign="top" width="30%" | * [[Гус Хидинк]] 2014—2015. * [[Дени Блинд]] 2015—2017. * [[Дик Адвокат]] 2017 * [[Роналд Куман]] 2018—2020. * [[Франк де Бур]] 2020—2021. * [[Луј ван Гал]] 2021— [[Датотека:Vanbasten.jpg|мини|[[Марко ван Бастен]], тренер од 2004. до 2008. године]] |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Netherlands national football team | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Фудбалска репрезентација Холандије }} * [http://www.knvb.nl/ Званичан сајт Фудбалског савеза Холандије] * [http://www.fifa.com/associations/association=ned/index.html Страница Холандије на сајту ФИФА-е] {{Wayback|url=http://www.fifa.com/associations/association=ned/index.html |date=20181017232609 }} {{Navboxes |title = Састави репрезентације | bg = #F1771D | fg = white | bordercolor = blue |list1 = {{СПФ1978—ХОЛ}} {{СП1998ХОЛф}} {{СП2006ХОЛф}} {{ЕП2008ХОЛф}} {{СП2010ХОЛф}} {{ЕП2012ХОЛф}} {{СПФ2014-ХОЛ}} }} {{Европски прваци у фудбалу}} {{УЕФА репрезентације}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Фудбалска репрезентација Холандије| ]] [[Категорија:Европске фудбалске репрезентације|Холандија]] [[Категорија:Фудбал у Холандији]] [[Категорија:Репрезентације Холандије]] [[Категорија:Репрезентације европски прваци у фудбалу|Холандија]] jgmk2tu3cibg32taocywcug52f5qp5i 0 40954 25121295 24617907 2022-07-24T16:19:04Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Књига | име = Баскервилски пас | слика = Cover (Hound of Baskervilles, 1902).jpg | величина_слике = | опис = Корице књиге првог издања | оригинални_наслов = The Hound of the Baskervilles | аутор = [[Артур Конан Дојл]] | уредник = | илустратор = Сидни Паџет | дизајнер_корица = | земља = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = [[Детективска књижевност|детективска фикција]] | тема = | место_и_време_радње = | издавање = 1902. | број_издања = | број_страница = | тип_медија = | серија = | серијал = | преводилац = | издавање_на_српском = | ISBN = | награде = | претходник = [[Мемоари Шерлока Холмса]] | наследник = [[Повратак Шерлока Холмса]] | изворни_Викизворник = | Викизворник = | веб-сајт = | фусноте = }} '''''Баскервилски пас''''' ({{јез-ен|The Hound of the Baskervilles}}) је трећи криминалистички роман [[Артур Конан Дојл|сер Артура Конана Дојла]] о детективу [[Шерлок Холмс|Шерлоку Холмсу]]. Првобитно је објављиван у наставцима у часопису ''The Strand Magazine'' од августа 1901. до априла 1902. године, а радња је углавном смештена у Дартмуру у [[Девон (грофовија)|Девону]] у западној Енглеској и прича прати покушај убиства инспирисан легендом о страшном, [[Црни пас (дух)|ђаволском псу]] натприродног порекла. Шерлок Холмс и његов сапутник [[доктор Вотсон]] истражују овај случај. Ово је било прво Холмсово појављивање од његове наводне смрти у приповеци „[[Последњи проблем]]”, а успех ''Баскервилског пса'' довео је до коначног оживљавања лика.<ref name="rendell">{{cite news|last=Rendell|first=Ruth|author-link=Ruth Rendell|title=A most serious and extraordinary problem |url=https://www.theguardian.com/books/2008/sep/13/arthurconandoyle.crime|newspaper=[[The Guardian]]|date= 12 September 2008|access-date=8 December 2018}}</ref> Као једна од најпознатијих прича икада написаних, ова књига је 2003. године на BBC-јевој читалачкој анкети о 200 најомиљенијих британских романа смештена на 128. место.<ref>{{Cite web |date=2 September 2014 |title=The Big Read - Top 200 Books (2003) |url=https://www.bbc.co.uk/arts/bigread/top200.shtml |access-date=31 October 2012 |website=BBC}}</ref> Године 1999, анкета „Шерлоковаца” га је рангирала као најбољи од четири романа о Холмсу.<ref>{{cite web|url=http://www.bestofsherlock.com/story/storyhm.htm |title=The Best Sherlock Holmes Stories |publisher=Bestofsherlock.com |access-date=2014-06-23}}</ref> == Радња == [[File:Houn-05 - Hound of Baskervilles, page 24.jpg|thumb|right|upright|Насловни пас]] Др Џејмс Мортимер тражи савет од [[Шерлок Холмс|Шерлока Холмса]] у [[Лондон]]у након што је његов пријатељ, сер Чарлс Баскервил, пронађен мртав у алеји свог имања у Дартмуру у [[Девон (грофовија)|Девону]]. Смрт је настала услед срчаног удара, и то је у накнадној истрази представљено као једини релевантан фактор, али према Мортимеру, лице сер Чарлса задржало је израз ужаса, а недалеко од леша били су отисци стопала џиновског пса, јасно видљиви. Према старој легенди, клетва тече у породици Баскервил још од времена [[Енглески грађански рат|Енглеског грађанског рата]], када је Хуго Баскервил отео и изазвао смрт једне девојке на [[Тресава|вресишту]], да би га заузврат убио огроман демонски пас. Наводно, исто створење од тада прогања имање, узрокујући прерану смрт многих Баскервилових наследника. Сер Чарлс је веровао у клетву пса, као и Мортимер, који се сада плаши за следећег у реду наследника, сер Хенрија Баскервила. Иако одбацује причу о проклетству као бесмислицу, Холмс пристаје да се састане са сер Хенријем у Лондону чим сер Хенри стигне из Канаде, где је живео. Он је млад и весео момак, скептичан према мрачној легенди и жељан да преузме Баскервил Хол, иако је управо примио анонимну поруку у којој је упозорен да се клони вресишта. Међутим, када неко почне да прати сер Хенрија док он иде улицом, Холмс тражи од [[Доктор Вотсон|доктора Вотсона]] да оде са младићем и Мортимером у Дартмур, како би заштитио сер Хенрија и потражио трагове о томе ко прети његовом животу. [[File:Houn-01.jpg|thumb|left|upright|Шерлок Холмс испитује штап др Мортимера]] [[File: Houn-11 - Sir Henry Baskerville (Hound of Baskervilles, page 58).jpg|thumb|right|upright|Сер Хенри Баскервил]] [[File:Houn-48.jpg|thumb|right|upright|Холмс види траг у портрету Баскервила]] [[File:Houn-23.jpg|thumb|left|upright|Вотсон упознаје Стејплтона]] [[File:Houn-25.jpg|thumb|left|upright|Вотсон упознаје госпођицу Стејплтон]] [[File:Houn-54 - The Hound killed by Holmes.jpg|thumb|right|upright|Холмс убија пса]] Трио стиже у Баскервил Хол, старо и импозантно имање усред огромног парка, којим управљају батлер Баримор и његова супруга домаћица. Имање је окружено вресиштем и граничи се са тресетиштем Гримпен, где животиње и људи могу потонути до своје смрти. Вест да је осуђеник по имену Селден, убица, побегао из оближњег затвора Дартмур и да се крије у оближњим брдима доприноси неплодном пејзажу и суморној атмосфери. Током прве ноћи дешавају се необјашњиви догађаји који држе госте буднима, а само на дневном светлу Вотсон и сер Хенри могу да се опусте док истражују комшилук и упознају раштркане и идиосинкратичне становнике округа. Вотсон наставља да тражи било какав траг до идентитета онога ко прети сер Хенријевом животу, и верно шаље детаље своје истраге Холмсу. Међу становницима се истичу Стејплтони, брат и сестра: Џек је превише љубазан и помало радознао према новопридошлима, док се Берил, веома лепа, чини превише уморном од тог места и покушава да упозори сер Хенрија, преко Вотсона, на опасност. Далеки урлици и чудна виђења муче Вотсона током његових дугих шетњи по брдима, а његово расположење не постаје боље чак ни у Баскервил Холу. Вотсон постаје сумњичав према батлеру Баримору, за кога се чини да ноћу са прозора куће свећом сигнализира некоме на вресишту. У међувремену, сер Хенрија привлачи Берил, за коју се чини да се плаши мишљења свог брата о томе. Да загонетка буде још сложенија, ту је Мортимер, који је превише нестрпљив да убеди сер Хенрија да је клетва стварна; Френкленд, стари и мрзовољни комшија који воли да посматра својим телескопом туђе послове; његова отуђена ћерка Лора, која је имала нејасне везе са сер Чарлсом; па чак и брадати човек који слободно лута по брдима и очигледно се крије на хумки где је Мортимер ископао древне гробнице, с нејасном сврхом. Непознат свима, чак ни свом пријатељу Вотсону, Холмс се све време крио на вресишту и решио мистерију. Он открива да је пас стваран и да припада Стејплтону, који је завео Лору и убедио је да ноћу намами сер Чарлса из његове куће, како би га уплашио појавом легендарног пса. Берил је заправо Џекова легитимна супруга, злостављана и приморана да се представља као његова сестра да би завела сер Хенрија и изложила га очњацима пса, пошто је Стејплтон у ствари потомак Баскервилових који жели да тражи њихово наследство. У међувремену, пас напада и убија човека за кога је сматрао да је сер Хенри, али се испоставља да је то био Селден, иначе Бариморов шурак, коме је овај дао Хенријеву одећу. Нажалост, прикупљени докази нису довољни да порота осуди Стејплтона, тако да Холмс одлучује да искористи младог Баскервила као мамац да ухвати криминалца. Сер Хенри ће прихватити позив у Стејплтонову кућу и вратиће се сам по мраку, дајући свом непријатељу добру прилику да ослободи пса на њега. Холмс и Вотсон се претварају да напуштају Дартмур возом, али се уместо тога крију близу Стејплтонове куће са инспектором Лестрадом из Скотланд Јарда. Упркос мраку и густој магли, Холмс и Вотсон успевају да убију страшну звер чим нападне означену жртву, док се Стејплтон даје у панично бекство са места догађаја, након чега се претпоставља да се удавио у мочвари. == Порекло и позадина == [[File:Clyro Court (1293400).jpg|thumb|Баскервил Хол, раније Клајро Корт, можда је инспирисао ''Баскервилског пса'']] [[File:Fowlescombe Manor House or Mansion (geograph 2348874).jpg|thumb|Рушевине куће Фауелскомб, могућег модела за Баскервил Хол]] [[File:Cromer Hall, 16 05 2010.JPG|thumb|Кромер Хол]] [[File:Crowsley Park - geograph.org.uk - 1713285.jpg|thumb|Кућа Краусли Парк]] Сер Артур Конан Дојл написао је ову причу убрзо након што се вратио у свој дом Андершо из Јужне Африке, где је радио као лекар добровољац у пољској болници Лангман у [[Блумфонтејн]]у током [[Други бурски рат|Другог бурског рата]]. О Шерлоку Холмсу није писао осам година, пошто је убио овог лика 1893. у причи „[[Последњи проблем]]”. Иако је ''Баскервилски пас'' смештен пре те приче, две године касније Конан Дојл је заувек вратио Холмса, објашњавајући у приповеци „[[Празна кућа]]” да је Холмс лажирао сопствену смрт. Са легендом о псу и локалним обичајима помогао му је новинар ''Daily Express''-а по имену Бертрам Флечер Робинсон (1870–1907), са којим је истраживао Дартмур у јуну 1901. и коме је дао 1⁄3 хонорара који је износио преко 500 фунти до краја те године. ==Инспирација== Његове идеје потичу из легенде о штитоноши Ричарду Кејбелу из Брук Хола, у парохији Бакфастли, Девон,<ref name="Vivian 1531, p.125">[[John Lambrick Vivian|Vivian, Lt.Col. J.L.]], (Ed.) The Visitations of the County of Devon: Comprising the [[Heraldic visitation|Heralds' Visitations]] of 1531, 1564 & 1620, Exeter, 1895, p.125, pedigree of ''Cabell of Buckfastleigh''</ref> која је била основна инспирација за Баскервилску причу о пакленом псу и уклетом сеоском штитоноши. Кејбелова гробница је опстала у граду Бакфастли.<ref name="bfr">{{cite web | last = Spiring |first = Paul | title = Hugo Baskerville & Squire Richard Cabell III | publisher=BFROnline | year = 2007 | url = http://www.bfronline.biz/index.php?option=com_content&task=view&id=103&Itemid=9 | access-date=18 February 2021 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923184203/http://www.bfronline.biz/index.php?option=com_content&task=view&id=103&Itemid=9 |archive-date=23 September 2015}}</ref><ref>{{cite web | title = Cabell Tomb&nbsp;— Buckfastleigh | work=Devon Guide | year = 2007 | url = http://www.devonguide.com/photos/img512.htm | access-date =29 March 2009}}</ref> Кејбел је живео за лов и био је оно што се у то време описивало као „монструозно зао човек”. Ову репутацију је стекао, између осталог, због неморалности и продаје своје душе [[ђаво]]лу. Постојале су и гласине да је убио своју жену Елизабет Фауел, ћерку сер Едмунда Фауела (1593–1674), првог баронета од Фауелскомба.<ref>Vivian, pp.125,370</ref> Умро је 5. јула 1677. и сахрањен је у гробници. У ноћи његове сахране виђен је фантомски чопор паса који је лајао преко вресишта и завијао на његову гробницу. Од те ноћи, он се могао наћи како води фантомски чопор преко вресишта, обично на годишњицу своје смрти. Да чопор није био у лову, могли би се наћи како се крећу око његовог гроба како завијају и вриште. Како би покушали да их умире, сељани су подигли велику грађевину око гроба, а да би били сигурни, постављена је и огромна плоча.<ref>{{cite web |title = Buckfastleigh Church |work = Legendary Dartmoor | date = 22 November 2007 | url = http://www.legendarydartmoor.co.uk/buckfastleigh_church.htm | access-date =29 March 2009}}</ref> Штавише, фолклор Девона укључује и приче о застрашујућем натприродном псу познатом као гонич Јет којег је Конан Дојл можда чуо. Велер верује да је Баскервил Хол заснован на једној од три могуће куће у Дартмуру или близу њега:<ref>Weller, Philip, ''The Hound of the Baskervilles - Hunting the Dartmoor Legend'', Devon Books, Halsgrove Publishing, c.2002, quoted in [https://www.telegraph.co.uk/travel/723674/Dartmoor-In-the-footprints-of-a-gigantic-hound.html]</ref> Фауелскомб у парохији Агборо, седишту Фауел баронета; Хејфорд Хол, близу Бакфастлија (такође у власништву Џона Кинга (ум. 1861) из Фауелскомба) и Брук Хол, у парохији Бакфастли, око две миље источно од Хејфорда, стварног дома Ричарда Кејбела. Такође се тврди да је Баскервил Хол заснован на имању у Средњем Велсу, које је 1839. године саградио Томас Мајнорс Баскервил. Кућа се раније звала Клајро Корт, а крајем 19. века преименована је у Баскервил Хол. Артур Конан Дојл је очигледно био породични пријатељ који је често боравио тамо и можда је знао за локалну легенду о Баскервилском псу.<ref>{{cite web|title=Mansion said to have inspired The Hound of the Baskervilles on sale for £3m|url=http://www.walesonline.co.uk/news/local-news/mansion-said-inspired-hound-baskervilles-2493965|website=Wales Online|date=10 March 2013}}</ref> Још неке приче тврде да је Конан Дојл био инспирисан празником у Северном Норфоку, где је прича о Црном Шаку добро позната. Предготички Кромер Хол, где је Конан Дојл боравио, такође веома подсећа на Дојлове живописне описе Баскервил Хола.<ref>{{Cite web |date=29 October 2014 |title=Weird Norfolk, UK - Scary dogs and Sherlock Holmes |url=http://www.bbc.co.uk/norfolk/weird/weird_sherlock_holmes.shtml |website=BBC Norfolk}}</ref> Џејмс Линам Молој, Дојлов пријатељ, оженио је Флоренс Баскервил, ћерку Хенрија Баскервила из Краусли Парка у [[Оксфордшир]]у. Капије Парка су имале статуе паклених паса, са копљима кроз уста. Изнад надвратника је била још једна статуа пакленог пса. == Техника == Роман укључује пет заплета: тобожњу причу о „проклетству”, два подзаплета типа [[Црвена харинга (идиом)|црвена харинга]] који се тичу Селдена и другог странца који живи у мочвари, стварни догађаји који се дешавају Баскервилу како их приповеда Вотсон, и скривену заверу коју треба да открије Холмс . Дојл је написао да је роман првобитно замишљен као директна „викторијанска прича о духовима”, са идејом да се Холмс представи као ''[[deus ex machina]]'' тек касније. == Публикација == ''Баскервилски пас'' је први пут објављиван у наставцима у часопису ''The Strand Magazine'' 1901. године. Био је веома прикладан за ову врсту публикације, пошто се поједина поглавља завршавају неизвесно. Штампана је у Уједињеном Краљевству као роман у марту 1902. од стране издавача George Newnes Ltd.<ref>{{cite web|title=Publication of the Hound of the Baskervilles|url=http://www.historytoday.com/richard-cavendish/publication-hound-baskervilles|website=History Today}}</ref> Исте године је објављен у Сједињеним Државама од стране издавача McClure, Philips & Co. === Оригинални рукопис === Године 1902. Дојлов оригинални рукопис књиге разбијен је на појединачне листове као део промотивне кампање Дојловог америчког издавача – користили су их на излозима појединих књижара. Од процењених 185–190 листова, познато је да још увек постоји само 37, укључујући све листове из поглавља 11, које поседује [[Њујоршка јавна библиотека]]. Остали листови су у власништву универзитетских библиотека и приватних колекционара.<ref name="Census">{{cite web |last=Stock |first=Randall |date=2019-05-04 |title=''The Hound of the Baskervilles'': A manuscript census |publisher=bestofsherlock.com |url=https://bestofsherlock.com/baskervilles-manuscript.htm|access-date=2020-03-08}}</ref> Новооткривени примерак продат је на аукцији 2012. за 158.500 долара.<ref>{{cite web |title=Doyle, Sir&nbsp;Arthur Conan (1859–1930). Autograph manuscript leaf from ''The Hound of the Baskervilles'', first serialized in ''The Strand Magazine'', August&nbsp;1901–April&nbsp;1902, published in book form by George Newnes, on 25&nbsp;March 1902 |publisher=Christies Auction House |url=http://www.christies.com/lotfinder/books-manuscripts/doyle-sir-arthur-conan-autograph-manuscri-5636370-details.aspx?from=searchresults&intObjectID=5636370&sid=0fefedbe-3bd2-422e-bcf1-c5293e9f488a |access-date=9 October 2013}}</ref> == Адаптације == === Филм и телевизија === Снимљено је преко 20 филмских и телевизијских верзија ''Баскервилског пса''. Године 1914. у немачкој продукцији су снимљена три нема филма заснована на роману. Еје Норвуд је глумио Холмса у кратком немом филму из 1921. године, адаптираном на основу ове књиге. Први звучни филм заснован на причи, ''Баскервилски пас'' (1932), режирао је Гарет Гандри, док су Роберт Рендел и Фредерик Лојд тумачили улоге Холмса и Вотсона респективно. Међу најпознатијим филмским адаптацијама је овог романа је [[Баскервилски пас (филм из 1939)|филм из 1939.]] са Бејзилом Ратбоном као Холмсом и Најџелом Брусом као Вотсоном. [[Баскервилски пас (филм из 1959)|Филм из 1959.]] је прва адаптација овог романа снимљена у боји. Неке адаптације су остале верне оригиналном тексту док се неке разликују у радњи или у детаљима, а међу њима су и неке пародије. Роман је 1968. адаптиран као четврта и пета епизода друге сезоне ТВ серије ''Шерлок Холмс'' са [[Питер Кушинг|Питером Кушингом]] у улози Холмса. Прича је 1988. адаптирана као епизода серије ''[[Авантуре Шерлока Холмса (ТВ серија)|Авантуре Шерлока Холмса]]'' са [[Џереми Брет|Џеремијем Бретом]] у главној улози. Епизода „Баскервилски пси” из друге сезоне серије ''[[Шерлок (ТВ серија)|Шерлок]]'' из 2012. представља модерну адаптацију овог романа. === Аудио === Едит Мејзер је адаптирала роман у облику шест епизода радио-серије ''Авантуре Шерлока Холмса''. Епизоде су емитоване у фебруару и марту 1932, са Ричардом Гордоном у улози Шерлока Холмса и Лијем Ловелом као др Вотсоном. Још једна драматизација приче емитована је у новембру и децембру 1936, са Гордоном као Холмсом и Харијем Вестом као Вотсоном.<ref>{{cite book |last=Dickerson |first=Ian |author-link=Ian Dickerson |title=Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio |publisher=BearManor Media |year=2019 |pages=41, 76 |isbn=978-1629335087}}</ref> Мејзерова је причу адаптирала и путем шест епизода радио-серије ''Нове авантуре Шерлока Холмса'' са Бејзилом Ретбоуном као Холмсом и Најџелом Брусом као Вотсоном. Епизоде су емитоване у јануару и фебруару 1941. године.<ref>{{cite book |last=Dickerson |first=Ian |author-link=Ian Dickerson |title=Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio |publisher=BearManor Media |year=2019 |pages=96–97 |isbn=978-1629335087}}</ref> Драматизација овог романа, коју је радио Феликс Фелтон, емитована је на BBC Light програму 1958. као део радио-серије из 1952–1969, са Карлтоном Хобсом као Шерлоком Холмсом и Норманом Шелијем као др Вотсоном.<ref>{{cite book |last=de&nbsp;Waal |first=Ronald Burt |title=The World Bibliography of Sherlock Holmes |year=1974 |publisher=Bramhall House |page=386 |isbn=0-517-217597 |url=https://archive.org/details/worldbibliograph00dewa/page/386}}</ref> Другачија продукција ''Баскервилског пса'', коју је такође адаптирао Фелтон и са Хобсом и Шелијем у главним улогама са различитим споредним глумцима, емитована је 1961. на станици BBC Home Service.<ref>{{cite book |last=de&nbsp;Waal |first=Ronald Burt |year=1974 |title=The World Bibliography of Sherlock Holmes |publisher=Bramhall House |page=388 |isbn=0-517-217597 |url=https://archive.org/details/worldbibliograph00dewa/page/388}}</ref> Роман је адаптиран као епизода радио-серије ''CBS Radio Mystery Theater''. У епизоди, која је емитована 1977. године, глумили су Кевин Макарти као Холмс и Лојд Батиста као Вотсон.<ref>{{cite book |last1=Payton |first1=Gordon |last2=Grams |first2=Martin, Jr. |year=2015 |orig-year=1999 |title=The CBS Radio Mystery Theater: An episode guide and handbook to nine years of broadcasting, 1974–1982 |page=195 |publisher=McFarland |isbn=9780786492282 |edition=Reprinted}}</ref> ''Баскервилског пса'' је у два наврата адаптирао Берт Кулс за радио BBC. У првом су глумили Роџер Рис као Холмс и Крофорд Логан као Вотсон, а емитован је 1988. на станици BBC Radio 4. Након доброг пријема, Кулс је предложио даље радио адаптације, што је на крају довело до радио-серије драматизације читавог канона из 1989–1998. са Клајвом Мерисоном у улози Холмса и Мајклом Вилијамсом као Вотсоном.<ref>{{cite web |first=Bert |last=Coules |author-link=Bert Coules |title=The Background |website=The BBC complete audio Sherlock Holmes |url=http://merrisonholmes.com/background.php |access-date=12 December 2016}}</ref> Друга адаптација ''Баскервилског пса'', која садржи ово упаривање, емитована је 1998. године, а такође је укључивала [[Џуди Денч]] као госпођу Хадсон и Доналда Синдена као сер Чарлса Баскервила.<ref>{{cite web |first=Bert |last=Coules |author-link=Bert Coules |title=The Hound of the Baskervilles |access-date=12 December 2016 |website=The BBC complete audio Sherlock Holmes |url=http://merrisonholmes.com/hound.php}}</ref> Клајв Нолан и Оливер Вејкман адаптирали су ''Баскервилског пса'' као прогресивни рок албум 2002. године, уз нарацију Роберта Пауела. ''Баскервилски пас'' је адаптиран у виду три епизоде америчке радио-серије ''Класичне авантуре Шерлока Холмса'', са Џоном Патриком Лоуријем као Холмсом и Лоренсом Албертом као Вотсоном. Епизоде су први пут емитоване у марту 2008. године.<ref>{{cite web |last=Wright |first=Stewart |date=30 April 2019 |title=The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast log |website=Old-Time Radio |url=https://www.old-time.com/otrlogs2/classicsh_sw.log.pdf |access-date= 1 May 2020}}</ref> Године 2011. Big Finish Productions је објавио своју адаптацију књиге као део своје друге серије Холмесових драма. Холмса је играо Николас Бригс, а Вотсона Ричард Ерл.<ref>{{cite web |first=Nicholas |last=Briggs |author-link=Nicholas Briggs |year=2011 |title=The Hounds of the Bakervilles |id=2.3 |website=[[Big Finish Productions]] |url=https://www.bigfinish.com/releases/v/sherlock-holmes-the-hound-of-the-baskervilles-19 |access-date=5 April 2020 }}</ref> Године 2014. L.A. Theatre Works је објавио своју продукцију, у којој су глумили Шејмус Девер као Холмс, Џефри Аренд као Вотсон, Џејмс Марстерс као сер Хенри, Сара Дру као Берил Стејплтон, Вилсон Бетел као Стејплтон, Хенри Лубати као др Мортимер, Кристофер Ним као сер Чарлс и Френкланд, Мојра Квирк као госпођа Хадсон и госпођа Беримор и Дарен Ричардсон као Баримор.<ref>{{cite web |year=2014 |title=The Hound of the Bakervilles |website=[[L.A. Theatre Works]] |url=https://latw.org/title/hound-baskervilles |access-date=25 January 2022 }}</ref> У јулу 2020. Lions Den Theatre је објавио нову адаптацију романа који је написао и режирао Кит Морисон на [[YouTube]] каналу компаније. Рана верзија ове представе изведена је на различитим локацијама у Новој Шкотској 2018. године. У новембру 2021. Audible је објавио адаптацију приче у којој глуме Колин Салмон као Шерлок Холмс и [[Стивен Фрај]] као доктор Џон Вотсон.<ref>{{cite web |year=2021 |title=The Hound of the Bakervilles |website=[[Audible (service)|Audible]] |url=https://www.audible.com.au/pd/The-Hound-of-the-Baskervilles-Podcast/B09LVVR1D7?qid=1643071053&sr=1-6&ref=a_search_c3_lProduct_1_6&pf_rd_p=771c6463-05d7-4981-9b47-920dc34a70f1&pf_rd_r=JFT7R86PTQ52ZXFF3CCF |access-date=25 January 2022 }}</ref> === Позориште === Године 2007, Peepolykus Theatre Company је премијерно извео нову адаптацију ''Баскервилског пса'' у позоришту Вест Јоркшир у [[Лидс]]у. У адаптацији Џона Николсона и Стивена Кенија, продукција укључује само три глумца, а критичари су је похвалили због физичке комедије. Након турнеје по Великој Британији, пребачен је у позориште у лондонском Вест Енду. ''[[The Daily Telegraph]]'' описао ју је као „невероватно дивну пародију”, док је ''The Sunday Times'' хвалио њену „луду веселост због које ћете се осећати сасвим разумно”. Ову адаптацију настављају да представљају и аматерске и професионалне компаније широм света.<ref>{{Cite web |title=Licencing, ''The Hound of the Baskervilles'', Peepolykus Theatre Company |url=http://peepolykus.com/touring |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20141028170216/http://peepolykus.com/touring |archive-date=28 October 2014 |access-date=2014-10-28 |publisher=Peepolykus.com}}</ref> Сценски наступи су такође извођени у Великој Британији у драматизацијама Џоун Најт, Клер Малколмсон, Харија Мичера и Роџера Сансома, између осталих. Мичерова верзија је продуцирана три пута, а сваки пут је он глумио Холмса.<ref>{{Cite web|url=https://www.thestage.co.uk/home|title=Home|website=Thestage.co.uk|access-date=2 November 2021}}</ref> [[Кен Лудвиг]] је аутор адаптације под називом ''Баскервил: Мистерија Шерлока Холмса'' која је премијерно приказана у позоришту Arena Stage у [[Вашингтон]]у у јануару 2015. и позоришту McCarter Theatre у марту 2015. године.<ref>{{cite web |last=Purcell |first=Carey |date=15 January 2015 |title=Ken Ludwig's ''Baskerville: A Sherlock Holmes mystery'' makes world premiere tonight |work=[[Playbill]] |url=http://www.playbill.com/article/ken-ludwigs-baskerville-a-sherlock-holmes-mystery-makes-world-premiere-tonight-com-339380 |access-date=2 January 2018}}</ref> Године 2021. адаптација Стивена Кенија и Џона Николсона за сцену за Peepolykus, у режији Тима Џексона и Лот Вејкман, била је на турнеји по Великој Британији у продукцији позоришта Original Theatre Company и Bolton's Octagon Theatre. === Видео игре === ''Баскервилски пас'' је послужио као примарна инспирација за последњи случај у игри ''The Great Ace Attorney: Adventures'', у којем се протагониста удружује са Шерлоком Холмсом како би истражио мистерије на основу различитих наслова у Холмсовој хронологији. ''Sherlock Holmes and the Hound of the Baskervilles'' је лежерна игра компаније Frogwares. Разликује се од оригиналне радње увођењем јасних натприродних елемената. Упркос неканонском заплету, игра је добила позитивне критике.<ref>{{cite web |title=Sherlock Holmes and the Hound of the Baskervilles |website=bigfishgames.com |url=http://www.bigfishgames.com/games/6077/sherlock-holmes-hound-baskervilles/?pc |access-date=2 June 2016}}</ref> == Сродни радови == * Филм ''Живот и смрт пуковника Блимпа'' (1941) садржи референце на ''Баскервилског пса''. * Часопис ''[[Mad (magazin)|Mad]]'' је сатирирао овај роман у 16. издању (октобар 1954) као „The Hound of the Basketballs”, дело Била Елдера. * [[The Walt Disney Company|Дизнијев]] цртач [[Карл Баркс]] пародирао је ову причу филмом ''Вискервилски пас'' (1960), са ујаком Скруџом у главној улози.<ref>''Uncle Scrooge'' #29, Dell, 1960.</ref> * У издању ''Волт Дизнијевих стрипова и прича'' из 1965. представљен је ''Баскетвилски пас'', у којем су главне улоге тумачили [[Мики Маус]], Шиља, Гледстон Гандер и Плутон, као и Шерлок Маус, доктор Шља, сер Гледстон Баскетвил и пас. * Године 1971, немачки вокални дуо шлагера Синди и Берт обрадио је револуционарну хеви метал песму ''Paranoid'' из 1970. године, групе [[Black Sabbath]], са текстовима заснованим на ''Баскервилском псу'' као „Der Hund von Baskerville”. Ова верзија са тешким хамонд оргуљама, представљена у ТВ емисији<ref>"Cindy & Bert - Der Hund von Baskerville (1971) Black Sabbath "Paranoid" Cover" https://www.youtube.com/watch?v=ZgTB4gLzsgo</ref> са сићушним [[пекинезер]]ом који је представљао насловног пса и са плесачима који се враћају на своја места, подстакла је радозналост колекционара и постала је документ [[цајтгајст]]а из 1971. године. * Стејплтон се поново појављује у верзији ''Дивовског пацова Суматре'' (1976) Ричарда Л. Бојера. Испоставило се да он није умро, као што су Холмс и Вотсон претпостављали, већ је побегао другим путем, починивши даље злочине и заклевши се да ће се осветити Шерлоку Холмсу. * Вилијам од Баскервила, протагониста романа [[Умберто Еко|Умберта Ека]] ''[[Име руже (роман)|Име руже]]'' (1980), фрањевачки је фратар и детектив, инспирисан Шерлоком Холмсом и можда [[Вилијам Окамски|Вилијамом Окамским]], као и другим стварним и измишљеним ликовима. * Баскервилски пас имао је кратку улогу у анимираном филму ''Магична библиотека'' (1994). * Баскервилски пас је лик у натприродној [[манга]] серији ''[[Hellsing]]'' (1997–2008), аутора Коуте Хирана. * [[Спајк Милиган]] је сатиризовао овај роман у својој књизи ''Баскервилски пас према Спајку Милигану'' (1997), комбинујући елементе оригиналног романа са серијалом са Бејзилом Ратбоном. * ''Вресиште'' (1998), роман у серији Лори Р. Кинг о Шерлоку Холмсу и Мери Расел, користи ово окружење и различите елементе радње, а Холмс се касније враћа у Дартмур. * Књига Пјера Бајарда ''Шерлок Холмс је погрешио'' (2008) поново отвара случај и, пажљивим преиспитивањем свих индиција, ослобађа пса од свих недела, уз то тврдећи да се стварни убица извукао са злочином за који уопште нису сумњали Холмс, безбројни читаоци књиге током претходног века — па чак, у извесном смислу, и сам аутор. * Мистериозни елементи ''Баскервилског пса'' коришћени су као инспирација за демонског пса Плутона у аниме серији ''Црни Батлер'' (2011–2017). == Пријем == Дана 5. новембра 2019, ''Баскервилски пас'' се појавио на BBC листи 100 „најинспиративнијих” романа, коју је објавио [[BBC News]]. == Референце == {{Рефлист}} == Спољашње везе == {{Commonscat|The Hound of the Baskervilles}} * [http://www.gutenberg.org/ebooks/3070 Баскервилски пас] на [[Пројекат Гутенберг|Пројекту Гутенберг]] [[Категорија:Енглески романи]] [[Категорија:Шерлок Холмс]] [[Категорија:Романи 1902.]] 01422j4805h058hb6v2ffghacg3b34h 0 42133 25122091 24623042 2022-07-25T10:47:10Z 178.223.172.202 wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Наташа | презиме = Кандић | слика = Natasa_Kandic.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Наташа Кандић | пуно_име = Наташа Кандић | дан_рођења = | месец_рођења = | година_рођења = 1946. | место_рођења = [[Крагујевац]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Наташа Кандић''' (рођена [[1946]]. у [[Крагујевац|Крагујевцу]]) је оснивач и бивша извршна директорка [[Фонд за хуманитарно право|Фонда за хуманитарно право]] у [[Србија|Србији]]. == Биографија == Студирала је [[социологија|социологију]], коју је завршила са 26 година. Радила у [[Градска општина Палилула (Београд)|општини Палилула]], затим у градском синдикату, па у Центру за антиратну акцију. Она је извршна директорка и оснивач [[Фонд за хуманитарно право|Фонда за хуманитарно право]] из [[Београд]]а.<ref>[http://www.hlc-rdc.org/?page_id=14390 O nama - Fond za humanitarno pravo/Humanitarian Law Center/Fondi për të Drejtën Humanitare | Fond za humanitarno pravo/Humanitarian Law Center/Fondi për të Drejtën Humanitare<!-- Bot generated title -->]</ref> Била је удата за редитеља [[Лазар Стојановић (редитељ)|Лазара Стојановића]]. === Друштвени рад === Због прикупљања и објављивања материјала о ратним злочинима, Наташа Кандић није била популарна код власти у доба [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], а сличан статус има и код владе [[Војислав Коштуница|Војислава Коштунице]], као и код одређеног дела јавности, јер сматрају да се она бави ратним злочинима једнострано. Током [[Рат на Косову и Метохији|рата на Космету]] [[1999]]. године, одлазила је у ту провинцију и прикупљала доказе који су касније коришћени на суђењима оптуженим [[Срби]]ма за ратне злочине на просторима [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. <ref>[https://www.danas.rs/drustvo/nominacija-natase-kandic-atak-na-drzavnu-verziju-ratova-90-ih/ Nominacija Nataše Kandić atak na "državnu" verziju ratova 90-ih - Društvo - Dnevni list Danas<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Наташа Кандић је издејствовала да се на телевизији емитују снимци егзекуције ненаоружаних [[Бошњаци|бошњачких]] заробљеника из [[Сребреница|Сребренице]]. <ref>[https://www.theguardian.com/world/2005/jun/05/balkans.warcrimes How video that put Serbia in dock was brought to light | World news | The Guardian<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Наташа Кандић је била почасни гост на седници [[Скупштина Републике Косово|Скупштине Косова и Метохије]] када је проглашена независност од [[Србија|Србије]]. Члан је Саветодавног одбора Вајзеровог центра за демократије у развоју на [[Univerzitet Mičigena|Универзитету Мичигена]].<ref>{{Cite web|url=http://www.ii.umich.edu/wced/people/council|title= Weiser Center for Emerging Democracies - Advisory Council.|accessdate=21. 10. 2008|last=|first=|date=|work=|publisher=www.ii.umich.edu|archive-url=https://web.archive.org/web/20090910200525/http://www.ii.umich.edu/wced/people/council|archive-date=10. 9. 2009|url-status=dead}}</ref> == Фонд за хуманитарно право == {{Посебан чланак|Фонд за хуманитарно право}} == Контроверзе == Око Наташе Кандић као јавне личности постоје многе контроверзе.<ref>{{cite web|url=http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Cyrl/features/setimes/articles/2005/07/11/reportage-01 |title=Чланак у -{Southeast European Times}-у |publisher=Setimes.com |date=|accessdate=5. 10. 2011.}}</ref> Њени противници је оптужују да „има отпор према свему [[Срби|српском]]“ и да се „бори само за једну страну“, да „ствара [[Србофобија|антисрпску]] хистерију“<ref>[https://web.archive.org/web/20080318114506/http://82.117.206.28/Develop/KoJeKo.nsf/c9c629eb29aab07bc12570a500309ea0/b247a9c1f237cb17c12570b400380614?OpenDocument Изјава градоначелника Кикинде], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>, да је „следбеник стамболићевске комунистичке фракције“<ref>{{cite web|url=http://www.vidovdan.org/article611.html |title=Чланак на сајту www.vidovdan.org |publisher=Vidovdan.org |date=|accessdate=5. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20080227053952/http://www.vidovdan.org/article611.html |archive-date=27. 2. 2008 |url-status=dead }}</ref> и да је „плаћа [[Албанци|албански]] лоби“.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:709443-%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%9E%D0%92%D0%9A-%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8-%D0%9D%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0 Podržava OVK, sada juri "Nobela" | Društvo | Novosti.rs<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Током протеста прогнаних [[Срби|Срба]] са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] [[2003]]. године, ошамарила је седамдесетогодишњака, који је стајао у протесту траживши истину о несталом сину, само зато што се усудио да је пита да се представи, на шта је полиција једва реаговала затраживши јој личну карту, коју је она одбила да дâ на увид, тражећи од полиције имена свих учесника протеста.<ref>И за то није добила ни прекршајну пријаву http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/08/31/srpski/P03083001.shtml</ref> Због изношења оптужби, [[13. јун]]а [[2005]]. на [[Радио Б92|радију „Б92“]], да је [[Томислав Николић]] вршио ратне злочине и убиства цивила у селу [[Антин (Тординци)|Антин]], у [[Славонија, Барања и Западни Срем (1991—1992)|Источној Славонији]], [[Српска радикална странка]] ју је тужила за клевету.<ref>[https://web.archive.org/web/20080224200414/http://www.srs.org.yu/aktuelno/izjava.php Изјава Томислава Николића] поводом подношења кривичне пријаве, на званичном сајту [[Српска радикална странка|СРС]]</ref><ref>[http://www.politika.rs/detaljno.php?nid=28105 „Шешељев најбољи ђак“]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Биљана Чпајак, „Политика“, 13. мај 2007.</ref> [[5. фебруар]]а [[2009]], проглашена је кривом и кажњена са 200.000 динара.<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/hronika.php?id=77636 |title=Блиц: „Наташа Кандић осуђена за клевету Томислава Николића“ |publisher=Blic.rs |date=|accessdate=5. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20091214170949/http://www.blic.rs/hronika.php?id=77636 |archive-date=14. 12. 2009 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rtv.rs/sr/vesti/hronika/sudska_hronika/2009_02_05/vest_111648.jsp |title=РТС: „Наташа Кандић осуђена због клевете Томислава Николића“ |publisher=Rtv.rs |date=20. 10. 2009. |accessdate=5. 10. 2011.}}</ref> == Награде и признања == * -{Human Rights Watch Award}- (1993) * -{US and EU Democracy and Civil Society Award}- (1998) * -{Martin Ennals Award}- (1999) * -{Lawyers’ Committee for Human Rights Award}- (1999) * -{NED Democracy Award 2000}- (са [[Ветон Суроји|Ветоном Суројием]]) * -{Geuzenpenning 2000 Award}- (са Ветоном Суројием) * -{2000. награда Roger E. Joseph}- коју додељује -{Hebrew Union College – Jewish Institute of Religion}- * -{2000. награда Alexander Langer}- (са Војса Добруном) * -{2000. награда Civil Courage}- коју додељује -{Northcote Parkinson Fund}-. * -{2004. награда Homo Homini}- коју додељује -{People in Need Foundation}-. * -{2018. награда Златна мапа Косова}- коју додељују привремене институције [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. <ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/402482/Haradinaj-urucio-Natasi-Kandic-Zlatnu-mapu-Kosova Политика Online - Харадинај уручио Наташи Кандић „Златну мапу Косова”<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> * Орден „Данице Хрватске“ додељен од председника [[Хрватска|Хрватске]] [[Стјепан Месић|Стјепана Месића]] због њених ''заслуга у успостављању контаката између Србије и Хрватске и успеха у правном решавању последица рата''.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=11&dd=07&nav_category=11&nav_id=219040 |title=Вест на сајту Б92 |publisher=B92.net |date=7. 11. 2006. |accessdate=5. 10. 2011.}}</ref> * Почасни докторат, Универзитет у [[Валенсија|Валенсији]], додељен [[31. мај]] [[2001]] у знак признања за њен дугогодишњи и истрајни рад у области заштите људских права и хуманитарне активности * Награда Одбора за људска права из [[Лесковац|Лесковца]], 2002. * Плакета [[општина Тутин|општине Тутин]] за десетогодишњи рад на заштити људских права у Рашкој области, додељена [[28. мај]]а [[2003]] * Наведена је на листи 36 европских хероја 2003. године, коју је сачинио магазин -{Time}- * -{CEELI}- награда Америчког удружења правника, 2003. * Почасна грађанка [[Сарајево|Сарајева]] [[29. септембар|29. септембра]] [[2005]].<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=09&dd=30&nav_category=167&nav_id=177628|title=Kandićeva počasni građanin Sarajeva|website=B92.net|language=sr-Latn-RS|access-date=2021-08-06}}</ref> *Номинована је за [[Нобелова награда за мир|Нобелову награду за мир]] 2018.<ref>{{cite web|title=Mirovna aktivistkinja Nataša Kandić nominirana za Nobelovu nagradu za mir|url=http://www.voxfeminae.net/vijestice-list/svijet/item/12292-mirovna-aktivistkinja-natasa-kandic-nominirana-za-nobelovu-nagradu-za-mir|website=VOXFEMINAE.NET|accessdate=23. 2. 2018|date=1. 2. 2018}}</ref> == Види још == * [[Фонд за хуманитарно право]] == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти | commons = Nataša Kandić | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Наташа Кандић }} * [http://www.hlc-rdc.org/ Фонд за хуманитарно право] * [https://web.archive.org/web/20080318114506/http://82.117.206.28/Develop/KoJeKo.nsf/c9c629eb29aab07bc12570a500309ea0/b247a9c1f237cb17c12570b400380614?OpenDocument -{Ebart Consulting}- - Медијска документација] * [https://web.archive.org/web/20071011100009/http://www.chris-network.org/sh/sajt/10/396/?tpl=24 -{CHRIS Network}- – Одбор за људска права у Србији] * [http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Cyrl/features/setimes/articles/2005/07/11/reportage-01 -{Southeast European Times}- - Наташа Кандић: „Срби тек треба да се суоче са наслеђем из рата“] * [http://www.koreni.net/broj53/srbisakosmeta.htm „Срби са Космета - жртве сопствене државе?!“] * [http://www.youtube.com/watch?v=01Z-549wQqw Снимак репортаже] са Телевизије Пинк, који приказује и инцидент. * [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=09&dd=01&nav_category=11&nav_id=118325&fs=1] и * [http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=36962 РТРС: Тужба против Наташе Кандић, 10.3.2011.] {{ср}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Кандић, Наташа}} [[Категорија:Рођени 1946.]] [[Категорија:Српски борци за људска права]] [[Категорија:Крагујевчани]] 61knlkcr19plyxibiq6yqzdvd0d0ex2 0 42510 25121772 24579354 2022-07-25T01:21:35Z NadyBarbieGirl 188744 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Кристина Агилера | слика = Christina Aguilera Sanremo.jpg | опис_слике = Кристина Агилера 2006. | ширина_слике = 230п | пејзажно = не | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Кристина Марија Агилера | алијас = | датум_рођења = {{Датум рођења|1980|12|18|год=да}} | место_рођења = [[Staten Ajland|Статен Ајланд]] | држава_рођења = [[Њујорк]], {{застава|САД}} | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[певач|вокал]] | жанр = [[поп музика|поп]], [[Ritam i bluz|РнБ]], [[соул]], [[Денс музика|денс]] | занимање = [[кантаутор]], [[глумац|глумица]] | активни_период = [[1997]]–данас | издавачка_кућа = ''-{[[RCA Records|RCA]]}-'' | везани_чланци = | вебсајт = [http://www.christinaaguilera.com/us/home -{www.christinaaguilera.com}-] }} '''Кристина Марија Агилера''' ({{јез-енгл|Christina Maria Aguilera}}; [[Staten Ajland|Статен Ајланд]], [[18. децембар]] [[1980]]) је америчка поп певачица, текстописац, играчица, глумица и продуцент. Агилера је позната по вокалним могућностима, спотовима и имиџу, али и као борац за женска права, људска права, донатор и хуманиста. Кристина је добитница великог броја награда, укључујући и 5 [[Награда Греми|Греми]] награда. Музички магазин, [[Ролинг стоун]], ју је уврстио у листу највећих певача свих времена, на којој је најмлађа и једини уметник са мање од 30 година. Агилера, по броју продатих албума, спада у најуспешније извођаче свих времена.<ref>[http://www.billboard.biz/bbbiz/charts/decadeendcharts/2009/artists-of-the-decade Artists of the decade]{{en}}</ref> <ref>[http://www.billboard.biz/bbbiz/charts/decadeendcharts/2009/billboard-200-artists Billboard 200 artists] {{Wayback|url=http://www.billboard.biz/bbbiz/charts/decadeendcharts/2009/billboard-200-artists |date=20121006014550 }}{{en}}</ref> Такође је и један од музичара са највећим бројем продатих синглова током протекле деценије, на другом месту, одмах иза Мадоне.<ref>[http://www.billboard.biz/bbbiz/charts/decadeendcharts/chart_display.jsp?&f=Singles+Sales+Artists&g=Decade-end+Artists Синглови деценије] {{Wayback|url=http://www.billboard.biz/bbbiz/charts/decadeendcharts/chart_display.jsp?&f=Singles+Sales+Artists&g=Decade-end+Artists |date=20100914111005 }}, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> == Биографија == === Почеци === Кристина Агилера је рођена 18. децембра 1980. у [[Њујорк]]у, на [[Staten Ajland|Стејтен Ајланду]], али је одрасла углавном у [[Питсбург]]у, у [[Пенсилванија|Пенсливанији]]. Још одмалена, показивала је дар за певање и врло брзо привукла пажњу медија. Године [[1993]]. је имала први значајнији наступ на телевизији, и то у емисији Нови [[клуб Микија Мауса]], на [[Дизни канал]]у. У овој емисији су, између осталих, учествовали и [[Бритни Спирс]] и [[Џастин Тимберлејк]]. Године [[1998]]. је отпевала песму за музику за Дизнијев филм [[Мулан (филм из 1998)|Мулан]]. Ова песма је била номинована за [[Награда Златни глобус|Златни глобус]] за најбољу оригиналну музичку нумеру за филм, 1998. године. === Christina Aguilera (1999—2000) === Први албум, под именом „Кристина Агилера“, издала је [[1999]]. године. Само у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], овај албум је продат у преко осам милиона примерака. Са албума су се издвојили велики хитови као што су -{Genie In A Bottle}-, -{What A Girl Wants}-, -{Come On Over Baby(All I Want Is You)}- који су доспели до првог места америчке топ-листе и -{I Turn To You}- који је доспео до трећег места. Године [[2000]]. је добила [[Награда Греми|Греми]] награду за најбољег новог уметника. Исте године издаје свој први албум на шпанском -{Mi Reflejo}- који је био номинован за најбољи латино-амерички албум на Гремијима. === 2001. === Током [[2001]]. је сарађивала са [[Рики Мартин|Рикијем Мартином]] у песми -{Nobody Wants To Be Lonely}-, и са [[Пинк (певачица)|Пинк]], [[Маја (певачица)|Мајом]] и [[Лил Ким]] у једном од највећих хитова те године песми -{Lady Marmelade}-, која је урађена за филм [[Мулен руж]]. То је четврта Кристинина песма која је доспела на прво место топ-листе у Америци. За ову песму је добила свој други Греми, у категорији „Најбоље поп вокално извођење дуета или групе“. Исте године издала је албум -{Just Be Free}- који је био скупина демо песама снимљених пре него што се прославила. === -{Stripped}- === [[Датотека:Stripped Tour CH - cropped.jpg|мини|усправно|десно|Агилера на ''-{[[The Stripped Tour]]}-'' 2003. године]] Године [[2002]]. издала је четврти албум, ''Stripped''. Непосредно пошто је албум изашао, Агилера се сликала за часописе [[Максим (часопис)|Максим]], Ролинг Стоун и Космо Герл, након чега је већи део јавности посветио више пажње њеном изгледу, него њеним вокалним квалитетима. Са албума су се издвојиле песме као што су -{Dirrty}- (спот за ову песму је био забрањен у неким земљама), -{Fighter}-, -{Can't Hold Us Down}- са -{Lil' Kim}-, -{The Voice Within}- али највећи хит са албума је била песма -{Beautiful}- чији спот је изазвао скандал због љубавне сцене два мушкарца. Песма говори о томе како треба прихватити себе такав какав си, због чега је, између осталог, постала геј химна. Песма је Кристини освојила трећи Греми за „Најбоље женско Поп вокално извођење“. === -{MTV Video Music Awards}- 2003. === Године [[2003]]. је отворила -{MTV Video Music Awards}- са Мадоном, [[Бритни Спирс]] и [[Миси Елиот]]. Наступ је изазвао скандал због шокантног пољупца Мадоне са Бритни и Кристином. Кристинин пољубац са Мадоном није изазвао толику пажњу као онај између Мадоне и Бритни, због чега је Кристина била незадовољна. Средином [[2004]]. Кристина се повукла из јавности, а у жижу јавности се вратила 19. новембра 2005. када се удала за [[Џордан Братман|Џордана Братмана]]. === -{Back To Basics}- === После четири године Кристина је снимила пети албум -{Back To Basics}- који је инспирисан џезом, блузом и соулом двадесетих, тридесетих и четрдесетих година 20. века. Кристина је хтела да сними овакав албум, јер како каже, кад је била мала, њени идоли су управо певали те врсте музике, и хтела је да приближи тај звук млађим генерацијама. Први сингл је песма -{Ain't No Other Man}- која је посвећена њеном мужу. Албум у Америци је изашао 15. августа, и иако није надмашио продају претходног албума -{Striped}-, ипак је био изузетно успешан, а турнеја -{Back to basics}- била је веома успешна. Само у Северној Америци зарадила је више од 34 милиона америчких долара. На турнеји су је пратиле -{[[Nizlopi]]}-, -{[[Pussycat dolls]]}- и -{[[Danity Kane]]}-. Турнеја се сматра њеном најбољом и најекстравагантнијом до сад. === -{Keeps Gettin' Better, Bionic, Burlesque}- === Поводом десетогодишњице на музичкој сцени, 11. новембра 2008. Агилерина издавачка кућа објавила је компилацију хитова -{Keeps Gettin' Better: A Decade of Hits}-. Једини сингл била је нумера -{Keeps gettin' better}- која је на Америчкој топ-листи дебитовала на 7. месту. Агилерин шести студијски албум, -{Bionic}-, инспирисан модерним звуком, издат је [[8. јун]]а [[2010]]. Раскошној гозби (18 нумера на регуларном издању, а 23 на делукс верзији албума, као и још једна, бонус, песма при куповини дигиталне копије албума) допринели су -{Tricky Stewart}-, -{Ladytron}-, -{SiA}-, -{Santigold}-, -{Cathy Dennis}-, -{Linda Perry}-, -{M.I.A}-.... Агилера је описала албум као јединствену мешавину музичких стилова и жанрова. Америчку топ-листу је отворио на трећем месту, а у Европи и Великој Британији је дебитовао на првом. Промоцију албума је пратила негативна кампања популарног блогера, Переза Хилтона. Албум је добио мешовите оцене од критике и, уопште, донео је много поређења са актуелном дивом, Леди Гагом. -{Not myself tonight}- је први сингл са албума. Генерално је постигао осредњи комерцијални успех на светским топ-листама, док је на Билбордовој -{Hot Dance Club Songs}- топ-листи достигао број један. Критика је, генерално, позитивно оценила песму, са посебним акцентом на Агилерин вокал, који је и њено највеће обележје. Неки критичари су писали и да је -{Not myself tonight}- Агилерина најбоља брза песма, после планетарног хита -{Dirrty}-. Песму је пратио спот са -{S&M}- темом, у ком је Агилера желела да ода омаж Мадониним спотовима -{Express Yourself}- (1989) и -{Human Nature}- (1995). Критика је похвалила естетику у споту, али га је назвала неоригиналним. Дирљива балада -{You lost me}- је други сингл са албума. Критика је врло позитивно оценила песму, посебно искрене емоције и вокал, истакавши да су баладе оно што Агилера ради најбоље. Једина замерка се односила на динамику песме, које је, по критици иста као и у Агилериним ранијим баладама. Ипак, оригинална верзија песме није остварила значајнији успех на топ-листама, за разлику од званичног, клупског, ремикса песме, који је достигао прво место на Билбордовој -{Hot Dance Club Songs}- топ-листи. -{Bionic}-, праћен оскудном промоцијом, у поређењу са Леди Гагом, и негативном медијском кампањом, продат је у далеко мање примерака у односу на Агилерине претходне албуме, но ипак је један од 76 најпродаванијих албума у Америци у [[2010]]. години. Дана 24. новембра у америчке биоскопе стигао је мјузикл -{Burlesque}- у коме главне улоге тумаче Кристина Агилера и [[Шер (пјевачица)|Шер]]. Бурлеска представља Агилерин деби на великом платну. У овом остварењу Кристина тумачи Ели, девојку из малог града, са моћним гласом, која решава да преокрене живот. Упушта се у неизвесност, како би испунила своје снове и одлази у Лос Анђелес. Након успеха и падова у Бурлеска Салону, величанственом позоришту пуном бола, које је дом за инспиративну музику, Тес, власница салона (коју тумачи Шер) даје Ели посао конобарице. Екстравагантни костими и смеле кореографије очарале су Ели, која је себи обећала да ће, макар на један дан, наступати у Бурлески. Убрзо, Ели склапа пријатељство са играчицом са којом наступа, проналази непријатеља и заљубљује се у Џека, бармена и музичара. Уз помоћ управника позоришта и хостесе, транссексуалца, Ели успева да раскрчи себи пут од бара до позорнице. Њен спектакуларан глас успева да обнови Бурлеска Салон и враћа му некадашњу славу, све док се не појави харизматични предузетник са примамљивом понудом. Поред две музичке диве, у филму играју и Кристин Бел, Стенли Тучи, Ерик Дејн и други. Премијера Бурлеске у нашим биоскопима заказана је за [[3. фебруар]] [[2011]]. Премијеру филма прати и албум -{Burlesque soundtrack}- који се састоји од 10 песама, 8 у извођењу Кристине и две у интерпретацији Шер. Први сингл је -{Express}- у извођењу Агилере, а други, моћна балада -{You haven't seen the last of me}- у извођењу Шер. Оба сингла су наишла на позитивне оцене од стране критике. == Дискографија == {{Main|Дискографија Кристине Агилере}} === Студјски албуми === * ''[[Christina Aguilera (албум)|Christina Aguilera]]'' (1999) * ''[[Mi Reflejo]]'' (2000) * ''[[My Kind of Christmas]]'' (2000) * ''[[Stripped (албум Кристине Агилере)|Stripped]]'' (2002) * ''[[Back to Basics (албум Кристине Агилере)|Back to Basics]]'' (2006) * ''[[Bionic (албум Кристине Агилере)|Bionic]]'' (2010) * ''[[Lotus (албум Кристине Агилере)|Lotus]]'' (2012) * ''[[Liberation (албум Кристине Агилере)|Liberation]]'' (2018) * ''[[La Fuerza (албум Кристине Агилере)|La Fuerza]]'' (2022) * ''[[La Tormenta (албум Кристине Агилере)|La Tormenta]]'' (2022) * ''[[La Luz (албум Кристине Агилере)|La Luz]]'' (2022) === Синглови === На енглеском језику: '''''-{Christina Aguilera}-''''' * 1998: -{Reflection}- * 1999: -{Genie in a Bottle}- * 1999: -{What a Girl Wants}- * 2000: -{I Turn to You}- * 2000: -{Come on Over Baby (All I Want Is You)}- '''''-{My Kind of Christmas}-''''' * 1999: -{The Christmas Song (Chestnut Roasting on an Open Fire)}- '''''-{Stripped}-''''' * 2002: -{Dirrty}- * 2002: -{Beautiful}- * 2003: -{Fighter}- * 2003: -{Can't Hold Us Down}- * 2003: -{The Voice Within}- * 2004: -{Infatuation}- [[Датотека:Back to Basics.jpg|мини|200п|Омот албума ''-{Back to Basics}-'']] '''''-{Back To Basics}-''''' * 2006: -{Ain't No Other Man}- * 2006: -{Hurt}- * 2007: -{Candyman}- * 2007: -{Slow Down Baby}- * 2007: -{Oh Mother}- '''''-{Keeps Gettin' Better:A Decade Of Hits}-''''' * 2008: -{Keeps Gettin' Better}- '''''-{Bionic}-''''' * 2010: -{Not Myself Tonight}- * 2010: -{Woohoo}- * 2010: -{You Lost Me}- * 2010: -{I Hate Boys}- '''''-{Burlesque}-''''' * 2010: -{Express}- * 2010: -{Show Me How You Burlesque}- '''''-{Lotus}-''''' * 2012: -{Your Body}- * 2012: -{Just a Fool}- ==== На шпанском језику: ==== '''''-{Mi Reflejo}-''''' * 2000: -{Ven Conmigo (Solamente Tu)}- * 2000: -{Pero Me Acuerdo De Ti}- * 2001: -{Falsas Esperanzas}- === Разно === ==== Сарадња са другим уметницима ==== * 2001: -{Nobody Wants to Be Lonely}-, са Рики Мартином * 2001: -{What's Going On}-, уметници против сиде -{(Artist Against AIDS Worldwide)}- * 2001: -{Lady Marmalade}-, са Лил Ким, Мајом и Пинк * 2004: -{Car Wash}-, са Миси Елиот * 2004: -{Tilt Ya Head Back}-, sa Nelly-em * 2005: -{A Song For You}-, са Херби Хенкоком * 2005: -{Somos Novios}-, sa Andrea Bocelli-em * 2006: -{Tell Me}- са Дидијем * 2010: -{Castle Walls}-, sa T.I.-em * 2011: -{Moves Like Jagger}-, sa Maroon 5-em * 2013: -{Feel This Moment}-, sa Pitbull-om * 2013: -{Hoy Tengo Ganas De Ti}-, sa Alejandro Fernandez-om * 2013: -{Say Something}-, sa A Great Big World-om * 2014: -{Do What U Want}-, sa Lady Gaga-om ==== Музика за филмове ==== * 1998: -{Reflection}-, за филм Мулан * 2001: -{Lady Marmalade}-, за филм Мулан Руж * 2004: -{Car Wash}-, za film Shark Tale * 2013: -{We Remain}-, za film The Hunger Games:Catching Fire ==== Спотови ==== {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Reflection'' || 1998 || — |- | ''Genie In A Bottle'' || 1999 || Дајан Мартел |- | ''What A Girl Wants'' || 1999 || Дајан Мартел |- | ''I Turn To You'' || 2000 || Руперт Алмонт |- | ''Come On Over Baby (All I Want Is You)'' || 2000 || Пол Хунтер |- | ''Pero Me Acuerdo De Tí'' || 2000 || Кевин Г. Бреј |- | ''Nobody Wants To Be Lonely'' || 2001 || Вејн Ишам |- | ''Lady Marmalade'' || 2001 || Пол Хунтер |- | ''Dirrty'' || 2002 || Давид ЛаЧапел |- | ''Beautiful'' || 2002 || Џонас Акерлунд |- | '' Fighter'' || 2003 || Флориа Сигисмонди |- | ''Can't Hold Us Down''|| 2003 || Давид ЛаЧапел |- | ''The Voice Within'' || 2003 || Давид ЛаЧапел |- |'' Tilt Ya Head Back ''|| 2004 || Little X |- | ''Ain't No Other Man'' || 2006 || Брајан Бербер |- | '' Hurt'' || 2006 || Флориа Сигисмонди, Кристина Агилера |- | ''Tell Me'' || 2006 || Ерик Вајт |- | '' Candyman'' || 2007 || Метју Ролстон, Кристина Агилера |- | ''Save Me From Myself'' || 2008 || Пол Корвер |- | ''Keeps Gettin' Better'' || 2008 || Питер Берг |- | ''Not Myself Tonight ''|| 2010 || Хјуп Вилијамс |- |'' You Lost Me'' || 2010 || Антони Мандлер |- |'' Something's Got a Hold On Me'' || 2010 || — |- | ''Moves Like Jagger'' || 2011 || Џонас Акерлунд |- | ''Your Body ''|| 2012 || Мелина Матсоукас |- | ''Feel This Moment'' || 2013 || David Rousseau |- | ''Hoy Tengo Ganas De Ti '' || 2013 || Симон Бренд |- | ''Say Something'' || 2013 || Кристофер Симс |- | ''Accelerate'' || 2018 || Зои Гросман |- | ''Fall in Line'' || 2018 || Лук Гилфорд |- | ''Fall on Me'' || 2020 || SE OH |- | ''Loyal Brave True'' || 2020 || |- | ''Reflection'' || 2020 || — |- | ''Pa' Mis Muchachas'' || 2021 ||Alexandre Moors |- | ''Somos Nada'' || 2021 || Alexandre Moors |- | ''Santo'' || 2022 ||Нуно Гомес |- | ''La Reina'' || 2022 || Нуно Гомес |- | ''Suéltame'' || 2022 || Ана Лили Амирпур |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Верзија !! Година !! Режисер |- | ''Reflection/Loyal Brave True ''|| 2020 || |- | '' The Voice Within'' || 2020 || Том Кер |- | ''Beautiful/ Reflection/ Lift Me Up''|| 2020 || Том Кер |- | ''I Will Remember You ''|| 2020 || |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Christina Aguilera}} * {{званични веб-сајт|http://www.christinaaguilera.com/}} * {{Twitter | id = @xtina}} {{DEFAULTSORT:Агилера, Кристина}} [[Категорија:Рођени 1980.]] [[Категорија:Ритам и блуз]] [[Категорија:Америчке поп певачице]] [[Категорија:Добитници награде Греми]] [[Категорија:Добитници награде Кју]] 2145xqquuwjslos1kvspp0bdes13mza 0 59581 25121058 24920901 2022-07-24T12:23:50Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{транскрипција}}{{Инфокутија Глумац | име = Роберт де Ниро | пуно_име = Роберт де Ниро Млађи | слика = Robert De Niro Cannes 2016.jpg | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1943|8|17|год=да}} | место_рођења = [[Њујорк]] | држава_рођења = [[Њујорк (држава)|Њујорк]], {{застава|САД|1912}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | занимање = [[глумац]], [[редитељ]], [[филмски продуцент|продуцент]] | активност = 1965—данас | супружник = Дајана Абот ([[1976]]—[[1988]])<br />Грејс Хајтауер ([[1997]]—данас) | битна улога = | оскар = '''[[Оскар за најбољег глумца у главној улози|Најбољи главни глумац]]'''<br />1980. ''[[Разјарени бик]]''<br />['''[Оскар за најбољег глумца у споредној улози|Најбољи споредни глумац]]'''<br />1974. ''[[Кум 2]]'' | златни глобус = '''[[Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)|Најбољи главни глумац (драма)]]'''<br />1980. ''[[Разјарени бик]]'' | afiawards = 2003. '''[[Награда АФИ за животно дело]]''' }} '''Роберт де Ниро Млађи''' ({{јез-енгл|Robert De Niro, Jr.}}; [[Њујорк]], [[17. август]] [[1943]]) [[сједињене Америчке Државе|амерички]] је филмски [[глумац]].<ref name="нико">{{cite web |title=Роберт Де Ниро-Биографија |url=http://sinemanija.com/glumac-robert-de-niro-biografija/ |website=Синеманија-Све о седмој уметности |accessdate=30. 1. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190127225452/http://sinemanija.com/glumac-robert-de-niro-biografija/ |archive-date=27. 01. 2019 |url-status=dead }}</ref> Његова прва главна улога је улога у филму ''Bang the Drum Slowly''. Године 1974. глуми младог дон Вита Корлеонеа и улога у том филму му доноси Оскара за најбољег споредног глумца. Познат је по својој дугогодишњој сарадњи са филмским режисером [[Мартин Скорсезе|Мартином Скорсезеом]]. Та сарадња је почела 1973. улогом у филму ''Опасне улице'', а за улогу Џејка Ла Моте у Скорсезеовом ''Разјареном бику'' био је награђен Оскаром за најбољег глумца 1980. године. За Оскара је био номинован за улоге у Скорсезеовим филмовима ''Таксиста'' (1976) и ''Рт Страха'' (1991), а такође је био номинован и за улоге у филму ''Ловац на јелене'' (1978) и у филму ''Буђења'' (1990). Познат је и као ученик познате глумачке школе коју је водила глумица [[Стела Адлер]]. Себе сматра [[Итало-Американци|Итало-Американцем]] и има итало-амерички нагласак. == Рана каријера == Де Ниро је рођен у [[Њујорк]]у, као син Роберта де Нира старијег, апстрактног [[експресионизам|експресионистичког]] сликара, вајара и песника [[италија]]нског порекла (Де Ниров чукундеда је био италијански имигрант из села [[Феразано]], [[Молизе]]) и Вирџиније Адмирал која се такође бави сликарством. Они су се срели на часовима сликања код Ханса Хофмана у [[Провинстаун (Масачусетс)|Провинстауну]], [[Масачусетс]]. Родитељи су му се развели кад је имао две године. Његов биограф Џон Бакстер тврдио је да је његов отац био хомосексуалац и да је био у односима са песником [[Роберт Данкан (песник)|Робертом Данканом]], драмским писцем [[Тенесијем Вилијамс]]ом и сликаром [[Џексон Полок|Џексоном Полоком]]. Де Ниро је прво похађао ''-{Little Red School House}-'' а касније га је мајка уписала на Високу школу музике и уметности у Њујорку. Напустио ју је кад је имао 13 година и придружио се уличној банди у [[Мала Италија|Малој Италији]] где је зарадио надимак ''-{Bobby Milk}-'' (Боби Млекце) захваљујући својој свом белом тену. Затим се посвађао с оцем, иако су се касније помирили када је, у 18 година, отишао за Париз да врати оца кући, који је почео да пати од [[клиничка депресија|депресије]]. Де Ниро је похађао Конзерваторијум [[Стела Адлер|Стеле Адлер]], као и Глумачки студио [[Ли Страсберг|Лија Страсберга]] (иако је Де Ниро дошао у сукоб са Страсберговим методама, а своје чланство је користио само зарад професионалног престижа). Са 16 година појавио се у [[Антон Чехов|Чеховљевом]] ''Медведу''. == Филмска каријера == [[Датотека:RobertdeNiro26.JPG|мини|лево|120п|Роберт де Ниро, фотографија из [[1988]]. године]] Прву значајну сарадњу имао је у 20. години са [[Брајан де Палма|Брајаном де Палмом]] [[1963]]. кад се појавио у филму ''[[Венчање]]''; тај филм, међутим, није изашао до [[1969]].<ref name="нико" /> Већину [[1960е|шездесетих]] је провео радећи у позоришним радионицама и [[оф-Бродвеј]] продукцијама. Играо је малу улогу у француском филму ''[[Три собе на Менхетну]]'' (''-{Three Rooms in Manhattan}-'', [[1965]]) а поново је радио са Де Палмом на филмовима ''[[Поздрави (филм)|Поздрави]]'' из [[1968]]. и ''[[Здраво, мама (филм)|Здраво, мама]]'' из [[1970]]. године. Привукао је пажњу јавности [[1973]]. године улогом болесног хватача Јенкија у ''[[Лакше мало с бубњевима]]''. Исте године започео је плодну сарадњу са Скорсизом незаборавном улогом малог мафијашког преваранта Џонија Боја у филму ''[[Зле улице]]'', у коме је [[Харви Кајтел]] глумио Чарлија. Следила је изузетно успешна сарадња глумца и режисера у филовима као што су ''[[Таксиста]]'' (1976), ''[[Њујорк, Њујорк (филм из 1977)|Њујорк, Њујорк]]'' (1977), ''[[Разјарени бик]]'' (1980), ''[[Краљ комедије (филм из 1983)|Краљ комедије]]'' (1983), ''[[Добри момци]]'' (1990), ''[[Рт страха]]'' (1991) и ''[[Казино (филм)|Казино]]'' (1995). У овим филмовима Де Ниро је углавном глумио „шармантне социопате”. ''Таксиста'' је посебно значајан за Де Нирову каријеру; митска улога Тревиса Бикла избацила га је у звезде и заувек повезала Де Нирово име с познатим Бикловим монологом ''-{You talkin' to me?}-'' (''Мени кажеш?''). Године 1978, Де Ниро је играо Мајкла Вронског у славном филму о [[Вијетнамски рат|Вијетнамском рату]] ''[[Ловац на јелене]]''.<ref name="нико" /> Друга значајна улога била је у филму [[Серђо Леоне|Серђа Леонеа]] ''[[Било једном у Америци]]'', у коме је глумио јеврејског гангстера Дејвида Тупавог Аронсона (1984). Од средине осамдесетих Де Ниро је почео повремено да глуми комичне роле и постигао је велики успех и у том жанру, филмовима као што су ''[[Бразил (филм)|Бразил]]'' (1985), ''[[Поноћна трка]]'' (1988), ''-{[[Ратом против истине|Wag the Dog]]}-'' (1997), ''[[Гангстер под стресом]]'' (1999), ''[[Гангстер под стресом 2]]'' (2002), ''[[Њени родитељи|Упознај моје родитеље]]'' (2000) и ''[[Упознајте Фокерове]]'' (2004). У касним деведесетим Де Ниро је почео да улаже у подручје [[Трибека]] у Њујорку, установљавајући филмски студио и филмски фестивал. Де Ниро је касније признао да је неке исподпросечне филмове, које је снимио у деведесетим, снимао само да би обезбедио новчану подршку овом добротворном подухвату. Освојио је два Оскара: као најбољи глумац за улогу у ''Разјареном бику'' и за споредну улогу у филму ''Кум 2''.<ref name="нико" /> Занимљиво је да су Де Ниро и [[Марлон Брандо]] једини пар глумаца који су добили награде глумећи исти лик: Брандо за улогу старог Дон Вита Корлеонеа (иако је награду одбио) у филму ''Кум'', док је Де Ниро касније добио награду за улогу младог Вита у филму ''Кум 2''. Брандо и Де Ниро нису радили заједно на сцени све до филма ''[[Плен|Скор]]'' (Погодак, [[2001]]). Де Ниро се у ствари пријавио за улогу Сонија у првом „Куму”, али је улога додељена [[Џејмс Кан|Џејмсу Кану]]. Када је режисер Френсис Форд Копола припремао „Кума 2” сетио се Де Нира и знао да ће он да глуми младог Вита Корлеонеа. Хваљен због своје посвећености улогама, Де Ниро се удебљао 27 килограма и узимао часове из бокса да би портретисао [[Џејк ЛаМота|Џејка ЛаМоту]] у ''Разјареном бику'', састругао зубе због филма ''Рт страха'' и научио да свира [[саксофон]] због филма ''Њујорк, Њујорк''. Де Нира сматрају вештим посматрачем физичких покрета и детаља и зато је перфекциониста. Често га упоређују с другом глумачком иконом [[Ал Пачино]]м, с којим је глумио у ''Куму 2'' [[1974]], ''[[Врелина (филм)|Врелина]]'' [[1995]]. и ''[[Оправдано убиство]]'' [[2006]]. године. У следећем пројекту видећемо овог разноврсног глумца с обе стране камере у филму ''[[Добри пастир]]'' (2006), који Де Ниро режира и у коме глуми заједно с [[Мет Дејмон|Метом Дејмоном]] и [[Анџелина Џоли|Анџелином Џоли]]. Филм ће обележити повратак глумца [[Џо Пеши|Џоа Пешија]], који је био ван сцене скоро деценију, у малој улози. == Лични живот == Де Ниро се двапут женио. Има усвојену кћерку [[Дрина де Ниро|Дрину]] (име је добила по реци [[Дрина|Дрини]])<ref>[http://www.imdb.com/name/nm0210584/bio Биографија Дрине де Ниро на IMDb-у]. Приступљено 24. 4. 2013.</ref> и сина Рафаела из првог брака с Дијаном Абот, те два сина — Џулијана Хенрија и Арона Кендрика из дуготрајне везе с бившим фото моделом [[Туки Смит]]. Дечаци близанци су зачети [[оплодња ин витро|оплодњом ин витро]]. Рафаел, бивши глумац, сада је у послу са некретнинама у Њујорку. Крајем [[2004]]. Де Ниро се поново оженио својом другом женом, Грејс Хајтауер, бившом стјуардесом. Њихов син Елиот је рођен [[1998]]. Брачни пар је кратко после тога поднео захтев за развод, наводно због неслагања око, између осталог, Де Нировог „радохолизма”. Ова бракоразводна парница никад није званично окончана. Де Ниро и Грејс живе у Њујорку где су се поново венчали. Де Ниро има одранија места становања на источној и западној страни [[Менхетн]]а. Де Ниро, чији су преци са очеве стране емигрирали из [[Италија|Италије]], требало је да добије почасно италијанско држављанство на [[Филмски фестивал у Венецији|Филмском фестивалу у Венецији]] у септембру 2004. Међутим, [[Ред синова Италије у Америци]] уложио је протест италијанском премијеру [[Силвио Берлускони|Берлусконију]] тврдећи да је Де Ниро нанео штету угледу Италијана и [[Итало-Американци|Итало-Американаца]] јер их стално представља као криминалце. Министар културе [[Ђулијано Урбани]] одбио је те приговоре и свечаност је одложена за октобар у [[Рим]]у. Расправе су се поново разбуктале када се Де Ниро није појавио на два медијска догађаја тог октобра у Италији. То је подгрејало шпекулације да он заправо не жели ту почаст. Де Ниро је то негирао, оправдавајући своје непојављивање „озбиљним комуникацијским проблемима” који нису на време отклоњени, тврдећи да је „последња ствар коју би урадио да увреди некога” и да „воли Италију”. Урбани се нада да ће ускоро уручити признање, иако није одређен тачан датум. Иако у Де Нировим венама тече и [[Ирци|ирска]], [[Немци|немачка]], [[Холанђани|холандска]] и [[Французи|француско]]-британска крв), он је изјавио да се идентификује „више са својим италијанским делом, него с осталима.” Де Ниро је верни симпатизер [[Демократска странка (САД)|Демократске странке]] и вербално је подржао [[Ал Гор|Ала Гора]] на председничким изборима 2000. и [[Џон Кери|Џона Керија]] 2004. Године 1998. лобирао је у [[конгрес Сједињених Америчких Држава|конгресу]] против смењивања председника [[Бил Клинтон|Клинтона]] (он је лични пријатељ породице Клинтон), а у августу 2004. објавио је да неће да прими почасно италијанско држављанство лично да не би обесхрабрио Италијане који живе у Америци да не гласају за Керија, што је изазвало даље расправе око те почасти. Иако је откривен 2003, Де Ниро је држао у тајности да има [[рак простате]], али се верује да се подвргао [[простатектомија|простатектомији]]. == Награде == === Награђен === {| class="wikitable" |- ! Год. || Награда || Категорија || Филм |- | 1974. || [[Оскар]] || Најбољи споредни глумац || ''Кум 2'' |- | 1980. || Оскар || Најбољи главни глумац || ''Разјарени бик'' |- | 1981. || [[Награда Златни глобус|Златни глобус]] || Најбољи главни глумац (драма) || ''Разјарени бик'' |} === Номинован === {| class="wikitable" |- ! Год. || Награда || Категорија || Филм |- | 1976. || [[Оскар]] || Најбољи главни глумац || ''Таксиста'' |- | 1978. || Оскар || Најбољи главни глумац || ''Ловац на јелене'' |- | 1990. || Оскар || Најбољи главни глумац || ''Буђења'' |- | 1991. || Оскар || Најбољи главни глумац || ''Рт страха |- | 1976. || [[БАФТА]] || Најбољи новајлија || ''Кум 2'' |- | 1977. || БАФТА || Најбољи главни глумац || ''Таксиста'' |- | 1980. || БАФТА || Најбољи главни глумац || ''Ловац на јелене'' |- | 1982. || БАФТА || Најбољи главни глумац || ''Разјарени бик'' |- | 1984. || БАФТА || Најбољи главни глумац || ''Краљ комедије'' |- | 1991. || БАФТА || Најбољи главни глумац || ''Добри момци'' |- | 1977. || [[Награда Златни глобус|Златни глобус]] || Најбољи главни глумац (драма) || ''Таксиста'' |- | 1978. || Златни глобус || Најбољи главни глумац (мјузикл или комедија) || ''Њујорк, Њујорк'' |- | 1979. || Златни глобус || Најбољи главни глумац (драма) || ''Ловац на јелене'' |- | 1989. || Златни глобус || Најбољи главни глумац (мјузикл или комедија) || ''Поноћна трка'' |- | 1992. || Златни глобус || Најбољи главни глумац (драма) || ''Рт страха'' |- | 2000. || Златни глобус || Најбољи главни глумац (мјузикл или комедија) || ''Мафијаш под стресом'' |- | 2001. || Златни глобус || Најбољи главни глумац (мјузикл или комедија) || ''Њени родитељи'' |} == Филмографија == {{Филмографија | глумца = Роберта де Нира }} |- | 1968. || ''[[Поздрави (филм)|Поздрави]]'' || ''-{Greetings}-'' || Jon Rubin || |- | 1969. || || ''-{[[Sam's Song]]}-'' || Sam Nicoletti || |- | 1969. || ''[[Венчање (филм)|Венчање]]'' || ''-{The Wedding Party}-'' || Cecil || |- | 1970. || || ''-{[[Bloody Mama]]}-'' || Lloyd Barker || |- | 1970. || ''[[Здраво, мама (филм)|Здраво, мама]]'' || ''-{Hi, Mom!}-'' || Jon Rubin || |- | 1971. || || ''-{[[Jennifer on My Mind]]}-'' || Mardigian || |- | 1971. || || ''-{[[Born to Win]]}-'' || Danny || |- | 1971. || || ''-{[[The Gang That Couldn't Shoot Straight]]}-'' || Mario Trantino || |- | 1973. || ''[[Лакше мало с бубњевима]]'' || ''-{Bang the Drum Slowly}-'' || Bruce Pearson || |- | 1973. || ''[[Зле улице]]'' || ''-{Mean Streets}-'' || John 'Johnny Boy' Civello || |- | 1974. || ''[[Кум 2]]'' || ''-{The Godfather: Part II}-'' || [[Вито Корлеоне]] || |- | 1976. || ''[[Таксиста]]'' || ''-{Taxi Driver}-'' || Travis Bickle || |- | 1976. || ''[[Двадесети век (филм)|Двадесети век]]'' || ''-{Novecento}-'' || Alfredo Berlinghieri || |- | 1976. || ''[[Последњи магнат]]'' || ''-{The Last Tycoon}-'' || Monroe Stahr || |- | 1977. || ''[[Њујорк, Њујорк (филм из 1977)|Њујорк, Њујорк]]'' || ''-{New York, New York}-'' || Jimmy Doyle || |- | 1977. || || ''-{[[The Godfather Saga]]}-'' || Young Vito Corleone || |- | 1978. || ''[[Ловац на јелене]]'' || ''-{The Deer Hunter}-'' || Michael Vronsky || |- | 1980. || ''[[Разјарени бик]]'' || ''-{Raging Bull}-'' || Jake La Motta || |- | 1981. || || ''-{[[True Confessions]]}-'' || Des Spellacy || |- | 1983. || ''[[Краљ комедије (филм из 1983)|Краљ комедије]]'' || ''-{The King of Comedy}-'' || Rupert Pupkin || |- | 1984. || ''[[Било једном у Америци]]'' || ''-{Once Upon a Time in America}-'' || David 'Noodles' Aaronson || |- | 1984. || ''[[Заљубљивање]]'' || ''-{[[Falling in Love]]}-'' || Frank Raftis || |- | 1985. || ''[[Бразил (филм)|Бразил]]'' || ''-{Brazil}-'' || Archibald 'Harry' Tuttle || |- | 1986. || ''[[Мисија (филм)|Мисија]]'' || ''-{The Mission}-'' || Rodrigo Mendoza || |- | 1987. || ''[[Анђеоско срце]]'' || ''-{Angel Heart}-'' || Louis Cyphre || |- | 1987. || ''[[Несаломиви]]'' || ''-{The Untouchables}-'' || [[Ал Капоне]] || |- | 1988. || ''[[Поноћна трка]]'' || ''-{Midnight Run}-'' || Jack Walsh || |- | 1989. || ''[[Бритва (филм)|Бритва]]'' || ''-{Jacknife}-'' || Joseph 'Jacknife' Megessey || |- | 1989. || ''[[Ми нисмо анђели (филм из 1989)|Ми нисмо анђели]]'' || ''-{We're No Angels}-'' || Ned || |- | 1990. || || ''-{[[Stanley & Iris]]}-'' || Stanley Everett Cox || |- | 1990. || ''[[Добри момци]]'' || ''-{Goodfellas}-'' || Jimmy Conway || |- | 1990. || ''[[Буђења]]'' || ''-{Awakenings}-'' || Leonard Lowe || |- | 1991. || || ''-{[[Guilty by Suspicion]]}-'' || David Merrill || |- | 1991. || ''[[Повратни удар (филм)|Повратни удар]]'' || ''-{Backdraft}-'' || Donald 'Shadow' Rimgale || |- | 1991. || ''[[Рт страха]]'' || ''-{Cape Fear}-'' || Max Cady || |- | 1992. || || ''-{[[Mistress]]}-'' || Evan M. Wright || |- | 1992. || ''[[Ноћ и град]]'' || ''-{Night and the City}-'' || Harry Fabian || |- | 1993. || || ''-{[[Mad Dog and Glory]]}-'' || Wayne 'Mad Dog' Dobie || |- | 1993. || ''[[Дечаков живот]]'' || ''-{This Boy's Life}-'' || Dwight Hansen || |- | 1993. || || ''-{[[A Bronx Tale]]}-'' || Lorenzo Anello || |- | 1994. || ''[[Франкенштајн (филм из 1994)|Франкенштајн]]'' || ''-{Frankenstein}-'' || The Creature || |- | 1995. || || ''-{[[Cent et une nuits de Simon Cinéma, Les]]}-'' || Le mari de la star-fantasme en croisière || |- | 1995. || ''[[Казино (филм)|Казино]]'' || ''-{Casino}-'' || Sam 'Ace' Rothstein || |- | 1995. || ''[[Врелина (филм)|Врелина]]'' || ''-{Heat}-'' || Neil McCauley || |- | 1996. || ''[[Обожавалац (филм из 1996)|Обожавалац]]'' || ''-{The Fan}-'' || Gil Renard || |- | 1996. || ''[[Спавачи]]'' || ''-{Sleepers}-'' || Father Bobby || |- | 1996. || ''[[Марвинова соба]]'' || ''-{Marvin's Room}-'' || Dr. Wally || |- | 1997. || ''[[Земља полицајаца]]'' || ''-{Cop Land}-'' || Lt. Moe Tilden || |- | 1997. || ''[[Ратом против истине]]'' || ''-{Wag the Dog}-'' || Conrad Brean || |- | 1997. || ''[[Џеки Браун]]'' || ''-{Jackie Brown}-'' || Louis Gara || |- | 1998. || ''[[Велика очекивања]]'' || ''-{Great Expectations}-'' || Arthur Lustig || |- | 1998. || ''[[Ронин (филм)|Ронин]]'' || ''-{Ronin}-'' || Sam || |- | 1999. || ''[[Мафијаш под стресом]]'' || ''-{Analyze This}-'' || Paul Vitti || |- | 1999. || || ''-{[[Flawless]]}-'' || Walt Koontz || |- | 2000. || || ''-{[[The Adventures of Rocky & Bullwinkle]]}-'' || Fearless Leader || |- | 2000. || ''[[Људи од части]]'' || ''-{Men of Honor}-'' || Chief Leslie W. 'Billy' Sunday || |- | 2000. || ''[[Њени родитељи]]'' || ''-{Meet the Parents}-'' || Џек Бернс || |- | 2001. || ''[[15 минута]]'' || ''-{15 Minutes}-'' || Detective Eddie Flemming || |- | 2001. || ''[[Плен]]'' || ''-{The Score}-'' || Nick Wells || |- | 2002. || || ''-{[[Showtime]]}-'' || Det. Mitch Preston || |- | 2002. || ''[[Град на обали (филм)|Град на обали]]'' || ''-{City by the Sea}-'' || Винсент Ламарка || |- | 2002. || ''[[Мафијаш под стресом 2]]'' || ''-{Analyze That}-'' || Paul Vitti || |- | 2004. || ''[[Дар од Бога]]'' || ''-{Godsend}-'' || Richard Wells || |- | 2004. || || ''-{[[Shark Tale]]}-'' || Don Lino || глас |- | 2004. || ''[[Упознајте Фокерове]]'' || ''-{Meet the Fockers}-'' || Jack Byrnes || |- | 2004. || || ''-{[[The Bridge of San Luis Rey]]}-'' || Archbishop of Peru || |- | 2005. || ''[[Жмурке]]'' || ''-{Hide and Seek}-'' || David Callaway || |- | 2006. || ''[[Добри пастир]]'' || ''-{The Good Shepherd}-'' || Bill Sullivan || |- | 2007. || || ''-{[[Stardust]]}-'' || Captain Shakespeare || |- | 2007. || || ''-{[[What Just Happened?]]}-'' || Art Linson || |- | 2008. || ''[[Правично убиство]]'' || ''-{Righteous Kill}-'' || || |- | 2008. || || ''-{[[The Winter of Frankie Machine]]}-'' || Frankie Machine || |- | 2008. || || ''-{[[Sugarland (film)|Sugarland]]}-'' || Señor Fanjul || |- | 2008. || || ''-{[[First Man]]}-'' || Business Mogul/First Man || |- | 2010. || ''[[Упознајте мале Фокерове]]'' || ''-{Little Fockers}-'' || Џек Бернс || |- | 2011. || ''[[Године љубави]]'' || ''-{Manuale d'amore 3}-'' || Адриан || |- | 2011. || ''[[Нова година у Њујорку (филм)|Нова година у Њујорку]]'' || ''-{New Year's Eve}-'' || Стен Харис || |- | 2015. || ''[[Млађи референт]]'' || ''-{The Intern}-'' || Бен Витакер || |- | 2015. || ''[[Џој (филм)|Џој]]'' || ''-{Joy}-'' || Руди Мангано || |- | 2016. || ''[[Руке од камена]]'' || ''-{Hands of Stone}-'' || Реј Арсел || |- | 2019. || ''[[Ирац (филм из 2019)|Ирац]]'' || ''-{The Irishman}-'' || Френк „Ирац” Ширан || |- | 2019. || ''[[Џокер (филм из 2019)|Џокер]]'' || ''-{Joker}-'' || Мари Френклин || |- | 2020. || ''[[Рат с деком]]'' || ''-{The War with Grandpa}-'' || Ед Марино || |- | 2022. || ''[[Амстердам (филм)|Амстердам]]'' || ''-{Amsterdam}-'' || || |- | 2022. || ''[[Убиства под цветним месецом (филм)|Убиства под цветним месецом]]'' || ''-{Killers of the Flower Moon}-'' || Вилијам Хејл || |} == Хонорари == * ''[[The Wedding Party]]'' (1969) — 50 долара * ''[[Таксиста|Taxi Driver]]'' (1976) — 35.000 долара * ''[[The Last Tycoon]]'' (1976) — 200.000 долара + постотак од зараде * ''[[Ронин (филм)|Ронин]]'' (1998) — 14.000.000 долара * ''[[Analyze This]]'' (1999) — 8.000.000 долара * ''[[Њени родитељи]]'' (2000) — 13.500.000 долара * ''[[Плен]]'' (2001) — 15.000.000 долара * ''[[Showtime]]'' (2002) — 17.500.000 долара * ''[[Analyze That]]'' (2002) — 20.000.000 долара == Занимљивости == * Де Ниро је сувласник отменог ресторана „Рубикон” у [[Сан Франциско|Сан Франциску]], заједно са [[Франсис Форд Копола|Френсисом Фордом Кополом]] и [[Робин Вилијамс|Робином Вилијамсом]]. * Де Ниро је висок 175 -{cm}-. * Де Ниро је леворук. * Пореклом је Италијан. * Велики је пријатељ глумца [[Џо Пеши|Џоа Пешија]]. * Пријатељ је и са [[Новак Ђоковић|Новаком Ђоковићем]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти | commons = Robert De Niro | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Роберт де Ниро | wikinews = Роберт де Ниро }} * {{ИМДб име|id=nm0000134|name=Роберт де Ниро}} * [https://web.archive.org/web/20060424165749/http://robertdeniroonline.com/ Robert De Niro Online (fan site)] {{en}} <!--* [http://www.westlord.com/robertdeniro/ WestLord: Robert De Niro] {{en}}--> * [https://web.archive.org/web/20060211002954/http://www.tiscali.co.uk/entertainment/film/biographies/robert_de_niro_biog.html Extensive biography at Tiscali UK] {{en}} * [http://www.niaf.org/ The National Italian American Foundation which De Niro belongs to] {{en}} * [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2013&mm=08&dd=17&nav_id=743691 Де Ниро, срећан ти 70. рођендан (Б92, 17. август 2013)] {{sr}} * [https://web.archive.org/web/20160602032429/http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/tajna-veza-andrica-i-roberta-de-nira-drina-na-cupriji Тајна веза Андрића и Роберта де Нира: Дрини на ћуприји (Недељник, 10. 3. 2016)] {{sr}} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/440697/U-mladosti-emocionalan-u-starosti-sentimentalan У младости емоционалан, у старости сентименталан - интервју („Политика”, 28. октобар 2019)] {{Оскар за најбољег глумца у главној улози}} {{Награда Академије за најбољег глумца у споредној улози}} {{Награда АФИ за животно дело}} {{Награда Сесил Б. Демил}} {{Награда Бостонског друштва филмских критичара за најбољег глумца у главној улози}} {{Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)}} {{Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу}} {{Награда Удружења њујоршких филмских критичара за најбољег глумца}} {{Награда Удружења њујоршких филмских критичара за најбољег споредног глумца}} {{Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму}} {{Награда Удружења филмских глумаца за животно дело}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Ниро, Роберт де}} [[Категорија:Рођени 1943.]] [[Категорија:Амерички глумци]] [[Категорија:Добитници награде Оскар]] [[Категорија:Добитници награде Златни глобус]] [[Категорија:Добитници награде Сателит]] [[Категорија:Добитници Награде Бостонског друштва филмских критичара]] [[Категорија:Глумци у филмској трилогији Кум]] it1yr3f5bdw4d6iye8td18bu0gyozbd 0 59920 25121043 25121022 2022-07-24T12:07:21Z Свифт 34761 /* Спаљивање „вештица“ на простору данашње Србије */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење 2}} [[Датотека:Paganeu1.gif|десно|мини|200п|Популарна представа вештице]] '''Вештица''' ({{Ијек|вјештица}}) или '''вештац''' ({{Ијек|вјештац}}) особа је која се бави вештичарењем. У митологији се вештице сматрају бићима које поседује натприродне и [[магија|магијске]] моћи и обично се замишљају како лете на [[метла|метли]]. Чест пратилац вештице у бајкама је црна [[мачка]] или [[врана]]. У прошлости, многе особе су оптуживане да се баве [[вештичарење]]м и под таквим оптужбама прогоњене и убијане. У већини случајева то су биле жене, а једна од најчувенијих и најсуровијих казни била је спаљивање на ломачи.<ref>Gibbons, Jenny (1998) [http://www.draeconin.com/database/witchhunt.htm "Recent Developments in the Study of the Great European Witch Hunt"] {{Wayback|url=http://www.draeconin.com/database/witchhunt.htm |date=20080604164231 }} in ''The Pomegranate'' #5, Lammas 1998.</ref> И данас, у виду [[неопаганизам|неопаганизма]] постоје оваква веровања, као и људи који себе називају вештицама и вешцима. == Вештица у словенској митологији == Код свих [[Словени|Словена]], првобитно је била преанимистички хтонични демон, као и [[вампир]] и она је, по својој природи и функцијама женски корелат вампира. Вештице су, претрпеле велике промене од оних првобитних, па до савремених схватања и веровања. Оне су првобитно биле демони само једне уже сродничке заједнице да би касније биле жене које које у себи имају [[ђаво]]лски дух, које ноћу излазе из [[гробље|гробља]] па море децу. За разлику од вампира који углавном сише [[крв]], вештица се храни људским [[срце|срцима]] и [[џигерица|џигерицом]]. Ове особине и функције су изворне и све се могу пронаћи код других [[Индоевропљани|индоевропских]] народа, нарочито су сродне са грчким и римским стригама (које су се јављале у облику ноћних [[птице|птица]] док се вештице инкарнирају у [[лептири|лептира]]). Реч вештица, са особеностима које представља, искључиво је [[Словени|словенска]] и као таква је заједничка за све [[балканско полуострво|балканске]] словене. Према [[руси|руским]] схватањима, вештице се могу сврстати у две групе, док се код веровања [[срби|Срба]] оне могу поделити на три групе. У прву групу би спадале вештице у најпримитивнијем и правом (изворном) значењу: то су женски демони манистичког порекла које устају из гробља у којем живе преко дана, а ноћу нападају људе и децу и ваде им [[срце|срца]] или [[џигерица|џигерицу]], којом се хране. У другу групу долазе демонске жене, које су или са рођењем донеле способност да буду вештице или су је стекле касније на тај начин што их је у [[занат]] упутила старија вештица. У трећу групу би долазиле извесне старе жене које се називају вештицама, али које нису у правом смислу вештице, него су обичне [[врачара|врачаре]]. За одбрану од вештица најчешће су коришћене [[басма|басме]] и [[утук|утуци]]. Најјачим утуком се сматрају [[бели лук]] и [[глогов колац]]. Често је употребљаван [[рог (животињски)|рог]] који се палио, а у приморју се против сумњивих вештица «бацају рози» (упиру испружени мали прст и кажипрст, док су остали прсти савијени). У неким [[Босна|босанским]] пределима се за заштиту од уласка вештице у кућу користи и [[нож]], одоздо забоден у оквир врата или прозора. Веома ефикасним су се сматрали со и покушај стварања савеза са вештицом употребом еуфемизама. {{Цитат|Вештици која уђе у кућу ваља дати парче хлеба по коме су посута три зрнца [[со]]ли, па не може ништа наудити.}} Доказ савеза са вештицом је што се понекад апострофира са речју кума. Осим речи кума употребљавани су многи други еуфемизами који су настали из осећања великок респекта и страха. И само име вештица је [[еуфемизам]], право име за њу није познато, мада би било логично да је то ''вешта'' (ако је мушки род ''вештац''). По исказима особа које су наводно имале сусрет са вештицама, способност говора у том тренутку је одузета, иако је особа свесна и визуелно све доживљава. [[Шимун Милиновић]] и [[Јосеф Холечек]] наводе податке да је у Далмацији <ref>{{Cite book|last=Милиновић |first= Шимун |authorlink= |title= Хрватске успомене из Далмације |year=2004 |url= |publisher= Школска књига |pages=29, 78, 79 |location= Загреб|id=}}</ref> и Црној Гори,{{sfn|Холечек|1995|p=103}} у њихово време, постојало код неуког народа веровање, да вештице једу срце малој деци. === Баба Јага === [[Датотека:Izbasmerti.jpg|мини|десно|200п|Баба Јагина колиба]] {{Главни чланак|Баба Јага}} Понекад је у [[стара словенска вера|словенској митологији]] вештица називана и [[Баба Јага]]{{чињеница|date=01. 2014. }} ({{јез-рус|Ба́ба-Яга́}}, [[српски језик|срб]] Баба Рога, [[македонски језик|мак]] Баба Рога, {{јез-буг|Ба́ба Я́га}}, {{јез-пољ|Baba Jaga}}). Она је [[чаробница]] која живи у шуми, у изби постављеној на [[кокошка|кокошије]] ноге. Око ове куће је ограда од људских костију и лобања, уместо браве су вилице оштрих зуба. Реза је људска нога, а кључ — рука. Баба Јага хвата јунаке и прождире људе, а у пећи пече украдену децу. Најчешће је замишљана као ружна старица огромних груди, слепа или болесних очију.<ref>Александрина Цермановић-Кузмановић и Драгослав Срејовић, Лексикон религија и митова древне Европе, Савремена администрација, Београд, 1992</ref> У неким причама се помиње да се кућа неће окренути и приказати врата док се не изговоре чаробне речи. Према неким теоријама [[колиба]] на кокошјим ногама заправо је [[интерпретација]] уобичајене конструкције [[номадизам|номадских]] народа у [[Сибир]]у, [[Урал (планина)|Уралу]] и [[Тунгузија|Тунгузији]], намењене чувању залиха од животиња. Колиба без врата или прозора поставила би се на високе [[стуб]]ове од дрвећа који су личили на кокошије ноге. Сличну али мању конструкцију користили су у Сибиру за фигуре [[бог]]ова које су једва стале у кућу, као што у бајкама Баба Јага испуни унутрашњост колибе. == Прогони „вештица“ у историји == {{Главни чланак|Лов на вештице}} Током средњег века у многим [[Католичка црква|католичким]] земљама [[Европа|Европе]] постојали су закони против вештичарења, који су били један од начина борбе против [[јерес|јеретика]]. Најчешће су осуђиване жене, а казна је била спаљивање на ломачи. Прво велико спаљивање вештица одиграло се 1482. године у Севиљи.<ref>{{Cite web|url=http://www.nin.co.yu/1999-12/30/11001.html |title=Дешавања кроз векове |accessdate=11. 6. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080524083834/http://www.nin.co.yu/1999-12/30/11001.html |archive-date=24. 5. 2008 |url-status=dead }}</ref> [[Датотека:Persecution of witches.jpg|мини|десно|200п|Спаљивање вештица]] Остаци познатих јеретика, грешника и »вештица« често би по судском налогу били после спаљивања уситњавани и разбацивани по ђубришту.<ref>Encyclopedia of Witchcraft&Demonology, Occtopus Books, London, 1974.</ref> [[Скелетни систем|Скелет]] индивидуе, оптужене за вештичарење, по закону званом »Акт Вештичарења« (-{Witchcraft Act}-) спаљен [[1582]]. године у [[Енглеска|енглеском]] месту Свети Осит (-{St. Osyt, Brightlingsea}-), откривен је у релативно добром стању, иако је био изложен пламену и великим [[температура]]ма које ломача може развити и био положен у земљу пре више од четиристотине година{{чињеница|date=11. 2009. }}. [[Антропологија|Антрополози]], који су анализирали пронађене остатке, препоставили су да је тело било непотпуно спаљено и да су сродници при [[инхумација|инхумацији]] успоставили [[анатомија|анатомски]] распоред остатака. Најпознатији лов на вештице одиграо се [[1692]]. године, када је деветнаесторо људи у [[Сједињене Америчке Државе|америчком]] граду [[Сејлем (Масачусетс)|Сејлем]], у држави [[Масачусетс]], [[Суђења вештицама из Сејлема|осуђено на смрт]]. Сејлем је тако постао град који се касније и у [[филм]]овима, [[позориште|позоришним представама]]{{чињеница|date=08. 2016. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> и [[књижевност]]и користио као [[надахнуће|инспирација]] за приче о вештицама, а данас се тамо налази и [[музеј]].<ref>{{cite web|url=http://www.salemwitchmuseum.com/ | title = Музеј вештица у Салему | publisher = Salemwitchmuseum.com |date=| accessdate=15. 7. 2016}}</ref> [[Артур Милер]] је [[1953]]. написао чувени комад инспирисан вештицама из Сејлема. У [[Кенија|Кенији]] је, иако су распрострањене различите [[афричке религије]], [[ислам]] и [[хришћанство]], и данас веома изражен страх од магије који је кулминирао у мају [[2008]], када је у области [[Кисии]], полиција је ухапсила 19 људи осумњичених да су спалили једанаесторо сународника које су оптужили за вештичарење.<ref>{{cite web|url=http://www.vesti.rs/izvor/Hapsenje-zbog-spaljivanja-ljudi.html | title = Б92 - Хапшење због спаљивања | publisher = Vesti.rs |date=| accessdate=15. 7. 2016}}</ref> === Појединачни примери прогона "вештица" у Србији почетком 19. века=== У устаничкој а потом и у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] није било системског или законског масовног прогона вештица. Међутим, ипак су забележени појединачни примери прогона и кажњавања за вештичарење или врачање, почетком [[19. век]]а. Ово случајеви су забележени током транзиционих периода "прелаза са турске на српску власт" коју карактерише недостатак државног уређења и закона, двовлашће и необразованост нових представника локалних власти. О томе се може судити на основу сачуваних докумената којих није много. Оно што се зна јесте да су наводне вештице биле изузетно озлоглашене у народу и са њима се неретко веома окрутно поступало. Према сачуваним записима публицисте Тихомира Р. Ђорђевића, у селу [[Жабари]]ма у [[Поморавље (област)|Поморављу]] су извесну Пауну, по [[Карађорђе Петровић|Карађорђевој]] заповести, привезали уз [[ражањ за печење|ражањ]] и пекли је „међу две [[ватра|ватре]]“. У време Карађорђевог [[устанак|устанка]], Антоније Пљакић, [[рудник|руднички]] [[војвода]], испекао је насред [[Краљево|Карановца]] неку бабу за коју је чуо да је вештица. Осим спаљивања, дешавало се да вештица буде убијена из [[пиштољ]]а или [[нож]]евима, као што је у то време био случај са маћехом неког Петра Јоксића из [[Топола (Србија)|Тополе]]. Постоји прича да је у [[децембар|децембру]] [[1846]]. године дошао турски [[буљукбаша|буљубаша]] у [[село]] [[Брдо]] и да су му се тамо [[сујеверје|сујеверни]] [[сељак|сељаци]] пожалили да им једна баба „мори“ децу. Буљубаша је батинао бабу, али и њене другарице које је ова у очајању оптужила да су такође вештице. [[Батина (оружје)|Батинама]] су биле излечене од вештичарења, а за труд буљубаша је добио [[новац|новчану]] награду. Било је још примера гоњења вештица. [[Кнез Средоје]] из [[солутуша|Солутуше]] је обавестио кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] да је [[1824]]. године један човек убио неку бабу зато што је вештица. Кнез је добијао [[извештај]]е да су жене због оптужби да су вештице пребијане и забранио је Србима да туку жене. Тако је [[1822]]. године заштитио извесну баба Христу из [[божурња|Божурње]], у [[крагујевачка нахија|Крагујевачкој нахији]], за коју су сељани говорили да је вештица и намеравали да је убију. Његова наредба је била да нико не сме да се усуди „да је и најмање додирне, а камоли да је и даље назива вештицом, јер она то није“.<ref name="#1">{{cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/04/07/srpski/R01040601.shtml | title = Глас јавности: „Привезали је на ражањ“ | publisher = Arhiva.glas-javnosti.rs |date=| accessdate=15. 7. 2016}}</ref> === Стари обичаји везани за „вештице“ на простору данашње Црне Горе === И на просторима који су данас у саставу [[Црна Гора|Црне Горе]] је било „лова на вештице“. У селу [[Крњице|Крњицама]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] су људи посумњали да је једна жена вештица, па су је одвезли на [[Скадарско језеро]] и бацили у воду. Пошто није потонула, то им је био сигуран знак да је вештица.<ref name="#1"/> [[Павле Ровински]] је на ту тему записао да је постојао обичај ''вадити мазију'', ужарено гвожџе голим рукама, из котла са водом. Ако би особа остала неповређена, невина је. Исти обичај је записан и у 84. члану [[Душанов законик|Душановог законика]]. Против осумњичених жена се употребљавао и други начин доказивања, да ли су вештице. Такву жену би изненада ухватили, на народном скупу. Ланац којим коњи носе сено би усијали на ватри, жену би свукли до кошуље, обавили би је тим ланцем, да се усијане алке упијају у тело. Једна је тако издржала сву ту проверу и до краја живота, до дубоке старости од тога су остали трагови, али се она на тај начин оправдала. То је било у [[Пива (племе)|Пиви]] пре око 30 година од када је Ровински писао Етнографију Црне Горе. О томе му је причао човек којем је, као и другој деци, она показивала те трагове.{{sfn|Ровински|1998|p=283}} Ровински је писао и о другим народним причама и обичајима везаним за вештице у Црној Гори.{{sfn|Ровински|1998|p=347-350}} [[Црмница (област)|Црмничани]] су у ранија времена били сујеверни, веровали су у вештице, па их митрополит [[Петар I Петровић Његош|Петар Први]] кори: ''Ја сам по свијету у нека мјеста ходио и неколико књигах читао и нигђе не нађох, нити ми ко каза да има вјештицах и вједогоњах, нако међу слијепим и жалостним србским народом, а зашто него зато што је слијеп и зашто више лажи вјерује, неголи јевангелије Христово...'' <ref>{{Cite book|last=Петровић Његош|first=Петар I|authorlink=Петар I Петровић Његош|title=Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Црмничанима 9. августа 1830.|year=2015|url=|publisher=Светигора|pages=184, 185|location=Цетиње|id=}}</ref> == Савремено вештичарство == [[Датотека:Paganavebury.jpg|лево|мини|200п|Вештичији скуп у Енглеској, 2005.]] {{Главни чланак|Вештичарство}} Крајем прошлог века наступа прави процват [[неопаганизам|неопаганизма]] и вештичарства, у жељи да се очува континуитет древних традиција често се користе многи [[Пантеон (богови)|пантеони]] из различитих времена и [[култура]]. Насупрот раширеној представи вештица које пију [[крв]], велики број савремених вештица изражавају приврженост природи и животињама, па су [[Вегетаријанство|вегетаријанци]]. Вештичарство сматра живот сваког појединца као свети дар и наглашава испреплетаност свих ствари, како видљивих тако и невидљивих. Стицање знања о [[магија|магијској]] употреби [[биљке|биља]] је саставни део обуке сваке вештице. === Ноћ вештица === [[Датотека:Jack-o'-Lantern 2003-10-31.jpg|мини|десно|150п|Карактеристичан украс од бундеве]] {{Главни чланак|Ноћ вештица (празник)}} Ноћ вештица ({{јез-енг|Halloween}}) је светковина која се у појединим земљама прославља 31. октобра, а скраћеница је од Свето вече уочи [[Сви свети|Свих светих]] или {{јез-енг|All Hallow's Eve}} или -''-{Hallow Eve}-''. Слави се највише у [[Ирска|Ирској]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]], [[Аустралија|Аустралији]] и [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]]. Овај празник је карактеристичан по костимима које облаче деца и тража слаткише од одраслих. Куће и дворишта се украшавају [[Џек-о'-Лантерн|изрезбареним бундевама]]. [[Датотека:Ноћ вештица Хјустон 2.jpg|мини|десно|200п|Вештица или дух као украс у дворишту у [[Хјустон]]у за Ноћ вештица]] Ноћ Вештица води порекло од келтског паганског обичаја, који се обележавао у јесен,током пуног месеца. Када су [[друиди|друиди]] ишли од куће до куће, маскирани у сабласти тражили од људи дарове за приношење жртве духовима. Уколико би ови то одбили, друиди би их застрашивали клетвама. == Види још == * [[Malleus Maleficarum]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin}} * {{Cite book|ref=harv|last=Холечек|first=Јосеф|authorlink=Јосеф Холечек|year=1995|title=Црна Гора|url=|publisher=ЦИД|location=Подгорица|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Аполонович Ровински|first=Павел|authorlink=Павле Ровински|year=1998|title=Етнографија Црне Горе, том II|url=|publisher=ЦИД - Подгорица|pages=}} ==Документарни филм== *[https://www.youtube.com/watch?v=rPqxGRNtoe8&t=726s Столеће убијања: Лов на вештице - 1. епизода (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Witches | wikispecies = | wiktionary = Вештица | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Вештица }} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2012/04/12/vestice/ Вештице - од извора страха до предмета жаљења], Историјска читанка * [http://www.newadvent.org/cathen/15674a.htm Чланак о вештичарењу] на Католичкој енциклопедији {{en}} * [http://www.shc.ed.ac.uk/Research/witches/ Истраживање о вештичарењу у Шкотској] {{en}} * [http://digital.library.cornell.edu/w/witch/ Архива текстова посвећених вештичарењу] на презентацији [[Универзитет Корнел|Универзитета Корнел]] {{en}} * [https://web.archive.org/web/20070911204013/http://www.mclink.it/personal/MH0077/LeStagionidellaFollia/stagioni%202/Rossi%20-%20horror%201.htm Вештице и инквизиција - Психопатске фантазије вештица] {{it}} * [http://smallbay.ru/magic4.html Вештице и инквизиција] {{ru}} * [http://www.vokrugsveta.ru/vs/article/415/ Вештичји чекић] {{ru}} * [http://skriptorijum.blogspot.com/2012/06/malj-za-vestice-malleus-maleficarum.html Маљ за вештице - -{Malleus maleficarum}-] {{sr}} {{Словенска митологија}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Словенска митологија]] [[Категорија:Митолошка бића]] [[Категорија:Српска митологија]] [[Категорија:Антропологија]] [[Категорија:Окултизам]] [[Категорија:Сујеверје]] b8tn6dy9pyua6igpwge5soe5p0wln0x 25121055 25121043 2022-07-24T12:20:52Z Свифт 34761 /* Документарни филм */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење 2}} [[Датотека:Paganeu1.gif|десно|мини|200п|Популарна представа вештице]] '''Вештица''' ({{Ијек|вјештица}}) или '''вештац''' ({{Ијек|вјештац}}) особа је која се бави вештичарењем. У митологији се вештице сматрају бићима које поседује натприродне и [[магија|магијске]] моћи и обично се замишљају како лете на [[метла|метли]]. Чест пратилац вештице у бајкама је црна [[мачка]] или [[врана]]. У прошлости, многе особе су оптуживане да се баве [[вештичарење]]м и под таквим оптужбама прогоњене и убијане. У већини случајева то су биле жене, а једна од најчувенијих и најсуровијих казни била је спаљивање на ломачи.<ref>Gibbons, Jenny (1998) [http://www.draeconin.com/database/witchhunt.htm "Recent Developments in the Study of the Great European Witch Hunt"] {{Wayback|url=http://www.draeconin.com/database/witchhunt.htm |date=20080604164231 }} in ''The Pomegranate'' #5, Lammas 1998.</ref> И данас, у виду [[неопаганизам|неопаганизма]] постоје оваква веровања, као и људи који себе називају вештицама и вешцима. == Вештица у словенској митологији == Код свих [[Словени|Словена]], првобитно је била преанимистички хтонични демон, као и [[вампир]] и она је, по својој природи и функцијама женски корелат вампира. Вештице су, претрпеле велике промене од оних првобитних, па до савремених схватања и веровања. Оне су првобитно биле демони само једне уже сродничке заједнице да би касније биле жене које које у себи имају [[ђаво]]лски дух, које ноћу излазе из [[гробље|гробља]] па море децу. За разлику од вампира који углавном сише [[крв]], вештица се храни људским [[срце|срцима]] и [[џигерица|џигерицом]]. Ове особине и функције су изворне и све се могу пронаћи код других [[Индоевропљани|индоевропских]] народа, нарочито су сродне са грчким и римским стригама (које су се јављале у облику ноћних [[птице|птица]] док се вештице инкарнирају у [[лептири|лептира]]). Реч вештица, са особеностима које представља, искључиво је [[Словени|словенска]] и као таква је заједничка за све [[балканско полуострво|балканске]] словене. Према [[руси|руским]] схватањима, вештице се могу сврстати у две групе, док се код веровања [[срби|Срба]] оне могу поделити на три групе. У прву групу би спадале вештице у најпримитивнијем и правом (изворном) значењу: то су женски демони манистичког порекла које устају из гробља у којем живе преко дана, а ноћу нападају људе и децу и ваде им [[срце|срца]] или [[џигерица|џигерицу]], којом се хране. У другу групу долазе демонске жене, које су или са рођењем донеле способност да буду вештице или су је стекле касније на тај начин што их је у [[занат]] упутила старија вештица. У трећу групу би долазиле извесне старе жене које се називају вештицама, али које нису у правом смислу вештице, него су обичне [[врачара|врачаре]]. За одбрану од вештица најчешће су коришћене [[басма|басме]] и [[утук|утуци]]. Најјачим утуком се сматрају [[бели лук]] и [[глогов колац]]. Често је употребљаван [[рог (животињски)|рог]] који се палио, а у приморју се против сумњивих вештица «бацају рози» (упиру испружени мали прст и кажипрст, док су остали прсти савијени). У неким [[Босна|босанским]] пределима се за заштиту од уласка вештице у кућу користи и [[нож]], одоздо забоден у оквир врата или прозора. Веома ефикасним су се сматрали со и покушај стварања савеза са вештицом употребом еуфемизама. {{Цитат|Вештици која уђе у кућу ваља дати парче хлеба по коме су посута три зрнца [[со]]ли, па не може ништа наудити.}} Доказ савеза са вештицом је што се понекад апострофира са речју кума. Осим речи кума употребљавани су многи други еуфемизами који су настали из осећања великок респекта и страха. И само име вештица је [[еуфемизам]], право име за њу није познато, мада би било логично да је то ''вешта'' (ако је мушки род ''вештац''). По исказима особа које су наводно имале сусрет са вештицама, способност говора у том тренутку је одузета, иако је особа свесна и визуелно све доживљава. [[Шимун Милиновић]] и [[Јосеф Холечек]] наводе податке да је у Далмацији <ref>{{Cite book|last=Милиновић |first= Шимун |authorlink= |title= Хрватске успомене из Далмације |year=2004 |url= |publisher= Школска књига |pages=29, 78, 79 |location= Загреб|id=}}</ref> и Црној Гори,{{sfn|Холечек|1995|p=103}} у њихово време, постојало код неуког народа веровање, да вештице једу срце малој деци. === Баба Јага === [[Датотека:Izbasmerti.jpg|мини|десно|200п|Баба Јагина колиба]] {{Главни чланак|Баба Јага}} Понекад је у [[стара словенска вера|словенској митологији]] вештица називана и [[Баба Јага]]{{чињеница|date=01. 2014. }} ({{јез-рус|Ба́ба-Яга́}}, [[српски језик|срб]] Баба Рога, [[македонски језик|мак]] Баба Рога, {{јез-буг|Ба́ба Я́га}}, {{јез-пољ|Baba Jaga}}). Она је [[чаробница]] која живи у шуми, у изби постављеној на [[кокошка|кокошије]] ноге. Око ове куће је ограда од људских костију и лобања, уместо браве су вилице оштрих зуба. Реза је људска нога, а кључ — рука. Баба Јага хвата јунаке и прождире људе, а у пећи пече украдену децу. Најчешће је замишљана као ружна старица огромних груди, слепа или болесних очију.<ref>Александрина Цермановић-Кузмановић и Драгослав Срејовић, Лексикон религија и митова древне Европе, Савремена администрација, Београд, 1992</ref> У неким причама се помиње да се кућа неће окренути и приказати врата док се не изговоре чаробне речи. Према неким теоријама [[колиба]] на кокошјим ногама заправо је [[интерпретација]] уобичајене конструкције [[номадизам|номадских]] народа у [[Сибир]]у, [[Урал (планина)|Уралу]] и [[Тунгузија|Тунгузији]], намењене чувању залиха од животиња. Колиба без врата или прозора поставила би се на високе [[стуб]]ове од дрвећа који су личили на кокошије ноге. Сличну али мању конструкцију користили су у Сибиру за фигуре [[бог]]ова које су једва стале у кућу, као што у бајкама Баба Јага испуни унутрашњост колибе. == Прогони „вештица“ у историји == {{Главни чланак|Лов на вештице}} Током средњег века у многим [[Католичка црква|католичким]] земљама [[Европа|Европе]] постојали су закони против вештичарења, који су били један од начина борбе против [[јерес|јеретика]]. Најчешће су осуђиване жене, а казна је била спаљивање на ломачи. Прво велико спаљивање вештица одиграло се 1482. године у Севиљи.<ref>{{Cite web|url=http://www.nin.co.yu/1999-12/30/11001.html |title=Дешавања кроз векове |accessdate=11. 6. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080524083834/http://www.nin.co.yu/1999-12/30/11001.html |archive-date=24. 5. 2008 |url-status=dead }}</ref> [[Датотека:Persecution of witches.jpg|мини|десно|200п|Спаљивање вештица]] Остаци познатих јеретика, грешника и »вештица« често би по судском налогу били после спаљивања уситњавани и разбацивани по ђубришту.<ref>Encyclopedia of Witchcraft&Demonology, Occtopus Books, London, 1974.</ref> [[Скелетни систем|Скелет]] индивидуе, оптужене за вештичарење, по закону званом »Акт Вештичарења« (-{Witchcraft Act}-) спаљен [[1582]]. године у [[Енглеска|енглеском]] месту Свети Осит (-{St. Osyt, Brightlingsea}-), откривен је у релативно добром стању, иако је био изложен пламену и великим [[температура]]ма које ломача може развити и био положен у земљу пре више од четиристотине година{{чињеница|date=11. 2009. }}. [[Антропологија|Антрополози]], који су анализирали пронађене остатке, препоставили су да је тело било непотпуно спаљено и да су сродници при [[инхумација|инхумацији]] успоставили [[анатомија|анатомски]] распоред остатака. Најпознатији лов на вештице одиграо се [[1692]]. године, када је деветнаесторо људи у [[Сједињене Америчке Државе|америчком]] граду [[Сејлем (Масачусетс)|Сејлем]], у држави [[Масачусетс]], [[Суђења вештицама из Сејлема|осуђено на смрт]]. Сејлем је тако постао град који се касније и у [[филм]]овима, [[позориште|позоришним представама]]{{чињеница|date=08. 2016. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> и [[књижевност]]и користио као [[надахнуће|инспирација]] за приче о вештицама, а данас се тамо налази и [[музеј]].<ref>{{cite web|url=http://www.salemwitchmuseum.com/ | title = Музеј вештица у Салему | publisher = Salemwitchmuseum.com |date=| accessdate=15. 7. 2016}}</ref> [[Артур Милер]] је [[1953]]. написао чувени комад инспирисан вештицама из Сејлема. У [[Кенија|Кенији]] је, иако су распрострањене различите [[афричке религије]], [[ислам]] и [[хришћанство]], и данас веома изражен страх од магије који је кулминирао у мају [[2008]], када је у области [[Кисии]], полиција је ухапсила 19 људи осумњичених да су спалили једанаесторо сународника које су оптужили за вештичарење.<ref>{{cite web|url=http://www.vesti.rs/izvor/Hapsenje-zbog-spaljivanja-ljudi.html | title = Б92 - Хапшење због спаљивања | publisher = Vesti.rs |date=| accessdate=15. 7. 2016}}</ref> === Појединачни примери прогона "вештица" у Србији почетком 19. века=== У устаничкој а потом и у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] није било системског или законског масовног прогона вештица. Међутим, ипак су забележени појединачни примери прогона и кажњавања за вештичарење или врачање, почетком [[19. век]]а. Ово случајеви су забележени током транзиционих периода "прелаза са турске на српску власт" коју карактерише недостатак државног уређења и закона, двовлашће и необразованост нових представника локалних власти. О томе се може судити на основу сачуваних докумената којих није много. Оно што се зна јесте да су наводне вештице биле изузетно озлоглашене у народу и са њима се неретко веома окрутно поступало. Према сачуваним записима публицисте Тихомира Р. Ђорђевића, у селу [[Жабари]]ма у [[Поморавље (област)|Поморављу]] су извесну Пауну, по [[Карађорђе Петровић|Карађорђевој]] заповести, привезали уз [[ражањ за печење|ражањ]] и пекли је „међу две [[ватра|ватре]]“. У време Карађорђевог [[устанак|устанка]], Антоније Пљакић, [[рудник|руднички]] [[војвода]], испекао је насред [[Краљево|Карановца]] неку бабу за коју је чуо да је вештица. Осим спаљивања, дешавало се да вештица буде убијена из [[пиштољ]]а или [[нож]]евима, као што је у то време био случај са маћехом неког Петра Јоксића из [[Топола (Србија)|Тополе]]. Постоји прича да је у [[децембар|децембру]] [[1846]]. године дошао турски [[буљукбаша|буљубаша]] у [[село]] [[Брдо]] и да су му се тамо [[сујеверје|сујеверни]] [[сељак|сељаци]] пожалили да им једна баба „мори“ децу. Буљубаша је батинао бабу, али и њене другарице које је ова у очајању оптужила да су такође вештице. [[Батина (оружје)|Батинама]] су биле излечене од вештичарења, а за труд буљубаша је добио [[новац|новчану]] награду. Било је још примера гоњења вештица. [[Кнез Средоје]] из [[солутуша|Солутуше]] је обавестио кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] да је [[1824]]. године један човек убио неку бабу зато што је вештица. Кнез је добијао [[извештај]]е да су жене због оптужби да су вештице пребијане и забранио је Србима да туку жене. Тако је [[1822]]. године заштитио извесну баба Христу из [[божурња|Божурње]], у [[крагујевачка нахија|Крагујевачкој нахији]], за коју су сељани говорили да је вештица и намеравали да је убију. Његова наредба је била да нико не сме да се усуди „да је и најмање додирне, а камоли да је и даље назива вештицом, јер она то није“.<ref name="#1">{{cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/04/07/srpski/R01040601.shtml | title = Глас јавности: „Привезали је на ражањ“ | publisher = Arhiva.glas-javnosti.rs |date=| accessdate=15. 7. 2016}}</ref> === Стари обичаји везани за „вештице“ на простору данашње Црне Горе === И на просторима који су данас у саставу [[Црна Гора|Црне Горе]] је било „лова на вештице“. У селу [[Крњице|Крњицама]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] су људи посумњали да је једна жена вештица, па су је одвезли на [[Скадарско језеро]] и бацили у воду. Пошто није потонула, то им је био сигуран знак да је вештица.<ref name="#1"/> [[Павле Ровински]] је на ту тему записао да је постојао обичај ''вадити мазију'', ужарено гвожџе голим рукама, из котла са водом. Ако би особа остала неповређена, невина је. Исти обичај је записан и у 84. члану [[Душанов законик|Душановог законика]]. Против осумњичених жена се употребљавао и други начин доказивања, да ли су вештице. Такву жену би изненада ухватили, на народном скупу. Ланац којим коњи носе сено би усијали на ватри, жену би свукли до кошуље, обавили би је тим ланцем, да се усијане алке упијају у тело. Једна је тако издржала сву ту проверу и до краја живота, до дубоке старости од тога су остали трагови, али се она на тај начин оправдала. То је било у [[Пива (племе)|Пиви]] пре око 30 година од када је Ровински писао Етнографију Црне Горе. О томе му је причао човек којем је, као и другој деци, она показивала те трагове.{{sfn|Ровински|1998|p=283}} Ровински је писао и о другим народним причама и обичајима везаним за вештице у Црној Гори.{{sfn|Ровински|1998|p=347-350}} [[Црмница (област)|Црмничани]] су у ранија времена били сујеверни, веровали су у вештице, па их митрополит [[Петар I Петровић Његош|Петар Први]] кори: ''Ја сам по свијету у нека мјеста ходио и неколико књигах читао и нигђе не нађох, нити ми ко каза да има вјештицах и вједогоњах, нако међу слијепим и жалостним србским народом, а зашто него зато што је слијеп и зашто више лажи вјерује, неголи јевангелије Христово...'' <ref>{{Cite book|last=Петровић Његош|first=Петар I|authorlink=Петар I Петровић Његош|title=Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Црмничанима 9. августа 1830.|year=2015|url=|publisher=Светигора|pages=184, 185|location=Цетиње|id=}}</ref> == Савремено вештичарство == [[Датотека:Paganavebury.jpg|лево|мини|200п|Вештичији скуп у Енглеској, 2005.]] {{Главни чланак|Вештичарство}} Крајем прошлог века наступа прави процват [[неопаганизам|неопаганизма]] и вештичарства, у жељи да се очува континуитет древних традиција често се користе многи [[Пантеон (богови)|пантеони]] из различитих времена и [[култура]]. Насупрот раширеној представи вештица које пију [[крв]], велики број савремених вештица изражавају приврженост природи и животињама, па су [[Вегетаријанство|вегетаријанци]]. Вештичарство сматра живот сваког појединца као свети дар и наглашава испреплетаност свих ствари, како видљивих тако и невидљивих. Стицање знања о [[магија|магијској]] употреби [[биљке|биља]] је саставни део обуке сваке вештице. === Ноћ вештица === [[Датотека:Jack-o'-Lantern 2003-10-31.jpg|мини|десно|150п|Карактеристичан украс од бундеве]] {{Главни чланак|Ноћ вештица (празник)}} Ноћ вештица ({{јез-енг|Halloween}}) је светковина која се у појединим земљама прославља 31. октобра, а скраћеница је од Свето вече уочи [[Сви свети|Свих светих]] или {{јез-енг|All Hallow's Eve}} или -''-{Hallow Eve}-''. Слави се највише у [[Ирска|Ирској]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]], [[Аустралија|Аустралији]] и [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]]. Овај празник је карактеристичан по костимима које облаче деца и тража слаткише од одраслих. Куће и дворишта се украшавају [[Џек-о'-Лантерн|изрезбареним бундевама]]. [[Датотека:Ноћ вештица Хјустон 2.jpg|мини|десно|200п|Вештица или дух као украс у дворишту у [[Хјустон]]у за Ноћ вештица]] Ноћ Вештица води порекло од келтског паганског обичаја, који се обележавао у јесен,током пуног месеца. Када су [[друиди|друиди]] ишли од куће до куће, маскирани у сабласти тражили од људи дарове за приношење жртве духовима. Уколико би ови то одбили, друиди би их застрашивали клетвама. == Види још == * [[Malleus Maleficarum]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin}} * {{Cite book|ref=harv|last=Холечек|first=Јосеф|authorlink=Јосеф Холечек|year=1995|title=Црна Гора|url=|publisher=ЦИД|location=Подгорица|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Аполонович Ровински|first=Павел|authorlink=Павле Ровински|year=1998|title=Етнографија Црне Горе, том II|url=|publisher=ЦИД - Подгорица|pages=}} ==Документарни филм== *[https://www.youtube.com/watch?v=rPqxGRNtoe8&t=726s Столеће убијања: Лов на вештице - 1. епизода (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=Vx5KtyrLE30 Столеће убијања: Лов на вештице - 2. епизода (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Witches | wikispecies = | wiktionary = Вештица | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Вештица }} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2012/04/12/vestice/ Вештице - од извора страха до предмета жаљења], Историјска читанка * [http://www.newadvent.org/cathen/15674a.htm Чланак о вештичарењу] на Католичкој енциклопедији {{en}} * [http://www.shc.ed.ac.uk/Research/witches/ Истраживање о вештичарењу у Шкотској] {{en}} * [http://digital.library.cornell.edu/w/witch/ Архива текстова посвећених вештичарењу] на презентацији [[Универзитет Корнел|Универзитета Корнел]] {{en}} * [https://web.archive.org/web/20070911204013/http://www.mclink.it/personal/MH0077/LeStagionidellaFollia/stagioni%202/Rossi%20-%20horror%201.htm Вештице и инквизиција - Психопатске фантазије вештица] {{it}} * [http://smallbay.ru/magic4.html Вештице и инквизиција] {{ru}} * [http://www.vokrugsveta.ru/vs/article/415/ Вештичји чекић] {{ru}} * [http://skriptorijum.blogspot.com/2012/06/malj-za-vestice-malleus-maleficarum.html Маљ за вештице - -{Malleus maleficarum}-] {{sr}} {{Словенска митологија}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Словенска митологија]] [[Категорија:Митолошка бића]] [[Категорија:Српска митологија]] [[Категорија:Антропологија]] [[Категорија:Окултизам]] [[Категорија:Сујеверје]] 72f8z1rnmx2culqu6aed7w8w8n9m0r3 25121253 25121055 2022-07-24T16:00:50Z Свифт 34761 /* Документарни филм */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење 2}} [[Датотека:Paganeu1.gif|десно|мини|200п|Популарна представа вештице]] '''Вештица''' ({{Ијек|вјештица}}) или '''вештац''' ({{Ијек|вјештац}}) особа је која се бави вештичарењем. У митологији се вештице сматрају бићима које поседује натприродне и [[магија|магијске]] моћи и обично се замишљају како лете на [[метла|метли]]. Чест пратилац вештице у бајкама је црна [[мачка]] или [[врана]]. У прошлости, многе особе су оптуживане да се баве [[вештичарење]]м и под таквим оптужбама прогоњене и убијане. У већини случајева то су биле жене, а једна од најчувенијих и најсуровијих казни била је спаљивање на ломачи.<ref>Gibbons, Jenny (1998) [http://www.draeconin.com/database/witchhunt.htm "Recent Developments in the Study of the Great European Witch Hunt"] {{Wayback|url=http://www.draeconin.com/database/witchhunt.htm |date=20080604164231 }} in ''The Pomegranate'' #5, Lammas 1998.</ref> И данас, у виду [[неопаганизам|неопаганизма]] постоје оваква веровања, као и људи који себе називају вештицама и вешцима. == Вештица у словенској митологији == Код свих [[Словени|Словена]], првобитно је била преанимистички хтонични демон, као и [[вампир]] и она је, по својој природи и функцијама женски корелат вампира. Вештице су, претрпеле велике промене од оних првобитних, па до савремених схватања и веровања. Оне су првобитно биле демони само једне уже сродничке заједнице да би касније биле жене које које у себи имају [[ђаво]]лски дух, које ноћу излазе из [[гробље|гробља]] па море децу. За разлику од вампира који углавном сише [[крв]], вештица се храни људским [[срце|срцима]] и [[џигерица|џигерицом]]. Ове особине и функције су изворне и све се могу пронаћи код других [[Индоевропљани|индоевропских]] народа, нарочито су сродне са грчким и римским стригама (које су се јављале у облику ноћних [[птице|птица]] док се вештице инкарнирају у [[лептири|лептира]]). Реч вештица, са особеностима које представља, искључиво је [[Словени|словенска]] и као таква је заједничка за све [[балканско полуострво|балканске]] словене. Према [[руси|руским]] схватањима, вештице се могу сврстати у две групе, док се код веровања [[срби|Срба]] оне могу поделити на три групе. У прву групу би спадале вештице у најпримитивнијем и правом (изворном) значењу: то су женски демони манистичког порекла које устају из гробља у којем живе преко дана, а ноћу нападају људе и децу и ваде им [[срце|срца]] или [[џигерица|џигерицу]], којом се хране. У другу групу долазе демонске жене, које су или са рођењем донеле способност да буду вештице или су је стекле касније на тај начин што их је у [[занат]] упутила старија вештица. У трећу групу би долазиле извесне старе жене које се називају вештицама, али које нису у правом смислу вештице, него су обичне [[врачара|врачаре]]. За одбрану од вештица најчешће су коришћене [[басма|басме]] и [[утук|утуци]]. Најјачим утуком се сматрају [[бели лук]] и [[глогов колац]]. Често је употребљаван [[рог (животињски)|рог]] који се палио, а у приморју се против сумњивих вештица «бацају рози» (упиру испружени мали прст и кажипрст, док су остали прсти савијени). У неким [[Босна|босанским]] пределима се за заштиту од уласка вештице у кућу користи и [[нож]], одоздо забоден у оквир врата или прозора. Веома ефикасним су се сматрали со и покушај стварања савеза са вештицом употребом еуфемизама. {{Цитат|Вештици која уђе у кућу ваља дати парче хлеба по коме су посута три зрнца [[со]]ли, па не може ништа наудити.}} Доказ савеза са вештицом је што се понекад апострофира са речју кума. Осим речи кума употребљавани су многи други еуфемизами који су настали из осећања великок респекта и страха. И само име вештица је [[еуфемизам]], право име за њу није познато, мада би било логично да је то ''вешта'' (ако је мушки род ''вештац''). По исказима особа које су наводно имале сусрет са вештицама, способност говора у том тренутку је одузета, иако је особа свесна и визуелно све доживљава. [[Шимун Милиновић]] и [[Јосеф Холечек]] наводе податке да је у Далмацији <ref>{{Cite book|last=Милиновић |first= Шимун |authorlink= |title= Хрватске успомене из Далмације |year=2004 |url= |publisher= Школска књига |pages=29, 78, 79 |location= Загреб|id=}}</ref> и Црној Гори,{{sfn|Холечек|1995|p=103}} у њихово време, постојало код неуког народа веровање, да вештице једу срце малој деци. === Баба Јага === [[Датотека:Izbasmerti.jpg|мини|десно|200п|Баба Јагина колиба]] {{Главни чланак|Баба Јага}} Понекад је у [[стара словенска вера|словенској митологији]] вештица називана и [[Баба Јага]]{{чињеница|date=01. 2014. }} ({{јез-рус|Ба́ба-Яга́}}, [[српски језик|срб]] Баба Рога, [[македонски језик|мак]] Баба Рога, {{јез-буг|Ба́ба Я́га}}, {{јез-пољ|Baba Jaga}}). Она је [[чаробница]] која живи у шуми, у изби постављеној на [[кокошка|кокошије]] ноге. Око ове куће је ограда од људских костију и лобања, уместо браве су вилице оштрих зуба. Реза је људска нога, а кључ — рука. Баба Јага хвата јунаке и прождире људе, а у пећи пече украдену децу. Најчешће је замишљана као ружна старица огромних груди, слепа или болесних очију.<ref>Александрина Цермановић-Кузмановић и Драгослав Срејовић, Лексикон религија и митова древне Европе, Савремена администрација, Београд, 1992</ref> У неким причама се помиње да се кућа неће окренути и приказати врата док се не изговоре чаробне речи. Према неким теоријама [[колиба]] на кокошјим ногама заправо је [[интерпретација]] уобичајене конструкције [[номадизам|номадских]] народа у [[Сибир]]у, [[Урал (планина)|Уралу]] и [[Тунгузија|Тунгузији]], намењене чувању залиха од животиња. Колиба без врата или прозора поставила би се на високе [[стуб]]ове од дрвећа који су личили на кокошије ноге. Сличну али мању конструкцију користили су у Сибиру за фигуре [[бог]]ова које су једва стале у кућу, као што у бајкама Баба Јага испуни унутрашњост колибе. == Прогони „вештица“ у историји == {{Главни чланак|Лов на вештице}} Током средњег века у многим [[Католичка црква|католичким]] земљама [[Европа|Европе]] постојали су закони против вештичарења, који су били један од начина борбе против [[јерес|јеретика]]. Најчешће су осуђиване жене, а казна је била спаљивање на ломачи. Прво велико спаљивање вештица одиграло се 1482. године у Севиљи.<ref>{{Cite web|url=http://www.nin.co.yu/1999-12/30/11001.html |title=Дешавања кроз векове |accessdate=11. 6. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080524083834/http://www.nin.co.yu/1999-12/30/11001.html |archive-date=24. 5. 2008 |url-status=dead }}</ref> [[Датотека:Persecution of witches.jpg|мини|десно|200п|Спаљивање вештица]] Остаци познатих јеретика, грешника и »вештица« често би по судском налогу били после спаљивања уситњавани и разбацивани по ђубришту.<ref>Encyclopedia of Witchcraft&Demonology, Occtopus Books, London, 1974.</ref> [[Скелетни систем|Скелет]] индивидуе, оптужене за вештичарење, по закону званом »Акт Вештичарења« (-{Witchcraft Act}-) спаљен [[1582]]. године у [[Енглеска|енглеском]] месту Свети Осит (-{St. Osyt, Brightlingsea}-), откривен је у релативно добром стању, иако је био изложен пламену и великим [[температура]]ма које ломача може развити и био положен у земљу пре више од четиристотине година{{чињеница|date=11. 2009. }}. [[Антропологија|Антрополози]], који су анализирали пронађене остатке, препоставили су да је тело било непотпуно спаљено и да су сродници при [[инхумација|инхумацији]] успоставили [[анатомија|анатомски]] распоред остатака. Најпознатији лов на вештице одиграо се [[1692]]. године, када је деветнаесторо људи у [[Сједињене Америчке Државе|америчком]] граду [[Сејлем (Масачусетс)|Сејлем]], у држави [[Масачусетс]], [[Суђења вештицама из Сејлема|осуђено на смрт]]. Сејлем је тако постао град који се касније и у [[филм]]овима, [[позориште|позоришним представама]]{{чињеница|date=08. 2016. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> и [[књижевност]]и користио као [[надахнуће|инспирација]] за приче о вештицама, а данас се тамо налази и [[музеј]].<ref>{{cite web|url=http://www.salemwitchmuseum.com/ | title = Музеј вештица у Салему | publisher = Salemwitchmuseum.com |date=| accessdate=15. 7. 2016}}</ref> [[Артур Милер]] је [[1953]]. написао чувени комад инспирисан вештицама из Сејлема. У [[Кенија|Кенији]] је, иако су распрострањене различите [[афричке религије]], [[ислам]] и [[хришћанство]], и данас веома изражен страх од магије који је кулминирао у мају [[2008]], када је у области [[Кисии]], полиција је ухапсила 19 људи осумњичених да су спалили једанаесторо сународника које су оптужили за вештичарење.<ref>{{cite web|url=http://www.vesti.rs/izvor/Hapsenje-zbog-spaljivanja-ljudi.html | title = Б92 - Хапшење због спаљивања | publisher = Vesti.rs |date=| accessdate=15. 7. 2016}}</ref> === Појединачни примери прогона "вештица" у Србији почетком 19. века=== У устаничкој а потом и у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] није било системског или законског масовног прогона вештица. Међутим, ипак су забележени појединачни примери прогона и кажњавања за вештичарење или врачање, почетком [[19. век]]а. Ово случајеви су забележени током транзиционих периода "прелаза са турске на српску власт" коју карактерише недостатак државног уређења и закона, двовлашће и необразованост нових представника локалних власти. О томе се може судити на основу сачуваних докумената којих није много. Оно што се зна јесте да су наводне вештице биле изузетно озлоглашене у народу и са њима се неретко веома окрутно поступало. Према сачуваним записима публицисте Тихомира Р. Ђорђевића, у селу [[Жабари]]ма у [[Поморавље (област)|Поморављу]] су извесну Пауну, по [[Карађорђе Петровић|Карађорђевој]] заповести, привезали уз [[ражањ за печење|ражањ]] и пекли је „међу две [[ватра|ватре]]“. У време Карађорђевог [[устанак|устанка]], Антоније Пљакић, [[рудник|руднички]] [[војвода]], испекао је насред [[Краљево|Карановца]] неку бабу за коју је чуо да је вештица. Осим спаљивања, дешавало се да вештица буде убијена из [[пиштољ]]а или [[нож]]евима, као што је у то време био случај са маћехом неког Петра Јоксића из [[Топола (Србија)|Тополе]]. Постоји прича да је у [[децембар|децембру]] [[1846]]. године дошао турски [[буљукбаша|буљубаша]] у [[село]] [[Брдо]] и да су му се тамо [[сујеверје|сујеверни]] [[сељак|сељаци]] пожалили да им једна баба „мори“ децу. Буљубаша је батинао бабу, али и њене другарице које је ова у очајању оптужила да су такође вештице. [[Батина (оружје)|Батинама]] су биле излечене од вештичарења, а за труд буљубаша је добио [[новац|новчану]] награду. Било је још примера гоњења вештица. [[Кнез Средоје]] из [[солутуша|Солутуше]] је обавестио кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] да је [[1824]]. године један човек убио неку бабу зато што је вештица. Кнез је добијао [[извештај]]е да су жене због оптужби да су вештице пребијане и забранио је Србима да туку жене. Тако је [[1822]]. године заштитио извесну баба Христу из [[божурња|Божурње]], у [[крагујевачка нахија|Крагујевачкој нахији]], за коју су сељани говорили да је вештица и намеравали да је убију. Његова наредба је била да нико не сме да се усуди „да је и најмање додирне, а камоли да је и даље назива вештицом, јер она то није“.<ref name="#1">{{cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/04/07/srpski/R01040601.shtml | title = Глас јавности: „Привезали је на ражањ“ | publisher = Arhiva.glas-javnosti.rs |date=| accessdate=15. 7. 2016}}</ref> === Стари обичаји везани за „вештице“ на простору данашње Црне Горе === И на просторима који су данас у саставу [[Црна Гора|Црне Горе]] је било „лова на вештице“. У селу [[Крњице|Крњицама]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] су људи посумњали да је једна жена вештица, па су је одвезли на [[Скадарско језеро]] и бацили у воду. Пошто није потонула, то им је био сигуран знак да је вештица.<ref name="#1"/> [[Павле Ровински]] је на ту тему записао да је постојао обичај ''вадити мазију'', ужарено гвожџе голим рукама, из котла са водом. Ако би особа остала неповређена, невина је. Исти обичај је записан и у 84. члану [[Душанов законик|Душановог законика]]. Против осумњичених жена се употребљавао и други начин доказивања, да ли су вештице. Такву жену би изненада ухватили, на народном скупу. Ланац којим коњи носе сено би усијали на ватри, жену би свукли до кошуље, обавили би је тим ланцем, да се усијане алке упијају у тело. Једна је тако издржала сву ту проверу и до краја живота, до дубоке старости од тога су остали трагови, али се она на тај начин оправдала. То је било у [[Пива (племе)|Пиви]] пре око 30 година од када је Ровински писао Етнографију Црне Горе. О томе му је причао човек којем је, као и другој деци, она показивала те трагове.{{sfn|Ровински|1998|p=283}} Ровински је писао и о другим народним причама и обичајима везаним за вештице у Црној Гори.{{sfn|Ровински|1998|p=347-350}} [[Црмница (област)|Црмничани]] су у ранија времена били сујеверни, веровали су у вештице, па их митрополит [[Петар I Петровић Његош|Петар Први]] кори: ''Ја сам по свијету у нека мјеста ходио и неколико књигах читао и нигђе не нађох, нити ми ко каза да има вјештицах и вједогоњах, нако међу слијепим и жалостним србским народом, а зашто него зато што је слијеп и зашто више лажи вјерује, неголи јевангелије Христово...'' <ref>{{Cite book|last=Петровић Његош|first=Петар I|authorlink=Петар I Петровић Његош|title=Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Црмничанима 9. августа 1830.|year=2015|url=|publisher=Светигора|pages=184, 185|location=Цетиње|id=}}</ref> == Савремено вештичарство == [[Датотека:Paganavebury.jpg|лево|мини|200п|Вештичији скуп у Енглеској, 2005.]] {{Главни чланак|Вештичарство}} Крајем прошлог века наступа прави процват [[неопаганизам|неопаганизма]] и вештичарства, у жељи да се очува континуитет древних традиција често се користе многи [[Пантеон (богови)|пантеони]] из различитих времена и [[култура]]. Насупрот раширеној представи вештица које пију [[крв]], велики број савремених вештица изражавају приврженост природи и животињама, па су [[Вегетаријанство|вегетаријанци]]. Вештичарство сматра живот сваког појединца као свети дар и наглашава испреплетаност свих ствари, како видљивих тако и невидљивих. Стицање знања о [[магија|магијској]] употреби [[биљке|биља]] је саставни део обуке сваке вештице. === Ноћ вештица === [[Датотека:Jack-o'-Lantern 2003-10-31.jpg|мини|десно|150п|Карактеристичан украс од бундеве]] {{Главни чланак|Ноћ вештица (празник)}} Ноћ вештица ({{јез-енг|Halloween}}) је светковина која се у појединим земљама прославља 31. октобра, а скраћеница је од Свето вече уочи [[Сви свети|Свих светих]] или {{јез-енг|All Hallow's Eve}} или -''-{Hallow Eve}-''. Слави се највише у [[Ирска|Ирској]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]], [[Аустралија|Аустралији]] и [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]]. Овај празник је карактеристичан по костимима које облаче деца и тража слаткише од одраслих. Куће и дворишта се украшавају [[Џек-о'-Лантерн|изрезбареним бундевама]]. [[Датотека:Ноћ вештица Хјустон 2.jpg|мини|десно|200п|Вештица или дух као украс у дворишту у [[Хјустон]]у за Ноћ вештица]] Ноћ Вештица води порекло од келтског паганског обичаја, који се обележавао у јесен,током пуног месеца. Када су [[друиди|друиди]] ишли од куће до куће, маскирани у сабласти тражили од људи дарове за приношење жртве духовима. Уколико би ови то одбили, друиди би их застрашивали клетвама. == Види још == * [[Malleus Maleficarum]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin}} * {{Cite book|ref=harv|last=Холечек|first=Јосеф|authorlink=Јосеф Холечек|year=1995|title=Црна Гора|url=|publisher=ЦИД|location=Подгорица|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Аполонович Ровински|first=Павел|authorlink=Павле Ровински|year=1998|title=Етнографија Црне Горе, том II|url=|publisher=ЦИД - Подгорица|pages=}} ==Документарни филм== *[https://www.youtube.com/watch?v=rPqxGRNtoe8&t=726s Столеће убијања: Лов на вештице - 1. епизода (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=Vx5KtyrLE30 Столеће убијања: Лов на вештице - 2. епизода (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=eQrva6RAkak 1612. година: Узнемирујуће суђење за вештичарење које је шокирало Британију (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Witches | wikispecies = | wiktionary = Вештица | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Вештица }} * [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2012/04/12/vestice/ Вештице - од извора страха до предмета жаљења], Историјска читанка * [http://www.newadvent.org/cathen/15674a.htm Чланак о вештичарењу] на Католичкој енциклопедији {{en}} * [http://www.shc.ed.ac.uk/Research/witches/ Истраживање о вештичарењу у Шкотској] {{en}} * [http://digital.library.cornell.edu/w/witch/ Архива текстова посвећених вештичарењу] на презентацији [[Универзитет Корнел|Универзитета Корнел]] {{en}} * [https://web.archive.org/web/20070911204013/http://www.mclink.it/personal/MH0077/LeStagionidellaFollia/stagioni%202/Rossi%20-%20horror%201.htm Вештице и инквизиција - Психопатске фантазије вештица] {{it}} * [http://smallbay.ru/magic4.html Вештице и инквизиција] {{ru}} * [http://www.vokrugsveta.ru/vs/article/415/ Вештичји чекић] {{ru}} * [http://skriptorijum.blogspot.com/2012/06/malj-za-vestice-malleus-maleficarum.html Маљ за вештице - -{Malleus maleficarum}-] {{sr}} {{Словенска митологија}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Словенска митологија]] [[Категорија:Митолошка бића]] [[Категорија:Српска митологија]] [[Категорија:Антропологија]] [[Категорија:Окултизам]] [[Категорија:Сујеверје]] brvjq1th5utbtaza1pe8z2jgym291sq 0 59973 25121205 24778126 2022-07-24T15:21:32Z 93.86.191.200 /* Ратна дејства */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | рат = Српско-бугарски рат | део = | слика = Gl3 0.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = ''[[Михаило Катанић|Катанић]] на Нешковом вису'' | време = [[14. новембар]] – [[28. новембар]] [[1885]]. | локација = западна [[Кнежевина Бугарска|Бугарска]], источна [[Краљевина Србија|Србија]] | узрок = [[Пловдивски преврат]] | територија = | резултат = бугарска победа * [[Букурешки мир 1886.]] | страна1 = <center>{{зас|Bulgaria| size = 50px}}<br />[[Кнежевина Бугарска]]</center> | страна2 = <center>{{зас|Краљевина Србија| size = 50px}}<br />[[Краљевина Србија]]</center> | заповедник1 = [[Александар I Батенберг]] | заповедник2 = [[Милан Обреновић]]<br />[[Јован Петровић (генерал)|Јован Петровић]]<br />[[Петар Топаловић]]<br />[[Милојко Лешјанин]] | јачина1 = око 60.000 до краја рата | јачина2 = око 60.000{{чињеница| date = 10. 2015.}} | губици1 = 771 мртвих<br />4.232 рањених | губици2 = 746 мртвих<br />4.570 рањених }} '''Српско-бугарски рат''' је био рат који је [[14. новембар|14. новембра]] ([[2. новембар|2. новембра]] по [[Јулијански календар|ј. к.]])<ref>Разлика између грегоријанског и јулијанског календара у XIX веку износила је дванаест дана.</ref> [[1885]]. године [[Краљевина Србија|Србија]] објавила Бугарској, а чији је непосредни повод било уједињење [[Кнежевина Бугарска|Кнежевине Бугарске]] и [[Источна Румелија|Источне Румелије]], које је извршено кршењем одлука [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] а нa штету Србије и Срба који су живели на тим подручјима пре и током Отоманске власти. Сматрајући да је то пореметило равнотежу на Балкану, краљ [[Милан Обреновић|Милан]] је вршио притисак на бугарску дипломатију да се спорне одлуке пониште, а када му то није уродило плодом одлучио је да целу ствар реши ратом. Међутим, боље наоружана и уз то боље мотивисана бугарска војска извојевала је [[Битка код Сливнице|победу на Сливници]], да би убрзо потом пребацила рат на територију Србије, што је довело до [[Битка за Пирот (1885)|пада Пирота]] и повлачења српске војске све до [[Ниш]]а. Неочекивани успеси бугарске војске приморали су велике силе, у првом реду [[Аустроугарска|Аустроугарску]], да се укључе у посредовању око потписивања примирја. [[Букурешки мир 1886.|Мир у Букурешту]] је закључен 3. марта [[1886.]] године. Рат је донео знатне губитке и једној и другој страни, али није утицао на територијалне промене.<ref>[http://www.dlib.si/details/URN:NBN:SI:DOC-1NOTCT4O/?=&query=%27rele%253dknjige%27&pageSize=25&flanguage=scc ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 103)]</ref> {{викизворник|Краљевска прокламација од 15. новембра 1885.|Ратна прокламација}} == Увод == Стање створено [[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] отежало је у највећој мери успостављање сарадње између балканских земаља на одбрани заједничких интереса. Деобу Санстефанске Велике Бугарске [[Бугари]] су примили као тешку неправду. Суседи Бугара, Срби и Грци, видели су у истој тој Бугарској највећу опасност по свој национални опстанак. Да спрече њено стварање, иако су били незадовољни Берлинским уговором, они су били решени да не допусте никакву измену тог уговора која би створени однос снага пореметила у корист Бугарске. Успостављање првих званичних, полудипломатских односа између Србије и Бугарске остварено је с јесени [[1879]]. Као аутономна кнежевина, Бугарска није имала право дипломатске репрезентације на страни. С тим су биле сагласне све велике силе. Бугарска влада могла је закључивати само споразуме и уговоре трговинске природе. Односи између двеју словенских држава добијали су много тиме што је постојало лично пријатељство између њихових владара. Оно је у почетку почивало на узајамним симпатијама, а касније, кад је кнез [[Александар I Батенберг]] дошао у сукоб с [[Царска Русија|Русијом]], појавила се једна политичка основа. Противно вољи кнеза [[Александар I Батенберг|Александра I Батенберга]], а понекад и без његовог знања, у Бугарској су се дешавале ствари које су временом сасвим затровале односе између Србије и Бугарске. Средином [[1882]]. године, тек што је [[Аустроугарска]] угушила устанак у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], дознало се у Београду да руски агенти у Бугарској врбују добровољце и организују њихово пребацивање преко Србије у Босну. Чета добровољаца (углавном [[Црна Гора|Црногораца]]) са транспортом оружја ухваћена је на српској територији. Крајем маја краљ је наредио да се уложи оштар протест код др [[Димитрије Кировић|Кировића]] - првог бугарског агента у Београду, у случају да се ствар понови. Инцидент је некако изглађен, и краљ је вратио посету кнезу Александру I Батенбергу у [[Русе|Рушчуку]] почетком октобра исте године. После угушења радикалске [[Тимочка буна|Тимочке буне]] [[1883]]. године од стране војске, мањи број бунтовника успео је да се склони у Бугарску. Тамошње власти показале су се исувише предусретљиве према њима; дозволили су им да се настане у близини српске границе, одобриле им слободу кретања и пружале новчану потпору - у чему се посебно истакао Словенски добротворни комитет у Петрограду. Радикалски првак – [[Никола Пашић]] настанио се у Софији код вође бугарских радикала – Николе Сукнарова. Емигранти су одмах успоставили тајну везу са земљом; слали су поруке својим пријатељима, претње противницима, а с пролећа [[1884]]. године почели су растурати и бунтовне прогласе. Дошло је и до мањих разбојничких дела у близини границе која су њима прописана. После тих инцидената српска влада добила је обавештење да се спрема истовремени упад чета из Бугарске и из [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]] ради дизања нове буне финансиран од стране Русије. Председник нове напредњачке владе — [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] затражио је од бугарске владе да преузме енергичне мере против емиграната. [[Кнез Милош]] је тридесетих година купио једно имање код [[Брегово (Бугарска)|Брегова]] на [[Тимок]]у, које се налазило на левој, српској страни реке. Кад је Тимок променио свој ток имање је доспело на десну, турску и после бугарску, страну. Имање је то, природно, сматрано и даље као српско и на њему је била подигнута једна стражара. Године 1884. Бугари су затражили, да се српска стража повуче одатле, пошто Брегово припада бугарском државном подручју, па кад Срби нису на то пристали они су [[22. мај]]a 1884. заузели то имање силом. Србија је на то упутила ултимативни захтев да се Бугари повуку одатле и да испуне и српска тражења о уклањању емиграната са границе. Бугари на то нису хтели пристати и због тога је Србија [[28. мај]]a прекинула дипломатске односе с њима. Заступање српских интереса поверено је грчком дипломатском агенту. Берлински уговор одвојио је од Бугарске [[Источна Румелија|Источну Румелију]], која је по [[Санстефански споразум|Санстефанском уговору]] била с њоме спојена. Бугарска је начињена вазалном кнежевином, а Источна Румелија аутономном облашћу [[Отоманска империја|Отоманске империје]]. Источном Румелијом управљао је генерални гувернер, кога је постављала Порта по договору са великим силама. У тој области није било турских трупа; унутрашњи ред и мир чувала је народна војска. Да би се остварило уједињење две бугарске државе створен је 26. јула 1885. године у селу Дермендере, "Тајни одбор за уједињење обеју бугарских земаља", на чијем челу је био бивши професор гимназије у [[Пловдив]]у, Захарије Стојанов.<ref>"Отаџбина", Београд 1887. године</ref> [[6. септембар|6. септембра]] [[1885]]. године, у Источној Румелији избила је буна. Један одред народне војске ушао је у Пловдив, збацио генералног гувернера, и прогласио уједињење Источне Румелије с Бугарском. Привремена влада, која је одмах образована, позвала је депешом Александра I Батенберга, бугарског кнеза, у [[Пловдив]]. Румелиотима је уједињење лако пошло за руком јер се одвајањем Источне Румелије од Турске није имало шта кидати, веза између те две земље постојала само на хартији. Једина веза између Турске и Румелије била је та што су решења донесена у „Обласној скупштини“ која се налазила у Пловдиву, морала бити потврђена од стране султана, али их је више пута одбацивао незадовољан њиховим радом. 9. септембра 1885. године кнез се појавио у Пловдиву на опште одушевљење тамо присутног живља. [[Датотека:Bulgarian unification and Serbo-Bulgarian War.png|мини|десно|[[Пловдивски преврат|Припајање]] [[Источна Румелија|Источне Румелије]] и Српско-бугарски рат]] По подне [[9. септембар|9. септембра]] 1885. године одржана је седница у [[Београд]]у. На седници су донете одлуке које су имале да доведу земљу у стање приправности за рат. Наређена је мобилизација војске; сазвана Народна скупштина за [[19. септембар]] у Нишу, првенствено, да се краљу одобри подизање ратних кредита; обустављена је слобода говора и штампе. Тим мерама иностранству је јасно стављено на знање да је Србија решена да одржи ''[[статус кво|status quo]]'' створен Берлинским уговором, или, ако је немогуће, да себи прибави територијалну надокнаду. [[19. септембар|19. септембра]] 1885. године у [[Ниш]]у се [[Народна скупштина Србије (19 – 23. септембар 1885)|састала Народна скупштина]]. У престоној беседи, краљ је говорио како је равнотежа, успостављена Берлинским уговором, од стране великих сила, поремећена, и да треба, ради одбране равнотеже, ступити у акцију, односно ратовати. Али с киме – то није нигде напоменуо. Скупштина је у патриотском одушевљењу, једногласно, подржавајући краља, усвојила владине предлоге. == Припреме за рат == Србија није закључила савез против Бугара ни с једном балканском државом. Стање српске војске било је врло рђаво. Сем што није имала добра одела, војсци је недостајало и муниције и других потреба. У рат се ушло са стајаћом војском и неколико пукова прва два позива, јер краљ није имао поверења у све резервисте из народа. Војска је била рђаво вођена, са слабим заповедницима, а у рат је ишла без имало одушевљења. Није била ни довољно извежбана, нарочито не у руковању новим пушкама. Артиљерија је била потпуно застарела и истрошена у прошлом ратовању с Турцима. Врховна команда налазила се у рукама краља Милана, који није био никакав војник и који је иначе, по својој природи, био најмање погодан за то место. === Дипломатски смисао === Одмах после [[Пловдивски преврат|пловдивског преврата]], краљ Милан је понудио савез Румунима, који су га одбили. Грци су тражили сами споразум, али споразум с њима краљ Милан није хтео. Српски и грчки планови нису се поклапали. Грци су спремали рат с Турцима; Срби са Бугарима. С Црном Гором нису вођени никакви преговори. === Финансијски смисао === У државној каси није било више од 60.000 динара. Сви трошкови ратне спреме покривени су из нарочитог зајма, познатог под именом „дуванске ренте“. 1884. године био је установљен само делимични монопол дувана, - монопол његове трговине. Законом од 22. септембра 1885. године, створен је потпун монопол. Сав приход од монопола дувана служио је као залога за исплату годишњинине дуванске ренте, која је износила 2.250.000. динара. Зајам дуванске ренте закључен је код бечке Лендербанке и париског Есконтног контоара. === Војни смисао === Нов закон о устројству војске од 1883. године био је укинуо народну војску и завео стајаћу. Рат од 1885. године затекао је Србију усред једног прелазног стања, када је српско војно преустројство тек започето, и када је број оних који су служили у сталном кадру, није био већи од 28.000. У тај број улазила су не само она лица која су одслужила пун двогодишњи рок, него и лица која су, на основу нарочитих законских олакшица, провела у сталном кадру само пет месеци или само месец дана, - тзв. „петомесечари” и „једномесечари”. Због недовољног броја ислужених кадроваца, кадровске јединице морале су се попуњавати оним обвезницима I позива који, из финансијског разлога, нису били у своје време регрутовани. === Пешадијско наоружање === Српска војска имала је нове пушке (Маусер-Миловановић), које су гађале тачно и терале далеко, и које су сматране као боље од бугарских пушака. Али српска војска била је врло мало извежбана у њиховој употреби. Те нове пушке трошиле су, нарочито у рукама неизвежбаних војника, много муниције: требало је барем 15.000.000 фишека. Србија је у рат ушла са 8.700.000 (у току рата крагујевачка фабрика направила је још 300.000). === Топови === Топови нису ваљали. Нове топове које је Србија поручила у Француској, и који су се пунили остраг, - тзв. „острагани“, - нису стигли. Стари топови пунили су се спреда, били искварени у току турских ратова (1876—1878), и нису гађали тачно. === Подела војске === [[Датотека:Gl2 1.jpg|мини|десно|200п|''[[Бранислав Нушић]] (десно)'']] По устројству од 1883, војска се делила на три позива. III позив служио је за „одбрану земље“. Стога је ваљало мобилисати цео I и II позив. Од обвезника I позива који су прошли кроз касарну, мобилисани су сви, али од оних који нису прошли кроз касарну, мобилисан је само један део. Од II позива, који је бројао петнаест пешадијских пукова, мобилисано је само шест, - нешто јаче од трећине. Бројна снага мобилисаног I позива, тзв. активна војска, износила је, приближно, 40.000, а бројна снага мобилисаног II позива, 12.000 – укупно око 52.000. У операцијама против непријатеља употребљене су само трупе I позива; трупе II позива – то су под промењеним именом биле трупе негдашње народне војске, - употребљене су само као посаде и мањи опсервациони одреди. Чак ни сав I позив није бачен на непријатеља. Пет батаљона задржано је у земљи ради унутрашње сигурности, ако би радикали покушали да наново дигну буну. === Врховна команда и подела команде === Врховни командант био је сам краљ Милан. За начелника штаба узео је министра војног, пуковника Јована Петровића. Био је то добро школован официр, али без већег ратног искуства. За команданте пет дивизија активне војске дошли су људи од којих тројица нису у турским ратовима командовали већим јединицама, а двојица јесу, али без нарочитог успеха. У турским ратовима прочули су се, од команданта, Белимарковић, Протић, и Хорватовић; ниједнога од њих краљ Милан није употребио у бугарском рату. == Ратна дејства == [[File:Arrival of wounded at Belgrade by JN Schonberg - Courtesy of the Wellcome Collection.jpg|thumb|Рањеници пристижу после битке на Сливници]] 2. новембра српске трупе продрле су у непријатељско земљиште негде за 5, негде за 7, негде за 10 -{km}-. Отпор су давали махом одељења „ополченаца”, добровољаца, и жандарма. Код српских трупа осећала се лабавост у вршењу наредба и потпуна оскудица у ратног одушевљења. Већ првога дана, иако се праве борбе нигде није било, муниција се трошила немилице. Код команданата опажала се несигурност. Они нису имали добру карту бугарског земљишта. Из непознавање терена команданти су се кретали бојажљиво. 3. новембра Дунавска дивизија допрла је до Драгоманског теснаца, и отерала непријатеља с најјачег положаја на левој страни теснаца; услед тога непријатељ је напустио, преко ноћи, и остале положаје. Бугари су бранили теснац с малом снагом, и њихов циљ није био да одбију српску војску, него да јој успоре наступање. Моравска дивизија зауставила се код [[Трн (град)|Трна]], који није могла заузети. Шумадијска на путу Пирот-Трн, код села Врапче, разбила је јачи бугарски одред од 1200 људи. Овај први озбиљнији судар с непријатељем оглашен је одмах за велику победу. 4. новембра пред српском војском лежао је отворен пут све до [[Сливница (Бугарска)|Сливнице]]. Код тог положаја, иза кога се само на неколико километара налази [[Софија]], вршено је прикупљање бугарске војске. Дунавска и Дринска дивизија с коњичком бригадом стигле су пред Сливницу. Дунавска дивизија заузела је висове Три Уши, који су господарили десним крилом Сливничког положаја. Шумадијској дивизији требало је дан марша до Сливнице. Моравска дивизија, која је 4. новембра ушла у напуштени Трн и почела покрет ка [[Брезник]]у, била је два дана марша од Сливнице. 5. новембра Дунавска и Дринска дивизија с Коњичком бригадом, које су се налазиле код Сливнице, нису мислиле ништа да чине, јер напад на Сливницу био је одређен за сутрадан, док не буду стигле Шумадијска и Моравска дивизија. Тада је Дунавска дивизија с коњицом требало да удари на бугарско десно крило, а све остале три дивизије на бугарско лево крило. Петога новембра Срби су, и без Моравске и Шумадијске дивизије, били јачи од Бугара. Докле су се Срби спремали за борбу шестога, Бугари су је почели петога. Они су напали на лево крило дунавске дивизије и на Коњичку бригаду, која је била уз њу. Да би олакшала положај свог левог крила, Дунавска дивизија уводила је батаљон за батаљоном у борбу. Бугарски напад није попуштао. Онда се ставила у покрет Дринска дивизија и ударила на центар сливничког положаја. Борба се водила све до мрака с великим утрошком пушчане и топовске муниције. Губици су били знатни и на српској и на бугарској страни. Код Срба је избачено из строја око 1200 људи; код Бугара око 600. 6. новембра стигла је на Сливницу Шумадијска дивизија, али не и Моравска. Моравску дивизију задржала су два бугарска батаљона; она их је разбила, али због борбе с њима није стигла 6-ога на Сливницу. Бугарима су непрестано пристизала појачања. Због недоласка моравске дивизије, српски напад на Сливницу одложен је опет за 24 часа. У врховној команди и у Дунавској дивизији плашили су се да Бугари не заобиђу лево крило и не упуте се у [[Цариброд]]. Дунавска дивизија имала је да обезбеђује одступницу; један део своје снаге одвојила је на чување Драгоманског теснаца, и тиме свој положај према Сливници тако ослабила да су Бугари без муке заузели Мека Црева. Дринска дивизија сама је бранила положај; у тој одбрани изгубила је око сто људи, а цео један пук је остао без муниције. Српска артиљерија се поново показала слабија од бугарске. Краљ Милан 6-ога новембра није долазио на позиције. У Цариборду, где је боравила врховна команда, чуло се да су Бугари заобишли лево крило и да надиру ка Цариброду. Краљ Милан је стога одлучио селидбу врховне команде из Цариброда у [[Пирот]]. Заједно с краљем отишао је у Пирот и његов начелник штаба пуковник Јован Петровић. Дивизијари су остављени сами себи, свако је радио по својој памети, без обзира на друге. 7. новембра, изјутра, српске и бугарске снаге биле су углавном једнаке. Све српске дивизије биле су на Сливници. Борбу су почели Бугари, који су већ у 7 сати напали Дунавску дивизију. Она се налазила на левом крилу и држала положај Три Уши. Око пола четири по подне, Бугари су завладали тим положајем и потиснули Дунавску дивизију на Драгомански теснац. За време њиховог напада на Три Уши, коњичка бригада је вршила извиђање у позадини. Дринска дивизија пошла је у помоћ Дунавској, али доцкан, и слабом снагом. Ипак, захваљујући том њеном покрету, притисак бугарски на дунавску дивизију попустио је, и Дунавска, уместо да буде разбијена, повукла се у реду ка Драгоманском теснацу. Дринска дивизија, која је имала је да издржи снажан напада из бугарског центра, остала је у борби до самога мрака. Моравска, која је стигла на Сливницу око 10 изјутра, ступила је одмах у борбу. Докле су Бугари гледали да потисну српско лево крило, Моравска је гледала да разбије бугарско лево крило. Али Моравска дивизија, пошто је део своје снаге одвојила за обезбеђење позадине, имала је бројну јачину једнога пука а не једне дивизије. Њој је била потребна помоћ Шумадијске дивизије, која је била постављена између ње и Дринске. Шумадијска дивизија није јој притекла у помоћ на време ни с довољном снагом. Између Моравске и Шумадијске дивизије није било праве везе у раду. Због тога Моравска дивизија није разбила бугарско лево крило, него га је само мало потисла. Заузети и на десном крилу, где су били нападачи, и на левом крилу, где су били нападнути, Бугари су јако ослабили свој центар. Шумадијска дивизија хтела се користити тиме да пробије бугарски центар. Ни овде њена радња није била довољно брза и енергична, и зато је према бугарском центру постигнут само делимичан успех. Изузимајући Дунавску дивизију, која се стала повлачити око пола 4 по подне, остале дивизије издржале су у борби све до мрака. Битка од 7. новембра била је најкрвавија у целом рату. Српска страна имала је избачених из строја 2200 људи, бугарска 1800. Сав успех Бугара састојао се у томе што су потисли српско лево крило и заузели Три Уши; на свим другим тачкама Срби су или одржали или мало потисли Бугаре. Али, пошто се Дунавска дивизија била повукла на Драгомаснки теснац, ни остале дивизије могле остати на својем месту. Врховна команда наредила је још те вечери опште повлачење са Сливнице. Седмога новембра завршена је тродневна битка код Сливнице српским неуспехом. 10. новембра, када им је снага нарасла на 40.000 људи, Бугари наново улазе у борбу. Они ударају прво на Дринску дивизију, и одмах је потискују. То потискивање врло је негативно утицало на краља Милана. Истог тог дана, увече, одржан је ратни савет у Цариброду на којем се већина команданата сложила с краљем Миланом да српска војска није више у стању ни за напад ни за одбрану. Стога је одлучено да се војска повуче на границу и ту спреми за крајњу борбу. 12. новембра Бугари заузимају [[Нешков вис]] који је владао Пиротском котлином. На Нешков Вис српска војска поставила је један пук, али без артиљерије. Када су Бугари насрнули на тај пук, четири дивизије, прикупљене на граници, оставиле су га да се сам брани. Нешков Вис је пао, али његова одбрана упамћена је као најлепши пример личног јунаштва који је српска војска дала у бугарском рату. Пошто се посада већ повукла, капетан Катанић остао је сам са својим батаљоном да се и даље бори. Рањен са пет места од куршума и од бајонета, он се гушао с бугарским војницима који су хтели отети српску пуковску заставу. Савладан је и заробљен, али застава је спашена. 13. новембра стигле су остале бугарске трупе. Бугара је било између 50 и 60.000; Срба око 20.000. Скоро три пута слабији од Бугара, Срби су имали да бране целокупност свог земљишта. Осетила се оскудица пешадијске муниције. [[Датотека:Pirot Pobeda.jpg|мини|десно|250п|<center> Након пораза српске војске код Сливнице [[7. новембар|7. новембра]] [[1885]]. Бугари освајају [[Пирот]] и напредују према [[Ниш]]у <center>]] 14. новембра бугарска војска прелази границу. Наишла је само на српске предстраже, које су имале наредбу да се повлаче ако би непријатељ наступао. Улазак у Пирот бранио је само један батаљон и две батерије. Српска војска одбијала је нападе два и по сата. Бугари су продрли у Пирот тек пошто је пао мрак. Неколико минута касније по заузећу бачен је у ваздух барутни магацин. Бугарска војска, ушавши у Пирот, изложила се ватри с бока и у леђа. Она се није могла одржати у том положају и Срби су је 15. новембра пре подне успели избацити из Пирота. 15. новембра уместо да наново ударе на изгубљени Пирот, Бугари су почели напад на висове који су владали Пиротом. Борба се водила готово цео дан. Бројно надмоћни, Бугари су потисли српску војску с висова и Пирот је опет био њихов. Иако није разбијена, српска војска постала је неспособна за даље ратовање. Оскудица пешадијске муниције осећала се јако; свим командантима је наређено да штеде метке. У Пиротској бици, Срби су имали 1258 људских губитака, Бугари 1112.<ref>Пейчев, А. и др 1300 години на стража, София, 1984, Военно издателство. стр. 213.</ref> [[Битка за Пирот (1885)|Пиротском битком]] завршен је српско-бугарски рат. == Примирје == [[Датотека:King Milan of Servia Signing the Peace With Bulgaria in the Konak at Nish.jpg|250п|мини|десно|Опис илустрације:<br />Краљ [[Милан Обреновић]] (1854-1901) потписује примирје са Кнежевином Бугарском у свом конаку у Нишу 28. новембра 1885. године.:<br />(''„The Illustrated London News“ – 4. март 1886. године'')]] 12. новембра, силе Тројецарског савеза предложиле су Србима и Бугарима примирје. Прву мисао о примирју имала је Русија. Она се бојала да Срби не потуку Бугаре; сматрала је краља Милана као главну сметњу примирја, и предлагала да Тројецарски савез нарочито на њега дејствује. [[Аустроугарска]] није се журила с његовим извршењем све док краљ Милан између седмог и осмог није затражио примирје. Бугарима се није свиђао предлог Тројецарског савеза, али га нису смели отворено одбити. 15. новембра ујутру, тек пошто је други дан Пиротске битке почео, на фронту се јавио гроф Кевенхилер, аустроугарски посланик у Београду. Он је ишао у бугарску врховну комадну, да склони кнеза Батенберга на примирје. По упутствима грофа Калнокија, Кевенхилер је имао да каже Батембергу да Аустроугарска неће допустити да Србија дође у тежак положај, јер би то узбунило становништво Хабзбуршке монархије. Ако се пак Аустроугарска умеша у српско-бугарски сукоб, умешаће се и остале силе. 16. новембра Кевенхилер се видео с Батенбергом у бугарском главном штабу. Разговор између Кевенхилера и Батемберга трајао је скоро сат. Кнез је након дужег размишљања пристао на примирје. Прекид непријатељства затекао је Бугаре на српском земљишту као господаре Пирота. У накнади зато, она српска војска која је почетком рата управљена ка [[Видин]]у, продрла је је у бугарско земљиште до самога Видина. Она је тај град опсела, али га је у тренутку примирја још није узела. Положај Бугара утолико је био бољи од српскога; они су узели Пирот, а Срби нису успели заузети Видин. О примирју Србија је, првобитно, преговарала непосредно с Бугарима, али није се могла погодити. Срби су говорили само о закључењу примирја, а не и о закључењу мира. Бугари су се бојали да Срби не траже примирје само тога ради да би се спремали за продужење рата. Затим, они су тражили да се српска војска која је држала Видин у опсади, повуче с бугарског земљишта. Срби су тражили да се исто тако и бугарска војска која је ушла у Пирот, повуче са њиховог земљишта. Најзад, на позив српске владе, умешале су се велике силе. Од њихових војних аташеа у Бечу образована је комисија која је, као неки изборни суд, имала да реши питање о примирју. Гарашанин је изјавио да ће примити решење те комисије, уколико се буду тицала војних услова примирја. Бугарска влада тражила је да од сила да се обавежу да ни у ком случају неће допустити Србији продужење рата. Аустроугарски заступник је саопштио бугарској влади да за примирјем има да дође мир, и да ће Аустроугарска, као и остале силе, учинити све што може само да спречи продужење рата == Мир == {{викизворник|Мировни споразум (Србија и Бугарска 1886)|Мировни споразум}} [[Датотека:Apel do kralot na Srbija i balkanskite drzavi da sklucat mir.pdf|мини|лево|Апел Међународне асоцијације за арбитражу и мир краљу и министрима Србије и лидерима балкански држава да прекину ратна дејства и да склопе мир и савез]] При крају јануара [[1886]]. године у [[Букурешт]]у су почели преговори о миру на предлог Русије, велике силе захтевале су да се не узима у претрес „оно стање ствари које је пре рата постојало на основу Берлинског уговора“. Бугарска је тражила од Србије да јој плати ратну штету. [[Руска Империја|Русија]] је сматрала бугарски захтев оправданим. Аустроугарска је тврдила да Србија нема одакле да плати ратни штету; аустроугарско гледиште прихватиле су [[Немачка]] и [[Велика Британија]], и под притиском те три силе, Бугарска је попустила. Одричући се ратне одштете, Бугарска је захтевала од великих сила да у надокнаду за то одобре њено уједињење са Источном Румелијом. Силе су обећале да ће то учинити. Српска влада предложила је да се цео уговор мира сведе на једну тачку: „Мир који је прекинут између Краљевине Србије и Кнежевине Бугарске 2. новембра [[1885]], повраћа се од дана измена ратификација овог уговора, која ће бити у Букурешту“. 17. фебруара 1886. потписан је у Букурешту мир, а сутрадан је Србија започела демобилизацију. == Злочини у пиротском крају током рата == Пљачкања, паљевине, силовања сељанки и робљење сељака обележили су наступање бугарске војске преко српске територије до Пирота, а нарочито су систематично опљачкана поседнута погранична села. Из њих, али и оних дубље на српској територији одвођени су и одношени ситна и крупна стока, живина, кошнице, житарице, сено, слама, алкохол, гвоздени алат, коњски улари, те ситно и крупно покућство. Насиље почело је одма на преласку границе. У селу [[Росомач]] ухватили су Видава Колчића, везали га, па онда претресали по недрима и свуда, док су нашли и отели му 40 дук. ц.; 8. турских златних меџедија.<ref>Васо Кољевић, ''Бугарско-татарска разбојништва, пустошења, силовања : у нашем рату 1885'', 1886, стр. 13</ref> У селу [[Височка Ржана]] су покрали све вредно из манастира Свете Богородице а затим су спалили локалну механу после обављене пљачке. Из ове механе однели 800 кила вина и ракије, 20 кила шећера, 15 кила кафе, два чабра сира, један чабар туршије, две каце кисела купуса; и од коњушнице 10 хиљада кила сена и хиљаду кила јечма. Из куће Ћире Манчића, однели су сву кућну имовину: 40 кила бакра разних судова,; 300 кила сира, 100 кила масла, 30 кила масти, 30 кила пастрме, 400 кила пшенице, 300 кила јечма, 200 кила пасуља, 90 пари чарапа, 60 пари кошуља мушких и женских, 32 пара хаљина женских и мушких, 50.хиљада кила сена, 30 хиљада кила, сламе и 150 брава оваца. У селу [[Дојкинци]] су опљачкали кућу општинског суда а затим отишли у кућу попа Илије. У његовој кући су украли све новце које је поп имао, укључујући стоку а напослетку су попадију силовали.<ref>Васо Кољевић, ''Бугарско-татарска разбојништва, пустошења, силовања : у нашем рату 1885'', 1886, стр. 16</ref> На крају су оружјем окупили сељаке и изнудили новац од њих. У селу [[Велика Лукања]], такође похватали све коње, и које овде, које из околине саставили 70. коња, па онда опљачкали у селу сав прибор и опрему коњску, тако да сељацима није остало ни једног коња за најнужније домаће потребе. С оружјем напали на кућу Пејче Марића и кад су га уклонили из куће, поразбијали сандуке и из истих и окупили све ствари за одело, преобуке, „чарапе и 30. динара новаца, и на послетку злостављали и силовали његову жену Ану; у кући Ћире Пешића ухватили његову жену Марушку, снаху Јеку и Јордану девојку од 12—14 година и силовали их док их сељаци нису спасили. У [[Рсовци]]ма су узимали сву храну од сељака а затим је тим истим људима продавали касније због новца. У селу [[Петровац (Пирот)|Петровац]], (раније Смрдан) су упали у кућу Мике Лилића, кога су оружјем истерали напоље, а његову снаху Стамену силовали. Покупили и однели сво одело; поразбијали све подруме и вино испросипали; покупили и однели сав сир и масло колико год је било у селу,; све кошнице пчела у саћу, којих је било преко стотине, однели; сва дрвена кола која су нашли су спалили за огрев; отровали све домаће псе који су дизали лавеж кад они ноћу пођу да краду и напаствују куће. Овде су харали бугарски официри: мајор Киш, капетан Моров, капетан Никушов и поручници: Марков, Збов, Кабакџија, Брнов, Костов, Пишов, Кутов, Маров, Ростмитери, Ладеншов и Михаилов.<ref>Васо Кољевић, ''Бугарско-татарска разбојништва, пустошења, силовања : у нашем рату 1885'', 1886, стр. 23</ref> У селу [[Чиниглавци]], после битке на [[нешков вис|Нешковом вису]], улазећи y село пуцали из пушака док се свет разбегао, па онда јуришали по кућама да пљачкају. Затекли и ухватили Ану, жену Веље Пашића, и како нису могли да нађу њену ћерку, силовали је. Преко 15 подрума су разбили, сво вино и ракију нешто попили а остало просули; покупили сво жито: 10 хиљада кила јечма који су однели у [[Пирот]]; утолико кила кукуруза, који су однели у [[софија|CoФију]], и преко 60 кола сена. Отели испред чобана 300 брава оваца, 12 коња и 4 говеда. У [[крупац (Пирот)|Крупцу]] су запалили 7 појата, узели преко 40 грла говеди и преко хиљаду оваца, а по селу убили преко 60 крупних свиња. ту је било жита 30 хиљада кила, кукуруза 20 хиљада кила, колико је год било побрали, на што је њима за храну требало задржали, а остало све отерали y Бугарску. Сељани су посакривали своје жене, ћерке и мајке од Бугара. У селу [[Расница]] је дошло 3 пука бугарске војске где су покупили и одвели 300 кола сена, 10 хиљада кила јечма, 40 хиљада кила кукуруза, не остављајући ни зрна. Силовали су старицу, Стевану жену Петра Јовановића од 70 година и Петрију која је имала 12 година.<ref>Васо Кољевић, ''Бугарско-татарска разбојништва, пустошења, силовања : у нашем рату 1885'', 1886, стр. 32</ref> Бугари су харали и по селима: [[Добри До (Пирот)|Добри До]], [[сопот (Пирот)|Сопот]], [[Нишор]], [[Присјан]], [[ореовица (Пирот)|Ореовица]], [[Градашница]], [[Бериловац]], [[Басара]], [[Пољска Ржана]], [[Трњана]], [[велико Село (Пирот)|Велико Село]], [[Велики Јовановац]], [[Срећковац]], [[Планиница (Пирот)|Планиница]], [[Милојковац]]. == Занимљивости == Током рата је војна команда Србије прекинула ратовање на један дан да би међународни [[Црвени крст]] прошао преко Србије до бугарских положаја и збринуо рањенике. Данас, у холу зграде Међународног Црвеног крста, у [[Женева|Женеви]], стоји табла са натписом: „Буди тако хуман, као што је била хумана Србија 1885. године”.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/208138/Budi-tako-human-kao-sto-je-bila-humana-Srbija-1885-godine Политика Online - Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године{{Ботовски наслов}}]</ref> == Галерија == <gallery mode="packed" heights=" 150px"> Датотека:Monument1885Tran-3.JPG|Споменик палим борцима – [[Трн]] Датотека:Monument1885Tran.JPG|Споменик палим борцима – [[Трн]] Датотека:Captain's memorial, Slivnitsa, Bulgaria.jpg|„Споменик капетана“, [[Сливница (Бугарска)|Сливница]] Датотека:Pametnik Slivnitsa E80.JPG|Нови споменик - српско-бугарског рата на путу Е80 код Сливнице Датотека:Pametnik curkva.JPG|Споменик палих ратника у Сливници Датотека:Pleven TodorBozhinov (61).jpg|Споменик палим ратницима – [[Плевен]] Датотека:Aldomirovtzi-pametnik 1895.JPG|Костурница погинулих у бици код [[Алдомировци]] Датотека:Aldom 4.JPG|Костурница погинулих у бици код [[Алдомировци]] Датотека:Gurgulyat 1.jpg|Меморијал "Мајка Бугарска" погинулим Бугарима у бици код Гургутла Датотека:Memorial death solgiers in serbo-bulgarian war 1885-breznik,bulgaria.JPG|Споменик палим у [[Брезник]]у Датотека:KonakKM0.jpg|мини|Споменик Тодору Стаменићу, двориште [[Конак кнеза Милоша у Топчидеру]] Датотека:Pametnik bulgarski voin.jpg|Споменик бугарском војнику у част оних који су погинули у српско-бугарском рату, [[Русе]] </gallery></center> == Види још == * [[Спомен-костурница Паметник]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * [[Слободан Јовановић]], ''[https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Srpsko-bugarski_rat,_rasprava_iz_diplomatske_istorije.pdf&page=1 Српско-бугарски рат. Расправа из дипломатске историје]'', Дворска књижара Мите Стајића, Београд 1901. * Гојко Павловић, ''Бугарска и Источна Румелија: њихов међународни, државно-правни и политички положај од 1876—1887. године'', Штампарија „Давидовић“, Београд 1907. * {{Cite book| ref = harv| last = Јовановић| first = Слободан| authorlink = Слободан Јовановић| title = Влада Милана Обреновића| volume = Књ. 3| year = 1934| edition = друго, испр. и доп.| location = Београд| publisher = Геца Кон| url = http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-009#page/0/mode/1up}} * Војислав Вучковић, ''Дипломатска историја српско-бугарског рата, Научно дело'', Београд 1956. * [[Владимир Ћоровић]], ''Историја српског народа'', Арс Либри, Београд 1997. * [[Владан Ђорђевић]], ''Историја српско-бугарског рата 1885'', Нова штампарија „Давидовић“, Београд 1908. * [[Живојин Мишић]], ''Моје успомене'', Београдски издавачко-графички завод, Београд 1985. * {{Cite journal|ref=harv|last=Ракочевић|first=Новица|authorlink=Новица Ракочевић|title=Став Црне Горе према уједињењу Бугарске и српско-бугарском рату 1885. године|journal=Историјски записи|year=1961|volume=14|issue=18/4|pages=623-636|url=https://books.google.com/books?id=NocSAAAAIAAJ}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Историја}} {{Commonscat|Serbo-Bulgarian war of 1885}} *[https://www.youtube.com/watch?v=2ouJpQHzc80 Српско-бугарски рат 1885. године (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)] * [http://www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/cetiri-dana-sramote Политикин забавник: „Четири дана срамоте“] {{Ратови и битке које су водили Срби}} {{Authority control}} [[Категорија:Српско-бугарски рат (1885)|*]] [[Категорија:1885.]] qdiyn5vcurm1b02lezaiw97tkd05po7 0 61791 25122128 23902950 2022-07-25T11:13:23Z Dilic 1754 wikitext text/x-wiki {{хагиографија}} [[Датотека:Жития Святых (1903-1911) - икона 06202 Садок.png|мини|'''Свети свештеномученик Садок''']] '''Свети свештеномученик Садок''' је био [[епископ]] у [[Сасанидско царство|Персији]] после [[Симеон Персијски|Светог Симеона]]. Једном у сну јави му се Свети Симеон и рече му: "''Јуче ја, данас ти''!" Ове речи Садок протумачи пастви својој као да значе: лане ја пострадах, ове године ћеш ти. И заиста те године ухвати га [[Шапур I|цар Сапор]] са многим клиром и народом и изведе на суд. Прво им нареди да се поклоне огњу и сунцу као божанству. Одговори Садок: "''Ми смо готови усрдно умрети за [[Бог]]а нашег, али сунцу и огњу нећемо се поклонити''". Потом бише мучени и осуђени на посечење мачем. Пред посечење уздиже Садок молитву Богу: "''Опери нас, Господе, у крви нашој од грехова наших''!" И славно предаде Садок са својим свештеницима и вернима тела смрти, а душе Богу бесмртноме. Пострадаше [[342]]. или [[344]]. године. [[Српска православна црква]] слави га 20. фебруара по црквеном, а [[5. март]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. ==Спољашње везе== *[https://web.archive.org/web/20070312040901/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=02&d=20&a=1&date=02-2006 Охридски пролог за 20. фебруар (5. март)] {{sr}} *[http://parohija.interglider.net/index.php/Свети_свештеномученик_Садок Чланак на Парохији]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{sr}} {{Из Охридског Пролога}} [[Категорија:Светитељи|Садок свештеномученик]] dpwjl0vn3pdbsl91g8wf487f53hh7mw 0 62989 25121950 22925993 2022-07-25T08:27:31Z 2403:5802:180D:1:28CC:2577:C991:89F0 /* Diskografija */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ '''Bojsetsfajr''' ([[engleski jezik|en]]. -{'''Boysetsfire'''}-) je [[hardkor pank]]/[[emo]] bend iz [[Delaver]]a koji je nastao oktobra [[1994]]. Članovi benda su [[Čed Ištvan]] i [[Džoš Latšou]] (gitaristi), [[Robert Erhenbrand]] (basista), [[Mat Krupanski]] (bubnjar) i [[Nejtan Grej]] (vokal). Svoj demo album objavili su krajem [[1994]]. Svoj prvi zvanični album -{''This Crying This Screaming, My Voice is Being Born''}- objavili su [[1996]]. Poznati su kao jedan od prvih bendova koji su spojili melodično pevanje i hardkor vrištanje, a članovi se ističu po političkom aktivizmu. [[2005]]. godine potpisali su za [[Burning Heart Records|-{Burning Heart Records}-]] za svetsko tržište i za [[Equal Vision Records|-{Equal Vision Records}-]] za Severnu Ameriku, a njihov novi album -{The Misery Index: Notes From The Plague Years"}- izlazi početkom [[2006]]. Juna [[2005]]. nastupili su u [[Dom omladine Beograda]]. == Diskografija == * -{''Consider''}- ([[1996]]) * -{''This Crying This Screaming, My Voice is Being Born''}- ([[1996]]) * -{''The Day the Sun Went Out''}- ([[1997]]) * -{''In Chrysalis''}- ([[1998]]) * -{''Snapcase Vs. Boy Sets Fire''}- ([[1999]]) * -{''Suckerpunch Training''}- ([[2000]]) * -{''Crush 'Em All Vol. 1''}- ([[2000]]) * -{''Coalesce / Boy Sets Fire''}- ([[2000]]) * -{''After the Eulogy''}- ([[2001]]) * ''Live for Today'' ([[2002]]) * -{''Tomorrow Come Today''}- ([[2003]]) * -{''The Day the Sun Went Out (Remastered)''}- ([[2005]]) * -{''Before the Eulogy''}- ([[2005]]) * -{''The Misery Index: Notes From The Plague Years''}- ([[2006]]) == Spoljašnje veze == * [https://web.archive.org/web/20170509223417/http://boysetsfire.org/ Zvanični veb sajt] {{commonscat|Boysetsfire}} [[Категорија:Америчке панк рок групе]] [[Категорија:Музичке групе основане 1994.]] 7mmwbi3r5uux2ctuob8gle8n02zu3e2 0 63281 25121781 24344897 2022-07-25T02:02:50Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki {{Short description|Чланови синдиката организованог криминала у Јапану}}{{рут}} {{друго значење3|Јакуза (филм из 1974)}} {{Infobox criminal organization | name = ''Јакуза'' | image = File:Yakuza-katakana.svg | image_size = | caption = The word yakuza in [[katakana]] (ヤクザ) | founded = 17th century<br/>(presumed to have originated from the ''[[Kabukimono]]'') | ethnic makeup = Primarily [[Japanese people|Japanese]]. Occasionally [[Koreans in Japan|Koreans]] and [[Americans]] ([[Japanese Americans]]). | membership = {{formatnum:12300}} members<ref name="npa">{{cite web|url=https://www.npa.go.jp/sosikihanzai/kikakubunseki/R03sotaijousei/R03sotaijousei.pdf|title=Organized Crime Situation 2021|website=[[National Police Agency (Japan)|National Police Agency]]|accessdate=2022-03-26}}</ref> | territory = Primarily [[Japan]] with some in [[South Korea]] and the [[Western United States]], particularly [[Kantō]]/[[Tokyo]], [[Kyoto Prefecture|Kyoto]], [[Chūbu]], [[Hawaii]], and [[California]] | activities = Varied, including illegitimate businesses, an array of criminal and non-criminal activities. | notable_members = Principal clans: # [[Yamaguchi-gumi]] # [[Sumiyoshi-kai]] # [[Inagawa-kai]] }} [[Датотека:KanjiYakuza.gif|мини|250px|Лого јакузе]] [[Датотека:Yakuza at Sanja Matsuri.jpg|десно|mini|250px|Јакуза у Санџа Мацури]] '''Јакузе''' ({{јез-јап|ヤクザ|Yakuza}}), познате и као '''гокудо''' ({{јез-јап|極道|gokudō}}), припадници су јапанске криминалне организације, традиционалног синдиката [[Организовани криминал|организованог криминала]], такође познати и као „насилничке групе“. Име су добили по популарној игри картама ханафуда, односно најлошијој комбинацији коју играч може да извуче: 8 (ја), 9 (ку) и 3 (са) што у буквалном преводу значи безначајно, па их у [[Јапан]]у зову и 893. Најбројнија су криминална организација на свету. Препознају се по кратко подшишаној коси, [[Тетовирање|тетоважама]] по готово целом телу (најпопуларније су [[ирезуми]] и [[хоримоно]]) и по недостатку малог прста на руци (то ритуално одсецање се зове јубитсуме). Наиме, приликом првог прекршаја починилац мора да одсече врх малог прста на левој руци и да га преда свом надређеном. Порекло јакуза лежи у разбојничким дружинама такозваних ронина тј. самураја без господара који су лутали и пљачкали Јапаном. Прве праве организације јакуза су настале пре око 300 година. Биле су то банде Бакуто (коцкара) и Текија (уличних трговаца). English equivalent for the term ''yakuza'' is [[gangster]], meaning an individual involved in a [[Mafia]]-like criminal organization.<ref>Britannica Academic, s.v. "Yakuza", accessed 30 September 2018, https://academic.eb.com/levels/collegiate/article/yakuza/77739.</ref> The ''yakuza'' are known for their strict codes of conduct, their organized [[fief]]dom nature and several unconventional ritual practices such as ''[[yubitsume]]'' or amputation of the left little finger.<ref>{{cite journal |last1=Bosmia |first1=Anand N. |last2=Griessenauer|first2=Christoph J.|last3=Tubbs|first3=R. Shane|title=Yubitsume: ritualistic self-amputation of proximal digits among the Yakuza|journal=Journal of Injury and Violence Research |year=2014 |volume=6 |issue=2 |pages=54–56 |doi=10.5249/jivr.v6i2.489 |pmid=24284812|pmc=4009169}}</ref> Members are often portrayed as males, wearing "sharp suits" with heavily tattooed bodies and slicked hair.<ref>{{cite magazine|id={{Gale|A194486438}}|title=Feeling the heat; The yakuza|magazine=The Economist |volume=390 |issue=8620 |date=28 February 2009}}</ref> This group is still regarded as being among "the most sophisticated and wealthiest criminal organizations".<ref name="openscholarship.wustl.edu">{{cite journal|last1=Reilly|first1=Edward|title=Criminalizing Yakuza Membership: A Comparative Study of the Anti-Boryokudan Law|journal=Washington University Global Studies Law Review|date=1 January 2014|volume=13|issue=4|pages=801–829|id={{Gale|A418089219}}|url=https://openscholarship.wustl.edu/law_globalstudies/vol13/iss4/9/}}</ref> У време [[Меиџи обнова|Меиџи обнове]] тј. модернизације Јапана, они су почели да развијају послове везане за шверц, уцене, изнуде, рекетирање и организовање проституције. Они потичу из свих слојева јапанског друштва. На њиховом челу се налази [[ојабун]] (отац) који командује потчињенима (кобуни). Пријемом у организацију члан се одриче крвних веза. Веће групе јакуза састоје се од више мањих које су лојалне босу клана кумичоу. Кумичо има мрежу помоћника, саико-комоне (старији саветници) где сваки руководи неком од делатности у градским четвртима које контролишу. Принцип рада јакуза је: „радити тајно иза легалних паравана“. Највећи од свих кланова је [[Јамагучигуми]] који се бави диловањем дроге, [[прање новца|прањем новца]] и порнографијом. На његовом челу се више од три деценије налазио [[Казуо Тоака]], трећи ојабун од оснивања клана, до [[1981]]. када је смртно рањен. Ово је искључиво тајно мушко друштво где женама није дозвољен приступ. Једино босова жена има контакте са осталим члановима који је зову ане-сан (старија сестра). Симбол овог [[клан]]а је значка у облику ромба који носе на реверу а уз помоћ које се ући где год се пожели. At their height, the ''yakuza'' maintained a large presence in the [[Media of Japan|Japanese media]] and operated internationally. At their peak in the early 1960s, police estimated that the ''yakuza'' had a membership of more than 200,000.<ref name="npa.go.jp">"Police of Japan 2017" http://www.npa.go.jp/english/kokusai/pdf/Police_of_Japan_2017_full_text.pdf/.</ref> However, this number has drastically dropped, a decline attributed to changing market opportunities and several legal and social developments in Japan which discourage the growth of ''yakuza'' membership.<ref>{{cite journal|last1=Hill|first1=Peter|title=The Changing Face of the Yakuza|journal=Global Crime|date=February 2004|volume=6|issue=1|pages=97–116|doi=10.1080/1744057042000297007|s2cid=153495517}}</ref> The ''yakuza'' still regularly engage in an array of criminal activities and many Japanese citizens still remain fearful of the threat these individuals pose to their safety.<ref name=Shikata2006>{{cite journal|last1=Shikata|first1=Ko|title=Yakuza – organized crime in Japan|journal=Journal of Money Laundering Control|date=October 2006|volume=9|issue=4|pages=416–421|id={{ProQuest|235850419}}|doi=10.1108/13685200610707653}}</ref> There remains no strict prohibition on ''yakuza'' membership in Japan today, although much legislation has been passed by the Japanese government aimed at impeding revenue and increasing liability for criminal activities.<ref name=Shikata2006/> == Етимологија == The name ''yakuza'' originates from the traditional Japanese card game ''[[Oicho-Kabu]]'', a game in which the goal is to draw three cards adding up to a score of 9. If the sum of the cards exceeds 10, its second digit is used as the score instead, and if the sum is exactly 10, the score is 0. If the three cards drawn are 8-9-3 (pronounced '''ya-ku-sa''' in Japanese), the sum is 20 and therefore the score is zero, making it the worst possible hand that can be drawn.<ref>{{cite magazine |last1=Hessler |first1=Peter |title=All Due Respect |url=https://www.newyorker.com/magazine/2012/01/09/all-due-respect |access-date=19 April 2022 |magazine=The New Yorker |date=2 January 2012|quote=The name refers to an unlucky hand at cards—yakuza means “eight-nine-three”—and bluffing has always been part of the image. Many gangsters are Korean-Japanese or members of other minority groups that traditionally have been scorned.}}</ref><ref>[http://kotobank.jp/word/%E3%82%84%E3%81%8F%E3%81%96 "Yakuza" definition]. Kotobank (in Japanese)</ref> In [[Japanese language|Japanese]], the word ''yakuza'' is commonly written in [[katakana]] (ヤクザ). == Порекло == [[File:Tattooed-Helper-Yakuza-Ukiyo-e-by-Suzuki-Kinsen-1900.png|thumb|A yakuza with a dragon tattoo is running to help his comrade, who is fighting against the police.]] [[File:Portrait-Chogoro-Yamamoto-(Shimizu-Jirocho).png|thumb|upright|Yakuza boss [[Shimizu Jirocho]] (Chogoro Yamamoto)]] Despite uncertainty about the single origin of ''yakuza'' organizations, most modern ''yakuza'' derive from two social classifications which emerged in the mid-[[Edo period]] (1603–1868): ''[[tekiya]]'', those who primarily peddled [[Illicit trade|illicit]], stolen or shoddy goods; and ''[[bakuto]]'', those who were involved in or participated in [[Gambling in Japan|gambling]].<ref>{{cite book|last1=Dubro|first1=A.|last2=Kaplan|first2=David E.|title=Yakuza: The Explosive Account of Japan's Criminal Underworld|date=1986|publisher=Da Capo Press|isbn=978-0-201-11151-4|pages=18–21}}</ref> ''Tekiya'' (peddlers) ranked as one of the [[Four occupations|lowest social groups]] during the Edo period. As they began to form organizations of their own, they took over some administrative duties relating to commerce, such as stall allocation and protection of their commercial activities.<ref>Joy, Alicia. "A Brief History of the Yakuza Organization". Culture Trip. Last modified 31 October 2016. https://theculturetrip.com/asia/japan/articles/a-brief-history-of-the-yakuza-organization/.</ref> During [[Shinto]] [[Japanese festivals|festivals]], these peddlers opened stalls and some members were hired to act as security. Each peddler paid rent in exchange for a stall assignment and [[Protection racket|protection]] during the fair. The ''tekiya'' were a highly structured and hierarchical group with the ''oyabun'' (boss) at the top and ''kobun'' (gang members) at the bottom.<ref name="kyotojournal.org">Raz, Jacob. "Insider Outsider: The Way of the Yakuza." Kyoto Journal. Last modified 17 April 2011. https://kyotojournal.org/society/insider-outsider/.</ref> This hierarchy resembles a structure similar to the family – in traditional [[Culture of Japan|Japanese culture]], the ''oyabun'' was often regarded as a surrogate father, and the ''kobun'' as surrogate children.<ref name="kyotojournal.org"/> During the Edo period, the government formally recognized the ''tekiya''. At this time, within the ''tekiya'', the ''oyabun'' were appointed as supervisors and granted near-[[samurai]] status, meaning they were allowed the dignity of a surname and two swords.<ref>{{cite book |last1=Dubro |first1=A. |last2=Kaplan |first2=David E. |title=Yakuza: The Explosive Account of Japan's Criminal Underworld |date=1986 |publisher=Da Capo Press |isbn=978-0-201-11151-4 |page=22 }}</ref> ''Bakuto'' (gamblers) had a much lower social standing even than traders, as gambling was illegal. Many small gambling houses cropped up in abandoned temples or shrines at the edges of towns and villages all over Japan. Most of these gambling houses ran [[Loan shark|loan-sharking]] businesses for clients, and they usually maintained their own security personnel. Society at large regarded the gambling houses themselves, as well as the ''bakuto'', with disdain. Much of the undesirable image of the ''Yakuza'' originates from ''bakuto''; this includes the name ''Yakuza'' itself. [[Shimizu Jirocho]] (1820–1893) is Japan's most famous yakuza and folk hero.<ref>{{cite book |title=Yakuza: Japan's Criminal Underworld |last1=Kaplan |first1=David E.|last2=Dubro |first2=Alec |year= 2012|publisher=the University of California Press |isbn= 978-0520215627|edition=25th Anniversary }}</ref> Shimizu's real name was Chogoro Yamamoto.<ref name="jirocho">{{cite web |title=Portraits of Modern Japanese Historical Figures |publisher= National Diet Library, Japan |date=May 22, 2007 |url=https://www.ndl.go.jp/portrait/e/datas/278.html |archive-url= https://web.archive.org/web/20190722171934/https://www.ndl.go.jp/portrait/e/datas/278.html |archive-date=July 22, 2019}}</ref> His life and exploits were featured in sixteen films between 1911 and 1940. The roots of the Yakuza survive today in [[initiation ceremony|initiation ceremonies]], which incorporate tekiya or bakuto [[rituals]]. Although the modern Yakuza has diversified, some gangs still identify with one group or the other; for example, a gang whose primary source of income is illegal gambling may refer to themselves as ''bakuto''. == Референце == {{Reflist}} == Литература == {{Refbegin|30em}} * Bruno, A. (2007). "The Yakuza, the Japanese Mafia" CrimeLibrary: Time Warner * Blancke, Stephan. ed. (2015). ''East Asian Intelligence and Organised Crime. China – Japan – North Korea – South Korea – Mongolia'' Berlin: Verlag Dr. Köster ({{ISBN|978-3895748882}}) * Kaplan, David, Dubro Alec. (1986). ''Yakuza'' Addison-Wesley ({{ISBN|0-201-11151-9}}) * Kaplan, David, Dubro Alec. (2003). ''Yakuza: Expanded Edition'' University of California Press ({{ISBN|0-520-21562-1}}) * Hill, Peter B.E. (2003). ''The Japanese Mafia: Yakuza, Law, and the State'' Oxford University Press ({{ISBN|0-19-925752-3}}) * Johnson, David T. (2001). ''The Japanese Way of Justice: Prosecuting Crime in Japan'' Oxford University Press ({{ISBN|0-19-511986-X}}) * [[Manabu Miyazaki|Miyazaki, Manabu]]. (2005) ''Toppamono: Outlaw. Radical. Suspect. My Life in Japan's Underworld'' Kotan Publishing ({{ISBN|0-9701716-2-5}}) * Seymour, Christopher. (1996). ''Yakuza Diary'' Atlantic Monthly Press ({{ISBN|0-87113-604-X}}) * Saga, Junichi., Bester, John. (1991) ''[[Confessions of a Yakuza|Confessions of a Yakuza: A Life in Japan's Underworld]]'' Kodansha America * Schilling, Mark. (2003). ''The Yakuza Movie Book'' Stone Bridge Press ({{ISBN|1-880656-76-0}}) * Sterling, Claire. (1994). ''Thieves' World'' Simon & Schuster ({{ISBN|0-671-74997-8}}) * Sho Fumimura (Writer), Ryoichi Ikegami (Artist). (Series 1993–1997) "''Sanctuary''" Viz Communications Inc (Vol 1: {{ISBN|0-929279-97-2}}; Vol 2:{{ISBN|0-929279-99-9}}; Vol 3: {{ISBN|1-56931-042-4}}; Vol 4: {{ISBN|1-56931-039-4}}; Vol 5: {{ISBN|1-56931-112-9}}; Vol 6: {{ISBN|1-56931-199-4}}; Vol 7: {{ISBN|1-56931-184-6}}; Vol 8: {{ISBN|1-56931-207-9}}; Vol 9: {{ISBN|1-56931-235-4}}) * Tendo, Shoko (2007). ''Yakuza Moon: Memoirs of a Gangster's Daughter'' Kodansha International [https://web.archive.org/web/20100405081529/http://www.kodansha-intl.com/books/html/en/9784770030429.html] ({{ISBN|978-4-7700-3042-9}}) * ''Young Yakuza''. Dir. [[Jean-Pierre Limosin]]. [[Cinema Epoch]], 2007. * {{cite magazine|title=The 25 Best Yakuza Movies|url=http://www.complex.com/pop-culture/2011/12/the-25-best-yakuza-movies/10|magazine=[[Complex (magazine)|Complex]]|date=2011-12-02|access-date=2015-12-05}} * {{Cite web | url=https://www.allmovie.com/movie/gangster-vip-v92670 | title=Gangster VIP (1968) - Toshio Masuda &#124; Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related &#124; AllMovie }} * {{cite journal |title=Yakuza-Eiga: A Primer |last=Schrader |first=Paul |author-link=Paul Schrader |date=January–February 1974 |publisher=[[Film Society of Lincoln Center]] |url=http://www.wildgrounds.com/feature-yakuza-eiga-a-primer |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20141006131724/http://www.wildgrounds.com/feature-yakuza-eiga-a-primer |archive-date=2014-10-06 }} * {{cite book | last1=Schilling | first1=Mark | author-link=Mark Schilling | title=The Yakuza Movie Book : A Guide to Japanese Gangster Films | publisher=[[Stone Bridge Press]] | year=2003 | isbn=1-880656-76-0 | url=http://www.stonebridge.com/YAKUZA/yakuza.html | url-status=dead | archive-url=https://web.archive.org/web/20071017060352/http://stonebridge.com/YAKUZA/yakuza.html | archive-date=2007-10-17 }} {{Refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Yakuza}} * [https://www.bbc.com/reel/video/p0816p3b/the-secret-lives-of-yakuza-women The secret lives of Yakuza women]{{snd}}[[BBC Reel]] <small>(Video)</small> * [https://www.youtube.com/watch?v=ZWrSqQ4lvjw&feature=g-user-u 101 East – Battling the Yakuza]{{snd}}[[Al Jazeera]] <small>(Video)</small> * [https://www.fbi.gov/investigate/organized-crime#Asian-TOC FBI What We Investigate – Asian Transnational Organized Crime Groups] * [http://xn--pcko0l.net/ Yakuza Portal site] * [https://www.theguardian.com/world/2007/jun/27/books.japan Blood ties: Yakuza daughter lifts lid on hidden hell of gangsters' families] * [https://web.archive.org/web/20110807134543/http://www.trutv.com/library/crime/gangsters_outlaws/gang/yakuza/1.html Crime Library: Yakuza] * [http://www.cbsnews.com/stories/2007/04/17/world/main2695446.shtml Japanese Mayor Shot Dead]; CBS News, 17 April 2007 * [http://www.thingsasian.com/stories-photos/2020 Yakuza: The Japanese Mafia] * [https://japantoday.com/category/features/opinions/yakuza-kind-hearted-criminals-or-monsters-in-suits Yakuza: Kind-hearted criminals or monsters in suits?] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Јапанска култура]] [[Категорија:Криминалне организације]] jn65680kff2riundzdgeu3t88dcth6z 25121988 25121781 2022-07-25T09:18:58Z Dcirovic 57122 /* Етимологија */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Чланови синдиката организованог криминала у Јапану}}{{рут}} {{друго значење3|Јакуза (филм из 1974)}} {{Infobox criminal organization | name = ''Јакуза'' | image = File:Yakuza-katakana.svg | image_size = | caption = The word yakuza in [[katakana]] (ヤクザ) | founded = 17th century<br/>(presumed to have originated from the ''[[Kabukimono]]'') | ethnic makeup = Primarily [[Japanese people|Japanese]]. Occasionally [[Koreans in Japan|Koreans]] and [[Americans]] ([[Japanese Americans]]). | membership = {{formatnum:12300}} members<ref name="npa">{{cite web|url=https://www.npa.go.jp/sosikihanzai/kikakubunseki/R03sotaijousei/R03sotaijousei.pdf|title=Organized Crime Situation 2021|website=[[National Police Agency (Japan)|National Police Agency]]|accessdate=2022-03-26}}</ref> | territory = Primarily [[Japan]] with some in [[South Korea]] and the [[Western United States]], particularly [[Kantō]]/[[Tokyo]], [[Kyoto Prefecture|Kyoto]], [[Chūbu]], [[Hawaii]], and [[California]] | activities = Varied, including illegitimate businesses, an array of criminal and non-criminal activities. | notable_members = Principal clans: # [[Yamaguchi-gumi]] # [[Sumiyoshi-kai]] # [[Inagawa-kai]] }} [[Датотека:KanjiYakuza.gif|мини|250px|Лого јакузе]] [[Датотека:Yakuza at Sanja Matsuri.jpg|десно|mini|250px|Јакуза у Санџа Мацури]] '''Јакузе''' ({{јез-јап|ヤクザ|Yakuza}}), познате и као '''гокудо''' ({{јез-јап|極道|gokudō}}), припадници су јапанске криминалне организације, традиционалног синдиката [[Организовани криминал|организованог криминала]], такође познати и као „насилничке групе“. Име су добили по популарној игри картама ханафуда, односно најлошијој комбинацији коју играч може да извуче: 8 (ја), 9 (ку) и 3 (са) што у буквалном преводу значи безначајно, па их у [[Јапан]]у зову и 893. Најбројнија су криминална организација на свету. Препознају се по кратко подшишаној коси, [[Тетовирање|тетоважама]] по готово целом телу (најпопуларније су [[ирезуми]] и [[хоримоно]]) и по недостатку малог прста на руци (то ритуално одсецање се зове јубитсуме). Наиме, приликом првог прекршаја починилац мора да одсече врх малог прста на левој руци и да га преда свом надређеном. Порекло јакуза лежи у разбојничким дружинама такозваних ронина тј. самураја без господара који су лутали и пљачкали Јапаном. Прве праве организације јакуза су настале пре око 300 година. Биле су то банде Бакуто (коцкара) и Текија (уличних трговаца). English equivalent for the term ''yakuza'' is [[gangster]], meaning an individual involved in a [[Mafia]]-like criminal organization.<ref>Britannica Academic, s.v. "Yakuza", accessed 30 September 2018, https://academic.eb.com/levels/collegiate/article/yakuza/77739.</ref> The ''yakuza'' are known for their strict codes of conduct, their organized [[fief]]dom nature and several unconventional ritual practices such as ''[[yubitsume]]'' or amputation of the left little finger.<ref>{{cite journal |last1=Bosmia |first1=Anand N. |last2=Griessenauer|first2=Christoph J.|last3=Tubbs|first3=R. Shane|title=Yubitsume: ritualistic self-amputation of proximal digits among the Yakuza|journal=Journal of Injury and Violence Research |year=2014 |volume=6 |issue=2 |pages=54–56 |doi=10.5249/jivr.v6i2.489 |pmid=24284812|pmc=4009169}}</ref> Members are often portrayed as males, wearing "sharp suits" with heavily tattooed bodies and slicked hair.<ref>{{cite magazine|id={{Gale|A194486438}}|title=Feeling the heat; The yakuza|magazine=The Economist |volume=390 |issue=8620 |date=28 February 2009}}</ref> This group is still regarded as being among "the most sophisticated and wealthiest criminal organizations".<ref name="openscholarship.wustl.edu">{{cite journal|last1=Reilly|first1=Edward|title=Criminalizing Yakuza Membership: A Comparative Study of the Anti-Boryokudan Law|journal=Washington University Global Studies Law Review|date=1 January 2014|volume=13|issue=4|pages=801–829|id={{Gale|A418089219}}|url=https://openscholarship.wustl.edu/law_globalstudies/vol13/iss4/9/}}</ref> У време [[Меиџи обнова|Меиџи обнове]] тј. модернизације Јапана, они су почели да развијају послове везане за шверц, уцене, изнуде, рекетирање и организовање проституције. Они потичу из свих слојева јапанског друштва. На њиховом челу се налази [[ојабун]] (отац) који командује потчињенима (кобуни). Пријемом у организацију члан се одриче крвних веза. Веће групе јакуза састоје се од више мањих које су лојалне босу клана кумичоу. Кумичо има мрежу помоћника, саико-комоне (старији саветници) где сваки руководи неком од делатности у градским четвртима које контролишу. Принцип рада јакуза је: „радити тајно иза легалних паравана“. Највећи од свих кланова је [[Јамагучигуми]] који се бави диловањем дроге, [[прање новца|прањем новца]] и порнографијом. На његовом челу се више од три деценије налазио [[Казуо Тоака]], трећи ојабун од оснивања клана, до [[1981]]. када је смртно рањен. Ово је искључиво тајно мушко друштво где женама није дозвољен приступ. Једино босова жена има контакте са осталим члановима који је зову ане-сан (старија сестра). Симбол овог [[клан]]а је значка у облику ромба који носе на реверу а уз помоћ које се ући где год се пожели. At their height, the ''yakuza'' maintained a large presence in the [[Media of Japan|Japanese media]] and operated internationally. At their peak in the early 1960s, police estimated that the ''yakuza'' had a membership of more than 200,000.<ref name="npa.go.jp">"Police of Japan 2017" http://www.npa.go.jp/english/kokusai/pdf/Police_of_Japan_2017_full_text.pdf/.</ref> However, this number has drastically dropped, a decline attributed to changing market opportunities and several legal and social developments in Japan which discourage the growth of ''yakuza'' membership.<ref>{{cite journal|last1=Hill|first1=Peter|title=The Changing Face of the Yakuza|journal=Global Crime|date=February 2004|volume=6|issue=1|pages=97–116|doi=10.1080/1744057042000297007|s2cid=153495517}}</ref> The ''yakuza'' still regularly engage in an array of criminal activities and many Japanese citizens still remain fearful of the threat these individuals pose to their safety.<ref name=Shikata2006>{{cite journal|last1=Shikata|first1=Ko|title=Yakuza – organized crime in Japan|journal=Journal of Money Laundering Control|date=October 2006|volume=9|issue=4|pages=416–421|id={{ProQuest|235850419}}|doi=10.1108/13685200610707653}}</ref> There remains no strict prohibition on ''yakuza'' membership in Japan today, although much legislation has been passed by the Japanese government aimed at impeding revenue and increasing liability for criminal activities.<ref name=Shikata2006/> == Етимологија == Назив ''јакуза'' потиче од традиционалне јапанске карташке игре ''[[Oicho-Kabu|Оичо-Кабу]]'', игре у којој је циљ извући три карте које дају резултат 9. Ако збир карата прелази 10, његова друга цифра се користи као резултат уместо тога, и ако је збир тачно 10, резултат је 0. Ако су три извучене карте 8-9-3 (на јапанском се изговара ''ја-ку-са''), збир је 20 и стога је резултат нула, што га чини најгором могућом руком која се може извући.<ref>{{cite magazine |last1=Hessler |first1=Peter |title=All Due Respect |url=https://www.newyorker.com/magazine/2012/01/09/all-due-respect |access-date=19 April 2022 |magazine=The New Yorker |date=2 January 2012|quote=The name refers to an unlucky hand at cards—yakuza means “eight-nine-three”—and bluffing has always been part of the image. Many gangsters are Korean-Japanese or members of other minority groups that traditionally have been scorned.}}</ref><ref>[http://kotobank.jp/word/%E3%82%84%E3%81%8F%E3%81%96 "Yakuza" definition]. Kotobank (in Japanese)</ref> На [[Japanese language|јапанском]], реч ''јакуза'' се обично пише у [[katakana|катакани]] (ヤクザ). == Порекло == [[File:Tattooed-Helper-Yakuza-Ukiyo-e-by-Suzuki-Kinsen-1900.png|thumb|A yakuza with a dragon tattoo is running to help his comrade, who is fighting against the police.]] [[File:Portrait-Chogoro-Yamamoto-(Shimizu-Jirocho).png|thumb|upright|Yakuza boss [[Shimizu Jirocho]] (Chogoro Yamamoto)]] Despite uncertainty about the single origin of ''yakuza'' organizations, most modern ''yakuza'' derive from two social classifications which emerged in the mid-[[Edo period]] (1603–1868): ''[[tekiya]]'', those who primarily peddled [[Illicit trade|illicit]], stolen or shoddy goods; and ''[[bakuto]]'', those who were involved in or participated in [[Gambling in Japan|gambling]].<ref>{{cite book|last1=Dubro|first1=A.|last2=Kaplan|first2=David E.|title=Yakuza: The Explosive Account of Japan's Criminal Underworld|date=1986|publisher=Da Capo Press|isbn=978-0-201-11151-4|pages=18–21}}</ref> ''Tekiya'' (peddlers) ranked as one of the [[Four occupations|lowest social groups]] during the Edo period. As they began to form organizations of their own, they took over some administrative duties relating to commerce, such as stall allocation and protection of their commercial activities.<ref>Joy, Alicia. "A Brief History of the Yakuza Organization". Culture Trip. Last modified 31 October 2016. https://theculturetrip.com/asia/japan/articles/a-brief-history-of-the-yakuza-organization/.</ref> During [[Shinto]] [[Japanese festivals|festivals]], these peddlers opened stalls and some members were hired to act as security. Each peddler paid rent in exchange for a stall assignment and [[Protection racket|protection]] during the fair. The ''tekiya'' were a highly structured and hierarchical group with the ''oyabun'' (boss) at the top and ''kobun'' (gang members) at the bottom.<ref name="kyotojournal.org">Raz, Jacob. "Insider Outsider: The Way of the Yakuza." Kyoto Journal. Last modified 17 April 2011. https://kyotojournal.org/society/insider-outsider/.</ref> This hierarchy resembles a structure similar to the family – in traditional [[Culture of Japan|Japanese culture]], the ''oyabun'' was often regarded as a surrogate father, and the ''kobun'' as surrogate children.<ref name="kyotojournal.org"/> During the Edo period, the government formally recognized the ''tekiya''. At this time, within the ''tekiya'', the ''oyabun'' were appointed as supervisors and granted near-[[samurai]] status, meaning they were allowed the dignity of a surname and two swords.<ref>{{cite book |last1=Dubro |first1=A. |last2=Kaplan |first2=David E. |title=Yakuza: The Explosive Account of Japan's Criminal Underworld |date=1986 |publisher=Da Capo Press |isbn=978-0-201-11151-4 |page=22 }}</ref> ''Bakuto'' (gamblers) had a much lower social standing even than traders, as gambling was illegal. Many small gambling houses cropped up in abandoned temples or shrines at the edges of towns and villages all over Japan. Most of these gambling houses ran [[Loan shark|loan-sharking]] businesses for clients, and they usually maintained their own security personnel. Society at large regarded the gambling houses themselves, as well as the ''bakuto'', with disdain. Much of the undesirable image of the ''Yakuza'' originates from ''bakuto''; this includes the name ''Yakuza'' itself. [[Shimizu Jirocho]] (1820–1893) is Japan's most famous yakuza and folk hero.<ref>{{cite book |title=Yakuza: Japan's Criminal Underworld |last1=Kaplan |first1=David E.|last2=Dubro |first2=Alec |year= 2012|publisher=the University of California Press |isbn= 978-0520215627|edition=25th Anniversary }}</ref> Shimizu's real name was Chogoro Yamamoto.<ref name="jirocho">{{cite web |title=Portraits of Modern Japanese Historical Figures |publisher= National Diet Library, Japan |date=May 22, 2007 |url=https://www.ndl.go.jp/portrait/e/datas/278.html |archive-url= https://web.archive.org/web/20190722171934/https://www.ndl.go.jp/portrait/e/datas/278.html |archive-date=July 22, 2019}}</ref> His life and exploits were featured in sixteen films between 1911 and 1940. The roots of the Yakuza survive today in [[initiation ceremony|initiation ceremonies]], which incorporate tekiya or bakuto [[rituals]]. Although the modern Yakuza has diversified, some gangs still identify with one group or the other; for example, a gang whose primary source of income is illegal gambling may refer to themselves as ''bakuto''. == Референце == {{Reflist}} == Литература == {{Refbegin|30em}} * Bruno, A. (2007). "The Yakuza, the Japanese Mafia" CrimeLibrary: Time Warner * Blancke, Stephan. ed. (2015). ''East Asian Intelligence and Organised Crime. China – Japan – North Korea – South Korea – Mongolia'' Berlin: Verlag Dr. Köster ({{ISBN|978-3895748882}}) * Kaplan, David, Dubro Alec. (1986). ''Yakuza'' Addison-Wesley ({{ISBN|0-201-11151-9}}) * Kaplan, David, Dubro Alec. (2003). ''Yakuza: Expanded Edition'' University of California Press ({{ISBN|0-520-21562-1}}) * Hill, Peter B.E. (2003). ''The Japanese Mafia: Yakuza, Law, and the State'' Oxford University Press ({{ISBN|0-19-925752-3}}) * Johnson, David T. (2001). ''The Japanese Way of Justice: Prosecuting Crime in Japan'' Oxford University Press ({{ISBN|0-19-511986-X}}) * [[Manabu Miyazaki|Miyazaki, Manabu]]. (2005) ''Toppamono: Outlaw. Radical. Suspect. My Life in Japan's Underworld'' Kotan Publishing ({{ISBN|0-9701716-2-5}}) * Seymour, Christopher. (1996). ''Yakuza Diary'' Atlantic Monthly Press ({{ISBN|0-87113-604-X}}) * Saga, Junichi., Bester, John. (1991) ''[[Confessions of a Yakuza|Confessions of a Yakuza: A Life in Japan's Underworld]]'' Kodansha America * Schilling, Mark. (2003). ''The Yakuza Movie Book'' Stone Bridge Press ({{ISBN|1-880656-76-0}}) * Sterling, Claire. (1994). ''Thieves' World'' Simon & Schuster ({{ISBN|0-671-74997-8}}) * Sho Fumimura (Writer), Ryoichi Ikegami (Artist). (Series 1993–1997) "''Sanctuary''" Viz Communications Inc (Vol 1: {{ISBN|0-929279-97-2}}; Vol 2:{{ISBN|0-929279-99-9}}; Vol 3: {{ISBN|1-56931-042-4}}; Vol 4: {{ISBN|1-56931-039-4}}; Vol 5: {{ISBN|1-56931-112-9}}; Vol 6: {{ISBN|1-56931-199-4}}; Vol 7: {{ISBN|1-56931-184-6}}; Vol 8: {{ISBN|1-56931-207-9}}; Vol 9: {{ISBN|1-56931-235-4}}) * Tendo, Shoko (2007). ''Yakuza Moon: Memoirs of a Gangster's Daughter'' Kodansha International [https://web.archive.org/web/20100405081529/http://www.kodansha-intl.com/books/html/en/9784770030429.html] ({{ISBN|978-4-7700-3042-9}}) * ''Young Yakuza''. Dir. [[Jean-Pierre Limosin]]. [[Cinema Epoch]], 2007. * {{cite magazine|title=The 25 Best Yakuza Movies|url=http://www.complex.com/pop-culture/2011/12/the-25-best-yakuza-movies/10|magazine=[[Complex (magazine)|Complex]]|date=2011-12-02|access-date=2015-12-05}} * {{Cite web | url=https://www.allmovie.com/movie/gangster-vip-v92670 | title=Gangster VIP (1968) - Toshio Masuda &#124; Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related &#124; AllMovie }} * {{cite journal |title=Yakuza-Eiga: A Primer |last=Schrader |first=Paul |author-link=Paul Schrader |date=January–February 1974 |publisher=[[Film Society of Lincoln Center]] |url=http://www.wildgrounds.com/feature-yakuza-eiga-a-primer |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20141006131724/http://www.wildgrounds.com/feature-yakuza-eiga-a-primer |archive-date=2014-10-06 }} * {{cite book | last1=Schilling | first1=Mark | author-link=Mark Schilling | title=The Yakuza Movie Book : A Guide to Japanese Gangster Films | publisher=[[Stone Bridge Press]] | year=2003 | isbn=1-880656-76-0 | url=http://www.stonebridge.com/YAKUZA/yakuza.html | url-status=dead | archive-url=https://web.archive.org/web/20071017060352/http://stonebridge.com/YAKUZA/yakuza.html | archive-date=2007-10-17 }} {{Refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Yakuza}} * [https://www.bbc.com/reel/video/p0816p3b/the-secret-lives-of-yakuza-women The secret lives of Yakuza women]{{snd}}[[BBC Reel]] <small>(Video)</small> * [https://www.youtube.com/watch?v=ZWrSqQ4lvjw&feature=g-user-u 101 East – Battling the Yakuza]{{snd}}[[Al Jazeera]] <small>(Video)</small> * [https://www.fbi.gov/investigate/organized-crime#Asian-TOC FBI What We Investigate – Asian Transnational Organized Crime Groups] * [http://xn--pcko0l.net/ Yakuza Portal site] * [https://www.theguardian.com/world/2007/jun/27/books.japan Blood ties: Yakuza daughter lifts lid on hidden hell of gangsters' families] * [https://web.archive.org/web/20110807134543/http://www.trutv.com/library/crime/gangsters_outlaws/gang/yakuza/1.html Crime Library: Yakuza] * [http://www.cbsnews.com/stories/2007/04/17/world/main2695446.shtml Japanese Mayor Shot Dead]; CBS News, 17 April 2007 * [http://www.thingsasian.com/stories-photos/2020 Yakuza: The Japanese Mafia] * [https://japantoday.com/category/features/opinions/yakuza-kind-hearted-criminals-or-monsters-in-suits Yakuza: Kind-hearted criminals or monsters in suits?] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Јапанска култура]] [[Категорија:Криминалне организације]] s8qg9cv59ls06c3y5hc89u7wdhj0iqc 25122015 25121988 2022-07-25T09:50:13Z Dcirovic 57122 /* Порекло */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Чланови синдиката организованог криминала у Јапану}}{{рут}} {{друго значење3|Јакуза (филм из 1974)}} {{Infobox criminal organization | name = ''Јакуза'' | image = File:Yakuza-katakana.svg | image_size = | caption = The word yakuza in [[katakana]] (ヤクザ) | founded = 17th century<br/>(presumed to have originated from the ''[[Kabukimono]]'') | ethnic makeup = Primarily [[Japanese people|Japanese]]. Occasionally [[Koreans in Japan|Koreans]] and [[Americans]] ([[Japanese Americans]]). | membership = {{formatnum:12300}} members<ref name="npa">{{cite web|url=https://www.npa.go.jp/sosikihanzai/kikakubunseki/R03sotaijousei/R03sotaijousei.pdf|title=Organized Crime Situation 2021|website=[[National Police Agency (Japan)|National Police Agency]]|accessdate=2022-03-26}}</ref> | territory = Primarily [[Japan]] with some in [[South Korea]] and the [[Western United States]], particularly [[Kantō]]/[[Tokyo]], [[Kyoto Prefecture|Kyoto]], [[Chūbu]], [[Hawaii]], and [[California]] | activities = Varied, including illegitimate businesses, an array of criminal and non-criminal activities. | notable_members = Principal clans: # [[Yamaguchi-gumi]] # [[Sumiyoshi-kai]] # [[Inagawa-kai]] }} [[Датотека:KanjiYakuza.gif|мини|250px|Лого јакузе]] [[Датотека:Yakuza at Sanja Matsuri.jpg|десно|mini|250px|Јакуза у Санџа Мацури]] '''Јакузе''' ({{јез-јап|ヤクザ|Yakuza}}), познате и као '''гокудо''' ({{јез-јап|極道|gokudō}}), припадници су јапанске криминалне организације, традиционалног синдиката [[Организовани криминал|организованог криминала]], такође познати и као „насилничке групе“. Име су добили по популарној игри картама ханафуда, односно најлошијој комбинацији коју играч може да извуче: 8 (ја), 9 (ку) и 3 (са) што у буквалном преводу значи безначајно, па их у [[Јапан]]у зову и 893. Најбројнија су криминална организација на свету. Препознају се по кратко подшишаној коси, [[Тетовирање|тетоважама]] по готово целом телу (најпопуларније су [[ирезуми]] и [[хоримоно]]) и по недостатку малог прста на руци (то ритуално одсецање се зове јубитсуме). Наиме, приликом првог прекршаја починилац мора да одсече врх малог прста на левој руци и да га преда свом надређеном. Порекло јакуза лежи у разбојничким дружинама такозваних ронина тј. самураја без господара који су лутали и пљачкали Јапаном. Прве праве организације јакуза су настале пре око 300 година. Биле су то банде Бакуто (коцкара) и Текија (уличних трговаца). English equivalent for the term ''yakuza'' is [[gangster]], meaning an individual involved in a [[Mafia]]-like criminal organization.<ref>Britannica Academic, s.v. "Yakuza", accessed 30 September 2018, https://academic.eb.com/levels/collegiate/article/yakuza/77739.</ref> The ''yakuza'' are known for their strict codes of conduct, their organized [[fief]]dom nature and several unconventional ritual practices such as ''[[yubitsume]]'' or amputation of the left little finger.<ref>{{cite journal |last1=Bosmia |first1=Anand N. |last2=Griessenauer|first2=Christoph J.|last3=Tubbs|first3=R. Shane|title=Yubitsume: ritualistic self-amputation of proximal digits among the Yakuza|journal=Journal of Injury and Violence Research |year=2014 |volume=6 |issue=2 |pages=54–56 |doi=10.5249/jivr.v6i2.489 |pmid=24284812|pmc=4009169}}</ref> Members are often portrayed as males, wearing "sharp suits" with heavily tattooed bodies and slicked hair.<ref>{{cite magazine|id={{Gale|A194486438}}|title=Feeling the heat; The yakuza|magazine=The Economist |volume=390 |issue=8620 |date=28 February 2009}}</ref> This group is still regarded as being among "the most sophisticated and wealthiest criminal organizations".<ref name="openscholarship.wustl.edu">{{cite journal|last1=Reilly|first1=Edward|title=Criminalizing Yakuza Membership: A Comparative Study of the Anti-Boryokudan Law|journal=Washington University Global Studies Law Review|date=1 January 2014|volume=13|issue=4|pages=801–829|id={{Gale|A418089219}}|url=https://openscholarship.wustl.edu/law_globalstudies/vol13/iss4/9/}}</ref> У време [[Меиџи обнова|Меиџи обнове]] тј. модернизације Јапана, они су почели да развијају послове везане за шверц, уцене, изнуде, рекетирање и организовање проституције. Они потичу из свих слојева јапанског друштва. На њиховом челу се налази [[ојабун]] (отац) који командује потчињенима (кобуни). Пријемом у организацију члан се одриче крвних веза. Веће групе јакуза састоје се од више мањих које су лојалне босу клана кумичоу. Кумичо има мрежу помоћника, саико-комоне (старији саветници) где сваки руководи неком од делатности у градским четвртима које контролишу. Принцип рада јакуза је: „радити тајно иза легалних паравана“. Највећи од свих кланова је [[Јамагучигуми]] који се бави диловањем дроге, [[прање новца|прањем новца]] и порнографијом. На његовом челу се више од три деценије налазио [[Казуо Тоака]], трећи ојабун од оснивања клана, до [[1981]]. када је смртно рањен. Ово је искључиво тајно мушко друштво где женама није дозвољен приступ. Једино босова жена има контакте са осталим члановима који је зову ане-сан (старија сестра). Симбол овог [[клан]]а је значка у облику ромба који носе на реверу а уз помоћ које се ући где год се пожели. At their height, the ''yakuza'' maintained a large presence in the [[Media of Japan|Japanese media]] and operated internationally. At their peak in the early 1960s, police estimated that the ''yakuza'' had a membership of more than 200,000.<ref name="npa.go.jp">"Police of Japan 2017" http://www.npa.go.jp/english/kokusai/pdf/Police_of_Japan_2017_full_text.pdf/.</ref> However, this number has drastically dropped, a decline attributed to changing market opportunities and several legal and social developments in Japan which discourage the growth of ''yakuza'' membership.<ref>{{cite journal|last1=Hill|first1=Peter|title=The Changing Face of the Yakuza|journal=Global Crime|date=February 2004|volume=6|issue=1|pages=97–116|doi=10.1080/1744057042000297007|s2cid=153495517}}</ref> The ''yakuza'' still regularly engage in an array of criminal activities and many Japanese citizens still remain fearful of the threat these individuals pose to their safety.<ref name=Shikata2006>{{cite journal|last1=Shikata|first1=Ko|title=Yakuza – organized crime in Japan|journal=Journal of Money Laundering Control|date=October 2006|volume=9|issue=4|pages=416–421|id={{ProQuest|235850419}}|doi=10.1108/13685200610707653}}</ref> There remains no strict prohibition on ''yakuza'' membership in Japan today, although much legislation has been passed by the Japanese government aimed at impeding revenue and increasing liability for criminal activities.<ref name=Shikata2006/> == Етимологија == Назив ''јакуза'' потиче од традиционалне јапанске карташке игре ''[[Oicho-Kabu|Оичо-Кабу]]'', игре у којој је циљ извући три карте које дају резултат 9. Ако збир карата прелази 10, његова друга цифра се користи као резултат уместо тога, и ако је збир тачно 10, резултат је 0. Ако су три извучене карте 8-9-3 (на јапанском се изговара ''ја-ку-са''), збир је 20 и стога је резултат нула, што га чини најгором могућом руком која се може извући.<ref>{{cite magazine |last1=Hessler |first1=Peter |title=All Due Respect |url=https://www.newyorker.com/magazine/2012/01/09/all-due-respect |access-date=19 April 2022 |magazine=The New Yorker |date=2 January 2012|quote=The name refers to an unlucky hand at cards—yakuza means “eight-nine-three”—and bluffing has always been part of the image. Many gangsters are Korean-Japanese or members of other minority groups that traditionally have been scorned.}}</ref><ref>[http://kotobank.jp/word/%E3%82%84%E3%81%8F%E3%81%96 "Yakuza" definition]. Kotobank (in Japanese)</ref> На [[Japanese language|јапанском]], реч ''јакуза'' се обично пише у [[katakana|катакани]] (ヤクザ). == Порекло == [[Датотека:Tattooed-Helper-Yakuza-Ukiyo-e-by-Suzuki-Kinsen-1900.png|thumb|лево|250п|Јакуза са тетоважом змаја трчи да помогне свом саборцу, који се бори против полиције.]] [[Датотека:Portrait-Chogoro-Yamamoto-(Shimizu-Jirocho).png|thumb|250п|Шеф јакузе [[Shimizu Jirocho|Шимизу Јирочо]] (Чогоро Јамамото)]] Упркос неизвесности о јединственом пореклу ''јакуза'' организација, већина модерних ''јакуза'' потиче из две друштвене класификације које су се појавиле средином [[Edo period|едо периода]] (1603–1868): ''[[tekiya|текија]]'', они који су првенствено продавали [[Illicit trade|недозвољену]], украдену или лошу робу; и ''[[бакуто]]'', они који су били укључени или учествовали у [[Gambling in Japan|коцкању]].<ref>{{cite book|last1=Dubro|first1=A.|last2=Kaplan|first2=David E.|title=Yakuza: The Explosive Account of Japan's Criminal Underworld|date=1986|publisher=Da Capo Press|isbn=978-0-201-11151-4|pages=18–21}}</ref> ''Текија'' (торбари) су сврстани у једну од [[Four occupations|најнижих друштвених група]] током едо периода. Како су почели да формирају сопствене организације, преузели су неке административне дужности повезане са трговином, као што је додела тезги и заштита њихових комерцијалних активности.<ref>Joy, Alicia. "A Brief History of the Yakuza Organization". Culture Trip. Last modified 31 October 2016. https://theculturetrip.com/asia/japan/articles/a-brief-history-of-the-yakuza-organization/.</ref> Током [[Shinto|шинтоистичких]] [[Japanese festivals|фестивала]], ови трговци су отварали тезге, а неки чланови су били ангажовани као обезбеђење. Сваки трговац је плаћао кирију у замену за доделу тезги и [[Protection racket|заштиту]] током сајма. ''Текије'' су биле високо структурисана и хијерархијска група са ''ојабуном'' (шефом) на врху и ''кобунима'' (члановима банде) на дну.<ref name="kyotojournal.org">Raz, Jacob. "Insider Outsider: The Way of the Yakuza." Kyoto Journal. Last modified 17 April 2011. https://kyotojournal.org/society/insider-outsider/.</ref> Ова хијерархија личи на структуру сличну породици – у традиционалној [[Culture of Japan|јапанској култури]], ''ојабун'' се често сматрао сурогатним оцем, а ''кобуни'' сурогатном децом.<ref name="kyotojournal.org"/> Током едо периода, влада је формално признала ''текије''. У то време, унутар ''текије'', ''ојабуни'' су постављени за надзорнике и добили статус скоро [[samurai|самураја]], што значи да им је дозвољено достојанство презимена и два мача.<ref>{{cite book |last1=Dubro |first1=A. |last2=Kaplan |first2=David E. |title=Yakuza: The Explosive Account of Japan's Criminal Underworld |date=1986 |publisher=Da Capo Press |isbn=978-0-201-11151-4 |page=22 }}</ref> ''Бакуто'' (коцкари) су имали много нижи друштвени статус чак и од трговаца, пошто је коцкање било незаконито. Многе мале коцкарнице настале су у напуштеним храмовима или светилиштима на рубовима градова и села широм Јапана. Већина ових коцкарница водила је [[Loan shark|кредитне]] послове за клијенте и обично су одржавале своје особље за обезбеђење. Шире друштво је с презиром гледало на саме коцкарнице, као и на ''бакуте''. Велики део непожељне слике ''Јакуза'' потиче из ''бакута''; ово укључује и само име ''јакуза''. [[Shimizu Jirocho|Шимизу Јирочо]] (1820–1893) је најпознатији јапански јакуза и народни херој.<ref>{{cite book |title=Yakuza: Japan's Criminal Underworld |last1=Kaplan |first1=David E.|last2=Dubro |first2=Alec |year= 2012|publisher=the University of California Press |isbn= 978-0520215627|edition=25th Anniversary }}</ref> Шимизуово право име је било Чогоро Јамамото.<ref name="jirocho">{{cite web |title=Portraits of Modern Japanese Historical Figures |publisher= National Diet Library, Japan |date=May 22, 2007 |url=https://www.ndl.go.jp/portrait/e/datas/278.html |archive-url= https://web.archive.org/web/20190722171934/https://www.ndl.go.jp/portrait/e/datas/278.html |archive-date=July 22, 2019}}</ref> Његов живот и подвизи приказани су у шеснаест филмова између 1911. и 1940. године. Корени јакузе данас опстају у [[initiation ceremony|церемонијама иницијације]], које укључују текија или бакуто [[ритуал]]е. Иако је модерна јакуза постала разнолика, неке банде се и даље идентификују са једном или другом групом; на пример, банда чији је примарни извор прихода илегално коцкање може себе називати ''бакуто''. == Референце == {{Reflist}} == Литература == {{Refbegin|30em}} * Bruno, A. (2007). "The Yakuza, the Japanese Mafia" CrimeLibrary: Time Warner * Blancke, Stephan. ed. (2015). ''East Asian Intelligence and Organised Crime. China – Japan – North Korea – South Korea – Mongolia'' Berlin: Verlag Dr. Köster ({{ISBN|978-3895748882}}) * Kaplan, David, Dubro Alec. (1986). ''Yakuza'' Addison-Wesley ({{ISBN|0-201-11151-9}}) * Kaplan, David, Dubro Alec. (2003). ''Yakuza: Expanded Edition'' University of California Press ({{ISBN|0-520-21562-1}}) * Hill, Peter B.E. (2003). ''The Japanese Mafia: Yakuza, Law, and the State'' Oxford University Press ({{ISBN|0-19-925752-3}}) * Johnson, David T. (2001). ''The Japanese Way of Justice: Prosecuting Crime in Japan'' Oxford University Press ({{ISBN|0-19-511986-X}}) * [[Manabu Miyazaki|Miyazaki, Manabu]]. (2005) ''Toppamono: Outlaw. Radical. Suspect. My Life in Japan's Underworld'' Kotan Publishing ({{ISBN|0-9701716-2-5}}) * Seymour, Christopher. (1996). ''Yakuza Diary'' Atlantic Monthly Press ({{ISBN|0-87113-604-X}}) * Saga, Junichi., Bester, John. (1991) ''[[Confessions of a Yakuza|Confessions of a Yakuza: A Life in Japan's Underworld]]'' Kodansha America * Schilling, Mark. (2003). ''The Yakuza Movie Book'' Stone Bridge Press ({{ISBN|1-880656-76-0}}) * Sterling, Claire. (1994). ''Thieves' World'' Simon & Schuster ({{ISBN|0-671-74997-8}}) * Sho Fumimura (Writer), Ryoichi Ikegami (Artist). (Series 1993–1997) "''Sanctuary''" Viz Communications Inc (Vol 1: {{ISBN|0-929279-97-2}}; Vol 2:{{ISBN|0-929279-99-9}}; Vol 3: {{ISBN|1-56931-042-4}}; Vol 4: {{ISBN|1-56931-039-4}}; Vol 5: {{ISBN|1-56931-112-9}}; Vol 6: {{ISBN|1-56931-199-4}}; Vol 7: {{ISBN|1-56931-184-6}}; Vol 8: {{ISBN|1-56931-207-9}}; Vol 9: {{ISBN|1-56931-235-4}}) * Tendo, Shoko (2007). ''Yakuza Moon: Memoirs of a Gangster's Daughter'' Kodansha International [https://web.archive.org/web/20100405081529/http://www.kodansha-intl.com/books/html/en/9784770030429.html] ({{ISBN|978-4-7700-3042-9}}) * ''Young Yakuza''. Dir. [[Jean-Pierre Limosin]]. [[Cinema Epoch]], 2007. * {{cite magazine|title=The 25 Best Yakuza Movies|url=http://www.complex.com/pop-culture/2011/12/the-25-best-yakuza-movies/10|magazine=[[Complex (magazine)|Complex]]|date=2011-12-02|access-date=2015-12-05}} * {{Cite web | url=https://www.allmovie.com/movie/gangster-vip-v92670 | title=Gangster VIP (1968) - Toshio Masuda &#124; Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related &#124; AllMovie }} * {{cite journal |title=Yakuza-Eiga: A Primer |last=Schrader |first=Paul |author-link=Paul Schrader |date=January–February 1974 |publisher=[[Film Society of Lincoln Center]] |url=http://www.wildgrounds.com/feature-yakuza-eiga-a-primer |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20141006131724/http://www.wildgrounds.com/feature-yakuza-eiga-a-primer |archive-date=2014-10-06 }} * {{cite book | last1=Schilling | first1=Mark | author-link=Mark Schilling | title=The Yakuza Movie Book : A Guide to Japanese Gangster Films | publisher=[[Stone Bridge Press]] | year=2003 | isbn=1-880656-76-0 | url=http://www.stonebridge.com/YAKUZA/yakuza.html | url-status=dead | archive-url=https://web.archive.org/web/20071017060352/http://stonebridge.com/YAKUZA/yakuza.html | archive-date=2007-10-17 }} {{Refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Yakuza}} * [https://www.bbc.com/reel/video/p0816p3b/the-secret-lives-of-yakuza-women The secret lives of Yakuza women]{{snd}}[[BBC Reel]] <small>(Video)</small> * [https://www.youtube.com/watch?v=ZWrSqQ4lvjw&feature=g-user-u 101 East – Battling the Yakuza]{{snd}}[[Al Jazeera]] <small>(Video)</small> * [https://www.fbi.gov/investigate/organized-crime#Asian-TOC FBI What We Investigate – Asian Transnational Organized Crime Groups] * [http://xn--pcko0l.net/ Yakuza Portal site] * [https://www.theguardian.com/world/2007/jun/27/books.japan Blood ties: Yakuza daughter lifts lid on hidden hell of gangsters' families] * [https://web.archive.org/web/20110807134543/http://www.trutv.com/library/crime/gangsters_outlaws/gang/yakuza/1.html Crime Library: Yakuza] * [http://www.cbsnews.com/stories/2007/04/17/world/main2695446.shtml Japanese Mayor Shot Dead]; CBS News, 17 April 2007 * [http://www.thingsasian.com/stories-photos/2020 Yakuza: The Japanese Mafia] * [https://japantoday.com/category/features/opinions/yakuza-kind-hearted-criminals-or-monsters-in-suits Yakuza: Kind-hearted criminals or monsters in suits?] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Јапанска култура]] [[Категорија:Криминалне организације]] lz4yvoe3lgmx2qn3bqrqmr4munhplyo 25122017 25122015 2022-07-25T09:53:17Z Dcirovic 57122 /* Литература */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Чланови синдиката организованог криминала у Јапану}}{{рут}} {{друго значење3|Јакуза (филм из 1974)}} {{Infobox criminal organization | name = ''Јакуза'' | image = File:Yakuza-katakana.svg | image_size = | caption = The word yakuza in [[katakana]] (ヤクザ) | founded = 17th century<br/>(presumed to have originated from the ''[[Kabukimono]]'') | ethnic makeup = Primarily [[Japanese people|Japanese]]. Occasionally [[Koreans in Japan|Koreans]] and [[Americans]] ([[Japanese Americans]]). | membership = {{formatnum:12300}} members<ref name="npa">{{cite web|url=https://www.npa.go.jp/sosikihanzai/kikakubunseki/R03sotaijousei/R03sotaijousei.pdf|title=Organized Crime Situation 2021|website=[[National Police Agency (Japan)|National Police Agency]]|accessdate=2022-03-26}}</ref> | territory = Primarily [[Japan]] with some in [[South Korea]] and the [[Western United States]], particularly [[Kantō]]/[[Tokyo]], [[Kyoto Prefecture|Kyoto]], [[Chūbu]], [[Hawaii]], and [[California]] | activities = Varied, including illegitimate businesses, an array of criminal and non-criminal activities. | notable_members = Principal clans: # [[Yamaguchi-gumi]] # [[Sumiyoshi-kai]] # [[Inagawa-kai]] }} [[Датотека:KanjiYakuza.gif|мини|250px|Лого јакузе]] [[Датотека:Yakuza at Sanja Matsuri.jpg|десно|mini|250px|Јакуза у Санџа Мацури]] '''Јакузе''' ({{јез-јап|ヤクザ|Yakuza}}), познате и као '''гокудо''' ({{јез-јап|極道|gokudō}}), припадници су јапанске криминалне организације, традиционалног синдиката [[Организовани криминал|организованог криминала]], такође познати и као „насилничке групе“. Име су добили по популарној игри картама ханафуда, односно најлошијој комбинацији коју играч може да извуче: 8 (ја), 9 (ку) и 3 (са) што у буквалном преводу значи безначајно, па их у [[Јапан]]у зову и 893. Најбројнија су криминална организација на свету. Препознају се по кратко подшишаној коси, [[Тетовирање|тетоважама]] по готово целом телу (најпопуларније су [[ирезуми]] и [[хоримоно]]) и по недостатку малог прста на руци (то ритуално одсецање се зове јубитсуме). Наиме, приликом првог прекршаја починилац мора да одсече врх малог прста на левој руци и да га преда свом надређеном. Порекло јакуза лежи у разбојничким дружинама такозваних ронина тј. самураја без господара који су лутали и пљачкали Јапаном. Прве праве организације јакуза су настале пре око 300 година. Биле су то банде Бакуто (коцкара) и Текија (уличних трговаца). English equivalent for the term ''yakuza'' is [[gangster]], meaning an individual involved in a [[Mafia]]-like criminal organization.<ref>Britannica Academic, s.v. "Yakuza", accessed 30 September 2018, https://academic.eb.com/levels/collegiate/article/yakuza/77739.</ref> The ''yakuza'' are known for their strict codes of conduct, their organized [[fief]]dom nature and several unconventional ritual practices such as ''[[yubitsume]]'' or amputation of the left little finger.<ref>{{cite journal |last1=Bosmia |first1=Anand N. |last2=Griessenauer|first2=Christoph J.|last3=Tubbs|first3=R. Shane|title=Yubitsume: ritualistic self-amputation of proximal digits among the Yakuza|journal=Journal of Injury and Violence Research |year=2014 |volume=6 |issue=2 |pages=54–56 |doi=10.5249/jivr.v6i2.489 |pmid=24284812|pmc=4009169}}</ref> Members are often portrayed as males, wearing "sharp suits" with heavily tattooed bodies and slicked hair.<ref>{{cite magazine|id={{Gale|A194486438}}|title=Feeling the heat; The yakuza|magazine=The Economist |volume=390 |issue=8620 |date=28 February 2009}}</ref> This group is still regarded as being among "the most sophisticated and wealthiest criminal organizations".<ref name="openscholarship.wustl.edu">{{cite journal|last1=Reilly|first1=Edward|title=Criminalizing Yakuza Membership: A Comparative Study of the Anti-Boryokudan Law|journal=Washington University Global Studies Law Review|date=1 January 2014|volume=13|issue=4|pages=801–829|id={{Gale|A418089219}}|url=https://openscholarship.wustl.edu/law_globalstudies/vol13/iss4/9/}}</ref> У време [[Меиџи обнова|Меиџи обнове]] тј. модернизације Јапана, они су почели да развијају послове везане за шверц, уцене, изнуде, рекетирање и организовање проституције. Они потичу из свих слојева јапанског друштва. На њиховом челу се налази [[ојабун]] (отац) који командује потчињенима (кобуни). Пријемом у организацију члан се одриче крвних веза. Веће групе јакуза састоје се од више мањих које су лојалне босу клана кумичоу. Кумичо има мрежу помоћника, саико-комоне (старији саветници) где сваки руководи неком од делатности у градским четвртима које контролишу. Принцип рада јакуза је: „радити тајно иза легалних паравана“. Највећи од свих кланова је [[Јамагучигуми]] који се бави диловањем дроге, [[прање новца|прањем новца]] и порнографијом. На његовом челу се више од три деценије налазио [[Казуо Тоака]], трећи ојабун од оснивања клана, до [[1981]]. када је смртно рањен. Ово је искључиво тајно мушко друштво где женама није дозвољен приступ. Једино босова жена има контакте са осталим члановима који је зову ане-сан (старија сестра). Симбол овог [[клан]]а је значка у облику ромба који носе на реверу а уз помоћ које се ући где год се пожели. At their height, the ''yakuza'' maintained a large presence in the [[Media of Japan|Japanese media]] and operated internationally. At their peak in the early 1960s, police estimated that the ''yakuza'' had a membership of more than 200,000.<ref name="npa.go.jp">"Police of Japan 2017" http://www.npa.go.jp/english/kokusai/pdf/Police_of_Japan_2017_full_text.pdf/.</ref> However, this number has drastically dropped, a decline attributed to changing market opportunities and several legal and social developments in Japan which discourage the growth of ''yakuza'' membership.<ref>{{cite journal|last1=Hill|first1=Peter|title=The Changing Face of the Yakuza|journal=Global Crime|date=February 2004|volume=6|issue=1|pages=97–116|doi=10.1080/1744057042000297007|s2cid=153495517}}</ref> The ''yakuza'' still regularly engage in an array of criminal activities and many Japanese citizens still remain fearful of the threat these individuals pose to their safety.<ref name=Shikata2006>{{cite journal|last1=Shikata|first1=Ko|title=Yakuza – organized crime in Japan|journal=Journal of Money Laundering Control|date=October 2006|volume=9|issue=4|pages=416–421|id={{ProQuest|235850419}}|doi=10.1108/13685200610707653}}</ref> There remains no strict prohibition on ''yakuza'' membership in Japan today, although much legislation has been passed by the Japanese government aimed at impeding revenue and increasing liability for criminal activities.<ref name=Shikata2006/> == Етимологија == Назив ''јакуза'' потиче од традиционалне јапанске карташке игре ''[[Oicho-Kabu|Оичо-Кабу]]'', игре у којој је циљ извући три карте које дају резултат 9. Ако збир карата прелази 10, његова друга цифра се користи као резултат уместо тога, и ако је збир тачно 10, резултат је 0. Ако су три извучене карте 8-9-3 (на јапанском се изговара ''ја-ку-са''), збир је 20 и стога је резултат нула, што га чини најгором могућом руком која се може извући.<ref>{{cite magazine |last1=Hessler |first1=Peter |title=All Due Respect |url=https://www.newyorker.com/magazine/2012/01/09/all-due-respect |access-date=19 April 2022 |magazine=The New Yorker |date=2 January 2012|quote=The name refers to an unlucky hand at cards—yakuza means “eight-nine-three”—and bluffing has always been part of the image. Many gangsters are Korean-Japanese or members of other minority groups that traditionally have been scorned.}}</ref><ref>[http://kotobank.jp/word/%E3%82%84%E3%81%8F%E3%81%96 "Yakuza" definition]. Kotobank (in Japanese)</ref> На [[Japanese language|јапанском]], реч ''јакуза'' се обично пише у [[katakana|катакани]] (ヤクザ). == Порекло == [[Датотека:Tattooed-Helper-Yakuza-Ukiyo-e-by-Suzuki-Kinsen-1900.png|thumb|лево|250п|Јакуза са тетоважом змаја трчи да помогне свом саборцу, који се бори против полиције.]] [[Датотека:Portrait-Chogoro-Yamamoto-(Shimizu-Jirocho).png|thumb|250п|Шеф јакузе [[Shimizu Jirocho|Шимизу Јирочо]] (Чогоро Јамамото)]] Упркос неизвесности о јединственом пореклу ''јакуза'' организација, већина модерних ''јакуза'' потиче из две друштвене класификације које су се појавиле средином [[Edo period|едо периода]] (1603–1868): ''[[tekiya|текија]]'', они који су првенствено продавали [[Illicit trade|недозвољену]], украдену или лошу робу; и ''[[бакуто]]'', они који су били укључени или учествовали у [[Gambling in Japan|коцкању]].<ref>{{cite book|last1=Dubro|first1=A.|last2=Kaplan|first2=David E.|title=Yakuza: The Explosive Account of Japan's Criminal Underworld|date=1986|publisher=Da Capo Press|isbn=978-0-201-11151-4|pages=18–21}}</ref> ''Текија'' (торбари) су сврстани у једну од [[Four occupations|најнижих друштвених група]] током едо периода. Како су почели да формирају сопствене организације, преузели су неке административне дужности повезане са трговином, као што је додела тезги и заштита њихових комерцијалних активности.<ref>Joy, Alicia. "A Brief History of the Yakuza Organization". Culture Trip. Last modified 31 October 2016. https://theculturetrip.com/asia/japan/articles/a-brief-history-of-the-yakuza-organization/.</ref> Током [[Shinto|шинтоистичких]] [[Japanese festivals|фестивала]], ови трговци су отварали тезге, а неки чланови су били ангажовани као обезбеђење. Сваки трговац је плаћао кирију у замену за доделу тезги и [[Protection racket|заштиту]] током сајма. ''Текије'' су биле високо структурисана и хијерархијска група са ''ојабуном'' (шефом) на врху и ''кобунима'' (члановима банде) на дну.<ref name="kyotojournal.org">Raz, Jacob. "Insider Outsider: The Way of the Yakuza." Kyoto Journal. Last modified 17 April 2011. https://kyotojournal.org/society/insider-outsider/.</ref> Ова хијерархија личи на структуру сличну породици – у традиционалној [[Culture of Japan|јапанској култури]], ''ојабун'' се често сматрао сурогатним оцем, а ''кобуни'' сурогатном децом.<ref name="kyotojournal.org"/> Током едо периода, влада је формално признала ''текије''. У то време, унутар ''текије'', ''ојабуни'' су постављени за надзорнике и добили статус скоро [[samurai|самураја]], што значи да им је дозвољено достојанство презимена и два мача.<ref>{{cite book |last1=Dubro |first1=A. |last2=Kaplan |first2=David E. |title=Yakuza: The Explosive Account of Japan's Criminal Underworld |date=1986 |publisher=Da Capo Press |isbn=978-0-201-11151-4 |page=22 }}</ref> ''Бакуто'' (коцкари) су имали много нижи друштвени статус чак и од трговаца, пошто је коцкање било незаконито. Многе мале коцкарнице настале су у напуштеним храмовима или светилиштима на рубовима градова и села широм Јапана. Већина ових коцкарница водила је [[Loan shark|кредитне]] послове за клијенте и обично су одржавале своје особље за обезбеђење. Шире друштво је с презиром гледало на саме коцкарнице, као и на ''бакуте''. Велики део непожељне слике ''Јакуза'' потиче из ''бакута''; ово укључује и само име ''јакуза''. [[Shimizu Jirocho|Шимизу Јирочо]] (1820–1893) је најпознатији јапански јакуза и народни херој.<ref>{{cite book |title=Yakuza: Japan's Criminal Underworld |last1=Kaplan |first1=David E.|last2=Dubro |first2=Alec |year= 2012|publisher=the University of California Press |isbn= 978-0520215627|edition=25th Anniversary }}</ref> Шимизуово право име је било Чогоро Јамамото.<ref name="jirocho">{{cite web |title=Portraits of Modern Japanese Historical Figures |publisher= National Diet Library, Japan |date=May 22, 2007 |url=https://www.ndl.go.jp/portrait/e/datas/278.html |archive-url= https://web.archive.org/web/20190722171934/https://www.ndl.go.jp/portrait/e/datas/278.html |archive-date=July 22, 2019}}</ref> Његов живот и подвизи приказани су у шеснаест филмова између 1911. и 1940. године. Корени јакузе данас опстају у [[initiation ceremony|церемонијама иницијације]], које укључују текија или бакуто [[ритуал]]е. Иако је модерна јакуза постала разнолика, неке банде се и даље идентификују са једном или другом групом; на пример, банда чији је примарни извор прихода илегално коцкање може себе називати ''бакуто''. == Референце == {{Reflist}} == Литература == {{Refbegin|30em}} * Bruno, A. (2007). "The Yakuza, the Japanese Mafia" CrimeLibrary: Time Warner * Blancke, Stephan. ed. (2015). ''East Asian Intelligence and Organised Crime. China – Japan – North Korea – South Korea – Mongolia'' Berlin: Verlag Dr. Köster ({{ISBN|978-3895748882}}) * Kaplan, David, Dubro Alec. (1986). ''Yakuza'' Addison-Wesley ({{ISBN|0-201-11151-9}}) * Kaplan, David, Dubro Alec. (2003). ''Yakuza: Expanded Edition'' University of California Press ({{ISBN|0-520-21562-1}}) * Hill, Peter B.E. (2003). ''The Japanese Mafia: Yakuza, Law, and the State'' Oxford University Press ({{ISBN|0-19-925752-3}}) * Johnson, David T. (2001). ''The Japanese Way of Justice: Prosecuting Crime in Japan'' Oxford University Press ({{ISBN|0-19-511986-X}}) * [[Manabu Miyazaki|Miyazaki, Manabu]]. (2005) ''Toppamono: Outlaw. Radical. Suspect. My Life in Japan's Underworld'' Kotan Publishing ({{ISBN|0-9701716-2-5}}) * Seymour, Christopher. (1996). ''Yakuza Diary'' Atlantic Monthly Press ({{ISBN|0-87113-604-X}}) * Saga, Junichi., Bester, John. (1991) ''[[Confessions of a Yakuza|Confessions of a Yakuza: A Life in Japan's Underworld]]'' Kodansha America * Schilling, Mark. (2003). ''The Yakuza Movie Book'' Stone Bridge Press ({{ISBN|1-880656-76-0}}) * Sterling, Claire. (1994). ''Thieves' World'' Simon & Schuster ({{ISBN|0-671-74997-8}}) * Sho Fumimura (Writer), Ryoichi Ikegami (Artist). (Series 1993–1997) "''Sanctuary''" Viz Communications Inc (Vol 1: {{ISBN|0-929279-97-2}}; Vol 2:{{ISBN|0-929279-99-9}}; Vol 3: {{ISBN|1-56931-042-4}}; Vol 4: {{ISBN|1-56931-039-4}}; Vol 5: {{ISBN|1-56931-112-9}}; Vol 6: {{ISBN|1-56931-199-4}}; Vol 7: {{ISBN|1-56931-184-6}}; Vol 8: {{ISBN|1-56931-207-9}}; Vol 9: {{ISBN|1-56931-235-4}}) * Tendo, Shoko (2007). ''Yakuza Moon: Memoirs of a Gangster's Daughter'' Kodansha International [https://web.archive.org/web/20100405081529/http://www.kodansha-intl.com/books/html/en/9784770030429.html] ({{ISBN|978-4-7700-3042-9}}) * ''Young Yakuza''. Dir. [[Jean-Pierre Limosin]]. [[Cinema Epoch]], 2007. * {{cite magazine|title=The 25 Best Yakuza Movies|url=http://www.complex.com/pop-culture/2011/12/the-25-best-yakuza-movies/10|magazine=[[Complex (magazine)|Complex]]|date=2011-12-02|access-date=2015-12-05}} * {{Cite web | url=https://www.allmovie.com/movie/gangster-vip-v92670 | title=Gangster VIP (1968) - Toshio Masuda &#124; Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related &#124; AllMovie }} * {{cite journal |title=Yakuza-Eiga: A Primer |last=Schrader |first=Paul |author-link=Paul Schrader |date= 1974 |publisher=[[Film Society of Lincoln Center]] |url=http://www.wildgrounds.com/feature-yakuza-eiga-a-primer |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20141006131724/http://www.wildgrounds.com/feature-yakuza-eiga-a-primer |archive-date=2014-10-06 }} * {{cite book | last1=Schilling | first1=Mark | author-link=Mark Schilling | title=The Yakuza Movie Book : A Guide to Japanese Gangster Films | publisher=[[Stone Bridge Press]] | year=2003 | isbn=1-880656-76-0 | url=http://www.stonebridge.com/YAKUZA/yakuza.html | url-status=dead | archive-url=https://web.archive.org/web/20071017060352/http://stonebridge.com/YAKUZA/yakuza.html | archive-date=2007-10-17 }} {{Refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Yakuza}} * [https://www.bbc.com/reel/video/p0816p3b/the-secret-lives-of-yakuza-women The secret lives of Yakuza women]{{snd}}[[BBC Reel]] <small>(Video)</small> * [https://www.youtube.com/watch?v=ZWrSqQ4lvjw&feature=g-user-u 101 East – Battling the Yakuza]{{snd}}[[Al Jazeera]] <small>(Video)</small> * [https://www.fbi.gov/investigate/organized-crime#Asian-TOC FBI What We Investigate – Asian Transnational Organized Crime Groups] * [http://xn--pcko0l.net/ Yakuza Portal site] * [https://www.theguardian.com/world/2007/jun/27/books.japan Blood ties: Yakuza daughter lifts lid on hidden hell of gangsters' families] * [https://web.archive.org/web/20110807134543/http://www.trutv.com/library/crime/gangsters_outlaws/gang/yakuza/1.html Crime Library: Yakuza] * [http://www.cbsnews.com/stories/2007/04/17/world/main2695446.shtml Japanese Mayor Shot Dead]; CBS News, 17 April 2007 * [http://www.thingsasian.com/stories-photos/2020 Yakuza: The Japanese Mafia] * [https://japantoday.com/category/features/opinions/yakuza-kind-hearted-criminals-or-monsters-in-suits Yakuza: Kind-hearted criminals or monsters in suits?] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Јапанска култура]] [[Категорија:Криминалне организације]] a3uzc68ngjnjccfbbh8o8teo6u12zw2 0 63684 25122168 25066764 2022-07-25T11:51:59Z Dekriarh 270467 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|политичка странка у Србији}} {{разликовати|[[Демократска странка (Србија)|Демократском странком]]}} {{Инфокутија политичка партија | име = Нова демократска странка Србије | бојакод = #126180 | лого = DSS new logo.svg | лого_величина = 240п | скраћеница = НДСС | вођа1_титула = Председник | вођа1_име = [[Милош Јовановић]] | вођа2_титула = Потпредседници | вођа2_име = {{ubl|Дејан Шулкић|Предраг Марсенић|Зоран Сандић}} | вођа3_титула = Оснивач | вођа3_име = [[Војислав Коштуница]] | коалиција = [[Национално демократска алтернатива]] | основана = {{start date|df=yes|1992|07|26}} | одвоји = [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] | седиште = Браће Југовића 2а, [[Београд]] | млади_огранак = Омладина Демократске странке Србије | идеологија = {{Nowrap|[[национални конзервативизам]]}} | позиција = [[десница]] | религија = [[православље]] | слава = [[Ђурђевдан]] | скупштина1 = [[Народна скупштина Републике Србије|Народна скупштина]] | број_мандата = {{Политичка партија/мандати|7|250|#126180}} | скупштина2 = [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине|Скупштина АП Војводине]] | број_мандата2 = {{Политичка партија/мандати|5|120|#126180}} | скупштина3 = [[Скупштина града Београда]] | број_мандата3 = {{Политичка партија/мандати|4|110|#126180}} | боје = {{colorbox|#126180|border=darkgray}} [[Плава боја|плава]] | веб-сајт = {{URL|http://dss.rs/}} }} '''Нова демократска странка Србије''' (скраћено '''Нови ДСС''') [[Национални конзервативизам|национално-конзервативна]] је [[Списак политичких странака у Србији|политичка странка]] у [[Србија|Србији]]. Раније позната као '''Демократска странка Србије''' (ДСС), основана је као [[Конзервативизам|конзервативно]] крило које се одвојило од [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] (ДС) и играла је кључну улогу у опозицији током 1990-их. Била је део коалиције Заједно, а касније оснивач [[Демократска опозиција Србије|Демократске опозиције Србије]] (ДОС). Њен први вођа [[Војислав Коштуница]] изабран је 2000. за председника Југославије, а на тој функцији је био до 2003. године. Године 2001. ДСС је напустила владу ДОС-а, а у опозицији је била до [[Парламентарни избори у Србији 2003.|парламентарних избора 2003.]] године, након чега је успела да формира владу са другим десничарским странкама. Коштуница је затим постао председник Владе, а после 2008. поново је постала део опозиције пошто није могла да формира владу. Доживела је пад 2010-их, када није успела да пређе цензус на [[Парламентарни избори у Србији 2014.|парламентарним изборима 2014]], што је довело до тога да Коштуница поднесе оставку на место вође странке. Заменила га је [[Санда Рашковић Ивић]], а ДСС је [[Парламентарни избори у Србији 2016.|2016.]] поново успела да уђе у [[Народна скупштина Републике Србије|Народну скупштину]], овога пута у коалицији са [[Двери]]ма. Рашковић Ивић је смењена после парламентарних избора, а на месту председника странке заменио ју је [[Милош Јовановић]]. Бивша чланица [[Европска народна странка|Европске народне странке]], задржала је позицију [[Десни центар|десног центра]] и умерено конзервативну идеологију све до раних 2010-их, када је прешла на [[Десница|десницу]] и [[евроскептицизам]]. Предводи коалицију [[Национално демократска алтернатива]] (НАДА). == Историја == === Оснивање и рад у опозицији === {{Главни чланак|Демократска странка (Југославија)}} Демократска странка Србије води своје порекло у Демократској странци која је основана у [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] [[16. фебруар]]а [[1919]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]], уједињењем странака самосталних радикала, напредњака, либерала и српског дела Хрватско-српске коалиције. Њен први председник био је [[Љубомир Давидовић]]. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] и формирања нове, комунистичке државе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], за Демократска странка и друге политичке странке су биле забрањене, иако је [[Милан Грол]], тадашњи председник демократа, пре тога био потпредседник у привременој југословенској Влади под вођством [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. Дана [[3. фебруар]]а [[1990]]. године Демократска странка је обновила рад, њени чланови били су, [[Драгољуб Мићуновић]], [[Коста Чавошки]], [[Зоран Ђинђић]] и [[Војислав Коштуница]] и многи други. === Одвајање ДСС-а од ДС-а === [[1992]]. године, због идеје једне коалиције са [[Српски покрет обнове|Српским покретом обнове]] и независним интелектуалцима под именом [[Демократски покрет Србије|ДЕПОС]], отцепљује се крило странке које је за ДЕПОС и формира Демократску странку Србије, за њеног председника је изабран Војислав Коштуница. ДСС је те године учествовала на ванредним изборима за српски парламент, али је освојила мали број посланичких места. На следећим изборима за Скупштину, [[1993]]. године, ДСС је учествовала и освојила 7 мандата. [[Датотека:DSSLogo.gif|thumb|200px|Лого ДСС-а од 1995. до 2017.]] Године 1996. странка је приступила [[Коалиција Заједно|коалицији „Заједно“]], коју су чинили [[Демократска странка (Србија)|ДС]], [[Грађански савез Србије|ГСС]] и [[Српски покрет обнове|СПО]]. После избора за савезну Скупштину, ДСС је напустила коалицију. На локалним изборима у новембру исте године учествовала је самостално. После тога, све до [[2000]]. године, ДСС је ретко учествовала у протестима против тадашње власти, којој се супротстављала само уобичајеним средствима партијске борбе. У току [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]] [[1999]]. године ДСС је показивала велику критичност и према тадашњем режиму и према НАТО бомбардовању, због чега је њен утицај растао. === Победа ДОС-а === Јануара [[2000]]. године, формиран је [[Демократска опозиција Србије|ДОС]]. Њега је у почетку чинило 19 странака, али је касније [[Српски покрет обнове|СПО]] напустио овај опозициони савез. У лето те године, расписани су редовни избори за савезни парламент, локалну самоуправу [[Србија|Србије]], али и ванредни избори за председника [[Савезна Република Југославија|СРЈ]]. Опозиција је тада истакла Војислава Коштуницу као свог председничког кандидата. Дана [[24. септембар|24. септембра]], Војислав Коштуница је убедљиво победио тадашњег председника СРЈ и кандидата владајуће странке [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. Међутим, изборна комисија то није хтела да призна. Наступили су протести по целој земљи. Коначно, [[5. октобар|5. октобра]], неколико стотина хиљада људи је у [[Београд]]у на силу заузело најважније државне институције и довело ДОС на власт. [[Датотека:Flickr - europeanpeoplesparty - EPP Congress Rome 2006 (68).jpg|мини|[[Војислав Коштуница]], оснивач ДСС-а и један од најистакнутијих чланова ДСС-а, на конгресу [[Европска народна странка|Европске народне странке]] у Риму 2006. године]] Војислав Коштуница ступио је на дужност председника [[Савезна Република Југославија|Југославије]] [[7. октобар|7. октобра]]. === Улазак у Владу === ДОС је на ванредним изборима за републички парламент освојио 176 посланичких места. ДСС је добила, по расподели међу странкама, 44 мандата. Председник скупштине постао је [[Драган Маршићанин]], кадар ДСС-а. Дана [[25. јануар]]а [[2001]]. године, [[Зоран Ђинђић]] (председник ДС) формирао је нову Владу [[Србија|Србије]]. ДСС је добила једно министарско место (Обрен Јоксимовић као министар здравља и заштите животне средине), и једног потпредседника Владе (Драгана Јочића). === Излазак из Владе === Августа [[2001]]. године, ДСС је напустила Владу и владајућу коалицију, због тога што су тврдили да је Влада Србије повезана са криминалом.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?nav_category=1&dd=22&mm=8&yyyy=2001 Б92: Коштуница и Ђинђић се састали у уторак.<!-- Kostunica je naglasio da je njegova stranka izlaskom iz Vlade zelela da dramatizuje situaciju da se ne bi preslo preko povezanosti vlasti i kriminala. -->]</ref> 6. децембра 2001. је председник скупштине, Драган Маршићанин, поднео оставку на своју функцију након сукоба са владајућом већином око спорног гласања. Раскол ове партије и ДОС-а кулминирао је 27. јула 2002. године, када је председништво владајуће коалиције одлучило да искључи ДСС из својих редова. Септембра [[2002]]. године, Војислав Коштуница био је кандидат ДСС-а на изборима за председника [[Србија|Србије]]. Ушао је у други круг заједно са кандидатом којег је подржао владајући [[Демократска опозиција Србије|ДОС]] — [[Мирољуб Лабус]]. [[13. октобар|13. октобра]], Коштуница је у другом кругу освојио више гласова од Лабуса, али су због недовољног одазива бирача избори проглашени неуспелим. [[8. децембар|8. децембра]] на поновљеним изборима, Коштуница је опет освојио највише гласова (испред председника [[Српска радикална странка|СРС]] [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]]) али опет избори нису успели због недовољног броја изашлих бирача. Коштуничин мандат председника СРЈ је престао у фебруару [[2003]]. године са формирањем [[Србија и Црна Гора|Државне заједнице Србија и Црна Гора]]. Тиме су Војислав Коштуница и ДСС изгубили једину преосталу формалну позицију власти. После убиства премијера Србије [[Зоран Ђинђић|Зорана Ђинђића]], [[12. март]]а 2003, Коштуница је предлагао да се у Србији формира концентрациона Влада.{{чињеница|date=04. 2017. }} Међутим, тај предлог је одбијен. ДСС је касније највише, као опозициона странка, учествовала у рушењу кабинета новог премијера [[Зоран Живковић (политичар)|Зорана Живковића]]. Тако је, новембра те године, дошло до пада Владе, краја ДОС-а, и расписивања ванредних скупштинских избора за [[28. децембар]] 2003. === Избори 2003. и долазак на власт === ДСС је овим изборима била друга по броју гласова (после [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]]) и добила је 53 [[Народни посланик|посланичка]] места. Драган Маршићанин се фебруара [[2004]]. године вратио на место председника [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]]. Током тог месеца, ДСС је склопио савез са странком [[Г17 плус]] и [[монархија|монархистичком]] [[Коалиција|коалицијом]] [[Српски покрет обнове|СПО]]-[[Нова Србија (политичка партија)|НС]] о формирању будуће Владе Србије. Међутим, недостајала им је подршка још једне странке. Нису успели преговори о томе да [[Демократска странка (Србија)|ДС]] учествује у будућој власти. Војислав Коштуница је постигао договор да [[Социјалистичка партија Србије]] подржи Владу у парламенту, али да њени представници не добију министарска места. [[3. март]]а [[2004]]. године, [[Војислав Коштуница]] је први пут изабран за [[Председник Владе Републике Србије|Председника Владе Србије]]. На [[Избори за председника Србије 2004.|изборима за председника Србије]], јуна те године, Драган Маршићанин је био кандидат владајуће коалиције. Освојио је четврто место, што је показало да Влада не ужива велику подршку народа. На последњој скупштини ДСС, [[5. јун]]а [[2005]]. године, Коштуница је поново изабран за председника странке, као једини кандидат за то место, а за потпредседнике странке изабрани су [[Санда Рашковић Ивић]], [[Владета Јанковић]], [[Александар Поповић (политичар)|Александар Поповић]], [[Александар Правдић]] и [[Драган Јочић]], док је зс портпарол странке изабран [[Андреја Младеновић|Андрија Младеновић]]. Влада Војислава Коштунице завршила је мандат после непуне три године након што су 29. и [[30. октобар|30. октобра]], грађани на референдуму одобрили нови Устав Србије, што је био најважнији политички циљ ДСС-а, а уставним законом су предвиђени избори за све нивое власти. === Избори 2007. === На превременим парламентарним изборима расписаним након доношења новог Устава [[21. јануар]]а [[2007]]. године, ДСС је учествовала у коалицији са [[Нова Србија (политичка странка)|Новом Србијом]] Велимира Илића, на чијем делу листе су још били и [[Српски демократски покрет обнове]] [[Верољуб Стевановић|Верољуба Стевановића]] и [[Војислава Михаиловића]], као и [[Јединствена Србија|Јединственом Србијом]] [[Драган Марковић Палма|Драгана Марковића Палме]]. Ова коалиција је названа ''[[Народњачка коалиција (Србија)|Народњачка коалиција]]'', и освојила је 47 посланичких места, као трећа по снази, после СРС-а и ДС-а. Након избора, [[15. мај]]а 2007, уследили су жустра полемика у скупштини између три најјаче странке, а затим и споразум ДСС-а и СРС-а, по коме је потпредседник радикала, [[Томислав Николић]] дошао на место председника скупштине. Схвативши овај споразум као претњу, ДС је пристала на споразум са Коштуницом. Договор са радикалима је раскинут и Николић је поднео оставку на место председника парламента, а ДСС је формирала Владу са Демократском странком и Г 17+. Коштуница је поново изабран за премијера Србије. Ова коалициона влада је потрајала мање од годину дана. === Избори 2008. и пад са власти === Парламент на Косову и Метохији је [[17. фебруар]]а [[2008]]. године прогласио независност [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Четири дана касније ДСС, СРС заједно са одређеним бројем јавних личности и интелектуалаца одржали су митинг протеста под именом [[Косово је Србија]] пред Народном скупштином. Влада Србије је запала у дубоку политичку кризу.<ref>[http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2008/038.html Српска политика: Пала влада Србије] {{Wayback|url=http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2008/038.html |date=20090209035946 }} {{Wayback|url=http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2008/038.html |date=20090209035946 }}<!-- Колунџија: „Демократска странка се залагала за налажење компромисног решења и превазилажење кризе. С обзиром на то да то није било очигледно могуће, онда је расписивање ванредних парламентарних избора једино демократско и право решење за излазак из кризе у којој се нашла влада”; Велимир Илић: Председник Нове Србије и министар за инфраструктуру оценио је да је расписивање избора најбоље решење за излаз из кризе у коју је запала Влада Србије и да је „потез премијера добар и логичан”. --></ref> Демократска странка и Г17+ залагали су се за наставак преговора Србије са Европском унијом, док је Демократска странка Србије и [[Нова Србија (политичка партија)|Нова Србија]] сматрале да не може бити наставка преговора са ЕУ све док она јасно не саопшти да подржава територијални интегритет Републике Србије. Пошто није дошло до договора, [[8. март]]а исте године председник странке и премијер Војислав Коштуница је затражио расписивање ванредних парламентарних избора. Они су ускоро расписани за [[11. мај]], и на њима је коалиција Демократска странка Србије-Нова Србија освојила 30 посланичких места (самом ДСС-у је припало 21). Победничка Демократска странка је ускоро формирала нову српску Владу заједно са коалицијом око Социјалистичке партије Србије ([[7. јул]]а), па је тиме Демократска странка Србије други пут после 5. октобра прешла у опозицију. === Избори 2012. === На парламентарним изборима маја 2012. године, Демократска странка Србије је изашла самостално и освојила 21 посланичко место у Народној скупштини Републике Србије. Првопласирана [[Српска напредна странка]] формирала је владу са СПС-ом и неколико мањих партија (укључујући и НС Велимира Илића који је раскинуо савез са Коштуницом); тако да је ДСС и овога пута остала у опозицији. === Избори 2014. === На ванредним парламентарним изборима 2014. ДСС није прешла цензус и постала је ванпарламентарна странка први пут од свог оснивања. Војислав Коштуница је поднео оставку, а председавање странке је преузео дотадашњи потпредседник [[Александар Поповић (политичар)|Александар Поповић]]. Дана [[13. октобар|13. октобра]] [[2014]]. године за новог председника странке изабрана је [[Санда Рашковић Ивић|Санда Рашковић-Ивић]]. 8. јануара 2015. године, створена је коалиција двеју опозиционих ванпарламентарних партија, ДСС-а и [[Српски покрет Двери|Српског покрета Двери]], једне од најмлађих српских партија, некадашњег подмлатка Српске православне цркве. Овај [[Патриотски блок]] су спајали конзервативизам, економски протекционизам, српски национализам и евроскептицизам. Коалиција је покренула интензивну (мада медијским мраком знатно ослабљену) кампању против Српске напредне странке. Критички се поставила према евроатлантским и евроинтеграцијама и залагала за чвршћу везу са Русијом. === Избори 2016. === На ванредним парламентарним изборима 24. априла 2016. Демократска странка Србије је наступила заједно са Српским покретом Двери. Званичне информације достављене из Републичке изборне комисије пет дана касније показале су да коалицији недостаје један једини глас за прелазак цензуса од 5%.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=04&dd=29&nav_id=1125824 Dveri-DSS ispod cenzusa za tačno jedan glas — B92.net{{Ботовски наслов}}]</ref> Солидаришући се са Патриотским блоком, остале опозиционе вође су позвале своје гласаче да на местима на којима ће се избори поновити гласају за ДСС — Двери. Након поновљених избора, коалиција је ушла у скупштину са 5,04% гласова, односно 13 посланичких места (6 је припало ДСС-у). Санда Рашковић-Ивић искључена је из ДСС-а октобра 2016. зато што је одбила да по одлуци председништва странке из посланичког клуба искључи Ђорђа Вукадиновића. Тиме је ДСС остао без свог посланичког клуба и са шест спао на три посланика, јер је странку напустио и посланик Славиша Ристић.<ref>[https://www.srbijadanas.com/vesti/srbija/dss-ostao-bez-poslanickog-kluba-u-parlamentu-2016-11-01 "ДСС остао без посланичког клуба у парламенту"] {{Wayback|url=https://www.srbijadanas.com/vesti/srbija/dss-ostao-bez-poslanickog-kluba-u-parlamentu-2016-11-01 |date=20210113022645 }} Србија данас, 1. новембар 2016.</ref> === Скупштина ДСС-a 2017. === Вршилац дужности председника ДСС-а Милош Јовановић је на 13. скупштини ДСС-a одржаној маја 2017. изабран за новог председника ДСС-a.<ref>{{Cite web |url=http://www.pravda.rs/2017/05/29/odluceno-jovanovic-novi-predsednik-dss/ |title=ПАЛМЕ СУ ГОРЕЛЕ: Снимак који објашњава зашто су Ирачани тако споро напредовали у Мосулу (ВИДЕО){{Ботовски наслов}} |access-date=08. 06. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170603210555/http://pravda.rs/2017/05/29/odluceno-jovanovic-novi-predsednik-dss/ |archive-date=03. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> === Скупштина ДСС-а 2022. === На скупштини ДСС-а одржаној 29. маја 2022. године странка је променила име у Нова демократска странка Србије.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4831656/dss-predsednik-milos-jovanovic.html|title=ДСС мења име у Нови ДСС, Милош Јовановић изабран за председника|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-05-29}}</ref> == Резултати == === Парламентарни избори === {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ [[Народна скупштина Републике Србије]] ! width=100px| Избори !Коалиција ! width=100px| # гласова ! width=100px|% од важећих ! width=100px| # посланика ! width=120px| Влада ! width=150px| Лидер |- ! [[Избори за народне посланике Републике Србије 1992.|1992]] | | 797.831 | 16,89 | {{напомена|Учествовали на изборима као део коалиције [[Демократски покрет Србије|ДЕПОС]], која је укупно освојила 50 мандата, од чега је 18 припало ДСС-у.}}'''{{Политичка партија/мандати|18|250|blue}}''' | bgcolor = pink|опозиција | rowspan="10"| [[Војислав Коштуница]] |- ! [[Избори за народне посланике Србије 1993.|1993]] | | 218.056 | 5,07 | '''{{Политичка партија/мандати|7|250|blue}}''' | bgcolor=pink|опозиција |- ! [[Избори за народне посланике Србије 1997.|1997]] | | colspan=2 style="background:#ddd;| бојкот | '''{{Политичка партија/мандати|0|250|blue}}''' | style="background:#ddd;"| ван парламента |- ! rowspan="2"| [[Избори за народне посланике Србије 2000.|2000]] | | rowspan="2"| 2.402.387 | rowspan="2"| 64,09 | rowspan="2"| {{напомена|Учествовали на изборима као део [[Демократска опозиција Србије|ДОС]] коалиције, која је укупно освојила 176 мандата, од чега је 45 припало ДСС-у.}}'''{{Политичка партија/мандати|45|250|blue}}''' | bgcolor=lightgreen|владајући<br /><small>(до августа 2001)</small> |- | | bgcolor = pink|опозиција<br /><small>(од августа 2001)</small> |- ! [[Избори за народне посланике Србије 2003.|2003]] | | 678.031 | 17,72 | {{напомена|Листа коју су предводили освојила је укупно 53 мандата, од којих је ДСС-у припало 48. Мандате су још освојили [[Народна демократска странка (Србија)|НДС]] 3, [[Српска либерална странка|СЛС]] 1, [[Српска демократска странка (Србија)|СДС]] 1.}}'''{{Политичка партија/мандати|48|250|blue}}''' | bgcolor=lightgreen|владајући |- ! [[Избори за народне посланике Србије 2007.|2007]] | | 667.615 | 16,55 | {{напомена|Учествовали на изборима у коалицији ДСС-[[Нова Србија (политичка партија)|НС]], која је укупно освојила 47 мандата, од чега су 33 припала ДСС-у, а 10 [[Нова Србија (политичка партија)|НС]]-у. Преко коалиционе листе мандате су још освојили [[Српски демократски покрет обнове|СДПО]] 2 и [[Јединствена Србија|ЈС]] 2.<ref>[http://mondo.rs/a50318/Info/Specijali/Izbori-2007/RIK-dodelio-250-mandata.html RIK dodelio 250 mandata]</ref>}}'''{{Политичка партија/мандати|33|250|blue}}''' | bgcolor=lightgreen|владајући |- ! [[Избори за народне посланике Србије 2008.|2008]] | | 480.987 | 11,62 | {{напомена|Учествовали на изборима у коалицији ДСС-[[Нова Србија (политичка партија)|НС]], која је укупно освојила 30 мандата, од чега је 21 припао ДСС-у, а 9 [[Нова Србија (политичка партија)|НС]]-у.}}'''{{Политичка партија/мандати|21|250|blue}}''' | bgcolor = pink|опозиција |- ! [[Избори за народне посланике Србије 2012.|2012]] | | 273.532 | 6,99 | '''{{Политичка партија/мандати|21|250|blue}}''' | bgcolor = pink|опозиција |- ! [[Избори за народне посланике Србије 2014.|2014]] | | 152.436 | 4,24 | '''{{Политичка партија/мандати|0|250|blue}}''' | style="background:#ddd;"| ван парламента |- ! [[Избори за народне посланике Србије 2016.|2016]] |[[Патриотски блок]] | 190.530 | 5,04 | {{напомена|Учествовали на изборима у коалицији ДСС-[[Српски покрет Двери|Двери]], која је укупно освојила 13 мандата, од чега је 6 припало ДСС-у, а 7 Дверима.}}'''{{Политичка партија/мандати|6|250|blue}}''' | bgcolor = pink|опозиција | [[Санда Рашковић Ивић]] |- ! [[Избори за народне посланике Србије 2020.|2020]] | | 72.085 | 2,24% | '''{{Политичка партија/мандати|0|250|blue}}''' | style="background:#ddd;"| ван парламента | rowspan="2" | [[Милош Јовановић]] |- ![[Општи избори у Србији 2022.|2022]] |[[Национално демократска алтернатива]] |204.444 |5,54% |'''{{Политичка партија/мандати|15|250|blue}}''' | |} === Председнички избори === {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ [[Председник Републике Србије]] ! Избори ! Кандидат ! # ! 1. круг — гласови !% ! # ! 2. круг — гласови !% ! Резултат ! Детаљи |- style="background:#dfdfdf;" ! [[Избори за председника Србије 1992.|1992]] | [[Милан Панић]] | 2. | 1.516.693 | 32,11 | colspan=3 rowspan=1|без другог круга | bgcolor=pink|[[Датотека:X mark.svg|15px|није изабран]] | подршка независном кандидату |- style="background:#dfdfdf;" ! [[Избори за председника Србије 1997.|1997]] | colspan=9 style="background:#ddd;| бојкот |- ! [[Први неуспели избори за председника Србије 2002.|сеп-окт 2002]] | [[Војислав Коштуница]] | {{increase}}1. | 1.123.420 | 30,89 | {{nochange}}1. | 1.991.947 | 66,86 | bgcolor=pink|[[Датотека:X mark.svg|15px|није изабран]]{{напомена|резултати проглашени неважећим због ниске излазности}} | |- ! [[Други неуспели избори за председника Србије 2002.|дец 2002]] | [[Војислав Коштуница]] | {{nochange}}1. | 1.699.098 | 57,66 | colspan=3 rowspan=1|без другог круга | bgcolor=pink|[[Датотека:X mark.svg|15px|није изабран]]{{напомена|резултати проглашени неважећим због ниске излазности}} | |- style="background:#dfdfdf;" ! [[Неуспели избори за председника Србије 2003.|2003]] | colspan=9 style="background:#ddd;| бојкот<ref name="CeSID12">{{Cite book|title=Oko izbora 12 |publisher=CeSID |year=2003 |page=23}}</ref> |- ! [[Избори за председника Србије 2004.|2004]] | [[Драган Маршићанин]] | {{decrease}}4. | 414.971 | 13,30 | | | | bgcolor=pink|[[Датотека:X mark.svg|15px|није изабран]] | кандидат владајуће коалиције |- style="background:#dfdfdf;" ! [[Избори за председника Србије 2008.|2008]] | [[Велимир Илић]] | {{increase}}3. | 305.828 | 7,43 | | | | bgcolor=pink|[[Датотека:X mark.svg|15px|није изабран]] | подршка кандидату из коалиције |- ! [[Избори за председника Србије 2012.|2012]] | [[Војислав Коштуница]] | {{decrease}}4. | 290.861 | 7,44 | | | | bgcolor=pink|[[Датотека:X mark.svg|15px|није изабран]] | |- ! [[Избори за председника Србије 2017.|2017]] | [[Александар Поповић (политичар)|Александар Поповић]] | {{decrease}}10. | 38.167 | 1,04 | colspan=3 rowspan=1|без другог круга | bgcolor=pink|[[Датотека:X mark.svg|15px|није изабран]] | |- ! [[Општи избори у Србији 2022.|2022]] | [[Милош Јовановић]] | {{increase}}3. | 226.137 | 6,10 | colspan=3 rowspan=1|без другог круга | bgcolor=pink|[[Датотека:X mark.svg|15px|није изабран]] | |} {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ [[Председник Савезне Републике Југославије|Председник СР Југославије]] ! Избори ! Кандидат ! # ! 1. круг — гласови !% ! # ! 2. круг — гласови !% ! Резултат ! Детаљи |- ! [[Избори за председника Савезне Републике Југославије 2000.|2000]] | [[Војислав Коштуница]] | 1. | 2.470.304 | 50,24 | colspan=3 rowspan=1|без другог круга | bgcolor=lightgreen| [[Датотека:Yes_check.svg|15px|изабран]] | увод у [[Свргавање Слободана Милошевића|петооктобарску револуцију]] |} == Председници == {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ !Бр. ! colspan="2" |Председник !Рођен-Умро !Почетак функције !Крај функције |- ! style="background:blue" |1 |др [[Војислав Коштуница]] |[[Датотека:Flickr - europeanpeoplesparty - EPP Congress Rome 2006 (68) (cropped 2).jpg|101x101пискел]] |1944– |26. јул 1992. |19. март 2014. |- ! style="background:blue" |2 |др [[Санда Рашковић Ивић]] |[[Датотека:Sanda Raskovic Ivic i Djordje Vukadinovic-mc.rs Crop.jpg|100x100пискел]] |1956– |12. октобар 2014. |29. јул 2016. |- ! style="background:blue" |3 |др [[Милош Јовановић]] |[[Датотека:Milos Jovanovic, Serbian politician.jpg|113x113пискел]] |1976– |28. мај 2017. |''тренутно'' |- | |} == Истакнути чланови == * [[Милош Јовановић]] — председник странке'' * [[Драган Маршићанин]] — ''потпредседник странке и бивши председник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]]'' * [[Александар Поповић (политичар)|Александар Поповић]] — ''члан председништва странке, бивши министар науке и заштите животне средине (2004—2007) и бивши министар рударства и енергетике (2007—2008)'' * [[Слободан Јанковић]] == Бивши чланови == * [[Војислав Коштуница]] — ''Оснивач ДСС, бивши председник странке од њеног оснивања, бивши [[председник Савезне Републике Југославије]] и [[Председник Владе Републике Србије|Владе Републике Србије]].'' *[[Владета Јанковић]] — ''бивши потпредседник странке,бивши амбасадор Савезне Републике Југославије у Уједињеном краљевству (2001—2004) бивши амбасадор Србије у Ватикану (2008—2012),напустио странку 2014.'' * [[Санда Рашковић Ивић]] — ''бивши председник странке (2014—2016), бивши Комесар за избеглице, бивши председник Координационог центра за Косово и Метохију (2004—2007) и бивши амбасадор Србије у [[Италија|Италији]] (2008—2011)'' * [[Ђурђе Нинковић]] — ''Члан Главног одбора ДСС 1992-1996. и 2000-2001. Заменик министра правде Србије 2001. Напустио странку 2007.'' *[[Владан Батић]]— ''један од оснивача странке,странку напустио 1997.када је основао [[Демохришћанска странка Србије|ДХСС]]'' * [[Драган Јочић]]— ''Бивши народни посланик, бивши потпредседник владе Зорана Ђинђића, бивши потпредседник ДСС и бивши министар унутрашњих послова Републике Србије (2004—2008. године). * [[Слободан Самарџић]] — ''Бивши председник посланичке групе ДСС, бивши потпредседник ДСС и бивши [[министар]] за [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]].'' * [[Бора Ђорђевић]] — ''Бивши [[Главни одбор Демократске странке Србије|Главног одбора ДСС]] и саветник министра културе (2004—2005).'' * [[Синиша Ковачевић]] — ''Драмски писац, бивши члан [[Главног одбора Демократске странке Србије|Главног одбора ДСС]] и народни посланик (2012—2014).'' *[[Милан Ст. Протић]]— ''историчар,странку напустио 1992.'' * [[Душан Пророковић]] * [[Милан Лапчевић]] * [[Ненад Поповић]] * [[Андреја Младеновић]] * [[Милан Стаматовић]] * [[Милош Ковић]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Democratic Party of Serbia | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Демократска странка Србије }} * {{званични веб-сајт|http://www.dss.rs/}} {{политичке странке у Србији}} [[Категорија:Демократска странка Србије| ]] [[Категорија:Политичке партије у Србији]] [[Категорија:Конзервативне странке]] laev06tgywqbf7im18zvjhuwnqkl1c2 0 65386 25121870 24306646 2022-07-25T05:45:41Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki {{курзивни наслов}} {{short description|Дневне новине са седиштем у Лондону}}{{рут}} {{Часопис | име = Фајненшал тајмс | лого = [[Датотека:Ftlogo.jpg|130px]] | слика = File:Financial_Times_22_February_2021_cover.jpg | опис = Насловна страна издања од 22. фебруара 2021. | тип = дневне новине<ref>{{cite web|url=https://www.eurotopics.net/en/148542/financial-times|title=Financial Times {{pipe}} eurotopics.net|website=eurotopics.net ([[Federal Agency for Civic Education|BPB]])|access-date=17 April 2020}}</ref> | формат = Broadsheet | власник = ''Nikkei Inc.'' | уредник = Lionel Barber | оснивање = {{start date and age|1888|1|9|df=yes}} | језик = енглески | седиште = [[Лондон]],<br />{{застава|Уједињено Краљевство}} | тираж = 111.898 (штампа)<br>740.000 (дигитално) (септембар 2021)<ref>{{cite web|url=https://www.abc.org.uk/product/2301|title=Financial Times|publisher=Audit Bureau of Circulations|year=2019|accessdate=31 October 2019}}</ref> | ISSN = 0307-1766 | урл = {{URL|www.ft.com}} }} '''''Фајненшал тајмс''''' ({{јез-енгл|Financial Times}}), скраћено '''''FT''''', међународни је пословни [[часопис]] из [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]]. Сматра се да је ово часопис са највећом репутацијом, који чита већина пословних лидера. Based in London, England, the paper is owned by a Japanese holding company, [[Nikkei, Inc.|Nikkei]], with core editorial offices across Britain, the United States and continental Europe. In July 2015, [[Pearson plc|Pearson]] sold the publication to Nikkei for [[Pound sterling|£]]844 million ([[US$]]1.32 billion) after owning it since 1957. In 2019, it reported one million paying subscriptions, three-quarters of which were digital subscriptions.<ref>{{cite web|title=FT tops one million paying readers|url=https://aboutus.ft.com/en-gb/announcements/ft-tops-one-million-paying-readers/|website=Financial Times|language=en-GB|access-date=19 April 2019}}</ref><ref name="Guardian20190419">{{cite news|last=Greenslade|first=Roy|date=14 April 2019|title=Financial Times thrives by focusing on subscriptions|language=en-GB|work=[[The Guardian]]|url=https://www.theguardian.com/media/commentisfree/2019/apr/14/financial-times-thrives-by-focusing-on-subscriptions|access-date=19 April 2019|issn=0261-3077}}</ref> The newspaper has a prominent focus on [[Business journalism|financial journalism]] and economic analysis over [[News media|generalist reporting]], drawing both criticism and acclaim. The daily sponsors an [[Financial Times and McKinsey Business Book of the Year Award|annual book award]] and publishes a "[[Financial Times Person of the Year|Person of the Year]]" feature. The [[#Editorial stance|editorial stance of the ''Financial Times'']] centres on [[economic liberalism]], particularly [[free trade]] and [[free market]]s. Since its founding it has supported [[liberal democracy]], favouring [[classically liberal]] politics and policies from international governments; its newsroom is independent from its editorial board, and it is considered a [[newspaper of record]]. Due to its history of economic commentary, the ''FT'' publishes a [[#Indices|variety of financial indices]], primarily the [[FTSE All-Share Index]]. Since the late 20th century, its typical depth of coverage has linked the paper with a [[White-collar worker|white-collar]] and educated readership.<ref>{{cite news |last1=Plunkett |first1=John |last2=Martinson |first2=Jane |title=Financial Times sold to Japanese media group Nikkei for £844m |url=https://www.theguardian.com/media/2015/jul/23/financial-times-sale-pearson |work=The Guardian |date=24 July 2015 |access-date=29 May 2020 |issn=0261-3077 |language=en-GB}}</ref><ref>{{cite web |last=Kynaston |first=David |title=A Brief History of the Financial Times |url=https://www.gale.com/binaries/content/assets/gale-us-en/primary-sources/intl-gps/intl-gps-essays/full-ghn-contextual-essays/ghn_essay_ftha_kynaston1_website.pdf |publisher=Viking Adult |year=1988 |access-date=20 May 2020}}</ref> Because of this tendency, the ''FT'' has traditionally been regarded as a [[Centrism|centre]]<ref>{{cite book |editor-last=Rawlinson |editor-first=Francis |title=How Press Propaganda Paved the Way to Brexit |url=https://books.google.com/books?id=J2vLDwAAQBAJ&dq=%22The+Financial+Times%22+%22Centre%22+How+Press+Propaganda+Paved+the+Way+to+Brexit&pg=PA65 |publisher=[[Springer Nature]] |date=2020 |page=65 |isbn=9783030277659}}</ref> to [[Centre-right politics|centre-right]]<ref>{{cite book |editor-last=Schaeffner |editor-first=Christina |title=Political Discourse, Media and Translation |url=https://books.google.com/books?id=6BIaBwAAQBAJ&dq=centre-right+liberal+FT&pg=PA35 |quote=With regard to political affiliation ''The Daily Telegraph'' is a right-wing paper, ''The Times'' centre-right, ''The Financial Times'' centre-right and liberal, and ''The Guardian'' centre-left. |date=2009 |page=35 |publisher=[[Cambridge Scholars Publishing]] |isbn=9781443817936}}</ref> [[Liberalism|liberal]],<ref>{{cite book|editor=Essvale Corporation Limited |title=Business Knowledge for IT in Retail Banking: A Complete Handbook for IT Professionals |url=https://books.google.com/books?id=lkkGaIr3DQkC&dq=centre-right+liberal+FT&pg=PA46 |quote=The Financial Times is normally seen as centre-right/liberal, although to the left of its principal competitor, The Wall Street Journal. It advocates free markets and is generally in favour of globalisation. |date=2007 |page=46 |publisher=Essvale Corporation Limited |isbn=9780955412424}}</ref> [[neoliberal]],<ref>{{cite book |last1=Morgan |first1=Kevin |last2=Marsden |first2=Terry |last3=Murdoch |first3=Jonathan |title=Worlds of Food: Place, Power, and Provenance in the Food Chain |url=https://books.google.com/books?id=LeM9CyPsnvAC&dq=%22liberal+Financial+Times%22&pg=PA41 |quote=The neo-liberal Financial Times was outraged by the Farm Bill's 'grotesque farm subsidies' and it accused Washington of having 'surrendered to protectionism', while the heads of the WTO, World Bank, and the IMF penned a joint protest ... |publisher=Oxford University Press |date=2006 |page=41 |isbn=9780191556623}}</ref> and [[conservative-liberal]]<ref name="cons">{{cite book |editor-last=Kirchhelle |editor-first=Claas |title=Pyrrhic Progress: The History of Antibiotics in Anglo-American Food Production |url=https://books.google.com/books?id=jT6-DwAAQBAJ&dq=%22liberal+Financial+Times%22&pg=PA1927 |quote=Enthusiastic reports subsequently appeared in the left-leaning Observer and the conservative-liberal Financial Times. |date=2020 |page=1927 |publisher=[[Rutgers University Press]] |isbn=9780813591490}}</ref> newspaper. The ''Financial Times'' is headquartered in [[Bracken House, London|Bracken House]] at 1 Friday Street, near the city's financial centre, where it maintains its [[publishing]] house, corporate centre, and main editorial office. == Историја == [[File:Financial Times 1888 front page.jpg|thumb|The front page of the ''Financial Times'' on 13 February 1888|247x247px]] The ''FT'' was launched as the ''London Financial Guide'' on 10 January 1888, renaming itself the ''Financial Times'' on 13 February the same year. Describing itself as the friend of "The Honest Financier, the Bona Fide Investor, the Respectable Broker, the Genuine Director, and the Legitimate Speculator", it was a four-page journal. The readership was the financial community of the [[City of London]], its only rival being the more daring and slightly older (founded in 1884) ''Financial News''. On 2 January 1893 the ''FT'' began printing on light pink paper to distinguish it from the similarly named ''Financial News'': at the time it was also cheaper to print on unbleached paper (several other more general newspapers, such as ''[[The Sporting Times]]'', had the same policy), but nowadays it is more expensive as the paper has to be dyed specially.<ref>{{cite web|title=About the newspaper|url=http://help.ft.com/newspaper-delivery/about-the-newspaper/|archive-url=https://web.archive.org/web/20120108062240/http://help.ft.com/newspaper-delivery/about-the-newspaper/#axzz3ZDPTGgyZ|url-status=dead|archive-date=8 January 2012|work=Financial Times|access-date=4 May 2015}}</ref> After 57 years of rivalry the ''Financial Times'' and the ''Financial News'' were merged in 1945 by [[Brendan Bracken, 1st Viscount Bracken|Brendan Bracken]] to form a single six-page newspaper. The ''Financial Times'' brought a higher circulation while the ''Financial News'' provided much of the editorial talent. The ''Lex'' column was also introduced from ''Financial News''.<ref>{{cite web |url=http://gale.cengage.co.uk/images/FT%20Brief%20History%20by%20David%20Kynaston.pdf |title=A brief history of the FT by David Kynaston, author of ''The Financial Times: A Centenary History''. |access-date=15 October 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131015044548/http://gale.cengage.co.uk/images/FT%20Brief%20History%20by%20David%20Kynaston.pdf |archive-date=15 October 2013 |url-status=dead }}</ref> [[Gordon Newton]], a Cambridge graduate, took over as Editor in 1949, and immediately introduced a policy (then most unusual in [[Fleet Street]]) of direct recruitment of new university graduates, mainly from Oxbridge, as its trainee journalists. Many of them proceeded to have distinguished careers elsewhere in journalism and British public life, and became the mainstay of the paper's own editorial strengths until the 1990s. The first such 'direct recruit' was (the future leading British economist) Andrew Shonfield; the second was (later Sir) William Rees-Mogg who went on, via ''[[The Sunday Times]]'', to edit ''[[The Times]]'' in 1967 following its acquisition by Roy Thomson. Other FT Oxbridge recruits included the future [[Chancellor of the Exchequer]] [[Nigel Lawson]]. The FT's distinctive recruitment policy for Fleet Street journalists was never popular with the [[National Union of Journalists]] and ceased in 1966 following the recruitment of Richard Lambert from Oxford, himself a future Editor of the FT. Meanwhile, Pearson had bought the paper in 1957.<ref>{{Cite web|title=History of Pearson plc – FundingUniverse|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/pearson-plc-history/|access-date=2021-03-02|website=fundinguniverse.com}}</ref> Over the years the paper grew in size, readership and breadth of coverage. It established correspondents in cities around the world, reflecting a renewed impetus in the [[world economy]] towards [[globalisation]]. As cross-border trade and capital flows increased during the 1970s, the ''FT'' began international expansion, facilitated by developments in technology and the growing acceptance of English as the international language of business. On 1 January 1979 the first ''FT'' (Continental Europe edition) was printed outside the UK, in Frankfurt; printing in the U.S. began in July 1985.<ref name=npius>{{cite news |url=https://news.google.com/newspapers?id=YO5VAAAAIBAJ&sjid=g-EDAAAAIBAJ&pg=6636%2C6548979 |work=Eugene Register-Guard |location=(Oregon) |agency=Associated Press |title=Financial Times of London now printed in U.S. |date=28 July 1985 |page=3F}}</ref> Since then, with increased international coverage, the ''FT'' has become a global newspaper, printed in 22 locations with five international editions to serve the UK, continental Europe, the U.S., Asia and the Middle East.<ref>{{cite web |url=http://www.fttoolkit.co.uk/2011mediakit/history_video.html |title=FT's Media Kit: FT Heritage and Innovation |publisher=Fttoolkit.co.uk |access-date=15 October 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130215215337/http://www.fttoolkit.co.uk/2011mediakit/history_video.html |archive-date=15 February 2013 |url-status=dead }}</ref> The European edition is distributed in continental Europe and Africa. It is printed Monday to Saturday at five centres across Europe, reporting on matters concerning the European Union, the [[euro]] and European corporate affairs.<ref>{{cite web |url=https://www.financialtimes.net/about_fttour.html |title=FT tour |publisher=Financialtimes.net |access-date=15 October 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130513183713/https://www.financialtimes.net/about_fttour.html |archive-date=13 May 2013 |url-status=dead }}</ref> In 1994 ''FT'' launched a luxury lifestyle magazine, ''How To Spend It''. In 2009 it launched a standalone website for the magazine.<ref>{{cite web |url=http://www.pearson.com/news/2009/october/financial-times-launches-how-to-spend-it-online.html?article=true |title=Financial Times launches How To Spend It online |publisher=Pearson |date=1 October 2009 |access-date=15 October 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131015160117/http://www.pearson.com/news/2009/october/financial-times-launches-how-to-spend-it-online.html?article=true |archive-date=15 October 2013 |url-status=dead }}</ref> On 13 May 1995 the ''Financial Times'' group made its first foray into the online world with the launch of FT.com. This provided a summary of news from around the globe, which was supplemented in February 1996 with stock price coverage. The second-generation site was launched in spring 1996. The site was funded by advertising and contributed to the online advertising market in the UK in the late 1990s. Between 1997 and 2000 the site underwent several revamps and changes of strategy, as the FT Group and Pearson reacted to changes online. ''FT'' introduced subscription services in 2002.<ref>{{cite web |url=http://www.pearson.com/news/2002/april/ftcom-to-launch-improved-website-with-new-content-and-services.html?article=true |title=FT.com to launch improved website with new content and services for users, subscribers and advertisers |publisher=Pearson |date=30 April 2002 |access-date=15 October 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131015160115/http://www.pearson.com/news/2002/april/ftcom-to-launch-improved-website-with-new-content-and-services.html?article=true |archive-date=15 October 2013 |url-status=dead }}</ref> FT.com is one of the few UK news sites successfully funded by individual subscription. In 1997 the ''FT'' launched a U.S. edition, printed in New York, Chicago, Los Angeles, San Francisco, Dallas, Atlanta, Orlando and Washington, D.C., although the newspaper was first printed outside New York City in 1985. In September 1998 the ''FT'' became the first UK-based newspaper to sell more copies internationally than within the UK. In 2000 the ''Financial Times'' started publishing a German-language edition, ''[[Financial Times Deutschland]]'', with a news and editorial team based in Hamburg. Its initial circulation in 2003 was 90,000. It was originally a joint venture with a German publishing firm, [[Gruner + Jahr]]. In January 2008 the ''FT'' sold its 50% stake to its German partner.<ref>{{cite web |url=http://www.pearson.com/news/2008/january/pearson-to-sell-its-ft-deutschland-stake-to-gruner-%2B-jahr.html?article=true |title=Pearson to sell its FT Deutschland stake to Gruner + Jahr |publisher=Pearson |access-date=15 October 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131015160113/http://www.pearson.com/news/2008/january/pearson-to-sell-its-ft-deutschland-stake-to-gruner-%2B-jahr.html?article=true |archive-date=15 October 2013 |url-status=dead }}</ref> ''FT Deutschland'' never made a profit and is said to have accumulated losses of €250 million over 12 years. It closed on 7 December 2012.<ref>{{cite web|last=Wiesmann |first=Gerrit |url=http://www.ft.com/intl/cms/s/0/0c8df1ae-356b-11e2-bd77-00144feabdc0.html |title=FT Deutschland closure date confirmed |work=Financial Times |date=23 November 2012 |access-date=15 October 2013}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.economist.com/news/business/21567952-curtains-or-see-you-world-wide-web-so-farewell-then-ftd |title=So farewell then, FTD |newspaper=The Economist |date=8 December 2012 |access-date=15 October 2013}}</ref> The ''Financial Times'' launched a new weekly supplement for the fund management industry on 4 February 2002. ''FT fund management'' (FTfm) was and still is distributed with the paper every Monday. FTfm is the world's largest-circulation fund management title.<ref>{{cite web |url=http://www.pearson.com/news/2002/january/financial-times-to-expand-fund-management-coverage.html?article=true |title=Financial Times to expand fund management coverage with new weekly supplement |publisher=Pearson |date=28 January 2002 |access-date=15 October 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131015160028/http://www.pearson.com/news/2002/january/financial-times-to-expand-fund-management-coverage.html?article=true |archive-date=15 October 2013 |url-status=dead }}</ref> Since 2005 the ''FT'' has sponsored the annual <nowiki>''Financial Times''</nowiki> and Goldman Sachs Business Book of the Year Award.<ref>{{cite web |url=http://www.ft.com/intl/cms/s/2/d61420c0-a83d-11d9-87a9-00000e2511c8.html |title=Why there is a need for this award |work=Financial Times |date=10 April 2005 |access-date=30 May 2012}}</ref> [[File:Financial Times building One Southwark Bridge.jpg|thumb|The London offices of the ''Financial Times'' at [[Southwark Bridge Road|One Southwark Bridge]], 2013|alt=|225x225px|left]] On 23 April 2007 the ''FT'' unveiled a "refreshed" version of the newspaper and introduced a new slogan, "We Live in Financial Times".<ref>{{cite web |url=http://www.pearson.com/news/2007/april/financial-times-unveils-global-refresh.html?article=true |title=Financial Times unveils global refresh |publisher=Pearson |date=23 April 2007 |access-date=15 October 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131015160110/http://www.pearson.com/news/2007/april/financial-times-unveils-global-refresh.html?article=true |archive-date=15 October 2013 |url-status=dead }}</ref> In 2007 the ''FT'' pioneered a [[metered paywall]], which let visitors to its website read a limited number of free articles during any one month before asking them to pay.<ref>{{cite news|url=http://www.economist.com/node/18904178 |title= Special report: The news industry |newspaper=The Economist |date=7 July 2011 |access-date=15 October 2013}}</ref> Four years later the ''FT'' launched its [[HTML5]] mobile internet app. Smartphones and tablets now drive 12% of subscriptions and 19% of traffic to FT.com.<ref>{{cite web |url=http://aboutus.ft.com/2012/04/12/ft-web-app-hits-two-million-users/ |title=FT Web App hits two million users |work=Financial Times |date=12 April 2012 |access-date=15 October 2013 |archive-date=13 March 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170313053459/http://aboutus.ft.com/2012/04/12/ft-web-app-hits-two-million-users/ |url-status=dead }}</ref> In 2012 the number of digital subscribers surpassed the circulation of the newspaper for the first time and the ''FT'' drew almost half of its revenue from subscriptions rather than advertising.<ref>{{cite web|last=Barber |first=Lionel |url=http://www.ft.com/intl/cms/s/2/6fce6e6e-711c-11e2-9d5c-00144feab49a.html |title= FT at 125: The world in focus |work=Financial Times |date=12 February 2013 |access-date=15 October 2013}}</ref><ref>{{cite web |url=http://aboutus.ft.com/2013/01/03/gillian-tett-keynote-remarks-at-the-knight-bagehot-37th-anniversary-gala/ |title=Gillian Tett keynote remarks at the Knight-Bagehot 37th Anniversary Gala |work=Financial Times |date=3 January 2013 |access-date=15 October 2013 |archive-date=7 March 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160307121537/http://aboutus.ft.com/2013/01/03/gillian-tett-keynote-remarks-at-the-knight-bagehot-37th-anniversary-gala/ |url-status=dead }}</ref> The ''FT'' has been available on [[Bloomberg Terminal]] since 2010<ref>{{cite web |url=http://www.pearson.com/news/2010/december/financial-times-now-available-on-bloomberg-professional.html?article=true |title=Financial Times now available on Bloomberg Professional |publisher=Pearson.com |date=6 December 2010 |access-date=15 October 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131015160108/http://www.pearson.com/news/2010/december/financial-times-now-available-on-bloomberg-professional.html?article=true |archive-date=15 October 2013 |url-status=dead }}</ref> and on the [[Wiser.org|Wisers]] platform since 2013.<ref>{{cite web|url=https://aboutus.ft.com/en-gb/announcements/financial-times-launches-on-wisers-services/|title=Financial Times launches on Wisers services|website=Financial Times}}</ref> From 2015, instead of the metered paywall on the website, visitors were given unlimited free access for one month, after which they needed to subscribe.<ref name="Guardian20190419"/><ref>{{cite news |title=Financial Times CEO John Ridding explains how to make people pay for media |first=Eric |last=Johnson |url= https://www.vox.com/2018/4/5/17200016/john-ridding-financial-times-ft-online-subscriptions-paywall-nikkei-peter-kafka-recode-media-podcast |newspaper=Recode.net |via=Vox |date=5 April 2018 |access-date=19 April 2020}}</ref> Pearson sold the Financial Times Group to [[Nikkei, Inc.]] for [[Pound sterling|£]]844 million ([[US$]]1.32 billion) in July 2015.<ref name="BBC20150723"/><ref name="Guardian20150724"/><ref name="Nikkei20151130"/> In 2016, the ''Financial Times'' acquired a controlling stake in Alpha Grid, a London-based media company specialising in the development and production of quality branded content across a range of channels, including broadcast, video, digital, social and events.<ref>{{Cite news|url=https://aboutus.ft.com/en-gb/announcements/ft-expands-content-marketing-studio-with-majority-stake-in-alpha-grid/|title=FT expands content marketing studio with majority stake in Alpha Grid}}</ref> In 2018, the ''Financial Times'' acquired a controlling stake in [[Longitude Research|Longitude]], a specialist provider of [[thought leadership]] and research services to a multinational corporate and institutional client base.<ref>{{Cite news|url=https://aboutus.ft.com/en-gb/announcements/financial-times-acquires-majority-stake-in-research-and-content-specialists-longitude/|title=Financial Times acquires majority stake in research and content specialists Longitude}}</ref> This investment built on the ''Financial Times''{{'}} recent growth in several business areas, including branded content via the acquisition of Alpha Grid, and conferences and events through ''Financial Times Live'' and extends the ''FT''{{'s}} traditional commercial offering into a wider set of integrated services. In 2020, reporter Mark Di Stefano resigned from the ''Financial Times'' after hacking into [[Zoom (software)|Zoom]] calls at other media organisations including ''[[The Independent]]'' and the ''[[Evening Standard]]''. In 2020, the retraction of an opinion piece by a reporter for the ''Financial Times'' generated a controversy about the editorial independence of the paper from outside political pressure. The controversy followed the withdrawal by the newspaper's editor of an opinion piece by ''FT''{{'s}} Brussels correspondent Mehreen Khan that was critical of French President [[Emmanuel Macron]]'s policy towards Muslim minorities in France. The piece was withdrawn from the ''FT'' website on the same day as its publication.<ref>{{cite news |last= Oborne |first=Peter |date=10 November 2020|title= Freedom of speech in France extends to Macron's critics as well |url= https://www.middleeasteye.net/opinion/freedom-speech-france-extends-macron-critics |work= Middle East Eye |access-date=4 July 2021}}</ref> President Macron subsequently published a letter in the ''FT'' directly responding to the arguments of the original opinion piece, even if it the original opinion piece was no longer available on the website of the newspaper.<ref>{{cite news |last= O’Leary |first= Naomi |date=11 November 2020|title= Europe Letter: EU happy to celebrate or stigmatise Muslim immigrants when it suits agenda|url= https://www.irishtimes.com/news/world/europe/macron-helps-propel-far-right-ideas-to-heart-of-europe-1.4406805 |work= The Irish Times |access-date=4 July 2021}}</ref> The editor of the ''FT'' [[Roula Khalaf]] who took the decision to withdraw the initial article, acknowledged having been contacted by the [[Élysée Palace|Élysée]] regarding the article and defended her decision on the basis purely of several factual errors in the original piece by Mehreen Khan.<ref>{{cite AV media |people= Roula Khalaf and Amol Rajan |date=21 April 2021 |title= Roula Khalaf, editor of The Financial Times|medium= audio |url=https://www.bbc.co.uk/sounds/play/m000v8ww |access-date= 4 July 2021 |time= 14:20 minutes in |work= BBC Sounds }}</ref> == Референце == {{Reflist|refs= <ref name="BBC20150723">{{cite web |title=Financial Times sold to Nikkei by Pearson for £844m |url=https://www.bbc.co.uk/news/business-33636321 |publisher=[[BBC News]] |date=23 July 2015}}</ref> <ref name="Guardian20150724">{{cite web |last1=Plunkett |first1=John |last2=Martinson |first2=Jane |title=Financial Times sold to Japanese media group Nikkei for £844m |url=https://www.theguardian.com/media/2015/jul/23/financial-times-sale-pearson |website=The Guardian |date=24 July 2015 |access-date=12 August 2015}}</ref> <ref name="Nikkei20151130">{{cite web |title=Nikkei completes acquisition of Financial Times |url=http://asia.nikkei.com/Business/Companies/Nikkei-completes-acquisition-of-Financial-Times |work=The Nikkei |date=30 November 2015}}</ref> }} == Спољашње везе == {{Commons category|Financial Times}} * {{official website|https://www.ft.com}} {{клица-екон}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Новине у Уједињеном Краљевству]] [[Категорија:Пословни часописи]] l1jo2cxigacyufoev0wvctdu2hruj68 0 67200 25121095 25112503 2022-07-24T13:04:20Z 109.237.2.66 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија етничка група | име = Срби у Босни и Херцеговини | слика = {{image array| perrow = 4| width = 75| height = 75 | image1 = Ploča Kulina bana iz crkve kod Visokog.jpg| caption1 = [[Кулин]] | image2 = Seal of Tvrtko I of Bosnia.jpg |caption2 = [[Стефан Твртко I Котроманић|Стефан Твртко -{I}-]] | image3 = Sokullupasa.jpg| caption3 = [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед-паша]] | image4 = Makarije Sokolovic2.JPG| caption4 = [[Патријарх српски Макарије|Патријарх Макарије]] | image5 = Saint Basil of Ostrog.jpg| caption5 = [[Василије Острошки]] | image6 = Sava Vladislavic Raguzinski.jpeg| caption6 = [[Сава Владиславић Рагузински|Сава Владиславић]] | image7 = Filip Visnjic guslar.jpg| caption7 = [[Филип Вишњић]] | image8 = Sima Milutinovic Sarajlija.jpg| caption8 = [[Сима Милутиновић Сарајлија|Сима Милутиновић]] | image9 = Petar Popović Pecija.jpg| caption9 = [[Петар Поповић Пеција|Петар Поповић]] | image10 = Mico Ljubibratic 1875 HumL.png| caption10 = [[Мићо Љубибратић]] | image11 = Aleksa Santic.JPG| caption11 = [[Алекса Шантић]] | image12 = Jovan Ducic.jpg| caption12 = [[Јован Дучић]] | image13 = Petar Kocic.jpg| caption13 = [[Петар Кочић]] | image14 = Vladimir Ćorović.jpg| caption14 = [[Владимир Ћоровић]] | image15 = S. Kragujevic, Ivo Andric, 1961.jpg| caption15 = [[Иво Андрић]] | image16 = Gavrilo Princip, outside court.jpg| caption16 = [[Гаврило Принцип]] | image17 = Mselimovic.jpg| caption17 = [[Меша Селимовић]] | image18 = Branko_Copic.jpg| caption18 = [[Бранко Ћопић]] | image19 = MiloradEkmecic.jpg| caption19 = [[Милорад Екмечић]] | image20 = Dusko_trifunovic.jpg| caption20 = [[Душко Трифуновић]] | image21 = Zdravko_Čolić_in_Požarevac.jpg| caption21 = [[Здравко Чолић]] | image22 = Emir_Kusturica_Bruxelles05.jpg| caption22 = [[Емир Кустурица]] | image23 = 20140905 U21 AUT BIH BIH23 1045.jpg| caption23 = [[Раде Крунић]] | image24 = 2016-12-14_Tijana_Boskovic_by_Sandro_Halank.jpg| caption24 = [[Тијана Бошковић]] }} | популација = '''1.369.883''' — 31,38% (1991)<ref name="попис1991">{{cite web|title=Становништво према националној припадности и површини насеља| url = http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914013.pdf| accessdate=15. 7. 2016|year=1991}}</ref><br /> '''1.086.733''' — 30,78% (2013)<ref name="попис2013">{{cite web|title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини|url=http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf|accessdate=15. 7. 2016|year=2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20171224103940/http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf|archive-date=24. 12. 2017|url-status=dead}}</ref> | попместо = {{застава|Босна и Херцеговина}}<br />({{застава|Република Српска}}) | језик = [[српски језик]] ([[ијекавски изговор]]) | религија = углавном [[Православље|православна]], мањим дијелом [[Атеизам|атеисти]], [[Ислам|муслимани]] и [[католицизам|католици]] | група = [[Бошњаци]] и [[Хрвати у Босни и Херцеговини|босанскохерцеговачки Хрвати]] }} {{Срби}} '''[[Срби]]''' су један од три конститутивна народа [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], који у највећем броју живе у [[Република Српска|Републици Српској]], једном од два [[Ентитет (политика)|ентитета]] земље. Осим у Републици Српској, гдје Срби чине око 81,51%<ref name="попис2013"/> становништва, Срби живе у веома малом броју и у другом ентитету Босне и Херцеговине, [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]], гдје их је око 2,55%<ref name="попис2013"/> у цјелокупном становништву. У другом ентитету, Федерацији Босне и Херцеговине, Срби чине већину у Дрвару, Гламочу, Босанском Грахову и Босанском Петровцу. У Босни и Херцеговини Срби насељавају области: [[Босна|Босне]], [[Босанска Крајина|Крајине]], [[Семберија|Семберије]], [[Источна Херцеговина|Херцеговине]], [[Посавина|Посавине]], Бирча и [[Подриње (регија)|Подриња]] па се према регионалној припадности могу називати: Крајишницима, Босанцима, Бирчанима, Посавцима, Семберцима, Херцеговцима, Подрињцима. Од 15. до 19. века, православни Срби у данашњој Босни и Херцеговини често су били прогоњени у Османском царству. У 20. веку, прогони Аустро-Угарске, геноцид у Другом светском рату, политичка превирања и лоши економски услови изазвали су више емиграције. Деведесетих година многи босански Срби су се преселили у Србију и Црну Гору. Срби највећим дијелом живе у [[Република Српска|Републици Српској]], док их у [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]] има у занемаривом броју, у [[Унско-сански кантон|Унско-санском]] и [[Кантон 10|Кантону 10]]. Срби су територијално најраспрострањенији народ у Босни и Херцеговини. Говоре [[српски језик|српским језиком]] [[ијекавски изговор|ијекавског изговора]], и већином су [[православље|православне]] вјере, док мали број њих чине [[атеизам|атеисти]], мухамеданци или римокатолици. == Историја Срба у Босни и Херцеговини == === Србија (српске земље) у средњем вијеку === [[Датотека:Migration of Serbs.png|лево|мини|Миграције Срба у раном средњем вијеку]] {{главни чланак|Историја Србије у средњем веку|Босна у средњем веку|Краљевина Босна|Војводство Светог Саве}}Срби су населили Балкан у 6. и 7. веку. Према Порфирогенитовом [[De administrando imperio|De Administrando Imperio]] (око 960), Срби су населили и простор који се данас назива Босна и Херцеговина. Насељавали су и владали Србијом, која је укључивала "Босну" (са два насељена града; Котор и Десник) и "Расцију", и поморске кнежевине Травунију, Захумље и Паганију, прва двије су грубо подијељене ријеком Неретву ( укључујући и оно што је данас Херцеговина). У Србији је у то вријеме владала династија Властимировића. Током владавине Мутимира (р. 851-891), Срби су били христијанизовани. Срби су били важни византијски савезници; флоте Захумља, Травуније и Конавала (српски "Поморје") су послате да се боре против Сарацена(Арапа) који су напали град Рагуса (Дубровник) 869. године, на непосредан захтјев Василија Првог, кога су Дубровчани измолили за помоћ.<ref>{{Cite journal|last=Milanović|first=Jasmina|date=1. 2. 2014|title=Mabel Grujić i Delfa Ivanić. Dobročiniteljke srpskog naroda|url=http://dx.doi.org/10.29362/ist20veka.2014.1.mil.9-26|journal=Istorija 20. veka|volume=32|issue=1/2014|doi=10.29362/ist20veka.2014.1.mil.9-26|issn=0352-3160|pages=9–26}}</ref> Територијом Босне владало је неколико српских династија, готово у читавом континуитету средњег вијека. Босном или већином данашњих подручја владали су [[Властимировићи]], [[Војислављевићи|Војислављевић]]<nowiki/>и, [[Немањићи|Немањић]]<nowiki/>и и [[Котроманићи|Котроманић]]<nowiki/>и, као владарске династије, и више обласних племићких српских породица(у познијем средњем вијеку Косаче, Раденовићи итд.). [[Петар Гојниковић|Кнез Петар]] (892—917), поразио је Тишемира у Босни, припајајући долину Босне.<ref name="automatski_generisano1">{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.3998/mpub.8108|title=The Early Medieval Balkans|last=Fine|first=John|year=1991|publisher=University of Michigan Press|isbn=9780472081493|location=Ann Arbor, MI|pages=}}</ref> Петар је преузео Неретву, након чега је, чини се, дошао у сукоб са Михајлом, бугарском вазалном владаоцем Захумља (са Травунијом и Дукљом).<ref name="automatski_generisano1" /> '''Властимировићи''' (негде '''''Вишеславићи''''' или '''''Војиславићи''''') су прва [[Историја Срба у раном средњем веку|српска]] владарска [[династија]] о којој постоје историјске биљешке, а која је владала [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевином Србијом]] од 7. до 10. века.<ref>{{Cite journal|last=Самарџија|first=Снежана Д.|year=2017|title=Белешка уз једну стару историју књижевности „усменога постања”|url=http://dx.doi.org/10.18485/godisnjak.2017.12.6|journal=Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима|volume=12|doi=10.18485/godisnjak.2017.12.6|issn=1820-5305|pages=75–86}}</ref> Цар [[Константин VII Порфирогенит]] у свом делу ''[[De administrando imperio]]'' посвећује осам поглавља досељавању [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]] на [[Балканско полуострво|Балкан]]. У поднаслову једног поглавља стоји ''О Србима и земљи у којој сада обитавају'' и говори о поријеклу, постојбини и познатим члановима српске владарске породице. Врховни поглавар Срба у Бијелој Србији је имао два сина од којих је један узео пола [[народ]]а и отишао цару [[Ираклије|Ираклију]] тражећи од њега да му да на дар земљу на којој ће се са својим [[народ]]ом населити, док је други син остао да након оца влада Белом Србијом.<ref>{{Citation|title=Интерпункцијска терминологија код Срба од Вука до данас|url=http://dx.doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch4|publisher=Савез славистичких друштава Србије|year=2018|accessdate=22. 2. 2019|isbn=9788691794934|first=Вељко Ж.|last=Брборић|pages=61–73}}</ref> Србима који су дошли на Балкан наставили су да владају потомци њиховог вође (''син, потом унук и тако редом''), а први владар кога знамо по имену је [[Вишеслав]] (''Војислав'') за кога се сматра да је владао око [[780]]. године. После њега влада његов син [[Радослав Вишеславић|Радослав]], кога наслеђује његов син [[Просигој]]. Након доласка на Балкан, Срби су формирали неколико међусобно повезаних кнежевина. Средином [[9. век]]а, формира се јако државно средиште под кнезом Властимиром. Властимир ([[9. век]]–[[860]]) је први српски жупан (кнез) о коме постоји више података. Он је син жупана [[Просигој]]а, владао је врло успјешно Србијом. У трогодишњем рату (који је био у времену од [[836]]. до [[852]]. год) против бугарског хана [[Пресијан I|Пресијана]] Властимир је био побједник. Да би и са запада осигурао своју државу, удао је своју ћерку Крајину за требињског жупана Белу, подаривши му титулу кнеза ("архонта"). Тиме је Травунију вазално везао за Србију (Рашку), у чијем је саставу она остала као зависна, вазална област, до друге половине [[10. век|10. вијека]]. Властимира наслеђује најстарији син [[Мутимир]]. Мутимир је са својом браћом [[Стројимир Властимировић|Стојимиром]] и [[Гојник]]ом успешно одбио нови бугарски напад на Србију за време [[Борис I|Бориса]] (852—888), када Бугарска почиње да јача, али је и Србија (Рашка) постала доста снажна држава. У време жупана Мутимира извршено је „Крштење Србије“ [[879]]. године. Последњи владар из рода Властимировића, кнез(негдје Краљ, односно Архонт) [[Часлав Клонимировић|Часлав]] је, уз помоћ и подршку [[Византијско царство|Византије]], обновио и ојачао српску државу, тако да је она могла да парира тадашњем [[Прво бугарско царство|Бугарском царству]]. Смрћу цара Симеона ([[927]]), он долази у Србију из Бугарске (гдје је провео готово цијели дотадашњи живот), те уз помоћ Византије обнавља своју државу. Тада је Србија (Рашка), поред централних области, обухватала Босну и Травунију. Само је Хум, од земаља гдје су живели Срби (као и у свим просторима од Цетине до Бојане, како свједочи [[Константин VII Порфирогенит]]) остао неприпојен Србији; њиме је управљао [[Михајло Вишевић]]. који се после пораза [[Бугари|Бугара]] од Византије ставио под њихову заштиту. Како су крајем [[9. век]]а у [[Панонска низија|Панонију]] стигли Угри ([[Мађари]]), они су својим брзим коњима из подунавске равнице ([[Дунав]]а и Тисе) правили упаде у српске земље, нарочито у [[Босна|Босну]], али их је сузбио српски жупан (кнез) Часлав, погубивши у једном окршају угарског кнеза Киза. Да би се [[Мађари|Угри]] осветили, како нас обавјештава Барски родослов (Љетопис попа Дукљанина), они су у ноћном препаду у данашњој Мачви заробили жупана Часлава и са блиским рођацима бацили у Саву. У вријеме византијског цара [[Јован I Цимискије|Јована Цимискије]] ([[969]]–[[976]]) Византија ће покорити Бугарску и Србију све до реке Дунава. После његове смрти, Србија се распада по принципу феудалне раздробљености. [[Датотека:Serbia960AD.png|лево|мини|Србија у деветом и десетом вијеку, под влашћу династије Властимировића, успоредба са данашњим границама]] '''Војислављевићи''' су [[Срби|српска]] [[Средњи век|средњовијековна]] [[династија]], која је наследила власт над [[Дукља|Дукљом]] преко [[Јован Владимир|Јована Владимира]] и српске династије [[Властимировићи|Властимировића]]. Ова владарска лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и [[Захумље]], [[Рашка|Рашку]] и [[Босна|Босну]]. Њихова владавина је трајала од [[1018]]. до [[1186]]. године, када је примат преузела династија [[Немањићи|Немањић]]. Војислављевићи носе име по [[Травунија|Травунском]] племићу по имену [[Стефан Војислав]], који је био синовац владара Дукље [[Јован Владимир|Светог Јована Владимира]]. Он је такође био и унук Љутимира, посљедњег кнеза Рашке. Када је поново [[Византијско царство|Византија]] окупирала Рашку, кнез Војислав и његов син [[Михаило Војислављевић|Михаило]], који је рођен након [[1042]]. и који је постао Велики жупан Зете [[1050]]/[[1055]], обновили су кнежевину и задржали независност од Византије(Источног Римског царства). Након Михаила постављен је његов син Петрислав за великог кнеза Дукље. Икона краља Михајла са круном се и даље чува у Цркви Светог Михајла у [[Стон]]у, на полуострву [[Пељешац]]. Наследио га је његов син [[Константин Бодин]], који је владао од [[1080]]. до [[1101]]. Вукан и Марко, нови кнезови Рашке су вероватно били синови поменутог Петрислава. [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукан]] (1083—1115) је био Велики жупан док није Марку предао управљање Дукљом. Византијски цар [[Алексије I Комнин]] касније је приморао Вукана да призна врховну власт Византије [[1094]]. године. Након Бодинове смрти 1101. године непрестане борбе за власт између његових наследника ослабиле су државу. Бодин је претходно прогнао [[Доброслав II|Доброслава]], његовог млађег брата, заједно са својим рођаком [[Кочапар]]ом. 1101. године они су се вратили и наставили борбе за власт у Дукљи. Године 1114, [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђе]], син Константина Бодина, преузео је власт у Дукљи. Следеће године Вукана замјењује синовац [[Урош I Вукановић]] (око [[1115]]—[[1131]]) у Рашкој. Ђорђева владавина је трајала до [[1118]]. године. Један од синова Уроша I био је [[Завида]], кнез Захумља. Његова четири сина ће на крају довести до тога да власт над Рашком преузме династија [[Немањићи]]и. [[Датотека:Časlav crop.jpg|мини|Часлав, Кнез, Краљ, Архонт Срба]] [[Датотека:SerbianBordersVlastimir.png|лево|мини|Српске границе у раном деветом вијеку, за вријеме владавине Кнеза [[Властимир]]а]] '''Немањићи''' су [[Средњи век|средњовијековна]] [[Срби|српска]] [[династија]] која је владала [[Србија|Србијом]] више од два века и остварила највеће проширење [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]]. Династија је названа по [[Стефан Немања|Стефану Немањи]] I, оснивачу династије који је повезан са [[Вукановићи]]ма по мушкој линији и са [[Војислављевићи]]ма по [[Женка|женској]] линији. У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила, женском линијом у династију [[Лазаревићи|Лазаревића]]. Како су Лазаревићи родбински повезани са династијом [[Бранковићи|Бранковића]], који су владали дијелом [[Срби|Срба]] до прве половине [[16. век|16. вијека]] постоји могућност да су по женској линији и ти Бранковићи били потомци Немањића. Династија Немањића "углавном је владала претежно Херцеговином, а повремено и свим дијеловима Босне, а Подриње, Сребреница, Посавина, Усора и Соли Стефан Драгутин (српски Стефан Драгутин, умро 12. марта 1316) био је краљ Србије од 1276-82. и краљ Сријема од 1282. до 1316. године. Владао је Србијом која је обухватала велике дијелове данашње Босне, све до његовог одрицања 1282. године, када се разболио. Сријемски краљ и његов млађи брат наслиједио га је као владара Србије, а касније је постао монах и променио име у Теокист. Српски Цар Стефан Душан Силни, је овладао цијелом територијом данашње Босне и Херцеговине, и прогласио се Царем Срба, Грка и Бугара. Послије његове смрти Котроманићи поново наступају као суверени владари тог простора. [[Датотека:Balkans in 1350 according to Gustav Droysen from 19th century.jpg|мини|Карта Српског царства, Цара Душана, 1350. године, према њемачком историчарз Густаву Дројсену, карта рађена у деветнаестом вијеку. На карти Српско царство обухвата и простор српске Босне и Херцеговине.]] [[Датотека:Bosna.svg|лево|мини|Босна у 10. веку. Босанска држава током владавине Кулина Бана 1180—1204. Босанска држава током владавине краља Твртка 1353—1391. Границе босанске државе у другој половини 15. века. Босна и Херцеговина у другој половини 19. века.]] '''Котроманићи''' су били [[Срби|српска]] владарска [[династија]] у [[Босна у средњем веку|средњовијековној Босни]], која је владала приближно од [[1250]]. до [[1463]]. године. Котроманићи су били чланови касносредњовјековних босанских племићких и касније краљевских династија. Подижући се на власт средином 13. стољећа као банови Босне, са контролом над нешто више од долине истоимене ријеке, Котроманићи владари су проширили своје подручје кроз серију освајања како би укључили готово сав данашњу Босну и Херцеговину. , велики делови данашње Хрватске и делови данашње Србије и Црне Горе, а Твртко је 1377. године успоставио Краљевину Босну. Котроманић је био у браку са неколико југоисточних и централноевропских краљевских кућа. Последњи суверен, Стјепан Томашевић, кратко је владао као српски деспот 1459. године и као краљ Босне између 1461-63. Године, пре него што је изгубио обје земље - и главу - од стране Турака Османлија. Босна се као област први пут помиње у 32. глави списа ''О управљању Царством'' [[Византијско царство|византијског]] цара Константина Порфирогенита чији је наслов „О Србима и земљи у којој сада станују“. На крају те главе византијски писац наводи насељена места у Србији и у области Босна која је тада обухватала тзв. ''[[Врхбосна|Врхбосну]]'' односно горњи ток [[Босна (река)|истоимене реке]] око данашњег [[Сарајево|Сарајева]]. После распада [[Кнежевина Србија (рани средњи век)|прве српске државе]]<nowiki/>на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] око [[960]]. године, Босна улази у састав [[Самуилово царство|Самуилове државе]] (976—1018). После њене пропасти улази у састав Византије, да би је [[Константин Бодин]] (1081—1101) припојио око [[1081]]. године [[Зета у доба Војислављевића|краљевини Зети]], а на њено чело је поставио [[кнез]]а [[Стефан (кнез Босне)|Стефана]]. У процесу распадања [[Срби|српске]] краљевине у Зети, банови Босне од [[1137]]. године признају врховну власт [[Списак угарских владара|краља Мађарске]]. Током владавине византијског цара [[Манојло I Комнин|Манојла Комнина]] (1143—1180) и његове офанзивне политике на свим [[фронт]]овима улази [[1167]]. године у састав Византије и тада ње у њој јавља први значајнији владар [[Кулин|бан Кулин]] (1180—1204) чија сестра је била удата за [[Захумље|захумског]] кнеза [[Мирослав Завидовић|Мирослава]], брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]] ((1166)1168—1196). У то доба се у њој јавља и [[Богумили|богумилски покрет]] који се временом претвара у тзв. [[Црква босанска|''цркву босанску'']] која ће бити карактеристична за Босну до самог краја њеног постојања. Током цијелог [[13. век|XIII]] и у првој половини [[14. век]]а бановина Босна ће номинално признавати власт краљева Мађарске, иако у пракси та превласт није постојала или је постојала колико и боравак мађарских снага на тлу бановине. Током владавине [[Стефан II Котроманић|Стефана II]] (1322—1353) и [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]] ([[бан]] 1353—1377, [[краљ]] 1377—1391) Босна се проширује и оснажује, а цео процес бива крунисан Твртковим [[Вијенац|овенчавањем]] за краља [[1377]]. године у [[Манастир Милешева|манастиру Милешева]]. Међутим већ после његове смрти, краљевина почиње да слаби. Изнутра је разарају моћне феудалне породице: [[Косаче]] ([[Захумље|Хум]]), [[Павловићи]] (источна Босна) и Вукчићи (западна Босна), док је споља изложена сталним нападима [[Краљевина Угарска (1000–1526)|краљевине Угарске]] која је напада под окриљем [[Крсташки ратови|крсташког рата]] против богумила, а од [[1395]]. године и због одредбе [[Ђаково|ђаковачког]] уговора по којој је [[Жигмунд Луксембуршки]] (1387—1437) требало да наследи краљевину Босну, после смрти [[Стефан Дабиша Котроманић|Стефана Дабише]] (1391—1395). Већ од првих деценија [[15. век]]а у унутрашње борбе у Босни се укључују и [[Османско царство|Османлије]], прво на позив домаћих [[великаш]]а, а потом и као самостална освајачка сила. Током цијеле прве половине 15. века на простору краљевине Босне се воде стални ратови између краља, великаша, [[Мађари|Мађара]] и Османлија, а сама држава се наизменично налази у [[вазал]]ним односима час према краљевини Мађарској, час према [[Османско царство|Отоманској империји]], а понекад и према обема државама истовремено. Сукоби краља и великаша довели су до издвајања [[Југ|јужног]] дела краљевине [[1448]]. године у засебну државу под вођством [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]] као ''[[Велико Војводство и војводство (херцештво) од Св. Саве|херцешство светога Саве]]'' односно [[Херцеговина]]. Последњи краљеви Босне [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефан Томаш]] (1443—1461) и [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефан Томашевић]] ([[деспот]] Србије [[1459]], краљ [[Краљевина Босна|Босне]] 1461—1463) су покушали да прихватањем [[Католицизам|католицизма]] отклоне опасност од Мађара и добију подршку [[Папа|папске курије]] у борби против Османског царства, али у одсудно тренутку та помоћ није стигла и краљевина Босна је практично без борбе (''шаптом'') [[1463]]. године пала у руке Османлија, а њен последњи краљ и последњи деспот Србије Стефан Томашевић је погубљен у [[Јајце|Јајцу]] и поред обећања да ће му бити поштеђен живот.<ref>{{Cite web|url=http://cafehome.tripod.com/serbdom-eng.htm|title=Serbs, Bosnia and national identity|website=cafehome.tripod.com|accessdate=23. 2. 2019}}</ref> [[Датотека:La serbie du debut du regne de Lazar.svg|лево|мини|Српске средњовијековне државе(у различитим нијансама црвене) током феудалне раздробљености након пропасти Српског царства, укључујући средњовијековну Босну, крај четрнаестог вијека]] '''Војводство Светог Саве'''<ref>{{Cite journal|last=Рокаи|first=Петер|last2=Рокаи|first2=Мелина|date=10. 12. 2015|title=ЈЕДНО ПИСМО КАО ИЗВОР ЗА ИСТОРИЈУ НОВОГ САДА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ|url=http://dx.doi.org/10.19090/gff.2015.2.237-244|journal=Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду|volume=40|issue=2|doi=10.19090/gff.2015.2.237-244|issn=2334-7236|pages=237}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Sugar|first=Peter F.|last2=Vucinich|first2=Wayne S.|year=1984|month=04|title=The First Serbian Uprising, 1804-1813|url=http://dx.doi.org/10.2307/1862672|journal=The American Historical Review|volume=89|issue=2|doi=10.2307/1862672|issn=0002-8762|pages=486}}</ref> ([[Латински језик|лат.]] ''Ducatus Sancti Sabae''<ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/55585973|title=Caroli Du Fresne domini Du Cange Illyricum vetus & novum, siue, Historia regnorum Dalmatiae, Croatiae, Slavoniae, Bosniae, Serviae, atque Bulgariae : locupletissimis accessionibus aucta, atque a primis temporibus, vsque ad nostram continuata aetatem.|last=1610-1688.|first=Du Cange, Charles Du Fresne,|year=1746|publisher=Typis Hæredum Royerianorum|oclc=55585973}}</ref>) српска је касна средњовијековна држава која је постојала у вријеме [[Османско царство|османског]] освајања [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Њом су владали [[Стефан Вукчић Косача|Стефан Вукчић]] и његов син [[Владислав Херцеговић Косача|Владислав]], чланови племићке породице [[Косаче]], а захватала је дијелове савремене [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Србија|Србије]], [[Хрватска|Хрватске]] и [[Црна Гора|Црне Горе]]. Средиште војводства је било у [[Манастир Света Тројица|Брезници]] на простору данашње Црне Горе.<ref>{{Cite journal|date=1. 2. 1908|title=Archæologia Æliana; or, Miscellaneous Tracts relating to Antiquity|url=http://dx.doi.org/10.1093/nq/s10-ix.214.98d|journal=Notes and Queries|volume=s10-IX|issue=214|doi=10.1093/nq/s10-ix.214.98d|issn=1471-6941|pages=98–98}}</ref> Стефанова титула је била „Војвода од Светог Саве”, по првом српском архиепископу [[Свети Сава|Светом Сави]]. Њемачки превод ријечи војвода је херцег, титула по којој ће касније име добити данашња област [[Херцеговина]], коју су Османлије користиле као назив за [[Херцеговачки санџак|покрајину која је претворена у османски санџак]] ([[Турски језик|тур.]] ''Hersek Sancağı'').<ref>{{Cite journal|last=Rusinow|first=D.|date=1. 3. 1997|title=The Muslims of Bosnia-Herzegovina--Their Historic Development from the Middle Ages to the Dissolution of Yugoslavia. Edited by Mark Pinson. Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1994. 187 pp. $14.95|url=http://dx.doi.org/10.1093/jcs/39.2.345|journal=Journal of Church and State|volume=39|issue=2|doi=10.1093/jcs/39.2.345|issn=0021-969X|pages=345–346}}</ref> У документима послатима цару Светог римског царства [[Фридрих III, цар Светог римског царства|Фридриху III]] 20. јануара 1448, Стефан Вукчић Косача назива себе „војводом Светог Саве”, „господарем Хумским и Приморским” и „великим војводом” и приморава босанског краља да га као таквог призна.<ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/256447601|title=E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam : 1913-1936.|last=Theodor|first=Houtsma, Martijn|isbn=978-90-04-08496-4|oclc=256447601|pages=}}</ref> Титула „Војвода Светог Саве” је имала значајну вриједност за јавност, јер су Савине мошти, које су се налазиле у манастиру Милешева, чудотворним сматрали људи свих хришћанских вјера у региону.<ref>{{Citation|title=Antwerp|url=http://dx.doi.org/10.1093/gao/9781884446054.article.t003336|publisher=Oxford University Press|year=2003|accessdate=22. 2. 2019|first=Leon|last=Voet|first2=Erik|last2=Duverger|first3=Claire|last3=Dumortier|first4=G. van|last4=Hemeldonck|first5=Leo de|last5=Ren|first6=Jacques|last6=Thiébaut|first7=Jan van|last7=Roey|pages=}}</ref> === Босна и Херцеговина у саставу Османског царства === {{главни чланак|Османско царство|Босански пашалук|Пећка патријаршија|Грдан (војвода)}}[[Битка код Билеће]] водила се у августу 1388. године између снага Краљевине Босне које је предводио српски војвода [[Влатко Вуковић Косача|Влатко Вуковић]] и Турци Османлије под водством Лале Шахина Паше. Представља један од првих турских упада на територију српских земаља Босне и Херцеговине. Отоманска војска провалила је у Захумље, јужни регион краљевства. Након дана пљачке, освајачи су се сукобили са силом одбране у близини града Билеће, завршивши одлучном побједом Срба. Битку на Билећи Срби Босне и Херцеговине прослављају као једну од првих побједа против исламског отоманског непријатеља који је заувијек промијенио природу њихове земље. Срби из Босне често су помагали укупну српску борбу против османског освајања разних српских земаља. На примјер, Херцеговачки војвода [[Влатко Вуковић Косача|Влатко Вуковић]] учествовао је и у Косовској бици. Крајем 14. и средином 15. вијека, Османско царство је почело да осваја Босну. Године 1451. заузели су покрајину [[Врхбосна|Врхбосну]] и освојили Босну 1463. године. [[Херцеговина]] је освојена 1481. године. Као Срби у другим подручјима Балканског полуострва, Срби у Босни и Херцеговини такође су се опирали османским и исламским освајањима. После пада, Срби су били изложени разним прогонима, ратним злочинима, угњетавању и [[геноцид]]у од стране муслимана, укључујући и злогласни систем "[[Данак у крви|Данка у крви]]", присилне асимилације, разне [[шеријат]]ске неједнакости, укључујући присилни рад, [[Џизија|џизју]], оштро опорезивање и ропство. Иако се њихов проценат у укупном становништву смањио, православни Срби су успјели да остану релативна већина у својој земљи и чине територијалну већину на територији савремене Босне(фактички до позног 20. вијека), јер су православни Срби традиционално били рурално становништво у Босни, док су муслимани чешће били градске популације, због својих услуга као градских стражара и трговаца. Босански Срби су се често бунили против отоманске владавине. Српски устанак 1596-97 био је потиснут у Гацко. То је био дио шире српске борбе против Османлија, у корист [[Аустријско царство|Аустрије]] и [[Венеција|Венеције]]. [[Грдан (војвода)|Грдан]] (15? — [[1612]]) је био војвода херцеговачког племена [[Никшић]]и. Подигао је устанак племена ([[Дробњак]]а, [[Бајо Пивљанин|Пивљана]], [[Риђани (племе)|Риђана]] и [[Никшићка нахија|Никшића]]) против османске власти, [[1597]]. године ([[Грданов устанак]]). Велику улогу у организацији борбе имао је и пећки патријарх Јован (1592—1614) који је са Грданом послао изасланике у [[Рим]], ради тражења војне помоћи од папе [[Папа Климент VIII|Климента VIII]]. Послије пораза устаничких снага на Гатачком пољу, долази до привременог измирења војводе Грдана (и његових присталица) са османским властима (које је представљао Ахмет-паша Кадум). Војвода Грдан и патријарх Јован су наставили контакте и са наследником [[Папа Климент VIII|Климента VIII]], папом [[Папа Павле V|Павлом V]] (1605—1621) у циљу стварања хришћанске лиге против Османлија. Устаници су узалудно тражили помоћ од Аустрије и шпанског [[Напуљско краљевство|Напуља]]. Године 1608, у марту, након скупа у манастиру Косијерево, Грдан и херцеговачки главари упућују писмо и војводи [[Карло Емануел I|Карлу Емануелу I Савојском]], у знак подршке његовим ослободилачким плановима. Са скупа у манастиру Морачи, априла [[1608]]. старохерцеговачки главари упућују писмо папи Павлу Петом, да утиче на шпанску одлуку о помоћи. На новом скупу у манастиру Морачи, 13. децембра 1608. године, главари (јужне херцеговине, Брда, Старе Црне Горе, Задриме и Метохије) проглашавају савојског војводу за свог јединог земаљског краља и господина. Међутим, шпански двор (због других планова на западу и пријетње од млетачке и османске флоте) одустао је од покретања крсташког рата на Балкану. Војвода Грдан је умро [[1612]]. године, а као никшићког војводу га насљеђује његов син Јован. Грданов синовац, Петар Николин, касније ће од Османлија добити [[берат]], као [[ћехаја]] и кнез села никшићке нахије. === Опадање моћи Отоманске царевине === {{главни чланак|Бечки рат|Северна Босна (1718—1739)|Карађорђева Србија|Машићка буна|Босански устанак (1831-1832)|Требавска буна|Херцеговачки пашалук|Босански вилајет}} [[Датотека:Hercegovci u zasedi, Srbadija.jpg|лево|мини|Херцеговци у засједи 1875-1876]] [[Датотека:Hercegovački begunci, Uroš Predić.jpg|мини|Херцеговачки бјегунци, рад [[Урош Предић|Уроша Предића]] из 1889. године]] Оквирно четвртина војвода из устаничке Србије је била рођена у модерној БиХ или прва генерација избеглица са истог простора.<ref name="аутоматски генерисано1">{{Cite book|title=Zlatna nit postojanja|last=Bataković|first=Dušan T.|publisher=Catena Mundi|year=2018|id=|location=Belgrade|pages=142}}</ref> Прота [[Матија Ненадовић]] је 1803. посетио Сарајевске Србе са намером да се придруже устанку. Коначни циљ је био да се два устаничка покрета ”састану у Сарајеву”.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Прва Машићка буна је била [[Срби|српска]] побуна против турске власти у [[Босански пашалук|Босанском пашалуку]], која се десила 1806. године у селу [[Машићи (Градишка)|Машићи]] у околини [[Градишка|Градишке]].<ref>{{Cite web|url=http://dx.doi.org/10.14341/probl9755-2881|title=1 стр. с печатью ИЭФБ|website=dx.doi.org|accessdate=22. 2. 2019}}</ref> Поједини историчари повезују је с почетком дјеловања Јована Јанчића-Сарајлије, па се због тога у неким извори поистовјећује са [[Јанчићева буна|Јанчићевом буном]], која је избила [[1809]]. године.<ref name="automatski_generisano2">{{Cite journal|last=Симовић|first=Миодраг|date=9. 2. 2017|title=МЕЂУНАРОДНО КРИВИЧНО ПРАВОСУЂЕ: НАСТАНАК И ИСТОРИЈСКА ЕВОЛУЦИЈА|url=http://dx.doi.org/10.7251/gpf1404079s|journal=Godišnjak Pravnog Fakulteta u Banja Luci|volume=1|issue=36|doi=10.7251/gpf1404079s|issn=2233-0429}}</ref> Прва Машићка буна представља први устанак српског становништва против [[Османско царство|Османског царства]], на простору [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. Иако је буна веома брзо угушена, а њене вође или побијене или протјеране, овај догађај уједно означава почетак све чешћих буна, које ће на крају прерасти у Босанско-херцеговачки устанак. Године 1809. у Градишци је избила [[Јанчићева буна]]. Ова побуна је била део Српске револуције и покушај српских побуњеника у Босни да се повежу са српским побуњеницима у [[Смедеревски санџак|Смедеревском санџаку]] и покрену офанзиву у Босну.<ref name="automatski_generisano2" /> Године 1834. у Градишци је избила побуна свештеника Јовице. Године 1858. у Кнешпољу је избила [[Прва Пецијина буна|Прва Пецијина Буна]]. [[Датотека:Visegrad bridge by Klackalica.jpg|мини|Мост [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед Паше Соколовића]], на [[Дрина|Дрини]], дио [[Унеско|УНЕСКО]] културне баштине]] Требавска буна, позната и као Протина или Посавска буна, је била буна из [[1858]]. године уперена против [[бег]]ова ради успостављања трећине и других терета које су на [[кмет]]ове бегови наваљивали. Десетак година пред буну, турска влада донијела је закон по коме се олакшавају и праведније уређују односи између кметова и бегова. Тај закон (реформу) бегови нису поштовали јер им није ишао у прилог. Било је више покушаја да се проблем ријеши преговорима. Опуномоћени сељаци су преговоре водили и у [[Травник]]у за вријеме Тахир-паше. Због лоших исхода преговора и неодржаних обећања од стране бегова, требавска села заједно са посавским почеше организовати буну. Из овог краја у буни су учествовала ова села: [[Осјечани Горњи]] и [[Осјечани Доњи]], [[Чивчије Осјечанске|Чивчије]], [[Палежница Горња]], [[Палежница Доња (Добој)|Палежница Доња]], [[Кожухе]], [[Копривна (Модрича)|Копривна]], [[Толиса (Модрича)|Толиса]], [[Врањак (Модрича)|Врањак]] и [[Горња Зелиња (Добој)|Зелиња]]. Вође буне за ова села су били: протојереј Павле Трифуновић из Осјечана и хаџи-поп Петко Јагодић из Врањака. Главна битка је вођена два дана на Дугој Њиви, на Требави. Забарикадиране устанике (око 3.000), из правца Грачанице напала је турска пјешадија и коњица (око 5.000 војника) [[28. септембар|28. септембра]] 1858. У ноћи дугог дана битке [[29. септембар|29. септембра]] 1858. устаници се повукоше с положаја због мањка муниције. Затим је настала освета и хајка на вође устанка по селима [[1. октобар|1. октобра]] 1858. године. Од 1815. до 1878. године отоманска власт у Босни и Херцеговини се смањивала. Након реорганизације отоманске војске и укидања јаничара, босански племић се побунио, предвођен Хусеином Градашчевићем, који је желио успоставити аутономију у Босни и Херцеговини и зауставити даљње друштвене реформе. Током деветнаестог вијека извршене су различите реформе како би се повећала слобода вјероисповијести која је заоштрила односе између католика и муслимана у Босни и Херцеговини. Ускоро би дошло до пропадања економије и националистичког утицаја из Европе у Босну и Херцеговину. === Невесињска пушка и Берлински конгрес === {{главни чланак|Невесињска пушка|Берлински конгрес|Босна и Херцеговина (1878—1918)|Анексиона криза|Сарајевски атентат|Први светски рат}}Пошто је државна управа била врло неорганизована и национална савјест била врло јака међу кршћанском популацијом, Отоманско царство је изгубило контролу над Босном и Херцеговином. Српско становништво у Херцеговини се побунило, што је довело до устанка у Херцеговини. Отоманске власти нису могле побиједити побуњенике, па су српске кнежевине Србија и Црна Гора искористиле ову слабост и напале Отоманско царство 1876. године, убрзо након што је то учинило и Руско царство. Турци су изгубили рат 1878. године. Након што је исте године одржан Берлински конгрес, мандат Босне и Херцеговине пребачен је у Аустро-Угарско царство. [[Датотека:Heroes of the Uprising in Bosnia and Herzegovina, Orao, 1876.png|лево|мини|Вође и хероји устанка у Босни и Херцеговини, илустрација у српском календару "Орао" (1876).]] Конкретније, 1875. године, у Босанском Вилајету избио је устанак у Херцеговини. Дана 2. јула 1876. године [[Голуб Бабић]] и његови 71 команданата потписали су "Проглашење уједињења Босне са Србијом". Овај догађај је међу српским историчарима често познат као "Трећи Српски Устанак". Ова побуна је директно довела до независности српских кнежевина у [[Књажевина Црна Гора|Црној Гори]] и [[Кнежевина Србија|Србији]]. Трајао је од 1875. до аустроугарске окупације 1878. године. Током 1876. године, током овог „Трећег српског устанка“ у Босни и Херцеговини (1875—1878), Босна и Херцеговина и њено српско народно руководство прогласили су јединство и припајање Србији (" Проглашење уједињења Босне са Србијом ”), под Књазом Миланом IV Обреновићем. Невесињска пушка, Босанско-херцеговачки устанак или Херцеговачки устанак је [[Срби|српски]] устанак подигнут у околини [[Невесиње|Невесиња]] [[1875]]. године против [[Османско царство|османлијске]] власти и убрзо се проширио на цијелу [[Босна|Босну]] и [[Херцеговина|Херцеговину]]. Устанике су подржале оружјем и добровољцима [[Књажевина Црна Гора]] и [[Кнежевина Србија]] што је довело до отпочињања [[Први српско-турски рат|Српско-турског рата]] и настанка тзв. [[Велика источна криза|Велике источне кризе]]. Посљедица устанка и ратова који су вођени против [[Османско царство|Османске империје]] био је [[Берлински конгрес]] (1878) на коме су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је [[Аустроугарска]] на 30 [[година]] окупирала [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босну и Херцеговину]] која је [[De jure|де јуре]] остала у саставу Османске империје. У устанку су се истакли [[Трипко Вукаловић]], [[Мићо Љубибратић]], [[Максим Баћовић]], [[Лазар Сочица]], [[Перо Тунгуз]], [[Јован Гутић]], [[Петар Поповић Пеција|Пеција Петровић]], [[Голуб Бабић]], [[Стојан Ковачевић]] и [[Богдан Зимоњић]]. Први значајан успјех је дошао 29. августа при нападу на [[Невесиње]]. Град брани 370 низама, одред башибозука и у [[Оџак (Невесиње)|Оџаку]] још 300 коњаника. Напад изводи 700 Црногораца и 2.700 устаника послије заузимања утврде Корита од стране устаника. За један дан борби заузет је читав град осим утврђеног дијела, и заплијењена велика количина намирница и оружја. Овај успјех је помогао преговорима са Портом, а у јужнославенским градовима се организује помоћ устаницима. [[Београд]], [[Нови Сад]], [[Загреб]], [[Трст]], [[Дубровник]] и [[Цетиње]] добијају комитете за помоћ устаницима. Залагањем [[Ђузепе Гарибалди]]ја и других се оснивају комитети и у Риму, Венецији, Лондону, Бечу и другдје. Прољеће 1876. доноси наставак акција устаника нарочито на Козари, Просари, Грмечу, Вучјаку и Мотајици. Голуб Бабић је зими набавио 200 пушака острагуша, и барут и олово за њих. ''Главна управа'' уз Бабића има и Илију Билбију и Тодора Сучевића. Бабић не напада добро утврђене и брањене градове, већ врши успјешне нападе на мање турске снаге. 30. јуна Србија улази у рат против Турске што помаже устаницима. Устаничко руководство [[2. јул]]а 1876. издаје проглас о уједињењу Босне са кнежевином Србијом. Голуб Бабић са устаницима 9. јула осваја Саницу и Бравско а 2-7. јула [[Босанско Грахово]]. Турци су изгубили рат 1878. године. Након што је исте године одржан Берлински Конгрес, Босна и Херцеговина је окупирана од стране Аустро-Угарске.<ref>{{Cite journal|last=Kaplan|first=Sara|year=2006|title=Noontime Concerts on the Rooftop Herb Garden|url=http://dx.doi.org/10.2307/4614984|journal=The Antioch Review|volume=64|issue=2|doi=10.2307/4614984|issn=0003-5769|pages=328}}</ref> Током разних балканских ослободилачких ратова (српска револуција 1804-1830, балкански ратови 1875-1878, или балкански ратови 1912-1913 итд.) Муслиманско становништво са свих страна Балкана поступно је насељавало последње џепове османске власти на Балкану, од којих је један је Босна.<ref>{{Cite journal|last=Kumar|first=B T Sampath|last2=Vinay Kumar|first2=D|last3=Prithviraj|first3=K.R.|date=7. 4. 2015|title=Wayback machine: reincarnation to vanished online citations|url=http://dx.doi.org/10.1108/prog-07-2013-0039|journal=Program|volume=49|issue=2|doi=10.1108/prog-07-2013-0039|issn=0033-0337|pages=205–223}}</ref> === Аустро-Угарска окупација Босне и Херцеговине === Године 1878. Босна и Херцеговина је постала протекторат Аустро-Угарске, чему су се Срби снажно противили, чак и покретањем герилских операција против аустроугарских снага. Чак и након пада османске власти, становништво Босне и Херцеговине било је подијељено. Српски политичари у Краљевини Србији и Кнежевини Црној Гори тежили су да БиХ припоје јединственој српској држави и та тежња је често изазивала политичке тензије са Аустро-Угарском. Још једна амбиција српских политичара била је да инкорпорирају [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Кондоминијум Босне и Херцеговине]] у [[Краљевина Србија|Краљевину Србију]]. Хабсбуршки гувернер [[Бенјамин Калај|Бењамин Калај]] је прибјегао кооптацији вјерских институција. Он је спроводио политику [[Десрбизација|десрбизације]], и уопште анти-српску политику. Покушао је асимиловати Србе и створити вјештачку "Босанску нацију". Ускоро је аустријски цар добио подршку именовања православних метрополита и католичких бискупа и избора муслиманске хијерархије. [[Датотека:Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia, 1878 and 1945.png|мини|Окупирана су Босна и Херцеговина и српске [[Књажевина Црна Гора|књажевине Црна Гора]] и [[Кнежевина Србија|Србија]] након добијања међународног признања независности након [[Берлински конгрес|Берлинског Конгреса]] 1878. године. И Црна Гора и Србија, као и босански Срби, били су незадовољни одлуком Конгреса да се дозволи аустроугарска окупација већински српске Босне и Херцеговине ]] У то вријеме, Босна и Херцеговина се суочавала са хабсбуршким покушајем модернизације. Већина су били Срби, док су Муслимани и Хрвати били мањина, а у још мањим процентима Словенци, Чеси и други. У овом периоду најзначајнији догађај је улазак БиХ у европски политички живот и обликовање етничких Срба у Босни и Херцеговини у модерну нацију. Крајем 19. вијека босански Срби основали су различита читалачка, културна и пјевачка друштва, а почетком 20. вијека нова интелигенција босанских Срба одиграла је главну улогу у политичком животу Срба. Једна од главних српских културних и националних организација биле су [[Просвета (издавачко предузеће)|Просвјета]], [[Босанска вила|Босанска Вила]] и Зора, између осталих. Српске националне организације биле су фокусиране на очување српског језика, историје и културе. Прве српске соколске заједнице на садашњој територији Босне и Херцеговине основале су крајем 19. вијека интелектуалци. [[Стеван Жакула]] се памти као истакнути радник у отварању и одржавању соколских и гимнастичких клубова. Жакула је био покретач оснивања Српског гимнастичког друштва "Обилић" у Мостару и Спортско-гимнастичког друштва "[[Српско соколско друштво Соко|Српско соко]]" у Тузли. Соколска друштва су основана иу другим градовима широм Босне и Херцеговине.<ref>{{Cite journal|last=Isić|first=Momčilo|year=2015|month=08|title=Savez zemljoradnika u Narodnom frontu|url=http://dx.doi.org/10.31212/tokovi.2015.2.isi.11-40|journal=Tokovi istorije|volume=23|issue=2/2015|doi=10.31212/tokovi.2015.2.isi.11-40|issn=0354-6497|pages=11–40}}</ref> Године 1908. Аустро-Угарска је анексирала Босну и Херцеговину, у овом тренутку насељену већинским српским становништвом, супротстављајући се правцима Берлинског конгреса, што је изазвало пометњу у Црној Гори и Србији. Ова криза анексије била је један од разлога за касније тензије које су довеле до ерупције Првог свјетског рата. Први парламентарни избори у Босни и Херцеговини одржани су 1910. године, а побједник је била Национална организација Србије. Омладина из редова сва три народа у Босни и Херцеговини стварају тајну организацију названу ,,[[Млада Босна]]", чији је циљ борба против аустроугарске окупаторске власти. Методи борбе су [[Atentat|атентати]] на значајне аустроугарске носиоце власти у Босни и Херцеговини. Крајњи циљ њихове борбе су ослобођење и уједињење свих јужнословенских земаља. Идол свих припадника „Младе Босне" је [[Богдан Жерајић]], који је након неуспјелог атентата на генерала Варешанина испио отров и умро. Руководећи се том жртвом [[Гаврило Принцип]] је 28. јуна 1914. године извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]]. Сарајевски атентат био је повод за избијање [[Први светски рат|Првог свјетског рата]]. Први свјетски рат који је довео до пораза Аустро-Угарске и укључивања Босне и Херцеговине у Краљевину Југославију. === Ослобођење и Уједињење - Уједињена Србија и Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца === {{главни чланак|Краљевина Југославија|Други светски рат|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичка Република Босна и Херцеговина}} [[Датотека:Gligorije Jeftanović.jpg|мини|Глигорије Јефтановић]] Током Првог свјетског рата, Срби у Босни су често били окривљени за избијање рата, атентат на надвојводу Франца Фердинанда, и били су подвргнути прогону од стране аустроугарске власти, укључујући интернирање и пљачку њиховог бизниса, од стране људи који су били подстакнути на етничко насиље. '''Штрајф-корпус, штрајфкори''' или '''страфуни (штрафуни)''' ([[Немачки језик|њем.]] ''Streifkorps'' — гранични покретни добровољачки одреди, гранична пјешадија, патролни корпус) је назив за специјалне одреде аустроугарске војске састављене првенствено од локалног муслиманског становништва, односно добровољаца из састава редовних снага аустроугарске војске. Ове војне одреде је аустроугарска власт организовала 1908. године за борбу против „побуњеника“ и „потенцијалних побуњеника“.<ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/870351186|title=Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina|last=slv|first=Velikonja, Mitja Author| year=2003-2|publisher=TAMU Press [Imprint]|isbn=9781585442263|oclc=870351186|pages=}}</ref> Под побуњеницима и потенцијалним побуњеницима се готово искључиво мислило на [[Срби|Србе]]. '''Шуцкори''' ([[Немачки језик|њем.]] ''Schutzkorps'' — заштитне чете, заштитни војни одреди<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/32400419|title=Savremeni leksikon stranih reči|last=Ljubo.|first=Mićunović,|year=1988|publisher=Književna zajednica Novog Sada|isbn=978-86-7331-128-9|location=Novi Sad|oclc=32400419}}</ref>, нерегуларна милиција<ref>{{Citation|title=Лексичко-семантичке особине термина из области народне медицине на примерима из„Речника српскохрватскога књижевног језика” Матице српске|url=http://dx.doi.org/10.18485/msc.2018.47.1.ch35|publisher=Међународни славистички центар, Филолошки факултет, Универзитет у Београду|year=2018|accessdate=22. 2. 2019|isbn=9788661535062|first=Душанка С.|last=Вујовић|pages=365–372}}</ref>) (једнина '''шуцкор'''), (рјеђе '''шушкори'''), је назив за припадника [[Аустроугарска|аустроугарских]] заштитних војних одреда. У српском језику овај германизам се везује за припаднике аустроугарских војних чета, војне милиције, војних одреда, специјалних јединица жандармерије у [[Аустроугарска|аустроугарској]]<nowiki/>провинцији Босни и Херцеговини, који су били активни на подручју ове [[Аустроугарска|аустроугарске]] провинције од [[1908]]. до [[1918]]. године, и на подручју [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] у периоду 1914—1918. године, односно током [[Први светски рат|Првог свјетског рата]]. Ови одреди су најчешће били састављени од [[Муслимани (народ)|Муслимана]] и [[Хрвати|Хрвата]], а били су познати по многобројним [[Ратни злочини|ратним злочинима]] почињеним над [[Срби]]ма. Поред злочина, приписује им се и [[етничко чишћење]] [[Срби|српског]] становништва на подручју аустроугарске провинције БиХ. Етничко чишћење Срба се посебно веже за просторе [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Подриње (регија)|Подриња]].<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/42874897|title=Yugoslavia as history : twice there was a country|last=R.|first=Lampe, John|year=2000|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-77357-7|edition=2.|location=Cambridge|oclc=42874897}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/724307918|title=Aspekte des nationalen Konflikts in Bosnien-Herzegowina von 1878 bis 1945|last=Michael.|first=Portmann,|year=2007|publisher=GRIN Verlag GmbH|isbn=9783638660501|location=München|oclc=724307918|pages=}}</ref> [[Датотека:Yugoslavia proposed banovinas 1939 1941.png|лево|мини|Мапа која приказује предлоге за стварање Бановине Србије, Бановине Хрватске и Словеначке Бановине (1939-1941). Већина Босне била је дио Србије, јер су Срби били релативна већина босанског становништва и апсолутна већина на већини територија данашње БиХ.]] Босанско-херцеговачки Срби су масовно служили у црногорској и српској(Војсци Србије) војсци, јер су осјећали оданост свеукупном српском циљу. Босански Срби су такође служили у аустријској војсци и били су лојални Аустро-Угарској када их је слала на италијански фронт, али су често напуштали и мијењали стране када су их слали на руски фронт или на српски фронт. Многи Срби су подржавали напредовање братске црногорске српске војске, када је ушла у Херцеговину, а 1914. године када је напредовала у близини Сарајева, јер је, као краљ Црне Горе, [[Никола I Петровић|Краљ Никола Први Петровић-Његош]] био врло популаран међу босанско-херцеговачким Србима због својих пан-Српских и српских националистичких ставова и помоћи током херцеговачких устанака у деветнаестом вијеку. Након Првог свјетског рата, Босна и Херцеговина је постала дио међународно непризнате државе Словенаца, Хрвата и Срба која је постојала од октобра до децембра 1918. године. У децембру 1918. ова се држава ујединила са Краљевином Србијом (у својим границама из 1918),<ref>{{Cite web|url=https://commons.wikimedia.org/wiki/Датотека:Serbia1918.png|title=Датотека:Serbia1918.png - Wikimedia Commons|website=commons.wikimedia.org|accessdate=22. 2. 2019}}</ref> као Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, која је преименована у Краљевину Југославију 1929. године. Чак и са око 45% Срба који живе у Босни и Херцеговини, далеко више од било које друге групе у Босни, српско руководство државе одлучило је да прихвати захтеве муслиманског представника Мехмеда Спаха, и поштују предратни територијални интегритет Босне и Херцеговине, те стога не мијењају унутрашње границе Босне<ref>{{Cite journal|last=Stajić|first=Dubravka|year=2009|title=JEVREJI I ANTISEMITIZAM U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI 1918-1941|url=http://dx.doi.org/10.22182/spm.2312009.13|journal=Srpska politička misao|volume=23|issue=1|doi=10.22182/spm.2312009.13|issn=0354-5989|pages=265–270}}</ref>. Босански Срби су чинили око половине укупног становништва Босне, али су чинили огромну територијалну већину и једнострано су прогласили унију са Србијом, други пут у модерној историји, сада 1918. године. Укупно, 42 од 54 општине у Босни и Херцеговини, су прогласиле унију (анексију) Србији, без одобрења „Народне југословенске“ владе у Сарајеву, без консултација са њима, 1918. године. Режим Краљевине Југославије био је окарактерисан ограниченим парламентаризмом и етничким тензијама, углавном између Хрвата и Срба. Држава краљевства је постала страшна и краљ Александар је био приморан да прогласи диктатуру 6. јануара 1929. године. Краљевство је преименовано у Југославију, подељено у нове територијалне цјелине зване Бановине. Југославија је била преокупирана политичким борбама, што је довело до колапса државе након што је Душан Симовић у марту 1941. организовао државни удар и након чега је нацистичка Немачка напала Југославију. Краљ Александар је убијен 1934. године, што је довело до краја диктатуре. Током 1939. године, суочена са убиствима, корупцијским скандалима, насиљем и неуспехом централизоване политике, српско руководство сложило се са компромисом са Хрватима. Бановине су касније, 1939. године, еволуирале у коначни приједлог за подјелу заједничке државе на три дијела или три бановине, једну словеначку бановину, једну хрватску и једну српску, од којих је свака обухватила већину етничког простора сваке етничке групе. Већина територије данашње Босне и Херцеговине требало је да буде дио Бановине Србије, јер је већина територије Босне и Херцеговине била насељена већином српским становништвом, а Срби су чинили укупну релативну већину. Дана 24. августа 1939. године предсједник Хрватске сељачке странке [[Влатко Мачек|Влатко Мачек]] и [[Драгиша Цветковић]] склопили су споразум ([[Споразум Цветковић—Мачек|споразум Цветковић-Мачек]]) према којем је [[Бановина Хрватска]] створена уз многе уступке на српској страни. Срби у [[Далмација|Далмацији]], [[Славонија|Славонији]], [[Република Српска Крајина|Крајини]] и [[Посавина|Посавини]] налазили су се у хрватском ентитету унутар Југославије, док практично ниједан Хрват није остао у српском федералном ентитету 1939. године. Већина босанских Срба подржавала је федералистичку политику Прибићевића током Краљевине Југославије. === Други свјетски рат на територији Босне и Херцеговине === {{Посебан чланак|Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској}} Током Другог свјетског рата, босански Срби су стављени под власт фашистичког усташког режима у [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]]. Под усташком влашћу Срби су заједно са Јеврејима и Ромима били подвргнути систематском [[Логор Јасеновац|геноциду]] где су стотине хиљада цивилних Срба убијене. Према америчком Музеју холокауста, 320.000-340.000 Срба је убијено под усташком влашћу.<ref>{{Cite book|url=https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/jasenovac|title=Holocaust era in Croatia Jasenovac 1941-1945.|last=Museum.|first=United States Holocaust Memorial|year=2002|publisher=US Holocaust Memorial Museum (USHMM) Learning Center|oclc=750248832}}</ref> Према Иад Васхем музеју и истраживачком центру за холокауст, "више од 500.000 Срба је убијено на ужасне садистичке начине, 250.000 је протјерано, а још 200.000 је било присиљено да се преобрати"<ref name="automatski_generisano3">{{Citation|title=Yad Vashem|url=http://dx.doi.org/10.4324/9781315088129-6|publisher=Routledge|date=29. 9. 2017|accessdate=22. 2. 2019|isbn=9781315088129|pages=121–145}}</ref> током Другог свјетског рата у Независној Држави Хрватској (оквирно данашња Хрватска и БиХ). [[Датотека:Ustanak u Jugoslaviji 1941.png|лево|мини|Побуна против Сила Осовине које су окупирале Југославију 1941. године. Побуна се углавном десила у рејонима гдје су Срби већинско становништво, нарочито у Босни и Херцеговини.]] Срби су претрпјели велики геноцид, а тиме и драстичну демографску промјену током Другог свјетског рата. Званична брутална политика Независне Државе Хрватске, која укључује протеривање, убиство и присилно [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличавање]] православних Срба<ref name="automatski_generisano3" />, допринијела је да се Срби никада демографски не опораве у Босни и Херцеговини. Федерални завод за статистику у Београду саставио је цифру од 179.173 лица погинулих у рату у Босни и Херцеговини током Другог свјетског рата: 129.114 Срба (72,1%); 29.539 Муслимана (16,5%); 7.850 Хрвата (4,4%); други (7%). Плановима нацистичке Њемачке и Независне Државе Хрватске 110.000 Срба је премјештено и превезено у окупирану Србију. Само у периоду од маја до августа 1941. године у Србију је протјерано преко 100.000 Срба. У жару рата Србија је имала 200.000 до 400.000 српских избеглица из усташке Босне и Херцеговине.{{чињеница|date=03. 2019. }} До краја рата 137.000 Срба је трајно напустило територије Босне и Херцеговине.{{чињеница|date=03. 2019. }} [[Датотека:Fascist genocide in yugoslavia.png|мини|Геноцид у Југославији, углавном почињен над Србима у "[[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]]". Срби су чинили отприлике 1/3 становништва на територији која је припадала НДХ 1941. године, а данас Срби чине 1/8 становништва на приближно истој територији. Процјењује се да је од 2 000.000 Срба који су живјели у "Независној Држави Хрватској" убијено око 700.000 Срба. ]] Побуна око Санског Моста против усташа из маја 1941. била је потиснута за два дана, а устанак у источној Херцеговини у јуну 1941. године био је потиснут након двије седмице. Међутим, Срби су се постепено организовали у два покрета, [[Југословенска војска у отаџбини|четнички покрет]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|партизански покрет]], у којима су у оба случаја доминирали борци српског поријекла, барем у почетним фазама борбе 1941. године. Херцеговина се побунила против власти Независне Државе Хрватске ([[Независна Држава Хрватска|НДХ]]), марионетске државе Осовине која је успостављена током Другог свјетског рата на територији поражене и окупиране Краљевине Југославије. Док је НДХ наметала своје овласти, чланови фашистичке усташке владајуће странке започели су кампању прогона Срба широм земље. У источној [[Херцеговина|Херцеговини]] усташе су починиле низ масакра и напада на већинско српско становништво које је почело у првој седмици јуна. Између 3. и 22. јуна 1941. дошло је до спонтаних сукоба између власти НДХ и група Срба у региону. Немачка инвазија на Совјетски Савез почела је 22. јуна. У наредна два дана спорадичне побуне Срба против НДХ у источној Херцеговини избиле су у масовну побуну, изазвану усташким прогоном, српском солидарношћу с руским народом, мржњом и страхом од власти НДХ и другим факторима. Српски побуњеници, под водством локалних Срба Херцеговаца и Срба Црногораца, напали су полицију, жандармерију, усташке и хрватске домобранске снаге у региону. Највећи број антифашистичких борби и битака водиле су се углавном на подручјима у којима су живе Срби, попут битке на Неретви, битке код [[Сутјеска (река)|Сутјеске]], операције [[Општина Источни Дрвар|Дрвар]], битке на [[Козара|Козари]] и тако даље. Иако су Срби углавном били присталице [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]], односно Четничког Покрета, они су такође чинили преко 90% чланова Партизанског покрета. Срби у Источној Босни, Херцеговини, Бирчу, Семберији, Романији и Подрињу су углавном подржавали Четнички Покрет, док су Срби Крајишници били чешће припадници партизанских јединица, иако не нужно комунисти. Без обзира за свој искључив допринос у револуционарној борби, као и борби против окупатора, комунисти су убили на хиљаде српских цивила, свештених лица, спалили на десетине храмова и спроводили културоцид над Србима у БиХ. Између 1945. и 1948. године, након Другог свјетског рата, отприлике 70.000 Срба мигрирало је из Народне Републике Босне и Херцеговине у Српску [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Војводину]] након што су Нијемци отишли, што је било дио комунистичке политике демографског пражњења српских крајева. === Срби у СР БиХ, у оквиру СФРЈ и под комунистичком влашћу === Током комунистичке ере, Босна и Херцеговина је била насељена са три етничке групе: [[Хрвати]]ма, [[Срби]]ма и [[Муслимани (народ)|Муслиманима]] (касније преименованим у [[Бошњаци|Бошњаке]]). Многи Срби су своју националност прогласили [[Југословени (народ)|југословенском]] и као и све етничке групе у то време, Срби су сарађивали и били пријатељи са својим суграђанима, а истовремено су одржавали своју културу, првенствено кроз праћење [[Српска православна црква|српске православне цркве]]. Многи српски научници, интелектуалци, сељаци, обични грађани и културни дјелатници били су изложени прогону, дискриминацији и лажним оптужбама за "великосрпски национализам", монархизам и [[иредентизам]]. Комунизам-Титоизам је за Србе у БиХ, као и за остале Србе у СФРЈ представљао тешки идеолошки и идентитетски удар, сличан таласима римокатоличког и исламског конвертитства у претходним вијековима. Након одређене историјске дистанце може се засигурно рећи да је талас исламизације и османлијског освајања српских земаља, од Срба створио данашњу Бошњачку нацију(и дјелимично сјеверно-арбанашку), насилно покатоличавање превело већи број Срба у данашње славонске, далматинске и крајишке Хрвате, док је комунизам-титоизам створио данашње националне [[Црногорци (народ)|Црногорце]] и националне [[Македонци (народ)|Македонце]]. АВНОЈ-ске границе су насилно и вјештачки подијелиле српски народ у више федералних јединица и Социјалистичких Република, и фактички је предратна територија Српске Бановине<ref>{{Cite web|url=http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/provinces-of-the-kingdom-of-yugoslavia-and-division-during-the-occupation/|title=Serbia before and after WW2 {{!}} "Pogledi" - movies and TV series|language=en-US|accessdate=22. 2. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190514221031/http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/provinces-of-the-kingdom-of-yugoslavia-and-division-during-the-occupation/|archive-date=14. 05. 2019|url-status=dead}}</ref> умањена за око двије трећине. Србији су АВНОЈ-ским границама формално-правно одузете Босна, Херцеговина, Крајина, Црна Гора (са Старом Херцеговином, Старом Рашком, Брдима, Боком Которском и Приморјем), Македонија (Стара Србија), а фактички одузете су и АП Војводина (Срем, Банат, Бачка и Барања-припојена СР Хрватској) и АП Косово и Метохија. За стварање аутономних покрајина АП Војводине и АП Космета, искориштени су изговори мултиетничке слике тих српских регија, као и историје аутономије и државности Војводства Српскога у оквиру Хабзбуршке монархије, те се самим тим поставља питање, зашто Крајини, Славонији, Далмацији, и Истри није дат статус аутономних покрајина или федералних јединица, односно република, јер и оне испуњавају те услове вишеструко више неголи Космет или Војводина. Срби у БиХ су били изложени прогањању због својих политичких идеја, залагања за демократију, или претходну лојалност својој држави, цркви, и круни. Често су исељавани у Србију или ЦГ, што присилно, што подстрекивани да се добровољно исељавају. Спровођена је непотребна урбанизација и индустријализација, нарочито у српских руралним крајевима, не би ли се разбио сељачки начин живота Срба, и њихова традиција, култура и природни прираштај, односно наталитет. === Распад Југославије, Грађански Рат у СР БиХ, Одбрамбено-Отаџбински Рат и Република Српска === {{главни чланак|Распад СФРЈ|Рат у Босни и Херцеговини|Република Српска|Дејтонски мировни споразум}} [[Датотека:SAO BIH 1991 nov 02.png|лево|мини|[[Srpska autonomna oblast|САО]] у СР БиХ 2. новембра 1991.]] [[Датотека:Bsa controlled.png|лево|мини|Територија под контролом [[Војска Републике Српске|ВРС]] током Одбрамбено-Отаџбинског Рата, у поређењу са данашњим границама [[Република Српска|Републике Српске]].]] [[Датотека:Evstafiev-bosnia-sarajevo-woman-cries-at-grave.jpg|мини|Српска жена оплакује на гробљу у Сарајеву, 1992.]] '''Распад Југославије''' настао је као резултат низа политичких немира и сукоба током почетка [[1990е|деведесетих година]] [[20. век|20. вијека]]. Након периода политичких криза [[1980е|осамдесетих година]], дошло је до распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], а неријешена питања изазвала су [[Југословенски ратови|међуетничке сукобе]]. Ратна дешавања су се првенствено одвијала у СР Хрватској(федералној јединици СР Хрватској) и СР Босни и Херцеговини. Скупштина СР БиХ је нелегалним (противном уставу СФРЈ и СР БиХ, као и легалистичком институту конститутивности народа) прегласавањем српских представника, реагујући на догађаје у СФРЈ, [[15. октобар|15. октобра]] 1991. године донела „''Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине''“. Тим чином одлучено је да се повуку представници СР БиХ из рада органа СФРЈ док се не постигне договор између свих република које сачињавају Југославију. На то су пристали представници СДА и ХДЗ, док су представници СДС одбили дјеловати по донесеном акту. Овај акт је допринео стварању међунационалне напетости у СР БиХ и био увод у предстојеће ратне сукобе. Рат је узрокован због пораста [[Национализам|национализма]] те комплексном комбинацијом политичке, друштвене и сигурносне кризе која је уследила након завршетка Хладног рата и распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Рат је званично почео убиством старог свата у Сарајеву. На дан [[1. март]]а [[1992]]. другог дана [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдума о независности СР Босне и Херцеговине]], припадник [[Зелене беретке (Армија РБиХ)|Зелених беретки]] Рамиз Делић је пуцао на српску свадбену поворку на [[Башчаршија|Башчаршији]] и притом убио младожењиног оца Николу Гардовића. Догађај је познат као [[убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији]]. Наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде и у још неким градовима ([[Шамац]], [[Дервента]], [[Оџак (град)|Оџак]]). Муслимани су контролисали центар Сарајева, док су Срби контролисали остатак града, као и узвишења око њега. У месташцу [[Сијековац]] код Босанског Брода, у ноћи између 26. и 27. марта, [[Oružane snage Republike Hrvatske|Војска Републике Хрватске]] је прешла реку Саву и у сарадњи са муслиманским паравојним јединицама починила [[Злочин у Босанском Броду 1992.|тежак злочин и убила 9 српских цивила]]. У масакру у Сијековцу страдало је укупно 46 Срба.<ref>{{Cite journal|last=Вуковић|first=Ђорђе|date=1. 10. 2013|title=ТУМАРАЊЕ СРБА ИЗМЕЂУ ИДЕОЛОГИЈА И ИДЕАЛА|url=http://dx.doi.org/10.7251/svr1307028v|journal=Сварог|volume=1|issue=7|doi=10.7251/svr1307028v|issn=1986-8588}}</ref> Овим масакром су започети велики оружани сукоби у СР Босни и Херцеговини. Завршен је званичним потписивањем [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]]. На територији Босне и Херцеговине српски народ је прије првих предлога о кантонизацији почео да се брои за формирање сопствених аутономних области. Муслиманска и хрватска већина, упркос чињеници да је до краја новембра поред Хрватске заједнице Херцег-Босне створена и заједница Средишње Босне, није прихватала ни оснивање заједнице општина са српском већином. Српски политички представници су до 27. новембра 1991. године створили пет српских аутономних области: [[Романија]], [[Херцеговина]], [[Бирач]], [[Семберија]] и Сјеверна Босна, док је [[Босанска Крајина]] дефинисана као аутономна покрајина Крајина. Након што је влада С. Републике Босне и Херцеговине нелегално прогласила независност, коју није прихватила федерална влада Југославије, српска аутономна област Босанска Крајина формирана је у западно-босанском пограничном подручју Босне и Херцеговине са својим пријестоним градом у [[Бања Лука]], коју централна влада СР БиХ није признала. САО Босанска Крајина је покушала да се уједини са Аутономном регијом Српска Крајина у СР Хрватској. Српско политичко руководство ангажовало је своје снаге у помоћ Југословенској Народној Армије и приде прогласило независност од СР Босне и Херцеговине крајем 1992. године. [[Датотека:Čelebići camp.jpg|мини|Логор Челебићи, мјесто гдје су затварани српски ратни заробљеници.]] Бошњачка и бошњачко-хрватска влада у СР БиХ није признала нову Српску Републику Босну и Херцеговину, чији је предсједник био [[Радован Караџић]] са сједишта на [[Пале|Палама]]. Српска страна је прихватила предложену етничку кантонизацију Босне и Херцеговине (мировни план [[Карингтон—Кутиљеров план|Карингтон-Кутољеро]]), као што су то учиниле бошњачке и бошњачко-хрватске стране у Лисабону 1992. године, у нади да неће избити рат. Бошњачко(Муслиманско) политичко руководство под предсједником [[Алија Изетбеговић|Алијом Изетбеговићем]] из Босне и Херцеговине накнадно је опозвало споразум којим се одбија децентрализација новоосноване земље на основу етничких линија. Почео је грађански рат у Босни. Међу српским становништвом, рат је познат као "Одбрамбено-Отаџбински Рат". Срби и Војска Републике Српске ([[Војска Републике Српске|ВРС]]) су били бројчано надјачани и изоловани, суочени са редовном Хрватском војском ([[Oružane snage Republike Hrvatske|ХВ]]), Хрватским Вијећем Обране ([[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]), углавном муслиманском војском Босне и Херцеговине ([[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]), снагама аутономне покрајине Западне Босне и [[НАТО]] бомбардовањем(1993 и 1995). Најважније битке Одбрамбено-Отаџбинског Рата су засигурно [[Operacija Koridor|Коридор 1992]], [[Митровданска офанзива 1992.|Митровданска Офанзива 1992]], те одбрана Крајине, Приједора и Бањалуке 1995-е. Штавише, Срби су се суочили са ембаргом на оружје и санкцијама западних земаља, Русије, па чак и Србије и СР Југославије под Слободаном Милошевићем, који је 1993. године увео санкције против Републике Српске. '''Милошевић''' је подржао '''сваки мировни план''' који је предложила међународна заједница, чак и оне који '''нису предвиђали постојање Републике Српске'''. Током већег дијела рата босански Срби су се борили против Бошњака (Муслимана) и босанских и херцеговачких Хрвата. За вријеме бошњачко-хрватских непријатељстава Срби су углавном сарађивали са Хрватима. Међутим, било је изузетака, јер су и српске снаге биле у савезу са пројугословенским Бошњацима Аутономне Покрајине Западне Босне под [[Фикрет Абдић|Фикретом Абдићем]]. Током већег дијела рата, Република Српска је држала око 70% територије сада већ бивше СР БиХ. Током читавог рата, Војска Републике Српске извршила је фактичку, иако ненамјерну опсаду Сарајева, како би везала муслиманске снаге и њихове ресурсе. Опсада је углавном била оправдана разлогом одбране сарајевских српских села која су била готово искључиво насељена етничким Србима. [[Република Српска]] је одржавала блиске везе са Републиком Српском Крајином и добијала добровољце и залихе из СР Југославије(Црне Горе и Р. Србије) током рата. РС је примила велики број српских избјеглица из других југославенских крајева, посебно из несрпских подручја у Сарајеву, [[Хрватска Република Херцег-Босна|Херцег-Босни]] и Хрватској. Године 1993. предложен је [[Овен—Столтенбергов план|Овен-Столтенберг]] мировни споразум којим би се 52% БиХ дало српској страни. Бошњачка страна га је одбила као превелику концесију. СР Југославија је 1994. године увела санкције након што је Народна скупштина Републике Српске одбила [[Венс—Овенов план|Венс-Овенов]] мировни план. [[Операција Олуја]] 1995. године елиминисала је [[Република Српска Крајина|Републику Српску Крајину]]. Хрватска војска је наставила офанзиву у Републику Српску. Око 250.000 Срба побегло је у Републику Српску и Србију из Хрватске, јер је српска страна наставила потпуно повлачење Срба из Уне у Сану. Хрватска војска, уз подршку бошњачких(муслиманских) снага, стигла је на 20&nbsp;km од de facto главног града Републике Српске, Бања Луке, али су их зауставили српски бранитељи близу Приједора и широм Босанске Крајине, када су њихови авиони коначно могли летјети без НАТО интервенције на хрватској страни . Рат је заустављен Дејтонским мировним споразумом којим је Република Српска призната као један од два територијална ентитета(као федерална јединица и држава) Босне и Херцеговине, који чини 49% укупне територије. Српска страна је претрпјела укупно 22.779 жртава - 15.298 војних лица и 7.480 цивила, према Демографској јединици [[Међународни кривични суд за бившу Југославију|МКСЈ]]-а.<ref>{{Citation|title=A Review of Estimation Methods for Victims of the Bosnian War and the Khmer Rouge Regime|url=http://dx.doi.org/10.1093/acprof:oso/9780199977307.003.0011|publisher=Oxford University Press|date=12. 6. 2013|accessdate=22. 2. 2019|isbn=9780199977307|first=Ewa|last=Tabeau|first2=Jan|last2=Zwierzchowski|pages=213–241}}</ref> Иако су тачни бројеви спорни, генерално се слаже да је босански грађански рат однио животе око 100.000 људи свих етничких група. Године 1996. било је око 435.346 етнички српских избјеглица из Федерације Босне и Херцеговине у Републици Српској, док је још 197.925 отишло у Србију.<ref>{{Cite journal|last=Glišić|first=Sanja|last2=Jandrić|first2=Krsto|last3=Bogdanić|first3=Jelena|last4=Dumanović|first4=Igor|last5=Pijetlović|first5=Jelena|last6=Bursać|first6=Mladen|last7=Paurević-Čutura|first7=Spomenka|last8=Vuković|first8=Draženko|last9=Aličehajić|first9=Jasminka|date=11. 6. 2018|title=KLINIČKE KARAKTERISTIKE PACIJENATA SA OPSTRUKTIVNOM APNEJOM U SPAVANJU|url=http://dx.doi.org/10.26601/rsp.aprs.18.3|journal=Respiratio|volume=8|issue=1-2|doi=10.26601/rsp.aprs.18.3|issn=2233-0216|pages=14–19}}</ref> Према подацима Комесаријата за избјеглице Србије, до 1995. године у Србији је смештено 266.000 избеглица из Босне и Херцеговине, а укупно 70.000 избеглица вратило се у земљу свог порекла.<ref>{{Cite journal|last=Bhaumik|first=S.|date=13. 5. 2013|title=India has world's highest number of cervical cancer deaths|url=http://dx.doi.org/10.1136/bmj.f3108|journal=BMJ|volume=346|issue=may13 3|pages=f3108–f3108|doi=10.1136/bmj.f3108|issn=1756-1833}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Mićić|first=Jelena|last2=Šarčević|first2=Marko|date=1. 6. 2015|title=Preduzetničko Okruženje i Konkurentnost u Bih i Srbiji / Business Environment and Competitiveness in Bih and Serbia|url=http://dx.doi.org/10.1515/eoik-2015-0010|journal=ECONOMICS|volume=3|issue=1|doi=10.1515/eoik-2015-0010|issn=2303-5013|pages=5–20}}</ref> Након југословенских ратова, Србија је постала домовина највећем броју избеглица (међу којима су били и босански Срби) и расељених лица у Европи.<ref>{{Cite journal|last=Adelman|first=Howard|date=1. 2. 2010|title=Refugees, IDPs and the Responsibility to Protect (R2P): The Case of Darfur|url=http://dx.doi.org/10.1163/187598410x12602515137491|journal=Global Responsibility to Protect|volume=2|issue=1|doi=10.1163/187598410x12602515137491|issn=1875-9858|pages=127–148}}</ref><ref>{{Citation|title=The OSCE and the Refugee Crisis|url=http://dx.doi.org/10.5771/9783845282855-223|publisher=Nomos Verlagsgesellschaft mbH & Co. KG|year=2017|accessdate=22. 2. 2019|isbn=9783845282855|first=Jean P.|last=Froehly|pages=223–232}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/844771675|title=Shaping South East Europe's security community for the twenty-first century : trust, partnership, integration|year=2013|publisher=Palgrave Macmillan|others=Cross, Sharyl.|isbn=9781137010209|location=Basingstoke|oclc=844771675|pages=}}</ref> Срби су масовно протјерани из главног града Сарајева почетком 1996. године. ==== Демографске промјене код БХ Срба 1992—1995. ==== У некима областима Федерације Босне и Херцеговине прије Грађанског рата, живјели су већином Срби, али су током рата те области етнички очишћене. Према попису становништва из 1991. године, Срби у БиХ су чинили око 32% укупног становништва и посједовали 51,4% укупног земљишта (поређења ради Муслимани су посједовали 27, 3% земље). Дејвид Овен је у једном интервјуу рекао: „Босански Срби су били сеоско становништво и пре рата живели на 60% територије. Босански Срби се боре за територију на којој су вековима живели“. Они су махом избјегли у Србију или у Републику Српску. Један број избјеглих Срба из Босне и Херцеговине се налази и у [[српска дијаспора|дијаспори]]. Највише [[Избеглица|избјеглица]] је било из западне и централне Босне и Херцеговине ([[Дрвар]], [[Гламоч]], [[Босанско Грахово|Грахово]], [[Ливно]], [[Босански Петровац|Петровац]], [[Травник]] и др.). Исту судбину су доживјели Срби из Сарајева који су прије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] чинили већинско становништво Сарајева, претпоставља се да је из Сарајева исељено око 150.000 Срба. Послије завршетка грађанског рата у БиХ, на територији РС десило се 9 међуетничких убистава, већина није имала као мотивацију међуетничку мржњу. Са друге стране, једини акти међуетничких убистава са мотивацијом међуетничке мржње, изазивања нових сукоба, те једини терористички напади, десили су се у ФБиХ, и од стране Бошњака(Муслимана), најпознатији су напади на Америчку Амбасаду у Сарајеву, те напад на полицијску станицу у Зворнику. [[Чедомир Антић]] тврди да у БиХ постоје настојања да [[Република Српска]] буде лишена овлашћења и да расту притисци за ревизију [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]] на штету српског народа. У [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији БиХ]] није враћена само имовина [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Нису враћени станови носиоцима права припадницима [[Југословенска народна армија|ЈНА]], а у Федерацији БиХ не постоје, како он каже, ''српске школе''.<ref>[http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Prava-srpskog-naroda.sr.html Политика: „Права српског народа“], аутор: Чедомир Антић, 04.08.2011.</ref> Двојезични натписи на саобраћајним знаковима у Федерацији БиХ су постављени 2009. године, међутим на већини су обрисани натписи на ћирилици, а чести су и случајеви уврједљивих порука на рачун Срба.<ref name="ФБиХ — Ћирилица не може да опстане">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=44108 Радио телевизија Републике Српске: ФБиХ — Ћирилица не може да опстане, 04.08.2011.] {{ср}}</ref> Многа српска гробља у Федерацији Босне и Херцеговине су оштећена.<ref>{{cite news |last1=Станишић |first1=Д. |title=У Федерацији БиХ бришу трагове постојања Срба |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/511675/U-Federaciji-BiH-brisu-tragove-postojanja-Srba |access-date=12. 7. 2022 |work=Политика |date=11. 7. 2022}}</ref> Имовина оних Срба који се не јаве катастру и пријаве имовину у предвиђеном року биће угрожена.<ref>{{cite news |last1=Станишић |first1=Д. |title=Срби губе имовину због прекрајања земљишних књига |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/510896/Srbi-gube-imovinu-zbog-prekrajanja-zemljisnih-knjiga |access-date=12. 7. 2022 |work=Политика |date=30. 6. 2022}}</ref> == Демографија и становништво == У попису становништва из 2013. године евидентирано је 1.086.733 Срба или 30,8% укупног становништва Босне и Херцеговине. Босански Срби су територијално најраширенија нација Босне и Херцеговине. Велика већина, тј. 1.001.299 живи на територији Републике Српске, гдје чине 81,5% становништва. Босански Срби су сљедбеници Српске православне цркве. Срби чине демографску већину у овим општинама: Бања Лука, Бијељина, Приједор, Добој, Зворник, Градишка, Теслић, Прњавор, Лакташи, Требиње, Дервента, Нови Град, Модрича, Козарска Дубица, Пале, Фоча, Дрвар, Гламоч, Босанско Грахово и Босански Петровац. Срби су такође релативна мањина у Брчком. === Демографска историја === {| class="wikitable" |- ! colspan="4" |Укупна етничка припадност и проценти |- !Година !Срби !Постотак !Укупно |- |1879 |496,485 |42.88% |1,158,440 |- |1885 |571,250 |42.76% |1,336,091 |- |1895 |673,246 |42.94% |1,568,092 |- |1910 |825,418 |43.49% |1,898,044 |- |1921 |829,290 |43.87% |1,890,440 |- |1931 |1,028,139 |44.25% |2,323,555 |- |1948 |1,136,116 |44.29% |2,565,277 |- |1953 |1,264,372 |44.40% |2,847,459 |- |1961 |1,406,053 |42.89% |3,277,935 |- |1971 |1,393,148 |37.19% |3,746,111 |- |1981 |1.320.738 |32,02% |4,124.008 |- |1991 |1,366,104 |31.21% |4.364.649 |- |2013 |1.386.733 |30.78% |3,551,159 |- | colspan="4" |Званични резултати пописа становништва - напомена: неки Срби су се изјаснили као Југословени на неким пописима |} ==== Средњовијековна Србија, средњовијековна Босна и Османско царство ==== У средњем вијеку није било поузданих пописа становништва, али већина средњовјековних извора о идентитету и демографији средњовјековне територије Босне наводи да је ово подручје било стално насељено углавном Србима<ref name="automatski_generisano4">{{Cite thesis|title=War and national identity of Serbs in the Republic of Srpska and B&H|url=http://dx.doi.org/10.2298/bg20120926vukoicic|publisher=National Library of Serbia|first=Jelena|last=Vukoicic}}</ref>, који су били или православни по вјери, хришћани или сљедбеници једне Православне секте [[Богумили|Богомила]]. Наслов 32 De Administrando Imperio Константина Порфирогенета назива се "О Србима и земљама у којима живе". Говори о територијама у којима живе Срби, у којима он спомиње Босну, посебно два насељена града, Котор и Десник, који су у непознатом географском положају.<ref name="automatski_generisano4" /><ref>{{Cite journal|last=Charanis|first=Peter|year=1951|month=04|title=De Administrando Imperio. Constantine Porphyrogenitus , Gy. Moravcsik, R. J. H. Jenkins|url=http://dx.doi.org/10.2307/2852418|journal=Speculum|volume=26|issue=2|doi=10.2307/2852418|issn=0038-7134|pages=380–382}}</ref> ===== Аустро-Угарска и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (Краљевина Југославија) ===== Аустро-Угарска је водила демографску политику смањења српског становништва и покушаја да избрише њихов идентитет, претварајући је у "босанску нацију", тако да је попис становништва у Аустрији имао само религијску припадност као главни детерминизам идентитета. У последњем аустријском попису из 1910. године било је 825.418 православних Срба, што чини 43,49% укупног становништва. Католичка енциклопедија, 1917, наводи: "Према попису становништва од 22. априла 1895. године, Босна има 1.361.868 становника и Херцеговина 229.168, што даје укупан број становника 1.591.036. Број особа на квадратној миљи је мали (око 80), мање од у било којој од других аустријских крунских провинција осим Салзбурга (око 70) . Овај просек се не разликује много у шест округа (пет у Босни, један у Херцеговини), а број особа на квадратној миљи у овим окрузима је следећи: : Доња Тузла, 106, Бањалука, 96, Бихаћ, 91, Сарајево, 73, Мостар (Херцеговина), 65, Травник, 62. Постоји 5 388 насеља, од којих само 11 има више од 5.000 становника, док 4.689 има мање од 500 становника Искључујући око 30.000 Албанаца који живе на југоистоку, Јевреји који су раније емигрирали из Шпаније, неколико Османли Турака, трговци, званичници и аустријске трупе, остатак становништва (око 98%) припадају јужнославенски народ, Срби један у раси, људи формирају у религиозним вјеровањима три оштро раздвојена дивхе Мухамеданаца, око 550.000 особа (35%), грчких шизматика, око 674.000 особа (43%) и католици, око 334.000 особа (21,3%). Посљедњи су углавном сељаци. "<ref>{{Cite web|url=http://dx.doi.org/10.1163/1878-9781_ejiw_sim_0004520|title=Bosnia, Bosnia-Herzegovina|website=Encyclopedia of Jews in the Islamic World|accessdate=22. 2. 2019}}</ref> ====== Други свјетски рат ====== Срби су претрпели велике негативне демографске промјене током Другог свјетског рата. Службена политика [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], која укључује протеривање, убиство и присилно преобраћање [[Срби|Срба]],<ref name="automatski_generisano3" /> допринијела је да се Срби никада не опораве демографски унутар Босне и Херцеговине. Федерални завод за статистику у Београду саставио је цифру од 179.173 лица погинулих у рату у Босни и Херцеговини током Другог свјетског рата: 129.114 Срба (72,1%); 29.539 [[Муслимани (народ)|Муслимана]] (16,5%); 7.850 [[Хрвати|Хрвата]] (4,4%); други (7%). Плановима нацистичке Њемачке и Независне Државе Хрватске 110.000 Срба је премјештено и превезено у окупирану Србију. Само у периоду од маја до августа 1941. године у Србију је протерано преко 100.000 Срба. У жару рата [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србија]] је имала 200.000 до 400.000 српских избеглица из [[Усташе|усташке]] Босне и Херцеговине. До краја рата 137.000 Срба је трајно напустило територије Босне и Херцеговине. Током укупног трајања рата, 64.1% свих босанких партизана су Били Срби.<ref name="anubih.ba-Hoare">{{cite web |author1=Marko Attila Hoare |author1-link=Marko Attila Hoare |title=The Great Serbian threat, ZAVNOBiH and Muslim Bosniak entry into the People’s Liberation Movement |url=https://publications.anubih.ba/bitstream/handle/123456789/52/Zbornik%20ZAVNOBiH%20sve%2015-04-2019-4-115-130.pdf?sequence=7&isAllowed=y |website=anubih.ba |publisher=Posebna izdanja ANUBiH |access-date=21 December 2020 |pages=123 |language=en}}</ref> ==== Комунистичка Југославија ([[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]) ==== Комунистичке власти су спровеле политику тихог "демографског пражњења" Срба из Босне, поделивши Србе у неколико република, узрокујући "одлив мозгова" Срба из Босне у СР Србију. Такође, комунистичка политика убрзане урбанизације и индустријализације, девастирала је традиционални рурални живот Срба, узрокујући драстичан застој у природном прираштају Срба. Први југословенски попис забележио је све мањи број Срба; Од првог пописа становништва из 1948. до последњег из 1991. године, проценат Срба опао је са 44,29% на 31,21%, иако се укупан број повећао. Према попису из 1953. године, Срби су били у већини на 74% територије Босне и Херцеговине, а према попису из 2013. године, Срби су већина на преко 50% Босне и Херцеговине. Њихов укупан број у 1953. години износио је 1.264.372, односно 44,40% од укупног становништва БиХ. Према попису из 1961. године, Срби чине 42,89% укупног становништва, а њихов број је 1.406.053. Након тога, окрузи су подељени на мање општине. Према попису из 1971. године, Срби су чинили 37,19% укупног становништва, а њихов број је био 1.393.148. Према попису из 1981. године, Срби чине 32,02% укупног становништва, а њихов број је 1.320.738. Након 1981, њихов проценат је наставио да се смањује. Од 1971. до 1991. године, проценат Срба је пао због емиграције у Црну Гору, Србију и западну Европу. Према попису из 1991. године, Срби су чинили 31,21% укупног становништва, а њихов број је био 1.366.104. ===== Одбрамбено-отаџбински рат у СР БиХ ===== Укупан број Срба у Босни и Херцеговини наставио се смањивати, посебно након што је 1992. године избио грађански рат у Босни. Убрзо је дошло до егзодуса босанских Срба када је велики број Срба протјеран из средње Босне, Озрена, Сарајева, западне Херцеговине и Крајина. Према попису из 1996. године, који је урадио УНХЦР и званично непризнат, било је 3.919.953 становника, од којих су 1.484.530 (37,88%) били Срби. На територији Српске Републике Босне и Херцеговине проценат Срба се незнатно промијенио, мада се њихов укупан број смањио. === Српски народ у Босни и Херцеговини на попису 1991. === [[Датотека:Pravoslavni u BiH 1921.PNG|мини|250п|Православни хришћани у БиХ, према попису из 1921. године.{{legend|#CC0000|50-100%}}{{legend|#FF9999|30-50%}}{{legend|#FFFFFF|0-30%}}]] [[Датотека:BiHEtnickaSrbi1981.jpg|мини|250п|Удео Срба у БиХ по насељима 1981. године]] [[Датотека:BiHEtnickaSrbiZemljiste1981.jpg|мини|250п|Приватни земљишни посед Срба у БиХ 1981. године по насељима]] [[Датотека:BiH_-_US_N_1991.gif|мини|десно|250п|Удео Срба у БиХ по насељима 1991. године]] [[Датотека:Sarajevo - Udeo Srba po naseljima 1961.gif|десно|250п|мини|Удео Срба у Сарајеву по насељима 1961. године]] [[Датотека:Sarajevo - Udeo Srba po naseljima 1991.gif|десно|250п|мини|Удео Срба у Сарајеву по насељима 1991. године]] [[Датотека:Brcko_-_Udeo_Srba_po_naseljima_1961.png|десно|250п|мини|Удео Срба у Брчком по насељима 1961. године]] [[Датотека:Brcko_-_Udeo_Srba_po_naseljima_1971.png|десно|250п|мини|Удео Срба у Брчком по насељима 1971. године]] [[Датотека:Brcko_-_Udeo_Srba_po_naseljima_1981.png|десно|250п|мини|Удео Срба у Брчком по насељима 1981. године]] [[Датотека:Brcko_-_Udeo_Srba_po_naseljima_1991.png|десно|250п|мини|Удео Срба у Брчком по насељима 1991. године]] '''Према попису становништва у Босни и Херцеговини [[1991]]. године, број становника изјашњених као Срби, био је следећи:''' * Град [[Сарајево]] — 157.143 (29,81%) По општинама Града [[Сарајево|Сарајева]]: * [[Вогошћа]] — 8.813 (35,75%) * [[Илијаш]] — 11.325 (44,96%) * [[Илиџа]] — 25.029 (36,84%) * [[Општина Нови Град (Сарајево)|Нови Град]] — 37.591 (27,51%) * [[Општина Ново Сарајево|Ново Сарајево]] — 32.899 (34,59%) * [[Пале]] — 11.284 (68,99%) * [[Општина Стари Град (Сарајево)|Стари Град]] — 5.150 (10,14%) * [[Трново]] — 2.059 (29,45%) * [[Хаџићи]] — 6.362 (26,28%) * [[Општина Центар (Сарајево)|Центар]] — 16.631 (20,97%) Број Срба по општинама [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] према Попису становништва из 1991.: * [[Бановићи]] — 4.514 (16,97%) * [[Бања Лука]] — 106.826 (54,58%) * [[Бијељина]] — 57.389 (59,17%) * [[Билећа]] — 10.628 (80,00%) * [[Бихаћ]] — 12.689 (17,93%) * [[Градишка]] — 35.753 (59,61%) * [[Козарска Дубица]] — 21.728 (68,74%) * [[Босанска Крупа]] — 13.841 (23,73%) * [[Брод (Република Српска)|Брод]] — 11.389 (33,36%) * [[Нови Град (Република Српска)|Нови Град]] — 25.101 (60,24%) * [[Босански Петровац]] — 11.694 (74,86%) * [[Шамац]] — 13.628 (41,34%) * [[Босанско Грахово]] — 7.888 (94,91%) * [[Братунац]] — 11.475 (34,13%) * [[Бреза (град)|Бреза]] — 2.122 (12,25%) * [[Брчко]] — 18.128 (20,68%) * [[Бугојно]] — 8.673 (18,49%) * [[Бусовача]] — 623 (3,29%) * [[Вареш]] — 3.644 (16,41%) * [[Велика Кладуша]] — 2.266 (4,28%) * [[Високо]] — 7.471 (16,18%) * [[Витез (град)|Витез]] — 1.501 (5,38%) * [[Вишеград]] — 6.743 (31,80%) * [[Власеница]] — 14.359 (42,30%) * [[Гацко]] — 6.661 (61,74%) * [[Гламоч]] — 9.951 (79,02%) * [[Горажде]] — 9.843 (26,19%) * [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњи Вакуф]] — 110 (0,43%) * [[Градачац]] — 11.221 (19,83%) * [[Грачаница (град)|Грачаница]] — 13.558 (22,92%) * [[Груде]] — 9 (0,05%) * [[Дервента]] — 22.938 (40,60%) * [[Добој]] — 39.820 (38,83%) * [[Доњи Вакуф]] — 9.533 (38,84%) * [[Дрвар]] — 16.608 (96,97%) * [[Жепче]] — 2.278 (9,91%) * [[Живинице Град|Живинице]] — 3.525 (6,43%) * [[Завидовићи]] — 11.640 (20,36%) * [[Зворник]] — 30.863 (37,96%) * [[Зеница (Зеница)|Зеница]] — 22.433 (15,41%) * [[Јабланица (град)|Јабланица]] — 504 (3,97%) * [[Јајце]] — 8.663 (19,24%) * [[Какањ]] — 4.929 (8,80%) * [[Калесија Град|Калесија]] — 7.659 (18,31%) * [[Калиновик]] — 2.829 (60,55%) * [[Кисељак (град)|Кисељак]] — 740 (3,06%) * [[Општина Кладањ|Кладањ]] — 3.952 (24,59%) * [[Кључ (град)|Кључ]] — 18.506 (49,49%) * [[Коњиц]] — 6.620 (15,08%) * [[Котор Варош]] — 14.056 (38,14%) * [[Крешево]] — 34 (0,50%) * [[Купрес]] — 4.864 (50,57%) * [[Лакташи]] — 24.176 (81,04%) * [[Ливно]] — 3.913 (11,37%) * [[Лопаре]] — 18.243 (56,06%) * [[Лукавац]] — 12.169 (21,32%) * [[Љубиње]] — 3.748 (89,83%) * [[Љубушки]] — 65 (0,22%) * [[Маглај]] — 13.312 (30,68%) * [[Модрича]] — 12.534 (35,19%) * [[Мостар]] — 23.846 (18,83%) * [[Мркоњић Град]] — 21.057 (76,86%) * [[Невесиње]] — 10.711 (74,13%) * [[Неум]] — 207 (4,78%) * [[Нови Травник]] — 4.097 (13,33%) * [[Олово (град)|Олово]] — 3.193 (18,83%) * [[Орашје]] — 4.235 (14,92%) * [[Оџак (град)|Оџак]] — 5.667 (18,85%) * [[Посушје]] — 9 (0,05%) * [[Приједор]] — 47.581 (42,27%) * [[Прњавор (Република Српска)|Прњавор]] — 33.508 (71,21%) * [[Прозор (град)|Прозор]] — 45 (0,22%) * [[Рогатица]] — 8.391 (38,17%) * [[Рудо]] — 8.150 (70,43%) * [[Сански Мост]] — 25.363 (42,05%) * [[Кнежево]] — 13.263 (68,30%) * [[Соколац]] — 10.195 (68,50%) * [[Србац]] — 19.382 (88,74%) * [[Сребреник]] — 5.308 (12,97%) * [[Сребреница]] — 8.315 (22,67%) * [[Столац]] — 3.917 (20,96%) * [[Теслић]] — 32.962 (55,07%) * [[Тешањ]] — 3.071 (6,33%) * [[Томиславград]] — 576 (1,91%) * [[Травник]] — 7.777 (10,99%) * [[Требиње]] — 21.349 (68,87%) * [[Тузла]] — 20.271 (15,40%) * [[Угљевик]] — 14.468 (56,54%) * [[Фојница]] — 157 (0,96%) * [[Фоча]] — 18.315 (45,20%) * [[Хан Пијесак]] — 3.674 (57,87%) * [[Цазин]] — 778 (1,22%) * [[Чајниче]] — 4.709 (52,57%) * [[Чапљина]] — 3.753 (13,46%) * [[Челинац]] — 16.554 (88,46%) * [[Читлук (Херцеговина)|Читлук]] — 19 (0,12%) * [[Шековићи]] — 9.030 (93,77%) * [[Шипово]] — 12.333 (79,16%) * [[Широки Бријег]] — 148 (0,54%) === Сарајево === Срба у [[Сарајево|Сарајеву]], по попису из 1991. године, је било 157.526 (29,94%){{напомена|Укупан број Срба у свим сарајевским општинама: Вогошћа 8.843, Илијаш 11.339, Илиџа 25.061, Нови град 37.736, Ново Сарајево 33.014, Пале 11.269, Стари град 5.178, Трново 2.063, Хаџићи 6.391 и Центар 16.632<ref name="попис1991"/>}}. Данас, после [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], мало их је остало у граду. Већина се одселила, или у иностранство, или у [[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]], у [[Република Српска|Републици Српској]] (некадашње ''Српско Сарајево''). За време рата су у Сарајеву постојали концентрациони логори за Србе од којих су најпознатији Виктор Бубањ, Сунце и Силос у којима је страдало 6.628 Срба. Из концентрационих логора су преко дана одвођени на принудни рад, да копају ровове муслиманској војсци или да чисте минска поља. Најпознатије мјесто где су Срби одвођени, мучени и брутално убијани одсецањем главе је јама Казани. Сматра се да је из Сарајева егзодусом отишло око 120 хиљада Срба.<ref>{{cite news |title=Поменом у цркви обележен егзодус 120.000 сарајевских Срба |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/502052/Pomenom-u-crkvi-obelezen-egzodus-120-000-sarajevskih-Srba |access-date=17. 3. 2022 |work=Политика |date=15. 3. 2022}}</ref> Три најзначајније [[Српска православна црква|српске православне]] [[Црква (грађевина)|цркве]] у граду су [[Стара православна црква (Сарајево)|Стара православна црква]] (црква Светих архангела Михаила и Гаврила) из [[16. век]]а,<ref>{{Cite web|url=http://www.staracrkva.org/politika_15_april_1931_stara_crkva.htm | title = Old Serbian Orthodox Church Sarajevo, Official Website | accessdate=14. 7. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091114104527/http://www.staracrkva.org/politika_15_april_1931_stara_crkva.htm |archive-date=14. 11. 2009 |url-status=dead }}</ref> [[Саборна црква у Сарајеву|Саборна црква]] из [[1860е|шездесетих године]] 19. вијека и [[Црква Светог Преображења (Сарајево)|Црква Светог Преображења]] у [[Општина Ново Сарајево|Новом Сарајеву]]. === Мостар === [[Датотека:Mostar1890-1900.jpg|мини|250п|Саборна црква у Мостару 1890—1900.]] Срба у општини [[Мостар]], по попису из [[1991]]. године, је било 23.846 (18,83% становништва), а у самом граду Мостару 14.142 (18,64%). Данас, послије [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], мало их је остало у граду. Већина се одселила а повратника је врло мало. Према процјенама федералног завода за статистику федерације Босне и Херцеговине из [[2003]]. године, Срба у Мостару има 3.644. Током рата у Босни и Херцеговини, [[1993]]. године, хрватски екстремисти су уништили ''Саборну цркву Св. Тројице'' и ''Цркву Рођења Пресвете Богородице'' (познате и као Нова и Стара православна црква), које датирају из средине [[19. век|19. вијека]].<ref>[http://www.un.org/icty/indictment/english/prl-ii040304e.htm ICTY indictment against the Croat Herzeg-Bosnia leadership], Statement of the Case, Article 27, 2003.</ref><ref>[http://www.haverford.edu/relg/sells/mostar/mostar2.html Prof. Michael Sells' page documenting the destruction] {{Wayback|url=http://www.haverford.edu/relg/sells/mostar/mostar2.html |date=20061021192812 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> ==== Видовдански покољ ==== На [[Видовдан]] [[1941]]. године [[усташе]] су хапсиле и убијале мостарске Србе, међу њима и знамените личности као и свештенике. Око 30 Срба бачено је у јаму изнад [[Читлук (Херцеговина)|Читлука]], 10 km од Мостара.<ref>''Архив Југославије'', ЗКРЗ БиХ, инв. бр. 55.802 & 55.325</ref><ref>''Архив Херцеговине'', фонд Окружног суда у Мостару, бр. Ко. 248/1946</ref><ref>''Споменица Мостара'' 1941-1945</ref> Усташе су побиле и цијело братство [[Манастир Житомислић|манастира Житомислића]] и бациле у Видоњску јаму, на десној обали [[Неретва|Неретве]]. Крајем 1941. године манастирске конаке су запалили усташе и [[Немци]], пошто су претходно опљачкали ризницу, архиву и библиотеку. У јуну [[1992]]. године Хрвати су спалили и уништили исти манастир. == Политика == === Државни ниво === Срби из Босне и Херцеговине, као и друга два конститутивна народа, имају свог представника у Предсједништву Босне и Херцеговине. Предсједништво има три члана, једног Бошњака, једног Хрвата и једног Србина. Бошњаци и Хрвати бирају се у Федерацији Босне и Херцеговине, док се Срби бирају у Републици Српској. Тренутни српски члан Предсједништва је [[Милорад Додик]] из [[Савез независних социјалдемократа|СНСД]]-а. [[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине]] има два дома, [[Представнички дом (Босна и Херцеговина)|Представнички дом]] и [[Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине|Дом народа]]. Дом народа има 15 чланова, пет Бошњака, пет Хрвата и пет Срба. Бошњачки и хрватски чланови Дома народа бирају се у Парламенту Федерације Босне и Херцеговине, док се пет српских чланова бира у Народној скупштини Републике Српске. 42 члана Представничког дома бирају директно бирачи, двије трећине су из Федерације, а једна трећина из Републике Српске.<ref>{{Cite journal|last=왕남|year=2018|month=08|title=The Inheriting and Developing of Online Grave Robbers Novel to the Ancient Grave Robbers Narrative ― Take Ghost Lamp(鬼吹燈) and The Graver Robbers’ Chronicles(盜墓筆記) for example|url=http://dx.doi.org/10.17004/jrcn.2018..55.006|journal=The journal of the research of chinese novels|volume=null|issue=55|doi=10.17004/jrcn.2018..55.006|issn=1225-9624|pages=117–142}}</ref> === Ентитетски ниво === Према њеном [[Устав Републике Српске|уставу]], [[Република Српска]] има свог предсједника, народну скупштину (83-члану једнодомну [[Народна скупштина Републике Српске|народну скупштину Републике Српске]]), извршну власт (с премијером и неколико министарстава), властите полицијске снаге, врховни суд и ниже судове, царинска служба (под царинском службом на државном нивоу) и поштанска служба. Актуелна предсједница Републике Српске је [[Жељка Цвијановић]]. Има и своје симболе, укључујући грб, заставу (варијанту српске заставе без приказаног грба) и ентитетску химну. Уставни закон о грбу и химни Републике Српске није донесен у сагласности са Уставом Босне и Херцеговине, јер наводи да ти симболи "представљају суверену државност Републике Српске" и да се користе у складу с моралним нормама Српски народ ". Према одлуци Уставног суда, закон је требало да буде исправљен до септембра 2006. године. Република Српска је касније промијенила свој амблем. Иако устав означава [[Сарајево]] као главни град Републике Српске, сјеверозападни град [[Бања Лука]] је сједиште већине институција власти, укључујући парламент, те је стога de facto пријестоница. Након рата, Република Српска је задржала своју војску, али је у августу 2005. године парламент пристао на преношење контроле над Војском Републике Српске на министарство на државни ниво и укидање ентитетског министарства одбране и војске до 1. јануара 2006. године. НАТО је захтијевао ове реформе као предуслов за пријем Босне и Херцеговине у програм Партнерство за мир. Босна и Херцеговина се придружила програму у децембру 2006. [33] === Политичке партије === Тренутно у Босни и Херцеговини постоји неколико српских политичких странака као и у Републици Српској. [[Српска демократска странка]] (СДС), [[Савез независних социјалдемократа]] (СНСД) и [[Партија демократског прогреса]] (ПДП) су најпопуларније странке. СДС је основан 1990. године и главна је политичка странка међу босанским Србима, која је најмоћнија током грађанског рата у Босни (1992—1995). СНСД је заснован на проевропским, демократским, федералистичким, социјалистичким принципима, али је касније прешао на популизам и проруску спољну политику. ПДП је хришћанско демократска, традиционалистичка, конзервативна и проевропска политичка странка. == Култура == Културно-просветно друштво [[Просвета (издавачко предузеће)|Просвјета]] је основана у Сарајеву 1902. године и убрзо је постала најзначајнија организација која окупља грађане српске националности. Године 1903. основан је [[Гајрет]], Српско муслиманско културно друштво. [[Академија наука и умјетности Републике Српске]] дјелује од 1996. године. === Архитектура и умјетност === [[Датотека:Jovan Bijelić 1991 Yugoslavia stamp.jpg|мини|Рад [[Јован Бијелић|Јована Бијелића]] на југословенској маркици]] Босна и Херцеговина је богата [[Српска архитектура|српском архитектуром]], поготово када су у питању бројне српске цркве и манастири, као и [[стећци]]. Модерни српско-византијски архитектонски стил који је започео у другој половини 19. вијека није присутан само у сакралној, већ иу грађанској архитектури. Цркве и манастири украшени су фрескама и иконостасом. Музеј старе православне цркве у Сарајеву је међу пет у свијету по богатој ризници икона и других предмета из различитих стољећа.<ref>{{Cite journal|date=15. 8. 1962|title=SNAP 8 reactor development. Progress report, October--December 1961|url=http://dx.doi.org/10.2172/4474971}}</ref> Срби Босне и Херцеговине су дали значајан допринос савременом српском сликарству. Познати сликари су [[Милош Бајић (сликар)|Милош Бајић]], [[Јован Бијелић]], [[Спиридон Шпиро Боцарић|Шпиро Боцарић]], [[Вера Божичковић Поповић]], [[Стојан Ћелић]], [[Војо Димитријевић]], [[Лазар Дрљача]], [[Осте Ерцег]], [[Недељко Гвозденовић]], [[Коста Хакман]], [[Момо Капор]], [[Ratko Lalić|Ратко Лалић]], [[Ђоко Мазалић]], Светислав Мандић Петровић, [[Љубомир Поповић]], [[Перо Поповић Ага|Перо Поповић]], Бранко Радуловић, [[Светозар Самуровић]], [[Бранко Шотра]], [[Тодор Швракић]], Мића Тодоровић, [[Милован Видак]], [[Риста Вукановић]]. Године 1907. П. Поповић, Радуловић и Швракић излажу на једној од двије изложбе те године која је обиљежила почетак модерне сликарске традиције у Босни и Херцеговини. Међу скулпторима се истиче [[Сретен Стојановић]].<gallery> Датотека:Manastir svetog Nikole - Ozren.jpg|[[Манастир Св. Николе|Манастир Св. Николе - Озрен]] Датотека:Old Orthodox Church of St. Archangel Mikhail and Gabriel (6042671142).jpg|Унутрашњост старе Православне цркве у Сарајеву Датотека:Свод цркве Христа спаситеља.JPG|Свод цркве Христа спаситеља у Бањалуци Датотека:Banski dvor221.jpg|[[Бански двор|Бански Двор]] </gallery> === Језик и књижевност === [[Датотека:Goražde Psalter (1521), 137v.jpg|лево|мини|137. ма страница [[Гораждански псалтир|Горажданског псалтира]] из 1521-ве, једна од најстаријих штампаних књига у српској рецензији [[Црквенословенски језик|Црквенословенског]] ]] [[File:Publikacija povodom 50 godina SPD Gusle u Mostaru, 1938.jpg|thumb|200px|Публикација из 1938. поводом 50 година постојање Српског пјевачког друштва Гусле у Мостару, 1938.]] Срби у Босни и Херцеговини говоре [[Источнохерцеговачки дијалекат|источни херцеговачки дијалект]] [[Српски језик|српског језика]] за који је карактеристичан [[ијекавски изговор]]. [[Датотека:Bosanska vila 1897.png|мини|Насловна страна српског часописа [[Босанска вила]] објављена 1897. године. ]] Трагови српског језика на овој територији су веома стари и доказују старе натписе као што је [[Грдеша (жупан)|Грдешин]] надгробни споменик, најстарији познати [[Стећци|стећак]]. Један од најзначајнијих српских рукописа [[Мирослављево јеванђеље]], писан је за великог српског принца [[Мирослав Хумски|Мирослава од Хума]]. Српски језик је богат са неколико средњовековних јеванђеља написаних у Босни и Херцеговини. Они су украшени минијатурама. Почетком 16. века [[Божидар Горажданин]] основао је [[Горажданска штампарија|Горажданску штампарију]]. Била је једна од најстаријих штампарија међу Србима и прва на територији данашње Босне и Херцеговине. Тамо се одштампано издање [[Псалтир|Псалтир Горажда]] убраја међу најбоља достигнућа раних српских штампача. Босански Срби су дали значајан допринос српској епској поезији. Познати певачи епске поезије су [[Филип Вишњић]] и [[Тешан Подруговић]]. Радови српских писаца из Босне и Херцеговине су од великог значаја за целокупну српску књижевност. Значајни аутори су [[Иво Андрић]], [[Бранко Ћопић]], [[Меша Селимовић]], [[Светозар Ћоровић]], [[Петар Кочић]], [[Сима Милутиновић Сарајлија]], [[Алекса Шантић]], [[Јован Дучић]], [[Осман Ђикић]], [[Јован Сундечић]], [[Скендер Куленовић]], [[Душко Трифуновић]] и други. ''[[Босанска вила]]'' из Сарајева и ''Зора'' из Мостара основане у 19. стољећу су важни књижевни часописи. === Музика === Музика Срба у Босни и Херцеговини укључује традиционалне инструменте као што су гусле, фрула, гајде, тамбурица, итд. и Сарајево (1888) и друге градове широм земље.<ref>{{Cite web|url=http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=668.0|title=Muzički život Srba u Bosni i Hercegovini (1881—1914)|website=www.riznicasrpska.net|accessdate=23. 2. 2019}}</ref> Први концерт у Босни и Херцеговини одржан је у Бања Луци 1881. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/O-kulturnom-i-drustvenom-zivotu-stare-Banje-Luke-5/lat/7535.html|title=O kulturnom i društvenom životu stare Banje Luke (5)|website=Glas Srpske|accessdate=23. 2. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20171107061318/https://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/O-kulturnom-i-drustvenom-zivotu-stare-Banje-Luke-5/lat/7535.html|archive-date=07. 11. 2017|url-status=dead}}</ref> [[Датотека:Filip Višnjić Знаменити Срби XIX. века.jpg|лево|мини|Илустрација слијепог гуслара Филипа Вишњића објављена у ''Знаменити Срби 19. века'' (1901).]] Пјевачко удружење „Гусле“ основано је у Мостару 18. децембра [[1888]]. Имало је око 50 оснивача, а за предсједника је изабран Јово Р. Шола. Часопис „Зора: Часопис за забаву, поуку и књижевност“ (познатији као ''Зора'') излазио је од [[1896]]. године. [[Датотека:ZdravkoColic (cropped).JPG|мини|[[Здравко Чолић]]]] Српска музика је богата народним песмама српског народа у Босни и Херцеговини. Многе песме се изводе на традиционални начин певања зване ојкање. Српски певачи и композитори, као што су [[Раде Јовановић (кантаутор)|Раде Јовановић]], Јовица Петковић, [[Драгиша Недовић]] и други, дали су значајан допринос посебној врсти песама које се зову севдалинка. Песма Алексе Шантића "Емина" постала је једна од најпознатијих севдалинки. Значајни извођачи народне музике су Вука Шехеровић, [[Nada Mamula|Нада Мамула]], [[Недељко Билкић]], [[Нада Обрић]], [[Маринко Роквић]] итд. Босански и Херцеговачки Срби су углавном учествовали у југословенској поп-рок сцени која је била активна од краја Другог светског рата до распада земље. Српски музичари су чланови, а често и лидери популарних бендова као што су [[Амбасадори]], [[Бијело дугме|Бијело Дугме]], [[Бомбај штампа|Бомбај Штампа]], [[Индекси]], [[Плави оркестар]], [[Про арте|ПроАрте]], [[Регина (група)|Регина]], [[Ватрени пољубац|Ватрени Пољубац]], [[Забрањено пушење]]. [[Здравко Чолић]] је једна од највећих југословенских и српских музичких звезда. Међу пјевачима и кантауторима значајна каријера остварила је [[Jadranka Stojaković|Јадранка Стојаковић]], [[Srđan Marjanović|Срђан Марјановић]]. Међу пјевачима популарне музике су [[Жељко Самарџић]], [[Романа Панић|Романа]], [[Недељко Бајић Баја]], [[Индира Радић]], [[Сека Алексић]], [[Саша Матић|Саша]] и [[Дејан Матић (музичар)|Дејан Матић]] ... [[Душан Шестић]] је компоновао [[Химна Босне и Херцеговине|химну Босне и Херцеговине]]. === Позориште и филм === [[Датотека:NarodnoPozoristeRS.jpg|мини|[[Народно позориште Републике Српске]]]] Прву позоришну представу у Босни и Херцеговини организовао је Србин Стево Петрановић у Тешњу 1865. године, док су прве изложбе у Сарајеву организоване у кући породице српских Деспића.<ref>{{Cite web|url=https://sarajevo.travel/en/text/the-legacy-of-the-despic-family/114|title=The Legacy of the Despić Family|website=Sarajevo.travel|accessdate=23. 2. 2019}}</ref> Први играни филм у Босни и Херцеговини, мајор Баук режирао је [[Никола Поповић (глумац)|Никола Поповић]] по сценарију [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића.]] Међу њима су [[Емир Кустурица]], двоструки побједник [[Zlatna palma|Палме д'Ор]] на [[Кански филмски фестивал|Филмском фестивалу у Кану]], [[Здравко Шотра]], [[Небојша Комадина]], [[Предраг Голубовић]], [[Боро Драшковић]], [[Горчин Стојановић]], [[Радивоје Андрић]], [[Огњенка Милићевић]], [[Мирослав Беловић]], [[Дејан Мијач]], [[Егон Савин]]. Међу истакнутим сценаристима су [[Гордан Михић]], [[Ранко Божић]], [[Срђан Кољевић]] ... У акцији која је постигла успех у југословенској и српској кинематографији су [[Предраг Тасовац]], [[Бранко Плеша]], [[Марко Тодоровић (глумац)|Марко Тодоровић]], [[Томо Курузовић]], [[Тамара Милетић]], [[Слободан Ђурић]], [[Слободан Ћустић]], [[Тихомир Станић]], [[Никола Пејаковић]], [[Небојша Глоговац]], [[Давор Дујмовић]], [[Наташа Нинковић]], [[Данина Јефтић]], [[Бранкица Себастијановић]] ... === Фолклор === Срби из Босне и Херцеговине дали су значајан допринос фолклору српског народа, укључујући народну ношњу, музику, традиционално певање и инструменте, епску поезију, занате и плесове. Босанске хаљине су подијељене у двије групе; динарски и панонски стилови. У источној Херцеговини народне ношње су уско повезане с народним ношњама у старој Херцеговини. Културно-уметничка друштва широм земље практикују фолклорну традицију.<gallery> Датотека:Ensemble "Kolo", Đurđevdan customs from Podgrmeč.jpg|Српска народна ношња из Подгрмеча, [[Босанска Крајина]] Датотека:Folk attire of Herzegovina and Bosnia in 1875.jpg|Ношње из Источне Херцеговине(лијево) и урбане Босне(десно), 1875. Датотека:Zmijanje embroidery in BL store 2.jpg|[[Змијањски вез]], дио [[Унеско|УНЕСКО]] свјетске културне баштине Датотека:Ensemble "Kolo" dancing Old Silent dance from Glamoč.jpg|Ансамбл "Коло" плеше Стари тихи плес из Гламоча </gallery> === Образовање === Прве образовне институције босанских Срба биле су манастири, од којих су најзначајнији били [[Манастир Добрун|Добрун]], [[Манастир Клисина|Клисина]], [[Крупа на Врбасу]], [[Манастир Липље|Липље]], [[Манастир Моштаница|Моштаница]], [[Манастир Озрен|Озрен]], Тавна, [[Манастир Тврдош|Тврдош]], [[Херцеговачка Грачаница|Грачаница]] у Херцеговини, [[Манастир Ступље|Ступље]], [[Доња Бишња]], међу многим другима широм Босне и Херцеговине. . Најзначајнији људи који су радили за основно образовање босанских Срба у 19. стољећу били су [[Јован Дучић]], [[Петар Кочић]] и [[Алекса Шантић]], који су основали и организовали основне школе широм Босне и Херцеговине. [[Стака Скендерова]] је 19. октобра 1858. године основала прву сарајевску школу за дјевојчице. Образовни систем у доба Отоманског царства и аустроугарске окупације темељио се на строгој негацији и потискивању српског идентитета. Образовни систем Босне и Херцеговине у вријеме комунизма био је заснован на мјешавини националности и сузбијању српског идентитета. Оснивањем Српске Републике Босне и Херцеговине, која се касније једноставно називала Српска република, школе босанских Срба дјелимично су преузеле образовни систем из Србије. Истовремено, Универзитет у Сарајеву, подијељен на два дијела, један муслимански у западном Сарајеву, и један српски, преименован у [[Универзитет у Источном Сарајеву]], са званичним српским језиком, који је имао већину предратних професора и предавача. Ту је и [[Универзитет у Бањој Луци]], који се зове Универзитет у Бањој Луци. Након потписивања Дејтонског споразума, надлежност над образовањем у Републици Српској дата је [[Влада Републике Српске|Влади РС]], док је у Федерацији надлежност над образовањем дата кантонима. Постоје и општине са српском већином или значајном мањином, школе са српским језиком као званичне. Други образовни институти су [[Пољопривредни институт Републике Српске]] - Бања Лука, Научно-истраживачки институт Универзитета у Бањалуци, Институт за генетичке ресурсе у Бања Луци, Српски лексикографски институт Босне и Херцеговине, Институт за материјале и конструкције Републике Српске и Институт за Образовање у Бања Луци. === Религија === [[Датотека:Sarajevo Orthodox 01.jpg|мини|Српска Православна Црква Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву]] Срби у Босни и Херцеговини су претежно православни хришћани, који припадају Српској православној цркви. Српска Православна Црква у Босни и Херцеговини је организована у пет подијелова, једна митрополија ([[Митрополија дабробосанска|Дабробосанска]]) и четири епархије (Бихаћкопетровачка, Бања Лука, Зворничка и Тузланска и Захумскохерцеговачка). Захумско-херцеговачка епархија, раније Захумска митрополија основана је 1219. године од стране Архиепископа Саве, исте године када је Српска Православна Црква добила свој аутокефални статус из Цариграда. Тако је то била једна од изворних српских православних бискупија. Босански Србин [[Патријарх српски Макарије|Макарије Соколовић]] био је први патријарх обновљене српске патријаршије, након што је пропала 1463. године, што је резултат османског освајања Србије. Он се слави као светац. Неколико босанских Срба је проглашено светим у српској православној цркви, од којих је једна од најпознатијих је [[Василије Острошки]]. Прва српска гимназија отворена у Босни и Херцеговини била је сарајевски семинар у Сарајеву 1882. године. На темељу овог семинара основан је Теолошки факултет у Фочи, као дио Универзитета у Источном Сарајеву. Између 1866. и 1878. године у Бањалуци је радила теолошка школа, а данас је активна теолошка школа у Фочи. Постоји много српских цркава и манастира широм Босне и Херцеговине из различитих периода. Свака подјела има своју катедралну цркву и епископску палату. === Спорт === Срби Босне и Херцеговине значајно су допринијели југославенском и српском спорту. Прве српске соколске заједнице на садашњој територији Босне и Херцеговине основале су крајем 19. вијека интелектуалци. [[Стеван Жакула]], Србин са територије данашње Хрватске, памти се као истакнути радник у отварању и одржавању соколских и гимнастичких клубова. Жакула је био покретач оснивања Српског гимнастичког друштва "[[Обилић (фудбалски клуб)|Обилић]]" у Мостару и Спортско-гимнастичког друштва "[[Српско соколско друштво Соко|Српски соко]]" у Тузли. Соколска друштва су основана иу другим градовима широм Босне и Херцеговине.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160301071128/http://www.savezsokosrbije.rs/index.php/sr/istorijat|title=Savez Soko Srbije - Istorijat|date=1. 3. 2016|website=web.archive.org|accessdate=23. 2. 2019}}</ref> [[Датотека:NKD 115 saborna crkva hrista spasitelja (1).jpg|мини|Саборна Црква Христа Спаситеља у Бањалуци]] Фудбал је најпопуларнији спорт међу босанским Србима. Најстарији српски клуб у Босни и Херцеговини је [[ФК Славија Источно Сарајево|Славија]] Источно Сарајево, основана 1908. године, док је један од најпопуларнијих побједник [[ФК Борац Бања Лука|Борац]] Бања Лука Митропа купа и Куп Југославије. Српски клубови учествују у [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2017/18.|Премијер лиги Босне и Херцеговине]] и [[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Првој лиги Републике Српске]] коју води [[Фудбалски савез Републике Српске]]. Значајни играчи који су представљали Југославију и Србију су: [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]], [[Милан Галић]], [[Велимир Сомболац]], [[Душан Бајевић]], [[Бошко Антић]], [[Илија Пантелић]], [[Саво Милошевић]], [[Младен Крстајић]], [[Невен Суботић]], итд. [[Звјездан Мисимовић]] је био капетан репрезентације Босне и Херцеговине из Од 2007. до 2012. године, док је [[Љупко Петровић]] предводио Црвену звезду у трофеј Лиге шампиона 1991. године. Други најпопуларнији спорт међу босанским Србима је кошарка. [[Александар Николић]] се често назива и Отац југословенске кошарке. Био је два пута изабран за Европског тренера године који је освојио три Евролиге и два пута за ФИБА Интерконтинентални Куп. Други од четири оца југословенске кошарке је [[Борислав Станковић]], бивши генерални секретар ФИБА-е и члан МОК-а. Неки од играча који су се успешно такмичили на највећим светским такмичењима су [[Ратко Радовановић]], [[Дражен Далипагић]], [[Зоран Савић]], [[Предраг Даниловић]], [[Владимир Радмановић]], [[Јелица Комненовић]], [[Слађана Голић]], [[Саша Чађо]], [[Огњен Кузмић]] ... [[КК Игокеа]] тренутно игра у регионалној АБА лиги . [[РК Борац Бања Лука|Рукометни клуб Борац Бања Лука]] је најуспјешнији српски рукометни клуб у Босни и Херцеговини. Освојио је ЕХФ Лигу шампиона 1976. и био је кандидат 1975. [[Светлана Китић]] проглашена је најбољом рукометашицом икада од стране Међународног рукометног савеза. Међу осталим оствареним играчима су [[Милорад Каралић]], [[Небојша Поповић (рукометаш)|Небојша Поповић]], [[Златан Арнаутовић]], [[Радмила Дрљача]], [[Весна Радовић]], [[Небојша Голић]], [[Младен Бојиновић]], [[Данијел Шарић]] ... Најпознатија српска одбојкашка породица, породица [[Грбићи (Требиње)|Грбић]], потиче из [[Требиње|Требиња]] у источној Херцеговини. Отац Милош је био капетан екипе која је освојила прву југословенску медаљу на Европском првенству, док су синови [[Владимир Грбић|Вања]] и [[Никола Грбић|Никола]] постали олимпијски прваци са српским тимом. Остали играчи који су Србију представљали са успехом су [[Ђорђе Ђурић]], [[Бранкица Михајловић]], [[Тијана Бошковић]], [[Јелена Благојевић]], [[Сања Старовић|Сања]] и [[Саша Старовић]]. Поред тимских спортова, босански Срби су постигли успјех иу појединачним спортовима као што су Слободан и [[Тадија Качар]] у боксу, Радомир Ковачевић, [[Немања Мајдов]] и [[Александар Кукољ]] у џудоу, [[Миленко Зорић]] у кануу, [[Велимир Стјепановић]] у пливању, [[Андреа Арсовић]] у пуцњави, [[Андреа Петковић]] у тенису, [[Драженко Митровић]] у параолимпијској атлетици, итд. === Допринос човјечанству === Међу знаменитим Србима из Босне и Херцеговине налазе се писци [[Јован Дучић]], [[Петар Кочић]], [[Алекса Шантић]], [[Иво Андрић]], [[Меша Селимовић]], [[Бранко Ћопић]] и други, гуслар и народни пјесник [[Филип Вишњић]], [[Иван Кнежевић|Кнез Иво од Семберије]], филозоф и визионар [[Димитрије Митриновић]], сликар [[Коста Хакман]], историчари [[Владимир Ћоровић]] и [[Јован Деретић]], ликовни умјетник [[Мирко Илић]] и режисер [[Емир Кустурица]]. [[Мехмед-паша Соколовић]], Србин из Соколовића поред Вишеграда, био је велики [[везир]] ([[премијер|предсједник владе]]) у [[Османско царство|Османском царству]]. [[Патријарх српски Макарије|Макарије Соколовић]] је био први патријарх [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] када је она обновљена као [[Пећка патријаршија]] [[1557]]. године. [[Лука Вукаловић]] допринио је ослобођењу Босне од [[Османско царство|османлијске]] власти. Убијени премијер Србије, [[Зоран Ђинђић]], родио се у [[Шамац|Босанском Шамцу]], а бивши [[председник Републике Србије|предсједник Србије]] [[Борис Тадић]] рођен је у [[Сарајево|Сарајеву]]. Од музичара најпознатији су: [[Здравко Чолић]], [[Неле Карајлић]], [[Саша Лошић]], [[Горан Бреговић]] и други. Из [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] поријеклом су владаоци средњовјековне династије [[Мрњавчевићи|Мрњавчевића]], као и владаоци из [[Црна Гора|црногорске]] [[Петровићи Његоши|династије Петровића Његоша]]. == Види још == {{div col|2}} * [[Република Српска]] * [[Српски језик]] * [[Срби муслимани]] * [[Срби католици]] * [[Односи Србије и Босне и Херцеговине]] * [[Историјски помени Срба и српског језика западно од Дрине]] * [[Деспића кућа]] * [[Сарајевски погром над Србима 1914.]] * [[Прогон Срба у Босни и Херцеговини (1914—1918)]] * [[Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији]] * [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву]] * [[Казани (јама)]] * [[Списак православних цркава у Босни и Херцеговини]] * [[Православни манастири у Републици Српској]] * [[Православни манастири у Федерацији Босне и Херцеговине]] {{div col end}} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula| editorlink = Ђула Моравчик| title = Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949| edition = 2.| location = Washington| publisher = Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies| url = https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}} * {{Cite book| ref=harv| last=Атанасовски| first = Вељан| title = Пад Херцеговине|year=1979| location = Београд| publisher = Историјски институт| url = https://books.google.com/books?id=j4whAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Бабић|first=Мирко|last2=Вујичић|first2=Петар|chapter=Аустроугарски погроми против Срба 1914-1918: Са посебним освртом на ратно законодавство, логоре и злочине шуцкора у БиХ|title=Сарајевски атентат 1914|series=Ћоровићеви сусрети 2013. године: Међународни научни скуп историчара|year=2014|location=Гацко|publisher=Просвјета|url=https://books.google.com/books?id=ipNrrgEACAAJ|pages=307–324}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Батаковић|editor-first=Душан Т.|editor-link=Душан Батаковић|title=Нова историја српског народа|year=2000|edition=1.|location=Београд|publisher=Наш дом}} * {{Cite book| ref=harv|last=Берић|first=Душан М.|authorlink=Душан М. Берић|title=Устанак у Херцеговини 1852-1862|year=1994|edition=1.|location=Београд|publisher=САНУ|url=https://books.google.com/books?id=UsAqAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Берић|first=Душан М.|authorlink=Душан М. Берић|title=Српско питање и политика Аустроугарске и Русије (1848—1878)|year=2000|location=Београд|publisher=Гутенбергова галаксија}} * {{Cite book| ref=harv|last=Берић|first=Душан М.|authorlink=Душан М. Берић|chapter=Срби у Мостару и његовој околини 1440-1918|title=Срби у Мостару: Расправе и огледи|year=2001|location=Београд|publisher=Свет књиге|pages=81–244}} * {{Cite book| ref=harv| last=Velikonja| first = Mitja| title = Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina|year=2003| location = College Station| publisher = Texas A&M University Press| url = https://books.google.com/books?id=rqjLgtYDKQ0C}} * {{Cite book| ref=harv| last=Вукоичић| first = Јелена |authorlink= |year=2012| title = [https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:6170?tab=0#mda Рат и национални идентитет Срба у Републици Српској и БиХ] | publisher = Факултет политичких наука Универзитета у Београду | location = Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Екмечић| first = Милорад|authorlink= Милорад Екмечић| chapter = Друштво, привреда и социјални немири у Босни и Херцеговини| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ| volume = књ. 6, св. 1|year=1983| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга|pages=555–603}} * {{Cite book| ref=harv| last=Екмечић| first = Милорад|authorlink= Милорад Екмечић| chapter = Национални покрет у Босни и Херцеговини| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ| volume = књ. 6, св. 1|year=1983| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга|pages=604–648}} * {{Cite book| ref=harv| last=Kraljačić| first = Tomislav| title = Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903)|year=1987| location = Sarajevo| publisher = Veselin Masleša| url = https://books.google.com/books?id=2VBpAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Краљачић|first=Томислав|chapter=Аустроугарски планови о стварању етничког зида у источној Босни у Првом свјетском рату|title=Могуће стратегије развоја Србије|year=2014|orig-year=1992|location=Београд|publisher=САНУ|url=https://books.google.com/books?id=EO62BgAAQBAJ|pages=930–936}} * {{Cite book| ref=harv| last=Мргић| first = Јелена| title = Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне|year=2002| location = Београд| publisher = Филозофски факултет| url = https://books.google.com/books?id=wlUkAAAACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Мргић| first = Јелена| title = Северна Босна: 13-16. век|year=2008| location = Београд| publisher = Историјски институт| url = https://www.academia.edu/759818/Severna_Bosna_13-16._vek}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Петровић| first = Далибор| title = Аустроугарски злочин над српским свештеницима у Фочи у Првом свјетском рату| journal = Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду| volume = 75| issue = 2|year=2016| url = http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2016/2/10-2-2016.pdf|pages=223–236}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Пузовић| first = Предраг|authorlink= Предраг Пузовић| title = Зворничка епархија| journal = Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду| volume = 62| issue = 1-2|year=2003| url = http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2003/2003-13.pdf|pages=281–287}} * {{Cite book| ref=harv| last=Пузовић| first = Предраг|authorlink= Предраг Пузовић| chapter = Страдање свештеника Српске православне цркве у Босни и Херцеговини током Првог светског рата| title = Православни свет и Први светски рат: Зборник радова|year=2015| location = Београд| publisher = Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања| url = https://books.google.com/books?id=xX-TAQAACAAJ|pages=141–160}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Пузовић| first = Предраг|authorlink= Предраг Пузовић| title = Страдање свештенства Захумсхо-херцеговачке епархије током Првог светског рата| journal = Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду| volume = 75| issue = 1|year=2016| url = http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2016/1/05-2016.pdf|pages=22–32}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Пузовић| first = Предраг|authorlink= Предраг Пузовић| title = Страдање свештеника током Првог светског рата на подручју Бањалучке епархије| journal = Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду| volume = 75| issue = 1|year=2016| url = http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2016/1/06-2016.pdf|pages=33–46}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Radojević| first = Mira|authorlink= Мира Радојевић| title = Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine| journal = Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1994| volume = 12| issue = 1| url = https://books.google.com/books?id=w71mAAAAMAAJ|pages=7–41}} * {{Cite book| ref=harv| last=Радојевић| first = Мира|authorlink= Мира Радојевић| chapter = Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина| title = Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена|year=1995| location = Београд| publisher = Историјски институт САНУ| url = https://books.google.com/books?id=m2MtAQAAIAAJ|pages=123–133}} * {{Cite book| ref=harv| last=Radojević| first = Mira|authorlink= Мира Радојевић| chapter = Srpsko-hrvatski spor oko Bosne i Hercegovine i Vojvodine u periodu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca| title = Dijalog povjesničara-istoričara|year=2000| volume = 2|pages=325–339}} * {{Cite book| ref=harv|last=Радосављевић|first=Недељко В.|authorlink=Недељко В. Радосављевић|title=Грађа за историју Сарајевске (Дабробосанске) митрополије 1836-1878|year=2007|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ|url=http://books.google.com/books?id=eoFxCgAAQBAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Радосављевић|first=Недељко В.|authorlink=Недељко В. Радосављевић|title=Херцеговачки митрополити 1766—1878|journal=Историјски часопис|volume=57|year=2008|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis57(2008).pdf|accessdate=7. 5. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20181120012714/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis57%282008%29.pdf|archive-date=20. 11. 2018|url-status=dead|df=|pages=175–196}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Радосављевић|first=Недељко В.|authorlink=Недељко В. Радосављевић|title=Митрополити бугарског порекла у православним епархијама у Босни и Херцеговини (1766—1880)|journal=Српске студије|volume=4|year=2013|url=https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_4.2._srpske_studije_4.pdf|pages=39–59|access-date=07. 05. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190125183646/https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_4.2._srpske_studije_4.pdf|archive-date=25. 01. 2019|url-status=dead}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Радосављевић|first=Недељко В.|authorlink=Недељко В. Радосављевић|title=Викарни епископи Дабробосанске митрополије (1766—1878)|journal=Историјски часопис|year=2013|volume=62|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis62%282013%29.pdf|accessdate=20. 7. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180324160533/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis62(2013).pdf|archive-date=24. 3. 2018|url-status=dead|df=|pages=161–192}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Радосављевић|first=Недељко В.|authorlink=Недељко В. Радосављевић|title=Мостарска црквено-школска општина и промене на херцеговачком митрополијском трону (1888–1889)|journal=Историјски часопис|year=2016|volume=65|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis65%282016%29.pdf|accessdate=20. 7. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180324160543/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis65(2016).pdf|archive-date=24. 3. 2018|url-status=dead|df=|pages=307–330}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Радосављевић|first=Недељко В.|authorlink=Недељко В. Радосављевић|title=Српска православна црквеношколска општина у Мостару|journal=Глас САНУ|year=2018|volume=428|issue=18|pages=329–350}} * {{Cite book| ref=harv| last=Самарџић| first = Радован|authorlink= Радован Самарџић| chapter = Босна и Херцеговина у XVIII веку| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 1|year=1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга|pages=432–497}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219 до краја XIX века|journal=Богословље|year=1939|volume=14|issue=3-4|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1939/1939-17.pdf|pages=239–294}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219 до краја XIX века|journal=Богословље|year=1940|volume=15|issue=1|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1940/1940-04.pdf|pages=28–43}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Терзић|first=Славенко|authorlink=Славенко Терзић|title=Аустроугарски логор за Србе у Добоју 1915-1917|journal=Глас САНУ|year=2012|volume=420|issue=16|pages=409–421}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Историја средњовековне босанске државе|year=1964а| url = https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни|year=1964б| journal = Зборник Филозофског факултета у Београду| volume = 8| issue = 1| url = https://books.google.com/books?id=M947AQAAIAAJ|pages=343–370}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ћоровић| first = Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић| title = Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914-1918| edition = 1.| location = Београд-Сарајево|year=1920| url = https://books.google.com/books?id=hx4DAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ћоровић| first = Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић| title = Босна и Херцеговина| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга|year=1925| url = https://books.google.com/books?id=XjlpAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ћоровић| first = Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић| title = Историја Југославије| location = Београд| publisher = Народно дело|year=1933| url = https://books.google.com/books?id=eM1NAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ћоровић| first = Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић| title = Политичке прилике у Босни и Херцеговини| location = Београд| publisher = Политика|year=1939| url = https://books.google.com/books?id=MHIvAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ћоровић| first = Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић| title = Хисторија Босне| location = Београд| publisher = Српска краљевска академија|year=1940| url = https://books.google.com/books?id=F9_jzJgajH0C}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Бабић|first=Миланка Ј.|title=Босански проблеми српског језика у Босни и Херцеговини|journal=Узданица: Часопис за језик, књижевност и педагошке науке|year=2015|volume=12|issue=1|url=http://www.pefja.kg.ac.rs/preuzimanje/Uzdanica%20PDF/Uzdanica-12-1.pdf| pages = 77–85}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ковачевић|first=Милош|authorlink=Милош Ковачевић (лингвиста)|title=Неутемељена и антисрпска одлука босанског уставног суда о језику|journal=Нова Зора|location=Билећа|year=2016|volume=49-50|pages=245–247}} * {{Cite book|ref=harv|last=Israeli|first=Raphael|authorlink=Raphael Israeli|title=The Suffering of the Serbs in Sarajevo during the Bosnia War (1992-5)|location=|publisher=Strategic Book Publishing & Rights Agency, LL|year=2021| url = https://www.barnesandnoble.com/w/political-social-and-religious-studies-of-the-balkans-volume-i-the-suffering-of-the-serbs-in-sarajevo-during-the-bosnia-war-israel-raphael-jerusalem/1138587946}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Serbs of Bosnia and Herzegovina}} * [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/vcorovic-crna.html Пројекат Растко: Владимир Ћоровић, Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време светског рата 1914-1918. године] * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=59251 Радио-телевизија Републике Српске: Мандић: Изетбеговић, Комшић и Бехмен нису представници Срба у Сарајеву, 7. 4. 2012.] * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=59171 Радио-телевизија Републике Српске: 6. април 1992. — почетак прогона Срба у Сарајеву, 6. 4. 2012.] * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=60390 Радио-телевизија Републике Српске: Шеховац: попис ће разоткрити неистине, 25. 4. 2012.] * [https://web.archive.org/web/20130127193644/http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=17893 Радио-телевизија Републике Српске: 20 година од стварања Републике Српске: О Србима у Мостару — њиховом страдању и поновном уздизању... (од 41, 35 до 58,42 мин), 8. 4. 2012.] * [https://www.youtube.com/watch?v=egbbI8UjqKY Трибина „Срби у Босни и Херцеговини од Петра Кочића до Републике Српске“] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/507324/Opustela-163-srpska-naselja-u-Federaciji-BiH Опустела 163 српска насеља у Федерацији БиХ („Политика”, 16. мај 2022)] {{Етничке групе у Босни и Херцеговини}} {{Српска дијаспора}} [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини| ]] [[Категорија:Етничке групе Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Срби по територијама|Босна и Херцеговина]] e795cotj3dehqsrlvhq6chyjzl67ga7 0 76133 25121501 23702230 2022-07-24T19:57:40Z 62.4.57.22 Andrija 1-8 wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Исидор Кршњави | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = Исидор Кршњави | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1845|4|22}} | место_рођења = [[Нашице]] | држава_рођења = | датум_смрти = {{Датум смрти|1927|2|3|1845|4|22}} | место_смрти = [[Загреб]] | држава_смрти = | поље = | правац_традиција = | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = | боја = #CCCC99 }} '''Исидор Кршњави''' ([[Нашице]], [[22. април]] [[1845]] — [[Загреб]], [[3. фебруар]] [[1927]]), хрватски сликар, културни и јавни радник. Прво ликовно образовање добија у [[Осијек]]у, а затим у [[Беч]]у студира [[историју]] и [[историју умјетности]]. Већ у вријеме студија пише у хрватским часописима филозофско-естетичке чланке. Као стипендиста студирао је сликарство на академији у [[Минхен]]у, а потом од [[1872]]. до [[1877]]. борави у [[Италија|Италији]] студирајући и копирајући старе мајсторе. Посредовањем [[Јосип Јурај Штросмајер|Штросмајера]] постаје професор историје умјетности и археологије на загребачком Свеучилишту. Већ сљедеће године даје подстицај за оснивање ''Друштва умјетности'' у којем је низ година секретар и идеолог, а био је први управник ''Штросмајерове галерије'' слика. Под управом Друштва, у сарадњи с Болеом, оснива ''Обртну школу'' и ''Обртни музеј'' (Музеј за умјетност и обрт). Године [[1884]]. долази у сукоб с Штросмајером и његовим пратиоцима, па улази у мађаронску ''Народну странку'' путем које је изабран за народног изасланика. Од [[1887]]. до [[1891]]. студира право, постаје руководилац Одјела за богоштовље у Куеновој влади, а [[1897]]. враћа се на универзитет. Сарађивао је у изградњи [[Загреб]]а. Сликарством се бавио у раној младости и послије I свјетског рата. Као ликовни критичар Кршњави је априоричан с јаким склоностима према естетизирању, историцизму и традиционалности. При отварању позоришта у Загребу, [[Стјепан Милетић]] - православни Хрват ([[Хрватизација|кроатизирани]] [[Срби]]н) је написао протесно писмо Исидору Кршњавом. Кршњави је извршио интервенцију у прологу Милетића при отварању позоришта, крижајући свуда хрватско име: ''...Прије свега дојмило месе је болно што је Пресвјетлост ваша свуда ријеч хрватски избрисала, прекрижила или промијенила...''{{sfn|Артуковић|2001|p=9}} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} {{DEFAULTSORT:Кршњави, Исидор}} [[Категорија:Рођени 1845.]] [[Категорија:Умрли 1927.]] [[Категорија:Славонци]] [[Категорија:Хрватски сликари]] l3i2ckr3d29y5o0y14yrjxz4s84wnq9 25121502 25121501 2022-07-24T20:01:30Z 62.4.57.22 wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Исидор Кршњави | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = Исидор Кршњави | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1845|4|22}} | место_рођења = [[Нашице]] | држава_рођења = | датум_смрти = {{Датум смрти|1927|2|3|1845|4|22}} | место_смрти = [[Загреб]] | држава_смрти = | поље = | правац_традиција = | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = | боја = #CCCC99 }} '''Исидор Кршњави''' ([[Нашице]], [[22. април]] [[1845]] — [[Загреб]], [[3. фебруар]] [[1927]]), хрватски сликар, културни и јавни радник. Прво ликовно образовање добија у [[Осијек]]у, а затим у [[Беч]]у студира [[историју]] и [[историју умјетности]]. Већ у вријеме студија пише у хрватским часописима филозофско-естетичке чланке. Као стипендиста студирао је сликарство на академији у [[Минхен]]у, а потом од [[1872]]. до [[1877]]. борави у [[Италија|Италији]] студирајући и копирајући старе мајсторе. Посредовањем [[Јосип Јурај Штросмајер|Штросмајера]] постаје професор историје умјетности и археологије на загребачком Свеучилишту. Већ сљедеће године даје подстицај за оснивање ''Друштва умјетности'' у којем је низ година секретар и идеолог, а био је први управник ''Штросмајерове галерије'' слика. Под управом Друштва, у сарадњи с Болеом, оснива ''Обртну школу'' и ''Обртни музеј'' (Музеј за умјетност и обрт). Године [[1884]]. долази у сукоб с Штросмајером и његовим пратиоцима, па улази у мађаронску ''Народну странку'' путем које је изабран за народног изасланика. Од [[1887]]. до [[1891]]. студира право, постаје руководилац Одјела за богоштовље у Куеновој влади, а [[1897]]. враћа се на универзитет. Сарађивао је у изградњи [[Загреб]]а. Сликарством се бавио у раној младости и послије I свјетског рата. Као ликовни критичар Кршњави је априоричан с јаким склоностима према естетизирању, историцизму и традиционалности. При отварању [[Хрватско народно казалиште (Загреб) |позоришта]] у [[Загреб]]у, [[Стјепан Милетић]] - православни Хрват ([[Хрватизација|кроатизирани]] [[Срби]]н) је написао протесно писмо Исидору Кршњавом. Кршњави је извршио интервенцију у прологу Милетића при отварању позоришта, крижајући свуда хрватско име: ''...Прије свега дојмило месе је болно што је Пресвјетлост ваша свуда ријеч хрватски избрисала, прекрижила или промијенила...''{{sfn|Артуковић|2001|p=9}} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} {{DEFAULTSORT:Кршњави, Исидор}} [[Категорија:Рођени 1845.]] [[Категорија:Умрли 1927.]] [[Категорија:Славонци]] [[Категорија:Хрватски сликари]] lnm0tmeuaynur2xk1dx0oips94ut01p 25121504 25121502 2022-07-24T20:03:32Z 62.4.57.22 wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Исидор Кршњави | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = Исидор Кршњави | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1845|4|22}} | место_рођења = [[Нашице]] | држава_рођења = | датум_смрти = {{Датум смрти|1927|2|3|1845|4|22}} | место_смрти = [[Загреб]] | држава_смрти = | поље = | правац_традиција = | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = | боја = #CCCC99 }} '''Исидор Кршњави''' ([[Нашице]], [[22. април]] [[1845]] — [[Загреб]], [[3. фебруар]] [[1927]]), хрватски сликар, културни и јавни радник. Прво ликовно образовање добија у [[Осијек]]у, а затим у [[Беч]]у студира [[историју]] и [[историју умјетности]]. Већ у вријеме студија пише у хрватским часописима филозофско-естетичке чланке. Као стипендиста студирао је сликарство на академији у [[Минхен]]у, а потом од [[1872]]. до [[1877]]. борави у [[Италија|Италији]] студирајући и копирајући старе мајсторе. Посредовањем [[Јосип Јурај Штросмајер|Штросмајера]] постаје професор историје умјетности и археологије на загребачком Свеучилишту. Већ сљедеће године даје подстицај за оснивање ''Друштва умјетности'' у којем је низ година секретар и идеолог, а био је први управник ''Штросмајерове галерије'' слика. Под управом Друштва, у сарадњи с Болеом, оснива ''Обртну школу'' и ''Обртни музеј'' (Музеј за умјетност и обрт). Године [[1884]]. долази у сукоб с Штросмајером и његовим пратиоцима, па улази у мађаронску ''Народну странку'' путем које је изабран за народног изасланика. Од [[1887]]. до [[1891]]. студира право, постаје руководилац Одјела за богоштовље у Куеновој влади, а [[1897]]. враћа се на универзитет. Сарађивао је у изградњи [[Загреб]]а. Сликарством се бавио у раној младости и послије I свјетског рата. Као ликовни критичар Кршњави је априоричан с јаким склоностима према естетизирању, историцизму и традиционалности. При отварању [[Хрватско народно казалиште (Загреб) |позоришта]] у [[Загреб]]у, [[Стјепан Милетић]] - православни Хрват ([[Хрватизација|кроатизирани]] [[Срби]]н) је написао протесно писмо Исидору Кршњавом. Кршњави је извршио интервенцију у прологу Милетића при отварању позоришта, крижајући свуда хрватско име: ''...Прије свега дојмило ме се је болно што је Пресвјетлост ваша свуда ријеч хрватски избрисала, прекрижила или промијенила...''{{sfn|Артуковић|2001|p=9}} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} {{DEFAULTSORT:Кршњави, Исидор}} [[Категорија:Рођени 1845.]] [[Категорија:Умрли 1927.]] [[Категорија:Славонци]] [[Категорија:Хрватски сликари]] qnfx00f4xxskes8koo70eiprgo637ng 0 78184 25122135 20878763 2022-07-25T11:20:27Z Dilic 1754 wikitext text/x-wiki {{хагиографија}} [[Датотека:Жития Святых (1903-1911) - икона 08132 Фомаида.png|мини|'''Света мученица Томаида''']] '''Света мученица Томаида''' је [[хришћанство|хришћанска]] [[светац|светитељка]]. Рођена је у [[Александрија|Александрији]] од хришћанских родитеља. Учена је хришћанству одмалена и у петнаестој години својој венчана с мужем часним. Међутим свекар њен је би неки развратан старац, и у одсуству свога сина нападо је на снаху своју и хтео је обешчастити. Устрашила се Томаида и у страху опомињала свекра на закон Божји, и измицала је из руку његових. После дуге борбе свекар је извадио нож и заклао снаху, па је расече на две половине. Хришћани верују да га је у том часу стиглa казна Божја и да је истог часа ослепео и није могао наћи врата да изађе, него је ту у одаји затечен и предат суду, који га је осудио на смрт. Хришћани верују да се дешавало потом, да су многи мучени блудном страшћу, уздизали [[молитва|молитве]] светој Томаиди и добијали од ње крепку помоћ. Велики подвижник [[Данил Скитски|Преподобни Данил Скитски]] пренео је њене мошти у Скит, и тамо их положио у гробље свештеномонаха. Пострадала је света Томаида [[476]]. године. [[Српска православна црква]] слави је 13. априла по црквеном, а [[26. април]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. == Литература == * [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]] == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20070312055515/http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=4&d=13&a=1&date=4-2006 Охридски пролог за 13 (26. април)] {{sr}} {{клица-светитељ}} [[Категорија:Умрли 476.]] [[Категорија:Светитељи]] iicofedj90p84b03tlrouvds0zz4rte 0 78391 25121589 24575317 2022-07-24T21:22:32Z Свифт 34761 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki '''Откриће [[Америке]]''' се приписује следећим [[људи]]ма и [[народ]]има, у зависности од контекста и дефиниције: * [[Викинзи]]ма, као што су ** [[Гунбјорн Улфсон]], који је први угледао [[Гренланд]] око [[900]]. године ** [[Бјарни Херјолфсон]], који је угледао копно [[Северна Америка|Северне Америке]] ([[Лабрадор]]) око [[986]]. године ** [[Лејф Ериксон|Лиф Ериксон]], који се искрцао у [[Њуфаундленд]]у око [[1005]]. године * [[Кристифор Колумбо|Кристифору Колумбу]], вођи прве верификоване експедиције ка [[Нови свет|Новом свету]]. == Путовања Викинга == [[Нордијске земље|Нордијска]] или [[Викинзи|викиншка]] [[колонизација]] [[Америке|Америке]] је израз који се користи за настојања старих Нордијаца, најчешће навођених као Викинзи, да током [[Средњи век|средњег века]] успоставе трајна насеља на подручју [[Северна Америка|Северне Америке]].<ref>[https://books.google.ca/books?id=m-4rb_GhQ5EC&lpg=PP1&dq=The+Vinland+sagas:+the+Norse+discovery+of+America&pg=PA28&hl=en#v=onepage&q&f=true The Vinland sagas: the Norse discovery of America]</ref> Они датирају од [[10. век|10.]] века од времена када су викиншки морепловци истраживали подручје [[Северни Атлантски океан|Северног Атлантика]] и успели открити [[Европљани|Европљанима]] дотле непозната копнена подручја као што су [[Гренланд]] и ивична подручја северноамеричког континента. На Гренланду су основана трајна насеља која су се успела одржати следећих 500 година, док су се на обалу Северне Америке повремено слале експедиције с циљем добављања дрва и другог материјала; покушаји успоставе трајних насеља су, пак, обустављени, што се најчешће тумачило превише јаким отпором Скраелинга, односно домородачких Индијанаца.<ref>[ Irwin, Constance; Strange Footprints on the Land; Harper&Row, New York. 1980. ISBN 978-0-06-022772-2.]</ref> Наводи о викиншким походима у земљу Винланд, навођени у сагама се дуго нису схватали озбиљно, све док [[1960]]. године на северу Лабрадора није пронађен археолошки локалитет [[Ланси Медоуз]]. == Колумбова путовања == Пре него што су [[Португалци]] стигли до свог циља, [[Ђенова|ђеновљански]] морепловац [[Кристифор Колумбо]] је на свим странама тражио материјална средства да оствари свој план који је сажет у речима „тражити [[исток]] преко [[запад]]а и идући на запад стићи ћеш у земље где се рађају [[зачин]]и“. Поред чврстог уверења да земља има облик лопте, Кристофер се ослањао и на карту [[Фиренца|фирентинског]] географа Тосканелија која је била доста нетачна јер су обале [[Јапан]]а биле нацртане на удаљености од једне трећине Земљиног обима. Због тога је пут изгледао упола краћи но што је у ствари био. Колумбо је најозбиљније схваћен у [[Шпанија|Шпанији]], успео је да одбрани свој план пред универзитетом у [[Саламанка|Саламанки]], па је краљица [[Изабела I од Кастиље]] пристала да га помогне. Међутим, [[реконкиста|рат против Мавара]] одложио је остварење плана све до [[1492]] године.<ref>[https://www.znanje.org/i/i29/09iv05/09iv0524/OTKRICE%20AMERIKE.htm Знање.орг]</ref> Тада је краљица дала највећи део потребног новца, други део је уложио богати бродовласник Пинзон, који је учествовао у путовању, а један мало део уложио је сам Колумбо од свог скромног иметка. Експедиција која је довела до открића Америке била је организована у облику трговачког друштва. У [[пролеће]] 1492. три [[каравела|каравеле]] „Пинта“, „Ниња“ и „Санта Марија“ са око 90 чланова посаде испловиле су из [[Шпанија|шпанске]] луке Палос. На [[Канарска острва|Канарским острвима]] је извршена поправка једног брода, а затим је настављена пловидба ка западу. [[Датотека:Kolumbus-landet-auf-guanahani 1-860x1315.jpg|мини|лево|200п|Колумбо се искрцава на острво Гванахани]] После два месеца су се појавили охрабрујући знаци, биљке на воденој површини и птице као весници блиског копна. Коначно [[12. октобар|12. октобра]] 1492. године измучени морепловци су стали на чврсто тло и то на острву Гванахани, које је Колумбо назвао [[Сан Салвадор (острво)|Сан Салвадор]] („Свети Спаситељ“).<ref name="#1">[https://www.nezavisne.com/zivot-stil/putovanje/Kolumbova-plovidba-do-Novog-svijeta-12-oktobra-davne-1492/562835 Колумбова пловидба]</ref> Откривене су ускоро и обале [[Куба|Кубе]], [[Хаити]]ја, али од очекиваног изобиља зачина, [[сребро|сребра]] и [[злато|злата]] ни трага. У Шпанији је Колумбо доживео прави тријумф, тврдећи да је открио [[Индија|Индију]], те се у [[Европа|Европи]] одомаћио израз [[Američki starosedeoci|Индијанци]] за становнике Америчког континента. Колумбо је предузео још три путовања. При томе је наишао на [[Јамајка|Јамајку]], затим на обале [[Средња Америка|Средње Америке]]. Он је у свом путопису изразио претпоставку да је у питању до тада непознати део света. Овај путопис дао је повод европским географима да нови континент назову -{Terra America}- (Америчка земља). Представе о новом континенту постале су јасније када је [[Васко Нуњез де Балбоа]] [[1513]]. године открио [[Тихи океан]] прешавши [[Панамски канал|Панамски превлаку]], што представља почетак процеса [[Колонизација Северне Америке|колонизације америчког континента]].<ref name="#1"/> == Види још == * [[Велика географска открића]] *[[Нови свет]] *[[Кристифор Колумбо]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[https://www.youtube.com/watch?v=QGvgs3DBN6A Америка пре Колумба (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=gnT6gBLL81A Како је Колумбо открио Америку? (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=Mi3_8Z2gvN0 Викиншка путовања: Како су Викинзи постали господари таласа (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.znanje.org/i/i29/09iv05/09iv0524/OTKRICE%20AMERIKE.htm Знање.орг] {{Commonscat|Discovery of America}} [[Категорија:Историја Северне Америке]] [[Категорија:Историја Јужне Америке]] [[Категорија:Морепловци]] mjstawy8kt8yvkpnw4iijyzf5c1o1v2 25121590 25121589 2022-07-24T21:22:54Z Свифт 34761 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki '''Откриће [[Америке]]''' се приписује следећим [[људи]]ма и [[народ]]има, у зависности од контекста и дефиниције: * [[Викинзи]]ма, као што су ** [[Гунбјорн Улфсон]], који је први угледао [[Гренланд]] око [[900]]. године ** [[Бјарни Херјолфсон]], који је угледао копно [[Северна Америка|Северне Америке]] ([[Лабрадор]]) око [[986]]. године ** [[Лејф Ериксон|Лиф Ериксон]], који се искрцао у [[Њуфаундленд]]у око [[1005]]. године * [[Кристифор Колумбо|Кристифору Колумбу]], вођи прве верификоване експедиције ка [[Нови свет|Новом свету]]. == Путовања Викинга == [[Нордијске земље|Нордијска]] или [[Викинзи|викиншка]] [[колонизација]] [[Америке|Америке]] је израз који се користи за настојања старих Нордијаца, најчешће навођених као Викинзи, да током [[Средњи век|средњег века]] успоставе трајна насеља на подручју [[Северна Америка|Северне Америке]].<ref>[https://books.google.ca/books?id=m-4rb_GhQ5EC&lpg=PP1&dq=The+Vinland+sagas:+the+Norse+discovery+of+America&pg=PA28&hl=en#v=onepage&q&f=true The Vinland sagas: the Norse discovery of America]</ref> Они датирају од [[10. век|10.]] века од времена када су викиншки морепловци истраживали подручје [[Северни Атлантски океан|Северног Атлантика]] и успели открити [[Европљани|Европљанима]] дотле непозната копнена подручја као што су [[Гренланд]] и ивична подручја северноамеричког континента. На Гренланду су основана трајна насеља која су се успела одржати следећих 500 година, док су се на обалу Северне Америке повремено слале експедиције с циљем добављања дрва и другог материјала; покушаји успоставе трајних насеља су, пак, обустављени, што се најчешће тумачило превише јаким отпором Скраелинга, односно домородачких Индијанаца.<ref>[ Irwin, Constance; Strange Footprints on the Land; Harper&Row, New York. 1980. ISBN 978-0-06-022772-2.]</ref> Наводи о викиншким походима у земљу Винланд, навођени у сагама се дуго нису схватали озбиљно, све док [[1960]]. године на северу Лабрадора није пронађен археолошки локалитет [[Ланси Медоуз]]. == Колумбова путовања == Пре него што су [[Португалци]] стигли до свог циља, [[Ђенова|ђеновљански]] морепловац [[Кристифор Колумбо]] је на свим странама тражио материјална средства да оствари свој план који је сажет у речима „тражити [[исток]] преко [[запад]]а и идући на запад стићи ћеш у земље где се рађају [[зачин]]и“. Поред чврстог уверења да земља има облик лопте, Кристофер се ослањао и на карту [[Фиренца|фирентинског]] географа Тосканелија која је била доста нетачна јер су обале [[Јапан]]а биле нацртане на удаљености од једне трећине Земљиног обима. Због тога је пут изгледао упола краћи но што је у ствари био. Колумбо је најозбиљније схваћен у [[Шпанија|Шпанији]], успео је да одбрани свој план пред универзитетом у [[Саламанка|Саламанки]], па је краљица [[Изабела I од Кастиље]] пристала да га помогне. Међутим, [[реконкиста|рат против Мавара]] одложио је остварење плана све до [[1492]] године.<ref>[https://www.znanje.org/i/i29/09iv05/09iv0524/OTKRICE%20AMERIKE.htm Знање.орг]</ref> Тада је краљица дала највећи део потребног новца, други део је уложио богати бродовласник Пинзон, који је учествовао у путовању, а један мало део уложио је сам Колумбо од свог скромног иметка. Експедиција која је довела до открића Америке била је организована у облику трговачког друштва. У [[пролеће]] 1492. три [[каравела|каравеле]] „Пинта“, „Ниња“ и „Санта Марија“ са око 90 чланова посаде испловиле су из [[Шпанија|шпанске]] луке Палос. На [[Канарска острва|Канарским острвима]] је извршена поправка једног брода, а затим је настављена пловидба ка западу. [[Датотека:Kolumbus-landet-auf-guanahani 1-860x1315.jpg|мини|лево|200п|Колумбо се искрцава на острво Гванахани]] После два месеца су се појавили охрабрујући знаци, биљке на воденој површини и птице као весници блиског копна. Коначно [[12. октобар|12. октобра]] 1492. године измучени морепловци су стали на чврсто тло и то на острву Гванахани, које је Колумбо назвао [[Сан Салвадор (острво)|Сан Салвадор]] („Свети Спаситељ“).<ref name="#1">[https://www.nezavisne.com/zivot-stil/putovanje/Kolumbova-plovidba-do-Novog-svijeta-12-oktobra-davne-1492/562835 Колумбова пловидба]</ref> Откривене су ускоро и обале [[Куба|Кубе]], [[Хаити]]ја, али од очекиваног изобиља зачина, [[сребро|сребра]] и [[злато|злата]] ни трага. У Шпанији је Колумбо доживео прави тријумф, тврдећи да је открио [[Индија|Индију]], те се у [[Европа|Европи]] одомаћио израз [[Američki starosedeoci|Индијанци]] за становнике Америчког континента. Колумбо је предузео још три путовања. При томе је наишао на [[Јамајка|Јамајку]], затим на обале [[Средња Америка|Средње Америке]]. Он је у свом путопису изразио претпоставку да је у питању до тада непознати део света. Овај путопис дао је повод европским географима да нови континент назову -{Terra America}- (Америчка земља). Представе о новом континенту постале су јасније када је [[Васко Нуњез де Балбоа]] [[1513]]. године открио [[Тихи океан]] прешавши [[Панамски канал|Панамски превлаку]], што представља почетак процеса [[Колонизација Северне Америке|колонизације америчког континента]].<ref name="#1"/> == Види још == * [[Велика географска открића]] *[[Нови свет]] *[[Кристифор Колумбо]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[https://www.youtube.com/watch?v=QGvgs3DBN6A Америка пре Колумба (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=gnT6gBLL81A Како је Колумбо открио Америку? (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=Mi3_8Z2gvN0 Викиншка путовања: Како су Викинзи постали господари таласа? (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.znanje.org/i/i29/09iv05/09iv0524/OTKRICE%20AMERIKE.htm Знање.орг] {{Commonscat|Discovery of America}} [[Категорија:Историја Северне Америке]] [[Категорија:Историја Јужне Америке]] [[Категорија:Морепловци]] 3blazbnlf8dna711zdhmra2coekzmbv 0 80527 25121904 23728968 2022-07-25T07:15:31Z UserNameSRB 198340 Ситна измена wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Бранко Бошковић | слика = Iran vs. Montenegro 2014-05-26 (204).jpg | ширина_слике = 200 п | опис_слике = Бошковић 2014. године | пуно_име = Бранко Бошковић | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1980|6|21|год=да}} | место_рођења = [[Бачка Топола]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,85 м | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)|офанзивни везни]] | младе_године = | млади_клубови = | године = 1996—1998<br />1999—2003<br />2003—2006<br />2004—2005<br />2005—2006<br />2007—2010<br />2010—2012<br />2013—2014 | клубови = [[ФК Могрен|Могрен]]<br />[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br />[[ФК Пари Сен Жермен|ПСЖ]]<br />[[ФК Пари Сен Жермен|ПСЖ Б]]<br />→[[ФК Троа|Троа]]<br />[[ФК Рапид Беч|Рапид Беч]]<br />[[ФК Ди си јунајтед|Ди си јунајтед]]<br />[[ФК Рапид Беч|Рапид Беч]] | наступи = 31<br />123<br />36<br />6<br />19<br />104<br />43<br />29 | голови = (8)<br />(30)<br />(3)<br />(3)<br />(0)<br />(19)<br />(1)<br />(4) | репрезентација_(године) = 2002—2005<br />2007—2014 | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Србије и Црне Горе|Србија и Црна Гора]]<br />[[Фудбалска репрезентација Црне Горе|Црна Гора]] | репрезентација_(наступи) = 12<br />25 | репрезентација_(голови) = (1)<br />(1) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | актуелизовано1_(датум) = 27. јун 2015. | актуелизовано2_(датум) = 27. јун 2015. }} '''Бранко Бошковић''' (рођен [[21. јун]]а [[1980]]. у [[Бачка Топола|Бачкој Тополи]]) је бивши [[Црна Гора|црногорски]] [[фудбал]]ер. Играо је на средини терена као офанзивни везни играч. == Каријера == === Клупска === Каријеру је почео у [[ФК Могрен|Могрену]] из [[Будва|Будве]], чији је члан био од 1997. до краја 1998. године, а у [[ФК Црвена звезда|Црвену звезду]] је прешао у зимском прелазном року 1999. У тој пролећној сезони одиграо је шест лигашких мечева и постигао један гол (против [[ФК Војводина|Војводине]] за тријумф од 1:0), а такмичење је прекинуто због бомбардовања. По окончању ратног стања Звезда је у финалу [[Куп СР Југославије у фудбалу|Купа]] савладала [[ФК Партизан|Партизан]] са 4:2. Талентовани Бошковић је негде у то време представљен као Звездина узданица за 21. век, а убрзо је постао један од носилаца игре. Звезда је у сезони 1999/00. освојила дуплу круну, а Бошковић је у првенству одиграо 31 меч и са девет постигнутих голова био други стрелац екипе, док је у Купу једном био стрелац у три утакмице. У [[Куп УЕФА|Купу УЕФА]] био је најбољи стрелац тима са два гола, колико је постигао и [[Миодраг Пантелић]]. Бранко је био стрелац у мечевима против [[ФК Нефчи Баку|Нефчија]] (3:2) и [[ФК Монпеље|Монпељеа]] (2:2). Имао је снажан и прецизан шут, а у квалификацијама за [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]] лета 2000. године постигао је три гола и уз [[Горан Друлић|Друлића]] био најефикаснији у екипи, али је Звезда застала на последњој препреци због гола у гостима [[ФК Динамо Кијев|кијевског Динама]] (0:0 и 1:1). Звездина једанаестица погодила је мрежу против Ки Клаксвика (2:0),<ref>{{cite web|url=http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2000-07/20/20696.html |title= Црвена звезда - Ки Клаксвик 2:0 (2:0) |publisher=arhiva.srbija.gov.rs |date=|accessdate=30. 11. 2016}}</ref> грузијског [[ФК Торпедо Кутаиси|Торпеда]] (4:0)<ref>{{cite web|url=http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2000-07/27/20768.html |title= Звезда торпедовала Грузијце |publisher=arhiva.srbija.gov.rs |date=|accessdate=30. 11. 2016}}</ref> и Динама из Кијева у Београду (1:1).<ref>{{cite web|url=http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2000-08/30/21141.html |title= Црвена звезда - Динамо (Кијев) 1:1 |publisher=arhiva.srbija.gov.rs |date=|accessdate=30. 11. 2016}}</ref> Титула шампиона је одбрањена у пролеће 2001. године у трци са Партизаном, а Бранко Бошковић је на 32 лигашка меча девет пута матирао противничке голмане (два пута у победи против подгоричке [[ФК Будућност Подгорица|Будућности]] од 2:1). У новом покушају да се докопа групне фазе Лиге шампиона, Бошковића и друштво зауставио је [[ФК Бајер Леверкузен|Бајер из Леверкузена]] (0:0 и 0:3) на последњој степеници. Немачки тим је касније стигао и до финала елитног такмичења, где је поражен од [[ФК Реал Мадрид|Реала]] чувеним голом [[Зинедин Зидан|Зинедина Зидана]] из волеја. [[Славољуб Муслин|Муслин]] је почетком те сезоне поднео оставку, а црвено-бели су имали слабу сезону у којој ипак нису остали без трофеја, јер је освојен Куп победом над [[ФК Смедерево 1924|Сартидом]] од 1:0.<ref>{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/kup/31/osvajaci-kupa-2002 |title= Освајачи Купа 2002. |publisher=crvenazvezdafk.com |date=|accessdate=30. 11. 2016}}</ref> Бранко Бошковић је у најмасовнијем такмичењу у сезони 2001/02. одиграо четири меча и постигао један гол (победоносни против [[ФК Дубочица|Дубочице]] у тријумфу од 1:0 у шаснаестини финала). У шампионату је на 28 сусрета два пута затресао мрежу. Знатно бољи учинак имао је наредне сезоне, када је у 24 лигашка сусрета постигао осам голова и још једном био други стрелац екипе. У два првенствена дербија против Партизана уписао се у стрелце (у ремију 2:2 и победи од 2:0), док је у Купу УЕФА матирао чувара мреже римског [[ФК Лацио|Лација]] у Београду (1:1), али је италијански тим прошао даље због победе у првом мечу.<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/116963/2016/11/14/vremeplov-zvezda-nadigrala-lacio-ali-rimljani-se-provukli-na-marakani/ |title= Времеплов: Звезда надиграла Лацио, али Римљани се провукли на Маракани |publisher=mojacrvenazvezda.net |date=|accessdate=30. 11. 2016}}</ref> Бошковић је у Звезди започео и сезону 2003/04. постигао је гол у квалификацијама Купа УЕФА против молдавског [[ФК Нистру|Ниструа]] (5:0), одиграо је и два првенствена меча и забележио један погодак, а затим је каријеру наставио у [[Француска|Француској]]. Његови саиграчи су са Звездом касније стигли до титуле, па се она рачуна и Бошковићу, који је на самом почетку допринео у њеном освајању. Наредна станица у каријери био је [[ФК Пари Сен Жермен|ПСЖ]].<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/vesti/drustvo/boskovic-u-psz/1r9gkml |title= Бошковић у ПСЖ |publisher=blic.rs |date=|accessdate=30. 11. 2016}}</ref> У дресу великана из града светлости провео је две сезоне, од 2003. до 2005. године. У [[Прва лига Француске у фудбалу|шампионату Француске]] 2003/04. одиграо је 23 утакмице и постигао три гола. За саиграча је имао славног Бразилца [[Роналдињо|Роналдиња]], а освојили су и [[Куп Француске у фудбалу|Куп Француске]]. Наредне сезоне се није тако добро снашао. Забележио је 12 сусрета. [[ФК Троа|Троа]] је био Бошковићев нови клуб, где је одиграо сезону 2005/06. (15 утакмица), а затим је запажене партије пружио у [[ФК Рапид Беч|бечком Рапиду]], за који је од 2006. до 2010. године на 104 лигашка меча постогао 19 голова. Освојио је и титулу првака Аустрије у сезони 2007/08, а од 2010. до 2012. године носио је дрес америчког [[ФК Ди си јунајтед|Ди си јунајтеда]], где су га повреде спречиле да остави дубљи траг. Вратио се у Рапид, где је наступао од 2012. до 2014. године и на 29 лигашких сусрета четири пута био стрелац, а затим окачио копачке о клин.<ref>{{cite web|url=http://reprezentacija.me/branko-boskovic-se-penzionise/ |title= Бранко Бошковић се пензионише |publisher=reprezentacija.me |date=|accessdate=30. 11. 2016}}</ref> === Репрезентативна === За репрезентацију Југославије (Србије и Црне Горе) одиграо је 12 сусрета и једном се уписао у стрелце. Дебитовао је 27. марта 2002. године против [[Фудбалска репрезентација Бразила|Бразила]] (0:1), а последњи меч је одиграо 16. новембра 2005. против [[Фудбалска репрезентација Јужне Кореје|Јужне Кореје]] (0:2). Забележио је и 25 утакмица за [[Фудбалска репрезентација Црне Горе|Црну Гору]] уз један погодак. == Трофеји == === Црвена звезда === * [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство СР Југославије]] (2) : [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]]. * [[Куп СР Југославије у фудбалу|Куп СР Југославије]] (2) : [[Куп СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]], [[Куп СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]]. === ПСЖ === * [[Куп Француске у фудбалу|Куп Француске]] (1): 2003/04. === Рапид Беч === * [[Бундеслига Аустрије у фудбалу|Бундеслига Аустрије]] (1): 2007/08. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.reprezentacija.rs/boskovic-branko/ Бранко Бошковић] на сајту [[Фудбалска репрезентација Србије|репрезентације Србије]] * {{NFT player|pid=5835}} {{DEFAULTSORT:Бошковић, Бранко}} [[Категорија:Рођени 1980.]] [[Категорија:Топољани (Бачка Топола)]] [[Категорија:Црногорски фудбалери]] [[Категорија:Црногорски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Могрена]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери Париз Сен Жермена]] [[Категорија:Фудбалери Ди си јунајтеда]] 9621zo5b5864zf7xnfliaankmd1xero 0 80758 25121127 24601115 2022-07-24T13:52:35Z Sadko 25741 мања измјена wikitext text/x-wiki {{друго значење|друго значење|Иво Лола Рибар (вишезначна одредница)}} {{друго значење|његовог оца|[[Иван Рибар]]}} {{Херој М | дидаскалија=Иво Лола Рибар | слика = Ivo Lola Ribar.jpg | опис_слике=Иво Лола Рибар | пуно_име=Иван Рибар | надимак=Иво; Лоло и Лола | датум_рођења = {{Датум рођења|1916|4|23}} | место_рођења =[[Загреб]] | држава_рођења =[[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1943|11|27|1916|4|23}} | место_смрти =[[Ћослије]], код [[Гламоч]]а | држава_смрти =[[Независна Држава Хрватска|НДХ]] | супруга=''вереница'' [[Слобода Трајковић]] | професија=правник и студент филозофије | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] | СКОЈ=[[1935]]. | КПЈ=[[1936]]. | НОБ=председник [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ]] и члан [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]] | народни херој=[[18. новембар|18. новембра]] [[1944]]. }} '''Иван Иво Лола Рибар''' ([[Загреб]], [[23. април]] [[1916]] — [[Ћослије]], код [[Гламоч]]а, [[27. новембар]] [[1943]]) био је правник и револуционар, један од организатора и предводника омладинског и студентског револуционарног покрета у Југославији, као и организатор омладинског антифашистичког покрета у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]], секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]] и председник [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ-а]] и [[народни херој Југославије]]. Син је хрватског и југословенског политичара [[Иван Рибар|Ивана Рибара]]. Одрастао је у [[Ђаково|Ђакову]], [[Карловац|Карловцу]] и [[Београд]]у. Школовао се у [[Париз]]у и [[Женева|Женеви]], а дипломирао је на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]], [[1939]]. године. Још у вишим разредима гимназије се заинтересовао за друштвена и политичка збивања, а на студијама се повезао са [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарним студентским покретом]]. На [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]] се дружио са студентима-комунистима, па је [[1935]]. постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]], а [[1936]]. године члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]]. Биран је најпре за члана Акционог одбора стручних студентских удружења, а касније је постао истакнути омладински руководилац, који је учествовао на многим међународним омладинским конгресима — у [[Брисел]]у, фебруара 1936, у Женеви септембра 1936. и у Паризу, августа [[1937]]. године. По директиви [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], 1937. године је прешао у Загреб, где је постао руководилац Централне извршне комисије при ЦК КПЈ, која је касније прерасла у Централни комитет СКОЈ-а. На Петој и Шестој земаљској конференцији СКОЈ-а, 1939. и [[1940]]. године, биран је за политичког секретара ЦК СКОЈ-а, а на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], октобра 1940. године је изабран за члана ЦК КПЈ. После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године активно је радио на организовању и припреми оружаног устанка. Учествовао је у низу састанака руководства КПЈ и СКОЈ-а, на којима су доношене директиве и одлуке о припреми и организацији устанка, а био је учесник [[Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.|седнице Политбироа ЦК КПЈ]] од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#4. јул|4. јула 1941.]] године. Током јула и [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] године, непосредно је руководио акцијама илегалаца у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]], а у [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембру]] је прешао на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију]]. Учествовао је на [[Саветовање у Столицама|саветовању у Столицама]], а у току [[1942]]. и [[1943]]. године је по задатку Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], заједно са [[Едвард Кардељ|Едвардом Кардељом]] неколико пута одлазио на окупирана подручја, а боравио је и у [[Загреб у Народноослободилачкој борби|окупираном Загребу]] и Београду. Био је један од организатора Првог конгреса антифашистичке омладине, одржаног [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.|децембар 1942.]] године у [[Бихаћ]]у, на коме је био изабран за председника Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије. [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|Октобра 1943.]] године је био одређен за шефа прве војне мисије НОВ и ПОЈ, која је требало да оде у Штаб савезничке команде за Блиски исток, у [[Каиро|Каиру]]. Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.#27. новембар 1943.|27. новембра 1943.]] године приликом непријатељског ваздушног напада на авион којим је требало да са [[Гламочко поље|Гламочког поља]] пребаци у [[Бари]]. За народног хероја проглашен је 18. новембра 1944. године, а његови посмртни остаци су [[1948]]. пренети у Београд и сахрањени у [[Гробница народних хероја на Калемегдану|Гробницу народних хероја]] на [[Калемегдан]]у. У току рата је погинуо и његов млађи брат [[Јурица Рибар]]. == Биографија == [[Датотека:Zerjaviceva 4-Zagreb.JPG|десно|мини|200п|Родна кућа Лоле Рибара у [[Загреб]]у, у Улици Јурја Жерјавића број 4. На кући се од [[1946]]. до [[1991]]. налазила спомен-плоча посвећена Лоли Рибару]] === Породица и одрастање === {{Главни чланак|Породица Рибар}} Иван Рибар је рођен [[23. април]]а [[1916]]. године у [[Загреб]]у.{{sfn|Народни хероји|1982|p=170}} Син је познатог хрватског и југословенског политичара [[Иван Рибар|др Ивана Рибара]] и његове супруге Антоније Тонице. Имао је две године млађег брата [[Јурица Рибар|Јурицу]], као и — полусестре Божену и Миру и полубрата Жарка, рођене у првом браку његове мајке са ђаковачким адвокатом Лујом Шиматом, који је умро [[1913]]. године. Његов отац Иван Рибар рођен је у селу [[Вукманић]], код [[Карловац|Карловца]], док је његов деда Андрија Рибар, који је био учитељ, потицао је из села [[Рибари (Карловац)|Рибари]], које се налази на обали реке [[Купа (река)|Купе]] недалеко од Карловца. Иван Рибар је пре почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], живео у [[Ђаково|Ђакову]], где је радио као адвокат, а од [[1913]]. године је био и заступник у [[Хрватски сабор|Земаљском сабору]] изабран на листи [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српске коалиције]], коју је предводио [[Светозар Прибићевић]]. Као резервни официр, на почетку рата је био мобилисан у [[Austrougarska vojska|Аустроугарску војску]], али пошто је властима био политички сумњив задржан је као талац, најпре у [[Вуковар]]у, а потом неким местима у [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босни]]. Након пропасти [[Друга аустроугарска офанзива на Србију|офанзиве на Србију]], био је послат на [[Карпати|Карпате]], на [[Источни фронт (Први светски рат)|Руски фронт]], али се овде се није дуго задржао, јер је као саборски заступник, након поновног сазивања Сабора враћен у Загреб. Пошто су на почетку рата Иванову адвокатску канцеларију у Ђакову демолирали [[Чиста странка права|франковци]] (претече [[Усташе|усташа]]) и клерикалци, породица Рибар је морала да се пресели у Загреб, где су становали у Раинберовој улици{{напомена|Ова улица данас носи назив Улица Јурја Жерјавића, а у време постојања СФРЈ се звала Улица 8. маја 1945.<ref>{{Cite web|url=https://www.vecernji.hr/zagreb/otkrijete-kako-su-to-ulice-zagreba-mijenjale-imena-kroz-jedno-stoljece-1060945|title=Otkrijte kako su ulice Zagreba mijenjale imena kroz jedno stoljeće|website=www.vecernji.hr|date=17. 2. 2016}}</ref> На кући у којој је рођен, од 1946. до 1991. године се налазила спомен-плоча посвећена Иви Лоли Рибару, са натписом — Овдје се родио народни херој Иво Лола Рибар секретар Савеза комунистичке омладине Југославије погинуо на Гламочком пољу 27. -{XI}- 1943 год. Неумрлом омладинском руководиоцу поставља ову спомен плочу -{III}- конгрес Народне омладине Југославије 16. маја 1946. године.{{sfn|Петричевић|1978|pp=13—17}}}} број 4 у центру Загреба.{{sfn|Петричевић|1961|p=9}}{{sfn|Петричевић|1978|pp=13—17}} По рођењу у Матичне књиге рођених на подручју жупе светог Марка у Загребу уписан као '''Иван''', јер је име добио по свом оцу. Такође, приликом крштења у [[Црква Светог Марка у Загребу|цркви Светог Марка]], [[24. јун]]а [[1916]]. године је био записан под именом Иван. Пошто су га одмалена сви звали '''Иво''' тако је остао забележен у историографији, као и по надимку '''Лола''', који је добио током одрастања у Ђакову. Наиме у оригиналу његов надимак је гласио '''Лоло''', али с обзиром да је од [[1923]]. године живео у [[Београд]]у, преовладао је облик Лола.{{sfn|Матовић|1981|pp=9—10}}{{sfn|Матовић|1973|p=9}}<ref name="Vreme">{{Cite web|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1154247|title=Kratka hronika porodice Ribar|website=www.vreme.com|date=28. 11. 2013}}</ref> === Школовање и студије === Основну школу похађао је у [[Карловац|Карловцу]] и [[Београд]]у, а гимназију је завршио у Београду. Једно време живео је и у [[Ђаково|Ђакову]]. На почетку школске [[1934]]/[[35]]. године, Лола је отишао у [[Париз]] где је почео да студира политичке науке. После [[марсељски атентат|атентата на краља Александра]], по савету [[Светозар Прибићевић|Светозара Прибићевића]], напустио је [[Француска|Француску]] и прешао у [[Женева|Женеву]], где је студирао политичку економију. У јесен [[1935]]. године вратио се у [[Београд]] и уписао се на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]. Лола је у вишим разредима гимназије, као одличан ђак, показао посебну заинтересованост за друштвене науке, за политичку економију и политикологију чији је практични грађански облик проверавао у политичком животу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. У трагању за идејном оријентацијом, Лолу нису задовољили наставни планови и програм тадашње београдске гимназије. Сам је почео да проучава класике идеалистичке и материјалистичке филозофске школе: [[Фридрих Ниче|Ничеа]], [[Волтер]]а, [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегела]] - да би се идејно определио за [[Карл Маркс|Маркса]] и [[Владимир Лењин|Лењина]]. Била је то идејна еволуција слободарски настројеног младића, који је, из ситуиране и угледне грађанске породице, кроз студију класика [[Марксизам|марксизма]] и праксе грађанске политике, прихватио идеју [[Социјализам|социјализма]] као свој поглед на свет. За време боравка у [[Женева|Женеви]], учио је методику научног рада, студирао политичку економију и проучавао марксистичку литературу до које у [[Југославија|Југославији]] није могао доћи. === Политичка активност === На [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]], Лола се упознао са члановима илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] и [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. Било је то време политичке акције лево оријентисане омладине у борби за аутономију универзитета и за демократска права [[Јужни Словени|јужнословенских народа]]. Већ [[1935]]. године Лола је примљен у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије и изабран за члана Акционог одбора стручних студентских удружења. Идуће [[1936]]. године примљен је и у чланство Комунистичке партије Југославије. Као истакнути омладински руководилац присуствовао је на многим међународним омладинским конгресима. У фебруару [[1936]]. године у [[Брисел]]у учествовао је у Међународној омладинској конференцији за мир. У септембру исте године, у [[Женева|Женеви]], у раду Светског омладинског конгреса, а августа [[1937]]. присуствовао је састанку Светске студентске заједнице за мир, слободу и културу у [[Париз]]у. Када је [[1937]]. године [[Јосип Броз Тито]] постао генерални секретар Комунистичке партије Југославије, он је Иву Лолу Рибара поставио на чело Централне извршне комисије при Централном комитету КПЈ (која је касније прерасла у [[Централни комитет]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]]) и поверио му оживљавање својих идеја о омладинском покрету. Према тим идејама, требало је СКОЈ, после кризе у коју је запао током [[1936]]. године, из основа реорганизовати и претворити га у главну покретачку снагу револуционарног, свејугословенског покрета младих. Лола је тада постао један од најближих Титових сарадника. Његова највећа заслуга била је та што је [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савез комунистичке омладине]] постао главна [[Антифашизам|антифашистичка]] снага младих у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. Осим тога Лола је био и организатор омладинских акција и студентских штрајкова, покретач и уредник омладинских листова и новина - „Студента“ и „Младости“, сарадник партијских органа, писац летака, прогласа, текстова - али је и поред свог политичког ангажмана остао одличан студент. Године [[1939]]. је дипломирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету]], а [[1940]]. се уписао на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]] [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]]. Јануара [[1940]]. Лола је био ухапшен и из београдске „[[Главњача|Главњаче]]“, са неколико десетина других комуниста возом, пребачен у [[Логор Билећа|концентрациони логор у Билећи]]. У веома тешким условима логора у [[Билећа|Билећи]], Лола није поклекнуо већ се са другим затвореним комунистима - [[Моша Пијаде|Мошом Пијаде]], [[Иван Милутиновић|Иваном Милутиновићем]] и др. борио за боље услове живота у логору и хуманији однос према затворенима. Под притиском јавности Лола је, са осталим логорашима, [[16. мај]]а [[1940]]. године пуштен из логора у Билећи, који је неколико месеци касније укинут. После изласка из Билеће, Лола је, према [[Јосип Броз Тито|Титовим]] упутствима, организовао Шесту земаљску конференцију СКОЈ-а. На тој конференцији је поново изабран за секретара Централног комитета СКОЈ-а, као и за делегата за [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пету земаљску конференцију КПЈ]], на којој је био изабран и за члана Централног комитета КПЈ. Лолин извештај на Петој земаљској конференцији, као и резолуција Шесте земаљске конференције СКОЈ-а, чији је он био идејни творац, били су резиме целокупног пређеног пута саме организације и последњи позив члановима да се припреме за предстојеће догађаје. === Народноослободилачка борба === {{Главни чланак|Народноослободилачка борба народа Југославије}} После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године Лола је активно радио на организовању и припреми [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанка народа Југославије]]. Учествовао је на [[Мајско саветовање ЦК КПЈ|Мајском саветовању]] у [[Загреб]]у; руководио састанком ЦК [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, крајем јуна у [[Београд]]у; а био је и један од шесторице чланова седнице Политбироа [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], [[4. јул]]а [[1941]]. године, када је народима Југославије упућен позив на устанак. Као члан [[Врховни штаб НОВЈ|Главног штаба Народноослободилачких партизанских одреда Југославије]], који је формиран [[27. јун]]а, Лола је током јула и августа [[1941]]. године непосредно руководио акцијама скојеваца у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]], а септембра исте године прешао је на [[Ужичка република|слободну територију западне Србије]]. Учествовао је на [[Саветовање у Столицама|војно-политичком саветовању у Столицама]], [[26. септембар|26. септембра]] [[1941]]. године, на којем је, уз остало, одлучено да се у свим крајевима [[Југославија|Југославије]] формирају [[Главни штабови у НОВЈ|штабови партизанске борбе]], а да се Главни штаб преименује у [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]]. Као лични изасланик Врховног команданта НОП одреда Југославије [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], неколико пута је одлазио у [[Загреб у Народноослободилачкој борби|окупирани Загреб]], где је заједно са [[Едвард Кардељ|Едвардом Кардељем]] радио на организовању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] у неослобођеним крајевима Југославије - [[Хрватска|Хрватској]], [[Словенија|Словенији]], [[Србија|Србији]] и [[Република Македонија|Македонији]]. И поред свих обавеза које му је имао у [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховном штабу]], Лола је највише времена посвећивао раду са младима. Он је био покретач и главни уредник листа „Омладинска борба“ и члан редакције „[[Борба (новине)|Борбе]]“, која је излазила [[1941]]. године у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]]. По Титовој замисли о стварању широке платформе на којој би се у Народноослободилачком покрету окупили сви пројугословенски и [[Антифашизам|антифашистички]] расположени млади људи, Лола је радио на организовању. Од првих Народноослободилачких савеза омладине, који су у различитим крајевима земље добијали различите називе, створен је, децембра [[1942]]. године, на Првом конгресу Антифашистичке омладине Југославије у [[Бихаћ]]у, масовни и јединствени [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије]] (УСАОЈ). Кроз УСАОЈ стотине хиљада младих је приступило [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]], чиме је Лолина заслуга у ширењу [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] непроцењива. === Погибија === {{посебан чланак|Погибија Иве Лоле Рибара 1943.}} Октобра [[1943]]. године Лола Рибар је одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]] одређен за шефа Прве војне мисије НОВ и ПОЈ, која је требало да отпутује у [[Каиро]], у Штаб савезничке команде за [[Блиски исток]], као први опуномоћени представник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Нове Југославије]]. Поред Лоле у овој војној мисији налазили су се [[Владимир Велебит]] и [[Милоје Милојевић (народни херој)|Милоје Милојевић]]. У тренутку када се спремао да полети авионом у Каиро, [[27. новембар|27. новембра]] [[1943]]. године, непосредно пре полетања, на аеродрому на [[Гламочко поље|Гламочком пољу]] погођен је бомбом из непријатељског авиона и на лицу места погинуо. Лолина сахрана одржана је [[Јајце|Јајцу]], одмах после [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. После одавања почасти Лолино тело је сахрањено на тајном месту у околини Гламочког поља, како не би пало у руке непријатеља. На седмогодишњицу, од [[Војни пуч од 27. марта 1941.|великих мартовских демонстрација 1941]], [[27. март]]а [[1948]]. године Лолини посмртни остаци су, заједно са посмртним остацима [[Иван Милутиновић|Ивана Милутиновића]] свечано пренети у новоизграђену [[Гробница народних хероја на Калемегдану|Гробницу народних хероја на Калемегдану]]. У исту гробницу касније су пренети посмртни остаци [[Ђуро Ђаковић|Ђуре Ђаковића]], а [[1957]]. године ту је сахрањен и [[Моша Пијаде]]. Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[18. новембар|18. новембра]] [[1944]]. године, на годишњицу погибије, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Читава Лолина породица учествовала је у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]]. Отац [[Иван Рибар|Иван]] био је председник [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а; млађи брат [[Јурица Рибар|Јурица]] погинуо је октобра [[1943]]. код [[Колашин]]а; мајка Тоница убијена је јула [[1944]]. године у [[срем]]ском селу [[Купиново|Купинову]]; сестра, по мајци, Божена, била је заточена у логору на Бањици; а вереница [[Слобода Трајковић]], је са читавом својом породицом убијена у гасној комори у [[Бањички логор|Бањичком логору]]. Лола Рибар је у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|послератној Југославији]], био једна од икона [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата и социјалистичке револуције]]. Многе основне и средње школе широм Југославије су носиле његово име (а неке и данас - нпр. у [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Сомбор]]у, [[Крушевац|Крушевцу]] и др.), као и улице, тргови и др. Његово име носе [[АКУД "Иво Лола Рибар"|Културно-уметничко друштво „Иво Лола Рибар“]] из [[Београд]]а, Одред извиђача „Иво Лола Рибар” из Новог Сада, [[Институт Иво Лола Рибар|Лола институт]]<ref>{{Cite web|url=https://www.li.rs/|title=Istraživačko-razvojni institut Lola d.o.o. - Lola institut|website=www.li.rs|access-date=2021-12-19}}</ref> и фабрика „Иво Лола Рибар“ из [[Железник]]а. Инспирисан писмом које је Лола написао својој вереници [[Слобода Трајковић|Слободи]], [[Kornelije Kovač|Корнелије Ковач]], вођа [[Корни група|Корни групе]], је написао песму „Иво Лола“, која је [[1973]]. године изашла на истоименом сингл-албуму. Исте године је снимљен и тв филм „[[Иво Лола Рибар (ТВ филм)|Иво Лола Рибар]]”. По њему су назване [[ОШ „Иво Лола Рибар” Бегаљица]] и [[ОШ „Иво Лола Рибар” Скобаљ]]. [[Улица Светогорска (Београд)]] је од 1946. до 1997. била названа по њему.<ref>{{cite news |last1=Бертолино |first1=Александар |title=Лола Рибар уместо Светогорске |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/500041/Lola-Ribar-umesto-Svetogorske |access-date=2. 3. 2022 |work=Политика |date=21. 2. 2022}}</ref> == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Ivo Lola Ribar i Milovan Đilas.jpg|Са [[Милован Ђилас|Милованом Ђиласом]] Ivo Lola Ribar na konju Lisku.jpg| Ivo Lola Ribar Ilok.jpg|Споменик Лоли Рибару у [[Илок]]у. Lola Ribar Mladenovac 2.jpg|Споменик у Младеновцу Ivo Lola Ribar, Đakovo.jpg|Споменик Лоли Рибару у [[Ђаково|Ђакову]], рада вајара [[Тома Росандић|Томе Росандића]] из 1953. Lola Ribar spomenik.JPG|Споменик Лоли Рибару на [[Калемегдан]]у. Grob_narodnih_heroja.JPG|[[Гробница народних хероја на Калемегдану|Гробница народних хероја]] </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref={{harvid|Зборник НОР|1949}} |title=[[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], том -{II}-, књига -{I}- — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. |year=1949 |publisher=Војно-историјски институт Југословенске армије |location=Београд |id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петричевић|first=Јозо|year=1961|title=Иво Лоло Рибар|publisher=Младост|location=Загреб|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Матовић|first=Иво|year=1973|title=Иво Лола Рибар — славни секретар СКОЈ-а|publisher=Дечје новине|location=Горњи Милановац|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Хаџимуртезић|first=Небојша|last2=Филиповић|first2=Радован|year=1976|title=Иво Лола Рибар|publisher=|location=Пријепоље|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петричевић|first=Јозо|year=1978|title=Иво Лоло Рибар — понос покољењима|publisher=Младост|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Хронологија СКЈ 1|1980}}|title=Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том -{I}-|year=1980|publisher=Институт за савремену историју|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Хронологија СКЈ 2|1980}}|title=Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том -{II}-|year=1980|publisher=Институт за савремену историју|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Лексикон НОР 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945]] том -{I}-|year=1980|publisher=„Народна књига”|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Лексикон НОР 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945]] том -{II}-|year=1980|publisher=„Народна књига”|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Разуменка Зума|year=1981|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945|publisher=Народна армија|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Матовић|first=Иво|year=1981|title=Иво Лола Рибар — животни пут и револуционарно дело|publisher=Дечје новине|location=Горњи Милановац|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петричевић|first=Јозо|year=1981|title=Др Иван Рибар у записима сувременика|publisher=Глобус|location=Загреб|id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Народни хероји|1982}}|title=[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]] том -{II}-|year=1982|publisher=Народна књига|location=Београд|id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Петричевић|first=Јозо|year=1988|title=Јурица Рибар — сликар и револуционар|publisher=Радничке новине|location=Загреб|id=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Ivo Lola Ribar | wiktionary = | wikinews = | wikiquote = | wikisource = Категорија:Писма Иве Лоле Рибара | wikibooks = }} * {{Cite web|url=https://www.subnor.org.rs/heroji-n/ivo-lola-ribar|title=Иво Лола Рибар|website=www.subnor.org.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=http://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/4/23/49/|title=Rođen Ivo Lolo Ribar|website=www.antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}} * {{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2017/11/ivo-lola-ribar-glamocko-polje-27-xi-43.html|title=Da li je Lola zaista poginuo zbog „niza glupih slučajnosti”?|website=www.yugopapir.com|date=c. 1971}} * {{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2013/04/ivo-lola-ribar-narodni-heroj-secanje.html|title=Sećanje Loline sestre Mire Vučković|website=www.yugopapir.com|date=c. 1981.}} * {{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2016/03/jurica-ribar-u-secanju-njegovog.html|title=Druženje sa Juricom Ribar|website=www.yugopapir.com|date=c. 1981.}} * {{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2016/01/sloboda-trajkovic-i-ivo-lola-ribar.html|title=Sećanje Slobodine sestre Milice Trajković|website=www.yugopapir.com|date=c. 1982.}} * {{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20131203010747/http://www.jutarnji.hr/zivi-antifasizam-ive-lole-ribara/201033/|title=Иво Лола Рибар|website=www.jutarnji.hr|date=7. 4. 2009}} * {{Cite web|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1154247|title=Kratka hronika porodice Ribar|website=www.vreme.com|date=28. 11. 2013}} * {{Cite web|url=http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/da-li-%D1%98e-i|title=Иво Лола Рибар, 70 година после|website=politikin-zabavnik.co.rs|date=c. 2013}} * {{Cite web|url=https://www.lupiga.com/vijesti/ivo-lola-ribar-23-4-1916-27-11-1943-zivot-i-smrt-heroja|title=Život i smrt heroja!|website=www.lupiga.com|date=28. 11. 2014}} * {{Cite web|url=https://impulsportal.net/index.php/kolumne/drustvo/3829-ivo-lola-nije-sam-stotinu-godina-od-rodenja-ive-lole-ribara|title=Stotinu godina od rođenja Ive Lole Ribara|website=impulsportal.net|date=8. 5. 2016}} * {{Cite web|url=https://www.6yka.com/novosti/zapusten-zaboravljen-i-opasan-zicom-u-glamocu-pokrenuta-inicijativa-za-obnovu-spomen-kompleksa-posvecenog-ivi-loli-ribaru|title=U Glamoču pokrenuta Inicijativa za obnovu spomen kompleksa posvećenog Ivi Loli Ribaru|website=www.6yka.com|date=16. 3. 2019}} * [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2021&mm=04&dd=23&nav_id=1847383 Други светски рат и народни хероји: Иво Лола Рибар - југословенски Че Гевара који је волео Слободу (Б92, 23. април 2021)] {{Чланови Врховног штаба НОВ и ПОЈ}} {{Народни хероји-Загреб}} {{Народни хероји-Београд}} {{Портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} {{DEFAULTSORT:Рибар, Лола}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1943.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Комунисти Југославије]] [[Категорија:Револуционарни студентски покрет Југославије]] [[Категорија:Југословенски партизани]] [[Категорија:Чланови Врховног штаба НОВЈ]] [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народни хероји - Р]] [[Категорија:Сахрањени у Београду]] ogjdfq3iw84ai5n7ufx2m3haynsx1ny 0 82108 25121792 24366152 2022-07-25T02:27:57Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki {{short description|Музеј у Санкт Петербургу, Русија}}{{рут}} {{Инфокутија Музеј | име = Ермитаж | лого = Hermitage logo.svg | слика =WinterPalace.jpg | опис_слике = Зимски дворац, главна зграда Ермитажа | оснивање = 1764. | врста = музеј уметности и културе<ref>{{cite web|url=https://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/facts_and_figures |title=Hermitage in Figures and Facts |website = Hermitagemuseum.org |access-date=30 June 2020}}</ref> | град = [[Санкт Петербург]] | држава = {{застава|Русија}} | посетиоци = 1.649.443 (2021)<ref name="auto">The [[Art Newspaper]] annual survey, March 28, 2022.</ref> | директор = Михаил Пјотровски | веб-сајт = {{URL|www.hermitagemuseum.org}} }} [[Датотека:ErmitageStairs.JPG|мини|200п|Степениште Јордан унутар Зимског дворца, изграђено је у рококо стилу и названо по реци Јордан, месту крштења Исуса Христа.]] '''Ермитаж''' или '''Државни ермитаж''' ({{lang-rus|Государственный Эрмитаж|r=Gosudarstvennyj Ermitaž|p=ɡəsʊˈdarstvʲɪn(ː)ɨj ɪrmʲɪˈtaʂ|links=no}}, од {{јез-фр|hermitage}} — ''уточиште'') је највећи уметнички и културно-историјски [[музеј]] у [[Русија|Русији]] и један од највећих у свету. Налази се у [[Санкт Петербург]]у. It is the [[list of largest art museums|largest art museum]] in the world by [[Art gallery|gallery]] space.<ref>{{cite web|title=Hermitage in Figures and Facts|url=http://hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/facts_and_figures/?lng=en|access-date=3 August 2021|website=State Hermitage Museum}}</ref> It was founded in 1764 when Empress [[Catherine the Great]] acquired an impressive collection of paintings from the Berlin merchant [[Johann Ernst Gotzkowsky]]. The museum celebrates the anniversary of its founding each year on 7 December, [[Saint Catherine's Day]].<ref>{{Cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/wps/wcm/connect/6b172326-4c3c-45c5-a3c2-182056a64777/The+State+Hermitage+Museum+Annual+Report+2013.pdf?MOD=AJPERES|title=Page 7|accessdate=6 May 2022}}</ref> It has been open to the public since 1852. The ''[[Art Newspaper]]'' ranked the museum 6th in their list of the [[List of most visited art museums|most visited art museums]], with 1,649,443 visitors in 2021.<ref name="auto"/> Представља један од највећих, најлепших и најстаријих уметничких и културно-историјских музеја у људској [[историја|историји]] и [[култура|култури]]. Његова огромна збирка изложена је у 6 зграда на обали реке [[Нева]], с тим што је главна зграда [[Зимски дворац]] који је некада био званична резиденција руских царева.<ref name="Ермитаж (репортажа)">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16395&x=1 Радио-телевизија Републике Српске: Ермитаж (репортажа)] {{Wayback|url=http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16395&x=1 |date=20120112094553 }} {{ср}}</ref> У више од 350 сала изложено је 60.000 експоната. Колекција овог музеја је зачета [[1764]]. као збирка уметничких предмета царице [[Катарина Велика|Катарине II]], која је од [[1852]]. отворена за јавност. За два и по века у овом музеју је сакупљено око три милиона уметничких и историјских експоната, из епоха од [[Камено доба|каменог]] до савременог доба. Данас је музеј Ермитаж прворазредна туристичка атракција коју годишње обиђе 3 до 4 милиона посетилаца. Its collections, of which only a small part is on permanent display, comprise over three million items (the [[numismatics|numismatic]] collection accounts for about one-third of them).<ref>{{Cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/wps/wcm/connect/6b172326-4c3c-45c5-a3c2-182056a64777/The+State+Hermitage+Museum+Annual+Report+2013.pdf?MOD=AJPERES|title=Page 20|accessdate=6 May 2022}}</ref> The collections occupy a large complex of six historic buildings along [[Palace Embankment]], including the [[Winter Palace]], a former residence of Russian emperors. Apart from them, the [[Menshikov Palace]], Museum of Porcelain, Storage Facility at Staraya Derevnya, and the eastern wing of the [[General Staff Building (Saint Petersburg)|General Staff Building]] are also part of the museum. The museum has several exhibition centers abroad. The Hermitage is a federal state property. Since July 1992, the director of the museum has been [[Mikhail Piotrovsky]].<ref name=Director>{{cite web |title= Mikhail Piotrovsky |url= http://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/hermitage_director/?lng=en |website= The State Hermitage Museum |access-date= 19 June 2016}}</ref> == Музеј == Најзначајнија збирка овог музеја је збирка западноевропског сликарства са делима: [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела Буонаротија]], [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]], [[Петер Паул Рубенс|Рубенса]], [[Рембрант]]а, [[Никола Пусен|Пусена]], [[Клод Лорен|Клода Лорена]], [[Каналето|Каналета]], [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]], [[Пабло Пикасо|Пабла Пикаса]], [[Анри Матис|Анрија Матиса]] и других. Поред збирки италијанског, француског, шпанског и холандског сликарства, музеј је познат по својој археолошкој збирци, збирци средњовековне европске уметности, збирци скулптура и примењене уметности. Ту је и колекција руске уметности свих епоха, мада је њен већи део измештен у [[Руски музеј]]. Музеј Ермитаж има своје филијале у: [[Амстердам]]у, [[Казањ]]у, [[Лас Вегас]]у, [[Лос Анђелес]]у и [[Ферара|Ферари]]. Ермитаж је део градског подручја [[Санкт Петербург]]а које је као споменик [[Светска баштина|Светске баштине]] под заштитом [[Унеско]]а. ==Buildings== Originally, the only building housing the collection was the "Small Hermitage". Today, the Hermitage Museum encompasses many buildings on the Palace Embankment and its neighbourhoods. Apart from the Small Hermitage, the museum now also includes the "Old Hermitage" (also called "Large Hermitage"), the "New Hermitage", the "[[Hermitage Theatre]]", and the "[[Winter Palace]]", the former main residence of the Russian tsars. In recent years, the Hermitage has expanded to the [[General Staff Building]] on the [[Palace Square]] facing the Winter Palace, and the [[Menshikov Palace]].<ref>{{cite web |language=ru |url = https://www.culture.ru/institutes/1485/gosudarstvennyi-ermitazh |title = Государственный Эрмитаж |trans-title = The State hermitage Museum |publisher = Culture.ru |access-date = 9 February 2020 }}</ref> [[Image:Hermitage Museum in Saint Petersburg.jpg|thumb|center|upright=4|The Hermitage Museum complex. From left to right: Hermitage Theatre – Old Hermitage – Small Hermitage – Winter Palace (the "New Hermitage" is situated behind the Old Hermitage)]] == Историја == ===Origins: Catherine's collection=== [[Catherine the Great]] started her art collection in 1764 by purchasing paintings from [[Berlin]] merchant [[Johann Ernst Gotzkowsky]]. He assembled the collection for [[Frederick II of Prussia]], who ultimately refused to purchase it. Thus, Gotzkowsky provided 225 or 317 paintings (conflicting accounts list both numbers), mainly Flemish and Dutch, as well as others, including 90 not precisely identified, to the Russian crown.<ref>{{Harvnb|Norman|1997|pp=28–29}}</ref> The collection consisted of [[Rembrandt]] (13 paintings), [[Peter Paul Rubens|Rubens]] (11 paintings), [[Jacob Jordaens]] (7 paintings), [[Anthony van Dyck]] (5 paintings), [[Paolo Veronese]] (5 paintings), [[Frans Hals]] (3 paintings, including ''Portrait of a Young Man with a Glove''), [[Raphael]] (2 paintings), [[Hans Holbein the Younger|Holbein]] (2 paintings), [[Titian]] (1 painting), [[Jan Steen]] (''The Idlers''), [[Hendrik Goltzius]], [[Dirck van Baburen]], [[Hendrick van Balen]] and [[Gerrit van Honthorst]].<ref>{{Harvnb|Frank|2002}}</ref> Perhaps some of the most famous and notable artworks that were a part of Catherine's original purchase from Gotzkowsky were ''[[Danaë (Rembrandt painting)|Danae]]'', painted by Rembrandt in 1636; ''Descent from the Cross'', painted by Rembrandt in 1624; and ''Portrait of a Young Man Holding a Glove'', painted by Frans Hals in 1650. These paintings remain in the Hermitage collection today.<ref name="history">“Hermitage History,” www.hermitagemuseum.org.</ref> ==Dependencies== [[File:Placca cervo, da regione di krasnodar, kostromskaja, oro fuso e cesellato, inizio VI sec ac..JPG|thumb|Deer golden plaque from Krasnodar, beginning of 6th century BC]] In recent years, the Hermitage launched several dependencies abroad and domestically. ===Hermitage Amsterdam=== {{main|Hermitage Amsterdam}} The dependency of the Hermitage Museum in [[Amsterdam]] is known as the Hermitage Amsterdam, and is located in the former [[Amstelhof]] building. It opened on 24 February 2004 in a small building on the [[Nieuwe Herengracht]] in Amsterdam, awaiting the closing of the retirement home which still occupied the Amstelhof building until 2007. Between 2007 and 2009, the Amstelhof was renovated and made suitable for the housing of the Amsterdam Hermitage. The Amsterdam Hermitage was opened on 19 June 2009 by President [[Dmitry Medvedev]] and Queen [[Beatrix of the Netherlands]].<ref>Reuters.com - [https://www.reuters.com/article/us-dutch-hermitage-opening-idUSTRE55H6OC20090618 Russia's Hermitage museum opens Amsterdam branch]</ref> ===Hermitage-Kazan Exhibition Center=== The Hermitage dependency in [[Kazan]] ([[Tatarstan]], Russia), opened in 2005. It was created with support from President of the Republic of Tatarstan [[Mintimer Shaimiev]] and is a subdivision of the Kazan Kremlin State Historical and Architectural Museum-Park. The museum is situated in the [[Kazan Kremlin]] in an edifice previously occupied by the Junker School built in the beginning of the 19th century.<ref>{{cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_003.html |title=The Hermitage-Kazan Exhibition Center, Tatarstan |website=www.hermitagemuseum.org |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140808054530/http://hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_003.html |archive-date=8 August 2014 }}</ref> ===Ermitage Italia, Ferrara=== Following the prior experiences in London, [[Las Vegas Valley|Las Vegas]], Amsterdam and Kazan, the Hermitage foundation decided to create a further branch in Italy with the launch of a national bid. Several northern Italian cities expressed interest such as Verona, Mantua, Ferrara and Turin. In 2007, the honor was awarded to the city of [[Ferrara]] which proposed its [[Castello Estense|Castle Estense]] as the base. Since then, the new institution called ''Ermitage Italia'' started a research and scientific collaboration with the Hermitage foundation.<ref name="ermitageit">{{cite web|url=http://www.ermitageitalia.com/home.aspx?lang=en-US |title=ErmitageItalia Homepage |website=Ermitageitalia.com |access-date=7 September 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120316234956/http://www.ermitageitalia.com/home.aspx?lang=en-US |archive-date=16 March 2012 }}</ref> ===Hermitage-Vyborg Center=== {{Main|Hermitage-Vyborg Center}} Hermitage-Vyborg Center was opened in June 2010 in [[Vyborg]], [[Leningrad Oblast]]. ===Hermitage Exhibition Center, Vladivostok=== A Hermitage branch is due to open in Vladivostok by 2016, and the regional government has allocated more than Rb17.7 million ($558,000) for preliminary reconstruction work on a mansion in Vladivostok's historic downtown district to house the satellite.<ref name="theartnewspaper1">Sophia Kishkovsky (6 November 2013), [http://theartnewspaper.com/articles/Launch-museum-satellites-says-Putin/30991 Launch (museum) satellites, says Putin] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131107060807/http://www.theartnewspaper.com/articles/Launch-museum-satellites-says-Putin/30991 |date=7 November 2013 }} ''[[The Art Newspaper]]''.</ref> ===Hermitage-Siberia, Omsk=== The Hermitage-Siberia is due to open in [[Omsk]] in 2016.<ref name="theartnewspaper1"/> ===Guggenheim Hermitage Museum, Vilnius=== In recent years, there have been proposals to open a [[Vilnius Guggenheim Hermitage Museum]] in the capital city of [[Lithuania]]. Like the former Las Vegas dependency, the museum is to combine artworks from the Saint Petersburg Hermitage with works from the New York Guggenheim Museum.<ref>{{cite news| author=Ben Sisario| title=ARTS, BRIEFLY; Lithuania Approves Guggenheim Project| newspaper=[[The New York Times]]| date=12 June 2008| url=https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9905E6DE1538F931A25755C0A96E9C8B63&scp=3&sq=Guggenheim%20Hermitage%20Museum%2C%20Vilnius&st=nyt | access-date=30 May 2012}}</ref> ===Former dependencies=== The [[Guggenheim Hermitage Museum]] in Las Vegas opened on 7 October 2001 and closed on 11 May 2008.<ref name="vegas">{{cite press release|title=Guggenheim Hermitage Museum in Las Vegas concludes seven-year residency at the Venetian Hotel-Resort-Casino |url=http://www.guggenheim.org/new-york/press-room/releases/press-release-archive/2008/1814-guggenheim-hermitage-museum-in-las-vegas-concludes-seven-year-residency-at-the-venetian-resort-hotel-casino |publisher=Guggenheim Foundation |date=9 April 2008 |access-date=29 November 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130104065817/http://www.guggenheim.org/new-york/press-room/releases/press-release-archive/2008/1814-guggenheim-hermitage-museum-in-las-vegas-concludes-seven-year-residency-at-the-venetian-resort-hotel-casino |archive-date=4 January 2013 }}</ref> The [[Hermitage Rooms]] in London's [[Somerset House]] opened on 25 November 2000.<ref>{{cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_001.html |title=The Hermitage Rooms in Somerset House, London |website=www.hermitagemuseum.org |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140808074724/http://hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_001.html |archive-date=8 August 2014 }}</ref> The exhibition was closed permanently in November 2007 due to poor visitor numbers.<ref name="stockley">{{cite news| author=Philippa Stockley| url=https://www.standard.co.uk/arts/josephines-farewell-from-the-hermitage-7400596.html| title=Josephine's farewell from the Hermitage| work=[[The Evening Standard]]| date=30 October 2007| publisher=standard.co.uk| access-date=29 November 2012}}</ref> == Галерија == <gallery widths="250px" heights="180px"> Датотека:Scythian comb.jpg|Скитски златни чешаљ Датотека:Leonardo da Vinci 026.jpg|Леонардо да Винчи: ''Мадона Беоноа'' Датотека:Raffael 024.jpg|Рафаел: ''Богородица са дететом'' Датотека:1596 Caravaggio, The Lute Player New York.jpg|Каравађо: ''Свирач на лаути'' Датотека:Rembrandt Harmensz. van Rijn 026.jpg|Рембрант: ''Данаја'' Датотека:Canova-Three Graces 340 degree view.jpg|Антонио Канова: ''Три грације'' Датотека:Golden Cart Hermitage St. Petersburg 20021009.jpg|Златна кочија Датотека:Vassily Kandinsky, 1913 - Composition 6.jpg|Кандински: ''Композиција VI'' </gallery> == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Citation | last = Frank | first = Christoph | year = 2002 | chapter = Die Gemäldesammlungen Gotzkowsky, Eimbke und Stein: Zur Berliner Sammlungsgeschichte während des Siebenjährigen Krieges. | editor = Michael North | title = Kunstsammeln und Geschmack im 18. Jahrhundert | location = Berlin | pages = 117–194 | isbn = 3-8305-0312-1 | publisher = Berlin Verlag Spitz | language = de }} * {{Citation | last = Norman | first = Geraldine | title = The Hermitage; The Biography of a Great Museum | publisher = Fromm International | location = New York | year = 1997 | isbn = 0-88064-190-8 | url-access = registration | url = https://archive.org/details/hermitagebiograp0000norm }} * {{cite book | title= ''Dutch and Flemish paintings from the Hermitage '' | location=New York | publisher=The Metropolitan Museum of Art | year=1988| url= http://libmma.contentdm.oclc.org/cdm/ref/collection/p15324coll10/id/59153}} * Bolshakov, Andrey O. ''Studies on Old Kingdom Reliefs and Sculpture in the Hermitage''. Wiesbaden: Harrassowitz, 2005. {{ISBN|3-447-05184-1}}. * Golénischeff, Wladimir. ''Ermitage Impérial. Inventaire de la collection égyptienne''. Leipzig, 1891. * Lieblein, Jens Daniel Carolus. ''Die ägyptischen Denkmäler in St. Petersburg, Helsingfors, Upsala und Copenhagen''. Christiania, 1873. * Лапис И.А., Матье М.Э. Древнеегипетская скульптура в собрании Государственного Эрмитажа. Москва: Наука, 1969. {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Hermitage Museum | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Ермитаж }} {{external media| float = right| video1 = [https://www.c-span.org/video/?103301-1/hermitage-biography-great-museum Presentation by Geraldine Norman on ''The Hermitage: The Biography of a Great Museum'', April 2, 1998], [[C-SPAN]]}} * {{званични веб-сајт|http://www.hermitagemuseum.org, http://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/?lng=ru}} * [https://web.archive.org/web/20080424003202/http://turist.walkspb.ru/mus/hermitage.html Опис и фотографије] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dva-i-po-veka-raskosnog-Ermitaza.sr.html Два и по века раскошног Ермитажа („Политика“, 27. јануар 2015)] * [https://hermitage-museum.ru Hermitage Museum Unofficial Guide] * [http://www.hermitage.nl/ Hermitage Amsterdam] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Музеји у Русији]] [[Категорија:Санкт Петербург]] [[Категорија:Светска баштина у Русији]] pk32u06d2y7fei07pbeg8da2jhqs2vj 25121818 25121792 2022-07-25T03:37:35Z Dcirovic 57122 /* Buildings */ wikitext text/x-wiki {{short description|Музеј у Санкт Петербургу, Русија}}{{рут}} {{Инфокутија Музеј | име = Ермитаж | лого = Hermitage logo.svg | слика =WinterPalace.jpg | опис_слике = Зимски дворац, главна зграда Ермитажа | оснивање = 1764. | врста = музеј уметности и културе<ref>{{cite web|url=https://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/facts_and_figures |title=Hermitage in Figures and Facts |website = Hermitagemuseum.org |access-date=30 June 2020}}</ref> | град = [[Санкт Петербург]] | држава = {{застава|Русија}} | посетиоци = 1.649.443 (2021)<ref name="auto">The [[Art Newspaper]] annual survey, March 28, 2022.</ref> | директор = Михаил Пјотровски | веб-сајт = {{URL|www.hermitagemuseum.org}} }} [[Датотека:ErmitageStairs.JPG|мини|200п|Степениште Јордан унутар Зимског дворца, изграђено је у рококо стилу и названо по реци Јордан, месту крштења Исуса Христа.]] '''Ермитаж''' или '''Државни ермитаж''' ({{lang-rus|Государственный Эрмитаж|r=Gosudarstvennyj Ermitaž|p=ɡəsʊˈdarstvʲɪn(ː)ɨj ɪrmʲɪˈtaʂ|links=no}}, од {{јез-фр|hermitage}} — ''уточиште'') је највећи уметнички и културно-историјски [[музеј]] у [[Русија|Русији]] и један од највећих у свету. Налази се у [[Санкт Петербург]]у. It is the [[list of largest art museums|largest art museum]] in the world by [[Art gallery|gallery]] space.<ref>{{cite web|title=Hermitage in Figures and Facts|url=http://hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/facts_and_figures/?lng=en|access-date=3 August 2021|website=State Hermitage Museum}}</ref> It was founded in 1764 when Empress [[Catherine the Great]] acquired an impressive collection of paintings from the Berlin merchant [[Johann Ernst Gotzkowsky]]. The museum celebrates the anniversary of its founding each year on 7 December, [[Saint Catherine's Day]].<ref>{{Cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/wps/wcm/connect/6b172326-4c3c-45c5-a3c2-182056a64777/The+State+Hermitage+Museum+Annual+Report+2013.pdf?MOD=AJPERES|title=Page 7|accessdate=6 May 2022}}</ref> It has been open to the public since 1852. The ''[[Art Newspaper]]'' ranked the museum 6th in their list of the [[List of most visited art museums|most visited art museums]], with 1,649,443 visitors in 2021.<ref name="auto"/> Представља један од највећих, најлепших и најстаријих уметничких и културно-историјских музеја у људској [[историја|историји]] и [[култура|култури]]. Његова огромна збирка изложена је у 6 зграда на обали реке [[Нева]], с тим што је главна зграда [[Зимски дворац]] који је некада био званична резиденција руских царева.<ref name="Ермитаж (репортажа)">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16395&x=1 Радио-телевизија Републике Српске: Ермитаж (репортажа)] {{Wayback|url=http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16395&x=1 |date=20120112094553 }} {{ср}}</ref> У више од 350 сала изложено је 60.000 експоната. Колекција овог музеја је зачета [[1764]]. као збирка уметничких предмета царице [[Катарина Велика|Катарине II]], која је од [[1852]]. отворена за јавност. За два и по века у овом музеју је сакупљено око три милиона уметничких и историјских експоната, из епоха од [[Камено доба|каменог]] до савременог доба. Данас је музеј Ермитаж прворазредна туристичка атракција коју годишње обиђе 3 до 4 милиона посетилаца. Its collections, of which only a small part is on permanent display, comprise over three million items (the [[numismatics|numismatic]] collection accounts for about one-third of them).<ref>{{Cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/wps/wcm/connect/6b172326-4c3c-45c5-a3c2-182056a64777/The+State+Hermitage+Museum+Annual+Report+2013.pdf?MOD=AJPERES|title=Page 20|accessdate=6 May 2022}}</ref> The collections occupy a large complex of six historic buildings along [[Palace Embankment]], including the [[Winter Palace]], a former residence of Russian emperors. Apart from them, the [[Menshikov Palace]], Museum of Porcelain, Storage Facility at Staraya Derevnya, and the eastern wing of the [[General Staff Building (Saint Petersburg)|General Staff Building]] are also part of the museum. The museum has several exhibition centers abroad. The Hermitage is a federal state property. Since July 1992, the director of the museum has been [[Mikhail Piotrovsky]].<ref name=Director>{{cite web |title= Mikhail Piotrovsky |url= http://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/hermitage_director/?lng=en |website= The State Hermitage Museum |access-date= 19 June 2016}}</ref> == Музеј == Најзначајнија збирка овог музеја је збирка западноевропског сликарства са делима: [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела Буонаротија]], [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]], [[Петер Паул Рубенс|Рубенса]], [[Рембрант]]а, [[Никола Пусен|Пусена]], [[Клод Лорен|Клода Лорена]], [[Каналето|Каналета]], [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]], [[Пабло Пикасо|Пабла Пикаса]], [[Анри Матис|Анрија Матиса]] и других. Поред збирки италијанског, француског, шпанског и холандског сликарства, музеј је познат по својој археолошкој збирци, збирци средњовековне европске уметности, збирци скулптура и примењене уметности. Ту је и колекција руске уметности свих епоха, мада је њен већи део измештен у [[Руски музеј]]. Музеј Ермитаж има своје филијале у: [[Амстердам]]у, [[Казањ]]у, [[Лас Вегас]]у, [[Лос Анђелес]]у и [[Ферара|Ферари]]. Ермитаж је део градског подручја [[Санкт Петербург]]а које је као споменик [[Светска баштина|Светске баштине]] под заштитом [[Унеско]]а. == Зграде == Првобитно, једина зграда у којој се налазила збирка била је „Мали ермитаж”. Музеј Ермитаж данас обухвата многе зграде на Дворском насипу и његовим суседствима. Осим Малог ермитажа, музеј сада укључује и „Стари ермитаж“ (који се назива и „Велики ермитаж“), „Нови ермитаж“, „[[Hermitage Theatre|Ермитаж театар]]“ и „[[Winter Palace|Зимски дворац]]“, некадашњу главну резиденцију руских царева. Последњих година Ермитаж се проширио на зграду [[General Staff Building|Генералштаба]] на [[Palace Square|Дворском тргу]] према Зимском двору и [[Menshikov Palace|Меншиковљеву палату]].<ref>{{cite web |language=ru |url = https://www.culture.ru/institutes/1485/gosudarstvennyi-ermitazh |title = Государственный Эрмитаж |trans-title = The State hermitage Museum |publisher = Culture.ru |access-date = 9 February 2020 }}</ref> [[Датотека:Hermitage Museum in Saint Petersburg.jpg|thumb|center|upright=4|Комплекс музеја Ермитаж. С лева на десно: Позориште Ермитаж – Стари Ермитаж – Мали Ермитаж – Зимски дворац („Нови Ермитаж“ се налази иза Старог Ермитажа)]] == Историја == ===Origins: Catherine's collection=== [[Catherine the Great]] started her art collection in 1764 by purchasing paintings from [[Berlin]] merchant [[Johann Ernst Gotzkowsky]]. He assembled the collection for [[Frederick II of Prussia]], who ultimately refused to purchase it. Thus, Gotzkowsky provided 225 or 317 paintings (conflicting accounts list both numbers), mainly Flemish and Dutch, as well as others, including 90 not precisely identified, to the Russian crown.<ref>{{Harvnb|Norman|1997|pp=28–29}}</ref> The collection consisted of [[Rembrandt]] (13 paintings), [[Peter Paul Rubens|Rubens]] (11 paintings), [[Jacob Jordaens]] (7 paintings), [[Anthony van Dyck]] (5 paintings), [[Paolo Veronese]] (5 paintings), [[Frans Hals]] (3 paintings, including ''Portrait of a Young Man with a Glove''), [[Raphael]] (2 paintings), [[Hans Holbein the Younger|Holbein]] (2 paintings), [[Titian]] (1 painting), [[Jan Steen]] (''The Idlers''), [[Hendrik Goltzius]], [[Dirck van Baburen]], [[Hendrick van Balen]] and [[Gerrit van Honthorst]].<ref>{{Harvnb|Frank|2002}}</ref> Perhaps some of the most famous and notable artworks that were a part of Catherine's original purchase from Gotzkowsky were ''[[Danaë (Rembrandt painting)|Danae]]'', painted by Rembrandt in 1636; ''Descent from the Cross'', painted by Rembrandt in 1624; and ''Portrait of a Young Man Holding a Glove'', painted by Frans Hals in 1650. These paintings remain in the Hermitage collection today.<ref name="history">“Hermitage History,” www.hermitagemuseum.org.</ref> ==Dependencies== [[File:Placca cervo, da regione di krasnodar, kostromskaja, oro fuso e cesellato, inizio VI sec ac..JPG|thumb|Deer golden plaque from Krasnodar, beginning of 6th century BC]] In recent years, the Hermitage launched several dependencies abroad and domestically. ===Hermitage Amsterdam=== {{main|Hermitage Amsterdam}} The dependency of the Hermitage Museum in [[Amsterdam]] is known as the Hermitage Amsterdam, and is located in the former [[Amstelhof]] building. It opened on 24 February 2004 in a small building on the [[Nieuwe Herengracht]] in Amsterdam, awaiting the closing of the retirement home which still occupied the Amstelhof building until 2007. Between 2007 and 2009, the Amstelhof was renovated and made suitable for the housing of the Amsterdam Hermitage. The Amsterdam Hermitage was opened on 19 June 2009 by President [[Dmitry Medvedev]] and Queen [[Beatrix of the Netherlands]].<ref>Reuters.com - [https://www.reuters.com/article/us-dutch-hermitage-opening-idUSTRE55H6OC20090618 Russia's Hermitage museum opens Amsterdam branch]</ref> ===Hermitage-Kazan Exhibition Center=== The Hermitage dependency in [[Kazan]] ([[Tatarstan]], Russia), opened in 2005. It was created with support from President of the Republic of Tatarstan [[Mintimer Shaimiev]] and is a subdivision of the Kazan Kremlin State Historical and Architectural Museum-Park. The museum is situated in the [[Kazan Kremlin]] in an edifice previously occupied by the Junker School built in the beginning of the 19th century.<ref>{{cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_003.html |title=The Hermitage-Kazan Exhibition Center, Tatarstan |website=www.hermitagemuseum.org |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140808054530/http://hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_003.html |archive-date=8 August 2014 }}</ref> ===Ermitage Italia, Ferrara=== Following the prior experiences in London, [[Las Vegas Valley|Las Vegas]], Amsterdam and Kazan, the Hermitage foundation decided to create a further branch in Italy with the launch of a national bid. Several northern Italian cities expressed interest such as Verona, Mantua, Ferrara and Turin. In 2007, the honor was awarded to the city of [[Ferrara]] which proposed its [[Castello Estense|Castle Estense]] as the base. Since then, the new institution called ''Ermitage Italia'' started a research and scientific collaboration with the Hermitage foundation.<ref name="ermitageit">{{cite web|url=http://www.ermitageitalia.com/home.aspx?lang=en-US |title=ErmitageItalia Homepage |website=Ermitageitalia.com |access-date=7 September 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120316234956/http://www.ermitageitalia.com/home.aspx?lang=en-US |archive-date=16 March 2012 }}</ref> ===Hermitage-Vyborg Center=== {{Main|Hermitage-Vyborg Center}} Hermitage-Vyborg Center was opened in June 2010 in [[Vyborg]], [[Leningrad Oblast]]. ===Hermitage Exhibition Center, Vladivostok=== A Hermitage branch is due to open in Vladivostok by 2016, and the regional government has allocated more than Rb17.7 million ($558,000) for preliminary reconstruction work on a mansion in Vladivostok's historic downtown district to house the satellite.<ref name="theartnewspaper1">Sophia Kishkovsky (6 November 2013), [http://theartnewspaper.com/articles/Launch-museum-satellites-says-Putin/30991 Launch (museum) satellites, says Putin] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131107060807/http://www.theartnewspaper.com/articles/Launch-museum-satellites-says-Putin/30991 |date=7 November 2013 }} ''[[The Art Newspaper]]''.</ref> ===Hermitage-Siberia, Omsk=== The Hermitage-Siberia is due to open in [[Omsk]] in 2016.<ref name="theartnewspaper1"/> ===Guggenheim Hermitage Museum, Vilnius=== In recent years, there have been proposals to open a [[Vilnius Guggenheim Hermitage Museum]] in the capital city of [[Lithuania]]. Like the former Las Vegas dependency, the museum is to combine artworks from the Saint Petersburg Hermitage with works from the New York Guggenheim Museum.<ref>{{cite news| author=Ben Sisario| title=ARTS, BRIEFLY; Lithuania Approves Guggenheim Project| newspaper=[[The New York Times]]| date=12 June 2008| url=https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9905E6DE1538F931A25755C0A96E9C8B63&scp=3&sq=Guggenheim%20Hermitage%20Museum%2C%20Vilnius&st=nyt | access-date=30 May 2012}}</ref> ===Former dependencies=== The [[Guggenheim Hermitage Museum]] in Las Vegas opened on 7 October 2001 and closed on 11 May 2008.<ref name="vegas">{{cite press release|title=Guggenheim Hermitage Museum in Las Vegas concludes seven-year residency at the Venetian Hotel-Resort-Casino |url=http://www.guggenheim.org/new-york/press-room/releases/press-release-archive/2008/1814-guggenheim-hermitage-museum-in-las-vegas-concludes-seven-year-residency-at-the-venetian-resort-hotel-casino |publisher=Guggenheim Foundation |date=9 April 2008 |access-date=29 November 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130104065817/http://www.guggenheim.org/new-york/press-room/releases/press-release-archive/2008/1814-guggenheim-hermitage-museum-in-las-vegas-concludes-seven-year-residency-at-the-venetian-resort-hotel-casino |archive-date=4 January 2013 }}</ref> The [[Hermitage Rooms]] in London's [[Somerset House]] opened on 25 November 2000.<ref>{{cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_001.html |title=The Hermitage Rooms in Somerset House, London |website=www.hermitagemuseum.org |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140808074724/http://hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_001.html |archive-date=8 August 2014 }}</ref> The exhibition was closed permanently in November 2007 due to poor visitor numbers.<ref name="stockley">{{cite news| author=Philippa Stockley| url=https://www.standard.co.uk/arts/josephines-farewell-from-the-hermitage-7400596.html| title=Josephine's farewell from the Hermitage| work=[[The Evening Standard]]| date=30 October 2007| publisher=standard.co.uk| access-date=29 November 2012}}</ref> == Галерија == <gallery widths="250px" heights="180px"> Датотека:Scythian comb.jpg|Скитски златни чешаљ Датотека:Leonardo da Vinci 026.jpg|Леонардо да Винчи: ''Мадона Беоноа'' Датотека:Raffael 024.jpg|Рафаел: ''Богородица са дететом'' Датотека:1596 Caravaggio, The Lute Player New York.jpg|Каравађо: ''Свирач на лаути'' Датотека:Rembrandt Harmensz. van Rijn 026.jpg|Рембрант: ''Данаја'' Датотека:Canova-Three Graces 340 degree view.jpg|Антонио Канова: ''Три грације'' Датотека:Golden Cart Hermitage St. Petersburg 20021009.jpg|Златна кочија Датотека:Vassily Kandinsky, 1913 - Composition 6.jpg|Кандински: ''Композиција VI'' </gallery> == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Citation | last = Frank | first = Christoph | year = 2002 | chapter = Die Gemäldesammlungen Gotzkowsky, Eimbke und Stein: Zur Berliner Sammlungsgeschichte während des Siebenjährigen Krieges. | editor = Michael North | title = Kunstsammeln und Geschmack im 18. Jahrhundert | location = Berlin | pages = 117–194 | isbn = 3-8305-0312-1 | publisher = Berlin Verlag Spitz | language = de }} * {{Citation | last = Norman | first = Geraldine | title = The Hermitage; The Biography of a Great Museum | publisher = Fromm International | location = New York | year = 1997 | isbn = 0-88064-190-8 | url-access = registration | url = https://archive.org/details/hermitagebiograp0000norm }} * {{cite book | title= ''Dutch and Flemish paintings from the Hermitage '' | location=New York | publisher=The Metropolitan Museum of Art | year=1988| url= http://libmma.contentdm.oclc.org/cdm/ref/collection/p15324coll10/id/59153}} * Bolshakov, Andrey O. ''Studies on Old Kingdom Reliefs and Sculpture in the Hermitage''. Wiesbaden: Harrassowitz, 2005. {{ISBN|3-447-05184-1}}. * Golénischeff, Wladimir. ''Ermitage Impérial. Inventaire de la collection égyptienne''. Leipzig, 1891. * Lieblein, Jens Daniel Carolus. ''Die ägyptischen Denkmäler in St. Petersburg, Helsingfors, Upsala und Copenhagen''. Christiania, 1873. * Лапис И.А., Матье М.Э. Древнеегипетская скульптура в собрании Государственного Эрмитажа. Москва: Наука, 1969. {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Hermitage Museum | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Ермитаж }} {{external media| float = right| video1 = [https://www.c-span.org/video/?103301-1/hermitage-biography-great-museum Presentation by Geraldine Norman on ''The Hermitage: The Biography of a Great Museum'', April 2, 1998], [[C-SPAN]]}} * {{званични веб-сајт|http://www.hermitagemuseum.org, http://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/?lng=ru}} * [https://web.archive.org/web/20080424003202/http://turist.walkspb.ru/mus/hermitage.html Опис и фотографије] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dva-i-po-veka-raskosnog-Ermitaza.sr.html Два и по века раскошног Ермитажа („Политика“, 27. јануар 2015)] * [https://hermitage-museum.ru Hermitage Museum Unofficial Guide] * [http://www.hermitage.nl/ Hermitage Amsterdam] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Музеји у Русији]] [[Категорија:Санкт Петербург]] [[Категорија:Светска баштина у Русији]] kgfk1a7s5r2gmlv9oy1kapi2t3w0g1e 25121821 25121818 2022-07-25T03:48:51Z Dcirovic 57122 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{short description|Музеј у Санкт Петербургу, Русија}}{{рут}} {{Инфокутија Музеј | име = Ермитаж | лого = Hermitage logo.svg | слика =WinterPalace.jpg | опис_слике = Зимски дворац, главна зграда Ермитажа | оснивање = 1764. | врста = музеј уметности и културе<ref>{{cite web|url=https://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/facts_and_figures |title=Hermitage in Figures and Facts |website = Hermitagemuseum.org |access-date=30 June 2020}}</ref> | град = [[Санкт Петербург]] | држава = {{застава|Русија}} | посетиоци = 1.649.443 (2021)<ref name="auto">The [[Art Newspaper]] annual survey, March 28, 2022.</ref> | директор = Михаил Пјотровски | веб-сајт = {{URL|www.hermitagemuseum.org}} }} [[Датотека:ErmitageStairs.JPG|мини|200п|Степениште Јордан унутар Зимског дворца, изграђено је у рококо стилу и названо по реци Јордан, месту крштења Исуса Христа.]] '''Ермитаж''' или '''Државни ермитаж''' ({{lang-rus|Государственный Эрмитаж|r=Gosudarstvennyj Ermitaž|p=ɡəsʊˈdarstvʲɪn(ː)ɨj ɪrmʲɪˈtaʂ|links=no}}, од {{јез-фр|hermitage}} — ''уточиште'') је највећи уметнички и културно-историјски [[музеј]] у [[Русија|Русији]] и један од највећих у свету. Налази се у [[Санкт Петербург]]у. It is the [[list of largest art museums|largest art museum]] in the world by [[Art gallery|gallery]] space.<ref>{{cite web|title=Hermitage in Figures and Facts|url=http://hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/facts_and_figures/?lng=en|access-date=3 August 2021|website=State Hermitage Museum}}</ref> It was founded in 1764 when Empress [[Catherine the Great]] acquired an impressive collection of paintings from the Berlin merchant [[Johann Ernst Gotzkowsky]]. The museum celebrates the anniversary of its founding each year on 7 December, [[Saint Catherine's Day]].<ref>{{Cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/wps/wcm/connect/6b172326-4c3c-45c5-a3c2-182056a64777/The+State+Hermitage+Museum+Annual+Report+2013.pdf?MOD=AJPERES|title=Page 7|accessdate=6 May 2022}}</ref> It has been open to the public since 1852. The ''[[Art Newspaper]]'' ranked the museum 6th in their list of the [[List of most visited art museums|most visited art museums]], with 1,649,443 visitors in 2021.<ref name="auto"/> Представља један од највећих, најлепших и најстаријих уметничких и културно-историјских музеја у људској [[историја|историји]] и [[култура|култури]]. Његова огромна збирка изложена је у 6 зграда на обали реке [[Нева]], с тим што је главна зграда [[Зимски дворац]] који је некада био званична резиденција руских царева.<ref name="Ермитаж (репортажа)">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16395&x=1 Радио-телевизија Републике Српске: Ермитаж (репортажа)] {{Wayback|url=http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16395&x=1 |date=20120112094553 }} {{ср}}</ref> У више од 350 сала изложено је 60.000 експоната. Колекција овог музеја је зачета [[1764]]. као збирка уметничких предмета царице [[Катарина Велика|Катарине II]], која је од [[1852]]. отворена за јавност. За два и по века у овом музеју је сакупљено око три милиона уметничких и историјских експоната, из епоха од [[Камено доба|каменог]] до савременог доба. Данас је музеј Ермитаж прворазредна туристичка атракција коју годишње обиђе 3 до 4 милиона посетилаца. Its collections, of which only a small part is on permanent display, comprise over three million items (the [[numismatics|numismatic]] collection accounts for about one-third of them).<ref>{{Cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/wps/wcm/connect/6b172326-4c3c-45c5-a3c2-182056a64777/The+State+Hermitage+Museum+Annual+Report+2013.pdf?MOD=AJPERES|title=Page 20|accessdate=6 May 2022}}</ref> The collections occupy a large complex of six historic buildings along [[Palace Embankment]], including the [[Winter Palace]], a former residence of Russian emperors. Apart from them, the [[Menshikov Palace]], Museum of Porcelain, Storage Facility at Staraya Derevnya, and the eastern wing of the [[General Staff Building (Saint Petersburg)|General Staff Building]] are also part of the museum. The museum has several exhibition centers abroad. The Hermitage is a federal state property. Since July 1992, the director of the museum has been [[Mikhail Piotrovsky]].<ref name=Director>{{cite web |title= Mikhail Piotrovsky |url= http://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/hermitage_director/?lng=en |website= The State Hermitage Museum |access-date= 19 June 2016}}</ref> == Музеј == Најзначајнија збирка овог музеја је збирка западноевропског сликарства са делима: [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела Буонаротија]], [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]], [[Петер Паул Рубенс|Рубенса]], [[Рембрант]]а, [[Никола Пусен|Пусена]], [[Клод Лорен|Клода Лорена]], [[Каналето|Каналета]], [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]], [[Пабло Пикасо|Пабла Пикаса]], [[Анри Матис|Анрија Матиса]] и других. Поред збирки италијанског, француског, шпанског и холандског сликарства, музеј је познат по својој археолошкој збирци, збирци средњовековне европске уметности, збирци скулптура и примењене уметности. Ту је и колекција руске уметности свих епоха, мада је њен већи део измештен у [[Руски музеј]]. Музеј Ермитаж има своје филијале у: [[Амстердам]]у, [[Казањ]]у, [[Лас Вегас]]у, [[Лос Анђелес]]у и [[Ферара|Ферари]]. Ермитаж је део градског подручја [[Санкт Петербург]]а које је као споменик [[Светска баштина|Светске баштине]] под заштитом [[Унеско]]а. == Зграде == Првобитно, једина зграда у којој се налазила збирка била је „Мали ермитаж”. Музеј Ермитаж данас обухвата многе зграде на Дворском насипу и његовим суседствима. Осим Малог ермитажа, музеј сада укључује и „Стари ермитаж“ (који се назива и „Велики ермитаж“), „Нови ермитаж“, „[[Hermitage Theatre|Ермитаж театар]]“ и „[[Winter Palace|Зимски дворац]]“, некадашњу главну резиденцију руских царева. Последњих година Ермитаж се проширио на зграду [[General Staff Building|Генералштаба]] на [[Palace Square|Дворском тргу]] према Зимском двору и [[Menshikov Palace|Меншиковљеву палату]].<ref>{{cite web |language=ru |url = https://www.culture.ru/institutes/1485/gosudarstvennyi-ermitazh |title = Государственный Эрмитаж |trans-title = The State hermitage Museum |publisher = Culture.ru |access-date = 9 February 2020 }}</ref> [[Датотека:Hermitage Museum in Saint Petersburg.jpg|thumb|center|upright=4|Комплекс музеја Ермитаж. С лева на десно: Позориште Ермитаж – Стари Ермитаж – Мали Ермитаж – Зимски дворац („Нови Ермитаж“ се налази иза Старог Ермитажа)]] == Историја == === Порекло: Катаринина колекција === [[Catherine the Great|Катарина Велика]] је започела своју уметничку колекцију 1764. године куповином слика од [[Berlin|берлинског]] трговца [[Johann Ernst Gotzkowsky|Јохана Ернста Гоцковског]]. Он је саставио колекцију за [[Frederick II of Prussia|Фридриха II Пруског]], који је на крају одбио да је купи. Тако је Гоцковски пружио руској круни 225 или 317 слика (различити извори наводе те бројеве, углавном фламанских и холандских, као и других, укључујући 90 који нису тачно идентификовани.<ref>{{Harvnb|Norman|1997|pp=28–29}}</ref> Колекцију су чинили [[Rembrandt|Рембрант]] (13 слика), [[Peter Paul Rubens|Рубенс]] (11 слика), [[Jacob Jordaens|Јакоб Јорданс]] (7 слика), [[Anthony van Dyck|Ентони ван Дајк]] (5 слика), [[Paolo Veronese|Паоло Веронезе]] (5 слика), [[Frans Hals|Франс Халс]] (3 слике, укључујући ''Портрет младића са рукавицом''), [[Raphael|Рафаел]] (2 слике), [[Hans Holbein the Younger|Холбајн]] (2 слике), [[Titian|Тицијан]] (1 слика), [[Jan Steen|Јан Стин]] (''Беспосличари''), [[Hendrik Goltzius|Хендрик Голцијус]], [[Dirck van Baburen|Дирк ван Бабурен]], [[Hendrick van Balen|Хендрик ван Бален]] и [[Gerrit van Honthorst|Герард ван Хонтхорст]].<ref>{{Harvnb|Frank|2002}}</ref> Можда су нека од најпознатијих и најзначајнијих уметничких дела која су била део Катарине првобитне куповине од Гоцковског била ''[[Danaë (Rembrandt painting)|Данае]]'', коју је насликао Рембрант 1636; ''Силазак са крста'', коју је насликао Рембрант 1624; и ''Портрет младића који држи рукавицу'', који је насликао Франс Халс 1650. Ове слике се и данас налазе у колекцији Ермитажа.<ref name="history">“Hermitage History,” www.hermitagemuseum.org.</ref> ==Dependencies== [[File:Placca cervo, da regione di krasnodar, kostromskaja, oro fuso e cesellato, inizio VI sec ac..JPG|thumb|Deer golden plaque from Krasnodar, beginning of 6th century BC]] In recent years, the Hermitage launched several dependencies abroad and domestically. ===Hermitage Amsterdam=== {{main|Hermitage Amsterdam}} The dependency of the Hermitage Museum in [[Amsterdam]] is known as the Hermitage Amsterdam, and is located in the former [[Amstelhof]] building. It opened on 24 February 2004 in a small building on the [[Nieuwe Herengracht]] in Amsterdam, awaiting the closing of the retirement home which still occupied the Amstelhof building until 2007. Between 2007 and 2009, the Amstelhof was renovated and made suitable for the housing of the Amsterdam Hermitage. The Amsterdam Hermitage was opened on 19 June 2009 by President [[Dmitry Medvedev]] and Queen [[Beatrix of the Netherlands]].<ref>Reuters.com - [https://www.reuters.com/article/us-dutch-hermitage-opening-idUSTRE55H6OC20090618 Russia's Hermitage museum opens Amsterdam branch]</ref> ===Hermitage-Kazan Exhibition Center=== The Hermitage dependency in [[Kazan]] ([[Tatarstan]], Russia), opened in 2005. It was created with support from President of the Republic of Tatarstan [[Mintimer Shaimiev]] and is a subdivision of the Kazan Kremlin State Historical and Architectural Museum-Park. The museum is situated in the [[Kazan Kremlin]] in an edifice previously occupied by the Junker School built in the beginning of the 19th century.<ref>{{cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_003.html |title=The Hermitage-Kazan Exhibition Center, Tatarstan |website=www.hermitagemuseum.org |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140808054530/http://hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_003.html |archive-date=8 August 2014 }}</ref> ===Ermitage Italia, Ferrara=== Following the prior experiences in London, [[Las Vegas Valley|Las Vegas]], Amsterdam and Kazan, the Hermitage foundation decided to create a further branch in Italy with the launch of a national bid. Several northern Italian cities expressed interest such as Verona, Mantua, Ferrara and Turin. In 2007, the honor was awarded to the city of [[Ferrara]] which proposed its [[Castello Estense|Castle Estense]] as the base. Since then, the new institution called ''Ermitage Italia'' started a research and scientific collaboration with the Hermitage foundation.<ref name="ermitageit">{{cite web|url=http://www.ermitageitalia.com/home.aspx?lang=en-US |title=ErmitageItalia Homepage |website=Ermitageitalia.com |access-date=7 September 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120316234956/http://www.ermitageitalia.com/home.aspx?lang=en-US |archive-date=16 March 2012 }}</ref> ===Hermitage-Vyborg Center=== {{Main|Hermitage-Vyborg Center}} Hermitage-Vyborg Center was opened in June 2010 in [[Vyborg]], [[Leningrad Oblast]]. ===Hermitage Exhibition Center, Vladivostok=== A Hermitage branch is due to open in Vladivostok by 2016, and the regional government has allocated more than Rb17.7 million ($558,000) for preliminary reconstruction work on a mansion in Vladivostok's historic downtown district to house the satellite.<ref name="theartnewspaper1">Sophia Kishkovsky (6 November 2013), [http://theartnewspaper.com/articles/Launch-museum-satellites-says-Putin/30991 Launch (museum) satellites, says Putin] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131107060807/http://www.theartnewspaper.com/articles/Launch-museum-satellites-says-Putin/30991 |date=7 November 2013 }} ''[[The Art Newspaper]]''.</ref> ===Hermitage-Siberia, Omsk=== The Hermitage-Siberia is due to open in [[Omsk]] in 2016.<ref name="theartnewspaper1"/> ===Guggenheim Hermitage Museum, Vilnius=== In recent years, there have been proposals to open a [[Vilnius Guggenheim Hermitage Museum]] in the capital city of [[Lithuania]]. Like the former Las Vegas dependency, the museum is to combine artworks from the Saint Petersburg Hermitage with works from the New York Guggenheim Museum.<ref>{{cite news| author=Ben Sisario| title=ARTS, BRIEFLY; Lithuania Approves Guggenheim Project| newspaper=[[The New York Times]]| date=12 June 2008| url=https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9905E6DE1538F931A25755C0A96E9C8B63&scp=3&sq=Guggenheim%20Hermitage%20Museum%2C%20Vilnius&st=nyt | access-date=30 May 2012}}</ref> ===Former dependencies=== The [[Guggenheim Hermitage Museum]] in Las Vegas opened on 7 October 2001 and closed on 11 May 2008.<ref name="vegas">{{cite press release|title=Guggenheim Hermitage Museum in Las Vegas concludes seven-year residency at the Venetian Hotel-Resort-Casino |url=http://www.guggenheim.org/new-york/press-room/releases/press-release-archive/2008/1814-guggenheim-hermitage-museum-in-las-vegas-concludes-seven-year-residency-at-the-venetian-resort-hotel-casino |publisher=Guggenheim Foundation |date=9 April 2008 |access-date=29 November 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130104065817/http://www.guggenheim.org/new-york/press-room/releases/press-release-archive/2008/1814-guggenheim-hermitage-museum-in-las-vegas-concludes-seven-year-residency-at-the-venetian-resort-hotel-casino |archive-date=4 January 2013 }}</ref> The [[Hermitage Rooms]] in London's [[Somerset House]] opened on 25 November 2000.<ref>{{cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_001.html |title=The Hermitage Rooms in Somerset House, London |website=www.hermitagemuseum.org |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140808074724/http://hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_001.html |archive-date=8 August 2014 }}</ref> The exhibition was closed permanently in November 2007 due to poor visitor numbers.<ref name="stockley">{{cite news| author=Philippa Stockley| url=https://www.standard.co.uk/arts/josephines-farewell-from-the-hermitage-7400596.html| title=Josephine's farewell from the Hermitage| work=[[The Evening Standard]]| date=30 October 2007| publisher=standard.co.uk| access-date=29 November 2012}}</ref> == Галерија == <gallery widths="250px" heights="180px"> Датотека:Scythian comb.jpg|Скитски златни чешаљ Датотека:Leonardo da Vinci 026.jpg|Леонардо да Винчи: ''Мадона Беоноа'' Датотека:Raffael 024.jpg|Рафаел: ''Богородица са дететом'' Датотека:1596 Caravaggio, The Lute Player New York.jpg|Каравађо: ''Свирач на лаути'' Датотека:Rembrandt Harmensz. van Rijn 026.jpg|Рембрант: ''Данаја'' Датотека:Canova-Three Graces 340 degree view.jpg|Антонио Канова: ''Три грације'' Датотека:Golden Cart Hermitage St. Petersburg 20021009.jpg|Златна кочија Датотека:Vassily Kandinsky, 1913 - Composition 6.jpg|Кандински: ''Композиција VI'' </gallery> == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Citation | last = Frank | first = Christoph | year = 2002 | chapter = Die Gemäldesammlungen Gotzkowsky, Eimbke und Stein: Zur Berliner Sammlungsgeschichte während des Siebenjährigen Krieges. | editor = Michael North | title = Kunstsammeln und Geschmack im 18. Jahrhundert | location = Berlin | pages = 117–194 | isbn = 3-8305-0312-1 | publisher = Berlin Verlag Spitz | language = de }} * {{Citation | last = Norman | first = Geraldine | title = The Hermitage; The Biography of a Great Museum | publisher = Fromm International | location = New York | year = 1997 | isbn = 0-88064-190-8 | url-access = registration | url = https://archive.org/details/hermitagebiograp0000norm }} * {{cite book | title= ''Dutch and Flemish paintings from the Hermitage '' | location=New York | publisher=The Metropolitan Museum of Art | year=1988| url= http://libmma.contentdm.oclc.org/cdm/ref/collection/p15324coll10/id/59153}} * Bolshakov, Andrey O. ''Studies on Old Kingdom Reliefs and Sculpture in the Hermitage''. Wiesbaden: Harrassowitz, 2005. {{ISBN|3-447-05184-1}}. * Golénischeff, Wladimir. ''Ermitage Impérial. Inventaire de la collection égyptienne''. Leipzig, 1891. * Lieblein, Jens Daniel Carolus. ''Die ägyptischen Denkmäler in St. Petersburg, Helsingfors, Upsala und Copenhagen''. Christiania, 1873. * Лапис И.А., Матье М.Э. Древнеегипетская скульптура в собрании Государственного Эрмитажа. Москва: Наука, 1969. {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Hermitage Museum | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Ермитаж }} {{external media| float = right| video1 = [https://www.c-span.org/video/?103301-1/hermitage-biography-great-museum Presentation by Geraldine Norman on ''The Hermitage: The Biography of a Great Museum'', April 2, 1998], [[C-SPAN]]}} * {{званични веб-сајт|http://www.hermitagemuseum.org, http://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/?lng=ru}} * [https://web.archive.org/web/20080424003202/http://turist.walkspb.ru/mus/hermitage.html Опис и фотографије] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dva-i-po-veka-raskosnog-Ermitaza.sr.html Два и по века раскошног Ермитажа („Политика“, 27. јануар 2015)] * [https://hermitage-museum.ru Hermitage Museum Unofficial Guide] * [http://www.hermitage.nl/ Hermitage Amsterdam] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Музеји у Русији]] [[Категорија:Санкт Петербург]] [[Категорија:Светска баштина у Русији]] p2xrx2rch5mxd1c8dsybem5ppibthhp 25121830 25121821 2022-07-25T04:11:22Z Dcirovic 57122 /* Dependencies */ wikitext text/x-wiki {{short description|Музеј у Санкт Петербургу, Русија}}{{рут}} {{Инфокутија Музеј | име = Ермитаж | лого = Hermitage logo.svg | слика =WinterPalace.jpg | опис_слике = Зимски дворац, главна зграда Ермитажа | оснивање = 1764. | врста = музеј уметности и културе<ref>{{cite web|url=https://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/facts_and_figures |title=Hermitage in Figures and Facts |website = Hermitagemuseum.org |access-date=30 June 2020}}</ref> | град = [[Санкт Петербург]] | држава = {{застава|Русија}} | посетиоци = 1.649.443 (2021)<ref name="auto">The [[Art Newspaper]] annual survey, March 28, 2022.</ref> | директор = Михаил Пјотровски | веб-сајт = {{URL|www.hermitagemuseum.org}} }} [[Датотека:ErmitageStairs.JPG|мини|200п|Степениште Јордан унутар Зимског дворца, изграђено је у рококо стилу и названо по реци Јордан, месту крштења Исуса Христа.]] '''Ермитаж''' или '''Државни ермитаж''' ({{lang-rus|Государственный Эрмитаж|r=Gosudarstvennyj Ermitaž|p=ɡəsʊˈdarstvʲɪn(ː)ɨj ɪrmʲɪˈtaʂ|links=no}}, од {{јез-фр|hermitage}} — ''уточиште'') је највећи уметнички и културно-историјски [[музеј]] у [[Русија|Русији]] и један од највећих у свету. Налази се у [[Санкт Петербург]]у. It is the [[list of largest art museums|largest art museum]] in the world by [[Art gallery|gallery]] space.<ref>{{cite web|title=Hermitage in Figures and Facts|url=http://hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/facts_and_figures/?lng=en|access-date=3 August 2021|website=State Hermitage Museum}}</ref> It was founded in 1764 when Empress [[Catherine the Great]] acquired an impressive collection of paintings from the Berlin merchant [[Johann Ernst Gotzkowsky]]. The museum celebrates the anniversary of its founding each year on 7 December, [[Saint Catherine's Day]].<ref>{{Cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/wps/wcm/connect/6b172326-4c3c-45c5-a3c2-182056a64777/The+State+Hermitage+Museum+Annual+Report+2013.pdf?MOD=AJPERES|title=Page 7|accessdate=6 May 2022}}</ref> It has been open to the public since 1852. The ''[[Art Newspaper]]'' ranked the museum 6th in their list of the [[List of most visited art museums|most visited art museums]], with 1,649,443 visitors in 2021.<ref name="auto"/> Представља један од највећих, најлепших и најстаријих уметничких и културно-историјских музеја у људској [[историја|историји]] и [[култура|култури]]. Његова огромна збирка изложена је у 6 зграда на обали реке [[Нева]], с тим што је главна зграда [[Зимски дворац]] који је некада био званична резиденција руских царева.<ref name="Ермитаж (репортажа)">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16395&x=1 Радио-телевизија Републике Српске: Ермитаж (репортажа)] {{Wayback|url=http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16395&x=1 |date=20120112094553 }} {{ср}}</ref> У више од 350 сала изложено је 60.000 експоната. Колекција овог музеја је зачета [[1764]]. као збирка уметничких предмета царице [[Катарина Велика|Катарине II]], која је од [[1852]]. отворена за јавност. За два и по века у овом музеју је сакупљено око три милиона уметничких и историјских експоната, из епоха од [[Камено доба|каменог]] до савременог доба. Данас је музеј Ермитаж прворазредна туристичка атракција коју годишње обиђе 3 до 4 милиона посетилаца. Its collections, of which only a small part is on permanent display, comprise over three million items (the [[numismatics|numismatic]] collection accounts for about one-third of them).<ref>{{Cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/wps/wcm/connect/6b172326-4c3c-45c5-a3c2-182056a64777/The+State+Hermitage+Museum+Annual+Report+2013.pdf?MOD=AJPERES|title=Page 20|accessdate=6 May 2022}}</ref> The collections occupy a large complex of six historic buildings along [[Palace Embankment]], including the [[Winter Palace]], a former residence of Russian emperors. Apart from them, the [[Menshikov Palace]], Museum of Porcelain, Storage Facility at Staraya Derevnya, and the eastern wing of the [[General Staff Building (Saint Petersburg)|General Staff Building]] are also part of the museum. The museum has several exhibition centers abroad. The Hermitage is a federal state property. Since July 1992, the director of the museum has been [[Mikhail Piotrovsky]].<ref name=Director>{{cite web |title= Mikhail Piotrovsky |url= http://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/hermitage_director/?lng=en |website= The State Hermitage Museum |access-date= 19 June 2016}}</ref> == Музеј == Најзначајнија збирка овог музеја је збирка западноевропског сликарства са делима: [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела Буонаротија]], [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]], [[Петер Паул Рубенс|Рубенса]], [[Рембрант]]а, [[Никола Пусен|Пусена]], [[Клод Лорен|Клода Лорена]], [[Каналето|Каналета]], [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]], [[Пабло Пикасо|Пабла Пикаса]], [[Анри Матис|Анрија Матиса]] и других. Поред збирки италијанског, француског, шпанског и холандског сликарства, музеј је познат по својој археолошкој збирци, збирци средњовековне европске уметности, збирци скулптура и примењене уметности. Ту је и колекција руске уметности свих епоха, мада је њен већи део измештен у [[Руски музеј]]. Музеј Ермитаж има своје филијале у: [[Амстердам]]у, [[Казањ]]у, [[Лас Вегас]]у, [[Лос Анђелес]]у и [[Ферара|Ферари]]. Ермитаж је део градског подручја [[Санкт Петербург]]а које је као споменик [[Светска баштина|Светске баштине]] под заштитом [[Унеско]]а. == Зграде == Првобитно, једина зграда у којој се налазила збирка била је „Мали ермитаж”. Музеј Ермитаж данас обухвата многе зграде на Дворском насипу и његовим суседствима. Осим Малог ермитажа, музеј сада укључује и „Стари ермитаж“ (који се назива и „Велики ермитаж“), „Нови ермитаж“, „[[Hermitage Theatre|Ермитаж театар]]“ и „[[Winter Palace|Зимски дворац]]“, некадашњу главну резиденцију руских царева. Последњих година Ермитаж се проширио на зграду [[General Staff Building|Генералштаба]] на [[Palace Square|Дворском тргу]] према Зимском двору и [[Menshikov Palace|Меншиковљеву палату]].<ref>{{cite web |language=ru |url = https://www.culture.ru/institutes/1485/gosudarstvennyi-ermitazh |title = Государственный Эрмитаж |trans-title = The State hermitage Museum |publisher = Culture.ru |access-date = 9 February 2020 }}</ref> [[Датотека:Hermitage Museum in Saint Petersburg.jpg|thumb|center|upright=4|Комплекс музеја Ермитаж. С лева на десно: Позориште Ермитаж – Стари Ермитаж – Мали Ермитаж – Зимски дворац („Нови Ермитаж“ се налази иза Старог Ермитажа)]] == Историја == === Порекло: Катаринина колекција === [[Catherine the Great|Катарина Велика]] је започела своју уметничку колекцију 1764. године куповином слика од [[Berlin|берлинског]] трговца [[Johann Ernst Gotzkowsky|Јохана Ернста Гоцковског]]. Он је саставио колекцију за [[Frederick II of Prussia|Фридриха II Пруског]], који је на крају одбио да је купи. Тако је Гоцковски пружио руској круни 225 или 317 слика (различити извори наводе те бројеве, углавном фламанских и холандских, као и других, укључујући 90 који нису тачно идентификовани.<ref>{{Harvnb|Norman|1997|pp=28–29}}</ref> Колекцију су чинили [[Rembrandt|Рембрант]] (13 слика), [[Peter Paul Rubens|Рубенс]] (11 слика), [[Jacob Jordaens|Јакоб Јорданс]] (7 слика), [[Anthony van Dyck|Ентони ван Дајк]] (5 слика), [[Paolo Veronese|Паоло Веронезе]] (5 слика), [[Frans Hals|Франс Халс]] (3 слике, укључујући ''Портрет младића са рукавицом''), [[Raphael|Рафаел]] (2 слике), [[Hans Holbein the Younger|Холбајн]] (2 слике), [[Titian|Тицијан]] (1 слика), [[Jan Steen|Јан Стин]] (''Беспосличари''), [[Hendrik Goltzius|Хендрик Голцијус]], [[Dirck van Baburen|Дирк ван Бабурен]], [[Hendrick van Balen|Хендрик ван Бален]] и [[Gerrit van Honthorst|Герард ван Хонтхорст]].<ref>{{Harvnb|Frank|2002}}</ref> Можда су нека од најпознатијих и најзначајнијих уметничких дела која су била део Катарине првобитне куповине од Гоцковског била ''[[Danaë (Rembrandt painting)|Данае]]'', коју је насликао Рембрант 1636; ''Силазак са крста'', коју је насликао Рембрант 1624; и ''Портрет младића који држи рукавицу'', који је насликао Франс Халс 1650. Ове слике се и данас налазе у колекцији Ермитажа.<ref name="history">“Hermitage History,” www.hermitagemuseum.org.</ref> == Зависности == [[File:Placca cervo, da regione di krasnodar, kostromskaja, oro fuso e cesellato, inizio VI sec ac..JPG|thumb|Јеленова златна плоча из Краснодара, почетак 6. века пре нове ере]] Последњих година, Ермитаж је покренуо неколико зависносних поставки у иностранству и у земљи. === Амстердамски ермитаж === {{main|Амстердамски ермитаж}} Зависни музеј Ермитаж у Амстердаму је познат као Ермитаж Амстердам и налази се у бившој згради [[Амстелхоф]]. Отворен је 24. фебруара 2004. у малој згради у улици [[Nieuwe Herengracht]] у Амстердаму, у ишчекивању затварања пензионерског дома који је и даље био у згради Амстелхоф до 2007. Између 2007. и 2009. године, Амстелхоф је реновиран и прилагођен за смештај Амстердамског ермитажа. Амстердамски ермитаж су отворили 19. јуна 2009. председник [[Дмитриј Медведев]] и краљица Холандије [[Beatrix of the Netherlands|Беатрикс]].<ref>Reuters.com - [https://www.reuters.com/article/us-dutch-hermitage-opening-idUSTRE55H6OC20090618 Russia's Hermitage museum opens Amsterdam branch]</ref> === Изложбени центар Ермитаж-Казањ === Департман Ермитажа у [[Казањ]]у ([[Татарстан]], Русија), отворен је 2005. Настао је уз подршку председника Републике Татарстан [[Mintimer Shaimiev|Минтимера Шајмијева]] и део је Државног историјско-архитектонског музеја-парка Казањског Кремља. Музеј се налази у [[Kazan Kremlin|Казањском Кремљу]] у здању које је раније заузимала Јункерска школа изграђена почетком 19. века.<ref>{{cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_003.html |title=The Hermitage-Kazan Exhibition Center, Tatarstan |website=www.hermitagemuseum.org |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140808054530/http://hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_003.html |archive-date=8 August 2014 }}</ref> === Ермитаж Италија, Ферара === Након претходних искустава у Лондону, [[Las Vegas Valley|Лас Вегасу]], Амстердаму и Казању, фондација Ермитаж одлучила је да отвори још једну филијалу у Италији уз покретање националне понуде. Интересовање је изразило неколико градова на северу Италије, као што су Верона, Мантова, Ферара и Торино. Године 2007, та част је додељена граду [[Ferrara|Ферари]] који је предложио свој дворац [[Castello Estense|Естенса]] као базу. Од тада је нова институција под називом ''Ермитаж Италија'' започела истраживачку и научну сарадњу са фондацијом Ермитаж.<ref name="ermitageit">{{cite web|url=http://www.ermitageitalia.com/home.aspx?lang=en-US |title=ErmitageItalia Homepage |website=Ermitageitalia.com |access-date=7 September 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120316234956/http://www.ermitageitalia.com/home.aspx?lang=en-US |archive-date=16 March 2012 }}</ref> === Центар Ермитаж-Виборг === {{Main|Ермитаж-Виборг центер}} Центар Ермитаж-Виборг отворен је јуна 2010. године у [[Виборг (Русија)|Виборг]]у, [[Leningrad Oblast|Лењинградска област]]. === Изложбени центар Ермитаж, Владивосток === Огранак Ермитажа је отворен у Владивостоку до 2016. године, а регионална влада је издвојила више од 17,7 милиона Рб (558.000 долара) за прелиминарне радове на реконструкцији виле у историјском центру Владивостока за смештај сателита.<ref name="theartnewspaper1">Sophia Kishkovsky (6 November 2013), [http://theartnewspaper.com/articles/Launch-museum-satellites-says-Putin/30991 Launch (museum) satellites, says Putin] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131107060807/http://www.theartnewspaper.com/articles/Launch-museum-satellites-says-Putin/30991 |date=7 November 2013 }} ''[[The Art Newspaper]]''.</ref> === Ермитаж-Сибир, Омск === Ермитаж-Сибир је отворен у [[Омск]]у 2016. године.<ref name="theartnewspaper1"/> === Музеј Ермитаж Гугенхајм, Вилњус === Последњих година било је предлога да се отвори музеј [[Vilnius Guggenheim Hermitage Museum|Ермитаж Гугенхајм у Виљнусу]] у главном граду [[Lithuania|Литваније]]. Попут некадашње поставке у Лас Вегасу, музеј треба да комбинује уметничка дела из Ермитажа у Санкт Петербургу са делима из њујоршког [[Гугенхајм]] музеја.<ref>{{cite news| author=Ben Sisario| title=ARTS, BRIEFLY; Lithuania Approves Guggenheim Project| newspaper=[[The New York Times]]| date=12 June 2008| url=https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9905E6DE1538F931A25755C0A96E9C8B63&scp=3&sq=Guggenheim%20Hermitage%20Museum%2C%20Vilnius&st=nyt | access-date=30 May 2012}}</ref> === Раније зависне поставке === [[Guggenheim Hermitage Museum|Музеј Гугенхајм Ермитаж]] у [[Лас Вегас]]у отворен је 7. октобра 2001. и затворен 11. маја 2008. године.<ref name="vegas">{{cite press release|title=Guggenheim Hermitage Museum in Las Vegas concludes seven-year residency at the Venetian Hotel-Resort-Casino |url=http://www.guggenheim.org/new-york/press-room/releases/press-release-archive/2008/1814-guggenheim-hermitage-museum-in-las-vegas-concludes-seven-year-residency-at-the-venetian-resort-hotel-casino |publisher=Guggenheim Foundation |date=9 April 2008 |access-date=29 November 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130104065817/http://www.guggenheim.org/new-york/press-room/releases/press-release-archive/2008/1814-guggenheim-hermitage-museum-in-las-vegas-concludes-seven-year-residency-at-the-venetian-resort-hotel-casino |archive-date=4 January 2013 }}</ref> [[Hermitage Rooms|Ермитажове просторије]] у лондонском [[Somerset House|Самерсет Хаусу]] отворене су 25. новембра 2000. године.<ref>{{cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_001.html |title=The Hermitage Rooms in Somerset House, London |website=www.hermitagemuseum.org |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140808074724/http://hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_001.html |archive-date=8 August 2014 }}</ref> Изложба је трајно затворена у новембру 2007. године због недовољног броја посетилаца.<ref name="stockley">{{cite news| author=Philippa Stockley| url=https://www.standard.co.uk/arts/josephines-farewell-from-the-hermitage-7400596.html| title=Josephine's farewell from the Hermitage| work=[[The Evening Standard]]| date=30 October 2007| publisher=standard.co.uk| access-date=29 November 2012}}</ref> == Галерија == <gallery widths="250px" heights="180px"> Датотека:Scythian comb.jpg|Скитски златни чешаљ Датотека:Leonardo da Vinci 026.jpg|Леонардо да Винчи: ''Мадона Беоноа'' Датотека:Raffael 024.jpg|Рафаел: ''Богородица са дететом'' Датотека:1596 Caravaggio, The Lute Player New York.jpg|Каравађо: ''Свирач на лаути'' Датотека:Rembrandt Harmensz. van Rijn 026.jpg|Рембрант: ''Данаја'' Датотека:Canova-Three Graces 340 degree view.jpg|Антонио Канова: ''Три грације'' Датотека:Golden Cart Hermitage St. Petersburg 20021009.jpg|Златна кочија Датотека:Vassily Kandinsky, 1913 - Composition 6.jpg|Кандински: ''Композиција VI'' </gallery> == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Citation | last = Frank | first = Christoph | year = 2002 | chapter = Die Gemäldesammlungen Gotzkowsky, Eimbke und Stein: Zur Berliner Sammlungsgeschichte während des Siebenjährigen Krieges. | editor = Michael North | title = Kunstsammeln und Geschmack im 18. Jahrhundert | location = Berlin | pages = 117–194 | isbn = 3-8305-0312-1 | publisher = Berlin Verlag Spitz | language = de }} * {{Citation | last = Norman | first = Geraldine | title = The Hermitage; The Biography of a Great Museum | publisher = Fromm International | location = New York | year = 1997 | isbn = 0-88064-190-8 | url-access = registration | url = https://archive.org/details/hermitagebiograp0000norm }} * {{cite book | title= ''Dutch and Flemish paintings from the Hermitage '' | location=New York | publisher=The Metropolitan Museum of Art | year=1988| url= http://libmma.contentdm.oclc.org/cdm/ref/collection/p15324coll10/id/59153}} * Bolshakov, Andrey O. ''Studies on Old Kingdom Reliefs and Sculpture in the Hermitage''. Wiesbaden: Harrassowitz, 2005. {{ISBN|3-447-05184-1}}. * Golénischeff, Wladimir. ''Ermitage Impérial. Inventaire de la collection égyptienne''. Leipzig, 1891. * Lieblein, Jens Daniel Carolus. ''Die ägyptischen Denkmäler in St. Petersburg, Helsingfors, Upsala und Copenhagen''. Christiania, 1873. * Лапис И.А., Матье М.Э. Древнеегипетская скульптура в собрании Государственного Эрмитажа. Москва: Наука, 1969. {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Hermitage Museum | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Ермитаж }} {{external media| float = right| video1 = [https://www.c-span.org/video/?103301-1/hermitage-biography-great-museum Presentation by Geraldine Norman on ''The Hermitage: The Biography of a Great Museum'', April 2, 1998], [[C-SPAN]]}} * {{званични веб-сајт|http://www.hermitagemuseum.org, http://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/?lng=ru}} * [https://web.archive.org/web/20080424003202/http://turist.walkspb.ru/mus/hermitage.html Опис и фотографије] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dva-i-po-veka-raskosnog-Ermitaza.sr.html Два и по века раскошног Ермитажа („Политика“, 27. јануар 2015)] * [https://hermitage-museum.ru Hermitage Museum Unofficial Guide] * [http://www.hermitage.nl/ Hermitage Amsterdam] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Музеји у Русији]] [[Категорија:Санкт Петербург]] [[Категорија:Светска баштина у Русији]] 7dgr5x16e0jnyo4ltnodq7583bcmms0 25121832 25121830 2022-07-25T04:19:58Z Dcirovic 57122 /* увод */ wikitext text/x-wiki {{short description|Музеј у Санкт Петербургу, Русија}} {{Инфокутија Музеј | име = Ермитаж | лого = Hermitage logo.svg | слика =WinterPalace.jpg | опис_слике = Зимски дворац, главна зграда Ермитажа | оснивање = 1764. | врста = музеј уметности и културе<ref>{{cite web|url=https://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/facts_and_figures |title=Hermitage in Figures and Facts |website = Hermitagemuseum.org |access-date=30 June 2020}}</ref> | град = [[Санкт Петербург]] | држава = {{застава|Русија}} | посетиоци = 1.649.443 (2021)<ref name="auto">The [[Art Newspaper]] annual survey, March 28, 2022.</ref> | директор = Михаил Пјотровски | веб-сајт = {{URL|www.hermitagemuseum.org}} }} [[Датотека:ErmitageStairs.JPG|мини|200п|Степениште Јордан унутар Зимског дворца, изграђено је у рококо стилу и названо по реци Јордан, месту крштења Исуса Христа.]] '''Ермитаж''' или '''Државни ермитаж''' ({{lang-rus|Государственный Эрмитаж|r=Gosudarstvennyj Ermitaž|p=ɡəsʊˈdarstvʲɪn(ː)ɨj ɪrmʲɪˈtaʂ|links=no}}, од {{јез-фр|hermitage}} — ''уточиште'') је највећи уметнички и културно-историјски [[музеј]] у [[Русија|Русији]] и један од највећих у свету. Налази се у [[Санкт Петербург]]у. То је [[list of largest art museums|највећи музеј уметности]] на свету по [[Art gallery|галеријском]] простору.<ref>{{cite web|title=Hermitage in Figures and Facts|url=http://hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/facts_and_figures/?lng=en|access-date=3 August 2021|website=State Hermitage Museum}}</ref> Основан је 1764. године када је царица [[Catherine the Great|Катарина Велика]] набавила импресивну колекцију слика од берлинског трговца [[Johann Ernst Gotzkowsky|Јохана Ернста Гоцковског]]. Музеј сваке године обележава годишњицу свог оснивања 7. децембра, на [[Saint Catherine's Day|Дан Свете Катарине]].<ref>{{Cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/wps/wcm/connect/6b172326-4c3c-45c5-a3c2-182056a64777/The+State+Hermitage+Museum+Annual+Report+2013.pdf?MOD=AJPERES|title=Page 7|accessdate=6 May 2022}}</ref> Отворен је за јавност од 1852. Новине ''[[Art Newspaper]]'' сврстале су овај музеј на 6. место на својој [[List of most visited art museums|листи најпосећенијих]] музеја уметности, са 1.649.443 посетилаца у 2021. години.<ref name="auto"/> Представља један од највећих, најлепших и најстаријих уметничких и културно-историјских музеја у људској [[историја|историји]] и [[култура|култури]]. Његова огромна збирка изложена је у 6 зграда на обали реке [[Нева]], с тим што је главна зграда [[Зимски дворац]] који је некада био званична резиденција руских царева.<ref name="Ермитаж (репортажа)">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16395&x=1 Радио-телевизија Републике Српске: Ермитаж (репортажа)] {{Wayback|url=http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16395&x=1 |date=20120112094553 }} {{ср}}</ref> У више од 350 сала изложено је 60.000 експоната. Колекција овог музеја је зачета [[1764]]. као збирка уметничких предмета царице [[Катарина Велика|Катарине II]], која је од [[1852]]. отворена за јавност. За два и по века у овом музеју је сакупљено око три милиона уметничких и историјских експоната, из епоха од [[Камено доба|каменог]] до савременог доба. Данас је музеј Ермитаж прворазредна туристичка атракција коју годишње обиђе 3 до 4 милиона посетилаца. Његове збирке, од којих је само мали део у сталној поставци, чине преко три милиона предмета ([[numismatics|нумизматичка]] збирка чини око једне трећине њих).<ref>{{Cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/wps/wcm/connect/6b172326-4c3c-45c5-a3c2-182056a64777/The+State+Hermitage+Museum+Annual+Report+2013.pdf?MOD=AJPERES|title=Page 20|accessdate=6 May 2022}}</ref> Збирке заузимају велики комплекс од шест историјских зграда дуж [[Palace Embankment|Дворског насипа]], укључујући [[Winter Palace|Зимски дворац]], бившу резиденцију руских царева. Поред њих, у склопу музеја су и [[Menshikov Palace|Меншиковљева палата]], Музеј порцелана, Складиште у Старој Деревњи и источно крило зграде [[General Staff Building (Saint Petersburg)|Генералштаба]]. Музеј има неколико изложбених центара у иностранству. Ермитаж је власништво савезне државе. Од јула 1992. године директор музеја је [[Mikhail Piotrovsky|Михаил Пиотровски]].<ref name=Director>{{cite web |title= Mikhail Piotrovsky |url= http://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/about/hermitage_director/?lng=en |website= The State Hermitage Museum |access-date= 19 June 2016}}</ref> == Музеј == Најзначајнија збирка овог музеја је збирка западноевропског сликарства са делима: [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела Буонаротија]], [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]], [[Петер Паул Рубенс|Рубенса]], [[Рембрант]]а, [[Никола Пусен|Пусена]], [[Клод Лорен|Клода Лорена]], [[Каналето|Каналета]], [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]], [[Пабло Пикасо|Пабла Пикаса]], [[Анри Матис|Анрија Матиса]] и других. Поред збирки италијанског, француског, шпанског и холандског сликарства, музеј је познат по својој археолошкој збирци, збирци средњовековне европске уметности, збирци скулптура и примењене уметности. Ту је и колекција руске уметности свих епоха, мада је њен већи део измештен у [[Руски музеј]]. Музеј Ермитаж има своје филијале у: [[Амстердам]]у, [[Казањ]]у, [[Лас Вегас]]у, [[Лос Анђелес]]у и [[Ферара|Ферари]]. Ермитаж је део градског подручја [[Санкт Петербург]]а које је као споменик [[Светска баштина|Светске баштине]] под заштитом [[Унеско]]а. == Зграде == Првобитно, једина зграда у којој се налазила збирка била је „Мали ермитаж”. Музеј Ермитаж данас обухвата многе зграде на Дворском насипу и његовим суседствима. Осим Малог ермитажа, музеј сада укључује и „Стари ермитаж“ (који се назива и „Велики ермитаж“), „Нови ермитаж“, „[[Hermitage Theatre|Ермитаж театар]]“ и „[[Winter Palace|Зимски дворац]]“, некадашњу главну резиденцију руских царева. Последњих година Ермитаж се проширио на зграду [[General Staff Building|Генералштаба]] на [[Palace Square|Дворском тргу]] према Зимском двору и [[Menshikov Palace|Меншиковљеву палату]].<ref>{{cite web |language=ru |url = https://www.culture.ru/institutes/1485/gosudarstvennyi-ermitazh |title = Государственный Эрмитаж |trans-title = The State hermitage Museum |publisher = Culture.ru |access-date = 9 February 2020 }}</ref> [[Датотека:Hermitage Museum in Saint Petersburg.jpg|thumb|center|upright=4|Комплекс музеја Ермитаж. С лева на десно: Позориште Ермитаж – Стари Ермитаж – Мали Ермитаж – Зимски дворац („Нови Ермитаж“ се налази иза Старог Ермитажа)]] == Историја == === Порекло: Катаринина колекција === [[Catherine the Great|Катарина Велика]] је започела своју уметничку колекцију 1764. године куповином слика од [[Berlin|берлинског]] трговца [[Johann Ernst Gotzkowsky|Јохана Ернста Гоцковског]]. Он је саставио колекцију за [[Frederick II of Prussia|Фридриха II Пруског]], који је на крају одбио да је купи. Тако је Гоцковски пружио руској круни 225 или 317 слика (различити извори наводе те бројеве, углавном фламанских и холандских, као и других, укључујући 90 који нису тачно идентификовани.<ref>{{Harvnb|Norman|1997|pp=28–29}}</ref> Колекцију су чинили [[Rembrandt|Рембрант]] (13 слика), [[Peter Paul Rubens|Рубенс]] (11 слика), [[Jacob Jordaens|Јакоб Јорданс]] (7 слика), [[Anthony van Dyck|Ентони ван Дајк]] (5 слика), [[Paolo Veronese|Паоло Веронезе]] (5 слика), [[Frans Hals|Франс Халс]] (3 слике, укључујући ''Портрет младића са рукавицом''), [[Raphael|Рафаел]] (2 слике), [[Hans Holbein the Younger|Холбајн]] (2 слике), [[Titian|Тицијан]] (1 слика), [[Jan Steen|Јан Стин]] (''Беспосличари''), [[Hendrik Goltzius|Хендрик Голцијус]], [[Dirck van Baburen|Дирк ван Бабурен]], [[Hendrick van Balen|Хендрик ван Бален]] и [[Gerrit van Honthorst|Герард ван Хонтхорст]].<ref>{{Harvnb|Frank|2002}}</ref> Можда су нека од најпознатијих и најзначајнијих уметничких дела која су била део Катарине првобитне куповине од Гоцковског била ''[[Danaë (Rembrandt painting)|Данае]]'', коју је насликао Рембрант 1636; ''Силазак са крста'', коју је насликао Рембрант 1624; и ''Портрет младића који држи рукавицу'', који је насликао Франс Халс 1650. Ове слике се и данас налазе у колекцији Ермитажа.<ref name="history">“Hermitage History,” www.hermitagemuseum.org.</ref> == Зависности == [[File:Placca cervo, da regione di krasnodar, kostromskaja, oro fuso e cesellato, inizio VI sec ac..JPG|thumb|Јеленова златна плоча из Краснодара, почетак 6. века пре нове ере]] Последњих година, Ермитаж је покренуо неколико зависносних поставки у иностранству и у земљи. === Амстердамски ермитаж === {{main|Амстердамски ермитаж}} Зависни музеј Ермитаж у Амстердаму је познат као Ермитаж Амстердам и налази се у бившој згради [[Амстелхоф]]. Отворен је 24. фебруара 2004. у малој згради у улици [[Nieuwe Herengracht]] у Амстердаму, у ишчекивању затварања пензионерског дома који је и даље био у згради Амстелхоф до 2007. Између 2007. и 2009. године, Амстелхоф је реновиран и прилагођен за смештај Амстердамског ермитажа. Амстердамски ермитаж су отворили 19. јуна 2009. председник [[Дмитриј Медведев]] и краљица Холандије [[Beatrix of the Netherlands|Беатрикс]].<ref>Reuters.com - [https://www.reuters.com/article/us-dutch-hermitage-opening-idUSTRE55H6OC20090618 Russia's Hermitage museum opens Amsterdam branch]</ref> === Изложбени центар Ермитаж-Казањ === Департман Ермитажа у [[Казањ]]у ([[Татарстан]], Русија), отворен је 2005. Настао је уз подршку председника Републике Татарстан [[Mintimer Shaimiev|Минтимера Шајмијева]] и део је Државног историјско-архитектонског музеја-парка Казањског Кремља. Музеј се налази у [[Kazan Kremlin|Казањском Кремљу]] у здању које је раније заузимала Јункерска школа изграђена почетком 19. века.<ref>{{cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_003.html |title=The Hermitage-Kazan Exhibition Center, Tatarstan |website=www.hermitagemuseum.org |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140808054530/http://hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_003.html |archive-date=8 August 2014 }}</ref> === Ермитаж Италија, Ферара === Након претходних искустава у Лондону, [[Las Vegas Valley|Лас Вегасу]], Амстердаму и Казању, фондација Ермитаж одлучила је да отвори још једну филијалу у Италији уз покретање националне понуде. Интересовање је изразило неколико градова на северу Италије, као што су Верона, Мантова, Ферара и Торино. Године 2007, та част је додељена граду [[Ferrara|Ферари]] који је предложио свој дворац [[Castello Estense|Естенса]] као базу. Од тада је нова институција под називом ''Ермитаж Италија'' започела истраживачку и научну сарадњу са фондацијом Ермитаж.<ref name="ermitageit">{{cite web|url=http://www.ermitageitalia.com/home.aspx?lang=en-US |title=ErmitageItalia Homepage |website=Ermitageitalia.com |access-date=7 September 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120316234956/http://www.ermitageitalia.com/home.aspx?lang=en-US |archive-date=16 March 2012 }}</ref> === Центар Ермитаж-Виборг === {{Main|Ермитаж-Виборг центер}} Центар Ермитаж-Виборг отворен је јуна 2010. године у [[Виборг (Русија)|Виборг]]у, [[Leningrad Oblast|Лењинградска област]]. === Изложбени центар Ермитаж, Владивосток === Огранак Ермитажа је отворен у Владивостоку до 2016. године, а регионална влада је издвојила више од 17,7 милиона Рб (558.000 долара) за прелиминарне радове на реконструкцији виле у историјском центру Владивостока за смештај сателита.<ref name="theartnewspaper1">Sophia Kishkovsky (6 November 2013), [http://theartnewspaper.com/articles/Launch-museum-satellites-says-Putin/30991 Launch (museum) satellites, says Putin] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131107060807/http://www.theartnewspaper.com/articles/Launch-museum-satellites-says-Putin/30991 |date=7 November 2013 }} ''[[The Art Newspaper]]''.</ref> === Ермитаж-Сибир, Омск === Ермитаж-Сибир је отворен у [[Омск]]у 2016. године.<ref name="theartnewspaper1"/> === Музеј Ермитаж Гугенхајм, Вилњус === Последњих година било је предлога да се отвори музеј [[Vilnius Guggenheim Hermitage Museum|Ермитаж Гугенхајм у Виљнусу]] у главном граду [[Lithuania|Литваније]]. Попут некадашње поставке у Лас Вегасу, музеј треба да комбинује уметничка дела из Ермитажа у Санкт Петербургу са делима из њујоршког [[Гугенхајм]] музеја.<ref>{{cite news| author=Ben Sisario| title=ARTS, BRIEFLY; Lithuania Approves Guggenheim Project| newspaper=[[The New York Times]]| date=12 June 2008| url=https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9905E6DE1538F931A25755C0A96E9C8B63&scp=3&sq=Guggenheim%20Hermitage%20Museum%2C%20Vilnius&st=nyt | access-date=30 May 2012}}</ref> === Раније зависне поставке === [[Guggenheim Hermitage Museum|Музеј Гугенхајм Ермитаж]] у [[Лас Вегас]]у отворен је 7. октобра 2001. и затворен 11. маја 2008. године.<ref name="vegas">{{cite press release|title=Guggenheim Hermitage Museum in Las Vegas concludes seven-year residency at the Venetian Hotel-Resort-Casino |url=http://www.guggenheim.org/new-york/press-room/releases/press-release-archive/2008/1814-guggenheim-hermitage-museum-in-las-vegas-concludes-seven-year-residency-at-the-venetian-resort-hotel-casino |publisher=Guggenheim Foundation |date=9 April 2008 |access-date=29 November 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130104065817/http://www.guggenheim.org/new-york/press-room/releases/press-release-archive/2008/1814-guggenheim-hermitage-museum-in-las-vegas-concludes-seven-year-residency-at-the-venetian-resort-hotel-casino |archive-date=4 January 2013 }}</ref> [[Hermitage Rooms|Ермитажове просторије]] у лондонском [[Somerset House|Самерсет Хаусу]] отворене су 25. новембра 2000. године.<ref>{{cite web|url=http://www.hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_001.html |title=The Hermitage Rooms in Somerset House, London |website=www.hermitagemuseum.org |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140808074724/http://hermitagemuseum.org/html_En/13/hm13_1_001.html |archive-date=8 August 2014 }}</ref> Изложба је трајно затворена у новембру 2007. године због недовољног броја посетилаца.<ref name="stockley">{{cite news| author=Philippa Stockley| url=https://www.standard.co.uk/arts/josephines-farewell-from-the-hermitage-7400596.html| title=Josephine's farewell from the Hermitage| work=[[The Evening Standard]]| date=30 October 2007| publisher=standard.co.uk| access-date=29 November 2012}}</ref> == Галерија == <gallery widths="250px" heights="180px"> Датотека:Scythian comb.jpg|Скитски златни чешаљ Датотека:Leonardo da Vinci 026.jpg|Леонардо да Винчи: ''Мадона Беоноа'' Датотека:Raffael 024.jpg|Рафаел: ''Богородица са дететом'' Датотека:1596 Caravaggio, The Lute Player New York.jpg|Каравађо: ''Свирач на лаути'' Датотека:Rembrandt Harmensz. van Rijn 026.jpg|Рембрант: ''Данаја'' Датотека:Canova-Three Graces 340 degree view.jpg|Антонио Канова: ''Три грације'' Датотека:Golden Cart Hermitage St. Petersburg 20021009.jpg|Златна кочија Датотека:Vassily Kandinsky, 1913 - Composition 6.jpg|Кандински: ''Композиција VI'' </gallery> == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Citation | last = Frank | first = Christoph | year = 2002 | chapter = Die Gemäldesammlungen Gotzkowsky, Eimbke und Stein: Zur Berliner Sammlungsgeschichte während des Siebenjährigen Krieges. | editor = Michael North | title = Kunstsammeln und Geschmack im 18. Jahrhundert | location = Berlin | pages = 117–194 | isbn = 3-8305-0312-1 | publisher = Berlin Verlag Spitz | language = de }} * {{Citation | last = Norman | first = Geraldine | title = The Hermitage; The Biography of a Great Museum | publisher = Fromm International | location = New York | year = 1997 | isbn = 0-88064-190-8 | url-access = registration | url = https://archive.org/details/hermitagebiograp0000norm }} * {{cite book | title= ''Dutch and Flemish paintings from the Hermitage '' | location=New York | publisher=The Metropolitan Museum of Art | year=1988| url= http://libmma.contentdm.oclc.org/cdm/ref/collection/p15324coll10/id/59153}} * Bolshakov, Andrey O. ''Studies on Old Kingdom Reliefs and Sculpture in the Hermitage''. Wiesbaden: Harrassowitz, 2005. {{ISBN|3-447-05184-1}}. * Golénischeff, Wladimir. ''Ermitage Impérial. Inventaire de la collection égyptienne''. Leipzig, 1891. * Lieblein, Jens Daniel Carolus. ''Die ägyptischen Denkmäler in St. Petersburg, Helsingfors, Upsala und Copenhagen''. Christiania, 1873. * Лапис И.А., Матье М.Э. Древнеегипетская скульптура в собрании Государственного Эрмитажа. Москва: Наука, 1969. {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Hermitage Museum | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Ермитаж }} {{external media| float = right| video1 = [https://www.c-span.org/video/?103301-1/hermitage-biography-great-museum Presentation by Geraldine Norman on ''The Hermitage: The Biography of a Great Museum'', April 2, 1998], [[C-SPAN]]}} * {{званични веб-сајт|http://www.hermitagemuseum.org, http://www.hermitagemuseum.org/wps/portal/hermitage/?lng=ru}} * [https://web.archive.org/web/20080424003202/http://turist.walkspb.ru/mus/hermitage.html Опис и фотографије] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dva-i-po-veka-raskosnog-Ermitaza.sr.html Два и по века раскошног Ермитажа („Политика“, 27. јануар 2015)] * [https://hermitage-museum.ru Hermitage Museum Unofficial Guide] * [http://www.hermitage.nl/ Hermitage Amsterdam] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Музеји у Русији]] [[Категорија:Санкт Петербург]] [[Категорија:Светска баштина у Русији]] 8a2goow48nax8malqs6lrhioq4vw1xb 0 85360 25122011 24521536 2022-07-25T09:48:06Z No.cilepogača 244579 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Острво у северозападној Европи}} {{Друго значење2|Ирска}} {{Инфокутија Острво | име= Ирска | име 2= {{јез-ирс|Éire}} {{јез-шкот|Airlann}} {{јез-енгл|Ireland}} | код језика= | слика = Ireland (MODIS).jpg | опис слике = Сателитски снимак Ирске | држава 1= ИРЛ [[Даблин]] | држава 2= ВБ [[Белфаст]] | архипелаг= | локација=[[Атлантски океан]] | мапа = | гшир=53 | гдуж=8 | површина= 84421 | обала= 2,797 | највиши врх=Карантул | висина= 1041 | геологија=Континентално острво<ref name="irlgeog">{{cite web|url=http://www.gov.ie/en/essays/geography.html |title=Geography of Ireland |publisher=[[Government of Ireland]] |accessdate=11. 11. 2009 |last=Nolan |first=William |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20091124012641/http://www.gov.ie/en/essays/geography.html |archivedate=24. 11. 2009 |df=dmy-all }}</ref><ref name="royle">{{cite journal|last=Royle |first=Stephen A. |title=Beyond the boundaries in the island of Ireland |url= http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2212682112000297 |accessdate=28. 6. 2017 |journal=Journal of Marine and Island Cultures |volume=1 |issue=2 |date=1. 12. 2012 |doi=10.1016/j.imic.2012.11.005| pages = 91-98 }}</ref> | статус= | држава 1 ниво поделе 1=Окрузи Републике Ирске | држава 1 регија 1=Округ | држава 1 име регије 1= | држава 2 ниво поделе 1=Грофовије Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске | држава 2 регија 1=Грофовија | држава 2 име регије 1= | популација=7026636 | датум пописа=2021 <ref name="2021population"> The 2022 population of the Republic of Ireland was 5,123,536 and that of Northern Ireland in 2021 was 1,903,100. These are Census data from the official governmental statistics agencies in the respective jurisdictions: * {{cite web|url=https://www.cso.ie/en/releasesandpublications/ep/p-cpr/censusofpopulation2022-preliminaryresults/introduction/|title=Census of Population 2022|author=Central Statistics Office, Ireland|publisher=Central Statistics Office, Ireland|location=Dublin|date=април 2017|accessdate=25. 7. 2022. }} * {{cite web|url=https://www.nisra.gov.uk/statistics/census/2021-census |title=2021 Census |author=Northern Ireland Statistics and Research Agency |publisher=Department of Finance |location=Belfast |year=2022|accessdate=25. 7. 2022 }}</ref> | град= | откриће= | временска зона=-{[[UTC]]}--{[[UTC+0|+0]]}- ([[Западноевропско време|WET]])<br />-{UTC}-[[UTC+1|+1]] (-{[[Западноевропско летње време|WEST]]}-) | веб= | напомена= | категорија= }} '''Ирска''' ({{јез-ирс|Éire}}; {{јез-шкот|Airlann}}; {{јез-енгл|Ireland}}) острво је у северном [[Атлантски океан|Атлантику]] западно од [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], од које је одвојено [[Северни пролаз|Северним пролазом]], [[Ирско море|Ирским морем]] и [[Пролаз Светог Ђорђа|Пролазом Светог Ђорђа]]. Друго је по величини међу [[Британска острва|Британским острвима]]. У Европи је треће а у свету је двадесето острво по величини.<ref name='unep'>{{cite web|url=http://islands.unep.ch/Tiarea.htm|title=Islands by Area|date=18. 2. 1998|work=UN System-Wide Earthwatch |publisher=United Nations Environment Programme |accessdate=30. 8. 2008}}</ref> Чине је покрајине: [[Алстер]], [[Манстер]], [[Конот]] и [[Ленстер]]. Укупно на острву има 32 округа. Политички, Ирска је подељена између [[Република Ирска|Републике Ирске]], која обухвата пет шестина острва, и [[Северна Ирска|Северне Ирске]], дела [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], која обухвата преостали део на североистоку острва. Број становника износи око 6,4 милиона.<ref>{{cite web|url=http://www.cso.ie/en/census/census2011reports/census2011thisisirelandpart1/ |title=This is Ireland: Highlights from Census 2011 Part 1 |publisher=[[Central Statistics Office (Ireland)|Central Statistics Office]] |date=март 2012 |accessdate=28. 5. 2014|pages=94}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.nisra.gov.uk/Census/key_report_2011.pdf |date=децембар 2012 |title=Census 2011, Key Statistics for Northern Ireland |publisher=Department of Finance and Personnel's Northern Ireland Statistics and Research Agency |accessdate=2. 2. 2014 |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20121224033625/http://www.nisra.gov.uk/Census/key_report_2011.pdf |archive-date=24. 12. 2012 |df= |pages=13}}</ref> Нешто мање од 4,6 милиона живи у Републици Ирској док нешто више од 1,8 милиона живи у Северној Ирској.<ref name=popis2011 /> Рељеф острва карактеришу ниске планине које окружују средишњу равницу, са неколико пловних река које се протежу ка унутрашњости. Острво има бујну вегетацију, као последицу благе, али променљиве океанске климе, коју не карактеришу температурни екстреми. Густе шуме прекривале су острво све до [[средњи вијек|средњег доба]]. Шуме су 2013. заузимале једанаест посто површине острва, док је европски просек тридесет пет посто,<ref name=guardexa>{{cite web|url=http://www.guardian.co.uk/environment/datablog/2009/sep/02/total-forest-area-by-country |title=Total forest coverage by country |last=Brown|first=Felicity|publisher=The Guardian |date=2. 9. 2009 |work=Environment Data |accessdate=24. 10. 2011 }}</ref><ref name=epa2>{{cite web |url=http://www.epa.ie/media/00061_EPA_SoE12_Chp07.pdf |title=EPA, Land Use Cover |publisher=Epa.ie |accessdate=7. 5. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131001231121/http://www.epa.ie/media/00061_EPA_SoE12_Chp07.pdf |archive-date=01. 10. 2013 |url-status=dead }}</ref><ref name=forest>{{cite web |url=https://www.agriculture.gov.ie/media/migration/forestry/forestservicegeneralinformation/ForestStatisticsIreland2017090318.pdf |title=Forest Statistics - Ireland 2017 |publisher=[[Department of Agriculture, Food and the Marine]] |accessdate=29. 1. 2019 |pages=3, 63 |archive-date=20. 10. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191020021739/https://www.agriculture.gov.ie/media/migration/forestry/forestservicegeneralinformation/ForestStatisticsIreland2017090318.pdf |url-status=dead }}</ref> и највећи део њих су неаутохтоне четинарске [[Плантажа|плантаже]].<ref name=forest2>[https://www.irishtimes.com/culture/heritage/native-trees-cover-just-2-of-ireland-how-can-this-be-increased-1.3553824 "Native trees cover just 2% of Ireland. How can this be increased?"]. ''[[The Irish Times]]'', 6 July 2018. Приступљено 29 January 2019.</ref><ref name=forest3>[https://www.irishtimes.com/culture/heritage/ireland-s-native-woodlands-are-quietly-disappearing-1.3529317 "Ireland’s native woodlands are quietly disappearing"]. ''[[The Irish Times]]'', 19 June 2018. Приступљено 29 January 2019.</ref> У Ирској постоји 36 аутохтоних врста [[сисари|сисара]].<ref name="Costello, M.J 93" >Costello, M.J. and Kelly, K.S., 1993 ''Biogeography of Ireland: past, present and future'' Irish Biogeographic Society Occasional Publications Number 2</ref> [[Climate of Ireland|Ирска клима]] је под [[oceanic climate|утицајем Атлантског океана]] и стога је веома умерена,<ref>"[https://www.met.ie/climate-ireland/climate-of-ireland.asp Climate of Ireland] {{Wayback|url=https://www.met.ie/climate-ireland/climate-of-ireland.asp |date=20180416152239 }}. [[Met Éireann]]. Приступљено 25 November 2017</ref> и зиме су блаже него што би се очекивало од тако северне области, мада су лета хладнија него у континенталној Европи. Кишне падавине и облачни покривач су изобилни. Људи су настанили Ирску око 8000 година пре нове ере.<ref name=BBC2016-03-21>{{cite news|title=Earliest evidence of humans in Ireland |work=[[BBC News Online]] |publisher=[[British Broadcasting Corporation]] |date=21. 3. 2016 |url= https://www.bbc.co.uk/news/science-environment-35863186 |accessdate=21. 3. 2016}}</ref> [[Келти]] су владали овим острвом од првог века нове ере до 17. столећа. Христијанизација острва спровођена је од петог века. Након [[норманска инвазија Нормана|инвазије Нормана]] у 12. веку [[Краљевство Енглеска|Енглеска]] је покушала да овлада острвом, међутим, то је успела тек током Тјудорових похода у 16. и 17. веку. Ови догађаји довели су до доласка колониста из Британије. У последњој деценији 17. века, почела је да се спроводи политика тзв. ''[[протестантски успон|протестантског успона]]'' ({{јез-енгл|Protestant Ascendancy}}) с циљем сиромашења већинских католика и протестантских дисидената. Она је настављена и у 18. веку. Ирска је 1801. постала део [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске]]. Ирски рат за независност почетком 20. века довео је до поделе острва, стварањем [[Ирска Слободна Држава|Ирске Слободне Државе]], и Северне Ирске, која је остала део Уједињеног Краљевства. Северну Ирску су у раздобљу од краја шездесетих до деведесетих година 20. века потресали немири. Након политичког споразума из 1998. дошло је до смиривања тензија. Године 1973. оба дела Ирске постала су део [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]]. Ирска култура је имала велики утицај на друге културе, посебно књижевност, и у нешто мањој мери наука и образовање. == Географија == {{...}} === Клима === {{Weather box |location = Ирске |metric first = Yes |single line = Yes |Jan record high C = 18.5 |Feb record high C = 18.1 |Mar record high C = 23.6 |Apr record high C = 25.8 |May record high C = 28.4 |Jun record high C = 33.3 |Jul record high C = 32.3 |Aug record high C = 31.5 |Sep record high C = 29.1 |Oct record high C = 25.2 |Nov record high C = 20.1 |Dec record high C = 18.1 |year record high C =33.3 |Jan record low C = −19.1 |Feb record low C = −17.8 |Mar record low C = −17.2 |Apr record low C = −7.7 |May record low C = −5.6 |Jun record low C = -3.3 |Jul record low C = -0.3 |Aug record low C = -2.7 |Sep record low C = −3.0 |Oct record low C = −8.3 |Nov record low C = −11.5 |Dec record low C = −17.5 |year record low C = −19.1 |source 1 = Met Éireann<ref name=Metrecords>{{cite web|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161216004316/http://www.met.ie/climate-ireland/weather-extremes.asp |archivedate=16. 12. 2016 |url=http://www.met.ie/climate-ireland/weather-extremes.asp |title=Irish Weather Extremes |publisher=Met Éireann |accessdate=15. 12. 2016}}</ref> |source 2 = The Irish Times (November record high)<ref>{{cite web|url=http://www.irishtimes.com/news/environment/balmy-start-to-november-sees-record-temperatures-1.2414099|title=Balmy start to November sees record temperatures|last=Griffin|first=Dan|publisher=[[Irish Times]]|date=2. 11. 2015|accessdate=2. 11. 2015}}</ref> |date=јануар 2011 }} == Види још == * [[Република Ирска]] * [[Северна Ирска]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Arnold |first=Bruce |title=Irish Art: A Concise History |publisher=Thames & Hudson |year=1977|location=London |isbn=978-0-500-20148-0|pages=180}} * {{Cite book| ref=harv|last=Becker |first=Annette |last2=Wang |first2=Wilfried |title=20th-century Architecture: Ireland |publisher=Prestel |year=1997|location=Munich |isbn=978-3-7913-1719-9|pages=198}} * {{Cite book| ref=harv|last=Collins |first=Neil |last2=Cradden |first2=Terry |title=Irish Politics Today |publisher=[[Manchester University Press]] |year=2001|url= https://books.google.com/?id=081Qopn2zbUC |isbn=978-0-7190-6174-5|pages=163}} * {{Cite book| ref=harv|last=Cullinane |first=J.P. |year=1973|title=Phycology of the south coast of Ireland |publisher=University College Cork}} * {{Cite book| ref=harv|last=Dennison |first=Gabriel |last2=Ni Fhloinn |first2=Baibre |title=Traditional Architecture in Ireland | url=https://archive.org/details/traditionalarchi0000unse|publisher=Environmental Institute, University College Dublin |year=1994|location=Dublin |isbn=978-1-898473-09-1|pages=[https://archive.org/details/traditionalarchi0000unse/page/94 94]}} * {{Cite book| ref=harv|last=Dooney |first=Sean |last2=O'Toole |first2=John |title=Irish Government Today |publisher=Gill and Macmillan |year=1992|location=Dublin |url= http://www.gilleducation.ie/government--politics/government--politics/irish-government-today-3rd-edition |isbn=978-0-7171-1703-1|pages=247}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ellis |first=Steven G. |title=The Story of the Irish Race: A Popular History of Ireland |year=1921|publisher=The Irish Publishing Co |location=Ireland |url= https://books.google.com/?id=YPgEAAAACAAJ |isbn=978-0-517-06408-5|pages=768}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fairley |first=J.S. |year=1975|title=An Irish Beast Book. A Natural History of Ireland's Furred Wildlife | url=https://archive.org/details/irishbeastbookn00fair|publisher=Blackstaff Press, Belfast |isbn=978-0-85640-090-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Foster |first=Robert Fitzroy |author-link=R. F. Foster (historian) |title=Modern Ireland, 1600–1972 |publisher=Penguin Books |year=1988|url= https://books.google.com/?id=h95zAAAAIAAJ |isbn=978-0-7139-9010-2|pages=688}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hackney, P. Ed. |title=Stewart and Corry's Flora of the North-east of Ireland | url=https://archive.org/details/stewartcorrysflo0000hack|publisher=Institute of Irish Studies, The Queen's University |year=1992|location=Belfast |isbn=978-0-85389-446-9|pages=}} * {{Cite journal|last=Haigh |first=A. |last2=Lawton |first2=C. |title=Wild mammals of an Irish urban forest |journal=The Irish Naturalists' Journal |volume=28 |issue=10 |year=2007|issn=0021-1311| pages = 395-403 }} * {{Cite book| ref=harv|last=Hardy |first=F. G. |last2=Guiry |first2=M. D. |year=2006|title=A Check-list and Atlas of the Seaweeds of Britain and Ireland|edition=revised |pages=x, 435 |location=London |publisher=British Phycological Society |isbn=978-3-906166-35-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Herm |first=Gerhard |year=2002|title=The Celts |location=Ireland |publisher=St. Martin's Press |isbn=978-0-312-31343-2|pages=}} * {{Cite journal|last=Knowles |first=M.C. |year=1929|title=The Lichens of Ireland |journal=Proceedings of the Royal Irish Academy |volume=38 |pages=179-434}} * {{Cite book| ref=harv|last=Morton |first=O. |year=1994|title=Marine Algae of Northern Ireland |publisher=Ulster Museum |isbn=978-0-900761-28-7|pages=}} * {{Cite journal|last=Morton |first=O. |year=2003|title=The marine algae macroalgae of County Donegal, Ireland |journal=Bulletin Irish Biogeog. Society |volume=27 |pages=3-164}} * {{Cite book| ref=harv|last=Nunn |first=J.D. |title=Marine Biodiversity in Ireland and Adjacent Waters |location=Belfast |publisher=Ulster Museum |year=2002|volume=Proceedings of a Conference 26–27 April 2001 |issue=Publication No. 8}} * {{Cite book| ref=harv|last=O'Croinin |first=Daibhi |author-link=Dáibhí Ó Cróinín |title=Prehistoric and Early Ireland |publisher=Oxford University Press |year=2005|url= https://books.google.com/?id=SJSDj1dDvNUC |isbn=978-0-19-821737-4|pages=1219}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ó Gráda |first=Cormac |title=A Rocky Road: The Irish Economy Since the 1920s |publisher=Manchester University Press |year=1997|url= https://books.google.com/?id=zVHgO4-nkhkC |isbn=978-0-7190-4584-4|pages=246}} * {{Cite book| ref=harv|last=Oppenheimer |first=Stephen |title=Origins of the British: A Genetic Detective Story | url=https://archive.org/details/isbn_9780786718900|publisher=[[Carroll & Graf]] |year=2006|location=New York |isbn=978-0-7867-1890-0|pages=[https://archive.org/details/isbn_9780786718900/page/534 534]}} * {{Cite book| ref=harv|last=O'Rahilly |first=T. F.|author-link =T. F. O'Rahilly |year=1947|title=Early Irish History and Mythology |publisher=Medieval Academy of America}} * {{Cite book| ref=harv|last=Scannell |first=Mary J. P. |last2=Synnott |first2=Donal M. |title=Census catalogue of the flora of Ireland |publisher=Department of Agriculture & Fisheries |year=1972|location=Dublin}} * {{Cite journal|last=Seaward |first=M. R. D. |year=1984|title=Census Catalogue of Irish Lichens |journal=Glasra |volume=8 |pages=1-32}} * {{Cite book| ref=harv|last=Woodcock |first=N. H. |last2=Strachan |first2=Robin A. |title=Geological History of Britain and Ireland |publisher=Blackwell Publishing |year=2000|location=Hoboken |url= https://books.google.com/?id=dTkKn8Ufzd4C |isbn=978-0-632-03656-1|pages=423}} * {{Cite book| ref=harv|last=Wallis |first=Geoff |last2=Wilson |first2=Sue |title=The Rough Guide to Irish Music |publisher=[[Rough Guides]] |year=2001|isbn=978-1-85828-642-6|pages=599}} {{Refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Ireland (island) | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Ирска }} * {{Wikiatlas|Ireland}} * -{[http://www.gov.ie/ Government of Ireland]}- * -{[http://www.northernireland.gov.uk/ Northern Ireland Executive]}- {{Authority control}} [[Категорија:Британска острва]] [[Категорија:Република Ирска]] [[Категорија:Острва Уједињеног Краљевства]] [[Категорија:Западна Европа]] ld3o84co5v3g19sit45rufffnm126c1 10 86167 25122107 24315367 2022-07-25T10:57:37Z Guy9374isback2 112055 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = ОУН |state = {{{state|autocollapse}}} |bodyclass = hlist |title = {{застава|Организација уједињених нација}} |above = * [[Антонио Гутерес]], [[Генерални секретар Организације уједињених нација|Генерални секретар]] * [[Амина Ј. Мохамед]], [[Замјеник генералног секретара Организације уједињених нација|Замјеник генералног секретара]] * [[Питер Томсон]], [[Предсједник Генералне скупштине Организације уједињених нација|Предсједник Генералне скупштине]] |group1 = [[Систем Организације уједињених нација|Систем]] |list1 = {{Navbox|subgroup |group1 = [[Повеља Организације уједињених нација|Повеља]] |list1 = * [[Преамбула Повеље Организације уједињених нација|Преамбула]] |group2 = Главни органи |list2 = * [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генерална скупштина]] ** [[Предсједник Генералне скупштине Организације уједињених нација|Предсједник]] * [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савјет безбједности]] ** [[Списак чланова Савјета безбједности Организације уједињених нација|Чланови]] * [[Економски и социјални савет Организације уједињених нација|Економски и социјални савјет]] * [[Секретаријат Организације уједињених нација|Секретаријат]] ** [[Генерални секретар Организације уједињених нација|Генерални секретар]] ** [[Замјеник генералног секретара Организације уједињених нација|Замјеник генералног секретара]] ** [[Генерални подсекретар Организације уједињених нација|Генерални подсекретар]] * [[Међународни суд правде]] **[[Статут Међународног суда правде|Статут]] * [[Старатељски савет Организације уједињених нација|Старатељски савјет]] |group3 = {{longitem|Програми и<br />[[Списак специјализованих агенвија Организације уједињених нација|специјализоване<br /> агенције]]}} |list3 = * [[Организација за храну и пољопривреду|FAO]] * [[Организација међународног цивилног ваздухопловства|ICAO]] * [[Међународни фонд за пољопривредни развој|IFAD]] * [[Међународна организација рада|ILO]] * [[Међународна поморска организација|IMO]] * [[Међународни трговински центар|ITC]] * [[Међувладин панел о климатским промјенама|IPCC]] * [[Међународна агенција за нуклеарну енергију|IAEA]] * [[Организација за удистријски надзор Организације уједињених нација|UNIDO]] * [[Међународна унија за телекомуникације|ITU]] * [[Заједнички програм ОУН за ХИВ/АИДС|UNAIDS]] * [[Специјални суд за Сијера Леоне|SCSL]] * [[Конференција ОУН о трговини и развоју|UNCTAD]] * [[Комисија Уједињених нација за међународно трговинско право|UNCITRAL]] * [[Фонд ОУН за инвестиције и развиј|UNCDF]] * [[Оквир развојне помоћи ОУН|UNDAF]] * [[Група Организације уједињених нација за развој|UNDG]] * [[Програм Организације уједињених нација за развој|UNDP]] * [[Одјељење за јавно информисање Организације уједињених нација|UNDPI]] * [[Програм Организације уједињених нација за животну средину|UNEP]] ** [[UNEP OzonAction|OzonAction]] ** [[GRID-Arendal]] * [[Унеско|UNESCO]] * [[Фонд Организације уједињених нација за међународна партнерства|UNFIP]] * [[Фонд Организације уједињених нација за становништво|UNFPA]] * [[Програм ОУН за насеља|UN HABITAT]] * [[Високи комесаријат ОУН за људска права|OHCHR]] * [[Високи комесаријат ОУН за избеглице|UNHCR]] * [[Савјет за људска права Високи комесаријат ОУН за избеглице|UNHRC]] * [[Уницеф|UNICEF]] * [[Институт ОУН за међурегионални криминал и истраживање правде|UNICRI]] * [[Институт ОУН за истраживање разоружања|UNIDIR]] * [[Институт ОУН за обуку и истраживање|UNITAR]] * [[Океани ОУН|UN-Oceans]] * [[Канцеларија Организације уједињених нација за дрогу и криминал|UNODC]] * [[Канцеларија Организације уједињених нација за пројектне услуге|UNOPS]] * [[Уносат|UNOSAT]] * [[Институт за социјални развој Организације уједињених нација|UNRISD]] * [[Унрва|UNRWA]] * [[Универзитет Организације уједињених нација|UNU]] ** [[Канцеларија Универзитета ОУН у Унеску|UNU-OP]] ** [[Инситути Организације уједињених нација за упоредне регионалне интеграцијске студије|UNU-CRIS]] * [[Волонтери Организације уједињених нација|UNV]] * [[ОУН Жена|UN Women]] * [[Светска туристичка организација|UNWTO]] * [[Светски поштански савез|UPU]] * [[Светски програм за храну|WFP]] * [[Светска здравствена организација|WHO]] * [[Светска организација за интелектуалну својину|WIPO]] * [[Светска метеоролошка организација|WMO]] |group4 = Главне канцеларије |list4 = * [[Седиште Организације уједињених нација|Њујорк (сједиште)]] * [[Канцеларија ОУН у Женеви|Женева]] **[[Палата Нација]] * [[Канцеларија ОУН у Најробију|Најроби]] * [[Канцеларија ОУН у Бечу|Беч]] * [[Списак организација ОУН према локацији|Организације ОУН према локацији]] }} |group2 = [[Државе чланице Организације уједињених нација|Чланице]] /<br /> Посматрачи |list2 = * [[Државе чланице Организације уједињених нација#Тренутне чланице|Пуне чланице]] * [[Проширење Организације уједињених нација|Чланице оснивачи]] ** [[Сталне чланице Савјета безбједности Организације уједињених нација|Сталне чланице СБ ОУН]] * [[Посматрачи Генералне скупштине Организације уједињених нација|Посматрачи]] ** [[Европска унија и Организација уједињених нација|Европска унија]] |group3 = [[Историја Организације уједињених нација|Историја]] |list3 = * [[Друштво народа]] * [[Четири полицајца]] * [[Декларација Организације уједињених нација]] * [[Списак мировних мисија Организације уједињених нација|Мировне мисије]] ** [[Историја миротворства Организације уједињених нација|историја]] ** [[Временска линија мировних мисија Организације уједињених нација|временске линија]] * [[Проширење Организације уједињених нација|Проширење]] |group4 = [[Резолуција Организације уједињених нација|Резолуције]] |list4 = *[[Списак резолуција ОУН на које је стављен вето|Вета Савјета безбједности]] * [[Резолуција Генералне скупштине Организације уједињених нација|Генерална скупштина]] ** [[Списак резолуција на 66. сједници Генералне скупштине ОУН|66.]] ** [[Списак резолуција на 67. сједници Генералне скупштине ОУН|67.]] * [[Резолуција Савета безбедности Организације уједињених нација|Савјет безбједности]] ** [[Списак резолуција Савјета безбједности ОУН о Кипру|Кипар]] ** [[Списак резолуција ОУН о Ирану|Иран]] ** [[Списак резолуција Савјета безбједности ОУН о Ираку|Ираку]] ** [[Списак резолуција ОУН о Израелу|Израел]] ** [[Списак резолуција ОУН о Либану|Либан]] ** [[Списак резолуција Савјета безбједности ОУН о сукобу у Нагорно-Карабаху|Нагорно-Карабах]] ** [[Списак резолуција ОУН о Српској покрајини Косову и Метохији|Косово и Метохија]] ** [[Списак резолуција Савјета безбједности ОУН о Сјеверној Кореји|Сјеверна Кореја]] ** [[Списак резолуција ОУН о Палестини|Палестина]] ** [[Списак резолуција ОУН о Сирији|Сирија]] ** [[Списак резолуција ОУН о Западној Сахари|Западна Сахара]] |group5 = Избори |list5 = * [[Избор Генералног секретара ОУН 2006.|Генерални секретар (2006]] * [[Избор Генералног секретара ОУН 2016.|2016)]] * [[Избори за судије Међународног суда правде 2011.|Међународни суд правде 2011.]] * [[Избори за предсједника Генералне скупштине ОУН 2012.|Предсједник Генералне скупштине (2012]] * [[Избори за предсједника Генералне скупштине ОУН 2016.|2016)]] * [[Избори за Савјет безбједности ОУН 2015.|Савјет безбједности (2015]] * [[Избори за Савјет безбједности ОУН 2016.|2016)]] |group6 = [[Приказ Организације уједињених нација|Повезано]] |list6 = * [[Бретонвудски споразум]] * [[Организација Свеобухватног споразума забране нуклераних проба]] * ''[[Дјелујући као један]]'' * [[Застава Уједињених нација|Застава]] ** [[Застава части Организације уједињених нација|Застава части]] * [[Иницијатива четири нације]] * [[Глобални договор ОУН|Глобални договор]] * [[Међународни кривични суд|ICC]] * [[Међународни празници]] * [[Пропусница ОУН|Пропусница]] * [[Војно-штабни одбор]] * [[Службени језици Организације уједињених нација|Службени језици]] * [[Организација за забрану хемијског оружја]] * [[Миротворство]] * [[Серије споразума]] * [[Дан Организације уједињених нација|Дан ОУН]] * [[Универзална декларација о људским правима]] * [[Миленијумски циљеви развоја]] * [[Циљеви одрживог развоја]] * [[Вето у Савету безбедности Организације уједињених нација|Вето у Савјету безбједности]] * [[Реформа Организације уједињених нација|Реформа ОУН]] * [[Умјетничка збирка Организације уједињених нација|Умјетничка збирка ОУН]] * [[Меморијално гробље Организације уједињених нација|Меморијално гробље ОУН]] |group7 = Остало |list7 = * [[Приказ Организације уједињених нација|Приказ]] * [[Телевизијске серије Организације уједињених нација|Телевизијске серије ОУН (1964—1966)]] * [[Организације уједињених нација у популарној култури|У популарној култури]] |below = }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Организација уједињених нација]] </noinclude> c6fy8nmzar3stuf1izeuk3c0dy74v5h 0 86168 25122010 20846868 2022-07-25T09:48:07Z Dilic 1754 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{хагиографија}} [[Датотека:Жития Святых (1903-1911) - икона 09202 Аскалон.png|мини|Свети мученик '''Аскалон''']] '''Аскалон''' је [[хришћанство|хришћански]] [[мученик]], пострадао у Антиноју, граду [[египат|мисирском]], за време владавине цара [[Диоклецијан]]а. Био је шибан, струган, свећама опаљиван, али остао до краја непоколебан у вери. У хришћанској традицији помиње се да је, када се мучитељ Аријан превозио лађом преко [[Нил]]а, Аскалон молитвом зауставио лађу насред реке, и није јој дао маћи се док Аријан није написао, да верује у [[Исус|Христа]] као јединога и свемоћнога Бога. Али приписујући то чудо магијској вештини Аскалоновој, мучитељ је заборавио шта је писао и продужио је мучити Аскалона. Најзад Аскалону су везали камен о врат и бацили га у реку Нил. Трећега дана хришћани су нашли тело Аскалоново на обали заједно са каменом о врату (како им је пред смрт Аскалон и прорекао) и чесно га сахранили га [[287]]. године. Са њим је пострадао и [[леонид Александријски|свети мученик Леонид]]. А мучитељ њихов, Аријан, покајао се доцније, поверовао у Христа, и јавно почео исказивати своју веру пред незнабошцима. Тада су незнабошци и њега убили. [[Српска православна црква]] слави га 20. маја по црквеном, а [[2. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. == Литература == * [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]] == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://web.archive.org/web/20070312040556/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=5&d=20&a=1&date=5-2006 Охридски пролог за 20. мај (2. јун)] {{sr}} [[Категорија:Умрли 287.]] [[Категорија:Ранохришћански мученици]] [[Категорија:Светитељи]] 46u1h6w14bdlngtjzlqgnsb4aprorca 0 87275 25121556 24925465 2022-07-24T20:45:20Z 37.122.181.119 /* Улоге */Greška u prezimenu last nađe error wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм |назив=Дневник увреда 1993 | оназив =Дневник увреда 1993 | слика =Dnevnik uvreda.jpg | опис_слике = | ширина_слике =250px |година=1. јули 1994. |земља= СРЈ |језик= [[Српски језик|српски]] |жанр= [[драма (филмски жанр)|драма]] |режија= [[Здравко Шотра]] |сценарио= [[Гордан Михић]] |музика= [[Душан Каруовић]] |улоге= [[Марко Николић]] <br /> [[Вера Чукић]] |продуцент= Александар Аврамовић |компанија= [[РТС]]<br /> Дан Филм <br /> Копродуцент у обради <br /> [[Авала Филм]] |трајање=95 минута <ref name="filmovi.com" /> |камера= Веселко Крчмар |монтажа=Милан Радичевић |кинематографија= |награде= |буџет= |претходни= |следећи= |вебсајт= |имдб=0106736 }} '''''Дневник увреда 1993''''' је [[списак југословенских играних филмова|југословенски филм]] из [[1994|1994.]] године. [[Редитељ|Режирао]] га је [[Здравко Шотра]], а [[сценарио]] је написао [[Гордан Михић]]. <ref name="Мој Тв" /><ref name="Филмски центар Србије">{{cite web |title=Дневник увреда 1993 |url=http://www.fcs.rs/filmovi/filmska-baza/?page=film&id=418 |website=Филмски центар Србије |access-date=30. 1. 2021}}</ref> == Радња == {{упозорење-филм}} Приказ живота усред велике неимаштине и инфлације.<ref name="Мој Тв">{{cite web |title=Дневник увреда |url=https://mojtv.net/film/19215/dnevnik-uvreda-1993.aspx |website=Мој Тв |access-date=20. 1. 2021}}</ref> Средовечни брачни пар, Ана и Стефан, покушава да у времену рата, санкција и беде, сачува бар нешто од свог достојанственог начина живота. Обоје су у прeвременој пензији. Деца су побегла у свет и ретко се јављају. Од пензије могу да живе само који дан. Али, Стефан повремено ради у својој бившој установи, а Ана плете женске капе које продаје. Тако они одолевају општој кризи у којој се суновраћују најважније друштвене и људске вредности. А онда Стефан изгуби хонорарни посао. Постаје нетрпељив, свађа се са пријатељима који, да би преживели, крше све етичке норме. Нетрпељивост преноси и на Ану, за коју сматра да се превише понижава продајући капе по бувљацима. Бес се у њему гомила, али не уме да га искали ни на коме другом осим на Ани, док она покушава да га развесели и учини онаквим какав је некада био. Све је узалуд.<ref name="filmovi.com">[http://filmovi.com/yu/film/497.shtml Dnevnik uvreda 1993], Приступљено 2. 4. 2013.</ref><ref>{{cite web |title=Дневник увреда 1993 |url=https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/4190808/dnevnik-uvreda-1993.html |website=Ртс |access-date=20. 1. 2021}}</ref><ref name="Филмски центар Србије" /> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Марко Николић]] || Стефан Николић |- |[[Вера Чукић]] || Ана Николић |- |[[Миливоје Мића Томић]] || Дуда |- |[[Власта Велисављевић]] || Карло |- |[[Natalija Vlahović|Наташа Чуљковић]] || Госпођа Вања Вакић |- |[[Милош Стојановић]] || Господин Вакић |- |[[Милутин Бутковић]] || Пензионер са слушним апаратом |- |[[Мира Бањац]] || Софија |- |[[Драгомир Чумић]] || Портир |- |[[Богдан Диклић]] || Начелник одељења Вукајић |- |[[Миодраг Крстовић]] || Надзорник у самопослузи |- |[[Оливера Марковић]] || Сека Трудић |- |[[Михајло Бата Паскаљевић]] || Келнер |- |[[Ева Рас]] || Жена из самопослуге |- |[[Предраг Милинковић]] || Месар |- |[[Оливера Викторовић]] || Фризерка |- |[[Љубомир Ћипранић]] || Чувар |- |[[Мелита Бихали]] || Госпођа из ресторана |- |[[Рас Растодер]] || Таксиста 1 |- |[[Горан Даничић]] || Таксиста 2 |- |[[Миња Војводић]] || |- |[[Бранко Вујовић]] || |- |[[Боривоје Кандић]] || |- |Невена Давидовић || |- |Далибор Делибашић || |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=tt0106736}} * [http://filmovi.com/yu/film/497.shtml „Дневник увреда 1993“ на -{filmovi.com}-] {{Филмови и серије Здравка Шотре}} [[Категорија:Филмови 1994.]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] [[Категорија:Филмови Здравка Шотре]] rt3w9ls9x0s7b0tv0y5bchtk0jcz2r2 0 88575 25121530 25056098 2022-07-24T20:21:37Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Доналд Трамп | пуно_име = Доналд Џон Трамп | слика = Donald Trump official portrait.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Трампов званични председнички портрет | датум_рођења = {{датум_рођења|1946|6|14|год = да}} | место_рођења = [[Њујорк]] | држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти= | место_смрти= | држава_смрти= | пребивалиште = Мар-а-Лаго, [[Флорида]] | мајка = Мери Ен Трамп | отац = Фред Трамп | породица = 2 сестре и 2 брата | држављанство = америчко | народност = | богатство = 2,5 милијарде [[амерички долар|$]]<ref>{{cite web |url=https://www.forbes.com/profile/donald-trump/?sh=45fd315347bd |title=Donald Trump |author=<!--Not stated--> |date=16. април 2021. |website=[[Форбс]] |access-date=16. април 2021.}}</ref> | вероисповест = [[презвитеријанство]]<ref>Mattera, Jason (March 14, 2011). [http://humanevents.com/2011/03/14/trump-unplugged/ Trump Unplugged] Human Events</ref> | универзитет = {{nowrap|{{abbr|УП|Универзитет Пенсилваније}} <small>(BS, 1968)</small>}} | професија = [[предузетник|бизнисмен]], [[политичар]] | партија = [[Републиканска странка (САД)]] | супружник = {{br separated entries|{{marriage|[[Ивана Трамп]]|1977|1992}}|{{marriage|[[Марла Маплс]]|1993|1999}}|{{marriage|[[Меланија Трамп|Меланија Кнаус]]|2005}}}} | деца = {{br separated entries|[[Доналд Џон Трамп|Доналд млађи]]|[[Иванка Трамп|Иванка]]|[[Ерик Трамп|Ерик]]|[[Тифани Трамп|Тифани]]|Барон}} <!--45. председник САД--> | функција_1 = 45. [[председник Сједињених Америчких Држава|председник САД]] | потпредседник_1 = [[Мајк Пенс]] | претходник_1 = [[Барак Обама]] | избори_1 = [[Председнички избори у САД 2016.|8. новембар 2016]]. | наследник_1 = [[Џо Бајден]] | почетак_функције_1 = [[20. јануар]] [[2017]] | крај_функције_1 = [[20. јануар]] [[2021]]. | потпис = Donald Trump Signature.svg | веб-сајт = {{URL|https://www.donaldjtrump.com/}} | амблем = [[Датотека:Seal of the President of the United States.svg|117п]]<br><small>[[Печат]]ни [[грб]] председника [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]]</small> }} {{серија о Доналду Трампу}} '''Доналд Џон Трамп''' ({{јез-енгл|Donald John Trump}}; [[Њујорк]], [[14. јун]] [[1946]]) америчка је [[Телевизија|телевизијска личност]] и [[Бизнисмен|пословни човек]] који је био на функцији [[Списак председника Сједињених Америчких Држава|45]]. [[председник Сједињених Америчких Држава|председника Сједињених Америчких Држава]], од 2017. до 2021. године. Трамп је започео своју пословну каријеру током седамдесетих година 20. века. Трампова имовина процењена је на око 3,5 милијарди америчких долара. Током своје вишегодишње пословне каријере у грађевинској индустрији, Трамп је изградио велики број хотела широм САД и света, као и пословне просторе, казина и голф терене. Трамп је био власник такмичења [[Мис Сједињених Америчких Држава|Мис САД]] и [[Mis univerzuma|Мис Универзума]], а његово име коришћено је као [[бренд]] многобројних производа. Од [[2004]]. до [[2015]]. Трамп је водио ТВ [[ријалити-шоу|ријалити шоу]] ''[[Шегрт (ТВ серија)|Шегрт]]'' на америчкој телевизији [[Ен-Би-Си]]. Тренутно је 324. најбогатија особа на свету, према ''[[Форбс]]овој'' листи. Трамп је неколико пута покушао да буде номинован за председника и био је члан [[Демократска странка (САД)|Демократске]] и [[Реформистичка странка (САД)|Реформистичке странке]]. Иако је био у трци за номинацију Реформистичке странке на примарним изборима [[2000]]. године, повукао се пре почетка гласања. Разматрао је да уђе у трку за републиканску номинацију на изборима [[Председнички избори у САД 2012.|2012]]. године, али је од тога одустао. Своју кандидатуру за председника на изборима 2016. најавио је у јуну [[2015]]. као кандидат [[Републиканска странка (САД)|Републиканске странке]], чији је члан од [[2012]]. године. Након победе на унутарстраначким изборима, Трамп је однео победу и на [[Председнички избори у САД 2016.|председничким изборима]] одржаним [[8. новембар|8. новембра]] [[2016]]. године, победивши противкандидаткињу из [[Демократска странка (САД)|Демократске странке]], [[Хилари Клинтон]], иако је освојила 2,8 милиона више укупних гласова на националном нивоу од Трампа. Трамп је добио 304 електорска гласа наспрам 227 које је добила Хилари Клинтон, чиме је и званично изабран за 45. председника САД. Дана [[20. јануар]]а [[2017]]. званично је инаугурисан и ступио је на дужност председника Сједињених Америчких Држава. Током избора 2016. године, [[Влада Руске Федерације|Русија]] је била умешана у изборе да би помогла Трамповој кандидатури. Након што је Трамп вршио притисак на [[Украјина|Украјину]] да истражи његовог политичког ривала [[Џо Бајден]]а, [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представнички дом]] га је опозвао због злоупотребе положаја и ометања рада [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Конгреса]] 18. децембра 2019. док га је Сенат ослободио од обе оптужбе 5. фебруара 2020. године. Током изборне кампање, Трамп се служио [[десница|десничарском]] [[популизам|популистичком]] реториком, заговарао је редефинисање односа са [[Кина|Кином]], ревизију трговинских споразума као што су [[Северноамерички споразум о слободној трговини|НАФТА]] и ТПП, као и строже имиграционе законе, контролу државних граница, укључујући и изградњу зида на граници са [[Мексико]]м. Трамп је такође снажно заговарао енергетску независност, негирао је [[глобално загревање|људски утицај на климатске појаве]] и, с тим у вези, противио се споразумима који имају за циљ смањење истог. Окосница Трампове кампање било је његово обећање да ће укинути [[Барак Обама|Обамин]] закон о здравственој заштити, смањење пореза и отварање нових радних места. У спољној политици, Трамп се позиционирао против интервенционизма, критикујући политику Обамине администрације. Истовремено, Трамп је обећао повећање издвајања за војску, обрачун са [[Исламска Држава|Исламском Државом]] и исламским екстремизмом. Трамп је изгубио [[Председнички избори у САД 2020.|председничке изборе 2020. године]] од Бајдена, али је одбио да призна свој пораз. Покушавајући да поништи резултате, промовисао је лаж о изборној превари, вршио притисак на владине званичнике, постављао низ неуспешних правних изазова и ометао председничку транзицију. Трамп је 6. јануара 2021. године позвао своје присталице да марширају до [[Капитол Сједињених Америчких Држава|Капитола]], на који су стотине јуриша прекинуле пребројавање гласова. Представнички дом је опет опозвао Трампа због подстицања на побуну 13. јануара, чиме је постао једини савезни функционер у америчкој историји који је два пута опозиван. Сенат је 13. фебруара по други пут ослободио Трампа, након што је већ напустио функцију. Научници и историчари рангирају Трампа као једног од најгорих председника у америчкој историји. Трамп је контроверзна личност у САД. Његова оштра реторика током изборне кампање изазвала је много критика, као и његове изјаве о досељеницима, посебно оним [[Хиспаноамериканци и Латиноамериканци|латиноамеричког]] порекла. == Младост == Доналд Џон Трамп рођен је [[14. јун]]а [[1946]]. у [[Квинс]]у, предграђу [[Њујорк]]а, у америчкој држави [[Њујорк (држава)|Њујорк]], као најмлађе од петоро деце. Трампов отац, Фред Трамп (1905—1999), рођен је у Њујорку, као дете немачких имиграната из [[Карлштат]]а, док је његова мајка, Мери Ен МекЛод (1912—2000), шкотског порекла. Трамп има две сестре, Мери Ен и Елизабет, и брата Роберта (1948—2020<ref>{{Cite web|url=https://ru.sputniknews.kz/world/20200816/14717582/konchina-mladshiy-brat-tramp.html|title=Скончался младший брат Дональда Трампа|last=|first=|date=16. 8. 2020.|website=Спутник Казахстан|language=ru|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=16. 8. 2020.}}</ref>), док је његов други брат, Фред Млађи, преминуо [[1981]]. од последица [[Алкохолизам|алкохолизма]]. Трампов отац био је један од најистакнутијих грађевинских магната у Њујорку.<ref>[http://www.politico.com/magazine/story/2015/08/the-man-who-made-trump-who-he-is-121647 The Man Who Made Trump Who He Is — Politico]</ref> === Порекло === Трамп је немачког са очеве, и шкотског порекла са мајчине стране. Родитељи Трамповог оца и мајке рођени су у [[Европа|Европи]]. Трампов отац, Фред, рођен је у [[Бронкс]]у, док је његова мајка, Мери Ен, емигрирала у Њујорк из свог родног места у [[Шкотска|Шкотској]]. Фред Трамп и Мери Ен упознали су се у Њујорку и венчали [[1936]], а породицу су одгајали у [[Квинс]]у, једном од пет области града Њујорка.<ref>[http://www.newyorker.com/news/news-desk/donald-trumps-immigrant-mother „Donald Trump's Immigrant Mother”] ''The New Yorker'' 24. 6. 2016.</ref> [[Датотека:Donald Trump NYMA.jpg|мини|лево|196п|Осамнаестогодишњи Трамп на Њујоршкој војној академији, [[1964]].]] Трампов стриц, Џон. Г. Трамп, био је професор на [[Масачусетски технолошки институт|Масачусетском технолошком институту]] од 1936. до [[1973]]. и учествовао је у радарским истраживањима за време [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Џон Трамп је помогао на унапређењу рендгена што је продужило живот пацијентима оболелим од рака. [[Федерални истражни биро|ФБИ]] је [[1943]]. наложио Џону Трампу да истражи документа [[Никола Тесла|Николе Тесле]], након смрти познатог научника у хотелу Њујоркер.<ref>[http://www.newyorker.com/news/amy-davidson/donald-trumps-nuclear-uncle „Donald Trump's Nuclear Uncle”.] ''The New Yorker'' 8. 4. 2016.</ref> Трампов деда, Фредерик Трамп, стекао је богатство отварајући ресторане и пансионе у [[Канада|Канади]].<ref>[http://www.cbc.ca/news/canada/trump-canada-yukon-1.3235254 Donald Trump's grandfather ran Canadian brothel during gold rush, author says] ''CBC News'' 19. 9. 2015.</ref> Религија породице Трамп била је [[Лутеранизам]], али Трампови родитељи припадали су Америчкој реформисаној цркви. Породично презиме првобитно је гласило ''Drumpf'' док није промењено у ''Trump'' (''Трамп'') за време [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] у седамнаестом веку. === Образовање === Већи део раног детињства Трамп је провео на имањима своје породице у Њујорку. Са тринаест година, Трамп је уписао Њујоршку војну академију у [[Корнвол на Хадсону (Њујорк)|Корнволу]], држави Њујорк, где је завршио осми разред и средњу школу. Пошто је био енергично дете, Трампови родитељи су сматрали да ће похађањем војне академије моћи да каналише своју енергију на добар начин. Приликом интервјуа [[1983]]. године, Трампов отац, Фред, изјавио је да је Доналд био „прилично жесток дечак”.<ref>[http://www.nytimes.com/1983/08/07/business/the-empire-and-ego-of-donald-trump.html THE EMPIRE AND EGO OF DONALD TRUMP] ''NYTimes.com'' 7. 8. 1983. Приступљено 20. 1. 2017.</ref> Трамп је две године похађао Фордам Универзитет у [[Бронкс]]у, а потом и Вортон пословну школу на [[Универзитет Пенсилваније|Универзитету Пенсилваније]]. Дипломирао је [[Економија|економију]] маја 1968. године. Накратко је регрутован током [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]], али није служио у [[Оружане снаге САД|Америчкој војсци]]. == Пословна каријера == Трамп се придружио породичној трговини некретнинама и отпочео турбулентну пословну каријеру пуну успона и падова. Врло је талентован у склапању уговора и успео је током [[1980-е|1980-их]] да изгради царство у некретнинама, коцкарницама, спорту и транспорту, а захваљујући томе је постао и веома познат. Његове зграде су окарактерисане као сатирички лични култ Трампа. Реч ''Трамп'' се увек појављује у имену његових зграда (Трамп тауер, {{јез-енг|Trump Tower}}, Трамп Таџ Махал {{јез-енг|Trump Taj Mahal}}, итд.), а често је иницијал „Т” истакнут на више локација, како у згради, тако и ван ње. Последице рецесије су [[1990-е|1990-их]] онемогућиле Трампа да отплаћује дугове. Иако је тренутно успео да спаси своје царство новим позајмицама, то је само повећало дугове и довело је Трампове фирме до стечаја, а Трампа на ивицу банкротства. Банке су изгубиле стотине милиона долара, али су одлучиле да реструктуришу његове дугове како би избегле још веће губитке у судском процесу. Трамп је [[1994]]. године елиминисао огроман део од својих личних дугова који су износили деветсто милиона долара, а пословне дугове је смањио на три и по милијарде долара. Иако је изгубио Трамп шатл, који је купио 1989. године, успео је да задржи зграду Трамп у [[Њујорк]]у, као и коцкарнице у [[Атлантик Сити]]ју. Године 1995, удружио је све своје објекте коцкарница у „Трамп хотелс & касино ризортс” ({{јез-енг|Trump Hotels & Casino Resorts}}). Његове деонице на [[Вол стрит|Волстриту]] су [[1996]]. године вределе нешто изнад 35 долара, али су [[1998]]. године пале на нешто преко 10 долара, јер се компанија борила да отплати дуг од скоро 2 милијарде долара. Трамп је [[1999]]. године изразио жељу да постане председник реформске партије САД. Године 2004. је створио серију ''[[Шегрт (ТВ серија)|Шегрт]]'', на америчкој ТВ мрежи [[Ен-Би-Си]]. == Политички ангажман 1988—2015. == Трамп је први пут изразио интересовање да се кандидује за председника 1987. године, када је потрошио 100.000 долара да му неколико листова објаве написе преко целе странице у којима је критиковао америчку одбрамбену политику.<ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/1987/09/02/nyregion/trump-gives-a-vague-hint-of-candidacy.html | title = Trump Gives a Vague Hint of Candidacy | newspaper = The New York Times | last=Oreskes| first = Michael|date=2. 9. 1987 | accessdate=17. 2. 2016}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1987/09/02/between-the-lines-of-a-millionaires-ad/9c6db9c3-f7d6-4aa4-9ec4-a312feb2639e/ | title = Between the Lines of a Millionaire's Ad | newspaper = The Washington Post | last=Kurtz| first = Howard|date=2. 9. 1987 | accessdate=17. 2. 2016}}</ref> Иако је 1988, 2004. и 2012. године наговестио намеру да се кандидује за председника, а 2006. и 2014. године за гувернера Њујорка, није ушао у трке.<ref>{{cite news|last=Smith| first = Kyle | title = Stop pretending – Donald Trump is not running for president | url = http://nypost.com/2015/05/30/stop-pretending-donald-trump-is-not-running-for-president/ | work = New York Post | accessdate=7. 6. 2015 |date=30. 5. 2015}}</ref><ref>{{cite news|last=Travis| first = Shannon | title = Was he ever serious? How Trump strung the country along, again | url = http://www.cnn.com/2011/POLITICS/05/16/trump.again/ | publisher = CNN | accessdate=7. 6. 2015 |date=17. 5. 2011}}</ref> Сматран је потенцијалним кандидатом за потпредседника [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџа Буша старијег]] на изборној листи Републиканске странке 1988. године, али је то место припало [[Ден Квејл|Дену Квејлу]]. Није још разјашњено да ли је Трамп самог себе предложио за то место или је то урадио Бушов штаб.<ref>{{cite news|url=http://nypost.com/2015/11/09/was-donald-trump-almost-on-the-george-h-w-bush-ticket/ | title = Was Donald Trump almost on the George H.W. Bush ticket? | last=Schultz| first = Marisa |date=9. 11. 2015 | work = [[New York Post]] | accessdate=28. 12. 2015}}</ref> Године 1999. поднео је захтев истраживачком одбору да испита има ли шансе за председничку номинацију на листи Реформистичке странке на изборима 2000. године.<ref>{{cite news|last=Winger| first = Richard|authorlink= Richard Winger | title = Donald Trump Ran For President in 2000 in Several Reform Party Presidential Primaries |date=25. 12. 2011 | website = [[Ballot Access News]] | url = http://ballot-access.org/2011/12/25/donald-trump-ran-for-president-in-2000-in-several-reform-party-presidential-primaries/}}</ref> Анкета из јула 1999. године показала је да Трамп против вероватног републиканског кандидата Џорџа Буша Млађег и вероватног демократског кандидата Ал Гора има седам процента подршке.<ref>{{cite news|title=Donald Trump eyeing a run at the White House | last=Johnson| first = Glen | work = Standard-Speaker | location = Hazelton, Pennsylvania}}</ref> На крају је одустао од трке због борби унутар Реформистичке странке, али је упркос томе победио на прелиминарним страначким изборима у Калифорнији и Мичигену.<ref>{{cite web|url=http://ballot-access.org/2011/12/25/donald-trump-ran-for-president-in-2000-in-several-reform-party-presidential-primaries/ | title = Ballot Access News – Donald Trump Ran For President in 2000 in Several Reform Party Presidential Primaries | publisher = ballot-access.org | accessdate=1. 7. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://primary2000.sos.ca.gov/returns/pres/00.htm | title = CA Secretary of State – Primary 2000 – Statewide Totals | publisher = ca.gov | accessdate=1. 7. 2015 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150719093956/http://primary2000.sos.ca.gov/returns/pres/00.htm | archivedate=19. 7. 2015 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news|last=Madison| first = Lucy| title = Donald Trump for President in 2012? |date=4. 10. 2010 | accessdate=4. 10. 2010 | publisher = CBS News | url = http://www.cbsnews.com/news/donald-trump-for-president-in-2012/}}</ref><ref>{{cite news|last=Zwick| first = Jesse | title = Donald Trump for President? |date=4. 10. 2010 | accessdate=4. 10. 2010 | website = [[The Washington Independent]] | url = http://washingtonindependent.com/99472/donald-trump-for-president | archiveurl = https://archive.today/20120718132112/http://washingtonindependent.com/99472/donald-trump-for-president | archivedate=18. 7. 2012 |url-status=dead}}</ref> Октобра 1999. Трамп је гостовао у емисији водитеља Лерија Кинга на Си-Ен-Ен-у и говорио о бомбардовању Косова. На питање Лерија Кинга шта мисли о томе и шта би он урадио да је на месту Клинтона, Трамп је одговорио: {{цитат|Па, ја бих то урадио мало другачије и знам да ће то свима звучати грозно. Али, погледајте хаос који су направили на Косову. Мислим, ми можемо рећи да смо изгубили мало људи. Наравно, имали смо авионе који су летели 75.000 стопа горе у ваздуху и бацали бомбе. Али, погледајте шта смо урадили тој земљи, тим људима и смртне случајеве која смо проузроковали. Е сад, све то нисмо изазвали ни ми, ни наши савезници, зато што смо били високо горе у ваздуху у авионима. Али, у неком моменту, требало је да пошаљете копнене снаге како не би свако могао прелазити границе и радити све остало. Већина људи се слаже с тим. Е сад, да ли би људи онда страдали? Вероватно, вероватно још више. Али, барем на крају, било би далеко мање смртних случајева. И не бисте имали хаос и терор који имате управо сада. Тако да, знате, не знам да ли то сматрају успехом, зато што ја то не сматрам успехом.|}}<ref>Доналд Трамп, Лери Кинг, транскрипт интервјуа [http://edition.cnn.com/ALLPOLITICS/stories/1999/10/08/trump.transcript/ Donald Trump announces plans to form presidential exploratory committee] Транскрипт, 8. октобар 1999, приступљено, 12. новембар 2016</ref> == Кандидатура за председника САД 2016. == Дана [[16. јун]]а [[2015]]. године, Трамп је најавио своју кандидатуру за председника [[Сједињене Америчке Државе|САД]] у Трамп Кули ({{јез-ен|Trump Tower}}), у Њујорку. Кандидовао се као члан [[Републиканска странка (САД)|Републиканске странке]]. Скренуо је пажњу на питања домаће политике, попут проблема илегалних имиграција, експлоатације америчких радних места, на национални дуг САД, и [[Исламска Држава|исламски тероризам]]. Слоган кампање је „Начинимо Америку величанственом поново” ({{јез-енгл|Make America Great Again}}), по узору на слоган [[Роналд Реган|Роналда Регана]].<ref>{{cite news|url=http://time.com/3923128/donald-trump-announcement-speech/ | title = Donald Trump's Presidential Announcement Speech | publisher = Time.com |date=16. 6. 2015 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Трамп себе описује као „здраво-разумног” [[Конзервативизам|конзервативца]].<ref>{{cite web|last=Kendall| first = Joshua | url = http://www.politico.com/story/2016/02/donald-trump-catchphrase-219367 | title = Trump's new catchphrase: I'm a common-sense conservative | publisher = Politico |date=7. 5. 1930 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Овакав је по фискалним и верским питањима, те [[Истополни брак|истополним браковима]] и питању [[Побачај|абортуса]]. Неки [[политички аналитичар]]и су Трампа окарактерисали као умереног конзервативца с обзиром на неуобичајен конзервативан приступ политици уз контрирање традиционално конзервативним кандидатима попут сенатора [[Тед Круз|Теда Круза]].<ref>{{cite news|last=Ahler| first = Doug | url = https://www.washingtonpost.com/news/monkey-cage/wp/2015/12/16/donald-trump-is-a-textbook-example-of-an-ideological-moderate/ | title = Donald Trump is a textbook example of an ideological moderate | publisher = The Washington Post |date=16. 12. 2015 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Платформа његове политичке кампање ставља велики акценат на [[Патриотизам|Амерички патриотизам]] и негодовање [[Глобализација|глобалистима]]. Такође, презире [[Politička korektnost|политичку коректност]] која је довела до регресије Америчког друштва протекле деценије, где изразито истиче неспособност [[Барак Обама|Барака Обаме]] да именује [[Исламска Држава|исламски тероризам]] и политички коректан приступ решавању проблема [[Исламска Држава|ИСИС-а]].<ref>{{cite news|last=Loiaconi| first = Stephen | url = http://kval.com/news/election/cruz-trump-blast-obama-administration-political-correctness | title = Cruz, Trump blast Obama administration 'political correctness' | publisher = KVAL |date=23. 3. 2016 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Такође, предвиђену промену лика на новчаници од 20 долара истиче као безначајан и беспотребан акт чисте политичке коректности.<ref>{{cite news|last=Wright| first = David | url = http://edition.cnn.com/2016/04/21/politics/donald-trump-tubman-bill-political-correctness/ | title = Trump: Tubman on the $20 bill is 'pure political correctness' - CNNPolitics.com | publisher = Cnn.com |date=21. 4. 2016 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Са друге стране, Трамп верује да су за високу стопу силовања, убистава и криминала са дрогом у Америци заслужни илегални имигранти, већином из [[Мексико|Мексика]]. Из тог разлога сматра да је неопходно осигурати јужну границу САД у циљу регулације имиграната, као и [[Депортација|депортовати]] све илегалне имигранте назад у отаџбину.<ref>{{cite web|url=https://www.donaldjtrump.com/positions/immigration-reform | title = Immigration Reform &#124; Donald J Trump for President | publisher = Donaldjtrump.com |date=|accessdate=9. 5. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160801080606/https://www.donaldjtrump.com/positions/immigration-reform | archivedate=1. 8. 2016 |url-status=dead}}</ref> Кампања Доналда Трампа се увелико противи владајућој класи Републиканске странке, које не жели аутсајдера као кандидата у [[Општи избори|општим изборима]]. Плаше се да би Доналд Трамп променио углед Републиканске Странке, и верују да је неискусан као политичар.<ref>[http://www.nytimes.com/2016/02/28/us/politics/donald-trump-republican-party.html?_r=0 Inside the Republican Party’s Desperate Mission to Stop Donald Trump — The New York Times{{Ботовски наслов}}]</ref> Међутим, Трамп увелико води у трци као претендент за председника, већином због неизмерног покрића од стране [[Медији|медија]] и способности да сам себи финансира кампању, у односу на политичаре који се служе политичким акционим комитетима (удружења која финансирају политичке кампање путем донора).<ref>{{cite web|last=Langley| first = Monica | url = http://www.wsj.com/articles/donald-trump-wont-self-fund-general-election-campaign-1462399502 | title = Donald Trump Won’t Self-Fund General-Election Campaign | publisher = WSJ |date=4. 5. 2016 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Такође, често добија подршку од јавних личности, а његове присталице га хвале јер „говори онако како јесте” (у односу на политичко-коректни приступ других кандидата).<ref>{{cite web|author=By Jack KellyJuly 26, 2015 | url = http://www.realclearpolitics.com/articles/2015/07/26/trump_tells_it_like_it_is_127536.html | title = Trump Tells It Like It Is | publisher = RealClearPolitics |date=26. 7. 2015 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> [[Датотека:Trump-Tower-2.jpg|мини|десно|250п|Трампов торањ, симбол Трампове пословне империје, налази се на Њујоршкој петој авенији]] [[Датотека:Donald Trump (25832785252).jpg|мини|лево|250п|Доналд Трамп држи говор пред својим присталицама у Аризони током своје председничке кампање]] Већина Трампових предлога одговара [[Средња класа|средњој класи]] САД, док их неки политички стручњаци сматрају [[Контроверза|контроверзним]] или неостваривим, попут предлога депортације 11 милиона илегалних имиграната, подизања зида на граници САД-Мексико (који би према Трампу, Мексико исплатио), агресивних техника испитивања осумњичених терориста, и привременој забрани Муслимана да приступе територији САД док се не разреши проблем исламског тероризма у свету.<ref>{{cite web|url=http://www.mediamatters.org/video/2016/05/06/cnn-economic-analyst-donald-trumps-trade-proposals-are-either-bad-idea-or-impossible/210273 | title = CNN Economic Analyst: Donald Trump's Trade Proposals Are "Either A Bad Idea Or Impossible" | publisher = Mediamatters.org |date=28. 4. 2016 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Такође, Трампа критикују по питању противљења политичкој коректности, и сматрају да је „раздвајач” народа и „силеџија”.<ref>{{cite web |url=http://www.onenewsnow.com/politics-govt/2016/03/02/viguerie-trump-a-divider-not-a-uniter |title=Viguerie: Trump a divider, not a 'uniter' |publisher=Onenewsnow.com |date=2. 3. 2016 |accessdate=9. 5. 2016 |archive-date=09. 05. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160509034257/http://www.onenewsnow.com/politics-govt/2016/03/02/viguerie-trump-a-divider-not-a-uniter |url-status=dead }}</ref> Истичу вербалне нападе према новинарима, политичарима, и ривалским кандидатима.<ref>{{cite news|last=Yan| first = Holly | url = http://edition.cnn.com/2015/08/08/politics/donald-trump-cnn-megyn-kelly-comment/ | title = Trump draws outrage after Megyn Kelly remarks - CNNPolitics.com | publisher = Cnn.com |date=8. 8. 2015 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Медији и политичари широм [[Европа|Европе]] су с обзиром на те критике преувеличали ставове Трампа, те га многи карактеришу као [[Расизам|расисту]], [[Шовинизам|шовинисту]] и сл. Преко 500.000 људи у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] је потписало [[Петиција|петицију]] да се Трампу забрани улаз у државу, те су је британски политичари размотрили и закључили да ипак не поступе на такав начин.<ref>{{cite news|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/01/british-mps-debate-banning-trump-uk-petition-160118090525601.html | title = British MPs debate banning Trump from UK after petition | publisher = Al Jazeera English |date=18. 1. 2016 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Међутим, Трампова контроверзна [[реторика]] је увелико прихваћена од стране [[интернет]]а, те многе „интернетске познате личности” и новинари подржавају Доналда Трампа: новинари [[Мајло Јанопулос]] и Херит Армстронг, јутјубер [[Гавин Макинес]], комичар и уметник Бен Герисон, и др.<ref>{{cite web|author=Milo | url = http://www.breitbart.com/milo/2016/05/04/meme-magic-donald-trump-internets-revenge-lazy-entitled-elites/ | title = Meme Magic: Donald Trump Is The Internet's Revenge On Lazy Elites | publisher = Breitbart |date=4. 5. 2016 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Они сматрају да је западом завладао регресивни [[Социјални либерализам|либерализам]] и регресивна [[левица]], чији резултат су између осталог сигурносне зоне ([[Енглески језик|енгл]]. Safe-space) на [[универзитет]]има (зоне где је забрањено изношење мишљења које вам се не допада), оживљавање расизма кроз „пецање на расизам” ([[Енглески језик|енгл]]. Race baiting) од стране медија, и [[Паравојна формација|милитаризација]] активиста „Црначки животи вреде” ([[Енглески језик|енгл]]. -{[[Black Lives Matter]]}-) — те Трампа виде као директну опозицију оваквој [[Ideologija|идеологији]] и из тих разлога га подржавају.<ref>{{cite news|last=Svrluga| first = Susan | url = https://www.washingtonpost.com/news/grade-point/wp/2016/03/24/someone-wrote-trump-2016-on-emorys-campus-in-chalk-some-students-said-they-no-longer-feel-safe/ | title = Someone wrote ‘Trump 2016’ on Emory’s campus in chalk. Some students said they no longer feel safe. | publisher = The Washington Post |date=14. 12. 2012 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Доналд Трамп је такође захваљујући својој кампањи постао велики део интернет културе ([[Енглески језик|енгл]]. Cyberculture), те добио надимак „Бог Император”, и јутјуб серију „Не Можеш Искрчити Трампа” ([[Енглески језик|енгл]]. You Can't Stump The Trump).<ref>{{cite web|url=https://twitter.com/realdonaldtrump/status/653856168402681856?lang=en | title = Donald J. Trump on Twitter: ""@codyave: @drudgereport @BreitbartNews @Writeintrump "You Can't Stump the Trump" https://t.co/0xITB7XeJV http://t.co/iF6S05se2w"" | publisher = Twitter.com |date=|accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Захваљујући популаризацији преко интернета, људи широм света прате кампању Доналда Трампа и многи су уплетени у исту, па скрећу пажњу грађанима САД на анкете и релевантне покрете путем интернета. Студент [[Рачунарство|рачунарства]] из [[Србија|Србије]], Игор Тот је марта 2016. године покренуо [[Веб-сајт|вебсајт]] „Нема Трампа — Нема Гласа!” ([[Енглески језик|енгл]]. -{No Trump — No vote!}-) као контру републиканској политичкој елити која настоји да спречи номинацију Доналда Трампа.<ref>{{cite web|url=http://www.notrumpnovote.org/ | title = No Trump - No Vote! | publisher = Notrumpnovote.org |date=16. 3. 2016 | accessdate=9. 5. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20161206030710/http://www.notrumpnovote.org/ | archivedate=6. 12. 2016 |url-status=dead}}</ref> Ово је инспирисало хиљаде Американаца да шаљу разгледнице Републиканском одбору у [[Вашингтон]]у са натписом „Нема Трампа — Нема Гласа!”.<ref>{{cite web|last=The| first = Admin WP | url = http://endingthefed.com/grassroots-no-trump-no-vote-postcard-event-floods-rnc-getting-national-attention.html | title = Grassroots “No Trump No Vote” Postcard event floods RNC, getting national attention &#124; EndingFed News Network | publisher = Endingthefed.com |date=|accessdate=9. 5. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/realDonaldTrump/status/718617242422939649?ref_src=twsrc%5Etfw | title = Donald J. Trump on Twitter: ""@Cam: Reports are RNC has received +1 million postcards so far! If I get more info on ## I'll post @AnnCoulter https://t.co/yhyWihDdMq""{{Ботовски наслов}} | accessdate=8. 5. 2016 |archive-url=https://archive.today/20160508235804/https://twitter.com/realDonaldTrump/status/718617242422939649?ref_src=twsrc%5Etfw |archive-date=8. 5. 2016 |url-status=live}}</ref> Доналда Трампа подржавају [[Десница|десничари]] Европе, који се противе масовној миграцији која нарушава хомогену културу запада.<ref>{{cite web|author=03/25/16 8:33 PM | url = http://fusion.net/story/285163/europe-right-wing-donald-trump-islam/ | title = Europe’s Right-Wing Leaders Can’t Get Enough of Donald Trump | publisher = Fusion |date=25. 3. 2016 | accessdate=9. 5. 2016}}</ref> Немачка популарна десничарска странка [[Алтернатива за Немачку]] је прихватила анти-муслимански став,<ref>{{cite web|last=Thomas| first = Chad | url = http://www.bloomberg.com/news/articles/2016-03-13/german-anti-immigration-party-surges-to-record-high-in-votes | title = Germans Turn to Trump-Style Politics in Challenge to Merkel | publisher = Bloomberg |date=|accessdate=9. 5. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160323005001/http://www.bloomberg.com/news/articles/2016-03-13/german-anti-immigration-party-surges-to-record-high-in-votes | archivedate=23. 3. 2016 |url-status=dead}}</ref> [[Пољска|Пољаци]] су покренули контра-петицију Британцима којом позивају Трампа у посету својој држави<ref>[http://petitiongo.org/en/petition/we-invite-donald-trump-to-make-his-first-president PetitionGo — We invite Donald Trump to make his first presidential trip as US president — not to UK — but to Poland{{Ботовски наслов}}]</ref>, а [[Белгија|Белгијски]] политичар и оснивач Народне странке, Мајкл Модрикамен је јавно подржао Доналда Трампа за председника пар дана пре него је у Бриселу избио терористички напад.<ref>[http://www.thegatewaypundit.com/2016/03/must-see-video-brussels-politician-releases-video-endorsing-donald-trump-11-days-before-brussels-isis-attacks/ MUST-SEE VIDEO=&gt; Brussels Politician Releases Video Endorsing Donald Trump — 11 Days Before Brussels ISIS Attacks{{Ботовски наслов}}]</ref> [[Војислав Шешељ]] је позвао све Србе у САД да гласају за Доналда Трампа, након што је Недељник објавио вест да је Трамп осудио [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовање СР Југославије 1999]]. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.informer.rs/vesti/politika/48663/SESELJ-POZVAO-SRBE-AMERICI-Braco-svim-svojim-snagama-podrzite-Donalda-Trampa |title=ŠEŠELJ POZVAO SRBE U AMERICI: Braćo, svim svojim snagama podržite Donalda Trampa! - Informer{{Ботовски наслов}} |accessdate=8. 5. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160602070853/http://www.informer.rs/vesti/politika/48663/SESELJ-POZVAO-SRBE-AMERICI-Braco-svim-svojim-snagama-podrzite-Donalda-Trampa |archive-date=2. 6. 2016 |url-status=dead}}</ref> Испоставило се да је вест нетачна и редакција „Недељника” се извинила Трамповом штабу.<ref>[http://www.theatlantic.com/news/archive/2016/10/donald-trump-serbia/503987/ A Serbian News Magazine Retracts Its Story on Donald Trump], theatlantic.com, Приступљено 9. 11. 2016.</ref><ref>[http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/saopstenje-redakcije-povodom-slucaja-tramp/ Saopštenje redakcije povodom slučaja Tramp] {{Wayback|url=http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/saopstenje-redakcije-povodom-slucaja-tramp/ |date=20161109225226 }}, Nedeljnik, Приступљено 9. 11. 2016.</ref> Дана [[3. мај]]а 2016. године, након што је победио на изборима у [[Индијана|Индијани]], Доналд Трамп је званично претпостављен да ће освојити номинацију Републиканске странке од стране председника странке, [[Рајнс Прибус|Рајнса Прибуса]].<ref>[http://time.com/4320824/donald-trump-world-response-nominee/ Donald Trump Presumptive Candidate: The World Reacts{{Ботовски наслов}}]</ref> Само пар сати касније, Бивши председник Мексика, [[Висенте Фокс Кесада]] је упутио јавно извињење Трампу за погрдне коментаре које је изјавио поводом његове политике и кандидатуре у прошлости.<ref>[http://www.breitbart.com/2016-presidential-race/2016/05/04/president-fox-apologizes-invites-trump-mexico/ Exclusive: President Fox Apologizes, Invites Trump to Mexico — Breitbart{{Ботовски наслов}}]</ref> Захваљујући освојеним делегатима у Северној Дакоти, [[26. мај]]а 2016. Доналд Трамп је премашио неопходних 1,237 делегата потребних за председничку номинацију у оквиру Републиканске странке.<ref>[http://www.independent.co.uk/news/world/americas/donald-trump-is-now-officially-the-republican-nominee-a7050291.html Donald Trump becomes 'official Republican presidential nominee' | Americas | News | The Independent{{Ботовски наслов}}]</ref> == Избор за 45. председника САД == {{main|Председнички избори у САД 2016.}} Након једне од најдужих и најинтензивнијих кампања у Америчкој изборној историји, Трамп је изабран за 45. председника САД, [[8. новембар|8. новембра]] 2016.<ref>[http://time.com/4563685/donald-trump-wins/ Donald Trump Wins the 2016 Election] Тајм магазин, приступљено 11.11.2016.</ref> Већина анкета и стручњака предвиђали су победу Хилари Клинтон, међутим, Трамп је тријумфовао у кључним државама попут [[Флорида|Флориде]], [[Охајо|Охаја]], [[Северна Каролина|Северне Каролине]], [[Мичиген]]а и [[Пенсилванија|Пенсилваније]], које су на председничким изборима 2008. и 2012. гласале за демократског кандидата. [[Датотека:JANUS-Tête-à-Tête- Sitting President & President-elect, Barack Obama & Donald Trump squatting next to each other on arm-chairs in the Oval Office on November 10th 2016. (31196987133).jpg|мини|десно|300п|Барак Обама и Доналд Трамп током састанка у Белој кући, [[10. новембар|10. новембра]] 2016. године.]] Трамп је освојио 46,3% гласова на националном нивоу, 62.652.263, док је Хилари Клинтон припало 48,2%, 65.124.828.<ref>[http://edition.cnn.com/election/results/president CNN — Presidential Election Results] CNN — резултати председничких избора, приступљено 14.11.2016.</ref> Будући да се Амерички председник бира гласовима [[Колегијум изборника (САД)|Електорског колеџа САД]], а не на директним изборима, кандидат који добије више електора бива изабран за председника. Иако не постоји законска обавеза да електори подрже кандидата који је освојио највише гласова у њиховој савезној држави, гласање у електорском колеџу углавном одражава изборне резултате. Трамп је тренутно обезбедио подршку 306 електора, што је за 36 више од 270, колико је потребно за победу. Хилари Клинтон тренутно има подршку 232 електора.<ref>[[Председнички избори у САД 2016.]]</ref> Трамп је био изабран са мање гласова на националном нивоу, што се десило први пут након [[2000]]. да један кандидат постане председник САД са мање гласова од свог противника. [[Џорџ В. Буш]] је на [[Председнички избори у САД 2000.|председничким изборима 2000.]] победио, освојивши мање гласова од свог противкандидата, демократе [[Ал Гор]]а. Трампова победа изазвала је серију протеста у неколико америчких градова.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/svet/protesti-protiv-trampa-dan-treci-tramp-mora-da-ode/jwche7f Protesti protiv Trampa DAN TREĆI: Tramp mora DA ODE!] Блиц, 12. 11. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> Противници новоизабраног председника покренули су петицију којом се од електорског колеџа захтева да изгласају Хилари Клинтон за председника, будући да је Клинтонова освојила два милиона гласова више од Трампа на националном нивоу.<ref>[http://rs.n1info.com/a212151/Svet/Svet/Najveca-online-peticija-Klintonovu-za-predsednicu-SAD.html Najveća online peticija — Klintonovu za predsednicu SAD] {{Wayback|url=http://rs.n1info.com/a212151/Svet/Svet/Najveca-online-peticija-Klintonovu-za-predsednicu-SAD.html |date=20161220045622 }} N1, 3. 12. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> Кандидат странке Зелених, Џил Стајн, затражила је поновно пребројавање гласова<ref>[http://www.nedeljnik.rs/vesti/portalnews/ponovo-prebrojavanje-glasova-u-sad-da-li-ce-tramp-ostati-bez-fotelje/ Ponovo prebrojavanje glasova u SAD: Da li će Tramp ostati bez fotelje?] {{Wayback|url=http://www.nedeljnik.rs/vesti/portalnews/ponovo-prebrojavanje-glasova-u-sad-da-li-ce-tramp-ostati-bez-fotelje/ |date=20161128213436}} Недељник, 27. 11. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> у држави Висконсин, као и у Мичигену и Пенсилванији, у којима је Трамп однео тесне победе. Гласови су поново били пребројани у Висконсину и Мичигену, док је суд у Пенсилванији одбио такав захтев. Трамп је захтеве за поновним пребројавањем гласова назвао преваром. == Председничка транзиција == Сходно Америчким законима, у периоду између избора и инаугурације новог председника, изабрани председник саставља кабинет и долази до постепене транзиције власти. Овлашћења одлазећег председника у тромесечном периоду преносе се на изабраног председника. Доналд Трамп је званично постао 45. председник САД [[20. јануар]]а [[2017]]. [[Датотека:Donald Trump taking his Oath of Office.png|мини|десно|300п|Трамп полаже заклетву као 45. председник САД на Капитол хилу]] Трамп је већ номиновао неколико кандидата на кључне позиције у администрацији. За већину именовања у председничкој администрацији потребна је сагласност [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената САД]], са изузетком позиције шефа особља [[Бела кућа|Беле куће]]. === Састав Трампове администрације === {| class="wikitable" style="font-size:90%;table-align:right;" |- style="background:lightblue;" ! <big>Позиција</big> !! <big>Име кандидата</big> !! <big>Мандат</big> |- style="background:lightblue;" | '''[[Председник Сједињених Америчких Држава|Председник]]''' || Доналд Трамп || [[20. јануар]] [[2017]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''[[Потпредседник Сједињених Држава|Потпредседник]]''' || [[Мајк Пенс]] || [[20. јануар]] [[2017]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''[[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|Државни секретар]]''' || [[Рекс Тилерсон]]<br>[[Мајк Помпео]] || [[1. фебруар]] [[2017]] — [[31. март]] [[2018]].<br>[[26. април]] [[2018]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Секретар за финансије''' || Стивен Мнучин || [[13. фебруар]] [[2017]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Секретар одбране''' || [[Џејмс Матис]]<br>[[Марк Еспер]] || [[20. јануар]] [[2017]] — [[1. јануар]] [[2019]].<br>[[23. јул]] [[2019]] — [[9. новембар]] [[2020]]. |- style="background:lightblue;" | '''[[Државни правобранилац Сједињених Америчких Држава|Државни правобранилац]]''' || Џеф Сешонс<br>Вилијам Бар || [[9. фебруар]] [[2017]] — [[7. новембар]] [[2018]].<br>[[14. фебруар]] [[2019]] — [[23. децембар]] [[2020]]. |- style="background:lightblue;" | '''Секретар за унутрашње послове''' || Рајан Зинке<br>Дејвид Бернхард || [[1. март]] [[2017]] — [[2. јануар]] [[2019]].<br>[[11. април]] [[2019]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- |- style="background:lightblue;" | '''Секретар за пољопривреду''' || Сони Перду || [[25. април]] [[2017]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- |- style="background:lightblue;" | '''Секретар за трговину''' || Вилбур Рос || [[28. фебруар]] [[2017]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- |- style="background:lightblue;" | '''Секретар за рад''' || Александар Акоста<br>Јуџин Скалија || [[28. април]] [[2017]] — [[19. јул]] [[2019]].<br>[[30. септембар]] [[2019]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- |- style="background:lightblue;" | '''Секретар за здравство и социјалне службе''' || Том Прајс<br>Алекс Азар || [[10. фебруар]] [[2017]] — [[29. септембар]] [[2017]].<br>[[29. јануар]] [[2018]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Секретар за образовање''' || Бетси ДеВос || [[7. фебруар]] [[2017]] — [[8. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Секретар за изградњу и урбани развој''' || Бен Карсон || [[2. март]] [[2017]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Секретар за транспорт''' || Илејн Чао || [[31. јануар]] [[2017]] — [[11. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Секретар за енергетику''' || Рик Пери<br>Ден Бруилет || [[2. март]] [[2017]] — [[1. децембар]] [[2019]].<br>[[4. децембар]] [[2019]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Секретар за борачка питања''' || Дејвид Шулкин<br>Роберт Вилки || [[14. фебруар]] [[2017]] — [[28. март]] [[2018]].<br>[[30. јул]] [[2018]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Секретар за националну безбедност''' || Џон Ф. Кели<br>Кирстен Нилсен<br>Чед Вулф (в.д.) || [[20. јануар]] [[2017]] — [[31. јул]] [[2017]].<br>[[6. децембар]] [[2017]] — [[10. април]] [[2019]].<br>[[13. новембар]] [[2019]] — [[11. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Шеф особља Беле куће''' || [[Рајнс Прибус]]<br>Џон Ф. Кели<br>Марк Медоуз || [[20. јануар]] [[2017]] — [[31. јул]] [[2017]].<br>[[31. јул]] [[2017]] — [[2. јануар]] [[2019]].<br>[[31. март]] [[2020]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Управник агенције за заштиту животне средине''' || [[Скот Пруит]]<br>Ендру Вилер || [[17. фебруар]] [[2017]] — [[9. јул]] [[2018]].<br>[[28. фебруар]] [[2019]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Директор канцеларије за менаџмент и буџет''' || Мик Мулвани<br>Расел Вот || [[16. фебруар]] [[2017]] — [[31. март]] [[2020]].<br>[[22. јул]] [[2020]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Амбасадор при Уједињеним нацијама''' || [[Ники Хејли]]<br>Кели Крафт || [[25. јануар]] [[2017]] — [[31. децембар]] [[2018]].<br>[[12. септембар]] [[2019]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Представник САД за трговинску политику''' || Роберт Лајтхизер || [[15. мај]] [[2017]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Управник агенције за мала и средња предузећа''' || Линда МекМахон<br>Ховита Каранза || [[14. фебруар]] [[2017]] — [[12. април]] [[2019]].<br>[[14. јануар]] [[2020]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- |- style="background:lightblue;" | '''Директор националне обавештајне службе''' || Ден Коутс<br>Џон Ратклиф || [[16. март]] [[2017]] — [[15. август]] [[2019]].<br>[[26. мај]] [[2020]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |- style="background:lightblue;" | '''Директор [[Централна обавештајна агенција|Централно обевештајне агенције]]''' || [[Мајк Помпео]]<br>Џина Хаспел || [[23. јануар]] [[2017]] — [[26. април]] [[2018]].<br>[[21. мај]] [[2018]] — [[20. јануар]] [[2021]]. |} На место Државног секретара, једну од најважнијих позиција у администрацији, Трамп је именовао генералног директора нафтне компаније [[Ексон мобил]], бизнисмена, [[Рекс Тилерсон|Рекса Тилерсона]].<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/369951/Tramp-Reks-Tilerson-bice-novi-drzavni-sekretar Трамп: Рекс Тилерсон биће нови државни секретар] Политика, 13. 12. 2016. Приступљено 22. 12. 2016.</ref> Тилерсон је привукао пажњу јавности због пословних веза са Русијом и добрим односима са Владимиром Путином. Тилерсон је претходно био директор заједничке Руско-Америчке нафтне компаније. === Остала именовања === На позицију саветника председника, Трамп је номиновао Стива Бенона<ref>[http://www.blic.rs/vesti/svet/tramp-odlucio-pribusu-i-benonu-istaknute-funkcije/094gm27 Tramp odlučio — Pribusu i Benonu istaknute funkcije] Блиц, 14.11. 2016, Приступљено 4. 12. 2016</ref> , што је изазвало контроверзе у одређеним круговима, будући да је Бенон радио као уредник интернет сајта ''Брејтбарт Њуз'', који неки карактеришу као крајње десничарски. Бенон је такође оптужен за [[Антисемитизам]]. На позицију саветника за националну безбедност, Трамп је номиновао пензионисаног генерала Мајкла Т. Флина, док је за директора [[Централна обавештајна агенција|Централне обавештајне агенције]] номиновао сенатора из [[Канзас]]а, Мајка Помпеа. == Политичке позиције == Трамп је најавио да ће ревидирати трговачке споразуме попут [[Северноамерички споразум о слободној трговини|НАФТА]] и Транспацифичког трговинског споразума (ТПП), опорезивање америчких компанија које напусте САД<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2547127/tramp-upozorava-americke-kompanije.html Трамп упозорава америчке компаније] РТС, 1. 12. 2016, Приступљено 4. 12. 2016.</ref>, као и да ће укинути Обамин закон о здравственој заштити, познат као ''Obamacare''. У спољној политици, Трамп је најавио да ће САД сарађивати са свима, док је руски Председник [[Владимир Путин]] изјавио да се нада бољим односима са Сједињеним Државама.<ref>[https://rs.sputniknews.com/rusija/201611141108858610-Putin-Tramp-telefon-razgovor1/ Први разговор Путина и Трампа: О Сирији, тероризму… ] Спутњик, 14. 11. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> У говору на скупу у [[Синсинати]]ју, у држави Охајо, Трамп је изјавио: {{цитат|Уништићемо [[Исламска Држава|Исламску државу]]. У исто време, усвојићемо нову спољну политику која коначно учи на грешкама из прошлости. Прекинућемо да рушимо режиме и свргавамо владе... Наш циљ је стабилност, не хаос, зато што желимо да обновимо нашу земљу. Време је.|}}<ref>[http://www.washingtonexaminer.com/trumps-new-foreign-policy-we-will-stop-looking-to-topple-regimes/article/2608687 Trump's new foreign policy: 'We will stop looking to topple regimes'] Washington Examiner, 1. 12. 2016, Приступљено 4. 12. 2016.</ref><ref>[http://trendingissue.com/politics/has-trump-announced-a-major-shift-in-us-foreign-policy Has Trump Announced a Major Shift in US foreign policy?] {{Wayback|url=http://trendingissue.com/politics/has-trump-announced-a-major-shift-in-us-foreign-policy |date=20161220043421}} Trending Issue, 3. 12. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> [[Датотека:Donald and Melania Inaugural parade 01-20-17.jpg|мини|десно|280п|Председник Трамп и Прва дама, Меланија, током инаугурационе параде у Вашингтону]] Многи оцењују Трампове економске ставове као [[Протекционизам|протекционистичке]]. Трамп је у више наврата изјавио да ће преиспитати трговачке споразуме попут НАФТА, а таком кампање је често напомињао да земље у развоју одузимају послове Американцима. Трамп је најавио да ће оживети индустријску производњу у САД и донети милионе нових послова. Његова политика умногоме се заснива на подршци средње класе, разочаране економском политиком САД током претходних деценија и измештања производње у земље попут Мексика. Трамп је најавио и смањење пореза и прописа, а снажно подржава индустрију [[Уљни шкриљац|уљних шкриљаца]].<ref>[https://phys.org/news/2017-01-trump-big-shift-energy-climate.html Trump signals big shift on energy, climate policies] ''Phys.org'' Приступљено 21. 1. 2017.</ref><ref>[http://www.businessinsider.com/donald-trumps-america-first-energy-plan-2017-1 TRUMP'S ENERGY PLAN: 'We must take advantage of the estimated $50 trillion in untapped shale, oil, and natural gas reserves'] ''Business Insider'' Приступљено 21. 1. 2017.</ref> === Спољња политика === Често критикован да нема артикулисану спољну политику, Трамп је најавио да ће САД сарађивати са свима који желе сарадњу. Током свог инаугурационог говора 20. јануара 2017, Трамп је најавио да ће приоритет спољне политике САД бити искорењивање радикалног исламизма и борба против Исламске државе. Многи су протумачили његов говор као најаву значајног заокрета у спољној политици, али и као промену спољнополитичке парадигме, будући да је Трамп најавио да ће следити политику која ставља развој Америке на прво место — ''America First Foreign Policy''.<ref>[http://www.reuters.com/article/us-usa-trump-foreignpolicy-idUSKBN1542O4 Trump admin targets violent Islamist groups as foreign policy priority] ''Reuters'' Приступљено 21. 1. 2017.</ref> [[Датотека:Vladimir Putin and Donald Trump at the 2017 G-20 Hamburg Summit (4).jpg|мини|лево|280п|Трамп са Владимиром Путином на самиту у Хамбургу]] Одбацујући наводе да му је Русија помогла да победи на председничким изборима, Трамп је навео да би било добро да САД сарађују са Русијом у борби са исламским тероризмом, али и решавању међународних конфликата.<ref>[https://sputniknews.com/world/201701201049836994-trump-russia-china-geopolitics/ Burgeoning Moscow-Beijing Relationship Has Trump Seeking Russian Rapprochement] ''Sputnik'' Приступљено 21. 1. 2017.</ref> [[Датотека:Trump first day as President.jpg|мини|десно|280п|Трамп потписује председничке указе у присуству породице и званичника]] Трамп је заговорник редефинисања односа САД са Кином, али није изнео конкретне мере које би његова администрација могла да донесе у том правцу. У више наврата је изразио снажну подршку [[Израел]]у, противећи се политици Обамине администрације у [[Израелско-арапски сукоб|Израелско-палестинском конфликту]]. Током изборне кампање, Трамп је назвао Ирански нуклеарни споразум који је постигла Обамина администрација као „једним од најгорих споразума у историји”. Међутим, многи оцењују да није вероватно да ће Трампова администрација раскинути споразум са Ираном.<ref>[http://www.aljazeera.com/indepth/opinion/2016/12/trump-iran-nuclear-deal-161211124028337.html What will Trump do with the Iran nuclear deal?] ''AlJazeera'' Приступљено 21. 1. 2017.</ref> У свом првом интервјуу датом Европским медијима, Трамп је рекао да је [[канцелар (Њемачка)|немачка канцеларка]], [[Ангела Меркел]], „направила катастрофалну грешку” својом политиком према мигрантима.<ref>[http://www.dw.com/sr/tramp-katastrofalna-gre%C5%A1ka-angele-merkel/av-37144222 Tramp: Katastrofalna greška Angele Merkel] ''Deutsche Welle'' Приступљено 21. 1. 2017.</ref> Такође је навео да је [[Европска унија]] постала инструмент Немачке. Трамп је рекао да ће након изласка [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] из ЕУ, и друге земље напустити унију. Између осталог, Трамп је критиковао НАТО, тј. државе чланице које не плаћају „примерену чланарину” и издвајају мање од 2% [[Бруто домаћи производ|БДП-а]] на одбрану. И истом интервјуу, Трамп је најавио могућност укидања санкција Русији у замену за споразум о смањењу нуклеарног наоружања са Руским председником Путином.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/svet/prvi-intervju-za-evropske-medije-donald-tramp-zastareli-nato-katastrofalna-angela-i/q9che1s PRVI INTERVJU ZA EVROPSKE MEDIJE Donald Tramp: Zastareli NATO, katastrofalna Angela i PAMETNI BRITANCI] ''Блиц'' Приступљено 21. 1. 2017.</ref> ==== Израел ==== Трампова администрација признала је [[Јерусалим]] као главни град Израела<ref>[https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=12&dd=06&nav_category=78&nav_id=1333300 Tramp: Jerusalim glavni grad Izraela, selimo ambasadu] Б92, 6. 12. 2017, приступљено 23. 12. 2017.</ref>, док је сам Трамп најавио да ће Сједињене Државе преместити амбасаду из [[Тел Авив]]а у Јерусалим. Оваква одлука изазвала је оштре протесте муслиманских земаља, а дошло је и до сукоба током протеста Палестинаца на улицама Јерусалима.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2964533/tramp-proslavio-hanuku-palestinci-spremaju-masovne-proteste.html Сукоби на протестима Палестинаца — једна особа страдала, више од 200 повређених] РТС, 8. 12. 2017, приступљено 23. 12. 2017.</ref> Трампову одлуку да призна Јерусалим као главни град Израела критиковале су [[Русија]], као и многе Европске земље, укључујући [[Француска|Француску]] и [[Њемачка|Немачку]]. Многи спољнополитички аналитичари оценили су да се овим потезом САД изоловале и искључиле из мировног процеса између Палестине и Израела. [[Датотека:Trump and Macron III July 2017 (cropped).jpg|мини|десно|250п|Трамп и француски председник [[Емануел Макрон]] приликом Трампове званичне посете Француској]] [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генерална скупштина УН]] на ванредној седници са 128 гласова „за” и девет „против” усвојила је резолуцију којом је америчко признање Јерусалима као главног града Израела прогласила ништавним. Резолуција је позвала америчког председника да повуче одлуку о Јерусалиму.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2978670/generalna-skupstina-un-glasala-protiv-odluke-sad-o-jerusalimu.html УН прогласиле Трампову одлуку о Јерусалиму ништавном] РТС, 21. 12. 2017, приступљено 23. 12. 2017.</ref> Пре усвајања резолуције, Трамп је запретио укидањем финансијске помоћи САД земљама које гласају за резолуцију УН којом се осуђује америчко признавање Јерусалима као главног града Израела.<ref>[http://rs.n1info.com/a350847/Svet/Svet/Tramp-zapretio-zemljama-koje-budu-glasale-za-rezoluciju-o-Jerusalimu.html Tramp: Ne mogu da dobijaju naš novac i glasaju protiv nas] {{Wayback|url=http://rs.n1info.com/a350847/Svet/Svet/Tramp-zapretio-zemljama-koje-budu-glasale-za-rezoluciju-o-Jerusalimu.html |date=20171224042405 }} Н1, 20. 12. 2017, приступљено 23. 12. 2017.</ref> Америчка амбасадорка при УН, Ники Хејли запретила је да ће САД „записивати имена” земаља које на седници Генералне скупштина УН буду гласале за резолуцију.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/2976600/hejlijeva-pred-glasanje-u-un-sad-ce-zapisivati-imena.html Niki Hejli pred glasanje u UN: SAD će zapisivati imena] РТС, 20. 12. 2017, приступљено 23. 12. 2017.</ref> ==== Тензије са Северном Корејом ==== Од доласка Трампа на место председника, порасле су тензије између САД и [[Северна Кореја|Северне Кореје]]. На свом Твитер налогу, Трамп је запретио Северној Кореји и навео да ће се суочити са „ватром и бесом какве свет још није видео”.<ref>[http://www.politika.rs/sr/clanak/386569/Tramp-Severnu-Koreju-ce-snaci-vatra-i-bes-ako-budu-pretili Tramp: Severnu Koreju će snaći vatra i bes ako budu pretili] Политика, 8. 8. 2017, приступљено 23. 12. 2017.</ref> У неколико наврата Трамп је навео да није искључено војно решење против Северне Кореје, а режим у [[Пјонгјанг]]у одговорио је прогласивши Трампа „лудим”.<ref>[https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=12&dd=04&nav_category=78&nav_id=1332140 Severna Koreja: Tramp je lud] Б92, 4. 12. 2017, приступљено 23. 12. 2017.</ref> Северна Кореја осудила је заједничке војне вежбе САД и [[Јужна Кореја|Јужне Кореје]] и навела да се тиме регион доводи до ивице нуклеарног рата. Тензије између две земље кулминирале су када је Северна Кореја објавила план ракетног напада на америчку војну базу на острву [[Гвам|Гуам]] у [[Тихи океан|Пацифику]].<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2833403/severna-koreja-objavila-plan-napada-na-guam.html Северна Кореја објавила план напада на Гуам] РТС, 10. 8. 2017, приступљено 23. 12. 2017.</ref> == Трампова администрација == Трамп је ступио на дужност као 45. Председник Сједињених Држава 20. јануара 2017. Његовој инаугурацији присуствовало је око милион људи.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/2600950/inauguracija-donalda-trampa-svecanost-pocela-u-crkvi.html Tramp položio zakletvu, postao 45. predsednik SAD] РТС, 20. 1. 2017, Приступљено 23. 1. 2017.</ref> У првим данима свог мандата, Трамп је потписао бројна извршна наређења, а између осталог и указ о повлачењу САД из споразума о Транспацифичком партнерству<ref>[http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2017&mm=01&dd=23&nav_id=1223171 Nova era: Tramp potpisao povlačenje i zamrzavanje] Б92 Приступљено 23. 1. 2017.</ref> (ТПП) што је било једно од његових обећања током предизборне кампање. Трамп је предузео и прве кораке ка поништавању Обаминог закона о здравственој заштити. Трампова администрација је [[27. јануар]]а 2017. донела уредбу којом се привремено забрањује улазак у САД држављанима седам већински муслиманских земаља, [[Иран]]а, [[Ирак]]а, [[Либија|Либије]], [[Сирија|Сирије]], [[Јемен]]а, [[Судан]]а и [[Сомалија|Сомалије]].<ref>[http://www.blic.rs/vesti/svet/panika-i-protesti-trampova-zabrana-ulaska-izbeglicama-u-sad-izazvala-haos-na-svetskim/7qczzyf PANIKA I PROTESTI Trampova zabrana ulaska izbeglicama u SAD izazvala HAOS NA SVETSKIM AERODROMIMA] Блиц, 29. 1. 2017. Приступљено 19. 2. 2017.</ref> Трамп је истакао да је циљ ове уредбе спречавање радикалних исламских терориста да уђу на територију САД, и заштита националне безбедности. Уредба је изазвала бројне протесте широм САД и неколико европских земаља. Неколико удружења за заштиту грађанских права поднело је тужбу против Трампа због уредбе о забрањивању уласка избеглица у САД.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/svet/tuzba-protiv-trampa-zbog-zabrane-ulaska-izbeglica-u-sad/v09dvvj Tužba protiv Trampa zbog zabrane ulaska izbeglica u SAD] Блиц, 28. 1. 2017. Приступљено 19. 2. 2017.</ref> Амерички Федерални суд блокирао је примену Трампове уредбе, а Апелациони суд је одбацио захтев америчког министарства правде да уредба поново ступи на снагу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/373603/Odbacen-Trampov-zahtev-za-deblokiranje-uredbe-o-zabrani-ulaska-u-SAD Одбачен Трампов захтев за деблокирање уредбе о забрани уласка у САД] Политика, 5. 2. 2017. Приступљено 19. 2. 2017.</ref> Осуђујући одлуку федералног судије, Трамп је рекао да таква пресуда угрожава безбедност земље и најавио да ће одлука бити поништена. Током своје прве самосталне конференције за штампу као председника, Трамп је рекао да његова администрација ради на новој извршној уредби, којом ће бити замењена претходна уредба, а у циљу заштите америчких грађана од тероризма.<ref>[http://www.glasamerike.net/a/nova-trampova-zabrana-putovanja-stize-sledece-nedelje/3728625.html Nova Trampova zabrana putovanja stiže sledeće nedelje] Глас Америке, 17. 2. 2017. Приступљено 19. 2. 2017.</ref> Трампов сукоб са неколико водећих америчких медија наставио се и током његовог мандата. Амерички председник је у неколико наврата оптужио медије да шире лажне вести о његовој администрацији, као и да су веома непоштени и непрофесионални. У објави на свом [[Твитер]] профилу, Трамп је назвао [[Њујорк тајмс]], [[Ен-Би-Си]], [[Еј-Би-Си]], [[Си-Би-Ес]] и [[Si-En-En|Си-Ен-Ен]] непријатељима америчког народа.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2635647/tramp-mediji-su-neprijatelji-americkog-naroda.html Трамп: Медији су непријатељи америчког народа] РТС, 18. 2. 2017. Приступљено 19. 2. 2017.</ref> === Протести === У току инаугурације и током првих дана мандата новоизабраног председника, одржане су насилне<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=kHH8F4HpGPs Protesters smash windows as violence breaks out ahead of Donald Trump inauguration — YouTube{{Ботовски наслов}}]</ref> демонстрације у Вашингтону и неколико већих америчких градова. У Вашингтону, другим градовима у САД и појединим градовима у свету, одржани су протести за права жена и против Трампа.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/svet/mars-zena-vasington-predvodi-globalne-proteste-protiv-trampa/9dkn4nb „MARŠ ŽENA” Vašington predvodi globalne proteste protiv Trampa] Блиц, 21. 1. 2017, Приступљено 23. 1. 2017.</ref> == Књиге == * ''Trump: The Art of the Deal''. {{page|year=|isbn=978-5-557-09901-1|pages=}} * ''Trump: The Art of Survival''. {{page|year=|isbn=978-0-446-36209-2|pages=}} * ''Trump: The Art of the Comeback''. {{page|year=|isbn=978-0-8129-2964-5|pages=}} * ''Trump: Surviving at the Top''. {{page|year=|isbn=978-0-394-57597-1|pages=}} * ''Trump: How to Get Rich''. {{page|year=|isbn=978-1-4000-6327-7|pages=}} * ''The Way to the Top: The Best Business Advice I Ever Received''. {{page|year=|isbn=978-1-4000-5016-1|pages=}} == Види још == * [[Како је Доналд Трамп спасио свет (стрип)]] * [[Инаугурација председника Доналда Трампа]] == Референце == {{извори|30em}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Donald Trump | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Доналд Трамп | wikinews = Доналд Трамп }} * {{званични веб-сајт|https://www.donaldjtrump.com/}} {{ен}} ** [https://web.archive.org/web/20170819174037/https://www.trumpgolf.com/ Голф] ** [https://web.archive.org/web/20170819074228/https://www.trumphotels.com/ Хотели] ** [https://web.archive.org/web/20170823233417/https://www.trumpinternationalrealty.com/ Међународна стварност] ** [http://www.trump.com/the-trump-organization/ Корпорација] ** [https://web.archive.org/web/20170821114050/http://www.trumpwinery.com/ Винарија] * {{IMDb ime|id=0874339}} * [https://web.archive.org/web/20170301072709/http://www.trumpcasinos.com/ Казино] <small>(архива, сајт угашен)</small> * [https://web.archive.org/web/20100511190002/http://www.trumpuniversity.com/ Универзитет] <small>(архива, сајт угашен)</small> {{Председници САД}} {{Личност године магазина Тајм}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Сједињене Америчке Државе}} {{DEFAULTSORT:Трамп, Доналд Џон ст.}} [[Категорија:Рођени 1946.]] [[Категорија:Њујорчани]] [[Категорија:Политичари из САД]] [[Категорија:Амерички предузетници]] [[Категорија:Амерички милијардери]] [[Категорија:Републиканска странка (САД)]] [[Категорија:Председници САД]] [[Категорија:Трезвењаци]] [[Категорија:Доналд Трамп]] 7tro5k0kb8yuvfvgii2lczw4tzdokk3 0 91834 25121190 24989743 2022-07-24T15:11:49Z Armenian World 285956 /* Партнерски градови */ wikitext text/x-wiki {{Град у Јерменији | назив = Гјумри | изворни_назив = {{јез-јер|Գյումրի}} | слика = Gyumrigeneralview.jpg | опис_слике = Трг Вардананс у Гјумрију | градска_застава = Gyumri flag.svg | опис_заставе = | грб = COA Gyumri.svg | опис_грба = | мото = | покрајина = [[Ширак (марз)|Ширак]] | оснивање = 400. пре нове ере<br />Град од [[1837]]. | стара_имена = ''Кумајри'' (до 1840, 1990—92)<br />''Александропољ'' (до 1924)<br />''Ленинакан'' (до 1990) | површина = 46.2 <!-- engleski nacin zapisivanja --> | становништво = 146000 | извор_становништво = | година_становништво = [[2010]]. | агломерација = | извор_агломерација = | година_агломерација = | густина = | гшир = 40.7942 | гдуж = 43.8453 | надморска_висина = 1.500 | временска_зона = [[UTC+4]] (лети [[UTC+5]]) | дан_града = | поштански_код = 3101-3126 | позивни_број = +374 (312) | регистарска_ознака = -{45 am}- | веб-страна = [http://www.gyumricity.am/ -{www.gyumricity.am}-] | градоначелник = ''Вардан Гукасјан'' }} '''Гјумри''' ({{јез-јер|Գյումրի}}) је други по величини град у [[јерменија|Јерменији]] и административни је центар [[административна подела Јерменије|марза]] [[Ширак (марз)|Ширак]]. Смештен је у централном делу [[Ширачка равница|Ширакске равнице]], на 126 км северозападно од [[Јереван]]а. Кроз западна предграђа Гјумрија протиче река [[Ахурјан]]. Град има богату историју, а прве насеобине на том месту јављају се већ у [[5. век п. н. е.|V веку п. н. е]], када су [[Грци]] ту основали своју колонију. Град је тешко оштећен у земљотресу који је погодио Јерменију [[1988]]. године. У њему је готово потпуно уништена и Црква светог Спаса, која је била симбол града. Према резултатима посписа из [[2001]]. у граду је живела 151.000 становника, али већ у [[2010]]. тај број је опао на 146.000. У Совјетско време град је био познат по имену ''Ленинакан''. Међу почасним грађанима града Гјумрија налазе се [[Шарл Азнавур]], [[Валентина Терешкова]] и [[Арам Хачатурјан]]. == Географија == Град Гјумри налази се у централном делу [[Ширачка равница|Ширакске равнице]] на крајњем северозападу [[јерменија|Јерменије]], на [[апсолутна висина|надморској висини]] од 1.550 m. Кроз западне делове града протиче река [[Ахурјан]]. Град се налази у равничарском подручју у чијој основи леже вулкански изливи дебљине и до 350 m. Педолошки покривач је богат [[црница (педологија)|черноземом]]. Вегетација је углавном степска, приметно је одсуство шума, а у речним долинама расту појединачно акације, клен и јасен. Гјумри је удаљен од [[црно море|Црног мора]] 196 км, а од [[каспијско језеро|Каспијског језера]] 384 км. Главни град [[Јереван]] налази се 126 км југоисточно. Подручје око Гјумрија одликује се изразито [[континентална клима|континенталним климатом]] са топлим и сувим летима и веома хладним зимама. Температуре у летњим месецима редовно прелазе 35[[степен целзијуса|°C]], а апсолутни зимски минимум је -41&nbsp;°C. Просечна количина падавина на годишњем нивоу је око 500 мм, а највише кише падне током пролећа (посебно у месецу мају). Захваљујући великој надморској висини и малој облачности [[осунчаност|инсолација]] је изразито висока са око 2.500 сунчевих сати на годишњем нивоу. == Историја == [[Датотека:Surb Amenaprkitch pre1926.jpg|мини|220п|л|Стари Александропољ на разгледници из 1926.]] Подручје данашњег Гјумрија се сматра једним од најстаријих стално насељених локалитета у Јерменији. Област се спомиње у древним [[урарту|Урартским]] списима из [[8. век п. н. е.|VIII века пре нове ере]]. Претпоставља се да су прво насеље на овом подручју основали [[Грци]] [[401. п. н. е.]]{{ref|Britannica}} али да то насеље није опстало. Према другој теорији насеље су основали номадски [[Кимеријци]] који су [[702. п. н. е.]] покорили овај регион, а првобитно име града ''Кумајри'' се управо односи на јерменски термин којим се описује тај народ. На једном од својих бројних путовања, кроз Кумајри је прошао и [[Ксенофонт]].<ref>-{[http://www.gyumritown.com/ GyumriTown.com - History.] {{Wayback|url=http://www.gyumritown.com/ |date=20141217045539 }}}-</ref> Током средњег века Гјумри је био познат као важно трговачко и занатско насеље и центар јерменске побуне против [[Калифат]]а (733—755). Након [[Руско-персијски рат (1804—1813)|Руско-персијских ратова]] (1804—1813) Гјумри постаје део [[Руска Империја|Руске империје]] и у то време био је један од најважнијих градова у Закавказју. У град су се [[1829]]. доселиле бројне јерменске породице из Турске и Јермени су тада по први пут постали већинска популација у том подручју. Занимљиво је да је исте године у Гјумрију боравио и славни руски писац [[Александар Пушкин]] на свом пропутовању ка [[Ерзурум]]у. Цар [[Николај I Павлович|Николај I]] је граду [[1837]]. променио име у ''Александропољ'', у част своје супруге [[Александра Фјодоровна (супруга Николаја I)|Шарлоте Пруске]], која је након преласка у [[Православље]] променила име у Александра Фјодоровна. Исте године у граду је саграђено и велико војно утврђење. Пар година касније Гјумри добија статус вароши и почиње убрзано да се развија. [[Датотека:Surb Amenaprkitch.jpeg|мини|д|220п|Црква светог Спаса у Гјумрију након земљотреса 1988.]] У операцији [[Кавкаска кампања|Кавкаски поход]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]] Гјумри је кратко био део Отоманског царства (од маја до децембра 1918). Турска је поново окупирала Гјумри [[7. новембар|7. новембра]] [[1920]]. након победе у [[Александропољска битка 1920.|Александропољској бици]] у [[турско-јерменски рат|Турско-јерменском рату]]. Граду је [[1924]]. промењено име у Ленинакан у част совјетског лидера [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]], а у совјетско доба град је био веома важан индустријски центар. Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] граду је на кратко враћено првобитно име Кумајри, да би од [[1992]]. поново било враћено историјско име. Пошто се налази у сеизмички веома активној зони, Гјумри је [[1988]]. претрпео велика разарања у земљотресу који је погодио тај рејон. == Становништво == {{...}} {{Демографија |2017= }} Број становника Гјумрија је почео нагло да се повећава након што му је додељен статус вароши 1840. године, а највећи пад у популацијском смислу достигнут је 1988. као последица великог земљотреса. Према службеним резултатима пописа из 2001. у Гјумрију је живела 151.000 становника.<ref>-{Армстат: [http://www.armstat.am/file/doc/194.pdf Резултати пописа становништва Јерменије 2001.]}-</ref> Тај број је у 2010. благо опао на 146.400 становника.<ref>-{[http://world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gcis&lng=en&des=wg&geo=-17&srt=npan&col=abcdefghinoq&msz=1500&pt=c&va=x World Gazeteer: Armenia.]{{Мртва веза}}}-</ref> {| class="wikitable" |- ! Год. ! Популација ! Јермени ''(%)'' ! Руси ''(%)'' ! Кавкаски Татари ''(%)'' ! Остали ''(%)'' |- | 1829. | <center>~600 | | | | |- | 1830. | <center>4.000 | | | | |- | 1850. | <center>15.000 | | | | |- | 1873. | <center>20.000 | | | | |- | 1897.<ref>{{ru}} [http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=573 Перепись 1897г. - г. Александрополь]</ref> | <center>30.616 | <center>21.71 ''(71,1%)'' | <center>5.157 ''(16,8%)'' | <center>1.090 ''(3,6%)'' | <center>2.598 ''(8,5%)'' |- | 1914. | <center>51.300 | | | | |- | 1923. | <center>58.600 | | | | |- | 1926.<ref>{{ru}} [http://ethno-kavkaz.narod.ru/leninakan26.html ЛЕНИНАКАНСКИЙ УЕЗД (1926 г.)]</ref> | <center>42.313 | <center>37.520 ''(88,7%)'' | <center>3.634 ''(8,6%)'' | <center>54 ''(0,1%)'' | <center>1105 ''(2,6%)'' |- | 1939.<ref name="ethnocacucasus">{{ru}} [http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnarmenia.html НАСЕЛЕНИЕ АРМЕНИИ]</ref> | <center>67.729 | <center>62.159 ''(91,8%)'' | <center>4.249 ''(6,3%)'' | <center>161 ''(0,2%)'' | <center>1.160 ''(1,7%)'' |- | 1959.<ref name="ethnocacucasus"/> | <center>108.446 | <center>100.960 ''(93,1%)'' | <center>5.630 ''(5,2%)'' | <center>103 ''(0,1%)'' | <center>1.753 ''(1,6%)'' |- | 1970. | <center>164.966 | | | | |- | 1984. | <center>222.000 | | | | |- | 1989. | <center>122.587 | | | | |- | 2001. | <center>150.917 | | | | |- | 2010. | <center>146.100 | | | | |} == Привреда == {{...}} == Партнерски градови == * {{зас|Бугарска}} [[Пловдив]] * {{зас|САД}} [[Александрија (Вирџинија)|Александрија]] * {{зас|Пољска}} [[Бјалисток]] * {{зас|Грузија}} [[Кутаиси]] == Види још == * [[Ширак (марз)]] * [[Списак градова у Јерменији]] === Напомене === * {{note|Britannica}} Видети: [http://www.britannica.com/eb/article-9046406?tocId=9046406 Encyclopædia Britannica] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Gyumri | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Гјумри }} * {{званични веб-сајт|http://www.gyumricity.am/}} {{Градови Јерменије}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Градови у Јерменији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Јерменији]] h5e2904t722k7vzzqiqz7gvowyeyts2 25121202 25121190 2022-07-24T15:19:21Z Armenian World 285956 wikitext text/x-wiki {{Град у Јерменији | назив = Гјумри | изворни_назив = {{јез-јер|Գյումրի}} | слика = Gyumrigeneralview.jpg | опис_слике = Трг Вардананс у Гјумрију | градска_застава = Gyumri flag.svg | опис_заставе = | грб = COA Gyumri.svg | опис_грба = | мото = | покрајина = [[Ширак (марз)|Ширак]] | оснивање = 400. пре нове ере<br />Град од [[1837]]. | стара_имена = ''Кумајри'' (до 1840, 1990—92)<br />''Александропољ'' (до 1924)<br />''Ленинакан'' (до 1990) | површина = 46.2 <!-- engleski nacin zapisivanja --> | становништво = 121976 | извор_становништво = | година_становништво = [[2011]]. | агломерација = | извор_агломерација = | година_агломерација = | густина = | гшир = 40.7942 | гдуж = 43.8453 | надморска_висина = 1.500 | временска_зона = [[UTC+4]] | дан_града = | поштански_код = 3101-3126 | позивни_број = +374 (312) | регистарска_ознака = -{45 am}- | веб-страна = [http://www.gyumricity.am/ -{www.gyumricity.am}-] | градоначелник = [[Самвел Баласанјан]] }} '''Гјумри''' ({{јез-јер|Գյումրի}}) је други по величини град у [[јерменија|Јерменији]] и административни је центар [[административна подела Јерменије|марза]] [[Ширак (марз)|Ширак]]. Смештен је у централном делу [[Ширачка равница|Ширакске равнице]], на 126 км северозападно од [[Јереван]]а. Кроз западна предграђа Гјумрија протиче река [[Ахурјан]]. Град има богату историју, а прве насеобине на том месту јављају се већ у [[5. век п. н. е.|V веку п. н. е]], када су [[Грци]] ту основали своју колонију. Град је тешко оштећен у земљотресу који је погодио Јерменију [[1988]]. године. У њему је готово потпуно уништена и Црква светог Спаса, која је била симбол града. Према резултатима посписа из [[2001]]. у граду је живела 151.000 становника, али већ у [[2010]]. тај број је опао на 146.000. У Совјетско време град је био познат по имену ''Ленинакан''. Међу почасним грађанима града Гјумрија налазе се [[Шарл Азнавур]], [[Валентина Терешкова]] и [[Арам Хачатурјан]]. == Географија == Град Гјумри налази се у централном делу [[Ширачка равница|Ширакске равнице]] на крајњем северозападу [[јерменија|Јерменије]], на [[апсолутна висина|надморској висини]] од 1.550 m. Кроз западне делове града протиче река [[Ахурјан]]. Град се налази у равничарском подручју у чијој основи леже вулкански изливи дебљине и до 350 m. Педолошки покривач је богат [[црница (педологија)|черноземом]]. Вегетација је углавном степска, приметно је одсуство шума, а у речним долинама расту појединачно акације, клен и јасен. Гјумри је удаљен од [[црно море|Црног мора]] 196 км, а од [[каспијско језеро|Каспијског језера]] 384 км. Главни град [[Јереван]] налази се 126 км југоисточно. Подручје око Гјумрија одликује се изразито [[континентална клима|континенталним климатом]] са топлим и сувим летима и веома хладним зимама. Температуре у летњим месецима редовно прелазе 35[[степен целзијуса|°C]], а апсолутни зимски минимум је -41&nbsp;°C. Просечна количина падавина на годишњем нивоу је око 500 мм, а највише кише падне током пролећа (посебно у месецу мају). Захваљујући великој надморској висини и малој облачности [[осунчаност|инсолација]] је изразито висока са око 2.500 сунчевих сати на годишњем нивоу. == Историја == [[Датотека:Surb Amenaprkitch pre1926.jpg|мини|220п|л|Стари Александропољ на разгледници из 1926.]] Подручје данашњег Гјумрија се сматра једним од најстаријих стално насељених локалитета у Јерменији. Област се спомиње у древним [[урарту|Урартским]] списима из [[8. век п. н. е.|VIII века пре нове ере]]. Претпоставља се да су прво насеље на овом подручју основали [[Грци]] [[401. п. н. е.]]{{ref|Britannica}} али да то насеље није опстало. Према другој теорији насеље су основали номадски [[Кимеријци]] који су [[702. п. н. е.]] покорили овај регион, а првобитно име града ''Кумајри'' се управо односи на јерменски термин којим се описује тај народ. На једном од својих бројних путовања, кроз Кумајри је прошао и [[Ксенофонт]].<ref>-{[http://www.gyumritown.com/ GyumriTown.com - History.] {{Wayback|url=http://www.gyumritown.com/ |date=20141217045539 }}}-</ref> Током средњег века Гјумри је био познат као важно трговачко и занатско насеље и центар јерменске побуне против [[Калифат]]а (733—755). Након [[Руско-персијски рат (1804—1813)|Руско-персијских ратова]] (1804—1813) Гјумри постаје део [[Руска Империја|Руске империје]] и у то време био је један од најважнијих градова у Закавказју. У град су се [[1829]]. доселиле бројне јерменске породице из Турске и Јермени су тада по први пут постали већинска популација у том подручју. Занимљиво је да је исте године у Гјумрију боравио и славни руски писац [[Александар Пушкин]] на свом пропутовању ка [[Ерзурум]]у. Цар [[Николај I Павлович|Николај I]] је граду [[1837]]. променио име у ''Александропољ'', у част своје супруге [[Александра Фјодоровна (супруга Николаја I)|Шарлоте Пруске]], која је након преласка у [[Православље]] променила име у Александра Фјодоровна. Исте године у граду је саграђено и велико војно утврђење. Пар година касније Гјумри добија статус вароши и почиње убрзано да се развија. [[Датотека:Surb Amenaprkitch.jpeg|мини|д|220п|Црква светог Спаса у Гјумрију након земљотреса 1988.]] У операцији [[Кавкаска кампања|Кавкаски поход]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]] Гјумри је кратко био део Отоманског царства (од маја до децембра 1918). Турска је поново окупирала Гјумри [[7. новембар|7. новембра]] [[1920]]. након победе у [[Александропољска битка 1920.|Александропољској бици]] у [[турско-јерменски рат|Турско-јерменском рату]]. Граду је [[1924]]. промењено име у Ленинакан у част совјетског лидера [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]], а у совјетско доба град је био веома важан индустријски центар. Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] граду је на кратко враћено првобитно име Кумајри, да би од [[1992]]. поново било враћено историјско име. Пошто се налази у сеизмички веома активној зони, Гјумри је [[1988]]. претрпео велика разарања у земљотресу који је погодио тај рејон. == Становништво == {{...}} {{Демографија |2017= }} Број становника Гјумрија је почео нагло да се повећава након што му је додељен статус вароши 1840. године, а највећи пад у популацијском смислу достигнут је 1988. као последица великог земљотреса. Према службеним резултатима пописа из 2001. у Гјумрију је живела 151.000 становника.<ref>-{Армстат: [http://www.armstat.am/file/doc/194.pdf Резултати пописа становништва Јерменије 2001.]}-</ref> Тај број је у 2010. благо опао на 146.400 становника.<ref>-{[http://world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gcis&lng=en&des=wg&geo=-17&srt=npan&col=abcdefghinoq&msz=1500&pt=c&va=x World Gazeteer: Armenia.]{{Мртва веза}}}-</ref> {| class="wikitable" |- ! Год. ! Популација ! Јермени ''(%)'' ! Руси ''(%)'' ! Кавкаски Татари ''(%)'' ! Остали ''(%)'' |- | 1829. | <center>~600 | | | | |- | 1830. | <center>4.000 | | | | |- | 1850. | <center>15.000 | | | | |- | 1873. | <center>20.000 | | | | |- | 1897.<ref>{{ru}} [http://demoscope.ru/weekly/ssp/emp_lan_97_uezd.php?reg=573 Перепись 1897г. - г. Александрополь]</ref> | <center>30.616 | <center>21.71 ''(71,1%)'' | <center>5.157 ''(16,8%)'' | <center>1.090 ''(3,6%)'' | <center>2.598 ''(8,5%)'' |- | 1914. | <center>51.300 | | | | |- | 1923. | <center>58.600 | | | | |- | 1926.<ref>{{ru}} [http://ethno-kavkaz.narod.ru/leninakan26.html ЛЕНИНАКАНСКИЙ УЕЗД (1926 г.)]</ref> | <center>42.313 | <center>37.520 ''(88,7%)'' | <center>3.634 ''(8,6%)'' | <center>54 ''(0,1%)'' | <center>1105 ''(2,6%)'' |- | 1939.<ref name="ethnocacucasus">{{ru}} [http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnarmenia.html НАСЕЛЕНИЕ АРМЕНИИ]</ref> | <center>67.729 | <center>62.159 ''(91,8%)'' | <center>4.249 ''(6,3%)'' | <center>161 ''(0,2%)'' | <center>1.160 ''(1,7%)'' |- | 1959.<ref name="ethnocacucasus"/> | <center>108.446 | <center>100.960 ''(93,1%)'' | <center>5.630 ''(5,2%)'' | <center>103 ''(0,1%)'' | <center>1.753 ''(1,6%)'' |- | 1970. | <center>164.966 | | | | |- | 1984. | <center>222.000 | | | | |- | 1989. | <center>122.587 | | | | |- | 2001. | <center>150.917 | | | | |- | 2010. | <center>146.100 | | | | |} == Привреда == {{...}} == Партнерски градови == * {{зас|Бугарска}} [[Пловдив]] * {{зас|САД}} [[Александрија (Вирџинија)|Александрија]] * {{зас|Пољска}} [[Бјалисток]] * {{зас|Грузија}} [[Кутаиси]] == Види још == * [[Ширак (марз)]] * [[Списак градова у Јерменији]] === Напомене === * {{note|Britannica}} Видети: [http://www.britannica.com/eb/article-9046406?tocId=9046406 Encyclopædia Britannica] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Gyumri | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Гјумри }} * {{званични веб-сајт|http://www.gyumricity.am/}} {{Градови Јерменије}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Градови у Јерменији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Јерменији]] l232y5qovm8opv15wgely3m0609kkbi 0 93749 25121294 24909710 2022-07-24T16:17:53Z Boja02 203906 /* Adaptacije */ wikitext text/x-wiki {{Izmišljeni lik latinica | boja = #dcd573 | ime = Šerlok Holms | slika = Sherlock Holmes - The Man with the Twisted Lip.jpg | opis = Portret Šerloka Holmsa<br />-{Sidney Paget}- (-{Strand Magazine}-, 1891) | prvo = ''[[Crvena nit]]'' (1887) | poslednje = 1914. | uzrok = | nadimak = | alijas = | vrsta = | pol = | godine = | rođen = | umro = | specijalnost = Izvrsni poznavalac [[књижевност|književnosti]], [[astronomija|astronomije]], [[politika|politike]], [[botanika|botanike]], [[geologija|geologije]], [[hemija|hemije]], [[anatomija|anatomije]], [[senzacionalizam|senzacionalističke]] književnosti, ekspert u [[boks]]u i [[mačevanje|mačevanju]] | zanimanje = [[Detektiv]] | titula = | osobenost = | porodica = | supružnik = | deca = | rođaci = [[Majkroft Holms]] (brat) | boravište = [[Улица Бејкер 221б|Bejker Strit 221B]], [[Лондон|London]] | religija = | nacionalnost = [[Englez]] | epizode = | tumač = | kreator = [[Ser Artur Konan Dojl]] }} '''Šerlok Holms''' ({{јез-ен|Sherlock Holmes|el}}; rođen [[1854]]) je privatni [[detektiv]] koji se pojavljuje kao glavni lik u nizu književnih djela britanskog pisca i ljekara [[Artur Konan Dojl|Artura Konana Dojla]]. Holms je čuven po rješavanju slučajeva pažljivim posmatranjem i [[logika|logičkim]] zaključivanjem, te se često bavi problemima koji su za druge istražitelje preteški. Konan Dojl je lik Holmsa stvorio prema svom profesoru s [[Единбург|edinburškog]] medicinskog fakulteta Džozefu Belu (-{Joseph Bell}-) koji bi znao na temelju opaženih detalja izvesti zaključke o zanimanju i životu slučajnih prolaznika. == Profil == U knjigama kao i u filmskim i televizijskim adaptacijama se Holmsov stan nalazi na [[Лондон|londonskoj]] adresi [[ulica Bejker 221b]]. Iznajmljuje ga, zajedno sa svojim jedinim prijateljem [[Доктор Вотсон|Dr Džonom Votsonom]] od gospođe Hadson (-{Hudsonn}-), koja u pripovijetkama često donosi telegrame s pozivima u pomoć za slavnog detektiva. Godine [[1890]]. Votson se ženi i odlazi, ostavljajući Holmsa kao jedinog stanara. U stvarnom životu ulica Bejker nije do 1930-ih imala kućne brojeve, pa ni 221B. Nasuprot Holmsovoj preciznosti i metodičnosti u istragama stoji njegova sklonost neredu u ličnom životu te temperament u kojem se smjenjuju razdoblja neobuzdane energije i potpune melanholije kada često poseže za [[opijum]]om. Takođe, pri rješavanju slučajeva ponekad se koristi varkom, majstor je prerušavanja, a katkad ne preže ni pred kršenjem zakona. Važnu ulogu u pronalaženju rješenja redovno igraju sitni tragovi: Holms na primjer razlikuje duvan prema pepelu, a iz veličine otiska cipele dedukuje visinu počinioca. Njegov cimer i prijatelj Votson se u većini priča pojavljuje kao pripovjedač. Holms se kritično odnosi prema stilu „Votsonovih zapisa“ tražeći više objektivnosti i detalja, a manje uzbuđenja. U tri priče pojavljuje se Holmsov stariji brat Majkroft (-{Mycroft}-), inteligentniji, ali i s manje ambicije. Detektivu ponekad pomažu i ulični dječaci s ulice Bejker. Holmsov najveći protivnik je profesor Morijarti, ''Napoleon zločina'', koji se pojavljuje u dvije priče. U borbi s njim Holms pada niz liticu slapova Rajhenbah (-{Reichenbach}-) u [[Švajcarska|Švajcarskoj]] i umalo gine. == Detinjstvo i mladost == [[Датотека:ArthurConanDoyle AStudyInScarlet annual.jpg|мини|лево|Prvo pojavljivanje Šerloka Holmsa, [[1887]]]] Eksplicitne detalje o životu Šerloka Holmsa van avantura koje je zapisao dr Votson su retke i daleko u senci originalnih priča [[Artur Konan Dojl|Konana Dojla]]. Bilo kako bilo, pojedini detalji o njegovom ranom životu i široj porodici predstavljaju labavu biografiju detektiva. U priči „Njegov poslednji slučaj“, koja se odvija u avgustu [[1914]], Holms je opisan kao šezdesetogodišnjak, pa se može zaključiti da je rođen [[1854]]. godine. Međutim, na svom sajtu, [[Lori R. King]] daje argument za mlađeg Holmsa, za godinom rođenja između [[1863]]. i [[1868]].<ref>{{en}}http://www.laurierking.com/?page_id=769#chronology {{Wayback|url=http://www.laurierking.com/?page_id=769 |date=20110127142236 }}</ref> Za datum detektivovog rođenja se obično navodi [[6. januar]].<ref>{{en}}{{Cite book |last=Klinger | first = Leslie | title = The New Annotated Sherlock Holmes | publisher = W.W. Norton | location = New York |year=2005 |isbn=978-0-393-05916-8 |pages=xlii}}</ref> Holms kaže da je razvio svoje metode dok je studirao. Doroti L. Sajers predlaže da je, s obzirom na dva detalja u „Avanturama Šerloka Holmsa“, Holms studirao na [[Kembridž]]u a ne na [[Oksford]]u. Sajters takođe navodi da je najverovatnije pohađao fakultet Sidni Saseks.<ref>{{en}}[[Dorothy L. Sayers]], "Holmes’ College Career," for the ''Baker Street Studies'', edited by H.W. Bell, 1934. Sayers's analysis was somewhat [[tongue-in-cheek]]. In the foreword to ''Unpopular Opinions'', in which her essay appeared, Sayers says that the "game of applying the methods of the [[Higher Criticism]] to the [[Canon of Sherlock Holmes|Sherlock Holmes canon]]... has become a [[Sherlock Holmes speculation|hobby among a select set of jesters]] here and in America."</ref> Svoje ranije slučajeve, koje je sprovodio kao amater, Holms je dobijao od svojih kolega sa univerziteta. Prema Holmsu, susret sa ocem jednog njegovog druga dovelo je do otkrića da se njegove sposobnosti mogu profesionalno iskoristiti. On zato provodi šest godina nakon fakulteta kao detektiv konsulant, pre finansijskih poteškoća koje su ga dovele do dr Votsona. Njih dvojica postaju cimeri i u tom trenutku narativa priče počinje. == Adaptacije == [[Датотека:Jeremy Brett.jpg|мини|Jeremy Brett u ulozi Šerloka Holmsa]] Šerlok Holms je bio inspiracija za nastanak hiljada eseja, pesama, knjiga, pozorišnih komada i filmova. Često ga spominju i citiraju u novinama i magazinima, na televiziji i radiju, pa čak i na internetu. Šerlok Holms spada u književne likove s najvećim brojem adaptacija, što već godinam potvrđuje Ginisova knjiga rekorda. Igralo ga je preko 70 glumaca u više od 200 filmova i serija.<ref>{{en}}http://www.guinnessworldrecords.com/</ref> Po mnogima najvjernija i najkvalitetnija je TV serija ''[[Авантуре Шерлока Холмса (телевизијска серија)|Avanture Šerloka Holmsa]]'' snimana od [[1984]]. do [[1994]]. u produkciji britanske [[Granada Television]] sa [[Џереми Брет|Džeremijem Bretom]]<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-56566349|title=„Logika, Votsone, samo logika"|work=BBC News na srpskom|access-date=2021-04-01|language=sr-latn}}</ref> u glavnoj ulozi. == Muzej Šerloka Holmsa == [[Датотека:Sherlock Holmes museum exterior.jpg|лево|мини|250п|Muzej Šerloka Holmsa]] Stan u ulici Bejker 221b danas još uvek postoji i još uvek je opremljen tako da izgleda onako kako je izgledao u viktorijansko doba. Unutrašnjost je u potpunosti nameštena onako kako je opisano u romanima. Stan je služio i za snimanje filmova o Holmsu. Posetioci ovog svojevrsnog muzeja mogu da sede u Holmsovoj stolici pored kamina i da poziraju za slikanje, ili u njegovoj spavaćoj sobi. Šerlokove stvari nalaze se na uobičajenom mestu: njegova lupa, violina, lula, hemijska oprema, blok s beleškama i persijske papuče. Spavaća soba doktora Votsona nalazi se na drugom spratu i gleda na malo dvorište iza kuće, dok je soba gospođe Hadson s prednje strane. Ove sobe sadrže lične stvari i privatne papire velikog detektiva, kao i veliki broj eksponata iz romana o njemu. Dnevnik doktora Votsona sadrži rukom pisane beleške i delove čuvenih avantura iz ''Baskervilskog psa''. Izložbena soba na trećem spratu sadrži nov prikaz voštanih figura iz romana. Soba na tavanu, gde su stanari imali običaj da odlažu svoje stvari i kofere, može se takođe posetiti.<ref>{{en}}http://www.sherlock-holmes.co.uk/ Oficijelna strana muzeja "Serlok Holmes"</ref> == Holms i Niče == [[Датотека:Nietzsche1882.jpg|мини|десно|200п|{{јез-нем|Friedrich Wilhelm Nietzsche|el}} - mogući model za Sherlocka Holmesa]] Postoji i teza da su mnogi likovi iz Šerloka Holmsa temeljeni na stvarnim ljudima, posebno [[Фридрих Ниче|Fridrihu Ničeu]] (koji je možda bio model za samog Holmsa i profesora Morijartija) i da ih je Dojl pozajmljivao iz drugih knjiga (što su radili i mnogi drugi autori). Samjuel Rozenberg u djelu ''[[Akt je najbolji kostim]]'' objašnjava mnoge reference na Ničea u pričama o Holmsu. Postoji i teorija da je Holms utemeljen na osobi koja se zove Džorž Vejl Oven, kolega Dojla i njegov blizak prijatelj.<ref>{{en}}http://sherlockholmes.wikia.com/wiki/Sherlock_Holmes</ref> == Holms, Votson i vatreno oružje == Iako Holms i Votson nekad nose pištolje sa sobom, pucali su iz njih samo u četiri situacije: * Obojica su pucala na otočana u ''[[Znak četvorice|Znaku četvorice]]'' * Obojica su pucala u ''[[Baskervillski pas|Baskervillskom psu]]'' * Votson je pucao u ''[[Bakarne bukve|Bakarnim bukvama]]'' * Votson metkom okrzne satnika Sebastijana Morana u ''[[Празна кућа|Praznoj kući]]'' U ''[[Ритуал Масгрејвових|Ritualu Masgrejvovih]]'' saznajemo da je Holms zid njihovog stana ukrasio s domoljubnim V.R. (''[[Viktorija, kraljica Ujedinjenog Kraljevstva|Victoria]] Regina''), napravljenim od metaka. Osim pištolja, Holmes koristi i svoj štap kao oružje: * Da bi izbio pištolj iz ruke Džona Klaija u ''[[Savez riđokosih|Savezu riđokosih]]'' * Da bi odmaknuo zmiju u ''[[Šarena traka|Šarenoj traci]]'' * Da bi udario zločinca koji je upucao Votsona u ''[[Tri Garideba]]''<ref>{{en}}http://sherlock.mindcop.net/toc.html {{Wayback|url=http://sherlock.mindcop.net/toc.html |date=20101117161740 }} Online Sherlock Holmes book's</ref> == Korišćenje droge == [[Датотека:Sherlock holmes pipe hat.jpg|мини|десно|150п|Holmsova lula i šešir]] Holms povremeno koristi zavisne droge, naročito kad nema stimulativnih slučajeva. On je stalni korisnik kokaina, koji ubrizga u sedam posto slučajeva pomoću posebnog šprica kojeg drži u kožnoj futroli. Holms je takođe povremeni korisnik morfijuma. „Šerlok Holms — Slučaj zlo“, film iz 2002, opisuje ga kako koristi heroin, iako se to nikada ne pojavljuje u originalnoj priči. Svi ovi lekovi su legalni krajem 19. veka. I Šerlok i Votson su korisnici duvana, uključujući cigarete i lulu. Zaista, Holms je ekspert u identifikaciji ostatka pepela duvana i napisao je monografiju o toj temi. Votson ne odobrava Holmsu da uzima kokain, govoreći da šteti mentalnom zdravlju i superiornoj inteligenciji. I pored svih ovih upozorenja Holms ostaje zavisnik od kokaina.<ref>{{en}}{{cite journal |author= Dalby, J.T. |title= Sherlock Holmes's Cocaine Habit | journal = Irish Journal of Psychological Medicine |year = 1991 |volume = 8 |url=http://bakerstreetdozen.com/coca.html}}</ref><ref>{{en|pages=73–74}}"The Sign of Four"</ref> == Reference == {{reflist}} == Literatura == {{refbegin|30em}} * {{Cite book | ref = harv | last = Accardo | first = Pasquale J.| title = Diagnosis and Detection: Medical Iconography of Sherlock Holmes | publisher=Fairleigh Dickinson University Press | location = Madison, NJ | year = 1987 |isbn=978-0-517-50291-4}} * {{Cite book | ref = harv | last = Baring-Gould | first = William | title = The Annotated Sherlock Holmes | url = https://archive.org/details/annotatedsherloc0002doyl_r6x6 | publisher=Clarkson N. Potter | location = New York | year = 1967 |isbn=978-0-517-50291-4 }} * {{Cite book | ref = harv | last = Baring-Gould | first = William | title = Sherlock Holmes of Baker Street: The Life of the World's First Consulting Detective | url = https://archive.org/details/sherlockholmesof00bari | publisher=Clarkson N. Potter | location = New York | year = 1962 | oclc = 63103488}} * {{Cite book | ref = harv | last = Blakeney| first = T. S. | title = Sherlock Holmes: Fact or Fiction? | publisher=Prentice Hall & IBD | location = London| year = 1994 |isbn=978-1-883402-10-5 }} * {{Cite book| ref = harv | last = Bradley| first = Alan| title = Ms Holmes of Baker Street: The Truth About Sherlock| publisher = University of Alberta Press| location = Alberta| year = 2004|isbn=978-0-88864-415-2| url = https://archive.org/details/msholmesofbakers00brad}} * {{Cite book | ref = harv | last = Campbell| first = Mark | title = Sherlock Holmes | url = https://archive.org/details/sherlockholmes0000camp | publisher=Pocket Essentials | location = London| year = 2007 | isbn = 978-0-470-12823-7}} * {{Cite book | ref = harv | last = Dakin | first = David | title = A Sherlock Holmes Commentary | publisher=David & Charles | location = Newton Abbot | year = 1972 |isbn=978-0-7153-5493-3}} * {{Cite book | ref = harv | last = Duncan| first = Alistair | title = Eliminate the Impossible: An Examination of the World of Sherlock Holmes on Page and Screen | publisher=MX Publishing | location = London| year = 2008 |isbn=978-1-904312-31-4 }} * {{Cite book | ref = harv | last = Duncan| first = Alistair | title = Close to Holmes: A Look at the Connections Between Historical London, Sherlock Holmes and Sir Arthur Conan Doyle | publisher=MX Publishing | location = London| year = 2009 |isbn=978-1-904312-50-5}} * {{Cite book | ref = harv | last = Duncan| first = Alistair | title = The Norwood Author: Arthur Conan Doyle and the Norwood Years (1891–1894) | publisher=MX Publishing | location = London| year = 2010 |isbn=978-1-904312-69-7}} * Fenoli Marc, Qui a tué Sherlock Holmes ? [Who shot Sherlock Holmes ?], Review L'Alpe 45, Glénat-Musée Dauphinois, Grenoble-France. {{page|year=2009|isbn=978-2-7234-6902-9|pages=}} * {{Cite book | ref = harv | last = Green| first = Richard Lancelyn| title = The Sherlock Holmes Letters | publisher=University of Iowa Press | location = Iowa City| year = 1987 |isbn=978-0-87745-161-7}} * {{Cite book | ref = harv | last = Hall | first = Trevor | title = Sherlock Holmes: Ten Literary Studies | publisher=Duckworth | location = London | year = 1969 |isbn=978-0-7156-0469-4 }} * {{Cite book | ref = harv | last = Hall | first = Trevor | title = Sherlock Holmes and his creator | publisher=St Martin's Press | location = New York | year = 1977 |isbn=978-0-312-71719-3 }} * {{Cite book | ref = harv | last = Hammer| first = David| title = The Before-Breakfast Pipe of Mr. Sherlock Holmes| publisher=Wessex Pr. | location = London| year = 1995 |isbn=978-0-938501-21-3}} * {{Cite book | ref = harv | last = Harrison| first = Michael | title = The World of Sherlock Holmes | publisher=Frederick Muller Ltd. | location = London| year = 1973 | isbn = }} * {{Cite book | ref = harv | last = Jones| first = Kelvin | title = Sherlock Holmes and the Kent Railways | publisher=Meresborough Books| location = Sittingborne, Kent| year = 1987 |isbn=978-0-948193-25-5}} * {{Cite book | ref = harv | last = Keating | first = H. R. F. | title = Sherlock Holmes: The Man and His World | publisher = Castle | location = Edison, NJ | year = 2006 |isbn=978-0-7858-2112-0 | url = https://archive.org/details/sherlockholmesma0000keat }} * {{Cite book | ref = harv | last = Kestner | first = Joseph | title = Sherlock's Men: Masculinity, Conan Doyle and Cultural History | publisher=Ashgate| location = Farnham| year = 1997 |isbn=978-1-85928-394-3}} * {{Cite book | ref = harv | last = King | first = Joseph A. | title = Sherlock Holmes: From Victorian Sleuth to Modern Hero | publisher=Scarecrow Press| location = Lanham, US | year = 1996 |isbn=978-0-8108-3180-3}} * {{Cite book | ref = harv | last = Klinger | first = Leslie | title = The New Annotated Sherlock Holmes | publisher=W.W. Norton | location = New York | year = 2005 |isbn=978-0-393-05916-8}} * {{Cite book | ref = harv | last = Klinger | first = Leslie | title = The Sherlock Holmes Reference Library | publisher=Gasogene Books | location = Indianapolis | year = 1998 |isbn=978-0-938501-26-8}} * {{Cite book | ref = harv | last = Knowles | first = Christopher | title = Our Gods Wear Spandex: The Secret History of Comic Book Heroes | location = San Francisco | year = 2007 | publisher = Weiser Books |isbn=978-1-57863-406-4| title-link = Our Gods Wear Spandex: The Secret History of Comic Book Heroes }} * {{Cite book | ref = harv | last = Lester| first = Paul| title = Sherlock Holmes in the Midlands | url = https://archive.org/details/sherlockholmesin0000lest | publisher=Brewin Books | location = Studley, Warwickshire| year = 1992 |isbn=978-0-947731-85-4}} * Lieboe, Eli. ''Doctor Joe Bell: Model for Sherlock Holmes''. Bowling Green, Ohio: Bowling Green University Popular Press, 1982; Madison, Wisconsin: [[University of Wisconsin Press]]. {{page|year=2007|isbn=978-0-87972-198-5|pages=}} * {{Cite book | ref = harv | last = Mitchelson| first = Austin| title = The Baker Street Irregular: Unauthorised Biography of Sherlock Holmes | publisher = Ian Henry Publications Ltd | location = Romford| year = 1994 |isbn=978-0-8021-4325-9}} * {{Cite book | ref = harv | last = Payne| first = David S.| title = Myth and Modern Man in Sherlock Holmes: Sir Arthur Conan Doyle and the Uses of Nostalgia | publisher = Gaslight's Publications | location = Bloomington, Ind| year = 1992|isbn=978-0-934468-29-9}} * {{Cite book | ref = harv | last = Redmond | first = Christopher | title = In Bed with Sherlock Holmes: Sexual Elements in Conan Doyle's Stories | publisher = Players Press |location = London |year=1987 |isbn=978-0-8021-4325-9}} * {{Cite book | ref = harv | last = Redmond | first = Donald| title = Sherlock Holmes: A Study in Sources | publisher=McGill-Queen's University Press | location = Quebec| year = 1983 |isbn=978-0-7735-0391-5}} * {{Cite book | ref = harv | last = Rennison | first = Nick | title = Sherlock Holmes. The Unauthorized Biography | publisher=Grove Press | location = London| year = 2007 | isbn = 978-0-8021-4325-9 }} * {{Cite book | ref = harv | last = Richards | first = Anthony John| title = Holmes, Chemistry and the Royal Institution: A Survey of the Scientific Works of Sherlock Holmes and His Relationship with the Royal Institution of Great Britain | publisher=Irregulars Special Press | location = London | year = 1998 |isbn=978-0-7607-7156-3}} * {{Cite book | ref = harv | last = Riley | first = Dick | title = The Bedside Companion to Sherlock Holmes | url = https://archive.org/details/bedsidecompanion0000rile | publisher = Barnes & Noble Books | location = New York | year = 2005 |isbn=978-0-7607-7156-3}} * {{Cite book | ref = harv | last = Riley | first = Peter| title = The Highways and Byways of Sherlock Holmes | publisher = P.&D. Riley | location = London| year = 2005 |isbn=978-1-874712-78-7}} * {{Cite book | ref = harv | last = Roy | first = Pinaki (Department of English, Malda College) | title = The Manichean Investigators: A Postcolonial and Cultural Rereading of the Sherlock Holmes and Byomkesh Bakshi Stories | publisher=Sarup and Sons | location = New Delhi | year = 2008 |isbn=978-81-7625-849-4}} * {{Cite book | ref = harv | last=Sebeok |first=Thomas |year=1984 |last2=Umiker-Sebeok |first2=Jean |authorlink=|chapter='You Know My Method': A Juxtaposition of Charles S. Peirce and Sherlock Holmes |title=The Sign of Three: Dupin, Holmes, Peirce |editor-last=Eco |editor-first=Umberto |editor-link=Umberto Eco |editor2-last=Sebeok |editor2-first=Thomas |editor2-link=Thomas Sebeok |location=Bloomington, IN |publisher=History Workshop, Indiana University Press |chapter-url=http://www.visual-memory.co.uk/b_resources/abduction.html |isbn=978-0-253-35235-4 |oclc=9412985 | pages = 11–54 }} Previously published as chapter 2, pp. 17–52 of {{cite book |last=Sebeok |first=Thomas |year=1981 |title=The Play of Musement |url=https://archive.org/details/playofmusement0000sebe |location=Bloomington, IN |publisher=Indiana University Press |isbn=978-0-253-39994-6 |lccn=80008846 |oclc=7275523 }} * {{Cite book | ref = harv | last = Shaw| first = John B. | title = Encyclopedia of Sherlock Holmes: A Complete Guide to the World of the Great Detective | url = https://archive.org/details/sherlockholmesen0000buns | publisher=Pavilion Books| location = London| year = 1995 |isbn=978-1-85793-502-8}} * {{Cite book | ref = harv | last = Smith | first = Daniel | title = The Sherlock Holmes Companion: An Elementary Guide | url = https://archive.org/details/sherlockholmesco0000smit | publisher=Aurum Press | location = London | year = 2009 | isbn = 978-1-84513-458-7}} * {{Cite book | ref = harv | last = Sova | first = Dawn B. | title = Edgar Allan Poe: A to Z | publisher = Checkmark Books | location = New York | year = 2001 | edition = Paperback |isbn=978-0-8160-4161-9}} * {{Cite book | ref = harv | last = Starrett| first = Vincent| title = The Private Life of Sherlock Holmes | publisher=Prentice Hall & IBD | location = London| year = 1993 |isbn=978-1-883402-05-1}} * {{Cite book | ref = harv | last = Tracy| first = Jack | title = The Sherlock Holmes Encyclopedia: Universal Dictionary of Sherlock Holmes |publisher=Crescent Books |location=London |year=1988 |isbn=978-0-517-65444-6 }} * {{Cite book | ref = harv | last = Tracy| first = Jack | title = Subcutaneously, My Dear Watson: Sherlock Holmes and the Cocaine Habit | publisher=Gaslight Publications | location = Bloomington, Ind.| year = 1996 |isbn=978-0-934468-25-1}} * {{Cite book | ref = harv | last = Wagner| first = E. J. | title = La Scienza di Sherlock Holmes | publisher=Bollati Boringheri | location = Torino| year = 2007 |isbn =978-0-470-12823-7}} * {{Cite book | ref = harv | last = Weller| first = Philip| title = The Life and Times of Sherlock Holmes | publisher=Bracken Books | location = Simsbury| year = 1993 |isbn=978-1-85891-106-9}} * {{Cite book | ref = harv | last = Wexler| first = Bruce | title = The Mysterious World of Sherlock Holmes | url = https://archive.org/details/mysteriousworldo0000wexl | publisher=Running Press | location = London| year = 2008 |isbn=978-0-7624-3252-3}} {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Други пројекти | commons = Sherlock Holmes | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Šerlok Holms | wikinews = }} * [http://www.sherlock-holmes.org.uk -{The Sherlock Holmes Society of London}-] * [http://www.sherlock-holmes.co.uk The Sherlock Holmes Museum] -{221b Baker Street, London England}-. * [http://www.bakerstreetdozen.com Baker Street Dozen] Šerlok Holms u knjigama, filmovima i ostalim medijima * [https://web.archive.org/web/20060829160051/http://camdenhouse.ignisart.com/canon/index.html The Complete Sherlock Holmes] Svih 56 kratkih priča i četiri romana, sa originalnim ilustracijama iz časopisa * [https://web.archive.org/web/20070915060501/http://www.bertcoules.co.uk/sh-home.htm Bert Coules' website (BBC Radio 4 canonical and original stories, 1989-2004)] * [http://sherlockholmes.stanford.edu Otkrijte Šerloka Holmsa] na Stenford Univerzitetu * [https://web.archive.org/web/20070827031154/http://www.westminster.gov.uk/libraries/special/sherlock.cfm Sherlock Holmes Special Collections] * [http://www.bbc.co.uk/radio4/musicfeature/pip/i0bqx/ Sounds of the Baskervilles BBC Radio 4 programme on Holmes and music] * [http://www.storiesnow.com Sherlock Holmes radio dramas] Audio drame adaptirane iz originalnih tekstova. (U javnom vlasništvu) {{нормативна контрола-лат}} {{DEFAULTSORT:Холмс, Шерлок}} [[Категорија:Šerlok Holms| ]] [[Категорија:Књижевни ликови]] m98fekwv6iy8a51l78k04xnkjkwlmbz 0 98498 25121787 24434912 2022-07-25T02:12:53Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki {{Short description|Специјализована агенција Уједињених нација}} {{Инфокутија Организација | име = Дечји фонд Уједињених нација | изворно_име = ''-{United Nations Children's Fund}-'' | image = [[File:Emblem of the United Nations.svg|120px]] | слика_опис = | слика_ширина = | лого = UNICEF Logo.svg | лого_опис = Лого УНИЦЕФ-а | лого_ширина = 250п | скраћеница = УНИЦЕФ (''-{UNICEF}-'') | датум_оснивања = • [[11. децембар]] [[1946]].<br/>(<small>као ''United Nations International Children's Emergency Fund'')</small><br/> • 1953. <br/>(<small>име промењено у ''United Nations Children's Fund''</small>) | тип = [[Уједињене нације|специјализована агенција УН]] | матична_организација =• [[Генерална скупштина Уједињених нација]]<br/>• [[Економски и социјални савет Организације уједињених нација]] | оснивач = [[Уједињене нације]] | седиште = {{зас|САД}}[[Њујорк]]<br />{{зас|ШВА}} [[Женева]] | leader_title2 = Главни извршни директор | leader_name2 = [[Хенријета Фор]]<br/>{{застава|САД}} | буџет = $5,009,557,471<ref name="unicef">[https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Annual_Report_2015_En.pdf UNICEF Annual Report 2015] {{Wayback|url=https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Annual_Report_2015_En.pdf |date=20171011215711 }}. unicef.org</ref> | веб_страница = {{URL|www.unicef.org}} }} '''Дечји фонд Уједињених нација''' ({{јез-енг|United Nations Children’s Fund}}), {{abbrev|верб. скр.|вербализована скраћеница}} '''Уницеф''' (од {{јез-енг|UNICEF}} — {{abbrev|акр. скр.|акронимска скраћеница}} '''УНИЦЕФ'''), је међународни [[фонд]] за децу и омладину, који се брине о квалитету њиховог животног стандарда.<ref>{{Cite web|url=https://www.unsystem.org/content/unicef|title=United Nations Children's Fund {{!}} United Nations System Chief Executives Board for Coordination|website=www.unsystem.org|access-date=2019-11-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/UNICEF|title=UNICEF {{!}} Definition, History, & Facts|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> Финансира се у целости добровољним прилозима влада и фондација, као и фирми и грађана. The agency is among the most widespread and recognizable social [[welfare]] organizations in the world, with a presence in 192 countries and territories.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/where-we-work|title=Where we work|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> UNICEF's activities include providing immunizations and disease prevention, administering [[Antiretroviral drug|treatment]] for children and mothers with [[HIV]], enhancing childhood and [[maternal nutrition]], improving [[sanitation]], promoting education, and providing [[emergency relief]] in response to disasters.<ref>{{cite web|url=https://knowledge.insead.edu/operations/agility-under-pressure-5966|title=Agility Under Pressure|author1=Luk Van Wassenhove|author2=Joachim Mikalsen|date=April 27, 2017|publisher=Insead|author3=Charles Delagarde}}</ref> Уницеф је основан [[11. децембар|11. децембра]] [[1946]]. године на Оснивачкој скупштини [[Уједињене нације|Уједињених народа]]. The same year, the [[United Nations General Assembly|U.N. General Assembly]] established UNICEF to further institutionalize post-war relief work.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/stories/learning-experience-19461979|title=Learning from experience: 1946–1979|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> In 1950, its mandate was extended to address the long-term needs of children and women, particularly in [[Developing country|developing countries]]. Иако је [[1953]]. године име промењено у „Фонд уједињених народа за децу“ (''-{United Nations Children's Fund}-''), задржан је познати акроним.<ref name="FAQ">{{cite web|title=About UNICEF - FAQ|url=https://www.unicef.org/about-unicef/frequently-asked-questions#3|access-date=4 April 2017|website=UNICEF|at=What does the acronym UNICEF stand for?}}</ref> Првобитна идеја за оснивање фонда била је помоћ деци [[Европа|Европе]] након завршеног [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уницефови задаци су се са временом мењали. Након Европе, Уницеф је усмерио помоћ на друге делове света, како би помогао деци у [[Африка|Африци]], [[Азија|Азији]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]]. Уницефова помоћ је поновно усмерена на Европу и то на њен источни део након пада [[Социјализам|социјализма]] у том делу Европе. UNICEF relies entirely on voluntary contributions from governments and private donors. Its total income as of 2020 was $7.2 billion; of which public-sector partners contributed $5.45 billion.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/about/execboard/files/2018-2021_Draft_Integrated_Budget_EB_Informal_23_June.pdf|title=UNICEF Integrated Budget 2018-2021|date=23 June 2017}}</ref> It is governed by a 36-member executive board that establishes policies, approves programs, and oversees administrative and financial plans. The board is made up of government representatives elected by the [[United Nations Economic and Social Council]], usually for three-year terms. UNICEF's programs emphasize developing community-level services to promote the health and well-being of children. Most of its work is in the field, with a network that includes 150 country offices, headquarters and other facilities, and 34 "national committees" that carry out its mission through programs developed with host governments. Seven regional offices provide technical assistance to country offices as needed, while its Supply Division—based in [[Copenhagen]] and [[New York City|New York]]—helps provide over $3 billion in critical aid and services.<ref name="SD">{{cite web|url=https://www.unicef.org/supply/index_contact.html|access-date=28 January 2020|title=Supplies and Logistics|work=UNICEF}}</ref> [[File:Unicef.png|thumb|261x261px|Flag of UNICEF]] In 2018, UNICEF assisted in the birth of 27 million babies, administered [[pentavalent vaccine]]s to an estimated 65.5 million children, provided education for 12 million children, treated four million children with [[severe acute malnutrition]], and responded to 285 humanitarian emergencies in 90 countries.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/reports/annual-report-2018|title=UNICEF annual report 2018|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> UNICEF has received recognition for its work, including the [[Nobel Peace Prize]] in 1965, the [[Indira Gandhi Prize]] in 1989 and the [[Prince of Asturias Awards|Princess of Asturias Award]] in 2006. During the 2020 COVID-19 pandemic, UNICEF, along with the [[World Health Organization]] and other agencies, published guidance about healthy parenting.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/reports/key-messages-and-actions-coronavirus-disease-covid-19-prevention-and-control-schools|title=Interim Guidance for COVID-19 Prevention and Control in Schools|website=unicef.org|language=en|access-date=2020-09-20}}</ref> == Историја == === Стварање === As early as September 1943, Polish health specialist [[Ludwik Rajchman]] suggested in an article published in ''Free World'' entitled "A United Nations Health Service — Why not?" that a health service should be incorporated into the future international organization. He also proposed a "health tax" paid by member states.<ref name="bma">Balinska, Marta Alexandra. "Ludwik Rajchman: international health leader." World health forum 1991; 12 (4): 456-465. 1991.</ref> At the end of the [[United Nations Relief and Rehabilitation Administration|UNRRA]], Rajchman proposed to use its residual funds for a child-feeding program beneficiary of US funding.<ref name="MJ"/> The organization was created by resolution 57(I) of the United Nations General Assembly on 11 December 1946 and named United Nations International Children's Emergency Fund (UNICEF). As its first chairman, Rajchman chose [[Maurice Pate]] of the [[Commission for Relief in Belgium]] to direct the agency and "to think about organizing an action, a fund for the benefit of children, war victims chiefly."<ref name="MJ">Morris, Jennifer M. The Origins of UNICEF, 1946–1953. Lexington Books, 2015. p.35</ref> Rajchman, as head of a special UN subcommittee and with the support of [[Fiorello La Guardia|La Guardia]], [[Herbert Hoover]] and Maurice Pate, presented the resolution to the [[General assembly]].<ref name="bma"/> From a temporary emergency relief agency in 1946 providing food and clothing to children and mothers displaced by [[World War II]], the agency became a permanent UN Organization in 1953,<ref name="MJ"/> and extended its efforts toward general programs of children welfare. == Управљање == [[File:Sudan Envoy - UNICEF Tent.jpg|250px|thumb|UNICEF-care tent in [[Sudan]]]] UNICEF relies on country offices to help carry out its work through a unique program of cooperation developed with the host government. The programs seeks to develop practical strategies for fulfilling and [[Humanitarian protection|protecting the rights of children and women]]. Regional offices guide this work and provide technical assistance to country offices as needed. Overall management and administration of the organization take place at its headquarters in New York City. The office of the secretary of the executive board helps maintain an effective relationship between the executive board and the UNICEF secretariat, and organizes field visits by board members.<ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/structure/|title=How UNICEF works|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US|archive-date=31 January 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170131120940/https://www.unicef.org/about/structure/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/execboard/|title=Home|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/execboard/index_13225.html|title=Bureau|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US}}</ref>[[File:1 school in a box.jpg|thumb|right|UNICEF ''School in a box'' contains basic educational items for one teacher and 40 students]] == Национални комитети Уницефа == {{see also|List of UNICEF national committees}} There are national committees in 34 countries, each established as an independent local [[non-governmental organization]]. Their primary function is to raise funds from the private sector, as UNICEF is entirely dependent on voluntary contributions.<ref>[http://www.unicef.org/publicpartnerships/files/UNICEF_Transparency_and_Accountability_-_Resource_Development_and_Mobilization.pdf Presentation – UNICEF’s Resource Development Architecture Key Trends and Challenges] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150711025127/http://www.unicef.org/publicpartnerships/files/UNICEF_Transparency_and_Accountability_-_Resource_Development_and_Mobilization.pdf |date=11 July 2015 }}. UNICEF. Retrieved on 2014-10-21.</ref> National committees collectively account for about one-third of the agency's annual income, including from corporations, civil society organizations, around six million individual donors worldwide. == Промоција и прикупљање средстава == In the United States, [[Nepal]] and some other countries, UNICEF is known for its "Trick-Or-Treat for UNICEF" program in which children collect money for UNICEF from the houses they [[trick-or-treating|trick-or-treat]] on [[Halloween]] night, sometimes instead of candy. The program was discontinued in [[Canada]] in 2006.<ref>{{cite news|url=https://www.cbc.ca/news/canada/unicef-ends-halloween-program-in-canada-1.618474 |title=UNICEF ends Halloween program in Canada |work= CBC News |date= 30 May 2006 |access-date = 10 October 2020}}</ref> UNICEF is present in 191 countries and territories around the world, but not involved in nine others ([[Bahamas]], [[Brunei]], [[Cyprus]], [[Latvia]], [[Liechtenstein]], [[Malta]], [[Mauritius]], [[Monaco]], [[Singapore]], and [[Taiwan]]).<ref>{{cite web |url=http://www.unicef.org/infobycountry/index.html |title=Information by country |publisher=UNICEF |date=2014-03-17 |access-date=2014-08-03 |archive-date=5 December 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131205015818/http://www.unicef.org/infobycountry/index.html |url-status=dead }}</ref> Many people in [[developed countries]] first hear about UNICEF's work through the activities of one of the 36 [[List of UNICEF national committees|national committees for UNICEF]]. These [[non-governmental organizations]] (NGOs) are primarily responsible for [[fundraising]], selling UNICEF greeting cards and products, creating private and public partnerships, advocating for children's rights, and providing other support. The [[US Fund for UNICEF]] is the oldest of the national committees, founded in 1947.<ref>[http://www.unicefusa.org/site/c.duLRI8O0H/b.25933/k.8DDD/US_Fund_for_UNICEF__US_Fund_for_UNICEF.htm US Fund for UNICEF], unicefusa.org {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20071024144251/http://www.unicefusa.org/site/c.duLRI8O0H/b.25933/k.8DDD/US_Fund_for_UNICEF__US_Fund_for_UNICEF.htm |date=October 24, 2007 }}</ref> On 19 April 2007, [[Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg]] was appointed UNICEF Eminent Advocate for Children,<ref>[http://www.unicef.org/media/media_39402.html Press center – HRH Grand Duchess of Luxembourg becomes Eminent Advocate for Children]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> in which role she has visited Brazil (2007),<ref>[http://www.unicef.org/aids/brazil_42137.html Brazil – UNICEF Eminent Advocate for Children visits AIDS projects in São Paulo]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> China (2008),<ref>[http://www.unicef.org/aids/china_45156.html China – Summer camp aims to help children in China affected by AIDS]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> and Burundi (2009).<ref>[http://www.unicef.org/infobycountry/burundi_50003.html Burundi – Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg visits Burundi] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304061115/http://www.unicef.org/infobycountry/burundi_50003.html |date=4 March 2016 }}. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> In 2009, the British retailer [[Tesco]] used "Change for Good" as advertising, which is trademarked by UNICEF for charity usage but not for commercial or retail use. This prompted the agency to say, "it is the first time in Unicef's history that a commercial entity has purposely set out to capitalize on one of our campaigns and subsequently damage an income stream which several of our programs for children are dependent on". They went on to call on the public "who have children's welfare at heart, to consider carefully who they support when making consumer choices".<ref>[http://www.irishtimes.com/newspaper/ireland/2009/0725/1224251305112.html "Unicef accuses Tesco of misusing charity slogan"]. ''The Irish Times'', July 25, 2009 (2009-07-07). Retrieved on 2012-03-26.</ref><ref>[http://www.independent.ie/business/irish/tesco-in-clash-with-unicef-1841427.html Tesco in clash with UNICEF – Irish, Business]. Independent. ie. July 26, 2009. Retrieved on 2012-03-26.</ref> "Change for Good" is also supported by Australian airline [[Qantas]], relying on passengers to fundraise via a given envelope since 1991, and has raised over $36 million, with over 19,500&nbsp;kg of coins every year.<ref>{{Cite web|title=Community partnerships {{!}} Qantas AU|url=https://www.qantas.com/au/en/about-us/our-company/in-the-community/community-partnerships.html|access-date=2020-09-10|website=www.qantas.com}}</ref> [[frequent-flyer program|Frequent flyers]] can also redeem their mile points to donate.<ref>{{Cite web|title={{!}} oneworld|url=https://www.oneworld.com/news/oneworld-airline-alliance-to-raise-funds-for-children-around-the-world|access-date=2021-09-15|website=www.oneworld.com|language=en}}</ref> Norman Gillespie, UNICEF Australia's chief executive, said "If every Qantas passenger traveling domestically gave us just a few of their forgotten coins each time they traveled it would make little difference to their day, but a world of difference in saving children's lives."<ref>{{Cite web|date=2014-05-19|title=Unicef & Qantas Launch New Campaign – Save A Child With The Power Of Five|url=https://www.ttwasia.com/news/article/unicef-qantas-launch-new-campaign-save-a-child-with-the-power-of-five/|access-date=2020-09-10|website=ttwasia.com|language=en-US}}</ref> == Награде == * [[Нобелова награда за мир]] (1965) == Види још == * [[Међународни дан књиге за децу]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|UNICEF}} * [http://www.unicef.org/ Уницеф] * [https://www.unicef.org/reports/annual-report-2018 UNICEF 2018 Annual Report], downloadable in several languages * [https://www.un.org/ruleoflaw/un-and-the-rule-of-law/united-nations-childrens-fund/ United Nations Rule of Law: The United Nations Children's Fund], on the [[rule of law]] work conducted by the United Nations Children Fund. * (EN) [https://www.unicef-irc.org/ UNICEF, Office of Research-Innocenti, Florence] * {{Nobelprize}} including the Nobel Lecture, 11 December 1965, ''UNICEF: Achievement and Challenge'' * {{cite web|url=https://www.unicef.org/about/structure/index_regional.html|title=UNICEF Regional Offices |date=2017-09-27|access-date=2020-02-26|work=UNICEF}} {{клица-УН}} {{ОУН}} {{Нобелова награда за мир}} {{Authority control}} [[Категорија:Међународне организације]] [[Категорија:Организација уједињених нација]] [[Категорија:Нобеловци за мир]] 3sfyelojj79boml0kxprx9c2ukpedav 25121788 25121787 2022-07-25T02:13:09Z Dcirovic 57122 /* увод */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Специјализована агенција Уједињених нација}}{{рут}} {{Инфокутија Организација | име = Дечји фонд Уједињених нација | изворно_име = ''-{United Nations Children's Fund}-'' | image = [[File:Emblem of the United Nations.svg|120px]] | слика_опис = | слика_ширина = | лого = UNICEF Logo.svg | лого_опис = Лого УНИЦЕФ-а | лого_ширина = 250п | скраћеница = УНИЦЕФ (''-{UNICEF}-'') | датум_оснивања = • [[11. децембар]] [[1946]].<br/>(<small>као ''United Nations International Children's Emergency Fund'')</small><br/> • 1953. <br/>(<small>име промењено у ''United Nations Children's Fund''</small>) | тип = [[Уједињене нације|специјализована агенција УН]] | матична_организација =• [[Генерална скупштина Уједињених нација]]<br/>• [[Економски и социјални савет Организације уједињених нација]] | оснивач = [[Уједињене нације]] | седиште = {{зас|САД}}[[Њујорк]]<br />{{зас|ШВА}} [[Женева]] | leader_title2 = Главни извршни директор | leader_name2 = [[Хенријета Фор]]<br/>{{застава|САД}} | буџет = $5,009,557,471<ref name="unicef">[https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Annual_Report_2015_En.pdf UNICEF Annual Report 2015] {{Wayback|url=https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Annual_Report_2015_En.pdf |date=20171011215711 }}. unicef.org</ref> | веб_страница = {{URL|www.unicef.org}} }} '''Дечји фонд Уједињених нација''' ({{јез-енг|United Nations Children’s Fund}}), {{abbrev|верб. скр.|вербализована скраћеница}} '''Уницеф''' (од {{јез-енг|UNICEF}} — {{abbrev|акр. скр.|акронимска скраћеница}} '''УНИЦЕФ'''), је међународни [[фонд]] за децу и омладину, који се брине о квалитету њиховог животног стандарда.<ref>{{Cite web|url=https://www.unsystem.org/content/unicef|title=United Nations Children's Fund {{!}} United Nations System Chief Executives Board for Coordination|website=www.unsystem.org|access-date=2019-11-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/UNICEF|title=UNICEF {{!}} Definition, History, & Facts|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> Финансира се у целости добровољним прилозима влада и фондација, као и фирми и грађана. The agency is among the most widespread and recognizable social [[welfare]] organizations in the world, with a presence in 192 countries and territories.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/where-we-work|title=Where we work|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> UNICEF's activities include providing immunizations and disease prevention, administering [[Antiretroviral drug|treatment]] for children and mothers with [[HIV]], enhancing childhood and [[maternal nutrition]], improving [[sanitation]], promoting education, and providing [[emergency relief]] in response to disasters.<ref>{{cite web|url=https://knowledge.insead.edu/operations/agility-under-pressure-5966|title=Agility Under Pressure|author1=Luk Van Wassenhove|author2=Joachim Mikalsen|date=April 27, 2017|publisher=Insead|author3=Charles Delagarde}}</ref> Уницеф је основан [[11. децембар|11. децембра]] [[1946]]. године на Оснивачкој скупштини [[Уједињене нације|Уједињених народа]]. The same year, the [[United Nations General Assembly|U.N. General Assembly]] established UNICEF to further institutionalize post-war relief work.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/stories/learning-experience-19461979|title=Learning from experience: 1946–1979|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> In 1950, its mandate was extended to address the long-term needs of children and women, particularly in [[Developing country|developing countries]]. Иако је [[1953]]. године име промењено у „Фонд уједињених народа за децу“ (''-{United Nations Children's Fund}-''), задржан је познати акроним.<ref name="FAQ">{{cite web|title=About UNICEF - FAQ|url=https://www.unicef.org/about-unicef/frequently-asked-questions#3|access-date=4 April 2017|website=UNICEF|at=What does the acronym UNICEF stand for?}}</ref> Првобитна идеја за оснивање фонда била је помоћ деци [[Европа|Европе]] након завршеног [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уницефови задаци су се са временом мењали. Након Европе, Уницеф је усмерио помоћ на друге делове света, како би помогао деци у [[Африка|Африци]], [[Азија|Азији]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]]. Уницефова помоћ је поновно усмерена на Европу и то на њен источни део након пада [[Социјализам|социјализма]] у том делу Европе. UNICEF relies entirely on voluntary contributions from governments and private donors. Its total income as of 2020 was $7.2 billion; of which public-sector partners contributed $5.45 billion.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/about/execboard/files/2018-2021_Draft_Integrated_Budget_EB_Informal_23_June.pdf|title=UNICEF Integrated Budget 2018-2021|date=23 June 2017}}</ref> It is governed by a 36-member executive board that establishes policies, approves programs, and oversees administrative and financial plans. The board is made up of government representatives elected by the [[United Nations Economic and Social Council]], usually for three-year terms. UNICEF's programs emphasize developing community-level services to promote the health and well-being of children. Most of its work is in the field, with a network that includes 150 country offices, headquarters and other facilities, and 34 "national committees" that carry out its mission through programs developed with host governments. Seven regional offices provide technical assistance to country offices as needed, while its Supply Division—based in [[Copenhagen]] and [[New York City|New York]]—helps provide over $3 billion in critical aid and services.<ref name="SD">{{cite web|url=https://www.unicef.org/supply/index_contact.html|access-date=28 January 2020|title=Supplies and Logistics|work=UNICEF}}</ref> [[File:Unicef.png|thumb|261x261px|Flag of UNICEF]] In 2018, UNICEF assisted in the birth of 27 million babies, administered [[pentavalent vaccine]]s to an estimated 65.5 million children, provided education for 12 million children, treated four million children with [[severe acute malnutrition]], and responded to 285 humanitarian emergencies in 90 countries.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/reports/annual-report-2018|title=UNICEF annual report 2018|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> UNICEF has received recognition for its work, including the [[Nobel Peace Prize]] in 1965, the [[Indira Gandhi Prize]] in 1989 and the [[Prince of Asturias Awards|Princess of Asturias Award]] in 2006. During the 2020 COVID-19 pandemic, UNICEF, along with the [[World Health Organization]] and other agencies, published guidance about healthy parenting.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/reports/key-messages-and-actions-coronavirus-disease-covid-19-prevention-and-control-schools|title=Interim Guidance for COVID-19 Prevention and Control in Schools|website=unicef.org|language=en|access-date=2020-09-20}}</ref> == Историја == === Стварање === As early as September 1943, Polish health specialist [[Ludwik Rajchman]] suggested in an article published in ''Free World'' entitled "A United Nations Health Service — Why not?" that a health service should be incorporated into the future international organization. He also proposed a "health tax" paid by member states.<ref name="bma">Balinska, Marta Alexandra. "Ludwik Rajchman: international health leader." World health forum 1991; 12 (4): 456-465. 1991.</ref> At the end of the [[United Nations Relief and Rehabilitation Administration|UNRRA]], Rajchman proposed to use its residual funds for a child-feeding program beneficiary of US funding.<ref name="MJ"/> The organization was created by resolution 57(I) of the United Nations General Assembly on 11 December 1946 and named United Nations International Children's Emergency Fund (UNICEF). As its first chairman, Rajchman chose [[Maurice Pate]] of the [[Commission for Relief in Belgium]] to direct the agency and "to think about organizing an action, a fund for the benefit of children, war victims chiefly."<ref name="MJ">Morris, Jennifer M. The Origins of UNICEF, 1946–1953. Lexington Books, 2015. p.35</ref> Rajchman, as head of a special UN subcommittee and with the support of [[Fiorello La Guardia|La Guardia]], [[Herbert Hoover]] and Maurice Pate, presented the resolution to the [[General assembly]].<ref name="bma"/> From a temporary emergency relief agency in 1946 providing food and clothing to children and mothers displaced by [[World War II]], the agency became a permanent UN Organization in 1953,<ref name="MJ"/> and extended its efforts toward general programs of children welfare. == Управљање == [[File:Sudan Envoy - UNICEF Tent.jpg|250px|thumb|UNICEF-care tent in [[Sudan]]]] UNICEF relies on country offices to help carry out its work through a unique program of cooperation developed with the host government. The programs seeks to develop practical strategies for fulfilling and [[Humanitarian protection|protecting the rights of children and women]]. Regional offices guide this work and provide technical assistance to country offices as needed. Overall management and administration of the organization take place at its headquarters in New York City. The office of the secretary of the executive board helps maintain an effective relationship between the executive board and the UNICEF secretariat, and organizes field visits by board members.<ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/structure/|title=How UNICEF works|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US|archive-date=31 January 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170131120940/https://www.unicef.org/about/structure/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/execboard/|title=Home|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/execboard/index_13225.html|title=Bureau|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US}}</ref>[[File:1 school in a box.jpg|thumb|right|UNICEF ''School in a box'' contains basic educational items for one teacher and 40 students]] == Национални комитети Уницефа == {{see also|List of UNICEF national committees}} There are national committees in 34 countries, each established as an independent local [[non-governmental organization]]. Their primary function is to raise funds from the private sector, as UNICEF is entirely dependent on voluntary contributions.<ref>[http://www.unicef.org/publicpartnerships/files/UNICEF_Transparency_and_Accountability_-_Resource_Development_and_Mobilization.pdf Presentation – UNICEF’s Resource Development Architecture Key Trends and Challenges] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150711025127/http://www.unicef.org/publicpartnerships/files/UNICEF_Transparency_and_Accountability_-_Resource_Development_and_Mobilization.pdf |date=11 July 2015 }}. UNICEF. Retrieved on 2014-10-21.</ref> National committees collectively account for about one-third of the agency's annual income, including from corporations, civil society organizations, around six million individual donors worldwide. == Промоција и прикупљање средстава == In the United States, [[Nepal]] and some other countries, UNICEF is known for its "Trick-Or-Treat for UNICEF" program in which children collect money for UNICEF from the houses they [[trick-or-treating|trick-or-treat]] on [[Halloween]] night, sometimes instead of candy. The program was discontinued in [[Canada]] in 2006.<ref>{{cite news|url=https://www.cbc.ca/news/canada/unicef-ends-halloween-program-in-canada-1.618474 |title=UNICEF ends Halloween program in Canada |work= CBC News |date= 30 May 2006 |access-date = 10 October 2020}}</ref> UNICEF is present in 191 countries and territories around the world, but not involved in nine others ([[Bahamas]], [[Brunei]], [[Cyprus]], [[Latvia]], [[Liechtenstein]], [[Malta]], [[Mauritius]], [[Monaco]], [[Singapore]], and [[Taiwan]]).<ref>{{cite web |url=http://www.unicef.org/infobycountry/index.html |title=Information by country |publisher=UNICEF |date=2014-03-17 |access-date=2014-08-03 |archive-date=5 December 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131205015818/http://www.unicef.org/infobycountry/index.html |url-status=dead }}</ref> Many people in [[developed countries]] first hear about UNICEF's work through the activities of one of the 36 [[List of UNICEF national committees|national committees for UNICEF]]. These [[non-governmental organizations]] (NGOs) are primarily responsible for [[fundraising]], selling UNICEF greeting cards and products, creating private and public partnerships, advocating for children's rights, and providing other support. The [[US Fund for UNICEF]] is the oldest of the national committees, founded in 1947.<ref>[http://www.unicefusa.org/site/c.duLRI8O0H/b.25933/k.8DDD/US_Fund_for_UNICEF__US_Fund_for_UNICEF.htm US Fund for UNICEF], unicefusa.org {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20071024144251/http://www.unicefusa.org/site/c.duLRI8O0H/b.25933/k.8DDD/US_Fund_for_UNICEF__US_Fund_for_UNICEF.htm |date=October 24, 2007 }}</ref> On 19 April 2007, [[Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg]] was appointed UNICEF Eminent Advocate for Children,<ref>[http://www.unicef.org/media/media_39402.html Press center – HRH Grand Duchess of Luxembourg becomes Eminent Advocate for Children]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> in which role she has visited Brazil (2007),<ref>[http://www.unicef.org/aids/brazil_42137.html Brazil – UNICEF Eminent Advocate for Children visits AIDS projects in São Paulo]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> China (2008),<ref>[http://www.unicef.org/aids/china_45156.html China – Summer camp aims to help children in China affected by AIDS]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> and Burundi (2009).<ref>[http://www.unicef.org/infobycountry/burundi_50003.html Burundi – Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg visits Burundi] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304061115/http://www.unicef.org/infobycountry/burundi_50003.html |date=4 March 2016 }}. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> In 2009, the British retailer [[Tesco]] used "Change for Good" as advertising, which is trademarked by UNICEF for charity usage but not for commercial or retail use. This prompted the agency to say, "it is the first time in Unicef's history that a commercial entity has purposely set out to capitalize on one of our campaigns and subsequently damage an income stream which several of our programs for children are dependent on". They went on to call on the public "who have children's welfare at heart, to consider carefully who they support when making consumer choices".<ref>[http://www.irishtimes.com/newspaper/ireland/2009/0725/1224251305112.html "Unicef accuses Tesco of misusing charity slogan"]. ''The Irish Times'', July 25, 2009 (2009-07-07). Retrieved on 2012-03-26.</ref><ref>[http://www.independent.ie/business/irish/tesco-in-clash-with-unicef-1841427.html Tesco in clash with UNICEF – Irish, Business]. Independent. ie. July 26, 2009. Retrieved on 2012-03-26.</ref> "Change for Good" is also supported by Australian airline [[Qantas]], relying on passengers to fundraise via a given envelope since 1991, and has raised over $36 million, with over 19,500&nbsp;kg of coins every year.<ref>{{Cite web|title=Community partnerships {{!}} Qantas AU|url=https://www.qantas.com/au/en/about-us/our-company/in-the-community/community-partnerships.html|access-date=2020-09-10|website=www.qantas.com}}</ref> [[frequent-flyer program|Frequent flyers]] can also redeem their mile points to donate.<ref>{{Cite web|title={{!}} oneworld|url=https://www.oneworld.com/news/oneworld-airline-alliance-to-raise-funds-for-children-around-the-world|access-date=2021-09-15|website=www.oneworld.com|language=en}}</ref> Norman Gillespie, UNICEF Australia's chief executive, said "If every Qantas passenger traveling domestically gave us just a few of their forgotten coins each time they traveled it would make little difference to their day, but a world of difference in saving children's lives."<ref>{{Cite web|date=2014-05-19|title=Unicef & Qantas Launch New Campaign – Save A Child With The Power Of Five|url=https://www.ttwasia.com/news/article/unicef-qantas-launch-new-campaign-save-a-child-with-the-power-of-five/|access-date=2020-09-10|website=ttwasia.com|language=en-US}}</ref> == Награде == * [[Нобелова награда за мир]] (1965) == Види још == * [[Међународни дан књиге за децу]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|UNICEF}} * [http://www.unicef.org/ Уницеф] * [https://www.unicef.org/reports/annual-report-2018 UNICEF 2018 Annual Report], downloadable in several languages * [https://www.un.org/ruleoflaw/un-and-the-rule-of-law/united-nations-childrens-fund/ United Nations Rule of Law: The United Nations Children's Fund], on the [[rule of law]] work conducted by the United Nations Children Fund. * (EN) [https://www.unicef-irc.org/ UNICEF, Office of Research-Innocenti, Florence] * {{Nobelprize}} including the Nobel Lecture, 11 December 1965, ''UNICEF: Achievement and Challenge'' * {{cite web|url=https://www.unicef.org/about/structure/index_regional.html|title=UNICEF Regional Offices |date=2017-09-27|access-date=2020-02-26|work=UNICEF}} {{клица-УН}} {{ОУН}} {{Нобелова награда за мир}} {{Authority control}} [[Категорија:Међународне организације]] [[Категорија:Организација уједињених нација]] [[Категорија:Нобеловци за мир]] msmrl12jwtianqp63jbix71v7g7fpkp 25121834 25121788 2022-07-25T04:28:44Z Dcirovic 57122 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Специјализована агенција Уједињених нација}}{{рут}} {{Инфокутија Организација | име = Дечји фонд Уједињених нација | изворно_име = ''-{United Nations Children's Fund}-'' | image = [[File:Emblem of the United Nations.svg|120px]] | слика_опис = | слика_ширина = | лого = UNICEF Logo.svg | лого_опис = Лого УНИЦЕФ-а | лого_ширина = 250п | скраћеница = УНИЦЕФ (''-{UNICEF}-'') | датум_оснивања = • [[11. децембар]] [[1946]].<br/>(<small>као ''United Nations International Children's Emergency Fund'')</small><br/> • 1953. <br/>(<small>име промењено у ''United Nations Children's Fund''</small>) | тип = [[Уједињене нације|специјализована агенција УН]] | матична_организација =• [[Генерална скупштина Уједињених нација]]<br/>• [[Економски и социјални савет Организације уједињених нација]] | оснивач = [[Уједињене нације]] | седиште = {{зас|САД}}[[Њујорк]]<br />{{зас|ШВА}} [[Женева]] | leader_title2 = Главни извршни директор | leader_name2 = [[Хенријета Фор]]<br/>{{застава|САД}} | буџет = $5,009,557,471<ref name="unicef">[https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Annual_Report_2015_En.pdf UNICEF Annual Report 2015] {{Wayback|url=https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Annual_Report_2015_En.pdf |date=20171011215711 }}. unicef.org</ref> | веб_страница = {{URL|www.unicef.org}} }} '''Дечји фонд Уједињених нација''' ({{јез-енг|United Nations Children’s Fund}}), {{abbrev|верб. скр.|вербализована скраћеница}} '''Уницеф''' (од {{јез-енг|UNICEF}} — {{abbrev|акр. скр.|акронимска скраћеница}} '''УНИЦЕФ'''), је међународни [[фонд]] за децу и омладину, који се брине о квалитету њиховог животног стандарда.<ref>{{Cite web|url=https://www.unsystem.org/content/unicef|title=United Nations Children's Fund {{!}} United Nations System Chief Executives Board for Coordination|website=www.unsystem.org|access-date=2019-11-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/UNICEF|title=UNICEF {{!}} Definition, History, & Facts|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> Финансира се у целости добровољним прилозима влада и фондација, као и фирми и грађана. The agency is among the most widespread and recognizable social [[welfare]] organizations in the world, with a presence in 192 countries and territories.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/where-we-work|title=Where we work|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> UNICEF's activities include providing immunizations and disease prevention, administering [[Antiretroviral drug|treatment]] for children and mothers with [[HIV]], enhancing childhood and [[maternal nutrition]], improving [[sanitation]], promoting education, and providing [[emergency relief]] in response to disasters.<ref>{{cite web|url=https://knowledge.insead.edu/operations/agility-under-pressure-5966|title=Agility Under Pressure|author1=Luk Van Wassenhove|author2=Joachim Mikalsen|date=April 27, 2017|publisher=Insead|author3=Charles Delagarde}}</ref> Уницеф је основан [[11. децембар|11. децембра]] [[1946]]. године на Оснивачкој скупштини [[Уједињене нације|Уједињених народа]]. The same year, the [[United Nations General Assembly|U.N. General Assembly]] established UNICEF to further institutionalize post-war relief work.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/stories/learning-experience-19461979|title=Learning from experience: 1946–1979|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> In 1950, its mandate was extended to address the long-term needs of children and women, particularly in [[Developing country|developing countries]]. Иако је [[1953]]. године име промењено у „Фонд уједињених народа за децу“ (''-{United Nations Children's Fund}-''), задржан је познати акроним.<ref name="FAQ">{{cite web|title=About UNICEF - FAQ|url=https://www.unicef.org/about-unicef/frequently-asked-questions#3|access-date=4 April 2017|website=UNICEF|at=What does the acronym UNICEF stand for?}}</ref> Првобитна идеја за оснивање фонда била је помоћ деци [[Европа|Европе]] након завршеног [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уницефови задаци су се са временом мењали. Након Европе, Уницеф је усмерио помоћ на друге делове света, како би помогао деци у [[Африка|Африци]], [[Азија|Азији]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]]. Уницефова помоћ је поновно усмерена на Европу и то на њен источни део након пада [[Социјализам|социјализма]] у том делу Европе. UNICEF relies entirely on voluntary contributions from governments and private donors. Its total income as of 2020 was $7.2 billion; of which public-sector partners contributed $5.45 billion.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/about/execboard/files/2018-2021_Draft_Integrated_Budget_EB_Informal_23_June.pdf|title=UNICEF Integrated Budget 2018-2021|date=23 June 2017}}</ref> It is governed by a 36-member executive board that establishes policies, approves programs, and oversees administrative and financial plans. The board is made up of government representatives elected by the [[United Nations Economic and Social Council]], usually for three-year terms. UNICEF's programs emphasize developing community-level services to promote the health and well-being of children. Most of its work is in the field, with a network that includes 150 country offices, headquarters and other facilities, and 34 "national committees" that carry out its mission through programs developed with host governments. Seven regional offices provide technical assistance to country offices as needed, while its Supply Division—based in [[Copenhagen]] and [[New York City|New York]]—helps provide over $3 billion in critical aid and services.<ref name="SD">{{cite web|url=https://www.unicef.org/supply/index_contact.html|access-date=28 January 2020|title=Supplies and Logistics|work=UNICEF}}</ref> [[File:Unicef.png|thumb|261x261px|Flag of UNICEF]] In 2018, UNICEF assisted in the birth of 27 million babies, administered [[pentavalent vaccine]]s to an estimated 65.5 million children, provided education for 12 million children, treated four million children with [[severe acute malnutrition]], and responded to 285 humanitarian emergencies in 90 countries.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/reports/annual-report-2018|title=UNICEF annual report 2018|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> UNICEF has received recognition for its work, including the [[Nobel Peace Prize]] in 1965, the [[Indira Gandhi Prize]] in 1989 and the [[Prince of Asturias Awards|Princess of Asturias Award]] in 2006. During the 2020 COVID-19 pandemic, UNICEF, along with the [[World Health Organization]] and other agencies, published guidance about healthy parenting.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/reports/key-messages-and-actions-coronavirus-disease-covid-19-prevention-and-control-schools|title=Interim Guidance for COVID-19 Prevention and Control in Schools|website=unicef.org|language=en|access-date=2020-09-20}}</ref> == Историја == === Стварање === Већ у септембру 1943. пољски здравствени специјалиста [[Ludwik Rajchman|Лудвик Рајхман]] је сугерисао у чланку објављеном у ''Слободном свету'' под насловом „Здравствена служба Уједињених нација — Зашто не?“ да здравствену службу треба уградити у будућу међународну организацију. Такође је предложио „порез на здравље“ који плаћају државе чланице.<ref name="bma">Balinska, Marta Alexandra. "Ludwik Rajchman: international health leader." World health forum 1991; 12 (4): 456-465. 1991.</ref> На крају [[United Nations Relief and Rehabilitation Administration|UNRRA]], Рајцхман је предложио да се њена преостала средства искористе за програм исхране деце који су већ финансиле САД.<ref name="MJ"/> Организација је основана резолуцијом 57(I) Генералне скупштине Уједињених нација 11. децембра 1946. и названа је Међународним дечијим фондом Уједињених нација (UNICEF). За њеног првог председавајућег, Рајхман је изабрао [[Maurice Pate|Мориса Патеа]] из [[Commission for Relief in Belgium|Комисије за помоћ у Белгији]] да управља агенцијом и „да размишља о организовању акције, фонда за добробит деце, пре свега жртава рата“.<ref name="MJ">Morris, Jennifer M. The Origins of UNICEF, 1946–1953. Lexington Books, 2015. p.35</ref> Рајхман, као шеф специјалног подкомитета УН и уз подршку [[Fiorello La Guardia|Ла Гвардија]], [[Herbert Hoover|Херберта Хувера]] и Мориса Патеа, представио је резолуцију [[General assembly|Генералној скупштини]]. <ref name="bma"/> Од привремене агенције за хитну помоћ 1946. која је пружала храну и одећу деци и мајкама расељеним у [[World War II|Другом светском рату]], агенција је 1953. године постала стална Организација УН,<ref name="MJ"/> и проширила своје напоре ка општим програмима заштите деце. == Управљање == [[File:Sudan Envoy - UNICEF Tent.jpg|250px|thumb|UNICEF-care tent in [[Sudan]]]] UNICEF relies on country offices to help carry out its work through a unique program of cooperation developed with the host government. The programs seeks to develop practical strategies for fulfilling and [[Humanitarian protection|protecting the rights of children and women]]. Regional offices guide this work and provide technical assistance to country offices as needed. Overall management and administration of the organization take place at its headquarters in New York City. The office of the secretary of the executive board helps maintain an effective relationship between the executive board and the UNICEF secretariat, and organizes field visits by board members.<ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/structure/|title=How UNICEF works|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US|archive-date=31 January 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170131120940/https://www.unicef.org/about/structure/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/execboard/|title=Home|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/execboard/index_13225.html|title=Bureau|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US}}</ref>[[File:1 school in a box.jpg|thumb|right|UNICEF ''School in a box'' contains basic educational items for one teacher and 40 students]] == Национални комитети Уницефа == {{see also|List of UNICEF national committees}} There are national committees in 34 countries, each established as an independent local [[non-governmental organization]]. Their primary function is to raise funds from the private sector, as UNICEF is entirely dependent on voluntary contributions.<ref>[http://www.unicef.org/publicpartnerships/files/UNICEF_Transparency_and_Accountability_-_Resource_Development_and_Mobilization.pdf Presentation – UNICEF’s Resource Development Architecture Key Trends and Challenges] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150711025127/http://www.unicef.org/publicpartnerships/files/UNICEF_Transparency_and_Accountability_-_Resource_Development_and_Mobilization.pdf |date=11 July 2015 }}. UNICEF. Retrieved on 2014-10-21.</ref> National committees collectively account for about one-third of the agency's annual income, including from corporations, civil society organizations, around six million individual donors worldwide. == Промоција и прикупљање средстава == In the United States, [[Nepal]] and some other countries, UNICEF is known for its "Trick-Or-Treat for UNICEF" program in which children collect money for UNICEF from the houses they [[trick-or-treating|trick-or-treat]] on [[Halloween]] night, sometimes instead of candy. The program was discontinued in [[Canada]] in 2006.<ref>{{cite news|url=https://www.cbc.ca/news/canada/unicef-ends-halloween-program-in-canada-1.618474 |title=UNICEF ends Halloween program in Canada |work= CBC News |date= 30 May 2006 |access-date = 10 October 2020}}</ref> UNICEF is present in 191 countries and territories around the world, but not involved in nine others ([[Bahamas]], [[Brunei]], [[Cyprus]], [[Latvia]], [[Liechtenstein]], [[Malta]], [[Mauritius]], [[Monaco]], [[Singapore]], and [[Taiwan]]).<ref>{{cite web |url=http://www.unicef.org/infobycountry/index.html |title=Information by country |publisher=UNICEF |date=2014-03-17 |access-date=2014-08-03 |archive-date=5 December 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131205015818/http://www.unicef.org/infobycountry/index.html |url-status=dead }}</ref> Many people in [[developed countries]] first hear about UNICEF's work through the activities of one of the 36 [[List of UNICEF national committees|national committees for UNICEF]]. These [[non-governmental organizations]] (NGOs) are primarily responsible for [[fundraising]], selling UNICEF greeting cards and products, creating private and public partnerships, advocating for children's rights, and providing other support. The [[US Fund for UNICEF]] is the oldest of the national committees, founded in 1947.<ref>[http://www.unicefusa.org/site/c.duLRI8O0H/b.25933/k.8DDD/US_Fund_for_UNICEF__US_Fund_for_UNICEF.htm US Fund for UNICEF], unicefusa.org {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20071024144251/http://www.unicefusa.org/site/c.duLRI8O0H/b.25933/k.8DDD/US_Fund_for_UNICEF__US_Fund_for_UNICEF.htm |date=October 24, 2007 }}</ref> On 19 April 2007, [[Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg]] was appointed UNICEF Eminent Advocate for Children,<ref>[http://www.unicef.org/media/media_39402.html Press center – HRH Grand Duchess of Luxembourg becomes Eminent Advocate for Children]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> in which role she has visited Brazil (2007),<ref>[http://www.unicef.org/aids/brazil_42137.html Brazil – UNICEF Eminent Advocate for Children visits AIDS projects in São Paulo]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> China (2008),<ref>[http://www.unicef.org/aids/china_45156.html China – Summer camp aims to help children in China affected by AIDS]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> and Burundi (2009).<ref>[http://www.unicef.org/infobycountry/burundi_50003.html Burundi – Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg visits Burundi] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304061115/http://www.unicef.org/infobycountry/burundi_50003.html |date=4 March 2016 }}. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> In 2009, the British retailer [[Tesco]] used "Change for Good" as advertising, which is trademarked by UNICEF for charity usage but not for commercial or retail use. This prompted the agency to say, "it is the first time in Unicef's history that a commercial entity has purposely set out to capitalize on one of our campaigns and subsequently damage an income stream which several of our programs for children are dependent on". They went on to call on the public "who have children's welfare at heart, to consider carefully who they support when making consumer choices".<ref>[http://www.irishtimes.com/newspaper/ireland/2009/0725/1224251305112.html "Unicef accuses Tesco of misusing charity slogan"]. ''The Irish Times'', July 25, 2009 (2009-07-07). Retrieved on 2012-03-26.</ref><ref>[http://www.independent.ie/business/irish/tesco-in-clash-with-unicef-1841427.html Tesco in clash with UNICEF – Irish, Business]. Independent. ie. July 26, 2009. Retrieved on 2012-03-26.</ref> "Change for Good" is also supported by Australian airline [[Qantas]], relying on passengers to fundraise via a given envelope since 1991, and has raised over $36 million, with over 19,500&nbsp;kg of coins every year.<ref>{{Cite web|title=Community partnerships {{!}} Qantas AU|url=https://www.qantas.com/au/en/about-us/our-company/in-the-community/community-partnerships.html|access-date=2020-09-10|website=www.qantas.com}}</ref> [[frequent-flyer program|Frequent flyers]] can also redeem their mile points to donate.<ref>{{Cite web|title={{!}} oneworld|url=https://www.oneworld.com/news/oneworld-airline-alliance-to-raise-funds-for-children-around-the-world|access-date=2021-09-15|website=www.oneworld.com|language=en}}</ref> Norman Gillespie, UNICEF Australia's chief executive, said "If every Qantas passenger traveling domestically gave us just a few of their forgotten coins each time they traveled it would make little difference to their day, but a world of difference in saving children's lives."<ref>{{Cite web|date=2014-05-19|title=Unicef & Qantas Launch New Campaign – Save A Child With The Power Of Five|url=https://www.ttwasia.com/news/article/unicef-qantas-launch-new-campaign-save-a-child-with-the-power-of-five/|access-date=2020-09-10|website=ttwasia.com|language=en-US}}</ref> == Награде == * [[Нобелова награда за мир]] (1965) == Види још == * [[Међународни дан књиге за децу]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|UNICEF}} * [http://www.unicef.org/ Уницеф] * [https://www.unicef.org/reports/annual-report-2018 UNICEF 2018 Annual Report], downloadable in several languages * [https://www.un.org/ruleoflaw/un-and-the-rule-of-law/united-nations-childrens-fund/ United Nations Rule of Law: The United Nations Children's Fund], on the [[rule of law]] work conducted by the United Nations Children Fund. * (EN) [https://www.unicef-irc.org/ UNICEF, Office of Research-Innocenti, Florence] * {{Nobelprize}} including the Nobel Lecture, 11 December 1965, ''UNICEF: Achievement and Challenge'' * {{cite web|url=https://www.unicef.org/about/structure/index_regional.html|title=UNICEF Regional Offices |date=2017-09-27|access-date=2020-02-26|work=UNICEF}} {{клица-УН}} {{ОУН}} {{Нобелова награда за мир}} {{Authority control}} [[Категорија:Међународне организације]] [[Категорија:Организација уједињених нација]] [[Категорија:Нобеловци за мир]] 9k9e2v7ve5ffub9azc7nv95mqzqi0uq 25121842 25121834 2022-07-25T04:44:25Z Dcirovic 57122 /* Национални комитети Уницефа */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Специјализована агенција Уједињених нација}}{{рут}} {{Инфокутија Организација | име = Дечји фонд Уједињених нација | изворно_име = ''-{United Nations Children's Fund}-'' | image = [[File:Emblem of the United Nations.svg|120px]] | слика_опис = | слика_ширина = | лого = UNICEF Logo.svg | лого_опис = Лого УНИЦЕФ-а | лого_ширина = 250п | скраћеница = УНИЦЕФ (''-{UNICEF}-'') | датум_оснивања = • [[11. децембар]] [[1946]].<br/>(<small>као ''United Nations International Children's Emergency Fund'')</small><br/> • 1953. <br/>(<small>име промењено у ''United Nations Children's Fund''</small>) | тип = [[Уједињене нације|специјализована агенција УН]] | матична_организација =• [[Генерална скупштина Уједињених нација]]<br/>• [[Економски и социјални савет Организације уједињених нација]] | оснивач = [[Уједињене нације]] | седиште = {{зас|САД}}[[Њујорк]]<br />{{зас|ШВА}} [[Женева]] | leader_title2 = Главни извршни директор | leader_name2 = [[Хенријета Фор]]<br/>{{застава|САД}} | буџет = $5,009,557,471<ref name="unicef">[https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Annual_Report_2015_En.pdf UNICEF Annual Report 2015] {{Wayback|url=https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Annual_Report_2015_En.pdf |date=20171011215711 }}. unicef.org</ref> | веб_страница = {{URL|www.unicef.org}} }} '''Дечји фонд Уједињених нација''' ({{јез-енг|United Nations Children’s Fund}}), {{abbrev|верб. скр.|вербализована скраћеница}} '''Уницеф''' (од {{јез-енг|UNICEF}} — {{abbrev|акр. скр.|акронимска скраћеница}} '''УНИЦЕФ'''), је међународни [[фонд]] за децу и омладину, који се брине о квалитету њиховог животног стандарда.<ref>{{Cite web|url=https://www.unsystem.org/content/unicef|title=United Nations Children's Fund {{!}} United Nations System Chief Executives Board for Coordination|website=www.unsystem.org|access-date=2019-11-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/UNICEF|title=UNICEF {{!}} Definition, History, & Facts|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> Финансира се у целости добровољним прилозима влада и фондација, као и фирми и грађана. The agency is among the most widespread and recognizable social [[welfare]] organizations in the world, with a presence in 192 countries and territories.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/where-we-work|title=Where we work|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> UNICEF's activities include providing immunizations and disease prevention, administering [[Antiretroviral drug|treatment]] for children and mothers with [[HIV]], enhancing childhood and [[maternal nutrition]], improving [[sanitation]], promoting education, and providing [[emergency relief]] in response to disasters.<ref>{{cite web|url=https://knowledge.insead.edu/operations/agility-under-pressure-5966|title=Agility Under Pressure|author1=Luk Van Wassenhove|author2=Joachim Mikalsen|date=April 27, 2017|publisher=Insead|author3=Charles Delagarde}}</ref> Уницеф је основан [[11. децембар|11. децембра]] [[1946]]. године на Оснивачкој скупштини [[Уједињене нације|Уједињених народа]]. The same year, the [[United Nations General Assembly|U.N. General Assembly]] established UNICEF to further institutionalize post-war relief work.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/stories/learning-experience-19461979|title=Learning from experience: 1946–1979|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> In 1950, its mandate was extended to address the long-term needs of children and women, particularly in [[Developing country|developing countries]]. Иако је [[1953]]. године име промењено у „Фонд уједињених народа за децу“ (''-{United Nations Children's Fund}-''), задржан је познати акроним.<ref name="FAQ">{{cite web|title=About UNICEF - FAQ|url=https://www.unicef.org/about-unicef/frequently-asked-questions#3|access-date=4 April 2017|website=UNICEF|at=What does the acronym UNICEF stand for?}}</ref> Првобитна идеја за оснивање фонда била је помоћ деци [[Европа|Европе]] након завршеног [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уницефови задаци су се са временом мењали. Након Европе, Уницеф је усмерио помоћ на друге делове света, како би помогао деци у [[Африка|Африци]], [[Азија|Азији]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]]. Уницефова помоћ је поновно усмерена на Европу и то на њен источни део након пада [[Социјализам|социјализма]] у том делу Европе. UNICEF relies entirely on voluntary contributions from governments and private donors. Its total income as of 2020 was $7.2 billion; of which public-sector partners contributed $5.45 billion.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/about/execboard/files/2018-2021_Draft_Integrated_Budget_EB_Informal_23_June.pdf|title=UNICEF Integrated Budget 2018-2021|date=23 June 2017}}</ref> It is governed by a 36-member executive board that establishes policies, approves programs, and oversees administrative and financial plans. The board is made up of government representatives elected by the [[United Nations Economic and Social Council]], usually for three-year terms. UNICEF's programs emphasize developing community-level services to promote the health and well-being of children. Most of its work is in the field, with a network that includes 150 country offices, headquarters and other facilities, and 34 "national committees" that carry out its mission through programs developed with host governments. Seven regional offices provide technical assistance to country offices as needed, while its Supply Division—based in [[Copenhagen]] and [[New York City|New York]]—helps provide over $3 billion in critical aid and services.<ref name="SD">{{cite web|url=https://www.unicef.org/supply/index_contact.html|access-date=28 January 2020|title=Supplies and Logistics|work=UNICEF}}</ref> [[File:Unicef.png|thumb|261x261px|Flag of UNICEF]] In 2018, UNICEF assisted in the birth of 27 million babies, administered [[pentavalent vaccine]]s to an estimated 65.5 million children, provided education for 12 million children, treated four million children with [[severe acute malnutrition]], and responded to 285 humanitarian emergencies in 90 countries.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/reports/annual-report-2018|title=UNICEF annual report 2018|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> UNICEF has received recognition for its work, including the [[Nobel Peace Prize]] in 1965, the [[Indira Gandhi Prize]] in 1989 and the [[Prince of Asturias Awards|Princess of Asturias Award]] in 2006. During the 2020 COVID-19 pandemic, UNICEF, along with the [[World Health Organization]] and other agencies, published guidance about healthy parenting.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/reports/key-messages-and-actions-coronavirus-disease-covid-19-prevention-and-control-schools|title=Interim Guidance for COVID-19 Prevention and Control in Schools|website=unicef.org|language=en|access-date=2020-09-20}}</ref> == Историја == === Стварање === Већ у септембру 1943. пољски здравствени специјалиста [[Ludwik Rajchman|Лудвик Рајхман]] је сугерисао у чланку објављеном у ''Слободном свету'' под насловом „Здравствена служба Уједињених нација — Зашто не?“ да здравствену службу треба уградити у будућу међународну организацију. Такође је предложио „порез на здравље“ који плаћају државе чланице.<ref name="bma">Balinska, Marta Alexandra. "Ludwik Rajchman: international health leader." World health forum 1991; 12 (4): 456-465. 1991.</ref> На крају [[United Nations Relief and Rehabilitation Administration|UNRRA]], Рајцхман је предложио да се њена преостала средства искористе за програм исхране деце који су већ финансиле САД.<ref name="MJ"/> Организација је основана резолуцијом 57(I) Генералне скупштине Уједињених нација 11. децембра 1946. и названа је Међународним дечијим фондом Уједињених нација (UNICEF). За њеног првог председавајућег, Рајхман је изабрао [[Maurice Pate|Мориса Патеа]] из [[Commission for Relief in Belgium|Комисије за помоћ у Белгији]] да управља агенцијом и „да размишља о организовању акције, фонда за добробит деце, пре свега жртава рата“.<ref name="MJ">Morris, Jennifer M. The Origins of UNICEF, 1946–1953. Lexington Books, 2015. p.35</ref> Рајхман, као шеф специјалног подкомитета УН и уз подршку [[Fiorello La Guardia|Ла Гвардија]], [[Herbert Hoover|Херберта Хувера]] и Мориса Патеа, представио је резолуцију [[General assembly|Генералној скупштини]]. <ref name="bma"/> Од привремене агенције за хитну помоћ 1946. која је пружала храну и одећу деци и мајкама расељеним у [[World War II|Другом светском рату]], агенција је 1953. године постала стална Организација УН,<ref name="MJ"/> и проширила своје напоре ка општим програмима заштите деце. == Управљање == [[File:Sudan Envoy - UNICEF Tent.jpg|250px|thumb|UNICEF-care tent in [[Sudan]]]] UNICEF relies on country offices to help carry out its work through a unique program of cooperation developed with the host government. The programs seeks to develop practical strategies for fulfilling and [[Humanitarian protection|protecting the rights of children and women]]. Regional offices guide this work and provide technical assistance to country offices as needed. Overall management and administration of the organization take place at its headquarters in New York City. The office of the secretary of the executive board helps maintain an effective relationship between the executive board and the UNICEF secretariat, and organizes field visits by board members.<ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/structure/|title=How UNICEF works|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US|archive-date=31 January 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170131120940/https://www.unicef.org/about/structure/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/execboard/|title=Home|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/execboard/index_13225.html|title=Bureau|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US}}</ref>[[File:1 school in a box.jpg|thumb|right|UNICEF ''School in a box'' contains basic educational items for one teacher and 40 students]] == Национални комитети Уницефа == {{see also|Списак Уницефових националних комитета}} У 34 земље постоје национални комитети, од којих је сваки основан као независна локална [[non-governmental organization|невладина организација]]. Њихова примарна функција је прикупљање средстава из приватног сектора, јер УНИЦЕФ у потпуности зависи од добровољних прилога.<ref>[http://www.unicef.org/publicpartnerships/files/UNICEF_Transparency_and_Accountability_-_Resource_Development_and_Mobilization.pdf Presentation – UNICEF’s Resource Development Architecture Key Trends and Challenges] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150711025127/http://www.unicef.org/publicpartnerships/files/UNICEF_Transparency_and_Accountability_-_Resource_Development_and_Mobilization.pdf |date=11 July 2015 }}. UNICEF. Retrieved on 2014-10-21.</ref> Национални комитети заједно чине око једну трећину годишњег прихода агенције, укључујући од корпорација, организација цивилног друштва, око шест милиона појединачних донатора широм света. == Промоција и прикупљање средстава == In the United States, [[Nepal]] and some other countries, UNICEF is known for its "Trick-Or-Treat for UNICEF" program in which children collect money for UNICEF from the houses they [[trick-or-treating|trick-or-treat]] on [[Halloween]] night, sometimes instead of candy. The program was discontinued in [[Canada]] in 2006.<ref>{{cite news|url=https://www.cbc.ca/news/canada/unicef-ends-halloween-program-in-canada-1.618474 |title=UNICEF ends Halloween program in Canada |work= CBC News |date= 30 May 2006 |access-date = 10 October 2020}}</ref> UNICEF is present in 191 countries and territories around the world, but not involved in nine others ([[Bahamas]], [[Brunei]], [[Cyprus]], [[Latvia]], [[Liechtenstein]], [[Malta]], [[Mauritius]], [[Monaco]], [[Singapore]], and [[Taiwan]]).<ref>{{cite web |url=http://www.unicef.org/infobycountry/index.html |title=Information by country |publisher=UNICEF |date=2014-03-17 |access-date=2014-08-03 |archive-date=5 December 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131205015818/http://www.unicef.org/infobycountry/index.html |url-status=dead }}</ref> Many people in [[developed countries]] first hear about UNICEF's work through the activities of one of the 36 [[List of UNICEF national committees|national committees for UNICEF]]. These [[non-governmental organizations]] (NGOs) are primarily responsible for [[fundraising]], selling UNICEF greeting cards and products, creating private and public partnerships, advocating for children's rights, and providing other support. The [[US Fund for UNICEF]] is the oldest of the national committees, founded in 1947.<ref>[http://www.unicefusa.org/site/c.duLRI8O0H/b.25933/k.8DDD/US_Fund_for_UNICEF__US_Fund_for_UNICEF.htm US Fund for UNICEF], unicefusa.org {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20071024144251/http://www.unicefusa.org/site/c.duLRI8O0H/b.25933/k.8DDD/US_Fund_for_UNICEF__US_Fund_for_UNICEF.htm |date=October 24, 2007 }}</ref> On 19 April 2007, [[Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg]] was appointed UNICEF Eminent Advocate for Children,<ref>[http://www.unicef.org/media/media_39402.html Press center – HRH Grand Duchess of Luxembourg becomes Eminent Advocate for Children]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> in which role she has visited Brazil (2007),<ref>[http://www.unicef.org/aids/brazil_42137.html Brazil – UNICEF Eminent Advocate for Children visits AIDS projects in São Paulo]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> China (2008),<ref>[http://www.unicef.org/aids/china_45156.html China – Summer camp aims to help children in China affected by AIDS]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> and Burundi (2009).<ref>[http://www.unicef.org/infobycountry/burundi_50003.html Burundi – Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg visits Burundi] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304061115/http://www.unicef.org/infobycountry/burundi_50003.html |date=4 March 2016 }}. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> In 2009, the British retailer [[Tesco]] used "Change for Good" as advertising, which is trademarked by UNICEF for charity usage but not for commercial or retail use. This prompted the agency to say, "it is the first time in Unicef's history that a commercial entity has purposely set out to capitalize on one of our campaigns and subsequently damage an income stream which several of our programs for children are dependent on". They went on to call on the public "who have children's welfare at heart, to consider carefully who they support when making consumer choices".<ref>[http://www.irishtimes.com/newspaper/ireland/2009/0725/1224251305112.html "Unicef accuses Tesco of misusing charity slogan"]. ''The Irish Times'', July 25, 2009 (2009-07-07). Retrieved on 2012-03-26.</ref><ref>[http://www.independent.ie/business/irish/tesco-in-clash-with-unicef-1841427.html Tesco in clash with UNICEF – Irish, Business]. Independent. ie. July 26, 2009. Retrieved on 2012-03-26.</ref> "Change for Good" is also supported by Australian airline [[Qantas]], relying on passengers to fundraise via a given envelope since 1991, and has raised over $36 million, with over 19,500&nbsp;kg of coins every year.<ref>{{Cite web|title=Community partnerships {{!}} Qantas AU|url=https://www.qantas.com/au/en/about-us/our-company/in-the-community/community-partnerships.html|access-date=2020-09-10|website=www.qantas.com}}</ref> [[frequent-flyer program|Frequent flyers]] can also redeem their mile points to donate.<ref>{{Cite web|title={{!}} oneworld|url=https://www.oneworld.com/news/oneworld-airline-alliance-to-raise-funds-for-children-around-the-world|access-date=2021-09-15|website=www.oneworld.com|language=en}}</ref> Norman Gillespie, UNICEF Australia's chief executive, said "If every Qantas passenger traveling domestically gave us just a few of their forgotten coins each time they traveled it would make little difference to their day, but a world of difference in saving children's lives."<ref>{{Cite web|date=2014-05-19|title=Unicef & Qantas Launch New Campaign – Save A Child With The Power Of Five|url=https://www.ttwasia.com/news/article/unicef-qantas-launch-new-campaign-save-a-child-with-the-power-of-five/|access-date=2020-09-10|website=ttwasia.com|language=en-US}}</ref> == Награде == * [[Нобелова награда за мир]] (1965) == Види још == * [[Међународни дан књиге за децу]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|UNICEF}} * [http://www.unicef.org/ Уницеф] * [https://www.unicef.org/reports/annual-report-2018 UNICEF 2018 Annual Report], downloadable in several languages * [https://www.un.org/ruleoflaw/un-and-the-rule-of-law/united-nations-childrens-fund/ United Nations Rule of Law: The United Nations Children's Fund], on the [[rule of law]] work conducted by the United Nations Children Fund. * (EN) [https://www.unicef-irc.org/ UNICEF, Office of Research-Innocenti, Florence] * {{Nobelprize}} including the Nobel Lecture, 11 December 1965, ''UNICEF: Achievement and Challenge'' * {{cite web|url=https://www.unicef.org/about/structure/index_regional.html|title=UNICEF Regional Offices |date=2017-09-27|access-date=2020-02-26|work=UNICEF}} {{клица-УН}} {{ОУН}} {{Нобелова награда за мир}} {{Authority control}} [[Категорија:Међународне организације]] [[Категорија:Организација уједињених нација]] [[Категорија:Нобеловци за мир]] 7vffyzyhg572uk4pnum16jqjukrjvyl 25121848 25121842 2022-07-25T05:04:55Z Dcirovic 57122 /* Промоција и прикупљање средстава */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Специјализована агенција Уједињених нација}}{{рут}} {{Инфокутија Организација | име = Дечји фонд Уједињених нација | изворно_име = ''-{United Nations Children's Fund}-'' | image = [[File:Emblem of the United Nations.svg|120px]] | слика_опис = | слика_ширина = | лого = UNICEF Logo.svg | лого_опис = Лого УНИЦЕФ-а | лого_ширина = 250п | скраћеница = УНИЦЕФ (''-{UNICEF}-'') | датум_оснивања = • [[11. децембар]] [[1946]].<br/>(<small>као ''United Nations International Children's Emergency Fund'')</small><br/> • 1953. <br/>(<small>име промењено у ''United Nations Children's Fund''</small>) | тип = [[Уједињене нације|специјализована агенција УН]] | матична_организација =• [[Генерална скупштина Уједињених нација]]<br/>• [[Економски и социјални савет Организације уједињених нација]] | оснивач = [[Уједињене нације]] | седиште = {{зас|САД}}[[Њујорк]]<br />{{зас|ШВА}} [[Женева]] | leader_title2 = Главни извршни директор | leader_name2 = [[Хенријета Фор]]<br/>{{застава|САД}} | буџет = $5,009,557,471<ref name="unicef">[https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Annual_Report_2015_En.pdf UNICEF Annual Report 2015] {{Wayback|url=https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Annual_Report_2015_En.pdf |date=20171011215711 }}. unicef.org</ref> | веб_страница = {{URL|www.unicef.org}} }} '''Дечји фонд Уједињених нација''' ({{јез-енг|United Nations Children’s Fund}}), {{abbrev|верб. скр.|вербализована скраћеница}} '''Уницеф''' (од {{јез-енг|UNICEF}} — {{abbrev|акр. скр.|акронимска скраћеница}} '''УНИЦЕФ'''), је међународни [[фонд]] за децу и омладину, који се брине о квалитету њиховог животног стандарда.<ref>{{Cite web|url=https://www.unsystem.org/content/unicef|title=United Nations Children's Fund {{!}} United Nations System Chief Executives Board for Coordination|website=www.unsystem.org|access-date=2019-11-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/UNICEF|title=UNICEF {{!}} Definition, History, & Facts|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> Финансира се у целости добровољним прилозима влада и фондација, као и фирми и грађана. The agency is among the most widespread and recognizable social [[welfare]] organizations in the world, with a presence in 192 countries and territories.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/where-we-work|title=Where we work|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> UNICEF's activities include providing immunizations and disease prevention, administering [[Antiretroviral drug|treatment]] for children and mothers with [[HIV]], enhancing childhood and [[maternal nutrition]], improving [[sanitation]], promoting education, and providing [[emergency relief]] in response to disasters.<ref>{{cite web|url=https://knowledge.insead.edu/operations/agility-under-pressure-5966|title=Agility Under Pressure|author1=Luk Van Wassenhove|author2=Joachim Mikalsen|date=April 27, 2017|publisher=Insead|author3=Charles Delagarde}}</ref> Уницеф је основан [[11. децембар|11. децембра]] [[1946]]. године на Оснивачкој скупштини [[Уједињене нације|Уједињених народа]]. The same year, the [[United Nations General Assembly|U.N. General Assembly]] established UNICEF to further institutionalize post-war relief work.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/stories/learning-experience-19461979|title=Learning from experience: 1946–1979|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> In 1950, its mandate was extended to address the long-term needs of children and women, particularly in [[Developing country|developing countries]]. Иако је [[1953]]. године име промењено у „Фонд уједињених народа за децу“ (''-{United Nations Children's Fund}-''), задржан је познати акроним.<ref name="FAQ">{{cite web|title=About UNICEF - FAQ|url=https://www.unicef.org/about-unicef/frequently-asked-questions#3|access-date=4 April 2017|website=UNICEF|at=What does the acronym UNICEF stand for?}}</ref> Првобитна идеја за оснивање фонда била је помоћ деци [[Европа|Европе]] након завршеног [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уницефови задаци су се са временом мењали. Након Европе, Уницеф је усмерио помоћ на друге делове света, како би помогао деци у [[Африка|Африци]], [[Азија|Азији]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]]. Уницефова помоћ је поновно усмерена на Европу и то на њен источни део након пада [[Социјализам|социјализма]] у том делу Европе. UNICEF relies entirely on voluntary contributions from governments and private donors. Its total income as of 2020 was $7.2 billion; of which public-sector partners contributed $5.45 billion.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/about/execboard/files/2018-2021_Draft_Integrated_Budget_EB_Informal_23_June.pdf|title=UNICEF Integrated Budget 2018-2021|date=23 June 2017}}</ref> It is governed by a 36-member executive board that establishes policies, approves programs, and oversees administrative and financial plans. The board is made up of government representatives elected by the [[United Nations Economic and Social Council]], usually for three-year terms. UNICEF's programs emphasize developing community-level services to promote the health and well-being of children. Most of its work is in the field, with a network that includes 150 country offices, headquarters and other facilities, and 34 "national committees" that carry out its mission through programs developed with host governments. Seven regional offices provide technical assistance to country offices as needed, while its Supply Division—based in [[Copenhagen]] and [[New York City|New York]]—helps provide over $3 billion in critical aid and services.<ref name="SD">{{cite web|url=https://www.unicef.org/supply/index_contact.html|access-date=28 January 2020|title=Supplies and Logistics|work=UNICEF}}</ref> [[File:Unicef.png|thumb|261x261px|Flag of UNICEF]] In 2018, UNICEF assisted in the birth of 27 million babies, administered [[pentavalent vaccine]]s to an estimated 65.5 million children, provided education for 12 million children, treated four million children with [[severe acute malnutrition]], and responded to 285 humanitarian emergencies in 90 countries.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/reports/annual-report-2018|title=UNICEF annual report 2018|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> UNICEF has received recognition for its work, including the [[Nobel Peace Prize]] in 1965, the [[Indira Gandhi Prize]] in 1989 and the [[Prince of Asturias Awards|Princess of Asturias Award]] in 2006. During the 2020 COVID-19 pandemic, UNICEF, along with the [[World Health Organization]] and other agencies, published guidance about healthy parenting.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/reports/key-messages-and-actions-coronavirus-disease-covid-19-prevention-and-control-schools|title=Interim Guidance for COVID-19 Prevention and Control in Schools|website=unicef.org|language=en|access-date=2020-09-20}}</ref> == Историја == === Стварање === Већ у септембру 1943. пољски здравствени специјалиста [[Ludwik Rajchman|Лудвик Рајхман]] је сугерисао у чланку објављеном у ''Слободном свету'' под насловом „Здравствена служба Уједињених нација — Зашто не?“ да здравствену службу треба уградити у будућу међународну организацију. Такође је предложио „порез на здравље“ који плаћају државе чланице.<ref name="bma">Balinska, Marta Alexandra. "Ludwik Rajchman: international health leader." World health forum 1991; 12 (4): 456-465. 1991.</ref> На крају [[United Nations Relief and Rehabilitation Administration|UNRRA]], Рајцхман је предложио да се њена преостала средства искористе за програм исхране деце који су већ финансиле САД.<ref name="MJ"/> Организација је основана резолуцијом 57(I) Генералне скупштине Уједињених нација 11. децембра 1946. и названа је Међународним дечијим фондом Уједињених нација (UNICEF). За њеног првог председавајућег, Рајхман је изабрао [[Maurice Pate|Мориса Патеа]] из [[Commission for Relief in Belgium|Комисије за помоћ у Белгији]] да управља агенцијом и „да размишља о организовању акције, фонда за добробит деце, пре свега жртава рата“.<ref name="MJ">Morris, Jennifer M. The Origins of UNICEF, 1946–1953. Lexington Books, 2015. p.35</ref> Рајхман, као шеф специјалног подкомитета УН и уз подршку [[Fiorello La Guardia|Ла Гвардија]], [[Herbert Hoover|Херберта Хувера]] и Мориса Патеа, представио је резолуцију [[General assembly|Генералној скупштини]]. <ref name="bma"/> Од привремене агенције за хитну помоћ 1946. која је пружала храну и одећу деци и мајкама расељеним у [[World War II|Другом светском рату]], агенција је 1953. године постала стална Организација УН,<ref name="MJ"/> и проширила своје напоре ка општим програмима заштите деце. == Управљање == [[File:Sudan Envoy - UNICEF Tent.jpg|250px|thumb|UNICEF-care tent in [[Sudan]]]] UNICEF relies on country offices to help carry out its work through a unique program of cooperation developed with the host government. The programs seeks to develop practical strategies for fulfilling and [[Humanitarian protection|protecting the rights of children and women]]. Regional offices guide this work and provide technical assistance to country offices as needed. Overall management and administration of the organization take place at its headquarters in New York City. The office of the secretary of the executive board helps maintain an effective relationship between the executive board and the UNICEF secretariat, and organizes field visits by board members.<ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/structure/|title=How UNICEF works|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US|archive-date=31 January 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170131120940/https://www.unicef.org/about/structure/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/execboard/|title=Home|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/execboard/index_13225.html|title=Bureau|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US}}</ref>[[File:1 school in a box.jpg|thumb|right|UNICEF ''School in a box'' contains basic educational items for one teacher and 40 students]] == Национални комитети Уницефа == {{see also|Списак Уницефових националних комитета}} У 34 земље постоје национални комитети, од којих је сваки основан као независна локална [[non-governmental organization|невладина организација]]. Њихова примарна функција је прикупљање средстава из приватног сектора, јер УНИЦЕФ у потпуности зависи од добровољних прилога.<ref>[http://www.unicef.org/publicpartnerships/files/UNICEF_Transparency_and_Accountability_-_Resource_Development_and_Mobilization.pdf Presentation – UNICEF’s Resource Development Architecture Key Trends and Challenges] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150711025127/http://www.unicef.org/publicpartnerships/files/UNICEF_Transparency_and_Accountability_-_Resource_Development_and_Mobilization.pdf |date=11 July 2015 }}. UNICEF. Retrieved on 2014-10-21.</ref> Национални комитети заједно чине око једну трећину годишњег прихода агенције, укључујући од корпорација, организација цивилног друштва, око шест милиона појединачних донатора широм света. == Промоција и прикупљање средстава == У Сједињеним Државама, [[Непал]]у и неким другим земљама, УНИЦЕФ је познат по свом програму „Трик-или-посластица за УНИЦЕФ“ у којем деца прикупљају новац за УНИЦЕФ из кућа у којима у [[Halloween|Ноћи вештица]] [[trick-or-treating|коринђају]], понекад уместо слаткиша. Програм је прекинут у [[Canada|Канади]] 2006. године.<ref>{{cite news|url=https://www.cbc.ca/news/canada/unicef-ends-halloween-program-in-canada-1.618474 |title=UNICEF ends Halloween program in Canada |work= CBC News |date= 30 May 2006 |access-date = 10 October 2020}}</ref> УНИЦЕФ је присутан у 191 земљи и територији широм света, али није укључен у девет других ([[Бахами]], [[Брунеј]], [[Кипар]], [[Летонија]], [[Лихтенштајн]], [[Малта]], [[Маурицијус]], [[Монако]], [[Сингапур]] и [[Република Кина|Тајван]]).<ref>{{cite web |url=http://www.unicef.org/infobycountry/index.html |title=Information by country |publisher=UNICEF |date=2014-03-17 |access-date=2014-08-03 |archive-date=5 December 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131205015818/http://www.unicef.org/infobycountry/index.html |url-status=dead }}</ref> Многи људи у развијеним земљама први пут чују за рад УНИЦЕФ-а кроз активности једног од 36 [[List of UNICEF national committees|националних комитета УНИЦЕФ-а]]. Ове [[non-governmental organizations|невладине организације]] (НВО) су првенствено одговорне за [[fundraising|прикупљање средстава]], продају УНИЦЕФ-ових честитки и производа, стварање приватних и јавних партнерстава, залагање за права детета и пружање друге подршке. [[US Fund for UNICEF|САД фонд за УНИЦЕФ]] је најстарији национални комитет, основан 1947. године.<ref>[http://www.unicefusa.org/site/c.duLRI8O0H/b.25933/k.8DDD/US_Fund_for_UNICEF__US_Fund_for_UNICEF.htm US Fund for UNICEF], unicefusa.org {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20071024144251/http://www.unicefusa.org/site/c.duLRI8O0H/b.25933/k.8DDD/US_Fund_for_UNICEF__US_Fund_for_UNICEF.htm |date=October 24, 2007 }}</ref> Велика војвоткиња [[Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg|Марија Тереза ​​од Луксембурга]] је 19. априла 2007. именована за еминентног адвоката УНИЦЕФ-а за децу,<ref>[http://www.unicef.org/media/media_39402.html Press center – HRH Grand Duchess of Luxembourg becomes Eminent Advocate for Children]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> у којој је улози посетила Бразил (2007),<ref>[http://www.unicef.org/aids/brazil_42137.html Brazil – UNICEF Eminent Advocate for Children visits AIDS projects in São Paulo]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> Кину (2008),<ref>[http://www.unicef.org/aids/china_45156.html China – Summer camp aims to help children in China affected by AIDS]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> и Бурунди (2009).<ref>[http://www.unicef.org/infobycountry/burundi_50003.html Burundi – Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg visits Burundi] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304061115/http://www.unicef.org/infobycountry/burundi_50003.html |date=4 March 2016 }}. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> Британски малопродајни ланац [[Tesco|Теско]] је 2009. године користио слоган „Ситнина за Бога” као рекламу, који је заштићен од стране УНИЦЕФ-а за добротворне сврхе, али не и за комерцијалну или малопродајну употребу. Ово је навело агенцију да изјави: „први пут у историји Уницефа да је неко комерцијално лице намерно кренуло да капитализује једну од наших кампања и након тога оштети ток прихода од којег зависи неколико наших програма за децу“. Затим су позвали јавност „којој је добробит деце на срцу, да пажљиво размотре кога подржавају када врше потрошачке изборе“.<ref>[http://www.irishtimes.com/newspaper/ireland/2009/0725/1224251305112.html "Unicef accuses Tesco of misusing charity slogan"]. ''The Irish Times'', July 25, 2009 (2009-07-07). Retrieved on 2012-03-26.</ref><ref>[http://www.independent.ie/business/irish/tesco-in-clash-with-unicef-1841427.html Tesco in clash with UNICEF – Irish, Business]. Independent. ie. July 26, 2009. Retrieved on 2012-03-26.</ref> Тај слоган такође подржава аустралијска авио-компанија [[Qantas|Кантас]], ослањајући се на путнике да прикупљају средства преко дате коверте од 1991. године, и прикупила је преко 36 милиона долара, са преко 19.500 kg новчића сваке године.<ref>{{Cite web|title=Community partnerships {{!}} Qantas AU|url=https://www.qantas.com/au/en/about-us/our-company/in-the-community/community-partnerships.html|access-date=2020-09-10|website=www.qantas.com}}</ref> Људи који [[frequent-flyer program|често лете]] такође могу да користе своје миље за донације.<ref>{{Cite web|title={{!}} oneworld|url=https://www.oneworld.com/news/oneworld-airline-alliance-to-raise-funds-for-children-around-the-world|access-date=2021-09-15|website=www.oneworld.com|language=en}}</ref> Норман Гилеспи, извршни директор УНИЦЕФ-а у Аустралији, рекао је „Ако би нам сваки путник Кантаса који путује у земљи дао само неколико својих заборављених новчића сваки пут када путују, то би мало променило њихов дан, али би учинило огромну разлику у спасавању живота деце“.<ref>{{Cite web|date=2014-05-19|title=Unicef & Qantas Launch New Campaign – Save A Child With The Power Of Five|url=https://www.ttwasia.com/news/article/unicef-qantas-launch-new-campaign-save-a-child-with-the-power-of-five/|access-date=2020-09-10|website=ttwasia.com|language=en-US}}</ref> == Награде == * [[Нобелова награда за мир]] (1965) == Види још == * [[Међународни дан књиге за децу]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|UNICEF}} * [http://www.unicef.org/ Уницеф] * [https://www.unicef.org/reports/annual-report-2018 UNICEF 2018 Annual Report], downloadable in several languages * [https://www.un.org/ruleoflaw/un-and-the-rule-of-law/united-nations-childrens-fund/ United Nations Rule of Law: The United Nations Children's Fund], on the [[rule of law]] work conducted by the United Nations Children Fund. * (EN) [https://www.unicef-irc.org/ UNICEF, Office of Research-Innocenti, Florence] * {{Nobelprize}} including the Nobel Lecture, 11 December 1965, ''UNICEF: Achievement and Challenge'' * {{cite web|url=https://www.unicef.org/about/structure/index_regional.html|title=UNICEF Regional Offices |date=2017-09-27|access-date=2020-02-26|work=UNICEF}} {{клица-УН}} {{ОУН}} {{Нобелова награда за мир}} {{Authority control}} [[Категорија:Међународне организације]] [[Категорија:Организација уједињених нација]] [[Категорија:Нобеловци за мир]] 96rm1a13hddvmlsp2pho4j9oqf5bklh 25121854 25121848 2022-07-25T05:19:03Z Dcirovic 57122 /* увод */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Специјализована агенција Уједињених нација}} {{Инфокутија Организација | име = Дечји фонд Уједињених нација | изворно_име = ''-{United Nations Children's Fund}-'' | image = [[File:Emblem of the United Nations.svg|120px]] | слика_опис = | слика_ширина = | лого = UNICEF Logo.svg | лого_опис = Лого УНИЦЕФ-а | лого_ширина = 250п | скраћеница = УНИЦЕФ (''-{UNICEF}-'') | датум_оснивања = • [[11. децембар]] [[1946]].<br/>(<small>као ''United Nations International Children's Emergency Fund'')</small><br/> • 1953. <br/>(<small>име промењено у ''United Nations Children's Fund''</small>) | тип = [[Уједињене нације|специјализована агенција УН]] | матична_организација =• [[Генерална скупштина Уједињених нација]]<br/>• [[Економски и социјални савет Организације уједињених нација]] | оснивач = [[Уједињене нације]] | седиште = {{зас|САД}}[[Њујорк]]<br />{{зас|ШВА}} [[Женева]] | leader_title2 = Главни извршни директор | leader_name2 = [[Хенријета Фор]]<br/>{{застава|САД}} | буџет = $5,009,557,471<ref name="unicef">[https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Annual_Report_2015_En.pdf UNICEF Annual Report 2015] {{Wayback|url=https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Annual_Report_2015_En.pdf |date=20171011215711 }}. unicef.org</ref> | веб_страница = {{URL|www.unicef.org}} }} '''Дечји фонд Уједињених нација''' ({{јез-енг|United Nations Children’s Fund}}), {{abbrev|верб. скр.|вербализована скраћеница}} '''Уницеф''' (од {{јез-енг|UNICEF}} — {{abbrev|акр. скр.|акронимска скраћеница}} '''УНИЦЕФ'''), је међународни [[фонд]] за децу и омладину, који се брине о квалитету њиховог животног стандарда.<ref>{{Cite web|url=https://www.unsystem.org/content/unicef|title=United Nations Children's Fund {{!}} United Nations System Chief Executives Board for Coordination|website=www.unsystem.org|access-date=2019-11-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/UNICEF|title=UNICEF {{!}} Definition, History, & Facts|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> Финансира се у целости добровољним прилозима влада и фондација, као и фирми и грађана. Агенција је међу најраспрострањенијим и најпрепознатљивијим организацијама [[welfare|социјалне заштите]] у свету, са присуством у 192 земље и територије.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/where-we-work|title=Where we work|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> Активности УНИЦЕФ-а укључују пружање имунизације и превенцију болести, спровођење [[Antiretroviral drug|лечења]] деце и мајки са ХИВ-ом, побољшање [[maternal nutrition|исхране]] деце и мајки, побољшање [[sanitation|санитарних]] услова, промовисање образовања и пружање [[emergency relief|хитне помоћи]] као одговор на катастрофе.<ref>{{cite web|url=https://knowledge.insead.edu/operations/agility-under-pressure-5966|title=Agility Under Pressure|author1=Luk Van Wassenhove|author2=Joachim Mikalsen|date=April 27, 2017|publisher=Insead|author3=Charles Delagarde}}</ref> Уницеф је основан [[11. децембар|11. децембра]] [[1946]]. године на Оснивачкој скупштини [[Уједињене нације|Уједињених народа]]. Исте године, [[United Nations General Assembly|Генерална скупштина Уједињених нација]] основала је УНИЦЕФ да даље институционализује послератну помоћ.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/stories/learning-experience-19461979|title=Learning from experience: 1946–1979|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> Године 1950, његов мандат је проширен како би се бавио дугорочним потребама деце и жена, посебно у [[Developing country|земљама у развоју]]. Иако је [[1953]]. године име промењено у „Фонд уједињених народа за децу“ (''-{United Nations Children's Fund}-''), задржан је познати акроним.<ref name="FAQ">{{cite web|title=About UNICEF - FAQ|url=https://www.unicef.org/about-unicef/frequently-asked-questions#3|access-date=4 April 2017|website=UNICEF|at=What does the acronym UNICEF stand for?}}</ref> Првобитна идеја за оснивање фонда била је помоћ деци [[Европа|Европе]] након завршеног [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уницефови задаци су се са временом мењали. Након Европе, Уницеф је усмерио помоћ на друге делове света, како би помогао деци у [[Африка|Африци]], [[Азија|Азији]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]]. Уницефова помоћ је поновно усмерена на Европу и то на њен источни део након пада [[Социјализам|социјализма]] у том делу Европе. УНИЦЕФ се у потпуности ослања на добровољне прилоге влада и приватних донатора. Његов укупан приход из 2020. био је 7,2 милијарде долара; од чега су партнери из јавног сектора допринели са 5,45 милијарди долара.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/about/execboard/files/2018-2021_Draft_Integrated_Budget_EB_Informal_23_June.pdf|title=UNICEF Integrated Budget 2018-2021|date=23 June 2017}}</ref> Њиме управља 36-члани извршни одбор који утврђује политике, одобрава програме и надгледа административне и финансијске планове. Одбор се састоји од представника владе које бира [[United Nations Economic and Social Council|Економски и социјални савет Уједињених нација]], обично на трогодишњи мандат. Уницефови програми наглашавају развој услуга на нивоу заједнице за промовисање здравља и добробити деце. Највећи део њеног рада је на терену, са мрежом која укључује 150 канцеларија у земљама, централама и другим објекатима, и 34 „национална комитета“ који спроводе своју мисију кроз програме развијене са владама домаћинима. Седам регионалних канцеларија пружа техничку помоћ канцеларијама у земљама по потреби, док његово одељење за снабдевање — са седиштем у [[Копенхаген]]у и [[Њујорк]]у — помаже да се обезбеди преко 3 милијарде долара критичне помоћи и услуга.<ref name="SD">{{cite web|url=https://www.unicef.org/supply/index_contact.html|access-date=28 January 2020|title=Supplies and Logistics|work=UNICEF}}</ref> [[File:Unicef.png|thumb|261x261px|Застава Уницефа]] У 2018. години, УНИЦЕФ је помогао у рођењу 27 милиона беба, дао [[pentavalent vaccine|петовалентне вакцине]] за око 65,5 милиона деце, обезбедио образовање за 12 милиона деце, лечио четири милиона деце са тешком акутном неухрањеношћу и одговорио на 285 хуманитарних хитних случајева у 90 земаља.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/reports/annual-report-2018|title=UNICEF annual report 2018|website=www.unicef.org|language=en|access-date=2020-02-12}}</ref> УНИЦЕФ је добио признање за свој рад, укључујући [[Nobel Peace Prize|Нобелову награду за мир]] 1965. године, [[Indira Gandhi Prize|Награду Индира Ганди]] 1989. и [[Prince of Asturias Awards|Награду принцезе од Астурије]] 2006. године. Током пандемије Ковида-19 2020. године УНИЦЕФ, заједно са [[World Health Organization|Светском здравственом организацијом]] и другим агенцијама, објављено упутство о здравом родитељству.<ref>{{Cite web|url=https://www.unicef.org/reports/key-messages-and-actions-coronavirus-disease-covid-19-prevention-and-control-schools|title=Interim Guidance for COVID-19 Prevention and Control in Schools|website=unicef.org|language=en|access-date=2020-09-20}}</ref> == Историја == === Стварање === Већ у септембру 1943. пољски здравствени специјалиста [[Ludwik Rajchman|Лудвик Рајхман]] је сугерисао у чланку објављеном у ''Слободном свету'' под насловом „Здравствена служба Уједињених нација — Зашто не?“ да здравствену службу треба уградити у будућу међународну организацију. Такође је предложио „порез на здравље“ који плаћају државе чланице.<ref name="bma">Balinska, Marta Alexandra. "Ludwik Rajchman: international health leader." World health forum 1991; 12 (4): 456-465. 1991.</ref> На крају [[United Nations Relief and Rehabilitation Administration|UNRRA]], Рајцхман је предложио да се њена преостала средства искористе за програм исхране деце који су већ финансиле САД.<ref name="MJ"/> Организација је основана резолуцијом 57(I) Генералне скупштине Уједињених нација 11. децембра 1946. и названа је Међународним дечијим фондом Уједињених нација (UNICEF). За њеног првог председавајућег, Рајхман је изабрао [[Maurice Pate|Мориса Патеа]] из [[Commission for Relief in Belgium|Комисије за помоћ у Белгији]] да управља агенцијом и „да размишља о организовању акције, фонда за добробит деце, пре свега жртава рата“.<ref name="MJ">Morris, Jennifer M. The Origins of UNICEF, 1946–1953. Lexington Books, 2015. p.35</ref> Рајхман, као шеф специјалног подкомитета УН и уз подршку [[Fiorello La Guardia|Ла Гвардија]], [[Herbert Hoover|Херберта Хувера]] и Мориса Патеа, представио је резолуцију [[General assembly|Генералној скупштини]]. <ref name="bma"/> Од привремене агенције за хитну помоћ 1946. која је пружала храну и одећу деци и мајкама расељеним у [[World War II|Другом светском рату]], агенција је 1953. године постала стална Организација УН,<ref name="MJ"/> и проширила своје напоре ка општим програмима заштите деце. == Управљање == [[File:Sudan Envoy - UNICEF Tent.jpg|250px|thumb|UNICEF-care tent in [[Sudan]]]] UNICEF relies on country offices to help carry out its work through a unique program of cooperation developed with the host government. The programs seeks to develop practical strategies for fulfilling and [[Humanitarian protection|protecting the rights of children and women]]. Regional offices guide this work and provide technical assistance to country offices as needed. Overall management and administration of the organization take place at its headquarters in New York City. The office of the secretary of the executive board helps maintain an effective relationship between the executive board and the UNICEF secretariat, and organizes field visits by board members.<ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/structure/|title=How UNICEF works|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US|archive-date=31 January 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170131120940/https://www.unicef.org/about/structure/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/execboard/|title=Home|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.unicef.org/about/execboard/index_13225.html|title=Bureau|work=UNICEF|access-date=2017-06-06|language=en-US}}</ref>[[File:1 school in a box.jpg|thumb|right|UNICEF ''School in a box'' contains basic educational items for one teacher and 40 students]] == Национални комитети Уницефа == {{see also|Списак Уницефових националних комитета}} У 34 земље постоје национални комитети, од којих је сваки основан као независна локална [[non-governmental organization|невладина организација]]. Њихова примарна функција је прикупљање средстава из приватног сектора, јер УНИЦЕФ у потпуности зависи од добровољних прилога.<ref>[http://www.unicef.org/publicpartnerships/files/UNICEF_Transparency_and_Accountability_-_Resource_Development_and_Mobilization.pdf Presentation – UNICEF’s Resource Development Architecture Key Trends and Challenges] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150711025127/http://www.unicef.org/publicpartnerships/files/UNICEF_Transparency_and_Accountability_-_Resource_Development_and_Mobilization.pdf |date=11 July 2015 }}. UNICEF. Retrieved on 2014-10-21.</ref> Национални комитети заједно чине око једну трећину годишњег прихода агенције, укључујући од корпорација, организација цивилног друштва, око шест милиона појединачних донатора широм света. == Промоција и прикупљање средстава == У Сједињеним Државама, [[Непал]]у и неким другим земљама, УНИЦЕФ је познат по свом програму „Трик-или-посластица за УНИЦЕФ“ у којем деца прикупљају новац за УНИЦЕФ из кућа у којима у [[Halloween|Ноћи вештица]] [[trick-or-treating|коринђају]], понекад уместо слаткиша. Програм је прекинут у [[Canada|Канади]] 2006. године.<ref>{{cite news|url=https://www.cbc.ca/news/canada/unicef-ends-halloween-program-in-canada-1.618474 |title=UNICEF ends Halloween program in Canada |work= CBC News |date= 30 May 2006 |access-date = 10 October 2020}}</ref> УНИЦЕФ је присутан у 191 земљи и територији широм света, али није укључен у девет других ([[Бахами]], [[Брунеј]], [[Кипар]], [[Летонија]], [[Лихтенштајн]], [[Малта]], [[Маурицијус]], [[Монако]], [[Сингапур]] и [[Република Кина|Тајван]]).<ref>{{cite web |url=http://www.unicef.org/infobycountry/index.html |title=Information by country |publisher=UNICEF |date=2014-03-17 |access-date=2014-08-03 |archive-date=5 December 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131205015818/http://www.unicef.org/infobycountry/index.html |url-status=dead }}</ref> Многи људи у развијеним земљама први пут чују за рад УНИЦЕФ-а кроз активности једног од 36 [[List of UNICEF national committees|националних комитета УНИЦЕФ-а]]. Ове [[non-governmental organizations|невладине организације]] (НВО) су првенствено одговорне за [[fundraising|прикупљање средстава]], продају УНИЦЕФ-ових честитки и производа, стварање приватних и јавних партнерстава, залагање за права детета и пружање друге подршке. [[US Fund for UNICEF|САД фонд за УНИЦЕФ]] је најстарији национални комитет, основан 1947. године.<ref>[http://www.unicefusa.org/site/c.duLRI8O0H/b.25933/k.8DDD/US_Fund_for_UNICEF__US_Fund_for_UNICEF.htm US Fund for UNICEF], unicefusa.org {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20071024144251/http://www.unicefusa.org/site/c.duLRI8O0H/b.25933/k.8DDD/US_Fund_for_UNICEF__US_Fund_for_UNICEF.htm |date=October 24, 2007 }}</ref> Велика војвоткиња [[Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg|Марија Тереза ​​од Луксембурга]] је 19. априла 2007. именована за еминентног адвоката УНИЦЕФ-а за децу,<ref>[http://www.unicef.org/media/media_39402.html Press center – HRH Grand Duchess of Luxembourg becomes Eminent Advocate for Children]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> у којој је улози посетила Бразил (2007),<ref>[http://www.unicef.org/aids/brazil_42137.html Brazil – UNICEF Eminent Advocate for Children visits AIDS projects in São Paulo]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> Кину (2008),<ref>[http://www.unicef.org/aids/china_45156.html China – Summer camp aims to help children in China affected by AIDS]. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> и Бурунди (2009).<ref>[http://www.unicef.org/infobycountry/burundi_50003.html Burundi – Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg visits Burundi] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304061115/http://www.unicef.org/infobycountry/burundi_50003.html |date=4 March 2016 }}. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.</ref> Британски малопродајни ланац [[Tesco|Теско]] је 2009. године користио слоган „Ситнина за Бога” као рекламу, који је заштићен од стране УНИЦЕФ-а за добротворне сврхе, али не и за комерцијалну или малопродајну употребу. Ово је навело агенцију да изјави: „први пут у историји Уницефа да је неко комерцијално лице намерно кренуло да капитализује једну од наших кампања и након тога оштети ток прихода од којег зависи неколико наших програма за децу“. Затим су позвали јавност „којој је добробит деце на срцу, да пажљиво размотре кога подржавају када врше потрошачке изборе“.<ref>[http://www.irishtimes.com/newspaper/ireland/2009/0725/1224251305112.html "Unicef accuses Tesco of misusing charity slogan"]. ''The Irish Times'', July 25, 2009 (2009-07-07). Retrieved on 2012-03-26.</ref><ref>[http://www.independent.ie/business/irish/tesco-in-clash-with-unicef-1841427.html Tesco in clash with UNICEF – Irish, Business]. Independent. ie. July 26, 2009. Retrieved on 2012-03-26.</ref> Тај слоган такође подржава аустралијска авио-компанија [[Qantas|Кантас]], ослањајући се на путнике да прикупљају средства преко дате коверте од 1991. године, и прикупила је преко 36 милиона долара, са преко 19.500 kg новчића сваке године.<ref>{{Cite web|title=Community partnerships {{!}} Qantas AU|url=https://www.qantas.com/au/en/about-us/our-company/in-the-community/community-partnerships.html|access-date=2020-09-10|website=www.qantas.com}}</ref> Људи који [[frequent-flyer program|често лете]] такође могу да користе своје миље за донације.<ref>{{Cite web|title={{!}} oneworld|url=https://www.oneworld.com/news/oneworld-airline-alliance-to-raise-funds-for-children-around-the-world|access-date=2021-09-15|website=www.oneworld.com|language=en}}</ref> Норман Гилеспи, извршни директор УНИЦЕФ-а у Аустралији, рекао је „Ако би нам сваки путник Кантаса који путује у земљи дао само неколико својих заборављених новчића сваки пут када путују, то би мало променило њихов дан, али би учинило огромну разлику у спасавању живота деце“.<ref>{{Cite web|date=2014-05-19|title=Unicef & Qantas Launch New Campaign – Save A Child With The Power Of Five|url=https://www.ttwasia.com/news/article/unicef-qantas-launch-new-campaign-save-a-child-with-the-power-of-five/|access-date=2020-09-10|website=ttwasia.com|language=en-US}}</ref> == Награде == * [[Нобелова награда за мир]] (1965) == Види још == * [[Међународни дан књиге за децу]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|UNICEF}} * [http://www.unicef.org/ Уницеф] * [https://www.unicef.org/reports/annual-report-2018 UNICEF 2018 Annual Report], downloadable in several languages * [https://www.un.org/ruleoflaw/un-and-the-rule-of-law/united-nations-childrens-fund/ United Nations Rule of Law: The United Nations Children's Fund], on the [[rule of law]] work conducted by the United Nations Children Fund. * (EN) [https://www.unicef-irc.org/ UNICEF, Office of Research-Innocenti, Florence] * {{Nobelprize}} including the Nobel Lecture, 11 December 1965, ''UNICEF: Achievement and Challenge'' * {{cite web|url=https://www.unicef.org/about/structure/index_regional.html|title=UNICEF Regional Offices |date=2017-09-27|access-date=2020-02-26|work=UNICEF}} {{клица-УН}} {{ОУН}} {{Нобелова награда за мир}} {{Authority control}} [[Категорија:Међународне организације]] [[Категорија:Организација уједињених нација]] [[Категорија:Нобеловци за мир]] k8e8i9kzp731e6uxf4ayt6ehes9m5yt 4 110796 25121060 25120977 2022-07-24T12:27:36Z Sadko 25741 одг. wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) 1zzjornpixne6axxam6eq661xbrjk8k 25121430 25121060 2022-07-24T18:55:28Z Ivan VA 80882 wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) cm01dz18rplokc39igfiwckw1fxbps1 25121433 25121430 2022-07-24T18:56:28Z Ivan VA 80882 /* Vandalizam Sadka */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) gklpfhmbrsx0crnd9mk9d3z3tngpxdz 25121443 25121433 2022-07-24T19:13:10Z Sadko 25741 /* Vandalizam Sadka */ одг. wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га неки уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривања осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на админ. табли, чиме још једном злоупотребљава инструмент пријаве, админ. таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом дјеловању изнетих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Само је питање ко би желио да удјели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) f9k2vrqtjz4o0kcfzj8kwow3shy9ar4 25121446 25121443 2022-07-24T19:14:20Z Sadko 25741 /* Vandalizam Sadka */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га неки уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривања осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на админ. табли, чиме још једном злоупотребљава инструмент пријаве, админ. таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом дјеловању изнетих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Само је питање ко би желио да удјели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) b2ozd2mg2rw5n0m1erh8jt28sgmluxm 25121448 25121446 2022-07-24T19:16:33Z Sadko 25741 /* Vandalizam Sadka */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га неки уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривања осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на админ. табли, чиме још једном злоупотребљава инструмент пријаве, админ. таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом дјеловању изнетих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Само је питање ко би желио да удјели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) 4i3f5jise0ef0wkt24oa729kt97ssm5 25121449 25121448 2022-07-24T19:17:28Z Sadko 25741 /* Vandalizam Sadka */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га неки уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривања осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на админ. табли, чиме још једном злоупотребљава инструмент пријаве, админ. таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом дјеловању датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Само је питање ко би желио да удјели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) 6f8y1kjkltq2k7386lbp7eg8w2xf62m 25121456 25121449 2022-07-24T19:23:35Z Soundwaweserb 82964 /* Vandalizam Sadka */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га неки уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривања осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на админ. табли, чиме још једном злоупотребљава инструмент пријаве, админ. таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом дјеловању датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Само је питање ко би желио да удјели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема никакве злоупотребе, мислим да претерујеш са овим пријавама. Требао би да водиш рачуна, пошто мислим да си ти направио прекршај, не можеш у поднаслов писати име корисника. Тако унапред прозиваш људе и самим тим стављаш их на одстрел. Спусти лопту, већ сам ти рекао да се манеш овога, дозови се памети јер си вредан уредник и стари уредник.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) d29d9lemgtxeizsbx6s5j53w23q3gd3 25121460 25121456 2022-07-24T19:25:30Z Sadko 25741 /* Vandalizam Sadka */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га неки уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривања осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на админ. табли, чиме још једном злоупотребљава инструмент пријаве, админ. таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом дјеловању датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Уз то, исто је урадио још један администратор, што се може видјети у [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&page=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3ADcirovic дневнику]. Само је питање ко би желио да удјели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема никакве злоупотребе, мислим да претерујеш са овим пријавама. Требао би да водиш рачуна, пошто мислим да си ти направио прекршај, не можеш у поднаслов писати име корисника. Тако унапред прозиваш људе и самим тим стављаш их на одстрел. Спусти лопту, већ сам ти рекао да се манеш овога, дозови се памети јер си вредан уредник и стари уредник.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) bpopxjdsht79ialljq3hnzp5t3x3zkt 25121485 25121460 2022-07-24T19:38:20Z Sadko 25741 /* Vandalizam Sadka */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривања осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на админ. табли, чиме још једном злоупотребљава инструмент пријаве, админ. таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом дјеловању датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Уз то, исто је урадио још један администратор, што се може видјети у [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&page=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3ADcirovic дневнику]. Само је питање ко би желио да удјели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема никакве злоупотребе, мислим да претерујеш са овим пријавама. Требао би да водиш рачуна, пошто мислим да си ти направио прекршај, не можеш у поднаслов писати име корисника. Тако унапред прозиваш људе и самим тим стављаш их на одстрел. Спусти лопту, већ сам ти рекао да се манеш овога, дозови се памети јер си вредан уредник и стари уредник.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) oua1m6hk7738rx8acjka3wnhd64rgnc 25121496 25121485 2022-07-24T19:45:00Z Sadko 25741 /* Vandalizam Sadka */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривање осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на админ. табли, чиме још једном упитно користи инструмент пријаве, админ. таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом дјеловању датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Уз то, исто је урадио још један администратор, што се може видјети у [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&page=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3ADcirovic дневнику]. Само је питање ко би желио да удјели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема никакве злоупотребе, мислим да претерујеш са овим пријавама. Требао би да водиш рачуна, пошто мислим да си ти направио прекршај, не можеш у поднаслов писати име корисника. Тако унапред прозиваш људе и самим тим стављаш их на одстрел. Спусти лопту, већ сам ти рекао да се манеш овога, дозови се памети јер си вредан уредник и стари уредник.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) 39p5gohsrthf5rdpxb7tz43ja2hofnd 25121799 25121496 2022-07-25T03:10:45Z FriedrickMILBarbarossa 38454 моји одговори и упутства wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривање осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на админ. табли, чиме још једном упитно користи инструмент пријаве, админ. таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом дјеловању датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Уз то, исто је урадио још један администратор, што се може видјети у [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&page=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3ADcirovic дневнику]. Само је питање ко би желио да удјели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема никакве злоупотребе, мислим да претерујеш са овим пријавама. Требао би да водиш рачуна, пошто мислим да си ти направио прекршај, не можеш у поднаслов писати име корисника. Тако унапред прозиваш људе и самим тим стављаш их на одстрел. Спусти лопту, већ сам ти рекао да се манеш овога, дозови се памети јер си вредан уредник и стари уредник.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} 2 (два) моја одговора и упутства сам ти послао путем [[Википедија:Слање е-поште корисницима|наше википоште]] због одређених приватних података и ствари. --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 05:10, 25. јул 2022. (CEST) pz2r8sfye5bidjodax8ubc6nvjnglmf 25121984 25121799 2022-07-25T09:15:27Z MareBG 12583 /* Vandalizam Sadka */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0#%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[Прагматизам|pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивно, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за твоје будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia WP:NOTHERE] +[https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input WP:NORFC]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривање осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на админ. табли, чиме још једном упитно користи инструмент пријаве, админ. таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом дјеловању датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Уз то, исто је урадио још један администратор, што се може видјети у [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&page=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3ADcirovic дневнику]. Само је питање ко би желио да удјели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема никакве злоупотребе, мислим да претерујеш са овим пријавама. Требао би да водиш рачуна, пошто мислим да си ти направио прекршај, не можеш у поднаслов писати име корисника. Тако унапред прозиваш људе и самим тим стављаш их на одстрел. Спусти лопту, већ сам ти рекао да се манеш овога, дозови се памети јер си вредан уредник и стари уредник.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} 2 (два) моја одговора и упутства сам ти послао путем [[Википедија:Слање е-поште корисницима|наше википоште]] због одређених приватних података и ствари. --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 05:10, 25. јул 2022. (CEST) :: Иване ово што радиш је већ спам и малтретирање, притом си објавио личне податке једног корисника. Имаш упозорење од три администратора, знаш шта следеће иде ако наставиш са тим стварима. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:15, 25. јул 2022. (CEST) mxfuvgyqw6de37hvmq6gq2xu8aajc8d 0 112327 25121965 24911213 2022-07-25T08:52:36Z EmiliaITČA 298352 /* Албуми */ wikitext text/x-wiki {{Музички састав | име = Магазин | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = да | боја_позадине = група | алијас = | оснивање = [[1979]]. | место = [[Сплит]] | жанр = [[поп музика|поп]], [[поп-рок музика|поп-рок]], [[етно-поп музика|етно-поп]] | активни_период = | издавачка_кућа = | везани_чланци = | садашњи_чланови = [[Тончи Хуљић]] <br> [[Жељко Баричић]] <br> [[Ненад Весановић]] <br> [[Анте Милетић]] <br> [[Андреа Шушњара]] | бивши_чланови = | најновији_албум = | година3 = | албум2 = | година2 = | албум1 = | година1 = | вебсајт = {{official URL}} }} '''Магазин''' је [[хрватска]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенска]] [[поп музика|поп]] група из [[Сплит]]а. Група је једном представљала Хрватску на [[Песма Евровизије|Песми Евровизије]] са песмом ''Носталгија''. Основана током [[1970-е|1970-их]] као '''Далматински магазин''', група је брзо почела да скреће пажњу на себе на локалним музичким фестивалима својим песмама инспирисаним [[Далмација|далматинском]] народном музиком. Прву сингл плочу с песмама ''Школски дани'' и ''Успомене топлог љета'' објавили су 1979. године, а први албум ''Слатко стање'' објављују 1982. године. Постепени успон се наставио током [[1980е|1980-их]] низом победа на престижним фестивалима. Током 1980-их група је достигла сам врхунац популарности икада, на челу са [[Љиљана Николовска|Љиљаном Николовском]]. Тада су учествовали на бројним фестивалима, освајали бројне награде и били најпопуларнија поп група бивше Југославије. Ређале су се платинасте и дијамантске плоче снимљене за Југотон, као и хитови попут ''Око моје сањиво'', ''Пут путујем'', ''Три сам ти зиме шаптала име'', ''Тамара'' и бројни други. 1990. године Љиљана Николовска напушта групу, а њихова популарност доживљава пад. Међутим, зенит је постигнут у [[1990е|1990им]] када је [[Данијела Мартиновић]] постала певачица групе. Вођа групе [[Тончи Хуљић]] је почео да у своје песме убацује елементе фолк музике из других бивших југословенских република и често је био нападан за промовисање [[турбо-фолк музика|турбо-фолка]] у Хрватској. Ово није много сметало публици, а Магазин је постала најпопуларнија и најутицајнија музичка група у Хрватској. У групу је 1996. ушла [[Јелена Розга]], млада сплитска балерина. Након 5 успешних албума, Јелена је 2006. године напустила групу, али са Магазином наступа на [[Дора (Хрватска песма за песму Европе)|Дори]] са песмом ''Опрости мала''. Након ње, заштитни знак ове групе постаје [[Ивана Ковач]], кћерка [[Mišo Kovač|Мише Ковача]]. Уз песму ''Чија сам када твоја нисам'' са Сплитског фестивала 2007. године, убрзо настају још три нове нумере: ''Два бора'', ''[[Нећу плакат’ намјерно]]'' и ''Анђеле'', које се доста разликују од рада ове групе у протеклих 10 година. == Чланови групе == {{col-begin}} {{col-2}} * [[Жељко Баричић]] (1979—) — гитариста * [[Ненад Весановић]] (1979—) — басиста * [[Андреа Шушњара]] (2010—) — певачица {{col-2}} === Бивши чланови === * Игор Биочић (1979—1979) — басиста * Зоран Маринковић (1979—1984) * Миро Црнко (1979—1979)— клавијатуриста * Мајда Шолетић (1979—1982) — певачица * Марија Кузмић (1982—1983) — певачица * [[Љиљана Николовска]] (1982—1990) — певачица * Анте Милетић (1984—?) — бубњар * [[Данијела Мартиновић]] (1990—1996) — певачица * [[Јелена Розга]] (1996—2006) — певачица * [[Тончи Хуљић]] (1979—2006) — клавијатуриста * [[Ивана Ковач]] (2006—2010) — певачица {{col-end}} == Фестивали == {{Columns-list|2| '''[[Београдско пролеће]]:''' * ''Школски дани'', 1979 (као Далматински магазин) '''Сплит:''' * ''Заборави'', 1980 (као Далматински магазин) * ''Моје мило'' / ''Сјећања'', 1981 (као Далматински магазин), прва награда стручног жирија * ''Дишпетожо, моја мала'', 1982. * ''Коколо'', 1983. * ''Гроб на шкоју'', 1983 (вече Устанак и море), прва награда стручног жирија * ''Никола'', 1984. * ''Врати ми, врати све'', 1985. * ''Не могу да га не волим'', 1986, друго место * ''Два зрна грожђа'', (Ауторско вече Зденка Руњића), 1986. * ''Коколо'' (Вече сплитских бисера), 1990. * ''Да ли знаш да те не волим'', 2003, друга награда стручног жирија * ''Не тиче ме се'', прва награда публике, 2004. * ''Чија сам кад твоја нисам'', 2007. * ''Што Бог ми очи да'', 2008. * ''Не тражи од мене'', 2009. * ''Сијамски близанци'', 2010. * ''Маслачак'', 2011. * ''Душу немаш да ме на њој носиш'', 2012. * ''Исти ко ти'', 2013. * ''Но, но, но'', 2014. '''Мелодије хрватског Јадрана, Сплит:''' * ''Нећу се вратити'', 1993, трећа награда стручног жирија * ''Симпатија'', 1994, победничка песма * ''Злато љубави'', 1995, друга награда публике * ''Романтика'', 1995 (са Канитом) * ''Сузе бисерне'', 1996, друга награда публике * ''Име ми спомиње'', 1997. * ''Иди и не буди људе'', 1998, трећа награда публике * ''Ако полудим'', 1999. * ''Судњи дан'', 1999 (са Дорис Драговић), друга награда публике * ''Немам снаге да се помирим'', трећа награда публике, 2000. * ''Не вјерујем себи, не вјерујем теби'', 2002. '''Загреб:''' * ''Довиђења љубави'', 1979 (као Далматински магазин) * ''Не брини ништа'', 1981. * ''Моја мила мала'', 1982. * ''Пиши, пиши ми'', 1985. '''Дора, Опатија:''' * ''Носталгија'', 1995 (са Лидијом Хорват - Дуњко) / Евросонг, 6. место * ''Опијум'', седмо место, 1997. * ''На свијету све'', шесто место, 1998. * ''Касно је'', пето место, 1999. * ''[[Хрватска рапсодија]]'', пето место, 2000. * ''Назарет'', друго место, 2005. * ''Опрости мала'', осмо место, 2006. '''Хрватски радијски фестивал:''' * ''Ко ме зове'', 2002. * ''Кад би био близу'', 2003. * ''Вода тече'', 2009. '''CMC festival:''' * ''Мигрена'', 2008. * ''Вода тече'', 2009. * ''Још се не би удала'', 2011. * ''Мушко без карактера'', 2012. * ''Парада'', 2013. * ''Школована да преживим'', 2014. * ''Докторе'', 2015. * ''Има дана'', 2016. * ''Жена, а не број'', 2017. * ''Титаник'', 2018. * ''Лозинка за срећу'', 2019. * ''Само да се зна (Јака сам ти ја)'', 2020. * ''Мора ли, мора'', 2021. '''Славонија:''' * ''Често'', 2004. '''Задар:''' * ''Кемија'', 2014. '''Сунчане скале, Херцег Нови:''' * ''Душу немаш да ме на њој носиш'', 2012. * ''Докторе'', 2015. }} == Дискографија == === Синглови === * [[1979]] — ''Школски дани'' / ''Успомене топлог љета'' * 1979 — ''Довиђења Љубави'' / ''Све ћу дати ако ми се врати'' * [[1980]] — ''Есмералда'' / ''У малом кафе бару'' * 1980 — ''Заборави'' / ''Збогом клинци'' * [[1981]] — ''Моје мило'' / ''Сјећања'' * [[2008]] — ''Мигрена'' * 2008 — ''Што бог ми очи да'' * [[2009]] — ''Вода тече'' * 2009 — ''Не тражи до мене'' * 2009 — ''Небеса'' (дует са [[Игор Цукров|Игором Цукровим]]) * [[2010]] — ''Сијамски близанци'' * 2010 — ''Кемија'' * [[2011]] — ''Још се не би удала'' * 2011 — ''Маслачак'' * 2011 — ''Лузер'' * [[2012]] — ''Мушко без карактера'' * 2012 — ''Душу немаш да ме на њој носиш'' * 2012 — ''Јутро након'' * [[2013]] — ''Парада'' * 2013 — ''Исти као ти'' * [[2014]] — ''Школована да преживим'' * 2014 — ''Но, Но, Но'' * [[2016]] — ''Има дана'' * [[2017]] — ''[[Жена, а не број]]'' * [[2018]] — ''Титаник'' * 2018 — ''Дан побједе'' * [[2019]] — Лoзинкa зa срeћу * [[2020]] — Сaмo дa сe знa (Jaкa сaм ти ja) === Албуми === * [[1982]] — ''Слатко стање'' * [[1983]] — ''Коколо'' * [[1984]] — ''О, ла, ла'' * [[1985]] — ''Пиши ми'' * [[1986]] — ''[[Пут путујем]]'' * [[1987]] — ''Магазин'' * [[1988]] — ''Бесане ноћи'' * [[1989]] — ''Добро јутро'' * [[1991]] — ''Да ми те заљубит у мене'' * [[1993]] — ''Дошло вријеме'' * [[1994]] — ''Симпатија'' * [[1996]] — ''[[Небо боје моје љубави]]'' * [[1998]] — ''[[Да си ти ја]]'' * [[2000]] — ''[[Минус и плус]]'' * [[2002]] — ''[[С друге стране Мјесеца|С друге стране мјесеца]]'' * [[2004]] — ''[[Пааа..?]]'' * [[2007]] — ''Дама и Цар'' * 2008 — Боса н Магазин * 2014 — Мислим позитивно === Компилације === * [[1990]] — ''Сви највећи хитови (1983—1990)'' * 1990 — ''Најбоље године'' * 1998 — ''Хитови 1'' * 1998 — ''Хитови 2'' * [[1999]] — ''Баладе'''' * [[2001]] — ''-{The Best of 1}-'' * [[2006]] — ''Антологија'' * 2008 — ''-{Bossa n' Magazin}-'' * 2008 — ''-{The Platinum Collection}-'' * 2010 — ''Године с Иваном'' (2006—2010) == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Janjatović|first= Petar|authorlink= Петар Јањатовић|others= |title= Ex YU rock enciklopedija|year=2003|url= |publisher= Čigoja štampa|location= Beograd|id={{COBISS|ID=137175308}}}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт}} * {{discogs artist|Magazin}} {{Хрватска на Песми Евровизије}} [[Категорија:Магазин| ]] [[Категорија:Хрватске поп групе]] [[Категорија:Југословенске музичке групе]] [[Категорија:Музичке групе из Сплита]] [[Категорија:Музичке групе основане 1979.]] [[Категорија:Представници Хрватске на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 1995.]] [[Категорија:Музичка сцена бивше СФРЈ]] 5793j2c4dhweyxbhh6w1evv9ryy7mnr 0 113549 25121424 24933909 2022-07-24T18:51:24Z Soundwaweserb 82964 /* Репрезентативни */ бронза са Пољском у Лиги нација wikitext text/x-wiki {{Одбојкаш | име = Никола Грбић | слика = Nikola Grbić 2016.jpg | ширина_слике = 175px | опис_слике = Никола Грбић на конференцији за штампу током Светске лиге у Техерану у јулу 2016. | пуно_име = Никола Грбић | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1973|9|6|год=да}} | место_рођења = [[Клек (Зрењанин)|Клек]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = {{застава|Србија}} | висина = 195 -{cm}- | вебсајт = | године = 1987—1990<br />1993—1994<br />1994—1995<br />1995—1996<br />1996—1997<br />1997—1999<br />1999—2000<br />2000—2003<br />2003—2007<br />2007—2009<br />2009—2013<br />2013—2014 | клубови = [[ОК Клек Србијашуме|ГИК Банат]]<br />[[ОК Војводина|Војводина]]<br />[[ОК Палово Габеца|Габеца Монтићари]]<br />[[ОК Трако Катаниа|ТНТ Трако Катаниа]]<br />[[ОК Палово Габеца|Габеца Фад Монтићари]]<br />[[ОК Пијемонте Волеј|ТНТ Алпитур Кунео]]<br />[[ОК Сислеј Волеј|Сислеј Тревисо]]<br />[[ОК Асистел Милано|Асистел Милано]]<br />[[ОК Копра Волеј|Копра Пјаченца]]<br />[[ОК Трентино Волеј|Итас Дијатек Трентино]]<br />[[ОК Пијемонте Волеј]]<br />[[ОК Зенит]] | смеч = 346 -{cm}- | блок = 320 -{cm}- | позиција = | репрезентација_(име) = [[Одбојкашка репрезентација Србије|СРЈ / СЦГ / Србија]] | репрезентација_(године) = 1995—2010 | репрезентација_(утакмица) = | тренерске_године = 2014—2015<br />2015—2019<br />2016—2019<br />2019—2021<br />2021—<br />2022— | тренерски_клубови = [[ОК Перуђа|Перуђа]]<br />[[Одбојкашка репрезентација Србије|Србија]]<br />[[ОК Верона|Верона]]<br />[[ОК ЗАКСА|ЗАКСА]]<br />[[ОК Перуђа|Перуђа]]<br />[[Одбојкашка репрезентација Пољске|Пољска]] | каријера = | награде = | медаље = {{медаља спорт|[[Одбојка]]}} {{медаља такмичење|[[Олимпијске игре]]}} {{медаља бронза|[[Летње олимпијске игре 1996.|1996. Атланта]]|[[Југославија]]}} {{медаља злато|[[Летње олимпијске игре 2000.|2000. Сиднеј]]|[[Југославија]]}} {{медаља такмичење|[[Светско првенство у одбојци|Светско првенство]]}} {{медаља сребро|[[Светско првенство у одбојци 1998.|1998. Јапан]]|[[Југославија]]}} {{медаља бронза|[[Светско првенство у одбојци 2010.|2010. Италија]]|[[Србија]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у одбојци|Европско првенство]]}} {{медаља бронза|[[Европско првенство у одбојци 1995.|1995. Грчка]]|[[Југославија]]}} {{медаља сребро|[[Европско првенство у одбојци 1997.|1997. Холандија]]|[[Југославија]]}} {{медаља бронза|[[Европско првенство у одбојци 1999.|1999. Аустрија]]|[[Југославија]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у одбојци 2001.|2001. Чешка]]|[[Југославија]]}} {{медаља бронза|[[Европско првенство у одбојци 2005.|2005. Италија/Србија и Црна Гора]]|[[Србија и Црна Гора|СЦГ]]}} {{медаља бронза|[[Европско првенство у одбојци 2007.|2007. Русија]]|[[Србија]]}} {{медаља такмичење|[[Велики куп шампиона у одбојци|Велики куп шампиона]]}} {{медаља бронза|[[Велики куп шампиона у одбојци 2001.|2001. Јапан]]|[[Југославија]]}} {{медаља такмичење|[[Светски куп у одбојци|Светски куп]]}} {{медаља бронза|[[Светски куп у одбојци 2003.|2003. Јапан]]|[[Југославија]]}} {{медаља такмичење|[[Светска лига у одбојци|Светска лига]]}} {{медаља бронза|[[Светска лига у одбојци 2002.|2002. Бело Хоризонте]]|[[Југославија]]}} {{медаља сребро|[[Светска лига у одбојци 2003.|2003. Мадрид]]|[[Југославија]]}} {{медаља бронза|[[Светска лига у одбојци 2004.|2004. Рим]]|[[Србија и Црна Гора|СЦГ]]}} {{медаља сребро|[[Светска лига у одбојци 2005.|2005. Београд]]|[[Србија и Црна Гора|СЦГ]]}} {{медаља сребро|[[Светска лига у одбојци 2008.|2008. Рио де Женеиро]]|[[Србија]]}} {{медаља сребро|[[Светска лига у одбојци 2009.|2009. Београд]]|[[Србија]]}} }} '''Никола Грбић''' ([[6. септембар]] [[1973]]) је бивши [[Србија|српски]] [[одбојка]]ш. Био је селектор репрезентације Србије у периоду 2015—2019. године.<ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/odbojka/vesti.php?yyyy=2015&mm=02&dd=03&nav_id=954166 |title=Nikola Grbić selektor Srbije! |publisher=B92 |date=03. 03. 2015 |accessdate=03. 03. 2015}}</ref><ref>{{cite web |title=OSS i Nikola Grbić prekinuli saradnju |url=https://www.ossrb.org/sve-vesti/reprezentacije-kategorija/seniori/12057-oss-i-nikola-grbic-prekinuli-saradnju.html |website=OSSRB - Odbojkaški savez Srbije |accessdate=16. 8. 2019 |language=sr-yu |archive-date=16. 08. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190816121744/https://www.ossrb.org/sve-vesti/reprezentacije-kategorija/seniori/12057-oss-i-nikola-grbic-prekinuli-saradnju.html |url-status=dead }}</ref> Највећи успех постигао је на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]] у Сиднеју 2000, када је освојио златну медаљу. Тренутно је селектор [[Одбојкашка репрезентација Пољске|репрезентације Пољске]]. == Биографија == Син је [[Милош Грбић|Милоша Грбића]] и рођени је брат [[Владимир Грбић|Владимира Грбића]]. Пореклом су из [[Требиње|Требиња]] у [[Република Српска|Републици Српској]].<ref>[http://trebinjelive.info/2015/05/23/vanja-grbic-za-trebinjelive-klek-i-trebinje-su-nerazdvojivi-u-bilo-kom-smislu/ Вања Грбић за Требиње уживо:Требиње и Клек су нераздвојни у било ком смислу]</ref> Са [[Одбојкашка репрезентација Југославије|одбојкашком репрезентацијом Југославије]] је освојио златну медаљу на [[Летње олимпијске игре 2000.|Олимпијским играма 2000.]] у [[Сиднеј]]у и бронзану на [[Летње олимпијске игре 1996.|Олимпијским играма 1996.]] у [[Атланта|Атланти]]. Са репрезентацијом је још освојио сребрну медаљу на [[светско првенство у одбојци 1998.|светском првенству 1998.]] у [[Јапан]]у и бронзану медаљу на [[Светско првенство у одбојци 2010.|СП 2010]]. године у Италији, као и златну медаљу на [[Европско првенство у одбојци 2001.|Европском првенству 2001.]] и бронзану медаљу на [[Европско првенство у одбојци 2007.|Европском првенству 2007.]] [[Југословенски олимпијски комитет]] га је прогласио најбољим мушким спортистом [[1997]]. године, проглашен је за најбољег спортисту [[Војводина|Војводине]] 2010. године, а 2011. је од [[Спортски савез Србије|Спортског савеза Србије]] примио "мајску награду". Од 2015. године је био селектор мушке одбојкашке репрезентације, са којом је 2016. године успео да освоји историјску златну медаљу у Светској лиги у [[Краков]]у. Током 2016. године уврштен је у [[Одбојкашка кућа славних|Одбојкашку кућу славних]].<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/366305/Sport/Odbojka/Nikola-Grbic-useljen-u-odbojkasku-Kucu-slavnih Никола Грбић „усељен” у одбојкашку Кућу славних („Политика”, 23. октобар 2016)]</ref> Водио је тим ЗАКСА из [[пољска|Пољске]].<ref name="#1">{{cite web |title=Grbić: Red je da šampion prvaka Evrope igra u LŠ |url=http://rs.n1info.com/Sport-Klub/Ostali-Sportovi/a549138/Grbic-Red-je-da-sampion-prvaka-Evrope-igra-u-LS.html |website=N1 Srbija |accessdate=3. 12. 2019 |language=sr-Latn |archive-date=03. 12. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191203132426/http://rs.n1info.com/Sport-Klub/Ostali-Sportovi/a549138/Grbic-Red-je-da-sampion-prvaka-Evrope-igra-u-LS.html |url-status=dead }}</ref><ref name="#1"/> Од 2022. године је постављен на место селектора [[Одбојкашка репрезентација Пољске|репрезентације Пољске]].<ref>{{cite web |title=Grbić novi selektor Poljske |url=https://www.b92.net/sport/odbojka/vesti.php?yyyy=2022&mm=01&dd=12&nav_id=2087134 |website=b92 |accessdate=12. 1. 2022 |language=sr-Latn}}</ref> == Приватни живот == Ожењен је и има два сина.<ref>[http://www.blic.rs/zabava/vesti/nikola-grbic-je-ozenjen-vec-deset-godina-a-niko-ne-zna-da-mu-je-vencana-kuma-poznata/5bhlj7w Nikola Grbić je oženjen već deset godina, a niko ne zna da mu je venčana kuma poznata manekenka!]</ref> == Играчки успеси == === Репрезентативни === * [[Олимпијске игре]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Летње олимпијске игре 2000.|2000]], [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Летње олимпијске игре 1996.|1996.]] * [[Светско првенство у одбојци|Светско првенство]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светско првенство у одбојци 1998.|1998]], [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Светско првенство у одбојци 2010.|2010.]] * [[Европско првенство у одбојци|Европско првенство]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Европско првенство у одбојци 2001.|2001]], [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Европско првенство у одбојци 1997.|1997]], [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Европско првенство у одбојци 1995.|1995]], [[Европско првенство у одбојци 1999.|1999]], [[Европско првенство у одбојци 2005.|2005]], [[Европско првенство у одбојци 2007.|2007.]] * [[Светска лига у одбојци|Светска лига]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светска лига у одбојци 2003.|2003]], [[Светска лига у одбојци 2005.|2005]], [[Светска лига у одбојци 2008.|2008]], [[Светска лига у одбојци 2009.|2009]], [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Светска лига у одбојци 2002.|2002]], [[Светска лига у одбојци 2004.|2004.]] * бронзе на Светском Купу (2003), Светском купу шампиона (2001) и Светском купу изазивача (1996). == Тренерски успеси == === Репрезентативни === ==== Србија ==== * [[Европско првенство у одбојци|Европско првенство]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Европско првенство у одбојци 2017.|2017.]] * [[Светска лига у одбојци|Светска лига]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Светска лига у одбојци 2016.|2016]], [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светска лига у одбојци 2015.|2015]]. ==== Пољска ==== * [[Лига нација у одбојци|Лига нација]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Лига нација у одбојци 2022.|2022]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Nikola Grbić | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Никола Грбић }} * [https://web.archive.org/web/20091224082607/http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/gr/nikola-grbic-1.html Профил Николе Грбића] на -{www.sports-reference.com}- {{низ |пре=[[Дејан Брђовић]] |списак=Капитен [[Одбојкашка репрезентација Србије|Југославије / СЦГ / Србије]] |после=[[Иван Миљковић]]}} {{Награде Олимпијског комитета Србије}} {{Navboxes|title=Наступи на великим такмичењима|list1= {{ЕП95ЈУГо}} {{ОИ96ЈУГо}} {{ЕП97ЈУГо}} {{СП98ЈУГо}} {{ЕП99ЈУГо}} {{ОИ00ЈУГо}} {{ЕП01ЈУГо}} {{КШ01ЈУГо}} {{СЛ02ЈУГо}} {{СП02ЈУГо}} {{СЛ03СЦГо}} {{ЕП03СЦГо}} {{СК03СЦГо}} {{СЛ04СЦГо}} {{ОИ04СЦГо}} {{СЛ05СЦГо}} {{ЕП05СЦГо}} {{СП06СЦГо}} {{ЕП07СРБо}} {{СЛ08СРБо}} {{ОИ08СРБо}} {{СЛ09СРБо}} {{ЕП09СРБо}} {{СП10СРБо}} {{СЛ15СРБо}} {{ЕП15СРБо}} {{СЛ16СРБо}} }} {{портал бар|Биографија|Србија|Олимпијске игре}} {{DEFAULTSORT:Грбић, Никола}} [[Категорија:Рођени 1973.]] [[Категорија:Спортисти из Зрењанина]] [[Категорија:Југословенски одбојкаши]] [[Категорија:Српски одбојкаши]] [[Категорија:Српски одбојкашки тренери]] [[Категорија:Одбојкаши Војводине]] [[Категорија:Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 1996.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1996.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1996.]] [[Категорија:Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 2000.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2000.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2000.]] [[Категорија:Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 2004.]] [[Категорија:Олимпијци Србије и Црне Горе на Летњим олимпијским играма 2004.]] [[Категорија:Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 2008.]] [[Категорија:Српски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2008.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у одбојци]] [[Категорија:Освајачи златних олимпијских медаља за СР Југославију/Србију и Црну Гору]] [[Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за СР Југославију/Србију и Црну Гору]] [[Категорија:Олимпијски победници у одбојци]] [[Категорија:Европски прваци у одбојци]] [[Категорија:Освајачи медаља на Европским првенствима за Србију]] [[Категорија:Селектори одбојкашке репрезентације Србије]] rqq0pbxyz9kw6xgtdnjsshzn79qsn1m 25121429 25121424 2022-07-24T18:54:38Z Soundwaweserb 82964 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Одбојкаш | име = Никола Грбић | слика = Nikola Grbić 2016.jpg | ширина_слике = 175px | опис_слике = Никола Грбић на конференцији за штампу током Светске лиге у Техерану у јулу 2016. | пуно_име = Никола Грбић | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1973|9|6|год=да}} | место_рођења = [[Клек (Зрењанин)|Клек]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = {{застава|Србија}} | висина = 195 -{cm}- | вебсајт = | године = 1987—1990<br />1993—1994<br />1994—1995<br />1995—1996<br />1996—1997<br />1997—1999<br />1999—2000<br />2000—2003<br />2003—2007<br />2007—2009<br />2009—2013<br />2013—2014 | клубови = [[ОК Клек Србијашуме|ГИК Банат]]<br />[[ОК Војводина|Војводина]]<br />[[ОК Палово Габеца|Габеца Монтићари]]<br />[[ОК Трако Катаниа|ТНТ Трако Катаниа]]<br />[[ОК Палово Габеца|Габеца Фад Монтићари]]<br />[[ОК Пијемонте Волеј|ТНТ Алпитур Кунео]]<br />[[ОК Сислеј Волеј|Сислеј Тревисо]]<br />[[ОК Асистел Милано|Асистел Милано]]<br />[[ОК Копра Волеј|Копра Пјаченца]]<br />[[ОК Трентино Волеј|Итас Дијатек Трентино]]<br />[[ОК Пијемонте Волеј]]<br />[[ОК Зенит]] | смеч = 346 -{cm}- | блок = 320 -{cm}- | позиција = | репрезентација_(име) = [[Одбојкашка репрезентација Србије|СРЈ / СЦГ / Србија]] | репрезентација_(године) = 1995—2010 | репрезентација_(утакмица) = | тренерске_године = 2014—2015<br />2015—2019<br />2016—2019<br />2019—2021<br />2021—<br />2022— | тренерски_клубови = [[ОК Перуђа|Перуђа]]<br />[[Одбојкашка репрезентација Србије|Србија]]<br />[[ОК Верона|Верона]]<br />[[ОК ЗАКСА|ЗАКСА]]<br />[[ОК Перуђа|Перуђа]]<br />[[Одбојкашка репрезентација Пољске|Пољска]] | каријера = | награде = | медаље = {{медаља спорт|[[Одбојка]]}} {{медаља такмичење|[[Олимпијске игре]]}} {{медаља бронза|[[Летње олимпијске игре 1996.|1996. Атланта]]|[[Југославија]]}} {{медаља злато|[[Летње олимпијске игре 2000.|2000. Сиднеј]]|[[Југославија]]}} {{медаља такмичење|[[Светско првенство у одбојци|Светско првенство]]}} {{медаља сребро|[[Светско првенство у одбојци 1998.|1998. Јапан]]|[[Југославија]]}} {{медаља бронза|[[Светско првенство у одбојци 2010.|2010. Италија]]|[[Србија]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у одбојци|Европско првенство]]}} {{медаља бронза|[[Европско првенство у одбојци 1995.|1995. Грчка]]|[[Југославија]]}} {{медаља сребро|[[Европско првенство у одбојци 1997.|1997. Холандија]]|[[Југославија]]}} {{медаља бронза|[[Европско првенство у одбојци 1999.|1999. Аустрија]]|[[Југославија]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у одбојци 2001.|2001. Чешка]]|[[Југославија]]}} {{медаља бронза|[[Европско првенство у одбојци 2005.|2005. Италија/Србија и Црна Гора]]|[[Србија и Црна Гора|СЦГ]]}} {{медаља бронза|[[Европско првенство у одбојци 2007.|2007. Русија]]|[[Србија]]}} {{медаља такмичење|[[Велики куп шампиона у одбојци|Велики куп шампиона]]}} {{медаља бронза|[[Велики куп шампиона у одбојци 2001.|2001. Јапан]]|[[Југославија]]}} {{медаља такмичење|[[Светски куп у одбојци|Светски куп]]}} {{медаља бронза|[[Светски куп у одбојци 2003.|2003. Јапан]]|[[Југославија]]}} {{медаља такмичење|[[Светска лига у одбојци|Светска лига]]}} {{медаља бронза|[[Светска лига у одбојци 2002.|2002. Бело Хоризонте]]|[[Југославија]]}} {{медаља сребро|[[Светска лига у одбојци 2003.|2003. Мадрид]]|[[Југославија]]}} {{медаља бронза|[[Светска лига у одбојци 2004.|2004. Рим]]|[[Србија и Црна Гора|СЦГ]]}} {{медаља сребро|[[Светска лига у одбојци 2005.|2005. Београд]]|[[Србија и Црна Гора|СЦГ]]}} {{медаља сребро|[[Светска лига у одбојци 2008.|2008. Рио де Женеиро]]|[[Србија]]}} {{медаља сребро|[[Светска лига у одбојци 2009.|2009. Београд]]|[[Србија]]}} }} '''Никола Грбић''' ([[6. септембар]] [[1973]]) је бивши [[Србија|српски]] [[одбојка]]ш. Био је селектор репрезентације Србије у периоду 2015—2019. године.<ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/odbojka/vesti.php?yyyy=2015&mm=02&dd=03&nav_id=954166 |title=Nikola Grbić selektor Srbije! |publisher=B92 |date=03. 03. 2015 |accessdate=03. 03. 2015}}</ref><ref>{{cite web |title=OSS i Nikola Grbić prekinuli saradnju |url=https://www.ossrb.org/sve-vesti/reprezentacije-kategorija/seniori/12057-oss-i-nikola-grbic-prekinuli-saradnju.html |website=OSSRB - Odbojkaški savez Srbije |accessdate=16. 8. 2019 |language=sr-yu |archive-date=16. 08. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190816121744/https://www.ossrb.org/sve-vesti/reprezentacije-kategorija/seniori/12057-oss-i-nikola-grbic-prekinuli-saradnju.html |url-status=dead }}</ref> Највећи успех постигао је на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]] у Сиднеју 2000, када је освојио златну медаљу. Тренутно је селектор [[Одбојкашка репрезентација Пољске|репрезентације Пољске]]. == Биографија == Син је [[Милош Грбић|Милоша Грбића]] и рођени је брат [[Владимир Грбић|Владимира Грбића]]. Пореклом су из [[Требиње|Требиња]] у [[Република Српска|Републици Српској]].<ref>[http://trebinjelive.info/2015/05/23/vanja-grbic-za-trebinjelive-klek-i-trebinje-su-nerazdvojivi-u-bilo-kom-smislu/ Вања Грбић за Требиње уживо:Требиње и Клек су нераздвојни у било ком смислу]</ref> Са [[Одбојкашка репрезентација Југославије|одбојкашком репрезентацијом Југославије]] је освојио златну медаљу на [[Летње олимпијске игре 2000.|Олимпијским играма 2000.]] у [[Сиднеј]]у и бронзану на [[Летње олимпијске игре 1996.|Олимпијским играма 1996.]] у [[Атланта|Атланти]]. Са репрезентацијом је још освојио сребрну медаљу на [[светско првенство у одбојци 1998.|светском првенству 1998.]] у [[Јапан]]у и бронзану медаљу на [[Светско првенство у одбојци 2010.|СП 2010]]. године у Италији, као и златну медаљу на [[Европско првенство у одбојци 2001.|Европском првенству 2001.]] и бронзану медаљу на [[Европско првенство у одбојци 2007.|Европском првенству 2007.]] [[Југословенски олимпијски комитет]] га је прогласио најбољим мушким спортистом [[1997]]. године, проглашен је за најбољег спортисту [[Војводина|Војводине]] 2010. године, а 2011. је од [[Спортски савез Србије|Спортског савеза Србије]] примио "мајску награду". Од 2015. године је био селектор мушке одбојкашке репрезентације, са којом је 2016. године успео да освоји историјску златну медаљу у Светској лиги у [[Краков]]у. Током 2016. године уврштен је у [[Одбојкашка кућа славних|Одбојкашку кућу славних]].<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/366305/Sport/Odbojka/Nikola-Grbic-useljen-u-odbojkasku-Kucu-slavnih Никола Грбић „усељен” у одбојкашку Кућу славних („Политика”, 23. октобар 2016)]</ref> Водио је тим ЗАКСА из [[пољска|Пољске]].<ref name="#1">{{cite web |title=Grbić: Red je da šampion prvaka Evrope igra u LŠ |url=http://rs.n1info.com/Sport-Klub/Ostali-Sportovi/a549138/Grbic-Red-je-da-sampion-prvaka-Evrope-igra-u-LS.html |website=N1 Srbija |accessdate=3. 12. 2019 |language=sr-Latn |archive-date=03. 12. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191203132426/http://rs.n1info.com/Sport-Klub/Ostali-Sportovi/a549138/Grbic-Red-je-da-sampion-prvaka-Evrope-igra-u-LS.html |url-status=dead }}</ref><ref name="#1"/> Од 2022. године је постављен на место селектора [[Одбојкашка репрезентација Пољске|репрезентације Пољске]].<ref>{{cite web |title=Grbić novi selektor Poljske |url=https://www.b92.net/sport/odbojka/vesti.php?yyyy=2022&mm=01&dd=12&nav_id=2087134 |website=b92 |accessdate=12. 1. 2022 |language=sr-Latn}}</ref> Са репрезентацијом Пољске је освојио бронзану медаљу у Лиги нација 2022. године које је одржано у [[Болоња|Болоњи]].<ref>{{cite web |title=Grbićeva Poljska osvojila bronzu |url=https://www.b92.net/sport/odbojka/vesti.php?yyyy=2022&mm=07&dd=24&nav_id=2189238 |website=b92 |accessdate=24. 7. 2022 |language=sr-Latn}}</ref> == Приватни живот == Ожењен је и има два сина.<ref>[http://www.blic.rs/zabava/vesti/nikola-grbic-je-ozenjen-vec-deset-godina-a-niko-ne-zna-da-mu-je-vencana-kuma-poznata/5bhlj7w Nikola Grbić je oženjen već deset godina, a niko ne zna da mu je venčana kuma poznata manekenka!]</ref> == Играчки успеси == === Репрезентативни === * [[Олимпијске игре]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Летње олимпијске игре 2000.|2000]], [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Летње олимпијске игре 1996.|1996.]] * [[Светско првенство у одбојци|Светско првенство]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светско првенство у одбојци 1998.|1998]], [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Светско првенство у одбојци 2010.|2010.]] * [[Европско првенство у одбојци|Европско првенство]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Европско првенство у одбојци 2001.|2001]], [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Европско првенство у одбојци 1997.|1997]], [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Европско првенство у одбојци 1995.|1995]], [[Европско првенство у одбојци 1999.|1999]], [[Европско првенство у одбојци 2005.|2005]], [[Европско првенство у одбојци 2007.|2007.]] * [[Светска лига у одбојци|Светска лига]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светска лига у одбојци 2003.|2003]], [[Светска лига у одбојци 2005.|2005]], [[Светска лига у одбојци 2008.|2008]], [[Светска лига у одбојци 2009.|2009]], [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Светска лига у одбојци 2002.|2002]], [[Светска лига у одбојци 2004.|2004.]] * бронзе на Светском Купу (2003), Светском купу шампиона (2001) и Светском купу изазивача (1996). == Тренерски успеси == === Репрезентативни === ==== Србија ==== * [[Европско првенство у одбојци|Европско првенство]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Европско првенство у одбојци 2017.|2017.]] * [[Светска лига у одбојци|Светска лига]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Светска лига у одбојци 2016.|2016]], [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светска лига у одбојци 2015.|2015]]. ==== Пољска ==== * [[Лига нација у одбојци|Лига нација]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Лига нација у одбојци 2022.|2022]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Nikola Grbić | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Никола Грбић }} * [https://web.archive.org/web/20091224082607/http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/gr/nikola-grbic-1.html Профил Николе Грбића] на -{www.sports-reference.com}- {{низ |пре=[[Дејан Брђовић]] |списак=Капитен [[Одбојкашка репрезентација Србије|Југославије / СЦГ / Србије]] |после=[[Иван Миљковић]]}} {{Награде Олимпијског комитета Србије}} {{Navboxes|title=Наступи на великим такмичењима|list1= {{ЕП95ЈУГо}} {{ОИ96ЈУГо}} {{ЕП97ЈУГо}} {{СП98ЈУГо}} {{ЕП99ЈУГо}} {{ОИ00ЈУГо}} {{ЕП01ЈУГо}} {{КШ01ЈУГо}} {{СЛ02ЈУГо}} {{СП02ЈУГо}} {{СЛ03СЦГо}} {{ЕП03СЦГо}} {{СК03СЦГо}} {{СЛ04СЦГо}} {{ОИ04СЦГо}} {{СЛ05СЦГо}} {{ЕП05СЦГо}} {{СП06СЦГо}} {{ЕП07СРБо}} {{СЛ08СРБо}} {{ОИ08СРБо}} {{СЛ09СРБо}} {{ЕП09СРБо}} {{СП10СРБо}} {{СЛ15СРБо}} {{ЕП15СРБо}} {{СЛ16СРБо}} }} {{портал бар|Биографија|Србија|Олимпијске игре}} {{DEFAULTSORT:Грбић, Никола}} [[Категорија:Рођени 1973.]] [[Категорија:Спортисти из Зрењанина]] [[Категорија:Југословенски одбојкаши]] [[Категорија:Српски одбојкаши]] [[Категорија:Српски одбојкашки тренери]] [[Категорија:Одбојкаши Војводине]] [[Категорија:Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 1996.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1996.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1996.]] [[Категорија:Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 2000.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2000.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2000.]] [[Категорија:Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 2004.]] [[Категорија:Олимпијци Србије и Црне Горе на Летњим олимпијским играма 2004.]] [[Категорија:Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 2008.]] [[Категорија:Српски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2008.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у одбојци]] [[Категорија:Освајачи златних олимпијских медаља за СР Југославију/Србију и Црну Гору]] [[Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за СР Југославију/Србију и Црну Гору]] [[Категорија:Олимпијски победници у одбојци]] [[Категорија:Европски прваци у одбојци]] [[Категорија:Освајачи медаља на Европским првенствима за Србију]] [[Категорија:Селектори одбојкашке репрезентације Србије]] sr8zvdfq6yqu9u1an1masvx738pqrsb 25121431 25121429 2022-07-24T18:55:44Z Soundwaweserb 82964 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Одбојкаш | име = Никола Грбић | слика = Nikola Grbić 2016.jpg | ширина_слике = 175px | опис_слике = Никола Грбић на конференцији за штампу током Светске лиге у Техерану у јулу 2016. | пуно_име = Никола Грбић | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1973|9|6|год=да}} | место_рођења = [[Клек (Зрењанин)|Клек]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = {{застава|Србија}} | висина = 195 -{cm}- | вебсајт = | године = 1987—1990<br />1993—1994<br />1994—1995<br />1995—1996<br />1996—1997<br />1997—1999<br />1999—2000<br />2000—2003<br />2003—2007<br />2007—2009<br />2009—2013<br />2013—2014 | клубови = [[ОК Клек Србијашуме|ГИК Банат]]<br />[[ОК Војводина|Војводина]]<br />[[ОК Палово Габеца|Габеца Монтићари]]<br />[[ОК Трако Катаниа|ТНТ Трако Катаниа]]<br />[[ОК Палово Габеца|Габеца Фад Монтићари]]<br />[[ОК Пијемонте Волеј|ТНТ Алпитур Кунео]]<br />[[ОК Сислеј Волеј|Сислеј Тревисо]]<br />[[ОК Асистел Милано|Асистел Милано]]<br />[[ОК Копра Волеј|Копра Пјаченца]]<br />[[ОК Трентино Волеј|Итас Дијатек Трентино]]<br />[[ОК Пијемонте Волеј]]<br />[[ОК Зенит]] | смеч = 346 -{cm}- | блок = 320 -{cm}- | позиција = | репрезентација_(име) = [[Одбојкашка репрезентација Србије|СРЈ / СЦГ / Србија]] | репрезентација_(године) = 1995—2010 | репрезентација_(утакмица) = | тренерске_године = 2014—2015<br />2015—2019<br />2016—2019<br />2019—2021<br />2021—<br />2022— | тренерски_клубови = [[ОК Перуђа|Перуђа]]<br />[[Одбојкашка репрезентација Србије|Србија]]<br />[[ОК Верона|Верона]]<br />[[ОК ЗАКСА|ЗАКСА]]<br />[[ОК Перуђа|Перуђа]]<br />[[Одбојкашка репрезентација Пољске|Пољска]] | каријера = | награде = | медаље = {{медаља спорт|[[Одбојка]]}} {{медаља такмичење|[[Олимпијске игре]]}} {{медаља бронза|[[Летње олимпијске игре 1996.|1996. Атланта]]|[[Југославија]]}} {{медаља злато|[[Летње олимпијске игре 2000.|2000. Сиднеј]]|[[Југославија]]}} {{медаља такмичење|[[Светско првенство у одбојци|Светско првенство]]}} {{медаља сребро|[[Светско првенство у одбојци 1998.|1998. Јапан]]|[[Југославија]]}} {{медаља бронза|[[Светско првенство у одбојци 2010.|2010. Италија]]|[[Србија]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у одбојци|Европско првенство]]}} {{медаља бронза|[[Европско првенство у одбојци 1995.|1995. Грчка]]|[[Југославија]]}} {{медаља сребро|[[Европско првенство у одбојци 1997.|1997. Холандија]]|[[Југославија]]}} {{медаља бронза|[[Европско првенство у одбојци 1999.|1999. Аустрија]]|[[Југославија]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у одбојци 2001.|2001. Чешка]]|[[Југославија]]}} {{медаља бронза|[[Европско првенство у одбојци 2005.|2005. Италија/Србија и Црна Гора]]|[[Србија и Црна Гора|СЦГ]]}} {{медаља бронза|[[Европско првенство у одбојци 2007.|2007. Русија]]|[[Србија]]}} {{медаља такмичење|[[Велики куп шампиона у одбојци|Велики куп шампиона]]}} {{медаља бронза|[[Велики куп шампиона у одбојци 2001.|2001. Јапан]]|[[Југославија]]}} {{медаља такмичење|[[Светски куп у одбојци|Светски куп]]}} {{медаља бронза|[[Светски куп у одбојци 2003.|2003. Јапан]]|[[Југославија]]}} {{медаља такмичење|[[Светска лига у одбојци|Светска лига]]}} {{медаља бронза|[[Светска лига у одбојци 2002.|2002. Бело Хоризонте]]|[[Југославија]]}} {{медаља сребро|[[Светска лига у одбојци 2003.|2003. Мадрид]]|[[Југославија]]}} {{медаља бронза|[[Светска лига у одбојци 2004.|2004. Рим]]|[[Србија и Црна Гора|СЦГ]]}} {{медаља сребро|[[Светска лига у одбојци 2005.|2005. Београд]]|[[Србија и Црна Гора|СЦГ]]}} {{медаља сребро|[[Светска лига у одбојци 2008.|2008. Рио де Женеиро]]|[[Србија]]}} {{медаља сребро|[[Светска лига у одбојци 2009.|2009. Београд]]|[[Србија]]}} }} '''Никола Грбић''' ([[6. септембар]] [[1973]]) је бивши [[Србија|српски]] [[одбојка]]ш. Био је селектор репрезентације Србије у периоду 2015—2019. године.<ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/odbojka/vesti.php?yyyy=2015&mm=02&dd=03&nav_id=954166 |title=Nikola Grbić selektor Srbije! |publisher=B92 |date=03. 03. 2015 |accessdate=03. 03. 2015}}</ref><ref>{{cite web |title=OSS i Nikola Grbić prekinuli saradnju |url=https://www.ossrb.org/sve-vesti/reprezentacije-kategorija/seniori/12057-oss-i-nikola-grbic-prekinuli-saradnju.html |website=OSSRB - Odbojkaški savez Srbije |accessdate=16. 8. 2019 |language=sr-yu |archive-date=16. 08. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190816121744/https://www.ossrb.org/sve-vesti/reprezentacije-kategorija/seniori/12057-oss-i-nikola-grbic-prekinuli-saradnju.html |url-status=dead }}</ref> Највећи успех постигао је на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]] у Сиднеју 2000, када је освојио златну медаљу. Тренутно је селектор [[Одбојкашка репрезентација Пољске|репрезентације Пољске]]. == Биографија == Син је [[Милош Грбић|Милоша Грбића]] и рођени је брат [[Владимир Грбић|Владимира Грбића]]. Пореклом су из [[Требиње|Требиња]] у [[Република Српска|Републици Српској]].<ref>[http://trebinjelive.info/2015/05/23/vanja-grbic-za-trebinjelive-klek-i-trebinje-su-nerazdvojivi-u-bilo-kom-smislu/ Вања Грбић за Требиње уживо:Требиње и Клек су нераздвојни у било ком смислу]</ref> Са [[Одбојкашка репрезентација Југославије|одбојкашком репрезентацијом Југославије]] је освојио златну медаљу на [[Летње олимпијске игре 2000.|Олимпијским играма 2000.]] у [[Сиднеј]]у и бронзану на [[Летње олимпијске игре 1996.|Олимпијским играма 1996.]] у [[Атланта|Атланти]]. Са репрезентацијом је још освојио сребрну медаљу на [[светско првенство у одбојци 1998.|светском првенству 1998.]] у [[Јапан]]у и бронзану медаљу на [[Светско првенство у одбојци 2010.|СП 2010]]. године у Италији, као и златну медаљу на [[Европско првенство у одбојци 2001.|Европском првенству 2001.]] и бронзану медаљу на [[Европско првенство у одбојци 2007.|Европском првенству 2007.]] [[Југословенски олимпијски комитет]] га је прогласио најбољим мушким спортистом [[1997]]. године, проглашен је за најбољег спортисту [[Војводина|Војводине]] 2010. године, а 2011. је од [[Спортски савез Србије|Спортског савеза Србије]] примио "мајску награду". Од 2015. године је био селектор мушке одбојкашке репрезентације Србије, са којом је 2016. године успео да освоји историјску златну медаљу у Светској лиги у [[Краков]]у. Током 2016. године уврштен је у [[Одбојкашка кућа славних|Одбојкашку кућу славних]].<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/366305/Sport/Odbojka/Nikola-Grbic-useljen-u-odbojkasku-Kucu-slavnih Никола Грбић „усељен” у одбојкашку Кућу славних („Политика”, 23. октобар 2016)]</ref> Водио је тим ЗАКСА из [[пољска|Пољске]].<ref name="#1">{{cite web |title=Grbić: Red je da šampion prvaka Evrope igra u LŠ |url=http://rs.n1info.com/Sport-Klub/Ostali-Sportovi/a549138/Grbic-Red-je-da-sampion-prvaka-Evrope-igra-u-LS.html |website=N1 Srbija |accessdate=3. 12. 2019 |language=sr-Latn |archive-date=03. 12. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191203132426/http://rs.n1info.com/Sport-Klub/Ostali-Sportovi/a549138/Grbic-Red-je-da-sampion-prvaka-Evrope-igra-u-LS.html |url-status=dead }}</ref><ref name="#1"/> Од 2022. године је постављен на место селектора [[Одбојкашка репрезентација Пољске|репрезентације Пољске]].<ref>{{cite web |title=Grbić novi selektor Poljske |url=https://www.b92.net/sport/odbojka/vesti.php?yyyy=2022&mm=01&dd=12&nav_id=2087134 |website=b92 |accessdate=12. 1. 2022 |language=sr-Latn}}</ref> Са репрезентацијом Пољске је освојио бронзану медаљу у Лиги нација 2022. године које је одржано у [[Болоња|Болоњи]].<ref>{{cite web |title=Grbićeva Poljska osvojila bronzu |url=https://www.b92.net/sport/odbojka/vesti.php?yyyy=2022&mm=07&dd=24&nav_id=2189238 |website=b92 |accessdate=24. 7. 2022 |language=sr-Latn}}</ref> == Приватни живот == Ожењен је и има два сина.<ref>[http://www.blic.rs/zabava/vesti/nikola-grbic-je-ozenjen-vec-deset-godina-a-niko-ne-zna-da-mu-je-vencana-kuma-poznata/5bhlj7w Nikola Grbić je oženjen već deset godina, a niko ne zna da mu je venčana kuma poznata manekenka!]</ref> == Играчки успеси == === Репрезентативни === * [[Олимпијске игре]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Летње олимпијске игре 2000.|2000]], [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Летње олимпијске игре 1996.|1996.]] * [[Светско првенство у одбојци|Светско првенство]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светско првенство у одбојци 1998.|1998]], [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Светско првенство у одбојци 2010.|2010.]] * [[Европско првенство у одбојци|Европско првенство]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Европско првенство у одбојци 2001.|2001]], [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Европско првенство у одбојци 1997.|1997]], [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Европско првенство у одбојци 1995.|1995]], [[Европско првенство у одбојци 1999.|1999]], [[Европско првенство у одбојци 2005.|2005]], [[Европско првенство у одбојци 2007.|2007.]] * [[Светска лига у одбојци|Светска лига]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светска лига у одбојци 2003.|2003]], [[Светска лига у одбојци 2005.|2005]], [[Светска лига у одбојци 2008.|2008]], [[Светска лига у одбојци 2009.|2009]], [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Светска лига у одбојци 2002.|2002]], [[Светска лига у одбојци 2004.|2004.]] * бронзе на Светском Купу (2003), Светском купу шампиона (2001) и Светском купу изазивача (1996). == Тренерски успеси == === Репрезентативни === ==== Србија ==== * [[Европско првенство у одбојци|Европско првенство]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Европско првенство у одбојци 2017.|2017.]] * [[Светска лига у одбојци|Светска лига]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Светска лига у одбојци 2016.|2016]], [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светска лига у одбојци 2015.|2015]]. ==== Пољска ==== * [[Лига нација у одбојци|Лига нација]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Лига нација у одбојци 2022.|2022]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Nikola Grbić | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Никола Грбић }} * [https://web.archive.org/web/20091224082607/http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/gr/nikola-grbic-1.html Профил Николе Грбића] на -{www.sports-reference.com}- {{низ |пре=[[Дејан Брђовић]] |списак=Капитен [[Одбојкашка репрезентација Србије|Југославије / СЦГ / Србије]] |после=[[Иван Миљковић]]}} {{Награде Олимпијског комитета Србије}} {{Navboxes|title=Наступи на великим такмичењима|list1= {{ЕП95ЈУГо}} {{ОИ96ЈУГо}} {{ЕП97ЈУГо}} {{СП98ЈУГо}} {{ЕП99ЈУГо}} {{ОИ00ЈУГо}} {{ЕП01ЈУГо}} {{КШ01ЈУГо}} {{СЛ02ЈУГо}} {{СП02ЈУГо}} {{СЛ03СЦГо}} {{ЕП03СЦГо}} {{СК03СЦГо}} {{СЛ04СЦГо}} {{ОИ04СЦГо}} {{СЛ05СЦГо}} {{ЕП05СЦГо}} {{СП06СЦГо}} {{ЕП07СРБо}} {{СЛ08СРБо}} {{ОИ08СРБо}} {{СЛ09СРБо}} {{ЕП09СРБо}} {{СП10СРБо}} {{СЛ15СРБо}} {{ЕП15СРБо}} {{СЛ16СРБо}} }} {{портал бар|Биографија|Србија|Олимпијске игре}} {{DEFAULTSORT:Грбић, Никола}} [[Категорија:Рођени 1973.]] [[Категорија:Спортисти из Зрењанина]] [[Категорија:Југословенски одбојкаши]] [[Категорија:Српски одбојкаши]] [[Категорија:Српски одбојкашки тренери]] [[Категорија:Одбојкаши Војводине]] [[Категорија:Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 1996.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1996.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1996.]] [[Категорија:Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 2000.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2000.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2000.]] [[Категорија:Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 2004.]] [[Категорија:Олимпијци Србије и Црне Горе на Летњим олимпијским играма 2004.]] [[Категорија:Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 2008.]] [[Категорија:Српски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2008.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у одбојци]] [[Категорија:Освајачи златних олимпијских медаља за СР Југославију/Србију и Црну Гору]] [[Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за СР Југославију/Србију и Црну Гору]] [[Категорија:Олимпијски победници у одбојци]] [[Категорија:Европски прваци у одбојци]] [[Категорија:Освајачи медаља на Европским првенствима за Србију]] [[Категорија:Селектори одбојкашке репрезентације Србије]] 3e3po29pue5mkusf6h4jk5vft5n1rnf 0 113784 25121621 24014916 2022-07-24T22:12:36Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki {{short description|Капацитет за контролу, дискрецију или политичку самоуправу}}{{rut}} [[Датотека:Liberty Bell 2017a.jpg|десно|мини|250п|Звоно слободе]] '''Аутономија''', преведен са [[Грчки језик|грчког језика]] значи: ''-{αυτονομία}-'' — „самозакоње“ (''-{αυτο}-'' — „сам“ и ''-{νομος}-'' — „закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као ''одређени степен самосталности'' мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: [[Потчињеност|потчињености]] и [[Независност|независности]].<ref>{{cite web |title=Šta znači AUTONOMIJA? |url=http://staznaci.com/autonomija |website=Šta Znači |accessdate=20. 1. 2020}}</ref> Autonomous [[organization]]s or [[institution]]s are independent or self-governing. Autonomy can also be defined from a [[human resources]] perspective, where it denotes a (relatively high) level of discretion granted to an employee in his or her work.<ref>{{cite book |last=Dewey|first=C.R.|title=Autonomy without a self }}</ref> In such cases, autonomy is known to generally increase [[job satisfaction]]. [[Self-actualization|Self-actualized]] individuals are thought to operate autonomously of external expectations.<ref>{{Cite journal|last=Bordages|first=John Walter|date=1989-06-01|title=Self-Actualization and Personal Autonomy|journal=Psychological Reports|language=en|volume=64|issue=3_suppl|pages=1263–1266|doi=10.2466/pr0.1989.64.3c.1263|s2cid=146406002|issn=0033-2941}}</ref> In a [[Medicine|medical]] context, respect for a patient's personal autonomy is considered one of many fundamental [[Medical ethics|ethical principles in medicine]]. == Социологија == In the [[sociology of knowledge]], a controversy over the boundaries of autonomy inhibited analysis of any concept beyond relative autonomy,<ref>[[:fr:Pierre Bourdieu|BOURDIEU, 2001]] (MARANHÃO, 2005; [http://www.encontroanpocs.org.br/2006/lista_gt.asp?atvid=26&entid=66 2006] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101008165230/http://www.encontroanpocs.org.br/2006/lista_gt.asp?atvid=26&entid=66|date=October 8, 2010}}; [https://web.archive.org/web/20070610214637/http://www.sbsociologia.com.br/congresso_v02/papers/GT3%20Ci%C3%AAncia%2C%20Tecnologia%20e%20Inova%C3%A7%C3%A3o%20Social/A%20Autonomia%20Reflexiva%20e%20o%20Fomento%20do%20CNPq%20%C3%A0%20Pesquisa%20no%20Campo%20da%20Sociologia%20%282000-2006%29.pdf 2007]; SOBRAL & MARANHÃO, 2008</ref> until a typology of autonomy was created and developed within [[science and technology studies]]. According to it, the institution of science's existing autonomy is “[[reflexive autonomy]]”: actors and structures within the [[scientific]] field are able to translate or to reflect diverse themes presented by social and political fields, as well as influence them regarding the thematic choices on research projects. ===Institutional autonomy=== [[Institutional]] autonomy is having the capacity as a legislator to be able to implant and pursue official goals. Autonomous institutions are responsible for finding sufficient resources or modifying their plans, programs, courses, responsibilities, and services accordingly.<ref>Evans, P. B., Rueschemeyer, D., & Skocpol, T. (1985). Bringing the state back in.</ref> But in doing so, they must contend with any obstacles that can occur, such as social pressure against cut-backs or socioeconomic difficulties. From a legislator's point of view, to increase institutional autonomy, conditions of [[self-managed economy|self-management]] and institutional self-governance must be put in place. An increase in leadership and a redistribution of decision-making responsibilities would be beneficial to the research of resources.<ref>Neave, G. (2012). The evaluative state, institutional autonomy and re-engineering higher education in Western Europe: The prince and his pleasure.</ref> Institutional autonomy was often seen as a synonym for [[self-determination]], and many governments feared that it would lead institutions to an [[irredentist]] or [[secessionist]] region. But autonomy should be seen as a solution to self-determination struggles. Self-determination is a movement toward independence, whereas autonomy is a way to accommodate the distinct regions/groups within a country. Institutional autonomy can diffuse conflicts regarding minorities and ethnic groups in a society. Allowing more autonomy to groups and institutions helps create diplomatic relationships between them and the central government.<ref>Weller, M., & Wolff, S. (2014). Autonomy, self-governance, and conflict resolution: Innovative approaches to institutional design in divided societies.</ref> == Политика == {{main|Autonomism (political doctrine)|Political freedom}}{{See also|Autonomous administrative division}} In governmental parlance, autonomy refers to self-governance. An example of an autonomous jurisdiction was the former United States governance of the [[Philippine Islands]]. The ''Philippine Autonomy Act of 1916'' provided the framework for the creation of an autonomous government under which the [[Filipino people]] had broader domestic autonomy than previously, although it reserved certain privileges to the United States to protect its [[sovereignty|sovereign]] rights and interests.<ref name=CorpusJuris>{{Cite encyclopedia|title=Philippine Bill of 1902 (note: Philippine Autonomy Act) |encyclopedia=Corpus Juris |url=http://thecorpusjuris.com/constitutions/philippine-autonomy-act.php |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160525075502/http://www.thecorpusjuris.com/constitutions/philippine-autonomy-act.php |archive-date=2016-05-25 |date=July 1902 }}</ref> Other examples include [[Kosovo]] (as the [[Socialist Autonomous Province of Kosovo]]) under the former Yugoslav government of [[Josip Broz Tito|Marshal Tito]]<ref>{{Cite book |first1=Melissa Katherine |last1=Bokovoy |first2=Jill A. |last2=Irvine |first3=Carol S. |last3=Lilly |year=1997 |title=State-society relations in Yugoslavia, 1945–1992 |location=New York |publisher=St. Martin's Press |pages=[https://archive.org/details/statesocietyrela00meli/page/295 295–301] |isbn=978-0-312-12690-2 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/statesocietyrela00meli/page/295 }}</ref> and [[Puntland]] Autonomous Region within [[Federal Republic of Somalia]]. == Филозофија == Autonomy is a key concept that has a broad impact on different fields of [[philosophy]]. In [[metaphysical philosophy]],<ref>{{cite book |title=Encyclopedia.com |url=https://www.encyclopedia.com/philosophy-and-religion/philosophy/philosophy-terms-and-concepts/metaphysics |chapter=Metaphysics}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|year=2011|title=metaphysics|dictionary=American Heritage Dictionary of the English Language|url=https://www.thefreedictionary.com/metaphysics|access-date=24 November 2018|edition=5th}}</ref> the concept of autonomy is referenced in discussions about [[free will]], [[fatalism]], [[determinism]], and [[Agency (philosophy)|agency]]. In [[moral philosophy]], autonomy refers to subjecting oneself to objective moral law.<ref>[http://plato.stanford.edu/entries/autonomy-moral/#BasDis Autonomy in Moral and Political Philosophy (Stanford Encyclopedia of Philosophy)]. Plato.stanford.edu. Retrieved on 2013-07-12.</ref> === According to Kant === [[Immanuel Kant]] (1724–1804) defined autonomy by three themes regarding [[contemporary ethics]]. Firstly, autonomy as the right for one to make their own decisions excluding any interference from others. Secondly, autonomy as the capacity to make such decisions through one's own independence of mind and after personal reflection. Thirdly, as an ideal way of living life autonomously. In summary, autonomy is the [[Moral rights|moral right]] one possesses, or the capacity we have in order to think and make decisions for oneself providing some degree of control or power over the events that unfold within one's everyday life.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=HlJ8BbjLXSAC&q=philosophy+and+autonomy+and+kant|title=Kant on Moral Autonomy|last=Sensen|first=Oliver|date=2013|publisher=Cambridge University Press|isbn=9781107004863}}</ref> === According to Nietzsche === [[Friedrich Nietzsche]] wrote about autonomy and the moral fight.<ref>{{cite journal|url=https://ndpr.nd.edu/news/24779-nietzsche-on-freedom-and-autonomy/ |title=Review of ''Nietzsche on Freedom and Autonomy'' |access-date=2014-04-02 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20140407061713/https://ndpr.nd.edu/news/24779-nietzsche-on-freedom-and-autonomy/ |archive-date=2014-04-07 |date=2011-07-31 |last1=Reginster |first1=Bernard }}</ref> Autonomy in this sense is referred to as the free self and entails several aspects of the self, including self-respect and even self-love. This can be interpreted as influenced by [[Immanuel Kant|Kant]] ([[Self respect|self-respect]]) and [[Aristotle]] ([[self-love]]). For Nietzsche, valuing [[Ethics|ethical]] autonomy can dissolve the conflict between love (self-love) and law (self-respect) which can then translate into reality through experiences of being self-responsible. Because Nietzsche defines having a sense of freedom with being [[Personal responsibility|responsible]] for one's own life, freedom and self-responsibility can be very much linked to autonomy.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=D2a9e-FarAYC&q=philosophy+and+autonomy|title=Nietzsche on Freedom and Autonomy|last1=Gemes|first1=Ken|last2=May|first2=Simon|date=2009-05-07|publisher=OUP Oxford|isbn=9780191607882}}</ref> === According to Piaget === The [[Switzerland|Swiss]] philosopher [[Jean Piaget]] (1896-1980) believed that autonomy comes from within and results from a "free decision". It is of [[Intrinsic value (ethics)|intrinsic value]] and the morality of autonomy is not only accepted but obligatory. When an attempt at social interchange occurs, it is reciprocal, ideal and natural for there to be autonomy regardless of why the collaboration with others has taken place. For Piaget, the term autonomous can be used to explain the idea that rules are self-chosen. By choosing which rules to follow or not, we are in turn determining our own [[Behavior|behaviour]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=3zEfxTytFnIC&q=autonomy+and+piaget&pg=PA84|title=Piaget's Construction of the Child's Reality|last=Sugarman|first=Susan|date=1990-01-26|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521379670}}</ref> ==Историја== Некада је аутономија подразумевала висок степен [[Самосталност|самосталности]]. Али, ''све тече и мења се'' (''-{panta rei}-''). У савременом свету са све већим прожимањем (не само путем [[Интернет|Интернета]] и [[Медији|медија]]) и глобализацијом економије, аутономија постаје ''етапа глобалне интеграције''. Аутономија престаје да бива чување затечених тековина у заветрини изолације. Зато се и увећао број облика аутономије. ==Подела== Аутономија може бити: * [[Политичка аутономија|политичка]], * [[Етничка аутономија|етничка]], * [[Културна аутономија|културна]], * [[Економска аутономија|економска]], * [[Функционална и верска аутономија|функционална и/или верска]]. У [[филозофија|филозофији]] и етици, аутономија је [[способност]] ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „''[[Речник социјалног рада]]''“, уз одобрење аутора.</ref>. У [[психологија|психологији]] [[личност]]и, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом [[понашање|понашању]] и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину. У [[физиологија|физиологији]], аутономни нервни [[систем]] је независан у односу на централни. У [[политика|политици]], самосталност управљања у оквиру једне државе.<ref>{{cite web |title=Pojam teritorijalne autonomije |url=https://www.docsity.com/sr/pojam-teritorijalne-autonomije-skripta-ustavno-pravo/370304/ |website=Doc sity |accessdate=20. 1. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{cite book |last = Meyendorff |first = John |author-link = John Meyendorff |year = 1989 |title = Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. |series = The Church in history |volume = 2 |location = Crestwood, NY |publisher = St. Vladimir's Seminary Press |isbn = 978-0-88-141056-3 |url = https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ }} * M. Weller and S. Wolff (eds), Autonomy, Self-governance and Conflict Resolution: Innovative Approaches to Institutional Design in Divided Societies. Abingdon, Routledge, 2005 * P.M. Olausson, Autonomy and Islands, A Global Study of the Factors that determine Island Autonomy. Åbo: Åbo Akademi University Press, 2007. * Thomas Benedikter (ed.), [http://www.eurac.edu/en/research/institutes/imr/Documents/Deliverable_No_9_Update_Set_educational_material.pdf Solving Ethnic Conflict through Self-Government - A Short Guide to Autonomy in Europe and South Asia], EURAC Bozen 2009, * Thomas Benedikter, 100 Years of Modern Territorial Autonomy - Autonomy around the World, Berlin/Zürich, LIT 2021, {{ISBN|978-3-643-91401-9}} (pb) * Thomas Benedikter, The World's Modern Autonomy Systems, EURAC Bozen 2010; https://www.academia.edu/44170136/The_Worlds_Modern_Autonomy_Systems * Hannah Arendt, "What is Freedom?", ''Between Past and Future: Eight Exercises in Political Thought'', (New York: Penguin, 1993). * Iris Marion Young, "Five Faces of Oppression", ''Justice and the Politics of Difference" (Princeton University press, 1990), 39–65. * Michael Sandel, ''Justice: What's the Right Thing to Do?'' (Farrar, Straus and Giroux, 2010). * Amartya Sen, ''Development as Freedom'' (Anchor Books, 2000). * [[Karl Marx]], "Alienated Labour" in ''Early Writings''. * Isaiah Berlin, ''Liberty'' (Oxford 2004). * Charles Taylor, "What's Wrong With Negative Liberty?", ''Philosophy and the Human Sciences: Philosophical Papers'' (Cambridge, 1985), 211–229. * Ralph Waldo Emerson, "[http://www.emersoncentral.com/selfreliance.htm Self-Reliance]"; Nikolas Kompridis, "Struggling Over the Meaning of Recognition: A Matter of Identity, Justice or Freedom?" in ''European Journal of Political Theory'' July 2007 vol. 6 no. 3 pp. 277–289. * Alasdair MacIntyre, "The Virtues of Acknowledged Dependence", ''Rational Dependent Animals: Why Humans Need the Virtues'' (Open Court, 2001). * {{cite book|title=Capitalism and Freedom|url=https://archive.org/details/capitalismfreedo00frie|url-access=registration|last=Friedman|first=Milton|publisher=University of Chicago Press|year=1962}} * {{cite journal|last=Hahnel|first=R. |date=2009-03-01|title=Why the Market Subverts Democracy|journal=American Behavioral Scientist|language=en|volume=52|issue=7 |pages=1006–1022|doi=10.1177/0002764208327672 |citeseerx=10.1.1.563.8688|s2cid=56576412}} * Nikolas Kompridis, "The Idea of a New Beginning: A Romantic Source of Normativity and Freedom" in ''Philosophical Romanticism'' (New York: Routledge, 2007), 32–59. * Michel Foucault, "The Subject and Power" in Paul Rabinow and Nikolas S. Rose, eds., ''The Essential Foucault''. * {{cite book|title=The History of Freedom and Other Essays|url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.164137|last=Acton|first=John D.|year=1907|publisher= Macmillan|location=London|page=[https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.164137/page/n35 4]}} * {{Cite journal|last=MacCallum|first=Gerald|date=July 1967|title=Negative and Positive Freedom|url=http://mcv.planc.ee/misc/doc/filosoofia/artiklid/Gerald%20MacCallum%20-%20Negative%20and%20Positive%20Freedom.pdf|journal=The Philosophical Review|volume=73|issue=3}} * Hannah Arendt, "What is Freedom?", ''Between Past and Future: Eight exercises in political thought'' (New York: Penguin, 1993). * {{cite book|title=On revolution|last=Hannah|first=Arendt|publisher=Penguin Books|year=1965|isbn=9780140184211|edition=Reprinted|location=London|pages=[https://archive.org/details/onrevolution00aren_0/page/211 211]|oclc=25458723|url-access=registration|url=https://archive.org/details/onrevolution00aren_0/page/211}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons category|Autonomy}} * Kastner, Jens. [http://www.uni-bielefeld.de/cias/wiki/a_Autonomy.html "Autonomy"] (2015). University Bielefeld - Center for InterAmerican Studies. * [http://www.autonomy.viainteraxion.org "Development initiatives strategies for self-sustainability"] * Alberto Abadie (October 2004). [https://web.archive.org/web/20090930232627/http://ksghome.harvard.edu/~aabadie/povterr.pdf "Poverty, Political Freedom, and the Roots of Terrorism"] (PDF). Harvard University and NBER. * [http://gsociology.icaap.org/report/polsum.html "Brief review of trends in political change: freedom and conflict"]. * [http://histclo.com/cih/free.html "Freedom: The Great Gift of the West"]. {{светоназор|аспекти|state=collapsed}} {{етика}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филозофска терминологија]] [[Категорија:Грчки изрази]] [[Категорија:Политика]] [[Категорија:Врлине]] nxpfwxhu8pq74cxi7ioydm0yelbv93y 25121738 25121621 2022-07-25T00:02:59Z Dcirovic 57122 /* Социологија */ wikitext text/x-wiki {{short description|Капацитет за контролу, дискрецију или политичку самоуправу}}{{rut}} [[Датотека:Liberty Bell 2017a.jpg|десно|мини|250п|Звоно слободе]] '''Аутономија''', преведен са [[Грчки језик|грчког језика]] значи: ''-{αυτονομία}-'' — „самозакоње“ (''-{αυτο}-'' — „сам“ и ''-{νομος}-'' — „закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као ''одређени степен самосталности'' мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: [[Потчињеност|потчињености]] и [[Независност|независности]].<ref>{{cite web |title=Šta znači AUTONOMIJA? |url=http://staznaci.com/autonomija |website=Šta Znači |accessdate=20. 1. 2020}}</ref> Autonomous [[organization]]s or [[institution]]s are independent or self-governing. Autonomy can also be defined from a [[human resources]] perspective, where it denotes a (relatively high) level of discretion granted to an employee in his or her work.<ref>{{cite book |last=Dewey|first=C.R.|title=Autonomy without a self }}</ref> In such cases, autonomy is known to generally increase [[job satisfaction]]. [[Self-actualization|Self-actualized]] individuals are thought to operate autonomously of external expectations.<ref>{{Cite journal|last=Bordages|first=John Walter|date=1989-06-01|title=Self-Actualization and Personal Autonomy|journal=Psychological Reports|language=en|volume=64|issue=3_suppl|pages=1263–1266|doi=10.2466/pr0.1989.64.3c.1263|s2cid=146406002|issn=0033-2941}}</ref> In a [[Medicine|medical]] context, respect for a patient's personal autonomy is considered one of many fundamental [[Medical ethics|ethical principles in medicine]]. == Социологија == У [[sociology of knowledge|социологији знања]], контроверза око граница аутономије инхибирала је анализу било ког концепта изван релативне аутономије,<ref>[[:fr:Pierre Bourdieu|BOURDIEU, 2001]] (MARANHÃO, 2005; [http://www.encontroanpocs.org.br/2006/lista_gt.asp?atvid=26&entid=66 2006] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101008165230/http://www.encontroanpocs.org.br/2006/lista_gt.asp?atvid=26&entid=66|date=October 8, 2010}}; [https://web.archive.org/web/20070610214637/http://www.sbsociologia.com.br/congresso_v02/papers/GT3%20Ci%C3%AAncia%2C%20Tecnologia%20e%20Inova%C3%A7%C3%A3o%20Social/A%20Autonomia%20Reflexiva%20e%20o%20Fomento%20do%20CNPq%20%C3%A0%20Pesquisa%20no%20Campo%20da%20Sociologia%20%282000-2006%29.pdf 2007]; SOBRAL & MARANHÃO, 2008</ref> све док није створена и развијена типологија аутономије у оквиру [[science and technology studies|научних и технолошких студија]]. Према њему, институција постојеће аутономије науке је „[[reflexive autonomy|рефлексивна аутономија]]“: актери и структуре унутар [[scientific|научног]] поља су у стању да преводе или одражавају различите теме представљене у друштвеним и политичким областима, као и да утичу на њих у погледу тематских избора у истраживању. пројектима. === Институционална аутономија === [[Institutional|Институционална]] аутономија је поседовање законодавних овлаштења да може да уводи и следи званичне циљеве. Аутономне институције су одговорне за проналажење довољних ресурса или за модификацију својих планова, програма, курсева, одговорности и услуга у складу са тим.<ref>Evans, P. B., Rueschemeyer, D., & Skocpol, T. (1985). Bringing the state back in.</ref> Али чинећи то, морају да се изборе са свим препрекама које се могу појавити, као што је друштвени притисак против ограничења или социоекономске потешкоће. Са становишта законодавца, да би се повећала институционална аутономија, морају се успоставити услови [[self-managed economy|самоуправљања]] и институционалне самоуправе. Повећање лидерства и прерасподела одговорности за доношење одлука били би корисни за истраживање ресурса.<ref>Neave, G. (2012). The evaluative state, institutional autonomy and re-engineering higher education in Western Europe: The prince and his pleasure.</ref> Институционална аутономија се често сматрала синонимом за [[self-determination|самоопредељење]], а многе владе су се плашиле да ће то довести институције до [[irredentist|иредентистичког]] или [[secessionist|сецесионистичког]] региона. Али аутономију треба посматрати као решење за борбу за самоопредељење. Самоопредељење је кретање ка независности, док је аутономија начин да се прилагоди различитим регионима/групама унутар земље. Институционална аутономија може да ублажи сукобе у вези са мањинама и етничким групама у друштву. Омогућавање веће аутономије групама и институцијама помаже у стварању дипломатских односа између њих и централне владе.<ref>Weller, M., & Wolff, S. (2014). Autonomy, self-governance, and conflict resolution: Innovative approaches to institutional design in divided societies.</ref> == Политика == {{main|Autonomism (political doctrine)|Political freedom}}{{See also|Autonomous administrative division}} In governmental parlance, autonomy refers to self-governance. An example of an autonomous jurisdiction was the former United States governance of the [[Philippine Islands]]. The ''Philippine Autonomy Act of 1916'' provided the framework for the creation of an autonomous government under which the [[Filipino people]] had broader domestic autonomy than previously, although it reserved certain privileges to the United States to protect its [[sovereignty|sovereign]] rights and interests.<ref name=CorpusJuris>{{Cite encyclopedia|title=Philippine Bill of 1902 (note: Philippine Autonomy Act) |encyclopedia=Corpus Juris |url=http://thecorpusjuris.com/constitutions/philippine-autonomy-act.php |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160525075502/http://www.thecorpusjuris.com/constitutions/philippine-autonomy-act.php |archive-date=2016-05-25 |date=July 1902 }}</ref> Other examples include [[Kosovo]] (as the [[Socialist Autonomous Province of Kosovo]]) under the former Yugoslav government of [[Josip Broz Tito|Marshal Tito]]<ref>{{Cite book |first1=Melissa Katherine |last1=Bokovoy |first2=Jill A. |last2=Irvine |first3=Carol S. |last3=Lilly |year=1997 |title=State-society relations in Yugoslavia, 1945–1992 |location=New York |publisher=St. Martin's Press |pages=[https://archive.org/details/statesocietyrela00meli/page/295 295–301] |isbn=978-0-312-12690-2 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/statesocietyrela00meli/page/295 }}</ref> and [[Puntland]] Autonomous Region within [[Federal Republic of Somalia]]. == Филозофија == Autonomy is a key concept that has a broad impact on different fields of [[philosophy]]. In [[metaphysical philosophy]],<ref>{{cite book |title=Encyclopedia.com |url=https://www.encyclopedia.com/philosophy-and-religion/philosophy/philosophy-terms-and-concepts/metaphysics |chapter=Metaphysics}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|year=2011|title=metaphysics|dictionary=American Heritage Dictionary of the English Language|url=https://www.thefreedictionary.com/metaphysics|access-date=24 November 2018|edition=5th}}</ref> the concept of autonomy is referenced in discussions about [[free will]], [[fatalism]], [[determinism]], and [[Agency (philosophy)|agency]]. In [[moral philosophy]], autonomy refers to subjecting oneself to objective moral law.<ref>[http://plato.stanford.edu/entries/autonomy-moral/#BasDis Autonomy in Moral and Political Philosophy (Stanford Encyclopedia of Philosophy)]. Plato.stanford.edu. Retrieved on 2013-07-12.</ref> === According to Kant === [[Immanuel Kant]] (1724–1804) defined autonomy by three themes regarding [[contemporary ethics]]. Firstly, autonomy as the right for one to make their own decisions excluding any interference from others. Secondly, autonomy as the capacity to make such decisions through one's own independence of mind and after personal reflection. Thirdly, as an ideal way of living life autonomously. In summary, autonomy is the [[Moral rights|moral right]] one possesses, or the capacity we have in order to think and make decisions for oneself providing some degree of control or power over the events that unfold within one's everyday life.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=HlJ8BbjLXSAC&q=philosophy+and+autonomy+and+kant|title=Kant on Moral Autonomy|last=Sensen|first=Oliver|date=2013|publisher=Cambridge University Press|isbn=9781107004863}}</ref> === According to Nietzsche === [[Friedrich Nietzsche]] wrote about autonomy and the moral fight.<ref>{{cite journal|url=https://ndpr.nd.edu/news/24779-nietzsche-on-freedom-and-autonomy/ |title=Review of ''Nietzsche on Freedom and Autonomy'' |access-date=2014-04-02 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20140407061713/https://ndpr.nd.edu/news/24779-nietzsche-on-freedom-and-autonomy/ |archive-date=2014-04-07 |date=2011-07-31 |last1=Reginster |first1=Bernard }}</ref> Autonomy in this sense is referred to as the free self and entails several aspects of the self, including self-respect and even self-love. This can be interpreted as influenced by [[Immanuel Kant|Kant]] ([[Self respect|self-respect]]) and [[Aristotle]] ([[self-love]]). For Nietzsche, valuing [[Ethics|ethical]] autonomy can dissolve the conflict between love (self-love) and law (self-respect) which can then translate into reality through experiences of being self-responsible. Because Nietzsche defines having a sense of freedom with being [[Personal responsibility|responsible]] for one's own life, freedom and self-responsibility can be very much linked to autonomy.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=D2a9e-FarAYC&q=philosophy+and+autonomy|title=Nietzsche on Freedom and Autonomy|last1=Gemes|first1=Ken|last2=May|first2=Simon|date=2009-05-07|publisher=OUP Oxford|isbn=9780191607882}}</ref> === According to Piaget === The [[Switzerland|Swiss]] philosopher [[Jean Piaget]] (1896-1980) believed that autonomy comes from within and results from a "free decision". It is of [[Intrinsic value (ethics)|intrinsic value]] and the morality of autonomy is not only accepted but obligatory. When an attempt at social interchange occurs, it is reciprocal, ideal and natural for there to be autonomy regardless of why the collaboration with others has taken place. For Piaget, the term autonomous can be used to explain the idea that rules are self-chosen. By choosing which rules to follow or not, we are in turn determining our own [[Behavior|behaviour]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=3zEfxTytFnIC&q=autonomy+and+piaget&pg=PA84|title=Piaget's Construction of the Child's Reality|last=Sugarman|first=Susan|date=1990-01-26|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521379670}}</ref> ==Историја== Некада је аутономија подразумевала висок степен [[Самосталност|самосталности]]. Али, ''све тече и мења се'' (''-{panta rei}-''). У савременом свету са све већим прожимањем (не само путем [[Интернет|Интернета]] и [[Медији|медија]]) и глобализацијом економије, аутономија постаје ''етапа глобалне интеграције''. Аутономија престаје да бива чување затечених тековина у заветрини изолације. Зато се и увећао број облика аутономије. ==Подела== Аутономија може бити: * [[Политичка аутономија|политичка]], * [[Етничка аутономија|етничка]], * [[Културна аутономија|културна]], * [[Економска аутономија|економска]], * [[Функционална и верска аутономија|функционална и/или верска]]. У [[филозофија|филозофији]] и етици, аутономија је [[способност]] ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „''[[Речник социјалног рада]]''“, уз одобрење аутора.</ref>. У [[психологија|психологији]] [[личност]]и, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом [[понашање|понашању]] и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину. У [[физиологија|физиологији]], аутономни нервни [[систем]] је независан у односу на централни. У [[политика|политици]], самосталност управљања у оквиру једне државе.<ref>{{cite web |title=Pojam teritorijalne autonomije |url=https://www.docsity.com/sr/pojam-teritorijalne-autonomije-skripta-ustavno-pravo/370304/ |website=Doc sity |accessdate=20. 1. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{cite book |last = Meyendorff |first = John |author-link = John Meyendorff |year = 1989 |title = Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. |series = The Church in history |volume = 2 |location = Crestwood, NY |publisher = St. Vladimir's Seminary Press |isbn = 978-0-88-141056-3 |url = https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ }} * M. Weller and S. Wolff (eds), Autonomy, Self-governance and Conflict Resolution: Innovative Approaches to Institutional Design in Divided Societies. Abingdon, Routledge, 2005 * P.M. Olausson, Autonomy and Islands, A Global Study of the Factors that determine Island Autonomy. Åbo: Åbo Akademi University Press, 2007. * Thomas Benedikter (ed.), [http://www.eurac.edu/en/research/institutes/imr/Documents/Deliverable_No_9_Update_Set_educational_material.pdf Solving Ethnic Conflict through Self-Government - A Short Guide to Autonomy in Europe and South Asia], EURAC Bozen 2009, * Thomas Benedikter, 100 Years of Modern Territorial Autonomy - Autonomy around the World, Berlin/Zürich, LIT 2021, {{ISBN|978-3-643-91401-9}} (pb) * Thomas Benedikter, The World's Modern Autonomy Systems, EURAC Bozen 2010; https://www.academia.edu/44170136/The_Worlds_Modern_Autonomy_Systems * Hannah Arendt, "What is Freedom?", ''Between Past and Future: Eight Exercises in Political Thought'', (New York: Penguin, 1993). * Iris Marion Young, "Five Faces of Oppression", ''Justice and the Politics of Difference" (Princeton University press, 1990), 39–65. * Michael Sandel, ''Justice: What's the Right Thing to Do?'' (Farrar, Straus and Giroux, 2010). * Amartya Sen, ''Development as Freedom'' (Anchor Books, 2000). * [[Karl Marx]], "Alienated Labour" in ''Early Writings''. * Isaiah Berlin, ''Liberty'' (Oxford 2004). * Charles Taylor, "What's Wrong With Negative Liberty?", ''Philosophy and the Human Sciences: Philosophical Papers'' (Cambridge, 1985), 211–229. * Ralph Waldo Emerson, "[http://www.emersoncentral.com/selfreliance.htm Self-Reliance]"; Nikolas Kompridis, "Struggling Over the Meaning of Recognition: A Matter of Identity, Justice or Freedom?" in ''European Journal of Political Theory'' July 2007 vol. 6 no. 3 pp. 277–289. * Alasdair MacIntyre, "The Virtues of Acknowledged Dependence", ''Rational Dependent Animals: Why Humans Need the Virtues'' (Open Court, 2001). * {{cite book|title=Capitalism and Freedom|url=https://archive.org/details/capitalismfreedo00frie|url-access=registration|last=Friedman|first=Milton|publisher=University of Chicago Press|year=1962}} * {{cite journal|last=Hahnel|first=R. |date=2009-03-01|title=Why the Market Subverts Democracy|journal=American Behavioral Scientist|language=en|volume=52|issue=7 |pages=1006–1022|doi=10.1177/0002764208327672 |citeseerx=10.1.1.563.8688|s2cid=56576412}} * Nikolas Kompridis, "The Idea of a New Beginning: A Romantic Source of Normativity and Freedom" in ''Philosophical Romanticism'' (New York: Routledge, 2007), 32–59. * Michel Foucault, "The Subject and Power" in Paul Rabinow and Nikolas S. Rose, eds., ''The Essential Foucault''. * {{cite book|title=The History of Freedom and Other Essays|url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.164137|last=Acton|first=John D.|year=1907|publisher= Macmillan|location=London|page=[https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.164137/page/n35 4]}} * {{Cite journal|last=MacCallum|first=Gerald|date=July 1967|title=Negative and Positive Freedom|url=http://mcv.planc.ee/misc/doc/filosoofia/artiklid/Gerald%20MacCallum%20-%20Negative%20and%20Positive%20Freedom.pdf|journal=The Philosophical Review|volume=73|issue=3}} * Hannah Arendt, "What is Freedom?", ''Between Past and Future: Eight exercises in political thought'' (New York: Penguin, 1993). * {{cite book|title=On revolution|last=Hannah|first=Arendt|publisher=Penguin Books|year=1965|isbn=9780140184211|edition=Reprinted|location=London|pages=[https://archive.org/details/onrevolution00aren_0/page/211 211]|oclc=25458723|url-access=registration|url=https://archive.org/details/onrevolution00aren_0/page/211}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons category|Autonomy}} * Kastner, Jens. [http://www.uni-bielefeld.de/cias/wiki/a_Autonomy.html "Autonomy"] (2015). University Bielefeld - Center for InterAmerican Studies. * [http://www.autonomy.viainteraxion.org "Development initiatives strategies for self-sustainability"] * Alberto Abadie (October 2004). [https://web.archive.org/web/20090930232627/http://ksghome.harvard.edu/~aabadie/povterr.pdf "Poverty, Political Freedom, and the Roots of Terrorism"] (PDF). Harvard University and NBER. * [http://gsociology.icaap.org/report/polsum.html "Brief review of trends in political change: freedom and conflict"]. * [http://histclo.com/cih/free.html "Freedom: The Great Gift of the West"]. {{светоназор|аспекти|state=collapsed}} {{етика}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филозофска терминологија]] [[Категорија:Грчки изрази]] [[Категорија:Политика]] [[Категорија:Врлине]] hfogr4wj7k3doqt0sdi2y15jt0u5p62 25121745 25121738 2022-07-25T00:16:06Z Dcirovic 57122 /* Политика */ wikitext text/x-wiki {{short description|Капацитет за контролу, дискрецију или политичку самоуправу}}{{rut}} [[Датотека:Liberty Bell 2017a.jpg|десно|мини|250п|Звоно слободе]] '''Аутономија''', преведен са [[Грчки језик|грчког језика]] значи: ''-{αυτονομία}-'' — „самозакоње“ (''-{αυτο}-'' — „сам“ и ''-{νομος}-'' — „закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као ''одређени степен самосталности'' мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: [[Потчињеност|потчињености]] и [[Независност|независности]].<ref>{{cite web |title=Šta znači AUTONOMIJA? |url=http://staznaci.com/autonomija |website=Šta Znači |accessdate=20. 1. 2020}}</ref> Autonomous [[organization]]s or [[institution]]s are independent or self-governing. Autonomy can also be defined from a [[human resources]] perspective, where it denotes a (relatively high) level of discretion granted to an employee in his or her work.<ref>{{cite book |last=Dewey|first=C.R.|title=Autonomy without a self }}</ref> In such cases, autonomy is known to generally increase [[job satisfaction]]. [[Self-actualization|Self-actualized]] individuals are thought to operate autonomously of external expectations.<ref>{{Cite journal|last=Bordages|first=John Walter|date=1989-06-01|title=Self-Actualization and Personal Autonomy|journal=Psychological Reports|language=en|volume=64|issue=3_suppl|pages=1263–1266|doi=10.2466/pr0.1989.64.3c.1263|s2cid=146406002|issn=0033-2941}}</ref> In a [[Medicine|medical]] context, respect for a patient's personal autonomy is considered one of many fundamental [[Medical ethics|ethical principles in medicine]]. == Социологија == У [[sociology of knowledge|социологији знања]], контроверза око граница аутономије инхибирала је анализу било ког концепта изван релативне аутономије,<ref>[[:fr:Pierre Bourdieu|BOURDIEU, 2001]] (MARANHÃO, 2005; [http://www.encontroanpocs.org.br/2006/lista_gt.asp?atvid=26&entid=66 2006] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101008165230/http://www.encontroanpocs.org.br/2006/lista_gt.asp?atvid=26&entid=66|date=October 8, 2010}}; [https://web.archive.org/web/20070610214637/http://www.sbsociologia.com.br/congresso_v02/papers/GT3%20Ci%C3%AAncia%2C%20Tecnologia%20e%20Inova%C3%A7%C3%A3o%20Social/A%20Autonomia%20Reflexiva%20e%20o%20Fomento%20do%20CNPq%20%C3%A0%20Pesquisa%20no%20Campo%20da%20Sociologia%20%282000-2006%29.pdf 2007]; SOBRAL & MARANHÃO, 2008</ref> све док није створена и развијена типологија аутономије у оквиру [[science and technology studies|научних и технолошких студија]]. Према њему, институција постојеће аутономије науке је „[[reflexive autonomy|рефлексивна аутономија]]“: актери и структуре унутар [[scientific|научног]] поља су у стању да преводе или одражавају различите теме представљене у друштвеним и политичким областима, као и да утичу на њих у погледу тематских избора у истраживању. пројектима. === Институционална аутономија === [[Institutional|Институционална]] аутономија је поседовање законодавних овлаштења да може да уводи и следи званичне циљеве. Аутономне институције су одговорне за проналажење довољних ресурса или за модификацију својих планова, програма, курсева, одговорности и услуга у складу са тим.<ref>Evans, P. B., Rueschemeyer, D., & Skocpol, T. (1985). Bringing the state back in.</ref> Али чинећи то, морају да се изборе са свим препрекама које се могу појавити, као што је друштвени притисак против ограничења или социоекономске потешкоће. Са становишта законодавца, да би се повећала институционална аутономија, морају се успоставити услови [[self-managed economy|самоуправљања]] и институционалне самоуправе. Повећање лидерства и прерасподела одговорности за доношење одлука били би корисни за истраживање ресурса.<ref>Neave, G. (2012). The evaluative state, institutional autonomy and re-engineering higher education in Western Europe: The prince and his pleasure.</ref> Институционална аутономија се често сматрала синонимом за [[self-determination|самоопредељење]], а многе владе су се плашиле да ће то довести институције до [[irredentist|иредентистичког]] или [[secessionist|сецесионистичког]] региона. Али аутономију треба посматрати као решење за борбу за самоопредељење. Самоопредељење је кретање ка независности, док је аутономија начин да се прилагоди различитим регионима/групама унутар земље. Институционална аутономија може да ублажи сукобе у вези са мањинама и етничким групама у друштву. Омогућавање веће аутономије групама и институцијама помаже у стварању дипломатских односа између њих и централне владе.<ref>Weller, M., & Wolff, S. (2014). Autonomy, self-governance, and conflict resolution: Innovative approaches to institutional design in divided societies.</ref> == Политика == {{main|Аутономизам (политичка доктрина)|Политичка слобода}}{{See also|Аутономна административна подела}} У државном језику, аутономија се односи на самоуправу. Пример аутономне јурисдикције била је бивша управа Сједињених Држава [[Philippine Islands|Филипинским острвима]]. ''Закон о аутономији Филипина из 1916.'' је обезбедио оквир за стварање аутономне владе према којој је [[Filipino people|филипински народ]] имао ширу домаћу аутономију него раније, иако је резервисао одређене привилегије Сједињеним Државама да заштите своја [[sovereignty|суверена]] права и интересе.<ref name=CorpusJuris>{{Cite encyclopedia|title=Philippine Bill of 1902 (note: Philippine Autonomy Act) |encyclopedia=Corpus Juris |url=http://thecorpusjuris.com/constitutions/philippine-autonomy-act.php |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160525075502/http://www.thecorpusjuris.com/constitutions/philippine-autonomy-act.php |archive-date=2016-05-25 |date=July 1902 }}</ref> Други примери укључују [[Косово]] (као [[Socialist Autonomous Province of Kosovo|Социјалистичка аутономна покрајина Косово]]) под бившом југословенском владом [[Josip Broz Tito|маршала Тита]]<ref>{{Cite book |first1=Melissa Katherine |last1=Bokovoy |first2=Jill A. |last2=Irvine |first3=Carol S. |last3=Lilly |year=1997 |title=State-society relations in Yugoslavia, 1945–1992 |location=New York |publisher=St. Martin's Press |pages=[https://archive.org/details/statesocietyrela00meli/page/295 295–301] |isbn=978-0-312-12690-2 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/statesocietyrela00meli/page/295 }}</ref> и аутономни регион [[Puntland|Пунтланд]] у оквиру [[Federal Republic of Somalia|Савезне Републике Сомалије]]. == Филозофија == Autonomy is a key concept that has a broad impact on different fields of [[philosophy]]. In [[metaphysical philosophy]],<ref>{{cite book |title=Encyclopedia.com |url=https://www.encyclopedia.com/philosophy-and-religion/philosophy/philosophy-terms-and-concepts/metaphysics |chapter=Metaphysics}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|year=2011|title=metaphysics|dictionary=American Heritage Dictionary of the English Language|url=https://www.thefreedictionary.com/metaphysics|access-date=24 November 2018|edition=5th}}</ref> the concept of autonomy is referenced in discussions about [[free will]], [[fatalism]], [[determinism]], and [[Agency (philosophy)|agency]]. In [[moral philosophy]], autonomy refers to subjecting oneself to objective moral law.<ref>[http://plato.stanford.edu/entries/autonomy-moral/#BasDis Autonomy in Moral and Political Philosophy (Stanford Encyclopedia of Philosophy)]. Plato.stanford.edu. Retrieved on 2013-07-12.</ref> === According to Kant === [[Immanuel Kant]] (1724–1804) defined autonomy by three themes regarding [[contemporary ethics]]. Firstly, autonomy as the right for one to make their own decisions excluding any interference from others. Secondly, autonomy as the capacity to make such decisions through one's own independence of mind and after personal reflection. Thirdly, as an ideal way of living life autonomously. In summary, autonomy is the [[Moral rights|moral right]] one possesses, or the capacity we have in order to think and make decisions for oneself providing some degree of control or power over the events that unfold within one's everyday life.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=HlJ8BbjLXSAC&q=philosophy+and+autonomy+and+kant|title=Kant on Moral Autonomy|last=Sensen|first=Oliver|date=2013|publisher=Cambridge University Press|isbn=9781107004863}}</ref> === According to Nietzsche === [[Friedrich Nietzsche]] wrote about autonomy and the moral fight.<ref>{{cite journal|url=https://ndpr.nd.edu/news/24779-nietzsche-on-freedom-and-autonomy/ |title=Review of ''Nietzsche on Freedom and Autonomy'' |access-date=2014-04-02 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20140407061713/https://ndpr.nd.edu/news/24779-nietzsche-on-freedom-and-autonomy/ |archive-date=2014-04-07 |date=2011-07-31 |last1=Reginster |first1=Bernard }}</ref> Autonomy in this sense is referred to as the free self and entails several aspects of the self, including self-respect and even self-love. This can be interpreted as influenced by [[Immanuel Kant|Kant]] ([[Self respect|self-respect]]) and [[Aristotle]] ([[self-love]]). For Nietzsche, valuing [[Ethics|ethical]] autonomy can dissolve the conflict between love (self-love) and law (self-respect) which can then translate into reality through experiences of being self-responsible. Because Nietzsche defines having a sense of freedom with being [[Personal responsibility|responsible]] for one's own life, freedom and self-responsibility can be very much linked to autonomy.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=D2a9e-FarAYC&q=philosophy+and+autonomy|title=Nietzsche on Freedom and Autonomy|last1=Gemes|first1=Ken|last2=May|first2=Simon|date=2009-05-07|publisher=OUP Oxford|isbn=9780191607882}}</ref> === According to Piaget === The [[Switzerland|Swiss]] philosopher [[Jean Piaget]] (1896-1980) believed that autonomy comes from within and results from a "free decision". It is of [[Intrinsic value (ethics)|intrinsic value]] and the morality of autonomy is not only accepted but obligatory. When an attempt at social interchange occurs, it is reciprocal, ideal and natural for there to be autonomy regardless of why the collaboration with others has taken place. For Piaget, the term autonomous can be used to explain the idea that rules are self-chosen. By choosing which rules to follow or not, we are in turn determining our own [[Behavior|behaviour]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=3zEfxTytFnIC&q=autonomy+and+piaget&pg=PA84|title=Piaget's Construction of the Child's Reality|last=Sugarman|first=Susan|date=1990-01-26|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521379670}}</ref> ==Историја== Некада је аутономија подразумевала висок степен [[Самосталност|самосталности]]. Али, ''све тече и мења се'' (''-{panta rei}-''). У савременом свету са све већим прожимањем (не само путем [[Интернет|Интернета]] и [[Медији|медија]]) и глобализацијом економије, аутономија постаје ''етапа глобалне интеграције''. Аутономија престаје да бива чување затечених тековина у заветрини изолације. Зато се и увећао број облика аутономије. ==Подела== Аутономија може бити: * [[Политичка аутономија|политичка]], * [[Етничка аутономија|етничка]], * [[Културна аутономија|културна]], * [[Економска аутономија|економска]], * [[Функционална и верска аутономија|функционална и/или верска]]. У [[филозофија|филозофији]] и етици, аутономија је [[способност]] ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „''[[Речник социјалног рада]]''“, уз одобрење аутора.</ref>. У [[психологија|психологији]] [[личност]]и, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом [[понашање|понашању]] и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину. У [[физиологија|физиологији]], аутономни нервни [[систем]] је независан у односу на централни. У [[политика|политици]], самосталност управљања у оквиру једне државе.<ref>{{cite web |title=Pojam teritorijalne autonomije |url=https://www.docsity.com/sr/pojam-teritorijalne-autonomije-skripta-ustavno-pravo/370304/ |website=Doc sity |accessdate=20. 1. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{cite book |last = Meyendorff |first = John |author-link = John Meyendorff |year = 1989 |title = Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. |series = The Church in history |volume = 2 |location = Crestwood, NY |publisher = St. Vladimir's Seminary Press |isbn = 978-0-88-141056-3 |url = https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ }} * M. Weller and S. Wolff (eds), Autonomy, Self-governance and Conflict Resolution: Innovative Approaches to Institutional Design in Divided Societies. Abingdon, Routledge, 2005 * P.M. Olausson, Autonomy and Islands, A Global Study of the Factors that determine Island Autonomy. Åbo: Åbo Akademi University Press, 2007. * Thomas Benedikter (ed.), [http://www.eurac.edu/en/research/institutes/imr/Documents/Deliverable_No_9_Update_Set_educational_material.pdf Solving Ethnic Conflict through Self-Government - A Short Guide to Autonomy in Europe and South Asia], EURAC Bozen 2009, * Thomas Benedikter, 100 Years of Modern Territorial Autonomy - Autonomy around the World, Berlin/Zürich, LIT 2021, {{ISBN|978-3-643-91401-9}} (pb) * Thomas Benedikter, The World's Modern Autonomy Systems, EURAC Bozen 2010; https://www.academia.edu/44170136/The_Worlds_Modern_Autonomy_Systems * Hannah Arendt, "What is Freedom?", ''Between Past and Future: Eight Exercises in Political Thought'', (New York: Penguin, 1993). * Iris Marion Young, "Five Faces of Oppression", ''Justice and the Politics of Difference" (Princeton University press, 1990), 39–65. * Michael Sandel, ''Justice: What's the Right Thing to Do?'' (Farrar, Straus and Giroux, 2010). * Amartya Sen, ''Development as Freedom'' (Anchor Books, 2000). * [[Karl Marx]], "Alienated Labour" in ''Early Writings''. * Isaiah Berlin, ''Liberty'' (Oxford 2004). * Charles Taylor, "What's Wrong With Negative Liberty?", ''Philosophy and the Human Sciences: Philosophical Papers'' (Cambridge, 1985), 211–229. * Ralph Waldo Emerson, "[http://www.emersoncentral.com/selfreliance.htm Self-Reliance]"; Nikolas Kompridis, "Struggling Over the Meaning of Recognition: A Matter of Identity, Justice or Freedom?" in ''European Journal of Political Theory'' July 2007 vol. 6 no. 3 pp. 277–289. * Alasdair MacIntyre, "The Virtues of Acknowledged Dependence", ''Rational Dependent Animals: Why Humans Need the Virtues'' (Open Court, 2001). * {{cite book|title=Capitalism and Freedom|url=https://archive.org/details/capitalismfreedo00frie|url-access=registration|last=Friedman|first=Milton|publisher=University of Chicago Press|year=1962}} * {{cite journal|last=Hahnel|first=R. |date=2009-03-01|title=Why the Market Subverts Democracy|journal=American Behavioral Scientist|language=en|volume=52|issue=7 |pages=1006–1022|doi=10.1177/0002764208327672 |citeseerx=10.1.1.563.8688|s2cid=56576412}} * Nikolas Kompridis, "The Idea of a New Beginning: A Romantic Source of Normativity and Freedom" in ''Philosophical Romanticism'' (New York: Routledge, 2007), 32–59. * Michel Foucault, "The Subject and Power" in Paul Rabinow and Nikolas S. Rose, eds., ''The Essential Foucault''. * {{cite book|title=The History of Freedom and Other Essays|url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.164137|last=Acton|first=John D.|year=1907|publisher= Macmillan|location=London|page=[https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.164137/page/n35 4]}} * {{Cite journal|last=MacCallum|first=Gerald|date=July 1967|title=Negative and Positive Freedom|url=http://mcv.planc.ee/misc/doc/filosoofia/artiklid/Gerald%20MacCallum%20-%20Negative%20and%20Positive%20Freedom.pdf|journal=The Philosophical Review|volume=73|issue=3}} * Hannah Arendt, "What is Freedom?", ''Between Past and Future: Eight exercises in political thought'' (New York: Penguin, 1993). * {{cite book|title=On revolution|last=Hannah|first=Arendt|publisher=Penguin Books|year=1965|isbn=9780140184211|edition=Reprinted|location=London|pages=[https://archive.org/details/onrevolution00aren_0/page/211 211]|oclc=25458723|url-access=registration|url=https://archive.org/details/onrevolution00aren_0/page/211}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons category|Autonomy}} * Kastner, Jens. [http://www.uni-bielefeld.de/cias/wiki/a_Autonomy.html "Autonomy"] (2015). University Bielefeld - Center for InterAmerican Studies. * [http://www.autonomy.viainteraxion.org "Development initiatives strategies for self-sustainability"] * Alberto Abadie (October 2004). [https://web.archive.org/web/20090930232627/http://ksghome.harvard.edu/~aabadie/povterr.pdf "Poverty, Political Freedom, and the Roots of Terrorism"] (PDF). Harvard University and NBER. * [http://gsociology.icaap.org/report/polsum.html "Brief review of trends in political change: freedom and conflict"]. * [http://histclo.com/cih/free.html "Freedom: The Great Gift of the West"]. {{светоназор|аспекти|state=collapsed}} {{етика}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филозофска терминологија]] [[Категорија:Грчки изрази]] [[Категорија:Политика]] [[Категорија:Врлине]] 5xr9wzabkmum6xasu1qxpjv0lemoi0v 25121752 25121745 2022-07-25T00:32:10Z Dcirovic 57122 /* Филозофија */ wikitext text/x-wiki {{short description|Капацитет за контролу, дискрецију или политичку самоуправу}}{{rut}} [[Датотека:Liberty Bell 2017a.jpg|десно|мини|250п|Звоно слободе]] '''Аутономија''', преведен са [[Грчки језик|грчког језика]] значи: ''-{αυτονομία}-'' — „самозакоње“ (''-{αυτο}-'' — „сам“ и ''-{νομος}-'' — „закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као ''одређени степен самосталности'' мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: [[Потчињеност|потчињености]] и [[Независност|независности]].<ref>{{cite web |title=Šta znači AUTONOMIJA? |url=http://staznaci.com/autonomija |website=Šta Znači |accessdate=20. 1. 2020}}</ref> Autonomous [[organization]]s or [[institution]]s are independent or self-governing. Autonomy can also be defined from a [[human resources]] perspective, where it denotes a (relatively high) level of discretion granted to an employee in his or her work.<ref>{{cite book |last=Dewey|first=C.R.|title=Autonomy without a self }}</ref> In such cases, autonomy is known to generally increase [[job satisfaction]]. [[Self-actualization|Self-actualized]] individuals are thought to operate autonomously of external expectations.<ref>{{Cite journal|last=Bordages|first=John Walter|date=1989-06-01|title=Self-Actualization and Personal Autonomy|journal=Psychological Reports|language=en|volume=64|issue=3_suppl|pages=1263–1266|doi=10.2466/pr0.1989.64.3c.1263|s2cid=146406002|issn=0033-2941}}</ref> In a [[Medicine|medical]] context, respect for a patient's personal autonomy is considered one of many fundamental [[Medical ethics|ethical principles in medicine]]. == Социологија == У [[sociology of knowledge|социологији знања]], контроверза око граница аутономије инхибирала је анализу било ког концепта изван релативне аутономије,<ref>[[:fr:Pierre Bourdieu|BOURDIEU, 2001]] (MARANHÃO, 2005; [http://www.encontroanpocs.org.br/2006/lista_gt.asp?atvid=26&entid=66 2006] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101008165230/http://www.encontroanpocs.org.br/2006/lista_gt.asp?atvid=26&entid=66|date=October 8, 2010}}; [https://web.archive.org/web/20070610214637/http://www.sbsociologia.com.br/congresso_v02/papers/GT3%20Ci%C3%AAncia%2C%20Tecnologia%20e%20Inova%C3%A7%C3%A3o%20Social/A%20Autonomia%20Reflexiva%20e%20o%20Fomento%20do%20CNPq%20%C3%A0%20Pesquisa%20no%20Campo%20da%20Sociologia%20%282000-2006%29.pdf 2007]; SOBRAL & MARANHÃO, 2008</ref> све док није створена и развијена типологија аутономије у оквиру [[science and technology studies|научних и технолошких студија]]. Према њему, институција постојеће аутономије науке је „[[reflexive autonomy|рефлексивна аутономија]]“: актери и структуре унутар [[scientific|научног]] поља су у стању да преводе или одражавају различите теме представљене у друштвеним и политичким областима, као и да утичу на њих у погледу тематских избора у истраживању. пројектима. === Институционална аутономија === [[Institutional|Институционална]] аутономија је поседовање законодавних овлаштења да може да уводи и следи званичне циљеве. Аутономне институције су одговорне за проналажење довољних ресурса или за модификацију својих планова, програма, курсева, одговорности и услуга у складу са тим.<ref>Evans, P. B., Rueschemeyer, D., & Skocpol, T. (1985). Bringing the state back in.</ref> Али чинећи то, морају да се изборе са свим препрекама које се могу појавити, као што је друштвени притисак против ограничења или социоекономске потешкоће. Са становишта законодавца, да би се повећала институционална аутономија, морају се успоставити услови [[self-managed economy|самоуправљања]] и институционалне самоуправе. Повећање лидерства и прерасподела одговорности за доношење одлука били би корисни за истраживање ресурса.<ref>Neave, G. (2012). The evaluative state, institutional autonomy and re-engineering higher education in Western Europe: The prince and his pleasure.</ref> Институционална аутономија се често сматрала синонимом за [[self-determination|самоопредељење]], а многе владе су се плашиле да ће то довести институције до [[irredentist|иредентистичког]] или [[secessionist|сецесионистичког]] региона. Али аутономију треба посматрати као решење за борбу за самоопредељење. Самоопредељење је кретање ка независности, док је аутономија начин да се прилагоди различитим регионима/групама унутар земље. Институционална аутономија може да ублажи сукобе у вези са мањинама и етничким групама у друштву. Омогућавање веће аутономије групама и институцијама помаже у стварању дипломатских односа између њих и централне владе.<ref>Weller, M., & Wolff, S. (2014). Autonomy, self-governance, and conflict resolution: Innovative approaches to institutional design in divided societies.</ref> == Политика == {{main|Аутономизам (политичка доктрина)|Политичка слобода}}{{See also|Аутономна административна подела}} У државном језику, аутономија се односи на самоуправу. Пример аутономне јурисдикције била је бивша управа Сједињених Држава [[Philippine Islands|Филипинским острвима]]. ''Закон о аутономији Филипина из 1916.'' је обезбедио оквир за стварање аутономне владе према којој је [[Filipino people|филипински народ]] имао ширу домаћу аутономију него раније, иако је резервисао одређене привилегије Сједињеним Државама да заштите своја [[sovereignty|суверена]] права и интересе.<ref name=CorpusJuris>{{Cite encyclopedia|title=Philippine Bill of 1902 (note: Philippine Autonomy Act) |encyclopedia=Corpus Juris |url=http://thecorpusjuris.com/constitutions/philippine-autonomy-act.php |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160525075502/http://www.thecorpusjuris.com/constitutions/philippine-autonomy-act.php |archive-date=2016-05-25 |date=July 1902 }}</ref> Други примери укључују [[Косово]] (као [[Socialist Autonomous Province of Kosovo|Социјалистичка аутономна покрајина Косово]]) под бившом југословенском владом [[Josip Broz Tito|маршала Тита]]<ref>{{Cite book |first1=Melissa Katherine |last1=Bokovoy |first2=Jill A. |last2=Irvine |first3=Carol S. |last3=Lilly |year=1997 |title=State-society relations in Yugoslavia, 1945–1992 |location=New York |publisher=St. Martin's Press |pages=[https://archive.org/details/statesocietyrela00meli/page/295 295–301] |isbn=978-0-312-12690-2 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/statesocietyrela00meli/page/295 }}</ref> и аутономни регион [[Puntland|Пунтланд]] у оквиру [[Federal Republic of Somalia|Савезне Републике Сомалије]]. == Филозофија == Аутономија је кључни концепт који има широк утицај на различита поља [[philosophy|филозофије]]. У [[metaphysical philosophy|метафизичкој филозофији]],<ref>{{cite book |title=Encyclopedia.com |url=https://www.encyclopedia.com/philosophy-and-religion/philosophy/philosophy-terms-and-concepts/metaphysics |chapter=Metaphysics}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|year=2011|title=metaphysics|dictionary=American Heritage Dictionary of the English Language|url=https://www.thefreedictionary.com/metaphysics|access-date=24 November 2018|edition=5th}}</ref> концепт аутономије се помиње у расправама о [[free will|слободној вољи]], [[fatalism|фатализму]], [[determinism|детерминизму]] и [[Agency (philosophy)|деловању]]. У [[moral philosophy|моралној филозофији]], аутономија се односи на подвргавање себе објективном моралном закону.<ref>[http://plato.stanford.edu/entries/autonomy-moral/#BasDis Autonomy in Moral and Political Philosophy (Stanford Encyclopedia of Philosophy)]. Plato.stanford.edu. Retrieved on 2013-07-12.</ref> === Према Канту === [[Имануел Кант]] (1724–1804) дефинисао је аутономију са три теме које се тичу [[contemporary ethics|савремене етике]]. Прво, аутономија као право на доношење сопствених одлука искључујући било какво мешање других. Друго, аутономија као способност доношења таквих одлука кроз сопствену независност ума и након личне рефлексије. Треће, као идеалан начин аутономног живљења. Укратко, аутономија је [[Moral rights|морално право]] које неко поседује, или способност коју имамо да бисмо сами размишљали и доносили одлуке обезбеђујући одређени степен контроле или моћи над догађајима који се одвијају у свакодневном животу.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=HlJ8BbjLXSAC&q=philosophy+and+autonomy+and+kant|title=Kant on Moral Autonomy|last=Sensen|first=Oliver|date=2013|publisher=Cambridge University Press|isbn=9781107004863}}</ref> === Према Ничеу === [[Фридрих Ниче]] је писао о аутономији и моралној борби.<ref>{{cite journal|url=https://ndpr.nd.edu/news/24779-nietzsche-on-freedom-and-autonomy/ |title=Review of ''Nietzsche on Freedom and Autonomy'' |access-date=2014-04-02 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20140407061713/https://ndpr.nd.edu/news/24779-nietzsche-on-freedom-and-autonomy/ |archive-date=2014-04-07 |date=2011-07-31 |last1=Reginster |first1=Bernard }}</ref> Аутономија се у овом смислу назива слободним сопством и укључује неколико аспеката сопства, укључујући самопоштовање, па чак и самољубље. Ово се може тумачити као под утицајем [[Immanuel Kant|Канта]] ([[Self respect|самопоштовање]]) и [[Аристотел]]а ([[self-love|самољубље]]). За Ничеа, вредновање [[Ethics|етичке]] аутономије може да разреши сукоб између љубави (самољубља) и закона (самопоштовања) који се онда може превести у стварност кроз искуства самоодговорности. Пошто Ниче дефинише осећај слободе са [[Personal responsibility|одговорношћу]] за сопствени живот, слобода и самоодговорност могу бити у великој мери повезани са аутономијом.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=D2a9e-FarAYC&q=philosophy+and+autonomy|title=Nietzsche on Freedom and Autonomy|last1=Gemes|first1=Ken|last2=May|first2=Simon|date=2009-05-07|publisher=OUP Oxford|isbn=9780191607882}}</ref> === Према Пијажеу === [[Switzerland|Швајцарски]] филозоф [[Jean Piaget|Жан Пијаже]] (1896-1980) веровао је да аутономија долази изнутра и да је резултат „слободне одлуке”. Она је од [[Intrinsic value (ethics)|суштинске вредности]] и морал аутономије није само прихваћен већ и обавезан. Када дође до покушаја друштвене размене, реципрочно је, идеално и природно да постоји аутономија без обзира на то зашто је дошло до сарадње са другима. За Пијажеа, термин аутономни се може користити да објасни идеју да се правила самостално бирају. Одабиром којих правила да се придржавамо или не, ми заузврат одређујемо своје [[Behavior|понашање]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=3zEfxTytFnIC&q=autonomy+and+piaget&pg=PA84|title=Piaget's Construction of the Child's Reality|last=Sugarman|first=Susan|date=1990-01-26|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521379670}}</ref> ==Историја== Некада је аутономија подразумевала висок степен [[Самосталност|самосталности]]. Али, ''све тече и мења се'' (''-{panta rei}-''). У савременом свету са све већим прожимањем (не само путем [[Интернет|Интернета]] и [[Медији|медија]]) и глобализацијом економије, аутономија постаје ''етапа глобалне интеграције''. Аутономија престаје да бива чување затечених тековина у заветрини изолације. Зато се и увећао број облика аутономије. ==Подела== Аутономија може бити: * [[Политичка аутономија|политичка]], * [[Етничка аутономија|етничка]], * [[Културна аутономија|културна]], * [[Економска аутономија|економска]], * [[Функционална и верска аутономија|функционална и/или верска]]. У [[филозофија|филозофији]] и етици, аутономија је [[способност]] ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „''[[Речник социјалног рада]]''“, уз одобрење аутора.</ref>. У [[психологија|психологији]] [[личност]]и, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом [[понашање|понашању]] и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину. У [[физиологија|физиологији]], аутономни нервни [[систем]] је независан у односу на централни. У [[политика|политици]], самосталност управљања у оквиру једне државе.<ref>{{cite web |title=Pojam teritorijalne autonomije |url=https://www.docsity.com/sr/pojam-teritorijalne-autonomije-skripta-ustavno-pravo/370304/ |website=Doc sity |accessdate=20. 1. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{cite book |last = Meyendorff |first = John |author-link = John Meyendorff |year = 1989 |title = Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. |series = The Church in history |volume = 2 |location = Crestwood, NY |publisher = St. Vladimir's Seminary Press |isbn = 978-0-88-141056-3 |url = https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ }} * M. Weller and S. Wolff (eds), Autonomy, Self-governance and Conflict Resolution: Innovative Approaches to Institutional Design in Divided Societies. Abingdon, Routledge, 2005 * P.M. Olausson, Autonomy and Islands, A Global Study of the Factors that determine Island Autonomy. Åbo: Åbo Akademi University Press, 2007. * Thomas Benedikter (ed.), [http://www.eurac.edu/en/research/institutes/imr/Documents/Deliverable_No_9_Update_Set_educational_material.pdf Solving Ethnic Conflict through Self-Government - A Short Guide to Autonomy in Europe and South Asia], EURAC Bozen 2009, * Thomas Benedikter, 100 Years of Modern Territorial Autonomy - Autonomy around the World, Berlin/Zürich, LIT 2021, {{ISBN|978-3-643-91401-9}} (pb) * Thomas Benedikter, The World's Modern Autonomy Systems, EURAC Bozen 2010; https://www.academia.edu/44170136/The_Worlds_Modern_Autonomy_Systems * Hannah Arendt, "What is Freedom?", ''Between Past and Future: Eight Exercises in Political Thought'', (New York: Penguin, 1993). * Iris Marion Young, "Five Faces of Oppression", ''Justice and the Politics of Difference" (Princeton University press, 1990), 39–65. * Michael Sandel, ''Justice: What's the Right Thing to Do?'' (Farrar, Straus and Giroux, 2010). * Amartya Sen, ''Development as Freedom'' (Anchor Books, 2000). * [[Karl Marx]], "Alienated Labour" in ''Early Writings''. * Isaiah Berlin, ''Liberty'' (Oxford 2004). * Charles Taylor, "What's Wrong With Negative Liberty?", ''Philosophy and the Human Sciences: Philosophical Papers'' (Cambridge, 1985), 211–229. * Ralph Waldo Emerson, "[http://www.emersoncentral.com/selfreliance.htm Self-Reliance]"; Nikolas Kompridis, "Struggling Over the Meaning of Recognition: A Matter of Identity, Justice or Freedom?" in ''European Journal of Political Theory'' July 2007 vol. 6 no. 3 pp. 277–289. * Alasdair MacIntyre, "The Virtues of Acknowledged Dependence", ''Rational Dependent Animals: Why Humans Need the Virtues'' (Open Court, 2001). * {{cite book|title=Capitalism and Freedom|url=https://archive.org/details/capitalismfreedo00frie|url-access=registration|last=Friedman|first=Milton|publisher=University of Chicago Press|year=1962}} * {{cite journal|last=Hahnel|first=R. |date=2009-03-01|title=Why the Market Subverts Democracy|journal=American Behavioral Scientist|language=en|volume=52|issue=7 |pages=1006–1022|doi=10.1177/0002764208327672 |citeseerx=10.1.1.563.8688|s2cid=56576412}} * Nikolas Kompridis, "The Idea of a New Beginning: A Romantic Source of Normativity and Freedom" in ''Philosophical Romanticism'' (New York: Routledge, 2007), 32–59. * Michel Foucault, "The Subject and Power" in Paul Rabinow and Nikolas S. Rose, eds., ''The Essential Foucault''. * {{cite book|title=The History of Freedom and Other Essays|url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.164137|last=Acton|first=John D.|year=1907|publisher= Macmillan|location=London|page=[https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.164137/page/n35 4]}} * {{Cite journal|last=MacCallum|first=Gerald|date=July 1967|title=Negative and Positive Freedom|url=http://mcv.planc.ee/misc/doc/filosoofia/artiklid/Gerald%20MacCallum%20-%20Negative%20and%20Positive%20Freedom.pdf|journal=The Philosophical Review|volume=73|issue=3}} * Hannah Arendt, "What is Freedom?", ''Between Past and Future: Eight exercises in political thought'' (New York: Penguin, 1993). * {{cite book|title=On revolution|last=Hannah|first=Arendt|publisher=Penguin Books|year=1965|isbn=9780140184211|edition=Reprinted|location=London|pages=[https://archive.org/details/onrevolution00aren_0/page/211 211]|oclc=25458723|url-access=registration|url=https://archive.org/details/onrevolution00aren_0/page/211}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons category|Autonomy}} * Kastner, Jens. [http://www.uni-bielefeld.de/cias/wiki/a_Autonomy.html "Autonomy"] (2015). University Bielefeld - Center for InterAmerican Studies. * [http://www.autonomy.viainteraxion.org "Development initiatives strategies for self-sustainability"] * Alberto Abadie (October 2004). [https://web.archive.org/web/20090930232627/http://ksghome.harvard.edu/~aabadie/povterr.pdf "Poverty, Political Freedom, and the Roots of Terrorism"] (PDF). Harvard University and NBER. * [http://gsociology.icaap.org/report/polsum.html "Brief review of trends in political change: freedom and conflict"]. * [http://histclo.com/cih/free.html "Freedom: The Great Gift of the West"]. {{светоназор|аспекти|state=collapsed}} {{етика}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филозофска терминологија]] [[Категорија:Грчки изрази]] [[Категорија:Политика]] [[Категорија:Врлине]] 652yz63r0swtx4lwyzexyupgxxn77q2 25121757 25121752 2022-07-25T00:39:36Z Dcirovic 57122 /* увод */ wikitext text/x-wiki {{short description|Капацитет за контролу, дискрецију или политичку самоуправу}} [[Датотека:Liberty Bell 2017a.jpg|десно|мини|250п|Звоно слободе]] '''Аутономија''', преведен са [[Грчки језик|грчког језика]] значи: ''-{αυτονομία}-'' — „самозакоње“ (''-{αυτο}-'' — „сам“ и ''-{νομος}-'' — „закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као ''одређени степен самосталности'' мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: [[Потчињеност|потчињености]] и [[Независност|независности]].<ref>{{cite web |title=Šta znači AUTONOMIJA? |url=http://staznaci.com/autonomija |website=Šta Znači |accessdate=20. 1. 2020}}</ref> Аутономне [[organization|организације]] или [[institution|институције]] су независне или самоуправне. Аутономија се такође може дефинисати из перспективе [[human resources|људских ресурса]], где означава (релативно висок) ниво дискреције који се даје запосленом у његовом или њеном раду.<ref>{{cite book |last=Dewey|first=C.R.|title=Autonomy without a self }}</ref> У таквим случајевима, познато је да аутономија генерално повећава [[job satisfaction|задовољство послом]]. Сматра се да [[Self-actualization|самоостварени]] појединци делују аутономно у односу на спољна очекивања.<ref>{{Cite journal|last=Bordages|first=John Walter|date=1989-06-01|title=Self-Actualization and Personal Autonomy|journal=Psychological Reports|language=en|volume=64|issue=3_suppl|pages=1263–1266|doi=10.2466/pr0.1989.64.3c.1263|s2cid=146406002|issn=0033-2941}}</ref> У [[Medicine|медицинском]] контексту, поштовање пацијентове личне аутономије се сматра једним од многих основних [[Medical ethics|етичких принципа у медицини]]. == Социологија == У [[sociology of knowledge|социологији знања]], контроверза око граница аутономије инхибирала је анализу било ког концепта изван релативне аутономије,<ref>[[:fr:Pierre Bourdieu|BOURDIEU, 2001]] (MARANHÃO, 2005; [http://www.encontroanpocs.org.br/2006/lista_gt.asp?atvid=26&entid=66 2006] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101008165230/http://www.encontroanpocs.org.br/2006/lista_gt.asp?atvid=26&entid=66|date=October 8, 2010}}; [https://web.archive.org/web/20070610214637/http://www.sbsociologia.com.br/congresso_v02/papers/GT3%20Ci%C3%AAncia%2C%20Tecnologia%20e%20Inova%C3%A7%C3%A3o%20Social/A%20Autonomia%20Reflexiva%20e%20o%20Fomento%20do%20CNPq%20%C3%A0%20Pesquisa%20no%20Campo%20da%20Sociologia%20%282000-2006%29.pdf 2007]; SOBRAL & MARANHÃO, 2008</ref> све док није створена и развијена типологија аутономије у оквиру [[science and technology studies|научних и технолошких студија]]. Према њему, институција постојеће аутономије науке је „[[reflexive autonomy|рефлексивна аутономија]]“: актери и структуре унутар [[scientific|научног]] поља су у стању да преводе или одражавају различите теме представљене у друштвеним и политичким областима, као и да утичу на њих у погледу тематских избора у истраживању. пројектима. === Институционална аутономија === [[Institutional|Институционална]] аутономија је поседовање законодавних овлаштења да може да уводи и следи званичне циљеве. Аутономне институције су одговорне за проналажење довољних ресурса или за модификацију својих планова, програма, курсева, одговорности и услуга у складу са тим.<ref>Evans, P. B., Rueschemeyer, D., & Skocpol, T. (1985). Bringing the state back in.</ref> Али чинећи то, морају да се изборе са свим препрекама које се могу појавити, као што је друштвени притисак против ограничења или социоекономске потешкоће. Са становишта законодавца, да би се повећала институционална аутономија, морају се успоставити услови [[self-managed economy|самоуправљања]] и институционалне самоуправе. Повећање лидерства и прерасподела одговорности за доношење одлука били би корисни за истраживање ресурса.<ref>Neave, G. (2012). The evaluative state, institutional autonomy and re-engineering higher education in Western Europe: The prince and his pleasure.</ref> Институционална аутономија се често сматрала синонимом за [[self-determination|самоопредељење]], а многе владе су се плашиле да ће то довести институције до [[irredentist|иредентистичког]] или [[secessionist|сецесионистичког]] региона. Али аутономију треба посматрати као решење за борбу за самоопредељење. Самоопредељење је кретање ка независности, док је аутономија начин да се прилагоди различитим регионима/групама унутар земље. Институционална аутономија може да ублажи сукобе у вези са мањинама и етничким групама у друштву. Омогућавање веће аутономије групама и институцијама помаже у стварању дипломатских односа између њих и централне владе.<ref>Weller, M., & Wolff, S. (2014). Autonomy, self-governance, and conflict resolution: Innovative approaches to institutional design in divided societies.</ref> == Политика == {{main|Аутономизам (политичка доктрина)|Политичка слобода}}{{See also|Аутономна административна подела}} У државном језику, аутономија се односи на самоуправу. Пример аутономне јурисдикције била је бивша управа Сједињених Држава [[Philippine Islands|Филипинским острвима]]. ''Закон о аутономији Филипина из 1916.'' је обезбедио оквир за стварање аутономне владе према којој је [[Filipino people|филипински народ]] имао ширу домаћу аутономију него раније, иако је резервисао одређене привилегије Сједињеним Државама да заштите своја [[sovereignty|суверена]] права и интересе.<ref name=CorpusJuris>{{Cite encyclopedia|title=Philippine Bill of 1902 (note: Philippine Autonomy Act) |encyclopedia=Corpus Juris |url=http://thecorpusjuris.com/constitutions/philippine-autonomy-act.php |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160525075502/http://www.thecorpusjuris.com/constitutions/philippine-autonomy-act.php |archive-date=2016-05-25 |date=July 1902 }}</ref> Други примери укључују [[Косово]] (као [[Socialist Autonomous Province of Kosovo|Социјалистичка аутономна покрајина Косово]]) под бившом југословенском владом [[Josip Broz Tito|маршала Тита]]<ref>{{Cite book |first1=Melissa Katherine |last1=Bokovoy |first2=Jill A. |last2=Irvine |first3=Carol S. |last3=Lilly |year=1997 |title=State-society relations in Yugoslavia, 1945–1992 |location=New York |publisher=St. Martin's Press |pages=[https://archive.org/details/statesocietyrela00meli/page/295 295–301] |isbn=978-0-312-12690-2 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/statesocietyrela00meli/page/295 }}</ref> и аутономни регион [[Puntland|Пунтланд]] у оквиру [[Federal Republic of Somalia|Савезне Републике Сомалије]]. == Филозофија == Аутономија је кључни концепт који има широк утицај на различита поља [[philosophy|филозофије]]. У [[metaphysical philosophy|метафизичкој филозофији]],<ref>{{cite book |title=Encyclopedia.com |url=https://www.encyclopedia.com/philosophy-and-religion/philosophy/philosophy-terms-and-concepts/metaphysics |chapter=Metaphysics}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|year=2011|title=metaphysics|dictionary=American Heritage Dictionary of the English Language|url=https://www.thefreedictionary.com/metaphysics|access-date=24 November 2018|edition=5th}}</ref> концепт аутономије се помиње у расправама о [[free will|слободној вољи]], [[fatalism|фатализму]], [[determinism|детерминизму]] и [[Agency (philosophy)|деловању]]. У [[moral philosophy|моралној филозофији]], аутономија се односи на подвргавање себе објективном моралном закону.<ref>[http://plato.stanford.edu/entries/autonomy-moral/#BasDis Autonomy in Moral and Political Philosophy (Stanford Encyclopedia of Philosophy)]. Plato.stanford.edu. Retrieved on 2013-07-12.</ref> === Према Канту === [[Имануел Кант]] (1724–1804) дефинисао је аутономију са три теме које се тичу [[contemporary ethics|савремене етике]]. Прво, аутономија као право на доношење сопствених одлука искључујући било какво мешање других. Друго, аутономија као способност доношења таквих одлука кроз сопствену независност ума и након личне рефлексије. Треће, као идеалан начин аутономног живљења. Укратко, аутономија је [[Moral rights|морално право]] које неко поседује, или способност коју имамо да бисмо сами размишљали и доносили одлуке обезбеђујући одређени степен контроле или моћи над догађајима који се одвијају у свакодневном животу.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=HlJ8BbjLXSAC&q=philosophy+and+autonomy+and+kant|title=Kant on Moral Autonomy|last=Sensen|first=Oliver|date=2013|publisher=Cambridge University Press|isbn=9781107004863}}</ref> === Према Ничеу === [[Фридрих Ниче]] је писао о аутономији и моралној борби.<ref>{{cite journal|url=https://ndpr.nd.edu/news/24779-nietzsche-on-freedom-and-autonomy/ |title=Review of ''Nietzsche on Freedom and Autonomy'' |access-date=2014-04-02 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20140407061713/https://ndpr.nd.edu/news/24779-nietzsche-on-freedom-and-autonomy/ |archive-date=2014-04-07 |date=2011-07-31 |last1=Reginster |first1=Bernard }}</ref> Аутономија се у овом смислу назива слободним сопством и укључује неколико аспеката сопства, укључујући самопоштовање, па чак и самољубље. Ово се може тумачити као под утицајем [[Immanuel Kant|Канта]] ([[Self respect|самопоштовање]]) и [[Аристотел]]а ([[self-love|самољубље]]). За Ничеа, вредновање [[Ethics|етичке]] аутономије може да разреши сукоб између љубави (самољубља) и закона (самопоштовања) који се онда може превести у стварност кроз искуства самоодговорности. Пошто Ниче дефинише осећај слободе са [[Personal responsibility|одговорношћу]] за сопствени живот, слобода и самоодговорност могу бити у великој мери повезани са аутономијом.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=D2a9e-FarAYC&q=philosophy+and+autonomy|title=Nietzsche on Freedom and Autonomy|last1=Gemes|first1=Ken|last2=May|first2=Simon|date=2009-05-07|publisher=OUP Oxford|isbn=9780191607882}}</ref> === Према Пијажеу === [[Switzerland|Швајцарски]] филозоф [[Jean Piaget|Жан Пијаже]] (1896-1980) веровао је да аутономија долази изнутра и да је резултат „слободне одлуке”. Она је од [[Intrinsic value (ethics)|суштинске вредности]] и морал аутономије није само прихваћен већ и обавезан. Када дође до покушаја друштвене размене, реципрочно је, идеално и природно да постоји аутономија без обзира на то зашто је дошло до сарадње са другима. За Пијажеа, термин аутономни се може користити да објасни идеју да се правила самостално бирају. Одабиром којих правила да се придржавамо или не, ми заузврат одређујемо своје [[Behavior|понашање]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=3zEfxTytFnIC&q=autonomy+and+piaget&pg=PA84|title=Piaget's Construction of the Child's Reality|last=Sugarman|first=Susan|date=1990-01-26|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521379670}}</ref> ==Историја== Некада је аутономија подразумевала висок степен [[Самосталност|самосталности]]. Али, ''све тече и мења се'' (''-{panta rei}-''). У савременом свету са све већим прожимањем (не само путем [[Интернет|Интернета]] и [[Медији|медија]]) и глобализацијом економије, аутономија постаје ''етапа глобалне интеграције''. Аутономија престаје да бива чување затечених тековина у заветрини изолације. Зато се и увећао број облика аутономије. ==Подела== Аутономија може бити: * [[Политичка аутономија|политичка]], * [[Етничка аутономија|етничка]], * [[Културна аутономија|културна]], * [[Економска аутономија|економска]], * [[Функционална и верска аутономија|функционална и/или верска]]. У [[филозофија|филозофији]] и етици, аутономија је [[способност]] ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „''[[Речник социјалног рада]]''“, уз одобрење аутора.</ref>. У [[психологија|психологији]] [[личност]]и, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом [[понашање|понашању]] и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину. У [[физиологија|физиологији]], аутономни нервни [[систем]] је независан у односу на централни. У [[политика|политици]], самосталност управљања у оквиру једне државе.<ref>{{cite web |title=Pojam teritorijalne autonomije |url=https://www.docsity.com/sr/pojam-teritorijalne-autonomije-skripta-ustavno-pravo/370304/ |website=Doc sity |accessdate=20. 1. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{cite book |last = Meyendorff |first = John |author-link = John Meyendorff |year = 1989 |title = Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. |series = The Church in history |volume = 2 |location = Crestwood, NY |publisher = St. Vladimir's Seminary Press |isbn = 978-0-88-141056-3 |url = https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ }} * M. Weller and S. Wolff (eds), Autonomy, Self-governance and Conflict Resolution: Innovative Approaches to Institutional Design in Divided Societies. Abingdon, Routledge, 2005 * P.M. Olausson, Autonomy and Islands, A Global Study of the Factors that determine Island Autonomy. Åbo: Åbo Akademi University Press, 2007. * Thomas Benedikter (ed.), [http://www.eurac.edu/en/research/institutes/imr/Documents/Deliverable_No_9_Update_Set_educational_material.pdf Solving Ethnic Conflict through Self-Government - A Short Guide to Autonomy in Europe and South Asia], EURAC Bozen 2009, * Thomas Benedikter, 100 Years of Modern Territorial Autonomy - Autonomy around the World, Berlin/Zürich, LIT 2021, {{ISBN|978-3-643-91401-9}} (pb) * Thomas Benedikter, The World's Modern Autonomy Systems, EURAC Bozen 2010; https://www.academia.edu/44170136/The_Worlds_Modern_Autonomy_Systems * Hannah Arendt, "What is Freedom?", ''Between Past and Future: Eight Exercises in Political Thought'', (New York: Penguin, 1993). * Iris Marion Young, "Five Faces of Oppression", ''Justice and the Politics of Difference" (Princeton University press, 1990), 39–65. * Michael Sandel, ''Justice: What's the Right Thing to Do?'' (Farrar, Straus and Giroux, 2010). * Amartya Sen, ''Development as Freedom'' (Anchor Books, 2000). * [[Karl Marx]], "Alienated Labour" in ''Early Writings''. * Isaiah Berlin, ''Liberty'' (Oxford 2004). * Charles Taylor, "What's Wrong With Negative Liberty?", ''Philosophy and the Human Sciences: Philosophical Papers'' (Cambridge, 1985), 211–229. * Ralph Waldo Emerson, "[http://www.emersoncentral.com/selfreliance.htm Self-Reliance]"; Nikolas Kompridis, "Struggling Over the Meaning of Recognition: A Matter of Identity, Justice or Freedom?" in ''European Journal of Political Theory'' July 2007 vol. 6 no. 3 pp. 277–289. * Alasdair MacIntyre, "The Virtues of Acknowledged Dependence", ''Rational Dependent Animals: Why Humans Need the Virtues'' (Open Court, 2001). * {{cite book|title=Capitalism and Freedom|url=https://archive.org/details/capitalismfreedo00frie|url-access=registration|last=Friedman|first=Milton|publisher=University of Chicago Press|year=1962}} * {{cite journal|last=Hahnel|first=R. |date=2009-03-01|title=Why the Market Subverts Democracy|journal=American Behavioral Scientist|language=en|volume=52|issue=7 |pages=1006–1022|doi=10.1177/0002764208327672 |citeseerx=10.1.1.563.8688|s2cid=56576412}} * Nikolas Kompridis, "The Idea of a New Beginning: A Romantic Source of Normativity and Freedom" in ''Philosophical Romanticism'' (New York: Routledge, 2007), 32–59. * Michel Foucault, "The Subject and Power" in Paul Rabinow and Nikolas S. Rose, eds., ''The Essential Foucault''. * {{cite book|title=The History of Freedom and Other Essays|url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.164137|last=Acton|first=John D.|year=1907|publisher= Macmillan|location=London|page=[https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.164137/page/n35 4]}} * {{Cite journal|last=MacCallum|first=Gerald|date=July 1967|title=Negative and Positive Freedom|url=http://mcv.planc.ee/misc/doc/filosoofia/artiklid/Gerald%20MacCallum%20-%20Negative%20and%20Positive%20Freedom.pdf|journal=The Philosophical Review|volume=73|issue=3}} * Hannah Arendt, "What is Freedom?", ''Between Past and Future: Eight exercises in political thought'' (New York: Penguin, 1993). * {{cite book|title=On revolution|last=Hannah|first=Arendt|publisher=Penguin Books|year=1965|isbn=9780140184211|edition=Reprinted|location=London|pages=[https://archive.org/details/onrevolution00aren_0/page/211 211]|oclc=25458723|url-access=registration|url=https://archive.org/details/onrevolution00aren_0/page/211}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons category|Autonomy}} * Kastner, Jens. [http://www.uni-bielefeld.de/cias/wiki/a_Autonomy.html "Autonomy"] (2015). University Bielefeld - Center for InterAmerican Studies. * [http://www.autonomy.viainteraxion.org "Development initiatives strategies for self-sustainability"] * Alberto Abadie (October 2004). [https://web.archive.org/web/20090930232627/http://ksghome.harvard.edu/~aabadie/povterr.pdf "Poverty, Political Freedom, and the Roots of Terrorism"] (PDF). Harvard University and NBER. * [http://gsociology.icaap.org/report/polsum.html "Brief review of trends in political change: freedom and conflict"]. * [http://histclo.com/cih/free.html "Freedom: The Great Gift of the West"]. {{светоназор|аспекти|state=collapsed}} {{етика}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филозофска терминологија]] [[Категорија:Грчки изрази]] [[Категорија:Политика]] [[Категорија:Врлине]] dz34qyilc16t20rngz5oiofupxqoyda 0 114196 25121863 24354093 2022-07-25T05:27:40Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki {{Short description|Ненасилно непоштивање закона}}{{рут}} {{Сајдбар либертаријанизам}} [[Датотека:Rosaparks.jpg|мини|[[Роза Паркс]] је одбила да се повинује расистичким законима, покренувши црначки покрет за грађанска права у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].]] '''Грађанска непослушност''' је одбијање [[грађан]]а да се повинују захтевима и законима [[власт]]и, често на ненасилан начин и уз колективно масовно учешће. By some definitions,{{Specify|reason=which? citations?|date=July 2019}} civil disobedience has to be [[nonviolent]] to be called "civil". Hence, civil disobedience is sometimes equated with [[peaceful protest]]s or [[nonviolent resistance]].<ref>{{citation|title=Violent Civil Disobedience and Willingness to Accept Punishment|volume=8|issue=2|date=June 2007|publisher=Essays in Philosophy|url=http://commons.pacificu.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1277&context=eip|access-date=12 March 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20100613080534/http://commons.pacificu.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1277&context=eip|archive-date=13 June 2010|url-status=dead}}</ref><ref>{{citation|title=The justifiability of violent civil disobedience|author=John Morreall|pages=35–47|year=1976|issue=1|volume=6|journal=Canadian Journal of Philosophy|jstor=40230600|doi=10.1080/00455091.1976.10716975|s2cid=152691269}}</ref> Историјски примери су [[индија|индијски]] отпор колонијализму, [[јужноафричка Република|јужноафрички]] отпор [[апартхејд]]у и борба [[Сједињене Америчке Државе|америчког]] покрета за [[грађанска права]], као и протести против Милошевићевог режима у Србији, током последње деценије 20. века.<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref> Из угла политичке филозофије, грађанска непослушност се односи на намјерно кршење закона са циљем да се привуче пажња или коригују неправде у [[Закон (право)|закон]]у, или одређене политике које практикују државне институције. [[политичка филозофија|Политички филозофи]] су заинтересовани за многа питања која долазе као резултат грађанске непослушности. Нека од њих су: Како оправдати акције грађанске непослушности? Какав одговор треба да стигне од правних институција када је грађанска непослушност оправдана? Да ли грађанска непослушност треба да се одвија јавно без употребе силе и/или са вољом да се одговори на могуће санкције? [[Henry David Thoreau]]'s essay ''Resistance to Civil Government'', published posthumously as ''[[Civil Disobedience (Thoreau)|Civil Disobedience]]'', popularized the term in the US, although the concept itself has been practiced longer before. It has inspired leaders such as [[Susan B. Anthony]] of the U.S. [[women's suffrage]] movement in the late 1800s, [[Saad Zaghloul]] in the 1910s culminating in [[Egyptian Revolution of 1919]] against British Occupation, and [[Mahatma Gandhi]] in 1920s India in their protests for [[Indian independence movement|Indian independence]] against the [[British Raj]]. [[Martin Luther King Jr.]]'s and [[James Bevel]]'s peaceful protests during the [[civil rights movement]] in the 1960s United States contained important aspects of civil disobedience. Although civil disobedience is rarely [[Justification (jurisprudence)|justifiable]] in court,<ref>{{citation|title=Criminal Law|publisher=Aspen|url=https://books.google.com/books?id=PTH_8p6kriIC&pg=PA116|author=Steven L. Emanuel|date=January 2007|isbn=9780735558182}}</ref> King regarded civil disobedience to be a display and practice of reverence for law: "Any man who breaks a law that conscience tells him is unjust and willingly accepts the penalty by staying in jail to arouse the conscience of the community on the injustice of the law is at that moment expressing the very highest respect for the law."<ref>{{cite web|last1=Brooks|first1=Ned|title=Meet The Press: Martin Luther King, Jr. on the Selma March|url=https://archives.nbclearn.com/portal/site/k-12/flatview?cuecard=48756|website=NBC Learn|publisher=NBCUniversal Media|access-date=22 November 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20180705062859/https://archives.nbclearn.com/portal/site/k-12/flatview?cuecard=48756|archive-date=5 July 2018|url-status=dead}}</ref> == Историја == An early depiction of civil disobedience is in [[Sophocles]]' play ''[[Antigone (Sophocles play)|Antigone]]'', in which [[Antigone]], one of the daughters of former King of [[Ancient Thebes (Boeotia)|Thebes]], [[Oedipus]], defies [[Creon of Thebes|Creon]], the current King of Thebes, who is trying to stop her from giving her brother [[Polynices]] a proper burial. She gives a stirring speech in which she tells him that she must obey her conscience rather than human law. She is not at all afraid of the death he threatens her with (and eventually carries out), but she is afraid of how her conscience will smite her if she does not do this.<ref>[http://www.gutenberg.org/files/31/31-h/31-h.htm#antigone Sophocle's ''Antigone''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110511074212/http://www.gutenberg.org/files/31/31-h/31-h.htm#antigone |date=11 May 2011 }}, Project Gutenberg, F. Storr translation, 1912, Harvard University Press</ref> [[Étienne de La Boétie]]'s thought developed in his work ''[[Discourse on Voluntary Servitude|Discours de la servitude volontaire ou le Contr'un]]'' (1552) was also taken up by many movements of civil disobedience, which drew from the concept of rebellion to voluntary servitude the foundation of its instrument of struggle. Étienne de La Boétie was one of the first to theorize and propose the strategy of non-cooperation, and thus a form of nonviolent disobedience, as a really effective weapon. In the lead-up to the [[Glorious Revolution]] in Britain, when the [[1689 Bill of Rights]] was documented, the last Catholic monarch was deposed, and male and female joint-co-monarchs elevated. The [[Midlands Enlightenment|English Midland Enlightenment]] had developed a manner of voicing objection to a law viewed as illegitimate and then taking the consequences of the law. This was focused on the illegitimacy of laws claimed to be "divine" in origin, both the "divine rights of kings" and "divine rights of man", and the legitimacy of laws acknowledged to be made by human beings.<ref>Douglas R. Burgess, Jr., ''The Politics of Piracy: Crime and Civil Disobedience in Colonial America'' (University Press of New England, 2014). {{ISBN|9781611685275}}</ref><ref>Jack Greene, "Empire and Identity from the Glorious Revolution to the American Revolution", in P.J. Marshal, ed., ''Oxford History of the British Empire'', vol. 2 (Oxford University Press, 2001), 208–30</ref><ref>Greene, Jack. ''Negotiated Authorities: Essays in Colonial Political and Constitutional History'' (Charlottesville: Univ. Press of VA, 1994).</ref> Following the [[Peterloo massacre]] of 1819, the poet [[Percy Shelley]] wrote the political poem ''[[The Mask of Anarchy]]'' later that year, that begins with the images of what he thought to be the unjust forms of authority of his time—and then imagines the stirrings of a new form of [[social action]]. According to [[Ashton Nichols]], it is perhaps the first [[modern history|modern]] statement of the principle of nonviolent protest.<ref name="AFP">[http://www.morrissociety.org/JWMS/SP94.10.4.Nichols.pdf] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110105232938/http://www.morrissociety.org/JWMS/SP94.10.4.Nichols.pdf|date=5 January 2011}}</ref> A version was taken up by the author [[Henry David Thoreau]] in his essay [[Civil Disobedience (Thoreau)|''Civil Disobedience'']], and later by Gandhi in his doctrine of ''[[Satyagraha]]''.<ref name=AFP/> Gandhi's Satyagraha was partially influenced and inspired by Shelley's nonviolence in protest and political action.<ref>Thomas Weber, ''Gandhi as Disciple and Mentor'', Cambridge University Press, 2004, pp. 28–29.</ref> In particular, it is known that Gandhi often quoted Shelley's ''Masque of Anarchy'' to vast audiences during the campaign for a free India.<ref name=AFP /><ref>Weber, p. 28.</ref> Thoreau's 1849 essay ''[[Civil Disobedience (Thoreau)|Civil Disobedience]]'', originally titled "Resistance to Civil Government", has had a wide influence on many later practitioners of civil disobedience. The driving idea behind the essay is that citizens are morally responsible for their support of aggressors, even when such support is required by law. In the essay, Thoreau explained his reasons for having [[tax resistance|refused to pay taxes]] as an act of [[protest]] against [[slavery]] and against the [[Mexican–American War]]. He writes, <blockquote>If I devote myself to other pursuits and contemplations, I must first see, at least, that I do not pursue them sitting upon another man's shoulders. I must get off him first, that he may pursue his contemplations too. See what gross inconsistency is tolerated. I have heard some of my townsmen say, "I should like to have them order me out to help put down an insurrection of the slaves, or to march to Mexico;—see if I would go;" and yet these very men have each, directly by their allegiance, and so indirectly, at least, by their money, furnished a substitute.</blockquote> By the 1850s, a range of minority groups in the [[United States]]: African Americans, Jews, [[Seventh Day Baptists]], Catholics, anti-prohibitionists, racial egalitarians, and others—employed civil disobedience to combat a range of legal measures and public practices that to them promoted ethnic, religious, and [[racial discrimination]]. Pro Public and typically peaceful resistance to political power remained an integral tactic in modern American [[minority rights]] politics.<ref>Volk, Kyle G. (2014). ''Moral Minorities and the Making of American Democracy''. New York: Oxford University Press.</ref> In Ireland starting from 1879 the [[Ireland|Irish]] "[[Land War]]" intensified when Irish nationalist leader [[Charles Stewart Parnell]], in a speech in [[Ennis]] proposed that when dealing with tenants who take farms where another tenant was evicted, rather than resorting to violence, everyone in the locality should shun them. Following this Captain [[Charles Boycott]], the land agent of an absentee landlord in [[County Mayo]], [[Ireland]], was subject to social [[ostracism]] organized by the [[Irish Land League]] in 1880. Boycott attempted to evict eleven tenants from his land. While Parnell's speech did not refer to land agents or landlords, the tactic was applied to Boycott when the alarm was raised about the evictions. Despite the short-term economic hardship to those undertaking this action, Boycott soon found himself isolated – his workers stopped work in the fields and stables, as well as in his house. Local businessmen stopped trading with him, and the local postman refused to deliver mail. The movement spread throughout Ireland and gave rise to the term to [[Boycott]], and eventually led to legal reform and support for Irish independence.<ref>{{cite book|last=Marlow|first=Joyce|title=Captain Boycott and the Irish|year=1973|publisher=[[André Deutsch]]|isbn=978-0-233-96430-0|url=https://books.google.com/books?id=wW4uAAAAMAAJ&q=Captain+Boycott|pages=133–142}}</ref> Egypt saw a massive implementation on a nation-wide movement starting 1914 and peaking in 1919 as [[Egyptian Revolution of 1919|the Egyptian Revolution of 1919]]. This was then adopted by other native peoples who objected to British occupation from 1920 and on. This was not used with native laws that were more oppressive than the British occupation{{Specify|reason=what do you mean?|date=July 2019}}, leading to problems for these countries today.<ref name="Egypt">{{Citation|author=Zunes, Stephen (1999:42)|title=Nonviolent Social Movements: A Geographical Perspective|publisher=Blackwell Publishing}}</ref> [[Saad Zaghloul|Zaghloul Pasha]], considered the mastermind behind this massive civil disobedience, was a native middle-class, [[Al-Azhar University|Azhar]] graduate, political activist, judge, parliamentary and ex-cabinet minister whose leadership brought Christian and Muslim communities together as well as women into the massive protests. Along with his companions of [[Wafd Party]], who have achieved an independence of Egypt and a first constitution in 1923. Civil disobedience is one of the many ways people have revolted against what they deem to be unfair laws. It has been used in many [[nonviolent resistance]] movements in [[British Raj|India]] ([[Mahatma Gandhi]]'s campaigns for [[Indian independence movement|independence]] from the [[British Empire]]), in [[Czechoslovakia]]'s [[Velvet Revolution]], in early stages of the Bangladeshi independence movement against Pakistani colonialism and in [[East Germany]] to oust their [[Stalinist]] government.<ref>{{Citation|author=Michael Lerner|title=Tikkun reader}}</ref> In [[South Africa]] during the leftist campaign against the far-right [[Apartheid]] regime, in the [[American civil rights movement]] against [[Jim Crow laws]], in the [[Singing Revolution]] to bring independence to the [[Baltic countries]] from the [[Soviet Union]], and more recently with the 2003 [[Rose Revolution]] in Georgia, the 2004 [[Orange Revolution]]<ref name="The Orange Revolution">{{cite magazine|date=12 December 2004|title=The Orange Revolution|url=http://www.time.com/time/europe/html/041206/story.html|url-status=dead|magazine=[[Time (magazine)|Time]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20100410051430/http://www.time.com/time/europe/html/041206/story.html|archive-date=10 April 2010|access-date=30 April 2010}}</ref> and the 2013–2014 [[Euromaidan]] revolution in Ukraine, the 2016–2017 [[Candlelight Revolution]] in South Korea, and the [[2020–2021 Belarusian protests]], among many other various movements worldwide. == Извори == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|}} * {{cite encyclopedia |last=Brownlee |first=Kimberley |year=2013 |title=Civil Disobedience |editor-last=Zalta |editor-first=Edward N. |editor-link=Edward N. Zalta |encyclopedia=[[Stanford Encyclopedia of Philosophy]] |location=Stanford, California |publisher=Stanford University |issn=1095-5054 |access-date=5. 7. 2018 }} * Dodd, Lynda G. "Parades, Pickets, and Prison: Alice Paul and the Virtues of Unruly Constitutional Citizenship." ''Journal of Law and Politics'' 24 (2008): 339–433. [http://www.lyndagdodd.com/2_Research/Research_4_Dodd_FINAL_Alice%20Paul%20Paper.pdf online], woman suffrage in the United States in 1917. * {{cite book |last=King |first=Martin Luther, Jr. |author-link=Martin Luther King Jr. |year=1964 |title=Why We Can't Wait |location=New York |publisher=Signet Classic |publication-date=2000|isbn=978-0-451-52753-0 }} * {{cite book |last=Perry |first=Lewis |year=2013 |title=Civil Disobedience: An American Tradition |url=https://archive.org/details/civildisobedienc0000perr |location=New Haven, Connecticut |publisher=Yale University Press}} * {{cite encyclopedia |last=Suber |first=Peter |author-link=Peter Suber |year=1999 |title=Civil Disobedience |url=https://dash.harvard.edu/handle/1/4725008 |editor-last=Gray |editor-first=Christopher B. |encyclopedia=Philosophy of Law: An Encyclopedia |volume=2 |location=New York |publisher=Garland Publishing |pages=110–113|isbn=978-0-8153-1344-1 |access-date=5. 7. 2018 }} * {{cite web|url=http://www.directorio.org/nocooperacion/note.php?note_id=1114|title=Inician una campaña de apoyo a la resistencia cívica en Cuba|publisher=Directorio|access-date=21 July 2010|archive-url=https://archive.today/20120629/http://www.directorio.org/nocooperacion/note.php?note_id=1114|archive-date=29 June 2012|url-status=dead}} * {{cite web|url=http://www.directorio.org/mediacoverage/note.php?note_id=1110|title=Exile groups call for civil disobedience in Cuba|publisher=Directorio|access-date=21 July 2010|archive-url=https://archive.today/20120629/http://www.directorio.org/mediacoverage/note.php?note_id=1110|archive-date=29 June 2012|url-status=dead}} * {{cite web|url=http://www.directorio.org/noncooperation/note.php?note_id=1763|title=Activists' Crossed Arms Mean "YO NO" (Not I)|publisher=Directorio Democratico Cubano|access-date=21 July 2010|archive-url=https://archive.today/20120629/http://www.directorio.org/noncooperation/note.php?note_id=1763|archive-date=29 June 2012|url-status=dead}} * {{cite web|url=http://www.nocooperacion.org/artistas.htm|title=Artistas Cubanos|publisher=Yo No Coopero Con La Dictadura|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20100128075055/http://www.nocooperacion.org/artistas.htm|archive-date=28 January 2010}} * {{cite web|url=http://www.csmonitor.com/2008/0422/p01s07-woam.html|title=Cuba arrests Ladies in White|work=Christian Science Monitor|year=2008}} * {{cite web|url=http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+IM-PRESS+20051017FCS01528+0+DOC+XML+V0//en |title=Ladies, Ibrahim and Reporters joint Sakharov prize winners |publisher=Europarl.europa.eu |access-date=29 July 2010}} * {{cite web |url=http://www.stateofworldliberty.org/report/results.html |title=Summary/Observations - The 2006 State of World Liberty Index: Free People, Free Markets, Free Thought, Free Planet |publisher=Stateofworldliberty.org |access-date=29 July 2010 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100930180917/http://www.stateofworldliberty.org/report/results.html |archive-date=30 September 2010 }} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Civil disobedience}} * [https://web.archive.org/web/20110531030023/http://neposlusnost.fpn.bg.ac.rs/node/3 Политика отпора и теорија грађанске непослушности — литература] * [http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1267 Године распада, историјат протеста у Београду] {{конформност}} {{Subject bar |commons=yes |commons-search=Category:Грађанска непослушност |q=yes |d=yes |d-search=Q47217}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Политика]] [[Категорија:Политичка филозофија]] [[Категорија:Ненасиље]] [[Категорија:Протести]] [[Категорија:Друштвени покрети]] [[Категорија:Активизам по методу]] grbawznzoi52jt2ay3o5hnjgnpyyz8t 0 115189 25122105 17086165 2022-07-25T10:57:00Z Guy9374isback2 112055 Guy9374isback2 преместио је страницу [[Институт за социјални развој Ораганизације уједињених нација]] на [[Институт за социјални развој Организације уједињених нација]]: грешка у куцању wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Организација | име = Институт за социјални развој Уједињених нација | изворно_име = United Nations Research Institute for Social Development | скраћеница = UNRISD | слика = Emblem of the United Nations.svg | слика_опис = Амблем УН | слика_ширина =120п | лого = United Nations Geneva 2010-06-30.jpg | лого_опис = Седиште Института за социјални развој УН у Женеви | лого_ширина = 230п | тип = ентитет УН-а | оснивање = 1963. | статус = активан | седиште = Женева, <br/>{{застава|Швајцарска}} | председник = Paul Ladd | веб_страница = {{URL|www.unrisd.org}} }} '''Институт за социјални развој Уједињених нација''' ({{јез-енгл|United Nations Research Institute for Social Development }}) је самостална агенција [[Организација уједињених нација|УН]], основана 1963. са седиштем у Женеви. Бави се мултидисциплинарним истраживањима социјалне димензије савремених развојних [[проблем]]а. Кроз истраживачки рад, [[Организација уједињених нација|УН]] РИСД стимулише дијалог и доприноси стварању кључних [[рачунарски програм|програма]] социјалног развоја, унутар и ван [[систем]]а [[Организација уједињених нација|УН]]. == Литература == * {{РСР}} ==Спољашње везе== * [http://www.unrisd.org УНРИСД] {{клица-УН}} {{ОУН}} [[Категорија:Организација уједињених нација]] hpu78x1qkyxyrhc3rn1395p3b27l12f 0 115986 25121108 22687478 2022-07-24T13:17:23Z Ongoingday 309848 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Приозерск је град у Русији}} {{Град у Русији/Лењинградска област | назив = Приозерск | изворни_назив = <small>-{Приозерск, Käkisalmi}-</small> | рејон = [[Приозерски рејон]] | слика = The Castle of Käkisalmi.jpg | опис_слике = Тврђава Корела | грб = Coat of Arms of Priozersk (2020).jpg | градска_застава = | статус = град | оснивање = први помен [[1295]]. | село_од = | варошица_од = [[1310]]. | град_од = | стара_имена = ''Корела, Кексохолм, Кјакисалми'' | надморска_висина = 14 | површина = 16.5 <!-- engleski nacin zapisivanja --> | становништво = 18844 | извор_становништво = | година_становништво = 2015 | агломерација = | извор_агломерација = | година_агломерација = | густина = | поштански_код = 188760, 188761 | позивни_број = (+7) 81379 | регистарска_ознака = 47 | ОКАТО_код = [http://classif.spb.ru/classificators/view/okt.php?st=A&kr=1&kod=41448 41 448] | ОКТМО_код = [http://classif.spb.ru/classificators/view/tma.php?st=A&kr=1&kod=41639101001 41 639 101 001] | веб-страна = [http://adm.priozersk.ru/ -{adm.priozersk.ru/}-] | градоначелник = | гшир = 61.033333 | гдуж = 30.116667 }} '''Приозерск''' ({{јез-рус|Приозе́рск}}, {{јез-фи|Käkisalmi}}, {{јез-шв|Kexholm}}) град је на северозападу европског дела [[Русија|Руске Федерације]]. Налази се на северозападу [[Лењинградска област|Лењинградске области]] и административно припада [[приозерски рејон|Приозерском рејону]] чији је уједно и средиште. Према проценама националне статистичке службе за [[2015]]. у граду је живело 18.844 становника. Град се налази на [[Карелијска превлака|Карелијској превлаци]], на месту где се северни рукавац реке [[Вуокса|Вуоксе]] улива у језеро [[Ладога]]. Град се налази на железничкој прузи [[Санкт Петербург]]—[[Хијтола]], на око 145 km северно од Санкт Петербурга. До шведске окупације [[1611]]. године град се звао '''Корела''', а од [[1611]]. до [[1918]]. град се звао Кексголм ({{јез-рус|Кексгольм}}), а године [[1918]]. гарод улази у састав [[Финска|Финске]] под називом Кјакисалми ({{јез-рус|Кякисалми}}), после [[Зимски рат|Зимског рата]] између [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и [[финска|Финске]], године [[1940]]. граду је враћено име Кексголм. Међутим [[1948]]. године град је добио садашње име Приозерск. == Географија == Град Приозерск смештен је у северном делу [[приозерски рејон|рејона]], односно на северозападу [[лењинградска област|Лењинградске области]], у северном делу [[карелијска превлака|Карелијске превлаке]]. Кроз град протиче северни рукавац реке [[вуокса|Вуоксе]], а сама градска територија налази се стешњена између [[ладога|Ладошког језера]] и језера [[вуокса (језеро)|Вуоксе]]. Град се налази на око 145 km северније од [[Санкт Петербург]]а. == Историја == Приозерск је као Корела основан од стране Новгорођана крајем XI и почетком XII века на месту старог [[карели|карелког]] насеља. Гроз град је пролазио важан водени трговачки пут који је повезивао варјаге и византију. Преко [[Вуокса|реке Вуоксе]] се могло ући у [[Фински залив]] и у централну Финску. Швеђани су желели да успоставе контролу над овим стратешки важним местом тако да је крајем [[13. век|XIII века]] град био стално нападан. Од августа [[1610]]. до фебруара [[1611]]. град је био под опсадом шведске војске, коју је успешно издржавао, али када је закључен [[Столбовски мир]] [[1617]]. године град је уступљен Шведској. Град је у састав Русије опет ушао [[8. септембар|8. септембра]] [[1710]]. године за време [[Велики северни рат|Великог северног рата]]. Дана [[31. децембар|31. децембра]] [[1917]]. године Савет Народних Комесата под вођством [[Владимир Лењин|Владимира Иљича Лењин]] је донео решење о независности Финске по којем је град припао Финској. После [[Зимски рат|Зимског рата]] између Совјетског Савеза и Финске [[1939]].—[[1940]]. године град је мировним преговорима од [[12. март]]а [[1940]]. године предат Совјетском Савезу. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] град је заузела финска армија, али у септембру [[1944]]. године опет је ушао у састав Совјетског Савеза. Међутим за време рата град је претрпео огромна разарања == Демографија == Према подацима са пописа становништва [[2010]]. у граду је живело 18.933 становника, док је према проценама националне статистичке службе за [[2015]]. град имао 18.844 становника.<ref>-{[http://www.gks.ru/dbscripts/munst/munst41/DBInet.cgi?pl=8112027 Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг.]}-</ref> {{ДемографијаРУ |1939=5115 |1959=13936 |1970=16652 |1979=19053 |1989=20557<ref name="1989Census">{{ru-pop-ref|1989Census}}</ref> |2002=20506<ref name="2002Census">{{ru-pop-ref|2002Census}}</ref> |2010=18933<ref name="2010Census">{{ru-pop-ref|2010Census}}</ref> |2015=18844 }} == Саобраћај == Кроз град пролазе важне друмске и железничке саобраћајницењ које га повезују са осталим градовима у области. == Види још == * [[Списак градова у Русији]] * [[Лењинградска област]] * [[Приозерски рејон]] * [[Карелијска превлака]] == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{портал|Русија}} {{commonscat|Priozersk}} * {{званични веб-сајт|http://priozersk.lenobl.ru/}} * [https://web.archive.org/web/20081221183601/http://www.heraldicum.narod.ru/russia/subjects/towns/kexholm.htm Историја грба града] {{ru}} * [http://www.oblmap.spb.ru/index.php?v=1&pv=0.183104807225992;0.376270745919257;100 Приозерск на карти Лењинградске области] {{ru}} * [http://www.enlight.ru/camera/145/index.html Слике града] {{ru}} ([http://www.enlight.ru/camera/145/index_e.html иста страница на енглеском]) * [https://web.archive.org/web/20070312103029/http://intourist.onego.ru/rus/karelia/cities/pitkjaranta/km.html Приозерск на -{intourist.onego.ru}-] {{ru}} {{Градови Лењинградске области}} [[Категорија:Градови у Русији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији]] [[Категорија:Градови у Лењинградској области]] jiu08r7xpb0ou2s203390l61vyayvnu 0 116625 25121166 23469853 2022-07-24T14:33:58Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{смон}} * [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)]], српски приштински универзитет * [[Универзитет у Приштини (Приштина)]], албански приштински универзитет * [[Универзитет у Приштини (1969—1999)]], историјски приштински универзитет {{Вишезначна одредница}} [[Категорија:Универзитет у Приштини| ]] 17pi9vhn8uk27fyadciqonq2ldz4vfc 0 118701 25121953 25116967 2022-07-25T08:38:34Z Dilic 1754 /* Новембар (Мратињски) */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:Cheryi-minei.jpg|мини|450п|Празнични минеј]] {{TOCright}} '''Црквени календар''' [[Српска православна црква|Српске православне Цркве]] и осталих [[помјесна црква|помесних Цркава]] садржи листу [[светац|светитеља]] за сваки дан на њихов помен код верујућег народа. Иако се сваког дана помиње и слави више светаца истог дана, најчешће се у календарима које издаје Црква налазе важнији светитељи или празници за тај дан, док се остали налазе у литургијским књигама. Неки светитељи су узети за [[слава|крсне славе]] па су народу веома познати и доста слављени. Неки празници нису увек истог датума па их није имало смисла овде наводити. [[Ускрс]] је сваке године [[рачунање датума Ускрса|другог датума]] и варира између 22.3. а и 25.4., па се светац који се тог дана слави те године уступа важност већем празнику. Посебно се издвајају [[ускршњи празници]] чији датуми фиксирани за централни празник а варирају јер зависе од датума [[Ускрс]]а који је [[рачунање датума Ускрса|сваке године другачији]]. Црквени календар није сваке године исти јер се празници доста померају, али је народ нашао начин да сам [[српски народни календар|напамет израчуна]] када ће бити који празник. Поред црквених назива празника, додати су са стране и народни називи празника. Овде су дати датуми по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]] који не мењају датум прослављања. Календар који се користи у [[Српска православна црква|Српској православној Цркви]] је [[Јулијански календар|јулијански]], који је до [[1919]]. године био и цивилни календар државе. Он се разликује од [[Грегоријански календар|грегоријанског]] за 13 дана, који су [[Грегоријански календар|грегоријанском]] додали ради изједначавања зимске краткодневнице, а која ни данас није више тачна. Године се у црквеном календару броје од године [[Христос|Христовог]] рођења, или од времена [[Мит о потопу|Великог потопа]], односно '''5508. п.н.е'''. године, која се узима као година новог стварања света. '''Православни литургијски календар''' диктира ритам живота [[православље|православне цркве]]. Сваки дан у години има своје [[светац|светитеље]], празнике, правила [[пост]]а… Постоје две врсте празника у православном календару: стални и покретни (шетајући). Стални празници се сваке године славе истог дана по православном календару, док се покретни мењају сваке године (као нпр. [[Ускрс|Васкрс]]). Овде се налазе само непокретни празници који су сваке године исти. Да би се неки датум из православног (јулијанског) календара пребацио у грегоријански потребно је додати 13 дана. У православљу литургијска година почиње [[1. септембар|1. септембра]]. {|- |- | Септембар |<small>[[1. септембар#Празници и дани сећања|1]] [[2. септембар#Празници и дани сећања|2]] [[3. септембар#Празници и дани сећања|3]] [[4. септембар#Празници и дани сећања|4]] [[5. септембар#Празници и дани сећања|5]] [[6. септембар#Празници и дани сећања|6]] [[7. септембар#Празници и дани сећања|7]] [[8. септембар#Празници и дани сећања|8]] [[9. септембар#Празници и дани сећања|9]] [[10. септембар#Празници и дани сећања|10]] [[11. септембар#Празници и дани сећања|11]] [[12. септембар#Празници и дани сећања|12]] [[13. септембар#Празници и дани сећања|13]] [[14. септембар#Празници и дани сећања|14]] [[15. септембар#Празници и дани сећања|15]] [[16. септембар#Празници и дани сећања|16]] [[17. септембар#Празници и дани сећања|17]] [[18. септембар#Празници и дани сећања|18]] [[19. септембар#Празници и дани сећања|19]] [[20. септембар#Празници и дани сећања|20]] [[21. септембар#Празници и дани сећања|21]] [[22. септембар#Празници и дани сећања|22]] [[23. септембар#Празници и дани сећања|23]] [[24. септембар#Празници и дани сећања|24]] [[25. септембар#Празници и дани сећања|25]] [[26. септембар#Празници и дани сећања|26]] [[27. септембар#Празници и дани сећања|27]] [[28. септембар#Празници и дани сећања|28]] [[29. септембар#Празници и дани сећања|29]] [[30. септембар#Празници и дани сећања|30]]</small> |- | Октобар |<small>[[1. октобар#Празници и дани сећања|1]] [[2. октобар#Празници и дани сећања|2]] [[3. октобар#Празници и дани сећања|3]] [[4. октобар#Празници и дани сећања|4]] [[5. октобар#Празници и дани сећања|5]] [[6. октобар#Празници и дани сећања|6]] [[7. октобар#Празници и дани сећања|7]] [[8. октобар#Празници и дани сећања|8]] [[9. октобар#Празници и дани сећања|9]] [[10. октобар#Празници и дани сећања|10]] [[11. октобар#Празници и дани сећања|11]] [[12. октобар#Празници и дани сећања|12]] [[13. октобар#Празници и дани сећања|13]] [[14. октобар#Празници и дани сећања|14]] [[15. октобар#Празници и дани сећања|15]] [[16. октобар#Празници и дани сећања|16]] [[17. октобар#Празници и дани сећања|17]] [[18. октобар#Празници и дани сећања|18]] [[19. октобар#Празници и дани сећања|19]] [[20. октобар#Празници и дани сећања|20]] [[21. октобар#Празници и дани сећања|21]] [[22. октобар#Празници и дани сећања|22]] [[23. октобар#Празници и дани сећања|23]] [[24. октобар#Празници и дани сећања|24]] [[25. октобар#Празници и дани сећања|25]] [[26. октобар#Празници и дани сећања|26]] [[27. октобар#Празници и дани сећања|27]] [[28. октобар#Празници и дани сећања|28]] [[29. октобар#Празници и дани сећања|29]] [[30. октобар#Празници и дани сећања|30]] [[31. октобар#Празници и дани сећања|31]]</small> |- | Новембар |<small>[[1. новембар#Празници и дани сећања|1]] [[2. новембар#Празници и дани сећања|2]] [[3. новембар#Празници и дани сећања|3]] [[4. новембар#Празници и дани сећања|4]] [[5. новембар#Празници и дани сећања|5]] [[6. новембар#Празници и дани сећања|6]] [[7. новембар#Празници и дани сећања|7]] [[8. новембар#Празници и дани сећања|8]] [[9. новембар#Празници и дани сећања|9]] [[10. новембар#Празници и дани сећања|10]] [[11. новембар#Празници и дани сећања|11]] [[12. новембар#Празници и дани сећања|12]] [[13. новембар#Празници и дани сећања|13]] [[14. новембар#Празници и дани сећања|14]] [[15. новембар#Празници и дани сећања|15]] [[16. новембар#Празници и дани сећања|16]] [[17. новембар#Празници и дани сећања|17]] [[18. новембар#Празници и дани сећања|18]] [[19. новембар#Празници и дани сећања|19]] [[20. новембар#Празници и дани сећања|20]] [[21. новембар#Празници и дани сећања|21]] [[22. новембар#Празници и дани сећања|22]] [[23. новембар#Празници и дани сећања|23]] [[24. новембар#Празници и дани сећања|24]] [[25. новембар#Празници и дани сећања|25]] [[26. новембар#Празници и дани сећања|26]] [[27. новембар#Празници и дани сећања|27]] [[28. новембар#Празници и дани сећања|28]] [[29. новембар#Празници и дани сећања|29]] [[30. новембар#Празници и дани сећања|30]]</small> |- | Децембар |<small> [[1. децембар#Празници и дани сећања|1]] [[2. децембар#Празници и дани сећања|2]] [[3. децембар#Празници и дани сећања|3]] [[4. децембар#Празници и дани сећања|4]] [[5. децембар#Празници и дани сећања|5]] [[6. децембар#Празници и дани сећања|6]] [[7. децембар#Празници и дани сећања|7]] [[8. децембар#Празници и дани сећања|8]] [[9. децембар#Празници и дани сећања|9]] [[10. децембар#Празници и дани сећања|10]] [[11. децембар#Празници и дани сећања|11]] [[12. децембар#Празници и дани сећања|12]] [[13. децембар#Празници и дани сећања|13]] [[14. децембар#Празници и дани сећања|14]] [[15. децембар#Празници и дани сећања|15]] [[16. децембар#Празници и дани сећања|16]] [[17. децембар#Празници и дани сећања|17]] [[18. децембар#Празници и дани сећања|18]] [[19. децембар#Празници и дани сећања|19]] [[20. децембар#Празници и дани сећања|20]] [[21. децембар#Празници и дани сећања|21]] [[22. децембар#Празници и дани сећања|22]] [[23. децембар#Празници и дани сећања|23]] [[24. децембар#Празници и дани сећања|24]] [[25. децембар#Празници и дани сећања|25]] [[26. децембар#Празници и дани сећања|26]] [[27. децембар#Празници и дани сећања|27]] [[28. децембар#Празници и дани сећања|28]] [[29. децембар#Празници и дани сећања|29]] [[30. децембар#Празници и дани сећања|30]] [[31. децембар#Празници и дани сећања|31]]</small> |- | Јануар |<small>[[1. јануар#Празници и дани сећања|1]] [[2. јануар#Празници и дани сећања|2]] [[3. јануар#Празници и дани сећања|3]] [[4. јануар#Празници и дани сећања|4]] [[5. јануар#Празници и дани сећања|5]] [[6. јануар#Празници и дани сећања|6]] [[7. јануар#Празници и дани сећања|7]] [[8. јануар#Празници и дани сећања|8]] [[9. јануар#Празници и дани сећања|9]] [[10. јануар#Празници и дани сећања|10]] [[11. јануар#Празници и дани сећања|11]] [[12. јануар#Празници и дани сећања|12]] [[13. јануар#Празници и дани сећања|13]] [[14. јануар#Празници и дани сећања|14]] [[15. јануар#Празници и дани сећања|15]] [[16. јануар#Празници и дани сећања|16]] [[17. јануар#Празници и дани сећања|17]] [[18. јануар#Празници и дани сећања|18]] [[19. јануар#Празници и дани сећања|19]] [[20. јануар#Празници и дани сећања|20]] [[21. јануар#Празници и дани сећања|21]] [[22. јануар#Празници и дани сећања|22]] [[23. јануар#Празници и дани сећања|23]] [[24. јануар#Празници и дани сећања|24]] [[25. јануар#Празници и дани сећања|25]] [[26. јануар#Празници и дани сећања|26]] [[27. јануар#Празници и дани сећања|27]] [[28. јануар#Празници и дани сећања|28]] [[29. јануар#Празници и дани сећања|29]] [[30. јануар#Празници и дани сећања|30]] [[31. јануар#Празници и дани сећања|31]]</small> |- | Фебруар |<small>[[1. фебруар#Празници и дани сећања|1]] [[2. фебруар#Празници и дани сећања|2]] [[3. фебруар#Празници и дани сећања|3]] [[4. фебруар#Празници и дани сећања|4]] [[5. фебруар#Празници и дани сећања|5]] [[6. фебруар#Празници и дани сећања|6]] [[7. фебруар#Празници и дани сећања|7]] [[8. фебруар#Празници и дани сећања|8]] [[9. фебруар#Празници и дани сећања|9]] [[10. фебруар#Празници и дани сећања|10]] [[11. фебруар#Празници и дани сећања|11]] [[12. фебруар#Празници и дани сећања|12]] [[13. фебруар#Празници и дани сећања|13]] [[14. фебруар#Празници и дани сећања|14]] [[15. фебруар#Празници и дани сећања|15]] [[16. фебруар#Празници и дани сећања|16]] [[17. фебруар#Празници и дани сећања|17]] [[18. фебруар#Празници и дани сећања|18]] [[19. фебруар#Празници и дани сећања|19]] [[20. фебруар#Празници и дани сећања|20]] [[21. фебруар#Празници и дани сећања|21]] [[22. фебруар#Празници и дани сећања|22]] [[23. фебруар#Празници и дани сећања|23]] [[24. фебруар#Празници и дани сећања|24]] [[25. фебруар#Празници и дани сећања|25]] [[26. фебруар#Празници и дани сећања|26]] [[27. фебруар#Празници и дани сећања|27]] [[28. фебруар#Празници и дани сећања|28]] [[29. фебруар#Празници и дани сећања|(29)]]</small> |- | Март |<small>[[1. март#Празници и дани сећања|1]] [[2. март#Празници и дани сећања|2]] [[3. март#Празници и дани сећања|3]] [[4. март#Празници и дани сећања|4]] [[5. март#Празници и дани сећања|5]] [[6. март#Празници и дани сећања|6]] [[7. март#Празници и дани сећања|7]] [[8. март#Празници и дани сећања|8]] [[9. март#Празници и дани сећања|9]] [[10. март#Празници и дани сећања|10]] [[11. март#Празници и дани сећања|11]] [[12. март#Празници и дани сећања|12]] [[13. март#Празници и дани сећања|13]] [[14. март#Празници и дани сећања|14]] [[15. март#Празници и дани сећања|15]] [[16. март#Празници и дани сећања|16]] [[17. март#Празници и дани сећања|17]] [[18. март#Празници и дани сећања|18]] [[19. март#Празници и дани сећања|19]] [[20. март#Празници и дани сећања|20]] [[21. март#Празници и дани сећања|21]] [[22. март#Празници и дани сећања|22]] [[23. март#Празници и дани сећања|23]] [[24. март#Празници и дани сећања|24]] [[25. март#Празници и дани сећања|25]] [[26. март#Празници и дани сећања|26]] [[27. март#Празници и дани сећања|27]] [[28. март#Празници и дани сећања|28]] [[29. март#Празници и дани сећања|29]] [[30. март#Празници и дани сећања|30]] [[31. март#Празници и дани сећања|31]]</small> |- | Април |<small>[[1. април#Празници и дани сећања|1]] [[2. април#Празници и дани сећања|2]] [[3. април#Празници и дани сећања|3]] [[4. април#Празници и дани сећања|4]] [[5. април#Празници и дани сећања|5]] [[6. април#Празници и дани сећања|6]] [[7. април#Празници и дани сећања|7]] [[8. април#Празници и дани сећања|8]] [[9. април#Празници и дани сећања|9]] [[10. април#Празници и дани сећања|10]] [[11. април#Празници и дани сећања|11]] [[12. април#Празници и дани сећања|12]] [[13. април#Празници и дани сећања|13]] [[14. април#Празници и дани сећања|14]] [[15. април#Празници и дани сећања|15]] [[16. април#Празници и дани сећања|16]] [[17. април#Празници и дани сећања|17]] [[18. април#Празници и дани сећања|18]] [[19. април#Празници и дани сећања|19]] [[20. април#Празници и дани сећања|20]] [[21. април#Празници и дани сећања|21]] [[22. април#Празници и дани сећања|22]] [[23. април#Празници и дани сећања|23]] [[24. април#Празници и дани сећања|24]] [[25. април#Празници и дани сећања|25]] [[26. април#Празници и дани сећања|26]] [[27. април#Празници и дани сећања|27]] [[28. април#Празници и дани сећања|28]] [[29. април#Празници и дани сећања|29]] [[30. април#Празници и дани сећања|30]]</small> |- | Мај |<small>[[1. мај#Празници и дани сећања|1]] [[2. мај#Празници и дани сећања|2]] [[3. мај#Празници и дани сећања|3]] [[4. мај#Празници и дани сећања|4]] [[5. мај#Празници и дани сећања|5]] [[6. мај#Празници и дани сећања|6]] [[7. мај#Празници и дани сећања|7]] [[8. мај#Празници и дани сећања|8]] [[9. мај#Празници и дани сећања|9]] [[10. мај#Празници и дани сећања|10]] [[11. мај#Празници и дани сећања|11]] [[12. мај#Празници и дани сећања|12]] [[13. мај#Празници и дани сећања|13]] [[14. мај#Празници и дани сећања|14]] [[15. мај#Празници и дани сећања|15]] [[16. мај#Празници и дани сећања|16]] [[17. мај#Празници и дани сећања|17]] [[18. мај#Празници и дани сећања|18]] [[19. мај#Празници и дани сећања|19]] [[20. мај#Празници и дани сећања|20]] [[21. мај#Празници и дани сећања|21]] [[22. мај#Празници и дани сећања|22]] [[23. мај#Празници и дани сећања|23]] [[24. мај#Празници и дани сећања|24]] [[25. мај#Празници и дани сећања|25]] [[26. мај#Празници и дани сећања|26]] [[27. мај#Празници и дани сећања|27]] [[28. мај#Празници и дани сећања|28]] [[29. мај#Празници и дани сећања|29]] [[30. мај#Празници и дани сећања|30]] [[31. мај#Празници и дани сећања|31]]</small> |- | Јун |<small>[[1. јун#Празници и дани сећања|1]] [[2. јун#Празници и дани сећања|2]] [[3. јун#Празници и дани сећања|3]] [[4. јун#Празници и дани сећања|4]] [[5. јун#Празници и дани сећања|5]] [[6. јун#Празници и дани сећања|6]] [[7. јун#Празници и дани сећања|7]] [[8. јун#Празници и дани сећања|8]] [[9. јун#Празници и дани сећања|9]] [[10. јун#Празници и дани сећања|10]] [[11. јун#Празници и дани сећања|11]] [[12. јун#Празници и дани сећања|12]] [[13. јун#Празници и дани сећања|13]] [[14. јун#Празници и дани сећања|14]] [[15. јун#Празници и дани сећања|15]] [[16. јун#Празници и дани сећања|16]] [[17. јун#Празници и дани сећања|17]] [[18. јун#Празници и дани сећања|18]] [[19. јун#Празници и дани сећања|19]] [[20. јун#Празници и дани сећања|20]] [[21. јун#Празници и дани сећања|21]] [[22. јун#Празници и дани сећања|22]] [[23. јун#Празници и дани сећања|23]] [[24. јун#Празници и дани сећања|24]] [[25. јун#Празници и дани сећања|25]] [[26. јун#Празници и дани сећања|26]] [[27. јун#Празници и дани сећања|27]] [[28. јун#Празници и дани сећања|28]] [[29. јун#Празници и дани сећања|29]] [[30. јун#Празници и дани сећања|30]]</small> |- | Јул |<small>[[1. јул#Празници и дани сећања|1]] [[2. јул#Празници и дани сећања|2]] [[3. јул#Празници и дани сећања|3]] [[4. јул#Празници и дани сећања|4]] [[5. јул#Празници и дани сећања|5]] [[6. јул#Празници и дани сећања|6]] [[7. јул#Празници и дани сећања|7]] [[8. јул#Празници и дани сећања|8]] [[9. јул#Празници и дани сећања|9]] [[10. јул#Празници и дани сећања|10]] [[11. јул#Празници и дани сећања|11]] [[12. јул#Празници и дани сећања|12]] [[13. јул#Празници и дани сећања|13]] [[14. јул#Празници и дани сећања|14]] [[15. јул#Празници и дани сећања|15]] [[16. јул#Празници и дани сећања|16]] [[17. јул#Празници и дани сећања|17]] [[18. јул#Празници и дани сећања|18]] [[19. јул#Празници и дани сећања|19]] [[20. јул#Празници и дани сећања|20]] [[21. јул#Празници и дани сећања|21]] [[22. јул#Празници и дани сећања|22]] [[23. јул#Празници и дани сећања|23]] [[24. јул#Празници и дани сећања|24]] [[25. јул#Празници и дани сећања|25]] [[26. јул#Празници и дани сећања|26]] [[27. јул#Празници и дани сећања|27]] [[28. јул#Празници и дани сећања|28]] [[29. јул#Празници и дани сећања|29]] [[30. јул#Празници и дани сећања|30]] [[31. јул#Празници и дани сећања|31]]</small> |- | Август |<small> [[1. август#Празници и дани сећања|1]] [[2. август#Празници и дани сећања|2]] [[3. август#Празници и дани сећања|3]] [[4. август#Празници и дани сећања|4]] [[5. август#Празници и дани сећања|5]] [[6. август#Празници и дани сећања|6]] [[7. август#Празници и дани сећања|7]] [[8. август#Празници и дани сећања|8]] [[9. август#Празници и дани сећања|9]] [[10. август#Празници и дани сећања|10]] [[11. август#Празници и дани сећања|11]] [[12. август#Празници и дани сећања|12]] [[13. август#Празници и дани сећања|13]] [[14. август#Празници и дани сећања|14]] [[15. август#Празници и дани сећања|15]] [[16. август#Празници и дани сећања|16]] [[17. август#Празници и дани сећања|17]] [[18. август#Празници и дани сећања|18]] [[19. август#Празници и дани сећања|19]] [[20. август#Празници и дани сећања|20]] [[21. август#Празници и дани сећања|21]] [[22. август#Празници и дани сећања|22]] [[23. август#Празници и дани сећања|23]] [[24. август#Празници и дани сећања|24]] [[25. август#Празници и дани сећања|25]] [[26. август#Празници и дани сећања|26]] [[27. август#Празници и дани сећања|27]] [[28. август#Празници и дани сећања|28]] [[29. август#Празници и дани сећања|29]] [[30. август#Празници и дани сећања|30]] [[31. август#Празници и дани сећања|31]]</small> |} == Јануар (Богојављенски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.1. | (19.12.) |[[Датотека:Bonifatius.jpg|frameless|81x81px]] | Свети мученик [[Бонифатије Тарски|Бонифатије]]; [[Григорије Омиритски|Свети Григорије (Григентије), епископ омиритски]]; [[Бонифатије Милостиви|Свети Бонифатије Милостиви]], епископ ферентијски; [[Илија Муромец|Преподобни Илија Муромец]]; | |- | 2.1. | (20.12.) |[[Датотека:Hosios Loukas (south west chapel, south side) - Ignatios.jpg|frameless|117x117px]] | '''Свети [[Игњатије Богоносац]]'''; ''свети [[Данило II (архиепископ српски)|Данило Други, Архиепископ српски]]'' (Претпр. Рожд.); [[Јован Кронштатски|Свети Јован Кронштатски]]; | [[Игњатије Богоносац|Игњатијевдан]] |- | 3.1. | (21.12.) |[[Датотека:Juliana of Nicomedia.jpg|frameless|89x89px]] | Света мученица [[Јулијана Никомедијска|Јулијана]]; свети [[Петар Чудотворац|Петар Кијевски]]; [[Темистокле Мирски|Свети мученик Темистокле]]; Свети [[Прокопије Вјатски]]; Света [[Јулијана Вјаземска]]; [[Петар Чудотворац|Свети Петар Чудотворац]]; [[Прокопије Вјатски|Свети Прокопије Вјатски]] | |- | 4.1. | (22.12.) |[[Датотека:Saint Anastasia.jpg|frameless|92x92px]] | Света великомученица [[Анастасија Сремска|Анастасија]]; [[Теодотија Никејска|Света мученица Теодотија с три детета]]; Свети [[Хрисогон Никејски]]; | |- | 5.1. | (23.12.) |[[Датотека:SaintNaum.jpg|frameless|89x89px]] | Светих [[десет мученика на Криту|10 мученика Критских]]; '' преподобни [[Наум Охридски]]''; [[Нифонт Чудотворац|Свети Нифонт Чудотворац]]; Свети [[Хрисогон Солунски]]; Свети [[Теоктист Новгородски]]; [[Свети Схинон]]; Свети [[Павле Неокесаријски]]; Свети [[Давид Двински]] | [[Туциндан]] |- | 6.1. | (24.12.) |[[Датотека:Saint Eugenia.jpg|frameless|86x86px]] | Света преподобномученица [[Евгенија Римска|Евгенија]]; [[Никола Војвода|Преподобни Никола војвода]]; Свети [[Сосије и Теоклије]]; Свети [[Филип Александријски]]; [[Свети Кастул (24. децембар)|Свети Кастул]]; [[Света Васила]]; Свети [[Прот и Јакинт]]; Свети мученик [[Антиох Афродисије]] | [[Бадњи дан|Бадњидан]] |- | 7.1. | (25.12.) |[[Датотека:Duccio di Buoninsegna 002.jpg|frameless|66x66px]] | '''''[[Божић|Рождество Христово]]''''' | [[Божић]] |- | 8.1. | (26.12.) |[[Датотека:Sobor Bogorodici XVII.jpg|frameless|81x81px]] | '''''[[Сабор Пресвете Богородице]]'''''; [[Бекство у Египат|Спомен бекства у Мисир]]; [[Еварест Студит|Преподобни Еварест]]; [[Јевтимије Исповедник|Свети Јевтимије Исповедник]], епископ сардијски; [[Константин Синадски|Преподобни Константин Синадски]]; [[Праведни Јосиф]]; [[Давид|цар Давид]]; [[Jakov Pravedni|Јаков, брат Господњи]] | |- | 9.1. | (27.12.) |[[Датотека:Saint Stephen 11cent.jpg|frameless|96x96px]] | '''''Свети првомученик и архиђакон [[Стефан Првомученик|Стефан]]'''''; [[Теодор и Теофан Начертани|Преподобни мученик Теодор и Теофан Начертани]]; [[Тихон Никаноров|свети Тихон Никаноров]]; |[[Стефан Првомученик|Стефандан]] |- | 10.1. | (28.12.) |[[Датотека:Basus, Eusebius, Eutichius, and Basilides at Nicomedia (Menologion of Basil II).jpg|frameless|66x66px]] | Светих [[никомидијски мученици|20.000 мученика Никомидијских]]; [[Симон Мироточиви|Преподобни Симон Мироточиви]]; [[Домна Никомедијска|Света мученица Домна]]; [[Апостол Никанор|свети апостол Никанор]] | |- | 11.1. | (29.12.) |[[Датотека:Massacre of the Innocents - Capella dei Scrovegni - Padua 2016.jpg|frameless|66x66px]] | Светих [[покољ младенаца витлејемских|14.000 младенаца Витлејемских]]; [[Преподобни Маркел]], из Апамије Сиријске; [[Марко Гробар и Теофил Плачљиви|Преподобни Марко Гробар и Теофил Плачљиви]]; | |- | 12.1. | (30.12.) |[[Датотека:Anysia of Salonika.jpg|frameless|161x161px]] | Света мученица [[Анисија Солунска|Анисија]]; Преподобна [[Теодора Цариградска]]; [[Тимон Ђакон|Свети апостол Тимон]]; [[Теодора Цезарејска|Преподобна Теодора Кесаријска]]; [[Гедеон Светогорски|Преподобни мученик Гедеон]]; | |- | 13.1. | (31.12.) |[[Датотека:Melania of Rome.jpg|frameless|76x76px]] | [[Меланија Римљанка|Преподобна Меланија Римљанка]]; '' [[Доситеј Васић|Свети Доситеј Загребачки Исповедник]] ''; [[Праведни Јосиф|Свети праведни Јосиф, цар Давид и Јаков брат Господњи]]; [[Зотик Сиропитатељ|Преподобни мученик Зотик Сиропитатељ]]; [[Теофилакт Охридски|Блажени Теофилакт]], архиепископ охридски; | Оданије Рождества |- | 14.1. | (1.1.) |[[Датотека:Basil of Caesarea.jpg|frameless|75x75px]] | '''''[[Обрезање Исуса Христа|Обрезање Господње]]'''''; ''''' свети [[Василије Велики]] '''''; Свети [[Петар Пелопонески]] (Нова година) | [[Васиљевдан]] |- | 15.1. | (2.1.) |[[Датотека:Seraphim of Sarov.jpg|frameless|78x78px]] | Преподобни [[Серафим Саровски]]; свети [[Папа Силвестар I|Силвестар]]; [[Света Теодота]]; [[Свети Амон|Преподобни Амон]]; свети [[Козма I Цариградски]]; [[Свети Зорзије]]; Света [[Јулијана Лазаревска]] (Претпр. Богојављења); [[Павле Тивејски|свтеи Павле Тивејски]] | |- | 16.1. | (3.1.) |[[Датотека:Malachia.jpg|frameless|78x78px]] | Свети пророк [[Малахија]]; свети мученик [[Гордије Цезарејски|Гордије]]; [[Света Геновева]]; | |- | 17.1. | (4.1.) |[[Датотека:70Apostles.jpg|frameless|92x92px]] | [[Седамдесет апостола|Сабор 70 светих апостола]]; '' свети [[Јевстатије I Српски]]''; [[Евнух царице Кандакије]]; [[Онуфрије Хиландарац|Преподобномученик Онуфрије Хиландарац]]; свети [[Зосима Монах]]; свети [[Акакије Мирсинон]] | |- | 18.1. | (5.1.) |[[Датотека:Micah prophet.jpg|frameless|88x88px]] | Свети [[Теопемт и Теона|Свети Теопемт и Теона]]; [[Михеј|Свети пророк Михеј I]]; [[Синклитикија Александријска|Преподобна мати Синклитикија]]; [[Аполинарија Девица|Преподобна Аполинарија]]; [[Григорије Критски|Свети Григорије Критски]]; [[Свети Мина]] | [[Крстовдан]] |- | 19.1. | (6.1.) |[[Датотека:Bogojavlenie.jpg|frameless|83x83px]] | '''''[[Богојављење]]''''' | '''''[[Богојављење]]''''' |- | 20.1. | (7.1.) |[[Датотека:John the Baptist (15th c., Rublev museum) detail.jpg|frameless|87x87px]] | '''''[[Јован Крститељ|Сабор светог Јована Крститеља]]'''''; [[Атанасије Анталијски|Свети мученик Атанасије]]; [[Атанасије Анталијски|Свети Атанасије Анталијски]] | [[Јовањдан]]; |- | 21.1. | (8.1.) |[[Датотека:Saint Abo of Tiflis.jpg|frameless|72x72px]] | Св. муч. [[Јулијан и Василиса|Јулијан]] и [[Јулијан и Василиса|Василиса]]; пр. [[Георгије Хозевит]]; ''св. [[Григорије Охридски]]''; Свети [[Теофил Ђакон]]; [[Свети Картерије]]; [[Света Партена]]; [[Исидор Јурјевски|Свештеномученик Исидор]]; Свети [[Илија Пустињак]]; Свети [[Еладије Мирјанин]]; [[Свети Або]]; [[Григорије Печерски|свети Григорије Печерски]] | |- | 22.1. | (9.1.) |[[Датотека:Polyeuctus.jpg|frameless|78x78px]] | Свети мученик [[Полијевкт Мелитински|Полијевкт]]; свети [[Филип II Московски|Филип Московски]]; [[Георгије Хозевит|Преподобни Георгије Хозевит]]; [[Домника Цариградска|Света Домника]]; Свети Григорије, епископ охридски; [[Семеј (пророк)|свети пророк Семеј]] | |- | 23.1. | (10.1.) |[[Датотека:St. Gregory of Nyssa.jpg|frameless|75x75px]] | Свети [[Григорије Ниски]]; преподобни [[преподобни Дометијан|Дометијан]]; [[Свети Амон|Преподобни Амон]]; [[Маркијан Цариградски|Свети Маркијан]]; [[Теофан Затворник|свети Теофан Затворник]] | |- | 24.1. | (11.1.) |[[Датотека:Theodosius the Cenobiarch (mosaic in Nea Moni).jpg|frameless|67x67px]] | Преподобни [[Теодосије Антиохијски|Теодосије Велики]]; преподобни [[Михаил Клопски|Михаило]] | |- | 25.1. | (12.1.) |[[Датотека:Theodora of Alexandria (Menologion of Basil II).jpg|frameless|66x66px]] | Света мученица [[Татјана Римска|Татијана]]; [[млекопитателница|икона Млекопитатељица]]; [[Петар Авесаламит|Свети мученик Петар Авесаламит]]; [[Теодора Александријска|Преподобна Мати Теодора]]; | |- | 26.1. | (13.1.) |[[Датотека:Jacob Tomb, Nisibis.jpg|frameless|96x96px]] | Свети мученици [[Свети Ермил и Стратоник|Ермил]] и [[Свети Ермил и Стратоник|Стратоник]]; [[Јаков Нисибијски|Свети Јаков, епископ нисибијски]]; Преподобни [[Максим Капсокалива]];(Оданије Богојављења) | |- | 27.1. | (14.1.) |[[Датотека:Sveti Sava Kraljeva Crkva.jpg|frameless|88x88px]] | '''''[[Свети Сава]], први [[Архиепископија српска|архиепископ српски]]'''''; [[Свети оци синајски и раитски|Преподобни мученици Оци Синајски и Раитски]]; [[Свети Иларије]], епископ поатијски; [[Света Нина]], просветитељка Грузије; | [[Савиндан]] |- | 28.1. | (15.1.) |[[Датотека:Sv.Gavril Lesnovski.jpg|frameless|55x55px]] | Преподобни [[Павле Тивејски]]; ''Преподобни [[Гаврило Лесновски]]''; [[Јован Кушчник|Преподобни Јован Кушчник]]; [[Пансофије Александријски|Свети мученик Пансофије]]; | |- | 29.1. | (16.1.) |[[Датотека:Petersinai.jpg|frameless|99x99px]] | '''[[Свети Петар|Часне вериге Светог апостола Петра]]'''; ''преподобни [[Ромил Светогорски|Ромило Раванички]]''; [[Певсип, Елевсип, Малевсип и Леонила|Свети мученици Певсип, Елевсип, Малевсип и баба им Леонила]]; [[Дамаскин Габровски|Преподобни мученик Дамаскин Габровски]]; | [[Часне вериге]] |- | 30.1. | (17.1.) |[[Датотека:StAnthony.jpg|frameless|109x109px]] | Преподобни [[Антоније Велики]]; [[Теодосије I|Свети цар Теодосије Велики]]; [[Георгије Јањински|Свети мученик Георгије Нови, јањински]]; | |- | 31.1. | (18.1.) |[[Датотека:Ikone Athanasius von Alexandria.jpg|frameless|89x89px]] | '''Свети [[Атанасије Александријски|Атанасије Велики]]'''; Свети Максим, архиепископ влахозапланински; ''свети [[Максим Скопљанац|Максим, патријарх српски]] '' | ''[[Атанасије Велики|Атанасијевдан]]'' |} == Фебруар (Сретењски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.2. | (19.1.) |[[Датотека:Macarius the Great.jpg|frameless|91x91px]] | Преподобни [[Макарије Велики|Макарије Египатски]]; свети [[Марко Ефешки|Марко Ефески]]; [[Макарије Велики|Преподобни Макарије Велики]]; [[Арсеније Крфски|Свети Арсеније, епископ крфски]]; [[Теодор Новгородски|Блажени Теодор]]; Света мученица Евфрасија; Свети преподобни Мелетије Галисиот; Свети преподобни Антоније столпник; Свети преподобни Макарије печерски; Свети преподобни Козма Христостомат; | |- | 2.2. | (20.1.) |[[Датотека:Euthymius the Great.jpg|frameless|77x77px]] | Преподобни [[Јевтимије Велики]]; [[Енен, Нирен и Пен|Свети мученици Енен, Нирен и Пен]]; | |- | 3.2. | (21.1.) |[[Датотека:Maximus Confessor.jpg|frameless|77x77px]] | Преподобни [[Максим Исповедник]]; свети мученик [[Неофит Никејски|Неофит]]; [[Максим Грк|Блажени Максим Грк]]; [[Агнија Римска|Света мученица Агнија]]; [[Кандид Трапезундски|Свети мученици Кандид, Валеријан, Акила и Евгеније]] | |- | 4.2. | (22.1.) |[[Датотека:Saint Timothy.jpg|frameless|74x74px]] | Свети апостол [[Тимотеј Ефешки|Тимотеј]]; преподобни мученик [[Анастасије Персијски|Анастасије]] | |- | 5.2. | (23.1.) |[[Датотека:Clement of Ohrid, an icon from the second half of the 14th century (2).jpg|frameless|77x77px]] | Свети свештеномученик [[Климент Анкирски]]; [[Шести васељенски сабор]]; [[Павлин Нолски|Свети Павлин Милостиви]]; [[Теоктист Новгородски|свети Теоктист Новгородски]] | |- | 6.2. | (24.1.) |[[Датотека:Xenia of Rome.jpg|frameless|70x70px]] | Преподобна [[Ксенија Римска|Ксенија Римљанка]]; свети мученик [[Вавила Сицилијски|Вавила]]; [[Македоније Сиријски|Преподобни Македоније]]; [[Филон Кипарски|Преподобни Филон, епископ кипарски]]; [[Дионисије Олимпијски|Преподобни Дионисије Олимпијски, чудотворац]]; [[Анастасије Персијски|свети Анастасије Персијски]]; [[Ксенија Петроградска|света Ксенија Петроградска]] | |- | 7.2. | (25.1.) |[[Датотека:Sv Gr Bogoslov Simonopetra kr18v.jpg|frameless|83x83px]] | Свети [[Григорије Богослов]]; преподобни [[Публије Сиријски|Публије]]; [[Мар Појац|Преподобни Мар]]; [[Фелицита Римска|Свети мученици Фелицита и седам јој синова]]; | |- | 8.2. | (26.1.) |[[Датотека:Simeon Stylites stepping down.jpg|frameless|99x99px]] | Преподобни [[Ксенофонт и Марија|Ксенофонт]] и [[Ксенофонт и Марија|Марија]]; [[Симеон Столпник Старији|Преподобни Симеон Ветхи]]; [[Давид IV Грузијски|Свети Давид, цар грузијски]] (1089—1130); [[Јосиф Исповедник]]; [[Теодор Студит|свети Теодор Студит]] | |- | 9.2. | (27.1.) |[[Датотека:Johnchrysostom.jpg|frameless|78x78px]] | [[Јован Златоусти|Пренос моштију светог Јована Златоуста]]; [[Тит Војник|Преподобни Тит Печерски]]; | |- | 10.2. | (28.1.) |[[Датотека:Ephrem.jpg|frameless|88x88px]] | Преподобни [[Јефрем Сирин]]; преподобни [[Исак Сирин]]; [[Паладије Пустињак|Преподобни Паладије]], пустињак сиријски; [[Јефрем Печерски|Преподобни Јефрем Печерски]] (†1096. године); [[Теодосије Тотемски]] | |- | 11.2. | (29.1.) |[[Датотека:Ignatius of Antiochie, poss. by Johann Apakass (17th c., Pushkin museum).jpg|frameless|88x88px]] | Пренос моштију светог [[Игњатије Богоносац|Игњатија Богоносца]]; [[Роман, Јаков, Филотеј, Иперихије, Авив, Јулијан и Паригорије|Свети мученици Роман, Јаков, Филотеј, Иперихије, Авив, Јулијан и Паригорије]]; [[Лаврентије Печерски|Преподобни Лаврентије Печерски]]; | |- | 12.2. | (30.1.) |[[Датотека:MHS ojcowie ks Bazyli Wlk Jan Chryzostom Grzeg Wlk XVII Lipie p.jpg|frameless|74x74px]] | '''''[[Света три јерарха|Света Три Јерарха]]'''''; [[Иполит Римски|Свештеномученик Иполит]], епископ римски; [[Теофил Нови|Свети мученик Теофил Нови]]; [[Петар I Бугарски|Свети Петар, цар бугарски]]; |[[Света три јерарха|Три јерарха]]; [[Хрисија Римска|света Хрисија Римска]]; [[Зинон Постник|свети Зинон Постник]] |- | 13.2. | (31.1.) |[[Датотека:Cyrus and John.jpg|frameless|92x92px]] | Свети бесребреници [[Кир и Јован|Кир]] и [[Кир и Јован|Јован]]; [[Трифена|Света мученица Трифена]]; [[Никита Печерски|Преподобни Никита Печерски]]; | |- | 14.2. | (1.2.) |[[Датотека:Tryphon of Campsada.jpg|frameless|83x83px]] | '''Свети мученик [[Свети Трифун|Трифун]]'''; [[Перпетуа и Фелицита|Свети мученици Перпетуа, Фелицита, Сатир, и други с њима]]; [[Петар Галатијски|Преподобни Петар Галатијски]]; (Претпразништво Сретења) | [[Тривундан]] |- | 15.2. | (2.2.) |[[Датотека:Sretenie.jpg|frameless|83x83px]] | '''''[[Сретење Господње]]'''''; [[Јордан Трапезунтски|Свети новомученик Јордан]]; | [[Сретење Господње|Сретење]] |- | 16.2. | (3.2.) |[[Датотека:Yegorov-Simeon the Righteous.jpg|frameless|76x76px]] | [[Симеон Богопримац|Свети Симеон Богопримац]]; '''Свети [[Симеон Богопримац|Симеон]] и [[Симеон Богопримац|Ана]]'''; [[Адријан и Евула|Свети мученици Адријан и Евула]];''свети [[Јаков (архиепископ српски)|Јаков Архиепископ Српски]]''; [[Николај Јапански|Свети Николај Јапански]] | |- | 17.2. | (4.2.) |[[Датотека:Isidore of Pelusium.jpg|frameless|100x100px]] | Преподобни [[Исидор Пелусиот]]; преподобни [[Николај Исповедник|Николај исповедник]]; [[Јосиф Алепски|Свети новомученик Јосиф]]; | |- | 18.2. | (5.2.) |[[Датотека:Sebastiano del Piombo 001.jpg|frameless|55x55px]] | Света мученица [[Агата Сицилијска|Агатија]]; Свети [[Полиевкт Цариградски]]; [[Света Теодула|Света мученица Теодула]]; Свети [[Теодосије Черниговски]] | |- | 19.2. | (6.2.) |[[Датотека:Riza.jpg|frameless|84x84px]] | Свети [[Фотије I|Свети Фотије Цариградски]]; [[Вукол Смирнски|Свети Вукол Смирнски]]; [[Фауста Сремска]]; [[Доротеја Цезарејска]]; [[Варсонуфије и Јован|Преподобни Варсонуфије и Јован]]; [[Марта и Марија и брат им Ликарион|Свети мученици Марта и Марија и брат им Ликарион]]; Света [[Фауста Кизичка]] | |- | 20.2. | (7.2.) |[[Датотека:Parthenios of Lampsakos.jpg|frameless|76x76px]] | Свети [[Партеније Лампсакијски]]; [[Лука Јеладски|Преподобни Лука Јеладски]]; [[Мастридија Јерусалимска|Преподобна Мастридија]]; [[Хиљаду и три мученика у Никомедији|Хиљаду и три мученика у Никомидији]]; | |- | 21.2. | (8.2.) |[[Датотека:Teodor Stratilat.jpg|frameless|77x77px]] | Свети [[Теодор Стратилат]]; ''Свети [[Свети Сава II|Сава Други, Архиепископ српски]] ''; [[Захарија|Свети пророк Захарија]]; | |- | 22.2. | (9.2.) |[[Датотека:Sv Nikifor.jpg|frameless|73x73px]] | Свети мученик [[Нићифор Антиохијски|Никифор]]; [[Петар Дамаскин|Свештеномученик Петар Дамаскин]]; [[Инокентије Иркутски|свети Инокентије Иркутски]]; [[Патријарх московски Тихон]]; (Оданије Сретења) | |- | 23.2. | (10.2.) |[[Датотека:Haralambos.jpg|frameless|98x98px]] | '''Свети свештеномученик [[Харалампије]]'''; [[Прохор Лободник|Преподобни Прохор Лободник]]; | [[Свети Харалампије|Харалампијевдан]] |- | 24.2. | (11.2.) |[[Датотека:Sviashennomuchenik Vlasii.jpg|frameless|83x83px]] | Свети свештеномученик '''[[Свети Власије|Власије]]'''; [[Теодора (9. век)|Света Теодора]]; ''свети великомученик [[Ђорђе Кратовац]]''; [[Теодор Тирон|свети Теодор Тирон]] |[[Власовдан]] |- | 25.2. | (12.2.) |[[Датотека:StMeletiy.jpg|frameless|74x74px]] | Свети [[Мелетије Антиохијски]]; [[Алексије Московски|Свети Алексије, митрополит московски]]; [[Марија Монах|Преподобна Марија]]; [[Антоније I Цариградски|Свети Антоније, патријарх цариградски]]; [[Света Калија]]; | |- | 26.2. | (13.2.) |[[Датотека:Stefan Nemanja.jpg|frameless|84x84px]] | ''Свети [[Стефан Немања|Симеон Мироточиви]]''; [[Мартинијан Цезарејски|Преподобни Мартинијан]]; [[Зоа и Фотинија|Света Зоа и Фотонија]]; [[Патријарх Евлогије I Александријски|свети патријарх Евлогије I Александријски]] | |- | 27.2. | (14.2.) |[[Датотека:Auxentius, monk of Bithynia (Menologion of Basil II).jpeg|frameless|66x66px]] | Преподобни [[Аксентије Витинијски|Авксентије]]; [[Исакије Печерски|Преподобни Исакије]], затворник печерски; ''свети [[Ћирило Солунски|Кирил Словенски]] '' | |- | 28.2. | (15.2.) |[[Датотека:St.Onesimus.jpg|frameless|77x77px]] | Свети апостол [[Онисим]]; преподобни [[Евсевије Сиријски|Јевсевије Пустињак]]; [[Ефросинија Александријска|света Ефросинија Александријска]]; ; | |- | 29.2. | (16.2.) |[[Датотека:Saint Maruthas, Bishop of Martyropolis in Mesopotamia (Menologion of Basil II).jpeg|frameless|66x66px]] | [[Свети Памфил и Порфирије и осталих 12 мученика]]; [[Свети Памфил и Порфирије и осталих 12 мученика|Светих дванаест мученика]]; [[Марут Мартиропољски|Свети Марут]]; [[Роман Светогорски|Свети преподобномученик Роман]] | |} == Март (Благовештенски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.3. | (16.2.) |[[Датотека:Saint Maruthas, Bishop of Martyropolis in Mesopotamia (Menologion of Basil II).jpeg|frameless|66x66px]] | [[Свети Памфил и Порфирије и осталих 12 мученика]]; [[Марут Мартиропољски|Свети Марут]]; [[Роман Светогорски|Свети преподобномученик Роман]]; Свети мученици пострадали у Персији; Свети преподобни Марута; Свети мученици Порфирије, Селевкије, Јулијан, Теодул, Илија, Јеремија, Исаија, Самуил и остали; Свети преподобни Флавијан; | |- | 2.3. | (17.2.) |[[Датотека:Saint Theodore Tiro from Candia.jpg|frameless|110x110px]] | '''Свети великомученик [[Теодор Тирон]]'''; [[Теодосије Бугарин и Роман Ученик|Преподобни Теодосије Бугарин и Роман]], ученик Теодосијев; [[Света Маријамна]] (Марија); ; | |- | 3.3. | (18.2.) |[[Датотека:Greatleoone.jpg|frameless|70x70px]] | Свети [[Папа Лав I|Лав Римски]]; свети [[Флавијан Цариградски]]; [[Агапит Синадски|свети Агапит Синадски]]; | |- | 4.3. | (19.2.) | | Свети апостоли [[Филимон и Апфија|Архип]], [[Филимон и Апфија|Филимон]] и [[Филимон и Апфија|Апфија]]; [[Доситеј Палестински|Преподобни Доситеј]]; [[Григорије Палама|свети Григорије Палама]] | |- | 5.3. | (20.2.) |[[Датотека:Leo of Catania.jpg|frameless|80x80px]] | Свети [[Лав Катански]]; [[Садок Персијски|Свети свештеномученик Садок]]; [[Папа Агатије|свети Агатије римски]]; | |- | 6.3. | (21.2.) |[[Датотека:Eustace of Antioch.jpg|frameless|80x80px]] | Преподобни [[Тимотеј Символски|Тимотеј]]; Свети [[Јевстатије Антиохијски]]; [[Захарија Јерусалимски|Свети Захарија, патријарх јерусалимски]]; [[Јован III Схоластик|Свети Јован III Схоластик]], патријарх цариградски; [[Георгије Амастридски|свети Георгије Амастридски]] | |- | 7.3. | (22.2.) |[[Датотека:StMaurice2.jpg|frameless|80x80px]] | Свети [[многи мученици у Евгенији|мученици у Евгенији]]; [[Свети Маврикије|Свети мученик Маврикије и седамдесет војника]]; [[Таласије и Лимније|Преподобни Таласије и Лимније]]; [[Папије Јерапољски|Свети Папије Јерапољски]] | |- | 8.3. | (23.2.) |[[Датотека:Polycarp.jpg|frameless|78x78px]] | Свети свештеномученик [[Поликарп]] Смирнски; [[Дамјан Светогорски|Преподобни Дамјан]]; [[Света Горгонија]]; [[Матрона Московска|света Матрона Московска]]; | |- | 9.3. | (24.2.) |[[Датотека:Obretenie glavi01.jpg|frameless|86x86px]] | '''[[Обретење главе Светог Јована Крститеља|Прво и друго обретење главе светог Јована Крститеља]]'''; [[Еразмо Печерски|Преподобни Еразмо, инок печерски]] | [[Крстовдан]] |- | 10.3. | (25.2.) |[[Датотека:Patriarch Tarasios.jpg|frameless|91x91px]] | Свети [[Тарасије Цариградски]]; [[Пафнутије Кефалас|Преподобни Пафнутије Кефалас]] | |- | 11.3. | (26.2.) |[[Датотека:Порфирий Газский.jpg|frameless|110x110px]] | Свети [[Порфирије Гаски|Порфирије епископ Гаски]]; [[Јован Калфа|Свети мученик Јован Калфа]]; | |- | 12.3. | (27.2.) |[[Датотека:Порфирий Газский.jpg|frameless|110x110px]] | Преподобни [[Прокопије Декаполит]]; преподобни [[Талалеј Сиријски|Талалеј]]; [[Тит Војник|Преподобни Тит Печерски]]; [[Стефан Цариградски|Преподобни Стефан]]; [[Јулијан Подагрик|Свети мученик Јулијан Подагрик]] | |- | 13.3. | (28.2.) |[[Датотека:St vasily ispovednik icon.JPG|frameless|72x72px]] | Свети [[Василије Исповедник|Василије исповедник]]; преподобни [[Јован Касијан]]; [[Протерије Александријски|Свештеномученик Протерије, патријарх александријски]]; [[Нестор Магидијски|Свештеномученик Нестор, епископ магидијски]]; [[Николај Салос Псковски|Свети блажени Николај, јуродиви псковски]]; | |- | 14.3. | (1.3.) |[[Датотека:Eudokia of Heliopolis.jpg|frameless|70x70px]] | Преподобномученица [[Евдокија Илиопољска|Евдокија]]; [[Агапије Ватопедски|Преподобни Агапије]]; [[Антонина Никејска|Света мученица Антонина]] | |- | 15.3. | (2.3.) |[[Датотека:Teodotkirinejski.jpg|frameless|70x70px]] | Свети свештеномученик [[Теодот Киринијски|Теодот Киринејски]]; [[Троадије Неокесаријски|Свети мученик Троадије]]; [[Четири стотине и четрдесет мученика]]; [[Агатон Скитски|Преподобни Агатон]]; [[Евталија Сицилијанска|Света мученица Евталија]]; [[Арсеније Тверски|преподобни Арсеније Тверски]] | |- | 16.3. | (3.3.) |[[Датотека:Evtropije kleonik vasilisk.jpg|frameless|74x74px]] | Свети мученици [[Евтропије, Клеоник и Василиск|Евтропије]], [[Евтропије, Клеоник и Василиск|Клеоник]] и [[Евтропије, Клеоник и Василиск|Василиск]]; [[Пијамука Мисирска|Света Пијамука Мисирска]]; [[Непозната девојка из Александрије|Непозната девојка из богате куће у Александрији]]; | |- | 17.3. | (4.3.) |[[Датотека:Gerasimus of Jordan.jpg|frameless|67x67px]] | Преподобни [[Герасим Јордански]]; [[Павле и Јулијана|Свети мученици Павле и Јулијана]]; [[Јаков Посник|Свети Јаков Посник]]; [[Герасим Вологодски|свети Герасим Вологодски]]; [[Данил Московски]]; | |- | 18.3. | (5.3.) |[[Датотека:Konon1.jpg|frameless|74x74px]] | [[Свети мученик Конон]]; Преподобни [[Марко Подвижник]]; [[Конон Баштован|Свети мученик Конон Баштован]]; [[Исихије Посник|Преподобни Исихије Посник]]; [[Адријан Пошехонски|свети Адријан Пошехонски]] | |- | 19.3. | (6.3.) |[[Датотека:Siege of Amorium.jpg|frameless|66x66px]] | Света [[четрдесетдва мученика из Амореје|42 мученика Аморејска]]; [[Блажени Јов]]; [[Конон отац и Конон син|Свети мученици Конон отац и Конон син]]; [[Јелена (мајка Константина Великог)|света Јелена, мајка Константина Великог]]; | |- | 20.3. | (7.3.) | | Светих [[седам свештеномученика Херсонских]]; [[Емилијан Римски|Преподобни Емилијан]]; [[Павле Препрости|свети Павле Препрости]] | |- | 21.3. | (8.3.) |[[Датотека:Teofilakt1.jpg|frameless|86x86px]] | Свети [[Теофилакт Никомидијски|Теофилакт Исповедник]]; [[Теодорит Антиохијски|Свети свештеномученик Теодорит]]; [[Лазар Мурмански|преподобни Лазар Мурмански]]; [[Јерма Филипопољски|свети Јерма Филипопољски]] | |- | 22.3. | (9.3.) |[[Датотека:FortyMartyrsofSebaste.JPG|frameless|92x92px]] | '''Светих [[четрдесет мученика у Севастеји|40 мученика Севастијских]]'''; [[Кесарије Назијански|свети Кесарије Назијански]] | [[Младенци]] |- | 23.3. | (10.3.) |[[Датотека:Kodrat.jpg|frameless|83x83px]] | Свети мученик [[Кодрат Коринтски]]; [[Кодрат Никомидијски|Свети мученик Кодрат Никомидијски]]; [[Анастасија Патриција|Преподобна матер Анастасија]] | |- | 24.3. | (11.3.) |[[Датотека:Sophronius of Jerusalem.jpg|frameless|104x104px]] | Свети [[Софроније Јерусалимски]]; [[Пионије Смирнски|Свети мученици Пионије и други с њим]]; [[Георгије Синаит|Преподобни Георгије Синаит]]; | |- | 25.3. | (12.3.) |[[Датотека:Symeon the New Theologian.jpg|frameless|90x90px]] | Преподобни [[Симеон Нови Богослов]]; Свети [[Папа Гргур I|Григорије Двојеслов]]; [[Теофан Исповедник|Преподобни Теофан Исповедник]]; [[Финеас|пророк Финеас]]; [[Марија Египћанка|света Марија Египћанка]] | |- | 26.3. | (13.3.) |[[Датотека:Chludov Nikephoros I of Constantinople.jpg|frameless|80x80px]] | Пренос моштију светог [[Нићифор I Цариградски|Никифора Цариградског]]; [[Христина Персијанка|Света мученица Христина Персијанка]]; [[Публије Атински|Свештеномученик Публије]] | |- | 27.3. | (14.3.) |[[Датотека:Benedict of Nursia.jpg|frameless|82x82px]] | Преподобни [[Бенедикт Нурсијски]]; [[Евсхимон Лампсакијски|Свети Евсхимон, епископ лампсакијски]]; [[Теогност Кијевски|Свети Теогност, митрополит кијевски]] | |- | 28.3. | (15.3.) |[[Датотека:Agapije1.jpg|frameless|84x84px]] | Свети мученик [[Агапије]] и други; [[Александар Сидски|Свети мученик Александар]]; [[Никандар Мисирац|Свети мученик Никандар Мисирац]] | |- | 29.3. | (16.3.) |[[Датотека:St. Aristobulus of Britain.jpg|frameless|79x79px]] | Свети апостол [[Аристовул Британски|Аристовуд]]; свети мученик [[Савин Мисирац|Савин]]; [[Трофин и Тал|Свештеномученик Трофин и Тал]]; [[Папа Александар I|свети Александар римски]]; [[Јулијан Тарсанин|свети Јулијан Тарсанин]]; [[Христодул Патмоски|свети Христодул Патмоски]] | |- | 30.3. | (17.3.) |[[Датотека:Alexii.jpg|frameless|84x84px]] | '''Свети [[Алексије Римски|Алексије Човек Божји]]'''; [[Марин Војник|Свети мученик Марин]]; [[Свети Патрик]]; [[Макарије Каљазински|Свети Макарије Каљазински]] | |- | 31.3. | (18.3.) |[[Датотека:Saint Cyril of Jerusalem.jpg|frameless|66x66px]] | Свети [[Кирил Јерусалимски]]; [[Анин Чудотворац|Анин чудотворац]] | |} == Април (Ђурђевски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.4. | (19.3.) |[[Датотека:Chrysanthusdaria.jpg|frameless|66x66px]] | Свети мученици [[Хрисант и Дарија|Хрисант]], [[Хрисант и Дарија|Дарија]] и други; [[Свети мученик Панхарије]]; Свети мученици Клавдије трибун, његова супруга Иларија и деца Мавр и Јасон; Свети мученици Диодор презвитер и Маријан ђакон; Свети новомученик Димитрије Торнарас; Света преподобна Васа печерска или псовска; Свети преподобни Инокентије; [[Свети мученик Никола Караман|Свети новомученик Никола Караман]] | |- | 2.4. | (20.3.) |[[Датотека:St Photina.jpg|frameless|75x75px]] | [[Јован Јерусалимски|Преподобни оци поубијани у манастиру Светог Саве Освећеног]]; [[Фотина Самарићанка|Света мученица Фотина]]; [[Александра Амисијска|света Александра Амисијска]] | |- | 3.4. | (21.3.) |[[Датотека:Jakovispovednik.jpg|frameless|78x78px]] | Преподобни [[Јаков Катанијски|Јаков Исповедник]]; [[Кирил Катански|Преподобни Кирил, епископ катански, у Сицилији]]; [[Тома I Цариградски|Свети Тома, патријарх цариградски]]; [[Серапион Тмуишки|Преподобни Серапион]] | |- | 4.4. | (22.3.) |[[Датотека:Vasilijeankirski1.jpg|frameless|151x151px]] | Свештеномученик [[Василије Анкирски (свештеномученик)|Василије Анкирски]]; [[Света Дросида]]; [[Јевтимије Атоски|Преподобномученик Јевтимије]]; [[Исакије Далматски|свети Исакије Далматски]]; | |- | 5.4. | (23.3.) |[[Датотека:Никон Сицилийский.jpg|frameless|66x66px]] | Преподобномученик [[Никон Напуљски|Никон]] и други; [[Никон Печерски|Преподобни Никон Печерски]]; | |- | 6.4. | (24.3.) | [[Датотека:Jakovispovednik.jpg|frameless|66x66px]] | Преподобни [[Захарија Мисирски|Захарије]] (Претпразништво Благовести); [[Артемон Селевкијски|Свети Артемон, епископ селевкијски]]; [[Јаков Катанијски|Преподобни Јаков Исповедник]]; [[Партеније IV Цариградски|Свештеномученик Партеније, патријарх цариградски]]; [[Спомен чуда у Печерском манастиру]] | |- | 7.4. | (25.3.) |[[Датотека:Ohrid annunciation icon.jpg|frameless|89x89px]] | '''''[[Благовести]]'''''; [[Пелагија, Теодосија и Дула|Свети мученици Пелагија, Теодосија и Дула]] | [[Благовести]] |- | 8.4. | (26.3.) |[[Датотека:Goldenlocks.jpg|frameless|84x84px]] | '''[[гаврило|Сабор светог архангела Гаврила]]'''; [[Иринеј Сремски|Свештеномученик Иринеј епископ сремски]]; [[Малх Халкидски|Преподобни Малх]]; [[Василије Нови|Преподобни Василије Нови]] (Оданије Благовести) |[[Архангел Гаврило|Гавриловдан]] |- | 9.4. | (27.3.) |[[Датотека:Santa madronaRetaule.jpg|frameless|66x66px]] | Преподобна [[Матрона Солунска]]; [[Јован Прозорљиви|Преподобни Јован Прозорљиви]]; [[Пафнутије Исповедник|Преподобни Пафнутије Исповедник]]; [[Света Лидија]] | |- | 10.4. | (28.3.) |[[Датотека:Prep Evstratij.jpg|frameless|76x76px]] | Преподобни [[Иларион Исповедник]]; [[Евстратије Печерски|Преподобни мученик Евстратије Печерски]]; [[Исихије Јерусалимски|Преподобни Исихије Јерусалимски]]; [[Свети мученик Бојан]], кнез бугарски; Чудесан догађај са Таксиотом, војником, из Картагине | |- | 11.4. | (29.3.) | | Преподобни [[Марко Аретуски]]; Преподобни [[Дијадох Фотијски]]; [[Јован Прозорљиви|Преподобни Јован пустињак]]; | |- | 12.4. | (30.3.) |[[Датотека:Lestvichnik.jpg|frameless|78x78px]] | Свети [[Јован Лествичник]]; [[Спомен на монаха]], који радосно умре; [[Јован Ћутљиви|свети Јован Ћутљиви]]; [[Апостол Состен|свети апостоли Состен]], [[Аполос]], [[Епафродит]] и др; | |- | 13.4. | (31.3.) |[[Датотека:Hypatius of Gangra.jpg|frameless|79x79px]] | Свештеномученик [[Ипатије Гангријски]]; [[Јона Московски|Свети Јона, митрополит московски]]; [[Свештеномученик Авда]], епископ града Сузе; [[Преподобни Аполоније]] | |- | 14.4. | (1.4.) |[[Датотека:St. Mary of Egypt.jpg|frameless|81x81px]] | Преподобна [[Марија Египћанка]]; [[Мелитон Сардски|Свети Мелитон епископ сардијски, у Малој Азији]]; [[Прокопије Чех|Преподобни Прокопије Чех]] | |- | 15.4. | (2.4.) |[[Датотека:Titcudotvorac.jpg|frameless|83x83px]] | Преподобни [[Тит Чудотворац]]; [[Амфијан и Едесије|Свети мученици Амфијан и Едесије]] | |- | 16.4. | (3.4.) |[[Датотека:Nicetas of Chalcedon.jpg|frameless|79x79px]] | Преподобни [[Никита Исповедник]]; [[Павле Невољник|Свети Павле Невољник]]; [[Улпијан Тирски|Свети мученик Улпијан]]; | |- | 17.4. | (4.4.) |[[Датотека:Joseph the Hymnographer.jpg|frameless|80x80px]] | Преподобни [[Јосиф Песмописац|Јосиф Химнограф]]; [[Света мученица Фервута]] и њена сестра удова и њихова робиња; Преподобни Зосим; [[Никита Исповедник|Преподобни мученик Никита]]; [[Јаков Галички|Преподобни Јаков Галички]] | |- | 18.4. | (5.4.) |[[Датотека:Patriarch Job of Moscow.jpg|безоквира|76x76пискел]] | Свети мученици [[Агатопод и Теодул|Агатопод]] и [[Агатопод и Теодул|Теодул]]; [[Марко Трачески|Преподобни Марко Трачески]]; [[Патријарх московски Јов]]; [[Теодора Солунска|света Теодора Солунска]]; | |- | 19.4. | (6.4.) |[[Датотека:Eutychius of Constantinople.jpg|frameless|84x84px]] | Свети [[Евтихије Цариградски]]; [[Стодвадесет мученика Персијских|Светих стодвадесет мученика пострадалих у Персији]]; [[Методије Солунски|свети Методије Солунски]]; | |- | 20.4. | (7.4.) | [[Датотека:Georgijemiletinski.jpg|frameless|86x86px]] | Преподобни [[Георгије Митиленски]]; [[Георгије Митиленски|Свети Георгије исповедник]]; [[Нил Сорски|Преподобни Нил Сорски]]; [[Калиопије Киликијски|Свети мученик Калиопије]]; [[Данило Перејаславски|Преподобни Данило Перејаславски]]; [[Григорије Синаит|Преподобни Григорије Синаит]]; [[Серапион Синдонит]]; | |- | 21.4. | (8.4.) |[[Датотека:Herodion of Patras and Archangel Selaphiel (1840, Russia).jpg|безоквира|75x75пискел]] | Свети апостоли [[Иродион Патраски|Иродион]], [[Апостол Агав|Агав]], [[Руф Тебански|Руф]], [[Јерма Филипопољски|Хермес]] и други; [[Нифонт Новгородски|Свети Нифонт, епископ Новгородски]]; [[Папа Целестин I|Свети Келестин папа Римски]] | |- | 22.4. | (9.4.) |[[Датотека:Vadim.jpg|frameless|70x70px]] | Свети мученик [[Евпсихије Цезарејски|Евпсихије]]; [[Вадим|Преподобни мученик Вадим]] | |- | 23.4. | (10.4.) | | [[Свети мученик Терентије, Африкан, Максим, Помпије и осталих 36 с њима]]; [[Светих 6000 мученика у Грузији]]; | |- | 24.4. | (11.4.) |[[Датотека:St Antipas Icon Sinai 13th century.jpg|frameless|71x71px]] | Свештеномученик [[Антипа Пергамски|Антипа]], Свети мученици [[Прокес и Мартинијан|Прокес]] и [[Прокес и Мартинијан|Мартинијан]] | |- | 25.4. | (12.4.) |[[Датотека:St vasily ispovednik icon.JPG|frameless|72x72px]] | Преподобни [[Василије Исповедник]]; [[Исаак Сирин II|Преподобни Исаак Сирин II]]; [[Акакије Атонски|Преподобни Акакије]]; [[Атанасија Егинска|Преподобни Атанасија Егинска]]; [[Зенон Веронски]]; | |- | 26.4. | (13.4.) |[[Датотека:Artemon.jpg|frameless|71x71px]] | Свештеномученик [[Артемон]] Лаодикијски; [[Апостол Крискент|Свети мученик Крискент]]; [[Томаида Александријска|Света мученица Томаида]] | |- | 27.4. | (14.4.) |[[Датотека:Vilenskie mucheniki.jpg|frameless|73x73px]] | Свети [[Папа Мартин I|Мартин Исповедник]]; [[Антоније, Јован и Евстатије|Свети мученици Антоније, Јован и Евстатије]]; [[Ардалион Глумац|Свети мученик Ардалион Глумац]] | |- | 28.4. | (15.4.) |[[Датотека:Torpes of Pisa.jpg|frameless|81x81px]] | Свети апостоли [[Аристарх, Пуд и Трофим|Аристарх]], [[Аристарх, Пуд и Трофим|Пуд]] и [[Аристарх, Пуд и Трофим|Трофим]]; [[Сава Готски|Свети мученик Сава Готски]]; [[Василиса и Анастасија|Свете мученице Василиса и Анастасија]] | |- | 29.4. | (16.4.) |[[Датотека:Agape, Chionia, and Irene.jpg|frameless|81x81px]] | Свете мученије [[Агапија, Хионија и Ирина|Агапија]], [[Агапија, Хионија и Ирина|Хионија]] и [[Агапија, Хионија и Ирина|Ирина]]; [[Леонид са седам мученица|Свети мученици Леонид и с њим мученици]] | |- | 30.4. | (17.4.) |[[Датотека:Simeon Barsabae.jpg|frameless|70x70px]] | Преподобни [[Симеон Персијски]]; [[Акакије Мелитински|Свети Акакије, епископ мелитински]]; [[Папа Агапит I|Свети Агапит, папа римски]]; [[Саватије и Зосим|Преподобни Саватије и Зосим]]; Свети [[Макарије Коринтски]] | |} == Мај (Царски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.5. | (18.4.) | | Преподобни [[Јован Декаполит|Јован]]; [[Јован Јањински|Свети мученик Јован Нови Јањински]]; [[Виктор, Зотик, Зинон, Акиндин и Северијан|Свети мученици Виктор, Зотик, Зинон, Акиндин и Северијан]]; Свети преподобни Козма, епископ Халкидонски; Свети преподобни Авксентије; Свети преподобни Јевтимије; Свети новомученик Јован Кулик; | |- | 2.5. | (19.4.) |[[Датотека:0419tryphonconstantinople-partial.jpg|frameless|86x86px]] | Преподобни [[Јован Ветхопешчерник|Јован Ветхопештерник]]; [[Христофор, Теона и Антонин|Свети мученици Христофор, Теона и Антонин]]; [[Трифун Цариградски|Свети Трифун патријарх Цариградски]]; [[Агатангел Смирнски|Преподобни мученик Агатангел]]; [[Симеон Боси|Преподобни Симеон Боси]] | |- | 3.5. | (20.4.) |[[Датотека:Theodore Trichinas.jpg|frameless|74x74px]] | Преподобни [[Теодор Трихина]]; ''преподобни [[Јован Урош|Јоасаф Српски]] ''; ''свети [[Николај Велимировић|Николај Жички]]''; [[Анастасије Синајски|Преподобни Анастасије Синајски]]; [[Анастасије Синаит|Блажени Анастасије Синаит, патријарх антиохијски]]; [[Григорије Антиохијски|Блажени Григорије патријарх антиохијски]]; [[Захеј|Свети апостол Закхеј]]; [[Атанасије Метеорит|Преподобни Атанасије Метеорит]] | |- | 4.5. | (21.4.) |[[Датотека:Saint Januarius.jpg|frameless|77x77px]] | Свети свештеномученик [[Јануарије]]; [[Теодор од Перге|Свети мученик Теодор, и други с њим]] | |- | 5.5. | (22.4.) |[[Датотека:St Theodore the Sykeote.jpg|frameless|86x86px]] | Преподобни [[Теодор Сикеот]]; ''[[платон Бањалучки|свети свештеномученик Платон Бањалучки]]''; [[Леонид Александријски|Свети мученик Леонид Александријски]]; [[Виталије од Газе|Преподобни монах Виталије]] | |- | 6.5. | (23.4.) |[[Датотека:Icon8.jpg|frameless|100x100px]] | '''''Свети великомученик [[Свети Георгије|Георгије]]'''''; [[Лазар Нови|Свети мученик Лазар Нови]] | [[Ђурђевдан]] |- | 7.5. | (24.4.) |[[Датотека:Sabbas Stratelates.jpg|frameless|86x86px]] | Свети мученик [[Сава Стратилат]]; ''Свети [[Сава II Бранковић|Сава Ердељски]] ''; ''свети свештеномученик [[Бранко Добросављевић]] ''; [[Јелисавета Чудотворка|Преподобна Јелисавета]]; [[Евсевије, Неон, Леонтије и Лонгин|Свети мученици Евсевије, Неон, Леонтије и Лонгин]]; [[Свети мученици Пасикрат и Валентин]]; [[Тома Јуродиви|Преподобни Тома Јуродиви]]; [[Лука и Никола (новомученици)|Новомученици Лука и Никола]]; | |- | 8.5. | (25.4.) |[[Датотека:StMarkcoptic.jpg|frameless|87x87px]] | '''Свети апостол и јеванђелист [[Марко Јеванђелиста|Марко]]'''; [[Анијан Александријски|Свети Анијан, други епископ александријски]] | [[Марковдан]] |- | 9.5. | (26.4.) |[[Датотека:Vasilijeamasijski.jpg|frameless|107x107px]] | Свештеномученик [[Василије Амасијски]]; [[Јоаникије Девички|Свети Јанићије Девички]]; [[Стефан Пермски|Свети Стефан, епископ пермски]] | |- | 10.5. | (27.4.) |[[Датотека:Spaljivanje svetog save.jpg|frameless|66x66px]] | ''[[Спаљивање моштију светог Саве|Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару]]''; [[Симеон Јерусалимски|Свети апостол Симеон]]; [[Стефан Владимирски|Преподобни Стефан, епископ владимирски]]; [[Јован Исповедник|Преподобни Јован Исповедник]] | |- | 11.5. | (28.4.) | | Свети апостоли [[Јасон и Сосипатер|Јасон]] и [[Јасон и Сосипатер|Сосипатр]]; [[Максим, Дада и Квинтилијан|Свети мученици Максим, Дада и Квинтилијан]]; [[Тибал Панонски|Свети мученик Тибал]] | |- | 12.5. | (29.4.) |[[Датотека:Saint Basil of Ostrog.jpg|frameless|94x94px]] | '''''Свети [[Василије Острошки]] Чудотворац'''''; [[Светих девет мученика у Кизику]]; [[Мемнон Чудотворац|Преподобни Мемнон чудотворац]] | |- | 13.5. | (30.4.) |[[Датотека:Jakobus Fresko exterior Cathedral Le Puy en Velay.jpg|frameless|66x66px]] | '''[[Јаков Заведејев|Свети апостол Јаков Зеведејев]]'''; [[Донат Евријски|Свети Донат]]; [[Аргира Бруска|Света мученица Аргира]] | [[Свети апостол Јаков|Јаковдан]] |- | 14.5. | (1.5.) |[[Датотека:Michelangelo Buonarroti 027 detalle.jpg|frameless|80x80px]] | '''Свети пророк [[Јеремија (пророк)|Јеремија]]; '''[[Акакије Папучар|Преподобни мученик Акакије Папучар]]; [[Пафнутије Боровски|Преподобни Пафнутије Боровски]] | [[Јеремијин дан]] |- | 15.5. | (2.5.) |[[Датотека:Ikone Athanasius von Alexandria.jpg|frameless|74x74px]] | Свети [[Атанасије Александријски|Атанасије Велики]]; Свети [[Михаил Синадски]]; [[Еспер, Зоа, Киријак и Теодул|Свети мученици Еспер, Зоа, Киријак и Теодул]]; [[Борис и Глеб|Свети мученици Борис и Гљеб]]; [[Михаил Црноризац|Свети Михаил Црноризац]]; [[Борис I|Свети Михаил (Борис), цар Бугарски]] | |- | 16.5. | (3.5.) |[[Датотека:Feodosij Pecherskij.jpg|frameless|80x80px]] | Свети мученици [[Тимотије и Мавра|Тимотеј]] и [[Тимотије и Мавра|Мавра]]; [[Теодосије Печерски|Преподобни Теодосије Кијево-Печерски]] | |- | 17.5. | (4.5.) |[[Датотека:Pelagia of Tarsus.jpg|frameless|93x93px]] | Света мученица [[Пелагија Тарска|Пелагија Тарсијска]]; [[Силуан Гаски|Свештеномученик Силуан, епископ гаски]]; [[Нићифор Атоски|Преподобни Никифор]] | |- | 18.5. | (5.5.) |[[Датотека:Irene of Thessaloniki.jpg|frameless|83x83px]] | Света великомученица [[Света Ирина|Ирина]]; [[Мартин и Ираклије|Свети Мартин и Ираклије]] | |- | 19.5. | (6.5.) |[[Датотека:Job Blagoveshenskiy sobor.jpg|frameless|73x73px]] | Праведни [[Јов]]; ''[[Пренос моштију Светог Саве Српског|Пренос моштију светог Саве Српског]]''; [[Варвар Војник|Свети мученик Варвар]]; [[Варвар Разбојник|Свети Варвар разбојник]] | |- | 20.5. | (7.5.) |[[Датотека:Agathius-Acacius-Acacio-martyrdom.jpg|frameless|71x71px]] | [[Спомен појаве часног крста у Јерусалиму|Појава часног Крста у Јерусалиму]]; [[Акакије Кападокијски|Свети мученик Акакије]]; [[Свети оци грузијски|Преподобни оци грузијски]] | |- | 21.5. | (8.5.) |[[Датотека:Ritzos Andreas - St John the Theologian writing his Revelations on an open scroll - Google Art Project.jpg|frameless|76x76px]] | '''Свети апостол и јеванђелист [[Апостол Јован|Јован Богослов]]'''; [[Арсеније Велики|Преподобни Арсеније Велики]]; [[Емилија Цезарејска|Света Емилија]]; [[Арсеније Трудољубиви|Преподобни Арсеније Трудољубиви]] | |- | 22.5. | (9.5.) |[[Датотека:Sv Nikola.jpg|frameless|71x71px]] | '''Пренос моштију Светог оца [[Свети Никола|Николаја]]'''; [[Исаија|Свети пророк Исаија]]; [[Свети Христифор|Свети мученик Христифор]] | [[Пренос моштију Светог оца Николаја|Млади свети Никола]] |- | 23.5. | (10.5.) |[[Датотека:Icon 03066 Sv. apostol Simon.jpg|frameless|146x146px]] | Свети апостол [[Симон Зилот]]; Преподобна [[Исидора Јуродива]]; [[Алфеј, Филаделф и Кирин|Свети мученици Алфеј, Филаделф и Кирин]]; [[Тајса Мисирска|Блажена Тајса]] | |- | 24.5. | (11.5.) |[[Датотека:Cyril-methodius-small.jpg|frameless|73x73px]] | '''''Свети [[Ћирило и Методије|Ћирило]] и [[Ћирило и Методије|Методије]]'''''; ''свети [[Никодим I Пећки|Никодим Српски]] ''; [[Мокије|Свештеномученик Мокије]] | |- | 25.5. | (12.5.) |[[Датотека:Epiphanius-Kosovo.jpg|frameless|67x67px]] | Свети [[Епифаније Кипарски|Епифаније]]; свети [[Герман I Цариградски|Герман Цариградски]]; [[Панкратије Римски|Свети мученик Панкратије]] | |- | 26.5. | (13.5.) |[[Датотека:Saint Glyceria.jpg|frameless|72x72px]] | Света мученица [[Света Гликерија|Гликерија]]; [[Александар Сидски|Свети мученик Александар]]; [[Јован, Јевтимије, Георгије и Гаврил Иверски|Преподобни Јован, Јевтимије Георгије и Гаврил Иверски]]; [[Павсикакије Синадски]] | |- | 27.5. | (14.5.) |[[Датотека:Rostov saints.jpg|frameless|66x66px]] | Свети мученик [[Исидор Хиоски|Исидор]]; [[Свети мученик Максим]]; [[Серапион Синдонит|Преподобни Серапион Синдонит]]; [[Исидор Јуродиви|Блажени Исидор Јуродиви, Христа ради]] | |- | 28.5. | (15.5.) |[[Датотека:StPakhom.jpg|frameless|81x81px]] | Преподобни [[Пахомије]] Велики; свети [[Ахил Лариски|Ахилије]]; [[Силуан|Преподобни Силуан]] | |- | 29.5. | (16.5.) |[[Датотека:Theodore the Sanctified.JPG|frameless|66x66px]] | Преподобни [[Теодор Освештани|Теодор]]; свештеномученик [[Теодор Несторовић|Теодор Вршачки]]; мученик [[Старац Вукашин|Вукашин]]; [[Света Муза|Блажена девица Муза]]; [[Никола Мистик|Свети Никола Мистик, патријарх цариградски]]; [[Николај Мецовски|Свети новомученик Николај]]; [[Саваити|Преподобни мученици Саваити]]; | |- | 30.5. | (17.5.) |[[Датотека:Andronicus, Athanasius of Christianoupolis and Junia.jpg|frameless|86x86px]] | Свети апостол [[Андроник Панонски|Андроник]] и [[Јунија]]; [[Солохон|Свети мученик Солохон]]; [[Стефан I Цариградски|Свети Стефан (патријарх цариградски)]] | |- | 31.5. | (18.5.) |[[Датотека:Teodot Ankirski.jpg|frameless|77x77px]] | Свети мученик [[Теодот Анкирски]]; [[Петар, Дионисије, Андреј, Павле и Христина|Свети мученици Петар, Дионисије, Андреј, Павле и Христина]]; [[Ираклије, Павлин и Венедим|Свети мученици Ираклије, Павлин и Венедим]] | |} == Јун (Петровски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.6. | (19.5.) |[[Датотека:Facial Chronicle - b.17, p. 175.gif|frameless|81x81px]] | Свети свештеномученик [[Патрикије Бруски|Патрикије]]; [[Јован Готски|Свети Јован епископ готски]]; [[Јован Вологодски|Свети кнез Јован Вологодски]]; Свети мученик Колут Аколут; Свети преподобни [[Корнелије Комељски|Корнелије Комљенски]]; [[Сергије Шухтовски|Свети преподобни Сергије Шухтовски]]; Света мученица Киријака; Света мученица Теотимија; Свети мученик Филетер; Свети тринаест Кипарских монаха из манастира Кантаре; | |- | 2.6. | (20.5.) |[[Датотека:Св. Талалеј Брест.Jpg|frameless|66x66px]] | Свети мученик [[Талалеј]]; ''преподобни [[Стефан Пиперски]]''; [[Аскалон|Свети мученик Аскалон]]; [[Довмонт Псковски|Свети Довмонт, кнез Псковски]] | |- | 3.6. | (21.5.) |[[Датотека:Byzantinischer Mosaizist um 1000 002.jpg|frameless|71x71px]] | '''''Свети цар [[Константин Велики|Константин]] и царица [[Јелена (мајка цара Константина)|Јелена]]'''''; ''света [[Ана Неда|Јелена Дечанска]]''; [[Пахомије Патмоски|Преподобни мученик Пахомије]] | |- | 4.6. | (22.5.) |[[Датотека:JovanVladimirSlika.jpg|frameless|75x75px]] | ''Свети мученик [[Јован Владимир]], краљ Српски ''; [[Василиск Комански|Свети мученик Василиск]]; [[Други васељенски сабор]]; [[Мелхиседек|Свети праведни Мелхиседек, цар салимски]] | |- | 5.6. | (23.5.) |[[Датотека:EufrasinniaPolackaja.jpg|frameless|106x106px]] | Преподобни [[Михаил Синадски]]; [[Михаил Синадски|Свети Михаил, епископ синадски]]; [[Ефросинија Полоцка|Преподобна Ефросинија, кнегиња Полоцка]] | |- | 6.6. | (24.5.) |[[Датотека:Simeon Stylites the Younger.jpg|frameless|79x79px]] | Преподобни [[Симеон Дивногорац]]; [[Мелетије Стратилат|Свети мученици Мелетије стратилат и хиљаду двеста осамнаест војника са женама и децом]]; [[Никита Столпник|Преподобни Никита Столпник]] | |- | 7.6. | (25.5.) |[[Датотека:John the Baptist (15th c., Rublev museum) detail.jpg|frameless|72x72px]] | Треће обретење главе светог [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]]; [[Терапонт Кипарски|Свештеномученик Терапонт, епископ кипарски]]; [[Пасикрат, Валентион и Јулије|Свети мученици Пасикрат, Валентион, Јулије и други]] | |- | 8.6. | (26.5.) |[[Датотека:Carpus, bishop of Berroia.jpg|frameless|80x80px]] | Свети апостоли [[Карп Веријски|Карп]] и [[Алфеј]]; [[Јован Психаит|Преподобни Јован Психаит]]; [[Александар Солунски|Свети новомученик Александар Солунски]] | |- | 9.6. | (27.5.) |[[Датотека:David Garejeli (18th c. miniature).jpg|frameless|84x84px]] | Свети свештеномученик [[Терапонт Сардијски|Терапонт]]; [[Теодора и Дидим|Свети мученици Теодора и Дидим]]; [[Давид Гареџијски|Свети Давид Гареџијски]] | |- | 10.6. | (28.5.) |[[Датотека:Nicetas of Chalcedon.jpg|frameless|66x66px]] | Преподобни [[Никита Исповедник]]; [[Еликонида Солунска|Света мученица Еликонида]]; [[Игњатије Ростовски|Свети Игњатије, епископ ростовски]] | |- | 11.6. | (29.5.) |[[Датотека:St. Theodosia.jpg|frameless|87x87px]] | Преподобномученица [[Теодосија Тирска]]; [[Први васељенски сабор|Спомен Првог васељенског сабора]]; [[Теодосија Тирска|Света мученица Теодосија Тирска]]; [[Александар Александријски|Свети Александар, епископ александријски]]; [[Свети Јован Јуродиви]]; [[Јован Солунски|Свети мученик Нан (Јован) Солунски]]; [[Андреј Хиоски|Свети мученик Андреј Хиоски]]; [[Пад Цариграда (1453)|Пад Цариграда]] | |- | 12.6. | (30.5.) |[[Датотека:Isaac of Dalmatia.jpg|frameless|73x73px]] | Преподобни [[Исакије Далматски]]; [[Макрина Старија|Света Макрина]] | |- | 13.6. | (31.5.) |[[Датотека:Hermes of Philippopolis.jpg|frameless|91x91px]] | '''[[Јерма Филипопољски|Свети апостол Јерма]]'''; свети мученик [[Ермије Војник|Ермије]]; [[Философ Александријски|Свети мученик Философ]] | [[Јерма|Јерминдан]] |- | 14.6. | (1.6.) |[[Датотека:Justin Philosopher.jpg|frameless|98x98px]] | Свети мученик [[Јустин Филозоф]]; [[Свети мученик Јустин, Харитон, Харита, Евелпист, Јеракс, Пеон, Валеријан и Јуст]]; [[Агапит Печерски|Преподобни Агапит Печерски]] | |- | 15.6. | (2.6.) |[[Датотека:Chludov Nikephoros I of Constantinople.jpg|frameless|67x67px]] | Свети [[Нићифор I Цариградски]]; ''свештеномученик [[Еразмо Охридски]]''; [[Константин Хагаренски|Свети новомученик Константин]]; [[Јован Сочавски|Свети мученик Јован Нови Сочавски]] | |- | 16.6. | (3.6.) |[[Датотека:1899. Tzarevich Dmitry by M. Nesterov.jpg|frameless|64x64px]] | Свети мученици [[Лукилијан, Клавдије, Ипатије, Павле, Дионисије и Паула]] и други с њим; [[Лукијан Бовски|Свештеномученик Лукијан]]; [[Царевић Димитрије|Свети мученик Димитрије, царевић руски]] | |- | 17.6. | (4.6.) |[[Датотека:Semiradsky Christ Martha Maria.jpg|frameless|66x66px]] | Миронос. [[Марија из Бетаније|Марта и Марија]]; ''свети [[Јоаникије Липовац|Јоаникије Црногорски]]''; ''свешмуч. [[Георгије Богић]]''; [[Митрофан Цариградски|Свети Митрофан, први патријарх цариградски]]; [[Конкордије Сполетски|Свети мученик Конкордије]]; Преподобни Зосим, епископ Вавилона Новог; [[Астије Драчки|Свештеномученик Астије, епископ драчки]] | |- | 18.6. | (5.6.) |[[Датотека:PetarKoriski.jpg|frameless|77x77px]] | Свештеномученик [[Доротеј Тирски]]; ''преподобни [[Петар Коришки]]''; [[Теодор Пустињак|Преподобни Теодор пустињак]]; [[Анувије|Преподобни Анувије]]; [[Игор II Кијевски|Блажени Игор, кнез черниговски и кијевски]]; [[Константин Кијевски|Блажени Константин, митрополит кијевски]]; [[Ава Доротеј|Преподобни Ава Доротеј]] | |- | 19.6. | (6.6.) |[[Датотека:Visarioncudotvorac.jpg|frameless|75x75px]] | Преподобни [[Висарион Чудотворац]] и [[Иларион Нови]]; [[Архелаја, Текла и Сузана|Преподобни мученици Архелаја, Текла и Сузана]] | |- | 20.6. | (7.6.) |[[Датотека:Teodot Ankirski.jpg|frameless|77x77px]] | Свети свештеномученик [[Теодот Анкирски]]; [[Киријакија, Велерија и Марија|Свете мученице Киријакија, Велерија и Марија]]; [[Папа Марцелин|Свештеномученик Маркел, папа римски]]; [[Константин Кијевски|Преподобни Данил Скитски]] | |- | 21.6. | (8.6.) |[[Датотека:Teodor Stratilat.jpg|frameless|77x77px]] | Свети великомученик [[Теодор Стратилат]]; [[Теодот Анкирски|Свети мученик Теодот Анкирски]]; [[Папа Марцелин|Свештеномученик Маркел, папа римски]]; [[Данил Скитски|Преподобни Данил Скитски]] | |- | 22.6. | (9.6.) |[[Датотека:POPE kyrellos.JPG|frameless|80x80px]] | Свети [[Кирил Александријски|Кирило Александријски]]; [[Кирил Бјелозерски|Свети Кирил Бјелозерски]] | |- | 23.6. | (10.6.) |[[Датотека:Timotejbruski.jpg|frameless|71x71px]] | Свети свештеномученик [[Тимотеј Бруски]]; [[Антонина и Александар|Свети мученик Александар и Антонина]]; [[Васијан Лавдијски|Свети Васијан, епископ лавдијски]] | |- | 24.6. | (11.6.) |[[Датотека:Barnabas.jpg|frameless|95x95px]] | '''Свети апостоли [[Вартоломеј]] и [[Варнава]]'''; Празновање иконе „[[Достојно јест]]” | [[Апостол Вартоломеј|Вартолома]] |- | 25.6. | (12.6.) |[[Датотека:OnuphriusByzantineIcon4thCentury.jpg|frameless|86x86px]] | Преподобни [[Онуфрије]] Велики; преподобни [[Петар Атонски]]; [[Тимотеј Символски|Преподобни Тимотеј]]; [[Васијан и Јона|Преподобни Васијан и Јона]] | |- | 26.6. | (13.6.) |[[Датотека:Aquilina old icon.gif|frameless|58x58px]] | Света мученица [[Аквилина]]; свети [[Трифилије Никозијски]]; Свети [[Ана Цариградска]] и син јој [[Јован Исповедник]] | |- | 27.6. | (14.6.) |[[Датотека:Elisha-Eliseus.jpg|frameless|77x77px]] | '''Свети пророк [[Јелисеј (пророк)|Јелисеј]]'''; свети [[Методије I Цариградски|Методије Цариградски]]; [[Јован Евхаитски|Свети Јован, митрополит евхаитски]]; [[Свети Нифонт|Преподобни Нифонт]] | ''[[Јелисеј (пророк)|Јелисејевдан]]'' |- | 28.6. | (15.6.) |[[Датотека:Amos-prophet.jpg|frameless|69x69px]] | '''Свети [[Амос]]'''; '''''Свети великомученик [[Лазар Хребељановић|Кнез Лазар]] и свети српски мученици'''''; [[Вит, Модест и Крискентија|Свети мученици Вит, Модест и Крискентија]]; [[Дула (светитељ)|Преподобни мученик Дула]]; [[Патријарх српски Јефрем|Свети Јефрем, патријарх српски]]; [[Августин Хипонски|Блажени Августин, епископ ипонски]] | [[Видовдан]] |- | 29.6. | (16.6.) | | Свети [[Тихон Аматунски]] Чудотворац; [[Свети мученици Тигрије и Евтропије]] | |- | 30.6. | (17.6.) |[[Датотека:Sts. Manuel, Savel and Ishmael.jpg|frameless|90x90px]] | [[Мануил, Савел и Исмаил|Свети мученици Мануил, Савел и Исмаил]]; [[Преподобни Пиор]], отшелник нитријски | |} == Јул (Илински) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.7. | (18.6.) | | Свети мученици [[Свети мученик Леонтије|Леонтије]], [[Свети мученик Ипатије|Ипатије]] и [[Свети мученик Теодул|Теодул]]; [[Преподобни Леонтије прозорљиви]]; Свети мученик Етерије; Свети преподобни Еразмо; Свети преподобни Леонтије пастир; Свети Михаил Уломпски, грузијски; Свети мученик Етерије; Света два мученика; Сабор светог архангела Михаила близу светог Јулијана у Фору; | |- | 2.7. | (19.6.) |[[Датотека:Sankt Judas Thaddaeus Heisterbacherrott.jpg|frameless|83x83px]] | '''[[Апостол Тадеј|Свети апостол Јуда Тадеј]]'''; преподобни [[Пајсије Велики]]; свети [[Јован Шангајски]]; [[Свети мученик Зосим]]; Свети мученик Зосим војник; Свети преподобни Јован отшелник; Свети преподобни Зенон; Свети свештеномученик Асинкрит; Свети преподобни Варлам Шенкурски; [[Пајсије Светогорац|Свети Пајсије хиландарски]]; | [[Јуда Тадеј|Јудиндан]] |- | 3.7. | (20.6.) |[[Датотека:Methodius of Olympus.jpg|frameless|71x71px]] | Свештеномученик [[Свештеномученик Методије|Методије]]; ''преподобни [[Наум Охридски]]''; [[Свети мученици Аристокл, Димитријан и Атанасије]]; [[Калист I Цариградски|Свети Калист I, патријарх цариградски]]; [[Свети Левкије (епископ врунтисиопољски)|Свети Левкије, епископ врунтисиопољски]]; [[Блажени Студије]]; Спомен полагања светих моштију светих апостола Луке, Андреја и Томе, пророка Јелисеја и мученика Лазара у Храму светих и великих апостола (у Цариграду); [[Мина Полоцки|Свети Мина Полоцки;]] [[Николај Кавасила]]; Света два подвижника; Сабор пресвете Богородице 'Одигитрије'; Свети благоверни кнез Гљеб Андрејевич; | |- | 4.7. | (21.6.) |[[Датотека:Julian of Tarsus.jpg|frameless|71x71px]] | Свети мученик [[Јулијан Тарсанин|Јулијан Тарсијски]]; [[Јулије и Јулијан|Преподобни Јулије и Јулијан]]; [[Арчил II|Свети мученик Арчил II, цар грузињски]]; [[Луарсаб II|Свети мученик Луарсаб II, књаз карталински у Грузији;]] [[Ана Немањић|Света преподобна Анастасија, мајка Светог Саве;]] Свети свештеномученик Терентије, епископ иконијски; Светих седморо браће мученика; Свети мученик Афродисије; Свети новомученик Никита нисирски; | |- | 5.7. | (22.6.) |[[Датотека:Ananemanjic.jpg|frameless|76x76px]] | Свештеномученик [[Евсевије Самосатски|Јевсевије Самосатски]]; [[Свети мученик Зинон и Зина]]; Свети мученик Помпиан; Свети мученик Галатион (Галактион); Свети мученици Јулијана и Сатурион; | |- | 6.7. | (23.6.) |[[Датотека:Agrippina.jpg|frameless|69x69px]] | Света мученица [[Агрипина Сицилијска|Агрипина]]; [[Богородица Владимирска|владимирска икона Мајке Божје]]; [[Евстохије, Гај, Пров, Лолије и Урбан|Свети мученици Евстохије, Гај и други са њима]]; [[Повест о покајању Теофила]]; Спомен [[Богородица Владимирска|иконе Пресвете Богородице Владимирске;]] Свети преподобни Јосиф; Свети Атанасије, епископ Хитре на Кипру; Свети [[Марко Ефешки|Марко Ефески]], исповедник; | |- | 7.7. | (24.6.) |[[Датотека:John the Baptist (15th c., Rublev museum) detail.jpg|frameless|72x72px]] | '''''Рођење светог [[Јован Крститељ|Јована Претече]]'''''; [[Никита Ремезијански|Свети Никита, епископ ремесијански]]; [[Свети мученуци Орентије, Фарнакије, Ерос, Фирмос, Фирмин, Киријак и Лонгин]]; [[Захарије и Јелисавета|Свети праведни Захарија и Јелисавета;]] Свети новомученик Панагиот кесаријски; Свети мученици Јаков и Јован мењужски; | [[Ивањдан]] [[Јовандан]] |- | 8.7. | (25.6.) |[[Датотека:Martirio s. febronia, coste, palagonia.jpg|frameless|65x65px]] | Света преподобномученица [[Февронија Нисибиска]]; [[Дионисије Светогорски|Преподобни Дионисије;]] Свети преподобни Дометије, игуман дионисијатски; Свети преподобномученик Прокопије; Свете преподобномученице Лионида, Ливија и Евтропија; Свети Мартирије епископ; Свети новомученик Георгије аталијски; Свети преподобни Симон; Свети преподобни Симеон; Свети кнез [[Петар и Февронија Муромски|Петар-Давид и књегиња Февронија-Ефросинија]], муромски чудотворци; | |- | 9.7. | (26.6.) |[[Датотека:David of Thessalonica.jpg|frameless|67x67px]] | Преподобни [[Давид Солунски]]; [[Богородица Тихвинска|Празник иконе Тихфинске]]; [[Одигитрија|Празник иконе Одигитрије]]; [[Богородица Лидска|Празник Богородичине иконе Лидске;]] Спомен чуда свете преподобномученице Параскеве; Свети Дионисије, архиепископ суздаљски; Свети нови преподобномученик Давид; Свети преподобни Антион; Свети мученици Терапонт и Макарије; | |- | 10.7. | (27.6.) | [[Датотека:Saint Joanna and the Head of Saint John the Baptist.jpg|frameless|77x77px]] | Преподобни [[Сампсон Странопримац]]; [[Свети Севир]]; [[Света Јоана]] Мироносица; Свети мученик Анект; Повест епископа кириниског Синесија о злату философа Евагрија; Свети преподобни Лука пустињак; Свети мученици Маркије и Маркија; Свети свештеномученик Пиерије; Свети блажени Мартин; Свети преподобни Серапион кожејезерски; | |- | 11.7. | (28.6.) |[[Датотека:Cyrus and John.jpg|frameless|77x77px]] | Пренос моштију светих бесребреника [[Кир и Јован|Кира и Јована]]; ''[[Свети новомученици Дабробосански и Милешевски]] ''; [[Сенуфије Заставоносац|Преподобни Сенуфије Заставоносац]]; [[Павле Лекар|Преподобни Павле Лекар;]] Свети свештеномученик Донаг, епископ Либије; Свети мученик Папије; Свети мученици двоје дечице; Свети преподобни Улкијан; Свети мученик Македоније; Светих седамдесет мученика; Света тројица галатијских мученика; Свети блажени и праведни Сергије магистар; Свети преподобни Сергије и Герман, валаамски чудотворци; Свети преподобни Маган; Свети преподобни Мојсије отшелник; Свети преподобни Ксенофонт робејски; Сабор новомученика Дабробосанских и Милешевских; | |- | 12.7. | (29.6.) |[[Датотека:StPaul ElGreco.jpg|frameless|72x72px]] | '''''Свети апостоли [[Свети Петар|Петар]] и [[Апостол Павле|Павле]]'''''; [[Пајсије Светогорац|Свети Пајсије Светогорац]]; | [[Петровдан]] |- | 13.7. | (30.6.) |[[Датотека:Twelve Apostles.jpg|frameless|66x66px]] | [[Сабор светих апостола]]; [[Царевић Петар|Блажени Петар царевић]]; [[Георгије Иверски|Преподобни Георгије Иверски]]; Свети апостол Фигел; Светих хиљаду и четрдесет мученика; Свети новомученик Михаило ђубретар (вртар); Свети мученик Мелитон; Свети благоверни кнез [[Андреј Богољубски]]; Свети мученик Петар из Синопе; Света краљица Динар; Пренос моштију благоверног цара великомученика [[Стефан Урош II Милутин|Стефана Уроша II Српског]] (1338); Свети свештеномученик Милан Рмањски; | [[Павловдан]] |- | 14.7. | (1.7.) |[[Датотека:Cosmas and Damian.jpg|frameless|91x91px]] | '''Свети мученици и бесребреници [[Свети Козма и Дамјан|Козма]] и [[Свети Козма и Дамјан|Дамјан]]'''; [[Петар Патриције|Преподобни Петар патриције]]; [[Потит|Свети мученик Потит;]] Светих две хиљаде мученика; Светих двадесет пет никомидијских мученика; Свети мученик Маврикије; Свети мученик Константин Аламан, чудотворац и остали с њим; Свети преподобни Василије; Свети преподобни Лав пустињак; | |- | 15.7. | (2.7.) |[[Датотека:Juvenalije1.jpg|frameless|90x90px]] | Полагање ризе Пресвете [[Богородица|Богородице]]; [[Свети Јувеналије]] патријарх Јерусалимски; [[Фотије Кијевски|Свети Фотије митрополит Московски;]] Свети новомученик Лампрос; | |- | 16.7. | (3.7.) |[[Датотека:Saint Anatolius of Kyiv Caves.jpg|frameless|77x77px]] | [[Јакинт Цезарејски|Свети мученик Јакинт]]; преподобни [[Анатолије Печерски]]; [[Преподобни Александар]]; [[Исаија Отшелник|Преподобни Исаија Отшелник]]; [[Анатолије Цариградски|Свети Анатолије, патријарх Цариградски]], [[Јован Московски|преподобни Јован Московски]], [[Млекопитателница|Чудотворна икона Пресвете Богоматере Млекопитатељница]]; Свети мученици Мокиан и Марко; Свети преподобномученик Герасим Нови, карпенисиотски; Свети благоверни Василије и Константин, кнезови јарославски; Свети преподобни Јован и Лонгин, јеренгски чудотворци; Свети преподони Никодим кожејезерски; [[Јован Московски|Свети преподобни Јован московски, Христа ради сулуди]]; Свети Георгије Богоносац; | |- | 17.7. | (4.7.) |[[Датотека:Andrew of Crete (fresco).jpg|frameless|85x85px]] | Свети [[Андреј Критски]]; ''Свети свештеномученик [[Сава Горњокарловачки]]''; [[Свете Марта и Марија|Света Марта;]] Свети царски новомученици [[Романови]]; Свети свештеномученик Теодор, епископ киринејски; Свети мученици Теодот, Теодотија и Долиндух и са њима Диомид, Евлампије и Асклипиад; Свете мученице Киприла, Ароа и Лукија; Свети свештеномученик Теофил II; Свети преподобни Менигнос; Света Асклипија чудотворка; Свети Михаило Хонијат, архиепископ атински; Свети Донат, епископ Либије; [[Георгије Богић|Свештеномученик Георгије — Ђорђе Богић, парох нашички]]; | |- | 18.7. | (5.7.) |[[Датотека:Athanasios.jpg|frameless|85x85px]] | Преподобни [[Атанасије Атонски]]; свети [[Сергеј Радоњешки|Сергије Радоњешки]]; [[Преподобни мученик Кипријан Нови]]; [[Преподобни Лампад]]; Проналазак моштију светог [[Сергије Радоњешки|Сергија Радонежског]]; Свети преподобни Атанасије пустињак; | |- | 19.7. | (6.7.) |[[Датотека:Varlaam5.png|frameless|66x66px]] | [[Сисоје Велики|Преподобни Сисоје Велики]]; [[Свети мученици Марин и Марта]], са синовима Авдифаксом и Авакумом, свештеником Валентином, Кирином, Астеријем и многим другим; [[Обретеније моштију свете Јулијаније девице]]; [[Света мученица Лукија]]; Свети свештеномученик Астије, епископ дирахијски (драчки); Свети мученици Анатолије, Антоније и још 22 са њима; Свети мученик Коинт; Свети мученици Исавр ђакон, Василије, Инокентије, Филикс, Ермије и Перегрин; Свети мученици Филимон, Архип и Онисим; Свети мученик Епимах; Свети мученик Александрије; Свети мученик Аполоније; Свети мученик Василије; Свети преподобномученик Кирил; | |- | 20.7. | (7.7.) |[[Датотека:Saint nedelja (kyriaki) bulgaria icon.gif|frameless|80x80px]] | Преподобни [[Тома Малеин]]; света мученица [[Света мученица Недеља|Недеља]]; [[Преподобни мученици Епиктет и Астион]]; Свети мученици Перегрин, Лукијан, Помпеј, Исихије, Папије, Саторин и Герман; Свети свештеномученик Евстатије; Свети мученик Поликарп Нови; Свети свештеномученик Евангел; Светиа преподобна Евдокија (Ефросинија), књегиња московска; | |- | 21.7. | (8.7.) |[[Датотека:St Procopius Icon Sinai 13th century.jpg|frameless|77x77px]] | '''Свети великомученик [[Прокопије Јерусалимски|Прокопије]]'''; [[Прокопије Јуродиви|Свети Прокопије Јуродиви]]; [[Теофил Мироточиви|Преподобни Теофил мироточиви;]] Света мученица Теодосија; Светих дванаест жена мучаница; Чудотворна икона [[Богородица Казањска|Пресвете Богородице 'Казанска']]; Свети мученици Авда и Сава; Свети мученици Никострат и Антиох, трибун; Свети преподобномученик Анастасије; Свети преподобни [[Прокопије Јуродиви|Прокопије устјански]], Христа ради сулуди; Свети мученик Прокопије; Свети Мирдат краљ Карталије; | |- | 22.7. | (9.7.) |[[Датотека:Мучения Панкратия Тавроменийскогого.jpg|frameless|77x77px]] | Свештеномученик [[Панкратије Тавроменијски]]; свети [[Теодор Едески|Теодор]]; [[свети. новомуч. Гламоч. и Куленвакуф.]]; [[Свештеномученик Кирил]] епископ Гортински; [[Преподобни мученици Патермутије и Коприје]]; Свети преподобни Фотије солунски; Свети свештеномученик Методије; Свети преподобни Дионисије и Митрофан; Свети мученици Андреј и Прово; | |- | 23.7. | (10.7.) |[[Датотека:Antony Pechersky (fragment).jpg|frameless|81x81px]] | Светих [[45 мученика из Никопоља]]; преподобни [[Антоније Печерски]]; [[Пренос чесне ризе Господа нашег Исуса Христа]]; Свети мученици Вианор и Силуан; Свети мученик Аполоније; Свети преподобни десет хиљада египатских пустињака; | |- | 24.7. | (11.7.) |[[Датотека:St Euphemia.jpg|frameless|66x66px]] | Света великомученица [[Ефимија Свехвална|Ефимија]]; Блажена [[Олга Кијевска]] — Света Јелена; [[Преподобни мученик Никодим]]; [[Преподобни мученик Нектарије]]; Свети мученик Киндеј; Свети преподобни Никодим; Свети свештеномученик Арсеније, патријсрх александријски; Свети мученик Мартироклије; Свети мученик Маркијан; Свети преподобни Лав; | |- | 25.7. | (12.7.) |[[Датотека:Meister der Heiligen Veronika - Hl. Veronika mit dem Schweißtuch Christi - Alte Pinakothek.jpg|frameless|72x72px]] | Свети мученици [[Свети мученик Прокло|Прокло]] и [[Свети мученик Иларије|Иларије]]; ''икона Пресвете [[Богородица Тројеручица|Богородице Тројеручице]] ''; [[Михаил Малеин|Преподобни Михаил Малеин]]; [[Свети мученик Голиндуха]]; [[Света Вероника]]; [[Свети мученици Теодор и Јован]]; Свети мученик Мамант у Сигмати; [[Андреј Стратилат|Свети мученици Андреј Стратилат, Ораклије, Фавст, Мина и дружина њихова;]] Свети Серапион, епископ владимирски; Свети преподобни Арсеније новгородски; Свети преподобни Симеон волмски; Преподобни Јован и Гаврило грузијски; Пренос моштију светог новог свештеномученика [[Момчило Гргуревић|Момчила Гргуревића]]; | |- | 26.7. | (13.7.) |[[Датотека:Goldenlocks.jpg|frameless|84x84px]] | '''[[Гаврило|Сабор светог архангела Гаврила]]'''; [[Свети Јулијан]] епископ Кеномански; [[Стефан Саваит|Преподобни Стефан Саваит]]; [[Преподобна Сара Мисирска]]; Свети мученик Серапион; Свети мученици и подвижници који из Палестине дођоше на Кипар; Свети мученик Маркијан; | |- | 27.7. | (14.7.) |[[Датотека:Nikodim and Jesus.jpeg|frameless|66x66px]] | Свети апостол [[апостол Акила|Акила]] и преподобни [[Никодим]] фарисеј; [[Преподобни Елије]]; Свети мученик Јуст; Свети преподобни [[Никодим Светогорац]]; Свети преподобни Онисим чудотворац; Свети Јосиф исповедник, архиепископ солунски; Света мученица Миропија; Свети преподобни Стефан махришчски; Свети мученици Акила и Иларије; Свети мученик Ираклије; Свети мученик Петар; | |- | 28.7. | (15.7.) |[[Датотека:QuricusJulietIconLife.jpg|frameless|86x86px]] | '''Свети мученици [[Кирик и Јулита]]'''; свети [[Владимир I Велики|Владимир Руски]]; Свети мученик Авудим; Свети мученик Лолиан; Свети блажени Јустин II Нови, цар Грчки; Спомен налаза чесне главе преподобне Матроне, Хиополитисе; Свети новомученици велички и горњеполимски; | |- | 29.7. | (16.7.) |[[Датотека:Antinogen1.jpg|frameless|79x79px]] | Свештеномученик [[Свештеномученик Антиноген|Антиноген]]; света мученица [[света мученица Јулија|Јулија]]; [[Светих 15000 мученика]]; [[Свети мученик Атиноген]]; [[Спомен шест васељенских сабора]]; Свети мученик Антиох; Свети мученици Павле, Валентина и Теа; Свети мученик Фавст; Свете мученице многе жене; Свети мученици Риган, Максимин, Патрофил, Амон, Теофраст, Клеоник, Петар и Исихија; Свети мученик Киријак; | |- | 30.7. | (17.7.) |[[Датотека:Saint Marina icon.JPG|frameless|80x80px]] | '''Света великомученица [[Света великомученица Марина|Марина]]'''; [[Леонид Устнедумски|Преподобни Леонид Устнедумски;]] Свети седмочисленици словенски; Свети преподобни Иринарх, игуман соловецки; Свети мученици Епњрат и Вероника; Свети Ефрасије, епископ јонопољски; | [[Света великомученица Марина|Огњена Марија]] |- | 31.7. | (18.7.) |[[Датотека:Saint john of kyiv.jpg|frameless|66x66px]] | Свети мученик [[Свети мученик Емилијан|Емилијан]]; свети мученик [[Јакинт Цезарејски|Јакинт]]; [[Преподобни Памво]]; [[Преподобни Пајсије и Исаија]]; [[Јован Многострадални|Преподобни Јован Многострадални;]] Свети Стефан II, архиепископ цариградски, и Јован, митрополит халкидонски; Свети мучени Атанасије; Свети мученици Дасије и Марон; Свети преподобни Фотије; Свети мученик Маркел; Свети преподобни Онисофор; Свети преподобни Леонтије; Свештеномученик Козман; | |} == Август (Госпођински) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.8. | (19.7.) |[[Датотека:Lazar Hrebeljanovic.jpg|frameless|89x89px]] | ''Свети [[Стефан Лазаревић|Стефан деспот Српски]] ''; ''преподобна [[Милица Хребељановић|Евгенија (Лазаревић)]]''; [[Макрина Млађа|Преподобна Макрина]]; [[Преподобни Дије]]; Свети преподобни Диоклеј; Свети Григорије, нови исповедник; Свети преподобни Михаило; Свети мученик Роман, кнез рјазански; Света четири подвижника; [[Серафим Саровски|Свети Серафим Саровски;]] | |- | 2.8. | (20.7.) |[[Датотека:Icon 03051 Ilya prorok s uchenikom.jpg|frameless|79x79px]] | '''''Свети пророк [[Илија]]'''''; Свети [[Илија Грузијски]]; [[Свети Илија (патријарх Јерусалимски)|Свети Илија патријарх Јерусалимски]] и [[Флавијан II Антиохијски|Свети Флавијан II патријарх Антиохијски;]] Свети преподобни Аврамије чухломски; Света мученица Салома јерусалимска; Свети Илија Праведни; | [[Илиндан]] |- | 3.8. | (21.7.) |[[Датотека:Ezekiel-icon.jpg|frameless|85x85px]] | Свети пророк [[Језекиљ (пророк)|Језекиљ]]; [[Преподобни Симеон и Јован]]; [[Трофим и Теофил|Свети мученици Теофил, Трофим]] и осталих тринаест с љима; Свети Партеније, епископ Радовишта у Епиру; Свети мученици Теодор и Георгије; Свети мученици Јуст и Матеј; Светих три мученика у Мелитини; Свети мученик Евгеније; Свети преподобни Онуфрије, ћутљивац печерски; Сабор Пресвете Богородице у Арматиу; Свети свештеномученици Симо и Мирко, Гламочки; | |- | 4.8. | (22.7.) |[[Датотека:Maria Magdalene icon.jpg|frameless|98x98px]] | '''Света [[Марија Магдалена|Марија Магдалина]]'''; [[Фока Синопски|Свештеномученик Фока]]; [[Корнилије Перејаславски|Преподобни Корнилије Перејаславски]]; [[Маркела Хиоска|Света Маркела Хиоска;]] Свети мученик Помпијан; | [[Блага Марија]] |- | 5.8. | (23.7.) |[[Датотека:Saint Apollenaris.jpg|frameless|83x83px]] | Свети мученици [[Трофим и Теофил|Трофим]], [[Трофим и Теофил|Теофил]] и други; [[Аполинарије Равенски|Свештеномученик Аполинарије]]; Свети [[Калиник I Цариградски|Патријарх Калиник I;]] Свети свештеномученик Виталије, епископ равенски; Света преподобна Ана; Свети мученици побијени од Бугара у време цара Никифора; Свети Тирс (Теис); Светих седам миченика картагенских; Свети свештеномученик Аполоније; | |- | 6.8. | (24.7.) |[[Датотека:Saint Polycarp of Kyiv.jpg|frameless|94x94px]] | Света великомученица [[Христина Тирска]]; преподобни [[Поликарп Печерски]]; [[Поликарп Печерски|Свети преподобни Поликарп, игуман печерски]]; Свети новомученик Теофило закинтски; Свети новомученик Атанасије кијоски; Свети мученик Капитон; Свети Саломтин, епископ јерусалимски; Свети мученик Ермоген; Свети мученик Именеј; Свети Иларион Твалелски; [[Свети мученици Борис и Гљеб]]; [[Свети мученици пребиловачки|Свети Новомученици Пребиловачки]]; | |- | 7.8. | (25.7.) |[[Датотека:Angelos Akotanos - Saint Anne with the Virgin - 15th century.jpg|frameless|88x88px]] | [[Света Ана|Успеније свете Ане]]; [[Света Олимпијада]] ђакониса; [[Евпраксија Цариградска|Преподобна Евпраксија девица]]; [[Пети васељенски сабор|Спомен Петог васељенског сабора]]; Преподобни [[Макарије Желтоводски]]; Свети мученици Сакт, Матур, Атал и Бландина; Свети преподобни Христофор; Свети свештеномученици Родољуб и Вукосав, Кулеенвекуфски; | |- | 8.8. | (26.7.) |[[Датотека:Agia Paraskevi by Michael Damaskenos (16th c.).jpg|frameless|79x79px]] | '''Преподобномученица [[Параскева Римска|Параскева]]'''; ''Свети [[Свети Сава III|Сава III Српски]]''; [[Свештеномученик Ермолај]]; [[Мојсеј Угрин|Преподобни Мојсеј Угрин;]] Света мученица Ореозила; Свети преподобни Геронтије; Сабор Пресвете Богородице у Пигадију близу Емвола; Света мученица Јерусалима; [[Свештеномученик Ермолај|Свети Ермолај;]] Свети мученик Апион; Свети преподобни Симеон, архимандрит и столпник у Анаплу; Свети преподобни Игњатије Стиронит; Обновљење Храма светих арханђела Михаила у скали и арханђела Гаврила у Халди; | [[Трнова Петка]] |- | 9.8. | (27.7.) |[[Датотека:Agios panteleimon.jpg|frameless|66x66px]] | '''Свети великомученик [[Свети Пантелејмон|Пантелејмон]]'''; ''свети [[Климент Охридски]] ''; [[Блажени Николај]]; [[Преподобна Антуса]]; Свети блажени Николај; Света преподобна Антуса игуманија; Светих сто педесет и три мученика; Свети мученик слепац, исцељен светим Пантелејмоном; Свети новомученик Христодул; Свети преподобни Мануил; Свети Јоасаф, митрополит московски; | [[Свети Пантелејмон|Свети Пантелија]] |- | 10.8. | (28.7.) |[[Датотека:Prochorus.jpg|frameless|68x68px]] | Свети апостоли и ђакони [[Апостол Прохор|Прохор]], [[Апостол Никанор|Никанор]], [[Тимон Ђакон|Тимон]] и [[Пармен]]; [[Свети мученик Јулијан]]; [[Павле Ксиропотамски|Преподобни Павле Ксиропотамски]]; [[Свети мученик Јевстатије]]; Свети мученик Евстатије анкирски; Свети мученик Акакије Млади; Света мученица Дросида; Обновљење Храма Пресвете Богородице у Диаконисима; Света преподобна [[Ирина Хрисоваланте]]; Свети Георгије атоски, градитељ; | |- | 11.8. | (29.7.) |[[Датотека:Kallinikos.jpg|frameless|93x93px]] | [[Калиник Киликијски|Свети мученик Калиник]]; мученица [[Серафима Антиохијска]]; [[Теодотија Никејска|Света мученица Теодотија]]: [[Јевстатије Мцхетски|Свети мученик Јевстатије Мцхетски;]] Свети мученици отац и мајка са двоје деце њихове; Свети Константин, патријарх цариградски; [[Теодосије Млађи|Свети благоверни цар Теодосије Млађи]]; Свети мученици Винијамин и Вирије; Свети мученик Мамант; Свети мученик Василиск; Свети преподобни Роман Киржацки; Свети преподобни Константин косински; | |- | 12.8. | (30.7.) |[[Датотека:Silvanus-Crescens-Silas.jpg|frameless|88x88px]] | ''Преподобна мати [[Мати Ангелина|Ангелина Српска]]''; [[Апостол Сила|Свети апостоли Сила]], [[Апостол Силуан|Силуан]], [[Апостол Крискент|Крискент]], [[Апостол Епенет|Епенет]] и [[Андроник Панонски|Андроник]]; [[Свештеномученик Валентин]]; [[Свештеномученик Полихроније]] епископ Вавилонски; [[Свети Јован војник]]; Света преподобна [[мајка Ангелина]], деспотица српска; Свети мученици Прокул, Евив и Аполоније; Свети Авундије; Свети мученици Парментије, Елим и Хрисотел, Лука, Мука, Олимпије, Максим, Авдон и Сенис; Свети принц Цотне Дадиани, Исповедник мингрелијски; | |- | 13.8. | (31.7.) |[[Датотека:St Joseph of Arimathea.jpg|frameless|82x82px]] | Свети мученик [[Свети Евдоким|Евдоким]]; света мученица [[Света Јулита|Јулита]] ([[Госпојинске покладе]]); [[Josif iz Arimateje|Свети Јосиф Ариматејски]]; [[Свети Јован егзарх]]; Пренос чесних моштију [[Апостол Филип|апостола Филипа]]; Свети мученици дванаесторица Римљана; Обновљење [[Влахернска црква|Храма Пресвете Богородице у Влахерни]]; Свети Арсеније Ниноцминдски; | |- | 14.8. | (1.8.) |[[Датотека:Saints Maccabees.jpg|frameless|66x66px]] | Изношење [[Часни крст|Часног крста]]; '''[[Свети мученици Макавеји|Макавеји]]''' (Почетак поста); [[Светих девет мученика]]; Свети мученик Елеазар; Свети мученик Кирик; Свети Тимотеј чудотворац, епископ прикониски; Свети мученик Теодор; Свети мученици Мина и Минеј и остали с њима; Свети мученик Полијевкт; Свети мученик Папа Нови; Света преподобномученица Елеса; | [[Свети мученици Макавеји|Макавеји]] |- | 15.8. | (2.8.) |[[Датотека:Saint Stephen 11cent.jpg|frameless|96x96px]] | Пренос моштију светог првомученика и архиђакона [[Стефан Првомученик|Стефана]]; [[Папа Стефан I|Свештеномученик Стефан папа Римски]], и други с њим; [[Василије Блажени|Свети блажени Василије јуродиви Московски;]] Свети свештеномученик [[Папа Стефан I|Стефан, папа римски]], и други с њим; Свети блажени [[Василије Јуродиви|Василије јуродиви Московски]]; Свети мученик Фока; Откриће моштију светих мученика Максима, Даде и Квинтилијана; Свети новомученик Теодор дарданелски; Свети мученици индијски; Освећење Храма светог Јована Богослова; | [[Свети Стефан Ветровити]] |- | 16.8. | (3.8.) |[[Датотека:AnthonyRoman.jpg|frameless|79x79px]] | Преподобни [[Преподобни Исакија|Исакија]], [[Преподобни Далмат|Далмат]] и [[Преподобни Фавст|Фавст]]; [[Преподобни Козма шкопац]]; [[Антоније Римљанин|Преподобни Антоније Римљанин]]; [[Saloma (učenica)|Света Саломија мироносица;]] Свети мученик Ражден; Света преподобна Теоклита чудотворка; Свети Јован монах и Јован Нови, митрополити ефески; Свети преподобни [[Јован Исповедник|Јован исповедник]]; Девет браће Херхеулидзе, с мајком, сестром и с њима 9000 грузијаца, убијених на Марабдинском пољу (1625); | |- | 17.8. | (4.8.) |[[Датотека:Kosmas Aitolos.jpg|frameless|92x92px]] | Светих [[седам мученика у Ефесу]]; [[Козма Етолски|Свештеномученик Козма равноапостолни;]] Пренос моштију свете преподобномученице Евдокије; Свети мученик Татуил; Света преподобномученица Евдокија; Свети мученик Елевтерије; Свети новомученик Христо из Превезе; Освећење Храма Христа Пантократора у Цариграду; | |- | 18.8. | (5.8.) |[[Датотека:Fabian Sebastian 1490.jpg|frameless|67x67px]] | Свештеномученик [[Евсигније Антиохијски]] (Претпразништво Преображења); [[Папа Фабијан|Свештеномученик Фавије (Фавијан) папа Римски]]; [[Свети мученик Понтије сенатор]]; [[Света Нона]]; Свети Евтимије, патријарх цариградски; Свети Терис (Тирс), епископ карпасијски на Кипру; Свети мученици Катидије, Катидијан и Совел; | |- | 19.8. | (6.8.) |[[Датотека:Transfiguration by Feofan Grek from Spaso-Preobrazhensky Cathedral in Pereslavl-Zalessky (15th c, Tretyakov gallery).jpeg|frameless|92x92px]] | '''''[[Преображење Господње]]'''''; Свети Теокист, епископ черњиговски; Свети новомученик Авакум; | |- | 20.8. | (7.8.) | | Преподобномученик [[Преподобномученик Дометије|Дометије]]; преподобни [[преподобни Ор|Ор]]; [[Свети мученик Марин и Астерије]]; [[Преподобни Пимен Многоболезнени]]; [[Свештеномученик Наркис патријарх Јерусалимски]]; Свети преподобни Дометије Знаменоносац; Свети преподобни Иперехије; Света преподобномученица Потамија чудотворка; Свети Созонт; Свети преподобни Теодосије Нови, лекар; Светих преподобних десет хиљада подвижника тивејских; | |- | 21.8. | (8.8.) |[[Датотека:Zosimtumanski.jpg|frameless|88x88px]] | Свети [[Емилијан Исповедник]]; ''преподобни [[Зосим Тумански]] ''; [[Свети Мирон Чудотворац]] епископ Критски; [[Григорије Синаит|Преподобни Григорије Синаит]]; [[Свети новомученици Тријандафил и Спасо]]; [[Свети мученик Гормиздас]]; Икона Пресвете Богородице 'Толгска'; Свети мученици Елевтерије и Леонид и мала дечица; Свети преподобни Теодосије, игуман оровски; Света два мученика тирска; Свети мученик Стиракије; Светих десет подвижника египатских; [[Григорије печерски|Свети преподобни Григорије, иконописац печерски;]] Освећење Храма Пресвете Богородице у Јерусалиму; Освећење Храма светих апостола Петра и Павла; [[Преподобни Јаков Нови Тумански|Преподобни Јаков Нови Туманаски]]; | |- | 22.8. | (9.8.) |[[Датотека:Saint Matthias.PNG|frameless|85x85px]] | Свети апостол [[Апостол Матија|Матија]]; свети мученик [[Свети мученик Антоније|Антоније]]; [[Свети мученици Јулијан, Маркијан, и други с њима]]; Свети мученици Јован, Јаков, Алексије, Димитрије, Фотије, Петар, Леонтије и Марија; Свети преподобни Псоје; Свети преподобни Макарије; |[[Апостол Матеј|Матијевдан]] |- | 23.8. | (10.8.) |[[Датотека:LawrenceOrthodox.jpg|frameless|91x91px]] | Свети мученик и архиђакон [[Архиђакон Лаврентије|Лаврентије]]; [[Свети Ирон]]; Светих шест мученика у Визији; Свети преподобни Лаврентије Калужки, Христа ради сулуди; | |- | 24.8. | (11.8.) |[[Датотека:Saint Susanna statue - Cathedral of Santiago de Compostela.JPG|frameless|83x83px]] | Свети мученик и архиђакон [[Архиђакон Евпло|Евпло]]; [[Свети мученица Сузана девица, и други с њом]]; [[Свети Нифонт (патријарх Цариградски)|Свети Нифонт патријарх Цариградски]]; [[Преподобни Василије и Теодор Печерски]]; Свети мученици Неофит, Зинон, Марко, Макарије и Гај (Гајин); Свети преподобни Пасарион; Свети новомученик Анастасије Панерис и Димитрије Бејазис; Обновљење Храма Пресвете Богородице 'Елеусе'; | |- | 25.8. | (12.8.) | | Свети мученици [[Мученик Фотије|Фотије]], [[Мученик Аникита|Аникита]] и други с њима; [[Свештеномученик Александар (епископ Комански)|Свештеномученик Александар епископ Комански;]] Светих дванаест мученика војника са острва Крита; Свети мученици Памфил и Капитон; Свети преподобни Паламон; Свети преподобни Кастор; Свети преподобни Сергије и Стефан, који су у Молосу; Преподобномученици Геронтије, Серапион, Герман, Висарион, Михаило, Отар и Симон (1851); | |- | 26.8. | (13.8.) |[[Датотека:Tikhon from beyond Don.jpg|frameless|93x93px]] | Свети мученик [[Иполит Римски]] (Оданије Преображења); [[Тихон Задонски|Свети Тихон Задонски]]; [[Преподобна царица Ирина]]; [[Преподобни Серид]]; Свети мученици Конкордије, Иринеј и Авундије; Пренос моштију преподобног [[Максим Исповедник|Максима Исповедника]]; Света царица Евдокија; Свети мученик Коронат; Свети преподоби Доротеј Палестински; | |- | 27.8. | (14.8.) |[[Датотека:Micah prophet.jpg|frameless|88x88px]] | Свети пророк [[Михеј]]; (Претпразништво Успенија); [[Свештеномученик Маркел]] епископ Апамејски; Свети мученик Урсикије (Урсикин); Свети мученик Лукије војник; Свети новомученик Симеон трапезунтски; Новомученици Назарије митрополит Кутаис-Гаенатски, јереји Јеротеј Николадзе, Симон Мчедлидзе, ђакон Висарион Кухианидзе (1924) и сви новомученици од безбожника побијени; Пренос моштију преподобног [[Теодосије Печерски|Теодосија Кијево-Печерског]]; | |- | 28.8. | (15.8.) |[[Датотека:Mary16thC.jpg|frameless|84x84px]] | '''''Успеније [[Богородица|Пресвете Богородице]]'''''; Чудотворна икона Пресвете Богоматере, звана „[[Чајничка Красница]]”; Чудотворна икона Пресвете Богородице у манастиру Малеви на Пелопонезу; Чудо Пресвете Богородице на извору (водици) у Бачком Петровом Селу; [[Герасим Кефалонијски|Свети преподобни Герасим кефалонијски]]; Успенске иконе Пресвете Богородице; | [[Велика Госпојина]] |- | 29.8. | (16.8.) |[[Датотека:Ioakim-Ososgovski ot Poganovo.jpg|безоквира|137x137пискел]] | ''[[Јевстатије II Српски]]''; ''преподобни [[преподобни Роман|Роман]]''; ''свети [[Рафаило Банатски]] ''; [[Нерукотворена икона Господа Исуса Христа]]; [[Свети мученик Диомид]]; Преподобни [[Јоаким Осоговски]]; [[Свети мученик Стамат]]; Свети преподобни Херимон; Свети Тимотеј, епископ еврипски; Свети Макарије архиепископ; Светих тридесет мученика палестинских; Проналазак моштију светих мученика Серафима, Доротеја, Јакова, Димитрија, Василија и Сарантиса у Мегари Атичкој; Свети преподони Нил ерикусијски; Свети мученик Алкибијад; Свети преподономученик Никодим метеорски; Свети новомученик Апостол Нови; Свети мученик Стаматије; Свети мученик Христофор Гуријски; | |- | 30.8. | (17.8.) |[[Датотека:Alipiy Pecherskiy ikonopisets.jpg|frameless|86x86px]] | Свети мученик [[Мирон Ахајски]]; Свети мученик [[Мученик Патрокло|Патрокло]]; [[Илија Калабријски|Преподобни Илија Калабријски]]; [[Алипије Печерски|Преподобни Алипије, иконописац Печерски;]] Свети преподобномученик Макарије; Свети мученици Стратон, Филип, Евтихијан и Кипријан; Свети мученици Павле, Јулијана сестра и Стратоник; Свети мученици Тирс, Левкије и Коронат и дружина њихова; Свети преподобни Еглон отшелник; Свети Тбели Абусеридзе; | |- | 31.8. | (18.8.) |[[Датотека:Florus and Laurus.jpg|frameless|86x86px]] | [[Флор и Лавр|Свети мученици Флор и Лавр]]; ''преподобни [[Јован Рилски]] ''; [[Емилијан Требијски|Свештеномученик Емилијан епископ;]] Свети Јован и Георгије патријарси Цариградски; Свети преподобни Арсеније пароски; Свети новомученик Димитрије епирски; Свети преподобни отац Христофор; Света мученица Јулијана; Свети мученик Леонт (Лав); Свети преподобни Софроније; Свети убоги мученици; Свети мученици Ерм, Серапион и Полиен; Свети преподобни Варава и Софроније; Света преподобна четворица подвижника; Свети Христодул Филозоф; | |} == Септембар (Михољски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.9. | (19.8.) |[[Датотека:Saint Andrew Stratelates XVII c.jpg|frameless|71x71px]] | Свети мученик [[Андреј Стратилат]]; [[Преподобни Теофан]] Нови; [[Свети мученици Тимотеј, Агапије и Текла]]; Свети мученици Евтихијан и Стратигије; Светих 2593 мученика; | |- | 2.9. | (20.8.) |[[Датотека:Paris psaulter gr139 fol3v.jpg|frameless|59x59px]] | Свети пророк [[Самуило (пророк)|Самуило]]; свештеномученик [[Филип Ираклијски]] са свештеником Севером и ђаконом Хермесом; Свети мученици Север, Мемнон капетан и С њима 37 мученика; Свети мученик Лукије; Свети мученици Илиодор и Доса (Сода); Света мученица Фотина; Свети мученици Орест и Ригин са Кипра; | |- | 3.9. | (21.8.) |[[Датотека:Sankt Judas Thaddaeus Heisterbacherrott.jpg|frameless|83x83px]] | Свети апостол [[апостол Тадеј|Тадеј]]; света мученица [[Мученица Васа|Васа]] и њена деца Теогније, Агапије и Пист; ''свмуч. [[Рафаило Шишатовачки]]''; Преподобни [[Аврамије Смоленски]]; Свети праоци [[Аврам]], [[Исак]] и [[Јаков]]; Свети преподобни Јефрем смоленски; Свети преподобни Аврамије печерски; Света преподобна Теоклита чудотворка; Свети Александар иконијски; Свети преподобни Корнилије и Аврамије палеостровских; Свети Католикос Сармеан; | |- | 4.9. | (22.8.) |[[Датотека:Agatonik1.jpg|frameless|82x82px]] | '''Свети мученик [[мученик Агатоник|Агатоник]]'''; ''Свештеномученик [[Горазд Прашки|Горазд Чешки]]''; [[Света мученица Евлалија]]; [[Света мученица Антуса]], и прочи с њом; Света мученица Антуса, и прочи с њом; Свети свештеномученик Атанасије епископ и мученици Харисим и Неофит; Света царица Ариадна; Свети мученици Иринеј, Ор и Оропсис; Сабор код Чудотворне иконе пресвете Богородице „Прусиотисе”; Грузијска икона Мајке Божије; | |- | 5.9. | (23.8.) |[[Датотека:Saint Irenaeus.jpg|frameless|73x73px]] | Свештеномученик [[Иринеј Лионски]]; мученик [[Луп Солунски]] (Оданије Успенија); [[Свештеномученик Потин]], епископ Лионски; [[Свети Виктор]]; Свети [[Албан Британски]]; Свети преподобни Евтихије и Флорентије; Свети свештеномученик [[Калиник I Цариградски|Калиник Патријарх цариградски]]; Свети Антоније митрополит Сардски; Светих тридесетосам мученика тракијских; Свети преподобни Никола Сикелиот; [[Иринеј Сремски|Свети свештеномученик Иринеј епископ Сремски]]; | |- | 6.9. | (24.8.) |[[Датотека:Matteo di Giovanni 003.jpg|frameless|73x73px]] | Свети свештеномученик [[Евтихије]]; света мученица [[мученица Сира|Сира]]; [[Свети мученик Татион]]; [[Арсеније Комељски|Преподобни Арсеније Комељски]]; [[Георгије Лимниот|Свети Георгије Лимниот (Језерски) Исповедник]]; Пренос моштију светог [[Дионисије Егински|Дионисија архиепископа Егинског]]; [[Серапион Псковски|Свети преподобни Серапион чудотворац]]; | |- | 7.9. | (25.8.) |[[Датотека:Icon of saint Natalia (1914-17).jpg|frameless|64x64px]] | Пренос моштију светих апостола [[Вартоломеј]]а; свети апостол [[апостол Тит|Тит]]; [[Свети исповедници Едески]]; [[Свети Мина]] патријарх Цариградски; Свети мученик Сава Венетал Свети Јован II Кападокијац, патријарх Цариградски Свети Епифаније патријарх Цариградски | |- | 8.9. | (26.8.) |[[Датотека:Icon of saint Natalia (1914-17).jpg|безоквира|59x59пискел]] | '''Свети мученици [[Мученик Адријан|Адријан]] и [[Мученица Наталија|Наталија]]'''; [[Преподобни Титој]]; [[Свети Зер-Јаков]]; [[Чудо Пресвете Богородице у Москви 1395. године]]; Свети преподобни [[Адриан Ондрусовски|Адријан Ондрусовски]]; Светих двадесет три мученика; Свети мученик Адријан; Свети преподобни Јоасаф царевић Индијски; Свети мученици Атик и Сисиније; Свети преподобни Ивистион; | |- | 9.9. | (27.8.) |[[Датотека:St. Poimen the Great.jpg|frameless|69x69px]] | Преподобни [[Пимен Велики]]; [[Пимен Палестински|Преподобни Пимен Палестински]]; [[Осија Кордовски|Свети Осија епископ Кордовски]]; [[Кукша Одески|Свештеномученици Кукша и Пимен посник;]] [[Папа Либерије|Свети Либерије Епископ Римски;]] Свети преподобни Теоклит; Свети мученик Фанурије; Свети преподобни Сава; Света мученица Антуса Нова; [[Аркадије|Свети Аркадије цар Византијски;]] | |- | 10.9. | (28.8.) |[[Датотека:MTBcrop.jpg|безоквира|50x50пискел]] | Преподобни [[Мојсије Мурин]]; преподобни [[Сава Псковски]]; [[Сабор свих богоугодника Печерских]]; Свети праведни Језекије цар Јудејски; Света праведна Ана, кћер Фануилова; Света мученица Сузана (Шушаника); Светих тридесет три мученика Ираклијска; Свети мученици Диомид и Лаврентије; Свети Амфилохије епископ Владимира Волинског; [[Иларион Кијевски|Свети Иларион митрополит Кијевски;]] Свети Симеон епископ Переславски; Свети преподобни старци Евлогије и Данило; Свети преподобни Доситеј игуман Печерски; Свети преподобни Тимотеј, игуман Печерски; Свети преподобни Акиндин, игуман Печерски; Свети свештеномученик Дамон; | |- | 11.9. | (29.8.) |[[Датотека:Theodora of Thessaloniki, Russian fresco by Dionisius, 1502.jpg|frameless|61x61px]] | '''''Усековање главе Светог [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]]'''''; [[Теодора Солунска|Преподобна Теодора Солунска]]; [[Света мученица Василија]]; [[Свети мученик Анастасије]]; Свети Аркадије чудотворац, епископ Арсиноје на Кипру<sub>;</sub> | [[Усековање]] |- | 12.9. | (30.8.) |[[Датотека:Mosaic of Nevsky on the Alexander Nevsky Cathedral, Sofia.jpg|frameless|74x74px]] | '''Пренос моштију светог [[Александар Невски|Александра Невског]]'''; [[Сабор светих српских просветитеља и учитеља]]; Свети [[Александар Цариградски|Александар]], [[Јован Цариградски|Јован]] и [[Павле I Цариградски|Павле]], патријарси Цариградски; [[Преподобни Христофор]]; [[Свети Евлалије]], епископ Кесарије Кападокијске; Свети преподобни Фантин; Свети преподобни [[Александар Свирски]]; Светих шест мученика Мелитинских; Свети мученици Филикс, Фуртунијан, Септимин и Јануарије; Свети преподобни Сармат; Света преподобна Вриена; Свети преподобни Филакс; | |- | 13.9. | (31.8.) |[[Датотека:Placing of the Cincture of the Theotokos.jpg|frameless|66x66px]] | Полагање [[Појас Пресвете Богородице|појаса Пресвете Богородице]]; [[Генадије I Цариградски|Свети Генадије, патријарх Цариградски]]; [[Свети Кипријан|Свештеномученик Кипријан]]; [[Свети Јован II, митрополит Кијевски|Свети Јован, митрополит Кијевски]]; [[Свети српски новомученици јасеновачки|Новомученици јасеновачки;]] Светих седам мученица девојака из Газе; Светих четири мученика из Перге Памфилијске; Свети мученик Филеорт; Свети мученик Диадох; Свети мученици Мина, Фавст, Андреј и Ираклије; Светих триста шездесет мученика у Никомидији; Обновљење Храма пресвете Богородице у Неорију; | |- | 14.9. | (1.9.) |[[Датотека:Simeon Stylites stepping down.jpg|frameless|66x66px]] | '''Преподобни [[Симеон Столпник Старији|Симеон Столпник]]''' — '''[[црквена Нова година]]'''; [[Исус Навин|Свети Исус Навин;]] Света преподобна Марта; Свети мученици Калиста, Евод и Ермоген; Свете мученице четрдесет девојака подвижница и њиховог учитеља Амуна, ђакона; Свети преподобни Мелетије нови; Свети новомученик Анђел; Света мученица Агатоклеја; Света преподобна Евантија; Свети преподобни Николај; Чудотворна икона пресвете Богородице у манастиру Миасинском; | |- | 15.9. | (2.9.) |[[Датотека:Mamant.jpg|frameless|67x67px]] | Свети мученик [[мученик Мамант|Мамант]]; свети [[Јован Посник]]; [[Елеазар|Свети пророк Елеазар]]; [[Финеас|Проорок Финеас;]] Свети мученик Диомид; Свети мученик Јулијан; Свети мученик Филип; Светих 3628 мученика, пострадалих у Никомидији; Свети мученик Евтихијан; Свети мученик Исихије; Свети мученик Леонид; Свети мученик Евтихије; Свети мученик Филаделф; Свети мученици Аитал и Амон; Свети мученик Меланип; Света мученица Партагапија; | |- | 16.9. | (3.9.) |[[Датотека:Spas na Ilyine - Saint Anthimos.jpg|frameless|76x76px]] | Свештеномученик [[Антим Никомидијски|Антим]]; ''свети [[Јоаникије I|Јоаникије]], први Патријарх српски''; [[Света мученица Василиса]]; [[Преподобни Теоктист]]; Света Фива; Свети свештеномученик Аристион, епископ Александријски; Свети новомученик Полидор Кипарски; Свети [[Ираклије Нови Константин|цар Константин Нови]]; Свети мученик Зинон; Свети мученик Харитон; Свети мученик Архонтион; Свети преподобни Јован Власати, Христа ради сулуди; | |- | 17.9. | (4.9.) |[[Датотека:St Babylas fresco.jpg|frameless|80x80px]] | Свештеномученик [[Вавила Антиохијски]]; Свети пророк [[Мојсије|Мојсеј Боговидац]]; ''свети [[Петар Дабробосански]]''; [[Свети мученици Маркел и Касијан]]; [[Преподобни Стефан Троношки]]; Свети мученици Теодор, Амиан, Јулијан и Кион (Кентурион); Свети мученик [[Вавила Никомедијски|Вавила никомидијски]] и сњим 84 деце ученика; Света мученица Ермиона, ћерка Св. Апостола Филипа; Свети преподобни Антим слепи; Свети Теотим и Теодул; Свети мученици Тетуил и Вевеја; Свети мученици три детета брата: Урван, Примодијан и Еполоније; Свети мученици два детета Амоније и Донат; Свети преподобни Петроније; Света мученица Харитина; Светих 3628 мученика Никомидијских; Свети мученик Петроније; Откриће моштију светог Јоасафа Белгородског; |- | 18.9. | (5.9.) |[[Датотека:Conception of John Baptist (icon, Russia, 15 c).jpg|frameless|77x77px]] | Свети пророк [[Захарије и Јелисавета|Захарије]] и праведна [[Захарије и Јелисавета|Јелисавета]]; [[Свети мученици Јувентин и Максимин]]; [[Светих 70 мученика]]; [[Атанасије Брестски|Преподобни Атанасије Брестски;]] Свети мученици Урван, Теодор, Медимна и осталих 80 са њима; Свети свештеномученик Авдеј, епископ града Ергола у Персији; Свети мученик Сарвил; Свети мученици Тифаил и Тивеја; Света мученица Раиса (Ираида); | |- | 19.9. | (6.9.) |[[Датотека:Mikharkhangel.jpg|frameless|68x68px]] | Чудо светог [[архангел Михаил|архангела Михаила]]; свети мученик [[Евдоксије]]; [[Свети мученик Ромил]] и 11000 војника; [[Давид Солунски|Преподобни Давид;]] Свети Евдоксије; Свети свештеномученик Кирил, епископ Гортински; Свети мученици Киријак, Фавст и Авив (Андроник) и остали; Свети мученици Каодот, Макарије, Андреј, Киријак, Дионисије чтец, Андреј, Серапавон саветник, Теоктист морнар и сестре Андропелагија и Текла; Свети преподобномученик Вив; Свети преподобни Архип; Спомен другог освећења Храма пресвете Богородице у дому (храму) Свете Ане; | |- | 20.9. | (7.9.) |[[Датотека:Созонт.jpg|frameless|68x68px]] | Свети мученик [[мученик Созонт|Созонт]] (Претпразништво Рождества Пресвете Богородице); Свети апостоли [[Апостол Евод|Евод]] и [[Апостол Онисифор|Онисифор]]; [[Евпсихије Цезарејски|Свети мученик Евпсихије]]; [[Јован Новгородски|Свети Јован, архиепископ Новгородски;]] Свети преподобномученик Макарије каневски; Света преподобна Касијана песникиња; Свети преподобни Лука; | |- | 21.9. | (8.9.) |[[Датотека:Mary16thC.jpg|frameless|70x70px]] | '''''Рођење Пресвете [[Богородица|Богородице]]'''''; Празник свете [[Богородица Калишка|Богородице Калишке]]; Празник иконе свете [[Богородица Почајевска|Богородице Почајевске;]] Празник чудотворне иконе пресвете Богородице „Холмске” у Пољској; Свети новомученик Атанасије Солунски; Свети преподобни Лукијан; Празник чудотворне иконе пресвете Богородице „Знаменија-Курске”; Свети мученици Руф и Руфијан; Свети мученик Севир; Свети мученик Артемидор; Свети Софроније епископ Ахталије у Грузији; Свети Јован (Маисурадзе) и Георги-Јован (Мкхеидзе), исповедници грузијски; | [[Мала Госпојина]] |- | 22.9. | (9.9.) |[[Датотека:Zemen-monastery-st-anne-joachim.jpg|frameless|55x55px]] | '''Свети праведни [[Јоаким и Ана]]'''; Спомен [[Трећи васељенски сабор|Трећег васељенског сабора]]; [[Свети мученик Севиријан]]; [[Теофан Исповедник|Свети Теофан исповедник и постник]]; [[Никита Исповедник|Свети Никита Угодник Божји;]] Свети мученик Харитон; Свети преподобни Јосиф Волоколамски; Свети мученик Стратор; Свети преподобни Јоаким; Откриће моштију светог [[Теодосије Черниговски|Теодосија, архиепископа черњиговског]]; | |- | 23.9. | (10.9.) |[[Датотека:Pulcheria (fresco).jpg|frameless|109x109px]] | [[Минодора, Митрадора и Нимфодора|Мученице Минодора, Митродора и Нимфодора]]; [[Пулхерија|Света Пулхерија царица]]; Свети [[аполос|апостоли Аполос]], [[Апостол Лукије|Лукије]] и [[Апостол Климент|Климент]]; [[Свете три жене]]; Свети мученик Варипсав; Свети Петар и Павле епископи Никејски; Свети преподобни Јоасаф; Света мученица Ија; Света Евдокија, девојчица; | |- | 24.9. | (11.9.) |[[Датотека:St. Herman of Alaska.jpg|frameless|63x63px]] | Преподобна [[Преподобна Теодора|Теодора]]; Преподобни [[Преподобни Сергије|Сергије]] и [[Герман Аљаски]]; [[Пафнутије Исповедник]]; [[Преподобни Ефросин кувар]]; [[Света мученица Ија]]; [[Свети мученици Диодор, Дидим и Диомид]]; [[Автоном|Свети Автоном;]] Свети мученици Димитрије, Евантије и Димитријан; Пренос моштију преподобних Сергија и Германа, Валаамских чудотвораца; | |- | 25.9. | (12.9.) |[[Датотека:Menologion of Basil 016.jpg|frameless|55x55px]] | Свештеномученик [[Автоном|Автомон]] (Оданије Рождества Пресвете Богородице); Свештеномученик Корнут, епископ Иконијски; [[Свештеномученик Јулијан]] са 40 другова; [[Преподобни Данил са Тасоса]]; [[Свети мученици Македоније, Татијан и Теодул]]; Свети свештеномученик Теодор; Свети преподобни Атанасије и ученик му Атанасије; Свети преподобни Васијан Тиксенски; Свети праведни Симеон Верхотурски; Свештеномученик Доситеј Тбилиски; | |- | 26.9. | (13.9.) |[[Датотека:Aristides.jpg|frameless|74x74px]] | Свештеномученик [[Корнилије Сотник|Корнилије сотник]] (Претпразништво Воздвижења); [[Храм Васкрсења Христовог|Освећење храма Христова Васкрсења]]; Св. муч. Макровије и Гордијан; Св. муч. Кетевана; Преподобни Јеротеј; Свети [[Аристид Атински]]; Света мученица Кетевана; Свети мученици Селевк, Стратон, Кронид, Леонтије и Серапион; Свети преподобни Петар; | |- | 27.9. | (14.9.) |[[Датотека:Meister des Reliquienkreuzes von Cosenza 002.jpg|frameless|69x69px]] | '''''Возвиждење [[Часни крст|часног Крста]]'''''; [[Елија Флацила|Света Плакила царица]]; [[Макарије Солунски|Преподобни мученик Макарије Солунски]]; [[Марија Тарсијска|Преподобна Марија Тарсијска;]] Свети мученик Папа; Свети мученик Теоклис; Свети мученик Валеријан, дете; [[Шести васељенски сабор|Свети Шести Васељенски сабор]]; Преставленије [[Јован Златоусти|Светог Јована Златоуста]]; | [[Крстовдан]] |- | 28.9. | (15.9.) |[[Датотека:St Nikita.jpeg|frameless|68x68px]] | Свети великомученик [[Никита Готски]]; ''свети [[Јосиф Темишварски]]''; [[Преподобни Филотеј]]; [[Свети мученик Порфирије]]; [[Свети мученици Теодот, Асклијад и Максим]]; [[Свети Висарион, архиепископ Лариски]]; [[Јован Критски|Свети новомучрник Јован Критски]]; [[Свети Јосиф, епископ Алавердски]]; Свети Висарион II, архиепископ лариски; Свети Јосиф Нови, митрополит Темишварски; Свети преподобни Герасим, ктитор манастира Свете Тројице у Сурвији; Свете мученице две девојке; Проналазак моштију [[Архиђакон Стефан|Светог Архиђакона Стефана]]; Проналазак моштију [[Акакије Мелитински|Светог Акакија, епископа Мелитинског]]; Свети преподобни Мелетије, ктитор Сергијевог манастира; | |- | 29.9. | (16.9.) |[[Датотека:Saint Ludmila icon.jpg|frameless|68x68px]] | Преподобни [[Преподобни Доротеј|Доротеј]]; свети [[свети Кипријан|Кипријан]]; [[Ефимија Свехвална|Света великомученица Ефимија]]; [[Кипријан Кијевски|Свети Кипријан, митрополит Кијевски]]; [[Света мученица Људмила]]; Свети преподобни Прокопије; Света мученица Севастијана; Света мученица Мелитина; Свети мученици Исак и Јосиф; Свети Касијан Кипарски; | |- | 30.9. | (17.9.) |[[Датотека:Karp Zolotaryov Sophia Faith Hope Charity 1685.jpg|frameless|87x87px]] | '''[[Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија|Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија]]'''; [[Света мученица Агатоклија]]; [[Светих 156 мученика]]; [[Теодотија Никејска|Света мученица Теодотија;]] Света Лукија удовица и син јој Геминије мученик; Свети преподобни Анастасије, чудотворац Кипарски; Свети свештеномученици Ираклид и Мирон; Свети мученици Хараламп, Пантолеонт и дружина; | |} == Октобар (Митровски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.10. | (18.9.) |[[Датотека:Eumenes, Bishop of Gortyna (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свети [[Евменије Гортински]]; света мученица [[мученица Аријадна|Аријадна]]; [[Свети мученик Бидзин]], кнез Грузински; Свети Аркадије, епископ новгородски; Свете мученице Софија и Ирина; Свети мученици Кастор и Теодора; Свети мученици Елисбар и Шавле; [[Роман Слаткопојац|Свети Роман Слаткопојац]] | |- | 2.10. | (19.9.) |[[Датотека:Menologion of Basil 044.jpg|frameless|55x55px]] | Свети мученици [[Трофим, Саватије и Доримедонт]]; [[Зосим пустињак|Свети мученик Зосим пустињак]]; [[Теодор Ростиславић|Свети Теодор, кнез Јарославски]] | |- | 3.10. | (20.9.) |[[Датотека:Saint Eustace, Cretan school, 17 c..jpg|frameless|68x68px]] | '''Свети великомученик [[Свети Јевстатије Плакида|Јевстатије Плакида]]'''; [[Михаил Черниговски|Свети Михаил кнез и Теодор бољарин]]; [[Преподобни мученик Иларион]]; [[Папа Мартин I|Свети Мартин, папа римски]]; Свети преподобни Јован; Свети преподобни [[Максим Исповедник]] и два Анастасија исповедника; Свети преподобни Теодор и Евпрепије исповедник; Свети преподобномученик Јован исповедник, Египћанина и с њим 40 мученика; Свети мученици Артемидор и Тал | |- | 4.10. | (21.9.) |[[Датотека:Apostol Kodrat from Afinen.jpg|frameless|55x55px]] | Свети апостол [[Кодрат Атински|Кодрат]] (Оданије Воздвижења); [[Свети Ипатије, епископ Ефески|Свештеномученик Ипатије епископ Ефески и Андреј презвитер]]; [[Димитрије Ростовски|Свети Димитрије, епископ Ростовски]]; [[Сабор светитеља Кијево–Печерских]]; Свети мученици Јевсевије и Приск; Свети преподобни Акакије (Исакије) и Мелетије, епископи кипарски; Свети мученици шест штитоноша цара Максимијана; Свети мученици Јевсевије, Нестав и Зинон и са њима Нестор и Висирије; Света мученица Васа | |- | 5.10. | (22.9.) |[[Датотека:Paris psaulter gr139 fol431v.jpg|frameless|64x64px]] | Свети свештеномученик [[Фока Синопски|Фока]]; свети пророк [[Јона (пророк)|Јона]]; Свети мученик [[Фока Баштован]]; [[Козма Зографски|Преподобни Козма Зографски]]; [[Свети Петар Милостиви]]; [[Свети Јона презвитер]]; Светих двадесет шест преподобномученика Зографских, пострадалих од латина за исповедање Православља; Свети Софроније, епископ вратчански у Бугарској; Свети мученици Исак, Мартин и Николај | |- | 6.10. | (23.9.) |[[Датотека:John the Baptist (15th c., Rublev museum) detail.jpg|frameless|72x72px]] | '''Зачеће светог [[Јован Крститељ|Јована Претече и Крститеља]]'''; [[Свети мученик Ираида]]; [[Никола Пантопол|Свети новомученик Никола Пантопол]]; [[Свети новомученик Јован]]; Свети мученици Андреј, Јован, Петар и Антонин (Антоније); Света преподобна Поликсенија; Света преподобна Ксантипа | |- | 7.10. | (24.9.) |[[Датотека:Jesus og engler.jpg|frameless|67x67px]] | [[Света Текла]]; ''преподобни [[Стефан Првовенчани|Симон]], краљ [[стефан Владислав|Владислав]] и преподобни [[Дмитар Немањић|Давид]]''; Свети Стефан, краљ српски првовенчани; Свети преподобни Коприје; Свети преподобни Никандар псовски; Чудотворна икона Пресвете Богородице 'Миртидиотиса'; Свети преподобни Аврамије мирожски; Свети преподобни Галактион вологодски | |- | 8.10. | (25.9.) |[[Датотека:Sergius von Radonezh.jpg|frameless|69x69px]] | Преподобна [[Ефросинија Александријска]]; свети [[Сергеј Радоњешки]]; [[Ефросинија Суздаљска|Преподобна Ефросинија Суздаљска;]] Света преподобна [[Ефросинија Суздаљска]]; Свети преподобномученик Пафнутије и осталих 546 мученика с њим; Свети преподобни Пафнутије; Спомен великог земљотреса у Цариграду; Свети мученици Дионисије и Каламах, Евстрогије и Ермиона супруга и Стефана кћер, старешина Јевсевије и 40 војника, 80 рибара, 40 чиновника и 16 децеученика; Свети мученици Павле и Татија и четворо деце њихове; Свети Византије; Свети Теофил исповедник, архиепископ ефески; Свети Арсеније велики, католикос грузијски | |- | 9.10. | (26.9.) |[[Датотека:Ritzos Andreas - St John the Theologian writing his Revelations on an open scroll - Google Art Project.jpg|frameless|63x63px]] | '''Свети апостол и јеванђелист [[Апостол Јован|Јован Богослов]]'''; Преподобни [[Нил Калабријски]]; Свети праведни Гедеон; Светих пет девојака мученица Текла, Маријамна, Марта, Марија и Ената; Света мученица удовица; Долазак Иверонске иконе Пресвете Богородице у Грузију; Свети [[Патријарх московски Тихон|Tихон патријарх московски]] | |- | 10.10. | (27.9.) |[[Датотека:Kalistrat1.jpg|frameless|77x77px]] | Свети мученик [[мученик Калистрат|Калистрат]]; Свети апостоли: [[Марко Јеванђелиста|Марко]], [[Апостол Аристарх|Аристарх]] и [[Апостол Зинон|Зинон]]; [[Свети новомученик Акилина]]; [[Саватије Соловецки|Преподобни Саватије Соловецки;]] Света мученица Епихарија; Свети мученик Гимнасије; Свети преподобни Игњатије; Свети мученици Филимон епископ и Фортунијан; Света мученица Гајана; Светих петнаест мученика; Чудесно виђење и онемелост светог пророка Захарије, оца Светог Јована Претече | |- | 11.10. | (28.9.) |[[Датотека:Saint Chariton.jpg|frameless|63x63px]] | Преподобни [[Харитон Исповедник]]; [[Варух|Свети пророк Варух]]; [[Свети мученик Марко пастир]]; [[Вацлав I, војвода Бохемије|Свети мученик Вацлав краљ Чешки;]] Свети мученик Евстатије; Свети преподобни Иродион илојезерски | |- | 12.10. | (29.9.) |[[Датотека:KyriakosTheAnchorite.jpeg|frameless|69x69px]] | '''Преподобни [[Киријак Отшелник]]'''; [[Свети мученици Дада и Говделај]]; [[Теофан Милостиви|Свети Теофан Милостиви]]; [[Марија Палестинска|Света Марија Палестинска;]] Света преподобна Анастасија подвижница; Светих 80 мученика византијских; Света мученица Петронија; Света мученица Гуделија; Свети преподобни Кипријан устјужски; Свети преподобномученик Малахије; Свети Онуфрије, чудотворац Гаресјански | [[Киријак Отшелник|Михољдан]] |- | 13.10. | (30.9.) |[[Датотека:Gregory Illuminator.JPG|frameless|59x59px]] | Свети свештеномученик [[Григорије Просветитељ]] јерменски; свети [[Михаил Кијевски]]; [[Свете мученице Гајанија, Рипсимија, и осталих 35 монахиња]]; Свете преподобномученице две жене; Свети мученик Стратоник; Свети мученик Мардоније; Светих хиљаду мученика | |- | 14.10. | (1.10.) |[[Датотека:Protection de la Mere de Dieu Ecole de Novgorod Moscou, Galerie Tretiakov.jpg|frameless|82x82px]] | '''[[Покров Пресвете Богородице]]'''; [[Ананија из Дамаска|Свети апостол Ананија]]; [[Роман Слаткопојац|Преподобни Роман Слаткопојац]]; [[Јован Кукузељ|Преподобни Јован Кукузељ]]; [[Преподобни Григорије]]; Свети преподобномученик Михаил, игуман зовијски и са њим 36 монаха; [[Домнин Солунски|Свети мученик Домнин Солунски]]; Свети преподобни [[Сава Вишерски]]; Чудотворна икона Пресвете Богородице 'Кукузељске'; Чудотворна икона Пресвете Богородице 'Скоропослушница'; Света равноапостолна [[Света Нина|Нина, просветитељка Грузије]]; Свети Мелхиседек, католикос-патријарх Грузијски | |- | 15.10. | (2.10.) |[[Датотека:Stcyprian.jpg|frameless|72x72px]] | Свети свештеномученик [[Свети Кипријан|Кипријан]]; преподобни [[Андреј Јуродиви|Андреј]]; [[Свети мученици Давид и Константин]]; Свети мученик Теокист; Свети преподобни Теофил исповедник; Свети новомученик Хаџи-Георгије; Света Дамара; Свети великомученик Теодор Гаврас; Свети блажени Кипријан, суздаљски чудотворац; Свети [[Патријарх српски Пајсије I|Пајсије I Јањевац-Књигољубац]], патријарх српски | |- | 16.10. | (3.10.) |[[Датотека:Menologion of Basil 025.jpg|frameless|55x55px]] | Свети свештеномученик [[Дионисије Ареопагит]]; [[Јован Хозевит|Преподобни Јован Хозевит]]; [[Дионисије Печерски|Преподобни Дионисије Печерски]]; [[Исихије Хоровит|Свети Исихије Хоровит;]] Свети мученици Рустик и Елевтерије; Свети мученик Теокист; Свети Теаген; Свети мученик Теотекно | |- | 17.10. | (4.10.) |[[Датотека:Stefan Štiljanović.jpg|frameless|73x73px]] | ''Свети [[Стефан Штиљановић|Стефан]] и преподобна [[Јелена Штиљановић|Јелена-Јелисавета (Штиљановић)]]''; [[Јеротеј Атински|Свештеномученик Јеротеј]]; [[Свети Амон|Преподобни Амон]]; [[Павле Препрости|Преподобни Павле Препрости]]; [[Гурије Казански|Свети Гурије, епископ Казански]] и [[Варсануфије Тверски|Варсануфије, епископ Тверски;]] Свети преподобномученик Петар, презвитер Капетолијски; Света мученица Домнина и њене кћери Вирина и Просдока; Свети мученик Давикт и кћер његова Капистенила; Свети мученици Гај, Фавст и Херимон; Свети [[Владимир Јарославич]], кнез новгородски; Свети преподобни Јован лампадски; Свети мученик Евдемоз, католикос Грузијски | |- | 18.10. | (5.10.) |[[Датотека:Dionisii alek.jpg|frameless|71x71px]] | Света мученица [[Света Харитина|Харитина]]; свештеномученик [[Дионисије Александријски]]; [[Евдоким Ватопедски|Преподобни Евдоким Ватопедски;]] [[Преподобни Дамјан, Јеремија и Матеј]]; Света мученица Мамехта Персијска; Свети преподобни [[Јеремија Печерски|Јеремија печерски]]; Свети преподобни Матеј печерски; Свети преподобни Козма; Света преподобна Харитина; Света преподобна Методија; Свети преподобни Григорије хандзојски; Преподобни очеви и мајке из Кларјетија | |- | 19.10. | (6.10.) |[[Датотека:Thomas the Apostle mosaic.jpg|frameless|55x55px]] | '''Свети апостол [[апостол Тома|Тома]]'''; [[Преподобни новомученик Макарије]]; Свети преподобни Кендеј; Света мученица Еротида | [[Томиндан]] |- | 20.10. | (7.10.) |[[Датотека:Ikona sv sergije vakh.jpg|frameless|68x68px]] | '''[[Срђевдан|Свети мученици Сергије] и Вакхо]]'''; [[Свети мученик Полихроније]]; Свети мученици Јулијан презвитер и Кесарије ђакон; Свети преподобни Сергије Нуромски; Светих 99 преподобних који су се подвизавали на Криту; Свети мученици Јевсевије и Филикс; Свети Леонгије проконзул; Свети преподобни Сергије печерски послушни; Преподобни Јосиф, чудотворац грузијски | [[Срђевдан]] |- | 21.10. | (8.10.) |[[Датотека:Saint pelagia.jpg|frameless|55x55px]] | Преподобна [[Преподобна Пелагија|Пелагија]]; преподобна [[преподобна Таиса|Таиса]]; [[Света мученица Пелагија]]; Свети [[Трифон Вјатски]]; Свети преподобни Доситеј верхњеостровски | |- | 22.10. | (9.10.) |[[Датотека:Apostle James, son of Alpheus.jpg|frameless|78x78px]] | Свети апостол [[Свети апостол Јаков|Јаков]]; ''свети [[Стефан Бранковић|Стефан Српски (Слепи)]]''; [[Преподобни Андроник]] и супруга му Атанасија; [[Свети праведни Аврам и Лот]]; [[Димитрије Александријски|Свети Димитрије, патријарх Александријски;]] Свети [[Стефан Бранковић|Стефан Слепи, деспот српски]]; Свети мученици Евентије и Максим; Света преподобна Поплија Исповедница; Свети преподобни [[Петар Галатијски]] | |- | 23.10. | (10.10.) |[[Датотека:Menologion of Basil 009.jpg|frameless|55x55px]] | Свети мученици [[Евлампије и Евлампија|Евлампије]] и [[Евлампије и Евлампија|Евлампија]]; [[Свети мученици Зографски]]; [[Теофил исповедник|Преподобни Теофил исповедник]]; [[Свети мученик Теотекн]]; [[Преподобни Васијан]]; Свети преподони блажени [[Андреј Тотемски|Андреј тотемски]], Христа ради сулуди; Светих двеста мученика; Преподобни [[Амвросије Оптински]] | |- | 24.10. | (11.10.) |[[Датотека:Apostle Philip bulgaria icon.png|frameless|70x70px]] | Свети апостол [[апостол Филип|Филип]]; [[Теодор и Теофан Начертани|Преподобни мученик Теодор и Теофан Начертани]]; Спомен [[Седми васељенски сабор|Седмог васељенског сабора]]; [[Нектарије Цариградски|Свети Нектарије, патријарх Цариградски]]; [[Свете мученице Зинаида и Филонида]]; Спомен чуда иконе Господа Исуса Христа; Свети Арсакије и Сисиније, патријарси цариградски; Свети преподобни Теофан, испосник печерски | |- | 25.10. | (12.10.) |[[Датотека:Kosma-ierusalimskij.jpg|frameless|101x101px]] | Свети мученици [[Мученик Тарах|Тарах]], [[Мученик Пров|Пров]] и [[Мученик Андроник|Андроник]]; [[Мартин Турски|Свети Мартин, епископ Турски]]; [[Козма Мајумски|Преподобни Козма Мајумски;]] Света мученица Домника; Свети свештеномученици Максимилијан и Кирин, епископи норички; Света мученица Малфета; Света мученица Анастасија девица; Свети мученици Јувентин и Максим; Свети мученици Андромах и Диодор; Свети [[Теодор Едески|Теодот, епископ едески]]; Света мученица Антија; Свети Јасон, епископ дамаски; Светих седамдесет мученика; Свети преподобни [[Симеон Нови Богослов]]; Свети преподобни Теосевије арсинојски; Свети преподобни Амфилохије, Макарије, Тарасије и Теодосије Глушицки; Свети мученик Диоскор | |- | 26.10. | (13.10.) |[[Датотека:Benjamin von Persien.jpg|frameless|66x66px]] | Свети мученик [[мученик Карп|Карп]]; ''света новомученица [[Злата Мегленска]] ''; [[Ђакон Венијамин|Свештеномученик Венијамин ђакон;]] Свети мученик Флорентије Солунски[[Ђакон Венијамин|;]] Свети [[Никита Исповедник]][[Ђакон Венијамин|;]] Свети мученик Антигон[[Ђакон Венијамин|;]] Свети Антоније метрополита кондидски и ученик његов монах Јаков Старији | |- | 27.10. | (14.10.) |[[Датотека:Stpetka.jpg|frameless|71x71px]] | '''''Преподобна мати [[Света Петка|Параскева]]'''''; [[Свети мученици Назарије, Гервасије и Протасије]]; Свети преподобни Никша Свјатоша, књаз Черњиговски; Свети свештеномученик Силуан и 40 мученика; Свети Петар авселамски; Свети Игњатије Агалијан, архиепископ | [[Света Петка]][[Света Петка|Петковдан]] |- | 28.10. | (15.10.) |[[Датотека:Lucian of Antioch (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свештеномученик [[Лукијан Бовски|Лукијан]]; Свети [[Лукијан Антиохијски]]; преподобни [[Јевтимије Солунски|Јевтимије Нови Солунски]]; [[Сарвил и Вевеј|Свети мученици Сарвил и Вевеј;]] Свети преподобни Савин, епископ Катански; Свети Варс исповедник, епископ едески; Свети Јован, епископ суздаљски | |- | 29.10. | (16.10.) |[[Датотека:LonginusFyodorZubov.jpg|frameless|67x67px]] | Свети мученик [[Свети Лонгин|Лонгин Сотник]]; [[Лонгин Печерски|Преподобни Лонгин Трудољубиви;]] Свети преподобни Мал; Свети мученици Леонтије, Дометије, Терентије и Домнин; Свети преподобни Савин; Свети мученици два војника; Света благоверна Евпраксија | |- | 30.10. | (17.10.) |[[Датотека:Hosea.jpg|frameless|68x68px]] | Свети пророк [[пророк Осија|Осија]]; преподобномученик [[Андреј Критски]]; Свети мученици [[Свети Козма и Дамјан|Козма и Дамјан Безсребреници]]; [[Преподобни мученик Андреј]]; [[Четвородневни Лазар|Свети Лазар Четвородневни;]] Свети Лазар Четвородневни; Свети преподобни Антоније леохновски; Свети Јосиф чудотворац, католикос грузијски; Свети мученик Козман | |- | 31.10. | (18.10.) |[[Датотека:Sv ev Luka.jpg|frameless|74x74px]] | '''Свети апостол и јеванђелист [[Лука Јеванђелиста|Лука]]'''; '''''свети [[Петар I Петровић Његош|Петар Цетињски]]'''''; [[Свети Јулијан]] и [[Дидим Слепи]]; Свети мученик Марин; Свети преподобни Давид; Свети мученици четрдесеторо деце; Свети мученици Гаврило и Кермифол; Свети свештеномученик Мнасон, епископ кипарски; Свети преподобни Симеон и Теодор и преподобна Ефросинија | [[Лука Јеванђелиста|Свети Лука]] [[Свети Лука|Лукиндан]] |} == Новембар (Мратињски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.11. | (19.10.) |[[Датотека:Joel-prophet.jpg|frameless|63x63px]] | Свети пророк [[Јоил (пророк)|Јоил]]; [[Свети мученик Вар]]; ''преподобни [[Прохор Пчињски]] и [[Јован Рилски]]''; Свети [[Јован Кронштатски]]; Свети свештеномученик Садок, епископ персијски; Свети свештеномученици Филикс и Јевсевије; Свети Леонтије философ; Пренос моштију [[Јован Рилски|Светог Јована Рилског]]; Свети монах Никола Двали; | |- | 2.11. | (20.10.) |[[Датотека:Artemios.jpg|frameless|75x75px]] | Свети великомученик [[Артемије Антиохијски]]; [[Артемије Веркољски|Свети праведни Артемије Веркољски]]; [[Герасим Кефалонијски|Преподобни Герасим Нови]]; [[Преподобни новомученик Игњатије]]; Света преподобна Матрона хиоска; Свети мученици Зевин, Герман, Никифор и Антоније; Света мученица Маната; Свети мученици Евор и Еној | |- | 3.11. | (21.10.) |[[Датотека:Dominique Papety - Temptation of Saint Hilarion.jpg|frameless|55x55px]] | Преподобни [[Иларион Велики]]''; Свети Иларион, епископ мегленски; [[Преподобни Филотеј]]; ''свети исповедник [[Висарион Сарај|Висарион]]''; [[Иларион Кијевски]];'' Свети мученик Дасије, Гај и Зотик; Свети преподобни Варнава монах; Свети новомученик Јован монемвасијски; Свети мученици Андреј, Стефан, Павле и Петар; Свети преподобномученик Захарије; Свети мученици Теодотија и Сократ презвитер; Свети преподобномученик Евкрат; Свети мученик Азис; Свети преподобни Варух; Свети преподобни Теофило и Јаков омучски; Пренос моштију преподобног Христодула потамског | |- | 4.11. | (22.10.) |[[Датотека:Abercius of Hieropolis (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свети равноапостолни [[Аверкије Јерапољски]]; [[Преподобни Лот]]; Спомен чудотворног избављења Москве од Литванаца помоћу Пресвете Богородице; Свети Александар епископ, Ираклије војник и четири жене; Свети преподобни Руф; Свети преподобни Теодор и Павле ростовски; Свети мученик Захарија | |- | 5.11. | (23.10.) |[[Датотека:Saint James the Just.jpg|frameless|78x78px]] | '''Свети апостол [[Свети апостол Јаков|Јаков, први епископ Јерусалимски]]'''; [[Игњатије I Цариградски|Свети Игњатије, патријарх цариградски]]; [[Јаков Боровицки|Свети мученик Јаков Боровицки]]; [[Андреј Тотемски]] јуродиви; Свети преподобни Никифор; Свети преподобни Петроније; Света два детета; Свети преподобни Макарије Римљанин ('Ромеј') | |- | 6.11. | (24.10.) |[[Датотека:Arethas (al-Haarith) and over 4,000 with him (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свети мученик [[Арета]]; [[Свети Елезвој]], цар етиопски; Спомен иконе „[[Свих жалосних радост]]”; [[Арета Печерски|Преподобни Арета Печерски]]; Света мученица Севастијана; Свети мученици Марко, Сотирих и Валентин; Свети мученик Акакије презвитер; Свети мученик Нердон; Свети Папа, епископ Хитре на кипру; Свети преподобни Јован, затворник псковско-печерски; Света мајка и њено дете | |- | 7.11. | (25.10.) | | Свети мученици [[Маркијан]] и [[Мученик Мартирије|Мартирије]]; [[Свети мученик Анастасије]]; [[Света Тавита]]; Свети муечник Валеријан; Свети мученик Савин; Свети мученици Валерије и Хрисафије; Свети мученик Уар; Свети преподобни Георгије, епископ амастридски; Свети мученици Папије, Диодор и Клавдијан; Свети мученици Фавст, Василије и Лукијан; Свети мученици Никифор и Стефан; Свети Филаделф и Поликарп; Свети преподобни Макарије, епископ пафски; Света два мученика у Тракији | |- | 8.11. | (26.10.) |[[Датотека:Michael of salonica.jpg|frameless|79x79px]] | '''''Свети великомученик [[Димитрије Солунски|Димитрије]]'''''; [[Преподобни мученик Јоасаф]]; Спомен великог земљотреса; Свети преподобни Атанасије Мидикијски; Свети преподобни Димитрије Бесарабовски; Свети мученици Артемидор и Василије; Света мученица Лептина; Свети мученик Гликон | [[Митровдан]] |- | 9.11. | (27.10.) |[[Датотека:Zemen-monastery-st-nestor.jpg|frameless|66x66px]] | Свети мученик [[Нестор Солунски|Нестор]]; [[Монах Нестор|Преподобни Нестор Летописац]]; [[Андреј Смоленски|Свети Андреј, кнез смоленски]]; Свете мученице Капетолина и Еротида; Свети мученик Марко и они с њим; Свети Киријак (Кирилијан), епископ цариградкси; Света Прокла | |- | 10.11. | (28.10.) |[[Датотека:Paraskeva (15th c, Vologda museum).jpg|frameless|67x67px]] | Свети мученици [[Терентије и Неонила]]; [[Света мученица Параскева]] — Петка; ''свети [[Арсеније I Сремац|Арсеније Сремац]], други [[Архиепископија српска|архиепископ српски]]''; [[Стефан Саваит|Свети Стефан Саваит]]; [[Атанасије I Цариградски|Свети Атанасије, патријарх цариградски]]; [[Димитрије Ростовски|Свети Димитрије, епископ ростовски]]; Свети свештеномученик Киријак, патријарх Јерусалимски; Преподобни Арсеније кападокијски; Света мученица Ана; Свети Фирмилијан архиепископ кесаријски и Мелхион презвитер антиохијски; Света Февронија; Свети преподобни [[Јов Почајевски]]; Свети свештеномученик Неофит, епископ урбински; Свети новомученици Ангел, Мануил, Георгије и Николај; Свети мученици Терентије, Африкан, Максим и Помпије и осталих 36 мученика из Африке | |- | 11.11. | (29.10.) |[[Датотека:SvAvramijeZatvornik.jpg|frameless|64x64px]] | '''Свети [[Аврамије Затворник]]'''; преподобномученица [[Анастасија Римљанка]]; [[Тимотеј Есфигменски|Преподобни мученик Тимотеј Есфигменски]]; [[Аврамије Ростовски|Свети преподобни Аврамије Ростовски Чудотворац]]; Света преподобна Ана; Света мученица Мелитина; [[Сава Стратилат|Свети Сава Стратилат]]; Свети свештеномученик Атанасије; Свети Серапион зарзмански, грузијски | |- | 12.11. | (30.10.) |[[Датотека:Milutin Kraljeva crkva.jpg|frameless|55x55px]] | ''Свети краљ [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]]''; ''преподобни [[Стефан Драгутин|Теоктист]] и [[Јелена Анжујска|Јелена]]''; ''свети [[Варнава Настић|Варнава Исповед. епископ Хвостански]]''; [[Седамдесет апостола|Свети апостоли]] [[Апостол Клеопа|Клеопа]], Тертије, Марко, Јуст и [[Апостол Артема|Артема]]; Свети [[Стефан Драгутин|Драгутин, краљ Српски]]; Свети свештеномученик Маркијан, епископ Сиракуски; Света мученица Евтропија; Свети мученици Клавдије, Астерије и Неон и сестра им Неонила; Свети апостоли Клеопа, Тертије, Марко, Јуст и Артем; Свети свештеномученик Зиновије и сестра му Зиновија; Светих девет мученика; Свети мученици Александар, Кронион, Јулијан, Макарије и других тринаест; Свети мученик Мануило; Свети мученик Дометије; Свети мученик џелат (Димије); Свети мученик [[Јосиф I Цариградски|Јосиф, патријарх цариградски]]; Свети мученик Јотам Задганидзе | |- | 13.11. | (31.10.) |[[Датотека:Stachys, Amplias, Urban (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свети апостоли [[апостол Стахије|Стахије]], [[Апостол Амплије|Амплије]], [[Апостол Урван|Урван]] и други; Свети мученик Епимах; Свети мученик Никола Хиоски; Свети преподобни Спиридон и Никодин; Светих девет мученика; Свети непознати исповедник; Свети Јаков, епископ мигдонијски; Свети мученици Селевк и Стратоника; Свети мученик Паис; Свете мученице дванаест девојака; Свети мученик Гордијан; Свети мученик Епимах Грк; Света преподобна Мавра; Света три мученика мелитинска; Свети преподобни Анатолије печерски; Мученици тбилиски поклани под Јелаудином | |- | 14.11. | (1.11.) |[[Датотека:Cosmas and Damian.jpg|frameless|76x76px]] | '''Свети [[Свети Козма и Дамјан|Козма]] и [[Свети Козма и Дамјан|Дамјан]], врачеви'''; [[Херменегилд|Свети мученик Ерминигелд, царевић]]; [[Јаков Костурски|Преподобни мученик Јаков са ученицима Јаковом и Дионисијем]]; Свете мученице Киријена и Јулијанија; Свети свештеномученици Јован и Јаков; Свети мученици Кесарш, Дасије и других пет; Свети преподобни Давид, подвижник евијски; Света мученица Теолипта; Свети мученици Кипријан и Јулијана; Света преподобна Теодотија | [[Свети Козма и Дамјан|Врачеви]], [[Свети Козма и Дамјан|Свети Врачи]] |- | 15.11. | (2.11.) | | Свети мученици [[Мученик Акиндин|Акиндин]], [[Мученик Пигасије|Пигасије]] и други с њима; Преподобни [[Маркијан Кирски]]; Свештеномученик Викторин, епископ патавски; Свете мученице Кириакија, Домнина и Домна | |- | 16.11. | (3.11.) |[[Датотека:Icon8.jpg|frameless|83x83px]] | '''Обновљење храма Светог великомученика [[Свети Георгије|Георгија]]'''; Свештеномученик Акепсим, епископ наесонски и други с њим; Преподобни Илија Египатски; Света Снандулија; Свети мученици Агик, Евдоксије, Агапије, Катерије, Истукарије, Пактовије и Никтополион; Свети мученици Одасије, Севир, Андрон, Теодот и Теодота; Свети преподобни Акепсим; Авети Ахеменид исповедник; Светих девет мученика; Светих двадесет осам мученика; Свети Георгије неапољски, нови свештеномученик; Свети преподобни Теодор исповедник, епископ анкирски; Света преподобна Ана; Свети преподобни Илија; Благоверни Никола, сјајна звезда Грузије | [[Ђурђиц]] |- | 17.11. | (4.11.) |[[Датотека:Saint Joannicius the Great.jpg|frameless|108x108px]] | Преподобни [[Јоаникије Велики]]; свештеномученик [[свештеномученик Никандар|Никандар]]; Свети мученик Порфирије глумац; Свети благочестиви [[Јован Дука Ватац|цар Јован Дука Ватаци]], милостиви; Свети и праведни Јован, Стефан и Исаија грузијски | |- | 18.11. | (5.11.) |[[Датотека:Parrobus of Pottole (1400, Cyprus, st. John Lampadistisa conv.).jpg|frameless|78x78px]] | Преподобномученици [[Преподобномученик Галактион|Галактион]] и [[Преподобномученица Епистима|Епистима]]; Свети апостоли [[Апостол Патров|Патров]], [[Јерма Филипопољски|Ерма]], [[Папа Лин|Лин]], [[Апостол Гај|Гај]] и [[Апостол Филолог|Филолог]]; [[Јона Новгородски|Свети Јона, архиепископ новгородски]]; Свети Григорије исповедник, патријарх александријски; Света мученица Домнина и они с њом; Свети мученици Тимотеј, Теофил и Теотим; Свети мученик Доротеј презвитер; Свети мученици Евпсихије и Картерије; [[Свети Силван|Свети мученик Силван]]; Свети мученик Памфил; Свети мученици Кастор и Агатангел; Свети Доментије | |- | 19.11. | (6.11.) |[[Датотека:PavleCarigradski1.jpg|frameless|85x85px]] | [[Павле I Цариградски|Свети Павле Исповедник, патријарх цариградски]]; преподобни [[Варлам Хутински]]; Спомен падања пепела из ваздуха; Свети преподобни Лука; Свети Герман, архиепископ казански; Свети преподобни Лука печерски; Свети Димитрије, епископ кигиријски; Свети преподобни и блажени Павле, Христа ради јуродиви; Свети мученик Никандар | |- | 20.11. | (7.11.) | | Света [[33 мученика у Мелитини]]; преподобни [[Лазар Галасијски]]; Свети мученици Јерон с дружином; Свети мученици Тесалоникија са Авктом и Таврионом; Свети мученици Меласип, Касинија и Антонин; Свети мученик Александар; Свети мученици Вострикије и Дукитије; Свети мученик Атинодор; Свети Григорије | |- | 21.11. | (8.11.) |[[Датотека:Mikharkhangel.jpg|frameless|68x68px]] | '''''Сабор светог Архангела [[Архангел Михаил|Михаила]] и осталих бестелесних сила'''''; Света преподобна Марта псковска | [[Аранђеловдан]] |- | 22.11. | (9.11.) |[[Датотека:Symeon Metafrast.jpg|frameless|69x69px]] | Свети мученици [[мученик Онисифор|Онисифор]] и [[мученик Порфирије|Порфирије]]; свети [[Нектарије Егински]]; [[Јован Колов|Преподобни Јован Колов]]; [[Матрона Цариградска|Преподобна Матрона Цариградска]]; Преподобни [[Јефтимије Дохијарски]] и ученик му Неофит; [[Симеон Метафраст|Свети Симеон Метафраст]]; Преподобна [[Теоктиса Пароска]]; Свете преподобне Евстолија и Сосипатра; Свети мученик Антоније; Свети мученици Христифор и Мавра; Свети мученик Александар солунски; Свети мученици Нарсије и Артемон; Свети преподобни Еладије; Свети преподобни Онисифор печерски | |- | 23.11. | (10.11.) |[[Датотека:Orestes of Cappadocia (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свети апостоли [[Апостол Олимпасије|Олимп]], [[Апостол Ераст|Ераст]], [[Апостол Родион|Родион]] и други с њима; [[Орест Кападокијски|Свети мученик Орест]]; Свети Нон, епископ илиопољски; Свети свештеномученик Милије и два ученика његова; Свети мученик Калиопије; Свети преподобни Теостирикт; Свети преподобни Мартин таракински; Свети мученик Kонстантин, кнез грузински; Свети мученик Орион; Свети мученик Нир; Свети мученици Тимотеј и Мавра; Сећање на муке светог великомученика Георгија | |- | 24.11. | (11.11.) |[[Датотека:S.Menas (Rublev's museum).jpg|frameless|74x74px]] | '''Свети мученик [[Мина Катуански]]'''; ''свети краљ [[Стефан Урош III Дечански|Стефан Дечански]]''; [[Виктор Дамаски|Свети мученик Виктор и Стефанида]]; [[Викентије Сарагоски|Свети мученик Викентије ђакон Сарагоски]]; [[Теодор Студит|Преподобни Теодор Студит]]; [[Стефан Урошиц Немањић|Свети Урошица]], кнез српски; Свети блажени Максим, Христа ради јуродиви, московски чудотворац; Свети мученик Дракон; Преподобни Евтимије, Ефрем и Нестор, подвижници Дечански | [[Мратиндан]] |- | 25.11. | (12.11.) |[[Датотека:San Giovanni Elemosinario.jpg|frameless|61x61px]] | '''Свети [[Јован V Милостиви|Јован Милостиви]]'''; [[Пророк Ахија|Свети пророк Ахија]]; Преподобни [[Нил Синајски]]; [[Нил Мироточиви|Преподобни Нил Мироточиви]] Свети мученик Арсакије; Свети [[Мартин Турски|Мартин турски]]; Свети ученици Антоније, Зевин, Герман и Никифор и девојка марта; Свети новомученик Сава Нигделин; Свети ученик Николај; Свети Лав, патријарх цариградски | |- | 26.11. | (13.11.) |[[Датотека:Johnchrysostom.jpg|frameless|65x65px]] | '''Свети [[Јован Златоусти]]'''; Свети мученици Антонин, Никифор, Герман и Манета; Преподобни мученик Дамаскин; | |- | 27.11. | (14.11.) |[[Датотека:Grigorios Palamas.jpg|frameless|76x76px]] | '''Свети апостол [[апостол Филип|Филип]]''' (Божићне покладе); [[Григорије Палама|Свети Григорије Палама]], архиепископ солунски; [[Јустинијан I|Свети Јустинијан]], цар византијски; Свети преподобни Филип ирапски; Света Теодора царица; Свети новомученик Константин са острва Идре; Свети Тома Нови (Други), патријарх цариградски | |- | 28.11. | (15.11.) |[[Датотека:Gury, Samon and Aviv.jpg|frameless|73x73px]] | [[Свети мученици Гурије, Самон и Авив]]; [[Свети мученици Елпидије, Маркел и Евстохије]]; [[Богородица Купјатицка|Празник иконе свете Богородице „Купјатицке”]]; (Почетак поста) Свети мученик Димитрије; Свети преподобни Кинтион, епископ; Свети преподобномученик Захарија; Свети мученици Евпсихије, Неарх и Картерије | |- | 29.11. | (16.11.) |[[Датотека:Matthew Evangelist.jpg|frameless|99x99px]] | '''Свети апостол и јеванђелист [[Матеј Јеванђелиста|Матеј]]'''; Преподобни [[Сергије Малопинежски]]; Свети кнез етиопски Фулвијан | [[Матеј Јеванђелиста|Матејевдан]] |- | 30.11. | (17.11.) |[[Датотека:Grigorii chudotvoretz.jpg|frameless|73x73px]] | Свети [[Григорије Чудотворац]]; Преподобни [[Никон Радоњешки]]; Преподобни [[Генадије Ватопедски]]; [[Севастијан Дабовић|Свети Севастијан Џексонски]]; [[Максимијан Цариградски|Свети Максим, патријарх Цариградски;]] Свети преподобни Лазар Иконописац; Свети Захарије кожар и Јован; Свети мученици Гоброн (Михаило) и осталих 133 војника с њим; Свети Генадије, патријарх цариградски; Свети преподобни Јустин; Свети препододобни Јован Дермокаит; Свети преподобни Лонгин | |} == Децембар (Божићни) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.12. | (18.11.) |[[Датотека:Saint Euphrasia (cropped).JPG|frameless|66x66px]] | Свети мученик Платон; свети мученици [[Роман Кесаријски|Роман]] и Варул Отрок; Свети мученици Закхеј и Алфеј; Свети новомученик Анастасије парамитијски; Свети преподобни Василије | |- | 2.12. | (19.11.) |[[Датотека:Авдий.jpg|frameless|55x55px]] | [[Пророк Авдеј]]; преподобни [[Варлам и Јоасаф|Варлам]] и [[Варлам и Јоасаф|Јоасаф]]; [[Свети мученик Илиодор]]; [[Свети мученик Варлам]]; Свети мученици Антим, Талелеј, Христофор, Ефимија и деца њихова и свети Панхарије; [[Свети мученик Агапије и други|Свети мученик Агапије]]; Свети преподобни [[Варлам Печерски]]; Свети преподобни Иларион чудотворац; Свети мученик Аза чудотворац; Свети преподобни Симон; Светих дванаест мученика; Свете мученице супруга и ћерке епарха Аквилина; Светих сто педесет мученика војника | |- | 3.12. | (20.11.) |[[Датотека:Gregorio Decapolita.jpg|frameless|63x63px]] | Преподобни [[Григорије Декаполит]] (Претпразништво Ваведења); [[Прокл Цариградски|Свети Прокл, патријарх Цариградски]]; [[Свети мученици Јевстатије, Теспесије и Анатолије]]; [[Исак Јерменски|Свети Исак, архиепископ Јерменски]]; [[Свете три девице]]; Свети мученик Дасије; Свети свештеномученици Нирса и Јосиф; Свети свештеномученици Јован, Саверије, Исакије, Ипатије и други с њима; Свети мученици Теитазет, Сасаније, Ноилмарије и Заруандин; Свете мученице Текла, ваута, Денахиса, Тентуа, Мама, Малохија, Ана, Нана, Аста и Малаха; Свети Теокист исповедник | |- | 4.12. | (21.11.) |[[Датотека:Presentation of Mary of Protat.jpg|frameless|55x55px]] | '''''[[Ваведење]] Пресвете Богородица'''''; Свети благоверни кнез Јарополк-Петар Изјаславич | [[Ваведење]] |- | 5.12. | (22.11.) |[[Датотека:Philemon and Apphia.jpg|безоквира|60x60пискел]] | Свети апостоли [[Филимон и Апфија|Филимон]], [[апостол Апфија|Апфија]] и [[Архип]]; [[Калист II Цариградски|Свети Калист Ксантопулос, патријарх Цариградски]]; [[Света мученица Кикилија]]; [[Свети мученик Менигнос]]; [[Свети Михаил војник|Свети праведни Михаил војник;]] Свети мученик Прокопије; Свети преподобни Агава (Ава); Свети мученик Агапион Римљанин; Свети мученици Стефан и два Марка; Свети благоверни Михаило тверски, велики кнез; Свети мученици Христофор и Ефимије; Свети мученик Талелеј и Антим; Свети мученик Тадеј; Свети мученик Агапије кападокијски; Свети преподобномученик Сисиније; | |- | 6.12. | (23.11.) |[[Датотека:Amphilochius of Iconium (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свети [[Амфилохије Иконијски]]; свети [[свети Григорије|Григорије]]; свети [[Александар Невски]]; [[Свети Григорије, епископ Акрагантски]]; [[Митрофан Вороњешки|Свети Митрофан, епископ Вороњешки;]] Свети мученик Сисисније; Свети мученик Теодор; Свети [[Дионисије I Цариградски|Дионисије, патријарх цариградски]]; Свети Исхирион; Свети Елен; Света мученица Меропа; Свети новомученик архимандрит Григорије (Перадзе), грузијски | |- | 7.12. | (24.11.) |[[Датотека:Byzantine icon St-Mercurius 1295.jpg|frameless|89x89px]] | '''Света великомученица [[Екатерина Александријска|Екатерина]]'''; [[Свети Меркурије|Свети великомученик Меркурије]]; [[Света девица Мастридија]]; Свети [[Меркурије Смоленски]]; Свети преподобни [[Симон Сојгински]]; Света мученица Августа царица; Светих педесет философа мученика; Свети мученик Порфирије и двеста војника с њим; Свети мученик Теодор антиохијски; Свети мученик Александар; Свети преподобни Марко Триглин; Свети мученици Филумен и Христофор; Свети мученик Евгеније; Свети мученици Прокопије и Христофор; Свети мученик Хризогон; Свети Хермоген; Свети преподобни Григорије; Свети Малх; Свети преподобни Руф; Свети преподобни Карион; | |- | 8.12. | (25.11.) |[[Датотека:Saint Clement of Ohrid (icon, 13th-14th century).jpg|frameless|78x78px]] | '''Свети свештеномученик [[Климент Охридски|Климент]]''' (Оданије Ваведења); [[Папа Климент I|Свештеномученик Климент, епископ Римски]]; [[Петар Александријски|Свештеномученик Петар, архиепископ Александријски]]; [[Преподобни Пафнутије]]; Свети свештеномученик Петар, архиепископ александријски; Свети [[Климент Охридски|Климент, архиепископ охридски]]; Светих шест стотина седамдесет мученика; [[Света мученица Василиса]] | |- | 9.12. | (26.11.) |[[Датотека:Saint Alypius stylite.gif|frameless|75x75px]] | Преподобни '''[[Алимпије Столпник]]'''; [[Јаков Отшелник|Преподобни Јаков Отшелник]]; [[Стилијан Пефлагонијски|Преподобни Стилијан]]; [[Преподобни Никон Покајаније]]; [[Инокентије Иркутски|Свети Инокентије Иркутски;]] Свети новомученик Георгије хиоски; Свети Прокопије персијски; [[Петар Јерусалимски|Свети Петар, епископ јерусалимски]]; Свети преподобни Сила; Свети преподобни Хермион |[[Алимпијевдан]] |- | 10.12. | (27.11.) |[[Датотека:James Intercisus.jpg|frameless|75x75px]] | Свети мученик [[Јаков Персијанац]]; свети [[Јаков Ростовски]]; [[Седамнаест Индијских преподобномученика]]; [[Преподобни Роман чудотворац]]; [[Преподобни Пинуфрије]]; [[Преподобни Натанаил]]; Свети преподобни Диодор јурјегорски; Свети преподобни Паладије | |- | 11.12. | (28.11.) | | Преподобномученик [[Преподобномученик Стефан|Стефан]]; свети мученик [[мученик Христо|Христо]]; [[Преподобна Ана]]; [[Маврикије|Свети благоверни цар Маврикије;]] Свети мученици пострадали за свете иконе; Свети Теодор, архиепископ ростовски; Свети мученици тивериопољски; Свети Роман, епископ македонски; Свети мученик Иринарх и седам светих жена; Свети Теодор, епископ теододипљског; Свети свештеномученик Јован персијски; Свети преподобни Марко; Свети мученици два детета | |- | 12.12. | (29.11.) |[[Датотека:Akakiy of Sinay.jpg|frameless|90x90px]] | Свети мученици [[Мученик Парамон|Парамон]] и [[Мученик Филумен|Филумен]]; [[Акакије Синајски|Преподобни Акакије Синајски]]; [[Дионисије Коринтски|Свети мученик Дионисије, епископ Коринтски]]; [[Тиридат III|Свети Тиридат, цар Јерменски]]; [[Свети мученик Аполоније]]; Свети свештеномученик Јован; [[Авив Некрески|Свети свештеномученик Авив]]; Свети мученик Филумен; Свети преподобни Питирун; Свети Урван; Свети преподобни [[Висарион Чудотворац|Висарион чудотворац]]; Свети мученик Валеријан; Свети мученик Федр; Светих шест мученика; Свети преподобни Николај, архиепископ солунски; Свети преподобни Панкосмије; Свети преподобни Нектарије печерски; Свети [[Мардарије Ускоковић|Мардарије Љешанско-либертвилски]] | |- | 13.12. | (30.11.) |[[Датотека:Apostol-Andrey-Pervozvannyj.jpg|frameless|76x76px]] | '''Свети апостол [[Андрија Првозвани|Андреј Првозвани]]'''; [[Свети Фрументије]], просветитељ Абисиније; Свети мученик Андреј; Свети Александар лезвијски; Свети преподобни Нестор и Јефтимије, подвижници дечански; Свети Вакхтанг Горгасали, краљ Грузије; Свети Петар, први католикос-патријарх Грузије; Свети Самуил, други католикос-патријарх Грузије | [[Андријевдан]] |- | 14.12. | (1.12.) |[[Датотека:Nahum-prophet.jpg|frameless|64x64px]] | Свети пророк [[Пророк Наум|Наум]]; свети [[Филарет Милостиви]]; Свети мученик Ананије персијанац; Свети преподобни Антоније Нови; Свети Онисим, архиепископ ефески; Свети Ананије и Солохон, архиепископи ефески | |- | 15.12. | (2.12.) |[[Датотека:Habakkuk.jpg|frameless|55x55px]] | Свети пророк [[Авакум (пророк)|Авакум]]; ''Свети цар [[Стефан Урош V|Урош]]''; ''преподобни [[Јоаникије Девички]]''; [[Света мученица Миропија]]; [[Атанасије Затворник|Преподобни Атанасије, затворник печерски]]; [[Свети Иса, епископ циклански]]; Света праведна [[Јелена Страцимировић-Немањић|Јелисавета — Евгенија, Српска царица Јелена]]; Свети Кирил Филеот; Свети преподобни Јован, Ираклемон, Андреј и Теофило; Свети преподобномученик Гаврило; Свети мученик Авив; Свети преподобни Мојсије исповедник; Свети Соломон, архиепископ ефески | |- | 16.12. | (3.12.) |[[Датотека:Zephaniah.jpg|frameless|67x67px]] | Свети пророк [[Пророк Софонија|Софоније]]; преподобни [[Јован Ћутљиви]]; [[Теодор I Александријски|Свештеномученик Теодор, архиепископ александријски]]; [[Преподобни Теодул]]; Преподобни [[Сава Сторожевски]]; Свети новомученик Ангелис; Свети свештеномученик Гаврило, епископ гански и хорски; Свети мучеици Агапије, Селевк и Мамант | |- | 17.12. | (4.12.) |[[Датотека:Icon 01005 Sv. vmch. Varvara.jpg|frameless|75x75px]] | '''Света великомученица [[Света Варвара|Варвара]]'''; преподобни [[Јован Дамаскин]]; [[Генадије Новгородски|Свети Генадије, архиепископ новгородски;]] Свети преподобни Јован, епископ поливотски; Свети свештеномученик Серафим, епископ фанаријски; Свети мученици Христодуло и Христодула девојка; Света мученица Јулијана | |- | 18.12. | (5.12.) |[[Датотека:SabbastheSanctified.jpg|frameless|81x81px]] | '''Преподобни [[Сава Освећени]]'''; ''свети [[Нектарије Битољски]]''; [[Преподобни мученици карејски]]; [[Преподобни Карион и Захарија]]; Свети мученик Анастасије; Свети преподобни Филотеј карејски; Свети мученик Диоген; Свети мученик Аврекије; Свети преподобни Нон; Свети преподобни Гратос | |- | 19.12. | (6.12.) |[[Датотека:Sv Nikola.jpg|frameless|71x71px]] | '''''Свети [[Свети Никола|Николај]] архиепископ Мирликијски чудотворац'''''; [[Свети Николај, епископ патарски]]; [[Свети мученик Никола Караман]]; [[Теофил Антиохијски|Свети Теофил, епископ антиохијски]]; [[Николај Јапански|Свети Николај Јапански;]] Свети мученик Нисар; Свети [[Максим Кијевски|Максим, митрополит кијевски]] | [[Свети Никола|Никољдан]] |- | 20.12. | (7.12.) |[[Датотека:AmbroseOfMilan.jpg|frameless|77x77px]] | Свети [[Амброзије Милански|Амвросије]]; ''преподобни [[Григорије Горњачки]]''; [[Нил Столбенски|Преподобни Нил Столбенски;]] Свети мученик Атинодор; Свети преподобни Павле Покорни; Свети преподобни [[Јован Посник|Јован Постник]]; Свети преподобни Антоније сијски, нови чудотворац; Свети преподобни Амун; Свети мученици Православни Хришћани; Света мученица Филотеја; Света мученица Православна Римљанка; Свети мученик Неофит; Свети мученик Дометије; Свети мученици Исидор, Акепсим и Леон; Свети мученици Гај и Гајан; Свети мученици два свештеника; Свети мученик Приск; Свети мученик Мартин; Свети мученик Николај; Свети преподобни Игњатије; Свети преподобни Јован, постник печерски | |- | 21.12. | (8.12.) |[[Датотека:Епафродит, Сосфен, Аполлос, Кифа и Кесарь.jpg|frameless|55x55px]] | Преподобни [[Преподобни Патапије|Патапије]]; свети апостоли [[Апостол Состен|Состен]], [[Аполос]] и други; [[Свети мученици у Африци]]; Светих мученика шездесет свештеника; Свети мученици кархидонски; Света мученица Антиса; Свети Дамјан, архиепископ кипарски; Свети преподобни Кирил Челменски | |- | 22.12. | (9.12.) |[[Датотека:Angelos Akotanos - Saint Anne with the Virgin - 15th century.jpg|frameless|59x59px]] | Зачеће Свете [[Света Ана|Ане]]; [[Ана пророчица (Стари завет)|Света Ана, матер пророка Самуила]]; [[Стефан Новосијатељ|Преподобни Стефан Новосијатељ]]; [[Свети Амон|Преподобни Амон;]] Свети Софроније, архиепископ кипарски; Свети мученик Еасије; [[Света Васа]]; Свети мученик Соситеј; Свети мученик Нарсис; Свети мученик Исак | |- | 23.12. | (10.12.) |[[Датотека:Despot Jovan Brankovic.jpg|frameless|95x95px]] | Свети мученици [[Свети Мина|Мина]] и други; ''свети [[Јован Бранковић|Јован]], деспот Српски'' и [[Мати Ангелина]]; [[Свети мученик Гемел]]; [[Преподобни Тома Дефуркин]]; Свети мученици Мина, Ермоген и Евграф; Света преподобна Ангелина и свети Јован деспот; Свети мученик Гемел Многострадални; Свети свештеномученик Теотекно; Свети мученик Марјан; Свети мученик Евгеније | |- | 24.12. | (11.12.) |[[Датотека:Daniel Stylites (Kirillo-Belozersk).jpg|frameless|95x95px]] | Преподобни [[Данило Столпник]]; [[Лука Столпник|Преподобни Лука Столпник]]; [[Никон Сухи|Преподобни Никон Сухи]]; [[Миракс Египатски|Свети мученик Миракс;]] Свети преподобни Леонтије ахајски; Свети мученик Варсава; Свети мученици Аитал и Акепсије; Свети Теренције, Викентије, Емилијан и Вавеј; Свети подвижници Петар и Акепсим; Свети преподобни Вихијан и Номон | |- | 25.12. | (12.12.) |[[Датотека:SPYRIDON.jpg|frameless|74x74px]] | '''Преподобни [[Свети Спиридон|Спиридон Чудотворац]] епископ Тримитунски'''; [[Александар Јерусалимски|Свештеномученик Александар, епископ јерусалимски]]; [[Свети мученик Разумник]]; Света Ирина, кћер светог Спиридона; Свети преподобни Јован, митрополит Зихне; Свети мученик Етерије; Свети преподобни [[Терапонт Монзенски|Терапонт монзенски]]; Свети преподобни Амонат; Свети преподобни Ант; Света Ефимијана | |- | 26.12. | (13.12.) |[[Датотека:Nikodim1.jpg|frameless|55x55px]] | Свети мученик [[мученик Евстратије|Евстратије]]; ''свети свештеномученик [[свештеномученик Гаврило|Гаврило]]''; свети [[Никодим I Пећки|Никодим Српски]]; [[Света Луција (светитељка)|Света мученица Луција]]; [[Патријарх српски Гаврило I|Свештеномученик Гаврило, патријарх српски;]] [[Света Луција (светитељка)|Света мученица Лукија (Луција), девица]]; Свети свештеномученик [[Патријарх српски Гаврило I|Гаврило, патријарх српски;]] Свети преподобни [[Герман Аљаски|Герман, аљаски чудотворац]]; Свети новомученик [[Петар Алеут]]; Свети преподобни Арсеније латарски; Свети преподобни Арис; | |- | 27.12. | (14.12.) | [[Датотека:Thyrsus, Leucius and Callinicus of Nicomedia (Menologion of Basil II).jpg|frameless|72x72px]] | Свети мученици [[Тирс Кесаријски|Тирс]], [[Мученик Левкије|Левкије]] и [[Мученик Калиник|Калиник]] и други; [[Свети мученици Филимон, Аполоније, Аријан и други]]; Свети мученик Ипатије | |- | 28.12. | (15.12.) |[[Датотека:Eleuterus of Illyria (Menologion of Basil).jpg|frameless|72x72px]] | Свети свештеномученик [[Елевтерије Илирски]]; преподобни [[преподобни Павле|Павле]]; [[Свети Стефан, исповедник сурожски]]; [[Преподобни Пард Отшелник]]; [[Света Сузана|Света преподобномученица Сузана]]; Свети мученик Елевтерије Кувикуларије; Свети мученик Вакх Нови; Свети преподобни [[Трифон Кољски]]; Свети мученик Коремон; Света два џелата | |- | 29.12. | (16.12.) |[[Датотека:Haggai-prophet.jpg|frameless|72x72px]] | Свети пророк [[Агеј]]; света [[Царица Теофанија|Теофанија]] царица; [[Никола Хрисоверг|Свети Никола Хрисоверг, патријарх цариградски;]] Свети мученик Марин; Свети [[Мемнон Ефешки|Мемнон, архиепископ ефески]]; Свети Симеон, архиепископ антиохијски; Свети мученици Пром и Иларије; Света преподобна Софија | |- | 30.12. | (17.12.) |[[Датотека:Ђакон Авакум.JPG|frameless|55x55px]] | Свети пророк [[Данило (пророк)|Данило]]; ''свети преподобномуч. ђакон [[ђакон Авакум|Авакум]] и игуман [[игуман Пајсије|Пајсије]]''; [[Данил Донале|Преподобни Данил Донале]] [[Дионисије Егински|Свети Дионисије, епископ егински;]] Свети мученик Јакхо; Свети преподобни Стефан исповедник; Свети преподобномученици Патермутије, Коприје и Александар; Свети новомученик Никита | |- | 31.12. | (18.12.) | | [[Свети мученик Севастијан]]; [[Флор Амински|Свети Флор, епископ амински]]; [[Модест Јерусалимски|Свети Модест, патријарх јерусалимски]]; [[Свети Кастул (18. децембар)|Свети Кастул;]] Свети мученик Евиот; Свети мученици Фока и Ермил; Свети преподобни Михаил Сингел, исповедник; Свети преподобни Севастијан пошехонски; Свети мученици Закхеј ђакон и Алфеј чтец; Света Софија чудотворка; Освећење храма Пресвете Богородице у Халкопратији у Цариграду | |} == Литература == * Милан Т. Вуковић: ''„Народни обичаји, веровања и пословице код Срба”'', [[Београд]] [[1985]]. * Упоредо коришћени црквени календари за [[1951]], [[2005]], [[2006]]. и [[2007]]. годину {{Српска православна црква}} == Види још == * [[Верски календар]] * [[Покретни празници код православаца]] * [[Списак православних празника]] * [[Списак светитеља Српске православне цркве|Списак светитеља СПЦ]] * [[Народни календари Словени|Народни календар]] * [[Годишњак (народни календар)]] * [[Верски празници у Српском народу у 16. веку]] == Спољашње везе == * [https://svetosavlje.org/prolog/ Житија светаца, созерцање, расуђивање, беседа и песма за сваки дан — Охридски пролог — Владика Николај Велимировић] {{sr}} * [http://days.pravoslavie.ru/ -{days.pravoslavie.ru}- — календар са житијама и беседом за сваки дан] {{ru}} * [http://zitija.blogspot.com/ Житија светих] * [http://pravoslavnikalendar.rs/ Православац — црквени календар] {{sr}} [[Категорија:Српска православна црква]] [[Категорија:Православље]] [[Категорија:Календари]] [[Категорија:Литургија]] [[Категорија:Православно богослужење]] 1nzd6iitb5g6e91ft1mwhf2nhy9chyw 25121989 25121953 2022-07-25T09:19:42Z Dilic 1754 /* Новембар (Мратињски) */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:Cheryi-minei.jpg|мини|450п|Празнични минеј]] {{TOCright}} '''Црквени календар''' [[Српска православна црква|Српске православне Цркве]] и осталих [[помјесна црква|помесних Цркава]] садржи листу [[светац|светитеља]] за сваки дан на њихов помен код верујућег народа. Иако се сваког дана помиње и слави више светаца истог дана, најчешће се у календарима које издаје Црква налазе важнији светитељи или празници за тај дан, док се остали налазе у литургијским књигама. Неки светитељи су узети за [[слава|крсне славе]] па су народу веома познати и доста слављени. Неки празници нису увек истог датума па их није имало смисла овде наводити. [[Ускрс]] је сваке године [[рачунање датума Ускрса|другог датума]] и варира између 22.3. а и 25.4., па се светац који се тог дана слави те године уступа важност већем празнику. Посебно се издвајају [[ускршњи празници]] чији датуми фиксирани за централни празник а варирају јер зависе од датума [[Ускрс]]а који је [[рачунање датума Ускрса|сваке године другачији]]. Црквени календар није сваке године исти јер се празници доста померају, али је народ нашао начин да сам [[српски народни календар|напамет израчуна]] када ће бити који празник. Поред црквених назива празника, додати су са стране и народни називи празника. Овде су дати датуми по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]] који не мењају датум прослављања. Календар који се користи у [[Српска православна црква|Српској православној Цркви]] је [[Јулијански календар|јулијански]], који је до [[1919]]. године био и цивилни календар државе. Он се разликује од [[Грегоријански календар|грегоријанског]] за 13 дана, који су [[Грегоријански календар|грегоријанском]] додали ради изједначавања зимске краткодневнице, а која ни данас није више тачна. Године се у црквеном календару броје од године [[Христос|Христовог]] рођења, или од времена [[Мит о потопу|Великог потопа]], односно '''5508. п.н.е'''. године, која се узима као година новог стварања света. '''Православни литургијски календар''' диктира ритам живота [[православље|православне цркве]]. Сваки дан у години има своје [[светац|светитеље]], празнике, правила [[пост]]а… Постоје две врсте празника у православном календару: стални и покретни (шетајући). Стални празници се сваке године славе истог дана по православном календару, док се покретни мењају сваке године (као нпр. [[Ускрс|Васкрс]]). Овде се налазе само непокретни празници који су сваке године исти. Да би се неки датум из православног (јулијанског) календара пребацио у грегоријански потребно је додати 13 дана. У православљу литургијска година почиње [[1. септембар|1. септембра]]. {|- |- | Септембар |<small>[[1. септембар#Празници и дани сећања|1]] [[2. септембар#Празници и дани сећања|2]] [[3. септембар#Празници и дани сећања|3]] [[4. септембар#Празници и дани сећања|4]] [[5. септембар#Празници и дани сећања|5]] [[6. септембар#Празници и дани сећања|6]] [[7. септембар#Празници и дани сећања|7]] [[8. септембар#Празници и дани сећања|8]] [[9. септембар#Празници и дани сећања|9]] [[10. септембар#Празници и дани сећања|10]] [[11. септембар#Празници и дани сећања|11]] [[12. септембар#Празници и дани сећања|12]] [[13. септембар#Празници и дани сећања|13]] [[14. септембар#Празници и дани сећања|14]] [[15. септембар#Празници и дани сећања|15]] [[16. септембар#Празници и дани сећања|16]] [[17. септембар#Празници и дани сећања|17]] [[18. септембар#Празници и дани сећања|18]] [[19. септембар#Празници и дани сећања|19]] [[20. септембар#Празници и дани сећања|20]] [[21. септембар#Празници и дани сећања|21]] [[22. септембар#Празници и дани сећања|22]] [[23. септембар#Празници и дани сећања|23]] [[24. септембар#Празници и дани сећања|24]] [[25. септембар#Празници и дани сећања|25]] [[26. септембар#Празници и дани сећања|26]] [[27. септембар#Празници и дани сећања|27]] [[28. септембар#Празници и дани сећања|28]] [[29. септембар#Празници и дани сећања|29]] [[30. септембар#Празници и дани сећања|30]]</small> |- | Октобар |<small>[[1. октобар#Празници и дани сећања|1]] [[2. октобар#Празници и дани сећања|2]] [[3. октобар#Празници и дани сећања|3]] [[4. октобар#Празници и дани сећања|4]] [[5. октобар#Празници и дани сећања|5]] [[6. октобар#Празници и дани сећања|6]] [[7. октобар#Празници и дани сећања|7]] [[8. октобар#Празници и дани сећања|8]] [[9. октобар#Празници и дани сећања|9]] [[10. октобар#Празници и дани сећања|10]] [[11. октобар#Празници и дани сећања|11]] [[12. октобар#Празници и дани сећања|12]] [[13. октобар#Празници и дани сећања|13]] [[14. октобар#Празници и дани сећања|14]] [[15. октобар#Празници и дани сећања|15]] [[16. октобар#Празници и дани сећања|16]] [[17. октобар#Празници и дани сећања|17]] [[18. октобар#Празници и дани сећања|18]] [[19. октобар#Празници и дани сећања|19]] [[20. октобар#Празници и дани сећања|20]] [[21. октобар#Празници и дани сећања|21]] [[22. октобар#Празници и дани сећања|22]] [[23. октобар#Празници и дани сећања|23]] [[24. октобар#Празници и дани сећања|24]] [[25. октобар#Празници и дани сећања|25]] [[26. октобар#Празници и дани сећања|26]] [[27. октобар#Празници и дани сећања|27]] [[28. октобар#Празници и дани сећања|28]] [[29. октобар#Празници и дани сећања|29]] [[30. октобар#Празници и дани сећања|30]] [[31. октобар#Празници и дани сећања|31]]</small> |- | Новембар |<small>[[1. новембар#Празници и дани сећања|1]] [[2. новембар#Празници и дани сећања|2]] [[3. новембар#Празници и дани сећања|3]] [[4. новембар#Празници и дани сећања|4]] [[5. новембар#Празници и дани сећања|5]] [[6. новембар#Празници и дани сећања|6]] [[7. новембар#Празници и дани сећања|7]] [[8. новембар#Празници и дани сећања|8]] [[9. новембар#Празници и дани сећања|9]] [[10. новембар#Празници и дани сећања|10]] [[11. новембар#Празници и дани сећања|11]] [[12. новембар#Празници и дани сећања|12]] [[13. новембар#Празници и дани сећања|13]] [[14. новембар#Празници и дани сећања|14]] [[15. новембар#Празници и дани сећања|15]] [[16. новембар#Празници и дани сећања|16]] [[17. новембар#Празници и дани сећања|17]] [[18. новембар#Празници и дани сећања|18]] [[19. новембар#Празници и дани сећања|19]] [[20. новембар#Празници и дани сећања|20]] [[21. новембар#Празници и дани сећања|21]] [[22. новембар#Празници и дани сећања|22]] [[23. новембар#Празници и дани сећања|23]] [[24. новембар#Празници и дани сећања|24]] [[25. новембар#Празници и дани сећања|25]] [[26. новембар#Празници и дани сећања|26]] [[27. новембар#Празници и дани сећања|27]] [[28. новембар#Празници и дани сећања|28]] [[29. новембар#Празници и дани сећања|29]] [[30. новембар#Празници и дани сећања|30]]</small> |- | Децембар |<small> [[1. децембар#Празници и дани сећања|1]] [[2. децембар#Празници и дани сећања|2]] [[3. децембар#Празници и дани сећања|3]] [[4. децембар#Празници и дани сећања|4]] [[5. децембар#Празници и дани сећања|5]] [[6. децембар#Празници и дани сећања|6]] [[7. децембар#Празници и дани сећања|7]] [[8. децембар#Празници и дани сећања|8]] [[9. децембар#Празници и дани сећања|9]] [[10. децембар#Празници и дани сећања|10]] [[11. децембар#Празници и дани сећања|11]] [[12. децембар#Празници и дани сећања|12]] [[13. децембар#Празници и дани сећања|13]] [[14. децембар#Празници и дани сећања|14]] [[15. децембар#Празници и дани сећања|15]] [[16. децембар#Празници и дани сећања|16]] [[17. децембар#Празници и дани сећања|17]] [[18. децембар#Празници и дани сећања|18]] [[19. децембар#Празници и дани сећања|19]] [[20. децембар#Празници и дани сећања|20]] [[21. децембар#Празници и дани сећања|21]] [[22. децембар#Празници и дани сећања|22]] [[23. децембар#Празници и дани сећања|23]] [[24. децембар#Празници и дани сећања|24]] [[25. децембар#Празници и дани сећања|25]] [[26. децембар#Празници и дани сећања|26]] [[27. децембар#Празници и дани сећања|27]] [[28. децембар#Празници и дани сећања|28]] [[29. децембар#Празници и дани сећања|29]] [[30. децембар#Празници и дани сећања|30]] [[31. децембар#Празници и дани сећања|31]]</small> |- | Јануар |<small>[[1. јануар#Празници и дани сећања|1]] [[2. јануар#Празници и дани сећања|2]] [[3. јануар#Празници и дани сећања|3]] [[4. јануар#Празници и дани сећања|4]] [[5. јануар#Празници и дани сећања|5]] [[6. јануар#Празници и дани сећања|6]] [[7. јануар#Празници и дани сећања|7]] [[8. јануар#Празници и дани сећања|8]] [[9. јануар#Празници и дани сећања|9]] [[10. јануар#Празници и дани сећања|10]] [[11. јануар#Празници и дани сећања|11]] [[12. јануар#Празници и дани сећања|12]] [[13. јануар#Празници и дани сећања|13]] [[14. јануар#Празници и дани сећања|14]] [[15. јануар#Празници и дани сећања|15]] [[16. јануар#Празници и дани сећања|16]] [[17. јануар#Празници и дани сећања|17]] [[18. јануар#Празници и дани сећања|18]] [[19. јануар#Празници и дани сећања|19]] [[20. јануар#Празници и дани сећања|20]] [[21. јануар#Празници и дани сећања|21]] [[22. јануар#Празници и дани сећања|22]] [[23. јануар#Празници и дани сећања|23]] [[24. јануар#Празници и дани сећања|24]] [[25. јануар#Празници и дани сећања|25]] [[26. јануар#Празници и дани сећања|26]] [[27. јануар#Празници и дани сећања|27]] [[28. јануар#Празници и дани сећања|28]] [[29. јануар#Празници и дани сећања|29]] [[30. јануар#Празници и дани сећања|30]] [[31. јануар#Празници и дани сећања|31]]</small> |- | Фебруар |<small>[[1. фебруар#Празници и дани сећања|1]] [[2. фебруар#Празници и дани сећања|2]] [[3. фебруар#Празници и дани сећања|3]] [[4. фебруар#Празници и дани сећања|4]] [[5. фебруар#Празници и дани сећања|5]] [[6. фебруар#Празници и дани сећања|6]] [[7. фебруар#Празници и дани сећања|7]] [[8. фебруар#Празници и дани сећања|8]] [[9. фебруар#Празници и дани сећања|9]] [[10. фебруар#Празници и дани сећања|10]] [[11. фебруар#Празници и дани сећања|11]] [[12. фебруар#Празници и дани сећања|12]] [[13. фебруар#Празници и дани сећања|13]] [[14. фебруар#Празници и дани сећања|14]] [[15. фебруар#Празници и дани сећања|15]] [[16. фебруар#Празници и дани сећања|16]] [[17. фебруар#Празници и дани сећања|17]] [[18. фебруар#Празници и дани сећања|18]] [[19. фебруар#Празници и дани сећања|19]] [[20. фебруар#Празници и дани сећања|20]] [[21. фебруар#Празници и дани сећања|21]] [[22. фебруар#Празници и дани сећања|22]] [[23. фебруар#Празници и дани сећања|23]] [[24. фебруар#Празници и дани сећања|24]] [[25. фебруар#Празници и дани сећања|25]] [[26. фебруар#Празници и дани сећања|26]] [[27. фебруар#Празници и дани сећања|27]] [[28. фебруар#Празници и дани сећања|28]] [[29. фебруар#Празници и дани сећања|(29)]]</small> |- | Март |<small>[[1. март#Празници и дани сећања|1]] [[2. март#Празници и дани сећања|2]] [[3. март#Празници и дани сећања|3]] [[4. март#Празници и дани сећања|4]] [[5. март#Празници и дани сећања|5]] [[6. март#Празници и дани сећања|6]] [[7. март#Празници и дани сећања|7]] [[8. март#Празници и дани сећања|8]] [[9. март#Празници и дани сећања|9]] [[10. март#Празници и дани сећања|10]] [[11. март#Празници и дани сећања|11]] [[12. март#Празници и дани сећања|12]] [[13. март#Празници и дани сећања|13]] [[14. март#Празници и дани сећања|14]] [[15. март#Празници и дани сећања|15]] [[16. март#Празници и дани сећања|16]] [[17. март#Празници и дани сећања|17]] [[18. март#Празници и дани сећања|18]] [[19. март#Празници и дани сећања|19]] [[20. март#Празници и дани сећања|20]] [[21. март#Празници и дани сећања|21]] [[22. март#Празници и дани сећања|22]] [[23. март#Празници и дани сећања|23]] [[24. март#Празници и дани сећања|24]] [[25. март#Празници и дани сећања|25]] [[26. март#Празници и дани сећања|26]] [[27. март#Празници и дани сећања|27]] [[28. март#Празници и дани сећања|28]] [[29. март#Празници и дани сећања|29]] [[30. март#Празници и дани сећања|30]] [[31. март#Празници и дани сећања|31]]</small> |- | Април |<small>[[1. април#Празници и дани сећања|1]] [[2. април#Празници и дани сећања|2]] [[3. април#Празници и дани сећања|3]] [[4. април#Празници и дани сећања|4]] [[5. април#Празници и дани сећања|5]] [[6. април#Празници и дани сећања|6]] [[7. април#Празници и дани сећања|7]] [[8. април#Празници и дани сећања|8]] [[9. април#Празници и дани сећања|9]] [[10. април#Празници и дани сећања|10]] [[11. април#Празници и дани сећања|11]] [[12. април#Празници и дани сећања|12]] [[13. април#Празници и дани сећања|13]] [[14. април#Празници и дани сећања|14]] [[15. април#Празници и дани сећања|15]] [[16. април#Празници и дани сећања|16]] [[17. април#Празници и дани сећања|17]] [[18. април#Празници и дани сећања|18]] [[19. април#Празници и дани сећања|19]] [[20. април#Празници и дани сећања|20]] [[21. април#Празници и дани сећања|21]] [[22. април#Празници и дани сећања|22]] [[23. април#Празници и дани сећања|23]] [[24. април#Празници и дани сећања|24]] [[25. април#Празници и дани сећања|25]] [[26. април#Празници и дани сећања|26]] [[27. април#Празници и дани сећања|27]] [[28. април#Празници и дани сећања|28]] [[29. април#Празници и дани сећања|29]] [[30. април#Празници и дани сећања|30]]</small> |- | Мај |<small>[[1. мај#Празници и дани сећања|1]] [[2. мај#Празници и дани сећања|2]] [[3. мај#Празници и дани сећања|3]] [[4. мај#Празници и дани сећања|4]] [[5. мај#Празници и дани сећања|5]] [[6. мај#Празници и дани сећања|6]] [[7. мај#Празници и дани сећања|7]] [[8. мај#Празници и дани сећања|8]] [[9. мај#Празници и дани сећања|9]] [[10. мај#Празници и дани сећања|10]] [[11. мај#Празници и дани сећања|11]] [[12. мај#Празници и дани сећања|12]] [[13. мај#Празници и дани сећања|13]] [[14. мај#Празници и дани сећања|14]] [[15. мај#Празници и дани сећања|15]] [[16. мај#Празници и дани сећања|16]] [[17. мај#Празници и дани сећања|17]] [[18. мај#Празници и дани сећања|18]] [[19. мај#Празници и дани сећања|19]] [[20. мај#Празници и дани сећања|20]] [[21. мај#Празници и дани сећања|21]] [[22. мај#Празници и дани сећања|22]] [[23. мај#Празници и дани сећања|23]] [[24. мај#Празници и дани сећања|24]] [[25. мај#Празници и дани сећања|25]] [[26. мај#Празници и дани сећања|26]] [[27. мај#Празници и дани сећања|27]] [[28. мај#Празници и дани сећања|28]] [[29. мај#Празници и дани сећања|29]] [[30. мај#Празници и дани сећања|30]] [[31. мај#Празници и дани сећања|31]]</small> |- | Јун |<small>[[1. јун#Празници и дани сећања|1]] [[2. јун#Празници и дани сећања|2]] [[3. јун#Празници и дани сећања|3]] [[4. јун#Празници и дани сећања|4]] [[5. јун#Празници и дани сећања|5]] [[6. јун#Празници и дани сећања|6]] [[7. јун#Празници и дани сећања|7]] [[8. јун#Празници и дани сећања|8]] [[9. јун#Празници и дани сећања|9]] [[10. јун#Празници и дани сећања|10]] [[11. јун#Празници и дани сећања|11]] [[12. јун#Празници и дани сећања|12]] [[13. јун#Празници и дани сећања|13]] [[14. јун#Празници и дани сећања|14]] [[15. јун#Празници и дани сећања|15]] [[16. јун#Празници и дани сећања|16]] [[17. јун#Празници и дани сећања|17]] [[18. јун#Празници и дани сећања|18]] [[19. јун#Празници и дани сећања|19]] [[20. јун#Празници и дани сећања|20]] [[21. јун#Празници и дани сећања|21]] [[22. јун#Празници и дани сећања|22]] [[23. јун#Празници и дани сећања|23]] [[24. јун#Празници и дани сећања|24]] [[25. јун#Празници и дани сећања|25]] [[26. јун#Празници и дани сећања|26]] [[27. јун#Празници и дани сећања|27]] [[28. јун#Празници и дани сећања|28]] [[29. јун#Празници и дани сећања|29]] [[30. јун#Празници и дани сећања|30]]</small> |- | Јул |<small>[[1. јул#Празници и дани сећања|1]] [[2. јул#Празници и дани сећања|2]] [[3. јул#Празници и дани сећања|3]] [[4. јул#Празници и дани сећања|4]] [[5. јул#Празници и дани сећања|5]] [[6. јул#Празници и дани сећања|6]] [[7. јул#Празници и дани сећања|7]] [[8. јул#Празници и дани сећања|8]] [[9. јул#Празници и дани сећања|9]] [[10. јул#Празници и дани сећања|10]] [[11. јул#Празници и дани сећања|11]] [[12. јул#Празници и дани сећања|12]] [[13. јул#Празници и дани сећања|13]] [[14. јул#Празници и дани сећања|14]] [[15. јул#Празници и дани сећања|15]] [[16. јул#Празници и дани сећања|16]] [[17. јул#Празници и дани сећања|17]] [[18. јул#Празници и дани сећања|18]] [[19. јул#Празници и дани сећања|19]] [[20. јул#Празници и дани сећања|20]] [[21. јул#Празници и дани сећања|21]] [[22. јул#Празници и дани сећања|22]] [[23. јул#Празници и дани сећања|23]] [[24. јул#Празници и дани сећања|24]] [[25. јул#Празници и дани сећања|25]] [[26. јул#Празници и дани сећања|26]] [[27. јул#Празници и дани сећања|27]] [[28. јул#Празници и дани сећања|28]] [[29. јул#Празници и дани сећања|29]] [[30. јул#Празници и дани сећања|30]] [[31. јул#Празници и дани сећања|31]]</small> |- | Август |<small> [[1. август#Празници и дани сећања|1]] [[2. август#Празници и дани сећања|2]] [[3. август#Празници и дани сећања|3]] [[4. август#Празници и дани сећања|4]] [[5. август#Празници и дани сећања|5]] [[6. август#Празници и дани сећања|6]] [[7. август#Празници и дани сећања|7]] [[8. август#Празници и дани сећања|8]] [[9. август#Празници и дани сећања|9]] [[10. август#Празници и дани сећања|10]] [[11. август#Празници и дани сећања|11]] [[12. август#Празници и дани сећања|12]] [[13. август#Празници и дани сећања|13]] [[14. август#Празници и дани сећања|14]] [[15. август#Празници и дани сећања|15]] [[16. август#Празници и дани сећања|16]] [[17. август#Празници и дани сећања|17]] [[18. август#Празници и дани сећања|18]] [[19. август#Празници и дани сећања|19]] [[20. август#Празници и дани сећања|20]] [[21. август#Празници и дани сећања|21]] [[22. август#Празници и дани сећања|22]] [[23. август#Празници и дани сећања|23]] [[24. август#Празници и дани сећања|24]] [[25. август#Празници и дани сећања|25]] [[26. август#Празници и дани сећања|26]] [[27. август#Празници и дани сећања|27]] [[28. август#Празници и дани сећања|28]] [[29. август#Празници и дани сећања|29]] [[30. август#Празници и дани сећања|30]] [[31. август#Празници и дани сећања|31]]</small> |} == Јануар (Богојављенски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.1. | (19.12.) |[[Датотека:Bonifatius.jpg|frameless|81x81px]] | Свети мученик [[Бонифатије Тарски|Бонифатије]]; [[Григорије Омиритски|Свети Григорије (Григентије), епископ омиритски]]; [[Бонифатије Милостиви|Свети Бонифатије Милостиви]], епископ ферентијски; [[Илија Муромец|Преподобни Илија Муромец]]; | |- | 2.1. | (20.12.) |[[Датотека:Hosios Loukas (south west chapel, south side) - Ignatios.jpg|frameless|117x117px]] | '''Свети [[Игњатије Богоносац]]'''; ''свети [[Данило II (архиепископ српски)|Данило Други, Архиепископ српски]]'' (Претпр. Рожд.); [[Јован Кронштатски|Свети Јован Кронштатски]]; | [[Игњатије Богоносац|Игњатијевдан]] |- | 3.1. | (21.12.) |[[Датотека:Juliana of Nicomedia.jpg|frameless|89x89px]] | Света мученица [[Јулијана Никомедијска|Јулијана]]; свети [[Петар Чудотворац|Петар Кијевски]]; [[Темистокле Мирски|Свети мученик Темистокле]]; Свети [[Прокопије Вјатски]]; Света [[Јулијана Вјаземска]]; [[Петар Чудотворац|Свети Петар Чудотворац]]; [[Прокопије Вјатски|Свети Прокопије Вјатски]] | |- | 4.1. | (22.12.) |[[Датотека:Saint Anastasia.jpg|frameless|92x92px]] | Света великомученица [[Анастасија Сремска|Анастасија]]; [[Теодотија Никејска|Света мученица Теодотија с три детета]]; Свети [[Хрисогон Никејски]]; | |- | 5.1. | (23.12.) |[[Датотека:SaintNaum.jpg|frameless|89x89px]] | Светих [[десет мученика на Криту|10 мученика Критских]]; '' преподобни [[Наум Охридски]]''; [[Нифонт Чудотворац|Свети Нифонт Чудотворац]]; Свети [[Хрисогон Солунски]]; Свети [[Теоктист Новгородски]]; [[Свети Схинон]]; Свети [[Павле Неокесаријски]]; Свети [[Давид Двински]] | [[Туциндан]] |- | 6.1. | (24.12.) |[[Датотека:Saint Eugenia.jpg|frameless|86x86px]] | Света преподобномученица [[Евгенија Римска|Евгенија]]; [[Никола Војвода|Преподобни Никола војвода]]; Свети [[Сосије и Теоклије]]; Свети [[Филип Александријски]]; [[Свети Кастул (24. децембар)|Свети Кастул]]; [[Света Васила]]; Свети [[Прот и Јакинт]]; Свети мученик [[Антиох Афродисије]] | [[Бадњи дан|Бадњидан]] |- | 7.1. | (25.12.) |[[Датотека:Duccio di Buoninsegna 002.jpg|frameless|66x66px]] | '''''[[Божић|Рождество Христово]]''''' | [[Божић]] |- | 8.1. | (26.12.) |[[Датотека:Sobor Bogorodici XVII.jpg|frameless|81x81px]] | '''''[[Сабор Пресвете Богородице]]'''''; [[Бекство у Египат|Спомен бекства у Мисир]]; [[Еварест Студит|Преподобни Еварест]]; [[Јевтимије Исповедник|Свети Јевтимије Исповедник]], епископ сардијски; [[Константин Синадски|Преподобни Константин Синадски]]; [[Праведни Јосиф]]; [[Давид|цар Давид]]; [[Jakov Pravedni|Јаков, брат Господњи]] | |- | 9.1. | (27.12.) |[[Датотека:Saint Stephen 11cent.jpg|frameless|96x96px]] | '''''Свети првомученик и архиђакон [[Стефан Првомученик|Стефан]]'''''; [[Теодор и Теофан Начертани|Преподобни мученик Теодор и Теофан Начертани]]; [[Тихон Никаноров|свети Тихон Никаноров]]; |[[Стефан Првомученик|Стефандан]] |- | 10.1. | (28.12.) |[[Датотека:Basus, Eusebius, Eutichius, and Basilides at Nicomedia (Menologion of Basil II).jpg|frameless|66x66px]] | Светих [[никомидијски мученици|20.000 мученика Никомидијских]]; [[Симон Мироточиви|Преподобни Симон Мироточиви]]; [[Домна Никомедијска|Света мученица Домна]]; [[Апостол Никанор|свети апостол Никанор]] | |- | 11.1. | (29.12.) |[[Датотека:Massacre of the Innocents - Capella dei Scrovegni - Padua 2016.jpg|frameless|66x66px]] | Светих [[покољ младенаца витлејемских|14.000 младенаца Витлејемских]]; [[Преподобни Маркел]], из Апамије Сиријске; [[Марко Гробар и Теофил Плачљиви|Преподобни Марко Гробар и Теофил Плачљиви]]; | |- | 12.1. | (30.12.) |[[Датотека:Anysia of Salonika.jpg|frameless|161x161px]] | Света мученица [[Анисија Солунска|Анисија]]; Преподобна [[Теодора Цариградска]]; [[Тимон Ђакон|Свети апостол Тимон]]; [[Теодора Цезарејска|Преподобна Теодора Кесаријска]]; [[Гедеон Светогорски|Преподобни мученик Гедеон]]; | |- | 13.1. | (31.12.) |[[Датотека:Melania of Rome.jpg|frameless|76x76px]] | [[Меланија Римљанка|Преподобна Меланија Римљанка]]; '' [[Доситеј Васић|Свети Доситеј Загребачки Исповедник]] ''; [[Праведни Јосиф|Свети праведни Јосиф, цар Давид и Јаков брат Господњи]]; [[Зотик Сиропитатељ|Преподобни мученик Зотик Сиропитатељ]]; [[Теофилакт Охридски|Блажени Теофилакт]], архиепископ охридски; | Оданије Рождества |- | 14.1. | (1.1.) |[[Датотека:Basil of Caesarea.jpg|frameless|75x75px]] | '''''[[Обрезање Исуса Христа|Обрезање Господње]]'''''; ''''' свети [[Василије Велики]] '''''; Свети [[Петар Пелопонески]] (Нова година) | [[Васиљевдан]] |- | 15.1. | (2.1.) |[[Датотека:Seraphim of Sarov.jpg|frameless|78x78px]] | Преподобни [[Серафим Саровски]]; свети [[Папа Силвестар I|Силвестар]]; [[Света Теодота]]; [[Свети Амон|Преподобни Амон]]; свети [[Козма I Цариградски]]; [[Свети Зорзије]]; Света [[Јулијана Лазаревска]] (Претпр. Богојављења); [[Павле Тивејски|свтеи Павле Тивејски]] | |- | 16.1. | (3.1.) |[[Датотека:Malachia.jpg|frameless|78x78px]] | Свети пророк [[Малахија]]; свети мученик [[Гордије Цезарејски|Гордије]]; [[Света Геновева]]; | |- | 17.1. | (4.1.) |[[Датотека:70Apostles.jpg|frameless|92x92px]] | [[Седамдесет апостола|Сабор 70 светих апостола]]; '' свети [[Јевстатије I Српски]]''; [[Евнух царице Кандакије]]; [[Онуфрије Хиландарац|Преподобномученик Онуфрије Хиландарац]]; свети [[Зосима Монах]]; свети [[Акакије Мирсинон]] | |- | 18.1. | (5.1.) |[[Датотека:Micah prophet.jpg|frameless|88x88px]] | Свети [[Теопемт и Теона|Свети Теопемт и Теона]]; [[Михеј|Свети пророк Михеј I]]; [[Синклитикија Александријска|Преподобна мати Синклитикија]]; [[Аполинарија Девица|Преподобна Аполинарија]]; [[Григорије Критски|Свети Григорије Критски]]; [[Свети Мина]] | [[Крстовдан]] |- | 19.1. | (6.1.) |[[Датотека:Bogojavlenie.jpg|frameless|83x83px]] | '''''[[Богојављење]]''''' | '''''[[Богојављење]]''''' |- | 20.1. | (7.1.) |[[Датотека:John the Baptist (15th c., Rublev museum) detail.jpg|frameless|87x87px]] | '''''[[Јован Крститељ|Сабор светог Јована Крститеља]]'''''; [[Атанасије Анталијски|Свети мученик Атанасије]]; [[Атанасије Анталијски|Свети Атанасије Анталијски]] | [[Јовањдан]]; |- | 21.1. | (8.1.) |[[Датотека:Saint Abo of Tiflis.jpg|frameless|72x72px]] | Св. муч. [[Јулијан и Василиса|Јулијан]] и [[Јулијан и Василиса|Василиса]]; пр. [[Георгије Хозевит]]; ''св. [[Григорије Охридски]]''; Свети [[Теофил Ђакон]]; [[Свети Картерије]]; [[Света Партена]]; [[Исидор Јурјевски|Свештеномученик Исидор]]; Свети [[Илија Пустињак]]; Свети [[Еладије Мирјанин]]; [[Свети Або]]; [[Григорије Печерски|свети Григорије Печерски]] | |- | 22.1. | (9.1.) |[[Датотека:Polyeuctus.jpg|frameless|78x78px]] | Свети мученик [[Полијевкт Мелитински|Полијевкт]]; свети [[Филип II Московски|Филип Московски]]; [[Георгије Хозевит|Преподобни Георгије Хозевит]]; [[Домника Цариградска|Света Домника]]; Свети Григорије, епископ охридски; [[Семеј (пророк)|свети пророк Семеј]] | |- | 23.1. | (10.1.) |[[Датотека:St. Gregory of Nyssa.jpg|frameless|75x75px]] | Свети [[Григорије Ниски]]; преподобни [[преподобни Дометијан|Дометијан]]; [[Свети Амон|Преподобни Амон]]; [[Маркијан Цариградски|Свети Маркијан]]; [[Теофан Затворник|свети Теофан Затворник]] | |- | 24.1. | (11.1.) |[[Датотека:Theodosius the Cenobiarch (mosaic in Nea Moni).jpg|frameless|67x67px]] | Преподобни [[Теодосије Антиохијски|Теодосије Велики]]; преподобни [[Михаил Клопски|Михаило]] | |- | 25.1. | (12.1.) |[[Датотека:Theodora of Alexandria (Menologion of Basil II).jpg|frameless|66x66px]] | Света мученица [[Татјана Римска|Татијана]]; [[млекопитателница|икона Млекопитатељица]]; [[Петар Авесаламит|Свети мученик Петар Авесаламит]]; [[Теодора Александријска|Преподобна Мати Теодора]]; | |- | 26.1. | (13.1.) |[[Датотека:Jacob Tomb, Nisibis.jpg|frameless|96x96px]] | Свети мученици [[Свети Ермил и Стратоник|Ермил]] и [[Свети Ермил и Стратоник|Стратоник]]; [[Јаков Нисибијски|Свети Јаков, епископ нисибијски]]; Преподобни [[Максим Капсокалива]];(Оданије Богојављења) | |- | 27.1. | (14.1.) |[[Датотека:Sveti Sava Kraljeva Crkva.jpg|frameless|88x88px]] | '''''[[Свети Сава]], први [[Архиепископија српска|архиепископ српски]]'''''; [[Свети оци синајски и раитски|Преподобни мученици Оци Синајски и Раитски]]; [[Свети Иларије]], епископ поатијски; [[Света Нина]], просветитељка Грузије; | [[Савиндан]] |- | 28.1. | (15.1.) |[[Датотека:Sv.Gavril Lesnovski.jpg|frameless|55x55px]] | Преподобни [[Павле Тивејски]]; ''Преподобни [[Гаврило Лесновски]]''; [[Јован Кушчник|Преподобни Јован Кушчник]]; [[Пансофије Александријски|Свети мученик Пансофије]]; | |- | 29.1. | (16.1.) |[[Датотека:Petersinai.jpg|frameless|99x99px]] | '''[[Свети Петар|Часне вериге Светог апостола Петра]]'''; ''преподобни [[Ромил Светогорски|Ромило Раванички]]''; [[Певсип, Елевсип, Малевсип и Леонила|Свети мученици Певсип, Елевсип, Малевсип и баба им Леонила]]; [[Дамаскин Габровски|Преподобни мученик Дамаскин Габровски]]; | [[Часне вериге]] |- | 30.1. | (17.1.) |[[Датотека:StAnthony.jpg|frameless|109x109px]] | Преподобни [[Антоније Велики]]; [[Теодосије I|Свети цар Теодосије Велики]]; [[Георгије Јањински|Свети мученик Георгије Нови, јањински]]; | |- | 31.1. | (18.1.) |[[Датотека:Ikone Athanasius von Alexandria.jpg|frameless|89x89px]] | '''Свети [[Атанасије Александријски|Атанасије Велики]]'''; Свети Максим, архиепископ влахозапланински; ''свети [[Максим Скопљанац|Максим, патријарх српски]] '' | ''[[Атанасије Велики|Атанасијевдан]]'' |} == Фебруар (Сретењски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.2. | (19.1.) |[[Датотека:Macarius the Great.jpg|frameless|91x91px]] | Преподобни [[Макарије Велики|Макарије Египатски]]; свети [[Марко Ефешки|Марко Ефески]]; [[Макарије Велики|Преподобни Макарије Велики]]; [[Арсеније Крфски|Свети Арсеније, епископ крфски]]; [[Теодор Новгородски|Блажени Теодор]]; Света мученица Евфрасија; Свети преподобни Мелетије Галисиот; Свети преподобни Антоније столпник; Свети преподобни Макарије печерски; Свети преподобни Козма Христостомат; | |- | 2.2. | (20.1.) |[[Датотека:Euthymius the Great.jpg|frameless|77x77px]] | Преподобни [[Јевтимије Велики]]; [[Енен, Нирен и Пен|Свети мученици Енен, Нирен и Пен]]; | |- | 3.2. | (21.1.) |[[Датотека:Maximus Confessor.jpg|frameless|77x77px]] | Преподобни [[Максим Исповедник]]; свети мученик [[Неофит Никејски|Неофит]]; [[Максим Грк|Блажени Максим Грк]]; [[Агнија Римска|Света мученица Агнија]]; [[Кандид Трапезундски|Свети мученици Кандид, Валеријан, Акила и Евгеније]] | |- | 4.2. | (22.1.) |[[Датотека:Saint Timothy.jpg|frameless|74x74px]] | Свети апостол [[Тимотеј Ефешки|Тимотеј]]; преподобни мученик [[Анастасије Персијски|Анастасије]] | |- | 5.2. | (23.1.) |[[Датотека:Clement of Ohrid, an icon from the second half of the 14th century (2).jpg|frameless|77x77px]] | Свети свештеномученик [[Климент Анкирски]]; [[Шести васељенски сабор]]; [[Павлин Нолски|Свети Павлин Милостиви]]; [[Теоктист Новгородски|свети Теоктист Новгородски]] | |- | 6.2. | (24.1.) |[[Датотека:Xenia of Rome.jpg|frameless|70x70px]] | Преподобна [[Ксенија Римска|Ксенија Римљанка]]; свети мученик [[Вавила Сицилијски|Вавила]]; [[Македоније Сиријски|Преподобни Македоније]]; [[Филон Кипарски|Преподобни Филон, епископ кипарски]]; [[Дионисије Олимпијски|Преподобни Дионисије Олимпијски, чудотворац]]; [[Анастасије Персијски|свети Анастасије Персијски]]; [[Ксенија Петроградска|света Ксенија Петроградска]] | |- | 7.2. | (25.1.) |[[Датотека:Sv Gr Bogoslov Simonopetra kr18v.jpg|frameless|83x83px]] | Свети [[Григорије Богослов]]; преподобни [[Публије Сиријски|Публије]]; [[Мар Појац|Преподобни Мар]]; [[Фелицита Римска|Свети мученици Фелицита и седам јој синова]]; | |- | 8.2. | (26.1.) |[[Датотека:Simeon Stylites stepping down.jpg|frameless|99x99px]] | Преподобни [[Ксенофонт и Марија|Ксенофонт]] и [[Ксенофонт и Марија|Марија]]; [[Симеон Столпник Старији|Преподобни Симеон Ветхи]]; [[Давид IV Грузијски|Свети Давид, цар грузијски]] (1089—1130); [[Јосиф Исповедник]]; [[Теодор Студит|свети Теодор Студит]] | |- | 9.2. | (27.1.) |[[Датотека:Johnchrysostom.jpg|frameless|78x78px]] | [[Јован Златоусти|Пренос моштију светог Јована Златоуста]]; [[Тит Војник|Преподобни Тит Печерски]]; | |- | 10.2. | (28.1.) |[[Датотека:Ephrem.jpg|frameless|88x88px]] | Преподобни [[Јефрем Сирин]]; преподобни [[Исак Сирин]]; [[Паладије Пустињак|Преподобни Паладије]], пустињак сиријски; [[Јефрем Печерски|Преподобни Јефрем Печерски]] (†1096. године); [[Теодосије Тотемски]] | |- | 11.2. | (29.1.) |[[Датотека:Ignatius of Antiochie, poss. by Johann Apakass (17th c., Pushkin museum).jpg|frameless|88x88px]] | Пренос моштију светог [[Игњатије Богоносац|Игњатија Богоносца]]; [[Роман, Јаков, Филотеј, Иперихије, Авив, Јулијан и Паригорије|Свети мученици Роман, Јаков, Филотеј, Иперихије, Авив, Јулијан и Паригорије]]; [[Лаврентије Печерски|Преподобни Лаврентије Печерски]]; | |- | 12.2. | (30.1.) |[[Датотека:MHS ojcowie ks Bazyli Wlk Jan Chryzostom Grzeg Wlk XVII Lipie p.jpg|frameless|74x74px]] | '''''[[Света три јерарха|Света Три Јерарха]]'''''; [[Иполит Римски|Свештеномученик Иполит]], епископ римски; [[Теофил Нови|Свети мученик Теофил Нови]]; [[Петар I Бугарски|Свети Петар, цар бугарски]]; |[[Света три јерарха|Три јерарха]]; [[Хрисија Римска|света Хрисија Римска]]; [[Зинон Постник|свети Зинон Постник]] |- | 13.2. | (31.1.) |[[Датотека:Cyrus and John.jpg|frameless|92x92px]] | Свети бесребреници [[Кир и Јован|Кир]] и [[Кир и Јован|Јован]]; [[Трифена|Света мученица Трифена]]; [[Никита Печерски|Преподобни Никита Печерски]]; | |- | 14.2. | (1.2.) |[[Датотека:Tryphon of Campsada.jpg|frameless|83x83px]] | '''Свети мученик [[Свети Трифун|Трифун]]'''; [[Перпетуа и Фелицита|Свети мученици Перпетуа, Фелицита, Сатир, и други с њима]]; [[Петар Галатијски|Преподобни Петар Галатијски]]; (Претпразништво Сретења) | [[Тривундан]] |- | 15.2. | (2.2.) |[[Датотека:Sretenie.jpg|frameless|83x83px]] | '''''[[Сретење Господње]]'''''; [[Јордан Трапезунтски|Свети новомученик Јордан]]; | [[Сретење Господње|Сретење]] |- | 16.2. | (3.2.) |[[Датотека:Yegorov-Simeon the Righteous.jpg|frameless|76x76px]] | [[Симеон Богопримац|Свети Симеон Богопримац]]; '''Свети [[Симеон Богопримац|Симеон]] и [[Симеон Богопримац|Ана]]'''; [[Адријан и Евула|Свети мученици Адријан и Евула]];''свети [[Јаков (архиепископ српски)|Јаков Архиепископ Српски]]''; [[Николај Јапански|Свети Николај Јапански]] | |- | 17.2. | (4.2.) |[[Датотека:Isidore of Pelusium.jpg|frameless|100x100px]] | Преподобни [[Исидор Пелусиот]]; преподобни [[Николај Исповедник|Николај исповедник]]; [[Јосиф Алепски|Свети новомученик Јосиф]]; | |- | 18.2. | (5.2.) |[[Датотека:Sebastiano del Piombo 001.jpg|frameless|55x55px]] | Света мученица [[Агата Сицилијска|Агатија]]; Свети [[Полиевкт Цариградски]]; [[Света Теодула|Света мученица Теодула]]; Свети [[Теодосије Черниговски]] | |- | 19.2. | (6.2.) |[[Датотека:Riza.jpg|frameless|84x84px]] | Свети [[Фотије I|Свети Фотије Цариградски]]; [[Вукол Смирнски|Свети Вукол Смирнски]]; [[Фауста Сремска]]; [[Доротеја Цезарејска]]; [[Варсонуфије и Јован|Преподобни Варсонуфије и Јован]]; [[Марта и Марија и брат им Ликарион|Свети мученици Марта и Марија и брат им Ликарион]]; Света [[Фауста Кизичка]] | |- | 20.2. | (7.2.) |[[Датотека:Parthenios of Lampsakos.jpg|frameless|76x76px]] | Свети [[Партеније Лампсакијски]]; [[Лука Јеладски|Преподобни Лука Јеладски]]; [[Мастридија Јерусалимска|Преподобна Мастридија]]; [[Хиљаду и три мученика у Никомедији|Хиљаду и три мученика у Никомидији]]; | |- | 21.2. | (8.2.) |[[Датотека:Teodor Stratilat.jpg|frameless|77x77px]] | Свети [[Теодор Стратилат]]; ''Свети [[Свети Сава II|Сава Други, Архиепископ српски]] ''; [[Захарија|Свети пророк Захарија]]; | |- | 22.2. | (9.2.) |[[Датотека:Sv Nikifor.jpg|frameless|73x73px]] | Свети мученик [[Нићифор Антиохијски|Никифор]]; [[Петар Дамаскин|Свештеномученик Петар Дамаскин]]; [[Инокентије Иркутски|свети Инокентије Иркутски]]; [[Патријарх московски Тихон]]; (Оданије Сретења) | |- | 23.2. | (10.2.) |[[Датотека:Haralambos.jpg|frameless|98x98px]] | '''Свети свештеномученик [[Харалампије]]'''; [[Прохор Лободник|Преподобни Прохор Лободник]]; | [[Свети Харалампије|Харалампијевдан]] |- | 24.2. | (11.2.) |[[Датотека:Sviashennomuchenik Vlasii.jpg|frameless|83x83px]] | Свети свештеномученик '''[[Свети Власије|Власије]]'''; [[Теодора (9. век)|Света Теодора]]; ''свети великомученик [[Ђорђе Кратовац]]''; [[Теодор Тирон|свети Теодор Тирон]] |[[Власовдан]] |- | 25.2. | (12.2.) |[[Датотека:StMeletiy.jpg|frameless|74x74px]] | Свети [[Мелетије Антиохијски]]; [[Алексије Московски|Свети Алексије, митрополит московски]]; [[Марија Монах|Преподобна Марија]]; [[Антоније I Цариградски|Свети Антоније, патријарх цариградски]]; [[Света Калија]]; | |- | 26.2. | (13.2.) |[[Датотека:Stefan Nemanja.jpg|frameless|84x84px]] | ''Свети [[Стефан Немања|Симеон Мироточиви]]''; [[Мартинијан Цезарејски|Преподобни Мартинијан]]; [[Зоа и Фотинија|Света Зоа и Фотонија]]; [[Патријарх Евлогије I Александријски|свети патријарх Евлогије I Александријски]] | |- | 27.2. | (14.2.) |[[Датотека:Auxentius, monk of Bithynia (Menologion of Basil II).jpeg|frameless|66x66px]] | Преподобни [[Аксентије Витинијски|Авксентије]]; [[Исакије Печерски|Преподобни Исакије]], затворник печерски; ''свети [[Ћирило Солунски|Кирил Словенски]] '' | |- | 28.2. | (15.2.) |[[Датотека:St.Onesimus.jpg|frameless|77x77px]] | Свети апостол [[Онисим]]; преподобни [[Евсевије Сиријски|Јевсевије Пустињак]]; [[Ефросинија Александријска|света Ефросинија Александријска]]; ; | |- | 29.2. | (16.2.) |[[Датотека:Saint Maruthas, Bishop of Martyropolis in Mesopotamia (Menologion of Basil II).jpeg|frameless|66x66px]] | [[Свети Памфил и Порфирије и осталих 12 мученика]]; [[Свети Памфил и Порфирије и осталих 12 мученика|Светих дванаест мученика]]; [[Марут Мартиропољски|Свети Марут]]; [[Роман Светогорски|Свети преподобномученик Роман]] | |} == Март (Благовештенски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.3. | (16.2.) |[[Датотека:Saint Maruthas, Bishop of Martyropolis in Mesopotamia (Menologion of Basil II).jpeg|frameless|66x66px]] | [[Свети Памфил и Порфирије и осталих 12 мученика]]; [[Марут Мартиропољски|Свети Марут]]; [[Роман Светогорски|Свети преподобномученик Роман]]; Свети мученици пострадали у Персији; Свети преподобни Марута; Свети мученици Порфирије, Селевкије, Јулијан, Теодул, Илија, Јеремија, Исаија, Самуил и остали; Свети преподобни Флавијан; | |- | 2.3. | (17.2.) |[[Датотека:Saint Theodore Tiro from Candia.jpg|frameless|110x110px]] | '''Свети великомученик [[Теодор Тирон]]'''; [[Теодосије Бугарин и Роман Ученик|Преподобни Теодосије Бугарин и Роман]], ученик Теодосијев; [[Света Маријамна]] (Марија); ; | |- | 3.3. | (18.2.) |[[Датотека:Greatleoone.jpg|frameless|70x70px]] | Свети [[Папа Лав I|Лав Римски]]; свети [[Флавијан Цариградски]]; [[Агапит Синадски|свети Агапит Синадски]]; | |- | 4.3. | (19.2.) | | Свети апостоли [[Филимон и Апфија|Архип]], [[Филимон и Апфија|Филимон]] и [[Филимон и Апфија|Апфија]]; [[Доситеј Палестински|Преподобни Доситеј]]; [[Григорије Палама|свети Григорије Палама]] | |- | 5.3. | (20.2.) |[[Датотека:Leo of Catania.jpg|frameless|80x80px]] | Свети [[Лав Катански]]; [[Садок Персијски|Свети свештеномученик Садок]]; [[Папа Агатије|свети Агатије римски]]; | |- | 6.3. | (21.2.) |[[Датотека:Eustace of Antioch.jpg|frameless|80x80px]] | Преподобни [[Тимотеј Символски|Тимотеј]]; Свети [[Јевстатије Антиохијски]]; [[Захарија Јерусалимски|Свети Захарија, патријарх јерусалимски]]; [[Јован III Схоластик|Свети Јован III Схоластик]], патријарх цариградски; [[Георгије Амастридски|свети Георгије Амастридски]] | |- | 7.3. | (22.2.) |[[Датотека:StMaurice2.jpg|frameless|80x80px]] | Свети [[многи мученици у Евгенији|мученици у Евгенији]]; [[Свети Маврикије|Свети мученик Маврикије и седамдесет војника]]; [[Таласије и Лимније|Преподобни Таласије и Лимније]]; [[Папије Јерапољски|Свети Папије Јерапољски]] | |- | 8.3. | (23.2.) |[[Датотека:Polycarp.jpg|frameless|78x78px]] | Свети свештеномученик [[Поликарп]] Смирнски; [[Дамјан Светогорски|Преподобни Дамјан]]; [[Света Горгонија]]; [[Матрона Московска|света Матрона Московска]]; | |- | 9.3. | (24.2.) |[[Датотека:Obretenie glavi01.jpg|frameless|86x86px]] | '''[[Обретење главе Светог Јована Крститеља|Прво и друго обретење главе светог Јована Крститеља]]'''; [[Еразмо Печерски|Преподобни Еразмо, инок печерски]] | [[Крстовдан]] |- | 10.3. | (25.2.) |[[Датотека:Patriarch Tarasios.jpg|frameless|91x91px]] | Свети [[Тарасије Цариградски]]; [[Пафнутије Кефалас|Преподобни Пафнутије Кефалас]] | |- | 11.3. | (26.2.) |[[Датотека:Порфирий Газский.jpg|frameless|110x110px]] | Свети [[Порфирије Гаски|Порфирије епископ Гаски]]; [[Јован Калфа|Свети мученик Јован Калфа]]; | |- | 12.3. | (27.2.) |[[Датотека:Порфирий Газский.jpg|frameless|110x110px]] | Преподобни [[Прокопије Декаполит]]; преподобни [[Талалеј Сиријски|Талалеј]]; [[Тит Војник|Преподобни Тит Печерски]]; [[Стефан Цариградски|Преподобни Стефан]]; [[Јулијан Подагрик|Свети мученик Јулијан Подагрик]] | |- | 13.3. | (28.2.) |[[Датотека:St vasily ispovednik icon.JPG|frameless|72x72px]] | Свети [[Василије Исповедник|Василије исповедник]]; преподобни [[Јован Касијан]]; [[Протерије Александријски|Свештеномученик Протерије, патријарх александријски]]; [[Нестор Магидијски|Свештеномученик Нестор, епископ магидијски]]; [[Николај Салос Псковски|Свети блажени Николај, јуродиви псковски]]; | |- | 14.3. | (1.3.) |[[Датотека:Eudokia of Heliopolis.jpg|frameless|70x70px]] | Преподобномученица [[Евдокија Илиопољска|Евдокија]]; [[Агапије Ватопедски|Преподобни Агапије]]; [[Антонина Никејска|Света мученица Антонина]] | |- | 15.3. | (2.3.) |[[Датотека:Teodotkirinejski.jpg|frameless|70x70px]] | Свети свештеномученик [[Теодот Киринијски|Теодот Киринејски]]; [[Троадије Неокесаријски|Свети мученик Троадије]]; [[Четири стотине и четрдесет мученика]]; [[Агатон Скитски|Преподобни Агатон]]; [[Евталија Сицилијанска|Света мученица Евталија]]; [[Арсеније Тверски|преподобни Арсеније Тверски]] | |- | 16.3. | (3.3.) |[[Датотека:Evtropije kleonik vasilisk.jpg|frameless|74x74px]] | Свети мученици [[Евтропије, Клеоник и Василиск|Евтропије]], [[Евтропије, Клеоник и Василиск|Клеоник]] и [[Евтропије, Клеоник и Василиск|Василиск]]; [[Пијамука Мисирска|Света Пијамука Мисирска]]; [[Непозната девојка из Александрије|Непозната девојка из богате куће у Александрији]]; | |- | 17.3. | (4.3.) |[[Датотека:Gerasimus of Jordan.jpg|frameless|67x67px]] | Преподобни [[Герасим Јордански]]; [[Павле и Јулијана|Свети мученици Павле и Јулијана]]; [[Јаков Посник|Свети Јаков Посник]]; [[Герасим Вологодски|свети Герасим Вологодски]]; [[Данил Московски]]; | |- | 18.3. | (5.3.) |[[Датотека:Konon1.jpg|frameless|74x74px]] | [[Свети мученик Конон]]; Преподобни [[Марко Подвижник]]; [[Конон Баштован|Свети мученик Конон Баштован]]; [[Исихије Посник|Преподобни Исихије Посник]]; [[Адријан Пошехонски|свети Адријан Пошехонски]] | |- | 19.3. | (6.3.) |[[Датотека:Siege of Amorium.jpg|frameless|66x66px]] | Света [[четрдесетдва мученика из Амореје|42 мученика Аморејска]]; [[Блажени Јов]]; [[Конон отац и Конон син|Свети мученици Конон отац и Конон син]]; [[Јелена (мајка Константина Великог)|света Јелена, мајка Константина Великог]]; | |- | 20.3. | (7.3.) | | Светих [[седам свештеномученика Херсонских]]; [[Емилијан Римски|Преподобни Емилијан]]; [[Павле Препрости|свети Павле Препрости]] | |- | 21.3. | (8.3.) |[[Датотека:Teofilakt1.jpg|frameless|86x86px]] | Свети [[Теофилакт Никомидијски|Теофилакт Исповедник]]; [[Теодорит Антиохијски|Свети свештеномученик Теодорит]]; [[Лазар Мурмански|преподобни Лазар Мурмански]]; [[Јерма Филипопољски|свети Јерма Филипопољски]] | |- | 22.3. | (9.3.) |[[Датотека:FortyMartyrsofSebaste.JPG|frameless|92x92px]] | '''Светих [[четрдесет мученика у Севастеји|40 мученика Севастијских]]'''; [[Кесарије Назијански|свети Кесарије Назијански]] | [[Младенци]] |- | 23.3. | (10.3.) |[[Датотека:Kodrat.jpg|frameless|83x83px]] | Свети мученик [[Кодрат Коринтски]]; [[Кодрат Никомидијски|Свети мученик Кодрат Никомидијски]]; [[Анастасија Патриција|Преподобна матер Анастасија]] | |- | 24.3. | (11.3.) |[[Датотека:Sophronius of Jerusalem.jpg|frameless|104x104px]] | Свети [[Софроније Јерусалимски]]; [[Пионије Смирнски|Свети мученици Пионије и други с њим]]; [[Георгије Синаит|Преподобни Георгије Синаит]]; | |- | 25.3. | (12.3.) |[[Датотека:Symeon the New Theologian.jpg|frameless|90x90px]] | Преподобни [[Симеон Нови Богослов]]; Свети [[Папа Гргур I|Григорије Двојеслов]]; [[Теофан Исповедник|Преподобни Теофан Исповедник]]; [[Финеас|пророк Финеас]]; [[Марија Египћанка|света Марија Египћанка]] | |- | 26.3. | (13.3.) |[[Датотека:Chludov Nikephoros I of Constantinople.jpg|frameless|80x80px]] | Пренос моштију светог [[Нићифор I Цариградски|Никифора Цариградског]]; [[Христина Персијанка|Света мученица Христина Персијанка]]; [[Публије Атински|Свештеномученик Публије]] | |- | 27.3. | (14.3.) |[[Датотека:Benedict of Nursia.jpg|frameless|82x82px]] | Преподобни [[Бенедикт Нурсијски]]; [[Евсхимон Лампсакијски|Свети Евсхимон, епископ лампсакијски]]; [[Теогност Кијевски|Свети Теогност, митрополит кијевски]] | |- | 28.3. | (15.3.) |[[Датотека:Agapije1.jpg|frameless|84x84px]] | Свети мученик [[Агапије]] и други; [[Александар Сидски|Свети мученик Александар]]; [[Никандар Мисирац|Свети мученик Никандар Мисирац]] | |- | 29.3. | (16.3.) |[[Датотека:St. Aristobulus of Britain.jpg|frameless|79x79px]] | Свети апостол [[Аристовул Британски|Аристовуд]]; свети мученик [[Савин Мисирац|Савин]]; [[Трофин и Тал|Свештеномученик Трофин и Тал]]; [[Папа Александар I|свети Александар римски]]; [[Јулијан Тарсанин|свети Јулијан Тарсанин]]; [[Христодул Патмоски|свети Христодул Патмоски]] | |- | 30.3. | (17.3.) |[[Датотека:Alexii.jpg|frameless|84x84px]] | '''Свети [[Алексије Римски|Алексије Човек Божји]]'''; [[Марин Војник|Свети мученик Марин]]; [[Свети Патрик]]; [[Макарије Каљазински|Свети Макарије Каљазински]] | |- | 31.3. | (18.3.) |[[Датотека:Saint Cyril of Jerusalem.jpg|frameless|66x66px]] | Свети [[Кирил Јерусалимски]]; [[Анин Чудотворац|Анин чудотворац]] | |} == Април (Ђурђевски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.4. | (19.3.) |[[Датотека:Chrysanthusdaria.jpg|frameless|66x66px]] | Свети мученици [[Хрисант и Дарија|Хрисант]], [[Хрисант и Дарија|Дарија]] и други; [[Свети мученик Панхарије]]; Свети мученици Клавдије трибун, његова супруга Иларија и деца Мавр и Јасон; Свети мученици Диодор презвитер и Маријан ђакон; Свети новомученик Димитрије Торнарас; Света преподобна Васа печерска или псовска; Свети преподобни Инокентије; [[Свети мученик Никола Караман|Свети новомученик Никола Караман]] | |- | 2.4. | (20.3.) |[[Датотека:St Photina.jpg|frameless|75x75px]] | [[Јован Јерусалимски|Преподобни оци поубијани у манастиру Светог Саве Освећеног]]; [[Фотина Самарићанка|Света мученица Фотина]]; [[Александра Амисијска|света Александра Амисијска]] | |- | 3.4. | (21.3.) |[[Датотека:Jakovispovednik.jpg|frameless|78x78px]] | Преподобни [[Јаков Катанијски|Јаков Исповедник]]; [[Кирил Катански|Преподобни Кирил, епископ катански, у Сицилији]]; [[Тома I Цариградски|Свети Тома, патријарх цариградски]]; [[Серапион Тмуишки|Преподобни Серапион]] | |- | 4.4. | (22.3.) |[[Датотека:Vasilijeankirski1.jpg|frameless|151x151px]] | Свештеномученик [[Василије Анкирски (свештеномученик)|Василије Анкирски]]; [[Света Дросида]]; [[Јевтимије Атоски|Преподобномученик Јевтимије]]; [[Исакије Далматски|свети Исакије Далматски]]; | |- | 5.4. | (23.3.) |[[Датотека:Никон Сицилийский.jpg|frameless|66x66px]] | Преподобномученик [[Никон Напуљски|Никон]] и други; [[Никон Печерски|Преподобни Никон Печерски]]; | |- | 6.4. | (24.3.) | [[Датотека:Jakovispovednik.jpg|frameless|66x66px]] | Преподобни [[Захарија Мисирски|Захарије]] (Претпразништво Благовести); [[Артемон Селевкијски|Свети Артемон, епископ селевкијски]]; [[Јаков Катанијски|Преподобни Јаков Исповедник]]; [[Партеније IV Цариградски|Свештеномученик Партеније, патријарх цариградски]]; [[Спомен чуда у Печерском манастиру]] | |- | 7.4. | (25.3.) |[[Датотека:Ohrid annunciation icon.jpg|frameless|89x89px]] | '''''[[Благовести]]'''''; [[Пелагија, Теодосија и Дула|Свети мученици Пелагија, Теодосија и Дула]] | [[Благовести]] |- | 8.4. | (26.3.) |[[Датотека:Goldenlocks.jpg|frameless|84x84px]] | '''[[гаврило|Сабор светог архангела Гаврила]]'''; [[Иринеј Сремски|Свештеномученик Иринеј епископ сремски]]; [[Малх Халкидски|Преподобни Малх]]; [[Василије Нови|Преподобни Василије Нови]] (Оданије Благовести) |[[Архангел Гаврило|Гавриловдан]] |- | 9.4. | (27.3.) |[[Датотека:Santa madronaRetaule.jpg|frameless|66x66px]] | Преподобна [[Матрона Солунска]]; [[Јован Прозорљиви|Преподобни Јован Прозорљиви]]; [[Пафнутије Исповедник|Преподобни Пафнутије Исповедник]]; [[Света Лидија]] | |- | 10.4. | (28.3.) |[[Датотека:Prep Evstratij.jpg|frameless|76x76px]] | Преподобни [[Иларион Исповедник]]; [[Евстратије Печерски|Преподобни мученик Евстратије Печерски]]; [[Исихије Јерусалимски|Преподобни Исихије Јерусалимски]]; [[Свети мученик Бојан]], кнез бугарски; Чудесан догађај са Таксиотом, војником, из Картагине | |- | 11.4. | (29.3.) | | Преподобни [[Марко Аретуски]]; Преподобни [[Дијадох Фотијски]]; [[Јован Прозорљиви|Преподобни Јован пустињак]]; | |- | 12.4. | (30.3.) |[[Датотека:Lestvichnik.jpg|frameless|78x78px]] | Свети [[Јован Лествичник]]; [[Спомен на монаха]], који радосно умре; [[Јован Ћутљиви|свети Јован Ћутљиви]]; [[Апостол Состен|свети апостоли Состен]], [[Аполос]], [[Епафродит]] и др; | |- | 13.4. | (31.3.) |[[Датотека:Hypatius of Gangra.jpg|frameless|79x79px]] | Свештеномученик [[Ипатије Гангријски]]; [[Јона Московски|Свети Јона, митрополит московски]]; [[Свештеномученик Авда]], епископ града Сузе; [[Преподобни Аполоније]] | |- | 14.4. | (1.4.) |[[Датотека:St. Mary of Egypt.jpg|frameless|81x81px]] | Преподобна [[Марија Египћанка]]; [[Мелитон Сардски|Свети Мелитон епископ сардијски, у Малој Азији]]; [[Прокопије Чех|Преподобни Прокопије Чех]] | |- | 15.4. | (2.4.) |[[Датотека:Titcudotvorac.jpg|frameless|83x83px]] | Преподобни [[Тит Чудотворац]]; [[Амфијан и Едесије|Свети мученици Амфијан и Едесије]] | |- | 16.4. | (3.4.) |[[Датотека:Nicetas of Chalcedon.jpg|frameless|79x79px]] | Преподобни [[Никита Исповедник]]; [[Павле Невољник|Свети Павле Невољник]]; [[Улпијан Тирски|Свети мученик Улпијан]]; | |- | 17.4. | (4.4.) |[[Датотека:Joseph the Hymnographer.jpg|frameless|80x80px]] | Преподобни [[Јосиф Песмописац|Јосиф Химнограф]]; [[Света мученица Фервута]] и њена сестра удова и њихова робиња; Преподобни Зосим; [[Никита Исповедник|Преподобни мученик Никита]]; [[Јаков Галички|Преподобни Јаков Галички]] | |- | 18.4. | (5.4.) |[[Датотека:Patriarch Job of Moscow.jpg|безоквира|76x76пискел]] | Свети мученици [[Агатопод и Теодул|Агатопод]] и [[Агатопод и Теодул|Теодул]]; [[Марко Трачески|Преподобни Марко Трачески]]; [[Патријарх московски Јов]]; [[Теодора Солунска|света Теодора Солунска]]; | |- | 19.4. | (6.4.) |[[Датотека:Eutychius of Constantinople.jpg|frameless|84x84px]] | Свети [[Евтихије Цариградски]]; [[Стодвадесет мученика Персијских|Светих стодвадесет мученика пострадалих у Персији]]; [[Методије Солунски|свети Методије Солунски]]; | |- | 20.4. | (7.4.) | [[Датотека:Georgijemiletinski.jpg|frameless|86x86px]] | Преподобни [[Георгије Митиленски]]; [[Георгије Митиленски|Свети Георгије исповедник]]; [[Нил Сорски|Преподобни Нил Сорски]]; [[Калиопије Киликијски|Свети мученик Калиопије]]; [[Данило Перејаславски|Преподобни Данило Перејаславски]]; [[Григорије Синаит|Преподобни Григорије Синаит]]; [[Серапион Синдонит]]; | |- | 21.4. | (8.4.) |[[Датотека:Herodion of Patras and Archangel Selaphiel (1840, Russia).jpg|безоквира|75x75пискел]] | Свети апостоли [[Иродион Патраски|Иродион]], [[Апостол Агав|Агав]], [[Руф Тебански|Руф]], [[Јерма Филипопољски|Хермес]] и други; [[Нифонт Новгородски|Свети Нифонт, епископ Новгородски]]; [[Папа Целестин I|Свети Келестин папа Римски]] | |- | 22.4. | (9.4.) |[[Датотека:Vadim.jpg|frameless|70x70px]] | Свети мученик [[Евпсихије Цезарејски|Евпсихије]]; [[Вадим|Преподобни мученик Вадим]] | |- | 23.4. | (10.4.) | | [[Свети мученик Терентије, Африкан, Максим, Помпије и осталих 36 с њима]]; [[Светих 6000 мученика у Грузији]]; | |- | 24.4. | (11.4.) |[[Датотека:St Antipas Icon Sinai 13th century.jpg|frameless|71x71px]] | Свештеномученик [[Антипа Пергамски|Антипа]], Свети мученици [[Прокес и Мартинијан|Прокес]] и [[Прокес и Мартинијан|Мартинијан]] | |- | 25.4. | (12.4.) |[[Датотека:St vasily ispovednik icon.JPG|frameless|72x72px]] | Преподобни [[Василије Исповедник]]; [[Исаак Сирин II|Преподобни Исаак Сирин II]]; [[Акакије Атонски|Преподобни Акакије]]; [[Атанасија Егинска|Преподобни Атанасија Егинска]]; [[Зенон Веронски]]; | |- | 26.4. | (13.4.) |[[Датотека:Artemon.jpg|frameless|71x71px]] | Свештеномученик [[Артемон]] Лаодикијски; [[Апостол Крискент|Свети мученик Крискент]]; [[Томаида Александријска|Света мученица Томаида]] | |- | 27.4. | (14.4.) |[[Датотека:Vilenskie mucheniki.jpg|frameless|73x73px]] | Свети [[Папа Мартин I|Мартин Исповедник]]; [[Антоније, Јован и Евстатије|Свети мученици Антоније, Јован и Евстатије]]; [[Ардалион Глумац|Свети мученик Ардалион Глумац]] | |- | 28.4. | (15.4.) |[[Датотека:Torpes of Pisa.jpg|frameless|81x81px]] | Свети апостоли [[Аристарх, Пуд и Трофим|Аристарх]], [[Аристарх, Пуд и Трофим|Пуд]] и [[Аристарх, Пуд и Трофим|Трофим]]; [[Сава Готски|Свети мученик Сава Готски]]; [[Василиса и Анастасија|Свете мученице Василиса и Анастасија]] | |- | 29.4. | (16.4.) |[[Датотека:Agape, Chionia, and Irene.jpg|frameless|81x81px]] | Свете мученије [[Агапија, Хионија и Ирина|Агапија]], [[Агапија, Хионија и Ирина|Хионија]] и [[Агапија, Хионија и Ирина|Ирина]]; [[Леонид са седам мученица|Свети мученици Леонид и с њим мученици]] | |- | 30.4. | (17.4.) |[[Датотека:Simeon Barsabae.jpg|frameless|70x70px]] | Преподобни [[Симеон Персијски]]; [[Акакије Мелитински|Свети Акакије, епископ мелитински]]; [[Папа Агапит I|Свети Агапит, папа римски]]; [[Саватије и Зосим|Преподобни Саватије и Зосим]]; Свети [[Макарије Коринтски]] | |} == Мај (Царски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.5. | (18.4.) | | Преподобни [[Јован Декаполит|Јован]]; [[Јован Јањински|Свети мученик Јован Нови Јањински]]; [[Виктор, Зотик, Зинон, Акиндин и Северијан|Свети мученици Виктор, Зотик, Зинон, Акиндин и Северијан]]; Свети преподобни Козма, епископ Халкидонски; Свети преподобни Авксентије; Свети преподобни Јевтимије; Свети новомученик Јован Кулик; | |- | 2.5. | (19.4.) |[[Датотека:0419tryphonconstantinople-partial.jpg|frameless|86x86px]] | Преподобни [[Јован Ветхопешчерник|Јован Ветхопештерник]]; [[Христофор, Теона и Антонин|Свети мученици Христофор, Теона и Антонин]]; [[Трифун Цариградски|Свети Трифун патријарх Цариградски]]; [[Агатангел Смирнски|Преподобни мученик Агатангел]]; [[Симеон Боси|Преподобни Симеон Боси]] | |- | 3.5. | (20.4.) |[[Датотека:Theodore Trichinas.jpg|frameless|74x74px]] | Преподобни [[Теодор Трихина]]; ''преподобни [[Јован Урош|Јоасаф Српски]] ''; ''свети [[Николај Велимировић|Николај Жички]]''; [[Анастасије Синајски|Преподобни Анастасије Синајски]]; [[Анастасије Синаит|Блажени Анастасије Синаит, патријарх антиохијски]]; [[Григорије Антиохијски|Блажени Григорије патријарх антиохијски]]; [[Захеј|Свети апостол Закхеј]]; [[Атанасије Метеорит|Преподобни Атанасије Метеорит]] | |- | 4.5. | (21.4.) |[[Датотека:Saint Januarius.jpg|frameless|77x77px]] | Свети свештеномученик [[Јануарије]]; [[Теодор од Перге|Свети мученик Теодор, и други с њим]] | |- | 5.5. | (22.4.) |[[Датотека:St Theodore the Sykeote.jpg|frameless|86x86px]] | Преподобни [[Теодор Сикеот]]; ''[[платон Бањалучки|свети свештеномученик Платон Бањалучки]]''; [[Леонид Александријски|Свети мученик Леонид Александријски]]; [[Виталије од Газе|Преподобни монах Виталије]] | |- | 6.5. | (23.4.) |[[Датотека:Icon8.jpg|frameless|100x100px]] | '''''Свети великомученик [[Свети Георгије|Георгије]]'''''; [[Лазар Нови|Свети мученик Лазар Нови]] | [[Ђурђевдан]] |- | 7.5. | (24.4.) |[[Датотека:Sabbas Stratelates.jpg|frameless|86x86px]] | Свети мученик [[Сава Стратилат]]; ''Свети [[Сава II Бранковић|Сава Ердељски]] ''; ''свети свештеномученик [[Бранко Добросављевић]] ''; [[Јелисавета Чудотворка|Преподобна Јелисавета]]; [[Евсевије, Неон, Леонтије и Лонгин|Свети мученици Евсевије, Неон, Леонтије и Лонгин]]; [[Свети мученици Пасикрат и Валентин]]; [[Тома Јуродиви|Преподобни Тома Јуродиви]]; [[Лука и Никола (новомученици)|Новомученици Лука и Никола]]; | |- | 8.5. | (25.4.) |[[Датотека:StMarkcoptic.jpg|frameless|87x87px]] | '''Свети апостол и јеванђелист [[Марко Јеванђелиста|Марко]]'''; [[Анијан Александријски|Свети Анијан, други епископ александријски]] | [[Марковдан]] |- | 9.5. | (26.4.) |[[Датотека:Vasilijeamasijski.jpg|frameless|107x107px]] | Свештеномученик [[Василије Амасијски]]; [[Јоаникије Девички|Свети Јанићије Девички]]; [[Стефан Пермски|Свети Стефан, епископ пермски]] | |- | 10.5. | (27.4.) |[[Датотека:Spaljivanje svetog save.jpg|frameless|66x66px]] | ''[[Спаљивање моштију светог Саве|Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару]]''; [[Симеон Јерусалимски|Свети апостол Симеон]]; [[Стефан Владимирски|Преподобни Стефан, епископ владимирски]]; [[Јован Исповедник|Преподобни Јован Исповедник]] | |- | 11.5. | (28.4.) | | Свети апостоли [[Јасон и Сосипатер|Јасон]] и [[Јасон и Сосипатер|Сосипатр]]; [[Максим, Дада и Квинтилијан|Свети мученици Максим, Дада и Квинтилијан]]; [[Тибал Панонски|Свети мученик Тибал]] | |- | 12.5. | (29.4.) |[[Датотека:Saint Basil of Ostrog.jpg|frameless|94x94px]] | '''''Свети [[Василије Острошки]] Чудотворац'''''; [[Светих девет мученика у Кизику]]; [[Мемнон Чудотворац|Преподобни Мемнон чудотворац]] | |- | 13.5. | (30.4.) |[[Датотека:Jakobus Fresko exterior Cathedral Le Puy en Velay.jpg|frameless|66x66px]] | '''[[Јаков Заведејев|Свети апостол Јаков Зеведејев]]'''; [[Донат Евријски|Свети Донат]]; [[Аргира Бруска|Света мученица Аргира]] | [[Свети апостол Јаков|Јаковдан]] |- | 14.5. | (1.5.) |[[Датотека:Michelangelo Buonarroti 027 detalle.jpg|frameless|80x80px]] | '''Свети пророк [[Јеремија (пророк)|Јеремија]]; '''[[Акакије Папучар|Преподобни мученик Акакије Папучар]]; [[Пафнутије Боровски|Преподобни Пафнутије Боровски]] | [[Јеремијин дан]] |- | 15.5. | (2.5.) |[[Датотека:Ikone Athanasius von Alexandria.jpg|frameless|74x74px]] | Свети [[Атанасије Александријски|Атанасије Велики]]; Свети [[Михаил Синадски]]; [[Еспер, Зоа, Киријак и Теодул|Свети мученици Еспер, Зоа, Киријак и Теодул]]; [[Борис и Глеб|Свети мученици Борис и Гљеб]]; [[Михаил Црноризац|Свети Михаил Црноризац]]; [[Борис I|Свети Михаил (Борис), цар Бугарски]] | |- | 16.5. | (3.5.) |[[Датотека:Feodosij Pecherskij.jpg|frameless|80x80px]] | Свети мученици [[Тимотије и Мавра|Тимотеј]] и [[Тимотије и Мавра|Мавра]]; [[Теодосије Печерски|Преподобни Теодосије Кијево-Печерски]] | |- | 17.5. | (4.5.) |[[Датотека:Pelagia of Tarsus.jpg|frameless|93x93px]] | Света мученица [[Пелагија Тарска|Пелагија Тарсијска]]; [[Силуан Гаски|Свештеномученик Силуан, епископ гаски]]; [[Нићифор Атоски|Преподобни Никифор]] | |- | 18.5. | (5.5.) |[[Датотека:Irene of Thessaloniki.jpg|frameless|83x83px]] | Света великомученица [[Света Ирина|Ирина]]; [[Мартин и Ираклије|Свети Мартин и Ираклије]] | |- | 19.5. | (6.5.) |[[Датотека:Job Blagoveshenskiy sobor.jpg|frameless|73x73px]] | Праведни [[Јов]]; ''[[Пренос моштију Светог Саве Српског|Пренос моштију светог Саве Српског]]''; [[Варвар Војник|Свети мученик Варвар]]; [[Варвар Разбојник|Свети Варвар разбојник]] | |- | 20.5. | (7.5.) |[[Датотека:Agathius-Acacius-Acacio-martyrdom.jpg|frameless|71x71px]] | [[Спомен појаве часног крста у Јерусалиму|Појава часног Крста у Јерусалиму]]; [[Акакије Кападокијски|Свети мученик Акакије]]; [[Свети оци грузијски|Преподобни оци грузијски]] | |- | 21.5. | (8.5.) |[[Датотека:Ritzos Andreas - St John the Theologian writing his Revelations on an open scroll - Google Art Project.jpg|frameless|76x76px]] | '''Свети апостол и јеванђелист [[Апостол Јован|Јован Богослов]]'''; [[Арсеније Велики|Преподобни Арсеније Велики]]; [[Емилија Цезарејска|Света Емилија]]; [[Арсеније Трудољубиви|Преподобни Арсеније Трудољубиви]] | |- | 22.5. | (9.5.) |[[Датотека:Sv Nikola.jpg|frameless|71x71px]] | '''Пренос моштију Светог оца [[Свети Никола|Николаја]]'''; [[Исаија|Свети пророк Исаија]]; [[Свети Христифор|Свети мученик Христифор]] | [[Пренос моштију Светог оца Николаја|Млади свети Никола]] |- | 23.5. | (10.5.) |[[Датотека:Icon 03066 Sv. apostol Simon.jpg|frameless|146x146px]] | Свети апостол [[Симон Зилот]]; Преподобна [[Исидора Јуродива]]; [[Алфеј, Филаделф и Кирин|Свети мученици Алфеј, Филаделф и Кирин]]; [[Тајса Мисирска|Блажена Тајса]] | |- | 24.5. | (11.5.) |[[Датотека:Cyril-methodius-small.jpg|frameless|73x73px]] | '''''Свети [[Ћирило и Методије|Ћирило]] и [[Ћирило и Методије|Методије]]'''''; ''свети [[Никодим I Пећки|Никодим Српски]] ''; [[Мокије|Свештеномученик Мокије]] | |- | 25.5. | (12.5.) |[[Датотека:Epiphanius-Kosovo.jpg|frameless|67x67px]] | Свети [[Епифаније Кипарски|Епифаније]]; свети [[Герман I Цариградски|Герман Цариградски]]; [[Панкратије Римски|Свети мученик Панкратије]] | |- | 26.5. | (13.5.) |[[Датотека:Saint Glyceria.jpg|frameless|72x72px]] | Света мученица [[Света Гликерија|Гликерија]]; [[Александар Сидски|Свети мученик Александар]]; [[Јован, Јевтимије, Георгије и Гаврил Иверски|Преподобни Јован, Јевтимије Георгије и Гаврил Иверски]]; [[Павсикакије Синадски]] | |- | 27.5. | (14.5.) |[[Датотека:Rostov saints.jpg|frameless|66x66px]] | Свети мученик [[Исидор Хиоски|Исидор]]; [[Свети мученик Максим]]; [[Серапион Синдонит|Преподобни Серапион Синдонит]]; [[Исидор Јуродиви|Блажени Исидор Јуродиви, Христа ради]] | |- | 28.5. | (15.5.) |[[Датотека:StPakhom.jpg|frameless|81x81px]] | Преподобни [[Пахомије]] Велики; свети [[Ахил Лариски|Ахилије]]; [[Силуан|Преподобни Силуан]] | |- | 29.5. | (16.5.) |[[Датотека:Theodore the Sanctified.JPG|frameless|66x66px]] | Преподобни [[Теодор Освештани|Теодор]]; свештеномученик [[Теодор Несторовић|Теодор Вршачки]]; мученик [[Старац Вукашин|Вукашин]]; [[Света Муза|Блажена девица Муза]]; [[Никола Мистик|Свети Никола Мистик, патријарх цариградски]]; [[Николај Мецовски|Свети новомученик Николај]]; [[Саваити|Преподобни мученици Саваити]]; | |- | 30.5. | (17.5.) |[[Датотека:Andronicus, Athanasius of Christianoupolis and Junia.jpg|frameless|86x86px]] | Свети апостол [[Андроник Панонски|Андроник]] и [[Јунија]]; [[Солохон|Свети мученик Солохон]]; [[Стефан I Цариградски|Свети Стефан (патријарх цариградски)]] | |- | 31.5. | (18.5.) |[[Датотека:Teodot Ankirski.jpg|frameless|77x77px]] | Свети мученик [[Теодот Анкирски]]; [[Петар, Дионисије, Андреј, Павле и Христина|Свети мученици Петар, Дионисије, Андреј, Павле и Христина]]; [[Ираклије, Павлин и Венедим|Свети мученици Ираклије, Павлин и Венедим]] | |} == Јун (Петровски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.6. | (19.5.) |[[Датотека:Facial Chronicle - b.17, p. 175.gif|frameless|81x81px]] | Свети свештеномученик [[Патрикије Бруски|Патрикије]]; [[Јован Готски|Свети Јован епископ готски]]; [[Јован Вологодски|Свети кнез Јован Вологодски]]; Свети мученик Колут Аколут; Свети преподобни [[Корнелије Комељски|Корнелије Комљенски]]; [[Сергије Шухтовски|Свети преподобни Сергије Шухтовски]]; Света мученица Киријака; Света мученица Теотимија; Свети мученик Филетер; Свети тринаест Кипарских монаха из манастира Кантаре; | |- | 2.6. | (20.5.) |[[Датотека:Св. Талалеј Брест.Jpg|frameless|66x66px]] | Свети мученик [[Талалеј]]; ''преподобни [[Стефан Пиперски]]''; [[Аскалон|Свети мученик Аскалон]]; [[Довмонт Псковски|Свети Довмонт, кнез Псковски]] | |- | 3.6. | (21.5.) |[[Датотека:Byzantinischer Mosaizist um 1000 002.jpg|frameless|71x71px]] | '''''Свети цар [[Константин Велики|Константин]] и царица [[Јелена (мајка цара Константина)|Јелена]]'''''; ''света [[Ана Неда|Јелена Дечанска]]''; [[Пахомије Патмоски|Преподобни мученик Пахомије]] | |- | 4.6. | (22.5.) |[[Датотека:JovanVladimirSlika.jpg|frameless|75x75px]] | ''Свети мученик [[Јован Владимир]], краљ Српски ''; [[Василиск Комански|Свети мученик Василиск]]; [[Други васељенски сабор]]; [[Мелхиседек|Свети праведни Мелхиседек, цар салимски]] | |- | 5.6. | (23.5.) |[[Датотека:EufrasinniaPolackaja.jpg|frameless|106x106px]] | Преподобни [[Михаил Синадски]]; [[Михаил Синадски|Свети Михаил, епископ синадски]]; [[Ефросинија Полоцка|Преподобна Ефросинија, кнегиња Полоцка]] | |- | 6.6. | (24.5.) |[[Датотека:Simeon Stylites the Younger.jpg|frameless|79x79px]] | Преподобни [[Симеон Дивногорац]]; [[Мелетије Стратилат|Свети мученици Мелетије стратилат и хиљаду двеста осамнаест војника са женама и децом]]; [[Никита Столпник|Преподобни Никита Столпник]] | |- | 7.6. | (25.5.) |[[Датотека:John the Baptist (15th c., Rublev museum) detail.jpg|frameless|72x72px]] | Треће обретење главе светог [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]]; [[Терапонт Кипарски|Свештеномученик Терапонт, епископ кипарски]]; [[Пасикрат, Валентион и Јулије|Свети мученици Пасикрат, Валентион, Јулије и други]] | |- | 8.6. | (26.5.) |[[Датотека:Carpus, bishop of Berroia.jpg|frameless|80x80px]] | Свети апостоли [[Карп Веријски|Карп]] и [[Алфеј]]; [[Јован Психаит|Преподобни Јован Психаит]]; [[Александар Солунски|Свети новомученик Александар Солунски]] | |- | 9.6. | (27.5.) |[[Датотека:David Garejeli (18th c. miniature).jpg|frameless|84x84px]] | Свети свештеномученик [[Терапонт Сардијски|Терапонт]]; [[Теодора и Дидим|Свети мученици Теодора и Дидим]]; [[Давид Гареџијски|Свети Давид Гареџијски]] | |- | 10.6. | (28.5.) |[[Датотека:Nicetas of Chalcedon.jpg|frameless|66x66px]] | Преподобни [[Никита Исповедник]]; [[Еликонида Солунска|Света мученица Еликонида]]; [[Игњатије Ростовски|Свети Игњатије, епископ ростовски]] | |- | 11.6. | (29.5.) |[[Датотека:St. Theodosia.jpg|frameless|87x87px]] | Преподобномученица [[Теодосија Тирска]]; [[Први васељенски сабор|Спомен Првог васељенског сабора]]; [[Теодосија Тирска|Света мученица Теодосија Тирска]]; [[Александар Александријски|Свети Александар, епископ александријски]]; [[Свети Јован Јуродиви]]; [[Јован Солунски|Свети мученик Нан (Јован) Солунски]]; [[Андреј Хиоски|Свети мученик Андреј Хиоски]]; [[Пад Цариграда (1453)|Пад Цариграда]] | |- | 12.6. | (30.5.) |[[Датотека:Isaac of Dalmatia.jpg|frameless|73x73px]] | Преподобни [[Исакије Далматски]]; [[Макрина Старија|Света Макрина]] | |- | 13.6. | (31.5.) |[[Датотека:Hermes of Philippopolis.jpg|frameless|91x91px]] | '''[[Јерма Филипопољски|Свети апостол Јерма]]'''; свети мученик [[Ермије Војник|Ермије]]; [[Философ Александријски|Свети мученик Философ]] | [[Јерма|Јерминдан]] |- | 14.6. | (1.6.) |[[Датотека:Justin Philosopher.jpg|frameless|98x98px]] | Свети мученик [[Јустин Филозоф]]; [[Свети мученик Јустин, Харитон, Харита, Евелпист, Јеракс, Пеон, Валеријан и Јуст]]; [[Агапит Печерски|Преподобни Агапит Печерски]] | |- | 15.6. | (2.6.) |[[Датотека:Chludov Nikephoros I of Constantinople.jpg|frameless|67x67px]] | Свети [[Нићифор I Цариградски]]; ''свештеномученик [[Еразмо Охридски]]''; [[Константин Хагаренски|Свети новомученик Константин]]; [[Јован Сочавски|Свети мученик Јован Нови Сочавски]] | |- | 16.6. | (3.6.) |[[Датотека:1899. Tzarevich Dmitry by M. Nesterov.jpg|frameless|64x64px]] | Свети мученици [[Лукилијан, Клавдије, Ипатије, Павле, Дионисије и Паула]] и други с њим; [[Лукијан Бовски|Свештеномученик Лукијан]]; [[Царевић Димитрије|Свети мученик Димитрије, царевић руски]] | |- | 17.6. | (4.6.) |[[Датотека:Semiradsky Christ Martha Maria.jpg|frameless|66x66px]] | Миронос. [[Марија из Бетаније|Марта и Марија]]; ''свети [[Јоаникије Липовац|Јоаникије Црногорски]]''; ''свешмуч. [[Георгије Богић]]''; [[Митрофан Цариградски|Свети Митрофан, први патријарх цариградски]]; [[Конкордије Сполетски|Свети мученик Конкордије]]; Преподобни Зосим, епископ Вавилона Новог; [[Астије Драчки|Свештеномученик Астије, епископ драчки]] | |- | 18.6. | (5.6.) |[[Датотека:PetarKoriski.jpg|frameless|77x77px]] | Свештеномученик [[Доротеј Тирски]]; ''преподобни [[Петар Коришки]]''; [[Теодор Пустињак|Преподобни Теодор пустињак]]; [[Анувије|Преподобни Анувије]]; [[Игор II Кијевски|Блажени Игор, кнез черниговски и кијевски]]; [[Константин Кијевски|Блажени Константин, митрополит кијевски]]; [[Ава Доротеј|Преподобни Ава Доротеј]] | |- | 19.6. | (6.6.) |[[Датотека:Visarioncudotvorac.jpg|frameless|75x75px]] | Преподобни [[Висарион Чудотворац]] и [[Иларион Нови]]; [[Архелаја, Текла и Сузана|Преподобни мученици Архелаја, Текла и Сузана]] | |- | 20.6. | (7.6.) |[[Датотека:Teodot Ankirski.jpg|frameless|77x77px]] | Свети свештеномученик [[Теодот Анкирски]]; [[Киријакија, Велерија и Марија|Свете мученице Киријакија, Велерија и Марија]]; [[Папа Марцелин|Свештеномученик Маркел, папа римски]]; [[Константин Кијевски|Преподобни Данил Скитски]] | |- | 21.6. | (8.6.) |[[Датотека:Teodor Stratilat.jpg|frameless|77x77px]] | Свети великомученик [[Теодор Стратилат]]; [[Теодот Анкирски|Свети мученик Теодот Анкирски]]; [[Папа Марцелин|Свештеномученик Маркел, папа римски]]; [[Данил Скитски|Преподобни Данил Скитски]] | |- | 22.6. | (9.6.) |[[Датотека:POPE kyrellos.JPG|frameless|80x80px]] | Свети [[Кирил Александријски|Кирило Александријски]]; [[Кирил Бјелозерски|Свети Кирил Бјелозерски]] | |- | 23.6. | (10.6.) |[[Датотека:Timotejbruski.jpg|frameless|71x71px]] | Свети свештеномученик [[Тимотеј Бруски]]; [[Антонина и Александар|Свети мученик Александар и Антонина]]; [[Васијан Лавдијски|Свети Васијан, епископ лавдијски]] | |- | 24.6. | (11.6.) |[[Датотека:Barnabas.jpg|frameless|95x95px]] | '''Свети апостоли [[Вартоломеј]] и [[Варнава]]'''; Празновање иконе „[[Достојно јест]]” | [[Апостол Вартоломеј|Вартолома]] |- | 25.6. | (12.6.) |[[Датотека:OnuphriusByzantineIcon4thCentury.jpg|frameless|86x86px]] | Преподобни [[Онуфрије]] Велики; преподобни [[Петар Атонски]]; [[Тимотеј Символски|Преподобни Тимотеј]]; [[Васијан и Јона|Преподобни Васијан и Јона]] | |- | 26.6. | (13.6.) |[[Датотека:Aquilina old icon.gif|frameless|58x58px]] | Света мученица [[Аквилина]]; свети [[Трифилије Никозијски]]; Свети [[Ана Цариградска]] и син јој [[Јован Исповедник]] | |- | 27.6. | (14.6.) |[[Датотека:Elisha-Eliseus.jpg|frameless|77x77px]] | '''Свети пророк [[Јелисеј (пророк)|Јелисеј]]'''; свети [[Методије I Цариградски|Методије Цариградски]]; [[Јован Евхаитски|Свети Јован, митрополит евхаитски]]; [[Свети Нифонт|Преподобни Нифонт]] | ''[[Јелисеј (пророк)|Јелисејевдан]]'' |- | 28.6. | (15.6.) |[[Датотека:Amos-prophet.jpg|frameless|69x69px]] | '''Свети [[Амос]]'''; '''''Свети великомученик [[Лазар Хребељановић|Кнез Лазар]] и свети српски мученици'''''; [[Вит, Модест и Крискентија|Свети мученици Вит, Модест и Крискентија]]; [[Дула (светитељ)|Преподобни мученик Дула]]; [[Патријарх српски Јефрем|Свети Јефрем, патријарх српски]]; [[Августин Хипонски|Блажени Августин, епископ ипонски]] | [[Видовдан]] |- | 29.6. | (16.6.) | | Свети [[Тихон Аматунски]] Чудотворац; [[Свети мученици Тигрије и Евтропије]] | |- | 30.6. | (17.6.) |[[Датотека:Sts. Manuel, Savel and Ishmael.jpg|frameless|90x90px]] | [[Мануил, Савел и Исмаил|Свети мученици Мануил, Савел и Исмаил]]; [[Преподобни Пиор]], отшелник нитријски | |} == Јул (Илински) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.7. | (18.6.) | | Свети мученици [[Свети мученик Леонтије|Леонтије]], [[Свети мученик Ипатије|Ипатије]] и [[Свети мученик Теодул|Теодул]]; [[Преподобни Леонтије прозорљиви]]; Свети мученик Етерије; Свети преподобни Еразмо; Свети преподобни Леонтије пастир; Свети Михаил Уломпски, грузијски; Свети мученик Етерије; Света два мученика; Сабор светог архангела Михаила близу светог Јулијана у Фору; | |- | 2.7. | (19.6.) |[[Датотека:Sankt Judas Thaddaeus Heisterbacherrott.jpg|frameless|83x83px]] | '''[[Апостол Тадеј|Свети апостол Јуда Тадеј]]'''; преподобни [[Пајсије Велики]]; свети [[Јован Шангајски]]; [[Свети мученик Зосим]]; Свети мученик Зосим војник; Свети преподобни Јован отшелник; Свети преподобни Зенон; Свети свештеномученик Асинкрит; Свети преподобни Варлам Шенкурски; [[Пајсије Светогорац|Свети Пајсије хиландарски]]; | [[Јуда Тадеј|Јудиндан]] |- | 3.7. | (20.6.) |[[Датотека:Methodius of Olympus.jpg|frameless|71x71px]] | Свештеномученик [[Свештеномученик Методије|Методије]]; ''преподобни [[Наум Охридски]]''; [[Свети мученици Аристокл, Димитријан и Атанасије]]; [[Калист I Цариградски|Свети Калист I, патријарх цариградски]]; [[Свети Левкије (епископ врунтисиопољски)|Свети Левкије, епископ врунтисиопољски]]; [[Блажени Студије]]; Спомен полагања светих моштију светих апостола Луке, Андреја и Томе, пророка Јелисеја и мученика Лазара у Храму светих и великих апостола (у Цариграду); [[Мина Полоцки|Свети Мина Полоцки;]] [[Николај Кавасила]]; Света два подвижника; Сабор пресвете Богородице 'Одигитрије'; Свети благоверни кнез Гљеб Андрејевич; | |- | 4.7. | (21.6.) |[[Датотека:Julian of Tarsus.jpg|frameless|71x71px]] | Свети мученик [[Јулијан Тарсанин|Јулијан Тарсијски]]; [[Јулије и Јулијан|Преподобни Јулије и Јулијан]]; [[Арчил II|Свети мученик Арчил II, цар грузињски]]; [[Луарсаб II|Свети мученик Луарсаб II, књаз карталински у Грузији;]] [[Ана Немањић|Света преподобна Анастасија, мајка Светог Саве;]] Свети свештеномученик Терентије, епископ иконијски; Светих седморо браће мученика; Свети мученик Афродисије; Свети новомученик Никита нисирски; | |- | 5.7. | (22.6.) |[[Датотека:Ananemanjic.jpg|frameless|76x76px]] | Свештеномученик [[Евсевије Самосатски|Јевсевије Самосатски]]; [[Свети мученик Зинон и Зина]]; Свети мученик Помпиан; Свети мученик Галатион (Галактион); Свети мученици Јулијана и Сатурион; | |- | 6.7. | (23.6.) |[[Датотека:Agrippina.jpg|frameless|69x69px]] | Света мученица [[Агрипина Сицилијска|Агрипина]]; [[Богородица Владимирска|владимирска икона Мајке Божје]]; [[Евстохије, Гај, Пров, Лолије и Урбан|Свети мученици Евстохије, Гај и други са њима]]; [[Повест о покајању Теофила]]; Спомен [[Богородица Владимирска|иконе Пресвете Богородице Владимирске;]] Свети преподобни Јосиф; Свети Атанасије, епископ Хитре на Кипру; Свети [[Марко Ефешки|Марко Ефески]], исповедник; | |- | 7.7. | (24.6.) |[[Датотека:John the Baptist (15th c., Rublev museum) detail.jpg|frameless|72x72px]] | '''''Рођење светог [[Јован Крститељ|Јована Претече]]'''''; [[Никита Ремезијански|Свети Никита, епископ ремесијански]]; [[Свети мученуци Орентије, Фарнакије, Ерос, Фирмос, Фирмин, Киријак и Лонгин]]; [[Захарије и Јелисавета|Свети праведни Захарија и Јелисавета;]] Свети новомученик Панагиот кесаријски; Свети мученици Јаков и Јован мењужски; | [[Ивањдан]] [[Јовандан]] |- | 8.7. | (25.6.) |[[Датотека:Martirio s. febronia, coste, palagonia.jpg|frameless|65x65px]] | Света преподобномученица [[Февронија Нисибиска]]; [[Дионисије Светогорски|Преподобни Дионисије;]] Свети преподобни Дометије, игуман дионисијатски; Свети преподобномученик Прокопије; Свете преподобномученице Лионида, Ливија и Евтропија; Свети Мартирије епископ; Свети новомученик Георгије аталијски; Свети преподобни Симон; Свети преподобни Симеон; Свети кнез [[Петар и Февронија Муромски|Петар-Давид и књегиња Февронија-Ефросинија]], муромски чудотворци; | |- | 9.7. | (26.6.) |[[Датотека:David of Thessalonica.jpg|frameless|67x67px]] | Преподобни [[Давид Солунски]]; [[Богородица Тихвинска|Празник иконе Тихфинске]]; [[Одигитрија|Празник иконе Одигитрије]]; [[Богородица Лидска|Празник Богородичине иконе Лидске;]] Спомен чуда свете преподобномученице Параскеве; Свети Дионисије, архиепископ суздаљски; Свети нови преподобномученик Давид; Свети преподобни Антион; Свети мученици Терапонт и Макарије; | |- | 10.7. | (27.6.) | [[Датотека:Saint Joanna and the Head of Saint John the Baptist.jpg|frameless|77x77px]] | Преподобни [[Сампсон Странопримац]]; [[Свети Севир]]; [[Света Јоана]] Мироносица; Свети мученик Анект; Повест епископа кириниског Синесија о злату философа Евагрија; Свети преподобни Лука пустињак; Свети мученици Маркије и Маркија; Свети свештеномученик Пиерије; Свети блажени Мартин; Свети преподобни Серапион кожејезерски; | |- | 11.7. | (28.6.) |[[Датотека:Cyrus and John.jpg|frameless|77x77px]] | Пренос моштију светих бесребреника [[Кир и Јован|Кира и Јована]]; ''[[Свети новомученици Дабробосански и Милешевски]] ''; [[Сенуфије Заставоносац|Преподобни Сенуфије Заставоносац]]; [[Павле Лекар|Преподобни Павле Лекар;]] Свети свештеномученик Донаг, епископ Либије; Свети мученик Папије; Свети мученици двоје дечице; Свети преподобни Улкијан; Свети мученик Македоније; Светих седамдесет мученика; Света тројица галатијских мученика; Свети блажени и праведни Сергије магистар; Свети преподобни Сергије и Герман, валаамски чудотворци; Свети преподобни Маган; Свети преподобни Мојсије отшелник; Свети преподобни Ксенофонт робејски; Сабор новомученика Дабробосанских и Милешевских; | |- | 12.7. | (29.6.) |[[Датотека:StPaul ElGreco.jpg|frameless|72x72px]] | '''''Свети апостоли [[Свети Петар|Петар]] и [[Апостол Павле|Павле]]'''''; [[Пајсије Светогорац|Свети Пајсије Светогорац]]; | [[Петровдан]] |- | 13.7. | (30.6.) |[[Датотека:Twelve Apostles.jpg|frameless|66x66px]] | [[Сабор светих апостола]]; [[Царевић Петар|Блажени Петар царевић]]; [[Георгије Иверски|Преподобни Георгије Иверски]]; Свети апостол Фигел; Светих хиљаду и четрдесет мученика; Свети новомученик Михаило ђубретар (вртар); Свети мученик Мелитон; Свети благоверни кнез [[Андреј Богољубски]]; Свети мученик Петар из Синопе; Света краљица Динар; Пренос моштију благоверног цара великомученика [[Стефан Урош II Милутин|Стефана Уроша II Српског]] (1338); Свети свештеномученик Милан Рмањски; | [[Павловдан]] |- | 14.7. | (1.7.) |[[Датотека:Cosmas and Damian.jpg|frameless|91x91px]] | '''Свети мученици и бесребреници [[Свети Козма и Дамјан|Козма]] и [[Свети Козма и Дамјан|Дамјан]]'''; [[Петар Патриције|Преподобни Петар патриције]]; [[Потит|Свети мученик Потит;]] Светих две хиљаде мученика; Светих двадесет пет никомидијских мученика; Свети мученик Маврикије; Свети мученик Константин Аламан, чудотворац и остали с њим; Свети преподобни Василије; Свети преподобни Лав пустињак; | |- | 15.7. | (2.7.) |[[Датотека:Juvenalije1.jpg|frameless|90x90px]] | Полагање ризе Пресвете [[Богородица|Богородице]]; [[Свети Јувеналије]] патријарх Јерусалимски; [[Фотије Кијевски|Свети Фотије митрополит Московски;]] Свети новомученик Лампрос; | |- | 16.7. | (3.7.) |[[Датотека:Saint Anatolius of Kyiv Caves.jpg|frameless|77x77px]] | [[Јакинт Цезарејски|Свети мученик Јакинт]]; преподобни [[Анатолије Печерски]]; [[Преподобни Александар]]; [[Исаија Отшелник|Преподобни Исаија Отшелник]]; [[Анатолије Цариградски|Свети Анатолије, патријарх Цариградски]], [[Јован Московски|преподобни Јован Московски]], [[Млекопитателница|Чудотворна икона Пресвете Богоматере Млекопитатељница]]; Свети мученици Мокиан и Марко; Свети преподобномученик Герасим Нови, карпенисиотски; Свети благоверни Василије и Константин, кнезови јарославски; Свети преподобни Јован и Лонгин, јеренгски чудотворци; Свети преподони Никодим кожејезерски; [[Јован Московски|Свети преподобни Јован московски, Христа ради сулуди]]; Свети Георгије Богоносац; | |- | 17.7. | (4.7.) |[[Датотека:Andrew of Crete (fresco).jpg|frameless|85x85px]] | Свети [[Андреј Критски]]; ''Свети свештеномученик [[Сава Горњокарловачки]]''; [[Свете Марта и Марија|Света Марта;]] Свети царски новомученици [[Романови]]; Свети свештеномученик Теодор, епископ киринејски; Свети мученици Теодот, Теодотија и Долиндух и са њима Диомид, Евлампије и Асклипиад; Свете мученице Киприла, Ароа и Лукија; Свети свештеномученик Теофил II; Свети преподобни Менигнос; Света Асклипија чудотворка; Свети Михаило Хонијат, архиепископ атински; Свети Донат, епископ Либије; [[Георгије Богић|Свештеномученик Георгије — Ђорђе Богић, парох нашички]]; | |- | 18.7. | (5.7.) |[[Датотека:Athanasios.jpg|frameless|85x85px]] | Преподобни [[Атанасије Атонски]]; свети [[Сергеј Радоњешки|Сергије Радоњешки]]; [[Преподобни мученик Кипријан Нови]]; [[Преподобни Лампад]]; Проналазак моштију светог [[Сергије Радоњешки|Сергија Радонежског]]; Свети преподобни Атанасије пустињак; | |- | 19.7. | (6.7.) |[[Датотека:Varlaam5.png|frameless|66x66px]] | [[Сисоје Велики|Преподобни Сисоје Велики]]; [[Свети мученици Марин и Марта]], са синовима Авдифаксом и Авакумом, свештеником Валентином, Кирином, Астеријем и многим другим; [[Обретеније моштију свете Јулијаније девице]]; [[Света мученица Лукија]]; Свети свештеномученик Астије, епископ дирахијски (драчки); Свети мученици Анатолије, Антоније и још 22 са њима; Свети мученик Коинт; Свети мученици Исавр ђакон, Василије, Инокентије, Филикс, Ермије и Перегрин; Свети мученици Филимон, Архип и Онисим; Свети мученик Епимах; Свети мученик Александрије; Свети мученик Аполоније; Свети мученик Василије; Свети преподобномученик Кирил; | |- | 20.7. | (7.7.) |[[Датотека:Saint nedelja (kyriaki) bulgaria icon.gif|frameless|80x80px]] | Преподобни [[Тома Малеин]]; света мученица [[Света мученица Недеља|Недеља]]; [[Преподобни мученици Епиктет и Астион]]; Свети мученици Перегрин, Лукијан, Помпеј, Исихије, Папије, Саторин и Герман; Свети свештеномученик Евстатије; Свети мученик Поликарп Нови; Свети свештеномученик Евангел; Светиа преподобна Евдокија (Ефросинија), књегиња московска; | |- | 21.7. | (8.7.) |[[Датотека:St Procopius Icon Sinai 13th century.jpg|frameless|77x77px]] | '''Свети великомученик [[Прокопије Јерусалимски|Прокопије]]'''; [[Прокопије Јуродиви|Свети Прокопије Јуродиви]]; [[Теофил Мироточиви|Преподобни Теофил мироточиви;]] Света мученица Теодосија; Светих дванаест жена мучаница; Чудотворна икона [[Богородица Казањска|Пресвете Богородице 'Казанска']]; Свети мученици Авда и Сава; Свети мученици Никострат и Антиох, трибун; Свети преподобномученик Анастасије; Свети преподобни [[Прокопије Јуродиви|Прокопије устјански]], Христа ради сулуди; Свети мученик Прокопије; Свети Мирдат краљ Карталије; | |- | 22.7. | (9.7.) |[[Датотека:Мучения Панкратия Тавроменийскогого.jpg|frameless|77x77px]] | Свештеномученик [[Панкратије Тавроменијски]]; свети [[Теодор Едески|Теодор]]; [[свети. новомуч. Гламоч. и Куленвакуф.]]; [[Свештеномученик Кирил]] епископ Гортински; [[Преподобни мученици Патермутије и Коприје]]; Свети преподобни Фотије солунски; Свети свештеномученик Методије; Свети преподобни Дионисије и Митрофан; Свети мученици Андреј и Прово; | |- | 23.7. | (10.7.) |[[Датотека:Antony Pechersky (fragment).jpg|frameless|81x81px]] | Светих [[45 мученика из Никопоља]]; преподобни [[Антоније Печерски]]; [[Пренос чесне ризе Господа нашег Исуса Христа]]; Свети мученици Вианор и Силуан; Свети мученик Аполоније; Свети преподобни десет хиљада египатских пустињака; | |- | 24.7. | (11.7.) |[[Датотека:St Euphemia.jpg|frameless|66x66px]] | Света великомученица [[Ефимија Свехвална|Ефимија]]; Блажена [[Олга Кијевска]] — Света Јелена; [[Преподобни мученик Никодим]]; [[Преподобни мученик Нектарије]]; Свети мученик Киндеј; Свети преподобни Никодим; Свети свештеномученик Арсеније, патријсрх александријски; Свети мученик Мартироклије; Свети мученик Маркијан; Свети преподобни Лав; | |- | 25.7. | (12.7.) |[[Датотека:Meister der Heiligen Veronika - Hl. Veronika mit dem Schweißtuch Christi - Alte Pinakothek.jpg|frameless|72x72px]] | Свети мученици [[Свети мученик Прокло|Прокло]] и [[Свети мученик Иларије|Иларије]]; ''икона Пресвете [[Богородица Тројеручица|Богородице Тројеручице]] ''; [[Михаил Малеин|Преподобни Михаил Малеин]]; [[Свети мученик Голиндуха]]; [[Света Вероника]]; [[Свети мученици Теодор и Јован]]; Свети мученик Мамант у Сигмати; [[Андреј Стратилат|Свети мученици Андреј Стратилат, Ораклије, Фавст, Мина и дружина њихова;]] Свети Серапион, епископ владимирски; Свети преподобни Арсеније новгородски; Свети преподобни Симеон волмски; Преподобни Јован и Гаврило грузијски; Пренос моштију светог новог свештеномученика [[Момчило Гргуревић|Момчила Гргуревића]]; | |- | 26.7. | (13.7.) |[[Датотека:Goldenlocks.jpg|frameless|84x84px]] | '''[[Гаврило|Сабор светог архангела Гаврила]]'''; [[Свети Јулијан]] епископ Кеномански; [[Стефан Саваит|Преподобни Стефан Саваит]]; [[Преподобна Сара Мисирска]]; Свети мученик Серапион; Свети мученици и подвижници који из Палестине дођоше на Кипар; Свети мученик Маркијан; | |- | 27.7. | (14.7.) |[[Датотека:Nikodim and Jesus.jpeg|frameless|66x66px]] | Свети апостол [[апостол Акила|Акила]] и преподобни [[Никодим]] фарисеј; [[Преподобни Елије]]; Свети мученик Јуст; Свети преподобни [[Никодим Светогорац]]; Свети преподобни Онисим чудотворац; Свети Јосиф исповедник, архиепископ солунски; Света мученица Миропија; Свети преподобни Стефан махришчски; Свети мученици Акила и Иларије; Свети мученик Ираклије; Свети мученик Петар; | |- | 28.7. | (15.7.) |[[Датотека:QuricusJulietIconLife.jpg|frameless|86x86px]] | '''Свети мученици [[Кирик и Јулита]]'''; свети [[Владимир I Велики|Владимир Руски]]; Свети мученик Авудим; Свети мученик Лолиан; Свети блажени Јустин II Нови, цар Грчки; Спомен налаза чесне главе преподобне Матроне, Хиополитисе; Свети новомученици велички и горњеполимски; | |- | 29.7. | (16.7.) |[[Датотека:Antinogen1.jpg|frameless|79x79px]] | Свештеномученик [[Свештеномученик Антиноген|Антиноген]]; света мученица [[света мученица Јулија|Јулија]]; [[Светих 15000 мученика]]; [[Свети мученик Атиноген]]; [[Спомен шест васељенских сабора]]; Свети мученик Антиох; Свети мученици Павле, Валентина и Теа; Свети мученик Фавст; Свете мученице многе жене; Свети мученици Риган, Максимин, Патрофил, Амон, Теофраст, Клеоник, Петар и Исихија; Свети мученик Киријак; | |- | 30.7. | (17.7.) |[[Датотека:Saint Marina icon.JPG|frameless|80x80px]] | '''Света великомученица [[Света великомученица Марина|Марина]]'''; [[Леонид Устнедумски|Преподобни Леонид Устнедумски;]] Свети седмочисленици словенски; Свети преподобни Иринарх, игуман соловецки; Свети мученици Епњрат и Вероника; Свети Ефрасије, епископ јонопољски; | [[Света великомученица Марина|Огњена Марија]] |- | 31.7. | (18.7.) |[[Датотека:Saint john of kyiv.jpg|frameless|66x66px]] | Свети мученик [[Свети мученик Емилијан|Емилијан]]; свети мученик [[Јакинт Цезарејски|Јакинт]]; [[Преподобни Памво]]; [[Преподобни Пајсије и Исаија]]; [[Јован Многострадални|Преподобни Јован Многострадални;]] Свети Стефан II, архиепископ цариградски, и Јован, митрополит халкидонски; Свети мучени Атанасије; Свети мученици Дасије и Марон; Свети преподобни Фотије; Свети мученик Маркел; Свети преподобни Онисофор; Свети преподобни Леонтије; Свештеномученик Козман; | |} == Август (Госпођински) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.8. | (19.7.) |[[Датотека:Lazar Hrebeljanovic.jpg|frameless|89x89px]] | ''Свети [[Стефан Лазаревић|Стефан деспот Српски]] ''; ''преподобна [[Милица Хребељановић|Евгенија (Лазаревић)]]''; [[Макрина Млађа|Преподобна Макрина]]; [[Преподобни Дије]]; Свети преподобни Диоклеј; Свети Григорије, нови исповедник; Свети преподобни Михаило; Свети мученик Роман, кнез рјазански; Света четири подвижника; [[Серафим Саровски|Свети Серафим Саровски;]] | |- | 2.8. | (20.7.) |[[Датотека:Icon 03051 Ilya prorok s uchenikom.jpg|frameless|79x79px]] | '''''Свети пророк [[Илија]]'''''; Свети [[Илија Грузијски]]; [[Свети Илија (патријарх Јерусалимски)|Свети Илија патријарх Јерусалимски]] и [[Флавијан II Антиохијски|Свети Флавијан II патријарх Антиохијски;]] Свети преподобни Аврамије чухломски; Света мученица Салома јерусалимска; Свети Илија Праведни; | [[Илиндан]] |- | 3.8. | (21.7.) |[[Датотека:Ezekiel-icon.jpg|frameless|85x85px]] | Свети пророк [[Језекиљ (пророк)|Језекиљ]]; [[Преподобни Симеон и Јован]]; [[Трофим и Теофил|Свети мученици Теофил, Трофим]] и осталих тринаест с љима; Свети Партеније, епископ Радовишта у Епиру; Свети мученици Теодор и Георгије; Свети мученици Јуст и Матеј; Светих три мученика у Мелитини; Свети мученик Евгеније; Свети преподобни Онуфрије, ћутљивац печерски; Сабор Пресвете Богородице у Арматиу; Свети свештеномученици Симо и Мирко, Гламочки; | |- | 4.8. | (22.7.) |[[Датотека:Maria Magdalene icon.jpg|frameless|98x98px]] | '''Света [[Марија Магдалена|Марија Магдалина]]'''; [[Фока Синопски|Свештеномученик Фока]]; [[Корнилије Перејаславски|Преподобни Корнилије Перејаславски]]; [[Маркела Хиоска|Света Маркела Хиоска;]] Свети мученик Помпијан; | [[Блага Марија]] |- | 5.8. | (23.7.) |[[Датотека:Saint Apollenaris.jpg|frameless|83x83px]] | Свети мученици [[Трофим и Теофил|Трофим]], [[Трофим и Теофил|Теофил]] и други; [[Аполинарије Равенски|Свештеномученик Аполинарије]]; Свети [[Калиник I Цариградски|Патријарх Калиник I;]] Свети свештеномученик Виталије, епископ равенски; Света преподобна Ана; Свети мученици побијени од Бугара у време цара Никифора; Свети Тирс (Теис); Светих седам миченика картагенских; Свети свештеномученик Аполоније; | |- | 6.8. | (24.7.) |[[Датотека:Saint Polycarp of Kyiv.jpg|frameless|94x94px]] | Света великомученица [[Христина Тирска]]; преподобни [[Поликарп Печерски]]; [[Поликарп Печерски|Свети преподобни Поликарп, игуман печерски]]; Свети новомученик Теофило закинтски; Свети новомученик Атанасије кијоски; Свети мученик Капитон; Свети Саломтин, епископ јерусалимски; Свети мученик Ермоген; Свети мученик Именеј; Свети Иларион Твалелски; [[Свети мученици Борис и Гљеб]]; [[Свети мученици пребиловачки|Свети Новомученици Пребиловачки]]; | |- | 7.8. | (25.7.) |[[Датотека:Angelos Akotanos - Saint Anne with the Virgin - 15th century.jpg|frameless|88x88px]] | [[Света Ана|Успеније свете Ане]]; [[Света Олимпијада]] ђакониса; [[Евпраксија Цариградска|Преподобна Евпраксија девица]]; [[Пети васељенски сабор|Спомен Петог васељенског сабора]]; Преподобни [[Макарије Желтоводски]]; Свети мученици Сакт, Матур, Атал и Бландина; Свети преподобни Христофор; Свети свештеномученици Родољуб и Вукосав, Кулеенвекуфски; | |- | 8.8. | (26.7.) |[[Датотека:Agia Paraskevi by Michael Damaskenos (16th c.).jpg|frameless|79x79px]] | '''Преподобномученица [[Параскева Римска|Параскева]]'''; ''Свети [[Свети Сава III|Сава III Српски]]''; [[Свештеномученик Ермолај]]; [[Мојсеј Угрин|Преподобни Мојсеј Угрин;]] Света мученица Ореозила; Свети преподобни Геронтије; Сабор Пресвете Богородице у Пигадију близу Емвола; Света мученица Јерусалима; [[Свештеномученик Ермолај|Свети Ермолај;]] Свети мученик Апион; Свети преподобни Симеон, архимандрит и столпник у Анаплу; Свети преподобни Игњатије Стиронит; Обновљење Храма светих арханђела Михаила у скали и арханђела Гаврила у Халди; | [[Трнова Петка]] |- | 9.8. | (27.7.) |[[Датотека:Agios panteleimon.jpg|frameless|66x66px]] | '''Свети великомученик [[Свети Пантелејмон|Пантелејмон]]'''; ''свети [[Климент Охридски]] ''; [[Блажени Николај]]; [[Преподобна Антуса]]; Свети блажени Николај; Света преподобна Антуса игуманија; Светих сто педесет и три мученика; Свети мученик слепац, исцељен светим Пантелејмоном; Свети новомученик Христодул; Свети преподобни Мануил; Свети Јоасаф, митрополит московски; | [[Свети Пантелејмон|Свети Пантелија]] |- | 10.8. | (28.7.) |[[Датотека:Prochorus.jpg|frameless|68x68px]] | Свети апостоли и ђакони [[Апостол Прохор|Прохор]], [[Апостол Никанор|Никанор]], [[Тимон Ђакон|Тимон]] и [[Пармен]]; [[Свети мученик Јулијан]]; [[Павле Ксиропотамски|Преподобни Павле Ксиропотамски]]; [[Свети мученик Јевстатије]]; Свети мученик Евстатије анкирски; Свети мученик Акакије Млади; Света мученица Дросида; Обновљење Храма Пресвете Богородице у Диаконисима; Света преподобна [[Ирина Хрисоваланте]]; Свети Георгије атоски, градитељ; | |- | 11.8. | (29.7.) |[[Датотека:Kallinikos.jpg|frameless|93x93px]] | [[Калиник Киликијски|Свети мученик Калиник]]; мученица [[Серафима Антиохијска]]; [[Теодотија Никејска|Света мученица Теодотија]]: [[Јевстатије Мцхетски|Свети мученик Јевстатије Мцхетски;]] Свети мученици отац и мајка са двоје деце њихове; Свети Константин, патријарх цариградски; [[Теодосије Млађи|Свети благоверни цар Теодосије Млађи]]; Свети мученици Винијамин и Вирије; Свети мученик Мамант; Свети мученик Василиск; Свети преподобни Роман Киржацки; Свети преподобни Константин косински; | |- | 12.8. | (30.7.) |[[Датотека:Silvanus-Crescens-Silas.jpg|frameless|88x88px]] | ''Преподобна мати [[Мати Ангелина|Ангелина Српска]]''; [[Апостол Сила|Свети апостоли Сила]], [[Апостол Силуан|Силуан]], [[Апостол Крискент|Крискент]], [[Апостол Епенет|Епенет]] и [[Андроник Панонски|Андроник]]; [[Свештеномученик Валентин]]; [[Свештеномученик Полихроније]] епископ Вавилонски; [[Свети Јован војник]]; Света преподобна [[мајка Ангелина]], деспотица српска; Свети мученици Прокул, Евив и Аполоније; Свети Авундије; Свети мученици Парментије, Елим и Хрисотел, Лука, Мука, Олимпије, Максим, Авдон и Сенис; Свети принц Цотне Дадиани, Исповедник мингрелијски; | |- | 13.8. | (31.7.) |[[Датотека:St Joseph of Arimathea.jpg|frameless|82x82px]] | Свети мученик [[Свети Евдоким|Евдоким]]; света мученица [[Света Јулита|Јулита]] ([[Госпојинске покладе]]); [[Josif iz Arimateje|Свети Јосиф Ариматејски]]; [[Свети Јован егзарх]]; Пренос чесних моштију [[Апостол Филип|апостола Филипа]]; Свети мученици дванаесторица Римљана; Обновљење [[Влахернска црква|Храма Пресвете Богородице у Влахерни]]; Свети Арсеније Ниноцминдски; | |- | 14.8. | (1.8.) |[[Датотека:Saints Maccabees.jpg|frameless|66x66px]] | Изношење [[Часни крст|Часног крста]]; '''[[Свети мученици Макавеји|Макавеји]]''' (Почетак поста); [[Светих девет мученика]]; Свети мученик Елеазар; Свети мученик Кирик; Свети Тимотеј чудотворац, епископ прикониски; Свети мученик Теодор; Свети мученици Мина и Минеј и остали с њима; Свети мученик Полијевкт; Свети мученик Папа Нови; Света преподобномученица Елеса; | [[Свети мученици Макавеји|Макавеји]] |- | 15.8. | (2.8.) |[[Датотека:Saint Stephen 11cent.jpg|frameless|96x96px]] | Пренос моштију светог првомученика и архиђакона [[Стефан Првомученик|Стефана]]; [[Папа Стефан I|Свештеномученик Стефан папа Римски]], и други с њим; [[Василије Блажени|Свети блажени Василије јуродиви Московски;]] Свети свештеномученик [[Папа Стефан I|Стефан, папа римски]], и други с њим; Свети блажени [[Василије Јуродиви|Василије јуродиви Московски]]; Свети мученик Фока; Откриће моштију светих мученика Максима, Даде и Квинтилијана; Свети новомученик Теодор дарданелски; Свети мученици индијски; Освећење Храма светог Јована Богослова; | [[Свети Стефан Ветровити]] |- | 16.8. | (3.8.) |[[Датотека:AnthonyRoman.jpg|frameless|79x79px]] | Преподобни [[Преподобни Исакија|Исакија]], [[Преподобни Далмат|Далмат]] и [[Преподобни Фавст|Фавст]]; [[Преподобни Козма шкопац]]; [[Антоније Римљанин|Преподобни Антоније Римљанин]]; [[Saloma (učenica)|Света Саломија мироносица;]] Свети мученик Ражден; Света преподобна Теоклита чудотворка; Свети Јован монах и Јован Нови, митрополити ефески; Свети преподобни [[Јован Исповедник|Јован исповедник]]; Девет браће Херхеулидзе, с мајком, сестром и с њима 9000 грузијаца, убијених на Марабдинском пољу (1625); | |- | 17.8. | (4.8.) |[[Датотека:Kosmas Aitolos.jpg|frameless|92x92px]] | Светих [[седам мученика у Ефесу]]; [[Козма Етолски|Свештеномученик Козма равноапостолни;]] Пренос моштију свете преподобномученице Евдокије; Свети мученик Татуил; Света преподобномученица Евдокија; Свети мученик Елевтерије; Свети новомученик Христо из Превезе; Освећење Храма Христа Пантократора у Цариграду; | |- | 18.8. | (5.8.) |[[Датотека:Fabian Sebastian 1490.jpg|frameless|67x67px]] | Свештеномученик [[Евсигније Антиохијски]] (Претпразништво Преображења); [[Папа Фабијан|Свештеномученик Фавије (Фавијан) папа Римски]]; [[Свети мученик Понтије сенатор]]; [[Света Нона]]; Свети Евтимије, патријарх цариградски; Свети Терис (Тирс), епископ карпасијски на Кипру; Свети мученици Катидије, Катидијан и Совел; | |- | 19.8. | (6.8.) |[[Датотека:Transfiguration by Feofan Grek from Spaso-Preobrazhensky Cathedral in Pereslavl-Zalessky (15th c, Tretyakov gallery).jpeg|frameless|92x92px]] | '''''[[Преображење Господње]]'''''; Свети Теокист, епископ черњиговски; Свети новомученик Авакум; | |- | 20.8. | (7.8.) | | Преподобномученик [[Преподобномученик Дометије|Дометије]]; преподобни [[преподобни Ор|Ор]]; [[Свети мученик Марин и Астерије]]; [[Преподобни Пимен Многоболезнени]]; [[Свештеномученик Наркис патријарх Јерусалимски]]; Свети преподобни Дометије Знаменоносац; Свети преподобни Иперехије; Света преподобномученица Потамија чудотворка; Свети Созонт; Свети преподобни Теодосије Нови, лекар; Светих преподобних десет хиљада подвижника тивејских; | |- | 21.8. | (8.8.) |[[Датотека:Zosimtumanski.jpg|frameless|88x88px]] | Свети [[Емилијан Исповедник]]; ''преподобни [[Зосим Тумански]] ''; [[Свети Мирон Чудотворац]] епископ Критски; [[Григорије Синаит|Преподобни Григорије Синаит]]; [[Свети новомученици Тријандафил и Спасо]]; [[Свети мученик Гормиздас]]; Икона Пресвете Богородице 'Толгска'; Свети мученици Елевтерије и Леонид и мала дечица; Свети преподобни Теодосије, игуман оровски; Света два мученика тирска; Свети мученик Стиракије; Светих десет подвижника египатских; [[Григорије печерски|Свети преподобни Григорије, иконописац печерски;]] Освећење Храма Пресвете Богородице у Јерусалиму; Освећење Храма светих апостола Петра и Павла; [[Преподобни Јаков Нови Тумански|Преподобни Јаков Нови Туманаски]]; | |- | 22.8. | (9.8.) |[[Датотека:Saint Matthias.PNG|frameless|85x85px]] | Свети апостол [[Апостол Матија|Матија]]; свети мученик [[Свети мученик Антоније|Антоније]]; [[Свети мученици Јулијан, Маркијан, и други с њима]]; Свети мученици Јован, Јаков, Алексије, Димитрије, Фотије, Петар, Леонтије и Марија; Свети преподобни Псоје; Свети преподобни Макарије; |[[Апостол Матеј|Матијевдан]] |- | 23.8. | (10.8.) |[[Датотека:LawrenceOrthodox.jpg|frameless|91x91px]] | Свети мученик и архиђакон [[Архиђакон Лаврентије|Лаврентије]]; [[Свети Ирон]]; Светих шест мученика у Визији; Свети преподобни Лаврентије Калужки, Христа ради сулуди; | |- | 24.8. | (11.8.) |[[Датотека:Saint Susanna statue - Cathedral of Santiago de Compostela.JPG|frameless|83x83px]] | Свети мученик и архиђакон [[Архиђакон Евпло|Евпло]]; [[Свети мученица Сузана девица, и други с њом]]; [[Свети Нифонт (патријарх Цариградски)|Свети Нифонт патријарх Цариградски]]; [[Преподобни Василије и Теодор Печерски]]; Свети мученици Неофит, Зинон, Марко, Макарије и Гај (Гајин); Свети преподобни Пасарион; Свети новомученик Анастасије Панерис и Димитрије Бејазис; Обновљење Храма Пресвете Богородице 'Елеусе'; | |- | 25.8. | (12.8.) | | Свети мученици [[Мученик Фотије|Фотије]], [[Мученик Аникита|Аникита]] и други с њима; [[Свештеномученик Александар (епископ Комански)|Свештеномученик Александар епископ Комански;]] Светих дванаест мученика војника са острва Крита; Свети мученици Памфил и Капитон; Свети преподобни Паламон; Свети преподобни Кастор; Свети преподобни Сергије и Стефан, који су у Молосу; Преподобномученици Геронтије, Серапион, Герман, Висарион, Михаило, Отар и Симон (1851); | |- | 26.8. | (13.8.) |[[Датотека:Tikhon from beyond Don.jpg|frameless|93x93px]] | Свети мученик [[Иполит Римски]] (Оданије Преображења); [[Тихон Задонски|Свети Тихон Задонски]]; [[Преподобна царица Ирина]]; [[Преподобни Серид]]; Свети мученици Конкордије, Иринеј и Авундије; Пренос моштију преподобног [[Максим Исповедник|Максима Исповедника]]; Света царица Евдокија; Свети мученик Коронат; Свети преподоби Доротеј Палестински; | |- | 27.8. | (14.8.) |[[Датотека:Micah prophet.jpg|frameless|88x88px]] | Свети пророк [[Михеј]]; (Претпразништво Успенија); [[Свештеномученик Маркел]] епископ Апамејски; Свети мученик Урсикије (Урсикин); Свети мученик Лукије војник; Свети новомученик Симеон трапезунтски; Новомученици Назарије митрополит Кутаис-Гаенатски, јереји Јеротеј Николадзе, Симон Мчедлидзе, ђакон Висарион Кухианидзе (1924) и сви новомученици од безбожника побијени; Пренос моштију преподобног [[Теодосије Печерски|Теодосија Кијево-Печерског]]; | |- | 28.8. | (15.8.) |[[Датотека:Mary16thC.jpg|frameless|84x84px]] | '''''Успеније [[Богородица|Пресвете Богородице]]'''''; Чудотворна икона Пресвете Богоматере, звана „[[Чајничка Красница]]”; Чудотворна икона Пресвете Богородице у манастиру Малеви на Пелопонезу; Чудо Пресвете Богородице на извору (водици) у Бачком Петровом Селу; [[Герасим Кефалонијски|Свети преподобни Герасим кефалонијски]]; Успенске иконе Пресвете Богородице; | [[Велика Госпојина]] |- | 29.8. | (16.8.) |[[Датотека:Ioakim-Ososgovski ot Poganovo.jpg|безоквира|137x137пискел]] | ''[[Јевстатије II Српски]]''; ''преподобни [[преподобни Роман|Роман]]''; ''свети [[Рафаило Банатски]] ''; [[Нерукотворена икона Господа Исуса Христа]]; [[Свети мученик Диомид]]; Преподобни [[Јоаким Осоговски]]; [[Свети мученик Стамат]]; Свети преподобни Херимон; Свети Тимотеј, епископ еврипски; Свети Макарије архиепископ; Светих тридесет мученика палестинских; Проналазак моштију светих мученика Серафима, Доротеја, Јакова, Димитрија, Василија и Сарантиса у Мегари Атичкој; Свети преподони Нил ерикусијски; Свети мученик Алкибијад; Свети преподономученик Никодим метеорски; Свети новомученик Апостол Нови; Свети мученик Стаматије; Свети мученик Христофор Гуријски; | |- | 30.8. | (17.8.) |[[Датотека:Alipiy Pecherskiy ikonopisets.jpg|frameless|86x86px]] | Свети мученик [[Мирон Ахајски]]; Свети мученик [[Мученик Патрокло|Патрокло]]; [[Илија Калабријски|Преподобни Илија Калабријски]]; [[Алипије Печерски|Преподобни Алипије, иконописац Печерски;]] Свети преподобномученик Макарије; Свети мученици Стратон, Филип, Евтихијан и Кипријан; Свети мученици Павле, Јулијана сестра и Стратоник; Свети мученици Тирс, Левкије и Коронат и дружина њихова; Свети преподобни Еглон отшелник; Свети Тбели Абусеридзе; | |- | 31.8. | (18.8.) |[[Датотека:Florus and Laurus.jpg|frameless|86x86px]] | [[Флор и Лавр|Свети мученици Флор и Лавр]]; ''преподобни [[Јован Рилски]] ''; [[Емилијан Требијски|Свештеномученик Емилијан епископ;]] Свети Јован и Георгије патријарси Цариградски; Свети преподобни Арсеније пароски; Свети новомученик Димитрије епирски; Свети преподобни отац Христофор; Света мученица Јулијана; Свети мученик Леонт (Лав); Свети преподобни Софроније; Свети убоги мученици; Свети мученици Ерм, Серапион и Полиен; Свети преподобни Варава и Софроније; Света преподобна четворица подвижника; Свети Христодул Филозоф; | |} == Септембар (Михољски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.9. | (19.8.) |[[Датотека:Saint Andrew Stratelates XVII c.jpg|frameless|71x71px]] | Свети мученик [[Андреј Стратилат]]; [[Преподобни Теофан]] Нови; [[Свети мученици Тимотеј, Агапије и Текла]]; Свети мученици Евтихијан и Стратигије; Светих 2593 мученика; | |- | 2.9. | (20.8.) |[[Датотека:Paris psaulter gr139 fol3v.jpg|frameless|59x59px]] | Свети пророк [[Самуило (пророк)|Самуило]]; свештеномученик [[Филип Ираклијски]] са свештеником Севером и ђаконом Хермесом; Свети мученици Север, Мемнон капетан и С њима 37 мученика; Свети мученик Лукије; Свети мученици Илиодор и Доса (Сода); Света мученица Фотина; Свети мученици Орест и Ригин са Кипра; | |- | 3.9. | (21.8.) |[[Датотека:Sankt Judas Thaddaeus Heisterbacherrott.jpg|frameless|83x83px]] | Свети апостол [[апостол Тадеј|Тадеј]]; света мученица [[Мученица Васа|Васа]] и њена деца Теогније, Агапије и Пист; ''свмуч. [[Рафаило Шишатовачки]]''; Преподобни [[Аврамије Смоленски]]; Свети праоци [[Аврам]], [[Исак]] и [[Јаков]]; Свети преподобни Јефрем смоленски; Свети преподобни Аврамије печерски; Света преподобна Теоклита чудотворка; Свети Александар иконијски; Свети преподобни Корнилије и Аврамије палеостровских; Свети Католикос Сармеан; | |- | 4.9. | (22.8.) |[[Датотека:Agatonik1.jpg|frameless|82x82px]] | '''Свети мученик [[мученик Агатоник|Агатоник]]'''; ''Свештеномученик [[Горазд Прашки|Горазд Чешки]]''; [[Света мученица Евлалија]]; [[Света мученица Антуса]], и прочи с њом; Света мученица Антуса, и прочи с њом; Свети свештеномученик Атанасије епископ и мученици Харисим и Неофит; Света царица Ариадна; Свети мученици Иринеј, Ор и Оропсис; Сабор код Чудотворне иконе пресвете Богородице „Прусиотисе”; Грузијска икона Мајке Божије; | |- | 5.9. | (23.8.) |[[Датотека:Saint Irenaeus.jpg|frameless|73x73px]] | Свештеномученик [[Иринеј Лионски]]; мученик [[Луп Солунски]] (Оданије Успенија); [[Свештеномученик Потин]], епископ Лионски; [[Свети Виктор]]; Свети [[Албан Британски]]; Свети преподобни Евтихије и Флорентије; Свети свештеномученик [[Калиник I Цариградски|Калиник Патријарх цариградски]]; Свети Антоније митрополит Сардски; Светих тридесетосам мученика тракијских; Свети преподобни Никола Сикелиот; [[Иринеј Сремски|Свети свештеномученик Иринеј епископ Сремски]]; | |- | 6.9. | (24.8.) |[[Датотека:Matteo di Giovanni 003.jpg|frameless|73x73px]] | Свети свештеномученик [[Евтихије]]; света мученица [[мученица Сира|Сира]]; [[Свети мученик Татион]]; [[Арсеније Комељски|Преподобни Арсеније Комељски]]; [[Георгије Лимниот|Свети Георгије Лимниот (Језерски) Исповедник]]; Пренос моштију светог [[Дионисије Егински|Дионисија архиепископа Егинског]]; [[Серапион Псковски|Свети преподобни Серапион чудотворац]]; | |- | 7.9. | (25.8.) |[[Датотека:Icon of saint Natalia (1914-17).jpg|frameless|64x64px]] | Пренос моштију светих апостола [[Вартоломеј]]а; свети апостол [[апостол Тит|Тит]]; [[Свети исповедници Едески]]; [[Свети Мина]] патријарх Цариградски; Свети мученик Сава Венетал Свети Јован II Кападокијац, патријарх Цариградски Свети Епифаније патријарх Цариградски | |- | 8.9. | (26.8.) |[[Датотека:Icon of saint Natalia (1914-17).jpg|безоквира|59x59пискел]] | '''Свети мученици [[Мученик Адријан|Адријан]] и [[Мученица Наталија|Наталија]]'''; [[Преподобни Титој]]; [[Свети Зер-Јаков]]; [[Чудо Пресвете Богородице у Москви 1395. године]]; Свети преподобни [[Адриан Ондрусовски|Адријан Ондрусовски]]; Светих двадесет три мученика; Свети мученик Адријан; Свети преподобни Јоасаф царевић Индијски; Свети мученици Атик и Сисиније; Свети преподобни Ивистион; | |- | 9.9. | (27.8.) |[[Датотека:St. Poimen the Great.jpg|frameless|69x69px]] | Преподобни [[Пимен Велики]]; [[Пимен Палестински|Преподобни Пимен Палестински]]; [[Осија Кордовски|Свети Осија епископ Кордовски]]; [[Кукша Одески|Свештеномученици Кукша и Пимен посник;]] [[Папа Либерије|Свети Либерије Епископ Римски;]] Свети преподобни Теоклит; Свети мученик Фанурије; Свети преподобни Сава; Света мученица Антуса Нова; [[Аркадије|Свети Аркадије цар Византијски;]] | |- | 10.9. | (28.8.) |[[Датотека:MTBcrop.jpg|безоквира|50x50пискел]] | Преподобни [[Мојсије Мурин]]; преподобни [[Сава Псковски]]; [[Сабор свих богоугодника Печерских]]; Свети праведни Језекије цар Јудејски; Света праведна Ана, кћер Фануилова; Света мученица Сузана (Шушаника); Светих тридесет три мученика Ираклијска; Свети мученици Диомид и Лаврентије; Свети Амфилохије епископ Владимира Волинског; [[Иларион Кијевски|Свети Иларион митрополит Кијевски;]] Свети Симеон епископ Переславски; Свети преподобни старци Евлогије и Данило; Свети преподобни Доситеј игуман Печерски; Свети преподобни Тимотеј, игуман Печерски; Свети преподобни Акиндин, игуман Печерски; Свети свештеномученик Дамон; | |- | 11.9. | (29.8.) |[[Датотека:Theodora of Thessaloniki, Russian fresco by Dionisius, 1502.jpg|frameless|61x61px]] | '''''Усековање главе Светог [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]]'''''; [[Теодора Солунска|Преподобна Теодора Солунска]]; [[Света мученица Василија]]; [[Свети мученик Анастасије]]; Свети Аркадије чудотворац, епископ Арсиноје на Кипру<sub>;</sub> | [[Усековање]] |- | 12.9. | (30.8.) |[[Датотека:Mosaic of Nevsky on the Alexander Nevsky Cathedral, Sofia.jpg|frameless|74x74px]] | '''Пренос моштију светог [[Александар Невски|Александра Невског]]'''; [[Сабор светих српских просветитеља и учитеља]]; Свети [[Александар Цариградски|Александар]], [[Јован Цариградски|Јован]] и [[Павле I Цариградски|Павле]], патријарси Цариградски; [[Преподобни Христофор]]; [[Свети Евлалије]], епископ Кесарије Кападокијске; Свети преподобни Фантин; Свети преподобни [[Александар Свирски]]; Светих шест мученика Мелитинских; Свети мученици Филикс, Фуртунијан, Септимин и Јануарије; Свети преподобни Сармат; Света преподобна Вриена; Свети преподобни Филакс; | |- | 13.9. | (31.8.) |[[Датотека:Placing of the Cincture of the Theotokos.jpg|frameless|66x66px]] | Полагање [[Појас Пресвете Богородице|појаса Пресвете Богородице]]; [[Генадије I Цариградски|Свети Генадије, патријарх Цариградски]]; [[Свети Кипријан|Свештеномученик Кипријан]]; [[Свети Јован II, митрополит Кијевски|Свети Јован, митрополит Кијевски]]; [[Свети српски новомученици јасеновачки|Новомученици јасеновачки;]] Светих седам мученица девојака из Газе; Светих четири мученика из Перге Памфилијске; Свети мученик Филеорт; Свети мученик Диадох; Свети мученици Мина, Фавст, Андреј и Ираклије; Светих триста шездесет мученика у Никомидији; Обновљење Храма пресвете Богородице у Неорију; | |- | 14.9. | (1.9.) |[[Датотека:Simeon Stylites stepping down.jpg|frameless|66x66px]] | '''Преподобни [[Симеон Столпник Старији|Симеон Столпник]]''' — '''[[црквена Нова година]]'''; [[Исус Навин|Свети Исус Навин;]] Света преподобна Марта; Свети мученици Калиста, Евод и Ермоген; Свете мученице четрдесет девојака подвижница и њиховог учитеља Амуна, ђакона; Свети преподобни Мелетије нови; Свети новомученик Анђел; Света мученица Агатоклеја; Света преподобна Евантија; Свети преподобни Николај; Чудотворна икона пресвете Богородице у манастиру Миасинском; | |- | 15.9. | (2.9.) |[[Датотека:Mamant.jpg|frameless|67x67px]] | Свети мученик [[мученик Мамант|Мамант]]; свети [[Јован Посник]]; [[Елеазар|Свети пророк Елеазар]]; [[Финеас|Проорок Финеас;]] Свети мученик Диомид; Свети мученик Јулијан; Свети мученик Филип; Светих 3628 мученика, пострадалих у Никомидији; Свети мученик Евтихијан; Свети мученик Исихије; Свети мученик Леонид; Свети мученик Евтихије; Свети мученик Филаделф; Свети мученици Аитал и Амон; Свети мученик Меланип; Света мученица Партагапија; | |- | 16.9. | (3.9.) |[[Датотека:Spas na Ilyine - Saint Anthimos.jpg|frameless|76x76px]] | Свештеномученик [[Антим Никомидијски|Антим]]; ''свети [[Јоаникије I|Јоаникије]], први Патријарх српски''; [[Света мученица Василиса]]; [[Преподобни Теоктист]]; Света Фива; Свети свештеномученик Аристион, епископ Александријски; Свети новомученик Полидор Кипарски; Свети [[Ираклије Нови Константин|цар Константин Нови]]; Свети мученик Зинон; Свети мученик Харитон; Свети мученик Архонтион; Свети преподобни Јован Власати, Христа ради сулуди; | |- | 17.9. | (4.9.) |[[Датотека:St Babylas fresco.jpg|frameless|80x80px]] | Свештеномученик [[Вавила Антиохијски]]; Свети пророк [[Мојсије|Мојсеј Боговидац]]; ''свети [[Петар Дабробосански]]''; [[Свети мученици Маркел и Касијан]]; [[Преподобни Стефан Троношки]]; Свети мученици Теодор, Амиан, Јулијан и Кион (Кентурион); Свети мученик [[Вавила Никомедијски|Вавила никомидијски]] и сњим 84 деце ученика; Света мученица Ермиона, ћерка Св. Апостола Филипа; Свети преподобни Антим слепи; Свети Теотим и Теодул; Свети мученици Тетуил и Вевеја; Свети мученици три детета брата: Урван, Примодијан и Еполоније; Свети мученици два детета Амоније и Донат; Свети преподобни Петроније; Света мученица Харитина; Светих 3628 мученика Никомидијских; Свети мученик Петроније; Откриће моштију светог Јоасафа Белгородског; |- | 18.9. | (5.9.) |[[Датотека:Conception of John Baptist (icon, Russia, 15 c).jpg|frameless|77x77px]] | Свети пророк [[Захарије и Јелисавета|Захарије]] и праведна [[Захарије и Јелисавета|Јелисавета]]; [[Свети мученици Јувентин и Максимин]]; [[Светих 70 мученика]]; [[Атанасије Брестски|Преподобни Атанасије Брестски;]] Свети мученици Урван, Теодор, Медимна и осталих 80 са њима; Свети свештеномученик Авдеј, епископ града Ергола у Персији; Свети мученик Сарвил; Свети мученици Тифаил и Тивеја; Света мученица Раиса (Ираида); | |- | 19.9. | (6.9.) |[[Датотека:Mikharkhangel.jpg|frameless|68x68px]] | Чудо светог [[архангел Михаил|архангела Михаила]]; свети мученик [[Евдоксије]]; [[Свети мученик Ромил]] и 11000 војника; [[Давид Солунски|Преподобни Давид;]] Свети Евдоксије; Свети свештеномученик Кирил, епископ Гортински; Свети мученици Киријак, Фавст и Авив (Андроник) и остали; Свети мученици Каодот, Макарије, Андреј, Киријак, Дионисије чтец, Андреј, Серапавон саветник, Теоктист морнар и сестре Андропелагија и Текла; Свети преподобномученик Вив; Свети преподобни Архип; Спомен другог освећења Храма пресвете Богородице у дому (храму) Свете Ане; | |- | 20.9. | (7.9.) |[[Датотека:Созонт.jpg|frameless|68x68px]] | Свети мученик [[мученик Созонт|Созонт]] (Претпразништво Рождества Пресвете Богородице); Свети апостоли [[Апостол Евод|Евод]] и [[Апостол Онисифор|Онисифор]]; [[Евпсихије Цезарејски|Свети мученик Евпсихије]]; [[Јован Новгородски|Свети Јован, архиепископ Новгородски;]] Свети преподобномученик Макарије каневски; Света преподобна Касијана песникиња; Свети преподобни Лука; | |- | 21.9. | (8.9.) |[[Датотека:Mary16thC.jpg|frameless|70x70px]] | '''''Рођење Пресвете [[Богородица|Богородице]]'''''; Празник свете [[Богородица Калишка|Богородице Калишке]]; Празник иконе свете [[Богородица Почајевска|Богородице Почајевске;]] Празник чудотворне иконе пресвете Богородице „Холмске” у Пољској; Свети новомученик Атанасије Солунски; Свети преподобни Лукијан; Празник чудотворне иконе пресвете Богородице „Знаменија-Курске”; Свети мученици Руф и Руфијан; Свети мученик Севир; Свети мученик Артемидор; Свети Софроније епископ Ахталије у Грузији; Свети Јован (Маисурадзе) и Георги-Јован (Мкхеидзе), исповедници грузијски; | [[Мала Госпојина]] |- | 22.9. | (9.9.) |[[Датотека:Zemen-monastery-st-anne-joachim.jpg|frameless|55x55px]] | '''Свети праведни [[Јоаким и Ана]]'''; Спомен [[Трећи васељенски сабор|Трећег васељенског сабора]]; [[Свети мученик Севиријан]]; [[Теофан Исповедник|Свети Теофан исповедник и постник]]; [[Никита Исповедник|Свети Никита Угодник Божји;]] Свети мученик Харитон; Свети преподобни Јосиф Волоколамски; Свети мученик Стратор; Свети преподобни Јоаким; Откриће моштију светог [[Теодосије Черниговски|Теодосија, архиепископа черњиговског]]; | |- | 23.9. | (10.9.) |[[Датотека:Pulcheria (fresco).jpg|frameless|109x109px]] | [[Минодора, Митрадора и Нимфодора|Мученице Минодора, Митродора и Нимфодора]]; [[Пулхерија|Света Пулхерија царица]]; Свети [[аполос|апостоли Аполос]], [[Апостол Лукије|Лукије]] и [[Апостол Климент|Климент]]; [[Свете три жене]]; Свети мученик Варипсав; Свети Петар и Павле епископи Никејски; Свети преподобни Јоасаф; Света мученица Ија; Света Евдокија, девојчица; | |- | 24.9. | (11.9.) |[[Датотека:St. Herman of Alaska.jpg|frameless|63x63px]] | Преподобна [[Преподобна Теодора|Теодора]]; Преподобни [[Преподобни Сергије|Сергије]] и [[Герман Аљаски]]; [[Пафнутије Исповедник]]; [[Преподобни Ефросин кувар]]; [[Света мученица Ија]]; [[Свети мученици Диодор, Дидим и Диомид]]; [[Автоном|Свети Автоном;]] Свети мученици Димитрије, Евантије и Димитријан; Пренос моштију преподобних Сергија и Германа, Валаамских чудотвораца; | |- | 25.9. | (12.9.) |[[Датотека:Menologion of Basil 016.jpg|frameless|55x55px]] | Свештеномученик [[Автоном|Автомон]] (Оданије Рождества Пресвете Богородице); Свештеномученик Корнут, епископ Иконијски; [[Свештеномученик Јулијан]] са 40 другова; [[Преподобни Данил са Тасоса]]; [[Свети мученици Македоније, Татијан и Теодул]]; Свети свештеномученик Теодор; Свети преподобни Атанасије и ученик му Атанасије; Свети преподобни Васијан Тиксенски; Свети праведни Симеон Верхотурски; Свештеномученик Доситеј Тбилиски; | |- | 26.9. | (13.9.) |[[Датотека:Aristides.jpg|frameless|74x74px]] | Свештеномученик [[Корнилије Сотник|Корнилије сотник]] (Претпразништво Воздвижења); [[Храм Васкрсења Христовог|Освећење храма Христова Васкрсења]]; Св. муч. Макровије и Гордијан; Св. муч. Кетевана; Преподобни Јеротеј; Свети [[Аристид Атински]]; Света мученица Кетевана; Свети мученици Селевк, Стратон, Кронид, Леонтије и Серапион; Свети преподобни Петар; | |- | 27.9. | (14.9.) |[[Датотека:Meister des Reliquienkreuzes von Cosenza 002.jpg|frameless|69x69px]] | '''''Возвиждење [[Часни крст|часног Крста]]'''''; [[Елија Флацила|Света Плакила царица]]; [[Макарије Солунски|Преподобни мученик Макарије Солунски]]; [[Марија Тарсијска|Преподобна Марија Тарсијска;]] Свети мученик Папа; Свети мученик Теоклис; Свети мученик Валеријан, дете; [[Шести васељенски сабор|Свети Шести Васељенски сабор]]; Преставленије [[Јован Златоусти|Светог Јована Златоуста]]; | [[Крстовдан]] |- | 28.9. | (15.9.) |[[Датотека:St Nikita.jpeg|frameless|68x68px]] | Свети великомученик [[Никита Готски]]; ''свети [[Јосиф Темишварски]]''; [[Преподобни Филотеј]]; [[Свети мученик Порфирије]]; [[Свети мученици Теодот, Асклијад и Максим]]; [[Свети Висарион, архиепископ Лариски]]; [[Јован Критски|Свети новомучрник Јован Критски]]; [[Свети Јосиф, епископ Алавердски]]; Свети Висарион II, архиепископ лариски; Свети Јосиф Нови, митрополит Темишварски; Свети преподобни Герасим, ктитор манастира Свете Тројице у Сурвији; Свете мученице две девојке; Проналазак моштију [[Архиђакон Стефан|Светог Архиђакона Стефана]]; Проналазак моштију [[Акакије Мелитински|Светог Акакија, епископа Мелитинског]]; Свети преподобни Мелетије, ктитор Сергијевог манастира; | |- | 29.9. | (16.9.) |[[Датотека:Saint Ludmila icon.jpg|frameless|68x68px]] | Преподобни [[Преподобни Доротеј|Доротеј]]; свети [[свети Кипријан|Кипријан]]; [[Ефимија Свехвална|Света великомученица Ефимија]]; [[Кипријан Кијевски|Свети Кипријан, митрополит Кијевски]]; [[Света мученица Људмила]]; Свети преподобни Прокопије; Света мученица Севастијана; Света мученица Мелитина; Свети мученици Исак и Јосиф; Свети Касијан Кипарски; | |- | 30.9. | (17.9.) |[[Датотека:Karp Zolotaryov Sophia Faith Hope Charity 1685.jpg|frameless|87x87px]] | '''[[Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија|Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија]]'''; [[Света мученица Агатоклија]]; [[Светих 156 мученика]]; [[Теодотија Никејска|Света мученица Теодотија;]] Света Лукија удовица и син јој Геминије мученик; Свети преподобни Анастасије, чудотворац Кипарски; Свети свештеномученици Ираклид и Мирон; Свети мученици Хараламп, Пантолеонт и дружина; | |} == Октобар (Митровски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.10. | (18.9.) |[[Датотека:Eumenes, Bishop of Gortyna (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свети [[Евменије Гортински]]; света мученица [[мученица Аријадна|Аријадна]]; [[Свети мученик Бидзин]], кнез Грузински; Свети Аркадије, епископ новгородски; Свете мученице Софија и Ирина; Свети мученици Кастор и Теодора; Свети мученици Елисбар и Шавле; [[Роман Слаткопојац|Свети Роман Слаткопојац]] | |- | 2.10. | (19.9.) |[[Датотека:Menologion of Basil 044.jpg|frameless|55x55px]] | Свети мученици [[Трофим, Саватије и Доримедонт]]; [[Зосим пустињак|Свети мученик Зосим пустињак]]; [[Теодор Ростиславић|Свети Теодор, кнез Јарославски]] | |- | 3.10. | (20.9.) |[[Датотека:Saint Eustace, Cretan school, 17 c..jpg|frameless|68x68px]] | '''Свети великомученик [[Свети Јевстатије Плакида|Јевстатије Плакида]]'''; [[Михаил Черниговски|Свети Михаил кнез и Теодор бољарин]]; [[Преподобни мученик Иларион]]; [[Папа Мартин I|Свети Мартин, папа римски]]; Свети преподобни Јован; Свети преподобни [[Максим Исповедник]] и два Анастасија исповедника; Свети преподобни Теодор и Евпрепије исповедник; Свети преподобномученик Јован исповедник, Египћанина и с њим 40 мученика; Свети мученици Артемидор и Тал | |- | 4.10. | (21.9.) |[[Датотека:Apostol Kodrat from Afinen.jpg|frameless|55x55px]] | Свети апостол [[Кодрат Атински|Кодрат]] (Оданије Воздвижења); [[Свети Ипатије, епископ Ефески|Свештеномученик Ипатије епископ Ефески и Андреј презвитер]]; [[Димитрије Ростовски|Свети Димитрије, епископ Ростовски]]; [[Сабор светитеља Кијево–Печерских]]; Свети мученици Јевсевије и Приск; Свети преподобни Акакије (Исакије) и Мелетије, епископи кипарски; Свети мученици шест штитоноша цара Максимијана; Свети мученици Јевсевије, Нестав и Зинон и са њима Нестор и Висирије; Света мученица Васа | |- | 5.10. | (22.9.) |[[Датотека:Paris psaulter gr139 fol431v.jpg|frameless|64x64px]] | Свети свештеномученик [[Фока Синопски|Фока]]; свети пророк [[Јона (пророк)|Јона]]; Свети мученик [[Фока Баштован]]; [[Козма Зографски|Преподобни Козма Зографски]]; [[Свети Петар Милостиви]]; [[Свети Јона презвитер]]; Светих двадесет шест преподобномученика Зографских, пострадалих од латина за исповедање Православља; Свети Софроније, епископ вратчански у Бугарској; Свети мученици Исак, Мартин и Николај | |- | 6.10. | (23.9.) |[[Датотека:John the Baptist (15th c., Rublev museum) detail.jpg|frameless|72x72px]] | '''Зачеће светог [[Јован Крститељ|Јована Претече и Крститеља]]'''; [[Свети мученик Ираида]]; [[Никола Пантопол|Свети новомученик Никола Пантопол]]; [[Свети новомученик Јован]]; Свети мученици Андреј, Јован, Петар и Антонин (Антоније); Света преподобна Поликсенија; Света преподобна Ксантипа | |- | 7.10. | (24.9.) |[[Датотека:Jesus og engler.jpg|frameless|67x67px]] | [[Света Текла]]; ''преподобни [[Стефан Првовенчани|Симон]], краљ [[стефан Владислав|Владислав]] и преподобни [[Дмитар Немањић|Давид]]''; Свети Стефан, краљ српски првовенчани; Свети преподобни Коприје; Свети преподобни Никандар псовски; Чудотворна икона Пресвете Богородице 'Миртидиотиса'; Свети преподобни Аврамије мирожски; Свети преподобни Галактион вологодски | |- | 8.10. | (25.9.) |[[Датотека:Sergius von Radonezh.jpg|frameless|69x69px]] | Преподобна [[Ефросинија Александријска]]; свети [[Сергеј Радоњешки]]; [[Ефросинија Суздаљска|Преподобна Ефросинија Суздаљска;]] Света преподобна [[Ефросинија Суздаљска]]; Свети преподобномученик Пафнутије и осталих 546 мученика с њим; Свети преподобни Пафнутије; Спомен великог земљотреса у Цариграду; Свети мученици Дионисије и Каламах, Евстрогије и Ермиона супруга и Стефана кћер, старешина Јевсевије и 40 војника, 80 рибара, 40 чиновника и 16 децеученика; Свети мученици Павле и Татија и четворо деце њихове; Свети Византије; Свети Теофил исповедник, архиепископ ефески; Свети Арсеније велики, католикос грузијски | |- | 9.10. | (26.9.) |[[Датотека:Ritzos Andreas - St John the Theologian writing his Revelations on an open scroll - Google Art Project.jpg|frameless|63x63px]] | '''Свети апостол и јеванђелист [[Апостол Јован|Јован Богослов]]'''; Преподобни [[Нил Калабријски]]; Свети праведни Гедеон; Светих пет девојака мученица Текла, Маријамна, Марта, Марија и Ената; Света мученица удовица; Долазак Иверонске иконе Пресвете Богородице у Грузију; Свети [[Патријарх московски Тихон|Tихон патријарх московски]] | |- | 10.10. | (27.9.) |[[Датотека:Kalistrat1.jpg|frameless|77x77px]] | Свети мученик [[мученик Калистрат|Калистрат]]; Свети апостоли: [[Марко Јеванђелиста|Марко]], [[Апостол Аристарх|Аристарх]] и [[Апостол Зинон|Зинон]]; [[Свети новомученик Акилина]]; [[Саватије Соловецки|Преподобни Саватије Соловецки;]] Света мученица Епихарија; Свети мученик Гимнасије; Свети преподобни Игњатије; Свети мученици Филимон епископ и Фортунијан; Света мученица Гајана; Светих петнаест мученика; Чудесно виђење и онемелост светог пророка Захарије, оца Светог Јована Претече | |- | 11.10. | (28.9.) |[[Датотека:Saint Chariton.jpg|frameless|63x63px]] | Преподобни [[Харитон Исповедник]]; [[Варух|Свети пророк Варух]]; [[Свети мученик Марко пастир]]; [[Вацлав I, војвода Бохемије|Свети мученик Вацлав краљ Чешки;]] Свети мученик Евстатије; Свети преподобни Иродион илојезерски | |- | 12.10. | (29.9.) |[[Датотека:KyriakosTheAnchorite.jpeg|frameless|69x69px]] | '''Преподобни [[Киријак Отшелник]]'''; [[Свети мученици Дада и Говделај]]; [[Теофан Милостиви|Свети Теофан Милостиви]]; [[Марија Палестинска|Света Марија Палестинска;]] Света преподобна Анастасија подвижница; Светих 80 мученика византијских; Света мученица Петронија; Света мученица Гуделија; Свети преподобни Кипријан устјужски; Свети преподобномученик Малахије; Свети Онуфрије, чудотворац Гаресјански | [[Киријак Отшелник|Михољдан]] |- | 13.10. | (30.9.) |[[Датотека:Gregory Illuminator.JPG|frameless|59x59px]] | Свети свештеномученик [[Григорије Просветитељ]] јерменски; свети [[Михаил Кијевски]]; [[Свете мученице Гајанија, Рипсимија, и осталих 35 монахиња]]; Свете преподобномученице две жене; Свети мученик Стратоник; Свети мученик Мардоније; Светих хиљаду мученика | |- | 14.10. | (1.10.) |[[Датотека:Protection de la Mere de Dieu Ecole de Novgorod Moscou, Galerie Tretiakov.jpg|frameless|82x82px]] | '''[[Покров Пресвете Богородице]]'''; [[Ананија из Дамаска|Свети апостол Ананија]]; [[Роман Слаткопојац|Преподобни Роман Слаткопојац]]; [[Јован Кукузељ|Преподобни Јован Кукузељ]]; [[Преподобни Григорије]]; Свети преподобномученик Михаил, игуман зовијски и са њим 36 монаха; [[Домнин Солунски|Свети мученик Домнин Солунски]]; Свети преподобни [[Сава Вишерски]]; Чудотворна икона Пресвете Богородице 'Кукузељске'; Чудотворна икона Пресвете Богородице 'Скоропослушница'; Света равноапостолна [[Света Нина|Нина, просветитељка Грузије]]; Свети Мелхиседек, католикос-патријарх Грузијски | |- | 15.10. | (2.10.) |[[Датотека:Stcyprian.jpg|frameless|72x72px]] | Свети свештеномученик [[Свети Кипријан|Кипријан]]; преподобни [[Андреј Јуродиви|Андреј]]; [[Свети мученици Давид и Константин]]; Свети мученик Теокист; Свети преподобни Теофил исповедник; Свети новомученик Хаџи-Георгије; Света Дамара; Свети великомученик Теодор Гаврас; Свети блажени Кипријан, суздаљски чудотворац; Свети [[Патријарх српски Пајсије I|Пајсије I Јањевац-Књигољубац]], патријарх српски | |- | 16.10. | (3.10.) |[[Датотека:Menologion of Basil 025.jpg|frameless|55x55px]] | Свети свештеномученик [[Дионисије Ареопагит]]; [[Јован Хозевит|Преподобни Јован Хозевит]]; [[Дионисије Печерски|Преподобни Дионисије Печерски]]; [[Исихије Хоровит|Свети Исихије Хоровит;]] Свети мученици Рустик и Елевтерије; Свети мученик Теокист; Свети Теаген; Свети мученик Теотекно | |- | 17.10. | (4.10.) |[[Датотека:Stefan Štiljanović.jpg|frameless|73x73px]] | ''Свети [[Стефан Штиљановић|Стефан]] и преподобна [[Јелена Штиљановић|Јелена-Јелисавета (Штиљановић)]]''; [[Јеротеј Атински|Свештеномученик Јеротеј]]; [[Свети Амон|Преподобни Амон]]; [[Павле Препрости|Преподобни Павле Препрости]]; [[Гурије Казански|Свети Гурије, епископ Казански]] и [[Варсануфије Тверски|Варсануфије, епископ Тверски;]] Свети преподобномученик Петар, презвитер Капетолијски; Света мученица Домнина и њене кћери Вирина и Просдока; Свети мученик Давикт и кћер његова Капистенила; Свети мученици Гај, Фавст и Херимон; Свети [[Владимир Јарославич]], кнез новгородски; Свети преподобни Јован лампадски; Свети мученик Евдемоз, католикос Грузијски | |- | 18.10. | (5.10.) |[[Датотека:Dionisii alek.jpg|frameless|71x71px]] | Света мученица [[Света Харитина|Харитина]]; свештеномученик [[Дионисије Александријски]]; [[Евдоким Ватопедски|Преподобни Евдоким Ватопедски;]] [[Преподобни Дамјан, Јеремија и Матеј]]; Света мученица Мамехта Персијска; Свети преподобни [[Јеремија Печерски|Јеремија печерски]]; Свети преподобни Матеј печерски; Свети преподобни Козма; Света преподобна Харитина; Света преподобна Методија; Свети преподобни Григорије хандзојски; Преподобни очеви и мајке из Кларјетија | |- | 19.10. | (6.10.) |[[Датотека:Thomas the Apostle mosaic.jpg|frameless|55x55px]] | '''Свети апостол [[апостол Тома|Тома]]'''; [[Преподобни новомученик Макарије]]; Свети преподобни Кендеј; Света мученица Еротида | [[Томиндан]] |- | 20.10. | (7.10.) |[[Датотека:Ikona sv sergije vakh.jpg|frameless|68x68px]] | '''[[Срђевдан|Свети мученици Сергије] и Вакхо]]'''; [[Свети мученик Полихроније]]; Свети мученици Јулијан презвитер и Кесарије ђакон; Свети преподобни Сергије Нуромски; Светих 99 преподобних који су се подвизавали на Криту; Свети мученици Јевсевије и Филикс; Свети Леонгије проконзул; Свети преподобни Сергије печерски послушни; Преподобни Јосиф, чудотворац грузијски | [[Срђевдан]] |- | 21.10. | (8.10.) |[[Датотека:Saint pelagia.jpg|frameless|55x55px]] | Преподобна [[Преподобна Пелагија|Пелагија]]; преподобна [[преподобна Таиса|Таиса]]; [[Света мученица Пелагија]]; Свети [[Трифон Вјатски]]; Свети преподобни Доситеј верхњеостровски | |- | 22.10. | (9.10.) |[[Датотека:Apostle James, son of Alpheus.jpg|frameless|78x78px]] | Свети апостол [[Свети апостол Јаков|Јаков]]; ''свети [[Стефан Бранковић|Стефан Српски (Слепи)]]''; [[Преподобни Андроник]] и супруга му Атанасија; [[Свети праведни Аврам и Лот]]; [[Димитрије Александријски|Свети Димитрије, патријарх Александријски;]] Свети [[Стефан Бранковић|Стефан Слепи, деспот српски]]; Свети мученици Евентије и Максим; Света преподобна Поплија Исповедница; Свети преподобни [[Петар Галатијски]] | |- | 23.10. | (10.10.) |[[Датотека:Menologion of Basil 009.jpg|frameless|55x55px]] | Свети мученици [[Евлампије и Евлампија|Евлампије]] и [[Евлампије и Евлампија|Евлампија]]; [[Свети мученици Зографски]]; [[Теофил исповедник|Преподобни Теофил исповедник]]; [[Свети мученик Теотекн]]; [[Преподобни Васијан]]; Свети преподони блажени [[Андреј Тотемски|Андреј тотемски]], Христа ради сулуди; Светих двеста мученика; Преподобни [[Амвросије Оптински]] | |- | 24.10. | (11.10.) |[[Датотека:Apostle Philip bulgaria icon.png|frameless|70x70px]] | Свети апостол [[апостол Филип|Филип]]; [[Теодор и Теофан Начертани|Преподобни мученик Теодор и Теофан Начертани]]; Спомен [[Седми васељенски сабор|Седмог васељенског сабора]]; [[Нектарије Цариградски|Свети Нектарије, патријарх Цариградски]]; [[Свете мученице Зинаида и Филонида]]; Спомен чуда иконе Господа Исуса Христа; Свети Арсакије и Сисиније, патријарси цариградски; Свети преподобни Теофан, испосник печерски | |- | 25.10. | (12.10.) |[[Датотека:Kosma-ierusalimskij.jpg|frameless|101x101px]] | Свети мученици [[Мученик Тарах|Тарах]], [[Мученик Пров|Пров]] и [[Мученик Андроник|Андроник]]; [[Мартин Турски|Свети Мартин, епископ Турски]]; [[Козма Мајумски|Преподобни Козма Мајумски;]] Света мученица Домника; Свети свештеномученици Максимилијан и Кирин, епископи норички; Света мученица Малфета; Света мученица Анастасија девица; Свети мученици Јувентин и Максим; Свети мученици Андромах и Диодор; Свети [[Теодор Едески|Теодот, епископ едески]]; Света мученица Антија; Свети Јасон, епископ дамаски; Светих седамдесет мученика; Свети преподобни [[Симеон Нови Богослов]]; Свети преподобни Теосевије арсинојски; Свети преподобни Амфилохије, Макарије, Тарасије и Теодосије Глушицки; Свети мученик Диоскор | |- | 26.10. | (13.10.) |[[Датотека:Benjamin von Persien.jpg|frameless|66x66px]] | Свети мученик [[мученик Карп|Карп]]; ''света новомученица [[Злата Мегленска]] ''; [[Ђакон Венијамин|Свештеномученик Венијамин ђакон;]] Свети мученик Флорентије Солунски[[Ђакон Венијамин|;]] Свети [[Никита Исповедник]][[Ђакон Венијамин|;]] Свети мученик Антигон[[Ђакон Венијамин|;]] Свети Антоније метрополита кондидски и ученик његов монах Јаков Старији | |- | 27.10. | (14.10.) |[[Датотека:Stpetka.jpg|frameless|71x71px]] | '''''Преподобна мати [[Света Петка|Параскева]]'''''; [[Свети мученици Назарије, Гервасије и Протасије]]; Свети преподобни Никша Свјатоша, књаз Черњиговски; Свети свештеномученик Силуан и 40 мученика; Свети Петар авселамски; Свети Игњатије Агалијан, архиепископ | [[Света Петка]][[Света Петка|Петковдан]] |- | 28.10. | (15.10.) |[[Датотека:Lucian of Antioch (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свештеномученик [[Лукијан Бовски|Лукијан]]; Свети [[Лукијан Антиохијски]]; преподобни [[Јевтимије Солунски|Јевтимије Нови Солунски]]; [[Сарвил и Вевеј|Свети мученици Сарвил и Вевеј;]] Свети преподобни Савин, епископ Катански; Свети Варс исповедник, епископ едески; Свети Јован, епископ суздаљски | |- | 29.10. | (16.10.) |[[Датотека:LonginusFyodorZubov.jpg|frameless|67x67px]] | Свети мученик [[Свети Лонгин|Лонгин Сотник]]; [[Лонгин Печерски|Преподобни Лонгин Трудољубиви;]] Свети преподобни Мал; Свети мученици Леонтије, Дометије, Терентије и Домнин; Свети преподобни Савин; Свети мученици два војника; Света благоверна Евпраксија | |- | 30.10. | (17.10.) |[[Датотека:Hosea.jpg|frameless|68x68px]] | Свети пророк [[пророк Осија|Осија]]; преподобномученик [[Андреј Критски]]; Свети мученици [[Свети Козма и Дамјан|Козма и Дамјан Безсребреници]]; [[Преподобни мученик Андреј]]; [[Четвородневни Лазар|Свети Лазар Четвородневни;]] Свети Лазар Четвородневни; Свети преподобни Антоније леохновски; Свети Јосиф чудотворац, католикос грузијски; Свети мученик Козман | |- | 31.10. | (18.10.) |[[Датотека:Sv ev Luka.jpg|frameless|74x74px]] | '''Свети апостол и јеванђелист [[Лука Јеванђелиста|Лука]]'''; '''''свети [[Петар I Петровић Његош|Петар Цетињски]]'''''; [[Свети Јулијан]] и [[Дидим Слепи]]; Свети мученик Марин; Свети преподобни Давид; Свети мученици четрдесеторо деце; Свети мученици Гаврило и Кермифол; Свети свештеномученик Мнасон, епископ кипарски; Свети преподобни Симеон и Теодор и преподобна Ефросинија | [[Лука Јеванђелиста|Свети Лука]] [[Свети Лука|Лукиндан]] |} == Новембар (Мратињски) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.11. | (19.10.) |[[Датотека:Joel-prophet.jpg|frameless|63x63px]] | Свети пророк [[Јоил (пророк)|Јоил]]; [[Свети мученик Вар]]; ''преподобни [[Прохор Пчињски]] и [[Јован Рилски]]''; Свети [[Јован Кронштатски]]; Свети свештеномученик Садок, епископ персијски; Свети свештеномученици Филикс и Јевсевије; Свети Леонтије философ; Пренос моштију [[Јован Рилски|Светог Јована Рилског]]; Свети монах Никола Двали; | |- | 2.11. | (20.10.) |[[Датотека:Artemios.jpg|frameless|75x75px]] | Свети великомученик [[Артемије Антиохијски]]; [[Артемије Веркољски|Свети праведни Артемије Веркољски]]; [[Герасим Кефалонијски|Преподобни Герасим Нови]]; [[Преподобни новомученик Игњатије]]; Света преподобна Матрона хиоска; Свети мученици Зевин, Герман, Никифор и Антоније; Света мученица Маната; Свети мученици Евор и Еној | |- | 3.11. | (21.10.) |[[Датотека:Dominique Papety - Temptation of Saint Hilarion.jpg|frameless|55x55px]] | Преподобни [[Иларион Велики]]''; Свети Иларион, епископ мегленски; [[Преподобни Филотеј]]; ''свети исповедник [[Висарион Сарај|Висарион]]''; [[Иларион Кијевски]];'' Свети мученик Дасије, Гај и Зотик; Свети преподобни Варнава монах; Свети новомученик Јован монемвасијски; Свети мученици Андреј, Стефан, Павле и Петар; Свети преподобномученик Захарије; Свети мученици Теодотија и Сократ презвитер; Свети преподобномученик Евкрат; Свети мученик Азис; Свети преподобни Варух; Свети преподобни Теофило и Јаков омучски; Пренос моштију преподобног Христодула потамског | |- | 4.11. | (22.10.) |[[Датотека:Abercius of Hieropolis (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свети равноапостолни [[Аверкије Јерапољски]]; [[Преподобни Лот]]; Спомен чудотворног избављења Москве од Литванаца помоћу Пресвете Богородице; Свети Александар епископ, Ираклије војник и четири жене; Свети преподобни Руф; Свети преподобни Теодор и Павле ростовски; Свети мученик Захарија | |- | 5.11. | (23.10.) |[[Датотека:Saint James the Just.jpg|frameless|78x78px]] | '''Свети апостол [[Свети апостол Јаков|Јаков, први епископ Јерусалимски]]'''; [[Игњатије I Цариградски|Свети Игњатије, патријарх цариградски]]; [[Јаков Боровицки|Свети мученик Јаков Боровицки]]; [[Андреј Тотемски]] јуродиви; Свети преподобни Никифор; Свети преподобни Петроније; Света два детета; Свети преподобни Макарије Римљанин ('Ромеј') | |- | 6.11. | (24.10.) |[[Датотека:Arethas (al-Haarith) and over 4,000 with him (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свети мученик [[Арета]]; [[Свети Елезвој]], цар етиопски; Спомен иконе „[[Свих жалосних радост]]”; [[Арета Печерски|Преподобни Арета Печерски]]; Света мученица Севастијана; Свети мученици Марко, Сотирих и Валентин; Свети мученик Акакије презвитер; Свети мученик Нердон; Свети Папа, епископ Хитре на кипру; Свети преподобни Јован, затворник псковско-печерски; Света мајка и њено дете | |- | 7.11. | (25.10.) | | Свети мученици [[Маркијан]] и [[Мученик Мартирије|Мартирије]]; [[Свети мученик Анастасије]]; [[Света Тавита]]; Свети муечник Валеријан; Свети мученик Савин; Свети мученици Валерије и Хрисафије; Свети мученик Уар; Свети преподобни Георгије, епископ амастридски; Свети мученици Папије, Диодор и Клавдијан; Свети мученици Фавст, Василије и Лукијан; Свети мученици Никифор и Стефан; Свети Филаделф и Поликарп; Свети преподобни Макарије, епископ пафски; Света два мученика у Тракији | |- | 8.11. | (26.10.) |[[Датотека:Michael of salonica.jpg|frameless|79x79px]] | '''''Свети великомученик [[Димитрије Солунски|Димитрије]]'''''; [[Преподобни мученик Јоасаф]]; Спомен великог земљотреса; Свети преподобни Атанасије Мидикијски; Свети преподобни Димитрије Бесарабовски; Свети мученици Артемидор и Василије; Света мученица Лептина; Свети мученик Гликон | [[Митровдан]] |- | 9.11. | (27.10.) |[[Датотека:Zemen-monastery-st-nestor.jpg|frameless|66x66px]] | Свети мученик [[Нестор Солунски|Нестор]]; [[Монах Нестор|Преподобни Нестор Летописац]]; [[Андреј Смоленски|Свети Андреј, кнез смоленски]]; Свете мученице Капетолина и Еротида; Свети мученик Марко и они с њим; Свети Киријак (Кирилијан), епископ цариградкси; Света Прокла | |- | 10.11. | (28.10.) |[[Датотека:Paraskeva (15th c, Vologda museum).jpg|frameless|67x67px]] | Свети мученици [[Терентије и Неонила]]; [[Света мученица Параскева]] — Петка; ''свети [[Арсеније I Сремац|Арсеније Сремац]], други [[Архиепископија српска|архиепископ српски]]''; [[Стефан Саваит|Свети Стефан Саваит]]; [[Атанасије I Цариградски|Свети Атанасије, патријарх цариградски]]; [[Димитрије Ростовски|Свети Димитрије, епископ ростовски]]; Свети свештеномученик Киријак, патријарх Јерусалимски; Преподобни Арсеније кападокијски; Света мученица Ана; Свети Фирмилијан архиепископ кесаријски и Мелхион презвитер антиохијски; Света Февронија; Свети преподобни [[Јов Почајевски]]; Свети свештеномученик Неофит, епископ урбински; Свети новомученици Ангел, Мануил, Георгије и Николај; Свети мученици Терентије, Африкан, Максим и Помпије и осталих 36 мученика из Африке | |- | 11.11. | (29.10.) |[[Датотека:SvAvramijeZatvornik.jpg|frameless|64x64px]] | '''Свети [[Аврамије Затворник]]'''; преподобномученица [[Анастасија Римљанка]]; [[Тимотеј Есфигменски|Преподобни мученик Тимотеј Есфигменски]]; [[Аврамије Ростовски|Свети преподобни Аврамије Ростовски Чудотворац]]; Света преподобна Ана; Света мученица Мелитина; [[Сава Стратилат|Свети Сава Стратилат]]; Свети свештеномученик Атанасије; Свети Серапион зарзмански, грузијски | |- | 12.11. | (30.10.) |[[Датотека:Milutin Kraljeva crkva.jpg|frameless|55x55px]] | ''Свети краљ [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]]''; ''преподобни [[Стефан Драгутин|Теоктист]] и [[Јелена Анжујска|Јелена]]''; ''свети [[Варнава Настић|Варнава Исповед. епископ Хвостански]]''; [[Седамдесет апостола|Свети апостоли]] [[Апостол Клеопа|Клеопа]], Тертије, Марко, Јуст и [[Апостол Артема|Артема]]; Свети [[Стефан Драгутин|Драгутин, краљ Српски]]; Свети свештеномученик Маркијан, епископ Сиракуски; Света мученица Евтропија; Свети мученици Клавдије, Астерије и Неон и сестра им Неонила; Свети апостоли Клеопа, Тертије, Марко, Јуст и Артем; Свети свештеномученик Зиновије и сестра му Зиновија; Светих девет мученика; Свети мученици Александар, Кронион, Јулијан, Макарије и других тринаест; Свети мученик Мануило; Свети мученик Дометије; Свети мученик џелат (Димије); Свети мученик [[Јосиф I Цариградски|Јосиф, патријарх цариградски]]; Свети мученик Јотам Задганидзе | |- | 13.11. | (31.10.) |[[Датотека:Stachys, Amplias, Urban (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свети апостоли [[апостол Стахије|Стахије]], [[Апостол Амплије|Амплије]], [[Апостол Урван|Урван]] и други; Свети мученик Епимах; Свети мученик Никола Хиоски; Свети преподобни Спиридон и Никодин; Светих девет мученика; Свети непознати исповедник; Свети Јаков, епископ мигдонијски; Свети мученици Селевк и Стратоника; Свети мученик Паис; Свете мученице дванаест девојака; Свети мученик Гордијан; Свети мученик Епимах Грк; Света преподобна Мавра; Света три мученика мелитинска; Свети преподобни Анатолије печерски; Мученици тбилиски поклани под Јелаудином | |- | 14.11. | (1.11.) |[[Датотека:Cosmas and Damian.jpg|frameless|76x76px]] | '''Свети [[Свети Козма и Дамјан|Козма]] и [[Свети Козма и Дамјан|Дамјан]], врачеви'''; [[Херменегилд|Свети мученик Ерминигелд, царевић]]; [[Јаков Костурски|Преподобни мученик Јаков са ученицима Јаковом и Дионисијем]]; Свете мученице Киријена и Јулијанија; Свети свештеномученици Јован и Јаков; Свети мученици Кесарш, Дасије и других пет; Свети преподобни Давид, подвижник евијски; Света мученица Теолипта; Свети мученици Кипријан и Јулијана; Света преподобна Теодотија | [[Свети Козма и Дамјан|Врачеви]], [[Свети Козма и Дамјан|Свети Врачи]] |- | 15.11. | (2.11.) | | Свети мученици [[Мученик Акиндин|Акиндин]], [[Мученик Пигасије|Пигасије]] и други с њима; Преподобни [[Маркијан Кирски]]; Свештеномученик Викторин, епископ патавски; Свете мученице Кириакија, Домнина и Домна | |- | 16.11. | (3.11.) |[[Датотека:Icon8.jpg|frameless|83x83px]] | '''Обновљење храма Светог великомученика [[Свети Георгије|Георгија]]'''; [[Акепсим, Јосиф и Аитал|Свештеномученик Акепсим, епископ наесонски и други с њим]]; Преподобни Илија Египатски; Света Снандулија; Свети мученици Агик, Евдоксије, Агапије, Катерије, Истукарије, Пактовије и Никтополион; Свети мученици Одасије, Севир, Андрон, Теодот и Теодота; Свети преподобни Акепсим; Авети Ахеменид исповедник; Светих девет мученика; Светих двадесет осам мученика; Свети Георгије неапољски, нови свештеномученик; Свети преподобни Теодор исповедник, епископ анкирски; Света преподобна Ана; Свети преподобни Илија; Благоверни Никола, сјајна звезда Грузије | [[Ђурђиц]] |- | 17.11. | (4.11.) |[[Датотека:Saint Joannicius the Great.jpg|frameless|108x108px]] | Преподобни [[Јоаникије Велики]]; свештеномученик [[свештеномученик Никандар|Никандар]]; Свети мученик Порфирије глумац; Свети благочестиви [[Јован Дука Ватац|цар Јован Дука Ватаци]], милостиви; Свети и праведни Јован, Стефан и Исаија грузијски | |- | 18.11. | (5.11.) |[[Датотека:Parrobus of Pottole (1400, Cyprus, st. John Lampadistisa conv.).jpg|frameless|78x78px]] | Преподобномученици [[Преподобномученик Галактион|Галактион]] и [[Преподобномученица Епистима|Епистима]]; Свети апостоли [[Апостол Патров|Патров]], [[Јерма Филипопољски|Ерма]], [[Папа Лин|Лин]], [[Апостол Гај|Гај]] и [[Апостол Филолог|Филолог]]; [[Јона Новгородски|Свети Јона, архиепископ новгородски]]; Свети Григорије исповедник, патријарх александријски; Света мученица Домнина и они с њом; Свети мученици Тимотеј, Теофил и Теотим; Свети мученик Доротеј презвитер; Свети мученици Евпсихије и Картерије; [[Свети Силван|Свети мученик Силван]]; Свети мученик Памфил; Свети мученици Кастор и Агатангел; Свети Доментије | |- | 19.11. | (6.11.) |[[Датотека:PavleCarigradski1.jpg|frameless|85x85px]] | [[Павле I Цариградски|Свети Павле Исповедник, патријарх цариградски]]; преподобни [[Варлам Хутински]]; Спомен падања пепела из ваздуха; Свети преподобни Лука; Свети Герман, архиепископ казански; Свети преподобни Лука печерски; Свети Димитрије, епископ кигиријски; Свети преподобни и блажени Павле, Христа ради јуродиви; Свети мученик Никандар | |- | 20.11. | (7.11.) | | Света [[33 мученика у Мелитини]]; преподобни [[Лазар Галасијски]]; Свети мученици Јерон с дружином; Свети мученици Тесалоникија са Авктом и Таврионом; Свети мученици Меласип, Касинија и Антонин; Свети мученик Александар; Свети мученици Вострикије и Дукитије; Свети мученик Атинодор; Свети Григорије | |- | 21.11. | (8.11.) |[[Датотека:Mikharkhangel.jpg|frameless|68x68px]] | '''''Сабор светог Архангела [[Архангел Михаил|Михаила]] и осталих бестелесних сила'''''; Света преподобна Марта псковска | [[Аранђеловдан]] |- | 22.11. | (9.11.) |[[Датотека:Symeon Metafrast.jpg|frameless|69x69px]] | Свети мученици [[мученик Онисифор|Онисифор]] и [[мученик Порфирије|Порфирије]]; свети [[Нектарије Егински]]; [[Јован Колов|Преподобни Јован Колов]]; [[Матрона Цариградска|Преподобна Матрона Цариградска]]; Преподобни [[Јефтимије Дохијарски]] и ученик му Неофит; [[Симеон Метафраст|Свети Симеон Метафраст]]; Преподобна [[Теоктиса Пароска]]; Свете преподобне Евстолија и Сосипатра; Свети мученик Антоније; Свети мученици Христифор и Мавра; Свети мученик Александар солунски; Свети мученици Нарсије и Артемон; Свети преподобни Еладије; Свети преподобни Онисифор печерски | |- | 23.11. | (10.11.) |[[Датотека:Orestes of Cappadocia (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свети апостоли [[Апостол Олимпасије|Олимп]], [[Апостол Ераст|Ераст]], [[Апостол Родион|Родион]] и други с њима; [[Орест Кападокијски|Свети мученик Орест]]; Свети Нон, епископ илиопољски; Свети свештеномученик Милије и два ученика његова; Свети мученик Калиопије; Свети преподобни Теостирикт; Свети преподобни Мартин таракински; Свети мученик Kонстантин, кнез грузински; Свети мученик Орион; Свети мученик Нир; Свети мученици Тимотеј и Мавра; Сећање на муке светог великомученика Георгија | |- | 24.11. | (11.11.) |[[Датотека:S.Menas (Rublev's museum).jpg|frameless|74x74px]] | '''Свети мученик [[Мина Катуански]]'''; ''свети краљ [[Стефан Урош III Дечански|Стефан Дечански]]''; [[Виктор Дамаски|Свети мученик Виктор и Стефанида]]; [[Викентије Сарагоски|Свети мученик Викентије ђакон Сарагоски]]; [[Теодор Студит|Преподобни Теодор Студит]]; [[Стефан Урошиц Немањић|Свети Урошица]], кнез српски; Свети блажени Максим, Христа ради јуродиви, московски чудотворац; Свети мученик Дракон; Преподобни Евтимије, Ефрем и Нестор, подвижници Дечански | [[Мратиндан]] |- | 25.11. | (12.11.) |[[Датотека:San Giovanni Elemosinario.jpg|frameless|61x61px]] | '''Свети [[Јован V Милостиви|Јован Милостиви]]'''; [[Пророк Ахија|Свети пророк Ахија]]; Преподобни [[Нил Синајски]]; [[Нил Мироточиви|Преподобни Нил Мироточиви]] Свети мученик Арсакије; Свети [[Мартин Турски|Мартин турски]]; Свети ученици Антоније, Зевин, Герман и Никифор и девојка марта; Свети новомученик Сава Нигделин; Свети ученик Николај; Свети Лав, патријарх цариградски | |- | 26.11. | (13.11.) |[[Датотека:Johnchrysostom.jpg|frameless|65x65px]] | '''Свети [[Јован Златоусти]]'''; Свети мученици Антонин, Никифор, Герман и Манета; Преподобни мученик Дамаскин; | |- | 27.11. | (14.11.) |[[Датотека:Grigorios Palamas.jpg|frameless|76x76px]] | '''Свети апостол [[апостол Филип|Филип]]''' (Божићне покладе); [[Григорије Палама|Свети Григорије Палама]], архиепископ солунски; [[Јустинијан I|Свети Јустинијан]], цар византијски; Свети преподобни Филип ирапски; Света Теодора царица; Свети новомученик Константин са острва Идре; Свети Тома Нови (Други), патријарх цариградски | |- | 28.11. | (15.11.) |[[Датотека:Gury, Samon and Aviv.jpg|frameless|73x73px]] | [[Свети мученици Гурије, Самон и Авив]]; [[Свети мученици Елпидије, Маркел и Евстохије]]; [[Богородица Купјатицка|Празник иконе свете Богородице „Купјатицке”]]; (Почетак поста) Свети мученик Димитрије; Свети преподобни Кинтион, епископ; Свети преподобномученик Захарија; Свети мученици Евпсихије, Неарх и Картерије | |- | 29.11. | (16.11.) |[[Датотека:Matthew Evangelist.jpg|frameless|99x99px]] | '''Свети апостол и јеванђелист [[Матеј Јеванђелиста|Матеј]]'''; Преподобни [[Сергије Малопинежски]]; Свети кнез етиопски Фулвијан | [[Матеј Јеванђелиста|Матејевдан]] |- | 30.11. | (17.11.) |[[Датотека:Grigorii chudotvoretz.jpg|frameless|73x73px]] | Свети [[Григорије Чудотворац]]; Преподобни [[Никон Радоњешки]]; Преподобни [[Генадије Ватопедски]]; [[Севастијан Дабовић|Свети Севастијан Џексонски]]; [[Максимијан Цариградски|Свети Максим, патријарх Цариградски;]] Свети преподобни Лазар Иконописац; Свети Захарије кожар и Јован; Свети мученици Гоброн (Михаило) и осталих 133 војника с њим; Свети Генадије, патријарх цариградски; Свети преподобни Јустин; Свети препододобни Јован Дермокаит; Свети преподобни Лонгин | |} == Децембар (Божићни) == {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="border:black solid; text-align:left;" rules="all" |- | 1.12. | (18.11.) |[[Датотека:Saint Euphrasia (cropped).JPG|frameless|66x66px]] | Свети мученик Платон; свети мученици [[Роман Кесаријски|Роман]] и Варул Отрок; Свети мученици Закхеј и Алфеј; Свети новомученик Анастасије парамитијски; Свети преподобни Василије | |- | 2.12. | (19.11.) |[[Датотека:Авдий.jpg|frameless|55x55px]] | [[Пророк Авдеј]]; преподобни [[Варлам и Јоасаф|Варлам]] и [[Варлам и Јоасаф|Јоасаф]]; [[Свети мученик Илиодор]]; [[Свети мученик Варлам]]; Свети мученици Антим, Талелеј, Христофор, Ефимија и деца њихова и свети Панхарије; [[Свети мученик Агапије и други|Свети мученик Агапије]]; Свети преподобни [[Варлам Печерски]]; Свети преподобни Иларион чудотворац; Свети мученик Аза чудотворац; Свети преподобни Симон; Светих дванаест мученика; Свете мученице супруга и ћерке епарха Аквилина; Светих сто педесет мученика војника | |- | 3.12. | (20.11.) |[[Датотека:Gregorio Decapolita.jpg|frameless|63x63px]] | Преподобни [[Григорије Декаполит]] (Претпразништво Ваведења); [[Прокл Цариградски|Свети Прокл, патријарх Цариградски]]; [[Свети мученици Јевстатије, Теспесије и Анатолије]]; [[Исак Јерменски|Свети Исак, архиепископ Јерменски]]; [[Свете три девице]]; Свети мученик Дасије; Свети свештеномученици Нирса и Јосиф; Свети свештеномученици Јован, Саверије, Исакије, Ипатије и други с њима; Свети мученици Теитазет, Сасаније, Ноилмарије и Заруандин; Свете мученице Текла, ваута, Денахиса, Тентуа, Мама, Малохија, Ана, Нана, Аста и Малаха; Свети Теокист исповедник | |- | 4.12. | (21.11.) |[[Датотека:Presentation of Mary of Protat.jpg|frameless|55x55px]] | '''''[[Ваведење]] Пресвете Богородица'''''; Свети благоверни кнез Јарополк-Петар Изјаславич | [[Ваведење]] |- | 5.12. | (22.11.) |[[Датотека:Philemon and Apphia.jpg|безоквира|60x60пискел]] | Свети апостоли [[Филимон и Апфија|Филимон]], [[апостол Апфија|Апфија]] и [[Архип]]; [[Калист II Цариградски|Свети Калист Ксантопулос, патријарх Цариградски]]; [[Света мученица Кикилија]]; [[Свети мученик Менигнос]]; [[Свети Михаил војник|Свети праведни Михаил војник;]] Свети мученик Прокопије; Свети преподобни Агава (Ава); Свети мученик Агапион Римљанин; Свети мученици Стефан и два Марка; Свети благоверни Михаило тверски, велики кнез; Свети мученици Христофор и Ефимије; Свети мученик Талелеј и Антим; Свети мученик Тадеј; Свети мученик Агапије кападокијски; Свети преподобномученик Сисиније; | |- | 6.12. | (23.11.) |[[Датотека:Amphilochius of Iconium (Menologion of Basil II).jpg|frameless|55x55px]] | Свети [[Амфилохије Иконијски]]; свети [[свети Григорије|Григорије]]; свети [[Александар Невски]]; [[Свети Григорије, епископ Акрагантски]]; [[Митрофан Вороњешки|Свети Митрофан, епископ Вороњешки;]] Свети мученик Сисисније; Свети мученик Теодор; Свети [[Дионисије I Цариградски|Дионисије, патријарх цариградски]]; Свети Исхирион; Свети Елен; Света мученица Меропа; Свети новомученик архимандрит Григорије (Перадзе), грузијски | |- | 7.12. | (24.11.) |[[Датотека:Byzantine icon St-Mercurius 1295.jpg|frameless|89x89px]] | '''Света великомученица [[Екатерина Александријска|Екатерина]]'''; [[Свети Меркурије|Свети великомученик Меркурије]]; [[Света девица Мастридија]]; Свети [[Меркурије Смоленски]]; Свети преподобни [[Симон Сојгински]]; Света мученица Августа царица; Светих педесет философа мученика; Свети мученик Порфирије и двеста војника с њим; Свети мученик Теодор антиохијски; Свети мученик Александар; Свети преподобни Марко Триглин; Свети мученици Филумен и Христофор; Свети мученик Евгеније; Свети мученици Прокопије и Христофор; Свети мученик Хризогон; Свети Хермоген; Свети преподобни Григорије; Свети Малх; Свети преподобни Руф; Свети преподобни Карион; | |- | 8.12. | (25.11.) |[[Датотека:Saint Clement of Ohrid (icon, 13th-14th century).jpg|frameless|78x78px]] | '''Свети свештеномученик [[Климент Охридски|Климент]]''' (Оданије Ваведења); [[Папа Климент I|Свештеномученик Климент, епископ Римски]]; [[Петар Александријски|Свештеномученик Петар, архиепископ Александријски]]; [[Преподобни Пафнутије]]; Свети свештеномученик Петар, архиепископ александријски; Свети [[Климент Охридски|Климент, архиепископ охридски]]; Светих шест стотина седамдесет мученика; [[Света мученица Василиса]] | |- | 9.12. | (26.11.) |[[Датотека:Saint Alypius stylite.gif|frameless|75x75px]] | Преподобни '''[[Алимпије Столпник]]'''; [[Јаков Отшелник|Преподобни Јаков Отшелник]]; [[Стилијан Пефлагонијски|Преподобни Стилијан]]; [[Преподобни Никон Покајаније]]; [[Инокентије Иркутски|Свети Инокентије Иркутски;]] Свети новомученик Георгије хиоски; Свети Прокопије персијски; [[Петар Јерусалимски|Свети Петар, епископ јерусалимски]]; Свети преподобни Сила; Свети преподобни Хермион |[[Алимпијевдан]] |- | 10.12. | (27.11.) |[[Датотека:James Intercisus.jpg|frameless|75x75px]] | Свети мученик [[Јаков Персијанац]]; свети [[Јаков Ростовски]]; [[Седамнаест Индијских преподобномученика]]; [[Преподобни Роман чудотворац]]; [[Преподобни Пинуфрије]]; [[Преподобни Натанаил]]; Свети преподобни Диодор јурјегорски; Свети преподобни Паладије | |- | 11.12. | (28.11.) | | Преподобномученик [[Преподобномученик Стефан|Стефан]]; свети мученик [[мученик Христо|Христо]]; [[Преподобна Ана]]; [[Маврикије|Свети благоверни цар Маврикије;]] Свети мученици пострадали за свете иконе; Свети Теодор, архиепископ ростовски; Свети мученици тивериопољски; Свети Роман, епископ македонски; Свети мученик Иринарх и седам светих жена; Свети Теодор, епископ теододипљског; Свети свештеномученик Јован персијски; Свети преподобни Марко; Свети мученици два детета | |- | 12.12. | (29.11.) |[[Датотека:Akakiy of Sinay.jpg|frameless|90x90px]] | Свети мученици [[Мученик Парамон|Парамон]] и [[Мученик Филумен|Филумен]]; [[Акакије Синајски|Преподобни Акакије Синајски]]; [[Дионисије Коринтски|Свети мученик Дионисије, епископ Коринтски]]; [[Тиридат III|Свети Тиридат, цар Јерменски]]; [[Свети мученик Аполоније]]; Свети свештеномученик Јован; [[Авив Некрески|Свети свештеномученик Авив]]; Свети мученик Филумен; Свети преподобни Питирун; Свети Урван; Свети преподобни [[Висарион Чудотворац|Висарион чудотворац]]; Свети мученик Валеријан; Свети мученик Федр; Светих шест мученика; Свети преподобни Николај, архиепископ солунски; Свети преподобни Панкосмије; Свети преподобни Нектарије печерски; Свети [[Мардарије Ускоковић|Мардарије Љешанско-либертвилски]] | |- | 13.12. | (30.11.) |[[Датотека:Apostol-Andrey-Pervozvannyj.jpg|frameless|76x76px]] | '''Свети апостол [[Андрија Првозвани|Андреј Првозвани]]'''; [[Свети Фрументије]], просветитељ Абисиније; Свети мученик Андреј; Свети Александар лезвијски; Свети преподобни Нестор и Јефтимије, подвижници дечански; Свети Вакхтанг Горгасали, краљ Грузије; Свети Петар, први католикос-патријарх Грузије; Свети Самуил, други католикос-патријарх Грузије | [[Андријевдан]] |- | 14.12. | (1.12.) |[[Датотека:Nahum-prophet.jpg|frameless|64x64px]] | Свети пророк [[Пророк Наум|Наум]]; свети [[Филарет Милостиви]]; Свети мученик Ананије персијанац; Свети преподобни Антоније Нови; Свети Онисим, архиепископ ефески; Свети Ананије и Солохон, архиепископи ефески | |- | 15.12. | (2.12.) |[[Датотека:Habakkuk.jpg|frameless|55x55px]] | Свети пророк [[Авакум (пророк)|Авакум]]; ''Свети цар [[Стефан Урош V|Урош]]''; ''преподобни [[Јоаникије Девички]]''; [[Света мученица Миропија]]; [[Атанасије Затворник|Преподобни Атанасије, затворник печерски]]; [[Свети Иса, епископ циклански]]; Света праведна [[Јелена Страцимировић-Немањић|Јелисавета — Евгенија, Српска царица Јелена]]; Свети Кирил Филеот; Свети преподобни Јован, Ираклемон, Андреј и Теофило; Свети преподобномученик Гаврило; Свети мученик Авив; Свети преподобни Мојсије исповедник; Свети Соломон, архиепископ ефески | |- | 16.12. | (3.12.) |[[Датотека:Zephaniah.jpg|frameless|67x67px]] | Свети пророк [[Пророк Софонија|Софоније]]; преподобни [[Јован Ћутљиви]]; [[Теодор I Александријски|Свештеномученик Теодор, архиепископ александријски]]; [[Преподобни Теодул]]; Преподобни [[Сава Сторожевски]]; Свети новомученик Ангелис; Свети свештеномученик Гаврило, епископ гански и хорски; Свети мучеици Агапије, Селевк и Мамант | |- | 17.12. | (4.12.) |[[Датотека:Icon 01005 Sv. vmch. Varvara.jpg|frameless|75x75px]] | '''Света великомученица [[Света Варвара|Варвара]]'''; преподобни [[Јован Дамаскин]]; [[Генадије Новгородски|Свети Генадије, архиепископ новгородски;]] Свети преподобни Јован, епископ поливотски; Свети свештеномученик Серафим, епископ фанаријски; Свети мученици Христодуло и Христодула девојка; Света мученица Јулијана | |- | 18.12. | (5.12.) |[[Датотека:SabbastheSanctified.jpg|frameless|81x81px]] | '''Преподобни [[Сава Освећени]]'''; ''свети [[Нектарије Битољски]]''; [[Преподобни мученици карејски]]; [[Преподобни Карион и Захарија]]; Свети мученик Анастасије; Свети преподобни Филотеј карејски; Свети мученик Диоген; Свети мученик Аврекије; Свети преподобни Нон; Свети преподобни Гратос | |- | 19.12. | (6.12.) |[[Датотека:Sv Nikola.jpg|frameless|71x71px]] | '''''Свети [[Свети Никола|Николај]] архиепископ Мирликијски чудотворац'''''; [[Свети Николај, епископ патарски]]; [[Свети мученик Никола Караман]]; [[Теофил Антиохијски|Свети Теофил, епископ антиохијски]]; [[Николај Јапански|Свети Николај Јапански;]] Свети мученик Нисар; Свети [[Максим Кијевски|Максим, митрополит кијевски]] | [[Свети Никола|Никољдан]] |- | 20.12. | (7.12.) |[[Датотека:AmbroseOfMilan.jpg|frameless|77x77px]] | Свети [[Амброзије Милански|Амвросије]]; ''преподобни [[Григорије Горњачки]]''; [[Нил Столбенски|Преподобни Нил Столбенски;]] Свети мученик Атинодор; Свети преподобни Павле Покорни; Свети преподобни [[Јован Посник|Јован Постник]]; Свети преподобни Антоније сијски, нови чудотворац; Свети преподобни Амун; Свети мученици Православни Хришћани; Света мученица Филотеја; Света мученица Православна Римљанка; Свети мученик Неофит; Свети мученик Дометије; Свети мученици Исидор, Акепсим и Леон; Свети мученици Гај и Гајан; Свети мученици два свештеника; Свети мученик Приск; Свети мученик Мартин; Свети мученик Николај; Свети преподобни Игњатије; Свети преподобни Јован, постник печерски | |- | 21.12. | (8.12.) |[[Датотека:Епафродит, Сосфен, Аполлос, Кифа и Кесарь.jpg|frameless|55x55px]] | Преподобни [[Преподобни Патапије|Патапије]]; свети апостоли [[Апостол Состен|Состен]], [[Аполос]] и други; [[Свети мученици у Африци]]; Светих мученика шездесет свештеника; Свети мученици кархидонски; Света мученица Антиса; Свети Дамјан, архиепископ кипарски; Свети преподобни Кирил Челменски | |- | 22.12. | (9.12.) |[[Датотека:Angelos Akotanos - Saint Anne with the Virgin - 15th century.jpg|frameless|59x59px]] | Зачеће Свете [[Света Ана|Ане]]; [[Ана пророчица (Стари завет)|Света Ана, матер пророка Самуила]]; [[Стефан Новосијатељ|Преподобни Стефан Новосијатељ]]; [[Свети Амон|Преподобни Амон;]] Свети Софроније, архиепископ кипарски; Свети мученик Еасије; [[Света Васа]]; Свети мученик Соситеј; Свети мученик Нарсис; Свети мученик Исак | |- | 23.12. | (10.12.) |[[Датотека:Despot Jovan Brankovic.jpg|frameless|95x95px]] | Свети мученици [[Свети Мина|Мина]] и други; ''свети [[Јован Бранковић|Јован]], деспот Српски'' и [[Мати Ангелина]]; [[Свети мученик Гемел]]; [[Преподобни Тома Дефуркин]]; Свети мученици Мина, Ермоген и Евграф; Света преподобна Ангелина и свети Јован деспот; Свети мученик Гемел Многострадални; Свети свештеномученик Теотекно; Свети мученик Марјан; Свети мученик Евгеније | |- | 24.12. | (11.12.) |[[Датотека:Daniel Stylites (Kirillo-Belozersk).jpg|frameless|95x95px]] | Преподобни [[Данило Столпник]]; [[Лука Столпник|Преподобни Лука Столпник]]; [[Никон Сухи|Преподобни Никон Сухи]]; [[Миракс Египатски|Свети мученик Миракс;]] Свети преподобни Леонтије ахајски; Свети мученик Варсава; Свети мученици Аитал и Акепсије; Свети Теренције, Викентије, Емилијан и Вавеј; Свети подвижници Петар и Акепсим; Свети преподобни Вихијан и Номон | |- | 25.12. | (12.12.) |[[Датотека:SPYRIDON.jpg|frameless|74x74px]] | '''Преподобни [[Свети Спиридон|Спиридон Чудотворац]] епископ Тримитунски'''; [[Александар Јерусалимски|Свештеномученик Александар, епископ јерусалимски]]; [[Свети мученик Разумник]]; Света Ирина, кћер светог Спиридона; Свети преподобни Јован, митрополит Зихне; Свети мученик Етерије; Свети преподобни [[Терапонт Монзенски|Терапонт монзенски]]; Свети преподобни Амонат; Свети преподобни Ант; Света Ефимијана | |- | 26.12. | (13.12.) |[[Датотека:Nikodim1.jpg|frameless|55x55px]] | Свети мученик [[мученик Евстратије|Евстратије]]; ''свети свештеномученик [[свештеномученик Гаврило|Гаврило]]''; свети [[Никодим I Пећки|Никодим Српски]]; [[Света Луција (светитељка)|Света мученица Луција]]; [[Патријарх српски Гаврило I|Свештеномученик Гаврило, патријарх српски;]] [[Света Луција (светитељка)|Света мученица Лукија (Луција), девица]]; Свети свештеномученик [[Патријарх српски Гаврило I|Гаврило, патријарх српски;]] Свети преподобни [[Герман Аљаски|Герман, аљаски чудотворац]]; Свети новомученик [[Петар Алеут]]; Свети преподобни Арсеније латарски; Свети преподобни Арис; | |- | 27.12. | (14.12.) | [[Датотека:Thyrsus, Leucius and Callinicus of Nicomedia (Menologion of Basil II).jpg|frameless|72x72px]] | Свети мученици [[Тирс Кесаријски|Тирс]], [[Мученик Левкије|Левкије]] и [[Мученик Калиник|Калиник]] и други; [[Свети мученици Филимон, Аполоније, Аријан и други]]; Свети мученик Ипатије | |- | 28.12. | (15.12.) |[[Датотека:Eleuterus of Illyria (Menologion of Basil).jpg|frameless|72x72px]] | Свети свештеномученик [[Елевтерије Илирски]]; преподобни [[преподобни Павле|Павле]]; [[Свети Стефан, исповедник сурожски]]; [[Преподобни Пард Отшелник]]; [[Света Сузана|Света преподобномученица Сузана]]; Свети мученик Елевтерије Кувикуларије; Свети мученик Вакх Нови; Свети преподобни [[Трифон Кољски]]; Свети мученик Коремон; Света два џелата | |- | 29.12. | (16.12.) |[[Датотека:Haggai-prophet.jpg|frameless|72x72px]] | Свети пророк [[Агеј]]; света [[Царица Теофанија|Теофанија]] царица; [[Никола Хрисоверг|Свети Никола Хрисоверг, патријарх цариградски;]] Свети мученик Марин; Свети [[Мемнон Ефешки|Мемнон, архиепископ ефески]]; Свети Симеон, архиепископ антиохијски; Свети мученици Пром и Иларије; Света преподобна Софија | |- | 30.12. | (17.12.) |[[Датотека:Ђакон Авакум.JPG|frameless|55x55px]] | Свети пророк [[Данило (пророк)|Данило]]; ''свети преподобномуч. ђакон [[ђакон Авакум|Авакум]] и игуман [[игуман Пајсије|Пајсије]]''; [[Данил Донале|Преподобни Данил Донале]] [[Дионисије Егински|Свети Дионисије, епископ егински;]] Свети мученик Јакхо; Свети преподобни Стефан исповедник; Свети преподобномученици Патермутије, Коприје и Александар; Свети новомученик Никита | |- | 31.12. | (18.12.) | | [[Свети мученик Севастијан]]; [[Флор Амински|Свети Флор, епископ амински]]; [[Модест Јерусалимски|Свети Модест, патријарх јерусалимски]]; [[Свети Кастул (18. децембар)|Свети Кастул;]] Свети мученик Евиот; Свети мученици Фока и Ермил; Свети преподобни Михаил Сингел, исповедник; Свети преподобни Севастијан пошехонски; Свети мученици Закхеј ђакон и Алфеј чтец; Света Софија чудотворка; Освећење храма Пресвете Богородице у Халкопратији у Цариграду | |} == Литература == * Милан Т. Вуковић: ''„Народни обичаји, веровања и пословице код Срба”'', [[Београд]] [[1985]]. * Упоредо коришћени црквени календари за [[1951]], [[2005]], [[2006]]. и [[2007]]. годину {{Српска православна црква}} == Види још == * [[Верски календар]] * [[Покретни празници код православаца]] * [[Списак православних празника]] * [[Списак светитеља Српске православне цркве|Списак светитеља СПЦ]] * [[Народни календари Словени|Народни календар]] * [[Годишњак (народни календар)]] * [[Верски празници у Српском народу у 16. веку]] == Спољашње везе == * [https://svetosavlje.org/prolog/ Житија светаца, созерцање, расуђивање, беседа и песма за сваки дан — Охридски пролог — Владика Николај Велимировић] {{sr}} * [http://days.pravoslavie.ru/ -{days.pravoslavie.ru}- — календар са житијама и беседом за сваки дан] {{ru}} * [http://zitija.blogspot.com/ Житија светих] * [http://pravoslavnikalendar.rs/ Православац — црквени календар] {{sr}} [[Категорија:Српска православна црква]] [[Категорија:Православље]] [[Категорија:Календари]] [[Категорија:Литургија]] [[Категорија:Православно богослужење]] kjz10u17g5fx89z84fq2bsvwen56iba 0 119131 25122110 24520462 2022-07-25T11:03:31Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{automatic taxobox | taxon = Austrobaileyaceae | authority = -{(Croizat) Croizat}- (1943) | subdivision_ranks = род | subdivision = ''-{Austrobaileya}-'' }} '''-{Austrobaileyaceae}-''' су фамилија [[скривеносеменице|скривеносеменица]] која садржи само један [[род (биологија)|род]] (''-{Austrobaileya}-'') са две [[Врста (биологија)|врсте]] [[лијана]] североисточне Аустралије (''-{A. maculata}-'' и ''-{A. scandens}-''). Фамилија је призната од стране већине аутора. == Различити системи класификације == [[Кронквист]]ов систем (1981) : ред -{[[Magnoliales]]}- :: поткласа -{[[Magnoliidae]]}- ::: класа -{[[Дикотиледоне биљке|Magnoliopsida]]}- :::: раздео -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}- ---- Торнов систем (1992) : ред -{Magnoliales}- :: надред -{[[Magnolianae]]}- ::: поткласа -{Magnoliideae}- :::: класа -{Magnoliopsida}- ---- Далгренов систем : ред -{[[Annonales]]}- :: надред -{Magnolianae}- ::: поткласа -{Magnoliideae}- :::: класа -{Magnoliopsida}- ---- Енглеров систем (1964) : ред -{Magnoliales}- :: поткласа -{Archychlamydeae}- ::: класа -{Dicotyledoneae}- :::: подраздео -{Angiospermae}- == Спољашње везе == {{Commonscat|Austrobaileyaceae}} * [http://delta-intkey.com/angio/www/austroba.htm -{Austrobaileyaceae}-] {{Wayback|url=http://delta-intkey.com/angio/www/austroba.htm |date=20070103200438 }} у -{L. Watson & M.J. Dallwitz}- (1992 - данас) ''-{[http://delta-intkey.com/angio/ The families of flowering plants:] {{Wayback|url=http://delta-intkey.com/angio/ |date=20070103200438 }} descriptions, illustrations, identification, information retrieval''. Version: 3rd May 2006. http://delta-intkey.com.}- {{Wayback|url=http:/// |date=20130730023109 }} * [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/Taxonomy/Browser/wwwtax.cgi?mode=Tree&id=22297&lvl=3&lin=f&keep=1&srchmode=1&unlock -{NCBI Taxonomy Browser}-] {{клица-биљке}} [[Категорија:Austrobaileyales]] fh8w3lbztk0zdk7zqh7xo2vy4mnknvc 0 119450 25122131 24925493 2022-07-25T11:18:05Z No.cilepogača 244579 wikitext text/x-wiki {{друге употребе}} {{преусмери|Белград|град у Румунији|Алба Јулија{{!}}Белград (Румунија)}} {{Град у Србији | назив = Београд | име генитив = Београда | слика = Beograd collage.jpg | величина_слике = 500 | боја_слике = #FFFFFF | опис_слике = Београд — слика (Панорама Београда, [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Народна скупштина Србије]], [[Нови двор]], [[Авалски торањ]], [[Пословни центар „Ушће”]], [[Кула Гардош]], [[Палата САНУ]], [[Храм Светог Саве у Београду|Храм Светог Саве]], [[Београдска тврђава]], [[Споменик Незнаном јунаку]]) | грб = Small Coat of Arms Belgrade.svg | градска_застава = Flag of Belgrade.svg | град = [[Град Београд]] | стара_имена = [[Сингидунум]] | површина = 3.222,68<!-- engleski nacin zapisivanja --> | извор_становништво = <ref name="automatski generisano1"/> | становништво = 1.166.763 | извор_становништво = | година_становништво = 2011 | агломерација = 1.659.440 | извор_агломерација = <ref name="automatski generisano1"/> | година_агломерација = 2011 | надморска_висина = 116,75 | први помен = [[16. април]] [[878]]. | дан_града = [[16. април|16]]—[[19. април]] | слава= [[Спасовдан]] | округ = [[Град Београд]] | општина = | општине = | гшир = 44.81578 | гдуж = 20.45938 | мапа = Belgrade | регистарска_ознака = BG/БГ | позивни_број = +381 (0)11 | поштански_код = 11000 | градоначелник = [[Александар Шапић]] | странка = [[Српска напредна странка|СНС]] | веб-страна = {{official URL}} }} '''Београд''' је [[главни град|главни]] и [[Градови у Србији|најнасељенији]] [[град]] [[Србија|Републике Србије]] и привредно, културно и образовно средиште земље. Град лежи на [[ушће|ушћу]] [[Сава|Саве]] у [[Дунав]], где се [[Панонска низија]] спаја са [[Балканско полуострво|Балканским полуострвом]]. Београд је управно средиште [[Град Београд|Града Београда]], посебне територијалне јединице са својом месном самоуправом. По броју становника четврти је у [[југоисточна Европа|југоисточној Европи]] после [[Истанбул]]а, [[Атина|Атине]] и [[Букурешт]]а. Један је од старијих градова у [[Европа|Европи]]. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске [[Винчанска култура|Винче]], 4.800. година пре нове ере. Сам град су основали [[Келти]] у [[3. век]]у пре н. е, пре него што је постао [[Римско царство|римско]] насеље [[Сингидунум]].{{sfn|Тасић|1990|pp=}}<ref name="ancient">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201172 |title=Град Београд — Историја (Антички период) |publisher=Beograd.org.rs |date=5. 10. 2000. |accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Београд је главни град Србије од [[1405]]. године и био је престоница [[Југославија|јужнословенских држава]] од [[1918]]. па до [[2003]], као и [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]] од 2003. до [[2006]].<ref name="history">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1237 |title=Град Београд — Историја (Важне године у историји града) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Број становника у Београду према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису становништва]] из [[2011]]. је износио 1.166.763, док је у широј околини живело 1.659.440 или 23,09% становника.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf |title=Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији — Национална припадност |publisher=stat.gov.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Ужи део града заузима површину од 359,96&nbsp;km² и густина насељености је око 3.736 становника по km². [[Град Београд]] има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом, а његова површина износи 3.222,68&nbsp;km².<ref name="assemb">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=500 |title=Град Београд — Градска власт |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Његова територија је подељена на [[Београдске општине|17 градских општина]], од којих свака има своје локалне органе власти.<ref name="municip">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1904 |title=Град Београд — Градске општине |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> == Назив == [[Словенски језици|Словенско]] име ''Белиград'' (од [[Старословенски језик|старословенског]] {{Script|Cyrs|''-{Бѣлградъ}-''}} и као {{Script|Cyrs|''-{Бѣлиградъ}-''}}) први пут је забележено [[878]]. године. {| class="wikitable" |- ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Име ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Објашњење |- | -{Singidūn(on)}- | [[Келтски језици|келтско]] име града |- | [[Сингидунум|Singidūnum]] | [[Романизација (културна)|романизовано]] келтско име |- | -{Београд, Beograd}- | [[Словенски језици|словенско]] име; први пут се јавља 878. у писму папе [[Папа Јован XIII|Јована VIII]] цару [[Борис I|Борису]] бугарском |- | [[wikt:Бијоград|Бијоград]] | По [[Вуков рјечник|Вукову речнику]] (1818)<ref>Караџић, Вук Стефановић. ''[[Српски рјечник|Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма]] = -{Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum}-'', Беч -{(Wien, Viennae)}- : -{Gedruckt bei den P. P. Armeniern}-, (1818). стр. 31./32., лева колона (a).</ref> |- | -{Биоград на Дунаву, Biograd na Dunavu}- | назив у [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Далмација|Далмацији]] |- | -{Alba Graeca}- | [[Латинизација (језичка)|латинизовано]] име града |- | -{Fehérvár}- | [[Мађарски језик|мађарско]] име |- | -{Weißenburg}- | [[Немачки језик|немачко]] име |- | -{Castelbianco}- | [[Италијански језик|италијанско]] име |- | -{Nandoralba}- | у [[средњи вијек|средњовековној]] [[Мађарска|Мађарској]] до [[14. век]]а |- | -{Nándorfehérvár}- | у средњовековној Мађарској |- | -{Landorfehérvár}- | у средњовековној Мађарској |- | -{Veligradon}- | [[Византијско царство|византијско]] име |- | -{Veligradi, Βελιγράδι}- | [[Грчки језик|грчко]] име |- | -{Dar Ul Jihad}- | [[Османски турски језик|османско]] име, значи „Кућа рата” |- | -{Belgrat}- | [[Турски језик|турско]] име |- | -{Prinz-Eugen-Stadt}- | [[Нацизам|нацистичко]] име |- | -{Белград}- | [[Руски језик|руски]], [[Украјински језик|украјински]] [[Бугарски језик|бугарски]] и [[Македонски језик|македонски]] назив |} == Географија == === Положај и пространство === [[Датотека:Beograd Sat.png|180п|мини|лево|[[Вештачки сателит|Сателит]]ски снимак]] Београд се налази на 116,75 [[метар]]а [[апсолутна висина|надморске висине]], на координатама 44°49'14" северно и 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашња [[Београдска тврђава]]) налази се на десној обали [[Сава|Саве]]. У саставу Београда су [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] и [[Земун]] који су на левој обали реке Саве, па тиме и у [[Средња Европа|средњој Европи]]. Град лежи на ушћу Саве у [[Дунав]]. Урбанизована површина града износи 359,92 квадратних [[километар]]а. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1027 |title=Географска позиција Београда |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> === Рељеф === Језгро и највећи део града подигнути су на северном рту [[Шумадијска греда|Шумадијске греде]] која се пружа од [[Рудник (планина)|Рудника]] до [[Калемегдан]]ског рта, изнад ставе [[Сава (река)|Саве]] и [[Дунав (река)|Дунава]]. Град лежи на додиру дна и обода [[Панонски басен|Панонског басена]], граници [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и средње [[Европа|Европе]], у зони јужнопанонске дислокације. У Панонској низији налазе се [[Нови Београд]] и [[Земун]] док је перипанонски део Београда брежуљкаст. Нови Београд подигнут је у некада мочварној [[квартар]]ној равни Саве, у подножју Бежанијске лесне косе. На југу је планина [[Авала (планина)|Авала]] и крашки рељеф који припада мерокрасу (тип краса). Карактеристика рељефа су и фосилне и рецентне урвине. Поједини делови града угрожени су клизиштима. Део Београда јужно од Саве и Дунава подигнут је на 7 брежуљака, теразијској, булбудерској и пиносавској флувиоденудационој површи, долинама и долинским странама, на развођима [[Топчидерска река|Топчидерске реке]], [[Булбулдерски поток|Булбудерског]] и [[Мокролушки поток|Мокролушког потока]].<ref>{{Cite book|last=Марковић |first=Јован |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора) |year=1995|publisher=Савремена администрација |location=Београд}}</ref> [[Велико ратно острво]] је [[ада (речно острво)|ада]] на Дунаву, лоцирана у општини Земун. Налази се на ушћу Саве у Дунав. Због великог броја различитих [[Птице|птичијих]] врста острво је заштићено као природни резерват. На северу острва се налази плажа Лидо. {{-}} === Клима === {{Climate chart|Београд |- 1|4|49 |0|7|44 |4|12|50 |8|18|59 |13|23|71 |16|26|90 |17|29|67 |18|29|40 |13|24|51 |9|18|51 |4|11|54 |0|5|58 |float=right |clear=both }} Београд има умерену [[Континентална клима|континенталну климу]]. Просечна годишња температура је 12,3°C, док је најтоплији месец [[јул]], са просечном температуром од 21,8°C, а најхладнији јануар са просечном температуром од 0,6°C. Београд у просеку има око 25 дана у години са температуром преко 30°C. Од 1887. од када се врше редовна званична метеоролошка осматрања у Београду<ref>{{cite web|url=http://www.meteologos.rs/125-godina-zvanicnih-beogradskih-meteoroloskih-merenja-1887-2012/ |title=125 година званичних београдских метеоролошких мерења 1887-2012. |publisher=Meteologos.rs |date=|accessdate=9. 5. 2019.}}</ref>, највиша забележена температура ваздуха била је 24. јула 2007. године 43°C<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=07&dd=24&nav_category=12&nav_id=256581 |title=Врућине и рекордне температуре |publisher=B92.net |date=|accessdate=9. 5. 2019.}}</ref>, а најнижа 10. јануара 1893. године -26°C<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.rs/lat/upoznajte-beograd/1191-klima/ |title=Град Београд — Клима |publisher=Beograd.rs |date=|accessdate=9. 5. 2019.}}</ref>. Просечна годишња количина падавина је око 680 [[милиметар]]а. Годишње Београд има око 2.025 сунчаних [[сат]]и, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1191 |title=Град Београд — Клима |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> {{Weather box |location = Београда (1981—2010) |metric first = y |single line = y |Jan record high C = 20.7 |Feb record high C = 23.9 |Mar record high C = 28.8 |Apr record high C = 32.2 |May record high C = 34.9 |Jun record high C = 37.4 |Jul record high C = 43.6 |Aug record high C = 40.0 |Sep record high C = 37.5 |Oct record high C = 30.7 |Nov record high C = 28.4 |Dec record high C = 22.6 |year record high C = 43.6 |Jan high C = 4.6 |Feb high C = 7.0 |Mar high C = 12.4 |Apr high C = 18.0 |May high C = 23.5 |Jun high C = 26.2 |Jul high C = 28.6 |Aug high C = 28.7 |Sep high C = 23.9 |Oct high C = 18.4 |Nov high C = 11.2 |Dec high C = 5.8 |year high C = 17.4 |Jan mean C = 1.4 |Feb mean C = 3.1 |Mar mean C = 7.6 |Apr mean C = 12.9 |May mean C = 18.1 |Jun mean C = 21.0 |Jul mean C = 23.0 |Aug mean C = 22.7 |Sep mean C = 18.0 |Oct mean C = 12.9 |Nov mean C = 7.1 |Dec mean C = 2.7 |year mean C = 12.5 |Jan low C = -1.1 |Feb low C = -0.1 |Mar low C = 3.7 |Apr low C = 8.3 |May low C = 13.0 |Jun low C = 15.8 |Jul low C = 17.5 |Aug low C = 17.6 |Sep low C = 13.5 |Oct low C = 9.0 |Nov low C = 4.2 |Dec low C = 0.2 |year low C = 8.5 |Jan record low C = -26.2 |Feb record low C = -15.4 |Mar record low C = -12.4 |Apr record low C = -3.4 |May record low C = 2.5 |Jun record low C = 6.5 |Jul record low C = 9.4 |Aug record low C = 6.7 |Sep record low C = 4.7 |Oct record low C = -4.5 |Nov record low C = -7.8 |Dec record low C = -13.4 |year record low C = -26.2 |Jan precipitation mm = 46.9 |Feb precipitation mm = 40.0 |Mar precipitation mm = 49.3 |Apr precipitation mm = 56.1 |May precipitation mm = 58.0 |Jun precipitation mm = 101.2 |Jul precipitation mm = 63.0 |Aug precipitation mm = 58.3 |Sep precipitation mm = 55.3 |Oct precipitation mm = 50.2 |Nov precipitation mm = 55.1 |Dec precipitation mm = 57.4 |year precipitation mm = 690.9 |Jan humidity = 78 |Feb humidity = 71 |Mar humidity = 63 |Apr humidity = 61 |May humidity = 61 |Jun humidity = 63 |Jul humidity = 61 |Aug humidity = 61 |Sep humidity = 67 |Oct humidity = 71 |Nov humidity = 75 |Dec humidity = 79 |year humidity = 68 |precipitation colour = green |unit precipitation days = 0.1 mm |Jan precipitation days = 13 |Feb precipitation days = 12 |Mar precipitation days = 11 |Apr precipitation days = 13 |May precipitation days = 13 |Jun precipitation days = 13 |Jul precipitation days = 10 |Aug precipitation days = 9 |Sep precipitation days = 10 |Oct precipitation days = 10 |Nov precipitation days = 12 |Dec precipitation days = 14 |year precipitation days = 139 | Jan snow days = 10 | Feb snow days = 7 | Mar snow days = 4 | Apr snow days = 1 | May snow days = 0 | Jun snow days = 0 | Jul snow days = 0 | Aug snow days = 0 | Sep snow days = 0 | Oct snow days = 0 | Nov snow days = 3 | Dec snow days = 8 |year snow days = 33 | Jan sun = 72.2 | Feb sun = 101.7 | Mar sun = 153.2 | Apr sun = 188.1 |May sun = 242.2 |Jun sun = 260.9 |Jul sun = 290.8 |Aug sun = 274.0 |Sep sun = 204.3 |Oct sun = 163.1 |Nov sun = 97.0 |Dec sun = 64.5 |year sun = 2111.9 | source 1 = РХЗ<ref name="RHSS">{{cite web|url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13274| title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981–2010 – Belgrade| publisher = Hydrometeorological Service of Serbia| accessdate=13. 11. 2017}}</ref> |date=09. 2010. }} == Историја == [[Датотека:Antropomorfna figurina vinca.jpg|мини|170п|Антропоморфна фигурина [[Винчанска култура|Винчанске културе]], 5500-4500. год. п.н.е.]] {{посебан чланак|Историја Београда|Винчанска култура|Сингидунум}} У строгом центру Београда, испод данашње [[Палата Албанија|Палате Албанија]], пронађени су током њене градње [[1938]]. године [[скелетни систем|скелети]] [[Неандерталац|неандерталца]] који је погинуо у борби са [[мамут]]ом чији је скелет нађен у близини, што говори о насељености простора данашњег Београда још у [[праисторија|праисторијско доба]].<ref>Зоран Љ. Николић и др. Видоје Д. Голубовић, ''„Београд испод Београда”'' (4. допуњено издање). {{page1|publisher=|location=Београд|year=2004|isbn=978-86-355-0632-6|pages=}}</ref> Касније се на простору [[Балканско полуострво|Балкана]], пре око 7.000 година, развила [[Винчанска култура]], па се [[Винча — Бело брдо|њени остаци]] могу пронаћи и у околини Београда код [[Винча|истоименог насеља]], по коме је цела култура добила име.{{sfn|Тасић|1990|pp=pp.}} Насељен у [[3. век п. н. е.|трећем веку п. н. е.]] од [[Келти|Келта]], тај простор убрзо прелази у руке [[Римљани|Римљана]] и постаје насеобина [[Сингидунум]].<ref name="ancient" /> За владавине цара [[Диоклецијан]]а, током [[прогони хришћана|прогона хришћана]], у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.<ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/13732a.htm |title={Servia, Catholic Encyclopedia} |publisher=Newadvent.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су [[Свети Ермил и Стратоник|Ермил и Стратоник]]. Поделом римског царства остаје под контролом [[Византијско царство|Византије]]. === Средњи век === {{main|Средњовековна историја Београда|Пад Београда (1521)}} [[Датотека:Siege of Nándorfehérvár.jpg|мини|170п|лево|Турска [[Опсада Београда (1456)|опсада Београда]] [[1456]].]] Сингидунум су освајали многи освајачи, попут [[Хуни|Хуна]], [[Сармати|Сармата]], [[Остроготи|Острогота]] и [[Авари|Авара]] — пре доласка [[Словени|Словена]] око [[630]]. године нове ере. Први записи о словенском имену ''Београд'' датирају из [[878]]. године (словенски облик ''Бјелград''), за време владавине [[Прво бугарско царство|Првог бугарског царства]], упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране са стране реке и [[Панонија|панонске]] равнице. Град је остао предмет размирица између [[Византијско царство|Византије]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Бугарска|Бугарске]] наредна четири века.<ref name="bhistory">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1241 |title=Град Београд — Историја (Византија) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Град коначно прелази под власт Срба као део [[Срем]]а [[1284]]. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је [[Стефан Драгутин]] (1276—1282), владар Краљевине доњег Срема (Мачве), ког је добио на поклон од свог таста, мађарског краља [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV]].<ref name="MSH">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1245 |title=Град Београд — Историја (Средњовековни српски Београд) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Након великих губитака у [[Косовска битка|Косовском боју]] [[1389]]. године, [[Српско царство]] почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке [[Турци|Турака Османлија]].<ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/event/Battle-of-Kosovo-1389-Balkans |title=Енциклопедија Британика: Бој на Косову |publisher=Britannica.com |date=|accessdate=27. 7. 2018.}}</ref> Ипак, север је дуго одолевао. Српски [[деспот]] [[Стефан Лазаревић]] добио је Београд од угарског и римског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда Луксембуршког]] након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града заједно са замковима, а цркве и тврђаве су обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година. У ово време Београд је постао уточиште многим [[балканско полуострво|балканским]] народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника тада достизао и 40.000—50.000. Током владавине [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.<ref name="MSH" /> Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка [[средња Европа|средњој Европи]]. Напали су 1456. када се одиграла чувена [[Опсада Београда (1456)|Опсада Београда]], где је хришћанска војска под вођством [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанка]] успешно одбранила град од турског напада.<ref>{{cite web|url=http://www.historynet.com/magazines/military_history/3030796.html |title=Османско-мађарски ратови: Опсада Београда 1456, Том Р. Ковач (-{Historynet.com}-) |publisher=Historynet.com |date=|accessdate=20. 9. 2011.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080907224652/http://www.historynet.com/magazines/military_history/3030796.html |archivedate=7. 9. 2008}}</ref> Београд се цитира и у најстаријој сачуваној песми из [[1476]]. године која пева о армади [[Матија Корвин|краља Матије]], [[Опсада Шапца (1476)|мађарским данима Опсаде]], Мехмеду II Освајачу, Ђерзелез Алији и Павлу Стремљанину.<ref>Текст Националне мађарске библиотеке из 1476. http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=86535</ref> === Османско царство === {{main|Београдски пашалук}} [[Датотека:Fortress Belgrade.jpg|250п|мини|лево|Београд у [[16. век]]у]] Војска под вођством [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] [[28. август]]а [[1521]]. је [[Пад Београда (1521)|освојила Београд]] од Мађара, што је означило пад града под [[Османско царство]]. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.<ref name="most.ba">{{cite web |url=http://www.most.ba/085/076.aspx |title=Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu |publisher=Most.ba |date=7. 7. 2004. |accessdate=20. 9. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20091121040854/http://www.most.ba/085/076.aspx |archive-date=21. 11. 2009 |url-status=dead }}</ref> Око [[1571]]. године у Београду је било 27 насеља — ([[Махала (градска четврт)|махала]]). Град је [[1594]]. захватила велика српска побуна ([[Банатски устанак|Банатска побуна]]) коју су Турци успели да угуше. Спаљене су многе цркве, реликвије и [[мошти]] [[Свети Сава|Светог Саве]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]], због чега је ово место касније одабрано за градњу [[Храм Светог Саве у Београду|Храма Светог Саве]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mitropolija.me/stari/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html |title=Духовни смисао Храма Светог Саве на Врачару — &#91;&#91;Амфилохије Радовић&#93;&#93;, Епископ банатски |accessdate=23. 5. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304203008/http://mitropolija.me/stari/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html |archive-date=4. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref> [[Датотека:Batal-dzamija.jpg|мини|200п|Некадашња [[Батал џамија]], око [[1860]].]] Следећих деценија град је био миран, а био је и важно седиште округа ([[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]], познатог и као [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]]), повезано са [[Истанбул]]ом Цариградским друмом. Привукао је многе трговце и становнике — [[Турци|Турке]], [[Јермени|Јермене]], [[Грци|Грке]], [[Роми|Роме]] и остале. Према османлијском путописцу [[Евлија Челебија|Евлији Челебији]], који је боравио у Београду [[1660]]. године, Београд је тада имао око 98.000 становника, од којих су 77.000 били Муслимани.<ref name="most.ba"/> Постао је више од обичног града, са [[исламска архитектура|исламском архитектуром]], јавним купатилима и многим новим [[џамија]]ма.<ref name="imperialrule">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1249 |title=Град Београд — Историја (Турска и аустријска владавина) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Београд је већ концем [[16. век]]а по својој лепоти и величини умногоме надмашивао Будим, Софију, Сарајево, Скопље и многе друге градове европског дела Османског царства.<ref name="most.ba"/> Према Евлији Челебији, 1660. године у граду је било чак седамнаест [[дервиш]]ких [[текија (грађевина)|текија]] у којима су се изучавала дела великих [[суфизам|суфијских]] мислилаца.<ref>Evlija Čelebija, Putopis — odlomci o jugoslovenskim zemljama I, prev. H. Šabanović, Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=1957|id=|pages=99}}</ref> Највећом и најлепшом џамијом Београда сматрана је [[Батал џамија]], коју су путописци упоређивали са Аја Софијом.<ref>{{cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/01/12/srpski/BG05011109.shtml |title=Batal-džamija- najveća i najlepša građevina |publisher=Arhiva.glas-javnosti.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Данас је једина преостала [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамија]] на [[Дорћол]]у. [[Датотека:Belagerung belgrad 1717.jpg|250п|мини|лево|Аустријска опсада Београда [[1717]]. године]] Београд је три пута од Турака освајала [[Аустријско царство|Аустрија]] (1688—1690, 1717—1739, 1789—1791), а Османлије су га поново заузимале, уз велика разарања.<ref name="imperialrule" /> Београд постаје „Дар-ул-џихад” — Тврђава Џихада, како су га Османлије тада називале.<ref name="most.ba"/> Током овог периода, град су захватиле две [[велике сеобе Срба]], у којима су се стотине хиљада Срба, предвођених [[списак поглавара Српске православне цркве|патријарсима]], повлачиле заједно са Аустријанцима у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршко царство]] 1690. и 1737—39, где су се населили у данашњој [[Војводина|Војводини]] и [[Славонија|Славонији]]. Након турског пораза под Бечом, септембра [[1688]]. године Аустријанци су заузели Београд. Османлије су успеле накратко да поврате Београд 1690—1717. Војска Аустријског царства под заповедништвом надвојводе [[Еуген Савојски|Еугена Савојског]] по други пут је освојила Београд 1717. После [[Руско-аустријско-турски рат (1735—1739)|победе]] над аустријском војском [[1739]]. године [[Битка код Гроцке|код Гроцке]], Османлије су поново загосподариле Београдом, и њиме владале наредних 50 година (1739—1789). {{Главни чланак|Београд у устаничкој Србији}} У [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] устаници су ослободили Београд [[1806]]. године.<ref name="most.ba"/> Устаници су држали град од [[8. јануар]]а 1806. до [[1813]], када су га поново заузеле Османлије.<ref name="bglib">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1253 |title=Град Београд — Историја (Ослобађање Београда) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> === Краљевине Србија и Југославија === [[Датотека:Novo groblje3.jpg|230п|мини|десно|[[Спомен-костурница бранилаца Београда 1914—1918.]]]] {{Главни чланак|Београд у 19. веку}} Од [[1817]]. Београд је био престоница [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] (сем у периоду од [[1818]]—[[1841]], када је [[Крагујевац]] био главни град). Престоницу из Крагујевца у Београд је преместио кнез [[Михаило Обреновић]]. Кад је Србија стекла потпуну независност [[1878]]. и постала [[Краљевина Србија]], Београд је опет постао кључни град на Балкану који се веома брзо развијао.<ref name="bglib" /><ref name="20c">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1257 |title=Град Београд — Историја (Престоница Србије и Југославије) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Међутим, упркос изградњи железничке пруге до Ниша, укупни услови у Србији били су као и у осталим претежно пољопривредним земљама, а Београд је [[1900]]. имао само 69.100 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm |title=Статистике — Југославија |publisher=Library.uu.nl |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060502141604/http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm |archivedate=2. 5. 2006 |url-status=dead}}</ref> Убрзо, [[1905]]. број становника се повећава на преко 80.000, а на почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1914]]. и до 100.000, не рачунајући [[Земун]] који је тада припадао [[Аустроугарска|Аустроугарској]].<ref>[http://www.newadvent.org/cathen/02407a.htm Католичка енциклопедија — Београд и Смедерево] {{en}}</ref> {{Главни чланак|Београд у Првом светском рату|Београд између два светска рата}} Након Првог светског рата, окупације аустроугарских и [[Немачка|немачких]] трупа и рушења значајних делова града,<ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/oziljci-od-bombardovanja-na-arhitekturi-beograda/|title=Ožiljci od bombardovanja na arhitekturi Beograda|date=2021-04-14|website=Gradnja|language=sr-RS|access-date=2021-04-15}}</ref> Београд је доживео брз развој и значајну модернизацију као престоница нове [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Мало је позната чињеница да је Београд тада имао [[Калмички будистички храм у Београду|први будистички храм у Европи]].<ref>Arash Bormanshinov: "Prvi budstički hram u Evropi"; Elista, Šambala, 5-6/, 1997.</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/drugi-budisticki-hram-u-evropi-nalazio-se-u-beogradu/|title=Drugi budistički hram u Evropi nalazio se u Beogradu|date=2020-12-16|website=Gradnja|language=sr-RS|access-date=2020-12-19}}</ref> Током двадесетих и тридесетих година [[20. век]]а, број становника се попео на 239.000 до [[1931]]. заједно са западним предграђем Земуном, које је раније било у Аустроугарској. До [[1940]]. број становника је био око 320.000. Прираштај становништва између [[1921]]. и [[1948]]. је износио приближно 4,08% годишње.<ref name="stan">[http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2001/0350-03730101087P.pdf Индустрија и урбани развој Београда — Драган Петровић (Индустрија, 2001; књ. 21, бр. 1—4. стр. 87—94)]. Приступљено 7. 5. 2013.</ref> === Други светски рат === [[Датотека:Bundesarchiv Bild 141-1005, Belgrad, Zerstörungen.jpg|мини|десно|Београд после бомбардовања 1941.]] {{Главни чланак|Београд током Другог светског рата|Београдска операција}} Југославија је [[25. март]]а [[1941]]. потписала [[Тројни пакт]] и придружила се [[Силе Осовине|силама Осовине]]. Због овога је [[27. март]]а уследио масовни протест у Београду и [[државни удар]]. Град је [[6. април|6]]. и [[7. април]]а [[бомбардовање Београда (1941)|тешко бомбардовао]] [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и усмртио 2.274 људи. У бомбардовању је запаљена и изгорела [[Народна библиотека Србије]], где су настрадале хиљаде књига и средњовековних рукописа.<ref name="Serbie et Yougoslavie">{{fr}} Dušan T. Bataković, ''op. cit.''. стр. 308 et 309</ref> Југославију су [[Априлски рат|напале]] [[трећи рајх|немачке]], [[италија]]нске, [[Мађарска|мађарске]] и [[Бугарска|бугарске]] снаге, уз помоћ [[Албанци|Албанаца]] и [[Хрвати|Хрвата]]. Након капитулације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], сремска предграђа Београда (Земун) су ушла у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], [[нацизам|нацистичке]] [[марионетска држава|марионетске државе]]. У Београду и централној Србији нацисти су подржали формирање владе [[Милан Недић|Милана Недића]].<ref>{{fr}} Dušan T. Bataković, ''op. cit.''. стр. 325 à 327</ref> Београдски Срби, [[Јевреји]], [[Роми]], комунисти и други антифашисти одведени су у логоре [[Логор Сајмиште|Сајмиште]] и [[Бањички логор|Бањица]], кроз које је у току рата прошло око 125.000 логораша. Јеврејска заједница је од 1643. године живела у четврти [[Дорћол]] поред Дунава. Пре рата ту их је било 10.400. Окупацију је преживело свега око 10% њих. На Сајмишту је страдало око 40.000 Срба и 7.000—8.000 Јевреја.<ref>{{cite web|url=http://www1.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%205988.pdf|title=Sajmiste|publisher=Shoah Resource Center, The International School for Holocaust Studies|}}</ref> На Бањици је убијено око 4.200 људи. Ликвидације су вршили немачки окупатори, док су логораше углавном хапсили српски [[Квислинг|квислинзи]], који су чинили и администрацију Бањичког логора.<ref>HOLOCAUST HISTORY MISAPPROPRIATED Mindstream: A Monthly Jewish Review November 1992. Volume XXXVIII No.8.</ref> Град су [[бомбардовање Београда (1944)|бомбардовали]] и [[антихитлеровска коалиција|савезници]] [[16. април|16]]. и [[17. април]]а [[1944]]. године. Тада је погинуло 1.600 људи.<ref name="Serbie et Yougoslavie"/> Борбе за ослобођење града су почеле 13. и 14. октобра, а град је коначно ослобођен [[20. октобар|20. октобра]] 1944. Ослободили су га заједничким снагама [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и [[Црвена армија]]. Губици партизана су били око 1.000 бораца, а Црвене армије око 2.000. У току целог рата Београд је изгубио око 50.000 људи и претрпео тешка разарања.<ref name="Serbie et Yougoslavie"/> === СФР Југославија === {{main|Историја Новог Београда}} [[Датотека:Slovensko ime Beograd (Bjelgrad) 16. April 878.jpg|215п|мини|лево|Први помен словенског имена Београд (Бјелград, Белоград), [[16. април]] [[878]]. у писму [[Папа Јован VIII|Папе Јована VIII]] бугарском [[Борис I|кнезу Борису]], десети ред]] [[Датотека:Konferencija Pokreta nesvrstanih 1961. godine.jpg|мини|десно|200п|[[Прва конференција Покрета несврстаних]] 1961.]] У послератном периоду Београд се развијао као главни град [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|нове Југославије]] и убрзо израстао у велики индустријски центар.<ref name="autogenerated1">{{harnvb|src||pp=}}</ref> Године 1951, је почела изградња [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]] са друге стране реке Саве, где су се до тада налазиле само мочваре и трска. Град су, бар у почетку, градиле добровољне омладинске радне бригаде. Године 1961, поводом мучког убиства [[Патрис Лумумба|Патриса Лумумбе]] (јануар [[1961]]), у Београду су одржане жестоке демонстрације, са више повређених. Том приликом је извршен и упад у белгијску амбасаду. [[Покрет несврстаних|Прва конференција несврстаних]] одржана је у Београду 1961. године. Београд је био и поприште [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|великих студентских демонстрација 1968.]] Марта [[1972]]. Београд је био центар [[Епидемија великих богиња у Југославији 1972.|последње епидемије великих богиња у Европи]]. [[Епидемија]], која је укључивала присилне [[карантин]]е и масовне [[вакцина]]ције, окончана је крајем маја.<ref>{{cite web|url=http://www.npr.org/news/specials/response/anthrax/features/2001/oct/011023.quarantine.html |title=Bioterrorism: Civil Liberties Under Quarantine |publisher=Npr.org |date=23. 10. 2001. |accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> У мају [[1980]]. умро је и доживотни председник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[Јосип Броз Тито]]. Поред готово свих водећих светских државника, сахрани је присуствовало и око 700.000 грађана. === Распад Југославије и скорашња историја === [[Датотека:Belgrade. Ruined building of Yugoslav Ministry of Defence.jpg|мини|200п|десно|[[Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране|Зграде Генералштаба војске и Министарства одбране]] након [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања 1999.]]]] У време прерастања политичке кризе у [[СФРЈ]] у [[Распад Југославије|грађански рат]], [[9. март]]а [[1991]]. у Београду су одржане велике [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрације]], предвођене [[Вук Драшковић|Вуком Драшковићем]], [[Српски покрет обнове|СПО-ом]] и [[Демократска странка (Србија)|ДС-ом]], против председника [[Република Србија (1990—2006)|Србије]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] и владајуће [[Социјалистичка партија Србије|СПС]].{{sfn|Логос|2019|p=76}} Том приликом су погинуле две особе, седамнаестогодишњи средњошколац Бранивоје Милиновић и полицајац Недељко Косовић, 203 људи је повређено, а 108 ухапшено.<ref>{{cite web |url=http://www.vreme.com/arhiva_html/450/2.html |title=Србија на митинзима (1990—1999) |publisher=Vreme.com |date= |accessdate=20. 9. 2011. |archive-date=19. 06. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070619005413/http://www.vreme.com/arhiva_html/450/2.html |url-status=dead }}</ref> Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи.{{sfn|Логос|2019|p=76 у напомени 106. "Према Тањугу било је око 100.000 протестаната"}} Према одобрењу [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]], увече на улице су изведени [[тенк]]ови [[ЈНА]] у циљу успостављања мира.{{sfn|Логос|2019|p=76 са напоменом 107. "Око 20:00, 9.1.1991. тенкови и оклопна борбена возила ЈНА размештени су у средишњим деловима Београда, испред зграде РТС-а, испред зграде Савезног секретаријата за народну одбрану и на Тргу Републике"}} Када се [[Распад Југославије|распадала СФРЈ]] преостали чланови Савезног већа Скупштине [[СФРЈ]] (из Србије и Црне Горе) у Београду 27.4.1992. прогласили су [[Устав Савезне Републике Југославије]] ([[СРЈ]]), то јест њено стварање.{{sfn|Логос|2019|p=167}} Београд је био и прво седиште команде [[УНПРОФОР]]-а од марта 1992. до августа 1992. године, али због [[Санкције СР Југославији|санкција Савета безбедности УН]] за [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] команда УНПРОФОР-а напустила је њен главни град Београд у августу 1992. године.{{sfn|Логос|2019|p=143}} Као део кажњавања СРЈ, из Београда су отишли и [[амбасадор]]и чланица [[ЕУ]].{{sfn|Логос|2019|p=163, 270}} Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала [[демонстрације у Србији 1996–1997.|свакодневне грађанске и студентске протесте]] против Милошевићеве владавине у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.<ref name="twelveyears">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1265 |title=Град Београд — Историја (Године распада 1988—2000) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> После попуштања режима и признавања резултата избора у другој половини фебруара 1997. [[Зоран Ђинђић]] постаје градоначелник Београда, а на том месту је остао до краја септембра 1997. године.{{sfn|Логос|2019|p=274}} У време [[Рат на Косову и Метохији|грађанског рата на Косову]], дошло је до [[Бомбардовање Београда (1999)|НАТО бомбардовања Београда]] и [[СРЈ]] од 24. марта до 10. јуна 1999. године, које је проузроковало значајну штету градској инфраструктури. Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, зграда [[Радио-телевизија Србије|РТС]] у којој је погинуло 16 запослених, неколико болница, хотел „Југославија”, некадашња [[пословни центар „Ушће”|зграда Централног комитета]], [[Авалски торањ|телевизијски торањ на Авали]], [[Резиденција у Ужичкој 15|резиденција председника СРЈ]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] на Дедињу, али и [[амбасада]] [[Народна Република Кина|Народне Републике Кине]] на Новом Београду.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1269 |title=Град Београд — НАТО агресија |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>{{sfn|Логос|2019|p=314-315, 318, 324-325}} [[Датотека:Kalemegdanska terasa Apr 2011.jpg|мини|200п|десно|Споменик [[Победник (споменик)|Победник]] са погледом на [[Ушће (Нови Београд)|Ушће]]]] У време напада [[НАТО]]-а на [[СРЈ]], њен главни град Београд су посетили председник [[Руска Федерација|Руске Федерације]] [[Јевгениј Примаков|Јевгениј Максимович Примаков]] 31. марта 1999. године и [[Патријарх московски и све Русије|патријарх московски и све Русије Алексеј II]] 20. априла 1999.{{sfn|Логос|2019|p=320, 324-325}} Покушај Слободана Милошевића да одбаци пораз на изборима 24. септембра 2000. године, довео је до [[Демонстрације 5. октобра 2000.|масовних демонстрација]] у Београду са 800.000 по полицијским проценама, а по другим изворима и до 1.000.000 учесника, које су довеле до коначног пада Милошевића са власти.<ref>Glenny, Misha. [http://www.glypx.com/BalkanWitness/glenny3.htm Can Serbia's new leaders overcome the legacy of Slobodan Milosevic?]. [[Њујоркер]], 30. октобар 2000.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273 |title=Град Београд — Историја (5. октобар 2000) |publisher=Beograd.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>{{sfn|Логос|2019|p=354-357}} У нереду је опљачкана и запаљена и [[Дом Народне скупштине Републике Србије|зграда Скупштине]] [[СРЈ]].{{sfn|Логос|2019|p=356}} Председник [[Руска Федерација|Русије]] [[Владимир Владимирович Путин]] посетио је Београд први пут 16. и 17. јуна 2001.{{sfn|Логос|2019|p=361}} Око 12:25, 12.3.2003. на улазу у зграду Владе Србије у Београду, зрнима из снајперске пушке убијен је председник владе [[Зоран Ђинђић]], а [[убиство]] су организовали припадници [[Земунски клан|Земунског клана]] и дела [[Јединица за специјалне операције|специјалне полиције Србије]] који је сарађивао са њима.{{sfn|Логос|2019|p=383}} У септембру 2011. године у Београд је дошло око 100 делегација држава које чине [[Покрет несврстаних]] да обележе педесет година од Прве конференције несврстаних земаља.{{sfn|Логос|2019|p=397}} == Демографија == {{Главни чланак|Демографија Београда}} Према попису становништва из 2011. године Београд има 1.166.763 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као [[Срби]] (90%), [[Роми]] (1,4%), [[Црногорци (народ)|Црногорци]] (0,7%), [[Југословени (народ)|Југословени]] (0,6%), [[Хрвати]] (0,6%), [[Македонци (народ)|Македонци]] (0,5%) и [[Горанци]] (0,3%).<ref name="automatski generisano1" /> {{Графикон постоци | ширина=300px | извор=<ref>{{cite book |title=Становништво према националној припадности, по насељима 2011. године|publisher=Републички завод за статистику}}</ref> | наслов=Национални састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]]. | позадина=#ddd | позиција= | шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|red|1.050.213|90}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|brown|16.846|1.4}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|orange|8.454|0.7}} {{Врста са постотком|[[Југословени (народ)|Југословени]]|pink|7.312|0.6}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|magenta|6.619|0.6}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|yellow|5.545|0.5}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|purple|3.394|0.3}} {{Врста са постотком|[[Муслимани (народ)|Муслимани]]|olive|3.084|0.3}} {{Врста са постотком|неизјашњени|gray|32.346|2.8}} |caption='''Укупно''': 1.166.763 }} Иако постоји неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има 20.366 [[Муслимани (народ)|муслимана]] и 16.305 [[Католичка црква|католика]]. До нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у [[Израел]] постојала је и велика [[Јевреји|јеврејска]] [[Јевреји у Србији|заједница]], али је њихов број данас опао на 415. У Београду такође има и 3.796 [[Протестантизам|протестаната]].<ref>[https://web.archive.org/web/20131018083036/http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/VJN3.pdf „Књиге резултата Пописа 2002: „Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу — подаци по општинама”]. Републички завод за статистику Србије. {{page|year=2003|id=|pages=12}}</ref> Поред рођених Београђана, град је дом и великог броја Срба са простора целе бивше Југославије, који су у град дошли било у потрази за бољим животом, било бежећи од рата и етничког чишћења.<ref>[http://www.washingtonpost.com/wp-srv/inatl/longterm/balkans/stories/belgrade062299.htm Refugee Serbs Assail Belgrade Government]: Вашингтон пост, 22. јун 1999.</ref> Незванично, узимајући у обзир велики број [[Срби|српских]] избеглица из [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] као и протераних лица са [[Косово и Метохија|Косова]], студената и људи пописаних у местима њихових сталних пребивалишта, број становника Београда потенцијално прелази 2 милиона. У Београду такође живе и многи припадници других народа и народности бивше СФРЈ, што је у великој мери производ његовог некадашњег статуса главног града мултиетничке Југославије.<ref name="automatski generisano1" /> Такође је процењено да у Београду живи и неколико хиљада [[Кина|Кинеза]], који су у град почели да се досељавају средином деведесетих година 20. века. [[Градска општина Нови Београд|Новобеоградски]] [[блок 70]] је међу Београђанима познат и као Кинеска четврт.<ref>[http://www.vreme.com/arhiva_html/471/10.html Кинеска четврт у Блоку 70] {{Wayback|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/471/10.html |date=20070715030740 }}, Време бр. 471, 15. јануар 2000.</ref> Београд је дом и извесном броју [[Арапи|Арапа]] који су дошли седамдесетих и осамдесетих година 20. века као студенти, али су се трајно населили и засновали породице. Већина Арапа који живе у Београду су пореклом из [[Сирија|Сирије]], [[Јордан]]а и [[Ирак]]а. == Локална самоуправа == Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самоуправе.<ref name="autogenerated1" /> === Скупштина града === [[Датотека:Beograd Zgrada Starog dvora Dragoslava Jovanovica 2.JPG|мини|400x400пискел|Зграда [[Скупштина града Београда|Скупштине града]], позната и као [[Стари двор]]]] '''[[Скупштина града Београда]]''' је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 110 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца. === Градоначелник === {{Главни чланак|Списак Градоначелника Београда}} '''[[Градоначелник]] Београда''' представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду. Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града, нити обављати другу јавну функцију. Градоначелник Београда, изабран [[2018]]. године је [[Зоран Радојичић]]. === Градско веће === '''Градско веће''' је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе. Градско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године. === Градска управа === '''Градска управа''' обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа. Начелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник. === Градске општине === {{Главни чланак|Београдске општине}} Градска општина је део територије Града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине. Већина општина се налазе јужно од Дунава и Саве, у [[Шумадија|Шумадијском]] региону. Три општине (Земун, Нови Београд и Сурчин) се налазе са северне стране Саве, у [[Срем]]у, док се општина Палилула налази на обе стране Дунава, у Шумадији и [[Банат]]у. * Списак београдских општина: [[Датотека:Beograd district.gif|250п|десно|мини|Карта београдских општина]] {| class="wikitable" |- ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Име ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Површина (-{[[Квадратни километар|km²]]}-) ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво (1991) ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво (2002) ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво (2011) |- | [[Градска општина Барајево|Барајево]] || 213 || 20.846 || 24.641 || 27.036 |- | [[Градска општина Вождовац|Вождовац]] || 148 || 156.373 || 160.768 || 157.152 |- | [[Градска општина Врачар|Врачар]] || 3 || 67.438 || 58.386 || 55.463 |- | [[Градска општина Гроцка|Гроцка]] || 289 || 65.735 || 75.466 || 83.398 |- | [[Градска општина Звездара|Звездара]] || 32 || 135.694 || 132.621 || 148.014 |- | [[Градска општина Земун|Земун]] || 150 || 141.695 || 152.950 || 166.292 |- | [[Градска општина Лазаревац|Лазаревац]] || 384 || 57.848 || 58.511 || 58.224 |- | [[Градска општина Младеновац|Младеновац]] || 339 || 54.517 || 52.490 || 53.050 |- | [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] || 41 || 218.633 || 217.773 || 212.104 |- | [[Градска општина Обреновац|Обреновац]] || 411 || 67.654 || 70.975 || 71.419 |- | [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]] || 451 || 150.208 || 155.902 || 170.593 |- | [[Градска општина Раковица|Раковица]] || 31 || 96.300 || 99.000 || 108.413 |- | [[Градска општина Савски венац|Савски венац]] || 14 || 45.961 || 42.505 || 38.660 |- | [[Градска општина Сопот|Сопот]] || 271 || 19.977 || 20.390 || 20.199 |- | [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]] || 5 || 68.552 || 55.543 || 48.061 |- | [[Градска општина Сурчин|Сурчин]] || 288 || 34.463 || 38.695 || 42.012 |- | [[Градска општина Чукарица|Чукарица]] || 156 || 150.257 || 168.508 ||179.031 |- style="background: #E9E9E9;" || УКУПНО || style="background: #E9E9E9;" | 3.227 || style="background: #E9E9E9;" | 1.552.151 || style="background: #E9E9E9;" | 1.576.124 || style="background: #E9E9E9;" | 1.639.121 |- | colspan="6" | <small>Извор: Републички завод за статистику</small><ref name="autogenerated1" /> |} Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела укупне површине 360 -{km²}-, обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару, Савски венац, Стари град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна, Палилуле и Чукарице. == Знаменитости == {{Main|Споменици и архитектура Београда|Списак споменика културе у Београду}} [[Датотека:BG landmarks-sr.svg|мини|десно|350п|Висине неких београдских знаменитости]] Међу страним и домаћим туристима најпознатије знаменитости Београда су: * [[Авала]] (излетиште), ** [[Авалски торањ]] * [[Калемегдан]] ** [[Београдска тврђава]] ** [[Стамбол капија (Београд)|Стамбол капија]] ** [[Победник (споменик)]] * [[Стари двор]] * [[Храм Светог Саве у Београду|Храм Светог Саве]] * [[Спомен црква у Лазаревцу]] * [[Београђанка]] * [[Центар Сава]] * [[Кућа цвећа]] (маузолеј) [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] * [[Винча — Бело брдо]] * [[Скадарлија]] == Привреда == {{Главни чланак|Привреда Београда}} [[Датотека:Zgrada Narodne banke Srbije - panoramio.jpg|мини|250п|Зграда [[Народна банка Србије|Народне банке Србије]] у близини [[Славија|Славије]]]] Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30% [[Бруто домаћи производ|БДП]] у Србији долази из Београда, који даје више од 30% радне снаге у Србији. Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала привреду града. Привреда града се опоравља, расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне компаније у Београду, између осталих су: [[Ер Србија]], [[Телеком Србија]], [[Теленор Србија]], [[Делта холдинг|Делта Холдинг]], и многе друге. Са 6.924 компаније, Београд је, уз велики раст и један од главних -{IT}- центара у овом делу Европе. Један од [[Мајкрософт]]ових [[Microsoft Development Center Serbia|развојних центара]] се налази у Београду, а у време оснивања је био пети центар те врсте на свету.<ref>{{cite web|url=http://www.microsoft.com/serbia/mdcs/default.aspx |title=Microsoft Development Center Serbia |publisher=Microsoft.com |date=1. 4. 2011. |accessdate=15. 5. 2013.}}</ref> Многе светске компаније бирају Београд као регионални или европски центар, као што су -{Asus}-, -{[[Интел|Intel]]}-, -{Dell}-, -{NCR Corporation}-, -{Cisco Systems}-, -{SAP AG}-, -{Acer}-, -{Intel Computers}-, -{Hewlett-Packard}-, -{Huawei}-, -{Microsoft}-.<ref>{{cite web |url=http://www.emportal.rs/vesti/srbija/62935.html |title=Asus otvorio regionalni centar u Beogradu:: emportal:: Ekonomske vesti iz Srbije |publisher=Emportal.rs |date= |accessdate=16. 11. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110522124646/http://www.emportal.rs/vesti/srbija/62935.html |archive-date=22. 05. 2011 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ekapija.com/website/sr/page/140159 |title=Centar kompanije 'Intel' za Balkan u Beogradu — Srbija deo 'Intel World Ahead Program' |publisher=E kapija |date=|accessdate=7. 7. 2009.}}</ref><ref>{{cite web|author=Ana Vlahović, Beograd |url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/183266/Srbija+centar+IT+industrije.html |title=Press Online :: Vesti dana — politika, skupština, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: Srbija centar IT industrije |publisher=Pressonline.rs |date=25. 9. 2011. |accessdate=12. 3. 2013.}}</ref><ref>[http://www.ekapija.com/website/sr/page/762729/NCR-planira-da-udvostruči-broj-zaposlenih-u-Srbiji-u-2014 ::: ekapija — NCR planira da udvostruči broj zaposlenih u Srbiji u 2014. :::{{Ботовски наслов}}]</ref> Град има прворазредни саобраћајни значај, као железничко и друмско чвориште (паневропски коридор 10). Као град на ушћу двеју река, Београд је и важно међународно речно пристаниште (паневропски коридор 7), а ту је и међународни аеродром „Никола Тесла”. Београд је такође значајан телекомуникациони центар за фиксну и мобилну телефонију и интернет. У њему су развијени значајни привредни и пољопривредни капацитети, посебно металска, металопрерађивачка и [[Електроника|електронска]] индустрија, затим [[трговина]] и [[банка]]рство. На ширем подручју Београда, Смедерева и [[Панчево|Панчева]], на обалама Дунава, лоцирана је слободна трговинска зона на површини од 2.000 m². Септембра [[2006]]. просечан доходак у Београду је износио 40.891 [[српски динар|динар]], што је највиши просечни доходак у Србији. Просечна [[нето плата]] износила је 27.998 динара.<ref>Републички завод за статистику: Зараде по запосленом у Републици Србији, септембар 2006.</ref> == Култура == {{Главни чланак|Култура Београда|Културне институције у Граду Београду}} [[Датотека:Matematička gimnazija - Mathematical Gymnasium Belgrade - MGB - Anniversary.jpg|мини|180п|десно|Ентеријер [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]]] Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући [[FEST|ФЕСТ]] (Међународни филмски фестивал), [[БИТЕФ]] (Београдски интернационални театарски фестивал), [[БЕЛЕФ]] (Београдски летњи фестивал), [[БЕМУС]] (Београдске музичке свечаности), [[Београдски сајам књига]], и [[Београдски фестивал пива]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1297 |title=Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Нобелова награда за књижевност|Добитник Нобелове награде]] [[Иво Андрић]] је написао своја најпознатија дела: „[[На Дрини ћуприја]]” и „[[Проклета авлија]]” у Призренској улици у Београду. Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: [[Бранислав Нушић]], [[Милош Црњански]], [[Борислав Пекић]], [[Милорад Павић]], [[Меша Селимовић]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/pekic-biograf.html |title=Борислав Пекић — Биографија |publisher=Rastko.rs |date=|accessdate=25. 1. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0723/s1.htm |title=Милош Црњански — Биографија |publisher=Znanje.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.xs4all.nl/~eteia/kitabhana/Selimovic_Mehmed_Mesa/Biografija.html |title=Меша Селимовић — Биографија |publisher=Xs4all.nl |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Већина [[Филм у Србији|српске филмске индустрије]] се налази у Београду, а један од најпознатијих филмова снимљених овде је и филм [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]] из [[1995]], добитник [[Златна палма|Златне палме]] на [[Кански филмски фестивал|Канском фестивалу]] — ''[[Подземље (филм)|Подземље]]''. Град је био један од главних центара [[Југословенски нови талас|југословенског „новог таласа”]]: [[ВИС Идоли]], [[Екатарина Велика]] и [[Чарли Чаплин|Шарло Акробата]] музички бендови који су сви из Београда. Остали познати београдски рок уметници: [[Рибља чорба]], [[Бајага и инструктори]] и остали. Током [[1990е|деведесетих]], град је био главни центар (у [[Југославија|бившој Југославији]]) музичког жанра [[турбо-фолк музика|турбофолк]]. Данас је центар [[Српски хип хоп|српске хип хоп]] сцене, са извођачима као што су [[Београдски синдикат|Београдски Синдикат]], [[Шкабо]], [[Марчело]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml |title=Балканмедија: Лиричар међу реперима |publisher=Balkanmedia.com |date=24. 11. 2008. |accessdate=20. 9. 2011. |archive-url=https://www.webcitation.org/5mpvEAM5U?url=http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml |archive-date=17. 1. 2010 |url-status=dead }}</ref> Београд такође има много позоришта, а најпознатији међу њима су [[Народно позориште у Београду|Београдско народно позориште]], [[Југословенско драмско позориште]], [[Звездара театар]], и [[Атеље 212]]. У Београду се налази и [[Српска академија наука и уметности]], [[Народна библиотека Србије]] и [[Историјски архив Београда]]. На територији града Београда постоји преко 1650 скулптура и споменика.<ref>{{Cite web|url=http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1563/neda-kovacevic-nek-ucini-svako-koliko-je-kadar-pa-nece-narod-propasti.html|title=NEDA KOVAČEVIĆ: Nek učini svako koliko je kadar, pa neće narod propasti|website=presscentar.uns.org.rs|language=sr|access-date=02. 02. 2020.}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=tUdQswEACAAJ&dq=beogradski+spomenarnik&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjk6sPzzLPnAhUw-yoKHfNvCa0Q6AEIKDAA|title=Beogradski spomenarnik: putovanje srpskom istorijom putem spomenika u Beogradu. Ličnosti u beogradskim spomenicima. Deo prvi|last=Kovačević|first=Neda| year=2016|publisher=Neda Kovačević|isbn=978-86-919895-0-7|language=en}}</ref> === Музеји === {{Главни чланак|Списак музеја у Београду}} [[Датотека:Miroslavs Gospel.jpg|мини|лево|200п|[[Мирослављево јеванђеље]], средњовековни рукопис који се чува у [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју]]]] [[Датотека:National Museum of Serbia (DSC04612).jpg|мини|Зграда Народног музеја]] Најпознатији музеј у Београду је [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]], основан [[1844]]. године. Садржи колекције више од 400.000 изложбених материјала, укључујући многа страна ремек-дела. Познато [[Мирослављево јеванђеље]] се налази у овом музеју. [[Војни музеј Београд|Војни музеј]] је нарочито популаран за стране туристе, највише због делова „невидљивог” (стелт) авиона [[f-117 најтхок|-{F-117}-]] ког је југословенска противваздушна одбрана оборила у току [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања 1999]]. У музеју се такође налази још преко 25.000 осталих изложбених предмета од којих неки датирају из [[Римско царство|римског периода]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1281|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111004005345/http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1281|archivedate=4. 10. 2011 |title=Град Београд — Музеји 4 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Сличан музеј је [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеј југословенског ваздухопловства]] који има више од 200 авиона, од којих су 50 стална поставка. Неколико авиона у Музеју су једини „преживели” примерци тог типа, као нпр. [[Фијат G.50]]. Музеј излаже и неке делове оборених [[сједињене Америчке Државе|америчких]] и [[НАТО]] авиона. [[Етнографски музеј у Београду|Етнографски музеј]], основан [[1901]], садржи више од 150.000 предмета руралне и урбане културе [[Балканско полуострво|Балкана]], тачније држава [[Југославија|бивше Југославије]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1165 |title=Град Београд — Музеји 3 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеј савремене уметности]] садржи колекцију са око 8.540 примерака уметничких дела из Југославије од [[1900]]. године<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1053 |title=Град Београд — Музеји 2 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Музеј Николе Тесле]], основан [[1952]]. године, чува личне ствари [[Никола Тесла|Николе Тесле]], научника по коме је јединица [[Тесла (јединица)|Тесла]] добила име. Музеј чува око 160.000 оригиналних докумената и око 5.700 осталих предмета.<ref>{{cite web|url=http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=muzej/m&opc=sub2 |title=Музеј Николе Тесле — О Музеју |publisher=Tesla-museum.org |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081212220905/http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=muzej%2Fm&opc=sub2 |archivedate=12. 12. 2008 |url-status=dead }}</ref> Још један од већих београдских музеја је [[Вуков и Доситејев музеј|Музеј Вука и Доситеја]], који садржи експонате који говоре о животу, делу и завештању [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]] и [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], реформатора српског књижевног језика из [[19. век]]а који су такође уједно и били први министри српског образовања.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1049 |title=Град Београд — Музеји 1 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> У Београду такође постоји и [[Музеј афричке уметности (Београд)|Музеј афричке уметности]], основан у време социјалистичке солидарности са неразвијеним нацијама [[Трећи свет|Трећег света]]. {{-}} === Образовање === {{Главни чланак|Списак образовних институција у Београду}} [[Датотека:Belgrad Universität Kolarac.JPG|мини|лево|230п|Зграда Ректората Универзитета у Београду, [[Капетан-Мишино здање]]]] Београд има три државна [[универзитет]]а и више приватних институција за више и високо образовање. [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] води порекло од [[Велика школа|Велике школе]], основане [[1808]].<ref>{{cite web |url=http://www.ius.bg.ac.rs/istorijat/ |title=Универзитет у Београду — Правни факултет (Историјат) |publisher=Ius.bg.ac.rs |date= |accessdate=20. 9. 2011. |archive-date=12. 02. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090212100619/http://www.ius.bg.ac.rs/istorijat/ |url-status=dead }}</ref> Први српски универзитет формално је основан 27. фебруара 1905. Више од 70.000 студената студира на Београдском универзитету на укупно 31 факултету. Поред факултета, универзитет је сачињен и од [[Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”|Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”]], научно истраживачких института и центара, од којих су најпознатији [[Институт за нуклеарне науке Винча]], [[Електротехнички институт Никола Тесла]], [[Институт Михајло Пупин]]... Дана [[21. мај]]а [[1973]]. године, уметничке академије прерасле су у факултете уметности, а Уметничка академија постала је [[Универзитет уметности у Београду|Универзитет уметности]], други самостални београдски универзитет.<ref>{{cite web|url=http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu |title=Званични сајт Универзитета уметности у Београду. Историјат |publisher=Arts.bg.ac.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111104084557/http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu |archivedate=4. 11. 2011 |url-status=dead}}</ref> Од [[2011]]. године постоји и [[Универзитет одбране у Београду|Универзитет одбране]], који у свом саставу има два факултета, [[Војна академија (Београд)|војну]] и [[Војномедицинска академија|војномедицинску академију]].<ref>Статут Универзитета одбране у Београду, Службени Војни лист, Број 24, 2011</ref> Научно-истраживачке институције [[Војска Србије|Војске Србије]] које се налазе у Београду су [[Војногеографски институт]], [[Ваздухопловномедицински институт]] и [[Војнотехнички институт у Београду|Војнотехнички институт Београд]] (некада [[Ваздухопловнотехнички институт]]). У Београду постоји 195 основних и 85 средњих школа. Од основних, постоји 162 редовних, 14 специјалних, 15 уметничких и четири школе за основно образовање одраслих. Средњошколски систем обухвата 51 стручну, 21 гимназију, 8 уметничких и пет специјалних школа. 230.000 уписаних ученика учи 22.000 запослених у преко 500 објеката, који покривају око 1.100.000 m².<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201008 |title=Град Београд — Образовање и наука |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> === Ноћни живот === [[Датотека:Belgrade Serbia night life.jpg|десно|мини|230п|[[Скадарлија]]]] [[Датотека:Belgrade nightlife on riverclubs.jpg|десно|мини|230п|Београдски сплавови]] Београд има репутацију престонице која нуди свакодневни, живописан ноћни живот, са мноштвом клубова отворених до свитања широм града. Најпрепознатљивији су клубови смештени на сплавовима дуж обала Саве и Дунава.<ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,2129528,00.html Београдски ноћни живот лежи на Дунаву]: Deutsche Welle {{de}}</ref> Викенд-посетиоци, посебно они из [[Република Македонија|Македоније]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Хрватска|Хрватске]] и [[Словенија|Словеније]], сматрају Београд већом метрополом од својих престоница због пријатељске атмосфере, сјајних клубова и барова, пића, непостојања језичке баријере, као и либералне регулативе везане за ноћни живот. Позната места за љубитеље алтернативне музике, односно културе која не потпада под [[мејнстрим]], били су афирмисани клубови као што су [[Клуб Академија|Академија]] (Клуб студената на [[Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду|ФЛУ]]), смештена у подруму Факултета ликовних уметности и [[Клуб студената технике|КСТ]] ([[Клуб студената технике]]), смештен у подруму зграде Техничких факултета.<ref>{{cite web|url=http://www.kst.org.rs/ |title=Клуб студената технике — О нама |publisher=Kst.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Једно од најпознатијих места за алтернативне културне догађаје у граду је [[Студентски културни центар Београд|СКЦ]] (Студентски културни центар), који се налази преко пута [[Београђанка|Београђанке]], једне од најзнаменитијих грађевина Београда. Концерти бројних домаћих и познатих страних група се често одржавају у СКЦ-у, као и уметничке изложбе и јавне дебате и дискусије. Они који су наклоњени традиционалнијем српском ноћном животу, а љубитељи су [[староградска музика|староградске музике]], типичне за северне крајеве Србије, могу да се одлуче за вече у [[Скадарлија|Скадарлији]], старој боемској четврти града где су се окупљали песници и уметници крајем 19. и почетком 20. века. У Скадарској улици и околини налазе се неки од најстаријих београдских ресторана. На једном крају четврти налази се некадашња најстарија београдска пивара, основана у првој половини 19. века. === Спорт === У Београду постоји око хиљаду спортских објеката, од којих многи својим капацитетом задовољавају потребе великих и готово свих врста спортских догађаја.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1506 |title=Град Београд — Спорт и рекреација |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Београд је био домаћин многим битним спортским догађајима у прошлости, као што су [[Светско првенство у воденим спортовима 1973.|СП у воденим спортовима 1973]], [[Европско првенство у фудбалу 1976.|ЕП у фудбалу 1976]], [[Европско првенство у кошарци 2005.|ЕП у кошарци 2005]], [[Европско првенство у одбојци 2005.|ЕП у одбојци 2005]], [[Европско првенство у ватерполу|ЕП у ватерполу]] [[Европско првенство у ватерполу 2006.|2006.]] и [[Европско првенство у ватерполу 2016.|2016]], [[Европски олимпијски фестивал младих]] 2007, [[Летња универзијада 2009.|Летња универзијада 2009]], [[Европско првенство у одбојци за жене 2011.|ЕП у одбојци за жене 2011]], [[Европско првенство у рукомету 2012.|ЕП у рукомету 2012]], [[Европско првенство у рукомету за жене 2012.|ЕП у рукомету за жене 2012]], [[Светско првенство у рукомету за жене 2013.|СП у рукомету за жене 2013]], [[Европско првенство у футсалу 2016.|ЕП у футсалу 2016]], [[Европско првенство у атлетици у дворани 2017.|ЕП у атлетици у дворани 2017]] и [[Европско првенство у кошарци за жене 2019.|ЕП у кошарци за жене 2019]]. Београд се два пута неуспешно кандидовао за [[Олимпијске игре#Списак Летњих олимпијских игара|Летње олимпијске игре]] и то за [[Летње олимпијске игре 1992.|Олимпијаду 1992.]], када је испао у трећем кругу гласања [[Међународни олимпијски комитет|Међународног олимпијског комитета]] (тада су се игре одржале у [[Барселона|Барселони]]), и [[Летње олимпијске игре 1996.]], када је град домаћин била [[Атланта]].<ref>{{cite web|url=http://www.olympic.org/uk/games/past/index_uk.asp?OLGT=1&OLGY=1996 |title=Званична презентација Олимпијског покрета (Атланта 1996) |publisher=Olympic.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Датотека:Belgrade Arena north-northwest.jpg|десно|230п|мини|[[Штарк арена|Београдска арена]]]] Београд је дом два највећа и најуспешнија спортска друштва у Србији, [[СД Црвена звезда|Црвене звезде]] и [[ЈСД Партизан|Партизана]]. Два највећа фудбалска стадиона у Београду су [[Стадион Рајко Митић]] (стадион „Црвене звезде”) и [[Стадион Партизана]] (стадион „ЈНА”).<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1752 |title=Град Београд — Спорт и рекреација (Стадиони) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Комбанк арена|Београдска арена]] се користи за кошаркашке и одбојкашке утакмице, заједно са [[хала Александар Николић|Халом Пионир]], док се [[СРЦ Ташмајдан|Спортски центар „Ташмајдан”]] користи за [[ватерполо]] утакмице.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1756 |title=Град Београд — Спорт и рекреација (Спортски центри и хале) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Ада Циганлија]] је бивше острво на реци [[Сава|Сави]] и највећи београдски спортско-рекреативни комплекс. Након његовог повезивања с обалом, направљено је вештачко језеро. Једна је од најпознатијих дестинација за Београђане током врелог лета. Ада Циганлија има 7&nbsp;km дугу плажу и објекте за разне спортове укључујући [[голф]], [[рагби]], [[фудбал]], [[кошарка|кошарку]], [[одбојка|одбојку]], [[бејзбол]] и [[тенис]]. Екстремни спортови су такође доступни, као што су [[банџи џампинг]], [[скијање на води]] и [[пејнтбол]]. На острву се налазе и стазе за вожњу бицикла, шетњу и џогирање. === Туризам === {{Главни чланак|Туризам у Београду}} Од [[2000]]. године, упоредо са обнављањем дипломатских односа Србије са [[Западна Европа|западном Европом]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америком]], у Београду се примећује повратак страних туриста одсутних још од [[распад Југославије|ратова]] из [[1990е|деведесетих]] година. Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују [[Скадарлија|Скадарлију]], [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]], [[Народно позориште у Београду|Народно позориште]], [[Земун]], [[Трг Николе Пашића]], [[Конак кнеза Милоша у Топчидеру|Милошев конак]], [[Конак кнегиње Љубице]], [[Теразије (улица у Београду)|Теразије]], [[Студентски трг]], [[Калемегдан]], [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилову]] улицу, [[Народна скупштина Републике Србије|Дом Народне скупштине]], [[Храм Светог Саве у Београду|Храм Светог Саве]] и [[Стари двор]]. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке [[Сава|Саве]]. Маузолеј [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], назван [[Кућа цвећа]], паркови, [[Ада Циганлија]], [[Топчидер]] и [[Кошутњак]] који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из [[Југославија|бивше Југославије]]. У последње време број младих посетилаца се веома увећао, нарочито оних из [[Хрватска|Хрватске]], [[Словенија|Словеније]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] који уживају у ноћном животу града. {{multiple image | align = center | width1 = 205 | image1 = Crkva Sv Andreja Prvozvanog na kraljevskom kompleksu, Beograd.jpg | alt1 = | caption1 = [[Дворски комплекс на Дедињу]] | width2 = 186 | image2 = Botanička bašta Jevremovac, Beograd - Japanski vrt 07.jpg | alt2 = | caption2 = [[Ботаничка башта Јевремовац]] | width3 = 205 | footer = | image3 = Belgrade at night.jpg | alt3 = | caption3 = [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]] | width4 = 185 | image4 = Belgrad Kalemegdan 10.JPG | alt4 = | caption4 = [[Београдска тврђава]] | width5 = 105 | image5 = Nikola Tesla Museum 033.jpg | alt5 = | caption5 = [[Музеј Николе Тесле]] | width6 = 205 | image6 = Crazy sunset on Ada Ciganlija.jpg | alt6 = | caption6 = [[Ада Циганлија]] }} === Медији === {{Главни чланак|Списак медијских организација у Београду}} Београд је најзначајнији медијски центар у Србији. У Београду је седиште [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизије Србије — РТС]], јавног медијског сервиса, који има два ТВ програма, пет радио програма и музичку издавачку кућу [[ПГП РТБ|ПГП РТС]]. Од комерцијалних медијских организација популарне су [[РТВ Пинк]], као и [[Б92]] која има своју [[ТВ Б92|телевизијску]] и [[Радио Б92|радио станицу]], издавачку делатност и један од најпосећенијих Интернет сајтова у Србији.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=09&dd=01&nav_category=15&nav_id=210237&fs=1 |title=Б92 на 8.598. месту у свету |publisher=B92.net |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Остале телевизијске станице у Београду су [[Прва српска телевизија]], [[Хепи ТВ|Happy TV]], [[Студио Б]], а постоје и многи специјализовани канали као што су [[СОС (ТВ)|СОС]] (спорт), [[Метрополис (ТВ)|Метрополис]] (музика), [[Арт ТВ]] (уметност), [[Синеманија]] (филмови) и [[ТВ Ултра]] (дечји програми). Најпознатије [[Радио-станице из Београда|радио-станице у Београду]] су: [[Радио Београд]], [[Радио Београд 202]], [[Радио Новости]], [[Радио Носталгија]], [[Радио Топ ФМ]], [[Радио С]] и [[Радио Студио Б]]. Дневне новине са седиштем у Београду су: [[Политика (новине)|Политика]], [[Вечерње новости]], [[Блиц (новине)|Блиц]], [[Данас (новине)|Данас]], [[Спорт (дневни лист)|Спорт]], [[Спортски журнал]], Вести, Информер, Грађански лист, Ало, [[Курир (новине)|Курир]]. Бесплатне дневне новине [[бесплатне новине|24 сата]] су основане у [[јесен]] [[2006]]. године.<ref>Медија центар: [http://www.mc.rs/code/navigate.aspx?Id=16 „Штампа”] {{Wayback|url=http://www.mc.rs/code/navigate.aspx?Id=16 |date=20130425112816 }}, приступ 18.4.2013</ref> Најзначајнији недељни листови су: [[НИН]], [[Време (недељник)|Време]], [[Стандард (недељник)|Стандард]] и [[Европа (недељник)|Европа]]. Такође, у Београду ради и неколико новинских агенција: [[Танјуг]], [[ФоНет]], [[Новинска агенција Бета|Бета]] и [[Тикер]]. === Архитектура === У различитим деловима града [[архитектура]] варира од типично централноевропског стила ([[Земун]]), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до бруталистичке и социјалистичке архитектуре [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]]. Архитектура 19. века је доста утицала на архитектонске трендове у [[Србија|Србији]], укључујући и Београд. Нарочито је видљив утицај [[Аустроугарска|аустроугарске]] архитектуре 19. века. Под [[социјализам|социјализмом]], већина стамбених објеката је грађена брзо и јефтино, што је довело до [[брутализам|бруталистичке архитектуре]] блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након [[Други светски рат|Другог светског рата]]. {{multiple image | align = center | width1 = 240 | image1 = Belgrade Cooperative, front view.jpg | alt1 = | caption1 = [[Зграда Београдске задруге]] | width2 = 190 | image2 = Saint Mark church (DSC04676).jpg | alt2 = | caption2 = [[Црква Светог Марка у Београду|Црква Светог Марка]] | width3 = 205 | footer = | image3 = BBA zgrada.jpg | alt3 = | caption3 = [[Зграда Прометне банке]] | width4 = 108 | image4 = Jugotours Beograd Dec 2003.jpg | alt4 = | caption4 = [[Западна капија Београда|Западна капија]] | width5 = 205 | image5 = Hotelmoskva2.jpg | alt5 = | caption5 = [[Хотел Москва]] | width6 = 200 | image6 = Belgradonoche.jpg | alt6 = | caption6 = [[Југословенско драмско позориште]] и [[Београђанка]] }} == Саобраћај == {{Главни чланак|Саобраћај у Београду}} === Организација и инфраструктура === [[Датотека:Ada Bridge - a view from the right river bank 05.jpg|мини|240п|[[Београдски мостови]] на [[Сава|Сави]]: [[Мост на Ади]], [[Нови железнички мост (Београд)|Нови железнички]], [[Стари железнички мост (Београд)|Стари железнички]], [[Газела (мост)|Газела]]]] У целини гледано, саобраћај у Београду је конфузан. Београд има само један ауто-пут у правцу исток-запад (који преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града), док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север-југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно [[Savski most (Beograd)|стари мост на Сави]]). Пошто се град налази на ушћу две главне реке, [[Дунав]]а и [[Сава|Саве]], Београд има неколико [[мост]]ова — два главна су [[Бранков мост]] и [[Gazela (most)|Газела]] и оба повезују центар града са [[Градска општина Нови Београд|Новим Београдом]]. Првог дана 2012. године за саобраћај је отворен [[Мост на Ади]], који је први мост саграђен у Београду у последњих 30 година. Најдужи мост је [[Панчевачки мост]], који повезује Београд са Банатом. Током 2011. започета је изградња још једног моста преко Дунава. 1. децембра 2014. године пуштен је у рад [[Pupinov most|новоизграђени мост Земун—Борча]]. Име моста је [[Михајло Пупин]]. Ово је први мост изграђен на реци Дунав у Београду после више од 40 година. У децембру 2020. отворена је прва дијагонална [[раскрсница]] у граду са 6 пешачких прелаза у истом нивоу.<ref>{{cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4184381/pesacki-prelaz-dijagonalni-pesaci.html|title=Београд добио прву дијагоналну раскрсницу - како се сналазе пешаци|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]|date=13. 12. 2020|accessdate=13. 12. 2020}}</ref> === Друмски превоз === Београдски јавни превоз је заснован на [[аутобус]]ком (141 линија), [[трамвај]]ском (11 линија) и [[тролејбус]]ком (7 линија) саобраћају. Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. Београдска приградска насеља повезује аутопревозник „Ласта”. [[Датотека:CAF Tramvaj.jpg|мини|лево| -{CAF}- трамвај]] === Железница и планови за метро === {{Главни чланак|БГ воз}} {{Главни чланак|Београдски метро}} [[Датотека:Vukov spomenik Beovoz envi.png||мини|десно|200п|[[Железничка станица Вуков споменик]]]] Београд поседује [[Ес-железница|градску железницу]] [[БГ воз]], која са десетак електромоторних гарнитура [[РВР 412]] саобраћа на две линије: [[Железничка станица Батајница|Батајница]] — [[Железничка станица Овча|Овча]] и {{ЖС|Београд центар}}—[[Железничка станица Ресник|Ресник]]. До средине [[2010е|2010-их]], у употреби је био и систем приградске железнице, [[Беовоз]], али је он постепено укинут. [[Београдски метро]], који се планира још од [[1950]], предвиђао је у првој фази две линије и у перспективи мрежу од девет линија градског и регионалног метроа, али није се никада почело са изградњом. === Међуградске везе === Тренутно, железничка пруга и даље пролази поред Саве, а многобројни индустријски колосеци заузимају вредно грађевинско земљиште. [[Главна железничка станица|Градска Главна железничка страница]] повезује Београд са бројним европским престоницама, као и са много других градова у Србији, а у изградњи је станица {{ЖС|Београд центар}}, која ће у будућности преузети улогу главног чворишта. Магистралним и [[ауто-пут]]евима Београд је повезан са [[Нови Сад|Новим Садом]] и [[Мађарска|мађарском]] границом код [[Суботица|Суботице]] на северу, [[Ниш]]ом на југу (и даље ка [[Бугарска|Бугарској]] на југоистоку), као и [[Хрватска|хрватском]] границом (и даље [[Загреб]]ом) на западу. === Ваздушни саобраћај === [[Датотека:Nikola Tesla Airport.jpg|мини|Аеродром "Никола Тесла"]] Београдски [[Аеродром Никола Тесла Београд|аеродром „Никола Тесла”]], међународног карактера, налази се у близини [[Сурчин]]а на 18&nbsp;km од Београда. На аеродрому се налази 18 канцеларија страних авио-компанија и неколико рентакар компанија. Број путника од 2000. до 2004. достигао је број од 2 милиона. Нажалост, аеродром није повезан лаким железничким саобраћајем са центром града и на аеродрому не постоји ни један хотел. Између центра града и аеродрома саобраћа аутобус сваких пола сата. На аеродрому постоји линијски такси саобраћај по фиксној цени до одређених зона града и ширег подручја, али још увек није решено питање "дивљих" таксиста.<ref>[http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1587924 Синиша Мали: Град решава проблем дивљих таксиста на Аеродрому „Никола Тесла”]</ref> [[Аеродром 13. мај]] налази се на левој страни ауто-пута Београд — Нови Сад, гледано из смера Београда, паралелно са пругом, у насељу [[Земун Поље]]. === Водени саобраћај === [[Лука Београд]] се налази на Дунаву и намењена је првенствено промету роба, док је пристаниште на Сави намењено туристичким бродовима. == Партнерски градови == {{Main|Списак побратимљених градова у Србији}} Београд је побратимљен са следећим градовима:<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1225693 Град Београд — Партнерски градови], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> {| style="width:100%; background:none;" |- |valign="top"| * {{зас|Уједињено Краљевство}} {{зас|Енглеска}} [[Ковентри]] ([[Уједињено Краљевство|УК]], [[Енглеска]]) — град близанац од 1957. * {{зас|Израел}} [[Тел Авив]] ([[Израел]]) — град побратим од 1990. * {{зас|Аустрија}} {{зас|Беч}} [[Беч]] ([[Аустрија]], Беч) — град побратим од 2003. * {{зас|Сједињене Америчке Државе}} {{зас|Илиноис}} [[Чикаго]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Илиноис]]) — град побратим од јуна 2005. * {{зас|Пакистан}} [[Лахор]] ([[Пакистан]]) — град побратим од јуна 2007. * {{зас|Грчка}} [[Крф (град)|Крф]] ([[Грчка]]) — град побратим од фебруара 2010.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=25&nav_category=12&nav_id=414000 Б92: Братимљење Београда и Крфа], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> * {{зас|Словенија}} [[Љубљана]] ([[Словенија]]) — град побратим од новембра 2010.</small><ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=24&nav_category=167&nav_id=474667 Bratimljenje Beograda i Ljubljane], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> * {{зас|Северна Македонија}} [[Скопље]] ([[Северна Македонија]]) — град побратим од марта 2012. * {{зас|Босна и Херцеговина}} {{зас|Република Српска}} [[Бања Лука]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]], [[Република Српска]]) — град побратим од октобра 2020. |} Остале форме сарадње и градског пријатељства сличне братимљењу: {| style="width:100%; background:none;" |- |valign="top"| * {{зас|Грчка}} [[Атина]] ([[Грчка]]) — Споразум о пријатељству и сарадњи, новембар 1966. * {{зас|Италија}} [[Рим]] ([[Италија]]) — Споразум о пријатељству и сарадњи, октобар 1971. * {{зас|Немачка}} {{зас|Берлин}} [[Берлин]] ([[Немачка]], Берлин) — Споразум о пријатељству и сарадњи, новембар 1978. * {{зас|Кина}} {{зас слика|No flag.svg}} [[Пекинг]] ([[Кина]], Пекинг) — Споразум о сарадњи, октобар 1980. * {{зас|Италија}} [[Милано]] ([[Италија]]) — Меморандум о споразуму, програм „Град до града”, новембар 2000. * {{зас|Шпанија}} [[Мадрид]] ([[Шпанија]]) — Споразум о сарадњи, мај 2001. * {{зас|Украјина}} [[Кијев]] ([[Украјина]]) — Споразум о сарадњи, мај 2002. * {{зас|Русија}} {{зас|Москва}} [[Москва]] ([[Русија]], Москва) — Програм о сарадњи 2003/2004, децембар 2002. * {{зас|Хрватска}} [[Загреб]] ([[Хрватска]]) — Писмо о намерама, октобар 2003. <small> (потписан заједно са Љубљаном)</small> * {{зас|Словенија}} [[Љубљана]] ([[Словенија]]) — Писмо о намерама, октобар 2003. <small>(потписан заједно са Загребом)</small> * {{зас|Уједињени Арапски Емирати}} {{зас|Абу Даби}} [[Абу Даби]] ([[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]], [[Абу Даби (емират)|Абу Даби]]) — Споразум о сарадњи, програм „[[Ер Србија]]”, 2013. * {{зас|Уједињени Арапски Емирати}} {{зас|Абу Даби}} [[Абу Даби]] ([[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]], [[Абу Даби (емират)|Абу Даби]]) — Споразум о сарадњи, пројекат „[[Београд на води]]”, 2014. |} === Награде === [[Датотека:Legija_beograda.jpg|мини|десно|200п|Табла у Скупштини града Београда, сведочанство о додели крста витеза легије части граду]] Град Београд је примио разне домаће и међународне ордене и признања, укључујући [[Медаља части|Медаљу части]], [[Ратни крст]], [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Карађорђеву звезду са мачевима]], и [[Орден народног хероја|Орден народног хероја Југославије]].<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201227 Град Београд — Чињенице о Београду (примљене награде)], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> Дана [[13. март]]а [[2006]]. часопис „[[Фајненшл тајмс|Фајненшел тајмс]]” из [[Лондон]]а наградио је Београд титулом „Град будућности јужне Европе”.<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1223834 Београд — Град будућности у [[Јужна Европа|јужној Европи]]], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> == Види још == * [[Београд 2020]], кандидатура града Београда за Европску престоницу културе 2020. * [[Почасни грађани Београда]] * [[Хронологија историје Београда]] * [[Београд у првим месецима нацистичке окупације]] {{-}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Марковић |first=Јован |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора) |year=1995|publisher=Савремена администрација |location=Београд}} * {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1964|title=Београд кроз векове|url=https://books.google.com/books?id=b0PRAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Туристичка штампа}} * {{Cite book| ref=harv|last=Калић|first=Јованка|authorlink=Јованка Калић|title=Београд у средњем веку|url=https://books.google.com/books?id=HFsBAAAAMAAJ|year=1967|location= Београд|publisher=Српска књижевна задруга}} * {{Cite book| ref=harv|last=Павић|first=Милорад|authorlink=Милорад Павић |title=Кратка историја Београда|year=2000|url= |publisher=Дерета|location= |isbn=978-86-7346-117-5|pages=}} * [[Јасмина Тешановић]]: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду; Cleis Press. {{page|year=2000|isbn=978-1-57344-114-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Levinsohn|first=Florence Hamlish|title=Belgrade: Among the Serbs|url=https://books.google.com/books?id=RnxpAAAAMAAJ|year=1994|publisher=Ivan R. Dee|isbn=978-1-56663-061-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Републички завод за статистику Републике Србије| title = Национална или етничка припадност — подаци по насељима |url=http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/NEP1.pdf| format = PDF| accessdate=29. 10. 2006.| edition = Књиге резултата Пописа 2002|year=2002| publisher = [[Републички завод за статистику Србије|Републички завод за статистику Републике Србије]]| location = Београд| language = српском|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110414173616/http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/NEP1.pdf|archivedate=14. 4. 2011|pages=14}} * {{Cite book| ref=harv|last=Тасић|first=Никола|last2=Срејовић| first2=Драгослав |last3=Стојановић|first3 = Братислав| editor-last = Поповић | editor-first = Владислав | translator = Смиљка Кјурин | translator-link = <!--Смиљка Кјурин (преводилац)-->| title = Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону|url=http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html| accessdate=28. 10. 2006|year=1990| location = Београд| chapter = Винча и њена култура| chapterurl = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html#_Toc504111710}} * {{Cite book| ref=harv|last=Mitchell|first=Laurence|title=Belgrade|url=https://books.google.com/books?id=mgH_t4jTCQUC|year=2005|publisher=Bradt Travel Guides|isbn=978-1-84162-145-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Norris|first=David A.|title=Belgrade A Cultural History|url=https://books.google.com/books?id=b7RWayXdH0UC|year=2008|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-970452-1|pages=}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Крстић|first=Александар|title=Краљ Жигмунд у Борчи, или када је и како Београд предат Угрима 1427. године?|journal=Историјски часопис|year=2012|volume=61|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis61%282012%29.pdf|access-date=20. 07. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180324160528/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis61(2012).pdf|archive-date=24. 03. 2018|url-status=dead|df=| pages=115–127}} * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Belgrade | wikispecies = <!-- Wikispecies --> | wiktionary = Београд | wikiversity = <!-- Wikiversity --> | wikibooks = | wikisource = <!-- Wikisource --> | wikiquote = Београд | wikinews = Београд | wikivoyage = Belgrade }} * {{званични веб-сајт|http://www.beograd.rs/}} * [http://www.tob.rs/ Туристичка организација Београда] {{sr}} {{en}} * [http://www.beobuild.rs/ Beobuild — Праћење градилишта, архитектура и урбанизам у Београду] {{sr}} {{en}} * [https://web.archive.org/web/20110705151658/http://www.infograd.rs/ Infograd — 3D Мапа и пословни информатор града] {{sr}} {{en}} * [http://www.bg-info.org/ БГ-Инфо — Корисне информације о Београду] {{sr}} * [http://www.bgsaobracaj.rs/ Секретаријат за саобраћај Града Београда] * [https://web.archive.org/web/20140222221535/http://web.mit.edu/most/www/ser/Belgrade/architecture.html Архитектура Београда] {{en}} * [http://www.bemus.rs/ БЕМУС — Београдске музичке свечаности] {{sr}} * [http://www.belgrademaps.com/sr/ ВеlgradеМаps — Мапе градског превоза] {{Wayback|url=http://www.belgrademaps.com/sr/ |date=20101122072732 }} {{sr}} {{en}} * [http://beovoz.rs/ Веоvoz.rs, претрага редова вожње градске и приградске железнице Београда] {{sr}} {{en}} * [https://web.archive.org/web/20141107054632/http://www.360serbia.com/gradovi/virtuelna-setnja-beogradom/ Виртуелна шетња Београдом] {{sr}} {{replace|{{Београдска насеља}}||}}{{Европски главни градови}} {{Историјске престонице Србије}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{Градови на Сави}} {{Списак градова у Србији}} {{Градови на Дунаву}} {{Дунав}} {{Изабрани}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Географија|Београд|Србија}} [[Категорија:Београд| ]] [[Категорија:Београдска насеља]] gqkp947hptnrmabnasanhzdrweumh3t 25122136 25122131 2022-07-25T11:21:43Z No.cilepogača 244579 wikitext text/x-wiki {{друге употребе}} {{преусмери|Белград|град у Румунији|Алба Јулија{{!}}Белград (Румунија)}} {{Град у Србији | назив = Београд | име генитив = Београда | слика = Beograd collage.jpg | величина_слике = 500 | боја_слике = #FFFFFF | опис_слике = Београд — слика (Панорама Београда, [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Народна скупштина Србије]], [[Нови двор]], [[Авалски торањ]], [[Пословни центар „Ушће”]], [[Кула Гардош]], [[Палата САНУ]], [[Храм Светог Саве у Београду|Храм Светог Саве]], [[Београдска тврђава]], [[Споменик Незнаном јунаку]]) | грб = Small Coat of Arms Belgrade.svg | градска_застава = Flag of Belgrade.svg | град = [[Град Београд]] | стара_имена = [[Сингидунум]] | површина = 3.222,68<!-- engleski nacin zapisivanja --> | извор_становништво = <ref name="automatski generisano1"/> | становништво = 1.166.763 | извор_становништво = | година_становништво = 2011 | агломерација = 1.659.440 | извор_агломерација = <ref name="automatski generisano1"/> | година_агломерација = 2011 | надморска_висина = 116,75 | први помен = [[16. април]] [[878]]. | дан_града = [[16. април|16]]—[[19. април]] | слава= [[Спасовдан]] | округ = [[Град Београд]] | општина = | општине = | гшир = 44.81578 | гдуж = 20.45938 | мапа = Belgrade | регистарска_ознака = BG/БГ | позивни_број = +381 (0)11 | поштански_код = 11000 | градоначелник = [[Александар Шапић]] | странка = [[Српска напредна странка|СНС]] | веб-страна = {{official URL}} }} '''Београд''' је [[главни град|главни]] и [[Градови у Србији|најнасељенији]] [[град]] [[Србија|Републике Србије]] и привредно, културно и образовно средиште земље. Град лежи на [[ушће|ушћу]] [[Сава|Саве]] у [[Дунав]], где се [[Панонска низија]] спаја са [[Балканско полуострво|Балканским полуострвом]]. Београд је управно средиште [[Град Београд|Града Београда]], посебне територијалне јединице са својом месном самоуправом. По броју становника четврти је у [[југоисточна Европа|југоисточној Европи]] после [[Истанбул]]а, [[Атина|Атине]] и [[Букурешт]]а. Један је од старијих градова у [[Европа|Европи]]. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске [[Винчанска култура|Винче]], 4.800. година пре нове ере. Сам град су основали [[Келти]] у [[3. век]]у пре н. е, пре него што је постао [[Римско царство|римско]] насеље [[Сингидунум]].{{sfn|Тасић|1990|pp=}}<ref name="ancient">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201172 |title=Град Београд — Историја (Антички период) |publisher=Beograd.org.rs |date=5. 10. 2000. |accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Београд је главни град Србије од [[1405]]. године и био је престоница [[Југославија|јужнословенских држава]] од [[1918]]. па до [[2003]], као и [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]] од 2003. до [[2006]].<ref name="history">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1237 |title=Град Београд — Историја (Важне године у историји града) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Број становника у Београду према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису становништва]] из [[2011]]. је износио 1.166.763, док је у широј околини живело 1.659.440 или 23,09% становника.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf |title=Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији — Национална припадност |publisher=stat.gov.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Ужи део града заузима површину од 359,96&nbsp;km² и густина насељености је око 3.736 становника по km². [[Град Београд]] има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом, а његова површина износи 3.222,68&nbsp;km².<ref name="assemb">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=500 |title=Град Београд — Градска власт |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Његова територија је подељена на [[Београдске општине|17 градских општина]], од којих свака има своје локалне органе власти.<ref name="municip">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1904 |title=Град Београд — Градске општине |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> == Назив == [[Словенски језици|Словенско]] име ''Белиград'' (од [[Старословенски језик|старословенског]] {{Script|Cyrs|''-{Бѣлградъ}-''}} и као {{Script|Cyrs|''-{Бѣлиградъ}-''}}) први пут је забележено [[878]]. године. {| class="wikitable" |- ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Име ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Објашњење |- | -{Singidūn(on)}- | [[Келтски језици|келтско]] име града |- | [[Сингидунум|Singidūnum]] | [[Романизација (културна)|романизовано]] келтско име |- | -{Београд, Beograd}- | [[Словенски језици|словенско]] име; први пут се јавља 878. у писму папе [[Папа Јован XIII|Јована VIII]] цару [[Борис I|Борису]] бугарском |- | [[wikt:Бијоград|Бијоград]] | По [[Вуков рјечник|Вукову речнику]] (1818)<ref>Караџић, Вук Стефановић. ''[[Српски рјечник|Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма]] = -{Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum}-'', Беч -{(Wien, Viennae)}- : -{Gedruckt bei den P. P. Armeniern}-, (1818). стр. 31./32., лева колона (a).</ref> |- | -{Биоград на Дунаву, Biograd na Dunavu}- | назив у [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Далмација|Далмацији]] |- | -{Alba Graeca}- | [[Латинизација (језичка)|латинизовано]] име града |- | -{Fehérvár}- | [[Мађарски језик|мађарско]] име |- | -{Weißenburg}- | [[Немачки језик|немачко]] име |- | -{Castelbianco}- | [[Италијански језик|италијанско]] име |- | -{Nandoralba}- | у [[средњи вијек|средњовековној]] [[Мађарска|Мађарској]] до [[14. век]]а |- | -{Nándorfehérvár}- | у средњовековној Мађарској |- | -{Landorfehérvár}- | у средњовековној Мађарској |- | -{Veligradon}- | [[Византијско царство|византијско]] име |- | -{Veligradi, Βελιγράδι}- | [[Грчки језик|грчко]] име |- | -{Dar Ul Jihad}- | [[Османски турски језик|османско]] име, значи „Кућа рата” |- | -{Belgrat}- | [[Турски језик|турско]] име |- | -{Prinz-Eugen-Stadt}- | [[Нацизам|нацистичко]] име |- | -{Белград}- | [[Руски језик|руски]], [[Украјински језик|украјински]] [[Бугарски језик|бугарски]] и [[Македонски језик|македонски]] назив |} == Географија == === Положај и пространство === [[Датотека:Beograd Sat.png|180п|мини|лево|[[Вештачки сателит|Сателит]]ски снимак]] Београд се налази на 116,75 [[метар]]а [[апсолутна висина|надморске висине]], на координатама 44°49'14" северно и 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашња [[Београдска тврђава]]) налази се на десној обали [[Сава|Саве]]. У саставу Београда су [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] и [[Земун]] који су на левој обали реке Саве, па тиме и у [[Средња Европа|средњој Европи]]. Град лежи на ушћу Саве у [[Дунав]]. Урбанизована површина града износи 359,92 квадратних [[километар]]а. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1027 |title=Географска позиција Београда |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> === Рељеф === Језгро и највећи део града подигнути су на северном рту [[Шумадијска греда|Шумадијске греде]] која се пружа од [[Рудник (планина)|Рудника]] до [[Калемегдан]]ског рта, изнад ставе [[Сава (река)|Саве]] и [[Дунав (река)|Дунава]]. Град лежи на додиру дна и обода [[Панонски басен|Панонског басена]], граници [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и средње [[Европа|Европе]], у зони јужнопанонске дислокације. У Панонској низији налазе се [[Нови Београд]] и [[Земун]] док је перипанонски део Београда брежуљкаст. Нови Београд подигнут је у некада мочварној [[квартар]]ној равни Саве, у подножју Бежанијске лесне косе. На југу је планина [[Авала (планина)|Авала]] и крашки рељеф који припада мерокрасу (тип краса). Карактеристика рељефа су и фосилне и рецентне урвине. Поједини делови града угрожени су клизиштима. Део Београда јужно од Саве и Дунава подигнут је на 7 брежуљака, теразијској, булбудерској и пиносавској флувиоденудационој површи, долинама и долинским странама, на развођима [[Топчидерска река|Топчидерске реке]], [[Булбулдерски поток|Булбудерског]] и [[Мокролушки поток|Мокролушког потока]].<ref>{{Cite book|last=Марковић |first=Јован |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора) |year=1995|publisher=Савремена администрација |location=Београд}}</ref> [[Велико ратно острво]] је [[ада (речно острво)|ада]] на Дунаву, лоцирана у општини Земун. Налази се на ушћу Саве у Дунав. Због великог броја различитих [[Птице|птичијих]] врста острво је заштићено као природни резерват. На северу острва се налази плажа Лидо. {{-}} === Клима === {{Climate chart|Београд |- 1|4|49 |0|7|44 |4|12|50 |8|18|59 |13|23|71 |16|26|90 |17|29|67 |18|29|40 |13|24|51 |9|18|51 |4|11|54 |0|5|58 |float=right |clear=both }} Београд има умерену [[Континентална клима|континенталну климу]]. Просечна годишња температура је 12,3°C, док је најтоплији месец [[јул]], са просечном температуром од 21,8°C, а најхладнији јануар са просечном температуром од 0,6°C. Београд у просеку има око 25 дана у години са температуром преко 30°C. Од 1887. од када се врше редовна званична метеоролошка осматрања у Београду<ref>{{cite web|url=http://www.meteologos.rs/125-godina-zvanicnih-beogradskih-meteoroloskih-merenja-1887-2012/ |title=125 година званичних београдских метеоролошких мерења 1887-2012. |publisher=Meteologos.rs |date=|accessdate=9. 5. 2019.}}</ref>, највиша забележена температура ваздуха била је 24. јула 2007. године 43°C<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=07&dd=24&nav_category=12&nav_id=256581 |title=Врућине и рекордне температуре |publisher=B92.net |date=|accessdate=9. 5. 2019.}}</ref>, а најнижа 10. јануара 1893. године -26°C<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.rs/lat/upoznajte-beograd/1191-klima/ |title=Град Београд — Клима |publisher=Beograd.rs |date=|accessdate=9. 5. 2019.}}</ref>. Просечна годишња количина падавина је око 680 [[милиметар]]а. Годишње Београд има око 2.025 сунчаних [[сат]]и, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1191 |title=Град Београд — Клима |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> {{Weather box |location = Београда (1981—2010) |metric first = y |single line = y |Jan record high C = 20.7 |Feb record high C = 23.9 |Mar record high C = 28.8 |Apr record high C = 32.2 |May record high C = 34.9 |Jun record high C = 37.4 |Jul record high C = 43.6 |Aug record high C = 40.0 |Sep record high C = 37.5 |Oct record high C = 30.7 |Nov record high C = 28.4 |Dec record high C = 22.6 |year record high C = 43.6 |Jan high C = 4.6 |Feb high C = 7.0 |Mar high C = 12.4 |Apr high C = 18.0 |May high C = 23.5 |Jun high C = 26.2 |Jul high C = 28.6 |Aug high C = 28.7 |Sep high C = 23.9 |Oct high C = 18.4 |Nov high C = 11.2 |Dec high C = 5.8 |year high C = 17.4 |Jan mean C = 1.4 |Feb mean C = 3.1 |Mar mean C = 7.6 |Apr mean C = 12.9 |May mean C = 18.1 |Jun mean C = 21.0 |Jul mean C = 23.0 |Aug mean C = 22.7 |Sep mean C = 18.0 |Oct mean C = 12.9 |Nov mean C = 7.1 |Dec mean C = 2.7 |year mean C = 12.5 |Jan low C = -1.1 |Feb low C = -0.1 |Mar low C = 3.7 |Apr low C = 8.3 |May low C = 13.0 |Jun low C = 15.8 |Jul low C = 17.5 |Aug low C = 17.6 |Sep low C = 13.5 |Oct low C = 9.0 |Nov low C = 4.2 |Dec low C = 0.2 |year low C = 8.5 |Jan record low C = -26.2 |Feb record low C = -15.4 |Mar record low C = -12.4 |Apr record low C = -3.4 |May record low C = 2.5 |Jun record low C = 6.5 |Jul record low C = 9.4 |Aug record low C = 6.7 |Sep record low C = 4.7 |Oct record low C = -4.5 |Nov record low C = -7.8 |Dec record low C = -13.4 |year record low C = -26.2 |Jan precipitation mm = 46.9 |Feb precipitation mm = 40.0 |Mar precipitation mm = 49.3 |Apr precipitation mm = 56.1 |May precipitation mm = 58.0 |Jun precipitation mm = 101.2 |Jul precipitation mm = 63.0 |Aug precipitation mm = 58.3 |Sep precipitation mm = 55.3 |Oct precipitation mm = 50.2 |Nov precipitation mm = 55.1 |Dec precipitation mm = 57.4 |year precipitation mm = 690.9 |Jan humidity = 78 |Feb humidity = 71 |Mar humidity = 63 |Apr humidity = 61 |May humidity = 61 |Jun humidity = 63 |Jul humidity = 61 |Aug humidity = 61 |Sep humidity = 67 |Oct humidity = 71 |Nov humidity = 75 |Dec humidity = 79 |year humidity = 68 |precipitation colour = green |unit precipitation days = 0.1 mm |Jan precipitation days = 13 |Feb precipitation days = 12 |Mar precipitation days = 11 |Apr precipitation days = 13 |May precipitation days = 13 |Jun precipitation days = 13 |Jul precipitation days = 10 |Aug precipitation days = 9 |Sep precipitation days = 10 |Oct precipitation days = 10 |Nov precipitation days = 12 |Dec precipitation days = 14 |year precipitation days = 139 | Jan snow days = 10 | Feb snow days = 7 | Mar snow days = 4 | Apr snow days = 1 | May snow days = 0 | Jun snow days = 0 | Jul snow days = 0 | Aug snow days = 0 | Sep snow days = 0 | Oct snow days = 0 | Nov snow days = 3 | Dec snow days = 8 |year snow days = 33 | Jan sun = 72.2 | Feb sun = 101.7 | Mar sun = 153.2 | Apr sun = 188.1 |May sun = 242.2 |Jun sun = 260.9 |Jul sun = 290.8 |Aug sun = 274.0 |Sep sun = 204.3 |Oct sun = 163.1 |Nov sun = 97.0 |Dec sun = 64.5 |year sun = 2111.9 | source 1 = РХЗ<ref name="RHSS">{{cite web|url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13274| title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981–2010 – Belgrade| publisher = Hydrometeorological Service of Serbia| accessdate=13. 11. 2017}}</ref> |date=09. 2010. }} == Историја == [[Датотека:Antropomorfna figurina vinca.jpg|мини|170п|Антропоморфна фигурина [[Винчанска култура|Винчанске културе]], 5500-4500. год. п.н.е.]] {{посебан чланак|Историја Београда|Винчанска култура|Сингидунум}} У строгом центру Београда, испод данашње [[Палата Албанија|Палате Албанија]], пронађени су током њене градње [[1938]]. године [[скелетни систем|скелети]] [[Неандерталац|неандерталца]] који је погинуо у борби са [[мамут]]ом чији је скелет нађен у близини, што говори о насељености простора данашњег Београда још у [[праисторија|праисторијско доба]].<ref>Зоран Љ. Николић и др. Видоје Д. Голубовић, ''„Београд испод Београда”'' (4. допуњено издање). {{page1|publisher=|location=Београд|year=2004|isbn=978-86-355-0632-6|pages=}}</ref> Касније се на простору [[Балканско полуострво|Балкана]], пре око 7.000 година, развила [[Винчанска култура]], па се [[Винча — Бело брдо|њени остаци]] могу пронаћи и у околини Београда код [[Винча|истоименог насеља]], по коме је цела култура добила име.{{sfn|Тасић|1990|pp=pp.}} Насељен у [[3. век п. н. е.|трећем веку п. н. е.]] од [[Келти|Келта]], тај простор убрзо прелази у руке [[Римљани|Римљана]] и постаје насеобина [[Сингидунум]].<ref name="ancient" /> За владавине цара [[Диоклецијан]]а, током [[прогони хришћана|прогона хришћана]], у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.<ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/13732a.htm |title={Servia, Catholic Encyclopedia} |publisher=Newadvent.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су [[Свети Ермил и Стратоник|Ермил и Стратоник]]. Поделом римског царства остаје под контролом [[Византијско царство|Византије]]. === Средњи век === {{main|Средњовековна историја Београда|Пад Београда (1521)}} [[Датотека:Siege of Nándorfehérvár.jpg|мини|170п|лево|Турска [[Опсада Београда (1456)|опсада Београда]] [[1456]].]] Сингидунум су освајали многи освајачи, попут [[Хуни|Хуна]], [[Сармати|Сармата]], [[Остроготи|Острогота]] и [[Авари|Авара]] — пре доласка [[Словени|Словена]] око [[630]]. године нове ере. Први записи о словенском имену ''Београд'' датирају из [[878]]. године (словенски облик ''Бјелград''), за време владавине [[Прво бугарско царство|Првог бугарског царства]], упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране са стране реке и [[Панонија|панонске]] равнице. Град је остао предмет размирица између [[Византијско царство|Византије]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Бугарска|Бугарске]] наредна четири века.<ref name="bhistory">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1241 |title=Град Београд — Историја (Византија) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Град коначно прелази под власт Срба као део [[Срем]]а [[1284]]. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је [[Стефан Драгутин]] (1276—1282), владар Краљевине доњег Срема (Мачве), ког је добио на поклон од свог таста, мађарског краља [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV]].<ref name="MSH">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1245 |title=Град Београд — Историја (Средњовековни српски Београд) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Након великих губитака у [[Косовска битка|Косовском боју]] [[1389]]. године, [[Српско царство]] почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке [[Турци|Турака Османлија]].<ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/event/Battle-of-Kosovo-1389-Balkans |title=Енциклопедија Британика: Бој на Косову |publisher=Britannica.com |date=|accessdate=27. 7. 2018.}}</ref> Ипак, север је дуго одолевао. Српски [[деспот]] [[Стефан Лазаревић]] добио је Београд од угарског и римског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда Луксембуршког]] након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града заједно са замковима, а цркве и тврђаве су обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година. У ово време Београд је постао уточиште многим [[балканско полуострво|балканским]] народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника тада достизао и 40.000—50.000. Током владавине [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.<ref name="MSH" /> Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка [[средња Европа|средњој Европи]]. Напали су 1456. када се одиграла чувена [[Опсада Београда (1456)|Опсада Београда]], где је хришћанска војска под вођством [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанка]] успешно одбранила град од турског напада.<ref>{{cite web|url=http://www.historynet.com/magazines/military_history/3030796.html |title=Османско-мађарски ратови: Опсада Београда 1456, Том Р. Ковач (-{Historynet.com}-) |publisher=Historynet.com |date=|accessdate=20. 9. 2011.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080907224652/http://www.historynet.com/magazines/military_history/3030796.html |archivedate=7. 9. 2008}}</ref> Београд се цитира и у најстаријој сачуваној песми из [[1476]]. године која пева о армади [[Матија Корвин|краља Матије]], [[Опсада Шапца (1476)|мађарским данима Опсаде]], Мехмеду II Освајачу, Ђерзелез Алији и Павлу Стремљанину.<ref>Текст Националне мађарске библиотеке из 1476. http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=86535</ref> === Османско царство === {{main|Београдски пашалук}} [[Датотека:Fortress Belgrade.jpg|250п|мини|лево|Београд у [[16. век]]у]] Војска под вођством [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] [[28. август]]а [[1521]]. је [[Пад Београда (1521)|освојила Београд]] од Мађара, што је означило пад града под [[Османско царство]]. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.<ref name="most.ba">{{cite web |url=http://www.most.ba/085/076.aspx |title=Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu |publisher=Most.ba |date=7. 7. 2004. |accessdate=20. 9. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20091121040854/http://www.most.ba/085/076.aspx |archive-date=21. 11. 2009 |url-status=dead }}</ref> Око [[1571]]. године у Београду је било 27 насеља — ([[Махала (градска четврт)|махала]]). Град је [[1594]]. захватила велика српска побуна ([[Банатски устанак|Банатска побуна]]) коју су Турци успели да угуше. Спаљене су многе цркве, реликвије и [[мошти]] [[Свети Сава|Светог Саве]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]], због чега је ово место касније одабрано за градњу [[Храм Светог Саве у Београду|Храма Светог Саве]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mitropolija.me/stari/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html |title=Духовни смисао Храма Светог Саве на Врачару — &#91;&#91;Амфилохије Радовић&#93;&#93;, Епископ банатски |accessdate=23. 5. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304203008/http://mitropolija.me/stari/dvavoda/knjige/aradovic-hram.html |archive-date=4. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref> [[Датотека:Batal-dzamija.jpg|мини|200п|Некадашња [[Батал џамија]], око [[1860]].]] Следећих деценија град је био миран, а био је и важно седиште округа ([[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]], познатог и као [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]]), повезано са [[Истанбул]]ом Цариградским друмом. Привукао је многе трговце и становнике — [[Турци|Турке]], [[Јермени|Јермене]], [[Грци|Грке]], [[Роми|Роме]] и остале. Према османлијском путописцу [[Евлија Челебија|Евлији Челебији]], који је боравио у Београду [[1660]]. године, Београд је тада имао око 98.000 становника, од којих су 77.000 били Муслимани.<ref name="most.ba"/> Постао је више од обичног града, са [[исламска архитектура|исламском архитектуром]], јавним купатилима и многим новим [[џамија]]ма.<ref name="imperialrule">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1249 |title=Град Београд — Историја (Турска и аустријска владавина) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Београд је већ концем [[16. век]]а по својој лепоти и величини умногоме надмашивао Будим, Софију, Сарајево, Скопље и многе друге градове европског дела Османског царства.<ref name="most.ba"/> Према Евлији Челебији, 1660. године у граду је било чак седамнаест [[дервиш]]ких [[текија (грађевина)|текија]] у којима су се изучавала дела великих [[суфизам|суфијских]] мислилаца.<ref>Evlija Čelebija, Putopis — odlomci o jugoslovenskim zemljama I, prev. H. Šabanović, Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=1957|id=|pages=99}}</ref> Највећом и најлепшом џамијом Београда сматрана је [[Батал џамија]], коју су путописци упоређивали са Аја Софијом.<ref>{{cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/01/12/srpski/BG05011109.shtml |title=Batal-džamija- najveća i najlepša građevina |publisher=Arhiva.glas-javnosti.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Данас је једина преостала [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамија]] на [[Дорћол]]у. [[Датотека:Belagerung belgrad 1717.jpg|250п|мини|лево|Аустријска опсада Београда [[1717]]. године]] Београд је три пута од Турака освајала [[Аустријско царство|Аустрија]] (1688—1690, 1717—1739, 1789—1791), а Османлије су га поново заузимале, уз велика разарања.<ref name="imperialrule" /> Београд постаје „Дар-ул-џихад” — Тврђава Џихада, како су га Османлије тада називале.<ref name="most.ba"/> Током овог периода, град су захватиле две [[велике сеобе Срба]], у којима су се стотине хиљада Срба, предвођених [[списак поглавара Српске православне цркве|патријарсима]], повлачиле заједно са Аустријанцима у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршко царство]] 1690. и 1737—39, где су се населили у данашњој [[Војводина|Војводини]] и [[Славонија|Славонији]]. Након турског пораза под Бечом, септембра [[1688]]. године Аустријанци су заузели Београд. Османлије су успеле накратко да поврате Београд 1690—1717. Војска Аустријског царства под заповедништвом надвојводе [[Еуген Савојски|Еугена Савојског]] по други пут је освојила Београд 1717. После [[Руско-аустријско-турски рат (1735—1739)|победе]] над аустријском војском [[1739]]. године [[Битка код Гроцке|код Гроцке]], Османлије су поново загосподариле Београдом, и њиме владале наредних 50 година (1739—1789). {{Главни чланак|Београд у устаничкој Србији}} У [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] устаници су ослободили Београд [[1806]]. године.<ref name="most.ba"/> Устаници су држали град од [[8. јануар]]а 1806. до [[1813]], када су га поново заузеле Османлије.<ref name="bglib">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1253 |title=Град Београд — Историја (Ослобађање Београда) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> === Краљевине Србија и Југославија === [[Датотека:Novo groblje3.jpg|230п|мини|десно|[[Спомен-костурница бранилаца Београда 1914—1918.]]]] {{Главни чланак|Београд у 19. веку}} Од [[1817]]. Београд је био престоница [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] (сем у периоду од [[1818]]—[[1841]], када је [[Крагујевац]] био главни град). Престоницу из Крагујевца у Београд је преместио кнез [[Михаило Обреновић]]. Кад је Србија стекла потпуну независност [[1878]]. и постала [[Краљевина Србија]], Београд је опет постао кључни град на Балкану који се веома брзо развијао.<ref name="bglib" /><ref name="20c">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1257 |title=Град Београд — Историја (Престоница Србије и Југославије) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Међутим, упркос изградњи железничке пруге до Ниша, укупни услови у Србији били су као и у осталим претежно пољопривредним земљама, а Београд је [[1900]]. имао само 69.100 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm |title=Статистике — Југославија |publisher=Library.uu.nl |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060502141604/http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm |archivedate=2. 5. 2006 |url-status=dead}}</ref> Убрзо, [[1905]]. број становника се повећава на преко 80.000, а на почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1914]]. и до 100.000, не рачунајући [[Земун]] који је тада припадао [[Аустроугарска|Аустроугарској]].<ref>[http://www.newadvent.org/cathen/02407a.htm Католичка енциклопедија — Београд и Смедерево] {{en}}</ref> {{Главни чланак|Београд у Првом светском рату|Београд између два светска рата}} Након Првог светског рата, окупације аустроугарских и [[Немачка|немачких]] трупа и рушења значајних делова града,<ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/oziljci-od-bombardovanja-na-arhitekturi-beograda/|title=Ožiljci od bombardovanja na arhitekturi Beograda|date=2021-04-14|website=Gradnja|language=sr-RS|access-date=2021-04-15}}</ref> Београд је доживео брз развој и значајну модернизацију као престоница нове [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Мало је позната чињеница да је Београд тада имао [[Калмички будистички храм у Београду|први будистички храм у Европи]].<ref>Arash Bormanshinov: "Prvi budstički hram u Evropi"; Elista, Šambala, 5-6/, 1997.</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/drugi-budisticki-hram-u-evropi-nalazio-se-u-beogradu/|title=Drugi budistički hram u Evropi nalazio se u Beogradu|date=2020-12-16|website=Gradnja|language=sr-RS|access-date=2020-12-19}}</ref> Током двадесетих и тридесетих година [[20. век]]а, број становника се попео на 239.000 до [[1931]]. заједно са западним предграђем Земуном, које је раније било у Аустроугарској. До [[1940]]. број становника је био око 320.000. Прираштај становништва између [[1921]]. и [[1948]]. је износио приближно 4,08% годишње.<ref name="stan">[http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2001/0350-03730101087P.pdf Индустрија и урбани развој Београда — Драган Петровић (Индустрија, 2001; књ. 21, бр. 1—4. стр. 87—94)]. Приступљено 7. 5. 2013.</ref> === Други светски рат === [[Датотека:Bundesarchiv Bild 141-1005, Belgrad, Zerstörungen.jpg|мини|десно|Београд после бомбардовања 1941.]] {{Главни чланак|Београд током Другог светског рата|Београдска операција}} Југославија је [[25. март]]а [[1941]]. потписала [[Тројни пакт]] и придружила се [[Силе Осовине|силама Осовине]]. Због овога је [[27. март]]а уследио масовни протест у Београду и [[државни удар]]. Град је [[6. април|6]]. и [[7. април]]а [[бомбардовање Београда (1941)|тешко бомбардовао]] [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и усмртио 2.274 људи. У бомбардовању је запаљена и изгорела [[Народна библиотека Србије]], где су настрадале хиљаде књига и средњовековних рукописа.<ref name="Serbie et Yougoslavie">{{fr}} Dušan T. Bataković, ''op. cit.''. стр. 308 et 309</ref> Југославију су [[Априлски рат|напале]] [[трећи рајх|немачке]], [[италија]]нске, [[Мађарска|мађарске]] и [[Бугарска|бугарске]] снаге, уз помоћ [[Албанци|Албанаца]] и [[Хрвати|Хрвата]]. Након капитулације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], сремска предграђа Београда (Земун) су ушла у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], [[нацизам|нацистичке]] [[марионетска држава|марионетске државе]]. У Београду и централној Србији нацисти су подржали формирање владе [[Милан Недић|Милана Недића]].<ref>{{fr}} Dušan T. Bataković, ''op. cit.''. стр. 325 à 327</ref> Београдски Срби, [[Јевреји]], [[Роми]], комунисти и други антифашисти одведени су у логоре [[Логор Сајмиште|Сајмиште]] и [[Бањички логор|Бањица]], кроз које је у току рата прошло око 125.000 логораша. Јеврејска заједница је од 1643. године живела у четврти [[Дорћол]] поред Дунава. Пре рата ту их је било 10.400. Окупацију је преживело свега око 10% њих. На Сајмишту је страдало око 40.000 Срба и 7.000—8.000 Јевреја.<ref>{{cite web|url=http://www1.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%205988.pdf|title=Sajmiste|publisher=Shoah Resource Center, The International School for Holocaust Studies|}}</ref> На Бањици је убијено око 4.200 људи. Ликвидације су вршили немачки окупатори, док су логораше углавном хапсили српски [[Квислинг|квислинзи]], који су чинили и администрацију Бањичког логора.<ref>HOLOCAUST HISTORY MISAPPROPRIATED Mindstream: A Monthly Jewish Review November 1992. Volume XXXVIII No.8.</ref> Град су [[бомбардовање Београда (1944)|бомбардовали]] и [[антихитлеровска коалиција|савезници]] [[16. април|16]]. и [[17. април]]а [[1944]]. године. Тада је погинуло 1.600 људи.<ref name="Serbie et Yougoslavie"/> Борбе за ослобођење града су почеле 13. и 14. октобра, а град је коначно ослобођен [[20. октобар|20. октобра]] 1944. Ослободили су га заједничким снагама [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и [[Црвена армија]]. Губици партизана су били око 1.000 бораца, а Црвене армије око 2.000. У току целог рата Београд је изгубио око 50.000 људи и претрпео тешка разарања.<ref name="Serbie et Yougoslavie"/> === СФР Југославија === {{main|Историја Новог Београда}} [[Датотека:Slovensko ime Beograd (Bjelgrad) 16. April 878.jpg|215п|мини|лево|Први помен словенског имена Београд (Бјелград, Белоград), [[16. април]] [[878]]. у писму [[Папа Јован VIII|Папе Јована VIII]] бугарском [[Борис I|кнезу Борису]], десети ред]] [[Датотека:Konferencija Pokreta nesvrstanih 1961. godine.jpg|мини|десно|200п|[[Прва конференција Покрета несврстаних]] 1961.]] У послератном периоду Београд се развијао као главни град [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|нове Југославије]] и убрзо израстао у велики индустријски центар.<ref name="autogenerated1">{{harnvb|src||pp=}}</ref> Године 1951, је почела изградња [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]] са друге стране реке Саве, где су се до тада налазиле само мочваре и трска. Град су, бар у почетку, градиле добровољне омладинске радне бригаде. Године 1961, поводом мучког убиства [[Патрис Лумумба|Патриса Лумумбе]] (јануар [[1961]]), у Београду су одржане жестоке демонстрације, са више повређених. Том приликом је извршен и упад у белгијску амбасаду. [[Покрет несврстаних|Прва конференција несврстаних]] одржана је у Београду 1961. године. Београд је био и поприште [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|великих студентских демонстрација 1968.]] Марта [[1972]]. Београд је био центар [[Епидемија великих богиња у Југославији 1972.|последње епидемије великих богиња у Европи]]. [[Епидемија]], која је укључивала присилне [[карантин]]е и масовне [[вакцина]]ције, окончана је крајем маја.<ref>{{cite web|url=http://www.npr.org/news/specials/response/anthrax/features/2001/oct/011023.quarantine.html |title=Bioterrorism: Civil Liberties Under Quarantine |publisher=Npr.org |date=23. 10. 2001. |accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> У мају [[1980]]. умро је и доживотни председник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[Јосип Броз Тито]]. Поред готово свих водећих светских државника, сахрани је присуствовало и око 700.000 грађана. === Распад Југославије и скорашња историја === [[Датотека:Belgrade. Ruined building of Yugoslav Ministry of Defence.jpg|мини|200п|десно|[[Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране|Зграде Генералштаба војске и Министарства одбране]] након [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања 1999.]]]] У време прерастања политичке кризе у [[СФРЈ]] у [[Распад Југославије|грађански рат]], [[9. март]]а [[1991]]. у Београду су одржане велике [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрације]], предвођене [[Вук Драшковић|Вуком Драшковићем]], [[Српски покрет обнове|СПО-ом]] и [[Демократска странка (Србија)|ДС-ом]], против председника [[Република Србија (1990—2006)|Србије]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] и владајуће [[Социјалистичка партија Србије|СПС]].{{sfn|Логос|2019|p=76}} Том приликом су погинуле две особе, седамнаестогодишњи средњошколац Бранивоје Милиновић и полицајац Недељко Косовић, 203 људи је повређено, а 108 ухапшено.<ref>{{cite web |url=http://www.vreme.com/arhiva_html/450/2.html |title=Србија на митинзима (1990—1999) |publisher=Vreme.com |date= |accessdate=20. 9. 2011. |archive-date=19. 06. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070619005413/http://www.vreme.com/arhiva_html/450/2.html |url-status=dead }}</ref> Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи.{{sfn|Логос|2019|p=76 у напомени 106. "Према Тањугу било је око 100.000 протестаната"}} Према одобрењу [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]], увече на улице су изведени [[тенк]]ови [[ЈНА]] у циљу успостављања мира.{{sfn|Логос|2019|p=76 са напоменом 107. "Око 20:00, 9.1.1991. тенкови и оклопна борбена возила ЈНА размештени су у средишњим деловима Београда, испред зграде РТС-а, испред зграде Савезног секретаријата за народну одбрану и на Тргу Републике"}} Када се [[Распад Југославије|распадала СФРЈ]] преостали чланови Савезног већа Скупштине [[СФРЈ]] (из Србије и Црне Горе) у Београду 27.4.1992. прогласили су [[Устав Савезне Републике Југославије]] ([[СРЈ]]), то јест њено стварање.{{sfn|Логос|2019|p=167}} Београд је био и прво седиште команде [[УНПРОФОР]]-а од марта 1992. до августа 1992. године, али због [[Санкције СР Југославији|санкција Савета безбедности УН]] за [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] команда УНПРОФОР-а напустила је њен главни град Београд у августу 1992. године.{{sfn|Логос|2019|p=143}} Као део кажњавања СРЈ, из Београда су отишли и [[амбасадор]]и чланица [[ЕУ]].{{sfn|Логос|2019|p=163, 270}} Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала [[демонстрације у Србији 1996–1997.|свакодневне грађанске и студентске протесте]] против Милошевићеве владавине у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.<ref name="twelveyears">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1265 |title=Град Београд — Историја (Године распада 1988—2000) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> После попуштања режима и признавања резултата избора у другој половини фебруара 1997. [[Зоран Ђинђић]] постаје градоначелник Београда, а на том месту је остао до краја септембра 1997. године.{{sfn|Логос|2019|p=274}} У време [[Рат на Косову и Метохији|грађанског рата на Косову]], дошло је до [[Бомбардовање Београда (1999)|НАТО бомбардовања Београда]] и [[СРЈ]] од 24. марта до 10. јуна 1999. године, које је проузроковало значајну штету градској инфраструктури. Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, зграда [[Радио-телевизија Србије|РТС]] у којој је погинуло 16 запослених, неколико болница, хотел „Југославија”, некадашња [[пословни центар „Ушће”|зграда Централног комитета]], [[Авалски торањ|телевизијски торањ на Авали]], [[Резиденција у Ужичкој 15|резиденција председника СРЈ]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] на Дедињу, али и [[амбасада]] [[Народна Република Кина|Народне Републике Кине]] на Новом Београду.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1269 |title=Град Београд — НАТО агресија |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>{{sfn|Логос|2019|p=314-315, 318, 324-325}} [[Датотека:Kalemegdanska terasa Apr 2011.jpg|мини|200п|десно|Споменик [[Победник (споменик)|Победник]] са погледом на [[Ушће (Нови Београд)|Ушће]]]] У време напада [[НАТО]]-а на [[СРЈ]], њен главни град Београд су посетили председник [[Руска Федерација|Руске Федерације]] [[Јевгениј Примаков|Јевгениј Максимович Примаков]] 31. марта 1999. године и [[Патријарх московски и све Русије|патријарх московски и све Русије Алексеј II]] 20. априла 1999.{{sfn|Логос|2019|p=320, 324-325}} Покушај Слободана Милошевића да одбаци пораз на изборима 24. септембра 2000. године, довео је до [[Демонстрације 5. октобра 2000.|масовних демонстрација]] у Београду са 800.000 по полицијским проценама, а по другим изворима и до 1.000.000 учесника, које су довеле до коначног пада Милошевића са власти.<ref>Glenny, Misha. [http://www.glypx.com/BalkanWitness/glenny3.htm Can Serbia's new leaders overcome the legacy of Slobodan Milosevic?]. [[Њујоркер]], 30. октобар 2000.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273 |title=Град Београд — Историја (5. октобар 2000) |publisher=Beograd.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>{{sfn|Логос|2019|p=354-357}} У нереду је опљачкана и запаљена и [[Дом Народне скупштине Републике Србије|зграда Скупштине]] [[СРЈ]].{{sfn|Логос|2019|p=356}} Председник [[Руска Федерација|Русије]] [[Владимир Владимирович Путин]] посетио је Београд први пут 16. и 17. јуна 2001.{{sfn|Логос|2019|p=361}} Око 12:25, 12.3.2003. на улазу у зграду Владе Србије у Београду, зрнима из снајперске пушке убијен је председник владе [[Зоран Ђинђић]], а [[убиство]] су организовали припадници [[Земунски клан|Земунског клана]] и дела [[Јединица за специјалне операције|специјалне полиције Србије]] који је сарађивао са њима.{{sfn|Логос|2019|p=383}} У септембру 2011. године у Београд је дошло око 100 делегација држава које чине [[Покрет несврстаних]] да обележе педесет година од Прве конференције несврстаних земаља.{{sfn|Логос|2019|p=397}} == Демографија == {{Главни чланак|Демографија Београда}} Према попису становништва из 2011. године Београд има 1.166.763 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као [[Срби]] (90%), [[Роми]] (1,4%), [[Црногорци (народ)|Црногорци]] (0,7%), [[Југословени (народ)|Југословени]] (0,6%), [[Хрвати]] (0,6%), [[Македонци (народ)|Македонци]] (0,5%) и [[Горанци]] (0,3%).<ref name="automatski generisano1" /> {{Графикон постоци | ширина=300px | извор=<ref>{{cite book |title=Становништво према националној припадности, по насељима 2011. године|publisher=Републички завод за статистику}}</ref> | наслов=Национални састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]]. | позадина=#ddd | позиција= | шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|red|1.050.213|90}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|brown|16.846|1.4}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|orange|8.454|0.7}} {{Врста са постотком|[[Југословени (народ)|Југословени]]|pink|7.312|0.6}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|magenta|6.619|0.6}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|yellow|5.545|0.5}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|purple|3.394|0.3}} {{Врста са постотком|[[Муслимани (народ)|Муслимани]]|olive|3.084|0.3}} {{Врста са постотком|неизјашњени|gray|32.346|2.8}} |caption='''Укупно''': 1.166.763 }} Иако постоји неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има 20.366 [[Муслимани (народ)|муслимана]] и 16.305 [[Католичка црква|католика]]. До нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у [[Израел]] постојала је и велика [[Јевреји|јеврејска]] [[Јевреји у Србији|заједница]], али је њихов број данас опао на 415. У Београду такође има и 3.796 [[Протестантизам|протестаната]].<ref>[https://web.archive.org/web/20131018083036/http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/VJN3.pdf „Књиге резултата Пописа 2002: „Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу — подаци по општинама”]. Републички завод за статистику Србије. {{page|year=2003|id=|pages=12}}</ref> Поред рођених Београђана, град је дом и великог броја Срба са простора целе бивше Југославије, који су у град дошли било у потрази за бољим животом, било бежећи од рата и етничког чишћења.<ref>[http://www.washingtonpost.com/wp-srv/inatl/longterm/balkans/stories/belgrade062299.htm Refugee Serbs Assail Belgrade Government]: Вашингтон пост, 22. јун 1999.</ref> Незванично, узимајући у обзир велики број [[Срби|српских]] избеглица из [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] као и протераних лица са [[Косово и Метохија|Косова]], студената и људи пописаних у местима њихових сталних пребивалишта, број становника Београда потенцијално прелази 2 милиона. У Београду такође живе и многи припадници других народа и народности бивше СФРЈ, што је у великој мери производ његовог некадашњег статуса главног града мултиетничке Југославије.<ref name="automatski generisano1" /> Такође је процењено да у Београду живи и неколико хиљада [[Кина|Кинеза]], који су у град почели да се досељавају средином деведесетих година 20. века. [[Градска општина Нови Београд|Новобеоградски]] [[блок 70]] је међу Београђанима познат и као Кинеска четврт.<ref>[http://www.vreme.com/arhiva_html/471/10.html Кинеска четврт у Блоку 70] {{Wayback|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/471/10.html |date=20070715030740 }}, Време бр. 471, 15. јануар 2000.</ref> Београд је дом и извесном броју [[Арапи|Арапа]] који су дошли седамдесетих и осамдесетих година 20. века као студенти, али су се трајно населили и засновали породице. Већина Арапа који живе у Београду су пореклом из [[Сирија|Сирије]], [[Јордан]]а и [[Ирак]]а. == Локална самоуправа == Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самоуправе.<ref name="autogenerated1" /> === Скупштина града === [[Датотека:Beograd Zgrada Starog dvora Dragoslava Jovanovica 2.JPG|мини|400x400пискел|Зграда [[Скупштина града Београда|Скупштине града]], позната и као [[Стари двор]]]] '''[[Скупштина града Београда]]''' је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 110 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца. === Градоначелник === {{Главни чланак|Списак Градоначелника Београда}} '''[[Градоначелник]] Београда''' представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду. Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града, нити обављати другу јавну функцију. Градоначелник Београда, изабран [[2022]]. године је [[Александар Шапић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/4855782/aleksandar-sapic-grad-beograd-gradonacelnik.html|title=Aleksandar Šapić novi gradonačelnik Beograda|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-25}}</ref> === Градско веће === '''Градско веће''' је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе. Градско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године. === Градска управа === '''Градска управа''' обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа. Начелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник. === Градске општине === {{Главни чланак|Београдске општине}} Градска општина је део територије Града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине. Већина општина се налазе јужно од Дунава и Саве, у [[Шумадија|Шумадијском]] региону. Три општине (Земун, Нови Београд и Сурчин) се налазе са северне стране Саве, у [[Срем]]у, док се општина Палилула налази на обе стране Дунава, у Шумадији и [[Банат]]у. * Списак београдских општина: [[Датотека:Beograd district.gif|250п|десно|мини|Карта београдских општина]] {| class="wikitable" |- ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Име ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Површина (-{[[Квадратни километар|km²]]}-) ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво (1991) ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво (2002) ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво (2011) |- | [[Градска општина Барајево|Барајево]] || 213 || 20.846 || 24.641 || 27.036 |- | [[Градска општина Вождовац|Вождовац]] || 148 || 156.373 || 160.768 || 157.152 |- | [[Градска општина Врачар|Врачар]] || 3 || 67.438 || 58.386 || 55.463 |- | [[Градска општина Гроцка|Гроцка]] || 289 || 65.735 || 75.466 || 83.398 |- | [[Градска општина Звездара|Звездара]] || 32 || 135.694 || 132.621 || 148.014 |- | [[Градска општина Земун|Земун]] || 150 || 141.695 || 152.950 || 166.292 |- | [[Градска општина Лазаревац|Лазаревац]] || 384 || 57.848 || 58.511 || 58.224 |- | [[Градска општина Младеновац|Младеновац]] || 339 || 54.517 || 52.490 || 53.050 |- | [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] || 41 || 218.633 || 217.773 || 212.104 |- | [[Градска општина Обреновац|Обреновац]] || 411 || 67.654 || 70.975 || 71.419 |- | [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]] || 451 || 150.208 || 155.902 || 170.593 |- | [[Градска општина Раковица|Раковица]] || 31 || 96.300 || 99.000 || 108.413 |- | [[Градска општина Савски венац|Савски венац]] || 14 || 45.961 || 42.505 || 38.660 |- | [[Градска општина Сопот|Сопот]] || 271 || 19.977 || 20.390 || 20.199 |- | [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]] || 5 || 68.552 || 55.543 || 48.061 |- | [[Градска општина Сурчин|Сурчин]] || 288 || 34.463 || 38.695 || 42.012 |- | [[Градска општина Чукарица|Чукарица]] || 156 || 150.257 || 168.508 ||179.031 |- style="background: #E9E9E9;" || УКУПНО || style="background: #E9E9E9;" | 3.227 || style="background: #E9E9E9;" | 1.552.151 || style="background: #E9E9E9;" | 1.576.124 || style="background: #E9E9E9;" | 1.639.121 |- | colspan="6" | <small>Извор: Републички завод за статистику</small><ref name="autogenerated1" /> |} Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела укупне површине 360 -{km²}-, обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару, Савски венац, Стари град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна, Палилуле и Чукарице. == Знаменитости == {{Main|Споменици и архитектура Београда|Списак споменика културе у Београду}} [[Датотека:BG landmarks-sr.svg|мини|десно|350п|Висине неких београдских знаменитости]] Међу страним и домаћим туристима најпознатије знаменитости Београда су: * [[Авала]] (излетиште), ** [[Авалски торањ]] * [[Калемегдан]] ** [[Београдска тврђава]] ** [[Стамбол капија (Београд)|Стамбол капија]] ** [[Победник (споменик)]] * [[Стари двор]] * [[Храм Светог Саве у Београду|Храм Светог Саве]] * [[Спомен црква у Лазаревцу]] * [[Београђанка]] * [[Центар Сава]] * [[Кућа цвећа]] (маузолеј) [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] * [[Винча — Бело брдо]] * [[Скадарлија]] == Привреда == {{Главни чланак|Привреда Београда}} [[Датотека:Zgrada Narodne banke Srbije - panoramio.jpg|мини|250п|Зграда [[Народна банка Србије|Народне банке Србије]] у близини [[Славија|Славије]]]] Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30% [[Бруто домаћи производ|БДП]] у Србији долази из Београда, који даје више од 30% радне снаге у Србији. Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала привреду града. Привреда града се опоравља, расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне компаније у Београду, између осталих су: [[Ер Србија]], [[Телеком Србија]], [[Теленор Србија]], [[Делта холдинг|Делта Холдинг]], и многе друге. Са 6.924 компаније, Београд је, уз велики раст и један од главних -{IT}- центара у овом делу Европе. Један од [[Мајкрософт]]ових [[Microsoft Development Center Serbia|развојних центара]] се налази у Београду, а у време оснивања је био пети центар те врсте на свету.<ref>{{cite web|url=http://www.microsoft.com/serbia/mdcs/default.aspx |title=Microsoft Development Center Serbia |publisher=Microsoft.com |date=1. 4. 2011. |accessdate=15. 5. 2013.}}</ref> Многе светске компаније бирају Београд као регионални или европски центар, као што су -{Asus}-, -{[[Интел|Intel]]}-, -{Dell}-, -{NCR Corporation}-, -{Cisco Systems}-, -{SAP AG}-, -{Acer}-, -{Intel Computers}-, -{Hewlett-Packard}-, -{Huawei}-, -{Microsoft}-.<ref>{{cite web |url=http://www.emportal.rs/vesti/srbija/62935.html |title=Asus otvorio regionalni centar u Beogradu:: emportal:: Ekonomske vesti iz Srbije |publisher=Emportal.rs |date= |accessdate=16. 11. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110522124646/http://www.emportal.rs/vesti/srbija/62935.html |archive-date=22. 05. 2011 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ekapija.com/website/sr/page/140159 |title=Centar kompanije 'Intel' za Balkan u Beogradu — Srbija deo 'Intel World Ahead Program' |publisher=E kapija |date=|accessdate=7. 7. 2009.}}</ref><ref>{{cite web|author=Ana Vlahović, Beograd |url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/183266/Srbija+centar+IT+industrije.html |title=Press Online :: Vesti dana — politika, skupština, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: Srbija centar IT industrije |publisher=Pressonline.rs |date=25. 9. 2011. |accessdate=12. 3. 2013.}}</ref><ref>[http://www.ekapija.com/website/sr/page/762729/NCR-planira-da-udvostruči-broj-zaposlenih-u-Srbiji-u-2014 ::: ekapija — NCR planira da udvostruči broj zaposlenih u Srbiji u 2014. :::{{Ботовски наслов}}]</ref> Град има прворазредни саобраћајни значај, као железничко и друмско чвориште (паневропски коридор 10). Као град на ушћу двеју река, Београд је и важно међународно речно пристаниште (паневропски коридор 7), а ту је и међународни аеродром „Никола Тесла”. Београд је такође значајан телекомуникациони центар за фиксну и мобилну телефонију и интернет. У њему су развијени значајни привредни и пољопривредни капацитети, посебно металска, металопрерађивачка и [[Електроника|електронска]] индустрија, затим [[трговина]] и [[банка]]рство. На ширем подручју Београда, Смедерева и [[Панчево|Панчева]], на обалама Дунава, лоцирана је слободна трговинска зона на површини од 2.000 m². Септембра [[2006]]. просечан доходак у Београду је износио 40.891 [[српски динар|динар]], што је највиши просечни доходак у Србији. Просечна [[нето плата]] износила је 27.998 динара.<ref>Републички завод за статистику: Зараде по запосленом у Републици Србији, септембар 2006.</ref> == Култура == {{Главни чланак|Култура Београда|Културне институције у Граду Београду}} [[Датотека:Matematička gimnazija - Mathematical Gymnasium Belgrade - MGB - Anniversary.jpg|мини|180п|десно|Ентеријер [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]]] Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући [[FEST|ФЕСТ]] (Међународни филмски фестивал), [[БИТЕФ]] (Београдски интернационални театарски фестивал), [[БЕЛЕФ]] (Београдски летњи фестивал), [[БЕМУС]] (Београдске музичке свечаности), [[Београдски сајам књига]], и [[Београдски фестивал пива]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1297 |title=Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Нобелова награда за књижевност|Добитник Нобелове награде]] [[Иво Андрић]] је написао своја најпознатија дела: „[[На Дрини ћуприја]]” и „[[Проклета авлија]]” у Призренској улици у Београду. Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: [[Бранислав Нушић]], [[Милош Црњански]], [[Борислав Пекић]], [[Милорад Павић]], [[Меша Селимовић]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/pekic-biograf.html |title=Борислав Пекић — Биографија |publisher=Rastko.rs |date=|accessdate=25. 1. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0723/s1.htm |title=Милош Црњански — Биографија |publisher=Znanje.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.xs4all.nl/~eteia/kitabhana/Selimovic_Mehmed_Mesa/Biografija.html |title=Меша Селимовић — Биографија |publisher=Xs4all.nl |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Већина [[Филм у Србији|српске филмске индустрије]] се налази у Београду, а један од најпознатијих филмова снимљених овде је и филм [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]] из [[1995]], добитник [[Златна палма|Златне палме]] на [[Кански филмски фестивал|Канском фестивалу]] — ''[[Подземље (филм)|Подземље]]''. Град је био један од главних центара [[Југословенски нови талас|југословенског „новог таласа”]]: [[ВИС Идоли]], [[Екатарина Велика]] и [[Чарли Чаплин|Шарло Акробата]] музички бендови који су сви из Београда. Остали познати београдски рок уметници: [[Рибља чорба]], [[Бајага и инструктори]] и остали. Током [[1990е|деведесетих]], град је био главни центар (у [[Југославија|бившој Југославији]]) музичког жанра [[турбо-фолк музика|турбофолк]]. Данас је центар [[Српски хип хоп|српске хип хоп]] сцене, са извођачима као што су [[Београдски синдикат|Београдски Синдикат]], [[Шкабо]], [[Марчело]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml |title=Балканмедија: Лиричар међу реперима |publisher=Balkanmedia.com |date=24. 11. 2008. |accessdate=20. 9. 2011. |archive-url=https://www.webcitation.org/5mpvEAM5U?url=http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml |archive-date=17. 1. 2010 |url-status=dead }}</ref> Београд такође има много позоришта, а најпознатији међу њима су [[Народно позориште у Београду|Београдско народно позориште]], [[Југословенско драмско позориште]], [[Звездара театар]], и [[Атеље 212]]. У Београду се налази и [[Српска академија наука и уметности]], [[Народна библиотека Србије]] и [[Историјски архив Београда]]. На територији града Београда постоји преко 1650 скулптура и споменика.<ref>{{Cite web|url=http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1563/neda-kovacevic-nek-ucini-svako-koliko-je-kadar-pa-nece-narod-propasti.html|title=NEDA KOVAČEVIĆ: Nek učini svako koliko je kadar, pa neće narod propasti|website=presscentar.uns.org.rs|language=sr|access-date=02. 02. 2020.}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=tUdQswEACAAJ&dq=beogradski+spomenarnik&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjk6sPzzLPnAhUw-yoKHfNvCa0Q6AEIKDAA|title=Beogradski spomenarnik: putovanje srpskom istorijom putem spomenika u Beogradu. Ličnosti u beogradskim spomenicima. Deo prvi|last=Kovačević|first=Neda| year=2016|publisher=Neda Kovačević|isbn=978-86-919895-0-7|language=en}}</ref> === Музеји === {{Главни чланак|Списак музеја у Београду}} [[Датотека:Miroslavs Gospel.jpg|мини|лево|200п|[[Мирослављево јеванђеље]], средњовековни рукопис који се чува у [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју]]]] [[Датотека:National Museum of Serbia (DSC04612).jpg|мини|Зграда Народног музеја]] Најпознатији музеј у Београду је [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]], основан [[1844]]. године. Садржи колекције више од 400.000 изложбених материјала, укључујући многа страна ремек-дела. Познато [[Мирослављево јеванђеље]] се налази у овом музеју. [[Војни музеј Београд|Војни музеј]] је нарочито популаран за стране туристе, највише због делова „невидљивог” (стелт) авиона [[f-117 најтхок|-{F-117}-]] ког је југословенска противваздушна одбрана оборила у току [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања 1999]]. У музеју се такође налази још преко 25.000 осталих изложбених предмета од којих неки датирају из [[Римско царство|римског периода]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1281|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111004005345/http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1281|archivedate=4. 10. 2011 |title=Град Београд — Музеји 4 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Сличан музеј је [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеј југословенског ваздухопловства]] који има више од 200 авиона, од којих су 50 стална поставка. Неколико авиона у Музеју су једини „преживели” примерци тог типа, као нпр. [[Фијат G.50]]. Музеј излаже и неке делове оборених [[сједињене Америчке Државе|америчких]] и [[НАТО]] авиона. [[Етнографски музеј у Београду|Етнографски музеј]], основан [[1901]], садржи више од 150.000 предмета руралне и урбане културе [[Балканско полуострво|Балкана]], тачније држава [[Југославија|бивше Југославије]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1165 |title=Град Београд — Музеји 3 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеј савремене уметности]] садржи колекцију са око 8.540 примерака уметничких дела из Југославије од [[1900]]. године<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1053 |title=Град Београд — Музеји 2 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Музеј Николе Тесле]], основан [[1952]]. године, чува личне ствари [[Никола Тесла|Николе Тесле]], научника по коме је јединица [[Тесла (јединица)|Тесла]] добила име. Музеј чува око 160.000 оригиналних докумената и око 5.700 осталих предмета.<ref>{{cite web|url=http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=muzej/m&opc=sub2 |title=Музеј Николе Тесле — О Музеју |publisher=Tesla-museum.org |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081212220905/http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=muzej%2Fm&opc=sub2 |archivedate=12. 12. 2008 |url-status=dead }}</ref> Још један од већих београдских музеја је [[Вуков и Доситејев музеј|Музеј Вука и Доситеја]], који садржи експонате који говоре о животу, делу и завештању [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]] и [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], реформатора српског књижевног језика из [[19. век]]а који су такође уједно и били први министри српског образовања.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1049 |title=Град Београд — Музеји 1 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> У Београду такође постоји и [[Музеј афричке уметности (Београд)|Музеј афричке уметности]], основан у време социјалистичке солидарности са неразвијеним нацијама [[Трећи свет|Трећег света]]. {{-}} === Образовање === {{Главни чланак|Списак образовних институција у Београду}} [[Датотека:Belgrad Universität Kolarac.JPG|мини|лево|230п|Зграда Ректората Универзитета у Београду, [[Капетан-Мишино здање]]]] Београд има три државна [[универзитет]]а и више приватних институција за више и високо образовање. [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] води порекло од [[Велика школа|Велике школе]], основане [[1808]].<ref>{{cite web |url=http://www.ius.bg.ac.rs/istorijat/ |title=Универзитет у Београду — Правни факултет (Историјат) |publisher=Ius.bg.ac.rs |date= |accessdate=20. 9. 2011. |archive-date=12. 02. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090212100619/http://www.ius.bg.ac.rs/istorijat/ |url-status=dead }}</ref> Први српски универзитет формално је основан 27. фебруара 1905. Више од 70.000 студената студира на Београдском универзитету на укупно 31 факултету. Поред факултета, универзитет је сачињен и од [[Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”|Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”]], научно истраживачких института и центара, од којих су најпознатији [[Институт за нуклеарне науке Винча]], [[Електротехнички институт Никола Тесла]], [[Институт Михајло Пупин]]... Дана [[21. мај]]а [[1973]]. године, уметничке академије прерасле су у факултете уметности, а Уметничка академија постала је [[Универзитет уметности у Београду|Универзитет уметности]], други самостални београдски универзитет.<ref>{{cite web|url=http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu |title=Званични сајт Универзитета уметности у Београду. Историјат |publisher=Arts.bg.ac.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111104084557/http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu |archivedate=4. 11. 2011 |url-status=dead}}</ref> Од [[2011]]. године постоји и [[Универзитет одбране у Београду|Универзитет одбране]], који у свом саставу има два факултета, [[Војна академија (Београд)|војну]] и [[Војномедицинска академија|војномедицинску академију]].<ref>Статут Универзитета одбране у Београду, Службени Војни лист, Број 24, 2011</ref> Научно-истраживачке институције [[Војска Србије|Војске Србије]] које се налазе у Београду су [[Војногеографски институт]], [[Ваздухопловномедицински институт]] и [[Војнотехнички институт у Београду|Војнотехнички институт Београд]] (некада [[Ваздухопловнотехнички институт]]). У Београду постоји 195 основних и 85 средњих школа. Од основних, постоји 162 редовних, 14 специјалних, 15 уметничких и четири школе за основно образовање одраслих. Средњошколски систем обухвата 51 стручну, 21 гимназију, 8 уметничких и пет специјалних школа. 230.000 уписаних ученика учи 22.000 запослених у преко 500 објеката, који покривају око 1.100.000 m².<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201008 |title=Град Београд — Образовање и наука |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> === Ноћни живот === [[Датотека:Belgrade Serbia night life.jpg|десно|мини|230п|[[Скадарлија]]]] [[Датотека:Belgrade nightlife on riverclubs.jpg|десно|мини|230п|Београдски сплавови]] Београд има репутацију престонице која нуди свакодневни, живописан ноћни живот, са мноштвом клубова отворених до свитања широм града. Најпрепознатљивији су клубови смештени на сплавовима дуж обала Саве и Дунава.<ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,2129528,00.html Београдски ноћни живот лежи на Дунаву]: Deutsche Welle {{de}}</ref> Викенд-посетиоци, посебно они из [[Република Македонија|Македоније]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Хрватска|Хрватске]] и [[Словенија|Словеније]], сматрају Београд већом метрополом од својих престоница због пријатељске атмосфере, сјајних клубова и барова, пића, непостојања језичке баријере, као и либералне регулативе везане за ноћни живот. Позната места за љубитеље алтернативне музике, односно културе која не потпада под [[мејнстрим]], били су афирмисани клубови као што су [[Клуб Академија|Академија]] (Клуб студената на [[Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду|ФЛУ]]), смештена у подруму Факултета ликовних уметности и [[Клуб студената технике|КСТ]] ([[Клуб студената технике]]), смештен у подруму зграде Техничких факултета.<ref>{{cite web|url=http://www.kst.org.rs/ |title=Клуб студената технике — О нама |publisher=Kst.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Једно од најпознатијих места за алтернативне културне догађаје у граду је [[Студентски културни центар Београд|СКЦ]] (Студентски културни центар), који се налази преко пута [[Београђанка|Београђанке]], једне од најзнаменитијих грађевина Београда. Концерти бројних домаћих и познатих страних група се често одржавају у СКЦ-у, као и уметничке изложбе и јавне дебате и дискусије. Они који су наклоњени традиционалнијем српском ноћном животу, а љубитељи су [[староградска музика|староградске музике]], типичне за северне крајеве Србије, могу да се одлуче за вече у [[Скадарлија|Скадарлији]], старој боемској четврти града где су се окупљали песници и уметници крајем 19. и почетком 20. века. У Скадарској улици и околини налазе се неки од најстаријих београдских ресторана. На једном крају четврти налази се некадашња најстарија београдска пивара, основана у првој половини 19. века. === Спорт === У Београду постоји око хиљаду спортских објеката, од којих многи својим капацитетом задовољавају потребе великих и готово свих врста спортских догађаја.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1506 |title=Град Београд — Спорт и рекреација |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Београд је био домаћин многим битним спортским догађајима у прошлости, као што су [[Светско првенство у воденим спортовима 1973.|СП у воденим спортовима 1973]], [[Европско првенство у фудбалу 1976.|ЕП у фудбалу 1976]], [[Европско првенство у кошарци 2005.|ЕП у кошарци 2005]], [[Европско првенство у одбојци 2005.|ЕП у одбојци 2005]], [[Европско првенство у ватерполу|ЕП у ватерполу]] [[Европско првенство у ватерполу 2006.|2006.]] и [[Европско првенство у ватерполу 2016.|2016]], [[Европски олимпијски фестивал младих]] 2007, [[Летња универзијада 2009.|Летња универзијада 2009]], [[Европско првенство у одбојци за жене 2011.|ЕП у одбојци за жене 2011]], [[Европско првенство у рукомету 2012.|ЕП у рукомету 2012]], [[Европско првенство у рукомету за жене 2012.|ЕП у рукомету за жене 2012]], [[Светско првенство у рукомету за жене 2013.|СП у рукомету за жене 2013]], [[Европско првенство у футсалу 2016.|ЕП у футсалу 2016]], [[Европско првенство у атлетици у дворани 2017.|ЕП у атлетици у дворани 2017]] и [[Европско првенство у кошарци за жене 2019.|ЕП у кошарци за жене 2019]]. Београд се два пута неуспешно кандидовао за [[Олимпијске игре#Списак Летњих олимпијских игара|Летње олимпијске игре]] и то за [[Летње олимпијске игре 1992.|Олимпијаду 1992.]], када је испао у трећем кругу гласања [[Међународни олимпијски комитет|Међународног олимпијског комитета]] (тада су се игре одржале у [[Барселона|Барселони]]), и [[Летње олимпијске игре 1996.]], када је град домаћин била [[Атланта]].<ref>{{cite web|url=http://www.olympic.org/uk/games/past/index_uk.asp?OLGT=1&OLGY=1996 |title=Званична презентација Олимпијског покрета (Атланта 1996) |publisher=Olympic.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Датотека:Belgrade Arena north-northwest.jpg|десно|230п|мини|[[Штарк арена|Београдска арена]]]] Београд је дом два највећа и најуспешнија спортска друштва у Србији, [[СД Црвена звезда|Црвене звезде]] и [[ЈСД Партизан|Партизана]]. Два највећа фудбалска стадиона у Београду су [[Стадион Рајко Митић]] (стадион „Црвене звезде”) и [[Стадион Партизана]] (стадион „ЈНА”).<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1752 |title=Град Београд — Спорт и рекреација (Стадиони) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Комбанк арена|Београдска арена]] се користи за кошаркашке и одбојкашке утакмице, заједно са [[хала Александар Николић|Халом Пионир]], док се [[СРЦ Ташмајдан|Спортски центар „Ташмајдан”]] користи за [[ватерполо]] утакмице.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1756 |title=Град Београд — Спорт и рекреација (Спортски центри и хале) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Ада Циганлија]] је бивше острво на реци [[Сава|Сави]] и највећи београдски спортско-рекреативни комплекс. Након његовог повезивања с обалом, направљено је вештачко језеро. Једна је од најпознатијих дестинација за Београђане током врелог лета. Ада Циганлија има 7&nbsp;km дугу плажу и објекте за разне спортове укључујући [[голф]], [[рагби]], [[фудбал]], [[кошарка|кошарку]], [[одбојка|одбојку]], [[бејзбол]] и [[тенис]]. Екстремни спортови су такође доступни, као што су [[банџи џампинг]], [[скијање на води]] и [[пејнтбол]]. На острву се налазе и стазе за вожњу бицикла, шетњу и џогирање. === Туризам === {{Главни чланак|Туризам у Београду}} Од [[2000]]. године, упоредо са обнављањем дипломатских односа Србије са [[Западна Европа|западном Европом]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америком]], у Београду се примећује повратак страних туриста одсутних још од [[распад Југославије|ратова]] из [[1990е|деведесетих]] година. Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују [[Скадарлија|Скадарлију]], [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]], [[Народно позориште у Београду|Народно позориште]], [[Земун]], [[Трг Николе Пашића]], [[Конак кнеза Милоша у Топчидеру|Милошев конак]], [[Конак кнегиње Љубице]], [[Теразије (улица у Београду)|Теразије]], [[Студентски трг]], [[Калемегдан]], [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилову]] улицу, [[Народна скупштина Републике Србије|Дом Народне скупштине]], [[Храм Светог Саве у Београду|Храм Светог Саве]] и [[Стари двор]]. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке [[Сава|Саве]]. Маузолеј [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], назван [[Кућа цвећа]], паркови, [[Ада Циганлија]], [[Топчидер]] и [[Кошутњак]] који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из [[Југославија|бивше Југославије]]. У последње време број младих посетилаца се веома увећао, нарочито оних из [[Хрватска|Хрватске]], [[Словенија|Словеније]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] који уживају у ноћном животу града. {{multiple image | align = center | width1 = 205 | image1 = Crkva Sv Andreja Prvozvanog na kraljevskom kompleksu, Beograd.jpg | alt1 = | caption1 = [[Дворски комплекс на Дедињу]] | width2 = 186 | image2 = Botanička bašta Jevremovac, Beograd - Japanski vrt 07.jpg | alt2 = | caption2 = [[Ботаничка башта Јевремовац]] | width3 = 205 | footer = | image3 = Belgrade at night.jpg | alt3 = | caption3 = [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]] | width4 = 185 | image4 = Belgrad Kalemegdan 10.JPG | alt4 = | caption4 = [[Београдска тврђава]] | width5 = 105 | image5 = Nikola Tesla Museum 033.jpg | alt5 = | caption5 = [[Музеј Николе Тесле]] | width6 = 205 | image6 = Crazy sunset on Ada Ciganlija.jpg | alt6 = | caption6 = [[Ада Циганлија]] }} === Медији === {{Главни чланак|Списак медијских организација у Београду}} Београд је најзначајнији медијски центар у Србији. У Београду је седиште [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизије Србије — РТС]], јавног медијског сервиса, који има два ТВ програма, пет радио програма и музичку издавачку кућу [[ПГП РТБ|ПГП РТС]]. Од комерцијалних медијских организација популарне су [[РТВ Пинк]], као и [[Б92]] која има своју [[ТВ Б92|телевизијску]] и [[Радио Б92|радио станицу]], издавачку делатност и један од најпосећенијих Интернет сајтова у Србији.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=09&dd=01&nav_category=15&nav_id=210237&fs=1 |title=Б92 на 8.598. месту у свету |publisher=B92.net |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Остале телевизијске станице у Београду су [[Прва српска телевизија]], [[Хепи ТВ|Happy TV]], [[Студио Б]], а постоје и многи специјализовани канали као што су [[СОС (ТВ)|СОС]] (спорт), [[Метрополис (ТВ)|Метрополис]] (музика), [[Арт ТВ]] (уметност), [[Синеманија]] (филмови) и [[ТВ Ултра]] (дечји програми). Најпознатије [[Радио-станице из Београда|радио-станице у Београду]] су: [[Радио Београд]], [[Радио Београд 202]], [[Радио Новости]], [[Радио Носталгија]], [[Радио Топ ФМ]], [[Радио С]] и [[Радио Студио Б]]. Дневне новине са седиштем у Београду су: [[Политика (новине)|Политика]], [[Вечерње новости]], [[Блиц (новине)|Блиц]], [[Данас (новине)|Данас]], [[Спорт (дневни лист)|Спорт]], [[Спортски журнал]], Вести, Информер, Грађански лист, Ало, [[Курир (новине)|Курир]]. Бесплатне дневне новине [[бесплатне новине|24 сата]] су основане у [[јесен]] [[2006]]. године.<ref>Медија центар: [http://www.mc.rs/code/navigate.aspx?Id=16 „Штампа”] {{Wayback|url=http://www.mc.rs/code/navigate.aspx?Id=16 |date=20130425112816 }}, приступ 18.4.2013</ref> Најзначајнији недељни листови су: [[НИН]], [[Време (недељник)|Време]], [[Стандард (недељник)|Стандард]] и [[Европа (недељник)|Европа]]. Такође, у Београду ради и неколико новинских агенција: [[Танјуг]], [[ФоНет]], [[Новинска агенција Бета|Бета]] и [[Тикер]]. === Архитектура === У различитим деловима града [[архитектура]] варира од типично централноевропског стила ([[Земун]]), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до бруталистичке и социјалистичке архитектуре [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]]. Архитектура 19. века је доста утицала на архитектонске трендове у [[Србија|Србији]], укључујући и Београд. Нарочито је видљив утицај [[Аустроугарска|аустроугарске]] архитектуре 19. века. Под [[социјализам|социјализмом]], већина стамбених објеката је грађена брзо и јефтино, што је довело до [[брутализам|бруталистичке архитектуре]] блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након [[Други светски рат|Другог светског рата]]. {{multiple image | align = center | width1 = 240 | image1 = Belgrade Cooperative, front view.jpg | alt1 = | caption1 = [[Зграда Београдске задруге]] | width2 = 190 | image2 = Saint Mark church (DSC04676).jpg | alt2 = | caption2 = [[Црква Светог Марка у Београду|Црква Светог Марка]] | width3 = 205 | footer = | image3 = BBA zgrada.jpg | alt3 = | caption3 = [[Зграда Прометне банке]] | width4 = 108 | image4 = Jugotours Beograd Dec 2003.jpg | alt4 = | caption4 = [[Западна капија Београда|Западна капија]] | width5 = 205 | image5 = Hotelmoskva2.jpg | alt5 = | caption5 = [[Хотел Москва]] | width6 = 200 | image6 = Belgradonoche.jpg | alt6 = | caption6 = [[Југословенско драмско позориште]] и [[Београђанка]] }} == Саобраћај == {{Главни чланак|Саобраћај у Београду}} === Организација и инфраструктура === [[Датотека:Ada Bridge - a view from the right river bank 05.jpg|мини|240п|[[Београдски мостови]] на [[Сава|Сави]]: [[Мост на Ади]], [[Нови железнички мост (Београд)|Нови железнички]], [[Стари железнички мост (Београд)|Стари железнички]], [[Газела (мост)|Газела]]]] У целини гледано, саобраћај у Београду је конфузан. Београд има само један ауто-пут у правцу исток-запад (који преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града), док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север-југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно [[Savski most (Beograd)|стари мост на Сави]]). Пошто се град налази на ушћу две главне реке, [[Дунав]]а и [[Сава|Саве]], Београд има неколико [[мост]]ова — два главна су [[Бранков мост]] и [[Gazela (most)|Газела]] и оба повезују центар града са [[Градска општина Нови Београд|Новим Београдом]]. Првог дана 2012. године за саобраћај је отворен [[Мост на Ади]], који је први мост саграђен у Београду у последњих 30 година. Најдужи мост је [[Панчевачки мост]], који повезује Београд са Банатом. Током 2011. започета је изградња још једног моста преко Дунава. 1. децембра 2014. године пуштен је у рад [[Pupinov most|новоизграђени мост Земун—Борча]]. Име моста је [[Михајло Пупин]]. Ово је први мост изграђен на реци Дунав у Београду после више од 40 година. У децембру 2020. отворена је прва дијагонална [[раскрсница]] у граду са 6 пешачких прелаза у истом нивоу.<ref>{{cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4184381/pesacki-prelaz-dijagonalni-pesaci.html|title=Београд добио прву дијагоналну раскрсницу - како се сналазе пешаци|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]|date=13. 12. 2020|accessdate=13. 12. 2020}}</ref> === Друмски превоз === Београдски јавни превоз је заснован на [[аутобус]]ком (141 линија), [[трамвај]]ском (11 линија) и [[тролејбус]]ком (7 линија) саобраћају. Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. Београдска приградска насеља повезује аутопревозник „Ласта”. [[Датотека:CAF Tramvaj.jpg|мини|лево| -{CAF}- трамвај]] === Железница и планови за метро === {{Главни чланак|БГ воз}} {{Главни чланак|Београдски метро}} [[Датотека:Vukov spomenik Beovoz envi.png||мини|десно|200п|[[Железничка станица Вуков споменик]]]] Београд поседује [[Ес-железница|градску железницу]] [[БГ воз]], која са десетак електромоторних гарнитура [[РВР 412]] саобраћа на две линије: [[Железничка станица Батајница|Батајница]] — [[Железничка станица Овча|Овча]] и {{ЖС|Београд центар}}—[[Железничка станица Ресник|Ресник]]. До средине [[2010е|2010-их]], у употреби је био и систем приградске железнице, [[Беовоз]], али је он постепено укинут. [[Београдски метро]], који се планира још од [[1950]], предвиђао је у првој фази две линије и у перспективи мрежу од девет линија градског и регионалног метроа, али није се никада почело са изградњом. === Међуградске везе === Тренутно, железничка пруга и даље пролази поред Саве, а многобројни индустријски колосеци заузимају вредно грађевинско земљиште. [[Главна железничка станица|Градска Главна железничка страница]] повезује Београд са бројним европским престоницама, као и са много других градова у Србији, а у изградњи је станица {{ЖС|Београд центар}}, која ће у будућности преузети улогу главног чворишта. Магистралним и [[ауто-пут]]евима Београд је повезан са [[Нови Сад|Новим Садом]] и [[Мађарска|мађарском]] границом код [[Суботица|Суботице]] на северу, [[Ниш]]ом на југу (и даље ка [[Бугарска|Бугарској]] на југоистоку), као и [[Хрватска|хрватском]] границом (и даље [[Загреб]]ом) на западу. === Ваздушни саобраћај === [[Датотека:Nikola Tesla Airport.jpg|мини|Аеродром "Никола Тесла"]] Београдски [[Аеродром Никола Тесла Београд|аеродром „Никола Тесла”]], међународног карактера, налази се у близини [[Сурчин]]а на 18&nbsp;km од Београда. На аеродрому се налази 18 канцеларија страних авио-компанија и неколико рентакар компанија. Број путника од 2000. до 2004. достигао је број од 2 милиона. Нажалост, аеродром није повезан лаким железничким саобраћајем са центром града и на аеродрому не постоји ни један хотел. Између центра града и аеродрома саобраћа аутобус сваких пола сата. На аеродрому постоји линијски такси саобраћај по фиксној цени до одређених зона града и ширег подручја, али још увек није решено питање "дивљих" таксиста.<ref>[http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1587924 Синиша Мали: Град решава проблем дивљих таксиста на Аеродрому „Никола Тесла”]</ref> [[Аеродром 13. мај]] налази се на левој страни ауто-пута Београд — Нови Сад, гледано из смера Београда, паралелно са пругом, у насељу [[Земун Поље]]. === Водени саобраћај === [[Лука Београд]] се налази на Дунаву и намењена је првенствено промету роба, док је пристаниште на Сави намењено туристичким бродовима. == Партнерски градови == {{Main|Списак побратимљених градова у Србији}} Београд је побратимљен са следећим градовима:<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1225693 Град Београд — Партнерски градови], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> {| style="width:100%; background:none;" |- |valign="top"| * {{зас|Уједињено Краљевство}} {{зас|Енглеска}} [[Ковентри]] ([[Уједињено Краљевство|УК]], [[Енглеска]]) — град близанац од 1957. * {{зас|Израел}} [[Тел Авив]] ([[Израел]]) — град побратим од 1990. * {{зас|Аустрија}} {{зас|Беч}} [[Беч]] ([[Аустрија]], Беч) — град побратим од 2003. * {{зас|Сједињене Америчке Државе}} {{зас|Илиноис}} [[Чикаго]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Илиноис]]) — град побратим од јуна 2005. * {{зас|Пакистан}} [[Лахор]] ([[Пакистан]]) — град побратим од јуна 2007. * {{зас|Грчка}} [[Крф (град)|Крф]] ([[Грчка]]) — град побратим од фебруара 2010.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=25&nav_category=12&nav_id=414000 Б92: Братимљење Београда и Крфа], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> * {{зас|Словенија}} [[Љубљана]] ([[Словенија]]) — град побратим од новембра 2010.</small><ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=24&nav_category=167&nav_id=474667 Bratimljenje Beograda i Ljubljane], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> * {{зас|Северна Македонија}} [[Скопље]] ([[Северна Македонија]]) — град побратим од марта 2012. * {{зас|Босна и Херцеговина}} {{зас|Република Српска}} [[Бања Лука]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]], [[Република Српска]]) — град побратим од октобра 2020. |} Остале форме сарадње и градског пријатељства сличне братимљењу: {| style="width:100%; background:none;" |- |valign="top"| * {{зас|Грчка}} [[Атина]] ([[Грчка]]) — Споразум о пријатељству и сарадњи, новембар 1966. * {{зас|Италија}} [[Рим]] ([[Италија]]) — Споразум о пријатељству и сарадњи, октобар 1971. * {{зас|Немачка}} {{зас|Берлин}} [[Берлин]] ([[Немачка]], Берлин) — Споразум о пријатељству и сарадњи, новембар 1978. * {{зас|Кина}} {{зас слика|No flag.svg}} [[Пекинг]] ([[Кина]], Пекинг) — Споразум о сарадњи, октобар 1980. * {{зас|Италија}} [[Милано]] ([[Италија]]) — Меморандум о споразуму, програм „Град до града”, новембар 2000. * {{зас|Шпанија}} [[Мадрид]] ([[Шпанија]]) — Споразум о сарадњи, мај 2001. * {{зас|Украјина}} [[Кијев]] ([[Украјина]]) — Споразум о сарадњи, мај 2002. * {{зас|Русија}} {{зас|Москва}} [[Москва]] ([[Русија]], Москва) — Програм о сарадњи 2003/2004, децембар 2002. * {{зас|Хрватска}} [[Загреб]] ([[Хрватска]]) — Писмо о намерама, октобар 2003. <small> (потписан заједно са Љубљаном)</small> * {{зас|Словенија}} [[Љубљана]] ([[Словенија]]) — Писмо о намерама, октобар 2003. <small>(потписан заједно са Загребом)</small> * {{зас|Уједињени Арапски Емирати}} {{зас|Абу Даби}} [[Абу Даби]] ([[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]], [[Абу Даби (емират)|Абу Даби]]) — Споразум о сарадњи, програм „[[Ер Србија]]”, 2013. * {{зас|Уједињени Арапски Емирати}} {{зас|Абу Даби}} [[Абу Даби]] ([[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]], [[Абу Даби (емират)|Абу Даби]]) — Споразум о сарадњи, пројекат „[[Београд на води]]”, 2014. |} === Награде === [[Датотека:Legija_beograda.jpg|мини|десно|200п|Табла у Скупштини града Београда, сведочанство о додели крста витеза легије части граду]] Град Београд је примио разне домаће и међународне ордене и признања, укључујући [[Медаља части|Медаљу части]], [[Ратни крст]], [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Карађорђеву звезду са мачевима]], и [[Орден народног хероја|Орден народног хероја Југославије]].<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201227 Град Београд — Чињенице о Београду (примљене награде)], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> Дана [[13. март]]а [[2006]]. часопис „[[Фајненшл тајмс|Фајненшел тајмс]]” из [[Лондон]]а наградио је Београд титулом „Град будућности јужне Европе”.<ref>[http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1223834 Београд — Град будућности у [[Јужна Европа|јужној Европи]]], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> == Види још == * [[Београд 2020]], кандидатура града Београда за Европску престоницу културе 2020. * [[Почасни грађани Београда]] * [[Хронологија историје Београда]] * [[Београд у првим месецима нацистичке окупације]] {{-}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Марковић |first=Јован |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора) |year=1995|publisher=Савремена администрација |location=Београд}} * {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1964|title=Београд кроз векове|url=https://books.google.com/books?id=b0PRAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Туристичка штампа}} * {{Cite book| ref=harv|last=Калић|first=Јованка|authorlink=Јованка Калић|title=Београд у средњем веку|url=https://books.google.com/books?id=HFsBAAAAMAAJ|year=1967|location= Београд|publisher=Српска књижевна задруга}} * {{Cite book| ref=harv|last=Павић|first=Милорад|authorlink=Милорад Павић |title=Кратка историја Београда|year=2000|url= |publisher=Дерета|location= |isbn=978-86-7346-117-5|pages=}} * [[Јасмина Тешановић]]: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду; Cleis Press. {{page|year=2000|isbn=978-1-57344-114-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Levinsohn|first=Florence Hamlish|title=Belgrade: Among the Serbs|url=https://books.google.com/books?id=RnxpAAAAMAAJ|year=1994|publisher=Ivan R. Dee|isbn=978-1-56663-061-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Републички завод за статистику Републике Србије| title = Национална или етничка припадност — подаци по насељима |url=http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/NEP1.pdf| format = PDF| accessdate=29. 10. 2006.| edition = Књиге резултата Пописа 2002|year=2002| publisher = [[Републички завод за статистику Србије|Републички завод за статистику Републике Србије]]| location = Београд| language = српском|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110414173616/http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/NEP1.pdf|archivedate=14. 4. 2011|pages=14}} * {{Cite book| ref=harv|last=Тасић|first=Никола|last2=Срејовић| first2=Драгослав |last3=Стојановић|first3 = Братислав| editor-last = Поповић | editor-first = Владислав | translator = Смиљка Кјурин | translator-link = <!--Смиљка Кјурин (преводилац)-->| title = Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону|url=http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html| accessdate=28. 10. 2006|year=1990| location = Београд| chapter = Винча и њена култура| chapterurl = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html#_Toc504111710}} * {{Cite book| ref=harv|last=Mitchell|first=Laurence|title=Belgrade|url=https://books.google.com/books?id=mgH_t4jTCQUC|year=2005|publisher=Bradt Travel Guides|isbn=978-1-84162-145-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Norris|first=David A.|title=Belgrade A Cultural History|url=https://books.google.com/books?id=b7RWayXdH0UC|year=2008|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-970452-1|pages=}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Крстић|first=Александар|title=Краљ Жигмунд у Борчи, или када је и како Београд предат Угрима 1427. године?|journal=Историјски часопис|year=2012|volume=61|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis61%282012%29.pdf|access-date=20. 07. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180324160528/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis61(2012).pdf|archive-date=24. 03. 2018|url-status=dead|df=| pages=115–127}} * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Belgrade | wikispecies = <!-- Wikispecies --> | wiktionary = Београд | wikiversity = <!-- Wikiversity --> | wikibooks = | wikisource = <!-- Wikisource --> | wikiquote = Београд | wikinews = Београд | wikivoyage = Belgrade }} * {{званични веб-сајт|http://www.beograd.rs/}} * [http://www.tob.rs/ Туристичка организација Београда] {{sr}} {{en}} * [http://www.beobuild.rs/ Beobuild — Праћење градилишта, архитектура и урбанизам у Београду] {{sr}} {{en}} * [https://web.archive.org/web/20110705151658/http://www.infograd.rs/ Infograd — 3D Мапа и пословни информатор града] {{sr}} {{en}} * [http://www.bg-info.org/ БГ-Инфо — Корисне информације о Београду] {{sr}} * [http://www.bgsaobracaj.rs/ Секретаријат за саобраћај Града Београда] * [https://web.archive.org/web/20140222221535/http://web.mit.edu/most/www/ser/Belgrade/architecture.html Архитектура Београда] {{en}} * [http://www.bemus.rs/ БЕМУС — Београдске музичке свечаности] {{sr}} * [http://www.belgrademaps.com/sr/ ВеlgradеМаps — Мапе градског превоза] {{Wayback|url=http://www.belgrademaps.com/sr/ |date=20101122072732 }} {{sr}} {{en}} * [http://beovoz.rs/ Веоvoz.rs, претрага редова вожње градске и приградске железнице Београда] {{sr}} {{en}} * [https://web.archive.org/web/20141107054632/http://www.360serbia.com/gradovi/virtuelna-setnja-beogradom/ Виртуелна шетња Београдом] {{sr}} {{replace|{{Београдска насеља}}||}}{{Европски главни градови}} {{Историјске престонице Србије}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{Градови на Сави}} {{Списак градова у Србији}} {{Градови на Дунаву}} {{Дунав}} {{Изабрани}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Географија|Београд|Србија}} [[Категорија:Београд| ]] [[Категорија:Београдска насеља]] 3zm17kva5zprhug0qm9nbbkzzkfn1h7 0 123727 25122125 24443605 2022-07-25T11:11:39Z Uw17 165959 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Глумац | име = Питер Џексон | пуно_име = Питер Роберт Џексон | слика = Peter Jackson SDCC 2014.jpg | ширина_слике = | опис_слике = ''Џексон на [[Сан Дијего Комик Кон]]у [[2014]]''. | занимање = [[Редитељ|режисер]], [[Scenarista|сценариста]], [[Филмски продуцент|продуцент]] | активност = 1976 — данас | датум_рођења = {{датум рођења|1961|10|31|год=да}} | место_рођења = [[Велингтон]] | држава_рођења = [[Нови Зеланд]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | оскар = '''[[Оскар за најбољег режисера|Најбољи режисер]]''' <br /> 2003 '' [[Господар прстенова: Повратак краља (филм)|Повратак краља]]'' <br /> '''[[Оскар за најбољи филм|Best Picture]]''' <br /> 2003 ''[[Господар прстенова: Повратак краља (филм)|The Lord of the Rings: The Return of the King]]'' <br /> '''[[Оскар за најбољи адаптирани сценарио|Најбољи адаптирани сценарио]]''' <br /> 2003 '' [[Господар прстенова: Повратак краља (филм)|Повратак краља]]'' | afiawards = '''Best Foreign Film''' <br /> 2001 '' [[Господар прстенова: Дружина прстена (филм)|Дружина прстена]]'' <br /> 2002 '' [[Господар прстенова: Две куле (филм)|Две куле]]'' <br /> 2003 '' [[Господар прстенова: Повратак краља (филм)|Повратак краља]]'' | златни глобус = '''[[Golden Globe Award for Best Director — Motion Picture|Best Director — Motion Picture]]''' <br /> 2004 '' [[Господар прстенова: Повратак краља (филм)|Повратак краља]]'' | baftaawards = '''[[BAFTA Award for Best Film|Best Film]]''' <br /> 2001 '' [[Господар прстенова: Дружина прстена (филм)|Дружина прстена]]'' <br /> 2003 '' [[Господар прстенова: Повратак краља (филм)|Повратак краља]]'' <br /> '''[[BAFTA Award for Best Adapted Screenplay|Best Adapted Screenplay]]''' <br /> 2003 ''[[Господар прстенова: Повратак краља (филм)|Повратак краља]]'' <br /> '''[[BAFTA Award for Best Direction|Best Direction]]''' <br /> 2001 '' [[Господар прстенова: Дружина прстена (филм)|Дружина прстена]]'' | супружник = [[Френ Волш]] (1987—) }} [[Сер (титула)|Сер]] '''Питер Роберт Џексон''' ({{јез-енгл|Peter Robert Jackson}}; [[Велингтон]], [[31. октобар]] [[1961]]) [[Демографија Новог Зеланда|новозеландски]] је филмски [[Редитељ|режисер]], [[Scenarista|сценариста]] и [[Филмски продуцент|продуцент]], добитник три [[Оскар]]а, [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]], а најпознатији је као режисер трилогија ''[[Господар прстенова (филмска трилогија)|Господар прстенова]]'' (2001—2003) и ''[[Хобит (филмска трилогија)|Хобит]]'' (2012—2014) (снимљене по роману [[Џ. Р. Р. Толкин]]а) и као режисер римејка ''[[Кинг Конг (филм из 2005)|Кинг Конга]]'' (2005). У почетку каријере прославио се крвавим тинејџерским [[хорор филм|хорорима]] и [[комедија]]ма. Његов филм ''Dead Alive'' је чак био проглашен најгнуснијим филмом свих времена. Међутим, [[1994]]. године он на кратко мења стил и постаје славан филмом ''[[Небеска створења]]'' (''-{Heavenly Creatures}-''). Филм је истинита прича о две девојке које одлучују убити мајку једне од њих. Филм је добио [[Сребрни лав|Сребрног лава]] на [[Венецијански филмски фестивал|Венецијанском филмском фестивалу]] и номинацију за [[Оскар]]а у категорији оригиналног сценарија. Овај филм је кључан за каријеру [[Кејт Винслет]]. Џексонов професионални и животни пут потпуно се променио када је одлучи написати и режирати филмове по књижевним класицима: ''[[Господар прстенова: Дружина прстена|Дружина прстена]]'', ''[[Господар прстенова: Две куле (филм)|Две куле]]'' и ''[[Господар прстенова: Повратак краља (филм)|Повратак краља]]'' из триологије ''[[Господар прстенова (филмска трилогија)|Господар прстенова]]'' по роману [[Џ. Р. Р. Толкин]]а. Филмови су имали велики комерцијални успех, а Џексон је постао један од најплаћенијих режисера данашњице. Од [[2012]]. до [[2014]]. снимио је трилогију ''[[Хобит (филмска трилогија)|Хобит]]'' са филмовима ''[[Хобит: Неочекивано путовање|Неочекивано путовање]]'', ''[[Хобит: Шмаугова пустошења|Шмаугова пустошења]]'' и ''[[Хобит: Битка пет армија|Битка пет армија]]'' која је такође имала велики комерцијални успех. == Филмографија == * ''[[Хобит: Битка пет армија]]'' — 2014. * ''[[Хобит: Шмаугова пустошења]]'' — 2013. * ''[[Хобит: Неочекивано путовање]]'' — 2012. * ''[[Кинг Конг (филм из 2005)|Кинг Конг]]'' — 2005. * ''[[Господар прстенова: Повратак краља (филм)|Господар прстенова: Повратак краља]]'' — 2003. * ''[[Господар прстенова: Две куле (филм)|Господар прстенова: Две куле]]'' — 2002. * ''[[Господар прстенова: Дружина прстена (филм)|Господар прстенова: Дружина прстена]]'' — 2001. * ''-{Forgotten Silver}-'' — 1997. * ''-{The Frighteners}-'' — 1996. * ''[[Небеска створења]] (-{Heavenly Creatures}-)'' — 1994. * ''[[Мртав жив]]'' — 1992. * ''[[Упознајте Фиблсове]] (-{Meet the Feebles}-) ''— 1989. * ''[[Лош укус]] (-{Bad Taste}-)'' — 1987. == Најзначајније награде == '''[[Оскар]]''' * 2003. — [[Оскар за најбољи филм|Најбољи филм]] ''Повратак краља'' * 2003. — [[Оскар за најбољи адаптирани сценарио|Најбољи адаптирани сценарио]] ''Повратак краља'' * 2003. — [[Оскар за најбољег режисера|Најбоља режија]] ''Повратак краља'' '''[[БАФТА]]''' * 2001. — Најбољи филм ''Дружина прстена'' * 2001. — Најбоља режија ''Дружина прстена'' * 2003. — Најбољи филм ''Повратак краља'' '''[[Награда Златни глобус|Златни глобус]]''' * 2003. — Најбоља режија ''Повратак краља'' '''[[Венецијански филмски фестивал]]''' * 1994. — Сребрни лав ''Небеска створења'' == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти | commons = Peter Jackson | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Питер Џексон }} * {{ИМДб име|id=nm0001392|name=Питер Џексон}} {{Питер Џексон}} {{Оскар за најбољег редитеља}} {{Оскар за најбољи адаптирани сценарио}} {{Златни глобус за најбољег редитеља}} {{БАФТА за најбољу режију}} {{Награда Сатурн за најбољег режисера}} {{Награда Сатурн за најбољи сценарио}} {{Награда Небјула за најбољи сценарио / Награда Реј Бредбери}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Џексон, Питер}} [[Категорија:Рођени 1961.]] [[Категорија:Новозеландски редитељи]] [[Категорија:Новозеландски сценаристи]] [[Категорија:Новозеландски продуценти]] [[Категорија:Добитници награде Оскар]] [[Категорија:Добитници награде Златни глобус]] [[Категорија:Добитници награде БАФТА]] [[Категорија:Добитници награде Сатурн]] [[Категорија:Добитници награде Небјула]] 9uoshybw6zdezwr6x2e22itgnnwvcey 0 129734 25121488 24722449 2022-07-24T19:39:10Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190&nbsp;°C'' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] ry6nv190d81vxpi8h7j4n1zi2q2vkek 25121500 25121488 2022-07-24T19:50:47Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190&nbsp;°C'' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] i53bp5yxo0fsp5fsixhfzyoeo1sggid 25121928 25121500 2022-07-25T07:58:28Z Nanabaka 254816 /* Варијанте */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C'' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] pbkycztus0qcehv4xnxo309spxn2ok2 25121932 25121928 2022-07-25T07:59:38Z Nanabaka 254816 /* Варијанте */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] 39hxyzkzgytj8sak743x1u4p9ntpp7x 25121945 25121932 2022-07-25T08:12:36Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] r4yzc9t8pxkbg0hywrfalh48niw9x6k 25121962 25121945 2022-07-25T08:50:01Z Nanabaka 254816 /* Варијанте */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == '''Труп''' '''Погонска група:''' '''Крила''' '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап'''му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] 1vxg0fhrlrtday4dwtoor63hswligr5 25121972 25121962 2022-07-25T09:00:18Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == '''Труп''' '''Погонска група:''' '''Крила''' авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За прву рамењачу су били везани стајни трап и наоружање а за другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла. '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап''' му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] 3twpgx3rvamafqrwubhw8sy9fjwpn1y 25121976 25121972 2022-07-25T09:08:34Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == Авион Фоке-вулф Fw 190 је једнокрили, нискокрилни, једноседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је кружног попречног пресека од кљуна авиона до пилотске кабине а онда прелази у неправилни правоугоник који се сужава и смањује према репу авиона. '''Труп''' '''Погонска група:''' '''Крила''' авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За прву рамењачу су били везани стајни трап и наоружање а за другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла. '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап''' му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] dxkk20sb2wpjvx02lbv8nqu02j08aer 25121991 25121976 2022-07-25T09:22:12Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == Авион Фоке-вулф Fw 190 је једнокрили, нискокрилни, једноседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је кружног попречног пресека од кљуна авиона до пилотске кабине а онда прелази у неправилни правоугоник који се сужава и смањује према репу авиона. '''Труп''' '''Погонска група:''' У овај авион се најчешће уграђивали мотори BMW 801 и Jumo 213. Први је био мотор са ваздушних хлађенјем а други са хлађењем помоћу течности. Поред ових мотора у авион Fw 190 су се уграђивали или експериментисало и са следећим моторима: BMW 802; BMW 803; DB 601; DB 603; DB 609; DB 614; DB 623; DB 624; и Jumo 222. У току развоја авиона Fw 190, а он се перманентно развијао од почетка до краја производње, развијао се и најчешће уграђивани мотор р BMW 801 који је са почетном снагом од 1.560 па преко 1.700, 2.000 догурао до 2.400 KS. Још 1942. године паралелно са уградњом мотора BMW 801 развијан је пројект авиона Fw 190 са млазним мотором чија је максимална брзина на 9.000 m требало да буде 824 km/h, међутим тај пројект није реализован. '''Крила''' авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За прву рамењачу су били везани стајни трап и наоружање а за другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла. '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап''' му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] 5j77grfgq7d0v0d7rgedyissb5xnmxb 25122000 25121991 2022-07-25T09:33:20Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == Авион Фоке-вулф Fw 190 је једнокрили, нискокрилни, једноседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је кружног попречног пресека од кљуна авиона до пилотске кабине а онда прелази у неправилни правоугоник који се сужава и смањује према репу авиона. '''Труп''' '''Погонска група:''' У овај авион се најчешће уграђивали мотори BMW 801 и Jumo 213. Први је био мотор са ваздушних хлађенјем а други са хлађењем помоћу течности. Поред ових мотора у авион Fw 190 су се уграђивали или експериментисало и са следећим моторима: BMW 802; BMW 803; DB 601; DB 603; DB 609; DB 614; DB 623; DB 624; и Jumo 222. У току развоја авиона Fw 190, а он се перманентно развијао од почетка до краја производње, развијао се и најчешће уграђивани мотор р BMW 801 који је са почетном снагом од 1.560 па преко 1.700, 2.000 догурао до 2.400 KS. Издувне цеви из цилиндара мотора су биле иза мотора изведенене кроз капотажу мотора на бокове и трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена трокрака, вучна, метална елиса, променљивог корака производ VDM-a, пречника 3,3 m. Поред ових уграђиване су и четворокраке елисе. Мотор је био обложен облогом од алуминијумског лима чији је пречник био незнатно већи од пречника мотора како би ваздушну струју усмеравао да опструјава око цилиндара мотора и на тај начин уз помоћ вентилатора који се налазио иза елисе а испред мотора а окретао се око три пута брже од елисе и клапни иза мотора које су се по потреби отварале и затварале у зависности од режима рада мотора, све ово је обезбеђивало оптимално халађење мотора. Ваздушна турбина (вентилатор) је обезбеђивала и расхладни ваздух за хладњак моторног уља који је био постављен у капотажу испред мотора. Још 1942. године паралелно са уградњом мотора BMW 801 развијан је пројект авиона Fw 190 са млазним мотором чија је максимална брзина на 9.000 m требало да буде 824 km/h, међутим тај пројект није реализован. '''Крила''' авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За прву рамењачу су били везани стајни трап и наоружање а за другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла. '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап''' му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] ena5ha7b1e19b2ggezq88n3gls8c0cd 25122013 25122000 2022-07-25T09:49:29Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == Авион Фоке-вулф Fw 190 је једнокрили, нискокрилни, једноседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је кружног попречног пресека од кљуна авиона до пилотске кабине а онда прелази у неправилни правоугоник који се сужава и смањује према репу авиона. '''Труп''' Носећа конструкција авиона је била монокок, сет рамова направљених од дуралуминијума међусобно су повезани уздужним укрућењима а алуминијумска облога је била закивцима причвршћена за уздужна укрућења и попречне рамове. Носачи мотора су били челичне конструкција које су се међусобно разликовали у зависности од типа мотора које се уграђивао у конкретан авион. Иза мотора се налазио противпожарни зид иза кога су се налазили резервоари за гориво и уље за хлађење мотора. Укупна запремина резервоара код овог авиона је износила 639 литара. Резервоари су се налазили у трупу авиона распоређени испред, испод и иза пилотске кабине. Поред ових резервоара авион је могао бити опремљен са једним или два спољна резервоара (укупне запремиме 300 литара) овешана о труп или крила авиона. '''Погонска група:''' У овај авион се најчешће уграђивали мотори BMW 801 и Jumo 213. Први је био мотор са ваздушних хлађенјем а други са хлађењем помоћу течности. Поред ових мотора у авион Fw 190 су се уграђивали или експериментисало и са следећим моторима: BMW 802; BMW 803; DB 601; DB 603; DB 609; DB 614; DB 623; DB 624; и Jumo 222. У току развоја авиона Fw 190, а он се перманентно развијао од почетка до краја производње, развијао се и најчешће уграђивани мотор BMW 801 који је са почетном снагом од 1.560 па преко 1.700, 2.000 догурао до 2.400 KS. Издувне цеви из цилиндара мотора су биле иза мотора изведенене кроз капотажу мотора на бокове и трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена трокрака, вучна, метална елиса, променљивог корака производ VDM-a, пречника 3,3 m. Поред ових уграђиване су и четворокраке елисе. Мотор је био обложен облогом од алуминијумског лима чији је пречник био незнатно већи од пречника мотора како би ваздушну струју усмеравао да опструјава око цилиндара мотора и на тај начин уз помоћ вентилатора који се налазио иза елисе а испред мотора а окретао се око три пута брже од елисе и клапни иза мотора које су се по потреби отварале и затварале у зависности од режима рада мотора. Све ово је обезбеђивало оптимално халађење мотора. Ваздушна турбина (вентилатор) је обезбеђивала и расхладни ваздух за хладњак моторног уља који је био постављен у капотажу испред мотора. Још 1942. године паралелно са уградњом мотора BMW 801 развијан је пројект авиона Fw 190 са млазним мотором чија је максимална брзина на 9.000 m требало да буде 824 km/h, међутим тај пројект није реализован. '''Крила''' авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За прву рамењачу су били везани стајни трап и наоружање а за другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла. '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап''' му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] t1aywn118vyskq6lcljz5da68jktln8 25122024 25122013 2022-07-25T09:54:33Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == Авион Фоке-вулф Fw 190 је једнокрили, нискокрилни, једноседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је кружног попречног пресека од кљуна авиона до пилотске кабине а онда прелази у неправилни правоугоник који се сужава и смањује према репу авиона. '''Труп:''' Носећа конструкција авиона је била монокок, сет рамова направљених од дуралуминијума међусобно су повезани уздужним укрућењима а алуминијумска облога је била закивцима причвршћена за уздужна укрућења и попречне рамове. Носачи мотора су били челичне конструкција које су се међусобно разликовали у зависности од типа мотора које се уграђивао у конкретан авион. Иза мотора се налазио противпожарни зид иза кога су се налазили резервоари за гориво и уље за хлађење мотора. Укупна запремина резервоара код овог авиона је износила 639 литара. Резервоари су се налазили у трупу авиона распоређени испред, испод и иза пилотске кабине. Поред ових резервоара авион је могао бити опремљен са једним или два спољна резервоара (укупне запремиме 300 литара) овешана о труп или крила авиона. У труп авиона је била смештена затворена пилотска кабина са свим потребним инструментима и уређајима за управљање авионом. Кабина је имала ветробран направљен од челичног рама и три дела од непробојног стакла и провидан поклопац облика капље (најмањи аеродинамички отпор) који се отварао повлачењем уназад омогућавао је пилоту лепу прегледност из кабине и лако улажење и излажење из кабине. Отежано отварање поклопца кабине у случајевима хитног напуштања авиона у случају опасности, а када је авион у пуној брзини, решено је тако што су у поклопац уграђене експлозивне патроне које одбацују поклопац и омогућавају пилоту да напусти авион. Пилотово седиште је оклопљено тако да је био сачуван од митраљеске муниције и гелера граната. Модели авион Fw 190 (висински ловци) имали су херметички затворену кабину под притиском тако да пилоти нису морали да носе маску са кисеоником у току лета на великим висинама. '''Погонска група:''' У овај авион се најчешће уграђивали мотори BMW 801 и Jumo 213. Први је био мотор са ваздушних хлађенјем а други са хлађењем помоћу течности. Поред ових мотора у авион Fw 190 су се уграђивали или експериментисало и са следећим моторима: BMW 802; BMW 803; DB 601; DB 603; DB 609; DB 614; DB 623; DB 624; и Jumo 222. У току развоја авиона Fw 190, а он се перманентно развијао од почетка до краја производње, развијао се и најчешће уграђивани мотор BMW 801 који је са почетном снагом од 1.560 па преко 1.700, 2.000 догурао до 2.400 KS. Издувне цеви из цилиндара мотора су биле иза мотора изведенене кроз капотажу мотора на бокове и трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена трокрака, вучна, метална елиса, променљивог корака производ VDM-a, пречника 3,3 m. Поред ових уграђиване су и четворокраке елисе. Мотор је био обложен облогом од алуминијумског лима чији је пречник био незнатно већи од пречника мотора како би ваздушну струју усмеравао да опструјава око цилиндара мотора и на тај начин уз помоћ вентилатора који се налазио иза елисе а испред мотора а окретао се око три пута брже од елисе и клапни иза мотора које су се по потреби отварале и затварале у зависности од режима рада мотора. Све ово је обезбеђивало оптимално халађење мотора. Ваздушна турбина (вентилатор) је обезбеђивала и расхладни ваздух за хладњак моторног уља који је био постављен у капотажу испред мотора. Још 1942. године паралелно са уградњом мотора BMW 801 развијан је пројект авиона Fw 190 са млазним мотором чија је максимална брзина на 9.000 m требало да буде 824 km/h, међутим тај пројект није реализован. '''Крила''' авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За прву рамењачу су били везани стајни трап и наоружање а за другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла. '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап''' му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] kc509q8uddqmse0t3k64qhvoxu1ppho 25122039 25122024 2022-07-25T10:04:26Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == Авион Фоке-вулф Fw 190 је једнокрили, нискокрилни, једноседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је кружног попречног пресека од кљуна авиона до пилотске кабине а онда прелази у неправилни правоугоник који се сужава и смањује према репу авиона. '''Труп:''' Носећа конструкција авиона је била монокок, сет рамова направљених од дуралуминијума међусобно су повезани уздужним укрућењима а алуминијумска облога је била закивцима причвршћена за уздужна укрућења и попречне рамове. Носачи мотора су били челичне конструкција које су се међусобно разликовали у зависности од типа мотора које се уграђивао у конкретан авион. Иза мотора се налазио противпожарни зид иза кога су се налазили резервоари за гориво и уље за хлађење мотора. Укупна запремина резервоара код овог авиона је износила 639 литара. Резервоари су се налазили у трупу авиона распоређени испред, испод и иза пилотске кабине. Поред ових резервоара авион је могао бити опремљен са једним или два спољна резервоара (укупне запремиме 300 литара) овешана о труп или крила авиона. У труп авиона је била смештена затворена пилотска кабина са свим потребним инструментима и уређајима за управљање авионом. Управљање авионом се врши уз помоћ управљачког механизма, кормилом правца се управља комбинованим полужно-кабловским системом, кормилом дубине се управља полужним системом, еленори се покрећу полужно-кабловским системом, а флапсови се покрећу електромеханичким системом помоћу електромотора. Стабилизација помоћу трим система се врши електро механичким путем помоћу електромотора. Ово је био први авион у свету код кога се за управљање авионом користио електромеханички систем. Кабина је имала ветробран направљен од челичног рама и три дела од непробојног стакла и провидан поклопац облика капље (најмањи аеродинамички отпор) који се отварао повлачењем уназад омогућавао је пилоту лепу прегледност из кабине и лако улажење и излажење из кабине. Отежано отварање поклопца кабине у случајевима хитног напуштања авиона у случају опасности, а када је авион у пуној брзини, решено је тако што су у поклопац уграђене експлозивне патроне које одбацују поклопац и омогућавају пилоту да напусти авион. Пилотово седиште је оклопљено тако да је био сачуван од митраљеске муниције и гелера граната. Модели авион Fw 190 (висински ловци) имали су херметички затворену кабину под притиском тако да пилоти нису морали да носе маску са кисеоником у току лета на великим висинама. '''Погонска група:''' У овај авион се најчешће уграђивали мотори BMW 801 и Jumo 213. Први је био мотор са ваздушних хлађенјем а други са хлађењем помоћу течности. Поред ових мотора у авион Fw 190 су се уграђивали или експериментисало и са следећим моторима: BMW 802; BMW 803; DB 601; DB 603; DB 609; DB 614; DB 623; DB 624; и Jumo 222. У току развоја авиона Fw 190, а он се перманентно развијао од почетка до краја производње, развијао се и најчешће уграђивани мотор BMW 801 који је са почетном снагом од 1.560 па преко 1.700, 2.000 догурао до 2.400 KS. Издувне цеви из цилиндара мотора су биле иза мотора изведенене кроз капотажу мотора на бокове и трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена трокрака, вучна, метална елиса, променљивог корака производ VDM-a, пречника 3,3 m. Поред ових уграђиване су и четворокраке елисе. Мотор је био обложен облогом од алуминијумског лима чији је пречник био незнатно већи од пречника мотора како би ваздушну струју усмеравао да опструјава око цилиндара мотора и на тај начин уз помоћ вентилатора који се налазио иза елисе а испред мотора а окретао се око три пута брже од елисе и клапни иза мотора које су се по потреби отварале и затварале у зависности од режима рада мотора. Све ово је обезбеђивало оптимално халађење мотора. Ваздушна турбина (вентилатор) је обезбеђивала и расхладни ваздух за хладњак моторног уља који је био постављен у капотажу испред мотора. Још 1942. године паралелно са уградњом мотора BMW 801 развијан је пројект авиона Fw 190 са млазним мотором чија је максимална брзина на 9.000 m требало да буде 824 km/h, међутим тај пројект није реализован. '''Крила''' авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За прву рамењачу су били везани стајни трап и наоружање а за другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла. '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап''' му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] log6k8blejv40jkm0y4ea7tb8fnxld3 25122040 25122039 2022-07-25T10:05:44Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == Авион Фоке-вулф Fw 190 је једнокрили, нискокрилни, једноседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је кружног попречног пресека од кљуна авиона до пилотске кабине а онда прелази у неправилни правоугоник који се сужава и смањује према репу авиона. '''Труп:''' Носећа конструкција авиона је била монокок, сет рамова направљених од дуралуминијума међусобно су повезани уздужним укрућењима а алуминијумска облога је била закивцима причвршћена за уздужна укрућења и попречне рамове. Носачи мотора су били челичне конструкција које су се међусобно разликовали у зависности од типа мотора које се уграђивао у конкретан авион. Иза мотора се налазио противпожарни зид иза кога су се налазили резервоари за гориво и уље за хлађење мотора. Укупна запремина резервоара код овог авиона је износила 639 литара. Резервоари су се налазили у трупу авиона распоређени испред, испод и иза пилотске кабине. Поред ових резервоара авион је могао бити опремљен са једним или два спољна резервоара (укупне запремиме 300 литара) овешана о труп или крила авиона. У труп авиона је била смештена затворена пилотска кабина са свим потребним инструментима и уређајима за управљање авионом. Управљање авионом се врши уз помоћ управљачког механизма, кормилом правца се управља комбинованим полужно-кабловским системом, кормилом дубине се управља полужним системом, еленори се покрећу полужно-кабловским системом, а флапсови се покрећу електромеханичким системом помоћу електромотора. Стабилизација помоћу трим система се врши електро механичким путем помоћу електромотора. Ово је био први авион у свету код кога се за управљање авионом користио електромеханички систем. Кабина је имала ветробран направљен од челичног рама и три дела од непробојног стакла и провидан поклопац облика капље (најмањи аеродинамички отпор) који се отварао повлачењем уназад омогућавао је пилоту лепу прегледност из кабине и лако улажење и излажење из кабине. Отежано отварање поклопца кабине у случајевима хитног напуштања авиона у случају опасности, а када је авион у пуној брзини, решено је тако што су у поклопац уграђене експлозивне патроне које одбацују поклопац и омогућавају пилоту да напусти авион. Пилотово седиште је оклопљено тако да је био сачуван од митраљеске муниције и гелера граната. Модели авион Fw 190 (висински ловци) имали су херметички затворену кабину под притиском тако да пилоти нису морали да носе маску са кисеоником у току лета на великим висинама. Авион је био опремљен и додатном опремом као што је: радио комуникациони уређај, резервоари и инсталације за кисеоник, систем за заштиту од прегревања, оптичким нишаном, електричним системом за окидање митраљеза и топова са бројачем утрошене муниције, фото митраљез, пакет прве помоћи и сигнални (ракетни) пиштољ. '''Погонска група:''' У овај авион се најчешће уграђивали мотори BMW 801 и Jumo 213. Први је био мотор са ваздушних хлађенјем а други са хлађењем помоћу течности. Поред ових мотора у авион Fw 190 су се уграђивали или експериментисало и са следећим моторима: BMW 802; BMW 803; DB 601; DB 603; DB 609; DB 614; DB 623; DB 624; и Jumo 222. У току развоја авиона Fw 190, а он се перманентно развијао од почетка до краја производње, развијао се и најчешће уграђивани мотор BMW 801 који је са почетном снагом од 1.560 па преко 1.700, 2.000 догурао до 2.400 KS. Издувне цеви из цилиндара мотора су биле иза мотора изведенене кроз капотажу мотора на бокове и трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена трокрака, вучна, метална елиса, променљивог корака производ VDM-a, пречника 3,3 m. Поред ових уграђиване су и четворокраке елисе. Мотор је био обложен облогом од алуминијумског лима чији је пречник био незнатно већи од пречника мотора како би ваздушну струју усмеравао да опструјава око цилиндара мотора и на тај начин уз помоћ вентилатора који се налазио иза елисе а испред мотора а окретао се око три пута брже од елисе и клапни иза мотора које су се по потреби отварале и затварале у зависности од режима рада мотора. Све ово је обезбеђивало оптимално халађење мотора. Ваздушна турбина (вентилатор) је обезбеђивала и расхладни ваздух за хладњак моторног уља који је био постављен у капотажу испред мотора. Још 1942. године паралелно са уградњом мотора BMW 801 развијан је пројект авиона Fw 190 са млазним мотором чија је максимална брзина на 9.000 m требало да буде 824 km/h, међутим тај пројект није реализован. '''Крила''' авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За прву рамењачу су били везани стајни трап и наоружање а за другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла. '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап''' му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] biqtsxazufqmy0e53fop479m5hziym1 25122063 25122040 2022-07-25T10:15:13Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] [[Датотека:JUMO 213 E1.JPG|мини|десно|250п|Мотор JUMO 213E1 авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == Авион Фоке-вулф Fw 190 је једнокрили, нискокрилни, једноседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је кружног попречног пресека од кљуна авиона до пилотске кабине а онда прелази у неправилни правоугоник који се сужава и смањује према репу авиона. '''Труп:''' Носећа конструкција авиона је била монокок, сет рамова направљених од дуралуминијума међусобно су повезани уздужним укрућењима а алуминијумска облога је била закивцима причвршћена за уздужна укрућења и попречне рамове. Носачи мотора су били челичне конструкција које су се међусобно разликовали у зависности од типа мотора које се уграђивао у конкретан авион. Иза мотора се налазио противпожарни зид иза кога су се налазили резервоари за гориво и уље за хлађење мотора. Укупна запремина резервоара код овог авиона је износила 639 литара. Резервоари су се налазили у трупу авиона распоређени испред, испод и иза пилотске кабине. Поред ових резервоара авион је могао бити опремљен са једним или два спољна резервоара (укупне запремиме 300 литара) овешана о труп или крила авиона. У труп авиона је била смештена затворена пилотска кабина са свим потребним инструментима и уређајима за управљање авионом. Управљање авионом се врши уз помоћ управљачког механизма, кормилом правца се управља комбинованим полужно-кабловским системом, кормилом дубине се управља полужним системом, еленори се покрећу полужно-кабловским системом, а флапсови се покрећу електромеханичким системом помоћу електромотора. Стабилизација помоћу трим система се врши електро механичким путем помоћу електромотора. Ово је био први авион у свету код кога се за управљање авионом користио електромеханички систем. Кабина је имала ветробран направљен од челичног рама и три дела од непробојног стакла и провидан поклопац облика капље (најмањи аеродинамички отпор) који се отварао повлачењем уназад омогућавао је пилоту лепу прегледност из кабине и лако улажење и излажење из кабине. Отежано отварање поклопца кабине у случајевима хитног напуштања авиона у случају опасности, а када је авион у пуној брзини, решено је тако што су у поклопац уграђене експлозивне патроне које одбацују поклопац и омогућавају пилоту да напусти авион. Пилотово седиште је оклопљено тако да је био сачуван од митраљеске муниције и гелера граната. Модели авион Fw 190 (висински ловци) имали су херметички затворену кабину под притиском тако да пилоти нису морали да носе маску са кисеоником у току лета на великим висинама. Авион је био опремљен и додатном опремом као што је: радио комуникациони уређај, резервоари и инсталације за кисеоник, систем за заштиту од прегревања, оптичким нишаном, електричним системом за окидање митраљеза и топова са бројачем утрошене муниције, фото митраљез, пакет прве помоћи и сигнални (ракетни) пиштољ. '''Погонска група:''' У овај авион се најчешће уграђивали мотори BMW 801 и Jumo 213. Први је био мотор са ваздушних хлађенјем а други са хлађењем помоћу течности. Поред ових мотора у авион Fw 190 су се уграђивали или експериментисало и са следећим моторима: BMW 802; BMW 803; DB 601; DB 603; DB 609; DB 614; DB 623; DB 624; и Jumo 222. У току развоја авиона Fw 190, а он се перманентно развијао од почетка до краја производње, развијао се и најчешће уграђивани мотор BMW 801 који је са почетном снагом од 1.560 па преко 1.700, 2.000 догурао до 2.400 KS. Издувне цеви из цилиндара мотора су биле иза мотора изведенене кроз капотажу мотора на бокове и трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена трокрака, вучна, метална елиса, променљивог корака производ VDM-a, пречника 3,3 m. Поред ових уграђиване су и четворокраке елисе. Мотор је био обложен облогом од алуминијумског лима чији је пречник био незнатно већи од пречника мотора како би ваздушну струју усмеравао да опструјава око цилиндара мотора и на тај начин уз помоћ вентилатора који се налазио иза елисе а испред мотора а окретао се око три пута брже од елисе и клапни иза мотора које су се по потреби отварале и затварале у зависности од режима рада мотора. Све ово је обезбеђивало оптимално халађење мотора. Ваздушна турбина (вентилатор) је обезбеђивала и расхладни ваздух за хладњак моторног уља који је био постављен у капотажу испред мотора. Још 1942. године паралелно са уградњом мотора BMW 801 развијан је пројект авиона Fw 190 са млазним мотором чија је максимална брзина на 9.000 m требало да буде 824 km/h, међутим тај пројект није реализован. '''Крила''' авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За прву рамењачу су били везани стајни трап и наоружање а за другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла. '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап''' му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] h9lc59dfa4tmvihwbiljd6zcftpu2kd 25122098 25122063 2022-07-25T10:52:31Z Nanabaka 254816 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] [[Датотека:JUMO 213 E1.JPG|мини|десно|250п|Мотор JUMO 213E1 авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == Авион Фоке-вулф Fw 190 је једнокрили, нискокрилни, једноседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је кружног попречног пресека од кљуна авиона до пилотске кабине а онда прелази у неправилни правоугоник који се сужава и смањује према репу авиона. '''Труп:''' Носећа конструкција авиона је била монокок, сет рамова направљених од дуралуминијума међусобно су повезани уздужним укрућењима а алуминијумска облога је била закивцима причвршћена за уздужна укрућења и попречне рамове. Носачи мотора су били челичне конструкција које су се међусобно разликовали у зависности од типа мотора које се уграђивао у конкретан авион. Иза мотора се налазио противпожарни зид иза кога су се налазили резервоари за гориво и уље за хлађење мотора. Укупна запремина резервоара код овог авиона је износила 639 литара. Резервоари су се налазили у трупу авиона распоређени испред, испод и иза пилотске кабине. Поред ових резервоара авион је могао бити опремљен са једним или два спољна резервоара (укупне запремиме 300 литара) овешана о труп или крила авиона. У труп авиона је била смештена затворена пилотска кабина са свим потребним инструментима и уређајима за управљање авионом. Управљање авионом се врши уз помоћ управљачког механизма, кормилом правца се управља комбинованим полужно-кабловским системом, кормилом дубине се управља полужним системом, еленори се покрећу полужно-кабловским системом, а флапсови се покрећу електромеханичким системом помоћу електромотора. Стабилизација помоћу трим система се врши електро механичким путем помоћу електромотора. Ово је био први авион у свету код кога се за управљање авионом користио електромеханички систем. Кабина је имала ветробран направљен од челичног рама и три дела од непробојног стакла и провидан поклопац облика капље (најмањи аеродинамички отпор) који се отварао повлачењем уназад омогућавао је пилоту лепу прегледност из кабине и лако улажење и излажење из кабине. Отежано отварање поклопца кабине у случајевима хитног напуштања авиона у случају опасности, а када је авион у пуној брзини, решено је тако што су у поклопац уграђене експлозивне патроне које одбацују поклопац и омогућавају пилоту да напусти авион. Пилотово седиште је оклопљено тако да је био сачуван од митраљеске муниције и гелера граната. Модели авион Fw 190 (висински ловци) имали су херметички затворену кабину под притиском тако да пилоти нису морали да носе маску са кисеоником у току лета на великим висинама. Авион је био опремљен и додатном опремом као што је: радио комуникациони уређај, резервоари и инсталације за кисеоник, систем за заштиту од прегревања, оптичким нишаном, електричним системом за окидање митраљеза и топова са бројачем утрошене муниције, фото митраљез, пакет прве помоћи и сигнални (ракетни) пиштољ. '''Погонска група:''' У овај авион се најчешће уграђивали мотори BMW 801 и Jumo 213. Први је био мотор са ваздушних хлађенјем а други са хлађењем помоћу течности. Поред ових мотора у авион Fw 190 су се уграђивали или експериментисало и са следећим моторима: BMW 802; BMW 803; DB 601; DB 603; DB 609; DB 614; DB 623; DB 624; и Jumo 222. У току развоја авиона Fw 190, а он се перманентно развијао од почетка до краја производње, развијао се и најчешће уграђивани мотор BMW 801 који је са почетном снагом од 1.560 па преко 1.700, 2.000 догурао до 2.400 KS. Издувне цеви из цилиндара мотора су биле иза мотора изведенене кроз капотажу мотора на бокове и трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена трокрака, вучна, метална елиса, променљивог корака производ VDM-a, пречника 3,3 m. Поред ових уграђиване су и четворокраке елисе. Мотор је био обложен облогом од алуминијумског лима чији је пречник био незнатно већи од пречника мотора како би ваздушну струју усмеравао да опструјава око цилиндара мотора и на тај начин уз помоћ вентилатора који се налазио иза елисе а испред мотора а окретао се око три пута брже од елисе и клапни иза мотора које су се по потреби отварале и затварале у зависности од режима рада мотора. Све ово је обезбеђивало оптимално халађење мотора. Ваздушна турбина (вентилатор) је обезбеђивала и расхладни ваздух за хладњак моторног уља који је био постављен у капотажу испред мотора. Још 1942. године паралелно са уградњом мотора BMW 801 развијан је пројект авиона Fw 190 са млазним мотором чија је максимална брзина на 9.000 m требало да буде 824 km/h, међутим тај пројект није реализован. '''Крила''' авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За прву рамењачу су били везани стајни трап и наоружање а за другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла. '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап''' му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm * https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=2233 * http://www.airvectors.net/avfw190.html * https://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Focke-Wulf-Fw-190_4.html {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] gvhmt5sh5ek486m7u36us9m6h66lfx7 25122112 25122098 2022-07-25T11:05:27Z Nanabaka 254816 /* Оперативно коришћење */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] [[Датотека:JUMO 213 E1.JPG|мини|десно|250п|Мотор JUMO 213E1 авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == Авион Фоке-вулф Fw 190 је једнокрили, нискокрилни, једноседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је кружног попречног пресека од кљуна авиона до пилотске кабине а онда прелази у неправилни правоугоник који се сужава и смањује према репу авиона. '''Труп:''' Носећа конструкција авиона је била монокок, сет рамова направљених од дуралуминијума међусобно су повезани уздужним укрућењима а алуминијумска облога је била закивцима причвршћена за уздужна укрућења и попречне рамове. Носачи мотора су били челичне конструкција које су се међусобно разликовали у зависности од типа мотора које се уграђивао у конкретан авион. Иза мотора се налазио противпожарни зид иза кога су се налазили резервоари за гориво и уље за хлађење мотора. Укупна запремина резервоара код овог авиона је износила 639 литара. Резервоари су се налазили у трупу авиона распоређени испред, испод и иза пилотске кабине. Поред ових резервоара авион је могао бити опремљен са једним или два спољна резервоара (укупне запремиме 300 литара) овешана о труп или крила авиона. У труп авиона је била смештена затворена пилотска кабина са свим потребним инструментима и уређајима за управљање авионом. Управљање авионом се врши уз помоћ управљачког механизма, кормилом правца се управља комбинованим полужно-кабловским системом, кормилом дубине се управља полужним системом, еленори се покрећу полужно-кабловским системом, а флапсови се покрећу електромеханичким системом помоћу електромотора. Стабилизација помоћу трим система се врши електро механичким путем помоћу електромотора. Ово је био први авион у свету код кога се за управљање авионом користио електромеханички систем. Кабина је имала ветробран направљен од челичног рама и три дела од непробојног стакла и провидан поклопац облика капље (најмањи аеродинамички отпор) који се отварао повлачењем уназад омогућавао је пилоту лепу прегледност из кабине и лако улажење и излажење из кабине. Отежано отварање поклопца кабине у случајевима хитног напуштања авиона у случају опасности, а када је авион у пуној брзини, решено је тако што су у поклопац уграђене експлозивне патроне које одбацују поклопац и омогућавају пилоту да напусти авион. Пилотово седиште је оклопљено тако да је био сачуван од митраљеске муниције и гелера граната. Модели авион Fw 190 (висински ловци) имали су херметички затворену кабину под притиском тако да пилоти нису морали да носе маску са кисеоником у току лета на великим висинама. Авион је био опремљен и додатном опремом као што је: радио комуникациони уређај, резервоари и инсталације за кисеоник, систем за заштиту од прегревања, оптичким нишаном, електричним системом за окидање митраљеза и топова са бројачем утрошене муниције, фото митраљез, пакет прве помоћи и сигнални (ракетни) пиштољ. '''Погонска група:''' У овај авион се најчешће уграђивали мотори BMW 801 и Jumo 213. Први је био мотор са ваздушних хлађенјем а други са хлађењем помоћу течности. Поред ових мотора у авион Fw 190 су се уграђивали или експериментисало и са следећим моторима: BMW 802; BMW 803; DB 601; DB 603; DB 609; DB 614; DB 623; DB 624; и Jumo 222. У току развоја авиона Fw 190, а он се перманентно развијао од почетка до краја производње, развијао се и најчешће уграђивани мотор BMW 801 који је са почетном снагом од 1.560 па преко 1.700, 2.000 догурао до 2.400 KS. Издувне цеви из цилиндара мотора су биле иза мотора изведенене кроз капотажу мотора на бокове и трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена трокрака, вучна, метална елиса, променљивог корака производ VDM-a, пречника 3,3 m. Поред ових уграђиване су и четворокраке елисе. Мотор је био обложен облогом од алуминијумског лима чији је пречник био незнатно већи од пречника мотора како би ваздушну струју усмеравао да опструјава око цилиндара мотора и на тај начин уз помоћ вентилатора који се налазио иза елисе а испред мотора а окретао се око три пута брже од елисе и клапни иза мотора које су се по потреби отварале и затварале у зависности од режима рада мотора. Све ово је обезбеђивало оптимално халађење мотора. Ваздушна турбина (вентилатор) је обезбеђивала и расхладни ваздух за хладњак моторног уља који је био постављен у капотажу испред мотора. Још 1942. године паралелно са уградњом мотора BMW 801 развијан је пројект авиона Fw 190 са млазним мотором чија је максимална брзина на 9.000 m требало да буде 824 km/h, међутим тај пројект није реализован. '''Крила''' авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За прву рамењачу су били везани стајни трап и наоружање а за другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла. '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап''' му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Авион Фоке-Вулф Fw-190 се током своје употребе подједнако успешно користио као ловац, ловац-бомбардер, јуришник (подршка копненим трупама), торпедни бомбардер<ref></ref> и аеро фото извиђач. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm * https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=2233 * http://www.airvectors.net/avfw190.html * https://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Focke-Wulf-Fw-190_4.html {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] ly0avurbrvo3yp0etttgizsk03to2zl 25122158 25122112 2022-07-25T11:40:04Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фоке-Вулф -{Fw 190}- | слика = FW 190 F.jpg | опис_слике = Fw-190 | ширина_слике = 290п | намена = Ловачки авион | посада = 1 члан | порекло = {{застава|Трећи рајх}} | први_лет = [[1. јун]] [[1939]]. | почетак_производње = [[1941]] | произвођач = -{[[Фоке-Вулф А.Г.]]}- | дужина = 8,84 | размах_крила = 10,50 | висина = 4 | површина_крила = 18,30 | празан = 3200 | полетна = 4417 | максимална_тежина = 4900 | тежина_наоружања = | наоружање = 2 x митраљез 13 мм, 4 x топ 20 мм, 2 ракете БР 210 мм | бомбе = 1-4 | мотори = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 x БМВ 801Ц звездасти | КЕМснага = 1250 | брзина = 480 | брзина0 = 653 | радијус_кретања = 800 | долет = | плафон_лета = 11410 | брзина_пењања = 780 }} '''Фоке-Вулф Fw 190''' ({{јез-нем|Focke-Wulf Fw 190}}), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од [[1941]]. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани.{{чињеница|date=03. 2017. }} == Развој == [[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L18396, Kurt Tank.jpg|мини|лево|150п|Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941)]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 050602-F-1234P-005.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 у лету]] [[Датотека:Focke-Wulf Fw 190 3-view.svg|мини|десно|250п|Цртеж авиона Fw 190 у 3 пројекције]] [[Датотека:Fw 190 weapons arrangement.jpg|мини|десно|250п|Распоред наоружања авиона Fw 190]] [[Датотека:BMW 801A.jpg|мини|десно|250п|Мотор BMW 801A авиона Fw 190]] [[Датотека:JUMO 213 E1.JPG|мини|десно|250п|Мотор JUMO 213E1 авиона Fw 190]] Конструисао га је познати немачки инжењер [[Курт Танк]], познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора. Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу. == Технички опис == Авион Фоке-вулф Fw 190 је једнокрили, нискокрилни, једноседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је кружног попречног пресека од кљуна авиона до пилотске кабине а онда прелази у неправилни правоугоник који се сужава и смањује према репу авиона. '''Труп:''' Носећа конструкција авиона је била монокок, сет рамова направљених од дуралуминијума међусобно су повезани уздужним укрућењима а алуминијумска облога је била закивцима причвршћена за уздужна укрућења и попречне рамове. Носачи мотора су били челичне конструкција које су се међусобно разликовали у зависности од типа мотора које се уграђивао у конкретан авион. Иза мотора се налазио противпожарни зид иза кога су се налазили резервоари за гориво и уље за хлађење мотора. Укупна запремина резервоара код овог авиона је износила 639 литара. Резервоари су се налазили у трупу авиона распоређени испред, испод и иза пилотске кабине. Поред ових резервоара авион је могао бити опремљен са једним или два спољна резервоара (укупне запремиме 300 литара) овешана о труп или крила авиона. У труп авиона је била смештена затворена пилотска кабина са свим потребним инструментима и уређајима за управљање авионом. Управљање авионом се врши уз помоћ управљачког механизма, кормилом правца се управља комбинованим полужно-кабловским системом, кормилом дубине се управља полужним системом, еленори се покрећу полужно-кабловским системом, а флапсови се покрећу електромеханичким системом помоћу електромотора. Стабилизација помоћу трим система се врши електро механичким путем помоћу електромотора. Ово је био први авион у свету код кога се за управљање авионом користио електромеханички систем. Кабина је имала ветробран направљен од челичног рама и три дела од непробојног стакла и провидан поклопац облика капље (најмањи аеродинамички отпор) који се отварао повлачењем уназад омогућавао је пилоту лепу прегледност из кабине и лако улажење и излажење из кабине. Отежано отварање поклопца кабине у случајевима хитног напуштања авиона у случају опасности, а када је авион у пуној брзини, решено је тако што су у поклопац уграђене експлозивне патроне које одбацују поклопац и омогућавају пилоту да напусти авион. Пилотово седиште је оклопљено тако да је био сачуван од митраљеске муниције и гелера граната. Модели авион Fw 190 (висински ловци) имали су херметички затворену кабину под притиском тако да пилоти нису морали да носе маску са кисеоником у току лета на великим висинама. Авион је био опремљен и додатном опремом као што је: радио комуникациони уређај, резервоари и инсталације за кисеоник, систем за заштиту од прегревања, оптичким нишаном, електричним системом за окидање митраљеза и топова са бројачем утрошене муниције, фото митраљез, пакет прве помоћи и сигнални (ракетни) пиштољ. '''Погонска група:''' У овај авион се најчешће уграђивали мотори BMW 801 и Jumo 213. Први је био мотор са ваздушних хлађенјем а други са хлађењем помоћу течности. Поред ових мотора у авион Fw 190 су се уграђивали или експериментисало и са следећим моторима: BMW 802; BMW 803; DB 601; DB 603; DB 609; DB 614; DB 623; DB 624; и Jumo 222. У току развоја авиона Fw 190, а он се перманентно развијао од почетка до краја производње, развијао се и најчешће уграђивани мотор BMW 801 који је са почетном снагом од 1.560 па преко 1.700, 2.000 догурао до 2.400 KS<ref>http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190</ref>. Издувне цеви из цилиндара мотора су биле иза мотора изведенене кроз капотажу мотора на бокове и трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена трокрака, вучна, метална елиса, променљивог корака производ VDM-a, пречника 3,3 m. Поред ових уграђиване су и четворокраке елисе. Мотор је био обложен облогом од алуминијумског лима чији је пречник био незнатно већи од пречника мотора како би ваздушну струју усмеравао да опструјава око цилиндара мотора и на тај начин уз помоћ вентилатора који се налазио иза елисе а испред мотора а окретао се око три пута брже од елисе и клапни иза мотора које су се по потреби отварале и затварале у зависности од режима рада мотора. Све ово је обезбеђивало оптимално халађење мотора. Ваздушна турбина (вентилатор) је обезбеђивала и расхладни ваздух за хладњак моторног уља који је био постављен у капотажу испред мотора. Још 1942. године паралелно са уградњом мотора BMW 801 развијан је пројект авиона Fw 190 са млазним мотором чија је максимална брзина на 9.000 m требало да буде 824 km/h, међутим тај пројект није реализован. '''Крила''' авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За прву рамењачу су били везани стајни трап и наоружање а за другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла. '''Репне површине:''' Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског лима. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика зобљених ивица а хоризонтални стабилизатори и кормила висине су имали правоугаони облик. Репне површине су доста велике што је авиону омогућавао велику маневарбилност. '''Стајни трап''' му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљтени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона. === Варијанте === Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190<ref>http://www.airvectors.net/avfw190.html</ref>. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији: * '''Fw 190 V''' - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине. * '''Fw 190 A''' - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова. * '''Fw 190 B''' - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима. * '''Fw 190 C''' - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем. * '''Fw 190 D''' - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта. * '''Fw 190 F''' - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање. * '''Fw 190 G''' - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа. * '''Fw 190 S''' - школски авион, двосед намењен обуци пилота. * '''NC 900''' - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона. === Наоружање === Авион је био наоружан: * 2 x MG 131 митраљез калибра 13&nbsp;mm са по 450 метака сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у корену крила са 250 граната сваки, * 2 x MG 151 топ калибра 20&nbsp;mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки, * 1 х Revi 16B оптички нишан * 1 до 4 носача бомби или спољни резервоар * 2 x ракете BR калибра 210&nbsp;mm овешане испод крила у лансирним цевима == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Прилично жилав авион * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабо убрзање * Споро пењање * Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д) Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190. == Фоке-Вулф Fw 190D-9 == [[Датотека:Fw 190D-12.jpg|мини|десно|250п|Авион Fw 190 D-12 у музеју]] Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор [[Јункерс Јумо 213]] који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама. Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 -{km/h}-) Д-12. “Носоња” је постао оперативан [[1943]]. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109-{K}-, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци [[Месершмит Me 262]] зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија [[1944]]. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине . Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина. Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.<ref>{{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}}</ref><ref>{{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}}</ref> Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона. == Карактеристике == === Добре карактеристике: === * Веома брз авион * Лако управљање авионом * Изузетно наоружан * Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила) * Добра прегледност из кокпита * Оклопљеност пилота * Добре особине при слетању (велики размак између точкова) * Солидан радијус * Добре перформансе на свим висинама === Лоше карактеристике: === * Велики радијус окретања * Лоше карактеристике у ковиту * Релативно слабе маневарске способности Направљено је око 700 авиона Fw-190Д. == Земље које су користиле овај авион == [[Датотека:FW 190 JV 44.jpg|мини|Fw-190 D-9, JV 44]] * {{Застава|Чехословачка}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Нацистичка Немачка}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Румунија}} * {{Застава|Турска}} * {{Застава|Велика Британија}} * {{Застава|САД}} * {{Застава|Југославија}} - 1 авион FW-190F-8 заплењен крајем Другог светског рата од Немачке. == Оперативно коришћење == Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан. Авион Фоке-Вулф Fw-190 се током своје употребе подједнако успешно користио као ловац, ловац-бомбардер, јуришник (подршка копненим трупама), торпедни бомбардер<ref>https://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Focke-Wulf-Fw-190_4.html</ref> и аеро фото извиђач. Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели{{sfn|Nowarra|1993|pp=72-95}}. {| class="simple" border=1 |----- bgcolor="##87CEEB" | '''Производња Fw 190''' || '''1941. год''' || '''1942. год''' || '''1943. год''' || '''1944. год''' || '''1945. год''' || '''од 41. до 45.''' |- | Ловци || 226 || 1.850 || 2.171 || 7.488 || 1.630 || 13.365 |- | Ловци-бомбардери || - || 68 || 1.183 || 4.279 || 1.104 || 6.634 |- | Укупно: || 226 || 1.918 || 3.354 || 11.767 || 2.734 || 19.999 |- |} Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима. === Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији === Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет, | location = Београд | language = {{sr}}| id = |}}</ref>, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190. === Сачувани примерци авиона === Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу. Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства<ref>{{Cite web |url=http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |title=Kolekcija muzejskih aviona |access-date=22. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170626001148/http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html |archive-date=26. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја. == Види још == * [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[P-51 Мустанг]] * [[P-47 тандерболт]] * [[Јак-9]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gunston| first = Bill| title = The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II|year=1999| url = |publisher=Salamander Books| location = |isbn=9781840650921|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Chant| first = Christopher | title = Drugi svjetski rat - Avioni|year=1977| publisher = Alfa | location = Zagreb | language = {{sr}}| id = | chapter = Focke-Wulf 190|pages=16-17}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nowarra| first = Heinz J. | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2|year=1993| publisher = Bernard&Greafe Verlag | location = Koblenc | language = {{de}}|isbn=978-3-7637-5464-9| chapter = Focke-Wulf FW 190|pages=72-95}} * {{Cite book| ref=harv| last=Микић| first = Војислав | title = Немачка авијација у Југославији 1941—1945.|year=1998| publisher = ВИИVЈ, Таргет| location = Београд | language = {{sr}}| id = |}} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|}} * {{Cite book| ref=harv| last=Илустрована историја| first = ваздухопловства | title = Ратна крила, Крвожедна птица,|year=1987| publisher = В. Караџић и Службени лист СФРЈ | location = Београд | language = {{sr}}| isbn = 86-307-0085-8|}} * Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; ''Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen''; Aviatic Verlag, (März ). {{page|year=2002|isbn=978-3-925505-72-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Marck| first = Bernard| title = Historie de L'aviation|year=1997| url = |publisher=Flammarion| location =Paris |isbn=2-08-010038-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jarrett| first = Philip| title = Flugzeuge|year=2000| url = |publisher=Covengarden| location =München |isbn=978-3-8310-9066-2|pages=94}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Focke-Wulf Fw 190}} * Детаљније о Фоке-Вулф Fw-190 на страници [http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 Ваздухопловне традиције Србије] * http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/539-focke-wulf-fw-190 * [https://web.archive.org/web/20161123054907/http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp Top Ten Fighters #3 Focke-Wulf Fw 190] * http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html * http://acepilots.com/german/fw190.html * http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html * https://www.britannica.com/technology/Fw-190 * https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1 * https://web.archive.org/web/20160811191244/http://meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1 * http://www.warbirdalley.com/fw190.htm * https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=2233 * http://www.airvectors.net/avfw190.html * https://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Focke-Wulf-Fw-190_4.html {{Авиони нацистичке Немачке}} [[Категорија:Војни авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Другог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1930—1939.]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] i6ebkbe05kjf4gi4on4ggapxo8tendu 0 133872 25121973 24569495 2022-07-25T09:02:34Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{Druge upotrebe-lat}} [[Датотека:Beg-terminal1.jpg| <small>[[Aerodrom Nikola Tesla Beograd]]</small> |десно|300п|мини]] [[Датотека:Several aircraft at Frankfurt airport.JPG|Aerodrom u [[Франкфурт|Frankfurtu]]|десно|300п|мини]] [[Датотека:World-airport-map-2008.png| <small>Mapa aerodroma u svetu</small>|десно|300п|мини]] '''Aerodrom''' je određena površina sa [[poletno-sletna staza|poletno-sletnim stazama]] i drugim stazama, površinama, objektima i postrojenjima namenjenim za smeštaj, voženje, poletanje i sletanje [[vazduhoplov]]a. Aerodromi su namenjeni za [[Ратно ваздухопловство|vojni]] i [[Цивилно ваздухопловство|civilni]] [[vazdušni saobraćaj]], (prijem i otpremu [[авион|aviona]], putnika, prtljaga, [[Roba|robe]], stvari, [[pošta|pošte]], borbena dejstva vojnih aviona i obuku i školovanje [[pilot]]a). Aerodromi prema nameni mogu biti vojni, vojno-civilni (mešoviti) i civilni. Prema nameni i uređenju aerodromi se dele na kategorije. == Infrastruktura aerodroma == Infrastruktura aerodroma se sastoji od: manevarskih površina, prelaznih i bočnih pojaseva sigurnosti, pretpolja i prilaznih pojaseva sigurnosti, prilaznih (odlazni) sektora, mesta za smeštaj [[vazduhoplov]]a, objekata, uređaj i opreme za rukovođenje [[letenje]]m, mesta i objekata za specijalne potrebe. [[Датотека:Airport infrastructure.png|600px|мини|центар|<center>Načelna shema infrastrukture aerodroma]] === Manevarske površine === Manevarska površina je deo aerodroma određen za poletanje i sletanje, voženje [[vazduhoplov]]a na zemlji, isključujući [[hangar]]sku stajanku i deo aerodromskih površina namenjenih za tehničko održavanje vazduhoplova. ==== Poletno-sletna staza ==== [[Датотека:Uzletno-sletna.jpg|мини|400п|<small>Oznake na poletno-sletnoj stazi</small>]] Poletno-sletna staza '''(PSS)''' je pravougaona površina na zemlji ili vodi namenjena za poletanje i sletanje vazduhoplova. Njena širina i dužina zavisi od namene aerodroma i vrste aviona koji na nju sleću i sa nje poleću i regulisana je međunarodnim propisima. Obeležena je za dnevne i noćne uslove letenja. U građevinskom pogledu poletno-sletne staze se dele na; ''PSS sa veštačkom podlogom'', betonske, asfaltne, ili od čeličnih ili betonskih ploča, ''PSS sa prirodnom podlogoma;'' travnate, zemljane, vodene (na rekama, jezerima, moru)ili sa ledenom i snežnom podlogom (na severnom ili južnom polu i nekim zimskim centrima). Manji aerodromi obično imaju jednu PSS sa veštačkom podlogom i jednu PSS sa prirodnom podlogoma, a veći dve i više PSS sa veštačkom podlogom. ;Obeležavanje PSS za dnevne uslove; [[Датотека:Zag runway.JPG|мини|250п|десно|<small>Poletno-sletna staza (pogled iz vazduha)</small>]] [[Датотека:Befeuerung (HAM).jpg|мини|250п|десно| <small>Svetla poletno-sletne staze</small>]] Obeležavanje PSS služi kao pomoć u završnoj fazi prilaza aviona pri sletanju danju i pri dobrj vidljivosti. Oznake se sastoje od linija, brojeva i slova. Najčešće su bele boje, propisanog su oblika i veličine. '''''Oznake staze''''' nalaze se na pragovima poletno-sletnih staza u obliku dvocifrenog broja koji predstavlja smer staze u stepenima. '''''Osa staze''''' (centralna linija) je uzdužna isprekidana linija između oznaka praga. '''''Prag staze''''' su uzdužne linije paralelne na osu staze. '''''Rub staze''''' puna linija uzduž oba ruba na celoj dužini između pragova. '''''Zone sletanja''''' obeležavaju se na stazama za precizno prilaženje. Sastoje se od parova linija simetrično postavljenih u odnosu na osu staze. '''''Tačka sletanja''''' je mesto na stazi na kome bi vazduhoplov trebalo da dotakne stazu. Oznaka je par pravougaonika simetričnih u odnosu na osu staze. ;Obeležavanje PSS za noćne uslove; Ovo obeležavanje služi kao pomoć u završnoj fazi prilaza vazduhoplova pri sletanju noću ili u uslovima lošije vidljivosti danju.<ref>Zoran Modli: ''Piste u noći''. {{page|year=|isbn=978-86-325-0022-8|pages=}}</ref> '''''Prilazna svetla''''' zavise od kategorije aerodroma i mogu biti:. * ''Jednostavna prilazna [[Svetlo|svetla]]'' sačinjava pravolinijski niz svetiljki dužine najmanje 420 -{m}- u produžetku ose staze i jedan poprečni niz na 300 -{m}- od praga i crvene su [[Boja|boje]]. * ''Svetla za precizni prilaz kategorije I'' sačinjava osna linija svetiljki dužine 900 -{m}- i više poprečnih nizova svetala koji su ravnomerno kraći prema pragu staze. Sistem se dopunjuje bljeskajućim svetlom bele boje (tzv. „munja”), s tim da bljesak počinje na najudaljenijoj svetiljki i ravnomerno se kreće prema pragu staze. * ''Svetla za precizni prilaz kategorije II i III'' sačinjavaju pravolinijski niz svetiljki dužine 900 -{m}- u produžetku ose staze, dve bočne linije svetiljki paralelnih osi na 270 -{m}- od praga i poprečni sistem svetala. Svetla ose i poprečna svetla sistema emituju belu svetlost visokog intenziteta, a svetla bočnih nizova isto takvu ali crvenu svetlost. '''''Rubna svetla staze''''' postavljena su uzduž oba ruba na udaljenosti najmanje 60 -{m}- i bele su boje. '''''Svetla praga staze''''' postavljena su u poprečnom nizu, označavaju početak staze i zelene su boje. Vidljiva su jedino iz pravca prilaženja. '''''Svetla kraja staze''''' postavljena su u poprečnom nizu, označavaju kraj staze i crvene su boje. Vidljiva su jedino iz pravca prilaženja. '''''Svetla ose staze''''' obavezna su za kategorije II i III. Prostiru se po uzdužnoj osi staze. '''''Svetla zone dodira''''' postavljena su u paralelnim redovima simetrično sa osom staze i prostiru se 900 -{m}- od njenog praga. [[Датотека:Runway diagram night.png]] == Staza za voženje == [[Датотека:Las Vegas Airport USGS.jpg|мини|250п|десно| <small>Aerodrom [[Las Vegas]] (staze za voženje na a. sa većim brojem PSS</small>]] ;Staze za voženje''' '''(SV) To su uređena površina ili prilazni putevi po kojima se vazduhoplovi kreću; od poletno-sletne staze (PSS) do stajanke za avione i obratno od stajanke za avione do linije poletanja na PSS. Radi lakše orijentacije pilota, one su po sredini označene linijom za kretanje, „STOP” -linijom za kontrolu kočnica i vazduha i pozicijom za čekanje pre izlaska na PSS. ;Obeležavanje SV za dnevne uslove; Celom dužinom, po sredini staza za voženje je obeležena punom linijom žute boje. Udaljenost sredine staze za voženje i njenih krajeva mora uvek biti jednaka. Pozicija za čekanje obeležena je okomitom linijom na liniju staze za voženje i nalazi se pre izlaska na PSS. Na početnom delu, staze za voženje obeležena je linijom i oznakom „STOP”, na kojoj se avioni po izlaska sa stajanke za avione, a pre nastavka kretanja stazom za voženje, zaustavljaju radi provere vazduha i kočnica. ;Obeležavanje SV za noćne uslove; U noćnim i uslovima loše vidljivosti, staze za voženje su označene po rubnim ivicama plavim a po sredini zelenim svetlima. Linija pozicije za čekanje u slučaju zabrane prolaza svetli crveno, a kada je ulaz na PSS slobodan svetli zeleno. === Prelazni i bočni pojas sigurnosti === * Prelazni pojas sigurnosti je poravnato i ojačano zemljište duž obe strane PSS širine 5-7. * Bočni pojas sigurnosti je poravnato i stabilizovano zemljište duž spoljnih strana prelaznog pojasa sigurnosti, širine 50-70 -{m}-. === Pretpolja i prilazni pojasevi sigurnosti === [[Датотека:Zag finish.JPG|мини|250п|десно|<small> Vazduhoplov u prilaznom sektoru (završna faza leta)</small>]] * Pretplje je poravnato i stabilizovano zemljište u produžetku oba kraja PSS dužine 25 -{m}- i širine do bočnih pojaseva sigurnosti * Prilazni pojas sigurnosti je poravnato i stabilizovano zemljište koje se proteže 100—500 -{m}- u spoljnu stranu pretpolja === Prilazni (odlazni) sektor === [[Датотека:KLM bouwt geluidsmuur rond platform waar wordt proef gedraaid, Bestanddeelnr 925-3342.jpg|250px|мини|Zaštitna platforma ]] * Prilazni (odlazni) sektor je deo vazdušnog prostora sa oba kraja PSS počev od prilaznog pojasa sigurnosti, duž produžene ose PSS, u kome vazduhoplov planira radi sletanja na PSS, odnosno u kome je vazduhoplov u fazi poleta. * Prilazni (odlazni) sektor je odozdo ograničen zemljišnom kosom ravni iznad koje se ne sme nalaziti nikakava prirodna ili veštačka prepreka. Nagib prilazne kose ravni je ugao koji prilazna kosa ravan zaklapa sa zemišljenom horizontalnom produženom ravni PSS. Izražava se u vidu odnosa visine i udaljenosti od praga PSS i za vizuelno letenje mora da bude najviše 1:20, a za instrumentalno 1:50. === Stajanka za vazduhoplove === [[Датотека:ViewfromAir-SaoPaulo.jpg|мини|250п|десно|Stajanka za vazduhoplove]] Stajanka za vazduhoplove je uređena i propisno označena [[površina]] na aerodromu namenjena za smještaja vazduhoplova, radi utovara i istovara putnika, pošte i robe, punjenja [[гориво|goriva]], parkiranja i održavanja aviona. Po stajanci za vazduhoplove mogu se kretati samo [[vozilo|vozila]] i [[Oprema u zračnoj luci|oprema]] koja je tehnički ispravna. U prihvatu i otpremi vazduhoplova učestvuju razne službe sa zadatkom da u određenom, često vrlo kratkom vremenskom razdoblju obave niz radnji, sigurno i kvalitetno. Zbog sigurnosti i brzine opsluživanja zabranjuje se pristup avionu svim onim vozilima koja nisu u vezi sa prihvatom vazduhoplova. Brzine kretanja opreme po stajanci, položaj opreme oko vazduhoplova i pravo prvenstva strogo su određeni. Vozila se smeju kretati isključivo po servisnim putevima te upravno prema poziciji na kojoj je parkiran avion. Apsolutnu prednost nad svim ostalim vozilima ima vazduhoplov u kretanju, zatim vangabaritna i specijalna vozila (specijalna vozila vatrogasne službe, autobusi za prevoz putnika, cisterne za gorivo, platforme za istovar i utovar tereta, samohodne stepenice). Vozila se po servisnim putevima mogu kretati brzinom do 40 -{km/h}-. [[Brzina]] kretanja vozila i opreme u prilazu vazduhoplovu ne smije biti veća od 15 -{km/h}- a brzina oko samog vazduhoplova ograničena je na 5 -{km/h}-. === Objekti, uređaji i oprema za rukovođenje letenjem === Objekti, uređaji i oprema za rukovođenje letenjem razmeštaju se na aerodromu na način koji obezbeđuje organizovano i bezbedno letenje i rukoovođenje letenjem. Vrsta objekata i uređaja zavisi od namene i kategorije aerodroma. === Mesta i objekti za specijalne potrebe === [[Датотека:London.City.Airport.jpg|мини|250п|десно| <small>Infrastruktura aerodroma ''(Londonski aerodrom)''</small>]] Mesta i objekti za specijalne potrebe mogu biti; * ''Mesta za specijalne potrebe'' :* mesta za podizanje i spuštanje spoljnjeg tereta, :* mesto (krug) za kompenzaciju magnetnog i radio kompasa, :* mesto za prinudno sletanje vazduhoplova, :* mesto za prinudni smeštaj vazduhoplova u vanrednim situacijama (požar, zaraza, terorizam) * ''Objekti za specijalne potrebe'' :* Objekti za prihvat i servisiranje vazduhoplova (hangari), :* Objekti za prihvat i otpremu putnika i robe, :* Skaldišta goriva i robe, radarske stanice, radio farovi itd, === Galerija — objekti i mesta za specijalne potrebe === <center> <gallery> Слика:Bristol.airport.tower.arp.jpg| <small>Aerodromska kontrola letenja</small> Slika:Denver International Airport security.jpg| <small>Unutrašnjost objekta za prihvat putnika</small> Датотека:HFX Airport 4.jpg| <small>Objekti i sredstva za prihvat i servisiranje vazduhoplova</small> Датотека:ChopinAirport.JPG| <small>Hangari-za servisiranje vazduhoplova</small> Датотека:PEK T3 1.jpg|<small>Najveći aerodrom na svetu u [[Kina|Kini]]. Датотека:Munich Airport FJS – fuel storage tanks aerial view 2014.jpg|<small>Rezervoari za gorivo na Minhenskom aerodromu</small> </small> </gallery> </center> == Namena aerodroma == Na osnovu kriterijuma Međunarodne organizacije za civilni vazdušni saobraćaj [[Организација међународног цивилног ваздухопловства|ICAO]]-u, (Aneks 14-I Čikaške konvencije) aerodromi se prema nameni dele na: ''Aerodrome za javni vazdušni saobraćaj'' (razvrstavaju se u 5 kategorija), ''Aerodrome za obučavanje letačkog osoblja i sportske aerodrome'' (razvrstavaju se u 3 kategorije), ''Aerodrome za potrebe pojedinih struktura uprava i organizacija'' (aerodromi za vlastite potrebe). ''[[Hidrodrom]]e'' — aerodrome, namenjene za sletanje i poletanje hidroaviona(aviona koji poleću s vodene površine), koji se razvrstavaju u 3 kategorije: A, B, i C i dodaje im se broj od ''1'' do ''3'' koji označava dubinu kanala za sletanje i poletanje. ''[[Helidrom]]e'' — aerodrome, namenjene za sletanje i poletanje helikoptera, koji se označavaju oznakama A, B i C. == Kodne oznake aerodroma == [[Датотека:Flag of ICAO.svg|лево|30п]] [[Датотека:ICAO-FirstLetter.png|мини|350п|десно|Karta prikazuje regije sveta prema prvom slovu [[Организација међународног цивилног ваздухопловства|ICAO]] kodne oznake aerodroma]] [[Датотека:ICAO-countries.png|мини|350п|десно|Karta sveta sa prikazom [[Организација међународног цивилног ваздухопловства|ICAO]] prefiksa aerodroma za svaku zemlju]] [[Датотека:Kodne oznake aerodroma Srbije.jpg|десно|250п]] Međunarodna organizacija -{[[Организација међународног цивилног ваздухопловства|ICAO]]}- primenjuje, kodnu oznaku za geografsko razvrstavanje aerodroma u svetu, koja se sastoji od četiri slova. Ovi kodovi su određeni od strane Organizacija medjunarodnog civilnog vazduhoplovstva ({{Jez-en|International Civil Aviation Organization}}).<ref>{{Cite web |url=http://www.airlinecodes.co.uk/icaonat.asp |title=Geografski kodovi -{ICAO}- za razvrstavanje zemalja i aerodroma |access-date=28. 10. 2009 |archive-date=22. 06. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150622015155/http://www.airlinecodes.co.uk/icaonat.asp |url-status=dead }}</ref> -{ICAO}- kodovi se koriste u vazdušnom sobraćaju i procedurama u toku letenja, kao što su planovi letenja. Ovi kodovi nisu isti kao -{[[IATA]]}- oznake poznate i vidljive za javnost (putnike) koje se koriste u avio saobraćaju. (-{[[Организација међународног цивилног ваздухопловства|ICAO]]}-) takođe izdaje i svoje posebne oznake za aerodrome i avio-kompanije. [[Датотека:IATA logo.png|levo|30 п]] -{[[IATA]]}- izdaje troslovne oznake za aerodrome (na primer za aerodrom „Nikola Tesla”, Beograd: -{BEG}-) i dvoslovne oznake za avio-kompanije (na primer za Jat ervejz: -{JU}-), koje su najčešće korišćene oznake ove vrste u svetu, a koje služe za označavanje rezervacija karata i prtljaga, polazaka aviona itd. Prva dva slova su regionalni prefiksi. Prvo slovo koda označava regiju u svetu — [[kontinent]], deo kontinenta (npr., «E» — [[Severna Evropa]], -{«L»}- — srednja i [[južna Evropa]]), ili kod velikih zemalja (-{«K» — USA, „C”}- — [[Kanada]] ,-{ «Y»}- — [[Аустралија|Australija]]). U drugom delu kodna oznaka označava zemlju u regiji kojoj odgovara prvo slovo. Preostala dva (tri za veće zemlje) određuju aerodrom u toj zemlji. Posebna kodna oznaka »-{'''ZZZZ'''}-« je rezervisans za slučajeve izrade plana leta na aerodromima, koji nemaju kodnu oznaku -{ICAO}-. {| {{table}} |+ colspan="13" style="background: skyBlue; text-align: center;" | Tumačenje kodne oznake -{ICAO}- za aerodrom Niš -{»LYNI«}- |- style="text-align:center;" ||'''1 slovo''' ||'''Regija Sveta ''' ||'''2 slovo ''' ||'''Zemlja u regiji ''' ||'''3 i 4 slovo ''' ||'''Aerodrom u toj zemlji ''' |- style="text-align:center;" ||'''-{L}-''' ||'''-{L}-''' ''(južna Evropa)'' ||'''-{Y}- ''' ||'''-{Y}- '''''(Srbija)'' ||'''-{NI}- ''' ||'''-{NI}-''' ''(a. Niš)'' |} {{Glavni članak|Интернационална ознака аеродрома}} {| {{table}} style="margin:auto;" |+ Primenom označavanja -{[[Организација међународног цивилног ваздухопловства|ICAO]],}- međunarodnim aerodromima u Srbiji određene su sledeće kodne oznake |- ! | '''NAZIV AERODROMA''' || '''LOKACIJA'''||'''OZNAKA'''||'''-{LOGO}-''' |- |[[Aerodrom Batajnica]]|| Batajnica || '''-{LYBT}-''' ||[[Датотека:Serbian Air Force and Air Defence coat of arms.svg|лево|30п]] |- |[[Aerodrom Nikola Tesla Beograd|Aerodrom Nikola Tesla]] || Beograd || '''-{LYBE}-''' ||[[Датотека:Logo of Belgrade Nikola Tesla Airport.svg|лево|30п]] |- |[[Aerodrom Morava]] || Kraljevo || '''-{LYKV}-''' ||[[Датотека:Aerodromi Srbije.png|лево|30п]] |- |[[Aerodrom Konstantin Veliki Niš|Aerodrom Konstantin Veliki]] || Niš || '''-{LYNI}-''' ||[[Датотека:Nisairportlogo.png|лево|30п]] |- |[[Aerodrom Priština|Aerodrom Slatina]] || Priština || '''-{LYPR}-''' ||[[Датотека:Pristinaairport.png|лево|30п]] |- |[[Аеродром Поникве|Aerodrom Ponikve]] || Užice || '''-{LYUE}-''' ||[[Датотека:Aerodrom Ponikve logo.png|лево|30п]] |} == Kategorizacija aerodroma == Osnovni elementi na osnovu kojih se određuje kategorija aerodroma su: dužina glavne PSS (odnosno njenog glavnog prilaza za poletanje i sletanje), vrsta vazduhoplova koje mogu prihvatiti, namena aerodroma, kapaciteti infrastrukture aerodroma i oprema za navigaciju (uslovi za dnevno i sletanje pri slaboj vidljivosti i noću), broj putnika i obim prometa robe. === Kategorizacija prema vrsti vazduhoplova === Prema vrsti vazduhoplova koje mogu prihvatiti, aerodromi se dele na: '''1. CTOL aerodrome''' ({{jez-en|Conventional Take off and Landing|el}}), namenjene za standardne ili konvencionalne tipove vazduhoplova, s dužinom PSS većom od 1.800-{m}-; '''2. RTOL aerodrome''' ({{jez-en|Reduced Take off and Landing|el}}) kod kojih se smanjuje (redukuje) potrebna dužina PSS na 1.200 do 1.800 -{m}- za nove savremene tipove turbo prop i turbofan vazduhoplova; '''3. STOL aerodrome''' ({{jez-en|Short Take off and Landing|el}}) s dužinom PSS od 800 do 1.200 -{m}-; '''4. VTOL aerodrome''' ({{jez-en|Vertical Take off and Landing|el}}) sa kratkom (tzv. ultrakratkom) PSS manjom od 800 -{m}-. U ovu grupu spadaju hidrodromi i helidromi. === Kategorizacija prema kodnim oznakama === U skladu s dokumentima [[Организација међународног цивилног ваздухопловства|ICAO]] razvrstavanje — kategorizacija aerodroma vrši se kodnim oznakama. Kodna oznaka za kategorizaciju aerodroma se sastoji od dva elementa (brojčane i slovne oznake); '''''Kodna oznaka 1''' — (brojčana oznaka)''; koja se temelji na dužini PSS i označava se brojčanim oznakama 1, 2, 3 i 4…; {| {{table}} style="margin:auto; text-align:center; color:grin;" |+ style="background: skyBlue;"| Kodna oznaka 1 |- !Kodni broj||Dužina PSS |- style="background:#eee;" |'''1'''||< 800 -{m}- |- style="background:#eee;" |'''2'''||800 — 1.200 -{m}- |- style="background:#eee;" |'''3'''||1.200 — 1.800 -{m}- |- style="background:#eee;" |'''4'''||> 1.800 -{m}- |} '''''Kodna oznaka 2''' — (slovna oznaka)'' koja se temelji na osnovu raspona krila vazduhoplova i rastojanja između spoljnih naplataka glavnih točkova stajnog trapa i označava se slovnim oznakama A, B, C, D i E…; {| {{table}} style="margin:auto; text-align:center; color:grin;" |+ style="background: skyBlue;" | Kodna oznaka 2 |- !Kodna oznaka||Raspon krila||Raspon stajnog trapa |- style="background:#eee;" |'''A'''||15 m||< 4,5 -{m}- |- style="background:#eee;" |'''B'''||15 — 24 m||4,5 — 6 -{m}- |- style="background:#eee;" |'''C'''||24 — 36 m|| 6 — 9 -{m}- |- style="background:#eee;" |'''D'''||36 — 52 m||9 — 14 -{m}- |- style="background:#eee;" |'''E'''||52 — 60 m||9 — 14 -{m}- |} '''Primer:''' avion '''[[IL-62 M]]''', sa procenjenom dužinom poletanja pri standardnim atmosferskim uslovima od 3.280 -{m}-, i rasponom krila od 43,2 -{m}-, i rastojanjem između spoljnih naplataka glavnog stajnog trapa od 8,0 -{m}- odgovara klasifikaciji '''4D''' poletno-sletne staze. === Kategorizacija prema opremljenosti za sletanje === Prema stepenu opremljenosti za sletanje PSS se razvrstavaju na: :* ''PSS za sletanje u uslovima vizuelne vidljivosti'' ([[VFR]]); :* ''PSS za sletanje pomoću instrumenata'' ([[IFR]]). Aerodromi za sletanje pomoću instrumenata (IFR) moraju imati: :* PSS za sletanje pomoću instrumenata moraju biti opremljene pomoćnim sredstvima i uređajima koji nisu vizuelni a koji omogućavaju vođenje minimalno u odgovarajućem pravcu radi pravolinijskog prilaženja; :* PSS za precizno prilaženje, '''kategorije I'''. Ove PSS opremljene su uređajima za precizan prilaz i vizuelnim sredstvima koji omogućavaju prilaženje do visine donošenja odluke od najmanje 60 -{m}- i pri horizontalnoj vidljivosti najmanje 800 -{m}- ili uzduž PSS najmanje 550 -{m}-; :* PSS za precizno prilaženje, '''kategorije II'''. Ove PSS opremljene su uređajima za precizan prilaz i vizuelnim sredstvima koji omogućavaju prilaz do visine donošenja odluke od najmanje 30 -{m}- pri horizontalnoj vidljivosti uzduž PSS najmanje 350 -{m}-; :* PSS za precizno prilaženje, '''kategorije III'''. PSS u III kategoriji dele se u tri potkategorije: ::* '''kategorija III-A''': s visinom donošenja odluke ispod 30 -{m}- ili bez visine odluke pri horizontalnoj vidljivosti uzduž PSS najmanje 200 -{m}-; ::* '''kategorija III-B''': s visinom donošenja odluke ispod 15 -{m}- ili bez visine odluke pri horizontalnoj vidljivosti uzduž PSS najmanje 50 -{m}-; ::* '''kategorija III-C''': bez visine odluke i bez ograničenja vidljivosti uzduž PSS staze {| {{table}} style="margin:auto; text-align:center; color:grin;" |+ style="background: skyBlue;" | Kategorizacija prema opremljenosti |- !Kategorija||Visina odluke||Uzdužna vidljivost |- style="background:#eee;" |'''I'''||≥ 60 m||≥ 550 -{m}- |- style="background:#eee;" |'''II'''||< 60 -{m}-, ≥ 30 m|| ≥ 350 -{m}- |- style="background:#eee;" |'''III-A'''||< 30 m||≥ 200 -{m}- |- style="background:#eee;" |'''III-B'''||< 15 m||≥ 50 -{m}- |- style="background:#eee;" |'''III-C'''||0||0 |} === Klasa aerodroma === Klasu aerodroma određuje godišnji obim putničkog saobraćaja, ili zbir broja svih dolazaka i odlazaka putnika, uključujući i tranzitne putnike. Klasa aerodroma zavisi od godišnjeg obima putničkog saobraćaja i može biti od -{I}- do -{V}- klase: {| {{table}} style="margin:auto; text-align:center; color:grin;" |+ style="background: skyBlue;" | Klasa aerodroma |- !Klasa aerodroma||Broj putnika u hiljadama |- style="background:#eee;" |'''-{I}-'''||10.000 — 7.000 |- style="background:#eee;" |'''-{II}-'''||7.000 — 4.000 |- style="background:#eee;" |'''-{III}-'''||4.000 — 2.000 |- style="background:#eee;" |'''-{IV}-'''||2.000 — 500 |- style="background:#eee;" |'''-{V}-'''||500 — 100 |} == Organizacija rada na aerodromu == {{Glavni članak|Aerodromska kontrola letenja}} Za organizaciju prihvata i otpremu vazduhoplova, putnika i robe održavanje uređaja i opreme i snabdevanje svim potrebnim materijalom, na aerodomu postoje sledeće službe; [[Датотека:LaasArchitecture.jpg|мини|десно|250п|Sletanje vazduhoplova na savremenim aerodromima danas je nezamislivo bez [[Globalni pozicioni sistem|globalnog pozicionog sistema]]]] * Uprava aerodroma na čelu s direktorom aerodroma i svim pratećim organima. * Služba za kontrolu letenja, vođenje vazduhoplova i obezbeđenje letenja. * Služba za održavanje i rukovanje sredstvima veze i radiofrekvencijskim uređajima i svetlima na manevarskim površinama aerodroma. * Meteorološka služba * Medicinska služba. * Protivpožarna služba. * Služba za prihvat i otpremanje vazduhoplova i deponažna služba * Služba za prihvat putnika robe i specijalnih pošiljki. * Služba za fizičko obezbeđenje aerodroma i bezbednosnu proveru putnika i robe. * Služba carine i pasoške kontrole (na međunarodnim aerodromima) * Služba za održavanje manevarskih površina u letnjim i zimskim uslovima. * Ornitološka služba. * Ostale prateće službe zavisno od vrste aerodroma i njegove namene (banke, turističke agencije, uslužne delatnosti, pošta, taksi služba itd.) === Prihvat i otprema vazduhoplova === [[Датотека:NavCanada FSS in Thompson.jpg|250п|мини|Radno mesto kontrolora letenja u AKL]] Ni jedna aktivnost vazduhoplova na aerodromima uključujući i poletanje i sletanje vazduhoplova ne može se obaviti bez odobrenja, [[Аеродромска контрола летења|Aerodromske kontrole letenja (AKL).]] Sve procedure za prihvat i otpremu vazduhoplova jasno su definisane; * ''međunarodnim propisima za letenje vazduhoplova,'' * ''međunarodnim propisima za aerodrome u skladu sa njihovom kategorizacijom,'' * ''lokalnim propisima zemalja na čijoj teritoriji su aerodromi,'' * ''propisima svakog pojedinačnog aerodroma, prema njegovoj nameni i zadacima, koji su usklađeni sa međunarodnim ili lokalnim propisima zemlje u zavisnosti od vrste saobraćaja koji se obavlja na njemu (međunarodni ili lokalni).'' {{clear}} === Prihvat i otprema putnika === [[Датотека:LH checkin EDDT.jpg|мини|250п|desno|Šalter za registraciju putnika]] * Dolazak na aerodrom putnik mora prilagoditi vremenu poletanja vazduhoplova kojim putuje kako bi mogao pravovremeno obaviti sve potrebne formalnosti pre ulaska u vazduhoplov (registracija putnika, bezbednosna kontrola, pasoška i [[Carina|carinska]] kontrola).<ref name="Damir">Damir Jirasek: Priprema i operativna kontrola zračnog prometa</ref> * ''Prema odredištu putovanja'' putnici dele na; :* putnike u domaćem saobraćaju, koji putuju na linijama unutar jedne zemlje i :* putnike u međunarodnom saobraćaju, koji putuju u ili iz inostranstva. * ''Prema dolasku i odlasku putnici se dele na;'' :* putnike u dolasku, :* putnike u odlasku i :* putnike u tranzitu kroz aerodrom. === Domaći saobraćaj === ;Odlazak Na domaćim letovima putnik se mora prijaviti najkasnije 20 minuta pre predviđenog vremena uzletanja vazduhoplova, kako bi bile obavljanje sve potrebne formalnosti za ulazak u vazduhoplov. [[Датотека:Flugschein.JPG|мини|250п|desno| <small> -{„Flight coupon”}- je na levoj a -{„Boarding pass”}- na desnoj strani</small>]] Dolaskom na šalter za registraciju putnika putnik predaje avio-kartu i prtljag. Službenik registracije putniku iz karte otkida kupon za let ({{Jez-en|flihgt coupon|el}}) u koji upisuje težinu i broj prtljaga. Putniku se umesto kupona za let izdaje kupon za ulazak u avion ({{Jez-en|Boarding pass|el}}). Na prtljag se stavlja privezak na kome je upisan broj leta i odredište a na avio-karti se lepe isti brojevi koji se nalaze na privesku. Putnik se zatim upućuje, nakon bezbednosne kontrole, prema mestu izlaza. Na poziv za ukrcavanje putnik predaje kupon za ulaz u vazduhoplov kontrolnom službeniku na izlazu. Nakon prolaska svih putnika za određeni let službenik proverava i usklađuje brojno stanje prijavljenih putnika sa stvarnim brojem putnika koji su ušli u vazduhoplov. Zavisno od opremljenosti pojedinog aerodroma, putnici do vazduhoplova mogu ići pešice (uz pratnju), autobusom ili kroz avio-most. ;Dolazak [[Датотека:Baggage reclaim hahn airport.jpg|мини|250п|desno| <small>Traka za izdavanje prtljaga</small>]] [[Датотека:Copenhagen Kastrup2.JPG|мини|250п|desno| <small>Pasoška i bezbednosna provera putnika</small>]] Nakon izlaska iz vazduhoplova putnik se prevozi i upućuje u aerodromsku zgradu na mesto za izdavanje prtljaga. Putnik prtljag preuzima nakon istovara sa pokretne trake u holu aerodromske zgrade. Urednim izdavanjem i preuzimanjem prtljaga od strane putnika vazdušni pevoz smatra se završenim. === Međunarodni saobraćaj === * '''Odlazak''' :* Postupak na šalteru za registraciju putnika isti je kao i na domaćim letovima jedino je vreme za prijavu na let duže. Vreme zavisi od vrste leta (kontinentalni, interkontinentalni let) i propisa pojedinih kompanija. Nakon obavljenih formalnosti na šalteru za registraciju putnika putnik se upućuje na kontrolu [[pasoš]]a, carinsku i bezedonosnu kontrolu. U međunarodnom delu aerodromske putnik zatim čeka na poziv za ukrcavanje u vazduhoplov. Postupak poziva i ulaska u vazduhoplov isti je kao i u domaćem saobraćaju. * '''Dolazak''' :* Nakon izlaska iz vazduhoplova putnik se prevozi i upućuje u aerodromsku zgradu na pasošku i carinsku kontrolu. U istom delu zgrade nalazi se i služba za izdavanje [[viza]] strancima. Nakon obavljene kontrole pasoša putnik u carinskom delu sa pokretne trake preuzima svoj prtljag i prolazi carinsku kontrolu. Nakon obavljenih carinskih formalnosti i napuštanja carinskog dela zgrade putnik je prešao državnu granicu. === Tranzitni saobraćaj === Tranzitni putnici su putnici koji se nalaze u vazduhoplovu ili u putničkoj zgradi za vreme pripreme (prihvata i otpreme) vazduhoplova za nastavak leta pod istim brojem. Ako putnici napuštaju vazduhoplov dobijaju tranzitni kupon sa vidno označenim brojem leta za ponovni ulazak u vazduhoplov radi kasnijeg usklađivanja broja putnika koji su napustili vazduhoplov i ponovno u njega ušli. === Transferni saobraćaj === Transferni putnici su putnici koji nastavljajući putovanje vazduhoplovom menjaju broj leta. * '''Razlikujemo'''; :* putnike koji sa domaćih letova prelaze na međunarodne letove, :* putnike koji s međunarodnih letova prelaze na domaće letove. Transfernim putnicima, pri dolasku u aerodromsku zgradu, ovlašćena osoba uzima kupon za let kojim putnik nastavlja putovanje i izdaje kupon za ulazak u vazduhoplov. Nakon toga putnici obavljaju potrebne formalnosti zavisno od vrste leta sa kojim nastavljaju putovanje (domaći ili međunarodni letovi). {{clear}} == Prihvat i otprema robe == [[Датотека:Airport conveyor.jpg|250px|мини|Transportne trake za utovar i istovar robe u avione]] [[Датотека:Tridirna ruzyne 2151v.jpg|250px|мини|Prihvat i razvrstavanje prtljaga]] [[Датотека:Baggage compartment A320.JPG|мини|250п|десно| <small>Prostor za smještaj tereta u vazduhoplovu</small>]] Za svu robu koja se predaje na pevoz od strane pošiljaoca ili njegovog špeditera prevoznik vrši proveru ispravnosti pratećih dokumenata i stanje pošiljke, broj koleta i ukupnu [[Težina|težinu]] pošiljke. Za ispravno predanu tj. primljenu pošiljku izdaje se „Avionski tovarni list” ({{Jez-en |Air Waybill|el}}) koji sadrži: :* ukupnu količinu po broju i težini, :* sadržaj pošiljke, :* mesto isporuke, :* način isporuke i :* način plaćanja. „Avionski tovarni list” ujedno je i ugovor o prevozu robe vazduhoplovom. Sastoji se od tri originala i jedanaest kopija. Njegov izgled i način popunjavanja propisan je međunarodnim standardima ([[Организација међународног цивилног ваздухопловства|ICAO]], [[IATA]]). Roba prihvaćenu za prevoz vazduhoplovom kao i prateći dokumenti moraju biti prethodno pripremljeni za utovar. Osnovni dokument neke robe je „Cargo manifest” (popis pošiljki koje se šalju vazduhoplovom određene linije, određenog dana na određeno odredište. „Cargo manifest” je pripremna i utovarna lista robnih pošiljki, deklaracija utovara za carinu i prateći dokument ukupnog tereta utovarenog u vazduhoplov. === Prihvat i otprema specijalnog tereta === U specijalni teret spadaju pošiljke koje su po svom sadržaju i/ili obliku neuobičajene za pevoz vazduhoplovom i zahtevaju posebne mere pri rukovanju i utovaru/istovaru. '''U specijalne terete spadaju;''' : -lako kvarljiva roba (PER), kao što su [[cveće]], [[voće]] ili [[povrće]], : -sveže meso (FRESH MEAT), : -žive [[životinje]] (AVI), : -posmrtni ostaci (HUM), : -teški teret (HEA), (teži od 150 -{kg}-), : -vrednosne pošiljke (VAL), [[novac]], [[zlato]], [[srebro]] i sl., : -diplomatske pošiljke (DIP), pošiljke pojedinih [[Ambasador|diplomatskih predstavnika]] koji šalju diplomatski materijal svojim [[vlada]]ma i obrnuto. === Prihvat, otprema i rukovanje opasnim teretom === Bezednost u toku prevoza robe i putnika u vazduhoplovstvu je uvek na prvom mjestu. Kako se avionom može prevoziti većina robe, radi bezbednosti u toku njihovog transporta moraju se primenjivati određene mere bezbednosti. Određena vrsta „rizične” robe može se prevoziti vazduhoplovima samo u ograničenim količinama i u posebnim pakovanjima. Svi opasni tereti moraju bitina propisani način označeni posebnim (međunarodnim) nalepnicama, a njihov transport vazduhoplovima kao i utovar i istovar na aerodromu zahteva posebnu pažnju kako letačkog tako i zemaljskog osoblja. '''U opasne terete spadaju:''' <gallery> Slika:Dangclass1.svg| <small>[[Eksploziv]]i</small> Slika:Dangclass2 1.png|<small>Zapaljivi [[gas]]ovi</small> Slika:Dangclass2 2.png|<small>Gasovi pod pritiskom</small> Slika:Dangclass3.png|<small>Zapaljive [[tečnost]]i</small> Slika:Dangclass4 1.png|<small>Zapaljive čvrste materije</small> Slika:Dangclass5 1.png|<small>Oksidanti</small> Slika:Dangclass5 2.png|<small>Organski peroksidi</small> Slika:Dangclass6 1a.png|<small>[[Otrov]]i</small> Slika:Dangclass6 2.png|<small>Zarazne materije</small> Slika:Dangclass7.png|<small>[[Radioaktivnost|Radioaktivne]] materije</small> Slika:Dangclass8.png|<small>Nagrizajuće tečnosti</small> Slika:Dangclass9.png|<small>Ostale opasne materije</small> </gallery> == Prihvat i otprema vazduhoplova == [[Датотека:KLM Boeing 737 at Amsterdam Airport Schiphol 2016.jpg|250п|мини|Opsluživanje aviona, dopuna goriva i utovar robe i pošte]] * Vazduhoplov na početku stajanke dočekuje specijalno vozilo sa oznakom na sebi -{(„Follow me”-prati me)}- i usmerava ga do mesta za parkiranje. * Kada se vazduhoplov parkira i ugasi [[млазни Мотор|motore]] ispod njegovih točkova mehaničari postavljaju podmetači koji sprečavaju nekontrolisano pomkretanje vazduhoplova po stajanci. Tek sada vazduhoplovu može prići ostala oprema. * Na vazduhoplov koji nema ugrađene stepenice za izlazak putnika prislanjaju se pomoćne putničke stepenice i prilazi mu autobus za prihvat i prevoz i putnika do aerodromske zgrade. * Istovremeno neletačko osoblje aerodroma prihvata i prevozi prtljag putnika i istovariuje ostali teret iz vazduhoplova. Prtljag se već prilikom istovara razvrstava na lokalni i transferni prtljag. Lokalna prtljaga se odvozi, zavisno da li je let međunarodni ili domaći, na domaće ili inostrane transferne linije za sortirnanje i dalje razvrstavanje. Nakon istovara prtljaga istovararuje se roba i pošta. * Kada se završi istovar vazduhoplovu prilaze servisna vozila: ketering, vozilo sa vodom za piće vod, vozilo za čišćenje toaleta, cisterna za dopunu goriva. * Radi stabilnosti vazduhoplova smeštaj tereta se unapred izračunava. Prema instrukciji utovara u vazduhoplov se utovaruje roba, pošta i prtljag. Prilikom utovara robe posebna pažnja se posvećuje smještaju i osiguravanju specijalnih tereta o čemu postoje propisani postupci. Nakon završetka utovaru teretnog prostora u kome se teret osigurava sa za to ugrađenim mrežama. Nakon ulaska i smeštaja putnika vazduhoplov je spreman za poletanje i od vazduhoplova se pomera sva oprema. Zemaljski mehaničar koji je u interfonskoj vezi s [[pilot]]om kontroliše start motora, i nakon njihovog zapuštanja daje znak za uklanjanje podmetača i signalizira pilotu da vazduhoplov može da krene. == Aerodromi Srbije == [[Датотека:Aerodromi Srbije.jpg|мини|200п|десно| <small>Међународни аеродроми Србије</small>]] {{Glavni članak|Aerodromi u Srbiji}} Srbija raspolaže sledećom mrežom aerodroma<ref>{{Cite web |url=http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/89177/i/1/aerodromi,prava.gif |title=Мапа аеродрома у Србији са асфалтним - бетонским пистама |access-date=28. 10. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100222162528/http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/89177/i/1/aerodromi,prava.gif |archive-date=22. 02. 2010 |url-status=dead |df= }}</ref> i helidroma koji su prema karakteristikama poletno-sletne staze razvrstani u sledeće kategorije;<ref>{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ri.html |title=Podaci o aerodromima Srbije preuzeti sa sajta CIA |access-date=27. 10. 2009 |archive-date=15. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181215192259/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ri.html |url-status=dead }}</ref> {| {{table}} style="margin:auto; text-align:center; color:grin;" |+ style="background: skyBlue;" | Broj i rang aerodroma u 2009. !Pokazatelj||Brojčano |- style="background:#eee;" |'''Ukupno aerodroma (2009)'''||'''''28''''' |- style="background:#eee;" |'''Ukupno helidroma (2007)'''||'''''2''''' |- style="background:#eee;" |'''Međunarordni aerodromi'''||'''''5''''' |- style="background:#eee;" |'''''RANG SRBIJE U SVETU'''''||'''''121''''' |} == Deset najvećih aerodroma na svetu == Daset najvećih aerodroma na svetu i broj putnika u toku 2014 godine:<ref>{{cite web |url=http://www.aci.aero/Data-Centre/Monthly-Traffic-Data/Passenger-Summary/Year-to-date |title=Year to date Passenger Traffic |publisher=ACI |date=25. септембар 2014 |accessdate=25. 9. 2014 |archive-date=13. 08. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180813170044/http://www.aci.aero/Data-Centre/Monthly-Traffic-Data/Passenger-Summary/Year-to-date |url-status=dead }}</ref> # {{зас|САД}} Aerodrom — -{»Hartsfield-Jackson«}- — [[Атланта|Atlanta]], 96.178.899 putnika # {{зас|KIN}} Aerodrom — -{»Peking«}- [[Peking]], 86.130.390 putnika # {{зас|VBR}} Aerodrom — -{»Heathrow«}- [[Лондон|London]], 73.408.442 putnika # {{зас|JAP}} Aerodrom — -{»Tōkyō-Haneda«}- — [[Токио|Tokio]], 72.826.862 putnika # {{зас|САД}} Aerodrom — -{»Los Angeles«}- — [[Los Anđeles]], 70.665.472 putnika # {{зас|УАЕ}} Aerodrom — -{»Dubai«}- — [[Dubai]], 70.475.636 putnika # {{зас|САД}} Aerodrom — -{»O'Hare«}- — [[Čikago]], 70.015.746 putnika # {{зас|FRA}} Aerodrom — -{»Charles-de-Gaulle«}- — [[Pariz]], 63.808.796 putnika # {{зас|САД}} Aerodrom — -{»Dallas-Fort Worth«}- — [[Dalas]], 63.523.489 putnika # {{зас|KIN}} Aerodrom — -{»Chek Lap Kok«}- — [[Hong Kong]], 63.148.379 putnika == Galerija == <gallery> Датотека:Serbian Air Force and Air Defence coat of arms.svg| <small>[[Aerodrom Batajnica]]</small> Датотека:Logo of Belgrade Nikola Tesla Airport.svg| <small>[[Аеродром Никола Тесла Београд|Aerodrom Nikola Tesla – Beograd]]</small> Датотека:Aerodromi Srbije.png| <small>[[Aerodrom Morava]] – Kraljevo</small> Датотека:Nisairportlogo.png| <small>[[Aerodrom Konstantin Veliki]] – Niš</small> Датотека:PRN logo.gif| <small>[[Aerodrom Priština]]</small> Датотека:Aerodrom Ponikve logo.png| <small>[[Аеродром Поникве|Aerodrom Ponikve – Užice]]</small> </gallery> == Vidi još == * [[Helidrom]] * [[Hidrodrom]] * [[Aerodromska kontrola letenja]] == Reference == {{извори}} == Literatura == * Pravilo letenja oružanih snaga vojske SFR Jugoslavije, SSNO, Beograd, 1979. == Spoljašnje veze == {{Портал|Ваздухопловство}} {{Commonscat|Airports}} * {{ru}} [http://base.garant.ru/10200300-006.htm Vazduhoplovni kodeks Ruske federacije] * {{en}} [http://www.iata.org/ IATA — zvanična prezentacija] * {{en}} [http://www.icao.int/ ICAO — zvanična prezentacija] * {{en}} [https://web.archive.org/web/20090722091549/http://www8.landings.com/cgi-bin/get_file?APT%2Ficao_prefix.html Prefiksi ICAO kodova aerodroma po zemljama] * {{en}} [https://web.archive.org/web/20100504140404/http://www.activitae.com/airbase/icaoCode.htm ICAO kodovi aerodroma] * {{hr}} [https://web.archive.org/web/20101231161114/http://info.grad.hr/!res/gf_osoblje/1021979692/doc/definicije.pdf Aerodrom-definicije] {{нормативна контрола-лат}} {{DEFAULTSORT:Аеродром}} [[Категорија:Аеродроми| ]] [[Категорија:Ваздухопловство]] hixolo4lvq9ylmy4pn4hdnpzqisrrdz 0 136946 25121724 24734982 2022-07-24T23:39:37Z Асена 270577 /* Spoljašnje veze */ wikitext text/x-wiki {{Infokutija biografija-lat |ijek = ne |ime = Lars fon Trir |slika = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg |širina_slike = 250п |alt = Trier at the 64th Berlin International Film Festival |opis_slike = Trir na [[64th Berlin International Film Festival|64. Berlinskom internacionalnom filmskom festivalu]] |ime_po_rođenju = Lars Trier |ostala_imena = |dan_rođenja = 30 |mesec_rođenja = 4 |godina_rođenja = 1956 |mesto_rođenja = [[Kopenhagen]] |država_rođenja = Danska |dan_smrti = |mesec_smrti = |godina_smrti = |mesto_smrti = |država_smrti = |uzrok_smrti = |rezidencija = Danska |državljanstvo = Dansko |religija = |poznat_po = |obrazovanje = |alma_mater = |poslodavac = |zanimanje = filmski radnik |visina = |težina = |titula = |mandat = |prethodnik = |naslednik = |partija = |suparnici = |odbori = |supružnik = {{plainlist| * {{marriage|Cecilija Holbek|1987|1995|reason=divorced}}<ref>{{Cite book|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}}</ref> * {{marriage|Bente Frege|1997|2015|reason=divorced}}<ref>{{Cite news|last=Dinesen |first=Lars |title=Lars von Trier skal skilles |publisher=[[metroxpress]] |date=4. 9. 2015 |url=http://www.mx.dk/underholdning/kendte/story/17415702 |accessdate=4. 2. 2017 |language=da |archive-url=https://web.archive.org/web/20170204171600/http://www.mx.dk/underholdning/kendte/story/17415702 |archive-date=4. 2. 2017 |url-status=dead }}</ref> }} |partner = |deca = 4 |roditelji = |rodbina = |pozivni_znak = |nagrade = |potpis = |veb-sajt = |fusnote = }} '''Lars fon Trir''' (rođen kao '''Lars Trir''', [[30. april]] [[1956]].<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |title=Lars Von Trier: Interviews |last=Lumholdt |first=Jan |date=1. 1. 2003 |publisher=Univ. Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 }}</ref> u [[Kopenhagen]]u, [[Danska]]) je danski [[filmski režiser]]<ref>{{cite web |url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/ |title=A History of Lars Von Trier at the Box Office |last=Indiewire |date=24. 3. 2014 |access-date=27. 7. 2016}}</ref> koji je jedan od osnivača kolektiva [[Dogme 95]].<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web |url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature |title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media |website=kinema.uwaterloo.ca |access-date=27. 7. 2016 |archive-date=27. 08. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.theguardian.com/film/1999/jan/22/features2 |title=A joke or the most brilliant film-maker in Europe? |date=22. 1. 1999 |website=The Guardian |access-date=27. 7. 2016}}</ref> Njegov rad je poznat po žanrovskim i tehničkim inovacijama;<ref>{{cite book |url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC |title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema |last=Simons |first=Jan |date=1. 1. 2007 |publisher=Amsterdam University Press |isbn=9789053569917 }}</ref><ref>{{cite web |url=http://english.carlthdreyer.dk/aboutdreyer/themes/from-dreyer-to-trier.aspx |title=Carl Th. Dreyer – From Dreyer to von Trier |access-date=27. 7. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx |archive-date=29. 6. 2017 |url-status=dead |df=dmy-all }}</ref> konfrontacijskoм ispitivanju [[Egzistencijalizam|egzistencijalnih]], društvenih,<ref>{{cite web |url=http://www.press.uillinois.edu/books/catalog/42mqy4xq9780252035913.html |title=UI Press {{!}} Linda Badley {{!}} Lars von Trier|last=Badley|first=Linda|website=www.press.uillinois.edu|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.academia.edu/4390234/Politics_and_Open-ended_Dialectics_in_Lars_von_Trier_s_Dogville_a_Post-Brechtian_Critique_in_New_Review_of_Film_and_Television_Studies_11_3_2013_pp.334-353 |title=Politics and Open-ended Dialectics in Lars von Trier's Dogville: a Post-Brechtian Critique, in New Review of Film and Television Studies 11:3 (2013), pp.334–353 |access-date=27. 7. 2016}}</ref> i političkih<ref name="kinema.uwaterloo.ca" /><ref name="scancan.net">{{cite web |url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19 |title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier |publisher=scancan.net |access-date=27. 7. 2016 |archive-date=18. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19 |url-status=dead }}</ref> pitanja; i njegovom pristupu temama<ref name="scancan.net" /> kao što su milost,<ref>{{cite journal |last=S |first=Behrend, Wendy |date=1. 1. 2014 |title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia" |url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/ |publisher=Portland State University}}</ref> žrtvovanje i mentalno zdravlje.<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC |title=Lars Von Trier |last=Badley |first=Linda |date=1. 1. 2010 |publisher=University of Illinois Press |isbn=978-0-252-07790-6 }}</ref> Među više od 100 nagrada i 200 nominacija<ref name="Lars von Trier">{{cite web |url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards |title=Lars von Trier |publisher=Internet Movie Database |access-date=27. 7. 2016}}</ref> na [[Филмски фестивал|filmskim festivalima]] širom sveta, fon Trir je dobio: [[Zlatna palma|Zlatnu palmu]] (za ''[[Ples u tami]]''), [[Grand Prix (Cannes Film Festival)|Veliku nagradu žirija]] (za ''[[Breaking the Waves|Razbijanje talasa]]''), [[Jury Prize (Cannes Film Festival)|Nagradu žirija]] (za ''[[Europa (film|Evropu]]'') i Veliku tehničku nagradu (za ''[[The Element of Crime|Element kriminala]]'' i ''[[Europa (film)|Evropu]]'') na [[Кански филмски фестивал|Kanskom filmskom festivalu]]. Fon Trir je osnivač i akcionar međunarodne kompanije za filmsku produkciju [[Zentropa (film company)|Zentropa filmovi]],<ref>{{cite web |url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/ |title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe |last=Winfrey |first=Graham |date=24. 5. 2016 |access-date=24. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.zentropa.dk/about/historie |title=HISTORIEN – Historien om Zentropa |website=zentropa.dk |access-date=28. 7. 2016 |archive-date=20. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie |url-status=dead }}</ref> koja je prodala više od 350 miliona karata i prikupila sedam nominacija za [[Oskar]]a tokom poslednjih 25 godina.<ref>{{cite web |url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/ |title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe |last=Winfrey |first=Graham |date=24. 5. 2016 |access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Biografija == Lars fon Trir je završio Dansku Filmsku Školu 1983. Filmovi koje je napravio tokom školovanja, -{''Nocture''}- i -{''Image of Liberation''}- (''Befrielsesbilleder'') su dobili nagradu najboljeg filma na [[Minhenski filmski festival|Minhenskom filmskom festivalu]] [[1984]].. Istu nagradu je dobio i [[1991]]. za ''[[Evropa (film)|Evropu]]'', koji je takođe dobio nagradu žirija na [[Kanski filmski festival|Kanskom filmskom festivalu]] ali i na drugim festivalima. Fon Trir je režirao za televiziju film ''Medea'' (1988) koja je dobila nagradu Jovanka Orleanka u Francuskoj, a ''[[Kraljevstvo (televizija)|Kraljevstvo]]'' (''Riget'', [[1994]]) i ''[[Kraljevstvo II (televizija)|Kraljevstvo II]]'' (''Riget II'', [[1997]]), su snimljeni u danskoj državnoj [[bolnica|bolnici]]. Mini serija se zove "Riget" , što je sleng za bolnicu kojoj je ime "Rigshospitalet" (bukvalno Kraljevska bolnica). Treći dio serijala je zaustavljen zbog smrti jednog od glavnih glumaca, Šveđanina [[Ernst-Hugo Järegård]]a. Trinaest epizoda američke verzije je snimljeno, koje je bazirano na ''Kraljevstvu'', a koje je napisao [[Stiven King]], pod nazivom ''[[Kingdom Hospital|Stephen King's Kingdom Hospital]]'', je slabo prošlo među gledaocima tokom 2004. ''[[Breaking the Waves]]'' (1996) je dobio glavnu nagradu u Kanu. U filmu je glumila [[Emili Votson]], koja je bila nominovana za nagradu [[Oskar]] za najbolju glumicu. Lars fon Trir je u Kanu prezentovao drugi projekat Dogme 95 filma, ''[[Idioti (film)|Idioti]]'' (''Idioterne'', [[1998]]). Kao režiser i idejni tvorac koncepta [[Dogme 95]], privukao je međunarodnu pažnju i inspirisao mnoge režisere svijeta. Fon Trir je [[2000]]. imao premijeru mjuzikla ''[[Плес у тами|Dancer in the Dark]]'' u kojoj glavnu ulogu tumači [[island]]ska pjevačica [[Бјерк|Björk]]. Film je dobio [[Zlatna palma|Zlatnu palmu]] (Palme d'Or) na [[Kanski filmski festival|Kanskom filmskom festivalu]]. Godine [[2005]]. završio je ''[[Manderlay]]'', drugi film njegove [[Sjedinjene Američke Države|američke]] trilogije. U prvom filmu te trilogije, ''[[Догвил|Dogville]]'', je glumila [[Nikol Kidman]]. Neki kritičari su smatrali da je film hrabar i moćan, dok su ga drugi okarakterisali pretencioznim i naklonjenim. Njegov sljedeći projekat će biti Dogme film ''[[The Boss of it All]]'' i biće to komedija, čija premijera bi trebalo da bude [[2007]]. Posljednji film u američkoj trilogiji ''[[Wasington]]'' [sic!] je planiran da bude realizovan nakon tog filma. === Zanimljivosti === * Fon Trir je dodao "fon" svom imenu nakon što su ga drugovi prozvali "fon Trir". * Velika inspiracija mu je bio [[Karl Teodor Drejer]] i njegova filmska adaptacija [[Euripid]]ove tragedija [[Medeja]]. * Kao mnogi drugi autori, Fon Trir koristi često istu grupu glumaca u svojim filmovima. Neki od njih su [[Jean-Marc Barr]], [[Udo Kier]] i [[Stelan Skarsgord]]. * U intervjuu 2003. sa -{''The Age''}-,<ref>[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true The dogged Dane]</ref> Fon Trir tvrdi da više ne gleda filmove, jer je njegov hard disk pun. Umesto toga, igra [[video-igre]]. On takođe podržava/koristi [[fluoksetin|prozak]] i [[pornografija|pornografiju]]. === Strahovi === Fon Trir pati od više [[fobija]], kao npr. strah od letenja. Jednom je rekao "u osnovi, bojim se svega u životu, osim pravljenja filmova". Većina njegovih filmova je snimljena u [[Danska|Danskoj]] ili [[Švedska|Švedskoj]], što znači da nikada nije bio u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]-u, iako se radnja u nekim filmovima dešava tamo. Kada god je njegov film bio nominovan u Kanu, on bi se vozio u autu iz Danske do Francuske i nazad. == Filmografija == {{prevod}} * ''The Orchid Gardener / Orchidégartneren'', (1977) * ''Menthe - la bienheureuse'', (1979) * ''Nocturne'', (1980) * ''The Last Detail / Den sidste detalje'', (1981) * ''Image of relief / Befrielsesbilleder'', (1982) * ''[[The Element of Crime]] / Forbrydelsens element'', (1984) * ''[[Epidemic (film)|Epidemic]]'', (1987) * ''Medea'', (1988) * ''[[Europa (film)|Europa]]'', (1991) * ''[[Kraljevstvo (televizija)|Kraljevstvo]] / Riget'' (TV), (1994) * ''[[Breaking the Waves]]'', (1996) * ''[[Kraljevstvo II]] / Riget II'' (TV), (1997) * ''[[The Idiots]] / Idioterne'', (1998) * ''D-Dag - Lise'', (2000) * ''[[Плес у тами|Dancer in the Dark]]'', (2000) * ''[[Догвил|Dogville]]'', (2003) * ''[[The Five Obstructions]] / De Fem benspænd'', (2003) režirao sa [[Jørgen Leth]]om * ''[[Manderlay]]'', (2005) * ''[[The Boss of It All]] / Direktøren for det hele'', (2006) * ''[[Wasington]]'', (u produkciji) * ''To Each His Own Cinema'', (2007) * ''Antichrist'', (2009) * ''Dimension'', (2010) * ''Melancholia'', (2011) * ''-{Nymphomaniac 1}-'' * ''-{Nymphomaniac 2}-'' * ''The house that Jack built'' (2018) == Vidi još == * [[Režiser]] * [[Spisak režisera]] == Reference == {{reflist|}} == Literatura == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Commonscat-lat|Lars von Trier}} * [http://www.zentropa.dk/ Produkcijska kompanija] * -{[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Intervju u The Age-u]}- * -{[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?]}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] pgts9tbk9hmawe6i9rh728q7t8lijca 25121992 25121724 2022-07-25T09:22:14Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Biografija == Lars fon Trir je završio Dansku Filmsku Školu 1983. Filmovi koje je napravio tokom školovanja, -{''Nocture''}- i -{''Image of Liberation''}- (''Befrielsesbilleder'') su dobili nagradu najboljeg filma na [[Minhenski filmski festival|Minhenskom filmskom festivalu]] [[1984]].. Istu nagradu je dobio i [[1991]]. za ''[[Evropa (film)|Evropu]]'', koji je takođe dobio nagradu žirija na [[Kanski filmski festival|Kanskom filmskom festivalu]] ali i na drugim festivalima. Fon Trir je režirao za televiziju film ''Medea'' (1988) koja je dobila nagradu Jovanka Orleanka u Francuskoj, a ''[[Kraljevstvo (televizija)|Kraljevstvo]]'' (''Riget'', [[1994]]) i ''[[Kraljevstvo II (televizija)|Kraljevstvo II]]'' (''Riget II'', [[1997]]), su snimljeni u danskoj državnoj [[bolnica|bolnici]]. Mini serija se zove "Riget" , što je sleng za bolnicu kojoj je ime "Rigshospitalet" (bukvalno Kraljevska bolnica). Treći dio serijala je zaustavljen zbog smrti jednog od glavnih glumaca, Šveđanina [[Ernst-Hugo Järegård]]a. Trinaest epizoda američke verzije je snimljeno, koje je bazirano na ''Kraljevstvu'', a koje je napisao [[Stiven King]], pod nazivom ''[[Kingdom Hospital|Stephen King's Kingdom Hospital]]'', je slabo prošlo među gledaocima tokom 2004. ''[[Breaking the Waves]]'' (1996) je dobio glavnu nagradu u Kanu. U filmu je glumila [[Emili Votson]], koja je bila nominovana za nagradu [[Oskar]] za najbolju glumicu. Lars fon Trir je u Kanu prezentovao drugi projekat Dogme 95 filma, ''[[Idioti (film)|Idioti]]'' (''Idioterne'', [[1998]]). Kao režiser i idejni tvorac koncepta [[Dogme 95]], privukao je međunarodnu pažnju i inspirisao mnoge režisere svijeta. Fon Trir je [[2000]]. imao premijeru mjuzikla ''[[Плес у тами|Dancer in the Dark]]'' u kojoj glavnu ulogu tumači [[island]]ska pjevačica [[Бјерк|Björk]]. Film je dobio [[Zlatna palma|Zlatnu palmu]] (Palme d'Or) na [[Kanski filmski festival|Kanskom filmskom festivalu]]. Godine [[2005]]. završio je ''[[Manderlay]]'', drugi film njegove [[Sjedinjene Američke Države|američke]] trilogije. U prvom filmu te trilogije, ''[[Догвил|Dogville]]'', je glumila [[Nikol Kidman]]. Neki kritičari su smatrali da je film hrabar i moćan, dok su ga drugi okarakterisali pretencioznim i naklonjenim. Njegov sljedeći projekat će biti Dogme film ''[[The Boss of it All]]'' i biće to komedija, čija premijera bi trebalo da bude [[2007]]. Posljednji film u američkoj trilogiji ''[[Wasington]]'' [sic!] je planiran da bude realizovan nakon tog filma. === Zanimljivosti === * Fon Trir je dodao "fon" svom imenu nakon što su ga drugovi prozvali "fon Trir". * Velika inspiracija mu je bio [[Karl Teodor Drejer]] i njegova filmska adaptacija [[Euripid]]ove tragedija [[Medeja]]. * Kao mnogi drugi autori, Fon Trir koristi često istu grupu glumaca u svojim filmovima. Neki od njih su [[Jean-Marc Barr]], [[Udo Kier]] i [[Stelan Skarsgord]]. * U intervjuu 2003. sa -{''The Age''}-,<ref>[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true The dogged Dane]</ref> Fon Trir tvrdi da više ne gleda filmove, jer je njegov hard disk pun. Umesto toga, igra [[video-igre]]. On takođe podržava/koristi [[fluoksetin|prozak]] i [[pornografija|pornografiju]]. === Strahovi === Fon Trir pati od više [[fobija]], kao npr. strah od letenja. Jednom je rekao "u osnovi, bojim se svega u životu, osim pravljenja filmova". Većina njegovih filmova je snimljena u [[Danska|Danskoj]] ili [[Švedska|Švedskoj]], što znači da nikada nije bio u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]-u, iako se radnja u nekim filmovima dešava tamo. Kada god je njegov film bio nominovan u Kanu, on bi se vozio u autu iz Danske do Francuske i nazad. == Filmografija == {{prevod}} * ''The Orchid Gardener / Orchidégartneren'', (1977) * ''Menthe - la bienheureuse'', (1979) * ''Nocturne'', (1980) * ''The Last Detail / Den sidste detalje'', (1981) * ''Image of relief / Befrielsesbilleder'', (1982) * ''[[The Element of Crime]] / Forbrydelsens element'', (1984) * ''[[Epidemic (film)|Epidemic]]'', (1987) * ''Medea'', (1988) * ''[[Europa (film)|Europa]]'', (1991) * ''[[Kraljevstvo (televizija)|Kraljevstvo]] / Riget'' (TV), (1994) * ''[[Breaking the Waves]]'', (1996) * ''[[Kraljevstvo II]] / Riget II'' (TV), (1997) * ''[[The Idiots]] / Idioterne'', (1998) * ''D-Dag - Lise'', (2000) * ''[[Плес у тами|Dancer in the Dark]]'', (2000) * ''[[Догвил|Dogville]]'', (2003) * ''[[The Five Obstructions]] / De Fem benspænd'', (2003) režirao sa [[Jørgen Leth]]om * ''[[Manderlay]]'', (2005) * ''[[The Boss of It All]] / Direktøren for det hele'', (2006) * ''[[Wasington]]'', (u produkciji) * ''To Each His Own Cinema'', (2007) * ''Antichrist'', (2009) * ''Dimension'', (2010) * ''Melancholia'', (2011) * ''-{Nymphomaniac 1}-'' * ''-{Nymphomaniac 2}-'' * ''The house that Jack built'' (2018) == Vidi još == * [[Režiser]] * [[Spisak režisera]] == Reference == {{reflist|}} == Literatura == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Commonscat-lat|Lars von Trier}} * [http://www.zentropa.dk/ Produkcijska kompanija] * -{[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Intervju u The Age-u]}- * -{[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?]}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] 4e9rs7zg77scalt900rsspnqvxcdcbb 25121998 25121992 2022-07-25T09:29:01Z Асена 270577 /* Biografija */ wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === Fon Trir je režirao za televiziju film ''Medea'' (1988) koja je dobila nagradu Jovanka Orleanka u Francuskoj, a ''[[Kraljevstvo (televizija)|Kraljevstvo]]'' (''Riget'', [[1994]]) i ''[[Kraljevstvo II (televizija)|Kraljevstvo II]]'' (''Riget II'', [[1997]]), su snimljeni u danskoj državnoj [[bolnica|bolnici]]. Mini serija se zove "Riget" , što je sleng za bolnicu kojoj je ime "Rigshospitalet" (bukvalno Kraljevska bolnica). Treći dio serijala je zaustavljen zbog smrti jednog od glavnih glumaca, Šveđanina [[Ernst-Hugo Järegård]]a. Trinaest epizoda američke verzije je snimljeno, koje je bazirano na ''Kraljevstvu'', a koje je napisao [[Stiven King]], pod nazivom ''[[Kingdom Hospital|Stephen King's Kingdom Hospital]]'', je slabo prošlo među gledaocima tokom 2004. ''[[Breaking the Waves]]'' (1996) je dobio glavnu nagradu u Kanu. U filmu je glumila [[Emili Votson]], koja je bila nominovana za nagradu [[Oskar]] za najbolju glumicu. Lars fon Trir je u Kanu prezentovao drugi projekat Dogme 95 filma, ''[[Idioti (film)|Idioti]]'' (''Idioterne'', [[1998]]). Kao režiser i idejni tvorac koncepta [[Dogme 95]], privukao je međunarodnu pažnju i inspirisao mnoge režisere svijeta. Fon Trir je [[2000]]. imao premijeru mjuzikla ''[[Плес у тами|Dancer in the Dark]]'' u kojoj glavnu ulogu tumači [[island]]ska pjevačica [[Бјерк|Björk]]. Film je dobio [[Zlatna palma|Zlatnu palmu]] (Palme d'Or) na [[Kanski filmski festival|Kanskom filmskom festivalu]]. Godine [[2005]]. završio je ''[[Manderlay]]'', drugi film njegove [[Sjedinjene Američke Države|američke]] trilogije. U prvom filmu te trilogije, ''[[Догвил|Dogville]]'', je glumila [[Nikol Kidman]]. Neki kritičari su smatrali da je film hrabar i moćan, dok su ga drugi okarakterisali pretencioznim i naklonjenim. Njegov sljedeći projekat će biti Dogme film ''[[The Boss of it All]]'' i biće to komedija, čija premijera bi trebalo da bude [[2007]]. Posljednji film u američkoj trilogiji ''[[Wasington]]'' [sic!] je planiran da bude realizovan nakon tog filma. === Zanimljivosti === * Fon Trir je dodao "fon" svom imenu nakon što su ga drugovi prozvali "fon Trir". * Velika inspiracija mu je bio [[Karl Teodor Drejer]] i njegova filmska adaptacija [[Euripid]]ove tragedija [[Medeja]]. * Kao mnogi drugi autori, Fon Trir koristi često istu grupu glumaca u svojim filmovima. Neki od njih su [[Jean-Marc Barr]], [[Udo Kier]] i [[Stelan Skarsgord]]. * U intervjuu 2003. sa -{''The Age''}-,<ref>[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true The dogged Dane]</ref> Fon Trir tvrdi da više ne gleda filmove, jer je njegov hard disk pun. Umesto toga, igra [[video-igre]]. On takođe podržava/koristi [[fluoksetin|prozak]] i [[pornografija|pornografiju]]. === Strahovi === Fon Trir pati od više [[fobija]], kao npr. strah od letenja. Jednom je rekao "u osnovi, bojim se svega u životu, osim pravljenja filmova". Većina njegovih filmova je snimljena u [[Danska|Danskoj]] ili [[Švedska|Švedskoj]], što znači da nikada nije bio u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]-u, iako se radnja u nekim filmovima dešava tamo. Kada god je njegov film bio nominovan u Kanu, on bi se vozio u autu iz Danske do Francuske i nazad. == Filmografija == {{prevod}} * ''The Orchid Gardener / Orchidégartneren'', (1977) * ''Menthe - la bienheureuse'', (1979) * ''Nocturne'', (1980) * ''The Last Detail / Den sidste detalje'', (1981) * ''Image of relief / Befrielsesbilleder'', (1982) * ''[[The Element of Crime]] / Forbrydelsens element'', (1984) * ''[[Epidemic (film)|Epidemic]]'', (1987) * ''Medea'', (1988) * ''[[Europa (film)|Europa]]'', (1991) * ''[[Kraljevstvo (televizija)|Kraljevstvo]] / Riget'' (TV), (1994) * ''[[Breaking the Waves]]'', (1996) * ''[[Kraljevstvo II]] / Riget II'' (TV), (1997) * ''[[The Idiots]] / Idioterne'', (1998) * ''D-Dag - Lise'', (2000) * ''[[Плес у тами|Dancer in the Dark]]'', (2000) * ''[[Догвил|Dogville]]'', (2003) * ''[[The Five Obstructions]] / De Fem benspænd'', (2003) režirao sa [[Jørgen Leth]]om * ''[[Manderlay]]'', (2005) * ''[[The Boss of It All]] / Direktøren for det hele'', (2006) * ''[[Wasington]]'', (u produkciji) * ''To Each His Own Cinema'', (2007) * ''Antichrist'', (2009) * ''Dimension'', (2010) * ''Melancholia'', (2011) * ''-{Nymphomaniac 1}-'' * ''-{Nymphomaniac 2}-'' * ''The house that Jack built'' (2018) == Vidi još == * [[Režiser]] * [[Spisak režisera]] == Reference == {{reflist|}} == Literatura == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Commonscat-lat|Lars von Trier}} * [http://www.zentropa.dk/ Produkcijska kompanija] * -{[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Intervju u The Age-u]}- * -{[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?]}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] am12u3rhgko0o7bub391v4uukjj6hnm 25122006 25121998 2022-07-25T09:38:11Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== == Филмографија == * Баштован орхидеја (1977) * Менте (1979) * Ноктурно (1980) * Последњи детаљ (1981) * Слике ослобођења (1982) * Елемент злочина (1984) * Епидемик (1987) * Медеја (1988) * Краљевство (1994) * Преко таласа (1996) * Краљевство II (1997) * Идиоти (1998) * Д-даг (2000) * Плес у тами (2000) * Догвил (2003) * Пет препрека (2003) * Мандерлеј (2005) * Шеф свега (2006) * Вашингтон * Сваком свој биоскоп (2007) * Антихрист (2009) * Димензија (2010) * Меланхолија (2011) * Нимфоманка 1 * Нимфоманка 2 * Кућа коју је саградио Џек (2018) == Види још == == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat-lat|Lars von Trier}} * [http://www.zentropa.dk/ Produkcijska kompanija] * -{[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Intervju u The Age-u]}- * -{[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?]}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] i14mi7plcfcohhmd6i05mkfl3j55f86 25122028 25122006 2022-07-25T09:56:30Z Асена 270577 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== Године 1984, ''Елемент злочина'', фон Триров пробој филм, добио је дванаест награда на седам међународних фестивала<ref>{{Citation|title=Forbrydelsens element - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0087280/awards|accessdate=2022-07-25}}</ref> укључујући Велику техничку награду у Кану и номинацију за Златну палму.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/von-trier-welcome-back-at-cannes/5054055.article|title=Von Trier welcome back at Cannes|last=Goodfellow|first=Melanie|last2=Wiseman2013-04-19T11:19:00+01:00|first2=reas|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Спор, нелинеаран темпо филма,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nZDFAgAAQBAJ|title=Politics as Form in Lars von Trier: A Post-Brechtian Reading|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013-10-24|publisher=Bloomsbury Publishing USA|isbn=978-1-62356-027-0|language=en}}</ref> иновативан и вишеслојни дизајн заплета и мрачни визуелни ефекти попут снова комбинују се да би створили алегорију за трауматичне европске историјске догађаје.<ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/83-the-element-of-crime|title=The Element of Crime|last=Cowie|first=Peter|website=The Criterion Collection|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== Године 1995. фон Трир и Томас Винтерберг представили су свој манифест за нови кинематографски покрет, који су назвали Догма 95. Концепт Догме 95, који је довео до међународног интересовања за дански филм, инспирисао је филмске ствараоце широм света.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qOXoeyesZOIC&pg=PA37|title=Contemporary World Cinema: Europe, the Middle East, East Asia and South Asia|last=Chaudhuri|first=Shohini|date=2005|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1799-9|language=en}}</ref> 2008. године, заједно са својим колегама режисерима Кристијаном Леврингом и Сореном Краг-Јакобсеном, фон Трир и Томас Винтерберг добили су европску филмску награду за европско достигнуће у светској кинематографији. ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== Пет препрека (2003), које су снимили фон Трир и Јорген Лет, је документарац који укључује дугачке делове експерименталних филмова. Претпоставка је да фон Трир изазива редитеља Јоргена Лета, његовог пријатеља и ментора, да пет пута преправи свој стари експериментални филм Савршени човек (1967), сваки пут са другом „препреком“ (или препреком) коју је одредио фон Трир.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2004/05/26/movies/film-review-a-cinematic-duel-of-wits-for-two-danish-directors.html|title=FILM REVIEW; A Cinematic Duel of Wits For Two Danish Directors|last=Scott|first=A. O.|date=2004-05-26|work=The New York Times|access-date=2022-07-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== Трилогију ''Депресија'' чине ''Антихрист'', ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' и ''Нимфоманка''. Ова три филма глуме Шарлот Гензбур и баве се ликовима који пате од депресије или туге на различите начине. За ову трилогију се каже да представља депресију коју сам Трир доживљава.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Триров следећи дугометражни филм био је ''Антихрист'', филм о „ожалошћеном пару који се повлачи у своју колибу у шуми, надајући се да ће им повратак у рај поправити сломљена срца и проблематични брак; али природа иде својим током и ствари иду од лошег ка горе".<ref>{{Citation|title=Antichrist HD|url=http://archive.org/details/AntichristHD|accessdate=2022-07-25|last=Kyle Kallgren}}</ref> У филму главне улоге тумаче [[Вилем Дафо]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]]. Премијерно је приказан у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2009. године, где је жири фестивала одао почаст филму доделивши награду за најбољу глумицу Гензбур. ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== У 2015, фон Трир је почео да ради на новом играном филму, ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018), који је првобитно био планиран као телевизијска серија од осам делова. Прича је о серијском убици, посматрано из његове тачке гледишта. Снимање је почело у марту 2017. у Шведској, а снимање се преселило у Копенхаген у мају.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У фебруару 2017, фон Трир је својим речима објаснио да филм „слави идеју да је живот зао и бездушан, што је нажалост доказано недавним успоном Хомо трампуса – краља пацова“.<ref name=":1" /> Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану у мају 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/dec/16/the-house-that-jack-built-review-lars-von-trier-matt-dillon-uma-thurman-sofie-grabol|title=The House That Jack Built review – a killer with room for improvement|date=2018-12-16|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос више од 100 одустајања од стране публике када је првобитно приказан на Филмском фестивалу у Кану, филм је и даље добио 10-минутне овације.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2018/05/the-house-that-jack-built-first-reactions-lars-von-trier-cannes-1201963300/|title=‘The House That Jack Built’ First Reactions: ‘Lars Has Gone Too Far This Time’ As 100 People Walk Out — Cannes|last=Marotta|first=Jenna|last2=Marotta|first2=Jenna|date=2018-05-14|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У децембру 2020. објављено је да ће фон Трир бити продуцент последње сезоне за своју хваљену серију Краљевство, под називом ''Егзодус краљевства''. Очекује се да ће бити снимљен 2021. године и састојаће се од пет епизода које ће бити објављене 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://theplaylist.net/lars-von-trier-the-kingdom-season-3-20201220/|title='The Kingdom': Lars Von Trier Returns To His Cult '90s Series With Third Season|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> == Контраверза == У октобру 2017, [[Бјерк]] је на својој Фејсбук страници објавила да ју је сексуално узнемиравао „дански режисер са којим је радила“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2017/film/news/bjork-sexual-harassment-danish-director-1202590429/|title=Björk Shares Experience of Harassment By ‘Danish Director:’ He Created ‘An Impressive Net of Illusion’|last=Nyren|first=Erin|last2=Nyren|first2=Erin|date=2017-10-15|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Los Angeles Times|Лос Анђелес Тајмс]] је пронашао доказе који га идентификују као Ларса фон Трира.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment/la-et-entertainment-news-updates-october-2017-htmlstory.html|title=Today in Entertainment: Wendy Williams collapses during her live show; 'House of Cards' halts production in wake of Kevin Spacey accusations|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је одбацио Бјоркину тврдњу да ју је сексуално узнемиравао током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', и рекла данском дневнику Јиландс-Постен: "То није био случај. Али да дефинитивно нисмо били пријатељи, то је чињеница". У свом онлајн издању, Петер Албаек Јенсен, продуцент ''Плеса у тами'', рекао је за Јиландс-Постен да „Колико се сећам, ми [Ларс фон Трир и ја] смо били жртве. Та жена је била јача од Ларса фон Трира и мене и наше компаније. Све је диктирала и спремала се да затвори филм од 100 милиона круна [16 милиона долара].“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/oct/17/not-the-case-lars-von-trier-denies-sexually-harassing-bjork|title='Not the case': Lars Von Trier denies sexually harassing Björk|last=agencies|first=Staff and|date=2017-10-19|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Након фон Трирове изјаве, Бјерк је објаснила детаље о овом инциденту,<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/bjork/posts/pfbid0YzFKqnqvQGA5EEufqxDkXoavixamN1SjbYQv3rah9uQ2ijq8asZ17n64CQfEZVqhl|title=Björk|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-07-25}}</ref> док је њен менаџер Дерек Биркет такође осудио фон Трирове наводне претходне радње.<ref>{{Cite web|url=https://www.nme.com/news/music/bjork-manager-accuses-lars-von-trier-verbal-physical-abuse-2153243|title=Björk's manager accuses director Lars Von Trier of "verbal and physical abuse"|last=Britton|first=Luke Morgan|date=2017-10-25|website=NME|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> Гардијан је касније открио да је Јенсенов студио, Зентропа, са којим је фон Трир често сарађивао, имао ендемску културу сексуалног узнемиравања. Јенсен је поднео оставку на место генералног директора Зентропе када су 2017. изашле на видело даље оптужбе о узнемиравању.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/may/10/lars-von-trier-producer-peter-aalbaek-jensen-stop-slapping-asses|title=Lars von Trier producer: 'I'll stop slapping asses' in wake of #MeToo|date=2018-05-10|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Филмографија == * ''[[Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''Менте'' (1979) * ''Ноктурно'' (1980) * ''Последњи детаљ'' (1981) * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' (1982) * ''Елемент злочина'' (1984) * ''Епидемик'' (1987) * ''Медеја'' (1988) * ''Краљевство'' (1994) * ''Преко таласа'' (1996) * ''Краљевство II'' (1997) * ''Идиоти'' (1998) * ''Д-даг'' (2000) * ''[[Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил]]'' (2003) * ''Пет препрека'' (2003) * ''Мандерлеј'' (2005) * ''Шеф свега'' (2006) * ''Вашингтон'' * ''Сваком свој биоскоп'' (2007) * ''Антихрист'' (2009) * ''Димензија'' (2010) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''Нимфоманка 1'' * ''Нимфоманка 2'' * ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) == Види још == * [[Хиперреализам]] * [[Догма 95]] * [[Немачки експресионизам]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat-lat|Lars von Trier}} * [http://www.zentropa.dk/ Produkcijska kompanija] * -{[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Intervju u The Age-u]}- * -{[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?]}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] 022jhciaqzs1z6ydc4dqgr6ac5ax5b5 25122037 25122028 2022-07-25T10:01:09Z Асена 270577 /* Контраверза */ wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== Године 1984, ''Елемент злочина'', фон Триров пробој филм, добио је дванаест награда на седам међународних фестивала<ref>{{Citation|title=Forbrydelsens element - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0087280/awards|accessdate=2022-07-25}}</ref> укључујући Велику техничку награду у Кану и номинацију за Златну палму.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/von-trier-welcome-back-at-cannes/5054055.article|title=Von Trier welcome back at Cannes|last=Goodfellow|first=Melanie|last2=Wiseman2013-04-19T11:19:00+01:00|first2=reas|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Спор, нелинеаран темпо филма,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nZDFAgAAQBAJ|title=Politics as Form in Lars von Trier: A Post-Brechtian Reading|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013-10-24|publisher=Bloomsbury Publishing USA|isbn=978-1-62356-027-0|language=en}}</ref> иновативан и вишеслојни дизајн заплета и мрачни визуелни ефекти попут снова комбинују се да би створили алегорију за трауматичне европске историјске догађаје.<ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/83-the-element-of-crime|title=The Element of Crime|last=Cowie|first=Peter|website=The Criterion Collection|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== Године 1995. фон Трир и Томас Винтерберг представили су свој манифест за нови кинематографски покрет, који су назвали Догма 95. Концепт Догме 95, који је довео до међународног интересовања за дански филм, инспирисао је филмске ствараоце широм света.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qOXoeyesZOIC&pg=PA37|title=Contemporary World Cinema: Europe, the Middle East, East Asia and South Asia|last=Chaudhuri|first=Shohini|date=2005|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1799-9|language=en}}</ref> 2008. године, заједно са својим колегама режисерима Кристијаном Леврингом и Сореном Краг-Јакобсеном, фон Трир и Томас Винтерберг добили су европску филмску награду за европско достигнуће у светској кинематографији. ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== Пет препрека (2003), које су снимили фон Трир и Јорген Лет, је документарац који укључује дугачке делове експерименталних филмова. Претпоставка је да фон Трир изазива редитеља Јоргена Лета, његовог пријатеља и ментора, да пет пута преправи свој стари експериментални филм Савршени човек (1967), сваки пут са другом „препреком“ (или препреком) коју је одредио фон Трир.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2004/05/26/movies/film-review-a-cinematic-duel-of-wits-for-two-danish-directors.html|title=FILM REVIEW; A Cinematic Duel of Wits For Two Danish Directors|last=Scott|first=A. O.|date=2004-05-26|work=The New York Times|access-date=2022-07-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== Трилогију ''Депресија'' чине ''Антихрист'', ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' и ''Нимфоманка''. Ова три филма глуме Шарлот Гензбур и баве се ликовима који пате од депресије или туге на различите начине. За ову трилогију се каже да представља депресију коју сам Трир доживљава.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Триров следећи дугометражни филм био је ''Антихрист'', филм о „ожалошћеном пару који се повлачи у своју колибу у шуми, надајући се да ће им повратак у рај поправити сломљена срца и проблематични брак; али природа иде својим током и ствари иду од лошег ка горе".<ref>{{Citation|title=Antichrist HD|url=http://archive.org/details/AntichristHD|accessdate=2022-07-25|last=Kyle Kallgren}}</ref> У филму главне улоге тумаче [[Вилем Дафо]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]]. Премијерно је приказан у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2009. године, где је жири фестивала одао почаст филму доделивши награду за најбољу глумицу Гензбур. ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== У 2015, фон Трир је почео да ради на новом играном филму, ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018), који је првобитно био планиран као телевизијска серија од осам делова. Прича је о серијском убици, посматрано из његове тачке гледишта. Снимање је почело у марту 2017. у Шведској, а снимање се преселило у Копенхаген у мају.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У фебруару 2017, фон Трир је својим речима објаснио да филм „слави идеју да је живот зао и бездушан, што је нажалост доказано недавним успоном Хомо трампуса – краља пацова“.<ref name=":1" /> Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану у мају 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/dec/16/the-house-that-jack-built-review-lars-von-trier-matt-dillon-uma-thurman-sofie-grabol|title=The House That Jack Built review – a killer with room for improvement|date=2018-12-16|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос више од 100 одустајања од стране публике када је првобитно приказан на Филмском фестивалу у Кану, филм је и даље добио 10-минутне овације.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2018/05/the-house-that-jack-built-first-reactions-lars-von-trier-cannes-1201963300/|title=‘The House That Jack Built’ First Reactions: ‘Lars Has Gone Too Far This Time’ As 100 People Walk Out — Cannes|last=Marotta|first=Jenna|last2=Marotta|first2=Jenna|date=2018-05-14|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У децембру 2020. објављено је да ће фон Трир бити продуцент последње сезоне за своју хваљену серију Краљевство, под називом ''Егзодус краљевства''. Очекује се да ће бити снимљен 2021. године и састојаће се од пет епизода које ће бити објављене 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://theplaylist.net/lars-von-trier-the-kingdom-season-3-20201220/|title='The Kingdom': Lars Von Trier Returns To His Cult '90s Series With Third Season|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> == Контраверза == У октобру 2017, [[Бјерк]] је на својој Фејсбук страници објавила да ју је сексуално узнемиравао „дански режисер са којим је радила“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2017/film/news/bjork-sexual-harassment-danish-director-1202590429/|title=Björk Shares Experience of Harassment By ‘Danish Director:’ He Created ‘An Impressive Net of Illusion’|last=Nyren|first=Erin|last2=Nyren|first2=Erin|date=2017-10-15|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Los Angeles Times|Лос Анђелес Тајмс]] је пронашао доказе који га идентификују као Ларса фон Трира.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment/la-et-entertainment-news-updates-october-2017-htmlstory.html|title=Today in Entertainment: Wendy Williams collapses during her live show; 'House of Cards' halts production in wake of Kevin Spacey accusations|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је одбацио Бјоркину тврдњу да ју је сексуално узнемиравао током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', и рекла данском дневнику Јиландс-Постен: "То није био случај. Али да дефинитивно нисмо били пријатељи, то је чињеница". У свом онлајн издању, Петер Албаек Јенсен, продуцент ''Плеса у тами'', рекао је за Јиландс-Постен да „Колико се сећам, ми [Ларс фон Трир и ја] смо били жртве. Та жена је била јача од Ларса фон Трира и мене и наше компаније. Све је диктирала и спремала се да затвори филм од 100 милиона круна [16 милиона долара].“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/oct/17/not-the-case-lars-von-trier-denies-sexually-harassing-bjork|title='Not the case': Lars Von Trier denies sexually harassing Björk|last=agencies|first=Staff and|date=2017-10-19|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Након фон Трирове изјаве, Бјерк је објаснила детаље о овом инциденту,<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/bjork/posts/pfbid0YzFKqnqvQGA5EEufqxDkXoavixamN1SjbYQv3rah9uQ2ijq8asZ17n64CQfEZVqhl|title=Björk|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-07-25}}</ref> док је њен менаџер Дерек Биркет такође осудио фон Трирове наводне претходне радње.<ref>{{Cite web|url=https://www.nme.com/news/music/bjork-manager-accuses-lars-von-trier-verbal-physical-abuse-2153243|title=Björk's manager accuses director Lars Von Trier of "verbal and physical abuse"|last=Britton|first=Luke Morgan|date=2017-10-25|website=NME|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> Гардијан је касније открио да је Јенсенов студио, Зентропа, са којим је фон Трир често сарађивао, имао ендемску културу сексуалног узнемиравања. Јенсен је поднео оставку на место генералног директора Зентропе када су 2017. изашле на видело даље оптужбе о узнемиравању.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/may/10/lars-von-trier-producer-peter-aalbaek-jensen-stop-slapping-asses|title=Lars von Trier producer: 'I'll stop slapping asses' in wake of #MeToo|date=2018-05-10|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Лични живот == === Породица === Године 1989, фон Трирова мајка му је рекла на самрти да човек за кога је фон Трир мислио да му је биолошки отац није био, и да је био резултат везе коју је имала са својим бившим послодавцем, Фрицом Мајклом Хартманом (1909–2000),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f9kpAQAAIAAJ|title=Medienwissenschaft, Rezensionen|date=2004|publisher=Niemeyer|language=de}}</ref> који је потицао из дуге лозе данских класичних музичара. Хартманов деда је био Емил Хартман, његов прадеда Ј. П. Е. Хартман, његови ујаци су били Нилс Гаде и Јохан Ернст Хартман, а Нилс Виго Бентзон је био његов рођак. Она је изјавила да је то урадила да би свом сину подарила „уметничке гене“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qRpxLdn7C4EC&pg=PA124|title=Visual Authorship: Creativity and Intentionality in Media|last=Grodal|first=Torben Kragh|last2=Larsen|first2=Bente|last3=Laursen|first3=Iben Thorving|date=2005|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-87-635-0128-6|language=en}}</ref> {{Цитат2|До тог тренутка сам мислио да имам јеврејско порекло. Али ја сам заиста више нациста. Верујем да се немачка породица мог биолошког оца вратила још две генерације уназад. Пре него што је умрла, мајка ми је рекла да будем срећан што сам син овог другог човека. Рекла је да мој хранитељ нема циљеве ни снагу. Али он је био човек пун љубави. И био сам веома тужан због овог открића. И онда се осећате изманипулисаним када заиста испаднете креативни. Да сам знао да моја мајка има овај план, постао бих нешто друго. Овде бих јој показао. Кучка!“}} Током немачке окупације Данске, фон Триров биолошки отац Фриц Михаел Хартман је радио као државни службеник и придружио се групи отпора, Фрит Данмарк, активно се супротстављајући свим пронемачким и пронацистичким колегама у свом одељењу.<ref>{{Cite web|url=http://modstand.natmus.dk/Person.aspx?43138|title=Modstandsdatabasen - Fritz Michael Hartmann|website=modstand.natmus.dk|access-date=2022-07-25}}</ref> Други члан ове инфилтративне групе отпора био је Хартманов колега Виго Кампман, који ће касније постати премијер Данске. Након што је фон Трир имао четири непријатна састанка са својим биолошким оцем, Хартман је одбио даљи контакт.<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/entertainment/movies/stranger-and-fiction-20031222-gdi16g.html|title=Stranger and fiction|date=2003-12-22|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Филмографија == * ''[[Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''Менте'' (1979) * ''Ноктурно'' (1980) * ''Последњи детаљ'' (1981) * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' (1982) * ''Елемент злочина'' (1984) * ''Епидемик'' (1987) * ''Медеја'' (1988) * ''Краљевство'' (1994) * ''Преко таласа'' (1996) * ''Краљевство II'' (1997) * ''Идиоти'' (1998) * ''Д-даг'' (2000) * ''[[Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил]]'' (2003) * ''Пет препрека'' (2003) * ''Мандерлеј'' (2005) * ''Шеф свега'' (2006) * ''Вашингтон'' * ''Сваком свој биоскоп'' (2007) * ''Антихрист'' (2009) * ''Димензија'' (2010) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''Нимфоманка 1'' * ''Нимфоманка 2'' * ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) == Види још == * [[Хиперреализам]] * [[Догма 95]] * [[Немачки експресионизам]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat-lat|Lars von Trier}} * [http://www.zentropa.dk/ Produkcijska kompanija] * -{[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Intervju u The Age-u]}- * -{[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?]}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] ih1i0pz7scouga3dxkg11l9bqsabvta 25122038 25122037 2022-07-25T10:02:36Z Асена 270577 /* Лични живот */ wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== Године 1984, ''Елемент злочина'', фон Триров пробој филм, добио је дванаест награда на седам међународних фестивала<ref>{{Citation|title=Forbrydelsens element - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0087280/awards|accessdate=2022-07-25}}</ref> укључујући Велику техничку награду у Кану и номинацију за Златну палму.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/von-trier-welcome-back-at-cannes/5054055.article|title=Von Trier welcome back at Cannes|last=Goodfellow|first=Melanie|last2=Wiseman2013-04-19T11:19:00+01:00|first2=reas|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Спор, нелинеаран темпо филма,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nZDFAgAAQBAJ|title=Politics as Form in Lars von Trier: A Post-Brechtian Reading|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013-10-24|publisher=Bloomsbury Publishing USA|isbn=978-1-62356-027-0|language=en}}</ref> иновативан и вишеслојни дизајн заплета и мрачни визуелни ефекти попут снова комбинују се да би створили алегорију за трауматичне европске историјске догађаје.<ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/83-the-element-of-crime|title=The Element of Crime|last=Cowie|first=Peter|website=The Criterion Collection|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== Године 1995. фон Трир и Томас Винтерберг представили су свој манифест за нови кинематографски покрет, који су назвали Догма 95. Концепт Догме 95, који је довео до међународног интересовања за дански филм, инспирисао је филмске ствараоце широм света.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qOXoeyesZOIC&pg=PA37|title=Contemporary World Cinema: Europe, the Middle East, East Asia and South Asia|last=Chaudhuri|first=Shohini|date=2005|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1799-9|language=en}}</ref> 2008. године, заједно са својим колегама режисерима Кристијаном Леврингом и Сореном Краг-Јакобсеном, фон Трир и Томас Винтерберг добили су европску филмску награду за европско достигнуће у светској кинематографији. ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== Пет препрека (2003), које су снимили фон Трир и Јорген Лет, је документарац који укључује дугачке делове експерименталних филмова. Претпоставка је да фон Трир изазива редитеља Јоргена Лета, његовог пријатеља и ментора, да пет пута преправи свој стари експериментални филм Савршени човек (1967), сваки пут са другом „препреком“ (или препреком) коју је одредио фон Трир.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2004/05/26/movies/film-review-a-cinematic-duel-of-wits-for-two-danish-directors.html|title=FILM REVIEW; A Cinematic Duel of Wits For Two Danish Directors|last=Scott|first=A. O.|date=2004-05-26|work=The New York Times|access-date=2022-07-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== Трилогију ''Депресија'' чине ''Антихрист'', ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' и ''Нимфоманка''. Ова три филма глуме Шарлот Гензбур и баве се ликовима који пате од депресије или туге на различите начине. За ову трилогију се каже да представља депресију коју сам Трир доживљава.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Триров следећи дугометражни филм био је ''Антихрист'', филм о „ожалошћеном пару који се повлачи у своју колибу у шуми, надајући се да ће им повратак у рај поправити сломљена срца и проблематични брак; али природа иде својим током и ствари иду од лошег ка горе".<ref>{{Citation|title=Antichrist HD|url=http://archive.org/details/AntichristHD|accessdate=2022-07-25|last=Kyle Kallgren}}</ref> У филму главне улоге тумаче [[Вилем Дафо]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]]. Премијерно је приказан у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2009. године, где је жири фестивала одао почаст филму доделивши награду за најбољу глумицу Гензбур. ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== У 2015, фон Трир је почео да ради на новом играном филму, ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018), који је првобитно био планиран као телевизијска серија од осам делова. Прича је о серијском убици, посматрано из његове тачке гледишта. Снимање је почело у марту 2017. у Шведској, а снимање се преселило у Копенхаген у мају.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У фебруару 2017, фон Трир је својим речима објаснио да филм „слави идеју да је живот зао и бездушан, што је нажалост доказано недавним успоном Хомо трампуса – краља пацова“.<ref name=":1" /> Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану у мају 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/dec/16/the-house-that-jack-built-review-lars-von-trier-matt-dillon-uma-thurman-sofie-grabol|title=The House That Jack Built review – a killer with room for improvement|date=2018-12-16|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос више од 100 одустајања од стране публике када је првобитно приказан на Филмском фестивалу у Кану, филм је и даље добио 10-минутне овације.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2018/05/the-house-that-jack-built-first-reactions-lars-von-trier-cannes-1201963300/|title=‘The House That Jack Built’ First Reactions: ‘Lars Has Gone Too Far This Time’ As 100 People Walk Out — Cannes|last=Marotta|first=Jenna|last2=Marotta|first2=Jenna|date=2018-05-14|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У децембру 2020. објављено је да ће фон Трир бити продуцент последње сезоне за своју хваљену серију Краљевство, под називом ''Егзодус краљевства''. Очекује се да ће бити снимљен 2021. године и састојаће се од пет епизода које ће бити објављене 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://theplaylist.net/lars-von-trier-the-kingdom-season-3-20201220/|title='The Kingdom': Lars Von Trier Returns To His Cult '90s Series With Third Season|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> === Лични живот === ==== Породица ==== Године 1989, фон Трирова мајка му је рекла на самрти да човек за кога је фон Трир мислио да му је биолошки отац није био, и да је био резултат везе коју је имала са својим бившим послодавцем, Фрицом Мајклом Хартманом (1909–2000),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f9kpAQAAIAAJ|title=Medienwissenschaft, Rezensionen|date=2004|publisher=Niemeyer|language=de}}</ref> који је потицао из дуге лозе данских класичних музичара. Хартманов деда је био Емил Хартман, његов прадеда Ј. П. Е. Хартман, његови ујаци су били Нилс Гаде и Јохан Ернст Хартман, а Нилс Виго Бентзон је био његов рођак. Она је изјавила да је то урадила да би свом сину подарила „уметничке гене“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qRpxLdn7C4EC&pg=PA124|title=Visual Authorship: Creativity and Intentionality in Media|last=Grodal|first=Torben Kragh|last2=Larsen|first2=Bente|last3=Laursen|first3=Iben Thorving|date=2005|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-87-635-0128-6|language=en}}</ref> {{Цитат2|До тог тренутка сам мислио да имам јеврејско порекло. Али ја сам заиста више нациста. Верујем да се немачка породица мог биолошког оца вратила још две генерације уназад. Пре него што је умрла, мајка ми је рекла да будем срећан што сам син овог другог човека. Рекла је да мој хранитељ нема циљеве ни снагу. Али он је био човек пун љубави. И био сам веома тужан због овог открића. И онда се осећате изманипулисаним када заиста испаднете креативни. Да сам знао да моја мајка има овај план, постао бих нешто друго. Овде бих јој показао. Кучка!“}} Током немачке окупације Данске, фон Триров биолошки отац Фриц Михаел Хартман је радио као државни службеник и придружио се групи отпора, Фрит Данмарк, активно се супротстављајући свим пронемачким и пронацистичким колегама у свом одељењу.<ref>{{Cite web|url=http://modstand.natmus.dk/Person.aspx?43138|title=Modstandsdatabasen - Fritz Michael Hartmann|website=modstand.natmus.dk|access-date=2022-07-25}}</ref> Други члан ове инфилтративне групе отпора био је Хартманов колега Виго Кампман, који ће касније постати премијер Данске. Након што је фон Трир имао четири непријатна састанка са својим биолошким оцем, Хартман је одбио даљи контакт.<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/entertainment/movies/stranger-and-fiction-20031222-gdi16g.html|title=Stranger and fiction|date=2003-12-22|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Контраверза == У октобру 2017, [[Бјерк]] је на својој Фејсбук страници објавила да ју је сексуално узнемиравао „дански режисер са којим је радила“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2017/film/news/bjork-sexual-harassment-danish-director-1202590429/|title=Björk Shares Experience of Harassment By ‘Danish Director:’ He Created ‘An Impressive Net of Illusion’|last=Nyren|first=Erin|last2=Nyren|first2=Erin|date=2017-10-15|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Los Angeles Times|Лос Анђелес Тајмс]] је пронашао доказе који га идентификују као Ларса фон Трира.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment/la-et-entertainment-news-updates-october-2017-htmlstory.html|title=Today in Entertainment: Wendy Williams collapses during her live show; 'House of Cards' halts production in wake of Kevin Spacey accusations|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је одбацио Бјоркину тврдњу да ју је сексуално узнемиравао током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', и рекла данском дневнику Јиландс-Постен: "То није био случај. Али да дефинитивно нисмо били пријатељи, то је чињеница". У свом онлајн издању, Петер Албаек Јенсен, продуцент ''Плеса у тами'', рекао је за Јиландс-Постен да „Колико се сећам, ми [Ларс фон Трир и ја] смо били жртве. Та жена је била јача од Ларса фон Трира и мене и наше компаније. Све је диктирала и спремала се да затвори филм од 100 милиона круна [16 милиона долара].“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/oct/17/not-the-case-lars-von-trier-denies-sexually-harassing-bjork|title='Not the case': Lars Von Trier denies sexually harassing Björk|last=agencies|first=Staff and|date=2017-10-19|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Након фон Трирове изјаве, Бјерк је објаснила детаље о овом инциденту,<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/bjork/posts/pfbid0YzFKqnqvQGA5EEufqxDkXoavixamN1SjbYQv3rah9uQ2ijq8asZ17n64CQfEZVqhl|title=Björk|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-07-25}}</ref> док је њен менаџер Дерек Биркет такође осудио фон Трирове наводне претходне радње.<ref>{{Cite web|url=https://www.nme.com/news/music/bjork-manager-accuses-lars-von-trier-verbal-physical-abuse-2153243|title=Björk's manager accuses director Lars Von Trier of "verbal and physical abuse"|last=Britton|first=Luke Morgan|date=2017-10-25|website=NME|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> Гардијан је касније открио да је Јенсенов студио, Зентропа, са којим је фон Трир често сарађивао, имао ендемску културу сексуалног узнемиравања. Јенсен је поднео оставку на место генералног директора Зентропе када су 2017. изашле на видело даље оптужбе о узнемиравању.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/may/10/lars-von-trier-producer-peter-aalbaek-jensen-stop-slapping-asses|title=Lars von Trier producer: 'I'll stop slapping asses' in wake of #MeToo|date=2018-05-10|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Филмографија == * ''[[Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''Менте'' (1979) * ''Ноктурно'' (1980) * ''Последњи детаљ'' (1981) * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' (1982) * ''Елемент злочина'' (1984) * ''Епидемик'' (1987) * ''Медеја'' (1988) * ''Краљевство'' (1994) * ''Преко таласа'' (1996) * ''Краљевство II'' (1997) * ''Идиоти'' (1998) * ''Д-даг'' (2000) * ''[[Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил]]'' (2003) * ''Пет препрека'' (2003) * ''Мандерлеј'' (2005) * ''Шеф свега'' (2006) * ''Вашингтон'' * ''Сваком свој биоскоп'' (2007) * ''Антихрист'' (2009) * ''Димензија'' (2010) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''Нимфоманка 1'' * ''Нимфоманка 2'' * ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) == Види још == * [[Хиперреализам]] * [[Догма 95]] * [[Немачки експресионизам]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat-lat|Lars von Trier}} * [http://www.zentropa.dk/ Produkcijska kompanija] * -{[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Intervju u The Age-u]}- * -{[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?]}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] dz3c1h1gy8uoc28r9ia6jhsqcbis7f8 25122048 25122038 2022-07-25T10:08:52Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== Године 1984, ''Елемент злочина'', фон Триров пробој филм, добио је дванаест награда на седам међународних фестивала<ref>{{Citation|title=Forbrydelsens element - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0087280/awards|accessdate=2022-07-25}}</ref> укључујући Велику техничку награду у Кану и номинацију за Златну палму.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/von-trier-welcome-back-at-cannes/5054055.article|title=Von Trier welcome back at Cannes|last=Goodfellow|first=Melanie|last2=Wiseman2013-04-19T11:19:00+01:00|first2=reas|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Спор, нелинеаран темпо филма,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nZDFAgAAQBAJ|title=Politics as Form in Lars von Trier: A Post-Brechtian Reading|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013-10-24|publisher=Bloomsbury Publishing USA|isbn=978-1-62356-027-0|language=en}}</ref> иновативан и вишеслојни дизајн заплета и мрачни визуелни ефекти попут снова комбинују се да би створили алегорију за трауматичне европске историјске догађаје.<ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/83-the-element-of-crime|title=The Element of Crime|last=Cowie|first=Peter|website=The Criterion Collection|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== Године 1995. фон Трир и Томас Винтерберг представили су свој манифест за нови кинематографски покрет, који су назвали Догма 95. Концепт Догме 95, који је довео до међународног интересовања за дански филм, инспирисао је филмске ствараоце широм света.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qOXoeyesZOIC&pg=PA37|title=Contemporary World Cinema: Europe, the Middle East, East Asia and South Asia|last=Chaudhuri|first=Shohini|date=2005|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1799-9|language=en}}</ref> 2008. године, заједно са својим колегама режисерима Кристијаном Леврингом и Сореном Краг-Јакобсеном, фон Трир и Томас Винтерберг добили су европску филмску награду за европско достигнуће у светској кинематографији. ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== Пет препрека (2003), које су снимили фон Трир и Јорген Лет, је документарац који укључује дугачке делове експерименталних филмова. Претпоставка је да фон Трир изазива редитеља Јоргена Лета, његовог пријатеља и ментора, да пет пута преправи свој стари експериментални филм Савршени човек (1967), сваки пут са другом „препреком“ (или препреком) коју је одредио фон Трир.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2004/05/26/movies/film-review-a-cinematic-duel-of-wits-for-two-danish-directors.html|title=FILM REVIEW; A Cinematic Duel of Wits For Two Danish Directors|last=Scott|first=A. O.|date=2004-05-26|work=The New York Times|access-date=2022-07-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== Трилогију ''Депресија'' чине ''Антихрист'', ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' и ''Нимфоманка''. Ова три филма глуме Шарлот Гензбур и баве се ликовима који пате од депресије или туге на различите начине. За ову трилогију се каже да представља депресију коју сам Трир доживљава.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Триров следећи дугометражни филм био је ''Антихрист'', филм о „ожалошћеном пару који се повлачи у своју колибу у шуми, надајући се да ће им повратак у рај поправити сломљена срца и проблематични брак; али природа иде својим током и ствари иду од лошег ка горе".<ref>{{Citation|title=Antichrist HD|url=http://archive.org/details/AntichristHD|accessdate=2022-07-25|last=Kyle Kallgren}}</ref> У филму главне улоге тумаче [[Вилем Дафо]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]]. Премијерно је приказан у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2009. године, где је жири фестивала одао почаст филму доделивши награду за најбољу глумицу Гензбур. ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== У 2015, фон Трир је почео да ради на новом играном филму, ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018), који је првобитно био планиран као телевизијска серија од осам делова. Прича је о серијском убици, посматрано из његове тачке гледишта. Снимање је почело у марту 2017. у Шведској, а снимање се преселило у Копенхаген у мају.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У фебруару 2017, фон Трир је својим речима објаснио да филм „слави идеју да је живот зао и бездушан, што је нажалост доказано недавним успоном Хомо трампуса – краља пацова“.<ref name=":1" /> Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану у мају 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/dec/16/the-house-that-jack-built-review-lars-von-trier-matt-dillon-uma-thurman-sofie-grabol|title=The House That Jack Built review – a killer with room for improvement|date=2018-12-16|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос више од 100 одустајања од стране публике када је првобитно приказан на Филмском фестивалу у Кану, филм је и даље добио 10-минутне овације.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2018/05/the-house-that-jack-built-first-reactions-lars-von-trier-cannes-1201963300/|title=‘The House That Jack Built’ First Reactions: ‘Lars Has Gone Too Far This Time’ As 100 People Walk Out — Cannes|last=Marotta|first=Jenna|last2=Marotta|first2=Jenna|date=2018-05-14|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У децембру 2020. објављено је да ће фон Трир бити продуцент последње сезоне за своју хваљену серију Краљевство, под називом ''Егзодус краљевства''. Очекује се да ће бити снимљен 2021. године и састојаће се од пет епизода које ће бити објављене 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://theplaylist.net/lars-von-trier-the-kingdom-season-3-20201220/|title='The Kingdom': Lars Von Trier Returns To His Cult '90s Series With Third Season|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> === Лични живот === ==== Породица ==== Године 1989, фон Трирова мајка му је рекла на самрти да човек за кога је фон Трир мислио да му је биолошки отац није био, и да је био резултат везе коју је имала са својим бившим послодавцем, Фрицом Мајклом Хартманом (1909–2000),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f9kpAQAAIAAJ|title=Medienwissenschaft, Rezensionen|date=2004|publisher=Niemeyer|language=de}}</ref> који је потицао из дуге лозе данских класичних музичара. Хартманов деда је био Емил Хартман, његов прадеда Ј. П. Е. Хартман, његови ујаци су били Нилс Гаде и Јохан Ернст Хартман, а Нилс Виго Бентзон је био његов рођак. Она је изјавила да је то урадила да би свом сину подарила „уметничке гене“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qRpxLdn7C4EC&pg=PA124|title=Visual Authorship: Creativity and Intentionality in Media|last=Grodal|first=Torben Kragh|last2=Larsen|first2=Bente|last3=Laursen|first3=Iben Thorving|date=2005|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-87-635-0128-6|language=en}}</ref> {{Цитат2|До тог тренутка сам мислио да имам јеврејско порекло. Али ја сам заиста више нациста. Верујем да се немачка породица мог биолошког оца вратила још две генерације уназад. Пре него што је умрла, мајка ми је рекла да будем срећан што сам син овог другог човека. Рекла је да мој хранитељ нема циљеве ни снагу. Али он је био човек пун љубави. И био сам веома тужан због овог открића. И онда се осећате изманипулисаним када заиста испаднете креативни. Да сам знао да моја мајка има овај план, постао бих нешто друго. Овде бих јој показао. Кучка!“}} Током немачке окупације Данске, фон Триров биолошки отац Фриц Михаел Хартман је радио као државни службеник и придружио се групи отпора, Фрит Данмарк, активно се супротстављајући свим пронемачким и пронацистичким колегама у свом одељењу.<ref>{{Cite web|url=http://modstand.natmus.dk/Person.aspx?43138|title=Modstandsdatabasen - Fritz Michael Hartmann|website=modstand.natmus.dk|access-date=2022-07-25}}</ref> Други члан ове инфилтративне групе отпора био је Хартманов колега Виго Кампман, који ће касније постати премијер Данске. Након што је фон Трир имао четири непријатна састанка са својим биолошким оцем, Хартман је одбио даљи контакт.<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/entertainment/movies/stranger-and-fiction-20031222-gdi16g.html|title=Stranger and fiction|date=2003-12-22|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Породично порекло и политички и верски погледи ==== Фон Трирова мајка себе је сматрала [[Комунизам|комунистом]], док је његов отац био [[Социјалдемократија|социјалдемократа]]. Обоје су били посвећени нудисти, а фон Трир је одлазио на неколико празника из детињства у нудистичке кампове. Његови родитељи су сматрали да је дисциплиновање деце реакционарно. Напоменуо је да је одрастао у атеистичкој породици и да иако је Улф Трир био Јеврејин, није био религиозан. Његови родитељи нису дозвољавали много простора у свом домаћинству за „осећања, религију или уживање“, а такође су одбијали да уведу било каква правила за своју децу, са сложеним утицајем на фон Трирову личност и развој.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/HXiC|title=VisitCopenhagen|date=2012-07-16|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> У интервјуу за ''Die Zeit'' 2005. године, фон Трир је рекао: „Не знам да ли сам заиста толико католик. Вероватно нисам. Данска је веома протестантска земља. Можда сам постао католик само да бих разбеснео неколико мојих сународника.“<ref>{{Cite web|url=http://www.signandsight.com/features/465.html|title=Lars von Trier, Katja Nicodemus: "I am an American woman" (17/11/2005) - signandsight|website=www.signandsight.com|access-date=2022-07-25}}</ref> 2009. је рекао: „Ја сам веома лош католик. У ствари, постајем све више и више атеиста.“<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090818042256/http://www.bigissuescotland.com/features/view/104|title=The Big Issue in Scotland - Features - Lars von Trier|date=2009-08-18|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Ментално здравље ==== Фон Трир пати од разних страхова и фобија, укључујући интензиван страх од летења. Овај страх често поставља озбиљна ограничења за њега и његову екипу, због чега је неопходно да се скоро сви његови филмови снимају у Данској или Шведској. Као што је шаљиво рекао у једном интервјуу, „У суштини, плашим се свега у животу, осим снимања филмова.“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2007/may/13/film.filmnews|title=Dark days for film-making world as depression lays Von Trier low|date=2007-05-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У бројним приликама, Фон Трир је такође изјавио да пати од повремене депресије која га чини неспособним да ради свој посао и неспособним да испуњава друштвене обавезе.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC&pg=PA118|title=Global Auteurs: Politics in the Films of Almodóvar, Von Trier, and Winterbottom|last=Goss|first=Brian Michael|date=2009|publisher=Peter Lang|isbn=978-1-4331-0134-2|language=en}}</ref> == Контраверза == У октобру 2017, [[Бјерк]] је на својој Фејсбук страници објавила да ју је сексуално узнемиравао „дански режисер са којим је радила“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2017/film/news/bjork-sexual-harassment-danish-director-1202590429/|title=Björk Shares Experience of Harassment By ‘Danish Director:’ He Created ‘An Impressive Net of Illusion’|last=Nyren|first=Erin|last2=Nyren|first2=Erin|date=2017-10-15|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Los Angeles Times|Лос Анђелес Тајмс]] је пронашао доказе који га идентификују као Ларса фон Трира.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment/la-et-entertainment-news-updates-october-2017-htmlstory.html|title=Today in Entertainment: Wendy Williams collapses during her live show; 'House of Cards' halts production in wake of Kevin Spacey accusations|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је одбацио Бјоркину тврдњу да ју је сексуално узнемиравао током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', и рекла данском дневнику Јиландс-Постен: "То није био случај. Али да дефинитивно нисмо били пријатељи, то је чињеница". У свом онлајн издању, Петер Албаек Јенсен, продуцент ''Плеса у тами'', рекао је за Јиландс-Постен да „Колико се сећам, ми [Ларс фон Трир и ја] смо били жртве. Та жена је била јача од Ларса фон Трира и мене и наше компаније. Све је диктирала и спремала се да затвори филм од 100 милиона круна [16 милиона долара].“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/oct/17/not-the-case-lars-von-trier-denies-sexually-harassing-bjork|title='Not the case': Lars Von Trier denies sexually harassing Björk|last=agencies|first=Staff and|date=2017-10-19|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Након фон Трирове изјаве, Бјерк је објаснила детаље о овом инциденту,<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/bjork/posts/pfbid0YzFKqnqvQGA5EEufqxDkXoavixamN1SjbYQv3rah9uQ2ijq8asZ17n64CQfEZVqhl|title=Björk|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-07-25}}</ref> док је њен менаџер Дерек Биркет такође осудио фон Трирове наводне претходне радње.<ref>{{Cite web|url=https://www.nme.com/news/music/bjork-manager-accuses-lars-von-trier-verbal-physical-abuse-2153243|title=Björk's manager accuses director Lars Von Trier of "verbal and physical abuse"|last=Britton|first=Luke Morgan|date=2017-10-25|website=NME|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> Гардијан је касније открио да је Јенсенов студио, Зентропа, са којим је фон Трир често сарађивао, имао ендемску културу сексуалног узнемиравања. Јенсен је поднео оставку на место генералног директора Зентропе када су 2017. изашле на видело даље оптужбе о узнемиравању.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/may/10/lars-von-trier-producer-peter-aalbaek-jensen-stop-slapping-asses|title=Lars von Trier producer: 'I'll stop slapping asses' in wake of #MeToo|date=2018-05-10|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Филмографија == * ''[[Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''Менте'' (1979) * ''Ноктурно'' (1980) * ''Последњи детаљ'' (1981) * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' (1982) * ''Елемент злочина'' (1984) * ''Епидемик'' (1987) * ''Медеја'' (1988) * ''Краљевство'' (1994) * ''Преко таласа'' (1996) * ''Краљевство II'' (1997) * ''Идиоти'' (1998) * ''Д-даг'' (2000) * ''[[Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил]]'' (2003) * ''Пет препрека'' (2003) * ''Мандерлеј'' (2005) * ''Шеф свега'' (2006) * ''Вашингтон'' * ''Сваком свој биоскоп'' (2007) * ''Антихрист'' (2009) * ''Димензија'' (2010) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''Нимфоманка 1'' * ''Нимфоманка 2'' * ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) == Види још == * [[Хиперреализам]] * [[Догма 95]] * [[Немачки експресионизам]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat-lat|Lars von Trier}} * [http://www.zentropa.dk/ Produkcijska kompanija] * -{[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Intervju u The Age-u]}- * -{[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?]}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] 30qbfur5uxduf1p926th5ivsh98zfve 25122051 25122048 2022-07-25T10:09:16Z Асена 270577 Асена преместио је страницу [[Lars fon Trir]] на [[Ларс фон Трир]] wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== Године 1984, ''Елемент злочина'', фон Триров пробој филм, добио је дванаест награда на седам међународних фестивала<ref>{{Citation|title=Forbrydelsens element - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0087280/awards|accessdate=2022-07-25}}</ref> укључујући Велику техничку награду у Кану и номинацију за Златну палму.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/von-trier-welcome-back-at-cannes/5054055.article|title=Von Trier welcome back at Cannes|last=Goodfellow|first=Melanie|last2=Wiseman2013-04-19T11:19:00+01:00|first2=reas|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Спор, нелинеаран темпо филма,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nZDFAgAAQBAJ|title=Politics as Form in Lars von Trier: A Post-Brechtian Reading|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013-10-24|publisher=Bloomsbury Publishing USA|isbn=978-1-62356-027-0|language=en}}</ref> иновативан и вишеслојни дизајн заплета и мрачни визуелни ефекти попут снова комбинују се да би створили алегорију за трауматичне европске историјске догађаје.<ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/83-the-element-of-crime|title=The Element of Crime|last=Cowie|first=Peter|website=The Criterion Collection|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== Године 1995. фон Трир и Томас Винтерберг представили су свој манифест за нови кинематографски покрет, који су назвали Догма 95. Концепт Догме 95, који је довео до међународног интересовања за дански филм, инспирисао је филмске ствараоце широм света.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qOXoeyesZOIC&pg=PA37|title=Contemporary World Cinema: Europe, the Middle East, East Asia and South Asia|last=Chaudhuri|first=Shohini|date=2005|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1799-9|language=en}}</ref> 2008. године, заједно са својим колегама режисерима Кристијаном Леврингом и Сореном Краг-Јакобсеном, фон Трир и Томас Винтерберг добили су европску филмску награду за европско достигнуће у светској кинематографији. ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== Пет препрека (2003), које су снимили фон Трир и Јорген Лет, је документарац који укључује дугачке делове експерименталних филмова. Претпоставка је да фон Трир изазива редитеља Јоргена Лета, његовог пријатеља и ментора, да пет пута преправи свој стари експериментални филм Савршени човек (1967), сваки пут са другом „препреком“ (или препреком) коју је одредио фон Трир.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2004/05/26/movies/film-review-a-cinematic-duel-of-wits-for-two-danish-directors.html|title=FILM REVIEW; A Cinematic Duel of Wits For Two Danish Directors|last=Scott|first=A. O.|date=2004-05-26|work=The New York Times|access-date=2022-07-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== Трилогију ''Депресија'' чине ''Антихрист'', ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' и ''Нимфоманка''. Ова три филма глуме Шарлот Гензбур и баве се ликовима који пате од депресије или туге на различите начине. За ову трилогију се каже да представља депресију коју сам Трир доживљава.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Триров следећи дугометражни филм био је ''Антихрист'', филм о „ожалошћеном пару који се повлачи у своју колибу у шуми, надајући се да ће им повратак у рај поправити сломљена срца и проблематични брак; али природа иде својим током и ствари иду од лошег ка горе".<ref>{{Citation|title=Antichrist HD|url=http://archive.org/details/AntichristHD|accessdate=2022-07-25|last=Kyle Kallgren}}</ref> У филму главне улоге тумаче [[Вилем Дафо]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]]. Премијерно је приказан у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2009. године, где је жири фестивала одао почаст филму доделивши награду за најбољу глумицу Гензбур. ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== У 2015, фон Трир је почео да ради на новом играном филму, ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018), који је првобитно био планиран као телевизијска серија од осам делова. Прича је о серијском убици, посматрано из његове тачке гледишта. Снимање је почело у марту 2017. у Шведској, а снимање се преселило у Копенхаген у мају.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У фебруару 2017, фон Трир је својим речима објаснио да филм „слави идеју да је живот зао и бездушан, што је нажалост доказано недавним успоном Хомо трампуса – краља пацова“.<ref name=":1" /> Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану у мају 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/dec/16/the-house-that-jack-built-review-lars-von-trier-matt-dillon-uma-thurman-sofie-grabol|title=The House That Jack Built review – a killer with room for improvement|date=2018-12-16|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос више од 100 одустајања од стране публике када је првобитно приказан на Филмском фестивалу у Кану, филм је и даље добио 10-минутне овације.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2018/05/the-house-that-jack-built-first-reactions-lars-von-trier-cannes-1201963300/|title=‘The House That Jack Built’ First Reactions: ‘Lars Has Gone Too Far This Time’ As 100 People Walk Out — Cannes|last=Marotta|first=Jenna|last2=Marotta|first2=Jenna|date=2018-05-14|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У децембру 2020. објављено је да ће фон Трир бити продуцент последње сезоне за своју хваљену серију Краљевство, под називом ''Егзодус краљевства''. Очекује се да ће бити снимљен 2021. године и састојаће се од пет епизода које ће бити објављене 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://theplaylist.net/lars-von-trier-the-kingdom-season-3-20201220/|title='The Kingdom': Lars Von Trier Returns To His Cult '90s Series With Third Season|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> === Лични живот === ==== Породица ==== Године 1989, фон Трирова мајка му је рекла на самрти да човек за кога је фон Трир мислио да му је биолошки отац није био, и да је био резултат везе коју је имала са својим бившим послодавцем, Фрицом Мајклом Хартманом (1909–2000),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f9kpAQAAIAAJ|title=Medienwissenschaft, Rezensionen|date=2004|publisher=Niemeyer|language=de}}</ref> који је потицао из дуге лозе данских класичних музичара. Хартманов деда је био Емил Хартман, његов прадеда Ј. П. Е. Хартман, његови ујаци су били Нилс Гаде и Јохан Ернст Хартман, а Нилс Виго Бентзон је био његов рођак. Она је изјавила да је то урадила да би свом сину подарила „уметничке гене“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qRpxLdn7C4EC&pg=PA124|title=Visual Authorship: Creativity and Intentionality in Media|last=Grodal|first=Torben Kragh|last2=Larsen|first2=Bente|last3=Laursen|first3=Iben Thorving|date=2005|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-87-635-0128-6|language=en}}</ref> {{Цитат2|До тог тренутка сам мислио да имам јеврејско порекло. Али ја сам заиста више нациста. Верујем да се немачка породица мог биолошког оца вратила још две генерације уназад. Пре него што је умрла, мајка ми је рекла да будем срећан што сам син овог другог човека. Рекла је да мој хранитељ нема циљеве ни снагу. Али он је био човек пун љубави. И био сам веома тужан због овог открића. И онда се осећате изманипулисаним када заиста испаднете креативни. Да сам знао да моја мајка има овај план, постао бих нешто друго. Овде бих јој показао. Кучка!“}} Током немачке окупације Данске, фон Триров биолошки отац Фриц Михаел Хартман је радио као државни службеник и придружио се групи отпора, Фрит Данмарк, активно се супротстављајући свим пронемачким и пронацистичким колегама у свом одељењу.<ref>{{Cite web|url=http://modstand.natmus.dk/Person.aspx?43138|title=Modstandsdatabasen - Fritz Michael Hartmann|website=modstand.natmus.dk|access-date=2022-07-25}}</ref> Други члан ове инфилтративне групе отпора био је Хартманов колега Виго Кампман, који ће касније постати премијер Данске. Након што је фон Трир имао четири непријатна састанка са својим биолошким оцем, Хартман је одбио даљи контакт.<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/entertainment/movies/stranger-and-fiction-20031222-gdi16g.html|title=Stranger and fiction|date=2003-12-22|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Породично порекло и политички и верски погледи ==== Фон Трирова мајка себе је сматрала [[Комунизам|комунистом]], док је његов отац био [[Социјалдемократија|социјалдемократа]]. Обоје су били посвећени нудисти, а фон Трир је одлазио на неколико празника из детињства у нудистичке кампове. Његови родитељи су сматрали да је дисциплиновање деце реакционарно. Напоменуо је да је одрастао у атеистичкој породици и да иако је Улф Трир био Јеврејин, није био религиозан. Његови родитељи нису дозвољавали много простора у свом домаћинству за „осећања, религију или уживање“, а такође су одбијали да уведу било каква правила за своју децу, са сложеним утицајем на фон Трирову личност и развој.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/HXiC|title=VisitCopenhagen|date=2012-07-16|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> У интервјуу за ''Die Zeit'' 2005. године, фон Трир је рекао: „Не знам да ли сам заиста толико католик. Вероватно нисам. Данска је веома протестантска земља. Можда сам постао католик само да бих разбеснео неколико мојих сународника.“<ref>{{Cite web|url=http://www.signandsight.com/features/465.html|title=Lars von Trier, Katja Nicodemus: "I am an American woman" (17/11/2005) - signandsight|website=www.signandsight.com|access-date=2022-07-25}}</ref> 2009. је рекао: „Ја сам веома лош католик. У ствари, постајем све више и више атеиста.“<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090818042256/http://www.bigissuescotland.com/features/view/104|title=The Big Issue in Scotland - Features - Lars von Trier|date=2009-08-18|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Ментално здравље ==== Фон Трир пати од разних страхова и фобија, укључујући интензиван страх од летења. Овај страх често поставља озбиљна ограничења за њега и његову екипу, због чега је неопходно да се скоро сви његови филмови снимају у Данској или Шведској. Као што је шаљиво рекао у једном интервјуу, „У суштини, плашим се свега у животу, осим снимања филмова.“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2007/may/13/film.filmnews|title=Dark days for film-making world as depression lays Von Trier low|date=2007-05-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У бројним приликама, Фон Трир је такође изјавио да пати од повремене депресије која га чини неспособним да ради свој посао и неспособним да испуњава друштвене обавезе.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC&pg=PA118|title=Global Auteurs: Politics in the Films of Almodóvar, Von Trier, and Winterbottom|last=Goss|first=Brian Michael|date=2009|publisher=Peter Lang|isbn=978-1-4331-0134-2|language=en}}</ref> == Контраверза == У октобру 2017, [[Бјерк]] је на својој Фејсбук страници објавила да ју је сексуално узнемиравао „дански режисер са којим је радила“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2017/film/news/bjork-sexual-harassment-danish-director-1202590429/|title=Björk Shares Experience of Harassment By ‘Danish Director:’ He Created ‘An Impressive Net of Illusion’|last=Nyren|first=Erin|last2=Nyren|first2=Erin|date=2017-10-15|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Los Angeles Times|Лос Анђелес Тајмс]] је пронашао доказе који га идентификују као Ларса фон Трира.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment/la-et-entertainment-news-updates-october-2017-htmlstory.html|title=Today in Entertainment: Wendy Williams collapses during her live show; 'House of Cards' halts production in wake of Kevin Spacey accusations|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је одбацио Бјоркину тврдњу да ју је сексуално узнемиравао током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', и рекла данском дневнику Јиландс-Постен: "То није био случај. Али да дефинитивно нисмо били пријатељи, то је чињеница". У свом онлајн издању, Петер Албаек Јенсен, продуцент ''Плеса у тами'', рекао је за Јиландс-Постен да „Колико се сећам, ми [Ларс фон Трир и ја] смо били жртве. Та жена је била јача од Ларса фон Трира и мене и наше компаније. Све је диктирала и спремала се да затвори филм од 100 милиона круна [16 милиона долара].“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/oct/17/not-the-case-lars-von-trier-denies-sexually-harassing-bjork|title='Not the case': Lars Von Trier denies sexually harassing Björk|last=agencies|first=Staff and|date=2017-10-19|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Након фон Трирове изјаве, Бјерк је објаснила детаље о овом инциденту,<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/bjork/posts/pfbid0YzFKqnqvQGA5EEufqxDkXoavixamN1SjbYQv3rah9uQ2ijq8asZ17n64CQfEZVqhl|title=Björk|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-07-25}}</ref> док је њен менаџер Дерек Биркет такође осудио фон Трирове наводне претходне радње.<ref>{{Cite web|url=https://www.nme.com/news/music/bjork-manager-accuses-lars-von-trier-verbal-physical-abuse-2153243|title=Björk's manager accuses director Lars Von Trier of "verbal and physical abuse"|last=Britton|first=Luke Morgan|date=2017-10-25|website=NME|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> Гардијан је касније открио да је Јенсенов студио, Зентропа, са којим је фон Трир често сарађивао, имао ендемску културу сексуалног узнемиравања. Јенсен је поднео оставку на место генералног директора Зентропе када су 2017. изашле на видело даље оптужбе о узнемиравању.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/may/10/lars-von-trier-producer-peter-aalbaek-jensen-stop-slapping-asses|title=Lars von Trier producer: 'I'll stop slapping asses' in wake of #MeToo|date=2018-05-10|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Филмографија == * ''[[Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''Менте'' (1979) * ''Ноктурно'' (1980) * ''Последњи детаљ'' (1981) * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' (1982) * ''Елемент злочина'' (1984) * ''Епидемик'' (1987) * ''Медеја'' (1988) * ''Краљевство'' (1994) * ''Преко таласа'' (1996) * ''Краљевство II'' (1997) * ''Идиоти'' (1998) * ''Д-даг'' (2000) * ''[[Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил]]'' (2003) * ''Пет препрека'' (2003) * ''Мандерлеј'' (2005) * ''Шеф свега'' (2006) * ''Вашингтон'' * ''Сваком свој биоскоп'' (2007) * ''Антихрист'' (2009) * ''Димензија'' (2010) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''Нимфоманка 1'' * ''Нимфоманка 2'' * ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) == Види још == * [[Хиперреализам]] * [[Догма 95]] * [[Немачки експресионизам]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat-lat|Lars von Trier}} * [http://www.zentropa.dk/ Produkcijska kompanija] * -{[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Intervju u The Age-u]}- * -{[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?]}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] 30qbfur5uxduf1p926th5ivsh98zfve 25122057 25122051 2022-07-25T10:12:36Z Асена 270577 /* Контраверза */ wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== Године 1984, ''Елемент злочина'', фон Триров пробој филм, добио је дванаест награда на седам међународних фестивала<ref>{{Citation|title=Forbrydelsens element - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0087280/awards|accessdate=2022-07-25}}</ref> укључујући Велику техничку награду у Кану и номинацију за Златну палму.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/von-trier-welcome-back-at-cannes/5054055.article|title=Von Trier welcome back at Cannes|last=Goodfellow|first=Melanie|last2=Wiseman2013-04-19T11:19:00+01:00|first2=reas|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Спор, нелинеаран темпо филма,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nZDFAgAAQBAJ|title=Politics as Form in Lars von Trier: A Post-Brechtian Reading|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013-10-24|publisher=Bloomsbury Publishing USA|isbn=978-1-62356-027-0|language=en}}</ref> иновативан и вишеслојни дизајн заплета и мрачни визуелни ефекти попут снова комбинују се да би створили алегорију за трауматичне европске историјске догађаје.<ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/83-the-element-of-crime|title=The Element of Crime|last=Cowie|first=Peter|website=The Criterion Collection|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== Године 1995. фон Трир и Томас Винтерберг представили су свој манифест за нови кинематографски покрет, који су назвали Догма 95. Концепт Догме 95, који је довео до међународног интересовања за дански филм, инспирисао је филмске ствараоце широм света.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qOXoeyesZOIC&pg=PA37|title=Contemporary World Cinema: Europe, the Middle East, East Asia and South Asia|last=Chaudhuri|first=Shohini|date=2005|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1799-9|language=en}}</ref> 2008. године, заједно са својим колегама режисерима Кристијаном Леврингом и Сореном Краг-Јакобсеном, фон Трир и Томас Винтерберг добили су европску филмску награду за европско достигнуће у светској кинематографији. ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== Пет препрека (2003), које су снимили фон Трир и Јорген Лет, је документарац који укључује дугачке делове експерименталних филмова. Претпоставка је да фон Трир изазива редитеља Јоргена Лета, његовог пријатеља и ментора, да пет пута преправи свој стари експериментални филм Савршени човек (1967), сваки пут са другом „препреком“ (или препреком) коју је одредио фон Трир.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2004/05/26/movies/film-review-a-cinematic-duel-of-wits-for-two-danish-directors.html|title=FILM REVIEW; A Cinematic Duel of Wits For Two Danish Directors|last=Scott|first=A. O.|date=2004-05-26|work=The New York Times|access-date=2022-07-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== Трилогију ''Депресија'' чине ''Антихрист'', ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' и ''Нимфоманка''. Ова три филма глуме Шарлот Гензбур и баве се ликовима који пате од депресије или туге на различите начине. За ову трилогију се каже да представља депресију коју сам Трир доживљава.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Триров следећи дугометражни филм био је ''Антихрист'', филм о „ожалошћеном пару који се повлачи у своју колибу у шуми, надајући се да ће им повратак у рај поправити сломљена срца и проблематични брак; али природа иде својим током и ствари иду од лошег ка горе".<ref>{{Citation|title=Antichrist HD|url=http://archive.org/details/AntichristHD|accessdate=2022-07-25|last=Kyle Kallgren}}</ref> У филму главне улоге тумаче [[Вилем Дафо]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]]. Премијерно је приказан у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2009. године, где је жири фестивала одао почаст филму доделивши награду за најбољу глумицу Гензбур. ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== У 2015, фон Трир је почео да ради на новом играном филму, ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018), који је првобитно био планиран као телевизијска серија од осам делова. Прича је о серијском убици, посматрано из његове тачке гледишта. Снимање је почело у марту 2017. у Шведској, а снимање се преселило у Копенхаген у мају.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У фебруару 2017, фон Трир је својим речима објаснио да филм „слави идеју да је живот зао и бездушан, што је нажалост доказано недавним успоном Хомо трампуса – краља пацова“.<ref name=":1" /> Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану у мају 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/dec/16/the-house-that-jack-built-review-lars-von-trier-matt-dillon-uma-thurman-sofie-grabol|title=The House That Jack Built review – a killer with room for improvement|date=2018-12-16|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос више од 100 одустајања од стране публике када је првобитно приказан на Филмском фестивалу у Кану, филм је и даље добио 10-минутне овације.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2018/05/the-house-that-jack-built-first-reactions-lars-von-trier-cannes-1201963300/|title=‘The House That Jack Built’ First Reactions: ‘Lars Has Gone Too Far This Time’ As 100 People Walk Out — Cannes|last=Marotta|first=Jenna|last2=Marotta|first2=Jenna|date=2018-05-14|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У децембру 2020. објављено је да ће фон Трир бити продуцент последње сезоне за своју хваљену серију Краљевство, под називом ''Егзодус краљевства''. Очекује се да ће бити снимљен 2021. године и састојаће се од пет епизода које ће бити објављене 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://theplaylist.net/lars-von-trier-the-kingdom-season-3-20201220/|title='The Kingdom': Lars Von Trier Returns To His Cult '90s Series With Third Season|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> === Лични живот === ==== Породица ==== Године 1989, фон Трирова мајка му је рекла на самрти да човек за кога је фон Трир мислио да му је биолошки отац није био, и да је био резултат везе коју је имала са својим бившим послодавцем, Фрицом Мајклом Хартманом (1909–2000),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f9kpAQAAIAAJ|title=Medienwissenschaft, Rezensionen|date=2004|publisher=Niemeyer|language=de}}</ref> који је потицао из дуге лозе данских класичних музичара. Хартманов деда је био Емил Хартман, његов прадеда Ј. П. Е. Хартман, његови ујаци су били Нилс Гаде и Јохан Ернст Хартман, а Нилс Виго Бентзон је био његов рођак. Она је изјавила да је то урадила да би свом сину подарила „уметничке гене“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qRpxLdn7C4EC&pg=PA124|title=Visual Authorship: Creativity and Intentionality in Media|last=Grodal|first=Torben Kragh|last2=Larsen|first2=Bente|last3=Laursen|first3=Iben Thorving|date=2005|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-87-635-0128-6|language=en}}</ref> {{Цитат2|До тог тренутка сам мислио да имам јеврејско порекло. Али ја сам заиста више нациста. Верујем да се немачка породица мог биолошког оца вратила још две генерације уназад. Пре него што је умрла, мајка ми је рекла да будем срећан што сам син овог другог човека. Рекла је да мој хранитељ нема циљеве ни снагу. Али он је био човек пун љубави. И био сам веома тужан због овог открића. И онда се осећате изманипулисаним када заиста испаднете креативни. Да сам знао да моја мајка има овај план, постао бих нешто друго. Овде бих јој показао. Кучка!“}} Током немачке окупације Данске, фон Триров биолошки отац Фриц Михаел Хартман је радио као државни службеник и придружио се групи отпора, Фрит Данмарк, активно се супротстављајући свим пронемачким и пронацистичким колегама у свом одељењу.<ref>{{Cite web|url=http://modstand.natmus.dk/Person.aspx?43138|title=Modstandsdatabasen - Fritz Michael Hartmann|website=modstand.natmus.dk|access-date=2022-07-25}}</ref> Други члан ове инфилтративне групе отпора био је Хартманов колега Виго Кампман, који ће касније постати премијер Данске. Након што је фон Трир имао четири непријатна састанка са својим биолошким оцем, Хартман је одбио даљи контакт.<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/entertainment/movies/stranger-and-fiction-20031222-gdi16g.html|title=Stranger and fiction|date=2003-12-22|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Породично порекло и политички и верски погледи ==== Фон Трирова мајка себе је сматрала [[Комунизам|комунистом]], док је његов отац био [[Социјалдемократија|социјалдемократа]]. Обоје су били посвећени нудисти, а фон Трир је одлазио на неколико празника из детињства у нудистичке кампове. Његови родитељи су сматрали да је дисциплиновање деце реакционарно. Напоменуо је да је одрастао у атеистичкој породици и да иако је Улф Трир био Јеврејин, није био религиозан. Његови родитељи нису дозвољавали много простора у свом домаћинству за „осећања, религију или уживање“, а такође су одбијали да уведу било каква правила за своју децу, са сложеним утицајем на фон Трирову личност и развој.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/HXiC|title=VisitCopenhagen|date=2012-07-16|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> У интервјуу за ''Die Zeit'' 2005. године, фон Трир је рекао: „Не знам да ли сам заиста толико католик. Вероватно нисам. Данска је веома протестантска земља. Можда сам постао католик само да бих разбеснео неколико мојих сународника.“<ref>{{Cite web|url=http://www.signandsight.com/features/465.html|title=Lars von Trier, Katja Nicodemus: "I am an American woman" (17/11/2005) - signandsight|website=www.signandsight.com|access-date=2022-07-25}}</ref> 2009. је рекао: „Ја сам веома лош католик. У ствари, постајем све више и више атеиста.“<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090818042256/http://www.bigissuescotland.com/features/view/104|title=The Big Issue in Scotland - Features - Lars von Trier|date=2009-08-18|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Ментално здравље ==== Фон Трир пати од разних страхова и фобија, укључујући интензиван страх од летења. Овај страх често поставља озбиљна ограничења за њега и његову екипу, због чега је неопходно да се скоро сви његови филмови снимају у Данској или Шведској. Као што је шаљиво рекао у једном интервјуу, „У суштини, плашим се свега у животу, осим снимања филмова.“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2007/may/13/film.filmnews|title=Dark days for film-making world as depression lays Von Trier low|date=2007-05-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У бројним приликама, Фон Трир је такође изјавио да пати од повремене депресије која га чини неспособним да ради свој посао и неспособним да испуњава друштвене обавезе.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC&pg=PA118|title=Global Auteurs: Politics in the Films of Almodóvar, Von Trier, and Winterbottom|last=Goss|first=Brian Michael|date=2009|publisher=Peter Lang|isbn=978-1-4331-0134-2|language=en}}</ref> == Естетика, теме и стил рада == === Утицаји === Фон Трир је под великим утицајем дела [[Карл Теодор Драјер|Карла Теодора Драјера]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ|title=Lars Von Trier|last=Stevenson|first=Jack|date=2002-09-26|publisher=British Film Institute|isbn=978-0-85170-902-4|language=en}}</ref> и филма ''[[Ноћни портир (филм)|Ноћни портир]]''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=b9iP9OWEqncC&pg=PA195|title=Alien Sex: The Body and Desire in Cinema and Theology|last=Loughlin|first=Gerard|date=2004-02-13|publisher=Wiley|isbn=978-0-631-21180-8|language=en}}</ref> Био је толико инспирисан кратким филмом ''Савршени човек'', редитеља Јоргена Лета, да је изазвао Лета да понови кратки филм пет пута у играном филму Пет препрека.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC|title=The Routledge Companion to Philosophy and Film|last=Livingston|first=Paisley|last2=Plantinga|first2=Carl|date=2008-10-17|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-87932-0|language=en}}</ref> == Контраверза == У октобру 2017, [[Бјерк]] је на својој Фејсбук страници објавила да ју је сексуално узнемиравао „дански режисер са којим је радила“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2017/film/news/bjork-sexual-harassment-danish-director-1202590429/|title=Björk Shares Experience of Harassment By ‘Danish Director:’ He Created ‘An Impressive Net of Illusion’|last=Nyren|first=Erin|last2=Nyren|first2=Erin|date=2017-10-15|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Los Angeles Times|Лос Анђелес Тајмс]] је пронашао доказе који га идентификују као Ларса фон Трира.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment/la-et-entertainment-news-updates-october-2017-htmlstory.html|title=Today in Entertainment: Wendy Williams collapses during her live show; 'House of Cards' halts production in wake of Kevin Spacey accusations|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је одбацио Бјоркину тврдњу да ју је сексуално узнемиравао током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', и рекла данском дневнику Јиландс-Постен: "То није био случај. Али да дефинитивно нисмо били пријатељи, то је чињеница". У свом онлајн издању, Петер Албаек Јенсен, продуцент ''Плеса у тами'', рекао је за Јиландс-Постен да „Колико се сећам, ми [Ларс фон Трир и ја] смо били жртве. Та жена је била јача од Ларса фон Трира и мене и наше компаније. Све је диктирала и спремала се да затвори филм од 100 милиона круна [16 милиона долара].“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/oct/17/not-the-case-lars-von-trier-denies-sexually-harassing-bjork|title='Not the case': Lars Von Trier denies sexually harassing Björk|last=agencies|first=Staff and|date=2017-10-19|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Након фон Трирове изјаве, Бјерк је објаснила детаље о овом инциденту,<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/bjork/posts/pfbid0YzFKqnqvQGA5EEufqxDkXoavixamN1SjbYQv3rah9uQ2ijq8asZ17n64CQfEZVqhl|title=Björk|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-07-25}}</ref> док је њен менаџер Дерек Биркет такође осудио фон Трирове наводне претходне радње.<ref>{{Cite web|url=https://www.nme.com/news/music/bjork-manager-accuses-lars-von-trier-verbal-physical-abuse-2153243|title=Björk's manager accuses director Lars Von Trier of "verbal and physical abuse"|last=Britton|first=Luke Morgan|date=2017-10-25|website=NME|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> Гардијан је касније открио да је Јенсенов студио, Зентропа, са којим је фон Трир често сарађивао, имао ендемску културу сексуалног узнемиравања. Јенсен је поднео оставку на место генералног директора Зентропе када су 2017. изашле на видело даље оптужбе о узнемиравању.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/may/10/lars-von-trier-producer-peter-aalbaek-jensen-stop-slapping-asses|title=Lars von Trier producer: 'I'll stop slapping asses' in wake of #MeToo|date=2018-05-10|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Филмографија == * ''[[Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''Менте'' (1979) * ''Ноктурно'' (1980) * ''Последњи детаљ'' (1981) * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' (1982) * ''Елемент злочина'' (1984) * ''Епидемик'' (1987) * ''Медеја'' (1988) * ''Краљевство'' (1994) * ''Преко таласа'' (1996) * ''Краљевство II'' (1997) * ''Идиоти'' (1998) * ''Д-даг'' (2000) * ''[[Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил]]'' (2003) * ''Пет препрека'' (2003) * ''Мандерлеј'' (2005) * ''Шеф свега'' (2006) * ''Вашингтон'' * ''Сваком свој биоскоп'' (2007) * ''Антихрист'' (2009) * ''Димензија'' (2010) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''Нимфоманка 1'' * ''Нимфоманка 2'' * ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) == Види још == * [[Хиперреализам]] * [[Догма 95]] * [[Немачки експресионизам]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat-lat|Lars von Trier}} * [http://www.zentropa.dk/ Produkcijska kompanija] * -{[http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Intervju u The Age-u]}- * -{[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?]}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] 37c50ngadt8rgyu7hgjn5b4zl24iod5 25122062 25122057 2022-07-25T10:14:56Z Асена 270577 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== Године 1984, ''Елемент злочина'', фон Триров пробој филм, добио је дванаест награда на седам међународних фестивала<ref>{{Citation|title=Forbrydelsens element - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0087280/awards|accessdate=2022-07-25}}</ref> укључујући Велику техничку награду у Кану и номинацију за Златну палму.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/von-trier-welcome-back-at-cannes/5054055.article|title=Von Trier welcome back at Cannes|last=Goodfellow|first=Melanie|last2=Wiseman2013-04-19T11:19:00+01:00|first2=reas|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Спор, нелинеаран темпо филма,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nZDFAgAAQBAJ|title=Politics as Form in Lars von Trier: A Post-Brechtian Reading|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013-10-24|publisher=Bloomsbury Publishing USA|isbn=978-1-62356-027-0|language=en}}</ref> иновативан и вишеслојни дизајн заплета и мрачни визуелни ефекти попут снова комбинују се да би створили алегорију за трауматичне европске историјске догађаје.<ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/83-the-element-of-crime|title=The Element of Crime|last=Cowie|first=Peter|website=The Criterion Collection|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== Године 1995. фон Трир и Томас Винтерберг представили су свој манифест за нови кинематографски покрет, који су назвали Догма 95. Концепт Догме 95, који је довео до међународног интересовања за дански филм, инспирисао је филмске ствараоце широм света.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qOXoeyesZOIC&pg=PA37|title=Contemporary World Cinema: Europe, the Middle East, East Asia and South Asia|last=Chaudhuri|first=Shohini|date=2005|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1799-9|language=en}}</ref> 2008. године, заједно са својим колегама режисерима Кристијаном Леврингом и Сореном Краг-Јакобсеном, фон Трир и Томас Винтерберг добили су европску филмску награду за европско достигнуће у светској кинематографији. ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== Пет препрека (2003), које су снимили фон Трир и Јорген Лет, је документарац који укључује дугачке делове експерименталних филмова. Претпоставка је да фон Трир изазива редитеља Јоргена Лета, његовог пријатеља и ментора, да пет пута преправи свој стари експериментални филм Савршени човек (1967), сваки пут са другом „препреком“ (или препреком) коју је одредио фон Трир.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2004/05/26/movies/film-review-a-cinematic-duel-of-wits-for-two-danish-directors.html|title=FILM REVIEW; A Cinematic Duel of Wits For Two Danish Directors|last=Scott|first=A. O.|date=2004-05-26|work=The New York Times|access-date=2022-07-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== Трилогију ''Депресија'' чине ''Антихрист'', ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' и ''Нимфоманка''. Ова три филма глуме Шарлот Гензбур и баве се ликовима који пате од депресије или туге на различите начине. За ову трилогију се каже да представља депресију коју сам Трир доживљава.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Триров следећи дугометражни филм био је ''Антихрист'', филм о „ожалошћеном пару који се повлачи у своју колибу у шуми, надајући се да ће им повратак у рај поправити сломљена срца и проблематични брак; али природа иде својим током и ствари иду од лошег ка горе".<ref>{{Citation|title=Antichrist HD|url=http://archive.org/details/AntichristHD|accessdate=2022-07-25|last=Kyle Kallgren}}</ref> У филму главне улоге тумаче [[Вилем Дафо]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]]. Премијерно је приказан у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2009. године, где је жири фестивала одао почаст филму доделивши награду за најбољу глумицу Гензбур. ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== У 2015, фон Трир је почео да ради на новом играном филму, ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018), који је првобитно био планиран као телевизијска серија од осам делова. Прича је о серијском убици, посматрано из његове тачке гледишта. Снимање је почело у марту 2017. у Шведској, а снимање се преселило у Копенхаген у мају.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У фебруару 2017, фон Трир је својим речима објаснио да филм „слави идеју да је живот зао и бездушан, што је нажалост доказано недавним успоном Хомо трампуса – краља пацова“.<ref name=":1" /> Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану у мају 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/dec/16/the-house-that-jack-built-review-lars-von-trier-matt-dillon-uma-thurman-sofie-grabol|title=The House That Jack Built review – a killer with room for improvement|date=2018-12-16|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос више од 100 одустајања од стране публике када је првобитно приказан на Филмском фестивалу у Кану, филм је и даље добио 10-минутне овације.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2018/05/the-house-that-jack-built-first-reactions-lars-von-trier-cannes-1201963300/|title=‘The House That Jack Built’ First Reactions: ‘Lars Has Gone Too Far This Time’ As 100 People Walk Out — Cannes|last=Marotta|first=Jenna|last2=Marotta|first2=Jenna|date=2018-05-14|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У децембру 2020. објављено је да ће фон Трир бити продуцент последње сезоне за своју хваљену серију Краљевство, под називом ''Егзодус краљевства''. Очекује се да ће бити снимљен 2021. године и састојаће се од пет епизода које ће бити објављене 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://theplaylist.net/lars-von-trier-the-kingdom-season-3-20201220/|title='The Kingdom': Lars Von Trier Returns To His Cult '90s Series With Third Season|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> === Лични живот === ==== Породица ==== Године 1989, фон Трирова мајка му је рекла на самрти да човек за кога је фон Трир мислио да му је биолошки отац није био, и да је био резултат везе коју је имала са својим бившим послодавцем, Фрицом Мајклом Хартманом (1909–2000),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f9kpAQAAIAAJ|title=Medienwissenschaft, Rezensionen|date=2004|publisher=Niemeyer|language=de}}</ref> који је потицао из дуге лозе данских класичних музичара. Хартманов деда је био Емил Хартман, његов прадеда Ј. П. Е. Хартман, његови ујаци су били Нилс Гаде и Јохан Ернст Хартман, а Нилс Виго Бентзон је био његов рођак. Она је изјавила да је то урадила да би свом сину подарила „уметничке гене“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qRpxLdn7C4EC&pg=PA124|title=Visual Authorship: Creativity and Intentionality in Media|last=Grodal|first=Torben Kragh|last2=Larsen|first2=Bente|last3=Laursen|first3=Iben Thorving|date=2005|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-87-635-0128-6|language=en}}</ref> {{Цитат2|До тог тренутка сам мислио да имам јеврејско порекло. Али ја сам заиста више нациста. Верујем да се немачка породица мог биолошког оца вратила још две генерације уназад. Пре него што је умрла, мајка ми је рекла да будем срећан што сам син овог другог човека. Рекла је да мој хранитељ нема циљеве ни снагу. Али он је био човек пун љубави. И био сам веома тужан због овог открића. И онда се осећате изманипулисаним када заиста испаднете креативни. Да сам знао да моја мајка има овај план, постао бих нешто друго. Овде бих јој показао. Кучка!“}} Током немачке окупације Данске, фон Триров биолошки отац Фриц Михаел Хартман је радио као државни службеник и придружио се групи отпора, Фрит Данмарк, активно се супротстављајући свим пронемачким и пронацистичким колегама у свом одељењу.<ref>{{Cite web|url=http://modstand.natmus.dk/Person.aspx?43138|title=Modstandsdatabasen - Fritz Michael Hartmann|website=modstand.natmus.dk|access-date=2022-07-25}}</ref> Други члан ове инфилтративне групе отпора био је Хартманов колега Виго Кампман, који ће касније постати премијер Данске. Након што је фон Трир имао четири непријатна састанка са својим биолошким оцем, Хартман је одбио даљи контакт.<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/entertainment/movies/stranger-and-fiction-20031222-gdi16g.html|title=Stranger and fiction|date=2003-12-22|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Породично порекло и политички и верски погледи ==== Фон Трирова мајка себе је сматрала [[Комунизам|комунистом]], док је његов отац био [[Социјалдемократија|социјалдемократа]]. Обоје су били посвећени нудисти, а фон Трир је одлазио на неколико празника из детињства у нудистичке кампове. Његови родитељи су сматрали да је дисциплиновање деце реакционарно. Напоменуо је да је одрастао у атеистичкој породици и да иако је Улф Трир био Јеврејин, није био религиозан. Његови родитељи нису дозвољавали много простора у свом домаћинству за „осећања, религију или уживање“, а такође су одбијали да уведу било каква правила за своју децу, са сложеним утицајем на фон Трирову личност и развој.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/HXiC|title=VisitCopenhagen|date=2012-07-16|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> У интервјуу за ''Die Zeit'' 2005. године, фон Трир је рекао: „Не знам да ли сам заиста толико католик. Вероватно нисам. Данска је веома протестантска земља. Можда сам постао католик само да бих разбеснео неколико мојих сународника.“<ref>{{Cite web|url=http://www.signandsight.com/features/465.html|title=Lars von Trier, Katja Nicodemus: "I am an American woman" (17/11/2005) - signandsight|website=www.signandsight.com|access-date=2022-07-25}}</ref> 2009. је рекао: „Ја сам веома лош католик. У ствари, постајем све више и више атеиста.“<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090818042256/http://www.bigissuescotland.com/features/view/104|title=The Big Issue in Scotland - Features - Lars von Trier|date=2009-08-18|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Ментално здравље ==== Фон Трир пати од разних страхова и фобија, укључујући интензиван страх од летења. Овај страх често поставља озбиљна ограничења за њега и његову екипу, због чега је неопходно да се скоро сви његови филмови снимају у Данској или Шведској. Као што је шаљиво рекао у једном интервјуу, „У суштини, плашим се свега у животу, осим снимања филмова.“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2007/may/13/film.filmnews|title=Dark days for film-making world as depression lays Von Trier low|date=2007-05-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У бројним приликама, Фон Трир је такође изјавио да пати од повремене депресије која га чини неспособним да ради свој посао и неспособним да испуњава друштвене обавезе.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC&pg=PA118|title=Global Auteurs: Politics in the Films of Almodóvar, Von Trier, and Winterbottom|last=Goss|first=Brian Michael|date=2009|publisher=Peter Lang|isbn=978-1-4331-0134-2|language=en}}</ref> == Естетика, теме и стил рада == === Утицаји === Фон Трир је под великим утицајем дела [[Карл Теодор Драјер|Карла Теодора Драјера]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ|title=Lars Von Trier|last=Stevenson|first=Jack|date=2002-09-26|publisher=British Film Institute|isbn=978-0-85170-902-4|language=en}}</ref> и филма ''[[Ноћни портир (филм)|Ноћни портир]]''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=b9iP9OWEqncC&pg=PA195|title=Alien Sex: The Body and Desire in Cinema and Theology|last=Loughlin|first=Gerard|date=2004-02-13|publisher=Wiley|isbn=978-0-631-21180-8|language=en}}</ref> Био је толико инспирисан кратким филмом ''Савршени човек'', редитеља Јоргена Лета, да је изазвао Лета да понови кратки филм пет пута у играном филму Пет препрека.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC|title=The Routledge Companion to Philosophy and Film|last=Livingston|first=Paisley|last2=Plantinga|first2=Carl|date=2008-10-17|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-87932-0|language=en}}</ref> == Контраверза == У октобру 2017, [[Бјерк]] је на својој Фејсбук страници објавила да ју је сексуално узнемиравао „дански режисер са којим је радила“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2017/film/news/bjork-sexual-harassment-danish-director-1202590429/|title=Björk Shares Experience of Harassment By ‘Danish Director:’ He Created ‘An Impressive Net of Illusion’|last=Nyren|first=Erin|last2=Nyren|first2=Erin|date=2017-10-15|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Los Angeles Times|Лос Анђелес Тајмс]] је пронашао доказе који га идентификују као Ларса фон Трира.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment/la-et-entertainment-news-updates-october-2017-htmlstory.html|title=Today in Entertainment: Wendy Williams collapses during her live show; 'House of Cards' halts production in wake of Kevin Spacey accusations|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је одбацио Бјоркину тврдњу да ју је сексуално узнемиравао током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', и рекла данском дневнику Јиландс-Постен: "То није био случај. Али да дефинитивно нисмо били пријатељи, то је чињеница". У свом онлајн издању, Петер Албаек Јенсен, продуцент ''Плеса у тами'', рекао је за Јиландс-Постен да „Колико се сећам, ми [Ларс фон Трир и ја] смо били жртве. Та жена је била јача од Ларса фон Трира и мене и наше компаније. Све је диктирала и спремала се да затвори филм од 100 милиона круна [16 милиона долара].“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/oct/17/not-the-case-lars-von-trier-denies-sexually-harassing-bjork|title='Not the case': Lars Von Trier denies sexually harassing Björk|last=agencies|first=Staff and|date=2017-10-19|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Након фон Трирове изјаве, Бјерк је објаснила детаље о овом инциденту,<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/bjork/posts/pfbid0YzFKqnqvQGA5EEufqxDkXoavixamN1SjbYQv3rah9uQ2ijq8asZ17n64CQfEZVqhl|title=Björk|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-07-25}}</ref> док је њен менаџер Дерек Биркет такође осудио фон Трирове наводне претходне радње.<ref>{{Cite web|url=https://www.nme.com/news/music/bjork-manager-accuses-lars-von-trier-verbal-physical-abuse-2153243|title=Björk's manager accuses director Lars Von Trier of "verbal and physical abuse"|last=Britton|first=Luke Morgan|date=2017-10-25|website=NME|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> Гардијан је касније открио да је Јенсенов студио, Зентропа, са којим је фон Трир често сарађивао, имао ендемску културу сексуалног узнемиравања. Јенсен је поднео оставку на место генералног директора Зентропе када су 2017. изашле на видело даље оптужбе о узнемиравању.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/may/10/lars-von-trier-producer-peter-aalbaek-jensen-stop-slapping-asses|title=Lars von Trier producer: 'I'll stop slapping asses' in wake of #MeToo|date=2018-05-10|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Филмографија == * ''[[Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''Менте'' (1979) * ''Ноктурно'' (1980) * ''Последњи детаљ'' (1981) * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' (1982) * ''Елемент злочина'' (1984) * ''Епидемик'' (1987) * ''Медеја'' (1988) * ''Краљевство'' (1994) * ''Преко таласа'' (1996) * ''Краљевство II'' (1997) * ''Идиоти'' (1998) * ''Д-даг'' (2000) * ''[[Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил]]'' (2003) * ''Пет препрека'' (2003) * ''Мандерлеј'' (2005) * ''Шеф свега'' (2006) * ''Вашингтон'' * ''Сваком свој биоскоп'' (2007) * ''Антихрист'' (2009) * ''Димензија'' (2010) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''Нимфоманка 1'' * ''Нимфоманка 2'' * ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) == Види још == * [[Хиперреализам]] * [[Догма 95]] * [[Немачки експресионизам]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons|Ларс фон Трир|Ларс фон Трир}} * [http://www.zentropa.dk/ Продукцијска кућа] * [http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Интервју] * -{R|[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{R|[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?'']}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] copjuxj5zzj66b74edfp9jziq2t25zt 25122065 25122062 2022-07-25T10:16:37Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== Године 1984, ''Елемент злочина'', фон Триров пробој филм, добио је дванаест награда на седам међународних фестивала<ref>{{Citation|title=Forbrydelsens element - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0087280/awards|accessdate=2022-07-25}}</ref> укључујући Велику техничку награду у Кану и номинацију за Златну палму.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/von-trier-welcome-back-at-cannes/5054055.article|title=Von Trier welcome back at Cannes|last=Goodfellow|first=Melanie|last2=Wiseman2013-04-19T11:19:00+01:00|first2=reas|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Спор, нелинеаран темпо филма,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nZDFAgAAQBAJ|title=Politics as Form in Lars von Trier: A Post-Brechtian Reading|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013-10-24|publisher=Bloomsbury Publishing USA|isbn=978-1-62356-027-0|language=en}}</ref> иновативан и вишеслојни дизајн заплета и мрачни визуелни ефекти попут снова комбинују се да би створили алегорију за трауматичне европске историјске догађаје.<ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/83-the-element-of-crime|title=The Element of Crime|last=Cowie|first=Peter|website=The Criterion Collection|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== Године 1995. фон Трир и Томас Винтерберг представили су свој манифест за нови кинематографски покрет, који су назвали Догма 95. Концепт Догме 95, који је довео до међународног интересовања за дански филм, инспирисао је филмске ствараоце широм света.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qOXoeyesZOIC&pg=PA37|title=Contemporary World Cinema: Europe, the Middle East, East Asia and South Asia|last=Chaudhuri|first=Shohini|date=2005|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1799-9|language=en}}</ref> 2008. године, заједно са својим колегама режисерима Кристијаном Леврингом и Сореном Краг-Јакобсеном, фон Трир и Томас Винтерберг добили су европску филмску награду за европско достигнуће у светској кинематографији. ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== Пет препрека (2003), које су снимили фон Трир и Јорген Лет, је документарац који укључује дугачке делове експерименталних филмова. Претпоставка је да фон Трир изазива редитеља Јоргена Лета, његовог пријатеља и ментора, да пет пута преправи свој стари експериментални филм Савршени човек (1967), сваки пут са другом „препреком“ (или препреком) коју је одредио фон Трир.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2004/05/26/movies/film-review-a-cinematic-duel-of-wits-for-two-danish-directors.html|title=FILM REVIEW; A Cinematic Duel of Wits For Two Danish Directors|last=Scott|first=A. O.|date=2004-05-26|work=The New York Times|access-date=2022-07-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== [[Датотека:LarsVonTrier.jpg|мини|Ларс фон Трир на Филмском фестивалу у Кану 2000.]] Трилогију ''Депресија'' чине ''Антихрист'', ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' и ''Нимфоманка''. Ова три филма глуме Шарлот Гензбур и баве се ликовима који пате од депресије или туге на различите начине. За ову трилогију се каже да представља депресију коју сам Трир доживљава.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Триров следећи дугометражни филм био је ''Антихрист'', филм о „ожалошћеном пару који се повлачи у своју колибу у шуми, надајући се да ће им повратак у рај поправити сломљена срца и проблематични брак; али природа иде својим током и ствари иду од лошег ка горе".<ref>{{Citation|title=Antichrist HD|url=http://archive.org/details/AntichristHD|accessdate=2022-07-25|last=Kyle Kallgren}}</ref> У филму главне улоге тумаче [[Вилем Дафо]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]]. Премијерно је приказан у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2009. године, где је жири фестивала одао почаст филму доделивши награду за најбољу глумицу Гензбур. ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== У 2015, фон Трир је почео да ради на новом играном филму, ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018), који је првобитно био планиран као телевизијска серија од осам делова. Прича је о серијском убици, посматрано из његове тачке гледишта. Снимање је почело у марту 2017. у Шведској, а снимање се преселило у Копенхаген у мају.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У фебруару 2017, фон Трир је својим речима објаснио да филм „слави идеју да је живот зао и бездушан, што је нажалост доказано недавним успоном Хомо трампуса – краља пацова“.<ref name=":1" /> Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану у мају 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/dec/16/the-house-that-jack-built-review-lars-von-trier-matt-dillon-uma-thurman-sofie-grabol|title=The House That Jack Built review – a killer with room for improvement|date=2018-12-16|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос више од 100 одустајања од стране публике када је првобитно приказан на Филмском фестивалу у Кану, филм је и даље добио 10-минутне овације.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2018/05/the-house-that-jack-built-first-reactions-lars-von-trier-cannes-1201963300/|title=‘The House That Jack Built’ First Reactions: ‘Lars Has Gone Too Far This Time’ As 100 People Walk Out — Cannes|last=Marotta|first=Jenna|last2=Marotta|first2=Jenna|date=2018-05-14|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У децембру 2020. објављено је да ће фон Трир бити продуцент последње сезоне за своју хваљену серију Краљевство, под називом ''Егзодус краљевства''. Очекује се да ће бити снимљен 2021. године и састојаће се од пет епизода које ће бити објављене 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://theplaylist.net/lars-von-trier-the-kingdom-season-3-20201220/|title='The Kingdom': Lars Von Trier Returns To His Cult '90s Series With Third Season|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> === Лични живот === ==== Породица ==== Године 1989, фон Трирова мајка му је рекла на самрти да човек за кога је фон Трир мислио да му је биолошки отац није био, и да је био резултат везе коју је имала са својим бившим послодавцем, Фрицом Мајклом Хартманом (1909–2000),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f9kpAQAAIAAJ|title=Medienwissenschaft, Rezensionen|date=2004|publisher=Niemeyer|language=de}}</ref> који је потицао из дуге лозе данских класичних музичара. Хартманов деда је био Емил Хартман, његов прадеда Ј. П. Е. Хартман, његови ујаци су били Нилс Гаде и Јохан Ернст Хартман, а Нилс Виго Бентзон је био његов рођак. Она је изјавила да је то урадила да би свом сину подарила „уметничке гене“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qRpxLdn7C4EC&pg=PA124|title=Visual Authorship: Creativity and Intentionality in Media|last=Grodal|first=Torben Kragh|last2=Larsen|first2=Bente|last3=Laursen|first3=Iben Thorving|date=2005|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-87-635-0128-6|language=en}}</ref> {{Цитат2|До тог тренутка сам мислио да имам јеврејско порекло. Али ја сам заиста више нациста. Верујем да се немачка породица мог биолошког оца вратила још две генерације уназад. Пре него што је умрла, мајка ми је рекла да будем срећан што сам син овог другог човека. Рекла је да мој хранитељ нема циљеве ни снагу. Али он је био човек пун љубави. И био сам веома тужан због овог открића. И онда се осећате изманипулисаним када заиста испаднете креативни. Да сам знао да моја мајка има овај план, постао бих нешто друго. Овде бих јој показао. Кучка!“}} Током немачке окупације Данске, фон Триров биолошки отац Фриц Михаел Хартман је радио као државни службеник и придружио се групи отпора, Фрит Данмарк, активно се супротстављајући свим пронемачким и пронацистичким колегама у свом одељењу.<ref>{{Cite web|url=http://modstand.natmus.dk/Person.aspx?43138|title=Modstandsdatabasen - Fritz Michael Hartmann|website=modstand.natmus.dk|access-date=2022-07-25}}</ref> Други члан ове инфилтративне групе отпора био је Хартманов колега Виго Кампман, који ће касније постати премијер Данске. Након што је фон Трир имао четири непријатна састанка са својим биолошким оцем, Хартман је одбио даљи контакт.<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/entertainment/movies/stranger-and-fiction-20031222-gdi16g.html|title=Stranger and fiction|date=2003-12-22|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Породично порекло и политички и верски погледи ==== Фон Трирова мајка себе је сматрала [[Комунизам|комунистом]], док је његов отац био [[Социјалдемократија|социјалдемократа]]. Обоје су били посвећени нудисти, а фон Трир је одлазио на неколико празника из детињства у нудистичке кампове. Његови родитељи су сматрали да је дисциплиновање деце реакционарно. Напоменуо је да је одрастао у атеистичкој породици и да иако је Улф Трир био Јеврејин, није био религиозан. Његови родитељи нису дозвољавали много простора у свом домаћинству за „осећања, религију или уживање“, а такође су одбијали да уведу било каква правила за своју децу, са сложеним утицајем на фон Трирову личност и развој.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/HXiC|title=VisitCopenhagen|date=2012-07-16|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> У интервјуу за ''Die Zeit'' 2005. године, фон Трир је рекао: „Не знам да ли сам заиста толико католик. Вероватно нисам. Данска је веома протестантска земља. Можда сам постао католик само да бих разбеснео неколико мојих сународника.“<ref>{{Cite web|url=http://www.signandsight.com/features/465.html|title=Lars von Trier, Katja Nicodemus: "I am an American woman" (17/11/2005) - signandsight|website=www.signandsight.com|access-date=2022-07-25}}</ref> 2009. је рекао: „Ја сам веома лош католик. У ствари, постајем све више и више атеиста.“<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090818042256/http://www.bigissuescotland.com/features/view/104|title=The Big Issue in Scotland - Features - Lars von Trier|date=2009-08-18|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Ментално здравље ==== Фон Трир пати од разних страхова и фобија, укључујући интензиван страх од летења. Овај страх често поставља озбиљна ограничења за њега и његову екипу, због чега је неопходно да се скоро сви његови филмови снимају у Данској или Шведској. Као што је шаљиво рекао у једном интервјуу, „У суштини, плашим се свега у животу, осим снимања филмова.“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2007/may/13/film.filmnews|title=Dark days for film-making world as depression lays Von Trier low|date=2007-05-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У бројним приликама, Фон Трир је такође изјавио да пати од повремене депресије која га чини неспособним да ради свој посао и неспособним да испуњава друштвене обавезе.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC&pg=PA118|title=Global Auteurs: Politics in the Films of Almodóvar, Von Trier, and Winterbottom|last=Goss|first=Brian Michael|date=2009|publisher=Peter Lang|isbn=978-1-4331-0134-2|language=en}}</ref> == Естетика, теме и стил рада == === Утицаји === Фон Трир је под великим утицајем дела [[Карл Теодор Драјер|Карла Теодора Драјера]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ|title=Lars Von Trier|last=Stevenson|first=Jack|date=2002-09-26|publisher=British Film Institute|isbn=978-0-85170-902-4|language=en}}</ref> и филма ''[[Ноћни портир (филм)|Ноћни портир]]''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=b9iP9OWEqncC&pg=PA195|title=Alien Sex: The Body and Desire in Cinema and Theology|last=Loughlin|first=Gerard|date=2004-02-13|publisher=Wiley|isbn=978-0-631-21180-8|language=en}}</ref> Био је толико инспирисан кратким филмом ''Савршени човек'', редитеља Јоргена Лета, да је изазвао Лета да понови кратки филм пет пута у играном филму Пет препрека.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC|title=The Routledge Companion to Philosophy and Film|last=Livingston|first=Paisley|last2=Plantinga|first2=Carl|date=2008-10-17|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-87932-0|language=en}}</ref> == Контраверза == У октобру 2017, [[Бјерк]] је на својој Фејсбук страници објавила да ју је сексуално узнемиравао „дански режисер са којим је радила“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2017/film/news/bjork-sexual-harassment-danish-director-1202590429/|title=Björk Shares Experience of Harassment By ‘Danish Director:’ He Created ‘An Impressive Net of Illusion’|last=Nyren|first=Erin|last2=Nyren|first2=Erin|date=2017-10-15|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Los Angeles Times|Лос Анђелес Тајмс]] је пронашао доказе који га идентификују као Ларса фон Трира.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment/la-et-entertainment-news-updates-october-2017-htmlstory.html|title=Today in Entertainment: Wendy Williams collapses during her live show; 'House of Cards' halts production in wake of Kevin Spacey accusations|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је одбацио Бјоркину тврдњу да ју је сексуално узнемиравао током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', и рекла данском дневнику Јиландс-Постен: "То није био случај. Али да дефинитивно нисмо били пријатељи, то је чињеница". У свом онлајн издању, Петер Албаек Јенсен, продуцент ''Плеса у тами'', рекао је за Јиландс-Постен да „Колико се сећам, ми [Ларс фон Трир и ја] смо били жртве. Та жена је била јача од Ларса фон Трира и мене и наше компаније. Све је диктирала и спремала се да затвори филм од 100 милиона круна [16 милиона долара].“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/oct/17/not-the-case-lars-von-trier-denies-sexually-harassing-bjork|title='Not the case': Lars Von Trier denies sexually harassing Björk|last=agencies|first=Staff and|date=2017-10-19|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Након фон Трирове изјаве, Бјерк је објаснила детаље о овом инциденту,<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/bjork/posts/pfbid0YzFKqnqvQGA5EEufqxDkXoavixamN1SjbYQv3rah9uQ2ijq8asZ17n64CQfEZVqhl|title=Björk|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-07-25}}</ref> док је њен менаџер Дерек Биркет такође осудио фон Трирове наводне претходне радње.<ref>{{Cite web|url=https://www.nme.com/news/music/bjork-manager-accuses-lars-von-trier-verbal-physical-abuse-2153243|title=Björk's manager accuses director Lars Von Trier of "verbal and physical abuse"|last=Britton|first=Luke Morgan|date=2017-10-25|website=NME|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> Гардијан је касније открио да је Јенсенов студио, Зентропа, са којим је фон Трир често сарађивао, имао ендемску културу сексуалног узнемиравања. Јенсен је поднео оставку на место генералног директора Зентропе када су 2017. изашле на видело даље оптужбе о узнемиравању.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/may/10/lars-von-trier-producer-peter-aalbaek-jensen-stop-slapping-asses|title=Lars von Trier producer: 'I'll stop slapping asses' in wake of #MeToo|date=2018-05-10|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Филмографија == * ''[[Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''Менте'' (1979) * ''Ноктурно'' (1980) * ''Последњи детаљ'' (1981) * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' (1982) * ''Елемент злочина'' (1984) * ''Епидемик'' (1987) * ''Медеја'' (1988) * ''Краљевство'' (1994) * ''Преко таласа'' (1996) * ''Краљевство II'' (1997) * ''Идиоти'' (1998) * ''Д-даг'' (2000) * ''[[Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил]]'' (2003) * ''Пет препрека'' (2003) * ''Мандерлеј'' (2005) * ''Шеф свега'' (2006) * ''Вашингтон'' * ''Сваком свој биоскоп'' (2007) * ''Антихрист'' (2009) * ''Димензија'' (2010) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''Нимфоманка 1'' * ''Нимфоманка 2'' * ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) == Види још == * [[Хиперреализам]] * [[Догма 95]] * [[Немачки експресионизам]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons|Ларс фон Трир|Ларс фон Трир}} * [http://www.zentropa.dk/ Продукцијска кућа] * [http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Интервју] * -{R|[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{R|[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?'']}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] nb53kiof46ouvnkwz131ccbp6k1rclg 25122138 25122065 2022-07-25T11:23:53Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== Године 1984, ''Елемент злочина'', фон Триров пробој филм, добио је дванаест награда на седам међународних фестивала<ref>{{Citation|title=Forbrydelsens element - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0087280/awards|accessdate=2022-07-25}}</ref> укључујући Велику техничку награду у Кану и номинацију за Златну палму.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/von-trier-welcome-back-at-cannes/5054055.article|title=Von Trier welcome back at Cannes|last=Goodfellow|first=Melanie|last2=Wiseman2013-04-19T11:19:00+01:00|first2=reas|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Спор, нелинеаран темпо филма,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nZDFAgAAQBAJ|title=Politics as Form in Lars von Trier: A Post-Brechtian Reading|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013-10-24|publisher=Bloomsbury Publishing USA|isbn=978-1-62356-027-0|language=en}}</ref> иновативан и вишеслојни дизајн заплета и мрачни визуелни ефекти попут снова комбинују се да би створили алегорију за трауматичне европске историјске догађаје.<ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/83-the-element-of-crime|title=The Element of Crime|last=Cowie|first=Peter|website=The Criterion Collection|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== Године 1995. фон Трир и Томас Винтерберг представили су свој манифест за нови кинематографски покрет, који су назвали Догма 95. Концепт Догме 95, који је довео до међународног интересовања за дански филм, инспирисао је филмске ствараоце широм света.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qOXoeyesZOIC&pg=PA37|title=Contemporary World Cinema: Europe, the Middle East, East Asia and South Asia|last=Chaudhuri|first=Shohini|date=2005|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1799-9|language=en}}</ref> 2008. године, заједно са својим колегама режисерима Кристијаном Леврингом и Сореном Краг-Јакобсеном, фон Трир и Томас Винтерберг добили су европску филмску награду за европско достигнуће у светској кинематографији. ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== Пет препрека (2003), које су снимили фон Трир и Јорген Лет, је документарац који укључује дугачке делове експерименталних филмова. Претпоставка је да фон Трир изазива редитеља Јоргена Лета, његовог пријатеља и ментора, да пет пута преправи свој стари експериментални филм Савршени човек (1967), сваки пут са другом „препреком“ (или препреком) коју је одредио фон Трир.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2004/05/26/movies/film-review-a-cinematic-duel-of-wits-for-two-danish-directors.html|title=FILM REVIEW; A Cinematic Duel of Wits For Two Danish Directors|last=Scott|first=A. O.|date=2004-05-26|work=The New York Times|access-date=2022-07-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== [[Датотека:LarsVonTrier.jpg|мини|Ларс фон Трир на Филмском фестивалу у Кану 2000.]] Трилогију ''Депресија'' чине ''Антихрист'', ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' и ''Нимфоманка''. Ова три филма глуме Шарлот Гензбур и баве се ликовима који пате од депресије или туге на различите начине. За ову трилогију се каже да представља депресију коју сам Трир доживљава.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Триров следећи дугометражни филм био је ''Антихрист'', филм о „ожалошћеном пару који се повлачи у своју колибу у шуми, надајући се да ће им повратак у рај поправити сломљена срца и проблематични брак; али природа иде својим током и ствари иду од лошег ка горе".<ref>{{Citation|title=Antichrist HD|url=http://archive.org/details/AntichristHD|accessdate=2022-07-25|last=Kyle Kallgren}}</ref> У филму главне улоге тумаче [[Вилем Дафо]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]]. Премијерно је приказан у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2009. године, где је жири фестивала одао почаст филму доделивши награду за најбољу глумицу Гензбур. ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== У 2015, фон Трир је почео да ради на новом играном филму, ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018), који је првобитно био планиран као телевизијска серија од осам делова. Прича је о серијском убици, посматрано из његове тачке гледишта. Снимање је почело у марту 2017. у Шведској, а снимање се преселило у Копенхаген у мају.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У фебруару 2017, фон Трир је својим речима објаснио да филм „слави идеју да је живот зао и бездушан, што је нажалост доказано недавним успоном Хомо трампуса – краља пацова“.<ref name=":1" /> Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану у мају 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/dec/16/the-house-that-jack-built-review-lars-von-trier-matt-dillon-uma-thurman-sofie-grabol|title=The House That Jack Built review – a killer with room for improvement|date=2018-12-16|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос више од 100 одустајања од стране публике када је првобитно приказан на Филмском фестивалу у Кану, филм је и даље добио 10-минутне овације.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2018/05/the-house-that-jack-built-first-reactions-lars-von-trier-cannes-1201963300/|title=‘The House That Jack Built’ First Reactions: ‘Lars Has Gone Too Far This Time’ As 100 People Walk Out — Cannes|last=Marotta|first=Jenna|last2=Marotta|first2=Jenna|date=2018-05-14|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У децембру 2020. објављено је да ће фон Трир бити продуцент последње сезоне за своју хваљену серију Краљевство, под називом ''Егзодус краљевства''. Очекује се да ће бити снимљен 2021. године и састојаће се од пет епизода које ће бити објављене 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://theplaylist.net/lars-von-trier-the-kingdom-season-3-20201220/|title='The Kingdom': Lars Von Trier Returns To His Cult '90s Series With Third Season|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> === Лични живот === ==== Породица ==== Године 1989, фон Трирова мајка му је рекла на самрти да човек за кога је фон Трир мислио да му је биолошки отац није био, и да је био резултат везе коју је имала са својим бившим послодавцем, Фрицом Мајклом Хартманом (1909–2000),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f9kpAQAAIAAJ|title=Medienwissenschaft, Rezensionen|date=2004|publisher=Niemeyer|language=de}}</ref> који је потицао из дуге лозе данских класичних музичара. Хартманов деда је био Емил Хартман, његов прадеда Ј. П. Е. Хартман, његови ујаци су били Нилс Гаде и Јохан Ернст Хартман, а Нилс Виго Бентзон је био његов рођак. Она је изјавила да је то урадила да би свом сину подарила „уметничке гене“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qRpxLdn7C4EC&pg=PA124|title=Visual Authorship: Creativity and Intentionality in Media|last=Grodal|first=Torben Kragh|last2=Larsen|first2=Bente|last3=Laursen|first3=Iben Thorving|date=2005|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-87-635-0128-6|language=en}}</ref> {{Цитат2|До тог тренутка сам мислио да имам јеврејско порекло. Али ја сам заиста више нациста. Верујем да се немачка породица мог биолошког оца вратила још две генерације уназад. Пре него што је умрла, мајка ми је рекла да будем срећан што сам син овог другог човека. Рекла је да мој хранитељ нема циљеве ни снагу. Али он је био човек пун љубави. И био сам веома тужан због овог открића. И онда се осећате изманипулисаним када заиста испаднете креативни. Да сам знао да моја мајка има овај план, постао бих нешто друго. Овде бих јој показао. Кучка!“}} Током немачке окупације Данске, фон Триров биолошки отац Фриц Михаел Хартман је радио као државни службеник и придружио се групи отпора, Фрит Данмарк, активно се супротстављајући свим пронемачким и пронацистичким колегама у свом одељењу.<ref>{{Cite web|url=http://modstand.natmus.dk/Person.aspx?43138|title=Modstandsdatabasen - Fritz Michael Hartmann|website=modstand.natmus.dk|access-date=2022-07-25}}</ref> Други члан ове инфилтративне групе отпора био је Хартманов колега Виго Кампман, који ће касније постати премијер Данске. Након што је фон Трир имао четири непријатна састанка са својим биолошким оцем, Хартман је одбио даљи контакт.<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/entertainment/movies/stranger-and-fiction-20031222-gdi16g.html|title=Stranger and fiction|date=2003-12-22|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Породично порекло и политички и верски погледи ==== Фон Трирова мајка себе је сматрала [[Комунизам|комунистом]], док је његов отац био [[Социјалдемократија|социјалдемократа]]. Обоје су били посвећени нудисти, а фон Трир је одлазио на неколико празника из детињства у нудистичке кампове. Његови родитељи су сматрали да је дисциплиновање деце реакционарно. Напоменуо је да је одрастао у атеистичкој породици и да иако је Улф Трир био Јеврејин, није био религиозан. Његови родитељи нису дозвољавали много простора у свом домаћинству за „осећања, религију или уживање“, а такође су одбијали да уведу било каква правила за своју децу, са сложеним утицајем на фон Трирову личност и развој.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/HXiC|title=VisitCopenhagen|date=2012-07-16|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> У интервјуу за ''Die Zeit'' 2005. године, фон Трир је рекао: „Не знам да ли сам заиста толико католик. Вероватно нисам. Данска је веома протестантска земља. Можда сам постао католик само да бих разбеснео неколико мојих сународника.“<ref>{{Cite web|url=http://www.signandsight.com/features/465.html|title=Lars von Trier, Katja Nicodemus: "I am an American woman" (17/11/2005) - signandsight|website=www.signandsight.com|access-date=2022-07-25}}</ref> 2009. је рекао: „Ја сам веома лош католик. У ствари, постајем све више и више атеиста.“<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090818042256/http://www.bigissuescotland.com/features/view/104|title=The Big Issue in Scotland - Features - Lars von Trier|date=2009-08-18|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Ментално здравље ==== Фон Трир пати од разних страхова и фобија, укључујући интензиван страх од летења. Овај страх често поставља озбиљна ограничења за њега и његову екипу, због чега је неопходно да се скоро сви његови филмови снимају у Данској или Шведској. Као што је шаљиво рекао у једном интервјуу, „У суштини, плашим се свега у животу, осим снимања филмова.“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2007/may/13/film.filmnews|title=Dark days for film-making world as depression lays Von Trier low|date=2007-05-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У бројним приликама, Фон Трир је такође изјавио да пати од повремене депресије која га чини неспособним да ради свој посао и неспособним да испуњава друштвене обавезе.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC&pg=PA118|title=Global Auteurs: Politics in the Films of Almodóvar, Von Trier, and Winterbottom|last=Goss|first=Brian Michael|date=2009|publisher=Peter Lang|isbn=978-1-4331-0134-2|language=en}}</ref> == Естетика, теме и стил рада == === Утицаји === Фон Трир је под великим утицајем дела [[Карл Теодор Драјер|Карла Теодора Драјера]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ|title=Lars Von Trier|last=Stevenson|first=Jack|date=2002-09-26|publisher=British Film Institute|isbn=978-0-85170-902-4|language=en}}</ref> и филма ''[[Ноћни портир (филм)|Ноћни портир]]''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=b9iP9OWEqncC&pg=PA195|title=Alien Sex: The Body and Desire in Cinema and Theology|last=Loughlin|first=Gerard|date=2004-02-13|publisher=Wiley|isbn=978-0-631-21180-8|language=en}}</ref> Био је толико инспирисан кратким филмом ''Савршени човек'', редитеља Јоргена Лета, да је изазвао Лета да понови кратки филм пет пута у играном филму Пет препрека.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC|title=The Routledge Companion to Philosophy and Film|last=Livingston|first=Paisley|last2=Plantinga|first2=Carl|date=2008-10-17|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-87932-0|language=en}}</ref> === Писање === На Фон Триров стил писања је у великој мери утицао његов рад са глумцима на сету, као и манифест Догме 95 који је био коаутор. У интервјуу за ''Creative Screenwriting'', фон Трир је описао свој процес као „писање скице и одржавање једноставне приче... онда је део рада на сценарију са глумцима.“<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.creativescreenwriting.com//my-films-are-a-little-dark-right-lars-von-trier|title=“My films are a little dark, right?” Lars von Trier|website=Creative Screenwriting|access-date=2022-07-25}}</ref> Размишљајући о приповедању у свом делу, фон Трир је рекао: „Све приче су о реалисти који долази у сукоб са животом. Нисам луд за стварним животом, а стварни живот није луд за мном.” Даље је описао свој процес као поделу различитих делова своје личности на различите ликове.<ref name=":2" /> Фон Трир је навео данског редитеља Карла Драјера као утицај на писање, указујући на Драјеров метод да препише своје сценарије, а затим да значајно смањи дужину.<ref name=":2" /> === Технике снимања === Фон Трир је рекао да „филм треба да буде као камен у твојој ципели“. Да би створио оригиналну уметност, он сматра да се филмски ствараоци морају стилски разликовати од других филмова, често постављањем ограничења на процес снимања филма. Најпознатије такво ограничење је филмски "завет чедности" покрета Догме 95 са којим се повезује. У филму ''[[Плес у тами]]'' користио је скокове и драматично различите палете боја и технике камере за „стварни свет“ и музичке делове филма, а у ''[[Догвил|Догвилу]]'' је све снимљено на звучној сцени без сета, где је зидови зграда у измишљеном граду били су означени линијама на поду. Фон Трир често снима дигитално и сам управља камером, преферирајући да непрекидно снима глумце у лику без заустављања између снимака. У ''Догвилу'' је пустио глумце да сатима остану у лику, у стилу метод глуме. Ове технике често стављају велики притисак на глумце, а најпознатији је са [[Бјерк]] током снимања филма ''[[Плес у тами]]''.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://theplaylist.net/bjork-sexual-harassment-danish-director-20171017/|title=Björk Further Details "Paralysing" Sexual Harassment By Lars von Trier|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир ће се касније вратити експлицитним сликама у ''Антихристу'' (2009), истражујући мрачније теме, али је наишао на проблеме када је покушао још једном са ''Нимфоманком'', која је имала 90 минута искључења (смањивши га са пет и по на четири сати) за његово међународно издање 2013. како би био комерцијално одржив, при чему је требало скоро годину дана да се прикаже комплетан било где у нецензурисаном редитељском делу.<ref name=":3" /> Трир такође већину својих дубоких идеја приписује идеји свог претходног ментора Томаса Богушевског. „Томасов геније је онај коме се никада не бих могао мерити“, каже фон Трир, „али би било штета не покушати.“ == Контраверза == У октобру 2017, [[Бјерк]] је на својој Фејсбук страници објавила да ју је сексуално узнемиравао „дански режисер са којим је радила“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2017/film/news/bjork-sexual-harassment-danish-director-1202590429/|title=Björk Shares Experience of Harassment By ‘Danish Director:’ He Created ‘An Impressive Net of Illusion’|last=Nyren|first=Erin|last2=Nyren|first2=Erin|date=2017-10-15|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Los Angeles Times|Лос Анђелес Тајмс]] је пронашао доказе који га идентификују као Ларса фон Трира.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment/la-et-entertainment-news-updates-october-2017-htmlstory.html|title=Today in Entertainment: Wendy Williams collapses during her live show; 'House of Cards' halts production in wake of Kevin Spacey accusations|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је одбацио Бјоркину тврдњу да ју је сексуално узнемиравао током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', и рекла данском дневнику Јиландс-Постен: "То није био случај. Али да дефинитивно нисмо били пријатељи, то је чињеница". У свом онлајн издању, Петер Албаек Јенсен, продуцент ''Плеса у тами'', рекао је за Јиландс-Постен да „Колико се сећам, ми [Ларс фон Трир и ја] смо били жртве. Та жена је била јача од Ларса фон Трира и мене и наше компаније. Све је диктирала и спремала се да затвори филм од 100 милиона круна [16 милиона долара].“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/oct/17/not-the-case-lars-von-trier-denies-sexually-harassing-bjork|title='Not the case': Lars Von Trier denies sexually harassing Björk|last=agencies|first=Staff and|date=2017-10-19|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Након фон Трирове изјаве, Бјерк је објаснила детаље о овом инциденту,<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/bjork/posts/pfbid0YzFKqnqvQGA5EEufqxDkXoavixamN1SjbYQv3rah9uQ2ijq8asZ17n64CQfEZVqhl|title=Björk|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-07-25}}</ref> док је њен менаџер Дерек Биркет такође осудио фон Трирове наводне претходне радње.<ref>{{Cite web|url=https://www.nme.com/news/music/bjork-manager-accuses-lars-von-trier-verbal-physical-abuse-2153243|title=Björk's manager accuses director Lars Von Trier of "verbal and physical abuse"|last=Britton|first=Luke Morgan|date=2017-10-25|website=NME|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> Гардијан је касније открио да је Јенсенов студио, Зентропа, са којим је фон Трир често сарађивао, имао ендемску културу сексуалног узнемиравања. Јенсен је поднео оставку на место генералног директора Зентропе када су 2017. изашле на видело даље оптужбе о узнемиравању.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/may/10/lars-von-trier-producer-peter-aalbaek-jensen-stop-slapping-asses|title=Lars von Trier producer: 'I'll stop slapping asses' in wake of #MeToo|date=2018-05-10|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Филмографија == * ''[[Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''Менте'' (1979) * ''Ноктурно'' (1980) * ''Последњи детаљ'' (1981) * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' (1982) * ''Елемент злочина'' (1984) * ''Епидемик'' (1987) * ''Медеја'' (1988) * ''Краљевство'' (1994) * ''Преко таласа'' (1996) * ''Краљевство II'' (1997) * ''Идиоти'' (1998) * ''Д-даг'' (2000) * ''[[Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил]]'' (2003) * ''Пет препрека'' (2003) * ''Мандерлеј'' (2005) * ''Шеф свега'' (2006) * ''Вашингтон'' * ''Сваком свој биоскоп'' (2007) * ''Антихрист'' (2009) * ''Димензија'' (2010) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''Нимфоманка 1'' * ''Нимфоманка 2'' * ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) == Види још == * [[Хиперреализам]] * [[Догма 95]] * [[Немачки експресионизам]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons|Ларс фон Трир|Ларс фон Трир}} * [http://www.zentropa.dk/ Продукцијска кућа] * [http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Интервју] * -{R|[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{R|[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?'']}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] stlhlq57j9ukhiy5ah6ozpulzrl9zuy 25122148 25122138 2022-07-25T11:33:10Z Асена 270577 /* Технике снимања */ wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== Године 1984, ''Елемент злочина'', фон Триров пробој филм, добио је дванаест награда на седам међународних фестивала<ref>{{Citation|title=Forbrydelsens element - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0087280/awards|accessdate=2022-07-25}}</ref> укључујући Велику техничку награду у Кану и номинацију за Златну палму.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/von-trier-welcome-back-at-cannes/5054055.article|title=Von Trier welcome back at Cannes|last=Goodfellow|first=Melanie|last2=Wiseman2013-04-19T11:19:00+01:00|first2=reas|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Спор, нелинеаран темпо филма,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nZDFAgAAQBAJ|title=Politics as Form in Lars von Trier: A Post-Brechtian Reading|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013-10-24|publisher=Bloomsbury Publishing USA|isbn=978-1-62356-027-0|language=en}}</ref> иновативан и вишеслојни дизајн заплета и мрачни визуелни ефекти попут снова комбинују се да би створили алегорију за трауматичне европске историјске догађаје.<ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/83-the-element-of-crime|title=The Element of Crime|last=Cowie|first=Peter|website=The Criterion Collection|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== Године 1995. фон Трир и Томас Винтерберг представили су свој манифест за нови кинематографски покрет, који су назвали Догма 95. Концепт Догме 95, који је довео до међународног интересовања за дански филм, инспирисао је филмске ствараоце широм света.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qOXoeyesZOIC&pg=PA37|title=Contemporary World Cinema: Europe, the Middle East, East Asia and South Asia|last=Chaudhuri|first=Shohini|date=2005|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1799-9|language=en}}</ref> 2008. године, заједно са својим колегама режисерима Кристијаном Леврингом и Сореном Краг-Јакобсеном, фон Трир и Томас Винтерберг добили су европску филмску награду за европско достигнуће у светској кинематографији. ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== Пет препрека (2003), које су снимили фон Трир и Јорген Лет, је документарац који укључује дугачке делове експерименталних филмова. Претпоставка је да фон Трир изазива редитеља Јоргена Лета, његовог пријатеља и ментора, да пет пута преправи свој стари експериментални филм Савршени човек (1967), сваки пут са другом „препреком“ (или препреком) коју је одредио фон Трир.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2004/05/26/movies/film-review-a-cinematic-duel-of-wits-for-two-danish-directors.html|title=FILM REVIEW; A Cinematic Duel of Wits For Two Danish Directors|last=Scott|first=A. O.|date=2004-05-26|work=The New York Times|access-date=2022-07-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== [[Датотека:LarsVonTrier.jpg|мини|Ларс фон Трир на Филмском фестивалу у Кану 2000.]] Трилогију ''Депресија'' чине ''Антихрист'', ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' и ''Нимфоманка''. Ова три филма глуме Шарлот Гензбур и баве се ликовима који пате од депресије или туге на различите начине. За ову трилогију се каже да представља депресију коју сам Трир доживљава.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Триров следећи дугометражни филм био је ''Антихрист'', филм о „ожалошћеном пару који се повлачи у своју колибу у шуми, надајући се да ће им повратак у рај поправити сломљена срца и проблематични брак; али природа иде својим током и ствари иду од лошег ка горе".<ref>{{Citation|title=Antichrist HD|url=http://archive.org/details/AntichristHD|accessdate=2022-07-25|last=Kyle Kallgren}}</ref> У филму главне улоге тумаче [[Вилем Дафо]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]]. Премијерно је приказан у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2009. године, где је жири фестивала одао почаст филму доделивши награду за најбољу глумицу Гензбур. ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== У 2015, фон Трир је почео да ради на новом играном филму, ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018), који је првобитно био планиран као телевизијска серија од осам делова. Прича је о серијском убици, посматрано из његове тачке гледишта. Снимање је почело у марту 2017. у Шведској, а снимање се преселило у Копенхаген у мају.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У фебруару 2017, фон Трир је својим речима објаснио да филм „слави идеју да је живот зао и бездушан, што је нажалост доказано недавним успоном Хомо трампуса – краља пацова“.<ref name=":1" /> Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану у мају 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/dec/16/the-house-that-jack-built-review-lars-von-trier-matt-dillon-uma-thurman-sofie-grabol|title=The House That Jack Built review – a killer with room for improvement|date=2018-12-16|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос више од 100 одустајања од стране публике када је првобитно приказан на Филмском фестивалу у Кану, филм је и даље добио 10-минутне овације.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2018/05/the-house-that-jack-built-first-reactions-lars-von-trier-cannes-1201963300/|title=‘The House That Jack Built’ First Reactions: ‘Lars Has Gone Too Far This Time’ As 100 People Walk Out — Cannes|last=Marotta|first=Jenna|last2=Marotta|first2=Jenna|date=2018-05-14|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У децембру 2020. објављено је да ће фон Трир бити продуцент последње сезоне за своју хваљену серију Краљевство, под називом ''Егзодус краљевства''. Очекује се да ће бити снимљен 2021. године и састојаће се од пет епизода које ће бити објављене 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://theplaylist.net/lars-von-trier-the-kingdom-season-3-20201220/|title='The Kingdom': Lars Von Trier Returns To His Cult '90s Series With Third Season|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> === Лични живот === ==== Породица ==== Године 1989, фон Трирова мајка му је рекла на самрти да човек за кога је фон Трир мислио да му је биолошки отац није био, и да је био резултат везе коју је имала са својим бившим послодавцем, Фрицом Мајклом Хартманом (1909–2000),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f9kpAQAAIAAJ|title=Medienwissenschaft, Rezensionen|date=2004|publisher=Niemeyer|language=de}}</ref> који је потицао из дуге лозе данских класичних музичара. Хартманов деда је био Емил Хартман, његов прадеда Ј. П. Е. Хартман, његови ујаци су били Нилс Гаде и Јохан Ернст Хартман, а Нилс Виго Бентзон је био његов рођак. Она је изјавила да је то урадила да би свом сину подарила „уметничке гене“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qRpxLdn7C4EC&pg=PA124|title=Visual Authorship: Creativity and Intentionality in Media|last=Grodal|first=Torben Kragh|last2=Larsen|first2=Bente|last3=Laursen|first3=Iben Thorving|date=2005|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-87-635-0128-6|language=en}}</ref> {{Цитат2|До тог тренутка сам мислио да имам јеврејско порекло. Али ја сам заиста више нациста. Верујем да се немачка породица мог биолошког оца вратила још две генерације уназад. Пре него што је умрла, мајка ми је рекла да будем срећан што сам син овог другог човека. Рекла је да мој хранитељ нема циљеве ни снагу. Али он је био човек пун љубави. И био сам веома тужан због овог открића. И онда се осећате изманипулисаним када заиста испаднете креативни. Да сам знао да моја мајка има овај план, постао бих нешто друго. Овде бих јој показао. Кучка!“}} Током немачке окупације Данске, фон Триров биолошки отац Фриц Михаел Хартман је радио као државни службеник и придружио се групи отпора, Фрит Данмарк, активно се супротстављајући свим пронемачким и пронацистичким колегама у свом одељењу.<ref>{{Cite web|url=http://modstand.natmus.dk/Person.aspx?43138|title=Modstandsdatabasen - Fritz Michael Hartmann|website=modstand.natmus.dk|access-date=2022-07-25}}</ref> Други члан ове инфилтративне групе отпора био је Хартманов колега Виго Кампман, који ће касније постати премијер Данске. Након што је фон Трир имао четири непријатна састанка са својим биолошким оцем, Хартман је одбио даљи контакт.<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/entertainment/movies/stranger-and-fiction-20031222-gdi16g.html|title=Stranger and fiction|date=2003-12-22|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Породично порекло и политички и верски погледи ==== Фон Трирова мајка себе је сматрала [[Комунизам|комунистом]], док је његов отац био [[Социјалдемократија|социјалдемократа]]. Обоје су били посвећени нудисти, а фон Трир је одлазио на неколико празника из детињства у нудистичке кампове. Његови родитељи су сматрали да је дисциплиновање деце реакционарно. Напоменуо је да је одрастао у атеистичкој породици и да иако је Улф Трир био Јеврејин, није био религиозан. Његови родитељи нису дозвољавали много простора у свом домаћинству за „осећања, религију или уживање“, а такође су одбијали да уведу било каква правила за своју децу, са сложеним утицајем на фон Трирову личност и развој.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/HXiC|title=VisitCopenhagen|date=2012-07-16|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> У интервјуу за ''Die Zeit'' 2005. године, фон Трир је рекао: „Не знам да ли сам заиста толико католик. Вероватно нисам. Данска је веома протестантска земља. Можда сам постао католик само да бих разбеснео неколико мојих сународника.“<ref>{{Cite web|url=http://www.signandsight.com/features/465.html|title=Lars von Trier, Katja Nicodemus: "I am an American woman" (17/11/2005) - signandsight|website=www.signandsight.com|access-date=2022-07-25}}</ref> 2009. је рекао: „Ја сам веома лош католик. У ствари, постајем све више и више атеиста.“<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090818042256/http://www.bigissuescotland.com/features/view/104|title=The Big Issue in Scotland - Features - Lars von Trier|date=2009-08-18|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Ментално здравље ==== Фон Трир пати од разних страхова и фобија, укључујући интензиван страх од летења. Овај страх често поставља озбиљна ограничења за њега и његову екипу, због чега је неопходно да се скоро сви његови филмови снимају у Данској или Шведској. Као што је шаљиво рекао у једном интервјуу, „У суштини, плашим се свега у животу, осим снимања филмова.“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2007/may/13/film.filmnews|title=Dark days for film-making world as depression lays Von Trier low|date=2007-05-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У бројним приликама, Фон Трир је такође изјавио да пати од повремене депресије која га чини неспособним да ради свој посао и неспособним да испуњава друштвене обавезе.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC&pg=PA118|title=Global Auteurs: Politics in the Films of Almodóvar, Von Trier, and Winterbottom|last=Goss|first=Brian Michael|date=2009|publisher=Peter Lang|isbn=978-1-4331-0134-2|language=en}}</ref> == Естетика, теме и стил рада == === Утицаји === Фон Трир је под великим утицајем дела [[Карл Теодор Драјер|Карла Теодора Драјера]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ|title=Lars Von Trier|last=Stevenson|first=Jack|date=2002-09-26|publisher=British Film Institute|isbn=978-0-85170-902-4|language=en}}</ref> и филма ''[[Ноћни портир (филм)|Ноћни портир]]''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=b9iP9OWEqncC&pg=PA195|title=Alien Sex: The Body and Desire in Cinema and Theology|last=Loughlin|first=Gerard|date=2004-02-13|publisher=Wiley|isbn=978-0-631-21180-8|language=en}}</ref> Био је толико инспирисан кратким филмом ''Савршени човек'', редитеља Јоргена Лета, да је изазвао Лета да понови кратки филм пет пута у играном филму Пет препрека.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC|title=The Routledge Companion to Philosophy and Film|last=Livingston|first=Paisley|last2=Plantinga|first2=Carl|date=2008-10-17|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-87932-0|language=en}}</ref> === Писање === На Фон Триров стил писања је у великој мери утицао његов рад са глумцима на сету, као и манифест Догме 95 који је био коаутор. У интервјуу за ''Creative Screenwriting'', фон Трир је описао свој процес као „писање скице и одржавање једноставне приче... онда је део рада на сценарију са глумцима.“<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.creativescreenwriting.com//my-films-are-a-little-dark-right-lars-von-trier|title=“My films are a little dark, right?” Lars von Trier|website=Creative Screenwriting|access-date=2022-07-25}}</ref> Размишљајући о приповедању у свом делу, фон Трир је рекао: „Све приче су о реалисти који долази у сукоб са животом. Нисам луд за стварним животом, а стварни живот није луд за мном.” Даље је описао свој процес као поделу различитих делова своје личности на различите ликове.<ref name=":2" /> Фон Трир је навео данског редитеља Карла Драјера као утицај на писање, указујући на Драјеров метод да препише своје сценарије, а затим да значајно смањи дужину.<ref name=":2" /> === Технике снимања === Фон Трир је рекао да „филм треба да буде као камен у твојој ципели“. Да би створио оригиналну уметност, он сматра да се филмски ствараоци морају стилски разликовати од других филмова, често постављањем ограничења на процес снимања филма. Најпознатије такво ограничење је филмски "завет чедности" покрета Догме 95 са којим се повезује. У филму ''[[Плес у тами]]'' користио је скокове и драматично различите палете боја и технике камере за „стварни свет“ и музичке делове филма, а у ''[[Догвил|Догвилу]]'' је све снимљено на звучној сцени без сета, где је зидови зграда у измишљеном граду били су означени линијама на поду. Фон Трир често снима дигитално и сам управља камером, преферирајући да непрекидно снима глумце у лику без заустављања између снимака. У ''Догвилу'' је пустио глумце да сатима остану у лику, у стилу метод глуме. Ове технике често стављају велики притисак на глумце, а најпознатији је са [[Бјерк]] током снимања филма ''[[Плес у тами]]''.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://theplaylist.net/bjork-sexual-harassment-danish-director-20171017/|title=Björk Further Details "Paralysing" Sexual Harassment By Lars von Trier|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир ће се касније вратити експлицитним сликама у ''Антихристу'' (2009), истражујући мрачније теме, али је наишао на проблеме када је покушао још једном са ''Нимфоманком'', која је имала 90 минута искључења (смањивши га са пет и по на четири сати) за његово међународно издање 2013. како би био комерцијално одржив, при чему је требало скоро годину дана да се прикаже комплетан било где у нецензурисаном редитељском делу.<ref name=":3" /> Трир такође већину својих дубоких идеја приписује идеји свог претходног ментора Томаса Богушевског. „Томасов геније је онај коме се никада не бих могао мерити“, каже фон Трир, „али би било штета не покушати.“ === Приступ глумцима === У скајп интервјуу за ''IndieWire'', фон Трир је упоредио свој приступ глумцима са „како би кувар радио са кромпиром или комадом меса“, појашњавајући да се рад са глумцима разликује у сваком филму на основу услова продукције.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2009/10/lars-von-trier-i-think-working-with-actors-is-a-little-bit-how-a-chef-would-work-with-a-potato-246359/|title=Lars von Trier: “I think working with actors is a little bit how a chef would work with a potato…”|last=Brooks|first=Brian|last2=Brooks|first2=Brian|date=2009-10-20|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је повремено изазивао контроверзе својим третманом према својим водећим дамама.<ref>{{Cite news|url=https://www.npr.org/2011/11/06/142026288/lars-von-trier-a-problematic-sort-of-ladies-man|title=Lars Von Trier: A Problematic Sort Of Ladies' Man?|work=NPR.org|access-date=2022-07-25|language=en}}</ref> Он и Бјерк су се чувено посвађали током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', до тачке када би Бјерк данима бежала са снимања.<ref>{{Cite web|url=http://www.digitalspy.com/movies/a818243/movie-feuds-bruce-willis-megan-fox/|title=The 8 most notorious feuds between stars and their directors, from Bruce Willis to Megan Fox|last=Fletcher|first=Rosie|date=2018-05-06|website=Digital Spy|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> О Триру, који је између осталог разбио монитор док је био поред ње, изјавила је: „...можете узети прилично сексистичке филмске режисере попут [[Вуди Ален|Вудија Алена]] или [[Стенли Кјубрик|Стенлија Кјубрика]], а ипак су они ти који својим филмовима дају душу. У случају Ларса фон Трира, то није тако и он то зна. Потребна му је жена која ће му обезбедити радну душу. И он им завиди и мрзи их због тога. Зато мора да их уништи током снимања. И сакрије доказе."<ref>{{Cite web|url=https://www.gq.com/story/lars-von-trier-gq-interview-bjork-john-c-reilly-kirsten-dunst-nicole-kidman-extras|title=Lars von Trier Interview GQ October 2011|last=Nast|first=Condé|date=2011-10-17|website=GQ|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос томе, друге глумице као што су [[Кирстен Данст]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] су говориле у одбрану фон Трировог приступа.<ref>{{Cite news|url=https://www.lemonde.fr/culture/article/2014/01/28/charlotte-gainsbourg-je-suis-prete-a-excuser-beaucoup-chez-lars_4355449_3246.html|title=Charlotte Gainsbourg : « Je suis prête à excuser beaucoup chez Lars »|date=2014-01-28|work=Le Monde.fr|access-date=2022-07-25|language=fr}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2014/03/charlotte-gainsbourg-on-being-lars-von-triers-nymphomaniac-i-was-disturbed-embarrassed-and-a-little-humiliated-28659/|title=Charlotte Gainsbourg On Being Lars von Trier’s ‘Nymphomaniac’: ‘I was disturbed, embarrassed and a little humiliated…’|last=Hoeij|first=Boyd van|last2=Hoeij|first2=Boyd van|date=2014-03-25|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Звезда филма ''Нимфоманка'' [[Стејси Мартин]] изјавила је да је никада није терао да ради било шта што је било ван њене зоне комфора. Рекла је: „Не мислим да је женомрзац. Чињеница да он понекад приказује жене као проблематичне или опасне или мрачне или чак зле; то га не чини аутоматски антифеминистом. То је веома застарео аргумент. Мислим да је Ларс воли жене.“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2014/feb/06/nymphomaniac-charlotte-gainsbourg-stacy-martin-lars-von-trier|title=Nymphomaniac stars: 'Lars isn't a misogynist, he loves women'|date=2014-02-06|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Никол Кидман]], која је глумила у фон Трировом ''[[Догвил|Догвилу]]'', рекла је у интервјуу за ABC Radio National: „Мислим да сам три пута покушала да напустим филм јер је рекао: 'Желим да те завежем и бичујем и неће бити лепо.' Мислила сам, као, како то мислиш? Прешла сам цео овај пут да вежбам са тобом, да радим са тобом, а сада ми говориш да хоћеш да ме вежеш и бичујеш? Али то је Ларс, и Ларс скида одећу и стоји тамо гол и каже: 'О, обуци се назад, Ларс, молим те, хајде да снимимо филм.' Али он је веома, веома сиров и скоро је као дете у томе што ће рећи и урадити. И морали бисмо да вечерамо свако вече и већину времена би то завршило са мном у сузама јер би Ларс седео поред мене и пио ракију од брескве и напио се и био увредљив и ја бих отишла и... у сваком случају, онда бисмо отишли ​​на посао следећег јутра. Али кажем ово смејући се... Нисам урадила [Догвил] наставак али ја сам и даље веома добар пријатељ са њим, што је чудно, јер се дивим његовој искрености и видим га као уметника, и кажем, мој Боже, сада је тако тежак живот и имати јединствен глас, а он сигурно има, и није се приклонио ниједном од мејнстрим приступа снимању филмова или новцу, и ја се томе дивим."<ref>{{Cite web|url=https://www.abc.net.au/radionational/invalid/movietime/interview-with-nicole-kidman-actor-margot-at-the/3292346|title=Interview with Nicole Kidman, actor, 'Margot At The Wedding'|date=2008-02-21|website=ABC Radio National|language=en-AU|access-date=2022-07-25}}</ref> == Контраверза == У октобру 2017, [[Бјерк]] је на својој Фејсбук страници објавила да ју је сексуално узнемиравао „дански режисер са којим је радила“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2017/film/news/bjork-sexual-harassment-danish-director-1202590429/|title=Björk Shares Experience of Harassment By ‘Danish Director:’ He Created ‘An Impressive Net of Illusion’|last=Nyren|first=Erin|last2=Nyren|first2=Erin|date=2017-10-15|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Los Angeles Times|Лос Анђелес Тајмс]] је пронашао доказе који га идентификују као Ларса фон Трира.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment/la-et-entertainment-news-updates-october-2017-htmlstory.html|title=Today in Entertainment: Wendy Williams collapses during her live show; 'House of Cards' halts production in wake of Kevin Spacey accusations|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је одбацио Бјоркину тврдњу да ју је сексуално узнемиравао током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', и рекла данском дневнику Јиландс-Постен: "То није био случај. Али да дефинитивно нисмо били пријатељи, то је чињеница". У свом онлајн издању, Петер Албаек Јенсен, продуцент ''Плеса у тами'', рекао је за Јиландс-Постен да „Колико се сећам, ми [Ларс фон Трир и ја] смо били жртве. Та жена је била јача од Ларса фон Трира и мене и наше компаније. Све је диктирала и спремала се да затвори филм од 100 милиона круна [16 милиона долара].“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/oct/17/not-the-case-lars-von-trier-denies-sexually-harassing-bjork|title='Not the case': Lars Von Trier denies sexually harassing Björk|last=agencies|first=Staff and|date=2017-10-19|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Након фон Трирове изјаве, Бјерк је објаснила детаље о овом инциденту,<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/bjork/posts/pfbid0YzFKqnqvQGA5EEufqxDkXoavixamN1SjbYQv3rah9uQ2ijq8asZ17n64CQfEZVqhl|title=Björk|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-07-25}}</ref> док је њен менаџер Дерек Биркет такође осудио фон Трирове наводне претходне радње.<ref>{{Cite web|url=https://www.nme.com/news/music/bjork-manager-accuses-lars-von-trier-verbal-physical-abuse-2153243|title=Björk's manager accuses director Lars Von Trier of "verbal and physical abuse"|last=Britton|first=Luke Morgan|date=2017-10-25|website=NME|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> Гардијан је касније открио да је Јенсенов студио, Зентропа, са којим је фон Трир често сарађивао, имао ендемску културу сексуалног узнемиравања. Јенсен је поднео оставку на место генералног директора Зентропе када су 2017. изашле на видело даље оптужбе о узнемиравању.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/may/10/lars-von-trier-producer-peter-aalbaek-jensen-stop-slapping-asses|title=Lars von Trier producer: 'I'll stop slapping asses' in wake of #MeToo|date=2018-05-10|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Филмографија == * ''[[Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''Менте'' (1979) * ''Ноктурно'' (1980) * ''Последњи детаљ'' (1981) * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' (1982) * ''Елемент злочина'' (1984) * ''Епидемик'' (1987) * ''Медеја'' (1988) * ''Краљевство'' (1994) * ''Преко таласа'' (1996) * ''Краљевство II'' (1997) * ''Идиоти'' (1998) * ''Д-даг'' (2000) * ''[[Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил]]'' (2003) * ''Пет препрека'' (2003) * ''Мандерлеј'' (2005) * ''Шеф свега'' (2006) * ''Вашингтон'' * ''Сваком свој биоскоп'' (2007) * ''Антихрист'' (2009) * ''Димензија'' (2010) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''Нимфоманка 1'' * ''Нимфоманка 2'' * ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) == Види још == * [[Хиперреализам]] * [[Догма 95]] * [[Немачки експресионизам]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons|Ларс фон Трир|Ларс фон Трир}} * [http://www.zentropa.dk/ Продукцијска кућа] * [http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Интервју] * -{R|[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{R|[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?'']}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] 7u4qknea77ricjijqi0t4arox392brq 25122152 25122148 2022-07-25T11:39:13Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== Године 1984, ''Елемент злочина'', фон Триров пробој филм, добио је дванаест награда на седам међународних фестивала<ref>{{Citation|title=Forbrydelsens element - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0087280/awards|accessdate=2022-07-25}}</ref> укључујући Велику техничку награду у Кану и номинацију за Златну палму.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/von-trier-welcome-back-at-cannes/5054055.article|title=Von Trier welcome back at Cannes|last=Goodfellow|first=Melanie|last2=Wiseman2013-04-19T11:19:00+01:00|first2=reas|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Спор, нелинеаран темпо филма,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nZDFAgAAQBAJ|title=Politics as Form in Lars von Trier: A Post-Brechtian Reading|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013-10-24|publisher=Bloomsbury Publishing USA|isbn=978-1-62356-027-0|language=en}}</ref> иновативан и вишеслојни дизајн заплета и мрачни визуелни ефекти попут снова комбинују се да би створили алегорију за трауматичне европске историјске догађаје.<ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/83-the-element-of-crime|title=The Element of Crime|last=Cowie|first=Peter|website=The Criterion Collection|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== Године 1995. фон Трир и Томас Винтерберг представили су свој манифест за нови кинематографски покрет, који су назвали Догма 95. Концепт Догме 95, који је довео до међународног интересовања за дански филм, инспирисао је филмске ствараоце широм света.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qOXoeyesZOIC&pg=PA37|title=Contemporary World Cinema: Europe, the Middle East, East Asia and South Asia|last=Chaudhuri|first=Shohini|date=2005|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1799-9|language=en}}</ref> 2008. године, заједно са својим колегама режисерима Кристијаном Леврингом и Сореном Краг-Јакобсеном, фон Трир и Томас Винтерберг добили су европску филмску награду за европско достигнуће у светској кинематографији. ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== Пет препрека (2003), које су снимили фон Трир и Јорген Лет, је документарац који укључује дугачке делове експерименталних филмова. Претпоставка је да фон Трир изазива редитеља Јоргена Лета, његовог пријатеља и ментора, да пет пута преправи свој стари експериментални филм Савршени човек (1967), сваки пут са другом „препреком“ (или препреком) коју је одредио фон Трир.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2004/05/26/movies/film-review-a-cinematic-duel-of-wits-for-two-danish-directors.html|title=FILM REVIEW; A Cinematic Duel of Wits For Two Danish Directors|last=Scott|first=A. O.|date=2004-05-26|work=The New York Times|access-date=2022-07-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== [[Датотека:LarsVonTrier.jpg|мини|Ларс фон Трир на Филмском фестивалу у Кану 2000.]] Трилогију ''Депресија'' чине ''Антихрист'', ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' и ''Нимфоманка''. Ова три филма глуме Шарлот Гензбур и баве се ликовима који пате од депресије или туге на различите начине. За ову трилогију се каже да представља депресију коју сам Трир доживљава.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Триров следећи дугометражни филм био је ''Антихрист'', филм о „ожалошћеном пару који се повлачи у своју колибу у шуми, надајући се да ће им повратак у рај поправити сломљена срца и проблематични брак; али природа иде својим током и ствари иду од лошег ка горе".<ref>{{Citation|title=Antichrist HD|url=http://archive.org/details/AntichristHD|accessdate=2022-07-25|last=Kyle Kallgren}}</ref> У филму главне улоге тумаче [[Вилем Дафо]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]]. Премијерно је приказан у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2009. године, где је жири фестивала одао почаст филму доделивши награду за најбољу глумицу Гензбур. Године 2011. фон Трир је објавио ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолију]]'', психолошку драму.<ref>{{Citation|title=Brows Held High: Melancholia Part 2|url=https://www.youtube.com/watch?v=qHXjNGzPbS4|accessdate=2022-07-25|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> Филм је био у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2011. године. Познато као провокативно у интервјуима, фон Трирове примедбе током конференције за штампу пре премијере Меланхолије у Кану изазвале су значајне контроверзе у медијима, што је довело до тога да га фестивал прогласи персоном нон грата и забрани му учешће на фестивалу (не искључујући, међутим, Меланхолију из такмичења те године). Неколико минута пре краја интервјуа, Трира је новинар упитао о његовим немачким коренима и нацистичкој естетици у одговору на режисеров опис жанра филма као „немачке романсе“. Режисер, који је одрастао са својим оцем Јеврејем и тек касније у животу сазнао да му је биолошки отац био нејеврејски Немац, изгледао је увређен конотацијом и одговорио је говорећи о свом немачком идентитету. Он се нашалио да, пошто више није Јевреј, сада „разуме“ и „симпатише“ Хитлера, да није против Јевреја осим против Израела који је „мука у дупету“ и да је нациста. Ове изјаве изазвале су пометњу у медијима који су инцидент, углавном, представљали као антисемитски скандал. Директор је издао званично извињење одмах након контроверзне конференције за штампу и наставио да се извињава за своју шалу током свих интервјуа које је дао у недељама након инцидента, признајући да није био трезан, и рекавши да не треба да објашњава да није нациста. Глумци Меланхолије који су били присутни током инцидента – Данст, Гензбур, Скарсгард – стали су у одбрану редитеља, указујући на његов провокативни смисао за хумор и депресију. Директор Канског фестивала је касније полемику назвао „неправедном“ и „глупом“ колико и фон Трирову лошу шалу, закључивши да су његови филмови добродошли на фестивал и да се фон Трир сматра „пријатељем“. 2019. фон Трир је изјавио да је ову примедбу изнео на „јединој конференцији за штампу коју сам икада имао када сам био трезан.“ ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== У 2015, фон Трир је почео да ради на новом играном филму, ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018), који је првобитно био планиран као телевизијска серија од осам делова. Прича је о серијском убици, посматрано из његове тачке гледишта. Снимање је почело у марту 2017. у Шведској, а снимање се преселило у Копенхаген у мају.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У фебруару 2017, фон Трир је својим речима објаснио да филм „слави идеју да је живот зао и бездушан, што је нажалост доказано недавним успоном Хомо трампуса – краља пацова“.<ref name=":1" /> Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану у мају 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/dec/16/the-house-that-jack-built-review-lars-von-trier-matt-dillon-uma-thurman-sofie-grabol|title=The House That Jack Built review – a killer with room for improvement|date=2018-12-16|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос више од 100 одустајања од стране публике када је првобитно приказан на Филмском фестивалу у Кану, филм је и даље добио 10-минутне овације.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2018/05/the-house-that-jack-built-first-reactions-lars-von-trier-cannes-1201963300/|title=‘The House That Jack Built’ First Reactions: ‘Lars Has Gone Too Far This Time’ As 100 People Walk Out — Cannes|last=Marotta|first=Jenna|last2=Marotta|first2=Jenna|date=2018-05-14|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У децембру 2020. објављено је да ће фон Трир бити продуцент последње сезоне за своју хваљену серију Краљевство, под називом ''Егзодус краљевства''. Очекује се да ће бити снимљен 2021. године и састојаће се од пет епизода које ће бити објављене 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://theplaylist.net/lars-von-trier-the-kingdom-season-3-20201220/|title='The Kingdom': Lars Von Trier Returns To His Cult '90s Series With Third Season|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> === Лични живот === ==== Породица ==== Године 1989, фон Трирова мајка му је рекла на самрти да човек за кога је фон Трир мислио да му је биолошки отац није био, и да је био резултат везе коју је имала са својим бившим послодавцем, Фрицом Мајклом Хартманом (1909–2000),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f9kpAQAAIAAJ|title=Medienwissenschaft, Rezensionen|date=2004|publisher=Niemeyer|language=de}}</ref> који је потицао из дуге лозе данских класичних музичара. Хартманов деда је био Емил Хартман, његов прадеда Ј. П. Е. Хартман, његови ујаци су били Нилс Гаде и Јохан Ернст Хартман, а Нилс Виго Бентзон је био његов рођак. Она је изјавила да је то урадила да би свом сину подарила „уметничке гене“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qRpxLdn7C4EC&pg=PA124|title=Visual Authorship: Creativity and Intentionality in Media|last=Grodal|first=Torben Kragh|last2=Larsen|first2=Bente|last3=Laursen|first3=Iben Thorving|date=2005|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-87-635-0128-6|language=en}}</ref> {{Цитат2|До тог тренутка сам мислио да имам јеврејско порекло. Али ја сам заиста више нациста. Верујем да се немачка породица мог биолошког оца вратила још две генерације уназад. Пре него што је умрла, мајка ми је рекла да будем срећан што сам син овог другог човека. Рекла је да мој хранитељ нема циљеве ни снагу. Али он је био човек пун љубави. И био сам веома тужан због овог открића. И онда се осећате изманипулисаним када заиста испаднете креативни. Да сам знао да моја мајка има овај план, постао бих нешто друго. Овде бих јој показао. Кучка!“}} Током немачке окупације Данске, фон Триров биолошки отац Фриц Михаел Хартман је радио као државни службеник и придружио се групи отпора, Фрит Данмарк, активно се супротстављајући свим пронемачким и пронацистичким колегама у свом одељењу.<ref>{{Cite web|url=http://modstand.natmus.dk/Person.aspx?43138|title=Modstandsdatabasen - Fritz Michael Hartmann|website=modstand.natmus.dk|access-date=2022-07-25}}</ref> Други члан ове инфилтративне групе отпора био је Хартманов колега Виго Кампман, који ће касније постати премијер Данске. Након што је фон Трир имао четири непријатна састанка са својим биолошким оцем, Хартман је одбио даљи контакт.<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/entertainment/movies/stranger-and-fiction-20031222-gdi16g.html|title=Stranger and fiction|date=2003-12-22|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Породично порекло и политички и верски погледи ==== Фон Трирова мајка себе је сматрала [[Комунизам|комунистом]], док је његов отац био [[Социјалдемократија|социјалдемократа]]. Обоје су били посвећени нудисти, а фон Трир је одлазио на неколико празника из детињства у нудистичке кампове. Његови родитељи су сматрали да је дисциплиновање деце реакционарно. Напоменуо је да је одрастао у атеистичкој породици и да иако је Улф Трир био Јеврејин, није био религиозан. Његови родитељи нису дозвољавали много простора у свом домаћинству за „осећања, религију или уживање“, а такође су одбијали да уведу било каква правила за своју децу, са сложеним утицајем на фон Трирову личност и развој.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/HXiC|title=VisitCopenhagen|date=2012-07-16|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> У интервјуу за ''Die Zeit'' 2005. године, фон Трир је рекао: „Не знам да ли сам заиста толико католик. Вероватно нисам. Данска је веома протестантска земља. Можда сам постао католик само да бих разбеснео неколико мојих сународника.“<ref>{{Cite web|url=http://www.signandsight.com/features/465.html|title=Lars von Trier, Katja Nicodemus: "I am an American woman" (17/11/2005) - signandsight|website=www.signandsight.com|access-date=2022-07-25}}</ref> 2009. је рекао: „Ја сам веома лош католик. У ствари, постајем све више и више атеиста.“<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090818042256/http://www.bigissuescotland.com/features/view/104|title=The Big Issue in Scotland - Features - Lars von Trier|date=2009-08-18|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Ментално здравље ==== Фон Трир пати од разних страхова и фобија, укључујући интензиван страх од летења. Овај страх често поставља озбиљна ограничења за њега и његову екипу, због чега је неопходно да се скоро сви његови филмови снимају у Данској или Шведској. Као што је шаљиво рекао у једном интервјуу, „У суштини, плашим се свега у животу, осим снимања филмова.“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2007/may/13/film.filmnews|title=Dark days for film-making world as depression lays Von Trier low|date=2007-05-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У бројним приликама, Фон Трир је такође изјавио да пати од повремене депресије која га чини неспособним да ради свој посао и неспособним да испуњава друштвене обавезе.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC&pg=PA118|title=Global Auteurs: Politics in the Films of Almodóvar, Von Trier, and Winterbottom|last=Goss|first=Brian Michael|date=2009|publisher=Peter Lang|isbn=978-1-4331-0134-2|language=en}}</ref> == Естетика, теме и стил рада == === Утицаји === Фон Трир је под великим утицајем дела [[Карл Теодор Драјер|Карла Теодора Драјера]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ|title=Lars Von Trier|last=Stevenson|first=Jack|date=2002-09-26|publisher=British Film Institute|isbn=978-0-85170-902-4|language=en}}</ref> и филма ''[[Ноћни портир (филм)|Ноћни портир]]''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=b9iP9OWEqncC&pg=PA195|title=Alien Sex: The Body and Desire in Cinema and Theology|last=Loughlin|first=Gerard|date=2004-02-13|publisher=Wiley|isbn=978-0-631-21180-8|language=en}}</ref> Био је толико инспирисан кратким филмом ''Савршени човек'', редитеља Јоргена Лета, да је изазвао Лета да понови кратки филм пет пута у играном филму Пет препрека.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC|title=The Routledge Companion to Philosophy and Film|last=Livingston|first=Paisley|last2=Plantinga|first2=Carl|date=2008-10-17|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-87932-0|language=en}}</ref> === Писање === На Фон Триров стил писања је у великој мери утицао његов рад са глумцима на сету, као и манифест Догме 95 који је био коаутор. У интервјуу за ''Creative Screenwriting'', фон Трир је описао свој процес као „писање скице и одржавање једноставне приче... онда је део рада на сценарију са глумцима.“<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.creativescreenwriting.com//my-films-are-a-little-dark-right-lars-von-trier|title=“My films are a little dark, right?” Lars von Trier|website=Creative Screenwriting|access-date=2022-07-25}}</ref> Размишљајући о приповедању у свом делу, фон Трир је рекао: „Све приче су о реалисти који долази у сукоб са животом. Нисам луд за стварним животом, а стварни живот није луд за мном.” Даље је описао свој процес као поделу различитих делова своје личности на различите ликове.<ref name=":2" /> Фон Трир је навео данског редитеља Карла Драјера као утицај на писање, указујући на Драјеров метод да препише своје сценарије, а затим да значајно смањи дужину.<ref name=":2" /> === Технике снимања === Фон Трир је рекао да „филм треба да буде као камен у твојој ципели“. Да би створио оригиналну уметност, он сматра да се филмски ствараоци морају стилски разликовати од других филмова, често постављањем ограничења на процес снимања филма. Најпознатије такво ограничење је филмски "завет чедности" покрета Догме 95 са којим се повезује. У филму ''[[Плес у тами]]'' користио је скокове и драматично различите палете боја и технике камере за „стварни свет“ и музичке делове филма, а у ''[[Догвил|Догвилу]]'' је све снимљено на звучној сцени без сета, где је зидови зграда у измишљеном граду били су означени линијама на поду. Фон Трир често снима дигитално и сам управља камером, преферирајући да непрекидно снима глумце у лику без заустављања између снимака. У ''Догвилу'' је пустио глумце да сатима остану у лику, у стилу метод глуме. Ове технике често стављају велики притисак на глумце, а најпознатији је са [[Бјерк]] током снимања филма ''[[Плес у тами]]''.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://theplaylist.net/bjork-sexual-harassment-danish-director-20171017/|title=Björk Further Details "Paralysing" Sexual Harassment By Lars von Trier|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир ће се касније вратити експлицитним сликама у ''Антихристу'' (2009), истражујући мрачније теме, али је наишао на проблеме када је покушао још једном са ''Нимфоманком'', која је имала 90 минута искључења (смањивши га са пет и по на четири сати) за његово међународно издање 2013. како би био комерцијално одржив, при чему је требало скоро годину дана да се прикаже комплетан било где у нецензурисаном редитељском делу.<ref name=":3" /> Трир такође већину својих дубоких идеја приписује идеји свог претходног ментора Томаса Богушевског. „Томасов геније је онај коме се никада не бих могао мерити“, каже фон Трир, „али би било штета не покушати.“ === Приступ глумцима === У скајп интервјуу за ''IndieWire'', фон Трир је упоредио свој приступ глумцима са „како би кувар радио са кромпиром или комадом меса“, појашњавајући да се рад са глумцима разликује у сваком филму на основу услова продукције.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2009/10/lars-von-trier-i-think-working-with-actors-is-a-little-bit-how-a-chef-would-work-with-a-potato-246359/|title=Lars von Trier: “I think working with actors is a little bit how a chef would work with a potato…”|last=Brooks|first=Brian|last2=Brooks|first2=Brian|date=2009-10-20|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је повремено изазивао контроверзе својим третманом према својим водећим дамама.<ref>{{Cite news|url=https://www.npr.org/2011/11/06/142026288/lars-von-trier-a-problematic-sort-of-ladies-man|title=Lars Von Trier: A Problematic Sort Of Ladies' Man?|work=NPR.org|access-date=2022-07-25|language=en}}</ref> Он и Бјерк су се чувено посвађали током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', до тачке када би Бјерк данима бежала са снимања.<ref>{{Cite web|url=http://www.digitalspy.com/movies/a818243/movie-feuds-bruce-willis-megan-fox/|title=The 8 most notorious feuds between stars and their directors, from Bruce Willis to Megan Fox|last=Fletcher|first=Rosie|date=2018-05-06|website=Digital Spy|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> О Триру, који је између осталог разбио монитор док је био поред ње, изјавила је: „...можете узети прилично сексистичке филмске режисере попут [[Вуди Ален|Вудија Алена]] или [[Стенли Кјубрик|Стенлија Кјубрика]], а ипак су они ти који својим филмовима дају душу. У случају Ларса фон Трира, то није тако и он то зна. Потребна му је жена која ће му обезбедити радну душу. И он им завиди и мрзи их због тога. Зато мора да их уништи током снимања. И сакрије доказе."<ref>{{Cite web|url=https://www.gq.com/story/lars-von-trier-gq-interview-bjork-john-c-reilly-kirsten-dunst-nicole-kidman-extras|title=Lars von Trier Interview GQ October 2011|last=Nast|first=Condé|date=2011-10-17|website=GQ|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос томе, друге глумице као што су [[Кирстен Данст]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] су говориле у одбрану фон Трировог приступа.<ref>{{Cite news|url=https://www.lemonde.fr/culture/article/2014/01/28/charlotte-gainsbourg-je-suis-prete-a-excuser-beaucoup-chez-lars_4355449_3246.html|title=Charlotte Gainsbourg : « Je suis prête à excuser beaucoup chez Lars »|date=2014-01-28|work=Le Monde.fr|access-date=2022-07-25|language=fr}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2014/03/charlotte-gainsbourg-on-being-lars-von-triers-nymphomaniac-i-was-disturbed-embarrassed-and-a-little-humiliated-28659/|title=Charlotte Gainsbourg On Being Lars von Trier’s ‘Nymphomaniac’: ‘I was disturbed, embarrassed and a little humiliated…’|last=Hoeij|first=Boyd van|last2=Hoeij|first2=Boyd van|date=2014-03-25|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Звезда филма ''Нимфоманка'' [[Стејси Мартин]] изјавила је да је никада није терао да ради било шта што је било ван њене зоне комфора. Рекла је: „Не мислим да је женомрзац. Чињеница да он понекад приказује жене као проблематичне или опасне или мрачне или чак зле; то га не чини аутоматски антифеминистом. То је веома застарео аргумент. Мислим да је Ларс воли жене.“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2014/feb/06/nymphomaniac-charlotte-gainsbourg-stacy-martin-lars-von-trier|title=Nymphomaniac stars: 'Lars isn't a misogynist, he loves women'|date=2014-02-06|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Никол Кидман]], која је глумила у фон Трировом ''[[Догвил|Догвилу]]'', рекла је у интервјуу за ABC Radio National: „Мислим да сам три пута покушала да напустим филм јер је рекао: 'Желим да те завежем и бичујем и неће бити лепо.' Мислила сам, као, како то мислиш? Прешла сам цео овај пут да вежбам са тобом, да радим са тобом, а сада ми говориш да хоћеш да ме вежеш и бичујеш? Али то је Ларс, и Ларс скида одећу и стоји тамо гол и каже: 'О, обуци се назад, Ларс, молим те, хајде да снимимо филм.' Али он је веома, веома сиров и скоро је као дете у томе што ће рећи и урадити. И морали бисмо да вечерамо свако вече и већину времена би то завршило са мном у сузама јер би Ларс седео поред мене и пио ракију од брескве и напио се и био увредљив и ја бих отишла и... у сваком случају, онда бисмо отишли ​​на посао следећег јутра. Али кажем ово смејући се... Нисам урадила [Догвил] наставак али ја сам и даље веома добар пријатељ са њим, што је чудно, јер се дивим његовој искрености и видим га као уметника, и кажем, мој Боже, сада је тако тежак живот и имати јединствен глас, а он сигурно има, и није се приклонио ниједном од мејнстрим приступа снимању филмова или новцу, и ја се томе дивим."<ref>{{Cite web|url=https://www.abc.net.au/radionational/invalid/movietime/interview-with-nicole-kidman-actor-margot-at-the/3292346|title=Interview with Nicole Kidman, actor, 'Margot At The Wedding'|date=2008-02-21|website=ABC Radio National|language=en-AU|access-date=2022-07-25}}</ref> == Контраверза == У октобру 2017, [[Бјерк]] је на својој Фејсбук страници објавила да ју је сексуално узнемиравао „дански режисер са којим је радила“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2017/film/news/bjork-sexual-harassment-danish-director-1202590429/|title=Björk Shares Experience of Harassment By ‘Danish Director:’ He Created ‘An Impressive Net of Illusion’|last=Nyren|first=Erin|last2=Nyren|first2=Erin|date=2017-10-15|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Los Angeles Times|Лос Анђелес Тајмс]] је пронашао доказе који га идентификују као Ларса фон Трира.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment/la-et-entertainment-news-updates-october-2017-htmlstory.html|title=Today in Entertainment: Wendy Williams collapses during her live show; 'House of Cards' halts production in wake of Kevin Spacey accusations|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је одбацио Бјоркину тврдњу да ју је сексуално узнемиравао током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', и рекла данском дневнику Јиландс-Постен: "То није био случај. Али да дефинитивно нисмо били пријатељи, то је чињеница". У свом онлајн издању, Петер Албаек Јенсен, продуцент ''Плеса у тами'', рекао је за Јиландс-Постен да „Колико се сећам, ми [Ларс фон Трир и ја] смо били жртве. Та жена је била јача од Ларса фон Трира и мене и наше компаније. Све је диктирала и спремала се да затвори филм од 100 милиона круна [16 милиона долара].“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/oct/17/not-the-case-lars-von-trier-denies-sexually-harassing-bjork|title='Not the case': Lars Von Trier denies sexually harassing Björk|last=agencies|first=Staff and|date=2017-10-19|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Након фон Трирове изјаве, Бјерк је објаснила детаље о овом инциденту,<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/bjork/posts/pfbid0YzFKqnqvQGA5EEufqxDkXoavixamN1SjbYQv3rah9uQ2ijq8asZ17n64CQfEZVqhl|title=Björk|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-07-25}}</ref> док је њен менаџер Дерек Биркет такође осудио фон Трирове наводне претходне радње.<ref>{{Cite web|url=https://www.nme.com/news/music/bjork-manager-accuses-lars-von-trier-verbal-physical-abuse-2153243|title=Björk's manager accuses director Lars Von Trier of "verbal and physical abuse"|last=Britton|first=Luke Morgan|date=2017-10-25|website=NME|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> Гардијан је касније открио да је Јенсенов студио, Зентропа, са којим је фон Трир често сарађивао, имао ендемску културу сексуалног узнемиравања. Јенсен је поднео оставку на место генералног директора Зентропе када су 2017. изашле на видело даље оптужбе о узнемиравању.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/may/10/lars-von-trier-producer-peter-aalbaek-jensen-stop-slapping-asses|title=Lars von Trier producer: 'I'll stop slapping asses' in wake of #MeToo|date=2018-05-10|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Филмографија == * ''[[Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''Менте'' (1979) * ''Ноктурно'' (1980) * ''Последњи детаљ'' (1981) * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' (1982) * ''Елемент злочина'' (1984) * ''Епидемик'' (1987) * ''Медеја'' (1988) * ''Краљевство'' (1994) * ''Преко таласа'' (1996) * ''Краљевство II'' (1997) * ''Идиоти'' (1998) * ''Д-даг'' (2000) * ''[[Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил]]'' (2003) * ''Пет препрека'' (2003) * ''Мандерлеј'' (2005) * ''Шеф свега'' (2006) * ''Вашингтон'' * ''Сваком свој биоскоп'' (2007) * ''Антихрист'' (2009) * ''Димензија'' (2010) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''Нимфоманка 1'' * ''Нимфоманка 2'' * ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) == Види још == * [[Хиперреализам]] * [[Догма 95]] * [[Немачки експресионизам]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons|Ларс фон Трир|Ларс фон Трир}} * [http://www.zentropa.dk/ Продукцијска кућа] * [http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Интервју] * -{R|[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{R|[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?'']}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Добитници Златне палме (режисери)]] ie4u7m3gmr8ij87varjk8domzomgf6w 25122159 25122152 2022-07-25T11:40:34Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Инфокутија Глумац | име = Ларс фон Трир | слика = Lars von Trier 2014 (cropped).jpg | опис_слике = Трир на 64. Берлинском интернационалном филмском фестивалу. | име_по_рођењу = Ларс Трир | датум_рођења = {{датум рођења|1956|4|30}} | Место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска]] | занимање = Режисер | супружник = Сесилија Холбек (1987-1995) Бенте Фрог (1997-2015) | деца = 4 | cannes = '''[[Кански филмски фестивал|златна палма]]'''<br /> 2000 ''[[Плес у тами]]'' | активни_период = 1967- | родитељи = Ингер Хост, Фриц Мајкл Хартман | образовање = Национална школа филма, Универзитет у Копенхагену | жанрови = [[Хиперреализам]], [[Догма 95]], [[Немачки експресионизам]] | гоја = '''[[Nagrada Goja|најбољи европски филм]]'''<br /> 2001 ''[[Плес у тами]]'' | сезар = '''[[Награда Сезар|најбољи страни филм]]'''<br /> 1997 ''[[Преко таласа]]'' }} '''Ларс фон Трир''' (рођен као Ларс Трир, [[30. април]] [[1956]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|date=1. 1. 2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5}}</ref> у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Данска]]) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.<ref name="kinema.uwaterloo.ca">{{cite web|url=http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|title=Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media|website=kinema.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827192831/http://www.kinema.uwaterloo.ca/article.php?id=492&feature|archive-date=27. 08. 2016|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2014/03/a-history-of-lars-von-trier-at-the-box-office-28698/|title=A History of Lars Von Trier at the Box Office|last=Indiewire|date=24. 3. 2014|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Његов рад је познат по жанровским и техничким иновацијама;<ref>{{cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_GUrJW2G9WkIC|title=Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema|last=Simons|first=Jan|date=1. 1. 2007|publisher=Amsterdam University Press|isbn=9789053569917}}</ref> конфронтацијском испитивању егзистенцијалних, друштвених, и политичких питања; и његовом приступу темама<ref name="scancan.net">{{cite web|url=http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|title=Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier|publisher=scancan.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018153422/http://scancan.net/article.htm?id=bunch_1_19|archive-date=18. 10. 2014|url-status=dead|access-date=27. 7. 2016}}</ref> као што су милост, жртвовање<ref>{{cite journal|last=S|first=Behrend, Wendy|date=1. 1. 2014|title=The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"|url=http://pdxscholar.library.pdx.edu/honorstheses/197/|publisher=Portland State University}}</ref> и ментално здравље.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lkalxu6qEecC|title=Lars Von Trier|last=Badley|first=Linda|date=1. 1. 2010|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-07790-6}}</ref> Међу више од 100 награда и 200 номинација на филмским фестивалима широм света, фон Трир је добио: [[Zlatna palma|Златну палму]] (за ''[[Плес у тами]]''), [[Велика награда жирија|Велику награду жирија]] (за ''Преко таласа''), Награду жирија (за ''Европу'') и Велику техничку награду (за ''Елемент криминала'' и ''Европу'') на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref name="Lars von Trier">{{cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm0001885/awards|title=Lars von Trier|publisher=Internet Movie Database|access-date=27. 7. 2016}}</ref> Фон Трир је оснивач и акционар међународне компаније за филмску продукцију Зентропа филмови,<ref>{{cite web|url=http://www.zentropa.dk/about/historie|title=HISTORIEN – Historien om Zentropa|website=zentropa.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120004830/http://www.zentropa.dk/about/historie|archive-date=20. 11. 2016|url-status=dead|access-date=28. 7. 2016}}</ref> која је продала више од 350 милиона карата и прикупила седам номинација за Оскара током последњих 25 година.<ref>{{cite web|url=http://www.indiewire.com/2016/05/how-lars-von-triers-zentropa-is-conquering-europe-288909/|title=How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe|last=Winfrey|first=Graham|date=24. 5. 2016|access-date=25. 7. 2016}}</ref> == Биографија == === Рани живот === Фон Трир је рођен у Конгенс Лингбију, Данска, северно од [[Копенхаген|Копенхагена]], у породици Ингер Хост и Фрица Михаела Хартмана (шеф данског Министарства за социјална питања и борац отпора из Другог светског рата).<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20170629164449/http://english.carlthdreyer.dk/AboutDreyer/Themes/From-Dreyer-to-Trier.aspx|title=Carl Th. Dreyer - From Dreyer to von Trier|date=2017-06-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> Презиме је добио од Хостовог мужа, Улфа Трира, за кога је веровао да му је биолошки отац до 1989. године.<ref name=":0" /> Студирао је теорију филма на Универзитету у Копенхагену и филмску режију на Националној филмској школи Данске.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/PfWs|title=Lars von Trier interview - News - Film - Time Out London|date=2012-09-20|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> Са 25 година освојио је две награде за најбољи школски филм на Међународном фестивалу филмских школа у Минхену<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PA72|title=Lars Von Trier: Interviews|last=Lumholdt|first=Jan|last2=Trier|first2=Lars von|date=2003|publisher=Univ. Press of Mississippi|isbn=978-1-57806-532-5|language=en}}</ref> за ''Ноктурно'' и ''Последњи детаљ''. Исте године је свом имену додао немачку племићку титулу „фон“, вероватно као сатирични омаж подједнако самоизмишљеним титулама редитеља [[Ерих фон Штрохајм|Ериха фон Штрохајма]] и [[Јозеф фон Штернберг|Јозефа фон Штернберга]], и свој дипломски филм ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' објавио као позоришну игру.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-25}}</ref> === Каријера === ==== 1984–1994: Почеци каријере и трилогија Европа ==== Године 1984, ''Елемент злочина'', фон Триров пробој филм, добио је дванаест награда на седам међународних фестивала<ref>{{Citation|title=Forbrydelsens element - IMDb|url=http://www.imdb.com/title/tt0087280/awards|accessdate=2022-07-25}}</ref> укључујући Велику техничку награду у Кану и номинацију за Златну палму.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/von-trier-welcome-back-at-cannes/5054055.article|title=Von Trier welcome back at Cannes|last=Goodfellow|first=Melanie|last2=Wiseman2013-04-19T11:19:00+01:00|first2=reas|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Спор, нелинеаран темпо филма,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nZDFAgAAQBAJ|title=Politics as Form in Lars von Trier: A Post-Brechtian Reading|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013-10-24|publisher=Bloomsbury Publishing USA|isbn=978-1-62356-027-0|language=en}}</ref> иновативан и вишеслојни дизајн заплета и мрачни визуелни ефекти попут снова комбинују се да би створили алегорију за трауматичне европске историјске догађаје.<ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/83-the-element-of-crime|title=The Element of Crime|last=Cowie|first=Peter|website=The Criterion Collection|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== 1995–2000: манифест Догме 95 и трилогија Златно срце ==== Године 1995. фон Трир и Томас Винтерберг представили су свој манифест за нови кинематографски покрет, који су назвали Догма 95. Концепт Догме 95, који је довео до међународног интересовања за дански филм, инспирисао је филмске ствараоце широм света.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qOXoeyesZOIC&pg=PA37|title=Contemporary World Cinema: Europe, the Middle East, East Asia and South Asia|last=Chaudhuri|first=Shohini|date=2005|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1799-9|language=en}}</ref> 2008. године, заједно са својим колегама режисерима Кристијаном Леврингом и Сореном Краг-Јакобсеном, фон Трир и Томас Винтерберг добили су европску филмску награду за европско достигнуће у светској кинематографији. ==== 2003–2008: Земља прилика и други радови ==== Пет препрека (2003), које су снимили фон Трир и Јорген Лет, је документарац који укључује дугачке делове експерименталних филмова. Претпоставка је да фон Трир изазива редитеља Јоргена Лета, његовог пријатеља и ментора, да пет пута преправи свој стари експериментални филм Савршени човек (1967), сваки пут са другом „препреком“ (или препреком) коју је одредио фон Трир.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2004/05/26/movies/film-review-a-cinematic-duel-of-wits-for-two-danish-directors.html|title=FILM REVIEW; A Cinematic Duel of Wits For Two Danish Directors|last=Scott|first=A. O.|date=2004-05-26|work=The New York Times|access-date=2022-07-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ==== 2009–2014: Трилогија Депресија ==== [[Датотека:LarsVonTrier.jpg|мини|Ларс фон Трир на Филмском фестивалу у Кану 2000.]] Трилогију ''Депресија'' чине ''Антихрист'', ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' и ''Нимфоманка''. Ова три филма глуме Шарлот Гензбур и баве се ликовима који пате од депресије или туге на различите начине. За ову трилогију се каже да представља депресију коју сам Трир доживљава.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Триров следећи дугометражни филм био је ''Антихрист'', филм о „ожалошћеном пару који се повлачи у своју колибу у шуми, надајући се да ће им повратак у рај поправити сломљена срца и проблематични брак; али природа иде својим током и ствари иду од лошег ка горе".<ref>{{Citation|title=Antichrist HD|url=http://archive.org/details/AntichristHD|accessdate=2022-07-25|last=Kyle Kallgren}}</ref> У филму главне улоге тумаче [[Вилем Дафо]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]]. Премијерно је приказан у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2009. године, где је жири фестивала одао почаст филму доделивши награду за најбољу глумицу Гензбур. Године 2011. фон Трир је објавио ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолију]]'', психолошку драму.<ref>{{Citation|title=Brows Held High: Melancholia Part 2|url=https://www.youtube.com/watch?v=qHXjNGzPbS4|accessdate=2022-07-25|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> Филм је био у конкуренцији на Филмском фестивалу у Кану 2011. године. Познато као провокативно у интервјуима, фон Трирове примедбе током конференције за штампу пре премијере Меланхолије у Кану изазвале су значајне контроверзе у медијима, што је довело до тога да га фестивал прогласи персоном нон грата и забрани му учешће на фестивалу (не искључујући, међутим, Меланхолију из такмичења те године). Неколико минута пре краја интервјуа, Трира је новинар упитао о његовим немачким коренима и нацистичкој естетици у одговору на режисеров опис жанра филма као „немачке романсе“. Режисер, који је одрастао са својим оцем Јеврејем и тек касније у животу сазнао да му је биолошки отац био нејеврејски Немац, изгледао је увређен конотацијом и одговорио је говорећи о свом немачком идентитету. Он се нашалио да, пошто више није Јевреј, сада „разуме“ и „симпатише“ Хитлера, да није против Јевреја осим против Израела који је „мука у дупету“ и да је нациста. Ове изјаве изазвале су пометњу у медијима који су инцидент, углавном, представљали као антисемитски скандал. Директор је издао званично извињење одмах након контроверзне конференције за штампу и наставио да се извињава за своју шалу током свих интервјуа које је дао у недељама након инцидента, признајући да није био трезан, и рекавши да не треба да објашњава да није нациста. Глумци Меланхолије који су били присутни током инцидента – Данст, Гензбур, Скарсгард – стали су у одбрану редитеља, указујући на његов провокативни смисао за хумор и депресију. Директор Канског фестивала је касније полемику назвао „неправедном“ и „глупом“ колико и фон Трирову лошу шалу, закључивши да су његови филмови добродошли на фестивал и да се фон Трир сматра „пријатељем“. 2019. фон Трир је изјавио да је ову примедбу изнео на „јединој конференцији за штампу коју сам икада имао када сам био трезан.“ ==== 2015 – данас: Кућа коју је саградио Џек и повратак у Кан ==== У 2015, фон Трир је почео да ради на новом играном филму, ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018), који је првобитно био планиран као телевизијска серија од осам делова. Прича је о серијском убици, посматрано из његове тачке гледишта. Снимање је почело у марту 2017. у Шведској, а снимање се преселило у Копенхаген у мају.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У фебруару 2017, фон Трир је својим речима објаснио да филм „слави идеју да је живот зао и бездушан, што је нажалост доказано недавним успоном Хомо трампуса – краља пацова“.<ref name=":1" /> Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану у мају 2018. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/dec/16/the-house-that-jack-built-review-lars-von-trier-matt-dillon-uma-thurman-sofie-grabol|title=The House That Jack Built review – a killer with room for improvement|date=2018-12-16|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос више од 100 одустајања од стране публике када је првобитно приказан на Филмском фестивалу у Кану, филм је и даље добио 10-минутне овације.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2018/05/the-house-that-jack-built-first-reactions-lars-von-trier-cannes-1201963300/|title=‘The House That Jack Built’ First Reactions: ‘Lars Has Gone Too Far This Time’ As 100 People Walk Out — Cannes|last=Marotta|first=Jenna|last2=Marotta|first2=Jenna|date=2018-05-14|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У децембру 2020. објављено је да ће фон Трир бити продуцент последње сезоне за своју хваљену серију Краљевство, под називом ''Егзодус краљевства''. Очекује се да ће бити снимљен 2021. године и састојаће се од пет епизода које ће бити објављене 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://theplaylist.net/lars-von-trier-the-kingdom-season-3-20201220/|title='The Kingdom': Lars Von Trier Returns To His Cult '90s Series With Third Season|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> === Лични живот === ==== Породица ==== Године 1989, фон Трирова мајка му је рекла на самрти да човек за кога је фон Трир мислио да му је биолошки отац није био, и да је био резултат везе коју је имала са својим бившим послодавцем, Фрицом Мајклом Хартманом (1909–2000),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=f9kpAQAAIAAJ|title=Medienwissenschaft, Rezensionen|date=2004|publisher=Niemeyer|language=de}}</ref> који је потицао из дуге лозе данских класичних музичара. Хартманов деда је био Емил Хартман, његов прадеда Ј. П. Е. Хартман, његови ујаци су били Нилс Гаде и Јохан Ернст Хартман, а Нилс Виго Бентзон је био његов рођак. Она је изјавила да је то урадила да би свом сину подарила „уметничке гене“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qRpxLdn7C4EC&pg=PA124|title=Visual Authorship: Creativity and Intentionality in Media|last=Grodal|first=Torben Kragh|last2=Larsen|first2=Bente|last3=Laursen|first3=Iben Thorving|date=2005|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-87-635-0128-6|language=en}}</ref> {{Цитат2|До тог тренутка сам мислио да имам јеврејско порекло. Али ја сам заиста више нациста. Верујем да се немачка породица мог биолошког оца вратила још две генерације уназад. Пре него што је умрла, мајка ми је рекла да будем срећан што сам син овог другог човека. Рекла је да мој хранитељ нема циљеве ни снагу. Али он је био човек пун љубави. И био сам веома тужан због овог открића. И онда се осећате изманипулисаним када заиста испаднете креативни. Да сам знао да моја мајка има овај план, постао бих нешто друго. Овде бих јој показао. Кучка!“}} Током немачке окупације Данске, фон Триров биолошки отац Фриц Михаел Хартман је радио као државни службеник и придружио се групи отпора, Фрит Данмарк, активно се супротстављајући свим пронемачким и пронацистичким колегама у свом одељењу.<ref>{{Cite web|url=http://modstand.natmus.dk/Person.aspx?43138|title=Modstandsdatabasen - Fritz Michael Hartmann|website=modstand.natmus.dk|access-date=2022-07-25}}</ref> Други члан ове инфилтративне групе отпора био је Хартманов колега Виго Кампман, који ће касније постати премијер Данске. Након што је фон Трир имао четири непријатна састанка са својим биолошким оцем, Хартман је одбио даљи контакт.<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/entertainment/movies/stranger-and-fiction-20031222-gdi16g.html|title=Stranger and fiction|date=2003-12-22|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Породично порекло и политички и верски погледи ==== Фон Трирова мајка себе је сматрала [[Комунизам|комунистом]], док је његов отац био [[Социјалдемократија|социјалдемократа]]. Обоје су били посвећени нудисти, а фон Трир је одлазио на неколико празника из детињства у нудистичке кампове. Његови родитељи су сматрали да је дисциплиновање деце реакционарно. Напоменуо је да је одрастао у атеистичкој породици и да иако је Улф Трир био Јеврејин, није био религиозан. Његови родитељи нису дозвољавали много простора у свом домаћинству за „осећања, религију или уживање“, а такође су одбијали да уведу било каква правила за своју децу, са сложеним утицајем на фон Трирову личност и развој.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/HXiC|title=VisitCopenhagen|date=2012-07-16|website=archive.ph|access-date=2022-07-25}}</ref> У интервјуу за ''Die Zeit'' 2005. године, фон Трир је рекао: „Не знам да ли сам заиста толико католик. Вероватно нисам. Данска је веома протестантска земља. Можда сам постао католик само да бих разбеснео неколико мојих сународника.“<ref>{{Cite web|url=http://www.signandsight.com/features/465.html|title=Lars von Trier, Katja Nicodemus: "I am an American woman" (17/11/2005) - signandsight|website=www.signandsight.com|access-date=2022-07-25}}</ref> 2009. је рекао: „Ја сам веома лош католик. У ствари, постајем све више и више атеиста.“<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090818042256/http://www.bigissuescotland.com/features/view/104|title=The Big Issue in Scotland - Features - Lars von Trier|date=2009-08-18|website=web.archive.org|access-date=2022-07-25}}</ref> ==== Ментално здравље ==== Фон Трир пати од разних страхова и фобија, укључујући интензиван страх од летења. Овај страх често поставља озбиљна ограничења за њега и његову екипу, због чега је неопходно да се скоро сви његови филмови снимају у Данској или Шведској. Као што је шаљиво рекао у једном интервјуу, „У суштини, плашим се свега у животу, осим снимања филмова.“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2007/may/13/film.filmnews|title=Dark days for film-making world as depression lays Von Trier low|date=2007-05-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> У бројним приликама, Фон Трир је такође изјавио да пати од повремене депресије која га чини неспособним да ради свој посао и неспособним да испуњава друштвене обавезе.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC&pg=PA118|title=Global Auteurs: Politics in the Films of Almodóvar, Von Trier, and Winterbottom|last=Goss|first=Brian Michael|date=2009|publisher=Peter Lang|isbn=978-1-4331-0134-2|language=en}}</ref> == Естетика, теме и стил рада == === Утицаји === Фон Трир је под великим утицајем дела [[Карл Теодор Драјер|Карла Теодора Драјера]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ|title=Lars Von Trier|last=Stevenson|first=Jack|date=2002-09-26|publisher=British Film Institute|isbn=978-0-85170-902-4|language=en}}</ref> и филма ''[[Ноћни портир (филм)|Ноћни портир]]''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=b9iP9OWEqncC&pg=PA195|title=Alien Sex: The Body and Desire in Cinema and Theology|last=Loughlin|first=Gerard|date=2004-02-13|publisher=Wiley|isbn=978-0-631-21180-8|language=en}}</ref> Био је толико инспирисан кратким филмом ''Савршени човек'', редитеља Јоргена Лета, да је изазвао Лета да понови кратки филм пет пута у играном филму Пет препрека.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC|title=The Routledge Companion to Philosophy and Film|last=Livingston|first=Paisley|last2=Plantinga|first2=Carl|date=2008-10-17|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-87932-0|language=en}}</ref> === Писање === На Фон Триров стил писања је у великој мери утицао његов рад са глумцима на сету, као и манифест Догме 95 који је био коаутор. У интервјуу за ''Creative Screenwriting'', фон Трир је описао свој процес као „писање скице и одржавање једноставне приче... онда је део рада на сценарију са глумцима.“<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.creativescreenwriting.com//my-films-are-a-little-dark-right-lars-von-trier|title=“My films are a little dark, right?” Lars von Trier|website=Creative Screenwriting|access-date=2022-07-25}}</ref> Размишљајући о приповедању у свом делу, фон Трир је рекао: „Све приче су о реалисти који долази у сукоб са животом. Нисам луд за стварним животом, а стварни живот није луд за мном.” Даље је описао свој процес као поделу различитих делова своје личности на различите ликове.<ref name=":2" /> Фон Трир је навео данског редитеља Карла Драјера као утицај на писање, указујући на Драјеров метод да препише своје сценарије, а затим да значајно смањи дужину.<ref name=":2" /> === Технике снимања === Фон Трир је рекао да „филм треба да буде као камен у твојој ципели“. Да би створио оригиналну уметност, он сматра да се филмски ствараоци морају стилски разликовати од других филмова, често постављањем ограничења на процес снимања филма. Најпознатије такво ограничење је филмски "завет чедности" покрета Догме 95 са којим се повезује. У филму ''[[Плес у тами]]'' користио је скокове и драматично различите палете боја и технике камере за „стварни свет“ и музичке делове филма, а у ''[[Догвил|Догвилу]]'' је све снимљено на звучној сцени без сета, где је зидови зграда у измишљеном граду били су означени линијама на поду. Фон Трир често снима дигитално и сам управља камером, преферирајући да непрекидно снима глумце у лику без заустављања између снимака. У ''Догвилу'' је пустио глумце да сатима остану у лику, у стилу метод глуме. Ове технике често стављају велики притисак на глумце, а најпознатији је са [[Бјерк]] током снимања филма ''[[Плес у тами]]''.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://theplaylist.net/bjork-sexual-harassment-danish-director-20171017/|title=Björk Further Details "Paralysing" Sexual Harassment By Lars von Trier|website=theplaylist.net|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир ће се касније вратити експлицитним сликама у ''Антихристу'' (2009), истражујући мрачније теме, али је наишао на проблеме када је покушао још једном са ''Нимфоманком'', која је имала 90 минута искључења (смањивши га са пет и по на четири сати) за његово међународно издање 2013. како би био комерцијално одржив, при чему је требало скоро годину дана да се прикаже комплетан било где у нецензурисаном редитељском делу.<ref name=":3" /> Трир такође већину својих дубоких идеја приписује идеји свог претходног ментора Томаса Богушевског. „Томасов геније је онај коме се никада не бих могао мерити“, каже фон Трир, „али би било штета не покушати.“ === Приступ глумцима === У скајп интервјуу за ''IndieWire'', фон Трир је упоредио свој приступ глумцима са „како би кувар радио са кромпиром или комадом меса“, појашњавајући да се рад са глумцима разликује у сваком филму на основу услова продукције.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2009/10/lars-von-trier-i-think-working-with-actors-is-a-little-bit-how-a-chef-would-work-with-a-potato-246359/|title=Lars von Trier: “I think working with actors is a little bit how a chef would work with a potato…”|last=Brooks|first=Brian|last2=Brooks|first2=Brian|date=2009-10-20|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је повремено изазивао контроверзе својим третманом према својим водећим дамама.<ref>{{Cite news|url=https://www.npr.org/2011/11/06/142026288/lars-von-trier-a-problematic-sort-of-ladies-man|title=Lars Von Trier: A Problematic Sort Of Ladies' Man?|work=NPR.org|access-date=2022-07-25|language=en}}</ref> Он и Бјерк су се чувено посвађали током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', до тачке када би Бјерк данима бежала са снимања.<ref>{{Cite web|url=http://www.digitalspy.com/movies/a818243/movie-feuds-bruce-willis-megan-fox/|title=The 8 most notorious feuds between stars and their directors, from Bruce Willis to Megan Fox|last=Fletcher|first=Rosie|date=2018-05-06|website=Digital Spy|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> О Триру, који је између осталог разбио монитор док је био поред ње, изјавила је: „...можете узети прилично сексистичке филмске режисере попут [[Вуди Ален|Вудија Алена]] или [[Стенли Кјубрик|Стенлија Кјубрика]], а ипак су они ти који својим филмовима дају душу. У случају Ларса фон Трира, то није тако и он то зна. Потребна му је жена која ће му обезбедити радну душу. И он им завиди и мрзи их због тога. Зато мора да их уништи током снимања. И сакрије доказе."<ref>{{Cite web|url=https://www.gq.com/story/lars-von-trier-gq-interview-bjork-john-c-reilly-kirsten-dunst-nicole-kidman-extras|title=Lars von Trier Interview GQ October 2011|last=Nast|first=Condé|date=2011-10-17|website=GQ|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Упркос томе, друге глумице као што су [[Кирстен Данст]] и [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] су говориле у одбрану фон Трировог приступа.<ref>{{Cite news|url=https://www.lemonde.fr/culture/article/2014/01/28/charlotte-gainsbourg-je-suis-prete-a-excuser-beaucoup-chez-lars_4355449_3246.html|title=Charlotte Gainsbourg : « Je suis prête à excuser beaucoup chez Lars »|date=2014-01-28|work=Le Monde.fr|access-date=2022-07-25|language=fr}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2014/03/charlotte-gainsbourg-on-being-lars-von-triers-nymphomaniac-i-was-disturbed-embarrassed-and-a-little-humiliated-28659/|title=Charlotte Gainsbourg On Being Lars von Trier’s ‘Nymphomaniac’: ‘I was disturbed, embarrassed and a little humiliated…’|last=Hoeij|first=Boyd van|last2=Hoeij|first2=Boyd van|date=2014-03-25|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Звезда филма ''Нимфоманка'' [[Стејси Мартин]] изјавила је да је никада није терао да ради било шта што је било ван њене зоне комфора. Рекла је: „Не мислим да је женомрзац. Чињеница да он понекад приказује жене као проблематичне или опасне или мрачне или чак зле; то га не чини аутоматски антифеминистом. То је веома застарео аргумент. Мислим да је Ларс воли жене.“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2014/feb/06/nymphomaniac-charlotte-gainsbourg-stacy-martin-lars-von-trier|title=Nymphomaniac stars: 'Lars isn't a misogynist, he loves women'|date=2014-02-06|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Никол Кидман]], која је глумила у фон Трировом ''[[Догвил|Догвилу]]'', рекла је у интервјуу за ABC Radio National: „Мислим да сам три пута покушала да напустим филм јер је рекао: 'Желим да те завежем и бичујем и неће бити лепо.' Мислила сам, као, како то мислиш? Прешла сам цео овај пут да вежбам са тобом, да радим са тобом, а сада ми говориш да хоћеш да ме вежеш и бичујеш? Али то је Ларс, и Ларс скида одећу и стоји тамо гол и каже: 'О, обуци се назад, Ларс, молим те, хајде да снимимо филм.' Али он је веома, веома сиров и скоро је као дете у томе што ће рећи и урадити. И морали бисмо да вечерамо свако вече и већину времена би то завршило са мном у сузама јер би Ларс седео поред мене и пио ракију од брескве и напио се и био увредљив и ја бих отишла и... у сваком случају, онда бисмо отишли ​​на посао следећег јутра. Али кажем ово смејући се... Нисам урадила [Догвил] наставак али ја сам и даље веома добар пријатељ са њим, што је чудно, јер се дивим његовој искрености и видим га као уметника, и кажем, мој Боже, сада је тако тежак живот и имати јединствен глас, а он сигурно има, и није се приклонио ниједном од мејнстрим приступа снимању филмова или новцу, и ја се томе дивим."<ref>{{Cite web|url=https://www.abc.net.au/radionational/invalid/movietime/interview-with-nicole-kidman-actor-margot-at-the/3292346|title=Interview with Nicole Kidman, actor, 'Margot At The Wedding'|date=2008-02-21|website=ABC Radio National|language=en-AU|access-date=2022-07-25}}</ref> == Контраверза == У октобру 2017, [[Бјерк]] је на својој Фејсбук страници објавила да ју је сексуално узнемиравао „дански режисер са којим је радила“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2017/film/news/bjork-sexual-harassment-danish-director-1202590429/|title=Björk Shares Experience of Harassment By ‘Danish Director:’ He Created ‘An Impressive Net of Illusion’|last=Nyren|first=Erin|last2=Nyren|first2=Erin|date=2017-10-15|website=Variety|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> [[Los Angeles Times|Лос Анђелес Тајмс]] је пронашао доказе који га идентификују као Ларса фон Трира.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment/la-et-entertainment-news-updates-october-2017-htmlstory.html|title=Today in Entertainment: Wendy Williams collapses during her live show; 'House of Cards' halts production in wake of Kevin Spacey accusations|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2022-07-25}}</ref> Фон Трир је одбацио Бјоркину тврдњу да ју је сексуално узнемиравао током снимања филма ''[[Плес у тами]]'', и рекла данском дневнику Јиландс-Постен: "То није био случај. Али да дефинитивно нисмо били пријатељи, то је чињеница". У свом онлајн издању, Петер Албаек Јенсен, продуцент ''Плеса у тами'', рекао је за Јиландс-Постен да „Колико се сећам, ми [Ларс фон Трир и ја] смо били жртве. Та жена је била јача од Ларса фон Трира и мене и наше компаније. Све је диктирала и спремала се да затвори филм од 100 милиона круна [16 милиона долара].“<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/oct/17/not-the-case-lars-von-trier-denies-sexually-harassing-bjork|title='Not the case': Lars Von Trier denies sexually harassing Björk|last=agencies|first=Staff and|date=2017-10-19|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> Након фон Трирове изјаве, Бјерк је објаснила детаље о овом инциденту,<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/bjork/posts/pfbid0YzFKqnqvQGA5EEufqxDkXoavixamN1SjbYQv3rah9uQ2ijq8asZ17n64CQfEZVqhl|title=Björk|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-07-25}}</ref> док је њен менаџер Дерек Биркет такође осудио фон Трирове наводне претходне радње.<ref>{{Cite web|url=https://www.nme.com/news/music/bjork-manager-accuses-lars-von-trier-verbal-physical-abuse-2153243|title=Björk's manager accuses director Lars Von Trier of "verbal and physical abuse"|last=Britton|first=Luke Morgan|date=2017-10-25|website=NME|language=en-GB|access-date=2022-07-25}}</ref> Гардијан је касније открио да је Јенсенов студио, Зентропа, са којим је фон Трир често сарађивао, имао ендемску културу сексуалног узнемиравања. Јенсен је поднео оставку на место генералног директора Зентропе када су 2017. изашле на видело даље оптужбе о узнемиравању.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2018/may/10/lars-von-trier-producer-peter-aalbaek-jensen-stop-slapping-asses|title=Lars von Trier producer: 'I'll stop slapping asses' in wake of #MeToo|date=2018-05-10|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Филмографија == * ''[[Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''Менте'' (1979) * ''Ноктурно'' (1980) * ''Последњи детаљ'' (1981) * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобођења]]'' (1982) * ''Елемент злочина'' (1984) * ''Епидемик'' (1987) * ''Медеја'' (1988) * ''Краљевство'' (1994) * ''Преко таласа'' (1996) * ''Краљевство II'' (1997) * ''Идиоти'' (1998) * ''Д-даг'' (2000) * ''[[Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил]]'' (2003) * ''Пет препрека'' (2003) * ''Мандерлеј'' (2005) * ''Шеф свега'' (2006) * ''Вашингтон'' * ''Сваком свој биоскоп'' (2007) * ''Антихрист'' (2009) * ''Димензија'' (2010) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''Нимфоманка 1'' * ''Нимфоманка 2'' * ''[[Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) == Види још == * [[Хиперреализам]] * [[Догма 95]] * [[Немачки експресионизам]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC&pg=PR22 |accessdate=14. 10. 2010 |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5 |pages=22-23}} * [http://www.lib.berkeley.edu/MRC/vontrierbib.html Lars fon Trir bibliografija] (preko UC Berkeley) * {{Cite book|ref=harv|last=Bainbridge |first=Caroline |title=The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice |url=https://books.google.com/books?id=T6gqQAAACAAJ |year=2007 |publisher=Wallflower Press |isbn=978-1-905674-44-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goss |first=Brian Michael |title=Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom |url=https://books.google.com/books?id=lR6sIjOBE_AC |date=januar 2009 |publisher=Peter Lang |isbn=978-1-4331-0134-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lasagna |first=Roberto |last2=Lena |first2=Sandra |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=E9FYAibtRr4C |year=2003|publisher=Gremese Editore |language=French |isbn=978-88-7301-543-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Livingston |first=Paisley |last2=Plantinga |first2=Carl R. |last3=Hjort |first3=Mette |title=The Routledge companion to philosophy and film |url=https://books.google.com/books?id=hev6YYxFpYgC |year=2008|publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77166-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lumholdt |first=Jan |title=Lars von Trier: interviews |url=https://books.google.com/books?id=voTOt3GaRJAC |year=2003 |publisher=University Press of Mississippi |isbn=978-1-57806-532-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Schepelern |first=Peter |title=Lars von Triers film: tvang og befrielse |url=https://books.google.com/books?id=oXlZAAAAMAAJ |year=2000 |publisher=Rosinante |language=Danish |isbn=978-87-621-0164-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Simons |first=Jan |title=Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema |url=https://books.google.com/books?id=GUrJW2G9WkIC |year=2007|publisher=Amsterdam University Press |isbn=978-90-5356-979-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood |url=https://books.google.com/books?id=alcbAQAAIAAJ |year=2003 |publisher=Santa Monica Press |isbn=978-1-891661-35-8|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stevenson |first=Jack |title=Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=UHJZAAAAMAAJ |year=2002 |publisher=British Film Institute |isbn=978-0-85170-902-4|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Stühl |first=Leo |year=2013 |title=Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist |publisher=Diplomica |location=Hamburg |isbn=978-3-95549-099-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Tiefenbach |first=Georg |title=Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville |year=2010 |publisher=Königshausen & Neumann |isbn=978-3-8260-4096-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Addonizio |first2=Antonio |title=Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier |url=https://books.google.com/books?id=cK26AAAACAAJ |year=1999|publisher=Edizioni della battaglia |language=Italian |isbn=978-88-87630-07-7|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=von Trier |first=Lars |last2=Björkman |first2=Stig |title=Trier on von Trier |url=https://books.google.com/books?id=pD5kQgAACAAJ |year=2003 |publisher=Faber and Faber |isbn=978-0-571-20707-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons|Ларс фон Трир|Ларс фон Трир}} * [http://www.zentropa.dk/ Продукцијска кућа] * [http://www.theage.com.au/articles/2003/12/13/1071125713337.html?from=storyrhs&oneclick=true Интервју] * -{R|[http://www.sensesofcinema.com/2002/great-directors/vontrier/ Senses of Cinema: Great Directors Critical Database]}- * -{R|[https://web.archive.org/web/20060104024519/http://indyweek.com/durham/2004-05-19/movie.html The Independent Weekly: ''Does Lars von Trier hate America? Or does he just hate America's movies?'']}- {{Филмови Ларса фон Трира}}{{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Lars fon Trir}} [[Категорија:Дански редитељи|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Рођени 1956.|Тријер, Ларс фон]] [[Категорија:Добитници Златне палме (режисери)]] c2h8fkgpdhquku24q3ib493gg6r8vv5 1 137020 25122053 21165457 2022-07-25T10:09:18Z Асена 270577 Асена преместио је страницу [[Разговор:Lars fon Trir]] на [[Разговор:Ларс фон Трир]] wikitext text/x-wiki {{Страница за разговор}} {{Vital article|level=4|topic=Биографија|class=Старт}} {{Т/филм}} Узгред, IPA гласи -{lɑ̽ʌ̯s fʌ̞̟n d̥ʁ̞̊iˑˀʌ̞̟}- --[[Корисник:Dungodung|<span style="color:blue;">'''Φ ί λ ι π π ο ς'''</span>]] <span style="color:cyan;">|</span> [[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color:blue;">'''⌘'''</span>]] 22:04, 5. фебруар 2007. (CET) :''Većina njegovih filmova je snimljena u Danskoj ili Švedskoj, što znači da nikada nije bio u SAD-u,'' -каква је ово логика?--[[Корисник:Vojvoda|<font color="blue">'''Војвода'''</font>]] [[Разговор са корисником:Vojvoda|<font color="red">''' разговор'''</font>]] 13:52, 19. мај 2009. (CEST) 4giz0njssa49lbvwdv09swogrl8azcz 0 146400 25121608 24540252 2022-07-24T21:43:48Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki {{short description|Смештење владе}} {{Револуција сајдбар}} [[Датотека:Bouchot - Le general Bonaparte au Conseil des Cinq-Cents.jpg|thumb|250п|Генерал [[Napoleon Bonaparte|Наполеон Бонапарта]] током [[Coup of 18 Brumaire|Пуча 18 бримера]] у Сен Клуу, детаљ слике [[François Bouchot|Франсоа Бушоа]], 1840.]] [[Датотека:EN Worldwide coups d'état.PNG|мини|250п|Мапа света са успешним државним ударима и покушајима]] '''Државни удар''' или '''пуч''' ({{јез-нем|Putsch}} — пуч; {{јез-фр|coup d'état}} — ку де `та, или само ''-{coup}-'' — ку),<ref>{{cite web |title=coup d'état |url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/coup%20d%27%C3%A9tat |website=Merriam-Webster |publisher=Merriam-Webster |access-date=April 4, 2022}}</ref> представља изненадну смену [[власт|власти]] у некој [[Држава|земљи]], и то [[устав|противуставним]] средствима.<ref>{{Cite book |last=Robertson |first=David |url=https://books.google.com/books?id=gPJ-AgAAQBAJ&pg=PA125 |title=The Routledge Dictionary of Politics |date=2004 |publisher=Routledge |isbn=0-203-36206-3 |edition=3rd |location=London |page=125 |oclc=56551222 |quote= Coup d’état describes the sudden and violent overthrow of a government, almost invariably by the military or with the help of the military. A coup d’état tends to occur during a period of social instability and political uncertainty, and is usually the work of right-wing elements determined to impose a social discipline and political order that is felt to be missing.}}</ref><ref>Brown, Garrett et al. ''[https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780199670840.001.0001/acref-9780199670840-e-295 A Concise Oxford Dictionary of Politics and International Relations]'' (4 ed., Oxford University Press, 2018): “The sudden, forcible, and illegal removal of a government, usually by the military or some part thereof, often precipitated by more immediate grievances bearing directly on the military.”</ref> Он може бити миран или (ређе) насилан, а најчешће га изводи политичка фракција, [[војска]] или неки високи државни званичник.<ref name=":02">{{Cite journal |last1=Powell |first1=Jonathan M. |last2=Thyne |first2=Clayton L. |date=2011-03-01 |title=Global instances of coups from 1950 to 2010 A new dataset |journal=Journal of Peace Research |language=en |volume=48|issue=2|pages=249–259 |doi=10.1177/0022343310397436 |issn=0022-3433 |s2cid=9066792 |url=http://www.uky.edu/~clthyn2/powell-thyne-JPR-2011.pdf |type=Preprint |access-date=2022-06-20}}</ref><ref name="PeacefulRare" /><ref name="ElectionHabit" /> Многи научници сматрају да је државни удар успешан када [[usurper|узурпатори]] преузму и држе власт најмање седам дана.<ref name=":02" /> Државни удар се разликује од [[Револуција|револуције]] по томе што га изводе људи из саме власти, за разлику од револуције коју изводе широке народне масе. == Распрострањеност и историја == {{рут}} According to Clayton Thyne and Jonathan Powell's coup data set, there were 457 coup attempts from 1950 to 2010, of which 227 (49.7%) were successful and 230 (50.3%) were unsuccessful.<ref name=":02"/> They find that coups have "been most common in Africa and the Americas (36.5% and 31.9%, respectively). Asia and the Middle East have experienced 13.1% and 15.8% of total global coups, respectively. Europe has experienced by far the fewest coup attempts: 2.6%."<ref name=":02"/> Most coup attempts occurred in the mid-1960s, but there were also large numbers of coup attempts in the mid-1970s and the early 1990s.<ref name=":02"/> From 1950 to 2010, a majority of coups failed in the Middle East and Latin America. They had a somewhat higher chance of success in Africa and Asia.<ref name="Brooks"/> Numbers of successful coups have decreased over time.<ref name=":02"/> == Исходи == Successful coups are one method of regime change that thwarts the [[peaceful transition of power]].<ref name="PeacefulRare">{{Cite magazine |title=Orderly transfers of power occur less often than you might think |url=https://www.economist.com/graphic-detail/2020/10/16/orderly-transfers-of-power-occur-less-often-than-you-might-think |magazine=The Economist |issn=0013-0613}}</ref><ref name="ElectionHabit">{{Cite journal |last=Przeworski |first=Adam |date=January 2015 |title=Acquiring the Habit of Changing Governments Through Elections |url=http://journals.sagepub.com/doi/10.1177/0010414014543614 |journal=Comparative Political Studies |language=en |volume=48 |issue=1 |pages=101–129 |doi=10.1177/0010414014543614 |s2cid=154441890 |issn=0010-4140 |quote=an entire sequence of elections may occur peacefully, with or without alternations, and then some exogenous event may lead to a coup, usurpation of power by the current incumbent, civil war, or some other constitutional irregularity.}}</ref> A 2016 study categorizes four possible outcomes to coups in [[dictatorship]]s:<ref name=":2"/> * Failed coup * No regime change, such as when a leader is illegally shuffled out of power without changing the identity of the group in power or the rules for governing * Replacement of incumbent with another dictatorship * Ousting of the dictatorship followed by democratization (also called "democratic coups")<ref>{{cite book|last=Varol|first=Ozan O.|url=https://smile.amazon.com/Democratic-Coup-d%C3%89tat-Ozan-Varol/dp/019062602X|title=The Democratic Coup d'État|date=20 May 2021|publisher=Oxford University Press|isbn=9780190626020|via=Amazon.com}}</ref> The study found that about half of all coups in dictatorships—both during and after the Cold War—install new [[autocratic]] regimes.<ref name=":2"/> New dictatorships launched by coups engage in higher levels of repression in the year that follows the coup than existed in the year leading to the coup.<ref name=":2"/> One-third of coups in dictatorships during the Cold War and 10% of later ones reshuffled the regime leadership.<ref name=":2"/> Democracies were installed in the wake of 12% of Cold War coups in dictatorships and 40% of post-Cold War ones.<ref name=":2"/> Coups occurring in the post-[[Cold War]] period have been more likely to result in democratic systems than pre-Cold War coups,<ref name=":3">{{cite journal |title=Coups and Democracy |journal=British Journal of Political Science |date=1 October 2014 |issn=1469-2112 |pages=799–825 |volume=44 |issue=4 |doi=10.1017/S0007123413000264 |first1=Nikolay |last1=Marinov |first2=Hein |last2=Goemans|s2cid=55915744 }}</ref><ref name=":2">{{cite journal|last1=Derpanopoulos|first1=George|last2=Frantz|first2=Erica|last3=Geddes|first3=Barbara|author-link3=Barbara Geddes (academic)|last4=Wright|first4=Joseph|date=1 January 2016|title=Are coups good for democracy?|journal=Research & Politics|volume=3|issue=1|page=2053168016630837|doi=10.1177/2053168016630837|issn=2053-1680|doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal |last=Miller |first=Michael K. |date=1 October 2016 |title=Reanalysis: Are coups good for democracy? |journal=Research & Politics|volume=3 |issue=4 |page=2053168016681908 |doi=10.1177/2053168016681908 |issn=2053-1680|doi-access=free }}</ref> though coups still mostly perpetuate [[authoritarianism]].<ref name="Brooks">{{Cite journal|last=Brooks|first=Risa A.|date=2019-05-11|title=Integrating the Civil–Military Relations Subfield|journal=Annual Review of Political Science|language=en|volume=22|issue=1|pages=379–398|doi=10.1146/annurev-polisci-060518-025407|issn=1094-2939|doi-access=free}}</ref> Coups that occur during civil wars shorten the war's duration.<ref>{{cite journal |title=The impact of coups d'état on civil war duration |journal=Conflict Management and Peace Science |volume=34 |issue=3 |date=25 March 2015 |issn=0738-8942 |page=0738894215570431 |doi=10.1177/0738894215570431|first=Clayton |last=Thyne|s2cid=19036952 }}</ref> == Предиктори == Типични примери државног удара су:<ref name="Does Oil Promote or Prevent Coups">{{cite journal |last1=Nordvik |first1=Frode Martin |title=Does Oil Promote or Prevent Coups? The Answer is Yes |journal=The Economic Journal |date=1 April 2019 |volume=129 |issue=619 |pages=1425–1456 |doi=10.1111/ecoj.12604|s2cid=158738285 }}</ref><ref name=":5"/> {{colbegin|colwidth=20em}} * генерала [[Франсиско Франко|Франка]] у [[Шпанија|Шпанији]] ([[1936]]); * бригадног генерала [[Боривоје Мирковић|Боривоја Мирковића]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] ([[1941]]); * генерала [[Фулгенсио Батиста|Батисте]] на [[Куба|Куби]] ([[1952]]); * пуковника [[Муамер ел Гадафи|Гадафија]] у [[Либија|Либији]] ([[1969]]); * генерала [[Аугусто Пиноче|Пиночеа]] у [[Чиле|Чилеу]] ([[1973]]); * генерала-потпуковника [[Омар ел Башир|Омара Ел Башира]] у [[Судан]]у ([[1989]]); * генерала [[Исајас Афеверки]] у [[Етиопија|Етиопији]] ([[1991]]); * пуковника [[Јаија Џаме]] у [[Гамбија|Гамбији]] ([[1994]]) * генерала [[Первез Мушараф|Мушарафа]] у [[Пакистан]]у ([[1999]]); * бригадног генерала [[Мохамед Улд Абдел Азиз|Мохамеда Азиза]] у [[Мауританија|Мауританији]] ([[2008]]); * генерала [[Абдел Фатах ел Сиси|Абдела Фатаха]] у [[Египат|Египту]] ([[2013]]); * генерала [[Мухамед Али Хути]] у [[Јемен|Јемену]] ([[2014]]); * [[Емерсон Мнангагва|Емерсона Мнангагве]] у [[Зимбабве|Зимбабвеу]] ([[2017]]). {{colend}} The literature review in a 2016 study includes mentions of ethnic factionalism, supportive foreign governments, leader inexperience, slow growth, commodity price shocks, and poverty.<ref>{{cite journal |title=Coup d'État and Democracy |journal=Comparative Political Studies |volume=49 |issue=9 |date=17 February 2016 |issn=0010-4140 |page=0010414015621081 |doi=10.1177/0010414015621081 |first=Curtis |last=Bell|s2cid=155881388 }}</ref> Coups have been found to appear in environments that are heavily influenced by military powers. Multiple of the above factors are connected to military culture and power dynamics. These factors can be divided into multiple categories, with two of these categories being a threat to military interests and support for military interests. If interests go in either direction, the military will find itself either capitalizing off that power or attempting to gain it back. Often times military spending is a indicator of the likelihood of a coup taking place Nordvik found that about 75% of coups that took place in many different countries rooted from military spending and oil windfalls.<ref name="Does Oil Promote or Prevent Coups"/> === Coup trap === The cumulative number of coups is a strong predictor of future coups.<ref name=":5">{{cite journal |title=Toward a Structural Understanding of Coup Risk |journal=Journal of Conflict Resolution |date=1 October 2003 |issn=0022-0027 |pages=594–620 |volume=47 |issue=5 |doi=10.1177/0022002703258197|first1=Aaron |last1=Belkin |first2=Evan |last2=Schofer|s2cid=40848052 }}</ref><ref>{{cite book |title=Democracy and Development: Political Institutions and Well-Being in the World, 1950–1990 |url=http://www.cambridge.org/us/academic/subjects/politics-international-relations/comparative-politics/democracy-and-development-political-institutions-and-well-being-world-19501990 |publisher=Cambridge University Press |last1 = Przeworski | first1 = Adam | last2 = Alvarez | first2 = Michael E. | last3 = Cheibub | first3 = Jose Antonio | last4 = Limongi | first4 = Fernando | date = 2000 | isbn = 9780521793797 | series = Cambridge Studies in the Theory of Democracy}}</ref><ref name=Londregan>{{cite journal |title=Poverty, the Coup Trap, and the Seizure of Executive Power |journal=World Politics |date=1 January 1990 |issn=1086-3338 |pages=151–183 |volume=42 |issue=2 |doi=10.2307/2010462 |first1=John B. |last1=Londregan |first2=Keith T. |last2=Poole |jstor=2010462}}</ref> This phenomenon is called the '''coup trap'''.<ref name=Londregan/><ref name=LehoucqPérez-Liñán>{{Cite journal|url=https://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/0010414013488561|doi=10.1177/0010414013488561|title=Breaking Out of the Coup Trap|year=2014|last1=Lehoucq|first1=Fabrice|last2=Pérez-Liñán|first2=Aníbal|journal=Comparative Political Studies|volume=47|issue=8|pages=1105–1129|s2cid=154707430}}</ref> A 2014 study of 18 Latin American countries found that the establishment of open political competition helps bring countries out of the "coup trap" and reduces cycles of political instability.<ref name=LehoucqPérez-Liñán/> === Regime type and polarization === [[Hybrid regime]]s are more vulnerable to coups than are very authoritarian states or democratic states.<ref>{{cite journal |title=Causes and Triggers of Coups d'état: An Event History Analysis |journal=Politics & Policy |date=1 February 2013 |issn=1747-1346 |pages=39–64 |volume=41 |issue=1 |doi=10.1111/polp.12001 |first1=Taeko |last1=Hiroi |first2=Sawa |last2=Omori |last5=Boehmer}}</ref> A 2021 study found that democratic regimes were not substantially more likely to experience coups.<ref>{{Cite journal|last1=Kim|first1=Nam Kyu|last2=Sudduth|first2=Jun Koga|date=2021-03-03|title=Political Institutions and Coups in Dictatorships|journal=Comparative Political Studies|volume=54|issue=9|pages=1597–1628|language=en|doi=10.1177/0010414021997161|issn=0010-4140|doi-access=free}}</ref> A 2015 study finds that terrorism is strongly associated with re-shuffling coups.<ref>{{cite journal |title=Terrorism and the Fate of Dictators |journal=World Politics |date=1 July 2015 |issn= 1086-3338 |pages=423–468 |volume=67 |issue=3 |doi=10.1017/S0043887115000118 |first1=Deniz |last1=Aksoy |first2=David B. |last2=Carter |first3=Joseph |last3=Wright|s2cid=154292179 }}</ref> A 2016 study finds that there is an ethnic component to coups: "When leaders attempt to build ethnic armies, or dismantle those created by their predecessors, they provoke violent resistance from military officers."<ref>{{cite journal |last=Harkness |first=Kristen A. |date=1 June 2016 |title=The Ethnic Army and the State Explaining Coup Traps and the Difficulties of Democratization in Africa |journal=Journal of Conflict Resolution|volume=60 |issue=4 |pages=587–616 |doi=10.1177/0022002714545332 |issn=0022-0027 |hdl=10023/9391|s2cid=54538341 |hdl-access=free }}</ref> Another 2016 study shows that protests increase the risk of coups, presumably because they ease [[Coordination game|coordination obstacles]] among coup plotters and make international actors less likely to punish coup leaders.<ref>{{cite journal |last1=Johnson |first1=Jaclyn |last2=Thyne |first2=Clayton L. |date=26 June 2016|title=Squeaky Wheels and Troop Loyalty How Domestic Protests Influence Coups d'état, 1951–2005 |journal=Journal of Conflict Resolution |volume=62 |issue=3 |pages=597–625 |doi=10.1177/0022002716654742 |s2cid=147707842 |issn=0022-0027}}</ref> A third 2016 study finds that coups become more likely in the wake of elections in autocracies when the results reveal electoral weakness for the incumbent autocrat.<ref>{{cite journal |last1=Wig |first1=Tore |last2=Rød |first2=Espen Geelmuyden |date=1 August 2016 |title=Cues to Coup Plotters Elections as Coup Triggers in Dictatorships |journal=Journal of Conflict Resolution |volume=60 |issue=5 |pages=787–812 |doi=10.1177/0022002714553106|s2cid=17684023 |issn=0022-0027|url=http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:bsz:352-0-359805 }}</ref> A fourth 2016 study finds that inequality between social classes increases the likelihood of coups.<ref>{{cite journal |last=Houle |first=Christian |date=1 September 2016 |title=Why class inequality breeds coups but not civil wars |journal=Journal of Peace Research |volume=53 |issue=5 |pages=680–695 |doi=10.1177/0022343316652187 |s2cid=113899326 |issn=0022-3433}}</ref> A fifth 2016 study finds no evidence that coups are contagious; one coup in a region does not make other coups in the region likely to follow.<ref>{{cite journal |last1=Miller |first1=Michael K. |last2=Joseph |first2=Michael |last3=Ohl |first3=Dorothy |date=26 May 2016 |title=Are Coups Really Contagious? An Extreme Bounds Analysis of Political Diffusion |journal=Journal of Conflict Resolution |volume=62 |issue=2 |pages=410–441 |doi=10.1177/0022002716649232 |s2cid=148514914 |issn=0022-0027}}</ref> One study found that coups are more likely to occur in states with small populations, as there are smaller coordination problems for coup-plotters.<ref>{{cite journal |last1=Gassebner |first1=Martin |last2=Gutmann |first2=Jerg |last3=Voigt |first3=Stefan |date=1 December 2016 |title=When to expect a coup d'état? An extreme bounds analysis of coup determinants |journal=Public Choice |volume=169 |issue=3–4 |pages=293–313 |doi=10.1007/s11127-016-0365-0 |issn=0048-5829 |hdl=10419/156099|s2cid=157580604 |hdl-access=free }}</ref> A 2019 study found that when civilian elites are polarized and electoral competition is low, civilian-recruited coups become more likely.<ref>{{Cite journal|last1=Kinney |first1=Drew Holland|title=Politicians at Arms: Civilian recruitment of soldiers for Middle East Coups |journal=Armed Forces & Society|volume=45|issue=4|language=en|pages=681–701|doi=10.1177/0095327X18777983|s2cid=149675838|issn=1556-0848|year=2019}}</ref> In autocracies, the frequency of coups seems to be affected by the succession rules in place, with monarchies with a fixed succession rule being much less plagued by instability than less institutionalized autocracies.<ref>{{Cite journal|last=Kurrild-Klitgaard|first=Peter|date=2000|title=The constitutional economics of autocratic succession|journal=Public Choice|volume=103|issue=1/2|pages=63–84|doi=10.1023/A:1005078532251|s2cid=154097838|issn=0048-5829}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Kurrild-Klitgaard|first=Peter|date=2004|title=Autocratic succession|journal=Encyclopedia of Public Choice|volume=103|pages=358–362|doi=10.1007/978-0-306-47828-4_39|isbn=978-0-306-47828-4}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Escribà-Folch|first1=Abel|last2=Böhmelt|first2=Tobias|last3=Pilster|first3=Ulrich|date=2019-04-09|title=Authoritarian regimes and civil–military relations: Explaining counterbalancing in autocracies|journal=Conflict Management and Peace Science|volume=37|issue=5|language=en|pages=559–579|doi=10.1177/0738894219836285|s2cid=159416397|issn=0738-8942|hdl=10230/46774|hdl-access=free}}</ref> A 2014 study of 18 Latin American countries in the 20th-century study found the legislative powers of the presidency does not influence coup frequency.<ref name=LehoucqPérez-Liñán/> == Терминологија == Сам термин ''државни удар'' потиче од [[Француски језик|француског израза]] ''-{coup d'état}-'' који дословно значи ''удар на државу'' и који се користи као стручни термин за државни удар широм света. Настао је од француских речи: * ''-{coup}-'', што значи ''изненадни ударац'' * ''-{État}-'', што значи ''држава'' У употреби је и скраћени, али неправилни облик ''-{coup}-''. == Види још == * [[Диктатура]] * [[Војна диктатура]] * [[Војна хунта]] == Референце == {{Reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * Luttwak, Edward (1979) ''Coup d'État: A Practical Handbook.'' Harvard University Press. {{ISBN|978-0-674-17547-1}}. * De Bruin, Erica (2020) ''How to Prevent Coups d'État.'' Cornell University Press. * Schiel, R., Powell, J., & Faulkner, C. (2020). [[doi:10.1177/0738894220934882|"Mutiny in Africa, 1950–2018".]] ''Conflict Management and Peace Science''. * Singh, Naunihal. (2014) ''Seizing Power: The Strategic Logic of Military Coups''. Johns Hopkins University Press. * {{cite book |last=Malaparte |first=Curzio |author-link=Curzio Malaparte |title=Technique du Coup d'État |language=fr |location=Paris |year=1931}} * {{cite book |first=S.E. |last=Finer |title=The Man on Horseback: The Role of the Military in Politics |publisher=Pall Mall Press |location=London |year=1962 |page=98}} * {{cite book |first=D. J. |last=Goodspeed |title=Six Coups d'État |publisher=[[Viking Press]] Inc. |location=New-York |year=1962}} * {{cite book |first1=Ken |last1=Connor |first2=David |last2=Hebditch |title=How to Stage a Military Coup: From Planning to Execution |publisher=Pen and Sword Books Ltd |year=2008 |isbn=978-1-84832-503-6}} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X05277885 |title=Coups and Conflict in West Africa, 1955-2004 |journal=Armed Forces & Society |volume=32 |pages=5–23 |year=2016 |last1=McGowan |first1=Patrick J.|s2cid=144318327 }} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X05277886 |title=Coups and Conflict in West Africa, 1955-2004 |journal=Armed Forces & Society |volume=32 |issue=2 |pages=234–253 |year=2016 |last1=McGowan |first1=Patrick J.|s2cid=144602647 }} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X07303607 |title=Civil–Military Relations in Indonesia and the Philippines |journal=Armed Forces & Society |volume=34 |issue=3 |pages=474–490 |year=2008 |last1=Beeson |first1=Mark|s2cid=144520194 }} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X0202800406 |title=How Not to Institutionalize Civilian Control: Kenya's Coup Prevention Strategies, 1964-1997 |journal=Armed Forces & Society |volume=28 |issue=4 |pages=619–640 |year=2016 |last1=n'Diaye |first1=Boubacar|s2cid=145783304 }} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Coups d'état}} * [https://www.johnjchin.com/colpus John J. Chin, David B. Carter & Joseph G. Wright. Dataset on all military and non-military coup attempts in the world since 1946.] * [https://web.archive.org/web/20210107034216/https://www.jonathanmpowell.com/coup-detat-dataset.html Powell, Jonathan & Clayton Thyne. Global Instances of Coups from 1950-Present] via Archive.org. {{нормативна контрола}} [[Категорија:Државни удари|*]] 358havbsay4opyepcxaptnsk0p8leh3 25121774 25121608 2022-07-25T01:29:34Z Dcirovic 57122 /* Исходи */ wikitext text/x-wiki {{short description|Смештење владе}} {{Револуција сајдбар}} [[Датотека:Bouchot - Le general Bonaparte au Conseil des Cinq-Cents.jpg|thumb|250п|Генерал [[Napoleon Bonaparte|Наполеон Бонапарта]] током [[Coup of 18 Brumaire|Пуча 18 бримера]] у Сен Клуу, детаљ слике [[François Bouchot|Франсоа Бушоа]], 1840.]] [[Датотека:EN Worldwide coups d'état.PNG|мини|250п|Мапа света са успешним државним ударима и покушајима]] '''Државни удар''' или '''пуч''' ({{јез-нем|Putsch}} — пуч; {{јез-фр|coup d'état}} — ку де `та, или само ''-{coup}-'' — ку),<ref>{{cite web |title=coup d'état |url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/coup%20d%27%C3%A9tat |website=Merriam-Webster |publisher=Merriam-Webster |access-date=April 4, 2022}}</ref> представља изненадну смену [[власт|власти]] у некој [[Држава|земљи]], и то [[устав|противуставним]] средствима.<ref>{{Cite book |last=Robertson |first=David |url=https://books.google.com/books?id=gPJ-AgAAQBAJ&pg=PA125 |title=The Routledge Dictionary of Politics |date=2004 |publisher=Routledge |isbn=0-203-36206-3 |edition=3rd |location=London |page=125 |oclc=56551222 |quote= Coup d’état describes the sudden and violent overthrow of a government, almost invariably by the military or with the help of the military. A coup d’état tends to occur during a period of social instability and political uncertainty, and is usually the work of right-wing elements determined to impose a social discipline and political order that is felt to be missing.}}</ref><ref>Brown, Garrett et al. ''[https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780199670840.001.0001/acref-9780199670840-e-295 A Concise Oxford Dictionary of Politics and International Relations]'' (4 ed., Oxford University Press, 2018): “The sudden, forcible, and illegal removal of a government, usually by the military or some part thereof, often precipitated by more immediate grievances bearing directly on the military.”</ref> Он може бити миран или (ређе) насилан, а најчешће га изводи политичка фракција, [[војска]] или неки високи државни званичник.<ref name=":02">{{Cite journal |last1=Powell |first1=Jonathan M. |last2=Thyne |first2=Clayton L. |date=2011-03-01 |title=Global instances of coups from 1950 to 2010 A new dataset |journal=Journal of Peace Research |language=en |volume=48|issue=2|pages=249–259 |doi=10.1177/0022343310397436 |issn=0022-3433 |s2cid=9066792 |url=http://www.uky.edu/~clthyn2/powell-thyne-JPR-2011.pdf |type=Preprint |access-date=2022-06-20}}</ref><ref name="PeacefulRare" /><ref name="ElectionHabit" /> Многи научници сматрају да је државни удар успешан када [[usurper|узурпатори]] преузму и држе власт најмање седам дана.<ref name=":02" /> Државни удар се разликује од [[Револуција|револуције]] по томе што га изводе људи из саме власти, за разлику од револуције коју изводе широке народне масе. == Распрострањеност и историја == {{рут}} According to Clayton Thyne and Jonathan Powell's coup data set, there were 457 coup attempts from 1950 to 2010, of which 227 (49.7%) were successful and 230 (50.3%) were unsuccessful.<ref name=":02"/> They find that coups have "been most common in Africa and the Americas (36.5% and 31.9%, respectively). Asia and the Middle East have experienced 13.1% and 15.8% of total global coups, respectively. Europe has experienced by far the fewest coup attempts: 2.6%."<ref name=":02"/> Most coup attempts occurred in the mid-1960s, but there were also large numbers of coup attempts in the mid-1970s and the early 1990s.<ref name=":02"/> From 1950 to 2010, a majority of coups failed in the Middle East and Latin America. They had a somewhat higher chance of success in Africa and Asia.<ref name="Brooks"/> Numbers of successful coups have decreased over time.<ref name=":02"/> == Исходи == Успешни државни удари су један од метода промене режима који онемогућава [[peaceful transition of power|мирну транзицију власти]].<ref name="PeacefulRare">{{Cite magazine |title=Orderly transfers of power occur less often than you might think |url=https://www.economist.com/graphic-detail/2020/10/16/orderly-transfers-of-power-occur-less-often-than-you-might-think |magazine=The Economist |issn=0013-0613}}</ref><ref name="ElectionHabit">{{Cite journal |last=Przeworski |first=Adam |date=January 2015 |title=Acquiring the Habit of Changing Governments Through Elections |url=http://journals.sagepub.com/doi/10.1177/0010414014543614 |journal=Comparative Political Studies |language=en |volume=48 |issue=1 |pages=101–129 |doi=10.1177/0010414014543614 |s2cid=154441890 |issn=0010-4140 |quote=an entire sequence of elections may occur peacefully, with or without alternations, and then some exogenous event may lead to a coup, usurpation of power by the current incumbent, civil war, or some other constitutional irregularity.}}</ref> Студија из 2016. категоризује четири могућа исхода пуча у [[dictatorship|диктатурама]]:<ref name=":2"/> * Неуспели државни удар * Без промене режима, као што је случај када је вођа незаконито избачен са власти без промене идентитета групе на власти или правила за управљање * Замена актуелнe са другом диктатуром * Збацивање диктатуре праћено демократизацијом (која се називаju и „демократски удари“)<ref>{{cite book|last=Varol|first=Ozan O.|url=https://smile.amazon.com/Democratic-Coup-d%C3%89tat-Ozan-Varol/dp/019062602X|title=The Democratic Coup d'État|date=20 May 2021|publisher=Oxford University Press|isbn=9780190626020|via=Amazon.com}}</ref> Једна студија је открила да око половине свих пучева окончаних диктатурама — како током и након Хладног рата — поставља нове [[autocratic|аутократске]] режиме.<ref name=":2"/> Нове диктатуре које су покренуте државним ударом укључују више нивое репресије у години која следи након пуча него што је то било у години која је довела до пуча.<ref name=":2"/> Једна трећина пучева у диктатурама током Хладног рата и 10% каснијих преврата реконструисали су руководство режима.<ref name=":2"/> Демократије су успостављене након 12% хладноратовских преврата у диктатурама и 40% након хладноратовске ере.<ref name=":2"/> Преврати који су се десили у периоду после Хладног рата су вероватније резултирали демократским системима него државни удари пре хладног рата,<ref name=":3">{{cite journal |title=Coups and Democracy |journal=British Journal of Political Science |date=1 October 2014 |issn=1469-2112 |pages=799–825 |volume=44 |issue=4 |doi=10.1017/S0007123413000264 |first1=Nikolay |last1=Marinov |first2=Hein |last2=Goemans|s2cid=55915744 }}</ref><ref name=":2">{{cite journal|last1=Derpanopoulos|first1=George|last2=Frantz|first2=Erica|last3=Geddes|first3=Barbara|author-link3=Barbara Geddes (academic)|last4=Wright|first4=Joseph|date=1 January 2016|title=Are coups good for democracy?|journal=Research & Politics|volume=3|issue=1|page=2053168016630837|doi=10.1177/2053168016630837|issn=2053-1680|doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal |last=Miller |first=Michael K. |date=1 October 2016 |title=Reanalysis: Are coups good for democracy? |journal=Research & Politics|volume=3 |issue=4 |page=2053168016681908 |doi=10.1177/2053168016681908 |issn=2053-1680|doi-access=free }}</ref> иако државни удари и даље углавном одржавају [[authoritarianism|ауторитаризам]].<ref name="Brooks">{{Cite journal|last=Brooks|first=Risa A.|date=2019-05-11|title=Integrating the Civil–Military Relations Subfield|journal=Annual Review of Political Science|language=en|volume=22|issue=1|pages=379–398|doi=10.1146/annurev-polisci-060518-025407|issn=1094-2939|doi-access=free}}</ref> Државни удари који се дешавају током грађанских ратова скраћују трајање рата.<ref>{{cite journal |title=The impact of coups d'état on civil war duration |journal=Conflict Management and Peace Science |volume=34 |issue=3 |date=25 March 2015 |issn=0738-8942 |page=0738894215570431 |doi=10.1177/0738894215570431|first=Clayton |last=Thyne|s2cid=19036952 }}</ref> == Предиктори == Типични примери државног удара су:<ref name="Does Oil Promote or Prevent Coups">{{cite journal |last1=Nordvik |first1=Frode Martin |title=Does Oil Promote or Prevent Coups? The Answer is Yes |journal=The Economic Journal |date=1 April 2019 |volume=129 |issue=619 |pages=1425–1456 |doi=10.1111/ecoj.12604|s2cid=158738285 }}</ref><ref name=":5"/> {{colbegin|colwidth=20em}} * генерала [[Франсиско Франко|Франка]] у [[Шпанија|Шпанији]] ([[1936]]); * бригадног генерала [[Боривоје Мирковић|Боривоја Мирковића]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] ([[1941]]); * генерала [[Фулгенсио Батиста|Батисте]] на [[Куба|Куби]] ([[1952]]); * пуковника [[Муамер ел Гадафи|Гадафија]] у [[Либија|Либији]] ([[1969]]); * генерала [[Аугусто Пиноче|Пиночеа]] у [[Чиле|Чилеу]] ([[1973]]); * генерала-потпуковника [[Омар ел Башир|Омара Ел Башира]] у [[Судан]]у ([[1989]]); * генерала [[Исајас Афеверки]] у [[Етиопија|Етиопији]] ([[1991]]); * пуковника [[Јаија Џаме]] у [[Гамбија|Гамбији]] ([[1994]]) * генерала [[Первез Мушараф|Мушарафа]] у [[Пакистан]]у ([[1999]]); * бригадног генерала [[Мохамед Улд Абдел Азиз|Мохамеда Азиза]] у [[Мауританија|Мауританији]] ([[2008]]); * генерала [[Абдел Фатах ел Сиси|Абдела Фатаха]] у [[Египат|Египту]] ([[2013]]); * генерала [[Мухамед Али Хути]] у [[Јемен|Јемену]] ([[2014]]); * [[Емерсон Мнангагва|Емерсона Мнангагве]] у [[Зимбабве|Зимбабвеу]] ([[2017]]). {{colend}} The literature review in a 2016 study includes mentions of ethnic factionalism, supportive foreign governments, leader inexperience, slow growth, commodity price shocks, and poverty.<ref>{{cite journal |title=Coup d'État and Democracy |journal=Comparative Political Studies |volume=49 |issue=9 |date=17 February 2016 |issn=0010-4140 |page=0010414015621081 |doi=10.1177/0010414015621081 |first=Curtis |last=Bell|s2cid=155881388 }}</ref> Coups have been found to appear in environments that are heavily influenced by military powers. Multiple of the above factors are connected to military culture and power dynamics. These factors can be divided into multiple categories, with two of these categories being a threat to military interests and support for military interests. If interests go in either direction, the military will find itself either capitalizing off that power or attempting to gain it back. Often times military spending is a indicator of the likelihood of a coup taking place Nordvik found that about 75% of coups that took place in many different countries rooted from military spending and oil windfalls.<ref name="Does Oil Promote or Prevent Coups"/> === Coup trap === The cumulative number of coups is a strong predictor of future coups.<ref name=":5">{{cite journal |title=Toward a Structural Understanding of Coup Risk |journal=Journal of Conflict Resolution |date=1 October 2003 |issn=0022-0027 |pages=594–620 |volume=47 |issue=5 |doi=10.1177/0022002703258197|first1=Aaron |last1=Belkin |first2=Evan |last2=Schofer|s2cid=40848052 }}</ref><ref>{{cite book |title=Democracy and Development: Political Institutions and Well-Being in the World, 1950–1990 |url=http://www.cambridge.org/us/academic/subjects/politics-international-relations/comparative-politics/democracy-and-development-political-institutions-and-well-being-world-19501990 |publisher=Cambridge University Press |last1 = Przeworski | first1 = Adam | last2 = Alvarez | first2 = Michael E. | last3 = Cheibub | first3 = Jose Antonio | last4 = Limongi | first4 = Fernando | date = 2000 | isbn = 9780521793797 | series = Cambridge Studies in the Theory of Democracy}}</ref><ref name=Londregan>{{cite journal |title=Poverty, the Coup Trap, and the Seizure of Executive Power |journal=World Politics |date=1 January 1990 |issn=1086-3338 |pages=151–183 |volume=42 |issue=2 |doi=10.2307/2010462 |first1=John B. |last1=Londregan |first2=Keith T. |last2=Poole |jstor=2010462}}</ref> This phenomenon is called the '''coup trap'''.<ref name=Londregan/><ref name=LehoucqPérez-Liñán>{{Cite journal|url=https://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/0010414013488561|doi=10.1177/0010414013488561|title=Breaking Out of the Coup Trap|year=2014|last1=Lehoucq|first1=Fabrice|last2=Pérez-Liñán|first2=Aníbal|journal=Comparative Political Studies|volume=47|issue=8|pages=1105–1129|s2cid=154707430}}</ref> A 2014 study of 18 Latin American countries found that the establishment of open political competition helps bring countries out of the "coup trap" and reduces cycles of political instability.<ref name=LehoucqPérez-Liñán/> === Regime type and polarization === [[Hybrid regime]]s are more vulnerable to coups than are very authoritarian states or democratic states.<ref>{{cite journal |title=Causes and Triggers of Coups d'état: An Event History Analysis |journal=Politics & Policy |date=1 February 2013 |issn=1747-1346 |pages=39–64 |volume=41 |issue=1 |doi=10.1111/polp.12001 |first1=Taeko |last1=Hiroi |first2=Sawa |last2=Omori |last5=Boehmer}}</ref> A 2021 study found that democratic regimes were not substantially more likely to experience coups.<ref>{{Cite journal|last1=Kim|first1=Nam Kyu|last2=Sudduth|first2=Jun Koga|date=2021-03-03|title=Political Institutions and Coups in Dictatorships|journal=Comparative Political Studies|volume=54|issue=9|pages=1597–1628|language=en|doi=10.1177/0010414021997161|issn=0010-4140|doi-access=free}}</ref> A 2015 study finds that terrorism is strongly associated with re-shuffling coups.<ref>{{cite journal |title=Terrorism and the Fate of Dictators |journal=World Politics |date=1 July 2015 |issn= 1086-3338 |pages=423–468 |volume=67 |issue=3 |doi=10.1017/S0043887115000118 |first1=Deniz |last1=Aksoy |first2=David B. |last2=Carter |first3=Joseph |last3=Wright|s2cid=154292179 }}</ref> A 2016 study finds that there is an ethnic component to coups: "When leaders attempt to build ethnic armies, or dismantle those created by their predecessors, they provoke violent resistance from military officers."<ref>{{cite journal |last=Harkness |first=Kristen A. |date=1 June 2016 |title=The Ethnic Army and the State Explaining Coup Traps and the Difficulties of Democratization in Africa |journal=Journal of Conflict Resolution|volume=60 |issue=4 |pages=587–616 |doi=10.1177/0022002714545332 |issn=0022-0027 |hdl=10023/9391|s2cid=54538341 |hdl-access=free }}</ref> Another 2016 study shows that protests increase the risk of coups, presumably because they ease [[Coordination game|coordination obstacles]] among coup plotters and make international actors less likely to punish coup leaders.<ref>{{cite journal |last1=Johnson |first1=Jaclyn |last2=Thyne |first2=Clayton L. |date=26 June 2016|title=Squeaky Wheels and Troop Loyalty How Domestic Protests Influence Coups d'état, 1951–2005 |journal=Journal of Conflict Resolution |volume=62 |issue=3 |pages=597–625 |doi=10.1177/0022002716654742 |s2cid=147707842 |issn=0022-0027}}</ref> A third 2016 study finds that coups become more likely in the wake of elections in autocracies when the results reveal electoral weakness for the incumbent autocrat.<ref>{{cite journal |last1=Wig |first1=Tore |last2=Rød |first2=Espen Geelmuyden |date=1 August 2016 |title=Cues to Coup Plotters Elections as Coup Triggers in Dictatorships |journal=Journal of Conflict Resolution |volume=60 |issue=5 |pages=787–812 |doi=10.1177/0022002714553106|s2cid=17684023 |issn=0022-0027|url=http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:bsz:352-0-359805 }}</ref> A fourth 2016 study finds that inequality between social classes increases the likelihood of coups.<ref>{{cite journal |last=Houle |first=Christian |date=1 September 2016 |title=Why class inequality breeds coups but not civil wars |journal=Journal of Peace Research |volume=53 |issue=5 |pages=680–695 |doi=10.1177/0022343316652187 |s2cid=113899326 |issn=0022-3433}}</ref> A fifth 2016 study finds no evidence that coups are contagious; one coup in a region does not make other coups in the region likely to follow.<ref>{{cite journal |last1=Miller |first1=Michael K. |last2=Joseph |first2=Michael |last3=Ohl |first3=Dorothy |date=26 May 2016 |title=Are Coups Really Contagious? An Extreme Bounds Analysis of Political Diffusion |journal=Journal of Conflict Resolution |volume=62 |issue=2 |pages=410–441 |doi=10.1177/0022002716649232 |s2cid=148514914 |issn=0022-0027}}</ref> One study found that coups are more likely to occur in states with small populations, as there are smaller coordination problems for coup-plotters.<ref>{{cite journal |last1=Gassebner |first1=Martin |last2=Gutmann |first2=Jerg |last3=Voigt |first3=Stefan |date=1 December 2016 |title=When to expect a coup d'état? An extreme bounds analysis of coup determinants |journal=Public Choice |volume=169 |issue=3–4 |pages=293–313 |doi=10.1007/s11127-016-0365-0 |issn=0048-5829 |hdl=10419/156099|s2cid=157580604 |hdl-access=free }}</ref> A 2019 study found that when civilian elites are polarized and electoral competition is low, civilian-recruited coups become more likely.<ref>{{Cite journal|last1=Kinney |first1=Drew Holland|title=Politicians at Arms: Civilian recruitment of soldiers for Middle East Coups |journal=Armed Forces & Society|volume=45|issue=4|language=en|pages=681–701|doi=10.1177/0095327X18777983|s2cid=149675838|issn=1556-0848|year=2019}}</ref> In autocracies, the frequency of coups seems to be affected by the succession rules in place, with monarchies with a fixed succession rule being much less plagued by instability than less institutionalized autocracies.<ref>{{Cite journal|last=Kurrild-Klitgaard|first=Peter|date=2000|title=The constitutional economics of autocratic succession|journal=Public Choice|volume=103|issue=1/2|pages=63–84|doi=10.1023/A:1005078532251|s2cid=154097838|issn=0048-5829}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Kurrild-Klitgaard|first=Peter|date=2004|title=Autocratic succession|journal=Encyclopedia of Public Choice|volume=103|pages=358–362|doi=10.1007/978-0-306-47828-4_39|isbn=978-0-306-47828-4}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Escribà-Folch|first1=Abel|last2=Böhmelt|first2=Tobias|last3=Pilster|first3=Ulrich|date=2019-04-09|title=Authoritarian regimes and civil–military relations: Explaining counterbalancing in autocracies|journal=Conflict Management and Peace Science|volume=37|issue=5|language=en|pages=559–579|doi=10.1177/0738894219836285|s2cid=159416397|issn=0738-8942|hdl=10230/46774|hdl-access=free}}</ref> A 2014 study of 18 Latin American countries in the 20th-century study found the legislative powers of the presidency does not influence coup frequency.<ref name=LehoucqPérez-Liñán/> == Терминологија == Сам термин ''државни удар'' потиче од [[Француски језик|француског израза]] ''-{coup d'état}-'' који дословно значи ''удар на државу'' и који се користи као стручни термин за државни удар широм света. Настао је од француских речи: * ''-{coup}-'', што значи ''изненадни ударац'' * ''-{État}-'', што значи ''држава'' У употреби је и скраћени, али неправилни облик ''-{coup}-''. == Види још == * [[Диктатура]] * [[Војна диктатура]] * [[Војна хунта]] == Референце == {{Reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * Luttwak, Edward (1979) ''Coup d'État: A Practical Handbook.'' Harvard University Press. {{ISBN|978-0-674-17547-1}}. * De Bruin, Erica (2020) ''How to Prevent Coups d'État.'' Cornell University Press. * Schiel, R., Powell, J., & Faulkner, C. (2020). [[doi:10.1177/0738894220934882|"Mutiny in Africa, 1950–2018".]] ''Conflict Management and Peace Science''. * Singh, Naunihal. (2014) ''Seizing Power: The Strategic Logic of Military Coups''. Johns Hopkins University Press. * {{cite book |last=Malaparte |first=Curzio |author-link=Curzio Malaparte |title=Technique du Coup d'État |language=fr |location=Paris |year=1931}} * {{cite book |first=S.E. |last=Finer |title=The Man on Horseback: The Role of the Military in Politics |publisher=Pall Mall Press |location=London |year=1962 |page=98}} * {{cite book |first=D. J. |last=Goodspeed |title=Six Coups d'État |publisher=[[Viking Press]] Inc. |location=New-York |year=1962}} * {{cite book |first1=Ken |last1=Connor |first2=David |last2=Hebditch |title=How to Stage a Military Coup: From Planning to Execution |publisher=Pen and Sword Books Ltd |year=2008 |isbn=978-1-84832-503-6}} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X05277885 |title=Coups and Conflict in West Africa, 1955-2004 |journal=Armed Forces & Society |volume=32 |pages=5–23 |year=2016 |last1=McGowan |first1=Patrick J.|s2cid=144318327 }} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X05277886 |title=Coups and Conflict in West Africa, 1955-2004 |journal=Armed Forces & Society |volume=32 |issue=2 |pages=234–253 |year=2016 |last1=McGowan |first1=Patrick J.|s2cid=144602647 }} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X07303607 |title=Civil–Military Relations in Indonesia and the Philippines |journal=Armed Forces & Society |volume=34 |issue=3 |pages=474–490 |year=2008 |last1=Beeson |first1=Mark|s2cid=144520194 }} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X0202800406 |title=How Not to Institutionalize Civilian Control: Kenya's Coup Prevention Strategies, 1964-1997 |journal=Armed Forces & Society |volume=28 |issue=4 |pages=619–640 |year=2016 |last1=n'Diaye |first1=Boubacar|s2cid=145783304 }} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Coups d'état}} * [https://www.johnjchin.com/colpus John J. Chin, David B. Carter & Joseph G. Wright. Dataset on all military and non-military coup attempts in the world since 1946.] * [https://web.archive.org/web/20210107034216/https://www.jonathanmpowell.com/coup-detat-dataset.html Powell, Jonathan & Clayton Thyne. Global Instances of Coups from 1950-Present] via Archive.org. {{нормативна контрола}} [[Категорија:Државни удари|*]] 86wwepi0wuggi0y54ch6e52snfucyxj 25121778 25121774 2022-07-25T01:48:54Z Dcirovic 57122 /* Предиктори */ wikitext text/x-wiki {{short description|Смештење владе}} {{Револуција сајдбар}} [[Датотека:Bouchot - Le general Bonaparte au Conseil des Cinq-Cents.jpg|thumb|250п|Генерал [[Napoleon Bonaparte|Наполеон Бонапарта]] током [[Coup of 18 Brumaire|Пуча 18 бримера]] у Сен Клуу, детаљ слике [[François Bouchot|Франсоа Бушоа]], 1840.]] [[Датотека:EN Worldwide coups d'état.PNG|мини|250п|Мапа света са успешним државним ударима и покушајима]] '''Државни удар''' или '''пуч''' ({{јез-нем|Putsch}} — пуч; {{јез-фр|coup d'état}} — ку де `та, или само ''-{coup}-'' — ку),<ref>{{cite web |title=coup d'état |url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/coup%20d%27%C3%A9tat |website=Merriam-Webster |publisher=Merriam-Webster |access-date=April 4, 2022}}</ref> представља изненадну смену [[власт|власти]] у некој [[Држава|земљи]], и то [[устав|противуставним]] средствима.<ref>{{Cite book |last=Robertson |first=David |url=https://books.google.com/books?id=gPJ-AgAAQBAJ&pg=PA125 |title=The Routledge Dictionary of Politics |date=2004 |publisher=Routledge |isbn=0-203-36206-3 |edition=3rd |location=London |page=125 |oclc=56551222 |quote= Coup d’état describes the sudden and violent overthrow of a government, almost invariably by the military or with the help of the military. A coup d’état tends to occur during a period of social instability and political uncertainty, and is usually the work of right-wing elements determined to impose a social discipline and political order that is felt to be missing.}}</ref><ref>Brown, Garrett et al. ''[https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780199670840.001.0001/acref-9780199670840-e-295 A Concise Oxford Dictionary of Politics and International Relations]'' (4 ed., Oxford University Press, 2018): “The sudden, forcible, and illegal removal of a government, usually by the military or some part thereof, often precipitated by more immediate grievances bearing directly on the military.”</ref> Он може бити миран или (ређе) насилан, а најчешће га изводи политичка фракција, [[војска]] или неки високи државни званичник.<ref name=":02">{{Cite journal |last1=Powell |first1=Jonathan M. |last2=Thyne |first2=Clayton L. |date=2011-03-01 |title=Global instances of coups from 1950 to 2010 A new dataset |journal=Journal of Peace Research |language=en |volume=48|issue=2|pages=249–259 |doi=10.1177/0022343310397436 |issn=0022-3433 |s2cid=9066792 |url=http://www.uky.edu/~clthyn2/powell-thyne-JPR-2011.pdf |type=Preprint |access-date=2022-06-20}}</ref><ref name="PeacefulRare" /><ref name="ElectionHabit" /> Многи научници сматрају да је државни удар успешан када [[usurper|узурпатори]] преузму и држе власт најмање седам дана.<ref name=":02" /> Државни удар се разликује од [[Револуција|револуције]] по томе што га изводе људи из саме власти, за разлику од револуције коју изводе широке народне масе. == Распрострањеност и историја == {{рут}} According to Clayton Thyne and Jonathan Powell's coup data set, there were 457 coup attempts from 1950 to 2010, of which 227 (49.7%) were successful and 230 (50.3%) were unsuccessful.<ref name=":02"/> They find that coups have "been most common in Africa and the Americas (36.5% and 31.9%, respectively). Asia and the Middle East have experienced 13.1% and 15.8% of total global coups, respectively. Europe has experienced by far the fewest coup attempts: 2.6%."<ref name=":02"/> Most coup attempts occurred in the mid-1960s, but there were also large numbers of coup attempts in the mid-1970s and the early 1990s.<ref name=":02"/> From 1950 to 2010, a majority of coups failed in the Middle East and Latin America. They had a somewhat higher chance of success in Africa and Asia.<ref name="Brooks"/> Numbers of successful coups have decreased over time.<ref name=":02"/> == Исходи == Успешни државни удари су један од метода промене режима који онемогућава [[peaceful transition of power|мирну транзицију власти]].<ref name="PeacefulRare">{{Cite magazine |title=Orderly transfers of power occur less often than you might think |url=https://www.economist.com/graphic-detail/2020/10/16/orderly-transfers-of-power-occur-less-often-than-you-might-think |magazine=The Economist |issn=0013-0613}}</ref><ref name="ElectionHabit">{{Cite journal |last=Przeworski |first=Adam |date=January 2015 |title=Acquiring the Habit of Changing Governments Through Elections |url=http://journals.sagepub.com/doi/10.1177/0010414014543614 |journal=Comparative Political Studies |language=en |volume=48 |issue=1 |pages=101–129 |doi=10.1177/0010414014543614 |s2cid=154441890 |issn=0010-4140 |quote=an entire sequence of elections may occur peacefully, with or without alternations, and then some exogenous event may lead to a coup, usurpation of power by the current incumbent, civil war, or some other constitutional irregularity.}}</ref> Студија из 2016. категоризује четири могућа исхода пуча у [[dictatorship|диктатурама]]:<ref name=":2"/> * Неуспели државни удар * Без промене режима, као што је случај када је вођа незаконито избачен са власти без промене идентитета групе на власти или правила за управљање * Замена актуелнe са другом диктатуром * Збацивање диктатуре праћено демократизацијом (која се називаju и „демократски удари“)<ref>{{cite book|last=Varol|first=Ozan O.|url=https://smile.amazon.com/Democratic-Coup-d%C3%89tat-Ozan-Varol/dp/019062602X|title=The Democratic Coup d'État|date=20 May 2021|publisher=Oxford University Press|isbn=9780190626020|via=Amazon.com}}</ref> Једна студија је открила да око половине свих пучева окончаних диктатурама — како током и након Хладног рата — поставља нове [[autocratic|аутократске]] режиме.<ref name=":2"/> Нове диктатуре које су покренуте државним ударом укључују више нивое репресије у години која следи након пуча него што је то било у години која је довела до пуча.<ref name=":2"/> Једна трећина пучева у диктатурама током Хладног рата и 10% каснијих преврата реконструисали су руководство режима.<ref name=":2"/> Демократије су успостављене након 12% хладноратовских преврата у диктатурама и 40% након хладноратовске ере.<ref name=":2"/> Преврати који су се десили у периоду после Хладног рата су вероватније резултирали демократским системима него државни удари пре хладног рата,<ref name=":3">{{cite journal |title=Coups and Democracy |journal=British Journal of Political Science |date=1 October 2014 |issn=1469-2112 |pages=799–825 |volume=44 |issue=4 |doi=10.1017/S0007123413000264 |first1=Nikolay |last1=Marinov |first2=Hein |last2=Goemans|s2cid=55915744 }}</ref><ref name=":2">{{cite journal|last1=Derpanopoulos|first1=George|last2=Frantz|first2=Erica|last3=Geddes|first3=Barbara|author-link3=Barbara Geddes (academic)|last4=Wright|first4=Joseph|date=1 January 2016|title=Are coups good for democracy?|journal=Research & Politics|volume=3|issue=1|page=2053168016630837|doi=10.1177/2053168016630837|issn=2053-1680|doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal |last=Miller |first=Michael K. |date=1 October 2016 |title=Reanalysis: Are coups good for democracy? |journal=Research & Politics|volume=3 |issue=4 |page=2053168016681908 |doi=10.1177/2053168016681908 |issn=2053-1680|doi-access=free }}</ref> иако државни удари и даље углавном одржавају [[authoritarianism|ауторитаризам]].<ref name="Brooks">{{Cite journal|last=Brooks|first=Risa A.|date=2019-05-11|title=Integrating the Civil–Military Relations Subfield|journal=Annual Review of Political Science|language=en|volume=22|issue=1|pages=379–398|doi=10.1146/annurev-polisci-060518-025407|issn=1094-2939|doi-access=free}}</ref> Државни удари који се дешавају током грађанских ратова скраћују трајање рата.<ref>{{cite journal |title=The impact of coups d'état on civil war duration |journal=Conflict Management and Peace Science |volume=34 |issue=3 |date=25 March 2015 |issn=0738-8942 |page=0738894215570431 |doi=10.1177/0738894215570431|first=Clayton |last=Thyne|s2cid=19036952 }}</ref> == Предиктори == Типични примери државног удара су:<ref name="Does Oil Promote or Prevent Coups">{{cite journal |last1=Nordvik |first1=Frode Martin |title=Does Oil Promote or Prevent Coups? The Answer is Yes |journal=The Economic Journal |date=1 April 2019 |volume=129 |issue=619 |pages=1425–1456 |doi=10.1111/ecoj.12604|s2cid=158738285 }}</ref><ref name=":5"/> {{colbegin|colwidth=30em}} * генерала [[Франсиско Франко|Франка]] у [[Шпанија|Шпанији]] ([[1936]]); * бригадног генерала [[Боривоје Мирковић|Боривоја Мирковића]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] ([[1941]]); * генерала [[Фулгенсио Батиста|Батисте]] на [[Куба|Куби]] ([[1952]]); * пуковника [[Муамер ел Гадафи|Гадафија]] у [[Либија|Либији]] ([[1969]]); * генерала [[Аугусто Пиноче|Пиночеа]] у [[Чиле|Чилеу]] ([[1973]]); * генерала-потпуковника [[Омар ел Башир|Омара Ел Башира]] у [[Судан]]у ([[1989]]); * генерала [[Исајас Афеверки]] у [[Етиопија|Етиопији]] ([[1991]]); * пуковника [[Јаија Џаме]] у [[Гамбија|Гамбији]] ([[1994]]) * генерала [[Первез Мушараф|Мушарафа]] у [[Пакистан]]у ([[1999]]); * бригадног генерала [[Мохамед Улд Абдел Азиз|Мохамеда Азиза]] у [[Мауританија|Мауританији]] ([[2008]]); * генерала [[Абдел Фатах ел Сиси|Абдела Фатаха]] у [[Египат|Египту]] ([[2013]]); * генерала [[Мухамед Али Хути]] у [[Јемен|Јемену]] ([[2014]]); * [[Емерсон Мнангагва|Емерсона Мнангагве]] у [[Зимбабве|Зимбабвеу]] ([[2017]]). {{colend}} Преглед литературе у једној студији из 2016. укључује помињање етничког фракционизма, подржавајуће стране владе, неискуство лидера, спор раст, шокове цена робе и сиромаштво.<ref>{{cite journal |title=Coup d'État and Democracy |journal=Comparative Political Studies |volume=49 |issue=9 |date=17 February 2016 |issn=0010-4140 |page=0010414015621081 |doi=10.1177/0010414015621081 |first=Curtis |last=Bell|s2cid=155881388 }}</ref> Утврђено је да се државни удари појављују у срединама које су под великим утицајем војних сила. Више од наведених фактора је повезано са војном културом и динамиком моћи. Ови фактори се могу поделити у више категорија, при чему су две од ових категорија претња војним интересима и подршка војним интересима. Ако интереси иду у било ком смеру, војска ће се наћи у позицији или да капитализује ту моћ или ће покушати да је поврати. Често је војна потрошња показатељ вероватноће да ће се државни удар десити. Нордвик је открио да је око 75% пучева који су се десили у многим различитим земљама засновано на војним трошковима и неочекиваним приходима од нафте.<ref name="Does Oil Promote or Prevent Coups"/> === Замка државног удара === Кумулативни број државних удара је снажан предиктор будућих државних удара.<ref name=":5">{{cite journal |title=Toward a Structural Understanding of Coup Risk |journal=Journal of Conflict Resolution |date=1 October 2003 |issn=0022-0027 |pages=594–620 |volume=47 |issue=5 |doi=10.1177/0022002703258197|first1=Aaron |last1=Belkin |first2=Evan |last2=Schofer|s2cid=40848052 }}</ref><ref>{{cite book |title=Democracy and Development: Political Institutions and Well-Being in the World, 1950–1990 |url=http://www.cambridge.org/us/academic/subjects/politics-international-relations/comparative-politics/democracy-and-development-political-institutions-and-well-being-world-19501990 |publisher=Cambridge University Press |last1 = Przeworski | first1 = Adam | last2 = Alvarez | first2 = Michael E. | last3 = Cheibub | first3 = Jose Antonio | last4 = Limongi | first4 = Fernando | date = 2000 | isbn = 9780521793797 | series = Cambridge Studies in the Theory of Democracy}}</ref><ref name=Londregan>{{cite journal |title=Poverty, the Coup Trap, and the Seizure of Executive Power |journal=World Politics |date=1 January 1990 |issn=1086-3338 |pages=151–183 |volume=42 |issue=2 |doi=10.2307/2010462 |first1=John B. |last1=Londregan |first2=Keith T. |last2=Poole |jstor=2010462}}</ref> Ова појава се назива замка ''државног удара''.<ref name=Londregan/><ref name=LehoucqPérez-Liñán>{{Cite journal|url=https://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/0010414013488561|doi=10.1177/0010414013488561|title=Breaking Out of the Coup Trap|year=2014|last1=Lehoucq|first1=Fabrice|last2=Pérez-Liñán|first2=Aníbal|journal=Comparative Political Studies|volume=47|issue=8 |pages=1105–1129 |s2cid=154707430}}</ref> Једна студија из 2014. о 18 земаља Латинске Америке открила је да успостављање отворене политичке конкуренције помаже да се земље извуку из „замке државног удара“ и смањује циклусе политичке нестабилности.<ref name=LehoucqPérez-Liñán/> === Тип режима и поларизација === [[Hybrid regime|Хибридни режими]] су подложнији државним ударима него што су то врло ауторитарне или демократске државе.<ref>{{cite journal |title=Causes and Triggers of Coups d'état: An Event History Analysis |journal=Politics & Policy |date=1 February 2013 |issn=1747-1346 |pages=39–64 |volume=41 |issue=1 |doi=10.1111/polp.12001 |first1=Taeko |last1=Hiroi |first2=Sawa |last2=Omori |last5=Boehmer}}</ref> Студија из 2021. године показала је да демократски режими нису имали веће шансе да доживе ударе.<ref>{{Cite journal|last1=Kim|first1=Nam Kyu|last2=Sudduth|first2=Jun Koga|date=2021-03-03|title=Political Institutions and Coups in Dictatorships|journal=Comparative Political Studies|volume=54|issue=9|pages=1597–1628|language=en|doi=10.1177/0010414021997161|issn=0010-4140|doi-access=free}}</ref> Студија из 2015. открива да је тероризам снажно повезан са реорганизационим државним ударима.<ref>{{cite journal |title=Terrorism and the Fate of Dictators |journal=World Politics |date=1 July 2015 |issn= 1086-3338 |pages=423–468 |volume=67 |issue=3 |doi=10.1017/S0043887115000118 |first1=Deniz |last1=Aksoy |first2=David B. |last2=Carter |first3=Joseph |last3=Wright|s2cid=154292179 }}</ref> Студија из 2016. открива да постоји етничка компонента у државним ударима: „Када лидери покушавају да изграде етничке армије или демонтирају оне које су створили њихови претходници, они изазивају насилан отпор војних официра.“<ref>{{cite journal |last=Harkness |first=Kristen A. |date=1 June 2016 |title=The Ethnic Army and the State Explaining Coup Traps and the Difficulties of Democratization in Africa |journal=Journal of Conflict Resolution|volume=60 |issue=4 |pages=587–616 |doi=10.1177/0022002714545332 |issn=0022-0027 |hdl=10023/9391|s2cid=54538341 |hdl-access=free }}</ref> Друга студија из 2016. показује да протести повећавају ризик од пуча, вероватно зато што ублажавају [[Coordination game|препреке у координацији]] међу завереницима и чине да је мање вероватно да ће међународни актери кажњавати вође пуча.<ref>{{cite journal |last1=Johnson |first1=Jaclyn |last2=Thyne |first2=Clayton L. |date=26 June 2016|title=Squeaky Wheels and Troop Loyalty How Domestic Protests Influence Coups d'état, 1951–2005 |journal=Journal of Conflict Resolution |volume=62 |issue=3 |pages=597–625 |doi=10.1177/0022002716654742 |s2cid=147707842 |issn=0022-0027}}</ref> Трећа студија из 2016. открива да државни удари постају вероватнији након избора у аутократијама када резултати открију изборну слабост актуелног аутократе.<ref>{{cite journal |last1=Wig |first1=Tore |last2=Rød |first2=Espen Geelmuyden |date=1 August 2016 |title=Cues to Coup Plotters Elections as Coup Triggers in Dictatorships |journal=Journal of Conflict Resolution |volume=60 |issue=5 |pages=787–812 |doi=10.1177/0022002714553106|s2cid=17684023 |issn=0022-0027|url=http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:bsz:352-0-359805 }}</ref> Четврта студија из 2016. открива да неједнакост између друштвених класа повећава вероватноћу државних удара.<ref>{{cite journal |last=Houle |first=Christian |date=1 September 2016 |title=Why class inequality breeds coups but not civil wars |journal=Journal of Peace Research |volume=53 |issue=5 |pages=680–695 |doi=10.1177/0022343316652187 |s2cid=113899326 |issn=0022-3433}}</ref> Пета студија из 2016. не налази доказе да су државни удари заразни; један државни удар у региону не доводи до других државних удара у региону који ће вероватно уследити.<ref>{{cite journal |last1=Miller |first1=Michael K. |last2=Joseph |first2=Michael |last3=Ohl |first3=Dorothy |date=26 May 2016 |title=Are Coups Really Contagious? An Extreme Bounds Analysis of Political Diffusion |journal=Journal of Conflict Resolution |volume=62 |issue=2 |pages=410–441 |doi=10.1177/0022002716649232 |s2cid=148514914 |issn=0022-0027}}</ref> Једна студија је показала да је већа вероватноћа да ће се државни удари десити у државама са малом популацијом, јер постоје мањи проблеми координације за заверенике.<ref>{{cite journal |last1=Gassebner |first1=Martin |last2=Gutmann |first2=Jerg |last3=Voigt |first3=Stefan |date=1 December 2016 |title=When to expect a coup d'état? An extreme bounds analysis of coup determinants |journal=Public Choice |volume=169 |issue=3–4 |pages=293–313 |doi=10.1007/s11127-016-0365-0 |issn=0048-5829 |hdl=10419/156099|s2cid=157580604 |hdl-access=free }}</ref> Једна студија из 2019. је открила да када су цивилне елите поларизоване и изборна конкуренција ниска, цивилно регрутовани државни удари постају вероватнији.<ref>{{Cite journal|last1=Kinney |first1=Drew Holland|title=Politicians at Arms: Civilian recruitment of soldiers for Middle East Coups |journal=Armed Forces & Society|volume=45|issue=4|language=en|pages=681–701|doi=10.1177/0095327X18777983|s2cid=149675838|issn=1556-0848|year=2019}}</ref> У аутократијама, чини се да на учесталост државних удара утичу правила сукцесије, при чему су монархије са фиксним правилом сукцесије много мање погођене нестабилношћу него мање институционализоване аутократије.<ref>{{Cite journal|last=Kurrild-Klitgaard|first=Peter|date=2000|title=The constitutional economics of autocratic succession|journal=Public Choice|volume=103|issue=1/2|pages=63–84|doi=10.1023/A:1005078532251|s2cid=154097838|issn=0048-5829}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Kurrild-Klitgaard|first=Peter|date=2004|title=Autocratic succession|journal=Encyclopedia of Public Choice|volume=103|pages=358–362|doi=10.1007/978-0-306-47828-4_39|isbn=978-0-306-47828-4}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Escribà-Folch|first1=Abel|last2=Böhmelt|first2=Tobias|last3=Pilster|first3=Ulrich|date=2019-04-09|title=Authoritarian regimes and civil–military relations: Explaining counterbalancing in autocracies|journal=Conflict Management and Peace Science|volume=37|issue=5|language=en|pages=559–579|doi=10.1177/0738894219836285|s2cid=159416397|issn=0738-8942|hdl=10230/46774|hdl-access=free}}</ref> Једна студија из 2014. о 18 земаља Латинске Америке у студији 20. века показала је да законодавна овлашћења председништва не утичу на учесталост пуча.<ref name=LehoucqPérez-Liñán/> == Терминологија == Сам термин ''државни удар'' потиче од [[Француски језик|француског израза]] ''-{coup d'état}-'' који дословно значи ''удар на државу'' и који се користи као стручни термин за државни удар широм света. Настао је од француских речи: * ''-{coup}-'', што значи ''изненадни ударац'' * ''-{État}-'', што значи ''држава'' У употреби је и скраћени, али неправилни облик ''-{coup}-''. == Види још == * [[Диктатура]] * [[Војна диктатура]] * [[Војна хунта]] == Референце == {{Reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * Luttwak, Edward (1979) ''Coup d'État: A Practical Handbook.'' Harvard University Press. {{ISBN|978-0-674-17547-1}}. * De Bruin, Erica (2020) ''How to Prevent Coups d'État.'' Cornell University Press. * Schiel, R., Powell, J., & Faulkner, C. (2020). [[doi:10.1177/0738894220934882|"Mutiny in Africa, 1950–2018".]] ''Conflict Management and Peace Science''. * Singh, Naunihal. (2014) ''Seizing Power: The Strategic Logic of Military Coups''. Johns Hopkins University Press. * {{cite book |last=Malaparte |first=Curzio |author-link=Curzio Malaparte |title=Technique du Coup d'État |language=fr |location=Paris |year=1931}} * {{cite book |first=S.E. |last=Finer |title=The Man on Horseback: The Role of the Military in Politics |publisher=Pall Mall Press |location=London |year=1962 |page=98}} * {{cite book |first=D. J. |last=Goodspeed |title=Six Coups d'État |publisher=[[Viking Press]] Inc. |location=New-York |year=1962}} * {{cite book |first1=Ken |last1=Connor |first2=David |last2=Hebditch |title=How to Stage a Military Coup: From Planning to Execution |publisher=Pen and Sword Books Ltd |year=2008 |isbn=978-1-84832-503-6}} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X05277885 |title=Coups and Conflict in West Africa, 1955-2004 |journal=Armed Forces & Society |volume=32 |pages=5–23 |year=2016 |last1=McGowan |first1=Patrick J.|s2cid=144318327 }} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X05277886 |title=Coups and Conflict in West Africa, 1955-2004 |journal=Armed Forces & Society |volume=32 |issue=2 |pages=234–253 |year=2016 |last1=McGowan |first1=Patrick J.|s2cid=144602647 }} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X07303607 |title=Civil–Military Relations in Indonesia and the Philippines |journal=Armed Forces & Society |volume=34 |issue=3 |pages=474–490 |year=2008 |last1=Beeson |first1=Mark|s2cid=144520194 }} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X0202800406 |title=How Not to Institutionalize Civilian Control: Kenya's Coup Prevention Strategies, 1964-1997 |journal=Armed Forces & Society |volume=28 |issue=4 |pages=619–640 |year=2016 |last1=n'Diaye |first1=Boubacar|s2cid=145783304 }} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Coups d'état}} * [https://www.johnjchin.com/colpus John J. Chin, David B. Carter & Joseph G. Wright. Dataset on all military and non-military coup attempts in the world since 1946.] * [https://web.archive.org/web/20210107034216/https://www.jonathanmpowell.com/coup-detat-dataset.html Powell, Jonathan & Clayton Thyne. Global Instances of Coups from 1950-Present] via Archive.org. {{нормативна контрола}} [[Категорија:Државни удари|*]] 6scdbkrhtszdnphfrss6xesw73jgxvw 25121779 25121778 2022-07-25T01:52:02Z Dcirovic 57122 /* Распрострањеност и историја */ wikitext text/x-wiki {{short description|Смештење владе}} {{Револуција сајдбар}} [[Датотека:Bouchot - Le general Bonaparte au Conseil des Cinq-Cents.jpg|thumb|250п|Генерал [[Napoleon Bonaparte|Наполеон Бонапарта]] током [[Coup of 18 Brumaire|Пуча 18 бримера]] у Сен Клуу, детаљ слике [[François Bouchot|Франсоа Бушоа]], 1840.]] [[Датотека:EN Worldwide coups d'état.PNG|мини|250п|Мапа света са успешним државним ударима и покушајима]] '''Државни удар''' или '''пуч''' ({{јез-нем|Putsch}} — пуч; {{јез-фр|coup d'état}} — ку де `та, или само ''-{coup}-'' — ку),<ref>{{cite web |title=coup d'état |url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/coup%20d%27%C3%A9tat |website=Merriam-Webster |publisher=Merriam-Webster |access-date=April 4, 2022}}</ref> представља изненадну смену [[власт|власти]] у некој [[Држава|земљи]], и то [[устав|противуставним]] средствима.<ref>{{Cite book |last=Robertson |first=David |url=https://books.google.com/books?id=gPJ-AgAAQBAJ&pg=PA125 |title=The Routledge Dictionary of Politics |date=2004 |publisher=Routledge |isbn=0-203-36206-3 |edition=3rd |location=London |page=125 |oclc=56551222 |quote= Coup d’état describes the sudden and violent overthrow of a government, almost invariably by the military or with the help of the military. A coup d’état tends to occur during a period of social instability and political uncertainty, and is usually the work of right-wing elements determined to impose a social discipline and political order that is felt to be missing.}}</ref><ref>Brown, Garrett et al. ''[https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780199670840.001.0001/acref-9780199670840-e-295 A Concise Oxford Dictionary of Politics and International Relations]'' (4 ed., Oxford University Press, 2018): “The sudden, forcible, and illegal removal of a government, usually by the military or some part thereof, often precipitated by more immediate grievances bearing directly on the military.”</ref> Он може бити миран или (ређе) насилан, а најчешће га изводи политичка фракција, [[војска]] или неки високи државни званичник.<ref name=":02">{{Cite journal |last1=Powell |first1=Jonathan M. |last2=Thyne |first2=Clayton L. |date=2011-03-01 |title=Global instances of coups from 1950 to 2010 A new dataset |journal=Journal of Peace Research |language=en |volume=48|issue=2|pages=249–259 |doi=10.1177/0022343310397436 |issn=0022-3433 |s2cid=9066792 |url=http://www.uky.edu/~clthyn2/powell-thyne-JPR-2011.pdf |type=Preprint |access-date=2022-06-20}}</ref><ref name="PeacefulRare" /><ref name="ElectionHabit" /> Многи научници сматрају да је државни удар успешан када [[usurper|узурпатори]] преузму и држе власт најмање седам дана.<ref name=":02" /> Државни удар се разликује од [[Револуција|револуције]] по томе што га изводе људи из саме власти, за разлику од револуције коју изводе широке народне масе. == Распрострањеност и историја == Према скупу података о државним ударима Клејтона Тајна и Џонатана Пауела, било је 457 покушаја пуча од 1950. до 2010. године, од којих је 227 (49,7%) било успешних, а 230 (50,3%) неуспешних.<ref name=":02"/> Они сматрају да су државни удари „најчешћи у Африци и Америци (36,5% и 31,9%, респективно). Азија и Блиски исток су доживели 13,1% односно 15,8% укупних глобалних државних удара. Европа је искусила далеко најмање покушаји државног удара: 2,6%.“<ref name=":02"/> Већина покушаја државног удара догодила се средином 1960-их, али је било и великог броја покушаја пуча средином 1970-их и почетком 1990-их.<ref name=":02"/> Од 1950. до 2010. године, већина државних удара је пропала на Блиском истоку и у Латинској Америци. Имали су нешто веће шансе за успех у Африци и Азији.<ref name="Brooks"/> Временом се смањио број успешних државних удара.<ref name=":02"/> == Исходи == Успешни државни удари су један од метода промене режима који онемогућава [[peaceful transition of power|мирну транзицију власти]].<ref name="PeacefulRare">{{Cite magazine |title=Orderly transfers of power occur less often than you might think |url=https://www.economist.com/graphic-detail/2020/10/16/orderly-transfers-of-power-occur-less-often-than-you-might-think |magazine=The Economist |issn=0013-0613}}</ref><ref name="ElectionHabit">{{Cite journal |last=Przeworski |first=Adam |date=January 2015 |title=Acquiring the Habit of Changing Governments Through Elections |url=http://journals.sagepub.com/doi/10.1177/0010414014543614 |journal=Comparative Political Studies |language=en |volume=48 |issue=1 |pages=101–129 |doi=10.1177/0010414014543614 |s2cid=154441890 |issn=0010-4140 |quote=an entire sequence of elections may occur peacefully, with or without alternations, and then some exogenous event may lead to a coup, usurpation of power by the current incumbent, civil war, or some other constitutional irregularity.}}</ref> Студија из 2016. категоризује четири могућа исхода пуча у [[dictatorship|диктатурама]]:<ref name=":2"/> * Неуспели државни удар * Без промене режима, као што је случај када је вођа незаконито избачен са власти без промене идентитета групе на власти или правила за управљање * Замена актуелнe са другом диктатуром * Збацивање диктатуре праћено демократизацијом (која се називаju и „демократски удари“)<ref>{{cite book|last=Varol|first=Ozan O.|url=https://smile.amazon.com/Democratic-Coup-d%C3%89tat-Ozan-Varol/dp/019062602X|title=The Democratic Coup d'État|date=20 May 2021|publisher=Oxford University Press|isbn=9780190626020|via=Amazon.com}}</ref> Једна студија је открила да око половине свих пучева окончаних диктатурама — како током и након Хладног рата — поставља нове [[autocratic|аутократске]] режиме.<ref name=":2"/> Нове диктатуре које су покренуте државним ударом укључују више нивое репресије у години која следи након пуча него што је то било у години која је довела до пуча.<ref name=":2"/> Једна трећина пучева у диктатурама током Хладног рата и 10% каснијих преврата реконструисали су руководство режима.<ref name=":2"/> Демократије су успостављене након 12% хладноратовских преврата у диктатурама и 40% након хладноратовске ере.<ref name=":2"/> Преврати који су се десили у периоду после Хладног рата су вероватније резултирали демократским системима него државни удари пре хладног рата,<ref name=":3">{{cite journal |title=Coups and Democracy |journal=British Journal of Political Science |date=1 October 2014 |issn=1469-2112 |pages=799–825 |volume=44 |issue=4 |doi=10.1017/S0007123413000264 |first1=Nikolay |last1=Marinov |first2=Hein |last2=Goemans|s2cid=55915744 }}</ref><ref name=":2">{{cite journal|last1=Derpanopoulos|first1=George|last2=Frantz|first2=Erica|last3=Geddes|first3=Barbara|author-link3=Barbara Geddes (academic)|last4=Wright|first4=Joseph|date=1 January 2016|title=Are coups good for democracy?|journal=Research & Politics|volume=3|issue=1|page=2053168016630837|doi=10.1177/2053168016630837|issn=2053-1680|doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal |last=Miller |first=Michael K. |date=1 October 2016 |title=Reanalysis: Are coups good for democracy? |journal=Research & Politics|volume=3 |issue=4 |page=2053168016681908 |doi=10.1177/2053168016681908 |issn=2053-1680|doi-access=free }}</ref> иако државни удари и даље углавном одржавају [[authoritarianism|ауторитаризам]].<ref name="Brooks">{{Cite journal|last=Brooks|first=Risa A.|date=2019-05-11|title=Integrating the Civil–Military Relations Subfield|journal=Annual Review of Political Science|language=en|volume=22|issue=1|pages=379–398|doi=10.1146/annurev-polisci-060518-025407|issn=1094-2939|doi-access=free}}</ref> Државни удари који се дешавају током грађанских ратова скраћују трајање рата.<ref>{{cite journal |title=The impact of coups d'état on civil war duration |journal=Conflict Management and Peace Science |volume=34 |issue=3 |date=25 March 2015 |issn=0738-8942 |page=0738894215570431 |doi=10.1177/0738894215570431|first=Clayton |last=Thyne|s2cid=19036952 }}</ref> == Предиктори == Типични примери државног удара су:<ref name="Does Oil Promote or Prevent Coups">{{cite journal |last1=Nordvik |first1=Frode Martin |title=Does Oil Promote or Prevent Coups? The Answer is Yes |journal=The Economic Journal |date=1 April 2019 |volume=129 |issue=619 |pages=1425–1456 |doi=10.1111/ecoj.12604|s2cid=158738285 }}</ref><ref name=":5"/> {{colbegin|colwidth=30em}} * генерала [[Франсиско Франко|Франка]] у [[Шпанија|Шпанији]] ([[1936]]); * бригадног генерала [[Боривоје Мирковић|Боривоја Мирковића]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] ([[1941]]); * генерала [[Фулгенсио Батиста|Батисте]] на [[Куба|Куби]] ([[1952]]); * пуковника [[Муамер ел Гадафи|Гадафија]] у [[Либија|Либији]] ([[1969]]); * генерала [[Аугусто Пиноче|Пиночеа]] у [[Чиле|Чилеу]] ([[1973]]); * генерала-потпуковника [[Омар ел Башир|Омара Ел Башира]] у [[Судан]]у ([[1989]]); * генерала [[Исајас Афеверки]] у [[Етиопија|Етиопији]] ([[1991]]); * пуковника [[Јаија Џаме]] у [[Гамбија|Гамбији]] ([[1994]]) * генерала [[Первез Мушараф|Мушарафа]] у [[Пакистан]]у ([[1999]]); * бригадног генерала [[Мохамед Улд Абдел Азиз|Мохамеда Азиза]] у [[Мауританија|Мауританији]] ([[2008]]); * генерала [[Абдел Фатах ел Сиси|Абдела Фатаха]] у [[Египат|Египту]] ([[2013]]); * генерала [[Мухамед Али Хути]] у [[Јемен|Јемену]] ([[2014]]); * [[Емерсон Мнангагва|Емерсона Мнангагве]] у [[Зимбабве|Зимбабвеу]] ([[2017]]). {{colend}} Преглед литературе у једној студији из 2016. укључује помињање етничког фракционизма, подржавајуће стране владе, неискуство лидера, спор раст, шокове цена робе и сиромаштво.<ref>{{cite journal |title=Coup d'État and Democracy |journal=Comparative Political Studies |volume=49 |issue=9 |date=17 February 2016 |issn=0010-4140 |page=0010414015621081 |doi=10.1177/0010414015621081 |first=Curtis |last=Bell|s2cid=155881388 }}</ref> Утврђено је да се државни удари појављују у срединама које су под великим утицајем војних сила. Више од наведених фактора је повезано са војном културом и динамиком моћи. Ови фактори се могу поделити у више категорија, при чему су две од ових категорија претња војним интересима и подршка војним интересима. Ако интереси иду у било ком смеру, војска ће се наћи у позицији или да капитализује ту моћ или ће покушати да је поврати. Често је војна потрошња показатељ вероватноће да ће се државни удар десити. Нордвик је открио да је око 75% пучева који су се десили у многим различитим земљама засновано на војним трошковима и неочекиваним приходима од нафте.<ref name="Does Oil Promote or Prevent Coups"/> === Замка државног удара === Кумулативни број државних удара је снажан предиктор будућих државних удара.<ref name=":5">{{cite journal |title=Toward a Structural Understanding of Coup Risk |journal=Journal of Conflict Resolution |date=1 October 2003 |issn=0022-0027 |pages=594–620 |volume=47 |issue=5 |doi=10.1177/0022002703258197|first1=Aaron |last1=Belkin |first2=Evan |last2=Schofer|s2cid=40848052 }}</ref><ref>{{cite book |title=Democracy and Development: Political Institutions and Well-Being in the World, 1950–1990 |url=http://www.cambridge.org/us/academic/subjects/politics-international-relations/comparative-politics/democracy-and-development-political-institutions-and-well-being-world-19501990 |publisher=Cambridge University Press |last1 = Przeworski | first1 = Adam | last2 = Alvarez | first2 = Michael E. | last3 = Cheibub | first3 = Jose Antonio | last4 = Limongi | first4 = Fernando | date = 2000 | isbn = 9780521793797 | series = Cambridge Studies in the Theory of Democracy}}</ref><ref name=Londregan>{{cite journal |title=Poverty, the Coup Trap, and the Seizure of Executive Power |journal=World Politics |date=1 January 1990 |issn=1086-3338 |pages=151–183 |volume=42 |issue=2 |doi=10.2307/2010462 |first1=John B. |last1=Londregan |first2=Keith T. |last2=Poole |jstor=2010462}}</ref> Ова појава се назива замка ''државног удара''.<ref name=Londregan/><ref name=LehoucqPérez-Liñán>{{Cite journal|url=https://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/0010414013488561|doi=10.1177/0010414013488561|title=Breaking Out of the Coup Trap|year=2014|last1=Lehoucq|first1=Fabrice|last2=Pérez-Liñán|first2=Aníbal|journal=Comparative Political Studies|volume=47|issue=8 |pages=1105–1129 |s2cid=154707430}}</ref> Једна студија из 2014. о 18 земаља Латинске Америке открила је да успостављање отворене политичке конкуренције помаже да се земље извуку из „замке државног удара“ и смањује циклусе политичке нестабилности.<ref name=LehoucqPérez-Liñán/> === Тип режима и поларизација === [[Hybrid regime|Хибридни режими]] су подложнији државним ударима него што су то врло ауторитарне или демократске државе.<ref>{{cite journal |title=Causes and Triggers of Coups d'état: An Event History Analysis |journal=Politics & Policy |date=1 February 2013 |issn=1747-1346 |pages=39–64 |volume=41 |issue=1 |doi=10.1111/polp.12001 |first1=Taeko |last1=Hiroi |first2=Sawa |last2=Omori |last5=Boehmer}}</ref> Студија из 2021. године показала је да демократски режими нису имали веће шансе да доживе ударе.<ref>{{Cite journal|last1=Kim|first1=Nam Kyu|last2=Sudduth|first2=Jun Koga|date=2021-03-03|title=Political Institutions and Coups in Dictatorships|journal=Comparative Political Studies|volume=54|issue=9|pages=1597–1628|language=en|doi=10.1177/0010414021997161|issn=0010-4140|doi-access=free}}</ref> Студија из 2015. открива да је тероризам снажно повезан са реорганизационим државним ударима.<ref>{{cite journal |title=Terrorism and the Fate of Dictators |journal=World Politics |date=1 July 2015 |issn= 1086-3338 |pages=423–468 |volume=67 |issue=3 |doi=10.1017/S0043887115000118 |first1=Deniz |last1=Aksoy |first2=David B. |last2=Carter |first3=Joseph |last3=Wright|s2cid=154292179 }}</ref> Студија из 2016. открива да постоји етничка компонента у државним ударима: „Када лидери покушавају да изграде етничке армије или демонтирају оне које су створили њихови претходници, они изазивају насилан отпор војних официра.“<ref>{{cite journal |last=Harkness |first=Kristen A. |date=1 June 2016 |title=The Ethnic Army and the State Explaining Coup Traps and the Difficulties of Democratization in Africa |journal=Journal of Conflict Resolution|volume=60 |issue=4 |pages=587–616 |doi=10.1177/0022002714545332 |issn=0022-0027 |hdl=10023/9391|s2cid=54538341 |hdl-access=free }}</ref> Друга студија из 2016. показује да протести повећавају ризик од пуча, вероватно зато што ублажавају [[Coordination game|препреке у координацији]] међу завереницима и чине да је мање вероватно да ће међународни актери кажњавати вође пуча.<ref>{{cite journal |last1=Johnson |first1=Jaclyn |last2=Thyne |first2=Clayton L. |date=26 June 2016|title=Squeaky Wheels and Troop Loyalty How Domestic Protests Influence Coups d'état, 1951–2005 |journal=Journal of Conflict Resolution |volume=62 |issue=3 |pages=597–625 |doi=10.1177/0022002716654742 |s2cid=147707842 |issn=0022-0027}}</ref> Трећа студија из 2016. открива да државни удари постају вероватнији након избора у аутократијама када резултати открију изборну слабост актуелног аутократе.<ref>{{cite journal |last1=Wig |first1=Tore |last2=Rød |first2=Espen Geelmuyden |date=1 August 2016 |title=Cues to Coup Plotters Elections as Coup Triggers in Dictatorships |journal=Journal of Conflict Resolution |volume=60 |issue=5 |pages=787–812 |doi=10.1177/0022002714553106|s2cid=17684023 |issn=0022-0027|url=http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:bsz:352-0-359805 }}</ref> Четврта студија из 2016. открива да неједнакост између друштвених класа повећава вероватноћу државних удара.<ref>{{cite journal |last=Houle |first=Christian |date=1 September 2016 |title=Why class inequality breeds coups but not civil wars |journal=Journal of Peace Research |volume=53 |issue=5 |pages=680–695 |doi=10.1177/0022343316652187 |s2cid=113899326 |issn=0022-3433}}</ref> Пета студија из 2016. не налази доказе да су државни удари заразни; један државни удар у региону не доводи до других државних удара у региону који ће вероватно уследити.<ref>{{cite journal |last1=Miller |first1=Michael K. |last2=Joseph |first2=Michael |last3=Ohl |first3=Dorothy |date=26 May 2016 |title=Are Coups Really Contagious? An Extreme Bounds Analysis of Political Diffusion |journal=Journal of Conflict Resolution |volume=62 |issue=2 |pages=410–441 |doi=10.1177/0022002716649232 |s2cid=148514914 |issn=0022-0027}}</ref> Једна студија је показала да је већа вероватноћа да ће се државни удари десити у државама са малом популацијом, јер постоје мањи проблеми координације за заверенике.<ref>{{cite journal |last1=Gassebner |first1=Martin |last2=Gutmann |first2=Jerg |last3=Voigt |first3=Stefan |date=1 December 2016 |title=When to expect a coup d'état? An extreme bounds analysis of coup determinants |journal=Public Choice |volume=169 |issue=3–4 |pages=293–313 |doi=10.1007/s11127-016-0365-0 |issn=0048-5829 |hdl=10419/156099|s2cid=157580604 |hdl-access=free }}</ref> Једна студија из 2019. је открила да када су цивилне елите поларизоване и изборна конкуренција ниска, цивилно регрутовани државни удари постају вероватнији.<ref>{{Cite journal|last1=Kinney |first1=Drew Holland|title=Politicians at Arms: Civilian recruitment of soldiers for Middle East Coups |journal=Armed Forces & Society|volume=45|issue=4|language=en|pages=681–701|doi=10.1177/0095327X18777983|s2cid=149675838|issn=1556-0848|year=2019}}</ref> У аутократијама, чини се да на учесталост државних удара утичу правила сукцесије, при чему су монархије са фиксним правилом сукцесије много мање погођене нестабилношћу него мање институционализоване аутократије.<ref>{{Cite journal|last=Kurrild-Klitgaard|first=Peter|date=2000|title=The constitutional economics of autocratic succession|journal=Public Choice|volume=103|issue=1/2|pages=63–84|doi=10.1023/A:1005078532251|s2cid=154097838|issn=0048-5829}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Kurrild-Klitgaard|first=Peter|date=2004|title=Autocratic succession|journal=Encyclopedia of Public Choice|volume=103|pages=358–362|doi=10.1007/978-0-306-47828-4_39|isbn=978-0-306-47828-4}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Escribà-Folch|first1=Abel|last2=Böhmelt|first2=Tobias|last3=Pilster|first3=Ulrich|date=2019-04-09|title=Authoritarian regimes and civil–military relations: Explaining counterbalancing in autocracies|journal=Conflict Management and Peace Science|volume=37|issue=5|language=en|pages=559–579|doi=10.1177/0738894219836285|s2cid=159416397|issn=0738-8942|hdl=10230/46774|hdl-access=free}}</ref> Једна студија из 2014. о 18 земаља Латинске Америке у студији 20. века показала је да законодавна овлашћења председништва не утичу на учесталост пуча.<ref name=LehoucqPérez-Liñán/> == Терминологија == Сам термин ''државни удар'' потиче од [[Француски језик|француског израза]] ''-{coup d'état}-'' који дословно значи ''удар на државу'' и који се користи као стручни термин за државни удар широм света. Настао је од француских речи: * ''-{coup}-'', што значи ''изненадни ударац'' * ''-{État}-'', што значи ''држава'' У употреби је и скраћени, али неправилни облик ''-{coup}-''. == Види још == * [[Диктатура]] * [[Војна диктатура]] * [[Војна хунта]] == Референце == {{Reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * Luttwak, Edward (1979) ''Coup d'État: A Practical Handbook.'' Harvard University Press. {{ISBN|978-0-674-17547-1}}. * De Bruin, Erica (2020) ''How to Prevent Coups d'État.'' Cornell University Press. * Schiel, R., Powell, J., & Faulkner, C. (2020). [[doi:10.1177/0738894220934882|"Mutiny in Africa, 1950–2018".]] ''Conflict Management and Peace Science''. * Singh, Naunihal. (2014) ''Seizing Power: The Strategic Logic of Military Coups''. Johns Hopkins University Press. * {{cite book |last=Malaparte |first=Curzio |author-link=Curzio Malaparte |title=Technique du Coup d'État |language=fr |location=Paris |year=1931}} * {{cite book |first=S.E. |last=Finer |title=The Man on Horseback: The Role of the Military in Politics |publisher=Pall Mall Press |location=London |year=1962 |page=98}} * {{cite book |first=D. J. |last=Goodspeed |title=Six Coups d'État |publisher=[[Viking Press]] Inc. |location=New-York |year=1962}} * {{cite book |first1=Ken |last1=Connor |first2=David |last2=Hebditch |title=How to Stage a Military Coup: From Planning to Execution |publisher=Pen and Sword Books Ltd |year=2008 |isbn=978-1-84832-503-6}} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X05277885 |title=Coups and Conflict in West Africa, 1955-2004 |journal=Armed Forces & Society |volume=32 |pages=5–23 |year=2016 |last1=McGowan |first1=Patrick J.|s2cid=144318327 }} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X05277886 |title=Coups and Conflict in West Africa, 1955-2004 |journal=Armed Forces & Society |volume=32 |issue=2 |pages=234–253 |year=2016 |last1=McGowan |first1=Patrick J.|s2cid=144602647 }} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X07303607 |title=Civil–Military Relations in Indonesia and the Philippines |journal=Armed Forces & Society |volume=34 |issue=3 |pages=474–490 |year=2008 |last1=Beeson |first1=Mark|s2cid=144520194 }} * {{cite journal |doi=10.1177/0095327X0202800406 |title=How Not to Institutionalize Civilian Control: Kenya's Coup Prevention Strategies, 1964-1997 |journal=Armed Forces & Society |volume=28 |issue=4 |pages=619–640 |year=2016 |last1=n'Diaye |first1=Boubacar|s2cid=145783304 }} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Coups d'état}} * [https://www.johnjchin.com/colpus John J. Chin, David B. Carter & Joseph G. Wright. Dataset on all military and non-military coup attempts in the world since 1946.] * [https://web.archive.org/web/20210107034216/https://www.jonathanmpowell.com/coup-detat-dataset.html Powell, Jonathan & Clayton Thyne. Global Instances of Coups from 1950-Present] via Archive.org. {{нормативна контрола}} [[Категорија:Државни удари|*]] rivkcw3zb4af4g1d9q66t60p93xfq27 0 149119 25121059 24607408 2022-07-24T12:25:10Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}} {{проширити}} {{Инфокутија Глумац | име = Ал Пачино | слика = Al Pacino.jpg | ширина_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1940|4|25|год=да}} | место_рођења = [[Менхетн]], [[Њујорк]] | држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | пуно_име = Алфредо Џејмс Пачино | деца = 3 | активни_период = 1967—данас | оскар = '''[[Оскар за најбољег глумца у главној улози|Најбољи главни глумац]]'''<br />1992 ''[[Мирис жене]]'' | еми = '''[[Награда Еми за најбољег главног глумца у мини-серији или филму|Outstanding Lead Actor – Miniseries or a Movie]]'''<br />2004 ''[[Анђели у Америци (мини-серија)|Анђели у Америци]]'' | тони = '''[[Tony Award for Best Performance by a Featured Actor in a Play|Best Featured Actor in a Play]]'''<br />1969 ''[[Does a Tiger Wear a Necktie?]]''<br />'''[[Tony Award for Best Performance by a Leading Actor in a Play|Best Leading Actor in a Play]]'''<br />1977 ''[[The Basic Training of Pavlo Hummel]]'' | златни глобус = '''[[Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)|Најбољи главни глумац (драма)]]'''<br />1974 ''[[Серпико]]''<br />1993 ''[[Мирис жене]]''<br />'''[[Награда Сесил Б. Демил]]'''<br />2001 Lifetime Achievement<br />'''[[Златни глобус за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму|Best Actor – Mini-series]]'''<br />2004 ''[[Анђели у Америци (мини-серија)|Анђели у Америци]]'' | baftaawards = '''[[БАФТА за најбољег глумца у главној улози|Најбољи главни глумац]]'''<br />1974 ''[[Кум 2]]''; ''[[Пасје поподне]]'' | sagawards = '''[[Screen Actors Guild Award for Best Actor – Miniseries or Television Movie|Best Actor – Miniseries/TV Movie]]'''<br />2003 ''[[Анђели у Америци (мини-серија)|Анђели у Америци]]'' | awards = '''[[National Board of Review Award for Best Supporting Actor|NBR Award for Best Supporting Actor]]'''<br />1972 ''[[Кум (филм)|Кум]]''<br />'''[[Награда Националног одбора критичара за најбољег глумца|NBR Award for Best Actor]]'''<br />1973 ''[[Серпико]]''<br />'''[[Награда АФИ за животно дело]]'''<br />2007 Lifetime Achievement }} '''Алфредо Џејмс Пачино''' ({{јез-енгл|Alfredo James Pacino}}; [[Њујорк]], [[25. април]] [[1940]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је филмски глумац. Истакао се у филмовима ''[[Кум (филм)|Кум]]'' (трилогија), ''[[Пасје поподне]]'', ''[[Лице са ожиљком]]'', ''[[Мирис жене]]'', ''[[Карлитов пут]]'', ''[[Врелина (филм)|Врелина]]'', ''[[Дони Браско]]'' и ''[[Ђавољи адвокат]]''. == Биографија == Ал Пачино је рођен у [[Менхетн]]у, [[Њујорк]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]), [[25. април]]а [[1940]]. године, од оца Салватореа Пачина и мајке Роуз Џерард. Отац му је пореклом из Италије. Родитељи су му се развели када је имао две године и он се са мајком сели у [[Бронкс]] ([[Њујорк]]) да живи са мајчиним родитељима. Његов отац Салваторе је одселио у [[Ковина|Ковину]] ([[Калифорнија]]), где је радио као продавац осигурања и поседовао је ресторан који се звао -{Pacino's Lounge}-. Похађао је Менхетнску школу сценских уметности, а касније и глуму са учитељем глуме [[Ли Страсберг|Лијем Страсбергом]]. Познат је постао глумећи [[Мајкл Корлеоне|Мајкла Корлеонеа]] у филму ''[[Кум (филм)|Кум]]'' [[1972]]. и за ту улогу је номинован [[Оскар]]ом као најбољи споредни глумац. Касније филмска каријера му иде узлазним путем и глуми у познатим филмовима као што су: ''[[Серпико]]'', ''[[Кум 2]]'', ''[[Лице са ожиљком]]'', ''[[Кум 3]]'' и ''[[Мирис жене]]'', за кога добија [[Оскар]]а као [[Оскар за најбољег глумца у главној улози|најбољи главни глумац]]. == Приватни живот == Иако се никад није женио, Пачино има троје деце, Џули Мари са учитељицом глуме Џан Тарант и близанце Антона и Оливију са бившом девојком [[Беверли Д’Анџело]]. == Награде == === Освојене награде === * Добитник [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи главни глумац у филму ''[[Серпико]]'' (1974) * Добитник [[БАФТА]] као најбољи главни глумац у филму ''[[Кум 2]]'' (1976) * Добитник [[БАФТА]] као најбољи главни глумац у филму ''[[Пасје поподне]]'' (1976) * Добитник [[Оскар]]а као најбољи главни глумац у филму ''[[Мирис жене]]'' (1992) * Добитник [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи главни глумац у филму ''[[Мирис жене]]'' (1993) * Добитник [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи главни глумац за мини-серију ''[[Анђели у Америци (мини-серија)|Анђели у Америци]]]'' (2004) * Добитник [[Награда Еми|Емија]] као најбољи главни глумац за мини-серију ''[[Анђели у Америци (мини-серија)|Анђели у Америци]]'' (2004) === Номинације === * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи глумац у филму ''[[Серпико]]'' (1973) * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи глумац у филму ''[[Кум 2]]'' (1974) * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи глумац у филму ''[[Пасје поподне]]'' (1975) * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи глумац у филму ''[[Правда за све]]'' (1979) * Номинован за [[БАФТА]] као најбољи дебитант у филму ''[[Кум (филм)|Кум]]'' (1973) * Номинован за [[БАФТА]] као најбољи глумац у филму ''[[Серпико]]'' (1975) * Номинован за [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи глумац у филму ''[[Кум (филм)|Кум]]'' (1973) * Номинован за [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи глумац у филму ''[[Кум 2]]'' (1975) * Номинован за [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи глумац у филму ''[[Пасје поподне]]'' (1976) * Номинован за [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи глумац у филму ''[[Боби Дирфилд]]'' (1978) * Номинован за [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи глумац у филму ''[[Правда за све]]'' (1980) * Номинован за [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи глумац у филму ''[[Писац! Писац!]]'' (1983) * Номинован за [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи глумац у филму ''[[Лице са ожиљком]]'' (1984) * Номинован за [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи глумац у филму ''[[Море љубави]]'' (1990) * Номинован за [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи глумац у филму ''[[Кум 3]]'' (1991) * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи споредни глумац у филму ''[[Кум (филм)|Кум]]'' (1972) * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи споредни глумац у филму ''[[Дик Трејси (филм)|Дик Трејси]]'' (1990) * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи споредни глумац у филму ''[[Гленгари Глен Рос]]'' (1992) * Номинован за [[БАФТА]] као најбољи споредни глумац у филму ''[[Дик Трејси (филм)|Дик Трејси]]'' (1991) * Номинован за [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи споредни глумац у филму ''[[Дик Трејси (филм)|Дик Трејси]]'' (1991) * Номинован за [[Награда Златни глобус|Златног глобуса]] као најбољи споредни глумац у филму ''[[Гленгари Глен Рос]]'' (1991) == Филмографија == {{Филмографија | глумца = Ала Пачина }} |- | 1969. || ''[[Ја, Натали]]'' || ''-{Me, Natalie}-'' || Тони || |- | 1969. || || ''-{[[Out of It]]}-'' || Реј|| |- | 1971. || ''[[Паника у парку дроге]]'' || ''-{The Panic in Needle Park}-'' || Боби || |- | 1972. || ''[[Кум (филм)|Кум]]'' || ''-{The Godfather}-'' || дон [[Мајкл Корлеоне]] || |- | 1973. || ''[[Страшило (филм из 1973)|Страшило]]'' || ''-{Scarecrow}-'' || Франсис Лајонел „Лајон” Делбучи || |- | 1973. || ''[[Серпико]]'' || ''-{Serpico}-'' || Френк Серпико || |- | 1974. || ''[[Кум 2]]'' || ''-{The Godfather: Part II}-'' || дон [[Мајкл Корлеоне]] || |- | 1975. || ''[[Пасје поподне]]'' || ''-{Dog Day Afternoon}-'' || Сони || |- | 1977. || ''[[Боби Дирфилд]]'' || ''-{Bobby Deerfield}-'' || Боби Дирфилд || |- | 1979. || ''[[Правда за све]]'' || ''-{...And Justice for All}-'' || Артур Керкланд || |- | 1980. || ''[[Глуварење]]'' || ''-{Cruising}-'' || Стив Бернс || |- | 1982. || ''[[Писац, писац]]'' || ''-{Author! Author}-!'' || Ајван Травалијан || |- | 1983. || ''[[Лице са ожиљком]]'' || ''-{Scarface}-'' || Тони Монтана || |- | 1985. || ''[[Револуција (филм)|Револуција]]'' || ''-{Revolution}-'' || Том Доб || |- | 1989. || ''[[Море љубави (филм)|Море љубави]]'' || ''-{Sea of Love}-'' || детектив Френк Келер || |- | 1990. || || ''-{[[The Local Stigmatic]]}-'' || Грејам || (и режија) |- | 1990. || ''[[Дик Трејси]]'' || ''-{Dick Tracy}-'' || Биг Бој Каприс || |- | 1990. || ''[[Кум 3]]'' || ''-{The Godfather: Part III}-'' || дон [[Мајкл Корлеоне]] || |- | 1991. || ''[[Френки и Џони]]'' || ''-{Frankie and Johnny}-'' || Џони || |- | 1992. || ''[[Гленгари Глен Рос]]'' || ''-{Glengarry Glen Ross}-'' || Рики Рома || |- | 1992. || ''[[Мирис жене]]'' || ''-{Scent of a Woman}-'' || потпуковник Френк Слејд || |- | 1993. || ''[[Карлитов пут]]'' || ''-{Carlito's Way}-'' || Карлито Чарли Бриганте || |- | 1995. || ''[[Дан за сећање]]'' || ''-{Two Bits}-'' || Џитано Сабатони || |- | 1995. || ''[[Врелина (филм)|Врелина]]'' || ''-{Heat}-'' || поручник Винсент Хана || |- | 1996. || ''[[Градска скупштина (филм)|Градска скупштина]]'' || ''-{City Hall}-'' || градоначелник Џон Папас || |- | 1997. || ''[[Дони Браско]]'' || ''-{Donnie Brasco}-'' || Бенџамин Лефти Руџијеро || |- | 1997. || ''[[Ђавољи адвокат]]'' || ''-{The Devil's Advocate}-'' || Џон Милтон || |- | 1999. || ''[[Инсајдер]]'' || ''-{The Insider}-'' || Лауел Бергман || |- | 1999. || ''[[Свака божја недеља]]'' || ''-{Any Given Sunday}-'' || Тони Д’Амато || |- | 2000. || ''[[Кинеска кафа]]'' || ''-{Chinese Coffee}-'' || Хари Левин || и режија |- | 2002. || ''[[Несаница (филм из 2002)|Несаница]]'' || ''-{Insomnia}-'' || детектив Вил Дормер || |- | 2002. || ''[[Симона]]'' || ''-{Simone}-'' || Виктор Тарански || |- | 2002. || ''[[Људи које знам]]'' || ''-{People I Know}-'' || Илај Верман || |- | 2003. || ''[[Регрут]]'' || ''-{The Recruit}-'' || Волтер Берк || |- | 2003. || ''[[Ђиљи]]'' || ''-{Gigli}-'' || Старкман || |- | 2004. || ''[[Млетачки трговац (филм)|Млетачки трговац]]'' || ''-{The Merchant of Venice}-'' || Шајлок || |- | 2005. || ''[[Све за лову]]'' || ''-{Two for the Money}-'' || Волтер Ејбрамс || |- | 2007. || ''[[88 минута]]'' || ''-{88 Minutes}-'' || Џек Грам || |- | 2007. || ''[[Играј своју игру 3]]'' || ''-{Ocean's Thirteen}-'' || Вили Бенк || |- | 2007. || || ''-{[[Rififi]]}-'' || || |- | 2008. || ''[[Правично убиство]]'' || ''-{Righteous Kill}-'' || || |- | 2008. || || ''-{[[Dali & I: The Surreal Story]]'' || [[Салвадор Дали]]}-'' || |- | 2012. || ''[[Усправљени момци]]'' || ''-{Stand up guys}-'' || Валентине "Вал" || |- | 2019. || ''[[Било једном у Холивуду]]'' || ''-{Once Upon a Time in Hollywood}-'' || Марвин Шварц || |- | 2019. || ''[[Ирац (филм из 2019)|Ирац]]'' || ''-{The Irishman}-'' || Џими Хофа || |- | 2021. || ''[[Гучијеви]]'' || ''-{House of Gucci}-'' || Алдо Гучи || |} === Познати глумци са којима је сарађивао === * [[Марлон Брандо]] (''Кум'') * [[Роберт де Ниро]] (''Кум 2'', ''Врелина'') * [[Роберт Дувал]] (''Кум'') * [[Џејмс Кан]] (''Кум'') * [[Енди Гарсија]] (''Кум 3'') * [[Шон Пен]] (''Карлитов пут'') * [[Џони Деп]] (''Дони Браско'') * [[Робин Вилијамс]] (''Несаница'') * [[Шарлиз Терон]] (''Ђавољи адвокат'') * [[Кијану Ривс]] (''Ђавољи адвокат'') == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти | commons = Al Pacino | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Ал Пачино | wikinews = Ал Пачино }} * {{discogs artist|Al Pacino}} * {{ИМДб име|id=nm0000199|name=Ал Пачино}} * {{IBDB name}} * {{iobdb|Al|Pacino}} * [http://digicoll.library.wisc.edu/cgi/f/findaid/findaid-idx?c=wiarchives;cc=wiarchives;type=simple;rgn=Entire%20Finding%20Aid;q1=Al%20Pacino;view=reslist;subview=detail;sort=freq;didno=uw-whs-tape00339a Al Pacino] на сајту [https://web.archive.org/web/20131004223020/http://digicoll.library.wisc.edu/cgi/f/findaid/findaid-idx?c=wiarchives;view=reslist;subview=standard;didno=uw-whs-tape00339a;focusrgn=summaryinfo;cc=wiarchives;byte=50771135 DigiColl] {{en}} * {{Tcmdb name}} * [http://www.emmys.com/celebrities/al-pacino Al Pacino at Emmys.com] {{низ | пре=[[Ентони Хопкинс]] | списак=[[Оскар за најбољег глумца у главној улози|Оскар за најбољег глумца]] [[1992]]. | после=[[Том Хенкс]] }} {{Трострука круна глуме}} {{Оскар за најбољег глумца у главној улози}} {{Награда АФИ за животно дело}} {{Награда Сесил Б. Демил}} {{БАФТА за најбољег глумца у главној улози}} {{Награда Бостонског друштва филмских критичара за најбољег глумца у главној улози}} {{Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)}} {{Златни глобус за најбољу главну мушку улогу у мини-серији или ТВ филму}} {{Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу}} {{Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу}} {{Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Пачино, Ал}} [[Категорија:Рођени 1940.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Амерички глумци]] [[Категорија:Добитници награде Оскар]] [[Категорија:Добитници награде Еми]] [[Категорија:Добитници награде БАФТА]] [[Категорија:Добитници награде Златни глобус]] [[Категорија:Добитници награде Сателит]] [[Категорија:Добитници Награде Бостонског друштва филмских критичара]] [[Категорија:Добитници награде Тони]] [[Категорија:Глумци у филмској трилогији Кум]] ksmygby0pudkvtv4m989d4hinze4rqh 0 151787 25121948 25040224 2022-07-25T08:16:10Z Nikola Rosić 297541 Саша Матић 15-16 децембра године 2021. избацио је нови албум "Два Живота". wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Саша Матић | слика = Sasa Matic.jpg | опис_слике = Саша Матић | ширина_слике = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Александар Матић | надимак = Саша | датум_рођења = {{Датум рођења|1978|4|26|год=да}} | место_рођења = [[Бихаћ]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]], {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[Певач|Вокал]], [[клавир]], [[хармоника]] | жанр = [[Поп-фолк]], [[Folk muzika|Фолк]] | занимање = [[Певач]] | активни_период = [[2001]] — данас | издавачка_кућа = -{[[Grand Production]]}- | везани_чланци = | вебсајт = {{URL|http://www.maticsasa.com}} }} '''Александар Саша Матић''' ([[Бихаћ]], [[26. април]] [[1978]]) српски је [[певач]] [[поп-фолк]] и [[фолк музика|фолк музике]]. == Биографија == Рођен је [[26. април]]а [[1978]]. године у [[Бихаћ]]у, [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]]. Пореклом је из [[Дрвар]]а. Има брата [[близанац|близанца]], [[Дејан Матић (музичар)|Дејана Матића]], који је такође популарни певач. Обојица су [[слепило|слепи]] од рођења. Током [[распад Југославије|распада Југославије]], са својом породицом се преселио у [[Београд]]. Завршио је нижу и средњу музичку школу у [[Земун]]у, одсек клавир. == Каријера == Каријеру је започео 8. марта 1994. године на пијаци, на [[Баново брдо|Бановом Брду]]. Три године је певао у клубу „Шпанац”, који се налази у оквиру Студентског града, на [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]]. Тада је био популаран по идеалном интерпретирању песама [[Харис Џиновић|Хариса Џиновића]]. Први албум је објавио [[15. март]]а 2001. године и одмах је стекао широку популарност. У Дому синдиката јуна 2001. са само једним албумом одржао је свој први солистички концерт у Београду. После објављеног трећег албума, 2003. одржао је концерт пред пуним Сава центром, а марта 2012. у истој дворани одржао је два концерта. Концертима у Београдској арени 8. и Сава центру 9. марта 2016. године обележио је петнаест година каријере. Исте године одржао је концерте у Загребу, Сарајеву и Тузли. Победио је на Будванском фестивалу 2003. и на првом [[Гранд фестивал]]у 2006. године. Снимио је албум „Незаборавне” 2010. године са песмама: ''Зајди зајди'', ''Стани стани Ибар водо'', ''Чудна јада од Мостара града'', ''Емина'', ''Јовано Јованке'', ''Што те нема''… == Дискографија == === Албуми === {{div col}} * [[Маскара]] (Дец, 2001) * [[Кад љубав закасни]] (Сеп, 2002) * [[Збогом љубави]] (Мај, 2003) * [[Анђео чувар]] (Авг 1, 2005) * [[Поклоните ми њу за рођендан]] (Нов, 2007) * [[Није мени ова ноћ]] (Дец, 2009) * [[Заједно]] (Јул, 2011) * [[Забрањена љубав]] (Апр, 2015) * [[Не бих ништа мењао]] (Дец, 2017) * [[Два Живота]] (Дец, 2022) {{div col end}} === Синглови === {{div col}} * 2009. Неостварена жеља * 2010. Мешај, мешај * 2012. Реци, брате * 2013. Краљ мерака * 2013. Нађи нову љубав * 2014. Море туге * 2015. Звер * 2017. Да ме је она волела — трио Саша Матић, [[Аца Лукас]], [[Миле Китић]] {{div col end}} === Хитови === {{div col}} * [[Маскара]] * Хоћу да остарим * [[Кад љубав закасни]] * Није љубав фотографија * Отишао, вратио се * [[Неке птице никад не полете]] * Није ово моја ноћ * Анђео чувар * Рузмарин * Не иди с њим * [[Крај изгубљених ствари]] * [[Ко те љуби ових дана]] * [[Поклоните ми њу за рођендан]] * [[Не знам ја да мушки погинем]] * Само ову ноћ * Све је на продају * Свако има оног ког нема * [[Опала]] * Ноћи у Сибиру * Нађи нову љубав * Сто свирача * [[Лагала је, граде]] * [[Мило моје]] * [[Звер]] * Не бих ништа мењао * Два бих те живота волео * Идемо анђеле * Логично * Прејако * [[По мом срцу газиш]] * Таксимер * Све би ја и ти * К'o руком однето * Не очекуј ништа {{div col end}} === Дуети === {{div col}} * 2001. Дође ми да вриснем — са Јаном Тодоровић * 2004. Не смем да се заљубим у тебе — са Јеленом Карлеушом * 2010. Мешај, мешај — са Радом Манојловић * 2012. Реци, брате — са Цвијом * 2014. Море туге — са Северином * 2015. Звер — са Министаркама * 2017. Да ме је она волела — са Ацом Лукасом и Милетом Китићем * 2017. Лажов ноторни — са Цецом * 2018. Ко си ти — са Александром Пријовић {{div col end}} === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Маскара '' || 2001 || |- |''Кад љубав закасни''|| 2002 || |- | ''Није ово моја ноћ'' || 2003 || |- |''Град ''|| 2003 || |- |'' Рузмарин'' || 2005 || |- | ''Ко те љуби ових дана ''|| 2005 || |- |''Поклоните ми њу за рођендан '' || 2008|| |- |'' Неостварена жеља'' || 2009|| |- |'' Мешај мала'' || 2010 || Рај продукција |- |'' Ја се не предајем'' || 2011 || |- |''Реци брате'' || 2012|| Харис Дубица |- | ''Ноћи у Сибиру'' || 2012 || Дејан Милићевић |- | ''Нађи нову љубав ''|| 2013 || Дејан Милићевић |- | ''Море туге ''|| 2014 || Милош Надаждин |- | ''Сто свирача'' || 2015 || |- | ''Забрањена љубав'' || 2015 || Дејан Милићевић |- | ''Звер'' || 2015 || Visual Fever |- |''Кад тонем'' || 2016 || Дејан Милићевић |- |''Да ме је она волела'' || 2016 || Давид Љубеновић |- |'' Не бих ништа мењао'' || 2017 || |- | ''Лажов ноторни ''|| 2017|| Дејан Милићевић |- |'' Ко си ти'' || 2018 || Visual Infinity |- |'' Не гледај преко рамена ''|| 2018 || Стефан Красић |- | ''Растанак''|| 2018 || |- | ''9 апартмана ''|| 2019 ||Дејан Милићевић |- | ''А ја имам тебе'' || 2019 ||TOXIC ENTERTAINMENT |- | ''Усамљена звер'' || 2021. || Дејан Милићевић |- |'' Око моје'' || 2021 || NN Media |- | ''Кад прође све'' || 2021 || Visual Infinity |- | ''Ти и ја ''|| 2021 || TOXIC ENTERTAINMENT |- |'' Два живота'' || 2021 || Visual Infinity |- | ''Небитно'' || 2021|| TOXIC ENTERTAINMENT |- | ''Хиљаду пута ''|| 2021 || TOXIC ENTERTAINMENT |- | ''Слави жено ''||2021 || TOXIC ENTERTAINMENT |- |'' Фалиш ми ''|| 2021 || Visual Infinity |- |'' Инстаграм'' || 2021 || TOXIC ENTERTAINMENT |- | ''Чујем да се ових дана разводиш'' || 2021 || |} == Награде == * 2003. — Будвански фестивал * 2003. — Охридски трубадури == Фестивали == {{div col}} '''[[Пјесма Медитерана]], Будва:''' * ''Мој град'', победничка песма (поделио прво место са [[Дадо Топић|Дадом Топићем]]), 2003 '''Охрид фест:''' * ''Мојот град'', прва награда жирија, 2003 '''[[Гранд фестивал]]:''' * ''Све је на продају'', победничка песма, 2006 * ''Није љубав траг на хартији'', прва награда жирија, 2010 '''Радијски фестивал, Србија:''' * ''Нађи нову љубав'', 2013 {{div col end}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Saša Matić}} * {{званични веб-сајт|http://www.maticsasa.com}} {{Победници Гранд фестивала}} {{DEFAULTSORT:Матић, Саша}} [[Категорија:Рођени 1978.]] [[Категорија:Бишћани]] [[Категорија:Дрварчани]] [[Категорија:Српски певачи]] [[Категорија:Српски музичари]] [[Категорија:Поп-фолк певачи|Матић, Саша]] [[Категорија:Српски музичари из Босне и Херцеговине]] jk4hz14yl6sl1f70ria9id08cn1kxow 0 152048 25121775 24564471 2022-07-25T01:29:58Z 24.135.92.39 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{ажурирати}}{{Инфокутија Глумац | име = Том Круз | слика = Tom Cruise by Gage Skidmore 2.jpg | опис_слике = Том Круз 2019. године | пуно_име = Томас Круз Мејпотер IV | датум_рођења = {{датум рођења|1962|7|3|год=да}} | место_рођења = [[Сиракјус]] | држава_рођења = [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружници = [[Мими Роџерс]] (1987—1990)<br />[[Никол Кидман]] (1990—2001)<br />[[Кејти Холмс]] (2006—) | деца = Изабела Круз (1992)<br />Конор Круз (1995)<br />Сури Круз (2006) | златни глобус = '''[[Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)|Најбољи главни глумац (драма)]]'''<br />1989 ''[[Рођен 4. јула]]''<br />'''[[Златни глобус за најбољег глумца у играном филму (мјузикл или комедија)|Најбољи главни глумац (комедија или мјузикл)]]'''<br />1996 ''[[Џери Магвајер]]''<br />'''[[Златни глобус за најбољег споредног глумца у играном филму|Најбољи споредни глумац]]'''<br />1999 ''[[Магнолија (филм)|Магнолија]]'' | awards = '''[[Награда Националног одбора критичара за најбољег глумца|NBR Award for Best Actor]]'''<br />1996 ''[[Џери Магвајер]]''<br />'''[[National Board of Review Award for Best Cast|NBR Award for Best Cast]]'''<br />1999 ''[[Магнолија (филм)|Магнолија]]''<br />'''[[Награда Сатурн за најбољег глумца (филм)|Награда Сатурн за најбољег глумца]]'''<br />2001 ''[[Небо боје ваниле]]'' | веб-сајт = {{official URL}} }} '''Томас Мејпотер IV''' ({{јез-енгл|Thomas Mapother IV}}), познатији као '''Том Круз''' ({{јез-енгл|Tom Cruise}}), амерички је филмски глумац и продуцент рођен [[3. јул]]а [[1962]]. године.<ref>{{cite web |title=Tom Cruise |url=https://www.rottentomatoes.com/celebrity/tom_cruise |website=Rotten Tomatoes |access-date=22. 1. 2021}}{{en}}</ref><ref>{{cite web |title=Tom Cruise - Movies, Spouses & Kids |url=https://www.biography.com/actor/tom-cruise |website=Biography |access-date=22. 1. 2021}}{{en}}</ref><ref>{{cite web |title=Tom Cruise American actor |url=https://www.britannica.com/biography/Tom-Cruise |website=Britannica |access-date=22. 1. 2021}}{{en}}</ref><ref>{{cite web |title=Tom Cruise |url=https://www.forbes.com/profile/tom-cruise/?sh=7fb2965544b0 |website=Forbes |access-date=22. 1. 2021}}{{en}}</ref> == Биографија == Том Круз је рођен у [[Сиракјус]]у, ([[Њујорк (држава)|Њујорк]]), од оца Томаса Круза Мејпотера III и мајке Мери Ли Фајфер. У детињству се често селио по [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Канада|Канади]]. Живео је у [[Отава|Отави]] ([[Канада]]), [[Луивил]]у ([[Кентаки]]) (где је похађао гимназију Сент Завијер), [[Глен Риџ (Њу Џерзи)|Глен Риџу]], [[Њу Џерзи]] (где је похађао гимназију Глен Риџ) и [[Вејн (Њу Џерзи)|Вејну]], Њу Џерзи. Пре него што се почео бавити глумом, похађао је школу за [[католичка црква|католичког]] свештеника. На филму је први пут наступио [[1981]]. године у остварењу [[Франко Зефирели|Франка Зефирелија]] ''Љубав без краја'', а прву већу улогу имао је [[1983]]. године у филму [[Ризичан посао]] редитеља [[Пол Брикман|Пола Брикмана]]. Касније игра у филмовима као што су: ''[[Топ ган]]'', ''[[Боја новца]]'', ''[[Кишни човек]]'', ''[[Рођен 4. јула]]'', ''[[Интервју са вампиром]]'', ''[[Немогућа мисија]]'', ''[[Џери Магвајер]]''... Три пута је номинован за [[Оскар]]а као најбољи главни глумац и то за филмове ''[[Рођен 4. јула]]'', ''[[Џери Магвајер]]'' и ''[[Магнолија (филм)|Магнолија]]''. == Приватни живот == Круз се венчао [[1987]]. године са [[Мими Роџерс]] од које се развео три године касније. Потом се венчао са глумцом [[Никол Кидман]] с којом је брак трајао до [[2001]]. године. Имао је кратку љубавну везу са [[Шпанија|шпанском]] глумицом [[Пенелопе Круз|Пенелопом Круз]], са којом је глумио у филму ''[[Небо боје ваниле]]''. Тренутно је у браку са глумицом [[Кејти Холмс]] коју је запросио на [[Ајфелова кула|Ајфеловом торњу]] ([[Париз]]) [[2005]]. године. == Награде == * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи главни глумац у филму — ''[[Рођен 4. јула]]'', [[1989]]. године * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи главни глумац у филму — ''[[Џери Магвајер]]'', [[1996]]. године * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи главни глумац у филму — ''[[Магнолија (филм)|Магнолија]]'', [[1999]]. године * Почасна [[Zlatna palma|Златна палма]] Фестивала у Кану (2022)<ref>{{cite news |last1=В. |first1=М. |title=Том Круз награђен почасном Златном палмом |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/507604/Tom-Kruz-nagraden-pocasnom-Zlatnom-palmom |access-date=20. 5. 2022 |work=Политика |date=19. 5. 2022}}</ref> == Филмографија == [[Датотека:Tom cruise 1989.jpg|мини|Том Круз на додели 61. [[Оскар|Академијине награде]] (1989)]] [[Датотека:TomCruiseDec08MTV.jpg|мини|Том Круз уживо на МТВ-у (децембар 2008)]] [[Датотека:Tom Cruise & Katie Holmes WHCAD.jpg|мини|Том Круз са супругом [[Кејти Холмс]] (мај 2009)]] {{Филмографија | глумца = Тома Круза }} |- | 1981. || [[Љубав без краја]] || ''-{Endless Love}-'' || || |- | 1981. || [[Побуна на војној академији]] || ''-{Taps}-'' || || |- | 1983. || [[Аутсајдери (филм)|Аутсајдери]] || ''-{The Outsiders}-'' || || |- | 1983. || || ''-{[[Losin' It]]}-'' || || |- | 1983. || [[Ризичан посао]] || ''-{Risky Business}-'' || || |- | 1983. || || ''-{[[All the Right Moves]]}-'' || Стефан Ђорђевић || |- | 1985. || [[Легенда (филм)|Легенда]] || ''-{Legend}-'' || Џек|| |- | 1986. || [[Топ ган]] || ''-{Top Gun}-'' || Поручник Пит „Маверик“ Мичел|| |- | 1986. || [[Боја новца]] || ''-{The Color of Money}-'' || Винсент Лорија|| |- | 1988. || [[Коктел (филм из 1988)|Коктел]] || ''-{Cocktail}-'' || Брајан Фланаган|| |- | 1988. || [[Кишни човек]] || ''-{Rain Man}-'' || Чарли Бабит|| |- | 1989. || [[Рођен 4. јула]] || ''-{Born on the Fourth of July}-'' || [[Рон Ковик]]|| |- | 1990. || [[Дани грома]] || ''-{Days of Thunder}-'' || Кол Трикл|| |- | 1992. || [[Тамо далеко (филм)|Тамо далеко]] || ''-{Far and Away}-'' || Џозеф Донели|| |- | 1992. || [[Неколико добрих људи]] || ''-{A Few Good Men}-'' || -{LTJG}- Данијел Аластер Кафи|| |- | 1993. || [[Фирма (филм)|Фирма]] || ''-{The Firm}-'' ||Мич Макдир || |- | 1994. || [[Интервју са вампиром]] || ''-{Interview With the Vampire}-'' ||Леста де Лионкур || |- | 1996. || [[Немогућа мисија]] || ''-{Mission: Impossible}-'' || Итан Хант || |- | 1996. || [[Џери Магвајер]] || ''-{Jerry Maguire}-'' || Џери Магвајер|| |- | 1999. || [[Широм затворених очију]] || ''-{Eyes Wide Shut}-'' || др Вилијам „Бил“ Харфорд|| |- | 1999. || [[Магнолија (филм)|Магнолија]] || ''-{Magnolia}-'' || Френк Т. Џ. Маки|| |- | 2000. || [[Немогућа мисија 2]] || ''-{Mission: Impossible II}-'' || Итан Хант|| |- | 2001. || [[Стенли Кјубрик: живот у сликама]] || ''-{Stanley Kubrick: A Life in Pictures}-'' || || |- | 2001. || [[Небо боје ваниле]] || ''-{Vanilla Sky}-'' || Дејвин Ејмс|| |- | 2002. || [[Космичка станица 3Д]] || ''-{Space Station 3D}-'' || || |- | 2002. || [[Сувишни извештај]] || ''-{Minority Report}-'' || Џон Андертон|| |- | 2002. || [[Остин Пауерс: Голдмембер]] || ''-{Austin Powers in Goldmember}-'' || || |- | 2003. || [[Последњи самурај]] || ''-{The Last Samurai}-'' || Нејтан Олгрен|| |- | 2004. || [[Колатерал (филм)|Колатерал]] || ''-{Collateral}-'' ||Винсент || |- | 2005. || [[Рат светова (филм из 2005)|Рат светова]] || ''-{War of the Worlds}-'' ||Реј Феријер || |- | 2006. || [[Немогућа мисија 3]] || ''-{Mission: Impossible III}-'' || Итан Хант|| |- | 2007. || [[Глинени голубови]] || ''-{Lions for Lambs}-'' || сенатор Џаспер Ирвинг|| |- | 2008. || [[Тропски циклон|Тропска олуја]] || ''-{Tropic Thunder}-'' || Лес Гросман|| |- | 2008. || [[Операција Валкира (филм)|Операција Валкира]] || ''-{Valkyrie}-'' || [[Клаус фон Штауфенберг]]|| |- | 2010. || [[Невине лажи (филм)|Невине лажи]] || ''-{Knight and Day }-'' || Рој Милер|| |- | 2011. || [[Немогућа мисија: Протокол Дух]] || ''-{Mission: Impossible - Ghost Protocol}-'' || Итан Хант|| |- | 2012. || [[Џек Ричер]] || ''-{Jack Reacher}-'' || Џек Ричер|| |- | 2013. || [[Заборав (филм)|Заборав]] || ''-{Oblivion}-'' || Џек Харпер|||- |- | 2014. || [[На рубу времена]] || ''-{Edge Of Tomorrow}-'' || Вилијам Кејџ || |- | 2015. || [[Немогућа мисија: Отпадничка нација]] || ''-{Mission: Impossible - Rogue Nation}-'' || Итан Хант|| |- | 2016. || [[Џек Ричер: Без повратка]] || ''-{Jack Reacher}-'' || Џек Ричер|| |- | 2017. || [[Мумија (2017)|Мумија]] || ''-{The Mummy}-'' || Ник Мортон|| |- | 2018. || [[Немогућа мисија: Разилажење]] || ''-{Mission: Impossible – Fallout}-'' || Итан Хант|| |- | 2022. || [[Топ ган 2: Маверик]] || ''-{Top Gun: Maverick}-'' || [[Капетан бојног брода]] Пит „Маверик“ Мичел || |- | 2023. || [[Немогућа мисија: Одмазда — Први део]] || ''-{Mission: Impossible – Dead Reckoning Part One}-'' || Итан Хант|| |- | 2024. || [[Немогућа мисија: Одмазда — Други део]] || ''-{Mission: Impossible – Dead Reckoning Part Two}-'' || Итан Хант|| |} === Познати глумци са којима је сарађивао === * [[Пол Њумен]] (''Боја новца'') * [[Дастин Хофман]] (''Кишни човек'') * [[Никол Кидман]] (''Дани грома'', ''Тамо далеко'', ''Широм затворених очију'') * [[Деми Мур]] (''Неколико добрих људи'') * [[Џек Николсон]] (''Неколико добрих људи'') * [[Џин Хекман]] (''Фирма'') * [[Бред Пит]] (''Интервју с вампиром'') * [[Тим Робинс]] (''Рат светова'') * [[Рене Зелвегер]] (''Џери Магвајер'') * [[Хенри Кавил]] (''Немогућа мисија: Разилажење'') == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти|commons = Tom Cruise|wikinews = Том Круз}} * {{званични веб-сајт}} * {{ИМДб име|id=nm0000129|name=Том Круз}} {{Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)}} {{Златни глобус за најбољег споредног глумца у играном филму}} {{Златни глобус за најбољег глумца у играном филму (мјузикл или комедија)}} {{МТВ филмска награда за најбољу улогу}} {{Награда Емпајер за најбољег глумца}} {{Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу}} {{Награда Сатурн за најбољег глумца}} {{Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Круз, Том}} [[Категорија:Рођени 1962.]] [[Категорија:Амерички глумци]] [[Категорија:Добитници награде Златни глобус]] [[Категорија:Добитници награде Сателит]] [[Категорија:Добитници награде Сатурн]] [[Категорија:Секс-симболи]] [[Категорија:Људи под псеудонимом|Круз]] 9kts1dycn0a4rth4lj3yiujgnyaibq2 25121776 25121775 2022-07-25T01:30:44Z 24.135.92.39 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{ажурирати}}{{Инфокутија Глумац | име = Том Круз | слика = Tom Cruise by Gage Skidmore 2.jpg | опис_слике = Том Круз 2019. године | пуно_име = Томас Круз Мејпотер IV | датум_рођења = {{датум рођења|1962|7|3|год=да}} | место_рођења = [[Сиракјус]] | држава_рођења = [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружници = [[Мими Роџерс]] (1987—1990)<br />[[Никол Кидман]] (1990—2001)<br />[[Кејти Холмс]] (2006—) | деца = Изабела Круз (1992)<br />Конор Круз (1995)<br />Сури Круз (2006) | златни глобус = '''[[Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)|Најбољи главни глумац (драма)]]'''<br />1989 ''[[Рођен 4. јула]]''<br />'''[[Златни глобус за најбољег глумца у играном филму (мјузикл или комедија)|Најбољи главни глумац (комедија или мјузикл)]]'''<br />1996 ''[[Џери Магвајер]]''<br />'''[[Златни глобус за најбољег споредног глумца у играном филму|Најбољи споредни глумац]]'''<br />1999 ''[[Магнолија (филм)|Магнолија]]'' | awards = '''[[Награда Националног одбора критичара за најбољег глумца|NBR Award for Best Actor]]'''<br />1996 ''[[Џери Магвајер]]''<br />'''[[National Board of Review Award for Best Cast|NBR Award for Best Cast]]'''<br />1999 ''[[Магнолија (филм)|Магнолија]]''<br />'''[[Награда Сатурн за најбољег глумца (филм)|Награда Сатурн за најбољег глумца]]'''<br />2001 ''[[Небо боје ваниле]]'' | веб-сајт = {{official URL}} }} '''Томас Мејпотер IV''' ({{јез-енгл|Thomas Mapother IV}}), познатији као '''Том Круз''' ({{јез-енгл|Tom Cruise}}), амерички је филмски глумац и продуцент рођен [[3. јул]]а [[1962]]. године.<ref>{{cite web |title=Tom Cruise |url=https://www.rottentomatoes.com/celebrity/tom_cruise |website=Rotten Tomatoes |access-date=22. 1. 2021}}{{en}}</ref><ref>{{cite web |title=Tom Cruise - Movies, Spouses & Kids |url=https://www.biography.com/actor/tom-cruise |website=Biography |access-date=22. 1. 2021}}{{en}}</ref><ref>{{cite web |title=Tom Cruise American actor |url=https://www.britannica.com/biography/Tom-Cruise |website=Britannica |access-date=22. 1. 2021}}{{en}}</ref><ref>{{cite web |title=Tom Cruise |url=https://www.forbes.com/profile/tom-cruise/?sh=7fb2965544b0 |website=Forbes |access-date=22. 1. 2021}}{{en}}</ref> == Биографија == Том Круз је рођен у [[Сиракјус]]у, ([[Њујорк (држава)|Њујорк]]), од оца Томаса Круза Мејпотера III и мајке Мери Ли Фајфер. У детињству се често селио по [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Канада|Канади]]. Живео је у [[Отава|Отави]] ([[Канада]]), [[Луивил]]у ([[Кентаки]]) (где је похађао гимназију Сент Завијер), [[Глен Риџ (Њу Џерзи)|Глен Риџу]], [[Њу Џерзи]] (где је похађао гимназију Глен Риџ) и [[Вејн (Њу Џерзи)|Вејну]], Њу Џерзи. Пре него што се почео бавити глумом, похађао је школу за [[католичка црква|католичког]] свештеника. На филму је први пут наступио [[1981]]. године у остварењу [[Франко Зефирели|Франка Зефирелија]] ''Љубав без краја'', а прву већу улогу имао је [[1983]]. године у филму [[Ризичан посао]] редитеља [[Пол Брикман|Пола Брикмана]]. Касније игра у филмовима као што су: ''[[Топ ган]]'', ''[[Боја новца]]'', ''[[Кишни човек]]'', ''[[Рођен 4. јула]]'', ''[[Интервју са вампиром]]'', ''[[Немогућа мисија]]'', ''[[Џери Магвајер]]''... Три пута је номинован за [[Оскар]]а као најбољи главни глумац и то за филмове ''[[Рођен 4. јула]]'', ''[[Џери Магвајер]]'' и ''[[Магнолија (филм)|Магнолија]]''. == Приватни живот == Круз се венчао [[1987]]. године са [[Мими Роџерс]] од које се развео три године касније. Потом се венчао са глумцом [[Никол Кидман]] с којом је брак трајао до [[2001]]. године. Имао је кратку љубавну везу са [[Шпанија|шпанском]] глумицом [[Пенелопе Круз|Пенелопом Круз]], са којом је глумио у филму ''[[Небо боје ваниле]]''. Тренутно је у браку са глумицом [[Кејти Холмс]] коју је запросио на [[Ајфелова кула|Ајфеловом торњу]] ([[Париз]]) [[2005]]. године. == Награде == * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи главни глумац у филму — ''[[Рођен 4. јула]]'', [[1989]]. године * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи главни глумац у филму — ''[[Џери Магвајер]]'', [[1996]]. године * Номинован за [[Оскар]]а као најбољи главни глумац у филму — ''[[Магнолија (филм)|Магнолија]]'', [[1999]]. године * Почасна [[Zlatna palma|Златна палма]] Фестивала у Кану (2022)<ref>{{cite news |last1=В. |first1=М. |title=Том Круз награђен почасном Златном палмом |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/507604/Tom-Kruz-nagraden-pocasnom-Zlatnom-palmom |access-date=20. 5. 2022 |work=Политика |date=19. 5. 2022}}</ref> == Филмографија == [[Датотека:Tom cruise 1989.jpg|мини|Том Круз на додели 61. [[Оскар|Академијине награде]] (1989)]] [[Датотека:TomCruiseDec08MTV.jpg|мини|Том Круз уживо на МТВ-у (децембар 2008)]] [[Датотека:Tom Cruise & Katie Holmes WHCAD.jpg|мини|Том Круз са супругом [[Кејти Холмс]] (мај 2009)]] {{Филмографија | глумца = Тома Круза }} |- | 1981. || [[Љубав без краја]] || ''-{Endless Love}-'' || || |- | 1981. || [[Побуна на војној академији]] || ''-{Taps}-'' || || |- | 1983. || [[Аутсајдери (филм)|Аутсајдери]] || ''-{The Outsiders}-'' || || |- | 1983. || || ''-{[[Losin' It]]}-'' || || |- | 1983. || [[Ризичан посао]] || ''-{Risky Business}-'' || || |- | 1983. || || ''-{[[All the Right Moves]]}-'' || Стефан Ђорђевић || |- | 1985. || [[Легенда (филм)|Легенда]] || ''-{Legend}-'' || Џек|| |- | 1986. || [[Топ ган]] || ''-{Top Gun}-'' || [[Поручник фрегате]] Пит „Маверик“ Мичел|| |- | 1986. || [[Боја новца]] || ''-{The Color of Money}-'' || Винсент Лорија|| |- | 1988. || [[Коктел (филм из 1988)|Коктел]] || ''-{Cocktail}-'' || Брајан Фланаган|| |- | 1988. || [[Кишни човек]] || ''-{Rain Man}-'' || Чарли Бабит|| |- | 1989. || [[Рођен 4. јула]] || ''-{Born on the Fourth of July}-'' || [[Рон Ковик]]|| |- | 1990. || [[Дани грома]] || ''-{Days of Thunder}-'' || Кол Трикл|| |- | 1992. || [[Тамо далеко (филм)|Тамо далеко]] || ''-{Far and Away}-'' || Џозеф Донели|| |- | 1992. || [[Неколико добрих људи]] || ''-{A Few Good Men}-'' || -{LTJG}- Данијел Аластер Кафи|| |- | 1993. || [[Фирма (филм)|Фирма]] || ''-{The Firm}-'' ||Мич Макдир || |- | 1994. || [[Интервју са вампиром]] || ''-{Interview With the Vampire}-'' ||Леста де Лионкур || |- | 1996. || [[Немогућа мисија]] || ''-{Mission: Impossible}-'' || Итан Хант || |- | 1996. || [[Џери Магвајер]] || ''-{Jerry Maguire}-'' || Џери Магвајер|| |- | 1999. || [[Широм затворених очију]] || ''-{Eyes Wide Shut}-'' || др Вилијам „Бил“ Харфорд|| |- | 1999. || [[Магнолија (филм)|Магнолија]] || ''-{Magnolia}-'' || Френк Т. Џ. Маки|| |- | 2000. || [[Немогућа мисија 2]] || ''-{Mission: Impossible II}-'' || Итан Хант|| |- | 2001. || [[Стенли Кјубрик: живот у сликама]] || ''-{Stanley Kubrick: A Life in Pictures}-'' || || |- | 2001. || [[Небо боје ваниле]] || ''-{Vanilla Sky}-'' || Дејвин Ејмс|| |- | 2002. || [[Космичка станица 3Д]] || ''-{Space Station 3D}-'' || || |- | 2002. || [[Сувишни извештај]] || ''-{Minority Report}-'' || Џон Андертон|| |- | 2002. || [[Остин Пауерс: Голдмембер]] || ''-{Austin Powers in Goldmember}-'' || || |- | 2003. || [[Последњи самурај]] || ''-{The Last Samurai}-'' || Нејтан Олгрен|| |- | 2004. || [[Колатерал (филм)|Колатерал]] || ''-{Collateral}-'' ||Винсент || |- | 2005. || [[Рат светова (филм из 2005)|Рат светова]] || ''-{War of the Worlds}-'' ||Реј Феријер || |- | 2006. || [[Немогућа мисија 3]] || ''-{Mission: Impossible III}-'' || Итан Хант|| |- | 2007. || [[Глинени голубови]] || ''-{Lions for Lambs}-'' || сенатор Џаспер Ирвинг|| |- | 2008. || [[Тропски циклон|Тропска олуја]] || ''-{Tropic Thunder}-'' || Лес Гросман|| |- | 2008. || [[Операција Валкира (филм)|Операција Валкира]] || ''-{Valkyrie}-'' || [[Клаус фон Штауфенберг]]|| |- | 2010. || [[Невине лажи (филм)|Невине лажи]] || ''-{Knight and Day }-'' || Рој Милер|| |- | 2011. || [[Немогућа мисија: Протокол Дух]] || ''-{Mission: Impossible - Ghost Protocol}-'' || Итан Хант|| |- | 2012. || [[Џек Ричер]] || ''-{Jack Reacher}-'' || Џек Ричер|| |- | 2013. || [[Заборав (филм)|Заборав]] || ''-{Oblivion}-'' || Џек Харпер|||- |- | 2014. || [[На рубу времена]] || ''-{Edge Of Tomorrow}-'' || Вилијам Кејџ || |- | 2015. || [[Немогућа мисија: Отпадничка нација]] || ''-{Mission: Impossible - Rogue Nation}-'' || Итан Хант|| |- | 2016. || [[Џек Ричер: Без повратка]] || ''-{Jack Reacher}-'' || Џек Ричер|| |- | 2017. || [[Мумија (2017)|Мумија]] || ''-{The Mummy}-'' || Ник Мортон|| |- | 2018. || [[Немогућа мисија: Разилажење]] || ''-{Mission: Impossible – Fallout}-'' || Итан Хант|| |- | 2022. || [[Топ ган 2: Маверик]] || ''-{Top Gun: Maverick}-'' || [[Капетан бојног брода]] Пит „Маверик“ Мичел || |- | 2023. || [[Немогућа мисија: Одмазда — Први део]] || ''-{Mission: Impossible – Dead Reckoning Part One}-'' || Итан Хант|| |- | 2024. || [[Немогућа мисија: Одмазда — Други део]] || ''-{Mission: Impossible – Dead Reckoning Part Two}-'' || Итан Хант|| |} === Познати глумци са којима је сарађивао === * [[Пол Њумен]] (''Боја новца'') * [[Дастин Хофман]] (''Кишни човек'') * [[Никол Кидман]] (''Дани грома'', ''Тамо далеко'', ''Широм затворених очију'') * [[Деми Мур]] (''Неколико добрих људи'') * [[Џек Николсон]] (''Неколико добрих људи'') * [[Џин Хекман]] (''Фирма'') * [[Бред Пит]] (''Интервју с вампиром'') * [[Тим Робинс]] (''Рат светова'') * [[Рене Зелвегер]] (''Џери Магвајер'') * [[Хенри Кавил]] (''Немогућа мисија: Разилажење'') == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти|commons = Tom Cruise|wikinews = Том Круз}} * {{званични веб-сајт}} * {{ИМДб име|id=nm0000129|name=Том Круз}} {{Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)}} {{Златни глобус за најбољег споредног глумца у играном филму}} {{Златни глобус за најбољег глумца у играном филму (мјузикл или комедија)}} {{МТВ филмска награда за најбољу улогу}} {{Награда Емпајер за најбољег глумца}} {{Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу}} {{Награда Сатурн за најбољег глумца}} {{Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Круз, Том}} [[Категорија:Рођени 1962.]] [[Категорија:Амерички глумци]] [[Категорија:Добитници награде Златни глобус]] [[Категорија:Добитници награде Сателит]] [[Категорија:Добитници награде Сатурн]] [[Категорија:Секс-симболи]] [[Категорија:Људи под псеудонимом|Круз]] kn90dbkaalkdkv08citflpqe3hcjssz 0 154592 25121625 24468433 2022-07-24T22:40:51Z SrpskiAnonimac 140342 /* Познати Бјелопавлићи */ wikitext text/x-wiki {{неенциклопедијски}} [[Датотека:Генеолошко стабло Бјелопавлића.jpg|мини|Генеолошко стабло Бјелопавлића]] [[Датотека:Карта Сретња.jpg|мини|Карта села Сретња – Бјелопавлићи]] {{Српска племена у ЦГ и ХЕ}} '''Бјелопавлићи''' су [[Срби|српско]] [[племе]], потомци [[Бијели Павле|Бијелог Павла]] и [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Дечанског]],<ref>[http://montenegrina.net/fokus/milan-miso-brajovic-bjelopavlici-ljudi-i-dogadaji/ Milan Mišo Brajović: Bjelopavlići – ljudi i događaji – Montenegrina.net | Kultura, umjetnost i nasljeđe Crne Gore. Culture, Arts & Heritage of Montenegro<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> славе [[Света Петка|Свету Петку]]. Бјелопавлићи су једно од [[брда (област)|седам брдских]] племена [[Брђани (назив)|(Брђани)]] на територији [[Црна Гора|Црне Горе]].<ref>[http://www.njegos.org/clans/plemena.htm Племена Брда И Херцеговине] njegos.org</ref> У историјским изворима, у [[Дубровник]]у, први пут се спомињу [[1411]]. године.<ref>[[Медо Пуцић]], ''Споменици српски од године 1395. до 1423.'', Београд 1858.</ref> Бијели Павле, који је био оснивач племена, имао је два сина: * Шћепана, који је имао 2 сина, који чине породице: ** [[Вражегрмци]] ** Мартинићи * Митра, који је имао 5 синова, који чине породице: ** Петрушиновићи ** Павковићи ** Томашевићи ** Калезићи ** Новаковићи Гроб Бијелог Павла налази се у „Градац Јовановића“. Град [[Ђоја дел Коле]] у Италији, су насељавали неки Бјелопавлићи побегли од [[Османско царство|Турака]], од којих су остала два камена ктиторска записа (о црквама Светог Јована и архангела Михаила са болницом) из [[1500]]. и [[1506]]. године <ref>Момчило М. Шалетић, Бјелопавлићи између историје и легенде, 1996, Цетиње</ref> У Бјелопавлићима се чувају мошти два велика свеца: [[Свети Василије Острошки|Светог Василија Острошког]] у [[Манастир Острог|манастиру Острог]] и Светог Арсенија у [[Манастир Ждребаоник|манастиру Ждребаоник]]. == Племенска област == [[Датотека:Das Fürstentum Montenegro im Jahre 1862.jpg|десно|мини|250п|[[Стара Црна Гора]] и [[Брда (област)|Брда]], на карти из [[1862]]. године]] [[Датотека:1 Stara Crna Gora 2 Bjelopavlici i 3 Piperi 1796 34c.png|мини|десно|250п|Подручја двају [[Брда (област)|брдских]] племена: ''Бјелопавлића'' (2) и [[Пипери|Пипера]] (3), наспрам сусједног подручја ''[[Стара Црна Гора|Старе Црне Горе]]'' (1)]] Бјелопавлићи се налазе на странама и у долини Зете. На западу се граниче са [[Пјешивци]]ма, на истоку са Ровцима и Пиперима, на северу са Жупом Никшићком, а на југу са племеном [[Загарач]]. Племе се делило на четири највећа огранка (од Острога до Подгорице): Вражегрмци(по месту Вражји грм), Павковићи, Петрушиновићи, Мартинићи. Према статистици Среског Начелства у Даниловграду 1920. године, у Бјелопавлићима има 2665 домова и око 14000 душа. Према броју становника оно је једно од највећих племена на просторима Црне Горе. Територија племена Бјелопавлића се простирала у правцу исток-запад 25&nbsp;km, а у правцу севера ка југу на појединим местима такође до 25&nbsp;km.<ref name="autogenerated1">Петар Шобајић,''Бјелопавлићи'', Београд 1923.</ref> == Племенска организација-Вође и скупштине == Племе се делило на огранке, а огранци на братства. Северно од Даниловграда налази се место Вучица, где су се одржавале племенске скупштине. Оне су се одржавале неколико пута у току године, зависно од потребе. На њима се расправљало о унутрашњим питањима племена, међусобним односима братственика. Такође, доношене су и одлуке о отпору Турцима. Племе је предводио војвода, а свако братство је предводио по један кнез. У миру војвода и кнезови су судили и решавали разне спорове међу братственицима, а у рату су били главне војне старешине. Највише војвода у Бјелопавлићима потиче из братства Ђуровића са Виша и они су имали 12 војвода. Сваки од њих је на том простору где се одржавала скупштина имао своју камену плочу-столицу. Скупштину су сачињавали сви племеници који су могли да носе пушку. За решавање мањих ствари сваки огранак је имао своје зборно место: Петрушиновићи су се окупљали око цркве светих Врача у Слатини, Вражегрмци на Врелима, а Павковићи на месту званом Поротиште.<ref name="autogenerated1" /> == Сукоби Бјелопавлића и Црногораца == *Приликом једног од покушаја херцеговачког ослобађања [[Никшић]]а од Турака, Чолак Анта је позвао [[Петар I Петровић Његош|Петра Првог]] да с Црногорцима и Брђанима помогне Херцеговцима освојити Никшић. Чолак се понудио да са Србијанцима први иде у јуриш. Предлог су радо примили Бјелопавлићи и [[Пјешивци]]. То принуди владику Петра да и он пристане. При удару на град владика с Црногорцима остане пасиван, чиме изложи Бјелопавлиће великој погибији и овом издајом омогући Турцима велику победу. Погинуо је барјактар Бјелопавлића, Зрно Станков Бошковић. Због ове издаје владике Петра умало није дошло до покоља између Бјелопавлића и Црногораца. Тада је чувени бјелопавлићки јунак Ђорђије Вујадиновић, Острошки игуман, гађао владику из пушке називајући га издајицом и "дробошаром". Због ове издаје владике Петра више никада није могло доћи до слоге између Бјелопавлића и Црногораца.--<ref name="Лубурић 1938">{{Cite book|last=Лубурић|first=Андрија |authorlink= | others = |title=Капитулација Црне Горе - документи, књ.1, стр. XXXI|year=1938|url= |publisher=|location=Београд|id=}}</ref> * Обичај је био да се за Тројчин дан, сваке године под [[Манастир Острог|Острогом]] састају Бјелопавлићи, остала брдска племена, Херцеговци, Бокељи, племена из Босне, Старе Србије итд. Родитељи би доводили ћерке, које би ту упознавале младиће, и склапале вјеридбе. 1854. на Тројчин дан [[књаз Данило]] и његови перјаници силовали су четрдесетак бјелопавлићких дјевојака, спремних за удају. Када су то дознали, Бјелопавлићи су ријешили да се освете и убију књаза и перјанике. Ипак књаз је успио да побјегне захваљујући Блажу Радовићу, перјанику из Мартинића, који му је на вријеме јавио. Исте године у љето десила се похара Бјелопавлића коју је књаз Данило наредио као одмазду за то што су Бјелопавлићи покушали да га убију. Посланици великих сила, Русије и Француске, који су били главни савезници књаза Данила су осуђивали унутрашње сукобе. Поготово га је Руски конзул упозоравао да ће изгубити подршку Русије ако не буде штедио животе православних који су и тако навелико страдали у сукобу са Турцима. Данило је због тога овај чин покушао да објасни као обрачунавање са непослушним племенима која су сарађивала са Турцима, слично као после похаре [[Кучи|Куча]].<ref>Будо Симоновић-Зеко мали pp. 53-87-Срамотно коло под Острогом.</ref><ref>[http://matijabeckovic.blogspot.com/2012/04/blog-post_25.html Матија Бећковић-Кадићи и Петровићи]</ref><ref>[https://www.youtube.com/watch?v=XfjOhSNhXVg Књаз Данило и Кадићи-народни гуслари Бранко Перовић И Славко Јекнић]</ref> Година 1854. је сама по себи била јако тешка за Бјелопавлиће и прије похаре књаза Данила. Након ратова са Турцима од 1852-1853, похаре турске војске у Омер пашиној години, и неродне године, уследила је велика глад па се ова година звала и гладна година. * Међу силованим бјелопавлићким дјевојкама из 1854. године, била је и Даница Павићевић, сестра Тодора Кадића, и жена попа Пунише Павићевића. Даницу је књаз Данило отео и повео са собом. Касније, 1855. године, када се оженио [[Даринка Петровић|Даринком Квекић]], Даницу је преудао за шуру [[Мирко Петровић|Мирка Петровића]]. Дана 13. августа 1860. године у Котору, [[Тодор Кадић]] је у освети убио књаза Данила, а заузврат Краљ Никола мјесто Ћеранића главица у Бјелопавлићима изграђује у варош и даје му име Даниловград. *Чак је краљ Никола узбуђеним Бјелопавлићима због његове издаје викнуо у Даниловграду 1. јануара 1916 године: „Брђани, издајници! „Пуцали“ сте ми на светог Петра, убили ми стрица Књаза Данила, а сад мог највјернијег официра Риста Лекића. Платићете ми то макар довео 8.000 солдата.--<ref name="Лубурић 1938"/> == Велике битке на територији Бјелопавлића == {{главни|Битка код Мартинића (1796)}} {{главни|Битка код Мартинића (1877)}} == Његош о Бјелопавлићима == У књижевном дјелу Лијек Јарости Турске <ref>П.П.Његош,Сабрана дјела,ЦИД Подорица 2001 године</ref>, у пјесми Нахије,Његош прави акростих, тј од почетних слова сваке реченице твори пјесму БЈЕЛОПАВЛИЦКА : "'''Б'''ојеви те тешки одвојише, '''је'''к пушаках свјету прогласише! '''Л'''омећ Турке свободу си стекла, '''О''' нахијо и племе витешко! '''П'''одобило Спарте , Картагене, '''а''' Србаљах дико и похвало ! '''В'''езири те много вељи памте '''л'''ијућ крвцу, с тобом се бијући '''и''' пред тобом у трку бјежећи; '''ц'''рне су им поставале мајке,- '''к'''ако вазда тако и данас је. '''А'''мин, боже, ко до тебе може ! " == Познати Бјелопавлићи == {{div col|colwidth=30em}} * [[поп Мило Јововић]] * [[Илија Гарашанин]] * [[Бајо Станишић]] из Винића, четнички војвода * [[Воја Брајовић]] * [[Војин Ћетковић]] * [[Тања Бошковић]] * [[Николај Велимировић|Свети владика Николај Велимировић]] * [[Благоје Јововић]] убица Анте Павелића * [[Тодор Кадић]] убица Књаза Данила * [[Јовица Станишић]] из Винића * [[Мирослав Илић]] од Станишића из Винића, пјевач * [[Љубомир Ђуровић]] пјевач * [[Веселин Ђурановић]] као младић био у четницима, Предсједник СФР Југославије * [[Блажо Бошковић]] * [[Андрија Радовић]] * [[Петар Шобајић]] * [[Иван Брајовић]] пресједник скупштине Црне Горе * [[Предраг Бошковић]] министар одбране Црне Горе * [[Вељко Милатовић]] убица Крста Поповића, касније Предсједник ЦГ * [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] * [[Кадићи из Боана]] * [[Бошковићи из Орје Луке]] * [[Драган Јочић]] министар унутрашњих послова Србије * [[Ранко Кадић]] * [[Зоран Лакић]], академик * [[Борис Брајовић]] * [[Зорица Павићевић]] рукометашица * [[Бранко Кадић]] * [[Васо Кадић]] * [[Лука Вукаловић]] * [[Душан Ђуровић]] књижевник * [[Милован Шарановић]] народни херој * [[Ристо Бошковић]] * [[Милутин Савић Гарашанин|Хаџи Милутин Савић-Гарашанин]] * [[Васос Мавровунотис|Васо Брајовић]] * [[Зоран Калезић]] пјевач * [[Видоје Ђуровић]] * [[Марко Ђуровић]] * [[Žarko Đurović|Жарко Ђуровић]] * [[Веселин Ђуровић]] * [[Василије Ђуровић Жарки]] * [[Василије Ђуровић Вако]] * [[Владан Ђурановић]] * [[Мићо Станишић]] * [[Милан Распоповић (народни херој)]] * [[Зоран Филиповић]] * [[Милутин Грозданић]] * [[Миладин Павличић]] * [[Пуниша Перовић]] * [[Бајо Секулић]] * [[Никола Шкеровић]] * [[Слободан Шкеровић]] * [[Војин Драговић]] * [[Ђуро Чагоровић]] * [[Милош Шобајић]] * [[Петар Милатовић]] * [[Новак Рамов Јововић]] * [[Божидар Павићевић]] * [[Боро Беговић]] * [[Петар Бошковић]] * [[Радосав Бошковић]] * [[Ратко Ђуровић]] * [[Бајо Бошковић]] * [[Ранко Радовић]] * [[Јован Малишић]] * [[Драго Ђуровић]] * Момир Ђуровић академик, предсједник [[ЦАНУ]] * Милорад Дуди Кадић, пресједник општине Даниловграда од 1993. до 2002. * Ранко Јововић, пјесник * Игор Ђуровић, академик * Симо Шобајић * Игор Ђуровић пјевач, син Љубомира Ђуровића * Божидар Бабић генерал ЈНА и министар одбране * Радосав Мартиновић генерал ЈНА * поп Лука Јововић * Рамо Јововић * Жељко Јововић пјесник * Драган Митов Ђуровић, публициста, водитељ * архимандрит Јосиф Павићевић * Пуниша Павићевић * Косто Милоњић * Видо Бошковић * Рамо Бошковић * Петар Павићевић * Мирчета Пешић * Раде Брајовић * Јово Пајов Радуловић са Главице * војвода Раде (Илић) Ђуровић * војвода Јездимир Ђуровић * војвода Мићко Ђуровић * војвода Бего Ђуровић * војвода Новак Бегов Ђуровић * војвода Петар Ђуровић * Вуле Нешков Ђалетић * Мирко Токов Лакић * Стеван Ђикнић * поп Лука Ђуровић * поп Пуниша Павићевић * Блажо Радовић * Видо Ђуровић * Драган И. Ђуровић * Милан Вучуровић * Божидар Бабић * др Миодраг Царо Павличић * проф. Др Радоман Јовановић * проф. Др Павле М. Богетић * проф. Др Зоран П. Богетић * др Жељко Богетић * др Блажо Богетић * др Божидар Боћа Распоповић * др Миодраг Ђуровић * др Душан М. Вучуровић * др Јевто Радуловић * др Перо Калезић * др Василије Калезић * Мр Жељко Ђуровић * Мр Коста Жуњић * Вељко Радовић * Весна Малишић * Блажо Радовић * Јагош Радовић * Блажо Милованов Вулетић * Савић Ђуровић * Милош Богетић * Јагош Јовановић * Ђорђе Вујадиновић * Филип Радуловић * Слободан Марушић * Алекса Павићевић * Димитрије Дика Маренић {{div col end}} == Види још == {{div col}} * [[Брда (област)]] * [[Брђани (Срби)]] * [[Стега црногорска и брдска]] * [[Правитељство суда црногорског и брдског]] * [[Законик црногорски и брдски (1798)]] * [[Законик црногорски и брдски (1855)]] * [[Срби у Црној Гори]] * [[Стара Црна Гора]] * [[Стара Херцеговина]] * [[Херцеговци]] * [[Стара Србија]] * [[Васојевићи]] * [[Пипери]] * [[Ровчани]] * [[Морача (племе)]] * [[Братоножићи]] * [[Кучи]] {{div col end}} == Напомене и референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ђурђев|first=Бранислав|title=Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена: Одабрани радови|year=1984|location=Титоград|publisher=Црногорска академија наука и умјетности|url=http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2013/03/Branislav-Djurdjev-Postanak-crnogorskih-plemena.pdf}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јовановић|first=Радоман|authorlink=Радоман Јовановић|chapter=Црна Гора 1851-1878|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=423–446}} * {{Cite book| ref=harv|last=Љушић|first=Радош|authorlink=Радош Љушић|title=Историја српске државности|volume=2|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink1=Јован Милићевић (историчар)|last2=Ракочевић|first2=Новица|authorlink2=Новица Ракочевић|chapter=Црна Гора од 1735-1797|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=498–530}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink=Јован Милићевић (историчар)|chapter=Црна Гора првих деценија XVIII века|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=31–38}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink=Јован Милићевић (историчар)|chapter=Црна Гора 1797-1851|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=159–211}} * {{Cite book| ref=harv|last=Пејовић|first=Ђоко Д.|title=Црна Гора у доба Петра I и Петра II: Оснивање државе и услови њеног развитка|year=1981|location=Београд|publisher=Народна књига|url=https://books.google.com/books?id=6Z0MAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|chapter=Црна Гора у XVIII вијеку|title=Историја Црне Горе|url=https://books.google.com/books?id=gmUNAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1975|pages=229–499}} * {{Cite book| ref=harv|last=Stefanović-Karadžić|first=Vuk|authorlink=Вук Стефановић Караџић|title=Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes|year=1837|location=Stuttgart und Tübingen|publisher=Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung|url=https://books.google.com/books?id=JRuYJ8llCvYC}} * {{Cite book| ref=harv|last=Стефановић-Караџић|first=Вук|authorlink=Вук Стефановић Караџић|chapter=Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа|title=Етнографски списи: О Црној Гори|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=kfYGAQAAIAAJ| pages = 265–354}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Тодоровић|editor-first=Весна|editor-last2=Маројевић|editor-first2=Никола|title=Свети Петар Цетињски: Између молитве и клетве: Сабрана дјела|year=2015|location=Цетиње|publisher=Светигора}} * Петар Шобајић, ''Бјелопавлићи'', Београд 1923. * [[Медо Пуцић]], ''Споменици српски од године 1395. до 1423.'', Београд 1858. * Милан Мишо Брајовић ''Бјелопавлићи – људи и догађаји'' http://montenegrina.net/fokus/milan-miso-brajovic-bjelopavlici-ljudi-i-dogadaji/ * {{Cite book| ref=harv|last=Стаматовић|first=Александар Д.|authorlink=Александар Стаматовић (историчар)|title=Три похаре књаза Данила (на Пипере, Бјелопавлиће и Куче)|year=2008|location=Подгорица|publisher=Српско народно вијеће Црне Горе|url=https://books.google.com/books?id=p2RwLgAACAAJ}} {{refend}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/mbarjaktarevic-predanja_l.php „Предања о заједничком пореклу неких црногорских и неких арбанашких племена“] {{Српска племена}} [[Категорија:Бјелопавлићи| ]] ljwqcm5cxsy4wjwsi3dlgtsebtb2cat 0 160585 25122076 24520356 2022-07-25T10:37:00Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Taxobox | name = -{Aponogetonaceae}- | image = Aponogeton_distachyos.jpg | image_width = 250п | image_caption = ''-{Aponogeton distachyos}-'' | regnum = [[Биљке|-{Plantae}-]] | divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}- | classis = -{[[Монокотиледоне биљке|Liliopsida]]}- | ordo = -{[[Alismatales]]}- | familia = '''-{Aponogetonaceae}-''' | familia_authority = -{J.Agardh}-, 1858 | subdivision_ranks = род | subdivision = ''-{Aponogeton}-''&nbsp;<small>L.f.</small> }} '''-{Aponogetonaceae}-''' је назив са фамилију [[монокотиледоне биљке|монокотиледоних]] [[скривеносеменице|скривеносеменица]] из реда (-{[[Alismatales]]}-). Статус фамилије признат је у већини класификационих система<ref name="APG II">-{Angiosperm Phylogeny Group (2003). An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG II. ''Botanical Journal of the Linnean Society'' 141: 399-436. [http://www.blackwell-synergy.com/links/doi/10.1046/j.1095-8339.2003.t01-1-00158.x/full/ Available online] {{Wayback|url=http://www.blackwell-synergy.com/links/doi/10.1046/j.1095-8339.2003.t01-1-00158.x/full/ |date=20071222063800 }}.}-</ref><ref name="Takhtajan">Takhtajan, A. 1997. Diversity and Classification of Flowering Plants. Columbia University Press, New York.</ref>, али позиција (припадност реду) варира. Фамилија обухвата један [[род (биологија)|род]], ''-{[[Aponogeton]]}-'' са 43 [[врста|врсте]]<ref>[http://www.mobot.org/mobot/research/APweb/orders/alismatalesweb.htm#Aponogetonaceae Alismatales{{Ботовски наслов}}]</ref> распрострањене у субсахарској [[Африка|Африци]], [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]] и [[Аустралија|Аустралији]]. [[Мадагаскарски водени клас]] ('''''Aponogeton madagascariensis''''') је [[врста]] која је омиљена међу [[акваријум|акваристима]] широм [[земља|света]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Aponogetonaceae}} * [http://delta-intkey.com/angio/www/Aponoget.htm Aponogetonaceae] {{Wayback|url=http://delta-intkey.com/angio/www/Aponoget.htm |date=20070103200438 }} у -{L. Watson and M.J. Dallwitz (1992 onwards). ''[http://delta-intkey.com/angio/ The families of flowering plants] {{Wayback|url=http://delta-intkey.com/angio/ |date=20070103200438 }}: descriptions, illustrations, identification, information retrieval.''}- Верзија: 9.3.2006. -{http://delta-intkey.com}- {{Wayback|url=http:/// |date=20130730023109 }}. * [http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=1200&taxon_id=10054 ''фамилије монокотила'' (-{USDA}-)] * [http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=1&taxon_id=10054 фамилија -{Aponogetonaceae}- у ''-{Flora of North America}-''] * [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/Taxonomy/Browser/wwwtax.cgi?mode=Tree&id=55433&lvl=3&lin=f&keep=1&srchmode=1&unlock -{NCBI Taxonomy Browser}-] * [http://www.csdl.tamu.edu/FLORA/cgi/gateway_family?fam=Aponogetonaceae линкови на серверу -{CSDL, Texas}-] {{Wayback|url=http://www.csdl.tamu.edu/FLORA/cgi/gateway_family?fam=Aponogetonaceae |date=20070302130109 }} {{клица-биљке}} [[Категорија:Alismatales]] jf9nebegh3fxxiu9noxlennbf570ezh 0 161231 25121600 24374169 2022-07-24T21:28:15Z 109.237.2.66 /* Парламентарна партија хрватске мањине */ wikitext text/x-wiki '''Списак политичких странака у Црној Гори''' је списак [[политичка странка|политичких странака]] са подручја данашње [[Црна Гора|Црној Гори]], почевши од првих појава страначког организовања, до савременог доба. == Парламентарне странке == * [[Демократска партија социјалиста Црне Горе]] (ДПС) - [[Мило Ђукановић]] * [[Социјалдемократе Црне Горе (странка)|Социјалдемократе Црне Горе]] (СД) - [[Иван Брајовић]] * [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократска Црна Гора]] (ДЦГ) - [[Алекса Бечић]] * [[Демократски савез (Црна Гора)|Демократски савез]] (ДЕМОС) - [[Миодраг Лекић]] * [[Уједињена реформска акција]] (УРА) - [[Dritan Abazović|Дритан Абазовић]] * [[Права Црна Гора (странка)|Права Црна Гора]] (ПЦГ) - [[Марко Милачић]] * [[Нова српска демократија]] (НСД) - [[Андрија Мандић]] * [[Покрет за промјене]] (ПзП) - [[Небојша Медојевић]] * [[Демократска народна партија Црне Горе]] (ДНП) - [[Милан Кнежевић (политичар)|Милан Кнежевић]] * [[Уједињена Црна Гора]] (УЦГ) - [[Владимир Добричанин]] * [[Радничка партија (Црна Гора)|Радничка партија]] (РП) - [[Максим Вучинић]] * [[Либерална партија Црне Горе]] (ЛП) - [[Andrija Popović|Андрија Поповић]] * [[Социјалдемократска партија Црне Горе]] (СДП) - [[Драгиња Вуксановић]] * [[Социјалистичка народна партија Црне Горе]] (СНП) - [[Владимир Јоковић]] == Ванпарламентарне странке == * [[Демократска српска странка]] (ДСС) - [[Драгица Перовић]] * [[Демократска странка јединства]] (ДСЈ) - [[Небојша Јушковић]] * [[Југословенска комунистичка партија Црне Горе]] (ЈКП) - [[Зоран Радошевић]] * [[Отаџбинска српска странка (Црна Гора)|Отаџбинска српска странка]] (ОСС) - [[Александар Стаматовић (историчар)|Александар Стаматовић]] * [[Српска листа (2011)|Српска листа]] (СЛ) - [[Добрило Дедеић]] * [[Српска радикална странка (Црна Гора, 1997)|Српска радикална странка]] (СРС) - [[Илија Дармановић]] * [[Странка српских радикала]] (ССР) - [[Душко Секулић]] * [[Црногорска (странка)|Црногорска странка]] (ЦС) - [[Владимир Павићевић]] <!--Нејасан статус--> *Народни покрет Црне Горе (НПЦГ) - [[Дака Давидовић|Миодраг Давидовић]] == Партије националних мањина == === Партије албанске мањине === ==== Парламентарне ==== * [[Нова демократска снака - Форца]] (ФОРЦА) - [[Назиф Цунгу]] * Албанска Алтернтива (АА) - Васељ Сиништај ==== Ванпарламентарне ==== * [[Демократски савез у Црној Гори]] (ДСЦГ) - [[Мехмет Бардхи]] * [[Демократска унија Албанаца]] (ДУА) - [[Ферхат Диноша]] * [[Покрет демократског просперитета]] (ПДП) - === Партије бошњачке мањине === ==== Парламентарна ==== * [[Бошњачка странка (2006)|Бошњачка странка]] (БС) - [[Амер Халиловић|Рафет Хусовић]] ==== Ванпарламентарне ==== * [[Бошњачка демократска заједница у Црној Гори]] * [[Бошњачки савез Црне Горе]] === Парламентарна партија хрватске мањине === * [[Хрватска грађанска иницијатива]] (ХГИ) - [[Марија Вучиновић]] == Бивше партије == * [[Демократска странка (Црна Гора)|Демократска странка]] (ДС) * [[Демократска странка Црне Горе]] (ДСЦГ) * [[Демократски центар Боке]] (ДЦБ) * [[Демохришћанска православна странка]] (ДПС) * [[Интернационална демократска унија (Црна Гора)|Интернационална демократска унија]] (ИДУ) * [[Југословенски комунисти Црне Горе]] (ЈКЦГ) * [[Југословенска левица у Црној Гори]] (ЈУЛ ЦГ) * [[Југословенска народна странка (Црна Гора)|Југословенска народна странка]] (ЈНС) * [[Либерални савез Црне Горе]] (ЛСЦГ) * [[Народна демократска странка (Црна Гора)|Народна демократска странка]] (НДС) * [[Народна социјалистичка странка Црне Горе]] (НСС ЦГ) * [[Отаџбинска странка (Црна Гора)|Отаџбинска странка]] (ОС) * [[Покрет за Пљевља]] (ПЗП) * [[Савез комуниста Југославије - Комунисти Црне Горе]] (СКЈ-КЦГ) * [[Савез комуниста Црне Горе]] (СКЦГ) * [[Социјалдемократска партија реформиста]] (СДПР) * [[Социјалистичка партија Црне Горе]] (СП ЦГ) * [[Српска демократска странка Црне Горе]] (СДС ЦГ) * [[Српска народна обнова за Црну Гору и Херцеговину]] (СНО ЦГХ) * [[Српска народна радикална странка Црне Горе]] (СНРС ЦГ) * [[Српска народна странка (Црна Гора)|Српска народна странка]] (СНС) * [[Српска саборна странка (Црна Гора)|Српска саборна странка]] (ССС) * [[Српска странка (Црна Гора, 2000)]] (СС) * [[Српска странка (Црна Гора, 2016)]] (СС) * [[Српски отаџбински покрет (Црна Гора)|Српски отаџбински покрет]] (СОП) * [[Српски клуб (Црна Гора)]] (СК) * [[Странка демократске акције Црне Горе]] (СДАЦГ) * [[Странка српског јединства за Црну Гору]] (ССЈ ЦГ) * [[Црногорски федералистички покрет (1990)|Црногорски федералистички покрет]] (ЦФП) === Краљевина СХС/Југославија === * [[Демократска странка (Југославија)|Демократска странка]] * [[Народна радикална странка]] * [[Црногорска федералистичка странка]] * [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] * [[Земљорадничка странка]] * [[Југословенска радикална заједница]] === Књажевина и Краљевина Црна Гора === * [[Народна странка (Краљевина Црна Гора)|Народна странка]] * [[Права народна странка]] === У аустроугарској Боки, до 1918. године === * [[Народна странка (Далмација)]] * [[Српска народна странка (Приморје)]] === У областима под турском влашћу, до 1912. године === * [[Српска демократска лига]] == Види још == * [[Српске политичке странке у Црној Гори]] * [[Просрпске политичке странке у Црној Гори]] == Спољашње везе == * [http://www.mup.gov.me/vijesti/148451/U-Crnoj-Gori-registrovano-45-politickih-partija.html U Crnoj Gori registrovano 45 političkih partija], Prema podacima iz Registra političkih partija, na dan 28.04.2015. u Crnoj Gori registrovano je 45 političkih partija. * [http://www.dri.co.me/1/index.php?option=com_k2&view=item&id=277:saop%C5%A1tenje&lang=sr Državna revizorska institucija (2015): Saopštenje] * [http://www.cdm.me/politika/u-crnoj-gori-registrovano-cak-51-partija U Crnoj Gori registrovano čak 51 partija] {{Wayback|url=http://www.cdm.me/politika/u-crnoj-gori-registrovano-cak-51-partija |date=20200525232433 }}, 4 Septembar, 2016 {{Теме Црне Горе}} [[Категорија:Политичке партије у Црној Гори|*]] [[Категорија:Спискови везани за политику у Црној Гори|Политичке странке у Црној Гори‎]] no2vcnmndeskwtiy9pddndmquv95h8w 0 164687 25121622 24354035 2022-07-24T22:22:27Z Dcirovic 57122 wikitext text/x-wiki {{Short description|Међународна организација држава у Америци}} {| border=1 class="toccolours" cellpadding=4 cellspacing=0 width=300 style="float:right; margin: 0 0 1em 1em; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; width:300px;" |+ <big>'''Организација америчких држава''' ''Organization of American States'' ''Organización de los Estados Americanos'' ''Organisation des États Américains'' ''Organização dos Estados Americanos''</big> |- | style="background: #ffffff;" align="center" colspan="2" | |- | '''Грб''' | |- | '''Застава''' | [[Датотека:Flag of the Organization of American States.svg|180п]] |- | '''Седиште''' | [[Вашингтон]] |- | '''Чланова''' | 35 држава |- | '''[[Службени језик|Језици]]''' | [[енглески језик|енглески]], [[француски језик|француски]], [[шпански језик|шпански]], [[португалски језик|португалски]] |- | '''Генерални секретар''' | [[Луис Алмагро]],<br />{{застава|Уругвај}}<br />(од 26. маја 2015) |- | '''Асистент генералног секретара''' | [[Нестор Мендез]],<br />{{застава|Белизе}} |- | '''Оснивање''' | Повеља Организације америчких држава<br /> - [[30. април]] [[1948]]. (<small>потписана</small>)<br/> - [[1. децембар]] [[1951]]. (<small>ступила на снагу</small>) |- | '''Сајт''' | http://www.oas.org/ |} '''Организација амерички држава''' (скраћено '''ОАД''' или ''-{OAS}-'' од {{јез-енг|Organization of American States}} или ''-{OEA}-'' од {{јез-шпа|Organización de los Estados Americanos}}, {{јез-пор|Organização dos Estados Americanos}} и {{Јез-фр|Organisation des États Américains}}) је [[међународна организација]] 35 [[Америке|америчких]] [[држава]], са седиштем у [[Вашингтон]]у, [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Основана је [[1948]]. године, потписивањем Повеље Организације америчких држава, а која је ступила на снагу [[1951]]. године.<ref>{{Cite web |url=https://www.cfr.org/backgrounder/organization-american-states |title=The Organization of American States |publisher=Council on Foreign Relations}}</ref> Од 1990-их, организација се фокусирала на [[election monitoring|праћење избора]]. На челу ОАС је [[Secretary General of the Organization of American States|генерални секретар]]; садашњи председник је Уругвајац [[Луис Алмагро]].<ref name="Miami Herald">{{cite web |last = Wyss |first = Jim |title = As a Uruguayan is poised to head the OAS, questions swirl about Venezuela |url = http://www.miamiherald.com/news/nation-world/world/americas/article15196958.html |website=Miami Herald |access-date=18 March 2015}}</ref> == Историја == {{рут}} [[File:Pan American between 1910 and 1920 (cropped).jpg|alt=|left|thumb|The [[Pan American Union Building]] shortly after its construction in Washington, D. C., 1910]] === Background === The notion of an international union in the [[New World]] was first put forward during the liberation of the Americas by [[José de San Martín]] and [[Simón Bolívar]]<ref>{{cite web |title = Panama: A Country Study |location = Washington |publisher = GPO for the Library of Congress |year = 1987 |url = http://countrystudies.us/panama/4.htm }}</ref> who, at the 1826 [[Congress of Panama]] (still being part of Colombia), proposed creating a league of American republics, with a common military, a mutual defense pact, and a supranational parliamentary assembly. This meeting was attended by representatives of [[Gran Colombia]] (comprising the modern-day countries of [[Colombia]], [[Ecuador]], [[Panama]] and [[Venezuela]]), [[Argentina]], [[Peru]], [[Bolivia]], The [[United Provinces of Central America]], and [[Mexico]] but the grandly titled "Treaty of Union, League, and Perpetual Confederation" was ultimately ratified only by Gran Colombia. Bolívar's dream soon floundered with civil war in Gran Colombia, the disintegration of Central America, and the emergence of [[Nationalism|national]] rather than New World outlooks in the newly independent American republics. Bolívar's dream of inter-American unity was meant to unify Hispanic American nations against external powers. [[File:"International Union of American Republics" logo in 1909 - from publication Cacao (1909) (IA cacao00inte) (page 1 crop).jpg|left|thumb|Logo in 1909 publication<ref>{{Citation|last1=catalog|first1=International bureau of the American republics, Washington, D. C. [from old|title=Cacao|url=https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Cacao_(IA_cacao00inte).pdf|access-date=2021-10-13|last2=Book|first2=Start this}}</ref>]] === Foundation === [[File:Pan American Union, Washington, DC in 1943.jpg|thumb|left|[[Pan American Union Building|Pan American Union headquarters building]] in Washington, D.C., 1943.]] In the mid-1930s, U.S. President [[Franklin Delano Roosevelt]] organized an inter-American conference in Buenos Aires. One of the items at the conference was a "[[League of Nations]] of the Americas", an idea proposed by Colombia, Guatemala, and the Dominican Republic.<ref>Special to the New York Times. [https://www.nytimes.com/1936/04/13/archives/league-of-nations-in-americas-urged-by-3-latin-states-this-is-one.html?sq=League+of+nations+in+Americas&scp=1&st=p "League of Nations in Americas urged by 3 Latin states"], ''The New York Times''. April 13, 1936. p. 1.</ref> At the subsequent Inter-American Conference for the Maintenance of Peace, 21 nations pledged to remain neutral in the event of a conflict between any two members.<ref>[https://www.nytimes.com/1936/12/20/archives/americas-adopt-neutrality-pact-21-nations-pledge-a-joint-attitude.html?sq=League+of+nations+in+Americas&scp=6&st=p "Americas adopt neutrality pact"], ''The New York Times''. December 20, 1936.</ref> The experience of [[World War II]] convinced hemispheric governments that unilateral action could not ensure the territorial integrity of the American nations in the event of external aggression. To meet the challenges of global conflict in the postwar world and to contain conflicts within the hemisphere, they adopted a system of [[collective security]], the [[Inter-American Treaty of Reciprocal Assistance]] (Rio Treaty) signed in 1947 in [[Rio de Janeiro]]. The ninth [[International Conference of American States]] was held in [[Bogotá]] between March and May 1948 and led by [[United States Secretary of State]] [[George Marshall]], a meeting which led to a pledge by members to fight communism in the [[western hemisphere]].<ref>{{cite web |url = https://www.britannica.com/topic/Organization-of-American-States |title=Organization of American States |website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2019-09-04}}</ref> This was the event that saw the birth of the OAS as it stands today, with the signature by 21 American countries of the [[Charter of the Organization of American States]] on 30 April 1948 (in effect since December 1951). The meeting also adopted the [[American Declaration of the Rights and Duties of Man]], the world's first general human rights instrument. The transition from the Pan American Union to OAS would have been smooth if it had not been for the assassination of Colombian leader [[Jorge Eliécer Gaitán]]. The Director General of the former, [[Alberto Lleras Camargo]], became the Organization's first [[Secretary General of the Organization of American States|Secretary General]]. The current Secretary General is former Uruguayan minister of foreign affairs [[Luis Almagro]]. === Modern day === The OAS conducted an audit of the [[2019 Bolivian general election]], which opposition supporters argued was fraudulent. The OAS report contended that the results were marred by "clear manipulation" and significant irregularities leading to the [[2019 Bolivian political crisis]]. Bolivian president [[Evo Morales]] resigned soon after, having lost the confidence of the country's military in what he described as a coup.<ref>{{Cite news|last1=Faiola|first1=Anthony|last2=Krygier|first2=Rachelle|title=Bolivia's Morales resigns amid scathing election report, rising protests|language=en-US|newspaper=[[The Washington Post]]|url=https://www.washingtonpost.com/world/bolivia-to-hold-new-elections-after-protests-and-international-criticism/2019/11/10/4778e842-03b2-11ea-ac12-3325d49eacaa_story.html|access-date=2021-03-18|issn=0190-8286}}</ref> Some media outlets debated whether it should be referred to as a coup.<ref>{{Cite web|date=11 November 2019|title=AP Explains: Did a coup force Bolivia's Evo Morales out?|url=https://apnews.com/6b2c94306089451d9761878c9f7ce2f1|access-date=4 December 2019|website=[[Associated Press]]|quote=Whether the events Sunday in Bolivia constitute a coup d’état is now the subject of debate in and outside the nation. ... Bolivia’s "coup" is largely a question of semantics}}</ref> On 21 December, the Technical Mission of Electoral Experts sent by the European Union published a 67-page report made similar observations and conclusions to that of the OAS. They noted that "there were minutes with an unusually high number of null votes, blank votes and a hundred percent participation of voters in a series of polling stations" and highlighted the general failure of the TSE to declare these irregularities.<ref name="eu1">{{cite web|title=Unión Europea Misiónde Expertos Electorales Bolivia 2019 Informe Final|url=https://www.uetrabajandojuntos.org/wp-content/uploads/2019/12/EU-EEM-BOL-2019-FR-ES.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20200706084129/https://www.uetrabajandojuntos.org/wp-content/uploads/2019/12/EU-EEM-BOL-2019-FR-ES.pdf|archive-date=6 July 2020|access-date=15 October 2020|publisher=European Union in Bolivia|language=es}}</ref><ref name="eu2">{{cite news|date=21 December 2019|title=Informe de la UE detectó "numerosos errores" en elecciones de Bolivia {{!}} Voice of America - Spanish|language=es|work=www.voanoticias.com|publisher=Voice of America Spanish|url=https://www.voanoticias.com/a/union-europea-detecto-errores-irregularidades-elecciones-bolivia/5215093.html|access-date=15 October 2020}}</ref> Studies commissioned by the American [[left-leaning]]<ref name="The Perils Of Petrocracy">{{cite news|last1=Rosenberg|first1=Tina|date=4 November 2007|title=The Perils Of Petrocracy|work=[[The New York Times]]|url=https://www.nytimes.com/2007/11/04/magazine/04oil-t.html?pagewanted=7|access-date=5 October 2014|quote=… Mark Weisbrot, co-director of the Center for Economic and Policy Research, a left-wing Washington policy group.}}</ref><ref>{{cite news|last1=Sussman|first1=Anna Louie|date=7 September 2015|title=Are Women the New Face of Organized Labor?|work=[[The Wall Street Journal]]|url=http://blogs.wsj.com/economics/2015/09/07/are-women-the-new-face-of-organized-labor/|access-date=20 September 2015}}</ref><ref name="nbcnews.com">{{cite news|last1=Fox|first1=Maggie|date=24 July 2013|title=Obamacare won't slash workers' hours, report finds|agency=NBC News|url=https://www.nbcnews.com/health/health-care/obamacare-wont-slash-workers-hours-report-finds-f6C10732487|access-date=31 October 2014}}</ref> think tank [[Center for Economic and Policy Research|CEPR]], argued that the OAS report's statistical analysis was inaccurate and unreliable.<ref>{{Cite web|date=October 21, 2020|title=Data from Bolivia's Election Add More Evidence That OAS Fabricated Last Year's Fraud Claims|url=https://www.cepr.net/data-from-bolivias-election-add-more-evidence-that-oas-fabricated-last-years-fraud-claims/}}</ref> The author of the OAS's vote return analysis stated that the CEPR's explanation of the results was implausible.<ref>{{Cite news|last=Nooruddin|first=Irfan|title=Analysis {{!}} Yes, Bolivia's 2019 election was problematic. Here's why.|language=en-US|newspaper=[[The Washington Post]]|url=https://www.washingtonpost.com/politics/2020/03/10/yes-bolivias-2019-election-was-problematic-heres-why/|access-date=2021-03-18|issn=0190-8286}}</ref> The organization has been criticized by Mexico<ref>{{cite news|last1=Garcia|first1=David Alire|author-link1=|last2=|first2=|author-link2=|last3=|first3=|author-link3=|date=March 17, 2021|title=Mexico to OAS: Stop interfering in Bolivia's internal affairs|publisher=[[Thomson Reuters]]|work=Associated Press|department=|publication-date=March 17, 2021|editor1-last=Esposito|editor1-first=Anthony|url=https://www.reuters.com/world/americas/mexico-oas-stop-interfering-internal-affairs-bolivia-2021-03-17/|url-status=|url-access=|access-date=February 14, 2022|archive-date=|quote=}}</ref> and the CEPR<ref>{{cite web|last1=Williams|first1=Jack R.|last2=Curiel|first2=John|date=|year=|orig-date=|editor-last=|editor=|editor-first=|editor-link=|title=Analysis of the 2019 Bolivia Election|url=https://jackrw.mit.edu/sites/default/files/documents/Bolivia_report-short.pdf|url-access=|url-status=|archive-url=|archive-date=|access-date=February 14, 2022|publisher=[[Center for Economic and Policy Research]] (CEPR)|quote=|editor-last2=|editor-first2=|editor-link2=}}</ref>{{Better source needed|reason=The current source is insufficiently reliable ([[WP:NOTRS]]).|date=February 2022}} for their perception of interference into the internal affairs of Bolivia.<ref>{{cite news|last1=Hetland|first1=Gabriel|author-link1=|last2=|first2=|author-link2=|date=March 7, 2020|title=Opinion: The OAS helped undermine, not restore, democracy in Bolivia|newspaper=[[The Washington Post]]|department=|publication-date=March 7, 2020|editor1-last=|editor1-first=|url=https://www.washingtonpost.com/opinions/2020/03/07/oas-helped-undermine-not-restore-democracy-bolivia/|url-status=|url-access=|access-date=14 February 2022|archive-url=|archive-date=|quote=|editor3-link=|editor3-first=|editor3-last=|editor2-link=|editor2-first=|editor1-link=|editor2-last=}}</ref> The OAS observed the subsequent [[2020 Bolivian general election]] stating there was no evidence of fraud.<ref name="nofraude">{{cite web|last=Tancara Castillo|first=Cándido|date=23 October 2020|title=ONU, OEA y Uniore descartan fraude en elecciones generales|url=https://www.paginasiete.bo/nacional/2020/10/23/onu-oea-uniore-descartan-fraude-en-elecciones-generales-272528.html|website=Pagina Siete|language=es}}</ref> ''[[The New York Times]]'' concluded that there was some fraud, but that it was unclear how much or if it was sufficient to change the result of the election, and suggested the initial analysis by the OAS was flawed.<ref>{{cite web|last=Kurmanaev|first=Anatoly|date=June 7, 2020|title=A Bitter Election. Accusations of Fraud. And Now Second Thoughts.|url=https://www.nytimes.com/2020/06/07/world/americas/bolivia-election-evo-morales.html/|work=The New York Times}}</ref> [[File:Seal of the Organization of American States SVG.svg|thumb|alt=Emblem with the official name in English.|Seal with the official name in English.]] In April 2022, Nicaragua reported the completion of its withdrawal process from the OAS initiated in November 2021, though the OAS stated that per the terms of treaty the withdrawal would not take effect until 2023.<ref>{{Cite web|url=https://www.france24.com/en/americas/20220425-nicaragua-says-it-has-withdrawn-from-pan-american-region-bloc-sparking-protest|website=[[france24.com]]|date=25 April 2022|title=Nicaragua announces withdrawal from Organization of American States despite bloc's objections}}</ref> == Чланство == По оснивању [[5. мај]]а [[1948]]. Организацију је чинило 21 држава чланица. [[Датотека:OAS membership map.svg|десно|300п|мини|Државе чланице ОАД{{legend|#00a000|оснивачи}} {{legend|#00ff00|касније приступили}}]] Данас су свих 35 независних америчких држава чланице Организације: {{colbegin|colwidth=20em}} * [[Антигва и Барбуда]] * [[Аргентина]] * [[Бахаме|Бахами]] * [[Барбадос]] * [[Белизе]] * [[Боливија]] * [[Бразил]] * [[Чиле]] * [[Доминика]] * [[Доминиканска Република]] * [[Еквадор]] * [[Гренада]] * [[Гватемала]] * [[Гвајана]] * [[Хаити]] * [[Хондурас]] * [[Јамајка]] * [[Канада]] * [[Колумбија]] * [[Костарика]] * [[Куба]] * [[Мексико]] * [[Никарагва]] * [[Панама]] * [[Парагвај]] * [[Перу]] * [[Салвадор]] * [[Сједињене Америчке Државе|САД]] * [[Света Луција]] * [[Сент Винсент и Гренадини|Свети Винцент и Гренадини]] * [[Сент Китс и Невис|Свети Кристофор и Невис]] * [[Суринам]] * [[Тринидад и Тобаго]] * [[Уругвај]] * [[Венецуела]] {{colend}} Службени језици организације су [[енглески језик|енглески]], [[француски језик|француски]], [[шпански језик|шпански]] и [[португалски језик|португалски]]. Иако је [[Суринам]] држава чланица, [[холандски језик|холандски]] није службени језик. == Референце == {{reflist|}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Organization of American States}} * [http://www.oas.org/ Организација америчких држава] * [http://www.cepr.net/documents/publications/haiti-oas-2011-10.pdf The Organization of American States in Haiti: Election Monitoring or Political Intervention?], from the [[Center for Economic and Policy Research]], October 2011. {{нормативна контрола}} [[Категорија:Међународне организације]] pfk7egz4sdgqtprsc4gtodd1fxsxcuw 25121727 25121622 2022-07-24T23:43:26Z Dcirovic 57122 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Међународна организација држава у Америци}} {| border=1 class="toccolours" cellpadding=4 cellspacing=0 width=300 style="float:right; margin: 0 0 1em 1em; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; width:300px;" |+ <big>'''Организација америчких држава''' ''Organization of American States'' ''Organización de los Estados Americanos'' ''Organisation des États Américains'' ''Organização dos Estados Americanos''</big> |- | style="background: #ffffff;" align="center" colspan="2" | |- | '''Грб''' | |- | '''Застава''' | [[Датотека:Flag of the Organization of American States.svg|180п]] |- | '''Седиште''' | [[Вашингтон]] |- | '''Чланова''' | 35 држава |- | '''[[Службени језик|Језици]]''' | [[енглески језик|енглески]], [[француски језик|француски]], [[шпански језик|шпански]], [[португалски језик|португалски]] |- | '''Генерални секретар''' | [[Луис Алмагро]],<br />{{застава|Уругвај}}<br />(од 26. маја 2015) |- | '''Асистент генералног секретара''' | [[Нестор Мендез]],<br />{{застава|Белизе}} |- | '''Оснивање''' | Повеља Организације америчких држава<br /> - [[30. април]] [[1948]]. (<small>потписана</small>)<br/> - [[1. децембар]] [[1951]]. (<small>ступила на снагу</small>) |- | '''Сајт''' | http://www.oas.org/ |} '''Организација амерички држава''' (скраћено '''ОАД''' или ''-{OAS}-'' од {{јез-енг|Organization of American States}} или ''-{OEA}-'' од {{јез-шпа|Organización de los Estados Americanos}}, {{јез-пор|Organização dos Estados Americanos}} и {{Јез-фр|Organisation des États Américains}}) је [[међународна организација]] 35 [[Америке|америчких]] [[држава]], са седиштем у [[Вашингтон]]у, [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Основана је [[1948]]. године, потписивањем Повеље Организације америчких држава, а која је ступила на снагу [[1951]]. године.<ref>{{Cite web |url=https://www.cfr.org/backgrounder/organization-american-states |title=The Organization of American States |publisher=Council on Foreign Relations}}</ref> Од 1990-их, организација се фокусирала на [[election monitoring|праћење избора]]. На челу ОАС је [[Secretary General of the Organization of American States|генерални секретар]]; садашњи председник је Уругвајац [[Луис Алмагро]].<ref name="Miami Herald">{{cite web |last = Wyss |first = Jim |title = As a Uruguayan is poised to head the OAS, questions swirl about Venezuela |url = http://www.miamiherald.com/news/nation-world/world/americas/article15196958.html |website=Miami Herald |access-date=18 March 2015}}</ref> == Историја == [[Датотека:Pan American between 1910 and 1920 (cropped).jpg|alt=|left|thumb|[[Pan American Union Building|Зграда Пан америчке уније]] убрзо након изградње у Вашингтону, 1910.]] [[Датотека:Pan American Union, Washington, DC in 1943.jpg|thumb|десно|[[Pan American Union Building|Pan American Union headquarters building|Зграда Пан америчке уније]] у Вашингтону, 1943.]] === Позадина === Појам међународне уније у [[New World|Новом свету]] први пут су изнели током ослобођења Америке [[José de San Martín|Хозе де Сан Мартин]] и [[Симон Боливар]]<ref>{{cite web |title = Panama: A Country Study |location = Washington |publisher = GPO for the Library of Congress |year = 1987 |url = http://countrystudies.us/panama/4.htm }}</ref> који су на [[Congress of Panama|Конгресу Панаме]] (још увек у саставу Колумбије) 1826. године предложили стварање савез америчких република, са заједничком војском, пактом о међусобној одбрани и наднационалном парламентарном скупштином. Овом састанку су присуствовали представници [[Gran Colombia|Велике Колумбије]] (која се састоји од савремених земаља [[Колумбија]], [[Еквадор]], [[Панама]] и [[Венецуела]]), [[Argentina|Аргентине]], [[Перу]]а, [[Bolivia|Боливије]], [[United Provinces of Central America|Уједињених провинција Централне Америке]] и [[Mexico|Мексика]], али грандиозно назван „Уговор о унији, Лига и вечна конфедерација“ је на крају ратификовала само Гран Колумбија. Боливаров сан се убрзо покварен грађанским ратом у Великој Колумбији, распадом Централне Америке и појавом [[Nationalism|националних]], а не новосветских погледа у новим независним америчким републикама. Боливаров сан о међуамеричком јединству требало је да уједини латиноамеричке нације против спољних сила. [[Датотека:"International Union of American Republics" logo in 1909 - from publication Cacao (1909) (IA cacao00inte) (page 1 crop).jpg|left|thumb|Лого у публикацији из 1909. године.<ref>{{Citation|last1=catalog|first1=International bureau of the American republics, Washington, D. C. [from old|title=Cacao|url=https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Cacao_(IA_cacao00inte).pdf|access-date=2021-10-13|last2=Book|first2=Start this}}</ref>]] [[Датотека:Seal of the Organization of American States SVG.svg|thumb|alt=Emblem with the official name in English.|Печат са званичним називом на енглеском.]] === Фондација === Средином 1930-их, председник САД [[Френклин Делано Рузвелт]] организовао је међуамеричку конференцију у Буенос Ајресу. Једна од ставки на конференцији била је „[[League of Nations|Лига нација]] Америке“, идеја коју су предложиле Колумбија, Гватемала и Доминиканска Република.<ref>Special to the New York Times. [https://www.nytimes.com/1936/04/13/archives/league-of-nations-in-americas-urged-by-3-latin-states-this-is-one.html?sq=League+of+nations+in+Americas&scp=1&st=p "League of Nations in Americas urged by 3 Latin states"], ''The New York Times''. April 13, 1936. p. 1.</ref> На следећој Међуамеричкој конференцији за одржавање мира, 21 нација се обавезала да ће остати неутрална у случају сукоба између било које две чланице.<ref>[https://www.nytimes.com/1936/12/20/archives/americas-adopt-neutrality-pact-21-nations-pledge-a-joint-attitude.html?sq=League+of+nations+in+Americas&scp=6&st=p "Americas adopt neutrality pact"], ''The New York Times''. December 20, 1936.</ref> Искуство [[World War II|Другог светског рата]] уверило је владе хемисфере да једнострано деловање не може да обезбеди територијални интегритет америчких народа у случају спољне агресије. Да би одговорили на изазове глобалног сукоба у послератном свету и да би обуздали сукобе унутар хемисфере, усвојили су систем [[collective security|колективне безбедности]], [[Inter-American Treaty of Reciprocal Assistance|Интерамерички уговор о реципрочној помоћи]] (Споразум из Рија) потписан 1947. године у [[Rio de Janeiro|Рио де Жанеиру]]. Девета [[International Conference of American States|Међународна конференција америчких држава]] одржана је у Боготи између марта и маја 1948. године, а предводио ју је [[United States Secretary of State|државни секретар Сједињених Држава]] [[George Marshall|Џорџ Маршал]], састанак који је довео до обећања чланова да ће се борити против комунизма на [[western hemisphere|западној хемисфери]].<ref>{{cite web |url = https://www.britannica.com/topic/Organization-of-American-States |title=Organization of American States |website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2019-09-04}}</ref> Ово је био догађај који је довео до рођења OAS-а онаквог какав је данас, са потписом 21 америчке земље на [[Charter of the Organization of American States|Повељу Организације америчких држава]] 30. априла 1948. (на снази од децембра 1951. године). На састанку је усвојена и [[American Declaration of the Rights and Duties of Man|Америчка декларација о правима и дужностима човека]], први општи инструмент у свету о људским правима. Прелазак из Панамеричке уније у OAS био би миран да није било убиства колумбијског лидера [[Jorge Eliécer Gaitán|Хорхеа Елиесера Гајтана]]. Генерални директор пређашње организације, [[Alberto Lleras Camargo|Алберто Љерас Камарго]], постао је први [[Secretary General of the Organization of American States|генерални секретар]]. Садашњи генерални секретар је бивши уругвајски министар спољних послова [[Luis Almagro|Луис Алмагро]]. === Савремени дан === OAS је спровела ревизију [[2019 Bolivian general election|општих избора у Боливији 2019]], за које присталице опозиције тврде да су нелегални. У извештају OAS се наводи да су резултати поремећени „јасном манипулацијом“ и значајним неправилностима које су довеле до [[2019 Bolivian political crisis|боливијске политичке кризе 2019]]. Боливијски председник [[Ево Моралес]] је убрзо потом поднео оставку, пошто је изгубио поверење војске земље у ономе што је описао као државни удар.<ref>{{Cite news|last1=Faiola|first1=Anthony|last2=Krygier|first2=Rachelle|title=Bolivia's Morales resigns amid scathing election report, rising protests|language=en-US|newspaper=[[The Washington Post]]|url=https://www.washingtonpost.com/world/bolivia-to-hold-new-elections-after-protests-and-international-criticism/2019/11/10/4778e842-03b2-11ea-ac12-3325d49eacaa_story.html|access-date=2021-03-18|issn=0190-8286}}</ref> Поједини медији расправљали су о томе да ли то треба назвати државним ударом.<ref>{{Cite web|date=11 November 2019|title=AP Explains: Did a coup force Bolivia's Evo Morales out?|url=https://apnews.com/6b2c94306089451d9761878c9f7ce2f1|access-date=4 December 2019|website=[[Associated Press]]|quote=Whether the events Sunday in Bolivia constitute a coup d’état is now the subject of debate in and outside the nation. ... Bolivia’s "coup" is largely a question of semantics}}</ref> Дана 21. децембра, Техничка мисија изборних експерата коју је послала Европска унија објавила је извештај од 67 страница са сличним запажањима и закључцима као и OAS. Напоменули су да је „постојао записник са неуобичајено великим бројем поништених гласова, празних гласова и стопостотног учешћа бирача на низу бирачких места“ и истакли општи пропуст TSE да прогласи ове неправилности.<ref name="eu1">{{cite web|title=Unión Europea Misiónde Expertos Electorales Bolivia 2019 Informe Final|url=https://www.uetrabajandojuntos.org/wp-content/uploads/2019/12/EU-EEM-BOL-2019-FR-ES.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20200706084129/https://www.uetrabajandojuntos.org/wp-content/uploads/2019/12/EU-EEM-BOL-2019-FR-ES.pdf|archive-date=6 July 2020|access-date=15 October 2020|publisher=European Union in Bolivia|language=es}}</ref><ref name="eu2">{{cite news|date=21 December 2019|title=Informe de la UE detectó "numerosos errores" en elecciones de Bolivia {{!}} Voice of America - Spanish|language=es|work=www.voanoticias.com|publisher=Voice of America Spanish|url=https://www.voanoticias.com/a/union-europea-detecto-errores-irregularidades-elecciones-bolivia/5215093.html|access-date=15 October 2020}}</ref> Студије које је наручио амерички [[left-leaning|левичарски]]<ref name="The Perils Of Petrocracy">{{cite news|last1=Rosenberg|first1=Tina|date=4 November 2007|title=The Perils Of Petrocracy|work=[[The New York Times]]|url=https://www.nytimes.com/2007/11/04/magazine/04oil-t.html?pagewanted=7|access-date=5 October 2014|quote=… Mark Weisbrot, co-director of the Center for Economic and Policy Research, a left-wing Washington policy group.}}</ref><ref>{{cite news|last1=Sussman|first1=Anna Louie|date=7 September 2015|title=Are Women the New Face of Organized Labor?|work=[[The Wall Street Journal]]|url=http://blogs.wsj.com/economics/2015/09/07/are-women-the-new-face-of-organized-labor/|access-date=20 September 2015}}</ref><ref name="nbcnews.com">{{cite news|last1=Fox|first1=Maggie|date=24 July 2013|title=Obamacare won't slash workers' hours, report finds|agency=NBC News|url=https://www.nbcnews.com/health/health-care/obamacare-wont-slash-workers-hours-report-finds-f6C10732487|access-date=31 October 2014}}</ref> [[труст мозгова]] [[Center for Economic and Policy Research|CEPR]], тврдиле су да је статистичка анализа извештаја OAS-а нетачна и непоуздана.<ref>{{Cite web|date=October 21, 2020|title=Data from Bolivia's Election Add More Evidence That OAS Fabricated Last Year's Fraud Claims|url=https://www.cepr.net/data-from-bolivias-election-add-more-evidence-that-oas-fabricated-last-years-fraud-claims/}}</ref> Аутор OAS-ове анализе повратних гласова је навео да је CEPR-ово објашњење резултата неуверљиво.<ref>{{Cite news|last=Nooruddin|first=Irfan|title=Analysis {{!}} Yes, Bolivia's 2019 election was problematic. Here's why.|language=en-US|newspaper=[[The Washington Post]]|url=https://www.washingtonpost.com/politics/2020/03/10/yes-bolivias-2019-election-was-problematic-heres-why/|access-date=2021-03-18|issn=0190-8286}}</ref> Организацију су критиковали Мексико<ref>{{cite news|last1=Garcia|first1=David Alire|author-link1=|last2=|first2=|author-link2=|last3=|first3=|author-link3=|date=March 17, 2021|title=Mexico to OAS: Stop interfering in Bolivia's internal affairs|publisher=[[Thomson Reuters]]|work=Associated Press|department=|publication-date=March 17, 2021|editor1-last=Esposito|editor1-first=Anthony|url=https://www.reuters.com/world/americas/mexico-oas-stop-interfering-internal-affairs-bolivia-2021-03-17/|url-status=|url-access=|access-date=February 14, 2022|archive-date=|quote=}}</ref> и CEPR<ref>{{cite web|last1=Williams|first1=Jack R.|last2=Curiel|first2=John|date=|year=|orig-date=|editor-last=|editor=|editor-first=|editor-link=|title=Analysis of the 2019 Bolivia Election|url=https://jackrw.mit.edu/sites/default/files/documents/Bolivia_report-short.pdf|url-access=|url-status=|archive-url=|archive-date=|access-date=February 14, 2022|publisher=[[Center for Economic and Policy Research]] (CEPR)|quote=|editor-last2=|editor-first2=|editor-link2=}}</ref> због њихове перцепције мешања у унутрашње послове Боливије.<ref>{{cite news|last1=Hetland|first1=Gabriel|author-link1=|last2=|first2=|author-link2=|date=March 7, 2020|title=Opinion: The OAS helped undermine, not restore, democracy in Bolivia|newspaper=[[The Washington Post]]|department=|publication-date=March 7, 2020|editor1-last=|editor1-first=|url=https://www.washingtonpost.com/opinions/2020/03/07/oas-helped-undermine-not-restore-democracy-bolivia/|url-status=|url-access=|access-date=14 February 2022|archive-url=|archive-date=|quote=|editor3-link=|editor3-first=|editor3-last=|editor2-link=|editor2-first=|editor1-link=|editor2-last=}}</ref> OAS је посматрала [[2020 Bolivian general election|Опште изборе у Боливији 2020.]] године, наводећи да нема доказа о превари.<ref name="nofraude">{{cite web|last=Tancara Castillo|first=Cándido|date=23 October 2020|title=ONU, OEA y Uniore descartan fraude en elecciones generales|url=https://www.paginasiete.bo/nacional/2020/10/23/onu-oea-uniore-descartan-fraude-en-elecciones-generales-272528.html|website=Pagina Siete|language=es}}</ref> ''[[The New York Times|Њујорк тајмс]]'' је закључио да је било неке преваре, али да је нејасно колико или да ли је то довољно да се промени резултат избора, и сугерисао је да је почетна анализа OAS-а била погрешна.<ref>{{cite web|last=Kurmanaev|first=Anatoly|date=June 7, 2020|title=A Bitter Election. Accusations of Fraud. And Now Second Thoughts.|url=https://www.nytimes.com/2020/06/07/world/americas/bolivia-election-evo-morales.html/|work=The New York Times}}</ref> У априлу 2022, Никарагва је известила о завршетку свог процеса повлачења из OAS-а започетог у новембру 2021. године, иако је OAS навела да према условима уговора повлачење неће ступити на снагу до 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.france24.com/en/americas/20220425-nicaragua-says-it-has-withdrawn-from-pan-american-region-bloc-sparking-protest|website=[[france24.com]]|date=25 April 2022|title=Nicaragua announces withdrawal from Organization of American States despite bloc's objections}}</ref> == Чланство == По оснивању [[5. мај]]а [[1948]]. Организацију је чинило 21 држава чланица. [[Датотека:OAS membership map.svg|десно|300п|мини|Државе чланице ОАД{{legend|#00a000|оснивачи}} {{legend|#00ff00|касније приступили}}]] Данас су свих 35 независних америчких држава чланице Организације: {{colbegin|colwidth=20em}} * [[Антигва и Барбуда]] * [[Аргентина]] * [[Бахаме|Бахами]] * [[Барбадос]] * [[Белизе]] * [[Боливија]] * [[Бразил]] * [[Чиле]] * [[Доминика]] * [[Доминиканска Република]] * [[Еквадор]] * [[Гренада]] * [[Гватемала]] * [[Гвајана]] * [[Хаити]] * [[Хондурас]] * [[Јамајка]] * [[Канада]] * [[Колумбија]] * [[Костарика]] * [[Куба]] * [[Мексико]] * [[Никарагва]] * [[Панама]] * [[Парагвај]] * [[Перу]] * [[Салвадор]] * [[Сједињене Америчке Државе|САД]] * [[Света Луција]] * [[Сент Винсент и Гренадини|Свети Винцент и Гренадини]] * [[Сент Китс и Невис|Свети Кристофор и Невис]] * [[Суринам]] * [[Тринидад и Тобаго]] * [[Уругвај]] * [[Венецуела]] {{colend}} Службени језици организације су [[енглески језик|енглески]], [[француски језик|француски]], [[шпански језик|шпански]] и [[португалски језик|португалски]]. Иако је [[Суринам]] држава чланица, [[холандски језик|холандски]] није службени језик. == Референце == {{reflist|}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Organization of American States}} * [http://www.oas.org/ Организација америчких држава] * [http://www.cepr.net/documents/publications/haiti-oas-2011-10.pdf The Organization of American States in Haiti: Election Monitoring or Political Intervention?], from the [[Center for Economic and Policy Research]], October 2011. {{нормативна контрола}} [[Категорија:Међународне организације]] 13urbh8n8jhal3jfdiigvbouvnxiyck 0 166217 25121139 24210078 2022-07-24T14:03:48Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Универзитет у Приштини (српски)]] на [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Универзитет | име = Универзитет у Приштини | изворно_име = | изворно_име = Universiteti i Prishtinës | слика = Универзитет у Приштини срб.png | величина_слике = | алт_слике = | опис_слике = [[Печат]] Универзитета у Приштини | латинско_име = -{Universitas Studiorum Prishtiniensis}- | друго_име = | бивше_име = | мото = | мото_јез = | мото_срп = | тип = државни | оснивање = [[1969]]. (1999) | затварање = | оснивач = | родитељ = | афилијација = | религијска_афилијација = | академска_афилијација = | ендаумент = | буџет = | надлежни_службеник= | председавајући = | председавајућа = | канцелар = | председник = | потпредседник = | настојник = | проректор = | потканцелар = | ректор = Здравко Витошевић | равнатељ = | декан = | директор = | функција_ознака = | функција = | академско_особље = 730 | административно_особље = 320 | студенти = 10.264 | преддипломци = | постдипломци = | докторанти = | остали = | адреса = | град = [[Косовска Митровица]] | држава = | провинција = [[Аутономна Покрајина Косово и Метохија|Косово и Метохија]] | земља = {{застава|Србија}} | поштански_код = | координате = {{Coord|44.818441|20.457422|type:edu}} | кампус = урбанистички | језик = [[Српски језик|српски]] | слободно_ознака = | слободно = | боје = {{color box|red}} {{color box|blue}} {{color box|white}} | атлетика = | спортови = | атлетски_надимак = | маскота = | спортске_афилијације = | веб-сајт = {{URL|http://www.pr.ac.rs/}} | лого = | величина_лога = | алт_лога = | фусноте = }} [[Датотека:Rektorat Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.jpg|мини|Управна зграда]] '''Универзитет у Приштини''' са привременим седиштем у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] државни је универзитет. Представљља институцију високог образовања која је настала након распуштања [[Универзитет у Приштини (1969–1999)|Универзитета у Приштини (1969–1999)]] као резултат [[Рат на Косову и Метохији|Рата на Косову и Метохији]]. Упркос званичном називу, назива се и Универзитет у Косовској Митровици након привременог пресељења у као резултат [[Северна Косовска Митровица|северну Косовску Митровицу]] [[2001]]. == Преглед == Након завршетка [[Рат на Косову и Метохији|Рата на Косову и Метохији]] [[1999]]. године, факултет косовских Срба преселио се у [[Крушевац]], од [[1999]]. до [[2001]]. и две године касније на [[Север Косова]]. Седиште је тренутно у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. Факултети универзитета су признати од стране [[УНМИК]] и ЕУА под називом '''Универзитет у Митровици''', док је универзитет додатно признат од стране [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] као српска институција. Члан је Конференције универзитета Србије (КОНУС)<ref>{{cite web|author=TanjaT |url=http://www.uns.ac.rs/sr/novosti_dogadjaji/konfUniSrbije/index.html |title=Konferencija |publisher=Uns.ac.rs |accessdate=18. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20111006205625/http://www.uns.ac.rs/sr/novosti_dogadjaji/konfUniSrbije/index.html# |archive-date=6. 10. 2011 |url-status=dead }}</ref> и Европске универзитетске асоцијације<ref>{{cite web|url=http://www.rektorat.ftnkm.info/cirilica/vesti.php |title=Speech of the Rector of the University of Priština published at the University's website<[http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml '&#39;Novosti'&#39;, 2007-08-26 |publisher=Rektorat.ftnkm.info |accessdate=18. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20071012131429/http://rektorat.ftnkm.info/cirilica/vesti.php |archive-date=12. 10. 2007. |url-status=dead |df=dmy-all }}</ref><ref>[http://www.eua.be/members-directory/ EUA members directory] {{Webarchive|url=https://archive.is/20080804093309/http://www.eua.be/members-directory/ |date=04. 08. 2008 }}, Приступљено 3 November 2008</ref><ref>[http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=23268 International Radio Serbia] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111002112739/http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=23268 |date=2. 10. 2011 }}, 14 November 2008</ref><ref>[http://147.91.144.5/upr/index.php/home/saradnja/novosti-saradnja/187-univerzitet-postao-clan-eua University has become the member of EUA]{{dead link|date=May 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, retrieved on 24 November 2008</ref><ref>[http://www.studentskisvet.com/info/20081115/univerzitet-u-pristini-u-evropskoj-asocijaciji University of Priština in European Association] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111005184408/http://www.studentskisvet.com/info/20081115/univerzitet-u-pristini-u-evropskoj-asocijaciji |date=5. 10. 2011 }}, retrieved on 24 November 2008</ref> и успоставила сарадњу са Балканском универзитетском мрежом и бројним институцијама широм света ([[Француска]], [[Русија]], [[Италија]], [[Норвешка]], [[Оман]], [[Ирска]], [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]]).<ref>[http://pr.ac.rs/upr/download/izvestaji/Izvestaj_o_medjunarodnoj_saradnji_sr.pdf Report on international cooperation of the University of Priština]{{dead link|date=May 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 24 February 2009</ref> === Статистика и организација универзитета === Академска година траје од [[1. октобар|1. октобра]] до [[30. септембар|30. септембра]], организована је у два семестра, са 30 недеља наставе годишње. Универзитет у Приштини имао је 14 факултета са око 18.000 студената и преко 1.300 наставника и особља у 1999.<ref name="NIN">{{cite news|last=akademaca|first=Seobe|url=http://www.nin.co.rs/2003-04/29/28695.html|title=Seobe akademaca|publisher=[[NIN (magazine)|NIN]] 2731 |date=29. 4. 2003 }}</ref><ref name="autogenerated2">http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9431&ml ''Politika'', 28 August 2007</ref> Након рата на Косову и Метохији, око 6.000 студената је пребачено на друге универзитете у Србији. 2001. године (док је у био Крушевцу) имао је 17.000 студената. Од 1999. до 2001. године, на Универзитету у Приштини је дипломирало око 2.000 студената, 50 студената је награђено Магистеријима, а 20 је стекло докторате.<ref>An Interview with Professor Jagoš Zelenović, Rector of the University of Priština, ''Pobeda'', 29 June 2001, p. 10</ref> По повратку на Космет само 6,500 студената је наставило своје образовање на овом универзитету.<ref>{{cite web|url=http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml |title='&#39; Večernje Novosti'&#39;, 2007-08-26 |publisher=Prijemni.infostud.com |accessdate=18. 10. 2011.}}</ref> Универзитет је [[2004]]. имао 10 факултета са око 8.000 студената и квоту за упис од 1.200 студената.<ref>[http://www.dnevnik.rs/arhiva/07-04-2004/Strane/studentska.htm General secretary of the University of Priština for the ''Dnevnik'' Journal] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20120405234555/http://www.dnevnik.rs/arhiva/07-04-2004/Strane/studentska.htm |date=5. 4. 2012 }}</ref> У [[август]]у [[2007]]. имао је 9.320 студената, преко 700 факултета и око 200 запослених.<ref>{{cite web|url=http://www.rektorat.ftnkm.info/cirilica/vesti.php |title=Speech of the Rector of the University of Priština published at the University's website |publisher=Rektorat.ftnkm.info |accessdate=18. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20071012131429/http://rektorat.ftnkm.info/cirilica/vesti.php |archive-date=12. 10. 2007. |url-status=dead |df=dmy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9431&ml |title='&#39;Politika'&#39;, August 28, 2007 |publisher=Prijemni.infostud.com |accessdate=18. 10. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml |title='&#39;Novosti'&#39;, August 26, 2007 |publisher=Prijemni.infostud.com |accessdate=18. 10. 2011.}}</ref> Квота за упис била је 2.726 студената.<ref>{{cite web|url=http://www.rektorat.ftnkm.info/cirilica/pocetna.php |title=ftnkm.info |publisher=Rektorat.ftnkm.info |accessdate=18. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20071222103701/http://www.rektorat.ftnkm.info/cirilica/pocetna.php# |archive-date=22. 12. 2007 |url-status=dead }}</ref> Око 45% је било са Космета, 30% из Србије, 25% из [[Црна Гора|Црне Горе]]. Био је и мањи број студената из [[Македонија|Македоније]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].<ref>{{cite web|url=http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml |title='&#39; Večernje Novosti'&#39;, August 26, 2007 |publisher=Prijemni.infostud.com |accessdate=18. 10. 2011.}}</ref> Тренутно има 10.264 студената, 730 наставника и 320 чланова особља.<ref>{{cite web|url=http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=13086&ml |title=Lična karta Univerziteta u Prištini |publisher=Prijemni.infostud.com |accessdate=18. 10. 2011.}}</ref> == Историјат == {{главни чланак|Универзитет у Приштини (1969–1999)}} Развој вишег и високог образовања на Косову и Метохији почиње оснивањем прве Више педагошке школе у Приштини, школске [[1958]]/[[1959]]. године. Први факултет који је почео са радом био је Филозофски – основан школске [[1960]]/[[1961]]. године, из којег су 20 година касније настала два факултета: Филозофски и Природно-математички, да би се [[1989]]. године Филозофски разгранао на: Филозофски и Филолошки. Правно-економски факултет основан је 1961/62. године и из њега ће се, такође развити два факултета: Правни и Економски. Технички факултет у Приштини почео је са радом школске 1965/66. године. У циљу стварања услова за бољу здравствену заштиту и унапређење научно-истраживачког рада [[1969]]. године основан је и Медицински факултет. Наведени факултети били су у саставу [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] све до [[1970]]. године и на њима се настава одвијала на [[српски језик|српском језику]]. [[Датотека:Уни-Приштина-лого.png|105п|десно|Лого универзитета до пресељења из Приштине]] Универзитет у Приштини основан је Законом о оснивању Универзитета у Приштини 18. новембра 1969. године. У састав Универзитета у Приштини ушли су факултети са седиштем у Приштини, а касније и остали факултети, као и седам виших школа. Универзитет у Приштини је у складу са Законом о оснивању ове установе организовао наставни процес на српском и [[албански језик|албанском језику]]. Након доношења Закона о универзитету [[1992]]. године. Универзитет у Приштини је у свом саставу имао 14 факултета, од којих дванаест са седиштем у Приштини: Економски, Медицински, Правни, Природно-математички, Пољопривредни, Филозофски, Филолошки, Факултет за физичку културу, Факултет уметности, Грађевинско-архитектонски, Електротехнички и Машински факултет; један са седиштем у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] – Рударско-металуршки и један са седиштем у [[Призрен]]у – Учитељски факултет. На свим факултетима усаглашавају се нови наставни планови са истородним факултетима у Србији. Поред образовне и научне делатности, Универзитет је имао и издавачку делатност. Квалитетом наставе и научноистраживачког рада, успостављањем међууниверзитетске и међународне сарадње, Универзитет у Приштини постао је равноправни члан породице универзитета у Србији. === Период од 1991. године до данас === Настава на албанском језику од школске [[1991]]/[[1992]]. године самоиницијативно се издвојила, тако да је дошло до формирања паралелног образовног система. Факултети Универзитета у Приштини наставе на српском језику наставили су да обављају образовну и научну делатност у оквиру јединственог образовног система Републике Србије. Након договора постигнутог између тадашњег председника [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] и албанског политичара [[Ибрахим Ругова|Ибрахима Ругове]] [[1. септембар|1. септембра]] [[1996]]. године, уз посредовање Заједнице „Сент Еуђидио“ потписан је Споразум о образовању. На основу тог Споразума формирана је Комисија „3+3“, која је [[23. март]]а [[1998]]. године припремила договорене мере за примену Споразума о образовању, када албански наставници, сарадници и студенти пристају да се врате у оквир образовног система Републике Србије. Чланове Комисије „3+3“ са албанске стране сачињавали су: [[Фехми Агани]], [[Абдул Рама]] и [[Реџеп Османи]]; са српске стране били су то представници државних органа Републике Србије: [[Ратомир Вицо]], [[Горан Перчевић]] и [[Добросав Бјелетић]], уз присуство чланова Заједнице „Сент Еуђидио“: монсињора Вићенца Палие, професора Роберта Мароцо дела Рока и доктора Марија Ђира. Након утврђених рокова и термина за реализацију договорених мера за „нормализацију“ образовног система, дошло је до потпуног одвајања универзитетских објеката (студентски домови, менза, библиотека), односно до физичког одвајања наставника, сарадника и студената српске и албанске националности. На основу поделе Комисије „3+3“ Албанцима је припало 60% универзитетског простора, Србима 35% и Турцима 5%. Током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресије на Југославију]], око 1.500 наставника, сарадника и свих запослених на Универзитету у Приштини, заједно са 16.000 студената, који су наставу слушали на српском језику, протерано је са факултета, узурпирана је комплетна имовина и никада им није био омогућен повратак. Првих дана, у време уласка [[КФОР]]-а на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]], неколико [[Срби|Срба]] професора је убијено на факултетима (др Миодраг Лекић,..). После бруталног прогона из Приштине, Универзитет у Приштини је по одлуци државе Србије привремено измештен у [[Крушевац]], са још неколико факултета, док су поједини факултети своју делатност обављали у: [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], [[Лепосавић]]у, [[Врање|Врању]], [[Блаце|Блацу]], [[Варварин]]у. Одлуком Владе Републике Србије крајем [[2001]]. године Универзитет у Приштини прелази у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]] која је одређена као привремено седиште Универзитета. Постепено и поступно сви факултети који су били у саставу Универзитета враћају се на простор Косова и Метохије. == Факултети и школе високог образовања == Универзитет у Приштини чини десет факултета: * [[Економски факултет Универзитета у Приштини|Економски факултет]], [[Косовска Митровица]] * [[Медицински факултет Универзитета у Приштини|Медицински факултет]], Косовска Митровица * [[Пољопривредни факултет Универзитета у Приштини|Пољопривредни факултет]], [[Лешак (Лепосавић)|Лешак]] * [[Правни факултет Универзитета у Приштини|Правни факултет]], Косовска Митровица * [[Природно-математички факултет Универзитета у Приштини|Природно-математички факултет]], Косовска Митровица * [[Факултет за спорт и физичко васпитање Универзитета у Приштини|Факултет за спорт и физичко васпитање]], Лепосавић. * [[Факултет техничких наука Универзитета у Приштини|Факултет техничких наука]], Косовска Митровица * [[Факултет уметности Универзитета у Приштини|Факултет уметности]], [[Звечан]] * [[Учитељски факултет Универзитета у Приштини|Учитељски факултет]], [[Лепосавић]] * [[Филозофски факултет Универзитета у Приштини|Филозофски факултет]], Косовска Митровица == Референце == {{reflist}} == Литература == * [https://web.archive.org/web/20090803112224/http://www.pr.ac.rs/index.php/home/o-univerzitetu/istorijat-univerziteta Историјат Универзитета у Приштини] * [http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml Интервју ректора у „Новостима“ од 26. августа 2007.] * [http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=13086&ml „Данас“, 19.11.2007.] * [https://web.archive.org/web/20111005184408/http://www.studentskisvet.com/info/20081115/univerzitet-u-pristini-u-evropskoj-asocijaciji Изјава ректора РТС-у, 15.11.2008.] * [https://web.archive.org/web/20081223105442/http://www.fascikla.com/univerzitet/univerzitet-u-pristini Fascikla.com о дешавањима на Универзитету у Приштини] * [https://web.archive.org/web/20090410024926/http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Na-Prishtinskom-univerzitetu-1_364-brucosha.lt.html Статистика уписа школске 2008/09. године] * [http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=137074 „Вечерње новости“ о новинама које издаје Универзитет у Приштини] == Спољашње везе == * [http://www.pr.ac.rs/ Сајт Универзитета у Приштини] * [http://prijemni.infostud.com/univerziteti/?id=9 Страница Универзитета на сајту Инфостуда] * [https://web.archive.org/web/20101224034245/http://studentskisvet.com/studije_univerzitet.php?id=12 Страница Универзитета на сајту Студентског света] * [https://web.archive.org/web/20081223105125/http://www.fascikla.com/fakultet/univerzitet-u-pristini Страница Универзитета на сајту Fascikla.com] * [https://web.archive.org/web/20101004162659/http://staupisati.com/univerzitet-u-pristini Страница Универзитета на сајту Staupisati.com] * [https://web.archive.org/web/20120212104839/http://www.kosovoimetohija.org/lat-institucije/pristina-univerzitet Страница Универзитета на сајту KosovoiMetohija.org] * [https://web.archive.org/web/20120115171926/http://www.kosovoimetohija.org/lat-institucije/prosveta-na-kosovu Просвета на Косову и Метохији] * [https://web.archive.org/web/20090518043719/http://www.fakultetumetnosti-zvecan.edu.rs/ Сајт Факултета уметности Универзитета у Приштини] * [http://www.med.pr.ac.rs/ Сајт Медицинског факултета Универзитета у Приштини] * [https://web.archive.org/web/20120316101317/http://www.fakfikul.edu.rs/ Сајт Факултета за физичку културу Универзитета у Приштини] * [http://www.ftn.pr.ac.rs/ Сајт Факултета техничких наука Универзитета у Приштини] * [https://web.archive.org/web/20080329113248/http://www.filozofski-pr.com/ Сајт Филозофског факултета Универзитета у Приштини] * [http://www.ufp.pr.ac.rs/ Сајт Учитељског факултета Универзитета у Приштини] * [http://www.pmf.pr.ac.rs/ Сајт Природно-математичког факултета Универзитета у Приштини] {{Универзитет у Приштини}} {{Универзитети у Србији}} [[Категорија:Универзитет у Приштини|Приштина]] [[Категорија:Северно Косово]] [[Категорија:Косово и Метохија]] [[Категорија:Образовање на Косову и Метохији]] o22861ldyai2q5sxy5tf5ui9f71zek0 25121143 25121139 2022-07-24T14:05:53Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{о страници|универзитету у Косовској Митровици|универзитет у Приштини|Универзитет у Приштини (Приштина)|историјски универзитет|Универзитет у Приштини (1969—1999)}} {{Инфокутија Универзитет | име = Универзитет у Приштини | изворно_име = | изворно_име = Universiteti i Prishtinës | слика = Универзитет у Приштини срб.png | величина_слике = | алт_слике = | опис_слике = [[Печат]] Универзитета у Приштини | латинско_име = -{Universitas Studiorum Prishtiniensis}- | друго_име = | бивше_име = | мото = | мото_јез = | мото_срп = | тип = државни | оснивање = [[1969]]. (1999) | затварање = | оснивач = | родитељ = | афилијација = | религијска_афилијација = | академска_афилијација = | ендаумент = | буџет = | надлежни_службеник= | председавајући = | председавајућа = | канцелар = | председник = | потпредседник = | настојник = | проректор = | потканцелар = | ректор = Здравко Витошевић | равнатељ = | декан = | директор = | функција_ознака = | функција = | академско_особље = 730 | административно_особље = 320 | студенти = 10.264 | преддипломци = | постдипломци = | докторанти = | остали = | адреса = | град = [[Косовска Митровица]] | држава = | провинција = [[Аутономна Покрајина Косово и Метохија|Косово и Метохија]] | земља = {{застава|Србија}} | поштански_код = | координате = {{Coord|44.818441|20.457422|type:edu}} | кампус = урбанистички | језик = [[Српски језик|српски]] | слободно_ознака = | слободно = | боје = {{color box|red}} {{color box|blue}} {{color box|white}} | атлетика = | спортови = | атлетски_надимак = | маскота = | спортске_афилијације = | веб-сајт = {{URL|http://www.pr.ac.rs/}} | лого = | величина_лога = | алт_лога = | фусноте = }} [[Датотека:Rektorat Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.jpg|мини|Управна зграда]] '''Универзитет у Приштини''' са привременим седиштем у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] државни је универзитет. Представљља институцију високог образовања која је настала након распуштања [[Универзитет у Приштини (1969–1999)|Универзитета у Приштини (1969–1999)]] као резултат [[Рат на Косову и Метохији|Рата на Косову и Метохији]]. Упркос званичном називу, назива се и Универзитет у Косовској Митровици након привременог пресељења у као резултат [[Северна Косовска Митровица|северну Косовску Митровицу]] [[2001]]. == Преглед == Након завршетка [[Рат на Косову и Метохији|Рата на Косову и Метохији]] [[1999]]. године, факултет косовских Срба преселио се у [[Крушевац]], од [[1999]]. до [[2001]]. и две године касније на [[Север Косова]]. Седиште је тренутно у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. Факултети универзитета су признати од стране [[УНМИК]] и ЕУА под називом '''Универзитет у Митровици''', док је универзитет додатно признат од стране [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] као српска институција. Члан је Конференције универзитета Србије (КОНУС)<ref>{{cite web|author=TanjaT |url=http://www.uns.ac.rs/sr/novosti_dogadjaji/konfUniSrbije/index.html |title=Konferencija |publisher=Uns.ac.rs |accessdate=18. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20111006205625/http://www.uns.ac.rs/sr/novosti_dogadjaji/konfUniSrbije/index.html# |archive-date=6. 10. 2011 |url-status=dead }}</ref> и Европске универзитетске асоцијације<ref>{{cite web|url=http://www.rektorat.ftnkm.info/cirilica/vesti.php |title=Speech of the Rector of the University of Priština published at the University's website<[http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml '&#39;Novosti'&#39;, 2007-08-26 |publisher=Rektorat.ftnkm.info |accessdate=18. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20071012131429/http://rektorat.ftnkm.info/cirilica/vesti.php |archive-date=12. 10. 2007. |url-status=dead |df=dmy-all }}</ref><ref>[http://www.eua.be/members-directory/ EUA members directory] {{Webarchive|url=https://archive.is/20080804093309/http://www.eua.be/members-directory/ |date=04. 08. 2008 }}, Приступљено 3 November 2008</ref><ref>[http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=23268 International Radio Serbia] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111002112739/http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=23268 |date=2. 10. 2011 }}, 14 November 2008</ref><ref>[http://147.91.144.5/upr/index.php/home/saradnja/novosti-saradnja/187-univerzitet-postao-clan-eua University has become the member of EUA]{{dead link|date=May 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, retrieved on 24 November 2008</ref><ref>[http://www.studentskisvet.com/info/20081115/univerzitet-u-pristini-u-evropskoj-asocijaciji University of Priština in European Association] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111005184408/http://www.studentskisvet.com/info/20081115/univerzitet-u-pristini-u-evropskoj-asocijaciji |date=5. 10. 2011 }}, retrieved on 24 November 2008</ref> и успоставила сарадњу са Балканском универзитетском мрежом и бројним институцијама широм света ([[Француска]], [[Русија]], [[Италија]], [[Норвешка]], [[Оман]], [[Ирска]], [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]]).<ref>[http://pr.ac.rs/upr/download/izvestaji/Izvestaj_o_medjunarodnoj_saradnji_sr.pdf Report on international cooperation of the University of Priština]{{dead link|date=May 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 24 February 2009</ref> === Статистика и организација универзитета === Академска година траје од [[1. октобар|1. октобра]] до [[30. септембар|30. септембра]], организована је у два семестра, са 30 недеља наставе годишње. Универзитет у Приштини имао је 14 факултета са око 18.000 студената и преко 1.300 наставника и особља у 1999.<ref name="NIN">{{cite news|last=akademaca|first=Seobe|url=http://www.nin.co.rs/2003-04/29/28695.html|title=Seobe akademaca|publisher=[[NIN (magazine)|NIN]] 2731 |date=29. 4. 2003 }}</ref><ref name="autogenerated2">http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9431&ml ''Politika'', 28 August 2007</ref> Након рата на Косову и Метохији, око 6.000 студената је пребачено на друге универзитете у Србији. 2001. године (док је у био Крушевцу) имао је 17.000 студената. Од 1999. до 2001. године, на Универзитету у Приштини је дипломирало око 2.000 студената, 50 студената је награђено Магистеријима, а 20 је стекло докторате.<ref>An Interview with Professor Jagoš Zelenović, Rector of the University of Priština, ''Pobeda'', 29 June 2001, p. 10</ref> По повратку на Космет само 6,500 студената је наставило своје образовање на овом универзитету.<ref>{{cite web|url=http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml |title='&#39; Večernje Novosti'&#39;, 2007-08-26 |publisher=Prijemni.infostud.com |accessdate=18. 10. 2011.}}</ref> Универзитет је [[2004]]. имао 10 факултета са око 8.000 студената и квоту за упис од 1.200 студената.<ref>[http://www.dnevnik.rs/arhiva/07-04-2004/Strane/studentska.htm General secretary of the University of Priština for the ''Dnevnik'' Journal] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20120405234555/http://www.dnevnik.rs/arhiva/07-04-2004/Strane/studentska.htm |date=5. 4. 2012 }}</ref> У [[август]]у [[2007]]. имао је 9.320 студената, преко 700 факултета и око 200 запослених.<ref>{{cite web|url=http://www.rektorat.ftnkm.info/cirilica/vesti.php |title=Speech of the Rector of the University of Priština published at the University's website |publisher=Rektorat.ftnkm.info |accessdate=18. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20071012131429/http://rektorat.ftnkm.info/cirilica/vesti.php |archive-date=12. 10. 2007. |url-status=dead |df=dmy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9431&ml |title='&#39;Politika'&#39;, August 28, 2007 |publisher=Prijemni.infostud.com |accessdate=18. 10. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml |title='&#39;Novosti'&#39;, August 26, 2007 |publisher=Prijemni.infostud.com |accessdate=18. 10. 2011.}}</ref> Квота за упис била је 2.726 студената.<ref>{{cite web|url=http://www.rektorat.ftnkm.info/cirilica/pocetna.php |title=ftnkm.info |publisher=Rektorat.ftnkm.info |accessdate=18. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20071222103701/http://www.rektorat.ftnkm.info/cirilica/pocetna.php# |archive-date=22. 12. 2007 |url-status=dead }}</ref> Око 45% је било са Космета, 30% из Србије, 25% из [[Црна Гора|Црне Горе]]. Био је и мањи број студената из [[Македонија|Македоније]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].<ref>{{cite web|url=http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml |title='&#39; Večernje Novosti'&#39;, August 26, 2007 |publisher=Prijemni.infostud.com |accessdate=18. 10. 2011.}}</ref> Тренутно има 10.264 студената, 730 наставника и 320 чланова особља.<ref>{{cite web|url=http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=13086&ml |title=Lična karta Univerziteta u Prištini |publisher=Prijemni.infostud.com |accessdate=18. 10. 2011.}}</ref> == Историјат == {{главни чланак|Универзитет у Приштини (1969–1999)}} Развој вишег и високог образовања на Косову и Метохији почиње оснивањем прве Више педагошке школе у Приштини, школске [[1958]]/[[1959]]. године. Први факултет који је почео са радом био је Филозофски – основан школске [[1960]]/[[1961]]. године, из којег су 20 година касније настала два факултета: Филозофски и Природно-математички, да би се [[1989]]. године Филозофски разгранао на: Филозофски и Филолошки. Правно-економски факултет основан је 1961/62. године и из њега ће се, такође развити два факултета: Правни и Економски. Технички факултет у Приштини почео је са радом школске 1965/66. године. У циљу стварања услова за бољу здравствену заштиту и унапређење научно-истраживачког рада [[1969]]. године основан је и Медицински факултет. Наведени факултети били су у саставу [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] све до [[1970]]. године и на њима се настава одвијала на [[српски језик|српском језику]]. [[Датотека:Уни-Приштина-лого.png|105п|десно|Лого универзитета до пресељења из Приштине]] Универзитет у Приштини основан је Законом о оснивању Универзитета у Приштини 18. новембра 1969. године. У састав Универзитета у Приштини ушли су факултети са седиштем у Приштини, а касније и остали факултети, као и седам виших школа. Универзитет у Приштини је у складу са Законом о оснивању ове установе организовао наставни процес на српском и [[албански језик|албанском језику]]. Након доношења Закона о универзитету [[1992]]. године. Универзитет у Приштини је у свом саставу имао 14 факултета, од којих дванаест са седиштем у Приштини: Економски, Медицински, Правни, Природно-математички, Пољопривредни, Филозофски, Филолошки, Факултет за физичку културу, Факултет уметности, Грађевинско-архитектонски, Електротехнички и Машински факултет; један са седиштем у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] – Рударско-металуршки и један са седиштем у [[Призрен]]у – Учитељски факултет. На свим факултетима усаглашавају се нови наставни планови са истородним факултетима у Србији. Поред образовне и научне делатности, Универзитет је имао и издавачку делатност. Квалитетом наставе и научноистраживачког рада, успостављањем међууниверзитетске и међународне сарадње, Универзитет у Приштини постао је равноправни члан породице универзитета у Србији. === Период од 1991. године до данас === Настава на албанском језику од школске [[1991]]/[[1992]]. године самоиницијативно се издвојила, тако да је дошло до формирања паралелног образовног система. Факултети Универзитета у Приштини наставе на српском језику наставили су да обављају образовну и научну делатност у оквиру јединственог образовног система Републике Србије. Након договора постигнутог између тадашњег председника [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] и албанског политичара [[Ибрахим Ругова|Ибрахима Ругове]] [[1. септембар|1. септембра]] [[1996]]. године, уз посредовање Заједнице „Сент Еуђидио“ потписан је Споразум о образовању. На основу тог Споразума формирана је Комисија „3+3“, која је [[23. март]]а [[1998]]. године припремила договорене мере за примену Споразума о образовању, када албански наставници, сарадници и студенти пристају да се врате у оквир образовног система Републике Србије. Чланове Комисије „3+3“ са албанске стране сачињавали су: [[Фехми Агани]], [[Абдул Рама]] и [[Реџеп Османи]]; са српске стране били су то представници државних органа Републике Србије: [[Ратомир Вицо]], [[Горан Перчевић]] и [[Добросав Бјелетић]], уз присуство чланова Заједнице „Сент Еуђидио“: монсињора Вићенца Палие, професора Роберта Мароцо дела Рока и доктора Марија Ђира. Након утврђених рокова и термина за реализацију договорених мера за „нормализацију“ образовног система, дошло је до потпуног одвајања универзитетских објеката (студентски домови, менза, библиотека), односно до физичког одвајања наставника, сарадника и студената српске и албанске националности. На основу поделе Комисије „3+3“ Албанцима је припало 60% универзитетског простора, Србима 35% и Турцима 5%. Током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресије на Југославију]], око 1.500 наставника, сарадника и свих запослених на Универзитету у Приштини, заједно са 16.000 студената, који су наставу слушали на српском језику, протерано је са факултета, узурпирана је комплетна имовина и никада им није био омогућен повратак. Првих дана, у време уласка [[КФОР]]-а на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]], неколико [[Срби|Срба]] професора је убијено на факултетима (др Миодраг Лекић,..). После бруталног прогона из Приштине, Универзитет у Приштини је по одлуци државе Србије привремено измештен у [[Крушевац]], са још неколико факултета, док су поједини факултети своју делатност обављали у: [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], [[Лепосавић]]у, [[Врање|Врању]], [[Блаце|Блацу]], [[Варварин]]у. Одлуком Владе Републике Србије крајем [[2001]]. године Универзитет у Приштини прелази у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]] која је одређена као привремено седиште Универзитета. Постепено и поступно сви факултети који су били у саставу Универзитета враћају се на простор Косова и Метохије. == Факултети и школе високог образовања == Универзитет у Приштини чини десет факултета: * [[Економски факултет Универзитета у Приштини|Економски факултет]], [[Косовска Митровица]] * [[Медицински факултет Универзитета у Приштини|Медицински факултет]], Косовска Митровица * [[Пољопривредни факултет Универзитета у Приштини|Пољопривредни факултет]], [[Лешак (Лепосавић)|Лешак]] * [[Правни факултет Универзитета у Приштини|Правни факултет]], Косовска Митровица * [[Природно-математички факултет Универзитета у Приштини|Природно-математички факултет]], Косовска Митровица * [[Факултет за спорт и физичко васпитање Универзитета у Приштини|Факултет за спорт и физичко васпитање]], Лепосавић. * [[Факултет техничких наука Универзитета у Приштини|Факултет техничких наука]], Косовска Митровица * [[Факултет уметности Универзитета у Приштини|Факултет уметности]], [[Звечан]] * [[Учитељски факултет Универзитета у Приштини|Учитељски факултет]], [[Лепосавић]] * [[Филозофски факултет Универзитета у Приштини|Филозофски факултет]], Косовска Митровица == Референце == {{reflist}} == Литература == * [https://web.archive.org/web/20090803112224/http://www.pr.ac.rs/index.php/home/o-univerzitetu/istorijat-univerziteta Историјат Универзитета у Приштини] * [http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml Интервју ректора у „Новостима“ од 26. августа 2007.] * [http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=13086&ml „Данас“, 19.11.2007.] * [https://web.archive.org/web/20111005184408/http://www.studentskisvet.com/info/20081115/univerzitet-u-pristini-u-evropskoj-asocijaciji Изјава ректора РТС-у, 15.11.2008.] * [https://web.archive.org/web/20081223105442/http://www.fascikla.com/univerzitet/univerzitet-u-pristini Fascikla.com о дешавањима на Универзитету у Приштини] * [https://web.archive.org/web/20090410024926/http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Na-Prishtinskom-univerzitetu-1_364-brucosha.lt.html Статистика уписа школске 2008/09. године] * [http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=137074 „Вечерње новости“ о новинама које издаје Универзитет у Приштини] == Спољашње везе == * [http://www.pr.ac.rs/ Сајт Универзитета у Приштини] * [http://prijemni.infostud.com/univerziteti/?id=9 Страница Универзитета на сајту Инфостуда] * [https://web.archive.org/web/20101224034245/http://studentskisvet.com/studije_univerzitet.php?id=12 Страница Универзитета на сајту Студентског света] * [https://web.archive.org/web/20081223105125/http://www.fascikla.com/fakultet/univerzitet-u-pristini Страница Универзитета на сајту Fascikla.com] * [https://web.archive.org/web/20101004162659/http://staupisati.com/univerzitet-u-pristini Страница Универзитета на сајту Staupisati.com] * [https://web.archive.org/web/20120212104839/http://www.kosovoimetohija.org/lat-institucije/pristina-univerzitet Страница Универзитета на сајту KosovoiMetohija.org] * [https://web.archive.org/web/20120115171926/http://www.kosovoimetohija.org/lat-institucije/prosveta-na-kosovu Просвета на Косову и Метохији] * [https://web.archive.org/web/20090518043719/http://www.fakultetumetnosti-zvecan.edu.rs/ Сајт Факултета уметности Универзитета у Приштини] * [http://www.med.pr.ac.rs/ Сајт Медицинског факултета Универзитета у Приштини] * [https://web.archive.org/web/20120316101317/http://www.fakfikul.edu.rs/ Сајт Факултета за физичку културу Универзитета у Приштини] * [http://www.ftn.pr.ac.rs/ Сајт Факултета техничких наука Универзитета у Приштини] * [https://web.archive.org/web/20080329113248/http://www.filozofski-pr.com/ Сајт Филозофског факултета Универзитета у Приштини] * [http://www.ufp.pr.ac.rs/ Сајт Учитељског факултета Универзитета у Приштини] * [http://www.pmf.pr.ac.rs/ Сајт Природно-математичког факултета Универзитета у Приштини] {{Универзитет у Приштини}} {{Универзитети у Србији}} [[Категорија:Универзитет у Приштини|Приштина]] [[Категорија:Северно Косово]] [[Категорија:Косово и Метохија]] [[Категорија:Образовање на Косову и Метохији]] tf2zpvoobwu6f6dsss52ivy2xpdr2ju 0 167634 25121376 24189122 2022-07-24T17:49:28Z 93.86.191.200 /* Царска титула */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Симеон I | слика = Simeon the Great anonymous seal.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Симеон на новчићу | пуно_име = | датум_рођења = [[864]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења = [[Плиска (вишезначна одредница)|Плиска]] | грб = | опис_грба = | држава_рођења = | датум_смрти = [[27. мај]] [[927]]. | место_смрти = [[Велики Преслав|Преслав]] | држава_смрти = [[Прво бугарско царство|Бугарска]] | сахрањен = | функција = бугарски цар | владавина = 893-927 | претходник = [[Владимир Расате]] | наследник = [[Петар I Бугарски]] | династија = династија [[Крум]] | отац = [[Борис I|Борис I Бугарски]] | мајка = Марија | супружник = две жене непознатих имена | деца = [[Петар I Бугарски]], [[Михаило Бугарски]], [[Иван]], [[Бењамин]] }} '''Симеон I''' или '''Симеон Велики''' ([[864]]. или 865—927) био је [[Прво бугарско царство|бугарски]] [[кнез]] и [[цар]] (893—927){{sfn|Lalkov|1997|pp=23–25}}. Многи историчари га сматрају највећим владаром у бугарској историји. Васпитан је у [[Константинопољ|Цариграду]], а претворио се у највећег непријатеља [[Византија|Византије]]. Мислио је да се [[Византија|Византијско царство]] одржало више вештином, него снагом, па се у њему створила амбиција да га замени. Искористио је слабљење Византије и освојио подручја [[Тракија|Тракије]] и [[Македонија|Македонију]] и дошао до [[Коринтски залив|Коринтског залива]]. Опседао је Цариград, а са Византијом је водио сталну борбу око превласти над [[Првобитна Србија Властимировића|Србијом]], коју је коначно остварио [[925]]. године сечом српских [[жупан]]а. Исте године је напао и [[Хрватска|Хрватску]] због подршке [[Срби]]ма, али је кнез [[Томислав Трпимировић|Томислав]] (910—928) одбио његове нападе. Охрабрен успесима Симеон се прогласио 925. за цара Бугара и [[Грци|Грка]], а бугарску [[архиепископ]]ију са центром у Дрстеру је уздигао на ранг [[патријаршија|патријаршије]]. Након његове смрти ([[27. мај]]а 927. године), наследио га је син [[Петар I Бугарски]]. == Детињство и младост == [[Датотека:Balkans 925AD.png|250px|мини|лево|Територија Првог бугарског царства током владавине Симеона Великог]] Симеон је рођен 864. или 865. године. Био је син бугарског кнеза [[Борис I|Бориса I]].<ref name="automatski generisano10">Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 280.</ref>, владара из династије [[Крум]].<ref>Dimitrov, Božidar. "Hramǎt "[http://www.historymuseum.org/404/ Sveti Četirideset mǎčenici]"" (in Bulgarian). National Historical Museum. Приступљено 2007-03-07.</ref> Током владавине кнеза Бориса, Бугарска је покрштена (865. године).<ref name="automatski generisano10" />{{sfn|Fine|1991|p=132}} Симеон је читавог свог живота био хришћанин. Старији Симеонов брат [[Владимир Расате|Владимир]] био је одређен да наследи оца. Симеон је, због тога, предодређен за високог свештеника, евентуално бугарског архиепископа. Послат је на Универзитет у Цариграду да добије свештеничко образовање са тринаест или четрнаест година. Узео је име Симеон током боравка у цариградском манастиру.<ref>грчка варијанта хебрејског имена "שִׁמְעוֹן" што значи "слушајући; Campbell, Mike. "Biblical Names". Behind the Name. Приступљено 2007-03-04</ref> Период од 878. до 888. провео је у византијској престоници,{{sfn|Fine|1991}} стекао добро образовање и учио реторику [[Демостен]]а и [[Аристотел]]а.<ref>Liutprand of Cremona. Antapodosis, cap. 29. стр. 66. Cited in Drinov, Marin (1876). Južnye slavjane i Vizantija v X veke (in Russian). стр. 374.</ref> Такође је научио и [[грчки језик]], те га византијске хронике називају полугрком.<ref name="automatski generisano1">Delev, Bǎlgarskata dǎržava pri car Simeon.</ref> Од 888. године Симеон је поново у Бугарској. Настанио се у краљевском манастиру у [[Велики Преслав|Преславу]].<ref>Nikolova, Bistra . "Veliki Preslav". Pravoslavnite cǎrkvi prez Bǎlgarskoto srednovekovie (in Bulgarian). {{page1|location= Sofia|publisher=Bulgarian Academy of Sciences|year=2002|isbn=978-954-430-762-2|pages=88}}</ref> где је, под вођством Наума Преславског, ангажован у преводу верских књига са грчког на старословенски језик.{{sfn|Fine|1991}} Владимир је, у међувремену, наследио свога оца који се повукао у манастир. Владимир је покушао да поврати паганску религију и склопио је савез са [[Арнулф Карантанијски|Арнулфом Карантинским]], немачким владарем.<ref>Annales Fuldenses. стр. 408. Cited in Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 133.</ref> Тиме је приморао Бориса да поново уђе у политички живот. Борис је збацио Владимира са престола, ослепео га и утамничио. Затим је свога сина Симеона прогласио новим владарем Бугарске.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 283.</ref><ref name="automatski generisano9">Todt, Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon.</ref> То је учињено на сабору у Преславу. Том приликом је старобугарски језик проглашен јединим званичним језиком државе и цркве.{{sfn|Crampton|2005|pp=16–17}}<ref>Kalojanov, Ančo (2005-05-11). "[http://liternet.bg/publish/akaloianov/civilizacia.htm Slavjanskata pravoslavna civilizacija]" (in Bulgarian). Приступљено 2007-03-12.</ref> Бугарска престоница пренета је из Плиске у Преслав. Није познато због чега је Борис поставио Симеона, а не свог другог, старијег сина, Гаврила, на бугарски престо.<ref name="automatski generisano10" /> == Први рат са Византијом == [[Датотека:Bulgarians defeat Byzantines under Krenites and Kourtikios.jpg|250px|мини|Бугарска војска Симеона Великог наноси пораз Византинцима у Македонији]] Доласком Симеона на власт, дуготрајан мир, кога је његов отац Борис склопио са византијским царем [[Михаило III Аморијац|Михаилом]], ближио се крају. Сукоб је избио када је византијски цар [[Лав VI Мудри]], наводно под притиском своје љубавнице [[Зоја Зауцена|Зоје]] и њеног оца [[Стилијанос Зауцес|Стилијаноса Зауцеса]], пренео државну царину из [[Константинопољ|Цариграда]] у [[Солун]].<ref name="automatski generisano1" /> Тиме је угрозио трговачке интересе Бугарске јер је царина била виша. Трговци су тражили заштиту од Симеона који је упутио протест Лаву VI. Међутим, византијски цар игнорисао је Симеонове протесте.<ref>John Skylitzes. Skylitzes–Kedrenos, II. стр. 254, 4–16</ref><ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 144–145.</ref> То је био повод за избијање [[Византијско-бугарски ратови|византијско-бугарског рата]]. У јесен 894. године Симеон напада Византију са севера где су му Византинци пружили слаб отпор.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 289.</ref> Већина византијске војске ангажована је на истоку Анадолије у [[Византијско-арапски ратови|рату]] са Арабљанима.<ref>Theophanes Continuatus. стр. 312., cited in Vasil'ev, A. (1902). Vizantija i araby, II (in Russian). стр. 88. стр. 104. стр. 108–111.</ref> Војска коју је Лав послао на Симеона је одлучујуће поражена у Македонији.<ref name="automatski generisano1" /><ref>Bakalov, Istorija na Bǎlgarija, "Simeon I Veliki".</ref> Бугари су побили многе архонте и византијске команданте. Међутим, даље напредовање ка Цариграду спречила је [[угарска инвазија на Европу|инвазија Мађара]].<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 289–291.</ref> Симеон је принуђен да брзо повуче своје трупе из Византије и брани северну границу. Касније је овај сукоб назван "првим трговинским ратом у средњовековној Европи" од стране бугарских историчара.<ref name="automatski generisano3">Canev, Bǎlgarski hroniki. стр. 198.</ref> Византинци склапају савез са [[Мађари]]ма против Бугара обећавајући им превоз преко [[Дунав]]а византијском морнарицом.<ref name="automatski generisano3" /><ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 145.</ref> Лав VI је, могуће, склопио савез и са Арнулфом Карантинским како би се осигурао да [[Франци]] неће подржати Бугаре против Византије<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 294–295.</ref>. Истовремено је талентовани војсковођа [[Нићифор Фока Старији|Нићифор Фока]] опозван из јужне [[Италија|Италије]] како би се супротставио Бугарима<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 146.</ref>. Несвестан опасности са севера, Симеон је пошао у сусрет Нићифору. Две војске се, међутим, нису сукобиле већ је Лав VI понудио Симеону мир.<ref name="automatski generisano6">Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 295.</ref> Симеон није веровао Лаву већ је ухапсио изасланика и наредио да се речни пролази затворе конопцима и ланцима док се не обрачуна са Фоком. Два сукоба са Мађарима на северу резултирали су бугарским поразима. Симеон је приморан да се повуче у Силистру. Након пљачке бугарских територија, Мађари се повлаче ка северу<ref name="automatski generisano1" /> Симеон је, претходно, закључио примирје са Византијом (лето 895).<ref name="automatski generisano6" /> Сам мир није потписан јер је Лав VI тражио ослобађање заробљеника из трговинског рата.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 301–304.</ref> == Рат са Мађарима и мањи сукоби са Византијом == [[Датотека:Skylitzes - Simeon at Bulgarophygon 896.jpg|250px|мини|лево|Битка код Бугарофигона 896. године]] Након закључења мира са Византијом, Симеон је остао слободан да планира кампању против Мађара да би им се осветио за раније поразе. Византијског цара Лава затворио је како би одложио ослобађање заробљеника. Закључио је савез са [[Печенези|Печењезима]], источним суседима Мађара. Као повод за рат Симеон је искористио угарску инвазију на суседне словенске земље 896. године. Нашао се на челу коалиције против Мађара. У [[битка на јужном Бугу|бици на јужном Бугу]] нанео им је велики пораз и приморао их да заувек напусте планове о походима на Бугарску и да се населе у Панонију.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 304.</ref> Након завршетка рата са Мађарима, Симеон је ослободио византијске заробљенике у замену за бугарске. Под изговором да Лав VI није ослободио све заробљенике<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 147.</ref>, Симеон предузима нов напад на Византију лета 896. године кренувши директно ка Цариграду<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 315.</ref>. У Тракији се сукобио са омањом, на брзину састављеном, војском Византинаца и нанео им [[Битка код Бугарофигона|пораз код Бугарофигона]].<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 316.</ref> Лав VI је, на крају, ипак успео да одбије Бугаре који су доспели чак до Цариграда.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 317.</ref> Рат је завршен мировним споразумом који је формално трајао све до Лавове смрти 912. године. Византија је пристала на обавезу плаћања данка Бугарима и уступила им простор од Црног мора и Странџе до Бугарског царства.<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 148.</ref> У међувремену је Симеон наметнуо свој ауторитет Србији пружајући подршку српском владару [[Петар Гојниковић|Петру Гојниковићу]].{{sfn|Fine|1991|p=141}} Симеон је мир са Византијом често кршио и освајао је делове византијске територије у неколико наврата.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 321.</ref> Бугари 904. године [[Пљачка Солуна (904)|освајају и пљачкају]] Солун, други по величини град у Византијском царству.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 324.</ref> Освајање града олакшала је претходна пљачка од стране Арабљана потпомогнутим грчким гусарем [[Лав од Триполија|Лавом од Триполија]]. Лав VI приморан је на нове уступке. Уговором из 904. године уступио је Бугарима територије данашње јужне Македоније и јужне Албаније. Гранична линија протезала се око 20&nbsp;km северно од Солуна.<ref name="automatski generisano7">Bakalov, Istorija na Bǎlgarija, "Simeon I Veliki"</ref><ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 334–337.</ref><ref>Uspenskij, F.I. (1898). "Pograničnyj stolb meždu Vizantiej i Bolgariej pri Simeone". Izvestija russkogo arheologičeskogo instituta v Konstantinopole (in Russian): 184–194.</ref> == Царска титула == [[Датотека:Byzantine army taking oath before the battle of Anchialus.JPG|350px|мини|Битка код Анхијала 917. године]] Нов повод за рат против Византије пружила је Симеону смрт Лава VI (11. мај 912.) и долазак његовог малолетног сина [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII]] на власт. Уместо њега је као регент владао стриц [[Александар (византијски цар)|Александар]] (Лавов брат) који је протерао Лавову супругу [[Зоја Карбонопсина|Зоју]] у манастир. На пролеће 913. године, Симеонови изасланици стигли су у Цариград како би обновили мир из 896. године. Александар их је отерао и одбио да плати данак позивајући Симеона да се припреми за рат<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 352. * Bǎlgarite i Bǎlgarija, 1.2.</ref>. Међутим, Александар није стигао да ратује са Симеоном. Умро је 6. јуна 913. године остављајући власт регентском савету на челу са [[Никола Мистик|Николом Мистиком]].<ref name="automatski generisano9" /> Многи Византинци нису прихватили Константина за цара већ су подржали претендента Константина Дуку. То је резултирало избијањем побуне у јужној Италији која је, заједно са наступајућом арапском инвазијом у источној Анадолији, ишла Симеону на руку.<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 156.</ref><ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 353.</ref> Никола Мистик је покушао да преговорима одложи Симеонов напад, али су све молбе одбијене. Крајем јула или почетком августа Симеон напада Византију и без икаквог озбиљног отпора стиже до Цариграда.<ref>Bǎlgarite i Bǎlgarija, 1.2.</ref> Анархија у Цариграду престала је након убиства Константина Дуке.<ref name="automatski generisano4">Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 359.</ref> Одмах је формирана влада на челу са патријархом Николом на челу. Никола је позвао Симеона на мировне преговоре.<ref name="automatski generisano4" /> Симеон прекида опсаду. Дуги преговори резултирали су исплатом заосталих византијских дугова Бугарима и обећањем да ће се Константин VII оженити Симеоновом ћерком.<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 157.</ref> Међутим, најважнија одредба мировног споразума је признавање Симеона за цара од стране патријарха.{{sfn|Fine|1991|p=144-148}}<ref>Ostrogorsky, George (1935). "Avtokrator i samodržac". Glas Srpske kraljevske akademije (in Serbian) (CLXIV): 95–187.</ref> Убрзо након Симеоновог одласка, Константин VII вратио је мајку Зоју из манастира. Зоја је успела да фебруара 914. године преузме власт уклонивши патријарха Николу из владе. Мир са Симеоном је прекинут. Симеон је напао Тракију лета 914. године и освојио Једрене. Зоја Симеону шаље поклоне како би га приволела да пристане на мир и Византинцима уступи Једрене. Наредних година Симеон је своју војску ангажовао око Драча и Солуна, али није постигао значајније успехе. Зоја склапа мир са Абасидским калифатом, а настоји да склопи споразуме и са Печенезима, Србима и Мађарима како би они Бугаре напали са леђа. Ове намере су осујећене захваљујући Симеоновој дипломатској вештини. [[File:SimeonTheGreatAntonoff.jpg|thumb|Цар Симеон пред капијама Цариграда]] == Анхијал и Катасиртаи == [[Датотека:RadzivillChronicleFol21rb.jpg|250px|мини|лево|Преговори између Романа Лакапина и Симеона Великог]] Године 917. византијска војска креће на север у две групе: једна под генералом Леоном Фоком Старијим, а друга под [[Роман I Лакапин|Романом Лакапином]]. Фокина војска се улогорила на обали крај древне тврђаве Анхијал, а Симеон је своју војску улогорио на висоравни око тврђаве. Коњичку резерву сакрио је иза брда. Намерно је ојачао крила, а ослабио центар како би намамио Византијце у клопку. Бугари односе победу у [[Битка код Анхијала (917)|бици]] која је уследила.<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 160–161.</ref><ref>Theophanes Continuatus, trans. Paul Stephenson. "Symeon of Bulgaria wins the Battle of Acheloos, 917". Приступљено 2007-03-10.</ref> Највећи део византијске војске је убијен, међу њима и адмирал Константин Липс. Фока се успео спасити. Византијски војсковођа Леон Фока успева да се спасе и морем стиже у Цариград где окупља последње византијске трупе којима организује одбрану од Бугара. Две војске се састају [[Битка код Катасиртаија|код села Катасиртаи]]. Византинци су поново одлучно поражени. Бугари стижу до византијске престонице. Зоја је пристала на Симеонове захтеве да уђе у град и крунише се за „цара Бугара и Римљана“, али је одбила да заручи свога сина Константина Симеоновој кћери. Коначан обрачун спречио је устанак [[Срби|Срба]] због кога се Симеон морао повући назад на запад.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 370.</ref> == Рат са Србима и последње борбе са Византијом == [[Датотека:Skylitzes Simeon sending envoys to the Fatimids.jpg|350px|мини|Симеоново посланство на фатимидском двору]] Након завршетка рата са Византијом, Симеон је намеравао да казни српског владара Петра Гојниковића који је покушао да га изда склапајући савез са Зојом.<ref name="automatski generisano7" /> Симеон шаље двојицу својих команданата, [[Теодор Сигрица|Теодора Сигрицу]] и [[Мармаис]]а у Србију. Бугари су Петра позвали на мировни састанак који би требало изгладити сукобе. Петар Гојниковић је на превару заробљен, свезан и одведен пред Симеона који га је утамничио. Гојниковић је остатак живота провео у тамници. Нови српски кнез постао је [[Павле Брановић]] кога је поставио Симеон. Тиме је, на неко време, обновљен утицај Бугарске на Србију.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 385–386.</ref> У међувремену долази до промене на византијском престолу. Зоју је заменио адмирал [[Роман I Лакапин|Роман Лакапин]] који је постао савладар малолетног Константина. Убрзо је, међутим, Константина прогласио за савладара, а себе за византијског цара. Био је то повод Симеону да покрене нов рат. Између 920. и 923. године Симеон преко Тесалије допире до Коринтске превлаке, на истоку до Тракије и Дарданела и предузима опсаду Лампсака.<ref>[[Александар Каждан|Kazhdan, Alexander]], ed. (1991). [[The Oxford Dictionary of Byzantium|Oxford Dictionary of Byzantium]]. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=|id=|pages=}}</ref><ref>Cawley, Charles (30 January 2011), Bulgaria: Symeon I 893–927, [http://fmg.ac/Projects/MedLands/Intro.htm Foundation for Medieval Genealogy], retrieved August 2012,[better source needed]</ref> Симеонове снаге појавиле су се пред Цариградом 921. године након освајања Једрена и [[Битка код Пегае|победе код Пегае]].<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 164–165.</ref> Византинци су, у међувремену, поново покушали да побуне Србију, али је Павле Брановић замењен [[Захарија Прибислављевић|Захаријом Прибислављевићем]]. Симеон је склопио савез и са [[Фатимидски калифат|фатимидским]] калифом [[Абдулах ел Махди Билах]]ом који му је обезбедио флоту за напад на Цариград. Међутим, византија склапа мир са Арабљанима чиме је савез Бугарске и Фатимида окончан.<ref name="automatski generisano1" /> У Србији Захарија диже побуну против Симеона. Подржан је од стране многих Бугара исцрпљених Симеоновим бескрајним кампањама против Византије. Симеон је у Србију послао Сигрицу и Мармаиса.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 446–447.</ref> Међутим, бугарска војска је доживела катастрофални пораз који је Симеона нагнао да закључи мир са Византијом и прикупи снаге за гушење српског устанка. Симеон шаље војску на челу са [[Часлав Клонимировић|Чаславом Клонимировићем]] који је требало да замени Захарију (924). Захарије је избегао у Хрватску. Српски жупани позвани су у Бугарску да Чаславу положе заклетву. Сем постављања Часлава на власт, Бугари су заробили и побили жупане, а Србија је припојена Бугарској.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 459.</ref> Лета 924. године Симеон је поново у Цариграду где преговара са патријархом и царем. Дана 9. септембра закључено је примирје према коме је одређен годишњи данак кога Византија треба плаћати Бугарској. Бугари су, за узврат, уступили Византинцима поједине освојене градове на црноморској обали.<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 169–172.</ref> == Рат са Хрватском == [[Датотека:Balkans925.png|250px|мини|лево|Балкан 925. године]] Након (или евентуално за време) смрти патријарха Николе (925. година), Симеон је Бугарску архиепископију уздигао на ранг патријаршије.{{sfn|Fine|1991|p=156}} Ово је вероватно повезано са Симеоновим преговорима са папом [[Папа Јован X|Јованом X]] између 924. и 926. године. Симеон је настојао да издејствује признавање своје царске титуле од стране папства.<ref>Mladjov, Ian (1999). "Between Byzantium and Rome: Bulgaria and the West in the Aftermath of the Photian Schism". Byzantine Studies/Études Byzantines: 173–181.</ref> Године 926. Симеонове трупе под вођством [[Алогоботур]]а нападају Хрватску која је била савезник Византије. Војска хрватског краља [[Томислав I Трпимировић|Томислава]] нанела је Бугарима потпуни [[битка на Босанским висоравнима|пораз на Босанским висоравнима]].<ref name="automatski generisano7" /> У страху од Симеонове одмазде, Томислав је прихватио да раскине савез са Византијом и успостави мир са Бугарима прихватајући status quo.<ref>Canev, Bǎlgarski hroniki. стр. 225.</ref><ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 176.</ref> == Смрт == Последњих месеци живота, Симеон је планирао нову опсаду Цариграда.<ref name="automatski generisano2">Cawley, Charles (30 January 2011), Bulgaria: Symeon I 893–927, Foundation for Medieval Genealogy, retrieved August 2012,</ref> упркос Романових очајничких молби за мир.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 489–491.</ref> Симеон је умро 27. маја 927. године од срчаног удара у својој палати у Преславу.<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 176–77.</ref><ref>Canev, Bǎlgarski hroniki. стр. 226–227.</ref> Наследио га је малолетни син [[Петар I Бугарски|Петар I]] уместо кога је, као регент, владао ујак [[Ђорђе Сурсувил]].<ref name="automatski generisano2" /> Петар је закључио мировни споразум са Византијом октобра исте године. Мир је утврђен династичким браком Петра и Романове праунуке Ирене Лакапин. Бугарској су признате границе и статус бугарске патријаршије.{{sfn|Fine|1991}} == Култура и религија == [[Датотека:St. Theodor.jpg|250px|мини|Керамичка икона Теодора Стратилата]] Током Симеонове владавине, Бугарска је достигла свој културни врхунац. Постала је духовни центар словенске Европе.<ref>Lalkov, Rulers of Bulgaria. стр. 23–25.</ref><ref>Delev, Zlatnijat vek na bǎlgarskata kultura.</ref> Симеон је наставио политику свога оца Бориса. Успостављао је и ширио словенску културу и привлачио научнике и писце у Бугарску у Преславску и Охридску књижевну школу које су основане током владавине Бориса. Највише резултате школе су постигле током Симеонове владавине.<ref>Ivanova, "[http://knigite.abv.bg/zv/zv_uvod.html Introduction]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}", Tǎržestvo na slovoto.</ref> Крај 9. и почетак 10. века представља најпродуктивнији период бугарске средњовековне књижевности.<ref name="automatski generisano5">Ivanova, "Introduction", Tǎržestvo na slovoto</ref> Рад [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]] наставили су њихови ученици, [[Климент Охридски|Климент]], [[Наум Охридски|Наум]] и [[Константин Преславски|Константин]]. [[Библија]], дела [[Јован Златоусти|Јована Златоусток]], [[Василије Велики|Василија из Цезареје]], [[Кирил Александријски|Кирила Александријског]], [[Григорије Богослов|Григорија Богослова]], [[Атанасије Александријски|Атанасија Александријског]] и хроничара [[Јован Малала|Јована Малала]] и [[Ђорђе Амартол|Ђорђа Амартола]], преведена су на бугарски језик.<ref name="automatski generisano5" /> Током Симеонове владавине настала су и бугарска дела [[Јован Егзарх|Јована Егзарха]] (Шестоднев), Константина Преславског и [[Црноризац Храбар|Црнорисца Храброг]]. Симеон је и сам дао допринос бугарској књижевности.<ref>Ivanova, "[http://knigite.abv.bg/zv/zv1_4.html Pribavka ot samija hristoljubiv car Simeon] {{Wayback|url=http://knigite.abv.bg/zv/zv1_4.html |date=20070118084549 }}", Tǎržestvo na slovoto.</ref> Нова бугарска престоница, [[Велики Преслав|Преслав]], изграђена је у велелепни културни и верски центар Бугарске. У Преславу се налазило преко 20 цркава и манастира, импресиван краљевски двор и Златна црква.<ref>Delev, Zlatnijat vek na bǎlgarskata kultura</ref> Развој бугарске уметности у периоду Симеона показује и керамичка икона [[Теодор Стратилат|Теодора Стратилата]] у преславском стилу.<ref>[https://web.archive.org/web/20070127095604/http://www.museum-preslav.com/colectr.html Risuvana keramika]". Muzej Preslav. Archived from the original on January 27, 2007. Приступљено 2007-03-10.</ref> == Породица == [[Датотека:Preslav Golden Church Klearchos 2.jpg|250px|мини|лево|Златна Симеонова црква у Преславу]] Симеон се женио два пута. Идентитет прве жене није познат. Са њом је имао сина [[Михаило Бугарски|Михаила]].{{sfn|Fine|1991|p=160}} који је рођен пре 913. године. Он је искључен из наследства 927. године и послат у манастир. Умро је 931. године након покушаја подизања побуне против Симеоновог сина Петра.<ref name="automatski generisano2" /> Са другом женом, ћерком утицајног Ђорђа Сурсувила, Симеон је имао три сина: Петра (који га је 927. године наследио на престолу и владао до 969. године), Ивана (који се побунио против Петра 928. године, а затим побегао у Византију).<ref name="automatski generisano2" /> и Бењамина који је, према лангобардском историчару [[Лијутпранд Кремонски|Лијутпранду Кремонском]], "имао моћ да се претвори у вука и друге чудне животиње".{{sfn|Antapodosis||p=309}} Симеон је имао и неколико кћери. Једна од њих удала се за Константина VII 913. године. Овај брак поништен је доласком на власт Константинове мајке Зоје{{sfn|Fine|1991|p=148}}. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title = Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Crampton|first=R.J.|chapter=The Reign of Simeon the Great (893–927)|title = A Concise History of Bulgaria|url=https://archive.org/details/concisehistorybu00cram|publisher=Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-0-521-85085-8|pages=[https://archive.org/details/concisehistorybu00cram/page/16 16]-17}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lalkov|first=Milčo|title=Rulers of Bulgaria|chapterurl=http://www.bulgaria.com/history/rulers/simeon.html|chapter=Tsar Simeon the Great (893-927)|publisher=Kibea|isbn=978-954-474-098-6|year=1997|access-date=23. 07. 2007|archive-date=03. 02. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070203030041/http://www.bulgaria.com/history/rulers/simeon.html|url-status=dead}} * Божилов, И. Цар Симеон Велики (893—927): Златният век на средновековна България. София, 1983. * Todorov, Boris. "The value of empire: tenth-century Bulgaria between Magyars, Pechenegs and Byzantium," Journal of Medieval History (2010) 36#4 pp.&nbsp;312–326 * {{Cite book|ref=harv| title = Bulgaria: illustrated history|last=Dimitrov | first = Bozhidar |authorlink = Bozhidar Dimitrov | chapter = Bulgaria — a predominant power in the European East 893–967 AD | chapterurl = | publisher = Borina|year=1994 | location = Sofia|isbn=978-954-500-044-7 }} * {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John V. A.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title = The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}} * {{Cite book|ref=harv|author = Gibbon, Edward | title = The History of the Decline and Fall of the Roman Empire|year=1788–89 | publisher = Strahan & Cadell | location = London | volume = V | chapter = Chapter LV, The Bulgarians, the Hungarians and the Russians}} * {{Cite book|ref=harv|last=Lalkov | first = Milcho | title = Rulers of Bulgaria | chapter = Tsar Simeon the Great (893–927) | publisher = Kibea|isbn=978-954-474-098-6|year=1997 }} * {{Cite book|ref=harv|last=Runciman | first = Steven |authorlink = Стивен Рансиман | title = A history of the First Bulgarian Empire | url = http://www.promacedonia.org/en/sr/index.html | chapterurl = http://www.promacedonia.org/en/sr/sr_3_1.htm | chapter = Emperor of the Bulgars and the Romans | publisher = [[George Bell & Sons]] | location = [[Лондон|London]] | oclc = 832687|year=1930 }} * Todorov, Boris. "The value of empire: tenth-century Bulgaria between Magyars, Pechenegs and Byzantium," Journal of Medieval History (2010) 36#4 pp.&nbsp;312–326 * [https://www.academia.edu/924341/Nikolov_A._The_Perception_of_the_Bulgarian_Past_in_the_Court_of_Preslav_around_900_AD._-_In_State_and_Church_Studies_in_Medieval_Bulgaria_and_Byzantium._Ed._by_V._Gjuzelev_and_K._Petkov._American_Research_Center_in_Sofia_Sofia_2011_157-171 Nikolov, Angel. "The Perception of the Bulgarian Past in the Court of Preslav around 900 AD.," in ''State and Church: Studies in Medieval Bulgaria and Byzantium''. Ed. by V. Gjuzelev and K. Petkov. American Research Center in Sofia: Sofia, 2011, 157-171] * [https://www.academia.edu/3111271/Nikolov_A._Making_a_new_basileus_the_case_of_Symeon_of_Bulgaria_893-927_reconsidered._-_In_Rome_Constantinople_and_Newly_converted_Europe._Archeological_and_Historical_Evidence._Vol._I._Ed._by_M._Salamon_M._Woloszyn_A._Musin_P._Spehar._Krakow-Leipzig-Rzeszow-Warszawa_2012_101-108 Nikolov, Angel. "Making a new basileus: the case of Symeon of Bulgaria (893-927) reconsidered," in ''Rome, Constantinople and Newly converted Europe. Archeological and Historical Evidence''. Vol. I. Ed. by M. Salamon, M. Wołoszyn, A. Musin, P. Špehar. Kraków-Leipzig-Rzeszów-Warszawa, 2012, 101-108] * {{Cite book|ref=harv|last=Bakalov | first = Georgi|last2=Kumanov|first2=Milen|title = Elektronno izdanie – Istorija na Bǎlgarija | publisher = Trud, Sirma|year=2003 | location = [[Sofia]]|isbn=978-954-528-613-1 | oclc = 62020465 | language = Bulgarian }} * {{Cite book|ref=harv| title = Simeon Veliki — epoha i ličnost|last=Bogdanov | first = Ivan | location = Sofia | language = Bulgarian|year=1973 | oclc = 71590049 }} * {{Cite book|ref=harv| title = Car Simeon Veliki (893–927) — zlatnijat vek na srednovekovna Bǎlgarija|last=Bozhilov | first = Ivan | language = Bulgarian|year=1983 | publisher=Izdatelstvo na Otečestvenija front | location = Sofia | oclc = 1323835 }} * {{Cite book|ref=harv| title = Istorija i civilizacija za 11. klas|last=Delev | first = Petǎr | last2=Kacunov|first2=Valeri|last3=Mitev|first3=Plamen|last4=Kalinova|first4=Evgeniya|last5=Baeva|first5=Iskra|last6=Dobrev|first6=Boian|chapter = 9 Bǎlgarskata dǎržava pri Car Simeon; 10 Zlatnijat vek na bǎlgarskata kultura|year=2006 | language = Bulgarian | publisher = Trud, Sirma|isbn=978-954-9926-72-9 }} * {{Cite book|ref=harv|last=Ivanova | first = Klimentina |author2=Svetlina Nikolova | url = http://www.promacedonia.org/zv/ | title = Tǎržestvo na slovoto. Zlatnijat vek na bǎlgarskata knižnina | publisher = Agata-A | location = Sofia|isbn=978-954-540-005-6|year=1995 | language = Bulgarian }} * {{Cite book|ref=harv| title = Bǎlgarski hroniki|last=Tsanev | first = Stefan |authorlink = Stefan Tsanev | chapter = 10 (889–912) Zlatnijat vek. Knjaz Rasate-Vladimir, car Simeon Veliki; 11 (912–927) Kǎrvavijat vek. Simeon — car na bǎlgari i romei | publisher = Trud, Žanet 45 | language = Bulgarian|year=2006 | location = Sofia, [[Plovdiv]]|isbn=978-954-528-610-0 }} * {{Cite book|ref=harv|last=Zlatarski | first = Vasil |authorlink = Vasil Zlatarski | title = Istorija na bǎlgarskata dǎržava prez srednite vekove. Tom I. Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo | url = http://www.promacedonia.org/vz1b/index.html | edition = 2 | chapter = 2 Ot slavjanizacijata na dǎržavata do padaneto na Pǎrvoto carstvo (852–1018): 4 Borba s Vizantija za političesko nadmoštie | publisher = Nauka i izkustvo | location = Sofia|year=1971 | origyear=1927 | language = Bulgarian | oclc = 67080314 }} * {{Cite book|ref=harv| url = | title = Bǎlgarite i Bǎlgarija | publisher = Ministry of Foreign Affairs of Bulgaria, Trud, Sirma | chapter = 1.2 Bǎlgarite stavat hristijani. Izborǎt na knjaz Boris I | chapterurl =|year=2005 | language = Bulgarian }} </div> * Византија, врхунац - Џ. Џ. Норич; Евро Ђунти, 2010. година * Историја Срба - Владимир Ћоровић; Дом и школа, Београд 2006. година {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{commonscat|Simeon I of Bulgaria}} * [http://sitemaker.umich.edu/mladjov/files/bulgarian_rulers.pdf Детаљна листа бугарских владара] * [http://pstgu.ru/download/1286797721.nikilov.pdf Николов, А. Идея о благочестии и мудрости правителя в политической идеологии и публичной пропаганде болгарских государей в первое столетие после принятия христианства в Болгарии (864—971). – В: XVII Ежегодная богословская конференция Православного Свято-Тихоновского гуманитарного университета. Т. 1. Москва, 2007, 124-130] {{низ | пре=[[Владимир Расате|Владимир]] | после=[[Петар I Бугарски|Петар -{I}-]] | списак=[[Списак бугарских владара|Владари Бугарске]]}} {{бугарски владари}} {{Authority control}} [[Категорија:Рођени 864.]] [[Категорија:Умрли 927.]] [[Категорија:Бугарски средњовековни владари]] [[Категорија:Владари у Европи у X веку]] [[Категорија:Династија Крумовићи]] dbqnipcal0zoarkqq8ofwjvr7g2a9ti 0 168462 25121307 24623166 2022-07-24T16:24:04Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српско певачко такмичење}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Звезде Гранда | слика = Zvezde Granda logo.png | жанр = [[Ријалити-телевизија|ријалити-такмичење]] | творац = [[Саша Поповић]] | водитељ = {{Plainlist| * [[Саша Поповић]] * Тамара Раонић Поповић * [[Драгана Катић]] * Инес Гавриловић * [[Ена Попов]] * Марко Миљковић * [[Силвија Недељковић]] * Немања Стевановић * [[Владимир Станојевић (водитељ)|Владимир Станојевић]] * Љубинка Добросављев * Милан Митровић * [[Ана Севић]] * [[Воја Недељковић]] * [[Сања Кужет]] * Сања Ћулибрк }} | жири = {{Plainlist| * [[Саша Поповић]] * [[Лепа Брена]] * [[Жика Јакшић]] * [[Шабан Шаулић]] * [[Зорица Брунцлик]] * [[Снежана Ђуришић]] * [[Аца Лукас]] * [[Драган Стојковић Босанац]] * [[Ана Бекута]] * [[Јелена Карлеуша]] * [[Марија Шерифовић]] * [[Вики Миљковић]] * [[Ђорђе Давид]] * [[Александар Милић]] * [[Светлана Ражнатовић]] }} | земља = [[Србија]] | локација = [[Кошутњак]] | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 15 | број_епизода = 40 по сезони | време_трајања = 160 минута | производња = -{[[United Media]]}- | канал = {{Plainlist| * [[Пинк (Србија)|Пинк]] (2004—2014) * [[Прва српска телевизија|Прва]] (2014-данас) }} | формат_слике = -{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- [[Просторни звук 5.1|5.1]] | почетак_емитовања = {{датум почетка|2004}} | крај_емитовања = данас | емитовање_у_Српској = да | канал3 = {{Plainlist| * [[Пинк БХ]] (2004—2014) * -{[[OBN (ТВ канал)|OBN]]}- (2014—2018) * [[Нова БХ]] (2018—данас) }} | формат_слике3 = -{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона3 = -{[[Dolby Digital]]}- [[Просторни звук 5.1|5.1]] | почетак_емитовања3 = {{датум почетка|2004}} | крај_емитовања3 = данас | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = {{Plainlist| * [[Пинк М]] (2004—2014) * [[Прва ЦГ]] (2015—данас) }} | формат_слике4 = -{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона4 = -{[[Dolby Digital]]}- [[Просторни звук 5.1|5.1]] | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2004}} | крај_емитовања4 = данас }} '''''Звезде Гранда''''' је српска такмичарска телевизијска емисија чији је аутор [[Саша Поповић]]. Такмичење организује -{[[Grand Production]]}- у потрази за амбициозним певачима. Садржи елементе међународних франшиза као што су ''-{[[Idols (франшиза)|Idols]]}-'' и ''-{[[The X Factor]]}-''. Приказује га [[Прва српска телевизија|Прва]] у Србији, као комерцијални емитери широм бивше [[Југославија|Југославије]]. До сада је одабрано 15 победника по избору гледалаца, док су многи такмичењем стекли славу упркос томе што нису победили, а неки од њих су [[Милица Тодоровић]], [[Тања Савић]], [[Рада Манојловић]], [[Милан Станковић]], [[Милица Павловић]], [[Александра Пријовић]], [[Катарина Грујић]], [[Андреана Чекић]] и [[Теодора Џехверовић]]. ''Звезде Гранда'' је најпознатији талент–шоу на [[Балканско полуострво|Балкану]] са највише гледаности по сезони.<ref>{{cite web |title=OVO SU PRVE ZVEZDE GRANDA, BILO JE TO PRE 16 GODINA: Pogledajte šta oni danas rade i KAKO IZGLEDAJU! (VIDEO) |url=https://www.espreso.co.rs/showbiz/zvezde/671221/zvezde-granda-prve-pre-16-godina-ucesnici-kako-izgledaju-sta-rade |publisher=Еспресо |access-date=26. 6. 2022}}</ref> == Формат == [[Датотека:ZvezdeGranda.jpg|мини|лево|Стари логотип такмичења ''Звезде Гранда'']] Шоу се састоји из жирија који сачињавају музичке звезде и продуценти такмичења, чији је оснивач [[Grand Production]], [[Саша Поповић]], и учесника (претходно изабраних током аудиције) из [[Србија|Србије]] и осталих држава [[Балкан|западног Балкана]]. Музичке нумере које изводе учесници су углавном [[Традиционална музика|фолк]], [[Поп музика|поп]] и [[Рок музика|рок]] жанра. Они изабрани на аудицијама добијају прилику да покажу своје певачко умеће пред жиријем, а читаво такмичење се приказује на телевизији наредних неколико месеци. Састоји се од шест рунди, док се у свакој рунди број преосталих такмичара смањује. У првој рунди жирију је омогућено да виде такмичаре и одлучују искључиво на основу њихових вокалних способности. Касније жири може додатно да одлучује на основу њиховог наступа на позорници. Финалисти затим певају у великим аренама, попут [[Штарк арена|Штарк арене]], [[Олимпијска дворана Хуан Антонио Самаран|Олимпијске дворане Хуан Антонио Самаран]] или у телевизијском студију, док су резултати изведени из гласова публике или гласова жирија. Победници су награђени дискографским уговором са -{Grand Production}-, албумом или синглом са спотом, или материјалном наградом као што је аутомобил или апартман. Од тринаесте сезоне, чланови жирија постају ментори који бирају певаче за које верују да ће победити у такмичењу. Свако од чланова има стручан скуп људи из музичке индустрије који ће такмичарима помагати око певања и сценских наступа. == Жири == Продукцијски жири садржи творца такмичења, оснивача и бившег власника -{[[Grand Production]]}-, [[Саша Поповић|Сашу Поповића]], и музичке звезде [[Лепа Брена|Лепу Брену]] и [[Саша Јакшић|Сашу Јакшића]], који могу допустити такмичарима пролазак у даљу рунду без примања гласова жирија. Брена и Јакшић су касније отишли из такмичења и [[Снежана Ђуришић]], фолк певачица са више од 40 година каријере, дошла је њихово место, а убрзо јој се придружио текстописац Александар Мили. Панел жирија 2013. године састојао се од фолк музичара [[Шабан Шаулић|Шабана Шаулића]] названог „краљем фолка”, [[Зорица Брунцлик|Зорице Брунцлик]], која је продала преко 15 милиона копија албума, [[Аца Лукас|Аце Лукаса]], најпознатијег српског [[Поп музика|поп-фолк]] певача и [[Драган Стојковић Босанац|Драгана Стојковића Босанца]], познатог српског [[хармоника]]ша и музичара. [[Ана Бекута]] се прикључила жирију наредне године, док је Зорица Брунцлик отишла годину дана касније да би се прикључила такмичењу ''[[Пинкове звезде]]''. [[Јелена Карлеуша]] и [[Марија Шерифовић]] дошле су 2015. године због њихове славе и успеха у [[Поп музика|поп музици]]. Исте године, након високо гледане расправе са Карлеушом, [[Турбо-фолк музика|турбо-фолк]] звезда 2000-их, Виолета [[Вики Миљковић]], раније гост жири, постаје део сталног жирија. Шабан Шаулић је из истог разлога као и Брунцлик, наредне године напустио такмичење. Од једанаесте сезоне такође постоји и тајни жири, који је углавном позната особа из шоу-бизниса, чији се идентитет сакрива од жирија и учесника. Бивши члан [[хеви метал]] групе [[Генерација 5]], [[Ђорђе Давид]], део је жирија од 2018. како би допринео варијанти рок музичара. Исте године, Лукас је напустио такмичење из личних разлога, углавном због неслагања са Поповићем и свађе са Карлеушом. [[Јелена Карлеуша]] је напустила жири и отказала уговор са продукцијом јуна 2021. године ради промоције свог новог албума и развоја даље музичке каријере. Место Јелене у жирију је исте године заузела српска фолк певачица [[Светлана Ражнатовић]]. {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center" |+ '''Чланови жирија''''' |- ! rowspan="2" style="width:20%;" scope="col"| Жири ! colspan="15" | Сезона |- ! style="width:6%;" scope="colspan"| 1. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 2. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 3. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 4. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 5. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 6. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 7. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 8. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 9. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 10. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 11. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 12. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 13. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 14. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 15. |- ! scope="row" style="text-align: center;" | [[Саша Поповић]] | colspan="15" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | [[Лепа Брена]] | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="2" {{cMain}} | colspan="6" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | [[Жика Јакшић]] | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="2" {{cMain}} | colspan="6" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Снежана Ђуришић]]}} | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="8" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Драган Стојковић Босанац]]}} | colspan="6" {{N/A|}} | colspan="9" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Шабан Шаулић]]}} | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="3" {{cMain}} | colspan="5" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Аца Лукас]]}} | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="4" {{cMain}} | colspan="4" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | [[Зорица Брунцлик]] | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="2" {{cMain}} | colspan="6" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Ана Бекута]]}} | colspan="8" {{N/A|}} | colspan="8" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Марија Шерифовић]]}} | colspan="9" {{N/A|}} | colspan="6" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Јелена Карлеуша]]}} | colspan="9" {{N/A|}} | colspan="5" {{cMain}} | colspan="1" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Вики Миљковић]]}} | colspan="9" {{N/A|}} | colspan="6" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Ђорђе Давид]]}} | colspan="12" {{N/A|}} | colspan="3" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Александар Милић]]}} | colspan="13" {{N/A|}} | colspan="2" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Светлана Ражнатовић]]}} | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="1" {{cGuest}} | colspan="6" {{N/A|}} | colspan="1" {{cMain}} |- |} == Преглед серије == {{Color box|#CEF2E0|border=darkgray}} Победник (или његов ментор) {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! scope="col" | Сезона ! scope="col" | Година ! scope="col" | Победник ! scope="col" | Земља |- ! scope="row" | 1. | 2004. | style="background:#CEF2E0;"| [[Бранислав Мојићевић]] | [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] |- ! scope="row" | 2. | 2005. | style="background:#CEF2E0;"| [[Милица Тодоровић]] | [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] |- ! scope="row" | 3. | 2007. | style="background:#CEF2E0;"| [[Душан Свилар]] | [[Србија]] |- ! scope="row" | 4. | 2008—2009. | style="background:#CEF2E0;"| [[Дарко Лазић (певач)|Дарко Лазић]] | [[Србија]] |- ! scope="row" | 5. | 2010—2011. | style="background:#CEF2E0;"| [[Стефан Петрушић]] | [[Србија]] |- ! scope="row" | 6. | 2011—2012 | style="background:#CEF2E0;"| Дарко Мартиновић | [[Црна Гора]] |- ! scope="row" | 7. | 2012—2013. | style="background:#CEF2E0;"| [[Амар Јашарспахић]] | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" | [[Звезде Гранда (8. сезона)|8.]] | 2013—2014. | style="background:#CEF2E0;"| [[Мирза Селимовић]] | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" | 9. | 2014—2015. | style="background:#CEF2E0;"| [[Харис Берковић]] | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" | 10. | 2015—2016. | style="background:#CEF2E0;"| Ибро Бублин | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" | [[Звезде Гранда (11. сезона)|11.]] | 2016—2017. | style="background:#CEF2E0;"| [[Алекса Перовић]]<br /><small>(гласови жирија)</small><br />Ристе Ристески<br /><small>(гласови публике)</small> | [[Србија]]<br />[[Северна Македонија|Македонија]] |- ! scope="row" | 12. | 2017—2018. | style="background:#CEF2E0;"| Анид Ћушић | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" | [[Звезде Гранда (13. сезона)|13.]] | 2018—2019. | style="background:#CEF2E0;"| [[Џејла Рамовић]]<br /><small>(Марија Шерифовић)</small> | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" | [[Звезде Гранда (14. сезона)|14.]] | 2019—2021. | style="background:#CEF2E0;"| Махир Мулалић<br /><small>(Марија Шерифовић)</small> | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" | 15. | 2021—2022. | style="background:#CEF2E0;"| Нермин Ханџић<br /><small>(Вики Миљковић)</small> | [[Босна и Херцеговина]] |- |} == Приказивање == {| class="wikitable sortable" |- ! Земља ! Емитер ! Премијера |- | rowspan="3"| [[Србија]] | [[Пинк (Србија)|Пинк]] | 2004. |- | [[Прва српска телевизија|Прва]] | rowspan="2"| 2014. |- | -{[[Grand (ТВ канал)|Grand]]}- |- | rowspan="3"| [[Босна и Херцеговина]] | [[Пинк БХ]] | 2004. |- | -{[[OBN (ТВ канал)|OBN]]}- | 2014. |- | [[Нова БХ]] | 2018. |- | rowspan="2"| [[Црна Гора]] | [[Пинк М]] | 2004. |- | [[Прва ЦГ]] | 2014. |- | [[Северна Македонија]] | [[Канал 5 (Северна Македонија)|Канал 5]] | 2014. |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{портал|Музика|Србија}} * {{Званични веб-сајт|https://grand.online/zvezde-granda}} {{Звезде Гранда|state=expanded}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Звезде Гранда| ]] [[Категорија:Певачка такмичења]] [[Категорија:Ријалити-телевизија]] [[Категорија:Оригинални програм канала Пинк]] [[Категорија:Оригинални програм канала Прва српска телевизија]] 9z13xezao8lkk20l97yxvehqpsqr0xb 0 174483 25122162 24187569 2022-07-25T11:42:46Z 2A06:5B01:9F1:5C00:19E4:581B:2408:2C7E Изменио сам годину догађаја. wikitext text/x-wiki {{Друго значење 2}} {{кратак опис|Димитровград је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији | место = Димитровград | слика = Dimitrovgrad City Centre.JPG | опис_слике = Димитровград | грб = Emblem of Dimitrovgrad (Serbia).svg | округ = Пиротски | општина = Димитровград | надм висина = 545 |популација = {{decrease}} 6.278 |поштански код = 18320 |позивни број = 010 |регистарска ознака = -{PI}- |гшир = 43.01488 |гдуж = 22.77609 }} '''Димитровград''' је градско насеље у [[Србија|Србији]], у [[општина Димитровград|општини Димитровград]], у [[Пиротски управни округ|Пиротском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 6278 становника. До [[1951]]. године звао се '''Цариброд''' а те године је декретом тадашње Владе ФНРЈ преименован, у част [[Георги Димитров]]а, бугарског председника. Године 2008. одборници Скупштине општине Димитровград покренули су иницијативу да врате старо име Цариброд. Одлука о промени имена је изгласана (за је гласало 25 од 28 одборника) али није спроведена. Центар је [[Бугари у Србији|бугарске мањине у Србији]]. Општине Димитровград и [[Општина Босилеград|Босилеград]] су једине две општине у Србији у којој Бугари чине већину . == Географија == [[Датотека:Димитровград 04 09 2021 Миомир Станковић.jpg|лево|мини|271x271пискел|Димитровград]] [[Датотека:Dimitrovgrad-tsaribrod-view.jpg|мини|270п|лево|Поглед на Димитровград]] Територија Димитровграда налази се у југоисточном делу Србије. Смештена је у источном пределу [[Пиротски управни округ|Пиротског округа]] у горњем току реке [[Нишава|Нишаве]]. Димитровград се налази на 545 [[метар]]а [[апсолутна висина|надморске висине]],<ref name="СОД">[http://www.dimitrovgrad.rs/about О Димитровграду на званичном сајту општине]</ref> смештен на самој граници са [[Бугарска|Републиком Бугарском]]. Кроз град пролази [[паневропски коридор 10|Коридор 10]] и железничка пруга [[Београд]]—[[Ниш]]—[[Софија]]. На око 2 km се налази [[гранични прелаз Градина]] између Србије и Бугарске.<ref>[http://dimitrovgrad.opstinesrbije.com/index.php?menu=2&submenu=201 Димитровград] {{Wayback|url=http://dimitrovgrad.opstinesrbije.com/index.php?menu=2&submenu=201 |date=20151006015802 }} на сајту -{dimitrovgrad.opstinesrbije.com}-</ref> == Историја == === Праисторија и римско доба === Трагови првих насеља на територији општине Димитровград датирају још из времена [[енеолит]]а. Околина града је била насељена и у [[Бронзано доба|бронзаном]] и [[Гвоздено доба|гвозденом добу]] што се може закључити на основу многобројних археолошких налаза.<ref name="СОД"/> Римски пут [[Via Militaris]] саграђен у првом веку нове ере је пролазио кроз територију данашњег града. У мају [[2010]]. године, добро очувани остаци пута су ископани у току радова на [[Panevropski koridor 10|Коридору 10]].<ref>[http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/193162/Otkriveni-ostaci-antickog-puta-Via-militaris-na-Koridoru-10 Otkriveni ostaci antičkog puta Via militaris na Koridoru 10]</ref> Из рановизантијског периода налази се утврђење подигнуто у IV веку, а обновљено је у VI веку за време владавине [[Јустинијан I|Јустинијана]]. Удаљен је око 3 км северозападно од града, а служило је као заштита становништву у време упада разних освајача.<ref name="СОД"/> === Средњи век === У [[Средњи век|средњем веку]] је саграђен [[Манастир Поганово]] који се налази у близини Димитровграда. [[Манастир]] је подигнут крајем [[14. век]]а (1395. године) а осликан, богатим тематским програмом, тек 100 година касније, тачније 1499. године, од стране уметника из предела северне [[Грчка|Грчке]].<ref>[http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova ''Жуте стране - Манастир Поганово''] {{Wayback|url=http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova |date=20151005170642 }} О нама - 1. пасус, 4. ред</ref> Основао и подигао га је српски [[Племство|племић]] [[Константин Драгаш Дејановић|Константин Дејановић Драгаш]], сестрић [[Стефан Душан|цара Душана]].<ref>[http://www.panacomp.net/srbija?mesto=srbija_poganovo ''PanaComp''] Манастир Поганово, 1. пасус, 1.-3. ред</ref> Због саме локације манастира, приступачност, све до 1927. године, је била незамислива, јер је кланац реке [[Јерма|Јерме]] био у потпуности непроходан. Захваљујући томе, манастир је остао такорећи неоштећен кроз векове.<ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир Поганово, 2. пасус</ref> === Турска владавина === Ови крајеви су [[1433]]. године пали у дугогодишње турско ропство. Турски султан [[Сулејман Величанствени]] који је [[1521]]. године са својом војском преузео поход на север при пропутовању кроз долину Нишаве је записао: ''„Коначно сам у насељу под именом Царски бунар“.'' По предањима назив овог насеља био је „Царски брод“, па се као такав и данас користи у народу. До данас, међутим није званично утврђено које је године овај град добио назив '''Цариброд'''.<ref name="СОД"/> У близини града се налазила османска војна база у периоду када је овај простор био под османском влашћу.<ref>{{Google books |id=yqVNn1ZFKkYC |title=A Military Geography of the Balkan Peninsula }}</ref> Цариброд, село [[Калотинце]] и [[Драгоман (град)|Драгоман]] су били некад својина везира Мехмед-паше Соколовића.<ref>"Отаџбина", Београд 1. јануар 1881. године</ref> Француски путописац Љунизан је 1785. године враћајући се из Цариграда прошао Бугарску. Приметио је да у Драгоманском кланцу има хајдука, који сачекују путнике и намернике. Тада је Цариброд био село са 90 кућа: 30 Турских и 60 Бугарских. Обрађивао се ту усев пиринач, а место је имало две кафане и два хана.<ref>"Дело", Београд 1896. године</ref> === Димитровград у Бугарској === [[Датотека:Neshkov vrh-plochi.JPG|мини|270п|десно|Плоча на [[Спомен-костурница Паметник|спомен-костурници Паметник]]]] Цариброд је 1878. године био паланка са око 200 кућа. Године 1881. ту се у Цариброду налазило седиште Височког среза, и српски ћумрук (царинарница) према Софији. Од Цариброда до Драгомана било је два сата хода.<ref>"Отаџбина", Београд 1881. године</ref> После неуспеха српске војске у [[Битка на Сливници|бици на Сливници]] у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]] 1885. године, њене јединице су се повукле на запад. На [[Нешково брду|Нешковом брду]] у близини Цариброда остала су два српска пешадијска пука и једна батерија. Када их је напала бугарска војска дошло је до борбе прса у прса, а српске трупе су морале да се повуку. На бојишту је остало 49 српских и 58 бугарских војника. По наређењу бугарског пуковника две године након битке је подигнута [[Спомен-костурница Паметник]] у којем су сахрањени војници обе државе.<ref>{{Cite web|url=http://www.jugoistocnasrbija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=310&Itemid=381&lang=sr |title=Спомен костурница Паметник |accessdate=05. 10. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151007060914/http://www.jugoistocnasrbija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=310&Itemid=381&lang=sr |archive-date=07. 10. 2015 |url-status=dead }}</ref> Бугари су у Цариброду из политичких побуда отворили гимназију и ћилимарску школу. Радиле су 1883. године Државна троразредна школа (од 1880) и Духовна семинарија (пансион 1881) у Цариброду.<ref>"Просветни гласник", Београд 1882. године</ref> Бугарске власти су 1899. године протеривале српске пресељенике који су се населили у Цариброду, због њиховог "србофилства".<ref>"Мале новине", Београд 1899. године</ref> Српски и бугарски премијери, Пашић и Гешов, састали су се у тадашњем Цариброду [[1912]]. године како би разговарали о спорним територијама у [[Македонија|Македонији]].<ref>{{Google books |id=HaA18-u7mMMC |title=The Ottoman Empire and Its Successors, 1801–1927 }}</ref> === Димитровград у Краљевини СХС/Југославији === [[Датотека:Map of Bulgaria after Treaty of Neuilly-sur-Seine Tsaribrod region-bg.svg|мини|270п|десно|Област око [[Цариброд]]а, која је [[1919]]. године припала [[Краљевина СХС|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]]]] [[Датотека:Panorama Dimitrovgrada.jpg|мини|мини|десно| Панорама Димитровграда 1937.]] Након [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[Краљевина Бугарска|Бугарска]] је [[Нејски мировни уговор|Нејским мировним уговором]] [[27. новембар|27. новембра]] [[1919]]. морала да преда Цариброд [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]].<ref>[http://www.gwpda.org/1918p/neuilly.html Потпуни текст уговора]</ref> У оквиру краљевине СХС од [[1922]]. до [[1929]]. године Цариброд се налазио у нишкој области, а [[1929]]. године формирањем бановина припао је [[Моравска бановина|Моравској бановини]]. За време откако се налази у саставу југословенске државе то је постало прометно и просперитетно гранично место. То је живописна варош подигнута на самој Нишави, између планина. Кроз град пролази стари царски друм који повезује Европу са Оријентом, а који је утврдио још римски цар Трајан, у своје време. Отворена је 1921. године у месту непотпуна мешовита реална гимназија, која је после неколико година укинута 1930. године. Други пут је то било 1938. године<ref>"Бранич", Београд 1938. године</ref> У хотелу "Елита" у Цариброду основан је 1931. године патриотски Југословенски омладински клуб", чији је први председник постао Тихомир Милисављевић.<ref>"Правда", Београд 1931. године</ref> Већ је постојало 1931. године Соколско друштво на челу са старешином протом Јовом Поповићем. Државна грађанска школа постојала је у међуратном периоду, од 1934. године. Електрична централа је отворена 1928. године. Године 1937. поред наведеног ту је и Домаћинска школа, Бановинска болница, Среско начелство, Пореска управа, Финансијска контрола, Пошта, Царинарница... Поред касарни ту је 1935. године изграђен леп Официрски дом. Ту се пазари петком на пијаци, а годишњи вашар се зове Богородични и траје три дана. Постоји ту једна Трговачка банка. Привредни живот карактеришу бројне задруге, попут Млекарско-сточарске, Набављачке и Потрошачке, Пољопривредне, Грађанска Занатлијске (са 350 чланова 1934. године), Пчеларске итд. За путнике су отворени хотели са храном и преноћиштем: Ослобођење, Балкан, Југославија, Интернационал, Солун и други. Ту је и око 30 кафана, познати угоститељи били су у то време Ђока, Гаце, Гале и "Чавдар". Православна црква је посвећена Св. Богородици, обновљена је крајем 19. века, а при њој службује прота Васа са другим свештеницима.<ref>"Правда", Београд 24. септембар 1937. године</ref> У току [[Други светски рат|Другог светског рата]] Бугарска је град припојила Бугарској, али је град ослобођен [[1944]]. године и враћен је Југославији. === Најновија историја === Стари назив града био је '''Цариброд''', а садашњи назив је добио [[1951]]. године, декретом тадашње Владе ФНРЈ, у част [[Георги Димитров]]а, бугарског председника. Године 2008. одборници Скупштине општине Димитровград покренули су иницијативу да врате старо име Цариброд.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/3982/Dimitrovgrad+ponovo+Caribrod%3F.html Димитровград поново Цариброд]</ref> Одлука о промени имена је изгласана (за је гласало 25 од 28 одборника) али није спроведена. == Туризам == [[Датотека:Завичајна музејска збирка, Димитровград 02.JPG|мини|десно|Једна од поставки у музеју]] Градска галерија у Димитровграду је основана [[1955]]. године и годишње се у њој одржи 15 изложби. До сада је у њој одржано око 150 изложби. [[Народна библиотека „Детко Петров“ (Димитровград)|Народна библиотека „Детко Петров“]] је настала [[1898]]. године. У оквиру библиотеке налази се музеј. Музејска збирка има око 1800 предмета, фотографија, разгледница и других докумената који сведоче о животу на овом простору. Музејску поставку чине две основне поставке-археолошка и етнографска, које обухватају предмете почев од праисторије, преко античког, византијског, средњовековног и турског периода, као и оних предмета који су били у употреби до прве половине XX века.<ref>[http://dimitrovgrad.opstinesrbije.com/index.php?menu=2&submenu=204 Култура] {{Wayback|url=http://dimitrovgrad.opstinesrbije.com/index.php?menu=2&submenu=204 |date=20151005211834 }} на сајту -{dimitrovgrad.opstinesrbije.com}-</ref> У близини града налази се [[манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима|манастир Св. Кирика и Јулите]], један од манастира који се налазе на највећој надморској висини у Србији. [[Црква (грађевина)|Црква]] је подигнута крајем [[18. век]]а, вероватно на [[темељ]]има старије [[Грађевина|грађевине]] или [[средњи вијек|средњовековног]] [[храм]]а који је раније постојао. Манастир је обновљен [[1839]]. године, а градио га је мајстор Никола-Кола из села [[Бољев Дол]].<ref>[http://srbijuvolimo.rs/moja-srbija/duhovnost/item/3113-manastir-sv-kirika-i-julite-u-selu-smilovci.html Србију волимо/Манастир Св. Кирика и Јулите у Смиловцу]</ref> Проглашен је [[1984]]. године за [[непокретна културна добра|непокретно културно добро]] као [[споменик културе]] [[Србија|Републике Србије]]. [[Датотека:Манастир Поганово 10.JPG|мини|десно|[[Манастир Поганово]]]] [[Манастир Поганово]] смештен је на левој обали реке [[Јерма|Јерме]] у близини села [[Поганово (Димитровград)|Поганово]]. Изграђен је крајем XIV, а осликан крајем XV века. Захваљујући свом неприступачном положају (све до 1927. г, до изградње ускотрачне железнице за потребе рудника каменог угља, кланац Јерме је био потпуно непролазан) остао је кроз векове релативно неоштећен од руку разних освајача. Под заштитом државе је од 1949. године а на листи светске културне баштине налази се од 1979. године.<ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир Поганово, 6. пасус</ref> 1982. године [[манастир]] је уписан у регистар [[Српска академија наука и уметности|Српске Академије Науке и Уметности]] као културно добро од великог значаја. Основао га је српски властелин Константин Дејановић Драгаш непосредно пре губитка државне независности средњовековне Србије и посветио га [[Апостол Јован|Св. Јовану Богослову]]. [[Црква (грађевина)|Црква]] је осликана [[фреска]]ма тек 1499. године, док у [[нартекс]]у није било осликавања.<ref name="pog1">{{СК-САНУ|Линк=751|Име=Манастир Поганово}}</ref> [[Црква Рођења Пресвете Богородице у Димитровграду]] је подигнута [[1894]]. године. У близини Димитровграда се налази [[Манастир Светог Димитрија Код Димитровграда]]. Од 2014. године у Димитровграду се сваке јесени одржава гастрономско-културно-туристичка манифестација [[Дани царибродске сушенице]]. Том приликом поред бројних културних садржаја излажу се предмети домаће радиности али и пољопривредни производи овог краја. Централни догађај је продајна изложба традиционалних артикала домаће хране и такмичење у избору најбоље и најквалитетније [[Сушеница|сушенице]].<ref>[https://www.juznevesti.com/Zabava/U-subotu-Dani-caribrodske-susenice.sr.html] Дани царибродске сушенице]</ref> == Демографија == [[Датотека:National Council of the Bulgarians in Serbia02.jpg|мини|десно|Седиште Националног савета Бугара у Димитровграду]] У насељу Димитровград живи 5676 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,8 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 2450 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80. Становништво у овом насељу веома је нехомогено. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 8000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 2944 | S02V02 = 2891 | S02V03 = 3665 | S02V04 = 5488 | S02V05 = 7055 | S02V06 = 7276 | S02V07 = 6968 | S02V08 = 6278 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис | извор =<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> | п1948=2944 | п1953=2891 |п1961=3665 |п1971=5488 |п1981=7055 |п1991=7276 |п1991н=7196 |п2002с=7040 |п2002=6968 |п2011=6278 }} |} {{bar box |float=center |title=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref> |titlebar=#AAF |width=300px |bars= {{Врста са постотком|[[Бугари]]|yellow|3358|53.49}} {{Врста са постотком|[[Срби]]|blue|1821|29.00}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|green|60|0.95}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|red|34|0.54}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|orange|24|0.38}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|magenta|13|0.20}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|cyan|6|0.09}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|pink|3|0.04}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|navy|1|0.01}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|black|1|0.01}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|black|3|0.04}} {{Врста са постотком|остали|gray|84|1.34}} {{Врста са постотком|Регионална припадност|cyan|1|0.01}} {{Врста са постотком|неизјашњени|black|857|13.65}} {{Врста са постотком|непознато|orange|14|0.22}} |caption='''укупно''': 6.278 }} {{Графикон пирамида | извор =<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> | ширина=300px | наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|8|2.41|5.74|19}} {{Врста лево десно|80+|gray|60|18.12|33.23|110}} {{Врста лево десно|75-79|gray|79|23.86|35.64|118}} {{Врста лево десно|70-74|gray|110|33.23|57.09|189}} {{Врста лево десно|65-69|gray|206|62.23|61.32|203}} {{Врста лево десно|60-64|gray|253|76.43|65.86|218}} {{Врста лево десно|55-59|gray|234|70.69|66.16|219}} {{Врста лево десно|50-54|gray|272|82.17|81.57|270}} {{Врста лево десно|45-49|gray|276|83.38|78.54|260}} {{Врста лево десно|40-44|gray|249|75.22|67.06|222}} {{Врста лево десно|35-39|gray|258|77.94|70.39|233}} {{Врста лево десно|30-34|gray|258|77.94|64.04|212}} {{Врста лево десно|25-29|gray|258|77.94|74.92|248}} {{Врста лево десно|20-24|gray|236|71.29|65.55|217}} {{Врста лево десно|15-19|gray|215|64.95|65.86|218}} {{Врста лево десно|10-14|gray|195|58.91|59.51|197}} {{Врста лево десно|5-9|gray|173|52.26|49.24|163}} {{Врста лево десно|0-4|gray|152|45.92|48.33|160}} |просекм=39.8 |просекж=41.5 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|910|864|1259|1719|2214|2384|2450|434|650|592|591|137|35|9|-|1|1|2.80}} {{БракНасељаСрбија|2972|823|1911|168|54|16|2956|530|1911|431|76|8}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|1399|76|-|-|489|89|40|80|120|137|1090|24|-|-|489|31|9|96|79|38|2489|100|-|-|978|120|49|176|199|175|9|8|171|47|56|29|-|-|48|27|9|51|71|133|14|-|-|19|36|17|222|118|189|43|-|-|67}} == Образовање == * Основна школа „Христо Ботев“ у Димитровграду * [[Гимназија „Свети Кирило и Методије” Димитровград|Гимназија „Св. Кирило и Методије“]] * Виша пословна Школа Блаце, истурено одељење Димитровград == Медији == * [[Радио Телевизија Цариброд]] * Новинско издавачка кућа „[[Братство (новина)|Братство]]“ * Интернет Портал ФАР - ФАР ТВ == Познати Димитровграђани == * Васил Павурджиев (1897—1948), књижевник и писац *[[Златан Дудов]] (1903—1963), филмски режисер и сценариста * [[Методи Петров]] (1920—1995), сликар * [[Слободан Сотиров]] (1926—2005), сликар * [[Димитар Илијев]] (1950), сликар и вајар * [[Гру|Далибор Андонов Гру]] (1973 — 2019), музичар * [[Томов Стефан Душан]] (1965), академски сликар * [[Јелена Костов]] (1983), певачица * [[Детко Петров]] (1936-1990), књижевник и писац == Спорт == * [[ФК Балкански]] * [[КК Димитровград]] == Галерија == <gallery> Dimitrovgrad - Main Street.jpg|Центар града Dimitrovgrad Town Hall - Serbia.jpg|Зграда општине Cultural centre - Dimitrovgrad - Serbia.jpg|Дом културе Biblioteka Detko Petrov, Dimitrovgrad 03.JPG|Библиотека Crkva Rođenja Presvete Bogorodice, Dimitrovgrad 04.JPG|Црква Рођења Пресвете Богородице National Council of the Bulgarians in Serbia01.jpg|Национални савет Бугара у Србији Tsaribrod E2.JPG|Железничка станица Izložba radova Dimitra Ilijeva, Dimitrovgrad 08.JPG|изложба радова [[Димитар Илијев|Димитра Илијева]] у галерији Сушеница.JPG| [[Сушеница]] , [[Дани царибродске сушенице]] </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса|year=1986|location=Београд|publisher=Историјски институт, Просвета|url=https://books.google.com/books?id=2LVBAAAAYAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Југоисточна Србија у XIX веку (1804-1878)|year=1996|location=Ниш|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=fxEtAAAACAAJ}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Други пројекти | commons = Dimitrovgrad, Serbia | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Димитровград }} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Dimitrovgrad.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/dimitrovgrad/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.0085&longitude=22.772&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] * [https://web.archive.org/web/20120721072253/http://www.nbdimitrovgrad.rs/O-nama.php Библиотека у Димитровграду] * [https://www.youtube.com/watch?v=ey99Mt7fyxc Патрола до Бугарске: Сунчев Браг, Несебар и Созопол (РТС САТ - Званични канал)] {{Општина Димитровград}} [[Категорија:Димитровград| ]] [[Категорија:Општина Димитровград]] [[Категорија:Насељена места у Пиротском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] 4wgnp95tcop5i29yj6m3d5kc717v5n0 0 174711 25121850 24901389 2022-07-25T05:10:24Z 178.237.220.129 Дотати хиперлинкови wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Јашуња је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Јашуња |слика=Selo Jašunja.jpg |опис_слике=Село Јашуња |округ=Јабланички |град=Лесковац |географска_ширина=43° 04′ 01" СГШ |географска_дужина=22° 01′ 09" ИГД |надм висина=315 |популација={{decrease}} 400 |поштански код= |позивни број=016 |регистарска ознака=-{LE}- |гшир=43.066833 |гдуж=22.018166 }} '''Јашуња''' је насељено место [[лесковац|града Лесковца]] у [[Јабланички управни округ|Јабланичком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 400 становника. У близини села се налазе тзв. [[Јашуњски манастири]], који су под заштитом [[Србија|Републике Србије]], као [[Споменик културе од великог значаја|споменици културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{ГА-СНС}}</ref>. Током септембра [[2010]]. године у селу је избио пожар који је захватио 500 хектара ниског растиња, шума и пчелињаке.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/Хроника/766860/Пожар+у+околини+Лесковца.html РТС: Угашен пожар у околини Лесковца (17. септембар 2010.], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> == Историја == Подаци о насељавању нису најјаснији, због чега се долази до полемике да су становници овог подручја аутохтони. Током средњег века, село Јашуња је било значајан геополитички центар развојних делатности у немањићкој Србији. Тада су на обронцима [[Бабичка гора|Бабичке горе]] подизани манастири од изузетног значаја за духовну и образовну свест локалног становништва. Услед појављивања куге, велики број крупних и ситних земљопоседника напустио је своја огњишта и населио се нешто јужније, на месту на коме се село налази и данас. Долазак велике византијске породице Кантакузин на обронцима старих и већ срушених светиња допринео је препороду и реорганизацији тадашњег манастирског комплекса који је задржао своју лепоту и импозантну структуру све до 21. века. Због надоласка разних учитеља, свештеника и писара дошло је до јачања образовне свести у друштву. Тако је године 1868. село добило основну школу. Ова установа је скоро славила 150 година од свог оснивања и једна је од најстаријих основних школа на југоистоку Србије. Током 20. века житељи Јашуње су били укључени у великим међународним конфликтима. У духу револуција током Другог светског рата, становници овог поднебља се укључују у Народно-ослободилачкој борби против нацизма. Тада се ствара чувени [[Бабички одред]] који је приредио изузетан отпор локалним четничким јединицма Косте Пећанца и мањим нацистичким формацијама у Јабланичком округу. Споменици који су сведочили о јунаштву бораца су уништени, као и сама колиба у којој је одред настао. После великих ратова и губитака дошло је ново време просперитета, у коме је село поново постало центар моравског поднебља у Лесковачкој општини. У таквој ситуацији реновирана је школа, створена је Пољопровредна задруга, као и сам фудбалски клуб. == Пољопривреда == Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва. Што се тиче земљорадње, највише се гаје воћни производи, а у нешто мањим количинама присутна је и култура узгајања поврћа и житарица. Сточарство је значајна грана производње у пољопривреди у Јашуњи и свим околним селима у Поморављу. Ова грана пољопривреде је изузетно повољна, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељаци ситних пољопривредних газдинстава у овом селу чувају разне врсте стоке и живине. == Демографија == У насељу Јашуња живи 431 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 45,9 година (44,0 код мушкараца и 47,6 код жена). У насељу има 149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 900 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 839 | S02V02 = 886 | S02V03 = 820 | S02V04 = 773 | S02V05 = 697 | S02V06 = 613 | S02V07 = 514 | S02V08 = 400 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=839 |п1953=886 |п1961=820 |п1971=773 |п1981=697 |п1991=613 |п1991н=612 |п2002с=525 |п2002=514 |п2011=400 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|508|98.83}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|blue|2|0.38}} {{Врста са постотком|непознато|red|0|0.0}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|1|2.77|2.77|1}} {{Врста лево десно|80+|gray|4|11.11|27.77|10}} {{Врста лево десно|75-79|gray|8|22.22|55.55|20}} {{Врста лево десно|70-74|gray|22|61.11|83.33|30}} {{Врста лево десно|65-69|gray|24|66.66|58.33|21}} {{Врста лево десно|60-64|gray|19|52.77|66.66|24}} {{Врста лево десно|55-59|gray|13|36.11|36.11|13}} {{Врста лево десно|50-54|gray|16|44.44|36.11|13}} {{Врста лево десно|45-49|gray|21|58.33|44.44|16}} {{Врста лево десно|40-44|gray|13|36.11|44.44|16}} {{Врста лево десно|35-39|gray|25|69.44|44.44|16}} {{Врста лево десно|30-34|gray|6|16.66|41.66|15}} {{Врста лево десно|25-29|gray|14|38.88|33.33|12}} {{Врста лево десно|20-24|gray|18|50.0|36.11|13}} {{Врста лево десно|15-19|gray|13|36.11|27.77|10}} {{Врста лево десно|10-14|gray|15|41.66|38.88|14}} {{Врста лево десно|5-9|gray|12|33.33|27.77|10}} {{Врста лево десно|0-4|gray|6|16.66|27.77|10}} |просекм=44.0 |просекж=47.6 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|145|164|163|172|173|165|149|24|39|16|19|26|19|4|2|-|-|3.45}} {{БракНасељаСрбија|217|48|150|14|5|-|230|26|154|45|5|-}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|139|83|-|-|30|-|4|5|-|4|97|72|-|-|16|-|1|2|-|-|236|155|-|-|46|-|5|7|-|4|-|-|2|3|3|1|-|-|4|-|-|-|2|3|-|-|-|1|-|-|2|5|6|1|-|-|5}} == Галерија == <gallery> Датотека: Zemljoradnička zadruga u Jašunji.jpg|Земљорадничка задруга Датотека: Osnovna škola u Jašunji 4.jpg|Основна школа Датотека: Osnovna škola u Jašunji 3.jpg|Основна школа Датотека: Osnovna škola u Jašunji 2.jpg|Основна школа Датотека: Osnovna škola u Jašunji 1.jpg|Основна школа Датотека: Ambulanta u Jašunji.jpg|Амбуланта Датотека: Sportski teren u Jašunji.jpg|Спортски терен </gallery> == Види још == * [[Јашуњски манастири]] * [[Манастир Светог Јована Крститеља у Јашуњи]] * [[Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Јашуњи]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Jasunja.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://wikimapia.org/#lat=43.066833,&lon=22.018166&z=12&l=32&m=b Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/jasunja/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.066833&longitude=22.018166&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Град Лесковац}} [[Категорија:Град Лесковац]] [[Категорија:Насељена места у Јабланичком управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] 5unl5e7secbu1e4d88fqz23h6vaax35 10 175412 25122067 24568991 2022-07-25T10:27:03Z Uw17 165959 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Питер Џексон |title = Филмови [[Питер Џексон|Питера Џексона]] |bodyclass = hlist |list1 = * ''[[Господар прстенова: Дружина прстена]]'' * ''[[Господар прстенова: Две куле]]'' * ''[[Господар прстенова: Повратак краља]]'' * ''[[Bad Taste]]'' * ''[[Meet the Feebles]]'' * ''[[Мртав жив]]'' * ''[[Небеска створења]]'' * ''[[Forgotten Silver]]'' * ''[[The Frighteners]]'' * ''[[Кинг Конг (филм из 2005)|Кинг Конг]]'' * ''[[Дивне кости]]'' * ''[[Тинтин]]'' * ''[[Хобит: Неочекивано путовање]]'' * ''[[Хобит: Шмаугова пустошења]]'' * ''[[Хобит: Битка пет армија]]'' }}<noinclude> [[Категорија:Навигациони шаблони за новозеландске редитеље]] </noinclude> riiq0yzgeyizgpznezhugcwda9pdbnc 0 176593 25121109 23759242 2022-07-24T13:23:18Z 79.101.177.251 /* Приватни живот и смрт */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Рођа Раичевић | слика = Rođa_raicevic.jpg ‎ | ширина_слике = | опис_слике = Рођа Раичевић | пуно_име = Родољуб Раичевић | надимак = Рођа | дан_рођења = 11. | месец_рођења = јул | година_рођења = 1957. | место_рођења = [[Никшић]] | држава_рођења = {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} | дан_смрти = 7. | месец_смрти = октобар | година_смрти = 2001. | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = {{застава|СР Југославија}} | жанр(ови) = [[Поп музика|поп]]•[[фолк]]•[[шлагер]] }} '''Родољуб Рођа Раичевић''' ([[Никшић]], [[11. јул]] [[1957]] — [[Београд]], [[7. октобар]] [[2001]]) био је популарни српски и црногорски певач [[поп]] музике и композитор народне и забавне музике. == Биографија == У родном граду, [[Никшић]]у, завршио је основну и нижу музичку школу, а средњу музичку школу Васа Павић је похађао у [[Подгорица|Подгорици]]. Завршио је [[Факултет музичких уметности у Београду]]. У [[Београд]] се преселио 1976. године. Свирао је виолончело и клавир. Једно време је био члан састава [[Рокери с Мораву]], па члан оркестра [[Миша Мијатовић|Мише Мијатовића]]. Први већи ауторски успех је имао са песмом „Године иду“, коју је снимила [[Нада Топчагић]]. Сарађивао је са многим познатим певачима и певачицама: [[Lepa Brena|Лепом Бреном]], [[Мира Шкорић|Миром Шкорић]], [[Славко Бањац|Славком Бањцем]], [[Драгица Радосављевић Цакана|Цаканом]], [[Буба Мирановић|Бубом Мирановић]], [[Ана Бекута|Аном Бекутом]], [[Наташа Владетић|Наташом Владетић]], [[Горан Џеберан|Гораном Џебераном]] и [[Биљана Јевтић|Биљаном Јевтић]].<ref>[https://diskografija.wordpress.com/r/roda-raicevic/ diskografija.wordpress.com]. Приступљено 16. 7. 2017.</ref> Први албум снимио је 1993. године који је сјајно прошао код публике а песме које су се издвојиле су "Тако је суђено" (Хит године) и поп балада "А ја имам тебе" као и песма "Растанак" коју је касније преснимила [[Драгица Радосављевић Цакана]]. За врло кратак временски период Рођа је стекао велики број обожавалаца и љубитеља својих песама широм Балкана. Албум из 1997. изнедрио је велики број хитова који се и данас веома слушају и певају (''Драга'', ''У земљу пао бих од стида'', ''У тебе сам заљубљен''). Непосредно пред смрт Рођа Раичевић је објавио албум за Сити рекордс. Освојио је велики број престижних награда и признања. Учествовао је у великом броју хуманитарних акција и манифестација. == Приватни живот и смрт == Рођа се никад није женио, иако су се многе лепотице везивале за његово име. Говорило се да је платонски био заљубљен у [[Буба Мирановић|Бубy Мирановић]].<ref>[http://www.svet.rs/vesti/estrada/posle-15-godina-otkrivena-tajna-roda-raicevic-je-bio-zaljubljen-u-poznatu-pevacicu Свет: Рођа био заљубљен у Бубу Мирановић]. Приступљено 21. 12. 2016.</ref> Умро је у 45. години у свом стану, у улици 27. марта (данас улица Краљице Марије), у Београду. Говорило се да је умро од прекомерне дозе [[метамфетамин]]а, мада то никада није службено потврђено.<ref>[http://www.kurir.rs/stars/1583057/secanje-roda-raicevic-je-bio-dusa-od-coveka-pravi-drug Курир: Рођина смрт]. Приступљено 6. 10. 2014.</ref> Остала је мистерија Рођиног кофера по који и после 20 година нико није дошао, који и даље стоји на истој адреси где је певач преминуо. <ref>[https://www.srbijadanas.com/zabava/vip/misterija-kofera-rode-raicevica-po-njega-niko-ne-dolazi-vec-15-godina-komsije-kazu-foto-2016-10-06 Србија данас:Мистерија Рођиног кофера]. Приступљено 6. 10. 2016.</ref> == Дискографија == === Албуми === * ''[[Тако је суђено]]'' (1993) * ''[[Обичан мушкарац]]'' (1994) * ''[[Судњи дан (албум)|Судњи дан]]'' (1997) * ''[[Да Бог да (албум)|Да Бог да]]'' (2001)<ref name="automatski generisano1">{{Cite web|url=https://www.radio-poljubac.com/tekstualne-diskografije-narodne-muzike/4483-rodja-raicevic-tekstualna-diskografija.html |title=Радио пољубац, текстуалне дискографије |accessdate=16. 7. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170804052611/https://www.radio-poljubac.com/tekstualne-diskografije-narodne-muzike/4483-rodja-raicevic-tekstualna-diskografija.html |archive-date=4. 8. 2017 |url-status=dead }}</ref> === Синглови === * ''[[Ја сам љубио слободу]]'' * ''[[Нашој љубави је крај]]'' * ''[[И не слутиш колико сам твој]]''<ref name="automatski generisano1" /> == Фестивали == '''Посело 202:''' * ''А ја имам тебе'', '93 '''[[МЕСАМ]]:''' * ''А моја си била'', бронзани Сабор, '93 * ''И не слутиш колико сам твој'', '96 '''Пјесма Медитерана, Будва:''' * ''У тебе сам заљубљен'', победничка песма, '95 '''Сунчане скале, Херцег Нови:''' * ''Ја сам љубио слободу'', '97 * ''Буди срећна с другим'', '98 == Референце == {{reflist}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Раичевић, Рођа}} [[Категорија:Рођени 1957.]] [[Категорија:Умрли 2001.]] [[Категорија:Никшићани]] [[Категорија:Српски певачи]] [[Категорија:Црногорски певачи]] [[Категорија:Народна музика]] 0nqleck57otyyrtg9y5oc8vts6z0dd9 0 185412 25121371 24519264 2022-07-24T17:23:34Z 46.114.169.207 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Џејсон Стејтам | пуно_име = '''Џејсон Стејтам''' | слика = Jason Statham 2018.jpg | опис_слике = ''Стејтам 2018. године'' | занимање = [[глумац]] | датум_рођења = {{датум рођења|1967|7|26|год=да}} | место_рођења = [[Дарбишир]] | држава_рођења = [[Енглеска]], [[Уједињено Краљевство|УК]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | активни_период = [[1993]] — садашњост | супружник = [[Роузи Хантингтон Вајтли]] <br />(2016−) }} '''Џејсон Стејтам''' ({{jез-енг|Jason Statham}}, рођен [[26. јул]]а [[1967]]. у [[Дарбишир]]у, [[Енглеска]]) [[Енглеска|енглески]] је [[глумац]] који је познат је по улогама у [[Акциони филм|акционим]] филмовима. Најпознатији је по улогама Франка Мартина у серијалу ''[[Транспортер (филм)|Транспортер]]'' (2002−2008), Декарда Шоа у серијалу ''[[Паклене улице (франшиза)|Паклене улице]]'' (2013−2021) и по улози Лија Крисмаса у серијалу ''[[Плаћеници (филм)|Плаћеници]]'' (2010−2022). NAJBOLJI GLUMAC == Биографија == Рођен је у Лондону као син барског певача и плесачице. У детињству је играо фудбал и био улични забављач, а бавио се скоковима у воду. Био је 12 година члан британске репрезентације па је на Светском првенству 1992. године заузео 12. место. Стејтама је открио редитељ [[Гај Ричи]] док је овај радио као модел. Године 1998. дао му је улогу у свом хиту [[Две чађаве двоцевке]], чиме је Стејтам постао глумац практично без икаквог глумачког образовања.<ref>{{cite web|url=https://ddl.rs/poznati/u-pravo-vreme-na-pravom-mestu-ove-holivudske-zvezde-su-sasvim-slucajno-postale-slavne/|title=U pravo vreme na pravom mestu: Ove holivudske zvezde su sasvim slučajno postale slavne|website=ddl.rs|date=16. 11. 2018|accessdate=16. 11. 2018}}</ref> Следила је улога у још једном Ричијевом филму, [[Снеч]] из 2000. године. Након што је филм зарадио преко 80 милиона долара, Стејтаму су била отворена врата Холивуда па је 2001. глумио у два филма: [[Једини]] са Џет Лијем и [[Духови са Марса]] са Ајс Кјубом. Можда најпознатија Стејтамова улога је она у филму [[Транспортер]] из 2002. где глуми професионалног возача Френка Мартина, који се сукобљује са мафијом. Снимљена су и два наставка филма, [[Транспортер 2]] (2005) и [[Транспортер 3]] (2008) == Филмографија == {{Филмографија | глумца = Џејсона Стејтама }} |- | 1998. || [[Две чађаве двоцевке]] || ''-{Lock, Stock And Two Smoking Barrels}-'' || Бејкон || |- | 2000. || [[Снеч]] || ''-{Snatch}-'' || Туркиш || |- | 2000. || [[Појава (филм)|Појава]] || ''-{Turn It Up}-'' || господин Би || |- | 2001. || [[Духови са Марса]] || ''-{Ghosts Of Mars}-'' || наредник Џерико Батлер || |- | 2001. || [[Један једини]] || ''-{The One}-'' || -{MVA}- агент Еван Фанш || |- | 2001. || [[Опака машина]] || ''-{Mean Machine}-'' || Монах || |- | 2002. || [[Тајландски бокс: свака борба је пресудна]] || ''-{Thai Boxing: A Fighting Chance}-'' || приповедач || |- | 2002. || [[Транспортер (филм)|Транспортер]] || ''-{The Transporter}-'' || Френк Мартин || |- | 2003. || [[Посао у Италији (филм из 2003)|Посао у Италији]] || ''-{The Italian Job}-'' || Згодни Роб || |- | 2004. || [[Колатерал (филм)|Колатерал]] || ''-{Collateral}-'' || човек на аеродрому || |- | 2004. || [[Мобилни (филм)|Мобилни]] || ''-{Cellular}-'' || Итан Грир || |- | 2005. || [[Транспортер 2]] || ''-{Transporter 2}-'' || Френк Мартин || |- | 2005. || [[Револвер (филм)|Револвер]] || ''-{Revolver}-'' || Џејк Грин || |- | 2005. || [[Лондон (филм из 2005)|Лондон]] || ''-{London}-'' || Бејтман || |- | 2006. || [[Хаос (филм)|Хаос]] || ''-{Chaos}-'' || детектив Квентин Конерс || |- | 2006. || [[Пинк Пантер (филм из 2006)|Пинк Пантер]] || ''-{The Pink Panther}-'' || Ив Глуан || |- | 2006. || [[Адреналин (филм)|Адреналин]] || ''-{Crank}-'' || Чев Челиос || |- | 2007. || [[У име краља: Прича о опсади тамнице]] || ''-{In The Name Of The King: A Dungeon Siege Tale}-'' || Фармер Дејмон || |- | 2007. || [[Рат (филм из 2007)|Рат]] || ''-{War}-'' || ФБИ агент Џон Крофорд || |- | 2008. || [[Пљачка банке]] || ''-{The Bank Job}-'' || Тери Ледер || |- | 2008. || [[Трка смрти]] || ''-{Death Race}-'' || Џенсен Гарнер „Франкенштајн“ Ејмс || |- | 2008. || [[Транспортер 3]] || ''-{Transporter 3}-'' || Френк Мартин || |- | 2009. || [[Адреналин 2 (филм)|Адреналин 2: Високи напон]] || ''-{Crank 2: High Voltage}-'' || Чев Челиос || |- | 2010. || [[13 (филм)|13]] || ''-{13}-'' || Џеспер Бегс || |- | 2010. || [[Плаћеници (филм)|Плаћеници]] || ''-{The Expendables}-'' || Ли Крисмас || |- | 2011. || [[Механичар (филм)|Механичар]] || ''-{The Mechanic}-'' || Артур Бишоп || |- | 2011. || [[Гномео и Јулија]] || ''-{Gnomeo & Juliet}-'' || Тибалт || глас |- | 2011. || [[Блиц]] || ''-{Blitz}-'' || наредник Том Брант || |- | 2011. || [[Елита убица]] || ''-{Killer Elite}-'' || Дени Брајс || |- | 2012. || [[Шифра смрти]] || ''-{Safe}-'' || Лук Рајт || |- | 2012. || [[Плаћеници 2]] || ''-{The Expendables 2}-'' || Ли Крисмас || |- | 2013. || [[Паркер (филм)|Паркер]] || ''-{Parker}-'' || Паркер || |- | 2013. || [[Паклене улице 6]] || ''-{Fast & Furious 6}-'' || Декард Шо || |- | 2013. || [[Искупљење (филм)|Искупљење]] || ''-{Hummingbird}-'' || Џои Џоунс || |- | 2013. || [[Непријатељ пред вратима (филм из 2013)|Непријатељ пред вратима]] || ''-{Homefront}-'' || Фил Брокер || |- | 2014. || [[Плаћеници 3]] || ''-{The Expendables 3}-'' || Ли Крисмас || |- | 2015. || [[Џокер: Дивља карта]] || ''-{Wild Card}-'' || Ник Вајлд || |- | 2015. || [[Паклене улице 7]] || ''-{Furious 7}-'' || Декард Шо || |- | 2015. || [[Шпијуни (филм)|Шпијуни]] || ''-{Spy}-'' || Рик Форд || |- | 2016. || [[Механичар: Васкрсење]] || ''-{Mechanic: Resurrection}-'' || Артур Бишоп || |- | 2017. || [[Паклене улице 8]] || ''-{The Fate of the Furious}-'' || Декард Шо || |- | 2018. || [[Мег]] || ''-{The Meg}-'' || Ли Крисмас || |- | 2019. || [[Паклене улице: Хобс и Шо]] || ''-{Fast & Furious Presents: Hobbs & Shaw}-'' || Декард Шо || |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти | commons = Jason Statham | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Џејсон Стејтам }} * {{ИМДб име|id=nm0005458|name=Џејсон Стејтам}} {{DEFAULTSORT:Стејтам, Џејсон}} [[Категорија:Рођени 1967.]] [[Категорија:Британски глумци]] [[Категорија:Енглески глумци]] ms44qh42mjcqt0bfqnt58l8epn8v2la 25121372 25121371 2022-07-24T17:24:01Z 46.114.169.207 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Џејсон Стејтам | пуно_име = '''Џејсон Стејтам''' | слика = Jason Statham 2018.jpg | опис_слике = ''Стејтам 2018. године'' | занимање = [[глумац]] | датум_рођења = {{датум рођења|1967|7|26|год=да}} | место_рођења = [[Дарбишир]] | држава_рођења = [[Енглеска]], [[Уједињено Краљевство|УК]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | активни_период = [[1993]] — садашњост | супружник = [[Роузи Хантингтон Вајтли]] <br />(2016−) }} '''Џејсон Стејтам''' ({{jез-енг|Jason Statham}}, рођен [[26. јул]]а [[1967]]. у [[Дарбишир]]у, [[Енглеска]]) [[Енглеска|енглески]] је [[глумац]] који је познат је по улогама у [[Акциони филм|акционим]] филмовима. Најпознатији је по улогама Франка Мартина у серијалу ''[[Транспортер (филм)|Транспортер]]'' (2002−2008), Декарда Шоа у серијалу ''[[Паклене улице (франшиза)|Паклене улице]]'' (2013−2021) и по улози Лија Крисмаса у серијалу ''[[Плаћеници (филм)|Плаћеници]]'' (2010−2022). == Биографија == Рођен је у Лондону као син барског певача и плесачице. У детињству је играо фудбал и био улични забављач, а бавио се скоковима у воду. Био је 12 година члан британске репрезентације па је на Светском првенству 1992. године заузео 12. место. Стејтама је открио редитељ [[Гај Ричи]] док је овај радио као модел. Године 1998. дао му је улогу у свом хиту [[Две чађаве двоцевке]], чиме је Стејтам постао глумац практично без икаквог глумачког образовања.<ref>{{cite web|url=https://ddl.rs/poznati/u-pravo-vreme-na-pravom-mestu-ove-holivudske-zvezde-su-sasvim-slucajno-postale-slavne/|title=U pravo vreme na pravom mestu: Ove holivudske zvezde su sasvim slučajno postale slavne|website=ddl.rs|date=16. 11. 2018|accessdate=16. 11. 2018}}</ref> Следила је улога у још једном Ричијевом филму, [[Снеч]] из 2000. године. Након што је филм зарадио преко 80 милиона долара, Стејтаму су била отворена врата Холивуда па је 2001. глумио у два филма: [[Једини]] са Џет Лијем и [[Духови са Марса]] са Ајс Кјубом. Можда најпознатија Стејтамова улога је она у филму [[Транспортер]] из 2002. где глуми професионалног возача Френка Мартина, који се сукобљује са мафијом. Снимљена су и два наставка филма, [[Транспортер 2]] (2005) и [[Транспортер 3]] (2008) == Филмографија == {{Филмографија | глумца = Џејсона Стејтама }} |- | 1998. || [[Две чађаве двоцевке]] || ''-{Lock, Stock And Two Smoking Barrels}-'' || Бејкон || |- | 2000. || [[Снеч]] || ''-{Snatch}-'' || Туркиш || |- | 2000. || [[Појава (филм)|Појава]] || ''-{Turn It Up}-'' || господин Би || |- | 2001. || [[Духови са Марса]] || ''-{Ghosts Of Mars}-'' || наредник Џерико Батлер || |- | 2001. || [[Један једини]] || ''-{The One}-'' || -{MVA}- агент Еван Фанш || |- | 2001. || [[Опака машина]] || ''-{Mean Machine}-'' || Монах || |- | 2002. || [[Тајландски бокс: свака борба је пресудна]] || ''-{Thai Boxing: A Fighting Chance}-'' || приповедач || |- | 2002. || [[Транспортер (филм)|Транспортер]] || ''-{The Transporter}-'' || Френк Мартин || |- | 2003. || [[Посао у Италији (филм из 2003)|Посао у Италији]] || ''-{The Italian Job}-'' || Згодни Роб || |- | 2004. || [[Колатерал (филм)|Колатерал]] || ''-{Collateral}-'' || човек на аеродрому || |- | 2004. || [[Мобилни (филм)|Мобилни]] || ''-{Cellular}-'' || Итан Грир || |- | 2005. || [[Транспортер 2]] || ''-{Transporter 2}-'' || Френк Мартин || |- | 2005. || [[Револвер (филм)|Револвер]] || ''-{Revolver}-'' || Џејк Грин || |- | 2005. || [[Лондон (филм из 2005)|Лондон]] || ''-{London}-'' || Бејтман || |- | 2006. || [[Хаос (филм)|Хаос]] || ''-{Chaos}-'' || детектив Квентин Конерс || |- | 2006. || [[Пинк Пантер (филм из 2006)|Пинк Пантер]] || ''-{The Pink Panther}-'' || Ив Глуан || |- | 2006. || [[Адреналин (филм)|Адреналин]] || ''-{Crank}-'' || Чев Челиос || |- | 2007. || [[У име краља: Прича о опсади тамнице]] || ''-{In The Name Of The King: A Dungeon Siege Tale}-'' || Фармер Дејмон || |- | 2007. || [[Рат (филм из 2007)|Рат]] || ''-{War}-'' || ФБИ агент Џон Крофорд || |- | 2008. || [[Пљачка банке]] || ''-{The Bank Job}-'' || Тери Ледер || |- | 2008. || [[Трка смрти]] || ''-{Death Race}-'' || Џенсен Гарнер „Франкенштајн“ Ејмс || |- | 2008. || [[Транспортер 3]] || ''-{Transporter 3}-'' || Френк Мартин || |- | 2009. || [[Адреналин 2 (филм)|Адреналин 2: Високи напон]] || ''-{Crank 2: High Voltage}-'' || Чев Челиос || |- | 2010. || [[13 (филм)|13]] || ''-{13}-'' || Џеспер Бегс || |- | 2010. || [[Плаћеници (филм)|Плаћеници]] || ''-{The Expendables}-'' || Ли Крисмас || |- | 2011. || [[Механичар (филм)|Механичар]] || ''-{The Mechanic}-'' || Артур Бишоп || |- | 2011. || [[Гномео и Јулија]] || ''-{Gnomeo & Juliet}-'' || Тибалт || глас |- | 2011. || [[Блиц]] || ''-{Blitz}-'' || наредник Том Брант || |- | 2011. || [[Елита убица]] || ''-{Killer Elite}-'' || Дени Брајс || |- | 2012. || [[Шифра смрти]] || ''-{Safe}-'' || Лук Рајт || |- | 2012. || [[Плаћеници 2]] || ''-{The Expendables 2}-'' || Ли Крисмас || |- | 2013. || [[Паркер (филм)|Паркер]] || ''-{Parker}-'' || Паркер || |- | 2013. || [[Паклене улице 6]] || ''-{Fast & Furious 6}-'' || Декард Шо || |- | 2013. || [[Искупљење (филм)|Искупљење]] || ''-{Hummingbird}-'' || Џои Џоунс || |- | 2013. || [[Непријатељ пред вратима (филм из 2013)|Непријатељ пред вратима]] || ''-{Homefront}-'' || Фил Брокер || |- | 2014. || [[Плаћеници 3]] || ''-{The Expendables 3}-'' || Ли Крисмас || |- | 2015. || [[Џокер: Дивља карта]] || ''-{Wild Card}-'' || Ник Вајлд || |- | 2015. || [[Паклене улице 7]] || ''-{Furious 7}-'' || Декард Шо || |- | 2015. || [[Шпијуни (филм)|Шпијуни]] || ''-{Spy}-'' || Рик Форд || |- | 2016. || [[Механичар: Васкрсење]] || ''-{Mechanic: Resurrection}-'' || Артур Бишоп || |- | 2017. || [[Паклене улице 8]] || ''-{The Fate of the Furious}-'' || Декард Шо || |- | 2018. || [[Мег]] || ''-{The Meg}-'' || Ли Крисмас || |- | 2019. || [[Паклене улице: Хобс и Шо]] || ''-{Fast & Furious Presents: Hobbs & Shaw}-'' || Декард Шо || |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти | commons = Jason Statham | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Џејсон Стејтам }} * {{ИМДб име|id=nm0005458|name=Џејсон Стејтам}} {{DEFAULTSORT:Стејтам, Џејсон}} [[Категорија:Рођени 1967.]] [[Категорија:Британски глумци]] [[Категорија:Енглески глумци]] ds89ttm0pjrjxoaacjyaz6jv7olrr2n 25121465 25121372 2022-07-24T19:26:22Z Soundwaweserb 82964 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/46.114.169.207|46.114.169.207]] ([[User talk:46.114.169.207|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sadko|Sadko]] wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Џејсон Стејтам | пуно_име = '''Џејсон Стејтам''' | слика = Jason Statham 2018.jpg | опис_слике = ''Стејтам 2018. године'' | занимање = [[глумац]] | датум_рођења = {{датум рођења|1967|7|26|год=да}} | место_рођења = [[Дарбишир]] | држава_рођења = [[Енглеска]], [[Уједињено Краљевство|УК]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | активни_период = [[1993]] — садашњост | супружник = [[Роузи Хантингтон Вајтли]] <br />(2016−) }} '''Џејсон Стејтам''' ({{jез-енг|Jason Statham}}, рођен [[26. јул]]а [[1967]]. у [[Дарбишир]]у, [[Енглеска]]) [[Енглеска|енглески]] је [[глумац]] који је познат је по улогама у [[Акциони филм|акционим]] филмовима. Најпознатији је по улогама Франка Мартина у серијалу ''[[Транспортер (филм)|Транспортер]]'' (2002−2008), Декарда Шоа у серијалу ''[[Паклене улице (франшиза)|Паклене улице]]'' (2013−2021) и по улози Лија Крисмаса у серијалу ''[[Плаћеници (филм)|Плаћеници]]'' (2010−2022). == Биографија == Рођен је у Лондону као син барског певача и плесачице. У детињству је играо фудбал и био улични забављач, а бавио се скоковима у воду. Био је 12 година члан британске репрезентације па је на Светском првенству 1992. године заузео 12. место. Стејтама је открио редитељ [[Гај Ричи]] док је овај радио као модел. Године 1998. дао му је улогу у свом хиту [[Две чађаве двоцевке]], чиме је Стејтам постао глумац практично без икаквог глумачког образовања.<ref>{{cite web|url=https://ddl.rs/poznati/u-pravo-vreme-na-pravom-mestu-ove-holivudske-zvezde-su-sasvim-slucajno-postale-slavne/|title=U pravo vreme na pravom mestu: Ove holivudske zvezde su sasvim slučajno postale slavne|website=ddl.rs|date=16. 11. 2018|accessdate=16. 11. 2018}}</ref> Следила је улога у још једном Ричијевом филму, [[Снеч]] из 2000. године. Након што је филм зарадио преко 80 милиона долара, Стејтаму су била отворена врата Холивуда па је 2001. глумио у два филма: [[Једини]] са Џет Лијем и [[Духови са Марса]] са Ајс Кјубом. Можда најпознатија Стејтамова улога је она у филму [[Транспортер]] из 2002. где глуми професионалног возача Френка Мартина, који се сукобљује са мафијом. Снимљена су и два наставка филма, [[Транспортер 2]] (2005) и [[Транспортер 3]] (2008) == Филмографија == {{Филмографија | глумца = Џејсона Стејтама }} |- | 1998. || [[Две чађаве двоцевке]] || ''-{Lock, Stock And Two Smoking Barrels}-'' || Бејкон || |- | 2000. || [[Снеч]] || ''-{Snatch}-'' || Туркиш || |- | 2000. || [[Појава (филм)|Појава]] || ''-{Turn It Up}-'' || господин Би || |- | 2001. || [[Духови са Марса]] || ''-{Ghosts Of Mars}-'' || наредник Џерико Батлер || |- | 2001. || [[Један једини]] || ''-{The One}-'' || -{MVA}- агент Еван Фанш || |- | 2001. || [[Опака машина]] || ''-{Mean Machine}-'' || Монах || |- | 2002. || [[Тајландски бокс: свака борба је пресудна]] || ''-{Thai Boxing: A Fighting Chance}-'' || приповедач || |- | 2002. || [[Транспортер (филм)|Транспортер]] || ''-{The Transporter}-'' || Френк Мартин || |- | 2003. || [[Посао у Италији (филм из 2003)|Посао у Италији]] || ''-{The Italian Job}-'' || Згодни Роб || |- | 2004. || [[Колатерал (филм)|Колатерал]] || ''-{Collateral}-'' || човек на аеродрому || |- | 2004. || [[Мобилни (филм)|Мобилни]] || ''-{Cellular}-'' || Итан Грир || |- | 2005. || [[Транспортер 2]] || ''-{Transporter 2}-'' || Френк Мартин || |- | 2005. || [[Револвер (филм)|Револвер]] || ''-{Revolver}-'' || Џејк Грин || |- | 2005. || [[Лондон (филм из 2005)|Лондон]] || ''-{London}-'' || Бејтман || |- | 2006. || [[Хаос (филм)|Хаос]] || ''-{Chaos}-'' || детектив Квентин Конерс || |- | 2006. || [[Пинк Пантер (филм из 2006)|Пинк Пантер]] || ''-{The Pink Panther}-'' || Ив Глуан || |- | 2006. || [[Адреналин (филм)|Адреналин]] || ''-{Crank}-'' || Чев Челиос || |- | 2007. || [[У име краља: Прича о опсади тамнице]] || ''-{In The Name Of The King: A Dungeon Siege Tale}-'' || Фармер Дејмон || |- | 2007. || [[Рат (филм из 2007)|Рат]] || ''-{War}-'' || ФБИ агент Џон Крофорд || |- | 2008. || [[Пљачка банке]] || ''-{The Bank Job}-'' || Тери Ледер || |- | 2008. || [[Трка смрти]] || ''-{Death Race}-'' || Џенсен Гарнер „Франкенштајн“ Ејмс || |- | 2008. || [[Транспортер 3]] || ''-{Transporter 3}-'' || Френк Мартин || |- | 2009. || [[Адреналин 2 (филм)|Адреналин 2: Високи напон]] || ''-{Crank 2: High Voltage}-'' || Чев Челиос || |- | 2010. || [[13 (филм)|13]] || ''-{13}-'' || Џеспер Бегс || |- | 2010. || [[Плаћеници (филм)|Плаћеници]] || ''-{The Expendables}-'' || Ли Крисмас || |- | 2011. || [[Механичар (филм)|Механичар]] || ''-{The Mechanic}-'' || Артур Бишоп || |- | 2011. || [[Гномео и Јулија]] || ''-{Gnomeo & Juliet}-'' || Тибалт || глас |- | 2011. || [[Блиц]] || ''-{Blitz}-'' || наредник Том Брант || |- | 2011. || [[Елита убица]] || ''-{Killer Elite}-'' || Дени Брајс || |- | 2012. || [[Шифра смрти]] || ''-{Safe}-'' || Лук Рајт || |- | 2012. || [[Плаћеници 2]] || ''-{The Expendables 2}-'' || Ли Крисмас || |- | 2013. || [[Паркер (филм)|Паркер]] || ''-{Parker}-'' || Паркер || |- | 2013. || [[Паклене улице 6]] || ''-{Fast & Furious 6}-'' || Декард Шо || |- | 2013. || [[Искупљење (филм)|Искупљење]] || ''-{Hummingbird}-'' || Џои Џоунс || |- | 2013. || [[Непријатељ пред вратима (филм из 2013)|Непријатељ пред вратима]] || ''-{Homefront}-'' || Фил Брокер || |- | 2014. || [[Плаћеници 3]] || ''-{The Expendables 3}-'' || Ли Крисмас || |- | 2015. || [[Џокер: Дивља карта]] || ''-{Wild Card}-'' || Ник Вајлд || |- | 2015. || [[Паклене улице 7]] || ''-{Furious 7}-'' || Декард Шо || |- | 2015. || [[Шпијуни (филм)|Шпијуни]] || ''-{Spy}-'' || Рик Форд || |- | 2016. || [[Механичар: Васкрсење]] || ''-{Mechanic: Resurrection}-'' || Артур Бишоп || |- | 2017. || [[Паклене улице 8]] || ''-{The Fate of the Furious}-'' || Декард Шо || |- | 2018. || [[Мег]] || ''-{The Meg}-'' || Ли Крисмас || |- | 2019. || [[Паклене улице: Хобс и Шо]] || ''-{Fast & Furious Presents: Hobbs & Shaw}-'' || Декард Шо || |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти | commons = Jason Statham | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Џејсон Стејтам }} * {{ИМДб име|id=nm0005458|name=Џејсон Стејтам}} {{DEFAULTSORT:Стејтам, Џејсон}} [[Категорија:Рођени 1967.]] [[Категорија:Британски глумци]] [[Категорија:Енглески глумци]] rqa5sadr963i3rsponf1b4ibywyky01 0 185435 25121063 24566139 2022-07-24T12:30:41Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}}{{Инфокутија Глумац | име = Мет Дејмон | пуно_име = Метју Пејџ Дејмон | слика = Matt Damon TIFF 2015.jpg | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1970|10|8|год=да}} | место_рођења = [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџ]] | држава_рођења = [[Масачусетс]], {{застава|САД}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружник = Лусијана Бозан Баросо (2005—данас) | оскар = '''[[Оскар за најбољи оригинални сценарио|Најбољи оригинални сценарио]]'''<br />1997 ''[[Добри Вил Хантинг]]'' | златни глобус = '''[[Златни глобус за најбољи сценарио|Најбољи сценарио]]'''<br />1998 ''[[Добри Вил Хантинг]]'' }} '''Метју Пејџ Дејмон''' ({{јез-енгл|Matthew Paige Damon}}; [[Кембриџ]], [[Масачусетс]], [[8. октобар]] [[1970]]) амерички је глумац и сценариста. Добитник је [[Оскар за најбољи оригинални сценарио|оскара за најбољи оригинални сценариј]] заједно са [[Бен Афлек|Беном Афлеком]] 1997. године за филм ''[[Добри Вил Хантинг]]''. == Филмографија == {{Филмографија | глумца = Мета Дејмона }} |- | 1988. || [[Мистична пица]] || ''-{Mystic Pizza}-'' || Стимер || |- | 1990. || [[Поље снова]] || ''-{Field of Dreams}-'' ||љубитељ бејзбола у Фенвеј парку || непотписан |- | 1992. || [[Школске везе]] || ''-{School Ties}-'' || Чарли Дилон || |- | 1993. || [[Џеронимо (филм)|Џеронимо]] || ''-{Geronimo: An American Legend}-'' || потпоручник Бритон Дејвис || |- | 1996. || [[Glory Daze|Дани славе]] || ''-{Glory Daze}-'' || Едгар Падвекер || |- | 1996. || [[Храброст под паљбом]] || ''-{Courage Under Fire}-'' || специјалац Иларио || |- | 1997. || [[Луд за Ејми]] || ''-{Chasing Amy}-'' || Шон Оран || |- | 1997. || [[Чудотворац (филм из 1997)|Чудотворац]] || ''-{The Rainmaker}-'' || Руди Бејлор || |- | 1997. || [[Добри Вил Хантинг]] || ''-{Good Will Hunting}-'' || Вил Хантинг || такође сценариста |- | 1998. || [[Спасавање редова Рајана]] || ''Saving Private Ryan'' || редов Џејмс Френсис Рајан || |- | 1998. || [[Покераши]] || ''-{Rounders}-'' || Мајк Мекдермот || |- | 1999. || [[Догма (филм)|Догма]] || ''-{Dogma}-'' || Локи || |- | 1999. || [[Талентовани господин Рипли (филм)|Талентовани господин Рипли]] || ''-{The Talented Mr. Ripley}-'' || Том Рипли || |- | 2000. || [[Титан П.З.]] || ''-{Titan A.E.}-'' || Кејл Такер || |- | 2000. || [[Легенда о Багеру Венсу]] || ''-{The Legend of Bagger Vance}-'' || Ренолф Џуно || |- | 2000. || [[Упознати Форестера]] || ''-{Finding Forrester}-'' || Стивен Сендерсон || |- | 2000. || [[Сви ти дивни коњи (филм)|Сви ти дивни коњи]] || ''-{All the Pretty Horses}-'' || Џон Грејди Кол || |- | 2000. || [[Џеј и Тихи Боб узвраћају ударац]] || ''-{Jay and Silent Bob Strike Back}-'' || Мет Дејмон/Вил Хантинг || непотписан |- | 2001. || [[Играј своју игру]] || ''-{Ocean's Eleven}-'' || Лајнус Калдвел || |- | 2001. || [[Маџестик (филм)|Маџестик]] || ''-{The Majestic}-'' || Лук Тримбл (глас) || |- | 2002. || [[Гери (филм из 2002)|Гери]] || ''-{Gerry}-'' || Гери || |- | 2002. || [[Храбри коњ Дух]] || ''-{Spirit: Stallion of the Cimarron}-'' || Дух (глас) || |- | 2002. || [[Сметало (филм)|Сметало]] || ''-{The Third Wheel}-'' || Кевин || |- | 2002. || [[Борнов идентитет (филм из 2002)|Борнов идентитет]] || ''-{The Bourne Identity}-'' || Џејсон Борн || |- | 2002. ||[[Исповести опасног ума]] || ''-{Confessions of a Dangerous Mind}-'' || Мет || |- | 2003. || [[Ослони се на мене]] || ''-{Stuck On You}-'' || Боб Тенор || |- | 2004. || [[Бруцоши у Европи]] || ''-{EuroTrip}-'' || Дони || |- | 2004. || [[Девојка из Џерзија]] || ''-{Jersey Girl}-'' || извршни пи-ар || |- | 2004. || [[Борнова надмоћ (филм)|Борнова надмоћ]] || ''-{The Bourne Supremacy}-'' || Џејсон Борн || |- | 2004. || [[Играј своју игру 2]] || ''-{Ocean's Twelve}-'' || Лајнус Калдвел || |- | 2005. || [[Браћа Грим (филм)|Браћа Грим]] || ''-{The Brothers Grimm}-'' || Вилхелм Грим || |- | 2005. || [[Сиријана]] || ''-{Syriana}-'' || Брајан Вудмен || |- | 2006. || [[Двострука игра]] || ''-{The Departed}-'' || Колин Саливен || |- | 2006. || [[Добри пастир (филм)|Добри пастир]] || ''-{The Good Shepherd}-'' || Едвард Вилсон || |- | 2007. || [[Играј своју игру 3]] || ''-{Ocean's Thirteen}-'' || Лајнус Калдвел || |- | 2007. || [[Борнов ултиматум (филм)|Борнов ултиматум]] || ''-{The Bourne Ultimatum}-'' || Џејсон Борн || |- | 2007. || [[Младост без младости]] || ''-{Youth Without Youth}-'' || репортер часописа ''Лајф'' || непотписан |- | 2008. || [[Че 2]] || ''-{Che: Part Two}-'' || Фр. Шворц || |- | 2009. || [[Ponyo|Поњо на литици изнад мора]] || ''-{Ponyo}-'' || Коичи (глас) || енглеска синхронизација |- | 2009. || [[Доушник!]] || ''-{The Informant!}-'' || Марк Витакер || |- | 2009. || [[Invictus|Непобедиви]] || ''-{Invictus}-'' ||Франсоа Пиенар || |- | 2009. || Људи говоре || ''-{The People Speak}-'' ||глуми себе ||документарац, такође продуцент |- | 2010. || [[Зелена зона (филм)|Зелена зона]] || ''-{Green Zone}-'' || Рој Милер|| |- | 2010. || [[Други живот (филм)|Други живот]] || ''-{Hereafter}-'' || Џорџ Логан || |- | 2010. || [[Човек звани храброст (филм из 2010)|Човек звани храброст]] || ''-{True Grit}-'' || Ла Беф || |- | 2010. || [[Глобална криза (филм)|Глобална криза]] || ''-{Inside Job}-'' ||наратор||документарац |- | 2011. || [[Агенти судбине]] || ''-{The Adjustment Bureau}-'' || Дејвид Норис || |- | 2011. || [[Зараза (филм)|Зараза]] || ''-{Contagion}-'' ||Томас Емхоф || |- | 2011. || [[Маргарет (филм)|Маргарет]] || ''-{Margaret}-'' || Арон || |- | 2011. || [[Плес малог пингвина 2]] || ''-{Happy Feet Two}-'' || Бил (глас) || |- | 2011. || [[Купили смо зоо врт]] || ''-{We Bought a Zoo}-'' || Бенџамин Ми|| |- | 2012. || [[Обећана земља (филм из 2012)|Обећана земља]] || ''-{Promised Land}-'' || Стив Батлер|| |- | 2013. || [[Елизијум (филм)|Елизијум]] || ''-{Elysium}-'' || Макс да Коста|| |- | 2013. || [[Нулта теорема]] || ''-{The Zero Theorem}-'' || Менаџмент || |- | 2013. || [[Мој живот с Либерачијем]] || ''-{Behind the Candelabra}-'' || Скот Торсон||ТВ филм |- | 2014. || [[Операција: Чувари наслеђа]] || ''-{The Monuments Men}-'' || Џејмс Грејнџер || |- | 2014. ||[[Међузвездани (филм)|Међузвездани]]|| ''-{Interstellar}-'' ||др Ман|| |- | 2015. ||[[Марсовац: Спасилачка мисија|Марсовац]] || ''-{The Martian}-'' ||Марк Ватни|| |- | 2016. || [[Џејсон Борн (филм)|Џејсон Борн]] || ''-{Jason Bourne}-'' ||Џејсон Борн||такође сценариста и продуцент |- | 2017. || [[Велики кинески зид (филм)|Велики кинески зид]] || ''-{The Great Wall}-'' ||Вилијам Гарин || |- | 2017. || [[Тор: Рагнарок]] || ''-{Thor: Ragnarok}-'' || Локи глумац ||непотписани камео |- | 2018. || [[Дедпул 2]] || ''-{Deadpool 2}-'' || реднек #1 ||камео |- | 2018. || [[Оушнових 8]] || ''-{Ocean's 8}-'' || Лајнус Калдвел ||камео (избрисана сцена) |- | 2019. || [[Ле Ман '66: Славна 24 сата]] || ''-{Ford v Ferrari}-'' || Керол Шелби || |- | 2021. || [[Последњи двобој (филм)|Последњи двобој]] || ''-{The Last Duel}-'' || Жан де Каруж || |- | 2022. || [[Тор: Љубав и гром]] || ''-{Thor: Love and Thunder}-'' || Локи глумац || |- | 2023. || [[Опенхајмер (филм)|Опенхајмер]] ||''-{Oppenheimer}-''|| Лесли Гроувс || |- |} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти | commons = Matt Damon | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Мет Дејмон | wikinews = Мет Дејмон }} * {{ИМДб име|id=nm0000354 |name= Мет Дејмон }} {{Златни глобус за најбољег глумца у играном филму (мјузикл или комедија)}} {{Златни глобус за најбољи сценарио}} {{Награда Сателит за најбољи оригинални сценарио}} {{Награда Емпајер за најбољег глумца}} {{Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Дејмон, Мет}} [[Категорија:Рођени 1970.]] [[Категорија:Амерички глумци]] [[Категорија:Добитници награде Златни глобус]] [[Категорија:Добитници награде Сателит]] ab1wbystv0kmmc8h0rbdscez39vmc66 0 185902 25121510 25118883 2022-07-24T20:12:43Z Ivan VA 80882 /* Литература */ wikitext text/x-wiki {{Споменик културе |Име=Споменик палим Шумадинцима |Слика=Wiki Šumadija XI Spomenik palim Šumadincima 1124 03.jpg |Опис слике=Споменик палим Шумадинцима |Место= [[Крагујевац]] |Општина= |ДРЖ=СРБ |Врста=[[споменик]] |Време= {{start date and age|1932|||df=yes}} |Тип=[[споменик културе]] |Степен= |Власник= |Установа=Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |Седиште=Крагујевац |Адреса=Мали парк, измећу улица Кнеза Михајла, В. Караџића и Црвеног барјака | гширина = | гдужина = }} '''Споменик палим Шумадинцима''' се налази у централном делу Малог парка у [[Крагујевац|Крагујевцу]].<ref>{{Cite web|url=http://kaldrmaskragujevac.rs/spomenik-palim-sumadincima/|title=Споменик палим Шумадинцима|last=Крагујевац|first=Калдрмаш|date=2014-02-11|website=Калдрмаш Крагујевац|language=sr-RS|access-date=2021-06-25}}</ref> Споменик је подигнут 1932. године, и рад је вајара [[Антун Аугустинчић|Антуна Аугустинчића]].<ref name=":1" /> Подигнут је у спомен страдалим ратницима [[Шумадија|Шумадије]], у српским ослободилачким ратовима.<ref name=":1" /><ref name=":2" /> == Изградња == Овај монументални споменик је рад хрватског и југословенског вајара [[Антун Аугустинчић|Антуна Аугустинчића]], који је однео победу на конкурсу расписаном 1928.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://kultura.rs/objekat/1795-споменик-палим-шумадинцима|title=Spomenik palim Šumadincima, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac {{!}} Pretraživač kulturnog nasleđa|website=kultura.rs|language=en|access-date=2021-06-25}}</ref> Аугустинчић је споменик израдио у сарадњи са [[Јозо Кљаковић|Јозом Кљаковићем]], који је у то време био професор на Загребачкој уметничкој академији.<ref name=":1" /> == Изглед == Рађен је на основи у облику крста; на странама каменог постоља налазе се четири рељефа, а на постољу су четири групе фигура од бронзе, које представљају четири поколења и четири историјске епохе обележене годинама: 1815, 1911, 1912. i 1914.<ref name=":2" /> На стубу од гранита је у бронзи ливена статуа девојке, која у руци подигнутој изнад главе, држи круну. Након Другог светског рата, круна је замењена ловоровим венцем, да би поново била враћена током конзерваторских радова 1990.<ref name=":0">{{Cite journal|date=27.7.2021.|title=Одлука о утврђивању Споменика палим Шумадинцима за споменик културе|url=https://nasledje.gov.rs/media/odluka_o_utvrdjivanju/Odluka%20o%20utvr%C4%91ivanju%20Spomenika%20palim%20%C5%A0umadincima%20u%20Kragujevcu%20za%20SK,%20Vlada%20RS%2005%20broj%20633-6872_2001%20od%2017.07.2001,%20Sl.%20Glasnik%20RS%20broj%2046_2001.pdf|journal=Службени гласник|volume=46|pages=5|via=nasledje.gov.rs}}</ref> == Споменик културе == Споменик палим Шумадинцима утврђен је за културно добро-[[споменик културе]] одлуком Владе Републике Србије бр. 633-6872/2001, 2001.године.<ref name=":2">{{Cite web|url=http://www.kulturnonasledje.com/spomenik-palim-%C5%A1umadincima.html|title=Spomenik palim šumadincima|website=www.kulturnonasledje.com|access-date=2021-06-25}}</ref><ref name=":0" /> У одлуци је наведено да "''споменик поред изузетних уметничких вредности и наглашене патриотске симболике има и историјски значај као први у низу споменика посвећених ослободилачким ратовима у Србији''".<ref name=":0" /> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="160"> Датотека:Spomenik-palim-Sumadimcima.jpg Датотека:Wiki Šumadija XI Spomenik palim Šumadincima 648.jpg|Детаљ Датотека:Wiki Šumadija XI Spomenik palim Šumadincima 651.jpg|Детаљ Датотека:Wiki Šumadija XI Spomenik palim Šumadincima 655.jpg|Детаљ Датотека:Wiki Šumadija XI Spomenik palim Šumadincima 663.jpg|Детаљ Датотека:Wiki Šumadija XI Spomenik palim Šumadincima 668.jpg Датотека:Naslovna strana časopisa Ratni pomenik 03.jpg </gallery> == Извори == {{Извори|2}} == Литература == {{Commonscat|Spomenik palim Šumadincima}} {{refbegin|2}} * {{cite journal|last=Vujčić|first=Davorin|authorlink= |year=2005|url=https://hrcak.srce.hr/148739|title= Djevojka s bakljom/Genij prosvjete — novootkrivena javna plastika kipara Hinka Juhna|journal= Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti|publisher=Društvo povjesničara umjetnosti Hrvatske|location=Zagreb|volume=48|number= 1|ref = harv|pages=183—191}} * {{cite book|ref=harv |last=Димитровски|first=Дарко |year=2013 |url=http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/2176/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y|title=Туризам Шумадијског округа у контексту одрживог развоја ''(докторска дисертација)''|publisher=Географски факултет Универзитета у Београду |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref=harv |last=Живановић|first=Милана|year=2019|url=https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:20496/bdef:Content/get|title=Руски гробни комплекси у Србији у 20. веку : докторска дисертација|publisher=[М. В. Живановић]|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=530948503}} * {{cite book|ref=harv |last=Живановић|first=Милана|year=2020|url=|title=И крст и петокрака : руски гробни комплекси у Југославији у 20. веку|publisher=Институт за новију историју Србије, (Београд : Чигоја штампа)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=18590217}} * {{cite journal|last=Илић|first=Предраг|authorlink= |year=2014|url=|title= Подизање споменика палим Шумадинцима у Крагујевцу 1932. године|journal= ''у'' Крагујевац и Шумадија од 1914. до 1941. године : зборник радова са научног скупа одржаног 30. новембра 2012. године у Крагујевцу ''/ уредници Бориша Радовановић, Предраг Илић;'' ''Шумадијски анали. Посебна издања ; књ. 3''|publisher=Историјски архив Шумадије|location=Крагујевац|volume=|number=|ref = harv|pages=181—216}} {{COBISS|ID=1025477005}} {{COBISS|ID=211410444}} * {{cite book|ref={{harvid|''Jugoslovenska skulptura''|1975}} |url=|title= Jugoslovenska skulptura : 1870-1950. : Muzej savremene umetnosti, Beograd, maj - septembar 1975 / ''[koncepcija i koordinacija Miodrag B. Protić ; katalog Dragana Vranić ; prevod Vuka Kovačević]''|year=1975|publisher= Muzej savremene umetnosti, (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod)|location=Beograd |id=}} {{COBISS|ID=1931015}} * {{cite journal|last=Kečkemet|first=Duško |authorlink= Duško Kečkemet|year=1966|url=https://www.ipu.hr/content/zivot-umjetnosti/ZU_2-1966_003-016_Keckemet.pdf|title= Javni spomenici u Hrvatskoj do Drugog svjetskog rata|journal= Život umjetnosti|publisher=Institut za povijest umjetnosti|location=Zagreb|number= 2|pages=3—17|ref = harv}} * {{cite journal|last=Kolešnik|first=Ljiljana|authorlink= |year=1992|url=https://bib.irb.hr/prikazi-rad?rad=45687|title= Realistička konstanta i socrealističke manifestacije u umjetnosti Antuna Augustinčića|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|number= 12|ref = harv|pages=49—73}} * {{cite book|ref={{harvid|''Крагујевац''|2014}} |url=|title= Крагујевац и Шумадија од 1914. до 1941. године : зборник радова са научног скупа одржаног 30. новембра 2012. године у Крагујевцу / ''уредници Бориша Радовановић, Предраг Илић''|year=2014|publisher= Историјски архив Шумадије, (Крагујевац : Inter print)|location=Крагујевац|id=}} {{COBISS|ID=211410444}} * {{cite book|ref=harv |last=Манојловић Пинтар |first=Олга |year=2005 |url=|title=Идеолошко и политичко у споменичкој архитектури Првог и Другог светског рата на тлу Србије ''(докторска дисертација)''|publisher=Филозофски факултет Универзитета у Београду |location=Београд |id=}} {{COBISS|ID=512801175}} * {{cite book|ref=harv |last=Manojlović Pintar |first=Olga |year=2014 |url=|title=Arheologija sećanja, spomenici i identiteti u Srbiji 1918 – 1989 |publisher=Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa |location=Beograd |id=}} {{COBISS|ID=208226060}} * {{Cite book|ref=harv |last=Обреновић|first=Виолета Н. |year=2013|url=https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:8484?tab=0#mda|title=Српска меморијална архитектура 1918—1955 ''(докторска дисертација)''|publisher=Филозофски факултет Универзитета у Београду |location=Београд |id=}} * {{cite journal|last=Pavičić|first=Snježana|authorlink= |year=2015|url=http://gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/anali_32-35_-_za_web_12652.pdf|title= Neka zapažanja o ''Spomeniku zahvalnosti Crvenoj armiji'' u Batinoj Skeli|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|volume= XXXII–XXXV (2012.—2015)|number=32—33/34—35|ref = harv|pages=249—260}} {{COBISS|ID=16083458}} * {{cite journal|last=Pintarić|first=Snježana|authorlink= |year=1986|url=|title= Spomenik palim Šumadincima.|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|number= 6|ref = harv|pages=31—43}} {{COBISS|ID=16083458}} * {{cite journal|last=Pintarić|first=Snježana|authorlink= |year=1988|url=https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=225953|title= Javni spomenici Antuna Augustinčića do drugog svjetskog rata|journal= Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti|publisher=Društvo povjesničara umjetnosti Hrvatske|location=Zagreb|volume=31—32|number= 1|ref = harv|pages=363—369}} * {{cite journal|last=Pintarić|first=Snježana|year=1992|url=|title= Javni i nadgrobni spomenici Antuna Augustinčića (magistarski rad)|journal= |publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Zagreb|volume= |ref = harv}} * {{cite book|ref=harv |last=Рајчевић|first=Угљеша|year=2001|url=|title=Затирано и затрто : оскрнављени и уништени српски споменици на тлу претходне Југославије. Књ. 1|publisher=Прометеј, (Нови Сад : Прометеј)|location=Нови Сад|id=}} {{COBISS|ID=171852551}} * {{cite journal|last=Ristić|first=Andrijana|authorlink= |year=2011|url=https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0023-5164/2011/0023-51641131145R.pdf|title= Prezentacija umetnika u ilustrovanoj štampi u okviru kulturne politike Agitpropa 1945—1952|journal=Kultura|publisher=Zavod za proučavanje kulturnog razvitka|location=Beograd|volume= |number=131|ref = harv|pages=145—157}} {{refend}} == Спољашње везе == * [https://nasledje.gov.rs/index.cfm/spomenici/pregled_spomenika?spomenik_id=44679 Споменик палим Шумадинцима] * [http://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-i-izdanja-kragujevca/otkrivanje-spomenika-palim-sumadincima-u-kragujevcu-1932-video.html OTKRIVANJE SPOMENIKA PALIM ŠUMADINCIMA U KRAGUJEVCU (1932, VIDEO)] {{клица-град-Србија}} [[Категорија:Знаменитости Крагујевца]] [[Категорија:Споменици културе Србије]] [[Категорија:Непокретна културна добра]] [[Категорија:Споменици српској борби за ослобођење од Турака]] [[Категорија:Споменици српским жртвама и борцима у Првом светском рату]] [[Категорија:Антун Аугустинчић]] [[Категорија:Споменици у Крагујевцу]] gn0e8tf04bt7ms39uv7z0xn78flod6t 0 186282 25121068 24381562 2022-07-24T12:35:00Z Imganinary 305782 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} [[Датотека:Virgil Solis - Ceyx-Morpheus Alcyone.jpg|мини|Морфеј, гравира, [[Виргил Солис]]]] '''Морфеј''', ({{јез-грч|Μορφεύς}}, {{јез-лат|Morpheus}}), је у [[грчка митологија|грчкој митологији]] био [[бог]] [[сан|сна]], син бога спавања [[Хипнос]]а. Морфеј је могао попримити лик било ког [[човек]]а и јављао се у људима у сну када би их савладао његов отац Хипнос. Свој лик је имао само када се одмарао. [[Античка Грчка|Грци]] и [[Римљани]] су га замишљали као витког младића са малим крилима на [[слепоочница]]ма. [[Датотека:Johann Wilhelm Baur - Morpheus in the house of Ceyx, before Alcyone.jpg|мини|лево|Морфеј, гравира, [[Виргил Солис]]]] == Литература == * [[Војтех Замаровски]], ''Лексикон грчке и римске митологије'', Загреб 1985, pp.&nbsp;224. == Спољашње везе == {{портал|Античка Грчка}} {{Commonscat|Morpheus}} {{Грчка митологија (божанства)}} [[Категорија:Грчки богови]] [[id:Oneiroi#Morfeus]] theaai77o6l7ohdthk49j4nd1ckst9w 0 190565 25121604 25118815 2022-07-24T21:34:14Z Sadko 25741 /* Наслеђе */ допуна + реф. wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[барок]]а, српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора ''[[Историја српског народа (књига)|Историје српског народа]]'' објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[Датотека:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален]]у у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262—266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937—41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija – Dejan Medaković u okupiranom Beogradu – Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби]]ма тако и [[Словенци]]ма.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Накој краја Другог светског рата припадао је неформалном интелектуалном кругу ''симиноваца'', чији је неформални вођа био [[Добрица Ћосић]].<ref>{{Cite web|url=http://admin.nedeljnik.co.rs/nedeljnik/portalnews/istorijska-ekskluziva-u-novom-broju-nejnika-dosije-siminovci-pesimisti-koji-su-napravili-srpsku-opoziciju|title=Istorijska ekskluziva u novom broju Nedeljnika: Dosije siminovci – Pesimisti koji su napravili srpsku opoziciju|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.darkohudelist.eu/det.php?id=90|title=Darko Hudelist – Novinar, publicist i autor|website=www.darkohudelist.eu|access-date=2022-07-19}}</ref> Он се међу припадницима групе осећао као странац. Тврдио је да га никада до краја нису прихватили јер је по рођењу Загрепчанин.<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/poslednji-razgovor-sa-dejanom-medakovicem-zasto-me-dobrica-cosic-nikada-nije-prihvatio|title=Poslednji razgovor sa Dejanom Medakovićem: "Zašto me Dobrica Ćosić nikada nije prihvatio"|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV—XVII века'' 1954. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971—1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999—2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/srb/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург]]у, почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин]]у.<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' (1981). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савинама (1978), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]) која сумира укупни историјат и доприносе српске заједнице у граду Трсту.<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издао је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис — хроника једне породице'' (I — 1990, II — 1991, III — 1992, IV — 1993, V — 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. …У Хагу се сада опет потеже Меморандум. …То је вртлог дневне политике.|source= — Медаковић o [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрту Меморандума САНУ]]<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država – Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|width=25%}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентије]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa православнa црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264—265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića – Portreti u Vladi – Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма… Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију.|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|width=33%|align=left}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов ''да кренемо у Европу''.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трагедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Лични живот == [[Датотека:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika" /> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs" /> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> Јавно предузеће Поште Србије издало је 2022. поштанску марку са ликом Медаковића.<ref>{{Cite web|url=https://efilatelija.posta.rs/product/velikani-srbije/|title=еФилателија|date=2022|url-status=live}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa" /> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa" /> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa" /> * [[Орден Вука Караџића]] I степена<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa" /> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa" /> * [[Октобарска награда]] града Београда (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković – Kultura – Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas" /> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa" /> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os" /> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os" /> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os" /> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa" /> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os" /> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os" /> * Диплома Матице српске<ref name="os" /> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os" /> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os" /> * Медаља Милош Црњански 1893—1977<ref name="os" /> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os" /> * Диплома Међународног биографског центра Кембриџ<ref name="os" /> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os" /> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os" /> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os" /> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os" /> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os" /> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os" /> * Књижевна награда Библос<ref name="os" /> * Грамата Саборне цркве<ref name="os" /> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os" /> * Захвалница Хуманитарног фонда "Привредникˮ<ref name="os" /> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os" /> * Медаља Никола Тесла 1856—1943.<ref name="os" /> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os" /> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os" /> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os" /> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os" /> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os" /> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416—462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245—349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425—440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{извори}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до наставе - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368—380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм — Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика”, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика”, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922—2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= 1999—2003 | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] np7lzeuw2hce6lf2czfmxz7uh72n7tb 25121605 25121604 2022-07-24T21:35:17Z Sadko 25741 /* Наслеђе */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за добар — расправа}} {{друго значење2|Медаковић}} {{Научник | име = Дејан Медаковић | слика = Stevan Kragujevic, akademik Dejan Medakovic 3.JPG | опис_слике = Дејан Медаковић | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|7}} | место_рођења = [[Загреб]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|7|1|1922|7|7}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[историја уметности]]<br>[[историја културе]]<br>[[књижевност]] | институција = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]] | школа = | студенти = | познат_по = ''Барок код Срба''<br>''Срби у Загребу''<br>''Срби у Бечу''<br>''Срби у Трсту''<br>''Ефемерис I-V'' | награде = [[Хердерова награда]]<br>[[Гиндели награда]]<br>[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] | напомене = }} '''Дејан Медаковић''' ([[Загреб]], [[7. јул]] [[1922]] — [[Београд]], [[1. јул]] [[2008]]) био је [[списак српских историчара|српски историчар уметности]], универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (1998—2003), [[декан]] [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] (1971—1973), председник [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] у три мандата као и потпредседник [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У фокусу његовог научног рада била је српска уметност периода [[барок]]а, српска културна историја [[18. век|18. столећа]] те историја српске уметности [[19. век|19. столећа]]. Такође се бавио [[Немањићи|немањићким периодом]], опусом појединачних сликара, историјатом и уметничким наслеђем манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Писао је волуминозне синтезе историје Срба и српске културе у градовима: [[Беч]], [[Трст]], [[Загреб]], [[Сентандреја]]. Један је од аутора ''[[Историја српског народа (књига)|Историје српског народа]]'' објављене у десет свезака у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]. Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе. Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања. == Биографија == [[Датотека:Zrinjevac 15, koju je podigao dr. Bogdan Medaković u kojoj je rođen 1922.godine akademik Dejan Medaković.jpg|thumb|Родна кућа академика Медаковића у Загребу, Зрињевац 15, коју је подигао његов деда др Богдан Медаковић. Данас је позната као палача Медаковић.]] Породица Медаковић је пореклом из селa [[Медак]] у [[Лика|Лици]].<ref>{{Cite web|url=https://p-portal.net/velicanstvena-povijest-skrivena-u-srcu-zagreba-palaca-medakovic/|title=Veličanstvena povijest skrivena u srcu Zagreba – palača Medaković|date=2021-12-12|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Рођен је као син Ђорђа Медаковића, економисте, и Анастасије, домаћице. Деда по оцу му је био [[Богдан Медаковић]] а прадеда [[Данило Медаковић]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://p-portal.net/dejan-medakovic-borac-protiv-zaborava/|title=Borac protiv zaborava|date=2022-07-07|website=P-portal|language=hr|access-date=2022-07-08}}</ref> Са мајчине стране (Рајић) вуче порекло од породице Лоња која је била аустријско војно племство.<ref>{{Cite web|url=http://www.bms.ns.ac.rs/bmslat109.htm|title=BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE|website=www.bms.ns.ac.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/14/srpski/P00111312.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> Медаковићеви преци оставили су значајно дело у српској култури и политици.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Основну школу учио је у Загребу, нижу гимназију у [[Санкт Гален]]у у [[Швајцарска|Швајцарској]]{{sfn|Медаковић|1997|p=262—266}} и код [[Фрањевци|фрањеваца]] на [[Бадија|Бадији]].{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Своје искуство учења гимназије на Корчули описао је као формативно значајно јер је научио да одређене истине о Богу тумачи више рационално као и да људи нису на свету ради уживања већ како би зарадили ''царство небеско''.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Вишу класичну гимназију завршио у Сремским Карловцима (1937—41).<ref name="politika">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47447/Preminuo-akademik-Dejan-Medakovic|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Танјуг|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> Његов отац је желео да се током трајања рата склоне у [[Трст]] али је Дејан Медаковић инсистирао да иду у Београд, где су му живели и радили другови.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Он и његова сестра дошли су у Београд возом, пошто их хрватске усташе нису идентификовале као Србе, пошто су носили елегантна одела и међусобно говорили искључиво на немачком језику.<ref name=":0" /> Од [[1942]]. године па до краја рата живи као избеглица у [[Београд]]у где је волонтирао у [[Музеј кнеза Павла|Музеју кнеза Павла]],{{sfn|Медаковић|1997|p=262}}<ref>{{Cite web|url=https://standard.rs/2021/07/16/dejan-medakovic-u-okupiranom-beogradu/|title=Milovan Šavija – Dejan Medaković u okupiranom Beogradu – Novi Standard|last=Шавија|first=Милован|date=2021-07-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> а након рата радио је у [[Muzej grada Beograda|Музеју града Београда]], Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic_1355485.html|title=Vremeplov: Rođen Dejan Medaković|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-09}}</ref> За атмосферу у Београду након Другог светског рата говорио је да је била таква да је било довољно да човек без икаквог суђења изгуби главу ако неко покаже прстом из било којег разлога или га оптужи да је био шпијун Гестапоа.{{sfn|Медаковић|1997|p=}} Према сопственој тврдњи током његовог рада у Музеју за време окупације било је колега које су ми спочитавале ''што су бежали'' те ''да су ваљали, не би ни морали бежати''. Медаковић наводи да су за разлику од дела одрођене интелигенције, србијански сељаци изузетно помагали свим избеглицама, како [[Срби]]ма тако и [[Словенци]]ма.{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} За време Другог светског рата [[Народни музеј Србије|Народни музеј]] био је смештен у стану породице Вучо. Медаковић и колеге обилазили су куће и станове предратне београдске елите, за коју је коментарисао да је била врло отмена, и откупљивали уметнине и предмете за музеј како не би пропали током рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=263}} Његова породица се по завршетку рата вратила у Загреб јер се нису прилагодили у новој средини и јер су испрва планирали да се врате.{{sfn|Медаковић|1997|p=261}} На почетку каријере се анонимно бавио новинарством у својству уредника ''Задружног календара'', где је писао биографије руских научника заслужних за достигнућа у пољопривреди.<ref name=":2" /> Накој краја Другог светског рата припадао је неформалном интелектуалном кругу ''симиноваца'', чији је неформални вођа био [[Добрица Ћосић]].<ref>{{Cite web|url=http://admin.nedeljnik.co.rs/nedeljnik/portalnews/istorijska-ekskluziva-u-novom-broju-nejnika-dosije-siminovci-pesimisti-koji-su-napravili-srpsku-opoziciju|title=Istorijska ekskluziva u novom broju Nedeljnika: Dosije siminovci – Pesimisti koji su napravili srpsku opoziciju|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.darkohudelist.eu/det.php?id=90|title=Darko Hudelist – Novinar, publicist i autor|website=www.darkohudelist.eu|access-date=2022-07-19}}</ref> Он се међу припадницима групе осећао као странац. Тврдио је да га никада до краја нису прихватили јер је по рођењу Загрепчанин.<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/poslednji-razgovor-sa-dejanom-medakovicem-zasto-me-dobrica-cosic-nikada-nije-prihvatio|title=Poslednji razgovor sa Dejanom Medakovićem: "Zašto me Dobrica Ćosić nikada nije prihvatio"|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-19}}</ref> Студирао је [[Историја уметности|историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду. Медаковић је боравио на тромесечној специјализацији у Немачкој, а 1964/65. године постао је стипендиста фондације Александар фон Хумболт и ту годину провео је махом на раду у Централном институту за историју уметности ({{јез-нем|Zentral institut Kunstgeschichte}}) у [[Минхен]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko/delo/10195|title=Пројекат Растко: Дејан Медаковић : Ефемерис (одељак о Минхену)|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://skd-prosvjeta.hr/%d0%b4%d0%b5%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%80-%d1%83%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/|title=Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик|date=2021-07-07|website=PROSVJETA {{!}} Službeni portal|language=hr|access-date=2022-07-11}}</ref> Као асистент радио је на историјском институту [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]<ref name=":2" /> од [[1952]]. до [[1954]]. Пред комисијом академије докторирао је дисертацијом ''Графика српских штампаних књига XV—XVII века'' 1954. године (штампана у издањима академије [[1958]]).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} На Групи за историју уметности Филозофског факултета прешао је од 1954. пут од асистента до редовног професора, за доцента је изабран 1957, за ванредног професора 1962. и за редовног 1967; био је декан Филозофског факултета (1971—1973).<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3149/vest/4871395/sanu-dejan-medakovic-100-godina-od-rodjenja.html|title=Век од рођења академика Дејана Медаковића обележен свечаном академијом|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-02}}</ref> На сопствену молбу пензионисан је 1982. Године 1958. Дописни члан САНУ постао је [[1972]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/barokna-pojava-akademija-povodom-100-rodjendana-dejana-medakovica/|title=Barokna pojava: Akademija povodom 100. rođendana Dejana Medakovića|date=2022-07-01|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-07-01}}</ref> а редовни [[1981]]. године. Био је секретар одељења историјских наука САНУ, генерални секретар САНУ (1985), као и председник САНУ (1999—2003). Медаковић је сарађивао или био члан низа одбора САНУ укључујући: Одбор за историју уметности, Одбор за ренесансу и барок, Одбор за романтизам, Сентандрејски одбор, Хиландарски одбор и Одбор за речник појмова из области ликовне уметности.<ref name="os">{{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/srb/darodavci/dejan-medakovic/sva-odlikovanja|title=Збирка одликовања архива САНУ|website=sanu.digitalcube.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> Био је један од 16 аутора [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрта групе академика за Меморандум САНУ]] и бранио је колеге након појаве ''меморандумске афере.'' Тврдио је да су пометњу креирали они који су желели да униште Југославију као и да су академици у Меморандуму прорекли шта ће се десити са Југославијом.<ref name=":2" /> Медаковић је био члан Европске академије са средиштем у [[Салцбург]]у, почасни члан Румунске академије наука,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/vek-od-rodjenja-akademika-dejana-medakovica_1355569.html|title=Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-08}}</ref> члан аустријског друштва за проучавање 18. века<ref name=":2" /> и од 2001. редовни члан Лајбницовог научног друштва (''Leibniz Association'') у [[Берлин]]у.<ref name=":1" /> [[Датотека:Dejan Medakovic2.jpg|мини|Медаковић током предавања (2007)]] У [[Матица српска|Матици српској]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] руководио је програмом истраживања у области историје уметности. Одмах после оснивања Одељења за ликовне уметности Медаковић је 1964. године постао секретар овог Одељења, а истовремено и члан Председништва и ту дужност је вршио до 1986. године. Био је члан Савета Матице српске. Уређивао је часопис ''Зборник за ликовне уметности Матице српске'', а главни уредник био је 1965. године. Од покретања Зборника изашло је више од 30 томова. Он представља први часопис код Срба посвећен искључиво историји уметности. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од [[Средњовековна уметност|средњовековне уметности]] до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада на српском [[барок]]ном сликарству, српским културним приликама у [[18. век]]у и српском сликарству у [[19. век]]у. Стварао је и у области књижевности. Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига. У књизи ''Српски сликари 18. века. Ликови и дела'' (Нови Сад, [[1968]]) сабрана је 21 студија о сликарима од [[Христофор Жефаровић|Жефаровића]] до [[Паја Јовановић|Јовановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti|title=Медаковићеви сликари неће лако остарити|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref> У књизи ''Путеви српског барока'' објављено је 25 студија о барокној уметности. Велики број студија објављен је у књигама ''Сведочења'' ([[1984]]), ''Истраживачи српских старина'' ([[1985]]) и ''Барок код Срба'' ([[1988]]). Писао је целовите прегледе за [[Историја српског народа (књига)|Историју српског народа]] (четврта, пета и шеста књига) и у књигама ''Српска уметност у 18. веку'' ([[1980]]) и ''Српска уметност у 19. веку'' (1981). Бавио се и питањима везаним за поједине црквене споменике: о [[Манастир Хиландар|Хиландару]] ([[1978]]), Савина (1978), [[Сентандреја|Сент Андреји]] ([[1982]]). Објавио је и књигу ''Летопис Срба у Трсту'' ([[1987]]) која сумира укупни историјат и доприносе српске заједнице у граду Трсту.<ref name=":0" /> Обављао је функцију председника Скупштине [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] седамнаест година, као најдуже бирани председник, у три мандата.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/news_post_type/izabrana-dela-dejana-medakovica-povodom-stogodisnjice-rodjenja/|title=Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-09}}</ref> За председника задужбине први пут је изабран је 6. новембра 1991. године и био је њен председник све до смрти 1. јула 2008. године.<ref name="bs">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508841/Poslednji-barokni-Srbin|title=Последњи барокни Србин|last=Вулићевић|first=Марина|website=Politika Online|access-date=2022-06-03}}</ref> Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) издао је пет књига Медаковићеве прозе под називом ''Ефемерис — хроника једне породице'' (I — 1990, II — 1991, III — 1992, IV — 1993, V — 1994).{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Петокњижје говори о историји његове породице и грађанских слојева и елита Срба у Загребу.<ref name=":0" /> За ''Ефемерис'' је Медаковићу додељена Октобарска награда града Београда. Награду за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” добио је за ''Ефемерис II'' а награду Београдског издавачко-графичког завода за ''Ефемерис III''.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> Први део мемоара штампан је у неколико издања и остварио је тираж од приближно 80.000 продатих примерака. Дело је награђено у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] као најчитанија књига за 1994. годину.{{sfn|Гароња Радованац|1997|p=368}} Објавио је укупно 46 књига током живота.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/osnovan-odbor-za-obelezavanje-100-godina-od-rodjenja-dejana-medakovica_1318956.html|title=Osnovan odbor za obeležavanje 100 godina od rođenja Dejana Medakovića|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2022-07-19}}</ref> {{quote box|quote=Молим вас, нама је подметнуто да смо хтели да рушимо земљу. Напротив, Меморандум је био спис којим се покушао зауставити распад. …Када се појавила меморандумска афера, ми смо на Западу доживели аплауз. Онда је то протумачено као антикомунистички спис, као продор у неку нову демократску државу. Званична политика у земљи нас је напала. …У Хагу се сада опет потеже Меморандум. …То је вртлог дневне политике.|source= — Медаковић o [[Нацрт групе академика за Меморандум САНУ|нацрту Меморандума САНУ]]<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=334903|title=Jadna nam je država – Intervju sa Dejanom Medakovićem|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2019-07-23}}</ref>|width=25%}} Преминуо је на Институту за онкологију у Београду. Сахрањен је у породичној гробници уз свог претка војводу [[Милорад Медаковић|Милорада Медаковића]]. Опело му је служио епископ шабачко-ваљевски г. [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентије]], жички г. [[Хризостом Јевић|Хрисостом]], бачки г. [[Иринеј Буловић|Иринеј]], шумадијски г. [[Јован Младеновић|Јован]] и свештенство СПЦ, док је опроштајно слово прочитао митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete|title=Одлазак великана српске и европске културе и просвете {{!}} Српскa православнa црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> == Ставови == Дејан Медаковић је сматрао да генеза мржње између Срба и Хрвата сеже у XVI столеће, када су [[Срби]] својим заслугама уживали статус слободних војника сељака, привилегованих кроз ослобађање од давања прописаних за кметове, док су њихове комшије [[Хрвати]] били кметови и то на земљи која је изворно била феудални посед хрватског племства а коју је [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] претворио у државну својину након пражњења територије пред османском најездом.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Односе два народа компликује одлука хрватског Сабора која на својој територији дозвољава искључиво католичку веру, што је било у контрадикцији са царским привилегијама које су Србима давале право на слободу вероисповести.{{sfn|Медаковић|1997|p=224}} Наводио је да су Хрвати за свој књижевни језик преузели [[штокавско наречје]] односно [[Вук Стефановић Караџић|вуковски]] језик.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Он тврди да је [[Анте Трумбић]] сматрао да се Хрватска мора прикључити Југославији јер је то био ''једини начин да се нађе на победничкој страни''. Он Трумбићеву изјаву наводи у контексту тога да су мотиви за улазак у заједничку државу 1918. године били различити.{{sfn|Медаковић|1997|p=225}} Коментаришући улогу [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]] у Другом светском рату Медаковић наводи да је његов највећи грех што је као црквени поглавар дао моралну подршку ''држави'' која је прокламовала расистичке законе а исту државу је Степинац прогласио за ''дјело божије''.{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} Сматрао је да је исти образац понашања имао кардинал [[Фрањо Кухарић]] деведесетих година.{{sfn|Медаковић|1997|p=226}} Додаје да је Степинац био предводник крсташког рата против ''[[Византија|бизантизма]]'' односно источног православља{{sfn|Медаковић|1997|p=265}} те да из његовог дневника ''зрачи мржња''.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Такође наводи да је веома значајна улога Срба у Загребу као економске ''праве велесиле'' са значајним институцијама попут ''Привредника'' и солвентне ''Српске банке'' завршена 1941. године.{{sfn|Медаковић|1997|p=264—265}} [[Датотека:Dejan Medakovic.jpg|thumb|Дејан Медаковић]] Он наводи да је генерал [[Милан Недић]] ''сасвим свесно пристао на срамоту и жртву'', вероватно не верујући у немачку победу. Према Медаковићевој тврдњи Недић је пристао на своју улогу суочен са Хитлеровом претњом да ће, уколико се Србија Недићевим деловањем не смири, Београд и Мачву окупирати хрватске [[усташе]], северну Србију мађарске снаге, део Рашке односно Санџака све до Краљева Албанци а остатак земље бугарске трупе.{{sfn|Медаковић|1997|p=268}} Са позиције председника уређивачког одбора књиге ''[[100 најзнаменитијих Срба]]'' Медаковић је генерала Милана Недића уврстио на списак 100 најзнаменитијих Срба,<ref>{{Cite book|last=Pavlović|first=Milivoje|title=Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici|publisher=Čigoja štampa|pages=45|year=2007|isbn=|location=Belgrade}}</ref> због чега је имао проблема са другим члановима уређивачког одбора.<ref>{{Cite web|title=Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića – Portreti u Vladi – Nedeljnik Vreme|url=https://www.vreme.com/vreme/ko-kaci-a-ko-skida-sliku-milana-nedica/|access-date=2022-01-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS}}</ref> Веровао је да ''српски народ мора сачувати ону племениту енергију коју је показао у време новије историје, а то је духовна снага''.<ref name=":2" /> Сведочио је да су српске избеглице током деведесетих биле у горем положају него избеглице у Србији током Другог светског рата.{{sfn|Медаковић|1997|p=227}} {{quote box|quote=Ми живимо у једном сложеном времену, на врло драматичној друштвеној раскрсници. Пре Другог светског рата, у крајевима преко Саве и Дунава, а и овде, у Краљевини Србији, стварано је једно друштво са системом вредности који није био оптималан, али је ишао ка томе да се живот организује на правној основи, са израженом тежњом ка моралу, честитости и одређеном моделу патриотизма… Такав систем се 1941. сукобио са тоталитаризмом и његовим притокама. Мислим, пре свега, на усташе, балисте, ВМРО, мађарски фашизам… У том судару потпуно је уништен свет грађанског друштва. Из свега тога настало је једно ново друштво које је функционисало тако што је одбацило систем вредности грађанског друштва, а није успело да изгради сопствени систем вредности. Оно је почивало на партијској послушности и она је била кључ и за успех, и за привилегије, и за егзистенцију.|source= — Медаковић o духу времена и нашим елитама<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/47516/Veliki-intelektualac-i-analiticar|title=Велики интелектуалац и аналитичар|website=Politika Online|access-date=2022-02-04}}</ref>|width=33%|align=left}} Медаковић је био при уверењу да српско питање никако није трајно решено неповољно, већ да је реч о процесу и да смо тренутно у ''ко зна којем чину''. Сматрао је да за српске интересе постоје шансе, не само за повратак територије. Примарни предуслов за остварење националних циљева видео је у враћању сопственог угледа и упознавање себе (''да препознамо себе''), што је услов ''да кренемо у Европу''.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Каква ће бити судбина српског народа у Хрватској, према Медаковићу, видело се још педесетих година двадесетог века на основу тога што су и тада проналажени Срби који ће спроводити антисрпску (првашку) политику као и кроз то што су ликвидиране српске вође [[Душко Бркић]] и генерал [[Раде Жигић]].{{sfn|Медаковић|1997|p=262}} Држао је да ће хришћанство тек чекати борбе у новом миленијуму и да ће се хришћанству у предстојећим борбама ''дубоко осветити стављање у службу овоземаљских закона и поступака сумњивог идеолошког порекла'', као што је био случај у Хрватској.{{sfn|Медаковић|1997|p=266}} Сматрао је су талентовани млади људи велика нада српског друштва као и да је одлазак младих образованих кадрова ван земље национална трагедија и да су Срби у тако тешком стању да су изгубили право на песимизам.{{sfn|Медаковић|1997|p=260}}{{sfn|Медаковић|1997|p=260}} Заступао је становиште да је данас тешко одржати патријархалну породицу јер живимо у непатријархалним временима.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Лични живот == [[Датотека:Вера Вељков Медаковић.jpg|thumb|Са супругом [[Вера Вељков|Вером Вељков Медаковић]] је био у браку педесет година.]] Није био члан [[Савез комуниста Југославије|СКJ]] или других политичких партија. Био је верник Српске православне цркве и сматрао је да немамо морално право тражити од цркве да решава оно што држава не може.<ref name=":2" /> Његова супруга била је пијанисткиња и професорка универзитета [[Вера Вељков]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} У браку су били педесет година и имају сина диригента [[Павле Медаковић|Павла Медаковића]].{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} Имао је две сестре и два брата. Један од браће борио се на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и погинуо је 1947. несрећним случајем током игре оружјем са пријатељом.{{sfn|Медаковић|1997|p=269}} == Наслеђе == Поводом његове смрти издавач Зоран Кулунџија изјавио је: ''Медаковић је за свог дугог и плодног живота показао да је најважније да треба бити одан своме народу, његовој култури, афирмацији те културе и повезивању те културе са светом''.<ref name="politika" /> Описиван је као [[полихистор]] и ''последњи барокни Србин''.<ref name="bs" /> У Медаковићеву част 2008. године установљена је [[награда Дејан Медаковић|награда „Дејан Медаковић”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496788/Zarku-Dimicu-nagrada-Dejan-Medakovic|title=Жарку Димићу награда „Дејан Медаковић”|website=Politika Online|access-date=2022-07-11}}</ref> Поводом стогодишњице Медаковићевог рођења у библиотеци „Бранко Радичевић” у Сремским Карловцима отворена је његова спомен-соба, са личним предметима, одликовањима, дипломама и 1600 Медаковићевих књига које је библиотеци даривао његов син Павле.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1133661/odan-svome-narodu-kulturi-svecanim-otvaranjem-spomen-sobe-sremskim-karlovcima-obelezen-vek-rodjenja-dejana-medakovica-foto|title=ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-07-11}}</ref> Јавно предузеће [[Pošta Srbije|''Пошта Србије'']] издало је 2022. поштанску марку са ликом Медаковића.<ref>{{Cite web|url=https://efilatelija.posta.rs/product/velikani-srbije/|title=еФилателија|date=2022|url-status=live}}</ref> == Награде == [[Датотека:Dejan Medakovic wiki.jpg|мини|Фотографија Дејана Медаковића]] ;Одликовања {{refbegin|2}} * [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве I степена]] (1990)<ref name="wa">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073,|title=Члан САНУ|date=2016-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[Велики крст за заслуге Савезне Републике Немачке]] (1990)<ref name="wa" /> * [[Крст првог реда Републике Аустрије за заслуге у науци и култури]]<ref name="wa" /> * [[Златна медаља председника Републике Мађарске]]<ref name="wa" /> * [[Орден Вука Караџића]] I степена<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> * [[Орден Катарине гроф. Цељске I степена]] (2007)<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/dejan-medakovic/|title=Дејан Медаковић|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-07-11}}</ref> {{refend}} ;Награде {{refbegin|2}} * [[Хердерова награда]] (1990)<ref name="wa" /> * [[Гиндели награда]] (1987)<ref name="wa" /> * [[Октобарска награда]] града Београда (1990) * Специјална [[Вукова награда]]<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/dejan-medakovic/|title=Dejan Medaković – Kultura – Dnevni list Danas|date=2008-07-03|language=sr-RS|access-date=2022-07-16}}</ref> * Годишња награда Просвете (1981)<ref name="danas" /> * Велики златни беочуг (1994)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3677/preminuo-akademik-dejan-medakovic.html|title=Преминуо академик Дејан Медаковић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-16}}</ref> * [[Седмојулска награда Србије]] (1989)<ref name="wa" /> * [[Награда „Милош Црњански“]] (1992)<ref>{{Cite web|url=https://www.mcrnjanski.rs/index.php?str=all.php&sir=sira&sub1=4&sub2=10&lang=lat|title=Zadužbina Miloša Crnjanskog|website=www.mcrnjanski.rs|access-date=2022-07-11}}</ref> * [[Награда задужбине Јаков Игњатовић]] из Сентандреје (1992)<ref name="os" /> * [[Награда „Павле Марковић Адамов”]], за животно дело, [[1998]].<ref name="os" /> * [[Награда Лаза Костић]] (1999)<ref name="os" /> * Круна деспота Стефана Лазаревића (1998)<ref name="wa" /> * Награда Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији * Награда Београдског издавачко-графичког завода * Награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић” * Плакета фондације Александер фон Хумболт<ref name="os" /> * Диплома Народног музеја у Београду<ref name="os" /> * Диплома Матице српске<ref name="os" /> * Повеља Савеза друштава конзерватора Југославије<ref name="os" /> * Спомен-захвалница Универзитетске библиотеке у Београду<ref name="os" /> * Медаља Милош Црњански 1893—1977<ref name="os" /> * Плакета Републичког завода за заштиту споменика културе<ref name="os" /> * Диплома Међународног биографског центра Кембриџ<ref name="os" /> * Награда Друштва конзерватора Србије<ref name="os" /> * Диплома Аустријске истраживачке заједнице<ref name="os" /> * Спомен-медаља Словеначке академије наука и уметности<ref name="os" /> * Плакета и две медаље поводом двестогодишњице Карловачке гимназије<ref name="os" /> * Повеља Народне библиотеке у Београду<ref name="os" /> * Плакета почасног грађанина Сремских Карловаца<ref name="os" /> * Књижевна награда Библос<ref name="os" /> * Грамата Саборне цркве<ref name="os" /> * Диплома Европске академије наука и уметности<ref name="os" /> * Захвалница Хуманитарног фонда "Привредникˮ<ref name="os" /> * Награда „Браћа Карић”<ref name="os" /> * Медаља Никола Тесла 1856—1943.<ref name="os" /> * Спомен-медаља Румунске академије наука<ref name="os" /> * Талир Марије Терезије 1780.<ref name="os" /> * Плакета Етнографског музеја<ref name="os" /> * Плакета Коларчевог народног универзитета<ref name="os" /> * Златна медаља „патријарх Јосиф Рајачић”<ref name="os" /> {{refend}} == Дела == === Одабрана стручна дела === * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Путеви српског барока|year=1971|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=spEFAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Трагом српског барока|year=1976|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=3u0JAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Манастир Савина: Велика црква, ризница, рукописи|year=1978|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=5I0FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Српска уметност у XVIII веку|year=1980|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=-EYwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност у XIX веку (до 1870)|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=416—462|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Српска уметност XVIII века|title=Историја српског народа|volume=4 (2)|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=245—349|chapter-url=https://books.google.com/books?id=1eoJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Медаковић|first1=Дејан|author-link=Дејан Медаковић||last2=Милошевић|first2=Ђорђе|authorlink2=Ђорђе Милошевић|chapter=|title=Летопис Срба у Трсту|volume=|year=1987|location=Београд|publisher=Југословенска ревија|pages=|url=https://books.google.rs/books/about/Letopis_Srba_u_Trstu.html?id=TmEcAAAAMAAJ&redir_esc=y}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Барок код Срба|year=1988|location=Загреб-Београд|publisher=Просвјета; Просвета|url=https://books.google.com/books?id=OKEMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Косовски бој у ликовним уметностима|year=1990|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=BxXWAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|volume=3 (2)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425—440|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last1=Благојевић|first1=Милош|author-link1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Срби у Загребу|year=2004|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=CoviAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Јосиф II и Срби|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/214339591}} * {{Cite book|last=Медаковић|first=Дејан|author-link=Дејан Медаковић|title=Света гора фрушкогорска|year=2007|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=8LlAAQAAIAAJ}} === Књижевна дела === ;Збирке поезије * {{cite book |title=Мотиви|language=sr |year=1946 }} * {{cite book |title=Каменови|language=sr |year=1966 }} * {{cite book |title=Умир|language=sr |year=1987 }} * {{cite book |title=Ниска|language=sr |year=1989 }} * {{cite book |title=Знак на камену|language=sr |year=1994 }} * {{cite book |title=Завештање|language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Све чудније је чудно|language=sr |publisher=Прометеј|year=2000 }} ;Збирке кратких прича * {{cite book |title=Повратак у Ракитије |language=sr }} * {{cite book |title=Птице| language=sr }} * {{cite book |title=Орлов лет |language=sr }} * {{cite book |title=Парастос у Сремским Карловцима|language=sr }} * {{cite book |title=Лумен Карловачке гимназије|language=sr }} ;Мемоари, дневници, писма * {{cite book |title=Сведочења|language=sr |year=1984 }} * {{cite book |title=Ephemeris: chronique d'une famille (Ephemeris I) |language=fr |publisher=Age d'homme |location=Lausanne |year=1995}} * {{cite book |title=Тражење добра |language=sr |year=1995 }} * {{cite book |title=Писма|language=sr |year=1996 }} * {{cite book |title=Ефемерис I-V |language=sr |publisher=БИГЗ|location=Београд |year=1998}} * {{cite book |title=Суочавање са људима и временом|language=sr |year=2000 }} * {{cite book |title=Писма и говори|language=sr |publisher=Прометеј |year=2004 }} * {{cite book |title=Дани, сећања I-VIII|language=sr |year=1996–2006 }} == Референце == {{извори}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Очи у очи|last=Медаковић|first=Дејан|publisher=БИГЗ|year=1997|isbn=86-13-00903-4|location=Београд}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гароња Радованац|first=Славица|date=2013|title=Ефемерис (I) Дејана Медаковића као литераризација породичног (историјског и ратног) искуства|journal=Од науке до наставе - зборник радова Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. Наука и савремени универзитет 2|publisher=Универзитет у Нишу|publication-place=Ниш|volume=2|pages=368—380|isbn=978-86-7379-299-6}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{Commonscat|Dejan Medaković}} * [https://www.youtube.com/watch?v=j9bkcODcVms Преци и потомци: Породица Медаковић (РТС Образовно-научни програм — Званични канал)] * [https://web.archive.org/web/20160304232100/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1073, Биографија на сајту САНУ] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-akademik-Dejan-medakovic.lt.html Преминуо академик Дејан Медаковић („Политика”, 2. јул 2008)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veliki-intelektualac-i-analitichar.sr.html Велики интелектуалац и аналитичар („Политика”, 3. јул 2008)] * [http://www.spc.rs/sr/odlazak_velikana_srpske_i_evropske_kulture_i_prosvete Одлазак великана српске и европске културе и просвете (СПЦ, 5. јул 2008)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1004770/vecno-zive-srpski-slikari-novo-izdanje-temeljne-knjige-nacionalne-kulture-pera-akademika-dejana-medakovica-1922-2008 Вечно живе српски сликари: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922—2008) („Вечерње новости”, 8. јун 2021)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/493756/Medakovicevi-slikari-nece-lako-ostariti Медаковићеви сликари неће лако остарити („Политика”, 5. децембар 2021)] * [https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-dejana-medakovica/ Стогодишњица рођења академика Дејана Медаковића (САНУ, 1. јул 2022)] {{кутијица за след | претходник= [[Александар Деспић]] | титула=Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] | период= 1999—2003 | следбеник= [[Никола Хајдин]]}} {{Председници САНУ}} {{Српска књижевност}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Медаковић, Дејан}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Загрепчани]] [[Категорија:Срби у Загребу]] [[Категорија:Српски историчари уметности]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Добитници Седмојулске награде]] [[Категорија:Доктори историје уметности]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Добитници награде Милош Црњански]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] 4x4wp4h6s0yqkdwqwddxy7ppn2p8qm6 0 197382 25121145 24210442 2022-07-24T14:06:24Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Универзитет у Приштини (албански)]] на [[Универзитет у Приштини (Приштина)]]: с обзиром да се нуди и на турском језику wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Универзитет | име = Универзитет у Приштини | изворно_име = | изворно_име = Universiteti i Prishtinës | слика = [[File:Универзитет у Приштини алб.png|180px]] | величина_слике = | алт_слике = | опис_слике = [[Печат]] Универзитета у Приштини | латинско_име = -{Universitas Studiorum Prishtiniensis}- | друго_име = | бивше_име = | мото = | мото_јез = | мото_срп = | тип = државни | оснивање = [[1969]]. ([[1999]]) | затварање = | оснивач = | родитељ = | афилијација = | религијска_афилијација = | академска_афилијација = | ендаумент = | буџет = 34 милиона [[Евро|€]] | надлежни_службеник= | председавајући = | председавајућа = | канцелар = | председник = | потпредседник = | настојник = | проректор = | потканцелар = | ректор = Марјан Дема | равнатељ = | декан = | директор = | функција_ознака = | функција = | академско_особље = 1.403 | административно_особље = | студенти = 42.006 (2018-19) | преддипломци = | постдипломци = | докторанти = | остали = | адреса = | град = [[Приштина]] | држава = | провинција = [[Аутономна Покрајина Косово и Метохија|Косово и Метохија]] | земља = {{застава|Србија}} | поштански_код = | координате = {{Coord| 42.666667 | 21.166667 |type:edu}} | кампус = урбанистички | језик = [[Албански језик|албански]] | слободно_ознака = | слободно = | боје = {{color box|red}} {{color box|white}} {{color box|black}} | атлетика = | спортови = | атлетски_надимак = | маскота = | спортске_афилијације = | веб-сајт = {{URL|http://www.uni-pr.edu/}} | лого = | величина_лога = | алт_лога = | фусноте = }} [[Датотека:University of Pristina - Faculty of Philology 2.JPG|мини|Филолошки факултет]] [[Датотека:University of Prishtina - Faculty of Engineering (1) front.jpg|мини|Факултет техничких наука]] [[Датотека:University of Prishtina - Faculty of Medecine - Institut A.jpg|мини|Медицински факултет (Институт А)]] [[Датотека:University of Pristina - Faculty of Philosophy.JPG|мини|Филозофски факултет]] [[Датотека:University of Pristina - Faculty of Mathematics and Natural Sciences.JPG|мини|Природно-математички факултет]] [[Датотека:University of Pristina - Law and Economic Faculty.JPG|мини|Правни и економски факултет]] [[Датотека:University of Pristina - Campus Map.JPG|мини|Кампус]] '''Универзитет у Приштини''' ({{јез-алб|Universiteti i Prishtinës}}) државна је високо образовна институција са седиштем у [[Приштина|Приштини]]. Представља институцију која је настала након распуштања [[Универзитет у Приштини (1969–1999)|Универзитета у Приштини (1969–1999)]] као резултат [[Рат на Косову и Метохији|Рата на Косову и Метохији]]. Инаугурација универзитета била је историјска појава не само за народ Космета, већ и за целу [[Албанци|албанску нацију]]. [[15. фебруар]]а одржана је свечана седница Парламента, која је такође проглашена Даном Универзитета у Приштини. У саставу новооснованог Универзитета у Приштини били су факултети са седиштем у Приштини: Филозофски факултет, Правни и економски факултет, Технички факултет и Медицински факултет. Сада Универзитет у Приштини има 17 факултета, од којих су 14 академски факултети а 3 су факултети примењених наука. У амблему се налази превод имена на [[Латински језик|латински]], ''Universitas Studiorum Prishtiniensis''. == Преглед == Универзитет у Приштини заузима кампус у Приштини, служећи као главни албански универзитет на подручју Косова и Метохије. Члан је Европске асоцијације универзитета. Одржава контакте са западноевропским и америчким универзитетима и институцијама.<ref name="uiowa.edu">[http://international.uiowa.edu/accents/07fall/prishtina.asp University of Iowa's page about archeological and otherwise cooperation with University of Pristina] {{Wayback|url=http://international.uiowa.edu/accents/07fall/prishtina.asp |date=20080419103245 }}, ''uiowa.edu''. Link accessed 14 April 2008.</ref><ref name="uic.edu">[http://www.psych.uic.edu/ICORC/projects/hiv.shtml International Center on Responses to Catastrophes at the University of Illinois at Chicago: HIV, mentions its cooperation with the University of Pristina] {{Wayback|url=http://www.psych.uic.edu/ICORC/projects/hiv.shtml |date=20080513024304 }}, ''uic.edu''. Link accessed 14 April 2008.</ref><ref name="darthmouth.edu">[http://www.dartmouth.edu/~globalhealth/global-health/projectexamples.html Dartmouth College: The Dartmouth Initiative in Global Health and Healthy Development, discusses cooperation with the University of Pristina School of Medicine in Pristina, Kosovo] {{Wayback|url=http://www.dartmouth.edu/~globalhealth/global-health/projectexamples.html |date=20080224024027 }}, ''darthmouth.edu''. Link accessed 14 April 2008.</ref><ref name="HUMSEC, European Commission">[http://www.humsec.eu/cms/index.php?id=390 University of Pristina's Human Rights Centre, established in 2000, after Serbia lost control of the University, located in Pristina, now the capital of Republic of Kosovo, affiliated university with HUMSEC, human rights project of the European Commission] {{Wayback|url=http://www.humsec.eu/cms/index.php?id=390 |date=20160303201250 }}, ''HUMSEC – European Commission'', Graz, Austria. Link accessed 14 April 2008.</ref> Универзитет у Приштини је високо рангирани универзитет на албанском језику у Европи.<ref name="Ranking of European Universities">{{cite web |url=http://webometrics.info/en/Europe |title=Europe Ranking Web of Universities |accessdate=1. 3. 2018 }}</ref> Универзитет у Приштини је непрофитна јавна високошколска установа која се налази у урбаном окружењу града Приштине средње величине (популација од 500,000-1,000,000 становника). Ова институција такође има огранке на следећим локацијама: [[Гњилане]], [[Пећ (град)|Пећ]], [[Призрен]], [[Урошевац]], [[Ђаковица]], [[Косовска Митровица|Косовска Митровица]]. Универзитет у Приштини је коедукативна институција високог образовања. Универзитет у Приштини нуди курсеве и програме који воде до званично признатих диплома високог образовања, као што су степен бачелор, магистериј, докторат у неколико области студија.<ref>{{cite web |title=Overview |url=https://www.4icu.org/ |website=UniRank |accessdate=3. 11. 2018}}</ref> === Статистика и организација универзитета === Академска година универзитета траје од [[1. октобар|1. октобра]] до [[30. септембар|30. септембра]], организована у два семестра, са 30 недеља наставе годишње. Пошто млади до 19 година чине више од 50 процената становништва, до [[1980]]. сваки трећи становник у покрајини био је уписан у школу или на универзитет. На Космету је експанзија студентског тела у високом образовању била без премца у [[Југославија|Југославији]], са 149 у [[1958]]-[[1959]] на 35706 на универзитетима и другим пост-секундарним образовним институцијама у [[1975]]-[[1976]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=L562PiBM6GEC|title=Kosovo: The Politics of Identity and Space|last=Kostovicova|first=Denisa|date=2005|publisher=Psychology Press|isbn=9780415348065|language=en}}</ref> У академској години [[2016]]—[[2017]]. Универзитет је бројио 38.974 активних студената, 17.042 (43,8%) мушкараца и 21.932 (56,2%) жена; 38,334 (98,3%) студената је било са Космета, 413 (1%) из [[Прешево|Прешева]], [[Медвеђа|Медвеђе]] и [[Бујановац|Бујаноца]], 99 (0,25%) из [[Црна Гора|Црне Горе]], 56 (0,14%) из [[Македонија|Македоније]], 49 (0,12%) из [[Албанија|Албаније]], и 23 (0,06%) из других земаља.<ref name="ASK">{{cite web |url=http://ask.rks-gov.net/media/3439/statistikat-e-arsimit-n%C3%AB-kosov%C3%AB-shqip.pdf |title=Statistikat e Arsimit në Kosovë |format=PDF |language=Albanian |publisher=Kosovo Agency of Statistics |accessdate=1. 3. 2018 }}</ref> == Историјат == {{главни чланак|Универзитет у Приштини (1969–1999)}} Универзитет у Приштини је основан у [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово]], [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]], [[Југославија|Југославији]], [[Приштина|Приштини]], прва академска година је 1969-1970, а функционише до 1999. Међутим, због политичких превирања, рата, узастопног протеривања факултета једне или друге етничке припадности, велике разлике међу етничким групама, подељен је на две неповезане институције које користе исто име, иако једноставно одражавају етнички идентитет. Активност на албанском језику се наставља до данас у Приштини, док се српски, [[Универзитет у Приштини (српски)|Унивезитет у Приштини]], налази у [[Северна Митровица|Северној Митровици]], где и даље задржава своје место у српском образовном систему.<ref>{{cite web |title=Izmesteni univerzitet |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |website=1999 Yurope online communications |accessdate=3. 11. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html|title="Republika"|website=www.yurope.com|access-date=3. 11. 2018}}</ref> === Оснивање === Као резултат Савеза комуниста Косова који захтева више самоуправе за свој регион, на Косову су током новембра [[1968]]. године почели масовни протести, што је утицало на оснивање Универзитета 1969-1970. Први факултет Универзитета био је филозофија, медицина, право и инжењерство. Језици наставе били су албански и српско-хрватски. Будући да је организациони статус институције заснован на језику, често се сматра два одвојена универзитета. Албанци су прихватили оснивање Универзитета, али су га сматрали само прекретницом у правцу политичке једнакости, а не као крајњи циљ. Иако је подржан од стране [[Јосип Броз Тито|Јоспи Броза Тита]], председника [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]], суочио се са много политичке опозиције од стране српских комуниста, који су то сматрали „показатељем аутономије за Косово”. Још [[1971]]. Срби и Црногорци протестовали су против инаугурације Универзитета.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=GghxFpyBH7MC&pg=PA145#v=onepage&q&f=false|title=Whose Democracy?: Nationalism, Religion, and the Doctrine of Collective Rights in Post-1989 Eastern Europe|last=Ramet|first=Sabrina P.|date=1997|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=9780847683246|language=en}}</ref> === Протести 1981 === Универзитет је био полазна тачка студентских протеста 1981. године на Косову. Универзитет је допринео незапослености, јер су високо образовани и отежани Албанци постали регрути за националистичка осећања.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Po03enYpbqsC&pg=PA184#v=onepage&q&f=false|title=Yugoslavia: A State that Withered Away|last=Jović|first=Dejan|date=2009|publisher=Purdue University Press|isbn=9781557534958|language=en}}</ref> Поред тога, српско и црногорско становништво на Косову све више омаловажава економски и социјални терет студентске популације универзитета. Протести, који су почели [[11. март]]а 1981, првобитно су почели као спонтани мали протест за бољу храну у кафетерији и побољшали услове становања у домовима и завршили насиљем које је изазвало масовне протесте широм Косова, ванредно стање, нереде, као и жртве.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=oFXdiS25N78C&pg=PA361#v=onepage&q&f=false|title=Central and Southeast European Politics since 1989|last=Ramet|first=Sabrina P.|date=18. 2. 2010|publisher=Cambridge University Press|isbn=9781139487504|language=en}}</ref> === 1990-1998 === Многи албански предавачи оптужени су да крше српске законе о образовању, одбацују их и замењују Срби. Образовање на албанском језику наставило се у приватним објектима, као део незваничне паралелне државе сенке, самопроглашене Републике Косово, која је омогућила наставак образовања око 30.000 албанских студената. У другој половини деведесетих, Влада Србије је започела преговоре са албанским лидерима о универзитету и дошла до договора да ће Албанци добити контролу над 60% универзитетског кампуса, Срби 35% и [[Турци]] 5%. Међутим, протестанти, косовски Срби, организовали су насилне протесте против трансфера и на крају су их морали протерати владине снаге. Зграде су биле опустошене, намештај и опрема су намерно вандализовани како би били неупотребљиви.<ref>{{Cite web|url=http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199601/60103-002-pubs-pri.htm|title=1996/01/03 18:53 ALBANSKI SKOLSKI SISTEM NA KOSOVU|website=www.aimpress.ch|access-date=3. 11. 2018}}</ref> === Рат на Космету и последице === [[Рат на Косову и Метохији]] 1999. године пореметио је и званични универзитет и његову подружницу у Косовској Митровици. Већина особља и студената побегла је са Космета почетком [[јун]]а 1999. године. Српско становништво Приштине, у [[август]]у 1999. године, пало је са 40.000 на мање од 1.000. Као резултат тога, универзитет је упао у две одвојене гране, један у Приштини и један у Северној Митровици.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books/about/War_of_Words.html?id=-qFpAAAAMAAJ&source=kp_book_description|title=War of Words: Washington Tackles the Yugoslav Conflict|last=Sremac|first=Danielle S.|date=1. 1. 1999|publisher=Praeger|isbn=9780275966096|language=en}}</ref> === Хапшења у децембру 2013. === [[12. децембар|12. децембра]] [[2013]], једанаест званичника Универзитетског медицинског факултета ухапшено је због фалсификовања.<ref name="ArrestsTelegrafi">{{cite web|url=http://www.telegrafi.com/lajme/arrestohen-zyrtare-te-fakultetit-te-mjekesise-80-6359.html|title=Arrestohen 11 persona për korrupsion në UP (Albanian)|author=12 December 2013|publisher=''[[Telegrafi]]''|accessdate=17. 12. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924114102/http://www.telegrafi.com/lajme/arrestohen-zyrtare-te-fakultetit-te-mjekesise-80-6359.html|archive-date=24. 9. 2015|url-status=dead|df=}}</ref><ref name="ArrestsIndeksonline">{{cite web|url=http://www.indeksonline.net/?FaqeID=2&LajmID=78689|title=Arrestohen zyrtarë të Fakultetit të Mjekësisë (Albanian)|date=12. 12. 2013|publisher=''Indeks Online''|accessdate=17. 12. 2013}}</ref><ref name="ArrestsBotasot">{{cite web|url=http://www.botasot.info/kronike-e-zeze/256850/arrestohen-edhe-zyrtare-te-tjere-te-fakultetit-te-mjekesise/|title=Arrestohen edhe zyrtarë të tjerë të Fakultetit të Mjekësisë (Albanian)|date=12. 12. 2013|publisher=''[[Bota Sot]]''|accessdate=17. 12. 2013}}</ref><ref name="ArrestsKoha">{{cite web|url=http://www.koha.net/?page=1,4,168988|title=Arrestohen zyrtarë të Fakultetit të Mjekësisë (Albanian)|date=12. 12. 2013|publisher=''[[Koha Ditore]]''|accessdate=17. 12. 2013}}</ref> Ухапшени званичници су били лекари, професори, асистенти и административно особље; неки студенти су такође ухапшени.<ref name="ArrestsExpress">{{cite web|url=http://www.gazetaexpress.com/?cid=1,15,128855|title=Priten edhe 15 arrestime në UP, për falsifikim të notave (Albanian)|date=12. 12. 2013|publisher=''[[Gazeta Express]]''|accessdate=17. 12. 2013}}</ref> === Студентски протест 2014. и оставка Ибрахима Гашија === Студентски протест [[2014]]. почео је када су косовски медији оптужили ректора Ибрахима Гашија и његово особље за фалсификовање истраживања и објављивање научних радова заснованих на тим лажним истраживањима како би ојачали своје академске способности.<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/2014/02/07/us-kosovo-violence-idUSBREA161B820140207|title=Police clashed with students in Kosovo, and dozens reported injured.|date=2. 7. 2014|newspaper=Reuters|accessdate=3. 3. 2014|archive-date=25. 03. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140325063934/http://www.reuters.com/article/2014/02/07/us-kosovo-violence-idUSBREA161B820140207|url-status=dead}}</ref> Гаши је одбио да поднесе оставку након што је откривено да је објавио чланке у предаторским часописима како би испунио услове за напредовање у редовног професора. Студентски појединци постали су огорчени након што парламент није успио проћи гласање у којем је затражио да Гаши поднесе оставку, а политичке странке коалицијске владе супротставиле су се том потезу. Гаши је на крају поднео оставку.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-26094032|title=Kosovo students clash with police in Pristina|work=2 July 2014|publisher=BBC News|accessdate=3. 3. 2014}}</ref> == Факултети и школе високог образовања == Академске јединице универзитета су:<ref name="F">{{cite web |url=http://uni-pr.edu/Fakultetet.aspx?lang=en-US |title=Faculties |publisher=University of Pristina (state university at Pristina) |accessdate=10. 12. 2012 }}{{Мртва веза|date=02. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> * Филозофски факултет * Природно-математички факултет * Филолошки факултет * Правни факултет * Економски факултет * Факултет грађевинарства и архитектуре * Факултет електротехнике и рачунарства * Машински факултет * Медицински факултет * Факултет уметности * Пољопривредни и ветеринарски факултет * Факултет за науку и технологију * Факултет спортских наука * Педагошки факултет * Факултет примењених наука и бизниса, [[Пећ (град)|Пећ]] * Факултет примењених наука и инжењерства, [[Косовска Митровица]] * Факултет примењених наука и инжењерства, [[Урошевац]] == Извори == {{Reflist}} {{Универзитети у Србији}} [[Категорија:Универзитет у Приштини|Приштина]] [[Категорија:Косово и Метохија]] [[Категорија:Образовање на Косову и Метохији]] 9dzxwkdurtvzju70hrtlgthean70icp 25121147 25121145 2022-07-24T14:06:52Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{о страници|универзитету у Приштини|универзитет у Косовској Митровици|Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)|историјски универзитет|Универзитет у Приштини (1969—1999)}} {{Инфокутија Универзитет | име = Универзитет у Приштини | изворно_име = | изворно_име = Universiteti i Prishtinës | слика = [[File:Универзитет у Приштини алб.png|180px]] | величина_слике = | алт_слике = | опис_слике = [[Печат]] Универзитета у Приштини | латинско_име = -{Universitas Studiorum Prishtiniensis}- | друго_име = | бивше_име = | мото = | мото_јез = | мото_срп = | тип = државни | оснивање = [[1969]]. ([[1999]]) | затварање = | оснивач = | родитељ = | афилијација = | религијска_афилијација = | академска_афилијација = | ендаумент = | буџет = 34 милиона [[Евро|€]] | надлежни_службеник= | председавајући = | председавајућа = | канцелар = | председник = | потпредседник = | настојник = | проректор = | потканцелар = | ректор = Марјан Дема | равнатељ = | декан = | директор = | функција_ознака = | функција = | академско_особље = 1.403 | административно_особље = | студенти = 42.006 (2018-19) | преддипломци = | постдипломци = | докторанти = | остали = | адреса = | град = [[Приштина]] | држава = | провинција = [[Аутономна Покрајина Косово и Метохија|Косово и Метохија]] | земља = {{застава|Србија}} | поштански_код = | координате = {{Coord| 42.666667 | 21.166667 |type:edu}} | кампус = урбанистички | језик = [[Албански језик|албански]] | слободно_ознака = | слободно = | боје = {{color box|red}} {{color box|white}} {{color box|black}} | атлетика = | спортови = | атлетски_надимак = | маскота = | спортске_афилијације = | веб-сајт = {{URL|http://www.uni-pr.edu/}} | лого = | величина_лога = | алт_лога = | фусноте = }} [[Датотека:University of Pristina - Faculty of Philology 2.JPG|мини|Филолошки факултет]] [[Датотека:University of Prishtina - Faculty of Engineering (1) front.jpg|мини|Факултет техничких наука]] [[Датотека:University of Prishtina - Faculty of Medecine - Institut A.jpg|мини|Медицински факултет (Институт А)]] [[Датотека:University of Pristina - Faculty of Philosophy.JPG|мини|Филозофски факултет]] [[Датотека:University of Pristina - Faculty of Mathematics and Natural Sciences.JPG|мини|Природно-математички факултет]] [[Датотека:University of Pristina - Law and Economic Faculty.JPG|мини|Правни и економски факултет]] [[Датотека:University of Pristina - Campus Map.JPG|мини|Кампус]] '''Универзитет у Приштини''' ({{јез-алб|Universiteti i Prishtinës}}) државна је високо образовна институција са седиштем у [[Приштина|Приштини]]. Представља институцију која је настала након распуштања [[Универзитет у Приштини (1969–1999)|Универзитета у Приштини (1969–1999)]] као резултат [[Рат на Косову и Метохији|Рата на Косову и Метохији]]. Инаугурација универзитета била је историјска појава не само за народ Космета, већ и за целу [[Албанци|албанску нацију]]. [[15. фебруар]]а одржана је свечана седница Парламента, која је такође проглашена Даном Универзитета у Приштини. У саставу новооснованог Универзитета у Приштини били су факултети са седиштем у Приштини: Филозофски факултет, Правни и економски факултет, Технички факултет и Медицински факултет. Сада Универзитет у Приштини има 17 факултета, од којих су 14 академски факултети а 3 су факултети примењених наука. У амблему се налази превод имена на [[Латински језик|латински]], ''Universitas Studiorum Prishtiniensis''. == Преглед == Универзитет у Приштини заузима кампус у Приштини, служећи као главни албански универзитет на подручју Косова и Метохије. Члан је Европске асоцијације универзитета. Одржава контакте са западноевропским и америчким универзитетима и институцијама.<ref name="uiowa.edu">[http://international.uiowa.edu/accents/07fall/prishtina.asp University of Iowa's page about archeological and otherwise cooperation with University of Pristina] {{Wayback|url=http://international.uiowa.edu/accents/07fall/prishtina.asp |date=20080419103245 }}, ''uiowa.edu''. Link accessed 14 April 2008.</ref><ref name="uic.edu">[http://www.psych.uic.edu/ICORC/projects/hiv.shtml International Center on Responses to Catastrophes at the University of Illinois at Chicago: HIV, mentions its cooperation with the University of Pristina] {{Wayback|url=http://www.psych.uic.edu/ICORC/projects/hiv.shtml |date=20080513024304 }}, ''uic.edu''. Link accessed 14 April 2008.</ref><ref name="darthmouth.edu">[http://www.dartmouth.edu/~globalhealth/global-health/projectexamples.html Dartmouth College: The Dartmouth Initiative in Global Health and Healthy Development, discusses cooperation with the University of Pristina School of Medicine in Pristina, Kosovo] {{Wayback|url=http://www.dartmouth.edu/~globalhealth/global-health/projectexamples.html |date=20080224024027 }}, ''darthmouth.edu''. Link accessed 14 April 2008.</ref><ref name="HUMSEC, European Commission">[http://www.humsec.eu/cms/index.php?id=390 University of Pristina's Human Rights Centre, established in 2000, after Serbia lost control of the University, located in Pristina, now the capital of Republic of Kosovo, affiliated university with HUMSEC, human rights project of the European Commission] {{Wayback|url=http://www.humsec.eu/cms/index.php?id=390 |date=20160303201250 }}, ''HUMSEC – European Commission'', Graz, Austria. Link accessed 14 April 2008.</ref> Универзитет у Приштини је високо рангирани универзитет на албанском језику у Европи.<ref name="Ranking of European Universities">{{cite web |url=http://webometrics.info/en/Europe |title=Europe Ranking Web of Universities |accessdate=1. 3. 2018 }}</ref> Универзитет у Приштини је непрофитна јавна високошколска установа која се налази у урбаном окружењу града Приштине средње величине (популација од 500,000-1,000,000 становника). Ова институција такође има огранке на следећим локацијама: [[Гњилане]], [[Пећ (град)|Пећ]], [[Призрен]], [[Урошевац]], [[Ђаковица]], [[Косовска Митровица|Косовска Митровица]]. Универзитет у Приштини је коедукативна институција високог образовања. Универзитет у Приштини нуди курсеве и програме који воде до званично признатих диплома високог образовања, као што су степен бачелор, магистериј, докторат у неколико области студија.<ref>{{cite web |title=Overview |url=https://www.4icu.org/ |website=UniRank |accessdate=3. 11. 2018}}</ref> === Статистика и организација универзитета === Академска година универзитета траје од [[1. октобар|1. октобра]] до [[30. септембар|30. септембра]], организована у два семестра, са 30 недеља наставе годишње. Пошто млади до 19 година чине више од 50 процената становништва, до [[1980]]. сваки трећи становник у покрајини био је уписан у школу или на универзитет. На Космету је експанзија студентског тела у високом образовању била без премца у [[Југославија|Југославији]], са 149 у [[1958]]-[[1959]] на 35706 на универзитетима и другим пост-секундарним образовним институцијама у [[1975]]-[[1976]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=L562PiBM6GEC|title=Kosovo: The Politics of Identity and Space|last=Kostovicova|first=Denisa|date=2005|publisher=Psychology Press|isbn=9780415348065|language=en}}</ref> У академској години [[2016]]—[[2017]]. Универзитет је бројио 38.974 активних студената, 17.042 (43,8%) мушкараца и 21.932 (56,2%) жена; 38,334 (98,3%) студената је било са Космета, 413 (1%) из [[Прешево|Прешева]], [[Медвеђа|Медвеђе]] и [[Бујановац|Бујаноца]], 99 (0,25%) из [[Црна Гора|Црне Горе]], 56 (0,14%) из [[Македонија|Македоније]], 49 (0,12%) из [[Албанија|Албаније]], и 23 (0,06%) из других земаља.<ref name="ASK">{{cite web |url=http://ask.rks-gov.net/media/3439/statistikat-e-arsimit-n%C3%AB-kosov%C3%AB-shqip.pdf |title=Statistikat e Arsimit në Kosovë |format=PDF |language=Albanian |publisher=Kosovo Agency of Statistics |accessdate=1. 3. 2018 }}</ref> == Историјат == {{главни чланак|Универзитет у Приштини (1969–1999)}} Универзитет у Приштини је основан у [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово]], [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]], [[Југославија|Југославији]], [[Приштина|Приштини]], прва академска година је 1969-1970, а функционише до 1999. Међутим, због политичких превирања, рата, узастопног протеривања факултета једне или друге етничке припадности, велике разлике међу етничким групама, подељен је на две неповезане институције које користе исто име, иако једноставно одражавају етнички идентитет. Активност на албанском језику се наставља до данас у Приштини, док се српски, [[Универзитет у Приштини (српски)|Унивезитет у Приштини]], налази у [[Северна Митровица|Северној Митровици]], где и даље задржава своје место у српском образовном систему.<ref>{{cite web |title=Izmesteni univerzitet |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |website=1999 Yurope online communications |accessdate=3. 11. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html|title="Republika"|website=www.yurope.com|access-date=3. 11. 2018}}</ref> === Оснивање === Као резултат Савеза комуниста Косова који захтева више самоуправе за свој регион, на Косову су током новембра [[1968]]. године почели масовни протести, што је утицало на оснивање Универзитета 1969-1970. Први факултет Универзитета био је филозофија, медицина, право и инжењерство. Језици наставе били су албански и српско-хрватски. Будући да је организациони статус институције заснован на језику, често се сматра два одвојена универзитета. Албанци су прихватили оснивање Универзитета, али су га сматрали само прекретницом у правцу политичке једнакости, а не као крајњи циљ. Иако је подржан од стране [[Јосип Броз Тито|Јоспи Броза Тита]], председника [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]], суочио се са много политичке опозиције од стране српских комуниста, који су то сматрали „показатељем аутономије за Косово”. Још [[1971]]. Срби и Црногорци протестовали су против инаугурације Универзитета.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=GghxFpyBH7MC&pg=PA145#v=onepage&q&f=false|title=Whose Democracy?: Nationalism, Religion, and the Doctrine of Collective Rights in Post-1989 Eastern Europe|last=Ramet|first=Sabrina P.|date=1997|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=9780847683246|language=en}}</ref> === Протести 1981 === Универзитет је био полазна тачка студентских протеста 1981. године на Косову. Универзитет је допринео незапослености, јер су високо образовани и отежани Албанци постали регрути за националистичка осећања.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Po03enYpbqsC&pg=PA184#v=onepage&q&f=false|title=Yugoslavia: A State that Withered Away|last=Jović|first=Dejan|date=2009|publisher=Purdue University Press|isbn=9781557534958|language=en}}</ref> Поред тога, српско и црногорско становништво на Косову све више омаловажава економски и социјални терет студентске популације универзитета. Протести, који су почели [[11. март]]а 1981, првобитно су почели као спонтани мали протест за бољу храну у кафетерији и побољшали услове становања у домовима и завршили насиљем које је изазвало масовне протесте широм Косова, ванредно стање, нереде, као и жртве.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=oFXdiS25N78C&pg=PA361#v=onepage&q&f=false|title=Central and Southeast European Politics since 1989|last=Ramet|first=Sabrina P.|date=18. 2. 2010|publisher=Cambridge University Press|isbn=9781139487504|language=en}}</ref> === 1990-1998 === Многи албански предавачи оптужени су да крше српске законе о образовању, одбацују их и замењују Срби. Образовање на албанском језику наставило се у приватним објектима, као део незваничне паралелне државе сенке, самопроглашене Републике Косово, која је омогућила наставак образовања око 30.000 албанских студената. У другој половини деведесетих, Влада Србије је започела преговоре са албанским лидерима о универзитету и дошла до договора да ће Албанци добити контролу над 60% универзитетског кампуса, Срби 35% и [[Турци]] 5%. Међутим, протестанти, косовски Срби, организовали су насилне протесте против трансфера и на крају су их морали протерати владине снаге. Зграде су биле опустошене, намештај и опрема су намерно вандализовани како би били неупотребљиви.<ref>{{Cite web|url=http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199601/60103-002-pubs-pri.htm|title=1996/01/03 18:53 ALBANSKI SKOLSKI SISTEM NA KOSOVU|website=www.aimpress.ch|access-date=3. 11. 2018}}</ref> === Рат на Космету и последице === [[Рат на Косову и Метохији]] 1999. године пореметио је и званични универзитет и његову подружницу у Косовској Митровици. Већина особља и студената побегла је са Космета почетком [[јун]]а 1999. године. Српско становништво Приштине, у [[август]]у 1999. године, пало је са 40.000 на мање од 1.000. Као резултат тога, универзитет је упао у две одвојене гране, један у Приштини и један у Северној Митровици.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books/about/War_of_Words.html?id=-qFpAAAAMAAJ&source=kp_book_description|title=War of Words: Washington Tackles the Yugoslav Conflict|last=Sremac|first=Danielle S.|date=1. 1. 1999|publisher=Praeger|isbn=9780275966096|language=en}}</ref> === Хапшења у децембру 2013. === [[12. децембар|12. децембра]] [[2013]], једанаест званичника Универзитетског медицинског факултета ухапшено је због фалсификовања.<ref name="ArrestsTelegrafi">{{cite web|url=http://www.telegrafi.com/lajme/arrestohen-zyrtare-te-fakultetit-te-mjekesise-80-6359.html|title=Arrestohen 11 persona për korrupsion në UP (Albanian)|author=12 December 2013|publisher=''[[Telegrafi]]''|accessdate=17. 12. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924114102/http://www.telegrafi.com/lajme/arrestohen-zyrtare-te-fakultetit-te-mjekesise-80-6359.html|archive-date=24. 9. 2015|url-status=dead|df=}}</ref><ref name="ArrestsIndeksonline">{{cite web|url=http://www.indeksonline.net/?FaqeID=2&LajmID=78689|title=Arrestohen zyrtarë të Fakultetit të Mjekësisë (Albanian)|date=12. 12. 2013|publisher=''Indeks Online''|accessdate=17. 12. 2013}}</ref><ref name="ArrestsBotasot">{{cite web|url=http://www.botasot.info/kronike-e-zeze/256850/arrestohen-edhe-zyrtare-te-tjere-te-fakultetit-te-mjekesise/|title=Arrestohen edhe zyrtarë të tjerë të Fakultetit të Mjekësisë (Albanian)|date=12. 12. 2013|publisher=''[[Bota Sot]]''|accessdate=17. 12. 2013}}</ref><ref name="ArrestsKoha">{{cite web|url=http://www.koha.net/?page=1,4,168988|title=Arrestohen zyrtarë të Fakultetit të Mjekësisë (Albanian)|date=12. 12. 2013|publisher=''[[Koha Ditore]]''|accessdate=17. 12. 2013}}</ref> Ухапшени званичници су били лекари, професори, асистенти и административно особље; неки студенти су такође ухапшени.<ref name="ArrestsExpress">{{cite web|url=http://www.gazetaexpress.com/?cid=1,15,128855|title=Priten edhe 15 arrestime në UP, për falsifikim të notave (Albanian)|date=12. 12. 2013|publisher=''[[Gazeta Express]]''|accessdate=17. 12. 2013}}</ref> === Студентски протест 2014. и оставка Ибрахима Гашија === Студентски протест [[2014]]. почео је када су косовски медији оптужили ректора Ибрахима Гашија и његово особље за фалсификовање истраживања и објављивање научних радова заснованих на тим лажним истраживањима како би ојачали своје академске способности.<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/2014/02/07/us-kosovo-violence-idUSBREA161B820140207|title=Police clashed with students in Kosovo, and dozens reported injured.|date=2. 7. 2014|newspaper=Reuters|accessdate=3. 3. 2014|archive-date=25. 03. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140325063934/http://www.reuters.com/article/2014/02/07/us-kosovo-violence-idUSBREA161B820140207|url-status=dead}}</ref> Гаши је одбио да поднесе оставку након што је откривено да је објавио чланке у предаторским часописима како би испунио услове за напредовање у редовног професора. Студентски појединци постали су огорчени након што парламент није успио проћи гласање у којем је затражио да Гаши поднесе оставку, а политичке странке коалицијске владе супротставиле су се том потезу. Гаши је на крају поднео оставку.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-26094032|title=Kosovo students clash with police in Pristina|work=2 July 2014|publisher=BBC News|accessdate=3. 3. 2014}}</ref> == Факултети и школе високог образовања == Академске јединице универзитета су:<ref name="F">{{cite web |url=http://uni-pr.edu/Fakultetet.aspx?lang=en-US |title=Faculties |publisher=University of Pristina (state university at Pristina) |accessdate=10. 12. 2012 }}{{Мртва веза|date=02. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> * Филозофски факултет * Природно-математички факултет * Филолошки факултет * Правни факултет * Економски факултет * Факултет грађевинарства и архитектуре * Факултет електротехнике и рачунарства * Машински факултет * Медицински факултет * Факултет уметности * Пољопривредни и ветеринарски факултет * Факултет за науку и технологију * Факултет спортских наука * Педагошки факултет * Факултет примењених наука и бизниса, [[Пећ (град)|Пећ]] * Факултет примењених наука и инжењерства, [[Косовска Митровица]] * Факултет примењених наука и инжењерства, [[Урошевац]] == Извори == {{Reflist}} {{Универзитети у Србији}} [[Категорија:Универзитет у Приштини|Приштина]] [[Категорија:Косово и Метохија]] [[Категорија:Образовање на Косову и Метохији]] 57zv8lkvz3skmz997ak8oi6s4jbeq8d 0 197533 25121110 24441356 2022-07-24T13:25:00Z АРК9367 237410 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Вупи Голдберг | слика = Whoopi Goldberg at a NYC No on Proposition 8 Rally.jpg | опис_слике = | пуно_име = Керин Елејн Џонсон | датум_рођења = {{Датум рођења|1955|11|13|год=да}} | место_рођења = [[Њујорк]] | држава_рођења = {{застава|САД|1912}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружник = {{marriage|Алвин Мартин<br />|1973|1979|reason=divorced}}<br />{{marriage|[[Дејвид Класен]]<br />|1986|1988|reason=divorced}}<br />{{marriage|Лајл Трактенберг<br />|1994|1995|reason=divorced}} | партнер = [[Френк Ланџела]] (1996—2001) | презентација = | оскар = '''[[Оскар за најбољу глумицу у споредној улози|Најбоља споредна глумица]]'''<br />1991 ''[[Дух (филм из 1990)|Дух]]'' | baftaawards = '''[[БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози|Најбоља споредна глумица]]'''<br />1990 ''[[Дух (филм из 1990)|Дух]]'' | еми = | златни глобус = '''[[Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (драма)|Најбоља главна глумица (драма)]]'''<br />1986 ''-{[[The Color Purple (film)|The Color Purple]]}-''<br />'''[[Златни глобус за најбољу споредну глумицу у играном филму|Најбоља споредна глумица у играном филму]]'''<br />1991 ''[[Дух (филм из 1990)|Дух]]'' | тони = '''[[Нагрда Тони за најбољи мјузикл|Најбољи мјузикл]]'''<br />2002 ''-{[[Thoroughly Modern Millie (musical)|Thoroughly Modern Millie]]}-'' }} '''Керин Елејн Џонсон''' ({{јез-енгл|Caryn Elaine Johnson}}; [[13. новембар]] [[1955]]), познатија као '''Вупи Голдберг''' ({{јез-енгл|Whoopi Goldberg}}), америчка је глумица, књижевница, комичар и телевизијска личност. == Филмографија == {{Филмографија | глумице = Вупи Голдберг }} |- | 1982. || || ''-{[[Citizen : I'm Not Losing My Mind, I'm Giving It Away (film)|Citizen : I'm Not Losing My Mind, I'm Giving It Away]]}-'' || || |- | 1985. || [[Боја пурпура]] || ''-{The Color Purple}-'' || Сели Џонсон || |- | 1986. || || ''-{[[Jumpin' Jack Flash (film)|Jumpin' Jack Flash]]}-'' || Тери Долитл || |- | 1987. || || ''-{[[Burglar (film)|Burglar]]}-'' || Бернис „Берни“ Роденбар || |- | 1987. || [[Фатална лепота]] || ''-{[[Fatal Beauty]]}-'' || Рита Рицоли || |- | 1988. || || ''-{[[The Telephone]]}-'' || Вашти Блу || |- | 1988. || || ''-{[[Clara's Heart]]}-'' || Клара Мејфилд || |- | 1989. || || ''-{[[Comicitis]]}-'' || себе || |- | 1989. || || ''-{[[Beverly Hills Brats]]}-'' || себе || |- | 1989. || || ''-{[[Homer & Eddie]]}-'' || Еди Керви || |- | 1990. || [[Дух (филм из 1990)|Дух]] || ''-{Ghost}-'' || Ода Меј Браун || |- | 1990. || || ''-{[[The Long Walk Home]]}-'' || Одеса Котер || |- | 1991. || || ''-{[[Wisecracks]]}-'' || себе || |- | 1991. || || ''-{[[Blackbird Fly]]}-'' || себе || |- | 1991. || || ''-{[[Soapdish]]}-'' || Роуз Шварц || |- | 1992. ||[[Сестре у акцији]] || ''-{[[Sister Act]]}-'' || Долорес ван Картијер/сестра Мери Кларенс || |- | 1992. || || ''-{[[The Player]]}-'' || детектив Сузан Ејвери || |- | 1992. || || ''-{[[Sarafina|Sarafina!]]}-'' || Мери Масембуко || |- | 1992. || || ''-{[[The Magical World of Chuck Jones]]}-'' || себе || |- | 1993. || || ''-{[[National Lampoon's Loaded Weapon]]}-'' || наредник Били Јорк || |- | 1993. || || ''-{[[Naked in New York]]}-'' || -{Tragedy Mask on Theater Wall}- || |- | 1993. || [[Произведено у Америци]] || ''-{Made in America}-'' || Сара Метјуз || |- | 1993. ||[[Сестре у акцији 2]] || ''-{[[Sister Act 2: Back in the Habit]]}-'' || Долорес ван Картијер/сестра Мери Кларенс || |- | 1994. || || ''-{[[Liberation]]}-'' || || |- | 1994. || [[Краљ лавова]] || ''-{The Lion King}-'' || хијена Шензи || |- | 1994. || || ''-{[[The Little Rascals (1994 film)|The Little Rascals]]}-'' || Баквитова мајка || |- | 1994. || [[Корина, Корина]] || ''-{Corrina, Corrina}-'' || Карина Вошингтон || |- | 1994. || [[Звездане стазе: Генерације]] || ''-{[[Star Trek: Generations]]}-'' || Гајнан || |- | 1994. || || ''-{[[The Pagemaster]]}-'' || Фантази || |- | 1995. || || ''-{[[Boys on the Side]]}-'' || Џејн Делука || |- | 1995. || || ''-{[[The Celluloid Closet]]}-'' || себе || |- | 1995. || || ''-{[[Moonlight and Valentino]]}-'' || Силви Мороу || |- | 1995. || || ''-{[[Theodore Rex]]}-'' || Кати Колтрејн || |- | 1996. || [[Еди (филм)|Еди]] || ''-{Eddie}-'' || Едвин „Еди“ Френклин || |- | 1996. || || ''-{[[Bordello of Blood]]}-'' || поцијент у болници || |- | 1996. || || ''-{[[Bogus]]}-'' || Харијет Френклин || |- | 1996. || || ''-{[[VR Troopers]]}-'' || || |- | 1996. || || ''-{[[The Associate]]}-'' || Лорел Ајес || |- | 1996. || [[Духови Мисисипија]] || ''-{Ghosts of Mississippi}-'' || Мирли Еверс || |- | 1997. || || ''-{[[Pitch]]}-'' || себе || |- | 1997. || || ''-{[[Mary Pickford: A Life on Film]]}-'' || водитељ/наратор || |- | 1997. || || ''-{[[A Christmas Carol]]}-'' || -{The Ghost of Christmas Past}- || |- | 1997. || || ''-{[[Destination Anywhere]]}-'' || Каби || |- | 1997. || || ''-{[[In & Out]]}-'' || себе || |- | 1997. || || ''-{[[In the Gloaming]]}-'' || сестра Мирна || |- | 1997. || || ''-{[[An Alan Smithee Film: Burn Hollywood Burn]]}-'' || себе || |- | 1998. || || ''-{[[Titey]]}-'' || Ајсберг || глас |- | 1998. || || ''-{[[Alegria]]}-'' || -{Baby Clown}- || |- | 1998. || || ''-{[[A Knight in Camelot]]}-'' || др Вивијен Морган || |- | 1998. || || ''-{[[How Stella Got Her Groove Back]]}-'' || Делајла Ејбрахам || |- | 1998. || || ''-{[[Junket Whore]]}-'' || себе || |- | 1998. || || ''-{[[Rudolph the Red-Nosed Reindeer|Rudolph the Red-Nosed Reindeer: The Movie]]}-'' || Стормела || глас |- | 1998. || || ''-{[[The Rugrats Movie]]}-'' || ренџер Маргарет || глас |- | 1999. || [[Алиса у земљи чуда (филм)|Алиса у земљи чуда]] || ''-{Alice in Wonderland}-'' || -{Cheshire Cat}- || глас |- | 1999. || Чаробна легенда о вилењацима || -{[[The Magical Legend of the Leprechauns]]}- || Велика Банши || |- | 1999. || || ''-{[[Get Bruce]]}-'' || себе || |- | 1999. || || ''-{[[На самом дну океана|The Deep End of the Ocean]]}-'' || Канди Блис || |- | 1999. || [[Неприлагођена]] || ''-{Girl, Interrupted}-'' || Валери Овенс || |- | 2000. || || ''-{[[The Adventures of Rocky and Bullwinkle]]}-'' || судија Камио || |- | 2000. || || ''-{[[A Second Chance at Life]]}-'' || приповедач || |- | 2000. || || ''-{[[More Dogs Than Bones]]}-'' || Клио || |- | 2001. || || ''-{[[Golden Dreams]]}-'' || Калафија, краљица Калифорније (приповедач) || |- | 2001. || || ''-{[[Kingdom Come (2001 film)|Kingdom Come]]}-'' || Рејнел Слокамб || |- | 2001. || || ''-{[[Monkeybone]]}-'' || смрт || |- | 2001. || [[Трка пацова]] || ''-{Rat Race}-'' || Вера Бејкер || |- | 2001. || || ''-{[[The Hollywood Sign]]}-'' || || |- | 2002. || || ''-{[[Searching for Debra Winger]]}-'' || себе || |- | 2002. || || ''-{[[Showboy]]}-'' || себе || |- | 2002. || [[Звездане стазе: Немезис]] || ''-{Star Trek: Nemesis}-'' || Гајнан || |- | 2003. || || ''-{[[Unchained Memories: Readings from the Slave Narratives]]}-'' || приповедач || |- | 2003. || || ''-{[[Pauly Shore Is Dead]]}-'' || себе || |- | 2003. || || ''-{[[Bitter Jester]]}-'' || себе || |- | 2003. || || ''-{[[Beyond the Skyline]]}-'' || себе || |- | 2003. || || ''-{[[Blizzard]]}-'' || Близард || глас |- | 2003. || || ''-{[[Good Fences]]}-'' || Мејбел Спејдер || |- | 2004. || || ''-{[[Pinocchio 3000]]}-'' || Сиберина || глас |- | 2004. || || ''-{[[The N-Word]]}-'' || себе || |- | 2004. || || ''-{[[SuperBabies: Baby Geniuses 2]]}-'' || себе || |- | 2004. || || ''-{[[Jiminy Glick in Lalawood]]}-'' || себе || |- | 2004. || [[Краљ лавова 3: Хакуна Матата]] || ''-{The Lion King 1½}-'' || Шензи || глас |- | 2005. || || ''-{[[The Aristocrats (film)|The Aristocrats]]}-'' || себе || |- | 2005. || || ''-{[[Racing Stripes]]}-'' || Франи || глас |- | 2005. || || ''-{[[The Magic Roundabout]]}-'' || Ерминтруд || |- | 2006. || || ''-{[[Doogal]]}-'' || Ерминтруд || глас |- | 2006. || || ''-{[[Everyone's Hero]]}-'' || Дарлин || глас |- | 2006. || ||-{[[Farce of the Penguins]]}- || Хелен || глас |- | 2007. || || -{ ''Homie Spumoni}-'' || Телма || |- | 2007. || || ''-{[[If I Had Known I Was a Genius]]}-'' || -{Mom}- || |- | 2007. || || ''-{[[Nuremberg: A Vision Restored]]}-'' || себе || |- | 2007. || || ''-{[[Mr. Warmth: The Don Rickles Project]]}-'' || себе || |- | 2007. || || ''-{[[Our Country USA to Z]]}-'' || себе || глас |- | 2007. || || ''-{[[The Sophisticated Misfit]]}-'' || себе || |- | 2007. || || ''-{[[Stream]]}-'' || Џоди || |- | 2010. || [[Прича о играчкама 3]] || ''-{Toy Story 3}-'' || Развучени || глас |- | 2011. || [[Мапетовци (филм)|Мапетовци]] || ''-{The Muppets}-'' || себе || |} == Додатна литература == * {{cite book| last=Adams | first=Mary Agnes | title=Whoopi Goldberg: From Street to Stardom | location=New York | publisher=Dillon Press | year=1993 | isbn=0-87518-562-2 | url=https://archive.org/details/whoopigoldbergfr00adam }} * {{cite book| last=Caper | first=William | title=Whoopi Goldberg: Comedian and Movie Star | location=Springfield, NJ | publisher=Enslow Publishers | year=1999 | isbn=0-7660-1205-0 | url=https://archive.org/details/whoopigoldbergco00cape }} * {{cite book| last=DeBoer | first=Judy | title=Whoopi Goldberg | location=Mankato, MN | publisher=The Creative Company | year=1999 | isbn=0-88682-696-9 | url=https://archive.org/details/whoopigoldbergov00judy }} * {{cite book| last=Gaines | first=Ann | title=Whoopi Goldberg | location=Philadelphia | publisher=Chelsea House | year=1999 | isbn=0-7910-4938-8 | url=https://archive.org/details/whoopigoldberg00gain }} * {{cite book| last=Parish | first=James Robert | title=Whoopi Goldberg: Her Journey from Poverty to Megastardom | location=Secaucus, NJ | publisher=Carol Publishing Group | year=1997 | isbn=1-55972-431-5 | url=https://archive.org/details/whoopigoldberghe00pari }} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Whoopi Goldberg}} * {{ИМДб име|id=0000155|name=Вупи Голдберг}} {{Афроамерички добитници Оскара}} {{Награда Академије за најбољу глумицу у споредној улози}} {{БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози}} {{Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (драма)}} {{Златни глобус за најбољу споредну глумицу у играном филму}} {{Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу}} {{Награда Сатурн за најбољу споредну женску улогу}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Голдберг, Вупи}} [[Категорија:Рођени 1955.]] [[Категорија:Америчке глумице]] [[Категорија:Афроамеричке глумице]] [[Категорија:Добитници награде Оскар]] [[Категорија:Добитници награде Златни глобус]] [[Категорија:Добитници награде БАФТА]] [[Категорија:Добитници награде Тони]] [[Категорија:Добитници награде Сатурн]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] [[Категорија:Амерички гласовни глумци]] [[Категорија:Биографије живих особа]] hvhb8foxv39fhro3shc4g35du1ox6id 0 197910 25121287 23526758 2022-07-24T16:14:05Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{филм| | назив= Супермен | слика =Superman ver1.jpg |година= 1978 | земља=[[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик=[[Енглески језик|Енглески]] | жанр= научна фантастика | режија= [[Ричард Донер]] | сценарио='''Стрип:'''<br />[[Џери Сигел]]<br />[[Џо Шустер]]<br />'''Прича:'''<br />[[Марио Пузо]]<br />'''Сценарио:'''<br />[[Дејвид Њумен]]<br />[[Лесли Њумен]]<br />[[Роберт Бентон]]<br />[[Марио Пузо]]<br />'''Creative Consultant:'''<br />[[Том Манкевиц]] | музика= | улоге= [[Кристофер Рив]]<br />[[Џин Хекман]]<br />[[Марлон Брандо]]<br />[[Марго Кидер]] | продуцент= [[Илја Салкинд]] <br />[[Пјер Спенглер]] | компанија= -{[[Warner Bros.]]}- | трајање= 143 мин. | буџет= 55 милиона $ | зарада= 300,5 милиона $ | следећи= [[Супермен 2]] }} '''''Супермен''''' ({{Јез-енг|Superman}}) је суперхеројски филм из [[1978]]. у режији [[Ричард Донер|Ричарда Донера]] и први од четири филма у којима улогу [[Супермен|Супермена]] игра [[Кристофер Рив]]. == Радња == {{Упозорење-филм}} На планети Криптон, [[Џор-Ел]], члан владајућег Криптонског високог савета, открива да ће планета убрзо бити уништена када њено црвено сунце [[Супернова|експлодира]]. Упркос свом инсистирању, не успева да у то увери остале чланове савета. Да би спасао свог новорођеног сина, [[Кал-Ел|Кал-Ела]], Џор-Ел га лансира у свемирском броду ка [[Земља|Земљи]], планети са погодном атмосфером где ће му његова густа молекуларна структура у комбинацији са жутом [[Сунце|Сунчевом]] светлошћу пружити надљудску снагу и друге моћи. Недуго након лансирања, криптонско сунце експлодира, уништивши планету. Свемирски брод се сруши на Земљу у близини Смолвила, у [[Канзас|Канзасу]]. Кал-Ела, који је сада већ трогодишњак, проналази брачни пар без деце, Џонатан и Марта Кент, који су запањени када он сопственим ручицама подигне њихов камионет. Кентови га усвоје и на својој фарми одгоје као своје дете, наденувши му име [[Кларк Кент|Кларк]] (по Мартином девојачком презимену). Петнаест година касније, у својој 18. години, недуго након смрти свог усвојеног оца Џонатана од инфаркта, Кларк чује телепатски "позив" и открије светлуцави зелени [[кристал]] у остацима свог свемирског брода, сакривеним у амбару. Кристал га натера да отпутује до [[Арктик|Арктика]], где сагради Тврђаву самоће, налик криптонској архитектури. Унутра, холограм Џор-Ела објашњава Кларково право порекло и наредних 12 година га обучава употреби својих моћи и разлозима због којих га је послао на Земљу, након чега Кларк напусти Тврђаву носећи плаво-црвену одећу са црвеним огртачем и породичним амблемом на прсима и, у циљу прикривања свог правог идентитета, запошљава се као новинар у ''Дејли планету'', у Метрополису, где упознаје колегиницу [[Лоис Лејн]], у коју ће се касније и заљубити. Лоис доживљава хеликоптерску несрећу где су конвенционални видови спасавања немогући. Кларк први пут на очиглед јавности употреби своје моћи да би је спасао, на запрепашћење масе пролазника-посматрача. Након још неколицине спасилачких акција, "чудо са огртачем" стиче светску славу. Наредне вечери Кларк посећује Лоис у њеном пентхаус-стану и лети с њом над градом, дозволивши јој да га интервјуише за свој чланак у ''Дејли планету'', у којем му даје надимак "[[Супермен]]". У међувремену, криминални геније [[Лекс Лутор]] сазнаје за заједничку пробу нуклеарних пројектила [[Армија Сједињених Држава|Армије Сједињених Држава]] и [[Америчка ратна морнарица|Америчке ратне морнарице]]. Он потом купује хиљаде ари безвредног пустињског тла на западу и репрограмира оба нуклеарна пројектила (снаге 500 мегатона) предвиђена за тестирање: један да експлодира унутар [[Расед Сан Андреас|раседа Сан Андреас]], а други на непознатој локацији. Знајући да би Супермен могао да спречи његов план, Лутор закључује да је један метеорит, који је пронађен у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], заправо делић планете Криптон и да је радиоактиван по Супермена. Након што он, његов саучесник Отис и девојка [[Ив Тешмахер]] дођу до делића метеорита, Лутор намами Супермена у своју подземну јазбину и открије свој план да потопи све западно од раседа Сан Андреас у [[Тихи океан]], чиме би Луторово пустињско тло постало нова Западна обала. Лутор изложи Супермена минералу из метеорита, криптониту, чиме га драстично ослаби, а потом обелодани да је други пројектил преусмерен на исток, ка [[Хакенсак, Њу Џерзи|Хакенсаку, у Њу Џерзију]]. Тешмахер је престрављена, јер њена мајка живи у Хакенсаку, али Лутор не мари за то и оставља Супермена да лагано умре. Знајући његову репутацију држања дате речи, Тешмахер спасава Супермена под условом да се прво позабави пројектилом упућеним ка Хакенсаку; Супермен невољно пристаје. Након што га Тешмахер ослободи, Супермен баци пројектил усмерен ка Хакенсаку у свемир, због чега не стиже на време да спречи експлозију унутар раседа Сан Андреас, изазвавши велики земљотрес широм Калифорније. Супермен, међутим, успева да "завари" расед и тиме спречи потонуће тла западно од њега у Пацифик. Док је Супермен заузет спасавањем других, Лоисин аутомобил упада у пукотину у тлу од једног од накнадних потреса, а Супермен не стиже на време да је спасе. Разгневљен због немоћи да је спасе, Супермен одлучи да прекрши Џор-Елово раније упозорење да не сме да манипулише људском прошлошћу, определивши се да уместо тога услиши савет свог усвојитеља Џонатана Кента: да је он вероватно ту "с разлогом", и почне да облеће Земљу огромном брзином у смеру супротном њеном окретању, вративши време неколико минута уназад, да би спречио Лоисину смрт. Након што спасе Западну обалу, Супермен односи Лутора и Отиса у затвор. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Марлон Брандо]] | [[Џор-Ел]] |- | [[Џин Хекман]] | [[Лекс Лутор]] |- | [[Кристофер Рив]] | [[Супермен|Кал-Ел / Супермен]] / [[Супермен|Кларк Кент]] |- | [[Марго Кидер]] | [[Лоис Лејн]] |- | [[Нед Бејти]] | Отис |- | [[Џеки Купер]] | [[Пери Вајт]] |- | [[Карк Маклур]] | [[Џими Олсен]] |- | [[Глен Форд]] | [[Џонатан Кент]] |- | [[Филис Такстер]] | [[Марта Кент]] |- | [[Валери Перајн]] | [[Ив Тешмахер]] |- | [[Марија Шел]] | Вонд-А |- | [[Сузана Јорк]] | [[Лара Лор-Ван|Лара]] |- | [[Теренс Стамп]] | [[генерал Зод]] |- | [[Сара Даглас]] | Урса |- | [[Џек О`Халоран]] | Нон |- | [[Џеф Ист]] | млади [[Супермен|Кларк Кент]] |- | Дајана Шери | [[Лана Ланг]] |} == Зарада == * Зарада у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] - 134.218.018 $ * Зарада у иностранству - 166.000.000 $ * Зарада у свету - 300.218.018 $ == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0078346|title=Супермен}} * [http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=superman.htm Супермен на www.boxofficemojo.com] {{Ричард Донер}} {{Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филмови 1978.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови о Супермену]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:БАФТА победници (филмови)]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] 2fbwte5rmp8bvvczotri3wsevdb4oz6 0 197911 25121288 23526759 2022-07-24T16:14:25Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{филм| | назив= Супермен 2 | слика =Superman ii ver3.jpg |година= 1981 | земља=[[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик=[[Енглески језик|Енглески]] | жанр= научна фантастика | режија= [[Ричард Лестер]]<br />[[Ричард Донер]]<br />''(непотписан)''| | сценарио= '''Стрип:'''<br />[[Џери Сигел]]<br />[[Џо Шустер]]<br />'''Прича:'''<br />[[Марио Пузо]]<br />'''Сценарио:'''<br />[[Марио Пузо]]<br />[[Дејвид Њуман]]<br />[[Лесли Њуман]]<br />'''Креативни консултант:'''<br />[[Том Манкевиц]]| | музика= | улоге= [[Џин Хекман]]<br />[[Кристофер Рив]]<br />[[Нед Бејти]]<br />[[Џеки Купер]]<br />[[Марго Кидер]]<br />[[Сара Даглас]]<br />[[Џек О`Халоран]]<br />[[Е. Џ. Маршал]]<br />[[Теренс Стамп]]| | продуцент= [[Илја Салкинд]]<br />[[Пјер Спенглер]] | компанија= -{[[Warner Bros.]]}- | трајање= 127 мин. | буџет= 54 000 000 $ | зарада= 190 400 000 $ | претходни= [[Супермен (филм)|Супермен]] | следећи= [[Супермен 3]] }} '''Супермен 2''' ({{Јез-енг|Superman II}}) је британско-амерички суперхеројски филм из [[1981]]. у режији [[Ричард лестер|Ричарда Лестера]] и други од четири филма из оригиналног серијала, у којима улогу [[Супермен|Супермена]] тумачи [[Кристофер Рив]]. Филм је првобитно почео да снима редитељ првог дела [[Ричард Донер]], који је снимио 75% материјала (укључујући и сцене са [[Марлон Брандо|Марлоном Брандом]]), али је Донер потом отпуштен под контроверзним околностима, а уместо њега је као редитељ ангажован Ричард Лестер. Да би могао да буде потписан као редитељ, Лестер је поново снимио већи део филма, уз нови алтернативни почетак и крај. Сцене са Марлоном Брандом су одбачене због тужбе коју је Брандо поднео поднео против [[Ворнер Брадерс|Ворнер Брадерса]]. Године 2006. на [[ДВД]]-у и [[Блу-реј диск|Блу-реју]] издата је алтернативна верзија филма у режији Ричарда Донера, која садржи и претходно изостављене сцене. == Радња == {{Упозорење-филм}} Непосредно пред уништење планете Криптон, криминалци [[Генерал Зод]], [[Урса]] и [[Нон]] су осуђени на прогонство у Фантомску зону. Годинама касније, Фантомску зону у близини [[Земља|Земље]] разбије ударни талас [[Хидрогенска бомба|хидрогенске бомбе]], коју су на [[Ајфелова кула|Ајфелову кулу]] у [[Париз|Паризу]] подметнули [[Тероризам|терористи]] прерушени у мајсторе, а коју је Супермен бацио у свемир приликом спасавања. Криминалци су ослобођени и изненађени новостеченим супермоћима које им пружа жута [[Сунце|Сунчева]] светлост. У међувремену, [[Лекс Лутор]] бежи из затвора уз асистенцију своје девојке [[Ив Тешмахер]], оставивши за собом свог саучесника Отиса. Њих двоје, приметивши да Супермен често путује на [[Арктик]], проналазе Суперменову Тврђаву самоће и, случајно активиравши енергетски [[кристал]] са интерактивном вештачком интелигенцијом Суперменове мајке [[Лара|Ларе]], сазнају за везу између Супермена, [[Џор-Ел|Џор-Ела]] и Зодове банде. Главни уредник листа "Дејли Планет", [[Пери Вајт]], шаље новинара [[Кларк Кент|Кларка Кента]] (што је тајни Суперменов идентитет) и његову колегиницу [[Лоис Лејн]] на [[Нијагарини водопади|Нијагарине водопаде]]. Лоис сумња да су Кларк и Супермен иста особа након што је Кларк одсутан када се Супермен појави да спасе једно дете од пада. Те ноћи, када Кларк извади своје наочаре из упаљеног камина, Лоис открије да му је рука без икаквих опекотина, након чега је приморан да призна да је он Супермен. Он је одведе у своју Тврђаву самоће на Арктику и покаже јој трагове своје прошлости сачуване у енергетским кристалима. Супермен се заљуби у Лоис и изрази жељу да проведе живот с њом. Након консултације са вештачком интелигенцијом своје мајке, Супермен неутралише своје супермоћи изложивши се црвеној светлости криптонског сунца у за то предвиђеној кристалној комори, након чега постаје обичан смртник. Кларк и Лоис проведу ноћ заједно, а потом напусте Тврђаву и врате се са Арктика аутостопом. Стигавши у један ресторан, Кларка претуче камионџија по имену Роки. У међувремену, Зодова банда, након привикавања на Земљу, одлети до [[Бела кућа|Беле куће]], приморавши америчког председника да се преда у име читаве планете током директног међународног телевизијског преноса. Након што председник јавно позове Супермена да спасе Земљу, Генерал Зод захтева да "тај" Супермен (још не знајући о коме се ради) дође и клекне пред њим. Кларк и Лоис сазнају за Зодов освајачки поход видевши директан ТВ пренос у ресторану, а Кларк, схвативши да човечанство не може самостално да се бори против Зода, покушава да поврати своје супермоћи. Лекс Лутор налази Зода у Белој кући и саопштава му да је Супермен син Џор-Ела, њиховог тамничара, нудећи му да га одведе до Супермена у замену за власт над Аустралијом. Троје Криптонаца се удружују са Лутором и проваљују у канцеларије "Дејли Планета". Супермен стиже, пронашавши у међувремену зелени кристал који му враћа супермоћи, и ступа у битку са трочланом Зодовом бандом. Зод схвати да је Суперману стало до земаљских људи и користи ту његову слабост претећи пролазницима. Супермен схвати да је једини начин да заустави Зодову банду да их намами у Тврђаву. Супермен одлети, а Зод, Урса и Нон крећу за њим, киднаповавши Лоис и повевши са собом Лутора. Стигавши до Тврђаве, Зод одлучи да им Лутор више није потребан и планира да убије и њега и Супермена. Супермен покушава да наговори Лутора да намами сво троје у кристалну комору како би их лишио супермоћи, али Лутор, у жељи да се додвори натраг Зоду, открива зликовцима тајну у вези са комором. Зод, претећи да ће убити Лоис, примора Супермена да уђе у комору и нареди Лутору да је активира. Након лишавања супермоћи, Зод нареди Супермену да коначно клекне пред њим и закуне му се на вечну оданост, али Зодова шака се поломи од Суперменовог стиска, након чега га Супермен баци у пукотину у леду. Лутор схвати да је Супермен преокренуо комору како би изложио тројац црвеним светлосним зрацима који су их лишили супермоћи, док је Супермен унутар коморе био заштићен од њих. Нон упада у другу пукотину приликом покушаја да је прелети, а Лоис баци Урсу у трећу. Супермен се враћа у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], вративши Лутора у затвор, а Лоис кући. Сутрадан, у "Дејли Планету", Кларк налази Лоис узрујану што зна његову тајну, а не сме да му се отвори по питању својих истинских осећања према њему. Кларк је пољуби, употребивши своје телепатске моћи да јој избрише сећања од претходних неколико дана, а потом сврати до оног истог ресторана, у којем је прошли пут (као обичан смртник) добио батине, да врати мило за драго камионџији Рокију. Након тога, Супермен прионе да санира сву штету коју су проузроковали Зод и његова банда, вративши америчку заставу на Белу кућу и рекавши председнику да више никада неће напустити своје дужности. == Улоге == {| class="wikitable" |- bgcolor="#CCCCCC" ! Глумац ! Улога |- | [[Кристофер Рив]] | [[Супермен|Кларк Кент]] / [[Супермен]] |- | [[Џин Хекман]] | [[Лекс Лутор]] |- | [[Нед Бејти]] | Отис |- | [[Џеки Купер]] | [[Пери Вајт]] |- | [[Марго Кидер]] | [[Лоис Лејн]] |- | [[Валери Перајн]] | -{[[Ив Тешмахер]]}- |- | [[Марк Маклур]] | [[Џими Олсен]] |- | [[Теренс Стамп]] | [[Генерал Зод]] |- | [[Сара Даглас]] | [[Урса]] |- | [[Џек О`Халоран]] | [[Нон]] |- | [[Сузана Јорк]] | [[Лара]] |- | [[Клифтон Џејмс]] | шериф |- | [[Е. Џ. Маршал]] | [[председник]] |- |} == Зарада == * Зарада у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] - 108.185.7068 $ == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0081573|title=Супермен 2}} * [http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=superman2.htm Супермен 2 на www.boxofficemojo.com] {{Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм}} {{клица-филм}} [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Британски филмови]] [[Категорија:Филмови о Супермену]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови 1981.]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] g27yrrvwkclibofpc1zkgze8bjbgtvd 0 197912 25121289 23526760 2022-07-24T16:14:44Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{филм| | назив= Супермен 3 | слика =Superman III poster.jpg |година= 1983 | земља={{САД}} {{UK}} | језик=[[Енглески језик|Енглески]] | жанр= научна фантастика | режија= [[Ричард Лестер]] | сценарио='''Стрип:'''<br />[[Џери Сигел]]<br />[[Џо Шустер]]<br />'''Сценарио:'''<br />[[Дејвид Њуман]]<br />[[Лесли Њуман]]| | музика= [[Кен Торн]] <br /> [[Џон Вилијамс]] <br />(теме)| | улоге= [[Кристофер Рив]]<br />[[Ричард Прајор]]<br />[[Џеки Купер]]<br />[[Марк Маклур]]<br />[[Анет О'Тул]]<br />[[Ени Рос]]<br />[[Памела Стивенсон]]<br />[[Роберт Вон]]<br />[[Марго Кидер]] | продуцент=[[Илја Салкинд]]<br />[[Пјер Спенглер]] | компанија= [[Warner Bros.]] | трајање= 125 мин. | буџет= 39 000 000 $ | зарада= 80 200 000 $ | претходни= [[Супермен 2]] | следећи= [[Супермен 4]] }} '''''Супермен 3''''' ({{јез-енгл|Superman III}}) британско-амерички је суперхеројски филм из [[1983]]. и трећи од четири филма у којима главну улогу игра [[Кристофер Рив]]. Уједно, то је и последњи филм из оригиналног серијала о Супермену који су продуцирали [[Александер Салкинд|Александер]] и [[Илја Салкинд]]. Мада је зарадом у САД успео да поврати уложени буџет од 39 милиона долара, био је мање успешан од претходна два филма, како у комерцијалном смислу, тако и по мишљењу критичара, који су негативно оценили ангажовање комедијаша [[Ричард Прајор|Ричарда Прајора]], док је Ривова глума у улози Супермена оцењена позитивно. == Радња == {{Упозорење-филм}} [[Гас Горман|Огаст "Гас" Горман]], [[Незапосленост|хронични беспосличар]], открива таленат за [[Програмер|програмирање]] компјутера. Након проневере 85.000 долара са платног списка свог новог послодавца, индустријског конгломерата "Вебско", Горман привлачи пажњу власника компаније, Роса Вебстера, који га, уместо да га пошаље у затвор, у друштву своје млађе сестре [[Вера Вебстер|Вере]] (која је и потпредседница компаније "Вебско") и девојке [[Лорелај Амбросија|Лорелај]], на уцену ангажује као свог личног програмера да му помогне у његовим плановима да финансијски завлада светом. У међувремену, [[Кларк Кент]] убеди свог шефа у новинској кући "Дејли Планет", [[Пери Вајт|Перија Вајта]], да му дозволи да отпутује у Смолвил на годишњицу матуре, у пратњи свог колеге, фотографа [[Џими Олсен|Џимија Олсена]]. Успут, као [[Супермен]], гаси пожар у фабрици хемикалија, спречивши катастрофу већих размера, ком приликом Олсен задобија прелом ноге и не може да продужи са Кларком до Смолвила. У Смолвилу, Кларк се сусреће са својим школским друговима и другарицама, укључујући и [[Лана Ланг|Лану Ланг]], своју школску симпатију, и Бреда Вилсона, Ланиног бившег дечка, који је кињио Кларка у школским данима. Лана је распуштеница са сином јединцем, Рикијем, а Бред бивши фудбалер, сада [[Алкохолизам|алкохоличар]] који ради као ноћни чувар. Лана и Кларк плешу заједно на забави приређеној у средњошколској фискултурној сали уз музику из своје младости и присећају се својих школских дана, док Бред покушава изнова да заведе Лану, након сазнања да је разведена. У међувремену, Вебстер кује план за успостављање [[Монопол|монопола]] на тржишту [[Кафа|кафе]]. Разгневљен због одбијања [[Колумбија|Колумбије]] да послује с њим, наређује Горману да репрограмира амерички метеоролошки сателит Вулкан и уз помоћ њега изазове торнадо-олују која ће уништити колумбијску жетву кафе за наредних неколико година. Вебстеров план се изјалови када Супермен неутралише [[торнадо]] и спасе жетву. Вебстер тада наређује Горману да употреби своје компјутерашко знање да направи дупликат криптонита, присетивши се првог Суперменовог интервјуа за "Дејли Планет", током којег га је Супермен идентификовао као своју једину слабост. Гас уз помоћ компјутера наређује сателиту Вулкан да лоцира остатке Суперменове родне планете Криптона у свемиру, али након што компјутер наведе да у криптониту постоји неки непознат елеменат (или више њих), Гас га (их) замењује [[Катран|катраном]], састојком који је прочитао са паклице [[цигарета]]. Лана убеди Супермена да се појави на Рикијевој рођенданској журци, али је Смолвил претвори у градску прославу. Гас и Вера, прерушени у војне официре, поклањају Супермену грумен импровизованог криптонита који, на њихово запрепашћење, наизглед нема никаквог тренутног ефекта на њега. Међутим, убрзо након тога, Суперменова личност лагано почиње да се мења. Супермен постаје себичан, усредсређујући се на своју опчињеност Ланом, због чега не стиже на време да спасе живот возача шлепера који је, пробивши ограду, висио са оближњег моста. Супермен постаје [[Тежа депресијска епизода|депресиван]], зао, пакостан и повремено деструктиван, збијајући неслане шале са [[Светска баштина|светским знаменитостима]], попут гашења [[Олимпијски пламен|олимпијског пламена]] и исправљања [[Криви торањ у Пизи|Кривог торња у Пизи]]. Схвативши да Супермен више није добрица, Вебстер ужурбано реализује своје планове да успостави монопол над [[Нафта|нафтом]], наредивши Горману да преусмери све танкере насред Атлантика, вештачки изазивајући несташицу нафте и нафтних деривата. Горман захтева да му Вебстер, заузврат, сагради [[суперкомпјутер]] по његовим нацртима. Када капетан једног од танкера одбије да се повинује наредбама, Лорелај заведе Супермена, наговоривши га да пробије непослушни танкер, што овај и учини, проузроковавши огромну [[Нафтна мрља|нафтну мрљу]]. Супермен се одаје алкохолу и, након што се у пијаном стању готово срушио на ауто-отпад, доживљава [[нервни слом]] и раздваја се на две персоне: злог Супермена и добрицу Кларка Кента. Зли и добри Суперменов ентитет ступају у епску битку, током које зли ентитет покушава да смрви добрицу у дробилици, али на крају добрица Кларк "задави" свој зли ентитет, након чега прионе да санира сву штету коју је проузроковао његов зли ентитет. За то време, Вебстерови инжењери граде суперкомпјутер по Гормановим нацртима, али Супермен сазнаје ово и креће у коначни обрачун са Вебстером и његовим сарадницима. Након што се одбранио од ракета које је на њега испалио суперкомпјутер, Супермен успева да уђе у пећину у којој су се забарикадирали Рос, Вера, Лорелај и Гас, али суперкомпјутер открије Суперменову слабу тачку и упери на њега сноп криптонитског зрака. Савладан грижом савести и ужаснут могућим "уласком у историју као човек који је убио Супермена", Гас уништи криптонитски сноп уз помоћ ватрогасне секире и извади главни осигурач, након чега Супермен побегне. Суперкомпјутер постаје свестан самог себе и брани се од Гасових покушаја да га онеспособи, напајајући се сам од себе, што узрокује масовне нестанке струје широм [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]]. Рос, Вера и Лорелај беже из контролне собе, али Вера бива трансформисана у [[Киборг|киборга]]. Вера напада свог брата и Лорелај енергетским снопом, онесвестивши их. Супермен се враћа са канистером белтричке [[Киселина|киселине]] (из оне исте фабрике хемикалија у којој је претходно угасио пожар). Супермен поставља канистер са киселином поред суперкомпјутера, који се не опире, јер не препознаје никакву опасност по себе. Интензивна топлота коју емитује суперкомпјутер узрокује да се киселина претвори у корозивно испарење, уништивши га. Супермен одлети са Гасом, препустивши Роса, Веру и Лорелај властима. Њих двојица на кратко свраћају до [[Рудник угља|рудника угља]], где Супермен препоручи Гаса за посао компјутерског програмера. Супермен се враћа у Метрополис. Као Кларк, посећује Лану, која се у међувремену преселила из Смолвила у Метрополис и нашла запослење у "Дејли Планету" као нова секретарица Перија Вајта. Бред се изненада појави у Ланином стану у пијаном стању и насрће на Кларка, да би завршио на колицима собне послуге у теретном лифту. Супермен на крају санира и последњи вандализам свог злог ентитета, вративши Криви торањ у Пизи у првобитно стање. == Улоге == {| class="wikitable" |- bgcolor="#CCCCCC" ! Глумац ! Улога |- | [[Кристофер Рив]] | [[Супермен|Кларк Кент]] / [[Супермен]] |- | [[Ричард Прајор]] | [[Гас Горман]] |- | [[Анет О'Тул]] | [[Лана Ланг]] |- | [[Ени Рос]] | [[Вера Вебстер]] |- | [[Марго Кидер]] | [[Лоис Лејн]] |- | [[Памела Стивенсон]] | [[Лорелај Амбросија]] |- | [[Марк Маклур]] | [[Џими Олсен]] |- | [[Џеки Купер]] | [[Пери Вајт]] |- |} == Зарада == * Зарада у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] - 59.950.623 $ == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0086393|title=Супермен 3}} * [http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=superman3.htm Супермен 3 на www.boxofficemojo.com] {{клица-филм}} [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Британски филмови]] [[Категорија:Филмови о Супермену]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови 1983.]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] 7vae0ilh8jf8ehn8f7bxmwwzlc3eu89 0 197913 25121291 23526761 2022-07-24T16:15:07Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{филм| | назив= Супермен 4 | слика =Superman iv.jpg |година= 1987 | земља=[[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик=[[Енглески језик|енглески]] | жанр= научна фантастика | режија= [[Сидни Џ. Фјури]] | сценарио='''Стрип:'''<br>[[Џери Сигел]]<br>[[Џо Шустер]]<br>'''Прича:'''<br>[[Кристофер Рив]] &<br>[[Лоренс Конер]] &<br>[[Марк Розентал]]<br>'''Сценарио:'''<br>[[Лоренс Конер]]<br>[[Марк Розентал]] | музика= | улоге= [[Кристофер Рив]] <br> [[Џин Хекман]] <br> [[Џеки Купер]] <br> [[Марго Кидер]] <br> [[Марк Маклур]] <br> [[Маријел Хемингвеј]] <br> [[Џон Крајер]] | продуцент= [[Менахем Голан]]<br>[[Јорам Глобус]] | компанија= -{[[Warner Bros.]]}- | трајање= 90 мин. | буџет= 17 000 000 $ | зарада= 36 700 000 $ | претходни= [[Супермен 3]] }} '''''Супермен 4''''' ({{Јез-енг|Superman IV: The Quest for Peace}}) је филм из [[1987]]. и последњи од четири филма у којима главну улогу игра [[Кристофер Рив]], а уједно и први филм у том серијалу који нису продуцирали Александер и [[Илја Салкинд]], већ [[Менахем Голан]] и [[Јорам Глобус]], у чије су руке доспела права на серијал након неиспуњених комерцијалних очекивања од стране претходног филма. Филм је остварио најмању зараду у серијалу и негативно је оцењен од критичара, од којих му већина замера јефтине специјалне ефекте, неконзистентност, недостатак оригиналности и рупе у радњи. == Радња == {{Упозорење-филм}} [[Супермен]] спасава [[Совјетски Савез|совјетски]] свемирски брод са космонаутима, који је скренуо са курса након судара са [[метеороид]]ом, а потом се враћа у свој завичај Смолвил као Кларк Кент. Након смрти својих усвојитеља, Кларк је наследио њихову сада напуштену фарму. У празном амбару, он открива капсулу која га је донела на Земљу и вади из ње луминесцентни зелени криптонски енергетски модул. Снимак који је оставила његова мајка Лара наводи да његова моћ може да се употреби само једном. Након што је одбио да прода фарму локалном грађевинском инвеститору Хорнсбију, Супермен се враћа у Метрополис, где зауставља подземни воз који се отео контроли пошто се његов машиновођа онесвестио. Након повратка у „Дејли Планет”, Кларк сазнаје да је компанију аквизицијом преузео Дејвид Ворфилд, [[таблоид]]ни [[тајкун]] који отпушта [[Пери Вајт|Перија Вајта]] и запошљава своју ћерку Лејси као нову уредницу листа. Лејси се заљубљује у Кларка на први поглед и покушава да га заведе; Кларк пристаје да оде на састанак с њом. Након вести о могућем интензивирању трке у нуклеарном наоружању између Сједињених Држава и Совјетског Савеза, Кларк је у недоумици у којој мери Супермен треба да интервенише. Након што је примио писмо једног забринутог основца, Супермен отпутује у своју Тврђаву самоће да потражи савет од духова својих криптонских предака. Они му препоручују да препусти Земљанима да сами решавају своје проблеме и потражи нове светове где су ратови давно заборављени. Након молбе за савет од [[Лоис Лејн]], Супермен присуствује састанку на [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генералној скупштини Уједињених нација]], саопштивши скупштини да ће ослободити свет целокупног нуклеарног наоружања. Све нуклеарне силе лансирају своје нуклеарне бојеве главе у свемир, које Супермен скупи у једну џиновску мрежу, а потом их, све скупа, завитла и баци ка [[Сунце|Сунцу]]. У међувремену, млади [[Лени Лутор]] помаже свом стрицу [[Лекс Лутор|Лексу Лутору]] да побегне из затвора. Вративши се у Метрополис, Лекс и Лени украду влас Суперменове косе из музеја и креирају генетску матрицу коју Лекс постави на амерички нулеарни пројектил. Након што је пројектил лансиран, Супермен га пресретне и баци га ка Сунцу. Ослободи се светлуцава енергетска кугла, која се развије у натчовека. Тај „[[Нуклеарни човек]]” се враћа на Земљу да нађе свог „оца”, Лекса, који утврди да његова креација, ма колико моћна, ипак има слабу тачку: деактивира се без непосредне изложености сунчевој светлости. Уследи беспоштедна битка између Лексове креације и Супермена. Спасавајући [[Кип слободе]] од пада на улице Метрополиса, Супермен претрпи [[тровање радијацијом]] од огреботине радиоактивних канџи Нуклеарног човека. Нуклеарни човек удари Супермена таквом силином да му огртач отпадне. На Лоисино згражавање, „Дејли Планет” (који је реформатиран као таблоидне новине) објави ударни наслов „Супермен мртав?”. Лоис даје отказ и узима Суперменов огртач (који је неко „случајно” донео у редакцију) са собом. Лејси је такође узнемирена и открива Лоис да јој је стало до Кларка. Лоис се упути до Кларковог стана, где га затиче болесног „од грипа”. Након што Лоис оде, Кларк се тешком муком довуче до терасе свог стана, где је сакрио криптонски енергетски модул, и покушава да се излечи. Након што се заљубио у Лејси, Нуклеарни човек прети масовним уништењем ако му она не буде доведена. Супермен, који се у међувремену опоравио, пристаје да га одведе до ње како би спречио да ико више страда. Супермен намами Нуклеарног човека у кабину лифта, коју потом ишчупа, завитла и баци на тамну (неосветљену) страну Месеца. По изласку сунца, Нуклеарни човек се ослободи захваљујући маленом зраку сунчеве светлости који се промолио кроз пукотину на лифт-кабини и Супермен је поново принуђен да се брани. На крају ове битке, Супермен је наизглед поражен, пошто га Нуклеарни човек покопа у Месечево тло. Нуклеарни човек упада у просторије „Дејли Планета” и киднапује Лејси, одлетевши с њом у свемир. Супермен успева да се ослободи из Месечевог тла, а затим скрене Месец са своје орбите и постави га између Сунца и Земље, изазвавши помрачење на Земљи, и тиме неутралише Нуклеарног човека, док Лејси плута беспомоћно у свемиру. Супермен спасе Лејси и врати је на Земљу, а потом оде по неутралисаног Нуклеарног човека и баци га у језгро [[Нуклеарна електрана|нуклеарне електране]], где бива уништен. За то време, Пери Вајт обезбеђује финансијски кредит у банци и откупљује већински пакет деоница, учинивши Дејвида Ворфилда мањинским деоничаром и заштитивши новине од било каквих даљњих аквизиција. На конференцији за штампу, Супермен проглашава само делимичну победу у својој кампањи, рекавши да ће „мира бити када га људи света буду толико жарко пожелели да њихове владе не буду имале другог избора него да им га пруже”. Супермен, такође, хвата одбегле Луторе; Ленија шаље на преваспитавање у Бојс Таун, рекавши свештенику да је „овај мали био под лошим утицајем”, док Лекса враћа натраг у затвор. == Улоге == {| class="wikitable" |- bgcolor="#CCCCCC" ! Глумац ! Улога |- | [[Кристофер Рив]] | [[Супермен]] / [[Супермен|Кларк Кент]] |- | [[Џин Хекман]] | [[Лекс Лутор]] / [[Нуклерани човек]] (глас) |- | [[Џеки Купер]] | [[Пери Вајт]] |- | [[Марк Маклур]] | [[Џими Олсен]] |- | [[Џон Крајер]] | [[Лени Лутор]] |- | [[Сем Вонамејкер]] | Дејвид Ворфилд |- | [[Марк Пилоу]] | [[Нуклерани човек]] |- | [[Маријел Хемингвеј]] | Лејси Ворфилд |- | [[Марго Кидер]] | [[Лоис Лејн]] |- | [[Дејмијан Маклохорн]] | Џереми |- | [[Вилијам Хуткинс]] | Хари Хаулер |- | [[Џим Бродбент]] | Жан Пјер Дибоа |- | [[Стенли Лебор]] | генерал Ремоф |- | [[Дон Фелоуз]] | Ливон Хорнсби |- | [[Роберт Бејти]] | председник САД |- |} == Зарада == * Зарада у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] — 15.681.020 $ == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0094074|title=Супермен 4}} * [http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=superman4.htm Супермен 4 на www.boxofficemojo.com] {{клица-филм}} [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови 1987.]] [[Категорија:Филмови о Супермену]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] b8j0l8l7og0srhs7fnhiibk1h7kh8t9 0 199571 25121895 24778669 2022-07-25T07:02:37Z 31.204.251.131 Memphis Depay nije igrac LYON-a od pre godinu dana dosta netacnih stvari jos ima ali ne mogu sve menjati... wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Олимпик Лион | слика = Olympique_lyonnais.png | пуно име = -{Olympique Lyonnais}- | надимак = -{Les Gones}-<br/>-{OL}- | основан = {{Start date and age|1950}} | стадион = [[Парк Олимпик Лион]] | капацитет = 59.186 | директор = [[Жан Мишел Ола]] | менаџер = [[Петер Бос]] | лига = [[Прва лига Француске у фудбалу|Прва лига Француске]] | сезона = 2021/22. | позиција = Прва лига Француске, 8. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _ol2122h | pattern_ra1 = | pattern_sh1 = _adidasred | pattern_so1 = _3_stripes_red | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _ol2122a | pattern_b2 = _ol2122a | pattern_ra2 = _ol2122a | pattern_sh2 = _ol2122a | pattern_so2 = _ol2122a | leftarm2 = D71828 | body2 = D71828 | rightarm2 = D71828 | shorts2 = D71828 | socks2 = D71828 | pattern_la3 = _lyon2122t | pattern_b3 = _lyon2122t | pattern_ra3 = _lyon2122t | pattern_sh3 = _adidaswhite | pattern_so3 = _adidas_negro | leftarm3 = 000000 | body3 = 000000 | rightarm3 = 000000 | shorts3 = 000000 | socks3 = 000000 }} '''Олимпик Лион''' ({{јез-фра|Olympique Lyonnais}}) је професионални [[француски]] [[фудбал]]ски клуб из града [[Лион]]а који игра у [[Прва лига Француске у фудбалу|Првој лиги Француске]]. Према навијачима и спортским историчарима, клуб је основан као ''-{Lyon Olympique Universitaire}-'' [[1899]], али су се национално етаблирали као званични клуб [[1950]]. године. Најуспешнији период клуба је почетак 21. века. Своју прву титулу у Првој лиги Француске освојио је у сезони 2001/02. и тиме започео рекордни низ од чак седам узастопних титула првака. Лион је такође освојио рекордних седам трофеја [[Суперкуп Француске у фудбалу|Суперкупа Француске]], пет [[Куп Француске у фудбалу|националног купа]] и два наслова првака [[Друга лига Француске у фудбалу|Друге лиге Француске]]. Највећи успех у [[УЕФА Лига шампиона|УЕФА лиги шампиона]] је полуфинале у сезонама [[УЕФА Лига шампиона 2009/10.|2009/10]]. и [[УЕФА Лига шампиона 2019/20.|2019/20]], а оба пута су поражени од [[ФК Бајерн Минхен|Бајерна]]. == Успеси == === Национални === * '''[[Прва лига Француске у фудбалу|Прва лига Француске]]''' :''Првак (7):'' 2001/02, 2002/03, 2003/04, 2004/05, 2005/06, 2006/07, 2007/08. * '''[[Друга лига Француске у фудбалу|Друга лига Француске]]''' :''Првак (3):'' 1950/51, 1953/54, 1988/89. * '''[[Куп Француске у фудбалу|Куп Француске]]''' :''Освајач (5):'' 1963/64, 1966/67, 1972/73, 2007/08, 2011/12. * '''[[Лига куп Француске у фудбалу|Лига куп Француске]]''' :''Освајач (1):'' 2000/01. * '''[[Суперкуп Француске у фудбалу|Суперкуп Француске]]''' :''Освајач (7):'' 1973, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007. === Међународни === {{Main|ФК Олимпик Лион у европским такмичењима}} * '''[[Интертото куп]]''' :''Освајач (1):'' [[Интертото куп 1997.|1997.]] == Тренутни састав == {{Updated|8. маја 2020.}}<ref>{{cite web|url=https://www.ol.fr/en/first-team/players-and-staff# |title=Players and staff &#124; Men |publisher=OLWeb.fr |date= |accessdate=8. 5. 2020.}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=[[Антони Лопес]]|нац=ПОР|поз=GK}} {{ф играч|број=2|име=[[Мапу Јанга Мбива]]|нац=ФРА|поз=DF}} {{ф играч|број=3|име=[[Јоаким Андерсен]]|нац=Данска|поз=DF}} {{ф играч|број=4|име=[[Рафаел да Силва]]|нац=БРА|поз=DF}} {{ф играч|број=5|име=[[Џејсон Денајер]]|нац=БЕЛ|поз=DF|остало=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{ф играч|број=6|име=[[Марсело (фудбалер, рођен 1987)|Марсело]]|нац=БРА|поз=DF}} {{ф играч|број=7|име=[[Мартен Терије]]|нац=ФРА|поз=FW}} {{ф играч|број=8|име=[[Хусем Ауар]]|нац=ФРА|поз=MF}} {{ф играч|број=9|име=[[Муса Дембеле (француски фудбалер)|Муса Дембеле]]|нац=ФРА|поз=FW}} {{ф играч|број=10|име=[[Бертран Траоре]]|нац=БФА|поз=FW}} {{ф играч|број=|име=|нац=|поз=}} {{ф играч|број=12|име=[[Тијаго Мендес]]|нац=Бразил|поз=MF}} {{ф играч|број=14|име=[[Лео Дибоа]]|нац=ФРА|поз=DF}} {{ф играч|број=15|име=Камило|нац=Бразил|поз=MF}} {{ф играч|број=16|име=[[Антони Раћопи]]|нац=ШВА|поз=GK}} {{ф играч|број=17|име=[[Џеф Рејн Аделајд]]|нац=Француска|поз=MF}} {{ф играч|број=18|име=Рајан Шерки|нац=Француска|поз=FW}} {{Фт средина}} {{ф играч|број=19|име=[[Амин Гуири]]|нац=ФРА|поз=FW}} {{ф играч|број=20|име=[[Марсал]]|нац=БРА|поз=DF}} {{ф играч|број=21|име=Карл Токо Екамби|нац=Камерун|поз=FW}} {{ф играч|број=22|име=Жан Лукас|нац=Бразил|поз=MF}} {{ф играч|број=23|име=[[Кени Тете]]|нац=ХОЛ|поз=DF}} {{ф играч|број=25|име=[[Максанс Какре]]|нац=ФРА|поз=MF}} {{ф играч|број=26|име=[[Умар Соле]]|нац=ФРА|поз=DF}} {{ф играч|број=27|име=[[Максвел Корне]]|нац=ОБС|поз=FW}} {{ф играч|број=28|име=Јусуф Коне|нац=Мали|поз=DF}} {{ф играч|број=29|име=[[Лика Тузар]]|нац=ФРА|поз=MF}} {{ф играч|број=30|име=[[Чипријан Татарушану]]|нац=РУМ|поз=GK}} {{ф играч|број=31|име=Мелвин Бард|нац=Француска|поз=DF}} {{ф играч|број=32|име=Пјер Калулу|нац=Француска|поз=DF}} {{ф играч|број=33|име=Синали Диоманде|нац=Обала Слоноваче|поз=DF}} {{ф играч|број=34|име=Херитје Дејонге|нац=Белгија|поз=DF}} {{ф играч|број=35|име=Бубакар Фофана|нац=Француска|поз=FW}} {{ф играч|број=39|име=Бруно Гимараис|нац=Бразил|поз=MF}} {{Фт крај}} === Играчи на позајмици === {{Фт почетак}} {{ф играч|број=-|име=[[Лени Пинтор]]|нац=ФРА|поз=FW}} ([[ФК Троа|Троа]] до 30. јуна 2020) {{ф играч|број=-|име=[[Папе Шејк Диоп]]|нац=ШПА|поз=MF}} ([[ФК Селта Виго|Селта Виго]] до 30. јуна 2020) {{фт крај}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Olympique Lyonnais | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Олимпик Лион }} * [http://www.olweb.fr/ Званични сајт] {{Клубови Лиге 1}} [[Категорија:ФК Олимпик Лион]] [[Категорија:Француски фудбалски клубови|Олимпик Лион]] o2ozspkhomzvorx898o26pj61hae5tg 25121897 25121895 2022-07-25T07:07:34Z 31.204.251.131 Александр Лаказет wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Олимпик Лион | слика = Olympique_lyonnais.png | пуно име = -{Olympique Lyonnais}- | надимак = -{Les Gones}-<br/>-{OL}- | основан = {{Start date and age|1950}} | стадион = [[Парк Олимпик Лион]] | капацитет = 59.186 | директор = [[Жан Мишел Ола]] | менаџер = [[Петер Бос]] | лига = [[Прва лига Француске у фудбалу|Прва лига Француске]] | сезона = 2021/22. | позиција = Прва лига Француске, 8. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _ol2122h | pattern_ra1 = | pattern_sh1 = _adidasred | pattern_so1 = _3_stripes_red | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _ol2122a | pattern_b2 = _ol2122a | pattern_ra2 = _ol2122a | pattern_sh2 = _ol2122a | pattern_so2 = _ol2122a | leftarm2 = D71828 | body2 = D71828 | rightarm2 = D71828 | shorts2 = D71828 | socks2 = D71828 | pattern_la3 = _lyon2122t | pattern_b3 = _lyon2122t | pattern_ra3 = _lyon2122t | pattern_sh3 = _adidaswhite | pattern_so3 = _adidas_negro | leftarm3 = 000000 | body3 = 000000 | rightarm3 = 000000 | shorts3 = 000000 | socks3 = 000000 }} '''Олимпик Лион''' ({{јез-фра|Olympique Lyonnais}}) је професионални [[француски]] [[фудбал]]ски клуб из града [[Лион]]а који игра у [[Прва лига Француске у фудбалу|Првој лиги Француске]]. Према навијачима и спортским историчарима, клуб је основан као ''-{Lyon Olympique Universitaire}-'' [[1899]], али су се национално етаблирали као званични клуб [[1950]]. године. Најуспешнији период клуба је почетак 21. века. Своју прву титулу у Првој лиги Француске освојио је у сезони 2001/02. и тиме започео рекордни низ од чак седам узастопних титула првака. Лион је такође освојио рекордних седам трофеја [[Суперкуп Француске у фудбалу|Суперкупа Француске]], пет [[Куп Француске у фудбалу|националног купа]] и два наслова првака [[Друга лига Француске у фудбалу|Друге лиге Француске]]. Највећи успех у [[УЕФА Лига шампиона|УЕФА лиги шампиона]] је полуфинале у сезонама [[УЕФА Лига шампиона 2009/10.|2009/10]]. и [[УЕФА Лига шампиона 2019/20.|2019/20]], а оба пута су поражени од [[ФК Бајерн Минхен|Бајерна]]. == Успеси == === Национални === * '''[[Прва лига Француске у фудбалу|Прва лига Француске]]''' :''Првак (7):'' 2001/02, 2002/03, 2003/04, 2004/05, 2005/06, 2006/07, 2007/08. * '''[[Друга лига Француске у фудбалу|Друга лига Француске]]''' :''Првак (3):'' 1950/51, 1953/54, 1988/89. * '''[[Куп Француске у фудбалу|Куп Француске]]''' :''Освајач (5):'' 1963/64, 1966/67, 1972/73, 2007/08, 2011/12. * '''[[Лига куп Француске у фудбалу|Лига куп Француске]]''' :''Освајач (1):'' 2000/01. * '''[[Суперкуп Француске у фудбалу|Суперкуп Француске]]''' :''Освајач (7):'' 1973, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007. === Међународни === {{Main|ФК Олимпик Лион у европским такмичењима}} * '''[[Интертото куп]]''' :''Освајач (1):'' [[Интертото куп 1997.|1997.]] == Тренутни састав == {{Updated|8. маја 2020.}}<ref>{{cite web|url=https://www.ol.fr/en/first-team/players-and-staff# |title=Players and staff &#124; Men |publisher=OLWeb.fr |date= |accessdate=8. 5. 2020.}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=[[Антони Лопес]]|нац=ПОР|поз=GK}} {{ф играч|број=2|име=[[Мапу Јанга Мбива]]|нац=ФРА|поз=DF}} {{ф играч|број=3|име=[[Јоаким Андерсен]]|нац=Данска|поз=DF}} {{ф играч|број=4|име=[[Рафаел да Силва]]|нац=БРА|поз=DF}} {{ф играч|број=5|име=[[Џејсон Денајер]]|нац=БЕЛ|поз=DF|остало=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{ф играч|број=6|име=[[Марсело (фудбалер, рођен 1987)|Марсело]]|нац=БРА|поз=DF}} {{ф играч|број=7|име=[[Мартен Терије]]|нац=ФРА|поз=FW}} {{ф играч|број=8|име=[[Хусем Ауар]]|нац=ФРА|поз=MF}} {{ф играч|број=9|име=[[Муса Дембеле (француски фудбалер)|Муса Дембеле]]|нац=ФРА|поз=FW}} {{ф играч|број=10|име=[[Бертран Траоре]]|нац=БФА|поз=FW}} {{ф играч|број=11|име=[[Александр Лаказет]]|нац=FRA|поз=ST}} {{ф играч|број=12|име=[[Тијаго Мендес]]|нац=Бразил|поз=MF}} {{ф играч|број=14|име=[[Лео Дибоа]]|нац=ФРА|поз=DF}} {{ф играч|број=15|име=Камило|нац=Бразил|поз=MF}} {{ф играч|број=16|име=[[Антони Раћопи]]|нац=ШВА|поз=GK}} {{ф играч|број=17|име=[[Џеф Рејн Аделајд]]|нац=Француска|поз=MF}} {{ф играч|број=18|име=Рајан Шерки|нац=Француска|поз=FW}} {{Фт средина}} {{ф играч|број=19|име=[[Амин Гуири]]|нац=ФРА|поз=FW}} {{ф играч|број=20|име=[[Марсал]]|нац=БРА|поз=DF}} {{ф играч|број=21|име=Карл Токо Екамби|нац=Камерун|поз=FW}} {{ф играч|број=22|име=Жан Лукас|нац=Бразил|поз=MF}} {{ф играч|број=23|име=[[Кени Тете]]|нац=ХОЛ|поз=DF}} {{ф играч|број=25|име=[[Максанс Какре]]|нац=ФРА|поз=MF}} {{ф играч|број=26|име=[[Умар Соле]]|нац=ФРА|поз=DF}} {{ф играч|број=27|име=[[Максвел Корне]]|нац=ОБС|поз=FW}} {{ф играч|број=28|име=Јусуф Коне|нац=Мали|поз=DF}} {{ф играч|број=29|име=[[Лика Тузар]]|нац=ФРА|поз=MF}} {{ф играч|број=30|име=[[Чипријан Татарушану]]|нац=РУМ|поз=GK}} {{ф играч|број=31|име=Мелвин Бард|нац=Француска|поз=DF}} {{ф играч|број=32|име=Пјер Калулу|нац=Француска|поз=DF}} {{ф играч|број=33|име=Синали Диоманде|нац=Обала Слоноваче|поз=DF}} {{ф играч|број=34|име=Херитје Дејонге|нац=Белгија|поз=DF}} {{ф играч|број=35|име=Бубакар Фофана|нац=Француска|поз=FW}} {{ф играч|број=39|име=Бруно Гимараис|нац=Бразил|поз=MF}} {{Фт крај}} === Играчи на позајмици === {{Фт почетак}} {{ф играч|број=-|име=[[Лени Пинтор]]|нац=ФРА|поз=FW}} ([[ФК Троа|Троа]] до 30. јуна 2020) {{ф играч|број=-|име=[[Папе Шејк Диоп]]|нац=ШПА|поз=MF}} ([[ФК Селта Виго|Селта Виго]] до 30. јуна 2020) {{фт крај}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Olympique Lyonnais | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Олимпик Лион }} * [http://www.olweb.fr/ Званични сајт] {{Клубови Лиге 1}} [[Категорија:ФК Олимпик Лион]] [[Категорија:Француски фудбалски клубови|Олимпик Лион]] 5159hahp5ytjf9mq273gpmadfzwiqgh 25121902 25121897 2022-07-25T07:11:42Z 31.204.251.131 Lucas Paquetá wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Олимпик Лион | слика = Olympique_lyonnais.png | пуно име = -{Olympique Lyonnais}- | надимак = -{Les Gones}-<br/>-{OL}- | основан = {{Start date and age|1950}} | стадион = [[Парк Олимпик Лион]] | капацитет = 59.186 | директор = [[Жан Мишел Ола]] | менаџер = [[Петер Бос]] | лига = [[Прва лига Француске у фудбалу|Прва лига Француске]] | сезона = 2021/22. | позиција = Прва лига Француске, 8. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _ol2122h | pattern_ra1 = | pattern_sh1 = _adidasred | pattern_so1 = _3_stripes_red | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _ol2122a | pattern_b2 = _ol2122a | pattern_ra2 = _ol2122a | pattern_sh2 = _ol2122a | pattern_so2 = _ol2122a | leftarm2 = D71828 | body2 = D71828 | rightarm2 = D71828 | shorts2 = D71828 | socks2 = D71828 | pattern_la3 = _lyon2122t | pattern_b3 = _lyon2122t | pattern_ra3 = _lyon2122t | pattern_sh3 = _adidaswhite | pattern_so3 = _adidas_negro | leftarm3 = 000000 | body3 = 000000 | rightarm3 = 000000 | shorts3 = 000000 | socks3 = 000000 }} '''Олимпик Лион''' ({{јез-фра|Olympique Lyonnais}}) је професионални [[француски]] [[фудбал]]ски клуб из града [[Лион]]а који игра у [[Прва лига Француске у фудбалу|Првој лиги Француске]]. Према навијачима и спортским историчарима, клуб је основан као ''-{Lyon Olympique Universitaire}-'' [[1899]], али су се национално етаблирали као званични клуб [[1950]]. године. Најуспешнији период клуба је почетак 21. века. Своју прву титулу у Првој лиги Француске освојио је у сезони 2001/02. и тиме започео рекордни низ од чак седам узастопних титула првака. Лион је такође освојио рекордних седам трофеја [[Суперкуп Француске у фудбалу|Суперкупа Француске]], пет [[Куп Француске у фудбалу|националног купа]] и два наслова првака [[Друга лига Француске у фудбалу|Друге лиге Француске]]. Највећи успех у [[УЕФА Лига шампиона|УЕФА лиги шампиона]] је полуфинале у сезонама [[УЕФА Лига шампиона 2009/10.|2009/10]]. и [[УЕФА Лига шампиона 2019/20.|2019/20]], а оба пута су поражени од [[ФК Бајерн Минхен|Бајерна]]. == Успеси == === Национални === * '''[[Прва лига Француске у фудбалу|Прва лига Француске]]''' :''Првак (7):'' 2001/02, 2002/03, 2003/04, 2004/05, 2005/06, 2006/07, 2007/08. * '''[[Друга лига Француске у фудбалу|Друга лига Француске]]''' :''Првак (3):'' 1950/51, 1953/54, 1988/89. * '''[[Куп Француске у фудбалу|Куп Француске]]''' :''Освајач (5):'' 1963/64, 1966/67, 1972/73, 2007/08, 2011/12. * '''[[Лига куп Француске у фудбалу|Лига куп Француске]]''' :''Освајач (1):'' 2000/01. * '''[[Суперкуп Француске у фудбалу|Суперкуп Француске]]''' :''Освајач (7):'' 1973, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007. === Међународни === {{Main|ФК Олимпик Лион у европским такмичењима}} * '''[[Интертото куп]]''' :''Освајач (1):'' [[Интертото куп 1997.|1997.]] == Тренутни састав == {{Updated|8. маја 2020.}}<ref>{{cite web|url=https://www.ol.fr/en/first-team/players-and-staff# |title=Players and staff &#124; Men |publisher=OLWeb.fr |date= |accessdate=8. 5. 2020.}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=[[Антони Лопес]]|нац=ПОР|поз=GK}} {{ф играч|број=2|име=[[Мапу Јанга Мбива]]|нац=ФРА|поз=DF}} {{ф играч|број=3|име=[[Јоаким Андерсен]]|нац=Данска|поз=DF}} {{ф играч|број=4|име=[[Рафаел да Силва]]|нац=БРА|поз=DF}} {{ф играч|број=5|име=[[Џејсон Денајер]]|нац=БЕЛ|поз=DF|остало=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{ф играч|број=6|име=[[Lucas Paquetá]]|нац=БРА|поз=MF}} {{ф играч|број=7|име=[[Мартен Терије]]|нац=ФРА|поз=FW}} {{ф играч|број=8|име=[[Хусем Ауар]]|нац=ФРА|поз=MF}} {{ф играч|број=9|име=[[Муса Дембеле (француски фудбалер)|Муса Дембеле]]|нац=ФРА|поз=FW}} {{ф играч|број=10|име=[[Бертран Траоре]]|нац=БФА|поз=FW}} {{ф играч|број=11|име=[[Александр Лаказет]]|нац=FRA|поз=ST}} {{ф играч|број=12|име=[[Тијаго Мендес]]|нац=Бразил|поз=MF}} {{ф играч|број=14|име=[[Лео Дибоа]]|нац=ФРА|поз=DF}} {{ф играч|број=15|име=Камило|нац=Бразил|поз=MF}} {{ф играч|број=16|име=[[Антони Раћопи]]|нац=ШВА|поз=GK}} {{ф играч|број=17|име=[[Џеф Рејн Аделајд]]|нац=Француска|поз=MF}} {{ф играч|број=18|име=Рајан Шерки|нац=Француска|поз=FW}} {{Фт средина}} {{ф играч|број=19|име=[[Амин Гуири]]|нац=ФРА|поз=FW}} {{ф играч|број=20|име=[[Марсал]]|нац=БРА|поз=DF}} {{ф играч|број=21|име=Карл Токо Екамби|нац=Камерун|поз=FW}} {{ф играч|број=22|име=Жан Лукас|нац=Бразил|поз=MF}} {{ф играч|број=23|име=[[Кени Тете]]|нац=ХОЛ|поз=DF}} {{ф играч|број=25|име=[[Максанс Какре]]|нац=ФРА|поз=MF}} {{ф играч|број=26|име=[[Умар Соле]]|нац=ФРА|поз=DF}} {{ф играч|број=27|име=[[Максвел Корне]]|нац=ОБС|поз=FW}} {{ф играч|број=28|име=Јусуф Коне|нац=Мали|поз=DF}} {{ф играч|број=29|име=[[Лика Тузар]]|нац=ФРА|поз=MF}} {{ф играч|број=30|име=[[Чипријан Татарушану]]|нац=РУМ|поз=GK}} {{ф играч|број=31|име=Мелвин Бард|нац=Француска|поз=DF}} {{ф играч|број=32|име=Пјер Калулу|нац=Француска|поз=DF}} {{ф играч|број=33|име=Синали Диоманде|нац=Обала Слоноваче|поз=DF}} {{ф играч|број=34|име=Херитје Дејонге|нац=Белгија|поз=DF}} {{ф играч|број=35|име=Бубакар Фофана|нац=Француска|поз=FW}} {{ф играч|број=39|име=Бруно Гимараис|нац=Бразил|поз=MF}} {{Фт крај}} === Играчи на позајмици === {{Фт почетак}} {{ф играч|број=-|име=[[Лени Пинтор]]|нац=ФРА|поз=FW}} ([[ФК Троа|Троа]] до 30. јуна 2020) {{ф играч|број=-|име=[[Папе Шејк Диоп]]|нац=ШПА|поз=MF}} ([[ФК Селта Виго|Селта Виго]] до 30. јуна 2020) {{фт крај}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Olympique Lyonnais | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Олимпик Лион }} * [http://www.olweb.fr/ Званични сајт] {{Клубови Лиге 1}} [[Категорија:ФК Олимпик Лион]] [[Категорија:Француски фудбалски клубови|Олимпик Лион]] kv4o25uqkh5dqmk2ui2alugyz8xjc8y 0 200438 25121503 23549220 2022-07-24T20:03:18Z 62.4.57.22 Andrija 1-8 wikitext text/x-wiki [[Датотека:National Theatre in Zagreb.jpg|мини|Хрватско народно казалиште у Загребу]] '''Хрватско народно казалиште''' (раније ''Народно земаљско казалиште'') је [[позориште]] у [[Загреб]]у. Настало је [[1840]]. године. Први директор Хрватског народног казалишта је био [[Иван Зајц]]. Године [[1895|1895.]] у Загребу је свечано отворена позоришна зграда за око 750 гледалаца у којој данас делује Хрватско народно казалиште. [[Барок|Необарокна]] зграда Хрватског народног казалишта је ремек-дело [[Аустрија|аустријског]] архитекте [[Фердинанд Фелнер|Фердинанда Фелнера]] ({{јез-нем|Ferdinand Fellner}}) и [[немачка|немачког]] архитекте [[Херман Хелмер|Хермана Хелмера]] ({{јез-нем|Herman Helmer}}). При отварању позоришта у [[Загреб]]у, [[Стјепан Милетић]] - православни Хрват ([[Хрватизација|кроатизирани]] [[Срби]]н) је написао протесно писмо [[Исидор Кршњави|Исидору Кршњавом]]. Кршњави је извршио интервенцију у прологу Милетића при отварању позоришта, крижајући свуда хрватско име: ''...Прије свега дојмило ме се је болно што је Пресвјетлост ваша свуда ријеч хрватски избрисала, прекрижила или промијенила...''{{sfn|Артуковић|2001|p=9}} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Croatian National Theater in Zagreb}} * [http://www.hnk.hr/ Званична презентација] [[Категорија:Култура у Загребу]] [[Категорија:Доњи град (Загреб)]] [[Категорија:Грађевине у Загребу]] [[Категорија:Оперске куће]] 5niv8nb2hgbzza5e934za9rohwnnjy4 0 210554 25121457 24424941 2022-07-24T19:24:42Z 94.250.115.7 wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}} [[Датотека:Peleus Atalante Staatliche Antikensammlungen 1541.jpg|мини|десно|170п|'''Пелеј''' <br />Painter of Munich Atalante]] [[Датотека:Boxers Staatliche Antikensammlungen 1541.jpg|мини|десно|170п|'''Пелеј''' <br />Painter of Munich Atalante]] '''Пелеј''', ({{јез-гр|Πηλεύς}}) ({{јез-лат|Peleus}}), фтијски краљ, син егинског краља [[Еак]]а и његове жене [[Ендеида|Ендеиде]]. == Митологија == [[Датотека:Pyxis Peleus Thetis Louvre L55 by Wedding Painter.jpg|мини|лево|150п|Свадба<br /> '''Пелеја''' и '''Тетиде''' <br />Лувр, Париз]] Пелеј се прославио узбудљивим животом који је био испуњен многим јуначким делима. Његово место у античкој митологији је посебно истакнуто јер је био отац највећег ахејског јунака [[Ахил]]а. У младости, Пелеј је морао да напусти своју кућу и домовину јер је у свађи убио свог брата Фока. После дужег лутања и боравка у разним местима, напокон је нашао уточиште код фтијског краља [[Еуритион]]а, који му је дао своју кћерку [[Антигона (митологија)|Антигону]] за жену. Није прошло много, а Пелеј је морао напустити Фтиј, јер је у лову на опасног калидонског вепра, у коме је учествовао и велики јунак [[Мелеагар]], Пелеј убио, несрећним случајем свог таста, краља [[Еуритиона]]. Своје уточиште је нашао у [[тесалија|тесалском]] граду Јолка, где га је прихватио краљ [[Акаст]]. Пелеј ни у Јолку није имао среће јер се у њега заљубила [[Акаст]]ова жена Астидамија, која га је, због неузвражене љубави, оптужила пред својим мужем да је он њу хтео завест. [[Акаст]] је поверовао својој жени и одлучио је да убије Пелеја. Акаст је, у пелијске шуме позвао у лов на дивље [[кентаури|кентауре]] Пелеја, и када је овај, после лова легао да се одмори, Акаст му је сакрио мач и оставио Пелеја у шуми не би ли га кентаури убили. Пелеј је пронашао мач и вратио се град Јолк где је убио и Акаста и његову жену Астидамију. После доста проливене крви, Пелеј је принео многе и богате жртве боговима, не би ли се окајао, а затим се вратио поново у Фтију да тамо као муж [[Еуритион|Еуритинове]] кћерке преузме власт. Како његова жена није била жива, Пелеј је одлучио за нови брак. [[Зевс]] је тада, због свог интереса и тајне које је сазнао од [[Прометеј]]а, одлучио да [[Тетида|Тетиду]] уда за смртног човека и изабрао јој је за мужа Пелеја. На свадби, у пећини код [[кентаури|кентаура]] [[Хирон]]а, били су присутни сви богови на челу са [[Зевс]]ом. на тој свадби је дошло до жестоке свађе три богиње око златне јабуке коју је међу њих бацила богиња свађе [[Ерида (митологија)|Ерида]]. Свађа између богиња [[Хера|Хере]], [[Атина|Атине]] и [[Афродита|Афродите]] је, касније, својим последицама довео до [[Тројански рат|тојанског рата]]. Пелеј није живео срећно са својом другом женом. [[Тетида]] се осећала пониженом јер је за мужа имала смртника, а када им се родио син Ахил, одлучила је да њега учини бесмртним и нерањивим. Свога сина је трљала [[Амброзија (митологија)|амброзијом]] и калила над ватром. Једном приликом Пелеј је, угледавши [[Тетида|Тетиду]] како [[Ахил]]а држи над ватром, помислио да му жели убити сина јер потиче од смртника и потегао је мач, да је убије. Не дуго затим, Тетида је побегла без икаквог објашњења и никада се више није вратила, а ни син Ахил, који је много више волео ратну славу неголи власт у Фтији. Пелеј је тако остао и без жене и без сина који је погинуо у боју под бедемима [[Троја|Троје]]. == Спољашње везе == {{Commonscat|Peleus}} {{Грчки јунаци}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Краљеви у грчкој митологији]] [[Категорија:Аргонаути]] 5qicrssbv3cyniaeli467zwjv4tuiqe 0 216987 25121793 24607297 2022-07-25T02:34:36Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki {{short description|Официр у оружаним снагама многих нација}} {{multiple image|image1=10-Serbian Army-LT.svg|caption1=Ознака чина поручника Копнене војске у [[Војска Србије|Војсци Србије]]|width1=111|image2=10-Serbian Air Force-LT.svg|caption2=Ознака чина поручника Ваздухопловства и противваздушне одбране у [[Војска Србије|Војсци Србије]]|width2=111}} '''Поручник''' је у [[Војска Србије|Војсци Србије]] и у [[армија]]ма већине земаља други [[официр]]ски чин за старешине на положају командира [[вод]]а (евентуално командира чете) и почетне официрске дужности у службама.<ref>{{cite book|last=Wells|first=John|author-link=John C. Wells|title=Longman Pronunciation Dictionary|publisher=Pearson Longman|edition=3rd|date=3 April 2008|isbn=978-1-4058-8118-0}}</ref> У Војсци Србије у чин поручника производе се официри из чина [[потпоручник]]а. У чину поручника проводи се највише 3 године. Уколико високо школовање питомца траје пет година могуће је да свршени питомац одмах буде произведен у чин поручника. Чин поручника се први пут појавио у већини европских армија у [[16. век|XVI веку]] као чин за официра на дужности заменика командира [[чета|чете]]. У српској војсци уведен је [[1808]]. године, а постојао је и у југословенској војсци. Током [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] у [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] уведен је [[1. мај]]а [[1943]]. године као трећи официрски чин, после потпоручника и [[заставник]]а. Од [[1952]]. године, у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]], други је по реду официрски чин после чина потпоручника. У [[ратна морнарица|ратној морнарици]] чин поручника одговара чину [[поручник корвете|поручника корвете]]. == Војни чин == {{rut}} === Поручник === The senior grade of lieutenant is known as first lieutenant in the [[United States]], and as lieutenant in the [[United Kingdom]] and the rest of the [[English language|English-speaking]] world. In countries that do not speak English, the rank title usually translates as "lieutenant", but may also translate as "first lieutenant" or "senior lieutenant". The Israel Defense Forces rank ''segen'' (סגן) literally translates as "deputy", which is equivalent to a lieutenant. In the Finnish military there is a [[senior lieutenant]] grade that ranks above lieutenant and second lieutenant but below captain; it does not have an English equivalent. In Germany it is called [[Oberleutnant]] (senior lieutenant). ==== Армијски чин ==== <gallery class="center"> <!-- In alphabetic order of Country please --> ALB-Army-OF-1b.svg|{{lang|sq|Toger}}<br />([[Albanian Army]])<ref name="Albanian_Army">{{cite web |title=GRADAT, FORCA TOKËSORE |url=https://aaf.mil.al/images/pdf/gradat_FT.pdf |website=aaf.mil.al |access-date=25 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210428065132/https://aaf.mil.al/images/pdf/gradat_FT.pdf |archive-date=28 April 2021 |language=sq}}</ref> 08.AlgA-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />{{small|{{lang-ar|ملازم أول|Mulazim awwal}}}}<br />([[Algerian Land Forces]])<ref name="Algeria">{{cite web |title=Ranks |url=https://www.mdn.dz/site_principal/sommaire/presentation/armoiries_an.php |website=mdn.dz |publisher=Ministry of National Defence (Algeria) |access-date=30 May 2021}}</ref> Angola-Army-OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Angolan Army]])<ref name="Angola_Army">{{cite web |title=Postos do Exército |url=https://faa.ao/exe/posto_exe |website=faa.ao |publisher=Angolan Army |access-date=27 June 2021 |language=pt}}</ref> Argentina-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Argentine Army]])<ref name="Argentina_Army">{{cite web |title=Grados |url=https://www.argentina.gob.ar/ejercito/grados |website=argentina.gob.ar |date=14 February 2018 |publisher=Government of Argentina |access-date=27 May 2021 |language=es}}</ref> Post-Soviet-Army-OF-1b.svg|{{lang|hy|լեյտենանտ}}<br />{{lang|hy-Latn|Leytenant}}<br />([[Armenian Ground Forces]])<ref name="Armenia">{{cite web |title=ԶԻՆՎՈՐԱԿԱՆ ԾԱՌԱՅՈՒԹՅԱՆ ԵՎ ԶԻՆԾԱՌԱՅՈՂԻ ԿԱՐԳԱՎԻՃԱԿԻ ՄԱՍԻՆ |url=https://www.arlis.am/documentview.aspx?docid=117633 |website=arlis.am |publisher=Legal information system of Armenia |access-date=3 June 2021 |language=hy |date=15 November 2017}}</ref> Australian Army OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Australian Army]])<ref name="Australia">{{cite web |title=Badges of rank |url=https://www.defence.gov.au/images/Badges_of_rank.pdf |website=defence.gov.au |publisher=Department of Defence (Australia) |access-date=31 May 2021}}</ref> Bundesheer - Rank insignia - Leutnant.png|{{lang|de|Leutnant}}<br />([[Austrian Army]])<ref name="Austria_Army">{{cite web |title=Dienstgrade |url=https://www.bundesheer.at/abzeichen/dienstgrade.shtml# |website=bundesheer.at |publisher=Federal Ministry of Defence (Austria) |access-date=25 May 2021 |language=de}}</ref> 10.AzAF-LT.png|{{lang|az|Leytenant}}<br />([[Azerbaijani Land Forces]])<ref name="Azerbaijan">{{cite web |title=Azərbaycan Respublikası Silahlı Qüvvələri hərbi qulluqçularının hərbi geyim forması və fərqləndirmə nişanları haqqında Əsasnamə |url=https://mod.gov.az//images/pdf/854d34d118da32783a511172925270d7.pdf |website=mod.gov.az |publisher=Ministry of Defense |access-date=16 February 2021 |language=az |pages=64–70 |date=25 June 2001}}</ref> Bangladesh-army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-bn|লেফটেন্যান্ট}}}}<br />([[Bangladesh Army]])<ref name="Bangladesh_Army">{{cite web |title=Ranks & insignia |url=https://joinbangladesharmy.army.mil.bd/home/page/ranks-insignia |website=joinbangladesharmy.army.mil.bd |access-date=11 October 2020}}</ref> Post-Soviet-Army-OF-1b.svg|{{lang|be|Лейтэнант}}<br />{{lang|be-Latn|Liejtenant}}<br />([[Belarusian Ground Forces]])<ref name="Belarus">{{cite web |title=Указ Президента Республики Беларусь от 21.07.2009 N 388 "О военной форме одежды, знаках различия по воинским званиям и внесении дополнений в Указ Президента Республики Беларусь от 9 июня 2006 г. N 383" |url=http://pravo.levonevsky.org/bazaby11/republic09/text814.htm |website=pravo.levonevsky.org/ |publisher=Government of Belarus |access-date=30 May 2021 |language=ru}}</ref> Army-BEL-OF-01a.svg|{{lang|nl-BE|Luitenant}}<br />([[Belgian Land Component]]) Belize-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Belize Defence Force|Belize Ground Forces]]) Benin Army OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Benin Armed Forces|Benin Army]])<ref name="Benin">{{cite web |title=LOI N° 2005-43 DU 26 JUIN 2006 |url=https://www.ilo.org/dyn/natlex/docs/ELECTRONIC/94851/111467/F-404511779/BEN-94851.pdf |website=ilo.org |publisher=National Assembly (Benin) |access-date=13 June 2021 |pages=19-20, 35-36 |language=fr |date=26 June 2006}}</ref> TteEB.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Bolivian Army]])<ref>{{Cite tweet |author=Ministry of Defense (Bolivia) |author-link=Ministry of Defense (Bolivia) |user=mindefbolivia |number=1204529006906945544 |date=10 December 2019 |title=Conoce la jerarquía de los grados del #Ejército |language=es |access-date=28 May 2021}}</ref> 08.Bhutan Army-1LT.svg|Lieutenant<br />([[Royal Bhutan Army]])<ref name="Bhutan">{{cite web |title=Army ranks |url=http://www.rba.bt/rank |website=rba.bt |publisher=Royal Bhutan Army |access-date=14 July 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150105122449/http://www.rba.bt/rank |archive-date=5 January 2015}}</ref> 11.RBrLF-1LT.svg|{{lang|ms|Leftenan}}<br />([[Royal Brunei Land Forces]])<ref name="Brunei_Army">{{cite web |title=Akta angkatan bersenjata diraja Brunei (Penggal 149) |url=http://www.agc.gov.bn/AGC%20Images/LAWS/Gazette_PDF/2013/BM/b088.pdf |website=agc.gov.bn |access-date=14 July 2021 |pages=1999–2000 |language=ms |date=16 December 2013}}</ref> Rank insignia of Лейтенант of the Bulgarian Army.png|{{lang|bg|Лейтенант}}<br />{{lang|bg-Latn|Leytenant}}<br />([[Bulgarian Land Forces]])<ref name="Bulgaria">{{cite web |title=ЗАКОН ЗА ОТБРАНАТА И ВЪОРЪЖЕНИТЕ СИЛИ НА РЕПУБЛИКА БЪЛГАРИЯ |url=https://www.lex.bg/bg/laws/ldoc/2135631954 |website=lex.bg |access-date=25 May 2021 |location=Глава седма. ВОЕННА СЛУЖБА |language=bg |date=12 May 2009}}</ref> 09. Burkina Faso Army - 1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Burkina Faso Armed Forces|Burkina Faso Ground Forces]])<ref name="BurkinaFaso1">{{cite web |title=LOI N° 037-2016/AN PORTANT CONDITIONS D'AVANCEMENT DES PERSONNELS D'ACTIVE DES FORCES ARMEES NATIONALES |url=https://lavoixdujuristebf.files.wordpress.com/2018/02/loi_037_avancement_personnel_fan.pdf |date=2015 |access-date=3 June 2021 |pages=17–21 |language=fr}}</ref> Burundi-Army-OF-1a.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />{{small|{{lang-rn|Riyetena}}}}<br />([[National Defence Force (Burundi)|Burundi Ground Forces]])<ref name="Burundi">{{cite web |title=Loi organique N°1/ 04 du 20 février 2017 portant Missions, Organisation, Composition, Instruction, Conditions de service et Fonctionnement de la Force de Défense Nationale du Burundi |url=http://fdnb.bi/sites/default/files/loi-04-2017.pdf |website=fdnb.bi/ |publisher=Government of Burundi |access-date=27 June 2021 |page=45 |language=fr}}</ref> Cameroon-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Cameroon Armed Forces|Cameroon Ground Forces]]) Canadian Army OF-1b.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-fr|Lieutenant}}}}<br />([[Canadian Army]])<ref name="Canada">{{cite web |title=Ranks and appointment |url=https://www.canada.ca/en/services/defence/caf/military-identity-system/rank-appointment-insignia.html |website=canada.ca |publisher=Government of Canada |access-date=28 May 2021}}</ref> Cape_Verde-army-OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Cape Verdean Armed Forces|Cape Verdean National Guard]])<ref name="CapeVerde_Army">{{cite web |title=Patente |url=https://www.fa.gov.cv/index.php/uniforme/patente |website=fa.gov.cv |publisher=Cape Verdean Armed Forces |access-date=26 May 2021 |language=pt}}</ref> 11.CAGF-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Central African Armed Forces|Central African Ground Forces]]) Chad-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Chadian Ground Forces]]) SS.OO.3.EJER.TENIENTE.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Chilean Army]])<ref name="Chile_Army">{{cite web |url=http://www.ejercito.cl/grados-y-distintivos.php |title=Distintivos de grados |access-date=2012-01-20 |website=ejercito.cl |publisher=Chilean Army |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120120051649/http://www.ejercito.cl/grados-y-distintivos.php |archive-date=2012-01-20 }}</ref> Colombia-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Colombian Army]])<ref name="Colombia_Army">{{cite book |title=RGE 4-20.1: Reglamento de Uniformes, Insignias y Distinciones |publisher=National Army of Colombia |location=Colombia |pages=301–331 |edition=7th |url=https://drive.google.com/file/d/1Unzse7pR7eJe3cJcNcEpV9ouphDSn3uU/view |access-date=28 May 2021 |language=es |chapter=Capítulo V: Insignias militares}}</ref> Comoros-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Military of the Comoros|Comorian Army]]) DR Congo Army OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Land Forces of the Democratic Republic of the Congo|Land Forces of the DR Congo]]) 09-ROCongo Army-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Armed Forces of the Republic of the Congo|Congolese Ground Forces]])<ref name="RepublicoftheCongo">{{cite web |title=Grades appellations distinctions |url=https://defense.gouv.cg/gradesappellationsdistinctions/ |website=defense.gouv.cg |publisher=Ministry of National Defense (Republic of the Congo) |access-date=7 June 2021 |language=fr}}</ref> Cuba-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Cuban Revolutionary Army]])<ref name="Cuba_Army&AirForce">{{cite web |title=Grados militares |url=https://www.minfar.gob.cu/far/grados-militares?field_clasificacion_value=tropas |website=minfar.gob.cu |publisher=Ministry of the Revolutionary Armed Forces (Cuba) |access-date=28 May 2021 |language=es}}</ref> Denmark-Army-OF-1a-M11.svg|{{lang|da|Løjtnant}}<br />([[Royal Danish Army]])<ref name="Denmark_Army">{{cite web |title=Hærens Gradstegn |url=https://forsvaret.dk/globalassets/fko---forsvaret/dokumenter/gradstegn/-harens-gradstegn-.pdf |website=forsvaret.dk |publisher=Danish Defence |access-date=26 May 2021 |language=da |date=2018}}</ref> Djibouti-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Djiboutian Army]]) 10.ECA-1LT.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Ecuadorian Army]])<ref name="Ecuador">{{cite web |title=Resolución No. MRL-2012 |url=https://www.trabajo.gob.ec/wp-content/plugins/download-monitor/download.php?id=887&force=1 |website=trabajo.gob.ec |publisher=Government of Ecuador |access-date=29 May 2021 |language=es |date=2012}}</ref> El-Salvador-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Salvadoran Army]])<ref name="ElSalvador">{{cite web |title=Grados Militares |url=https://www.fuerzaarmada.mil.sv/?page_id=734 |website=fuerzaarmada.mil.sv |publisher=Ministry of National Defense of El Salvador. |access-date=29 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210304153314/https://www.fuerzaarmada.mil.sv/?page_id=734 |archive-date=4 March 2021 |language=es}}</ref> 08. EGLF-1LT.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Armed Forces of Equatorial Guinea|Army of Equatorial Guinea]]) ES-Army-OF13.svg|{{lang|et|Leitnant}}<br />([[Estonian Land Forces]])<ref name="Estonia_Army">{{cite web |title=Sümboolika: Maaväe Auastmed |url=https://mil.ee/kaitsevagi/kaitsevae-symboolika/#t-maavae-auastmed |website=mil.ee |publisher=Estonian Defence Forces |access-date=26 May 2021 |language=et}}</ref> Fijian-OF-01b.svg|Lieutenant<br />([[Fiji Infantry Regiment]]) Luutnantti M05.svg|{{lang|fi|Luutnantti}}<br >{{lang|sv|Löjtnant}}<br />([[Finnish Army]])<ref name="Finland">{{cite web |title=Sotilasarvot Puolustusvoimissa |url=https://puolustusvoimat.fi/sotilasarvot |website=puolustusvoimat.fi |publisher=Finnish Defence Forces |access-date=26 May 2021 |language=fi}}</ref> Army-FRA-OF-01a.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[French Army]])<ref name="France_Army">{{cite book |title=Instruction N° 10300/DEF/EMAT/LOG/ASH |date=13 June 2005 |publisher=Staff of the French Army |url=https://rescue18.fr/wp-content/uploads/2020/02/INSTRUCTION-N-10300_DEF_EMAT_LOG_ASH-DEF_DCCAT_LOG_REG.pdf |access-date=30 May 2021 |language=fr}}</ref> 10.GLF-LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Gabonese Army]]) Georgia Army OF-1b.png|{{lang|ka|ლეიტენანტი}}<br />{{lang|ka-Latn|Leit’enant’i}}<br />([[Georgian Land Forces]])<ref name="Georgia">{{cite web |title=სამხედრო წოდებები და ინსიგნიები |trans-title=Military Ranks and Insignia |url=https://mod.gov.ge/ge/page/34/samxedro-wodebebi-da-insigniebii |website=mod.gov.ge |publisher=Ministry of Defense of Georgia |access-date=12 March 2018 |language=ka}}</ref> HD H 41 Leutnant FschJg.svg|{{lang|de|Leutnant}}<br />([[German Army]])<ref name="Germany_Army">{{cite web |title=Dienstgradabzeichen Heer |url=https://www.bundeswehr.de/de/aktuelles/mediathek/dienstgradabzeichen-heer-69056 |website=bundeswehr.de |publisher=Bundeswehr |access-date=30 May 2021 |language=de}}</ref> 08-Ghana Army-1LT.svg|Lieutenant<br />([[Ghana Army]]) Guatemala-army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Guatemalan Army]])<ref name="Guatemala">{{cite web |title=Grados Militares |url=https://www.mindef.mil.gt/grados_militares/grados_militares.html |website=mindef.mil.gt |publisher=Ministry of Defence (Guatemala) |access-date=29 May 2021 |language=es}}</ref> Mali-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Republic of Guinea Armed Forces|Guinea Ground Forces]]) Guyana Defence Force (GDF) Lieutenant rank insignia.svg|Lieutenant<br />([[Guyana Defence Force|Guyana Army]])<ref name="Guyana_Army">{{cite book |last1=Merrill |first1=Tim |title=Guyana and Belize: country studies |date=1993 |publisher=Library of Congress |lccn=93010956 |page=138 |url=https://www.loc.gov/resource/frdcstdy.guyanabelizecoun00merr_0/?sp=176&st=text |access-date=3 June 2021}}</ref> Haiti-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Armed Forces of Haiti|Haitian Army]]) HON-army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Armed Forces of Honduras|Honduran Army]])<ref name="Honduras">{{cite web |title=Título VI, Capítulo II de la Ley Constitutiva de las Fuerzas Armadas de Honduras, Decreto No. 94-84 |url=http://www.poderjudicial.gob.hn/CEDIJ/Documents/Ley%20Constitutiva%20de%20las%20Fuerzas%20Armadas%20de%20Honduras.pdf |website=poderjudicial.gob.hn |publisher=National Congress of Honduras |access-date=27 May 2021 |language=es}}</ref> Lieutenant of the Indian Army.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-hi|लेफ्टिनेंट}}}}<br />([[Indian Army]])<ref name="India_Army">{{cite web |title=Indian Army Rank Badges |url=https://www.indianarmy.nic.in/Site/FormTemplete/frmTempSimple.aspx?MnId=eONNmmCN+tNKI1W4lLePYA==&ParentID=07brfiSEictrT4pH/Ap2MDmEuFrOV7w+937sVMAJv7E= |website=indianarmy.nic.in |publisher=Indian Army |access-date=27 May 2021}}</ref> Ireland-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-ga|Leifteanant}}}}<br />([[Irish Army]])<ref name="Ireland_Army">{{cite web |title=Army Rank Markings |url=http://www.military.ie/fileadmin/user_upload/images/Info_Centre/Posters/rank_markings/Army_Rank_Markings_01.png |website=military.ie |publisher=Defence Forces (Ireland) |access-date=26 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160425021608/http://www.military.ie/fileadmin/user_upload/images/Info_Centre/Posters/rank_markings/Army_Rank_Markings_01.png |archive-date=25 April 2016}}</ref> Rank insignia of tenete of the Army of Italy (1973).svg|{{lang|it|Tenente}}<br />([[Italian Army]])<ref name="Italy_Army">{{cite web |title=i gradi dell'Esercito Italiano - distintivi di incarico e funzionali |url=http://www.esercito.difesa.it/root/equipaggiamenti/gradi_270906.pdf |website=esercito.difesa.it |publisher=Italian Army |access-date=30 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100801094145/http://www.esercito.difesa.it/root/equipaggiamenti/gradi_270906.pdf |archive-date=1 August 2010 |language=it}}</ref> Ivory Coast-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Armed Forces of the Republic of Ivory Coast|Ivory Coast Ground Forces]])<ref name="IvoryCoast">{{cite web |title=GRADES / APPELLATIONS / DISTINCTIONS |url=http://www.defense.gouv.ci/culture/grades |website=defense.gouv.ci |publisher=Ministère de la Défense |access-date=23 September 2020 |language=fr}}</ref> Jamaica-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Jamaica Defence Force|Jamaican Army]])<ref name="Jamaica">{{cite web |title=BADGES OF RANK |url=https://www.jdfweb.com/badges-of-rank/ |website=Official Jamaica Defence Force Website |access-date=16 November 2019 |date=2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200820143541/https://www.jdfweb.com/badges-of-rank/ |archive-date=20 August 2020}}</ref> 11-RKGF-LT.svg|{{lang|kk|Лейтенант}}<br />{{lang|kk-Latn|Leytenant}}<br />([[Kazakh Ground Forces]])<ref name=Kazakhstan>{{cite web |title=Қазақстан Республикасының Қарулы Күштері, басқа да әскерлері мен әскери құралымдары әскери қызметшілерінің әскери киім нысаны және айырым белгілері туралы |url=https://adilet.zan.kz/kaz/docs/U1100000144 |website=adilet.zan.kz |publisher=Ministry of Justice (Kazakhstan) |access-date=29 May 2021 |language=kk |date=25 August 2011}}</ref> 08. Kenyan Army LT.svg|Lieutenant<br />([[Kenya Army]])<ref>{{cite web |title=KDF Ranks |url=https://mod.go.ke/kdf-ranks/#1604604085917-4b478bbb-9515 |website=mod.go.ke |publisher=Ministry of Defence - Kenya |access-date=29 May 2021}}</ref> Kosovo-Army-OF-1b.svg|{{lang|sq|Toger}}<br />([[Kosovo Security Force]])<ref name="Kosovo">{{cite web |title=Emblems and Ranks |url=https://mod.rks-gov.net/?page=2,310 |website=mod.rks-gov.net |publisher=Ministry of Defence |access-date=30 May 2021}}</ref> 08.Kyrgyzstan Army-LT.svg|{{lang|ky|Лейтенант}}<br />{{lang|ky-Latn|Leytenant}}<br />([[Kyrgyz Army]])<ref name="Kyrgyzstan">{{cite web |title=Кыргыз Республикасынын жарандарынын жалпыга бирдей аскердик милдети жөнүндө, аскердик жана альтернативдик кызматтар жөнүндө |url=http://cbd.minjust.gov.kg/act/view/ky-kg/202536 |website=cbd.minjust.gov.kg/ |publisher=Ministry of Justice (Kyrgyzstan) |access-date=3 June 2021 |language=ky |date=9 February 2009}}</ref> LV-Army-OF1b.png|{{lang|lv|Leitnants}}<br />([[Latvian Land Forces]])<ref name="Latvia">{{cite web |title=Pakāpju iedalījums |url=https://www.mil.lv/lv/aktivais-dienests/dienesta-gaita/dienesta-pakapes/pakapju-iedalijums |website=mil.lv/lv |publisher=Latvian National Armed Forces |access-date=26 May 2021 |language=lv}}</ref> blank.svg|Lieutenant<br />([[Lesotho Defence Force|Lesotho Army]])<ref name="Lesotho">{{cite web |title=Ranks in the Army |url=http://www.ldf.gov.ls/ranks.html |publisher=Lesotho Defence Force |access-date=5 May 2021}}</ref> 13-Lithuania Army-2LT.svg|{{lang|lt|Leitenantas}}<br />([[Lithuanian Land Forces]])<ref name="Lithuania">{{cite web |title=Karių laipsnių ženklai |url=http://kariuomene.kam.lt/lt/kariuomenes_atributika/kariu_laipsniu_zenklai_3554.html |website=kariuomene.kam.lt |publisher=Ministry of National Defence (Lithuania) |access-date=26 May 2021 |language=lt}}</ref> Army-LUX-OF-01b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Luxembourg Army]])<ref name="Luxembourg">{{cite web |title=Grades |url=http://www.armee.lu/organisation/personnel/grades |website=Armee.lu |publisher=Luxembourg Army |access-date=24 February 2018}}</ref> Madagascar-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Madagascar People's Armed Forces|Madagascar Ground Forces]])<ref name="Madagascar">{{cite web |title=LOI N° 96-029 portant Statut Général des Militaires |url=http://www.defense.gov.mg/wp-content/uploads/2020/06/LOI-96-029.pdf |website=defense.gov.mg |publisher=Ministry of Defence (Madagascar) |access-date=10 July 2021 |pages=2 |language=fr |date=15 November 1996}}</ref> 08. Malawi Army - LT.svg|Lieutenant<br />([[Malawian Defence Force|Malawian Army]]) 09.Malta Army-1LT.svg|{{lang|mt|Logutenent}}<br />([[Armed Forces of Malta|Army of Malta]])<ref name="Malta">{{cite web |title=Rank Insignia |url=https://afm.gov.mt/en/equipment/Pages/Rank-Insignia.aspx |website=afm.gov.mt |publisher=Armed Forces of Malta |access-date=26 May 2021}}</ref> Malaysia-army-OF-1b.svg|{{lang|ms|Leftenan}}<br />([[Malaysian Army]])<ref name="Malaysia_Officer">{{cite web |title=Pangkat |url=http://www.mafhq.mil.my/index.php/my/mengenai-kami/kerjaya/pangkat |website=mafhq.mil.my |publisher=Malaysian Armed Forces |access-date=4 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200429231449/http://www.mafhq.mil.my/index.php/my/mengenai-kami/kerjaya/pangkat |archive-date=29 April 2020 |language=ms}}</ref> 06.Mali Army-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Malian Armed Forces|Malian Army]])<ref name="Mali">{{cite web|title=2011 - Plaquette sur les insignes et blasons des Forces Armées du Mali|url=http://www.memoriamali.com/webdossier/2011-parcours-historique-de-la-region-de-segou/|language=fr|date=23 April 2011 |access-date=17 October 2020 }}</ref> Mexico army OF1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Mexican Army]])<ref name="Mexico_Army&AirForce">{{cite web |author1=Secretary of National Defense |author1-link=Secretariat of National Defense (Mexico) |title=Manual gráfico para el uso de Uniformes, Divisas y Equipo del Ejército y F.A.M. |trans-title=Graphic manual for the use of Uniforms, Badges and Equipment of the Army and Air Force |url=http://www.sedena.gob.mx/pdf/MGUDEFAM_2019.pdf |access-date=22 May 2021 |language=es |date=27 June 2019}}</ref> 09-Moldovan Army-2LT.svg|{{lang|ro|Locotenent}}<br />([[Moldovan Ground Forces]])<ref name="Moldova">{{cite web |title=Epoleţi |url=https://www.army.md/inf/epoleti/epoleti.htm |website=army.md |publisher=Ministry of Defense |access-date=26 May 2021 |language=ro}}</ref> Monaco-army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Military of Monaco|Army of Monaco]]) 11-Moroccan Army-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Royal Moroccan Army]]) Mozambique-Army-OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Mozambique Defence Armed Forces|Mozambican Army]]) 08-Namibia Army-1LT.svg|Lieutenant<br />([[Namibian Army]]) 12.Nepalese Army-1LT.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-ne|उपसेनानी|Upasēnānī}}}}<br />([[Nepali Army]])<ref name="Nepal">{{cite web |author1=Nepali Army |author-link1=Nepali Army |title=Nepali Army Rank Structure |url=https://www.nepalarmy.mil.np/page/ranks |website=Nepalarmy.mil.np |publisher=Nepali Army |access-date=25 August 2018}}</ref> New Zealand-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[New Zealand Army]])<ref name="NewZealand">{{cite web |title=Badges of Rank |url=https://www.nzdf.mil.nz/corporate-documents/badges-of-rank/ |website=nzdf.mil.nz |publisher=New Zealand Defence Force |access-date=11 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200703193648/https://www.nzdf.mil.nz/corporate-documents/badges-of-rank/ |archive-date=3 July 2020}}</ref> 08-Nicaragua Army-2LT.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Nicaraguan Army]])<ref name="Nicaragua">{{cite web |title=Insignias de Grados Militares |url=https://www.ejercito.mil.ni/contenido/ejercito/grados/grados.html |website=ejercito.mil.ni |publisher=Nicaraguan Armed Forces |access-date=29 May 2021 |language=es}}</ref> blank.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Niger Armed Forces|Niger Ground Forces]])<ref name="Niger">{{cite web |author1=Bureau international des droits des enfants |title=État des Lieux: Formation des forces de défense et de sécurité sur les droit de l'enfant au Niger |url=http://www.ibcr.org/wp-content/uploads/2016/07/%C3%89tat-des-lieux-Niger.pdf |access-date=28 September 2020 |page=34 |language=fr |date=December 2012}}</ref> Nigeria-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Nigerian Army]]) OF-1(B) Pakistan Army.svg|Lieutenant<br />{{lang|ur|لیفٹنینٹ}}<br />([[Pakistani Army]])<ref name="Pakistan_Army">{{cite web |title=Pakistan Army Ranks with Salary and Insignia |url=https://pakistanforces.com/pakistan-army-ranks/ |website=pakistanforces.com |access-date=27 May 2021}}</ref> Paraguay-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Paraguayan Army]])<ref name="Paraguay">{{cite book |last1=Cooke |first1=Melinda W. |editor1-last=Hanratty |editor1-first=Dennis M. |editor2-last=Meditz |editor2-first=Sandra W. |title=Paraguay: A Country Study |series=Area Handbook Series |date=1990 |edition=2nd |publisher=Library of Congress |pages=216–217 |chapter-url=https://www.loc.gov/resource/frdcstdy.paraguaycountrys00hanr_0/?sp=252 |access-date=5 October 2021 |chapter=Chapter 5: National Security |lccn=89600299}}</ref> Peru-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Peruvian Army]])<ref name="Peru">{{cite web |title=Grados Militares |url=https://www.ccffaa.mil.pe/cultura-militar/grados-militares/ |website=ccffaa.mil.pe |publisher=Joint Command of the Armed Forces of Peru |access-date=29 May 2021 |language=es}}</ref> Army-POR-OF-01a.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Portuguese Army]])<ref name="Portugal_Army">{{cite web |title=POSTOS E DISTINTIVOS EXÉRCITO |url=http://antigo.mdn.gov.pt/defesa/Simbolos/exercito.htm |website=antigo.mdn.gov.pt |access-date=30 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100301024102/http://antigo.mdn.gov.pt/defesa/Simbolos/exercito.htm |archive-date=1 March 2010 |language=pt}}</ref> Romania-Army-OF-1b.svg|{{lang|ro|Locotenent}}<br />([[Romanian Land Forces]])<ref name="Romania">{{cite web |title=Grade militare (Military ranks) |url=https://www.defense.ro/foto/album6 |website=defense.ro |publisher=Romanian Defence Staff |access-date=1 February 2021 |language=ro}}</ref> Russia-Army-OF-1b-2010.svg|{{lang|ru|Лейтенант}}<br />{{lang|ru-Latn|Leytenant}}<br />([[Russian Ground Forces]])<ref name="Russia_Army&AirForce">{{cite web |title=Указ Президента Российской Федерации от 11 марта 2010 года № 293 "О военной форме одежды, знаках различия военнослужащих и ведомственных знаках отличия" |url=https://rg.ru/2010/03/12/forma-dok.html |website=rg.ru |publisher=Российской газеты |access-date=26 May 2021 |language=ru |date=12 March 2010}}</ref> 08-Rwanda Army-1LT.svg|Lieutenant<br />([[Rwanda Defence Force|Rwandan Land Forces]])<ref name="Rwanda">{{cite web |title=RDF Insignia |url=https://www.mod.gov.rw/rdf/insignia |website=mod.gov.rw |publisher=Government of the Republic of Rwanda |access-date=12 June 2021}}</ref> Belize-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Saint Kitts and Nevis Defence Force|SKN Regiment]])<ref name="SaintKitts&Nevis_Army">{{cite book |title=SAINT CHRISTOPHER AND NEVIS DEFENCE FORCE ACT |date=31 December 2009 |publisher=Government of Saint Kitts and Nevis |pages=110–111}}</ref> Guardia_di_Rocca_OF1b.png|{{lang|it|Tenente}}<br />([[Sammarinese Armed Forces|Sammarinese Guard of the Rock]]) STeP OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Armed Forces of São Tomé and Príncipe|Army of São Tomé and Príncipe]]) Senegal-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Armed Forces of Senegal|Senegalese Army]]) Seychelles Army OF-01b (2018).svg|Lieutenant<br />([[Seychelles People's Defence Force|Seychelles Infantry Unit]])<ref name="Seychelles">{{cite web |title=Rank structure |url=https://www.spdf.sc/rank-structure/ |website=spdf.sc |publisher=Seychelles People's Defence Forces |access-date=4 June 2021}}</ref> 02-RSA-OF01b.svg|Lieutenant<br />([[Singapore Army]])<ref name="Singapore">{{cite web |title=SAF Rank Insignias |url=https://www.mindef.gov.sg/web/portal/mindef/about-us/saf-rank-insignias |website=mindef.gov.sg |publisher=Ministry of Defence (Singapore) |access-date=7 June 2021}}</ref> SAA-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[South African Army]])<ref name="SouthAfrica_Army">{{cite web |title=Uniform: Rank insignia |url=http://www.army.mil.za/aboutus/uniform/rankinsignia.htm |website=army.mil.za |publisher=Department of Defence (South Africa) |access-date=29 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020110337/http://www.army.mil.za/aboutus/uniform/rankinsignia.htm |archive-date=20 October 2020}}</ref> Spain-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Spanish Army]])<ref name="Spain">{{cite web |title=Army Ranks & Insignia |url=https://ejercito.defensa.gob.es/en/personal/divisas-empleos.html |website=ejercito.defensa.gob.es |publisher=Ministry of Defence (Spain) |access-date=30 May 2021}}</ref> Sri Lanka-army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Sri Lanka Army]])<ref name="SriLanka_Army">{{cite web |title=Dress Regulation PDF - Part I |url=https://www.army.lk/sites/all/themes/bootstrap/common/images/images2/downloads/Dress-regulation-2019-PART-I.pdf |website=army.lk |publisher=Sri Lanka Army |pages=10-4–10-11 |date=January 2019 |access-date=20 May 2021}}</ref> Sweden-Field-OF-1b (2019).svg|{{lang|sv|Löjtnant}}<br />([[Swedish Army]])<ref name="FMgrader2019">{{cite web|title=Nya gradbeteckningar införs|url=https://www.forsvarsmakten.se/sv/aktuellt/2019/10/nya-gradbeteckningar-infors/|publisher=Försvarsmakten|date=2019-10-01|access-date=2019-10-02}}</ref> CHE OF1b Lt.svg|{{lang|de|Leutnant}}<br />([[Swiss Army]])<ref name="Switzerland">{{cite web |title=Gradabzeichen und Farben der Achselschlaufen |url=https://www.vtg.admin.ch/de/die-schweizer-armee/mittel/militaerische-abzeichen/gradabzeichen-und-farben-der-achselschlaufen.html#ui-collapse-234 |website=vtg.admin.ch |publisher=Swiss Army |access-date=27 May 2021 |language=de}}</ref> Post-Soviet-Army-OF-1b.svg|{{lang|tg|Лейтенант}}<br />{{lang|tg-Latn|Lejtenant}}<br />([[Tajik Ground Forces]])<ref name="Tajikistan">{{cite web |title=ҚОНУНИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН ДАР БОРАИ ЎҲДАДОРИИ УМУМИИ ҲАРБӢ ВА ХИЗМАТИ ҲАРБӢ |url=https://majmilli.tj/%D2%9B%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D2%B7%D1%83%D0%BC%D2%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B8-%D1%82%D0%BE%D2%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD-%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B8-35/ |website=majmilli.tj |publisher=The National Assembly of the Republic of Tajikistan |access-date=2 June 2021 |language=tg |date=13 April 2017}}</ref> 09-Tanzania Army-1LT.svg|Lieutenant<br />{{lang|sw|Luteni}}<br />([[Tanzania People's Defence Force|Tanzanian Army]]) Timor-Leste-Army-OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Timor Leste Defence Force|Timor-Leste Army]]) Togo-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Togolese Armed Forces|Togolese Army]])<ref name="Togo">{{cite web |title=Journal officiel de la république togolaise |date=12 February 2008 |volume=5 |url=http://jo.gouv.tg/sites/default/files/annee/2008/jo%202008-5.pdf |access-date=16 June 2021 |language=fr}}</ref> Tonga-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[His Majesty's Armed Forces (Tonga)|Tongan Land Component]])<ref name="Tonga">{{cite journal |title=Tonga Defence Services (Amendment) Regulations 2009 |journal=Tonga Government Gazette Supplement Extraordinary |date=10 May 2010 |volume=5 |pages=151–153 |url=https://ago.gov.to/cms/phocadownload/2010-regulations/TongaDefenceServices(Amendment)Regulations2009s.pdf |access-date=26 September 2021}}</ref> TaT-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Trinidad and Tobago Regiment]])<ref name="Trinidad&Tobago_Officer">{{cite web |title=Rank Chart (Commissioned Officers) |url=http://69.0.195.188/HQ/Our-Organisation/Ranks-Chart-(Commissioned-Officers).aspx |website=69.0.195.188 |publisher=Trinidad and Tobago Defence Force |access-date=27 May 2021}}</ref> Post-Soviet-Army-OF-1b.svg|{{lang|tk|Leýtenant}}<br />([[Turkmen Ground Forces]])<ref name="Turkmenistan">{{cite web |title=TÜRKMENISTANYŇ KANUNY Harby borçlulyk we harby gulluk hakynda (Türkmenistanyň Mejlisiniň Maglumatlary 2010 ý., № 3, 58-nji madda) (Türkmenistanyň 01.10.2011 ý. № 234-IV Kanuny esasynda girizilen üýtgetmeler we goşmaçalar bilen) |trans-title=LAW OF TURKMENISTAN On military service and military service (Information of the Mejlis of Turkmenistan, 2010, No. 3, Article 58) (as amended by the Law of Turkmenistan of October 1, 2011 No. 234-IV) |url=https://milligosun.gov.tm/storage/file/04-harby-borclulyk-we-harby-gulluk-hakynda-ky9J0pKxTQ.pdf |website=milligosun.gov.tm |publisher=Ministry of Defense (Turkmenistan) |access-date=2 June 2021 |pages=28–29 |language=tk}}</ref> Uganda-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Uganda People's Defence Force|Ugandan Land Forces]])<ref name="Uganda_Army">{{cite journal |title=Uganda Peoples' Defence Forces Act |journal=The Uganda Gazette |date=18 September 2019 |volume=CXII |issue=46 |pages=1851–1854 |url=https://www.updf.go.ug/Gazette.pdf |access-date=29 May 2021 |publisher=Uganda Printing and Publishing Corporation}}</ref> UA shoulder mark 12.svg|{{lang|uk|Лейтенант}}<br />{{lang|uk-Latn|Leytenant}}<br />([[Ukrainian Ground Forces]])<ref name="Ukraine">{{cite web |title=НАКАЗ 20.11.2017 № 606 |url=https://zakon.rada.gov.ua/laws/show/z1502-17#Text |website=zakon.rada.gov.ua |publisher=Ministry of Justice of Ukraine |access-date=2 June 2021 |language=uk |date=13 December 2017}}</ref> British Army OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Lieutenant (British Army and Royal Marines)|British Army]])<ref name="UK_Army">{{cite web |title=Rank structure |url=https://www.army.mod.uk/who-we-are/our-people/ranks/ |website=army.mod.uk |publisher=British Army |access-date=27 May 2021}}</ref> Rank insignia of Leutnant (OF-1b) Pontifical Swiss Guard.svg|{{lang|de|Leutnant}}<br />([[Swiss Guard]])<ref name="Vatican_City">{{cite web |title=Päpstliche Schweizergarde: Gradabzeichen |url=https://schweizergarde.ch/fileadmin/files/Paepstliche_Schweizergarde/Literatur/gradabzeichen.pdf |website=schweizergarde.ch |publisher=Pontifical Swiss Guard |access-date=26 May 2021 |language=de}}</ref> TTEEJB-GNB.png|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Venezuelan Army]])<ref name="Venezuela_Officer3">{{cite web |title=Grados de Oficiales Subalternos |url=http://www.ejercito.mil.ve/grados-de-oficiales-subalternos/ |website=ejercito.mil.ve |publisher=Government of Venezuela |archive-url=https://web.archive.org/web/20190717120614/http://www.ejercito.mil.ve/grados-de-oficiales-subalternos/ |archive-date=17 July 2019 |date=28 August 2017}}</ref> Uzbekistan-army-OF-1b.svg|{{lang|uz|Leytenant}}<br />([[Uzbek Ground Forces]])<ref name="Uzbekistan">{{cite web |title=O'zbekiston Respublikasi fuqarolarining harbiy xizmatni o'tash tartibi to'g'risida |url=https://lex.uz/docs/-4513434 |website=lex.uz |publisher=Ministry of Justice of the Republic of Uzbekistan |access-date=3 June 2021 |language=uz |date=12 September 2019}}</ref> blank.svg|Lieutenant<br />([[Zambian Army]]) Zimbabwe-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Zimbabwe National Army]]) </gallery> == Галерија == <center> <gallery> File:OF-1A Poručnik 1908-1945.PNG|<center>Еполета поручника у [[Војска|војсци]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/[[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] File:Yugoslavia Police - Poručnik 1946-1953.gif|<center>Еполета поручника [[Милиција СФРЈ|Народне милиције]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] од [[1946]]. до [[1953]]. године File:Poručnik VJ.gif|<center>[[Еполета]] поручника [[Југословенска народна армија|ЈНА]], [[Војска Југославије|Војске Југославије]] и [[Војска Србије и Црне Горе|Војске Србије и Црне Горе]] File:Yugoslavia Police - Poručnik 1990-2004.gif|<center>Еполета поручника [[Полиција Србије|полиције Србије]] од [[1992]]. до [[2002]]. године File:RAF A F1-2Lt 2010parad.png|<center>Еполета поручника [[Оружане снаге Руске Федерације|Оружаних снага Руске Федерације]] File:UA shoulder mark 12.svg|<center>Еполета поручника [[Оружане снаге Украјине|Оружаних снага Украјине]] </gallery> </center> == Види још == * [[Чинови у Југословенској војсци|Чинови у војсци Краљевине Југославије]] * [[Чинови у Оружаним снагама СФРЈ|Чинови у ЈНА]] * [[Чинови и ознаке Војске Југославије|Чинови Војске Југославије]] * [[Чинови Војске Србије]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'', Војноиздавачки завод, [[Београд]], [[1981]]. == Спољашње везе == * [http://www.vs.rs/sr_cyr/o-vojsci/obelezja-i-oznake/cinovi-u-vojsci-srbije www.vs.rs | Чинови Војске Србије] * [http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/17/017_033_Obelezja%20Vojske%20Srbije.pdf www.odbrana.mod.gov.rs | Обележја и ознаке Војске Србије "Симболи врлина"] * [http://media.app.vojnisindikatsrbije.rs/2018/04/Inicijativa-izmene-Zakona-o-VS-10-10-2017.pdf www.vojnisindikatsrbije.rs | Примедбе Војног синдиката Србије на обележја и ознаке Војске Србије] {{Чинови Војске Србије}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Војни чинови]] apmftme2aqb6qwildgyw6h6ly48gvvd 25121797 25121793 2022-07-25T02:44:42Z Dcirovic 57122 /* Војни чин */ wikitext text/x-wiki {{short description|Официр у оружаним снагама многих нација}} {{multiple image|image1=10-Serbian Army-LT.svg|caption1=Ознака чина поручника Копнене војске у [[Војска Србије|Војсци Србије]]|width1=111|image2=10-Serbian Air Force-LT.svg|caption2=Ознака чина поручника Ваздухопловства и противваздушне одбране у [[Војска Србије|Војсци Србије]]|width2=111}} '''Поручник''' је у [[Војска Србије|Војсци Србије]] и у [[армија]]ма већине земаља други [[официр]]ски чин за старешине на положају командира [[вод]]а (евентуално командира чете) и почетне официрске дужности у службама.<ref>{{cite book|last=Wells|first=John|author-link=John C. Wells|title=Longman Pronunciation Dictionary|publisher=Pearson Longman|edition=3rd|date=3 April 2008|isbn=978-1-4058-8118-0}}</ref> У Војсци Србије у чин поручника производе се официри из чина [[потпоручник]]а. У чину поручника проводи се највише 3 године. Уколико високо школовање питомца траје пет година могуће је да свршени питомац одмах буде произведен у чин поручника. Чин поручника се први пут појавио у већини европских армија у [[16. век|XVI веку]] као чин за официра на дужности заменика командира [[чета|чете]]. У српској војсци уведен је [[1808]]. године, а постојао је и у југословенској војсци. Током [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] у [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] уведен је [[1. мај]]а [[1943]]. године као трећи официрски чин, после потпоручника и [[заставник]]а. Од [[1952]]. године, у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]], други је по реду официрски чин после чина потпоручника. У [[ратна морнарица|ратној морнарици]] чин поручника одговара чину [[поручник корвете|поручника корвете]]. == Војни чин == === Поручник === Виши степен поручника је познат као први поручник у [[United States|Сједињеним Државама]], а као ''lieutenant'' у [[United Kingdom|Уједињеном Краљевству]] и остатку [[English language|енглеског]] говорног подручја. У земљама које не говоре енглески, титула у чину се обично преводи као „поручник”, али се може превести и као „први поручник” или „старији поручник”. Чин Израелских одбрамбених снага ''segen'' (סגן) дословно се преводи као „заменик”, што је еквивалентно поручнику. У финској војсци постоји степен [[senior lieutenant|вишег поручника]] који је изнад поручника и потпоручника, али испод капетана; он нема енглески еквивалент. У Немачкој се зове [[Oberleutnant]] (старији поручник). ==== Армијски чин ==== {{rut}} <gallery class="center"> <!-- In alphabetic order of Country please --> ALB-Army-OF-1b.svg|{{lang|sq|Toger}}<br />([[Albanian Army|Албанска војска]])<ref name="Albanian_Army">{{cite web |title=GRADAT, FORCA TOKËSORE |url=https://aaf.mil.al/images/pdf/gradat_FT.pdf |website=aaf.mil.al |access-date=25 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210428065132/https://aaf.mil.al/images/pdf/gradat_FT.pdf |archive-date=28 April 2021 |language=sq}}</ref> 08.AlgA-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />{{small|{{lang-ar|ملازم أول|Mulazim awwal}}}}<br />([[Algerian Land Forces|Алжирске копнене снаге]])<ref name="Algeria">{{cite web |title=Ranks |url=https://www.mdn.dz/site_principal/sommaire/presentation/armoiries_an.php |website=mdn.dz |publisher=Ministry of National Defence (Algeria) |access-date=30 May 2021}}</ref> Angola-Army-OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Angolan Army|Анголска армија]])<ref name="Angola_Army">{{cite web |title=Postos do Exército |url=https://faa.ao/exe/posto_exe |website=faa.ao |publisher=Angolan Army |access-date=27 June 2021 |language=pt}}</ref> Argentina-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Argentine Army|Аргетинска армија]])<ref name="Argentina_Army">{{cite web |title=Grados |url=https://www.argentina.gob.ar/ejercito/grados |website=argentina.gob.ar |date=14 February 2018 |publisher=Government of Argentina |access-date=27 May 2021 |language=es}}</ref> Post-Soviet-Army-OF-1b.svg|{{lang|hy|լեյտենանտ}}<br />{{lang|hy-Latn|Leytenant}}<br />([[Armenian Ground Forces|Јерменске копнене снаге]])<ref name="Armenia">{{cite web |title=ԶԻՆՎՈՐԱԿԱՆ ԾԱՌԱՅՈՒԹՅԱՆ ԵՎ ԶԻՆԾԱՌԱՅՈՂԻ ԿԱՐԳԱՎԻՃԱԿԻ ՄԱՍԻՆ |url=https://www.arlis.am/documentview.aspx?docid=117633 |website=arlis.am |publisher=Legal information system of Armenia |access-date=3 June 2021 |language=hy |date=15 November 2017}}</ref> Australian Army OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Australian Army|Аустралијска армија]])<ref name="Australia">{{cite web |title=Badges of rank |url=https://www.defence.gov.au/images/Badges_of_rank.pdf |website=defence.gov.au |publisher=Department of Defence (Australia) |access-date=31 May 2021}}</ref> Bundesheer - Rank insignia - Leutnant.png|{{lang|de|Leutnant}}<br />([[Austrian Army|Аустријска армија]])<ref name="Austria_Army">{{cite web |title=Dienstgrade |url=https://www.bundesheer.at/abzeichen/dienstgrade.shtml# |website=bundesheer.at |publisher=Federal Ministry of Defence (Austria) |access-date=25 May 2021 |language=de}}</ref> 10.AzAF-LT.png|{{lang|az|Leytenant}}<br />([[Azerbaijani Land Forces]])<ref name="Azerbaijan">{{cite web |title=Azərbaycan Respublikası Silahlı Qüvvələri hərbi qulluqçularının hərbi geyim forması və fərqləndirmə nişanları haqqında Əsasnamə |url=https://mod.gov.az//images/pdf/854d34d118da32783a511172925270d7.pdf |website=mod.gov.az |publisher=Ministry of Defense |access-date=16 February 2021 |language=az |pages=64–70 |date=25 June 2001}}</ref> Bangladesh-army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-bn|লেফটেন্যান্ট}}}}<br />([[Bangladesh Army]])<ref name="Bangladesh_Army">{{cite web |title=Ranks & insignia |url=https://joinbangladesharmy.army.mil.bd/home/page/ranks-insignia |website=joinbangladesharmy.army.mil.bd |access-date=11 October 2020}}</ref> Post-Soviet-Army-OF-1b.svg|{{lang|be|Лейтэнант}}<br />{{lang|be-Latn|Liejtenant}}<br />([[Belarusian Ground Forces]])<ref name="Belarus">{{cite web |title=Указ Президента Республики Беларусь от 21.07.2009 N 388 "О военной форме одежды, знаках различия по воинским званиям и внесении дополнений в Указ Президента Республики Беларусь от 9 июня 2006 г. N 383" |url=http://pravo.levonevsky.org/bazaby11/republic09/text814.htm |website=pravo.levonevsky.org/ |publisher=Government of Belarus |access-date=30 May 2021 |language=ru}}</ref> Army-BEL-OF-01a.svg|{{lang|nl-BE|Luitenant}}<br />([[Belgian Land Component]]) Belize-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Belize Defence Force|Belize Ground Forces]]) Benin Army OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Benin Armed Forces|Benin Army]])<ref name="Benin">{{cite web |title=LOI N° 2005-43 DU 26 JUIN 2006 |url=https://www.ilo.org/dyn/natlex/docs/ELECTRONIC/94851/111467/F-404511779/BEN-94851.pdf |website=ilo.org |publisher=National Assembly (Benin) |access-date=13 June 2021 |pages=19-20, 35-36 |language=fr |date=26 June 2006}}</ref> TteEB.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Bolivian Army]])<ref>{{Cite tweet |author=Ministry of Defense (Bolivia) |author-link=Ministry of Defense (Bolivia) |user=mindefbolivia |number=1204529006906945544 |date=10 December 2019 |title=Conoce la jerarquía de los grados del #Ejército |language=es |access-date=28 May 2021}}</ref> 08.Bhutan Army-1LT.svg|Lieutenant<br />([[Royal Bhutan Army]])<ref name="Bhutan">{{cite web |title=Army ranks |url=http://www.rba.bt/rank |website=rba.bt |publisher=Royal Bhutan Army |access-date=14 July 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150105122449/http://www.rba.bt/rank |archive-date=5 January 2015}}</ref> 11.RBrLF-1LT.svg|{{lang|ms|Leftenan}}<br />([[Royal Brunei Land Forces]])<ref name="Brunei_Army">{{cite web |title=Akta angkatan bersenjata diraja Brunei (Penggal 149) |url=http://www.agc.gov.bn/AGC%20Images/LAWS/Gazette_PDF/2013/BM/b088.pdf |website=agc.gov.bn |access-date=14 July 2021 |pages=1999–2000 |language=ms |date=16 December 2013}}</ref> Rank insignia of Лейтенант of the Bulgarian Army.png|{{lang|bg|Лейтенант}}<br />{{lang|bg-Latn|Leytenant}}<br />([[Bulgarian Land Forces]])<ref name="Bulgaria">{{cite web |title=ЗАКОН ЗА ОТБРАНАТА И ВЪОРЪЖЕНИТЕ СИЛИ НА РЕПУБЛИКА БЪЛГАРИЯ |url=https://www.lex.bg/bg/laws/ldoc/2135631954 |website=lex.bg |access-date=25 May 2021 |location=Глава седма. ВОЕННА СЛУЖБА |language=bg |date=12 May 2009}}</ref> 09. Burkina Faso Army - 1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Burkina Faso Armed Forces|Burkina Faso Ground Forces]])<ref name="BurkinaFaso1">{{cite web |title=LOI N° 037-2016/AN PORTANT CONDITIONS D'AVANCEMENT DES PERSONNELS D'ACTIVE DES FORCES ARMEES NATIONALES |url=https://lavoixdujuristebf.files.wordpress.com/2018/02/loi_037_avancement_personnel_fan.pdf |date=2015 |access-date=3 June 2021 |pages=17–21 |language=fr}}</ref> Burundi-Army-OF-1a.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />{{small|{{lang-rn|Riyetena}}}}<br />([[National Defence Force (Burundi)|Burundi Ground Forces]])<ref name="Burundi">{{cite web |title=Loi organique N°1/ 04 du 20 février 2017 portant Missions, Organisation, Composition, Instruction, Conditions de service et Fonctionnement de la Force de Défense Nationale du Burundi |url=http://fdnb.bi/sites/default/files/loi-04-2017.pdf |website=fdnb.bi/ |publisher=Government of Burundi |access-date=27 June 2021 |page=45 |language=fr}}</ref> Cameroon-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Cameroon Armed Forces|Cameroon Ground Forces]]) Canadian Army OF-1b.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-fr|Lieutenant}}}}<br />([[Canadian Army]])<ref name="Canada">{{cite web |title=Ranks and appointment |url=https://www.canada.ca/en/services/defence/caf/military-identity-system/rank-appointment-insignia.html |website=canada.ca |publisher=Government of Canada |access-date=28 May 2021}}</ref> Cape_Verde-army-OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Cape Verdean Armed Forces|Cape Verdean National Guard]])<ref name="CapeVerde_Army">{{cite web |title=Patente |url=https://www.fa.gov.cv/index.php/uniforme/patente |website=fa.gov.cv |publisher=Cape Verdean Armed Forces |access-date=26 May 2021 |language=pt}}</ref> 11.CAGF-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Central African Armed Forces|Central African Ground Forces]]) Chad-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Chadian Ground Forces]]) SS.OO.3.EJER.TENIENTE.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Chilean Army]])<ref name="Chile_Army">{{cite web |url=http://www.ejercito.cl/grados-y-distintivos.php |title=Distintivos de grados |access-date=2012-01-20 |website=ejercito.cl |publisher=Chilean Army |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120120051649/http://www.ejercito.cl/grados-y-distintivos.php |archive-date=2012-01-20 }}</ref> Colombia-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Colombian Army]])<ref name="Colombia_Army">{{cite book |title=RGE 4-20.1: Reglamento de Uniformes, Insignias y Distinciones |publisher=National Army of Colombia |location=Colombia |pages=301–331 |edition=7th |url=https://drive.google.com/file/d/1Unzse7pR7eJe3cJcNcEpV9ouphDSn3uU/view |access-date=28 May 2021 |language=es |chapter=Capítulo V: Insignias militares}}</ref> Comoros-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Military of the Comoros|Comorian Army]]) DR Congo Army OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Land Forces of the Democratic Republic of the Congo|Land Forces of the DR Congo]]) 09-ROCongo Army-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Armed Forces of the Republic of the Congo|Congolese Ground Forces]])<ref name="RepublicoftheCongo">{{cite web |title=Grades appellations distinctions |url=https://defense.gouv.cg/gradesappellationsdistinctions/ |website=defense.gouv.cg |publisher=Ministry of National Defense (Republic of the Congo) |access-date=7 June 2021 |language=fr}}</ref> Cuba-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Cuban Revolutionary Army]])<ref name="Cuba_Army&AirForce">{{cite web |title=Grados militares |url=https://www.minfar.gob.cu/far/grados-militares?field_clasificacion_value=tropas |website=minfar.gob.cu |publisher=Ministry of the Revolutionary Armed Forces (Cuba) |access-date=28 May 2021 |language=es}}</ref> Denmark-Army-OF-1a-M11.svg|{{lang|da|Løjtnant}}<br />([[Royal Danish Army]])<ref name="Denmark_Army">{{cite web |title=Hærens Gradstegn |url=https://forsvaret.dk/globalassets/fko---forsvaret/dokumenter/gradstegn/-harens-gradstegn-.pdf |website=forsvaret.dk |publisher=Danish Defence |access-date=26 May 2021 |language=da |date=2018}}</ref> Djibouti-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Djiboutian Army]]) 10.ECA-1LT.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Ecuadorian Army]])<ref name="Ecuador">{{cite web |title=Resolución No. MRL-2012 |url=https://www.trabajo.gob.ec/wp-content/plugins/download-monitor/download.php?id=887&force=1 |website=trabajo.gob.ec |publisher=Government of Ecuador |access-date=29 May 2021 |language=es |date=2012}}</ref> El-Salvador-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Salvadoran Army]])<ref name="ElSalvador">{{cite web |title=Grados Militares |url=https://www.fuerzaarmada.mil.sv/?page_id=734 |website=fuerzaarmada.mil.sv |publisher=Ministry of National Defense of El Salvador. |access-date=29 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210304153314/https://www.fuerzaarmada.mil.sv/?page_id=734 |archive-date=4 March 2021 |language=es}}</ref> 08. EGLF-1LT.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Armed Forces of Equatorial Guinea|Army of Equatorial Guinea]]) ES-Army-OF13.svg|{{lang|et|Leitnant}}<br />([[Estonian Land Forces]])<ref name="Estonia_Army">{{cite web |title=Sümboolika: Maaväe Auastmed |url=https://mil.ee/kaitsevagi/kaitsevae-symboolika/#t-maavae-auastmed |website=mil.ee |publisher=Estonian Defence Forces |access-date=26 May 2021 |language=et}}</ref> Fijian-OF-01b.svg|Lieutenant<br />([[Fiji Infantry Regiment]]) Luutnantti M05.svg|{{lang|fi|Luutnantti}}<br >{{lang|sv|Löjtnant}}<br />([[Finnish Army]])<ref name="Finland">{{cite web |title=Sotilasarvot Puolustusvoimissa |url=https://puolustusvoimat.fi/sotilasarvot |website=puolustusvoimat.fi |publisher=Finnish Defence Forces |access-date=26 May 2021 |language=fi}}</ref> Army-FRA-OF-01a.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[French Army]])<ref name="France_Army">{{cite book |title=Instruction N° 10300/DEF/EMAT/LOG/ASH |date=13 June 2005 |publisher=Staff of the French Army |url=https://rescue18.fr/wp-content/uploads/2020/02/INSTRUCTION-N-10300_DEF_EMAT_LOG_ASH-DEF_DCCAT_LOG_REG.pdf |access-date=30 May 2021 |language=fr}}</ref> 10.GLF-LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Gabonese Army]]) Georgia Army OF-1b.png|{{lang|ka|ლეიტენანტი}}<br />{{lang|ka-Latn|Leit’enant’i}}<br />([[Georgian Land Forces]])<ref name="Georgia">{{cite web |title=სამხედრო წოდებები და ინსიგნიები |trans-title=Military Ranks and Insignia |url=https://mod.gov.ge/ge/page/34/samxedro-wodebebi-da-insigniebii |website=mod.gov.ge |publisher=Ministry of Defense of Georgia |access-date=12 March 2018 |language=ka}}</ref> HD H 41 Leutnant FschJg.svg|{{lang|de|Leutnant}}<br />([[German Army]])<ref name="Germany_Army">{{cite web |title=Dienstgradabzeichen Heer |url=https://www.bundeswehr.de/de/aktuelles/mediathek/dienstgradabzeichen-heer-69056 |website=bundeswehr.de |publisher=Bundeswehr |access-date=30 May 2021 |language=de}}</ref> 08-Ghana Army-1LT.svg|Lieutenant<br />([[Ghana Army]]) Guatemala-army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Guatemalan Army]])<ref name="Guatemala">{{cite web |title=Grados Militares |url=https://www.mindef.mil.gt/grados_militares/grados_militares.html |website=mindef.mil.gt |publisher=Ministry of Defence (Guatemala) |access-date=29 May 2021 |language=es}}</ref> Mali-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Republic of Guinea Armed Forces|Guinea Ground Forces]]) Guyana Defence Force (GDF) Lieutenant rank insignia.svg|Lieutenant<br />([[Guyana Defence Force|Guyana Army]])<ref name="Guyana_Army">{{cite book |last1=Merrill |first1=Tim |title=Guyana and Belize: country studies |date=1993 |publisher=Library of Congress |lccn=93010956 |page=138 |url=https://www.loc.gov/resource/frdcstdy.guyanabelizecoun00merr_0/?sp=176&st=text |access-date=3 June 2021}}</ref> Haiti-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Armed Forces of Haiti|Haitian Army]]) HON-army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Armed Forces of Honduras|Honduran Army]])<ref name="Honduras">{{cite web |title=Título VI, Capítulo II de la Ley Constitutiva de las Fuerzas Armadas de Honduras, Decreto No. 94-84 |url=http://www.poderjudicial.gob.hn/CEDIJ/Documents/Ley%20Constitutiva%20de%20las%20Fuerzas%20Armadas%20de%20Honduras.pdf |website=poderjudicial.gob.hn |publisher=National Congress of Honduras |access-date=27 May 2021 |language=es}}</ref> Lieutenant of the Indian Army.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-hi|लेफ्टिनेंट}}}}<br />([[Indian Army]])<ref name="India_Army">{{cite web |title=Indian Army Rank Badges |url=https://www.indianarmy.nic.in/Site/FormTemplete/frmTempSimple.aspx?MnId=eONNmmCN+tNKI1W4lLePYA==&ParentID=07brfiSEictrT4pH/Ap2MDmEuFrOV7w+937sVMAJv7E= |website=indianarmy.nic.in |publisher=Indian Army |access-date=27 May 2021}}</ref> Ireland-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-ga|Leifteanant}}}}<br />([[Irish Army]])<ref name="Ireland_Army">{{cite web |title=Army Rank Markings |url=http://www.military.ie/fileadmin/user_upload/images/Info_Centre/Posters/rank_markings/Army_Rank_Markings_01.png |website=military.ie |publisher=Defence Forces (Ireland) |access-date=26 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160425021608/http://www.military.ie/fileadmin/user_upload/images/Info_Centre/Posters/rank_markings/Army_Rank_Markings_01.png |archive-date=25 April 2016}}</ref> Rank insignia of tenete of the Army of Italy (1973).svg|{{lang|it|Tenente}}<br />([[Italian Army]])<ref name="Italy_Army">{{cite web |title=i gradi dell'Esercito Italiano - distintivi di incarico e funzionali |url=http://www.esercito.difesa.it/root/equipaggiamenti/gradi_270906.pdf |website=esercito.difesa.it |publisher=Italian Army |access-date=30 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100801094145/http://www.esercito.difesa.it/root/equipaggiamenti/gradi_270906.pdf |archive-date=1 August 2010 |language=it}}</ref> Ivory Coast-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Armed Forces of the Republic of Ivory Coast|Ivory Coast Ground Forces]])<ref name="IvoryCoast">{{cite web |title=GRADES / APPELLATIONS / DISTINCTIONS |url=http://www.defense.gouv.ci/culture/grades |website=defense.gouv.ci |publisher=Ministère de la Défense |access-date=23 September 2020 |language=fr}}</ref> Jamaica-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Jamaica Defence Force|Jamaican Army]])<ref name="Jamaica">{{cite web |title=BADGES OF RANK |url=https://www.jdfweb.com/badges-of-rank/ |website=Official Jamaica Defence Force Website |access-date=16 November 2019 |date=2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200820143541/https://www.jdfweb.com/badges-of-rank/ |archive-date=20 August 2020}}</ref> 11-RKGF-LT.svg|{{lang|kk|Лейтенант}}<br />{{lang|kk-Latn|Leytenant}}<br />([[Kazakh Ground Forces]])<ref name=Kazakhstan>{{cite web |title=Қазақстан Республикасының Қарулы Күштері, басқа да әскерлері мен әскери құралымдары әскери қызметшілерінің әскери киім нысаны және айырым белгілері туралы |url=https://adilet.zan.kz/kaz/docs/U1100000144 |website=adilet.zan.kz |publisher=Ministry of Justice (Kazakhstan) |access-date=29 May 2021 |language=kk |date=25 August 2011}}</ref> 08. Kenyan Army LT.svg|Lieutenant<br />([[Kenya Army]])<ref>{{cite web |title=KDF Ranks |url=https://mod.go.ke/kdf-ranks/#1604604085917-4b478bbb-9515 |website=mod.go.ke |publisher=Ministry of Defence - Kenya |access-date=29 May 2021}}</ref> Kosovo-Army-OF-1b.svg|{{lang|sq|Toger}}<br />([[Kosovo Security Force]])<ref name="Kosovo">{{cite web |title=Emblems and Ranks |url=https://mod.rks-gov.net/?page=2,310 |website=mod.rks-gov.net |publisher=Ministry of Defence |access-date=30 May 2021}}</ref> 08.Kyrgyzstan Army-LT.svg|{{lang|ky|Лейтенант}}<br />{{lang|ky-Latn|Leytenant}}<br />([[Kyrgyz Army]])<ref name="Kyrgyzstan">{{cite web |title=Кыргыз Республикасынын жарандарынын жалпыга бирдей аскердик милдети жөнүндө, аскердик жана альтернативдик кызматтар жөнүндө |url=http://cbd.minjust.gov.kg/act/view/ky-kg/202536 |website=cbd.minjust.gov.kg/ |publisher=Ministry of Justice (Kyrgyzstan) |access-date=3 June 2021 |language=ky |date=9 February 2009}}</ref> LV-Army-OF1b.png|{{lang|lv|Leitnants}}<br />([[Latvian Land Forces]])<ref name="Latvia">{{cite web |title=Pakāpju iedalījums |url=https://www.mil.lv/lv/aktivais-dienests/dienesta-gaita/dienesta-pakapes/pakapju-iedalijums |website=mil.lv/lv |publisher=Latvian National Armed Forces |access-date=26 May 2021 |language=lv}}</ref> blank.svg|Lieutenant<br />([[Lesotho Defence Force|Lesotho Army]])<ref name="Lesotho">{{cite web |title=Ranks in the Army |url=http://www.ldf.gov.ls/ranks.html |publisher=Lesotho Defence Force |access-date=5 May 2021}}</ref> 13-Lithuania Army-2LT.svg|{{lang|lt|Leitenantas}}<br />([[Lithuanian Land Forces]])<ref name="Lithuania">{{cite web |title=Karių laipsnių ženklai |url=http://kariuomene.kam.lt/lt/kariuomenes_atributika/kariu_laipsniu_zenklai_3554.html |website=kariuomene.kam.lt |publisher=Ministry of National Defence (Lithuania) |access-date=26 May 2021 |language=lt}}</ref> Army-LUX-OF-01b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Luxembourg Army]])<ref name="Luxembourg">{{cite web |title=Grades |url=http://www.armee.lu/organisation/personnel/grades |website=Armee.lu |publisher=Luxembourg Army |access-date=24 February 2018}}</ref> Madagascar-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Madagascar People's Armed Forces|Madagascar Ground Forces]])<ref name="Madagascar">{{cite web |title=LOI N° 96-029 portant Statut Général des Militaires |url=http://www.defense.gov.mg/wp-content/uploads/2020/06/LOI-96-029.pdf |website=defense.gov.mg |publisher=Ministry of Defence (Madagascar) |access-date=10 July 2021 |pages=2 |language=fr |date=15 November 1996}}</ref> 08. Malawi Army - LT.svg|Lieutenant<br />([[Malawian Defence Force|Malawian Army]]) 09.Malta Army-1LT.svg|{{lang|mt|Logutenent}}<br />([[Armed Forces of Malta|Army of Malta]])<ref name="Malta">{{cite web |title=Rank Insignia |url=https://afm.gov.mt/en/equipment/Pages/Rank-Insignia.aspx |website=afm.gov.mt |publisher=Armed Forces of Malta |access-date=26 May 2021}}</ref> Malaysia-army-OF-1b.svg|{{lang|ms|Leftenan}}<br />([[Malaysian Army]])<ref name="Malaysia_Officer">{{cite web |title=Pangkat |url=http://www.mafhq.mil.my/index.php/my/mengenai-kami/kerjaya/pangkat |website=mafhq.mil.my |publisher=Malaysian Armed Forces |access-date=4 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200429231449/http://www.mafhq.mil.my/index.php/my/mengenai-kami/kerjaya/pangkat |archive-date=29 April 2020 |language=ms}}</ref> 06.Mali Army-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Malian Armed Forces|Malian Army]])<ref name="Mali">{{cite web|title=2011 - Plaquette sur les insignes et blasons des Forces Armées du Mali|url=http://www.memoriamali.com/webdossier/2011-parcours-historique-de-la-region-de-segou/|language=fr|date=23 April 2011 |access-date=17 October 2020 }}</ref> Mexico army OF1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Mexican Army]])<ref name="Mexico_Army&AirForce">{{cite web |author1=Secretary of National Defense |author1-link=Secretariat of National Defense (Mexico) |title=Manual gráfico para el uso de Uniformes, Divisas y Equipo del Ejército y F.A.M. |trans-title=Graphic manual for the use of Uniforms, Badges and Equipment of the Army and Air Force |url=http://www.sedena.gob.mx/pdf/MGUDEFAM_2019.pdf |access-date=22 May 2021 |language=es |date=27 June 2019}}</ref> 09-Moldovan Army-2LT.svg|{{lang|ro|Locotenent}}<br />([[Moldovan Ground Forces]])<ref name="Moldova">{{cite web |title=Epoleţi |url=https://www.army.md/inf/epoleti/epoleti.htm |website=army.md |publisher=Ministry of Defense |access-date=26 May 2021 |language=ro}}</ref> Monaco-army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Military of Monaco|Army of Monaco]]) 11-Moroccan Army-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Royal Moroccan Army]]) Mozambique-Army-OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Mozambique Defence Armed Forces|Mozambican Army]]) 08-Namibia Army-1LT.svg|Lieutenant<br />([[Namibian Army]]) 12.Nepalese Army-1LT.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-ne|उपसेनानी|Upasēnānī}}}}<br />([[Nepali Army]])<ref name="Nepal">{{cite web |author1=Nepali Army |author-link1=Nepali Army |title=Nepali Army Rank Structure |url=https://www.nepalarmy.mil.np/page/ranks |website=Nepalarmy.mil.np |publisher=Nepali Army |access-date=25 August 2018}}</ref> New Zealand-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[New Zealand Army]])<ref name="NewZealand">{{cite web |title=Badges of Rank |url=https://www.nzdf.mil.nz/corporate-documents/badges-of-rank/ |website=nzdf.mil.nz |publisher=New Zealand Defence Force |access-date=11 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200703193648/https://www.nzdf.mil.nz/corporate-documents/badges-of-rank/ |archive-date=3 July 2020}}</ref> 08-Nicaragua Army-2LT.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Nicaraguan Army]])<ref name="Nicaragua">{{cite web |title=Insignias de Grados Militares |url=https://www.ejercito.mil.ni/contenido/ejercito/grados/grados.html |website=ejercito.mil.ni |publisher=Nicaraguan Armed Forces |access-date=29 May 2021 |language=es}}</ref> blank.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Niger Armed Forces|Niger Ground Forces]])<ref name="Niger">{{cite web |author1=Bureau international des droits des enfants |title=État des Lieux: Formation des forces de défense et de sécurité sur les droit de l'enfant au Niger |url=http://www.ibcr.org/wp-content/uploads/2016/07/%C3%89tat-des-lieux-Niger.pdf |access-date=28 September 2020 |page=34 |language=fr |date=December 2012}}</ref> Nigeria-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Nigerian Army]]) OF-1(B) Pakistan Army.svg|Lieutenant<br />{{lang|ur|لیفٹنینٹ}}<br />([[Pakistani Army]])<ref name="Pakistan_Army">{{cite web |title=Pakistan Army Ranks with Salary and Insignia |url=https://pakistanforces.com/pakistan-army-ranks/ |website=pakistanforces.com |access-date=27 May 2021}}</ref> Paraguay-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Paraguayan Army]])<ref name="Paraguay">{{cite book |last1=Cooke |first1=Melinda W. |editor1-last=Hanratty |editor1-first=Dennis M. |editor2-last=Meditz |editor2-first=Sandra W. |title=Paraguay: A Country Study |series=Area Handbook Series |date=1990 |edition=2nd |publisher=Library of Congress |pages=216–217 |chapter-url=https://www.loc.gov/resource/frdcstdy.paraguaycountrys00hanr_0/?sp=252 |access-date=5 October 2021 |chapter=Chapter 5: National Security |lccn=89600299}}</ref> Peru-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Peruvian Army]])<ref name="Peru">{{cite web |title=Grados Militares |url=https://www.ccffaa.mil.pe/cultura-militar/grados-militares/ |website=ccffaa.mil.pe |publisher=Joint Command of the Armed Forces of Peru |access-date=29 May 2021 |language=es}}</ref> Army-POR-OF-01a.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Portuguese Army]])<ref name="Portugal_Army">{{cite web |title=POSTOS E DISTINTIVOS EXÉRCITO |url=http://antigo.mdn.gov.pt/defesa/Simbolos/exercito.htm |website=antigo.mdn.gov.pt |access-date=30 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100301024102/http://antigo.mdn.gov.pt/defesa/Simbolos/exercito.htm |archive-date=1 March 2010 |language=pt}}</ref> Romania-Army-OF-1b.svg|{{lang|ro|Locotenent}}<br />([[Romanian Land Forces]])<ref name="Romania">{{cite web |title=Grade militare (Military ranks) |url=https://www.defense.ro/foto/album6 |website=defense.ro |publisher=Romanian Defence Staff |access-date=1 February 2021 |language=ro}}</ref> Russia-Army-OF-1b-2010.svg|{{lang|ru|Лейтенант}}<br />{{lang|ru-Latn|Leytenant}}<br />([[Russian Ground Forces]])<ref name="Russia_Army&AirForce">{{cite web |title=Указ Президента Российской Федерации от 11 марта 2010 года № 293 "О военной форме одежды, знаках различия военнослужащих и ведомственных знаках отличия" |url=https://rg.ru/2010/03/12/forma-dok.html |website=rg.ru |publisher=Российской газеты |access-date=26 May 2021 |language=ru |date=12 March 2010}}</ref> 08-Rwanda Army-1LT.svg|Lieutenant<br />([[Rwanda Defence Force|Rwandan Land Forces]])<ref name="Rwanda">{{cite web |title=RDF Insignia |url=https://www.mod.gov.rw/rdf/insignia |website=mod.gov.rw |publisher=Government of the Republic of Rwanda |access-date=12 June 2021}}</ref> Belize-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Saint Kitts and Nevis Defence Force|SKN Regiment]])<ref name="SaintKitts&Nevis_Army">{{cite book |title=SAINT CHRISTOPHER AND NEVIS DEFENCE FORCE ACT |date=31 December 2009 |publisher=Government of Saint Kitts and Nevis |pages=110–111}}</ref> Guardia_di_Rocca_OF1b.png|{{lang|it|Tenente}}<br />([[Sammarinese Armed Forces|Sammarinese Guard of the Rock]]) STeP OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Armed Forces of São Tomé and Príncipe|Army of São Tomé and Príncipe]]) Senegal-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Armed Forces of Senegal|Senegalese Army]]) Seychelles Army OF-01b (2018).svg|Lieutenant<br />([[Seychelles People's Defence Force|Seychelles Infantry Unit]])<ref name="Seychelles">{{cite web |title=Rank structure |url=https://www.spdf.sc/rank-structure/ |website=spdf.sc |publisher=Seychelles People's Defence Forces |access-date=4 June 2021}}</ref> 02-RSA-OF01b.svg|Lieutenant<br />([[Singapore Army]])<ref name="Singapore">{{cite web |title=SAF Rank Insignias |url=https://www.mindef.gov.sg/web/portal/mindef/about-us/saf-rank-insignias |website=mindef.gov.sg |publisher=Ministry of Defence (Singapore) |access-date=7 June 2021}}</ref> SAA-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[South African Army]])<ref name="SouthAfrica_Army">{{cite web |title=Uniform: Rank insignia |url=http://www.army.mil.za/aboutus/uniform/rankinsignia.htm |website=army.mil.za |publisher=Department of Defence (South Africa) |access-date=29 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020110337/http://www.army.mil.za/aboutus/uniform/rankinsignia.htm |archive-date=20 October 2020}}</ref> Spain-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Spanish Army]])<ref name="Spain">{{cite web |title=Army Ranks & Insignia |url=https://ejercito.defensa.gob.es/en/personal/divisas-empleos.html |website=ejercito.defensa.gob.es |publisher=Ministry of Defence (Spain) |access-date=30 May 2021}}</ref> Sri Lanka-army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Sri Lanka Army]])<ref name="SriLanka_Army">{{cite web |title=Dress Regulation PDF - Part I |url=https://www.army.lk/sites/all/themes/bootstrap/common/images/images2/downloads/Dress-regulation-2019-PART-I.pdf |website=army.lk |publisher=Sri Lanka Army |pages=10-4–10-11 |date=January 2019 |access-date=20 May 2021}}</ref> Sweden-Field-OF-1b (2019).svg|{{lang|sv|Löjtnant}}<br />([[Swedish Army]])<ref name="FMgrader2019">{{cite web|title=Nya gradbeteckningar införs|url=https://www.forsvarsmakten.se/sv/aktuellt/2019/10/nya-gradbeteckningar-infors/|publisher=Försvarsmakten|date=2019-10-01|access-date=2019-10-02}}</ref> CHE OF1b Lt.svg|{{lang|de|Leutnant}}<br />([[Swiss Army]])<ref name="Switzerland">{{cite web |title=Gradabzeichen und Farben der Achselschlaufen |url=https://www.vtg.admin.ch/de/die-schweizer-armee/mittel/militaerische-abzeichen/gradabzeichen-und-farben-der-achselschlaufen.html#ui-collapse-234 |website=vtg.admin.ch |publisher=Swiss Army |access-date=27 May 2021 |language=de}}</ref> Post-Soviet-Army-OF-1b.svg|{{lang|tg|Лейтенант}}<br />{{lang|tg-Latn|Lejtenant}}<br />([[Tajik Ground Forces]])<ref name="Tajikistan">{{cite web |title=ҚОНУНИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН ДАР БОРАИ ЎҲДАДОРИИ УМУМИИ ҲАРБӢ ВА ХИЗМАТИ ҲАРБӢ |url=https://majmilli.tj/%D2%9B%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D2%B7%D1%83%D0%BC%D2%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B8-%D1%82%D0%BE%D2%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD-%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B8-35/ |website=majmilli.tj |publisher=The National Assembly of the Republic of Tajikistan |access-date=2 June 2021 |language=tg |date=13 April 2017}}</ref> 09-Tanzania Army-1LT.svg|Lieutenant<br />{{lang|sw|Luteni}}<br />([[Tanzania People's Defence Force|Tanzanian Army]]) Timor-Leste-Army-OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Timor Leste Defence Force|Timor-Leste Army]]) Togo-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Togolese Armed Forces|Togolese Army]])<ref name="Togo">{{cite web |title=Journal officiel de la république togolaise |date=12 February 2008 |volume=5 |url=http://jo.gouv.tg/sites/default/files/annee/2008/jo%202008-5.pdf |access-date=16 June 2021 |language=fr}}</ref> Tonga-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[His Majesty's Armed Forces (Tonga)|Tongan Land Component]])<ref name="Tonga">{{cite journal |title=Tonga Defence Services (Amendment) Regulations 2009 |journal=Tonga Government Gazette Supplement Extraordinary |date=10 May 2010 |volume=5 |pages=151–153 |url=https://ago.gov.to/cms/phocadownload/2010-regulations/TongaDefenceServices(Amendment)Regulations2009s.pdf |access-date=26 September 2021}}</ref> TaT-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Trinidad and Tobago Regiment]])<ref name="Trinidad&Tobago_Officer">{{cite web |title=Rank Chart (Commissioned Officers) |url=http://69.0.195.188/HQ/Our-Organisation/Ranks-Chart-(Commissioned-Officers).aspx |website=69.0.195.188 |publisher=Trinidad and Tobago Defence Force |access-date=27 May 2021}}</ref> Post-Soviet-Army-OF-1b.svg|{{lang|tk|Leýtenant}}<br />([[Turkmen Ground Forces]])<ref name="Turkmenistan">{{cite web |title=TÜRKMENISTANYŇ KANUNY Harby borçlulyk we harby gulluk hakynda (Türkmenistanyň Mejlisiniň Maglumatlary 2010 ý., № 3, 58-nji madda) (Türkmenistanyň 01.10.2011 ý. № 234-IV Kanuny esasynda girizilen üýtgetmeler we goşmaçalar bilen) |trans-title=LAW OF TURKMENISTAN On military service and military service (Information of the Mejlis of Turkmenistan, 2010, No. 3, Article 58) (as amended by the Law of Turkmenistan of October 1, 2011 No. 234-IV) |url=https://milligosun.gov.tm/storage/file/04-harby-borclulyk-we-harby-gulluk-hakynda-ky9J0pKxTQ.pdf |website=milligosun.gov.tm |publisher=Ministry of Defense (Turkmenistan) |access-date=2 June 2021 |pages=28–29 |language=tk}}</ref> Uganda-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Uganda People's Defence Force|Ugandan Land Forces]])<ref name="Uganda_Army">{{cite journal |title=Uganda Peoples' Defence Forces Act |journal=The Uganda Gazette |date=18 September 2019 |volume=CXII |issue=46 |pages=1851–1854 |url=https://www.updf.go.ug/Gazette.pdf |access-date=29 May 2021 |publisher=Uganda Printing and Publishing Corporation}}</ref> UA shoulder mark 12.svg|{{lang|uk|Лейтенант}}<br />{{lang|uk-Latn|Leytenant}}<br />([[Ukrainian Ground Forces]])<ref name="Ukraine">{{cite web |title=НАКАЗ 20.11.2017 № 606 |url=https://zakon.rada.gov.ua/laws/show/z1502-17#Text |website=zakon.rada.gov.ua |publisher=Ministry of Justice of Ukraine |access-date=2 June 2021 |language=uk |date=13 December 2017}}</ref> British Army OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Lieutenant (British Army and Royal Marines)|British Army]])<ref name="UK_Army">{{cite web |title=Rank structure |url=https://www.army.mod.uk/who-we-are/our-people/ranks/ |website=army.mod.uk |publisher=British Army |access-date=27 May 2021}}</ref> Rank insignia of Leutnant (OF-1b) Pontifical Swiss Guard.svg|{{lang|de|Leutnant}}<br />([[Swiss Guard]])<ref name="Vatican_City">{{cite web |title=Päpstliche Schweizergarde: Gradabzeichen |url=https://schweizergarde.ch/fileadmin/files/Paepstliche_Schweizergarde/Literatur/gradabzeichen.pdf |website=schweizergarde.ch |publisher=Pontifical Swiss Guard |access-date=26 May 2021 |language=de}}</ref> TTEEJB-GNB.png|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Venezuelan Army]])<ref name="Venezuela_Officer3">{{cite web |title=Grados de Oficiales Subalternos |url=http://www.ejercito.mil.ve/grados-de-oficiales-subalternos/ |website=ejercito.mil.ve |publisher=Government of Venezuela |archive-url=https://web.archive.org/web/20190717120614/http://www.ejercito.mil.ve/grados-de-oficiales-subalternos/ |archive-date=17 July 2019 |date=28 August 2017}}</ref> Uzbekistan-army-OF-1b.svg|{{lang|uz|Leytenant}}<br />([[Uzbek Ground Forces]])<ref name="Uzbekistan">{{cite web |title=O'zbekiston Respublikasi fuqarolarining harbiy xizmatni o'tash tartibi to'g'risida |url=https://lex.uz/docs/-4513434 |website=lex.uz |publisher=Ministry of Justice of the Republic of Uzbekistan |access-date=3 June 2021 |language=uz |date=12 September 2019}}</ref> blank.svg|Lieutenant<br />([[Zambian Army]]) Zimbabwe-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Zimbabwe National Army]]) </gallery> == Галерија == <center> <gallery> File:OF-1A Poručnik 1908-1945.PNG|<center>Еполета поручника у [[Војска|војсци]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/[[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] File:Yugoslavia Police - Poručnik 1946-1953.gif|<center>Еполета поручника [[Милиција СФРЈ|Народне милиције]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] од [[1946]]. до [[1953]]. године File:Poručnik VJ.gif|<center>[[Еполета]] поручника [[Југословенска народна армија|ЈНА]], [[Војска Југославије|Војске Југославије]] и [[Војска Србије и Црне Горе|Војске Србије и Црне Горе]] File:Yugoslavia Police - Poručnik 1990-2004.gif|<center>Еполета поручника [[Полиција Србије|полиције Србије]] од [[1992]]. до [[2002]]. године File:RAF A F1-2Lt 2010parad.png|<center>Еполета поручника [[Оружане снаге Руске Федерације|Оружаних снага Руске Федерације]] File:UA shoulder mark 12.svg|<center>Еполета поручника [[Оружане снаге Украјине|Оружаних снага Украјине]] </gallery> </center> == Види још == * [[Чинови у Југословенској војсци|Чинови у војсци Краљевине Југославије]] * [[Чинови у Оружаним снагама СФРЈ|Чинови у ЈНА]] * [[Чинови и ознаке Војске Југославије|Чинови Војске Југославије]] * [[Чинови Војске Србије]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'', Војноиздавачки завод, [[Београд]], [[1981]]. == Спољашње везе == * [http://www.vs.rs/sr_cyr/o-vojsci/obelezja-i-oznake/cinovi-u-vojsci-srbije www.vs.rs | Чинови Војске Србије] * [http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/17/017_033_Obelezja%20Vojske%20Srbije.pdf www.odbrana.mod.gov.rs | Обележја и ознаке Војске Србије "Симболи врлина"] * [http://media.app.vojnisindikatsrbije.rs/2018/04/Inicijativa-izmene-Zakona-o-VS-10-10-2017.pdf www.vojnisindikatsrbije.rs | Примедбе Војног синдиката Србије на обележја и ознаке Војске Србије] {{Чинови Војске Србије}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Војни чинови]] crdqq61tbjc1gw55qhl0wbkzaayc0xp 25121801 25121797 2022-07-25T03:11:02Z Dcirovic 57122 /* Армијски чин */ wikitext text/x-wiki {{short description|Официр у оружаним снагама многих нација}} {{multiple image|image1=10-Serbian Army-LT.svg|caption1=Ознака чина поручника Копнене војске у [[Војска Србије|Војсци Србије]]|width1=111|image2=10-Serbian Air Force-LT.svg|caption2=Ознака чина поручника Ваздухопловства и противваздушне одбране у [[Војска Србије|Војсци Србије]]|width2=111}} '''Поручник''' је у [[Војска Србије|Војсци Србије]] и у [[армија]]ма већине земаља други [[официр]]ски чин за старешине на положају командира [[вод]]а (евентуално командира чете) и почетне официрске дужности у службама.<ref>{{cite book|last=Wells|first=John|author-link=John C. Wells|title=Longman Pronunciation Dictionary|publisher=Pearson Longman|edition=3rd|date=3 April 2008|isbn=978-1-4058-8118-0}}</ref> У Војсци Србије у чин поручника производе се официри из чина [[потпоручник]]а. У чину поручника проводи се највише 3 године. Уколико високо школовање питомца траје пет година могуће је да свршени питомац одмах буде произведен у чин поручника. Чин поручника се први пут појавио у већини европских армија у [[16. век|XVI веку]] као чин за официра на дужности заменика командира [[чета|чете]]. У српској војсци уведен је [[1808]]. године, а постојао је и у југословенској војсци. Током [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] у [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] уведен је [[1. мај]]а [[1943]]. године као трећи официрски чин, после потпоручника и [[заставник]]а. Од [[1952]]. године, у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]], други је по реду официрски чин после чина потпоручника. У [[ратна морнарица|ратној морнарици]] чин поручника одговара чину [[поручник корвете|поручника корвете]]. == Војни чин == === Поручник === Виши степен поручника је познат као први поручник у [[United States|Сједињеним Државама]], а као ''lieutenant'' у [[United Kingdom|Уједињеном Краљевству]] и остатку [[English language|енглеског]] говорног подручја. У земљама које не говоре енглески, титула у чину се обично преводи као „поручник”, али се може превести и као „први поручник” или „старији поручник”. Чин Израелских одбрамбених снага ''segen'' (סגן) дословно се преводи као „заменик”, што је еквивалентно поручнику. У финској војсци постоји степен [[senior lieutenant|вишег поручника]] који је изнад поручника и потпоручника, али испод капетана; он нема енглески еквивалент. У Немачкој се зове [[Oberleutnant]] (старији поручник). ==== Армијски чин ==== <gallery class="center"> <!-- In alphabetic order of Country please --> ALB-Army-OF-1b.svg|{{lang|sq|Toger}}<br />([[Albanian Army|Албанска војска]])<ref name="Albanian_Army">{{cite web |title=GRADAT, FORCA TOKËSORE |url=https://aaf.mil.al/images/pdf/gradat_FT.pdf |website=aaf.mil.al |access-date=25 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210428065132/https://aaf.mil.al/images/pdf/gradat_FT.pdf |archive-date=28 April 2021 |language=sq}}</ref> 08.AlgA-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />{{small|{{lang-ar|ملازم أول|Mulazim awwal}}}}<br />([[Algerian Land Forces|Алжирске копнене снаге]])<ref name="Algeria">{{cite web |title=Ranks |url=https://www.mdn.dz/site_principal/sommaire/presentation/armoiries_an.php |website=mdn.dz |publisher=Ministry of National Defence (Algeria) |access-date=30 May 2021}}</ref> Angola-Army-OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Angolan Army|Анголска армија]])<ref name="Angola_Army">{{cite web |title=Postos do Exército |url=https://faa.ao/exe/posto_exe |website=faa.ao |publisher=Angolan Army |access-date=27 June 2021 |language=pt}}</ref> Argentina-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Argentine Army|Аргетинска армија]])<ref name="Argentina_Army">{{cite web |title=Grados |url=https://www.argentina.gob.ar/ejercito/grados |website=argentina.gob.ar |date=14 February 2018 |publisher=Government of Argentina |access-date=27 May 2021 |language=es}}</ref> Post-Soviet-Army-OF-1b.svg|{{lang|hy|լեյտենանտ}}<br />{{lang|hy-Latn|Leytenant}}<br />([[Armenian Ground Forces|Јерменске копнене снаге]])<ref name="Armenia">{{cite web |title=ԶԻՆՎՈՐԱԿԱՆ ԾԱՌԱՅՈՒԹՅԱՆ ԵՎ ԶԻՆԾԱՌԱՅՈՂԻ ԿԱՐԳԱՎԻՃԱԿԻ ՄԱՍԻՆ |url=https://www.arlis.am/documentview.aspx?docid=117633 |website=arlis.am |publisher=Legal information system of Armenia |access-date=3 June 2021 |language=hy |date=15 November 2017}}</ref> Australian Army OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Australian Army|Аустралијска армија]])<ref name="Australia">{{cite web |title=Badges of rank |url=https://www.defence.gov.au/images/Badges_of_rank.pdf |website=defence.gov.au |publisher=Department of Defence (Australia) |access-date=31 May 2021}}</ref> Bundesheer - Rank insignia - Leutnant.png|{{lang|de|Leutnant}}<br />([[Austrian Army|Аустријска армија]])<ref name="Austria_Army">{{cite web |title=Dienstgrade |url=https://www.bundesheer.at/abzeichen/dienstgrade.shtml# |website=bundesheer.at |publisher=Federal Ministry of Defence (Austria) |access-date=25 May 2021 |language=de}}</ref> 10.AzAF-LT.png|{{lang|az|Leytenant}}<br />([[Azerbaijani Land Forces|Азербејџанске копнене снаге]])<ref name="Azerbaijan">{{cite web |title=Azərbaycan Respublikası Silahlı Qüvvələri hərbi qulluqçularının hərbi geyim forması və fərqləndirmə nişanları haqqında Əsasnamə |url=https://mod.gov.az//images/pdf/854d34d118da32783a511172925270d7.pdf |website=mod.gov.az |publisher=Ministry of Defense |access-date=16 February 2021 |language=az |pages=64–70 |date=25 June 2001}}</ref> Bangladesh-army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-bn|লেফটেন্যান্ট}}}}<br />([[Bangladesh Army|Бангладешка армија]])<ref name="Bangladesh_Army">{{cite web |title=Ranks & insignia |url=https://joinbangladesharmy.army.mil.bd/home/page/ranks-insignia |website=joinbangladesharmy.army.mil.bd |access-date=11 October 2020}}</ref> Post-Soviet-Army-OF-1b.svg|{{lang|be|Лейтэнант}}<br />{{lang|be-Latn|Liejtenant}}<br />([[Belarusian Ground Forces|Белоруске копнене снаге]])<ref name="Belarus">{{cite web |title=Указ Президента Республики Беларусь от 21.07.2009 N 388 "О военной форме одежды, знаках различия по воинским званиям и внесении дополнений в Указ Президента Республики Беларусь от 9 июня 2006 г. N 383" |url=http://pravo.levonevsky.org/bazaby11/republic09/text814.htm |website=pravo.levonevsky.org/ |publisher=Government of Belarus |access-date=30 May 2021 |language=ru}}</ref> Army-BEL-OF-01a.svg|{{lang|nl-BE|Luitenant}}<br />([[Belgian Land Component|Белгијска копнена компонента]]) Belize-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Belize Defence Force|Белизке копнене снаге]]) Benin Army OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Benin Armed Forces|Бенинска армија]])<ref name="Benin">{{cite web |title=LOI N° 2005-43 DU 26 JUIN 2006 |url=https://www.ilo.org/dyn/natlex/docs/ELECTRONIC/94851/111467/F-404511779/BEN-94851.pdf |website=ilo.org |publisher=National Assembly (Benin) |access-date=13 June 2021 |pages=19-20, 35-36 |language=fr |date=26 June 2006}}</ref> TteEB.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Bolivian Army|Боливијска армија]])<ref>{{Cite tweet |author=Ministry of Defense (Bolivia) |author-link=Ministry of Defense (Bolivia) |user=mindefbolivia |number=1204529006906945544 |date=10 December 2019 |title=Conoce la jerarquía de los grados del #Ejército |language=es |access-date=28 May 2021}}</ref> 08.Bhutan Army-1LT.svg|Lieutenant<br />([[Royal Bhutan Army|Краљевска бутанска армија]])<ref name="Bhutan">{{cite web |title=Army ranks |url=http://www.rba.bt/rank |website=rba.bt |publisher=Royal Bhutan Army |access-date=14 July 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150105122449/http://www.rba.bt/rank |archive-date=5 January 2015}}</ref> 11.RBrLF-1LT.svg|{{lang|ms|Leftenan}}<br />([[Royal Brunei Land Forces|Краљевске брунејсе копнене снаге]])<ref name="Brunei_Army">{{cite web |title=Akta angkatan bersenjata diraja Brunei (Penggal 149) |url=http://www.agc.gov.bn/AGC%20Images/LAWS/Gazette_PDF/2013/BM/b088.pdf |website=agc.gov.bn |access-date=14 July 2021 |pages=1999–2000 |language=ms |date=16 December 2013}}</ref> Rank insignia of Лейтенант of the Bulgarian Army.png|{{lang|bg|Лейтенант}}<br />{{lang|bg-Latn|Leytenant}}<br />([[Bulgarian Land Forces|Бугарске копнене снаге]])<ref name="Bulgaria">{{cite web |title=ЗАКОН ЗА ОТБРАНАТА И ВЪОРЪЖЕНИТЕ СИЛИ НА РЕПУБЛИКА БЪЛГАРИЯ |url=https://www.lex.bg/bg/laws/ldoc/2135631954 |website=lex.bg |access-date=25 May 2021 |location=Глава седма. ВОЕННА СЛУЖБА |language=bg |date=12 May 2009}}</ref> 09. Burkina Faso Army - 1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Burkina Faso Armed Forces|Burkina Faso Ground Forces|Копнене снаге Буркине Фасо]])<ref name="BurkinaFaso1">{{cite web |title=LOI N° 037-2016/AN PORTANT CONDITIONS D'AVANCEMENT DES PERSONNELS D'ACTIVE DES FORCES ARMEES NATIONALES |url=https://lavoixdujuristebf.files.wordpress.com/2018/02/loi_037_avancement_personnel_fan.pdf |date=2015 |access-date=3 June 2021 |pages=17–21 |language=fr}}</ref> Burundi-Army-OF-1a.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />{{small|{{lang-rn|Riyetena}}}}<br />([[National Defence Force (Burundi)|Бурундске копнене снаге]])<ref name="Burundi">{{cite web |title=Loi organique N°1/ 04 du 20 février 2017 portant Missions, Organisation, Composition, Instruction, Conditions de service et Fonctionnement de la Force de Défense Nationale du Burundi |url=http://fdnb.bi/sites/default/files/loi-04-2017.pdf |website=fdnb.bi/ |publisher=Government of Burundi |access-date=27 June 2021 |page=45 |language=fr}}</ref> Cameroon-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Cameroon Armed Forces|Камерунске копнене снаге]]) Canadian Army OF-1b.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-fr|Lieutenant}}}}<br />([[Canadian Army|Канадска армија]])<ref name="Canada">{{cite web |title=Ranks and appointment |url=https://www.canada.ca/en/services/defence/caf/military-identity-system/rank-appointment-insignia.html |website=canada.ca |publisher=Government of Canada |access-date=28 May 2021}}</ref> Cape_Verde-army-OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Cape Verdean Armed Forces|Национална гарда Зеленортских Острва]])<ref name="CapeVerde_Army">{{cite web |title=Patente |url=https://www.fa.gov.cv/index.php/uniforme/patente |website=fa.gov.cv |publisher=Cape Verdean Armed Forces |access-date=26 May 2021 |language=pt}}</ref> 11.CAGF-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Central African Armed Forces|Централно Афричке копнене снаге]]) Chad-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Chadian Ground Forces]]) SS.OO.3.EJER.TENIENTE.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Chilean Army|Чилеанска армија]])<ref name="Chile_Army">{{cite web |url=http://www.ejercito.cl/grados-y-distintivos.php |title=Distintivos de grados |access-date=2012-01-20 |website=ejercito.cl |publisher=Chilean Army |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120120051649/http://www.ejercito.cl/grados-y-distintivos.php |archive-date=2012-01-20 }}</ref> Colombia-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Colombian Army|Колумбијска армија]])<ref name="Colombia_Army">{{cite book |title=RGE 4-20.1: Reglamento de Uniformes, Insignias y Distinciones |publisher=National Army of Colombia |location=Colombia |pages=301–331 |edition=7th |url=https://drive.google.com/file/d/1Unzse7pR7eJe3cJcNcEpV9ouphDSn3uU/view |access-date=28 May 2021 |language=es |chapter=Capítulo V: Insignias militares}}</ref> Comoros-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Military of the Comoros|Коморијанска армија]]) DR Congo Army OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Land Forces of the Democratic Republic of the Congo|Копнене снаге ДР Конго]]) 09-ROCongo Army-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Armed Forces of the Republic of the Congo|Конгоанске копнене снаге]])<ref name="RepublicoftheCongo">{{cite web |title=Grades appellations distinctions |url=https://defense.gouv.cg/gradesappellationsdistinctions/ |website=defense.gouv.cg |publisher=Ministry of National Defense (Republic of the Congo) |access-date=7 June 2021 |language=fr}}</ref> Cuba-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Cuban Revolutionary Army|Кубанска револуциона армија]])<ref name="Cuba_Army&AirForce">{{cite web |title=Grados militares |url=https://www.minfar.gob.cu/far/grados-militares?field_clasificacion_value=tropas |website=minfar.gob.cu |publisher=Ministry of the Revolutionary Armed Forces (Cuba) |access-date=28 May 2021 |language=es}}</ref> Denmark-Army-OF-1a-M11.svg|{{lang|da|Løjtnant}}<br />([[Royal Danish Army|Краљевска данска армија]])<ref name="Denmark_Army">{{cite web |title=Hærens Gradstegn |url=https://forsvaret.dk/globalassets/fko---forsvaret/dokumenter/gradstegn/-harens-gradstegn-.pdf |website=forsvaret.dk |publisher=Danish Defence |access-date=26 May 2021 |language=da |date=2018}}</ref> Djibouti-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Djiboutian Army|Џибутанска армија]]) 10.ECA-1LT.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Ecuadorian Army|Еквадорска армија]])<ref name="Ecuador">{{cite web |title=Resolución No. MRL-2012 |url=https://www.trabajo.gob.ec/wp-content/plugins/download-monitor/download.php?id=887&force=1 |website=trabajo.gob.ec |publisher=Government of Ecuador |access-date=29 May 2021 |language=es |date=2012}}</ref> El-Salvador-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Salvadoran Army|Салвадорска армија]])<ref name="ElSalvador">{{cite web |title=Grados Militares |url=https://www.fuerzaarmada.mil.sv/?page_id=734 |website=fuerzaarmada.mil.sv |publisher=Ministry of National Defense of El Salvador. |access-date=29 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210304153314/https://www.fuerzaarmada.mil.sv/?page_id=734 |archive-date=4 March 2021 |language=es}}</ref> 08. EGLF-1LT.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Armed Forces of Equatorial Guinea|Армија Екваторијалне Гвинеје]]) ES-Army-OF13.svg|{{lang|et|Leitnant}}<br />([[Estonian Land Forces|Естонске копнене снаге]])<ref name="Estonia_Army">{{cite web |title=Sümboolika: Maaväe Auastmed |url=https://mil.ee/kaitsevagi/kaitsevae-symboolika/#t-maavae-auastmed |website=mil.ee |publisher=Estonian Defence Forces |access-date=26 May 2021 |language=et}}</ref> Fijian-OF-01b.svg|Lieutenant<br />([[Fiji Infantry Regiment|Фиџијска пешадијска реџимента]]) Luutnantti M05.svg|{{lang|fi|Luutnantti}}<br >{{lang|sv|Löjtnant}}<br />([[Finnish Army|Финска армија]])<ref name="Finland">{{cite web |title=Sotilasarvot Puolustusvoimissa |url=https://puolustusvoimat.fi/sotilasarvot |website=puolustusvoimat.fi |publisher=Finnish Defence Forces |access-date=26 May 2021 |language=fi}}</ref> Army-FRA-OF-01a.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[French Army|Француска армија]])<ref name="France_Army">{{cite book |title=Instruction N° 10300/DEF/EMAT/LOG/ASH |date=13 June 2005 |publisher=Staff of the French Army |url=https://rescue18.fr/wp-content/uploads/2020/02/INSTRUCTION-N-10300_DEF_EMAT_LOG_ASH-DEF_DCCAT_LOG_REG.pdf |access-date=30 May 2021 |language=fr}}</ref> 10.GLF-LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Gabonese Army]]) Georgia Army OF-1b.png|{{lang|ka|ლეიტენანტი}}<br />{{lang|ka-Latn|Leit’enant’i}}<br />([[Georgian Land Forces|Џорџијске копнене снаге]])<ref name="Georgia">{{cite web |title=სამხედრო წოდებები და ინსიგნიები |trans-title=Military Ranks and Insignia |url=https://mod.gov.ge/ge/page/34/samxedro-wodebebi-da-insigniebii |website=mod.gov.ge |publisher=Ministry of Defense of Georgia |access-date=12 March 2018 |language=ka}}</ref> HD H 41 Leutnant FschJg.svg|{{lang|de|Leutnant}}<br />([[German Army|Немачка армија]])<ref name="Germany_Army">{{cite web |title=Dienstgradabzeichen Heer |url=https://www.bundeswehr.de/de/aktuelles/mediathek/dienstgradabzeichen-heer-69056 |website=bundeswehr.de |publisher=Bundeswehr |access-date=30 May 2021 |language=de}}</ref> 08-Ghana Army-1LT.svg|Lieutenant<br />([[Ghana Army]]) Guatemala-army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Guatemalan Army|Гватемалска армија]])<ref name="Guatemala">{{cite web |title=Grados Militares |url=https://www.mindef.mil.gt/grados_militares/grados_militares.html |website=mindef.mil.gt |publisher=Ministry of Defence (Guatemala) |access-date=29 May 2021 |language=es}}</ref> Mali-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Republic of Guinea Armed Forces|Гвинејске копнене снаге]]) Guyana Defence Force (GDF) Lieutenant rank insignia.svg|Lieutenant<br />([[Guyana Defence Force|Гвајанска армија]])<ref name="Guyana_Army">{{cite book |last1=Merrill |first1=Tim |title=Guyana and Belize: country studies |date=1993 |publisher=Library of Congress |lccn=93010956 |page=138 |url=https://www.loc.gov/resource/frdcstdy.guyanabelizecoun00merr_0/?sp=176&st=text |access-date=3 June 2021}}</ref> Haiti-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Armed Forces of Haiti|Хаићанска армија]]) HON-army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Armed Forces of Honduras|Хондураска армија]])<ref name="Honduras">{{cite web |title=Título VI, Capítulo II de la Ley Constitutiva de las Fuerzas Armadas de Honduras, Decreto No. 94-84 |url=http://www.poderjudicial.gob.hn/CEDIJ/Documents/Ley%20Constitutiva%20de%20las%20Fuerzas%20Armadas%20de%20Honduras.pdf |website=poderjudicial.gob.hn |publisher=National Congress of Honduras |access-date=27 May 2021 |language=es}}</ref> Lieutenant of the Indian Army.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-hi|लेफ्टिनेंट}}}}<br />([[Indian Army|Индијска армија]])<ref name="India_Army">{{cite web |title=Indian Army Rank Badges |url=https://www.indianarmy.nic.in/Site/FormTemplete/frmTempSimple.aspx?MnId=eONNmmCN+tNKI1W4lLePYA==&ParentID=07brfiSEictrT4pH/Ap2MDmEuFrOV7w+937sVMAJv7E= |website=indianarmy.nic.in |publisher=Indian Army |access-date=27 May 2021}}</ref> Ireland-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-ga|Leifteanant}}}}<br />([[Irish Army|Ирска армија]])<ref name="Ireland_Army">{{cite web |title=Army Rank Markings |url=http://www.military.ie/fileadmin/user_upload/images/Info_Centre/Posters/rank_markings/Army_Rank_Markings_01.png |website=military.ie |publisher=Defence Forces (Ireland) |access-date=26 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160425021608/http://www.military.ie/fileadmin/user_upload/images/Info_Centre/Posters/rank_markings/Army_Rank_Markings_01.png |archive-date=25 April 2016}}</ref> Rank insignia of tenete of the Army of Italy (1973).svg|{{lang|it|Tenente}}<br />([[Italian Army|Италијанска армија]])<ref name="Italy_Army">{{cite web |title=i gradi dell'Esercito Italiano - distintivi di incarico e funzionali |url=http://www.esercito.difesa.it/root/equipaggiamenti/gradi_270906.pdf |website=esercito.difesa.it |publisher=Italian Army |access-date=30 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100801094145/http://www.esercito.difesa.it/root/equipaggiamenti/gradi_270906.pdf |archive-date=1 August 2010 |language=it}}</ref> Ivory Coast-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Armed Forces of the Republic of Ivory Coast|Копнене снаге Обале слоноваче]])<ref name="IvoryCoast">{{cite web |title=GRADES / APPELLATIONS / DISTINCTIONS |url=http://www.defense.gouv.ci/culture/grades |website=defense.gouv.ci |publisher=Ministère de la Défense |access-date=23 September 2020 |language=fr}}</ref> Jamaica-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Jamaica Defence Force|Јамајска армија]])<ref name="Jamaica">{{cite web |title=BADGES OF RANK |url=https://www.jdfweb.com/badges-of-rank/ |website=Official Jamaica Defence Force Website |access-date=16 November 2019 |date=2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200820143541/https://www.jdfweb.com/badges-of-rank/ |archive-date=20 August 2020}}</ref> 11-RKGF-LT.svg|{{lang|kk|Лейтенант}}<br />{{lang|kk-Latn|Leytenant}}<br />([[Kazakh Ground Forces|Казашке копнене снаге]])<ref name=Kazakhstan>{{cite web |title=Қазақстан Республикасының Қарулы Күштері, басқа да әскерлері мен әскери құралымдары әскери қызметшілерінің әскери киім нысаны және айырым белгілері туралы |url=https://adilet.zan.kz/kaz/docs/U1100000144 |website=adilet.zan.kz |publisher=Ministry of Justice (Kazakhstan) |access-date=29 May 2021 |language=kk |date=25 August 2011}}</ref> 08. Kenyan Army LT.svg|Lieutenant<br />([[Kenya Army|Кенијска армија]])<ref>{{cite web |title=KDF Ranks |url=https://mod.go.ke/kdf-ranks/#1604604085917-4b478bbb-9515 |website=mod.go.ke |publisher=Ministry of Defence - Kenya |access-date=29 May 2021}}</ref> Kosovo-Army-OF-1b.svg|{{lang|sq|Toger}}<br />([[Kosovo Security Force|Косовске безбедоносне снаге]])<ref name="Kosovo">{{cite web |title=Emblems and Ranks |url=https://mod.rks-gov.net/?page=2,310 |website=mod.rks-gov.net |publisher=Ministry of Defence |access-date=30 May 2021}}</ref> 08.Kyrgyzstan Army-LT.svg|{{lang|ky|Лейтенант}}<br />{{lang|ky-Latn|Leytenant}}<br />([[Kyrgyz Army|Киргишка армија]])<ref name="Kyrgyzstan">{{cite web |title=Кыргыз Республикасынын жарандарынын жалпыга бирдей аскердик милдети жөнүндө, аскердик жана альтернативдик кызматтар жөнүндө |url=http://cbd.minjust.gov.kg/act/view/ky-kg/202536 |website=cbd.minjust.gov.kg/ |publisher=Ministry of Justice (Kyrgyzstan) |access-date=3 June 2021 |language=ky |date=9 February 2009}}</ref> LV-Army-OF1b.png|{{lang|lv|Leitnants}}<br />([[Latvian Land Forces|Латвијске копнене снаге]])<ref name="Latvia">{{cite web |title=Pakāpju iedalījums |url=https://www.mil.lv/lv/aktivais-dienests/dienesta-gaita/dienesta-pakapes/pakapju-iedalijums |website=mil.lv/lv |publisher=Latvian National Armed Forces |access-date=26 May 2021 |language=lv}}</ref> blank.svg|Lieutenant<br />([[Lesotho Defence Force|Лесотска армија]])<ref name="Lesotho">{{cite web |title=Ranks in the Army |url=http://www.ldf.gov.ls/ranks.html |publisher=Lesotho Defence Force |access-date=5 May 2021}}</ref> 13-Lithuania Army-2LT.svg|{{lang|lt|Leitenantas}}<br />([[Lithuanian Land Forces|Литванске копнене снаге]])<ref name="Lithuania">{{cite web |title=Karių laipsnių ženklai |url=http://kariuomene.kam.lt/lt/kariuomenes_atributika/kariu_laipsniu_zenklai_3554.html |website=kariuomene.kam.lt |publisher=Ministry of National Defence (Lithuania) |access-date=26 May 2021 |language=lt}}</ref> Army-LUX-OF-01b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Luxembourg Army|Луксембуршка армија]])<ref name="Luxembourg">{{cite web |title=Grades |url=http://www.armee.lu/organisation/personnel/grades |website=Armee.lu |publisher=Luxembourg Army |access-date=24 February 2018}}</ref> Madagascar-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Madagascar People's Armed Forces|Мадагаскарске копнене снаге]])<ref name="Madagascar">{{cite web |title=LOI N° 96-029 portant Statut Général des Militaires |url=http://www.defense.gov.mg/wp-content/uploads/2020/06/LOI-96-029.pdf |website=defense.gov.mg |publisher=Ministry of Defence (Madagascar) |access-date=10 July 2021 |pages=2 |language=fr |date=15 November 1996}}</ref> 08. Malawi Army - LT.svg|Lieutenant<br />([[Malawian Defence Force|Малавска армија]]) 09.Malta Army-1LT.svg|{{lang|mt|Logutenent}}<br />([[Armed Forces of Malta|Армија Малте]])<ref name="Malta">{{cite web |title=Rank Insignia |url=https://afm.gov.mt/en/equipment/Pages/Rank-Insignia.aspx |website=afm.gov.mt |publisher=Armed Forces of Malta |access-date=26 May 2021}}</ref> Malaysia-army-OF-1b.svg|{{lang|ms|Leftenan}}<br />([[Malaysian Army|Малезијска армија]])<ref name="Malaysia_Officer">{{cite web |title=Pangkat |url=http://www.mafhq.mil.my/index.php/my/mengenai-kami/kerjaya/pangkat |website=mafhq.mil.my |publisher=Malaysian Armed Forces |access-date=4 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200429231449/http://www.mafhq.mil.my/index.php/my/mengenai-kami/kerjaya/pangkat |archive-date=29 April 2020 |language=ms}}</ref> 06.Mali Army-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Malian Armed Forces|Малијска армија]])<ref name="Mali">{{cite web|title=2011 - Plaquette sur les insignes et blasons des Forces Armées du Mali|url=http://www.memoriamali.com/webdossier/2011-parcours-historique-de-la-region-de-segou/|language=fr|date=23 April 2011 |access-date=17 October 2020 }}</ref> Mexico army OF1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Mexican Army|Мексичка армија]])<ref name="Mexico_Army&AirForce">{{cite web |author1=Secretary of National Defense |author1-link=Secretariat of National Defense (Mexico) |title=Manual gráfico para el uso de Uniformes, Divisas y Equipo del Ejército y F.A.M. |trans-title=Graphic manual for the use of Uniforms, Badges and Equipment of the Army and Air Force |url=http://www.sedena.gob.mx/pdf/MGUDEFAM_2019.pdf |access-date=22 May 2021 |language=es |date=27 June 2019}}</ref> 09-Moldovan Army-2LT.svg|{{lang|ro|Locotenent}}<br />([[Moldovan Ground Forces|Молдовске копнене снаге]])<ref name="Moldova">{{cite web |title=Epoleţi |url=https://www.army.md/inf/epoleti/epoleti.htm |website=army.md |publisher=Ministry of Defense |access-date=26 May 2021 |language=ro}}</ref> Monaco-army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Military of Monaco|Армија Монака]]) 11-Moroccan Army-1LT.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Royal Moroccan Army|Краљевска армија Марока]]) Mozambique-Army-OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Mozambique Defence Armed Forces|Мозамбичка армија]]) 08-Namibia Army-1LT.svg|Lieutenant<br />([[Namibian Army|Намибијска армија]]) 12.Nepalese Army-1LT.svg|Lieutenant<br />{{small|{{lang-ne|उपसेनानी|Upasēnānī}}}}<br />([[Nepali Army|Непалска армија]])<ref name="Nepal">{{cite web |author1=Nepali Army |author-link1=Nepali Army |title=Nepali Army Rank Structure |url=https://www.nepalarmy.mil.np/page/ranks |website=Nepalarmy.mil.np |publisher=Nepali Army |access-date=25 August 2018}}</ref> New Zealand-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[New Zealand Army|Новозеландска армија]])<ref name="NewZealand">{{cite web |title=Badges of Rank |url=https://www.nzdf.mil.nz/corporate-documents/badges-of-rank/ |website=nzdf.mil.nz |publisher=New Zealand Defence Force |access-date=11 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200703193648/https://www.nzdf.mil.nz/corporate-documents/badges-of-rank/ |archive-date=3 July 2020}}</ref> 08-Nicaragua Army-2LT.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Nicaraguan Army|Никарагванска армија]])<ref name="Nicaragua">{{cite web |title=Insignias de Grados Militares |url=https://www.ejercito.mil.ni/contenido/ejercito/grados/grados.html |website=ejercito.mil.ni |publisher=Nicaraguan Armed Forces |access-date=29 May 2021 |language=es}}</ref> blank.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Niger Armed Forces|Нигерске копнене снаге]])<ref name="Niger">{{cite web |author1=Bureau international des droits des enfants |title=État des Lieux: Formation des forces de défense et de sécurité sur les droit de l'enfant au Niger |url=http://www.ibcr.org/wp-content/uploads/2016/07/%C3%89tat-des-lieux-Niger.pdf |access-date=28 September 2020 |page=34 |language=fr |date=December 2012}}</ref> Nigeria-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Nigerian Army|Нигеријска армија]]) OF-1(B) Pakistan Army.svg|Lieutenant<br />{{lang|ur|لیفٹنینٹ}}<br />([[Pakistani Army|Пакистанска армија]])<ref name="Pakistan_Army">{{cite web |title=Pakistan Army Ranks with Salary and Insignia |url=https://pakistanforces.com/pakistan-army-ranks/ |website=pakistanforces.com |access-date=27 May 2021}}</ref> Paraguay-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Paraguayan Army|Парагвајска армија]])<ref name="Paraguay">{{cite book |last1=Cooke |first1=Melinda W. |editor1-last=Hanratty |editor1-first=Dennis M. |editor2-last=Meditz |editor2-first=Sandra W. |title=Paraguay: A Country Study |series=Area Handbook Series |date=1990 |edition=2nd |publisher=Library of Congress |pages=216–217 |chapter-url=https://www.loc.gov/resource/frdcstdy.paraguaycountrys00hanr_0/?sp=252 |access-date=5 October 2021 |chapter=Chapter 5: National Security |lccn=89600299}}</ref> Peru-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Peruvian Army|Перувијска армија]])<ref name="Peru">{{cite web |title=Grados Militares |url=https://www.ccffaa.mil.pe/cultura-militar/grados-militares/ |website=ccffaa.mil.pe |publisher=Joint Command of the Armed Forces of Peru |access-date=29 May 2021 |language=es}}</ref> Army-POR-OF-01a.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Portuguese Army|Португалска армија]])<ref name="Portugal_Army">{{cite web |title=POSTOS E DISTINTIVOS EXÉRCITO |url=http://antigo.mdn.gov.pt/defesa/Simbolos/exercito.htm |website=antigo.mdn.gov.pt |access-date=30 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100301024102/http://antigo.mdn.gov.pt/defesa/Simbolos/exercito.htm |archive-date=1 March 2010 |language=pt}}</ref> Romania-Army-OF-1b.svg|{{lang|ro|Locotenent}}<br />([[Romanian Land Forces|Румунске копнене снаге]])<ref name="Romania">{{cite web |title=Grade militare (Military ranks) |url=https://www.defense.ro/foto/album6 |website=defense.ro |publisher=Romanian Defence Staff |access-date=1 February 2021 |language=ro}}</ref> Russia-Army-OF-1b-2010.svg|{{lang|ru|Лейтенант}}<br />{{lang|ru-Latn|Leytenant}}<br />([[Russian Ground Forces|Руске копнене снаге]])<ref name="Russia_Army&AirForce">{{cite web |title=Указ Президента Российской Федерации от 11 марта 2010 года № 293 "О военной форме одежды, знаках различия военнослужащих и ведомственных знаках отличия" |url=https://rg.ru/2010/03/12/forma-dok.html |website=rg.ru |publisher=Российской газеты |access-date=26 May 2021 |language=ru |date=12 March 2010}}</ref> 08-Rwanda Army-1LT.svg|Lieutenant<br />([[Rwanda Defence Force|Руанданске копнене снаге]])<ref name="Rwanda">{{cite web |title=RDF Insignia |url=https://www.mod.gov.rw/rdf/insignia |website=mod.gov.rw |publisher=Government of the Republic of Rwanda |access-date=12 June 2021}}</ref> Belize-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Saint Kitts and Nevis Defence Force|СКН регимента]])<ref name="SaintKitts&Nevis_Army">{{cite book |title=SAINT CHRISTOPHER AND NEVIS DEFENCE FORCE ACT |date=31 December 2009 |publisher=Government of Saint Kitts and Nevis |pages=110–111}}</ref> Guardia_di_Rocca_OF1b.png|{{lang|it|Tenente}}<br />([[Sammarinese Armed Forces|Самаринска гарда]]) STeP OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Armed Forces of São Tomé and Príncipe|Армија Сао Томе и Принсипа]]) Senegal-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Armed Forces of Senegal|Сенегалска армија]]) Seychelles Army OF-01b (2018).svg|Lieutenant<br />([[Seychelles People's Defence Force|Сејшелска пешадијска јединица]])<ref name="Seychelles">{{cite web |title=Rank structure |url=https://www.spdf.sc/rank-structure/ |website=spdf.sc |publisher=Seychelles People's Defence Forces |access-date=4 June 2021}}</ref> 02-RSA-OF01b.svg|Lieutenant<br />([[Singapore Army|Сингапурска армија]])<ref name="Singapore">{{cite web |title=SAF Rank Insignias |url=https://www.mindef.gov.sg/web/portal/mindef/about-us/saf-rank-insignias |website=mindef.gov.sg |publisher=Ministry of Defence (Singapore) |access-date=7 June 2021}}</ref> SAA-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[South African Army|Јужноафричка армија]])<ref name="SouthAfrica_Army">{{cite web |title=Uniform: Rank insignia |url=http://www.army.mil.za/aboutus/uniform/rankinsignia.htm |website=army.mil.za |publisher=Department of Defence (South Africa) |access-date=29 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020110337/http://www.army.mil.za/aboutus/uniform/rankinsignia.htm |archive-date=20 October 2020}}</ref> Spain-Army-OF-1b.svg|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Spanish Army|Шпанска армија]])<ref name="Spain">{{cite web |title=Army Ranks & Insignia |url=https://ejercito.defensa.gob.es/en/personal/divisas-empleos.html |website=ejercito.defensa.gob.es |publisher=Ministry of Defence (Spain) |access-date=30 May 2021}}</ref> Sri Lanka-army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Sri Lanka Army|Армија Шри Ланке]])<ref name="SriLanka_Army">{{cite web |title=Dress Regulation PDF - Part I |url=https://www.army.lk/sites/all/themes/bootstrap/common/images/images2/downloads/Dress-regulation-2019-PART-I.pdf |website=army.lk |publisher=Sri Lanka Army |pages=10-4–10-11 |date=January 2019 |access-date=20 May 2021}}</ref> Sweden-Field-OF-1b (2019).svg|{{lang|sv|Löjtnant}}<br />([[Swedish Army|Шведска армија]])<ref name="FMgrader2019">{{cite web|title=Nya gradbeteckningar införs|url=https://www.forsvarsmakten.se/sv/aktuellt/2019/10/nya-gradbeteckningar-infors/|publisher=Försvarsmakten|date=2019-10-01|access-date=2019-10-02}}</ref> CHE OF1b Lt.svg|{{lang|de|Leutnant}}<br />([[Swiss Army|Швајцарска армија]])<ref name="Switzerland">{{cite web |title=Gradabzeichen und Farben der Achselschlaufen |url=https://www.vtg.admin.ch/de/die-schweizer-armee/mittel/militaerische-abzeichen/gradabzeichen-und-farben-der-achselschlaufen.html#ui-collapse-234 |website=vtg.admin.ch |publisher=Swiss Army |access-date=27 May 2021 |language=de}}</ref> Post-Soviet-Army-OF-1b.svg|{{lang|tg|Лейтенант}}<br />{{lang|tg-Latn|Lejtenant}}<br />([[Tajik Ground Forces|Таџикске копнене снаге]])<ref name="Tajikistan">{{cite web |title=ҚОНУНИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН ДАР БОРАИ ЎҲДАДОРИИ УМУМИИ ҲАРБӢ ВА ХИЗМАТИ ҲАРБӢ |url=https://majmilli.tj/%D2%9B%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D2%B7%D1%83%D0%BC%D2%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B8-%D1%82%D0%BE%D2%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD-%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B8-35/ |website=majmilli.tj |publisher=The National Assembly of the Republic of Tajikistan |access-date=2 June 2021 |language=tg |date=13 April 2017}}</ref> 09-Tanzania Army-1LT.svg|Lieutenant<br />{{lang|sw|Luteni}}<br />([[Tanzania People's Defence Force|Танзанијска армија]]) Timor-Leste-Army-OF-1b.svg|{{lang|pt|Tenente}}<br />([[Timor Leste Defence Force|Армија Источног Тимора]]) Togo-Army-OF-1b.svg|{{lang|fr|Lieutenant}}<br />([[Togolese Armed Forces|Армија Тога]])<ref name="Togo">{{cite web |title=Journal officiel de la république togolaise |date=12 February 2008 |volume=5 |url=http://jo.gouv.tg/sites/default/files/annee/2008/jo%202008-5.pdf |access-date=16 June 2021 |language=fr}}</ref> Tonga-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[His Majesty's Armed Forces (Tonga)|Тонганска копнена компонента]])<ref name="Tonga">{{cite journal |title=Tonga Defence Services (Amendment) Regulations 2009 |journal=Tonga Government Gazette Supplement Extraordinary |date=10 May 2010 |volume=5 |pages=151–153 |url=https://ago.gov.to/cms/phocadownload/2010-regulations/TongaDefenceServices(Amendment)Regulations2009s.pdf |access-date=26 September 2021}}</ref> TaT-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Trinidad and Tobago Regiment|Регимента Тринидада и Тобага]])<ref name="Trinidad&Tobago_Officer">{{cite web |title=Rank Chart (Commissioned Officers) |url=http://69.0.195.188/HQ/Our-Organisation/Ranks-Chart-(Commissioned-Officers).aspx |website=69.0.195.188 |publisher=Trinidad and Tobago Defence Force |access-date=27 May 2021}}</ref> Post-Soviet-Army-OF-1b.svg|{{lang|tk|Leýtenant}}<br />([[Turkmen Ground Forces|Туркменске копнене снаге]])<ref name="Turkmenistan">{{cite web |title=TÜRKMENISTANYŇ KANUNY Harby borçlulyk we harby gulluk hakynda (Türkmenistanyň Mejlisiniň Maglumatlary 2010 ý., № 3, 58-nji madda) (Türkmenistanyň 01.10.2011 ý. № 234-IV Kanuny esasynda girizilen üýtgetmeler we goşmaçalar bilen) |trans-title=LAW OF TURKMENISTAN On military service and military service (Information of the Mejlis of Turkmenistan, 2010, No. 3, Article 58) (as amended by the Law of Turkmenistan of October 1, 2011 No. 234-IV) |url=https://milligosun.gov.tm/storage/file/04-harby-borclulyk-we-harby-gulluk-hakynda-ky9J0pKxTQ.pdf |website=milligosun.gov.tm |publisher=Ministry of Defense (Turkmenistan) |access-date=2 June 2021 |pages=28–29 |language=tk}}</ref> Uganda-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Uganda People's Defence Force|Угандске копнене снаге]])<ref name="Uganda_Army">{{cite journal |title=Uganda Peoples' Defence Forces Act |journal=The Uganda Gazette |date=18 September 2019 |volume=CXII |issue=46 |pages=1851–1854 |url=https://www.updf.go.ug/Gazette.pdf |access-date=29 May 2021 |publisher=Uganda Printing and Publishing Corporation}}</ref> UA shoulder mark 12.svg|{{lang|uk|Лейтенант}}<br />{{lang|uk-Latn|Leytenant}}<br />([[Ukrainian Ground Forces|Украјинске копнене снаге]])<ref name="Ukraine">{{cite web |title=НАКАЗ 20.11.2017 № 606 |url=https://zakon.rada.gov.ua/laws/show/z1502-17#Text |website=zakon.rada.gov.ua |publisher=Ministry of Justice of Ukraine |access-date=2 June 2021 |language=uk |date=13 December 2017}}</ref> British Army OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Lieutenant (British Army and Royal Marines)|Британска армија]])<ref name="UK_Army">{{cite web |title=Rank structure |url=https://www.army.mod.uk/who-we-are/our-people/ranks/ |website=army.mod.uk |publisher=British Army |access-date=27 May 2021}}</ref> Rank insignia of Leutnant (OF-1b) Pontifical Swiss Guard.svg|{{lang|de|Leutnant}}<br />([[Swiss Guard|Швајскарска гарда]])<ref name="Vatican_City">{{cite web |title=Päpstliche Schweizergarde: Gradabzeichen |url=https://schweizergarde.ch/fileadmin/files/Paepstliche_Schweizergarde/Literatur/gradabzeichen.pdf |website=schweizergarde.ch |publisher=Pontifical Swiss Guard |access-date=26 May 2021 |language=de}}</ref> TTEEJB-GNB.png|{{lang|es|Teniente}}<br />([[Venezuelan Army|Венецуеланска армија]])<ref name="Venezuela_Officer3">{{cite web |title=Grados de Oficiales Subalternos |url=http://www.ejercito.mil.ve/grados-de-oficiales-subalternos/ |website=ejercito.mil.ve |publisher=Government of Venezuela |archive-url=https://web.archive.org/web/20190717120614/http://www.ejercito.mil.ve/grados-de-oficiales-subalternos/ |archive-date=17 July 2019 |date=28 August 2017}}</ref> Uzbekistan-army-OF-1b.svg|{{lang|uz|Leytenant}}<br />([[Uzbek Ground Forces|Узбешке копнене снаге]])<ref name="Uzbekistan">{{cite web |title=O'zbekiston Respublikasi fuqarolarining harbiy xizmatni o'tash tartibi to'g'risida |url=https://lex.uz/docs/-4513434 |website=lex.uz |publisher=Ministry of Justice of the Republic of Uzbekistan |access-date=3 June 2021 |language=uz |date=12 September 2019}}</ref> blank.svg|Lieutenant<br />([[Zambian Army|Замбијска армија]]) Zimbabwe-Army-OF-1b.svg|Lieutenant<br />([[Zimbabwe National Army|Национална армија Зимбабвеа]]) </gallery> == Галерија == <center> <gallery> File:OF-1A Poručnik 1908-1945.PNG|<center>Еполета поручника у [[Војска|војсци]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/[[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] File:Yugoslavia Police - Poručnik 1946-1953.gif|<center>Еполета поручника [[Милиција СФРЈ|Народне милиције]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] од [[1946]]. до [[1953]]. године File:Poručnik VJ.gif|<center>[[Еполета]] поручника [[Југословенска народна армија|ЈНА]], [[Војска Југославије|Војске Југославије]] и [[Војска Србије и Црне Горе|Војске Србије и Црне Горе]] File:Yugoslavia Police - Poručnik 1990-2004.gif|<center>Еполета поручника [[Полиција Србије|полиције Србије]] од [[1992]]. до [[2002]]. године File:RAF A F1-2Lt 2010parad.png|<center>Еполета поручника [[Оружане снаге Руске Федерације|Оружаних снага Руске Федерације]] File:UA shoulder mark 12.svg|<center>Еполета поручника [[Оружане снаге Украјине|Оружаних снага Украјине]] </gallery> </center> == Види још == * [[Чинови у Југословенској војсци|Чинови у војсци Краљевине Југославије]] * [[Чинови у Оружаним снагама СФРЈ|Чинови у ЈНА]] * [[Чинови и ознаке Војске Југославије|Чинови Војске Југославије]] * [[Чинови Војске Србије]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == * ''[[Војна енциклопедија]]'', Војноиздавачки завод, [[Београд]], [[1981]]. == Спољашње везе == * [http://www.vs.rs/sr_cyr/o-vojsci/obelezja-i-oznake/cinovi-u-vojsci-srbije www.vs.rs | Чинови Војске Србије] * [http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/17/017_033_Obelezja%20Vojske%20Srbije.pdf www.odbrana.mod.gov.rs | Обележја и ознаке Војске Србије "Симболи врлина"] * [http://media.app.vojnisindikatsrbije.rs/2018/04/Inicijativa-izmene-Zakona-o-VS-10-10-2017.pdf www.vojnisindikatsrbije.rs | Примедбе Војног синдиката Србије на обележја и ознаке Војске Србије] {{Чинови Војске Србије}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Војни чинови]] 4hqidhfcl57r2r3j225sgzc3112zut5 4 219210 25121254 24918397 2022-07-24T16:00:59Z ImStevan 295267 /* Музика */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Чланци за брисање/Заглавље}} __БЕЗСАДРЖАЈА__ <div style=" float: center; margin-top: 10px; height: 100%; width: 100%; background-color: transparent; overflow-x: hidden; "> <div style=" margin-top: 10px; margin-bottom: 10px; border: 1px solid #B8ECBE; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 10px; border-radius: 10px; background-color:#f0fff2; padding: 10px 10px 10px 10px; "> {|cellspacing="10px" style="background:none; margin-top:-10px" |[[Датотека:Simple GA.svg|60п|лево|Добри чланци|link=]] |{{Пречица|ВП:ДЧ}} '''Добри чланци''' су они за које [[Википедија:Википедијанци|Википедијанци]] сматрају да имају садржајност и квалитете који су дефинисани [[википедија:Добри чланци/Правила|правилима за избор добрих чланака]] на Википедији. Пре него што се постави овде, чланак мора проћи кроз [[Википедија:Добри чланци/Гласање|гласање]]. Уколико наиђете на чланак који по неком од критеријума не може бити предложен у категорију сјајних чланака, а испуњава потребне критеријуме за избор у добре чланке позивамо Вас да га предложите. Тренутно, Википедија на српском језику има '''{{#expr:{{PAGESINCATEGORY:Добри чланци}} - 6}}''' добрих чланака, од укупно {{БРОЈЧЛАНАКА}} на Википедији. Сребрна звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак добар. <div align=center>{{flatlist|* '''[[Википедија:Добри чланци/Гласање|Гласање]]''' * '''[[Википедија:Добри чланци/Правила|Правила]]''' * '''[[:Категорија:Добри чланци|Категорија добрих чланака]]'''}}</div> |} </div></div> {|cellspacing="10px" style="background:none; margin-top:-10px" | colspan="2" style="border:1px solid #BFB6A3; padding:.5em; background:#FFFFEE" |<div style="font-size:11pt; text-align:center">{{hlist | '''[[#Астрономија|Астрономија]]''' | '''[[#Биографија|Биографија]]''' | '''[[#Историја|Историја]]''' | '''[[#Биологија|Биологија]]''' | '''[[#Географија|Географија]]''' | '''[[#Медицина|Медицина]]''' | '''[[#Уметност|Уметност]]''' | '''[[#Забава|Забава]]''' | '''[[#Спорт|Спорт]]''' | '''[[#Разно|Разно]]''' }}</div> <!-- *********************************************************** --> <!-- Напомена кориснику који додаје нови добар чланак на списак: --> <!-- Чланци се наводе по АЗБУЧНОМ РЕДОСЛЕДУ!!! --> <!-- *********************************************************** --> == Астрономија == :{{hlist | [[Нептун]]}} == Биографија == :{{hlist | [[Адолф Хитлер]] | [[Александар Аљехин]] | [[Александар Ђорђевић (кошаркаш)|Александар Ђорђевић]] | [[Алија (певачица)|Алија]] | [[Ана Ивановић]] | [[Арон Ремзи]] | [[Бенедикт Арнолд]] | [[Бобан Марјановић]] | [[Боби Фишер]] | [[Бошко Палковљевић Пинки]] | [[Бранимир Штулић]] | [[Вахида Маглајлић]] | [[Вељко Дугошевић]] | [[Вера Јоцић]] | [[Војин Ћетковић]] | [[Виктор Цој]] | [[Вилијам Шекспир]] | [[Вукашин Мрњавчевић]] | [[Грејс Кели]] | [[Грета Гарбо]] | [[Дијего Армандо Марадона]] | [[Денис Бергкамп]] | [[Драгутин Калор Милодановић]] | [[Дринка Павловић]] | [[Дука (историчар)|Дука]] | [[Ејси Ло]] | [[Елеонора од Аквитаније]] | [[Емил Хески]] | [[Зоран Ранкић]] | [[Иван Марковић Ирац]] | [[Иван Милутиновић]] | [[Иво Андрић]] | [[Игор Ракочевић]] | [[Јосип Броз Тито]] | [[Јохан Хајнрих Песталоци]] | [[Каролина Плишкова]] | [[Клас-Јан Хунтелар]] | [[Клинт Иствуд]] | [[Константин Бодин]] | [[Константин Јиречек]] | [[Констанције I Хлор]] | [[Кортни Кокс]] | [[Коста Пећанац]] | [[Коста Стојановић]] | [[Лара Фабијан‎]] | [[Лепа Радић‎]] | [[Мајкл Џордан]] | [[Максим Исповедник]] | [[Мануел де Фаља]] | [[Мара Сантанђело]] | [[Марија Антоанета]] | [[Марија Терезија]] | [[Марио Анчић]] | [[Марк Овермарс]] | [[Марлен Дитрих]] | [[Мерил Стрип]] | [[Мики Адамс]] |[[Милан Гуровић]] | [[Милан Лучић]] | [[Милан Мијалковић]] | [[Милан Тепић]] | [[Милосав Здравковић]] | [[Милош Тимотијевић]] | [[Милутин Миланковић]] | [[Михај Храбри]] | [[Моника Белучи]] | [[Наиро Кинтана]] | [[Наташа Нинковић]] | [[Нејмар]] | [[Немања Бјелица]] | [[Никола Јокић]] | [[Никола Пашић]] | [[Никола I Петровић]] | [[Октавијан Август]] | [[Оливија Родриго]] | [[Патрик Агјеманг]] | [[Петар Гојниковић]] | [[Ратко Младић]] | [[Серхио Агуеро]] | [[Симона Халеп]] | [[Симонида Немањић]] | [[Слободан Бајић Паја]] | [[Спасенија Цана Бабовић]] | [[Стефан Војислав]] | [[Стефен Кари]] | [[Тами Абрахам]] | [[Типи Хедрен]] | [[Том Димулен]] | [[Том Адејеми]] | [[Томас Липтон]] | [[Урош I Вукановић]] | [[Фабио Кваљарела]] | [[Франсиско Франко]] | [[Харисон Афул]] | [[Цинцар Јанко Поповић]] | [[Чарлс Џенкинс]] | [[Џена Џејмсон]] | [[Џими Вејлс]] | [[Џин Вајлдер]] | [[Џон Дикон]] | [[Џорџ Шолти]] | [[Шаул Ладани]] | [[Шеик Муџибур Рахман]] | [[Ширли Чизом]]}} == Историја == :{{hlist | [[21. СС брдска дивизија Скендербег (1. албанска)]] | [[Аненербе]] | [[Београдска тврђава]] | [[Битка за Едсонов гребен]] | [[Битка за Манилу (1945)]] | [[Битка код Курска]] | [[Битка код острва Саво]] | [[Византијско-персијски рат (602—628)]] | [[Винчанска култура]] | [[Војводина у Народноослободилачкој борби]] | [[Вршачки замак]] | [[Историја Београда]] | [[Историја Пирота]] | [[Istorija hamburgera|Историја хамбургера]] | [[Кандијски рат]] | [[Конфедеративне Америчке Државе]] | [[Мађарско-румунски рат (1919)]] | [[Мартовски погром 2004.]] | [[Масакр у Крагујевцу]] | [[Медаља за храброст (1912) |Медаља за храброст (1912)]] | [[Напади 11. септембра 2001.]] | [[Настанак Краљевине Босне]] | [[Образовање у Византији]] | [[Операција Стрела]] | [[Опсада Београда (1456)]] | [[Орден народног хероја]] |[[Прва конференција Покрета несврстаних]] | [[Први крсташки рат]] | [[Преисторија]] | [[Проституција у античкој Грчкој]] | [[Рано хришћанство]] | [[Рат за шпанско наслеђе]] | [[Римљани]] | [[Румунска комунистичка партија]] | [[Споразуми Тито—Шубашић]] | [[Уида (брод)]] | [[Усташе]] | [[Церска битка]] | [[Црква босанска]] | [[Човек са гвозденом маском]] | [[Шпански рат за независност]] }} == Биологија == :{{hlist | [[Еугленоидне алге]] | [[Источна вриштећа сова]] | [[Кичмењаци]] | [[Кромпир]] | [[Легањ]] | [[Мангрове]] | [[Подземна кукумавка]] | [[Пругаста сова]] | [[Скакавац]] | [[Сове]] | [[Хомосексуално понашање код животиња]] | [[Шарена сова]] | [[Шума]] | [[Cretoxyrhina]] }} == Географија == :{{hlist | [[Агвас де Сао Педрo]] | [[Белорусија]] | [[Бостон]] | [[Географија Индије]] | [[Глацијални процес]] | [[Гомељ]] | [[Градац (Баточина)]] | [[Гран Канарија]] | [[Земља (геополитика)]] | [[Зеница (град)]] | [[Јужни Судан]] | [[Квебек]] | [[Мири (Малезија)]]| [[Мурманска област]] | [[Нови Сад]] | [[Градска општина Нови Београд|Општина Нови Београд]] | [[Градска општина Савски венац|Општина Савски венац]] | [[Општина Штрпце]] | [[Пукет]] | [[Парк природе Рилски манастир]] | [[Парк природе Странџа]] | [[Република Српска]] | [[Република Српска Крајина]] | [[Рим]] | [[Скореновац]] | [[Сремска Митровица]] | [[Тверска област]] | [[Фински залив]] | [[Шибенско-книнска жупанија]] | [[Штутгарт]] }} == Наука и техника == :{{hlist | [[1 − 2 + 3 − 4 + · · ·]] | [[АНТК Антонов]] | [[Галија (брод)|Галија]] | [[Електронска цијев]] | [[Експедиција 1 (МСС)]] | [[F-22 раптор|-{F-22}- Раптор]] | [[JAS 39 Грипен]] | [[Локална група галаксија]] | [[Небески координатни системи]] | [[Оптички етернет]] | [[Педагогија]] | [[Ровер (истраживање свемира)]] | [[Стенсил бафер]] | [[Хемија]] | [[ХМС Виктори]] }} == Медицина == :{{hlist | [[Анкилозирајући спондилитис]] | [[Аномалије зуба]] | [[Декомпресиона болест]] | [[Дијабетесна кетоацидоза]] | [[Каријес]] | [[Формирање зуба]] | [[Хемоглобин]] }} == Филозофија и религија == :{{hlist | [[Атеизам]] | [[Афродита]] | [[Зло]] | [[Идуна]] | [[Логос]] | [[Средњовековна филозофија]] | [[Стара словенска вера]] | [[Хиндуизам]] }} == Уметност == === Књижевност === :{{hlist | ''[[Дечаци Павлове улице]]'' | [[Мирослављево јеванђеље]] }} === Музика === ==== Музичке групе ==== :{{hlist | [[Галија (музичка група)|Галија]] | [[Регина (музичка група)|Регина]] }} ==== Песме ==== :{{hlist | ''[[Bad (песма)|Bad]]'' | ''[[Billie Jean]]'' | ''-{[[Earth Song]]}-'' | ''[[Scream/Childhood]]'' | ''-{[[Stranger in Moscow]]}-'' | ''-{[[They Don't Care About Us]]}-'' | [[Thriller (pesma)|''Thriller'' (песма)]] | ''[[You Are Not Alone]]'' | ''[[You Rock My World]]'' }} ==== Албуми ==== :{{hlist | ''-{[[8701]]}-'' | ''[[Confessions (Ашеров албум)]]'' | ''[[HIStory: Past, Present and Future, Book I]]'' | ''[[Invincible (album)|Invincible]]'' | ''[[Off the Wall (албум)|Off the Wall]]'' | [[Thriller (албум)|''Thriller'' (албум)]] | }} ==== Остало ==== :{{hlist | ''[[Парсифал]]'' | [[Песма за Евровизију ’22]]}} === Сликарство === :{{hlist | [[Весела браћа (слика)|''Весела браћа'' (слика)]] }} === Филм и телевизија=== :{{hlist | ''[[Аватар: Последњи владар ветрова]]'' | [[Бекство из затвора (ТВ серија)|''Бекство из затвора'' (ТВ серија)]] | ''[[Буч Касиди и Санденс Кид]]'' | [[Грегори Хаус]] | [[Дина (филм из 2021)|''Дина'' (филм из 2021)]] | ''[[Звездане стазе: Војаџер]]'' | ''[[Матрикс]]'' | ''[[Немањићи — рађање краљевине]]'' | [[Последњи дани (филм из 2003)|''Последњи дани'' (филм из 2003)]] | ''[[Свети Георгије убива аждаху]]'' | ''[[Сенке над Балканом]]'' | ''[[Три Хил]]'' | [[Хомер Симпсон]] | ''[[Црни анђео]]''}} == Забава == :{{hlist | -{[[Age of Empires III]]}- | -{[[Stranded Deep]]}- | -{[[Warcraft: Orcs & Humans]]}- }} == Спорт == :{{hlist | [[Избор домаћина за Свјетска првенства у фудбалу 2018. и 2022.]] | [[ЈСД Партизан]] | [[КК Црвена звезда сезона 2014/15.]] | [[Наиро Кинтана]] | [[НХЛ Херитиџ класик 2011.]] | [[Омлоп хет Нијувсблад 2021.]] | [[Репрезентација Србије у хокеју на леду]] | [[Светско првенство у хокеју на леду 2014.]] | [[Спорт у Грчкој]] | [[Страде Бјанке 2021.]] | [[Том Димулен]] | [[УАЕ тур 2021.]] | [[ФК Норич Сити]] | [[ФК Текстилац Оџаци]] | [[ФК Црвена звезда]] | [[Фудбал]] | [[Фудбалска репрезентација Колумбије]] | [[Фудбалска репрезентација Србије]] | [[Хокеј на леду за мушкарце на Зимским олимпијским играма 2014.]] }} == Разно == :{{hlist | [[BMW]] | [[Вино]] | [[Војска Републике Српске]] | [[Гимназија „Таковски устанак”]] | [[Гранични спор између Србије и Хрватске]] | [[Европска централна банка]] | [[Застава Јерменије]] | [[Избори у Републици Српској]] | [[Клингонски језик]] | [[Кнут (бели медвед)]] | [[Манастир Манасија]] | [[Манастир Хиландар]] | [[Манастир Црна Река]] | [[Манган]] | [[Музеј „Рас” Нови Пазар]] | [[Округла црква]] | [[Омега спидмастер]] | [[Псковско-печерски манастир]] | [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске]] | [[Руси у Републици Српској]] | [[Слободарска партија Аустрије]] | [[Спомен-гробље на Крушику]] | [[Спомен-парк Крагујевачки октобар]] | [[Средња земља]] | [[Српска војска Крајине]] | [[Украјинци у Републици Српској]] }} |- ! colspan="2" style="border:1px solid #68A; background:#FFF; padding:1em"| <center><big>Нови добри чланци</big></center> |- style="font-size:95%" | width="50%" style="border:1px solid #68A; background:#FFF; padding:1em" valign="top"| {{Википедија:Добри чланци/1}} | width="50%" style="border:1px solid #68A; background:#FFF; padding:1em" valign="top"| {{Википедија:Добри чланци/2}} |} k759vpxtln49gh6dq92xuptiovc6w1u 0 221879 25121046 23286540 2022-07-24T12:10:07Z 188.120.117.173 U wikitext text/x-wiki [[Датотека:Татлии.jpg|мини|Татлије]] '''Татлије''' су врста врло слатког [[десерт]]а, [[колач]]а, сличног укуса као [[баклава]]. Татлије су колачи од: брашна, млека, уља, сецканих ораха и сувог грожђа, преливени [[сируп]]ом од [[шећер]]а.<ref name="tat" /> Татлије су посластица и саставни део српске кухиње. == Припрема == Чаша уља и чаша млека се сипају у посуду која се греје док не проври а затим склони са ватре. У ову течност се уз постепено мешање додаје: пола килограма брашна, [[прашак за пециво]], сецкани ораси и [[суво грожђе]]. Добијена смеса се разлије у претходно подмазани плех. У сировом стању се ова маса у плеху исече на једнаке коцке и пече у рерни док не добије браон боју. Док су још вруће татлије се прелију хладним [[шербет]]ом. <ref>{{cite web |title=Татлије |url=https://www.recepti.com/kuvar/kolaci/16698-starinske-tatlije |website=Рецепти |accessdate=22. 1. 2020}}</ref> Татлије се служе хладне тако што се исечене коцке стављају на тацну и служе гостима.<ref name="tat">{{cite web |title=TATLIJE |url=https://recepti.zena.blic.rs/24429 |website=Zena blic |accessdate=5. 2. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Види још == * [[Туфахије]] * [[Баклава]] * [[Шербет]] * [[Боза]] * [[Кадаиф]] * [[Сутлијаш]] * [[Урмашице]] * [[Ратлук]] * [[Алва]] * [[Тулумбе]] * [[Пекмез]] * [[Џем]] [[Категорија:Храна]] [[Категорија:Македонска кухиња]] [[Категорија:Колачи]] [[Категорија:Слаткиши]] hb3hgnqqj9hfnbm1ihqa03kwevt92qz 25121075 25121046 2022-07-24T12:40:22Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/188.120.117.173|188.120.117.173]] ([[User talk:188.120.117.173|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Acaalexaca|Acaalexaca]] wikitext text/x-wiki [[Датотека:Татлии.jpg|мини|Татлије]] '''Татлије''' су врста врло слатког [[десерт]]а, [[колач]]а, сличног укуса као [[баклава]]. Татлије су колачи од: брашна, млека, уља, сецканих ораха и сувог грожђа, преливени [[сируп]]ом од [[шећер]]а.<ref name="tat" /> Татлије су посластица, која је у наше крајеве дошла из Турске и постала саставни део српске, [[Македонска кухиња|македонске]] и бугарске кухиње.<ref name="tat" /> == Припрема == Чаша уља и чаша млека се сипају у посуду која се греје док не проври а затим склони са ватре. У ову течност се уз постепено мешање додаје: пола килограма брашна, [[прашак за пециво]], сецкани ораси и [[суво грожђе]]. Добијена смеса се разлије у претходно подмазани плех. У сировом стању се ова маса у плеху исече на једнаке коцке и пече у рерни док не добије браон боју. Док су још вруће татлије се прелију хладним [[шербет]]ом. <ref>{{cite web |title=Татлије |url=https://www.recepti.com/kuvar/kolaci/16698-starinske-tatlije |website=Рецепти |accessdate=22. 1. 2020}}</ref> Татлије се служе хладне тако што се исечене коцке стављају на тацну и служе гостима.<ref name="tat">{{cite web |title=TATLIJE |url=https://recepti.zena.blic.rs/24429 |website=Zena blic |accessdate=5. 2. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Види још == * [[Туфахије]] * [[Баклава]] * [[Шербет]] * [[Боза]] * [[Кадаиф]] * [[Сутлијаш]] * [[Урмашице]] * [[Ратлук]] * [[Алва]] * [[Тулумбе]] * [[Пекмез]] * [[Џем]] [[Категорија:Храна]] [[Категорија:Македонска кухиња]] [[Категорија:Колачи]] [[Категорија:Слаткиши]] awh58zm4mw70zy12pqp6w60c6mvby8i 25121076 25121075 2022-07-24T12:40:53Z Sadko 25741 редосљед wikitext text/x-wiki [[Датотека:Татлии.jpg|мини|Татлије]] '''Татлије''' су врста врло слатког [[десерт]]а, [[колач]]а, сличног укуса као [[баклава]]. Татлије су колачи од: брашна, млека, уља, сецканих ораха и сувог грожђа, преливени [[сируп]]ом од [[шећер]]а.<ref name="tat" /> Татлије су посластица, која је у наше крајеве дошла из Турске и постала саставни део српске, [[Македонска кухиња|македонске]] и бугарске кухиње.<ref name="tat" /> == Припрема == Чаша уља и чаша млека се сипају у посуду која се греје док не проври а затим склони са ватре. У ову течност се уз постепено мешање додаје: пола килограма брашна, [[прашак за пециво]], сецкани ораси и [[суво грожђе]]. Добијена смеса се разлије у претходно подмазани плех. У сировом стању се ова маса у плеху исече на једнаке коцке и пече у рерни док не добије браон боју. Док су још вруће татлије се прелију хладним [[шербет]]ом. <ref>{{cite web |title=Татлије |url=https://www.recepti.com/kuvar/kolaci/16698-starinske-tatlije |website=Рецепти |accessdate=22. 1. 2020}}</ref> Татлије се служе хладне тако што се исечене коцке стављају на тацну и служе гостима.<ref name="tat">{{cite web |title=TATLIJE |url=https://recepti.zena.blic.rs/24429 |website=Zena blic |accessdate=5. 2. 2020}}</ref> == Види још == * [[Туфахије]] * [[Баклава]] * [[Шербет]] * [[Боза]] * [[Кадаиф]] * [[Сутлијаш]] * [[Урмашице]] * [[Ратлук]] * [[Алва]] * [[Тулумбе]] * [[Пекмез]] * [[Џем]] == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Храна]] [[Категорија:Македонска кухиња]] [[Категорија:Колачи]] [[Категорија:Слаткиши]] b55vvmz99fic2q4fre0z6dkznjlhce2 0 223040 25121377 24919799 2022-07-24T17:50:39Z 93.86.191.200 /* Владавина Симеона I */ wikitext text/x-wiki {{Other uses|Бугарско царство}} {{Redirect|Симеоново царство|друге употребе|Симеоново царство}} {{Инфокутија бивша држава | Изворно_име = Първо българско царство | Конвенционални_пун_назив = Прво бугарско царство | Уобичајен_назив = | Слика_застава = | Слика_грб = Monogram on the silver eagle from the Voznesenka treasure.svg | Име_генитив = Бугарске | Слика_карта = Balkans850.png | Текст_карта = | Текст_испод_карте = | Континент = [[Европа]] | Регија = [[Балканско полуострво|Балкан]] | Земља = | Химна = | Површина = 895: 250.000 km²<ref>Atlas of Europe in the Middle Ages", Ostrovski, Rome. {{page|year=1998|id=|pages=64}}</ref> ; 927: 325.000 km²<ref>"Atlas of Europe in the Middle Ages", Ostrovski, Rome. {{page|year=1998|id=|pages=66}}</ref> ; 1000: 235.000 km²<ref>"Atlas of Europe in the Middle Ages", Ostrovski, Rome. {{page|year=1998|id=|pages=69}}</ref> | Становништво = | Престоница = [[Плиска (град)|Плиска]] <small>(681–893)</small>,<br />[[Велики Преслав|Преслав]] <small>(893– 968/972)</small>,<br />[[Скопље]], [[Охрид]],<br />[[Битољ]] <small>(све до 1018)</small> | Званични_језици = [[Прабугарски језик|прабугарски]], [[Средњовековни грчки језик|средњовековни грчки]] <small>(681–893)</small>{{sfn|Fletcher|1999|p=383}}<ref>{{Cite book|title=A history of the Greek language: from its origins to the present|last=Adrados|first=Francisco Rodríguez|publisher=BRILL|year=2005|isbn=978-90-04-12835-4|pages=265}}</ref>{{sfn|Louth|2007|p=180}}{{sfn|Fine|1991|p=106}}{{sfn|Curta|Kovalev|2008|pp=350–351}}, [[Старословенски језик|старословенски]] <small>(од 893)</small> | Религија = [[тенгризам]] (до 864) <small>(државна религија)</small>,<br />[[Стара словенска вера|паганизам]] <small>(681–864)</small>,<br />[[Бугарска православна црква|православље]] <small>(864–1018)</small> | Валута = | Законодавна_власт = | Тип_владавине = [[апсолутна монархија]] | Титула_владара = [[Списак бугарских владара|Монарх]] | Владајућа_партија = | Владар1 = [[Аспарух]] <small>(први; 681–700)</small> | Владар2 = [[Пресијан II Бугарски|Пресијан II]] <small>(последњи; 1018)</small> | Владар3 = | Председник = | Премијер = | Ера = | Година_почетак = [[681]]. | Година_крај = [[1018]]. | Статус = | Портал = Бугарска }} '''Прво бугарско царство''' ([[старословенски језик|стсл.]] ''-{ц︢рьство бл︢гарское}-''; {{јез-буг|Първо българско царство}}) или '''Прва бугарска држава''' ({{јез-буг|Първа българска държава}}), историчари је називају и '''Дунавска Бугарска''' ({{јез-буг|Дунавска България}}) да би се разликовала од [[Поволшка Бугарска|Волшке Бугарске]], била је [[средњи век|средњовековна]] [[бугарска]] [[држава]] основана [[681]]. године у земљама близу [[Делта Дунава|делте Дунава]] и [[1018]]. године припојена је [[Византија|Византијском царству]]. На врхунцу своје моћи њене границе су биле од [[Будимпешта|Будимпеште]] и [[Црно море|Црног мора]] и од реке [[Дњепар]] и данашње [[Украјина|Украјине]] до [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Прво Бугарско царство наследило је [[Друго бугарско царство]] које је основано [[1185]]. године. Званични назив државе када је основана није било ''Прво бугарско царство'', већ ''Бугарска''. == Настанак == [[Датотека:Balkans about 680 A.D., foundation of the First Bulgarian Empire.png|300п|мини|лево|Бугарска крајем 7. века]] У време позног [[Римско царство|Римског царства]], територија данашње Бугарске била је подељена у неколико провинција: [[Доња Скитија]], [[Мезија]] (Доња и Горња), [[Тракија (провинција)|Тракија]], [[Македонија (провинција)|Македонија]], [[Дакија]], [[Дарданија (римска провинција)|Дарданија]]. Ова територија била је насељена романизованим [[Гети]]ма и хеленизованим [[Трачани]]ма. Неколико узастопних таласа словенских миграција током 6. и почетком 7. века доводе скоро до потпуне словенизације ове области. [[Прабугари]] су се на ове просторе доселили из [[Западни туркијски каганат|Западног туркијског каганата]]. Између 630. и 635. године је кан [[Кубрат]] успео да уједини главна прабугарска племена стварајући моћну конфедерацију, у науци познатој под називом [[Стара Велика Бугарска]].<ref>Zimonyi Istvan: "History of the Turkic speaking peoples in Europe before the Ottomans". {{page1|location=Uppsala University|publisher=Institute of Linguistics and Philology|year=|id=|pages=}}</ref> Под налетом [[Хазари|Хазара]], конфедерација се распала 668. године{{sfn|Curta|Kovalev|2008|p=351}}. Следећих дванаест година Прабугари нису били уједињени. Кан [[Аспарух]] је, након победе на Византијом [[Битка код Онгала|код Онгала]] (680), формирао Прво бугарско царство. Следеће године ју је Византија признала као независну државу.{{sfn|Crampton|2005|pp=8–9}}{{sfn|Fouracre|2005|p=301}}<ref>Мутафчиев, П. Гюзелев. В, История на българския народ 681-1323. Българска Академия на науките. {{page|year=1986|id=|pages=106-108}}</ref> == Учвршћивање Бугарске на Балкану == Након битке код Онгала, [[Византија|Византинци]] су присиљени на понижавајући мировни споразум којим су прихватили формирање независног царства на својој територији. Сем тога, обавезали су се и на плаћање годишњег данка. Истовремено Бугари настављају рат са [[Хазари]]ма. Године 700. [[Аспарух]] је страдао у борби против Хазара, а Бугарско царство губи територије источно од [[Дњестар|Дњестра]]. Аспаруха је наследио кан [[Тервел]]. Тервел је свргнутом [[Јустинијан II Ринотмет|Јустинијану II]] помогао да се домогне византијског престола 705. године.<ref>Pauli Historia Langobardorum VI.31, MGH SS rer Lang I. стр. 175.</ref> За узврат, Тервел је добио подручје [[Загора|Загоре]] и северне [[Тракија|Тракије]]. Била је то прва бугарска експанзија јужно од планине [[Стара планина|Балкан]]. Међутим, [[Јустинијан I|Јустинијан]] је три године касније покушао да му одузме ове територије, али је поражен у [[Битка код Анхијала (708)|бици код Анхијала]]. Године 716. склопљен је споразум између две државе. Тервел је приликом [[Опсада Цариграда (717—718)|арапске опсаде Цариграда (717—718)]] послао [[списак византијских царева|византијском цару]] помоћ од 50.000 војника. Бугари су у одлучујућој бици масакрирали око 30.000 Арапа.{{sfn|Theophanes||p=397}} Тервела су савременици прогласили спаситељем [[Европа|Европе]]. == Криза == [[Датотека:Krum1.jpg|250п|мини|Крум Бугарски]] Смрћу кана [[Севар]]а, последњег изданка [[Династија Дуло|династије Дуло]] (753), наступа дуготрајна политичка криза у Бугарској. Млада земља била је на ивици уништења. За само петнаест година се на престолу измењало петнаест канова. Ниједан од њих није умро природном смрћу. Међу аристократијом је дошло до расцепа. Једна страна је била за рат са [[Византија|Византијом]], а друга се залагала за мир. Неприлике у Царству је покушао да искористи византијски цар [[Константин V Копроним|Константин V]] (745—775) који је током своје владавине покренуо девет кампања против Бугарске. Године 763. наноси пораз Бугарима [[Битка код Анхијала (763)|код Анхијала]]{{sfn|Nicephorus||pp=69}}{{sfn|Theophanes||pp=433}}, али [[Византија|Византинци]] нису могли да напредују ка северу. Бугари 792. године односе победу у [[Битка код Маркелија|бици код Маркелија]]. Битком код Маркелија окончана је криза у Бугарској. == Експанзија == [[Датотека:Europe in 814, Charlemagne, Krum, Nicephorus I.png|250п|мини|Европа 814. године, територија Бугарске означена жутом бојом]] Током владавине кана [[Крум]]а (803—814) Бугарска је доживела велики успон. Држава је проширена на југ и на северозапад заузимајући територије између средњег [[Дунав]]а и [[Молдавија|Молдавије]]. Године 809. припојена јој је [[Софија]].<ref>Classen, J. (ed.) (1841) Theophanes Chronographia, Corpus Scriptorum Historiæ Byzantinæ (Bonn) ("Theophanes") Vol, I, 6301/802. стр. 752–3</ref>, а 813. и Хадријанопољ. Између 804. и 806. године је елиминисан [[Аварски каганат]], а граница са Франачком утврђена је на средњем току Дунава. Велика византијска војска поражена је 811. године у [[Битка код Плиске|бици код Плиске]]<ref>Theophanes, р. 492</ref>. У бици је страдао и сам византијски цар [[Нићифор I (византијски цар)|Нићифор I]], а његову лобању Крум је користио као посуду за пиће<ref>Martindale, J. R. Prosopography of the Byzantine Empire I: (641—867), 2001</ref>. Крум је потом заратио у [[Тракија|Тракији]] наносећи [[Византија|Византинцима]] пораз у бици код Версиникије<ref>Scriptor incertus. стр. 337–339</ref>. Након победе [[битка код Версиникије|код Версиникије]], Крум је око 10.000 својих војника населио у "Бугарску преко Дунава".<ref>Scriptor incer.. стр. 346–347</ref> Крум је намеравао да нападне сам [[Цариград]], али га је у томе спречила изненадна смрт. Крумов наследник [[Омуртак]] склопио је тридесетогодишњи мир са [[Византија|Византијом]]. Током краткотрајне владавине кана [[Маламир]]а (831—836), Бугарској је прикључен [[Пловдив]]. Под Маламировим наследником [[Пресијан I|Пресијаном]] (836—852), Бугари освајају већи део [[Македонија|Македоније]]. Границе Бугарске досезале су до [[Јадранско море|Јадранског]] и [[Егејско море|Егејског мора]]. У периоду од 839. до 842. године Бугари ратују и против [[Срби|Срба]], али без икаквог успеха.<ref>Bekker, Constantini Porphyrogeniti De Thematibus et De Administrando Imperio, Corpus Scriptorum Historiæ Byzantinæ, 1st ed., Bonn. {{page|year=1840|id=|pages=154}}</ref> == Владавина Бориса I == {{main|Борис I}} [[Борис I]] (852—889) је своју владавину отпочео у временима тешким за Бугарску. Током првих десет година своје владавине, Борис се борио против [[Византија|Византије]], [[Источна Франачка|Источне Франачке]], [[Великоморавска кнежевина|Великоморавске кнежевине]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Срби|Срба]].<ref>Konstantinos Porphyrogenitos De Administrando Imperio 32. стр. 154.</ref> Земљотрес из 863. године условио је лоше приносе и изазвао глад у целој земљи. Године 864. византијски цар [[Михаило III Аморијац|Михаило III]] напада Бугарску због сумње да је Борис желео прихватити хришћанске обичаје у складу са западним учењем. Борис је настојао да одржи мир те је Византији предао неке територије у [[Македонија|Македонији]] и прихватио хришћанство из [[Цариград]]а, а не из [[Рим]]а. Септембра 865. године Борис је крштен. Кум му је био византијски цар те је своме имену додао и његово — Борис-Михаило.<ref>Georgius Monachus Continuatus, Logomete</ref> Паганска титула кана замењена је титулом кнеза. Борис I је настојао да се избори за аутокефалност бугарске цркве. Када га је цариградски патријарх [[Фокион I]] одбио, он је послао делегацију римском папи [[папа Никола I|Николи I]] уз 115 питања о томе како треба водити обреде по западним обичајима.<ref>Johannes VIII Papa. Epistolae. стр. 159.</ref><ref>Anastasius Bibliothecarius. стр. 1373—4</ref> Међутим, Никола и његов наследник [[Папа Хадријан II|Хадријан II]] такође су одбијали да бугарску цркву прогласе независном. Године 870. на [[Четврти цариградски сабор|Четвртом цариградском сабору]], бугарска црква стекла је аутокефалност под врховном јурисдикцијом патријарха у Цариграду. Године 893. [[Старословенски језик|старобугарски језик]] је црква прихватила као службени језик у хришћанској литератури. === Настанак словенског писма === {{main|Ћирило и Методије}} [[Датотека:Borismeetingdisciples.JPG|мини|Борис упознаје ученике Ћирила и Методија]] Иако се бугарски кнез успео изборити за аутокефалност бугарске цркве, хришћанске књиге биле су и даље на грчком језику. Између 860. и 863. године, византијски монаси грчког порекла<ref>{{Cite book|last=Barford|first=P. M.|year=2001|title=The Early Slavs|location=Ithaca, New York|publisher=Cornell University Press|pages=}}</ref>, свети [[Ћирило Солунски|Ћирило]] и [[Методије Солунски|Методије]], створили су [[Глагољица|глагољицу]], прву словенску азбуку, по налогу византијског цара [[Михаило III Аморијац|Михаила]] који је настојао да [[Великоморавска кнежевина|Великоморавску кнежевину]] учини православном државом. Међутим, ови покушаји су пропали, а 886. године њихови ученици, [[Климент Охридски|Климент]] и [[Наум Охридски]], који су протерани из Великоморавске кнежевине, долазе у Бугарску где их је срдачно дочекао кнез [[Борис I|Бориса]]. Климент је послат у [[Охрид]]<ref>Vita S. démentis</ref> у југозападној Бугарској где је подучавао 3500 ученика између 886. и 893. године. Наум је основао књижевну школу у главном граду [[Плиска (град)|Плиски]], а касније се преселио у [[Велики Преслав|Преслав]]. На Преславском сабору из 893. године, бугарска црква усвојила је [[старословенски језик|старословенски (старобугарски) језик]] као један од службених језика цркве. Почетком 10. века, у [[Преславска књижевна школа|Преславској књижевној школи]] настаје ћирилично писмо. == Владавина Симеона I == {{main|Симеон I}} [[Датотека:Balkans 925AD.png|270п|мини|Бугарска на врхунцу територијалног проширења, владавина цара Симеона]] [[Датотека:RizMap09.jpg|мини]] [[File:SimeonTheGreatAntonoff.jpg|thumb|Цар Симеон пред капијама Цариграда]] Крајем 9. и почетком 10. века, бугарска држава проширена је до [[Епир]]а и [[Тесалија|Тесалије]] на југу, до [[Босна|Босне]] на западу, а контролисала је делове данашње [[Румунија|Румуније]] и Источне [[Мађарска|Мађарске]] на северу. [[Српске земље|Српска држава]] је настала средином 9. века као одговор на бугарску експанзију до [[Западна Морава|Западне Мораве]]{{sfn|Fine|1991|p=110}}. Балансирајући између Бугарске и [[Византија|Византије]], [[списак српских владара|српски владари]] су успешно избегли неколико бугарских инвазија све до 924. године када ју је подредио гроф [[Софија|Софије]], [[Мармаис]] ([[Српско-бугарски ратови (средњовековни)|Српско-бугарски ратови]]). У време владавине [[Симеон I|Симеона I]], бугарска држава достигла је свој врхунац територијалног проширења.<ref>Енциклопедия България, Академично издателство "Марин Дринов", 1988</ref> Симеон је током своје владавине водио више ратова против Византијског царства са циљем да освоји сам Цариград. Граница Првог бугарског царства на југу простирала се до [[Атика|Атике]]. Симеон је узео титулу "Император (цар) Бугара и Грка". Титулу му је признао папа, али не и византијски цар и патријарх. Између 894. и 896. године Симеон је победио [[Византија|Византинце]] и њихове савезнике [[Мађари|Мађаре]]{{sfn|Fine|1991|p=139}} у "Трговинском рату". Византијски цар [[Лав VI Мудри|Лав VI]] је 894. године донео одлуку да бугарским трговцима забрани приступ у [[Цариград]]. Преусмерио их је у [[Солун]] где су били изложени вишим порезима. Ову одлуку Симеон је искористио као повод за избијање рата.<ref>Delev, Bǎlgarskata dǎržava pri car Simeon.</ref>{{sfn|Fine|1991|p=137}}. Одлучујућа битка вођена је [[Битка код Бугарофигона|код Бугарофигона]]<ref>Златарски, История на Първото българско царство, с. 316.</ref>. Симеон односи победу након чега је закључен мир. Мир је, међутим, често кршио сам Симеон<ref>Златарски, История на Първото българско царство, с. 321.</ref>. Године 904. освојио је Солун кога су претходно [[Пљачка Солуна (904)|опљачкали]] Арапи. Вратио га је Византији тек када је Бугарска добила све македонске територије насељене словенским становништвом и 20 тврђава у Албанији, укључујући и Драч<ref>Бакалов, История на България, "Симеон І Велики"</ref>. Након смрти византијског цара [[Александар (византијски цар)|Александра]] (913), Симеон напада византијску Тракију, али пристаје да обустави напад у замену за признавање његове царске титуле и удајом његове кћери за [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII]], будућег цара{{sfn|Runciman|1930|p=157}}{{sfn|Fine|1991|pp=144–148}}, а он сам постане регент малолетног [[Константина]]. Међутим, царева мајка, [[Зоја (царица)|Зоја]], одбија Симеонову победу те је рат настављен. Одлучујућа битка вођена је 20. августа 917. године код Анхијала. [[Битка код Анхијала (917)|Битка код Анхијала]] једна је од највећих у средњем веку<ref>Dimitrov, Bulgaria: illustrated history.</ref>. Византинци су претрпели један од својих највећих пораза. На бојном пољу оставили су 62.000 људи<ref>Bakalov, Georgi. Том 5 от История на българите: Военна история на българите от древността до наши дни. {{page1|location=|publisher=TRUD Publishers|year=2003|isbn=978-954-621-235-1|pages=}}</ref>. Остатак непријатељске војске Симеон је поразио код Катасиртаија<ref>De Boor, Саrl Gothard (1888). Vita Euthymii. Berlin: Reimer. стр. 214.</ref> Освајање самог Цариграда спасио је напад [[Срби|Срба]] на западну Бугарску. Срби су поражени, али је њихов напад омогућио адмиралу (касније и цару) [[Роман I Лакапин|Роману Лакапину]] да припреми одбрану града. У наредној деценији, Бугари овладавају целим Балканским полуострвом изузев Цариграда и [[Пелопонез]]а. Ширење ка [[Хрватска|Хрватској]] зауставио је краљ [[Томислав I Трпимировић|Томислав I]] у одсудној бици која је вођена 926. године<ref>Bakalov, Istorija na Bǎlgarija, "Simeon I Veliki"</ref> == Опадање == {{main|Свјатославова инвазија на Бугарску}} Након [[Симеон I|Симеонове]] смрти (927), бугарска моћ полако опада. Исте године склопљен је мир са [[Византија|Византијом]] која признаје титулу Симеоновог сина и наследника, [[Петар I Бугарски|Петра I]]. Петар се на самом почетку своје владавине суочио са проблемима. Почетком 930-тих година, Петар је принуђен да призна независност [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Рашке]].<ref>Constantine Porphyrogennetus. стр. 158—9</ref>. Највећа опасност долазила је са севера. У периоду између 934. и 965. године [[Мађари]] су предузели пет похода на Бугарску<ref>Theophanes Continuatus. стр. 462—3,480</ref> Године 944. Бугарску су напали [[Печенези|Печењези]] који су опљачкали североисточни део царства. Држава је у време владавине Петра I и [[Борис II Бугарски|Бориса II]] била подељена на присталице и противнике верске секте [[Богумили|богумила]]<ref>Nicolaus Papa. Response. стр. 1015.</ref> Године 968. Бугарску је напала [[Кијевска Русија]]. [[Свјатослав I Кијевски]] заузима бугарску престоницу Преслав.<ref>Cedrenus: II. стр. 383.</ref> и оснива своју престоницу у Преславецу<ref>Chronique dite de Nestor. стр. 53—4</ref> Три године касније интервенише византијски цар [[Јован I Цимискије]] и наноси пораз Свјатославу код [[Опсада Доростре|Доростре]]. Бугарски цар Борис је заробљен и одведен у [[Цариград]], где се одрекао своје царске титуле<ref>Leo Diaconus. стр. 158–9</ref> У источним крајевима Царства проглашен је византијски протекторат. == Пад == {{main|Самуилово царство}} [[Датотека:SamuilsDeathBGhistory.jpg|270п|мини|Битка код Беласице и Самуилова смрт]] Након византијске окупације, земље западно од реке [[Искар]] остале су у бугарским рукама, а [[Устанак комитопула|отпор против Византије]] предводила је породица [[Кометопули|Комитопули]]. До 976. године, четврти брат, [[Самуило (цар)|Самуило]], концентрисао је сву власт у својим рукама након смрти најстаријег брата. Самуило је водио успешне ратове против [[Византија|Византије]]. Новог византијског цара, [[Василије II Бугароубица|Василија II]], одлучно је поразио у [[Битка код Трајанових врата|бици код Трајанових врата]] 986. године.{{sfn|Skylitzes||pp=436–438}}<ref>Гильфердинг, А (1868). Письма об истории сербов и болгар (in Russian). стр. 209.</ref>. Пет година касније Самуило је освојио српску државу [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Рашку]]{{sfn|Шишић||p=331}}. Године 997. Самуило је проглашен бугарским царем.{{sfn|Розен||p=43}} Након 1001. године рат се преокренуо у корист [[Византија|Византинаца]]. Они освајају старе бугарске престонице, [[Плиска (град)|Плиску]] и [[Велики Преслав|Преслав]]. Порази [[битка код Спрехија|на Спрехију]] и [[Битка код Скопља|код Скопља]] слабили су бугарску војску, а годишњим кампањама је [[Василије II Бугароубица|Василије]] смањивао бугарска упоришта. Бугари су потпуно поражени у [[битка на Беласици|бици код Беласице]] 1014. године.{{sfn|Angold|1997|p=}} Василије је ослепео бугарску војску, а сваком стотом војнику оставио је једно око како би могао предводити своје сународнике кући. Самуило је добио срчани удар и умро након што је видео своју ослепљену војску. Последња бугарска упоришта Василије је освојио 1018. године. Прво бугарско царство престало је да постоји. == Види још == * [[Самуилово царство]] * [[Друго бугарско царство]] {{рашчисти}} == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{почетак референци|30em}} * {{Cite book| ref=harv|title=A history of the Greek language: from its origins to the present|last=Adrados|first=Francisco Rodríguez|publisher=BRILL|year=2005|isbn=978-90-04-12835-4|pages=265}} * {{Cite book| ref=harv|last=Barford|first=P. M.|year=2001|title=The Early Slavs|location=Ithaca, New York|publisher=Cornell University Press}} * {{Cite book| ref=harv|last=Louth|first=Andrew|title=Greek East and Latin West: The Church, AD 681-1071|url=http://books.google.com/books?id=WlpPjOlVzQwC|year=2007|publisher=St Vladimir's Seminary Press|isbn=978-0-88141-320-5|pages=180}} * {{Cite book| ref=harv| title = The Bulgarian Khans and Tsars |last=Andreev| first = Jordan |last2=Lalkov|first2=Milcho| chapter = |year=1996| language = Bulgarian | publisher = Abagar |isbn=978-954-427-216-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Zlatarski | first = Vasil N. |authorlink = Vasil Zlatarski | title = Medieval History of the Bulgarian State, Vol I: History of the First Bulgarian Empire, Part I: Age of Hunn-Bulgar Domination (679–852) | publisher = Science and Arts Publishers, 2nd Edition (Petar Petrov, Ed.), Zahari Stoyanov Publishers, 4th Edition, 2006 |year=1918 | location = Sofia | language = Bulgarian | url = http://navigator.idg.bg/index.php?type=2&p=2169&id=4514676 |isbn=978-954-739-928-0 | accessdate=6. 5. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140106182453/http://navigator.idg.bg/index.php?type=2&p=2169&id=4514676 | archive-date=6. 1. 2014 |url-status=dead | df = }} (История на българската държава през средните векове. Том I., История на Първото българско царство. Част I. Епоха на хуно-българското надмощие (679–852), София 1918) * {{Cite book| ref=harv|last=Zlatarski| first = Vasil N. |authorlink = Vasil Zlatarski | title = Medieval History of the Bulgarian State, Vol I: History of the First Bulgarian Empire, Part II: From Slavianization to the Fall of the First Bulgarian Empire (852–1018) | publisher = Bulgarian Academy of Sciences, 2002 |year=1927| location = Sofia | language = Bulgarian | url = http://knigabg.com/index.php?page=book&id=2271&PHPSESSID=6e7a644cf7f0100a222bb7d55953be18 | id=}} (История на българската държава през средните векове. Том I. История на Първото българско царство. Част II. От славянизацията на държавата до падането на Първото царство (852–1018)], София 1927) * {{Cite book| ref=harv|last=Бакалов|first = Георги |last2=Куманов|first2=Милен|title = Електронна издание – История на България |publisher = Труд, Сирма |year=2003|location = София |isbn=978-954-528-613-1 |language=Bulgarian }} * {{Cite book| ref=harv| title = Български хроники |last=Цанев| first = Стефан | publisher = Труд, Жанет 45 | language = Bulgarian |year=2006| location = София, Пловдив |isbn=978-954-528-610-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Crampton|first=R. J.|title=A Concise History of Bulgaria|url=http://books.google.com/books?id=Ylz4fe7757cC|year=2005|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-61637-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Curta|first=Florin|last2=Kovalev|first2=Roman|title=The Other Europe in the Middle Ages: Avars, Bulgars, Khazars and Cumans|url=http://books.google.com/books?id=_-G1L-9Zec0C&pg=PR9|year=2008|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-16389-8|pages=9}} * {{Cite book| ref=harv| title = История и цивилизация за 11. клас |last=Делев| first = Петър |last2=Кацунов|first2=Валери|last3=Митев|first3=Пламен|last4=Калинова|first4=Евгения|last5=Баева|first5=Искра|last6=Добрев|first6=Боян|year=2006| language = Bulgarian | publisher = Труд, Сирма }} * {{Cite book | ref = harv | url = http://www.mfa.government.bg/history_of_Bulgaria/ | title = Българите и България | publisher = Министерство на външните работи на България, Труд, Сирма | year = 2005 | language = Bulgarian | access-date = 06. 05. 2015 | archive-date = 10. 11. 2005 | archive-url = https://web.archive.org/web/20051110094231/http://www.mfa.government.bg/history_of_bulgaria/ | url-status = dead }} * {{Cite book| ref=harv|last=Fine|first=John V. A.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fletcher|first=Richard A.|title=The Barbarian Conversion: From Paganism to Christianity|url=http://books.google.com/books?id=RB5aWgr7l-gC|year=1999|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-21859-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv | editor-first = Alexander | editor-last=Kazhdan|editor-link=Александар Каждан | title = [[The Oxford Dictionary of Byzantium|Oxford Dictionary of Byzantium]] | publisher = Oxford University Press |year=1991|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Runciman| first = Steven |authorlink = Стивен Рансиман | title = A History of the First Bulgarian Empire | publisher = G. Bell & Sons, London |year=1930| url = http://www.questia.com/library/book/a-history-of-the-first-bulgarian-empire-by-steven-runciman.jsp }} * Cawley, Charles [http://fmg.ac/Projects/MedLands/BULGARIA.htm#_ftn49 Medieval Lands], Foundation for Medieval Genealogy, 2006–2007 * {{Cite book| ref=harv|title= Word and Power in Mediaeval Bulgaria | url=https://archive.org/details/wordpowermediaev00bili|last=Biliarsky|first=Ivan |authorlink=Ivan Biliarsky |year=2011|publisher=Brill |location=Leiden, Boston |isbn=9789004191457 |pages=[https://archive.org/details/wordpowermediaev00bili/page/582 582]}} * {{Cite book| ref=harv|title=The New Cambridge Medieval History: Volume 1, c. 500 — c. 700|last=Fouracre|first=Paul|publisher=Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-0-521-36291-7|pages=301}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=О српско-бугарској граници у IX и X веку|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2015|volume=52|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881552031K|pages=31-42}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију|year=1979|journal=Зборник Филозофског факултета у Београду|volume=14|issue=1|pages=69-76}} {{крај референци}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|First Bulgarian Empire}} {{Бугарско царство}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Прво бугарско царство| ]] [[Категорија:Историја Бугарске у средњем веку]] [[Категорија:Бивше државе на Балканском полуострву]] hb0w3c78foi7r2c5omuvjp19u2osveh 0 230959 25122021 24930248 2022-07-25T09:54:12Z 2A06:5B01:A3FE:FB00:11E5:B377:EC77:62AF wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Атлетик Билбао | слика = Athletic Club Bilbao.gif‎ | пуно име = -{Athletic Club}-| надимак = ''-{Los Leones}-'' (Лавови),<br /> ''-{Rojiblancos}-'' (црвено бели),<br />''-{Zurigorri}-'' | основан = [[1898]] | стадион = [[Сан Мамес|Стадион Сан Мамес]],<br /> [[Билбао]] | капацитет = 53.289 | директор = {{зас|Шпанија}} Аитор Елизеги | менаџер = {{зас|Шпанија}} [[Ернесто Валверде]] | лига = [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прва шпанска лига]] | сезона = [[Ла лига 2020/21.|2020/21]]. | позиција = [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прва шпанска лига]], 10. | веб сајт = https://www.athletic-club.eus/ | |pattern_la1 = _athletic1920h |pattern_b1 = _athletic1920h |pattern_ra1 = _athletic1920h |pattern_sh1 = _negro |pattern_so1 = _athletic1920h |leftarm1 = FF0000 |body1 = FF0000 |rightarm1 = FF0000 |shorts1 = 000000 |socks1 = 000000 |pattern_la2 = _athletic1920a |pattern_b2 = _athletic1920a |pattern_ra2 = _athletic1920a |pattern_sh2 = |pattern_so2 = _socks |leftarm2 = 3c64d7 |body2 = 0f42d3 |rightarm2 = 3c64d7 |shorts2 = 008030 |socks2 = 008030 }} '''Атлетик Клуб''' ({{јез-шп|Athletic Club}}), познатији као '''Атлетик Билбао''' ({{јез-шп|Athletic de Bilbao}}), [[Шпанија|шпански]] је [[фудбал]]ски клуб из града [[Билбао|Билбаа]] у покрајини [[Баскија (покрајина)|Баскији]], који се такмичи у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Првој лиги Шпаније]]. == Историја == Фудбал је у Баскију дошао посредством [[Енглези|енглеских]] трговаца. Нови спорт је полако узимао маха и почео потискивати традиционалне спортове тога поднебља. Тако настају и први клубови ФК Билбао основан од стране енглеских рудара и лучких радника и Атлетик клуб, основан од стране баскијских студената који су се вратили са студија у [[Енглеска|Енглеској]]. Ова се два клуба спајају [[1902]]. године у један под називом ''Club Vizcaya'' a [[1903]]. настаје ''Athletic Club de Bilbao''. После оснивања клупске боје су биле плаво-беле пруге, но [[1910]]. прихвата за службене клупске боје црвено-беле вертикалне пруге које су и данас заштитни знак овог клуба. Чини се да је разлог за одабир ових боја била чињеница што су лучки радници из [[Сандерланд|Сандерленда]] дониели властите дресове из свог града као поклон домаћинима, а ти су дресови били црвено-бели. Но, постоји и друга верзија да се промена догодила из врло практичног разлога, а тај је да је у то време цена црвене тканине била знатно нижа од плаве. Од самих почетака клуб почиње остваривати запаженије резултате. Клуб никада није испао из шпанске Прве лиге од њеног оснивања 1929. године и тиме је уз бок великанима као што су [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] или [[ФК Барселона|Барселона]]. Клуб је један од најтрофејнијих у Шпанији: '''осам''' пута је био првак Шпаније, а '''24''' пута победник [[Куп Краља|Купа Краља]] (Copa del Rey). Освојили су још и Суперкуп [[1984]], [[2015]]. и у сезони 2020/21. те играли финале [[УЕФА лига Европе|УЕФА купа/Лиге Европе]] [[1977]]. и [[2012]]. године. Надимци клуба су ''Rojiblancos'' или ''Зуригорри'' по клупској боји, црвено-белим пругама и ''Los Leones'' (лавови) по месту где се налази стадион клуба, а који је смештен уз цркву ''San Mamés'', свеца кога су бацили лавовима који су га одбили појести. Од самог почетка клуб је вођен крилатицом ''Con cantera y afición, no hace falta importación'' тј. ''С домаћим играчима и навијачима нема потребе за странцима''. Тако ''cantera'' постаје службени став вођства клуба из Билбаа, али и осталих баскијских клубова тог доба као што су [[ФК Алавес|Алавес]], [[ФК Реал унион|Реал унион]], [[Arenas Club de Getxo]] и [[ФК Реал Сосиједад|Реал Сосиједад]]. Тих пет тимова били су међу десет оснивача шпанске прве лиге. До данас је једино Атхлетик остао веран овом ставу тако да у клубу могу играти само играчи рођени у Баскији или они чији су блиски преци баскијскога порекла. Ипак су то правило понешто ублажили у осамдесетим годинама 20. века када је допуштено да у клубу играју играчи који су фудбалски одрастали у Баскији. Под [[Франсиско Франко|Франком]] клуб је морао мењати име у ''Атлетико Билбао'' будући је генерал Франко одредио како се не смеју користити стране речи у именима клубова и организација. У последњих двадесет година клуб не успева остварити неке значајније резултате, највише због устрајности у провођењу ''cantere''. Неколико пута је клуб успевао изборити наступ у европским куповима, а [[1998]]. године под вођством Луиса Фернандеза освојили су друго место у првенству, изборивши право да учествују у [[УЕФА Лига шампиона|Лиги шампиона]]. Ипак, у посљедњих неколико година клуб тавори у средини или при дну табеле. Протекле две сезоне клуб се грчевито бори за опстанак. Упркос свему, према истраживањима угледних новина ''El Mundo'' 78% навијача овога клуба би рађр видело свој клуб у другој лиги него да се одрекне става да у клубу играју искључиво баскијски играчи. Тако овај клуб остаје један од ретких клубова који се противе правилима модерног фудбала и покушавају кроз развој младих домаћих играча оставити трага у данашњем фудбалу. Многи овакву политику називају расистичком и ксенофобичном, но они који бране овај став наглашавају како је њима важније да играчи на првом месту имају љубав према клубу и да разумеју што клуб значи навијачима, а што није случај с многим странцима који долазе у клубове шпанске лиге. == Тренутни састав == ''24. мај 2020''<ref>{{cite web|url=https://www.athletic-club.eus/en/teams/athletic-club/2019-20|title=Athletic Club: team's players {{!}} Season 2019-20 |publisher=Athletic Club’s Official Website|language=en|accessdate=24. 5. 2020.}}</ref><ref>[https://www.transfermarkt.co.uk/-/startseite/verein/621/ Athletic Bilbao - Club profile.] Transfermarkt</ref> {{фт почетак}} {{ф играч|број=1|нац=Шпанија|име=[[Унаи Симон]]|поз=MF}} {{ф играч|број= 3|нац=ШПА|име=[[Унаи Нуњез]]|поз=DF}} {{ф играч|број=4|нац=Шпанија|име=[[Ињиго Мартинез]]|поз=DF}} {{ф играч|број= 5|нац=ШПА|име=[[Јерај Алварез]]|поз=DF}} {{ф играч|број= 6|нац=ШПА|име=[[Микел Сан Хозе]]|поз=MF}} {{ф играч|број= 7|нац=ШПА|име=[[Бењат Ечебарија|Бењат]]|поз=MF}} {{ф играч|број=8|нац=Шпанија|име=Унај Лопез|поз=GK}} {{ф играч|број=9|нац=ШПА|име=[[Ињаки Вилијамс]]|поз=FW}} {{ф играч|број=10|нац=ШПА|име=[[Икер Мунијаин]]|поз=MF}} {{ф играч|број=11|нац=Шпанија|име=Ињиго Кордоба|поз=FW}} {{ф играч|број=12|нац=Шпанија|име=Гаизика Ларазабал|поз=FW}} {{ф играч|број= 13|нац=ШПА|име=[[Иаго Ерерин]]|поз=GK}} {{ф играч|број=14|нац=Шпанија|име=Дани Гарсија|поз=GK}} {{фт средина}} {{ф играч|број= 15|нац=ШПА|име=[[Ињиго Лекуе]]|поз=DF}} {{ф играч|број= 16|нац=ШПА|име=[[Микел Весга]]|поз=MF}} {{ф играч|број=17|нац=Шпанија|име=[[Јури Берчиче]]|поз=DF}} {{ф играч|број= 18|нац=ШПА|име=[[Оскар де Маркос]]|поз=DF}} {{ф играч|број=19|нац=Шпанија|име=[[Ибаи Гомес]]|поз=FW}} {{ф играч|број=21|нац=Шпанија|име=Андер Капа|поз=DF}} {{ф играч|број= 22|нац=ШПА|име=[[Раул Гарсија]]|поз=MF}} {{ф играч|број=23|нац=Босна и Херцеговина|име=[[Кенан Кодро]]|поз=FW}} {{ф играч|број= 24|нац=ШПА|име=[[Микел Балензиага]]|поз=DF}} {{ф играч|број=25|нац=Шпанија|име=Асјер Вилалибре|поз=FW}} {{ф играч|број=30|нац=Шпанија|име=Горка Гурусета|поз=FW}} {{ф играч|број=34|нац=Шпанија|име=Ојан Сансет|поз=GK}} {{фт крај}} === На позајмици === {{фт почетак}} {{ф играч|број=—|нац=Шпанија|име=Перу Ноласкоаин ([[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] до 30. јуна 2020)|поз=MF}} {{ф играч|број=—|нац=Шпанија|име=Ињиго Висенте (Мирандес до 30. јуна 2020)|поз=FW}} {{ф играч|број=—|нац=Румунија|име=Кристијан Ганеа ([[ФК Виторул Констанца|Виторул Констанца]] до 30. јуна 2020)|поз=DF}} {{ф играч|број=—|нац=Шпанија|име=Андони Лопез ([[ФК Елче|Елче]] до 30. јуна 2020)|поз=DF}} {{ф играч|број=—|нац=Шпанија|име=Ходеи Олеага (Мелиља до 30. јуна 2020)|поз=GK}} {{фт крај}} === Резервни тим === {{фт почетак}} {{ф играч|број=27|нац=Шпанија|име=Унаи Венседор|поз=GK}} {{ф играч|број=29|нац=Шпанија|име=Даниел Вивиан|поз=DF}} {{ф играч|број=31|нац=Шпанија|име=Јокин Езкета|поз=MF}} {{фт крај}} == Успеси клуба == === Национални === * '''[[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла Лига]]''' ** '''''Првак (8) :''''' [[Прва лига Шпаније у фудбалу 1929/30.|1929/30]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 1930/31.|1930/31]], 1933/34, 1935/36, 1942/43, 1955/56, 1982/83, 1983/84. ** ''Друго место (7) :'' 1931/32, 1932/33, 1940/41, 1946/47, 1951/52, 1969/70, 1997/98. * '''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп Краља]]''' ** '''''Освајач (23) :''''' 1903, 1904, 1910, 1911, 1914, 1915, 1916, 1921, 1923, 1930, 1931, 1932, 1933, 1943, 1944, 1945, 1950, 1955, 1956, 1958, 1969, 1973, 1984 ** ''Финалиста (16) :'' 1905, 1906, 1913, 1920, 1942, 1949, 1953, 1966, 1967, 1977, 1985, 2009, 2012, 2015, 2020, 2021 * '''[[Куп првака Шпаније у фудбалу|Куп првака Шпаније]]''' (претходник Суперкупа Шпаније) ** ''Финалиста (1) : 1945. * '''[[Куп Ева Дуарте]]''' (претходник Суперкупа Шпаније) ** '''''Освајач (1) :''''' 1950. * '''[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]]''' ** '''''Освајач (3) :''''' 1984, 2015, 2020/21. ** ''Финалиста (3) :'' 1983, 2009, 2021/22. === Међународни === * '''[[УЕФА лига Европе|Куп УЕФА/Лига Европе]]''' ** ''Финалиста (2) :'' [[Куп УЕФА 1976/77.|1976/77]], [[УЕФА лига Европе 2011/12.|2011/12.]] * '''[[Латински куп]]''' :* ''Финалиста (1) :'' 1956. * '''[[Иберијски куп]]''' ** ''Финалиста (1)'' : 1983. == Статистика == * Највећа победа: Атлетик Билбао - ФК. Барселона 12:1 (8. фебруара 1931) * Највећи пораз: ФК. Барселона -Атлетик Билбао 7:0 (3. фебруара 2001) * Највише наступа за клуб: [[José Ángel Iribar Kortajarena]] - 614 утакмица (18 сезона) * Највише голова за клуб: [[Telmo Zarraonandia Montoya Zarra]] - 334 гола у 353 утакмице, од тога 252 у првенствима, као најбољи стрелац лиге свих времена. У сезони 1958/59. постигао је 38 првенствених голова. == Познати играчи == {| |- style="vertical-align: top;" | * {{зас|ШПА}} [[Хосе Рамон Алешанко]] * {{зас|ШПА}} [[Рафаел Алкорта]] * {{зас|ШПА}} [[Агусто Сауто Арана]] * {{зас|ШПА}}{{зас|ВЕН}} [[Фернандо Аморебиета]] * {{зас|ШПА}} [[Андони Гоикоечеа Оласкоага]] * {{зас|ШПА}} [[Гиљермо Горостиса]] * {{зас|ШПА}} [[Хулен Гереро]] * {{зас|ШПА}} [[Карлос Гурпеги]] * {{зас|ШПА}} [[Андони Ираиола]] * {{зас|ШПА}} [[Хосе Анхел Ирибар]] * {{зас|ШПА}} [[Хавијер Ирурета]] * {{зас|ШПА}} [[Ернесто Валверде]] * {{зас|ШПА}} [[Аитор Каранка]] * {{зас|ФРА}} [[Емерик Лапорт]] |valign="top"| * {{зас|ФРА}} [[Биксенте Лизаразу]] * {{зас|ШПА}} [[Фернандо Љоренте]] * {{зас|ШПА}} [[Рафаел Морено Арансади]] * {{зас|ШПА}} [[Рафаел Ириондо]] * {{зас|ШПА}} [[Пабло Орбаис]] * {{зас|ШПА}} [[Хулио Салинас]] * {{зас|ШПА}} [[Телмо Зара]] * {{зас|ШПА}} [[Андони Зубизарета]] * {{зас|ШПА}} [[Исмаел Урзаис]] * {{зас|ШПА}} [[Андер Ерера]] * {{зас|ШПА}} [[Хосеба Ечеберија]] * {{зас|ШПА}} [[Хави Мартинез]] * {{зас|ШПА}} [[Икер Мунијаин]] * {{зас|ШПА}} [[Раул Гарсија]] |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Athletic Club de Bilbao | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Атлетик Билбао }} * {{званични веб-сајт}} * [http://www.athletictv.es/ athletictv.es] {{Тимови Ла Лиге}} [[Категорија:ФК Атлетик Билбао| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Шпаније|Атлетик]] [[Категорија:Спорт у Баскији]] l1eo8pj02trdb52e0z91uen2by1wi8b 0 239429 25121567 23834434 2022-07-24T20:51:54Z 109.237.2.66 /* Процене резултата */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија парламентарни избори | election_name = Македонски парламентарни избори 2008. | country = Северна Македонија | flag_year= | previous_year=[[Македонски парламентарни избори 2006.|2006]].| | next_year=[[Македонски парламентарни избори 2011.|2011]].| | election_date=01. јун [[2008]]. | image1 = [[Датотека:Gruevski.jpg|100п]] | color1 = 0a377b | лидер1 = [[Никола Груевски]] | странка1 = [[ВМРО-ДПМНЕ]] | коалиција1 = [[Социјалистичка партија Македоније|СПМ]] - [[Демократска обнова Македоније|ДОМ]] - [[Демократски савез (Македонија)|ДС]] - [[Демократска партија Турака у Македонији|ДПТМ]] - [[Демократска партија Срба у Македонији|ДПСМ]] - [[Обједињена партија Рома|ОПР]] - [[Странка демократске акције Македоније|СДА]] | број_гласова1 = '''481.501''' | %1 = '''48,78''' | мандати1 = {{Политичка партија/мандати|63|120|#0a377b}} | image2 = [[Датотека:Radmila-Sekerinska-conference.jpg|100п]] | color2 = D21F1B | лидер2 = [[Радмила Шекеринска]] | странка2 = [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]] | коалиција2 = [[Нова социјалдемократска партија|НСДП]] - [[Либерално-демократска партија (Македонија)|ЛДП]] - [[Либерална партија Македоније|ЛПМ]] | број_гласова2 = 233.284 | %2 = 23,64 | мандати2 = {{Политичка партија/мандати|27|120|#D21F1B}} | image3 = [[Датотека:Ali Ahmeti.jpg|100п]] | color3 = FFFF00 | лидер3 = [[Али Ахмети]] | странка3 = [[Демократска унија за интеграцију]] | коалиција3 = | број_гласова3 = 111.407 | %3 = 11,13 | мандати3 = {{Политичка партија/мандати|18|120|#FFFF00}} | image4 = [[Датотека:Menduh Tachi.jpg|100п]] | color4 = FF003F | лидер4 = [[Мендух Тачи]] | странка4 = [[Демократска партија Албанаца]] | коалиција4 = | број_гласова4 = 105.293 | %4 = 10,52 | мандати4 = {{Политичка партија/мандати|11|120|#FF003F}} | map_image = | функција = [[Председник Владе Северне Македоније|Председник владе]] | title = [[Никола Груевски]] }} '''Ванредни парламентарни избори''' у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] ([[Македонски језик|мак.]] ''Предвремените парламентарни избори во Северна Македонија'') су одржани [[1. јун]]а [[2008]]. године. Ови избори се одржани пошто је [[Собрање Северне Македоније]] (мак. ''Собрание на Северна Македонија'') изгласало своје распуштање око 2 сата после поноћи [[12. април]]а 2008. године.<ref>[https://web.archive.org/web/20100103105013/http://afp.google.com/article/ALeqM5jPYpEVw6NkAP_Tuj2eW41aYE5m0g AFP (Гугл Њуз)]</ref><ref name="Политика-12-04">[http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Sobranje-raspushteno-izbori-u-junu.sr.html Чланак у Политици]</ref>. Пре гласања о распуштању парламента претходила је дводневна расправа<ref name="Политика-12-04"/>. Ванредне изборе је предложила албанска партија [[Демократска унија за интеграцију]] ({{јез-мак|Демократска Унија за Интеграција}}) пошто је [[Грчка]] ставила [[вето]] на прикључење Северне Македоније [[НАТО]]у, на самиту у [[Букурешт]]у, због спора око имена Северне Македоније. Захтев за ванредне изборе је подржала владајућа коалиција странака: [[ВМРО-ДПМНЕ]] и [[Демократска партија Албанаца|Демократске партије Албанаца]] ({{јез-мак|Демократска Партија на Албанците}}); опозициони [[Социјалдемократски савез Македоније]] ({{јез-мак|Социјалдемократски Сојуз на Македонија}}) и [[Либерално-демократска партија (Македонија)|Либерално-демократска партија]] су бојкотовале гласање и напустиле заседање. Ове опозиционе партије су желеле да одгоде изборе за јесен, а постоје тврдње да је у току гласања владајућа коалиција више пута прекршила законске прописе и пословник о раду парламента<ref name="Политика-12-04"/>. Пошто су ове две опозиционе партије напустиле гласање свих 70 присутних посланика (од укупно 120) гласало за ванредне изборе<ref>http://www.earthtimes.org/articles/show/198446,macedonian-parliament-dissolved-early-elections-by-june.html -{The Earth Times}-</ref> Од издвајања Македоније из [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], пре ових, никада нису одржани ванредни парламентарни избори<ref>{{cite news|title=Изборите закажани за 1. јуни (Избори заказани за 1. јуни) | url=http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=91752 | work=-{A1 News}- | language=македонском |date=12. 4. 2008. | accessdate=13. 4. 2002. | archive-url=https://web.archive.org/web/20080413194046/http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=91752 | archive-date=13. 4. 2008 |url-status=dead | df= }}</ref>. Две највеће партије ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ основале су своје коалиције за ове изборе. ВМРО-ДПМНЕ је основала коалицију под називом „[[За бољу Македонију]]“ ({{јез-мак|За подобра Македонија}}). У коалицији се налази 18 мањих партија, међу којима и [[Демократски савез (Македонија)|Демократски савез]], [[Социјалистичка партија Македоније]], [[Демократска обнова Македоније]] и [[Странка права]]. СДСМ је основала коалицију од 8 странака „[[Сунце – Коалиција за Европу]]“ ({{јез-мак|Сонце коалиција за Европа}}). У коалицији се између осталих налази [[Нова социјалдемократска партија]].<ref>[http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/newsbriefs/setimes/newsbriefs/2008/05/02/nb-02 Macedonia's VMRO-DPMNE sign pre-election coalition deal with 18 small parties (SETimes.com)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> == Правила == Избори су одржани по пропорцијалном моделу у шест изборних јединица. Право гласа имло је 1.779.116 грађана{{чињеница|date=02. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.-->. Дан пред гласање уведена је [[изборна тишина]], а бирачка места су 1. јуна била отворена од 7.00 до 19.00. Државна изборна комисија је била дужна да прелиминарне резултате објави у року од 12 сати од затварања бирачких места, а коначне након 24 часа{{чињеница|date=02. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.-->. Пред изборе је најављено да ће их посматрати 270 представника Канцеларије [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС]] за демократске институције и људска права и 3.500 представника грађанског удружења „МОСТ“. == Процене резултата == Према анкети спроведеној [[11. април|11]]. и [[15. април]]а 2008. у којој је учествовало 1.108 грађана, [[ВМРО-ДПМНЕ]] има рејтинг од 29%, потом следи [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]] са 11% и [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] са 10%.<ref>{{Cite web|url=http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=92184 | title = Новинска анкета | accessdate=28. 4. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080424152958/http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=92184 |archive-date=24. 4. 2008 |url-status=dead }}</ref>. Према анкети од [[24. април|24]]. и [[25. април]]а [[2008]]. ВМРО-ДПМНЕ има рејтинг од 26%, СДСМ 12%, ДУИ 11% и [[Демократска партија Албанаца|ДПА]] 7%<ref>{{Cite web|url=http://www.angus-reid.com/polls/view/30621/governing_vmro_dpmne_first_in_macedonia | title = Governing VMRO-DPMNE First in Macedonia | Angus Reid Global{{Ботовски наслов}} | accessdate=19. 5. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080507133324/http://www.angus-reid.com/polls/view/30621/governing_vmro_dpmne_first_in_macedonia |archive-date=7. 5. 2008 |url-status=dead }}</ref> Према анкети која је касније спроведена коалиција око ВМРО-ДПМНЕ има 37% гласова док коалиција око СДСМ-а има 18% гласова. После њих следе ДУИ са 11% и ДПА са 6%.<ref>[http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/newsbriefs/setimes/newsbriefs/2008/05/12/nb-06 Campaigning officially begins in Macedonia (SETimes.com)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> == Предизборна кампања == СДСМ је оптужио [[Влада Северне Македоније|владу]] да користи министарства да да би се рекламирала у политичкој кампањи.<ref>{{Cite web|url=http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?vestID=93084 |title=-{www.a1.com.mk}- - „-{СДСМ: Владата ги користи министерствата за да се рекламира}-“ |accessdate=20. 5. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080520051153/http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=93084 |archive-date=20. 5. 2008 |url-status=dead }}</ref>. ДУИ је изјавила да је ДПА подржана од министарства унутрашњих послова Македоније<ref>{{Cite web|url=http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?vestID=93083 |title=-{www.a1.com.mk}- - „-{ДУИ: ДПА е поддржана од МВР}-“ |accessdate=20. 5. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080520051148/http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=93083 |archive-date=20. 5. 2008 |url-status=dead }}</ref> == Резултати избора == На изборе је изашло 1.031.632 грађана или 57,99% уписаних бирача. Од укупног броја гласова било је 1.000.976 важећих гласова и 30.656 неважећих гласачких листића. Остало је неупотребљено је 721.477 гласачких листића. Одмах после првих прелиминарних резултата било је видљиво да је коалиција „[[За бољу Македонију]]“ ({{јез-мак|За подобра Македонија}}) добила апсолутну већину у парламенту. Према прелиминарним резултатима ова коалиција је добила 64, од укупно 120 посланичких места колико се налази у Собрању Северне Македоније<ref name="РТС">[http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?IDNews=224604 Чланак о изборима на сајту РТС-а]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. Ова коалиција је, према прелиминарним резултатима од 16:28 часова, [[3. јун]]а 2008. године, добила 482.842 гласова што износи 48,24% од укупног броја важећих гласачких листића. После ове коалиције следи коалиција „[[Сунце – Коалиција за Европу]]“ ({{јез-мак|Сонце коалиција за Европа}}) која би требало да има 28 посланичких места у собрању<ref name="РТС"/>. Према прелиминарним резултатима ова коалиција је освојила 233.371 гласова, што износи 23,31% од укупног броја важећих гласачких листића. Вођа [[ВМРО-ДПМНЕ]]-а и коалиције „За бољу Македонију“ и тренутни премијер Македоније, [[Никола Груевски]], објавио је победу рекавши да је ово први пут у историји Северне Македоније да је једна партија или коалиција освојила оволико места у Македонском собрању, што показује да је Влада Македоније радила веома тешко претходних 20 месеци и да су то грађани наградили. Вођа коалиције око [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМа]], [[Радмила Шекеринска]], прихватила је пораз и изјавила да она прихвата одговорност за пораз. Она је такође подсетила да је резултат избора био око 2:1 у корист коалиције око ВМРО-ДПМНЕ-а, а не 3:1 колики је био рејтинг партија пре расписивања избора. [[Партија за демократски просперитет]] је после избора, 3. јуна 2008. године изјавила да ће се ујединити са ДПА{{чињеница|date=03. 2014. }}<!--mrtva veza do 10. 01. 2014.-->. {| {{table}} |- ! style="text-align:left; background:#e9e9e9; vertical-align:top;" colspan="2"|Странке и коалиције ! style="background:#e9e9e9; text-align:right;"|Гласови ! style="background:#e9e9e9; text-align:right;"|% ! style="background:#e9e9e9; text-align:right;"|Посланика |- | rowspan="19" style="vertical-align:top; text-align:left;"|За бољу Македонију |align="left" |ВМРО-ДПМНЕ | style="text-align:right;" rowspan="19"|482.842 | style="text-align:right;" rowspan="19"|48,24% | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Социјалистичка партија Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Демократски савез (Македонија)|Демократски савез]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Демократска обнова Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Демократска странка Турака Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Демократска партија Срба у Македонији|Демократска странка Срба у Македонији]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Савез македонских Рома]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[ВМРО-Македонска|Унутрашња македонска револуцианорна организација-Македонска]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Уједињена странка за еманципацију]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Странка за правду]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Странка демократске акције у Македонији]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Странка Влаха у Македонији]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Странка за интеграцију Рома]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Народни покрет Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Бошњачка демократска странка (Македонија)|Бошњачка демократска странка]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Странка зелених (Македонија)|Странка зелених]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Демократска унија рома]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Радничка земљорадничка странка Северне Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Партија за потпуну еманципацију Рома]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | style="text-align:left; vertical-align:top;" rowspan="8"|Сунце – Коалиција за Европу | align = left|[[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]] | style="text-align:right;" rowspan="8"|233.371 | style="text-align:right;" rowspan="8"|23,31 | style="text-align:right; vertical-align:top;"| |- | align = left|[[Нова социјалдемократска странка]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Либерално-демократска странка (Македонија)|Либерално-демократска странка]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- |align="left" |[[Либерална странка Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Нова алтернатива]] | align = right VALIGN=TOP| |- | align = left|[[Зелена странка Македоније]] | align = right VALIGN=TOP| |- | align = left|[[Странка пензионера Северне Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Демократска странка Влаха у Македонији]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] | style="text-align:right;"|111.407 | style="text-align:right;"|11,13 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[ДПА]] | style="text-align:right;"|105.293 | style="text-align:right;"|10,52 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Странка за европску будућност]] | style="text-align:right;"|14.502 | style="text-align:right;"|1.45 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Странка за демократски просперитет]] | style="text-align:right;"|11.169 | style="text-align:right;"|1,12 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Демократска унија Албанаца]] | style="text-align:right;"|7.193 | style="text-align:right;"|0,72 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Социјалдемократска странка Македоније]] | style="text-align:right;"|6.425 | style="text-align:right;"|0,64 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Странка слободних демократа (Македонија)|Странка слободних демократа]] | style="text-align:right;"|4.424 | style="text-align:right;"|0,44 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[ТМОРО – ВЕП]] | style="text-align:right;"|4.322 | style="text-align:right;"|0,42 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Радикална странка Срба у Македонији]] | style="text-align:right;"|4.313 | style="text-align:right;"|0,42 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Савез Титових левих сила]] | style="text-align:right;"|3.937 | style="text-align:right;"|0,38 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Покрет за национално јединство Турака]] | style="text-align:right;"|3.749 | style="text-align:right;"|0,37 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Национална демократска унија (Македонија)|Национална демократска унија]] | style="text-align:right;"|3.213 | style="text-align:right;"|0,31 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Група грађана ПМ]] | style="text-align:right;"|2.745 | style="text-align:right;"|0,27 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[ВМРО–ДП]] | style="text-align:right;"|2.353 | style="text-align:right;"|0,24 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[ТМРО]] | style="text-align:right;"|1.872 | style="text-align:right;"|0,18 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Група грађана ПГ]] | style="text-align:right;"|464 | style="text-align:right;"|0,05 | style="text-align:right;"| |- style="background:#e9e9e9;" | style="text-align:left; " colspan="2"|Укупно изашлих 57,99% | style="text-align:right; width:75px; "|1.031.632 | style="text-align:right; width:30px; "|100.0 | style="text-align:right; "|'''120''' |- | style="text-align:left;" colspan="4"|Извор: [https://web.archive.org/web/20080813013106/http://www.sec.mk:90/fajlovi/rezultati/rezultatiZbirniDrzavana03062008.pdf Државна изворна комисија] |} == Референце == {{reflist}} {{Избори у Северној Македонији}} {{Republika Makedonija}} [[Категорија:Избори у Северној Македонији]] [[Категорија:Избори 2008.]] grzpb04j59gge7t1pckedujy9ujc6up 25121575 25121567 2022-07-24T20:57:09Z 109.237.2.66 /* Резултати избора */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија парламентарни избори | election_name = Македонски парламентарни избори 2008. | country = Северна Македонија | flag_year= | previous_year=[[Македонски парламентарни избори 2006.|2006]].| | next_year=[[Македонски парламентарни избори 2011.|2011]].| | election_date=01. јун [[2008]]. | image1 = [[Датотека:Gruevski.jpg|100п]] | color1 = 0a377b | лидер1 = [[Никола Груевски]] | странка1 = [[ВМРО-ДПМНЕ]] | коалиција1 = [[Социјалистичка партија Македоније|СПМ]] - [[Демократска обнова Македоније|ДОМ]] - [[Демократски савез (Македонија)|ДС]] - [[Демократска партија Турака у Македонији|ДПТМ]] - [[Демократска партија Срба у Македонији|ДПСМ]] - [[Обједињена партија Рома|ОПР]] - [[Странка демократске акције Македоније|СДА]] | број_гласова1 = '''481.501''' | %1 = '''48,78''' | мандати1 = {{Политичка партија/мандати|63|120|#0a377b}} | image2 = [[Датотека:Radmila-Sekerinska-conference.jpg|100п]] | color2 = D21F1B | лидер2 = [[Радмила Шекеринска]] | странка2 = [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]] | коалиција2 = [[Нова социјалдемократска партија|НСДП]] - [[Либерално-демократска партија (Македонија)|ЛДП]] - [[Либерална партија Македоније|ЛПМ]] | број_гласова2 = 233.284 | %2 = 23,64 | мандати2 = {{Политичка партија/мандати|27|120|#D21F1B}} | image3 = [[Датотека:Ali Ahmeti.jpg|100п]] | color3 = FFFF00 | лидер3 = [[Али Ахмети]] | странка3 = [[Демократска унија за интеграцију]] | коалиција3 = | број_гласова3 = 111.407 | %3 = 11,13 | мандати3 = {{Политичка партија/мандати|18|120|#FFFF00}} | image4 = [[Датотека:Menduh Tachi.jpg|100п]] | color4 = FF003F | лидер4 = [[Мендух Тачи]] | странка4 = [[Демократска партија Албанаца]] | коалиција4 = | број_гласова4 = 105.293 | %4 = 10,52 | мандати4 = {{Политичка партија/мандати|11|120|#FF003F}} | map_image = | функција = [[Председник Владе Северне Македоније|Председник владе]] | title = [[Никола Груевски]] }} '''Ванредни парламентарни избори''' у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] ([[Македонски језик|мак.]] ''Предвремените парламентарни избори во Северна Македонија'') су одржани [[1. јун]]а [[2008]]. године. Ови избори се одржани пошто је [[Собрање Северне Македоније]] (мак. ''Собрание на Северна Македонија'') изгласало своје распуштање око 2 сата после поноћи [[12. април]]а 2008. године.<ref>[https://web.archive.org/web/20100103105013/http://afp.google.com/article/ALeqM5jPYpEVw6NkAP_Tuj2eW41aYE5m0g AFP (Гугл Њуз)]</ref><ref name="Политика-12-04">[http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Sobranje-raspushteno-izbori-u-junu.sr.html Чланак у Политици]</ref>. Пре гласања о распуштању парламента претходила је дводневна расправа<ref name="Политика-12-04"/>. Ванредне изборе је предложила албанска партија [[Демократска унија за интеграцију]] ({{јез-мак|Демократска Унија за Интеграција}}) пошто је [[Грчка]] ставила [[вето]] на прикључење Северне Македоније [[НАТО]]у, на самиту у [[Букурешт]]у, због спора око имена Северне Македоније. Захтев за ванредне изборе је подржала владајућа коалиција странака: [[ВМРО-ДПМНЕ]] и [[Демократска партија Албанаца|Демократске партије Албанаца]] ({{јез-мак|Демократска Партија на Албанците}}); опозициони [[Социјалдемократски савез Македоније]] ({{јез-мак|Социјалдемократски Сојуз на Македонија}}) и [[Либерално-демократска партија (Македонија)|Либерално-демократска партија]] су бојкотовале гласање и напустиле заседање. Ове опозиционе партије су желеле да одгоде изборе за јесен, а постоје тврдње да је у току гласања владајућа коалиција више пута прекршила законске прописе и пословник о раду парламента<ref name="Политика-12-04"/>. Пошто су ове две опозиционе партије напустиле гласање свих 70 присутних посланика (од укупно 120) гласало за ванредне изборе<ref>http://www.earthtimes.org/articles/show/198446,macedonian-parliament-dissolved-early-elections-by-june.html -{The Earth Times}-</ref> Од издвајања Македоније из [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], пре ових, никада нису одржани ванредни парламентарни избори<ref>{{cite news|title=Изборите закажани за 1. јуни (Избори заказани за 1. јуни) | url=http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=91752 | work=-{A1 News}- | language=македонском |date=12. 4. 2008. | accessdate=13. 4. 2002. | archive-url=https://web.archive.org/web/20080413194046/http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=91752 | archive-date=13. 4. 2008 |url-status=dead | df= }}</ref>. Две највеће партије ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ основале су своје коалиције за ове изборе. ВМРО-ДПМНЕ је основала коалицију под називом „[[За бољу Македонију]]“ ({{јез-мак|За подобра Македонија}}). У коалицији се налази 18 мањих партија, међу којима и [[Демократски савез (Македонија)|Демократски савез]], [[Социјалистичка партија Македоније]], [[Демократска обнова Македоније]] и [[Странка права]]. СДСМ је основала коалицију од 8 странака „[[Сунце – Коалиција за Европу]]“ ({{јез-мак|Сонце коалиција за Европа}}). У коалицији се између осталих налази [[Нова социјалдемократска партија]].<ref>[http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/newsbriefs/setimes/newsbriefs/2008/05/02/nb-02 Macedonia's VMRO-DPMNE sign pre-election coalition deal with 18 small parties (SETimes.com)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> == Правила == Избори су одржани по пропорцијалном моделу у шест изборних јединица. Право гласа имло је 1.779.116 грађана{{чињеница|date=02. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.-->. Дан пред гласање уведена је [[изборна тишина]], а бирачка места су 1. јуна била отворена од 7.00 до 19.00. Државна изборна комисија је била дужна да прелиминарне резултате објави у року од 12 сати од затварања бирачких места, а коначне након 24 часа{{чињеница|date=02. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.-->. Пред изборе је најављено да ће их посматрати 270 представника Канцеларије [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС]] за демократске институције и људска права и 3.500 представника грађанског удружења „МОСТ“. == Процене резултата == Према анкети спроведеној [[11. април|11]]. и [[15. април]]а 2008. у којој је учествовало 1.108 грађана, [[ВМРО-ДПМНЕ]] има рејтинг од 29%, потом следи [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]] са 11% и [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] са 10%.<ref>{{Cite web|url=http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=92184 | title = Новинска анкета | accessdate=28. 4. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080424152958/http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=92184 |archive-date=24. 4. 2008 |url-status=dead }}</ref>. Према анкети од [[24. април|24]]. и [[25. април]]а [[2008]]. ВМРО-ДПМНЕ има рејтинг од 26%, СДСМ 12%, ДУИ 11% и [[Демократска партија Албанаца|ДПА]] 7%<ref>{{Cite web|url=http://www.angus-reid.com/polls/view/30621/governing_vmro_dpmne_first_in_macedonia | title = Governing VMRO-DPMNE First in Macedonia | Angus Reid Global{{Ботовски наслов}} | accessdate=19. 5. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080507133324/http://www.angus-reid.com/polls/view/30621/governing_vmro_dpmne_first_in_macedonia |archive-date=7. 5. 2008 |url-status=dead }}</ref> Према анкети која је касније спроведена коалиција око ВМРО-ДПМНЕ има 37% гласова док коалиција око СДСМ-а има 18% гласова. После њих следе ДУИ са 11% и ДПА са 6%.<ref>[http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/newsbriefs/setimes/newsbriefs/2008/05/12/nb-06 Campaigning officially begins in Macedonia (SETimes.com)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> == Предизборна кампања == СДСМ је оптужио [[Влада Северне Македоније|владу]] да користи министарства да да би се рекламирала у политичкој кампањи.<ref>{{Cite web|url=http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?vestID=93084 |title=-{www.a1.com.mk}- - „-{СДСМ: Владата ги користи министерствата за да се рекламира}-“ |accessdate=20. 5. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080520051153/http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=93084 |archive-date=20. 5. 2008 |url-status=dead }}</ref>. ДУИ је изјавила да је ДПА подржана од министарства унутрашњих послова Македоније<ref>{{Cite web|url=http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?vestID=93083 |title=-{www.a1.com.mk}- - „-{ДУИ: ДПА е поддржана од МВР}-“ |accessdate=20. 5. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080520051148/http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=93083 |archive-date=20. 5. 2008 |url-status=dead }}</ref> == Резултати избора == На изборе је изашло 1.031.632 грађана или 57,99% уписаних бирача. Од укупног броја гласова било је 1.000.976 важећих гласова и 30.656 неважећих гласачких листића. Остало је неупотребљено је 721.477 гласачких листића. Одмах после првих прелиминарних резултата било је видљиво да је коалиција „[[За бољу Македонију]]“ ({{јез-мак|За подобра Македонија}}) добила апсолутну већину у парламенту. Према прелиминарним резултатима ова коалиција је добила 64, од укупно 120 посланичких места колико се налази у Собрању Северне Македоније<ref name="РТС">[http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?IDNews=224604 Чланак о изборима на сајту РТС-а]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. Ова коалиција је, према прелиминарним резултатима од 16:28 часова, [[3. јун]]а 2008. године, добила 482.842 гласова што износи 48,24% од укупног броја важећих гласачких листића. После ове коалиције следи коалиција „[[Сунце – Коалиција за Европу]]“ ({{јез-мак|Сонце коалиција за Европа}}) која би требало да има 28 посланичких места у собрању<ref name="РТС"/>. Према прелиминарним резултатима ова коалиција је освојила 233.371 гласова, што износи 23,31% од укупног броја важећих гласачких листића. Вођа [[ВМРО-ДПМНЕ]]-а и коалиције „За бољу Македонију“ и тренутни премијер Македоније, [[Никола Груевски]], објавио је победу рекавши да је ово први пут у историји Северне Македоније да је једна партија или коалиција освојила оволико места у Македонском собрању, што показује да је Влада Македоније радила веома тешко претходних 20 месеци и да су то грађани наградили. Вођа коалиције око [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМа]], [[Радмила Шекеринска]], прихватила је пораз и изјавила да она прихвата одговорност за пораз. Она је такође подсетила да је резултат избора био око 2:1 у корист коалиције око ВМРО-ДПМНЕ-а, а не 3:1 колики је био рејтинг партија пре расписивања избора. [[Партија за демократски просперитет]] је после избора, 3. јуна 2008. године изјавила да ће се ујединити са ДПА{{чињеница|date=03. 2014. }}<!--mrtva veza do 10. 01. 2014.-->. {| {{table}} |- ! style="text-align:left; background:#e9e9e9; vertical-align:top;" colspan="2"|Странке и коалиције ! style="background:#e9e9e9; text-align:right;"|Гласови ! style="background:#e9e9e9; text-align:right;"|% ! style="background:#e9e9e9; text-align:right;"|Посланика |- | rowspan="19" style="vertical-align:top; text-align:left;"|За бољу Македонију |align="left" |[[ВМРО-ДПМНЕ]] | style="text-align:right;" rowspan="19"|482.842 | style="text-align:right;" rowspan="19"|48,24% | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Социјалистичка партија Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Демократски савез (Македонија)|Демократски савез]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Демократска обнова Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Демократска странка Турака Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Демократска партија Срба у Македонији|Демократска странка Срба у Македонији]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Савез македонских Рома]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[ВМРО-Македонска|Унутрашња македонска револуцианорна организација-Македонска]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Уједињена странка за еманципацију]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Странка за правду]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Странка демократске акције у Македонији]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Странка Влаха у Македонији]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Странка за интеграцију Рома]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Народни покрет Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Бошњачка демократска странка (Македонија)|Бошњачка демократска странка]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Странка зелених (Македонија)|Странка зелених]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Демократска унија рома]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Радничка земљорадничка странка Северне Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Партија за потпуну еманципацију Рома]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | style="text-align:left; vertical-align:top;" rowspan="8"|Сунце – Коалиција за Европу | align = left|[[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]] | style="text-align:right;" rowspan="8"|233.371 | style="text-align:right;" rowspan="8"|23,31 | style="text-align:right; vertical-align:top;"| |- | align = left|[[Нова социјалдемократска странка]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Либерално-демократска партиjа (Северна Македонија)|Либерално-демократска партиjа]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- |align="left" |[[Либерална странка Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Нова алтернатива]] | align = right VALIGN=TOP| |- | align = left|[[Зелена странка Македоније]] | align = right VALIGN=TOP| |- | align = left|[[Странка пензионера Северне Македоније]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | align = left|[[Демократска странка Влаха у Македонији]] | style="text-align:right; vertical-align:TOP;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] | style="text-align:right;"|111.407 | style="text-align:right;"|11,13 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[ДПА]] | style="text-align:right;"|105.293 | style="text-align:right;"|10,52 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Странка за европску будућност]] | style="text-align:right;"|14.502 | style="text-align:right;"|1.45 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Странка за демократски просперитет]] | style="text-align:right;"|11.169 | style="text-align:right;"|1,12 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Демократска унија Албанаца]] | style="text-align:right;"|7.193 | style="text-align:right;"|0,72 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Социјалдемократска странка Македоније]] | style="text-align:right;"|6.425 | style="text-align:right;"|0,64 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Странка слободних демократа (Македонија)|Странка слободних демократа]] | style="text-align:right;"|4.424 | style="text-align:right;"|0,44 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[ТМОРО – ВЕП]] | style="text-align:right;"|4.322 | style="text-align:right;"|0,42 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Радикална странка Срба у Македонији]] | style="text-align:right;"|4.313 | style="text-align:right;"|0,42 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Савез Титових левих снага]] | style="text-align:right;"|3.937 | style="text-align:right;"|0,38 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Покрет за национално јединство Турака]] | style="text-align:right;"|3.749 | style="text-align:right;"|0,37 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Национална демократска унија (Македонија)|Национална демократска унија]] | style="text-align:right;"|3.213 | style="text-align:right;"|0,31 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Група грађана ПМ]] | style="text-align:right;"|2.745 | style="text-align:right;"|0,27 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[ВМРО–ДП]] | style="text-align:right;"|2.353 | style="text-align:right;"|0,24 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[ТМРО]] | style="text-align:right;"|1.872 | style="text-align:right;"|0,18 | style="text-align:right;"| |- | style="text-align:left;" colspan="2"|[[Група грађана ПГ]] | style="text-align:right;"|464 | style="text-align:right;"|0,05 | style="text-align:right;"| |- style="background:#e9e9e9;" | style="text-align:left; " colspan="2"|Укупно изашлих 57,99% | style="text-align:right; width:75px; "|1.031.632 | style="text-align:right; width:30px; "|100.0 | style="text-align:right; "|'''120''' |- | style="text-align:left;" colspan="4"|Извор: [https://web.archive.org/web/20080813013106/http://www.sec.mk:90/fajlovi/rezultati/rezultatiZbirniDrzavana03062008.pdf Државна изворна комисија] |} == Референце == {{reflist}} {{Избори у Северној Македонији}} {{Republika Makedonija}} [[Категорија:Избори у Северној Македонији]] [[Категорија:Избори 2008.]] gpi6fjkct9qfqfa6szutoyzsmlwtnzk 0 240284 25121871 24922544 2022-07-25T05:46:37Z 109.237.2.66 wikitext text/x-wiki {{Друга употреба|Собрање}} {{Кутијица за парламент | боја_позадине = #CFB53B | боја_текста = #FFFFFF | име = Скупштина Северне Македоније<br />Собрание на Република Северна Македонија | слика_грб = Лого на Собрание на Северна Македонија.png | сала_за_седнице = Macedonian parliament interior.jpg | сала_резолуција = 250п | дом_тип = Једнодомни систем|Једнодомна | основан = | сазив = | нов_сазив = | лидер1_врста = Председник Скупштине Северне Македоније | лидер1 = [[Талат Џафери]] | партија1 = [[ДУИ]] | датум_избора1 = 27. 4. 2017. | број_посланика = 120 | политички_састав1 = Пратенички состав 2016-2020.png | политички_састав1_рез = 225п | политичке_групе1 = {{color box|red}} Коалиција „[[ВМРО-ДПМНЕ]]” (51)<br />{{color box|#25129E}} Коалиција [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]] (49)<br />{{color box|#1463FF}} [[Демократска унија за интеграцију]] (10)<br />{{color box|#DE2B10}} Покрет Беса (5)<br />{{color box|#BD33A4}} Коалиција „[[Алијанса за Албанце]]” (3)<br />{{color box|#07010F}} [[Демократска партија Албанаца]] (2) | последњи_избори1 = [[Македонски парламентарни избори 2016.|11. децембар 2016.]] | место_одржавања =[[Сала Македонског парламента]] | сајт = [http://www.sobranie.mk/ -{www.sobranie.mk}-] }} '''Скупштина Северне Македоније''' ({{Јез-мак|Собрание на Република Северна Македонија}}) је највиши законодавни и уставотворни орган [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. Према [[Устав Северне Македоније|Уставу Републике Северне Македоније]] парламент је једнодоман и може бити састављен од 120 до 140 [[народни посланик|посланика]]. Међутим у свим досадашњим сазивима у скупштини се налазило по 120 посланика. Посланици се бирају на општим и непосредним [[избори]]ма путем тајног гласања. Мандат посланицима траје четири године. Зграда Скупштине Северне Македоније се налази у [[Скопље|Скопљу]]. == Надлежности == Према члану 68 Устава Северне Македоније надлежности скупштине су: * да доноси и мења [[Устав Северне Македоније]] * да доноси [[закон]]е и даје аутентично тумачење закона * да утврђује јавне набавке * да доноси републички буџет и завршни рачун * да доноси просторни план Северне Македоније * да ратификује међународне уговоре * да одлучује о рату и миру * да доноси одлуке о промени граница Северне Македоније * да доноси одлуке о ступању или иступању из неког савеза или заједнице са другом државом * да расписује [[референдум]] * да одлучује о резервама Северне Македоније * да оснива савете * да бира [[Влада Северне Македоније|Владу]]; * да бира судије [[Уставни суд Северне Македоније|Уставног суда Републике Северне Македоније]]; * да врши избор и разрешује судије * да врши избор, именовање и разрешења других носиоца јавних и осталих функција утврђених Уставом и законом * да врши политичку контролу и надзор над Владом и другим јавним функционерима који су одговорни Скупштини * да даје амнестије * да врши друге послове прописане Уставом == Председници Скупштине Северне Македоније == Председници парламента Северне Македоније од 1991. били су: * [[Стојан Андов]] (1991—1996) * [[Тито Петковски]] (1996—1998) * [[Саво Климовски]] (1998—2000) * [[Стојан Андов]] (2000—2002) * [[Никола Поповски]] (2002—2003) * [[Љупчо Јордановски]] (2003—2006) * [[Љубиша Георгијевски]] (2006—2008) * [[Трајко Вељаноски]] (2008—2011; 2011—2017) * [[Талат Џафери]] (2017—) == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Parliament of the Republic of Macedonia}} * [http://www.sobranie.mk/ Службена страница Скупштине Северне Македоније] [[Категорија:Политика Северне Македоније]] n2wl3lbxjh5gpzaho1kt9db1m05mut9 0 246160 25121164 24913166 2022-07-24T14:32:32Z Squidwood 310005 /* Група Б */ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за СП у фудбалу | | година = 1998 | држава = {{застава|Француска}} | време = [[10. јун]] — [[12. јул]] [[1998]]. | име = -{Coupe du Monde - France 98}-<br />-{1998 FIFA World Cup}- | слика = 501px-1998 FIFA World Cup logo.svg.png | caption = ''Званични лого првенства'' | екипе = 32 | број_стадиона = 10 | градова = 10 | финалисти = | шампиони = ФРА | титуле = 1. | second = БРА | third = ХРВ | fourth = ХОЛ | мечеви = 64 | голови = 171 | голбр = 2.67 | гледаоци = 2.785.100 | глбр = 43.517 | стрелац = {{зас|ХРВ}} [[Давор Шукер]] (6) | играч = {{зас|БРА}} [[Роналдо]] | миграч = | екипа = {{рпф|ФРА}}<br />{{рпф|ЕНГ}} | голман = {{зас|ФРА}} [[Фабјен Бартез|Фабијен Бартез]] | prevseason = [[Светско првенство у фудбалу 1994.|САД 1994.]] | nextseason = [[Светско првенство у фудбалу 2002.|Јапан / Јужна Кореја 2002.]] }} '''Светско првенство у фудбалу 1998.''' је било 16. [[светско првенство у фудбалу|светско фудбалско првенство]] које се одржало у [[Француска|Француској]] од [[10. јун]]а до [[12. јул]]а 1998. Титулу је освојила [[Фудбалска репрезентација Француске|репрезентација Француске]] победивши репрезентацију [[Фудбалска репрезентација Бразила|Бразила]] са 3-0. Репрезентација [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватске]] је освојила треће, а репрезентација [[Фудбалска репрезентација Холандије|Холандије]] четврто место. Најбољим играчем првенства проглашен је Бразилац [[Роналдо]], док је најбољи стрелац био Хрват [[Davor Šuker|Давор Шукер]] са 6 постигнутих голова. == Квалификације == {{посебан чланак|Квалификације за Светско првенство у фудбалу 1998.}} [[Датотека:1998 world cup qualification.png|thumb|right|400px| {{legend|#0000ff|Квалификоване земље}} {{legend|#ffbf00|Нису успеле да се квалификују}} {{legend|#000000|Земље које нису учествовале у квалификацијама}} {{legend|#cccccc|Земље које нису чланице ФИФА}}]] Жреб за квалификације за Светско првенство је одржан [[12. децембар|12. децембра]] [[1995]]. у [[Лувр]]у<ref>{{cite news |url=http://www.nytimes.com/1995/06/01/sports/new-overtime-rule-for-1998-world-cup.html |publisher=New York Times |agency=Associated Press |date=1. 6. 1995 |accessdate=27. 1. 2012 |title=New Overtime Rule For 1998 World Cup}}</ref>. [[Фудбалска репрезентација Бразила|Бразил]], као актуелни светски првак, и [[Фудбалска репрезентација Француске|Француска]], као домаћин првенства, су директно изборили пласман. У квалификацијама је укупно учествовало 174 репрезентације из шест конфедерација, што је за 24 било више него у [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 1994.|претходним квалификацијама]]. Из Европе се, рачунајући и [[Фудбалска репрезентација Француске|Француску]], пласирало 15 репрезентација, и то девет победника група, најбоља другопласирана репрезентација и четири од осам другопласираних репрезентација које су избориле пласман кроз бараж<ref>{{cite news |url=http://www.independent.co.uk/sport/italy-and-poland-bar-englands-road-to-france-1525596.html|work=The Independent |date=13. 12. 1995 |accessdate=27. 1. 2012 |last=Shaw |first=Phil |title=Italy and Poland bar England's road to France}}</ref>. Јужна Америка је рачунајући и Бразил дала пет представника за завршни турнир, као и Африка. Из [[КОНКАКАФ]] зоне пласман је изборило три репрезентације, а исти број репрезентација је из азијске групе квалификација ишао директно. Поражени из баража [[АФК|Азијске фудбалске конфедерације]] је добијао још једну прилику за пласман, кроз бараж за победником океанијске зоне квалификација. [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватска]], [[Фудбалска репрезентација Јамајке|Јамајка]], [[Фудбалска репрезентација Јапана|Јапан]] и [[Фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су по први пут избориле пласман на светско првенство. [[Фудбалска репрезентација Ирана|Иран]] је последња репрезентација која је изборила пласман на мундијал, након победе у баражу над [[Фудбалска репрезентација Аустралије|Аустралијом]] [[29. новембар|29. новембра]] [[1997]].<ref>{{cite web |url=http://www.fifa.com/classicfootball/stories/classicqualifiers/news/newsid=1029557.html |work=FIFA.com |publisher=[[Fédération Internationale de Football Association]] |date=29. 11. 1997 |accessdate=27. 1. 2012 |title=Celebration and heartbreak |archive-date=30. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111130140601/http://www.fifa.com/classicfootball/stories/classicqualifiers/news/newsid%3D1029557.html |url-status=dead }}</ref> [[Фудбалска репрезентација Туниса|Тунис]] је изборио пласман први пут након учешћа на [[Светско првенство у фудбалу 1978.|Светском првенству 1978.]] док су [[Фудбалска репрезентација Парагваја|Парагвај]] и [[Фудбалска репрезентација Данске|Данска]] то исто учиниле први пут након [[Светско првенство у фудбалу 1986.|Светског првенства 1986.]] Двоструки светски првак, [[Фудбалска репрезентација Уругваја|Уругвај]] и [[Фудбалска репрезентација Шведске|Шведска]], трећепласирана екипа са [[Светско првенство у фудбалу 1994.|претходног светског првенства]], нису успеле да се квалификују. [[Фудбалска репрезентација Русије|Русија]] није изборила пласман на светско првенство, по први пут након [[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978.]] када је [[Фудбалска репрезентација Совјетског Савеза|Совјетски Савез]] елиминисан у баражу од [[Фудбалска репрезентација Италије|Италије]]<ref>{{cite news |url=http://www.nytimes.com/1997/11/16/sports/soccer-roundup-1998-world-cup-qualifying-belgium-earns-berth-eliminates-ireland.html|work=New York Times |date=15. 11. 1997 |accessdate=27. 1. 2012 |title=Soccer: Roundup -- 1998 World Cup qualifying; Belgium earns berth and eliminates Ireland}}</ref>. === Репрезентације које су се квалификовале === Пласман на Светско првенство су избориле 32 репрезентације. Број у загради означава пласман на [[фифина ранг-листа|ранг листи ФИФА]], пре почетка Светског првенства<ref>{{cite web|title=FIFA/Coca Cola World Ranking (20 May 1998)|url=http://www.fifa.com/worldfootball/ranking/lastranking/gender=m/fullranking.html|work=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association|date=27. 1. 2012|access-date=10. 02. 2012|archive-date=24. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181224011850/https://www.fifa.com/worldfootball/ranking/lastranking/gender=m/fullranking.html|url-status=dead}}</ref>. {| style="width:90%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top;"| ;[[Азија]] (4) * {{рпф|Иран}} * {{рпф|Јапан}} * {{рпф|Јужна Кореја}} * {{рпф|Саудијска Арабија}} ;[[Африка]] (5) * {{рпф|ЈАР}} * {{рпф|Камерун}} * {{рпф|Мароко}} * {{рпф|Нигерија}} * {{рпф|Тунис}} | style="width:50%; vertical-align:top;"| ;[[Северна Америка]], [[Средња Америка]] и [[Кариби]] (3) * {{рпф|Јамајка}} * {{рпф|Мексико}} * {{рпф|САД}} ;[[Јужна Америка]] (5) * {{рпф|Аргентина}} * {{рпф|Бразил}} * {{рпф|Колумбија}} * {{рпф|Парагвај}} * {{рпф|Чиле}} ;[[Океанија]] (0) * ''Нико се није квалификовао'' | style="width:50%; vertical-align:top;"| ;[[Европа]] (15) * {{рпф|Аустрија}} * {{рпф|Белгија}} * {{рпф|Бугарска}} * {{рпф|Данска}} * {{рпф|Енглеска}} * {{рпф|Италија}} * {{рпф|СР Југославија}} * {{рпф|Немачка}} * {{рпф|Норвешка}} * {{рпф|Румунија}} * {{рпф|Француска}} (домаћин) * {{рпф|Холандија}} * {{рпф|Хрватска}} * {{рпф|Шкотска}} * {{рпф|Шпанија}} |} == Стадиони == <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! [[Сен Дени]] ! [[Марсељ]] ! [[Париз]] |- | [[Стад де Франс]] | [[Стадион Велодром]] | [[Парк принчева]] |- | Капацитет: '''80.000''' | Капацитет: '''60.000''' | Капацитет: '''49.000''' |- | [[Датотека:Finale Coupe de France 2010-2011 (Lille LOSC vs Paris SG PSG).jpg|170п]] | [[Датотека:Vue du virage Depé.jpg|170п]] | [[Датотека:Paris-Parc-des-Princes.jpg|170п]] |- ! [[Лион]] | rowspan=8 | <div style="position: relative;"> [[Датотека:France location map-Regions and departements 1975-2014.svg|400п|]] {{Image label|x=0.80 |y=0.415 |scale=400|text=}} {{Image label|x=0.555 |y=0.605|scale=400|text=}} {{Image label|x=0.47 |y=0.215 |scale=400|text=}} {{Image label|x=0.80 |y=0.21 |scale=400|text=}} {{Image label|x=0.67 |y=0.23 |scale=400|text=}} {{Image label|x=0.58 |y=0.38 |scale=400|text=}} {{Image label|x=0.655|y=0.25 |scale=400|text=}} {{Image label|x=0.22 |y=0.61 |scale=400|text=}} {{Image label|x=0.73 |y=0.14 |scale=400|text=}} </div> ! [[Ленс|Ланс]] |- | [[Жерлан|Стадион Жерлан]] | [[Стадион Феликс Болар]] |- | Капацитет: '''41.300''' | Капацитет: '''44.000''' |- | [[Датотека:Stade-Gerland-RWC2007.JPG|170п]] | [[Датотека:Stade Felix-Bollaert.jpg|170п]] |- ! [[Нант]] ! [[Монпеље]] |- | [[Стадион де ла Божоар]] | [[Стадион де ла Мосон]] |- | Капацитет: '''39.500''' | Капацитет: '''34.000''' |- | [[Датотека:Stade de la Beaujoire.jpg|170п]] | [[Датотека:Australie-Fidji.4.JPG|170п]] |- ! [[Тулуза|Тулуз]] ! [[Сент Етјен]] ! [[Бордо]] |- | [[Стадион Мунисипал]] | [[Стадион Жофроа Гишар]] | [[Парк Лескур]] |- | Капацитет: '''37.000''' | Капацитет: '''36.000''' | Капацитет: '''35.200''' |- | [[Датотека:Stadium de Toulouse.jpg|170п]] | [[Датотека:Stade-GeoffroyGuichard-RWC2007.JPG|170п]] | [[Датотека:Stade Chaban-Delmas.jpg|170п]] |}</center> == Жреб == Жреб је одржан у [[Марсељ]]у, [[4. децембар|4. децембра]] [[1997]]. године. {| class="wikitable" style="width:100%;" |- !width=25%| '''Шешир А''' !width=25%| '''Шешир Б''' !width=25%| '''Шешир Ц''' !width=25%| '''Шешир Д''' |- | {{АРГ}} <br /> {{БРА}} <br /> {{ИТА}} <br /> {{НЕМ}} <br /> {{застава|Румунија}} <br /> {{застава|Француска}} <br /> {{ХОЛ}} <br /> {{застава|Шпанија}} <br /> | {{АУТ}} <br /> {{БЕЛ}} <br /> {{БУГ}} <br /> {{ДАН}} <br /> {{ЕНГ}} <br /> {{НОР}} <br /> {{СРЈ}} <br /> {{ХРВ}} <br /> {{ШКО}} <br /> | {{застава|Иран}} <br /> {{ЈАП}} <br /> {{КОР}} <br /> {{КОЛ}} <br /> {{ПАР}} <br /> {{САУ}} <br /> {{ЧИЛ}} <br /> | valign="top"| {{ЈАМ}} <br /> {{ЈАР}} <br /> {{КМР}} <br /> {{МАР}} <br /> {{МЕК}} <br /> {{НГА}} <br /> {{САД}} <br /> {{застава|Тунис}} <br /> |- |} == Судије == [[ФИФА]] је за ово Светско првенство делегирала 34 главна и 33 линијских судија<ref name="Refs">{{cite web |url=http://www.fifa.com/newscentre/news/newsid=70367.html |work=FIFA.com |publisher=[[Fédération Internationale de Football Association]] |date=2. 2. 1998 |accessdate=28. 1. 2012 |title=Referees and assistants for France 98 chosen |archive-date=02. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131002210320/http://www.fifa.com/newscentre/news/newsid=70367.html |url-status=dead }}</ref>. Због повећања броја земаља учесница, у односу на [[Светско првенство у фудбалу 1994.|претходно светско првенство]] број главних судија је увећан за 10 а помоћних за 11<ref name="Refs"/>. {| style="width:90%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top;"| ;[[АФК]] :{{зас|САУ}} [[Абдул Рахман Ал Зеид]] :{{зас|УАЕ}} [[Али Бујсаим]] :{{зас|ЈАП}} [[Масјоши Окада]] :{{зас|ТАЈ}} [[Пиром Ун Прасерт]] ;[[КОНМЕБОЛ]] :{{зас|АРГ}} [[Хавијер Кастрили]] :{{зас|ПАР}} [[Епифанио Гонзалез]] :{{зас|БРА}} [[Марсио Резенде де Фреитас]] :{{зас|ЧИЛ}} [[Марио Санчез]] :{{зас|ПЕР}} [[Алберто Тејада]] :{{зас|КОЛ}} [[Џон Торо Рендон]] ;[[КАФ]] :{{зас|МАР}} [[Саид Белкола]] :{{зас|ЕГИ}} [[Гамал Ал Гандур]] :{{зас|НИГ}} [[Лусијен Бушард]] :{{зас|МРЦ}} [[Лим Ки Чонг]] :{{зас|ЈАФ}} [[Ијан Маклеод]] ;[[ОФК]] :{{зас|АУС}} [[Едвард Лени]] | style="width:50%; vertical-align:top;"| ;[[КОНКАКАФ]] :{{зас|САД}} [[Есфандиар Бармаст]] :{{зас|Мексико}} [[Артуро Бризио Картер]] :{{зас|ТИТ}} [[Рамеш Рамдан]] ;[[УЕФА]] :{{зас|ФРА}} [[Марк Бата]] :{{зас|АУТ}} [[Гинтер Бенко]] :{{зас|ИТА}} [[Пјерлуиђи Колина]] :{{зас|ШКО}} [[Хју Далас]] :{{зас|ЕНГ}} [[Пол Дуркин]] :{{зас|ШПА}} [[Хосе Гарсија Аранда]] :{{зас|НЕМ}} [[Бернд Хејнеман]] :{{зас|РУС}} [[Николај Левников]] :{{зас|ШВА}} [[Урс Мејер]] :{{зас|ПОР}} [[Витор Мело Переира]] :{{зас|ДАН}} [[Ким Милтон Нилсен]] :{{зас|НОР}} [[Руне Педерсен]] :{{зас|МАЂ}} [[Ласло Вагнер]] :{{зас|ХОЛ}} [[Марио ван дер Енде]] :{{зас|ПОЉ}} [[Ришард Војчик]] |} == Састави репрезентација == {{Главни|Састави репрезентација на Светском првенству у фудбалу 1998.}} На овом светском првенству, свака репрезентација је имала право да пријави по 22 фудбалера. Селектори су коначан списак играча морали да доставе до [[1. јун]]а [[1998]]. Од укупно 704 фудбалера која су била пријављена за првенство, 447 је играло у Европи, 90 у Азији, 67 у Јужној Америци, 61 у Северној и Средњој Америци и 37 у Африци<ref name="Squad">{{cite web |url=http://www.fifa.com/newscentre/news/newsid=71653.html |work=FIFA.com |publisher=[[Fédération Internationale de Football Association]] |date=8. 6. 1998 |accessdate=29. 1. 2012 |title=Players Facts & Figures: Eto's the youngest, Leighton the oldest |archive-date=05. 06. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100605235744/http://www.fifa.com/newscentre/news/newsid=71653.html |url-status=dead }}</ref>. Највише њих је играло у Енглеској, укупно 75, што је било за по пет играча више него што их је играло у Шпанији и Италији. [[ФК Барселона|Барселона]] је имала 13 репрезентативаца из својих редова<ref name="Squad"/>. Просечна старост играча је износила 27 година и 8 месеци, што је било за пет месеци више него на [[Светско првенство у фудбалу 1994.|претходном светском првенству]]{{sfn|FIFA|p=15}}. [[Фудбалска репрезентација Камеруна|Камерунац]] [[Самјуел Ето]] је био најмлађи учесник мундијала са свега 17 година и 3 месеца, док је најстарији учесник био [[Фудбалска репрезентација Шкотске|шкотски репрезентативац]] [[Џим Лејтон]], са 39 година и 11 месеци{{sfn|FIFA|p=15}}. == Такмичење по групама == {{легенда|#ccffcc|Екипе које су прошле први круг}} {{легенда|#ffcccc|Испали}} === Група А === {{Главни|Светско првенство у фудбалу 1998. — Група А}} {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- !width=15 | !width=175 | Табела групе А ! style="width:20px;" abbr="Играних"|И ! style="width:20px;" abbr="Победа"|П ! style="width:20px;" abbr="Нерешених"|Н ! style="width:20px;" abbr="Изгубљених"|И ! style="width:20px;" abbr="Датих голова"|ДГ ! style="width:20px;" abbr="Примљних голова"|ПГ ! style="width:20px;" abbr="Гол разлика"|ГР ! style="width:20px;" abbr="Бодова"|Бод. |- style="background:#cfc;" | 1. |align=left|{{рпф|БРА|}} |3||2||0||1||6||3||+3||'''6''' |- style="background:#cfc;" | 2. |align=left|{{рпф|НОР|}} |3||1||2||0||5||4||+1||'''5''' |- style="background:#fcc;" | 3. |align=left|{{рпф|МАР}} |3||1||1||1||5||5||0||'''4''' |- style="background:#fcc;" | 4. |align=left|{{рпф|ШКО|}} |3||0||1||2||2||6||-4||'''1''' |} ---- {{footballbox |датум=[[10. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|БРА}} |резултат= 2:1 |тим2= {{рпф|ШКО}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/4000 Детаљи] |голови1= [[Цезар Сампајо]] {{гол|5}}<br />[[Том Бојд|Бојд]] {{гол|74|аг.}} |голови2= [[Џон Колинс|Колинс]] {{гол|38|пен.}} |стадион= [[Стад де Франс]], [[Сен Дени]] |гледалаца= 80.000 |судија= {{зас|ШПА|size=15px}} [[Хосе Гарсија Аранда]] }} {{footballbox |датум=[[10. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|МАР}} |резултат= 2:2 |тим2= {{рпф|НОР}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8725 Детаљи] |голови1= [[Мустафа Хађи|Хађи]] {{гол|37}}<br />[[Абделјаил Хада|Хада]] {{гол|60}} |голови2= [[Јусеф Чипо|Чипо]] {{гол|45+1|аг.}} <br />[[Дан Еген|Еген]] {{гол|61}} |стадион= [[Стадион де ла Мосон]], [[Монпеље]] |гледалаца=29.800 |судија= {{зас|ТАЈ|size=15px}} [[Пиром Ун Прасерт]] }} ---- {{footballbox |датум=[[16. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ШКО}} |резултат= 1:1 |тим2= {{рпф|НОР}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8741 Детаљи] |голови1= [[Крег Бурли|Бурли]] {{гол|66}} |голови2= [[Ховар Фло|Фло]] {{гол|46}} |стадион= [[Парк Лескур]], [[Бордо]] |гледалаца=31.800 |судија= {{зас|МАЂ|size=15px}} [[Ласло Вагнер]] }} {{footballbox |датум=[[16. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|БРА}} |резултат= 3:0 |тим2= {{рпф|МАР}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8742 Детаљи] |голови1= [[Роналдо]] {{гол|9}}<br />[[Ривалдо]] {{гол|45+2}}<br />[[Бебето]] {{гол|50}} |голови2= |стадион= [[Стадион де ла Божоар]], [[Нант]] |гледалаца=35.500 |судија= {{зас|РУС|size=15px}} [[Николај Левинков]] }} ---- {{footballbox |датум=[[23. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ШКО}} |резултат= 0:3 |тим2= {{рпф|МАР}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8758 Детаљи] |голови1= |голови2= [[Салахедин Басир|Басир]] {{гол|23}}, {{гол|85}}<br />[[Абделјаил Хада|Хада]] {{гол|46}} |стадион= [[Стадион Жофроа Гишар]], [[Сент Етјен]] |гледалаца=30.600 |судија= {{зас|УАЕ|size=15px}} [[Али Бујсаим]] }} {{footballbox |датум=[[23. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|БРА}} |резултат= 1:2 |тим2= {{рпф|НОР}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8759 Детаљи] |голови1= [[Бебето]] {{гол|78}} |голови2= [[Торе Андре Фло|Т. А. Фло]] {{гол|83}}<br />[[Кјетил Рекдал|Рекдал]] {{гол|89|пен.}} |стадион= [[Стадион Велодром]], [[Марсељ]] |гледалаца=55.000 |судија= {{зас|САД|size=15px}} [[Есфандијар Бахармаст]] }} ---- === Група Б === {{Главни|Светско првенство у фудбалу 1998. — Група Б}} {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- !width=15 | !width=175 | Табела групе Б ! style="width:20px;" abbr="Играних"|И ! style="width:20px;" abbr="Победа"|П ! style="width:20px;" abbr="Нерешених"|Н ! style="width:20px;" abbr="Изгубљених"|И ! style="width:20px;" abbr="Датих голова"|ДГ ! style="width:20px;" abbr="Примљних голова"|ПГ ! style="width:20px;" abbr="Гол разлика"|ГР ! style="width:20px;" abbr="Бодова"|Бод. |- style="background:#cfc;" | 1. |align=left|{{рпф|ИТА|}} |3||2||1||0||7||3||+4||'''7''' |- style="background:#cfc;" | 2. |align=left|{{рпф|ЧИЛ|}} |3||0||3||0||4||4||0||'''3''' |- style="background:#fcc;" | 3. |align=left|{{рпф|АУТ}} |3||0||2||1||3||4||-1||'''2''' |- style="background:#fcc;" | 4. |align=left|{{рпф|КМР|}} |3||0||2||1||2||5||-3||'''2''' |} ---- {{footballbox |датум=[[11. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ИТА}} |резултат= 2:2 |тим2= {{рпф|ЧИЛ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8726 Детаљи] |голови1= [[Кристијан Вијери|Вијери]] {{гол|10}}<br />[[Роберто Бађо|Бађо]] {{гол|84|пен.}} |голови2= [[Марсело Салас|Салас]] {{гол|45+3}}, {{гол|50}} |стадион= [[Парк Лескур]], [[Бордо]] |гледалаца= 31.800 |судија= {{зас|НИГ|size=15px}} [[Лусијен Бушардо]] }} {{footballbox |датум=[[11. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|КМР}} |резултат= 1:1 |тим2= {{рпф|АУТ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8727 Детаљи] |голови1= [[Пјер Њанка|Њанка]] {{гол|77}} |голови2= [[Тони Полстер|Полстер]] {{гол|90+1}} |стадион= [[Стадион Мунисипал]], [[Тулуза]] |гледалаца=33.500 |судија= {{зас|ПАР|size=15px}} [[Епифанио Гонзалес]] }} ---- {{footballbox |датум=[[17. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ЧИЛ}} |резултат= 1:1 |тим2= {{рпф|АУТ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8727 Детаљи] |голови1= [[Марсело Салас|Салас]] {{гол|70}} |голови2= [[Ивица Вастић|Вастић]] {{гол|90+2}} |стадион= [[Стадион Жофроа Гишар]], [[Сент Етјен]] |гледалаца=30.600 |судија= {{зас|ЕГИ|size=15px}} [[Гамар Ал-Гандур]] }} {{footballbox |датум=[[17. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ИТА}} |резултат= 3:0 |тим2= {{рпф|КМР}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8744 Детаљи] |голови1= [[Луиђи Ди Бјађо|Ди Бјађо]] {{гол|7}}<br />[[Кристијан Вијери|Вијери]] {{гол|75}}, {{гол|89}} |голови2= |стадион= [[Стадион де ла Мосон]], [[Монпеље]] |гледалаца=29.800 |судија= {{зас|АУС|size=15px}} [[Еди Лени]] }} ---- {{footballbox |датум=[[23. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ИТА}} |резултат= 2:1 |тим2= {{рпф|АУТ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8757 Детаљи] |голови1= [[Кристијан Вијери|Вијери]] {{гол|48}}<br />[[Роберто Бађо|Бађо]] {{гол|90}} |голови2= [[Андреас Херцог|Херцог]] {{гол|90+2|пен.}} |стадион= [[Стад де Франс]], [[Сен Дени]] |гледалаца=80.000 |судија= {{зас|ЕНГ|size=15px}} [[Пол Дуркин]] }} {{footballbox |датум=[[23. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ЧИЛ}} |резултат= 1:1 |тим2= {{рпф|КМР}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8760 Детаљи] |голови1= [[Хосе Луис Сијера|Сијера]] {{гол|20}} |голови2= [[Патрик ЕмБома|ЕмБома]] {{гол|56}} |стадион= [[Стадион де ла Божоар]], [[Нант]] |гледалаца=35.500 |судија= {{зас|МАЂ|size=15px}} [[Ласло Вагнер]] }} ---- === Група Ц === {{Главни|Светско првенство у фудбалу 1998. — Група Ц}} {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- !width=15 | !width=175 | Табела групе Ц ! style="width:20px;" abbr="Играних"|И ! style="width:20px;" abbr="Победа"|П ! style="width:20px;" abbr="Нерешених"|Н ! style="width:20px;" abbr="Изгубљених"|И ! style="width:20px;" abbr="Датих голова"|ДГ ! style="width:20px;" abbr="Примљних голова"|ПГ ! style="width:20px;" abbr="Гол разлика"|ГР ! style="width:20px;" abbr="Бодова"|Бод. |- style="background:#cfc;" | 1. |align=left|{{рпф|ФРА|}} |3||3||0||0||9||1||+8||'''9''' |- style="background:#cfc;" | 2. |align=left|{{рпф|ДАН|}} |3||1||1||1||3||3||0||'''4''' |- style="background:#fcc;" | 3. |align=left|{{рпф|ЈАР}} |3||0||2||1||3||6||-3||'''2''' |- style="background:#fcc;" | 4. |align=left|{{рпф|САУ|}} |3||0||1||2||2||7||-5||'''1''' |} ---- {{footballbox |датум=[[12. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|САУ}} |резултат= 0:1 |тим2= {{рпф|ДАН}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8729 Детаљи] |голови1= |голови2= [[Марк Рипер|Рипер]] {{гол|69}} |стадион= [[Стадион Феликс Болар]], [[Ленс]] |гледалаца= 38.100 |судија= {{зас|АРГ|size=15px}} [[Хавијер Кастриљи]] }} {{footballbox |датум=[[12. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ФРА}} |резултат= 3:0 |тим2= {{рпф|ЈАР}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8730 Детаљи] |голови1= [[Кристоф Дигари|Дигари]] {{гол|36}}<br />[[Пјер Иса|Иса]] {{гол|77|аг.}} <br /> [[Тијери Анри|Анри]] {{гол|90+2}} |голови2= |стадион= [[Стадион Велодром]], [[Марсељ]] |гледалаца=55.000 |судија= {{зас|БРА|size=15px}} [[Марсио Резенде де Фрејтас]] }} ---- {{footballbox |датум=[[18. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ЈАР}} |резултат= 1:1 |тим2= {{рпф|ДАН}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8746 Детаљи] |голови1= [[Бени Макарти|Макарти]] {{гол|51}} |голови2= [[Алан Нилсен|Нилсен]] {{гол|12}} |стадион= [[Стадион Мунисипал]], [[Тулуза]] |гледалаца=33.500 |судија= {{зас|КОЛ|size=15px}} [[Џон Торо Рендон]] }} {{footballbox |датум=[[18. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ФРА}} |резултат= 4:0 |тим2= {{рпф|САУ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8745 Детаљи] |голови1= [[Тијери Анри|Анри]] {{гол|37}}, {{гол|78}}<br />[[Давид Трезеге|Трезеге]] {{гол|68}}<br />[[Биксенте Лизаразу|Лизаразу]] {{гол|85}} |голови2= |стадион= [[Стад де Франс]], [[Сен Дени]] |гледалаца=80.000 |судија= {{зас|МЕК|size=15px}} [[Артуро Бризио Картер]] }} ---- {{footballbox |датум=[[24. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ФРА}} |резултат= 2:1 |тим2= {{рпф|ДАН}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8762 Детаљи] |голови1= [[Јури Ђоркаеф|Ђоркаеф]] {{гол|12|пен.}} <br />[[Емануел Пети|Пети]] {{гол|56}} |голови2= [[Мајкл Лаудруп|Лаудруп]] {{гол|42|пен.}} |стадион= [[Жерлан]], [[Лион]] |гледалаца=39.100 |судија= {{зас|ИТА|size=15px}} [[Пјерлуиђи Колина]] }} {{footballbox |датум=[[24. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ЈАР}} |резултат= 2:2 |тим2= {{рпф|САУ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8764 Детаљи] |голови1= [[Шон Бартлет|Бартлет]] {{гол|18}}, {{гол|90+3|пен.}} |голови2= [[Сами Ал Џабер|Ал Џабер]] {{гол|45+2|пен.}}<br />[[Јусуф Ал Тунајан|Ал Тунајан]] {{гол|74|пен.}} |стадион= [[Парк Лескур]], [[Бордо]] |гледалаца=31.800 |судија= {{зас|ЧИЛ|size=15px}} [[Марио Санчез]] }} ---- === Група Д === {{Главни|Светско првенство у фудбалу 1998. — Група Д}} {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- !width=15 | !width=175 | Табела групе Д ! style="width:20px;" abbr="Играних"|И ! style="width:20px;" abbr="Победа"|П ! style="width:20px;" abbr="Нерешених"|Н ! style="width:20px;" abbr="Изгубљених"|И ! style="width:20px;" abbr="Датих голова"|ДГ ! style="width:20px;" abbr="Примљних голова"|ПГ ! style="width:20px;" abbr="Гол разлика"|ГР ! style="width:20px;" abbr="Бодова"|Бод. |- style="background:#cfc;" | 1. |align=left|{{рпф|НГА|}} |3||2||0||1||5||5||0||'''6''' |- style="background:#cfc;" | 2. |align=left|{{рпф|ПАР|}} |3||1||2||0||3||1||+2||'''5''' |- style="background:#fcc;" | 3. |align=left|{{рпф|ШПА}} |3||1||1||1||8||4||+4||'''4''' |- style="background:#fcc;" | 4. |align=left|{{рпф|БУГ|}} |3||0||1||2||1||7||-6||'''1''' |} ---- {{footballbox |датум=[[12. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ПАР}} |резултат= 0:0 |тим2= {{рпф|БУГ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8728 Детаљи] |голови1= |голови2= |стадион= [[Стадион де ла Мосон]], [[Монпеље]] |гледалаца= 29.800 |судија= {{зас|САУ|size=15px}} [[Абдул Рахман Ал Зеид]] }} {{footballbox |датум=[[13. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ШПА}} |резултат= 2:3 |тим2= {{рпф|НГА}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8731 Детаљи] |голови1= [[Фернандо Јеро|Јеро]] {{гол|21}}<br />[[Раул Гонзалез|Раул]] {{гол|47}} |голови2= [[Мутиу Адепоју|Адепоју]] {{гол|24}} <br />[[Андони Зубизарета|Зубизарета]] {{гол|73|аг.}}<br />[[Сандеј Олисех|Олисех]] {{гол|78}} |стадион= [[Стадион де ла Божоар]], [[Нант]] |гледалаца=35.500 |судија= {{зас|САД|size=15px}} [[Есфандијар Бахармаст]] }} ---- {{footballbox |датум=[[19. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|НГА}} |резултат= 1:0 |тим2= {{рпф|БУГ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8747 Детаљи] |голови1= [[Виктор Икпеба|Икпеба]] {{гол|28}} |голови2= |стадион= [[Парк принчева]], [[Париз]] |гледалаца=45.500 |судија= {{зас|ЧИЛ|size=15px}} [[Марио Санчез Јантен]] }} {{footballbox |датум=[[19. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ШПА}} |резултат= 0:0 |тим2= {{рпф|ПАР}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8748 Детаљи] |голови1= |голови2= |стадион= [[Стадион Жофроа Гишар]], [[Сент Етјен]] |гледалаца=30.600 |судија= {{зас|ЈАР|size=15px}} [[Ијан Маклеод]] }} ---- {{footballbox |датум=[[24. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|НГА}} |резултат= 1:3 |тим2= {{рпф|ПАР}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8763 Детаљи] |голови1= [[Вилсон Орума|Орума]] {{гол|10}} |голови2= [[Селсо Ајала|Ајала]] {{гол|1}} <br />[[Мигуел Анхел Бенитез|Бенитез]] {{гол|58}}<br />[[Хосе Кардозо|Кардозо]] {{гол|86}} |стадион= [[Стадион Мунисипал]], [[Тулуза]] |гледалаца=33.500 |судија= {{зас|ТАЈ|size=15px}} [[Пиром Ун Прасерт]] }} {{footballbox |датум=[[24. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ШПА}} |резултат= 6:1 |тим2= {{рпф|БУГ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8761 Детаљи] |голови1= [[Фернандо Јеро|Јеро]] {{гол|6|пен.}}<br />[[Луис Енрике]] {{гол|18}}<br />[[Фернандо Моријентес|Моријентес]] {{гол|55}}, {{гол|81}}<br />[[Георги Бачев|Бачев]] {{гол|88|аг.}}<br />[[Кико]] {{гол|90+4}} |голови2= [[Емил Костадинов|Костадинов]] {{гол|58}} |стадион= [[Стадион Феликс Болар]], [[Ленс]] |гледалаца=38.100 |судија= {{зас|ХОЛ|size=15px}} [[Марио ван дер Енде]] }} ---- === Група Е === {{Главни|Светско првенство у фудбалу 1998. — Група Е}} {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- !width=15 | !width=175 | Табела групе Е ! style="width:20px;" abbr="Играних"|И ! style="width:20px;" abbr="Победа"|П ! style="width:20px;" abbr="Нерешених"|Н ! style="width:20px;" abbr="Изгубљених"|И ! style="width:20px;" abbr="Датих голова"|ДГ ! style="width:20px;" abbr="Примљних голова"|ПГ ! style="width:20px;" abbr="Гол разлика"|ГР ! style="width:20px;" abbr="Бодова"|Бод. |- style="background:#cfc;" | 1. |align=left|{{рпф|ХОЛ|}} |3||1||2||0||7||2||+5||'''5''' |- style="background:#cfc;" | 2. |align=left|{{рпф|МЕК|}} |3||1||2||0||7||5||+2||'''5''' |- style="background:#fcc;" | 3. |align=left|{{рпф|БЕЛ}} |3||0||3||0||3||3||0||'''3''' |- style="background:#fcc;" | 4. |align=left|{{рпф|ЈКО|}} |3||0||1||2||2||9||-7||'''1''' |} ---- {{footballbox |датум=[[13. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|КОР}} |резултат= 1:3 |тим2= {{рпф|МЕК}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8732 Детаљи] |голови1= [[Ха Сеок Ју]] {{гол|28}} |голови2= [[Рикардо Пелаез|Пелаез]] {{гол|50}} <br />[[Луис Хернандез|Хернандез]] {{гол|75}}, {{гол|84}} |стадион= [[Жерлан|Стадион Жерлан]], [[Лион]] |гледалаца= 39.100 |судија= {{зас|АУТ|size=15px}} [[Гентер Бенке]] }} {{footballbox |датум=[[13. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ХОЛ}} |резултат= 0:0 |тим2= {{рпф|БЕЛ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8733 Детаљи] |голови1= |голови2= |стадион= [[Стад де Франс]], [[Сен Дени]] |гледалаца=77.000 |судија= {{зас|ИТА|size=15px}} [[Пјерлуиђи Колина]] }} ---- {{footballbox |датум=[[20. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|БЕЛ}} |резултат= 2:2 |тим2= {{рпф|МЕК}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8750 Детаљи] |голови1= [[Марк Вилмотс|Вилмотс]] {{гол|42}}, {{гол|47}} |голови2= [[Алберто Гарсија Аспе|Гарсија Аспе]] {{гол|55|пен.}} <br />[[Суаухтемос Бланко|Бланко]] {{гол|62}} |стадион= [[Парк Лескур]], [[Бордо]] |гледалаца=31.800 |судија= {{зас|ШКО|size=15px}} [[Хју Далас]] }} {{footballbox |датум=[[20. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ХОЛ}} |резултат= 5:0 |тим2= {{рпф|КОР}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8749 Детаљи] |голови1= [[Филип Коку|Коку]] {{гол|37}}<br />[[Марк Овермарс|Овермарс]] {{гол|41}}<br />[[Денис Бергкамп|Бергкамп]] {{гол|71}}<br />[[Пјер ван Хојдонк|ван Хојдонк]] {{гол|80}}<br />[[Роналд де Бур|Р. де Бур]] {{гол|83}} |голови2= |стадион= [[Стадион Велодром]], [[Марсељ]] |гледалаца=55.000 |судија= {{зас|ПОЉ|size=15px}} [[Ришард Војчик]] }} ---- {{footballbox |датум=[[25. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ХОЛ}} |резултат= 2:2 |тим2= {{рпф|МЕК}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8766 Детаљи] |голови1= [[Филип Коку|Коку]] {{гол|4}}<br />[[Роналд де Бур|Р. де Бур]] {{гол|18}} |голови2= [[Рикардо Пелаез|Пелаез]] {{гол|75}} <br />[[Луис Хернандез|Хернандез]] {{гол|90+4}} |стадион= [[Стадион Жофроа Гишар]], [[Сент Етјен]] |гледалаца=30.600 |судија= {{зас|САУ|size=15px}} [[Абдул Рахман Ал Зеид]] }} {{footballbox |датум=[[25. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|БЕЛ}} |резултат= 1:1 |тим2= {{рпф|КОР}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8765 Детаљи] |голови1= [[Лук Нилис|Нилис]] {{гол|7}} |голови2= [[Јо Санг-чул]] {{гол|72}} |стадион= [[Парк принчева]], [[Париз]] |гледалаца=45.500 |судија= {{зас|БРА|size=15px}} [[Марсио Резенде де Фрејтас]] }} ---- === Група Ф === {{Главни|Светско првенство у фудбалу 1998. — Група Ф}} {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- !width=15 | !width=175 | Табела групе Ф ! style="width:20px;" abbr="Играних"|И ! style="width:20px;" abbr="Победа"|П ! style="width:20px;" abbr="Нерешених"|Н ! style="width:20px;" abbr="Изгубљених"|И ! style="width:20px;" abbr="Датих голова"|ДГ ! style="width:20px;" abbr="Примљних голова"|ПГ ! style="width:20px;" abbr="Гол разлика"|ГР ! style="width:20px;" abbr="Бодова"|Бод. |- style="background:#cfc;" | 1. |align=left|{{рпф|НЕМ|}} |3||2||1||0||6||2||+4||'''7''' |- style="background:#cfc;" | 2. |align=left|{{рпф|СРЈ}} |3||2||1||0||4||2||+2||'''7''' |- style="background:#fcc;" | 3. |align=left|{{рпф|ИРН}} |3||1||0||2||2||4||-2||'''3''' |- style="background:#fcc;" | 4. |align=left|{{рпф|САД|}} |3||0||0||3||1||5||-4||'''0''' |} ---- {{footballbox |датум=[[14. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|СРЈ}} |резултат= 1:0 |тим2= {{рпф|ИРН}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8735 Детаљи] |голови1= [[Синиша Михајловић|Михајловић]] {{гол|73}} |голови2= |стадион= [[Стадион Жофроа Гишар]], [[Сент Етјен]] |гледалаца= 30.600 |судија= {{зас|ПЕР|size=15px}} [[Алберто Техада]] }} {{footballbox |датум=[[15. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|НЕМ}} |резултат= 2:0 |тим2= {{рпф|САД}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8738 Детаљи] |голови1= [[Андреас Мелер|Мелер]] {{гол|47}}<br /> [[Јирген Клинсман|Клилнсман]] {{гол|80}} |голови2= |стадион= [[Парк принчева]], [[Париз]] |гледалаца=45.500 |судија= {{зас|МАР|size=15px}} [[Саид Белкола]] }} ---- {{footballbox |датум=[[21. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|НЕМ}} |резултат= 2:2 |тим2= {{рпф|СРЈ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8753 Детаљи] |голови1= [[Синиша Михајловић|Михајловић]] {{гол|72|аг.}}<br /> [[Оливер Бирхоф|Бирхоф]] {{гол|78}} |голови2= [[Предраг Мијатовић|Мијатовић]] {{гол|13}}<br /> [[Драган Стојковић|Стојковић]] {{гол|52}} |стадион= [[Стадион Феликс Болар]], [[Ленс]] |гледалаца=38.100 |судија= {{зас|ДАН|size=15px}} [[Ким Милтон Нилсен]] }} {{footballbox |датум=[[21. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|САД}} |резултат= 1:2 |тим2= {{рпф|ИРН}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8754 Детаљи] |голови1= [[Брајан Мекбрајд|Мекбрајд]] {{гол|87}} |голови2= [[Хамид Естили|Естили]] {{гол|40}}<br />[[Мехди Махдавикија|Махдавикија]] {{гол|84}} |стадион= [[Жерлан|Стадион Жерлан]], [[Лион]] |гледалаца=39.100 |судија= {{зас|ШВА|size=15px}} [[Урс Мејер]] }} ---- {{footballbox |датум=[[25. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|НЕМ}} |резултат= 2:0 |тим2= {{рпф|ИРН}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8767 Детаљи] |голови1= [[Оливер Бирхоф|Бирхоф]] {{гол|50}}<br />[[Јирген Клинсман|Клинсман]] {{гол|57}} |голови2= |стадион= [[Стадион де ла Мосон]], [[Монпеље]] |гледалаца=29.800 |судија= {{зас|ПАР|size=15px}} [[Епифанио Гонзалес]] }} {{footballbox |датум=[[25. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|САД}} |резултат= 0:1 |тим2= {{рпф|СРЈ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8768 Детаљи] |голови1= |голови2= [[Слободан Комљеновић|Комљеновић]] {{гол|4}} |стадион= [[Стадион де ла Божоар]], [[Нант]] |гледалаца=35.500 |судија= {{зас|ЕГИ|size=15px}} [[Гамал Ал-Гандур]] }} ---- === Група Г === {{Главни|Светско првенство у фудбалу 1998. — Група Г}} {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- !width=15 | !width=175 | Табела групе Г ! style="width:20px;" abbr="Играних"|И ! style="width:20px;" abbr="Победа"|П ! style="width:20px;" abbr="Нерешених"|Н ! style="width:20px;" abbr="Изгубљених"|И ! style="width:20px;" abbr="Датих голова"|ДГ ! style="width:20px;" abbr="Примљених голова"|ПГ ! style="width:20px;" abbr="Гол разлика"|ГР ! style="width:20px;" abbr="Бодова"|Бод. |- style="background:#cfc;" | 1. |align=left|{{рпф|РУМ|}} |3||2||1||0||4||2||+2||'''7''' |- style="background:#cfc;" | 2. |align=left|{{рпф|ЕНГ|}} |3||2||0||1||5||2||+3||'''6''' |- style="background:#fcc;" | 3. |align=left|{{рпф|КОЛ}} |3||1||0||2||1||3||-2||'''3''' |- style="background:#fcc;" | 4. |align=left|{{рпф|ТУН|}} |3||0||1||2||1||4||-3||'''1''' |} ---- {{footballbox |датум=[[15. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ЕНГ}} |резултат= 2:0 |тим2= {{рпф|ТУН}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8740 Детаљи] |голови1= [[Алан Ширер|Ширер]] {{гол|42}}<br />[[Пол Скоулс|Скоулс]] {{гол|89}} |голови2= |стадион= [[Стадион Велодром]], [[Марсељ]] |гледалаца= 54.587 |судија= {{зас|ЈАП|size=15px}} [[Масајоши Окада]] }} {{footballbox |датум=[[15. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|РУМ}} |резултат= 1:0 |тим2= {{рпф|КОЛ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8739 Детаљи] |голови1= [[Адријан Илије|Илије]] {{гол|45+1}} |голови2= |стадион= [[Жерлан|Стадион Жерлан]], [[Лион]] |гледалаца=39.100 |судија= {{зас|Маурицијус|size=15px}} [[Лим Ки Чонг]] }} ---- {{footballbox |датум=[[22. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|КОЛ}} |резултат= 1:0 |тим2= {{рпф|ТУН}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8755 Детаљи] |голови1= [[Лејдер Пресијадо|Пресијадо]] {{гол|82}} |голови2= |стадион= [[Стадион де ла Мосон]], [[Монпеље]] |гледалаца=29.800 |судија= {{зас|НЕМ|size=15px}} [[Бернд Хејнеман]] }} {{footballbox |датум=[[22. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|РУМ}} |резултат= 2:1 |тим2= {{рпф|ЕНГ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8756 Детаљи] |голови1= [[Виорел Молдован|Молдован]] {{гол|46}}<br />[[Дан Петреску|Петреску]] {{гол|90}} |голови2= [[Мајкл Овен|Овен]] {{гол|81}} |стадион= [[Стадион Мунисипал]], [[Тулуза]] |гледалаца=33.500 |судија= {{зас|ФРА|size=15px}} [[Марк Бата]] }} ---- {{footballbox |датум=[[26. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|КОЛ}} |резултат= 0:2 |тим2= {{рпф|ЕНГ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8770 Детаљи] |голови1= |голови2= [[Дарен Андертон|Андертон]] {{гол|20}} <br />[[Дејвид Бекам|Бекам]] {{гол|29}} |стадион= [[Стадион Феликс Болар]], [[Ленс]] |гледалаца=38.100 |судија= {{зас|МЕК|size=15px}} [[Артуро Бризио Картер]] }} {{footballbox |датум=[[26. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|РУМ}} |резултат= 1:1 |тим2= {{рпф|ТУН}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8769 Детаљи] |голови1= [[Виорел Молдован|Молдован]] {{гол|71}} |голови2= [[Скандер Суајах|Суајах]] {{гол|12|пен.}} |стадион= [[Стад де Франс]], [[Сен Дени]] |гледалаца=77.000 |судија= {{зас|АУС|size=15px}} [[Еди Лени]] }} ---- === Група Х === {{Главни|Светско првенство у фудбалу 1998. — Група Х}} {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- !width=15 | !width=175 | Табела групе Х ! style="width:20px;" abbr="Играних"|И ! style="width:20px;" abbr="Победа"|П ! style="width:20px;" abbr="Нерешених"|Н ! style="width:20px;" abbr="Изгубљених"|И ! style="width:20px;" abbr="Датих голова"|ДГ ! style="width:20px;" abbr="Примљних голова"|ПГ ! style="width:20px;" abbr="Гол разлика"|ГР ! style="width:20px;" abbr="Бодова"|Бод. |- style="background:#cfc;" | 1. |align=left|{{рпф|АРГ|}} |3||3||0||0||7||0||+7||'''9''' |- style="background:#cfc;" | 2. |align=left|{{рпф|ХРВ|}} |3||2||0||1||4||2||+2||'''6''' |- style="background:#fcc;" | 3. |align=left|{{рпф|ЈАМ}} |3||1||0||2||3||9||-6||'''3''' |- style="background:#fcc;" | 4. |align=left|{{рпф|ЈАП|}} |3||0||0||3||1||4||-3||'''0''' |} ---- {{footballbox |датум=[[14. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|АРГ}} |резултат= 1:0 |тим2= {{рпф|ЈАП}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8734 Детаљи] |голови1= [[Габријел Батистута|Батистута]] {{гол|28}} |голови2= |стадион= [[Стадион Мунисипал]], [[Тулуза]] |гледалаца= 33.500 |судија= {{зас|ХОЛ|size=15px}} [[Марио ван дер Енде]] }} {{footballbox |датум=[[14. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ЈАМ}} |резултат= 1:3 |тим2= {{рпф|ХРВ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8736 Детаљи] |голови1= [[Роби Ерл|Ерл]] {{гол|45}} |голови2= [[Марио Станић|Станић]] {{гол|27}} <br />[[Роберт Просинечки|Просинечки]] {{гол|53}} <br />[[Davor Šuker|Шукер]] {{гол|69}} |стадион= [[Стадион Феликс Болар]], [[Ленс]] |гледалаца=38.100 |судија= {{зас|ПОР|size=15px}} [[Витор Мело Переира]] }} ---- {{footballbox |датум=[[20. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ЈАП}} |резултат= 0:1 |тим2= {{рпф|ХРВ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8751 Детаљи] |голови1= |голови2= [[Давор Шукер|Шукер]] {{гол|77}} |стадион= [[Стадион де ла Божоар]], [[Нант]] |гледалаца=35.500 |судија= {{зас|ТИТ|size=15px}} [[Рамеш Рамдан]] }} {{footballbox |датум=[[21. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|АРГ}} |резултат= 5:0 |тим2= {{рпф|ЈАМ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8752 Детаљи] |голови1= [[Аријел Ортега|Ортега]] {{гол|31}}, {{гол|55}}<br />[[Габријел Батистута|Батистута]] {{гол|73}}, {{гол|78}}, {{гол|83|пен.}} |голови2= |стадион= [[Парк принчева]], [[Париз]] |гледалаца=45.500 |судија= {{зас|НОР|size=15px}} [[Руне Педерсен]] }} ---- {{footballbox |датум=[[26. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|АРГ}} |резултат= 1:0 |тим2= {{рпф|ХРВ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8752 Детаљи] |голови1= [[Маурисио Пинеда|Пинеда]] {{гол|36}} |голови2= |стадион= [[Парк Лескур]], [[Бордо]] |гледалаца=31.800 |судија= {{зас|МАР|size=15px}} [[Саид Белкола]] }} {{footballbox |датум=[[26. јун]] [[1998]]. |вријеме= |тим1= {{рпф-д|ЈАП}} |резултат= 1:2 |тим2= {{рпф|ЈАМ}} |извештај= [https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8771 Детаљи] |голови1= [[Масаши Накајама|Накајама]] {{гол|74}} |голови2= [[Теодор Витмор|Витмор]] {{гол|39}}, {{гол|54}} |стадион= [[Жерлан|Стадион Жерлан]], [[Лион]] |гледалаца=39.100 |судија= {{зас|АУТ|size=15px}} [[Гунтер Бенке]] }} ---- == Елиминациона фаза == {{Главни|Светско првенство у фудбалу 1998. — Елиминациона фаза}} {{Round16 <!-- Date-Place|Team 1|Score 1|Team 2|Score 2 --> <!-- round of 16 --> | 27. јун – [[Парк принчева|Париз]]|'''{{рпф|БРА|}}'''|'''4''' |{{рпф|ЧИЛ|}}|1 | 28. јун – [[Стад де Франс|Сен Дени]]|{{рпф|НГА|}}|1 |'''{{рпф|ДАН|}}''' |'''4''' | 29. јун – [[Стадион Мунисипал|Тулуз]]|'''{{рпф|ХОЛ}}'''|'''2''' |{{рпф|СРЈ}} |1 | 30. јун – [[Стадион Жофроа Гишар|Сент Етјен]]|'''{{рпф|АРГ}} ([[Једанаестерац|пен.]])'''|'''2 (4)''' |{{рпф|ЕНГ}}|2 (3) | 27. јун – [[Стадион Велодром|Марсељ]]|'''{{рпф|ИТА|}}'''|'''1'''|{{рпф|НОР|}}|0 | 28. јун – [[Стадион Феликс Болар|Ленс]]|'''{{рпф|ФРА|}} ([[Продужеци (фудбал)|про.]])''' |'''1'''|{{рпф|ПАР}}|0 | 29. јун – [[Стадион де ла Мосон|Монпеље]]|'''{{рпф|НЕМ}}'''|'''2''' |{{рпф|МЕК}}|1 | 30. јун – [[Парк Лескур|Бордо]]|{{рпф|РУМ}}|0| '''{{рпф|ХРВ}}''' |'''1''' <!-- quarter-finals --> | 3. јул – [[Стадион де ла Божоар|Нант]]|'''{{рпф|БРА}}'''|'''3'''|{{рпф|ДАН}}|2 | 4. јул – [[Стадион Велодром|Марсељ]]|'''{{рпф|ХОЛ}}'''|'''2''' |{{рпф|АРГ}}|1 | 3. јул – [[Стад де Франс|Сен Дени]]|{{рпф|ИТА}}|0 (3) |'''{{рпф|ФРА}} ([[Једанаестерац|пен.]])''' |'''0 (4)''' | 4. јул – [[Жерлан|Лион]]|{{рпф|НЕМ}}|0 |'''{{рпф|ХРВ}}'''|'''3''' <!-- semi-finals --> | 7. јул – [[Стадион Велодром|Марсељ]]|'''{{рпф|БРА}} ([[Једанаестерац|пен.]])''' |'''1 (4)'''|{{рпф|ХОЛ}}|1 (2) | 8. јул – [[Стад де Франс|Сен Дени]]|'''{{рпф|ФРА}}'''|'''2''' |{{рпф|ХРВ}}|1 <!-- final --> | 12. јул – [[Стад де Франс|Сен Дени]]|{{рпф|БРА}}|0|'''{{рпф|ФРА}}'''|'''3''' <!-- third place --> | 11. јул – [[Парк принчева|Париз]]|{{рпф|ХОЛ}}|1|'''{{рпф|ХРВ}}'''|'''2''' |widescore=yes}} === Осмина финала === {{footballbox |датум=[[27. јун]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|ИТА}} |резултат= 1:0 |тим2= {{рпф|НОР}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8774 Детаљи] |голови1= [[Кристијан Вијери|Вијери]] {{гол|4}} |голови2= |стадион= [[Стадион Велодром]], [[Марсељ]] |гледалаца= 55.000 |судија= {{зас|НЕМ|size=15px}} [[Бернд Хејнеман]] }} ---- {{footballbox |датум=[[27. јун]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|БРА}} |резултат= 4:1 |тим2= {{рпф|ЧИЛ}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8773 Детаљи] |голови1=[[Цезар Сампајо]] {{гол|11}}, {{гол|26}}<br />[[Роналдо]] {{гол|45+3|пен.}}, {{гол|72}} |голови2=[[Марсело Салас|Салас]] {{гол|70}} |стадион= [[Парк принчева]], [[Париз]] |гледалаца= 45.500 |судија= {{зас|ФРА|size=15px}} [[Марк Бата]] }} ---- {{footballbox |датум=[[28. јун]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|ФРА}} |резултат= 1:0 ([[Продужеци (фудбал)|про.]]) |тим2= {{рпф|ПАР}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8776 Детаљи] |голови1= [[Лоран Блан|Блан]] {{златни гол|114}} |голови2= |стадион= [[Стадион Феликс Болар]], [[Ленс]] |гледалаца= 31.800 |судија= {{зас|УАЕ|size=15px}} [[Али Бујсаим]] }} ---- {{footballbox |датум=[[28. јун]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|НГА}} |резултат= 1:4 |тим2= {{рпф|ДАН}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8775 Детаљи] |голови1=[[Тијани Бабангида|Бабангида]] {{гол|78}} |голови2=[[Петер Молер|Молер]] {{гол|3}}<br />[[Брајан Лаудруп|Б. Лаудруп]] {{гол|12}}<br />[[Ебе Санд|Санд]] {{гол|58}}<br />[[Томас Хелвег|Хелвег]] {{гол|76}} |стадион= [[Стад де Франс]], [[Сен Дени]] |гледалаца= 77.000 |судија= {{зас|ШВА|size=15px}} [[Урс Мејер]] }} ---- {{footballbox |датум=[[29. јун]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|НЕМ}} |резултат= 2:1 |тим2= {{рпф|МЕК}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8777 Детаљи] |голови1= [[Јирген Клинсман|Клинсман]] {{гол|74}}<br />[[Оливер Бирхоф|Бирхоф]] {{гол|86}} |голови2= [[Луис Ернандез|Ернандез]] {{гол|47}} |стадион= [[Стадион де ла Мосон]], [[Монпеље]] |гледалаца= 29.800 |судија= {{зас|ПОР|size=15px}} [[Витор Мело Переира]] }} ---- {{footballbox |датум=[[29. јун]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|ХОЛ}} |резултат= 2:1 |тим2= {{рпф|СРЈ}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8778 Детаљи] |голови1= [[Денис Бергкамп|Бергкамп]] {{гол|74}}<br />[[Едгар Давидс|Давидс]] {{гол|86}} |голови2= [[Слободан Комљеновић|Комљеновић]] {{гол|48}} |стадион= [[Стадион Мунисипал]], [[Тулуза]] |гледалаца= 33.500 |судија= {{зас|ШПА|size=15px}} [[Хосе Марија Гарсија Аранда]] }} ---- {{footballbox |датум=[[30. јун]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|РУМ}} |резултат= 0:1 |тим2= {{рпф|ХРВ}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8780 Детаљи] |голови1= |голови2=[[Давор Шукер|Шукер]] {{гол|45+2|пен.}} |стадион= [[Парк Лескур]], [[Бордо]] |гледалаца= 31.800 |судија= {{зас|АРГ|size=15px}} [[Хавијер Кастриљи]] }} ---- {{footballbox |датум=[[30. јун]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|АРГ}} |резултат= 2:2 ([[Продужеци (фудбал)|прод.]]) |тим2= {{рпф|ЕНГ}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8779 Детаљи] |голови1=[[Габријел Батистута|Батистута]] {{гол|5|пен.}}<br />[[Хавијер Занети|Занети]] {{гол|45+1}} |голови2=[[Алан Ширер|Ширер]] {{гол|9|пен.}}<br />[[Мајкл Овен|Овен]] {{гол|16}} |стадион= [[Стадион Жофроа Гишар]], [[Сент Етјен]] |гледалаца= 30.600 |судија= {{зас|ДАН|size=15px}} [[Ким Милтон Нилсен]] }} {{penshootoutbox |једанаестерци1 = [[Серђо Берти|Берти]] {{pengoal}}<br />[[Ернан Креспо|Креспо]] {{penmiss}}<br />[[Хуан Себастијан Верон|Верон]] {{pengoal}}<br />[[Марсело Гаљардо|Гаљардо]] {{pengoal}}<br />[[Роберто Ајала|Ајала]] {{pengoal}} |резултат = 4:3 |једанаестерци2= {{pengoal}} [[Алан Ширер|Ширер]]<br />{{penmiss}} [[Пол Инс|Инс]]<br />{{pengoal}} [[Пол Мерсон|Мерсон]]<br />{{pengoal}} [[Мајкл Овен|Овен]]<br />{{penmiss}} [[Дејвид Бати|Бати]]}} === Четвртфинале === {{footballbox |датум=[[3. јул]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|ИТА}} |резултат= 0:0 ([[Продужеци (фудбал)|прод.]]) |тим2= {{рпф|ФРА}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8781 Детаљи] |голови1= |голови2= |стадион= [[Стад де Франс]], [[Сен Дени]] |гледалаца= 77.000 |судија= {{зас|ШКО|size=15px}} [[Хју Далас]] }} {{penshootoutbox |једанаестерци1 = [[Роберто Бађо|Р. Бађо]] {{pengoal}}<br />[[Деметрио Албертини|Албертини]] {{penmiss}}<br />[[Алесандро Костакурта|Костакурта]] {{pengoal}}<br />[[Кристијан Вијери|Вијери]] {{pengoal}}<br />[[Луиђи Ди Бјађо|Ди Бјађо]] {{penmiss}} |резултат = 3:4 |једанаестерци2= {{pengoal}} [[Зинедин Зидан|Зидан]]<br />{{penmiss}} [[Биксенте Лизеразу|Лизеразу]]<br />{{pengoal}} [[Давид Трезеге|Трезеге]]<br />{{pengoal}} [[Тијери Анри|Анри]]<br />{{pengoal}} [[Лоран Блан|Блан]]}} ---- {{footballbox |датум=[[3. јул]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|БРА}} |резултат= 3:2 |тим2= {{рпф|ДАН}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8782 Детаљи] |голови1=[[Бебето]] {{гол|10}}<br />[[Ривалдо]] {{гол|25}}, {{гол|59}} |голови2=[[Мартин Јоргенсен|Јоргенсен]] {{гол|2}}<br />[[Брајан Лаудруп|Б. Лаудруп]] {{гол|50}} |стадион= [[Стадион де ла Божоар]], [[Нант]] |гледалаца= 35.500 |судија= {{зас|ЕГИ|size=15px}} [[Гамал Ал-Гандур]] }} ---- {{footballbox |датум=[[4. јул]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|ХОЛ}} |резултат= 2:1 |тим2= {{рпф|АРГ}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8784 Детаљи] |голови1=[[Патрик Клојверт|Клајверт]] {{гол|12}}<br />[[Денис Бергкамп|Бергкамп]] {{гол|90}} |голови2= [[Клаудио Лопез|Лопез]] {{гол|17}} |стадион= [[Стадион Велодром]], [[Марсељ]] |гледалаца= 55.000 |судија= {{зас|МЕК|size=15px}} [[Артуро Бризио Картер]] }} ---- {{footballbox |датум=[[4. јул]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|НЕМ}} |резултат= 0:3 |тим2= {{рпф|ХРВ}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8783 Детаљи] |голови1= |голови2=[[Роберт Јарни|Јарни]] {{гол|45+3}}<br />[[Горан Влаовић|Влаовић]] {{гол|80}}<br />[[Davor Šuker|Шукер]] {{гол|85}} |стадион= [[Жерлан]], [[Лион]] |гледалаца= 39.100 |судија= {{зас|НОР|size=15px}} [[Руне Педерсен]] }} === Полуфинале === {{footballbox |датум=[[7. јул]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|БРА}} |резултат= 1:1 ([[Продужеци (фудбал)|прод.]]) |тим2= {{рпф|ХОЛ}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8781 Детаљи] |голови1= [[Роналдо]] {{гол|46}} |голови2= [[Патрик Клојверт|Клајверт]] {{гол|87}} |стадион= [[Стадион Велодром]], [[Марсељ]] |гледалаца= 54.000 |судија= {{зас|УАЕ|size=15px}} [[Али Бујсаим]] }} {{penshootoutbox |једанаестерци1 = [[Роналдо]] {{pengoal}}<br />[[Ривалдо]] {{pengoal}}<br />[[Емерсон (фудбалер)|Емерсон]] {{pengoal}}<br />[[Карлос Дунга|Дунга]] {{pengoal}} |резултат = 4:2 |једанаестерци2= {{pengoal}} [[Франк де Бур|Ф. де Бур]]<br />{{pengoal}} [[Денис Бергкамп|Бергкамп]]<br />{{penmiss}} [[Филип Коку|Коку]]<br />{{penmiss}} [[Роналд де Бур|Р. де Бур]]}} ---- {{footballbox |датум=[[8. јул]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|ФРА}} |резултат= 2:1 |тим2= {{рпф|ХРВ}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8786 Детаљи] |голови1=[[Лилијан Тирам|Тирам]] {{гол|47}}, {{гол|70}} |голови2=[[Давор Шукер|Шукер]] {{гол|46}} |стадион= [[Стад де Франс]], [[Сен Дени]] |гледалаца= 76.000 |судија= {{зас|ШПА|size=15px}} [[Хосе Марија Гарсија Аранда]] }} === За 3. место === {{footballbox |датум=[[11. јул]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|ХОЛ}} |резултат= 1:2 |тим2= {{рпф|ХРВ}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8787 Детаљи] |голови1=[[Будевајн Зенден|Зенден]] {{гол|21}} |голови2=[[Роберт Просинечки|Просинечки]] {{гол|13}}<br /> [[Davor Šuker|Шукер]] {{гол|35}} |стадион= [[Парк принчева]], [[Париз]] |гледалаца= 45.500 |судија= {{зас|ПАР|size=15px}} [[Епифанио Гонзалес]] }} === Финале === {{footballbox |датум=[[12. јул]] [[1998.]] |време= |тим1= {{рпф-д|БРА}} |резултат= 0:3 |тим2= {{рпф|ФРА}} |извештај=[https://www.fifa.com/tournaments/mens/worldcup/1998france/match-center/8788 Детаљи] |голови1= |голови2= [[Зинедин Зидан|Зидан]] {{гол|27}}, {{гол|45+1}}<br /> [[Емануел Пети|Пети]] {{гол|90+3}} |стадион= [[Стад де Франс]], [[Сен Дени]] |гледалаца= 75.000 |судија= {{зас|МАР|size=15px}} [[Саид Белкола]] }} == Награде == {| class="wikitable" style="margin: 0 auto; width: 20%;" |- |align=center|'''Победник светског првенства 1998.''' |- |align=center|[[Датотека:Flag of France.svg|100п|Француска]]<br />'''[[Фудбалска репрезентација Француске|Француска]]'''<br />'''Прва титула''' |} {| class="wikitable" style="margin: 0 auto;" |- ![[Награде на светским првенствима у фудбалу|Добитник златне копачке:]] ![[Награде на светским првенствима у фудбалу|Добитник златне лопте:]] ![[Награде на светским првенствима у фудбалу|Јашинова Награда:]] ![[Награде на светским првенствима у фудбалу|Добитник ФИФА фер плеј пехара:]] ![[Награде на светским првенствима у фудбалу|Најзанимљивија екипа:]] |- |align=center|{{зас|ХРВ}} [[Davor Šuker|Давор Шукер]] |align=center|{{зас|БРА}} [[Роналдо]]<br /> |align=center|{{зас|Француска}} [[Фабјен Бартез|Фабијен Бартез]]<br /> |align=center|{{рпф|ЕНГ}}<br />{{рпф|ФРА}}<br /> |align=center|{{рпф|ФРА}}<br /> |} ==== Ол стар састав ==== {| class="wikitable" style="margin: 0 auto;" |- !Голмани !Одбрана !Везни ред !Напад |- |align=left valign=top| {{зас|Француска}} [[Фабјен Бартез|Фабијен Бартез]] <br /> {{зас|ПАР}} [[Хосе Луис Чилаверт]] |align=left valign=top| {{зас|БРА}} [[Роберто Карлос]] <br /> {{зас|Француска}} [[Марсел Десаи]] <br /> {{зас|Француска}} [[Лилијан Тирам]] <br /> {{зас|ХОЛ}} [[Франк де Бур]] <br /> {{зас|ПАР}} [[Карлос Гамара]] |align=left valign=top| {{зас|БРА}} [[Карлос Дунга|Дунга]] <br /> {{зас|БРА}} [[Ривалдо]] <br /> {{зас|ДАН}} [[Михаел Лаудруп]] <br /> {{зас|Француска}} [[Зинедин Зидан]] <br /> {{зас|ХОЛ}} [[Едгар Давидс]] |align=left valign=top| {{зас|БРА}} [[Роналдо]] <br /> {{зас|ХРВ}} [[Davor Šuker|Давор Шукер]] <br /> {{зас|ДАН}} [[Брајан Лаудруп]] <br /> {{зас|ХОЛ}} [[Денис Бергкамп]] |} == Статистика == === Листа стрелаца === ;6 голова * {{зас|ХРВ}} [[Davor Šuker|Давор Шукер]] ;5 голова * {{зас|АРГ}} [[Габријел Батистута]] * {{зас|Италија}} [[Кристијан Вијери]] ;4 гола * {{зас|БРА}} [[Роналдо]] * {{зас|ЧИЛ}} [[Марсело Салас]] * {{зас|Мексико}} [[Луис Хернандез]] ;3 гола {{col-begin}} {{col-3}} * {{зас|БРА}} [[Бебето]] * {{зас|БРА}} [[Цезар Сампајо]] * {{зас|БРА}} [[Ривалдо]] {{col-3}} * {{зас|Француска}} [[Тијери Анри]] * {{зас|Немачка}} [[Oliver Birhof|Оливер Бироф]] {{col-3}} * {{зас|Немачка}} [[Јирген Клинсман]] * {{зас|ХОЛ}} [[Денис Бергкамп]] {{col-end}} ;2 гола {{col-begin}} {{col-3}} * {{зас|АРГ}} [[Аријел Ортега]] * {{зас|БЕЛ}} [[Марк Вилмотс]] * {{зас|ХРВ}} [[Роберт Просинечки]] * {{зас|ДАН}} [[Брајан Лаудруп]] * {{зас|ЕНГ}} [[Алан Ширер]] * {{зас|ЕНГ}} [[Мајкл Овен]] * {{зас|Француска}} [[Емануел Пети]] * {{зас|Француска}} [[Лилијан Тирам]] * {{зас|Француска}} [[Зинедин Зидан]] {{col-3}} * {{зас|Италија}} [[Роберто Бађо]] * {{зас|ЈАМ}} [[Теодор Витмор]] * {{зас|Мексико}} [[Рикардо Пелаез]] * {{зас|МАР}} [[Салахедин Басир]] * {{зас|МАР}} [[Абделјалил Хада]] * {{зас|ХОЛ}} [[Филип Коку]] * {{зас|ХОЛ}} [[Роналд де Бур]] {{col-3}} * {{зас|ХОЛ}} [[Патрик Клојверт|Патрик Клајверт]] * {{зас|РУМ}} [[Виорел Молдован]] * {{зас|ЈАФ}} [[Шон Бартлет]] * {{зас|Шпанија}} [[Фернандо Јеро]] * {{зас|Шпанија}} [[Кико]] * {{зас|Шпанија}} [[Фернандо Моријентес]] * {{зас|СР Југославија}} [[Слободан Комљеновић]] {{col-end}} ;1 гол {{col-begin}} {{col-3}} * {{зас|АРГ}} [[Клаудио Лопез]] * {{зас|АРГ}} [[Маурисио Пинеда]] * {{зас|АРГ}} [[Хавијер Занети]] * {{зас|АУТ}} [[Андреас Херцог]] * {{зас|АУТ}} [[Тони Полстер]] * {{зас|АУТ}} [[Ивица Вастић]] * {{зас|БЕЛ}} [[Лук Нилис]] * {{зас|Бугарска}} [[Емил Костадинов]] * {{зас|КМР}} [[Патрик Ембома]] * {{зас|КМР}} [[Пјер Њанка]] * {{зас|ЧИЛ}} [[Хосе Луис Сиера]] * {{зас|КОЛ}} [[Леидер Пресиадо]] * {{зас|ХРВ}} [[Роберт Јарни]] * {{зас|ХРВ}} [[Марио Станић]] * {{зас|ХРВ}} [[Горан Влаовић]] * {{зас|ДАН}} [[Томас Хелвег]] * {{зас|ДАН}} [[Мартин Јоргенсен]] * {{зас|ДАН}} [[Михаел Лаудруп]] * {{зас|ДАН}} [[Петер Молер]] * {{зас|ДАН}} [[Алан Нилсен]] * {{зас|ДАН}} [[Марк Рипер]] * {{зас|ДАН}} [[Ебе Санд]] * {{зас|ЕНГ}} [[Дарен Андертон]] * {{зас|ЕНГ}} [[Дејвид Бекам]] {{col-3}} * {{зас|ЕНГ}} [[Пол Скоулс|Пол Сколс]] * {{зас|Француска}} [[Лоран Блан]] * {{зас|Француска}} [[Јури Ђоркаеф]] * {{зас|Француска}} [[Кристоф Дигари]] * {{зас|Француска}} [[Биксенте Лизаразу]] * {{зас|Француска}} [[Давид Трезеге]] * {{зас|Немачка}} [[Андреас Мелер]] * {{зас|ИРН}} [[Мехди Махдавикија]] * {{зас|ИРН}} [[Хамид Реза Естили]] * {{зас|Италија}} [[Луиђи Ди Бјађо]] * {{зас|ЈАМ}} [[Роби Ерл]] * {{зас|ЈАП}} [[Масаши Накајама]] * {{зас|Мексико}} [[Суаухтемос Бланко]] * {{зас|Мексико}} [[Алберто Гарсија Аспе]] * {{зас|МАР}} [[Мустафа Хађи]] * {{зас|ХОЛ}} [[Едгар Давидс]] * {{зас|ХОЛ}} [[Марк Овермарс]] * {{зас|ХОЛ}} [[Пјер ван Хојдонк]] * {{зас|ХОЛ}} [[Будевајн Зенден]] * {{зас|НГА}} [[Мутиу Адепоју]] * {{зас|НГА}} [[Тијани Бабангида]] * {{зас|НГА}} [[Виктор Икпеба]] * {{зас|НГА}} [[Гарба Лавал]] * {{зас|НГА}} [[Сандеј Олисех]] {{col-3}} * {{зас|НГА}} [[Вилсон Орума]] * {{зас|НОР}} [[Дан Еген]] * {{зас|НОР}} [[Хавард Фло]] * {{зас|НОР}} [[Торе Андре Фло]] * {{зас|НОР}} [[Кјетил Рекдал]] * {{зас|ПАР}} [[Селсо Ајала]] * {{зас|ПАР}} [[Мигуел Анхел Бенитез]] * {{зас|ПАР}} [[Хосе Кардозо]] * {{зас|РУМ}} [[Адријан Илие]] * {{зас|РУМ}} [[Дан Петреску]] * {{зас|САУ}} [[Сами Ал Џабер]] * {{зас|САУ}} [[Јусуф Ал Тунајан]] * {{зас|ШКО}} [[Крег Барли]] * {{зас|ШКО}} [[Џон Колинс]] * {{зас|ЈАФ}} [[Бени Макарти]] * {{зас|ЈКО}} [[Ха Сеок Ју]] * {{зас|ЈКО}} [[Ју Санг Чул]] * {{зас|Шпанија}} [[Луис Енрике]] * {{зас|Шпанија}} [[Раул Гонзалез]] * {{зас|ТУН}} [[Скандер Суаја]] * {{зас|САД}} [[Брајан Макбрајд]] * {{зас|СР Југославија}} [[Синиша Михајловић]] * {{зас|СР Југославија}} [[Предраг Мијатовић]] * {{зас|СР Југославија}} [[Драган Стојковић]] {{col-end}} ;Аутоголови * {{зас|МАР}} [[Јусеф Чипо]] (за Норвешку) * {{зас|ШКО}} [[Том Бојд]] (за Бразил) * {{зас|ЈАФ}} [[Пјер Иса]] (за Француску) * {{зас|СР Југославија}} [[Синиша Михајловић]] (за Немачку) == Коначни пласман учесника == [[Датотека:1998 world cup.png|мини|300п|Финалисти Светског првенства 1998. {{Col-begin}} {{Col-2}} {{leftlegend|#2b42a3|Прво место}} {{leftlegend|#34c0be|Друго место}} {{leftlegend|#269c5a|Треће место}} {{leftlegend|#81c846|Четврто место}} {{Col-2}} {{leftlegend|#e4e454|Од 5. до 8. места}} {{leftlegend|#f4d4ac|Од 9. до 16. места}} {{leftlegend|#b94954|Од 17. до 32. места}} {{Col-end}}]] {| class="wikitable" style="font-size: 95%; text-align: center;" |- !width=25| {{tooltip|Поз|Позиција}}!!width=165| Тим !!width=25| {{tooltip|Г|Група}} !!width=25| {{tooltip|ИГ|Играо}} !!width=25| {{tooltip|П|Победио}} !!width=25| {{tooltip|Н|Нерешено}} !!width=25| {{tooltip|И|Изгубио}} !!width=25| {{tooltip|ГД|Постигнутих голова}} !!width=25| {{tooltip|ГП|Примљених голова}} !!width=25| {{tooltip|ГР|Гол разлика}} !!width=25| {{tooltip|Бод.|Бодова}} |- | colspan="11"| '''Финале''' |-bgcolor=gold | 1 || align="left"|{{рпф|ФРА}} || Ц || 7 || 6 || 1 || 0 || 15 || 2 || +13 || 19 |-bgcolor=silver | 2 || align="left"|{{рпф|БРА}} || А || 7 || 4 || 1 || 2 || 14 || 10 || +4 || 13 |- | colspan="11"| '''Елиминисани у полуфиналу''' |- bgcolor="#cc9966" | 3 || align="left"|{{рпф|ХРВ}} || Х || 7 || 5 || 0 || 2 || 11 || 5 || +6 || 15 |- | 4 || align="left"|{{рпф|ХОЛ}} || Е || 7 || 3 || 3 || 1 || 13 || 7 || +6 || 12 |- | colspan="11"| '''Елиминисани у четвртфиналу''' |- | 5 || align="left"|{{рпф|ИТА}} || Б || 5 || 3 || 2 || 0 || 8 || 3 || +5 || 11 |- | 6 || align="left"|{{рпф|АРГ}} || Х || 5 || 3 || 1 || 1 || 10 || 4 || +6 || 10 |- | 7 || align="left"|{{рпф|НЕМ}} || Ф || 5 || 3 || 1 || 1 || 8 || 6 || +2 || 10 |- | 8 || align="left"|{{рпф|ДАН}} || Ц || 5 || 2 || 1 || 2 || 9 || 7 || +2 || 7 |- | colspan="11"| '''Елиминисани у осмини финала''' |- | 9 || align="left"|{{рпф|ЕНГ}} || Г || 4 || 2 || 1 || 1 || 7 || 4 || +3 || 7 |- | 10 || align="left"|{{рпф|СРЈ}} || Ф || 4 || 2 || 1 || 1 || 5 || 4 || +1 || 7 |- | 11 || align="left"|{{рпф|РУМ}} || Г || 4 || 2 || 1 || 1 || 4 || 3 || +1 || 7 |- | 12 || align="left"|{{рпф|НГР}} || Д || 4 || 2 || 0 || 2 || 6 || 9 || -3 || 6 |- | 13 || align="left"|{{рпф|МЕК}} || Е || 4 || 1 || 2 || 1 || 8 || 7 || +1 || 5 |- | 14 || align="left"|{{рпф|ПАР}} || Д || 4 || 1 || 2 || 1 || 3 || 2 || +1 || 5 |- | 15 || align="left"|{{рпф|НОР}} || А || 4 || 1 || 2 || 1 || 5 || 5 || 0 || 5 |- | 16 || align="left"|{{рпф|ЧИЛ}} || Б || 4 || 0 || 3 || 1 || 5 || 8 || -3 || 3 |- | colspan="11"| '''Елиминисани у групној фази''' |- | 17 || align="left"|{{рпф|ШПА}} || Д || 3 || 1 || 1 || 1 || 8 || 4 || +4 || 4 |- | 18 || align="left"|{{рпф|МАР}} || А || 3 || 1 || 1 || 1 || 5 || 5 || 0 || 4 |- | 19 || align="left"|{{рпф|БЕЛ}} || Е || 3 || 0 || 3 || 0 || 3 || 3 || 0 || 3 |- | 20 || align="left"|{{рпф|ИРН}} || Ф || 3 || 1 || 0 || 2 || 2 || 4 || -2 || 3 |- | 21 || align="left"|{{рпф|КОЛ}} || Г || 3 || 1 || 0 || 2 || 1 || 3 || -2 || 3 |- | 22 || align="left"|{{рпф|ЈАМ}} || Х || 3 || 1 || 0 || 2 || 3 || 9 || -6 || 3 |- | 23 || align="left"|{{рпф|АУТ}} || Б || 3 || 0 || 2 || 1 || 3 || 4 || -1 || 2 |- | 24 || align="left"|{{рпф|ЈАР}} || Ц || 3 || 0 || 2 || 1 || 3 || 6 || -3 || 2 |- | 25 || align="left"|{{рпф|КМР}} || Б || 3 || 0 || 2 || 1 || 2 || 5 || -3 || 2 |- | 26 || align="left"|{{рпф|ТУН}} || Г || 3 || 0 || 1 || 2 || 1 || 4 || -3 || 1 |- | 27 || align="left"|{{рпф|ШКО}} || А || 3 || 0 || 1 || 2 || 2 || 6 || -4 || 1 |- | 28 || align="left"|{{рпф|САУ}} || Ц || 3 || 0 || 1 || 2 || 2 || 7 || -5 || 1 |- | 29 || align="left"|{{рпф|БУГ}} || Д || 3 || 0 || 1 || 2 || 1 || 7 || -6 || 1 |- | 30 || align="left"|{{рпф|КОР}} || Е || 3 || 0 || 1 || 2 || 2 || 9 || -7 || 1 |- | 31 || align="left"|{{рпф|ЈАП}} || Х || 3 || 0 || 0 || 3 || 1 || 4 || -3 || 0 |- | 32 || align="left"|{{рпф|САД}} || Ф || 3 || 0 || 0 || 3 || 1 || 5 || -4 || 0 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Фудбал}} {{Commonscat|FIFA World Cup 1998}} * [http://www.fifa.com/worldcup/archive/edition=1013/index.html Светско првенство 1998. на ФИФА сајту] {{Wayback|url=http://www.fifa.com/worldcup/archive/edition=1013/index.html |date=20161204023508 }} * [http://www.rsssf.com/tables/98full.html RSSSF архива финала] * [http://www.planetworldcup.com/CUPS/1998/wc98index.html Француска 1998. на planetworldcup.com] * [http://www.rsssf.com/tables/98q.html RSSSF архива квалификационих кола] {{Светско првенство у фудбалу}} {{Учесници-СПФ-1998}} [[Категорија:Светско првенство у фудбалу 1998.| ]] [[Категорија:Светско првенство у фудбалу по годинама|1998]] [[Категорија:Фудбал у Француској]] [[Категорија:Фудбал у 1998.]] ksac917ikglyrmnrlt9268nw3g21v31 10 253851 25121222 24447071 2022-07-24T15:36:01Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Џон Форд | title = Филмови [[Џон Форд|Џона Форда]] | state = collapsed | group1 = 1910-е | list1 = {{nowrap| ''[[The Tornado]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Fighting Gringo]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Trail of Hate]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Scrapper]]'' •}} {{nowrap| ''[[Cheyenne's Pal]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Soul Herder]]'' •}} {{nowrap| ''[[Straight Shooting]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Secret Man]]'' •}} {{nowrap| ''[[A Marked Man]]'' •}} {{nowrap| ''[[Bucking Broadway]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Phantom Riders]]'' •}} {{nowrap| ''[[Wild Women]]'' •}} {{nowrap| ''[[Thieves' Gold]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Scarlet Drop]]'' •}} {{nowrap| ''[[Hell Bent]]'' •}} {{nowrap| ''[[A Woman's Fool]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Craving (1918 film)|The Craving]]'' (with [[Francis Ford (actor)|Francis Ford]]) •}} {{nowrap| ''[[Three Mounted Men]]'' •}} {{nowrap| ''[[Roped]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Fighting Brothers]]'' •}} {{nowrap| ''[[A Fight for Love]]'' •}} {{nowrap| ''[[Rustlers (film)|Rustlers]]'' •}} {{nowrap| ''[[Bare Fists]]'' •}} {{nowrap| ''[[Gun Law (film)|Gun Law]]'' •}} {{nowrap| ''[[By Indian Post]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Gun Packer]]'' •}} {{nowrap| ''[[Riders of Vengeance]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Last Outlaw]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Outcasts of Poker Flat (1919 film)|The Outcasts of Poker Flat]]'' •}} {{nowrap| ''[[Ace of the Saddle]]'' •}} {{nowrap| ''[[Rider of the Law]]'' •}} {{nowrap| ''[[A Gun Fightin' Gentleman]]'' •}} {{nowrap| ''[[Marked Men (film)|Marked Men]]'' }} | group2 = 1920-е | list2 = {{nowrap| ''[[The Prince of Avenue A]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Girl in Number 29]]'' •}} {{nowrap| ''[[Hitchin' Posts]]'' •}} {{nowrap| ''[[Just Pals]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Big Punch]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Freeze-Out]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Wallop]]'' •}} {{nowrap| ''[[Desperate Trails]]'' •}} {{nowrap| ''[[Action (1921 film)|Action]]'' •}} {{nowrap| ''[[Sure Fire]]'' •}} {{nowrap| ''[[Jackie (1921 film)|Jackie]]'' •}} {{nowrap| ''[[Little Miss Smiles]]'' •}} {{nowrap| ''[[Silver Wings (film)|Silver Wings]]'' (with [[Edwin Carewe]]) •}} {{nowrap| ''[[The Village Blacksmith (film)|The Village Blacksmith]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Face on the Bar-Room Floor (1923 film)|The Face on the Bar-Room Floor]]'' •}} {{nowrap| ''[[Three Jumps Ahead]]'' •}} {{nowrap| ''[[Cameo Kirby]]'' •}} {{nowrap| ''[[North of Hudson Bay]]'' •}} {{nowrap| ''[[Hoodman Blind]]'' •}} {{nowrap| ''[[Hearts of Oak (film)|Hearts of Oak]]'' •}} {{nowrap| ''[[Lightnin']]'' •}} {{nowrap| ''[[Kentucky Pride]]'' •}} {{nowrap| ''[[Thank You (film)|Thank You]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Fighting Heart (1925 film)|The Fighting Heart]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Shamrock Handicap]]'' •}} {{nowrap| ''[[3 Bad Men]]'' •}} {{nowrap| ''[[Upstream (film)|Upstream]]'' •}} {{nowrap| ''[[Four Sons]]'' •}} {{nowrap| ''[[Napoleon's Barber]]'' •}} {{nowrap| ''[[Strong Boy]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Black Watch]]''}} | group3 = 1930-е | list3 = {{nowrap| ''[[Men Without Women (film)|Men Without Women]]'' •}} {{nowrap| ''[[Born Reckless (1930 film)|Born Reckless]]'' •}} {{nowrap| ''[[Up the River]]'' •}} {{nowrap| ''[[Seas Beneath]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Brat]]'' •}} {{nowrap| ''[[Arrowsmith (film)|Arrowsmith]]'' •}} {{nowrap| ''[[Airmail (film)|Airmail]]'' •}} {{nowrap| ''[[Pilgrimage (1933 film)|Pilgrimage]]'' •}} {{nowrap| ''[[Doctor Bull]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Lost Patrol (1934 film)|The Lost Patrol]]'' •}} {{nowrap| ''[[The World Moves On]]'' •}} {{nowrap| ''[[Judge Priest]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Whole Town's Talking]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Informer (film)|The Informer]]'' •}} {{nowrap| ''[[Steamboat Round the Bend]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Prisoner of Shark Island]]'' •}} {{nowrap| ''[[Mary of Scotland (film)|Mary of Scotland]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Plough and the Stars (film)|The Plough and the Stars]]'' •}} {{nowrap| ''[[Wee Willie Winkie (film)|Wee Willie Winkie]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Hurricane (1937 film)|The Hurricane]]'' •}} {{nowrap| ''[[Four Men and a Prayer]]'' •}} {{nowrap| ''[[Submarine Patrol]]'' •}} {{nowrap| ''[[Поштанска кочија (филм)|Поштанска кочија]]'' •}} {{nowrap| ''[[Млади господин Линколн]]'' •}} {{nowrap| ''[[Drums Along the Mohawk]]''}} | group4 = 1940-е | list4 = {{nowrap| ''[[Плодови гнева (филм)|Плодови гнева]]'' •}} {{nowrap| ''[[Дуго путовање кући]]'' •}} {{nowrap| ''[[Tobacco Road (film)|Tobacco Road]]'' •}} {{nowrap| ''[[Како је била зелена моја долина (филм)|Како је била зелена моја долина]]'' •}} {{nowrap| ''[[They Were Expendable]]'' •}} {{nowrap| ''[[My Darling Clementine]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Fugitive (1947 film)|The Fugitive]]'' •}} {{nowrap| ''[[Тврђава Апача (филм)|Тврђава Апача]]'' •}} {{nowrap| ''[[3 кума]]'' •}} {{nowrap| ''[[Pinky (film)|Pinky]]'' •}} {{nowrap| ''[[Носила је жуту траку]]''}} | group5 = 1950-е | list5 = {{nowrap| ''[[When Willie Comes Marching Home]]'' •}} {{nowrap| ''[[Wagon Master]]'' •}} {{nowrap| ''[[Рио Гранде (филм)|Рио Гранде]]'' •}} {{nowrap| ''[[Миран човек]]'' •}} {{nowrap| ''[[What Price Glory? (1952 film)|What Price Glory?]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Sun Shines Bright]]'' •}} {{nowrap| ''[[Могамбо]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Long Gray Line]]'' •}} {{nowrap| ''[[Mister Roberts (film)|Mister Roberts]]'' (са [[Мервин Лерој|Мервином Леројом]]) •}} {{nowrap| ''[[Трагачи (филм)|Трагачи]]'' •}} {{nowrap| ''[[Крила орлова]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Rising of the Moon (film)|The Rising of the Moon]]'' •}} {{nowrap| ''[[Gideon's Day (film)|Gideon's Day]]'' }} {{nowrap| ''[[The Last Hurrah (1958 film)|The Last Hurrah]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Horse Soldiers]]''}} | group6 = 1960-е | list6 = {{nowrap| ''[[Sergeant Rutledge]]'' •}} {{nowrap| ''[[Two Rode Together]]'' •}} {{nowrap| ''[[The Man Who Shot Liberty Valance]]'' •}} {{nowrap| ''[[How the West Was Won (film)|How the West Was Won]]'' (with [[Henry Hathaway]] and [[George Marshall]]) •}} {{nowrap| ''[[Donovan's Reef]]'' •}} {{nowrap| ''[[Cheyenne Autumn]]'' •}} {{nowrap| ''[[7 Women]]''}} | group7 = Телевизија | list7 = {{nowrap| "[[Fireside Theatre]]" (1949) •}} {{nowrap| ''[[The Bamboo Cross]]'' (1955) •}} {{nowrap| "[[Screen Directors Playhouse]]" (1955) •}} {{nowrap| "[[Wagon Train]]" (1957-1965)}} | group8 = Продуцент | list8 = {{nowrap| ''[[The Iron Horse (film)|The Iron Horse]]'' (1924) •}} {{nowrap| ''[[The Blue Eagle]]'' (1926) •}} {{nowrap| ''[[Mother Machree]]'' (1928) •}} {{nowrap| ''[[Hangman's House]]'' (1928) •}} {{nowrap| ''[[Riley the Cop]]'' (1928) •}} {{nowrap| ''[[Salute (film)|Salute]]'' (1929) •}} {{nowrap| ''[[Flesh (1932 film)|Flesh]]'' (1932) •}} {{nowrap| ''[[The Adventures of Marco Polo]]'' (1938) •}} {{nowrap| ''[[Young Cassidy]]'' (1965)}} | group9 = Документарни | list9 = {{nowrap| ''[[Torpedo Squadron]]'' •}} {{nowrap| ''[[Sex Hygiene]]'' (1942) •}} {{nowrap| ''[[The Battle of Midway]]'' (1942) •}} {{nowrap| ''[[December 7th (film)|December 7th]]'' (1943) •}} {{nowrap| ''[[We Sail at Midnight]]'' (1943) •}} {{nowrap| ''[[This Is Korea!]]'' (1951) •}} {{nowrap| ''[[Korea (film)|Korea]]'' (1959) •}} {{nowrap| ''[[Chesty: A Tribute to a Legend ]]'' (1976)}} }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|Форд, Џон]] </noinclude> p8aupcz19nf3cfyuuesp10ex1ghq20l 0 256834 25121285 23316759 2022-07-24T16:13:17Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{филм |назив = Ghost Rider |слика = GhostRiderBigPoster.jpg |опис_слике = Theatrical poster for ''Ghost Rider'' |режија = [[Марк Стивен Џонсон]] |продуцент = [[Ави Арад]]<br />Стивен Пол<br />Гари Фостер |сценарио = '''Прича:'''<br />Марк Стивен Џонсон <br />'''Сценарио:'''<br />Марк Стивен Џонсон <br />[[Шејн Салерно]] |улоге = [[Николас Кејџ]]<br />[[Ева Мендес|Ева Мендез]]<br />[[Вес Бентли]]<br />[[Сем Елиот]]<br />[[Питер Фонда]]<br />[[Донал Лог]] |музика = [[Кристофер Јанг]] |cinematography = [[Расел Бојд]]<br />Џон Вилер |editing = [[Richard Francis-Bruce]] |компанија = -{[[Коламбија пикчерс|Columbia Pictures]]}- |година = 2007 |трајање = '''Биоскоп:'''<br />114 минута<br />'''Продужена верзија:'''<br />123 минута |земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] |језик = [[енглески језик|енглески]] |буџет = 110.000.000 $ }} '''Гоуст Рајдер''' ({{јез-енг|Ghost Rider}}) [[сједињене Америчке Државе|амерички]] је филм засноваан на истоименом [[Марвел]]овом стрип јунаку. Филм је режирао [[Марк Стивен Џонсон]], док главне улоге играју [[Николас Кејџ]] и [[Ева Мендес|Ева Мендез]]. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Николас Кејџ]] || Џони Блејз / Гоуст Рајдер |- | [[Ева Мендес|Ева Мендез]] || Роксен Симпсон |- | [[Брет Кален]] || Бартон Блејз |- | [[Вес Бентли]] || Блекхарт/Легија |- | [[Сем Елиот]] || Картер Слејд / Фантомски Јахач |- | [[Питер Фонда]] || Мефистофелис |- | [[Донал Лог]] || Мак |- | [[Мет Лонг]] || млади Џони Блејз |- | [[Ракел Алези]] || млада Роксен Симпсон |- | Данијел Фредериксен || Валоу |- | Лоренс Брулс || Гресил |- | [[Метју Вилкинсон]] || Абигор |} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0259324|title=Ghost Rider}} [[Категорија:Филмови 2007.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] 6edh2nay0fs2irfqgdrvtu19ejqfi11 0 259346 25121061 24576988 2022-07-24T12:28:13Z Zoglav 295975 wikitext text/x-wiki {{short description|Град у Харков области у Украјини}} {{Град у Украјини | назив = Харков | изворни_назив = {{јез-укр|Харків}}, {{јез-рус|Харьков}} | слика = Kharkiv montage (2015).png | опис_слике = Успењски сабор, градско веће, Харков Универзитет, споменик Тарас Шевченко, Јужна станица, Дерзхпром | градска_застава = Kharkiv-town-flag.svg | грб = Coat of arms of Kharkiv.svg | држава = {{УКР}} | област = [[Харковска област]] | локација = Charkiw-Ukraine-Map.png | оснивање = | становништво = 1.441.362 <small>(процена)</small> | извор_становништво = | година_становништво = 2012 | густина = 4.500 | агломерација = | извор_агломерација = | година_агломерација = | површина = 310 | гшир = 49.995883 | гдуж = 36.229167 | надморска_висина = 135 | дан_града = 23. август | поштански_код = 61000–61499 | позивни_број = (+380) 572 | регистарска_ознака = ХА | веб-страна = [http://www.citynet.kharkov.ua/ citynet.kharkov.ua] | градоначелник = Михаил Добкин<ref name="3156284kharkivAIm">[https://www.ukrinform.net/rubric-polytics/3156284-kharkiv-mayor-kernes-dies.html Kharkiv mayor Kernes dies], [[Ukrinform]] (17. 12. 2020)<br>[https://www.bbc.com/ukrainian/features-54502494 Помер Геннадій Кернес: мер Харкова, який виграв вибори з реанімації], [[BBC Ukrainian]] (17. 12. 2020) </ref> }} '''Харков''' ({{јез-рус|Харьков}}, {{јез-укр|Харків}}), исправно '''Харкив''', град је [[Украјина|Украјини]] у [[Харковска област|Харковској области]] и други по величини град у [[Украјина|Украјини]].<ref name="Britannica">{{cite web|title=Kharkiv on Encyclopædia Britannica - current edition|url=http://www.britannica.com/place/Kharkiv-Ukraine|access-date=20 April 2012|publisher=Britannica.com}}</ref> Према процени из 2012. у граду је живело 1.441.362 становника. Харков се налази на североистоку земље. Основан је [[1654]], а име је добио по [[Харков (река)|истоименој реци]]. Био је главни град [[украјинска Совјетска Социјалистичка Република|совјетске Украјине]] у периоду [[1917]]—[[1934]]. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] два пута су га заузимали [[Трећи рајх|Немци]]. Ослобођен је 23. августа [[1943]]. Нацисти су овде побили око 30.000 становника, углавном јевреја, децембра 1941. и јануара 1942. Био је то највећи град Совјетског Савеза кога су заузели Немци ([[Кијев]] је био мањи у то време). У рату је уништено 70% града. У спомен безбројним жртвама Другог светског рата на обронцима града налази се монументални парк „Родина Мат“ са вечном ватром. Сам споменик Родина Мат одаје звук срца, који се чује у близини споменика.<ref>{{Cite web|url=https://kharkiv.biz/foto/starye-fotografii-xarkova.html|title=Старе фотографије Харкова|date=|website=|language=|url-status=live|access-date=}}</ref> По попису из [[1989]]. у граду је живело 1.593.970 становника, од тога: 50,38% Украјинаца, 43,63% Руса, 3% Јевреја, 0,75% Белоруса и друге нације. Главни језик становништва је [[Руски језик|руски]]. Од [[1989]]. број становника је у паду. Значајан је центар металургије и других индустријских грана (авиони, турбине, електроника, хемија, прехрамбена индустрија). Харков је познат и по војној индустрији, односно традицији производње [[тенк]]ова (познат је [[Т-34|T-34]] који је био пројектован на техничком институту у Харкову). У Харкову ради чак 13 универзитета са 150.000 студената. [[Харковски национални универзитет]] има 12.000 студената, а Национални технички универзитет 10.000. ==Историја== === Рана историја === Културни артефакти датирају из [[Бронзано_доба|бронзаног доба]], као и из каснијег периода [[Скити |скитских]] и [[Сармати |сарматских]] досељеника. Локалитет је био део [[Черњаховска култура|Черњаховске културе]] током периода од 2. до 6. века. [[Хазари|Хазарска]] тврђава (од 8. до 10. века) била је око 40 км источно од места данашњег града, у близини Старог Салтива.<ref>Kevin Alan Brook, ''The Jews of Khazaria'' (2006), [https://books.google.ch/books?id=hEuIveNl9kcC&pg=PA34 p. 34].</ref> Током 12. века био је део територије [[Кумани|Кумана]]. [[File:Kharko.jpg|thumb|180px| Приказ легендарног оснивача ''Харитон или Харко'' (разгледница из руског царског периода, око 1890-их)]] Тврђаву су основали досељеници који су бежали од рата који је захватио Десну обалу Украјине 1654. (види [[Устанак Богдана Хмељницког]]). Годинама пре тога регион је био ретко насељен део [[Kozački hetmanat|Козачког хетманата]].<ref name="Solchanyk2001">{{cite book|author=Roman Solchanyk|title=Ukraine and Russia: The Post-Soviet Transition|url=https://books.google.com/books?id=LNvTSDQXFXgC&pg=PA6|access-date=31 March 2015|date=January 2001|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-0-7425-1018-0|page=6}}</ref> Група људи је дошла на обале река Лопан и [[Харков_(река) |Харков]] где се налазило напуштено насеље.<ref name="living_kharkiv">[http://www.istpravda.com.ua/articles/2012/06/9/88316/ Живий Харків. Нічна екскурсія містом-господарем (Living Kharkiv. Nightly excursion through the host-city)] Ukrayinska Pravda. June 9, 2012</ref> Према архивским документима, вођа досељеника био је [[атаман]] Иван Кривошљик. Тврђава је добила име по реци [[Харков_(река)|Харков]]. Постоји народна етимологија која повезује име и града и реке са легендарним оснивачем козака по имену ''Харко''<ref>Ivan Katchanovski et al. (eds.), ''Historical Dictionary of Ukraine'' (2013), [https://books.google.ch/books?id=-h6r57lDC4QC&pg=PA253 p. 253]</ref> (деминутивни облик имена Харитон, {{lang-uk|Харитон|translit=Khariton}}, или Захарија, {{lang-uk|Захарій|translit=Zakharii}}).<ref name="wikisource">{{cite web|url=https://uk.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%96%D0%BD%D0%BA%D0%B0:%D0%9A%D0%BE%D1%82%D0%BB%D1%8F%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%8C%D0%BA%D0%B8%D0%B9._%D0%95%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D1%96%D0%B9%D1%81%D0%BA%D1%96%D0%B9_%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D1%8A_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%86%D1%97%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F._1798.pdf/175|publisher=uk.wikisource.org|title=Сторінка:Котляревський. Енеида на малороссійскій языкъ перелицїованная. 1798.pdf/175 — Вікіджерела|access-date=18 June 2017}}</ref> Ј. Б. Рудницкиј је 1950-их утврдио да је име реке посведочено раније од оснивања тврђаве, крајем 16. века.<ref>Slavs in Canada, vol. 2, Inter-university Committee on Canadian Slavs (1968), p. 255.</ref> [[File:Charkow.jpg|thumb|left| Харков из 19. века.]] У почетку је насеље било самоуправно под јурисдикцијом [[Војвода|војводе]] из [[Чугујив]]а који се налази 40 километара источно.<ref name="living_kharkiv"/> Први постављени војвода из [[Москва|Москве]] Москве био је Војин Селифонтов 1656. године који је почео да гради локални острог (тврђаву).<ref name="living_kharkiv"/> У то време у Харкову је живело нешто више од 1000 становника, од којих су половина били локални козаци, док је са Селифонтовим стигао московски гарнизон од 70 војника.<ref name="living_kharkiv"/> Први харковски војвода смењен је након две године пошто се стално жалио да мештани одбијају да сарађују у изградњи тврђаве.<ref name="living_kharkiv"/> Харков је такође постао центар локалног козачког пука "Слободе" јер је област око [[Белгород]]ске тврђаве била снажно милитаризована. Са пресељењем Украјинаца, област је постала позната као "Слободска Украјина", од које је већина била укључена у надлежност Разријадског приказа (војног именовања) на чијем је челу био окружни званичник из Белгорода. До 1657. насеље Харков је имало тврђаву<ref name="living_kharkiv"/> са подземним пролазима. Године 1658. за новог војводу је постављен Иван Офросимов, који је радио на томе да мештане примора да љубе крст да би показали лојалност руском цару.<ref name="living_kharkiv"/> Мештани предвођени својим атаманом Иваном Кривошликом су то одбили.<ref name="living_kharkiv"/> Међутим, избором новог атамана Тимиша Лавринова, заједница (хромада) је послала цару молбу за оснивање локалне Успењске пијаце, коју су потписали декани харковских цркава (Успењске катедрале и парохијске цркве Благовести и Тројице).<ref name="living_kharkiv"/> Односи са суседним градом [[Чугујив]]ом понекад су били непријатељски.<ref name="living_kharkiv"/> Постављањем трећег војводе Василија Сухотина у потпуности је завршена изградња градског утврђења.<ref name="living_kharkiv"/> У међувремену, Харков је постао центар ''Слободске Украјине''.<ref name=KvUah5e/> === Харковска тврђава === [[File:Сумська,17-22.Харків.jpg|thumb|Сумска улица је главна саобраћајница Харкова]] [[File:(29) ST ASSUMPTION ORTHODOX CATHEDRAL IN CITY OF KHARKIV STATE OF UKRAINE PHOTOGRAPH BY VIKTOR O LEDENYOV 20160616.jpg|thumb|Поглед на Успењски сабор у Харкову]] Харковска тврђава је подигнута око Успењске катедрале и њен замак је био на Универзитетском брду.<ref name="living_kharkiv"/> Налазила се између данашњих улица: улице Квитки-Основијаненко, Уставног трга, Трга луксембуршке руже, Пролетерског трга и Катедралног спуста.<ref name="living_kharkiv"/> Тврђава је имала 10 кула: Чухујевска кула, Московска кула, Вестовска кула, Тајницка кула, Лопанска угаона кула, Харковска угаона кула и друге.<ref name="living_kharkiv"/> Највиша је била Вестовска, висока неких 16 метара,<ref name="living_kharkiv"/> док је најнижа била Тајницка која је имала тајни бунар дубок 35 метара.<ref name="living_kharkiv"/> Тврђава је имала излаз на реку Лопан.<ref name="living_kharkiv"/> Године 1689. тврђава је проширена на Покровску катедралу и манастир, који је постао седиште локалног црквеног јерарха, протопопа.<ref name="living_kharkiv"/> Игром случаја исте године у околини Харкова у Коломаку, [[Иван Мазепа]] је проглашен за хетмана Украјине.<ref name="living_kharkiv"/> Водећа образовна институција Харкова, Колегијум, налазила се поред Покровске катедрале. Из [[Билгород-Дњистровски|Билгорода]] је пребачена у Харков 1726. године.<ref name="living_kharkiv"/> ===У Руској Империји=== У току административне реформе коју је 1708. године спровео [[Петар Велики]], област је укључена у Кијевску губернију. Харков се посебно помиње као један од градова који чине део губерније.<ref name="1708List">{{cite web|url=http://constitution.garant.ru/history/act1600-1918/2005/|script-title=ru:Указ об учреждении губерний и о росписании к ним городов, 1708 г., декабря 18 |trans-title=Decree on the establishment of Provinces and cities assigned to them, December 18, 1708|language=ru|website=constitution.garant.ru|access-date=31 March 2015}}</ref> Године 1727. Белгородска губернија је одвојена, а Харков је прешао у Белгородску губернију. Био је центар посебне административне јединице, Харковског слободног козачког пука. Пук је у једном тренутку био одвојен од Белгородске губерније, а затим јој поново придружен, све док 1765. године није основана Слободска Украјинска губернија са седиштем у Харкову.<ref name="voronezh">{{cite web|url=http://arsvo.ru/arkhivnaya-sluzhba/istoriya-administrativno-territorialnogo-deleniya-voronezhskogo-kraya-2-voronezhs|archive-url=https://web.archive.org/web/20130525173851/http://arsvo.ru/arkhivnaya-sluzhba/istoriya-administrativno-territorialnogo-deleniya-voronezhskogo-kraya-2-voronezhs|archive-date=25 May 2013|script-title=ru:История административно-территориального деления воронежского края. 2. Воронежская губерния|trans-title=History of the Administrative-Territorial Division of the Voronezh Region. 2. Voronezh Province.|publisher=Archive service of Voronezh Oblast|language=ru|access-date=10 June 2012}}</ref> [[Универзитет у Харкову]] је основан 1805. године у Палати Генерал-губернаторства.<ref name="living_kharkiv"/> [[Александар Миколајевич Мицкјевич]], брат [[Адам_Мицкјевич|Адама Мицкјевича]] био је професор права на универзитету, друга позната личност [[Јохан Волфган Гете|Гете]] је тражио инструкторе за школу.<ref name="living_kharkiv"/> [[Иван Франко]] је овде докторирао руску лингвистику 1906. године.<ref name="living_kharkiv"/><ref>{{cite web|url=http://www.istpravda.com.ua/short/2011/08/23/53238/|script-title=uk:У Харкові відкрили меморіальну дошку Івану Франку|trans-title=A memorial plaque to Ivan Franko was unveiled in Kharkiv|language=uk|publisher=Istpravda.com.ua|date=23 August 2011|access-date=21 July 2012}}</ref> [[File:Харьков. Покровский собор и архиерейский дом.jpg|thumb|left| Покровска катедрала са звоником и Озерјанска црква (десно) изграђена у Харкову 1689.]] Улице су први пут калдрмисане у центру града 1830. године.<ref>{{cite web|url=http://www.istpravda.com.ua/artefacts/2011/01/24/17847/|script-title=uk:Харків і харків'яни XIX-го сторіччя|trans-title=Kharkiv and Kharkiv denizens in 19th century photos|language=uk|publisher=Istpravda.com.ua|date=24 January 2011|access-date=21 July 2012}}</ref> Године 1844. подигнут је Александров звоник висок 90 метара поред прве Успењске катедрале, који је 16. новембра 1924. претворена у радио торањ.<ref name="living_kharkiv"/> Систем текуће воде успостављен је 1870. године. Катедрални спуст је једно време носио име по локалном трговцу Василу Ивановичу Пашченко-Трјапкину као Пашченков спуст.<ref name="living_kharkiv"/> Пашченко је чак закупио простор градском већу (думи) и био је власник градског ''Старог пролаза'', највећег градског трговачког центра.<ref name="living_kharkiv"/> Након смрти 1894. Пашченко је оставио сву своју имовину граду.<ref name="living_kharkiv"/> Харков је постао велики индустријски центар, а са њим и центар украјинске културе. Године 1812. тамо су изашле прве украјинске новине. Једна од првих Просвита у источној Украјини такође је основана у Харкову. Ту је такође основан моћан национално свестан политички покрет и ту је концепт независне Украјине први прогласио адвокат Никола Михновски 1900. године. Убрзо након [[Кримски_рат|Кримског рата]], 1860–1861. године, широм украјинских градова, укључујући Харков, појавио се велики број хромадских друштава.<ref name=hromada>{{cite web|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CH%5CR%5CHromadas.htm|title=Hromadas|publisher=Encyclopedia of Ukraine|access-date=14 January 2016}}</ref> Међу најистакнутијим харковским хромађанима био је и Олександар Потебња, родом из Слободске Украјине.<ref name=hromada/> У Харкову је поред старе хромаде постојало и неколико студентских хромада, чији су чланови били будући политички лидери Украјине попут Бориса Мартоса, Дмитрија Антоновича и многих других.<ref name=hromada/> Један од дипломаца [[Универзитет_у_Харкову|Универзитета у Харкову]] Александар Коваленко, био је један од покретача побуне на [[Руски_бојни_брод_Потемкин|руском бојном броду Потемкин]] као једини официр који је подржавао морнаре нижег чина. Од априла 1780. био је административни центар Харковског ујезда. ===Црвени октобар и совјетски период=== [[File:(30) VIEW ON PEDESTRIAN BRIDGE OVER KHARKIV RIVER IN CITY OF KHARKIV STATE OF UKRAINE PHOTOGRAPH BY VIKTOR O LEDENYOV 20160616.jpg|thumb| Поглед на модеран пешачки мост преко реке Харков у Харкову]] Бољшевик Балтин у ''Хроници револуције'' ({{lang-ru|Летопись Революции}}) је приметио да је током [[Први светски рат|Првог светског рата]] у децембру 1914. Харков доживео најјезивији руски шовинизам који није познавао границе када је руском ултранационалистичком покрету ''црне центурије'' помагала локална полиција.<ref name=baltin>Балтин, А. "Харьковская организация Р. С.-Д. Р. П. большевиков во время войны." // Летопись Революции. - 1923. No.5. С. 3-20</ref> Балтин је такође навео да се у то време Харковска фабрика локомотива (запошљавала 6.000 радника) сматрала ''цитаделом револуционарног покрета''<ref name=baltin/> али је под притиском локалне полиције и руских националиста револуционарни живот био потпуно угушен.<ref name=baltin/> У јануару 1915. године харковска [[Бољшевици|бољшевичка]] организација није имала више од 10 људи.<ref name=baltin/> Бољшевичка организација у Харкову је поново оживела након доласка Алексеја Медведева, Николаја Љахина (Петроградски бољшевици) и Максимова и Марије Скобејеве (Московски бољшевици).<ref name=baltin/> Након руског пораза током офанзиве [[Горличко-тарновска_офанзива| Горличко-тарновске офанзиве]] и почетка великог повлачења, у Харков је из [[Рига|Риге]] евакуисано постројење Јавног предузећа за електричну енергију ({{lang-ru|Всеобщая Компания Электричества}}) са 4.000 радника.<ref name=baltin/> [[File:Будинок держпромисловості, Харків DJI 0044.jpg|thumb|left| Поглед на реновирану зграду Держпрома]] Балтин је такође указао да је национално угњетавање током Првог светског рата порасло и од њега су страдали посебно Украјинци.<ref name=baltin/> Објавом рата затворене су све новине на украјинском језику и друга периодична издања.<ref name=baltin/> Током ''Великог повлачења'', локални проукрајински социјалисти-демократе успели су да добију дозволу за издавање украјинскофонског листа ''Слово''.<ref name=baltin/> То су биле прве новине на украјинском језику након годину дана паузе.<ref name=baltin/> Али убрзо је градска управа казнила издавача новина, након чега ниједан други издавач није хтео да штампа новине.<ref name=baltin/> [[File:Piatykhatky.jpg|thumb|Споменик хиљадама украјинских интелектуалаца које је убио [[НКВД]] у периоду 1937–1938]] Када је Централна Рада објавила оснивање [[Украјинска Народна Република|Украјинске Народне Републике]] у новембру 1917. предвиђала је да Губернија Слободске Украјине буде њен део. У децембру 1917. Харков је постао први град у Украјини који су окупирале совјетске трупе Владимира Антонова-Овсејенка.<ref name="hdU Katchanovski">[https://books.google.com/books?id=-h6r57lDC4QC&pg=PA713&dq=kharkiv+antonov+1917&hl=nl&sa=X&ved=0ahUKEwj-8a2jl9LJAhVEeA8KHfjwDuY4ChDoAQgaMAA#v=onepage&q=kharkiv%20antonov%201917&f=false Historical Dictionary of Ukraine (Historical Dictionaries of Europe)] by Ivan Katchanovski, Scarecrow Press (Publication date: July 11, 2013), {{ISBN|0810878453}} (page 713)</ref> [[Бољшевици]] из Централне Ради су се убрзо након тога преселили у Харков како би га учинили својим упориштем и формирали сопствену Раду 13. децембра 1917. године.<ref name="hdU Katchanovski"/><ref>[https://books.google.com/books?id=CuLpivm5lDsC&pg=PA7&dq=bolsheviks+moved+to+Kharkiv&hl=nl&sa=X&ei=7N6JVOz0OIbyUr22g-AP&ved=0CCAQ6AEwAA#v=onepage&q=bolsheviks%20moved%20to%20Kharkiv&f=false Literary Politics in Soviet Ukraine, 1917–1934]. Durham and London: Duke University Press. {{ISBN|0-8223-1099-6}} (page 7)</ref> До фебруара 1918. бољшевичке снаге су [[Руски_грађански_рат|заузеле већи део Украјине]].<ref>[https://books.google.com/books?id=2YqjfHLyyj8C&pg=PA1195&dq=bolsheviks+moved+to+Kharkiv+soviet+Ukraine&hl=nl&sa=X&ei=ouGJVNi7D4Ou7gbjr4HoBA&ved=0CFsQ6AEwBg#v=onepage&q=bolsheviks%20moved%20to%20Kharkiv%20soviet%20Ukraine&f=false World War I: A Student Encyclopedia]. ABC-CLIO. p. 1195. {{ISBN|978-1-85109-879-8}}</ref> У фебруару 1918. Харков је постао главни град [[Доњецк-Кривојрошка_Совјетска_Република| Доњецк-Кривојрошке Совјетске Републике]], али је овај ентитет распуштен шест недеља касније.<ref>[http://www.nybooks.com/articles/2014/05/22/ukraine-phony-war/ Ukraine: The Phony War?], The New York Review of Books (27 April 2014)</ref> У априлу 1918. немачка војска је заузела Харков.<ref>[https://archive.org/details/spiescommissarse0000serv <!-- quote=Central Rada Kharkiv German. --> Spies and Commissars: The Early Years of the Russian Revolution]. PublicAffairs. {{ISBN|1-61039-140-3}}.</ref> А према Брест-Литовском уговору из фебруара 1918. између Украјинске Народне Републике и [[Централне_силе|Централних сила]] постао је део Украјинске Народне Републике.<ref>[https://books.google.com/books?id=pt03BAAAQBAJ&pg=PA205&dq=Kharkiv+German+1918&hl=nl&sa=X&ei=s86IVIMtlNhqvIGB6AQ&ved=0CF4Q6AEwCA#v=onepage&q=Kharkiv%20German%201918&f=false Borderlands into Bordered Lands: Geopolitics of Identity in Post-Soviet Ukraine (Soviet and Post-Soviet Politics and Society, Vol. 98) (Volume 98)], Ibidem Verlag, 2010, {{ISBN|383820042X}} (page 24)</ref> Почетком јануара 1919. бољшевичке снаге су заузеле Харков.<ref name=KvUah5e>[https://books.google.com/books?id=ktyM07I9HXwC&pg=PT338&dq=Kharkiv+German+November+1918&hl=nl&sa=X&ei=N9KIVOT5MYfvapr4gagG&ved=0CGUQ6AEwCQ#v=onepage&q=Kharkiv%20German%20November%201918&f=false Ukraine: A History 4th Edition] by Orest Subtelny, University of Toronto Press, 2009, {{ISBN|1442609915}}</ref> Средином јуна 1919. Добровољачка војска [[Бијели_покрет|Белог покрета]] под командом [[Антон_Дењикин|Антона Дењикина]] заузела је град.<ref>[https://books.google.com/books?id=H1jsgYCoRioC&pg=PA97&dq=Denikin+Kharkiv&hl=nl&sa=X&ei=t9OIVOfkBtPSaKnwgtgL&ved=0CDIQ6AEwAg#v=onepage&q=Denikin%20Kharkiv&f=false The Black Book of Communism: Crimes, Terror, Repression], Harvard University Press, 858 pages, {{ISBN|0-674-07608-7}}, page 97</ref> У децембру 1919. бољшевичка [[Црвена армија]] је поново заузела Харков.<ref>[https://books.google.com/books?id=hV1h0_iMrE4C&pg=PA101&dq=Denikin+December+1919+Kharkiv&hl=nl&sa=X&ei=ytWIVKrdMYOBUcnFg9AF&ved=0CFUQ6AEwBw#v=onepage&q=Denikin%20December%201919%20Kharkiv&f=false The A to Z of the Russo-Japanese War]. Scarecrow Press Inc. {{ISBN|978-0-8108-6841-0}} (page 101)</ref> Пре формирања [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], [[бољшевици]] су успоставили Харков као [[главни град]] [[Украјинска_Совјетска_Социјалистичка_Република|Украјинске ССР]] (од 1919. до 1934) у супротности са [[Украјинска_Народна_Република|Украјинском Народном Републиком]] са главним градом [[Кијев]]ом.<ref>{{cite web|url=http://www.istpravda.com.ua/articles/2012/01/25/69897/ |title=Донбас і Україна (з історії революційної боротьби 1917–18 рр.) (Donbas and Ukraine. (From articles and declarations of Mykola Skrypnyk)) |publisher=Istpravda.com.ua |access-date=21 July 2012}}</ref> [[File:Pamiatnyk.jpg|thumb|160px|left|Споменик прогоњеним кобзарима у Харкову]] Према лингвисти Џорџу Шевелову, почетком 1920-их удео [[Средња_школа|средњих школа]] са наставом на [[Украјински_језик|украјинском језику]] био је мањи од удела [[Украјинци|украјинског становништва]] у [[Харковска_област|Харковској области]],<ref>[http://balticworlds.com/games-from-the-past/ Games from the Past: The continuity and change of the identity dynamic in Donbas from a historical perspective ], Södertörn University (May 19, 2014)</ref> иако је [[Совјетски Савез]] наредио да све школе у [[Украјинска_Совјетска_Социјалистичка_Република|Украјинској ССР]] треба да говори украјински (као део његове политике [[Украјинизација|украјинизације]]).<ref>[https://books.google.com/books?id=Nn3xDTiL0PQC&pg=PA1&dq=official+languages+Soviet+Union&client=firefox-a&cd=6#v=onepage&q=%22official%20language%22&f=false Language Policy in the Soviet Union] by Lenore Grenoble, Springer Science+Business Media, 2003, {{ISBN|978-1-4020-1298-3}} (page 84)</ref> Као главни град земље, доживео је интензивну експанзију изградњом зграда за смештај новоосноване украјинске совјетске владе и администрације. Держпром је био друга највиша зграда у Европи и највиша у Совјетском Савезу у то време са висином од 63 метара.<ref>{{cite web|url=http://www.kharkov.ua/culture/2b.html |title=Derzhprom statistics |publisher=Kharkov.ua |access-date=21 July 2012}}</ref> Током 1920-их, на врху зграде је изграђен дрвени радио торањ од 150 метара. Роентген институт је основан 1931. године.<ref name="Socialist Health Association">{{cite news|last1=Khwaja|first1=Barbara|title=Health Reform in Revolutionary Russia|url=https://www.sochealth.co.uk/2017/05/26/health-reform-revolutionary-russia/|access-date=26 May 2017|publisher=Socialist Health Association|date=26 May 2017}}</ref> У међуратном периоду град је доживео ширење архитектонског [[Конструктивизам|конструктивизма]].<ref name="living_kharkiv"/> Један од његових најбољих представника био је већ поменути Держпром, Зграда Црвене армије, Украјински политехнички институт за учење на даљину (УЗПИ), зграда Градског већа, са масивним асиметричним торњем, централна робна кућа која је отворена на 15. годишњицу [[Октобарска_револуција|Октобарске револуције]].<ref name="living_kharkiv"/> Исте године 7. новембра 1932. зграда Племићке скупштине претворена је у зграду Свеукрајинског централног извршног комитета.<ref name="living_kharkiv"/><ref>{{cite web|url=http://www.istpravda.com.ua/artefacts/2012/04/28/82906/#10 |title=Picture of the building in the Vsesvit magazine |publisher=Istpravda.com.ua |date=2012-04-30 |access-date=21 July 2012}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.istpravda.com.ua/artefacts/2010/11/7/3319/#13 |title=Photos of the newspaper "Proletarian" for 1932-33 |publisher=Istpravda.com.ua |access-date=21 July 2012}}</ref> [[File:Kharkiv-Katyn2.jpg|thumb|150px|Споменик хиљадама пољских официра које је НКВД погубио у Харкову ([[Катињски масакр]])]] Године 1928. покренут је процес СВУ (Савез за слободу Украјине) и судске седнице су приређиване у згради Харковске опере (данас Филхармонија). Ухапшено је и депортовано на стотине украјинских интелектуалаца. Почетком 1930-их, [[Голодомор]] је отерао многе људе из села у градове, а посебно у Харков, у потрази за храном. Многи људи су умрли и тајно су сахрањени у масовним гробницама на гробљима око града. Године 1934. стотине украјинских писаца, интелектуалаца и културних радника су ухапшене и погубљене у покушају да се искорене сви остаци украјинског национализма у уметности. Чистке су се наставиле и 1938. Слепи украјински улични свирачи Кобзари су такође били окупљени у Харкову и убијени од стране НКВД-а.<ref>[https://books.google.com/books?id=CFqB2_OX_oQC&pg=PA116&lpg=PA116&dq=Stalin+Ukrainian+minstrels+Kharkiv&source=bl&ots=Ry-gE1y5zI&sig=_0anaLEThATAiaaa4OwwPp7Wh9w&hl=nl&ei=TVr0SsOxNs3G4QaD8b3pAw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CAgQ6AEwAA#v=onepage&q=Stalin%20Ukrainian%20minstrels%20Kharkiv&f=false Ukrainian minstrels: and the blind shall sing] by Natalie Kononenko, M.E. Sharp, {{ISBN|0-7656-0144-3}}/{{ISBN|978-0-7656-0144-5}}, page 116</ref> У јануару 1934. главни град Украјинске ССР је премештен из Харкова у Кијев. Током априла и маја 1940. године око 3.900 пољских затвореника из логора [[Старобиљск]] погубљено је у згради НКВД у Харкову и тајно сахрањеној на територији пансионата НКВД-а у шуми Пјатихатки (део [[Катињски_масакр|Катињског масакра]]) на периферији Харкова.<ref name="Fischer">[[Benjamin B. Fischer|Fischer, Benjamin B.]], "[https://web.archive.org/web/20000816221054/http://www.cia.gov/csi/studies/winter99-00/art6.html The Katyn Controversy: Stalin's Killing Field]", ''Studies in Intelligence'', Winter 1999–2000, last accessed on 10&nbsp;December 2005</ref> У тој гробници се налазе и бројна тела украјинских културних радника који су ухапшени и стрељани у стаљинистичким чисткама 1937–1938. ===Немачка окупација=== Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], Харков је био место неколико војних сукоба. Град је [[Прва битка за Харков|заузела]] нацистичка [[Трећи_рајх|Немачка]] 24. октобра 1941. године.<ref name="kharkiv_at_war">{{cite web|url=http://www.istpravda.com.ua/artefacts/2011/04/3/34315/ |title=Харків часів "дорослого дитинства" Людмили Гурченко (Kharkiv at times of "matured childhood" of Lyudmila Gurchenko) |publisher=Istpravda.com.ua |access-date=21 July 2012}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.andersval.nl/index.php?option=com_content&task=view&id=6267&Itemid=190 |title=Kharkiv through the eyes of Lyudmila Gurchenko |publisher=Andersval.nl |date=2011-03-31 |access-date=15 July 2012}}</ref> Дошло је до катастрофалне [[Друга_битка_за_Харков|офанзиве]] [[Црвена армија|Црвене армије]] која није успела да заузме град у мају 1942.<ref>The Red Army committed 765,300 men to this offensive, suffering 277,190 casualties (170,958 killed/missing/PoW, 106,232 wounded) and losing 652 tanks, and 4,924 guns and mortars. Glantz, David M., ''Kharkov 1942, anatomy of a military disaster through Soviet eyes'', pub Ian Allan, 1998, {{ISBN|0-7110-2562-2}} page 218.</ref><ref>per Robert M. Citino, author of "Death of the Wehrmacht", and other sources, the Red Army came to within a few miles of Kharkiv on 14 May 1942 by Soviet forces under Marshal Timoshenko before being driven back by German forces under Field Marshal Fedor von Bock, p. 100</ref> Совјети су [[Операција Звезда|успешно поново заузели]] град 16. фебруара 1943. Немци су га по [[Трећа битка за Харков|други пут заузели]] 15. марта 1943. Затим је коначно [[Белгородско-харковска операција |поново заузет]] од стране Совјета 23. августа 1943. Седамдесет посто града је уништено, а десетине хиљада становника убијено. Харков, трећи по величини град у Совјетском Савезу, био је најнасељенији град у Совјетском Савезу који су заузели Немци, пошто је у годинама које су претходиле Другом светском рату [[Кијев]] по броју становника био мањи од њих. [[File:23 August Lane Kharkov.JPG|thumb|200px| Спомен обележје 23. августа 1943. године, завршетка немачке окупације током Другог светског рата]] Значајна јеврејска популација Харкова (јеврејска заједница у Харкову се поносила другом по величини синагогом у Европи) је у великој мери страдала током рата. Између децембра 1941. и јануара 1942. године, процењује се да су Немци убили 15.000 Јевреја и сахранили их у масовној гробници у јарузи изван града по имену Дробицки Јар.<ref>{{Citation |url=http://www.dt.ua/3000/3150/55411/ |script-work=uk:Дзеркало Тижня |issue=628 |script-title=uk:Трагедія, про яку дехто не дуже хотів знати |trans-title=A tragedy that not everyone wanted to know about |first1=Gennady |last1=Karpyuk |date=23–29 December 2006 |volume=49 |access-date=16 December 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081209085420/http://www.dt.ua/3000/3150/55411/ |archive-date=9 December 2008}}</ref> Током [[Источни_фронт_(Други_светски_рат) |Другог светског рата]], одиграле су се четири битке за контролу над градом: * [[Прва битка за Харков]] * [[Друга битка за Харков]] * [[Трећа битка за Харков]] * [[Белгородско-харковска операција]] Пре окупације, харковска тенковска индустрија је евакуисана на [[Уралске_планине|Урал]] са свом својом опремом и постала је срце тенковских програма [[Црвена_армија|Црвене армије]] (нарочито производња тенка [[Т-34]] раније дизајнираног у Харкову). Ова фабрика је враћена у Харков после рата и наставила је да производе тенкове. Од 700.000 становника Харкова пре почетка Другог светског рата, 120.000 су постали остарбајтери ([[Ропство|робовски]] радници) у Немачкој, 30.000 је погубљено, а 80.000 је умрло од глади током рата.<ref name=KvUah5e/> === Совјетски период после Другог светског рата === У периоду после Другог светског рата, многе уништене куће и фабрике су поново изграђене. Планирано је да се град обнови у стилу стаљинистичког класицизма.<ref name="living_kharkiv"/> Од 1961. до 1975. године постојала је Харковска највиша инжењерска артиљеријска школа за Ракетне снаге стратешке намене.<ref>{{cite web |title=High Command Strategic Rocket Forces (GK RVSN) |url=http://www.ww2.dk/new/rvsn/rvsn.htm |access-date=1 August 2021}}</ref> Аеродром је изграђен 1954. После рата, Харков је био трећи највећи научни и индустријски центар у бившем СССР-у (после Москве и [[Санкт_Петербург|Лењинграда]]).{{cn|date=February 2022}} Године 1975. отворен је метро у Харкову. ===У независној Украјини=== [[File:IMG 2428 zerk.jpg|thumb|170px|Фонтана у Харкову]] Својим територијалним проширењем 6. септембра 2012, град је повећао своју површину са око 310 на 350 квадратних километара.<ref>{{cite web|url=http://search.ligazakon.ua/l_doc2.nsf/link1/T125215.html |title=Про зміну і встановлення меж міста Харків, Дергачівського і Харківського районів Харківської області |publisher=Search.ligazakon.ua |date=2012-09-18 |access-date=12 March 2013}}</ref> Позната знаменитост Харкова је Трг слободе (раније познат као Трг Џержинског), који је девети по величини градски трг у Европи и 28. највећи трг на свету. Постоји подземни брзи транзитни систем (метро) са око 38,7 км пруге и 30 станица. Најновија подземна станица Перемоха отворена је 19. августа 2016. године.<ref>[http://www.railwaygazette.com/news/urban/single-view/view/kharkiv-metro-reaches-30-stations.html Kharkiv metro reaches 30 stations Kharkiv metro reaches 30 stations], [[Railway Gazette International]] (22 August 2016)</ref> Све подземне станице имају веома препознатљиву архитектуру. Харков је био град домаћин [[Европско_првенство_у_фудбалу_2012. |Европског првенства у фудбалу 2012.]], и био је домаћин три групне фудбалске утакмице на реконструисаном [[Металист (стадион)|стадиону Металист]]. Много [[Православна_црква|православних цркава]] је подигнуто у Харкову 1990-их и 2000-их. На пример: црква Светог Владимира, црква Свете Тамаре итд. Године 2006. импровизована експлозивна направа експлодирала је у близини супермаркета.<ref>{{cite news |title=Ukraine supermarket blasts injure 14 - unconfirmed reports |url=http://www.interfax.ru/e/B/politics/28.html?id_issue=11502894 |work=Interfax |date=2006-04-22 |access-date=2007-01-08 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060924073850/http://www.interfax.ru/e/B/politics/28.html?id_issue=11502894 |archive-date=2006-09-24 |url-status=dead }}</ref> У [[2007]]. години вијетнамска мањина у граду изградила је највећи будистички храм у Европи на парцели од 1 хектар са спомеником [[Хо Ши Мин]]у.<ref>In↑ «Сегодня»,21 December 2007.</ref> Парк Горког је у потпуности реновиран 2000-их, са великим бројем модерних атракција, језером са љиљанима и спортским објектима за играње тениса, фудбала, одбојке на песку и кошарке. Фелдман екопарк је отворен 2017. године и поседује велику колекцију животиња, коња итд. Судија и његова породица су брутално убијени 2012. године у Харкову.<ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/judge-family-beheaded-kharkiv/24799701.html|title=Judge, Family Beheaded In Kharkiv|website=RadioFreeEurope/RadioLiberty|language=en|access-date=2019-12-06}}<br>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/ukraine/9749099/Beheaded-body-of-Ukraine-judge-found-in-apartment.html |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/ukraine/9749099/Beheaded-body-of-Ukraine-judge-found-in-apartment.html |archive-date=2022-01-11 |url-access=subscription |url-status=live |title=Beheaded body of Ukraine judge found in apartment |agency=Agence France-Presse|work=The Telegraph |date=16 December 2012 |access-date=2013-08-18}}{{cbignore}}</ref> ====Проруски немири 2014 ==== [[Евромајдан]]ски протести у зиму 2013–2014 против тадашњег председника [[Виктор Јанукович|Виктора Јануковича]] састојали су се од свакодневних окупљања око 200 демонстраната у близини статуе Тараса Шевченка, а крај су били претежно мирни.<ref name="separatistarrests25324984"/> Про-Јануковичеве демонстрације, одржаване су у близини статуе Лењина, биле су сличног обима.<ref name="separatistarrests25324984"/> Проруски немири у Украјини 2014. утицали су на Харков, али у мањој мери него у суседном Донбасу, где су тензије довеле дo [[Рат_у_Донбасу|оружаног сукоба]].<ref name="Ukraine crisis timeline BBC">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-26248275|title=Ukraine crisis: Timeline|work=BBC News|date=13 November 2014|access-date=22 March 2015}}</ref> Руски "туриста" из Москве је 2. марта 2014. заменио [[Застава_Украјине|украјинску заставу]] са [[Застава_Русије|русокм]] на згради регионалне државне администрације у Харкову.<ref>{{cite news | url = https://www.nytimes.com/2014/03/04/world/europe/russias-hand-can-be-seen-in-the-protests.html | title = From Russia, 'Tourists' Stir the Protests | first = Andrew | last = Roth | work = The New York Times | date = 4 March 2014}}<br>{{cite news | url = https://www.bbc.com/news/blogs-trending-26435333 | title = Russian site recruits 'volunteers' for Ukraine | work = BBC News | date = 4 March 2014 }}</ref> Проруски демонстранти су 6. априла 2014. заузели зграду и једнострано прогласили независност од Украјине као "Харковска Народна Република".<ref name="separatistarrests25324984">[https://www.rferl.org/a/kharkiv-operation-ukraine-terrorism-separatist-arrests/25324984.html Ukraine Authorities Clear Kharkiv Building, Arrest Scores Of 'Separatists'], Radio Free Europe (8 April 2014)<br>[https://carnegieeurope.eu/2018/09/12/how-eastern-ukraine-is-adapting-and-surviving-case-of-kharkiv-pub-77216 How Eastern Ukraine Is Adapting and Surviving: The Case of Kharkiv], Carnegie Europe (12 September 2018)</ref><ref name="Focus Information Agency">{{cite web | url=http://www.focus-fen.net/news/2014/04/07/332351/pro-russia-activists-declare-establishment-of-kharkiv-peoples-republic.html | title=Pro-Russia activists declare establishment of 'Kharkiv people's republic' | work=Focus Information Agency | date=7 April 2014 | access-date=13 April 2014}}</ref> Устанак је угушен за мање од два дана због брзог реаговања украјинских снага безбедности под тадашњим украјинским министром унутрашњих послова Арсеном Аваковом и Степаном Полтораком, тадашњим вршиоцем дужности команданта украјинских унутрашњих снага.<ref name="separatistarrests25324984"/><ref name="KRR2">{{cite news | url=http://www.kyivpost.com/content/ukraine/kharkiv-settles-down-while-pro-russian-separatists-still-hold-buildings-in-luhansk-donetsk-342517.html | title=Kharkiv settles down, while pro-Russian separatists still hold buildings in Luhansk, Donetsk | work=Kyiv Post | date=8 April 2014 | access-date=13 April 2014}}</ref> Јединица специјалних снага из [[Виница_(Украјина) |Винице]] послата је у град да разбије сепаратисте.<ref name="separatistarrests25324984"/> Сумње у вези са локалним пореклом демонстраната су се појавиле након што су на почетку побуне упали у оперско и балетско позориште верујући да је то градска већница.<ref name=MT140408>{{cite news |url= http://www.themoscowtimes.com/news/article/protesters-storm-kharkiv-theater-thinking-it-was-city-hall/497709.html |title= Protesters Storm Kharkiv Theater Thinking It Was City Hall |work= The Moscow Times |date= 8 April 2014 }}</ref> Дана 13. априла, неки проруски демонстранти су поново ушли у зграду регионалне државне администрације у Харкову.<ref name="kharkivinfiltrate">{{cite news | url=http://www.kyivpost.com/content/ukraine/pro-russian-militants-attack-pro-ukrainian-demonstrators-in-kharkiv-including-at-least-three-severely-343292.html | title=Kharkiv city government building infiltrated by pro-Russian protesters | work=Kyiv Post | date=13 April 2014 | access-date=13 April 2014}}</ref> Касније, 13. априла, зграда је трајно враћена под пуну украјинску контролу.<ref name="Focus Information Agency"/><ref name="KRR2"/><ref name="kharkivinfiltrate"/><ref name=kernessep>{{cite web|url=http://www.pravda.com.ua/news/2014/04/13/7022301/ |title=Кернес пообіцяв допомогти звільнити затриманих сепаратистів {{pipe}} Українська правда |publisher=Pravda.com.ua |access-date=28 April 2014}}</ref><ref name=DWBaluta>[http://www.dw.com/en/kharkiv-torn-between-europe-and-russia/a-17478397 Kharkiv torn between Europe and Russia], Deutsche Welle (6 March 2014)</ref><ref name="Unian.net">{{cite web|url=http://www.unian.net/politics/907771-posle-napadeniya-antimaydanovtsev-na-miting-evromaydana-v-harkove-postradalo-50-chelovek.html |title=После нападения антимайдановцев на митинг Евромайдана в Харькове пострадало 50 человек : Новости УНИАН |publisher=Unian.net |date=14 April 2014 |access-date=28 April 2014}}</ref><ref name="OSCEmonitor">{{cite web | url=http://www.osce.org/ukrainemonitoring/117777 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140416174445/http://www.osce.org/ukrainemonitoring/117777 | archive-date=16 April 2014 | title=Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine | work=Organisation for Security and Co-operation in Europe | date=14 April 2014 | access-date=16 April 2014}}</ref> Насилни сукоби су резултирали тешким премлаћивањем најмање 50 проукрајинских демонстраната у нападима проруских демонстраната.<ref name="kharkivinfiltrate" /><ref name="Unian.net"/> Градоначелник града, Хенадиј Кернес, који је подржао [[Наранџаста_револуција|Наранџасту револуцију]] али се касније придружио [[Партија_региона|Партији региона]], одлучио је да стане на страну украјинске владе.<ref name="separatistarrests25324984"/> Харков се вратио у релативно мирно стање до 30. априла.<ref name="OSCEmonitor30">{{cite press release | url=http://www.osce.org/ukraine-smm/118186 | title=Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine – based on information received up until 29 April 2014 | publisher=Organization for Security and Co-operation in Europe | date=30 April 2014 | access-date=1 May 2014}}</ref> Релативно мирне демонстрације су се наставиле одржавати, при чему су се "проруски" скупови постепено смањивали, а демонстрације "проукрајинског јединства" све више расле.<ref name="OSCE624">{{cite press release|url=http://www.osce.org/ukraine-smm/120113|title=Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine based on information received until 23 June 2014|publisher=Organization for Security and Co-operation in Europe|date=24 June 2014|access-date=22 August 2014|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20151122133303/http://www.osce.org/ukraine-smm/120113|archive-date=22 November 2015}}</ref><ref name="OSCE257">{{cite press release|url=http://www.osce.org/ukraine-smm/121790|title=Latest from the Special Monitoring Mission (SMM) in Ukraine based on information received until 18:00 hrs, 23 July|publisher=Organization for Security and Co-operation in Europe|date=24 July 2014|access-date=25 July 2014}}</ref><ref name="Status quo 17814"> [http://www.sq.com.ua/rus/news/obschestvo/17.08.2014/na_ploschadi_svobody_proshli_dva_mitinga/ Two liberty square rally], Status quo (17 August 2014)</ref> Активисти су 28. септембра срушили највећи украјински споменик Лењину на проукрајинском митингу на централном тргу.<ref>[https://www.forbes.com/sites/katyasoldak/2014/09/28/ukrainian-crowds-topple-lenin-statue-again/ Ukrainian Crowds Topple Lenin Statue (Again)]. Retrieved 29 September 2014.</ref> Анкете спроведене од септембра до децембра 2014. наишле су на малу подршку у Харкову за придруживање Русији.{{r|Navalny140923}}{{r|DT150103}} Од почетка новембра до средине децембра, Харков је погођен са седам бомби при чему није било жртава. Мете ових напада укључивале су рок паб познат по прикупљању новца за украјинске снаге, болницу за украјинске снаге, војни центар за регрутацију и базу Националне гарде.<ref>[http://www.latimes.com/world/europe/la-fg-ukraine-russia-kharkiv-bombs-20141210-story.html Seven recent blasts in Ukraine city stir fear of new Russian menace], [[Los Angeles Times]] (11 December 2014)<br>[https://news.yahoo.com/mysterious-spate-bombings-hit-ukraine-military-hub-114452090.html# Mysterious spate of bombings hit Ukraine military hub], [[Agence France-Presse]] (10 December 2014)</ref> Према истражитељу СБУ-а Василију Вовку, руске тајне снаге су стајале иза напада и намеравале су да дестабилизују иначе миран град Харков.<ref>[http://www.unian.info/society/1020077-sbu-russian-special-services-target-kharkiv-odesa-situation-difficult-to-control.html SBU: Russian special services target Kharkiv, Odesa, situation difficult to control], Ukrainian Independent Information Agency (10 December 2014)</ref> Дана 8. јануара 2015. петорица мушкараца у [[Балаклава_(одећа)|балаклавама]] упали су у канцеларију (добровољачке групе која помаже избеглицама из Донбаса) станице Харков.<ref name=biSK8115/> Истовремено са физичким претњама, мушкарци су захтевали да чују политички став станице Харков.<ref name=biSK8115/> Након што су добили одговор, мушкарци су се извинили и отишли.<ref name=biSK8115>{{cite web|url=http://www.ukrinform.ua/rubric-iac/1801796-militsiya_zyasovue__hto_napav_na_volontersku_stantsiyu_harkiv_2008697.html|script-title=uk:Міліція з ясовує, хто напав на волонтерську "Станцію Харків"|trans-title=Police finds out who attacked the volunteer-run "Station Kharkiv"|language=uk|publisher=ukrinform.ua|date=9 January 2015|access-date=22 March 2015}}{{cite web|url=http://24tv.ua/ru/stantsiya_harkov__perviy_punkt_pomoshhi_pereselentsam_iz_zoni_ato_n500974|script-title=ru:"Станция Харьков" — первый пункт помощи переселенцам из зоны АТО|trans-title="Station Kharkiv" - the first point of assistance for displaced persons from the Donbass zone|language=ru|publisher=24tv.ua|date=25 October 2014|access-date=22 March 2015}}</ref> У недељу 22. фебруара 2015. године, [[Improvizovani_eksplozivni_uređaj|импровизована експлозивна направа]] убила је четири особе и ранила деветоро током марша комеморације жртвама Евромајдана.<ref name="separatistarrests25324984"/> Власти су покренуле 'антитерористичку операцију'.<ref>[http://www.unian.info/politics/1047081-anti-terrorist-operation-launched-in-kharkiv-due-to-fatal-blast-on-sunday-turchynov.html UNIAN] ''Anti-terrorist operation launched in Kharkiv due to fatal blast on Sunday – Turchynov'', 22 February 2015. <br>[http://en.censor.net.ua/news/325751/antiterrorist_operation_started_in_kharkiv_four_participants_on_the_explosion_detained En.Censor.Net], ''Anti-terrorist operation started in Kharkiv: four participants on the explosion detained'', 22 February 2015.<br>[http://novorossia.today/turchinov-announced-start-of-the-ato-in-kharkov-the-highest-level-of-terrorist-threat-had-been-introduced-in-the-city/ Novorossia.Today], Turchinov announced start of the ATO in Kharkov. The highest level of terrorist threat had been introduced in the city, 23 February 2015.</ref> Харков је доживео више несмртоносних малих бомбашких напада од 22. фебруара 2015. усмерених на војне резервоаре са горивом, путнички воз и украјинску заставу у центру града.<ref>[https://www.npr.org/2015/04/06/397774803/despite-tenuous-truce-in-eastern-ukraine-bomb-attacks-increase-in-kharkiv Bomb Attacks Increase In Ukraine's Second-Largest City, Kharkiv], [[NPR]] (6 April 2015)<br>[http://uatoday.tv/politics/kharkiv-explosion-targets-ukrainian-flag-419957.html Kharkiv explosion targeting Ukrainian flag classified as 'terrorist act'], Ukraine Today (7 April 2015)<br>[http://www.rferl.org/content/explosion-in-ukraine-kharkiv-targets-national-flag-memorial/26942551.html Explosion In Ukraine's Kharkiv Targets National Flag Memorial], Radio Free Europe/Radio Liberty (7 April 2015)</ref> Дана 23. септембра 2015, 200 људи у балаклавама и маскирним одећама је окружило кућу бившег гувернера Михаила Добкина, а затим отишло у градску већницу Харкова, где су покушали да се пробију кроз полицијски кордон. Употребљена је најмање једна граната сузавца. Изгредници су позвали градоначелника Хенадија Кернеса да изађе.<ref name=Unian23Sep151410>[http://www.unian.info/society/1131951-over-200-men-in-balaclavas-brawls-in-kharkiv-town-hall-clash-with-police.html Unian], ''Over 200 men in balaclavas brawl at Kharkiv town hall, clash with police'', 23 September 2015, 14:10.</ref><ref>[http://korrespondent.net/ukraine/3567072-poiavylos-vydeo-stolknovenyi-u-horsoveta-kharkova Korrespondent], ''Появилось видео столкновений у горсовета Харькова [Video of riot at Kharkov City Council]'', 23 September 2015 17:40</ref> ====Последњих година==== До 18. јула 2020. Харков је био укључен као град од обласног значаја и служио је као административни центар Харковског округа иако није припадао округу. У јулу 2020. године, као део административне реформе Украјине, којом је број области Харковске области смањен на седам, град Харков је спојен у Харковски округ.<ref>{{Cite news|title=Про утворення та ліквідацію районів. Постанова Верховної Ради України № 807-ІХ.|url=http://www.golos.com.ua/article/333466|access-date=2020-10-03|date=2020-07-18|website=Голос України|language=uk}}</ref><ref>{{cite web |title=Нові райони: карти + склад |date=17 July 2020 |url=https://www.minregion.gov.ua/press/news/novi-rajony-karty-sklad/ |publisher=Міністерство розвитку громад та територій України |language=Ukrainian}}</ref> У пожару 2021. године погинуло је 15 људи.<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/idUSKBN29Q1XH|title=At least 15 killed, 11 injured in nursing home fire in Ukraine|publisher=Reuters|date=21 January 2021|access-date=21 January 2021}}<br />{{Cite web|last=Kennedy|first=Rachael|date=21 January 2021|title=Nursing home blaze in Ukraine kills at least 15 people|url=https://www.euronews.com/2021/01/21/ukraine-nursing-home-fire-15-dead-and-five-hospitalised-after-blaze-in-kharkiv|access-date=21 January 2021|website=Euronews}}</ref> Дугогодишњи градоначелник Харкова, Хенадиј Кернес, преминуо је 17. децембра 2020. у [[Берлин]]у од вируса [[Ковид 19]].<ref name="3156284kharkivITwaKmWa">[https://www.ukrinform.net/rubric-polytics/3156284-kharkiv-mayor-kernes-dies.html Kharkiv mayor Kernes dies], Ukrinform (17 December 2020)<br>[https://www.bbc.com/ukrainian/features-54502494 Помер Геннадій Кернес: мер Харкова, який виграв вибори з реанімації], BBC Ukrainian (17 December 2020) </ref><ref name="246371KeysKernesKmWa">[https://m.tyzhden.ua/publication/246371 Keys to cities. What is the secret of longevity of mayors], The Ukrainian Week (10 August 2020)</ref> Игор Терехов из Кернесове партије "Кернесов блок — успешан Харков" га је наследио на месту градоначелника у новембру 2021. године. Током [[Инвазија_Русије_на_Украјину_2022. |руске инвазије на Украјину]], Харков је био место тешких борби између украјинских и руских снага.<ref>{{Cite news |last=Schwirtz |first=Michael |date=2022-02-25 |title=Scenes from Kharkiv: Battle wreckage, the boom of artillery, and people sheltering in the subway. |language=en-US |work=The New York Times |url=https://www.nytimes.com/2022/02/25/world/europe/kharkiv-ukraine-military.html |access-date=2022-02-26 |issn=0362-4331}}</ref> Гувернер Харковске области Олег Сињехубов је 27. фебруара изјавио да су руске трупе одбачене од Харкова.<ref>{{cite web |url=https://www.theguardian.com/world/2022/feb/27/kharkiv-fighting-russia-ukraine-invasion |website=The Guardian |title=Kharkiv governor claims Russian troops repelled from city |date=27 February 2022 |access-date=27 February 2022 |last=Harding |first=Luke}}</ref> == Географија == [[File:Kharkiv, Ukraine, city and vicinities, LandSat-5 satellite image, near natural colors, 2011-06-18.jpg|thumb|250px|Харков и околина, 2011.]] [[File:Kharkivstrelka.jpg|thumb|right| Ушће Лопан-Харков]] Смештен је у североисточном делу [[Украјина|Украјине]]. У историјском смислу, налази се у регији познатој као [[Слобидска Украјина]] (Слобидшчина), где је дужи период представљао главни центар целе регије. Град се налази на месту спајања река Харков, [[Лопан]] и [[Уди]], које се уливају у реку [[Доњец]] (Северски Доњец). Клима је умерено континентална, зиме су углавном ветровите и сnеговите, лета су довољно топла и за многе врло угодна. Сезонске просечне температуре [[зима|зими]] нису превише хладне, али ни [[лето|лета]] нису превише топла: [[температура|температуре]] се углавном крећу између -6,9°C у јануару и 20,3°C у јулу. Просечна количина падавина на годину износи 513 -{mm}-, највише у јуну и јулу. === Клима === Клима Харкова је [[Умереноконтинентална_клима|umereno kontinentalna]] ([[Кепенова класификација климе]] ''Dfa''/''Dfb'') са дугим, хладним, снежним зимама и топлим до топлим летима. Просечна количина падавина износи 519 мм (20 ин) годишње, а највише у јуну и јулу. Харков има релативно дуге и хладне зиме. {{Weather box |location=Харков, Украјина (1991−2020, екстреми 1936–данас) |metric first=yes |single line=yes | Jan record high C = 11.1 | Feb record high C = 14.6 | Mar record high C = 21.8 | Apr record high C = 30.5 | May record high C = 34.5 | Jun record high C = 39.8 | Jul record high C = 38.4 | Aug record high C = 39.8 | Sep record high C = 34.5 | Oct record high C = 29.3 | Nov record high C = 20.3 | Dec record high C = 13.4 | year record high C = 39.8 | Jan high C = -2.1 | Feb high C = -0.8 | Mar high C = 5.2 | Apr high C = 14.7 | May high C = 21.4 | Jun high C = 25.2 | Jul high C = 27.4 | Aug high C = 26.8 | Sep high C = 20.5 | Oct high C = 12.6 | Nov high C = 4.3 | Dec high C = -0.7 | year high C = 12.9 | Jan mean C = -4.5 | Feb mean C = -3.8 | Mar mean C = 1.4 | Apr mean C = 9.7 | May mean C = 16.1 | Jun mean C = 20.0 | Jul mean C = 22.0 | Aug mean C = 21.1 | Sep mean C = 15.1 | Oct mean C = 8.2 | Nov mean C = 1.6 | Dec mean C = -2.9 | year mean C = 8.7 | Jan low C = -6.8 | Feb low C = -6.6 | Mar low C = -1.9 | Apr low C = 4.8 | May low C = 10.7 | Jun low C = 14.7 | Jul low C = 16.6 | Aug low C = 15.4 | Sep low C = 10.2 | Oct low C = 4.4 | Nov low C = -0.8 | Dec low C = -5.1 | year low C = 4.6 | Jan record low C = -35.6 | Feb record low C = -29.8 | Mar record low C = -32.2 | Apr record low C = -11.4 | May record low C = -1.9 | Jun record low C = 2.2 | Jul record low C = 5.7 | Aug record low C = 2.2 | Sep record low C = -2.9 | Oct record low C = -9.1 | Nov record low C = -20.9 | Dec record low C = -30.8 | year record low C = -35.6 | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 37 | Feb precipitation mm = 33 | Mar precipitation mm = 36 | Apr precipitation mm = 32 | May precipitation mm = 54 | Jun precipitation mm = 58 | Jul precipitation mm = 63 | Aug precipitation mm = 39 | Sep precipitation mm = 44 | Oct precipitation mm = 44 | Nov precipitation mm = 39 | Dec precipitation mm = 40 | year precipitation mm = 519 | Jan snow depth cm = 8 | Feb snow depth cm = 11 | Mar snow depth cm = 8 | Apr snow depth cm = 1 | May snow depth cm = 0 | Jun snow depth cm = 0 | Jul snow depth cm = 0 | Aug snow depth cm = 0 | Sep snow depth cm = 0 | Oct snow depth cm = 0 | Nov snow depth cm = 1 | Dec snow depth cm = 4 | year snow depth cm = 11 | Jan rain days = 10 | Feb rain days = 8 | Mar rain days = 10 | Apr rain days = 13 | May rain days = 14 | Jun rain days = 15 | Jul rain days = 13 | Aug rain days = 10 | Sep rain days = 12 | Oct rain days = 13 | Nov rain days = 13 | Dec rain days = 12 | year rain days = 143 | Jan snow days = 19 | Feb snow days = 18 | Mar snow days = 12 | Apr snow days = 2 | May snow days = 0.1 | Jun snow days = 0 | Jul snow days = 0 | Aug snow days = 0 | Sep snow days = 0.03 | Oct snow days = 2 | Nov snow days = 9 | Dec snow days = 18 | year snow days = 80 | Jan humidity = 85.6 | Feb humidity = 83.0 | Mar humidity = 77.3 | Apr humidity = 65.7 | May humidity = 60.9 | Jun humidity = 65.2 | Jul humidity = 65.3 | Aug humidity = 62.9 | Sep humidity = 70.2 | Oct humidity = 77.6 | Nov humidity = 85.7 | Dec humidity = 86.5 | year humidity = 73.8 | Jan sun = 41.5 | Feb sun = 63.3 | Mar sun = 123.5 | Apr sun = 166.7 | May sun = 252.9 | Jun sun = 266.6 | Jul sun = 278.0 | Aug sun = 262.4 | Sep sun = 176.6 | Oct sun = 112.8 | Nov sun = 51.0 | Dec sun = 31.4 | year sun = 1826.7 |source 1 = Pogoda.ru.net<ref name=weather1>{{cite web | archive-url = https://web.archive.org/web/20191213142352/http://www.pogodaiklimat.ru/climate/34300.htm | archive-date = 13 December 2019 | url = http://www.pogodaiklimat.ru/climate/34300.htm | title = Weather and Climate - The Climate of Kharkiv | publisher = Weather and Climate (Погода и климат) | access-date = 8 November 2021 | language = ru}}</ref> |source 2 = [[Светска метеоролошка организација]] (влажност и сунце 1981–2010)<ref name=WMOCLINO>{{cite web | archive-url = https://web.archive.org/web/20210717143555/https://www.ncei.noaa.gov/pub/data/normals/WMO/1981-2010/RA-VI/Ukraine/12.6.%20WMO_Normals_Excel_Template%20%282%29.xls | archive-date = 17 July 2021 | url = https://www.ncei.noaa.gov/pub/data/normals/WMO/1981-2010/RA-VI/Ukraine/12.6.%20WMO_Normals_Excel_Template%20(2).xls | title = World Meteorological Organization Climate Normals for 1981–2010 | publisher = World Meteorological Organization | access-date = 18 July 2021}}</ref> |date=August 2010 }} === Градски пејзаж === {{wide image|Будинок держпромисловості 3.jpg|700px|align-cap=center| Панорамски поглед на централни округ у Харкову }} <gallery mode="packed" caption="Архитектура у центру града Харкова"> File:Architectural Detail - Kharkiv (Kharkov) - Ukraine - 10 (30095278938).jpg| File:63-101-2412 Сумська, 44.jpg| File:Україна, Харків, вул.Квiтки-Основ'яненка, 2 фото 3.JPG| File:Katedra Wniebowzięcia Najświętszej Maryi Pann P1510068.jpg File:Мануфактура 1914р., вул.Енгельса,9, м.Харків.JPG| File:Україна, Харків, пл. Конституції, 24 фото 16.JPG| File:Харків, вул. Пушкінська, 38 (3).JPG| File:Пушкінська 14 у 2018.jpg| File:Southwestern Front headquarter Kharkov.JPG| File:Пушкінська 19, м.Харків.jpg| File:Radiotehnikum (Kharkiv).jpg| </gallery> ==Градска управа== === Правни статус и локална управа === Градоначелник Харкова и Градско веће управљају свим пословним и административним пословима у граду Харкову. Градоначелник Харкова има извршна овлашћења; Градско веће има административна овлашћења што се тиче питања власти. Градоначелник Харкова се бира на непосредним јавним изборима у Харкову сваке четири године. Градско веће се састоји од изабраних представника, који одобравају или одбијају иницијативе о расподели буџета, приоритетима задатака и другим питањима у Харкову. Представници Градског већа бирају се сваке четири године. Градоначелник и градско веће одржавају редовне састанке у Градској кући у Харкову. === Административна подела === Док је Харков [[Главни_град | административни центар]] [[Харковска_област|Харковске области]], градским пословима управља општина Харков. Харков је [[Административна_подела_Украјине | град подређене области]]. {| class="toccolours" style="float:right; font-size:80%; margin-left:10px;" |+ <big></big> | style="padding-left:1em;" | <ol> <li>Холодногорски рејон</li> <li>Шевченковски рејон </li> <li>Кијевски рејон </li> <li>Московски рејон </li> <li>Немишљански рејон </li> <li>Индустријални рејон </li> <li>Слобидски рејон </li> <li>Основијански рејон</li> <li>Новобаварски рејон </li> </ol> |[[File:Административное_деление_Харькова.svg|185px]] | <ol start="18"> </ol> |} Територија Харкова је подељена на 9 административних [[рејон]]а ([[дистрикт]]а), до фебруара 2016. су носили називе по људима, местима, догађајима и организацијама повезаним са раним годинама Совјетског Савеза, али су многи преименовани у фебруару 2016. да би били у складу са законима о декомунизацији.<ref name=nmcrinK> [http://www.pravda.com.ua/news/2016/02/3/7097721/ Another 48 streets and 5 districts "decommunized" in Kharkiv], Ukrayinska Pravda (3 February 2015)<br>[http://www.sq.com.ua/rus/news/vlast/03.02.2016/v_harkove_pereimenovali_tri_rajona/ Three districts renamed in Kharkiv], SQ (3 February 2015)<br> [http://ua.korrespondent.net/city/kharkov/3624201-u-kharkovi-vyrishyly-ne-pereimenovuvaty-zhovtnevyi-i-frunzenskyi-raiony It was decided not to rename the Zhovtnevyi and the Frunzenskyi districts in Kharkiv], Korrespondent.net (3 February 2015)</ref> Такође, захваљујући овом закону, у Харкову је од 20. новембра 2015. године преименовано преко 200 улица.<ref>[http://www.sq.com.ua/rus/news/vlast/20.11.2015/gorsovet_pereimenoval_170_ulic/ List of 170 renamed streets], SQ (20 November 2015)<br> [http://www.rbc.ua/ukr/news/harkovskiy-gorsovet-pereimenoval-173-ulitsy-1448020126.html Kharkiv city council renamed 173 streets, 4 parks and a metro station], RBC Ukraine (20 November 2015)<br> [http://www.sq.com.ua/rus/news/obschestvo/03.02.2016/v_harkove_pereimenovali_esche_50_ulic_spisok/ 50 streets renamed in Kharkiv: list], SQ (3 February 2015)</ref> Рејони су:<ref name=nmcrinK/><ref name="3684227-u-kharkovi">[https://ua.korrespondent.net/city/kharkov/3684227-u-kharkovi-dekomunizuvaly-piat-stantsii-metro-i-pivsotni-vulyts In Kharkiv, five metro stations and fifty streets have been communicated], Korrespondent.net, 18 May 2016)</ref> # Холодногорски рејон ({{lang-uk|Холодногірський район}}, у преводу ''Хладна планина'': историјско име насеља <ref> [http://www.sq.com.ua/rus/news/obschestvo/23.02.2016/rajony_harkova_istoriya_s_geografiej/ Districts Of Kharkiv. History with geography], SQ (23 February 2015)</ref>) (раније Лењински; назван по [[Владимир Лењин|Лењину]]) # Шевченковски рејон ({{lang-uk|Шевченківський район}}); назван по [[Тарас_Шевченко|Тарасу Шевченку]] (бивши Дзержинскијев; назван по [[Феликс_Дзержински|Феликсу Дзержинском]]) # Кијевски рејон ({{lang-uk|Київський район}}); назван по [[Кијев]]у (бивши Кагановичов; namesake: [[Лазар Каганович|Лазару Кагановичу]]) # Московски рејон ({{lang-uk|Московський район}}); назван по [[Москва|Москви]] # Немишљански рејон ({{lang-uk|Немишлянський район}}) (бивши Фрунзеов, назван по [[Михаил Фрунзе|Михаилу Фрунзеу]]<ref name="3684227-u-kharkovi"/>); # Индустријални рејон ({{lang-uk|Індустріальний район}}) (бивши Орџоникидзеов, назван по [[Григориј_Орџоникидзе|Григорију Орџоникидзеу]]) # Слобидски рејон ({{lang-uk|Слобідський район}}) (бивши [[Коминтерна |Коминтернски]]<ref name="3684227-u-kharkovi"/>); назван по [[Слобидска Украјина|Слобидској Украјини]] # Основијански рејон ({{lang-uk|Основ'янський район}}) (бивши Черновозаводски<ref name="3684227-u-kharkovi"/>); назван по градској махали "Основи" # Новобаварски рејон ({{lang-uk|Новобаварський район}}) (бивши Жовтњевски<ref name="3684227-u-kharkovi"/>); назван по градској махали "Новој Баварији" ==Демографија== {{Historical populations |percentages = off |1660. |1000 |1788. |10742 |1850. |41861 |1861. |50301 |1901. |198273 |1916. |352300 |1917. |382000 |1920. |285000 |1926. |417000 |1939. |833000 |1941. |902312 |1941. |1400000 |1941. |456639 |1943. |170000 |1959. |930000 |1962. |1000000 |1976. |1384000 |1982. |1500000 |1989. |1593970 |1999. |1510200 |2001. |1470900 |2014. |1430885 }} Према попису становништва Совјетског Савеза из 1989. године, у граду је живело 1.593.970 становника. Године 1991. смањио се на 1.510.200, укључујући 1.494.200 сталних становника.<ref name="Our Kharkiv">{{cite web|url=http://www.kharkov.com/news/?p=25|archive-url=https://web.archive.org/web/20060822193837/http://www.kharkov.com/news/?p=25|archive-date=22 August 2006 |title= Kharkiv today |access-date=4 May 2007 |work=Our Kharkiv |language=ru}}</ref> Харков је други по величини град у Украјини после главног града Кијева.<ref name="ukrcensus1">{{cite web|url=http://ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/city/|archive-url=https://web.archive.org/web/20060109012020/http://ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/city/|archive-date=9 January 2006 |title= Results / General results of the census / Number of cities |access-date=28 August 2006 |work=[[Ukrainian Census (2001)|2001 Ukrainian Census]] }}</ref> Први независни украјински попис становништва спроведен је у децембру 2001. године, а следећи украјински попис становништва је спроведен 2020. године. Од 2001. године, становништво Харковске области је следеће: 78,5% живи у урбаним срединама , а 21,5% живи у руралним подручјима.<ref>{{Cite web|url=http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/urban-rural/|title=Всеукраїнський перепис населення 2001 {{!}} English version {{!}} Results {{!}} General results of the census {{!}} Urban and rural population|website=2001.ukrcensus.gov.ua|access-date=11 January 2017}}</ref> ===Етнички састав=== {| class="standard" ! Етничке групе|| 1897<ref>[http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_lan_97_uezd.php?reg=1604 Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку и уездам 50 губерний Европейской России] Демоскоп</ref>||1926||1939||1959<ref>Історія міста Харкова ХХ століття, Харків 2004, р. 456</ref>||1989<ref name="Our Kharkiv"/>||2001<ref name="vharkov">{{cite web|url=http://vharkov.ru/description/about.html|publisher=vharkov.ru|title=Общая информация о Харькове на vharkov|access-date=18 June 2017|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20140829124130/http://vharkov.ru/description/about.html|archive-date=29 August 2014}}</ref><ref name="ukrcensus">{{cite web|url=http://2001.ukrcensus.gov.ua/results/general/estimated/kharkiv/|publisher=2001.ukrcensus.gov.ua|title=Всеукраїнський перепис населення 2001 – Результати – Основні підсумки – Загальна кількість населення – Харківська область|access-date=18 June 2017}}</ref>{{dubious|date=September 2018}} |- | [[Украјинци]]|| 25.9%||38.6% || 48.5% || 48.4% || 50.4% || 62.8% |- | [[Руси]]|| 63.2%||37.2%||32.9%||40.4%||43.6%||33.2% |- | [[Јевреји]]|| 5.7%||19.5%||15.6%||8.7%||3.0%||0.7% |} ====Белешке==== * 1660. година – приближна процена * 1788. година – без рачунања деце * 1920. година – период [[Руски грађански рат|Руског грађанског рата]] * 1941. година – процена 1. маја, непосредно пред [[Источни_фронт_(Други_светски_рат)|Немачко-совјетски рат]] * 1941. година – следећа процена у септембру варира између 1.400.000 и 1.450.000 * 1941. година – још једна процена у децембру за време окупације без рачунања деце * 1943. година – 23. август, ослобођење града; процена је варирала од 170.000 до 220.000 * 1976. година – процена 1. јуна * 1982. година – процена у марту ==Религија== [[File:Dormition Cathedral, Kharkiv - 04.jpg|thumb|170px|left|Успењски сабор у Харкову]] [[File:Blagoveschensky Cathedral - 01.jpg|thumb|170px|upright| Саборна црква Светог Благовештења у Харкову је једна од [[Списак_највиших_православних_цркава_и_звоника| највиших православних цркава]] на свету. Завршена је 2. октобра 1888. године.]] Харков је важан верски центар у источној Украјини. У Харкову постоји много старих и нових верских објеката, повезаних са различитим деноминацијама. Православна саборна црква Светог Успења подигнута је у Харкову 1680-их година и комплетно обновљена током 1820-1830-их година.<ref name="kharkov">{{cite web|url=http://www.eparchia.kharkov.ua/churchinfo/33|publisher=eparchia.kharkov.ua|title=Харьковская епархия Украинской Православной Церкви|access-date=18 June 2017}}</ref> Покровски православни манастир и Саборна црква подигнути су у Харкову 1689–1729.<ref name="kharkov2">{{cite web|url=http://www.eparchia.kharkov.ua/churchinfo/7|publisher=eparchia.kharkov.ua|title=Харьковская епархия Украинской Православной Церкви|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="pokrovsky-monastyr">{{cite web|url=http://pokrovsky-monastyr.kh.ua/|publisher=pokrovsky-monastyr.kh.ua|title=Официальный сайт Свято-Покровского мужского монастыря г. Харьков|access-date=18 June 2017}}</ref> Саборна црква Светог Благовештења у Харкову је једна од [[Списак_највиших_православних_цркава_и_звоника| највиших православних цркава]] на свету. Завршена је 2. октобра 1888. године.<ref name="kharkov3">{{cite web|url=http://www.eparchia.kharkov.ua/churchinfo/5|publisher=eparchia.kharkov.ua|title=Харьковская епархия Украинской Православной Церкви|access-date=18 June 2017}}</ref> Православна црква Свете Тројице подигнута је у Харкову 1758–1764, а обновљена 1857–1861.<ref name="kharkov4">{{cite web|url=http://www.eparchia.kharkov.ua/churchinfo/37|publisher=eparchia.kharkov.ua|title=Харьковская епархия Украинской Православной Церкви|access-date=18 June 2017}}</ref> Православна црква Светог Валентина подигнута је у Харкову 2010. године.<ref name="kharkov5">{{cite web|url=http://www.eparchia.kharkov.ua/churchinfo/52|publisher=eparchia.kharkov.ua|title=Харьковская епархия Украинской Православной Церкви|access-date=18 June 2017}}</ref> Православна црква Свете Тамаре подигнута је у Харкову 2012. године.<ref name="kharkov6">{{cite web|url=http://www.eparchia.kharkov.ua/readnews/932|publisher=eparchia.kharkov.ua|title=Освящен храм благоверной царицы Тамары города Харькова – Харьковская епархия|access-date=18 June 2017}}</ref> Римокатоличка црква Свете Марије подигнута је у Харкову 1887–1892. Ту је стара Харковска хорска синагога, која је у потпуности реновирана у периоду 1991–2016. Јеврејско заједница у Харкову броји око 8.000 људи.<ref name="jewishkharkov">{{cite web|url=http://www.jewishkharkov.org/|publisher=jewishkharkov.org|title=Kharkov Jewish Community|access-date=18 June 2017}}</ref> У Харкову постоје две џамије, укључујући Катедралну џамију у Харкову и један исламски центар. ==Економија== Стратегија економског развоја 2016–2020: "Харковска стратегија успеха", креирана је у Харкову.<ref name="kharkov8">{{cite web|url=http://www.strategy.kharkov.ua/|publisher=strategy.kharkov.ua|title=Розробка стратегії розвитку міста Харкова на 2016-2020 роки "Харків – стратегія успіху"|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kharkov9">{{cite web|url=http://www.univer.kharkov.ua/ua/general/univer_today/announce?news_id=5793|publisher=univer.kharkov.ua|title=Круглий стіл "Розробка Стратегії розвитку міста Харкова до 2020 року: наука і освіта" >> ХНУ імені В. Н. Каразіна|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kharkov10">{{cite web|url=http://www.city.kharkov.ua/uk/news/v-universiteti-karazina-obgovoryat-perspektivi-rozvitku-osviti-32374.html|author=Hulu LLC|publisher=city.kharkov.ua|title=В університеті Каразіна обговорять перспективи розвитку освіти|access-date=18 June 2017}}</ref> Харков има разнолику услужну економију, са запошљавањем у широком спектру професионалних услуга, укључујући финансијске услуге, производњу, туризам и високу технологију. === Међународни економски форум === Међународни економски форум: "Иновације. Инвестиције. Харковска иницијатива!" одржава се у Харкову сваке године.<ref name="led.org.ua">{{cite web|url=http://www.led.org.ua/en/|publisher=led.org.ua|title=www.led.org.ua/en/|access-date=18 June 2017|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20160809042516/http://www.led.org.ua/en/|archive-date=9 August 2016}}</ref> На Међународном економском форуму "Иновације. Инвестиције. Харковска иницијатива!" 2015. године присуствовали су представници дипломатског кора из 17 земаља света, који раде у Украјини заједно са највишим менаџментом транснационалних корпорација и инвестиционих фондова, затим украјински народни посланици, званичници централне владе Украјине, који одређују националну стратегију економског развоја, руководиоци локалне самоуправе, који предузимају практичне кораке у спровођењу те стратегије, потом менаџери техничке помоћи Украјини, представници бизниса и НВО и представници медија.<ref name="led.org.ua"/><ref name="usa.mfa.gov.ua">{{cite web|url=http://usa.mfa.gov.ua/en/press-center/announcements/4500-vii-international-economic-forum-innovations-investments-kharkiv-initiatives|publisher=usa.mfa.gov.ua|title=VII International economic forum "INNOVATIONS. INVESTMENTS. KHARKIV INITIATIVES!" - Announcements - Embassy of Ukraine in the United States of America|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kmu.gov.ua">http://www.kmu.gov.ua/control/publish/article?art_id=247530844|publisher=kmu.gov.ua</ref><ref name="ukraine.usembassy.gov">{{cite web|url=http://ukraine.usembassy.gov/statements/amb-kharkiv-econ-forum-09042015.html|publisher=ukraine.usembassy.gov|title=statements/amb-kharkiv-econ-forum-09042015|access-date=18 June 2017|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20170107042251/https://ukraine.usembassy.gov/statements/amb-kharkiv-econ-forum-09042015.html|archive-date=7 January 2017}}</ref><ref name="usembassykyiv.wordpress.com">{{cite web|url=https://usembassykyiv.wordpress.com/tag/kharkiv/|publisher=usembassykyiv.wordpress.com|title=Kharkiv – U.S. Embassy Kyiv Blog|access-date=18 June 2017}}</ref> Кључне теме седница и панел дискусија Међународног економског форума "Иновације. Инвестиције. Харковска иницијатива!" су имплементација Стратегије одрживог развоја „Украјина – 2020“, постигнути резултати и план даљих акција на реформи локалне управе и територијалне организације власти у Украјини, промоција извоза и привлачење инвестиција у Украјину, нове могућности за јавно-приватно партнерства, практични кораци за стварање „електронске владе“, питања очувања енергије и развоја индустрије нафте и гаса у Харковској области, стварање ефикасног система производње и прераде пољопривредних производа, инвестициони пројекти који ће добити средства из Државног фонда за Регионални развој, развој међународних интеграција, припрема за приватизацију државних предузећа.<ref name="led.org.ua"/><ref name="usa.mfa.gov.ua"/><ref name="kmu.gov.ua"/><ref name="ukraine.usembassy.gov"/><ref name="usembassykyiv.wordpress.com"/> === Међународне индустријске изложбе === Међународне индустријске изложбе обично се одржавају у изложбеном центру Радмир Експохол у Харкову.<ref name="radmir-expohall">{{cite web|url=http://radmir-expohall.com.ua/|publisher=radmir-expohall.com.ua|title=Radmir Expohall {{pipe}} Radmir Expohall|access-date=18 June 2017}}</ref> === Индустријске корпорације === [[File:3F9A5699 (37149528342).jpg|thumb|250px|Модул Квант-2 - његов систем управљања је дизајниран у Хартрону у Харкову]] Током совјетске ере, Харков је био главни град индустријске производње у Украјини и велики центар индустрије и трговине у [[Совјетски_Савез |СССР-у]]. Након распада Совјетског Савеза, индустријска производња града углавном оријентисана на систем одбране је значајно опала. Почетком 2000-их, индустрија је почела да се опоравља и прилагођава потребама тржишне економије. Предузећа чине машинске, електротехнолошке, инструментарске и енергетске конгломерате. Индустријски гиганти у државном власништву, као што су Турбоатом и Електротјажмаш<ref>{{cite web|url=http://www.spetm.com.ua/eng/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20080928224657/http://www.spetm.com.ua/eng/index.html|archive-date=28 September 2008 |title=spetm.com.ua |publisher=spetm.com.ua |access-date=20 April 2012}}</ref> заузимају 17% тржишта тешке енергетске опреме (нпр. турбине) широм света. Вишенаменске авионе производи фабрика за производњу авиона [[АНТК Антонов]]. Фабрика Малишев производи не само [[оклопна возила]], већ и комбајне. Хартрон <ref>{{cite web|url=http://www.hartron.com.ua/en/content/forms-cooperation|title=Hartron: Forms of cooperation|publisher=hartron.com.ua|access-date=22 March 2015}}</ref> је водећи дизајнер космичких и комерцијалних система управљања у Украјини и бившој [[Заједница_независних_држава |ЗНД]]. === ИТ индустрија === Од априла 2018. било је 25.000 стручњака за ИТ индустрију Харковске области, од којих је 76% било повезано са рачунарским програмирањем. Дакле, Харков чини 14% свих ИТ стручњака у Украјини и чини другу највећу ИТ локацију у земљи, одмах после главног града Кијева.<ref>{{cite web|url=https://kharkivobserver.com/research-reveals-kharkiv-it-industry-volume-is-second-in-ukraine/|title=Kharkiv|access-date=2019-06-13 |publisher=Kharkiv}}</ref> Такође, број активних ИТ компанија у региону је 445, од којих пет запошљавају више од 601 особу. Осим тога, постоје 22 велике компаније са бројем радника од 201 до 600. Више од половине ИТ компанија које се налазе у Харковској области спадају у категорију „екстра мале“ са мање од 20 запослених. Списак обухвата 43 средња (81-200 послодаваца) и 105 малих предузећа (21-80). Због релативно уског тржишта ИТ услуга у Украјини, већина компанија у Харкову је извозно оријентисана са више од 95% укупне продаје остварене у иностранству у 2017. Све у свему, процењени приход ИТ компанија у Харкову ће се више него удвостручити са 800 милиона долара у 2018. на 1,85 милијарди долара до 2025. Главна тржишта су Северна Америка (65%) и Европа (25%).<ref>{{cite web|url=https://www.pwc.com/ua/en.html|title=Kharkiv|access-date=2019-06-13 |publisher=Kharkiv}}</ref> === Финансијска индустрија === Харков је такође седиште једне од највећих украјинских банака, УкрСиббанк, која је део групе БНП Парибас од децембра 2005. године. === Трговина=== У Харкову постоји много великих модерних тржних центара. Барабашова пијаца је највећа пијаца у Украјини и једно од највећих у Европи. == Наука и образовање == {{multiple image | align = right | direction = vertical | image1 = (39)_V_N_KARAZIN_KHARKIV_NATIONAL_UNIVERSITY_MAIN_BUILDING_IN_CITY_OF_KHARKIV_STATE_OF_UKRAINE_PHOTOGRAPH_BY_VIKTOR_O_LEDENYOV_20160621.jpg | width1 = 190 | caption1 = Главна зграда [[Универзитет_у_Харкову | Харковског националног универзитета В. Н. Каразин]]. | image2 = Будинок кооперації, Харків DJI 0050.jpg | width2 = 190 | caption2 = Северна зграда [[Универзитет_у_Харкову | Харковског националног универзитета В. Н. Каразин]]. | image3 = (41)_MECHNIKOV_LANDAU_KUZNETS_MONUMENTS_AT_V_N_KARAZIN_KHARKIV_NATIONAL_UNIVERSITY_IN_CITY_OF_KHARKIV_STATE_OF_UKRAINE_PHOTOGRAPH_BY_VIKTOR_O_LEDENYOV_20160621.jpg | width3 = 190 | caption3 = Нобеловци: Иља И. Мечников, Лев Д. Ландау, Симон А. Кузњец, споменици на [[Универзитет_у_Харкову |Харковском националном универзитету В. Н. Каразин]]. }} ===Високо образовање=== [[Универзитет у Харкову|Харковски национални универзитет В. Н. Каразин]] је најпрестижнији угледни класични универзитет, који је основан напорима [[Василиј Каразин|Василија Каразина]] у Харкову 1804–1805.<ref name="kharkov12">{{cite web|url=http://www.univer.kharkov.ua/|publisher=univer.kharkov.ua|title=Харківський національний університет імені В. Н. Каразіна|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kiev">{{cite web|url=http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/school/37|publisher=vnz.univ.kiev.ua|title=Харківський національний університет імені В.Н. Каразіна|access-date=18 June 2017|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827151112/http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/school/37|archive-date=27 August 2016}}</ref> Дана 29. јануара (по старом календару 17. јануар) 1805. године ступио је на снагу Указ о отварању Царског универзитета у Харкову. Ренгентски институт отворен је 1931. Био је то специјализована установа за лечење рака са 87 истраживачких радника, 20 професора и специјалистичким медицинским особљем. Објекти су укључивали хемијске, физиолошке и бактериолошке лабораторије за експериментални третман. Произвео је рендгенске апарате за целу земљу.<ref name="Socialist Health Association"/> Град има 13 националних универзитета и бројне професионалне, техничке и приватне високошколске установе које својим студентима нуде широк спектар дисциплина. [[Универзитет у Харкову]] (12.000 студената), Национални технички универзитет „КхПИ“ (20.000 студената), Харковски национални универзитет за радиоелектронику (12.000 студената), Харковски национални ваздухопловни универзитет „КхАИ“, Харковски национални економски универзитет, Харковски национални фармацеутски универзитет, Харковски национални медицински универзитет су водећи универзитети у Украјини. Више од 17.000 наставног и истраживачког особља запослено је у институцијама високог образовања у Харкову. === Научна истраживања === Град има високу концентрацију истраживачких институција, које су независне или лабаво повезане са универзитетима. Међу њима су три национална научна центра: Харковски институт за физику и технологију, Институт за метеорологију, Институт за експерименталну и клиничку ветеринарску медицину и 20 националних истраживачких институција Националне академије наука Украјине, као што је Институт за физику ниских температура Б Веркин. и инжењерство, Институт за проблеме криобиологије и криомедицине, Државна научна установа „Институт за монокристале“, Институт за радиофизику и електронику Усиков (ИРЕ), Институт за радиоастрономију (ИРА) и др. У истраживању и развоју ради укупно 26.000 научника. У Харкову постоји низ светски признатих научних школа, као што су школа теоријске физике и математичка школа. У граду се налази Харковска кућа научника коју је изградио А. Н. Бекетов, архитекта у Харкову 1900. године. Сви научници воле да се састају и разговарају о разним научним темама у Харковском дому научника у Харкову.<ref name="khdu">{{cite web|url=http://www.khdu.org/house.php|publisher=khdu.org|title=house|access-date=18 June 2017|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20160727204436/http://www.khdu.org/house.php|archive-date=27 July 2016}}</ref> ===Библиотеке=== Поред библиотека повезаних са различитим универзитетима и истраживачким институцијама, Харковска државна научна библиотека В. Короленко је главна истраживачка библиотека. === Средње школе === Харков има 212 ([[Srednje_obrazovanje|средње образовање]]) школа, укључујући 10 лицеја и 20 [[гимназија]]. === Образовни центри === Ту је едукативни „Ландау центар“, који носи име проф. Л.Д. Ландауа, нобеловца из Харкова.<ref name="landaucentre">{{cite web|url=http://landaucentre.org/about/|publisher=landaucentre.org|title=ПРО "ЛАНДАУЦЕНТР" {{pipe}}|access-date=18 June 2017}}</ref> ==Култура== Харков је један од главних културних центара Украјине. То је дом за 20 музеја, преко 10 позоришта и бројних уметничких галерија. У Харкову се скоро сваке године одржавају велики музички и биоскопски фестивали. === Позоришта === [[File:Драматичний театр.jpg|thumb| Украјинско драмско позориште Харков]] Харковско национално академско позориште опере и балета названо по Н. В. Лисенку је највеће позориште у Харкову.<ref name="hatob">{{cite web|url=http://www.hatob.com.ua/ukr/|publisher=hatob.com.ua|title=Головна - ХАТОБ, ХНАТОБ, хатоб харьков, хатоб афиша, хатоб 2017, афиша хатоб 2017, хатоб сайт, хатоб харьков официальный, хатоб официальный сайт, хатоб харьков сайт, хатоб харьков официальный сайт, хатоб харьков афиша, хнатоб сайт, хнатоб официальный, хнатоб официальный сайт, афиша хнатоб, хнатоб сайт афиша, хнатоб билеты, хнатоб харьков, хнатоб купить билеты, хнатоб официальный сайт афиша, хнатоб афиша|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="hatob2">{{cite web|url=http://www.hatob.com.ua/eng|publisher=hatob.com.ua|title=Home|access-date=18 June 2017}}</ref> Харковско украјинско драмско позориште названо по Т. Г. Шевченку је популарно међу људима који говоре украјинским језиком <ref name="theatre-shevchenko">{{cite web|url=http://www.theatre-shevchenko.com.ua/|publisher=theatre-shevchenko.com.ua|title=Харківський Державний Академічний Драматичний Театр ім. Т.Г.Шевченка|access-date=18 June 2017}}</ref> Харковско академско руско драмско позориште названо по А.С. Пушкин је недавно реновиран и веома је популаран међу грађанима.<ref name="rusdrama">{{cite web|url=http://rusdrama.kh.ua/|publisher=rusdrama.kh.ua|title=rusdrama.kh.ua/|access-date=18 June 2017}}</ref> Позориште за децу и младе је једно од најстаријих позоришта за децу.<ref>{{Cite web|url=http://tyz.kharkov.ua/|title=Харьковский театр для детей и юношества|trans-title=Theatre for Children and Youth|access-date=6 August 2018}}</ref> Харковско позориште лутака (Харковско државно академско позориште лутака В.А. Афанасјева) је прво луткарско позориште на територији Харкова. Отворено је 1935. године. Харковско академско позориште музичке комедије је основано 1. новембра 1929. у Харкову. === Књижевност === [[File:Pushkin Theater in Kharkіv (08).jpg|thumb|left| Харковско академско драмско позориште]] Харков је био центар за рад књижевних личности као што су: Лес Курбас, Микола Кулиш, Микола Хвиловиј, Микола Зеров, Валеријан Пидмохилни, Павло Филипович, Марко Ворони, Олекса Слисаренко. Преко 100 ових писаца је убијено током стаљинистичких чистки 1930-их. Овај трагични догађај у украјинској историји назива се „Погубљена ренесанса“. Данас њихов рад и достигнућа обележава књижевни музеј који се налази у Фрунзеовој улици. Данас се Харков често помиње као „главни град“ украјинске [[Научна_фантастика|научне фантастике]] и [[Фантастика|фантазије]].<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/news/newsid=934426.html|title=Kharkiv city guide|date=25 January 2010|work=uefa.com|access-date=22 March 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ukrainetravel.co/kharkiv|title=Ukraine Travel Guide: Kharkiv, Ukraine|work=ukrainetravel.co|access-date=22 March 2015}}</ref> Дом је бројним популарним писцима, као што су Х. Л. Олдие, Александар Зорич, Андреј Дашков, Јуриј Никитин и Андреј Валентинов; већина њих пише на руском и популарна је и у Русији и у Украјини. Годишња конвенција научне фантастике "Звездани мост" (укр. "Звёздный мост") одржава се у Харкову од 1999. године.<ref>{{cite web|url=http://www.univer.kharkov.ua/en/general/univer_today/news?news_id=63|title=Kharkiv International Festival of Science Fiction "Star Bridge - 2011"|work=V. N. Karazin Kharkiv National University|date=September 2011|access-date=22 March 2015}}</ref> === Музика === У граду постоји Харковска филхармонија. Водећи састав Филхармоније је Академски симфонијски оркестар. Има 100 музичара високог професионалног нивоа, од којих су многи добитници награда на међународним и националним такмичењима. [[Image:Academic Chorus of Kharkov Philharmonic.jpg|thumb|right|280px|''Академски хор Харковске филхармоније имена В. Палкина и шеф хора, добитник награде Свеукрајинског такмичења хорских мајстора, Андриј Сиротенко'']] У граду постоји Оргуљска музичка сала. Оргуље су постављене у згради Оргуљашке музичке сале далеке 1986.<ref name="filarmonia3">{{cite web|url=http://filarmonia.kh.ua/filarmonia/dom-organnoj-i-kamernoj-muzyki/|publisher=filarmonia.kh.ua|title=Органный зал, Харьков – концерты, камерная и органная музыка {{pipe}} Харьковская филармония|access-date=18 June 2017}}</ref> Нова сала је отворена у реновираној згради Харковске филхармоније у Харкову у новембру 2016. године. У граду се налазе и Харковски конзерваторијум и Харковски национални универзитет уметности И.П. Котљаревски.<ref name="kharkov13">{{cite web|url=http://dum.kharkov.ua/|publisher=dum.kharkov.ua|title=Харківський національний університет мистецтв ім І.П.Котляревського|access-date=18 June 2017}}</ref> Харков спонзорише престижно међународно музичко такмичење извођача украјинским народним инструменатима Хнат Хоткевич, које се одржава сваке три године. Од 1997. одржана су четири трогодишња такмичења. Конкурс за 2010. поништило је украјинско Министарство културе два дана пре његовог отварања.<ref>{{cite web|url=http://comments.ua/life/183366-Minkulturi-zapretil-Harkovu.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20131228232703/http://comments.ua/life/183366-Minkulturi-zapretil-Harkovu.html|archive-date=28 December 2013 |title=Минкультуры запретил Харькову проводить конкурс им. Гната Хоткевича - Комментарии |publisher=Proua.com |date=2010-04-16 |access-date=15 July 2012}}</ref> У Харкову се одржава музички фестивал: "Харков – град добрих нада".<ref name="filarmonia4">{{cite web|url=http://filarmonia.kh.ua/festival-harkiv-misto-dobrih-nadij-informatsiya-dlya-uchastnikov/|publisher=filarmonia.kh.ua|title=Фестиваль "Харків - місто добрих надій". Информация для участников {{pipe}} Харьковская филармония|access-date=18 June 2017}}</ref> Из Харкова долази и блек метал бенд "Drudkh". === Филм=== Од 1907. до 2008. године на територији града и региона снимљено је најмање 86 играних филмова. Најпознатији је Фрагмент империје (1929). Доласком у Лењинград, главни лик, поред уобичајених предреволуционарних зграда, види Госпром - симбол нове ере. === Филмски фестивали === Међународни филмски фестивал Харков Јоргован је веома популаран међу филмским звездама, ствараоцима и продуцентима у Украјини, Источној Европи, Западној Европи и Северној Америци.<ref name="sirenfest.net.ua">{{cite web|url=http://sirenfest.net.ua/en/|publisher=sirenfest.net.ua|title=Харьковская сирень - Главная|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="times.kh.ua">{{cite web|url=http://times.kh.ua/news/fresh/kharkovskaya_siren_2016_novye_ladoni_znamenitykh_akterov_na_allee_zvezd_foto/158954/|publisher=times.kh.ua|title=times.kh.ua/news/fresh/kharkovskaya_siren_2016_novye_ladoni_znamenitykh_akterov_na_allee_zvezd_foto/158954/|access-date=18 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20161024232504/http://times.kh.ua/news/fresh/kharkovskaya_siren_2016_novye_ladoni_znamenitykh_akterov_na_allee_zvezd_foto/158954/|archive-date=24 October 2016|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Годишњи фестивал се обично одржава у мају.<ref name="sirenfest.net.ua"/><ref name="times.kh.ua"/> У парку Шевченко у Харкову постоји посебна уличица са отисцима металних руку популарних филмских глумаца. <ref name="times.kh.ua"/><ref name="dozor">{{cite web|url=http://kharkov.dozor.ua/news/obwestvo/kultura/1174449.html|publisher=kharkov.dozor.ua|title=Возвращение "Харьковской сирени": новые ладони знаменитых актеров на Аллее звезд (ФОТО) {{pipe}} Восточный Дозор|access-date=18 June 2017}}</ref> === Уметност === Харков је био дом многих познатих сликара, међу којима спадају [[Иља Рјепин]], [[Зинаида Серебрјакова]], [[Хенрик Сјемирацки]], и [[Васил Јермилов]]. У граду постоји много галерија модерне уметности: Центар Јермилов, Галерија Јоргована, Харковски уметнички музеј, Харковска општинска галерија, Галерија АЦ, Галерија Паладијум, Галерија Семирадски, Галерија АВЕК итд. ===Музеји=== [[File:Вид на будівлю Харківського історичного музею з майдану Конституції.jpg|thumb| М. Ф. Сумцов Харковски историјски музеј]] [[File:Xud-muzej.jpg|thumb| Музеј уметности]] У граду се налази Харковски историјски музеј М. Ф. Сумцов.<ref name="museum">{{cite web|url=http://museum.kh.ua/eng.html|publisher=museum.kh.ua|title=Information in English - Харківський історичний музей імені М.Ф.Сумцова|access-date=18 June 2017}}</ref> Природњачки музеј Харковског националног универзитета В. Н. Каразин основан је у Харкову 2. априла 1807. Музеј сваке године посети 40.000 посетилаца.<ref name="kharkov14">{{cite web|url=http://www.univer.kharkov.ua/ru/structure/scientific_institutions/museums/nature|publisher=univer.kharkov.ua|title=Музей природы >> ХНУ имени В. Н. Каразина|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kiev2">{{cite web|url=http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/museums/view/79|publisher=vnz.univ.kiev.ua|title=Державний Музей природи Харківського національного університету імені В.Н. Каразіна|access-date=18 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170719015416/http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/museums/view/79|archive-date=19 July 2017|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Историјски музеј Харковског националног универзитета В. Н. Каразин основан је у Харкову 1972. године.<ref name="kharkov15">{{cite web|url=http://www-museum.univer.kharkov.ua/|publisher=www-museum.univer.kharkov.ua|title=Музей історії Харківського національного університету - Головна|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kharkov16">{{cite web|url=http://www.univer.kharkov.ua/ru/structure/scientific_institutions/museums/historical|publisher=univer.kharkov.ua|title=Музей истории университета >> ХНУ имени В. Н. Каразина|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kiev3">{{cite web|url=http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/museums/view/78|publisher=vnz.univ.kiev.ua|title=Музей історії Харківського національного університету імені В.Н. Каразіна|access-date=18 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20161026150036/http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/museums/view/78|archive-date=26 October 2016|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Археолошки музеј Харковског националног универзитета В. Н. Каразин основан је у Харкову 20. марта 1998. <ref name="maesu">{{cite web|url=http://www.maesu.org/|publisher=maesu.org|title=www.maesu.org/|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kiev4">{{cite web|url=http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/museums/view/77|publisher=vnz.univ.kiev.ua|title=Музей археології та етнографії Слобідської України|access-date=18 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170125023634/http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/museums/view/77|archive-date=25 January 2017|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Музеј Националног техничког универзитета „Харковски политехнички институт“ основан је у Харкову 29. децембра 1972. године.<ref name="kharkov17">{{cite web|url=http://www.kpi.kharkov.ua/ru/home/muzeum/|publisher=kpi.kharkov.ua|title=www.kpi.kharkov.ua/ru/home/muzeum/|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kharkov18">{{cite web|url=http://web.kpi.kharkov.ua/museum/|publisher=web.kpi.kharkov.ua|title=Музей НТУ "ХПI"|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kharkov19">{{cite web|url=http://web.kpi.kharkov.ua/museum/arhiv-sobytij/|publisher=web.kpi.kharkov.ua|title=Архів подій {{pipe}} Музей НТУ "ХПI"|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kharkov20">{{cite web|url=http://web.kpi.kharkov.ua/museum/kontakti/|publisher=web.kpi.kharkov.ua|title=Фотогалерея {{pipe}} Музей НТУ "ХПI"|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kiev5">{{cite web|url=http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/museums/view/115|publisher=vnz.univ.kiev.ua|title=Музей історії Національного технічного університету "Харківський політехнічний інститут"|access-date=18 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827160221/http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/museums/view/115|archive-date=27 August 2016|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Музеј Националног ваздухопловног универзитета „Харковски институт за ваздухопловство“ основан је 29. маја 1992. године.<ref name="kiev6">{{cite web|url=http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/museums/view/2|publisher=vnz.univ.kiev.ua|title=Музей Національного аерокосмічного університету "ХАІ"|access-date=18 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20161110131416/http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/museums/view/2|archive-date=10 November 2016|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Музеј „Национални фармацеутски универзитет“ основан је у Харкову 15. септембра 2010. године.<ref name="nuph">{{cite web|url=http://nuph.edu.ua/ru/muzejj-istorii-farmacii-ukrainy/|publisher=nuph.edu.ua|title=Музей истории Национального фармацевтического университета - Національний фармацевтичний університет (НФаУ)|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="nuph2">{{cite web|url=http://nuph.edu.ua/ru/e-kspozitsionny-e-zaly-muzeya/|publisher=nuph.edu.ua|title=Экспозиционные залы музея - Національний фармацевтичний університет (НФаУ)|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kiev7">{{cite web|url=http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/museums/view/51|publisher=vnz.univ.kiev.ua|title=Музей історії фармації України|access-date=18 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827161115/http://www.vnz.univ.kiev.ua/content/museums/view/51|archive-date=27 August 2016|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> У Харковској области постоји око 147 музеја.<ref name="museums">{{cite web|url=http://museums.kh.ua/|publisher=museums.kh.ua|title=Музеї Харківщини|access-date=18 June 2017}}</ref> Харковски поморски музеј – музеј посвећен историји бродоградње и навигације.<ref>{{Cite web|url=http://morskojmuzej.kh.ua/|title=The Kharkiv Maritime Museum}}</ref> Харковски музеј лутака је најстарији музеј лутака у Украјини. Меморијални музеј-стан породице Гризодубов. Клуб-музеј Клаудије Шулженко.<ref>{{Cite web|url=http://artcross.com.ua/museum_shuljenko|title=The KI City Museum. Shulzhenko}}</ref> Музеј "Прве помоћи". Музеј градског саобраћаја. === Знаменитости === [[File:Фейерверк.jpg|thumb|right| Ватромет током националног празника на Тргу слободе]] Од многих атракција града Харкова су: Успењски сабор, Благовештенски сабор, зграда Держпрома, Трг слободе, Споменик Тарасу Шевченку, Историјски музеј, Хорска синагога, вртови Т. Шевченка, Зоолошки врт, тенк из Првог светског рата Мк V, Меморијални комплекс и још много тога. Након [[Руска_анексија_Крима| руске анексије Крима 2014.]] споменик [[Петро_Конашевич-Сагајдачни|Петру Конашевич-Сагајдачнину]] у [[Севастопољ]]у је уклоњен и предат Харкову.<ref>[http://www.sq.com.ua/rus/news/obschestvo/23.08.2014/v_harkove_poyavitsya_pamyatnik_sagajdachnomu/ A monument to Sahaidachny in Kharkov], Status quo (23 August 2014)</ref> ===Паркови=== [[File:Altana - Kharkiv Gorky Park.jpg|thumb|Парк Горки је једна од главних породичних атракција у Харкову.]] Харков садржи бројне паркове и баште као што су Горски парк, Шевченков парк, Хидропарк, Стрелка парк, Саржин Јар и Фелдман екопарк. Горки парк је уобичајено место за рекреативне активности посетилаца и локалног становништва. Шевченков парк налази се у непосредној близини Националног универзитета В.Н. Каразин. Такође је уобичајено место за рекреативне активности студената, професора. Екопарк се налази на обилазници око Харкова. Привлачи децу, родитеље, студенте, професоре, домаће и странце да се баве рекреативним активностима. Шаржин Јар је природна јаруга на три минута хода од станице "Ботанички Сад". Ту је и извор минералне воде са купелом и спортски терен.<ref>{{Cite web|title=The Spring|url=http://www.kharkovinfo.com/the-spring.html|last=FlexKit|website=www.kharkovinfo.com|language=en|access-date=2020-05-02}}</ref> ==Медији== У Харкову постоји велики број радио и интернет ТВ канала, АМ/ФМ/ПМ/интернет радио-станица и папирних/интернет новина. Неки су наведени у наставку. ===Новине=== * ''Слобидски крај'' * ''Времја'' * ''Сегодња'' * ''Вести'' ===Магазини=== * ''Губернија'' <ref name="guberniya">{{cite web|url=http://www.guberniya.net/|publisher=guberniya.net|title=Губерния - деловой представительский журнал|access-date=18 June 2017}}</ref> === ТВ станице === * "7 канал" * "А/ТБК" * "Симон" * "АТН Харков" * "УА: Харков" ===Радио станице=== * Промин * Украјинске радио * Радио Харков * Шансон * Ретро ФМ === Онлине вести на енглеском === * ''The Kharkiv Times'' * ''Kharkiv Observer'' ==Транспорт== {{Multiple image|direction=vertical|align=right|thumb|170px|image1=Ezh3 modernized train at Palats Sport station.jpg|image2=Площадь Конституции Харьков.jpg|caption2=Харковски метро.}} Град Харков је један од највећих саобраћајних центара у Украјини, који је ваздушним, железничким и друмским саобраћајем повезан са бројним градовима света. Град има много начина превоза, укључујући: јавни превоз, такси, железницу и ваздушни саобраћај. У граду има око 250 хиљада аутомобила.<ref>{{cite web|author=Andrew Rybka |url=http://gortransport.kharkov.ua/news/6542/ |title=Харьков транспортный. Новости. Останови автомобиль. Сколько стоит минута простоя в ежедневных пробках. Харьковские изобретатели бьются над проблемой разгрузки города |publisher=Gortransport.kharkov.ua |date=2008-05-31 |access-date=12 March 2013}}</ref> === Локални превоз === Као важан транспортни центар Украјине, у Харкову је доступно много различитих превозних средстава. Харковски метро је градски систем брзог превоза који функционише од 1975. Обухвата три различите линије са укупно 30 станица.<ref>{{cite web|url=http://gortransport.kharkov.ua/subway/index.html |title=Metro. Basic facts|access-date=1 March 2011 |work=City transportation Kharkiv |language=uk}}</ref><ref name=PPoPmK>[http://en.interfax.com.ua/news/general/364779.html Poroshenko opens new subway station in Kharkiv], [[Interfax-Ukraine]] (19 August 2016)</ref> Харковски аутобуси превозе око 12 милиона путника годишње. Тролејбуси, трамваји (који су 2006. године прославили 100-годишњицу рада) и ''[[Маршрутка|маршрутке]]'' (приватни минибусеви) су такође важна превозна средства у граду. === Железнице === [[File:Kh Rail.JPG|thumb|left|200px| Главни улаз на железничку станицу Харков]] Прва железничка веза Харкова отворена је 1869. Први воз у Харков је стигао са севера 22. маја 1869, а 6. јуна 1869. отворен је саобраћај на прузи Курск–Харков–Азов. Путничка железничка станица у Харкову је реконструисана и проширена 1901. године, да би касније била уништена у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Нова железничка станица у Харкову изграђена је 1952. године.<ref name="uz">{{cite web|url=http://uz.gov.ua/en/euro2012/stations/|publisher=uz.gov.ua|title=Railway Stations :: Euro-2012 :: Офіційний веб-сайт Укрзалізниці|access-date=18 June 2017}}</ref> Харков је повезан са свим већим градовима у Украјини и иностранству редовним железничким возовима. Регионални возови, познати као електричкаси, повезују Харков са оближњим градовима и селима. [[File:Будинок «Аеровокзал» DSC4362 07.jpg|thumb|200px|Историјска зграда аеродрома Харков]] ===Авиопревоз=== Харков опслужује међународни аеродром Харков који је добио међународни статус. Доступни су и чартер летови. Некадашњи највећи превозник аеродрома Харков — Аеромост-Харков — од 2007. године не саобраћа ни на једну редовну дестинацију. Северни аеродром Харков је фабрички аеродром и био је главни производни погон компаније [[АНТК Антонов ]]. ==Спорт== === Харковски међународни маратон === Међународни маратон у Харкову се сматра главним међународним спортским догађајем, који привлачи хиљаде професионалних спортиста, младих људи, студената, професора, локалног становништва и туриста да путују у Харков и учествују на међународном догађају.<ref name="kharkivmarathon">{{cite web|url=http://kharkivmarathon.com/en/|publisher=kharkivmarathon.com|title=Main {{pipe}} 5th Kharkiv International Marathon|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="marathonrunnersdiary">{{cite web|url=http://www.marathonrunnersdiary.com/races/europe-marathons/kharkiv-international-marathon.php|publisher=marathonrunnersdiary.com|title=Kharkiv International Marathon 2017 - Race Details - Marathon Runners Diary|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="sportevent">{{cite web|url=http://sportevent.com.ua/events/kharkivmarathon2016/|publisher=sportevent.com.ua|title=Ukraine Sport Events - Спортивные мероприятия Украины|access-date=18 June 2017}}</ref><ref name="kharkov21">{{cite web|url=http://blogs.kpi.kharkov.ua/v2/rmv/2016/04/09/kharkiv-international-marathon-2016/|publisher=blogs.kpi.kharkov.ua|title=Kharkiv International Marathon 2016 « СОВЕТ МОЛОДЫХ УЧЁНЫХ|access-date=18 June 2017}}</ref> ===Фудбал=== [[File:KharkovEuro2012.jpg|thumb|150px|left| Харков, лого града током ЕУРО 2012]] [[File:Metalist Stadium Kharkiv.jpg|thumb|Стадион Металист.]] Најпопуларнији спорт је [[фудбал]]. Град има неколико фудбалских клубова који играју на украјинским националним такмичењима. Најуспешнији је ''[[ФК Динамо Харков]]'' који је освојио осам националних титула током 1920-1930-их. * [[ФК Металист Харков]], који наступа на стадиону Металист * [[ФК Металист 1925 Харков]], који наступа на стадиону Металист * [[ФК Хелиос Харков]], угашени клуб, који је играо на Хелиос арени * [[ФК Харков]], угашени клуб, који је играо на стадиону Динамо * [[ФК Арсенал Харков]], који је играо на стадиону Арсенал-Спартак (учествује у регионалним такмичењима) * [[ФК Шахтјор Доњецк]] такође игра на стадиону Металист од 2017. године, због рата у Донбасу Ту је и женски фудбалски клуб [[ЖФК Житлобуд-1 Харков]], који је представљао Украјину у европским такмичењима и стално је главни кандидат за титулу националног првака. Стадион Металист био је домаћин три утакмице у групи на [[Европско првенство у фудбалу 2012. |Европском првенству у фудбалу 2012]]. == Партнерски градови == {{colbegin|colwidth=30em}} * {{зас|Русија}} [[Белгород]] * {{зас|Италија}} [[Болоња]] * {{зас|Чешка}} [[Брно]] * {{зас|Црна Гора}} [[Цетиње]] * {{зас|САД}} [[Синсинати]] * {{зас|Летонија}} [[Даугавпилс]] * {{зас|Турска}} [[Газијантеп]] * {{зас|Кина}} [[Ђинан]] * {{зас|Литванија}} [[Каунас]] * {{зас|Грузија}} [[Кутаиси]] * {{зас|Француска}} [[Лил]] * {{зас|Русија}} [[Москва]] * {{зас|Русија}} [[Нижњи Новгород]] * {{зас|Немачка}} [[Нирнберг]] * {{зас|Пољска}} [[Познањ]] * {{зас|Израел}} [[Ришон Лецион]] * {{зас|Русија}} [[Санкт Петербург]] * {{зас|Кина}} [[Тјенцин]] * {{зас|Пољска}} [[Варшава]] * {{зас|Немачка}} [[Steglitz-Zehlendorf]] * {{зас|Бугарска}} [[Варна]] * {{зас|Словачка}} [[Трнава (Словачка)|Трнава]] * {{зас|Индија}} [[Бангалор]] {{colend}} == Референце == {{Reflist|30em|refs= <ref name=Navalny140923>{{cite news |url= https://navalny.com/p/3836/ |script-title=ru:Соцопрос ФБК по Харьковской и Одесской областям. Европа, Россия, Новороссия |language= ru |trans-title=Survey of Kharkov and Odessa Oblasts |first= Alexei |last= Navalny |publisher= navalny.com |date= 23 September 2014 |archive-url= https://web.archive.org/web/20140923121221/https://navalny.com/p/3836/ |archive-date= 23 September 2014 |url-status= live }}</ref> <ref name=DT150103>{{cite news |url= http://dt.ua/UKRAINE/lishe-3-ukrayinciv-hochut-priyednannya-yih-oblasti-do-rosiyi-160641_.html |script-title=uk:Лише 3% українців хочуть приєднання їх області до Росії |language= uk |trans-title=Only 3% of Ukrainians want their region to become part of Russia |work= [[Dzerkalo Tyzhnia]] |date= 3 January 2015 }}</ref> }} == Литература == {{Refbegin|30em}} * {{cite book|author=Johann Georg Kohl |title=Russia: St. Petersburg, Moscow, Kharkoff, Riga, Odessa, the German Provinces on the Baltic, the Steppes, the Crimea, and the Interior of the Empire|year=1844|publisher=Chapman and Hall |chapter=Kharkoff |chapter-url= http://hdl.handle.net/2027/ucw.ark:/13960/t2q538v45?urlappend=%3Bseq=516 |author-link=Johann Georg Kohl}} * {{cite book |author1=D. I. Bagalei |author2=D. I. Miller |title=Istoriia goroda Khar'kova za 250 let ego sushchestvovaniia s 1655 do 1905 g. |trans-title=History of Kharkov |location=Khar'kov |year= 1905 |language= uk |oclc=16583341 |url=https://books.google.com/books?id=mo1EAQAAMAAJ }} * {{Cite book |publisher = Hurst and Blackett |location = London |author= Annette M. B. Meakin |title = Russia, Travels and Studies |date = 1906 |oclc = 3664651 |chapter-url = https://archive.org/stream/cu31924028397929#page/n323/mode/2up |chapter = Kharkoff }} * {{Citation | title = Encyclopædia Britannica | location = New York | date = 1910 | edition=11th | oclc = 14782424 | via= [[Internet Archive]] |chapter-url = https://archive.org/stream/encyclopaediabri15chisrich#page/772/mode/1up |chapter =Kharkov | ref = {{harvid|Britannica|1910}} | title-link = Encyclopædia Britannica Eleventh Edition }} * {{Cite book |publisher = [[List of Baedeker Guides|Karl Baedeker]] |location = Leipzig |title = Russia with Teheran, Port Arthur, and Peking |date = 1914 |oclc = 1328163 |chapter-url = https://archive.org/stream/russiawithtehera00baed#page/n539/mode/2up |chapter= Kharkov }} * {{cite journal |title=Khar'kov's Progressive Duma, 1910-1914: A Study in Russian Municipal Reform |url=https://archive.org/details/sim_slavic-review_spring-1981_40_1/page/17 |author= Michael F. Hamm |journal= Slavic Review |volume=40 |issue= 1 |pages= 17–36 |year= 1981 |jstor= 2496425 |ref= {{harvid|Hamm|1981}} |doi= 10.2307/2496425 }} * {{cite journal |title=Planning of the Capital in Kharkiv |author=Titus D. Hewryk |journal= Harvard Ukrainian Studies |volume= 16 |issue=3/4 |pages=325–359 |year= 1992 |jstor= 41036482 |ref= {{harvid|Hewryk|1992}} }} * {{cite journal |title=Changes in Collective Memory: The Schematic Narrative Template of Victimhood in Kharkiv Museums |author= Elena Ivanova |journal= Journal of Museum Education |volume= 28 |issue= 1 |pages= 17–22 |year= 2003 |jstor=40479276 |ref= {{harvid|Ivanova|2003}} |doi= 10.1080/10598650.2003.11510471 }} * {{cite book|author= Sheila Fitzpatrick |title=Everyday Stalinism: Ordinary Life in Extraordinary Times: Soviet Russia in the 1930s|url=https://books.google.com/books?id=QS6IlPQf6owC|year= 1999|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-505000-4|author-link=Sheila Fitzpatrick}} * {{cite book|editor=Walter Rüegg |editor-link=:de:Walter Rüegg |series=History of the University in Europe |volume=4 |title= Universities Since 1945 |year=2011|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-139-49425-0 |chapter= Universities founded in Europe between 1945 and 1995 |url= https://books.google.com/books?id=VCKRv1GiFqEC |page=575+ }} * {{cite book |chapter-url= https://unstats.un.org/unsd/demographic/products/dyb/1960_round.htm |title=Demographic Yearbook 1965 |year=1966 |publisher=[[Statistical Office of the United Nations]] |location=New York |chapter=Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants |quote=Kharkov }} * {{cite book|editor1=Henry W. Morton |editor2=Robert C. Stuart |title=The Contemporary Soviet City|url=https://archive.org/details/contemporarysovi00mort |url-access=registration |page=[https://archive.org/details/contemporarysovi00mort/page/4 4] |year=1984|publisher=M.E. Sharpe |location=New York |isbn=978-0-87332-248-5}} * {{cite book |chapter-url= https://unstats.un.org/unsd/demographic/products/dyb/1980_round.htm |title=1985 Demographic Yearbook |year=1987 |author=[[United Nations Department of Economic and Social Affairs]], Statistical Office |location=New York |chapter=Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants |pages=247–289 |quote= Kharkov }} * {{cite web|url=http://www.cincinnatisistercity.org/about.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20130519061021/http://www.cincinnatisistercity.org/about.html |url-status=dead |archive-date= 19 May 2013 |title=Cincinnati USA Sister City Association }} * {{cite book|author=Ivan Katchanovski|title=Historical Dictionary of Ukraine |year=2013 |edition=2nd |publisher=Scarecrow Press|isbn=978-0-8108-7847-1 |chapter=Kharkiv |url= https://books.google.com/books?id=-h6r57lDC4QC |display-authors=etal}} * {{cite book|author=George S. N. Luckyj |title=Literary Politics in the Soviet Ukraine, 1917-1934|url=https://books.google.com/books?id=CuLpivm5lDsC|year=1990|publisher=Duke University Press|isbn=0-8223-1099-6|author-link=George S. N. Luckyj}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Украјина}} {{Други пројекти | commons = Kharkiv | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Харков }} * {{званични веб-сајт|http://www.city.kharkov.ua/}} * [https://web.archive.org/web/20110521215759/http://gska2.rada.gov.ua/ Градска скупштина] * [http://www.kharkov.ua/industry/cityadm-e.htm Информације о Харкову] * [http://www.shops.kharkov.ua/ktinfo.php?info=galkh Старе фотографије и разгледнице] * [http://www.kharkovforum.com/ Градски форум] * [http://www.kharkov.ua/about/transport-e.htm Саобраћај] * [http://www.infocity.kharkov.ua/ Citynet UA] * [http://www.city.kharkov.ua/ Misto Kharkiv] {{Authority control}} [[Категорија:Харков|*]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Украјини]] dvaxev196tep2xr3aoj5heeb3i9pqth 0 265357 25121378 25120469 2022-07-24T17:59:06Z Свифт 34761 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{Инфокутија владар | име = Баш Хасеки Хурем султанија хазретлери<br /> خرم سلطان | име при рођењу = Александра Лисовска | слика = Khourrem.jpg | опис_слике = Рокселана, портрет из 16. века, уље на платну | пуно_име = -{Devletlu İsmetlu Bas Hürrem Haseki Sultan Aliyyetü'ş-Şân Hazretleri}- | датум_рођења = 1500–1506 | место_рођења = [[Rogatin|Рогатин]] | држава_рођења = [[Украјина]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1558|||1502||}} | место_смрти = [[Истанбул|Цариград]] | држава_смрти = {{застава|Османско царство}} | сахрањен = [[Сулејманова џамија]] | функција = [[Хасеки султанија]] | владавина = 1520—1558 | претходник = <!-- nema na wikipodacima --> | наследник = [[Султанија Нурбану]] | династија = [[Османска династија]] | отац = [[Гаврило Лисовски]] | мајка = [[Катарина Лисовска]] | супружник = Османски султан Султан Сулејман Хан [[Сулејман Величанствени]] | деца = [[Принц Мехмед|Принц Мехмет]]<br>[[Селим II]]<br>[[Валиде Михримах султанија]]<br>[[Принц Бајазит]]<br>[[Принц Абдулах]] (могућ)(<br>[[Принц Џихангир]] | грб = | опис_грба = }} '''Хурем султанија''' ({{јез-перс|خرم}}, {{јез-тур|Hürrem}}, ''Хурем'' — насмејана, радосна, девојачко '''Рокселана''' или '''Александра/Анастасија Лисовска''', такође и ''Роксолона'', ''Рузијак'' или ''Роса'', тј. ''Рускиња''; [[1500]]. или 1506—1558) била је омиљена [[жена]] [[Османско царство|османског]] [[султан]]а [[Сулејман Величанствени|Сулејмана I]] и његова венчана супруга. Била је и мајка шесторо његове деце: Султана [[Селим II|Селима II]] — наследника Сулејмана I, [[Sultanija Mihrimah|Михримах султаније]] као и принчева [[Принц Мехмед|Мехмета]], [[Абдулаха]], [[Принц Бајазит|Бајазида]] и [[Принц Џихангир|Џихангира]]. Сматра се једном од најмоћниијих жена [[Османско царство|Османског царства]] и једном од најмоћнијих у историји човечанства. Имала је велику моћ и вршила је велики утицај на политику Османског царства и играла једну од водећих улога у државним аферама. == Детињство == Њено право име, као и њено детињство, нису сасвим познати. Претпоставља се да се звала Анастасија или Александра Лисовска. Била је пореклом из [[Краљевство Пољска|Пољског краљевства]], са територије данашње [[Украјина|Украјине]]. Њен [[отац]] је био [[православље|православни]] [[свештеник]]. Као и многе њене земљакиње, за којима је у Цариграду ([[Истанбул]]у) била велика потражња, Рокселана је као сужањ одведена као [[бело робље]] у [[Османско царство]]. Михалон Литвин, који је био амбасадор [[Велика кнежевина Литванија|Пољско-литванске уније]] у [[Кримски канат|Кримском ханату]] средином 16. вијека, у свом раду 1548—1551 „О обичају Татара, Литвана и Московита“ ([[Латински језик|лат]]. ''De moribus tartarorum, lituanorum et moscorum'') када описује трговину робовима, указује да је ''„и вољена супруга садашњег турског императора, мајка првог рођеног сина који ће владати за њим, отета је из наше земље“''<ref>{{Cite web|url=http://www.vostlit.info/Texts/rus/Litvin/frametext1.htm|title=О нравах татар, литовцев и москвитян / Пер. А. Л. Хорошевич. — М., 1994. — С. 72.|first=Михалон Литвин|last=|date=|website=|publisher=|language=руски|archive-url=|archive-date=|accessdate=13. 6. 2018.}}</ref>. Обично су девојке имале 6 до 13 [[година]] када су биле купљене за богата домаћинства османске [[виша класа|више класе]] или [[султан]]а. Као беле робиње, оне за разлику од својих црних сапатница нису морале да раде тешке послове, већ су обично служиле као дружбенице и дворске даме својим господарицама. == Биографија == [[Датотека:Roxelana Rohatyn Jul 2008151.JPG|мини|190п|десно|Биста Хурем султаније у [[Рогатин]]у, [[Украјина|Украјини]].]] Не зна се са сигурношћу како је Рокселана стигла у османску палату. Најраспрострањеније објашњење је да је Парлаги [[Ибрахим-паша Паргалија|Ибрахим-паша]] (велики везир 1493—1536), из захвалности, свом господару султану [[Сулејман Величанствени|Сулејману I]] поклонио младу Рокселану. Она се нашла у [[харем]]у који је обухватао око 300 робиња. Рокселана, која је имала ватрено црвену косу, описана је као нежна, витка, љупка и очаравајућа. Уз то је била веома интелигентна, промућурна и весела, смејала се и шалила радо. Као и све младе харемске даме, она је у почетку добијала лекције [[турски језик|турског језика]] и [[ислам]]а. Учила је читање и писање, састављање нежних љубавних писама, шивење и плетење, певање, плес, свирање једног музичког инструмената, па и вежбање љупког и грациозног хода. Необично лепе и заносне робиње, које су имале шансе да постану султанове конкубине, учене су још и [[еротика|еротским]] вештинама. Дванаест најатрактивнијих и најталентованијих робиња су биле одређене као „гедикли“, то јест султанове собарице, које су имале обавезу да облаче султана, да га купају и снабдевају укусним јелом. Као могуће гошће у султановој постељи могле су такође да постану његове миљенице, „икбал“. У случају да су остале трудне и родиле децу своме господару, добиле су почасно звање султанске „конкубине“ или „кадине“, односно „[[хасеки султанија|хасеки султаније]]“. Рокселани није било тешко да привуче [[Сулејман Величанствени|Сулејманову]] пажњу. Уосталом, њена харизма је привлачила свакога у харему, због чега је брзо добила име „Хурем“, што значи насмејана. Није дуго потрајало док је постала и султанова сапутница у кревету. Пошто није служила само за сексуално задовољавање и као мајка могућих наследника, него се показала и као добар саговорник и искрена пријатељица, па чак и као животна сапутница. Сулејман је био одушевљен Ибрахимовим поклоном. Са Рокселаном је могао да пише песме или да води политичке дискусије. Рокселана је уз то била у стању да му даје добре савете и имала је разумевања за његове страхове које је једино њој могао да призна. Рокселана је била у стању, као његов пријатељ Ибрахим, да својом веселошћу отера Сулејманову [[меланхолија|меланхолију]]. Сулејман је тако све чешће одлазио Рокселани и занемаривао своју главну жену [[Султанија Махидевран|Махидевран]] († [[1580]], пореклом из [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Албанија|Албаније]] или Черкезије), која је носила надимак „цвет пролећни“ (тур. Гулбахар) и која му је родила троје деце, од којих су син [[Princ Mustafa|Мустафа]] и ћерка [[Султанија Разије|Разије]] остали живи. Није дуго потрајало и Рокселана је затруднела, те је [[1521]]. родила свог првенца [[Принц Мехмед|Мехмета]]. Тако почиње за младу мајку велика драма њеног живота. Како би се после султанове смрти спречили [[грађански рат]]ови, јер би се његови синови крваво борили за наследство, [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] († [[1481]]) је издао закон по коме је сваком његовом наследнику дозвољено да, кад добије [[султанат]] „с обзиром на ред света“, убије своју браћу. Према том указу, са сваким новим ступањем на престо понављао се исти ритуал. Нови владар би наредио да погубе сву његову браћу и полубраћу. [[Сулејман Величанствени|Сулејман I]] није морао да испуни ту обавезу, пошто је његов отац наредио да се погубе не само његова два брата и седморица синоваца, него и Сулејманова четворица браће, јер је желео да осигура наследство своме сину љубимцу. Године [[1522]]. Рокселана је родила друго дете, њену једину кћерку [[Sultanija Mihrimah|Михримах]], која је постала очева мезимица. Михримах је касније удата за [[Рустем-паша Опуковић|Рустем-пашу]], [[велики везир|великог везира]] [[Хрвати|хрватског]] порекла. Након њене кћерке јединице, Рокселана је родила још два принца [[Селим II|Селима]] [[1524]]. и [[Принц Бајазит|Бајазида]] [[1525]]. године. Селим је због своје црвено-златне косе највише од све деце личио на своју мајку и често је био описан као миран и сталожен. За разлику од њега, Бајазид је био амбициозан и дрчан, често неустрашив. Око [[1531]]. године Рокселана је родила своје последње дете, опет једног сина, који је имао грбава леђа, па као богаљ није могао да полаже право на султанат. Од својих родитеља је добио име [[Принц Џихангир|Џихангир]] и описан је као љубазан, весео и лепог изгледа. Пошто је у људима видео само добро, био је вољен од своје браће и сестара, па и од самог свог полубрата Мустафе, као и од свога оца. Сулејман га је посебно ценио због његове веселости и лепог разговора који је имао с њим. Рокселана је у то време играла све важнију улогу у султановом животу. Сулејман је изнад свега волео своју другу главну жену, живахну и веселу Рокселану, и скоро је само код ње ишао. Занемарио је чак и свог пријатеља Ибрахим-пашу, којег је [[1523]]. поставио за великог везира [[Румелија|Румелије]] (тј. [[Балканско полуострво|Балкана]]) и који је био ожењен Сулејмановом сестром [[Султанија Хатиџе|Хатиџе]]. Године [[1526]]. Сулејман га је поставио још и за главног заповедника своје војске у походу против [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. У то време са кућним миром у Сулејмановом харему није стајало баш најбоље. [[Млетачка република|Млетачки]] (венецијански) посланик Пиетро Брагадино обавестио је сенат своје републике у тајној депеши о једној грубој расправи између прве и друге кадине, између Махидевран Гулбехар и Рокселане, у којој је прва другој чупала косу и изгребала лице. Сулејман је на то сменио свог најстаријег сина Мустафу у Манису за намесника тог града у западној [[Турска|Турској]], који је тиме био довољно удаљен од центра моћи. Његова мајка Махидевран је сходно османлијском протоколу морала да путује с њим. Од тада је Сулејман био заједно само са Рокселаном. Његове друге робиње је временом поудавао за своје [[паша|паше]]. Рокселани је настојао да испуни све жеље и био је спреман да је ожени, односно да је прогласи султанијом, што се за неких 130 година није десило код османлијских султана. Године [[1530]]. била је раскошна свадба, о којој је Енглез Сир Џорџ Јанг коментарисао: „Ове недеље се у граду десио један сасвим изванредан догађај, који је далеко нечувен у историји султана. Велики господар Сулејман је једну робињу из Русије, неку Рокселану, начинио својом царицом, и беше богато славље. Церемонија је одржана у сераљу (двору) и весеље је превазишло све до сада познате мере. Велике улице беху ноћу осветљене и било је много музике, и гозбе је било доста за све људе. Куће су украшене цвећем, и свуда су донете љуљашке у којима људи сатима седе на велико своје задовољство. У старом хиподрому је подигнута велика трибина на којој су места за царицу и њене даме ограђене златном оградом. Ту су царица и њен двор присуствовали једном раскошним турниру, у коме су учествовали хришћански и муслимански јахачи, затим акробати и мађионичари, и једна процесија дивљих звери и жирафа, чији су дуги вратови доскоро додиривали само небо... Људи много говоре о свадби и нико не може да каже шта она у ствари значи.“ == Мишљење народа == [[Датотека:Bath of Roxelane Istanbul 2007 006.jpg|мини|170п|десно|[[Турско купатило|Хамам]] Хасеки Хурем султаније, саграђен 1556.]] [[Млетачка република|Млетачки]] посланик Да Зара је писао: „ Он (Сулејман) је тако воли и њој је толико одан, да се сви његови поданици чуде и говоре како је она њега опчинила. Они је називају „зиади“ или вештица. Због тога су она и њена деца омражени и у двору и у војсци, али нико не сме ништа да каже против ње, јер је он воли. Ја лично сам само лоше чуо о њој и њеној деци, док се за прворођеног (Мустафу) и његову мајку (Махидевран Гулбехар) говори само добро. “ Народ је, дакле, веровао да је Рокселана кроз чаробне науке и врачање везала султана за себе. Тако је она постала [[вештица]] и није успела да придобије љубав народа ни кроз своје многе [[задужбина|задужбине]] — међу њима пет [[џамија]], једна куранска школа, једна народна кухиња за сиромашне, једна [[болница]] итд. == Утицај Рокселане на Сулејмана == [[Датотека:Letter of Roxelane to Sigismond Auguste complementing him for his accession to the throne 1549.jpg|мини|десно|Писмо Рокселане пољском краљу Сигисмунду II у којем му честита на његовом приступању трону.]] Утицај Рокселане на Сулејмана је са годинама постајао све већи. Сулејман је више пута због сталних војних похода (било их је око 13) био ван куће, па је заљубљени брачни пар преко писама одржавао контакт. Тако је Рокселана једном писала: „Мој господару, део моје душе, који си сунце моје земље и темељ моје среће. Када би знао како због нашег одвајања моја душа гори и како се цепа и како моја љубав према теби не познаје дана ни ноћи, као беспомоћна тоне у мору чежња...“, на шта јој је Сулејман одговорио: „Твојој љубави синоћ сам послао моја осећања. Дозволи ми да када те само посматрам, мени се чини твоја лепота као један ноћни лептир. Моја љубљена, ти си светло, а ја лептир у твојој љубави. Као када би се у ружином врту лепоте хтело ухватити птица срца, тако је и стање једног заљубљеног који би се ухватио у мрежи љубави.“. Када је једини Сулејманов пријатељ, Ибрахим-паша, почео да расте преко главе своме господару и својим хвалисањем, својом ароганцијом и похлепом удостојио себе да је значајнији од самог султана, султан га је [[1536]]. дао погубити. Ибрахим-паша је једном објавио: „Јесте истина да ја владам овим великим царством... Када бих ја хтео, могао бих и од једног коњушара направити пашу. Шта ја пожелим да дам, то се даје, а ако ја нисам сагласан, то се узима. Одлука о рату и миру, о употреби државних средстава — све је то у мојим рукама. Сам султан није боље обучен од мене. Своје пуномоћје поверава у моје руке...“ Ко би тако говорио, тај не би оклевао да покрене и побуну. Ни од чега се Сулејман није више плашио него од једне побуне која би га могла коштати његов престо. После смрти Ибрахим-паше, султану је заиста само Рокселана остала као пријатељица, саветодавац и животна сапутница, код које је могао да са себе скине свој владарски чин и да буде обичан човек, са свим својим слабостима. Године [[1541]]. брачни пар се и просторно приближио. Један пожар је већим делом до темеља уништио Ески Сарај, палату харема. Рокселана је наговорила Сулејмана да не обнови ту палату, него да њено пребивалиште подигне у његовој близини. Сулејман је то одмах прихватио и на ареалу Топкапи Сарај подигао зграде новог харема. Пошто је Сулејман у то време већ био костобољан, ту је под покровитељством своје жене могао да буде брже и чешће негован и развесељаван. Године [[1543]]. умро је Мехмет, најстарији Сулејманов и Рокселанин син, који је у међувремену постао популаран у народу и у војсци и који је требало да наследи свог оца. Доживео је свега 21 годину, а за собом је оставио своју двогодишњу кћерку Хумашах. Код Рокселане је избио стари страх да би Мустафа, син некадашње Сулејманове прве кадине Махидевран Гулбехар, могао погубити њена преостала три сина. Са мужем њене прве кћерке Михримах, Рустем-пашом († [[1561]]), који је од [[1539]]. припадао њеној фамилији и од [[1544]]. био велики везир, Рокселана је покушавала да уклони потенцијалну опасност која је претила њеној деци од стране Мустафе. Колико је то било тачно или само лажна пропаганда данас се не може казати, но Мустафа је [[1553]]. био оптужен да је спремао обарање свог оца. Сулејман је свакако поверовао тим оптужбама и дао је Мустафу и 11-годишњег Мустафиног сина, свог сопственог унука, да се погубе као велеиздајници. [[Јањичари|Јаничари]], код којих је Мустафа био веома популаран, су се због тога побунили, а побуна је била тако опасна по Сулејмана да је Сулејман свог зета Рустем-пашу, који је свуда сматран фигуром која је управљала иза кулиса, разрешио положаја [[велики везир|великог везира]]. Након што се побуна јаничара уз доста новца умирила, Рустем-паша је [[1555]]. поново постављен за великог везира. Иза свега тога, као иза убиства старог Сулејмановог пријатеља Ибрахим-паше, многи су сматрали да је Рокселана била водећа снага, што се никако није могло доказати. Сулејман је већ више година боловао, и на његову смрт Рокселана је морала да рачуна у свако доба. Као борац по природи, она није могла једноставно да преда своје синове џелатима. [[Датотека:Istanbul - Süleymaniye camii - Türbe di Roxellana - Foto G. Dall'Orto 28-5-2006.jpg|мини|left|''[[Турбе]]'' Хурем султаније]] Године 1553. Рокселана је изгубила свог најмлађег сина Џихангира, који није могао да преболи убиство свог вољеног полубрата Мустафе. Тако су Рокселани преостали само њена кћерка Михримах, 22-годишњи живахни пијаница Селим и 21-годишњи амбициозни Бајазит, који је у свему личио на свог оца. Током преосталих година свог живота Рокселана је покушавала да смири све веће ривалство између своја два сина. Пошто је Рокселана [[1558]]. умрла, није доживела да се амбициозни и властољубиви Бајазит у борби против брата посвађао и са оцем и на крају подигао побуну против њега. Побуна није успела и Бајазит је са својом четворицом синова пребегао новембра [[1559]]. [[сафавиди|персијском]] (иранском) цару Тахмаспу. Тахмасп га је прво пријатно примио, али је на крају ипак, због 400.000 златника које је добио од Сулејмана, њега и његове синове предао. Сулејман их је дао све погубити. Једино дете које, осим Џихангира, Сулејмана није разочарало била је одлучна и самопоуздана кћерка Михримах, која је код Сулејмана преузела улогу своје мајке као саветодавац и саговорник. Сулејман је Рокселану надживео осам година, када је на свом последњем походу у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]] умро [[1566]]. године. После Рокселанине смрти у Сулејмановом животу није било друге жене. Био је веран својој жени све до смрти. Наредио је да се сахрани поред ње, у раскошној џамији Сулејманије коју је довршио [[1557]]. године. Сулејманов и Хуремин 40-годишњи син [[Селим II]], пијаница са надувеним и црвеним лицем, наследио је Сулејмана као султан и добио касније надимке „пијаница“ и "жути" (због плаве боје косе). Осам година после Сулејманове смрти и он је [[1574]]. године, када је опијен [[кипар]]ским вином отишао у купалиште, тамо се саплео, повредио главу и умро. == Галерија == <gallery> Датотека:Roksolana.jpg Датотека:Haseki Huerrem Sultan Roxelane.jpg Датотека:Tizian 123.jpg Датотека:Anton Hickel 001.JPG Датотека:Sułtanka Roksolana.JPG Датотека:Mathio Pagani 001.jpg Датотека:Lorichs RVZIAE.png </gallery> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}}-{ * Thomas M. Prymak, "Roxolana: Wife of Suleiman the Magnificent," ''Nashe zhyttia/Our Life'', LII, 10 (New York, 1995), 15—20. * Zygmunt Abrahamowicz, "Roksolana," ''Polski Slownik Biograficzny'', vo. XXXI (Wroclaw-etc., 1988—89), 543—5. * Galina Yermolenko, "Roxolana: The Greatest Empresse of the East," ''The Muslim World'', 95, 2 (2005), 231—48. * Постоје многи историјски романи о Рокселани: P.J. Parker's ''Roxelana and Suleyman'' (2012); Barbara Chase Riboud's ''Valide'' (1986); Alum Bati's ''Harem Secrets'' (2008); Colin Falconer, Aileen Crawley (1981—83), and Louis Gardel (2003); ''Pawn in Frankincense'', the fourth book of the ''Lymond Chronicles'' by Dorothy Dunnett; }-{{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Roxelana}} *[https://www.youtube.com/watch?v=tbvzIUicZv0&t=3717s Харем: Скривени свет османског царског харема (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] * {{Историјска библиотека|art2:ljubav-menja-zakone|Љубав закон мења}} * [http://www.laguna.co.rs/n1915_knjiga_sulejman_i_rokselana_knjiga_ii_na_vrhuncu_laguna.html Сулејман и Рокселана – Књига II: На врхунцу] {{низ | пре=[[Султанија Ајше Хафса|Ајше Хафса]] | списак=[[Списак султанија Османског царства|турска султанија]] | после=[[Sultanija Mihrimah|Михримах]]| }} {{Authority control}} [[Категорија:Умрли 1558.]] [[Категорија:Османско царство]] [[Категорија:Исламизовани хришћани]] [[Категорија:Султаније]] 3qqe4fkb1beqwwxsdc3vw38y97fcpob 0 265493 25121199 23508360 2022-07-24T15:18:40Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{филм | назив = How Green Was My Valley | слика = 41A.jpg | опис_слике = Theatrical poster | режија = [[Џон Форд]] | продуцент = [[Дарил Ф. Занук]] | сценарио = '''Прича:'''<br />[[Ричард Луелин]]<br />'''Сценарио:'''<br />[[Филип Дан]] | улоге = [[Волтер Пиџон]]<br />[[Морин О'Хара|Морин О`Хара]]<br />[[Ана Ли]]<br />[[Доналд Крисп]]<br />[[Роди Макдауал]] | музика = [[Алфред Њуман]] | компанија = -{[[Твентит сенчури фокс|Twentieth Century Fox]]}- | година = 1941) | трајање = 118 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[енглески језик|енглески]]<br />[[Велшки језик|велшки]] | буџет = }} '''''Како је била зелена моја долина''''' ({{јез-енгл|How Green Was My Valley}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[Драма (филмски жанр)|драмски филм]] из 1941. године, [[редитељ|режисера]] [[Џон Форд|Џона Форда]] у коме главне улоге играју: [[Волтер Пиџон]] и [[Морин О'Хара|Морин О`Хара]]. Филм је снимљен по [[Како је била зелена моја долина (роман)|истоименом роману]] [[Ричард Луелин|Ричарда Луелина]].<ref name="зелена1" /> == Радња филма == Велшанин Хју Морган, одлазећи у свијет у потрази за бољом будућношћу, присећа се детињства у сиромашном велшком градићу крајем 19. века. Био је најмлађи син у рударској породици, и једини који је ишао у школу, но и сам је био присиљен, након погибије брата Ајвор, постати рудар, као и бројни други дечаци. Његова старија сестра Анхарад, иако заљубљена у месног попа који јој узвраћа љубав, удаје се за сина власника рудника. Исттовремено, долази до отпуштања рудара те поступно Хјуово шесторо браће напушта родни крај. Такође, десиће се и низ рударских несрећа... Готово је цјели филм у ретроспективи, виђен очима главнога лика као дечака, који у свом тужном детињству проналази врлине везане уз обпородицу, радну етику и љубав према малилм људима. Импресивна црно-бела фотографија која на призоре тешкога рударскога живота баца лирску, импресионистичку ноту, референце на хришћанске патње углавном изражене кроз сугестивна лица главних јунака, те вешто режирани масовни призори одлазака рудара на посао (као и славна сцена извлачења рањеника из урушеног рудника) изванредне су одлике овога филма.<ref>{{cite web |title=Како је била зелена моја долина |url=https://mojtv.hr/m2/film.aspx?id=5486 |website=Мој тв |accessdate=29. 1. 2020}}</ref> Читав филм је испуњен горко-слатким присећањима на губитак породице, на невиност детињства, на домовину и строгог али правичног оца.<ref name="зелена1" /> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Волтер Пиџон]] || гдин Грифид |- | [[Морин О'Хара|Морин О`Хара]] || Анхарад Морган |- | [[Ана Ли]] || Бронвин, Ајворова жена |- | [[Доналд Крисп]] || Гвилим Морган |- | [[Роди Макдауал]] || Хју Морган |- | [[Џон Лодер]] || Јанто Морган |- | [[Сара Олгуд]] || госпођа Бет Морган |- | [[Бари Фицџералд]] || -{Cyfartha}- |- | [[Патрик Ноулс]] || Ајвор Морган |- | [[Мортон Лаури]] || господин Џонас |- | [[Артур Шилдс]] || господин Пари |} == Награде и номинације == === Награда Оскар === {| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" | bgcolor=silver| '''Награда<ref name="зелена1">{{cite book |title=1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш |date=2008 |location=Београд |pages=176}}</ref>''' | bgcolor=silver| '''Особа<ref name="зелена1" />''' |- | bgcolor="#ffffff" | [[Оскар за најбољи филм|Најбољи филм]] | bgcolor="#ffffff" | [[Darryl F. Zanuck]] |- | bgcolor="#ffffff" | [[Оскар за режију|Режија]] | bgcolor="#ffffff" | [[John Ford]] |- | bgcolor="#ffffff" | [[Оскар за споредну мушку улогу|Споредна мушка улога]] | bgcolor="#ffffff" | [[Donald Crisp]] |- | bgcolor="#ffffff" | [[Оскар за уметничког директора|Уметнички директор]] | bgcolor="#ffffff" | [[Richard Day]]<br /> [[Nathan Juran]]<br /> [[Thomas Little]] |- | bgcolor="#ffffff" | [[Оскар за фотографију|Фотографија]] | bgcolor="#ffffff" | [[Arthur C. Miller]] |- | bgcolor=silver | '''Номинације<ref name="зелена1" />''' | bgcolor=silver| '''Особа<ref name="зелена1" />''' |- | bgcolor="#ffffff" | [[Оскар за сценарио|Сценарио]] | bgcolor="#ffffff" | [[Philip Dunne]] |- | bgcolor="#ffffff" | [[Оскар за споредну женску улогу|Споредна женска улога]] | bgcolor="#ffffff" | [[Sara Allgood]] |- | bgcolor="#ffffff" | [[Оскар за монтажу|Монтажа]] | bgcolor="#ffffff" | [[James B. Clark]] |- | bgcolor="#ffffff" | [[Оскар за музику|Музику]] | bgcolor="#ffffff" | [[Alfred Newman]] |- | bgcolor="#ffffff" | [[Оскар за звук|Звук]] | bgcolor="#ffffff" | [[Edmund H. Hansen ]] |} == Референце == {{рефлист}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0033729|title=Како је била зелена моја долина }} * {{rotten-tomatoes|id=how_green_was_my_valley|title=Како је била зелена моја долина }} {{Џон Форд}} {{Оскар-филм}} [[Категорија:Филмови 1941.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Амерички драмски филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички црно-бели филмови]] e824n5nd1s9rog9mpu31hu68p9fel88 0 270978 25121855 11210650 2022-07-25T05:20:52Z Uros.babic08 222310 Додат садржај wikitext text/x-wiki {| width=300 style="float: right; font-size: 90%; margin: 0 0 3em 2em; border: 1px solid #aaa; border-collapse: collapse;" |- | style="padding: 0.5em; background: #330099; font-size: 120%; color: #ffffff; text-align: center;" | '''Стојићевићи'''<br /><span style="font-size: 85%; color: #ffffff"></span> |- | style="text-align: center; padding: 0.5em;" | |- style="vertical-align: top;" bgcolor="#330099" |- | {| style="margin: 0 1em 0 1em; width: 100%;" |- style="vertical-align: top;" | width=95 | '''Држава''' | style="padding-left: 0.5em;" | [[Србија]] |- style="vertical-align: top;" | width=95 | '''Звања''' | style="padding-left: 0.5em;" | војвода [[Цер (планина)|поцерске]] кнежине <br /> [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије |- style="vertical-align: top;" | width=95 | '''Оснивач породице''' | style="padding-left: 0.5em;" | војвода [[Милош Стојићевић Поцерац]] (1776-1811) |- style="vertical-align: top;" |- style="vertical-align: top;" |'''Порекло''' |style="padding-left: 0.5em;" | [[Горња Врањска|Врањска]], [[Шабац]] |- style="vertical-align: top;" |'''Националност''' |style="padding-left: 0.5em;" | [[Срби|Српска]] |- style="vertical-align: top;" |'''Данашњи потомци''' |style="padding-left: 0.5em;" | [[Стеван Стојићевић]] [[Небојша Стојићевић]] |} |} Стојићевићи воде порекло од војводе [[Цер (планина)|поцерске]] кнежине [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије [[Милош Стојићевић Поцерац|Милоша Стојићевића Поцерца]] ([[1776]]-[[1811]]) и његове браће војводе [[Цер (планина)|поцерске]] кнежине [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије Јанка Стојићевића и поцерског капетана Ђуке Стојићевића. === Порекло === Стојићевићи су се из [[Херцеговина|Херцеговине]] најпре иселили у [[Сремска Митровица|Сремску Митровицу]], а потом су прешли у [[Мачва|Мачву]] [[Горња Врањска|Врањску]]. Филип и Илинка Стојићевићи имали су три сина Милоша, Јанка и Ђуку Стојићевића. Илинку Стојићевић, мајку Милоша, Јанка и Ђуке Стојићевића у време турске офанзиве у западној Србији [[1806]]. одвели су Турци у ропство. === Војвода Милош Стојићевић Поцерац (1776-1811) === Војвода поцерске кнежине [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије (од 1806) [[Милош Стојићевић Поцерац]], из Врањске, поцерска кнежина, погинуо [[1811]]. приликом гоњења криминалаца. За војводу поставио га [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] [[1806]]. === Војвода Јанко Стојићевић Поцерац === После смрти војводе Милоша Поцерца 1811. за војводу поцерске кнежине [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије постављен је његов млађи [[Јанко Стојићевић Поцерац]]. Јанко Стојићевић је заробљен [[1813]]. код [[Лешница|Лешнице]] и тада је турска војска задобила мач Кулин-капетана, који је од 1806. био ког војводе Милоша Поцерца. === Капетан Ђука Стојићевић Поцерац === Капетана поцерског [[Ђука Стојићевић Поцерац|Ђуку Стојићевића Поцерца]], убиле су присталице [[милош Обреновић|књаза Милоша]], у време Катанске буне [[1844]]. у [[Шабац|Шапцу]]<ref>Константин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака, Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883.</ref>. ==== Милан Ђ. Стојићевић, окружни начелник ==== Милан Ђ. Стојићевић, окружни начелник 1. кл. округа алексиначког, одликован Таковским крстом 2. реда (1.1.1890). Имао је сина који је погинуо у српско-турском рату. ===== Поручник Ђорђе М. Стојићевић ===== Унук војводе Милоша Стојићевића Поцерца, син Милана Ђ. Стојићевића, поручник Ђорђе Стојићевић (1857-1878), погинуо у српско-турском рату 1878. === Поцерска кнежина шабачке нахије === Пре војводе Милоша Стојићевића Поцерца кнезови поцерске кнежине шабачке нахије били су [[Марковићи из Грушића]]. Милош Стојићевић је пре 1806. био писар код обор-кнеза поцерске кнежине [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије Илије [[Марковићи из Грушића|Марковића]]. Обор-кнез поцерске кнежине [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије Илија Марковић био је члан Правитељствујушчег совјета за шабачку нахију од 1805. и председника Великог (Врховног) суда (од 1811), кнеза [[мачвански управни округ|шабачке нахије]] ([[1815]]) и члан народне канцеларије у [[Београд]]у, који је као члан српске делегације провео у Цариграду седам година, од [[1820]]. до [[1827]]. Кнез Илија Марковић у договору са војводом [[Јаков Ненадовић|Јаковом Ненадовићем]], у време турске офанзиве у западној Србији 1806, пре [[Битка на Мишару|Мишарске битке]], у циљу успоравања турских снага договарао се са њима о сарадњи мачванских и поцерских кнезова и кметова. Кад је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] дошао у западну Србију кренуо је у Грушић где код куће кнеза Илије Марковића одржавао састанак кнезова и кметова који су започели колаборацију са босанским турским снагама. У [[Грушић]]у је по [[Карађорђе Петровић|Карађорђевом]] наређењу убијено неколико кнезова и кметова који су сарађивали са Турцима. Да би спасао живот кнезу Илији Марковићу, [[Цинцар Јанко Поповић|Цинцар-Јанко Поповић]] је, у договору са војводом [[Јаков Ненадовић|Јаковом Ненадовићем]] стигао у [[Грушић]] пре Карађорђа и на време склонио кнеза Илију Марковића. Међутим, у уверењу да је кнез Илија Марковић сарадник турских власти, [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] га је у одсуству развластио и на место војводе поцерксе кнежине шабачке нахије поставио дотадашњег писара кнеза Илије, [[Милош Стојићевић Поцерац|Милоша Стојићевића Поцерца]]. Касније кнез Илија заузима одговорне и високе положаје у Србији, али није могао да добије натраг своју кнежину. Покушај да поврати кнежину у договору са војводом [[Лука Лазаревић|Луком Лазаревићем]] завршио је неуспехом и [[Карађорђе Петровић|Карађорђевом]] оштром ракцијом. == Види још == * [[Списак истакнутих породица у Кнежевини и Краљевини Србији|Списак најистакнутијих српских породица у Кнежевини и Краљевини Србији]] * [[Списак знаменитих личности Првог српског устанка|Списак знаменитих личности из Првог српског устанка]] == Референце == {{reflist|2}} [[Категорија:Српске породице]] hq2wlaok77nwn0cj7nkb55n3usbcuq2 25121858 25121855 2022-07-25T05:23:22Z Uros.babic08 222310 /* Порекло */Горња Врањска није у Мачви, већ у светој Поцерини! Доста је било квази географске отимачине! Сами Мачвани Кажу да је Мачва до моста на Камичку. wikitext text/x-wiki {| width=300 style="float: right; font-size: 90%; margin: 0 0 3em 2em; border: 1px solid #aaa; border-collapse: collapse;" |- | style="padding: 0.5em; background: #330099; font-size: 120%; color: #ffffff; text-align: center;" | '''Стојићевићи'''<br /><span style="font-size: 85%; color: #ffffff"></span> |- | style="text-align: center; padding: 0.5em;" | |- style="vertical-align: top;" bgcolor="#330099" |- | {| style="margin: 0 1em 0 1em; width: 100%;" |- style="vertical-align: top;" | width=95 | '''Држава''' | style="padding-left: 0.5em;" | [[Србија]] |- style="vertical-align: top;" | width=95 | '''Звања''' | style="padding-left: 0.5em;" | војвода [[Цер (планина)|поцерске]] кнежине <br /> [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије |- style="vertical-align: top;" | width=95 | '''Оснивач породице''' | style="padding-left: 0.5em;" | војвода [[Милош Стојићевић Поцерац]] (1776-1811) |- style="vertical-align: top;" |- style="vertical-align: top;" |'''Порекло''' |style="padding-left: 0.5em;" | [[Горња Врањска|Врањска]], [[Шабац]] |- style="vertical-align: top;" |'''Националност''' |style="padding-left: 0.5em;" | [[Срби|Српска]] |- style="vertical-align: top;" |'''Данашњи потомци''' |style="padding-left: 0.5em;" | [[Стеван Стојићевић]] [[Небојша Стојићевић]] |} |} Стојићевићи воде порекло од војводе [[Цер (планина)|поцерске]] кнежине [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије [[Милош Стојићевић Поцерац|Милоша Стојићевића Поцерца]] ([[1776]]-[[1811]]) и његове браће војводе [[Цер (планина)|поцерске]] кнежине [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије Јанка Стојићевића и поцерског капетана Ђуке Стојићевића. === Порекло === Стојићевићи су се из [[Херцеговина|Херцеговине]] најпре иселили у [[Сремска Митровица|Сремску Митровицу]], а потом су прешли у [[Поцерина|Поцерину]], [[Горња Врањска|у Врањску]]. Филип и Илинка Стојићевићи имали су три сина Милоша, Јанка и Ђуку Стојићевића. Илинку Стојићевић, мајку Милоша, Јанка и Ђуке Стојићевића у време турске офанзиве у западној Србији [[1806]]. одвели су Турци у ропство. === Војвода Милош Стојићевић Поцерац (1776-1811) === Војвода поцерске кнежине [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије (од 1806) [[Милош Стојићевић Поцерац]], из Врањске, поцерска кнежина, погинуо [[1811]]. приликом гоњења криминалаца. За војводу поставио га [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] [[1806]]. === Војвода Јанко Стојићевић Поцерац === После смрти војводе Милоша Поцерца 1811. за војводу поцерске кнежине [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије постављен је његов млађи [[Јанко Стојићевић Поцерац]]. Јанко Стојићевић је заробљен [[1813]]. код [[Лешница|Лешнице]] и тада је турска војска задобила мач Кулин-капетана, који је од 1806. био ког војводе Милоша Поцерца. === Капетан Ђука Стојићевић Поцерац === Капетана поцерског [[Ђука Стојићевић Поцерац|Ђуку Стојићевића Поцерца]], убиле су присталице [[милош Обреновић|књаза Милоша]], у време Катанске буне [[1844]]. у [[Шабац|Шапцу]]<ref>Константин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака, Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883.</ref>. ==== Милан Ђ. Стојићевић, окружни начелник ==== Милан Ђ. Стојићевић, окружни начелник 1. кл. округа алексиначког, одликован Таковским крстом 2. реда (1.1.1890). Имао је сина који је погинуо у српско-турском рату. ===== Поручник Ђорђе М. Стојићевић ===== Унук војводе Милоша Стојићевића Поцерца, син Милана Ђ. Стојићевића, поручник Ђорђе Стојићевић (1857-1878), погинуо у српско-турском рату 1878. === Поцерска кнежина шабачке нахије === Пре војводе Милоша Стојићевића Поцерца кнезови поцерске кнежине шабачке нахије били су [[Марковићи из Грушића]]. Милош Стојићевић је пре 1806. био писар код обор-кнеза поцерске кнежине [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије Илије [[Марковићи из Грушића|Марковића]]. Обор-кнез поцерске кнежине [[мачвански управни округ|шабачке]] нахије Илија Марковић био је члан Правитељствујушчег совјета за шабачку нахију од 1805. и председника Великог (Врховног) суда (од 1811), кнеза [[мачвански управни округ|шабачке нахије]] ([[1815]]) и члан народне канцеларије у [[Београд]]у, који је као члан српске делегације провео у Цариграду седам година, од [[1820]]. до [[1827]]. Кнез Илија Марковић у договору са војводом [[Јаков Ненадовић|Јаковом Ненадовићем]], у време турске офанзиве у западној Србији 1806, пре [[Битка на Мишару|Мишарске битке]], у циљу успоравања турских снага договарао се са њима о сарадњи мачванских и поцерских кнезова и кметова. Кад је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] дошао у западну Србију кренуо је у Грушић где код куће кнеза Илије Марковића одржавао састанак кнезова и кметова који су започели колаборацију са босанским турским снагама. У [[Грушић]]у је по [[Карађорђе Петровић|Карађорђевом]] наређењу убијено неколико кнезова и кметова који су сарађивали са Турцима. Да би спасао живот кнезу Илији Марковићу, [[Цинцар Јанко Поповић|Цинцар-Јанко Поповић]] је, у договору са војводом [[Јаков Ненадовић|Јаковом Ненадовићем]] стигао у [[Грушић]] пре Карађорђа и на време склонио кнеза Илију Марковића. Међутим, у уверењу да је кнез Илија Марковић сарадник турских власти, [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] га је у одсуству развластио и на место војводе поцерксе кнежине шабачке нахије поставио дотадашњег писара кнеза Илије, [[Милош Стојићевић Поцерац|Милоша Стојићевића Поцерца]]. Касније кнез Илија заузима одговорне и високе положаје у Србији, али није могао да добије натраг своју кнежину. Покушај да поврати кнежину у договору са војводом [[Лука Лазаревић|Луком Лазаревићем]] завршио је неуспехом и [[Карађорђе Петровић|Карађорђевом]] оштром ракцијом. == Види још == * [[Списак истакнутих породица у Кнежевини и Краљевини Србији|Списак најистакнутијих српских породица у Кнежевини и Краљевини Србији]] * [[Списак знаменитих личности Првог српског устанка|Списак знаменитих личности из Првог српског устанка]] == Референце == {{reflist|2}} [[Категорија:Српске породице]] 1f14q7a0bmfa7oe465pxhuqrplhi4e0 0 274346 25121230 24731459 2022-07-24T15:41:46Z Super Dromaeosaurus 188165 Поништена измена бр. 24573104 корисника [[Special:Contributions/Лобачев Владимир|Лобачев Владимир]] ([[User talk:Лобачев Владимир|разговор]]) wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Молдавија}} {{Инфокутија бивша држава | Изворно_име = Цара Молдовей<ref name="ReferenceA">Молдавская СССР — Гос. изд-во геогр. лит-ры, 1955 — 222 с. — С. 74</ref> | Конвенционални_пун_назив = Кнежевина Молдавија | Уобичајен_назив = Молдавија | Слика_застава = Flag of Moldavia.svg | Слика_грб = Coat of arms of Moldavia.svg | Име_генитив = | Текст_карта = | Континент = [[Европа]] | Регија = [[источна Европа]] | Земља = | Химна = | Површина = | Становништво = | Престоница = [[Јаши]] | Званични_језици = [[Црквенословенски језик|црквенословенски]], [[Молдавски језик|молдавски]] (од 17. века)<ref>Черепнин Л. В. История Молдавской ССР: С древнейших времен до Великой Октябрьской социалистической революции — Кишинёв: Картя молдовеняскэ, 1965 — С. 263</ref> | Религија = [[православље]] | Валута = | Законодавна_власт = | Тип_владавине = [[кнежевина]] | Титула_владара = [[Кнез]] | Владајућа_партија = | Владар1 = | Владар2 = | Владар3 = | Председник = | Премијер = | Ера = [[средњи век]], [[нови век]] | Година_почетак = 1346. | Година_крај = 1859. | Статус = бивша [[држава]] | Догађај1 = | Датум_догађај1 = | Застава_Претходник1 = | Претходник1 = | Застава_Следбеник1 = Flag of the United Principalities of Romania (1862–1866).svg | Следбеник1 = [[Уједињене Кнежевине]] | Портал = }} {{Историје|Румуније|Молдавије}} [[Датотека:Mihai 1600.png|мини|десно|300п|Три историјске кнежевине на подручју данашње [[Румунија|Румуније]]: [[Кнежевина Влашка|Влашка]], [[Кнежевина Трансилванија|Трансилванија]] и Молдавија у 16. веку]] '''Кнежевина Молдавија''' ({{јез-молд|Цара Молдовей}}<ref name="ReferenceA"/>; {{јез-стсл|Землѧ Молдавскаѧ}}<ref>[[:File:Seal of 1392. Roman I of Moldavia.jpg]]</ref><ref>[[:File:Seal of Stephen III of Moldavia.svg]]</ref><ref>[[:File:Sigiliul lui Ștefăniță Vodă 1518.jpg]]</ref><ref>[[:File:Sigiliul lui Petru Rareș 1533 (Siegel des Petru Rareș 1533).jpg]]</ref>; {{јез-тур|Boğdan Prensliği}}) је назив за [[држава|државу]] која је постојала од 1346. до 1859. године. [[Кнежевина]] је била у вазалном односу према [[Османско царство|Османском царству]] од 1514. године, а 1859. се ујединила са [[Кнежевина Влашка|Кнежевином Влашком]], чиме су ударени темељи данашње [[Румунија|Румуније]]. у различитим периодима Молдавија је укључивала подручја [[Бесарабија|Бесарабије]] (са [[Буџак (Украјина)|Буџак]]ом), целу [[Буковина|Буковину]] и [[Област Херца|Херцу]]. Регион Покутја је такође био део кнежевине током једног периода. [[Молдавија (Румунија)|Западна половина Молдавије]] је данас део Румуније, источни део припада [[Молдавија|Републици Молдавији]], а [[Чернивачка област|северни]] југоисточни део територије припада Украјини. == Име и етимологија == Првобитни и краткотрајни назив коришћен за овај регион био је ''[[Богданиjа]]'', након [[Богдан I Молдавски|Богдана I]], оснивача кнежевине. Називи ''Молдавија'' и ''Молдова'' су изведени из назива реке Молдавије, међутим, етимологија није позната и постоје неколико верзија:<ref>[http://rentmoldova.com/history-of-moldova/where-did-name-moldova.html Where did the name Moldova come from?] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100127183235/http://rentmoldova.com/history-of-moldova/where-did-name-moldova.html |date=27. 1. 2010 }}</ref><ref>[http://www.fasttravel.ro/owerview.moldova.romania/en/ Etymology of Moldova] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110919144321/http://www.fasttravel.ro/owerview.moldova.romania/en/ |date=19. 9. 2011 }}</ref> * легенда коју је забележио [[Димитрије Кантемир]] у свом делу ''Историјско, географско и политичко описаније Молдавије'', односи се на лов [[Мармарош]]ког [[војвода|војводе]] [[Драгош]]а и његову потеру [[Tur (životinja)|дивљег говеда]] обележеног белегом у облику звезде. Драгоша је у потери пратила његова верна куја која се звала ''Молда'', када су стигли до обале непознате реке, Молда је сустигла говедо које ју је убило. Драгош је реку назвао по псу а име је постало општеприхваћено и за земљу. * старо[[Немачки језик|немачка]] реч ''Молде'', што значи "[[Površinski kop|површински коп]]" * [[Готски језик|Готска реч]] ''Мулда'' (гот: 𐌼𐌿𐌻𐌳𐌰, рунски: ᛗᚢᛚᛞᚨ<!--???-->) у преводу "прашина", "прљавштина" (сродно са енглеском ''[[Buđ|Молд]]''), односећи се на реку. * [[Словенски језици|словенска]] етимологија (-''ова'' је сасвим уобичајени словенски суфикс), означавајући крај једног словенског генитивног облика, означавајући својину, углавном женских именица (тј., "она Молдавија"). * Земљопоседник Алекса Молдаович спомиње се у документу из 1334. године као локални [[бољари|бољар]] у служби Болеслава Ђорђа II, што потврђује употребу имена пре оснивања молдавске државе и може бити извор имена регије. У неколико ранијих референци,<ref>Ion Ciortan, Măriuca Radu, Octavian Ion Penda, Descriptio Romaniae (cartographie), National Museum of Maps & old books, Autonomous regie Monitorul oficial, Bucharest 2004</ref> "Молдавија" је изведена под композитним обликом Молдо-Влашке (на исти начин [[Влашка]] се може појавити као ''Угро-Влашка''). Референце на [[Османски турски језик|османском турском језику]] за Молдавију су биле ''Boğdan Iflak'' (у преводу "Богданова Влашка") и ''Boğdan'' (а повремено и ''Kara-Boğdan'' - "Црни Богдан"). На појединим страним језицима име региона гласи {{јез-фра|Moldavie}}, {{јез-нем|Moldau}}, {{јез-мађ|Moldva}}, {{јез-рус|Молдавия}}, {{јез-тур|Boğdan Prensliği}}, {{јез-грч|Μολδαβία}}. == Историја == === Праисторија и антика === {{Main| Трипољска култура|Гети|Дачани|Костобоци|Карпи (народ)|Дакија|Дачки ратови }} === Рани средњи век === Становници Молдавије су били хришћани. Археолошким радовима откривени су остаци хришћанске некрополе у Михалашенију, округ Ботошани, из 5. века. Место богослужења и гробнице су имале хришћанске карактеристике. Место богослужења имало је правоугаони облик са странама од осам и седам метара. Сличне некрополе и богомоље пронађени су у Николини, у Јашију <ref>Octavian-Liviu Șovan, Zorile creștinismului în nord-estul Moldovei-repere arheologice, Revista Forum cultural, Anul V, nr.4, decembrie 2005 (19)</ref> Болоховени се спомињу у Ипатској хроници из 13. века. Хроника показује да се ова земља граничила са поглаварствима у Халиху, Волињу и Кијеву. Археолошка истраживања такође су идентификовала локацију утврђених насеља из 13. века у овом региону. Алекандру В. Болдур је идентификовао Воскодавје, Воскодавти, Волосковти, Волковти, Волосовка и друге градове и села између средњег тока река Дњестар (рум. Nistru) и Дњепар (рум. Nipru).<ref>A.V. Boldur, Istoria Basarabiei, Editura V. Frunza, p 111-119</ref> Болоховени су нестали из хроника након пораза 1257. године од стране војске [[Данило Галички|Данила Галичког]]. Њихов етнички идентитет је неизвестан, иако их румунски научници, заснивајући се на њиховом етнониму, идентификују као [[Румуни|Румуне]] (који су се звали [[Власи (Балкан)|Власи]] у [[Средњи век|средњем веку]]), археолошки докази и Ипатска хроника (која је једини примарни извор који документује њихову историју) указују на то да су они били [[Словени|словенско племе]].{{sfn|Spinei|1986|p=57}}<ref name="Bolokhovians">{{cite encyclopedia|title=Bolokhovians |url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages\B\O\Bolokhovians.htm |encyclopedia=Internet Encyclopedia of Ukraine |publisher=Canadian Institute of Ukrainian Studies |year=2001 |accessdate=11. 12. 2014}}</ref> Почетком тринаестог века, на том простору су били присутни ''Бродники'', и [[Словени|словенско]] - [[Власи (Балкан)|влашка]] [[вазал]]на држава [[Галиција-Волинија]], која се простирала на већем делу територије молдавске регије, и делу Влашке, (према изворима из 1216. године Бродники се спомињу као службеници [[Владимир-Суздаљ|Суздаља]]). У 11. веку, Власи су убили [[Викинзи|викинга]] који се звао Родфос вероватно у области данашње Молдавије.<ref>{{cite web|url=http://www.vikingart.com/VArt/PS_Sjonhem.htm |title=Archived copy |accessdate=16. 6. 2006 |url-status=dead |archiveurl=https://archive.is/20060616225750/http://www.vikingart.com/VArt/PS_Sjonhem.htm |archive-date=16. 6. 2006. }}</ref> Будући [[Византија|византијски цар]] [[Андроник I Комнин]] био је 1164. године заробљен од стране влашких пастира у истој регији. === Развијени средњи век === [[Датотека:Constantin Lecca - Dragos Voda la vanatoarea zimbrului.jpg|лево|мини|alt=A bison, which was killed on the banks of a stream, is surrounded by a group of people |''Војвода Драгош у лову на дивље говедо'' (Константин Леко)]] [[Датотека:Catedrala Catolică din Baia3.jpg|мини|Рушевине римокатоличке катедрале коју су основали трансилвански саксонски колонисти у [[Општина Баја (Сучава)|Баји]] ({{јез-нем|Moldenmarkt}}), [[Сучава (округ)|Сучава]], [[Румунија]]]] [[Датотека:Suczawa twierdza.jpg|мини|Тврђава у [[Сучава|Сучави]], [[Румунија]]]] [[Датотека:Suceava - Stauia lui Stefan Cel Mare.jpg|мини|Споменик молдавском кнезу [[Стефан III Молдавски|Стефану Великом]] у [[Сучава|Сучави]]]] [[Датотека:CetateaNeamtului.jpg|мини|Дворац Њамц у [[Општина Таргу Њамц (Њамц)|Таргу Њамцу]], [[Румунија]]]] [[Датотека:Сорокская_крепость_Cetatea_Soroca_Soroca_Fortress_(44738806701).jpg|мини|Сорокска тврђава у [[Сорока|Сороку]], [[Молдавија]]]] [[Датотека:Акерманська фортеця в Білгород-Дністровському8.jpg|мини|Тврђава Акерман у [[Билгород-Дњистровски|Билгороду-Дњистровском]], [[Украјина]]]] Фра Вилијам из Риброка, који је посетио двор великог кана 1250-их година, навео је "Блаке",{{sfn|Jackson|2009|p=139}} или Влахе, међу народима који су плаћали данак Монголима, али позиција влашке територије је нејасна.{{sfn|Sălăgean|2005|p=196}}{{sfn|Spinei|1986|p=131}} Фра Вилијам описује "Блакију" као "[[Асени|Асенску]] територију"{{sfn|Jackson|2009|p=30}} јужно од доњег тока реке Дунав, показујући да ју је идентификовао са северним деловима [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]].{{sfn|Vásáry|2005|p=30}} Крајем 14. века, краљ [[Карло Роберт]] покушао је да прошири своје царство и утицај [[Католичка црква|католичке цркве]] на исток након пада Куманове владавине, и наредио кампању под командом Пинта де Менде (1324). Мађари су 1342. и 1345. године победили у борби против [[Татари|Татара]], а конфликт је окончан смрћу [[Јани Бег|Јанија Бега]] 1357. године. Пољски хроничар Јан Длугош поменуо је Молдавце (под именом ''Влашани'') да су се прикључили војној експедицији 1342. године, под краљем [[Владислав I Кратки|Владиславом I]], против [[Маркгрофовија Бранденбург|Маркгрофовије Бранденбург]].<ref>''The Annals of Jan Długosz'', p. 273</ref> Драгош, споменут као влашки ''[[Кнез|књаз]]'' у [[Мармарош]]у, је 1353. године био послат од стране [[Лајош I Анжујски|Лајоша I]] да успостави линију одбране од снага монголске [[Златна хорда|Златне хорде]] на реци [[Сирет (река)|Сирет]]. Овом експедицијом су постали политички вазали Мађарској, са средиштем око [[Општина Баја (Сучава)|Баје]] (рум. ''Târgul Moldovei'' или рум. ''Moldvabánya''). Богдан I, други влашки [[војвода]] из Мармароша који је поражен од мађарског краља, прешао је Карпате 1359. године, преузео контролу над Молдавијом, и успешно ослободио област од мађарске контроле. Његова област се простирала на северу до реке Черемош, док је јужни део Молдавије био под окупацијом татарских Монгола. Богданова прва престоница била је у Баји, касније је преместио у [[Сирет]]у (остала је Сирету док је Петру I није преместио у [[Сучава|Сучави]], а коначно је премештена у [[Јаши]]ју под Александруом Лапушнануом - у 1565. години). Подручје око Сучаве, које приближно одговара подручју будуће [[Буковина|Буковине]], касније ће бити подељено на две административне јединице, једну под именом ''Горња земља'' (рум. ''Țara de Sus''), и другу која се протезала на обе обале реке [[Прут]], '' Доња земља'' (рум. ''Țara de Jos''). Незадовољан због стварања краткотрајне уније Пољске (након [[Пјастовска ера|Пјастовске ере]]) и Мађарске, Богданов наследник Лацко прихватио је [[Конверзија (религија)|конверзију]] у [[католицизам]] око [[1370]]. године, али то није прошло без последица. Упркос томе што су званично били [[Православна црква|православци]] и културно повезани са [[Византија|Византијом]] након 1382. године, кнежеви из династије Богдан-Мушат ушли су у сукоб са [[Васељенски патријарх|Цариградском патријаршијом]] око контроле постављања у новооснованом молдавском Митрополијском седишту, цариградски патријарх Антоније IV је чак издао [[Анатема|анатему]] над Молдавијом након што је кнез Роман I протерао његовог изасланика назад у Византију. Криза је коначно решена у корист молдавских кнежева под Александром I. Ипак, религијска политика је остала комплексна: док су конверзије из православне у друге вере била обесхрабрене (а забрањеза кнежеве), Молдавија је укључивала значајне римокатоличке заједнице (Немци и [[Мађари]]), као и [[Јерменска апостолска црква|антихалкидонске]] Јермене, а након 1460. године у земљу су стигли протерани [[Хусити]] (који су основали Чубурчу и вероватно [[Општина Хуши (Васлуј)|Хуши]]). Кнежевина Молдавија обухватала је читав географски регион Молдавије. У разним периодима, разне друге територије биле су политички повезане са молдавском кнежевином. Ово је случај са провинцијом Покутја, феудима [[Општина Четатеа де Балта (Алба)|Четатеа де Балта]] и [[Општина Чичеу (Харгита)|Чичеу]] (у [[Трансилванија|Трансилванији]]) или, касније, територије између река Дњестар и Буг. Петру I је профитирао од распада мађарско-пољске уније и приближио земљу [[Јагелонска ера|Јагелонској краљевини]], постајући [[вазал]] [[Владислав II Јагело|Владислава II]] 26. септембра 1387. године. Међутим овај потез је имао неочекиване последице: Петру је добио подршку пољског владара у борби против [[Тевтонски ред|Тевтонских витезова]], а заузврат предао контролу над Покутјом док не врати дуг, али како ово није било званично забележено, власт над регијом је оспоравана са обе стране, док је Молдавија није изгубила у Обертинској бици (1531). Принц Петру је проширио земљу на југ до [[Делта Дунава|Делте Дунава]]. Његов брат Роман I освојио је од Мађарске [[Билгород-Дњистровски]] у 1392. години, што је обезбедило Молдавији излазак на [[Црно море]], пре него што је збачен са престола због подршке Фјодору Коријатовичу у сукобу са [[Витолд]]овом [[Велика кнежевина Литванија|Литванијом]]. Под Стефаном I, растући пољски утицај био је изазван од стране мађарског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда]], чија је експедиција поражена код [[Општина Гиндаоани (Њамц)|Гиндаоанија]] 1385. године, међутим, Стефан је нестао под неразјашњеним околностима. Иако је Александар I на трон дошао 1400. године уз мађарску помоћ (са асистенцијом [[Мирча I Старији|Мирче I]]), он је преусмерио своју политику ка Пољској (значајно је учешће молдавских снага на пољској страни у [[Битка код Гринвалда|бици код Гринвалда]] и опсади Малборка), и пружио подршку новом владару у Влашкој након Мирчине смрти. Његова владавина била је једна од најуспешнијих у историји Молдавије, али је такође доживела први сукоб са Османлијама у Билгороду-Дњистровском 1420. године, а касније чак и сукоб са Пољацима. Дубока криза уследила је након Александрове дуге владавине, са његовим наследницима који су се борили у низу ратова који су поделили земљу до убиства Богдана II и успона Петра III Арона 1451. године. Ипак, Молдавија је била подвргнута даљим мађарским интервенцијама након тог тренутка, када је [[Матија Корвин]] збацио Арона и поставио Александрела на трон у [[Сучава|Сучави]]. Владавином Петра Арона почело је молдавско вазалство [[Османско царство|Османском царству]], пошто је прихватио да плати [[данак]] султану [[Мехмед II Освајач|Мехмеду II]]. === Позни средњи век === {{Main|Стефан III Молдавски }} {{Види још| Османско-молдавски ратови }} Под [[Стефан III Молдавски|Стефаном Великим]], који је преузео трон и касније постигао споразум са [[Казимир IV|Казимиром IV]] у 1457. години, држава је доживела свој најславнији период. Стефан је зауставио Мађаре у бици код Баје, напао Влашку 1471. године, и ослободио се османских репресалија одлучном победом у бици код Васлуја 1475. године, након што је осетио претњу са пољске стране, он је напао [[Галиција|Галицију]] и ослободио се пољског притиска у одлучној победи у бици код Космине шуме 1497. године. Међутим, морао је предати [[Килија|Килију]] и [[Билгород-Дњистровски]], два главна утврђења у Буџаку, Османлијама у 1484. години, а 1498. године је постао османски вазал, када је био приморан да настави да плаћа данак султану [[Бајазит II|Бајазиту II]]. Након заузимања [[Хотин]]а и Покутје, Стефанова владавина је такође донела кратак период молдавске владавине у [[Трансилванија|Трансилванији]]: Четатеа де Балта и [[Општина Чичеу (Харгита)|Чичеу]] су постали његови [[феуд]]и у 1489. години. === Рано модерно доба и ренесанса === [[Датотека:Khotyn 3.jpg|мини|Тврђава Хотин на реци [[Дњестар]], данашња [[Украјина]], некада на граници Кнежевине Молдавије и [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државне заједнице Пољске и Литваније]]]] Под Богданом III потврђено је вазалство Османском царству, а османлије су убрзо преузеле контролу над свим молдавским пословима. Петар IV Рареш, који је владао током 1530-их и 1540-их, сукобио се са [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршком монархијом]] због својих амбиција у Трансилванији (изгубио своје поседе од [[Ђорђе Мартинуци|Ђорђа Мартинуција]]), био поражен у Покутји од Пољака, и није успео у покушају да ослободи Молдавију од османске владавине – изгубио је [[Бендер]] од Османлија, који су га прикључили [[Силистарски пашалук|Силистарском ејалету]]. Уследио је период дуге кризе. Молдавија је престала да издаје сопствени новац око 1520. године, по налогу кнеза Стефана IV, када су се суочили са наглим трошењем средстава и све већим захтевима [[Visoka porta|порте]]. Такви проблеми постали су ендемски када је земља, која је ушла у [[Велики турски рат]], претрпела последице [[Стагнација и реформа Османског царства|стагнације и реформе Османског царства]], у једном периоду током 1650-их и 1660-их, кнежеви су почели да се ослањају на фалсификоване кованице (обично фалсификати [[Шведски риксдалер|шведских риксдалера]], које је издавао војвода Еустратије Дабижа). Економски пад био је праћен неуспехом да се одрже државне структуре: [[Феудализам|феудална]] молдавска војска више није била сазивана, а неколико трупа које су држали владари биле су састављене од професионалних [[Najamnik|најамника]] као што су ''[[сејмени]]''. [[Датотека:Jassy (Iasi)-Trei Ierarhi Monastery (J.Rey, 1845).jpg|мини|лево|Манастир Три јерарха у Јашију, дом Василијске академије, високошколске установе отворене у 1640. години]] [[Датотека:Mihai 1600.png|мини|лево|[[Михај Храбри]] 1600. године постаје кнез Влашке, Трансилваније и Молдавије]] Међутим, Молдавија и Влашка, које су на сличан начин погођене кризом, остале су и важни извори прихода Османског царства са релативно просперитетном пољопривредном економијом (посебно као добављачи жита и стоке - ово друго је било посебно важно у Молдавији, која је остала недовољно насељена земља [[пашњак]]а). Временом, велики део ресурса био је везан за османску економију, било кроз [[монополе]] на трговину који су постављени 1829. године, након [[Једренски мир (1829)|Једренског мира]] (који није директно утицао на све домене), или повећањем директних пореза - оних које су тражили Османлије од кнежева, као и оних које су захтевали кнежеви од становника земље. Порези су били директно пропорционални османским захтевима, али и све већем значају османског именовања и санкционисања кнежева пред изборима од стране [[бољари|бољара]] и бољарског савета (рум. ''Sfatul boieresc'' - привлачење конкуренције међу претендентима, што је подразумевало и интервенцију подмићених кредитора). Фискални систем је убрзо укључио порезе као што је ''вакарит'' (рум. ''văcărit'' – порез по грлу стоке), који је први пут увео Јанку Сасул током 1580-их година. Понуђене економске могућности довеле су до значајног прилива грчких и [[левант]]ских финансијера и званичника, који су ушли у оштру конкуренцију са високим бољарима због именовања на двору. Како је дворски систем претрпио ударце економске кризе, а у одсуству [[плата|платног система]] (што је подразумевало да особе које су на власти могу одлучивати о властитим приходима), добивање кнежевског именовања постало је главни фокус каријере једног бољара. Такве промене су подразумевале и пад слободног сељаштва и успон [[кметство|кметства]], као и нагли пад значаја ниских бољара (традиционална институција, која је убрзо постала маргинална и, у успешнијим случајевима прикључена градском становништву), међутим, они су такође подразумевали брз прелазак на монетарну економију, засновану на трговини у страној валути. Кметство је удвостручено у односу на мање бројно робовско становништво (рум. ''robi''), састављеног од ромских миграната и заробљених [[Ногајци|Ногајаца]]. [[Датотека:Partitions of Moldavia.jpg|мини|Молдавија кроз векове]] Сукоб између кнежева и бојара постао је изузетно насилан - ову другу групу, која се често позивала на османски двор да би кнежеви испунили њене захтеве, прогонили су владари као што су Александру Лапушнану и Јоан III. Побуна Јоана Воде против Османлија завршила се његовим погубљењем (1574). Земља је пала у политички хаос, са честим османским и [[Татари|татарским]] упадима и пљачкама. Борбе Мушатинаца за круну и традиционални систем наслеђивања окончани су бројним нелегитимним владавинама, а један од узурпатора Јакоб Хераклид, био је [[Протестантизам|протестантски]] грк који је охрабрио [[Ренесанса|ренесансу]] и покушао увести [[лутеранизам]] у Молдавију. Долазак на трон бољара Јеремије Мовила 1595. године поклопио се са почетком честих против османских и против [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршких]] војних експедиција [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државне заједнице Пољске и Литваније]] на територији Молдавије, као и повећаног ривалства између претендената на молдавски трон потпомаганих од све три стране. Влашки кнез [[Михај Храбри]], након што је заузео [[Трансилванија|Трансилванију]], такође је 1600. године свргнуо кнеза јеремију Мовилу и успео да постане први кнез који је владао Молдавијом, Влашком и Трансилванијом.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/379802/Michael Michael the Brave] at [[Encyclopædia Britannica]]</ref><ref name="White2000">{{Cite book|last = White|title=Nationalism|first=George W. and Territory: Constructing Group Identity in Southeastern Europe|url=https://books.google.com/books?id=-7TgkO8utHIC|year=2000|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-0-8476-9809-7|pages=}}</ref><ref>[http://tiparituriromanesti.wordpress.com/2012/06/28/document-emis-de-mihai-viteazul-la-iasi-in-1600/ A document issued by Michael the Brave in 1600, in Iași]</ref> Овај период уједињених кнежевина је окончан пољским освајањем области до [[Букурешт]]а, које је убрзо заустављено избијањем [[Пољско-шведски рат (1600—1611)|Пољско-шведског рата]] и поновним успостављањем османске владавине. Пољско напредовање је заустављено од стране Османлија у бици код Цуцоре 1620. године, након које је окончана владавина молдавског војводе Гашпара Грацијанија. Уследио је период релативног мира током просперитетније и престижније владавине Василија Лупуа. Он је преузео трон као бољарски службеник 1637. године и почео да се бори са својим супарником Георгијем Штефаном, као и са влашким кнезом Матејом Басарабом. Међутим, његова инвазија на Влашку, уз подршку [[Козаци|козачког]] хетмана [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељницког]], завршена је катастрофалним поразом у бици код Финте 1653. године. Неколико година касније, Молдавија је на два кратка интервала окупирана од стране антиосманског влашког кнеза Константина Шербана, који се сукобио са првим владарем из породице Гика, Георгијем Гиком. Почетком 1680-их, молдавске трупе под Георгијем Дукасом интервенисале су на десној обали Украјине и помагале [[Мехмед IV|Мехмеду IV]] у [[Опсада Беча (1683)|опсади Беча]], само да би претрпели последице [[Велики турски рат|Великог турског рата]]. === Фанариоти (1711–1822) === {{Main|Фанариоти|Руско-турски ратови}} [[Датотека:Principati1786.jpg|мини|Кнежевине Молдавија и [[Кнежевина Влашка|Влашка]] у 1782. години, италијанска мапа.]] [[Датотека:Siege and capture of Jassy in 1788 by the Russian army.jpg|мини|Опсада и заузимање [[Јаши|Јашија (рум. Iași)]] у 1788. години од стране руске војске]] Крајем 17. века, Молдавија је постала мета [[Руска Империја|Руске Империје]] која се ширила на југ, коју је напао [[Петар Велики]] у [[Руско-турски рат (1710—1711)|Руско-турском рату 1710-1711]]. Кнез Димитрије Кантемир стао је на страну Петра и започео побуну против Османлија, али је био поражен код [[Општина Станилешти (Васлуј)|Станилештија]]. Султан [[Ахмед III]] је званично одбацио признавање локалних избора за кнежеве, наметнувши, уместо тога, систем који се ослања искључиво на османско одобрење: [[Фанариоти|ера Фанариота]], започиње владавином Николаса Маврокордатоса. [[Владавина фанариота]] била је обележена [[политичка корупција|политичком корупцијом]], интригама и високим порезима, као и спорадичним упадима хабзбуршке и руске војске дубоко у територију Молдавије. Без обзира на то, они су такође покушали да се модернизују законодавство и администрацију инспирисани [[просветитељство]]м (као што је одлука Константина Маврокордатоса да уведе платни систем у јавној служби, што је изазвало бес бољара и укидање кметства у 1749. години, као и кодекс Скарлата Калимачија), и означио је смањење османских захтева након што је претња руске анексије постала реална а изгледи за бољи живот довели су до таласа сеоске емиграције у суседне земље. Ефекти османске контроле су такође постали мање уочљиви након што је [[Кучуккаинарџијски мир]] из 1774. године омогућио Русији да интервенише у корист османских поданика православне вере - што је довело до кампање, као одговор на молбу молдавских бољара, против кнежеве политике. [[Хотин]] су 1712. године заузеле Османлије и поставиле су одбрамбени систем који су молдавски кнежеви морали да одржавају, као и простор за исламску [[Колонизација|колонизацију]] (заједница [[Лази (народ)|народа Лази]]). === Фрагментација === {{Види још|Кучуккаинарџијски мир|Букурешки мир 1812.}} [[Датотека:Rom1793-1812.png|мини|Кнежевина Молдавија, 1793-1812, приказана наранџастом бојом.]] Молдавија је 1775. године изгубила од [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] северозападни део, који постаје познат као [[Буковина]]. За Молдавију, то је значило и значајан територијални губитак и велики ударац трговини стоком, будући да се регион налазио на трговачком путу за Централну Европу. [[Мир у Јашију]] из 1792. године приморао је Османско царство да уступи Једисан Русији, што је учинило руско присуство много значајнијим, с обзиром да је царство стекло заједничку границу са Молдавијом. Први ефекат овог потеза био је уступање источне половине Молдавије (преименована у [[Бесарабија]]) Руској Империји у 1812. години. === Органски статут, револуција из 1848. === {{Main| Национално буђење у Румунији | Органски статути }} [[Датотека:Statuia lui Ştefan cel Mare din Iaşi1.jpg|мини|лево|Кнежева палата у Јашију]] Владавина Фанариота је званично окончана након окупације земље 1821. године од стране [[Aleksandros Ipsilantis|Александроса Ипсилантиса]] вође [[хетерија]] током [[Грчки рат за независност|Грчког рата за независност]], уследила је османска одмазда и постављен је на власт Јоан Стурџа. Сматран је првим владаром новог система, пошто су се Османлије и Русија 1826. договорили да омогуће изборе за владаре Влашке и Молдавије, и одредили су им мандат од седам година. У пракси, нова основа за промену власти у Молдавији настала је [[Руско-турски рат (1828—1829)|Руско-турским ратом (1828—1829)]], који је започео доминацију Русије над двема кнежевинама која је трајала 1856. године. Започета као војна окупација под командом Павла Кисељова, руска доминација је омогућила Влашкој и Молдавији, које нису били ослобођене у потпуности од номиналне османске контроле, да модернизују ''[[Органски статути|Органске статуте]]'' (први документ сличан [[устав]]у, као и први који се односио на обе кнежевине). Након 1829. године ова област је постала важна дестинација [[Имиграција|имиграције]] [[Ашкенази|Ашкеназа]] из [[Краљевина Галиција и Лодомерија|Краљевине галиције и Лодомерије]] и подручја Русије. [[Датотека:Obeliscul cu lei Iasi 02.JPG|мини|Обелиск у Јашију (1834), изграђен у част Органских статута]] Прво молдавско правило установљено статутом, од стране Михаила Стурџе, било је неприхваћено: жељан да смањи злоупотребу службеног положаја, Стурџа је увео реформе (укидање ропства, [[секуларизација]], економска обнова), али су га сматрали да спроводи личну власт у односу на новоосновану консултативну скупштину. Подржавајући јединство своје земље са Влашком и румунским [[Романтичарски национализам|романтичарским национализмом]], он је успоставио царинску унију између две земље (1847) и показао подршку радикалним пројектима које фаворизују ниски бољари, ипак, он је збачен са власти и протеран у молдавском револуционарном покушају крајем марта 1848. Григор Алекандру Гика дозволио је да се прогнани револуционари врате у Молдавију око 1853., што је довело до стварања Националне партије ({{јез-ру|Partida Națională}}), трансграничне групе радикалних синдикалних присталица који су се залагали за једну државу под страном династијом. === Јужна Бесарабија === [[Датотека:Rom1856-1859.png|мини|Молдавија (наранџаста боја) након 1856.]] Године 1856., под одредбама [[Париски мир (1856)|Париског мира]], Руска Империја је Молдавији вратила значајну територију у јужној [[Бесарабијска губернија|Бесарабији]] (укључујући и део Буџака), која је касније подељена на округе [[Болград]]а, [[Кахул]]а и [[Измаил]]а.<ref name="king23-hitch41">{{harvnb|King||pp=22—23}}; Hitchins, p. 41</ref> === Уједињење са Влашком === Руска доминација нагло је окончана након [[Кримски рат|Кримског рата]], када су на Париском миру признате две румунске кнежевине под туторством [[Велика сила|великих европских сила]] (поред Русије и Османског царства, у поделу власти учествовали су: Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске, [[Аустријско царство]], [[Друго француско царство]], [[Краљевина Пијемонт-Сардинија]] и [[Пруска]]). Због аустријске и османске опозиције и британских резерви, синдикални програми које су тражили радикални учесници кампање били су интензивно расправљани. У септембру 1857. године, с обзиром да је ''[[кајмакам]]'' Николае Вогориде извршио [[Izborna krađa|крађу]] на изборима у Молдавији, велике силе су дозволиле двема државама да сазову ад-хок [[Диван (Османско царство)|диван]], на ком је требало бити донесена одлука о новом уставном оквиру, диван је имао огромну подршку синдиката за стварање [[Либерализам|либералне]] и [[Неутралност|неутралне]] државе. Након даљњих састанака међу лидерима држава тутора, постигнут је споразум (Конвенција у Паризу), по ком је требало применити ограничену унију - одвојене владе и престоли, са само два тела (Касациони суд и Централна комисија са пребивалиштем у [[Фокшани]]ју), а такође је одлучено да се Молдавији враћају подручја око [[Болград]]а, [[Кахул]]а, и [[Измаил]]а. Међутим, како на конвенцији није донесена одлука да на оба престола не може бити иста особа, Национална партија (рум. ''Partida Națională'') је кандидовала [[Александар Јоан Куза|Александра Јоана Кузу]] у обе кнежевине. Александар Куза је 17. јануара 1859. године, у [[Јаши]]ју, изабран за кнеза молдавије од стране одговарајућег изборног тела. Након уличних протеста много [[Конзервативизам|конзервативнијег]] изборног тела у [[Букурешт]]у, Куза је такође изабран за кнеза Влашке 5. фебруара. Три године касније, након дипломатских мисија које су помогле у уклањању опозиционих акција, од формалне уније је створена заједничка држава [[Уједињене Кнежевине]] (основа данашње Румуније) а Куза је добио титулу ''домнитор''а (сва правна питања су разјашњена након абдикције Кузе и доласка на престо [[Карол I Румунски|Карола I Румунског]] у априлу 1866. године, и стварања независне [[Краљевина Румунија|Краљевине Румуније]] у 1881. години) – то је званично окончало постојање Кнежевине Молдавије. == Друштво == === Ропство === Ропство ({{јез-рум|robie}}) је било део [[Друштвена класа|друштвеног поретка]] од периода пре оснивања Кнежевине Молдавије, све док није [[Аболиционизам|укинуто]] у етапама током 1840-их и 1850-их. Већина робова је била ромске етничке припадности (цигани). Постојали су и робови [[Татари|татарске]] националности, вероватно заробљени у ратовима са Ногајском хордом и [[Кримски Татари|Кримљана]]. Постојање ропства је први пут потврђено у молдавском документу из 1470. године, којим се кнез [[Стефан III Молдавски]] одриче Оана, татарског роба који је побегао у [[Јагелонска ера|Јагелонску Пољску]].<ref name="Achim">{{cite book| last = Achim | first = Viorel |title=The Roma in Romanian History|publisher=Central European University Press, Budapest|location=|year=2004|isbn=978-963-9241-84-8|pages=}}</ref> Тачан почетак ропства у Молдавији није познат, јер је то била уобичајена пракса у средњовековној Европи. Као и у [[Византија|Византији]], Роби су били држани као државни робови, од стране [[Бољари|бољара]] или манастира. Историчар [[Nikolaje Jorga|Николаје Јорга]] повезао је долазак Рома са [[Монголска инвазија Европе|Монголском инвазијом Европе]] и сматрао је да су они у ропству од тог периода, веровао је да су Румуни преузели ромске робове од [[Монголи|Монгола]] и задржали њихов робовски статус како би контролисали њихов рад. Други историчари сматрају да су Роми били заробљени током борби са Татарима. Пракса затварања заробљеника такође је могла бити преузета од Монгола. Етнички идентитет "Татарских робова" је непознат, можда су били заробљени Татари из [[Златна хорда|Златне хорде]], [[Кумани]], или робови Татара и Кумана.<ref name="Achim"/> Иако је могуће да су неки Роми били робови или помоћне трупе Монгола или Татара, већина их је дошла са југа [[Дунав]]а, показујући да је ропство била распрострањена пракса. Татарски робови, мањи број, на крају су се стопили у ромску популацију.<ref name="Stefanescu">Ștefan Ștefănescu, ''Istoria medie a României'', Vol. I, Editura Universității din București, Bucharest, 1991 {{Ro icon}}</ref> Традиционално, ромски робови су били подљени у три категорије. Најмања је била у власништву "господара", у румунском језику је названа ''țigani domnești'' ("Цигани који припадају господару"). Друга категорија је названа ''țigani mănăstirești'' ("Цигани који припадају манастиру"), који су били у власништву [[Румунска православна црква|румунских православних]] и [[Грчка православна црква|грчких православних]] манастира, и трећа категорија ''țigani boierești'' ("Цигани који су припадали бољарима"), који су били поробљени од стране земљопоседника.<ref name="Djuvara">Neagu Djuvara, ''Între Orient și Occident. Țările române la începutul epocii moderne'', Humanitas, Bucharest. {{page|year=1995|isbn=978-973-28-0523-7|pages=}} {{Ro icon}}</ref><ref name="Guy">{{cite book| last = Guy | first = Will |title=Between Past and Future: The Roma of Central and Eastern Europe|publisher=University of Hertfordshire Press, Hatfield|location=|year=2001|isbn=978-1-902806-07-5|pages=}}</ref> Укидање ропства спроведено је након кампање младих револуционара који су прихватили [[Либерализам|либералне]] идеје [[Просветитељство|просветитељства]]. У 1844. години, молдавски кнез Михаил Стурџа предложио је закон о ослобађању робова у власништву цркве и државе. До 1850-их, покрет је добио подршку од скоро читавог румунског друштва. У децембру 1855. године, на предлог кнеза Григореа Гике, предлог закона који су израдили Михаил Когалничану и Петре Маврогени је усвојен на Дивану. закон је еманциповао све робове у статус пореских обвезника (грађана).<ref name="Achim"/><ref name="Djuvara"/> Подршка укидању ропства појавила се у [[Румунска књижевност|румунској књижевности]] средином 19. века. Питање ропства Рома постало је тема у књижевним делима разних либералних и [[Романтизам|романтичних]] интелектуалаца, од којих су многи били активни у кампањи за укидање ропства. На румунски покрет за укидање ропства утицао је и много већи покрет против црног ропства у Сједињеним Америчким Државама кроз извештаје за штампу и преко превода дела [[Херијет Бичер Стоу|Харијете Бичер Стоу]] ''[[Чича Томина колиба]]''. Дело је превео Теодор Кодреску и први пут објавио 1853. године у [[Јаши]]ју, под називом ''Coliba lui Moșu Toma sau Viața negrilor în sudul Statelor Unite din America'' (што се преводи као "Колиба ујка Томе или Живот црнаца у јужним Сједињеним Америчким Државама"), то је био први амерички роман који је објављен на румунском језику. Предговор је укључивао студију о ропству Михаила Когалничануа.<ref name="Achim"/> == Војска == [[Датотека:Kingdom of Hungary against Moldovans flag in battle.jpg|лево|мини|300п|Молдавске трупе у борби, приказано у [[Јанош Туроци|Туроцовој]] хроници (издање из 1488), приказана је [[Галерија грбова Молдавије|молдавска застава]]]] Током владавине [[Стефан III Молдавски|Стефана Великог]], сви фармери и сељаци су морали носити оружје. Стефан је то оправдао говорећи да "сваки човек има дужност да брани своју домовину", према пољском хроничару Јану Длугошу, ако је неко био пронађен без оружја био би [[Смртна казна|осуђен на смрт]].<ref>''The Annals of Jan Długosz'', p. 566</ref> Стефан је реформисао војску, која је почела да укључује слободне сељаке (рум. ''răzeși'') у пешадију (рум. ''voinici'') и лаку коњицу (рум. ''hânsari'') — како би постао мање зависан од бољара — и наоружао своју војску. У периодима кризе, Мала домаћа војска (рум. ''Oastea Mică'') — која се састојала од 10,000 до 12,000 војника спремних да нападну непријатеља, а Велика домаћа војска (рум. ''Oastea Mare'') — која је бројала и преко 40,000 војника регрутованих од слободних сељака старијих од 14 година и довољно јаких да носе [[мач]] или користе [[лук и стрела|лук и стрелу]]. Ово се ретко дешавало, јер су такве масовне регрутације биле поражавајуће и за економију и за раст становништва. У бици код Васлуја, Стефан је морао да ангажује и Велику војску и да регрутује [[Najamnik|најамничке]] снаге. У [[средњи век|средњем веку]] и раној [[ренесанса|ренесанси]], Молдавци су се ослањали на лаку [[Коњица|коњицу]] (рум. ''Călărași'') која је користила тактику сличну оној коју су користили [[Татари]], што им је омогућило велику покретљивост и флексибилност, у случају да су сматрали да је корисније да сјашу са својих коња и боре се ''прса у прса'', као што се десило 1422. године, када су 400 коњаника били послати да помогну Јагелонској Пољској у борби против [[Тевтонски ред|Тевтонских витезова]]. Када би остварили визуелни контакт са непријатељем, коњаници би се повукли у оближњу шуму и [[маскирање|маскирали]] би се лишћем и гранама, према Јану Длугошу, и када би непријатељ ушао у шуму био би "обасипан стрелама" и поражен.<ref>{{harvnb|Długosz||pp=438}}</ref> Тешка коњица била је састављена од племства, наиме, бољара и њихових стража, малог племства (рум. ''viteji'') и судске коњице (рум. ''curteni''). У ратним временима, бољари су били присиљени [[Феудализам|феудалним системом верности]] да обезбеде кнезу трупе у зависности од величине њиховог феудалног добра. Остатак војске се састојао од професионалних пешадија (рум. ''lefegii'') које су испуњавале тешке пешадијске улоге, и слободних сељака чија је улога била да обављају граничне страже (рум. ''plăieși''): чували су планинске прелазе и били спремни да нападну из [[Засједа|заседе]] непријатеља и да успоравају њигова деловања. У одсуству кнеза, заповедништво је додељивано Маре Спатару (рум. ''Mare Spătar'', Велики мачавалац – војни штаб) или Маре Ворнику (рум. ''Mare Vornic'', Гувернер области – цивилна канцеларија по значају одмах иза ''[[Војвода|војводе]]'', који је постављан од кнеза лично). Снабдевање трупа је по каснијом законском одредбом била обавеза становника тих земаља на којима су војници били присутни у одређеном времену. Омиљена војна тактика Молдаваца (као и Влаха) у (одбрамбеним) ратовима била је спаљивање земље у комбинацији са узнемиравањем непријатеља који је напредовао, користећи нападни и бежи тактику и прекидање веза и линија снабдевања, праћене у великим размерама заседама: ослабљени непријатељ био би намамљен на место где би се нашао у положају који је тешко или немогуће бранити. Следио би општи напад, често са разарајућим резултатима. Разбијени остаци онога што је некада била непријатељска војска би се уско прогањали и малтретирали све до границе, а понекад и даље. Типичан пример успешног коришћења овог сценарија је битка код Васлуја. Крајем 15. века, нарочито након развоја оружја и [[топ]]ова, плаћеници су постали доминантна снага у војсци. Са економским захтевима који су створени због [[Стагнација и реформа Османског царства|стагнације и реформе Османског царства]], снаге су се плаћеничке снаге су се смањивале и укључивале су само ''[[Сејмени|сејмене]]''. [[Једренски мир (1829)|Једренски мир из 1829.]] године омогућио је Молдавији да поново организује своје трупе које више нису служиле као помоћна снага под строгом османском контролом, и почели су користити црвене уместо плаве ратне [[Вексилолошка терминологија|заставе]]. Њихово обнављање под Михаилом Стурџом било је главни симбол и подршка [[Романтичарски национализам|националистичком]] циљу, што је помогло у избијању Молдавске револуције 1848. године. === Флота === Прво спомињање молдавске [[флота|флоте]] пронађено је у списима у вези са владавином Арона Тиранула, који је користио да помогне влашком владару [[Михај Храбри|Михају Храбром]] да успостави контролу над рукавцом Килија на [[Дунав]]у у [[Добруџа|Добруџи]]. Споразум из Једрена је предвиђао организовање молдавске флоте која би се користила за самоодбрану, а састојала би се од [[каик]]а. [[Шкуна|Шкуне]] наоружане [[топ]]овима биле су први пут изграђене током 1840-их. Поред патролирања Дунавом, оне су пловиле и његовим притокама, [[Сирет (река)|Сирету]] и [[Прут]]у. === Заставе и историјски грбови === {{Further|Галерија грбова Молдавије}} <gallery> File:MoldavianOldCoatWijsbergen.jpg|Грб Молдавије за време владавине кнеза Стефана III Молдавског File:Historical Baia Suceava CoA 14th century.png|Грб Баје из 14. века, прве молдавске престонице File:Biserica Sfântul Dumitru din Suceava13.jpg|Грб Кнежевине Молдавије израђен на зиду цркве светог Димитрија у Сучави File:Slatina Lapusneanu.jpg|Грб Молдавије из 16. века за време владавине Александруа Лапушнануа, на једном од зидина манастира Слатина File:Stema Mihai Viteazul.jpg|Печат [[Михај Храбри|Михаја Храброг]] (садржи грб Влашке, Молдавије и Трансилваније) File:Coa Dimitrie Cantemir 1734.jpg|Грб Димитрија Кантемира File:Wappen Herzogtum Bukowina.png|Историјски грб Буковинског војводства File:Palace of Justice, Vienna - Aula, Coat of Arms - Herzogtum Bukowina 4216.jpg|Грб Буковинског војводства приказан на Палати правде у Бечу, Аустрија File:Coat of arms of Ioan Radu Cantacuzino, 1744.jpg|Грб породице Кантакузино File:Moruzi family coat of arms.svg|Грб породице Мурузи File:Sturdza family coat of arms (Eugene Rizo Rangabé version).svg|Грб породице Струџа File:Stema Moldovei.png|Грб Кнежевине Молдавије из 19. века File:Coat of arms of Bukovina.svg|Грб Буковине File:Coat of arms of Bessarabia Governorate 1878.svg|Грб Бесарабије File:Flag of Sfatul Tarii reverse (1918).svg|Застава [[Молдавска Демократска Република|Молдавске Демократске Републике]] (1917–1918) </gallery> == Географија == [[Датотека:PhysicalAncientMoldavia.jpg|мини|Физичка карта Молдавије]] У географском смислу подручје Молдавије је ограничено [[Карпати]]ма на западу, реком Черемош на северу, реком [[Дњестар]] на истоку и [[Дунав]]ом и [[Црно море|Црним морем]] на југу. Река [[Прут]] протиче скоро кроз средину ове области од севера ка југу. Крајем 15. века Кнежевина Молдавија је имала површину од око 93.500&nbsp;km², највећи део и језгро бивше кнежевине данас припада Румунији (45,5%), а затим Републици Молдавији (31,9%), и Украјини (22,6%). То представља 87,7% површине Републике Молдавије, 18,3% површине Румуније и 3,5% површине Украјине. Регија је углавном брдовита, са низом планина на западу и равничарским подручјима на југоистоку. Највећа надморска висина Молдавије је врх Ињу (2.279 м), који је уједно и најзападнија тачка региона. == Становништво == === Становништво кроз историју === {{Види још| Буковина#Становништво|Чернивачка област#Становништво }} Савремени историчари процењују становништво (историјски названо Молдавци) Кнежевине Молдавије у 15. веку да се кретало између 250.000 - 600.000 људи,<ref>East Central Europe in the Middle Ages, 1000-1500, Jean W. Sedlar, page 255, 1994</ref><ref>Cavalerii Apocalipsului: Calamitatile Naturale Din Trecutul Romaniei (Pana La 1800), Paul Cernovodeanu, Paul Binder. {{page|year=1993|isbn=978-973-95477-3-4|pages=}}, Romanian Edition</ref> али опсежни попис је први пут спроведен у периоду 1769-1774.<ref>[http://www.recensamantromania.ro/en/history/demographic-researches/ First activities of population counting conducted on the Romanian territory of today]</ref> Године 1848. северозападни део, анексиран 1775. године од стране Хабзбуршке монархије, [[Буковина]], имао је 377,571 становника. У 1856. години, источна половина Молдавије, [[Бесарабија]], анексирана 1812. године од стране Руске Империје, имала је 990,274 становника, Док је становништво Кнежевине Молдавије (западна половина Молдавије) у 1859. бројило 1.463.927 људи.<ref>[http://www.evenimentul.ro/articol/moldovenii-8211-vreo-5.html Moldavians at the 2002 census]{{Мртва веза|date=06. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> === Градови === Највећи градови (по последњим пописима) и градска подручја у региону Молдавије су: * Молдавија: ** [[Кишињев]] - 532,513 (662,836 у градском подручју) ** [[Балци]] - 97,930 (102,457) ** [[Бендер]] - 91,882 * Румунија: ** [[Јаши]] - 290,422 (465,477 у градском подручју) – престоница Кнежевине Модавије у периоду од 1564. до 1859. ** [[Галац]] - 249,432 (323,563) ** [[Бакау]] - 144,307 (223,239) ** [[Ботошани]] - 106,847 (144,617) ** [[Сучава]] - 92,121 (144,100) – престоница Кнежевине Молдавије од 1388. до 1564. ** [[Пјатра Њамц]] - 85,055 (131,334) ** [[Фокшани]] - 79,315 (125,699) * Украјина: ** [[Чернивци]] - 240,600 ** [[Измаил]] - 84,815 <gallery> File:Palatul Administrativ din Suceava12.jpg|[[Сучава]] File:Palatul culturii iasi.jpg|[[Јаши]] File:Bender Fortress. South tower 05.JPG|[[Бендер]] File:Bacau Sf Neculai noaptea.jpg|[[Бакау]] File:Arc de Triomphe, Chişinău (4867173990).jpg|[[Кишињев]] File:Administrative Palace of Galati.jpg|[[Галац]] File:RO NT Piatra Neamt Turnulluistefan.jpg|[[Пјатра Њамц]] File:Prefectura Veche Bt.jpg|[[Ботошани]] File:Teatrul Municipal Maior Gheorghe Pastia Focşani.jpg|[[Фокшани]] File:Primăria Bălți 6.JPG|[[Балци]] File:Benderska St., 28 - 1.jpg|[[Измаил]] </gallery> == Просвета == [[Датотека:AcademiaMihaileana.jpg|мини|Академија Михаиљана прва модерна високошколска институција у Молдавији]] У 1562. години отворена је Латинска школа у [[Општина Котнари (Јаши)|Котнарију]], близу [[Јаши]]ја, која је означила почетак организованих хуманистичких образовних институција у Молдавији.<ref>{{Cite web |url=http://www.romanianweek.ro/educatie.html |title=Schola Latina - The Foundation of the first School in which mathematics was taught in Roumania |access-date=27. 05. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160303210258/http://www.romanianweek.ro/educatie.html |archive-date=03. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref> Прва институција високог образовања која је функционисала на територији Румуније била је [[Академија Василијана]] (1640),<ref>{{Cite web|url=http://www.study-in-romania.ro/historyofeducation.htm |title=History of Education |accessdate=27. 5. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150611181940/http://www.study-in-romania.ro/historyofeducation.htm |archive-date=11. 6. 2015 |url-status=dead }}</ref> коју је основао кнез [[Василије Лупу]] под називом ''Висока школа за латински и словенски језик'', а затим је основана Кнежевска академија у Јашију 1707. године. Прве структуре високог образовања на [[Румунски језик|румунском језику]] основане су у јесен 1813. године, када је Георги Асачи организовао један разред инжењера, а њихове активности су се одвијале унутар Кнежевске академије. Након 1813. године, други моменти су обележили развој високог образовања на румунском језику, како [[Хуманистика|хуманистичких]] тако и техничких наука. Академија Михаиљана, коју је основао кнез Михаил Стурџа 1835. године, сматра се првом академијом на румунском језику. Године 1860. три факултета у саставу Академије Михаиљане формирали су нуклеус за новоосновани Универзитет у Јаши, први румунски модерни универзитет.<ref>[http://www.uaic.ro/en/university-2/university/ History of the Alexandru Ioan Cuza University of Iași]</ref> == Култура == [[Датотека:Abdel Badana - Teatrul Naţional din Iaşi, inaugurat la 1 Decembrie 1896.jpg|мини|Национални театар у Јашију, 1896.]] === Архитектура === * [[Светска баштина]]: ** [[Цркве Молдавије]] ** [[Резиденција буковинско-далматинских митрополита]] ** Геодетска тачка у Рудију (као део [[Струвеов геодетски лук|Струвеовог геодетског лука]]) == Види још == {{Div col}} * [[Бесарабија]] * [[Буковина]] * [[Молдавија (Румунија)]] * [[Историја Румуније]] * [[Краљевина Румунија]] * [[Историјске покрајине Румуније]] {{div col end}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv|last = White|first=George W. |title=Nationalism and Territory: Constructing Group Identity in Southeastern Europe|url=https://books.google.com/books?id=-7TgkO8utHIC|year=2000|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-0-8476-9809-7|pages=}} * Gheorghe I. Brătianu, ''Sfatul domnesc și Adunarea Stărilor în Principatele Române'', Bucharest, 1995 * Vlad Georgescu, ''Istoria ideilor politice românești (1369—1878)'', Munich, 1987 * Ștefan Ștefănescu, ''Istoria medie a României'', Bucharest, 1991 == Спољашње везе == {{Commonscat|Moldavia}} * [https://web.archive.org/web/20071018031909/http://www.scribd.com/doc/27529/Dimitrie-Cantemir-Descrierea-Moldovei Dimitrie Cantemir-Descrierea Moldovei] * [https://web.archive.org/web/20050524060804/http://www.patzinakia.ro/wallachiamediaevalis/bacau-index.htm The Princely Court in Bacău] - images, layouts (at the [https://web.archive.org/web/20060111120813/http://www.patzinakia.ro/ Romanian Group for an Alternative History Website]) * [https://web.archive.org/web/20060222082415/http://www.patzinakia.ro/documenta/index.htm Original Documents] concerning both Moldavia and other Romania Principalities during the Middle Ages (at the [https://web.archive.org/web/20060111120813/http://www.patzinakia.ro/ Romanian Group for an Alternative History Website]) * [http://www.centruldepelerinaj.ro/index.php?&lang=en Pilgrimage and Cultural Heritage Tourism in Moldavia] {{Wayback|url=http://www.centruldepelerinaj.ro/index.php?&lang=en |date=20120204174705 }} * [https://web.archive.org/web/20110421084717/http://romania-travelguide.info/index.php?option=com_content&task=view&id=48&Itemid=62 Painted Churches in Bukovina] * [http://monederomanesti.cimec.ro/ Medieval Coins of Moldavia and Wallachia] {{ro icon}} {{en icon}} {{Управна подјела Османског царства|вазали}} [[Категорија:Историја Молдавије]] [[Категорија:Молдавска кнежевина]] [[Категорија:Историја Румуније у средњем веку]] [[Категорија:Историја Румуније у новом веку]] [[Категорија:Историјске покрајине Румуније]] [[Категорија:Историјски региони]] [[Категорија:Бивше државе Европе]] [[Категорија:Османско царство]] [[Категорија:Бивше монархије]] 676nq77qjyfhkb2jq3cpaxoi3sglc83 25121355 25121230 2022-07-24T17:06:12Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Super Dromaeosaurus|Super Dromaeosaurus]] ([[User talk:Super Dromaeosaurus|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:AcaBot|AcaBot]] wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Молдавија}} {{Инфокутија бивша држава | Изворно_име = Цара Молдовей<ref name="ReferenceA">Молдавская СССР — Гос. изд-во геогр. лит-ры, 1955 — 222 с. — С. 74</ref> | Конвенционални_пун_назив = Кнежевина Молдавија | Уобичајен_назив = Молдавија | Слика_застава = Flag of Moldavia in 1831.svg | Слика_грб = COA of Moldavia 1855.svg | Име_генитив = | Текст_карта = | Континент = [[Европа]] | Регија = [[источна Европа]] | Земља = | Химна = | Површина = | Становништво = | Престоница = [[Јаши]] | Званични_језици = [[Црквенословенски језик|црквенословенски]], [[Молдавски језик|молдавски]] (од 17. века)<ref>Черепнин Л. В. История Молдавской ССР: С древнейших времен до Великой Октябрьской социалистической революции — Кишинёв: Картя молдовеняскэ, 1965 — С. 263</ref> | Религија = [[православље]] | Валута = | Законодавна_власт = | Тип_владавине = [[кнежевина]] | Титула_владара = [[Кнез]] | Владајућа_партија = | Владар1 = | Владар2 = | Владар3 = | Председник = | Премијер = | Ера = [[средњи век]], [[нови век]] | Година_почетак = 1346. | Година_крај = 1859. | Статус = бивша [[држава]] | Догађај1 = | Датум_догађај1 = | Застава_Претходник1 = | Претходник1 = | Застава_Следбеник1 = Flag of the United Principalities of Romania (1862–1866).svg | Следбеник1 = [[Уједињене Кнежевине]] | Портал = }} {{Историје|Румуније|Молдавије}} [[Датотека:Mihai 1600.png|мини|десно|300п|Три историјске кнежевине на подручју данашње [[Румунија|Румуније]]: [[Кнежевина Влашка|Влашка]], [[Кнежевина Трансилванија|Трансилванија]] и Молдавија у 16. веку]] '''Кнежевина Молдавија''' ({{јез-молд|Цара Молдовей}}<ref name="ReferenceA"/>; {{јез-стсл|Землѧ Молдавскаѧ}}<ref>[[:File:Seal of 1392. Roman I of Moldavia.jpg]]</ref><ref>[[:File:Seal of Stephen III of Moldavia.svg]]</ref><ref>[[:File:Sigiliul lui Ștefăniță Vodă 1518.jpg]]</ref><ref>[[:File:Sigiliul lui Petru Rareș 1533 (Siegel des Petru Rareș 1533).jpg]]</ref>; {{јез-тур|Boğdan Prensliği}}) је назив за [[држава|државу]] која је постојала од 1346. до 1859. године. [[Кнежевина]] је била у вазалном односу према [[Османско царство|Османском царству]] од 1514. године, а 1859. се ујединила са [[Кнежевина Влашка|Кнежевином Влашком]], чиме су ударени темељи данашње [[Румунија|Румуније]]. у различитим периодима Молдавија је укључивала подручја [[Бесарабија|Бесарабије]] (са [[Буџак (Украјина)|Буџак]]ом), целу [[Буковина|Буковину]] и [[Област Херца|Херцу]]. Регион Покутја је такође био део кнежевине током једног периода. [[Молдавија (Румунија)|Западна половина Молдавије]] је данас део Румуније, источни део припада [[Молдавија|Републици Молдавији]], а [[Чернивачка област|северни]] југоисточни део територије припада Украјини. == Име и етимологија == Првобитни и краткотрајни назив коришћен за овај регион био је ''[[Богданиjа]]'', након [[Богдан I Молдавски|Богдана I]], оснивача кнежевине. Називи ''Молдавија'' и ''Молдова'' су изведени из назива реке Молдавије, међутим, етимологија није позната и постоје неколико верзија:<ref>[http://rentmoldova.com/history-of-moldova/where-did-name-moldova.html Where did the name Moldova come from?] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100127183235/http://rentmoldova.com/history-of-moldova/where-did-name-moldova.html |date=27. 1. 2010 }}</ref><ref>[http://www.fasttravel.ro/owerview.moldova.romania/en/ Etymology of Moldova] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110919144321/http://www.fasttravel.ro/owerview.moldova.romania/en/ |date=19. 9. 2011 }}</ref> * легенда коју је забележио [[Димитрије Кантемир]] у свом делу ''Историјско, географско и политичко описаније Молдавије'', односи се на лов [[Мармарош]]ког [[војвода|војводе]] [[Драгош]]а и његову потеру [[Tur (životinja)|дивљег говеда]] обележеног белегом у облику звезде. Драгоша је у потери пратила његова верна куја која се звала ''Молда'', када су стигли до обале непознате реке, Молда је сустигла говедо које ју је убило. Драгош је реку назвао по псу а име је постало општеприхваћено и за земљу. * старо[[Немачки језик|немачка]] реч ''Молде'', што значи "[[Površinski kop|површински коп]]" * [[Готски језик|Готска реч]] ''Мулда'' (гот: 𐌼𐌿𐌻𐌳𐌰, рунски: ᛗᚢᛚᛞᚨ<!--???-->) у преводу "прашина", "прљавштина" (сродно са енглеском ''[[Buđ|Молд]]''), односећи се на реку. * [[Словенски језици|словенска]] етимологија (-''ова'' је сасвим уобичајени словенски суфикс), означавајући крај једног словенског генитивног облика, означавајући својину, углавном женских именица (тј., "она Молдавија"). * Земљопоседник Алекса Молдаович спомиње се у документу из 1334. године као локални [[бољари|бољар]] у служби Болеслава Ђорђа II, што потврђује употребу имена пре оснивања молдавске државе и може бити извор имена регије. У неколико ранијих референци,<ref>Ion Ciortan, Măriuca Radu, Octavian Ion Penda, Descriptio Romaniae (cartographie), National Museum of Maps & old books, Autonomous regie Monitorul oficial, Bucharest 2004</ref> "Молдавија" је изведена под композитним обликом Молдо-Влашке (на исти начин [[Влашка]] се може појавити као ''Угро-Влашка''). Референце на [[Османски турски језик|османском турском језику]] за Молдавију су биле ''Boğdan Iflak'' (у преводу "Богданова Влашка") и ''Boğdan'' (а повремено и ''Kara-Boğdan'' - "Црни Богдан"). На појединим страним језицима име региона гласи {{јез-фра|Moldavie}}, {{јез-нем|Moldau}}, {{јез-мађ|Moldva}}, {{јез-рус|Молдавия}}, {{јез-тур|Boğdan Prensliği}}, {{јез-грч|Μολδαβία}}. == Историја == === Праисторија и антика === {{Main| Трипољска култура|Гети|Дачани|Костобоци|Карпи (народ)|Дакија|Дачки ратови }} === Рани средњи век === Становници Молдавије су били хришћани. Археолошким радовима откривени су остаци хришћанске некрополе у Михалашенију, округ Ботошани, из 5. века. Место богослужења и гробнице су имале хришћанске карактеристике. Место богослужења имало је правоугаони облик са странама од осам и седам метара. Сличне некрополе и богомоље пронађени су у Николини, у Јашију <ref>Octavian-Liviu Șovan, Zorile creștinismului în nord-estul Moldovei-repere arheologice, Revista Forum cultural, Anul V, nr.4, decembrie 2005 (19)</ref> Болоховени се спомињу у Ипатској хроници из 13. века. Хроника показује да се ова земља граничила са поглаварствима у Халиху, Волињу и Кијеву. Археолошка истраживања такође су идентификовала локацију утврђених насеља из 13. века у овом региону. Алекандру В. Болдур је идентификовао Воскодавје, Воскодавти, Волосковти, Волковти, Волосовка и друге градове и села између средњег тока река Дњестар (рум. Nistru) и Дњепар (рум. Nipru).<ref>A.V. Boldur, Istoria Basarabiei, Editura V. Frunza, p 111-119</ref> Болоховени су нестали из хроника након пораза 1257. године од стране војске [[Данило Галички|Данила Галичког]]. Њихов етнички идентитет је неизвестан, иако их румунски научници, заснивајући се на њиховом етнониму, идентификују као [[Румуни|Румуне]] (који су се звали [[Власи (Балкан)|Власи]] у [[Средњи век|средњем веку]]), археолошки докази и Ипатска хроника (која је једини примарни извор који документује њихову историју) указују на то да су они били [[Словени|словенско племе]].{{sfn|Spinei|1986|p=57}}<ref name="Bolokhovians">{{cite encyclopedia|title=Bolokhovians |url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages\B\O\Bolokhovians.htm |encyclopedia=Internet Encyclopedia of Ukraine |publisher=Canadian Institute of Ukrainian Studies |year=2001 |accessdate=11. 12. 2014}}</ref> Почетком тринаестог века, на том простору су били присутни ''Бродники'', и [[Словени|словенско]] - [[Власи (Балкан)|влашка]] [[вазал]]на држава [[Галиција-Волинија]], која се простирала на већем делу територије молдавске регије, и делу Влашке, (према изворима из 1216. године Бродники се спомињу као службеници [[Владимир-Суздаљ|Суздаља]]). У 11. веку, Власи су убили [[Викинзи|викинга]] који се звао Родфос вероватно у области данашње Молдавије.<ref>{{cite web|url=http://www.vikingart.com/VArt/PS_Sjonhem.htm |title=Archived copy |accessdate=16. 6. 2006 |url-status=dead |archiveurl=https://archive.is/20060616225750/http://www.vikingart.com/VArt/PS_Sjonhem.htm |archive-date=16. 6. 2006. }}</ref> Будући [[Византија|византијски цар]] [[Андроник I Комнин]] био је 1164. године заробљен од стране влашких пастира у истој регији. === Развијени средњи век === [[Датотека:Constantin Lecca - Dragos Voda la vanatoarea zimbrului.jpg|лево|мини|alt=A bison, which was killed on the banks of a stream, is surrounded by a group of people |''Војвода Драгош у лову на дивље говедо'' (Константин Леко)]] [[Датотека:Catedrala Catolică din Baia3.jpg|мини|Рушевине римокатоличке катедрале коју су основали трансилвански саксонски колонисти у [[Општина Баја (Сучава)|Баји]] ({{јез-нем|Moldenmarkt}}), [[Сучава (округ)|Сучава]], [[Румунија]]]] [[Датотека:Suczawa twierdza.jpg|мини|Тврђава у [[Сучава|Сучави]], [[Румунија]]]] [[Датотека:Suceava - Stauia lui Stefan Cel Mare.jpg|мини|Споменик молдавском кнезу [[Стефан III Молдавски|Стефану Великом]] у [[Сучава|Сучави]]]] [[Датотека:CetateaNeamtului.jpg|мини|Дворац Њамц у [[Општина Таргу Њамц (Њамц)|Таргу Њамцу]], [[Румунија]]]] [[Датотека:Сорокская_крепость_Cetatea_Soroca_Soroca_Fortress_(44738806701).jpg|мини|Сорокска тврђава у [[Сорока|Сороку]], [[Молдавија]]]] [[Датотека:Акерманська фортеця в Білгород-Дністровському8.jpg|мини|Тврђава Акерман у [[Билгород-Дњистровски|Билгороду-Дњистровском]], [[Украјина]]]] Фра Вилијам из Риброка, који је посетио двор великог кана 1250-их година, навео је "Блаке",{{sfn|Jackson|2009|p=139}} или Влахе, међу народима који су плаћали данак Монголима, али позиција влашке територије је нејасна.{{sfn|Sălăgean|2005|p=196}}{{sfn|Spinei|1986|p=131}} Фра Вилијам описује "Блакију" као "[[Асени|Асенску]] територију"{{sfn|Jackson|2009|p=30}} јужно од доњег тока реке Дунав, показујући да ју је идентификовао са северним деловима [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]].{{sfn|Vásáry|2005|p=30}} Крајем 14. века, краљ [[Карло Роберт]] покушао је да прошири своје царство и утицај [[Католичка црква|католичке цркве]] на исток након пада Куманове владавине, и наредио кампању под командом Пинта де Менде (1324). Мађари су 1342. и 1345. године победили у борби против [[Татари|Татара]], а конфликт је окончан смрћу [[Јани Бег|Јанија Бега]] 1357. године. Пољски хроничар Јан Длугош поменуо је Молдавце (под именом ''Влашани'') да су се прикључили војној експедицији 1342. године, под краљем [[Владислав I Кратки|Владиславом I]], против [[Маркгрофовија Бранденбург|Маркгрофовије Бранденбург]].<ref>''The Annals of Jan Długosz'', p. 273</ref> Драгош, споменут као влашки ''[[Кнез|књаз]]'' у [[Мармарош]]у, је 1353. године био послат од стране [[Лајош I Анжујски|Лајоша I]] да успостави линију одбране од снага монголске [[Златна хорда|Златне хорде]] на реци [[Сирет (река)|Сирет]]. Овом експедицијом су постали политички вазали Мађарској, са средиштем око [[Општина Баја (Сучава)|Баје]] (рум. ''Târgul Moldovei'' или рум. ''Moldvabánya''). Богдан I, други влашки [[војвода]] из Мармароша који је поражен од мађарског краља, прешао је Карпате 1359. године, преузео контролу над Молдавијом, и успешно ослободио област од мађарске контроле. Његова област се простирала на северу до реке Черемош, док је јужни део Молдавије био под окупацијом татарских Монгола. Богданова прва престоница била је у Баји, касније је преместио у [[Сирет]]у (остала је Сирету док је Петру I није преместио у [[Сучава|Сучави]], а коначно је премештена у [[Јаши]]ју под Александруом Лапушнануом - у 1565. години). Подручје око Сучаве, које приближно одговара подручју будуће [[Буковина|Буковине]], касније ће бити подељено на две административне јединице, једну под именом ''Горња земља'' (рум. ''Țara de Sus''), и другу која се протезала на обе обале реке [[Прут]], '' Доња земља'' (рум. ''Țara de Jos''). Незадовољан због стварања краткотрајне уније Пољске (након [[Пјастовска ера|Пјастовске ере]]) и Мађарске, Богданов наследник Лацко прихватио је [[Конверзија (религија)|конверзију]] у [[католицизам]] око [[1370]]. године, али то није прошло без последица. Упркос томе што су званично били [[Православна црква|православци]] и културно повезани са [[Византија|Византијом]] након 1382. године, кнежеви из династије Богдан-Мушат ушли су у сукоб са [[Васељенски патријарх|Цариградском патријаршијом]] око контроле постављања у новооснованом молдавском Митрополијском седишту, цариградски патријарх Антоније IV је чак издао [[Анатема|анатему]] над Молдавијом након што је кнез Роман I протерао његовог изасланика назад у Византију. Криза је коначно решена у корист молдавских кнежева под Александром I. Ипак, религијска политика је остала комплексна: док су конверзије из православне у друге вере била обесхрабрене (а забрањеза кнежеве), Молдавија је укључивала значајне римокатоличке заједнице (Немци и [[Мађари]]), као и [[Јерменска апостолска црква|антихалкидонске]] Јермене, а након 1460. године у земљу су стигли протерани [[Хусити]] (који су основали Чубурчу и вероватно [[Општина Хуши (Васлуј)|Хуши]]). Кнежевина Молдавија обухватала је читав географски регион Молдавије. У разним периодима, разне друге територије биле су политички повезане са молдавском кнежевином. Ово је случај са провинцијом Покутја, феудима [[Општина Четатеа де Балта (Алба)|Четатеа де Балта]] и [[Општина Чичеу (Харгита)|Чичеу]] (у [[Трансилванија|Трансилванији]]) или, касније, територије између река Дњестар и Буг. Петру I је профитирао од распада мађарско-пољске уније и приближио земљу [[Јагелонска ера|Јагелонској краљевини]], постајући [[вазал]] [[Владислав II Јагело|Владислава II]] 26. септембра 1387. године. Међутим овај потез је имао неочекиване последице: Петру је добио подршку пољског владара у борби против [[Тевтонски ред|Тевтонских витезова]], а заузврат предао контролу над Покутјом док не врати дуг, али како ово није било званично забележено, власт над регијом је оспоравана са обе стране, док је Молдавија није изгубила у Обертинској бици (1531). Принц Петру је проширио земљу на југ до [[Делта Дунава|Делте Дунава]]. Његов брат Роман I освојио је од Мађарске [[Билгород-Дњистровски]] у 1392. години, што је обезбедило Молдавији излазак на [[Црно море]], пре него што је збачен са престола због подршке Фјодору Коријатовичу у сукобу са [[Витолд]]овом [[Велика кнежевина Литванија|Литванијом]]. Под Стефаном I, растући пољски утицај био је изазван од стране мађарског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда]], чија је експедиција поражена код [[Општина Гиндаоани (Њамц)|Гиндаоанија]] 1385. године, међутим, Стефан је нестао под неразјашњеним околностима. Иако је Александар I на трон дошао 1400. године уз мађарску помоћ (са асистенцијом [[Мирча I Старији|Мирче I]]), он је преусмерио своју политику ка Пољској (значајно је учешће молдавских снага на пољској страни у [[Битка код Гринвалда|бици код Гринвалда]] и опсади Малборка), и пружио подршку новом владару у Влашкој након Мирчине смрти. Његова владавина била је једна од најуспешнијих у историји Молдавије, али је такође доживела први сукоб са Османлијама у Билгороду-Дњистровском 1420. године, а касније чак и сукоб са Пољацима. Дубока криза уследила је након Александрове дуге владавине, са његовим наследницима који су се борили у низу ратова који су поделили земљу до убиства Богдана II и успона Петра III Арона 1451. године. Ипак, Молдавија је била подвргнута даљим мађарским интервенцијама након тог тренутка, када је [[Матија Корвин]] збацио Арона и поставио Александрела на трон у [[Сучава|Сучави]]. Владавином Петра Арона почело је молдавско вазалство [[Османско царство|Османском царству]], пошто је прихватио да плати [[данак]] султану [[Мехмед II Освајач|Мехмеду II]]. === Позни средњи век === {{Main|Стефан III Молдавски }} {{Види још| Османско-молдавски ратови }} Под [[Стефан III Молдавски|Стефаном Великим]], који је преузео трон и касније постигао споразум са [[Казимир IV|Казимиром IV]] у 1457. години, држава је доживела свој најславнији период. Стефан је зауставио Мађаре у бици код Баје, напао Влашку 1471. године, и ослободио се османских репресалија одлучном победом у бици код Васлуја 1475. године, након што је осетио претњу са пољске стране, он је напао [[Галиција|Галицију]] и ослободио се пољског притиска у одлучној победи у бици код Космине шуме 1497. године. Међутим, морао је предати [[Килија|Килију]] и [[Билгород-Дњистровски]], два главна утврђења у Буџаку, Османлијама у 1484. години, а 1498. године је постао османски вазал, када је био приморан да настави да плаћа данак султану [[Бајазит II|Бајазиту II]]. Након заузимања [[Хотин]]а и Покутје, Стефанова владавина је такође донела кратак период молдавске владавине у [[Трансилванија|Трансилванији]]: Четатеа де Балта и [[Општина Чичеу (Харгита)|Чичеу]] су постали његови [[феуд]]и у 1489. години. === Рано модерно доба и ренесанса === [[Датотека:Khotyn 3.jpg|мини|Тврђава Хотин на реци [[Дњестар]], данашња [[Украјина]], некада на граници Кнежевине Молдавије и [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државне заједнице Пољске и Литваније]]]] Под Богданом III потврђено је вазалство Османском царству, а османлије су убрзо преузеле контролу над свим молдавским пословима. Петар IV Рареш, који је владао током 1530-их и 1540-их, сукобио се са [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршком монархијом]] због својих амбиција у Трансилванији (изгубио своје поседе од [[Ђорђе Мартинуци|Ђорђа Мартинуција]]), био поражен у Покутји од Пољака, и није успео у покушају да ослободи Молдавију од османске владавине – изгубио је [[Бендер]] од Османлија, који су га прикључили [[Силистарски пашалук|Силистарском ејалету]]. Уследио је период дуге кризе. Молдавија је престала да издаје сопствени новац око 1520. године, по налогу кнеза Стефана IV, када су се суочили са наглим трошењем средстава и све већим захтевима [[Visoka porta|порте]]. Такви проблеми постали су ендемски када је земља, која је ушла у [[Велики турски рат]], претрпела последице [[Стагнација и реформа Османског царства|стагнације и реформе Османског царства]], у једном периоду током 1650-их и 1660-их, кнежеви су почели да се ослањају на фалсификоване кованице (обично фалсификати [[Шведски риксдалер|шведских риксдалера]], које је издавао војвода Еустратије Дабижа). Економски пад био је праћен неуспехом да се одрже државне структуре: [[Феудализам|феудална]] молдавска војска више није била сазивана, а неколико трупа које су држали владари биле су састављене од професионалних [[Najamnik|најамника]] као што су ''[[сејмени]]''. [[Датотека:Jassy (Iasi)-Trei Ierarhi Monastery (J.Rey, 1845).jpg|мини|лево|Манастир Три јерарха у Јашију, дом Василијске академије, високошколске установе отворене у 1640. години]] [[Датотека:Mihai 1600.png|мини|лево|[[Михај Храбри]] 1600. године постаје кнез Влашке, Трансилваније и Молдавије]] Међутим, Молдавија и Влашка, које су на сличан начин погођене кризом, остале су и важни извори прихода Османског царства са релативно просперитетном пољопривредном економијом (посебно као добављачи жита и стоке - ово друго је било посебно важно у Молдавији, која је остала недовољно насељена земља [[пашњак]]а). Временом, велики део ресурса био је везан за османску економију, било кроз [[монополе]] на трговину који су постављени 1829. године, након [[Једренски мир (1829)|Једренског мира]] (који није директно утицао на све домене), или повећањем директних пореза - оних које су тражили Османлије од кнежева, као и оних које су захтевали кнежеви од становника земље. Порези су били директно пропорционални османским захтевима, али и све већем значају османског именовања и санкционисања кнежева пред изборима од стране [[бољари|бољара]] и бољарског савета (рум. ''Sfatul boieresc'' - привлачење конкуренције међу претендентима, што је подразумевало и интервенцију подмићених кредитора). Фискални систем је убрзо укључио порезе као што је ''вакарит'' (рум. ''văcărit'' – порез по грлу стоке), који је први пут увео Јанку Сасул током 1580-их година. Понуђене економске могућности довеле су до значајног прилива грчких и [[левант]]ских финансијера и званичника, који су ушли у оштру конкуренцију са високим бољарима због именовања на двору. Како је дворски систем претрпио ударце економске кризе, а у одсуству [[плата|платног система]] (што је подразумевало да особе које су на власти могу одлучивати о властитим приходима), добивање кнежевског именовања постало је главни фокус каријере једног бољара. Такве промене су подразумевале и пад слободног сељаштва и успон [[кметство|кметства]], као и нагли пад значаја ниских бољара (традиционална институција, која је убрзо постала маргинална и, у успешнијим случајевима прикључена градском становништву), међутим, они су такође подразумевали брз прелазак на монетарну економију, засновану на трговини у страној валути. Кметство је удвостручено у односу на мање бројно робовско становништво (рум. ''robi''), састављеног од ромских миграната и заробљених [[Ногајци|Ногајаца]]. [[Датотека:Partitions of Moldavia.jpg|мини|Молдавија кроз векове]] Сукоб између кнежева и бојара постао је изузетно насилан - ову другу групу, која се често позивала на османски двор да би кнежеви испунили њене захтеве, прогонили су владари као што су Александру Лапушнану и Јоан III. Побуна Јоана Воде против Османлија завршила се његовим погубљењем (1574). Земља је пала у политички хаос, са честим османским и [[Татари|татарским]] упадима и пљачкама. Борбе Мушатинаца за круну и традиционални систем наслеђивања окончани су бројним нелегитимним владавинама, а један од узурпатора Јакоб Хераклид, био је [[Протестантизам|протестантски]] грк који је охрабрио [[Ренесанса|ренесансу]] и покушао увести [[лутеранизам]] у Молдавију. Долазак на трон бољара Јеремије Мовила 1595. године поклопио се са почетком честих против османских и против [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршких]] војних експедиција [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државне заједнице Пољске и Литваније]] на територији Молдавије, као и повећаног ривалства између претендената на молдавски трон потпомаганих од све три стране. Влашки кнез [[Михај Храбри]], након што је заузео [[Трансилванија|Трансилванију]], такође је 1600. године свргнуо кнеза јеремију Мовилу и успео да постане први кнез који је владао Молдавијом, Влашком и Трансилванијом.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/379802/Michael Michael the Brave] at [[Encyclopædia Britannica]]</ref><ref name="White2000">{{Cite book|last = White|title=Nationalism|first=George W. and Territory: Constructing Group Identity in Southeastern Europe|url=https://books.google.com/books?id=-7TgkO8utHIC|year=2000|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-0-8476-9809-7|pages=}}</ref><ref>[http://tiparituriromanesti.wordpress.com/2012/06/28/document-emis-de-mihai-viteazul-la-iasi-in-1600/ A document issued by Michael the Brave in 1600, in Iași]</ref> Овај период уједињених кнежевина је окончан пољским освајањем области до [[Букурешт]]а, које је убрзо заустављено избијањем [[Пољско-шведски рат (1600—1611)|Пољско-шведског рата]] и поновним успостављањем османске владавине. Пољско напредовање је заустављено од стране Османлија у бици код Цуцоре 1620. године, након које је окончана владавина молдавског војводе Гашпара Грацијанија. Уследио је период релативног мира током просперитетније и престижније владавине Василија Лупуа. Он је преузео трон као бољарски службеник 1637. године и почео да се бори са својим супарником Георгијем Штефаном, као и са влашким кнезом Матејом Басарабом. Међутим, његова инвазија на Влашку, уз подршку [[Козаци|козачког]] хетмана [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељницког]], завршена је катастрофалним поразом у бици код Финте 1653. године. Неколико година касније, Молдавија је на два кратка интервала окупирана од стране антиосманског влашког кнеза Константина Шербана, који се сукобио са првим владарем из породице Гика, Георгијем Гиком. Почетком 1680-их, молдавске трупе под Георгијем Дукасом интервенисале су на десној обали Украјине и помагале [[Мехмед IV|Мехмеду IV]] у [[Опсада Беча (1683)|опсади Беча]], само да би претрпели последице [[Велики турски рат|Великог турског рата]]. === Фанариоти (1711–1822) === {{Main|Фанариоти|Руско-турски ратови}} [[Датотека:Principati1786.jpg|мини|Кнежевине Молдавија и [[Кнежевина Влашка|Влашка]] у 1782. години, италијанска мапа.]] [[Датотека:Siege and capture of Jassy in 1788 by the Russian army.jpg|мини|Опсада и заузимање [[Јаши|Јашија (рум. Iași)]] у 1788. години од стране руске војске]] Крајем 17. века, Молдавија је постала мета [[Руска Империја|Руске Империје]] која се ширила на југ, коју је напао [[Петар Велики]] у [[Руско-турски рат (1710—1711)|Руско-турском рату 1710-1711]]. Кнез Димитрије Кантемир стао је на страну Петра и започео побуну против Османлија, али је био поражен код [[Општина Станилешти (Васлуј)|Станилештија]]. Султан [[Ахмед III]] је званично одбацио признавање локалних избора за кнежеве, наметнувши, уместо тога, систем који се ослања искључиво на османско одобрење: [[Фанариоти|ера Фанариота]], започиње владавином Николаса Маврокордатоса. [[Владавина фанариота]] била је обележена [[политичка корупција|политичком корупцијом]], интригама и високим порезима, као и спорадичним упадима хабзбуршке и руске војске дубоко у територију Молдавије. Без обзира на то, они су такође покушали да се модернизују законодавство и администрацију инспирисани [[просветитељство]]м (као што је одлука Константина Маврокордатоса да уведе платни систем у јавној служби, што је изазвало бес бољара и укидање кметства у 1749. години, као и кодекс Скарлата Калимачија), и означио је смањење османских захтева након што је претња руске анексије постала реална а изгледи за бољи живот довели су до таласа сеоске емиграције у суседне земље. Ефекти османске контроле су такође постали мање уочљиви након што је [[Кучуккаинарџијски мир]] из 1774. године омогућио Русији да интервенише у корист османских поданика православне вере - што је довело до кампање, као одговор на молбу молдавских бољара, против кнежеве политике. [[Хотин]] су 1712. године заузеле Османлије и поставиле су одбрамбени систем који су молдавски кнежеви морали да одржавају, као и простор за исламску [[Колонизација|колонизацију]] (заједница [[Лази (народ)|народа Лази]]). === Фрагментација === {{Види још|Кучуккаинарџијски мир|Букурешки мир 1812.}} [[Датотека:Rom1793-1812.png|мини|Кнежевина Молдавија, 1793-1812, приказана наранџастом бојом.]] Молдавија је 1775. године изгубила од [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] северозападни део, који постаје познат као [[Буковина]]. За Молдавију, то је значило и значајан територијални губитак и велики ударац трговини стоком, будући да се регион налазио на трговачком путу за Централну Европу. [[Мир у Јашију]] из 1792. године приморао је Османско царство да уступи Једисан Русији, што је учинило руско присуство много значајнијим, с обзиром да је царство стекло заједничку границу са Молдавијом. Први ефекат овог потеза био је уступање источне половине Молдавије (преименована у [[Бесарабија]]) Руској Империји у 1812. години. === Органски статут, револуција из 1848. === {{Main| Национално буђење у Румунији | Органски статути }} [[Датотека:Statuia lui Ştefan cel Mare din Iaşi1.jpg|мини|лево|Кнежева палата у Јашију]] Владавина Фанариота је званично окончана након окупације земље 1821. године од стране [[Aleksandros Ipsilantis|Александроса Ипсилантиса]] вође [[хетерија]] током [[Грчки рат за независност|Грчког рата за независност]], уследила је османска одмазда и постављен је на власт Јоан Стурџа. Сматран је првим владаром новог система, пошто су се Османлије и Русија 1826. договорили да омогуће изборе за владаре Влашке и Молдавије, и одредили су им мандат од седам година. У пракси, нова основа за промену власти у Молдавији настала је [[Руско-турски рат (1828—1829)|Руско-турским ратом (1828—1829)]], који је започео доминацију Русије над двема кнежевинама која је трајала 1856. године. Започета као војна окупација под командом Павла Кисељова, руска доминација је омогућила Влашкој и Молдавији, које нису били ослобођене у потпуности од номиналне османске контроле, да модернизују ''[[Органски статути|Органске статуте]]'' (први документ сличан [[устав]]у, као и први који се односио на обе кнежевине). Након 1829. године ова област је постала важна дестинација [[Имиграција|имиграције]] [[Ашкенази|Ашкеназа]] из [[Краљевина Галиција и Лодомерија|Краљевине галиције и Лодомерије]] и подручја Русије. [[Датотека:Obeliscul cu lei Iasi 02.JPG|мини|Обелиск у Јашију (1834), изграђен у част Органских статута]] Прво молдавско правило установљено статутом, од стране Михаила Стурџе, било је неприхваћено: жељан да смањи злоупотребу службеног положаја, Стурџа је увео реформе (укидање ропства, [[секуларизација]], економска обнова), али су га сматрали да спроводи личну власт у односу на новоосновану консултативну скупштину. Подржавајући јединство своје земље са Влашком и румунским [[Романтичарски национализам|романтичарским национализмом]], он је успоставио царинску унију између две земље (1847) и показао подршку радикалним пројектима које фаворизују ниски бољари, ипак, он је збачен са власти и протеран у молдавском револуционарном покушају крајем марта 1848. Григор Алекандру Гика дозволио је да се прогнани револуционари врате у Молдавију око 1853., што је довело до стварања Националне партије ({{јез-ру|Partida Națională}}), трансграничне групе радикалних синдикалних присталица који су се залагали за једну државу под страном династијом. === Јужна Бесарабија === [[Датотека:Rom1856-1859.png|мини|Молдавија (наранџаста боја) након 1856.]] Године 1856., под одредбама [[Париски мир (1856)|Париског мира]], Руска Империја је Молдавији вратила значајну територију у јужној [[Бесарабијска губернија|Бесарабији]] (укључујући и део Буџака), која је касније подељена на округе [[Болград]]а, [[Кахул]]а и [[Измаил]]а.<ref name="king23-hitch41">{{harvnb|King||pp=22—23}}; Hitchins, p. 41</ref> === Уједињење са Влашком === Руска доминација нагло је окончана након [[Кримски рат|Кримског рата]], када су на Париском миру признате две румунске кнежевине под туторством [[Велика сила|великих европских сила]] (поред Русије и Османског царства, у поделу власти учествовали су: Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске, [[Аустријско царство]], [[Друго француско царство]], [[Краљевина Пијемонт-Сардинија]] и [[Пруска]]). Због аустријске и османске опозиције и британских резерви, синдикални програми које су тражили радикални учесници кампање били су интензивно расправљани. У септембру 1857. године, с обзиром да је ''[[кајмакам]]'' Николае Вогориде извршио [[Izborna krađa|крађу]] на изборима у Молдавији, велике силе су дозволиле двема државама да сазову ад-хок [[Диван (Османско царство)|диван]], на ком је требало бити донесена одлука о новом уставном оквиру, диван је имао огромну подршку синдиката за стварање [[Либерализам|либералне]] и [[Неутралност|неутралне]] државе. Након даљњих састанака међу лидерима држава тутора, постигнут је споразум (Конвенција у Паризу), по ком је требало применити ограничену унију - одвојене владе и престоли, са само два тела (Касациони суд и Централна комисија са пребивалиштем у [[Фокшани]]ју), а такође је одлучено да се Молдавији враћају подручја око [[Болград]]а, [[Кахул]]а, и [[Измаил]]а. Међутим, како на конвенцији није донесена одлука да на оба престола не може бити иста особа, Национална партија (рум. ''Partida Națională'') је кандидовала [[Александар Јоан Куза|Александра Јоана Кузу]] у обе кнежевине. Александар Куза је 17. јануара 1859. године, у [[Јаши]]ју, изабран за кнеза молдавије од стране одговарајућег изборног тела. Након уличних протеста много [[Конзервативизам|конзервативнијег]] изборног тела у [[Букурешт]]у, Куза је такође изабран за кнеза Влашке 5. фебруара. Три године касније, након дипломатских мисија које су помогле у уклањању опозиционих акција, од формалне уније је створена заједничка држава [[Уједињене Кнежевине]] (основа данашње Румуније) а Куза је добио титулу ''домнитор''а (сва правна питања су разјашњена након абдикције Кузе и доласка на престо [[Карол I Румунски|Карола I Румунског]] у априлу 1866. године, и стварања независне [[Краљевина Румунија|Краљевине Румуније]] у 1881. години) – то је званично окончало постојање Кнежевине Молдавије. == Друштво == === Ропство === Ропство ({{јез-рум|robie}}) је било део [[Друштвена класа|друштвеног поретка]] од периода пре оснивања Кнежевине Молдавије, све док није [[Аболиционизам|укинуто]] у етапама током 1840-их и 1850-их. Већина робова је била ромске етничке припадности (цигани). Постојали су и робови [[Татари|татарске]] националности, вероватно заробљени у ратовима са Ногајском хордом и [[Кримски Татари|Кримљана]]. Постојање ропства је први пут потврђено у молдавском документу из 1470. године, којим се кнез [[Стефан III Молдавски]] одриче Оана, татарског роба који је побегао у [[Јагелонска ера|Јагелонску Пољску]].<ref name="Achim">{{cite book| last = Achim | first = Viorel |title=The Roma in Romanian History|publisher=Central European University Press, Budapest|location=|year=2004|isbn=978-963-9241-84-8|pages=}}</ref> Тачан почетак ропства у Молдавији није познат, јер је то била уобичајена пракса у средњовековној Европи. Као и у [[Византија|Византији]], Роби су били држани као државни робови, од стране [[Бољари|бољара]] или манастира. Историчар [[Nikolaje Jorga|Николаје Јорга]] повезао је долазак Рома са [[Монголска инвазија Европе|Монголском инвазијом Европе]] и сматрао је да су они у ропству од тог периода, веровао је да су Румуни преузели ромске робове од [[Монголи|Монгола]] и задржали њихов робовски статус како би контролисали њихов рад. Други историчари сматрају да су Роми били заробљени током борби са Татарима. Пракса затварања заробљеника такође је могла бити преузета од Монгола. Етнички идентитет "Татарских робова" је непознат, можда су били заробљени Татари из [[Златна хорда|Златне хорде]], [[Кумани]], или робови Татара и Кумана.<ref name="Achim"/> Иако је могуће да су неки Роми били робови или помоћне трупе Монгола или Татара, већина их је дошла са југа [[Дунав]]а, показујући да је ропство била распрострањена пракса. Татарски робови, мањи број, на крају су се стопили у ромску популацију.<ref name="Stefanescu">Ștefan Ștefănescu, ''Istoria medie a României'', Vol. I, Editura Universității din București, Bucharest, 1991 {{Ro icon}}</ref> Традиционално, ромски робови су били подљени у три категорије. Најмања је била у власништву "господара", у румунском језику је названа ''țigani domnești'' ("Цигани који припадају господару"). Друга категорија је названа ''țigani mănăstirești'' ("Цигани који припадају манастиру"), који су били у власништву [[Румунска православна црква|румунских православних]] и [[Грчка православна црква|грчких православних]] манастира, и трећа категорија ''țigani boierești'' ("Цигани који су припадали бољарима"), који су били поробљени од стране земљопоседника.<ref name="Djuvara">Neagu Djuvara, ''Între Orient și Occident. Țările române la începutul epocii moderne'', Humanitas, Bucharest. {{page|year=1995|isbn=978-973-28-0523-7|pages=}} {{Ro icon}}</ref><ref name="Guy">{{cite book| last = Guy | first = Will |title=Between Past and Future: The Roma of Central and Eastern Europe|publisher=University of Hertfordshire Press, Hatfield|location=|year=2001|isbn=978-1-902806-07-5|pages=}}</ref> Укидање ропства спроведено је након кампање младих револуционара који су прихватили [[Либерализам|либералне]] идеје [[Просветитељство|просветитељства]]. У 1844. години, молдавски кнез Михаил Стурџа предложио је закон о ослобађању робова у власништву цркве и државе. До 1850-их, покрет је добио подршку од скоро читавог румунског друштва. У децембру 1855. године, на предлог кнеза Григореа Гике, предлог закона који су израдили Михаил Когалничану и Петре Маврогени је усвојен на Дивану. закон је еманциповао све робове у статус пореских обвезника (грађана).<ref name="Achim"/><ref name="Djuvara"/> Подршка укидању ропства појавила се у [[Румунска књижевност|румунској књижевности]] средином 19. века. Питање ропства Рома постало је тема у књижевним делима разних либералних и [[Романтизам|романтичних]] интелектуалаца, од којих су многи били активни у кампањи за укидање ропства. На румунски покрет за укидање ропства утицао је и много већи покрет против црног ропства у Сједињеним Америчким Државама кроз извештаје за штампу и преко превода дела [[Херијет Бичер Стоу|Харијете Бичер Стоу]] ''[[Чича Томина колиба]]''. Дело је превео Теодор Кодреску и први пут објавио 1853. године у [[Јаши]]ју, под називом ''Coliba lui Moșu Toma sau Viața negrilor în sudul Statelor Unite din America'' (што се преводи као "Колиба ујка Томе или Живот црнаца у јужним Сједињеним Америчким Државама"), то је био први амерички роман који је објављен на румунском језику. Предговор је укључивао студију о ропству Михаила Когалничануа.<ref name="Achim"/> == Војска == [[Датотека:Kingdom of Hungary against Moldovans flag in battle.jpg|лево|мини|300п|Молдавске трупе у борби, приказано у [[Јанош Туроци|Туроцовој]] хроници (издање из 1488), приказана је [[Галерија грбова Молдавије|молдавска застава]]]] Током владавине [[Стефан III Молдавски|Стефана Великог]], сви фармери и сељаци су морали носити оружје. Стефан је то оправдао говорећи да "сваки човек има дужност да брани своју домовину", према пољском хроничару Јану Длугошу, ако је неко био пронађен без оружја био би [[Смртна казна|осуђен на смрт]].<ref>''The Annals of Jan Długosz'', p. 566</ref> Стефан је реформисао војску, која је почела да укључује слободне сељаке (рум. ''răzeși'') у пешадију (рум. ''voinici'') и лаку коњицу (рум. ''hânsari'') — како би постао мање зависан од бољара — и наоружао своју војску. У периодима кризе, Мала домаћа војска (рум. ''Oastea Mică'') — која се састојала од 10,000 до 12,000 војника спремних да нападну непријатеља, а Велика домаћа војска (рум. ''Oastea Mare'') — која је бројала и преко 40,000 војника регрутованих од слободних сељака старијих од 14 година и довољно јаких да носе [[мач]] или користе [[лук и стрела|лук и стрелу]]. Ово се ретко дешавало, јер су такве масовне регрутације биле поражавајуће и за економију и за раст становништва. У бици код Васлуја, Стефан је морао да ангажује и Велику војску и да регрутује [[Najamnik|најамничке]] снаге. У [[средњи век|средњем веку]] и раној [[ренесанса|ренесанси]], Молдавци су се ослањали на лаку [[Коњица|коњицу]] (рум. ''Călărași'') која је користила тактику сличну оној коју су користили [[Татари]], што им је омогућило велику покретљивост и флексибилност, у случају да су сматрали да је корисније да сјашу са својих коња и боре се ''прса у прса'', као што се десило 1422. године, када су 400 коњаника били послати да помогну Јагелонској Пољској у борби против [[Тевтонски ред|Тевтонских витезова]]. Када би остварили визуелни контакт са непријатељем, коњаници би се повукли у оближњу шуму и [[маскирање|маскирали]] би се лишћем и гранама, према Јану Длугошу, и када би непријатељ ушао у шуму био би "обасипан стрелама" и поражен.<ref>{{harvnb|Długosz||pp=438}}</ref> Тешка коњица била је састављена од племства, наиме, бољара и њихових стража, малог племства (рум. ''viteji'') и судске коњице (рум. ''curteni''). У ратним временима, бољари су били присиљени [[Феудализам|феудалним системом верности]] да обезбеде кнезу трупе у зависности од величине њиховог феудалног добра. Остатак војске се састојао од професионалних пешадија (рум. ''lefegii'') које су испуњавале тешке пешадијске улоге, и слободних сељака чија је улога била да обављају граничне страже (рум. ''plăieși''): чували су планинске прелазе и били спремни да нападну из [[Засједа|заседе]] непријатеља и да успоравају њигова деловања. У одсуству кнеза, заповедништво је додељивано Маре Спатару (рум. ''Mare Spătar'', Велики мачавалац – војни штаб) или Маре Ворнику (рум. ''Mare Vornic'', Гувернер области – цивилна канцеларија по значају одмах иза ''[[Војвода|војводе]]'', који је постављан од кнеза лично). Снабдевање трупа је по каснијом законском одредбом била обавеза становника тих земаља на којима су војници били присутни у одређеном времену. Омиљена војна тактика Молдаваца (као и Влаха) у (одбрамбеним) ратовима била је спаљивање земље у комбинацији са узнемиравањем непријатеља који је напредовао, користећи нападни и бежи тактику и прекидање веза и линија снабдевања, праћене у великим размерама заседама: ослабљени непријатељ био би намамљен на место где би се нашао у положају који је тешко или немогуће бранити. Следио би општи напад, често са разарајућим резултатима. Разбијени остаци онога што је некада била непријатељска војска би се уско прогањали и малтретирали све до границе, а понекад и даље. Типичан пример успешног коришћења овог сценарија је битка код Васлуја. Крајем 15. века, нарочито након развоја оружја и [[топ]]ова, плаћеници су постали доминантна снага у војсци. Са економским захтевима који су створени због [[Стагнација и реформа Османског царства|стагнације и реформе Османског царства]], снаге су се плаћеничке снаге су се смањивале и укључивале су само ''[[Сејмени|сејмене]]''. [[Једренски мир (1829)|Једренски мир из 1829.]] године омогућио је Молдавији да поново организује своје трупе које више нису служиле као помоћна снага под строгом османском контролом, и почели су користити црвене уместо плаве ратне [[Вексилолошка терминологија|заставе]]. Њихово обнављање под Михаилом Стурџом било је главни симбол и подршка [[Романтичарски национализам|националистичком]] циљу, што је помогло у избијању Молдавске револуције 1848. године. === Флота === Прво спомињање молдавске [[флота|флоте]] пронађено је у списима у вези са владавином Арона Тиранула, који је користио да помогне влашком владару [[Михај Храбри|Михају Храбром]] да успостави контролу над рукавцом Килија на [[Дунав]]у у [[Добруџа|Добруџи]]. Споразум из Једрена је предвиђао организовање молдавске флоте која би се користила за самоодбрану, а састојала би се од [[каик]]а. [[Шкуна|Шкуне]] наоружане [[топ]]овима биле су први пут изграђене током 1840-их. Поред патролирања Дунавом, оне су пловиле и његовим притокама, [[Сирет (река)|Сирету]] и [[Прут]]у. === Заставе и историјски грбови === {{Further|Галерија грбова Молдавије}} <gallery> File:MoldavianOldCoatWijsbergen.jpg|Грб Молдавије за време владавине кнеза Стефана III Молдавског File:Historical Baia Suceava CoA 14th century.png|Грб Баје из 14. века, прве молдавске престонице File:Biserica Sfântul Dumitru din Suceava13.jpg|Грб Кнежевине Молдавије израђен на зиду цркве светог Димитрија у Сучави File:Slatina Lapusneanu.jpg|Грб Молдавије из 16. века за време владавине Александруа Лапушнануа, на једном од зидина манастира Слатина File:Stema Mihai Viteazul.jpg|Печат [[Михај Храбри|Михаја Храброг]] (садржи грб Влашке, Молдавије и Трансилваније) File:Coa Dimitrie Cantemir 1734.jpg|Грб Димитрија Кантемира File:Wappen Herzogtum Bukowina.png|Историјски грб Буковинског војводства File:Palace of Justice, Vienna - Aula, Coat of Arms - Herzogtum Bukowina 4216.jpg|Грб Буковинског војводства приказан на Палати правде у Бечу, Аустрија File:Coat of arms of Ioan Radu Cantacuzino, 1744.jpg|Грб породице Кантакузино File:Moruzi family coat of arms.svg|Грб породице Мурузи File:Sturdza family coat of arms (Eugene Rizo Rangabé version).svg|Грб породице Струџа File:Stema Moldovei.png|Грб Кнежевине Молдавије из 19. века File:Coat of arms of Bukovina.svg|Грб Буковине File:Coat of arms of Bessarabia Governorate 1878.svg|Грб Бесарабије File:Flag of Sfatul Tarii reverse (1918).svg|Застава [[Молдавска Демократска Република|Молдавске Демократске Републике]] (1917–1918) </gallery> == Географија == [[Датотека:PhysicalAncientMoldavia.jpg|мини|Физичка карта Молдавије]] У географском смислу подручје Молдавије је ограничено [[Карпати]]ма на западу, реком Черемош на северу, реком [[Дњестар]] на истоку и [[Дунав]]ом и [[Црно море|Црним морем]] на југу. Река [[Прут]] протиче скоро кроз средину ове области од севера ка југу. Крајем 15. века Кнежевина Молдавија је имала површину од око 93.500&nbsp;km², највећи део и језгро бивше кнежевине данас припада Румунији (45,5%), а затим Републици Молдавији (31,9%), и Украјини (22,6%). То представља 87,7% површине Републике Молдавије, 18,3% површине Румуније и 3,5% површине Украјине. Регија је углавном брдовита, са низом планина на западу и равничарским подручјима на југоистоку. Највећа надморска висина Молдавије је врх Ињу (2.279 м), који је уједно и најзападнија тачка региона. == Становништво == === Становништво кроз историју === {{Види још| Буковина#Становништво|Чернивачка област#Становништво }} Савремени историчари процењују становништво (историјски названо Молдавци) Кнежевине Молдавије у 15. веку да се кретало између 250.000 - 600.000 људи,<ref>East Central Europe in the Middle Ages, 1000-1500, Jean W. Sedlar, page 255, 1994</ref><ref>Cavalerii Apocalipsului: Calamitatile Naturale Din Trecutul Romaniei (Pana La 1800), Paul Cernovodeanu, Paul Binder. {{page|year=1993|isbn=978-973-95477-3-4|pages=}}, Romanian Edition</ref> али опсежни попис је први пут спроведен у периоду 1769-1774.<ref>[http://www.recensamantromania.ro/en/history/demographic-researches/ First activities of population counting conducted on the Romanian territory of today]</ref> Године 1848. северозападни део, анексиран 1775. године од стране Хабзбуршке монархије, [[Буковина]], имао је 377,571 становника. У 1856. години, источна половина Молдавије, [[Бесарабија]], анексирана 1812. године од стране Руске Империје, имала је 990,274 становника, Док је становништво Кнежевине Молдавије (западна половина Молдавије) у 1859. бројило 1.463.927 људи.<ref>[http://www.evenimentul.ro/articol/moldovenii-8211-vreo-5.html Moldavians at the 2002 census]{{Мртва веза|date=06. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> === Градови === Највећи градови (по последњим пописима) и градска подручја у региону Молдавије су: * Молдавија: ** [[Кишињев]] - 532,513 (662,836 у градском подручју) ** [[Балци]] - 97,930 (102,457) ** [[Бендер]] - 91,882 * Румунија: ** [[Јаши]] - 290,422 (465,477 у градском подручју) – престоница Кнежевине Модавије у периоду од 1564. до 1859. ** [[Галац]] - 249,432 (323,563) ** [[Бакау]] - 144,307 (223,239) ** [[Ботошани]] - 106,847 (144,617) ** [[Сучава]] - 92,121 (144,100) – престоница Кнежевине Молдавије од 1388. до 1564. ** [[Пјатра Њамц]] - 85,055 (131,334) ** [[Фокшани]] - 79,315 (125,699) * Украјина: ** [[Чернивци]] - 240,600 ** [[Измаил]] - 84,815 <gallery> File:Palatul Administrativ din Suceava12.jpg|[[Сучава]] File:Palatul culturii iasi.jpg|[[Јаши]] File:Bender Fortress. South tower 05.JPG|[[Бендер]] File:Bacau Sf Neculai noaptea.jpg|[[Бакау]] File:Arc de Triomphe, Chişinău (4867173990).jpg|[[Кишињев]] File:Administrative Palace of Galati.jpg|[[Галац]] File:RO NT Piatra Neamt Turnulluistefan.jpg|[[Пјатра Њамц]] File:Prefectura Veche Bt.jpg|[[Ботошани]] File:Teatrul Municipal Maior Gheorghe Pastia Focşani.jpg|[[Фокшани]] File:Primăria Bălți 6.JPG|[[Балци]] File:Benderska St., 28 - 1.jpg|[[Измаил]] </gallery> == Просвета == [[Датотека:AcademiaMihaileana.jpg|мини|Академија Михаиљана прва модерна високошколска институција у Молдавији]] У 1562. години отворена је Латинска школа у [[Општина Котнари (Јаши)|Котнарију]], близу [[Јаши]]ја, која је означила почетак организованих хуманистичких образовних институција у Молдавији.<ref>{{Cite web |url=http://www.romanianweek.ro/educatie.html |title=Schola Latina - The Foundation of the first School in which mathematics was taught in Roumania |access-date=27. 05. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160303210258/http://www.romanianweek.ro/educatie.html |archive-date=03. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref> Прва институција високог образовања која је функционисала на територији Румуније била је [[Академија Василијана]] (1640),<ref>{{Cite web|url=http://www.study-in-romania.ro/historyofeducation.htm |title=History of Education |accessdate=27. 5. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150611181940/http://www.study-in-romania.ro/historyofeducation.htm |archive-date=11. 6. 2015 |url-status=dead }}</ref> коју је основао кнез [[Василије Лупу]] под називом ''Висока школа за латински и словенски језик'', а затим је основана Кнежевска академија у Јашију 1707. године. Прве структуре високог образовања на [[Румунски језик|румунском језику]] основане су у јесен 1813. године, када је Георги Асачи организовао један разред инжењера, а њихове активности су се одвијале унутар Кнежевске академије. Након 1813. године, други моменти су обележили развој високог образовања на румунском језику, како [[Хуманистика|хуманистичких]] тако и техничких наука. Академија Михаиљана, коју је основао кнез Михаил Стурџа 1835. године, сматра се првом академијом на румунском језику. Године 1860. три факултета у саставу Академије Михаиљане формирали су нуклеус за новоосновани Универзитет у Јаши, први румунски модерни универзитет.<ref>[http://www.uaic.ro/en/university-2/university/ History of the Alexandru Ioan Cuza University of Iași]</ref> == Култура == [[Датотека:Abdel Badana - Teatrul Naţional din Iaşi, inaugurat la 1 Decembrie 1896.jpg|мини|Национални театар у Јашију, 1896.]] === Архитектура === * [[Светска баштина]]: ** [[Цркве Молдавије]] ** [[Резиденција буковинско-далматинских митрополита]] ** Геодетска тачка у Рудију (као део [[Струвеов геодетски лук|Струвеовог геодетског лука]]) == Види још == {{Div col}} * [[Бесарабија]] * [[Буковина]] * [[Молдавија (Румунија)]] * [[Историја Румуније]] * [[Краљевина Румунија]] * [[Историјске покрајине Румуније]] {{div col end}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv|last = White|first=George W. |title=Nationalism and Territory: Constructing Group Identity in Southeastern Europe|url=https://books.google.com/books?id=-7TgkO8utHIC|year=2000|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-0-8476-9809-7|pages=}} * Gheorghe I. Brătianu, ''Sfatul domnesc și Adunarea Stărilor în Principatele Române'', Bucharest, 1995 * Vlad Georgescu, ''Istoria ideilor politice românești (1369—1878)'', Munich, 1987 * Ștefan Ștefănescu, ''Istoria medie a României'', Bucharest, 1991 == Спољашње везе == {{Commonscat|Moldavia}} * [https://web.archive.org/web/20071018031909/http://www.scribd.com/doc/27529/Dimitrie-Cantemir-Descrierea-Moldovei Dimitrie Cantemir-Descrierea Moldovei] * [https://web.archive.org/web/20050524060804/http://www.patzinakia.ro/wallachiamediaevalis/bacau-index.htm The Princely Court in Bacău] - images, layouts (at the [https://web.archive.org/web/20060111120813/http://www.patzinakia.ro/ Romanian Group for an Alternative History Website]) * [https://web.archive.org/web/20060222082415/http://www.patzinakia.ro/documenta/index.htm Original Documents] concerning both Moldavia and other Romania Principalities during the Middle Ages (at the [https://web.archive.org/web/20060111120813/http://www.patzinakia.ro/ Romanian Group for an Alternative History Website]) * [http://www.centruldepelerinaj.ro/index.php?&lang=en Pilgrimage and Cultural Heritage Tourism in Moldavia] {{Wayback|url=http://www.centruldepelerinaj.ro/index.php?&lang=en |date=20120204174705 }} * [https://web.archive.org/web/20110421084717/http://romania-travelguide.info/index.php?option=com_content&task=view&id=48&Itemid=62 Painted Churches in Bukovina] * [http://monederomanesti.cimec.ro/ Medieval Coins of Moldavia and Wallachia] {{ro icon}} {{en icon}} {{Управна подјела Османског царства|вазали}} [[Категорија:Историја Молдавије]] [[Категорија:Молдавска кнежевина]] [[Категорија:Историја Румуније у средњем веку]] [[Категорија:Историја Румуније у новом веку]] [[Категорија:Историјске покрајине Румуније]] [[Категорија:Историјски региони]] [[Категорија:Бивше државе Европе]] [[Категорија:Османско царство]] [[Категорија:Бивше монархије]] ds28a89ysm4txwimvjbwvzlku2kjjy1 0 277049 25121809 24779960 2022-07-25T03:17:54Z CommonsDelinker 4757 Уклоњена датотека [[:c:File:Zimnicea_centro.jpg|Zimnicea_centro.jpg]]. [[:c:User:Fitindia|Fitindia]] ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: per [[:c:Commons:Deletion requests/Files uploaded by Pistolarry~commonswiki|]] wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Александрија}} {{Град у Румунији | назив = Александрија | изворни_назив = Alexandria | слика = | опис_слике = | грб = ROU TR Alexandria CoA1.png | површина = 9,56 | становништво = 45434<ref>{{cite web|url=http://www.kia.hu/konyvtar/erdely/erd2002/etnii2002.zip|title=Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii|publisher=Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație)|accessdate=6. 8. 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_Tab_8.xls|title=Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune|publisher=[[Institutul Național de Statistică]] din România|accessdate=5. 8. 2013|date=јул 2013|archive-date=18. 01. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160118131243/http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_Tab_8.xls|url-status=dead}}</ref> | извор_становништво = | година_становништво = 2011 | гшир = 43.968611 | гдуж = 25.333333 | поштански_код = 140001–140113 | позивни_број = | регистарска_ознака = | веб-страна = [http://www.alexandria.ro/ www.alexandria.ro] | округ = [[Телеорман (округ)|Телеорман]] | општина = | градоначелник = | владајуће_партије = | локација = Alexandria in Romania.png }} '''Александрија''' ({{јез-рум|Alexandria}}) град је у [[Румунија|Румунији]] у јужном делу земље, у историјској покрајини [[Влашка]]. Александрија је управно средиште округа [[Телеорман (округ)|Телеорман]]. Александрија има површину од 9,56 на којој је по последњем попису из 2002. године живело 58.651 становника. == Географија == Александрија се налази у јужном делу покрајине [[Влашка|Влашке]], усред [[Влашка низија|Влашке низије]]. Град припада области [[Мунтенија]]. Река [[Ведеа (река)|Ведеа]] пролази кроз град и погодност прелаза преко реке била је кључна за образовање насеља на овом месту. == Историја == Александрија је релативно млад град, који је израстао из малог насеља средином [[19. век]]а као успутна станица између релативно блиског [[Букурешт]]а (88 -{km}-) и дунавских лука у западној [[Румунија|Румунији]]. == Становништво == У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.<ref>http://brojstanovnika.population.city/rumunija/alexandria/</ref> {{ДемографијаРУМ| 1966=21898| 1977=37340| 1992=58478| 2002=50591| 2011=45434 }} {{bez_izvora-deo}} Матични [[Румуни]] чине огромну већину градског становништва Александрије, а од мањина присутни су само [[Роми]]. == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Alexandria, Romania}} * {{званични сајт|http://www.alexandria.ro/}} {{Списак градова у Румунији}} {{Седишта округа у Румунији}} {{нормативна контрола}} <!-- nema pobratime po vikipodacima--> [[Категорија:Градови у Румунији]] [[Категорија:Влашка]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији]] 9exh8474lfavn67j32v3by4brevflnd 1 279783 25121141 9163677 2022-07-24T14:03:49Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Разговор:Универзитет у Приштини (српски)]] на [[Разговор:Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)]] wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} == Први поднаслов == Zvanične podatke o Univerzitetu u Prištini moguće je pronaći u prijavi Univerziteta za članstvo u Evropskoj univerzitetskoj asocijaciji: [http://147.91.144.5/upr/download/aplikacije_zahtevi/aplikacija_za_eua.PDF]. Takođe, kao korisne reference mogu poslužiti i sledeći linkovi: [http://147.91.144.5/upr/index.php/home/o-univerzitetu/rec-rektora], [http://147.91.144.5/upr/index.php/home/o-univerzitetu/istorijat-univerziteta], [http://147.91.144.5/upr/index.php/home/o-univerzitetu/univerzitet-danas], [http://www.studentskisvet.com/info/20081115/univerzitet-u-pristini-u-evropskoj-asocijaciji].--[[Корисник:Andrija.b|Andrija]] ([[Разговор са корисником:Andrija.b|разговор]]) 20:06, 24. новембар 2008. (CET) :Зашто то не ставиш као спољашњу везу у чланку?--[[Корисник:Metodicar|<span style='color: #C41E3A'>Методичар</span>]] [[Разговор са корисником:Metodicar|<span style='color: #C41E3A'>�</span>]] 20:20, 24. новембар 2008. (CET) ::Добра идеја, мада у чланку већ има много спољашњих веза, нисам сигуран да је просечном читаоцу потребно још нових информација, нарочито тако детаљних. Зато сам ставио линк(ове) на страницу за разговор, са намером да их касније, евентуално, убацим у чланак као референце. Или то може да уради неко други ако има времена.--[[Корисник:Andrija.b|Andrija]] ([[Разговор са корисником:Andrija.b|разговор]]) 20:38, 24. новембар 2008. (CET) :::Мислим да од вишка не боли глава, а можда ће неком значити. Ако сматраш да ће их бити много, мислим да можеш шаблон за рефлист да упишеш као: <nowiki>{{reflist|2}}</nowiki>, па ће ти их дати у два реда. То смањује утисак огромности. :) У сваком случају, ти сам одлучи како мислиш да је д бест. =) --[[Корисник:Metodicar|<span style='color: #C41E3A'>Методичар</span>]] [[Разговор са корисником:Metodicar|<span style='color: #C41E3A'>�</span>]] 21:19, 24. новембар 2008. (CET) Koliko ja shvatam svari logo je promenjen, sada je to ovaj grb. --[[Корисник:Alexmilt|Алекс]] ([[Разговор са корисником:Alexmilt|разговор]]) 18:11, 28. септембар 2010. (CEST) 3p06og35ql2929xk6omw77r7hiugq4u 0 282282 25121077 24610725 2022-07-24T12:43:25Z Political Science Fan 310565 /* Спољашње везе */ Филм се може гледати на једном из званичних јутјуб-канала РТС-а. wikitext text/x-wiki {{филм| | назив=Лептирица | слика = Leptirica.jpg | година=15. април 1973. | земља={{застава|СФРЈ|name=Југославија}} | језик = [[Српски језик|српски]] | жанр=[[Хорор филм|хорор]]<br />[[драма (филмски жанр)|драма]] | режија=[[Ђорђе Кадијевић]] | сценарио=[[Ђорђе Кадијевић]] по приповеци [[Милован Глишић|Милована Глишића]] | музика= | улоге=[[Мирјана Николић]]<br />[[Петар Божовић]] | продуцент= | компанија= [[Телевизија Београд - Играни програм|ТВ Београд]]<br /> | монтажа=[[Нева Паскуловић Хабић]] | сниматељ=[[Бранко Иватовић]] | сценографија=[[Стево Шкорић]] | трајање=63 минута | буџет= | имдб=0200800 }} '''Лептирица''' је [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] телевизијски [[хорор]] [[филм]] из [[1973]]. године, који представља један од првих и најпознатијих [[хорор филм]]ова на њеним просторима. Заснован је на [[Приповетка|приповеци]] [[Милован Глишић|Милована Глишића]] „[[После деведесет година]]“, а [[сценарио]] и [[редитељ|режију]] је радио [[Ђорђе Кадијевић]]. Филм је сниман у селу [[Зелиње]] код [[Зворник]]а, у којем се и даље налази чувена воденица.<ref>[https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/2203/rts-hd/3380073/leptirica.html Лептирица] {{ср}}</ref> РТС је дигитално обновила овај филмски класик и приказала премијерно 12. јануара 2019. године. == Садржај филма == {{Упозорење-филм}} Стари воденичар чује чудне звукове који долазе из шуме. Док спава, воденични точак изненада престаје да се окреће, а чудно човеколико створење са црним рукама и дугим зубима и ноктима га уједа за врат. После уводне сцене, филм се пребацује на романсу између сиромашног младића Страхиње ([[Петар Божовић]]) и лепе девојке Радојке ([[Мирјана Николић]]). Радојка је кћерка газда Живана ([[Слободан Перовић (глумац)|Слободан Перовић]]), који не дозвољава Радојки да се уда за Страхињу. Разочаран, Страхиња напушта своје село и одлази у [[Зарожје]]. Наилази на сељаке који причају о уклетој воденици и прихвата њихову понуду да постане нови воденичар. Страхиња проводи ноћ у воденици и преживљава напад створења, сазнавши његово име - [[Сава Савановић]]. Сељани посећују најстарију жену у суседном селу и питају је да ли се у близини налази гроб некога по имену Сава Савановић. Након што су пронашли место где је његово тело сахрањено, пробијају га коцем кроз затворен ковчег, али из њега успева да излети лептир. Сељани помажу Страхињи да одведе Радојку од куће и да је доведе у Зарожје. Током ноћи, док се сељани припремају за свадбу, Страхиња се крадом увлачи у собу своје будуће невесте док она спава. Док је свлачи, открива крваву рупу под њеним грудима и схвата да је то рупа од колца којим су проболи Савин ковчег. Радојка отвара очи и преображава се у одвратно длакаво створење које узјаше Страхињу и води га до Савиног гроба. Тамо га тера да извуче колац из гроба. Створење нестаје, док из гроба излази исто такво створење које Страхиња набија на колац. Филм се завршава сценом где Страхиња лежи непомично на земљи, док лептир маше крилима на његовој глави. == Главни ликови == {{Списак глумаца}} |- | [[Мирјана Николић]] || Радојка |- | [[Петар Божовић]] || Страхиња |- | [[Слободан Перовић (глумац)|Слободан Перовић]] || Живан |- | [[Васја Станковић]] || Кмет |- | [[Танасије Узуновић]] || Поп |- | [[Томо Курузовић|Тома Курузовић]] || Вуле |- | [[Богољуб Петровић]] || Ћебо |- | [[Александар Стојковић (1915)|Александар Стојковић]] || Пурко |- | [[Иван Ђурђевић (глумац)|Иван Ђурђевић]] || Средоје |- | [[Бранко Петковић]] || |} == Види још == * [[Сава Савановић]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=vojhfYK0T5c ''Лептирица'' (цео филм, 1973)] на сајту ''[[YouTube|Јутјуб]]'' * {{ИМДб наслов|id=0200800|title=Лептирица}} {{портал бар|Филм|Србија|СФРЈ}} [[Категорија:Југословенски филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Филмови 1973.]] [[Категорија:Телевизијски филмови]] [[Категорија:Српски телевизијски филмови]] [[Категорија:Српске телевизијске драме]] [[Категорија:Српски телевизијски хорор филмови]] [[Категорија:Телевизијске драме]] [[Категорија:Хорор филмови]] [[Категорија:Фолк хорор филмови]] [[Категорија:Екранизација српских и југословенских књижевних дела]] o5nt3p4ijbf3sewssxpnql359896o0r 25121078 25121077 2022-07-24T12:44:17Z Political Science Fan 310565 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{филм| | назив=Лептирица | слика = Leptirica.jpg | година=15. април 1973. | земља={{застава|СФРЈ|name=Југославија}} | језик = [[Српски језик|српски]] | жанр=[[Хорор филм|хорор]]<br />[[драма (филмски жанр)|драма]] | режија=[[Ђорђе Кадијевић]] | сценарио=[[Ђорђе Кадијевић]] по приповеци [[Милован Глишић|Милована Глишића]] | музика= | улоге=[[Мирјана Николић]]<br />[[Петар Божовић]] | продуцент= | компанија= [[Телевизија Београд - Играни програм|ТВ Београд]]<br /> | монтажа=[[Нева Паскуловић Хабић]] | сниматељ=[[Бранко Иватовић]] | сценографија=[[Стево Шкорић]] | трајање=63 минута | буџет= | имдб=0200800 }} '''Лептирица''' је [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] телевизијски [[хорор]] [[филм]] из [[1973]]. године, који представља један од првих и најпознатијих [[хорор филм]]ова на њеним просторима. Заснован је на [[Приповетка|приповеци]] [[Милован Глишић|Милована Глишића]] „[[После деведесет година]]“, а [[сценарио]] и [[редитељ|режију]] је радио [[Ђорђе Кадијевић]]. Филм је сниман у селу [[Зелиње]] код [[Зворник]]а, у којем се и даље налази чувена воденица.<ref>[https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/2203/rts-hd/3380073/leptirica.html Лептирица] {{ср}}</ref> РТС је дигитално обновила овај филмски класик и приказала премијерно 12. јануара 2019. године. == Садржај филма == {{Упозорење-филм}} Стари воденичар чује чудне звукове који долазе из шуме. Док спава, воденични точак изненада престаје да се окреће, а чудно човеколико створење са црним рукама и дугим зубима и ноктима га уједа за врат. После уводне сцене, филм се пребацује на романсу између сиромашног младића Страхиње ([[Петар Божовић]]) и лепе девојке Радојке ([[Мирјана Николић]]). Радојка је кћерка газда Живана ([[Слободан Перовић (глумац)|Слободан Перовић]]), који не дозвољава Радојки да се уда за Страхињу. Разочаран, Страхиња напушта своје село и одлази у [[Зарожје]]. Наилази на сељаке који причају о уклетој воденици и прихвата њихову понуду да постане нови воденичар. Страхиња проводи ноћ у воденици и преживљава напад створења, сазнавши његово име - [[Сава Савановић]]. Сељани посећују најстарију жену у суседном селу и питају је да ли се у близини налази гроб некога по имену Сава Савановић. Након што су пронашли место где је његово тело сахрањено, пробијају га коцем кроз затворен ковчег, али из њега успева да излети лептир. Сељани помажу Страхињи да одведе Радојку од куће и да је доведе у Зарожје. Током ноћи, док се сељани припремају за свадбу, Страхиња се крадом увлачи у собу своје будуће невесте док она спава. Док је свлачи, открива крваву рупу под њеним грудима и схвата да је то рупа од колца којим су проболи Савин ковчег. Радојка отвара очи и преображава се у одвратно длакаво створење које узјаше Страхињу и води га до Савиног гроба. Тамо га тера да извуче колац из гроба. Створење нестаје, док из гроба излази исто такво створење које Страхиња набија на колац. Филм се завршава сценом где Страхиња лежи непомично на земљи, док лептир маше крилима на његовој глави. == Главни ликови == {{Списак глумаца}} |- | [[Мирјана Николић]] || Радојка |- | [[Петар Божовић]] || Страхиња |- | [[Слободан Перовић (глумац)|Слободан Перовић]] || Живан |- | [[Васја Станковић]] || Кмет |- | [[Танасије Узуновић]] || Поп |- | [[Томо Курузовић|Тома Курузовић]] || Вуле |- | [[Богољуб Петровић]] || Ћебо |- | [[Александар Стојковић (1915)|Александар Стојковић]] || Пурко |- | [[Иван Ђурђевић (глумац)|Иван Ђурђевић]] || Средоје |- | [[Бранко Петковић]] || |} == Види још == * [[Сава Савановић]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=vojhfYK0T5c ''Лептирица'' (цео филм, 1973)] на сајту ''[[YouTube|Јутјуб]]'' (језик: српски) * {{ИМДб наслов|id=0200800|title=Лептирица}} {{портал бар|Филм|Србија|СФРЈ}} [[Категорија:Југословенски филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Филмови 1973.]] [[Категорија:Телевизијски филмови]] [[Категорија:Српски телевизијски филмови]] [[Категорија:Српске телевизијске драме]] [[Категорија:Српски телевизијски хорор филмови]] [[Категорија:Телевизијске драме]] [[Категорија:Хорор филмови]] [[Категорија:Фолк хорор филмови]] [[Категорија:Екранизација српских и југословенских књижевних дела]] 1x7juk0ogcosbqw7vpapm1m4winywxa 0 286241 25121511 24293701 2022-07-24T20:13:18Z 62.4.57.22 Andrija 1-8 wikitext text/x-wiki {{Универзитет | назив = Свеучилиште у Загребу | изворно_име = | латинско_име = Universitas Studiorum Zagrabiensis | слика = University of Zagreb.jpg | опис_слике = Зграда Ректората Свеучилишта у Загребу и Правног факултета | слика_ширина = 250п | лого = | мото = | мото_срп = | оснивач = [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I]] | датум_оснивања = 23. септембар [[1669]]. | тип = државни | седиште_град = [[Загреб]] | седиште_држава = {{застава|Хрватска}} | кампус = Шири део града и центар | ректор = Дамир Борас | потканцелар = | број_факултета = 29 | број_академија = 3 | студенти = 72,480 (2015) | академско_особље = 7.963 (2012) | административно_особље = | преддипломци = | постдипломци = 7.243 (2007) | докторанти = 842 (2007) | остали = | буџет = 328.5 милиона куна | боје = {{colorbox|#0000FF}} Плава | афилијације = ''EUA'' | мрежно место = {{URL|www.unizg.hr}} }} '''Свеучилиште у Загребу''' или '''Загребачко свеучилиште''' је други најстарији [[универзитет]] у [[Хрватска|Хрватској]], основан након [[Свеучилиште у Задру|Задарског свеучилишта]] ([[1396]]),<ref>{{хр}}-[http://www.unizd.hr/Onama/tabid/55/language/hr-HR/Default.aspx Задарски свеучилишни град од 1396.]</ref> универзитет са најдужим континуираним радом <ref>{{ен}}-[http://www.studyincroatia.hr/studying-in-croatia/croatian-higher-education-system Задар најстарији од 1396, а загребачки има најстарији континуитет рада.] {{Wayback|url=http://www.studyincroatia.hr/studying-in-croatia/croatian-higher-education-system |date=20140223191405 }}</ref> и један од најстаријих [[Универзитет у Европи|универзитета у Европи]].<ref>{{Cite web |url=http://www.onetius.com/college.php?w=ffzg |title=Свеучилиште у Загребу убраја се међу старија у Европи |access-date=15. 02. 2014 |archive-date=22. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140222153835/http://www.onetius.com/college.php?w=ffzg |url-status=dead }}</ref> Његова историја почиње [[23. септембар|23. септембра]] [[1669]]. године када су повељом цара Светог римског царства и угарско-хрватског краља [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]] признати статус и повластице универзитетске установе тадашњој језуитској<ref>{{ен}}-http://www.homeinzagreb.com/national-and-university-library/</ref> Академији у слободном краљевском граду [[Загреб]]у. == Историја == Од [[1692]]. године ''Филозофски студиј у Загребу'' почиње и формално-правно да делује као ''-{Neoacademia Zagrabiensis}-''<ref>{{хр}}-[http://www.matica.hr/hr/343/NA%20PUTU%20DO%20MODERNOG%20SVEU%C4%8CILI%C5%A0TA/ Neoacademia Zagrabiensis]</ref> — јавноправна високошколска установа. [[Академија]] је остала у рукама [[исусовци|језуита]]<ref>{{хр}}-[http://www.matica.hr/hr/343/NA%20PUTU%20DO%20MODERNOG%20SVEU%C4%8CILI%C5%A0TA/ Теологију су предавали Исусовци]</ref> више од једног века, до [[1773]]. године, када је [[папа Климент XIV]] распустио тај ред. Године [[1776]]. царица и краљица [[Марија Терезија]] је декретом основала ''Краљевску академију знаности'' (''-{Regia scientiarum academia}-'')<ref>{{хр}}-[http://www.onetius.com/college.php?w=ffzg Марија Терезија основала академију] {{Wayback|url=http://www.onetius.com/college.php?w=ffzg |date=20140222153835 }}</ref> са три студија или факултета: ''Филозофским, Богословним и Правним''. Иако су се организациони облици мењали, до [[1874]]. године она је остала највиша школска установа у Хрватској и Славонији. На подстицај великог мецене хрватске просвете, културе и уметности бискупа [[Јосип Јурај Штросмајер|Јосипа Јураја Штросмајера]] Хрватски сабор је [[1861]]. године донио законску основу о ''Свеучилишту у Загребу''. У вријеме свога боравка у Загребу [[1869]]. године цар [[Франц Јозеф|Фрањо Јосиф I]] потписао је законски чланак који је [[5. јануар]]а [[1874]].<ref>{{хр}}-http://www.hr/hrvatska/znanost/sveucilista/zagreb</ref> године добио владареву санкцију. На темељу тог чланка је [[19. октобар|19. октобра]] [[1874]]. године свечано отворен модеран универзитет у Загребу. Званично се звао [[1875]]. године ''Свеучилиште Фрање Јосипа''.{{sfn|Стојановић|2015|p=208}} У његовом саставу су тада дјеловала четири факултета: ''Правни, Богословни, Филозофски и Медицински''. Група [[Срби|српских]] студената која је створила ''Друштво за потпомагање сиромашних Срба ђака'' покренула је [[1894]]. часопис [[Омладина (часопис)|Омладина]] под уредништвом Петра Белобрка. Тај месечник је први студентски часопис на Свеуилишту у Загребу.{{sfn|Артуковић|2001|p=9}} Прва жена која је ту докторирала била је Српкиња Милица пл. Богдановић, [[1907]]. године. Тема доктората је била ''Цар Јулијан Апостата према хришћанству''. <ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 382.|year= 2013. |url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник |location= Загреб, Београд |id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 127., 8.(21.) јуна 1907., Dr. phil. Милица пл. Богдановић |year= 1907.|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref> Прва два факултета су већ била организована: ''Правни'' у оквиру бивше ''Правословне академије'', а ''Богословни'' у оквиру сјеменишта. ''Филозофски факултет'' је свој рад започео академске године [[1874]]/[[1875]]. У његовом саставу је у почетку деловало шест катедари (за филозофију, општу историју, хрватску историју, [[Словени|словенску]] филологију, класичну латинску филологију и класичну грчку филологију). Из катедри су се постепено развијала одељења, односно одсеци као сложеније научно-наставне јединице с више катедари. До данас је на Свеучилишту у Загребу дипломирало више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 постдипломаца.<ref name="ГрЗгО4">[http://www.zagreb.hr/default.aspx?id=1081 О Загребу], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> На Свеучилишту у Загребу, научно-наставни и уметнички рад се обавља на 29 [[факултет]]а, 3 уметничке [[Академија|академије]], стручној - Учитељској академији и универзитетском студију - Хрватским студијима. При универзитету делује 33 политехникума. == Факултети == * [[Агрономски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.agr.hr/ Службене странице факултета]) * [[Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.arhitekt.hr/ Службене странице факултета]) * [[Ветеринарски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.vef.hr/ Службене странице факултета]) * [[Геодетски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.geof.hr/ Службене странице факултета]) * [[Геотехнички факултет Свеучилишта у Загребу]] ([https://web.archive.org/web/20070413134216/http://www.gtfvz.hr/ Службене странице факултета]) * [[Грађевински факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.grad.hr/ Службене странице факултета]) * [[Графички факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.grf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Едукацијско-рехабилитацијски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.erf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Економски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.efzg.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет електротехнике и рачунарства Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fer.hr/ Службене странице факултета]) * [[Католички богословни факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.kbf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Кинезиолошки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.kif.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет машинства и бродоградње Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fsb.hr/ Службене странице факултета]) * [[Медицински факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.mef.hr/ Службене странице факултета]) * [[Металуршки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([https://web.archive.org/web/20080731120847/http://siscia.simet.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет организације и информатике Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.foi.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет политичких наука Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fakultet.fpzg.hr/ Службене странице факултета] {{Wayback|url=http://www.fakultet.fpzg.hr/ |date=20090102142355 }}) * [[Правни факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.pravo.hr/ Службене странице факултета]) * [[Прехрамбено-биотехнолошки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.pbf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Природословно-математички факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.pmf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Рударско-геолошко-нафтни факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.rgn.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет саобраћајних наука Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fpz.hr/ Службене странице факултета]) * [[Стоматолошки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.sfzg.hr/ Службене странице факултета]) * [[Текстилно–технолошки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.ttf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Учитељски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.ufzg.hr/ Службене странице факултета]) * [[Фармацеутско-биохемијски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.pharma.hr/ Службене странице факултета]) * [[Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.ffzg.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет хемијског инжењерства и технологије Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fkit.hr/ Службене странице факултета]) * [[Шумарски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.sumfak.hr/ Службене странице факултета]) == Академије == * [[Академија драмске умјетности Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.adu.hr/ Службене странице академије]) * [[Академија ликовних умјетности Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.alu.hr/ Службене странице академије]) * [[Музичка академија Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.muza.hr/ Службене странице академије]) == Универзитетски центар == * [[Центар за хрватске студије]] ({{јез-хр|Hrvatski studiji}}) ([http://www.hrstud.hr/ Службене странице студија]) == Ректори == {| cellspacing="0" cellpadding="0" class=" multicol" style="background:transparent; width:100%;" | width="25%" align="left" valign="top" | * 1874. — 1875. — Матија Месић * 1875. — 1876. — Стјепан Спевец * 1876. — 1877. — Антон Кржан * 1877. — 1878. — Косто Војновић * 1878. — 1879. — Фрањо Маикснер * 1879. — 1880. — Фрањо Ивековић * 1880. — 1881. — Александар Брешченски * 1881. — 1882. — Фрањо Марковић * 1882. — 1883. — Феликс Сук * 1883. — 1884. — Блаж Лорковић * 1884. — 1885. — Ђуро Пилар * 1885. — 1886. — Густав Барон * 1886. — 1887. — Фрањо Врбанић * 1887. — 1888. — Тадија Смичиклас * 1888. — 1889. — Антун Франки * 1889. — 1890. — Лука Марјановић * 1890. — 1891. — [[Натко Нодило]] * 1891. — 1892. — Иван Бујановић * 1892. — 1893. — Јосип Пливерић * 1893. — 1894. — Винко Дворжак * 1894. — 1895. — Антун Мауровић * 1895. — 1896. — Фрањо Спевец * 1896. — 1897. — Армин Павић * 1897. — 1898. — Јурај Дочкал * 1898. — 1899. — Јосип Шиловић | width="25%" align="left" valign="top" | * 1899. — 1900. — Ђуро Арнолд * 1900. — 1901. — Рудолф Вимер * 1901. — 1902. — Фрањо Врбанић * 1902. — 1903. — [[Вјекослав Клаић]] * 1903. — 1904. — Иван Бујановић * 1904. — 1905. — Јосип Пливерић * 1905. — 1906. — Антун Хеинз * 1906. — 1907. — Антун Бауер * 1907. — 1908. — Миливој-Клемент Мауровић * 1908. — 1909. — Густав Јанечек * 1909. — 1910. — Јосип Воловић * 1910. — 1911. — Јулије Рорауер * 1911. — 1912. — Јулије Домац * 1912. — 1913. — Јосип Пазман * 1913. — 1914. — Едо Ловрић * 1914. — 1915. — Ђуро Корблер * 1915. — 1916. — Фран Барац * 1916. — 1917. — Ернест Милер * 1917. — 1918. — Јулије Голик * 1918. — 1919. — Иван Ангело Руспини * 1919. — 1920. — Ладислав Полић * 1920. — 1921. — Карло Радоничић * 1921. — 1922. — Владимир Варићак * 1922. — 1923. — Ђуро Ненадић * 1923. — 1924. — Стјепан Цимерман | width="25%" align="left" valign="top" | * 1924. — 1925. — Ладислав Полић * 1925. — 1926. — Драго Перовић * 1926. — 1928. — Ернест Милер * 1928. — 1932. — Јосип Белобрк * 1932. — 1933. — Алберт Базала * 1933. — 1935. — Ђуро Стипетић * 1935. — 1937. — Станко Хондл * 1937. — 1938. — Едо Ловрић * 1938. — 1940. — Андрија Живковић * 1940. — 1943. — Стјепан Ившић * 1943. — 1944. — Божидар Шпишић * 1944. — 1945. — Стјепан Хорват * 1945. — 1946. — Андрија Штампар * 1946. — 1947. — Грга Новак * 1947. — 1949. — Андрија Мохоровичић * 1949. — 1950. — Марко Костренчић * 1950. — 1951. — Антун Барац * 1951. — 1952. — Фрањо Бошњаковић * 1952. — 1953. — Теодор Варићак * 1953. — 1954. — Жељко Марковић * 1954. — 1956. — Хрвоје Ивековић * 1956. — 1958. — Зоран Бујаш * 1958. — 1960. — Маријан Хорват * 1960. — 1963. — Владимир Сердар * 1963. — 1966. — Славко Мацарол | width="25%" align="left" valign="top" | * 1966. — 1968. — Јаков Сиротковић * 1968. — 1972. — Иван Супек * 1972. — 1976. — Предраг Враницки * 1976. — 1978. — Драго Грденић * 1978. — 1982. — Иван Јурковић * 1982. — 1986. — Звонимир Крајина * 1986. — 1988. — Владимир Стипетић * 1988. — 1990. — Звонимир Шепаровић * 1990. — 1998. — Маријан Шуњић * 1998. — 2002. — Бранко Јерен * 2002. — 2006. — Хелена Јасна Менцер * 2006. — … — [[Алекса Бјелиш]] |} == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Раковић|first=Александар|authorlink=Александар Раковић|title=Источно-православни богословски факултет Свеучилишта у Загребу 1920-1924|journal=Српска теологија у двадесетом веку|year=2007|volume=2|pages=221-238|url=http://www.bfspc.bg.ac.rs/stXXv/stXXv-02/21.pdf|access-date=07. 10. 2019|archive-date=07. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191007132611/http://www.bfspc.bg.ac.rs/stXXv/stXXv-02/21.pdf|url-status=dead}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Raković|first=Aleksandar|authorlink=Александар Раковић|title=Short Existence of the Faculty of Eastern Orthodox Theology at the University of Zagreb 1920-1924|journal=Теолошки погледи|year=2013|volume=46|issue=3|pages=951-956|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/2013/3/951-976.pdf}} * {{Cite book| ref=harv|last=Стојановић|first=Мијат|authorlink=Мијат Стојановић|year=2015|title=Сгоде и несгоде мога живота|url=|publisher=Хрватски институт за повијест, Славонски Брод|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Universities and colleges in Zagreb}} * [http://www.unizg.hr/ Званична страница Свеучилишта у Загребу] {{Свеучилиште у Загребу}} [[Категорија:Свеучилиште у Загребу]] [[Категорија:Универзитети у Хрватској|Загреб]] 9t3va9a0sk3o3uxdflzji692w8z9u23 25121513 25121511 2022-07-24T20:14:20Z 62.4.57.22 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{Универзитет | назив = Свеучилиште у Загребу | изворно_име = | латинско_име = Universitas Studiorum Zagrabiensis | слика = University of Zagreb.jpg | опис_слике = Зграда Ректората Свеучилишта у Загребу и Правног факултета | слика_ширина = 250п | лого = | мото = | мото_срп = | оснивач = [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I]] | датум_оснивања = 23. септембар [[1669]]. | тип = државни | седиште_град = [[Загреб]] | седиште_држава = {{застава|Хрватска}} | кампус = Шири део града и центар | ректор = Дамир Борас | потканцелар = | број_факултета = 29 | број_академија = 3 | студенти = 72,480 (2015) | академско_особље = 7.963 (2012) | административно_особље = | преддипломци = | постдипломци = 7.243 (2007) | докторанти = 842 (2007) | остали = | буџет = 328.5 милиона куна | боје = {{colorbox|#0000FF}} Плава | афилијације = ''EUA'' | мрежно место = {{URL|www.unizg.hr}} }} '''Свеучилиште у Загребу''' или '''Загребачко свеучилиште''' је други најстарији [[универзитет]] у [[Хрватска|Хрватској]], основан након [[Свеучилиште у Задру|Задарског свеучилишта]] ([[1396]]),<ref>{{хр}}-[http://www.unizd.hr/Onama/tabid/55/language/hr-HR/Default.aspx Задарски свеучилишни град од 1396.]</ref> универзитет са најдужим континуираним радом <ref>{{ен}}-[http://www.studyincroatia.hr/studying-in-croatia/croatian-higher-education-system Задар најстарији од 1396, а загребачки има најстарији континуитет рада.] {{Wayback|url=http://www.studyincroatia.hr/studying-in-croatia/croatian-higher-education-system |date=20140223191405 }}</ref> и један од најстаријих [[Универзитет у Европи|универзитета у Европи]].<ref>{{Cite web |url=http://www.onetius.com/college.php?w=ffzg |title=Свеучилиште у Загребу убраја се међу старија у Европи |access-date=15. 02. 2014 |archive-date=22. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140222153835/http://www.onetius.com/college.php?w=ffzg |url-status=dead }}</ref> Његова историја почиње [[23. септембар|23. септембра]] [[1669]]. године када су повељом цара Светог римског царства и угарско-хрватског краља [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]] признати статус и повластице универзитетске установе тадашњој језуитској<ref>{{ен}}-http://www.homeinzagreb.com/national-and-university-library/</ref> Академији у слободном краљевском граду [[Загреб]]у. == Историја == Од [[1692]]. године ''Филозофски студиј у Загребу'' почиње и формално-правно да делује као ''-{Neoacademia Zagrabiensis}-''<ref>{{хр}}-[http://www.matica.hr/hr/343/NA%20PUTU%20DO%20MODERNOG%20SVEU%C4%8CILI%C5%A0TA/ Neoacademia Zagrabiensis]</ref> — јавноправна високошколска установа. [[Академија]] је остала у рукама [[исусовци|језуита]]<ref>{{хр}}-[http://www.matica.hr/hr/343/NA%20PUTU%20DO%20MODERNOG%20SVEU%C4%8CILI%C5%A0TA/ Теологију су предавали Исусовци]</ref> више од једног века, до [[1773]]. године, када је [[папа Климент XIV]] распустио тај ред. Године [[1776]]. царица и краљица [[Марија Терезија]] је декретом основала ''Краљевску академију знаности'' (''-{Regia scientiarum academia}-'')<ref>{{хр}}-[http://www.onetius.com/college.php?w=ffzg Марија Терезија основала академију] {{Wayback|url=http://www.onetius.com/college.php?w=ffzg |date=20140222153835 }}</ref> са три студија или факултета: ''Филозофским, Богословним и Правним''. Иако су се организациони облици мењали, до [[1874]]. године она је остала највиша школска установа у Хрватској и Славонији. На подстицај великог мецене хрватске просвете, културе и уметности бискупа [[Јосип Јурај Штросмајер|Јосипа Јураја Штросмајера]] Хрватски сабор је [[1861]]. године донио законску основу о ''Свеучилишту у Загребу''. У вријеме свога боравка у Загребу [[1869]]. године цар [[Франц Јозеф|Фрањо Јосиф I]] потписао је законски чланак који је [[5. јануар]]а [[1874]].<ref>{{хр}}-http://www.hr/hrvatska/znanost/sveucilista/zagreb</ref> године добио владареву санкцију. На темељу тог чланка је [[19. октобар|19. октобра]] [[1874]]. године свечано отворен модеран универзитет у Загребу. Званично се звао [[1875]]. године ''Свеучилиште Фрање Јосипа''.{{sfn|Стојановић|2015|p=208}} У његовом саставу су тада дјеловала четири факултета: ''Правни, Богословни, Филозофски и Медицински''. Група [[Срби|српских]] студената која је створила ''Друштво за потпомагање сиромашних Срба ђака'' покренула је [[1894]]. часопис [[Омладина (часопис)|Омладина]] под уредништвом Петра Белобрка. Тај мјесечник је први студентски часопис на Свеуччилишту у Загребу.{{sfn|Артуковић|2001|p=9}} Прва жена која је ту докторирала била је Српкиња Милица пл. Богдановић, [[1907]]. године. Тема доктората је била ''Цар Јулијан Апостата према хришћанству''. <ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 382.|year= 2013. |url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник |location= Загреб, Београд |id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 127., 8.(21.) јуна 1907., Dr. phil. Милица пл. Богдановић |year= 1907.|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref> Прва два факултета су већ била организована: ''Правни'' у оквиру бивше ''Правословне академије'', а ''Богословни'' у оквиру сјеменишта. ''Филозофски факултет'' је свој рад започео академске године [[1874]]/[[1875]]. У његовом саставу је у почетку деловало шест катедари (за филозофију, општу историју, хрватску историју, [[Словени|словенску]] филологију, класичну латинску филологију и класичну грчку филологију). Из катедри су се постепено развијала одељења, односно одсеци као сложеније научно-наставне јединице с више катедари. До данас је на Свеучилишту у Загребу дипломирало више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 постдипломаца.<ref name="ГрЗгО4">[http://www.zagreb.hr/default.aspx?id=1081 О Загребу], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> На Свеучилишту у Загребу, научно-наставни и уметнички рад се обавља на 29 [[факултет]]а, 3 уметничке [[Академија|академије]], стручној - Учитељској академији и универзитетском студију - Хрватским студијима. При универзитету делује 33 политехникума. == Факултети == * [[Агрономски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.agr.hr/ Службене странице факултета]) * [[Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.arhitekt.hr/ Службене странице факултета]) * [[Ветеринарски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.vef.hr/ Службене странице факултета]) * [[Геодетски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.geof.hr/ Службене странице факултета]) * [[Геотехнички факултет Свеучилишта у Загребу]] ([https://web.archive.org/web/20070413134216/http://www.gtfvz.hr/ Службене странице факултета]) * [[Грађевински факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.grad.hr/ Службене странице факултета]) * [[Графички факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.grf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Едукацијско-рехабилитацијски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.erf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Економски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.efzg.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет електротехнике и рачунарства Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fer.hr/ Службене странице факултета]) * [[Католички богословни факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.kbf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Кинезиолошки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.kif.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет машинства и бродоградње Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fsb.hr/ Службене странице факултета]) * [[Медицински факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.mef.hr/ Службене странице факултета]) * [[Металуршки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([https://web.archive.org/web/20080731120847/http://siscia.simet.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет организације и информатике Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.foi.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет политичких наука Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fakultet.fpzg.hr/ Службене странице факултета] {{Wayback|url=http://www.fakultet.fpzg.hr/ |date=20090102142355 }}) * [[Правни факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.pravo.hr/ Службене странице факултета]) * [[Прехрамбено-биотехнолошки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.pbf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Природословно-математички факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.pmf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Рударско-геолошко-нафтни факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.rgn.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет саобраћајних наука Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fpz.hr/ Службене странице факултета]) * [[Стоматолошки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.sfzg.hr/ Службене странице факултета]) * [[Текстилно–технолошки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.ttf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Учитељски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.ufzg.hr/ Службене странице факултета]) * [[Фармацеутско-биохемијски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.pharma.hr/ Службене странице факултета]) * [[Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.ffzg.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет хемијског инжењерства и технологије Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fkit.hr/ Службене странице факултета]) * [[Шумарски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.sumfak.hr/ Службене странице факултета]) == Академије == * [[Академија драмске умјетности Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.adu.hr/ Службене странице академије]) * [[Академија ликовних умјетности Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.alu.hr/ Службене странице академије]) * [[Музичка академија Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.muza.hr/ Службене странице академије]) == Универзитетски центар == * [[Центар за хрватске студије]] ({{јез-хр|Hrvatski studiji}}) ([http://www.hrstud.hr/ Службене странице студија]) == Ректори == {| cellspacing="0" cellpadding="0" class=" multicol" style="background:transparent; width:100%;" | width="25%" align="left" valign="top" | * 1874. — 1875. — Матија Месић * 1875. — 1876. — Стјепан Спевец * 1876. — 1877. — Антон Кржан * 1877. — 1878. — Косто Војновић * 1878. — 1879. — Фрањо Маикснер * 1879. — 1880. — Фрањо Ивековић * 1880. — 1881. — Александар Брешченски * 1881. — 1882. — Фрањо Марковић * 1882. — 1883. — Феликс Сук * 1883. — 1884. — Блаж Лорковић * 1884. — 1885. — Ђуро Пилар * 1885. — 1886. — Густав Барон * 1886. — 1887. — Фрањо Врбанић * 1887. — 1888. — Тадија Смичиклас * 1888. — 1889. — Антун Франки * 1889. — 1890. — Лука Марјановић * 1890. — 1891. — [[Натко Нодило]] * 1891. — 1892. — Иван Бујановић * 1892. — 1893. — Јосип Пливерић * 1893. — 1894. — Винко Дворжак * 1894. — 1895. — Антун Мауровић * 1895. — 1896. — Фрањо Спевец * 1896. — 1897. — Армин Павић * 1897. — 1898. — Јурај Дочкал * 1898. — 1899. — Јосип Шиловић | width="25%" align="left" valign="top" | * 1899. — 1900. — Ђуро Арнолд * 1900. — 1901. — Рудолф Вимер * 1901. — 1902. — Фрањо Врбанић * 1902. — 1903. — [[Вјекослав Клаић]] * 1903. — 1904. — Иван Бујановић * 1904. — 1905. — Јосип Пливерић * 1905. — 1906. — Антун Хеинз * 1906. — 1907. — Антун Бауер * 1907. — 1908. — Миливој-Клемент Мауровић * 1908. — 1909. — Густав Јанечек * 1909. — 1910. — Јосип Воловић * 1910. — 1911. — Јулије Рорауер * 1911. — 1912. — Јулије Домац * 1912. — 1913. — Јосип Пазман * 1913. — 1914. — Едо Ловрић * 1914. — 1915. — Ђуро Корблер * 1915. — 1916. — Фран Барац * 1916. — 1917. — Ернест Милер * 1917. — 1918. — Јулије Голик * 1918. — 1919. — Иван Ангело Руспини * 1919. — 1920. — Ладислав Полић * 1920. — 1921. — Карло Радоничић * 1921. — 1922. — Владимир Варићак * 1922. — 1923. — Ђуро Ненадић * 1923. — 1924. — Стјепан Цимерман | width="25%" align="left" valign="top" | * 1924. — 1925. — Ладислав Полић * 1925. — 1926. — Драго Перовић * 1926. — 1928. — Ернест Милер * 1928. — 1932. — Јосип Белобрк * 1932. — 1933. — Алберт Базала * 1933. — 1935. — Ђуро Стипетић * 1935. — 1937. — Станко Хондл * 1937. — 1938. — Едо Ловрић * 1938. — 1940. — Андрија Живковић * 1940. — 1943. — Стјепан Ившић * 1943. — 1944. — Божидар Шпишић * 1944. — 1945. — Стјепан Хорват * 1945. — 1946. — Андрија Штампар * 1946. — 1947. — Грга Новак * 1947. — 1949. — Андрија Мохоровичић * 1949. — 1950. — Марко Костренчић * 1950. — 1951. — Антун Барац * 1951. — 1952. — Фрањо Бошњаковић * 1952. — 1953. — Теодор Варићак * 1953. — 1954. — Жељко Марковић * 1954. — 1956. — Хрвоје Ивековић * 1956. — 1958. — Зоран Бујаш * 1958. — 1960. — Маријан Хорват * 1960. — 1963. — Владимир Сердар * 1963. — 1966. — Славко Мацарол | width="25%" align="left" valign="top" | * 1966. — 1968. — Јаков Сиротковић * 1968. — 1972. — Иван Супек * 1972. — 1976. — Предраг Враницки * 1976. — 1978. — Драго Грденић * 1978. — 1982. — Иван Јурковић * 1982. — 1986. — Звонимир Крајина * 1986. — 1988. — Владимир Стипетић * 1988. — 1990. — Звонимир Шепаровић * 1990. — 1998. — Маријан Шуњић * 1998. — 2002. — Бранко Јерен * 2002. — 2006. — Хелена Јасна Менцер * 2006. — … — [[Алекса Бјелиш]] |} == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Раковић|first=Александар|authorlink=Александар Раковић|title=Источно-православни богословски факултет Свеучилишта у Загребу 1920-1924|journal=Српска теологија у двадесетом веку|year=2007|volume=2|pages=221-238|url=http://www.bfspc.bg.ac.rs/stXXv/stXXv-02/21.pdf|access-date=07. 10. 2019|archive-date=07. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191007132611/http://www.bfspc.bg.ac.rs/stXXv/stXXv-02/21.pdf|url-status=dead}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Raković|first=Aleksandar|authorlink=Александар Раковић|title=Short Existence of the Faculty of Eastern Orthodox Theology at the University of Zagreb 1920-1924|journal=Теолошки погледи|year=2013|volume=46|issue=3|pages=951-956|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/2013/3/951-976.pdf}} * {{Cite book| ref=harv|last=Стојановић|first=Мијат|authorlink=Мијат Стојановић|year=2015|title=Сгоде и несгоде мога живота|url=|publisher=Хрватски институт за повијест, Славонски Брод|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Universities and colleges in Zagreb}} * [http://www.unizg.hr/ Званична страница Свеучилишта у Загребу] {{Свеучилиште у Загребу}} [[Категорија:Свеучилиште у Загребу]] [[Категорија:Универзитети у Хрватској|Загреб]] mbig0mz4dwge9r43r5aet3vrg5yep0q 25121525 25121513 2022-07-24T20:19:03Z 62.4.57.22 wikitext text/x-wiki {{Универзитет | назив = Свеучилиште у Загребу | изворно_име = | латинско_име = Universitas Studiorum Zagrabiensis | слика = University of Zagreb.jpg | опис_слике = Зграда Ректората Свеучилишта у Загребу и Правног факултета | слика_ширина = 250п | лого = | мото = | мото_срп = | оснивач = [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I]] | датум_оснивања = 23. септембар [[1669]]. | тип = државни | седиште_град = [[Загреб]] | седиште_држава = {{застава|Хрватска}} | кампус = Шири део града и центар | ректор = Дамир Борас | потканцелар = | број_факултета = 29 | број_академија = 3 | студенти = 72,480 (2015) | академско_особље = 7.963 (2012) | административно_особље = | преддипломци = | постдипломци = 7.243 (2007) | докторанти = 842 (2007) | остали = | буџет = 328.5 милиона куна | боје = {{colorbox|#0000FF}} Плава | афилијације = ''EUA'' | мрежно место = {{URL|www.unizg.hr}} }} '''Свеучилиште у Загребу''' или '''Загребачко свеучилиште''' је други најстарији [[универзитет]] у [[Хрватска|Хрватској]], основан након [[Свеучилиште у Задру|Задарског свеучилишта]] ([[1396]]),<ref>{{хр}}-[http://www.unizd.hr/Onama/tabid/55/language/hr-HR/Default.aspx Задарски свеучилишни град од 1396.]</ref> универзитет са најдужим континуираним радом <ref>{{ен}}-[http://www.studyincroatia.hr/studying-in-croatia/croatian-higher-education-system Задар најстарији од 1396, а загребачки има најстарији континуитет рада.] {{Wayback|url=http://www.studyincroatia.hr/studying-in-croatia/croatian-higher-education-system |date=20140223191405 }}</ref> и један од најстаријих [[Универзитет у Европи|универзитета у Европи]].<ref>{{Cite web |url=http://www.onetius.com/college.php?w=ffzg |title=Свеучилиште у Загребу убраја се међу старија у Европи |access-date=15. 02. 2014 |archive-date=22. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140222153835/http://www.onetius.com/college.php?w=ffzg |url-status=dead }}</ref> Његова историја почиње [[23. септембар|23. септембра]] [[1669]]. године када су повељом цара Светог римског царства и угарско-хрватског краља [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]] признати статус и повластице универзитетске установе тадашњој језуитској<ref>{{ен}}-http://www.homeinzagreb.com/national-and-university-library/</ref> Академији у слободном краљевском граду [[Загреб]]у. == Историја == Од [[1692]]. године ''Филозофски студиј у Загребу'' почиње и формално-правно да делује као ''-{Neoacademia Zagrabiensis}-''<ref>{{хр}}-[http://www.matica.hr/hr/343/NA%20PUTU%20DO%20MODERNOG%20SVEU%C4%8CILI%C5%A0TA/ Neoacademia Zagrabiensis]</ref> — јавноправна високошколска установа. [[Академија]] је остала у рукама [[исусовци|језуита]]<ref>{{хр}}-[http://www.matica.hr/hr/343/NA%20PUTU%20DO%20MODERNOG%20SVEU%C4%8CILI%C5%A0TA/ Теологију су предавали Исусовци]</ref> више од једног века, до [[1773]]. године, када је [[папа Климент XIV]] распустио тај ред. Године [[1776]]. царица и краљица [[Марија Терезија]] је декретом основала ''Краљевску академију знаности'' (''-{Regia scientiarum academia}-'')<ref>{{хр}}-[http://www.onetius.com/college.php?w=ffzg Марија Терезија основала академију] {{Wayback|url=http://www.onetius.com/college.php?w=ffzg |date=20140222153835 }}</ref> са три студија или факултета: ''Филозофским, Богословним и Правним''. Иако су се организациони облици мењали, до [[1874]]. године она је остала највиша школска установа у Хрватској и Славонији. На подстицај великог мецене хрватске просвете, културе и уметности бискупа [[Јосип Јурај Штросмајер|Јосипа Јураја Штросмајера]] Хрватски сабор је [[1861]]. године донио законску основу о ''Свеучилишту у Загребу''. У вријеме свога боравка у Загребу [[1869]]. године цар [[Франц Јозеф|Фрањо Јосиф I]] потписао је законски чланак који је [[5. јануар]]а [[1874]].<ref>{{хр}}-http://www.hr/hrvatska/znanost/sveucilista/zagreb</ref> године добио владареву санкцију. На темељу тог чланка је [[19. октобар|19. октобра]] [[1874]]. године свечано отворен модеран универзитет у Загребу. Званично се звао [[1875]]. године ''Свеучилиште Фрање Јосипа''.{{sfn|Стојановић|2015|p=208}} У његовом саставу су тада дјеловала четири факултета: ''Правни, Богословни, Филозофски и Медицински''. Група [[Срби|српских]] студената која је створила ''Друштво за потпомагање сиромашних Срба ђака'' покренула је [[1894]]. часопис [[Омладина (часопис)|Омладина]] под уредништвом Петра Белобрка. Тај мјесечник је први студентски часопис на Свеучилишту у Загребу.{{sfn|Артуковић|2001|p=32}} Прва жена која је ту докторирала била је Српкиња Милица пл. Богдановић, [[1907]]. године. Тема доктората је била ''Цар Јулијан Апостата према хришћанству''. <ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 382.|year= 2013. |url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник |location= Загреб, Београд |id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 127., 8.(21.) јуна 1907., Dr. phil. Милица пл. Богдановић |year= 1907.|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref> Прва два факултета су већ била организована: ''Правни'' у оквиру бивше ''Правословне академије'', а ''Богословни'' у оквиру сјеменишта. ''Филозофски факултет'' је свој рад започео академске године [[1874]]/[[1875]]. У његовом саставу је у почетку деловало шест катедари (за филозофију, општу историју, хрватску историју, [[Словени|словенску]] филологију, класичну латинску филологију и класичну грчку филологију). Из катедри су се постепено развијала одељења, односно одсеци као сложеније научно-наставне јединице с више катедари. До данас је на Свеучилишту у Загребу дипломирало више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 постдипломаца.<ref name="ГрЗгО4">[http://www.zagreb.hr/default.aspx?id=1081 О Загребу], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> На Свеучилишту у Загребу, научно-наставни и уметнички рад се обавља на 29 [[факултет]]а, 3 уметничке [[Академија|академије]], стручној - Учитељској академији и универзитетском студију - Хрватским студијима. При универзитету делује 33 политехникума. == Факултети == * [[Агрономски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.agr.hr/ Службене странице факултета]) * [[Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.arhitekt.hr/ Службене странице факултета]) * [[Ветеринарски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.vef.hr/ Службене странице факултета]) * [[Геодетски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.geof.hr/ Службене странице факултета]) * [[Геотехнички факултет Свеучилишта у Загребу]] ([https://web.archive.org/web/20070413134216/http://www.gtfvz.hr/ Службене странице факултета]) * [[Грађевински факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.grad.hr/ Службене странице факултета]) * [[Графички факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.grf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Едукацијско-рехабилитацијски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.erf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Економски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.efzg.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет електротехнике и рачунарства Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fer.hr/ Службене странице факултета]) * [[Католички богословни факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.kbf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Кинезиолошки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.kif.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет машинства и бродоградње Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fsb.hr/ Службене странице факултета]) * [[Медицински факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.mef.hr/ Службене странице факултета]) * [[Металуршки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([https://web.archive.org/web/20080731120847/http://siscia.simet.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет организације и информатике Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.foi.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет политичких наука Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fakultet.fpzg.hr/ Службене странице факултета] {{Wayback|url=http://www.fakultet.fpzg.hr/ |date=20090102142355 }}) * [[Правни факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.pravo.hr/ Службене странице факултета]) * [[Прехрамбено-биотехнолошки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.pbf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Природословно-математички факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.pmf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Рударско-геолошко-нафтни факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.rgn.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет саобраћајних наука Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fpz.hr/ Службене странице факултета]) * [[Стоматолошки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.sfzg.hr/ Службене странице факултета]) * [[Текстилно–технолошки факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.ttf.hr/ Службене странице факултета]) * [[Учитељски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.ufzg.hr/ Службене странице факултета]) * [[Фармацеутско-биохемијски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.pharma.hr/ Службене странице факултета]) * [[Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.ffzg.hr/ Службене странице факултета]) * [[Факултет хемијског инжењерства и технологије Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.fkit.hr/ Службене странице факултета]) * [[Шумарски факултет Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.sumfak.hr/ Службене странице факултета]) == Академије == * [[Академија драмске умјетности Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.adu.hr/ Службене странице академије]) * [[Академија ликовних умјетности Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.alu.hr/ Службене странице академије]) * [[Музичка академија Свеучилишта у Загребу]] ([http://www.muza.hr/ Службене странице академије]) == Универзитетски центар == * [[Центар за хрватске студије]] ({{јез-хр|Hrvatski studiji}}) ([http://www.hrstud.hr/ Службене странице студија]) == Ректори == {| cellspacing="0" cellpadding="0" class=" multicol" style="background:transparent; width:100%;" | width="25%" align="left" valign="top" | * 1874. — 1875. — Матија Месић * 1875. — 1876. — Стјепан Спевец * 1876. — 1877. — Антон Кржан * 1877. — 1878. — Косто Војновић * 1878. — 1879. — Фрањо Маикснер * 1879. — 1880. — Фрањо Ивековић * 1880. — 1881. — Александар Брешченски * 1881. — 1882. — Фрањо Марковић * 1882. — 1883. — Феликс Сук * 1883. — 1884. — Блаж Лорковић * 1884. — 1885. — Ђуро Пилар * 1885. — 1886. — Густав Барон * 1886. — 1887. — Фрањо Врбанић * 1887. — 1888. — Тадија Смичиклас * 1888. — 1889. — Антун Франки * 1889. — 1890. — Лука Марјановић * 1890. — 1891. — [[Натко Нодило]] * 1891. — 1892. — Иван Бујановић * 1892. — 1893. — Јосип Пливерић * 1893. — 1894. — Винко Дворжак * 1894. — 1895. — Антун Мауровић * 1895. — 1896. — Фрањо Спевец * 1896. — 1897. — Армин Павић * 1897. — 1898. — Јурај Дочкал * 1898. — 1899. — Јосип Шиловић | width="25%" align="left" valign="top" | * 1899. — 1900. — Ђуро Арнолд * 1900. — 1901. — Рудолф Вимер * 1901. — 1902. — Фрањо Врбанић * 1902. — 1903. — [[Вјекослав Клаић]] * 1903. — 1904. — Иван Бујановић * 1904. — 1905. — Јосип Пливерић * 1905. — 1906. — Антун Хеинз * 1906. — 1907. — Антун Бауер * 1907. — 1908. — Миливој-Клемент Мауровић * 1908. — 1909. — Густав Јанечек * 1909. — 1910. — Јосип Воловић * 1910. — 1911. — Јулије Рорауер * 1911. — 1912. — Јулије Домац * 1912. — 1913. — Јосип Пазман * 1913. — 1914. — Едо Ловрић * 1914. — 1915. — Ђуро Корблер * 1915. — 1916. — Фран Барац * 1916. — 1917. — Ернест Милер * 1917. — 1918. — Јулије Голик * 1918. — 1919. — Иван Ангело Руспини * 1919. — 1920. — Ладислав Полић * 1920. — 1921. — Карло Радоничић * 1921. — 1922. — Владимир Варићак * 1922. — 1923. — Ђуро Ненадић * 1923. — 1924. — Стјепан Цимерман | width="25%" align="left" valign="top" | * 1924. — 1925. — Ладислав Полић * 1925. — 1926. — Драго Перовић * 1926. — 1928. — Ернест Милер * 1928. — 1932. — Јосип Белобрк * 1932. — 1933. — Алберт Базала * 1933. — 1935. — Ђуро Стипетић * 1935. — 1937. — Станко Хондл * 1937. — 1938. — Едо Ловрић * 1938. — 1940. — Андрија Живковић * 1940. — 1943. — Стјепан Ившић * 1943. — 1944. — Божидар Шпишић * 1944. — 1945. — Стјепан Хорват * 1945. — 1946. — Андрија Штампар * 1946. — 1947. — Грга Новак * 1947. — 1949. — Андрија Мохоровичић * 1949. — 1950. — Марко Костренчић * 1950. — 1951. — Антун Барац * 1951. — 1952. — Фрањо Бошњаковић * 1952. — 1953. — Теодор Варићак * 1953. — 1954. — Жељко Марковић * 1954. — 1956. — Хрвоје Ивековић * 1956. — 1958. — Зоран Бујаш * 1958. — 1960. — Маријан Хорват * 1960. — 1963. — Владимир Сердар * 1963. — 1966. — Славко Мацарол | width="25%" align="left" valign="top" | * 1966. — 1968. — Јаков Сиротковић * 1968. — 1972. — Иван Супек * 1972. — 1976. — Предраг Враницки * 1976. — 1978. — Драго Грденић * 1978. — 1982. — Иван Јурковић * 1982. — 1986. — Звонимир Крајина * 1986. — 1988. — Владимир Стипетић * 1988. — 1990. — Звонимир Шепаровић * 1990. — 1998. — Маријан Шуњић * 1998. — 2002. — Бранко Јерен * 2002. — 2006. — Хелена Јасна Менцер * 2006. — … — [[Алекса Бјелиш]] |} == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Раковић|first=Александар|authorlink=Александар Раковић|title=Источно-православни богословски факултет Свеучилишта у Загребу 1920-1924|journal=Српска теологија у двадесетом веку|year=2007|volume=2|pages=221-238|url=http://www.bfspc.bg.ac.rs/stXXv/stXXv-02/21.pdf|access-date=07. 10. 2019|archive-date=07. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191007132611/http://www.bfspc.bg.ac.rs/stXXv/stXXv-02/21.pdf|url-status=dead}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Raković|first=Aleksandar|authorlink=Александар Раковић|title=Short Existence of the Faculty of Eastern Orthodox Theology at the University of Zagreb 1920-1924|journal=Теолошки погледи|year=2013|volume=46|issue=3|pages=951-956|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/2013/3/951-976.pdf}} * {{Cite book| ref=harv|last=Стојановић|first=Мијат|authorlink=Мијат Стојановић|year=2015|title=Сгоде и несгоде мога живота|url=|publisher=Хрватски институт за повијест, Славонски Брод|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Universities and colleges in Zagreb}} * [http://www.unizg.hr/ Званична страница Свеучилишта у Загребу] {{Свеучилиште у Загребу}} [[Категорија:Свеучилиште у Загребу]] [[Категорија:Универзитети у Хрватској|Загреб]] onz1axsqcc5m1a3odo330vsb8it9u8y 0 286788 25121634 24618958 2022-07-24T22:49:07Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Ф1 тим | Име_конструктора = {{зас|АУТ}} Ред бул | Пуно_име = Оракле Ред бул рејсинг | Седиште = {{зас|УК}} [[Милтон Кинс]], [[Бакингемшир]] [[Велика Британија]] | Шеф = {{зас|УК}} [[Кристијан Хорнер]] | Возачи = 1. {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] <br/>11. {{зас|МЕК}} [[Серхио Перез]] | Шасија = RB18 | Мотор = Ред бул RBPTH001 | Трке = {{Ф1кстат|РБР|трке}} | Прва_трка = [[Велика награда Аустралије 2005.]] | Прва_победа = [[Велика награда Кине 2009.]] | Последња_победа = [[Велика награда Француске 2022.]] | Последња_трка = {{Последња Ф1ВН}} | Титуле_конструктора = 4 ({{Ф1|2010}}, {{Ф1|2011}}, {{Ф1|2012}}, {{Ф1|2013}}) | Титуле_возача = 5 ({{Ф1|2010}}, {{Ф1|2011}}, {{Ф1|2012}}, {{Ф1|2013}}, {{Ф1|2021}}) | Победе = {{Ф1кстат|РБР|победа}} | Пол_позиције = {{Ф1кстат|РБР|пол}} | Најбржи_кругови = {{Ф1кстат|РБР|најбржикруг}} | Подијуми = {{Ф1кстат|РБР|подијум}} | Грб_тима =[[Датотека:Оракле Ред бул рејсинг.png|x100п]] | Тест_возачи = {{зас|ШВА}} [[Себастјен Буеми]] }} '''Ред бул рејсинг''' је тркачки тим [[Формула 1|Формуле 1]], који се такмичи са аутомобилом који покреће [[Хонда]] под аустријском лиценцом и са седиштем у Уједињеном Краљевству. То је један од два тима Формуле један у власништву компаније за пиће [[Red Bull|Ред бул ГмбХ]], а други је [[Алфа Таури Ф1|Скудерија Алфа Таури]] (раније Скудерија Торо Росо). Тимом Ред бул рејсинг руководи [[Кристијан Хорнер]] од његовог формирања 2005. године.<ref>{{cite web|url=http://www.infiniti-redbullracing.com/cs/Satellite/en_INT/Red-Bull-Racing-Christian-Horner/001242969763138|title=Christian Horner: Team Principal|publisher=Infiniti Red Bull Racing|access-date=27 September 2013|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20130714092438/http://www.infiniti-redbullracing.com/cs/Satellite/en_INT/Red-Bull-Racing-Christian-Horner/001242969763138|archive-date=14 July 2013}}</ref> Ред бул је имао [[Косворт|Косвортов]] моторе 2005. и [[Скудерија Ферари|Ферари]] моторе 2006. Тим је користио моторе које је испоручивао [[Рено Ф1|Рено]] између 2007. и 2018. (од 2016. до 2018. мотор Рено је поново означен као „ТАГ Хојер“ након распада односа између Ред була и Рено [[Формула 1 — сезона 2015|2015]]. године).<ref>{{Cite web|url=https://www.autosport.com/f1/news/140512/tag-heuer-stays-despite-red-bull-honda-deal|title=TAG Heuer extends Red Bull F1 deal despite 2019 Honda engine deal|first=Adam|last=Cooper|website=Autosport.com}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/sport/formula1/14855045|work=[[BBC Sport]]|publisher=BBC|date=9 September 2011|access-date=9 September 2011|title=Red Bull extend Renault engine contract to 2016}}</ref> Током овог партнерства, освојили су четири узастопне титуле шампиона возача и конструктора од [[Формула 1 — сезона 2010|2010]]. до [[Формула 1 — сезона 2013|2013]]. године, поставши први аустријски тим који је освојио титулу.<ref name="lic">{{cite web |url=http://www.fia.com/en-GB/mediacentre/pressreleases/ica/2009/Pages/ica_140409.aspx |archive-url=https://web.archive.org/web/20121117083045/http://www.fia.com/en-GB/mediacentre/pressreleases/ica/2009/Pages/ica_140409.aspx |archive-date=17 November 2012 |title= International Court of Appeal |publisher= [[FIA]] |access-date=17 November 2012}}</ref> Тим је почео да користи Хонда моторе [[Формула 1 — сезона 2019|2019]].<ref>{{cite web|url=https://www.motorauthority.com/news/1121512_2019-red-bull-racing-f1-car-revealed-fires-up-honda-engine-at-silverstone|title=2019 Red Bull Racing F1 car revealed, fires up Honda engine at Silverstone|publisher=Motorauthority|author= Sean Szymkowski|access-date=11 June 2019}}</ref> Партнерство са Хондом кулминирало је 2021. након победе возача Ред була [[Макс Верстапен|Макса Верстапена]] у светском шампионату возача. Хонда ће наставити да испоручује комплетне моторе из Јапана за Ред бул и Алфа Таури до краја 2025. године.<ref name="Extend">{{cite news|url=https://www.motorsport.com/f1/news/honda-set-to-extend-direct-red-bull-supply-to-2025/7677145/|title=Honda set to extend direct Red Bull supply to 2025|first=Adam |last=Cooper|website= Motorsport.com|date=28 January 2022|access-date=28 January 2022}}</ref> == Историја == === Порекло === {{See also|Стјуарт гран при|Јагуар рејсинг}} Тренутни Ред бул тим може да прати своје порекло од [[Стјуарт гранд при]] одела која су дебитовали [[Формула 1 — сезона 1997|1997]]. [[Џеки Стјуарт]] је продао свој тим [[Ford Motor Company|Форд мотор компани]] крајем 1999. и Форд је донео одлуку да ребрендира тим [[Јагуар рејсинг]] са мало накнадних успеха у наредних пет година. [[File:Jean-Christophe Boullion 1995 Britain.jpg|thumb|left|Ред булово учешће у Формули 1 датира још од [[Формула 1 — сезона 1995|1995]]. године, када је први пут спонзорисао [[Заубер мотоспорт|Заубер]] тим.]] Конструктор и тркачки тим Јагуар рејсинг [[Формула 1|Формуле 1]] стављен је на продају у септембру 2004. када је Форд одлучио да „више не може да представља убедљив пословни случај за било који од његових брендова да се такмичи у Формули 1“.<ref>{{cite news| title =Jaguar quits Formula One| url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/motorsport/3665810.stm|work=BBC Sport |date =17 September 2004|access-date =28 January 2007}}</ref> Ред бул, компанија за производњу [[Energetsko piće|енергетских пића]], договорила је куповину Јагуар рејсинга последњег дана продаје, 15. новембра 2004.<ref name="Jaguarsold">{{cite news|title= Red Bull snaps up Jaguar F1 team|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/motorsport/formula_one/4012381.stm|work=BBC Sport | date =15 November 2004| access-date =28 January 2007}}</ref> [[Би-Би-Си спорт]] је известио да је Форд тражио од понуђача симболичан 1 долар у замену за обавезу да уложи 400 милиона долара у тим током три сезоне тркања.<ref name="Jaguarsold" /> Тим је наставио да има приступ мотору [[Косворт]] развијеном за њихову шасију из 2005. године, а операција је настављена под новим насловом. [[Кристијан Хорнер]] је постављен као нови шеф тима и поставио је [[Дејвид Култард|Дејвида Култарда]] и [[Кристијан Клин|Кристијана Клина]] да возе за тим.[[Датотека:Klien (Red Bull) in practice at USGP 2005.jpg|мини|[[Кристијан Клин]] 2005. године]]Ред бул рејсинг није био почетак Ред буловог учешћа у Формули 1, пошто су спонзорисали [[Заубер мотоспорт|Заубер]] од 1995. до 2004. Након куповине сопственог тима Формуле 1, Ред бул је прекинуо своје дугорочно партнерство са швајцарским тимом. Ред бул такође води програм за младе возаче, Ред бул јуниор тим, при чему Ред бул спонзорише перспективне младе возаче. Возачи високог профила који су добили ову подршку су [[Енрике Бернолди]], [[Кристијан Клин]], [[Патрик Фришер]], [[Витантонио Лиуци]] и [[Скот Спид]]. Ред бул такође спонзорише многе возаче и тимове који се такмиче у шампионату [[Формула 2|Формуле 2]], серији "хранилица" Формуле 1. == Возачи == У следећој табели су приказани возачи у тиму Ред була по сезонама.<ref>{{cite web|url=http://www.statsf1.com/en/red-bull/saison.aspx |title=Red Bull – Seasons |publisher=StatsF1 |accessdate=29. 10. 2018}}</ref> [[Датотека:Formel1 Rennwagen 'RedBul-Racing' Hockenheim 2006 001.JPG|мини|Култард 2006. године]] [[Датотека:Mark Webber 2007 Britain.jpg|мини|Вебер 2007. године]] [[Датотека:Mark Webber 2008 test.jpg|мини|Вебер 2008. године]] [[Датотека:FIA F1 Austria 2021 Nr. 11 Perez (side).jpg|мини|Перез 2021.године]] [[Категорија:Конструктори у Формули 1]] {| class="wikitable" |- ! Година ! Возачи !Поени !{{abbr|Шк|Шампионат конструктора}} |- !{{Ф1|2005}} |{{зас|УК}} [[Дејвид Култард]]<br />{{зас|АУТ}} [[Кристијан Клин]]<br />{{зас|ИТА}} [[Витантонијо Лиуци]] | style="text-align:center; | 34 | style="text-align:center; | 7. |- !{{Ф1|2006}} |{{зас|УК}} [[Дејвид Култард]]<br />{{зас|АУТ}} [[Кристијан Клин]]<br />{{зас|ХОЛ}} [[Роберт Дурнбош]] | style="text-align:center; | 16 | style="text-align:center; | 7. |- !{{Ф1|2007}} |{{зас|УК}} [[Дејвид Култард]]<br />{{зас|АУС}} [[Марк Вебер]] | style="text-align:center; | 24 | style="text-align:center; | 5. |- !{{Ф1|2008}} |{{зас|УК}} [[Дејвид Култард]]<br />{{зас|АУС}} [[Марк Вебер]] | style="text-align:center; | 29 | style="text-align:center; | 7. |- !{{Ф1|2009}} |{{зас|АУС}} [[Марк Вебер]]<br />{{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] | style="background:#DFDFDF; text-align:center;" | 153.5 | style="background:#DFDFDF; text-align:center;" | 2. |- !{{Ф1|2010}} |{{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]]<br />{{зас|АУС}} [[Марк Вебер]] | style="background:#ffffbf; text-align:center;" |'''498''' | style="background:#ffffbf; text-align:center;" |'''1.''' |- !{{Ф1|2011}} |{{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]]<br />{{зас|АУС}} [[Марк Вебер]] | style="background:#ffffbf; text-align:center;" |'''650''' | style="background:#ffffbf; text-align:center;" |'''1.''' |- !{{Ф1|2012}} |{{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]]<br />{{зас|АУС}} [[Марк Вебер]] | style="background:#ffffbf; text-align:center;" |'''460''' | style="background:#ffffbf; text-align:center;" |'''1.''' |- !{{Ф1|2013}} |{{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]]<br />{{зас|АУС}} [[Марк Вебер]] | style="background:#ffffbf; text-align:center;" |'''596''' | style="background:#ffffbf; text-align:center;" |'''1.''' |- !{{Ф1|2014}} |{{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]]<br />{{зас|АУС}} [[Данијел Рикардо]] | style="background:#DFDFDF; text-align:center;" | 405 | style="background:#DFDFDF; text-align:center;" | 2. |- !{{Ф1|2015}} |{{зас|АУС}} [[Данијел Рикардо]]<br />{{зас|РУС}} [[Данил Квјат]] | style="text-align:center; | 187 | style="text-align:center; | 4. |- !{{Ф1|2016}} |{{зас|АУС}} [[Данијел Рикардо]]<br />{{зас|РУС}} [[Данил Квјат]]<br />{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | style="background:#DFDFDF; text-align:center;" | 468 | style="background:#DFDFDF; text-align:center;" | 2. |- !{{Ф1|2017}} |{{зас|АУС}} [[Данијел Рикардо]]<br />{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | style="background:#ffdf9f; text-align:center;" | 368 | style="background:#ffdf9f; text-align:center;" | 3. |- !{{Ф1|2018}} |{{зас|АУС}} [[Данијел Рикардо]]<br />{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | style="text-align:center; background:#ffdf9f;" | 419 | style="text-align:center; background:#ffdf9f;" | 3. |- !{{Ф1|2019}} |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] {{зас|ФРА}} [[Пјер Гасли]]<br />{{зас|ТАЈ}} [[Александер Албон|Алекс Албон]] | style="text-align:center; background:#ffdf9f;" | 417 | style="text-align:center; background:#ffdf9f;" | 3. |- !{{Ф1|2020}} |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] {{зас|ТАЈ}} [[Александер Албон|Алекс Албон]] | style="text-align:center; background:#DFDFDF;" | 319 | style="text-align:center; background:#DFDFDF;" | 2. |- !{{Ф1|2021}} |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] {{зас|МЕК}} [[Серхио Перез]] | style="text-align:center; background:#DFDFDF;" | 585.5 | style="text-align:center; background:#DFDFDF;" | 2. |- !{{Ф1|2022}} |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] {{зас|МЕК}} [[Серхио Перез]] ! {{Ф1кстат|РБР|поениусезони}} ! {{Ф1кстат|РБР|позицијаусезони}} |} == Референце == {{reflist}} {{Тимови и возачи Формуле 1}} [[Категорија:Конструктори у Формули 1]] 8sxaj445eulq6ek82jf0kkobakwx093 0 288174 25121151 24489216 2022-07-24T14:14:25Z 91.148.121.190 wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Рањени орао}} {{Телевизијска емисија | име = Рањени орао | слика = Рањени орао (ТВ серија).jpg | опис_слике = Рањени орао | наслов = | име2 = | жанр = [[Драма (телевизијски жанр)|драма]] | формат = [[Телевизијска серија]] | издавач = Кошутњак филм | творац = | сценариста = [[Милица Јаковљевић]]<br />[[Здравко Шотра]] | режија = [[Здравко Шотра]] | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Слобода Мићаловић]]<br />[[Иван Босиљчић]]<br />[[Војин Ћетковић]]<br />[[Ненад Јездић]]<br />[[Нела Михаиловић]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = | завршна_тема = | слоган = | композитор = [[Жељко Јоксимовић]] | држава = {{застава|Србија|2004}} | језик = [[српски језик|српски]] | сезоне = 1 | епизоде = 17 | списак = | извршни_продуцент = | ко_извршни = | продуцент = [[Зоран Јанковић]] | супервизор = | помоћни_продуцент = | саветник = | ко-продуцент = | уредник = [[Слободан Терзић]] | локација = | кинематографија = Веселко Крчмар | монтажа = [[Петар Путниковић]] | сценографија = [[Дејан Анђелковић]] | камера = | трајање = ~50 минута | продукција = | дистрибутер = | канал = | формат_слике = | формат_тона = | премијерно_приказивање = [[Радио-телевизија Србије|РТС 1]] | почетак = [[22. децембар]] [[2008]]. | крај = [[15. јануар]] [[2009]]. | статус = Завршено емитовање | претходник = | наследник = [[Грех њене мајке (ТВ серија)|Грех њене мајке]] | сродство = | сајт = | сајт2 = http://kosutnjakfilm.rs/index.php/projekti/tv-serije/ranjeni-orao | imdb_id = 1277986 | tv_com_id = }} '''Рањени орао''' је [[Србија|српска]] [[телевизијска серија]] емитована на [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-у. Снимана је у продукцији [[Кошутњак филм]]а по истоименом роману српске књижевнице [[Мир Јам]]. == Радња == {{упозорење}} У првој епизоди серије упознајемо главне јунаке серије још као мале - Анђелку и Ненада, будућег пилота. Затичемо их у дечјој игри и сазнајемо тужну вест која ће обележити Анђелкин живот - погинуо јој је отац. Прича се наставља 20 година касније када је Анђелка већ одрасла девојка и удаје се. Тада и почиње заплет целе приче који ће бити заснован на Анђелкиним љубавним проблемима и моралним дилемама. Почиње њен пут саме у конзервативном свету мушкараца. Анђелка се удаје за Тому Ђуровића, црногорског судију који се разводи од ње убрзо након прве брачне ноћи. Развод је уследио због тога што је Анђелка рекла Томи да је имала једног пре њега, што је тада било страшно понижавајуће, ако девојка није „невина“. Она затим одлази код другарице на село и тамо се у њу заљубљује старији велепоседник Угљеша. Она у потрази за самосталности у други град, одлази у Требиње, усељава се у мали стан код тетка Савете близу Сафета који се заљубљује у њу запошљава се као записничар на суду. Око ње се боре два мушкарца: Сафет и Гојко Марић. Анђелка сазнаје да је Гојко муж њене најбоље пријатељице, Вукице. Вукица има сина, али Гојка то не спречава да вара своју жену са којом девојком стигне. У међувремену, Анђелка се присећа лика Гојка Марића као момка који јој је украо невиност, и схвата да ју је лагао када јој је у писму „његова мајка“ написала да је он умро. Она решава да га избегава колико може. Једног дана, на путу до суднице, колегинице јој говоре како у варош стиже нови судија, Томо Ђуровић. Пошто се Анђелка са болом присећа његовог лика, схвата да ће јој бити још тежи живот, јер Томо почиње да ради у суду. Анђелка не прихвата његов опроштај који јој је понудио, и неколико дана после креће на забаву. На журци се бира краљица вечери, а то је наравно Анђелка. Када је са Донком, ћерком своје станодавке, бројала гласове, видела је да је највише од Сафета. Када се вратила у кућу, види Гојка Марића, како јој прилази. Покушава да га отера, али је он јачи, и када је увидео да је неће добити, пуца у њу, затим у Сафета, а на крају убија себе. Анђелка је у болници, стање јој се побољшава, и када јој дође Томо, она се заувек опрашта са њим. Када се вратила у Београд, среће свог старог „брацу“ из детињства, Ненада, који је постао авијатичар. Она (Анђелка) је слика, и ту слику држи уз себе кад год лети, као „амајлију“. Његова вереница је кришом узима из његовог капута и, не схвативши да му је то само другарица, цепа фотографију. Ненаду се при следећем лету дешава незгода, и он остаје без ноге. Када су му дали протезу, он схвата колико воли Анђелку и проси је. Неколико година касније, Ненадов ујак и Анђелкина тетка се узимају. Ненад и Анђелка су већ неколико година у браку, и имају девојчицу. У посету им долази Злата са сином, коме је досадно да малој девојчици „пуца ладолеже“. То у ствари ради Ненад, и Анђелкин живот се срећно наставља. Ова прича се понавља и 90 година касније између двоја младих. == Улоге == {| class="wikitable" |- ! Глумац !! Улога |- |[[Слобода Мићаловић]] || Анђелка Бојанић<br />Анита Ђуровић |- |[[Иван Босиљчић]] || Ненад Алексић |- |[[Ненад Јездић]] || Гојко Марић |- |[[Маринко Маџгаљ]] || Сафет Омеровић |- |[[Данијела Штајнфелд]] || Донка |- |[[Јасмина Аврамовић]] || Ружа Алексић |- |[[Даница Максимовић]] || Савета |- |[[Драган Николић]] || Угљеша Кнежевић |- |[[Милица Милша]] || Зага Обрадовић |- |[[Нела Михаиловић|Данијела Михајловић]] || Нада Тодоровић |- |[[Наташа Нинковић]] || Вукица Марић |- |[[Војин Ћетковић]] || Томо Ђуровић |- |[[Саша Јоксимовић]] || Писар Дреновац |- |[[Јаков Јевтовић]] || Писар Милосављевић |- |[[Филип Василијевић]] || Ненад Алексић (као дечак) |- |[[Тијана Чуровић]] || Злата |- |[[Милан Васић (глумац)|Милан Васић]] || Маша |- |[[Горан Даничић]] || Судија Богдановић |- |[[Бранка Пујић]] || Зора Богдановић |- |[[Ива Штрљић]] || Бранка |- |[[Милена Предић]] || Јелка Бојанић |- |[[Јана Милић]] || Олга Нешић |- |[[Предраг Смиљковић]] || Олгин отац |- |[[Бојана Ковачевић]] || Олгина мајка |- |[[Ивана Поповић]] || Невенка Митровић |- |[[Соња Јауковић]] || Невенкина мајка |- |[[Катарина Жутић]] || Анка Ђуровић |- |[[Теодора Јелисавчић]] || Мала Анђелка Бојанић<br />Јелкица Алексић |- |[[Дејана Миладиновић]] || Газдарица Бишкуповић |- |[[Ана Марковић]] || Београђанка |- |[[Андреа Мугоша]] || Мостарка |- |[[Соња Кнежевић]] || Жена из суседства |} == Награде == * Награду за најбољи [[Глумачки пар године]] по избору читалаца [[ТВ Новости]] добили су [[Слобода Мићаловић]] за улогу Анђелке Бојанић и [[Иван Босиљчић]] за улогу Ненада Алексића на [[44. Филмски сусрети у Нишу|Филмским сусретима у Нишу 2009.]] године.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:394696-Nis-Urucenje-nagrade-Glumacki-par-godine|title=Niš: Uručenje nagrade “Glumački par godine”|publisher=novosti.rs|date= |accessdate=21. 2. 2014}}</ref><ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a145881/Zabava/Film/Glumacki-par-godine-Sloboda-i-Ivan.html|title=Glumački par godine - Sloboda i Ivan|publisher=mondo.rs|date= |accessdate=21. 2. 2014}}</ref> == Види још == * [[Анђелкина капија]] == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=1277986|title=Рањени орао}} {{Филмови и серије Здравка Шотре}} [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Емисије и серије на РТС-у]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2008.]] [[Категорија:Српске серије које су се престале приказивати 2009.]] [[Категорија:Екранизација српских и југословенских књижевних дела]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] ckrm91dwazn5tithq8yomxwilv42dqf 25121152 25121151 2022-07-24T14:15:02Z 91.148.121.190 wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Рањени орао}} {{Телевизијска емисија | име = Рањени орао | слика = Рањени орао (ТВ серија).jpg | опис_слике = Рањени орао | наслов = | име2 = | жанр = [[Драма (телевизијски жанр)|драма]] | формат = [[Телевизијска серија]] | издавач = Кошутњак филм | творац = | сценариста = [[Милица Јаковљевић]]<br />[[Здравко Шотра]] | режија = [[Здравко Шотра]] | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Слобода Мићаловић]]<br />[[Иван Босиљчић]]<br />[[Војин Ћетковић]]<br />[[Ненад Јездић]]<br />[[Нела Михаиловић]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = | завршна_тема = | слоган = | композитор = [[Жељко Јоксимовић]] | држава = {{застава|Србија|2004}} | језик = [[српски језик|српски]] | сезоне = 1 | епизоде = 17 | списак = | извршни_продуцент = | ко_извршни = | продуцент = [[Зоран Јанковић]] | супервизор = | помоћни_продуцент = | саветник = | ко-продуцент = | уредник = [[Слободан Терзић]] | локација = | кинематографија = Веселко Крчмар | монтажа = [[Петар Путниковић]] | сценографија = [[Дејан Анђелковић]] | камера = | трајање = ~50 минута | продукција = | дистрибутер = | канал = | формат_слике = | формат_тона = | премијерно_приказивање = [[Радио-телевизија Србије|РТС 1]] | почетак = [[22. децембар]] [[2008]]. | крај = [[15. јануар]] [[2009]]. | статус = Завршено емитовање | претходник = | наследник = [[Грех њене мајке (ТВ серија)|Грех њене мајке]] | сродство = | сајт = | сајт2 = http://kosutnjakfilm.rs/index.php/projekti/tv-serije/ranjeni-orao | imdb_id = 1277986 | tv_com_id = }} '''Рањени орао''' је [[Србија|српска]] [[телевизијска серија]] емитована на [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-у. Снимана је у продукцији [[Кошутњак филм]]а по истоименом роману српске књижевнице [[Мир Јам]]. == Радња == {{упозорење}} У првој епизоди серије упознајемо главне јунаке серије још као мале - Анђелку и Ненада, будућег пилота. Затичемо их у дечјој игри и сазнајемо тужну вест која ће обележити Анђелкин живот - погинуо јој је отац. Прича се наставља 20 година касније када је Анђелка већ одрасла девојка и удаје се. Тада и почиње заплет целе приче који ће бити заснован на Анђелкиним љубавним проблемима и моралним дилемама. Почиње њен пут саме у конзервативном свету мушкараца. Анђелка се удаје за Тому Ђуровића, црногорског судију који се разводи од ње убрзо након прве брачне ноћи. Развод је уследио због тога што је Анђелка рекла Томи да је имала једног пре њега, што је тада било страшно понижавајуће, ако девојка није „невина“. Она затим одлази код другарице на село и тамо се у њу заљубљује старији велепоседник Угљеша. Она у потрази за самосталности у други град, одлази у Требиње, усељава се у мали стан код тетка Савете близу Сафета који се заљубљује у њу запошљава се као записничар на суду. Око ње се боре два мушкарца: Сафет и Гојко Марић. Анђелка сазнаје да је Гојко муж њене најбоље пријатељице, Вукице. Вукица има сина, али Гојка то не спречава да вара своју жену са којом девојком стигне. У међувремену, Анђелка се присећа лика Гојка Марића као момка који јој је украо невиност, и схвата да ју је лагао када јој је у писму „његова мајка“ написала да је он умро. Она решава да га избегава колико може. Једног дана, на путу до суднице, колегинице јој говоре како у варош стиже нови судија, Томо Ђуровић. Пошто се Анђелка са болом присећа његовог лика, схвата да ће јој бити још тежи живот, јер Томо почиње да ради у суду. Анђелка не прихвата његов опроштај који јој је понудио, и неколико дана после креће на забаву. На журци се бира краљица вечери, а то је наравно Анђелка. Када је са Донком, ћерком своје станодавке, бројала гласове, видела је да је највише од Сафета. Када се вратила у кућу, види Гојка Марића, како јој прилази. Покушава да га отера, али је он јачи, и када је увидео да је неће добити, пуца у њу, затим у Сафета, а на крају убија себе. Анђелка је у болници, стање јој се побољшава, и када јој дође Томо, она се заувек опрашта са њим. Када се вратила у Београд, среће свог старог „брацу“ из детињства, Ненада, који је постао авијатичар. Она (Анђелка) је слика, и ту слику држи уз себе кад год лети, као „амајлију“. Његова вереница је кришом узима из његовог капута и, не схвативши да му је то само другарица, цепа фотографију. Ненаду се при следећем лету дешава незгода, и он остаје без ноге. Када су му дали протезу, он схвата колико воли Анђелку и проси је. Неколико година касније, Ненадов ујак и Анђелкина тетка се узимају. Ненад и Анђелка су већ неколико година у браку, и имају девојчицу. У посету им долази Злата са сином, коме је досадно да малој девојчици „пуца ладолеже“. То у ствари ради Ненад, и Анђелкин живот се срећно наставља. Ова прича се понавља и 90 година касније између двоја младих која се на крају тужно завршила. == Улоге == {| class="wikitable" |- ! Глумац !! Улога |- |[[Слобода Мићаловић]] || Анђелка Бојанић<br />Анита Ђуровић |- |[[Иван Босиљчић]] || Ненад Алексић |- |[[Ненад Јездић]] || Гојко Марић |- |[[Маринко Маџгаљ]] || Сафет Омеровић |- |[[Данијела Штајнфелд]] || Донка |- |[[Јасмина Аврамовић]] || Ружа Алексић |- |[[Даница Максимовић]] || Савета |- |[[Драган Николић]] || Угљеша Кнежевић |- |[[Милица Милша]] || Зага Обрадовић |- |[[Нела Михаиловић|Данијела Михајловић]] || Нада Тодоровић |- |[[Наташа Нинковић]] || Вукица Марић |- |[[Војин Ћетковић]] || Томо Ђуровић |- |[[Саша Јоксимовић]] || Писар Дреновац |- |[[Јаков Јевтовић]] || Писар Милосављевић |- |[[Филип Василијевић]] || Ненад Алексић (као дечак) |- |[[Тијана Чуровић]] || Злата |- |[[Милан Васић (глумац)|Милан Васић]] || Маша |- |[[Горан Даничић]] || Судија Богдановић |- |[[Бранка Пујић]] || Зора Богдановић |- |[[Ива Штрљић]] || Бранка |- |[[Милена Предић]] || Јелка Бојанић |- |[[Јана Милић]] || Олга Нешић |- |[[Предраг Смиљковић]] || Олгин отац |- |[[Бојана Ковачевић]] || Олгина мајка |- |[[Ивана Поповић]] || Невенка Митровић |- |[[Соња Јауковић]] || Невенкина мајка |- |[[Катарина Жутић]] || Анка Ђуровић |- |[[Теодора Јелисавчић]] || Мала Анђелка Бојанић<br />Јелкица Алексић |- |[[Дејана Миладиновић]] || Газдарица Бишкуповић |- |[[Ана Марковић]] || Београђанка |- |[[Андреа Мугоша]] || Мостарка |- |[[Соња Кнежевић]] || Жена из суседства |} == Награде == * Награду за најбољи [[Глумачки пар године]] по избору читалаца [[ТВ Новости]] добили су [[Слобода Мићаловић]] за улогу Анђелке Бојанић и [[Иван Босиљчић]] за улогу Ненада Алексића на [[44. Филмски сусрети у Нишу|Филмским сусретима у Нишу 2009.]] године.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:394696-Nis-Urucenje-nagrade-Glumacki-par-godine|title=Niš: Uručenje nagrade “Glumački par godine”|publisher=novosti.rs|date= |accessdate=21. 2. 2014}}</ref><ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a145881/Zabava/Film/Glumacki-par-godine-Sloboda-i-Ivan.html|title=Glumački par godine - Sloboda i Ivan|publisher=mondo.rs|date= |accessdate=21. 2. 2014}}</ref> == Види још == * [[Анђелкина капија]] == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=1277986|title=Рањени орао}} {{Филмови и серије Здравка Шотре}} [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Емисије и серије на РТС-у]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2008.]] [[Категорија:Српске серије које су се престале приказивати 2009.]] [[Категорија:Екранизација српских и југословенских књижевних дела]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] nwsz1lu7mmw3h8qtbn0tbdgw36ex2qk 25121361 25121152 2022-07-24T17:09:30Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/91.148.121.190|91.148.121.190]] ([[User talk:91.148.121.190|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Dungodung|Dungodung]] wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Рањени орао}} {{Телевизијска емисија | име = Рањени орао | слика = Рањени орао (ТВ серија).jpg | опис_слике = Рањени орао | наслов = | име2 = | жанр = [[Драма (телевизијски жанр)|драма]] | формат = [[Телевизијска серија]] | издавач = Кошутњак филм | творац = | сценариста = [[Милица Јаковљевић]]<br />[[Здравко Шотра]] | режија = [[Здравко Шотра]] | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Слобода Мићаловић]]<br />[[Иван Босиљчић]]<br />[[Војин Ћетковић]]<br />[[Ненад Јездић]]<br />[[Нела Михаиловић]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = | завршна_тема = | слоган = | композитор = [[Жељко Јоксимовић]] | држава = {{застава|Србија|2004}} | језик = [[српски језик|српски]] | сезоне = 1 | епизоде = 17 | списак = | извршни_продуцент = | ко_извршни = | продуцент = [[Зоран Јанковић]] | супервизор = | помоћни_продуцент = | саветник = | ко-продуцент = | уредник = [[Слободан Терзић]] | локација = | кинематографија = Веселко Крчмар | монтажа = [[Петар Путниковић]] | сценографија = [[Дејан Анђелковић]] | камера = | трајање = ~50 минута | продукција = | дистрибутер = | канал = | формат_слике = | формат_тона = | премијерно_приказивање = [[Радио-телевизија Србије|РТС 1]] | почетак = [[22. децембар]] [[2008]]. | крај = [[15. јануар]] [[2009]]. | статус = Завршено емитовање | претходник = | наследник = [[Грех њене мајке (ТВ серија)|Грех њене мајке]] | сродство = | сајт = | сајт2 = http://kosutnjakfilm.rs/index.php/projekti/tv-serije/ranjeni-orao | imdb_id = 1277986 | tv_com_id = }} '''Рањени орао''' је [[Србија|српска]] [[телевизијска серија]] емитована на [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-у. Снимана је у продукцији [[Кошутњак филм]]а по истоименом роману српске књижевнице [[Мир Јам]]. == Радња == {{упозорење}} У првој епизоди серије упознајемо главне јунаке серије још као мале - Анђелку и Ненада, будућег пилота. Затичемо их у дечјој игри и сазнајемо тужну вест која ће обележити Анђелкин живот - погинуо јој је отац. Прича се наставља 20 година касније када је Анђелка већ одрасла девојка и удаје се. Тада и почиње заплет целе приче који ће бити заснован на Анђелкиним љубавним проблемима и моралним дилемама. Почиње њен пут саме у конзервативном свету мушкараца. Анђелка се удаје за Тому Ђуровића, црногорског судију који се разводи од ње убрзо након прве брачне ноћи. Развод је уследио због тога што је Анђелка рекла Томи да је имала једног пре њега, што је тада било страшно понижавајуће, ако девојка није „невина“. Она затим одлази код другарице на село и тамо се у њу заљубљује старији велепоседник Угљеша. Она у потрази за самосталности у други град, одлази у Требиње, усељава се у мали стан код тетка Савете близу Сафета који се заљубљује у њу запошљава се као записничар на суду. Око ње се боре два мушкарца: Сафет и Гојко Марић. Анђелка сазнаје да је Гојко муж њене најбоље пријатељице, Вукице. Вукица има сина, али Гојка то не спречава да вара своју жену са којом девојком стигне. У међувремену, Анђелка се присећа лика Гојка Марића као момка који јој је украо невиност, и схвата да ју је лагао када јој је у писму „његова мајка“ написала да је он умро. Она решава да га избегава колико може. Једног дана, на путу до суднице, колегинице јој говоре како у варош стиже нови судија, Томо Ђуровић. Пошто се Анђелка са болом присећа његовог лика, схвата да ће јој бити још тежи живот, јер Томо почиње да ради у суду. Анђелка не прихвата његов опроштај који јој је понудио, и неколико дана после креће на забаву. На журци се бира краљица вечери, а то је наравно Анђелка. Када је са Донком, ћерком своје станодавке, бројала гласове, видела је да је највише од Сафета. Када се вратила у кућу, види Гојка Марића, како јој прилази. Покушава да га отера, али је он јачи, и када је увидео да је неће добити, пуца у њу, затим у Сафета, а на крају убија себе. Анђелка је у болници, стање јој се побољшава, и када јој дође Томо, она се заувек опрашта са њим. Када се вратила у Београд, среће свог старог „брацу“ из детињства, Ненада, који је постао авијатичар. Она (Анђелка) је слика, и ту слику држи уз себе кад год лети, као „амајлију“. Његова вереница је кришом узима из његовог капута и, не схвативши да му је то само другарица, цепа фотографију. Ненаду се при следећем лету дешава незгода, и он остаје без ноге. Када су му дали протезу, он схвата колико воли Анђелку и проси је. Неколико година касније, Ненадов ујак и Анђелкина тетка се узимају. Ненад и Анђелка су већ неколико година у браку, и имају девојчицу. У посету им долази Злата са сином, коме је досадно да малој девојчици „пуца ладолеже“. То у ствари ради Ненад, и Анђелкин живот се срећно наставља. == Улоге == {| class="wikitable" |- ! Глумац !! Улога |- |[[Слобода Мићаловић]] || Анђелка Бојанић<br />Анита Ђуровић |- |[[Иван Босиљчић]] || Ненад Алексић |- |[[Ненад Јездић]] || Гојко Марић |- |[[Маринко Маџгаљ]] || Сафет Омеровић |- |[[Данијела Штајнфелд]] || Донка |- |[[Јасмина Аврамовић]] || Ружа Алексић |- |[[Даница Максимовић]] || Савета |- |[[Драган Николић]] || Угљеша Кнежевић |- |[[Милица Милша]] || Зага Обрадовић |- |[[Нела Михаиловић|Данијела Михајловић]] || Нада Тодоровић |- |[[Наташа Нинковић]] || Вукица Марић |- |[[Војин Ћетковић]] || Томо Ђуровић |- |[[Саша Јоксимовић]] || Писар Дреновац |- |[[Јаков Јевтовић]] || Писар Милосављевић |- |[[Филип Василијевић]] || Ненад Алексић (као дечак) |- |[[Тијана Чуровић]] || Злата |- |[[Милан Васић (глумац)|Милан Васић]] || Маша |- |[[Горан Даничић]] || Судија Богдановић |- |[[Бранка Пујић]] || Зора Богдановић |- |[[Ива Штрљић]] || Бранка |- |[[Милена Предић]] || Јелка Бојанић |- |[[Јана Милић]] || Олга Нешић |- |[[Предраг Смиљковић]] || Олгин отац |- |[[Бојана Ковачевић]] || Олгина мајка |- |[[Ивана Поповић]] || Невенка Митровић |- |[[Соња Јауковић]] || Невенкина мајка |- |[[Катарина Жутић]] || Анка Ђуровић |- |[[Теодора Јелисавчић]] || Мала Анђелка Бојанић<br />Јелкица Алексић |- |[[Дејана Миладиновић]] || Газдарица Бишкуповић |- |[[Ана Марковић]] || Београђанка |- |[[Андреа Мугоша]] || Мостарка |- |[[Соња Кнежевић]] || Жена из суседства |} == Награде == * Награду за најбољи [[Глумачки пар године]] по избору читалаца [[ТВ Новости]] добили су [[Слобода Мићаловић]] за улогу Анђелке Бојанић и [[Иван Босиљчић]] за улогу Ненада Алексића на [[44. Филмски сусрети у Нишу|Филмским сусретима у Нишу 2009.]] године.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:394696-Nis-Urucenje-nagrade-Glumacki-par-godine|title=Niš: Uručenje nagrade “Glumački par godine”|publisher=novosti.rs|date= |accessdate=21. 2. 2014}}</ref><ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a145881/Zabava/Film/Glumacki-par-godine-Sloboda-i-Ivan.html|title=Glumački par godine - Sloboda i Ivan|publisher=mondo.rs|date= |accessdate=21. 2. 2014}}</ref> == Види још == * [[Анђелкина капија]] == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=1277986|title=Рањени орао}} {{Филмови и серије Здравка Шотре}} [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Емисије и серије на РТС-у]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2008.]] [[Категорија:Српске серије које су се престале приказивати 2009.]] [[Категорија:Екранизација српских и југословенских књижевних дела]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] 11xk1517v15m2z1m32kjm6usfwj6vp3 0 294124 25122034 24081353 2022-07-25T09:59:57Z FMSky 281213 same in better quality ([[Commons:Commons:GlobalReplace|GlobalReplace v0.6.5]]) wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{Инфокутија владар | име = Виторио Емануеле III Савојски | слика = Victor Emmanuel III of Italy.jpg | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1869|11|11}} | место_рођења = [[Напуљ]] | држава_рођења = [[Краљевина Италија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1947|12|28|1869|11|11}} | место_смрти = [[Александрија]] | држава_смрти = [[Краљевство Египат]] | сахрањен = | функција = Краљ Италије | владавина = 1900–1946. | претходник = [[Умберто I од Италије]] | наследник = [[Умберто II]] | династија = [[Династија Савоја]] | отац = [[Умберто I од Италије|Умберто I]] | мајка = [[Маргарита од Савоје]] | супружник = [[Јелена Савојска]] | деца = [[Yolanda of Savoy]], [[Mafalda of Savoy]], [[Умберто II]], [[Ђована Савојска]], [[Maria Francesca of Savoy]] | потпис = Vittorio Emanuele III Autograph.svg | грб = [[Датотека:Royal Monogram of King Victor Emmanuel III of Italy.svg|70px]]<br/>Монограм Виториа Емануелеа III }} '''Виторио Емануеле III''' ({{јез-ит|Vittorio Emanuele III}}; [[Напуљ]], [[11. новембар]] [[1869]] — [[Александрија]], [[28. децембар]] [[1947]]) је био краљ [[Краљевина Италија|Италије]] из [[Династија Савоја|Савојске династије]] од [[1900]]. до [[1946]]. Био је и цар [[Етиопија|Етиопије]] (1936—1943) и краљ [[Албанија|Албаније]] (1939—1943). Током његове дугогодишње владавине догодила су се два светска рата, као и рађање, јачање и пад [[фашизам|фашизма]] под вођством [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолинија]]. == Биографија == [[Датотека:Patria Esercito Re p359.jpg|мини|десно|250п|принц Виторио Емануеле, слика из детињства]] [[Датотека:Fratelli D'Alessandri - Vittorio Emanuele III - recto.jpg|мини|десно|250п|млади принц Виторио]] Виторио Емануеле је рођен у [[Напуљ]]у. Био је једино дете [[Умберто I од Италије|Умберта I]], [[краљ Италије|краља Италије]]. За разлику од својих рођака, био је веома низак човек, чак и за стандарде [[19. век]]а. Био је висок свега 153 -{cm}-.<ref>{{en}}[http://www.imdb.com/name/nm0454404/bio"http://www.imdb.com/name/nm0454404/bio"], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Дана [[24. октобар|24. октобра]] [[1896]]. оженио се са црногорском принцезом [[Јелена Савојска|Јеленом Петровић Његош]]. На престо је ступио [[29. јул]]а [[1900]]. након што је његовог оца, убио анархист [[Гаетано Бреши]]. === Први светски рат === Када је почео [[Први светски рат]] Италија је прво била неутрална, иако је била чланица [[Тројни савез (1882)|Тројног савеза]]. Године [[1915]]. Италија је потписала неколико тајних споразума којима се обавезала да уђе у рат на страни [[Тројна антанта|Антанте]], иако је већина становништва, као и скупштина Италије била против рата. У то време краљ је имао највећу моћ и могао је да поништи одлуку скупштине. Тако је Виктор Емануел самостално донео одлуку да уведе Италију у рат. Међутим, због неорганизованог ратовања, великих губитака у италијанској војсци и нарочито после великог пораза у [[битка код Кобарида|бици код Кобарида]] и велике економске депресије која је пратила рат окренула је краља против рата. И поред свега, краљ је посећивао различита места у северној Италији која су била на фронту. Тамо је показао велику храброст и бригу, јер је лично посећивао многе људе и заједно са својом женом водио бригу око рањеника. У овом периоду за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] краљ је уживао велику популарност међу већином свог становништва. === Марш на Рим === [[Датотека:Albert I and Victor Emmanuel III.jpg|мини|лево|200px|Виторио Емануеле са [[Алберт I од Белгије|Албертом I од Белгије]] (лево). Фотографија показује низак раст италијанског краља.]] Након завршетка Првог светског рата [[Италија]] се нашла у [[две црвене године|великој економској депресији]], која је довела до [[екстремизам|екстремизма]] у радничкој класи Италије. То је допринело да Италија постане политички нестабилна држава. Године [[1922]]. Мусолини је повео своје фашистичке присталице на [[Марш на Рим]]. Премијер [[Луиђи Факта]] и његов кабинет је прописао [[ванредно стање]]. Виктор Емануел се састао са премијером после поноћи и рекао је да ће следеће јутро у 9 сати да га потпише. Међутим, следеће јутро краљ је променио своје мишљење о потписивању ванредног стања. Сматрао је да његова војска није у стању да одбрани град од [[марш на Рим|фашистичког марша]]. Али сведочанства војних лидера и сачуваних војних записа показују да краљ није био у праву. Фашистичко насиље је расло током лета и јесени 1922. године које су довеле гласина о могућем удару. Виктор Емануел је имао сва средства на располагању да збаци Мусолинија и његове фашисте. Генерал [[Пјетро Бадољо]] је рекао краљу да би војска могла лако да изађе на крај са побуњеницима, који нису имали више од 10.000 људи. Трупе су биле лојалне краљу. Чак је и [[Цезар Марија Де Већи]], командант фашиста и један од организатора Марша на Рим, рекао Мусолинију да неће да се противи жељама [[монархија|монархије]]. У том тренутку је фашистички лидер мислио да напусти Италију. Међутим у минут до поноћи је примио телеграм од краља у којем га он позива у [[Рим]]. Дана 30. октобра био је именован за премијера без претходног искуства у политици. Краљ се није окренуо против Мусолинија ни после његове злоупотребе власти (укључујући и убиства противника фашизма). Године [[1926]]. године Мусолини је спровео закон у којем је он одговаран само краљу, а не Парламенту. Иако је краљ у својим мемоарима написао да га је страх од грађанског рата мотивисало на његова деловања, изгледало је да је добијао и алтернативне савете, највероватније од генерала [[Армандо Диаз|Арманда Диаза]], да би било боље да постигне договор са Мусолинијем. Какав год био случај, Виктор Емануел је показао слабост у одлукама, са великим дугогодишњим последицама за Италију и њену монархију. Изгледало је да његове одлуке нису имале само лоше расуђивање, већ и недемократска осећања. Нема сумње да је Фашизам понудио политичку стабилност и опозицију [[левица|левици]]. У то доба то је одговарало већини становништва у Италији, као и самом краљу. Људи су мислили да је Мусолини и његов режим више привлачан од алтернативе тог доба: [[социјализам|социјализма]] и [[анархизам|анархизма]]. Догађаји у [[Руска револуција|Руској револуцији]] и трагедије у Првом светском рату су имале велики утицај у тим политичким одлукама. === Латерански споразуми === Дана 7. јуна [[1929]]. коначно је решено римско питање потписивањем [[Латерански споразум|Латеранских уговора]] и успостављањем [[Ватикан]]а. === Инвазија на Етиопију и Албанију === Италијанска монархија је деценијама имала велику популарност. Међутим, колико год да је Виктор Емануел био популаран, неколико његових одлука се показало као фаталне по монархију којом је владао. Међу овим одлукама је било и преузимање круна [[Етиопија|Етиопије]] и [[Албанија|Албаније]], као и јавно ћутање када је Мусолинијева фашистичка влада издала озлоглашене расне законе. ==== Цар Етиопије ==== Године 1936. Виктор Емануел је преузео титулу [[Етиопски цареви|цара Етиопије]]. Та одлука није била универзално прихваћена. Виктор Емануел могао је да преузме титулу цара тек када је италијанска војска напала [[Етиопија|Етиопију]] и свргнула [[Хајле Селасије|цара Хајла Селасија]] током [[Други италијанско-абисински рат|Другог италијанско-етиопског рата]]. [[Друштво народа]] је осудило учешће Италије у овом рату и италијанско полагање права на етиопске територије је осопоравано од стране неких чланица међународне заједнице, али је прихваћено од стране [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] и [[Француска|Француске]] [[1938]]. године. Године [[1941]]. Етиопија је повратила прво на круну после петогодишње италијанске окупације. Виктор Емануел III се одрекао титуле цара Етиопије у новембру [[1943]],<ref>Монтанели,Cervi Storia d'italia; RCS, 2003</ref> признавањем претходних носиоца тих круна као законите. ==== Краљ Албаније ==== Године [[1939]]. Виктор Емануел је преузео круну краља Албаније. Италијанске снаге су [[Италијанска инвазија Албаније|напале]] ову готово небрањену земљу и натерале [[Зог I од Албаније|краља Зога I]] на бежање. Године 1941. док је био у [[Област Тирана|Тирани]], монарх је избегао атентат од 19-годишњег албанског патриоте, који је испалио четири метка на њега, али је промашио. Атентатор је ухапшен и обешен десетак дана касније. === Други светски рат === [[Датотека:VE3 lira 1940.jpg|мини|десно|300px|Слика Виктора Емануела III на лири из 1940. године.]] [[Датотека:Victor_Emmanuel_II_d'Italie.jpg|мини|десно|300px|Споменик Виктору Емануелу III у [[Напуљ|Напуљу.]].]] Дана [[10. јун]]а [[1940]], италијански диктатор Бенито Мусолини је направио фаталну одлуку да Италија уђе у [[Други светски рат]] на страни [[Трећи рајх|нацистичке Немачке]]. Италија није била спремна за рат и од самог почетка један пораз је пратио други. Године 1940. италијанска армија у северној Африци и [[Грчко-италијански рат|Грчкој]] доживела је понижавајуће поразе. Крајем [[1941]], италијанска источна Африка је изгубљена, а [[1942]]. италијанска Либија. Пред крај [[1943]], задње италијанске снаге у Тунису се се предали и Сицилија је освојена од стране савезника. Италијанска морнарица и ваздухополовне јединице нису имале савремену опрему за ратовање. Дана [[19. јул]]а 1943, Рим је бомбардован први пут у својој историји дугој 2.500 година, што је додатно допринело разочарењу италијанског народа са својим некада популарним краљем. Дана [[25. јул]]а 1943. краљ, који је већ неко време размишљао о томе да сврге италијанског диктатора, позвао је Мусолинија код себе и сменио га са места премијера Италија и на његово место поставио маршала [[Пјетро Бадољо|Пјетра Бадољоа]]. Онда је наредио да се Мусолини ухапси и одрекао се присвојених титула Етипоје и Албаније у корист легитимних владара тих држава. Дана [[8. септембар|8. септембра]] 1943. Виктор Емануело је направио грешку када је објавио [[капитулација Италије|капитулацију Италије]], а да пре тога није наредио италијанској војсци да бране Рим од Немаца. Остајући без наређења, италијанске снаге по фронтовима су се распале. Многе јединице које се нису предале су се придружиле Немцима. Плашећи се немачког продора у Рим, Виктор Емануел и његова владу се се преселили у [[Бриндизи]]. Ово је можда и било потребно да би се заштитила његова безбедност, јер је [[Адолф Хитлер|Хитлер]] планирао да га ухапси након збацивања Мусолинија са власти. Међутим, народ је повлачио контраст са британским краљем Ђорђем VI и краљицом Елизабетом који су одбили да напусте [[Лондон]] током његовог бомбардовања, као и са [[папа Пије XII|папом Пијом XII]] који је излазио на улице и молио се са народом Рима после његовог бомбардовања. Схватајући да је превише обележен својом ранијом подршком фашизму, Виктор Емануел је пребацио већину својих овлашћења на свога сина [[Умберто II|принца Умберта II]] у Априлу [[1944]]. Овим чином се Виктор Емануел одрекао својих преосталих овлашћења уз задржавање краљевске круне. === Плебисцит 1946 === Абдицирао је [[9. мај]]а [[1946]]. у нади да ће на референдуму Италијани гласати за останак монархије. Наследио га је син Умберто II, који је као последњи италијански краљ владао 33 дана, након што је на референдуму 54% људи гласало за републику. Умро је у егзилу у [[египат]]ској [[Александрија|Александрији]] [[1947]]. године, где је и сахрањен. Додељен му је [[Краљевски орден Карађорђеве звезде]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=369}}</ref> == Породично стабло == {{Породично стабло | име = Виторио Емануеле III Савојски |style=font-size: 90%; line-height: 110%; |border=1 |boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0; |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |boxstyle_5=background-color: #9fe; | 1 = 1. '''Виторио Емануеле III Савојски''' | 2 = 2. [[Умберто I од Италије|Умберто I]] | 3 = 3. [[Маргерита од Савој-Ђенове]] | 4 = 4. [[Виторио Емануеле II Савојски]] | 5 = 5. [[Adelaide of Austria]] | 6 = 6. [[Фердинад, војвода од Ђенове]] | 7 = 7. [[Елизабета од Саксоније (1830—1912)|Елизабета од Саксоније]] | 8 = 8. [[Карло Алберт од Сардиније|Карло Алберт]] (=#12) | 9 = 9. [[Марија Тереза од Аустрије (1801—1855)|Марија Тереза од Аустрије]] (=#13) | 10 = 10. [[Archduke Rainer Joseph of Austria]] | 11 = 11. [[Elisabeth of Savoy]] | 12 = 12. [[Карло Алберт од Сардиније|Карло Алберт]] (=#8) | 13 = 13. [[Марија Тереза од Аустрије (1801—1855)|Марија Тереза од Аустрије]] (=#9) | 14 = 14. [[Јохан од Саксоније]] | 15 = 15. [[Амалија Аугуста од Баварске]] | 16 = 16. [[Карло Емануел, кнез Карињана]] (= #22, #24) | 17 = 17. [[Марија Кристина од Саксоније (1770—1851)]] (= #23, #25) | 18 = 18. [[Фердинанд III, велики војвода Тоскане]] (= #26) | 19 = 19. [[Лујза од Напуља и Сицилије]] (= #27) | 20 = 20. [[Леополд II, цар Светог римског царства]] | 21 = 21. [[Марија Лујза Шпанска]] | 22 = 22. [[Карло Емануел, кнез Карињана]] (= #16, #24) | 23 = 23. [[Марија Кристина од Саксоније (1770—1851)]] (= #17, #25) | 24 = 24. [[Карло Емануел, кнез Карињана]] (= #16, #22) | 25 = 25. [[Марија Кристина од Саксоније (1770—1851)]] (= #17, #23) | 26 = 26. [[Фердинанд III, велики војвода Тоскане]] (= #18) | 27 = 27. [[Лујза од Напуља и Сицилије]] (= #19) | 28 = 28. [[Максимилијан (саксонски принц)|Максимилијан]] | 29 = 29. [[Каролина од Парме]] | 30 = 30. [[Максимилијан I Јозеф од Баварске]] | 31 = 31. [[Каролина Баденска]] }} == Породица == === Супружник === {| class="wikitable sortable" |- " ! style="width:10%;"|име!! style="width:2%;"|слика!! style="width:10%;"|датум рођења!! style="width:10%;"|датум смрти |- | [[Јелена Савојска|Краљица Јелена]] || [[Датотека:Bundesarchiv Bild 102-00061, Elena von Montenegro (cropped).jpg|мини|50п]] || [[8. јануар]] [[1873]]. || [[28. новембар]] [[1952]]. |} === Деца === {| class="wikitable sortable" |- " ! style="width:10%;"|име!! style="width:2%;"|слика!! style="width:10%;"|датум рођења!! style="width:10%;"|датум смрти!! style="width:10%;"|супружник |- | [[Јоланда Савојска|Принцеза Јоланда]] || [[Датотека:Princess Yolanda of Italy.jpg|мини|50п]] || [[1. јун]] [[1901]].|| [[16. октобар]] [[1986]]. || [[Ђорђо Карло Калви]] |- | [[Мафалда Савојска|Принцеза Мафалда]] || [[Датотека:Princess Mafalda of Italy.jpg|мини|50п]] || [[2. новембар]] [[1902]]. || [[27. август]] [[1944]]. || [[Филип од Хесеа]] |- | [[Умберто II|Краљ Умберто II]] || [[Датотека:Umberto II of Italy.jpg|мини|50п]] || [[15. септембар]] [[1904]]. || [[18. март]] [[1983]]. || [[Мари Жозе од Белгије]] |- | [[Ђована Савојска|Краљица Ђована]] || [[Датотека:Joanna sabaudzka.jpg|мини|50п]] || [[13. новембар]] [[1907]]. || [[26. фебруар]] [[2000]]. || [[Борис ІІІ од Бугарске|Краљ Борис ІІІ]] |- | [[Марија Франческа Савојска|Принцеза Марија Франческа]] || [[Датотека:María Francisca de Saboya.jpg|мини|50п]] || [[26. децембар]] [[1914]]. || [[7. децембар]] [[2001]]. || [[Луиђи од Бурбон-Парме]] |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Историја}} {{commonscat|Victor Emmanuel III of Italy}} * [http://www.firstworldwar.com/bio/emanuele.htm -{Who's Who - King Vittorio Emanuele III}-] {{en}} {{DEFAULTSORT:Емануел, Виктор}} {{Краљеви Италије}} {{Authority control}} [[Категорија:Рођени 1869.]] [[Категорија:Умрли 1947.]] [[Категорија:Краљеви Италије]] [[Категорија:Династија Савоја]] it3elgbp119jhrmif5e2k8km5odti28 0 295527 25121983 24612505 2022-07-25T09:15:21Z Uw17 165959 /* 1990-е */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Награда | назив = Награда Сатурн за најбољи хорор филм | тренутна_награда = | слика = | натпис_слике = | додељује_се_за = Најбољи хорор филм године | додељује = Академија за филмове научне фантастике, фантазије и хорора | земља = {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе]] | локација = | прво_додељивање = 1972 | последње_додељивање = | тренутни_добитник = ''[[Невидљиви човек (филм из 2020)|Невидљиви човек]]'' (2020) | званични_сајт = {{url|http://www.saturnawards.org}} }} '''[[Награда Сатурн]] за најбољи хорор филм''' је награда коју Академија за филмове научне фантастике, фантазије и хорора додељује за најбоље остварење у [[Хорор филм|хорор жанру]]. Први пут је додељена 1973. године за филмове који су премијерно приказани 1972.<ref>{{ен}} [https://www.saturnawards.org/Saturn-Awards-History.php Saturn Awards History]</ref> У периоду 2010—2012. назив награде је био промењен у '''Награда Сатурн за најбољи хорор или трилер филм''', (пошто је трилер, који се до тада додељивао у оквиру категорије за [[Награда Сатурн за најбољи акциони или авантуристички филм|најбољи акциони или авантуристички филм]], био придружен хорору). Од 2013. трилер је добио [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм|своју засебну категорију]], па је и формат награде за најбољи хорор враћен у првобитни облик. == Награђени и номиновани филмови == У списку испод наведени су сви филмови који су били номиновани за Награду Сатурн за најбољи хорор филм. Добитници су подебљени и означени плавом бојом. === 1970-е === {| width="500" align="centre" class="wikitable" ! width="80" |Година ! Филм |- |rowspan="1" style="text-align:center;"|1972. |style="background:#ddddff"|'''''[[Блакула]]''''' |- |rowspan="13" style="text-align:center;"|1973. |style="background:#ddddff"|'''''[[Истеривач ђавола]]''''' |- |''[[Арнолд (филм)|Арнолд]]'' |- |''[[Линија смрти]]'' |- |''[[Не окрећи се]]'' |- |''[[Легенда о пакленој кући]]'' |- |''[[Шлок]]'' |- |''[[Вришти, Блакула, вришти]]'' |- |''[[Сестре (филм из 1973)|Сестре]]'' |- |''[[Приче које сведоче лудилу]]'' |- |''[[Терор на Ред Волд Ину]]'' |- |''[[Терор у музеју моштаних фигура]]'' |- |''[[Театар крви]]'' |- |''[[Склеп ужаса]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|1974/75. |style="background:#ddddff"|'''''[[Млади Франкенштајн]]''''' |- |''[[Црни Божић]]'' |- |''[[Буба (филм)|Буба]]'' |- |''[[Фантом раја]]'' |- |''[[Роки хорор шоу]]'' |- |''[[Вампира]]'' |- |rowspan="7" style="text-align:center;"|1976. |style="background:#ddddff"|'''''[[Жртве паљенице]]''''' |- |''[[Кери (филм из 1976)|Кери]]'' |- |''[[Поједени живи]]'' |- |''[[Храна богова]]'' |- |''[[Кућа смртног греха]]'' |- |''[[Опсесија (филм из 1976)|Опсесија]]'' |- |''[[Предсказање]]'' |- |rowspan="4" style="text-align:center;"|1977. |style="background:#ddddff"|'''''[[Девојчица која живи доле низ улицу]]''''' |- |''[[Пси (филм из 1976)|Пси]]'' |- |''[[Краљевство паука]]'' |- |''[[Заштитник (филм из 1977)|Заштитник]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|1978. |style="background:#ddddff"|'''''[[Човек од прућа]]''''' |- |''[[Зора живих мртваца]]'' |- |''[[Ноћ вештица (филм из 1978)|Ноћ вештица]]'' |- |''[[Магија (филм из 1978)|Магија]]'' |- |''[[Додир Медузе]]'' |- |''[[Пирана (филм из 1978)|Пирана]]'' |- |rowspan="5" style="text-align:center;"|1979. |style="background:#ddddff"|'''''[[Дракула (филм из 1979)|Дракула]]''''' |- |''[[Амитивилски ужас]]'' |- |''[[Љубав на први ујед]]'' |- |''[[Мафу кавез]]'' |- |''[[Фантазам]]'' |} === 1980-е === {| width="500" align="centre" class="wikitable" ! width="80" |Година ! Филм |- |rowspan="5" style="text-align:center;"|1980. |style="background:#ddddff"|'''''[[Урликање]]''''' |- |''[[Обучена да убије (филм из 1980)|Обучена да убије]]'' |- |''[[Поцрнети (филм)|Поцрнети]]'' |- |''[[Магла (филм из 1980)|Магла]]'' |- |''[[Исијавање]]'' |- |rowspan="5" style="text-align:center;"|1981. |style="background:#ddddff"|'''''[[Амерички вукодлак у Лондону]]''''' |- |''[[Мртав и сахрањен]]'' |- |''[[Прича о духовима (филм)|Прича о духовима]]'' |- |''[[Ноћ вештица 2]]'' |- |''[[Вукови (филм)|Вукови]]'' |- |rowspan="5" style="text-align:center;"|1982. |style="background:#ddddff"|'''''[[Полтергајст (филм из 1982)|Полтергајст]]''''' |- |''[[Шоу наказа]]'' |- |''[[Смртоносна замка]]'' |- |''[[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]]'' |- |''[[Створ (филм из 1982)|Створ]]'' |- |rowspan="5" style="text-align:center;"|1983. |style="background:#ddddff"|'''''[[Мртва зона]]''''' |- |''[[Кристина (филм)|Кристина]]'' |- |''[[Куџо (филм)|Куџо]]'' |- |''[[Забрањена тврђава]]'' |- |''[[Зона сумрака: Филм]]'' |- |rowspan="5" style="text-align:center;"|1984. |style="background:#ddddff"|'''''[[Гремлини]]''''' |- |''[[Створење (филм из 1985)|Створење]]'' |- |''[[Предели сна]]'' |- |''[[Потпаљивачица]]'' |- |''[[Страва у Улици брестова]]'' |- |rowspan="5" style="text-align:center;"|1985. |style="background:#ddddff"|'''''[[Ноћ страве]]''''' |- |''[[Животна снага]]'' |- |''[[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]]'' |- |''[[Реаниматор]]'' |- |''[[Повратак живих мртваца]]'' |- |rowspan="5" style="text-align:center;"|1986. |style="background:#ddddff"|'''''[[Мува (филм из 1986)|Мува]]''''' |- |''[[From Beyond|Из друге димензије]]'' |- |''[[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве]]'' |- |''[[Полтергајст 2: Друга страна]]'' |- |''[[Психо 3]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|1987. |style="background:#ddddff"|'''''[[Изгубљени дечаци]]''''' |- |''[[Зла смрт 2: Мртви до зоре]]'' |- |''[[Господари пакла]]'' |- |''[[Близу таме]]'' |- |''[[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]]'' |- |''[[Бундевоглави]]'' |- |rowspan="7" style="text-align:center;"|1988. |style="background:#ddddff"|'''''[[Битлђус]]''''' |- |''[[Дечије игре (филм из 1988)|Дечије игре]]'' |- |''[[Кобни близанци]]'' |- |''[[Ноћ вештица 4: Повратак Мајкла Мајерса]]'' |- |''[[Господари пакла 2|Господари пакла 2: Осуђени на пакао]]'' |- |''[[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]]'' |- |''[[Воштане фигуре (филм)|Воштане фигуре]]'' |- |rowspan="9" style="text-align:center;"|1989/90. |style="background:#ddddff"|'''''[[Арахнофобија (филм)|Арахнофобија]]''''' |- |''[[Реаниматорова невеста]]'' |- |''[[Човек из таме]]'' |- |''[[Истеривач ђавола 3: Легија]]'' |- |''[[Мува 2]]'' |- |''[[Заштитник (филм из 19990)|Заштитник]]'' |- |''[[Ноћна врста]]'' |- |''[[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца]]'' |- |''[[Света крв]]'' |} === 1990-е === {| width="500" align="centre" class="wikitable" ! width="80" |Year ! Film |- |rowspan="8" style="text-align:center;"|1991. |style="background:#ddddff"|'''''[[Кад јагањци утихну (филм)|Кад јагањци утихну]]''''' |- |''[[Делови тела (филм)|Делови тела]]'' |- |''[[Дечије игре 3]]'' |- |''[[Деца ноћи (филм из 1991)|Деца ноћи]]'' |- |''[[Најдража лутка]]'' |- |''[[Мизери (film)|Мизери]]'' |- |''[[Ноћ живих мртваца (филм из 1990)|Ноћ живих мртваца]]'' |- |''[[У кревету са непријатељем]]'' |- |rowspan="7" style="text-align:center;"|1992. |style="background:#ddddff"|'''''[[Дракула (филм из 1992)|Брем Стокеров Дракула]]''''' |- |''[[Ниске страсти]]'' |- |''[[Кендимен]]'' |- |''[[Мртав жив]]'' |- |''[[Рука која љуља колевку]]'' |- |''[[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]]'' |- |''[[Твин Пикс: Ватро, ходај са мном]]'' |- |rowspan="7" style="text-align:center;"|1993. |style="background:#ddddff"|'''''[[Зла смрт 3: Армија таме]]''''' |- |''[[Мрачна половина (филм)|Мрачна половина]]'' |- |''[[Добри син]]'' |- |''[[Тешка мета]]'' |- |''[[Калифорнија (филм)|Калифорнија]]'' |- |''[[Корисне ствари]]'' |- |''[[Нестајање]]'' |- |rowspan="7" style="text-align:center;"|1994. |style="background:#ddddff"|'''''[[Интервју са вампиром]]''''' |- |''[[Хронос (филм)|Хронос]]'' |- |''[[Врана (филм)|Врана]]'' |- |''[[Франкенштајн (филм из 1994)|Франкенштајн]]'' |- |''[[Крвна грозница]]'' |- |''[[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]]'' |- |''[[Вук (филм из 1994)|Вук]]'' |- |rowspan="7" style="text-align:center;"|1995. |style="background:#ddddff"|'''''[[Од сумрака до свитања]]''''' |- |''[[Град изгубљене деце]]'' |- |''[[У устима лудила]]'' |- |''[[Господар илузија]]'' |- |''[[Неми сведок]]'' |- |''[[Пророчанство (филм)|Пророчанство]]'' |- |''[[Приче из гробнице: Демонски витез]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|1996. |style="background:#ddddff"|'''''[[Врисак (филм из 1996)|Врисак]]''''' |- |''[[О смрти љубави]]'' |- |''[[Ковен (филм)|Ковен]]'' |- |''[[Згрушавање (филм)|Згрушавање]]'' |- |''[[Ко се боји духа још?]]'' |- |''[[Реликвија (филм)|Реликвија]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|1997. |style="background:#ddddff"|'''''[[Ђавољи адвокат]]''''' |- |''[[Анаконда (филм)|Анаконда]]'' |- |''[[Знам шта сте радили прошлог лета]]'' |- |''[[Мимикрија]]'' |- |''[[Фантоми (филм)|Фантоми]]'' |- |''[[Врисак 2]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|1998. |style="background:#ddddff"|'''''[[Савршени ученик]]''''' |- |''[[Блејд]]'' |- |''[[Дечије игре 4: Чакијева невеста]]'' |- |''[[Факултет страха]]'' |- |''[[Ноћ вештица 7: Двадесет година касније]]'' |- |''[[Вампири (филм из 1998)|Вампири]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|1999. |style="background:#ddddff"|'''''[[Шесто чуло]]''''' |- |''[[Вештица из Блера|Пројекат вештице из Блера]]'' |- |''[[Изгладнели]]'' |- |''[[Успавана долина (филм)|Успавана долина]]'' |- |''[[Стигмата (филм)|Стигмата]]'' |- |''[[Подучавајући гђу Тингл]]'' |} === 2000-е === {| width="500" align="centre" class="wikitable" ! width="80" |Година ! Филм |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2000. |style="background:#ddddff"|'''''[[Последња екскурзија]]''''' |- |''[[Дракула 2000]]'' |- |''[[Дар (филм из 2000)|Дар]]'' |- |''[[Реквијем за снове]]'' |- |''[[Урбане легенде 2: Коначни рез]]'' |- |''[[Духови прошлости]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2001. |style="background:#ddddff"|'''''[[Духови у нама]]''''' |- |''[[Ђавоља кичма]]'' |- |''[[Из пакла (филм)|Из пакла]]'' |- |''[[Ханибал (филм)|Ханибал]]'' |- |''[[Страшно страшило]]'' |- |''[[Тринаест духова]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2002. |style="background:#ddddff"|'''''[[Круг (филм из 2002)|Круг]]''''' |- |''[[Блејд 2]]'' |- |''[[Пауци нападају]]'' |- |''[[Слабост (филм)|Слабост]]'' |- |''[[Краљица проклетих]]'' |- |''[[Притајено зло]]'' |- |rowspan="7" style="text-align:center;"|2003. |style="background:#ddddff"|'''''[[28 дана касније]]''''' |- |''[[Колиба страха]]'' |- |''[[Последња екскурзија 2]]'' |- |''[[Фреди против Џејсона]]'' |- |''[[Страшно страшило 2]]'' |- |''[[Тексашки масакр моторном тестером 5]]'' |- |''[[Подземни свет (филм из 2003)|Подземни свет]]'' |- |rowspan="7" style="text-align:center;"|2004. |style="background:#ddddff"|'''''[[Шон живих мртваца]]''''' |- |''[[Блејд: Тројство]]'' |- |''[[Зора живих мртваца (филм из 2004)|Зора живих мртваца]]'' |- |''[[Клетва (филм)|Клетва]]'' |- |''[[У милости океана]]'' |- |''[[Слагалица страве]]'' |- |''[[Ван Хелсинг (филм)|Ван Хелсинг]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2005. |style="background:#ddddff"|'''''[[Егзорцизам Емили Роуз]]''''' |- |''[[Константин (филм)|Константин]]'' |- |''[[Земља живих мртваца]]'' |- |''[[Слагалица страве 2]]'' |- |''[[Кључ тајни]]'' |- |''[[Вучји поток]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2006. |style="background:#ddddff"|'''''[[Ужас из дубине]]''''' |- |''[[Последња екскурзија 3]]'' |- |''[[Хостел (филм из 2005)|Хостел]]'' |- |''[[Слагалица страве 3]]'' |- |''[[Гмизавци (филм)|Гмизавци]]'' |- |''[[Змије у авиону]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2007. |style="background:#ddddff"|'''''[[Свини Тод: Паклени берберин из улице Флит]]''''' |- |''[[Гоуст Рајдер (филм)|Гоуст Рајдер]]'' |- |''[[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]]'' |- |''[[Измаглица (филм)|Измаглица]]'' |- |''[[30 дана ноћи]]'' |- |''[[Соба 1408]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2008. |style="background:#ddddff"|'''''[[Хелбој 2: Златна војска]]''''' |- |''[[Претња (филм)|Претња]]'' |- |''[[Мумија: Гробница Змаја Императора]]'' |- |''[[Карантин (филм)|Карантин]]'' |- |''[[Ивер (филм)|Ивер]]'' |- |''[[Странци (филм)|Странци]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2009. |style="background:#ddddff"|'''''[[Одвуци ме у пакао]]''''' |- |''[[Кутија (филм из 2009)|Кутија]]'' |- |''[[Смрзнути (филм)|Смрзнути]]'' |- |''[[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране]]'' |- |''[[Сумрак сага: Млади месец]]'' |- |''[[Зомбиленд]]'' |} === 2010-е === {| width="500" align="centre" class="wikitable" ! width="80" |Година ! Филм |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2010 |style="background:#ddddff"|'''''[[Пусти ме унутра]]''''' |- |''[[Американац (филм из 2010)|Американац]]'' |- |''[[Црни лабуд (филм)|Црни лабуд]]'' |- |''[[Фајтер]]'' |- |''[[Затворено острво]]'' |- |''[[Вукодлак (филм из 2010)|Вукодлак]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2011. |style="background:#ddddff"|'''''[[Мушкарци који мрзе жене (филм из 2011)|Мушкарци који мрзе жене]]''''' |- |''[[Зараза (филм)|Зараза]]'' |- |''[[Ђавољи двојник]]'' |- |''[[Сивило (филм)|Сивило]]'' |- |''[[У заклон]]'' |- |''[[Створ (филм из 2011)|Створ]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2012. |style="background:#ddddff"|'''''[[Колиба у шуми]]''''' |- |''[[Арго (филм)|Арго]]'' |- |''[[Немогуће (филм из 2012)|Немогуће]]'' |- |''[[Седам психопата]]'' |- |''[[Жена у црном]]'' |- |''[[00:30 — Тајна операција]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2013. |style="background:#ddddff"|'''''[[Призивање зла]]''''' |- |''[[Кери (филм из 2013)|Кери]]'' |- |''[[Мама (филм)|Мама]]'' |- |''[[Прочишћење]]'' |- |''[[Апокалипса у Холивуду]]'' |- |''[[Врела срца]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2014. |style="background:#ddddff"|'''''[[Дракула: Неиспричано]]''''' |- |''[[Анабел (филм)|Анабела]]'' |- |''[[Бабадук]]'' |- |''[[Рогови (филм)|Рогови]]'' |- |''[[Само љубавници опстају]]'' |- |''[[Прочишћење 2: Анархија]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2015. |style="background:#ddddff"|'''''[[Гримизни врх]]''''' |- |''[[Астрална подмуклост 3]]'' |- |''[[То долази]]'' |- |''[[Крампус (филм)|Крампус]]'' |- |''[[Посета (филм из 2015)|Посета]]'' |- |''[[Шта радимо сакривени]]'' |- |rowspan="7" style="text-align:center;"|2016. |style="background:#ddddff"|'''''[[Не диши]]''''' |- | ''[[Аутопсија Џејн Доу]]'' |- | ''[[Призивање зла 2]]'' |- | ''[[Демон (филм из 2015)|Демон]]'' |- | ''[[Призивање духова 2: Порекло зла]]'' |- | ''[[Воз до Бусана]]'' |- | ''[[Вештица: Народна прича Нове Енглеске]]'' |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|2017. |style="background:#ddddff"|'''''[[Бежи!]]''''' |- | ''[[Анабела 2: Стварање зла]]'' |- | ''[[Боље пази]]'' |- | ''[[47 метара дубоко]]'' |- | ''[[То (филм из 2017)|То]]'' |- | ''[[Мајка!]]'' |- |rowspan="7" style="text-align:center;"|2018/2019. |style="background:#ddddff"|'''''[[Тихо место]]''''' |- |''[[Мртви не умиру]]'' |- |''[[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица 11: Суочи се са судбином]]'' |- |''[[Наслеђено зло]]'' |- |''[[Оверлорд (филм)|Оверлорд]]'' |- |''[[Гробље кућних љубимаца (филм из 2019)|Гробље кућних љубимаца]]'' |- |''[[Ми (филм из 2019)|Ми]]'' |- |rowspan="7" style="text-align:center;"|2019/2020. |style="background:#ddddff"|'''''[[Невидљиви човек (филм из 2020)|Невидљиви човек]]''''' |- | ''[[Доктор Сан (филм из 2019)|Доктор Сан]]'' |- |''[[Накарадно]]'' |- |''[[То: Друго поглавље]]'' |- |''[[Средина лета]]'' |- |''[[Спремна или не]]'' |- |''[[Језиве приче из мрака]]'' |} == Види још == * [[Хорор филм]] * [[Награда Сатурн]] == Референце == {{reflist}} {{Награда Сатурн за најбољи хорор филм}} [[Категорија:Награде Сатурн]] 2al7ilwfgxb9gfu51j8m28qsxt5rjeh 0 300577 25121087 25115836 2022-07-24T12:57:26Z 178.221.191.156 wikitext text/x-wiki {{недовољно извора}} {{Војна јединица | јединица =Копнена војска Србије | део = | слика = Emblem of the Serbian Land Forces.svg | опис_слике = Грб КоВ | време_постојања = 1867−1918<br /> [[2006]]. - | земља = [[Србија]] | врста = [[Армија]] (копнена војска) | тип = | јачина = 30.000 активног састава (2019)<br /> 50.000 резервног састава (2019)<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:481107-Srbija-ima-novi-plan-odbrane-u-slucaju-rata-I-firme-brane-zemlju0.000 Srbija ima novi plan odbrane u slučaju rata]</ref><br /> 2.000 — 4.000 специјалних снага | штаб = [[Нови Сад]] | командант = [[Милосав Симовић]] | командант2 = | командант3 = | командант4 = | битке = | одликовања = }} '''Копнена војска''' (скраћено '''КоВ''') је најмасовнији и најстарији вид [[војска|војске]]. Њена организација, састав, оружје и опрема прилагођени су додељеним мисијама и задацима [[Војска Србије|Војске Србије]], пре свега за дејства на копну. Дан Копнене војске обележава се [[16. новембар|16. новембра]]. Тог дана [[1914]]. године почела је једна од најзначајнијих битака у [[Први светски рат|Првом светском рату]], [[Колубарска битка]]. Носилац борбених дејстава српске војске у току те битке било је једанаест пешадијских и једна коњичка дивизија, подржане са 426 артиљеријских оруђа. Командант Копнене војске је [[генерал-потпуковник]] [[Милосав Симовић]]. Команда КоВ је у [[Нови Сад]]у.<ref>{{Cite web|url=http://www.vs.rs/index.php?content=7bc6bb5d-f71a-102b-bdc2-a0672172d7df |title = Војска Србије | Копнена војска | Копнена војска{{Ботовски наслов}} |accessdate=16. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141006144746/http://www.vs.rs/index.php?content=7bc6bb5d-f71a-102b-bdc2-a0672172d7df |archive-date=6. 10. 2014 |url-status=dead }}</ref> == Основни задаци == * одвраћање од оружаног угрожавања * одбрана територије, * обезбеђење услова за мобилизацију и развој Војске и других органа и организација система одбране, * учешће у мировним операцијама и међународној војној сарадњи и * подршка цивилним властима у супротстављању невојним изазовима, ризицима и претњама безбедности == Организација и структура == * [[Датотека:ABHO.png|25п|]] [[246. Bataljon ABHO|246. Батаљон АБХО]] * [[Датотека:3VP.png|25п|]] [[Војна полиција Србије|3. Батаљон Војне полиције]] * [[Датотека:5VP.png|25п|]] [[Војна полиција Србије|5. Батаљон Војне полиције]] * [[Датотека:21. Bataljon veze.png|25п|]] 21. Батаљон везе * [[Датотека:1 Brigada KOV.png|60п|]] [[1. бригада копнене војске|1. Бригада КоВ]] ** 10. Командни батаљон ** 11. Пешадијски батаљон ** 111. Пешадијски батаљон ** 12. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 13. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 14. ард ПВО ** 15. Тенковски батаљон ** 16. Механизовани батаљон ** 17. Механизовани батаљон ** 18. Инжењеријски батаљон ** 19. Логистички батаљон * [[Датотека:2 Brigada KOV.png|60п|]] [[2. бригада копнене војске|2. Бригада КоВ]] ** 20. Командни батаљон ** 21. Пешадијски батаљон ** 22. Пешадијски батаљон ** 23. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 24. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 25. ард ПВО ** 26. Тенковски батаљон ** 27. Механизовани батаљон ** 28. Механизовани батаљон ** 29. Логистички батаљон ** 210. Инжењеријски батаљон * [[Датотека:3 Brigada KOV.png|60п|]] [[3. бригада копнене војске|3. Бригада КоВ]] ** 30. Командни батаљон ** 31. Пешадијски батаљон ** 32. Пешадијски батаљон ** 33. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 34. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 35. ард ПВД ** 36. Тенковски батаљон ** 37. Механизовани батаљон ** 38. Механизовани батаљон ** 39. Логистички батаљон ** 310. Инжењеријски батаљон * [[Датотека:4 Brigada KOV.png|60п|]] [[4. бригада копнене војске|4. Бригада КоВ]] ** 40. Командни батаљон ** 41. Пешадијски батаљон ** 42. Пешадијски батаљон ** 43. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 44. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 45. ард ПВО ** 46. Тенковски батаљон ** 47. Механизовани батаљон ** 48. Механизовани батаљон ** 49. Логистички батаљон ** 410. Инжењеријски батаљон * [[Датотека:Mešovita artiljeriska Brigada.png|50п|]] [[Мешовита артиљеријска бригада]] ** Командни дивизион ** Мешовити ракетноартиљеријски дивизион ** 1. Хаубичко-топовски артиљеријски дивизион ** 2. Хаубичко-топовски артиљеријски дивизион ** 3. Хаубичко-топовски артиљеријски дивизион ** Логистички батаљон ** Логистичка чета * [[Датотека:RFVSAmblem.png|60п|]] [[Речна флотила]] ** 93. Речни центар == Опрема == === Тенкови === * Тенк [[Т-55]] ~250 (100 у активној резерви, преко 150 нестратешкој резерви) * Тенк [[M-84]] — 199 (+31 у резерви) *Тенк М-84АС2 = 2+ (у току серијска модернизација) *Тенк [[Т-72]]М — 13 (+48 у резерви) * Тенк Т 72Б1МС — 30 (донација од стране Русије) === Оклопни транспортери и борбена возила пешадије === * БВП [[БВП М-80|M-80А]] — 320 (200 у резерви) (у плану модернизација) * ОТ [[БТР-50]]ПК — 12 (28 у резерви) (користе се као командна возила при оклопним јединицама и ПВО) * БВП [[БТР-60]] ПУ-12 — 10 (50 у резерви) (користе се као командна ПВО са Стрелама-1М) * Борбено вишенаменско оклопно возило БОВ КиВ — 10+ (У току даље опремање) *Борбено вишенаменско оклопно возило [[Лазар 3]] — 18 (У току даље опремање) * Борбено вишенаменско оклопно возило [[БОВ М16 Милош]] — 25 (У току даље опремање) * Борбено извиђачко оклопно возило [[БРДМ-2]] — 36 (20 у резерви) * Борбено извиђачко оклопно возило БРДМ-2МС — 30 (донација од стране Русије) * Возило полицијско борбено [[БОВ-ВП|БОВ М-86]] — 52 (користи их Војна полиција) * Противоклопно возило [[БОВ-1]] — 48 (48 у резерви) * Оклопни транспортер [[МТ-ЛБu|МТ-ЛБу]] — 32 (командно возило при самоходним хаубичким артиљеријским дивизионима) * Оклопни аутомобил [[Humvee]] — 40 (донација САД за мировне операције). === Вучна артиљерија === * Минобацачи М-74 и М75 120-{mm}- — 57 * Минобацач М-69 82mm — 106 * Минобацач М-57 60mm — ? * Топ 130-{mm}- М-46 — 36 * Топ-хаубица 152-{mm}- Нора А — 36 * Хаубица 122-{mm}- [[Д-30 (хаубица)|Д30]] — 72 (у резерви) * Хаубица 105-{mm}- М-56 — 200+ (у резерви) * Топ Зис 3 76mm — 18 (у служби гарде) === Самоходна артиљерија и ракетна артиљерија === * Самоходна хаубица 122-{mm}- [[2С1 Гвоздика]] — 72 (9 у резерви) (модернизација у току) * Самоходна хаубица 155-{mm}- [[Самоходна хаубица 155 mm Нора Б-52|Нора Б-52]] — 12 (још 6 поручено) * СВРЛ [[М-94 Пламен-С]] — 18 (24 у резерви) * СВРЛ [[М-77 Огањ]] — 53 (~70 у резерви) * СВЛР "дигитализовани" Огањ — 7 * СВЛР М-18 Огањ — ? (Опремање у току) * СВРЛ [[М-87 Оркан]] — 4 === ПВО средства у Копненој војсци === * ПА топ Бофорс 40 -{mm}- Л/70 — 60 (навођен [[Жирафа (радар)|Жирафом]]) * [[М53/59 Прага]] — 48+(100) * БОВ 3 — 60 * рс ПВО 9К31 Стрела-1М — 18+(36) * рс ПВО 9К35М стрела Стрела-10М — 6 * Лаки преносиви рс ПВО ''ШИЛО'' * [[ПАСАРС-16|Пасарс 16]] (наоружан Стрелом 1М, Иглом и Мистралом) — 12 === Неборбена возила === * 2000-3500 теренских моторних возила (Пух 300гд, УАЗ-469, Пинцгауер, [[Застава НТВ]]) * 5000-7000 теретних моторних возила (ФАП-1118, ФАП-2228, ФАП-2026, ТАМ-110, ТАМ-130, ТАМ-150, КрАЗ, ФАП<gallery> Датотека:M-84AB1 - Partner 2019 - 1.jpg|Тенк М84АБ1 Датотека:T-55H, Partner 2007.jpg|Т 55Х Датотека:BVP М80А VS.jpg|БВП М80А Датотека:Lazar 3 30mm - Partner 2019 - 1.jpg|Лазар 3 Датотека:Orkan II 1.jpg|СВЛР Оркан Датотека:Oganj modularni lanser 06.jpg|СВЛР Огањ (модернизовани) Датотека:BOV M-11.jpg|БОВ М11 Датотека:8 BOV83 3.jpg|БОВ 1 Датотека:BOV VP Vojska Srbije 1.jpg|БОВ ВП Датотека:RALAS - Partner 2019 - 1.jpg|Ралас Датотека:HS M09 BOV-3.JPG|БОВ 3 Датотека:Šumadija - Partner 2019 - 1.jpg|Шумадија (ускоро увођење у службу) </gallery>2632 8x8, MAZ 8x8) * 400—550 инжињеријских возила ([[Т-55]]ТЗИ, [[МТ-55]]А, ВИУ-55 Муња, БТМ-3) === Против-оклопни ракетни системи === * [[9M133 Kornet]] *[[9М14 Маљутка]] * [[9К111 Фагот]] * [[M-80 Зоља]] === Пешадијско наоружање === * Пиштољ 9-{mm}- [[Застава CZ99]] * Пиштољ [[Застава ЦЗ999]] * Пиштољ [[Хеклер и Кох]] УСП * Пиштољ [[Глок]]17 * Пиштољ [[Џерихо 941]] * Аутомат 7,62×39-{mm}- [[Застава М92]] * Далекометна пушка 12.7-{mm}- [[Застава М93 Црна Стрела|М93 Црна Стрела]] * Далекометна пушка 12.7-{mm}- [[Берет М95]] * Снајперска пушка 7.9-{mm}- [[Застава М76|M76]] * Снајперска пушка 7.62-{mm}- [[Застава М91|M91]] * Снајперска пушка 7.62-{mm}- [[Сако ТРГ]] 22-42 * Пушка аутоматска 5.56-{mm}- [[Застава M21|M21С]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох МП5]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох УМП]]9 * Аутоматска пушка [[Узи]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох 416]] * Аутоматска пушка [[Колт]] М4 * Аутоматска пушка [[СИГ СГ550]] * Аутоматска пушка [[Штајер АУГ]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох Г3]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох Г36]] * Аутоматска пушка [[Застава М85|M85]] * Аутоматска пушка [[Застава М90|M90]] * Аутоматска пушка [[Застава М70]] * Аутоматска пушка [[АК 101]] * Аутоматска пушка [[Застава М85|Застава M85]] *Аутоматска пушка [[Застава М19|Застава М-19]] * Аутоматска пушка [[ФН СКАР]] * Митраљез 7.62-{mm}- [[Застава М72|M72]] * Митраљез 7.62-{mm}- [[Застава М84|M84]] * Митраљез 12.7-{mm}- [[Застава М87|M87]] * Митраљез 12.7-{mm}- [[Бровинг М2]] * Митраљез 5.56-{mm}- [[ФН МИНИМИ ПАРА]] * Бацач граната аутоматски [[Застава М93 (БГА)]] == Види још == * [[Војска Србије]] *[[Наоружање и опрема Војске Србије]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Војска}} {{Commonscat|Military of Serbia}} * [http://www.vs.rs/ Војска Србије] * [http://www.mod.gov.rs/ Министарство одбране] {{Војска Србије}} {{Наоружање Војске Србије}} [[Категорија:Војска Србије]] 6uqyb943aght3qslqwf8i6vly0rl126 25121088 25121087 2022-07-24T12:58:10Z 178.221.191.156 wikitext text/x-wiki {{недовољно извора}} {{Војна јединица | јединица =Копнена војска Србије | део = | слика = Emblem of the Serbian Land Forces.svg | опис_слике = Грб КоВ | време_постојања = 1867−1918<br /> [[2006]]. - | земља = [[Србија]] | врста = [[Армија]] (копнена војска) | тип = | јачина = 30.000 активног састава (2019)<br /> 50.000 резервног састава (2019)<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:481107-Srbija-ima-novi-plan-odbrane-u-slucaju-rata-I-firme-brane-zemlju0.000 Srbija ima novi plan odbrane u slučaju rata]</ref><br /> 2.000 — 4.000 специјалних снага | штаб = [[Нови Сад]] | командант = [[Милосав Симовић]] | командант2 = | командант3 = | командант4 = | битке = | одликовања = }} '''Копнена војска''' (скраћено '''КоВ''') је најмасовнији и најстарији вид [[војска|војске]]. Њена организација, састав, оружје и опрема прилагођени су додељеним мисијама и задацима [[Војска Србије|Војске Србије]], пре свега за дејства на копну. Дан Копнене војске обележава се [[16. новембар|16. новембра]]. Тог дана [[1914]]. године почела је једна од најзначајнијих битака у [[Први светски рат|Првом светском рату]], [[Колубарска битка]]. Носилац борбених дејстава српске војске у току те битке било је једанаест пешадијских и једна коњичка дивизија, подржане са 426 артиљеријских оруђа. Командант Копнене војске је [[генерал-потпуковник]] [[Милосав Симовић]]. Команда КоВ је у [[Новом Сад]]у.<ref>{{Cite web|url=http://www.vs.rs/index.php?content=7bc6bb5d-f71a-102b-bdc2-a0672172d7df |title = Војска Србије | Копнена војска | Копнена војска{{Ботовски наслов}} |accessdate=16. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141006144746/http://www.vs.rs/index.php?content=7bc6bb5d-f71a-102b-bdc2-a0672172d7df |archive-date=6. 10. 2014 |url-status=dead }}</ref> == Основни задаци == * одвраћање од оружаног угрожавања * одбрана територије, * обезбеђење услова за мобилизацију и развој Војске и других органа и организација система одбране, * учешће у мировним операцијама и међународној војној сарадњи и * подршка цивилним властима у супротстављању невојним изазовима, ризицима и претњама безбедности == Организација и структура == * [[Датотека:ABHO.png|25п|]] [[246. Bataljon ABHO|246. Батаљон АБХО]] * [[Датотека:3VP.png|25п|]] [[Војна полиција Србије|3. Батаљон Војне полиције]] * [[Датотека:5VP.png|25п|]] [[Војна полиција Србије|5. Батаљон Војне полиције]] * [[Датотека:21. Bataljon veze.png|25п|]] 21. Батаљон везе * [[Датотека:1 Brigada KOV.png|60п|]] [[1. бригада копнене војске|1. Бригада КоВ]] ** 10. Командни батаљон ** 11. Пешадијски батаљон ** 111. Пешадијски батаљон ** 12. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 13. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 14. ард ПВО ** 15. Тенковски батаљон ** 16. Механизовани батаљон ** 17. Механизовани батаљон ** 18. Инжењеријски батаљон ** 19. Логистички батаљон * [[Датотека:2 Brigada KOV.png|60п|]] [[2. бригада копнене војске|2. Бригада КоВ]] ** 20. Командни батаљон ** 21. Пешадијски батаљон ** 22. Пешадијски батаљон ** 23. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 24. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 25. ард ПВО ** 26. Тенковски батаљон ** 27. Механизовани батаљон ** 28. Механизовани батаљон ** 29. Логистички батаљон ** 210. Инжењеријски батаљон * [[Датотека:3 Brigada KOV.png|60п|]] [[3. бригада копнене војске|3. Бригада КоВ]] ** 30. Командни батаљон ** 31. Пешадијски батаљон ** 32. Пешадијски батаљон ** 33. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 34. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 35. ард ПВД ** 36. Тенковски батаљон ** 37. Механизовани батаљон ** 38. Механизовани батаљон ** 39. Логистички батаљон ** 310. Инжењеријски батаљон * [[Датотека:4 Brigada KOV.png|60п|]] [[4. бригада копнене војске|4. Бригада КоВ]] ** 40. Командни батаљон ** 41. Пешадијски батаљон ** 42. Пешадијски батаљон ** 43. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 44. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 45. ард ПВО ** 46. Тенковски батаљон ** 47. Механизовани батаљон ** 48. Механизовани батаљон ** 49. Логистички батаљон ** 410. Инжењеријски батаљон * [[Датотека:Mešovita artiljeriska Brigada.png|50п|]] [[Мешовита артиљеријска бригада]] ** Командни дивизион ** Мешовити ракетноартиљеријски дивизион ** 1. Хаубичко-топовски артиљеријски дивизион ** 2. Хаубичко-топовски артиљеријски дивизион ** 3. Хаубичко-топовски артиљеријски дивизион ** Логистички батаљон ** Логистичка чета * [[Датотека:RFVSAmblem.png|60п|]] [[Речна флотила]] ** 93. Речни центар == Опрема == === Тенкови === * Тенк [[Т-55]] ~250 (100 у активној резерви, преко 150 нестратешкој резерви) * Тенк [[M-84]] — 199 (+31 у резерви) *Тенк М-84АС2 = 2+ (у току серијска модернизација) *Тенк [[Т-72]]М — 13 (+48 у резерви) * Тенк Т 72Б1МС — 30 (донација од стране Русије) === Оклопни транспортери и борбена возила пешадије === * БВП [[БВП М-80|M-80А]] — 320 (200 у резерви) (у плану модернизација) * ОТ [[БТР-50]]ПК — 12 (28 у резерви) (користе се као командна возила при оклопним јединицама и ПВО) * БВП [[БТР-60]] ПУ-12 — 10 (50 у резерви) (користе се као командна ПВО са Стрелама-1М) * Борбено вишенаменско оклопно возило БОВ КиВ — 10+ (У току даље опремање) *Борбено вишенаменско оклопно возило [[Лазар 3]] — 18 (У току даље опремање) * Борбено вишенаменско оклопно возило [[БОВ М16 Милош]] — 25 (У току даље опремање) * Борбено извиђачко оклопно возило [[БРДМ-2]] — 36 (20 у резерви) * Борбено извиђачко оклопно возило БРДМ-2МС — 30 (донација од стране Русије) * Возило полицијско борбено [[БОВ-ВП|БОВ М-86]] — 52 (користи их Војна полиција) * Противоклопно возило [[БОВ-1]] — 48 (48 у резерви) * Оклопни транспортер [[МТ-ЛБu|МТ-ЛБу]] — 32 (командно возило при самоходним хаубичким артиљеријским дивизионима) * Оклопни аутомобил [[Humvee]] — 40 (донација САД за мировне операције). === Вучна артиљерија === * Минобацачи М-74 и М75 120-{mm}- — 57 * Минобацач М-69 82mm — 106 * Минобацач М-57 60mm — ? * Топ 130-{mm}- М-46 — 36 * Топ-хаубица 152-{mm}- Нора А — 36 * Хаубица 122-{mm}- [[Д-30 (хаубица)|Д30]] — 72 (у резерви) * Хаубица 105-{mm}- М-56 — 200+ (у резерви) * Топ Зис 3 76mm — 18 (у служби гарде) === Самоходна артиљерија и ракетна артиљерија === * Самоходна хаубица 122-{mm}- [[2С1 Гвоздика]] — 72 (9 у резерви) (модернизација у току) * Самоходна хаубица 155-{mm}- [[Самоходна хаубица 155 mm Нора Б-52|Нора Б-52]] — 12 (још 6 поручено) * СВРЛ [[М-94 Пламен-С]] — 18 (24 у резерви) * СВРЛ [[М-77 Огањ]] — 53 (~70 у резерви) * СВЛР "дигитализовани" Огањ — 7 * СВЛР М-18 Огањ — ? (Опремање у току) * СВРЛ [[М-87 Оркан]] — 4 === ПВО средства у Копненој војсци === * ПА топ Бофорс 40 -{mm}- Л/70 — 60 (навођен [[Жирафа (радар)|Жирафом]]) * [[М53/59 Прага]] — 48+(100) * БОВ 3 — 60 * рс ПВО 9К31 Стрела-1М — 18+(36) * рс ПВО 9К35М стрела Стрела-10М — 6 * Лаки преносиви рс ПВО ''ШИЛО'' * [[ПАСАРС-16|Пасарс 16]] (наоружан Стрелом 1М, Иглом и Мистралом) — 12 === Неборбена возила === * 2000-3500 теренских моторних возила (Пух 300гд, УАЗ-469, Пинцгауер, [[Застава НТВ]]) * 5000-7000 теретних моторних возила (ФАП-1118, ФАП-2228, ФАП-2026, ТАМ-110, ТАМ-130, ТАМ-150, КрАЗ, ФАП<gallery> Датотека:M-84AB1 - Partner 2019 - 1.jpg|Тенк М84АБ1 Датотека:T-55H, Partner 2007.jpg|Т 55Х Датотека:BVP М80А VS.jpg|БВП М80А Датотека:Lazar 3 30mm - Partner 2019 - 1.jpg|Лазар 3 Датотека:Orkan II 1.jpg|СВЛР Оркан Датотека:Oganj modularni lanser 06.jpg|СВЛР Огањ (модернизовани) Датотека:BOV M-11.jpg|БОВ М11 Датотека:8 BOV83 3.jpg|БОВ 1 Датотека:BOV VP Vojska Srbije 1.jpg|БОВ ВП Датотека:RALAS - Partner 2019 - 1.jpg|Ралас Датотека:HS M09 BOV-3.JPG|БОВ 3 Датотека:Šumadija - Partner 2019 - 1.jpg|Шумадија (ускоро увођење у службу) </gallery>2632 8x8, MAZ 8x8) * 400—550 инжињеријских возила ([[Т-55]]ТЗИ, [[МТ-55]]А, ВИУ-55 Муња, БТМ-3) === Против-оклопни ракетни системи === * [[9M133 Kornet]] *[[9М14 Маљутка]] * [[9К111 Фагот]] * [[M-80 Зоља]] === Пешадијско наоружање === * Пиштољ 9-{mm}- [[Застава CZ99]] * Пиштољ [[Застава ЦЗ999]] * Пиштољ [[Хеклер и Кох]] УСП * Пиштољ [[Глок]]17 * Пиштољ [[Џерихо 941]] * Аутомат 7,62×39-{mm}- [[Застава М92]] * Далекометна пушка 12.7-{mm}- [[Застава М93 Црна Стрела|М93 Црна Стрела]] * Далекометна пушка 12.7-{mm}- [[Берет М95]] * Снајперска пушка 7.9-{mm}- [[Застава М76|M76]] * Снајперска пушка 7.62-{mm}- [[Застава М91|M91]] * Снајперска пушка 7.62-{mm}- [[Сако ТРГ]] 22-42 * Пушка аутоматска 5.56-{mm}- [[Застава M21|M21С]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох МП5]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох УМП]]9 * Аутоматска пушка [[Узи]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох 416]] * Аутоматска пушка [[Колт]] М4 * Аутоматска пушка [[СИГ СГ550]] * Аутоматска пушка [[Штајер АУГ]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох Г3]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох Г36]] * Аутоматска пушка [[Застава М85|M85]] * Аутоматска пушка [[Застава М90|M90]] * Аутоматска пушка [[Застава М70]] * Аутоматска пушка [[АК 101]] * Аутоматска пушка [[Застава М85|Застава M85]] *Аутоматска пушка [[Застава М19|Застава М-19]] * Аутоматска пушка [[ФН СКАР]] * Митраљез 7.62-{mm}- [[Застава М72|M72]] * Митраљез 7.62-{mm}- [[Застава М84|M84]] * Митраљез 12.7-{mm}- [[Застава М87|M87]] * Митраљез 12.7-{mm}- [[Бровинг М2]] * Митраљез 5.56-{mm}- [[ФН МИНИМИ ПАРА]] * Бацач граната аутоматски [[Застава М93 (БГА)]] == Види још == * [[Војска Србије]] *[[Наоружање и опрема Војске Србије]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Војска}} {{Commonscat|Military of Serbia}} * [http://www.vs.rs/ Војска Србије] * [http://www.mod.gov.rs/ Министарство одбране] {{Војска Србије}} {{Наоружање Војске Србије}} [[Категорија:Војска Србије]] kznt77qv2e9lhkd4v24eg8o4matueyh 25121550 25121088 2022-07-24T20:36:06Z 2A02:587:D40E:CB00:E5FC:E504:78CD:D6E8 Исправак wikitext text/x-wiki {{недовољно извора}} {{Војна јединица | јединица =Копнена војска Србије | део = | слика = Emblem of the Serbian Land Forces.svg | опис_слике = Грб КоВ | време_постојања = 1867−1918<br /> [[2006]]. - | земља = [[Србија]] | врста = [[Армија]] (копнена војска) | тип = | јачина = 30.000 активног састава (2019)<br /> 50.000 резервног састава (2019)<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:481107-Srbija-ima-novi-plan-odbrane-u-slucaju-rata-I-firme-brane-zemlju0.000 Srbija ima novi plan odbrane u slučaju rata]</ref><br /> 2.000 — 4.000 специјалних снага | штаб = [[Ниш]] | командант = [[Милосав Симовић]] | командант2 = | командант3 = | командант4 = | битке = | одликовања = }} '''Копнена војска''' (скраћено '''КоВ''') је најмасовнији и најстарији вид [[војска|војске]]. Њена организација, састав, оружје и опрема прилагођени су додељеним мисијама и задацима [[Војска Србије|Војске Србије]], пре свега за дејства на копну. Дан Копнене војске обележава се [[16. новембар|16. новембра]]. Тог дана [[1914]]. године почела је једна од најзначајнијих битака у [[Први светски рат|Првом светском рату]], [[Колубарска битка]]. Носилац борбених дејстава српске војске у току те битке било је једанаест пешадијских и једна коњичка дивизија, подржане са 426 артиљеријских оруђа. Командант Копнене војске је [[генерал-потпуковник]] [[Милосав Симовић]]. Команда КоВ је у [[Нишу]]у.<ref>{{Cite web|url=http://www.vs.rs/index.php?content=7bc6bb5d-f71a-102b-bdc2-a0672172d7df |title = Војска Србије | Копнена војска | Копнена војска{{Ботовски наслов}} |accessdate=16. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141006144746/http://www.vs.rs/index.php?content=7bc6bb5d-f71a-102b-bdc2-a0672172d7df |archive-date=6. 10. 2014 |url-status=dead }}</ref> == Основни задаци == * одвраћање од оружаног угрожавања * одбрана територије, * обезбеђење услова за мобилизацију и развој Војске и других органа и организација система одбране, * учешће у мировним операцијама и међународној војној сарадњи и * подршка цивилним властима у супротстављању невојним изазовима, ризицима и претњама безбедности == Организација и структура == * [[Датотека:ABHO.png|25п|]] [[246. Bataljon ABHO|246. Батаљон АБХО]] * [[Датотека:3VP.png|25п|]] [[Војна полиција Србије|3. Батаљон Војне полиције]] * [[Датотека:5VP.png|25п|]] [[Војна полиција Србије|5. Батаљон Војне полиције]] * [[Датотека:21. Bataljon veze.png|25п|]] 21. Батаљон везе * [[Датотека:1 Brigada KOV.png|60п|]] [[1. бригада копнене војске|1. Бригада КоВ]] ** 10. Командни батаљон ** 11. Пешадијски батаљон ** 111. Пешадијски батаљон ** 12. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 13. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 14. ард ПВО ** 15. Тенковски батаљон ** 16. Механизовани батаљон ** 17. Механизовани батаљон ** 18. Инжењеријски батаљон ** 19. Логистички батаљон * [[Датотека:2 Brigada KOV.png|60п|]] [[2. бригада копнене војске|2. Бригада КоВ]] ** 20. Командни батаљон ** 21. Пешадијски батаљон ** 22. Пешадијски батаљон ** 23. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 24. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 25. ард ПВО ** 26. Тенковски батаљон ** 27. Механизовани батаљон ** 28. Механизовани батаљон ** 29. Логистички батаљон ** 210. Инжењеријски батаљон * [[Датотека:3 Brigada KOV.png|60п|]] [[3. бригада копнене војске|3. Бригада КоВ]] ** 30. Командни батаљон ** 31. Пешадијски батаљон ** 32. Пешадијски батаљон ** 33. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 34. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 35. ард ПВД ** 36. Тенковски батаљон ** 37. Механизовани батаљон ** 38. Механизовани батаљон ** 39. Логистички батаљон ** 310. Инжењеријски батаљон * [[Датотека:4 Brigada KOV.png|60п|]] [[4. бригада копнене војске|4. Бригада КоВ]] ** 40. Командни батаљон ** 41. Пешадијски батаљон ** 42. Пешадијски батаљон ** 43. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 44. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 45. ард ПВО ** 46. Тенковски батаљон ** 47. Механизовани батаљон ** 48. Механизовани батаљон ** 49. Логистички батаљон ** 410. Инжењеријски батаљон * [[Датотека:Mešovita artiljeriska Brigada.png|50п|]] [[Мешовита артиљеријска бригада]] ** Командни дивизион ** Мешовити ракетноартиљеријски дивизион ** 1. Хаубичко-топовски артиљеријски дивизион ** 2. Хаубичко-топовски артиљеријски дивизион ** 3. Хаубичко-топовски артиљеријски дивизион ** Логистички батаљон ** Логистичка чета * [[Датотека:RFVSAmblem.png|60п|]] [[Речна флотила]] ** 93. Речни центар == Опрема == === Тенкови === * Тенк [[Т-55]] ~250 (100 у активној резерви, преко 150 нестратешкој резерви) * Тенк [[M-84]] — 199 (+31 у резерви) *Тенк М-84АС2 = 2+ (у току серијска модернизација) *Тенк [[Т-72]]М — 13 (+48 у резерви) * Тенк Т 72Б1МС — 30 (донација од стране Русије) === Оклопни транспортери и борбена возила пешадије === * БВП [[БВП М-80|M-80А]] — 320 (200 у резерви) (у плану модернизација) * ОТ [[БТР-50]]ПК — 12 (28 у резерви) (користе се као командна возила при оклопним јединицама и ПВО) * БВП [[БТР-60]] ПУ-12 — 10 (50 у резерви) (користе се као командна ПВО са Стрелама-1М) * Борбено вишенаменско оклопно возило БОВ КиВ — 10+ (У току даље опремање) *Борбено вишенаменско оклопно возило [[Лазар 3]] — 18 (У току даље опремање) * Борбено вишенаменско оклопно возило [[БОВ М16 Милош]] — 25 (У току даље опремање) * Борбено извиђачко оклопно возило [[БРДМ-2]] — 36 (20 у резерви) * Борбено извиђачко оклопно возило БРДМ-2МС — 30 (донација од стране Русије) * Возило полицијско борбено [[БОВ-ВП|БОВ М-86]] — 52 (користи их Војна полиција) * Противоклопно возило [[БОВ-1]] — 48 (48 у резерви) * Оклопни транспортер [[МТ-ЛБu|МТ-ЛБу]] — 32 (командно возило при самоходним хаубичким артиљеријским дивизионима) * Оклопни аутомобил [[Humvee]] — 40 (донација САД за мировне операције). === Вучна артиљерија === * Минобацачи М-74 и М75 120-{mm}- — 57 * Минобацач М-69 82mm — 106 * Минобацач М-57 60mm — ? * Топ 130-{mm}- М-46 — 36 * Топ-хаубица 152-{mm}- Нора А — 36 * Хаубица 122-{mm}- [[Д-30 (хаубица)|Д30]] — 72 (у резерви) * Хаубица 105-{mm}- М-56 — 200+ (у резерви) * Топ Зис 3 76mm — 18 (у служби гарде) === Самоходна артиљерија и ракетна артиљерија === * Самоходна хаубица 122-{mm}- [[2С1 Гвоздика]] — 72 (9 у резерви) (модернизација у току) * Самоходна хаубица 155-{mm}- [[Самоходна хаубица 155 mm Нора Б-52|Нора Б-52]] — 12 (још 6 поручено) * СВРЛ [[М-94 Пламен-С]] — 18 (24 у резерви) * СВРЛ [[М-77 Огањ]] — 53 (~70 у резерви) * СВЛР "дигитализовани" Огањ — 7 * СВЛР М-18 Огањ — ? (Опремање у току) * СВРЛ [[М-87 Оркан]] — 4 === ПВО средства у Копненој војсци === * ПА топ Бофорс 40 -{mm}- Л/70 — 60 (навођен [[Жирафа (радар)|Жирафом]]) * [[М53/59 Прага]] — 48+(100) * БОВ 3 — 60 * рс ПВО 9К31 Стрела-1М — 18+(36) * рс ПВО 9К35М стрела Стрела-10М — 6 * Лаки преносиви рс ПВО ''ШИЛО'' * [[ПАСАРС-16|Пасарс 16]] (наоружан Стрелом 1М, Иглом и Мистралом) — 12 === Неборбена возила === * 2000-3500 теренских моторних возила (Пух 300гд, УАЗ-469, Пинцгауер, [[Застава НТВ]]) * 5000-7000 теретних моторних возила (ФАП-1118, ФАП-2228, ФАП-2026, ТАМ-110, ТАМ-130, ТАМ-150, КрАЗ, ФАП<gallery> Датотека:M-84AB1 - Partner 2019 - 1.jpg|Тенк М84АБ1 Датотека:T-55H, Partner 2007.jpg|Т 55Х Датотека:BVP М80А VS.jpg|БВП М80А Датотека:Lazar 3 30mm - Partner 2019 - 1.jpg|Лазар 3 Датотека:Orkan II 1.jpg|СВЛР Оркан Датотека:Oganj modularni lanser 06.jpg|СВЛР Огањ (модернизовани) Датотека:BOV M-11.jpg|БОВ М11 Датотека:8 BOV83 3.jpg|БОВ 1 Датотека:BOV VP Vojska Srbije 1.jpg|БОВ ВП Датотека:RALAS - Partner 2019 - 1.jpg|Ралас Датотека:HS M09 BOV-3.JPG|БОВ 3 Датотека:Šumadija - Partner 2019 - 1.jpg|Шумадија (ускоро увођење у службу) </gallery>2632 8x8, MAZ 8x8) * 400—550 инжињеријских возила ([[Т-55]]ТЗИ, [[МТ-55]]А, ВИУ-55 Муња, БТМ-3) === Против-оклопни ракетни системи === * [[9M133 Kornet]] *[[9М14 Маљутка]] * [[9К111 Фагот]] * [[M-80 Зоља]] === Пешадијско наоружање === * Пиштољ 9-{mm}- [[Застава CZ99]] * Пиштољ [[Застава ЦЗ999]] * Пиштољ [[Хеклер и Кох]] УСП * Пиштољ [[Глок]]17 * Пиштољ [[Џерихо 941]] * Аутомат 7,62×39-{mm}- [[Застава М92]] * Далекометна пушка 12.7-{mm}- [[Застава М93 Црна Стрела|М93 Црна Стрела]] * Далекометна пушка 12.7-{mm}- [[Берет М95]] * Снајперска пушка 7.9-{mm}- [[Застава М76|M76]] * Снајперска пушка 7.62-{mm}- [[Застава М91|M91]] * Снајперска пушка 7.62-{mm}- [[Сако ТРГ]] 22-42 * Пушка аутоматска 5.56-{mm}- [[Застава M21|M21С]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох МП5]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох УМП]]9 * Аутоматска пушка [[Узи]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох 416]] * Аутоматска пушка [[Колт]] М4 * Аутоматска пушка [[СИГ СГ550]] * Аутоматска пушка [[Штајер АУГ]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох Г3]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох Г36]] * Аутоматска пушка [[Застава М85|M85]] * Аутоматска пушка [[Застава М90|M90]] * Аутоматска пушка [[Застава М70]] * Аутоматска пушка [[АК 101]] * Аутоматска пушка [[Застава М85|Застава M85]] *Аутоматска пушка [[Застава М19|Застава М-19]] * Аутоматска пушка [[ФН СКАР]] * Митраљез 7.62-{mm}- [[Застава М72|M72]] * Митраљез 7.62-{mm}- [[Застава М84|M84]] * Митраљез 12.7-{mm}- [[Застава М87|M87]] * Митраљез 12.7-{mm}- [[Бровинг М2]] * Митраљез 5.56-{mm}- [[ФН МИНИМИ ПАРА]] * Бацач граната аутоматски [[Застава М93 (БГА)]] == Види још == * [[Војска Србије]] *[[Наоружање и опрема Војске Србије]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Војска}} {{Commonscat|Military of Serbia}} * [http://www.vs.rs/ Војска Србије] * [http://www.mod.gov.rs/ Министарство одбране] {{Војска Србије}} {{Наоружање Војске Србије}} [[Категорија:Војска Србије]] 6slk09sp6vzdf41y7mvilau76ej2vcm 25121551 25121550 2022-07-24T20:36:35Z 2A02:587:D40E:CB00:E5FC:E504:78CD:D6E8 wikitext text/x-wiki {{недовољно извора}} {{Војна јединица | јединица =Копнена војска Србије | део = | слика = Emblem of the Serbian Land Forces.svg | опис_слике = Грб КоВ | време_постојања = 1867−1918<br /> [[2006]]. - | земља = [[Србија]] | врста = [[Армија]] (копнена војска) | тип = | јачина = 30.000 активног састава (2019)<br /> 50.000 резервног састава (2019)<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:481107-Srbija-ima-novi-plan-odbrane-u-slucaju-rata-I-firme-brane-zemlju0.000 Srbija ima novi plan odbrane u slučaju rata]</ref><br /> 2.000 — 4.000 специјалних снага | штаб = [[Ниш]] | командант = [[Милосав Симовић]] | командант2 = | командант3 = | командант4 = | битке = | одликовања = }} '''Копнена војска''' (скраћено '''КоВ''') је најмасовнији и најстарији вид [[војска|војске]]. Њена организација, састав, оружје и опрема прилагођени су додељеним мисијама и задацима [[Војска Србије|Војске Србије]], пре свега за дејства на копну. Дан Копнене војске обележава се [[16. новембар|16. новембра]]. Тог дана [[1914]]. године почела је једна од најзначајнијих битака у [[Први светски рат|Првом светском рату]], [[Колубарска битка]]. Носилац борбених дејстава српске војске у току те битке било је једанаест пешадијских и једна коњичка дивизија, подржане са 426 артиљеријских оруђа. Командант Копнене војске је [[генерал-потпуковник]] [[Милосав Симовић]]. Команда КоВ је у [[Ниш]]у.<ref>{{Cite web|url=http://www.vs.rs/index.php?content=7bc6bb5d-f71a-102b-bdc2-a0672172d7df |title = Војска Србије | Копнена војска | Копнена војска{{Ботовски наслов}} |accessdate=16. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141006144746/http://www.vs.rs/index.php?content=7bc6bb5d-f71a-102b-bdc2-a0672172d7df |archive-date=6. 10. 2014 |url-status=dead }}</ref> == Основни задаци == * одвраћање од оружаног угрожавања * одбрана територије, * обезбеђење услова за мобилизацију и развој Војске и других органа и организација система одбране, * учешће у мировним операцијама и међународној војној сарадњи и * подршка цивилним властима у супротстављању невојним изазовима, ризицима и претњама безбедности == Организација и структура == * [[Датотека:ABHO.png|25п|]] [[246. Bataljon ABHO|246. Батаљон АБХО]] * [[Датотека:3VP.png|25п|]] [[Војна полиција Србије|3. Батаљон Војне полиције]] * [[Датотека:5VP.png|25п|]] [[Војна полиција Србије|5. Батаљон Војне полиције]] * [[Датотека:21. Bataljon veze.png|25п|]] 21. Батаљон везе * [[Датотека:1 Brigada KOV.png|60п|]] [[1. бригада копнене војске|1. Бригада КоВ]] ** 10. Командни батаљон ** 11. Пешадијски батаљон ** 111. Пешадијски батаљон ** 12. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 13. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 14. ард ПВО ** 15. Тенковски батаљон ** 16. Механизовани батаљон ** 17. Механизовани батаљон ** 18. Инжењеријски батаљон ** 19. Логистички батаљон * [[Датотека:2 Brigada KOV.png|60п|]] [[2. бригада копнене војске|2. Бригада КоВ]] ** 20. Командни батаљон ** 21. Пешадијски батаљон ** 22. Пешадијски батаљон ** 23. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 24. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 25. ард ПВО ** 26. Тенковски батаљон ** 27. Механизовани батаљон ** 28. Механизовани батаљон ** 29. Логистички батаљон ** 210. Инжењеријски батаљон * [[Датотека:3 Brigada KOV.png|60п|]] [[3. бригада копнене војске|3. Бригада КоВ]] ** 30. Командни батаљон ** 31. Пешадијски батаљон ** 32. Пешадијски батаљон ** 33. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 34. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 35. ард ПВД ** 36. Тенковски батаљон ** 37. Механизовани батаљон ** 38. Механизовани батаљон ** 39. Логистички батаљон ** 310. Инжењеријски батаљон * [[Датотека:4 Brigada KOV.png|60п|]] [[4. бригада копнене војске|4. Бригада КоВ]] ** 40. Командни батаљон ** 41. Пешадијски батаљон ** 42. Пешадијски батаљон ** 43. Самоходни хаубички артиљеријски батаљон ** 44. Дивизион СВРЛ (Самоходни вишецевни ракетни лансери) ** 45. ард ПВО ** 46. Тенковски батаљон ** 47. Механизовани батаљон ** 48. Механизовани батаљон ** 49. Логистички батаљон ** 410. Инжењеријски батаљон * [[Датотека:Mešovita artiljeriska Brigada.png|50п|]] [[Мешовита артиљеријска бригада]] ** Командни дивизион ** Мешовити ракетноартиљеријски дивизион ** 1. Хаубичко-топовски артиљеријски дивизион ** 2. Хаубичко-топовски артиљеријски дивизион ** 3. Хаубичко-топовски артиљеријски дивизион ** Логистички батаљон ** Логистичка чета * [[Датотека:RFVSAmblem.png|60п|]] [[Речна флотила]] ** 93. Речни центар == Опрема == === Тенкови === * Тенк [[Т-55]] ~250 (100 у активној резерви, преко 150 нестратешкој резерви) * Тенк [[M-84]] — 199 (+31 у резерви) *Тенк М-84АС2 = 2+ (у току серијска модернизација) *Тенк [[Т-72]]М — 13 (+48 у резерви) * Тенк Т 72Б1МС — 30 (донација од стране Русије) === Оклопни транспортери и борбена возила пешадије === * БВП [[БВП М-80|M-80А]] — 320 (200 у резерви) (у плану модернизација) * ОТ [[БТР-50]]ПК — 12 (28 у резерви) (користе се као командна возила при оклопним јединицама и ПВО) * БВП [[БТР-60]] ПУ-12 — 10 (50 у резерви) (користе се као командна ПВО са Стрелама-1М) * Борбено вишенаменско оклопно возило БОВ КиВ — 10+ (У току даље опремање) *Борбено вишенаменско оклопно возило [[Лазар 3]] — 18 (У току даље опремање) * Борбено вишенаменско оклопно возило [[БОВ М16 Милош]] — 25 (У току даље опремање) * Борбено извиђачко оклопно возило [[БРДМ-2]] — 36 (20 у резерви) * Борбено извиђачко оклопно возило БРДМ-2МС — 30 (донација од стране Русије) * Возило полицијско борбено [[БОВ-ВП|БОВ М-86]] — 52 (користи их Војна полиција) * Противоклопно возило [[БОВ-1]] — 48 (48 у резерви) * Оклопни транспортер [[МТ-ЛБu|МТ-ЛБу]] — 32 (командно возило при самоходним хаубичким артиљеријским дивизионима) * Оклопни аутомобил [[Humvee]] — 40 (донација САД за мировне операције). === Вучна артиљерија === * Минобацачи М-74 и М75 120-{mm}- — 57 * Минобацач М-69 82mm — 106 * Минобацач М-57 60mm — ? * Топ 130-{mm}- М-46 — 36 * Топ-хаубица 152-{mm}- Нора А — 36 * Хаубица 122-{mm}- [[Д-30 (хаубица)|Д30]] — 72 (у резерви) * Хаубица 105-{mm}- М-56 — 200+ (у резерви) * Топ Зис 3 76mm — 18 (у служби гарде) === Самоходна артиљерија и ракетна артиљерија === * Самоходна хаубица 122-{mm}- [[2С1 Гвоздика]] — 72 (9 у резерви) (модернизација у току) * Самоходна хаубица 155-{mm}- [[Самоходна хаубица 155 mm Нора Б-52|Нора Б-52]] — 12 (још 6 поручено) * СВРЛ [[М-94 Пламен-С]] — 18 (24 у резерви) * СВРЛ [[М-77 Огањ]] — 53 (~70 у резерви) * СВЛР "дигитализовани" Огањ — 7 * СВЛР М-18 Огањ — ? (Опремање у току) * СВРЛ [[М-87 Оркан]] — 4 === ПВО средства у Копненој војсци === * ПА топ Бофорс 40 -{mm}- Л/70 — 60 (навођен [[Жирафа (радар)|Жирафом]]) * [[М53/59 Прага]] — 48+(100) * БОВ 3 — 60 * рс ПВО 9К31 Стрела-1М — 18+(36) * рс ПВО 9К35М стрела Стрела-10М — 6 * Лаки преносиви рс ПВО ''ШИЛО'' * [[ПАСАРС-16|Пасарс 16]] (наоружан Стрелом 1М, Иглом и Мистралом) — 12 === Неборбена возила === * 2000-3500 теренских моторних возила (Пух 300гд, УАЗ-469, Пинцгауер, [[Застава НТВ]]) * 5000-7000 теретних моторних возила (ФАП-1118, ФАП-2228, ФАП-2026, ТАМ-110, ТАМ-130, ТАМ-150, КрАЗ, ФАП<gallery> Датотека:M-84AB1 - Partner 2019 - 1.jpg|Тенк М84АБ1 Датотека:T-55H, Partner 2007.jpg|Т 55Х Датотека:BVP М80А VS.jpg|БВП М80А Датотека:Lazar 3 30mm - Partner 2019 - 1.jpg|Лазар 3 Датотека:Orkan II 1.jpg|СВЛР Оркан Датотека:Oganj modularni lanser 06.jpg|СВЛР Огањ (модернизовани) Датотека:BOV M-11.jpg|БОВ М11 Датотека:8 BOV83 3.jpg|БОВ 1 Датотека:BOV VP Vojska Srbije 1.jpg|БОВ ВП Датотека:RALAS - Partner 2019 - 1.jpg|Ралас Датотека:HS M09 BOV-3.JPG|БОВ 3 Датотека:Šumadija - Partner 2019 - 1.jpg|Шумадија (ускоро увођење у службу) </gallery>2632 8x8, MAZ 8x8) * 400—550 инжињеријских возила ([[Т-55]]ТЗИ, [[МТ-55]]А, ВИУ-55 Муња, БТМ-3) === Против-оклопни ракетни системи === * [[9M133 Kornet]] *[[9М14 Маљутка]] * [[9К111 Фагот]] * [[M-80 Зоља]] === Пешадијско наоружање === * Пиштољ 9-{mm}- [[Застава CZ99]] * Пиштољ [[Застава ЦЗ999]] * Пиштољ [[Хеклер и Кох]] УСП * Пиштољ [[Глок]]17 * Пиштољ [[Џерихо 941]] * Аутомат 7,62×39-{mm}- [[Застава М92]] * Далекометна пушка 12.7-{mm}- [[Застава М93 Црна Стрела|М93 Црна Стрела]] * Далекометна пушка 12.7-{mm}- [[Берет М95]] * Снајперска пушка 7.9-{mm}- [[Застава М76|M76]] * Снајперска пушка 7.62-{mm}- [[Застава М91|M91]] * Снајперска пушка 7.62-{mm}- [[Сако ТРГ]] 22-42 * Пушка аутоматска 5.56-{mm}- [[Застава M21|M21С]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох МП5]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох УМП]]9 * Аутоматска пушка [[Узи]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох 416]] * Аутоматска пушка [[Колт]] М4 * Аутоматска пушка [[СИГ СГ550]] * Аутоматска пушка [[Штајер АУГ]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох Г3]] * Аутоматска пушка [[Хеклер и Кох Г36]] * Аутоматска пушка [[Застава М85|M85]] * Аутоматска пушка [[Застава М90|M90]] * Аутоматска пушка [[Застава М70]] * Аутоматска пушка [[АК 101]] * Аутоматска пушка [[Застава М85|Застава M85]] *Аутоматска пушка [[Застава М19|Застава М-19]] * Аутоматска пушка [[ФН СКАР]] * Митраљез 7.62-{mm}- [[Застава М72|M72]] * Митраљез 7.62-{mm}- [[Застава М84|M84]] * Митраљез 12.7-{mm}- [[Застава М87|M87]] * Митраљез 12.7-{mm}- [[Бровинг М2]] * Митраљез 5.56-{mm}- [[ФН МИНИМИ ПАРА]] * Бацач граната аутоматски [[Застава М93 (БГА)]] == Види још == * [[Војска Србије]] *[[Наоружање и опрема Војске Србије]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Војска}} {{Commonscat|Military of Serbia}} * [http://www.vs.rs/ Војска Србије] * [http://www.mod.gov.rs/ Министарство одбране] {{Војска Србије}} {{Наоружање Војске Србије}} [[Категорија:Војска Србије]] pwtn4xvuik0i4u8rfmui1ufldb0h8hu 0 301332 25121070 24609712 2022-07-24T12:36:22Z 2A06:5B01:13FA:B400:A05A:A919:8F70:8D4E wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | рат = Битка на Кошарама | део = [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] | слика = Arianit Koshare IMG 0049.JPG | величина_слике = 300п | опис_слике = Караула Кошаре | време = [[9. април]] — [[10. јун]] [[1999]]. | локација = [[Кошаре (Ђаковица)|Кошаре]], [[Косово и Метохија]]<br />[[Република Србија (1990—2006)|Србија]], {{застава|СР Југославија}} | узрок = | територија = | резултат = Yugoslav victory | страна1 = [[Датотека:Vojska Jugoslavije.svg|20пhn]] [[Војска Југославије]] '''Подршка:''' {{зас|Русија}} Руски добровољци<br />{{зас|Украјина}} Украјински добровољци<ref name=":0">{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/ukrajinci-se-na-kosarama-borili-na-srpskoj-strani-i-komandant-azova-se-prijavio/|title=Ukrajinci se na Košarama borili na srpskoj strani, i komandant Azova se prijavio|date=2022-05-31|website=N1|language=sr-RS|access-date=2022-05-31}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.balkansec.net/post/ukrajinci-se-na-košarama-borili-na-srpskoj-strani|title=Ukrajinci se na Košarama borili na srpskoj strani|last=tim|first=Urednički|date=2022-05-30|website=Balkansec.net|language=|access-date=2022-05-31}}</ref> | страна2 = [[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] [[Ослободилачка војска Косова]]<br />{{зас|Албанија}} [[ФАРК]] '''Подршка:''' * {{зас|Албанија}} [[Оружане снаге Албаније|Војска Албаније]] * {{зас слика|Flag of legion.svg}} [[Легија странаца]] * {{застава|НАТО}} | заповедник1 = {{flagicon|FR Yugoslavia|size=25px}} [[Небојша Павковић]]<br />{{flagicon|FR Yugoslavia|size=25px}} [[Владимир Лазаревић]]<br />{{flagicon|FR Yugoslavia|size=25px}} [[Божидар Делић]]<br />{{flagicon|FR Yugoslavia|size=25px}} [[Драган Живановић]] | заповедник2 = [[Датотека:UCK KLA.svg|17п]] [[Рустем Бериша]]<ref>[https://mksf-ks.org/?page=3,700#.XLz2X-gzbIU ピルは種類で使い分け！賢く使って「できる」女性になろう。<!-- Ботовски генерисан назив -->]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>[https://kossev.info/mitrovica-odaje-pocast-palim-mucenicima-u-bici-na-kosarama/ Mitrovica odaje počast palim mučenicima u bici na Košarama - KoSSev<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> <br />[[Датотека:UCK KLA.svg|17п]] Агим Рамадани {{KIA}}<br />[[Датотека:UCK KLA.svg|17п]] Сали Ђекај {{KIA}}<br />{{flagicon|NATO|size=17px}} [[Весли Кларк]] | јачина1 = 2.000 војника [[Војска Југославије|ВЈ]]<br />53. гранични батаљон<br />[[125. моторизована бригада]]<br />[[63. падобранска бригада]]<br />део [[72. бригада за специјалне операције|72. специјалне бригаде]]<br />Војна полиција<br />део [[549. моторизована бригада|549. моторизоване бригаде]]<br />делови Приштинског корпуса ВЈ<br />руски добровољци<br />резервисти ВЈ | јачина2 = [[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] 5.000-6.000 терориста ОВК<br />{{зас|Албанија}} војници и артиљерија Војске Републике Албаније<br />{{зас слика|Flag of legion.svg}} војни инструктори Легије странаца<br />{{зас|НАТО}} НАТО авијација | губици1 = 108 мртвих (1 руски добровољац)<ref>[http://www.youtube.com/watch?v=ByXRYUrrYLM Кошаре, неиспричана прича, 23:40]</ref><br />150+ рањених<br />1 уништено [[борбено возило]] | губици2 = 200+ мртвих<br />300+ рањених<br />5 уништених [[тенк]]ова<br /> }} '''Битка на Кошарама''' или '''пакао Кошара''', била је битка између припадника [[Војска Југославије|Војске Југославије]] и припадника терористичке [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]], подржаване од стране регуларне [[Војска Албаније|Војске Албаније]] и [[НАТО]] авијације. Битка се водила око граничног прелаза Раса Кошарес на граници [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и [[Албанија|Републике Албаније]] између [[9. април]]а и [[10. јун]]а [[1999]], током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]]. Циљ напада са албанске стране ([[операција Стрела]]) била је остваривање копнене инвазије на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] и пресецање комуникације између јединица ВЈ у [[Ђаковица|Ђаковици]] и [[Призрен]]у. Такође, још један циљ је био и заузимање ширег подручја [[Косово и Метохија|Метохије]].{{sfn|Nardulli|Perry|Pirnie|2002|p=56}}<ref>[http://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html NATO Gives Air Support To Kosovo Guerrillas; But Yugoslavs Repel Attack From Albania - The Washington Post |HighBeam Research] {{Wayback|url=http://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html |date=20161220083901 }}, Приступљено 1. 4. 2013.</ref> После тешких борби ВЈ успела је да порази нападача и спречи његов продор на Косово и Метохију. Припадници ОВК успели су да заузму караулу [[Кошаре (караула)|Кошаре]] због артиљеријске подршке Војске Албаније, подршке НАТО авијације и малог броја војника ВЈ на том подручју који су морали да се повуку, али су поражени у њиховом плану копнене инвазије на том правцу упркос подршци коју су имали. == Албански и НАТО планови == План НАТО савеза и Албанаца је био да се поразе јединице ВЈ на пограничном прелазу Кошаре како би се омогућио улазак припадника ОВК и припадника регуларне Војске Албаније на Косово и Метохију и како би се откриле јединице ВЈ и натерале на отворену битку, омогућивши НАТО авијацији да их бомбардује, пошто НАТО није имао успеха у уништавању копнених јединица ВЈ. План је био такође да се освоји Метохија и нанесе тежак пораз ВЈ. Инвазија је оповргнула веровање да током НАТО агресије није дошло до копненог рата. == Припремање == Пре почетка бомбардовања СРЈ од стране НАТО-а [[24. март]]а [[1999]], долазило је до спорадичних али крвавих размена ватре између југословенских и албанских граничара потпомогнутих припадницима ОВК, углавном пошто су југословенски граничари спречавали незаконит улазак товара оружја за ОВК на КиМ. Током офанзиве српских снага безбедности у јесен [[1998]]. разбијена је ОВК на територији Косова и Метохије чији су припадници у мањим групама прелазили на територију Албаније и попуњени новим људством враћали се на територију СРЈ. После пропадања [[Преговори у Рамбујеу|преговора у Рамбујеу]], али и пре тога, трајало је припремање за копнени улазак на КиМ. Дана, 24. марта 1999. почело је [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовање Савезне Републике Југославије]] са циљем да се отера ВЈ са подручја КиМ. НАТО авиони су жестоко гађали положаје ВЈ на граничном прелазу између СРЈ и Албаније. Скоро 12.000 НАТО војника, међу њима и 5.000 [[Сједињене Америчке Државе|Американаца]] стигли су у Албанију са више од 30 тенкова и 26 хеликоптера [[AH-64 Апач|Апача]], док су колоне албанских избеглица напуштале КиМ. Било је изолованих оружаних инцидената од када је кренуло бомбардовање али тек [[9. април]]а ОВК је кренула у офанзиву на КиМ преко карауле [[Кошаре (караула)|Кошаре]] због повољног терена за нападача. Како су положаји ОВК и Албанске војске били на већој надморској висини од положаја ВЈ а сама караула на изузетно неповољном месту ова локација је одабрана као један од праваца продора. == Албански планови == ОВК и НАТО планирали су изненадан напад кроз караулу Кошаре и продор ка [[Косово и Метохија|Метохији]]. Планирали су да заузму [[Ђаковица|Ђаковицу]] и пресеку линије ВЈ између Ђаковице и [[Призрен]]а. Њихов крајњи план је био да заузму читаву Метохију и натерају ВЈ на отворени сукоб са њима, како би се откриле снаге ВЈ и омогућило НАТО авијацији да их бомбардује. == Офанзива == На православни [[Велики петак]], [[9. април]]а [[1999]], у 03.00 почела је масовна артиљеријска ватра са албанске стране у правцу карауле Морина, где је био лажни напад, како би се интервентне јединице Војске Југославије одвукле у том правцу, да би се око 04.30 часова ватра пренела на караулу Кошаре, уз масовни напад пешадије терористичке ОВК. Ватра је била отворена од стране регуларне Војске Албаније према пограничним положајима ВЈ. У нападу су употребљавани [[топ]]ови, [[хаубица|хаубице]] и [[минобацач]]и и ватру су координисали јако добро обучени припадници француске [[Легија странаца|Легије странаца]]. Албанци су нападали у три правца: први је био према врху Расе Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе (г.к. Ц-4). Током артиљеријског гранатирања, отприлике 1.500 припадника ОВК је непримећено пришло граници. Тада се на првој линији налазило 110 припадника ВЈ (граничари 53. граничног батаљона),<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4826907/kosare-bitka-dusko-sljivancanin.html|title=Ратни командант са Кошара: Претке нисам осрамотио, потомци ме се неће стидети|date=14. 6. 2022|accessdate=15. 6. 2022|last=Јањић|first=Лидија|website=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref> одељење минобацача 82 мм и посада бестрзајног топа 82 мм (из састава 125. мтбр). Крвава битка је трајала током целог дана са великим губицима, поготово на страни нападача. После подне је ОВК заузео врх Расе Кошарес и одмах прешао у одбрамбену тактику. То му је такође омогућило да донесе неколико артиљеријских оруђа до тог врха. Борбе су се наставиле целе ноћи све до поподневних часова следећег дана. Тада је, уз помоћ артиљерије, ОВК заузео Маја Главу и наставио гранатирање карауле Кошаре, а војници ВЈ су морали да напусте караулу поподне. Око 19.00 часова припадници ОВК су ушли у напуштену караулу и велике телевизијске екипе, као амерички [[Си-Ен-Ен]] и британски [[Би-Би-Си]], су одмах пренеле да је велики број припадника ОВК ушао у напуштену караулу. Припадници ВЈ су се повукли према другој линији одбране испод карауле, на положаје који су били лакши за одбрану. Током следећег дана стигла су и појачања Војске Југославије у људству и у артиљеријском оруђу. Једна група припадника ОВК се налазила изнад позиција ВЈ да би ометала и пресецала комуникације и успела је да уништи једно борбено возило. Током ноћи, ОВК је напао позиције ВЈ на врху Опљазу, покушавајући да сломи отпор војника ВЈ, међутим, сви напади су одбијени уз велике губитке на страни нападача, иако су имали подршку албанске артиљерије. Следећих дана ОВК је покушавао да сломи отпор друге одбрамбене линије ВЈ али ни ти напади нису имали успеха. ВЈ је довела специјалце, ратне ветеране из прошлих [[Распад СФРЈ|југословенских ратова]], као и неколико артиљеријских оруђа. == Реорганизација Војске Југославије и контранапад == Албанска артиљерија наставила је да бомбардује позиције ВЈ са Маја Главе и Расе Кошареса. Команда ВЈ је одлучила да уради изненадни контранапад. На дан 14. априла војници ВЈ кренули су у напад на Маја Главу. Растојање између два противничка рова није било веће од 50 метара. ВЈ није успела да у потпуности заузме Маја Главу, али је прекинула албанско артиљеријско деловање са тог врха. На Маја Глави [[фронт]] је стабилизован, без икаквих промена на линијама до краја рата. Током априла на Расе Кошаресу није било никаквих промена на линијама фронта и обе стране су трпеле значајне губитке. Војници ВЈ због артиљеријског деловања, а Албанци због неуспелих јуриша покушавајући да сломе одбрамбену линију ВЈ. [[Датотека:72nd Special Brigade equipment 1999, Belgrade Military Museum .jpg|thumb|Ратна опрема Југословенске војске]] [[Датотека:Mural Heroji sa Košara, Beograd.jpg|мини|Мурал борцима ВЈ на караули Кошаре за време рата у Београду]] [[Датотека:A street graffiti honoring the fallen soldiers of the Battle of Košare.jpg|десно|thumbnail|Мурал посвећен борцима Битке на Кошарама у Нишу]] [[File:Uniform and Badge of Kosovo Liberation Army (UCK) - Military Museum - Belgrade - Serbia (15616876567).jpg|thumb|мини|десно|Ознака Ослободилачке војске Косова]] == Мај на Кошарама == {{посебан чланак|Операција Стрела}} Мај је започео неуспелим покушајем ВЈ да поврати караулу Кошаре, заустављена је тешком артиљериском ватром. На дан [[6. мај]]а, ВЈ је урадила контранапад на позиције ОВК на Расе Кошарес како би зауставила артиљеријско деловање. Следила је крвава битка са великим губицима на обе стране али ВЈ није заузела Расе Кошарес. На дан 10. маја, команда ВЈ је послала два тенка [[Т-55]] да помогну офанзиву на Расе Кошарес. Када су [[тенк]]ови прошли преко терена који је био готово непроходан за борбена возила, успели су да заузму мање од 100 метара територије, али је ОВК још увек држао Расе Кошарес. Током ноћи између 10. и 11. маја НАТО авијација је бацила забрањене касетне бомбе на војнике ВЈ који су нападали ОВК позиције испод Расе Кошареса, убивши 8 војника и једног официра, а ранивши преко 40. То је омогућило ОВК да одбије снаге ВЈ са те позиције на почетну. Средином маја водиле су се велике битке на врху Мрчај који је заузет од стране ВЈ, а ОВК је претрпела велике губитке. ОВК је морала да се повуче са тих положаја и ВЈ је, заузевши тај положај, преузела тактичку предност на терену за координацију артиљеријске ватре. Тај успех је Војсци Југославије дозволио стабилизовање терена и задржавање нападача ван линија одбране. Крвава битка на Кошарама трајала је све до 10. јуна без великих промена. == Губици == Битка на Кошарама је узела многе животе на обе стране. По изјави генерала Живановића, ратног команданта 125. мтбр, у рејону Кошара погинуло је 108 припадника ВЈ (18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста, 24 добровољца). Међу погинулима је и руски добровољац [[Виталиj Булах|Булах Виталиj Глебович]]. Званични губици ОВК су око 200 мртвих, али сматра се да их је било много више. Осамдесет одсто мртвих бораца ОВК потичу са Косова и Метохије, мада се не зна тачно колико је било из Албаније и Македоније. Званичне информације говоре о три страна држављанина погинула на Кошарама. Два НАТО војника, Француз Арно Пјер (1971) и [[Италија]]н Франческо Ђузепе Бидер (1961) као и Мурад Мухамед Алија из [[Алжир]]а. Током битке је уништено 5 албанских тенкова и тенковска офанзива је сломљена. == Крај == Рат на Косову и Метохији је трајао до [[10. јун]]а 1999. године када је потписан [[Кумановски споразум]] и Војска Југославије и српска полиција се повукла заједно са војницима који су учествовали у бици на Кошарама. НАТО је ушао на Косово под именом КФОР као мировна снага, док је ОВК (бар званично) разоружан. == Занимљивости == Битка је екранизована у играно-документарном филму ''Ратне приче са Кошара''.<ref>{{cite web|title=RTS: Ratne priče sa Košara |url=https://www.youtube.com/watch?v=UtjXfop64d8 |work=youtube |date=9. 4. 2019. |accessdate=6. 6. 2020.}}</ref> == Види још == * [[Булевар хероја са Кошара (Нови Београд)]] * [[Кошаре (филм)|''Кошаре'' (филм)]] * [[Споменик херојима са Кошара]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Nardulli|first=Bruce|last2=Perry|first2=Walter L.|last3=Pirnie|first3=Bruce R.|others=John IV Gordon, John G. McGinn|title=Disjointed War: Military Operations in Kosovo, 1999|url=https://books.google.com/books?id=M3n1hNI4XoAC|year=2002|publisher=Rand Corporation|isbn=978-0-8330-3231-7|page=56}} * {{Cite book|ref=harv|last=Hockenos|first= Paul|authorlink= |title= Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars|year=2003|url=https://books.google.com/books?id=e4pAs4JYSAMC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|publisher= Cornell University Press|isbn=978-0-8014-4158-5|page=}} == Спољашње везе == {{портал|Сукоби на територији СФРЈ|Историја}} * [http://www.youtube.com/watch?v=ZO9Y2A7KE78&feature=related Милован Дрецун Документарац] * [http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/KO-JE-PREVARIO-GENERALA.lt.html Ко је преварио Генерала? Мирослав Лазански Политика] * [https://web.archive.org/web/20040505171806/http://stef124.tripod.com/kosovo98.htm Рат на Косову и Метохији] * [https://web.archive.org/web/20091218165742/http://www.trajkovic.rs/komentari/05.09.2006.html Napadi na aerodrome u Tuzli i Tirani] * [https://web.archive.org/web/20100617200006/http://www.milosevic-trial.org/trial/2002-02-14S.htm https://web.archive.org/web/20100617200006/http://www.milosevic-trial.org/trial/2002-02-14S.htm] * [https://www.youtube.com/watch?v=UtjXfop64d8 Ратне приче са Кошара (''РТС'', 9. април 2019)] на сајту ''[[Јутјуб]]'' * {{cite web |title=Херојима са Кошара (Српска патриотска песма) |url=https://www.youtube.com/watch?v=qH2GwyjL150 |website=You tube |accessdate=23. 8. 2019.}} * {{cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3920783/dimcevski-kosare-53-bataljon.html|title=Како се 53. гранични батаљон борио на Кошарама, прича потпуковника Димчевског|last=Николић|first=Миљана|website=[[Радио-телевизија Србије]]|date=12. 4. 2020.|accessdate=25. 7. 2020.}} * [https://www.politika.rs/scc/clanak/504440/Kako-je-pocela-bitka-za-Kosare Како је почела битка за Кошаре („Политика”, 9. април 2022)] {{Албанска побуна на Косову и Метохији}} {{НАТО бомбардовање СРЈ}} {{Распад СФР Југославије}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} {{Authority control}} [[Категорија:Битка на Кошарама]] [[Категорија:Српске битке|Кошаре]] [[Категорија:Рат на Косову и Метохији]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:1999.]] [[Категорија:Општина Ђаковица]] etdbnvkgpnq7cstpqm78a5v86umx5ov 25121073 25121070 2022-07-24T12:37:01Z 2A06:5B01:13FA:B400:A05A:A919:8F70:8D4E wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | рат = Битка на Кошарама | део = [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] | слика = Arianit Koshare IMG 0049.JPG | величина_слике = 300п | опис_слике = Караула Кошаре | време = [[9. април]] — [[10. јун]] [[1999]]. | локација = [[Кошаре (Ђаковица)|Кошаре]], [[Косово и Метохија]]<br />[[Република Србија (1990—2006)|Србија]], {{застава|СР Југославија}} | узрок = | територија = | result = Yugoslav victory | страна1 = [[Датотека:Vojska Jugoslavije.svg|20пhn]] [[Војска Југославије]] '''Подршка:''' {{зас|Русија}} Руски добровољци<br />{{зас|Украјина}} Украјински добровољци<ref name=":0">{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/ukrajinci-se-na-kosarama-borili-na-srpskoj-strani-i-komandant-azova-se-prijavio/|title=Ukrajinci se na Košarama borili na srpskoj strani, i komandant Azova se prijavio|date=2022-05-31|website=N1|language=sr-RS|access-date=2022-05-31}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.balkansec.net/post/ukrajinci-se-na-košarama-borili-na-srpskoj-strani|title=Ukrajinci se na Košarama borili na srpskoj strani|last=tim|first=Urednički|date=2022-05-30|website=Balkansec.net|language=|access-date=2022-05-31}}</ref> | страна2 = [[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] [[Ослободилачка војска Косова]]<br />{{зас|Албанија}} [[ФАРК]] '''Подршка:''' * {{зас|Албанија}} [[Оружане снаге Албаније|Војска Албаније]] * {{зас слика|Flag of legion.svg}} [[Легија странаца]] * {{застава|НАТО}} | заповедник1 = {{flagicon|FR Yugoslavia|size=25px}} [[Небојша Павковић]]<br />{{flagicon|FR Yugoslavia|size=25px}} [[Владимир Лазаревић]]<br />{{flagicon|FR Yugoslavia|size=25px}} [[Божидар Делић]]<br />{{flagicon|FR Yugoslavia|size=25px}} [[Драган Живановић]] | заповедник2 = [[Датотека:UCK KLA.svg|17п]] [[Рустем Бериша]]<ref>[https://mksf-ks.org/?page=3,700#.XLz2X-gzbIU ピルは種類で使い分け！賢く使って「できる」女性になろう。<!-- Ботовски генерисан назив -->]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>[https://kossev.info/mitrovica-odaje-pocast-palim-mucenicima-u-bici-na-kosarama/ Mitrovica odaje počast palim mučenicima u bici na Košarama - KoSSev<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> <br />[[Датотека:UCK KLA.svg|17п]] Агим Рамадани {{KIA}}<br />[[Датотека:UCK KLA.svg|17п]] Сали Ђекај {{KIA}}<br />{{flagicon|NATO|size=17px}} [[Весли Кларк]] | јачина1 = 2.000 војника [[Војска Југославије|ВЈ]]<br />53. гранични батаљон<br />[[125. моторизована бригада]]<br />[[63. падобранска бригада]]<br />део [[72. бригада за специјалне операције|72. специјалне бригаде]]<br />Војна полиција<br />део [[549. моторизована бригада|549. моторизоване бригаде]]<br />делови Приштинског корпуса ВЈ<br />руски добровољци<br />резервисти ВЈ | јачина2 = [[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] 5.000-6.000 терориста ОВК<br />{{зас|Албанија}} војници и артиљерија Војске Републике Албаније<br />{{зас слика|Flag of legion.svg}} војни инструктори Легије странаца<br />{{зас|НАТО}} НАТО авијација | губици1 = 108 мртвих (1 руски добровољац)<ref>[http://www.youtube.com/watch?v=ByXRYUrrYLM Кошаре, неиспричана прича, 23:40]</ref><br />150+ рањених<br />1 уништено [[борбено возило]] | губици2 = 200+ мртвих<br />300+ рањених<br />5 уништених [[тенк]]ова<br /> }} '''Битка на Кошарама''' или '''пакао Кошара''', била је битка између припадника [[Војска Југославије|Војске Југославије]] и припадника терористичке [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]], подржаване од стране регуларне [[Војска Албаније|Војске Албаније]] и [[НАТО]] авијације. Битка се водила око граничног прелаза Раса Кошарес на граници [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и [[Албанија|Републике Албаније]] између [[9. април]]а и [[10. јун]]а [[1999]], током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]]. Циљ напада са албанске стране ([[операција Стрела]]) била је остваривање копнене инвазије на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] и пресецање комуникације између јединица ВЈ у [[Ђаковица|Ђаковици]] и [[Призрен]]у. Такође, још један циљ је био и заузимање ширег подручја [[Косово и Метохија|Метохије]].{{sfn|Nardulli|Perry|Pirnie|2002|p=56}}<ref>[http://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html NATO Gives Air Support To Kosovo Guerrillas; But Yugoslavs Repel Attack From Albania - The Washington Post |HighBeam Research] {{Wayback|url=http://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html |date=20161220083901 }}, Приступљено 1. 4. 2013.</ref> После тешких борби ВЈ успела је да порази нападача и спречи његов продор на Косово и Метохију. Припадници ОВК успели су да заузму караулу [[Кошаре (караула)|Кошаре]] због артиљеријске подршке Војске Албаније, подршке НАТО авијације и малог броја војника ВЈ на том подручју који су морали да се повуку, али су поражени у њиховом плану копнене инвазије на том правцу упркос подршци коју су имали. == Албански и НАТО планови == План НАТО савеза и Албанаца је био да се поразе јединице ВЈ на пограничном прелазу Кошаре како би се омогућио улазак припадника ОВК и припадника регуларне Војске Албаније на Косово и Метохију и како би се откриле јединице ВЈ и натерале на отворену битку, омогућивши НАТО авијацији да их бомбардује, пошто НАТО није имао успеха у уништавању копнених јединица ВЈ. План је био такође да се освоји Метохија и нанесе тежак пораз ВЈ. Инвазија је оповргнула веровање да током НАТО агресије није дошло до копненог рата. == Припремање == Пре почетка бомбардовања СРЈ од стране НАТО-а [[24. март]]а [[1999]], долазило је до спорадичних али крвавих размена ватре између југословенских и албанских граничара потпомогнутих припадницима ОВК, углавном пошто су југословенски граничари спречавали незаконит улазак товара оружја за ОВК на КиМ. Током офанзиве српских снага безбедности у јесен [[1998]]. разбијена је ОВК на територији Косова и Метохије чији су припадници у мањим групама прелазили на територију Албаније и попуњени новим људством враћали се на територију СРЈ. После пропадања [[Преговори у Рамбујеу|преговора у Рамбујеу]], али и пре тога, трајало је припремање за копнени улазак на КиМ. Дана, 24. марта 1999. почело је [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовање Савезне Републике Југославије]] са циљем да се отера ВЈ са подручја КиМ. НАТО авиони су жестоко гађали положаје ВЈ на граничном прелазу између СРЈ и Албаније. Скоро 12.000 НАТО војника, међу њима и 5.000 [[Сједињене Америчке Државе|Американаца]] стигли су у Албанију са више од 30 тенкова и 26 хеликоптера [[AH-64 Апач|Апача]], док су колоне албанских избеглица напуштале КиМ. Било је изолованих оружаних инцидената од када је кренуло бомбардовање али тек [[9. април]]а ОВК је кренула у офанзиву на КиМ преко карауле [[Кошаре (караула)|Кошаре]] због повољног терена за нападача. Како су положаји ОВК и Албанске војске били на већој надморској висини од положаја ВЈ а сама караула на изузетно неповољном месту ова локација је одабрана као један од праваца продора. == Албански планови == ОВК и НАТО планирали су изненадан напад кроз караулу Кошаре и продор ка [[Косово и Метохија|Метохији]]. Планирали су да заузму [[Ђаковица|Ђаковицу]] и пресеку линије ВЈ између Ђаковице и [[Призрен]]а. Њихов крајњи план је био да заузму читаву Метохију и натерају ВЈ на отворени сукоб са њима, како би се откриле снаге ВЈ и омогућило НАТО авијацији да их бомбардује. == Офанзива == На православни [[Велики петак]], [[9. април]]а [[1999]], у 03.00 почела је масовна артиљеријска ватра са албанске стране у правцу карауле Морина, где је био лажни напад, како би се интервентне јединице Војске Југославије одвукле у том правцу, да би се око 04.30 часова ватра пренела на караулу Кошаре, уз масовни напад пешадије терористичке ОВК. Ватра је била отворена од стране регуларне Војске Албаније према пограничним положајима ВЈ. У нападу су употребљавани [[топ]]ови, [[хаубица|хаубице]] и [[минобацач]]и и ватру су координисали јако добро обучени припадници француске [[Легија странаца|Легије странаца]]. Албанци су нападали у три правца: први је био према врху Расе Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе (г.к. Ц-4). Током артиљеријског гранатирања, отприлике 1.500 припадника ОВК је непримећено пришло граници. Тада се на првој линији налазило 110 припадника ВЈ (граничари 53. граничног батаљона),<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4826907/kosare-bitka-dusko-sljivancanin.html|title=Ратни командант са Кошара: Претке нисам осрамотио, потомци ме се неће стидети|date=14. 6. 2022|accessdate=15. 6. 2022|last=Јањић|first=Лидија|website=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref> одељење минобацача 82 мм и посада бестрзајног топа 82 мм (из састава 125. мтбр). Крвава битка је трајала током целог дана са великим губицима, поготово на страни нападача. После подне је ОВК заузео врх Расе Кошарес и одмах прешао у одбрамбену тактику. То му је такође омогућило да донесе неколико артиљеријских оруђа до тог врха. Борбе су се наставиле целе ноћи све до поподневних часова следећег дана. Тада је, уз помоћ артиљерије, ОВК заузео Маја Главу и наставио гранатирање карауле Кошаре, а војници ВЈ су морали да напусте караулу поподне. Око 19.00 часова припадници ОВК су ушли у напуштену караулу и велике телевизијске екипе, као амерички [[Си-Ен-Ен]] и британски [[Би-Би-Си]], су одмах пренеле да је велики број припадника ОВК ушао у напуштену караулу. Припадници ВЈ су се повукли према другој линији одбране испод карауле, на положаје који су били лакши за одбрану. Током следећег дана стигла су и појачања Војске Југославије у људству и у артиљеријском оруђу. Једна група припадника ОВК се налазила изнад позиција ВЈ да би ометала и пресецала комуникације и успела је да уништи једно борбено возило. Током ноћи, ОВК је напао позиције ВЈ на врху Опљазу, покушавајући да сломи отпор војника ВЈ, међутим, сви напади су одбијени уз велике губитке на страни нападача, иако су имали подршку албанске артиљерије. Следећих дана ОВК је покушавао да сломи отпор друге одбрамбене линије ВЈ али ни ти напади нису имали успеха. ВЈ је довела специјалце, ратне ветеране из прошлих [[Распад СФРЈ|југословенских ратова]], као и неколико артиљеријских оруђа. == Реорганизација Војске Југославије и контранапад == Албанска артиљерија наставила је да бомбардује позиције ВЈ са Маја Главе и Расе Кошареса. Команда ВЈ је одлучила да уради изненадни контранапад. На дан 14. априла војници ВЈ кренули су у напад на Маја Главу. Растојање између два противничка рова није било веће од 50 метара. ВЈ није успела да у потпуности заузме Маја Главу, али је прекинула албанско артиљеријско деловање са тог врха. На Маја Глави [[фронт]] је стабилизован, без икаквих промена на линијама до краја рата. Током априла на Расе Кошаресу није било никаквих промена на линијама фронта и обе стране су трпеле значајне губитке. Војници ВЈ због артиљеријског деловања, а Албанци због неуспелих јуриша покушавајући да сломе одбрамбену линију ВЈ. [[Датотека:72nd Special Brigade equipment 1999, Belgrade Military Museum .jpg|thumb|Ратна опрема Југословенске војске]] [[Датотека:Mural Heroji sa Košara, Beograd.jpg|мини|Мурал борцима ВЈ на караули Кошаре за време рата у Београду]] [[Датотека:A street graffiti honoring the fallen soldiers of the Battle of Košare.jpg|десно|thumbnail|Мурал посвећен борцима Битке на Кошарама у Нишу]] [[File:Uniform and Badge of Kosovo Liberation Army (UCK) - Military Museum - Belgrade - Serbia (15616876567).jpg|thumb|мини|десно|Ознака Ослободилачке војске Косова]] == Мај на Кошарама == {{посебан чланак|Операција Стрела}} Мај је започео неуспелим покушајем ВЈ да поврати караулу Кошаре, заустављена је тешком артиљериском ватром. На дан [[6. мај]]а, ВЈ је урадила контранапад на позиције ОВК на Расе Кошарес како би зауставила артиљеријско деловање. Следила је крвава битка са великим губицима на обе стране али ВЈ није заузела Расе Кошарес. На дан 10. маја, команда ВЈ је послала два тенка [[Т-55]] да помогну офанзиву на Расе Кошарес. Када су [[тенк]]ови прошли преко терена који је био готово непроходан за борбена возила, успели су да заузму мање од 100 метара територије, али је ОВК још увек држао Расе Кошарес. Током ноћи између 10. и 11. маја НАТО авијација је бацила забрањене касетне бомбе на војнике ВЈ који су нападали ОВК позиције испод Расе Кошареса, убивши 8 војника и једног официра, а ранивши преко 40. То је омогућило ОВК да одбије снаге ВЈ са те позиције на почетну. Средином маја водиле су се велике битке на врху Мрчај који је заузет од стране ВЈ, а ОВК је претрпела велике губитке. ОВК је морала да се повуче са тих положаја и ВЈ је, заузевши тај положај, преузела тактичку предност на терену за координацију артиљеријске ватре. Тај успех је Војсци Југославије дозволио стабилизовање терена и задржавање нападача ван линија одбране. Крвава битка на Кошарама трајала је све до 10. јуна без великих промена. == Губици == Битка на Кошарама је узела многе животе на обе стране. По изјави генерала Живановића, ратног команданта 125. мтбр, у рејону Кошара погинуло је 108 припадника ВЈ (18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста, 24 добровољца). Међу погинулима је и руски добровољац [[Виталиj Булах|Булах Виталиj Глебович]]. Званични губици ОВК су око 200 мртвих, али сматра се да их је било много више. Осамдесет одсто мртвих бораца ОВК потичу са Косова и Метохије, мада се не зна тачно колико је било из Албаније и Македоније. Званичне информације говоре о три страна држављанина погинула на Кошарама. Два НАТО војника, Француз Арно Пјер (1971) и [[Италија]]н Франческо Ђузепе Бидер (1961) као и Мурад Мухамед Алија из [[Алжир]]а. Током битке је уништено 5 албанских тенкова и тенковска офанзива је сломљена. == Крај == Рат на Косову и Метохији је трајао до [[10. јун]]а 1999. године када је потписан [[Кумановски споразум]] и Војска Југославије и српска полиција се повукла заједно са војницима који су учествовали у бици на Кошарама. НАТО је ушао на Косово под именом КФОР као мировна снага, док је ОВК (бар званично) разоружан. == Занимљивости == Битка је екранизована у играно-документарном филму ''Ратне приче са Кошара''.<ref>{{cite web|title=RTS: Ratne priče sa Košara |url=https://www.youtube.com/watch?v=UtjXfop64d8 |work=youtube |date=9. 4. 2019. |accessdate=6. 6. 2020.}}</ref> == Види још == * [[Булевар хероја са Кошара (Нови Београд)]] * [[Кошаре (филм)|''Кошаре'' (филм)]] * [[Споменик херојима са Кошара]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Nardulli|first=Bruce|last2=Perry|first2=Walter L.|last3=Pirnie|first3=Bruce R.|others=John IV Gordon, John G. McGinn|title=Disjointed War: Military Operations in Kosovo, 1999|url=https://books.google.com/books?id=M3n1hNI4XoAC|year=2002|publisher=Rand Corporation|isbn=978-0-8330-3231-7|page=56}} * {{Cite book|ref=harv|last=Hockenos|first= Paul|authorlink= |title= Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars|year=2003|url=https://books.google.com/books?id=e4pAs4JYSAMC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|publisher= Cornell University Press|isbn=978-0-8014-4158-5|page=}} == Спољашње везе == {{портал|Сукоби на територији СФРЈ|Историја}} * [http://www.youtube.com/watch?v=ZO9Y2A7KE78&feature=related Милован Дрецун Документарац] * [http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/KO-JE-PREVARIO-GENERALA.lt.html Ко је преварио Генерала? Мирослав Лазански Политика] * [https://web.archive.org/web/20040505171806/http://stef124.tripod.com/kosovo98.htm Рат на Косову и Метохији] * [https://web.archive.org/web/20091218165742/http://www.trajkovic.rs/komentari/05.09.2006.html Napadi na aerodrome u Tuzli i Tirani] * [https://web.archive.org/web/20100617200006/http://www.milosevic-trial.org/trial/2002-02-14S.htm https://web.archive.org/web/20100617200006/http://www.milosevic-trial.org/trial/2002-02-14S.htm] * [https://www.youtube.com/watch?v=UtjXfop64d8 Ратне приче са Кошара (''РТС'', 9. април 2019)] на сајту ''[[Јутјуб]]'' * {{cite web |title=Херојима са Кошара (Српска патриотска песма) |url=https://www.youtube.com/watch?v=qH2GwyjL150 |website=You tube |accessdate=23. 8. 2019.}} * {{cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3920783/dimcevski-kosare-53-bataljon.html|title=Како се 53. гранични батаљон борио на Кошарама, прича потпуковника Димчевског|last=Николић|first=Миљана|website=[[Радио-телевизија Србије]]|date=12. 4. 2020.|accessdate=25. 7. 2020.}} * [https://www.politika.rs/scc/clanak/504440/Kako-je-pocela-bitka-za-Kosare Како је почела битка за Кошаре („Политика”, 9. април 2022)] {{Албанска побуна на Косову и Метохији}} {{НАТО бомбардовање СРЈ}} {{Распад СФР Југославије}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} {{Authority control}} [[Категорија:Битка на Кошарама]] [[Категорија:Српске битке|Кошаре]] [[Категорија:Рат на Косову и Метохији]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:1999.]] [[Категорија:Општина Ђаковица]] sv1eubolohqqhwvzpqump9gwovch8cq 25121074 25121073 2022-07-24T12:38:37Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/2A06:5B01:13FA:B400:A05A:A919:8F70:8D4E|2A06:5B01:13FA:B400:A05A:A919:8F70:8D4E]] ([[User talk:2A06:5B01:13FA:B400:A05A:A919:8F70:8D4E|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Aca|Aca]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | рат = Битка на Кошарама | део = [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] | слика = Arianit Koshare IMG 0049.JPG | величина_слике = 300п | опис_слике = Караула Кошаре | време = [[9. април]] — [[10. јун]] [[1999]]. | локација = [[Кошаре (Ђаковица)|Кошаре]], [[Косово и Метохија]]<br />[[Република Србија (1990—2006)|Србија]], {{застава|СР Југославија}} | узрок = | територија = | резултат = победа [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] | страна1 = [[Датотека:Vojska Jugoslavije.svg|20п]] [[Војска Југославије]] '''Подршка:''' {{зас|Русија}} Руски добровољци<br />{{зас|Украјина}} Украјински добровољци<ref name=":0">{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/ukrajinci-se-na-kosarama-borili-na-srpskoj-strani-i-komandant-azova-se-prijavio/|title=Ukrajinci se na Košarama borili na srpskoj strani, i komandant Azova se prijavio|date=2022-05-31|website=N1|language=sr-RS|access-date=2022-05-31}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.balkansec.net/post/ukrajinci-se-na-košarama-borili-na-srpskoj-strani|title=Ukrajinci se na Košarama borili na srpskoj strani|last=tim|first=Urednički|date=2022-05-30|website=Balkansec.net|language=|access-date=2022-05-31}}</ref> | страна2 = [[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] [[Ослободилачка војска Косова]]<br />{{зас|Албанија}} [[ФАРК]] '''Подршка:''' * {{зас|Албанија}} [[Оружане снаге Албаније|Војска Албаније]] * {{зас слика|Flag of legion.svg}} [[Легија странаца]] * {{застава|НАТО}} | заповедник1 = {{flagicon|FR Yugoslavia|size=25px}} [[Небојша Павковић]]<br />{{flagicon|FR Yugoslavia|size=25px}} [[Владимир Лазаревић]]<br />{{flagicon|FR Yugoslavia|size=25px}} [[Божидар Делић]]<br />{{flagicon|FR Yugoslavia|size=25px}} [[Драган Живановић]] | заповедник2 = [[Датотека:UCK KLA.svg|17п]] [[Рустем Бериша]]<ref>[https://mksf-ks.org/?page=3,700#.XLz2X-gzbIU ピルは種類で使い分け！賢く使って「できる」女性になろう。<!-- Ботовски генерисан назив -->]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>[https://kossev.info/mitrovica-odaje-pocast-palim-mucenicima-u-bici-na-kosarama/ Mitrovica odaje počast palim mučenicima u bici na Košarama - KoSSev<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> <br />[[Датотека:UCK KLA.svg|17п]] Агим Рамадани {{KIA}}<br />[[Датотека:UCK KLA.svg|17п]] Сали Ђекај {{KIA}}<br />{{flagicon|NATO|size=17px}} [[Весли Кларк]] | јачина1 = 2.000 војника [[Војска Југославије|ВЈ]]<br />53. гранични батаљон<br />[[125. моторизована бригада]]<br />[[63. падобранска бригада]]<br />део [[72. бригада за специјалне операције|72. специјалне бригаде]]<br />Војна полиција<br />део [[549. моторизована бригада|549. моторизоване бригаде]]<br />делови Приштинског корпуса ВЈ<br />руски добровољци<br />резервисти ВЈ | јачина2 = [[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] 5.000-6.000 терориста ОВК<br />{{зас|Албанија}} војници и артиљерија Војске Републике Албаније<br />{{зас слика|Flag of legion.svg}} војни инструктори Легије странаца<br />{{зас|НАТО}} НАТО авијација | губици1 = 108 мртвих (1 руски добровољац)<ref>[http://www.youtube.com/watch?v=ByXRYUrrYLM Кошаре, неиспричана прича, 23:40]</ref><br />150+ рањених<br />1 уништено [[борбено возило]] | губици2 = 200+ мртвих<br />300+ рањених<br />5 уништених [[тенк]]ова<br /> }} '''Битка на Кошарама''' или '''пакао Кошара''', била је битка између припадника [[Војска Југославије|Војске Југославије]] и припадника терористичке [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]], подржаване од стране регуларне [[Војска Албаније|Војске Албаније]] и [[НАТО]] авијације. Битка се водила око граничног прелаза Раса Кошарес на граници [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и [[Албанија|Републике Албаније]] између [[9. април]]а и [[10. јун]]а [[1999]], током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]]. Циљ напада са албанске стране ([[операција Стрела]]) била је остваривање копнене инвазије на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] и пресецање комуникације између јединица ВЈ у [[Ђаковица|Ђаковици]] и [[Призрен]]у. Такође, још један циљ је био и заузимање ширег подручја [[Косово и Метохија|Метохије]].{{sfn|Nardulli|Perry|Pirnie|2002|p=56}}<ref>[http://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html NATO Gives Air Support To Kosovo Guerrillas; But Yugoslavs Repel Attack From Albania - The Washington Post |HighBeam Research] {{Wayback|url=http://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html |date=20161220083901 }}, Приступљено 1. 4. 2013.</ref> После тешких борби ВЈ успела је да порази нападача и спречи његов продор на Косово и Метохију. Припадници ОВК успели су да заузму караулу [[Кошаре (караула)|Кошаре]] због артиљеријске подршке Војске Албаније, подршке НАТО авијације и малог броја војника ВЈ на том подручју који су морали да се повуку, али су поражени у њиховом плану копнене инвазије на том правцу упркос подршци коју су имали. == Албански и НАТО планови == План НАТО савеза и Албанаца је био да се поразе јединице ВЈ на пограничном прелазу Кошаре како би се омогућио улазак припадника ОВК и припадника регуларне Војске Албаније на Косово и Метохију и како би се откриле јединице ВЈ и натерале на отворену битку, омогућивши НАТО авијацији да их бомбардује, пошто НАТО није имао успеха у уништавању копнених јединица ВЈ. План је био такође да се освоји Метохија и нанесе тежак пораз ВЈ. Инвазија је оповргнула веровање да током НАТО агресије није дошло до копненог рата. == Припремање == Пре почетка бомбардовања СРЈ од стране НАТО-а [[24. март]]а [[1999]], долазило је до спорадичних али крвавих размена ватре између југословенских и албанских граничара потпомогнутих припадницима ОВК, углавном пошто су југословенски граничари спречавали незаконит улазак товара оружја за ОВК на КиМ. Током офанзиве српских снага безбедности у јесен [[1998]]. разбијена је ОВК на територији Косова и Метохије чији су припадници у мањим групама прелазили на територију Албаније и попуњени новим људством враћали се на територију СРЈ. После пропадања [[Преговори у Рамбујеу|преговора у Рамбујеу]], али и пре тога, трајало је припремање за копнени улазак на КиМ. Дана, 24. марта 1999. почело је [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовање Савезне Републике Југославије]] са циљем да се отера ВЈ са подручја КиМ. НАТО авиони су жестоко гађали положаје ВЈ на граничном прелазу између СРЈ и Албаније. Скоро 12.000 НАТО војника, међу њима и 5.000 [[Сједињене Америчке Државе|Американаца]] стигли су у Албанију са више од 30 тенкова и 26 хеликоптера [[AH-64 Апач|Апача]], док су колоне албанских избеглица напуштале КиМ. Било је изолованих оружаних инцидената од када је кренуло бомбардовање али тек [[9. април]]а ОВК је кренула у офанзиву на КиМ преко карауле [[Кошаре (караула)|Кошаре]] због повољног терена за нападача. Како су положаји ОВК и Албанске војске били на већој надморској висини од положаја ВЈ а сама караула на изузетно неповољном месту ова локација је одабрана као један од праваца продора. == Албански планови == ОВК и НАТО планирали су изненадан напад кроз караулу Кошаре и продор ка [[Косово и Метохија|Метохији]]. Планирали су да заузму [[Ђаковица|Ђаковицу]] и пресеку линије ВЈ између Ђаковице и [[Призрен]]а. Њихов крајњи план је био да заузму читаву Метохију и натерају ВЈ на отворени сукоб са њима, како би се откриле снаге ВЈ и омогућило НАТО авијацији да их бомбардује. == Офанзива == На православни [[Велики петак]], [[9. април]]а [[1999]], у 03.00 почела је масовна артиљеријска ватра са албанске стране у правцу карауле Морина, где је био лажни напад, како би се интервентне јединице Војске Југославије одвукле у том правцу, да би се око 04.30 часова ватра пренела на караулу Кошаре, уз масовни напад пешадије терористичке ОВК. Ватра је била отворена од стране регуларне Војске Албаније према пограничним положајима ВЈ. У нападу су употребљавани [[топ]]ови, [[хаубица|хаубице]] и [[минобацач]]и и ватру су координисали јако добро обучени припадници француске [[Легија странаца|Легије странаца]]. Албанци су нападали у три правца: први је био према врху Расе Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе (г.к. Ц-4). Током артиљеријског гранатирања, отприлике 1.500 припадника ОВК је непримећено пришло граници. Тада се на првој линији налазило 110 припадника ВЈ (граничари 53. граничног батаљона),<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4826907/kosare-bitka-dusko-sljivancanin.html|title=Ратни командант са Кошара: Претке нисам осрамотио, потомци ме се неће стидети|date=14. 6. 2022|accessdate=15. 6. 2022|last=Јањић|first=Лидија|website=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref> одељење минобацача 82 мм и посада бестрзајног топа 82 мм (из састава 125. мтбр). Крвава битка је трајала током целог дана са великим губицима, поготово на страни нападача. После подне је ОВК заузео врх Расе Кошарес и одмах прешао у одбрамбену тактику. То му је такође омогућило да донесе неколико артиљеријских оруђа до тог врха. Борбе су се наставиле целе ноћи све до поподневних часова следећег дана. Тада је, уз помоћ артиљерије, ОВК заузео Маја Главу и наставио гранатирање карауле Кошаре, а војници ВЈ су морали да напусте караулу поподне. Око 19.00 часова припадници ОВК су ушли у напуштену караулу и велике телевизијске екипе, као амерички [[Си-Ен-Ен]] и британски [[Би-Би-Си]], су одмах пренеле да је велики број припадника ОВК ушао у напуштену караулу. Припадници ВЈ су се повукли према другој линији одбране испод карауле, на положаје који су били лакши за одбрану. Током следећег дана стигла су и појачања Војске Југославије у људству и у артиљеријском оруђу. Једна група припадника ОВК се налазила изнад позиција ВЈ да би ометала и пресецала комуникације и успела је да уништи једно борбено возило. Током ноћи, ОВК је напао позиције ВЈ на врху Опљазу, покушавајући да сломи отпор војника ВЈ, међутим, сви напади су одбијени уз велике губитке на страни нападача, иако су имали подршку албанске артиљерије. Следећих дана ОВК је покушавао да сломи отпор друге одбрамбене линије ВЈ али ни ти напади нису имали успеха. ВЈ је довела специјалце, ратне ветеране из прошлих [[Распад СФРЈ|југословенских ратова]], као и неколико артиљеријских оруђа. == Реорганизација Војске Југославије и контранапад == Албанска артиљерија наставила је да бомбардује позиције ВЈ са Маја Главе и Расе Кошареса. Команда ВЈ је одлучила да уради изненадни контранапад. На дан 14. априла војници ВЈ кренули су у напад на Маја Главу. Растојање између два противничка рова није било веће од 50 метара. ВЈ није успела да у потпуности заузме Маја Главу, али је прекинула албанско артиљеријско деловање са тог врха. На Маја Глави [[фронт]] је стабилизован, без икаквих промена на линијама до краја рата. Током априла на Расе Кошаресу није било никаквих промена на линијама фронта и обе стране су трпеле значајне губитке. Војници ВЈ због артиљеријског деловања, а Албанци због неуспелих јуриша покушавајући да сломе одбрамбену линију ВЈ. [[Датотека:72nd Special Brigade equipment 1999, Belgrade Military Museum .jpg|thumb|Ратна опрема Југословенске војске]] [[Датотека:Mural Heroji sa Košara, Beograd.jpg|мини|Мурал борцима ВЈ на караули Кошаре за време рата у Београду]] [[Датотека:A street graffiti honoring the fallen soldiers of the Battle of Košare.jpg|десно|thumbnail|Мурал посвећен борцима Битке на Кошарама у Нишу]] [[File:Uniform and Badge of Kosovo Liberation Army (UCK) - Military Museum - Belgrade - Serbia (15616876567).jpg|thumb|мини|десно|Ознака Ослободилачке војске Косова]] == Мај на Кошарама == {{посебан чланак|Операција Стрела}} Мај је започео неуспелим покушајем ВЈ да поврати караулу Кошаре, заустављена је тешком артиљериском ватром. На дан [[6. мај]]а, ВЈ је урадила контранапад на позиције ОВК на Расе Кошарес како би зауставила артиљеријско деловање. Следила је крвава битка са великим губицима на обе стране али ВЈ није заузела Расе Кошарес. На дан 10. маја, команда ВЈ је послала два тенка [[Т-55]] да помогну офанзиву на Расе Кошарес. Када су [[тенк]]ови прошли преко терена који је био готово непроходан за борбена возила, успели су да заузму мање од 100 метара територије, али је ОВК још увек држао Расе Кошарес. Током ноћи између 10. и 11. маја НАТО авијација је бацила забрањене касетне бомбе на војнике ВЈ који су нападали ОВК позиције испод Расе Кошареса, убивши 8 војника и једног официра, а ранивши преко 40. То је омогућило ОВК да одбије снаге ВЈ са те позиције на почетну. Средином маја водиле су се велике битке на врху Мрчај који је заузет од стране ВЈ, а ОВК је претрпела велике губитке. ОВК је морала да се повуче са тих положаја и ВЈ је, заузевши тај положај, преузела тактичку предност на терену за координацију артиљеријске ватре. Тај успех је Војсци Југославије дозволио стабилизовање терена и задржавање нападача ван линија одбране. Крвава битка на Кошарама трајала је све до 10. јуна без великих промена. == Губици == Битка на Кошарама је узела многе животе на обе стране. По изјави генерала Живановића, ратног команданта 125. мтбр, у рејону Кошара погинуло је 108 припадника ВЈ (18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста, 24 добровољца). Међу погинулима је и руски добровољац [[Виталиj Булах|Булах Виталиj Глебович]]. Званични губици ОВК су око 200 мртвих, али сматра се да их је било много више. Осамдесет одсто мртвих бораца ОВК потичу са Косова и Метохије, мада се не зна тачно колико је било из Албаније и Македоније. Званичне информације говоре о три страна држављанина погинула на Кошарама. Два НАТО војника, Француз Арно Пјер (1971) и [[Италија]]н Франческо Ђузепе Бидер (1961) као и Мурад Мухамед Алија из [[Алжир]]а. Током битке је уништено 5 албанских тенкова и тенковска офанзива је сломљена. == Крај == Рат на Косову и Метохији је трајао до [[10. јун]]а 1999. године када је потписан [[Кумановски споразум]] и Војска Југославије и српска полиција се повукла заједно са војницима који су учествовали у бици на Кошарама. НАТО је ушао на Косово под именом КФОР као мировна снага, док је ОВК (бар званично) разоружан. == Занимљивости == Битка је екранизована у играно-документарном филму ''Ратне приче са Кошара''.<ref>{{cite web|title=RTS: Ratne priče sa Košara |url=https://www.youtube.com/watch?v=UtjXfop64d8 |work=youtube |date=9. 4. 2019. |accessdate=6. 6. 2020.}}</ref> == Види још == * [[Булевар хероја са Кошара (Нови Београд)]] * [[Кошаре (филм)|''Кошаре'' (филм)]] * [[Споменик херојима са Кошара]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Nardulli|first=Bruce|last2=Perry|first2=Walter L.|last3=Pirnie|first3=Bruce R.|others=John IV Gordon, John G. McGinn|title=Disjointed War: Military Operations in Kosovo, 1999|url=https://books.google.com/books?id=M3n1hNI4XoAC|year=2002|publisher=Rand Corporation|isbn=978-0-8330-3231-7|page=56}} * {{Cite book|ref=harv|last=Hockenos|first= Paul|authorlink= |title= Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars|year=2003|url=https://books.google.com/books?id=e4pAs4JYSAMC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|publisher= Cornell University Press|isbn=978-0-8014-4158-5|page=}} == Спољашње везе == {{портал|Сукоби на територији СФРЈ|Историја}} * [http://www.youtube.com/watch?v=ZO9Y2A7KE78&feature=related Милован Дрецун Документарац] * [http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/KO-JE-PREVARIO-GENERALA.lt.html Ко је преварио Генерала? Мирослав Лазански Политика] * [https://web.archive.org/web/20040505171806/http://stef124.tripod.com/kosovo98.htm Рат на Косову и Метохији] * [https://web.archive.org/web/20091218165742/http://www.trajkovic.rs/komentari/05.09.2006.html Napadi na aerodrome u Tuzli i Tirani] * [https://web.archive.org/web/20100617200006/http://www.milosevic-trial.org/trial/2002-02-14S.htm https://web.archive.org/web/20100617200006/http://www.milosevic-trial.org/trial/2002-02-14S.htm] * [https://www.youtube.com/watch?v=UtjXfop64d8 Ратне приче са Кошара (''РТС'', 9. април 2019)] на сајту ''[[Јутјуб]]'' * {{cite web |title=Херојима са Кошара (Српска патриотска песма) |url=https://www.youtube.com/watch?v=qH2GwyjL150 |website=You tube |accessdate=23. 8. 2019.}} * {{cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3920783/dimcevski-kosare-53-bataljon.html|title=Како се 53. гранични батаљон борио на Кошарама, прича потпуковника Димчевског|last=Николић|first=Миљана|website=[[Радио-телевизија Србије]]|date=12. 4. 2020.|accessdate=25. 7. 2020.}} * [https://www.politika.rs/scc/clanak/504440/Kako-je-pocela-bitka-za-Kosare Како је почела битка за Кошаре („Политика”, 9. април 2022)] {{Албанска побуна на Косову и Метохији}} {{НАТО бомбардовање СРЈ}} {{Распад СФР Југославије}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} {{Authority control}} [[Категорија:Битка на Кошарама]] [[Категорија:Српске битке|Кошаре]] [[Категорија:Рат на Косову и Метохији]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:1999.]] [[Категорија:Општина Ђаковица]] kj72r1khkgyjoy1ejkvp5z1bty3372k 0 304850 25121877 24354087 2022-07-25T05:54:57Z Dcirovic 57122 wikitext text/x-wiki {{short description|Нефикционални филм}}{{рут}} [[Датотека:BolexH16.jpg|right|thumb|A [[16 mm film|16 mm]] spring-wound [[Bolex]] "H16" Reflex camera—a popular entry-level camera used in film schools]] '''Документарни филм''',<ref>[https://www.scribd.com/document/341998566/Filmsi-Zanrovi-1] scribd.com</ref><ref>Петрић Владимир, „Развој филмских врста”,- Уметничка академија у Београду, Београд 1970.</ref><ref>Стојановиђ Душан, „Теорија филма”, Београд, Нолит 1978.</ref><ref>Турковић Хрвоје, „Филмска енциклопедија”, Загреб, 2007.</ref> или познатији као '''документарац''', је [[филмски жанрови|филмски жанр]] који има за циљ да документује стварност.<ref>{{cite web|url= http://www.oed.com/;jsessionid=D17BEB75B4625B02AC28B5B9C051D98D?authRejection=true&url=%2Fview%2FEntry%2F56332|title= Oxford English Dictionary|website= oed.com|access-date= 25 April 2018|url-status= live|archive-url= https://web.archive.org/web/20180425234317/http://www.oed.com/;jsessionid=D17BEB75B4625B02AC28B5B9C051D98D?authRejection=true&url=%2Fview%2FEntry%2F56332|archive-date= 25 April 2018}}</ref> [[Bill Nichols (film critic)|Bill Nichols]] has characterized the documentary in terms of "a [[filmmaking]] practice, a cinematic tradition, and mode of audience reception [that remains] a practice without clear boundaries".<ref> {{cite book | last1 = Nichols | first1 = Bill | author-link1 = Bill Nichols (film critic) | year = 1998 | chapter = Foreword to the new and expanded edition | editor1-last = Grant | editor1-first = Barry Keith | editor1-link = Barry Keith Grant | editor2-last = Sloniowski | editor2-first = Jeannette | title = Documenting the Documentary: Close Readings of Documentary Film and Video | url = https://books.google.com/books?id=ixLCAgAAQBAJ | series = Contemporary approaches to film and media series | location = Detroit | publisher = Wayne State University Press | publication-date = 2013 | page = xiv | isbn = 9780814339725 | access-date = 6 July 2020 | quote = Even after the word 'documentary' began to designate something that looked like a filmmaking practice, a cinematic tradition, and mode of audience reception, it remains, to this day, a practice without clear boundaries. }}</ref> Bрло често ce може наћи у облику кратког документарног [[Филм|филма]], ради којих постоје многи [[Филмски фестивал|филмски фестивали]]. == Дефиниција документарног филма == [[File:Unenouvellesourc00matu 0005.jpg|thumb|The cover of [[Bolesław Matuszewski]]'s 1898 book ''Une nouvelle source de l'histoire. (A New Source of History)'', the first publication about documentary function of cinematography.]] Polish writer and filmmaker [[Bolesław Matuszewski]] was among those who identified the mode of documentary film. He wrote two of the earliest texts on cinema ''Une nouvelle source de l'histoire'' (eng. A New Source of History) and ''La photographie animée'' (eng. Animated photography). Both were published in 1898 in French and among the early written works to consider the historical and documentary value of the film.<ref>Scott MacKenzie, Film Manifestos and Global Cinema Cultures: A Critical Anthology, Univ of California Press 2014, {{ISBN|9780520957411}}, p.520</ref> Matuszewski is also among the first filmmakers to propose the creation of a Film Archive to collect and keep safe visual materials.<ref>James Chapman, "Film and History. Theory and History" part "Film as historical source" p.73–75, Palgrave Macmillan, 2013, {{ISBN|9781137367327}}</ref> Реч „документарни филм“ је први пут коришћена за филмове ове врсте у осврту за филм "''Маона"'' који ја писао [[Џон Грирсон]]. Појам се појавио [[8. фебруар]]а [[1926]]. У касним 1930-им Џон Грирсон пише есеј „Први принципи документарца“ у којем објашњава зашто Маона има документарну вредност. Његова дефиниција документарног филма је „креативни третман стварности“.<ref name=RFL>[[Ann Curthoys]], [[Marilyn Lake]] [https://books.google.com/books?id=JE6YM8jcRucC&pg=PA151#v=onepage&q=john%20grierson%20documentary%201926 Connected worlds: history in transnational perspective, Volume 2004] p.151. Australian National University Press</ref> Ово је делимично прихваћена дефиниција која је изазвала филозофско питање о томе сме ли у документарном филму бити глуме на сцени. С друге стране, [[Џига Вертов]] се залагао за презентацију „живота онаквим какав и јесте“, то јесте снимање без намештених сцена и живота којег је [[фото-апарат|камера]] у ствари изненадила. Grierson's principles of documentary were that cinema's potential for observing life could be exploited in a new art form; that the "original" actor and "original" scene are better guides than their fiction counterparts to interpreting the modern world; and that materials "thus taken from the raw" can be more real than the acted article. In this regard, Grierson's definition of documentary as "creative treatment of actuality"<ref>{{cite web|url=http://wwwmcc.murdoch.edu.au/ReadingRoom/hfilm/MORRIS.html|title=History/Film|website=wwwmcc.murdoch.edu.au|access-date=25 April 2018|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20180326133344/https://wwwmcc.murdoch.edu.au/ReadingRoom/hfilm/MORRIS.html|archive-date=26 March 2018}}</ref> has gained some acceptance, with this position at variance with Soviet film-maker [[Dziga Vertov]]'s provocation to present "life as it is" (that is, life filmed surreptitiously) and "life caught unawares" (life provoked or surprised by the camera). The American film critic [[Pare Lorentz]] defines a documentary film as "a factual film which is dramatic."<ref>{{cite web|url=http://parelorentzcenter.net/fdr_film.php|title=Pare Lorentz Film Library – FDR and Film|date=24 July 2011|access-date=25 April 2018|url-status=bot: unknown|archive-url=https://web.archive.org/web/20110724002229/http://parelorentzcenter.net/fdr_film.php|archive-date=24 July 2011}}</ref> Others further state that a documentary stands out from the other types of non-fiction films for providing an opinion, and a specific message, along with the facts it presents.<ref>{{Cite journal |author = Larry Ward |date =Fall 2008 |title = Introduction |volume = 375: Documentary Film & Television |series = Lecture Notes for the [[Bachelor of Arts|BA]] in Radio-TV-Film (RTVF) |publisher = [[California State University, Fullerton]] (College of communications) |page = 4, slide 12 |url = http://www.commfaculty.fullerton.edu/lward/375/PDF375/375INTRO.pdf |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20060903000916/http://commfaculty.fullerton.edu/lward/375/PDF375/375INTRO.pdf |archive-date = 3 September 2006 }}</ref> Scholar Betsy McLane asserted that documentaries are for filmmakers to convey their views about historical events, people, and places which they find significant.<ref>{{Cite book |last=McLane |first=Betsy A. |url=https://www.bloomsbury.com/us/new-history-of-documentary-film-9781441124579/ |title=A New History of Documentary Film |date=2012 |publisher=Continuum Internatinoal Publishing Group |year=2012 |isbn=978-1-4411-2457-9 |edition=2nd |location=New York and London |oclc=758646930}}</ref> Therefore, the advantage of documentaries lies in introducing new perspectives which may not be prevalent in traditional medias such as written publications and school curriculum.<ref>{{Cite journal |last1=Stoddard |first1=Jeremy D. |last2=Marcus |first2=Alan S. |date=2010 |title=More Than "Showing What Happened": Exploring the Potential of Teaching History with Film |url=https://muse.jhu.edu/article/375952 |journal=The High School Journal |volume=93 |issue=2 |pages=83–90 |doi=10.1353/hsj.0.0044 |s2cid=145665551 |issn=1534-5157}}</ref> == Историја == === Пре 1900. === Early film (pre-1900) was dominated by the novelty of showing an event. They were single-shot moments captured on film: a train entering a station, a boat docking, or factory workers leaving work. These short films were called "actuality" films; the term "documentary" was not coined until 1926. Many of the first films, such as those made by [[Auguste and Louis Lumière]], were a minute or less in length, due to technological limitations (example on YouTube). In May 1896, [[Bolesław Matuszewski]] recorded on film a few surgical operations in [[Warsaw]] and [[Saint Petersburg]] hospitals. In 1898, French surgeon [[Eugène-Louis Doyen]] invited Bolesław Matuszewski and [[Clément Maurice]] and proposed them to recorded his surgical operations. They started in Paris a series of surgical films sometime before July 1898.<ref>Charles Ford, Robert Hammond: Polish Film: A Twentieth Century History. McFarland, 2005. {{ISBN|9781476608037}}, p.10.</ref> Until 1906, the year of his last film, Doyen recorded more than 60 operations. Doyen said that his first films taught him how to correct professional errors he had been unaware of. For scientific purposes, after 1906, Doyen combined 15 of his films into three compilations, two of which survive, the six-film series ''Extirpation des tumeurs encapsulées'' (1906), and the four-film ''Les Opérations sur la cavité crânienne'' (1911). These and five other of Doyen's films survive.<ref>{{cite journal|title = "Il faut voir le maître": A Recent Restoration of Surgical Films by E.-L. Doyen, 1859–1916|last = Baptista|first = Tiago|journal = Journal of Film Preservation|issue = 70|date = November 2005}}</ref> [[File:Gheorghe Marinescu - Science films.jpg|thumb|right|Frame from one of [[Gheorghe Marinescu]]'s science films (1899).]] Between July 1898 and 1901, the Romanian professor [[Gheorghe Marinescu]] made several science films in his [[neurology]] clinic in [[Bucharest]]:<ref name="marin1">[[Mircea Dumitrescu]], ''O privire critică asupra filmului românesc'', [[Brașov]], 2005, {{ISBN|978-973-9153-93-5}}</ref> ''[[Walking Troubles of Organic Hemiplegy]]'' (1898), ''The Walking Troubles of Organic Paraplegies'' (1899), ''A Case of Hysteric Hemiplegy Healed Through Hypnosis'' (1899), ''The Walking Troubles of Progressive Locomotion Ataxy'' (1900), and ''Illnesses of the Muscles'' (1901). All these short films have been preserved. The professor called his works "studies with the help of the cinematograph," and published the results, along with several consecutive frames, in issues of ''La Semaine Médicale'' magazine from Paris, between 1899 and 1902.<ref name="marin2">Rîpeanu, Bujor T. ''Filmul documentar 1897–1948'', Bucharest, 2008, {{ISBN|978-973-7839-40-4}}</ref> In 1924, Auguste Lumiere recognized the merits of Marinescu's science films: "I've seen your scientific reports about the usage of the cinematograph in studies of nervous illnesses, when I was still receiving ''La Semaine Médicale'', but back then I had other concerns, which left me no spare time to begin biological studies. I must say I forgot those works and I am thankful to you that you reminded them to me. Unfortunately, not many scientists have followed your way."<ref name="marin3">Ţuţui, Marian, ''[http://www.cncinema.abt.ro/Files/Documents/fls-258.doc A short history of the Romanian films]'' at the Romanian National Cinematographic Center. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080411014620/http://www.cncinema.abt.ro/Files/Documents/fls-258.doc |date=11 April 2008 }}</ref><ref name="marinescupathe">[http://www.britishpathe.com/record.php?id=71342 The Works of Gheorghe Marinescu] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100525185831/http://www.britishpathe.com/record.php?id=71342 |date=25 May 2010 }}, 1967 report.</ref><ref name="marinescuanf">[http://www.cncinema.abt.ro/Files/Movies/fls-271.avi Excerpts of prof. dr. Marinescu's science films]. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150226113120/http://www.cncinema.abt.ro/Files/Movies/fls-271.avi |date=26 February 2015 }}</ref> == Модерни документарни филм == Зараде на документарним филмовима у последње време су велике, посебно се истичу филмови попут [[Фаренхајт 9/11]] или [[Марш пингвина]]. Ови филмови обично имају мањи буџет него [[Филм|играни филмови]] и због тога су привлачни [[филмска компанија|филмским компанијама]]. Тренутни рекордер у заради је Фаренхајт 9/11 који је зарадио 228 милиона америчких долара на улазницама и продао више од 3 милиона [[DVD]]-ова.<ref>[http://www.movieweb.com/dvd/news/42/5442.php ''Фаренхајт 9/11'' обара све рекорде] {{Wayback|url=http://www.movieweb.com/dvd/news/42/5442.php |date=20080216072022 }} [[October 07]], [[2004]]</ref> Природа документарног филма се изменила у задњих 20 година. И комерцијални успех ових филмова дугује овој промени у начину изношења приче. Али ова промена је подигла питање попут: „Могу ли овакви филмови бити сматрани документарним?“. Осим ове промене у нарацији значајно је и то што филмови излазе и на DVD-у иако немају своје биоскопске премијере. Ово је омогућило профитабилно снимање документарних филмова и о мање познатим историјским особама. Модерни документарни филм се у некој мери поклапа и са [[телевизија|телевизијским]] формама „ријалити ТВ“-а које се граниче са документарним али и сниманим, тј. играним филмом. Снимање документарних емисија одаје да су ови филмови ближи [[реклама]]ма него класичним документарцима. Нове камере, али и [[рачунар]]ска техника је омогућила снимање места и ситуације које су пре могле бити забележене само уз велики труд и материјални трошак. == Види још == * [[Филм]] * [[Филмски жанрови]] * [[Кратки филм]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * Aitken, Ian (ed.). ''Encyclopedia of the Documentary Film''. New York: [[Routledge]], 2005. {{ISBN|978-1-57958-445-0}}. * [[Erik Barnouw|Barnouw, Erik]]. ''Documentary: A History of the Non-Fiction Film'', 2nd rev. ed. New York: [[Oxford University Press]], 1993. {{ISBN|978-0-19-507898-5}}. Still a useful introduction. * [[Ron Burnett]]. [http://rburnett.ecuad.ca/archive/2008/8/29/reflections-on-the-documentary-cinema.html "Reflections on the Documentary Cinema"] * Burton, Julianne (ed.). ''The Social Documentary in Latin America''. Pittsburgh, Penn.: [[University of Pittsburgh Press]], 1990. {{ISBN|978-0-8229-3621-3}}. * Dawson, Jonathan. "Dziga Vertov". * Ellis, Jack C., and Betsy A. McLane. "A New History of Documentary Film." New York: Continuum International, 2005. {{ISBN|978-0-8264-1750-3}}, {{ISBN|978-0-8264-1751-0}}. * [[David A. Goldsmith|Goldsmith, David A.]] ''The Documentary Makers: Interviews with 15 of the Best in the Business''. Hove, East Sussex: RotoVision, 2003. {{ISBN|978-2-88046-730-2}}. * {{cite book |title=Devices of Curiosity: Early Cinema and Popular Science |last=Gaycken |first=Oliver |year=2015 |isbn=978-0-19-986070-8}} * Klotman, Phyllis R. and Culter, Janet K.(eds.). ''Struggles for Representation: African American Documentary Film and Video'' Bloomington and Indianapolis, IN: Indiana University Press, 1999. {{ISBN|978-0-253-21347-1}}. * Leach, Jim, and Jeannette Sloniowski (eds.). ''Candid Eyes: Essays on Canadian Documentaries''. Toronto; Buffalo: [[University of Toronto Press]], 2003. {{ISBN|978-0-8020-4732-8}}, {{ISBN|978-0-8020-8299-2}}. * [[Bill Nichols (film critic)|Nichols, Bill]]. ''Introduction to Documentary'', Bloomington, Ind.: [[Indiana University Press]], 2001. {{ISBN|978-0-253-33954-6}}, {{ISBN|978-0-253-21469-0}}. * Nichols, Bill. ''Representing Reality: Issues and Concepts in Documentary''. Bloomington, Ind.: Indiana University Press, 1991. {{ISBN|978-0-253-34060-3}}, {{ISBN|978-0-253-20681-7}}. * Nornes, Markus. ''Forest of Pressure: Ogawa Shinsuke and Postwar Japanese Documentary''. Minneapolis: [[University of Minnesota Press]], 2007. {{ISBN|978-0-8166-4907-5}}, {{ISBN|978-0-8166-4908-2}}. * Nornes, Markus. ''Japanese Documentary Film: The Meiji Era through Hiroshima''. Minneapolis: University of Minnesota Press, 2003. {{ISBN|978-0-8166-4045-4}}, {{ISBN|978-0-8166-4046-1}}. * [[Paul Rotha|Rotha, Paul]], ''Documentary diary; An Informal History of the British Documentary Film, 1928–1939''. New York: Hill and Wang, 1973. {{ISBN|978-0-8090-3933-3}}. * Saunders, Dave. ''Direct Cinema: Observational Documentary and the Politics of the Sixties''. London: Wallflower Press, 2007. {{ISBN|978-1-905674-16-9}}, {{ISBN|978-1-905674-15-2}}. * Saunders, Dave. ''Documentary: The Routledge Film Guidebook''. London: Routledge, 2010. * Tobias, Michael. ''The Search for Reality: The Art of Documentary Filmmaking''. Studio City, CA: Michael Wiese Productions 1997. {{ISBN|0-941188-62-0}} * Walker, Janet, and Diane Waldeman (eds.). ''Feminism and Documentary''. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1999. {{ISBN|978-0-8166-3006-6}}, {{ISBN|978-0-8166-3007-3}}. * Wyver, John. ''The Moving Image: An International History of Film, Television & Radio''. Oxford: [[Basil Blackwell]] Ltd. in association with the [[British Film Institute]], 1989. {{ISBN|978-0-631-15529-4}}. * [http://wwwmcc.murdoch.edu.au/ReadingRoom/doco/biblio.htm Murdoch.edu], Documentary—reading list * Emilie de Brigard, "The History of Ethnographic Film," in ''Principles of Visual Anthropology'', ed. Paul Hockings. Berlin and New York City : Mouton de Gruyter, 1995, pp.&nbsp;13–43. * Leslie Devereaux, "Cultures, Disciplines, Cinemas," in ''Fields of Vision. Essays in Film Studies, Visual Anthropology and Photography'', ed. Leslie Devereaux & Roger Hillman. Berkeley: University of California Press, 1995, pp.&nbsp;329–339. * Faye Ginsburg, Lila Abu-Lughod and Brian Larkin (eds.), ''Media Worlds: Anthropology on New Terrain''. Berkeley, CA: [[University of California Press]], 2002. {{ISBN|978-0-520-23231-0}}. * Anna Grimshaw, ''The Ethnographer's Eye: Ways of Seeing in Modern Anthropology''. Cambridge, UK: [[Cambridge University Press]], 2001. {{ISBN|978-0-521-77310-2}}. * [[Karl G. Heider]], ''Ethnographic Film''. Austin: [[University of Texas Press]], 1994. * [[Luc de Heusch]], ''Cinéma et Sciences Sociales'', Paris: [[UNESCO]], 1962. Published in English as ''The Cinema and Social Science. A Survey of Ethnographic and Sociological Films''. UNESCO, 1962. * [[Fredric Jameson]], ''Signatures of the Visible''. New York & London: Routledge, 1990. * Pierre-L. Jordan, ''Premier Contact-Premier Regard'', Marseille: Musées de Marseille. Images en Manoeuvres Editions, 1992. * [[André Leroi-Gourhan]], "Cinéma et Sciences Humaines. Le Film Ethnologique Existe-t-il?," ''Revue de Géographie Humaine et d'Ethnologie'' 3 (1948), pp.&nbsp;42–50. * [[David MacDougall]], ''Transcultural Cinema''. Princeton, NJ: [[Princeton University Press]], 1998. {{ISBN|978-0-691-01234-6}}. * David MacDougall, "Whose Story Is It?," in ''Ethnographic Film Aesthetics and Narrative Traditions'', ed. Peter I. Crawford and Jan K. Simonsen. Aarhus, Intervention Press, 1992, pp.&nbsp;25–42. * [[Fatimah Tobing Rony]], ''The Third Eye: Race, Cinema and Ethnographic Spectacle''. Durham, NC: [[Duke University Press]], 1996. {{ISBN|978-0-8223-1840-8}}. * [[Georges Sadoul]], ''Histoire Générale du Cinéma''. Vol. 1, ''L'Invention du Cinéma 1832–1897''. Paris: Denöel, 1977, pp.&nbsp;73–110. * [[Pierre Sorlin]], ''Sociologie du Cinéma'', Paris: Aubier Montaigne, 1977, pp.&nbsp;7–74. * Charles Warren, "Introduction, with a Brief History of Nonfiction Film," in ''Beyond Document. Essays on Nonfiction Film'', ed. Charles Warren. Hanover and London: [[Wesleyan University Press]], 1996, pp.&nbsp;1–22. * Ismail Xavier, "Cinema: Revelação e Engano," in ''O Olhar'', ed. Adauto Novaes. São Paulo: Companhia das Letras, 1993, pp.&nbsp;367–384. {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Documentary films}} * [http://www.documentary.org/ Светска асоцијација документараца] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филм]] [[Категорија:Филмски жанрови]] [[Категорија:Документарни филмови |*]] a6j0h52u61gufb732h686skmrp9kf1v 25121968 25121877 2022-07-25T08:54:44Z Dcirovic 57122 /* Дефиниција документарног филма */ wikitext text/x-wiki {{short description|Нефикционални филм}}{{рут}} [[Датотека:BolexH16.jpg|right|thumb|A [[16 mm film|16 mm]] spring-wound [[Bolex]] "H16" Reflex camera—a popular entry-level camera used in film schools]] '''Документарни филм''',<ref>[https://www.scribd.com/document/341998566/Filmsi-Zanrovi-1] scribd.com</ref><ref>Петрић Владимир, „Развој филмских врста”,- Уметничка академија у Београду, Београд 1970.</ref><ref>Стојановиђ Душан, „Теорија филма”, Београд, Нолит 1978.</ref><ref>Турковић Хрвоје, „Филмска енциклопедија”, Загреб, 2007.</ref> или познатији као '''документарац''', је [[филмски жанрови|филмски жанр]] који има за циљ да документује стварност.<ref>{{cite web|url= http://www.oed.com/;jsessionid=D17BEB75B4625B02AC28B5B9C051D98D?authRejection=true&url=%2Fview%2FEntry%2F56332|title= Oxford English Dictionary|website= oed.com|access-date= 25 April 2018|url-status= live|archive-url= https://web.archive.org/web/20180425234317/http://www.oed.com/;jsessionid=D17BEB75B4625B02AC28B5B9C051D98D?authRejection=true&url=%2Fview%2FEntry%2F56332|archive-date= 25 April 2018}}</ref> [[Bill Nichols (film critic)|Bill Nichols]] has characterized the documentary in terms of "a [[filmmaking]] practice, a cinematic tradition, and mode of audience reception [that remains] a practice without clear boundaries".<ref> {{cite book | last1 = Nichols | first1 = Bill | author-link1 = Bill Nichols (film critic) | year = 1998 | chapter = Foreword to the new and expanded edition | editor1-last = Grant | editor1-first = Barry Keith | editor1-link = Barry Keith Grant | editor2-last = Sloniowski | editor2-first = Jeannette | title = Documenting the Documentary: Close Readings of Documentary Film and Video | url = https://books.google.com/books?id=ixLCAgAAQBAJ | series = Contemporary approaches to film and media series | location = Detroit | publisher = Wayne State University Press | publication-date = 2013 | page = xiv | isbn = 9780814339725 | access-date = 6 July 2020 | quote = Even after the word 'documentary' began to designate something that looked like a filmmaking practice, a cinematic tradition, and mode of audience reception, it remains, to this day, a practice without clear boundaries. }}</ref> Bрло често ce може наћи у облику кратког документарног [[Филм|филма]], ради којих постоје многи [[Филмски фестивал|филмски фестивали]]. == Дефиниција документарног филма == [[Датотека:Unenouvellesourc00matu 0005.jpg|thumb|Корице књиге [[Bolesław Matuszewski|Болеслава Матушевског]] ''Une nouvelle source de l'histoire (Нови извор историје)'' из 1898. године, прве публикације о документарној функцији кинематографије.]] Пољски писац и филмски стваралац [[Bolesław Matuszewski|Болеслав Матушевски]] био је међу онима који су идентификовали начин документарног филма. Написао је два најранија текста о филму ''Une nouvelle source de l'histoire'' (Нови извор историје) и ''La photographie animée'' (Анимирана фотографија). Оба су објављена 1898. на француском. Они су међу раним писаним радовима у којима се разматра историјска и документарна вредност филма.<ref>Scott MacKenzie, Film Manifestos and Global Cinema Cultures: A Critical Anthology, Univ of California Press 2014, {{ISBN|9780520957411}}, p.520</ref> Матушевски је такође међу првим филмским ствараоцима који су предложили стварање филмске архиве за прикупљање и очување визуелних материјала.<ref>James Chapman, "Film and History. Theory and History" part "Film as historical source" p.73–75, Palgrave Macmillan, 2013, {{ISBN|9781137367327}}</ref> Реч „документарни филм“ је први пут коришћена за филмове ове врсте у осврту за филм "''Маона"'' који ја писао [[Џон Грирсон]]. Појам се појавио [[8. фебруар]]а [[1926]]. У касним 1930-им Џон Грирсон пише есеј „Први принципи документарца“ у којем објашњава зашто Маона има документарну вредност. Његова дефиниција документарног филма је „креативни третман стварности“.<ref name=RFL>[[Ann Curthoys]], [[Marilyn Lake]] [https://books.google.com/books?id=JE6YM8jcRucC&pg=PA151#v=onepage&q=john%20grierson%20documentary%201926 Connected worlds: history in transnational perspective, Volume 2004] p.151. Australian National University Press</ref> Ово је делимично прихваћена дефиниција која је изазвала филозофско питање о томе сме ли у документарном филму бити глуме на сцени. С друге стране, [[Дзига Вертов]] се залагао за презентацију „живота онаквим какав и јесте“, то јесте снимање без намештених сцена и живота којег је [[фото-апарат|камера]] у ствари изненадила. Грирсонови принципи документарног филма били су да се потенцијал биоскопа за посматрање живота може искористити у новој уметничкој форми; да су „оригинални” глумац и „оригинална” сцена бољи водичи од својих пандана из фикције за тумачење савременог света; и да материјали „тако преузети из сировог” могу бити стварнији од одглумљеног чланка. У том контексту, Грирсонова дефиниција документарног филма као „креативног третмана стварности“<ref>{{cite web |url= http://wwwmcc.murdoch.edu.au/ReadingRoom/hfilm/MORRIS.html|title=History/Film|website=wwwmcc.murdoch.edu.au|access-date=25 April 2018|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20180326133344/https://wwwmcc.murdoch.edu.au/ReadingRoom/hfilm/MORRIS.html|archive-date=26 March 2018}}</ref> добила је одређено прихватање, с тим што је ова позиција у супротности са провокацијом совјетског филмског редитеља [[Dziga Vertov|Џиге Вертова]] да представи „живот какав јесте“ (тј. живот снимљен потајно) и „живот затечен несвесно“ (живот изазван или изненађен камером). Амерички филмски критичар [[Pare Lorentz|Паре Лоренц]] дефинише документарни филм као „фактографски филм који је драматичан.“<ref>{{cite web|url=http://parelorentzcenter.net/fdr_film.php|title=Pare Lorentz Film Library – FDR and Film|date=24 July 2011|access-date=25 April 2018|url-status=bot: unknown|archive-url=https://web.archive.org/web/20110724002229/http://parelorentzcenter.net/fdr_film.php|archive-date=24 July 2011}}</ref> Други даље наводе да се документарни филм издваја од осталих врста нефикционих филмова по томе што даје мишљење и специфичну поруку, заједно са чињеницама које износи.<ref>{{Cite journal |author = Larry Ward |date =Fall 2008 |title = Introduction |volume = 375: Documentary Film & Television |series = Lecture Notes for the [[Bachelor of Arts|BA]] in Radio-TV-Film (RTVF) |publisher = [[California State University, Fullerton]] (College of communications) |page = 4, slide 12 |url = http://www.commfaculty.fullerton.edu/lward/375/PDF375/375INTRO.pdf |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20060903000916/http://commfaculty.fullerton.edu/lward/375/PDF375/375INTRO.pdf |archive-date = 3 September 2006 }}</ref> Научница Бетси Меклејн је тврдила да је документарац намењен филмским ствараоцима да пренесу своје ставове о историјским догађајима, људима и местима које сматрају значајним.<ref>{{Cite book |last=McLane |first=Betsy A. |url=https://www.bloomsbury.com/us/new-history-of-documentary-film-9781441124579/ |title=A New History of Documentary Film |date=2012 |publisher=Continuum Internatinoal Publishing Group |year=2012 |isbn=978-1-4411-2457-9 |edition=2nd |location=New York and London |oclc=758646930}}</ref> Стога, предност документарних филмова лежи у увођењу нових перспектива које можда нису преовлађујуће у традиционалним медијима као што су писане публикације и школски програм.<ref>{{Cite journal |last1=Stoddard |first1=Jeremy D. |last2=Marcus |first2=Alan S. |date=2010 |title=More Than "Showing What Happened": Exploring the Potential of Teaching History with Film |url=https://muse.jhu.edu/article/375952 |journal=The High School Journal |volume=93 |issue=2 |pages=83–90 |doi=10.1353/hsj.0.0044 |s2cid=145665551 |issn=1534-5157}}</ref> == Историја == === Пре 1900. === Early film (pre-1900) was dominated by the novelty of showing an event. They were single-shot moments captured on film: a train entering a station, a boat docking, or factory workers leaving work. These short films were called "actuality" films; the term "documentary" was not coined until 1926. Many of the first films, such as those made by [[Auguste and Louis Lumière]], were a minute or less in length, due to technological limitations (example on YouTube). In May 1896, [[Bolesław Matuszewski]] recorded on film a few surgical operations in [[Warsaw]] and [[Saint Petersburg]] hospitals. In 1898, French surgeon [[Eugène-Louis Doyen]] invited Bolesław Matuszewski and [[Clément Maurice]] and proposed them to recorded his surgical operations. They started in Paris a series of surgical films sometime before July 1898.<ref>Charles Ford, Robert Hammond: Polish Film: A Twentieth Century History. McFarland, 2005. {{ISBN|9781476608037}}, p.10.</ref> Until 1906, the year of his last film, Doyen recorded more than 60 operations. Doyen said that his first films taught him how to correct professional errors he had been unaware of. For scientific purposes, after 1906, Doyen combined 15 of his films into three compilations, two of which survive, the six-film series ''Extirpation des tumeurs encapsulées'' (1906), and the four-film ''Les Opérations sur la cavité crânienne'' (1911). These and five other of Doyen's films survive.<ref>{{cite journal|title = "Il faut voir le maître": A Recent Restoration of Surgical Films by E.-L. Doyen, 1859–1916|last = Baptista|first = Tiago|journal = Journal of Film Preservation|issue = 70|date = November 2005}}</ref> [[File:Gheorghe Marinescu - Science films.jpg|thumb|right|Frame from one of [[Gheorghe Marinescu]]'s science films (1899).]] Between July 1898 and 1901, the Romanian professor [[Gheorghe Marinescu]] made several science films in his [[neurology]] clinic in [[Bucharest]]:<ref name="marin1">[[Mircea Dumitrescu]], ''O privire critică asupra filmului românesc'', [[Brașov]], 2005, {{ISBN|978-973-9153-93-5}}</ref> ''[[Walking Troubles of Organic Hemiplegy]]'' (1898), ''The Walking Troubles of Organic Paraplegies'' (1899), ''A Case of Hysteric Hemiplegy Healed Through Hypnosis'' (1899), ''The Walking Troubles of Progressive Locomotion Ataxy'' (1900), and ''Illnesses of the Muscles'' (1901). All these short films have been preserved. The professor called his works "studies with the help of the cinematograph," and published the results, along with several consecutive frames, in issues of ''La Semaine Médicale'' magazine from Paris, between 1899 and 1902.<ref name="marin2">Rîpeanu, Bujor T. ''Filmul documentar 1897–1948'', Bucharest, 2008, {{ISBN|978-973-7839-40-4}}</ref> In 1924, Auguste Lumiere recognized the merits of Marinescu's science films: "I've seen your scientific reports about the usage of the cinematograph in studies of nervous illnesses, when I was still receiving ''La Semaine Médicale'', but back then I had other concerns, which left me no spare time to begin biological studies. I must say I forgot those works and I am thankful to you that you reminded them to me. Unfortunately, not many scientists have followed your way."<ref name="marin3">Ţuţui, Marian, ''[http://www.cncinema.abt.ro/Files/Documents/fls-258.doc A short history of the Romanian films]'' at the Romanian National Cinematographic Center. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080411014620/http://www.cncinema.abt.ro/Files/Documents/fls-258.doc |date=11 April 2008 }}</ref><ref name="marinescupathe">[http://www.britishpathe.com/record.php?id=71342 The Works of Gheorghe Marinescu] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100525185831/http://www.britishpathe.com/record.php?id=71342 |date=25 May 2010 }}, 1967 report.</ref><ref name="marinescuanf">[http://www.cncinema.abt.ro/Files/Movies/fls-271.avi Excerpts of prof. dr. Marinescu's science films]. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150226113120/http://www.cncinema.abt.ro/Files/Movies/fls-271.avi |date=26 February 2015 }}</ref> == Модерни документарни филм == Зараде на документарним филмовима у последње време су велике, посебно се истичу филмови попут [[Фаренхајт 9/11]] или [[Марш пингвина]]. Ови филмови обично имају мањи буџет него [[Филм|играни филмови]] и због тога су привлачни [[филмска компанија|филмским компанијама]]. Тренутни рекордер у заради је Фаренхајт 9/11 који је зарадио 228 милиона америчких долара на улазницама и продао више од 3 милиона [[DVD]]-ова.<ref>[http://www.movieweb.com/dvd/news/42/5442.php ''Фаренхајт 9/11'' обара све рекорде] {{Wayback|url=http://www.movieweb.com/dvd/news/42/5442.php |date=20080216072022 }} [[October 07]], [[2004]]</ref> Природа документарног филма се изменила у задњих 20 година. И комерцијални успех ових филмова дугује овој промени у начину изношења приче. Али ова промена је подигла питање попут: „Могу ли овакви филмови бити сматрани документарним?“. Осим ове промене у нарацији значајно је и то што филмови излазе и на DVD-у иако немају своје биоскопске премијере. Ово је омогућило профитабилно снимање документарних филмова и о мање познатим историјским особама. Модерни документарни филм се у некој мери поклапа и са [[телевизија|телевизијским]] формама „ријалити ТВ“-а које се граниче са документарним али и сниманим, тј. играним филмом. Снимање документарних емисија одаје да су ови филмови ближи [[реклама]]ма него класичним документарцима. Нове камере, али и [[рачунар]]ска техника је омогућила снимање места и ситуације које су пре могле бити забележене само уз велики труд и материјални трошак. == Види још == * [[Филм]] * [[Филмски жанрови]] * [[Кратки филм]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * Aitken, Ian (ed.). ''Encyclopedia of the Documentary Film''. New York: [[Routledge]], 2005. {{ISBN|978-1-57958-445-0}}. * [[Erik Barnouw|Barnouw, Erik]]. ''Documentary: A History of the Non-Fiction Film'', 2nd rev. ed. New York: [[Oxford University Press]], 1993. {{ISBN|978-0-19-507898-5}}. Still a useful introduction. * [[Ron Burnett]]. [http://rburnett.ecuad.ca/archive/2008/8/29/reflections-on-the-documentary-cinema.html "Reflections on the Documentary Cinema"] * Burton, Julianne (ed.). ''The Social Documentary in Latin America''. Pittsburgh, Penn.: [[University of Pittsburgh Press]], 1990. {{ISBN|978-0-8229-3621-3}}. * Dawson, Jonathan. "Dziga Vertov". * Ellis, Jack C., and Betsy A. McLane. "A New History of Documentary Film." New York: Continuum International, 2005. {{ISBN|978-0-8264-1750-3}}, {{ISBN|978-0-8264-1751-0}}. * [[David A. Goldsmith|Goldsmith, David A.]] ''The Documentary Makers: Interviews with 15 of the Best in the Business''. Hove, East Sussex: RotoVision, 2003. {{ISBN|978-2-88046-730-2}}. * {{cite book |title=Devices of Curiosity: Early Cinema and Popular Science |last=Gaycken |first=Oliver |year=2015 |isbn=978-0-19-986070-8}} * Klotman, Phyllis R. and Culter, Janet K.(eds.). ''Struggles for Representation: African American Documentary Film and Video'' Bloomington and Indianapolis, IN: Indiana University Press, 1999. {{ISBN|978-0-253-21347-1}}. * Leach, Jim, and Jeannette Sloniowski (eds.). ''Candid Eyes: Essays on Canadian Documentaries''. Toronto; Buffalo: [[University of Toronto Press]], 2003. {{ISBN|978-0-8020-4732-8}}, {{ISBN|978-0-8020-8299-2}}. * [[Bill Nichols (film critic)|Nichols, Bill]]. ''Introduction to Documentary'', Bloomington, Ind.: [[Indiana University Press]], 2001. {{ISBN|978-0-253-33954-6}}, {{ISBN|978-0-253-21469-0}}. * Nichols, Bill. ''Representing Reality: Issues and Concepts in Documentary''. Bloomington, Ind.: Indiana University Press, 1991. {{ISBN|978-0-253-34060-3}}, {{ISBN|978-0-253-20681-7}}. * Nornes, Markus. ''Forest of Pressure: Ogawa Shinsuke and Postwar Japanese Documentary''. Minneapolis: [[University of Minnesota Press]], 2007. {{ISBN|978-0-8166-4907-5}}, {{ISBN|978-0-8166-4908-2}}. * Nornes, Markus. ''Japanese Documentary Film: The Meiji Era through Hiroshima''. Minneapolis: University of Minnesota Press, 2003. {{ISBN|978-0-8166-4045-4}}, {{ISBN|978-0-8166-4046-1}}. * [[Paul Rotha|Rotha, Paul]], ''Documentary diary; An Informal History of the British Documentary Film, 1928–1939''. New York: Hill and Wang, 1973. {{ISBN|978-0-8090-3933-3}}. * Saunders, Dave. ''Direct Cinema: Observational Documentary and the Politics of the Sixties''. London: Wallflower Press, 2007. {{ISBN|978-1-905674-16-9}}, {{ISBN|978-1-905674-15-2}}. * Saunders, Dave. ''Documentary: The Routledge Film Guidebook''. London: Routledge, 2010. * Tobias, Michael. ''The Search for Reality: The Art of Documentary Filmmaking''. Studio City, CA: Michael Wiese Productions 1997. {{ISBN|0-941188-62-0}} * Walker, Janet, and Diane Waldeman (eds.). ''Feminism and Documentary''. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1999. {{ISBN|978-0-8166-3006-6}}, {{ISBN|978-0-8166-3007-3}}. * Wyver, John. ''The Moving Image: An International History of Film, Television & Radio''. Oxford: [[Basil Blackwell]] Ltd. in association with the [[British Film Institute]], 1989. {{ISBN|978-0-631-15529-4}}. * [http://wwwmcc.murdoch.edu.au/ReadingRoom/doco/biblio.htm Murdoch.edu], Documentary—reading list * Emilie de Brigard, "The History of Ethnographic Film," in ''Principles of Visual Anthropology'', ed. Paul Hockings. Berlin and New York City : Mouton de Gruyter, 1995, pp.&nbsp;13–43. * Leslie Devereaux, "Cultures, Disciplines, Cinemas," in ''Fields of Vision. Essays in Film Studies, Visual Anthropology and Photography'', ed. Leslie Devereaux & Roger Hillman. Berkeley: University of California Press, 1995, pp.&nbsp;329–339. * Faye Ginsburg, Lila Abu-Lughod and Brian Larkin (eds.), ''Media Worlds: Anthropology on New Terrain''. Berkeley, CA: [[University of California Press]], 2002. {{ISBN|978-0-520-23231-0}}. * Anna Grimshaw, ''The Ethnographer's Eye: Ways of Seeing in Modern Anthropology''. Cambridge, UK: [[Cambridge University Press]], 2001. {{ISBN|978-0-521-77310-2}}. * [[Karl G. Heider]], ''Ethnographic Film''. Austin: [[University of Texas Press]], 1994. * [[Luc de Heusch]], ''Cinéma et Sciences Sociales'', Paris: [[UNESCO]], 1962. Published in English as ''The Cinema and Social Science. A Survey of Ethnographic and Sociological Films''. UNESCO, 1962. * [[Fredric Jameson]], ''Signatures of the Visible''. New York & London: Routledge, 1990. * Pierre-L. Jordan, ''Premier Contact-Premier Regard'', Marseille: Musées de Marseille. Images en Manoeuvres Editions, 1992. * [[André Leroi-Gourhan]], "Cinéma et Sciences Humaines. Le Film Ethnologique Existe-t-il?," ''Revue de Géographie Humaine et d'Ethnologie'' 3 (1948), pp.&nbsp;42–50. * [[David MacDougall]], ''Transcultural Cinema''. Princeton, NJ: [[Princeton University Press]], 1998. {{ISBN|978-0-691-01234-6}}. * David MacDougall, "Whose Story Is It?," in ''Ethnographic Film Aesthetics and Narrative Traditions'', ed. Peter I. Crawford and Jan K. Simonsen. Aarhus, Intervention Press, 1992, pp.&nbsp;25–42. * [[Fatimah Tobing Rony]], ''The Third Eye: Race, Cinema and Ethnographic Spectacle''. Durham, NC: [[Duke University Press]], 1996. {{ISBN|978-0-8223-1840-8}}. * [[Georges Sadoul]], ''Histoire Générale du Cinéma''. Vol. 1, ''L'Invention du Cinéma 1832–1897''. Paris: Denöel, 1977, pp.&nbsp;73–110. * [[Pierre Sorlin]], ''Sociologie du Cinéma'', Paris: Aubier Montaigne, 1977, pp.&nbsp;7–74. * Charles Warren, "Introduction, with a Brief History of Nonfiction Film," in ''Beyond Document. Essays on Nonfiction Film'', ed. Charles Warren. Hanover and London: [[Wesleyan University Press]], 1996, pp.&nbsp;1–22. * Ismail Xavier, "Cinema: Revelação e Engano," in ''O Olhar'', ed. Adauto Novaes. São Paulo: Companhia das Letras, 1993, pp.&nbsp;367–384. {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Documentary films}} * [http://www.documentary.org/ Светска асоцијација документараца] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филм]] [[Категорија:Филмски жанрови]] [[Категорија:Документарни филмови |*]] nsz2vcl93k98qity1rfo4yhpov4us2z 25121979 25121968 2022-07-25T09:09:53Z Dcirovic 57122 /* Пре 1900. */ wikitext text/x-wiki {{short description|Нефикционални филм}}{{рут}} [[Датотека:BolexH16.jpg|right|thumb|A [[16 mm film|16 mm]] spring-wound [[Bolex]] "H16" Reflex camera—a popular entry-level camera used in film schools]] '''Документарни филм''',<ref>[https://www.scribd.com/document/341998566/Filmsi-Zanrovi-1] scribd.com</ref><ref>Петрић Владимир, „Развој филмских врста”,- Уметничка академија у Београду, Београд 1970.</ref><ref>Стојановиђ Душан, „Теорија филма”, Београд, Нолит 1978.</ref><ref>Турковић Хрвоје, „Филмска енциклопедија”, Загреб, 2007.</ref> или познатији као '''документарац''', је [[филмски жанрови|филмски жанр]] који има за циљ да документује стварност.<ref>{{cite web|url= http://www.oed.com/;jsessionid=D17BEB75B4625B02AC28B5B9C051D98D?authRejection=true&url=%2Fview%2FEntry%2F56332|title= Oxford English Dictionary|website= oed.com|access-date= 25 April 2018|url-status= live|archive-url= https://web.archive.org/web/20180425234317/http://www.oed.com/;jsessionid=D17BEB75B4625B02AC28B5B9C051D98D?authRejection=true&url=%2Fview%2FEntry%2F56332|archive-date= 25 April 2018}}</ref> [[Bill Nichols (film critic)|Bill Nichols]] has characterized the documentary in terms of "a [[filmmaking]] practice, a cinematic tradition, and mode of audience reception [that remains] a practice without clear boundaries".<ref> {{cite book | last1 = Nichols | first1 = Bill | author-link1 = Bill Nichols (film critic) | year = 1998 | chapter = Foreword to the new and expanded edition | editor1-last = Grant | editor1-first = Barry Keith | editor1-link = Barry Keith Grant | editor2-last = Sloniowski | editor2-first = Jeannette | title = Documenting the Documentary: Close Readings of Documentary Film and Video | url = https://books.google.com/books?id=ixLCAgAAQBAJ | series = Contemporary approaches to film and media series | location = Detroit | publisher = Wayne State University Press | publication-date = 2013 | page = xiv | isbn = 9780814339725 | access-date = 6 July 2020 | quote = Even after the word 'documentary' began to designate something that looked like a filmmaking practice, a cinematic tradition, and mode of audience reception, it remains, to this day, a practice without clear boundaries. }}</ref> Bрло често ce може наћи у облику кратког документарног [[Филм|филма]], ради којих постоје многи [[Филмски фестивал|филмски фестивали]]. == Дефиниција документарног филма == [[Датотека:Unenouvellesourc00matu 0005.jpg|thumb|Корице књиге [[Bolesław Matuszewski|Болеслава Матушевског]] ''Une nouvelle source de l'histoire (Нови извор историје)'' из 1898. године, прве публикације о документарној функцији кинематографије.]] Пољски писац и филмски стваралац [[Bolesław Matuszewski|Болеслав Матушевски]] био је међу онима који су идентификовали начин документарног филма. Написао је два најранија текста о филму ''Une nouvelle source de l'histoire'' (Нови извор историје) и ''La photographie animée'' (Анимирана фотографија). Оба су објављена 1898. на француском. Они су међу раним писаним радовима у којима се разматра историјска и документарна вредност филма.<ref>Scott MacKenzie, Film Manifestos and Global Cinema Cultures: A Critical Anthology, Univ of California Press 2014, {{ISBN|9780520957411}}, p.520</ref> Матушевски је такође међу првим филмским ствараоцима који су предложили стварање филмске архиве за прикупљање и очување визуелних материјала.<ref>James Chapman, "Film and History. Theory and History" part "Film as historical source" p.73–75, Palgrave Macmillan, 2013, {{ISBN|9781137367327}}</ref> Реч „документарни филм“ је први пут коришћена за филмове ове врсте у осврту за филм "''Маона"'' који ја писао [[Џон Грирсон]]. Појам се појавио [[8. фебруар]]а [[1926]]. У касним 1930-им Џон Грирсон пише есеј „Први принципи документарца“ у којем објашњава зашто Маона има документарну вредност. Његова дефиниција документарног филма је „креативни третман стварности“.<ref name=RFL>[[Ann Curthoys]], [[Marilyn Lake]] [https://books.google.com/books?id=JE6YM8jcRucC&pg=PA151#v=onepage&q=john%20grierson%20documentary%201926 Connected worlds: history in transnational perspective, Volume 2004] p.151. Australian National University Press</ref> Ово је делимично прихваћена дефиниција која је изазвала филозофско питање о томе сме ли у документарном филму бити глуме на сцени. С друге стране, [[Дзига Вертов]] се залагао за презентацију „живота онаквим какав и јесте“, то јесте снимање без намештених сцена и живота којег је [[фото-апарат|камера]] у ствари изненадила. Грирсонови принципи документарног филма били су да се потенцијал биоскопа за посматрање живота може искористити у новој уметничкој форми; да су „оригинални” глумац и „оригинална” сцена бољи водичи од својих пандана из фикције за тумачење савременог света; и да материјали „тако преузети из сировог” могу бити стварнији од одглумљеног чланка. У том контексту, Грирсонова дефиниција документарног филма као „креативног третмана стварности“<ref>{{cite web |url= http://wwwmcc.murdoch.edu.au/ReadingRoom/hfilm/MORRIS.html|title=History/Film|website=wwwmcc.murdoch.edu.au|access-date=25 April 2018|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20180326133344/https://wwwmcc.murdoch.edu.au/ReadingRoom/hfilm/MORRIS.html|archive-date=26 March 2018}}</ref> добила је одређено прихватање, с тим што је ова позиција у супротности са провокацијом совјетског филмског редитеља [[Dziga Vertov|Џиге Вертова]] да представи „живот какав јесте“ (тј. живот снимљен потајно) и „живот затечен несвесно“ (живот изазван или изненађен камером). Амерички филмски критичар [[Pare Lorentz|Паре Лоренц]] дефинише документарни филм као „фактографски филм који је драматичан.“<ref>{{cite web|url=http://parelorentzcenter.net/fdr_film.php|title=Pare Lorentz Film Library – FDR and Film|date=24 July 2011|access-date=25 April 2018|url-status=bot: unknown|archive-url=https://web.archive.org/web/20110724002229/http://parelorentzcenter.net/fdr_film.php|archive-date=24 July 2011}}</ref> Други даље наводе да се документарни филм издваја од осталих врста нефикционих филмова по томе што даје мишљење и специфичну поруку, заједно са чињеницама које износи.<ref>{{Cite journal |author = Larry Ward |date =Fall 2008 |title = Introduction |volume = 375: Documentary Film & Television |series = Lecture Notes for the [[Bachelor of Arts|BA]] in Radio-TV-Film (RTVF) |publisher = [[California State University, Fullerton]] (College of communications) |page = 4, slide 12 |url = http://www.commfaculty.fullerton.edu/lward/375/PDF375/375INTRO.pdf |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20060903000916/http://commfaculty.fullerton.edu/lward/375/PDF375/375INTRO.pdf |archive-date = 3 September 2006 }}</ref> Научница Бетси Меклејн је тврдила да је документарац намењен филмским ствараоцима да пренесу своје ставове о историјским догађајима, људима и местима које сматрају значајним.<ref>{{Cite book |last=McLane |first=Betsy A. |url=https://www.bloomsbury.com/us/new-history-of-documentary-film-9781441124579/ |title=A New History of Documentary Film |date=2012 |publisher=Continuum Internatinoal Publishing Group |year=2012 |isbn=978-1-4411-2457-9 |edition=2nd |location=New York and London |oclc=758646930}}</ref> Стога, предност документарних филмова лежи у увођењу нових перспектива које можда нису преовлађујуће у традиционалним медијима као што су писане публикације и школски програм.<ref>{{Cite journal |last1=Stoddard |first1=Jeremy D. |last2=Marcus |first2=Alan S. |date=2010 |title=More Than "Showing What Happened": Exploring the Potential of Teaching History with Film |url=https://muse.jhu.edu/article/375952 |journal=The High School Journal |volume=93 |issue=2 |pages=83–90 |doi=10.1353/hsj.0.0044 |s2cid=145665551 |issn=1534-5157}}</ref> == Историја == === Пре 1900. === У раном филму (пре 1900) доминирала је новина приказивања догађаја. Били су то појединачни тренуци снимљени на филму: воз који улази у станицу, пристајање чамца или радници у фабрици напуштају посао. Ови кратки филмови називани су филмовима „стварности“; Термин „документарни филм“ није скован све до 1926. Многи од првих филмова, попут оних које су снимили [[Auguste and Louis Lumière|Огист и Луј Лумијер]], били су по минут или мање дуги, због технолошких ограничења (пример на Јутјубу). У мају 1896, [[Bolesław Matuszewski|Болеслав Матушевски]] снимио је на филму неколико хируршких операција у болницама у [[Варшава|Варшави]] и [[Saint Petersburg|Санкт Петербургу]]. Године 1898. француски хирург [[Eugène-Louis Doyen|Ежен-Луј Доајен]] позвао је Болеслава Матушевског и [[Clément Maurice|Клемана Мориса]] и предложио им да сниме његове хируршке операције. Они су у Паризу започели серију хируршких филмова негде пре јула 1898. године.<ref>Charles Ford, Robert Hammond: Polish Film: A Twentieth Century History. McFarland, 2005. {{ISBN|9781476608037}}, p.10.</ref> До 1906. године, године његовог последњег филма, Доајен је забележио више од 60 операција. Доајен је рекао да су га његови први филмови научили како да исправи професионалне грешке којих није био свестан. У научне сврхе, после 1906. Доајен је спојио 15 својих филмова у три компилације, од којих су две из серијала од шест филмова преживеле, ''Extirpation des tumeurs encapsulées'' (1906) и четири филма ''Les Opérations sur la cavité crânienne'' (1911). Ови и пет других Доајенових филмова су сачувани.<ref>{{cite journal|title = "Il faut voir le maître": A Recent Restoration of Surgical Films by E.-L. Doyen, 1859–1916|last = Baptista|first = Tiago|journal = Journal of Film Preservation|issue = 70|date = November 2005}}</ref> [[Датотека:Gheorghe Marinescu - Science films.jpg|thumb|right|Кадар из једног од научних филмова [[Gheorghe Marinescu|Георгија Маринеска]] (1899).]] Између јула 1898. и 1901. године, румунски професор [[Gheorghe Marinescu|Георг Маринеску]] снимио је неколико научних филмова у својој [[neurology|неуролошкој]] клиници у [[Букурешт]]у:<ref name="marin1">[[Mircea Dumitrescu]], ''O privire critică asupra filmului românesc'', [[Brașov]], 2005, {{ISBN|978-973-9153-93-5}}</ref> ''[[Walking Troubles of Organic Hemiplegy|Проблеми с ходом органске хемиплегије]]'' (1898), ''Проблем с ходом органских параплегичара'' (1899), ''Случај хистеричне хемиплегије кроз хипнозу'' (1899), ''Проблеми с ходом прогресивне локомоционе атаксије'' (1900) и ''Болести мишића'' (1901). Сви ови кратки филмови су сачувани. Професор је своје радове назвао „проучавањем уз помоћ кинематографа“, а резултате је, заједно са неколико узастопних кадрова, објавио у издањима часописа ''La Semaine Médicale'' из Париза, између 1899. и 1902. године.<ref name="marin2">Rîpeanu, Bujor T. ''Filmul documentar 1897–1948'', Bucharest, 2008, {{ISBN|978-973-7839-40-4}}</ref> Године 1924, Огист Лумијер је препознао заслуге Маринескуових научних филмова: „Видео сам ваше научне извештаје о употреби кинематографа у проучавању нервних болести, када сам још примао ''La Semaine Médicale'', али тада сам имао друге бриге, што ми није остављало слободног времена да започнем биолошка проучавања. Морам рећи да сам заборавио те радове и захвалан сам вам што сте ме подсетили на њих. Нажалост, није много научника пратило ваш пут."<ref name="marin3">Ţuţui, Marian, ''[http://www.cncinema.abt.ro/Files/Documents/fls-258.doc A short history of the Romanian films]'' at the Romanian National Cinematographic Center. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080411014620/http://www.cncinema.abt.ro/Files/Documents/fls-258.doc |date=11 April 2008 }}</ref><ref name="marinescupathe">[http://www.britishpathe.com/record.php?id=71342 The Works of Gheorghe Marinescu] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100525185831/http://www.britishpathe.com/record.php?id=71342 |date=25 May 2010 }}, 1967 report.</ref><ref name="marinescuanf">[http://www.cncinema.abt.ro/Files/Movies/fls-271.avi Excerpts of prof. dr. Marinescu's science films]. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150226113120/http://www.cncinema.abt.ro/Files/Movies/fls-271.avi |date=26 February 2015 }}</ref> == Модерни документарни филм == Зараде на документарним филмовима у последње време су велике, посебно се истичу филмови попут [[Фаренхајт 9/11]] или [[Марш пингвина]]. Ови филмови обично имају мањи буџет него [[Филм|играни филмови]] и због тога су привлачни [[филмска компанија|филмским компанијама]]. Тренутни рекордер у заради је Фаренхајт 9/11 који је зарадио 228 милиона америчких долара на улазницама и продао више од 3 милиона [[DVD]]-ова.<ref>[http://www.movieweb.com/dvd/news/42/5442.php ''Фаренхајт 9/11'' обара све рекорде] {{Wayback|url=http://www.movieweb.com/dvd/news/42/5442.php |date=20080216072022 }} [[October 07]], [[2004]]</ref> Природа документарног филма се изменила у задњих 20 година. И комерцијални успех ових филмова дугује овој промени у начину изношења приче. Али ова промена је подигла питање попут: „Могу ли овакви филмови бити сматрани документарним?“. Осим ове промене у нарацији значајно је и то што филмови излазе и на DVD-у иако немају своје биоскопске премијере. Ово је омогућило профитабилно снимање документарних филмова и о мање познатим историјским особама. Модерни документарни филм се у некој мери поклапа и са [[телевизија|телевизијским]] формама „ријалити ТВ“-а које се граниче са документарним али и сниманим, тј. играним филмом. Снимање документарних емисија одаје да су ови филмови ближи [[реклама]]ма него класичним документарцима. Нове камере, али и [[рачунар]]ска техника је омогућила снимање места и ситуације које су пре могле бити забележене само уз велики труд и материјални трошак. == Види још == * [[Филм]] * [[Филмски жанрови]] * [[Кратки филм]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * Aitken, Ian (ed.). ''Encyclopedia of the Documentary Film''. New York: [[Routledge]], 2005. {{ISBN|978-1-57958-445-0}}. * [[Erik Barnouw|Barnouw, Erik]]. ''Documentary: A History of the Non-Fiction Film'', 2nd rev. ed. New York: [[Oxford University Press]], 1993. {{ISBN|978-0-19-507898-5}}. Still a useful introduction. * [[Ron Burnett]]. [http://rburnett.ecuad.ca/archive/2008/8/29/reflections-on-the-documentary-cinema.html "Reflections on the Documentary Cinema"] * Burton, Julianne (ed.). ''The Social Documentary in Latin America''. Pittsburgh, Penn.: [[University of Pittsburgh Press]], 1990. {{ISBN|978-0-8229-3621-3}}. * Dawson, Jonathan. "Dziga Vertov". * Ellis, Jack C., and Betsy A. McLane. "A New History of Documentary Film." New York: Continuum International, 2005. {{ISBN|978-0-8264-1750-3}}, {{ISBN|978-0-8264-1751-0}}. * [[David A. Goldsmith|Goldsmith, David A.]] ''The Documentary Makers: Interviews with 15 of the Best in the Business''. Hove, East Sussex: RotoVision, 2003. {{ISBN|978-2-88046-730-2}}. * {{cite book |title=Devices of Curiosity: Early Cinema and Popular Science |last=Gaycken |first=Oliver |year=2015 |isbn=978-0-19-986070-8}} * Klotman, Phyllis R. and Culter, Janet K.(eds.). ''Struggles for Representation: African American Documentary Film and Video'' Bloomington and Indianapolis, IN: Indiana University Press, 1999. {{ISBN|978-0-253-21347-1}}. * Leach, Jim, and Jeannette Sloniowski (eds.). ''Candid Eyes: Essays on Canadian Documentaries''. Toronto; Buffalo: [[University of Toronto Press]], 2003. {{ISBN|978-0-8020-4732-8}}, {{ISBN|978-0-8020-8299-2}}. * [[Bill Nichols (film critic)|Nichols, Bill]]. ''Introduction to Documentary'', Bloomington, Ind.: [[Indiana University Press]], 2001. {{ISBN|978-0-253-33954-6}}, {{ISBN|978-0-253-21469-0}}. * Nichols, Bill. ''Representing Reality: Issues and Concepts in Documentary''. Bloomington, Ind.: Indiana University Press, 1991. {{ISBN|978-0-253-34060-3}}, {{ISBN|978-0-253-20681-7}}. * Nornes, Markus. ''Forest of Pressure: Ogawa Shinsuke and Postwar Japanese Documentary''. Minneapolis: [[University of Minnesota Press]], 2007. {{ISBN|978-0-8166-4907-5}}, {{ISBN|978-0-8166-4908-2}}. * Nornes, Markus. ''Japanese Documentary Film: The Meiji Era through Hiroshima''. Minneapolis: University of Minnesota Press, 2003. {{ISBN|978-0-8166-4045-4}}, {{ISBN|978-0-8166-4046-1}}. * [[Paul Rotha|Rotha, Paul]], ''Documentary diary; An Informal History of the British Documentary Film, 1928–1939''. New York: Hill and Wang, 1973. {{ISBN|978-0-8090-3933-3}}. * Saunders, Dave. ''Direct Cinema: Observational Documentary and the Politics of the Sixties''. London: Wallflower Press, 2007. {{ISBN|978-1-905674-16-9}}, {{ISBN|978-1-905674-15-2}}. * Saunders, Dave. ''Documentary: The Routledge Film Guidebook''. London: Routledge, 2010. * Tobias, Michael. ''The Search for Reality: The Art of Documentary Filmmaking''. Studio City, CA: Michael Wiese Productions 1997. {{ISBN|0-941188-62-0}} * Walker, Janet, and Diane Waldeman (eds.). ''Feminism and Documentary''. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1999. {{ISBN|978-0-8166-3006-6}}, {{ISBN|978-0-8166-3007-3}}. * Wyver, John. ''The Moving Image: An International History of Film, Television & Radio''. Oxford: [[Basil Blackwell]] Ltd. in association with the [[British Film Institute]], 1989. {{ISBN|978-0-631-15529-4}}. * [http://wwwmcc.murdoch.edu.au/ReadingRoom/doco/biblio.htm Murdoch.edu], Documentary—reading list * Emilie de Brigard, "The History of Ethnographic Film," in ''Principles of Visual Anthropology'', ed. Paul Hockings. Berlin and New York City : Mouton de Gruyter, 1995, pp.&nbsp;13–43. * Leslie Devereaux, "Cultures, Disciplines, Cinemas," in ''Fields of Vision. Essays in Film Studies, Visual Anthropology and Photography'', ed. Leslie Devereaux & Roger Hillman. Berkeley: University of California Press, 1995, pp.&nbsp;329–339. * Faye Ginsburg, Lila Abu-Lughod and Brian Larkin (eds.), ''Media Worlds: Anthropology on New Terrain''. Berkeley, CA: [[University of California Press]], 2002. {{ISBN|978-0-520-23231-0}}. * Anna Grimshaw, ''The Ethnographer's Eye: Ways of Seeing in Modern Anthropology''. Cambridge, UK: [[Cambridge University Press]], 2001. {{ISBN|978-0-521-77310-2}}. * [[Karl G. Heider]], ''Ethnographic Film''. Austin: [[University of Texas Press]], 1994. * [[Luc de Heusch]], ''Cinéma et Sciences Sociales'', Paris: [[UNESCO]], 1962. Published in English as ''The Cinema and Social Science. A Survey of Ethnographic and Sociological Films''. UNESCO, 1962. * [[Fredric Jameson]], ''Signatures of the Visible''. New York & London: Routledge, 1990. * Pierre-L. Jordan, ''Premier Contact-Premier Regard'', Marseille: Musées de Marseille. Images en Manoeuvres Editions, 1992. * [[André Leroi-Gourhan]], "Cinéma et Sciences Humaines. Le Film Ethnologique Existe-t-il?," ''Revue de Géographie Humaine et d'Ethnologie'' 3 (1948), pp.&nbsp;42–50. * [[David MacDougall]], ''Transcultural Cinema''. Princeton, NJ: [[Princeton University Press]], 1998. {{ISBN|978-0-691-01234-6}}. * David MacDougall, "Whose Story Is It?," in ''Ethnographic Film Aesthetics and Narrative Traditions'', ed. Peter I. Crawford and Jan K. Simonsen. Aarhus, Intervention Press, 1992, pp.&nbsp;25–42. * [[Fatimah Tobing Rony]], ''The Third Eye: Race, Cinema and Ethnographic Spectacle''. Durham, NC: [[Duke University Press]], 1996. {{ISBN|978-0-8223-1840-8}}. * [[Georges Sadoul]], ''Histoire Générale du Cinéma''. Vol. 1, ''L'Invention du Cinéma 1832–1897''. Paris: Denöel, 1977, pp.&nbsp;73–110. * [[Pierre Sorlin]], ''Sociologie du Cinéma'', Paris: Aubier Montaigne, 1977, pp.&nbsp;7–74. * Charles Warren, "Introduction, with a Brief History of Nonfiction Film," in ''Beyond Document. Essays on Nonfiction Film'', ed. Charles Warren. Hanover and London: [[Wesleyan University Press]], 1996, pp.&nbsp;1–22. * Ismail Xavier, "Cinema: Revelação e Engano," in ''O Olhar'', ed. Adauto Novaes. São Paulo: Companhia das Letras, 1993, pp.&nbsp;367–384. {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Documentary films}} * [http://www.documentary.org/ Светска асоцијација документараца] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филм]] [[Категорија:Филмски жанрови]] [[Категорија:Документарни филмови |*]] g0supny4l7xznzrr3ofz9n83ijs5n7n 25121982 25121979 2022-07-25T09:13:59Z Dcirovic 57122 /* увод */ wikitext text/x-wiki {{short description|Нефикционални филм}} [[Датотека:BolexH16.jpg|right|thumb|[[Bolex|Болекс]] "Х16" Рефлек камера са опругом и филмом од [[16 mm film|16 mm]] — популарна камера за почетнике која се користи у филмским школам ]] '''Документарни филм''',<ref>[https://www.scribd.com/document/341998566/Filmsi-Zanrovi-1] scribd.com</ref><ref>Петрић Владимир, „Развој филмских врста”,- Уметничка академија у Београду, Београд 1970.</ref><ref>Стојановиђ Душан, „Теорија филма”, Београд, Нолит 1978.</ref><ref>Турковић Хрвоје, „Филмска енциклопедија”, Загреб, 2007.</ref> или познатији као '''документарац''', је [[филмски жанрови|филмски жанр]] који има за циљ да документује стварност.<ref>{{cite web|url= http://www.oed.com/;jsessionid=D17BEB75B4625B02AC28B5B9C051D98D?authRejection=true&url=%2Fview%2FEntry%2F56332|title= Oxford English Dictionary|website= oed.com|access-date= 25 April 2018|url-status= live|archive-url= https://web.archive.org/web/20180425234317/http://www.oed.com/;jsessionid=D17BEB75B4625B02AC28B5B9C051D98D?authRejection=true&url=%2Fview%2FEntry%2F56332|archive-date= 25 April 2018}}</ref> [[Bill Nichols (film critic)|Бил Николс]] је документарни филм окарактерисао у смислу „праксе [[filmmaking|снимања филмова]], кинематографске традиције и начина пријема публике [који остаје] пракса без јасних граница“.<ref> {{cite book | last1 = Nichols | first1 = Bill | author-link1 = Bill Nichols (film critic) | year = 1998 | chapter = Foreword to the new and expanded edition | editor1-last = Grant | editor1-first = Barry Keith | editor1-link = Barry Keith Grant | editor2-last = Sloniowski | editor2-first = Jeannette | title = Documenting the Documentary: Close Readings of Documentary Film and Video | url = https://books.google.com/books?id=ixLCAgAAQBAJ | series = Contemporary approaches to film and media series | location = Detroit | publisher = Wayne State University Press | publication-date = 2013 | page = xiv | isbn = 9780814339725 | access-date = 6 July 2020 | quote = Even after the word 'documentary' began to designate something that looked like a filmmaking practice, a cinematic tradition, and mode of audience reception, it remains, to this day, a practice without clear boundaries. }}</ref> Bрло често ce може наћи у облику кратког документарног [[Филм|филма]], ради којих постоје многи [[Филмски фестивал|филмски фестивали]]. == Дефиниција документарног филма == [[Датотека:Unenouvellesourc00matu 0005.jpg|thumb|Корице књиге [[Bolesław Matuszewski|Болеслава Матушевског]] ''Une nouvelle source de l'histoire (Нови извор историје)'' из 1898. године, прве публикације о документарној функцији кинематографије.]] Пољски писац и филмски стваралац [[Bolesław Matuszewski|Болеслав Матушевски]] био је међу онима који су идентификовали начин документарног филма. Написао је два најранија текста о филму ''Une nouvelle source de l'histoire'' (Нови извор историје) и ''La photographie animée'' (Анимирана фотографија). Оба су објављена 1898. на француском. Они су међу раним писаним радовима у којима се разматра историјска и документарна вредност филма.<ref>Scott MacKenzie, Film Manifestos and Global Cinema Cultures: A Critical Anthology, Univ of California Press 2014, {{ISBN|9780520957411}}, p.520</ref> Матушевски је такође међу првим филмским ствараоцима који су предложили стварање филмске архиве за прикупљање и очување визуелних материјала.<ref>James Chapman, "Film and History. Theory and History" part "Film as historical source" p.73–75, Palgrave Macmillan, 2013, {{ISBN|9781137367327}}</ref> Реч „документарни филм“ је први пут коришћена за филмове ове врсте у осврту за филм "''Маона"'' који ја писао [[Џон Грирсон]]. Појам се појавио [[8. фебруар]]а [[1926]]. У касним 1930-им Џон Грирсон пише есеј „Први принципи документарца“ у којем објашњава зашто Маона има документарну вредност. Његова дефиниција документарног филма је „креативни третман стварности“.<ref name=RFL>[[Ann Curthoys]], [[Marilyn Lake]] [https://books.google.com/books?id=JE6YM8jcRucC&pg=PA151#v=onepage&q=john%20grierson%20documentary%201926 Connected worlds: history in transnational perspective, Volume 2004] p.151. Australian National University Press</ref> Ово је делимично прихваћена дефиниција која је изазвала филозофско питање о томе сме ли у документарном филму бити глуме на сцени. С друге стране, [[Дзига Вертов]] се залагао за презентацију „живота онаквим какав и јесте“, то јесте снимање без намештених сцена и живота којег је [[фото-апарат|камера]] у ствари изненадила. Грирсонови принципи документарног филма били су да се потенцијал биоскопа за посматрање живота може искористити у новој уметничкој форми; да су „оригинални” глумац и „оригинална” сцена бољи водичи од својих пандана из фикције за тумачење савременог света; и да материјали „тако преузети из сировог” могу бити стварнији од одглумљеног чланка. У том контексту, Грирсонова дефиниција документарног филма као „креативног третмана стварности“<ref>{{cite web |url= http://wwwmcc.murdoch.edu.au/ReadingRoom/hfilm/MORRIS.html|title=History/Film|website=wwwmcc.murdoch.edu.au|access-date=25 April 2018|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20180326133344/https://wwwmcc.murdoch.edu.au/ReadingRoom/hfilm/MORRIS.html|archive-date=26 March 2018}}</ref> добила је одређено прихватање, с тим што је ова позиција у супротности са провокацијом совјетског филмског редитеља [[Dziga Vertov|Џиге Вертова]] да представи „живот какав јесте“ (тј. живот снимљен потајно) и „живот затечен несвесно“ (живот изазван или изненађен камером). Амерички филмски критичар [[Pare Lorentz|Паре Лоренц]] дефинише документарни филм као „фактографски филм који је драматичан.“<ref>{{cite web|url=http://parelorentzcenter.net/fdr_film.php|title=Pare Lorentz Film Library – FDR and Film|date=24 July 2011|access-date=25 April 2018|url-status=bot: unknown|archive-url=https://web.archive.org/web/20110724002229/http://parelorentzcenter.net/fdr_film.php|archive-date=24 July 2011}}</ref> Други даље наводе да се документарни филм издваја од осталих врста нефикционих филмова по томе што даје мишљење и специфичну поруку, заједно са чињеницама које износи.<ref>{{Cite journal |author = Larry Ward |date =Fall 2008 |title = Introduction |volume = 375: Documentary Film & Television |series = Lecture Notes for the [[Bachelor of Arts|BA]] in Radio-TV-Film (RTVF) |publisher = [[California State University, Fullerton]] (College of communications) |page = 4, slide 12 |url = http://www.commfaculty.fullerton.edu/lward/375/PDF375/375INTRO.pdf |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20060903000916/http://commfaculty.fullerton.edu/lward/375/PDF375/375INTRO.pdf |archive-date = 3 September 2006 }}</ref> Научница Бетси Меклејн је тврдила да је документарац намењен филмским ствараоцима да пренесу своје ставове о историјским догађајима, људима и местима које сматрају значајним.<ref>{{Cite book |last=McLane |first=Betsy A. |url=https://www.bloomsbury.com/us/new-history-of-documentary-film-9781441124579/ |title=A New History of Documentary Film |date=2012 |publisher=Continuum Internatinoal Publishing Group |year=2012 |isbn=978-1-4411-2457-9 |edition=2nd |location=New York and London |oclc=758646930}}</ref> Стога, предност документарних филмова лежи у увођењу нових перспектива које можда нису преовлађујуће у традиционалним медијима као што су писане публикације и школски програм.<ref>{{Cite journal |last1=Stoddard |first1=Jeremy D. |last2=Marcus |first2=Alan S. |date=2010 |title=More Than "Showing What Happened": Exploring the Potential of Teaching History with Film |url=https://muse.jhu.edu/article/375952 |journal=The High School Journal |volume=93 |issue=2 |pages=83–90 |doi=10.1353/hsj.0.0044 |s2cid=145665551 |issn=1534-5157}}</ref> == Историја == === Пре 1900. === У раном филму (пре 1900) доминирала је новина приказивања догађаја. Били су то појединачни тренуци снимљени на филму: воз који улази у станицу, пристајање чамца или радници у фабрици напуштају посао. Ови кратки филмови називани су филмовима „стварности“; Термин „документарни филм“ није скован све до 1926. Многи од првих филмова, попут оних које су снимили [[Auguste and Louis Lumière|Огист и Луј Лумијер]], били су по минут или мање дуги, због технолошких ограничења (пример на Јутјубу). У мају 1896, [[Bolesław Matuszewski|Болеслав Матушевски]] снимио је на филму неколико хируршких операција у болницама у [[Варшава|Варшави]] и [[Saint Petersburg|Санкт Петербургу]]. Године 1898. француски хирург [[Eugène-Louis Doyen|Ежен-Луј Доајен]] позвао је Болеслава Матушевског и [[Clément Maurice|Клемана Мориса]] и предложио им да сниме његове хируршке операције. Они су у Паризу започели серију хируршких филмова негде пре јула 1898. године.<ref>Charles Ford, Robert Hammond: Polish Film: A Twentieth Century History. McFarland, 2005. {{ISBN|9781476608037}}, p.10.</ref> До 1906. године, године његовог последњег филма, Доајен је забележио више од 60 операција. Доајен је рекао да су га његови први филмови научили како да исправи професионалне грешке којих није био свестан. У научне сврхе, после 1906. Доајен је спојио 15 својих филмова у три компилације, од којих су две из серијала од шест филмова преживеле, ''Extirpation des tumeurs encapsulées'' (1906) и четири филма ''Les Opérations sur la cavité crânienne'' (1911). Ови и пет других Доајенових филмова су сачувани.<ref>{{cite journal|title = "Il faut voir le maître": A Recent Restoration of Surgical Films by E.-L. Doyen, 1859–1916|last = Baptista|first = Tiago|journal = Journal of Film Preservation|issue = 70|date = November 2005}}</ref> [[Датотека:Gheorghe Marinescu - Science films.jpg|thumb|right|Кадар из једног од научних филмова [[Gheorghe Marinescu|Георгија Маринеска]] (1899).]] Између јула 1898. и 1901. године, румунски професор [[Gheorghe Marinescu|Георг Маринеску]] снимио је неколико научних филмова у својој [[neurology|неуролошкој]] клиници у [[Букурешт]]у:<ref name="marin1">[[Mircea Dumitrescu]], ''O privire critică asupra filmului românesc'', [[Brașov]], 2005, {{ISBN|978-973-9153-93-5}}</ref> ''[[Walking Troubles of Organic Hemiplegy|Проблеми с ходом органске хемиплегије]]'' (1898), ''Проблем с ходом органских параплегичара'' (1899), ''Случај хистеричне хемиплегије кроз хипнозу'' (1899), ''Проблеми с ходом прогресивне локомоционе атаксије'' (1900) и ''Болести мишића'' (1901). Сви ови кратки филмови су сачувани. Професор је своје радове назвао „проучавањем уз помоћ кинематографа“, а резултате је, заједно са неколико узастопних кадрова, објавио у издањима часописа ''La Semaine Médicale'' из Париза, између 1899. и 1902. године.<ref name="marin2">Rîpeanu, Bujor T. ''Filmul documentar 1897–1948'', Bucharest, 2008, {{ISBN|978-973-7839-40-4}}</ref> Године 1924, Огист Лумијер је препознао заслуге Маринескуових научних филмова: „Видео сам ваше научне извештаје о употреби кинематографа у проучавању нервних болести, када сам још примао ''La Semaine Médicale'', али тада сам имао друге бриге, што ми није остављало слободног времена да започнем биолошка проучавања. Морам рећи да сам заборавио те радове и захвалан сам вам што сте ме подсетили на њих. Нажалост, није много научника пратило ваш пут."<ref name="marin3">Ţuţui, Marian, ''[http://www.cncinema.abt.ro/Files/Documents/fls-258.doc A short history of the Romanian films]'' at the Romanian National Cinematographic Center. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080411014620/http://www.cncinema.abt.ro/Files/Documents/fls-258.doc |date=11 April 2008 }}</ref><ref name="marinescupathe">[http://www.britishpathe.com/record.php?id=71342 The Works of Gheorghe Marinescu] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100525185831/http://www.britishpathe.com/record.php?id=71342 |date=25 May 2010 }}, 1967 report.</ref><ref name="marinescuanf">[http://www.cncinema.abt.ro/Files/Movies/fls-271.avi Excerpts of prof. dr. Marinescu's science films]. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150226113120/http://www.cncinema.abt.ro/Files/Movies/fls-271.avi |date=26 February 2015 }}</ref> == Модерни документарни филм == Зараде на документарним филмовима у последње време су велике, посебно се истичу филмови попут [[Фаренхајт 9/11]] или [[Марш пингвина]]. Ови филмови обично имају мањи буџет него [[Филм|играни филмови]] и због тога су привлачни [[филмска компанија|филмским компанијама]]. Тренутни рекордер у заради је Фаренхајт 9/11 који је зарадио 228 милиона америчких долара на улазницама и продао више од 3 милиона [[DVD]]-ова.<ref>[http://www.movieweb.com/dvd/news/42/5442.php ''Фаренхајт 9/11'' обара све рекорде] {{Wayback|url=http://www.movieweb.com/dvd/news/42/5442.php |date=20080216072022 }} [[October 07]], [[2004]]</ref> Природа документарног филма се изменила у задњих 20 година. И комерцијални успех ових филмова дугује овој промени у начину изношења приче. Али ова промена је подигла питање попут: „Могу ли овакви филмови бити сматрани документарним?“. Осим ове промене у нарацији значајно је и то што филмови излазе и на DVD-у иако немају своје биоскопске премијере. Ово је омогућило профитабилно снимање документарних филмова и о мање познатим историјским особама. Модерни документарни филм се у некој мери поклапа и са [[телевизија|телевизијским]] формама „ријалити ТВ“-а које се граниче са документарним али и сниманим, тј. играним филмом. Снимање документарних емисија одаје да су ови филмови ближи [[реклама]]ма него класичним документарцима. Нове камере, али и [[рачунар]]ска техника је омогућила снимање места и ситуације које су пре могле бити забележене само уз велики труд и материјални трошак. == Види још == * [[Филм]] * [[Филмски жанрови]] * [[Кратки филм]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * Aitken, Ian (ed.). ''Encyclopedia of the Documentary Film''. New York: [[Routledge]], 2005. {{ISBN|978-1-57958-445-0}}. * [[Erik Barnouw|Barnouw, Erik]]. ''Documentary: A History of the Non-Fiction Film'', 2nd rev. ed. New York: [[Oxford University Press]], 1993. {{ISBN|978-0-19-507898-5}}. Still a useful introduction. * [[Ron Burnett]]. [http://rburnett.ecuad.ca/archive/2008/8/29/reflections-on-the-documentary-cinema.html "Reflections on the Documentary Cinema"] * Burton, Julianne (ed.). ''The Social Documentary in Latin America''. Pittsburgh, Penn.: [[University of Pittsburgh Press]], 1990. {{ISBN|978-0-8229-3621-3}}. * Dawson, Jonathan. "Dziga Vertov". * Ellis, Jack C., and Betsy A. McLane. "A New History of Documentary Film." New York: Continuum International, 2005. {{ISBN|978-0-8264-1750-3}}, {{ISBN|978-0-8264-1751-0}}. * [[David A. Goldsmith|Goldsmith, David A.]] ''The Documentary Makers: Interviews with 15 of the Best in the Business''. Hove, East Sussex: RotoVision, 2003. {{ISBN|978-2-88046-730-2}}. * {{cite book |title=Devices of Curiosity: Early Cinema and Popular Science |last=Gaycken |first=Oliver |year=2015 |isbn=978-0-19-986070-8}} * Klotman, Phyllis R. and Culter, Janet K.(eds.). ''Struggles for Representation: African American Documentary Film and Video'' Bloomington and Indianapolis, IN: Indiana University Press, 1999. {{ISBN|978-0-253-21347-1}}. * Leach, Jim, and Jeannette Sloniowski (eds.). ''Candid Eyes: Essays on Canadian Documentaries''. Toronto; Buffalo: [[University of Toronto Press]], 2003. {{ISBN|978-0-8020-4732-8}}, {{ISBN|978-0-8020-8299-2}}. * [[Bill Nichols (film critic)|Nichols, Bill]]. ''Introduction to Documentary'', Bloomington, Ind.: [[Indiana University Press]], 2001. {{ISBN|978-0-253-33954-6}}, {{ISBN|978-0-253-21469-0}}. * Nichols, Bill. ''Representing Reality: Issues and Concepts in Documentary''. Bloomington, Ind.: Indiana University Press, 1991. {{ISBN|978-0-253-34060-3}}, {{ISBN|978-0-253-20681-7}}. * Nornes, Markus. ''Forest of Pressure: Ogawa Shinsuke and Postwar Japanese Documentary''. Minneapolis: [[University of Minnesota Press]], 2007. {{ISBN|978-0-8166-4907-5}}, {{ISBN|978-0-8166-4908-2}}. * Nornes, Markus. ''Japanese Documentary Film: The Meiji Era through Hiroshima''. Minneapolis: University of Minnesota Press, 2003. {{ISBN|978-0-8166-4045-4}}, {{ISBN|978-0-8166-4046-1}}. * [[Paul Rotha|Rotha, Paul]], ''Documentary diary; An Informal History of the British Documentary Film, 1928–1939''. New York: Hill and Wang, 1973. {{ISBN|978-0-8090-3933-3}}. * Saunders, Dave. ''Direct Cinema: Observational Documentary and the Politics of the Sixties''. London: Wallflower Press, 2007. {{ISBN|978-1-905674-16-9}}, {{ISBN|978-1-905674-15-2}}. * Saunders, Dave. ''Documentary: The Routledge Film Guidebook''. London: Routledge, 2010. * Tobias, Michael. ''The Search for Reality: The Art of Documentary Filmmaking''. Studio City, CA: Michael Wiese Productions 1997. {{ISBN|0-941188-62-0}} * Walker, Janet, and Diane Waldeman (eds.). ''Feminism and Documentary''. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1999. {{ISBN|978-0-8166-3006-6}}, {{ISBN|978-0-8166-3007-3}}. * Wyver, John. ''The Moving Image: An International History of Film, Television & Radio''. Oxford: [[Basil Blackwell]] Ltd. in association with the [[British Film Institute]], 1989. {{ISBN|978-0-631-15529-4}}. * [http://wwwmcc.murdoch.edu.au/ReadingRoom/doco/biblio.htm Murdoch.edu], Documentary—reading list * Emilie de Brigard, "The History of Ethnographic Film," in ''Principles of Visual Anthropology'', ed. Paul Hockings. Berlin and New York City : Mouton de Gruyter, 1995, pp.&nbsp;13–43. * Leslie Devereaux, "Cultures, Disciplines, Cinemas," in ''Fields of Vision. Essays in Film Studies, Visual Anthropology and Photography'', ed. Leslie Devereaux & Roger Hillman. Berkeley: University of California Press, 1995, pp.&nbsp;329–339. * Faye Ginsburg, Lila Abu-Lughod and Brian Larkin (eds.), ''Media Worlds: Anthropology on New Terrain''. Berkeley, CA: [[University of California Press]], 2002. {{ISBN|978-0-520-23231-0}}. * Anna Grimshaw, ''The Ethnographer's Eye: Ways of Seeing in Modern Anthropology''. Cambridge, UK: [[Cambridge University Press]], 2001. {{ISBN|978-0-521-77310-2}}. * [[Karl G. Heider]], ''Ethnographic Film''. Austin: [[University of Texas Press]], 1994. * [[Luc de Heusch]], ''Cinéma et Sciences Sociales'', Paris: [[UNESCO]], 1962. Published in English as ''The Cinema and Social Science. A Survey of Ethnographic and Sociological Films''. UNESCO, 1962. * [[Fredric Jameson]], ''Signatures of the Visible''. New York & London: Routledge, 1990. * Pierre-L. Jordan, ''Premier Contact-Premier Regard'', Marseille: Musées de Marseille. Images en Manoeuvres Editions, 1992. * [[André Leroi-Gourhan]], "Cinéma et Sciences Humaines. Le Film Ethnologique Existe-t-il?," ''Revue de Géographie Humaine et d'Ethnologie'' 3 (1948), pp.&nbsp;42–50. * [[David MacDougall]], ''Transcultural Cinema''. Princeton, NJ: [[Princeton University Press]], 1998. {{ISBN|978-0-691-01234-6}}. * David MacDougall, "Whose Story Is It?," in ''Ethnographic Film Aesthetics and Narrative Traditions'', ed. Peter I. Crawford and Jan K. Simonsen. Aarhus, Intervention Press, 1992, pp.&nbsp;25–42. * [[Fatimah Tobing Rony]], ''The Third Eye: Race, Cinema and Ethnographic Spectacle''. Durham, NC: [[Duke University Press]], 1996. {{ISBN|978-0-8223-1840-8}}. * [[Georges Sadoul]], ''Histoire Générale du Cinéma''. Vol. 1, ''L'Invention du Cinéma 1832–1897''. Paris: Denöel, 1977, pp.&nbsp;73–110. * [[Pierre Sorlin]], ''Sociologie du Cinéma'', Paris: Aubier Montaigne, 1977, pp.&nbsp;7–74. * Charles Warren, "Introduction, with a Brief History of Nonfiction Film," in ''Beyond Document. Essays on Nonfiction Film'', ed. Charles Warren. Hanover and London: [[Wesleyan University Press]], 1996, pp.&nbsp;1–22. * Ismail Xavier, "Cinema: Revelação e Engano," in ''O Olhar'', ed. Adauto Novaes. São Paulo: Companhia das Letras, 1993, pp.&nbsp;367–384. {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Documentary films}} * [http://www.documentary.org/ Светска асоцијација документараца] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филм]] [[Категорија:Филмски жанрови]] [[Категорија:Документарни филмови |*]] n7v04bspy8yxf2v7oq0mqbyyrf81jgx 0 305300 25121900 24926793 2022-07-25T07:08:52Z UserNameSRB 198340 Ситно wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Клео | слика = Cléverson Gabriel Córdova.jpg | пуно_име = Клеверсон Габријел Кордова | датум_рођења = {{Датум рођења|1985|8|9|год=да}} | место_рођења = [[Гварапуава]] | држава_рођења = [[Парана (држава)|Парана]], [[Бразил]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = {{застава|Бразил}}<br />{{застава|Србија}} | висина = 1,87 м | надимак = Клео | актуелни_клуб = | актуелни_број = | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]] | младе_године = 2004. | млади_клубови = Комерсијал | године = 2004—2005<br />2005—2006<br />2005<br />2006—2009<br />2008—2009<br />2009—2011<br />2011—2014<br />2013<br />2014—2015<br />2016<br />2017—2018<br />2018—2020 | клубови = [[ФК Оливас е Москавиде|Москавиде]]<br />[[ФК Атлетико Паранаинсе|Паранаинсе]]<br />→ [[ФК Фигуиренсе|Фигуиренсе]]<br />[[ФК Оливас е Москавиде|Москавиде]]<br />→ [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br />[[ФК Партизан|Партизан]]<br />[[ФК Гуангџоу|Гуангџоу]]<br />→ [[ФК Кашива Рејсол|Кашива]]<br />[[ФК Атлетико Паранаинсе|Паранаинсе]]<br />[[ФК Гојас|Гојас]]<br />[[ФК Кова де Пједаде|Кова де Пједаде]]<br />[[ФК Ћингдао Хуангхај|Ћингдао Хуангхај]] | наступи = 0<br />5<br />2<br />28<br />20<br />41<br />38<br />27<br />28<br />8<br />23<br />44 | голови = (0)<br />(1)<br />(0)<br />(4)<br />(8)<br />(22)<br />(17)<br />(9)<br />(9)<br />(1)<br />(11)<br />(25) | актуелизовано1_(датум) = | актуелизовано2_(датум) = }} '''Клеверсон Габријел Кордова''' ({{јез-порт|Cléverson Gabriel Córdova}}; рођен [[9. август]]a [[1985]]. у [[Гварапуава|Гварапуави]], [[Парана (држава)|Парана]]), познат под именом '''Клео''' ({{јез-порт|Cléo}}), бивши је [[Бразил|бразилски]] [[фудбал]]ер. Клео има држављанство [[Србија|Србије]] од 2010. године. == Каријера == Каријеру [[2004]]. започиње у португалском трећелигашу [[ФК Оливас е Москавиде|Оливаис Москавидеу]], одакле [[2005]]. прелази у бразилски [[ФК Атлетико Паранаинсе|Атлетико Паранаинсе]], одакле га одмах шаљу на позајмицу [[ФК Фигуиренсе|Фигуиренсе]]. [[2006]]. се поново враћа у Оливаис Москавиде, где остаје до [[2009]]. Клеа је на позајмицу у [[ФК Црвена звезда|Црвену звезду]] из португалског трећелигаша Оливаис Москавидеа довео тадашњи спортски директор [[Горан Буњевчевић]]. Клео је у лошој Звездиној сезони играо солидно, постигавши 8 голова у 20 првенствених утакмица. По завршетку сезоне [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] није хтела да откупи Клеов уговор, због мишљења тадашњег спортског директора да он није потребан Звезди. === Партизан === ==== Сезона 2009/10. ==== Највећи Звездин ривал [[ФК Партизан|Партизан]] је са Клеом склопио уговор на четири године, па је Клео је на тај начин постао први играч у последњих 20 година који је прешао из редова [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] у [[ФК Партизан|Партизан]] (последњи је био [[Горан Милојевић]]).<ref>{{Cite web |url=http://sport.blic.rs/Fudbal/98012/Kleo-u-crnobelom |title=Kleo u crno-belom |access-date=30. 08. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100813075137/http://sport.blic.rs/Fudbal/98012/Kleo-u-crnobelom |archive-date=13. 08. 2010 |url-status=dead |df= }}</ref> Клео је дебитовао за Партизан у другом колу квалификација за [[Лига шампиона 2009/10.|Лигу шампиона]] против велшког [[ФК Рил|Рила]] у победи Партизана 0:4. У реваншу Клео је постигао [[хет-трик]] у историјској победи Партизана 8:0.<ref>[http://staraarhiva.partizan.rs/vest.php?Jezik=sr&IDV=536&akcija=show&prikaz1=2009&prikaz2=7&sec=2 Silna pobeda i silan podstrek za ono što sledi!]{{Мртва веза|date=06. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> [[15. август]]а Клео је на свом дебију у [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|Суперлиги Србије]] постигао гол и уписао асистенцију против чачанског [[ФК Борац Чачак|Борца]].<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2009&mm=08&dd=15&nav_id=376524 'Petarda' Partizana na startu]</ref> Постигао је гол и у првом колу групне фазе [[УЕФА лига Европе 2009/10.|Лиге Европе]] против француске [[ФК Тулуза|Тулузе]].<ref>[http://sport.blic.rs/fudbal/u-evropi-se-greske-kaznjavaju-partizan-tuluz-23/5p0xekn U Evropi se greške kažnjavaju: Partizan - Tuluz 2:3]</ref> [[28. новембар|28. новембра]] је постигао гол у [[Вечити дерби (Србија)|Вечитом дербију]] на [[Стадион Рајко Митић|Маракани]] у победи Партизана 1:2.<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2009&mm=11&dd=28&nav_id=395235 Dijara i Kleo za minus jedan]</ref> У сезони 2009/10. је освојио [[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]] и [[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]]. Клео је на 40 утакмица у свим такмичењима постигао 22 гола и уписао 7 асистенција.<ref>[http://int.soccerway.com/players/cleo/68562/ Статистика Клеа]</ref> ==== Сезона 2010/11. ==== Клео је постигао два гола у двомечу са [[ФК Пјуник|Пјуником]].<ref>[http://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2011/matches/round=2000115/match=2002419/index.html Статистика утакмице Партизан 3-1 Пјуник]</ref><ref>[http://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2011/matches/round=2000115/match=2002436/index.html Статистика утакмице Пјуник 0-1 Партизан]</ref> [[28. јул]]а постигао је гол у надокнади времена у првој утакмици трећег кола квалификација за [[Лига шампиона 2010/11.|Лига шампиона]] против [[ФК Хелсинки|Хелсинкија]] у победи Партизана 3:0.<ref>[http://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2011/matches/round=2000116/match=2002722/index.html Статистика утакмице Партизан 3-0 ХЈК]</ref> У реваншу је постигао 2 гола (један у 90. минуту) у победи Партизана 1:2.<ref name="automatski generisano1">[http://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2011/matches/round=2000116/match=2002737/index.html Статистика утакмице ХЈК 1-2 Партизан]</ref> [[18. август]]а Клео је постигао гол у првој утакмици плеј-офа за Лигу шампиона против [[ФК Андерлехт|Андерлехта]].<ref name="automatski generisano1" /> У реваншу Клео је постигао 2 гола, реализовао пенал и први пут после сезоне [[Лига шампиона 2003/04.|2003/04.]] Партизан се нашао поново у елити европског фудбала.<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=08&dd=24&nav_id=453971 Partizan ponovo sa penala do LŠ!]</ref> [[15. септембар|15. септембра]] Клео је дебитовао у Лиги шампиона против [[ФК Шахтар|Шахтјора]] на [[Донбас арена|Донбас арени]].<ref>[http://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2011/matches/round=2000118/match=2002824/index.html Статистика утакмице Шахтјор 1-0 Партизан]</ref> [[28. септембар|28. септембра]] Клео је постигао гол против [[ФК Арсенал|Арсенала]] са беле тачке у 33. минуту, а у 84. је промашио пенал у поразу Партизана 1:3.<ref>[http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/castan-poraz-partizana-protiv-arsenala/ql5xmqq Častan poraz Partizana protiv Arsenala]</ref> Клео је био стрелац и на [[Емирејтс стадион|Емирејтсу]] у поразу Партизана 3:1.<ref>{{Cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=32397 |title=ЛШ: АРСЕНАЛ-ПАРТИЗАН 3:1 |access-date=30. 08. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160924195720/http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=32397 |archive-date=24. 09. 2016 |url-status=dead }}</ref> Током јесени [[2010]]. Клео је био један од најтраженијих играча у Европи.<ref>[http://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/klea-trazi-pola-evrope/xj5rm25 Klea traži pola Evrope!]</ref> Тражио га је [[ФК Ливерпул|Ливерпул]],<ref>[http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/kleo-na-meti-liverpula/91ddl4h Kleo na meti Liverpula]</ref> [[ФК Трабзонспор|Трабзон]],<ref>[http://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/trabzon-dolazi-sa-tri-miliona-evra-po-klea/z8ce0ke Trabzon dolazi sa tri miliona evra po Klea]</ref> [[ФК Волфсбург|Волфсбург]], [[ФК Пари Сен Жермен|Пари Сен Жермен]], [[ФК Виљареал|Виљареал]] и [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]]. [[4. децембар|4. децембра]] Клео је на својој последњој утакмици у ''црно-белом'' дресу постигао два гола против ужичке [[ФК Слобода Ужице|Слободе]] у победи Партизана 5:2.<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=12&dd=04&nav_id=476969 JSL: Remi u derbiju, Partizan na +5]</ref> === Гуангџоу === У [[фебруар]]у [[2011]]. Клео је потписао за кинески [[ФК Гуангџоу|Гуангџоу]]. == Статистика == Од [[4. септембар|4. септембра]] [[2010]]. {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="2"|Лига !colspan="2"|Куп !colspan="2"|[[УЕФА#Клупска|Европа]] !colspan="2"|Укупно |- !Утакм.!!Гол.!!Утакм.!!Гол.!!Утакм.!!Гол.!!Утакм.!!Гол. |- |rowspan="3"|[[ФК Партизан|Партизан]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]] |27||14||4||2||9||6||40||22 |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]] |14||8||1||2||12||10||27||20 |- !Укупно !41!!22!!5!!4!!21!!16!!67!!42 |} == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал}} {{Wikinewscat|Клео}} * [https://web.archive.org/web/20101112204741/http://www.jelenfootball.com/igrac/7789/Gabrijel_Kleverson_Kleo.html Клео - биографија и најновије вести] * [http://www.transfermarkt.de/en/cleo/profil/spieler_48929.html Профил Клеа на transfermarket.de] {{Шаблон:Састав ФК Партизан 2010}} {{DEFAULTSORT:Кордоба, Клеверсон Габријел}} [[Категорија:Рођени 1985.]] [[Категорија:Бразилски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери Партизана]] [[Категорија:Фудбалери Атлетико Паранаинсеа]] [[Категорија:Фудбалери Гојаса]] [[Категорија:Фудбалери Гуангџоуа]] [[Категорија:Фудбалери Кашива Рејсола]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Натурализовани држављани Србије]] 4orv18otqc4my7r5yiayy4b05xla4h7 25121901 25121900 2022-07-25T07:10:42Z UserNameSRB 198340 Ситно ажурирање wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Клео | слика = Cléverson Gabriel Córdova.jpg | пуно_име = Клеверсон Габријел Кордова | датум_рођења = {{Датум рођења|1985|8|9|год=да}} | место_рођења = [[Гварапуава]] | држава_рођења = [[Парана (држава)|Парана]], [[Бразил]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = {{застава|Бразил}}<br />{{застава|Србија}} | висина = 1,87 м | надимак = Клео | актуелни_клуб = | актуелни_број = | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]] | младе_године = 2004. | млади_клубови = Комерсијал | године = 2004—2005<br />2005—2006<br />2005<br />2006—2009<br />2008—2009<br />2009—2011<br />2011—2014<br />2013<br />2014—2015<br />2016<br />2017—2018<br />2018—2020 | клубови = [[ФК Оливас е Москавиде|Москавиде]]<br />[[ФК Атлетико Паранаинсе|Паранаинсе]]<br />→ [[ФК Фигуиренсе|Фигуиренсе]]<br />[[ФК Оливас е Москавиде|Москавиде]]<br />→ [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br />[[ФК Партизан|Партизан]]<br />[[ФК Гуангџоу|Гуангџоу]]<br />→ [[ФК Кашива Рејсол|Кашива]]<br />[[ФК Атлетико Паранаинсе|Паранаинсе]]<br />[[ФК Гојас|Гојас]]<br />[[ФК Кова де Пједаде|Кова де Пједаде]]<br />[[ФК Ћингдао Хуангхај|Ћингдао Хуангхај]] | наступи = 0<br />5<br />2<br />28<br />20<br />41<br />38<br />27<br />28<br />8<br />23<br />44 | голови = (0)<br />(1)<br />(0)<br />(4)<br />(8)<br />(22)<br />(17)<br />(9)<br />(9)<br />(1)<br />(11)<br />(25) | актуелизовано1_(датум) = | актуелизовано2_(датум) = }} '''Клеверсон Габријел Кордова''' ({{јез-порт|Cléverson Gabriel Córdova}}; рођен [[9. август]]a [[1985]]. у [[Гварапуава|Гварапуави]], [[Парана (држава)|Парана]]), познат под именом '''Клео''' ({{јез-порт|Cléo}}), бивши је [[Бразил|бразилски]] [[фудбал]]ер. Клео има држављанство [[Србија|Србије]] од 2010. године.<ref>{{Cite web |url=https://www.supersport.com/football/europe/news/100923/Serbia_grants_citizenship_to_Cleo |title=Serbia grants citizenship to Cleo |publisher=supersport.com |date=23 September 2010 |access-date=19 September 2018}}</ref> == Каријера == Каријеру [[2004]]. започиње у португалском трећелигашу [[ФК Оливас е Москавиде|Оливаис Москавидеу]], одакле [[2005]]. прелази у бразилски [[ФК Атлетико Паранаинсе|Атлетико Паранаинсе]], одакле га одмах шаљу на позајмицу [[ФК Фигуиренсе|Фигуиренсе]]. [[2006]]. се поново враћа у Оливаис Москавиде, где остаје до [[2009]]. Клеа је на позајмицу у [[ФК Црвена звезда|Црвену звезду]] из португалског трећелигаша Оливаис Москавидеа довео тадашњи спортски директор [[Горан Буњевчевић]]. Клео је у лошој Звездиној сезони играо солидно, постигавши 8 голова у 20 првенствених утакмица. По завршетку сезоне [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] није хтела да откупи Клеов уговор, због мишљења тадашњег спортског директора да он није потребан Звезди. === Партизан === ==== Сезона 2009/10. ==== Највећи Звездин ривал [[ФК Партизан|Партизан]] је са Клеом склопио уговор на четири године, па је Клео је на тај начин постао први играч у последњих 20 година који је прешао из редова [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] у [[ФК Партизан|Партизан]] (последњи је био [[Горан Милојевић]]).<ref>{{Cite web |url=http://sport.blic.rs/Fudbal/98012/Kleo-u-crnobelom |title=Kleo u crno-belom |access-date=30. 08. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100813075137/http://sport.blic.rs/Fudbal/98012/Kleo-u-crnobelom |archive-date=13. 08. 2010 |url-status=dead |df= }}</ref> Клео је дебитовао за Партизан у другом колу квалификација за [[Лига шампиона 2009/10.|Лигу шампиона]] против велшког [[ФК Рил|Рила]] у победи Партизана 0:4. У реваншу Клео је постигао [[хет-трик]] у историјској победи Партизана 8:0.<ref>[http://staraarhiva.partizan.rs/vest.php?Jezik=sr&IDV=536&akcija=show&prikaz1=2009&prikaz2=7&sec=2 Silna pobeda i silan podstrek za ono što sledi!]{{Мртва веза|date=06. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> [[15. август]]а Клео је на свом дебију у [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|Суперлиги Србије]] постигао гол и уписао асистенцију против чачанског [[ФК Борац Чачак|Борца]].<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2009&mm=08&dd=15&nav_id=376524 'Petarda' Partizana na startu]</ref> Постигао је гол и у првом колу групне фазе [[УЕФА лига Европе 2009/10.|Лиге Европе]] против француске [[ФК Тулуза|Тулузе]].<ref>[http://sport.blic.rs/fudbal/u-evropi-se-greske-kaznjavaju-partizan-tuluz-23/5p0xekn U Evropi se greške kažnjavaju: Partizan - Tuluz 2:3]</ref> [[28. новембар|28. новембра]] је постигао гол у [[Вечити дерби (Србија)|Вечитом дербију]] на [[Стадион Рајко Митић|Маракани]] у победи Партизана 1:2.<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2009&mm=11&dd=28&nav_id=395235 Dijara i Kleo za minus jedan]</ref> У сезони 2009/10. је освојио [[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]] и [[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]]. Клео је на 40 утакмица у свим такмичењима постигао 22 гола и уписао 7 асистенција.<ref>[http://int.soccerway.com/players/cleo/68562/ Статистика Клеа]</ref> ==== Сезона 2010/11. ==== Клео је постигао два гола у двомечу са [[ФК Пјуник|Пјуником]].<ref>[http://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2011/matches/round=2000115/match=2002419/index.html Статистика утакмице Партизан 3-1 Пјуник]</ref><ref>[http://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2011/matches/round=2000115/match=2002436/index.html Статистика утакмице Пјуник 0-1 Партизан]</ref> [[28. јул]]а постигао је гол у надокнади времена у првој утакмици трећег кола квалификација за [[Лига шампиона 2010/11.|Лига шампиона]] против [[ФК Хелсинки|Хелсинкија]] у победи Партизана 3:0.<ref>[http://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2011/matches/round=2000116/match=2002722/index.html Статистика утакмице Партизан 3-0 ХЈК]</ref> У реваншу је постигао 2 гола (један у 90. минуту) у победи Партизана 1:2.<ref name="automatski generisano1">[http://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2011/matches/round=2000116/match=2002737/index.html Статистика утакмице ХЈК 1-2 Партизан]</ref> [[18. август]]а Клео је постигао гол у првој утакмици плеј-офа за Лигу шампиона против [[ФК Андерлехт|Андерлехта]].<ref name="automatski generisano1" /> У реваншу Клео је постигао 2 гола, реализовао пенал и први пут после сезоне [[Лига шампиона 2003/04.|2003/04.]] Партизан се нашао поново у елити европског фудбала.<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=08&dd=24&nav_id=453971 Partizan ponovo sa penala do LŠ!]</ref> [[15. септембар|15. септембра]] Клео је дебитовао у Лиги шампиона против [[ФК Шахтар|Шахтјора]] на [[Донбас арена|Донбас арени]].<ref>[http://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2011/matches/round=2000118/match=2002824/index.html Статистика утакмице Шахтјор 1-0 Партизан]</ref> [[28. септембар|28. септембра]] Клео је постигао гол против [[ФК Арсенал|Арсенала]] са беле тачке у 33. минуту, а у 84. је промашио пенал у поразу Партизана 1:3.<ref>[http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/castan-poraz-partizana-protiv-arsenala/ql5xmqq Častan poraz Partizana protiv Arsenala]</ref> Клео је био стрелац и на [[Емирејтс стадион|Емирејтсу]] у поразу Партизана 3:1.<ref>{{Cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=32397 |title=ЛШ: АРСЕНАЛ-ПАРТИЗАН 3:1 |access-date=30. 08. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160924195720/http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=32397 |archive-date=24. 09. 2016 |url-status=dead }}</ref> Током јесени [[2010]]. Клео је био један од најтраженијих играча у Европи.<ref>[http://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/klea-trazi-pola-evrope/xj5rm25 Klea traži pola Evrope!]</ref> Тражио га је [[ФК Ливерпул|Ливерпул]],<ref>[http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/kleo-na-meti-liverpula/91ddl4h Kleo na meti Liverpula]</ref> [[ФК Трабзонспор|Трабзон]],<ref>[http://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/trabzon-dolazi-sa-tri-miliona-evra-po-klea/z8ce0ke Trabzon dolazi sa tri miliona evra po Klea]</ref> [[ФК Волфсбург|Волфсбург]], [[ФК Пари Сен Жермен|Пари Сен Жермен]], [[ФК Виљареал|Виљареал]] и [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]]. [[4. децембар|4. децембра]] Клео је на својој последњој утакмици у ''црно-белом'' дресу постигао два гола против ужичке [[ФК Слобода Ужице|Слободе]] у победи Партизана 5:2.<ref>[http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=12&dd=04&nav_id=476969 JSL: Remi u derbiju, Partizan na +5]</ref> === Гуангџоу === У [[фебруар]]у [[2011]]. Клео је потписао за кинески [[ФК Гуангџоу|Гуангџоу]]. == Статистика == Од [[4. септембар|4. септембра]] [[2010]]. {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="2"|Лига !colspan="2"|Куп !colspan="2"|[[УЕФА#Клупска|Европа]] !colspan="2"|Укупно |- !Утакм.!!Гол.!!Утакм.!!Гол.!!Утакм.!!Гол.!!Утакм.!!Гол. |- |rowspan="3"|[[ФК Партизан|Партизан]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]] |27||14||4||2||9||6||40||22 |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]] |14||8||1||2||12||10||27||20 |- !Укупно !41!!22!!5!!4!!21!!16!!67!!42 |} == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал}} {{Wikinewscat|Клео}} * [https://web.archive.org/web/20101112204741/http://www.jelenfootball.com/igrac/7789/Gabrijel_Kleverson_Kleo.html Клео - биографија и најновије вести] * [http://www.transfermarkt.de/en/cleo/profil/spieler_48929.html Профил Клеа на transfermarket.de] {{Шаблон:Састав ФК Партизан 2010}} {{DEFAULTSORT:Кордоба, Клеверсон Габријел}} [[Категорија:Рођени 1985.]] [[Категорија:Бразилски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери Партизана]] [[Категорија:Фудбалери Атлетико Паранаинсеа]] [[Категорија:Фудбалери Гојаса]] [[Категорија:Фудбалери Гуангџоуа]] [[Категорија:Фудбалери Кашива Рејсола]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Натурализовани држављани Србије]] l68ugxb1bzhqdqqxabyckhqmpj4u13l 0 309099 25121326 10958198 2022-07-24T16:41:48Z Nikeja 295207 wikitext text/x-wiki '''Нови талас британског Хеви метала''' ({{јез-енг|New Wave of British Heavy Metal}}) је поджанр веће жанровске групе [[хеви метал]]. Појавио се у касним 70им у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], као реакција на слабљење раних [[хеви метал]] група ([[Лед зепелин|Лед Цепелин]], [[Дип перпл|Дип Парпл]]). Предводником овог жанра се сматра британска група [[Ајрон мејден]] заједно са групама [[Дајмонт хед]] и [[Моторхед]]. Такође је био реакција против [[Панк-рок|Панк рока]], и ако се у овом жанру јављају доста елемената панк рока. Овај жанр се сматра главним утицајем жанра [[екстремни метал|екстремног метала]]. {{клица-музика}} [[Категорија:Хеви метал]] jh8hzvyl9966vf0je0g10rwlnp8hnv3 0 314787 25121956 24562458 2022-07-25T08:46:31Z 109.245.37.163 /* Станиште */ wikitext text/x-wiki {{друге употребе|Шакал (филм из 1997)|Шакал (Тенеси)}} {{Taxobox | name = Шакал | image = Black_Backed_Jackal_Masaai_Mara_April_2008.JPG | image_caption = ''-{Canis mesomelas}-'' | image_width = 250px | image2 = Flickr - Rainbirder - Golden Jackal (1).jpg | image2_alt = Златни шакал (''Canis aureus'') | image2_caption = [[Golden jackal|Златни шакал]] (''Canis aureus'') | image2_width = 250px | regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}- | phylum = -{[[Хордати|Chordata]]}- | classis = -{[[Сисари|Mammalia]]}- | ordo = -{[[Звери|Carnivora]]}- | familia = -{[[Пси|Canidae]]}- | genus = ''-{[[Canis]]}-'' | genus_authority = ''-{pro parte}-'' | subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] | subdivision = ''-{[[Обични шакал|Canis aureus]]}-''<br /> ''-{[[Пругасти шакал|Canis adustus]]}-'' <br /> ''-{[[Црнолеђи шакал|Canis mesomelas]]}-'' | range_map = Jackals.png | range_map_width = 250п }} '''Шакал''' (или '''чагаљ''') је назив за три врсте из породице [[Пси|паса]], распрострањене у [[Африка|Африци]], [[Азија|Азији]] и [[југоисточна Европа|југоисточној Европи]]. == Опис == [[Датотека:2012-bb-jackal-1.jpg|мини|лево|250п|Црнолеђи шакал (''Canis mesomelas'') који се храни јужноафричком антилопом, [[Национални парк Етоша]].|алт=|лево]] Животиња веома слична [[вук]]у. Има шиљату њушку, дуже уши и краћи, дебео реп. Покривен је кратком, црвенкасто-смеђом длаком. Као и остали из породице паса, на предњим ногама има пет, а на задњим четири прста са дебелим ноктима које не може да увуче. Тело му је дуго око један метар, реп до 25 -{cm}-, а тежином достигне и 15 -{kg}-. Веома добро и истрајно трчи, преваљујући велике удаљености. Живи појединачно и у малим [[чопор]]има. Углавном је ноћна животиња. Јазбину гради у жбуњу или под земљом. == Станиште == Живи у [[степа]]ма, равницама обраслим жбуњем, а понекада и уз [[Мочвара|мочваре]]. У [[Европа|Европи]] живи на [[Балканско полуострво|Балкану]], северу [[Италија|Италије]] и у делу [[Мађарска|Мађарске]] и на Јулином брду. == Исхрана == Једе све што може да улови, али и [[лешинар|лешине]], зрневље и [[воће]]. Мада је плашљив, напада и [[домаће животиње]]. == Размножавање == Женка у [[пролеће]] окоти најчешће осам слепих младунаца, који постају полно зрели после годину дана. == Етимологија == Енглеска реч „jackal“ датира из 1600. године и потиче од француске ''chacal'', од [[Turkish language|турског]] çakal, изведеног од [[Persian language|персијског]] {{Lang|fa|شغال}} ''{{transl|fa|shoghāl}}'', што је заузврат изведено из [[Sanskrit|санскритског]] शृगाल ''śṛgāla'', што значи „урлач“.<ref>{{cite book|chapter-url=http://www.ahdictionary.com/word/search.html?q=jackal|title=The American Heritage Dictionary of the English Language|chapter=jackal}}</ref><ref>{{OEtymD|jackal}}</ref> == Таксономија и односи == {{Cladogram|align=left|title=The extant wolf-like canids|caption=[[Phylogenetic tree|Филогенетски односи]] између постојећег клана канида налик вуку на основу [[mitochondrial DNA|митохондријалне ДНК]].<ref name=lindblad2005/><ref name=koepfli2015/> |cladogram={{clade | style = font-size: 85%;line-height:50%;width:325px; |1={{clade |1={{clade |1={{clade |1={{clade |1={{clade |1={{clade |1={{clade |1={{clade |1=[[Пас]] [[File:Tibetan mastiff (white background).jpg|50 px]] |2=[[Вук|Сиви вук]] [[File:Dogs, jackals, wolves, and foxes (Plate IX).jpg|50 px]] }} |2=[[Којот]] [[File:Dogs, jackals, wolves, and foxes (Plate I).jpg|50 px]] }} |2=[[Афрички златни вук]] [[File:Dogs, jackals, wolves, and foxes (Plate XI).jpg|50 px]] }} |2=[[Обични шакал]] [[File:Dogs, jackals, wolves, and foxes (Plate X).jpg|50 px]] }} |2=[[Етиопски вук]] [[File:Dogs, jackals, wolves, and foxes (Plate VI).jpg|50 px]] }} |2=[[Азијски дивљи пас]] [[File:Dogs, jackals, wolves, and foxes (Plate XLI).jpg|50 px]] }} |2=[[Афрички дивљи пас]] [[File:Dogs, jackals, wolves, and foxes (Plate XLIV).jpg|50 px]] }} |2={{clade |1={{clade |1=[[Пругасти шакал]] [[File:Dogs, jackals, wolves, and foxes (Plate XIII).jpg|50 px]] |2=[[Црнолеђи шакал]] [[File:Dogs, jackals, wolves, and foxes (Plate XII).jpg|50 px]] }} }} }} }} }} Сличности између шакала и којота навеле су [[Lorenz Oken|Лоренца Окена]], у трећем тому свог ''Уџбеника природне историје'' (1815), да ове врсте смести у нови посебан род, Thos, назван по класичној грчкој речи {{lang|grc|θώς}} „шакал“, али његова теорија је имала мало непосредног утицаја на таксономију у то време. [[Angel Cabrera (naturalist)|Анхел Кабрера]] је у својој монографији о сисарима [[Morocco|Марока]] из 1932. довео у питање да ли присуство [[Cingulum (tooth)|цингула]] на горњим [[Molar (tooth)|кутњацима]] шакала и његово одговарајуће одсуство у остатку Canis може оправдати поделу тог рода. У пракси, Кабрера је изабрао алтернативу неподељеног рода и назвао шакале Canis уместо Thos.<ref name="thos" /> Окенову теорију рода Thos оживео је 1914. [[Edmund Heller|Едмунд Хелер]], који је прихватио теорију одвојеног рода. Хелерова имена и ознаке које је дао разним врстама и подврстама шакала живе и даље у тренутној таксономији, иако је род промењен из Thos у Canis.<ref name="thos">[http://www.holgerhomann.us/Thos_vs%20%20Canis.htm Thos vs Canis] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080416085153/http://www.holgerhomann.us/Thos_vs%20%20Canis.htm |date=2008-04-16 }}</ref> [[File:Black-backed Jackal skeleton.jpg|thumb|250п|Скелетон [[Црнолеђи шакал|црнолеђег шакала]] изложен у [[Museum of Osteology|Остеолошком музеју]].]] Вуколики каниди су група великих месождера који су генетски блиско повезани јер сви имају 78 [[хромозом]]а. Група укључује родове Canis, Cuon, и Lycaon. Чланови су [[пас]] (''C. lupus familiaris''), [[Вук|сиви вук]] (''C. lupus''), [[којот]] (''C. latrans''), [[golden jackal|златни шакал]] (''C. aureus''), [[Ethiopian wolf|етиопски вук]] (''C. simensis''), [[black-backed jackal|црнолеђи шакал]] (''C. mesomelas''), [[пругасти шакал]] (''C. adustus''), [[dhole|азијски дивљи пас]] (''Cuon alpinus'') и [[African wild dog|афрички дивљи пас]] (''Lycaon pictus'').<ref name=wayne1993/> Најновији признати члан је [[African golden wolf|афрички златни вук]] (''C. anthus''), за који се некада сматрало да је афричка грана златног шакала.<ref name=koepfli2015/> Пошто поседују 78 хромозома, сви чланови рода [[Canis]] се [[Karyology|кариолошки]] не разликују једни од других, као и од азијског дивљег пса и афричког ловачког пса.<ref name=wayne2006/><ref name=wurster1982/> Показало се да су два афричка шакала [[basal (phylogenetics)|најосновнији]] чланови ове кладе, што указује на порекло кладе из Африке.<ref name=lindblad2005/> ''[[Canis arnensis]]'' је стигао у медитеранску Европу пре 1,9 милиона година и вероватно је предак модерних шакала.<ref>{{Cite journal|last1=Bartolini Lucenti|first1=Saverio|last2=Rook|first2=Lorenzo|date=2016-11-01|title=A review on the Late Villafranchian medium-sized canid Canis arnensis based on the evidence from Poggio Rosso (Tuscany, Italy)|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0277379116303493|journal=Quaternary Science Reviews|language=en|volume=151|pages=58–71|doi=10.1016/j.quascirev.2016.09.005|issn=0277-3791}}</ref> Парафилетска природа Canis у односу на [[Lycaon (genus)|Lycaon]] и [[Cuon]] довела је до сугестија да би два афричка шакала требало да буду додељена различитим родовима, Schaeffia за шакала са бочним пругама и Lupulella за шакала са црном леђима<ref>{{cite journal |author1=Zrzavy, J. |author2=Ricankova, V. |year=2004 |title=Phylogeny of recent Canidae (Mammalia, Carnivora): relative reliability and the utility of morphological and molecular datasets |journal=Zool. Scr. |volume=33 |issue=4 |pages=311–333 |doi=10.1111/j.0300-3256.2004.00152.x |s2cid=84733263 }}</ref><ref name=Privosti-2010>{{cite journal |last1=Privosti |first1=Francisco J. |title=Phylogeny of the large extinct South American Canids (Mammalia, Carnivora, Canidae) using a ''total evidence'' approach |journal=Cladistics |volume=26 |issue=5 |year=2010 |pages=456–481 |doi=10.1111/j.1096-0031.2009.00298.x |s2cid=86650539 }}</ref> или Lupulella за обоје.<ref name=Privosti-2010/><ref>Viranta, S., Atickem, A., Werdelin, L., & Stenseth, N. C. (2017). Rediscovering a forgotten canid species. ''BMC Zoology'', ''2''(1), 6.</ref> Средња величина и облик етиопског вука повремено су доводили до тога да се сматра шакалом, те је назван и „црвени шакал” или „симијенски шакал”. == Врсте == {| class="wikitable sortable" style="width:100%;" |- style="background:#115a6c;" ! Врста ! Биномијални ауторитет ! Опис ! Опсег |- | '''[[Black-backed jackal|Црнолеђи шакал]]'''<br />''Lupulella mesomelas''<br />[[File:Canis mesomelas.jpg|150 px]] | [[Johann Christian Daniel von Schreber|Schreber]], 1775 | Најлакше грађени шакал, који се некада сматрао најстаријим живим чланом рода Canis,<ref name="CLAW">{{cite book | author=Macdonald, David | title=The Velvet Claw | year=1992 | isbn=978-0-563-20844-0 | page=[https://archive.org/details/velvetclawnatura00macd/page/256 256] | url-access=registration | url=https://archive.org/details/velvetclawnatura00macd/page/256 }}</ref> сада се сврстава у род Lupulella. Он је најагресивнији од шакала, јер је познато да напада животињски плен који је вишеструко већи од његове тежине, а има и свадљивије односе унутар чопора.<ref name=estes>{{cite book |title=The behavior guide to African mammals: including hoofed mammals, carnivores, primates |first=Richard |last=Estes |publisher=University of California Press |year=1992 |isbn=978-0-520-08085-0 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/isbn_0520080858 }}</ref> | Јужна Африка и источна обала [[Kenya|Кеније]], [[Somalia|Сомалије]] и [[Ethiopia|Етиопије]] |- | '''[[Side-striped jackal|Пругасти шакал]]'''<br />''Lupulella adustus''<br />[[File:Side-striped Jackal.jpg|150 px]] | [[Carl Jakob Sundevall|Sundevall]], 1847 | Претежно живи у шумовитим пределима, за разлику од других врста шакала. Најмање је агресиван од шакала, ретко лови велике сисаре.<ref name="ssj">{{cite web | title = Side-Striped Jackal | publisher = Canids.org | url = http://www.canids.org/species/side-striped_jackal.pdf | access-date = 2010-03-19 | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20090220010219/http://www.canids.org/species/Side-striped_jackal.pdf | archive-date = 2009-02-20 }}</ref> | [[central Africa|Централна]] и јужна Африка |- | '''[[Golden jackal|Обични шакал]]'''<br />''Canis aureus''<br />[[File:Flickr - Rainbirder - Golden Jackal Female.jpg|150 px]] | [[Carl Linnaeus|Linnaeus]], 1758 | Највећи и најраспрострањенији шакал, ближи је вуковима него афричким врстама шакала. | [[Southeastern Europe|Југоисточна Европа]], Блиски исток, западна Азија и [[South Asia|јужна Азија]] |- |} == Фолклор и литература == Попут [[лисица]] и [[којот]]а, шакали су често приказани као паметни чаробњаци у митовима и легендама својих крајева. Помињу се отприлике 14 пута у [[Bible|Библији]]. Често се користи као књижевно средство за илустрацију пустоши, усамљености и напуштености, с обзиром на његову навику да живи у рушевинама бивших градова и других области које су људи напустили. У неколико превода Библије назива се „дивљи пас“. У [[King James Bible|Библији краља Џејмса]], [[Исаија]] 13:21 се односи на „тужна створења“, за која неки коментатори сугеришу да су било шакали или хијене.<ref>[http://classic.net.bible.org/dictionary.php?word=JACKAL "Jackal"], classic.net.bible.org; accessed 26 February 2015.</ref> У индијским причама о ''[[Panchatantra|Панчатантри]]'', шакал се помиње као лукав и мудар.<ref>{{cite book|title=Hinduism: An Alphabetical Guide|page=189|publisher=Penguin UK|isbn=9788184752779|author=Roshen Dalal}}</ref>У бенгалској тантричкој традицији, они представљају богињу [[Кали]]. Каже се да се појављује као шакал када јој се понуди месо. [[Serer religion|Религија Серера]] и [[Serer creation myth|мит о стварању]] тврде да су шакали били међу првим животињама које је створио [[Roog (Serer deity)|Руг]], врховно божанство народа [[Serer people|Серер]].<ref>{{citation| author-link=Issa Laye Thiaw|last=Thiaw|first=Issa laye|url=http://www.kas.de/wf/doc/kas_17308-1522-1-30.pdf?090827174112|title=Mythe de la création du monde selon les sages sereer|pages=45–50|work=Enracinement et Ouverture — "Plaidoyer pour le dialogue interreligieux"|publisher=[[Konrad Adenauer Stiftung]]|date=23–24 June 2009|language=fr|location=[[Dakar]]}}</ref> == Референце == {{Reflist|refs= <ref name=koepfli2015>{{cite journal|last1=Koepfli|first1=K.-P.|last2=Pollinger|first2=J.|last3=Godinho|first3=R.|last4=Robinson|first4=J.|last5=Lea|first5=A.|last6=Hendricks|first6=S.|last7=Schweizer|first7=R. M.|last8=Thalmann|first8=O.|last9=Silva|first9=P.|last10=Fan|first10=Z.|last11=Yurchenko|first11=A. A.|last12=Dobrynin|first12=P.|last13=Makunin|first13=A.|last14=Cahill|first14=J. A.|last15=Shapiro|first15=B.|last16=Álvares|first16=F.|last17=Brito|first17=J. C.|last18=Geffen|first18=E.|last19=Leonard|first19=J. A.|last20=Helgen|first20=K. M.|last21=Johnson|first21=W. E.|last22=O’Brien|first22=S. J.|last23=Van Valkenburgh|first23=B.|last24=Wayne|first24=R. K.|title=Genome-wide Evidence Reveals that African and Eurasian Golden Jackals Are Distinct Species|journal=Current Biology|volume=25|issue=16|pages=2158–65|date=2015-08-17|doi=10.1016/j.cub.2015.06.060|pmid=26234211|doi-access=free}}</ref> <ref name=lindblad2005>{{Cite journal | last1 = Lindblad-Toh | first1 = K. | last2 = Wade | first2 = C. M. | last3 = Mikkelsen | first3 = T. S. | last4 = Karlsson | first4 = E. K. | last5 = Jaffe | first5 = D. B. | last6 = Kamal | first6 = M. Jdjndnd | last7 = Clamp | first7 = M. | last8 = Chang | first8 = J. L. | last9 = Kulbokas | first9 = E. J. | last10 = Zody | doi = 10.1038/nature04338 | first10 = M. C. | last11 = Mauceli | first11 = E. | last12 = Xie | first12 = X. | last13 = Breen | first13 = M. | last14 = Wayne | first14 = R. K. | last15 = Ostrander | first15 = E. A. | last16 = Ponting | first16 = C. P. | last17 = Galibert | first17 = F. | last18 = Smith | first18 = D. R. | last19 = Dejong | first19 = P. J. | last20 = Kirkness | first20 = E. | last21 = Alvarez | first21 = P. | last22 = Biagi | first22 = T. | last23 = Brockman | first23 = W. | last24 = Butler | first24 = J. | last25 = Chin | first25 = C. W. | last26 = Cook | first26 = A. | last27 = Cuff | first27 = J. | last28 = Daly | first28 = M. J. | last29 = Decaprio | first29 = D. | last30 = Gnerre | first30 = S. | title = Genome sequence, comparative analysis and haplotype structure of the domestic dog | journal = Nature | volume = 438 | issue = 7069 | pages = 803–819 | year = 2005 | pmid = 16341006| bibcode = 2005Natur.438..803L | display-authors = 29 | doi-access = free }}</ref> <ref name=wayne1993>{{cite journal|author=Wayne, R.|year=1993|title=Molecular evolution of the dog family|journal=Trends in Genetics|volume=9|issue=6|pages=218–24|doi=10.1016/0168-9525(93)90122-X|pmid=8337763}}</ref> <ref name=wayne2006>{{cite book|editor=Melinda A. Zeder|title=Documenting Domestication:New Genetic and Archaeological Paradigms|author1=Robert K. Wayne |author2=Jennifer A. Leonard |author3=Carles Vila|chapter=Chapter 19:Genetic Analysis of Dog Domestication|publisher=University of California Press|year=2006|pages=279–295|chapter-url={{Google books|plainurl=yes|id=EaVTxjrbIFQC|page=279}}|isbn=978-0-520-24638-6}}</ref> <ref name=wurster1982>{{cite journal|last1=Wurster-Hill|first1=D. H.|first2=W. R.|last2=Centerwall|year=1982|title=The interrelationships of chromosome banding patterns in canids, mustelids, hyena, and felids|journal= Cytogenetics and Cell Genetics|volume=34|issue=1–2|pages=178–192|pmid=7151489|doi=10.1159/000131806}}</ref> }} == Литература == {{refbegin|}} * Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004) * ''The New Encyclopedia of Mammals'' edited by David Macdonald, Oxford University Press, 2001; {{ISBN|0-19-850823-9}} * ''Cry of the Kalahari'', by Mark and Delia Owens, Mariner Books, 1992. * ''The Velvet Claw: A Natural History of the Carnivores'', by David MacDonald, BBC Books, 1992. * ''Foxes, Wolves, and Wild Dogs of the World'', by David Alderton, Facts on File, 2004. {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons category|Jackals}} {{wikispecies|Jackals}} * [http://www.awf.org/wildlife-conservation/jackal Jackal] at the African Wildlife Foundation * [http://a-z-animals.com/animals/jackal/ Jackals] at A-Z Animals * [https://www.pbs.org/wnet/nature/episodes/jackals-of-the-african-crater/introduction/2008/ ''Jackals of the African Crater''] at PBS.org * [http://retrieverman.net/2012/08/23/jackal-is-a-meaningless-term/ Jackal is a meaningless term] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Пси]] jjt3borx2orw46em1rmy41cmp4u0run 2 317273 25121884 25116856 2022-07-25T06:08:33Z Intermedichbo 31422 /* А */ wikitext text/x-wiki {|style="width:100%;height:100%;" |style="background:#bbddff;"| {|style="width:750px;color:gray;margin:0 auto;text-align:left;font-size:12pt;a:link:#5B0081;a:visited:#5B0081;" |style="background:white;padding:20px;"| <div style="white-space:nowrap">{{садржај}}</div> <div style="font-size:90%"> == А == [[Датотека:Caduceus color.svg|150п|десно]]__БЕЗСАДРЖАЈА__ ;Медицина # [[Амурска државна медицинска академија]] # [[Ановулација]] # [[Аблација ендометријума]] # [[Аноскопија]] # [[Акутна некроза мрежњаче]] # [[Alphaherpesvirinae]] # [[Ахлорхидрија]] # [[Акутна повремена порфирија]] # [[Аутоимуне демијелинизирајуће болести нервног система]] # [[Акутни дисеминовани енцефаломијелитис]] # [[Адренолеукодистрофија]] # [[Александрова болест]] # [[Akutna ishemija perifernog mišića]] # [[АБ варијанта ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ахилов паратенонитис]] # [[Артроцентеза скочног зглоба]] # [[Артроцентеза]] # [[Албрајтова наследна остеодистрофија]] # [[АРЦТ-154]] # [[AD5-nCOV]] # [[АРЦТ- 021]] # [[АКС-452]] # [[Адјуванс]] # [[ABNCoV2]] # [[Артеријски трункус]] # [[Atrezija hoana]] # [[Антитромботичка терапија у превенцији можданог удара код ковида 19]] # [[Амнезичко тровање шкољкама]] # [[Aleksitimija]] # [[Асертивни третман у заједници]] # [[Анкун Заниу Ван]] # [[Alkoholna polineuropatija]] # [[Акратотерме]] # [[Акромиопластика]] # [[Акциони потенцијал срца]] # [[Антиаритмици класе I]] # [[Адјувантни аналгетици]] # [[Алергени из спољашње средине]] # [[Аденовирусно запаљење вежњаче]] # [[Антибиотици у лечењу запаљања црвуљка]] # [[Апендектомија]] # [[Актомиозин]] # [[Агонално дисање]] # [[Алвеоларна протеиноза]] # [[Аерофагија]] # [[Алтернативни пулс]] # [[Акустички евоцирани потенцијали]] # [[Аксилофеморална заобилазница]] # [[Аортобифеморална заобилазница]] # [[Амниоскопија]] # [[Апертов синдром]] # [[Акантоцит]] # [[Абеталипопротеинемија]] # [[Артритис]] # [[Absidia]] # [[Анонихија]] # [[Афирмативна психотерапија ЛГБ особа]] # [[Алергија на хромате]] # [[Аутоантитела]] # [[Алергени у пекарству]] # [[Алергијски контактни дерматитис]] # [[Алергија на пшеницу]] # [[Афалија]] # [[Апарат по Илизарову]] # [[Арбовирус]] # [[Анестетичар]] # [[Аронов знак]] # [[Акустичко-ритмичко васпитање]] # [[Akcesorni organi oka]] # [[Акутно запаљење сузних путева]] # [[Анатомија и болести предњег сегмента ока]] # [[Анестезија глежња]] # [[Атрезија дебелог црева]] # [[Атрезија уретре]] # [[Атрезија танког црева]] # [[Акантоцитоза]] # [[Атрезија вагине]] # [[Атрезија спољашњег ушног канала]] # [[Акутно тровање амфетаминима]] # [[Аноректална агнозија]] # [[Алфабетски синдром]] # [[Адренална криза]] # [[Атрезија жучних путева]] # [[Атрезија једњака]] # [[Атрезија]] # [[Анкилоглосија]] # [[Аноректалне аномалије]] # [[Агенезија бубрега]] # [[Аномалије бубрега]] # [[Аномалије положаја бубрега]] # [[Анизометропска амблиопија]] # [[Алергијска кијавица са запаљењем вежњаче]] # [[Атопијски коњуктивитис]] # [[Алергијски коњуктивитис]] # [[Алергија на лек]] # [[Атопијски екцем]] # [[Атопија]] # [[Активна имунизација против дечје парализе]] # [[Антимикробна активност вина]] # [[Audiologija]] # [[Akustička trauma]] # [[Anti-VEGF terapija u oftalmologiji]] # [[:sh:AIDS kao profesionalna bolest|AIDS kao profesionalna bolest]] {{sh}} # [[Алерген]] # [[Алергијскa реакцијa]] # [[Ангина са нормалним коронарним артеријама]] # [[Атонични напад]] # [[Апсцес тестиса]] # [[Артефицијална артериовенска фистула]] # [[Азотемија]] # [[Akutni postoperativni bol|Акутни постоперативни бол]] # [[Ароматерапија]] — комплетна прерада текста # [[Акутни респираторни дистрес синдром]] # [[Ашерманов синдром]] # [[Аноксија]] # [[Асцит]] # [[АИДС као професионална болест]] # [[Акутна исхемија удова]] # [[Асистолија]] # [[Арест време]] # [[Ацидобазни статус]] # [[Акцесорна слезина]] # [[Анестетик]] — комплетна прерада текста # [[Апотекар]] # [[Артроскопија]] # [[Асепса]] # [[Антисепса]] # [[Ангиобласт]] # [[Артериогенеза]] # [[Ангиогенеза у туморима]] # [[ApoA-1 Milano]] # [[Артеријски пулс]] # [[Апитерапија]] # [[Абдоминални компартмент синдром]] # [[Агенс (медицина)]] # [[Акупресура]] # [[Артропластика]] # [[Артроза]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Армстронгова граница]] # [[Агенција за лекове и медицинска средства Србије]] # [[Ајурведа]] # [[Анализа ризика и критичне контролне тачке]] # [[Ангина пекторис]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Антракс]] # [[Анеуризма трбушне аорте]] # [[Анастомоза (медицина)]] # [[Анафилактични шок]] # [[Avaskularna nekroza|Аваскуларна некроза]] # [[Анафилактични шок]] # [[Анестезија]] # [[Ангиографија]] # [[Aутизам]] # [[Arterijska gasna embolija|Артеријскa гасна емболија]] # [[Акутни едем плућа у роњењу]] # [[Акутни висински едем мозга]] # [[Акутни висински едем плућа]] # [[Аускултација]] # [[Анамнеза (медицина)]] • комплетна прерада текста # [[Антиартротични лекови]] # [[Аутоимуне болести]] # [[Ангиогенеза]] # [[Анимистичка медицина]] # [[Апнеја]] # [[Aнгиопластика]] ;Биографије # [[Антоније Алексић]] # [[Александар Девић]] # [[Анка Кризманић]] # [[Алис и Клод Аскју]] # [[Антон Цетин]] # [[Алфред Крупа]] # [[Ауло Корнелије Целзо]] # [[Антон Швајгер]] # [[Асклепијад из Битиније]] # [[Алексис Карел]] # [[Адолф Велфли]] # [[Ацо Јовичић]] # [[Аница Бошковић]] # [[Александар Милановић]] # [[Атанасије Пуљо]] # [[Амброаз Паре]] # [[Алфонс Лаверан]] # [[Алфред Г. Гилман]] # [[Анри Гужеро]] # [[Антонио Мониз]] # [[Андреас Гринциг]] # [[Андре Курнанд]] # [[Андреас Везалијус ]] # [[Аугуст Хирш]] # [[Андре Лери]] # [[Александар Блатник]] # [[Анђела Мујчић]] # [[Ана Бонџић]] # [[Ами Боуе]] # [[Алан Јустас]] # [[Александар Димитријевић]] # [[Атанасије Јечинац]] ;Ваздухопловство и војна медицина # [[Аеросинузитис]] # [[Аклиматизација човека на висину]] # [[Aerootitis|Аероотитис]] # [[Аеродром]]-допунио сам и прерадио # [[Аеродромска контрола летења]] # [[Антигравитационо одело]] # [[Авијатика српске војске на Солунском фронту]] ;Географија # [[Аракул (притока Нишаве)]] ;Култура и просвета # [[Аудиовизуелни архив и центaр за дигитализацију САНУ]] # [[Agresija na internetu]] # [[Анатомски музеј Факултета ветеринарске медицине]] # [[Атанасије Димитријевић Секереш]] — комплетна прерада странице ;Историја, археологија и религија # [[Antirodni pokret]] # [[Археолошки локалитет Марин До]] # [[Археолошки локалитет Илирског гробља у Буковачком пољу]] # [[Anopoli]] # [[Антички Рисан]] # [[Arheološki nalazi keramike iz Risna]] # [[Архијерејско намесништво Прво Нишко]] # [[Архијерејско намесништво Друго Нишко]] # [[Архијерејско намесништво Треће Нишко]] # [[Архијерејско намесништво Прво Лесковачко]] # [[Архијерејско намесништво Друго Лесковачко]] # [[Архијерејско намесништво Топличко]] # [[Архијерејско намесништво Белопаланачко]] # [[Архијерејско намесништво Сврљишко]] # [[Архијерејско намесништво Алексиначко]] # [[Архијерејско намесништво Масуричко-Пољаничко]] # [[Архијерејско намесништво Димитровградско]] # [[Архијерејско намесништво Пиротско]] # [[Архијерејско намесништво Косаничко]] # [[Архијерејско намесништво Јабланичко]] # [[Архијерејско намесништво Босилеградско]] # [[Архијерејско намесништво Прешевско]] # [[Арсенал у Нишкој тврђави]] # [[Античка радионица у Наису]] # [[Асклепијон]] # [[Аустроугарска реорганизација здравства у окупираној Србији]] # [[Авато]] # [[Аподитеријум]] # [[Археолошки музеј у Делфима|Археолошки музеј у Делфим]] # [[Археолошки музеј у Олимпији]] # [[Аполоново светилиште]] # [[Античка улица у Нишкој тврђави]] # [[Александријска медицинска школа]] # [[Античке терме у Нишкој тврђави]] # [[Античка улица са грађевином под сводовима и базиликом у Нишкој тврђави]] # [[Атинска куга 430. п.н.е.]] # [[Александријски итинераријум]] ;Остало # [[Aгротероризам]] # [[Антраксна кампања у САД 2001.]] — рут # [[Аеродром Варадеро]] # [[Aedes albopictus]] # [[Aedes aegypti]] # [[Aksiologija|Аксиологија]] # [[Аутобус амфибија]] # [[Архиви ван архивске мреже Србије]] == Б == ;Медицина # [[Библиотека Војномедицинске академије С. М. Киров]] # [[Брахименореја]] # [[Болести роднице]] # [[Биофотоника]] # [[Бугарски војни санитет у Првом светском рату]] # [[Безбедно сакупљање и руковање узорцима за тестирање на ковид 19]] # [[Балова концентрична склероза]] # [[BBV152]] # [[Булектомија]] # [[Бели штап]] # [[Банка опасних вируса]] # [[Биљна дрога]] # [[Bencao Gangmu]] # [[Бругада синдром]] # [[Бронходилататорни тест]] # [[Бронхопровокациони тест]] # [[Болничка упала плућа]] # [[Блискоисточни акутни респираторни синдром]] # [[Брзи филтери за пречишћавање воде]] # [[Безмасна исхрана]] # [[Болница у Кнез Селу]] # [[Биотово дисање]] # [[Болести и повреде стопала]] # [[Брахијални индекс глежња]] # [[Биолошка деконтаминација]] # [[Бристолска скала измета]] # [[Бинсвангерова болест]] # [[Балон дилатација уретре]] # [[Бужирање уретре]] # [[Бронхогена циста]] # [[Бренеров тумор]] # [[Биомикроскопија шпалт лампом]] # [[Блефаритис]] # [[Биргеров тест]] # [[Болус доза аналгетика]] # [[Биопсија бубрега]] # [[Биофидбек терапија]] # [[Бријање операционог поља]] # [[Балон атријална септостомија]] # [[Бајпас (медицина)]] # [[Бутна кила]] # [[Биопсија простате]] # [[Биосимилар]] # [[Биолошки лек]] # [[Бартеров синдром]] # [[Бронхоскопија]] # [[Бенигна пароксизмална позициона вртоглавица]] # [[Биопсија мишића]] # [[Бисерне папуле пениса]] # [[Баланитис]] # [[Брил-Зинсерова болест]] # [[Баромедицина]] # [[Беретов једњак]] # [[Бенигна лимфоепителна лезија]] # [[Безбедност болесника]] # [[Бол у трбуху]] # [[Барокомора у лечењу неплодности]] # [[Биомаркер (медицина)]] # [[Бушардови чворићи]] # [[Бол у грудима]] # [[Бекерова циста]] # [[Биомониторинг]] # [[Биомаркери (часопис)]] # [[Биомаркер]] # [[Болничке инфекције]] # [[Болест кретања]] # [[Биоресорптивни стент]] # [[Барокомора]] # [[Бета-лактамски антибиотик]] # [[Бласт повреде]] # [[Биргерова болест]] # [[Баротраума]] # [[Биолошки часовник]] • комплетна прерада текста # [[Балнеотерапија]] # [[Ботулински токсин]] # [[Бартоломео Еустахије]] # [[Бета ћелије]] # [[Брадипнеја]] # [[Биоциди]] ;Географија # [[Боговињска река]] # [[Боговињско језеро]] # [[Билећко поље]] # [[Бежишко врело]] # [[Белопаланачка бањица]] # [[Беровско језеро (слив Нишаве)]] # [[Бање и бањице у средњем и горњем понишављу]] # [[Берингов копнени мост]] # [[Белопаланачка котлина]] # [[Белопаланачко врело]] # [[Британци]] # [[Бања Топило]] ;Историја медицине # [[Болница српских православних црквених општина Епархије бачке у Новом Саду]] # [[Болница Ла Роше-Гион]] # [[Болница Еролд]] # [[Болница Брока]] # [[Болница Сан Перин]] # [[Болница Кошан]] # [[Болница Ротшилд (Париз)]] # [[Болница Сен Антоен]] # [[Болница Робер Дебре]] # [[Болница Амброаз Паре]] # [[Болница Свете Катарине]] # [[Болница Шарл Фуа]] # [[Болница Лаенек у Паризу]] # [[Болница Мале куће у Паризу]] # [[Болнице шкотских жена — Јединица „Америка“ у Врању]] # [[:Болнице шкотских жена за службу у иностранству]] # [[Болнице шкотских жена на Солунском фронту]] # [[Болнице шкотских жена —Јединица „Корзика“]] # [[Болнице шкотских жена — Јединица „Лондон” на Руском фронту и Добруџи]] # [[Болнице шкотских жена — Јединица „Америка“ у Острову]] # [[Болнице шкотских жена - Јединица „Гиртон и Њунхам”]] # [[Болнице шкотских жена са Србима у окупираној Србији и албанској голготи]] # [[Болница манастира Високи Дечани]] # [[Болница у манастиру Св. Прохора Пчињског]] # [[Болница манастира Студеница]] # [[Болница манастира Свети Роман]] # [[Болница 13. корпуса НОВ и ПО Југославије]] # [[Болница ЈВуО у селу Јездина]] # [[Болнички центар број 1-Ниш]] # [[Болница у Бизерти]] # [[Болница у Драчу 1915/16.]] # [[Брод-болница Краљ Алберт]] # [[Брод болница Марекјаро]] # [[Болница у Скадру 1915/16.]] ;Историја и религија # [[Богослужбени предмети]] # [[Базилика Свете Клотилде у Паризу]] # [[Бо Ле]] # [[Бискупова палата у Трогиру]] # [[Bokeljska mornarica Kotor]] # [[Болничка капела (ВМА)]] # [[Београдске џамије]] # [[Бог из воде]] # [[Београдске пијаце]] # [[Бон за куповину горива]] # [[Београдска капија у Нишкој тврђави]] # [[Бомбардовање Солуна 1916.]] # [[Битка за Нову Варош 1941.]] # [[Бановинска женска занатска школа за уметничке радове Ниш]] # [[Бичевање мора]] # [[Бабички партизански одред]] # [[Београдске илустроване новине]] # [[Београдске библиотеке у Другом светском рату]] # [[Београд у првим месецима нацистичке окупације]] # [[Босанска утврђења]] # [[Банат у средњем веку]] # [[Буљкески динар]] # [[Барутане у Нишкој тврђави]] # [[Бали-бегова џамија у Нишу]] • комплетна прерада текста # [[Болница шкотских жена]] # [[Баптистеријум на Медијани]] # [[Бронзана ограда из Медијане]] # [[Бијела џамија у Сребреници]] # [[Богородичина капела Сакр кер у Монтреалу]] # [[Богородичина црква-базилика у Монтреалу]] # [[Богородичина црква у Монтреалу]] ;Култура и уметност # [[Бонтон у комуникацији са особама са инвалидитетом]] # [[Bunk'Art]] # [[Bokanićev obelisk u Trogiru]] # [[Библиотека Радио Београда]] # [[Баштина (социологија)]] # [[Брак и брачни обичаји Срба у 19. веку]] # [[Буквар штампан на Крфу 1916.]] # [[Буквар Вука Караџића]] # [[Буквари код Срба]] # [[Богородица Оњисанти]] ;Остало # [[Бацање хране за празнике]] # [[Besson H-5]] # [[Биомузика]] # [[Бихејвиорална економија]] # [[Бајпас]] ;Биографије # [[Барбара Реџина Дич]] # [[Бранко Ановић]] # [[Брус Ајвинс]] # [[Бранислав Д. Лазић]] # [[Богић Влаховић]] # [[Братислав Петровић]] # [[Братислав Башић]] # [[Бојана Николић]] ;Спорт # [[BASE skakanje]] == В == ;Медицина # [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] # [[Венерични лимфогранулом]] # [[ВХИМ синдром]] # [[Вакцина против пнеумокока]] # [[V-01]] # [[202-CoV]] # [[Vero ćelija]] # [[Ваксарт орална вакцина против ковида 19]] # [[Вишеструки недостатак сулфатазе]] # [[Вијагра у превенцији Алцхајмерове болести]] # [[Вентрикуларна дисинхронија]] # [[Вен Ји Лун]] # [[Vaginoplastika]] # [[Верникеова енцефалопатија]] # [[Вентрикуларна екстрасистола]] # [[Вентилатором узрокована упала плућа]] # [[Васкуларне аномалије код деце]] # [[Везикоуретерни рефлукс]] # [[Велики седални отвор]] # [[Видмаркова формула]] # [[Вограликов ланац]] — рут # [[Вирусни артритис]] # [[Васкуларна деменција]] # [[Вагинизам]] # [[Вакуум пумпа за пенис]] # [[Вагинална гљивична инфекција]] # [[Васкуларне малформације кичмене мождине]] # [[Вера у процесу оздрављења болесника]] # [[Вантелесни крвоток]] # [[Вертеров ефекат]] # [[Влажна форма сенилне дегенерације макуле]] # [[Витректомија]] # [[Вернални коњуктивитис]] # [[Вакцинација путника у међународном саобраћају]] # [[Вакцинација]] # [[Вештачки пнеумоторакс]] # [[Вилисов артеријски круг]] # [[Видеоасистирана торакоскопска хирургија]] # [[Вирусни кератитис]] # [[Вентури кисеоничка маска]] # [[Vekuroniјum|Векуронијум]] # [[Витални капацитет плућа]] # [[Видео нистагмографија]] # [[Вестибуларни апарат]] # [[Вестибуларни евоцирани миогени потенцијали]] # [[Вагинална интраепителна неоплазија]] # [[Варикокела]] # [[Васкуларна хирургија]] # [[Вештачко дисање]] # [[Венски филтри]] # [[Векторске заразне болести]] # [[Вена порта]] # [[Вируленција]] # [[Вазопресори]] # [[Вирус Западног Нила]] # [[Вестибулум]] # [[Водећи узроци инвалидности]] # [[Варичела]] # [[Виктимизација]] # [[Ваздухопловна медицина]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Венски чир]] # [[Воља]] # [[Васкулогенеза]] # [[Вазоконстрикција]] — комплетна прерада странице ;Ваздухопловство, војска и војна медицина # [[Ваздушни напад на Праг 14. фебруара 1945]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 17. априла 1945]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 25. априла 1945]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 14. фебруара 1945.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 21. октобра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 28. октобра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 20. новембра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 28. октобра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 26. априла 1942.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 26. априла 1942.]] # [[Војна академија Вампу]] # [[Војни санитет на Солунском фронту]] # [[Ваздушна евакуација рањеника и болесника у НОБ]] # [[Ваздухопловна медицина]] # [[Висинска болест]] # [[Ваздухопловномедицински институт]] # [[Ваздухопловна психологија]] # [[Врсте летова ваздухоплова]] # [[Верска служба у Војсци Србије]] ;Култура и књижевност # [[Весела удовица (оперета)]] # [[Врт за размишљање Стјуарта Кларка]] # [[Величанствена шетња мадам Помпадуре (приповетка)]] ;Географија # [[Водни саобраћај у Републици Српској]] # [[Васагејминг]] # [[Valožja (Suva planina)]] # [[Врело Костур]] # [[Врела Пештерице]] # [[Ветренско језеро]] # [[Вучја река]] # [[Врело Кавак]] # [[Врбница (притока Нишаве)]] # [[Вранашница (притока Нишаве)]] # [[Модро око]] ;Историја и религија # [[Војни свештеници у српској војсци у Великом рату]] # [[Воденица и ваљавице на Јелашничкој реци]] # [[Верски празници у Српском народу у 16. веку]] # [[Vila Hipnos iz Risna]] # [[Видин капија (Београд)]] # [[Vučedolska čizmica]] # [[Вила Хипнос из Рисна]] # [[Војно гробље у Маутхаузену]] # [[Виртембергова касарна]] # [[Војни логор на Медијани]] # [[Вила са конхама (Медијана)]] # [[Вила са перистилом (Медијана)]] # [[Воденице на Горњодушничкој реци]] # [[Ваљарица]] # [[Водена капија у Нишкој тврђави]] # [[Воз за развашљивање и вакцинацију]] # [[Војномедицински центар Нови Сад]] # [[Велики барутни магацин у Београду]] # [[Војна болница на Врачару из 19. века]] # [[Вакуфнама]] # [[Војнички радио Београд]] # [[Верска служба у српској војсци у Северној Африци]] # [[Ватиканска лира]] # [[Војна болница Ниш]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Вила са октогоном (Ниш)]] # [[Вотсон Артс центар у Дофену]] # [[Византијска улица у Нишкој тврђави]] # [[Видин капија у Нишкој тврђави]] # [[Византијска базилика у Ћурлини]] # [[Верски објекти у Дофену]] # [[Водоторањ на Медијани]] ;Биографије # [[Виктор Бурк]] # [[Валајда Снов]] # [[Васа Савић (лекар)]] # [[Vladimir Varlaj]] # [[Васко Липовац]] # [[Владимир Маланчец]] # [[Вишња Петровић]] # [[Вилијам Хантер]] # [[Војислав Дулић]] # [[Војислав К. Сојановић]] # [[Владислав Б. Сотировић]] # [[Василије Перевалов]] # [[Владимир Станојевић (лекар)]] # [[Валтер Хес]] # [[Вернер Форсман]] # [[Вилијам Харви]] # [[Вишња Николић]] # [[Владислава Крстић]] # [[Владимир Перић (уметник)]] # [[Владимир Јанковић (сликар)]] # [[Владан Љубинковић]] ;Остало # [[Вукова задужбина]] # [[Водњика]] # [[Викимедијина награда Бранислав Јовановић]] # [[Вертикални новац]] # [[Воларова мапа]] # [[Воскарски занат у Нишу]] == Г == ;Медицина # [[Главна војна клиничка болница „Н. Н. Бурденко“]] # [[Генитална уреаплазма]] # [[Глаукомно циклична криза]] # [[Генитални херпес]] # [[ГМ1 ганглиозидоза]] # [[ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ганглиозидоза]] # [[GBP510]] # [[Генетика макуларне дегенерације повезане са старењем]] # [[Глобално ментално здравље]] # [[Говорно понашање]] # [[Генетска дијагностика интерсексуалности]] # [[Геронтолошки центар Ниш]] # [[Гамсторпова болест]] # [[Глобална димензија кинеске медицине]] # [[Glazgovska skala kome]] # [[Ганглиона циста]] # [[Генерализована дистонија]] # [[Геријатрија]] — комплетна прерада странице # [[Гутаперка (медицина)]] # [[Гингивална циста деце]] # [[Глутеном изазване болести]] # [[Глутенска атаксија]] # [[Глежањска кост]] # [[Голов сноп]] # [[Генска терапија]] # [[Геомедицина]] # [[Гигантопапиларни коњуктивитис]] # [[Гителманов синдром]] # [[Глукометрија]] # [[Глукометар]] # [[Граденигов синдром]] # [[:sh:Глуколизирани хемоглобин|Глуколизирани хемоглобин]] {{sh}} # [[Густинa минерала у костима]] # [[Гастроезофагеална рефлуксна болест]] # [[Гама нож]] # [[Грејвс-Базедовљева болест]] # [[Губитак свести]] # [[Горња мезентерична вена]] # [[Гестацијске трофобластне болести]] # [[Гестацијски хориокарцином]] # [[Грозница Западног Нила]] # [[Гангрена]] # [[Гасне анализе]] # [[Голицање]] # [[Горушица]] # [[Гравитациона биологија]] # [[Грејова анатомија]] ;Биографије # [[Гаврило Димић]] # [[Гијом Дипитрен]] # [[Генадиј Абрамович Илизаров]] # [[Гордана Глид]] # [[Габриел Глид]] # [[Гнеј Домитијус Корбуло]] # [[Григорије Војловички Синаит]] # [[Гертрудa Хурлер]] # [[Гавро Манојловић]] # [[Галина Џунковска]] # [[Јоргос Папаниколау]] # [[Гордана Казимировић Јанков]] ;Култура и просвета # [[Група „Једанаесторица”]] # [[Градско позориште „Театар 91” Алексинац]] # [[Галерија Код јасли]] # [[Галерија Завода за културу војвођанских Словака]] # [[Grupa nezavisnih umetnika (1921—1927)]] # [[Галерија Синагога у Нишу]] # [[Галерија Чедомир Крстић Пирот]] # [[Глас народа (часопис)]] # [[Грнчари пиротског краја]] # [[Гудачки квартет Аниме]] # [[Галерија науке и технике САНУ]] # [[Галерија Прогрес у Београду]] # [[Група Чај...одличан]] # [[Галерија Јанка Магловског]] # [[Галерија Карол Милослав Лехотски]] # [[Галерија Бабка у Ковачици]] # [[Галерија наивне уметности у Ковачици]] # [[Галерија наивне уметности у Падини]] # [[Галерија Нишког културног центра]] # [[Галерија Српске академије наука и уметности]] # [[Галерија РТС]] # [[Прва нишка гимназија Стеван Сремац]] # [[Галерија савремене ликовне уметности Ниш]] # [[Графичка радионица Сићево]] ;Географија # [[Грубина река]] # [[Гинска река]] # [[Габерска река]] # [[Градашничанска река]] # [[Главно врело Нишке Бање]] # [[Големо врело]] # [[Градска насеља Ниша]] # [[Градиштански кањон]] ;Исторја, културна добра # [[Градитељска целина - Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру у Бања Луци]] # [[Глас народа (Њујорк)]] # [[Гвоздена пагода]] # [[Гимназијум у Делфима]] # [[Грнчарски занат у Нишу]] # [[Милостива библијска црква у Дофену]] # [[Грчка општина у Војводини]] ;Остало # [[Грчка ограда на на граници са Турском]] # [[Гастро понуда Земуна]] # [[Губер]] # [[Градска башта у Нишкој тврђави]] == Д == ;Медицина # [[Дан отворених врата САНУ]] # [[Девицова болест]] # [[Дифузна мијелинокластична склероза]] # [[Dopler ultrasonografija]] # [[DelNS1-2019-nCoV-RBD-OPT]] # [[Дуготрајна инвалидност код шизофреније]] # [[Дефиниције здравствених проблема повезаних са инвалидитетом]] # [[Депатологизација хомосексуалности]] # [[Дечја психотерапија]] # [[ДСМ IV - Ментални поремећаји]] # [[Дерматиломанија]] # [[Дерматофагија]] # [[Дом здравља Пожаревац]] # [[Dominantnost leve ruke i zdravlje]] # [[Duboka stimulacija mozga]] # [[Дом здравља Источно Сарајево]] # [[Дисморфни поремећај пениса]] # [[Dom zdravlja Nikšić]] # [[Државне болнице у Црној Гори]] # [[Дијагностичка вирусологија]] # [[Детекција вирусних антигена и генома]] # [[Дијагностичка вирусологија]] # [[Диџорџов синдром]] # [[Донирање ембриона]] # [[Дијагностичка лапароскопија]] # [[Динеин]] # [[Дом здравља Пале]] # [[Дистонија]] # [[Дечији ликови Саве Шумановића]] # [[Дигиторектални преглед]] # [[Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање]] # [[Деменција након акутног можданог удара]] # [[Дијететски суплемент хрома]] # [[Дијета без глутена]] # [[Дерматохалаза]] # [[Дистрихијаза]] # [[Државни одбор за сузбијање заразних болести у Великом рату]] # [[„Дезинфекциона централа“ у Нишу]] # [[Дијагностичке методе у офталмологији]] # [[Духовна анамнеза (медицина)]] # [[Дечја хирургија]] # [[Дигитална суптракцијска ангиографија]] # [[Дисплазија бубрега]] # [[Датов синдром]] # [[Дермографизам]] # [[Дезинфекција, дезинсекција и дератизација]] # [[Дератизација]] # [[Дезинфекција]] # [[Дезинсекција]] # [[Дентова болест]] # [[Дисгнатија]] # [[:sh:Дисцитис|Дисцитис]] {{sh}} # [[Дикроцелиоза]] # [[Дензитометрија лумбалне кичме]] # [[Двоенергетска рендгенска дензитометрија]] # [[Дензитометрија костију]] # [[Демонизам у медицини]] # [[Дренажа плућне марамице]] # [[Dominantnost leve ruke i zdravlje|Доминантност леве руке]] # [[Дисање под натпритиском]] # [[Дијагностички радиофармацеутици]] # [[Дактилитис]] # [[Дијабетесна ретинопатија]] # [[Дебридман]] # [[Дијететски суплементи]] # [[Дендритска ћелија]] # [[Делта ћелије]] # [[Дисфорија]] # [[Дефибрилација срца]] # [[Дефинисана дневна доза]] # [[Декубитус]] # [[Декомпресиона болест]] (заједно са [[Корисник:Maduixa|Јагодом]]) [[Датотека:Symbol thumbs upzel.svg|20п]] # [[Дисбарична остеонекроза]] # [[Диспнеја]] # [[Дискоидни еритемски лупус]] # [[Дијабетесно стопало]] • допунио сам и прерадио # [[Дијагноза (израз)]] # [[Дискус хернија]] # [[Дисцитис]] # [[Допунска испитивања у медицини]] # [[Дискографија (медицина)]] # [[Дом здравља Ниш]] ;Биографије # [[Драгослав Крнајски]] # [[Далија Иманић Савић]] # [[Дона Берд]] # [[Денис Луи Бар]] # [[Душан Марковић (уметник)]] # [[Даниел Глид]] # [[Душко Гојковић]] # [[Димитрије Герасимовић]] # [[Душан Манојловић]] # [[Десанка Цоца Ђорђевић]] # [[Дороти Андерсен]] — Знамените жене лекари # [[Даворин Динић]] # [[Драгутин Петковић (лекар)]] # [[Давор Штамбук]] # [[Драго Терзић]] # [[Доминик Ларе]] # [[Дејан Манчић]] # [[Дејан Будимировић]] # [[Дикинсон В. Ричардс]] # [[Димитрије Миленковић]] # [[Драган Момчиловић]] # [[Душан Исаковић]] # [[Драгољуб Станковић]] # [[Драгана Станаћев Пуача]] ;Историја # [[Drevni Asini]] # [[Деспотова капија]] # [[Drosuliti]] # [[Divojački vašar]] # [[Доњa српска варош у Београду (1718—1739)]] # [[Дефтердарова џамија]] # [[Дечји ранохришћански оловни саркофаг из Јагодин мале]] # [[Дрнишке цркве]] # [[Дом за с ума сишавше (Београд)]] # [[Димитрије Синаит]] # [[Деца у холокаусту]] # [[Дворска и воена апотека у Крагујевцу]] # [[Двобој међу Србима с краја 19. и почетком 20. века]] # [[Двобој]] # [[Драгачевска сухопутна станица ЈВуО]] # [[Владин дом (Манитоба)|Дом владара Манитобе]] # [[Дивизијске пољске болнице Српске војске у 1914/15.]] # [[Девастирање православних светиња на Косову и Метохији до распада СФРЈ]] # [[Девастирање православних светиња на Косову и Метохије у време НАТО бомбардовања СРЈ]] # [[Divljaštvo (epoha)|Дивљаштво]] # [[Дарданија у итинерарима]] ;Култура и просвета # [[Дан отворених врата САНУ]] # [[Догађаји и манифестације у Златиборском округу]] # [[Дом црквено-школске јеврејске општине у Београду]] # [[Друштво за просвећивање жене у Великој Кикинди]] # [[Дигитални музеј у Нишу]] # [[Дом ученика средњих школа Ниш]] # [[Дечји музеј у Манитоби]] ;Религија # [[Дискос (литургија)]] # [[Доминикански самостан Светог Крижа на Чиову]] ;Географија # [[Дивљи свет Кине]] # [[Дивна Горица (Сува планина)]] # [[Дојкиначко врело]] # [[Душничко врело]] # [[Дакота Први народ равнице]] # [[Даг бањица]] # [[Дивљанско врело]] ;Спорт # [[Дрвени стадион у Београду]] ;Јела # [[Дехидрисана супа]] ;Остало # [[Дворац из магичних снова]] # [[Дрво живота (Дизнијево животињско царство)]] # [[Дизнијево животињско царство]] # [[Девесиље]] # [[Дан одрживе гастрономије]] # [[Дизнијева ЛуминАрија]] # [[Дизнијев свет боја]] # [[Demax Medical]] # [[Директорат цивилног ваздухопловства Србије]] # [[Декорација керамике]] # [[Дипломатске мисије Србије]] # [[Дивљи брак]] == Ђ == ;Биографије # [[Ђорђи Зографски]] # [[Ђорђе Блесидес]] # [[Ђуро Радоњић]] # [[ Đianpi Van]] # [[Ђорђе Пантелић]] # [[Ђорђе Чарапић]] # [[Ђорђе Ђукић (академик)]] # [[Ђерђ де Хевеш]] # [[Ђорђе Михаиловић (лекар)]] # [[Ђорђе Исаковић]] # [[Ђо Ин Фан]] ;Географија # [[Ђеверица (врело)]] ;Историја # [[Ђунија]] ;Култура и уметмост == Е == ;Медицина # [[Ектодермална дисплазија]] # [[Ентероскопија]] # [[Експериментални аутоимуни енцефаломијелитис]] # [[ЕуКорВак-19]] # [[Епштенова аномалија]] # [[Eradikacija]] # [[Ефекти технологије на инвалидитет]] # [[Екоанксиозност]] # [[Ендогени канабиноиди]] # [[Емоционална сигурност]] # [[Емоционална уцена]] # [[Evropska bolnica Žorž Pompidu]] # [[Единбургшка-2 скала коме]] # [[Егзоскелет (инвалидност)]] # [[Електрофизиолошки механизми неправилног срчаног рада]] # [[Epidemije kuge, lepre i kolere u Trogiru]] # [[Ендотрахеална аспирација]] # [[Еластографија]] # [[Епидермоидна циста]] # [[Еластографија јетре]] # [[Ексцизија цисте и затварање ране асиметричним шавом]] # [[Екстрасистола]] # [[Егзофагални ЕКГ]] # [[Еруптивна циста]] # [[Ензимска супституциона терапија]] # [[Ентропија очног капка и трепавице]] # [[Ерaдикација (медицина)]] # [[Ендотрахеална интубација]] # [[Ембрионални развој кичмене мождине]] # [[Еисенменгеров синдром]] # [[Ектропија очног капка]] # [[Еписклеритис]] # [[Електроретиногрфија]] # [[Етнопсихологија]] # [[Епидурална и интратекална примена лека у лечењу малигног бола]] # [[Ектодермне цисте одонтогеног порекла]] # [[Ектодермне цисте неодонтогеног порекла]] # [[Епигастрична кила]] # [[Евентрација дијафрагме]] # [[Ембриологија бубрега и мокраћног система]] # [[Екстрофија-еписпадија комплекс]] # [[Ентеропатски артритис]] # [[Епидемија малих богиња у Србији 2017.]] # [[Електростимулатор срца]] # [[Ебола вирус]] # [[Ембриолошке структуре мушког и женског пола]] # [[Ембрионални развој ока]] # [[Ексцизија трансформацијских зона]] # [[Ендометријална биопсија]] # [[Екцем спољашњег ува]] # [[Еплијев маневар]] # [[Egzostoza slušnog hodnka]] # [[Еза]] # [[Електронеурографија]] # [[Електронистагмографија]] # [[Електоокулографија]] # [[Едем скротума]] # [[Емфизем скротума]] # [[Епидемија тифуса у Србији 1914—1915.]] # [[Епидемија Зика грознице у Америци (2015—2016)]] # [[Епидемиологија хомосексуалних поремећаја]] # [[Езофагитис]] # [[Еозинофилни езофагитис]] # [[Ехокардиографија]] # [[Езофагеални стент]] # [[Јуингов сарком]] # [[Epiziotomija]] # [[Егзофталмус]] # [[Екцем]] # [[Етиопатогенеза психосоматских поремећаја]] # [[Есхара]] # [[Епизоотија]] # [[Endoleak|Ендолеак]] # [[Ентерална исхрана]] # [[Епитоп]] # [[Емболус]] # [[Емболија]] # [[Епидемије грознице Западног Нила у Србији]] # [[Енергетска терапија]] # [[Етиологија хомосексуалности]] # [[Еупнеја]] # [[Еустахијева туба]] # [[Едем плућа]] # [[Еволуција болести]] # [[Евоцирани потенцијали]] # [[Електромионеурографија]] # [[Електромионеурографија|Електронеурографија]] # [[Електромиографија]] # [[Европске медицинске школе у средњем веку]] # [[Електронска цигарета]] ;Биографије # [[Елизабет Христић]] # [[Една Гест]] # [[Елизабет Кортолд]] # [[Едвард Рајан]] # [[Емерих Улман]] # [[Ема Екштајн]] # [[Ерих Шломовић]] # [[Ерик Бајвотерс]] # [[Ернст фон Бергман]] ;Историја # [[Enonska Venera Anzotika]] # [[Еснафска слава]] # [[Евакуација рањеника и болесника пловним средствима у НОБ]] # [[Евакуација српских рањеника и болесника са Солунског фронта у северну Африку]] # [[Епилог албанске голготе]] # [[Епилог Солунског фронта]] # [[Европска средњовековна медицина]] # [[Erazistrat|Еразистрат]] # [[Европски покрет (Ниш)]] # [[Evakuacija]] # [[Емпирија]] ;Остало # [[Ентомолошко друштво Србије]] # [[Електронски захват]] — комплетна прерада странице == Ж == ;Медицина # [[Жива вакцина]] # [[Жучна колика]] # [[Живот и смрт неурона]] ;Историја # [[Жене сликарице кроз историју]] # [[Житница и вински подрум (Медијана)]] # [[Жене у Трећем рајху]] # [[Жена у фунерарном сликарству на територији централног Балкана]] # [[Живот у „изолацији“ у окупираној Србији]] ;Биографије # [[Жаклин Нунан]] # [[Живојин Блазнавац]] # [[Желимир Јанеш]] # [[Живана Терзић]] # [[Жан Фернел]] # [[Жути цар]] # [[Жан-Мартен Шарко]] # [[Жан Алфред Фурније]] ;Географија # [[Железничка станица у Дофену]] ;Култура и образовање # [[Женска занатска школа Нишке женске подружнице]] ;Остало # [[Жене избеглице]] # [[Желатин]] # [[Женска керамика]] == З == ;Медицина # [[Зграда Војномедицинске академије у Санк Петербургу]] # [[Здравствена заштита избеглица у Србији]] # [[Здравље избеглица]] # [[Здравствена заштита избеглица ]] # [[Здравствена заштита избеглица у Канади]] # [[Запаљење мрежњаче]]{{{|}}} # [[Запаљење оптичког нерва]] # [[Zajednički arterijski trunkus]] # [[Здравствене предности љубичастог воћа и поврћа]] # [[Здравствена нега болесника у коми]] # [[Здравство у Бањој Луци]] # [[Здравствени систем у Републици Српској]] # [[Здравство у Општини Источна Илиџа]] # [[Завод за форензичку психијатрију Соколац]] # [[Zdravstvena zaštita studenata u Srbiji]] # [[Засићење кисеоником (медицина)]] # [[Здравствене установе у Нишу]] # [[Zdravstveni sistem Crne Gore]] # [[Заштита сексуалног и репродуктивног здравља адолесцената]] # [[Зглобна чахура колена]] # [[Зигомикоза]] # [[Зависност од супстанци]] # [[Зависност од употребе мобилних телефона]] # [[Запаљење сузне жлезде]] # [[Здравствена економија]] # [[Здравствени информациони систем]] # [[Здравље младих]] # [[Здравствена служба]] # [[Злоћудне болести дечјег узраста]] # [[Заушке]] # [[Знак двоструког балона (радиологија)]] # [[Задња уретерална валвула]] # [[Здравствене предности секса]] # [[Здравствена заштита у Суботици средином 19. века]] # [[Зика вирус]] # [[Зика грозница]] # [[Злоћудни рак гркљана]] # [[Зооноза]] # [[Здравствена заштита]] # [[Зостер (обољење)|Зостер]] # [[Знаци болести]] # [[Завршетак болести]] # [[Зглобна хрскавица]] # [[Запаљење]]—комплетна прерада странице # [[Здравствена заштита Јевреја у окупираном Београду]] ;Биографије # [[Зоја Поповић]] # [[Zlatko Šulentić]] # [[Загорка Стојановић]] # [[Зоран Рајковић]] ;Култура и образовање # [[Зборник Матице српске за ликовне уметности]] # [[Завод за заштиту споменика културе Ниш]] # [[Збирка препарата Српског лекарског друштва]] # [[Zavičajni muzej Bileća]] # [[Задужбина Момчило Момо Капор]] # [[Заоставштина Оље Ивањицки]] # [[Завичајни музеј у Градишци]] ;Географија # [[Звоначка река]] # [[Знепољска котлина]] ;Историја и религија # [[Зграда Команде гарнизона у Пожаревцу]] # [[Зграда „Апотека Душманић”]] # [[Zbornik za putnike iz 1547.]] # [[Znamenite građevine u Trogiru]] # [[Zgrada „Glavne straže” na Kalemgdanu]] # [[Зиндан капија]] # [[Змија (старојеврјска култура)]] # [[Зграда музеја на археолошком налазишту Медијана]] # [[Змијски стуб]] # [[Замак Рамези у Монтреалу]] # [[Зграда Среског начелства у Нишу]] # [[Заоставштина Вука Стефановића Караџића у Библиотеци и Архиву САНУ]] ;Право # [[Злостављање особа са инвалидитетом]] # [[Zone bez LGBT populacije]] # [[Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (Srbija)]] ;Остало # [[Зачарани замак из књиге прича]] # [[Загорске штрукле]] # [[Загорска супа]] # [[Златиборска чајанка]] # [[Златиборска говеђа пршута]] # [[Златарски сир]] # [[Zojin zakon]] # [[Зидњак]] # [[Зграда Робне куће „Београд” на Теразијама]] # [[Зоомузикологија]] # [[Злакуска лончарија]] # [[Захвалност]] # [[Заборавност]] # [[Звук у води]] == И == ;Медицина # [[Имплантацијско крварење]] # [[Индукција овулације]] # [[Изолована систолна артеријска хипертензија]] # [[Инфекције ока]] # [[Идиопатска болест]] # [[Издубљено стопало]] # [[Инвакар]] # [[Идиопатски изненадни сензорнеурални губитак слуха]] # [[Интерактивни дијагностички модули]] # [[Инфодемија]] # [[Историја психотерапије]] # [[Изненадна срчана смрт у спорту]] # [[Институт Кири у Паризу]] # [[Izravnavanje krivulje u pandemiji kovida 19]] # [[Инвалиди рада]] # [[Имплатабилни кардиовертер дефибрилатор]] # [[Истраживање лека против ковида 19]] # [[Интраоперативне аритмије]] # [[Inotropizam]] # [[Испитивање плућних функција]] # [[Инфективни ендокардитис]] # [[Инцидентална апендектомија]] # [[Идиопатска плућна хемосидероза]] # [[Интолеранција на глукозу]] # [[Интраосеални васкуларни приступ]] # [[Иригографија]] # [[Интратрахеална инстилација]] # [[Интубација]] # [[Интраутерина фетална хипоксија]] # [[Инхалациона опекотина]] # [[Импресиона цитологија]] # [[Истополно родитељство]] # [[Изолација инфективних болесника]] # [[Избацивање сперме у сну]] # [[Интегрисани здравствени информациони систем Р. Србије]] # [[Исхемијска кардиомиопатија]] # [[Инсулинска пумпа]] # [[Интратекална пумпа]] # [[Интратекална примена баклофена у лечењу тешке спастичности]] # [[Инвазивна терапија хроничног бола малигне етиологије]] # [[Интусусцепција]] # [[Интусусцепција (дигестивни систем)]] # [[Интолеранција на кравље млеко]] # [[Интестинална малротација]] # [[Индекс сексуалног задовољства код жена]] # [[Историја интерсексуалне хирургије]] # [[Инактивисана полио вакцина]] # [[Интегративна медицина]] # [[Интервентна радиологија]] # [[Интусусцепција (крвни судови)|Интусусцепција]] # [[Интензивна нега]] # [[Инфектологија]] # [[Имплантант]] # [[Информисаност пацијента]] # [[Исхемијска рана]] # [[Инкубација (болест)]] # [[Инфестација]] # [[Изненадна срчана смрт]] # [[Инциденција и морталитет од ангине пекторис у Србији]] # [[Имунохистохемија]] # [[Интравенска исхрана]] # [[Тумори лобањске дупље|Интракранијални тумори]] # [[Интраабдоминални притисак]] # [[Исхемија]] # [[Инфективни еритем]] # [[Интервенција у медицини]] # [[Искрвављеност]] # [[Интермитентна клаудикација]] # [[Инспекција (медицина)]] # [[Имобилизација (медицина)]] # [[Историја болести]] # [[Испљувак]] # [[Имуносупресија]] # [[Интерферон]]-комплетна прерада текста # [[Ишчашење зглоба]] # [[Ишијас]] # [[Ишијадични живац]] ;Историја медицине # [[Историја стоматологије у Србији]] # [[Истурено болничко одељење шкотских жена у Добравени]] # [[Историјат анестезије у Србији]] # [[Историја анестезије]] # [[Историјат инвазивне и интервентне кардиологије]] # [[Историја медицине]] # [[Историја медицине у Србији|Историја српске медицине]] # [[Историја српске медицине пре Немањића]] # [[Институт за јавно здравље Ниш]] # [[Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Ниш]] ;Историја и вера # [[Историја хлеба]] # [[Интернирање грађана Краљевине Србије у заробљеничке логоре током Великог рата]] # [[Ислам и хомосексуалност]] # [[Испосница Светог Саве на Светој гори]] # [[Извор Касталија у Делфима]] # [[Итинерар]] # [[Итинераријум Гадитанум]] # [[Источни улаз у национални парк Рајдинг маунтин]] ;Култура и образовање # [[Играли се коњи врани (скулптура)]] # [[Интернационална уметничка колонија младих Art to go jazzy]] # [[Ивкова слава (приповетка)]] # [[Ибиш-ага (приповетка)]] # [[Изложба]] # [[Информативни интернет часопис ГСЛУ у Нишу]] # [[Ислахана у Нишу]] # [[Историја медицине у Нишу|Историја нишке медицине]] # [[Изложбени простор Официрског дома у Нишу]] # [[Силоси у Инглису]] ;Ваздухопловство и војна медицина # [[Импровизовани аеродроми у Србији (1941—1944)]] # [[Илузије у току летења]] # [[Илузија пењања или понирања]] # [[Избациво седиште]] ;Биографије # [[Иларион Анђелковић]] # [[Ивана Божовић Спасојевић]] # [[Иван Мрквичка]] # [[Иван Мрквичка]] # [[Иван Белић]] # [[Ингрид Гомсторп]] # [[Ивица Павлетић]] # [[Ивора Дајић]] # [[Исмет Вољевица]] # [[Ивана Живић Јерковић]] # [[Иван Блатник]] # [[Иван Јовановић (професор)]] # [[Иван Реди]] ;Географија # [[Инглис]] # [[Инвазивне биљне врсте Србије]] ;Право # [[Инвалиднина]] ;Остало # [[Индустријске зоне у Републици Српској]] # [[Индустријски парк]] # [[Израда дрвених чутура у селу Пилица]] # [[Инвалидска пензија]] == Ј == ;Медицина # [[Јиџи капсуле]] # [[Јапанска скала коме]] # [[Јонтофореза]] # [[Јувенилни дерматомиозитис]] # [[Јувенилни идиопатски артритис]] # [[Јустинијанова куга]] # [[Јатрогенија]] # [[Јувенилни псоријазни артритис]] # [[Јавно здравље]] # [[Јавно здравље и ЛГБТ заједница|Јавно здравље и хомосексуалност]] # [[Јонизујуће зрачење]] # [[Јатрогена болест]] # [[Ј-рецептори]] # [[Јин и јанг у традиционалној кинеској медицини]] # [[Јасенак (народна медицина)]] ;Култура и књижевност # [[Јексик-аџија (приповетка)]] # [[Јусуф-агини политички назори (приповетка)]] ;Биографије # [[Јелена Јовановић Симић]] # [[Јохан Фридрих Дифенбах]] # [[Јулијус Ленк]] # [[Јованка Шарановић]] # [[Јован Чемерикић]] # [[Јарослав Кужељ]] # [[Јован Бјелић]] # [[Јосиф Холец]] # [[Јован Живојновић]] # [[Јованка Хрваћанин]] # [[Јохан Петер Франк]] # [[Јован Првановић]] # [[Јан Глозик]] # [[Јохан Шенлајн]] # [[Јован Стејић]] # [[Јован Апостоловић]] # [[Јован Шурдиловић]] # [[Џулија Бел]] ;Историја, религија # [[Јеремијин дан]] # [[Јеврејска болница у Београду]] # [[Јабланичко намесништво]] # [[Југолира]] # [[Јеврејска заједница у Нишу]] ;Географија # [[Јужноморавски регион (1960—2020)]] # [[Јужночешки регион (1960—2020)]] # [[Јарловачко језеро]] # [[Јабланица (притока Јерме)]] # [[Јелашничка река]] # [[Јеловичко врело]] # [[Јелашничка клисура]] — комплетна прерада текста # [[Јохо (национални парк)]] ;Вера и народни обичаји * [[Јеремијин дан]] == К == ;Медицина # [[Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије]] # [[Круте артерије]] # [[Клиничка радиометрија]] # [[17-кетостероиди]] # [[Капсуларна ендоскопија]] # [[Крабеова болест]] # [[Карциноцитемија]] # [[Кураринов синдром]] # [[Кампомелични синдром]] # [[Костманов синдром]] # [[Крабеова болест]] # [[Казеозна некроза]] # [[Kritična ishemija perifernog mišića]] # [[Коронавак]] # [[Korbevaks]] # [[Катетеризација аксиларних вена]] # [[Koinfekcija gripom i koronavirusom]] # [[Квргав нос]] # [[Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције]] # [[Когнитивна парадигма у психологији]] # [[Когнитивни стилови]] # [[Klinički centar Crne Gore]] # [[Квадрантектомија]] # [[Кинеска морска материја медика]] # [[Кинески медицински часопис]] # [[Кинеска медицинска хербологија и фармакологија]] # [[Кинески патентиран лек]] # [[Кинеске класичне биљне формуле]] # [[Коронавирусима изазвана инфекција животиња]] # [[Кластер главобоља]] # [[Ковид 19 и псоријаза]] # [[Клиника за стоматологију Ниш]] # [[Крварење у стакластом телу ока]] # [[Конгенитална катаракта]] # [[Компликације механичке вентилације]] # [[Коронавируснa болест]] # [[Кондиционирање воде за пиће мешањем]] # [[Класификација лековитих минералних вода]] # [[Класификација вода]] # [[Ксеноестроген]] # [[Кристалоидни раствори]] # [[Карциноид црвуљка]] # [[Карциноидна болест срца]] # [[Карциноидни синдром]] # [[Карциноидни тумор]] # [[Конгениталне аномалије црвуљка]] # [[Кoхлeaрнa имплaнтaциja]] # [[Кордоцентеза]] # [[Кардиотокографија]] # [[Кранијални индекс]] # [[Крузонов синдром]] # [[Краниосиностозе]] # [[Криомасажа]] # [[Кулдоскопија]] # [[Кахалове ћелијe]] # [[Колоноскопија]] # [[Клизма]] # [[Катетеризација уретре]] # [[Космичка остеопенија]] # [[Когнитивне дисторзије]] # [[Ксантелазма капка ока]] # [[Клиничка смрт]] # [[Крварење вежњаче ока]] # [[Консултативна психијатрија]] # [[Континуирано мерење глукозе]] # [[Концепт квалитета живота]] # [[Конгенитални мегаколон]] # [[Киле трбушног зида]] # [[Конгенитална дијафрагмална хернија]] # [[Конгениталне анамалије и деформације уринарног система]] # [[Карцином простате]] # [[Коагулопатија]] # [[Конгенитална адренална хиперплазија]] # [[Клинички и лабораторијски налази код синдрома деменције]] # [[Класична радиоренографија]] # [[Криптомагијски приступ лечењу]] # [[Календар имунизације у Србији]] # [[Коњугована вакцина]] # [[Комбинована вакцина]] # [[Конгенитална аномалија]] # [[Крајњи производи гликације]] # [[Алтернативна медицина|Комплементарна и алтернативна медицина]] # [[Кисеоничка маска са резервоаром без неповратних вентила]] # [[Криптогени падови код жена]] # [[Кримска Конго хеморагијска грозница]] # [[Карцином пениса]] # [[Кожне болести пениса]] # [[Класификација менталних поремећаја повезаних са алкохолом]] # [[Кодификација практичне етике у медицини]] # [[Крварење у дигестивном тракту]] # [[Контузија плућа]] # [[Кардиоверзија]] # [[Камен у жучној кеси]] # [[Колика (медицина)]] # [[Kolaps (medicina)|Колапс]] # [[Коштана проводљивост ува]] # [[Клицоноша]] # [[Астробиологија|Космичка биологија-астробиологија]] # [[Креветна стеница]] # [[Колоидни раствори]] # [[Копликове мрље]] # [[Креатинин]] # [[Класификација интракранијалних тумора]] # [[Компартмент синдром]] # [[Кортијев орган]] # [[Коштани лавиринт]] # [[Космичка болест]] # [[Камен у бубрегу]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Космичка медицина]] # [[Катетерска аблација]] # [[Капилар]] • допунио сам и прерадио # [[Катетеризација срца]] # [[Квантна медицина]] # [[Космичко зрачење]] # [[Ксенобиотик]] # [[Коронарна ангиографија]] # [[Клање (секотина врата)]] # [[Краш синдром]] # [[Компјутеризована томографија]] # [[Краш синдром]] # [[Кисеоничко увo]] # [[Клиничка слика]] • комплетна прерада текста # [[Кисеонички шатор]] # [[Клинички центар Ниш]] # [[Контрастно средство]] # [[Колатерална циркулација]] # [[Конкременти]] # [[Континуирана медицинска едукација]] # [[Ксенотрансплантација]] # [[Кинезитерапија]] ;Култура, књижевност, уметнсост, религија # [[Капела Светог Георгија Победоносца (Пном Пен)]] # [[Капела Исуса - детета у Паризу]] # [[Капела Госпе од Благовести у болници Шарл Фуа]] # [[Капела Исуса - детета у Паризу]] # [[Културни центар Србије у Паризу]] # [[Kralj Petar na kolima koja vuku volovi]] # [[Кафе-књижара]] # [[Књижевна екологија]] # [[Кићење невесте Паје Јовановића]] # [[Калча у позоришту (приповетка)]] ;Историја, културна добра # [[Кућа Шеранића у Бањој Луци]] # [[Кућа Добрњчевих]] # [[Кафана Стара Србија у Нишу]] # [[Кафана Галија у Нишу]] # [[Купатило у јеврејској махали у Пироту]] # [[Константиново прстење оданости из Наиса]] # [[Крстови од времена]] # [[Kiklopske zidine]] # [[Kikladske figurice]] # [[Карађорђева капија]] # [[Краљ капија]] # [[Kraljevska palata u Višegradu (Pešta)]] # [[Контумац у Земуну]] # [[Kuća Malančec]] # [[Katedrala Svetog Lovre u Trogiru]] # [[Краљске песме]] # [[Kairos (reljef)]] # [[Књига фетви]] # [[Кизлар-агина џамија у Београду]] # [[Комплети за игру из Наиса]] # [[Кубанска народна партија]] # [[Капела на Ртњу]] # [[Казанџијски занат у Србији]] # [[Казанџијски занат]] # [[Коштано шило]] # [[Кадилук]] # [[Корбулонов канал]] # [[Кућа Захарија Статаса у Нишу]] # [[Kућа Христодулуових у Нишу]] # [[Кажњавање жена шишањем]] # [[Ктиторство српских владара]] # [[Купање у античком свету]] # [[Култ средњовековних српских владара светитеља]] # [[Кафана Бели медвед у Земуну]] # [[Кафана Булевар у старом Нишу]] # [[Контеса од Дафрена]] # [[Кречарство]] # [[Кула Гардош]] # [[Култ хаџилука у Нишу]] # [[Канадски музеј људских права]] # [[Колонизација Форкса од 1736. до 1880.]] # [[Куна (НДХ)]] ;Биографије # [[Казимир Гонсиоровски]] # [[Алфред Кинзи]] # [[Ксавије Биша]] # [[Кетрин Андерсон]] # [[Кнез Бранимир]] # [[Карло Кико]] # [[Коста Ст. Павловић]] # [[Јарослав Кужељ]] # [[Константин Пеичић]] # [[Крафорд Лонг]] # [[Карл Рабл]] # [[Клод Бернар]] # [[Карло Пацек]] # [[Константин Судаков]] # [[Константин Афрички]] ;Географија # [[Korikijska pećina]] # [[Корутина (географија)]] # [[Клисура Прлитске реке]] # [[Клисуре и кањони Старе планине]] # [[Континентално развође Америке]] # [[Камичка река (Пирот)]] # [[Крупачка бањица]] # [[Каменичка река]] # [[Кусовранска река]] # [[Коритничка котлина]] # [[Кањон Јерме]] # [[Кањон Росомаче]] # [[Клисура Ждрело]] # [[Касандрија]] # [[Коритњак (планина)]] # [[Кутни (национални парк)]] # [[Кишни фактор]] ;Ваздухопловство и космонаутика # [[Кинеска мрежа дубоког свемира]] # [[Комар (ваздухопловна једрилица)]] # [[Кисеонички систем КС-50]] # [[Карманова линија]] # [[Контрола летења Србије и Црне Горе]] # [[Кисеоничка маска]] ;Јела # [[Конзервисање намирница сушењем]] # [[Кубански сендвич]] # [[Кубански хлеб]] ;Остало # [[Клуб 33]] # [[Katran]] # [[Кукурузни качамак са копривом]] # [[Кућа Јована Карамате]] # [[Казнено-поправни завод у Нишу]] # [[Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу]] # [[Коноба код Гоце и Рената]] # [[Санитетске установе у Нишу 1914—1915.]] # [[Крстионица Богородичине цркве у Монтреалу]] == Л == ;Медицина # [[Лабилна хипертензија]] # [[Леукемија власастих ћелија]] # [[Леукодистрофија]] # [[Лизозомне болести складиштења]] # [[Лимфангиом]] # [[Липидни статус]] # [[Лингшу Ђинг]] # [[Lečenje teške akutne respiratorne infekcije kod obolelih od Kovid-19]] # [[Lična zaštitnа opremа za negu pacijenata sa COVID-19]] # [[Лапароскопска хирургија]] # [[Лапароскопски асистирана трансвагинална холецистектомија]] # [[Ларингоскоп]] # [[Ларингеална маска]] # [[Ласерска хирургија]] # [[Ласерска тонзилотомија]] # [[Ласери у лечењу рака]] # [[Лагофталмус]] # [[Лимфокела]] # [[Лечење саструганим прахом са фресака]] # [[Лапароскопска адреналектомија]] # [[Лапароскопска простатектомија]] # [[Лапароскопска хирургија у урологији]] # [[Лапароскопска нефректомија]] # [[Лигаменти пениса]] # [[Литература у биомедицини]] # [[:sh:Листа најчешћих професионалних болести|Листа најчешћих професионалних болести]] {{sh}} # [[Леукоцитоза]] # [[Леукопенија]] # [[Леукоцитурија]] # [[Лапароскопска холецистектомија]] # [[Лекарска грешка]] # [[Лечење дијабетесног стопала]] # [[Лапароскопска трансплантација бубрега]] # [[Литотрипсија]] # [[Лековима изазван еритемски лупус]] # [[Лекарска комора Србије]] # [[Лупус]] # [[Лекарска тајна]] # [[Лекарска заклетва]] # [[Лечење кисеоником]] # [[Ласкерова награда за клиничка истраживања у медицини]] # [[Лангерхансова острвца]] # [[Лактатна ацидоза]] ;Историја # [[Логор Браунау]] # [[Логор Ашах на Дунаву]] # [[Лекарски јеврејски сталеж у Суботици 1918—1941.]] # [[Лечење у српским манстирима]] # [[Летњи дворац Милана Обреновића у Нишу]] # [[Логори нацистичке Немачке у Србији]] ;Биографије # [[Лујза Кузмић Мијић]] # [[Лилијан Купер]] # [[Лепосава Миљковић Витановић]] # [[Лујза Јакшић]] # [[Лиза Веландер]] # [[Лео Биргер]] # [[Линда Б. Бак]] # [[Лорејн Малак]] ;Биологија # [[Ловна дивљач Републике Српске]] # [[Libelloides]] # [[Libelloides macaronius]] ;Географија # [[Лежишта белог боксита у Републици Српској]] # [[Лалиначко језеро (слив Јерме)]] # [[Лишковица]] # [[Лужничке планине]] # [[Лужничка котлина]] # [[Лековита минерална вода]] ;Култура образовање и религија # [[Литургијска звездица]] # [[Ликовна колонија Уметнички дијалог]] # [[Лицинијеви тањири]] # [[Ламкање јаја]] # [[Лекари у Српској краљевској академији од 1886. до 1947.]] # [[Легат Богдана Кршића]] # [[Легат Јована Суботића]] # [[Ликовна колонија 33. Нишвил џез фестивала]] # [[Легат Атеље Петра Лубарде]] # [[Легат Миленка Шербана]] # [[Легати у култури Београда]] # [[Ликовна колонија Сићево]] — комплетна прерада странице # [[Лутеранска црква Светог тројства у Дофену]] # [[Ликовна уметност Словака у Србији]] ;Јела # [[Лиофилизација прехрамбених производа]] ;Остало # [[Лидо (кабаре)]] # [[Ларингофон]] # [[Лицидерски занат у Нишу]] == Љ == ;Медицина # [[Људска микоплазма]] # [[Људски алфахерпесвирус 1]] # [[Људски алфахерпесвирус 2]] # [[Ljudski virus korona HKU1]] # [[Љубав и секс у време Ковида-19]] # [[Људско срце]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] ;Биографије # [[Ljerka Ostojić]] # [[Љиљана Стојановић]] # [[Љубиша Брковић]] == М == ;Медицина # [[Менометрорагија]] # [[Масна пруга]] # [[Метастазе у јетри]] # [[Метахроматска леукодистрофија]] # [[Малигни тумори код деце у Србији]] # [[Макроаденом хипофизе]] # [[Multipla endokrina neoplazija tip 1]] # [[Методе одвикавања од пушења дувана]] # [[Металотерапија]] # [[Максиларна прогнатија]] # [[Мандибуларна прогнатија]] # [[Миксоидни липосарком]] # [[Miksoidna cista]] # [[Мишићна слабост]] # [[Мождано крварење]] # [[Микоестрогени]] # [[Моторизована колица за куповину]] # [[Међукултурна психологија]] # [[МКБ 10 - Ментални поремећаји]] # [[Ментално здравље одојчади]] # [[Мортидо]] # [[Миотубуларна миопатија]] # [[Микрофлуидни магнетни имуносензор за SARS COV-2 у серуму]] # [[Медицински канабис за хронични бол]] # [[Metode obrade tradicionalnih kineskih droga]] # [[Метаболички узроци поремећаја свести]] # [[Минимално свесно стање]] # [[Medicinske dokumentacije potrebne za veštačenje invalidnosti]] # [[Мапирање вентрикуларне тахикардије]] # [[Мање познати фактори ризика за срчани удар]] # [[Mikrodermabrazija]] # [[Медицина у Србији у периоду Османлијске власти]] # [[Мембрански процеси у припреми воде за пиће]] # [[Магнетна резонантна еластографија]] # [[Микрофилтери за кондиционирање воде]] # [[Муцинозни цистаденом панкреаса]] # [[Муцинозни цистаденом јајника]] # [[Марсупиализација]] # [[Мождана синовенска тромбоза код деце]] # [[Медицински асистирана репродукција]] # [[Моторни протеин]] # [[Миксом леве преткоморе]] # [[Мерење волумена плодове воде]] # [[Мултисутурне синостозе]] # [[ММР вакцина и аутизам]] # [[Мирингопластика]] # [[Мукозна циста]] # [[Масажа медом]] # [[Медијастиноскопија]] # [[Магнетна резонанца ректума]] # [[Eндoрeктaлни ултрaзвук]] # [[Медицински дуг]] # [[Магијска медицина]] # [[Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом]] # [[Метастатски рак дојке]] # [[Микропенис]] # [[Медицински имиџинг]] # [[Моцартов ефекат]] # [[Музикотерапија у педијатрији]] # [[Медицински аспекти смрти]] # [[Музикотерапија у геријатрији]] # [[Музичка психологија]] # [[Музика у бихевиоралним аспектима Алцхајмерове болести]] # [[Музикотерапија]] # [[Мултифокална електроретинографија]] # [[Мукополисахаридоза тип I H]] # [[Мукополисахаридоза тип I S]] # [[Мукополисахаридоза тип I H-S]] # [[Мукополисахаридоза тип I]] # [[Мукополисахаридоза]] # [[Мукополисакаридоза тип VII]] # [[Мукополисакаридоза тип VI]] # [[Мукополисакаридоза тип IV]] # [[Медицинска информатика]] # [[Међународни дан ретких болести]] # [[Медицинска катастрофа]] # [[Меконијални илеус]] # [[Макроглосија]] # [[Мултицистична дисплазија бубрега]] # [[Мелем]] # [[Марбургова вирусна болест]] # [[Мањински стрес и ментално здравље особа хомосексуалне и бисексуалне оријентације]] # [[Мањински стрес]] # [[Медицинска нега транссексуалних особа]] # [[Мала смрт]] # [[Медицинска геологија]] # [[Монобактам]] # [[McCune–Albright sindrom]] # [[MKB-10 poglavlje I: (A00—A09) — Crevne infektivne bolesti|МКБ-10 поглавље I: (А00—А09) — Цревне инфективне болести]] # [[Мртва вакцина]] # [[Микробиолошка активност биљака]] # [[Медицинске области ван класичне биомедицине]] # [[Меконијум]] # [[Макротија]] # [[Микротија]] # [[Мастоидне ћелије]] # [[Мастоидектомија]] # [[Максимално дозвољена концентрација, доза и емисија штетних материја]] # [[Мастоцитоза]] # [[Маска за анестезију]] # [[Мезентерична исхемија]] # [[Мучење мушких гениталија]] # [[Меки чир]] # [[Медицинске специјалности]] # [[Масажа срца]] # [[Мартин-Бел синдром]] # [[Медицинска евакуација]] # [[Ментална обољења у верским заједницама]] # [[Медицина рада]] # [[Медицинска тајна]] # [[Медицинска етика]] # [[Магијско мишљење и ментално здравље]] # [[Mehanički debridman|Механички дебридман]] # [[Менијерова болест]] # [[Механичка вентилација]] # [[Међународна класификација функционисања, неспособности и здравља]] # [[Микроталасна резонантна терапија]] # [[Магнетна резонантна ангиографија]] # [[Магнетна резонантна томографија]] # [[Метицилин резистентни стафилококус ауреус|МРСА]] # [[Моделација и ремоделација кости]] # [[Масна емболија]] # [[Мембранозни лавиринт]] # [[Микрогравитација]] # [[Морбили]] # [[Молекуларни маркер]] # [[Ментално здравље ЛГБТ особа]] # [[Мултиорганска дисфункција]] # [[Микроциркулација]] # [[Мучнина]] • комплетна прерада текста # [[Морфолошко-функцијски поремећаји]] # [[Мултипла склероза]] • комплетна прерада текста (заједно са [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]]) [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[М00-М03 инфекциjски артритиси]] # [[Међупршљенски диск]] # [[Мијелографија]] # [[Миокимија]] # [[Међународне санитетске мисије МО и Војске Србије]] ;Музеји и галерије # [[Музеј примењене уметности у Бечу]] # [[Меморијална галерија Петра Добровића]] # [[Музеј у Мајданпеку]] # [[Музеј сакралне уметности катедрале Светог Ловре]] # [[Музеј Пјер Фуша]] # [[Музеј Валтер брани Сарајево]] # [[Музеј Каирос у Трогиру]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Бечу]] # [[Музеј историје медицине у Берлину]] # [[Музеји у Нишу]] # [[Медико-историјски музеј Централног хигијенског завода у Београду]] # [[Музеј здравствене културе у Нишу]] # [[Музеум редкости при војној болници у Београду]] ;Образовање и култура # [[Међимурска попевка]] # [[Mobe u Bosanskoj Krajini]] # [[Музеј града Трогира]] # [[Међународни филмски студентски камп „Интеракција”]] # [[Музеј природних наука Сабиха Касимати]] # [[Мићини и Верини дани]] # [[Мед и восак у српским народним обичајима]] # [[Модернизам у музици]] # [[Медицинска школа Пожаревац]] # [[Меморијални центар Сребреница — Поточари]] # [[Медицинска школа у Шапцу]] # [[Медицински факултет Војномедицинске академије Универзитета одбране у Београду]] # [[Медицински факултет Универзитета у Нишу]] # [[Медицинска школа у Салерну]] # [[Medicina renesanse]] # [[Медицина у Србији у балканским ратовима]] # [[Медицина у Првом српском устанку]] # [[Medicina starog Rima|Медицина старог Рима]] # [[Месопотамска медицина|Медицина Месопотамије]] ;Биографије # [[Марија Тешлер]] # [[Марија Здравковић]] # [[Мадам Ферон]] # [[Мери Френсис Лион]] # [[Марија Дабска]] # [[Мел Бони]] # [[Мери Блер]] # [[Мери Филипс]] # [[Матилда Макфејл]] # [[ Милутин Шумановић]] # [[Marin Studin]] # [[Miroslav Kraljević]] # [[Милутин Шумановић]] # [[Мара Петровић]] # [[Милош Милосављевић (сликар)]] # [[Младен Јанковић]] # [[Мијо Јерко Гранић]] # [[Мара Харисијадис]] # [[Мери де Гарис]] # [[Милутин Велимировић]] # [[Мира Сандић]] # [[Мелвина Хофман]] # [[Миодраг Мишко Петровић]] # [[Михаило Лазаревић (лекар)]] # [[Мари Бонапарт]] # [[Момчило Крговић]] # [[Милован Миловановић (лекар)]] # [[Миољуб Кушић]] # [[Милан Јовановић Морски]] # [[Михаило Вукчевић]] # [[Марија Прита]] # [[Марион Дедић]] # [[Миленко Шербан]] # [[Миодраг Петровић (сликар)]] # [[Милан Вукашиновић]] # [[Мартин Дуе]] # [[Махариши Сушрута]] # [[Милорад Митковић]] # [[Михајло Мика Марковић]] # [[Мартин Родбел]] # [[Морис Рено]] # [[Милош Ђорић (лекар)]] # [[Михаило Петровић (хирург)]] # [[Милан Петровић (лекар)]] # [[Милутин Ненадовић]] # [[Миодраг Рогић]] # [[Матија Рајковић]] # [[Моша Шоамовић]] # [[Мирослав Јовановић (генерал)]] # [[Милић Петровић]] # [[Марко Вишић (сликар)]] ;Историја, културна добра # [[Марш смрти у Брну]] # [[Менафи сандук у Нишу]] # [[Муслук чесма у Фочи]] # [[Медијана (Ниш)]] • комплетна прерада текста # [[Матићева кућа у Сремским Карловцима]] # [[Most do ostrva Čiova]] # [[Млинице у Пантану (Блату)]] # [[Музеј у Диберу]] # [[Мобилизација санитетске службе Моравске дивизије 1914.]] # [[Muzej prirodnih nauka Sabiha Kasimati]] # [[Митинг за Истру и Далмацију у Нишу]] # [[Медицинари у Великом рату]] # [[Миртида (артефакт из Атине)]] # [[Механски занат у Кнежевини Србији]] # [[Манастириште код села Ивање]] # [[Мехмед-пашин мост у Нишу]] # [[Медицинско снабдевање и апотекарски рад у српској војсци 1914—1918.]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Лондону]] # [[Млaди краљ титула у средњовековној Србији]] # [[Метроон]] # [[Музеј Прве пролетерске бригаде у Рудом]] # [[Музеј санитета НОБ-а]] # [[Музеј Српског лекарског друштва]] # [[Миљоказ]] # [[Музеј тегли у Варшави]] # [[Мидхат-пашина библиотека у Нишу]] # [[Месџид]] ;Манастири и цркве # [[Манастир Свете Тројице Антоније-Сијски]] # [[Манастир Путна]] # [[Манастир Свете Агнезе Чешке]] # [[Манастири Епархије захумско-херцеговачке и приморске]] # [[Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани]] # [[Манастири и цркве Јужне и источне Србијe]] # [[Манастири, цркве и црквишта Сићевачке клисуре]] # [[Манастир Свете Богородице Сићево]] # [[Манастир Успеније Пресвете Богородице у Вети]] # [[Манастир Свете Петке Иверица]] # [[Манастири Епархије врањске]] # [[Манастири Епархије нишке]] # [[Манастири Епархије тимочке]] # [[Манастири Епархије рашко-призренске]] ;Географија # [[Мало и Велико Курило]] # [[Метеоролошка станица Мусагеница]] # [[Метеоролошка станица Мусала]] # [[Мало и Велико Курило]] # [[Мокрањско врело]] # [[Минералне воде Републике Српске]] # [[Минерални и термоминерални извори Подриња]] ;Јела # [[Маринирање меса]] # [[Минестроне]] # [[Медитеранска салата са лигњама]] ;Остало # [[Моторизована колица за куповину]] # [[Микијев точак забаве]] # [[Мапетова мобилна лабораторија]] # [[Medax Medical]] # [[Мумџијски занат]] # [[Мусале не простору Босне и Херцеговине]] # [[Мале хидроелектране Електропривреде Србије]] # [[Мусала у Меморијалном центру Сребреница — Поточари]] # [[Мусала (Ислам)]] # [[Мандрагора]] # [[Мост Ријелово шеталиште у Винипегу]] # [[Мониторинг радиоактивности]] # [[Мала хидроелектрана Сићево]] # [[Мала хидроелектрана Темац]] # [[Мала хидроелектрана „Света Петка“]] # [[Мала хидроелектрана Гамзиград]] # [[Мала хидроелектрана „Јелашница”]] == Н == ;Медицина # [[Научни центар за неурологију у Москви]] # [[Неправилна менструална крварења]] # [[Неуролошки симптоми код пацијената са инфекцијом ковид-19]] # [[Некроза масног ткива]] # [[Nozod]] # [[Novavaks kovid 19 vakcina]] # [[Нуклеарна анксиозност]] # [[Неуропростетика]] # [[Неуротоксично тровање шкољкама]] # [[Неексудативна (сува) макуларна дегенерација (АМД) повезана са старењем]] # [[Небулин]] # [[Немалинска миопатија]] # [[Нежељена дејства комбиноване оралне контрацепције]] # [[Неспуштени тестиси]] # [[Нитроглицерински фластер]] # [[Неонатална холестаза]] # [[Недостатак активности глукоза-6-фосфат дехидрогеназе]] # [[Новорођеначка жутица]] # [[Натолеранција на храну]] # [[Неуроакантоцитоза]] # [[Неоадјувантна терапија]] # [[Назогастрична интубација]] # [[Несврсисходно лечење]] # [[Неочекивани нежељени догађај (медицина)]] # [[Недостатак хрома]] # [[Нискохроматска дијета]] # [[Нецелијачна сензитивност на глутен]] # [[Низак раст]] # [[Неуромишићне болести]] # [[Нефронофтиза]] # [[Нефротоксични лекови]] # [[Национални програм Република Србија против рака]] # [[Национални програм раног откривања карцинома грлића материце у Р. Србији]] # [[Неуролитички блокови у патогенези висцералног малигног бола]] # [[Национални водич добре клиничке праксе Министарства здравља Републике Србије]] # [[Национални програм раног откривања карцинома дојке у Р. Србији]] # [[Нивои здравствене заштите у Србији]] # [[Назоалвеоларна циста]] # [[Нитрокс]] # [[Неинвазивна глукометрија]] # [[Недостатак, зачепљеност и сужење спољашњег канала ува]] # [[Нестабилни плак]] # [[Неуромишићни блок код бубрежних болесника]] # [[Нематодоза]] # [[Недостатак сна]] # [[Нистагмус]] # [[Нефректомија]] # [[Неурохирургија]] # [[Неурогени шок]] # [[Наследна неуропатија]] # [[Неуротеологија]] # [[Наковањ (кост)|Наковањ]] # [[Неуромодулација (медицина)]] # [[Несавесно лечење]] # [[Неманифестна исхемијска болест срца]] # [[Неоваскуларизација]] # [[Натуропатија]] # [[Нејонизујуће зрачење]] # [[Нулта гравитација]] # [[Надутост трбуха]] # [[Нагњечина]] # [[Некротизирајући фасциитис]] # [[Нежељена дејства хемотерапије]] # [[Нормативна етика у медицини]] # [[Носна канила]] ;Биографије # [[Наста Ројц]] # [[Нанси Хог]] # [[Nikola Firentinac]] # [[Надежда Станојевић]] # [[Никола Жигон]] # [[Нинослав Радовановић]] — допунио сам и прерадио # [[Николај Пирогов]] # [[Невенка Рајковић]] # [[Никола Листеш]] ;Географија # [[Нови град Нанхуи]] # [[Национални парк Самариа]] # [[Национални паркови Грчке]] # [[Нишка Бања]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Нишка котлина]] — комплетна прерада странице # [[Највећа језера Манитобе]] # [[Нај­ра­ни­ји кар­то­граф­ски при­ка­зи Бе­о­гра­да]] # [[Национални паркови и национални паркови резервати Канаде]] ;Култура и уметаност # [[Народна библиотекa Стеван Сремац у Сокобањи]] # [[Настава на даљину у Србији за време пандемије Ковид-19]] # [[Нишвил џез театарски фестивал]] # [[Нега зуба (књига)]] # [[Нишвил џез музеј]] # [[Неуроестетика]] # [[Наслеђе (часопис)]] ;Историја и вера # [[Најпергов попис из 1718.]] # [[Новац у време Константина Великог]] # [[Нишки погребни обичаји с краја 19. века]] # [[Немачка Евангеличка црквена општина у Београду]] # [[Некрополе античког Наиса]] # [[Нишки саланџици]] # [[Немачко-италијанско разграничење на простору бивше Југославије]] # [[Начелници Војномедицинске академије]] # [[Ниш на прелазу из 19. у 20. век.]] # [[Наслеђивање престола у средњовековној Србији]] # [[Нависос]] # [[Насеља и културна баштина на дну Билећког језара]] # [[Некропола стећака Билећа]] # [[Новчићи у невестињском накиту Србије]] # [[Нишки комитет]] # [[Ниш у Првом светском рату]] # [[Народни видари у Србији]] # [[Ниш]] — допунио сам и прерадио здравство Ниша # [[Нишка стрип сцена]] # [[Наивно сликарство Словака у Србији]] ;Остало # [[Неигонг]] # [[Неи јинг]] # [[Нуклеарна електрана Фућинг]] # [[Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije]] # [[Научно-технолошки парк Ниш]] # [[Насеље Земунске капије]] # [[Награда Темплтон]] # [[Надвожњак за дивље животиње]] # [[Научно друштво Србије]] # [[Негативне емоције]] # [[Нумизматички музеј Народне банке Републике Македоније]] # [[:sh:Нагон|Нагон]] {{sh}} == Њ == # [[Њу Орлеанс сквер]] == О == ;Медицина # [[Олигоменореја]] # [[Олигоовулација]] # [[Отворени загрижај]] # [[Odontogena keratocista]] # [[Ортопедске ципеле]] # [[Ортопедски улошци]] # [[Ортопедске ципеле]] # [[Омикрон (вирус)]] # [[Означавање варијанти коронавируса]] # [[Окулоцефалични рефлекс]] # [[Ортостатска хипоптензија]] # [[Opšta bolnica Nikšić]] # [[Opšta bolnica Berane]] # [[Општа болница Прокупље]] # [[Општa болницa Алексинац]] # [[Општа болница Пирот]] # [[Општа болница Лесковац]] # [[Општа болница Крушевац]] # [[Општа болница Чачак]] # [[Општа болница Горњи Милановац]] # [[Општа болница Краљево]] # [[Општа болница Тутин]] # [[Општа болница Зајечар]] # [[Opšta bolnica Kotor]] # [[Opšta bolnica Bar]] # [[Opšta bolnica Cetinje]] # [[Opšta bolnica Bijelo Polje]] # [[Opšta bolnica Pljevlja]] # [[Ортопнеја]] # [[Ортодеоксија]] # [[Оштећена гликемија наташте у плазми]] # [[Очна мигрена]] — rut # [[Оптичка мамографија]] # [[Откривање поремећаја раста]] # [[Опекотина настала трењем]] # [[Опаротина]] # [[Опекотина ласером]] # [[Очна розацеа]] # [[Офталмоскопија]] # [[Офталмоскоп]] # [[Олигомеганефронија]] # [[Опструкција дванаестопалачног црева]] # [[Оптураторна кила]] # [[Омотачи пениса]] # [[Оптички рефлектометар ниске кохерентности]] # [[Орална полио вакцина]] # [[Олигохидрамнион]] # [[Оштећење слуха]] # [[Отомикоза]] # [[Отхематом]] # [[Отопластика]] # [[Онтолошко инжењерство у биомедицини]] # [[Оклузија централне вене мрежњаче]] # [[Оптотип]] # [[Oštrina vida]] # [[:hr:Oštrina vida|Oštrina vida]] {{hr}} # [[:sh:Osteoklast|Osteoklast]] {{sh}} # [[Оптичка кохерентна томографија]] # [[Оклузија централне вене мрежњаче]] # [[Одржавање живота]] # [[Остеосинтеза]] # [[Оталгија]] # [[Опекотински шок]] # [[Одијев сфинктер]] # [[Опекотинска болест]] # [[Опиоидни аналгетици]] # [[Опиофобија]] # [[Статоконије|Отолит]] # [[Озледе]] # [[Обрнути транспорт холестерола]] # [[Оксидативни стрес]] # [[Оспа]] # [[Огуљотина]] # [[Опекотина]] # [[Основни гасни закони]] # [[Ортоза]] # [[Ортопедска помагала]] # [[Објективан (физикалан) преглед]] # [[Очни зостер]] ;Биографије # [[Олга Ајмерсленд]] # [[Огист Базил]] # [[Онорија Кир]] # [[Ото Рајзингер]] ;Култура и образовање # [[Огранак САНУ у Нишу]] # [[Омладина (часопис)]] # [[Огранак Српске академије наука и уметности у Новом Саду]] # [[ОШ „Вожд Карађорђе“ Ниш|Основна школа Вожд Карађорђе Ниш]] # [[Основна школа Радивој Поповић Земун]] ;Историја и вера # [[„Окована Војводина“ (затворски лист)]] # [[Олимпијски стадион у Доњем граду на Калемегдану]] # [[Обреновићева улица у Нишу]] # [[Обласни одбор аеро-клуба Наша крила у Нишу]] # [[Отпор грађанства у окупираној Србији]] # [[Општежиће]] # [[Operacija Kindertransport]] # [[Општа болница Суботица]] # [[Одлика гробова владара у српској средњовековној држави]] # [[Одред моторних санитетских возила Болница шкотских жена]] # [[Осјечка лекарска афера]] # [[Окружна болница у Нишу]] # [[Обележавање 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу]] # [[Отел Дју у Паризу]] # [[Обредни хлебови у Србији]] # [[Божићни обредни хлебови]] ;Остало # [[Oзнаке географског порекла (Србија)]] # [[Обрамица]] # [[Облици манипулације]] # [[Опроштајно писмо самоубице]] # [[Oбрасци пијења алкохола]] # [[Одложено задовољство]] # [[Општина Микра]] == П == ;Медицина # [[Полименореја]] # [[Предменструални дисфорични поремећај]] # [[Поремећаји менструалног циклуса]] # [[Полип женских полних органа]] # [[Пенасте ћелије]] # [[Патобиологија атеросклерозе]] # [[Пикнодизостоза]] # [[Поткожна масна некроза новорођенчета]] # [[Пукоти (пулмологија)]] # [[Polivaskularna arterijska bolest]] # [[Паратенонитис]] # [[Пнеумококне инфекције]] # [[Псеудохипопаратироидизам]] # [[Прекинути лук аорте]] # [[Периапикална циста]] # [[Плућни залистак]] # [[Плеуректомија]] # [[Potpomognuto samoubistvo]] # [[Perinatalni mortalitet kao stres za majku]] # [[Празнични срчани синдром]] # [[Пролазни исхемијски напад]] # [[Протеза]] # [[Повреде нанете петардама]] # [[Примена житарица и компоненти житарица у функционалној храни]] # [[Пробиотик]] # [[Паралитичко тровање шкољкама]] # [[Психологија здравља на раду]] # [[Побачај и ментално здравље]] # [[Педофилско зближавање]] # [[Психологија у средњовековном исламу]] # [[Prevremeni porođaj]] # [[Преоперативни пост]] # [[Покрет за слободу здравља]] # [[Парасистолија]] # [[PQ (PR) интервал]] # [[Pristupačnost objektima osoba sa invaliditetom]] # [[Професионална рехабилитација инвалида]] # [[Р талас (медицина)]] # [[Pulsni oksimetar]] # [[Пилонидални синус]] # [[Пролактином]] # [[Преимплантациона генетска дијагностика]] # [[Перзистентна плућна хипертензија новорођенчета]] # [[Патологија црвуљка]] # [[Предња укрштена веза]] # [[Пириформни синдром]] # [[Примарна цилијарна дискинезија]] # [[Платипнеја]] # [[Платипнеја-ортодеоксија синдром]] # [[Патолошки облици дисања]] # [[Парадоксални пулс]] # [[Повећање пениса]] # [[Плагиоцефалија]] # [[Позициона плагиоцефалија]] # [[Первазивни развојни поремећаји]] # [[Полни хормони и сексуална жеља код жена]] # [[Пренатални хормони и сексуална оријентација]] # [[Пресотерапија]] # [[Предијабетес]] # [[Пролапс уретре]] # [[Печ тест]] # [[Пекарска астма]] # [[Перинатална асфиксија]] # [[Палијативно збрињавање у педијатрији]] # [[Превремено одлубљивање постељице]] # [[Поремећаји сексуалног развоја]] # [[Повратни тифус]] # [[ПЕТ радиофармацеутици]] # [[Предњи спинални синдром]] # [[Поремећаји ембрионалног развоја кичмене мождине]] # [[Повлачење очног капка]] # [[Пингвекула]] # [[Птеригијум]] # [[Примарни глауком отвореног угла]] # [[Пацијент контролисана аналгезија]] # [[Плућна атрезија]] # [[Павликови ремени]] # [[Примена инсулинске пумпе код тудница са типом 1 шећерне болести]] # [[Предменструални синдром]] # [[Порођај у ванболничким условима]] # [[Плућни секвестар]] # [[Пролапс ректума ]] # [[Плућна хипертензија узрокована плућним болестима и/или хипоксијом]] # [[Плућна артеријска хипертензија удружена са инфекцијом хуманим вирусом имунодефицијенције]] # [[Плућна артеријска хипертензија код деце]] # [[Плућна хипертензија]] # [[Примарна плућна хипертензија]] # [[Пилорична атрезија]] # [[Пупчана кила]] # [[Перинеална кила]] # [[Препилорична антрална дијафрагма]] # [[Потковичасти бубрег]] # [[Пијелопластика]] # [[Поморска медицина]] # [[Подводна медицина]] # [[Профилактичке декомпресионе таблице]] # [[ProQuad vakcina]] # [[Посткоитална меланхолија]] # [[Прерани пубертет]] # [[Патохистолошка класификација карцинома плућа]] # [[Привремени васкуларни приступ за хемодијализу]] # [[Псеудотрепанација лобање]] # [[Примарна имунодефицијенција]] # [[Профилакса инфективних болести]] # [[Плодова вода]] # [[Перихондритис спољашњег ува]] # [[Перфорација]] # [[Професионалне болести]] — комплетно нова страница # [[Повреда на раду]] # [[:sh:Професионалне болести|Професионалне болести]] {{sh}} # [[Примена комплементарне и алтернативне медицине у САД]] # [[Паразитологија]] # [[Паваши]] # [[Плућни волумени и капацитети]] # [[Позитиван стрес]] # [[Падови у старости]] # [[Прелом пениса]] # [[Повреде скротума и тестиса]] # [[Пиоцела]] # [[Пријапизам]] # [[Прогресивна здравствена нега]] # [[Позитронска емисиона томографија у истраживањима можданих функција]] # [[Псеудотромбоцитопенија]] # [[Patient UK]] # [[Плућни сурфактант]] # [[Педијатријски акутни респираторни дистрес синдром]] # [[Плућна марамица]] # [[Повреде у спорту]] # [[Пливачко колено]] # [[Porodiljska groznica|Породиљска грозница]] # [[Поремећаји менталног здравља]] # [[Професионални канцерогени]] # [[Професионална оријентација и селекција]] # [[Промоција здравља на радном месту]] # [[Primum non nocere]] # [[Prividna smrt|Привидна смрт]] # [[Preoperativna procena u anesteziji|Преоперативна процена анестезије]] # [[Псоријазни артритис]] # [[Поремећаји срчаног ритма]] # [[Патолог]] # [[Психоонкологија]] # [[Портална хипертензија]] # [[Пут полиола]] # [[Плућна емболија]] — прерада текста унос извора и слика # [[Промоција здравља]] # [[Плеоцитоза]] # [[Плеоцитоза лимфоцита]] # [[Прелом кости]] # [[Пуж (уво)]] # [[Психосоматска медицина]] # [[Психосоматска болест]] # [[Принцметалова ангина]] # [[Пасивни имунитет]] # [[Продром]] # [[Прикривена хомосексуалност]] # [[Патогеност]] # [[Пемфигус]] # [[Перкутана коронарна интервенција]] # [[Periferna vaskularna bolest|Периферна васкуларна болест]] # [[Повреда]] # [[Пнеумоторакс]] # [[Прелом ребара]] # [[Премореност (безбедност)]] # [[Палпација (медицина)]] # [[Перкусија (медицина)]] # [[Перикард]] # [[Перикардитис]] # [[Перикардиоцентеза]] # [[Папаниколау тест]] # [[PH мокраће]] # [[Право на здравље]] ;Право # [[Prava osoba sa invaliditetom]] # [[Prostitucija u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Право на студентски кредит]] # [[Право на студентску стипендију]] # [[Постхумна оплодња]] # [[Права деце у области МАР]] # [[Право на избор пола у области МАР]] # [[Права лица која су лишена слободе у области МАР]] # [[Pravo na finansiranja vantelesne oplodnje]] # [[Pravo na novčanu nadoknadu za pomoć i negu drugog lica]] # [[Право на одсуство са рада ради посебне неге детета или друге особе]] # [[Право на побачај у медицинским установама Србије]] # [[Право на социјално осигурање у Краљевини Југославији]] # [[Право на финансијску подршку породица са децом]] # [[Pravo na naknadu zarade ili plate za vreme porodiljskog odsustva]] # [[Pravo pacijenta za slučaj odsustva lekara ili nedovoljnih mogućnosti za lečenje]] # [[Право на заштиту генетских података осигураника]] # [[Prava osoba sa retkim bolestima]] # [[Pravo na rad osoba sa retkim bolestima]] # [[Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje]] # [[Права пацијената]] # [[Права из система социјалног осигурања]] # [[Право човека на приватност након његове смрти]] # [[Право пацијента на приватност и људско достојанство]] # [[Право на социјално осигурање на подручју Демократске Федеративне Југославије]] # [[Право на помагала о трошку осигурања]] # [[Право на генетичко саветовање]] # [[Права из пензијског и инвалидског осигурања професионалних војних лица Србије]] # [[Превремена пензија]] # [[Право на накнаду погребних трошкова]] # [[Права из осигурања у случају незапослености]] # [[Права на специјална помагала за читање и писање]] ;Биографије # [[Пола Хедвиг]] # [[Павле Георгије Спирта]] # [[Племићка породица Смиљанић]] # [[Пенчо Георгиев]] # [[Петар Ђорђевић]] # [[Перица Донков]] # [[Помпоније Мела]] # [[Прока Јовкић]] # [[Pedanije Dioskorid]] # [[Пјер Робен]] # [[Петар Икономовић]] # [[Пол Бер]] # [[Патрик Менсон]] ;Историја, култура, вера и образовање # [[Протеривање Немаца из Чехословачке]] # [[Покољ у Постолопртију]] # [[Покољ у Лидицама]] # [[Покољи над Немцима у Чехословачкој у пролеће и лето 1945.]] # [[Pokolj u Albaniji 1951.]] # [[Пазар за старо (приповетка)]] # [[Причесна кашичица]] # [[Покрови (литургија)]] # [[Палата Јовановић у Нишу]] # [[Позориште „Миливоје Живановић”]] # [[Пантелејски вашар]] # [[Покрајинска библиотека Истре]] # [[Прва бечка арбитража]] # [[Пресељење Мађара у Чешку]] # [[Процесија за крст на острву Хвару]] # [[Путна мрежа на територији античког Наиса]] # [[Палата Јовановић у Нишу]] # [[Праисторијски локалите Црквине]] # [[Перајка]] # [[Повеља Франца Јозефа I Павлу Георгију Спирти]] # [[Пекарски занат у Србији]] # [[Пасја седмица]] # [[Prelo (običaj)]] # [[Павловдан]] # [[Palata Garanjin u Trogiru]] # [[Палата Стафилео (Штафилић)]] # [[Палата Лучић у Трогиру]] # [[Побуна албанског становништва у Плаву и Гусињу 1919.]] # [[Pešadijske kasarne u Beogradskoj tvrđavi]] # [[Pomorski muzej Crne Gore]] # [[Пристанишна капија]] # [[Palata Ćipiko u Trogiru]] # [[Perivoj porodice Garagnin-Fanfogna u Trogiru]] # [[Прве партизанске спортске игре]] # [[Појас (одећа)]] # [[Преглед занимања и заната у Краљевини Србији]] # [[Поступоница]] # [[Пречанске лекарске мисије у Србији]] # [[Простирача]] # [[Палата Реуниона (Београд)]] # [[Петочисленици]] # [[Путујући страни лекари у Србији]] # [[Подземна база за рањенике у Војводини]] # [[Партизанска болница и породилиште Сподњи Храстник]] # [[Партизанска База 20]] # [[Партизанска болница Згорњи Храстник]] # [[Партизанска болница Јелендол]] # [[Прва хируршка пољска болница у Василици]] # [[Положај жена у Србији у Великом рату]] # [[Први хируршки павиљон у Нишу]] # [[Парк хероја НОБ-а у Нишу]] # [[Проституција у окупираној Србији (1941—1944)]] # [[Партизански брак]] # [[Положај жена у Србији у Другом светском рату]] # [[Пет кћери деспота Јована]] # [[Пашин конак у Нишу]] # [[Партизанска болница на Калнику]] # [[Повојница]] # [[Полигонални зид у Делфима]] # [[Плаштаница скопског митрополита Јована]] # [[Буквар Саве Инока Дечанца|Први српски буквар инока Саве]] # [[Позориште лутака Ниш]] # [[Прогон учитеља у Нишу за време бугарско-немачко-аустроугарске окупације]] # [[Прве библиотеке у Нишу]] # [[Појавни облици медицине у средњовековној Србији]] # [[Пастеров завод у Нишу]] # [[Пастеров завод у Новом Саду]] # [[Појтингерова табла]] # [[Павиљон у Нишкој тврђави]] # [[Прва баптистичка црква у Дофену]] # [[Прва уједињена црква у Дофену]] # [[Производни процес у лончарству]] ;Ваздухопловство и војна медицина # [[Прва резервна војна болница у Смедеревској Паланци]] # [[Пилотска кацига 3Ш-10]] # [[Пилотско избациво седиште К-36Д-3,5М]] # [[Списак хидроавиона, летећих чамаца и амфибија|Преглед хидроавиона и летећих амфибија]] # [[Падобрански скок из стратосфере]] # [[Пројектил]] # [[Природна радиоактивност|Природно зрачење]] # [[Пилотске кисеоничке маске СССР и Русије]] # [[Полетно-слетна стаза]] # [[Падобранско висинско одело]] # [[Пројекат „Волга“]] # [[Падобрански рекорди остварени скоковима из стратосфере]] ;Географија # [[Podunavačke bare]] # [[Парк природе Ластовско оточје]] # [[Парк природе Биоково]] # [[Парк природе Учка]] # [[Пудонг]] # [[Посебни орнитолошки резерват Палуд]] # [[Pećina Drogarati na Kefaloniji]] # [[Psihro pećina]] # [[Popova Šapka]] # [[Планско поље]] # [[Полуострво Хикакос]] # [[Понор Пандирало]] # [[Присјанска река]] # [[Пасјачка река]] # [[Пиротска бањица]] # [[Погановска река]] # [[Пареж]] # [[Полуострво Касандра]] # [[Патков гушт]] # [[Национални паркови канадских Стеновитих планина|Паркови канадских Стеновитих планина]] # [[Покрајински парк Мидленд]] # [[Покрајински парк диносауруса]] # [[Пешчаници у Драмхелеру]] # [[Пиротска котлина]] # [[Парохија Бела Паланка]] ;Јела # [[Печена говедина]] # [[Proizvodi od riba]] # [[Печење меса под сачем]] # [[Печење меса у фолији]] # [[Печено пиле у кеси за печење]] # [[Печење]] # [[Pasulj (jelo)]] ;Остало # [[Пристан у Земуну]] # [[Prostitucija u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Путовање до Кристалне пећине]] # [[Палата Кински]] # [[Палата Шварценберг у Прагу]] # [[Пошта и телекомуникације Кине]] # [[Первапорација]] # [[Пружаоци услуга ваздушне навигације]] # [[Православље и хомосексуалност]] # [[Плаво-зелена мапа Београда]] # [[Провенчер бриџ]] # [[Продаја оружја у свету]] # [[Подруми манастира Тврдош]] # [[Проституција у Уругвају]] # [[Позитивна психологија]] # [[Праг чујности]] — комплетна прерада странице-клице # [[Перифитон]] # [[Планетарна хабиталност]] == Р == ;Медицина # [[Родна веровања]] # [[Рамсаи Хунтов синдром]] # [[Рамсаи Хунтов синдром тип 1]] # [[Размена плазме]] # [[Ремисије шећерне болести]] # [[Репарација (психологија)]] # [[Родитељска одговорност]] # [[Редупликативна парамнезија]] # [[Релаксационе технике]] # [[Ресинхронизациона терапија миокарда]] # [[Ретробулбарни блок]] # [[Ранула]] # [[Ресилон]] # [[Рецепт за наочаре]] # [[Риноскопија]] # [[Руптура Ахилове тетиве]] # [[Ризично понашање]] # [[Развој дефиниција сексуалних поремећаја код жена]] # [[Розацеа]] # [[Роландова желатинозна супстанца]] # [[Репродуктивно здравље]] # [[Ректум]] # [[Ректална примена лека]] # [[Разлике између малигне и здраве ћелије]] # [[Рабдомиосарком]] # [[Радиолошка дијагностика урогениталног система]] # [[Роботизована лапароскопска радикална простатектомија]] # [[Роњење на већим надморским висинама]] # [[Роњење и путовање авионом]] # [[Ронилачки компјутер]] # [[Резистентна артеријска хипертензија]] # [[Радиотерапија рака грлића материце]] # [[Ринолити]] # [[Руптура бубне опне]] # [[Реуматологија]] # [[Ретенција мокраће]] # [[Реплантација]] # [[Radiofarmaceutici|Радиофармацеутици]] # [[Rodna i polna anksioznost|Родна и полна анксиозност]] # [[Радиотерапија]] # [[Радиохирургија]] # [[Рак једњака]] # [[Radiofarmaceutik|Радиофармацеутик]] # [[Руске санитетске екипе у Нишу 1914/1915.]] # [[Рубеола]] # [[Радионекроза]] # [[Радијациона болест]] # [[Радијациони ризик]] # [[Рефлексологија]] # [[Радна способност (медицина)]] # [[Ранa]] # [[Рабдомиолиза]] # [[Раздерина]] # [[Реконвалесценција]] # [[МКБ-10 (Реуматичне болести)]] # [[Радикулопатија]] # [[Реактивне врсте кисеоника]] # [[Рејноов феномен]] # [[Родна дисфорија]] ;Биографије # [[Радивој Каленић]] # [[Радојка Коцијанчић]] # [[Радомир Бабић (лекар)]] # [[Ристо Јеремић]] # [[Рената Лаксова]] # [[Рене Лаенек]] • комплетна прерада текста # [[Радослав Бубањ]] # [[Рудолф Вирхов]] # [[Роберт Едвардс]] # [[Ралф Стајнман]] # [[Ричард Аксел]] # [[Роналд Рос]] # [[Рене Фавалоро]] ;Култура и образовање # [[Ражањско црепуљарство]] # [[Рускословенски језик]] # [[Родна равноправност у Војсци Србије]] # [[Рок музеј]] # [[Развој језика код Срба од 9. до 19. века]] # [[Римска мозаичка уметност]] # [[Регионални музеј у Добоју]] # [[Рафаеловска глава која експлодира]] # [[Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Нишу]] ;Историја и религија # [[Римски мост 1 код Беле Паланке]] # [[Ризница цркве рођења Христовог у Пироту]] # [[Радни логор Шарвар]] # [[Ришу]] # [[Рудне области у Наису]] # [[Radovanov portal]] # [[Руске металне иконе]] # [[Религија и хомосексуалност]] # [[Рајхлов хотел Руски цар у Нишу]] # [[Расно законодавство НДХ]] # [[Раоничка буна]] # [[Римско насеље Леусинијум у Панику]] # [[Римска комуникација Паник–Ријечани–Никшић]] # [[Ресторан Венеција у Земуну]] # [[Ресторан Шаран у Земуну]] # [[Роанок колонија]] # [[Рановизантијска гробница на свод код Клисуре]] # [[Римска миља]] # [[Ранохришћанска гробница у Нишкој Бањи]] ;Географија # [[Репушничка река]] # [[Разврставање бања у Србији]] # [[Река Рогоз]] # [[Расничка река]] # [[Резерват биосфере Рајдинг маунтин]] # [[Рајдинг маунтин (национални парк)]] ;Јела # [[Роловани свињски паумфлек]] # [[Роловање меса]] # [[Рибље конзерве]] # [[Рибља чорба (јело)]] ;Остало # [[Рибљи цар (митологија)]] # [[Рибља царица (митологија)]] # [[Ресторан Варош Капија у Београду]] # [[Религија и хомосексуалност]] # [[Религиозност]] # [[Ред бул стратос]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Ротокоптер]] # [[Рођенданска честитка]] == С == ;Медицина # [[Саратовски војномедицински институт]] # [[Suženje mokraćovoda bešike]] # [[Синдром белог мантила]] # [[Sindrom mačijeg plača]] # [[Синдром исцрпљивања митохондријске ДНК]] # [[Стрес и анксиозност изазвана ратом у Украјини]] # [[Сандхофова болест]] # [[Сфинголипидозе]] # [[Списак основних хомеопатских препарата]] # [[Свиларство у Војној граници]] # [[SCTV01C]] # [[SCB-2019]] # [[Soberana 02]] # [[Стеноза плућне валвуле]] # [[Spermatokela]] # [[Синофобија и антиазијско расположење у пандемији ковид 19]] # [[Срчани маркери]] # [[Смрт породиље]] # [[Смртност мајки у Индији]] # [[Smrtnost majki u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Smrtnost majki crne rase u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Синдром кинеског ресторана]] # [[Сексуално узнемиравање на радном месту]] # [[Списак истраживачких метода у психологији]] # [[Саосећање према себи]] # [[Софрологија]] # [[Систематска десензибилизација]] # [[Суфијска психологија]] # [[Стрес на радном месту]] # [[Самоубиство и еутаназија]] # [[Спортско срце]] # [[Sinkopa kod starih]] # [[Срчани проблеми у ковиду 19]] # [[Скала нивоа реакције (РЛС85)]] # [[Савремена схватања инвалидности]] # [[Сензорна функционална инвалидност]] # [[Sindrom produženog QT intervala]] # [[Спољна фиксација]] # [[Списак поремећаја стопала и скочног зглоба]] # [[Средњи артеријски притисак]] # [[Синусна брадикардија]] # [[Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија]] # [[Смањење пениса]] # [[Specijalna bolnica za plućne bolesti Brezovik]] # [[Специјална болница за психијатријске болести Горња Топоница]] # [[Специјалне болнице у Србији]] # [[Смернице за оперативно и неоперативно лечење траума јетре (WSES, 2020)]] # [[Смернице за офталмологе у пандемији Ковида-19]] # [[Сарилумаб]] # [[Серолошка дијагностика вирусних инфекција]] # [[Секвенцирање вирусних нуклеинских киселина]] # [[Стадијуми хроничне болести бубрега]] # [[Скрининг малигних тумора јајника и јајовода]] # [[Синдром превремене менопаузе]] # [[Стоматолошки ласер]] # [[Синдром неонеталне апстиненције]] # [[Системским узроцима изазвана уртикарија]] # [[Скор системи за дијагностику акутног запаљења црвуљка]] # [[Срчани тонови]] # [[Срчани врх]] # [[Сагитална синостоза]] # [[Спектар аутистичних поремећаја]] # [[Сагитална синостоза]] # [[Специјална болница „Свети Сава“ Београд]] # [[Синдром немирних ногу]] — рут # [[Сигмоскопија]] # [[Самостанска/манстирска медицина]] # [[Супоративна онкологија]] # [[Супкортикална васкуларна деменција]] # [[Симптом скор систем у процени доњег уринарног тракта]] # [[Специјална болница Озрен]] # [[Специјална болница Сокобања]] # [[Слика тела]] # [[Стручни и научни часописи СЛД]] # [[Стент обложен лековима]] # [[Спинална дермоидна и епидермоидна циста]] # [[Сексуално узбуђење]] # [[Скочни зглоб]] # [[Срчана амилоидоза]] # [[Су Ђок]] # [[Самоубилачко понашање хомосексуално оријентисаних]] # [[Спуштен очни капак]] # [[Социотерапија]] # [[Сузење ока]] # [[Склеритис]] # [[Суво око]] # [[Сурогат мајчинство]] # [[Санфилипов синдром]] # [[Светски дан менталног здравља]] # [[Сезонски афективни поремећај]] # [[Семантичка деменција]] # [[Смишљање нелогичних прича код деце]] # [[Смртност становништва Србије]] # [[Скрининг малигних болести у Републици Србији]] # [[Спигелианова кила]] # [[Страх од лекара]] # [[Суицидална идеја]] # [[Сексуално здравље]] # [[Синдром посторгазмичке болести]] # [[Сексуална главобоља]] # [[Секундарна имунодефицијенција]] # [[Секундарна хиперкалциурија]] # [[Стрес и атеросклероза]] # [[Синдром међублизаначке трансфузије]] # [[Синдром аспирације меконијума]] # [[Специфична запаљења спољашњег ува]] # [[Списак професионалних болести у Србији]] # [[Синдром постуралне ортостатске тахикардије]] # [[:sh:Секундарни нагони у обликовању понашања ЛГБТ особа|Секундарни нагони у обликовању понашања ЛГБТ особа]] {{sh}} # [[:hr:Sindrom postularne ortostatske tahikardije|Sindrom postularne ortostatske tahikardije]] {{hr}} # [[Стеноза аортног залистка]] # [[Спроводни систем срца]] # [[Складиштења медицинског кисеоника]] # [[Спирометрија]] # [[Стабилна ангина пекторис]] # [[Социјално-медицинске одлике алкохолизма]] # [[Стереотаксија]] # [[Стеноза бубрежне артерије]] # [[Сијалографија]] # [[Спољашње дисање]] # [[Слушне кошчице]] # [[Средње уво]] # [[Спољашњи слушни канал]] # [[Спољашње уво]] # [[Сцинтиграфија]] # [[Сфигмограф]] # [[Соматостатином]] # [[Сјогрен синдром антиген Б]] # [[Самоубиство]] — комплетна прерада странице # [[Срчани удар]] — комплетна прерада странице # [[Самоубиство у Србији]] # [[Самоубиство у Војсци Србије]] # [[Сакулус]] # [[Слободни радикали]] # [[Скенер за цело тело]] # [[Свемирски нужник]] # [[Светски дан срца]] # [[Системска циркулација крви]] # [[Стент]] # [[Секотина]] # [[Сепса]] # [[Септички шок]] # [[Сулфасалазин]] # [[Сврабеж]] # [[Старачке брадавице]] # [[Струјни удар]] # [[Српско лекарско друштво]] — допунио сам и прерадио # [[Срце са три преткоморе]] # [[Симптоми болести]] # [[Симптоматска терапија мултипле склерозе]] # [[Санитетски воз]] # [[Системска склероза]] # [[Симпатектомија]] # [[Шегренов синдром]] # [[Сузни апарат ока]] # [[Схоластичка медицина]] # [[Савремене облоге за ране]] ;Биографије # [[Соломон Алкалај]] # [[Слободан Грубачић]] # [[Sonja Šiljak-Yakovlev]] # [[Сузан Кејч]] # [[Стефан Ђорђевић (редитељ)]] # [[Sabiha Kasimati]] # [[Стјепан Црнота]] # [[Снежана Петровић]] # [[Сретен Николић]] # [[Славко Копач]] # [[Софија Николајевић]] # [[Софија Стефановић (песник)]] # [[Станко Костић]] # [[Сушрута Самхита]] # [[Стивен Хејлс]] # [[Сергеј Корсаков]] # [[Станче Ракић]] # [[Саша Димитријевић]] # [[Соња Вукашиновић]] # [[Слободан Радојковић]] # [[Славољуб Лазетић]] # [[Слободан Сотиров]] # [[Стефан Недок]] # [[Сандфорд Флеминг]] # [[Сима Чемерикић]] # [[Спиридон Јовановић]] # [[Сантијаго Рамон и Кахал]] # [[Хенрик Шегрен]] ;Географија # [[Севр]] # [[Свети Теодор (острво)]] # [[Сават I и Сават II]] # [[Суковско језеро]] # [[Сорлаци (Фоча)]] # [[Срећково врело]] # [[Сутеска Мокрањско ждрело]] # [[Сутеска Светог Оца (Бела Паланка)]] # [[Сува бања]] # [[Сува планина]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Сићевачка клисура]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] ;Култура и образовање # [[Студент продекан]] # [[Студентски стандард у Србији]] # [[Studentske kartice]] # [[Студентски културни центар у Србији]] # [[Studiranje u doba korone]] # [[Sefardska periodika na tlu bivše Jugoslavije]] # [[Skenderbegov muzej]] # [[Sveučilišna galerija Vasko Lipovac]] # [[Словеначки конструктивизам]] # [[Старословенска керамика на Балканском полуострву]] # [[Српски сликари школовани у Прагу (1898—1927)]] # [[Савремени Нови Сад (часопис)]] # [[Српска девојачка школа у Задру]] # [[Саморазумевање]] # [[Самостална изложба]] # [[Стрипорама фест]] # [[Старо српско издаваштво (1494—1918)]] ;Историја и религија # [[Саборна црква Светог Николе (Бангкок)]] # [[Сентински храм]] # [[Саборни храм Покрова Пресвете Богородице (Харков)]] # [[Путна мрежа на територији античког Наиса]] # [[Самостан Мирамион]] # [[Српско-американски орфелинат у Ници]] # [[Средњовековни мост у Трогиру]] # [[Samostan Svetog Ivana Krstitelja u Trogiru]] # [[Спољашња Стамбол капија]] # [[Српски ратни профитери у Великом рату]] # [[Сава капија]] # [[Спољна Сава капија]] # [[Српска горњa варош у Београду (1718—1739)]] # [[Санаторијум за Србе у Саланшеу]] # [[Савез јеврејских вероисповедних општина Југославије]] # [[Силван (митологија)]] # [[Стратиште на Бубњу]] # [[Споменик Црвеноармејцима на Тргу Републике у Београду]] # [[Споменик у Јанкиној падини]] # [[Старогрчка дипломатија]] # [[Саркофаг са моштима цара Душана]] # [[Соломонов чвор]] # [[Старохрватска гробља]] # [[Списак хришћанских деноминација и њихов однос према хомосексуалности]] # [[Словеначка централна војнопартизанска болница Кочевски Рог]] # [[Стамбол капија у Нишкој тврђави]] # [[Стара црква Светог Марка у Београду]] # [[Стадион (мерна јединица)]] # [[Седефли нануле]] # [[Синаити у средњовековној Србији]] # [[Стара црква у Белој Паланци]] # [[Споменик умрлим од тифуса у Нишу]] # [[Страдања јеврејских здравствених радника током Другог светског рата у Југославији]] # [[Стање у војном и грађанском санитетету пред почетак Великог рата]] # [[Скит Светог Јована Претече]] # [[Скит Кавсокаливија]] # [[Скит Успења Богородичиног]] # [[Скит Свете Ане]] # [[Скитови на Светој гори]] # [[Српске чиче у Великом рату]] # [[Средњовековна болница у манастиру Мажићи]] # [[Санитетска служба Југословенске војске у отаџбини]] # [[Српско војничко спомен-гробље у Софији]] # [[Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту]] # [[Светилиште Атине Пронаје]] # [[Стадион у Делфима]] # [[Средњовековне плаштанице]] # [[Спорт међу комунистима у Краљевини Југославији]] # [[Сребреничке џамије]] # [[Сребреница у средњем веку]] # [[Српски ратни сликари с почетка 20. века]] # [[Страдање свештеника у Јанковој падини 1915.]] # [[Српска војничка гробља из Првог светског рата у Северној Африци]] # [[Сисачка катедрала]] # [[Српски војни санитет у албанској голготи]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Српска средњовековна медицина]] # [[Староегипатска медицина]] # [[Српска манастирска медицина]] # [[Стране санитетске мисије у балканским ратовима]] # [[Српски санитет у време Церске, Колубарске и битке на Дрини]] # [[Синагога у Нишу]] # [[Санитетски воз у Краљевини Србији]] # [[Српске православне светиње и споменици у Призрену]] # [[Српски музеј хлеба у Пећинцима]] # [[Српски потпорни фонд]] # [[Салон 77 у Нишу]] # [[Спомен црква Свете Петке у Ћурлини]] # [[Списак девастираних православних светиња на Косову и Метохији у 21. веку]] # [[Железничка станица Уније у Винипегу|Станица уједињења у Винипегу]] # [[Савремено наивно сликарство у Србији]] # [[Савремено наивно сликарство у Југославији]] ;Јела # [[Сендвич са печеном говедином]] # [[Сјенички крављи сир]] # [[Сјенички овчији сир]] # [[Сир из уља]] ;Остало # [[Социјална подршка избеглица]] # [[Срећни диносаурус]] # [[Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука]] # [[Стратосферски балон са гондолом „Волга“]] # [[Сапунџија]] # [[Статички електрицитет]] # [[Светски дан оргазма]] # [[Сламарица]] # [[Скафандер Сокол КВ-2]] # [[Сисачка бискупија]] # [[Судар ваздухоплова у ваздуху]] # [[Свемирски нужник]] # [[Светлост у води]] # [[Сексуалне мањине]] # [[Списак наивних уметника Србије]] # [[Списак словачких ликовних уметника у Србији]] # [[Све једном прође, све се једном заврши]] == Т == ;Медицина # [[Торакоскопија]] # [[Тумефактивна мултипла склероза]] # [[Теј-Саксова болест]] # [[Тромболиза периферних артерија]] # [[Тромболиза]] # [[Тролисна валвула]] # [[Трикуспидна регургитација]] # [[Турска болница код Ћеле Куле]] # [[Терапија реконвалесцентном плазмом]] # [[Тихи срчани удар]] # [[Тровање сардинама]] # [[Тровање шкољкама]] # [[Тровање шкољкама са дијарејом]] # [[Тровање скомброидом]] # [[Тровање цигуатером]] # [[Тровање надуваном рибом]] # [[Тровање морским плодовима]] # [[Терапија липидном емулзијом]] # [[Токсичност локалних анестетика]] # [[Тровање оловом]] # [[Токсичност хлорокина и хидроксихлорокина]] # [[Torontska skala aleksitimije]] # [[Transezofagealna ehokardiografija]] # [[Trodimenzionalna ehokardiografija]] # [[Таису]] # [[Тровање дезинфицијенсима у пандемији ковида 19]] # [[Трауматска повреда мозга]] # [[Токсичност антиаритмика]] # [[Torsades de pointes]] # [[Такотсубо кардиомиопатија]] # [[Терминологија ЛГБТ]] # [[Трудноћа и порођај у пандемији Ковид-19]] # [[Test za detekciju virusa COVID-19]] # [[Тест неутрализације]] # [[Тешка комбинована имунодефицијенција]] # [[Тровање каустичним средствима]] # [[Тумори црвуљка]] # [[Транслуминална ендоскопска операција]] # [[Трансуретрална микроталасна термотерапија]] # [[Трофички улкус]] # [[Трудови (медицина)]] # [[Тригоноцефалија]] # [[Трансанална иригација]] # [[Трахеотомија]] # [[Trahealnа kanila|Трахеална канила]] # [[Тенотомија]] # [[Тровање хромом]] # [[Тифлологија]] # [[Термичка опекотина]] # [[Trihomonijaza]] # [[Трихијаза]] # [[Терaпија музиком и здравствена заштита]] # [[Тест крви за идентификацију појединаца за скрининг рака плућа]] # [[Тонометрија]] # [[Тест оптерећења калцијумом]] # [[Тест апсорпције (13Ц2) оксалата]] # [[Транскрипциона контрола]] # [[Тромбофлебитис]] # [[Трикуспидална атрезија]] # [[Трансплантација крвних матичних ћелија у мукополисахаридозама]] # [[Терапија замене бубрежних функција]] # [[Тровање органофосфорним једињењем]] # [[Тау протеин]] # [[Телесна психотерапија]] # [[Транскранијални електромагнетни скенер]] # [[Терапија плесом и покретом]] # [[Терапија писањем]] # [[Терапија алкохолизма током трудноће]] # [[Транспозиција великих крвних судова]] # [[Тетралогија Фаллот]] # [[Тромбендартеректомија]] # [[Терапија ликовном уметношчу и здравствена заштита]] # [[Техничко роњење]] # [[Tахикардије са уским QRS комплексима]] # [[Трансфобија]] # [[Теорије о узроцима транссексуализма]] # [[Трепанација лобање у средњовековној Војводини]] # [[Тест оралног оптерећења глукозом]] # [[Телемедицинске информације]] # [[Тимпаноцентеза]] # [[Трансплантација пениса]] # [[Торзија тестикуларних апендикса]] # [[Торзија семене врпце]] # [[Тампонада мокраћне бешике]] # [[Трауматска ампутација]] # [[Terminologia Anatomica]] # [[Тешка астма]] # [[Тромбоемболизам у преткоморској фибрилацији]] # [[Терапија рана негативним притиском]] # [[Тиреотоксична криза]] # [[Тахипнеја]] # [[Тампонада срца]] # [[Таласемија]] # [[Телесна температура]] # [[Туина]] # [[Традиционална медицина]] # [[Тракција (физикална медицина)]] # [[Теургијска медицина]] # [[Традиционална кинеска медицина]] # [[Тромб]] # [[Термоминерални извори Нишке Бање]] # [[Тровање угљен-моноксидом]] (заједно са [[Корисник:VS6507|Алексом Лукићем]]) [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Тровање кисеоником]] # [[Тријажа повређених]] ;Биографије # [[Татјана Радовановић]] # [[Татјана Новаковић]] # [[Теа Андријић]] # [[Тодор Коблишка]] # [[Томислав Тодоровић (вајар)]] # [[Тодор Миловановић]] ;Култура # [[Terminološka diskriminacija osoba sa invaliditetom]] # [[Toranj gradskog sata sa crkvom Svetog Sebastijana u Trogiru]] # [[Театар на раскршћу]] ;Историја # [[Телеграфска станица у Нишу]] # [[Турска купатила у Нишу]] # [[Трг Нације]] # [[Tiranska piramida]] # [[Тврђава Итзедин]] # [[Тврђава Ајо Теодори]] # [[Тврђава у Хањи]] # [[Терме (Медијана)]] # [[Трговински гласник]] # [[Трг Републике (Пирот)]] # [[Ташмајданско гробље]] # [[Тимочки партизански батаљон]] # [[Таин (војни хлеб)]] # [[Тепидаријум]] # [[Толос у Делфима]] ;Географија # [[Топлодолска река (притока Темштице)]] # [[Тектонски облици рељефа Нишке котлине]] # [[Тиндал стена]] # [[Tangle Creek]] # [[Термоминерални извори Врњачке Бање]] ;Јела # [[Телећи пепито]] # [[Tradicionalna gotova jela u Srbiji]] ;Остало # [[Tri kabaljerosa]] # [[Trans aktivizam]] # [[Тјанвен-1]] # [[Тест за откривање интернет-зависности]] # [[Тајна]] # [[Тирелов краљевски музеј палеонтологије]] # [[Течни кисеоник]] == Ћ == ;Историја # [[Ćilimarstvo u Bosni i Hercegovini]] ;Култура и књижевност # [[Ћир Моша Абеншаам (приповетка)]] == У == ;Медицина # [[Утхофов феномен]] # [[Urahalna cista]] # [[Утицај алкохола на здравље]] # [[Упоредна психологија]] # [[Управљање стресом]] # [[Урођене миопатије]] # [[Укопан пенис]] # [[Утврђивање очинства]] # [[Утврђивање алкохолисаности]] # [[Уретрални стент]] # [[Утицај хормона на сексуалну мотивацију]] # [[Ултразвучна сонографија ока]] # [[Улога ангиогенезе у патогенези метастазирања]] # [[Урођено ишчашење кука]] # [[Употреба органофосфата у терапији]] # [[Утицај стреса на ендокрини систем]] # [[Уметност као терапија]] # [[Удвостручен уретер]] # [[Уретерокела]] # [[Универзитетска дечја клиника у Београду]] # [[:sh:Upotreba antibiotika|Upotreba antibiotika]] {{sh}} # [[Ушћа човековог срца]] # [[Уретерални стент]] # [[Узенгија (кост)]] # [[Ушна шкољка]] # [[Ултрасонографија]] # [[Улога нагона у обликовању понашања ЛГБТ особа]] # [[Утрикулус]] # [[Утицај радарског зрачења на здравље]] # [[Уређај за смањено удисање кисеоника]] # [[Удар грома]] # [[Уједина]] # [[Утицај кисеоника на хроничну опструктивну болест плућа]] # [[Унакаженост]] # [[Убодина]] # [[Утврђивање болести]] # [[Убрзање (ваздухопловна физиологија)]] # [[Угануће зглоба]] # [[Уролитијаза]] # [[Устрелина]] # [[Утврђивање смрти]] ;Историја # [[Уништавање трагова нацистичког злочина на Бубњу]] # [[Униформе српске војске у Великом рату]] # [[Улица Наде Томић у Нишу]] # [[Утврђење у Дофену]] # [[Украјинска католичка црква Васкрсења у Дофену]] # [[Улица Вожда Карађорђа у Нишу]] ;Образовање и култура # [[У трамвају (приповетка)]] # [[Udružene žene Banja Luka]] # [[Урбан фест]] # [[Уметничка галерија Надежда Петровић]] # [[Уметничка галерија Винипег]] # [[Универзитети, факултети и високе школе у Републици Србији]] # [[Уметнички легат Михајла Пупина]] # [[Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева]] # [[Учитељско питање с почетка 20. века]] ;Остало # [[Ужичка препеченица]] # [[Ужички кајмак]] # [[Угроженост биљних врста Суве планине]] # [[Улица Тесна (Земун)]] # [[Улица Ђорђа Пантелића (Земун)]] # [[Управа за војно здравство]] # [[Угљен-моноксид]] (заједно са [[Корисник:Metodicar|Metodicar]]) # [[Удес ваздухоплова]] == Ф == ;Медици # [[Фетални доплер монитор]] # [[Фиброторакс]] # [[Фонд за социјално осигурање војних осигураника]] # [[Фитоједињења]] # [[Функционална храна]] # [[Фитоестрогени]] # [[Фитонутријенти]] # [[Фокусирање]] # [[Фoбинг]] # [[Fu Zi (biljni lek)]] # [[Fitoterapija u tradicionalnoj kineskoj medicini]] # [[Флора Кине]] # [[Фармакопеја Народне Републике Кине]] # [[Finerenon]] # [[Филтрација воде]] # [[Физичка уртикарија]] # [[Фонокардиографија]] # [[Франк-Старлингов закон]] # [[Фокална дистонија]] # [[Феморопоплитеална заобилазница]] # [[Фибрински лепак]] # [[Фетална пулсна оксиметрија]] # [[Фетална пХ-метрија]] # [[Фалопоскопија]] # [[Физиолошка зона атмосфере]] # [[Фотомедицина]] # [[Фундус аутофлуоресценција]] # [[Финансијски стрес]] # [[Фармакоекономија]] # [[Филагрин]] # [[Фронтотемпорална лобарна дегенерација]] # [[Френулотомија пениса]] # [[Фазе у развоју синдрома зависности од ПАС]] # [[Френулум језика]] # [[Фоликуларна циста]] # [[Фистула урахуса]] # [[Физика роњења]] # [[Физиолошки ризици у току свемирских летова са људском посадом]] # [[Фистула и циста испред шкољке ува]] # [[Флегмона спољашњег ува]] # [[Фонијатрија]] # [[Fluorosceinska angiografija]] # [[Фасциолијаза]] # [[Фимоза]] # [[Foundational Model of Anatomy]] # [[Фибромишићна дисплазија]] # [[Феритин]] # [[Фундаментална космичка биологија]] # [[Овални отвор (срце)|Форамен овале (срце)]] # [[Фибрилација срчаних преткомора]] # [[Флегмона]] # [[Физиологија одржавања равнотеже]] # [[Флеболит]] # [[Фармакокинетичке интеракције]] # [[Фасциотомија]] # [[Фибрилација срчаних комора]] # [[Физиологија дисања човека]] # [[Фурнијеова гангрена]] # [[Физиологија човека]] ;Историја # [[Франгокастело]] # [[Фригидаријум]] # [[Француско-српска болница у Седесу]] ;Биографије # [[Флоријан Бирг]] # [[Фредерик Бартер]] # [[Феликс Баумгартнер]] # [[Фридрих фон Есмарх]] # [[Феликс фон Винивартер]] # [[Fransoa Persi]] # [[Филип Пинел]] # [[Франсоа Пурфур ди Пти]] ;Географија # [[Флора Кине]] # [[Флиш]] # [[Форкс (Винипег)]] ;Остало # [[Forenzička arheologija]] # [[Фондација архитекта Александар Радовић]] # [[Фестивал старопланинских јела Темска]] # [[Функционални стилови српског књижевног језика]] # [[Фестивал Момин круг]] # [[Фонд Момо Капор]] # [[Фондација „Дејан Манчић“]] # [[Фантазијске новчанице]] == Х == ;Медицина # [[Хиперменореја]] # [[Хематоколпос]] # [[Хематометра]] # [[Haemophilus ducreyi]] # [[Hašimoto encefalopatija]] # [[Хипохидротична ектодермална дисплазија]] # [[Herpesvirales]] # [[Херпес симплекс вирус]] # [[Хомеопатски препарати]] # [[Homeopatske i naturopatske vakcine]] # [[Хронично плућно срце]] # [[Хромогранин А]] # [[Хронична трауматска енцефалопатија]] # [[Халуциногено тровање рибом]] # [[Хопкинсова контролна листа симптома - 25]] # [[Хакоми]] # [[Хагиотерапија]] # [[Хомосексуалност у ДСМ приручнику]] # [[Хипертрофија леве коморе]] # [[Heparinom indukovana trombocitopenija tipa II]] # [[Хуангди неиђинг]] # [[Хронична грануломатозна болест]] # [[Хеморагијски мождани удар код деце]] # [[Херпес симплекс кератитис]] # [[Хепатопулмонални синдром]] # [[Хемидистонија]] # [[Хиповолемија]] # [[Хемодинамски мониторинг]] # [[Хидромасажа]] — rut # [[Хидротерапија]] — rut # [[Хронична акустичка траума]] # [[Хемипареза]] # [[Херпетиформни дерматитис]] # [[Хетеротопично мождано ткиво]] # [[Хипергликемија]] # [[Халацион]] # [[Хороидална неоваскуларизација]] # [[Хантеров синдром]] # [[Хемодиафилтрација]] # [[Хемофилтрација]] # [[Хемоперфузија]] # [[Хигијена руку]] # [[Хронична тромбоемболијска плућна хипертензија]] # [[Хипоспадија]] # [[Хируршки третман транссексуализма]] # [[Хиперкортизолизмом]] # [[Хиперпролактинемија]] # [[Хипосензибилизација]] # [[Хипокалиемијска метаболичка алкалоза]] # [[Холестеатом]] # [[Хематурија]] # [[Хидрокела]] # [[Хематоцела]] # [[Хематохезија]] # [[Хемоторакс]] # [[Хипоменореја]] # [[Хистеросалпингографија]] # [[Хистеросалпингоконтрастсонографија]] # [[Хистероскопија]] # [[Хематологија]] # [[Хематемеза]] # [[Хемифацијални спазам]] # [[Хитна медицинска помоћ ]] # [[Хирург]] # [[Хируршко прање руку]] # [[Хронични бол]] # [[Хипертензивна криза]] # [[Хипобарија]] # [[Хикикомори]] # [[Хиперурикозурија]] # [[Хипоцитратурија]] # [[Хеберденови чворићи]] # [[Холгер Нилсен (вишезначна одредница)]] # [[Хладни ланац вакцина]] # [[Хорнеров синдром]] # [[Хипопнеја]] # [[Хиперпнеја]] # [[Хируршка анастомоза]] # [[Хелидром]]-допунио сам и прерадио # [[Хипербарична медицина]] # [[Хидродром]] # [[Хипоксемија]] • допунио сам и прерадио # [[Хипоксија]] # [[Хиповолемијски шок]] # [[Хиперкапнија]] • комплетна прерада текста # [[Хипоксична плућна вазоконстрикција]] # [[Хронична рана]] # [[Хркање]] # [[Хипербарична врећа]] # [[Холтер ЕКГ]] # [[Хемоптизија]] # [[Хемоптоја]] # [[Хипербарична оксигенотерапија]] # [[HLA-B27]] # [[Хипербарична оксигенација]] # [[Хиперхидроза]] # [[Хемијски посредници запаљења]] # [[Хипостаза (вишезначна одредница)]] # [[Хипостаза (медицина)]] ;Култура и образовање # [[Хрватско домољубље]] # [[Халват]] ;Биографије # [[Херман Вагнер]] # [[Хабиба Сточевић-Ризванбеговић]] # [[Хелана Олендорф]] # [[Хенри Алберт Хартман]] # [[Хенинг Копел]] # [[Хил Гителман]] # [[Хенри Греј]] # [[Хенри Картер]] # [[Ханс Кјари]] ;Историја # [[Храна у старој Грчкој]] # [[Хасан-пашина џамија у Београду]] # [[Хришћанска архитектура у Београду између два светска рата]] # [[Хелсиншка катедрала]] # [[Храм Неба]] # [[Хотел Босна]] # [[Хрватски раносредњовековни период]] # [[Хронологија значајних догађаја за Јевреје Ниша до 1945.]] # [[Хоризонтална колаборација у Другом светском рату]] # [[Холокауст у окупираној Србији]] # [[Хипокауст]] ;Религија # [[Храм Вазнесења Господњег на острву Самуи]] # [[Храм Свих Светих (Патаја)]] # [[Храм Светог Василија (Песочин)]] # [[Храм Јужни Зеленчук]] # [[Храм Северни Зеленчук]] # [[Храм Средњи Зеленчук]] # [[Храмови Зеленчука]] # [[Хришћански симболи на новцу]] # [[Хришћански симболи на српском средњовековном новцу]] # [[Ходошки зборник]] # [[Црква Светог пророка Илије у Сићеву|Храм Светог пророка Илије у Сићеву]] # [[Хотел Европа (Ниш)]] ;Географија # [[Хуангпу (река)]] # [[Хиљаду острва]] ;Јела # [[Хлеб у праисторији]] # [[Погача и хлеб испечен у црепуљи]] ;Остало # [[Хендбајк]] # [[Хонгконг Дизниленд]] # [[Хотел „Дунав” Пожаревац]] # [[Хуалонг један]] # [[Хотел Касина (Београд)]] # [[Хотел Фанис у Полихрону]] # [[Хидроелектрана у Парежу]] == Ц == ;Медицина # [[Царска медицинско-хируршка академија (1798-1918)]] # [[Целиоскопија]] # [[Централна понтина мијелинолиза]] # [[Цервикофацијални лимфангиом]] # [[Цистоуретрографија]] # [[Цистична фиброза црева]] # [[Црвуљак]] # [[Централни венски притисак]] # [[Централни венски катетер]] # [[Cunninghamellaceae]] # [[Церебрална аутозомно доминантна артериопатија са субкортикалним инфарктима и леукоенцефалопатијом]] # [[Церебрална амилоидна ангиопатија]] # [[Цистометрија]] # [[Циљана терапија]] # [[Цистиноза]] # [[Цилијарно тело]] # [[Целулитис ока]] # [[Цистична ехинококоза]] # [[Циста назопалатиналног канала]] # [[Цистични хигром]] # [[Целулитис]] # [[Циркулаторни систем људског срца]] # [[Ц реактивни протеин]] # [[Церебрална ангиографија]] # [[Циркулација крви (хемодинамика)]] # [[Цефалоспорини]] # [[Цитостатици]] # [[Цитокини]] # [[Цијаноза]]-комплетна замена садржаја новонаписаним # [[Цистинурија]] # [[Циркадијална дисритмија]] ;Биографије # [[Цоу Јен]] ;Историја # [[Црне шамије]] # [[Централна војна болница на Палилули]] ;Географија # [[Церипашина]] # [[Црвена река (притока Нишаве)]] ;Цркве # [[Црква Свете Марије Магдалине у Мокронозима]] # [[Црква Архангела Михаила (Чамзинка)]] # [[Црква Благовести (Апухтино)]] # [[Црква Илије Пророка у Камењу]] # [[Црква Светог пророка Илије (Нижњи Новгород)]] # [[Црква Светог Сергија Радоњешког (Нижњи Новгород)]] # [[Црква Светог Сергија Радоњешког (Чанг)]] # [[Црква Светог Серафима Саровског (Панган)]] # [[Црква Светих краљевских мученика (Хуа Хин)]] # [[Црква Светог Владимира (Чијанг Мај)]] # [[Црква Свете Тројице (Пукет)]] # [[Црква Великомученика Пантелејмона (Сихануквил)]] # [[Црква Вазнесења Господњег (Љуботин)]] # [[Црква Светог Николе (Љуботин)]] # [[Црква Светог Николе Чудотворца у Гиевки]] # [[Црква Спаса (Владимировка)]] # [[Црква Мироносица (Харков)]] # [[Црква Александра Невског (Харков)]] # [[Црква Светог Николаја у Лалинцу]] # [[Црква Свете Тројице у селу Грбавче]] # [[Црква Светог арханђела Миахила у селу Балинац]] # [[Црква Светог Јована Крститеља у Гостуши]] # [[Црква Успења Свете Богородице у Миљковцу]] # [[Црква Рођења пресвете Богородице у Габровници]] # [[Црква Свете Елизабете Угарске (Париз)]] # [[Црква Светог Јакова на Чиову]] # [[Crkva Svetog Nikole na Čiovu]] # [[Црква Светог Василија Острошког у Лепосавићу]] # [[Crkva i samostan Svetog Dominika u Trogiru]] # [[Crkva Gospa od Karmela u Trogiru]] # [[Crkva Svetog Petra u Trogiru]] # [[Crkva Gospe pokraj Mora na Čiovu]] # [[Crkva Svih svetih u Trogiru]] # [[Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Нишу]] # [[Црква Светог архангела Гаврила у Багрдану]] # [[Црква брвнара у Лапову]] # [[Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима]] # [[Црква Св. Ивана Крститеља у Бадњу]] # [[Црква Св. Ивана у Уздољу]] # [[Црква Св. Петра у Мућу Горњем]] # [[Црква Св. Вида у Сегету Горњем]] # [[Црква Свете Тројице у Рудињу]] # [[Црква светих апостола Петра и Павла у Јелашници]] # [[Црква Св. архангела Михаила у Бољев Долу]] # [[Црква Светих царева Константина и царице Јелене у Сврљигу]] # [[Црква Светог Николаја у Биљегу]] # [[Црква Св. Илије у Горњој Драгуши]] # [[Црква Успења пресвете Богородице у Блацу]] # [[Црква Светих врачева Козме и Дамјана у Микуљану]] # [[Црква Св. Николаја Мириликијског у Тогочевцу]] # [[Црква преноса моштију Св. Николаја Мирликијског у Прекопчелици]] # [[Црква Светог Саве у Горњем Бријању]] # [[Црква Св. Архангела Гаврила у Придворици]] # [[Црква Светог Великомученика Георгија у Подосоју]] # [[Црква Светог Арханђела Михаила у Казанцима]] # [[Црква Светог Ђорђа у Осмакову]] # [[Црква Светог Пантелејмона у Призрену]] # [[Црква светог Николе у селу Манастир]] # [[Црква Светог Јована код Орљана|Црква Светог Јована у селу Орљану]] # [[Црквиште Светог Симеона Столпника у Клисури]] # [[Цркве у Мушутишту]] # [[Црква Светог Ђорђа у Призрену]] # [[Црква Светог Николе у Приштини]] # [[Црква Свете Петке у Градишту]] # [[Црква Светог Николаја у Горњем Стрижевцу]] # [[Црква апостола Филипа у Бистару]] # [[Црква Рождества Пресвете Богородице у Босилеграду]] # [[Црква Светог архангела Михаила у Горњој Љубати]] # [[Црква Светог Харалампија у Бранковцима]] # [[Црква Свете Тројице у Извору]] # [[Црква Светог Ловре у Петрињи]] # [[Crkva Blažene Djevice Marije u Kozarcu]] ;Биологија # [[Culex tritaeniorhynchus]] # [[Culex sitiens]] ;Остало # [[Црвена вина Балкана]] # [[Циркон (ракета)]] # [[Црепуља (посуда)]] # [[Цизелирање (уметност)]] # [[Центар науке у Монтреалу]] # [[Циркумстеларна настањива зона]] == Ч == ;Медицина # [[Чињенични поремећај]] # [[Чејн-Стоуксово дисање]] # [[Челична плућа]] ;Историја и култура # [[Чесма Гушевица]] # [[Чесма „Три краља“]] # [[Чешљарски занат]] # [[Чешљарски занат у Србији]] ;Биграфије # [[Чарлс Робин]] == Џ == ;Медицина # [[Џетлег]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] ;Биографије # [[Џозеф Кембел]] # [[Џенел Ерс]] # [[Џејн Гибсон]] # [[Џон Колинс Ворен]] # [[Џон Фротингам]] # [[Џејмс Паџет]] # [[Џозеф Листер]] # [[Џејмс Јуинг]] # [[Џорџ Мартин (лекар)]] ;Остало # [[Џамија султана Махмуда у Београду]] # [[Џендеризам]] == Ш == ;Медицина # [[Шарко-Мари-Тутова болест]] # [[Шанган Лун]] # [[Шангајски институт за материју медику]] # [[Шаркоова артропатија]] # [[Шваном]] # [[Шок (медицина)]] # [[Ширмеров тест]] # [[Шароњање]] ;Биографије # [[Štefanija Puretić]] ;Образовање и култура # [[Школа за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић]] ;Географија # [[Школска чесма (Нишка Бања)]] ;Јела # [[Шпиковање меса]] ;Остало # [[Шангај Дизниленд]] ;Шаблони # [[Шаблон:Неправилна менструална крварења|Неправилна менструална крварења]] # [[Шаблон:Лизозомне болести складиштења|Лизозомне болести складиштења]] # [[Шаблон:Ганглиозидозе|Ганглиозидозе]] # [[Шаблон:Нематеријална културна баштина Хрватске на листи УНЕСКО-а|Нематеријална културна баштина Хрватске на листи УНЕСКО-а]] # [[Шаблон:Региони у Чешкој (1960—2020)|Региони у Чешкој (1960—2020)]] # [[Шаблон:Знамените грађевине у Трогиру|Знамените грађевине у Трогиру]] # [[Шаблон:Regulacija srčane funkcije|Regulacija srčane funkcije]] # [[Шаблон:COVID19Testing|COVID19Testing]] # [[Шаблон:Еластографија|Еластографија]] # [[Шаблон:Аустроугарски логори 1914—1918.|Аустроугарски логори 1914—1918.]] # [[Шаблон:Цисте јајника|Цисте јајника]] # [[Шаблон:Археолошки локалитет Медијана|Археолошки локалитет Медијана]] # [[Шаблон:Ендоскопија|Ендоскопија]] # [[Шаблон:Intubacija i irigacija|Intubacija i irigacija]] # [[Шаблон:Медицинска штета|Медицинска штета]] # [[Шаблон:Хомосексуалност и религија|Хомосексуалност и религија|]] # [[Шаблон:Teorija psihoseksualnog razvoja|Teorija psihoseksualnog razvoja]] # [[Шаблон:Психосексуалне фазе развоја|Психосексуалне фазе развојa]] # [[Шаблон:Медицина и хомосексуалност|Медицина и хомосексуалност]] # [[Шаблон:Акутни скротум|Акутни скротум]] # [[Шаблон:Повреде пениса|Повреде пениса]] # [[Шаблон:Поремећаји полног идентитета|Поремећаји полног идентитета]] # [[Шаблон:Atrezija|Atrezija]] # [[Шаблон:Национални програми МЗ Србије|Национални програми МЗ Србије]] # [[Шаблон:Дела Стевана Сремца|Дела Стевана Сремца]] # [[Шаблон:Скитови Свете горе|Скитови Свете горе]] # [[Шаблон:Римске терме - купатило|Римске терме — купатило]] # [[Шаблон:Галерије Словака у Србији|Галерије Словака у Србији]] # [[Шаблон:Преносиоци вирусних хеморагијских грозница|Преносиоци вирусних хеморагијских грозница]] # [[Шаблон:Споменици у Делфима|Споменици у Делфима]] # [[Шаблон:Управници Опште болнице Суботица|Управници Опште болнице Суботица]] # [[Шаблон:ДДД|ДДД]] # [[Шаблон:Рак грлића материце|Рак грлића материце]] # [[Шаблон:Урођене малформације ува које узрокују оштећење слуха|Урођене малформације ува које узрокују оштећење слуха]] # [[Шаблон:Аномалије спољашњег ува|Аномалије спољашњег ува]] # [[Шаблон:Области у отоларингологији|Области у отоларингологији]] # [[Шаблон:Болести ува и мастоидног наставка|Болести ува и мастоидног наставка]] # [[Шаблон:Ušne procedure|Ušne procedure]] # [[Шаблон:Котлина|Котлина]] # [[Шаблон:Клисуре у Србији|Клисуре у Србији]] # [[Шаблон:Клисурa|Клисурa]] # [[Шаблон:Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелова награда за физиологију или медицину]] # [[Шаблон:Дисајне функције плућа|Дисајне функције плућа]] # [[Шаблон:Утврђивање болести|Утврђивање болести]] # [[Шаблон:Историја болести|Историја болести]] # [[Шаблон:Листа симптома болести|Листа симптома болести]] # [[Шаблон:Цитостатици|Цитостатици]] # [[Шаблон:Вазд.мед.|Вазд.мед.]] # [[Шаблон:Убрзање у вазд.мед.|Појмови из убрзања који се користе у ваздухопловној медицини]] # [[Шаблон:Хипербарична медицина|Појмови који се користе у хипербаричној медицини]] # [[Шаблон:Реуматичне болести|Реуматичне болести]] # [[Шаблон:Sistemska skleroza|Sistemska skleroza]] # [[Шаблон:Терапија хиперхидрозе|Терапија хиперхидрозе]] # [[Шаблон:Биомаркери|Биомаркери]] # [[Шаблон:Хипоксија|Хипоксија]] == W == ;Медицина # [[WIBP-CorV]] # [[Who Named It]] {|class="floatright" |{{Корисник Вики/Србија}} |} </div> |} |} qtfi9nvu8hxwps1dktubjppkjtysx9l 25121936 25121884 2022-07-25T08:02:33Z Intermedichbo 31422 /* А */ Азербејџански медицински универзитет wikitext text/x-wiki {|style="width:100%;height:100%;" |style="background:#bbddff;"| {|style="width:750px;color:gray;margin:0 auto;text-align:left;font-size:12pt;a:link:#5B0081;a:visited:#5B0081;" |style="background:white;padding:20px;"| <div style="white-space:nowrap">{{садржај}}</div> <div style="font-size:90%"> == А == [[Датотека:Caduceus color.svg|150п|десно]]__БЕЗСАДРЖАЈА__ ;Медицина # [[Азербејџански медицински универзитет]] # [[Амурска државна медицинска академија]] # [[Ановулација]] # [[Аблација ендометријума]] # [[Аноскопија]] # [[Акутна некроза мрежњаче]] # [[Alphaherpesvirinae]] # [[Ахлорхидрија]] # [[Акутна повремена порфирија]] # [[Аутоимуне демијелинизирајуће болести нервног система]] # [[Акутни дисеминовани енцефаломијелитис]] # [[Адренолеукодистрофија]] # [[Александрова болест]] # [[Akutna ishemija perifernog mišića]] # [[АБ варијанта ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ахилов паратенонитис]] # [[Артроцентеза скочног зглоба]] # [[Артроцентеза]] # [[Албрајтова наследна остеодистрофија]] # [[АРЦТ-154]] # [[AD5-nCOV]] # [[АРЦТ- 021]] # [[АКС-452]] # [[Адјуванс]] # [[ABNCoV2]] # [[Артеријски трункус]] # [[Atrezija hoana]] # [[Антитромботичка терапија у превенцији можданог удара код ковида 19]] # [[Амнезичко тровање шкољкама]] # [[Aleksitimija]] # [[Асертивни третман у заједници]] # [[Анкун Заниу Ван]] # [[Alkoholna polineuropatija]] # [[Акратотерме]] # [[Акромиопластика]] # [[Акциони потенцијал срца]] # [[Антиаритмици класе I]] # [[Адјувантни аналгетици]] # [[Алергени из спољашње средине]] # [[Аденовирусно запаљење вежњаче]] # [[Антибиотици у лечењу запаљања црвуљка]] # [[Апендектомија]] # [[Актомиозин]] # [[Агонално дисање]] # [[Алвеоларна протеиноза]] # [[Аерофагија]] # [[Алтернативни пулс]] # [[Акустички евоцирани потенцијали]] # [[Аксилофеморална заобилазница]] # [[Аортобифеморална заобилазница]] # [[Амниоскопија]] # [[Апертов синдром]] # [[Акантоцит]] # [[Абеталипопротеинемија]] # [[Артритис]] # [[Absidia]] # [[Анонихија]] # [[Афирмативна психотерапија ЛГБ особа]] # [[Алергија на хромате]] # [[Аутоантитела]] # [[Алергени у пекарству]] # [[Алергијски контактни дерматитис]] # [[Алергија на пшеницу]] # [[Афалија]] # [[Апарат по Илизарову]] # [[Арбовирус]] # [[Анестетичар]] # [[Аронов знак]] # [[Акустичко-ритмичко васпитање]] # [[Akcesorni organi oka]] # [[Акутно запаљење сузних путева]] # [[Анатомија и болести предњег сегмента ока]] # [[Анестезија глежња]] # [[Атрезија дебелог црева]] # [[Атрезија уретре]] # [[Атрезија танког црева]] # [[Акантоцитоза]] # [[Атрезија вагине]] # [[Атрезија спољашњег ушног канала]] # [[Акутно тровање амфетаминима]] # [[Аноректална агнозија]] # [[Алфабетски синдром]] # [[Адренална криза]] # [[Атрезија жучних путева]] # [[Атрезија једњака]] # [[Атрезија]] # [[Анкилоглосија]] # [[Аноректалне аномалије]] # [[Агенезија бубрега]] # [[Аномалије бубрега]] # [[Аномалије положаја бубрега]] # [[Анизометропска амблиопија]] # [[Алергијска кијавица са запаљењем вежњаче]] # [[Атопијски коњуктивитис]] # [[Алергијски коњуктивитис]] # [[Алергија на лек]] # [[Атопијски екцем]] # [[Атопија]] # [[Активна имунизација против дечје парализе]] # [[Антимикробна активност вина]] # [[Audiologija]] # [[Akustička trauma]] # [[Anti-VEGF terapija u oftalmologiji]] # [[:sh:AIDS kao profesionalna bolest|AIDS kao profesionalna bolest]] {{sh}} # [[Алерген]] # [[Алергијскa реакцијa]] # [[Ангина са нормалним коронарним артеријама]] # [[Атонични напад]] # [[Апсцес тестиса]] # [[Артефицијална артериовенска фистула]] # [[Азотемија]] # [[Akutni postoperativni bol|Акутни постоперативни бол]] # [[Ароматерапија]] — комплетна прерада текста # [[Акутни респираторни дистрес синдром]] # [[Ашерманов синдром]] # [[Аноксија]] # [[Асцит]] # [[АИДС као професионална болест]] # [[Акутна исхемија удова]] # [[Асистолија]] # [[Арест време]] # [[Ацидобазни статус]] # [[Акцесорна слезина]] # [[Анестетик]] — комплетна прерада текста # [[Апотекар]] # [[Артроскопија]] # [[Асепса]] # [[Антисепса]] # [[Ангиобласт]] # [[Артериогенеза]] # [[Ангиогенеза у туморима]] # [[ApoA-1 Milano]] # [[Артеријски пулс]] # [[Апитерапија]] # [[Абдоминални компартмент синдром]] # [[Агенс (медицина)]] # [[Акупресура]] # [[Артропластика]] # [[Артроза]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Армстронгова граница]] # [[Агенција за лекове и медицинска средства Србије]] # [[Ајурведа]] # [[Анализа ризика и критичне контролне тачке]] # [[Ангина пекторис]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Антракс]] # [[Анеуризма трбушне аорте]] # [[Анастомоза (медицина)]] # [[Анафилактични шок]] # [[Avaskularna nekroza|Аваскуларна некроза]] # [[Анафилактични шок]] # [[Анестезија]] # [[Ангиографија]] # [[Aутизам]] # [[Arterijska gasna embolija|Артеријскa гасна емболија]] # [[Акутни едем плућа у роњењу]] # [[Акутни висински едем мозга]] # [[Акутни висински едем плућа]] # [[Аускултација]] # [[Анамнеза (медицина)]] • комплетна прерада текста # [[Антиартротични лекови]] # [[Аутоимуне болести]] # [[Ангиогенеза]] # [[Анимистичка медицина]] # [[Апнеја]] # [[Aнгиопластика]] ;Биографије # [[Антоније Алексић]] # [[Александар Девић]] # [[Анка Кризманић]] # [[Алис и Клод Аскју]] # [[Антон Цетин]] # [[Алфред Крупа]] # [[Ауло Корнелије Целзо]] # [[Антон Швајгер]] # [[Асклепијад из Битиније]] # [[Алексис Карел]] # [[Адолф Велфли]] # [[Ацо Јовичић]] # [[Аница Бошковић]] # [[Александар Милановић]] # [[Атанасије Пуљо]] # [[Амброаз Паре]] # [[Алфонс Лаверан]] # [[Алфред Г. Гилман]] # [[Анри Гужеро]] # [[Антонио Мониз]] # [[Андреас Гринциг]] # [[Андре Курнанд]] # [[Андреас Везалијус ]] # [[Аугуст Хирш]] # [[Андре Лери]] # [[Александар Блатник]] # [[Анђела Мујчић]] # [[Ана Бонџић]] # [[Ами Боуе]] # [[Алан Јустас]] # [[Александар Димитријевић]] # [[Атанасије Јечинац]] ;Ваздухопловство и војна медицина # [[Аеросинузитис]] # [[Аклиматизација човека на висину]] # [[Aerootitis|Аероотитис]] # [[Аеродром]]-допунио сам и прерадио # [[Аеродромска контрола летења]] # [[Антигравитационо одело]] # [[Авијатика српске војске на Солунском фронту]] ;Географија # [[Аракул (притока Нишаве)]] ;Култура и просвета # [[Аудиовизуелни архив и центaр за дигитализацију САНУ]] # [[Agresija na internetu]] # [[Анатомски музеј Факултета ветеринарске медицине]] # [[Атанасије Димитријевић Секереш]] — комплетна прерада странице ;Историја, археологија и религија # [[Antirodni pokret]] # [[Археолошки локалитет Марин До]] # [[Археолошки локалитет Илирског гробља у Буковачком пољу]] # [[Anopoli]] # [[Антички Рисан]] # [[Arheološki nalazi keramike iz Risna]] # [[Архијерејско намесништво Прво Нишко]] # [[Архијерејско намесништво Друго Нишко]] # [[Архијерејско намесништво Треће Нишко]] # [[Архијерејско намесништво Прво Лесковачко]] # [[Архијерејско намесништво Друго Лесковачко]] # [[Архијерејско намесништво Топличко]] # [[Архијерејско намесништво Белопаланачко]] # [[Архијерејско намесништво Сврљишко]] # [[Архијерејско намесништво Алексиначко]] # [[Архијерејско намесништво Масуричко-Пољаничко]] # [[Архијерејско намесништво Димитровградско]] # [[Архијерејско намесништво Пиротско]] # [[Архијерејско намесништво Косаничко]] # [[Архијерејско намесништво Јабланичко]] # [[Архијерејско намесништво Босилеградско]] # [[Архијерејско намесништво Прешевско]] # [[Арсенал у Нишкој тврђави]] # [[Античка радионица у Наису]] # [[Асклепијон]] # [[Аустроугарска реорганизација здравства у окупираној Србији]] # [[Авато]] # [[Аподитеријум]] # [[Археолошки музеј у Делфима|Археолошки музеј у Делфим]] # [[Археолошки музеј у Олимпији]] # [[Аполоново светилиште]] # [[Античка улица у Нишкој тврђави]] # [[Александријска медицинска школа]] # [[Античке терме у Нишкој тврђави]] # [[Античка улица са грађевином под сводовима и базиликом у Нишкој тврђави]] # [[Атинска куга 430. п.н.е.]] # [[Александријски итинераријум]] ;Остало # [[Aгротероризам]] # [[Антраксна кампања у САД 2001.]] — рут # [[Аеродром Варадеро]] # [[Aedes albopictus]] # [[Aedes aegypti]] # [[Aksiologija|Аксиологија]] # [[Аутобус амфибија]] # [[Архиви ван архивске мреже Србије]] == Б == ;Медицина # [[Библиотека Војномедицинске академије С. М. Киров]] # [[Брахименореја]] # [[Болести роднице]] # [[Биофотоника]] # [[Бугарски војни санитет у Првом светском рату]] # [[Безбедно сакупљање и руковање узорцима за тестирање на ковид 19]] # [[Балова концентрична склероза]] # [[BBV152]] # [[Булектомија]] # [[Бели штап]] # [[Банка опасних вируса]] # [[Биљна дрога]] # [[Bencao Gangmu]] # [[Бругада синдром]] # [[Бронходилататорни тест]] # [[Бронхопровокациони тест]] # [[Болничка упала плућа]] # [[Блискоисточни акутни респираторни синдром]] # [[Брзи филтери за пречишћавање воде]] # [[Безмасна исхрана]] # [[Болница у Кнез Селу]] # [[Биотово дисање]] # [[Болести и повреде стопала]] # [[Брахијални индекс глежња]] # [[Биолошка деконтаминација]] # [[Бристолска скала измета]] # [[Бинсвангерова болест]] # [[Балон дилатација уретре]] # [[Бужирање уретре]] # [[Бронхогена циста]] # [[Бренеров тумор]] # [[Биомикроскопија шпалт лампом]] # [[Блефаритис]] # [[Биргеров тест]] # [[Болус доза аналгетика]] # [[Биопсија бубрега]] # [[Биофидбек терапија]] # [[Бријање операционог поља]] # [[Балон атријална септостомија]] # [[Бајпас (медицина)]] # [[Бутна кила]] # [[Биопсија простате]] # [[Биосимилар]] # [[Биолошки лек]] # [[Бартеров синдром]] # [[Бронхоскопија]] # [[Бенигна пароксизмална позициона вртоглавица]] # [[Биопсија мишића]] # [[Бисерне папуле пениса]] # [[Баланитис]] # [[Брил-Зинсерова болест]] # [[Баромедицина]] # [[Беретов једњак]] # [[Бенигна лимфоепителна лезија]] # [[Безбедност болесника]] # [[Бол у трбуху]] # [[Барокомора у лечењу неплодности]] # [[Биомаркер (медицина)]] # [[Бушардови чворићи]] # [[Бол у грудима]] # [[Бекерова циста]] # [[Биомониторинг]] # [[Биомаркери (часопис)]] # [[Биомаркер]] # [[Болничке инфекције]] # [[Болест кретања]] # [[Биоресорптивни стент]] # [[Барокомора]] # [[Бета-лактамски антибиотик]] # [[Бласт повреде]] # [[Биргерова болест]] # [[Баротраума]] # [[Биолошки часовник]] • комплетна прерада текста # [[Балнеотерапија]] # [[Ботулински токсин]] # [[Бартоломео Еустахије]] # [[Бета ћелије]] # [[Брадипнеја]] # [[Биоциди]] ;Географија # [[Боговињска река]] # [[Боговињско језеро]] # [[Билећко поље]] # [[Бежишко врело]] # [[Белопаланачка бањица]] # [[Беровско језеро (слив Нишаве)]] # [[Бање и бањице у средњем и горњем понишављу]] # [[Берингов копнени мост]] # [[Белопаланачка котлина]] # [[Белопаланачко врело]] # [[Британци]] # [[Бања Топило]] ;Историја медицине # [[Болница српских православних црквених општина Епархије бачке у Новом Саду]] # [[Болница Ла Роше-Гион]] # [[Болница Еролд]] # [[Болница Брока]] # [[Болница Сан Перин]] # [[Болница Кошан]] # [[Болница Ротшилд (Париз)]] # [[Болница Сен Антоен]] # [[Болница Робер Дебре]] # [[Болница Амброаз Паре]] # [[Болница Свете Катарине]] # [[Болница Шарл Фуа]] # [[Болница Лаенек у Паризу]] # [[Болница Мале куће у Паризу]] # [[Болнице шкотских жена — Јединица „Америка“ у Врању]] # [[:Болнице шкотских жена за службу у иностранству]] # [[Болнице шкотских жена на Солунском фронту]] # [[Болнице шкотских жена —Јединица „Корзика“]] # [[Болнице шкотских жена — Јединица „Лондон” на Руском фронту и Добруџи]] # [[Болнице шкотских жена — Јединица „Америка“ у Острову]] # [[Болнице шкотских жена - Јединица „Гиртон и Њунхам”]] # [[Болнице шкотских жена са Србима у окупираној Србији и албанској голготи]] # [[Болница манастира Високи Дечани]] # [[Болница у манастиру Св. Прохора Пчињског]] # [[Болница манастира Студеница]] # [[Болница манастира Свети Роман]] # [[Болница 13. корпуса НОВ и ПО Југославије]] # [[Болница ЈВуО у селу Јездина]] # [[Болнички центар број 1-Ниш]] # [[Болница у Бизерти]] # [[Болница у Драчу 1915/16.]] # [[Брод-болница Краљ Алберт]] # [[Брод болница Марекјаро]] # [[Болница у Скадру 1915/16.]] ;Историја и религија # [[Богослужбени предмети]] # [[Базилика Свете Клотилде у Паризу]] # [[Бо Ле]] # [[Бискупова палата у Трогиру]] # [[Bokeljska mornarica Kotor]] # [[Болничка капела (ВМА)]] # [[Београдске џамије]] # [[Бог из воде]] # [[Београдске пијаце]] # [[Бон за куповину горива]] # [[Београдска капија у Нишкој тврђави]] # [[Бомбардовање Солуна 1916.]] # [[Битка за Нову Варош 1941.]] # [[Бановинска женска занатска школа за уметничке радове Ниш]] # [[Бичевање мора]] # [[Бабички партизански одред]] # [[Београдске илустроване новине]] # [[Београдске библиотеке у Другом светском рату]] # [[Београд у првим месецима нацистичке окупације]] # [[Босанска утврђења]] # [[Банат у средњем веку]] # [[Буљкески динар]] # [[Барутане у Нишкој тврђави]] # [[Бали-бегова џамија у Нишу]] • комплетна прерада текста # [[Болница шкотских жена]] # [[Баптистеријум на Медијани]] # [[Бронзана ограда из Медијане]] # [[Бијела џамија у Сребреници]] # [[Богородичина капела Сакр кер у Монтреалу]] # [[Богородичина црква-базилика у Монтреалу]] # [[Богородичина црква у Монтреалу]] ;Култура и уметност # [[Бонтон у комуникацији са особама са инвалидитетом]] # [[Bunk'Art]] # [[Bokanićev obelisk u Trogiru]] # [[Библиотека Радио Београда]] # [[Баштина (социологија)]] # [[Брак и брачни обичаји Срба у 19. веку]] # [[Буквар штампан на Крфу 1916.]] # [[Буквар Вука Караџића]] # [[Буквари код Срба]] # [[Богородица Оњисанти]] ;Остало # [[Бацање хране за празнике]] # [[Besson H-5]] # [[Биомузика]] # [[Бихејвиорална економија]] # [[Бајпас]] ;Биографије # [[Барбара Реџина Дич]] # [[Бранко Ановић]] # [[Брус Ајвинс]] # [[Бранислав Д. Лазић]] # [[Богић Влаховић]] # [[Братислав Петровић]] # [[Братислав Башић]] # [[Бојана Николић]] ;Спорт # [[BASE skakanje]] == В == ;Медицина # [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] # [[Венерични лимфогранулом]] # [[ВХИМ синдром]] # [[Вакцина против пнеумокока]] # [[V-01]] # [[202-CoV]] # [[Vero ćelija]] # [[Ваксарт орална вакцина против ковида 19]] # [[Вишеструки недостатак сулфатазе]] # [[Вијагра у превенцији Алцхајмерове болести]] # [[Вентрикуларна дисинхронија]] # [[Вен Ји Лун]] # [[Vaginoplastika]] # [[Верникеова енцефалопатија]] # [[Вентрикуларна екстрасистола]] # [[Вентилатором узрокована упала плућа]] # [[Васкуларне аномалије код деце]] # [[Везикоуретерни рефлукс]] # [[Велики седални отвор]] # [[Видмаркова формула]] # [[Вограликов ланац]] — рут # [[Вирусни артритис]] # [[Васкуларна деменција]] # [[Вагинизам]] # [[Вакуум пумпа за пенис]] # [[Вагинална гљивична инфекција]] # [[Васкуларне малформације кичмене мождине]] # [[Вера у процесу оздрављења болесника]] # [[Вантелесни крвоток]] # [[Вертеров ефекат]] # [[Влажна форма сенилне дегенерације макуле]] # [[Витректомија]] # [[Вернални коњуктивитис]] # [[Вакцинација путника у међународном саобраћају]] # [[Вакцинација]] # [[Вештачки пнеумоторакс]] # [[Вилисов артеријски круг]] # [[Видеоасистирана торакоскопска хирургија]] # [[Вирусни кератитис]] # [[Вентури кисеоничка маска]] # [[Vekuroniјum|Векуронијум]] # [[Витални капацитет плућа]] # [[Видео нистагмографија]] # [[Вестибуларни апарат]] # [[Вестибуларни евоцирани миогени потенцијали]] # [[Вагинална интраепителна неоплазија]] # [[Варикокела]] # [[Васкуларна хирургија]] # [[Вештачко дисање]] # [[Венски филтри]] # [[Векторске заразне болести]] # [[Вена порта]] # [[Вируленција]] # [[Вазопресори]] # [[Вирус Западног Нила]] # [[Вестибулум]] # [[Водећи узроци инвалидности]] # [[Варичела]] # [[Виктимизација]] # [[Ваздухопловна медицина]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Венски чир]] # [[Воља]] # [[Васкулогенеза]] # [[Вазоконстрикција]] — комплетна прерада странице ;Ваздухопловство, војска и војна медицина # [[Ваздушни напад на Праг 14. фебруара 1945]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 17. априла 1945]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 25. априла 1945]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 14. фебруара 1945.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 21. октобра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 28. октобра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 20. новембра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 28. октобра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 26. априла 1942.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 26. априла 1942.]] # [[Војна академија Вампу]] # [[Војни санитет на Солунском фронту]] # [[Ваздушна евакуација рањеника и болесника у НОБ]] # [[Ваздухопловна медицина]] # [[Висинска болест]] # [[Ваздухопловномедицински институт]] # [[Ваздухопловна психологија]] # [[Врсте летова ваздухоплова]] # [[Верска служба у Војсци Србије]] ;Култура и књижевност # [[Весела удовица (оперета)]] # [[Врт за размишљање Стјуарта Кларка]] # [[Величанствена шетња мадам Помпадуре (приповетка)]] ;Географија # [[Водни саобраћај у Републици Српској]] # [[Васагејминг]] # [[Valožja (Suva planina)]] # [[Врело Костур]] # [[Врела Пештерице]] # [[Ветренско језеро]] # [[Вучја река]] # [[Врело Кавак]] # [[Врбница (притока Нишаве)]] # [[Вранашница (притока Нишаве)]] # [[Модро око]] ;Историја и религија # [[Војни свештеници у српској војсци у Великом рату]] # [[Воденица и ваљавице на Јелашничкој реци]] # [[Верски празници у Српском народу у 16. веку]] # [[Vila Hipnos iz Risna]] # [[Видин капија (Београд)]] # [[Vučedolska čizmica]] # [[Вила Хипнос из Рисна]] # [[Војно гробље у Маутхаузену]] # [[Виртембергова касарна]] # [[Војни логор на Медијани]] # [[Вила са конхама (Медијана)]] # [[Вила са перистилом (Медијана)]] # [[Воденице на Горњодушничкој реци]] # [[Ваљарица]] # [[Водена капија у Нишкој тврђави]] # [[Воз за развашљивање и вакцинацију]] # [[Војномедицински центар Нови Сад]] # [[Велики барутни магацин у Београду]] # [[Војна болница на Врачару из 19. века]] # [[Вакуфнама]] # [[Војнички радио Београд]] # [[Верска служба у српској војсци у Северној Африци]] # [[Ватиканска лира]] # [[Војна болница Ниш]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Вила са октогоном (Ниш)]] # [[Вотсон Артс центар у Дофену]] # [[Византијска улица у Нишкој тврђави]] # [[Видин капија у Нишкој тврђави]] # [[Византијска базилика у Ћурлини]] # [[Верски објекти у Дофену]] # [[Водоторањ на Медијани]] ;Биографије # [[Виктор Бурк]] # [[Валајда Снов]] # [[Васа Савић (лекар)]] # [[Vladimir Varlaj]] # [[Васко Липовац]] # [[Владимир Маланчец]] # [[Вишња Петровић]] # [[Вилијам Хантер]] # [[Војислав Дулић]] # [[Војислав К. Сојановић]] # [[Владислав Б. Сотировић]] # [[Василије Перевалов]] # [[Владимир Станојевић (лекар)]] # [[Валтер Хес]] # [[Вернер Форсман]] # [[Вилијам Харви]] # [[Вишња Николић]] # [[Владислава Крстић]] # [[Владимир Перић (уметник)]] # [[Владимир Јанковић (сликар)]] # [[Владан Љубинковић]] ;Остало # [[Вукова задужбина]] # [[Водњика]] # [[Викимедијина награда Бранислав Јовановић]] # [[Вертикални новац]] # [[Воларова мапа]] # [[Воскарски занат у Нишу]] == Г == ;Медицина # [[Главна војна клиничка болница „Н. Н. Бурденко“]] # [[Генитална уреаплазма]] # [[Глаукомно циклична криза]] # [[Генитални херпес]] # [[ГМ1 ганглиозидоза]] # [[ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ганглиозидоза]] # [[GBP510]] # [[Генетика макуларне дегенерације повезане са старењем]] # [[Глобално ментално здравље]] # [[Говорно понашање]] # [[Генетска дијагностика интерсексуалности]] # [[Геронтолошки центар Ниш]] # [[Гамсторпова болест]] # [[Глобална димензија кинеске медицине]] # [[Glazgovska skala kome]] # [[Ганглиона циста]] # [[Генерализована дистонија]] # [[Геријатрија]] — комплетна прерада странице # [[Гутаперка (медицина)]] # [[Гингивална циста деце]] # [[Глутеном изазване болести]] # [[Глутенска атаксија]] # [[Глежањска кост]] # [[Голов сноп]] # [[Генска терапија]] # [[Геомедицина]] # [[Гигантопапиларни коњуктивитис]] # [[Гителманов синдром]] # [[Глукометрија]] # [[Глукометар]] # [[Граденигов синдром]] # [[:sh:Глуколизирани хемоглобин|Глуколизирани хемоглобин]] {{sh}} # [[Густинa минерала у костима]] # [[Гастроезофагеална рефлуксна болест]] # [[Гама нож]] # [[Грејвс-Базедовљева болест]] # [[Губитак свести]] # [[Горња мезентерична вена]] # [[Гестацијске трофобластне болести]] # [[Гестацијски хориокарцином]] # [[Грозница Западног Нила]] # [[Гангрена]] # [[Гасне анализе]] # [[Голицање]] # [[Горушица]] # [[Гравитациона биологија]] # [[Грејова анатомија]] ;Биографије # [[Гаврило Димић]] # [[Гијом Дипитрен]] # [[Генадиј Абрамович Илизаров]] # [[Гордана Глид]] # [[Габриел Глид]] # [[Гнеј Домитијус Корбуло]] # [[Григорије Војловички Синаит]] # [[Гертрудa Хурлер]] # [[Гавро Манојловић]] # [[Галина Џунковска]] # [[Јоргос Папаниколау]] # [[Гордана Казимировић Јанков]] ;Култура и просвета # [[Група „Једанаесторица”]] # [[Градско позориште „Театар 91” Алексинац]] # [[Галерија Код јасли]] # [[Галерија Завода за културу војвођанских Словака]] # [[Grupa nezavisnih umetnika (1921—1927)]] # [[Галерија Синагога у Нишу]] # [[Галерија Чедомир Крстић Пирот]] # [[Глас народа (часопис)]] # [[Грнчари пиротског краја]] # [[Гудачки квартет Аниме]] # [[Галерија науке и технике САНУ]] # [[Галерија Прогрес у Београду]] # [[Група Чај...одличан]] # [[Галерија Јанка Магловског]] # [[Галерија Карол Милослав Лехотски]] # [[Галерија Бабка у Ковачици]] # [[Галерија наивне уметности у Ковачици]] # [[Галерија наивне уметности у Падини]] # [[Галерија Нишког културног центра]] # [[Галерија Српске академије наука и уметности]] # [[Галерија РТС]] # [[Прва нишка гимназија Стеван Сремац]] # [[Галерија савремене ликовне уметности Ниш]] # [[Графичка радионица Сићево]] ;Географија # [[Грубина река]] # [[Гинска река]] # [[Габерска река]] # [[Градашничанска река]] # [[Главно врело Нишке Бање]] # [[Големо врело]] # [[Градска насеља Ниша]] # [[Градиштански кањон]] ;Исторја, културна добра # [[Градитељска целина - Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру у Бања Луци]] # [[Глас народа (Њујорк)]] # [[Гвоздена пагода]] # [[Гимназијум у Делфима]] # [[Грнчарски занат у Нишу]] # [[Милостива библијска црква у Дофену]] # [[Грчка општина у Војводини]] ;Остало # [[Грчка ограда на на граници са Турском]] # [[Гастро понуда Земуна]] # [[Губер]] # [[Градска башта у Нишкој тврђави]] == Д == ;Медицина # [[Дан отворених врата САНУ]] # [[Девицова болест]] # [[Дифузна мијелинокластична склероза]] # [[Dopler ultrasonografija]] # [[DelNS1-2019-nCoV-RBD-OPT]] # [[Дуготрајна инвалидност код шизофреније]] # [[Дефиниције здравствених проблема повезаних са инвалидитетом]] # [[Депатологизација хомосексуалности]] # [[Дечја психотерапија]] # [[ДСМ IV - Ментални поремећаји]] # [[Дерматиломанија]] # [[Дерматофагија]] # [[Дом здравља Пожаревац]] # [[Dominantnost leve ruke i zdravlje]] # [[Duboka stimulacija mozga]] # [[Дом здравља Источно Сарајево]] # [[Дисморфни поремећај пениса]] # [[Dom zdravlja Nikšić]] # [[Државне болнице у Црној Гори]] # [[Дијагностичка вирусологија]] # [[Детекција вирусних антигена и генома]] # [[Дијагностичка вирусологија]] # [[Диџорџов синдром]] # [[Донирање ембриона]] # [[Дијагностичка лапароскопија]] # [[Динеин]] # [[Дом здравља Пале]] # [[Дистонија]] # [[Дечији ликови Саве Шумановића]] # [[Дигиторектални преглед]] # [[Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање]] # [[Деменција након акутног можданог удара]] # [[Дијететски суплемент хрома]] # [[Дијета без глутена]] # [[Дерматохалаза]] # [[Дистрихијаза]] # [[Државни одбор за сузбијање заразних болести у Великом рату]] # [[„Дезинфекциона централа“ у Нишу]] # [[Дијагностичке методе у офталмологији]] # [[Духовна анамнеза (медицина)]] # [[Дечја хирургија]] # [[Дигитална суптракцијска ангиографија]] # [[Дисплазија бубрега]] # [[Датов синдром]] # [[Дермографизам]] # [[Дезинфекција, дезинсекција и дератизација]] # [[Дератизација]] # [[Дезинфекција]] # [[Дезинсекција]] # [[Дентова болест]] # [[Дисгнатија]] # [[:sh:Дисцитис|Дисцитис]] {{sh}} # [[Дикроцелиоза]] # [[Дензитометрија лумбалне кичме]] # [[Двоенергетска рендгенска дензитометрија]] # [[Дензитометрија костију]] # [[Демонизам у медицини]] # [[Дренажа плућне марамице]] # [[Dominantnost leve ruke i zdravlje|Доминантност леве руке]] # [[Дисање под натпритиском]] # [[Дијагностички радиофармацеутици]] # [[Дактилитис]] # [[Дијабетесна ретинопатија]] # [[Дебридман]] # [[Дијететски суплементи]] # [[Дендритска ћелија]] # [[Делта ћелије]] # [[Дисфорија]] # [[Дефибрилација срца]] # [[Дефинисана дневна доза]] # [[Декубитус]] # [[Декомпресиона болест]] (заједно са [[Корисник:Maduixa|Јагодом]]) [[Датотека:Symbol thumbs upzel.svg|20п]] # [[Дисбарична остеонекроза]] # [[Диспнеја]] # [[Дискоидни еритемски лупус]] # [[Дијабетесно стопало]] • допунио сам и прерадио # [[Дијагноза (израз)]] # [[Дискус хернија]] # [[Дисцитис]] # [[Допунска испитивања у медицини]] # [[Дискографија (медицина)]] # [[Дом здравља Ниш]] ;Биографије # [[Драгослав Крнајски]] # [[Далија Иманић Савић]] # [[Дона Берд]] # [[Денис Луи Бар]] # [[Душан Марковић (уметник)]] # [[Даниел Глид]] # [[Душко Гојковић]] # [[Димитрије Герасимовић]] # [[Душан Манојловић]] # [[Десанка Цоца Ђорђевић]] # [[Дороти Андерсен]] — Знамените жене лекари # [[Даворин Динић]] # [[Драгутин Петковић (лекар)]] # [[Давор Штамбук]] # [[Драго Терзић]] # [[Доминик Ларе]] # [[Дејан Манчић]] # [[Дејан Будимировић]] # [[Дикинсон В. Ричардс]] # [[Димитрије Миленковић]] # [[Драган Момчиловић]] # [[Душан Исаковић]] # [[Драгољуб Станковић]] # [[Драгана Станаћев Пуача]] ;Историја # [[Drevni Asini]] # [[Деспотова капија]] # [[Drosuliti]] # [[Divojački vašar]] # [[Доњa српска варош у Београду (1718—1739)]] # [[Дефтердарова џамија]] # [[Дечји ранохришћански оловни саркофаг из Јагодин мале]] # [[Дрнишке цркве]] # [[Дом за с ума сишавше (Београд)]] # [[Димитрије Синаит]] # [[Деца у холокаусту]] # [[Дворска и воена апотека у Крагујевцу]] # [[Двобој међу Србима с краја 19. и почетком 20. века]] # [[Двобој]] # [[Драгачевска сухопутна станица ЈВуО]] # [[Владин дом (Манитоба)|Дом владара Манитобе]] # [[Дивизијске пољске болнице Српске војске у 1914/15.]] # [[Девастирање православних светиња на Косову и Метохији до распада СФРЈ]] # [[Девастирање православних светиња на Косову и Метохије у време НАТО бомбардовања СРЈ]] # [[Divljaštvo (epoha)|Дивљаштво]] # [[Дарданија у итинерарима]] ;Култура и просвета # [[Дан отворених врата САНУ]] # [[Догађаји и манифестације у Златиборском округу]] # [[Дом црквено-школске јеврејске општине у Београду]] # [[Друштво за просвећивање жене у Великој Кикинди]] # [[Дигитални музеј у Нишу]] # [[Дом ученика средњих школа Ниш]] # [[Дечји музеј у Манитоби]] ;Религија # [[Дискос (литургија)]] # [[Доминикански самостан Светог Крижа на Чиову]] ;Географија # [[Дивљи свет Кине]] # [[Дивна Горица (Сува планина)]] # [[Дојкиначко врело]] # [[Душничко врело]] # [[Дакота Први народ равнице]] # [[Даг бањица]] # [[Дивљанско врело]] ;Спорт # [[Дрвени стадион у Београду]] ;Јела # [[Дехидрисана супа]] ;Остало # [[Дворац из магичних снова]] # [[Дрво живота (Дизнијево животињско царство)]] # [[Дизнијево животињско царство]] # [[Девесиље]] # [[Дан одрживе гастрономије]] # [[Дизнијева ЛуминАрија]] # [[Дизнијев свет боја]] # [[Demax Medical]] # [[Директорат цивилног ваздухопловства Србије]] # [[Декорација керамике]] # [[Дипломатске мисије Србије]] # [[Дивљи брак]] == Ђ == ;Биографије # [[Ђорђи Зографски]] # [[Ђорђе Блесидес]] # [[Ђуро Радоњић]] # [[ Đianpi Van]] # [[Ђорђе Пантелић]] # [[Ђорђе Чарапић]] # [[Ђорђе Ђукић (академик)]] # [[Ђерђ де Хевеш]] # [[Ђорђе Михаиловић (лекар)]] # [[Ђорђе Исаковић]] # [[Ђо Ин Фан]] ;Географија # [[Ђеверица (врело)]] ;Историја # [[Ђунија]] ;Култура и уметмост == Е == ;Медицина # [[Ектодермална дисплазија]] # [[Ентероскопија]] # [[Експериментални аутоимуни енцефаломијелитис]] # [[ЕуКорВак-19]] # [[Епштенова аномалија]] # [[Eradikacija]] # [[Ефекти технологије на инвалидитет]] # [[Екоанксиозност]] # [[Ендогени канабиноиди]] # [[Емоционална сигурност]] # [[Емоционална уцена]] # [[Evropska bolnica Žorž Pompidu]] # [[Единбургшка-2 скала коме]] # [[Егзоскелет (инвалидност)]] # [[Електрофизиолошки механизми неправилног срчаног рада]] # [[Epidemije kuge, lepre i kolere u Trogiru]] # [[Ендотрахеална аспирација]] # [[Еластографија]] # [[Епидермоидна циста]] # [[Еластографија јетре]] # [[Ексцизија цисте и затварање ране асиметричним шавом]] # [[Екстрасистола]] # [[Егзофагални ЕКГ]] # [[Еруптивна циста]] # [[Ензимска супституциона терапија]] # [[Ентропија очног капка и трепавице]] # [[Ерaдикација (медицина)]] # [[Ендотрахеална интубација]] # [[Ембрионални развој кичмене мождине]] # [[Еисенменгеров синдром]] # [[Ектропија очног капка]] # [[Еписклеритис]] # [[Електроретиногрфија]] # [[Етнопсихологија]] # [[Епидурална и интратекална примена лека у лечењу малигног бола]] # [[Ектодермне цисте одонтогеног порекла]] # [[Ектодермне цисте неодонтогеног порекла]] # [[Епигастрична кила]] # [[Евентрација дијафрагме]] # [[Ембриологија бубрега и мокраћног система]] # [[Екстрофија-еписпадија комплекс]] # [[Ентеропатски артритис]] # [[Епидемија малих богиња у Србији 2017.]] # [[Електростимулатор срца]] # [[Ебола вирус]] # [[Ембриолошке структуре мушког и женског пола]] # [[Ембрионални развој ока]] # [[Ексцизија трансформацијских зона]] # [[Ендометријална биопсија]] # [[Екцем спољашњег ува]] # [[Еплијев маневар]] # [[Egzostoza slušnog hodnka]] # [[Еза]] # [[Електронеурографија]] # [[Електронистагмографија]] # [[Електоокулографија]] # [[Едем скротума]] # [[Емфизем скротума]] # [[Епидемија тифуса у Србији 1914—1915.]] # [[Епидемија Зика грознице у Америци (2015—2016)]] # [[Епидемиологија хомосексуалних поремећаја]] # [[Езофагитис]] # [[Еозинофилни езофагитис]] # [[Ехокардиографија]] # [[Езофагеални стент]] # [[Јуингов сарком]] # [[Epiziotomija]] # [[Егзофталмус]] # [[Екцем]] # [[Етиопатогенеза психосоматских поремећаја]] # [[Есхара]] # [[Епизоотија]] # [[Endoleak|Ендолеак]] # [[Ентерална исхрана]] # [[Епитоп]] # [[Емболус]] # [[Емболија]] # [[Епидемије грознице Западног Нила у Србији]] # [[Енергетска терапија]] # [[Етиологија хомосексуалности]] # [[Еупнеја]] # [[Еустахијева туба]] # [[Едем плућа]] # [[Еволуција болести]] # [[Евоцирани потенцијали]] # [[Електромионеурографија]] # [[Електромионеурографија|Електронеурографија]] # [[Електромиографија]] # [[Европске медицинске школе у средњем веку]] # [[Електронска цигарета]] ;Биографије # [[Елизабет Христић]] # [[Една Гест]] # [[Елизабет Кортолд]] # [[Едвард Рајан]] # [[Емерих Улман]] # [[Ема Екштајн]] # [[Ерих Шломовић]] # [[Ерик Бајвотерс]] # [[Ернст фон Бергман]] ;Историја # [[Enonska Venera Anzotika]] # [[Еснафска слава]] # [[Евакуација рањеника и болесника пловним средствима у НОБ]] # [[Евакуација српских рањеника и болесника са Солунског фронта у северну Африку]] # [[Епилог албанске голготе]] # [[Епилог Солунског фронта]] # [[Европска средњовековна медицина]] # [[Erazistrat|Еразистрат]] # [[Европски покрет (Ниш)]] # [[Evakuacija]] # [[Емпирија]] ;Остало # [[Ентомолошко друштво Србије]] # [[Електронски захват]] — комплетна прерада странице == Ж == ;Медицина # [[Жива вакцина]] # [[Жучна колика]] # [[Живот и смрт неурона]] ;Историја # [[Жене сликарице кроз историју]] # [[Житница и вински подрум (Медијана)]] # [[Жене у Трећем рајху]] # [[Жена у фунерарном сликарству на територији централног Балкана]] # [[Живот у „изолацији“ у окупираној Србији]] ;Биографије # [[Жаклин Нунан]] # [[Живојин Блазнавац]] # [[Желимир Јанеш]] # [[Живана Терзић]] # [[Жан Фернел]] # [[Жути цар]] # [[Жан-Мартен Шарко]] # [[Жан Алфред Фурније]] ;Географија # [[Железничка станица у Дофену]] ;Култура и образовање # [[Женска занатска школа Нишке женске подружнице]] ;Остало # [[Жене избеглице]] # [[Желатин]] # [[Женска керамика]] == З == ;Медицина # [[Зграда Војномедицинске академије у Санк Петербургу]] # [[Здравствена заштита избеглица у Србији]] # [[Здравље избеглица]] # [[Здравствена заштита избеглица ]] # [[Здравствена заштита избеглица у Канади]] # [[Запаљење мрежњаче]]{{{|}}} # [[Запаљење оптичког нерва]] # [[Zajednički arterijski trunkus]] # [[Здравствене предности љубичастог воћа и поврћа]] # [[Здравствена нега болесника у коми]] # [[Здравство у Бањој Луци]] # [[Здравствени систем у Републици Српској]] # [[Здравство у Општини Источна Илиџа]] # [[Завод за форензичку психијатрију Соколац]] # [[Zdravstvena zaštita studenata u Srbiji]] # [[Засићење кисеоником (медицина)]] # [[Здравствене установе у Нишу]] # [[Zdravstveni sistem Crne Gore]] # [[Заштита сексуалног и репродуктивног здравља адолесцената]] # [[Зглобна чахура колена]] # [[Зигомикоза]] # [[Зависност од супстанци]] # [[Зависност од употребе мобилних телефона]] # [[Запаљење сузне жлезде]] # [[Здравствена економија]] # [[Здравствени информациони систем]] # [[Здравље младих]] # [[Здравствена служба]] # [[Злоћудне болести дечјег узраста]] # [[Заушке]] # [[Знак двоструког балона (радиологија)]] # [[Задња уретерална валвула]] # [[Здравствене предности секса]] # [[Здравствена заштита у Суботици средином 19. века]] # [[Зика вирус]] # [[Зика грозница]] # [[Злоћудни рак гркљана]] # [[Зооноза]] # [[Здравствена заштита]] # [[Зостер (обољење)|Зостер]] # [[Знаци болести]] # [[Завршетак болести]] # [[Зглобна хрскавица]] # [[Запаљење]]—комплетна прерада странице # [[Здравствена заштита Јевреја у окупираном Београду]] ;Биографије # [[Зоја Поповић]] # [[Zlatko Šulentić]] # [[Загорка Стојановић]] # [[Зоран Рајковић]] ;Култура и образовање # [[Зборник Матице српске за ликовне уметности]] # [[Завод за заштиту споменика културе Ниш]] # [[Збирка препарата Српског лекарског друштва]] # [[Zavičajni muzej Bileća]] # [[Задужбина Момчило Момо Капор]] # [[Заоставштина Оље Ивањицки]] # [[Завичајни музеј у Градишци]] ;Географија # [[Звоначка река]] # [[Знепољска котлина]] ;Историја и религија # [[Зграда Команде гарнизона у Пожаревцу]] # [[Зграда „Апотека Душманић”]] # [[Zbornik za putnike iz 1547.]] # [[Znamenite građevine u Trogiru]] # [[Zgrada „Glavne straže” na Kalemgdanu]] # [[Зиндан капија]] # [[Змија (старојеврјска култура)]] # [[Зграда музеја на археолошком налазишту Медијана]] # [[Змијски стуб]] # [[Замак Рамези у Монтреалу]] # [[Зграда Среског начелства у Нишу]] # [[Заоставштина Вука Стефановића Караџића у Библиотеци и Архиву САНУ]] ;Право # [[Злостављање особа са инвалидитетом]] # [[Zone bez LGBT populacije]] # [[Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (Srbija)]] ;Остало # [[Зачарани замак из књиге прича]] # [[Загорске штрукле]] # [[Загорска супа]] # [[Златиборска чајанка]] # [[Златиборска говеђа пршута]] # [[Златарски сир]] # [[Zojin zakon]] # [[Зидњак]] # [[Зграда Робне куће „Београд” на Теразијама]] # [[Зоомузикологија]] # [[Злакуска лончарија]] # [[Захвалност]] # [[Заборавност]] # [[Звук у води]] == И == ;Медицина # [[Имплантацијско крварење]] # [[Индукција овулације]] # [[Изолована систолна артеријска хипертензија]] # [[Инфекције ока]] # [[Идиопатска болест]] # [[Издубљено стопало]] # [[Инвакар]] # [[Идиопатски изненадни сензорнеурални губитак слуха]] # [[Интерактивни дијагностички модули]] # [[Инфодемија]] # [[Историја психотерапије]] # [[Изненадна срчана смрт у спорту]] # [[Институт Кири у Паризу]] # [[Izravnavanje krivulje u pandemiji kovida 19]] # [[Инвалиди рада]] # [[Имплатабилни кардиовертер дефибрилатор]] # [[Истраживање лека против ковида 19]] # [[Интраоперативне аритмије]] # [[Inotropizam]] # [[Испитивање плућних функција]] # [[Инфективни ендокардитис]] # [[Инцидентална апендектомија]] # [[Идиопатска плућна хемосидероза]] # [[Интолеранција на глукозу]] # [[Интраосеални васкуларни приступ]] # [[Иригографија]] # [[Интратрахеална инстилација]] # [[Интубација]] # [[Интраутерина фетална хипоксија]] # [[Инхалациона опекотина]] # [[Импресиона цитологија]] # [[Истополно родитељство]] # [[Изолација инфективних болесника]] # [[Избацивање сперме у сну]] # [[Интегрисани здравствени информациони систем Р. Србије]] # [[Исхемијска кардиомиопатија]] # [[Инсулинска пумпа]] # [[Интратекална пумпа]] # [[Интратекална примена баклофена у лечењу тешке спастичности]] # [[Инвазивна терапија хроничног бола малигне етиологије]] # [[Интусусцепција]] # [[Интусусцепција (дигестивни систем)]] # [[Интолеранција на кравље млеко]] # [[Интестинална малротација]] # [[Индекс сексуалног задовољства код жена]] # [[Историја интерсексуалне хирургије]] # [[Инактивисана полио вакцина]] # [[Интегративна медицина]] # [[Интервентна радиологија]] # [[Интусусцепција (крвни судови)|Интусусцепција]] # [[Интензивна нега]] # [[Инфектологија]] # [[Имплантант]] # [[Информисаност пацијента]] # [[Исхемијска рана]] # [[Инкубација (болест)]] # [[Инфестација]] # [[Изненадна срчана смрт]] # [[Инциденција и морталитет од ангине пекторис у Србији]] # [[Имунохистохемија]] # [[Интравенска исхрана]] # [[Тумори лобањске дупље|Интракранијални тумори]] # [[Интраабдоминални притисак]] # [[Исхемија]] # [[Инфективни еритем]] # [[Интервенција у медицини]] # [[Искрвављеност]] # [[Интермитентна клаудикација]] # [[Инспекција (медицина)]] # [[Имобилизација (медицина)]] # [[Историја болести]] # [[Испљувак]] # [[Имуносупресија]] # [[Интерферон]]-комплетна прерада текста # [[Ишчашење зглоба]] # [[Ишијас]] # [[Ишијадични живац]] ;Историја медицине # [[Историја стоматологије у Србији]] # [[Истурено болничко одељење шкотских жена у Добравени]] # [[Историјат анестезије у Србији]] # [[Историја анестезије]] # [[Историјат инвазивне и интервентне кардиологије]] # [[Историја медицине]] # [[Историја медицине у Србији|Историја српске медицине]] # [[Историја српске медицине пре Немањића]] # [[Институт за јавно здравље Ниш]] # [[Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Ниш]] ;Историја и вера # [[Историја хлеба]] # [[Интернирање грађана Краљевине Србије у заробљеничке логоре током Великог рата]] # [[Ислам и хомосексуалност]] # [[Испосница Светог Саве на Светој гори]] # [[Извор Касталија у Делфима]] # [[Итинерар]] # [[Итинераријум Гадитанум]] # [[Источни улаз у национални парк Рајдинг маунтин]] ;Култура и образовање # [[Играли се коњи врани (скулптура)]] # [[Интернационална уметничка колонија младих Art to go jazzy]] # [[Ивкова слава (приповетка)]] # [[Ибиш-ага (приповетка)]] # [[Изложба]] # [[Информативни интернет часопис ГСЛУ у Нишу]] # [[Ислахана у Нишу]] # [[Историја медицине у Нишу|Историја нишке медицине]] # [[Изложбени простор Официрског дома у Нишу]] # [[Силоси у Инглису]] ;Ваздухопловство и војна медицина # [[Импровизовани аеродроми у Србији (1941—1944)]] # [[Илузије у току летења]] # [[Илузија пењања или понирања]] # [[Избациво седиште]] ;Биографије # [[Иларион Анђелковић]] # [[Ивана Божовић Спасојевић]] # [[Иван Мрквичка]] # [[Иван Мрквичка]] # [[Иван Белић]] # [[Ингрид Гомсторп]] # [[Ивица Павлетић]] # [[Ивора Дајић]] # [[Исмет Вољевица]] # [[Ивана Живић Јерковић]] # [[Иван Блатник]] # [[Иван Јовановић (професор)]] # [[Иван Реди]] ;Географија # [[Инглис]] # [[Инвазивне биљне врсте Србије]] ;Право # [[Инвалиднина]] ;Остало # [[Индустријске зоне у Републици Српској]] # [[Индустријски парк]] # [[Израда дрвених чутура у селу Пилица]] # [[Инвалидска пензија]] == Ј == ;Медицина # [[Јиџи капсуле]] # [[Јапанска скала коме]] # [[Јонтофореза]] # [[Јувенилни дерматомиозитис]] # [[Јувенилни идиопатски артритис]] # [[Јустинијанова куга]] # [[Јатрогенија]] # [[Јувенилни псоријазни артритис]] # [[Јавно здравље]] # [[Јавно здравље и ЛГБТ заједница|Јавно здравље и хомосексуалност]] # [[Јонизујуће зрачење]] # [[Јатрогена болест]] # [[Ј-рецептори]] # [[Јин и јанг у традиционалној кинеској медицини]] # [[Јасенак (народна медицина)]] ;Култура и књижевност # [[Јексик-аџија (приповетка)]] # [[Јусуф-агини политички назори (приповетка)]] ;Биографије # [[Јелена Јовановић Симић]] # [[Јохан Фридрих Дифенбах]] # [[Јулијус Ленк]] # [[Јованка Шарановић]] # [[Јован Чемерикић]] # [[Јарослав Кужељ]] # [[Јован Бјелић]] # [[Јосиф Холец]] # [[Јован Живојновић]] # [[Јованка Хрваћанин]] # [[Јохан Петер Франк]] # [[Јован Првановић]] # [[Јан Глозик]] # [[Јохан Шенлајн]] # [[Јован Стејић]] # [[Јован Апостоловић]] # [[Јован Шурдиловић]] # [[Џулија Бел]] ;Историја, религија # [[Јеремијин дан]] # [[Јеврејска болница у Београду]] # [[Јабланичко намесништво]] # [[Југолира]] # [[Јеврејска заједница у Нишу]] ;Географија # [[Јужноморавски регион (1960—2020)]] # [[Јужночешки регион (1960—2020)]] # [[Јарловачко језеро]] # [[Јабланица (притока Јерме)]] # [[Јелашничка река]] # [[Јеловичко врело]] # [[Јелашничка клисура]] — комплетна прерада текста # [[Јохо (национални парк)]] ;Вера и народни обичаји * [[Јеремијин дан]] == К == ;Медицина # [[Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије]] # [[Круте артерије]] # [[Клиничка радиометрија]] # [[17-кетостероиди]] # [[Капсуларна ендоскопија]] # [[Крабеова болест]] # [[Карциноцитемија]] # [[Кураринов синдром]] # [[Кампомелични синдром]] # [[Костманов синдром]] # [[Крабеова болест]] # [[Казеозна некроза]] # [[Kritična ishemija perifernog mišića]] # [[Коронавак]] # [[Korbevaks]] # [[Катетеризација аксиларних вена]] # [[Koinfekcija gripom i koronavirusom]] # [[Квргав нос]] # [[Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције]] # [[Когнитивна парадигма у психологији]] # [[Когнитивни стилови]] # [[Klinički centar Crne Gore]] # [[Квадрантектомија]] # [[Кинеска морска материја медика]] # [[Кинески медицински часопис]] # [[Кинеска медицинска хербологија и фармакологија]] # [[Кинески патентиран лек]] # [[Кинеске класичне биљне формуле]] # [[Коронавирусима изазвана инфекција животиња]] # [[Кластер главобоља]] # [[Ковид 19 и псоријаза]] # [[Клиника за стоматологију Ниш]] # [[Крварење у стакластом телу ока]] # [[Конгенитална катаракта]] # [[Компликације механичке вентилације]] # [[Коронавируснa болест]] # [[Кондиционирање воде за пиће мешањем]] # [[Класификација лековитих минералних вода]] # [[Класификација вода]] # [[Ксеноестроген]] # [[Кристалоидни раствори]] # [[Карциноид црвуљка]] # [[Карциноидна болест срца]] # [[Карциноидни синдром]] # [[Карциноидни тумор]] # [[Конгениталне аномалије црвуљка]] # [[Кoхлeaрнa имплaнтaциja]] # [[Кордоцентеза]] # [[Кардиотокографија]] # [[Кранијални индекс]] # [[Крузонов синдром]] # [[Краниосиностозе]] # [[Криомасажа]] # [[Кулдоскопија]] # [[Кахалове ћелијe]] # [[Колоноскопија]] # [[Клизма]] # [[Катетеризација уретре]] # [[Космичка остеопенија]] # [[Когнитивне дисторзије]] # [[Ксантелазма капка ока]] # [[Клиничка смрт]] # [[Крварење вежњаче ока]] # [[Консултативна психијатрија]] # [[Континуирано мерење глукозе]] # [[Концепт квалитета живота]] # [[Конгенитални мегаколон]] # [[Киле трбушног зида]] # [[Конгенитална дијафрагмална хернија]] # [[Конгениталне анамалије и деформације уринарног система]] # [[Карцином простате]] # [[Коагулопатија]] # [[Конгенитална адренална хиперплазија]] # [[Клинички и лабораторијски налази код синдрома деменције]] # [[Класична радиоренографија]] # [[Криптомагијски приступ лечењу]] # [[Календар имунизације у Србији]] # [[Коњугована вакцина]] # [[Комбинована вакцина]] # [[Конгенитална аномалија]] # [[Крајњи производи гликације]] # [[Алтернативна медицина|Комплементарна и алтернативна медицина]] # [[Кисеоничка маска са резервоаром без неповратних вентила]] # [[Криптогени падови код жена]] # [[Кримска Конго хеморагијска грозница]] # [[Карцином пениса]] # [[Кожне болести пениса]] # [[Класификација менталних поремећаја повезаних са алкохолом]] # [[Кодификација практичне етике у медицини]] # [[Крварење у дигестивном тракту]] # [[Контузија плућа]] # [[Кардиоверзија]] # [[Камен у жучној кеси]] # [[Колика (медицина)]] # [[Kolaps (medicina)|Колапс]] # [[Коштана проводљивост ува]] # [[Клицоноша]] # [[Астробиологија|Космичка биологија-астробиологија]] # [[Креветна стеница]] # [[Колоидни раствори]] # [[Копликове мрље]] # [[Креатинин]] # [[Класификација интракранијалних тумора]] # [[Компартмент синдром]] # [[Кортијев орган]] # [[Коштани лавиринт]] # [[Космичка болест]] # [[Камен у бубрегу]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Космичка медицина]] # [[Катетерска аблација]] # [[Капилар]] • допунио сам и прерадио # [[Катетеризација срца]] # [[Квантна медицина]] # [[Космичко зрачење]] # [[Ксенобиотик]] # [[Коронарна ангиографија]] # [[Клање (секотина врата)]] # [[Краш синдром]] # [[Компјутеризована томографија]] # [[Краш синдром]] # [[Кисеоничко увo]] # [[Клиничка слика]] • комплетна прерада текста # [[Кисеонички шатор]] # [[Клинички центар Ниш]] # [[Контрастно средство]] # [[Колатерална циркулација]] # [[Конкременти]] # [[Континуирана медицинска едукација]] # [[Ксенотрансплантација]] # [[Кинезитерапија]] ;Култура, књижевност, уметнсост, религија # [[Капела Светог Георгија Победоносца (Пном Пен)]] # [[Капела Исуса - детета у Паризу]] # [[Капела Госпе од Благовести у болници Шарл Фуа]] # [[Капела Исуса - детета у Паризу]] # [[Културни центар Србије у Паризу]] # [[Kralj Petar na kolima koja vuku volovi]] # [[Кафе-књижара]] # [[Књижевна екологија]] # [[Кићење невесте Паје Јовановића]] # [[Калча у позоришту (приповетка)]] ;Историја, културна добра # [[Кућа Шеранића у Бањој Луци]] # [[Кућа Добрњчевих]] # [[Кафана Стара Србија у Нишу]] # [[Кафана Галија у Нишу]] # [[Купатило у јеврејској махали у Пироту]] # [[Константиново прстење оданости из Наиса]] # [[Крстови од времена]] # [[Kiklopske zidine]] # [[Kikladske figurice]] # [[Карађорђева капија]] # [[Краљ капија]] # [[Kraljevska palata u Višegradu (Pešta)]] # [[Контумац у Земуну]] # [[Kuća Malančec]] # [[Katedrala Svetog Lovre u Trogiru]] # [[Краљске песме]] # [[Kairos (reljef)]] # [[Књига фетви]] # [[Кизлар-агина џамија у Београду]] # [[Комплети за игру из Наиса]] # [[Кубанска народна партија]] # [[Капела на Ртњу]] # [[Казанџијски занат у Србији]] # [[Казанџијски занат]] # [[Коштано шило]] # [[Кадилук]] # [[Корбулонов канал]] # [[Кућа Захарија Статаса у Нишу]] # [[Kућа Христодулуових у Нишу]] # [[Кажњавање жена шишањем]] # [[Ктиторство српских владара]] # [[Купање у античком свету]] # [[Култ средњовековних српских владара светитеља]] # [[Кафана Бели медвед у Земуну]] # [[Кафана Булевар у старом Нишу]] # [[Контеса од Дафрена]] # [[Кречарство]] # [[Кула Гардош]] # [[Култ хаџилука у Нишу]] # [[Канадски музеј људских права]] # [[Колонизација Форкса од 1736. до 1880.]] # [[Куна (НДХ)]] ;Биографије # [[Казимир Гонсиоровски]] # [[Алфред Кинзи]] # [[Ксавије Биша]] # [[Кетрин Андерсон]] # [[Кнез Бранимир]] # [[Карло Кико]] # [[Коста Ст. Павловић]] # [[Јарослав Кужељ]] # [[Константин Пеичић]] # [[Крафорд Лонг]] # [[Карл Рабл]] # [[Клод Бернар]] # [[Карло Пацек]] # [[Константин Судаков]] # [[Константин Афрички]] ;Географија # [[Korikijska pećina]] # [[Корутина (географија)]] # [[Клисура Прлитске реке]] # [[Клисуре и кањони Старе планине]] # [[Континентално развође Америке]] # [[Камичка река (Пирот)]] # [[Крупачка бањица]] # [[Каменичка река]] # [[Кусовранска река]] # [[Коритничка котлина]] # [[Кањон Јерме]] # [[Кањон Росомаче]] # [[Клисура Ждрело]] # [[Касандрија]] # [[Коритњак (планина)]] # [[Кутни (национални парк)]] # [[Кишни фактор]] ;Ваздухопловство и космонаутика # [[Кинеска мрежа дубоког свемира]] # [[Комар (ваздухопловна једрилица)]] # [[Кисеонички систем КС-50]] # [[Карманова линија]] # [[Контрола летења Србије и Црне Горе]] # [[Кисеоничка маска]] ;Јела # [[Конзервисање намирница сушењем]] # [[Кубански сендвич]] # [[Кубански хлеб]] ;Остало # [[Клуб 33]] # [[Katran]] # [[Кукурузни качамак са копривом]] # [[Кућа Јована Карамате]] # [[Казнено-поправни завод у Нишу]] # [[Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу]] # [[Коноба код Гоце и Рената]] # [[Санитетске установе у Нишу 1914—1915.]] # [[Крстионица Богородичине цркве у Монтреалу]] == Л == ;Медицина # [[Лабилна хипертензија]] # [[Леукемија власастих ћелија]] # [[Леукодистрофија]] # [[Лизозомне болести складиштења]] # [[Лимфангиом]] # [[Липидни статус]] # [[Лингшу Ђинг]] # [[Lečenje teške akutne respiratorne infekcije kod obolelih od Kovid-19]] # [[Lična zaštitnа opremа za negu pacijenata sa COVID-19]] # [[Лапароскопска хирургија]] # [[Лапароскопски асистирана трансвагинална холецистектомија]] # [[Ларингоскоп]] # [[Ларингеална маска]] # [[Ласерска хирургија]] # [[Ласерска тонзилотомија]] # [[Ласери у лечењу рака]] # [[Лагофталмус]] # [[Лимфокела]] # [[Лечење саструганим прахом са фресака]] # [[Лапароскопска адреналектомија]] # [[Лапароскопска простатектомија]] # [[Лапароскопска хирургија у урологији]] # [[Лапароскопска нефректомија]] # [[Лигаменти пениса]] # [[Литература у биомедицини]] # [[:sh:Листа најчешћих професионалних болести|Листа најчешћих професионалних болести]] {{sh}} # [[Леукоцитоза]] # [[Леукопенија]] # [[Леукоцитурија]] # [[Лапароскопска холецистектомија]] # [[Лекарска грешка]] # [[Лечење дијабетесног стопала]] # [[Лапароскопска трансплантација бубрега]] # [[Литотрипсија]] # [[Лековима изазван еритемски лупус]] # [[Лекарска комора Србије]] # [[Лупус]] # [[Лекарска тајна]] # [[Лекарска заклетва]] # [[Лечење кисеоником]] # [[Ласкерова награда за клиничка истраживања у медицини]] # [[Лангерхансова острвца]] # [[Лактатна ацидоза]] ;Историја # [[Логор Браунау]] # [[Логор Ашах на Дунаву]] # [[Лекарски јеврејски сталеж у Суботици 1918—1941.]] # [[Лечење у српским манстирима]] # [[Летњи дворац Милана Обреновића у Нишу]] # [[Логори нацистичке Немачке у Србији]] ;Биографије # [[Лујза Кузмић Мијић]] # [[Лилијан Купер]] # [[Лепосава Миљковић Витановић]] # [[Лујза Јакшић]] # [[Лиза Веландер]] # [[Лео Биргер]] # [[Линда Б. Бак]] # [[Лорејн Малак]] ;Биологија # [[Ловна дивљач Републике Српске]] # [[Libelloides]] # [[Libelloides macaronius]] ;Географија # [[Лежишта белог боксита у Републици Српској]] # [[Лалиначко језеро (слив Јерме)]] # [[Лишковица]] # [[Лужничке планине]] # [[Лужничка котлина]] # [[Лековита минерална вода]] ;Култура образовање и религија # [[Литургијска звездица]] # [[Ликовна колонија Уметнички дијалог]] # [[Лицинијеви тањири]] # [[Ламкање јаја]] # [[Лекари у Српској краљевској академији од 1886. до 1947.]] # [[Легат Богдана Кршића]] # [[Легат Јована Суботића]] # [[Ликовна колонија 33. Нишвил џез фестивала]] # [[Легат Атеље Петра Лубарде]] # [[Легат Миленка Шербана]] # [[Легати у култури Београда]] # [[Ликовна колонија Сићево]] — комплетна прерада странице # [[Лутеранска црква Светог тројства у Дофену]] # [[Ликовна уметност Словака у Србији]] ;Јела # [[Лиофилизација прехрамбених производа]] ;Остало # [[Лидо (кабаре)]] # [[Ларингофон]] # [[Лицидерски занат у Нишу]] == Љ == ;Медицина # [[Људска микоплазма]] # [[Људски алфахерпесвирус 1]] # [[Људски алфахерпесвирус 2]] # [[Ljudski virus korona HKU1]] # [[Љубав и секс у време Ковида-19]] # [[Људско срце]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] ;Биографије # [[Ljerka Ostojić]] # [[Љиљана Стојановић]] # [[Љубиша Брковић]] == М == ;Медицина # [[Менометрорагија]] # [[Масна пруга]] # [[Метастазе у јетри]] # [[Метахроматска леукодистрофија]] # [[Малигни тумори код деце у Србији]] # [[Макроаденом хипофизе]] # [[Multipla endokrina neoplazija tip 1]] # [[Методе одвикавања од пушења дувана]] # [[Металотерапија]] # [[Максиларна прогнатија]] # [[Мандибуларна прогнатија]] # [[Миксоидни липосарком]] # [[Miksoidna cista]] # [[Мишићна слабост]] # [[Мождано крварење]] # [[Микоестрогени]] # [[Моторизована колица за куповину]] # [[Међукултурна психологија]] # [[МКБ 10 - Ментални поремећаји]] # [[Ментално здравље одојчади]] # [[Мортидо]] # [[Миотубуларна миопатија]] # [[Микрофлуидни магнетни имуносензор за SARS COV-2 у серуму]] # [[Медицински канабис за хронични бол]] # [[Metode obrade tradicionalnih kineskih droga]] # [[Метаболички узроци поремећаја свести]] # [[Минимално свесно стање]] # [[Medicinske dokumentacije potrebne za veštačenje invalidnosti]] # [[Мапирање вентрикуларне тахикардије]] # [[Мање познати фактори ризика за срчани удар]] # [[Mikrodermabrazija]] # [[Медицина у Србији у периоду Османлијске власти]] # [[Мембрански процеси у припреми воде за пиће]] # [[Магнетна резонантна еластографија]] # [[Микрофилтери за кондиционирање воде]] # [[Муцинозни цистаденом панкреаса]] # [[Муцинозни цистаденом јајника]] # [[Марсупиализација]] # [[Мождана синовенска тромбоза код деце]] # [[Медицински асистирана репродукција]] # [[Моторни протеин]] # [[Миксом леве преткоморе]] # [[Мерење волумена плодове воде]] # [[Мултисутурне синостозе]] # [[ММР вакцина и аутизам]] # [[Мирингопластика]] # [[Мукозна циста]] # [[Масажа медом]] # [[Медијастиноскопија]] # [[Магнетна резонанца ректума]] # [[Eндoрeктaлни ултрaзвук]] # [[Медицински дуг]] # [[Магијска медицина]] # [[Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом]] # [[Метастатски рак дојке]] # [[Микропенис]] # [[Медицински имиџинг]] # [[Моцартов ефекат]] # [[Музикотерапија у педијатрији]] # [[Медицински аспекти смрти]] # [[Музикотерапија у геријатрији]] # [[Музичка психологија]] # [[Музика у бихевиоралним аспектима Алцхајмерове болести]] # [[Музикотерапија]] # [[Мултифокална електроретинографија]] # [[Мукополисахаридоза тип I H]] # [[Мукополисахаридоза тип I S]] # [[Мукополисахаридоза тип I H-S]] # [[Мукополисахаридоза тип I]] # [[Мукополисахаридоза]] # [[Мукополисакаридоза тип VII]] # [[Мукополисакаридоза тип VI]] # [[Мукополисакаридоза тип IV]] # [[Медицинска информатика]] # [[Међународни дан ретких болести]] # [[Медицинска катастрофа]] # [[Меконијални илеус]] # [[Макроглосија]] # [[Мултицистична дисплазија бубрега]] # [[Мелем]] # [[Марбургова вирусна болест]] # [[Мањински стрес и ментално здравље особа хомосексуалне и бисексуалне оријентације]] # [[Мањински стрес]] # [[Медицинска нега транссексуалних особа]] # [[Мала смрт]] # [[Медицинска геологија]] # [[Монобактам]] # [[McCune–Albright sindrom]] # [[MKB-10 poglavlje I: (A00—A09) — Crevne infektivne bolesti|МКБ-10 поглавље I: (А00—А09) — Цревне инфективне болести]] # [[Мртва вакцина]] # [[Микробиолошка активност биљака]] # [[Медицинске области ван класичне биомедицине]] # [[Меконијум]] # [[Макротија]] # [[Микротија]] # [[Мастоидне ћелије]] # [[Мастоидектомија]] # [[Максимално дозвољена концентрација, доза и емисија штетних материја]] # [[Мастоцитоза]] # [[Маска за анестезију]] # [[Мезентерична исхемија]] # [[Мучење мушких гениталија]] # [[Меки чир]] # [[Медицинске специјалности]] # [[Масажа срца]] # [[Мартин-Бел синдром]] # [[Медицинска евакуација]] # [[Ментална обољења у верским заједницама]] # [[Медицина рада]] # [[Медицинска тајна]] # [[Медицинска етика]] # [[Магијско мишљење и ментално здравље]] # [[Mehanički debridman|Механички дебридман]] # [[Менијерова болест]] # [[Механичка вентилација]] # [[Међународна класификација функционисања, неспособности и здравља]] # [[Микроталасна резонантна терапија]] # [[Магнетна резонантна ангиографија]] # [[Магнетна резонантна томографија]] # [[Метицилин резистентни стафилококус ауреус|МРСА]] # [[Моделација и ремоделација кости]] # [[Масна емболија]] # [[Мембранозни лавиринт]] # [[Микрогравитација]] # [[Морбили]] # [[Молекуларни маркер]] # [[Ментално здравље ЛГБТ особа]] # [[Мултиорганска дисфункција]] # [[Микроциркулација]] # [[Мучнина]] • комплетна прерада текста # [[Морфолошко-функцијски поремећаји]] # [[Мултипла склероза]] • комплетна прерада текста (заједно са [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]]) [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[М00-М03 инфекциjски артритиси]] # [[Међупршљенски диск]] # [[Мијелографија]] # [[Миокимија]] # [[Међународне санитетске мисије МО и Војске Србије]] ;Музеји и галерије # [[Музеј примењене уметности у Бечу]] # [[Меморијална галерија Петра Добровића]] # [[Музеј у Мајданпеку]] # [[Музеј сакралне уметности катедрале Светог Ловре]] # [[Музеј Пјер Фуша]] # [[Музеј Валтер брани Сарајево]] # [[Музеј Каирос у Трогиру]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Бечу]] # [[Музеј историје медицине у Берлину]] # [[Музеји у Нишу]] # [[Медико-историјски музеј Централног хигијенског завода у Београду]] # [[Музеј здравствене културе у Нишу]] # [[Музеум редкости при војној болници у Београду]] ;Образовање и култура # [[Међимурска попевка]] # [[Mobe u Bosanskoj Krajini]] # [[Музеј града Трогира]] # [[Међународни филмски студентски камп „Интеракција”]] # [[Музеј природних наука Сабиха Касимати]] # [[Мићини и Верини дани]] # [[Мед и восак у српским народним обичајима]] # [[Модернизам у музици]] # [[Медицинска школа Пожаревац]] # [[Меморијални центар Сребреница — Поточари]] # [[Медицинска школа у Шапцу]] # [[Медицински факултет Војномедицинске академије Универзитета одбране у Београду]] # [[Медицински факултет Универзитета у Нишу]] # [[Медицинска школа у Салерну]] # [[Medicina renesanse]] # [[Медицина у Србији у балканским ратовима]] # [[Медицина у Првом српском устанку]] # [[Medicina starog Rima|Медицина старог Рима]] # [[Месопотамска медицина|Медицина Месопотамије]] ;Биографије # [[Марија Тешлер]] # [[Марија Здравковић]] # [[Мадам Ферон]] # [[Мери Френсис Лион]] # [[Марија Дабска]] # [[Мел Бони]] # [[Мери Блер]] # [[Мери Филипс]] # [[Матилда Макфејл]] # [[ Милутин Шумановић]] # [[Marin Studin]] # [[Miroslav Kraljević]] # [[Милутин Шумановић]] # [[Мара Петровић]] # [[Милош Милосављевић (сликар)]] # [[Младен Јанковић]] # [[Мијо Јерко Гранић]] # [[Мара Харисијадис]] # [[Мери де Гарис]] # [[Милутин Велимировић]] # [[Мира Сандић]] # [[Мелвина Хофман]] # [[Миодраг Мишко Петровић]] # [[Михаило Лазаревић (лекар)]] # [[Мари Бонапарт]] # [[Момчило Крговић]] # [[Милован Миловановић (лекар)]] # [[Миољуб Кушић]] # [[Милан Јовановић Морски]] # [[Михаило Вукчевић]] # [[Марија Прита]] # [[Марион Дедић]] # [[Миленко Шербан]] # [[Миодраг Петровић (сликар)]] # [[Милан Вукашиновић]] # [[Мартин Дуе]] # [[Махариши Сушрута]] # [[Милорад Митковић]] # [[Михајло Мика Марковић]] # [[Мартин Родбел]] # [[Морис Рено]] # [[Милош Ђорић (лекар)]] # [[Михаило Петровић (хирург)]] # [[Милан Петровић (лекар)]] # [[Милутин Ненадовић]] # [[Миодраг Рогић]] # [[Матија Рајковић]] # [[Моша Шоамовић]] # [[Мирослав Јовановић (генерал)]] # [[Милић Петровић]] # [[Марко Вишић (сликар)]] ;Историја, културна добра # [[Марш смрти у Брну]] # [[Менафи сандук у Нишу]] # [[Муслук чесма у Фочи]] # [[Медијана (Ниш)]] • комплетна прерада текста # [[Матићева кућа у Сремским Карловцима]] # [[Most do ostrva Čiova]] # [[Млинице у Пантану (Блату)]] # [[Музеј у Диберу]] # [[Мобилизација санитетске службе Моравске дивизије 1914.]] # [[Muzej prirodnih nauka Sabiha Kasimati]] # [[Митинг за Истру и Далмацију у Нишу]] # [[Медицинари у Великом рату]] # [[Миртида (артефакт из Атине)]] # [[Механски занат у Кнежевини Србији]] # [[Манастириште код села Ивање]] # [[Мехмед-пашин мост у Нишу]] # [[Медицинско снабдевање и апотекарски рад у српској војсци 1914—1918.]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Лондону]] # [[Млaди краљ титула у средњовековној Србији]] # [[Метроон]] # [[Музеј Прве пролетерске бригаде у Рудом]] # [[Музеј санитета НОБ-а]] # [[Музеј Српског лекарског друштва]] # [[Миљоказ]] # [[Музеј тегли у Варшави]] # [[Мидхат-пашина библиотека у Нишу]] # [[Месџид]] ;Манастири и цркве # [[Манастир Свете Тројице Антоније-Сијски]] # [[Манастир Путна]] # [[Манастир Свете Агнезе Чешке]] # [[Манастири Епархије захумско-херцеговачке и приморске]] # [[Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани]] # [[Манастири и цркве Јужне и источне Србијe]] # [[Манастири, цркве и црквишта Сићевачке клисуре]] # [[Манастир Свете Богородице Сићево]] # [[Манастир Успеније Пресвете Богородице у Вети]] # [[Манастир Свете Петке Иверица]] # [[Манастири Епархије врањске]] # [[Манастири Епархије нишке]] # [[Манастири Епархије тимочке]] # [[Манастири Епархије рашко-призренске]] ;Географија # [[Мало и Велико Курило]] # [[Метеоролошка станица Мусагеница]] # [[Метеоролошка станица Мусала]] # [[Мало и Велико Курило]] # [[Мокрањско врело]] # [[Минералне воде Републике Српске]] # [[Минерални и термоминерални извори Подриња]] ;Јела # [[Маринирање меса]] # [[Минестроне]] # [[Медитеранска салата са лигњама]] ;Остало # [[Моторизована колица за куповину]] # [[Микијев точак забаве]] # [[Мапетова мобилна лабораторија]] # [[Medax Medical]] # [[Мумџијски занат]] # [[Мусале не простору Босне и Херцеговине]] # [[Мале хидроелектране Електропривреде Србије]] # [[Мусала у Меморијалном центру Сребреница — Поточари]] # [[Мусала (Ислам)]] # [[Мандрагора]] # [[Мост Ријелово шеталиште у Винипегу]] # [[Мониторинг радиоактивности]] # [[Мала хидроелектрана Сићево]] # [[Мала хидроелектрана Темац]] # [[Мала хидроелектрана „Света Петка“]] # [[Мала хидроелектрана Гамзиград]] # [[Мала хидроелектрана „Јелашница”]] == Н == ;Медицина # [[Научни центар за неурологију у Москви]] # [[Неправилна менструална крварења]] # [[Неуролошки симптоми код пацијената са инфекцијом ковид-19]] # [[Некроза масног ткива]] # [[Nozod]] # [[Novavaks kovid 19 vakcina]] # [[Нуклеарна анксиозност]] # [[Неуропростетика]] # [[Неуротоксично тровање шкољкама]] # [[Неексудативна (сува) макуларна дегенерација (АМД) повезана са старењем]] # [[Небулин]] # [[Немалинска миопатија]] # [[Нежељена дејства комбиноване оралне контрацепције]] # [[Неспуштени тестиси]] # [[Нитроглицерински фластер]] # [[Неонатална холестаза]] # [[Недостатак активности глукоза-6-фосфат дехидрогеназе]] # [[Новорођеначка жутица]] # [[Натолеранција на храну]] # [[Неуроакантоцитоза]] # [[Неоадјувантна терапија]] # [[Назогастрична интубација]] # [[Несврсисходно лечење]] # [[Неочекивани нежељени догађај (медицина)]] # [[Недостатак хрома]] # [[Нискохроматска дијета]] # [[Нецелијачна сензитивност на глутен]] # [[Низак раст]] # [[Неуромишићне болести]] # [[Нефронофтиза]] # [[Нефротоксични лекови]] # [[Национални програм Република Србија против рака]] # [[Национални програм раног откривања карцинома грлића материце у Р. Србији]] # [[Неуролитички блокови у патогенези висцералног малигног бола]] # [[Национални водич добре клиничке праксе Министарства здравља Републике Србије]] # [[Национални програм раног откривања карцинома дојке у Р. Србији]] # [[Нивои здравствене заштите у Србији]] # [[Назоалвеоларна циста]] # [[Нитрокс]] # [[Неинвазивна глукометрија]] # [[Недостатак, зачепљеност и сужење спољашњег канала ува]] # [[Нестабилни плак]] # [[Неуромишићни блок код бубрежних болесника]] # [[Нематодоза]] # [[Недостатак сна]] # [[Нистагмус]] # [[Нефректомија]] # [[Неурохирургија]] # [[Неурогени шок]] # [[Наследна неуропатија]] # [[Неуротеологија]] # [[Наковањ (кост)|Наковањ]] # [[Неуромодулација (медицина)]] # [[Несавесно лечење]] # [[Неманифестна исхемијска болест срца]] # [[Неоваскуларизација]] # [[Натуропатија]] # [[Нејонизујуће зрачење]] # [[Нулта гравитација]] # [[Надутост трбуха]] # [[Нагњечина]] # [[Некротизирајући фасциитис]] # [[Нежељена дејства хемотерапије]] # [[Нормативна етика у медицини]] # [[Носна канила]] ;Биографије # [[Наста Ројц]] # [[Нанси Хог]] # [[Nikola Firentinac]] # [[Надежда Станојевић]] # [[Никола Жигон]] # [[Нинослав Радовановић]] — допунио сам и прерадио # [[Николај Пирогов]] # [[Невенка Рајковић]] # [[Никола Листеш]] ;Географија # [[Нови град Нанхуи]] # [[Национални парк Самариа]] # [[Национални паркови Грчке]] # [[Нишка Бања]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Нишка котлина]] — комплетна прерада странице # [[Највећа језера Манитобе]] # [[Нај­ра­ни­ји кар­то­граф­ски при­ка­зи Бе­о­гра­да]] # [[Национални паркови и национални паркови резервати Канаде]] ;Култура и уметаност # [[Народна библиотекa Стеван Сремац у Сокобањи]] # [[Настава на даљину у Србији за време пандемије Ковид-19]] # [[Нишвил џез театарски фестивал]] # [[Нега зуба (књига)]] # [[Нишвил џез музеј]] # [[Неуроестетика]] # [[Наслеђе (часопис)]] ;Историја и вера # [[Најпергов попис из 1718.]] # [[Новац у време Константина Великог]] # [[Нишки погребни обичаји с краја 19. века]] # [[Немачка Евангеличка црквена општина у Београду]] # [[Некрополе античког Наиса]] # [[Нишки саланџици]] # [[Немачко-италијанско разграничење на простору бивше Југославије]] # [[Начелници Војномедицинске академије]] # [[Ниш на прелазу из 19. у 20. век.]] # [[Наслеђивање престола у средњовековној Србији]] # [[Нависос]] # [[Насеља и културна баштина на дну Билећког језара]] # [[Некропола стећака Билећа]] # [[Новчићи у невестињском накиту Србије]] # [[Нишки комитет]] # [[Ниш у Првом светском рату]] # [[Народни видари у Србији]] # [[Ниш]] — допунио сам и прерадио здравство Ниша # [[Нишка стрип сцена]] # [[Наивно сликарство Словака у Србији]] ;Остало # [[Неигонг]] # [[Неи јинг]] # [[Нуклеарна електрана Фућинг]] # [[Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije]] # [[Научно-технолошки парк Ниш]] # [[Насеље Земунске капије]] # [[Награда Темплтон]] # [[Надвожњак за дивље животиње]] # [[Научно друштво Србије]] # [[Негативне емоције]] # [[Нумизматички музеј Народне банке Републике Македоније]] # [[:sh:Нагон|Нагон]] {{sh}} == Њ == # [[Њу Орлеанс сквер]] == О == ;Медицина # [[Олигоменореја]] # [[Олигоовулација]] # [[Отворени загрижај]] # [[Odontogena keratocista]] # [[Ортопедске ципеле]] # [[Ортопедски улошци]] # [[Ортопедске ципеле]] # [[Омикрон (вирус)]] # [[Означавање варијанти коронавируса]] # [[Окулоцефалични рефлекс]] # [[Ортостатска хипоптензија]] # [[Opšta bolnica Nikšić]] # [[Opšta bolnica Berane]] # [[Општа болница Прокупље]] # [[Општa болницa Алексинац]] # [[Општа болница Пирот]] # [[Општа болница Лесковац]] # [[Општа болница Крушевац]] # [[Општа болница Чачак]] # [[Општа болница Горњи Милановац]] # [[Општа болница Краљево]] # [[Општа болница Тутин]] # [[Општа болница Зајечар]] # [[Opšta bolnica Kotor]] # [[Opšta bolnica Bar]] # [[Opšta bolnica Cetinje]] # [[Opšta bolnica Bijelo Polje]] # [[Opšta bolnica Pljevlja]] # [[Ортопнеја]] # [[Ортодеоксија]] # [[Оштећена гликемија наташте у плазми]] # [[Очна мигрена]] — rut # [[Оптичка мамографија]] # [[Откривање поремећаја раста]] # [[Опекотина настала трењем]] # [[Опаротина]] # [[Опекотина ласером]] # [[Очна розацеа]] # [[Офталмоскопија]] # [[Офталмоскоп]] # [[Олигомеганефронија]] # [[Опструкција дванаестопалачног црева]] # [[Оптураторна кила]] # [[Омотачи пениса]] # [[Оптички рефлектометар ниске кохерентности]] # [[Орална полио вакцина]] # [[Олигохидрамнион]] # [[Оштећење слуха]] # [[Отомикоза]] # [[Отхематом]] # [[Отопластика]] # [[Онтолошко инжењерство у биомедицини]] # [[Оклузија централне вене мрежњаче]] # [[Оптотип]] # [[Oštrina vida]] # [[:hr:Oštrina vida|Oštrina vida]] {{hr}} # [[:sh:Osteoklast|Osteoklast]] {{sh}} # [[Оптичка кохерентна томографија]] # [[Оклузија централне вене мрежњаче]] # [[Одржавање живота]] # [[Остеосинтеза]] # [[Оталгија]] # [[Опекотински шок]] # [[Одијев сфинктер]] # [[Опекотинска болест]] # [[Опиоидни аналгетици]] # [[Опиофобија]] # [[Статоконије|Отолит]] # [[Озледе]] # [[Обрнути транспорт холестерола]] # [[Оксидативни стрес]] # [[Оспа]] # [[Огуљотина]] # [[Опекотина]] # [[Основни гасни закони]] # [[Ортоза]] # [[Ортопедска помагала]] # [[Објективан (физикалан) преглед]] # [[Очни зостер]] ;Биографије # [[Олга Ајмерсленд]] # [[Огист Базил]] # [[Онорија Кир]] # [[Ото Рајзингер]] ;Култура и образовање # [[Огранак САНУ у Нишу]] # [[Омладина (часопис)]] # [[Огранак Српске академије наука и уметности у Новом Саду]] # [[ОШ „Вожд Карађорђе“ Ниш|Основна школа Вожд Карађорђе Ниш]] # [[Основна школа Радивој Поповић Земун]] ;Историја и вера # [[„Окована Војводина“ (затворски лист)]] # [[Олимпијски стадион у Доњем граду на Калемегдану]] # [[Обреновићева улица у Нишу]] # [[Обласни одбор аеро-клуба Наша крила у Нишу]] # [[Отпор грађанства у окупираној Србији]] # [[Општежиће]] # [[Operacija Kindertransport]] # [[Општа болница Суботица]] # [[Одлика гробова владара у српској средњовековној држави]] # [[Одред моторних санитетских возила Болница шкотских жена]] # [[Осјечка лекарска афера]] # [[Окружна болница у Нишу]] # [[Обележавање 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу]] # [[Отел Дју у Паризу]] # [[Обредни хлебови у Србији]] # [[Божићни обредни хлебови]] ;Остало # [[Oзнаке географског порекла (Србија)]] # [[Обрамица]] # [[Облици манипулације]] # [[Опроштајно писмо самоубице]] # [[Oбрасци пијења алкохола]] # [[Одложено задовољство]] # [[Општина Микра]] == П == ;Медицина # [[Полименореја]] # [[Предменструални дисфорични поремећај]] # [[Поремећаји менструалног циклуса]] # [[Полип женских полних органа]] # [[Пенасте ћелије]] # [[Патобиологија атеросклерозе]] # [[Пикнодизостоза]] # [[Поткожна масна некроза новорођенчета]] # [[Пукоти (пулмологија)]] # [[Polivaskularna arterijska bolest]] # [[Паратенонитис]] # [[Пнеумококне инфекције]] # [[Псеудохипопаратироидизам]] # [[Прекинути лук аорте]] # [[Периапикална циста]] # [[Плућни залистак]] # [[Плеуректомија]] # [[Potpomognuto samoubistvo]] # [[Perinatalni mortalitet kao stres za majku]] # [[Празнични срчани синдром]] # [[Пролазни исхемијски напад]] # [[Протеза]] # [[Повреде нанете петардама]] # [[Примена житарица и компоненти житарица у функционалној храни]] # [[Пробиотик]] # [[Паралитичко тровање шкољкама]] # [[Психологија здравља на раду]] # [[Побачај и ментално здравље]] # [[Педофилско зближавање]] # [[Психологија у средњовековном исламу]] # [[Prevremeni porođaj]] # [[Преоперативни пост]] # [[Покрет за слободу здравља]] # [[Парасистолија]] # [[PQ (PR) интервал]] # [[Pristupačnost objektima osoba sa invaliditetom]] # [[Професионална рехабилитација инвалида]] # [[Р талас (медицина)]] # [[Pulsni oksimetar]] # [[Пилонидални синус]] # [[Пролактином]] # [[Преимплантациона генетска дијагностика]] # [[Перзистентна плућна хипертензија новорођенчета]] # [[Патологија црвуљка]] # [[Предња укрштена веза]] # [[Пириформни синдром]] # [[Примарна цилијарна дискинезија]] # [[Платипнеја]] # [[Платипнеја-ортодеоксија синдром]] # [[Патолошки облици дисања]] # [[Парадоксални пулс]] # [[Повећање пениса]] # [[Плагиоцефалија]] # [[Позициона плагиоцефалија]] # [[Первазивни развојни поремећаји]] # [[Полни хормони и сексуална жеља код жена]] # [[Пренатални хормони и сексуална оријентација]] # [[Пресотерапија]] # [[Предијабетес]] # [[Пролапс уретре]] # [[Печ тест]] # [[Пекарска астма]] # [[Перинатална асфиксија]] # [[Палијативно збрињавање у педијатрији]] # [[Превремено одлубљивање постељице]] # [[Поремећаји сексуалног развоја]] # [[Повратни тифус]] # [[ПЕТ радиофармацеутици]] # [[Предњи спинални синдром]] # [[Поремећаји ембрионалног развоја кичмене мождине]] # [[Повлачење очног капка]] # [[Пингвекула]] # [[Птеригијум]] # [[Примарни глауком отвореног угла]] # [[Пацијент контролисана аналгезија]] # [[Плућна атрезија]] # [[Павликови ремени]] # [[Примена инсулинске пумпе код тудница са типом 1 шећерне болести]] # [[Предменструални синдром]] # [[Порођај у ванболничким условима]] # [[Плућни секвестар]] # [[Пролапс ректума ]] # [[Плућна хипертензија узрокована плућним болестима и/или хипоксијом]] # [[Плућна артеријска хипертензија удружена са инфекцијом хуманим вирусом имунодефицијенције]] # [[Плућна артеријска хипертензија код деце]] # [[Плућна хипертензија]] # [[Примарна плућна хипертензија]] # [[Пилорична атрезија]] # [[Пупчана кила]] # [[Перинеална кила]] # [[Препилорична антрална дијафрагма]] # [[Потковичасти бубрег]] # [[Пијелопластика]] # [[Поморска медицина]] # [[Подводна медицина]] # [[Профилактичке декомпресионе таблице]] # [[ProQuad vakcina]] # [[Посткоитална меланхолија]] # [[Прерани пубертет]] # [[Патохистолошка класификација карцинома плућа]] # [[Привремени васкуларни приступ за хемодијализу]] # [[Псеудотрепанација лобање]] # [[Примарна имунодефицијенција]] # [[Профилакса инфективних болести]] # [[Плодова вода]] # [[Перихондритис спољашњег ува]] # [[Перфорација]] # [[Професионалне болести]] — комплетно нова страница # [[Повреда на раду]] # [[:sh:Професионалне болести|Професионалне болести]] {{sh}} # [[Примена комплементарне и алтернативне медицине у САД]] # [[Паразитологија]] # [[Паваши]] # [[Плућни волумени и капацитети]] # [[Позитиван стрес]] # [[Падови у старости]] # [[Прелом пениса]] # [[Повреде скротума и тестиса]] # [[Пиоцела]] # [[Пријапизам]] # [[Прогресивна здравствена нега]] # [[Позитронска емисиона томографија у истраживањима можданих функција]] # [[Псеудотромбоцитопенија]] # [[Patient UK]] # [[Плућни сурфактант]] # [[Педијатријски акутни респираторни дистрес синдром]] # [[Плућна марамица]] # [[Повреде у спорту]] # [[Пливачко колено]] # [[Porodiljska groznica|Породиљска грозница]] # [[Поремећаји менталног здравља]] # [[Професионални канцерогени]] # [[Професионална оријентација и селекција]] # [[Промоција здравља на радном месту]] # [[Primum non nocere]] # [[Prividna smrt|Привидна смрт]] # [[Preoperativna procena u anesteziji|Преоперативна процена анестезије]] # [[Псоријазни артритис]] # [[Поремећаји срчаног ритма]] # [[Патолог]] # [[Психоонкологија]] # [[Портална хипертензија]] # [[Пут полиола]] # [[Плућна емболија]] — прерада текста унос извора и слика # [[Промоција здравља]] # [[Плеоцитоза]] # [[Плеоцитоза лимфоцита]] # [[Прелом кости]] # [[Пуж (уво)]] # [[Психосоматска медицина]] # [[Психосоматска болест]] # [[Принцметалова ангина]] # [[Пасивни имунитет]] # [[Продром]] # [[Прикривена хомосексуалност]] # [[Патогеност]] # [[Пемфигус]] # [[Перкутана коронарна интервенција]] # [[Periferna vaskularna bolest|Периферна васкуларна болест]] # [[Повреда]] # [[Пнеумоторакс]] # [[Прелом ребара]] # [[Премореност (безбедност)]] # [[Палпација (медицина)]] # [[Перкусија (медицина)]] # [[Перикард]] # [[Перикардитис]] # [[Перикардиоцентеза]] # [[Папаниколау тест]] # [[PH мокраће]] # [[Право на здравље]] ;Право # [[Prava osoba sa invaliditetom]] # [[Prostitucija u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Право на студентски кредит]] # [[Право на студентску стипендију]] # [[Постхумна оплодња]] # [[Права деце у области МАР]] # [[Право на избор пола у области МАР]] # [[Права лица која су лишена слободе у области МАР]] # [[Pravo na finansiranja vantelesne oplodnje]] # [[Pravo na novčanu nadoknadu za pomoć i negu drugog lica]] # [[Право на одсуство са рада ради посебне неге детета или друге особе]] # [[Право на побачај у медицинским установама Србије]] # [[Право на социјално осигурање у Краљевини Југославији]] # [[Право на финансијску подршку породица са децом]] # [[Pravo na naknadu zarade ili plate za vreme porodiljskog odsustva]] # [[Pravo pacijenta za slučaj odsustva lekara ili nedovoljnih mogućnosti za lečenje]] # [[Право на заштиту генетских података осигураника]] # [[Prava osoba sa retkim bolestima]] # [[Pravo na rad osoba sa retkim bolestima]] # [[Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje]] # [[Права пацијената]] # [[Права из система социјалног осигурања]] # [[Право човека на приватност након његове смрти]] # [[Право пацијента на приватност и људско достојанство]] # [[Право на социјално осигурање на подручју Демократске Федеративне Југославије]] # [[Право на помагала о трошку осигурања]] # [[Право на генетичко саветовање]] # [[Права из пензијског и инвалидског осигурања професионалних војних лица Србије]] # [[Превремена пензија]] # [[Право на накнаду погребних трошкова]] # [[Права из осигурања у случају незапослености]] # [[Права на специјална помагала за читање и писање]] ;Биографије # [[Пола Хедвиг]] # [[Павле Георгије Спирта]] # [[Племићка породица Смиљанић]] # [[Пенчо Георгиев]] # [[Петар Ђорђевић]] # [[Перица Донков]] # [[Помпоније Мела]] # [[Прока Јовкић]] # [[Pedanije Dioskorid]] # [[Пјер Робен]] # [[Петар Икономовић]] # [[Пол Бер]] # [[Патрик Менсон]] ;Историја, култура, вера и образовање # [[Протеривање Немаца из Чехословачке]] # [[Покољ у Постолопртију]] # [[Покољ у Лидицама]] # [[Покољи над Немцима у Чехословачкој у пролеће и лето 1945.]] # [[Pokolj u Albaniji 1951.]] # [[Пазар за старо (приповетка)]] # [[Причесна кашичица]] # [[Покрови (литургија)]] # [[Палата Јовановић у Нишу]] # [[Позориште „Миливоје Живановић”]] # [[Пантелејски вашар]] # [[Покрајинска библиотека Истре]] # [[Прва бечка арбитража]] # [[Пресељење Мађара у Чешку]] # [[Процесија за крст на острву Хвару]] # [[Путна мрежа на територији античког Наиса]] # [[Палата Јовановић у Нишу]] # [[Праисторијски локалите Црквине]] # [[Перајка]] # [[Повеља Франца Јозефа I Павлу Георгију Спирти]] # [[Пекарски занат у Србији]] # [[Пасја седмица]] # [[Prelo (običaj)]] # [[Павловдан]] # [[Palata Garanjin u Trogiru]] # [[Палата Стафилео (Штафилић)]] # [[Палата Лучић у Трогиру]] # [[Побуна албанског становништва у Плаву и Гусињу 1919.]] # [[Pešadijske kasarne u Beogradskoj tvrđavi]] # [[Pomorski muzej Crne Gore]] # [[Пристанишна капија]] # [[Palata Ćipiko u Trogiru]] # [[Perivoj porodice Garagnin-Fanfogna u Trogiru]] # [[Прве партизанске спортске игре]] # [[Појас (одећа)]] # [[Преглед занимања и заната у Краљевини Србији]] # [[Поступоница]] # [[Пречанске лекарске мисије у Србији]] # [[Простирача]] # [[Палата Реуниона (Београд)]] # [[Петочисленици]] # [[Путујући страни лекари у Србији]] # [[Подземна база за рањенике у Војводини]] # [[Партизанска болница и породилиште Сподњи Храстник]] # [[Партизанска База 20]] # [[Партизанска болница Згорњи Храстник]] # [[Партизанска болница Јелендол]] # [[Прва хируршка пољска болница у Василици]] # [[Положај жена у Србији у Великом рату]] # [[Први хируршки павиљон у Нишу]] # [[Парк хероја НОБ-а у Нишу]] # [[Проституција у окупираној Србији (1941—1944)]] # [[Партизански брак]] # [[Положај жена у Србији у Другом светском рату]] # [[Пет кћери деспота Јована]] # [[Пашин конак у Нишу]] # [[Партизанска болница на Калнику]] # [[Повојница]] # [[Полигонални зид у Делфима]] # [[Плаштаница скопског митрополита Јована]] # [[Буквар Саве Инока Дечанца|Први српски буквар инока Саве]] # [[Позориште лутака Ниш]] # [[Прогон учитеља у Нишу за време бугарско-немачко-аустроугарске окупације]] # [[Прве библиотеке у Нишу]] # [[Појавни облици медицине у средњовековној Србији]] # [[Пастеров завод у Нишу]] # [[Пастеров завод у Новом Саду]] # [[Појтингерова табла]] # [[Павиљон у Нишкој тврђави]] # [[Прва баптистичка црква у Дофену]] # [[Прва уједињена црква у Дофену]] # [[Производни процес у лончарству]] ;Ваздухопловство и војна медицина # [[Прва резервна војна болница у Смедеревској Паланци]] # [[Пилотска кацига 3Ш-10]] # [[Пилотско избациво седиште К-36Д-3,5М]] # [[Списак хидроавиона, летећих чамаца и амфибија|Преглед хидроавиона и летећих амфибија]] # [[Падобрански скок из стратосфере]] # [[Пројектил]] # [[Природна радиоактивност|Природно зрачење]] # [[Пилотске кисеоничке маске СССР и Русије]] # [[Полетно-слетна стаза]] # [[Падобранско висинско одело]] # [[Пројекат „Волга“]] # [[Падобрански рекорди остварени скоковима из стратосфере]] ;Географија # [[Podunavačke bare]] # [[Парк природе Ластовско оточје]] # [[Парк природе Биоково]] # [[Парк природе Учка]] # [[Пудонг]] # [[Посебни орнитолошки резерват Палуд]] # [[Pećina Drogarati na Kefaloniji]] # [[Psihro pećina]] # [[Popova Šapka]] # [[Планско поље]] # [[Полуострво Хикакос]] # [[Понор Пандирало]] # [[Присјанска река]] # [[Пасјачка река]] # [[Пиротска бањица]] # [[Погановска река]] # [[Пареж]] # [[Полуострво Касандра]] # [[Патков гушт]] # [[Национални паркови канадских Стеновитих планина|Паркови канадских Стеновитих планина]] # [[Покрајински парк Мидленд]] # [[Покрајински парк диносауруса]] # [[Пешчаници у Драмхелеру]] # [[Пиротска котлина]] # [[Парохија Бела Паланка]] ;Јела # [[Печена говедина]] # [[Proizvodi od riba]] # [[Печење меса под сачем]] # [[Печење меса у фолији]] # [[Печено пиле у кеси за печење]] # [[Печење]] # [[Pasulj (jelo)]] ;Остало # [[Пристан у Земуну]] # [[Prostitucija u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Путовање до Кристалне пећине]] # [[Палата Кински]] # [[Палата Шварценберг у Прагу]] # [[Пошта и телекомуникације Кине]] # [[Первапорација]] # [[Пружаоци услуга ваздушне навигације]] # [[Православље и хомосексуалност]] # [[Плаво-зелена мапа Београда]] # [[Провенчер бриџ]] # [[Продаја оружја у свету]] # [[Подруми манастира Тврдош]] # [[Проституција у Уругвају]] # [[Позитивна психологија]] # [[Праг чујности]] — комплетна прерада странице-клице # [[Перифитон]] # [[Планетарна хабиталност]] == Р == ;Медицина # [[Родна веровања]] # [[Рамсаи Хунтов синдром]] # [[Рамсаи Хунтов синдром тип 1]] # [[Размена плазме]] # [[Ремисије шећерне болести]] # [[Репарација (психологија)]] # [[Родитељска одговорност]] # [[Редупликативна парамнезија]] # [[Релаксационе технике]] # [[Ресинхронизациона терапија миокарда]] # [[Ретробулбарни блок]] # [[Ранула]] # [[Ресилон]] # [[Рецепт за наочаре]] # [[Риноскопија]] # [[Руптура Ахилове тетиве]] # [[Ризично понашање]] # [[Развој дефиниција сексуалних поремећаја код жена]] # [[Розацеа]] # [[Роландова желатинозна супстанца]] # [[Репродуктивно здравље]] # [[Ректум]] # [[Ректална примена лека]] # [[Разлике између малигне и здраве ћелије]] # [[Рабдомиосарком]] # [[Радиолошка дијагностика урогениталног система]] # [[Роботизована лапароскопска радикална простатектомија]] # [[Роњење на већим надморским висинама]] # [[Роњење и путовање авионом]] # [[Ронилачки компјутер]] # [[Резистентна артеријска хипертензија]] # [[Радиотерапија рака грлића материце]] # [[Ринолити]] # [[Руптура бубне опне]] # [[Реуматологија]] # [[Ретенција мокраће]] # [[Реплантација]] # [[Radiofarmaceutici|Радиофармацеутици]] # [[Rodna i polna anksioznost|Родна и полна анксиозност]] # [[Радиотерапија]] # [[Радиохирургија]] # [[Рак једњака]] # [[Radiofarmaceutik|Радиофармацеутик]] # [[Руске санитетске екипе у Нишу 1914/1915.]] # [[Рубеола]] # [[Радионекроза]] # [[Радијациона болест]] # [[Радијациони ризик]] # [[Рефлексологија]] # [[Радна способност (медицина)]] # [[Ранa]] # [[Рабдомиолиза]] # [[Раздерина]] # [[Реконвалесценција]] # [[МКБ-10 (Реуматичне болести)]] # [[Радикулопатија]] # [[Реактивне врсте кисеоника]] # [[Рејноов феномен]] # [[Родна дисфорија]] ;Биографије # [[Радивој Каленић]] # [[Радојка Коцијанчић]] # [[Радомир Бабић (лекар)]] # [[Ристо Јеремић]] # [[Рената Лаксова]] # [[Рене Лаенек]] • комплетна прерада текста # [[Радослав Бубањ]] # [[Рудолф Вирхов]] # [[Роберт Едвардс]] # [[Ралф Стајнман]] # [[Ричард Аксел]] # [[Роналд Рос]] # [[Рене Фавалоро]] ;Култура и образовање # [[Ражањско црепуљарство]] # [[Рускословенски језик]] # [[Родна равноправност у Војсци Србије]] # [[Рок музеј]] # [[Развој језика код Срба од 9. до 19. века]] # [[Римска мозаичка уметност]] # [[Регионални музеј у Добоју]] # [[Рафаеловска глава која експлодира]] # [[Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Нишу]] ;Историја и религија # [[Римски мост 1 код Беле Паланке]] # [[Ризница цркве рођења Христовог у Пироту]] # [[Радни логор Шарвар]] # [[Ришу]] # [[Рудне области у Наису]] # [[Radovanov portal]] # [[Руске металне иконе]] # [[Религија и хомосексуалност]] # [[Рајхлов хотел Руски цар у Нишу]] # [[Расно законодавство НДХ]] # [[Раоничка буна]] # [[Римско насеље Леусинијум у Панику]] # [[Римска комуникација Паник–Ријечани–Никшић]] # [[Ресторан Венеција у Земуну]] # [[Ресторан Шаран у Земуну]] # [[Роанок колонија]] # [[Рановизантијска гробница на свод код Клисуре]] # [[Римска миља]] # [[Ранохришћанска гробница у Нишкој Бањи]] ;Географија # [[Репушничка река]] # [[Разврставање бања у Србији]] # [[Река Рогоз]] # [[Расничка река]] # [[Резерват биосфере Рајдинг маунтин]] # [[Рајдинг маунтин (национални парк)]] ;Јела # [[Роловани свињски паумфлек]] # [[Роловање меса]] # [[Рибље конзерве]] # [[Рибља чорба (јело)]] ;Остало # [[Рибљи цар (митологија)]] # [[Рибља царица (митологија)]] # [[Ресторан Варош Капија у Београду]] # [[Религија и хомосексуалност]] # [[Религиозност]] # [[Ред бул стратос]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Ротокоптер]] # [[Рођенданска честитка]] == С == ;Медицина # [[Саратовски војномедицински институт]] # [[Suženje mokraćovoda bešike]] # [[Синдром белог мантила]] # [[Sindrom mačijeg plača]] # [[Синдром исцрпљивања митохондријске ДНК]] # [[Стрес и анксиозност изазвана ратом у Украјини]] # [[Сандхофова болест]] # [[Сфинголипидозе]] # [[Списак основних хомеопатских препарата]] # [[Свиларство у Војној граници]] # [[SCTV01C]] # [[SCB-2019]] # [[Soberana 02]] # [[Стеноза плућне валвуле]] # [[Spermatokela]] # [[Синофобија и антиазијско расположење у пандемији ковид 19]] # [[Срчани маркери]] # [[Смрт породиље]] # [[Смртност мајки у Индији]] # [[Smrtnost majki u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Smrtnost majki crne rase u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Синдром кинеског ресторана]] # [[Сексуално узнемиравање на радном месту]] # [[Списак истраживачких метода у психологији]] # [[Саосећање према себи]] # [[Софрологија]] # [[Систематска десензибилизација]] # [[Суфијска психологија]] # [[Стрес на радном месту]] # [[Самоубиство и еутаназија]] # [[Спортско срце]] # [[Sinkopa kod starih]] # [[Срчани проблеми у ковиду 19]] # [[Скала нивоа реакције (РЛС85)]] # [[Савремена схватања инвалидности]] # [[Сензорна функционална инвалидност]] # [[Sindrom produženog QT intervala]] # [[Спољна фиксација]] # [[Списак поремећаја стопала и скочног зглоба]] # [[Средњи артеријски притисак]] # [[Синусна брадикардија]] # [[Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија]] # [[Смањење пениса]] # [[Specijalna bolnica za plućne bolesti Brezovik]] # [[Специјална болница за психијатријске болести Горња Топоница]] # [[Специјалне болнице у Србији]] # [[Смернице за оперативно и неоперативно лечење траума јетре (WSES, 2020)]] # [[Смернице за офталмологе у пандемији Ковида-19]] # [[Сарилумаб]] # [[Серолошка дијагностика вирусних инфекција]] # [[Секвенцирање вирусних нуклеинских киселина]] # [[Стадијуми хроничне болести бубрега]] # [[Скрининг малигних тумора јајника и јајовода]] # [[Синдром превремене менопаузе]] # [[Стоматолошки ласер]] # [[Синдром неонеталне апстиненције]] # [[Системским узроцима изазвана уртикарија]] # [[Скор системи за дијагностику акутног запаљења црвуљка]] # [[Срчани тонови]] # [[Срчани врх]] # [[Сагитална синостоза]] # [[Спектар аутистичних поремећаја]] # [[Сагитална синостоза]] # [[Специјална болница „Свети Сава“ Београд]] # [[Синдром немирних ногу]] — рут # [[Сигмоскопија]] # [[Самостанска/манстирска медицина]] # [[Супоративна онкологија]] # [[Супкортикална васкуларна деменција]] # [[Симптом скор систем у процени доњег уринарног тракта]] # [[Специјална болница Озрен]] # [[Специјална болница Сокобања]] # [[Слика тела]] # [[Стручни и научни часописи СЛД]] # [[Стент обложен лековима]] # [[Спинална дермоидна и епидермоидна циста]] # [[Сексуално узбуђење]] # [[Скочни зглоб]] # [[Срчана амилоидоза]] # [[Су Ђок]] # [[Самоубилачко понашање хомосексуално оријентисаних]] # [[Спуштен очни капак]] # [[Социотерапија]] # [[Сузење ока]] # [[Склеритис]] # [[Суво око]] # [[Сурогат мајчинство]] # [[Санфилипов синдром]] # [[Светски дан менталног здравља]] # [[Сезонски афективни поремећај]] # [[Семантичка деменција]] # [[Смишљање нелогичних прича код деце]] # [[Смртност становништва Србије]] # [[Скрининг малигних болести у Републици Србији]] # [[Спигелианова кила]] # [[Страх од лекара]] # [[Суицидална идеја]] # [[Сексуално здравље]] # [[Синдром посторгазмичке болести]] # [[Сексуална главобоља]] # [[Секундарна имунодефицијенција]] # [[Секундарна хиперкалциурија]] # [[Стрес и атеросклероза]] # [[Синдром међублизаначке трансфузије]] # [[Синдром аспирације меконијума]] # [[Специфична запаљења спољашњег ува]] # [[Списак професионалних болести у Србији]] # [[Синдром постуралне ортостатске тахикардије]] # [[:sh:Секундарни нагони у обликовању понашања ЛГБТ особа|Секундарни нагони у обликовању понашања ЛГБТ особа]] {{sh}} # [[:hr:Sindrom postularne ortostatske tahikardije|Sindrom postularne ortostatske tahikardije]] {{hr}} # [[Стеноза аортног залистка]] # [[Спроводни систем срца]] # [[Складиштења медицинског кисеоника]] # [[Спирометрија]] # [[Стабилна ангина пекторис]] # [[Социјално-медицинске одлике алкохолизма]] # [[Стереотаксија]] # [[Стеноза бубрежне артерије]] # [[Сијалографија]] # [[Спољашње дисање]] # [[Слушне кошчице]] # [[Средње уво]] # [[Спољашњи слушни канал]] # [[Спољашње уво]] # [[Сцинтиграфија]] # [[Сфигмограф]] # [[Соматостатином]] # [[Сјогрен синдром антиген Б]] # [[Самоубиство]] — комплетна прерада странице # [[Срчани удар]] — комплетна прерада странице # [[Самоубиство у Србији]] # [[Самоубиство у Војсци Србије]] # [[Сакулус]] # [[Слободни радикали]] # [[Скенер за цело тело]] # [[Свемирски нужник]] # [[Светски дан срца]] # [[Системска циркулација крви]] # [[Стент]] # [[Секотина]] # [[Сепса]] # [[Септички шок]] # [[Сулфасалазин]] # [[Сврабеж]] # [[Старачке брадавице]] # [[Струјни удар]] # [[Српско лекарско друштво]] — допунио сам и прерадио # [[Срце са три преткоморе]] # [[Симптоми болести]] # [[Симптоматска терапија мултипле склерозе]] # [[Санитетски воз]] # [[Системска склероза]] # [[Симпатектомија]] # [[Шегренов синдром]] # [[Сузни апарат ока]] # [[Схоластичка медицина]] # [[Савремене облоге за ране]] ;Биографије # [[Соломон Алкалај]] # [[Слободан Грубачић]] # [[Sonja Šiljak-Yakovlev]] # [[Сузан Кејч]] # [[Стефан Ђорђевић (редитељ)]] # [[Sabiha Kasimati]] # [[Стјепан Црнота]] # [[Снежана Петровић]] # [[Сретен Николић]] # [[Славко Копач]] # [[Софија Николајевић]] # [[Софија Стефановић (песник)]] # [[Станко Костић]] # [[Сушрута Самхита]] # [[Стивен Хејлс]] # [[Сергеј Корсаков]] # [[Станче Ракић]] # [[Саша Димитријевић]] # [[Соња Вукашиновић]] # [[Слободан Радојковић]] # [[Славољуб Лазетић]] # [[Слободан Сотиров]] # [[Стефан Недок]] # [[Сандфорд Флеминг]] # [[Сима Чемерикић]] # [[Спиридон Јовановић]] # [[Сантијаго Рамон и Кахал]] # [[Хенрик Шегрен]] ;Географија # [[Севр]] # [[Свети Теодор (острво)]] # [[Сават I и Сават II]] # [[Суковско језеро]] # [[Сорлаци (Фоча)]] # [[Срећково врело]] # [[Сутеска Мокрањско ждрело]] # [[Сутеска Светог Оца (Бела Паланка)]] # [[Сува бања]] # [[Сува планина]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Сићевачка клисура]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] ;Култура и образовање # [[Студент продекан]] # [[Студентски стандард у Србији]] # [[Studentske kartice]] # [[Студентски културни центар у Србији]] # [[Studiranje u doba korone]] # [[Sefardska periodika na tlu bivše Jugoslavije]] # [[Skenderbegov muzej]] # [[Sveučilišna galerija Vasko Lipovac]] # [[Словеначки конструктивизам]] # [[Старословенска керамика на Балканском полуострву]] # [[Српски сликари школовани у Прагу (1898—1927)]] # [[Савремени Нови Сад (часопис)]] # [[Српска девојачка школа у Задру]] # [[Саморазумевање]] # [[Самостална изложба]] # [[Стрипорама фест]] # [[Старо српско издаваштво (1494—1918)]] ;Историја и религија # [[Саборна црква Светог Николе (Бангкок)]] # [[Сентински храм]] # [[Саборни храм Покрова Пресвете Богородице (Харков)]] # [[Путна мрежа на територији античког Наиса]] # [[Самостан Мирамион]] # [[Српско-американски орфелинат у Ници]] # [[Средњовековни мост у Трогиру]] # [[Samostan Svetog Ivana Krstitelja u Trogiru]] # [[Спољашња Стамбол капија]] # [[Српски ратни профитери у Великом рату]] # [[Сава капија]] # [[Спољна Сава капија]] # [[Српска горњa варош у Београду (1718—1739)]] # [[Санаторијум за Србе у Саланшеу]] # [[Савез јеврејских вероисповедних општина Југославије]] # [[Силван (митологија)]] # [[Стратиште на Бубњу]] # [[Споменик Црвеноармејцима на Тргу Републике у Београду]] # [[Споменик у Јанкиној падини]] # [[Старогрчка дипломатија]] # [[Саркофаг са моштима цара Душана]] # [[Соломонов чвор]] # [[Старохрватска гробља]] # [[Списак хришћанских деноминација и њихов однос према хомосексуалности]] # [[Словеначка централна војнопартизанска болница Кочевски Рог]] # [[Стамбол капија у Нишкој тврђави]] # [[Стара црква Светог Марка у Београду]] # [[Стадион (мерна јединица)]] # [[Седефли нануле]] # [[Синаити у средњовековној Србији]] # [[Стара црква у Белој Паланци]] # [[Споменик умрлим од тифуса у Нишу]] # [[Страдања јеврејских здравствених радника током Другог светског рата у Југославији]] # [[Стање у војном и грађанском санитетету пред почетак Великог рата]] # [[Скит Светог Јована Претече]] # [[Скит Кавсокаливија]] # [[Скит Успења Богородичиног]] # [[Скит Свете Ане]] # [[Скитови на Светој гори]] # [[Српске чиче у Великом рату]] # [[Средњовековна болница у манастиру Мажићи]] # [[Санитетска служба Југословенске војске у отаџбини]] # [[Српско војничко спомен-гробље у Софији]] # [[Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту]] # [[Светилиште Атине Пронаје]] # [[Стадион у Делфима]] # [[Средњовековне плаштанице]] # [[Спорт међу комунистима у Краљевини Југославији]] # [[Сребреничке џамије]] # [[Сребреница у средњем веку]] # [[Српски ратни сликари с почетка 20. века]] # [[Страдање свештеника у Јанковој падини 1915.]] # [[Српска војничка гробља из Првог светског рата у Северној Африци]] # [[Сисачка катедрала]] # [[Српски војни санитет у албанској голготи]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Српска средњовековна медицина]] # [[Староегипатска медицина]] # [[Српска манастирска медицина]] # [[Стране санитетске мисије у балканским ратовима]] # [[Српски санитет у време Церске, Колубарске и битке на Дрини]] # [[Синагога у Нишу]] # [[Санитетски воз у Краљевини Србији]] # [[Српске православне светиње и споменици у Призрену]] # [[Српски музеј хлеба у Пећинцима]] # [[Српски потпорни фонд]] # [[Салон 77 у Нишу]] # [[Спомен црква Свете Петке у Ћурлини]] # [[Списак девастираних православних светиња на Косову и Метохији у 21. веку]] # [[Железничка станица Уније у Винипегу|Станица уједињења у Винипегу]] # [[Савремено наивно сликарство у Србији]] # [[Савремено наивно сликарство у Југославији]] ;Јела # [[Сендвич са печеном говедином]] # [[Сјенички крављи сир]] # [[Сјенички овчији сир]] # [[Сир из уља]] ;Остало # [[Социјална подршка избеглица]] # [[Срећни диносаурус]] # [[Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука]] # [[Стратосферски балон са гондолом „Волга“]] # [[Сапунџија]] # [[Статички електрицитет]] # [[Светски дан оргазма]] # [[Сламарица]] # [[Скафандер Сокол КВ-2]] # [[Сисачка бискупија]] # [[Судар ваздухоплова у ваздуху]] # [[Свемирски нужник]] # [[Светлост у води]] # [[Сексуалне мањине]] # [[Списак наивних уметника Србије]] # [[Списак словачких ликовних уметника у Србији]] # [[Све једном прође, све се једном заврши]] == Т == ;Медицина # [[Торакоскопија]] # [[Тумефактивна мултипла склероза]] # [[Теј-Саксова болест]] # [[Тромболиза периферних артерија]] # [[Тромболиза]] # [[Тролисна валвула]] # [[Трикуспидна регургитација]] # [[Турска болница код Ћеле Куле]] # [[Терапија реконвалесцентном плазмом]] # [[Тихи срчани удар]] # [[Тровање сардинама]] # [[Тровање шкољкама]] # [[Тровање шкољкама са дијарејом]] # [[Тровање скомброидом]] # [[Тровање цигуатером]] # [[Тровање надуваном рибом]] # [[Тровање морским плодовима]] # [[Терапија липидном емулзијом]] # [[Токсичност локалних анестетика]] # [[Тровање оловом]] # [[Токсичност хлорокина и хидроксихлорокина]] # [[Torontska skala aleksitimije]] # [[Transezofagealna ehokardiografija]] # [[Trodimenzionalna ehokardiografija]] # [[Таису]] # [[Тровање дезинфицијенсима у пандемији ковида 19]] # [[Трауматска повреда мозга]] # [[Токсичност антиаритмика]] # [[Torsades de pointes]] # [[Такотсубо кардиомиопатија]] # [[Терминологија ЛГБТ]] # [[Трудноћа и порођај у пандемији Ковид-19]] # [[Test za detekciju virusa COVID-19]] # [[Тест неутрализације]] # [[Тешка комбинована имунодефицијенција]] # [[Тровање каустичним средствима]] # [[Тумори црвуљка]] # [[Транслуминална ендоскопска операција]] # [[Трансуретрална микроталасна термотерапија]] # [[Трофички улкус]] # [[Трудови (медицина)]] # [[Тригоноцефалија]] # [[Трансанална иригација]] # [[Трахеотомија]] # [[Trahealnа kanila|Трахеална канила]] # [[Тенотомија]] # [[Тровање хромом]] # [[Тифлологија]] # [[Термичка опекотина]] # [[Trihomonijaza]] # [[Трихијаза]] # [[Терaпија музиком и здравствена заштита]] # [[Тест крви за идентификацију појединаца за скрининг рака плућа]] # [[Тонометрија]] # [[Тест оптерећења калцијумом]] # [[Тест апсорпције (13Ц2) оксалата]] # [[Транскрипциона контрола]] # [[Тромбофлебитис]] # [[Трикуспидална атрезија]] # [[Трансплантација крвних матичних ћелија у мукополисахаридозама]] # [[Терапија замене бубрежних функција]] # [[Тровање органофосфорним једињењем]] # [[Тау протеин]] # [[Телесна психотерапија]] # [[Транскранијални електромагнетни скенер]] # [[Терапија плесом и покретом]] # [[Терапија писањем]] # [[Терапија алкохолизма током трудноће]] # [[Транспозиција великих крвних судова]] # [[Тетралогија Фаллот]] # [[Тромбендартеректомија]] # [[Терапија ликовном уметношчу и здравствена заштита]] # [[Техничко роњење]] # [[Tахикардије са уским QRS комплексима]] # [[Трансфобија]] # [[Теорије о узроцима транссексуализма]] # [[Трепанација лобање у средњовековној Војводини]] # [[Тест оралног оптерећења глукозом]] # [[Телемедицинске информације]] # [[Тимпаноцентеза]] # [[Трансплантација пениса]] # [[Торзија тестикуларних апендикса]] # [[Торзија семене врпце]] # [[Тампонада мокраћне бешике]] # [[Трауматска ампутација]] # [[Terminologia Anatomica]] # [[Тешка астма]] # [[Тромбоемболизам у преткоморској фибрилацији]] # [[Терапија рана негативним притиском]] # [[Тиреотоксична криза]] # [[Тахипнеја]] # [[Тампонада срца]] # [[Таласемија]] # [[Телесна температура]] # [[Туина]] # [[Традиционална медицина]] # [[Тракција (физикална медицина)]] # [[Теургијска медицина]] # [[Традиционална кинеска медицина]] # [[Тромб]] # [[Термоминерални извори Нишке Бање]] # [[Тровање угљен-моноксидом]] (заједно са [[Корисник:VS6507|Алексом Лукићем]]) [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Тровање кисеоником]] # [[Тријажа повређених]] ;Биографије # [[Татјана Радовановић]] # [[Татјана Новаковић]] # [[Теа Андријић]] # [[Тодор Коблишка]] # [[Томислав Тодоровић (вајар)]] # [[Тодор Миловановић]] ;Култура # [[Terminološka diskriminacija osoba sa invaliditetom]] # [[Toranj gradskog sata sa crkvom Svetog Sebastijana u Trogiru]] # [[Театар на раскршћу]] ;Историја # [[Телеграфска станица у Нишу]] # [[Турска купатила у Нишу]] # [[Трг Нације]] # [[Tiranska piramida]] # [[Тврђава Итзедин]] # [[Тврђава Ајо Теодори]] # [[Тврђава у Хањи]] # [[Терме (Медијана)]] # [[Трговински гласник]] # [[Трг Републике (Пирот)]] # [[Ташмајданско гробље]] # [[Тимочки партизански батаљон]] # [[Таин (војни хлеб)]] # [[Тепидаријум]] # [[Толос у Делфима]] ;Географија # [[Топлодолска река (притока Темштице)]] # [[Тектонски облици рељефа Нишке котлине]] # [[Тиндал стена]] # [[Tangle Creek]] # [[Термоминерални извори Врњачке Бање]] ;Јела # [[Телећи пепито]] # [[Tradicionalna gotova jela u Srbiji]] ;Остало # [[Tri kabaljerosa]] # [[Trans aktivizam]] # [[Тјанвен-1]] # [[Тест за откривање интернет-зависности]] # [[Тајна]] # [[Тирелов краљевски музеј палеонтологије]] # [[Течни кисеоник]] == Ћ == ;Историја # [[Ćilimarstvo u Bosni i Hercegovini]] ;Култура и књижевност # [[Ћир Моша Абеншаам (приповетка)]] == У == ;Медицина # [[Утхофов феномен]] # [[Urahalna cista]] # [[Утицај алкохола на здравље]] # [[Упоредна психологија]] # [[Управљање стресом]] # [[Урођене миопатије]] # [[Укопан пенис]] # [[Утврђивање очинства]] # [[Утврђивање алкохолисаности]] # [[Уретрални стент]] # [[Утицај хормона на сексуалну мотивацију]] # [[Ултразвучна сонографија ока]] # [[Улога ангиогенезе у патогенези метастазирања]] # [[Урођено ишчашење кука]] # [[Употреба органофосфата у терапији]] # [[Утицај стреса на ендокрини систем]] # [[Уметност као терапија]] # [[Удвостручен уретер]] # [[Уретерокела]] # [[Универзитетска дечја клиника у Београду]] # [[:sh:Upotreba antibiotika|Upotreba antibiotika]] {{sh}} # [[Ушћа човековог срца]] # [[Уретерални стент]] # [[Узенгија (кост)]] # [[Ушна шкољка]] # [[Ултрасонографија]] # [[Улога нагона у обликовању понашања ЛГБТ особа]] # [[Утрикулус]] # [[Утицај радарског зрачења на здравље]] # [[Уређај за смањено удисање кисеоника]] # [[Удар грома]] # [[Уједина]] # [[Утицај кисеоника на хроничну опструктивну болест плућа]] # [[Унакаженост]] # [[Убодина]] # [[Утврђивање болести]] # [[Убрзање (ваздухопловна физиологија)]] # [[Угануће зглоба]] # [[Уролитијаза]] # [[Устрелина]] # [[Утврђивање смрти]] ;Историја # [[Уништавање трагова нацистичког злочина на Бубњу]] # [[Униформе српске војске у Великом рату]] # [[Улица Наде Томић у Нишу]] # [[Утврђење у Дофену]] # [[Украјинска католичка црква Васкрсења у Дофену]] # [[Улица Вожда Карађорђа у Нишу]] ;Образовање и култура # [[У трамвају (приповетка)]] # [[Udružene žene Banja Luka]] # [[Урбан фест]] # [[Уметничка галерија Надежда Петровић]] # [[Уметничка галерија Винипег]] # [[Универзитети, факултети и високе школе у Републици Србији]] # [[Уметнички легат Михајла Пупина]] # [[Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева]] # [[Учитељско питање с почетка 20. века]] ;Остало # [[Ужичка препеченица]] # [[Ужички кајмак]] # [[Угроженост биљних врста Суве планине]] # [[Улица Тесна (Земун)]] # [[Улица Ђорђа Пантелића (Земун)]] # [[Управа за војно здравство]] # [[Угљен-моноксид]] (заједно са [[Корисник:Metodicar|Metodicar]]) # [[Удес ваздухоплова]] == Ф == ;Медици # [[Фетални доплер монитор]] # [[Фиброторакс]] # [[Фонд за социјално осигурање војних осигураника]] # [[Фитоједињења]] # [[Функционална храна]] # [[Фитоестрогени]] # [[Фитонутријенти]] # [[Фокусирање]] # [[Фoбинг]] # [[Fu Zi (biljni lek)]] # [[Fitoterapija u tradicionalnoj kineskoj medicini]] # [[Флора Кине]] # [[Фармакопеја Народне Републике Кине]] # [[Finerenon]] # [[Филтрација воде]] # [[Физичка уртикарија]] # [[Фонокардиографија]] # [[Франк-Старлингов закон]] # [[Фокална дистонија]] # [[Феморопоплитеална заобилазница]] # [[Фибрински лепак]] # [[Фетална пулсна оксиметрија]] # [[Фетална пХ-метрија]] # [[Фалопоскопија]] # [[Физиолошка зона атмосфере]] # [[Фотомедицина]] # [[Фундус аутофлуоресценција]] # [[Финансијски стрес]] # [[Фармакоекономија]] # [[Филагрин]] # [[Фронтотемпорална лобарна дегенерација]] # [[Френулотомија пениса]] # [[Фазе у развоју синдрома зависности од ПАС]] # [[Френулум језика]] # [[Фоликуларна циста]] # [[Фистула урахуса]] # [[Физика роњења]] # [[Физиолошки ризици у току свемирских летова са људском посадом]] # [[Фистула и циста испред шкољке ува]] # [[Флегмона спољашњег ува]] # [[Фонијатрија]] # [[Fluorosceinska angiografija]] # [[Фасциолијаза]] # [[Фимоза]] # [[Foundational Model of Anatomy]] # [[Фибромишићна дисплазија]] # [[Феритин]] # [[Фундаментална космичка биологија]] # [[Овални отвор (срце)|Форамен овале (срце)]] # [[Фибрилација срчаних преткомора]] # [[Флегмона]] # [[Физиологија одржавања равнотеже]] # [[Флеболит]] # [[Фармакокинетичке интеракције]] # [[Фасциотомија]] # [[Фибрилација срчаних комора]] # [[Физиологија дисања човека]] # [[Фурнијеова гангрена]] # [[Физиологија човека]] ;Историја # [[Франгокастело]] # [[Фригидаријум]] # [[Француско-српска болница у Седесу]] ;Биографије # [[Флоријан Бирг]] # [[Фредерик Бартер]] # [[Феликс Баумгартнер]] # [[Фридрих фон Есмарх]] # [[Феликс фон Винивартер]] # [[Fransoa Persi]] # [[Филип Пинел]] # [[Франсоа Пурфур ди Пти]] ;Географија # [[Флора Кине]] # [[Флиш]] # [[Форкс (Винипег)]] ;Остало # [[Forenzička arheologija]] # [[Фондација архитекта Александар Радовић]] # [[Фестивал старопланинских јела Темска]] # [[Функционални стилови српског књижевног језика]] # [[Фестивал Момин круг]] # [[Фонд Момо Капор]] # [[Фондација „Дејан Манчић“]] # [[Фантазијске новчанице]] == Х == ;Медицина # [[Хиперменореја]] # [[Хематоколпос]] # [[Хематометра]] # [[Haemophilus ducreyi]] # [[Hašimoto encefalopatija]] # [[Хипохидротична ектодермална дисплазија]] # [[Herpesvirales]] # [[Херпес симплекс вирус]] # [[Хомеопатски препарати]] # [[Homeopatske i naturopatske vakcine]] # [[Хронично плућно срце]] # [[Хромогранин А]] # [[Хронична трауматска енцефалопатија]] # [[Халуциногено тровање рибом]] # [[Хопкинсова контролна листа симптома - 25]] # [[Хакоми]] # [[Хагиотерапија]] # [[Хомосексуалност у ДСМ приручнику]] # [[Хипертрофија леве коморе]] # [[Heparinom indukovana trombocitopenija tipa II]] # [[Хуангди неиђинг]] # [[Хронична грануломатозна болест]] # [[Хеморагијски мождани удар код деце]] # [[Херпес симплекс кератитис]] # [[Хепатопулмонални синдром]] # [[Хемидистонија]] # [[Хиповолемија]] # [[Хемодинамски мониторинг]] # [[Хидромасажа]] — rut # [[Хидротерапија]] — rut # [[Хронична акустичка траума]] # [[Хемипареза]] # [[Херпетиформни дерматитис]] # [[Хетеротопично мождано ткиво]] # [[Хипергликемија]] # [[Халацион]] # [[Хороидална неоваскуларизација]] # [[Хантеров синдром]] # [[Хемодиафилтрација]] # [[Хемофилтрација]] # [[Хемоперфузија]] # [[Хигијена руку]] # [[Хронична тромбоемболијска плућна хипертензија]] # [[Хипоспадија]] # [[Хируршки третман транссексуализма]] # [[Хиперкортизолизмом]] # [[Хиперпролактинемија]] # [[Хипосензибилизација]] # [[Хипокалиемијска метаболичка алкалоза]] # [[Холестеатом]] # [[Хематурија]] # [[Хидрокела]] # [[Хематоцела]] # [[Хематохезија]] # [[Хемоторакс]] # [[Хипоменореја]] # [[Хистеросалпингографија]] # [[Хистеросалпингоконтрастсонографија]] # [[Хистероскопија]] # [[Хематологија]] # [[Хематемеза]] # [[Хемифацијални спазам]] # [[Хитна медицинска помоћ ]] # [[Хирург]] # [[Хируршко прање руку]] # [[Хронични бол]] # [[Хипертензивна криза]] # [[Хипобарија]] # [[Хикикомори]] # [[Хиперурикозурија]] # [[Хипоцитратурија]] # [[Хеберденови чворићи]] # [[Холгер Нилсен (вишезначна одредница)]] # [[Хладни ланац вакцина]] # [[Хорнеров синдром]] # [[Хипопнеја]] # [[Хиперпнеја]] # [[Хируршка анастомоза]] # [[Хелидром]]-допунио сам и прерадио # [[Хипербарична медицина]] # [[Хидродром]] # [[Хипоксемија]] • допунио сам и прерадио # [[Хипоксија]] # [[Хиповолемијски шок]] # [[Хиперкапнија]] • комплетна прерада текста # [[Хипоксична плућна вазоконстрикција]] # [[Хронична рана]] # [[Хркање]] # [[Хипербарична врећа]] # [[Холтер ЕКГ]] # [[Хемоптизија]] # [[Хемоптоја]] # [[Хипербарична оксигенотерапија]] # [[HLA-B27]] # [[Хипербарична оксигенација]] # [[Хиперхидроза]] # [[Хемијски посредници запаљења]] # [[Хипостаза (вишезначна одредница)]] # [[Хипостаза (медицина)]] ;Култура и образовање # [[Хрватско домољубље]] # [[Халват]] ;Биографије # [[Херман Вагнер]] # [[Хабиба Сточевић-Ризванбеговић]] # [[Хелана Олендорф]] # [[Хенри Алберт Хартман]] # [[Хенинг Копел]] # [[Хил Гителман]] # [[Хенри Греј]] # [[Хенри Картер]] # [[Ханс Кјари]] ;Историја # [[Храна у старој Грчкој]] # [[Хасан-пашина џамија у Београду]] # [[Хришћанска архитектура у Београду између два светска рата]] # [[Хелсиншка катедрала]] # [[Храм Неба]] # [[Хотел Босна]] # [[Хрватски раносредњовековни период]] # [[Хронологија значајних догађаја за Јевреје Ниша до 1945.]] # [[Хоризонтална колаборација у Другом светском рату]] # [[Холокауст у окупираној Србији]] # [[Хипокауст]] ;Религија # [[Храм Вазнесења Господњег на острву Самуи]] # [[Храм Свих Светих (Патаја)]] # [[Храм Светог Василија (Песочин)]] # [[Храм Јужни Зеленчук]] # [[Храм Северни Зеленчук]] # [[Храм Средњи Зеленчук]] # [[Храмови Зеленчука]] # [[Хришћански симболи на новцу]] # [[Хришћански симболи на српском средњовековном новцу]] # [[Ходошки зборник]] # [[Црква Светог пророка Илије у Сићеву|Храм Светог пророка Илије у Сићеву]] # [[Хотел Европа (Ниш)]] ;Географија # [[Хуангпу (река)]] # [[Хиљаду острва]] ;Јела # [[Хлеб у праисторији]] # [[Погача и хлеб испечен у црепуљи]] ;Остало # [[Хендбајк]] # [[Хонгконг Дизниленд]] # [[Хотел „Дунав” Пожаревац]] # [[Хуалонг један]] # [[Хотел Касина (Београд)]] # [[Хотел Фанис у Полихрону]] # [[Хидроелектрана у Парежу]] == Ц == ;Медицина # [[Царска медицинско-хируршка академија (1798-1918)]] # [[Целиоскопија]] # [[Централна понтина мијелинолиза]] # [[Цервикофацијални лимфангиом]] # [[Цистоуретрографија]] # [[Цистична фиброза црева]] # [[Црвуљак]] # [[Централни венски притисак]] # [[Централни венски катетер]] # [[Cunninghamellaceae]] # [[Церебрална аутозомно доминантна артериопатија са субкортикалним инфарктима и леукоенцефалопатијом]] # [[Церебрална амилоидна ангиопатија]] # [[Цистометрија]] # [[Циљана терапија]] # [[Цистиноза]] # [[Цилијарно тело]] # [[Целулитис ока]] # [[Цистична ехинококоза]] # [[Циста назопалатиналног канала]] # [[Цистични хигром]] # [[Целулитис]] # [[Циркулаторни систем људског срца]] # [[Ц реактивни протеин]] # [[Церебрална ангиографија]] # [[Циркулација крви (хемодинамика)]] # [[Цефалоспорини]] # [[Цитостатици]] # [[Цитокини]] # [[Цијаноза]]-комплетна замена садржаја новонаписаним # [[Цистинурија]] # [[Циркадијална дисритмија]] ;Биографије # [[Цоу Јен]] ;Историја # [[Црне шамије]] # [[Централна војна болница на Палилули]] ;Географија # [[Церипашина]] # [[Црвена река (притока Нишаве)]] ;Цркве # [[Црква Свете Марије Магдалине у Мокронозима]] # [[Црква Архангела Михаила (Чамзинка)]] # [[Црква Благовести (Апухтино)]] # [[Црква Илије Пророка у Камењу]] # [[Црква Светог пророка Илије (Нижњи Новгород)]] # [[Црква Светог Сергија Радоњешког (Нижњи Новгород)]] # [[Црква Светог Сергија Радоњешког (Чанг)]] # [[Црква Светог Серафима Саровског (Панган)]] # [[Црква Светих краљевских мученика (Хуа Хин)]] # [[Црква Светог Владимира (Чијанг Мај)]] # [[Црква Свете Тројице (Пукет)]] # [[Црква Великомученика Пантелејмона (Сихануквил)]] # [[Црква Вазнесења Господњег (Љуботин)]] # [[Црква Светог Николе (Љуботин)]] # [[Црква Светог Николе Чудотворца у Гиевки]] # [[Црква Спаса (Владимировка)]] # [[Црква Мироносица (Харков)]] # [[Црква Александра Невског (Харков)]] # [[Црква Светог Николаја у Лалинцу]] # [[Црква Свете Тројице у селу Грбавче]] # [[Црква Светог арханђела Миахила у селу Балинац]] # [[Црква Светог Јована Крститеља у Гостуши]] # [[Црква Успења Свете Богородице у Миљковцу]] # [[Црква Рођења пресвете Богородице у Габровници]] # [[Црква Свете Елизабете Угарске (Париз)]] # [[Црква Светог Јакова на Чиову]] # [[Crkva Svetog Nikole na Čiovu]] # [[Црква Светог Василија Острошког у Лепосавићу]] # [[Crkva i samostan Svetog Dominika u Trogiru]] # [[Crkva Gospa od Karmela u Trogiru]] # [[Crkva Svetog Petra u Trogiru]] # [[Crkva Gospe pokraj Mora na Čiovu]] # [[Crkva Svih svetih u Trogiru]] # [[Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Нишу]] # [[Црква Светог архангела Гаврила у Багрдану]] # [[Црква брвнара у Лапову]] # [[Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима]] # [[Црква Св. Ивана Крститеља у Бадњу]] # [[Црква Св. Ивана у Уздољу]] # [[Црква Св. Петра у Мућу Горњем]] # [[Црква Св. Вида у Сегету Горњем]] # [[Црква Свете Тројице у Рудињу]] # [[Црква светих апостола Петра и Павла у Јелашници]] # [[Црква Св. архангела Михаила у Бољев Долу]] # [[Црква Светих царева Константина и царице Јелене у Сврљигу]] # [[Црква Светог Николаја у Биљегу]] # [[Црква Св. Илије у Горњој Драгуши]] # [[Црква Успења пресвете Богородице у Блацу]] # [[Црква Светих врачева Козме и Дамјана у Микуљану]] # [[Црква Св. Николаја Мириликијског у Тогочевцу]] # [[Црква преноса моштију Св. Николаја Мирликијског у Прекопчелици]] # [[Црква Светог Саве у Горњем Бријању]] # [[Црква Св. Архангела Гаврила у Придворици]] # [[Црква Светог Великомученика Георгија у Подосоју]] # [[Црква Светог Арханђела Михаила у Казанцима]] # [[Црква Светог Ђорђа у Осмакову]] # [[Црква Светог Пантелејмона у Призрену]] # [[Црква светог Николе у селу Манастир]] # [[Црква Светог Јована код Орљана|Црква Светог Јована у селу Орљану]] # [[Црквиште Светог Симеона Столпника у Клисури]] # [[Цркве у Мушутишту]] # [[Црква Светог Ђорђа у Призрену]] # [[Црква Светог Николе у Приштини]] # [[Црква Свете Петке у Градишту]] # [[Црква Светог Николаја у Горњем Стрижевцу]] # [[Црква апостола Филипа у Бистару]] # [[Црква Рождества Пресвете Богородице у Босилеграду]] # [[Црква Светог архангела Михаила у Горњој Љубати]] # [[Црква Светог Харалампија у Бранковцима]] # [[Црква Свете Тројице у Извору]] # [[Црква Светог Ловре у Петрињи]] # [[Crkva Blažene Djevice Marije u Kozarcu]] ;Биологија # [[Culex tritaeniorhynchus]] # [[Culex sitiens]] ;Остало # [[Црвена вина Балкана]] # [[Циркон (ракета)]] # [[Црепуља (посуда)]] # [[Цизелирање (уметност)]] # [[Центар науке у Монтреалу]] # [[Циркумстеларна настањива зона]] == Ч == ;Медицина # [[Чињенични поремећај]] # [[Чејн-Стоуксово дисање]] # [[Челична плућа]] ;Историја и култура # [[Чесма Гушевица]] # [[Чесма „Три краља“]] # [[Чешљарски занат]] # [[Чешљарски занат у Србији]] ;Биграфије # [[Чарлс Робин]] == Џ == ;Медицина # [[Џетлег]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] ;Биографије # [[Џозеф Кембел]] # [[Џенел Ерс]] # [[Џејн Гибсон]] # [[Џон Колинс Ворен]] # [[Џон Фротингам]] # [[Џејмс Паџет]] # [[Џозеф Листер]] # [[Џејмс Јуинг]] # [[Џорџ Мартин (лекар)]] ;Остало # [[Џамија султана Махмуда у Београду]] # [[Џендеризам]] == Ш == ;Медицина # [[Шарко-Мари-Тутова болест]] # [[Шанган Лун]] # [[Шангајски институт за материју медику]] # [[Шаркоова артропатија]] # [[Шваном]] # [[Шок (медицина)]] # [[Ширмеров тест]] # [[Шароњање]] ;Биографије # [[Štefanija Puretić]] ;Образовање и култура # [[Школа за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић]] ;Географија # [[Школска чесма (Нишка Бања)]] ;Јела # [[Шпиковање меса]] ;Остало # [[Шангај Дизниленд]] ;Шаблони # [[Шаблон:Неправилна менструална крварења|Неправилна менструална крварења]] # [[Шаблон:Лизозомне болести складиштења|Лизозомне болести складиштења]] # [[Шаблон:Ганглиозидозе|Ганглиозидозе]] # [[Шаблон:Нематеријална културна баштина Хрватске на листи УНЕСКО-а|Нематеријална културна баштина Хрватске на листи УНЕСКО-а]] # [[Шаблон:Региони у Чешкој (1960—2020)|Региони у Чешкој (1960—2020)]] # [[Шаблон:Знамените грађевине у Трогиру|Знамените грађевине у Трогиру]] # [[Шаблон:Regulacija srčane funkcije|Regulacija srčane funkcije]] # [[Шаблон:COVID19Testing|COVID19Testing]] # [[Шаблон:Еластографија|Еластографија]] # [[Шаблон:Аустроугарски логори 1914—1918.|Аустроугарски логори 1914—1918.]] # [[Шаблон:Цисте јајника|Цисте јајника]] # [[Шаблон:Археолошки локалитет Медијана|Археолошки локалитет Медијана]] # [[Шаблон:Ендоскопија|Ендоскопија]] # [[Шаблон:Intubacija i irigacija|Intubacija i irigacija]] # [[Шаблон:Медицинска штета|Медицинска штета]] # [[Шаблон:Хомосексуалност и религија|Хомосексуалност и религија|]] # [[Шаблон:Teorija psihoseksualnog razvoja|Teorija psihoseksualnog razvoja]] # [[Шаблон:Психосексуалне фазе развоја|Психосексуалне фазе развојa]] # [[Шаблон:Медицина и хомосексуалност|Медицина и хомосексуалност]] # [[Шаблон:Акутни скротум|Акутни скротум]] # [[Шаблон:Повреде пениса|Повреде пениса]] # [[Шаблон:Поремећаји полног идентитета|Поремећаји полног идентитета]] # [[Шаблон:Atrezija|Atrezija]] # [[Шаблон:Национални програми МЗ Србије|Национални програми МЗ Србије]] # [[Шаблон:Дела Стевана Сремца|Дела Стевана Сремца]] # [[Шаблон:Скитови Свете горе|Скитови Свете горе]] # [[Шаблон:Римске терме - купатило|Римске терме — купатило]] # [[Шаблон:Галерије Словака у Србији|Галерије Словака у Србији]] # [[Шаблон:Преносиоци вирусних хеморагијских грозница|Преносиоци вирусних хеморагијских грозница]] # [[Шаблон:Споменици у Делфима|Споменици у Делфима]] # [[Шаблон:Управници Опште болнице Суботица|Управници Опште болнице Суботица]] # [[Шаблон:ДДД|ДДД]] # [[Шаблон:Рак грлића материце|Рак грлића материце]] # [[Шаблон:Урођене малформације ува које узрокују оштећење слуха|Урођене малформације ува које узрокују оштећење слуха]] # [[Шаблон:Аномалије спољашњег ува|Аномалије спољашњег ува]] # [[Шаблон:Области у отоларингологији|Области у отоларингологији]] # [[Шаблон:Болести ува и мастоидног наставка|Болести ува и мастоидног наставка]] # [[Шаблон:Ušne procedure|Ušne procedure]] # [[Шаблон:Котлина|Котлина]] # [[Шаблон:Клисуре у Србији|Клисуре у Србији]] # [[Шаблон:Клисурa|Клисурa]] # [[Шаблон:Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелова награда за физиологију или медицину]] # [[Шаблон:Дисајне функције плућа|Дисајне функције плућа]] # [[Шаблон:Утврђивање болести|Утврђивање болести]] # [[Шаблон:Историја болести|Историја болести]] # [[Шаблон:Листа симптома болести|Листа симптома болести]] # [[Шаблон:Цитостатици|Цитостатици]] # [[Шаблон:Вазд.мед.|Вазд.мед.]] # [[Шаблон:Убрзање у вазд.мед.|Појмови из убрзања који се користе у ваздухопловној медицини]] # [[Шаблон:Хипербарична медицина|Појмови који се користе у хипербаричној медицини]] # [[Шаблон:Реуматичне болести|Реуматичне болести]] # [[Шаблон:Sistemska skleroza|Sistemska skleroza]] # [[Шаблон:Терапија хиперхидрозе|Терапија хиперхидрозе]] # [[Шаблон:Биомаркери|Биомаркери]] # [[Шаблон:Хипоксија|Хипоксија]] == W == ;Медицина # [[WIBP-CorV]] # [[Who Named It]] {|class="floatright" |{{Корисник Вики/Србија}} |} </div> |} |} jmd5ibmq3ts1wap6i50l2rh6vpq33hm 0 319096 25121419 10991425 2022-07-24T18:45:17Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Satljik.jpg|мини|250п|десно|Сатљик]] '''Сатљик''' је стаклена посуда, [[боца|флаша]] у којој се држи [[ракија]] или [[вино]] приликом сервирања на столу. Запремина се креће од 0.5 до 2 литре. Врло често је брушена да лепше изгледа а може да буде са и без стакленог поклопца. По облику је иста као у [[чокањ]]. Сатљици до једне литре се користе за ракију а већи за вино. [[Категорија:Кухињско посуђе]] t29g1t66r5uojxizgk7yb1mfziqlom9 2 320139 25121771 24556206 2022-07-25T01:18:26Z Гибаничар 20738 wikitext text/x-wiki {{ККПочетак|Бојан Боровићанин}} {{Корисник Вики/Вики старост корисника|day=30|month=07|year=2008}} {{Корисник Вики/Број написаних страница|37}} {{Корисник Вики/Администратор некад}} {{Корисник Вики/Православац}} {{Корисник Вики/Библија}} {{Корисник Вики/Србија}} {{Корисник Вики/Само Ћирилица}} {{Корисник Вики/Монархиста}} {{Корисник Вики/Антиглобалиста}} {{Корисник Вики/Крај УН-а}} {{Корисник Вики/Антикомуниста}} {{Корисник Вики/Анти-ЕУ}} {{Корисник Вики/Анти-Косово}} {{Корисник Вики/Антипушач}} {{Корисник Вики/Велика Србија}} {{Корисник Вики/Историја}} {{Корисник Вики/Византијско царство}} {{Корисник Вики/Достојевски}} {{Корисник Вики/Веб сајт|http://www.facebook.com/borovicanin}} {{Корисник Вики/Е-пошта}} {{КККрај}} == Доприноси == === Написани чланци === '''Написао сам следеће чланке...''' ===== ...везане за биологију: ===== * [[Црвена детелина]] ===== ...везане за медицину: ===== * [[Шведска гранчица]] ===== ...о књигама: ===== * [[Анђео филаделфијске цркве]] * [[Бог и рокенрол]] * [[Фабиола (роман)|Фабиола]] * [[Књиге Макавејске]] * [[Приповетка о Петру и Февронији]] ===== ...везане за музику: ===== * [[Бистрик (албум)]] * [[Записи (албум)]] * [[Тарпош (албум)]] ===== ...везане за језик: ===== * [[Словотитло]] * [[Румунска ћирилица]] ===== ...биографије: ===== * [[Биљана Крстић]] * [[Нина Павловна Саблина]] * [[Антон Шандор Левеј]] * [[Акакије Станковић]] * [[Филарет Вознесењски]] * [[Драган Милин (теолог)|Драган Милин]] * [[Александaр Ужанков]] ===== ...везане за религију: ===== * [[Манастир Нови Стјеник]] * [[Митарства]] * [[Зачало]] * [[Родослов Исуса Христа]] * [[Велика схима]] (зачетак) * [[Девтероканонске књиге]] * [[Флавијан Картагински|Свети Флавијан Картагински]] * [[Маран ата]] (зачетак) * [[Нефилими]] * [[Манастир Њамц]] * [[Преводи Библије на српски језик]] * [[Петар и Февронија Муромски|Свети Петар и Февронија Муромски]] * [[Мироточење]] ===== ...о филмовима: ===== * [[Дигитални анђео (филм)|Дигитални анђео]] * [[Кирику и вештица]] * [[Електронски логор (филм)|Електронски логор]] * [[Прича о Петру и Февронији (цртани филм)]] * [[Софија (руска серија)]] === Планови === Засад планирам да напишем следеће чланке: * [[Петар Станојевић|Схиархимандрит Петар денковачки]] * [[Авакум Медић|Јеромонах Авакум драчки]] * [[Боровићанин|Презиме Боровићанин]] * [[Биљана Спасић|Мр Биљана хаџи-Спасић]] * [[Ана Владимировна Шурочкина|Њуша (певачица)]] * [[Дигитални анђео 2]] * [[Дигитални анђео 3]] * [[Псалми Соломонови]] * [[Матрона Московкса|Блажена Матрона московкса]] * [[Ꙟ (ћириличко)]] * [[Енохијански језик]] * [[Скраћенице библијских књига]] * [[Проглас светог јеванђеља]] * [[Лудо летовање (филм)]] * [[Књиге Јездрине]] * [[Лепа зелена (филм)]] * [[Он је змај (филм)]] * [[Укроћење неукротивог (филм)]] * [[Фанурије Родоски|Свети Фанурије Родоски]] Такође, имам у плану значајно допринесем усавршавању следећих чланака: * [[Јустин Поповић|Преподобни ава Јустин ћелијски]] * [[Тадеј Штрбуловић|Преподобни отац Тадеј витовнички]] * [[Артемије Радосављевић|Владика Артемије]] * [[Николај II Романов|Цар Николај II Романов]] * [[Пољска ћирилица]] * [[Богомољачки покрет]] * [[Кандило]] * [[Покретни празници код православаца]] * [[Задушнице]] * [[Црквенословенски језик]] (граматика) == Споменице и захвалнице == {{СП500|369}} lwilc07mbmsv3hjx3jizkqkomnvhr1g 0 324755 25121231 24929131 2022-07-24T15:42:43Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki [[Датотека:olympic flag.svg|лево|100п]] {{Инфокутија Аустралија на олимпијадама | игре = Олимпијске игре | злато = 152 | сребро = 168 | бронза = 192 }} {{Олимпијске игре (кутијица)|Flag of Australia.svg|AUT}} '''[[Аустралија]]''' се први пут појавила на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]] [[1896]]. године, то су биле уједно и прве олимпијске игре модерног доба. Од тада Аустралија није пропустила ни једне Летње олимпијске игре. Прве [[Зимске олимпијске игре]] на којима је учествовала су биле у [[Гармиш-Партенкирхен]]у одржане [[1936]]. године. А од [[1952]]. године није пропустила ни једне зимске олимпијске игре. [[Национални олимпијски комитет]] Аустрије ''(-{Australian Olympic Committee}-)'' је основан [[1895]]. године и исте године је признат од стране [[Међународни олимпијски комитет|МОКа]]. Први спортиста из Аустралије који се такмичио на Олимпијским играма је био [[Едвин Теди Флек|Едвин Флек]] ''(-{Edwin Flack}-)''. Он је био уједно и први који је освојио олимпијске медаље за Аустралију и то обе златне. Обе медаље су освојене на [[Летње олимпијске игре 1896.|Летњим олимпијским играма]] одржаним [[1896]]. године у [[Атина|Атини]], [[Грчка]]. Медаље су биле освојене у [[атлетика на Летњим олимпијским играма 1896.|атлетским дисциплинама]] [[атлетика на Летњим олимпијским играма 1896 — 800 метара за мушкарце|трка на 800 m]] и [[атлетика на Летњим олимпијским играма 1896 — 1.500 метара за мушкарце|трка на 1.500 m]]. Флек је освојио још једну медаљу, бронзану, у [[Тенис на Летњим олимпијским играма 1896.|тенису]], али је она била освојена у [[тенис на Летњим олимпијским играма 1896 — мушки парови|мешовитом дублу]] са [[Џорџ Стјуарт Робертсон|Џорџом Стјуартом]] који се такмичио и био члан олимпијског тима из [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]]. На [[Летње олимпијске игре 1908.|Летњим олимпијским играма 1908.]] и [[Летње олимпијске игре 1912.|Летњим олимпијским играма 1912.]] Аустралија је била удружена са [[Нови Зеланд|Новим Зеландом]] и такмичила се под именом [[Аустралазија]]. Аустралија је била два пута домаћин Летњих олимпијских игара [[Летње олимпијске игре 1956.|1956.]] у [[Мелбурн]]у и [[Летње олимпијске игре 2000.|2000.]] у [[Сиднеј]]у. Аустралија је велики број медаља освајала у пливању, спорту који је веома популаран у Аустралији, где су најистакнутији представници били у женској конкуренцији [[Даун Фрејзер]] а у мушкој конкуренцији [[Ијан Торп]]. Остали олимпијски спортови у којима је Аустралија традиционално јака су: * [[Хокеј на трави]], женска репрезентација Аустралије је између 1988. и 2000. освојила три златне медаље а мушка репрезентација је 2004. освојила такође златну медаљу; * [[Бициклизам]], нарочито велодромски; * [[Веслање]]; * [[Коњички спорт]] и; * [[Једрење]]. Аустралија придаје веома пуно значаја олимпијским играма, и држава са своје стране издваја велика новчана средства и тренерску подршку најбољим спортистима и то све иде преко [[Аустралијски спортски институт|Аустралијског спортског института]]. У атлетици Аустралија је средње успешна нација на олимпијским играма. Најпознатији аустралијски спортисти, атлетичари, су [[Бети Катберт]] и [[Кети Фриман]]. Прву медаљу на Зимским олимпијским играма Аустралија освојила је [[1994]]. године. На Зимским олимпијским играма Аустралија је освојила дванаест медаља у [[слободно скијање|слободном скијању]], [[сноубординг]]у, [[брзо клизање на кратким стазама|брзом клизању на кратким стазама]] и [[алпско скијање|алпском скијању]]. == Медаље == {{Види још|Вечна табела освојених медаља на олимпијским играма}} == Учешће и освојене медаље на ЛОИ == {|class="wikitable" border="2" cellpadding="2" cellspacing="0" style="text-align:center" |- bgcolor="#efefef" ! colspan=10 style="border-right:0px;";| ''' Учешће и освојене медаље Аустралије на [[Олимпијске игре#Списак Летњих олимпијских игара|ЛОИ]]''' | style="border-left:0px"; | [[Датотека:Olympic rings.svg|50п]] |-align="center" class="wikitable" |- !ЛОИ!!Носилац заставе!!Учешће!!Муш. !!Жене!! спорт!! bgcolor="gold" |[[Датотека:Gold medal olympic.svg|15п]] '''Злато'''!! bgcolor="silver" |[[Датотека:Silver medal olympic.svg|15п]] '''Сребро'''!! bgcolor="CC9966" |[[Датотека:Bronze medal olympic.svg|15п]] '''Бронза''' !! [[Датотека:GoldSilverBronze medals.svg|30п]] '''Укупно'''!! Пласман |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1896.|1896 Атина]]|| ||1||1||0||2|| 2 || 0 || 0 || 2 || 8 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1900.|1900 Париз]]|| ||2||2 ||0||2 || 2 || 0 || 3 || 5 || 9 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1904.|1904 Сент Луис]]|| ||2 (3)*||2 (3)*||0||2*|| 0 || =(3)* || 0 (1)* || 0 (4)* || - (6)<ref>* Проблем у броју учесника и освојених медаљаемаља учесница настао је јер због [[Аустралија]]нца [[Frank Gailey]] који је као аустралијски држављан у фебруару 1904 отпутовао у САД и придружио се Олимпијском клубу Сан Франциско, где је тренер био његов сународник [[Сид Кавил]]. Као члан клуба учествовао је на ЛОИ 1904. Његово ућешће медаље и резултате МОК приписује САД, док олимпијски историчари сматрају да, пошто је тек 1906. узео америчко држављанство на ЛОИ 1904. учествовао као представник Аустралије и да се његово учешће и четири освојене медаље приписују Аустралији. [http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/ga/frank-gailey-1.html {{Wayback|url=http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/ga/frank-gailey-1.html |date=20090808172646 }} {{Wayback|url=http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/ga/frank-gailey-1.html |date=20090808172646 }}]</ref><ref>[http://www.lenta.ru/news/2009/02/27/medals/ Четыре медали Олимпиады 1904 года перешли от США к Австралии (ru)], Приступљено 23. 4. 2013.</ref><ref>[http://corporate.olympics.com.au/F50BFE65-5056-B031-6AE23D104E37B9A4 Аустралијски олимпијски комитет] {{Wayback|url=http://corporate.olympics.com.au/F50BFE65-5056-B031-6AE23D104E37B9A4 |date=20120816132721 }}, Приступљено 23. 4. 2013.</ref> |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1908.|1908 Лондон]]|| colspan=10; rowspan=2| ''као део тима {{flagIOC|ANZ}}'' |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1912.|1912 Стокхолм]] |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1920.|1920 Антверпен]]||align=left|[[Џорџ Паркер]] ||13||11||1||5 || 0 || 2 || 1 || 3 || 16 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1924.|1924 Париз]]||align=left|[[Едвин Кар]] ||36||35||1||9 || 3 || 1 || 2 || 6 || 11 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1928.|1928 Амстердам]]||align=left|[[Боби Пирс]] ||18||14||4||6|| 1 || 2 || 1 || 4 || 19 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1932.|1932 Лос Анђелес]]||align=left|[[Бој Чарлтон]] ||13||9||4||6 || 3 || 1 || 1 || 5 || 10 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1936.|1936 Берлин]]||align=left|[[Дунк Греј]] ||32||28||4||7 || 0 || 0 || 1 || 1 || 30 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1948.|1948 Лондон]]||align=left|[[Лес Маккеј]] ||75||66||9||11 || 2 || 6 || 5 || 13 || 14 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1952.|1952 Хелсинки]]||align=left|[[Мерв Вуд]] ||81||71||10||12 || 6 || 2 || 3 || 11 || 9 |-style="background:#ccccff" |align=left| [[Летње олимпијске игре 1956.|1956 Мелбурн и Стокхолм]]||align=left|[[Мерв Вуд]] ||294+4||250+4||44||18+1|| 13 || 8 || 14 || 35 || '''3''' |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1960.|1960 Рим]]||align=left|[[Џок Старок]] ||189||160||29||17 || 8 || 8 || 6 || 22 || 5 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1964.|1964 Токио]]||align=left|[[Иван Лунд]] ||243||203||40||19 || 6 || 2 || 10 || 18 || 8 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1968.|1968 Мексико Сити]]||align=left|[[Бил Ројкрофт]] ||128||104||24||16||5 || 7 || 5 || 17 || 9 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1972.|1972 Минхен]]||align=left|[[Денис Грин]] ||168||129||29||20|| 8 || 7 || 2 || 17 || 6 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1976.|1976 Монтреал]]||align=left|[[Рејлин Бојл]] ||180||145||35||20|| 0 || 1 || 4 || 5 || 32 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1980.|1980 Москва]]||align=left|[[Дениз Робертсон-Бојд]]<br />[[Max Metzker]] ||120||92||28||17|| 2 || 2 || 5 || 9 || 15 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1984.|1984 Лос Анђелес]]||align=left| [[Вејн Ројкрофт]] ||242||169||73||22 ||4 || 8 ||12 || 24 ||14 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1988.|1988 Сеул]]||align=left|[[Ric Charlesworth]] ||252||170||73||24 || 3 || 6 || 5 || 14 || 15 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1992.|1992 Барселона]]||align=left|[[Jenny Donnet]] ||279||197||92||25 || 7 || 9 || 11 || 27 || 10 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 1996.|1996 Атланта]]||align=left|[[Ендру Хој]] ||417||250||167||26 || 9 || 9 || 23 || 41 || 7 |-style="background:#ccccff" |align=left| [[Летње олимпијске игре 2000.|2000 Сиднеј]]||align=left|[[Andrew Gaze]] ||'''617'''||'''341'''||'''276'''||'''34''' || 16 || 25 || 17 || 58 || 4 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 2004.|2004 Атина]]||align=left|[[Colin Beashel]] ||470||268||202||33 || 17 || 16 || 17 || 50 ||4 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 2008.|2008 Пекинг]]<ref>{{Cite web |url=http://www.smh.com.au/olympics/beijing-2008/medal-tally/ |title=Olympics - smh.com.au{{Ботовски наслов}} |access-date=21. 07. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090814203731/http://www.smh.com.au/olympics/beijing-2008/medal-tally/ |archive-date=14. 08. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref> ||align=left|[[Џејмс Томкинс]] ||470||268||202||33 || 14 || 15 || 17 || 46 || 6 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 2012.|2012 Лондон]] ||align=left|[[Лорен Џексон]] ||404||221||183||29 || 7 || 16 || 12 || 35 || 10 |- |align=left| [[Летње олимпијске игре 2016.|2016 Рио де Женеиро]] ||align=left|[[Ана Мирс]] ||421|| || ||26 || 8 || 11 || 10 || 29 || 10 |- ! Укупно (26)!! !!3.730 !!2.253 +(1)*!!1.055!! !! 146 !! 164 +(3)* !! 187 + (1)* !!507 +(4)* !! |} * Ван заграде су приказана медаље како их води МОК, а у загради како их води НОК Аустралије. === Освајачи медаља на ЛОИ === {{Види још|Списак освајача олимпијских медаља за Аустралију}} === Преглед учешћа спортиста и освајача медаља по спортовима на ЛОИ === ;Стање после ЛОИ 2012. {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|# !rowspan="2"| Спорт !colspan="2"|Период !rowspan="2"|Укупно !rowspan="2"|Мушки !rowspan="2"|Жене !rowspan="2"|[[Датотека:Gold medal olympic.svg|20п]] !rowspan="2"|[[Датотека:Silver medal olympic.svg|20п]] !rowspan="2"|[[Датотека:Bronze medal olympic.svg|20п]] !rowspan="2"|[[Датотека:GoldSilverBronze medals.svg|35п]] |- !Прво !Последње |- |1.|| align=left| [[Датотека:Athletics pictogram.svg|20п]] [[Атлетика на Летњим олимпијским играма|Атлетика]] ||1896||2012||468||301 || 167|| 20 || 26 || 25 || 71 |- |2.||align=left| [[Датотека:Badminton pictogram.svg|20п]] [[Бадминтон на Летњим олимпијским играма|Бадминтон]]||1992 ||2012 ||28 ||12 ||16|| 0 || 0 || 0 || 0 |- |3. ||align=left|[[Датотека:Baseball_pictogram.svg|20п]] [[Бејзбој на Летњим олимпијским играма|Бејзбол]]||1996 ||2004 ||59 ||59 ||0 || 0 || 1 || 0 || 1 |- |4.||align=left|[[Датотека:Cycling (road) pictogram.svg|20п]] [[Бициклизам на Летњим олимпијским играма|Бициклизам]]||1920 ||2012 ||195 ||160 ||35 || 14 || 18 || 17 || 49 |- |5.||align=left| [[Датотека:Boxing pictogram.svg|20п]] [[Бокс на Летњим олимпијским играма|Бокс]]||1924 ||2012 ||110 ||109 ||1|| 0 || 1 || 3 || 4 |- |6.||align=left| [[Датотека:Rowing pictogram.svg|20п]] [[Веслање на Летњим олимпијским играма|Веслање]]||1924 ||2012 ||330 ||255 ||75|| 10 || 13 || 14 || 37 |- |7.||align=left| [[Датотека:Water polo pictogram.svg|20п]] [[Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма|Ватерполо]]||1948 ||2012||143 ||104 ||39 || 1 || 0 || 2 || 3 |- |8.||align=left| [[Датотека:Gymnastics (artistic) pictogram.svg|20п]] [[Гимнастика на Летњим олимпијским играма|Гимнастика]]||1956 ||2012 ||71 ||25 ||46|| 0 || 0 || 0 || 0 |- |9.||align=left| [[Датотека:Weightlifting pictogram.svg|20п]] [[Дизање тегова на Летњим олимпијским играма|Дизање тегова]]||1948 ||2012 ||58 ||52 ||6|| 1 || 1 || 2 || 4 |- |10.||align=left| [[Датотека:Sailing pictogram.svg|20п]] [[Једрење на Летњим олимпијским играма|Једрење]]||1948 ||2012 ||134 ||114 ||20|| 10 || 5 || 8 || 23 |- |11.||align=left| [[Датотека:Canoeing (flatwater) pictogram.svg|20п]] [[Кајак и кану на Летњим олимпијским играма|Кајак и кану]]||1956 ||2012 ||118 ||83 || 35 || 3 || 8 ||11 || 22 |- |12.||align=left| [[Датотека:Equestrian Vaulting pictogram.svg|20п]] [[Коњички спорт на Летњим олимпијским играма|Коњички спорт]]||1960 ||2012 ||69||46 ||23 || 6 || 3 || 2 || 11 |- |13.||align=left| [[Датотека:Basketball pictogram.svg|20п]] [[Кошарка на Летњим олимпијским играма|Кошарка]]||1992 ||2012 ||41||29 ||12 || 0 || 1 || 0 || 1 |- |14.||align=left| [[Датотека:Fencing pictogram.svg|20п]] [[Мачевање на Летњим олимпијским играма|Мачевање]]||1952 ||2008 ||67 ||47 ||20 || 0 || 0 || 0 || 0 |- |15.||align=left| [[Датотека:Modern pentathlon pictogram.svg|20п]] [[Модерни петобој на летњим олимпијским играма|Модерни петобој]]||1952 ||2012||23 ||19 ||4 || 0 || 0 || 0 || 0 |- |16.||align=left|[[Датотека:Olympic_pictogram_Volleyball.png|20п]] [[Одбојка на Летњим олимпијским играма|Одбојка]]||2000 ||2012||44 ||32 ||12 || 0 || 0 || 0 || 0 |- |17.||align=left| [[Датотека:Volleyball (indoor) pictogram.svg|20п]] [[Одбојка на песку на Летњим олимпијским играма|Одбојка на песку]]||1996 ||2012 ||19 ||6 ||13 || 1 || 0 || 1 || 2 |- |18.||align=left| [[Датотека:Swimming pictogram.svg|20п]] [[Пливање на Летњим олимпијским играма|Пливање]]||1900 ||2012 ||373 (+1)*||191 (+1)* ||181 || 57 || 60 (+1)* || 61 (+3)* || 179 (+4)* |- |19.||align=left| [[Датотека:Gymnastics (rhythmic) pictogram.svg|20п]] [[Ритмичка гимнастика на Летњим олимпијским играма|Ритмичка гимнастика]]||1984 ||2012 ||6 ||0 ||6 || 0 || 0 || 0 || 0 |- |20.||align=left| [[Датотека:Rugby_union_pictogram.svg|20п]] [[Рагби седам на Летњим олимпијским играма|Рагби седам]]||2016 ||2016 ||25 ||13 ||12 || 1 || 0 || 0 || 1 |- |20.||align=left| [[Датотека:Handball pictogram.svg|20п]] [[Рукомет на Летњим олимпијским играма|Рукомет]]||2000 || 2000||30 ||15 ||15 || 0 || 0 || 0 || 0 |- |21.||align=left| [[Датотека:Wrestling pictogram.svg|20п]] [[Рвање на Летњим олимпијским играма|Рвање]]||1924||2012 ||79 ||69 ||1 || 0 || 1 || 2 || 3 |- |22.||align=left| [[Датотека:Synchronized swimming pictogram.svg|20п]] [[Синхроно пливање на Летњим олимпијским играма|Синхроно пливање]]||1984 ||2012 ||27 ||0 ||27 || 0 || 0 || 0 || 0 |- |23.||align=left| [[Датотека:Diving pictogram.svg|20п]] [[Скокови у воду на Летњим олимпијским играма|Скокови у воду]]||1920 ||2012 ||60||29 ||31 || 3 || 3 || 6 || 12 |- |24.||align=left|[[Датотека:Softball_pictogram.svg|20п]] [[Софтбол на Летњим олимпијским играма|Софтбол]]||1996 ||2008 ||33||0 ||33 || 0 || 1 || 3 || 4 |- |25.||align=left| [[Датотека:Table tennis pictogram.svg|20п]] [[Стони тенис на Летњим олимпијским играма|Стони тенис]]||1988 ||2012 ||22||13 ||9 || 0 || 0 || 0 || 0 |- |26.||align=left| [[Датотека:Archery pictogram.svg|20п]] [[Стреличарство на Летњим олимпијским играма|Стреличарство]]||1972 ||2012 ||28 ||16 ||12 || 1 || 0 || 1 || 2 |- |27.||align=left| [[Датотека:Shooting pictogram.svg|20п]] [[Стрељаштво на Летњим олимпијским играма|Стрељаштво]]||1948 ||2012 ||106 ||76 ||30|| 4 || 1 || 5 || 10 |- |28.||align=left| [[Датотека:Taekwondo pictogram.svg|20п]] [[Теквондо на Летњим олимпијским играма|Теквондо]]||2000 ||2012 ||14||7 ||7|| 1 || 1 || 0 || 2 |- |29.||align=left| [[Датотека:Tennis pictogram.svg|20п]] [[Тенис на Летњим олимпијским играма|Тенис]]||1896 ||2012 ||34 ||20 ||14 || 1 || 1 || 3 || 5 |- |30.||align=left|[[Датотека:Gymnastics_(trampoline)_pictogram.svg|20п]] [[Трамполина на Летњим олимпијским играма|Трамполина]]||2000 ||2012 ||5 ||3 ||2 || 0 || 1 || 0 || 1 |- |31.||align=left| [[Датотека:Triathlon pictogram.svg|20п]] [[Триатлон на Летњим олимпијским играма|Триатлон]]||2000 ||2012 ||8||4 ||4 || 1 || 0 || 0 || 1 |- |32.||align=left| [[Датотека:Football pictogram.svg|20п|Фудбал]] [[Фудбал на Летњим олимпијским играма|Фудбал]]||1956 ||2008 ||137||109||28 ||0||0||0||0 |- |33.||align=left| [[Датотека:Field hockey pictogram.svg|20п|Фудбал]] [[Хокеј на трави на Летњим олимпијским играма 1952.|Хокеј на трави]]||1956 ||2012 ||215||138||77||4||3||5||12 |- |34.||align=left| [[Датотека:Judo pictogram.svg|20п]] [[Џудо на Летњим олимпијским играма|Џудо]]||1964 || 2012||65 ||45 ||20 || 0 || 0 || 2 || 2 |- ! !!Укупно (34)!!!! !! !! !! !!138 !! !! !! |} == Учешће и освојене медаље на ЗОИ == {|class="wikitable" border="2" cellpadding="2" cellspacing="0" style="text-align:center" |- bgcolor="#efefef" ! colspan=10 style="border-right:0px;";| ''' Учешће и освојене медаље Аустралије на [[Олимпијске игре#Списак Летњих олимпијских игара|ЛОИ]]''' | style="border-left:0px"; | [[Датотека:Olympic rings.svg|50п]] |-align="center" class="wikitable" |- !ЛОИ!!Носилац заставе!!Учешће!!Муш. !!Жене!! спорт!! bgcolor="gold" |[[Датотека:Gold medal olympic.svg|15п]] '''Злато'''!! bgcolor="silver" |[[Датотека:Silver medal olympic.svg|15п]] '''Сребро'''!! bgcolor="CC9966" |[[Датотека:Bronze medal olympic.svg|15п]] '''Бронза''' !! [[Датотека:GoldSilverBronze medals.svg|30п]] '''Укупно'''!! Пласман |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1924.|1924 Шамони]] || colspan=10| ''није учествовала'' |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1928.|1928 Сент Мориц]] || colspan=10| ''није учествовала'' |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1932.|1932 Лејк Плесид]] || colspan=10| ''није учествовала'' |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1936.|1936. Гармиш-Партенкирхен]]|| ||1||1 ||0 ||1 || 0 || 0 || 0 || 0|| |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1948.|1948. Сент Мориц]] || colspan=10| ''није учествовала'' |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1952.|1952 Осло]]|| || 9 || 7 || 2 || 4|| 0 || 0 || 0 || 0|| |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1956.|1956. Кортина д'Ампецо]]|| || 8 || 7 || 1 || 3|| 0 || 0 || 0 || 0|| |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1960.|1960. Скво Вали]]||[[Вик Екберг]] || 30 || 26 || 4 || 6|| 0 || 0 || 0 || 0|| |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1964.|1964. Инзбрук]]|| || 5 || 3 || 2 || 1|| 0 || 0 || 0 || 0|| |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1968.|1968. Гренобл]] ||[[Малком Мелн]] || 3 || 3 || 0 || 3|| 0 || 0 || 0 || 0|| |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1972.|1972. Сапоро]] || || 4 || 4 || 0 || 2|| 0 || 0 || 0 || 0|| |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1976.|1976. Инсбрук]]||[[Колин Коутс]] || 8 || 5 || 3 || 3|| 0 || 0 || 0 || 0|| |- |align=left | [[Зимске олимпијске игре 1980.|1980. Лејк Плесид]]||[[Роб Мекинтајер]] || 9 || 5 || 4 || 4|| 0 || 0 || 0 || 0|| |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1984.|1984. Сарајево]]||[[Колин Коутс]] || 10 || 8 || 2 || 5|| 0 || 0 || 0 || 0|| |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1988.|1988. Калгари]]||[[Мајк Ричмонд]] || 18 || 16 || 2 || 0|| 0 || 0 || 0 || 0|| |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1992.|1992. Албервил]]||[[Дени Ка]] || 22 || 15 || 7 || 9|| 0 || 0 || 0 || 0|| |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1994.|1994. Лилехамер]]||[[Керсти Маршал]] || 25 || 18 || 7 || 9 || 0 || 0 || 1 || 1|| 22 |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 1998.|1998. Нагано]]||[[Richard Nizielski]] || 23 || 15 || 8 ||8 || 0 || 0 || 1 || 1||22 |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 2002.|2002. Солт Лејк Сити]]||[[Ејдријан Коста]] || 25 || 12 || 13 || 5 || 2 || 0 || 0 || 2||15 |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 2006.|2006. Торино]]||[[Елајза Камплин]] || 40 || 23 || 17 || 1 || 1 || 0 || 1 || 2||17 |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 2010.|2010. Ванкувер]]||[[Тора Брајт]] || 40 || 20 || 20 || 11|| 2 || 1 || 0 || 3||13 |- |align=left| [[Зимске олимпијске игре 2014.|2014. Сочи]]||[[Алекс Пулин]] || 60 || 29 || 31 || 11|| 0 || 2 || 1 || 3||24 |- ! Укупно !!!!340!!217!!123!!!! 5 !! 3 !! 4 !! 12 |} === Преглед учешћа спортиста и освајача медаља по спортовима на ЗОИ === ;Стање после ЗОИ 2014. {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|# !rowspan="2"| Спорт !colspan="2"|Период !rowspan="2"|Укупно !rowspan="2"|Мушки !rowspan="2"|Жене !rowspan="2"|[[Датотека:Gold medal olympic.svg|20п]] !rowspan="2"|[[Датотека:Silver medal olympic.svg|20п]] !rowspan="2"|[[Датотека:Bronze medal olympic.svg|20п]] !rowspan="2"|[[Датотека:GoldSilverBronze medals.svg|35п]] |- !Прво !Последње |- |1.|| align=left| [[Датотека:Alpine skiing pictogram.svg|20п]] [[Алпско скијање на Зимским олимпијским играма|Алпско скијање]] ||1952||2014||44||27|| 17|| 0 || 0 || 1 || 1 |- |2.|| align=left| [[Датотека:Biathlon pictogram.svg|20п]] [[Биатлон на Зимским олимпијским играма|Биатлон]] ||1984||2014||6||3||3|| 0 || 0 || 0 ||0 |- |3.|| align=left| [[Датотека:Bobsleigh pictogram.svg|20п]] [[Боб на Зимским олимпијским играма|Боб]] ||1988||2014||26||22||4|| 0 || 0 || 0 ||0 |- |4.|| align=left| [[Датотека:Speed skating pictogram.svg|20п]] [[Брзо клизање на Зимским олимпијским играма|Брзо клизање]] ||1936||2014||10||9||1|| 0 || 0 ||0||0 |- |5.|| align=left| [[Датотека:Short track speed skating pictogram.svg|20п]] [[Брзо клизање на кратким стазама на Зимским олимпијским играма|Брзо клизање на кратким стазама]] ||1992||2014||19||13||6|| 1 || 0 ||1||2 |- |6.|| align=left| [[Датотека:Nordic combined pictogram.svg|20п]] [[Нордијска комбинација на Зимским олимпијским играма|Нордијска комбинација]] ||1960||1960||1||1||0|| 0 || 0 || 0 ||0 |- |7.|| align=left| [[Датотека:Luge pictogram.svg|20п]] [[Санкање на Зимским олимпијским играма|Санкање]] ||1992||2014||4||2||2|| 0 || 0 || 0 ||0 |- |8.|| align=left| [[Датотека:Skeleton pictogram.svg|20п]] [[Скелетон на Зимским олимпијским играма|Скелетон]] ||2006||2014||7||3||4|| 0 || 0 || 0 ||0 |- |9.|| align=left| [[Датотека:Cross country skiing pictogram.svg|20п]] [[Скијашко трчање на Зимским олимпијским играма|Скијашко трчање]] ||1952||2014||18||14||4|| 0 || 0 || 0 ||0 |- |10.|| align=left| [[Датотека:Freestyle skiing pictogram.svg|20п]] [[Слободно скијање на Зимским олимпијским играма|Слободно скијање]] ||1992||2014||38||17||21|| 3 ||2||2||7 |- |11.|| align=left| [[Датотека:Snowboarding pictogram.svg|20п]] [[Сноубординг на Зимским олимпијским играма|Сноубординг]] ||1998||2014||20||12||8|| 1 || 1 || 0 ||2 |- |12.|| align=left| [[Датотека:Figure skating pictogram.svg|20п]] [[Уметничко клизање на Зимским олимпијским играма|Уметничко клизање]] ||1952||2014||30||13||16|| 0 || 0 || 0 ||0 |- |13.|| align=left| [[Датотека:Ice hockey pictogram.svg|20п]] [[Хокеј на леду на олимпијским играма|Хокеј на леду]] ||1960||1960||17||17||0|| 0 || 0 || 0 ||0 |- ! !!Укупно !!!! !! 240 !! 153 !! 86 !!5!!3!!4!!12 |} <small>Разлика у горње две табеле од 100 учесника (64 мушкараца и 37 жена) настала је у овој табели јер је сваки спотиста без обриза колико је пута учествовао на играма и у колико разних спортова на истим играма рачунат само једном</small> === Укупно медаља на ОИ === После ЛОИ 2016. {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! ОИ !align=center | [[Датотека:Gold medal olympic.svg|20п]] !align=center |[[Датотека:Silver medal olympic.svg|20п]] !align=center |[[Датотека:Bronze medal olympic.svg|20п]] ![[Датотека:GoldSilverBronze medals.svg|40п]] |- |[[Летње олимпијске игре|ЛОИ]] || 146 || 164 || 187 || 507 |- |[[Зимске олимпијске игре|ЗОИ]] || 5 || 3 || 4 || 12 |- ! Укупно !! 151 !! 167!! 191 !!519 |} == Најуспешнији олимпијци Аустралије == Стање после ЛОИ 2012. {|class="sortable wikitable" |- !!!Име !!Спорт!! bgcolor="gold" |[[Датотека:Gold medal olympic.svg|15п]] '''Злато'''!! bgcolor="silver" |[[Датотека:Silver medal olympic.svg|15п]] '''Сребро'''!! bgcolor="CC9966" |[[Датотека:Bronze medal olympic.svg|15п]] '''Бронза''' !! [[Датотека:GoldSilverBronze medals.svg|30п]] '''Укупно''' |- | 1. || [[Ијан Торп]] || [[Пливање]] || align=center|5 || align=center|3 || align=center|1 || align=center|9 |- | 2. || [[Даун Фрејзер]] || [[Пливање]] || align=center|4 || align=center|4 || align=center|0 || align=center|8 |- | 3. || [[Либи Лентон-Трикет]] || [[Пливање]] || align=center|4 || align=center|1 || align=center|2 || align=center|7 |- | 4. || [[Мари Роуз]] || [[Пливање]] || align=center|4 || align=center|1 || align=center|1 || align=center|6 |- | 5. || [[Бети Катберт]] || [[Атлетика]] || align=center|4 || align=center|0 || align=center|0 || align=center|4 |- | 6. || [[Лизел Џоунс]] || [[Пливање]] || align=center|3 || align=center|5 || align=center|1 || align=center|9 |- | 7. || [[Петрија Томас]] || [[Пливање]] || align=center|3 || align=center|4 || align=center|1 || align=center|8 |- | 8. || [[Грант Хакет]] || [[Пливање]] || align=center|3 || align=center|3 || align=center|1 || align=center|7 |- | 9. || [[Ширли Стрикланд де ла Ханти]] || [[Атлетика]] || align=center|3 || align=center|1 || align=center|3 || align=center|7 |- | 10. || [[Шејн Гулд]] || [[Пливање]] || align=center|3 || align=center|1 || align=center|1 || align=center|5 |- | 11. || [[Дру Џин]] || [[Веслање]] || align=center|3 || align=center|1 || align=center|0 || align=center|4 |- | 11. || [[Ендру Хој]] || [[Коњички спорт]] || align=center|3 || align=center|1 || align=center|0 || align=center|4 |- | 13. || [[Мет Рајан]] || [[Коњички спорт]] || align=center|3 || align=center|0 || align=center|0 || align=center|3 |- | 13. || [[Rechelle Hawkes]] || [[Хокел на трави]] || align=center|3 || align=center|0 || align=center|0 || align=center|3 |- | 13. || [[Џоди Хенри]] || [[Пливање]] || align=center|3 || align=center|0 || align=center|0 || align=center|3 |- | 13. || [[Стеф Рајс]] || [[Пливање]] || align=center|3 || align=center|0 || align=center|0 || align=center|3 |- | 17. || [[Сузи О’Нил]] || [[Пливање]] || align=center|2 || align=center|4 || align=center|2 || align=center|8 |- | 18. || [[Мајкл Клим]] || [[Пливање]] || align=center|2 || align=center|3 || align=center|1 || align=center|6 |- | 19. || [[Британи Елмсли]] || [[Пливање]] || align=center|2 || align=center|3 || align=center|0 || align=center|5 |- | 19. || [[Емили Сибом]] || [[Пливање]] || align=center|2 || align=center|3 || align=center|0 || align=center|5 |} == Занимљивости == * Најмлађи учесник: [[Бил Ројкрофт]], 13 година и 75 дана [[Летње олимпијске игре 1960.|Рим 1960.]] веслање * Најстарији учесник: [[Бил Ројкрофт]], 61 година и 129 дана [[Летње олимпијске игре 1976.|Рим 1976.]] коњички спорт * Највише учешћа: [[Ендру Хој]], коњички спорт 7 учешћа (1984, 1988, 1992, 1996, 2000, 2004, 2012) * Највише медаља: [[Ијан Торп]], пливање, '''9''' (5+3+1) и [[Лизл Џоунс]] (3+5+1) * Прва медаља: [[Едвин Теди Флек]] , атлетика 1896. * Прво злато:[[Едвин Теди Флек]], атлетика 1896. * Најбољи пласман на ЛОИ: '''3''' 1956. * Најбољи пласман на ЗОИ: '''13''' 2010. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.olympics.com.au/ Олимпијски комитет Аустралије] * {{cite web |title=Добитници олимпијских медаља|publisher=[[Међународни олимпијски комитет]] |url=http://www.olympic.org/uk/athletes/results/search_r_uk.asp |accessdate = 6. 12. 2007. }} * {{cite web |title=Аустралијски олимпијски комитет |publisher=МОК |url=http://www.olympic.org/uk/organisation/noc/noc_uk.asp?noc_initials=AUS |accessdate = 6. 12. 2007. }} * [https://web.archive.org/web/20080906203156/http://www.sports-reference.com/olympics/countries/AUS/ Аустралија на олимпијским играма сајт sports-reference.com] {{Државе учеснице ОИ}} {{Освајачи олимпијских медаља}} {{Освајачи олимпијских медаља по земљама}} [[Категорија:Аустралија на олимпијским играма| ]] 2gg7my2djmx6px8cz34jbv9j7wjjpx2 0 326555 25121210 23204974 2022-07-24T15:23:27Z 93.87.100.112 Gramatika wikitext text/x-wiki {{Infobox Anatomy |Name = Лимфни чворови |Latin = nodus lymphoideus |GraySubject = | GrayPage = |Image = Illu lymph node structure.png |Caption = Структура лимфног чвора. Приказани су [[Аферентни лимфни суд|аферентни]] и [[Еферентни лимфни суд|еферентни]] [[лимфни суд]]ови |Image2 = Lymphknoten (Schwein).jpg | Caption2 = Лимфни чвор. Приказана је (1) капсула, (2) субкапсуларни синус, (3) [[герминални центар|герминални центри]], (4) лимфоидни чворић, (5?) [[ендотелна вена|ендотелне вене]]. |Precursor = |System = |Artery = | Vein = |Nerve = |Lymph = |MeshName = |MeshNumber = | }} '''Лимфни чворови''' су мали органи пасуљастог облика у саставу [[имунски систем|имунског система]] који се јављају широм тела и повезани су лимфним судовима.<ref name="KubyImmunology6th">{{KubyImmunology6th}}</ref> Лимфни чворови су складишта B, T и других имунских ћелија. Делују као филтри или замке за стране честице, и важни су за исправно функционисање имуног система.<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref> Лимфни чворови имају и клинички значај јер у разним ситуацијама (од безопасних као што је инфекција грла па до по живот опасних као што је [[рак (болест)|канцер]]) долази до њиховог запаљења. У случају канцера стање лимфних чворова је толико значајно да они служе за оцењивање стадијума болести од чега зависи одлука о корацима у лечењу, као и прогноза развоја болести.<ref name="Goodman_Gilman">{{GoodmanGilman11th |chapter=Section IX - Chemotherapy of neoplastic diseases}}</ref> == Извори == {{reflist|2}} == Литература == == Спољашње везе == {{Commonscat|Lymphatic system}} [[Категорија:Лимфни систем]] n0cep0xmqhipvxqqm0gsqvzaavzvbeb 4 339702 25121414 24924438 2022-07-24T18:42:49Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Тим/Фудбал/Заглавље}} ---- Ова страница садржи текстове који су урађени као део пројекта ''Тим/Фудбал''. === Опште о фудбалу === #[[Нападач (фудбал)|Нападач]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 21:42, 19. мај 2009. (CEST) #[[Фудбалска опрема]] {{Решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 23:06, 2. мај 2009. (CEST) #[[Почетни ударац]] {{Решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 12:41, 14. мај 2009. (CEST) #[[Аут]] {{Решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 16:24, 2. мај 2009. (CEST) #[[Судијско бацање]] {{Решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 22:35, 2. мај 2009. (CEST) #[[Помоћни судија]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 21:58, 2. мај 2009. (CEST) #[[Фудбалска лопта]] {{решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 22:53, 2. мај 2009. (CEST) #[[Финта]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 21:56, 4. мај 2009. (CEST) #[[Бразилски систем у фудбалу]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:44, 4. март 2010. (CET) #[[Фудбалски судија]]{{решено}}--'''''[[Корисник:Flot|<span style="color:gray;font-size:medium;font-family:Comic Sans MS">Vlada</span>]]''' <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong>'' 18:45, 11. јул 2010. (CEST) #[[Корнер (фудбал)]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:51, 3. октобар 2010. (CEST) #[[Везни играч (фудбал)|Везни играч]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 13:05, 8. септембар 2011. (CEST) #[[Замена (фудбал)]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:21, 23. фебруар 2013. (CET) #[[Гол-аут]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:37, 12. фебруар 2013. (CET) #[[Индирект]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:22, 19. фебруар 2013. (CET) # [[Жил Риме]], {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 10:19, 7. јун 2012. (CEST) # [[Гол-разлика]], {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 09:38, 27. јун 2012. (CEST) # [[Капитен]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 07:14, 16. јул 2012. (CEST) # [[Фудбалска формација]] {{урађено}}--[[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:БојанЦвјетковић|пиши]]</sup> 08:08, 7. август 2021. (CEST) === Фудбалери === ==== Прва лига СФРЈ/ СЦГ/ Суперлига Србије ==== #[[Немања Пејчиновић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:23, 4. мај 2009. (CEST) #[[Абубакар Оумару]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:45, 4. мај 2009. (CEST) #[[Мирнес Шишић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:08, 4. мај 2009. (CEST) #[[Ненад Томовић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:38, 4. мај 2009. (CEST) #[[Иван Гвозденовић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 17:02, 5. мај 2009. (CEST) #[[Саша Стаменковић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:34, 4. мај 2009. (CEST) #[[Младен Божовић]] {{решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 21:30, 4. мај 2009. (CEST) #[[Јосиф Кизито]] {{решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 14:08, 3. мај 2009. (CEST) #[[Бобан Дмитровић]] {{решено}} --[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 20:45, 5. мај 2009. (CEST) #[[Александар Јевтић]] {{решено}} --[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:23, 29. јул 2009. (CEST) #[[Едуардо де Фиори Мендеш Каду]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:51, 29. јул 2009. (CEST) #[[Бојан Павловић]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:27, 30. јул 2009. (CEST) #[[Никола Игњатијевић]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:33, 30. јул 2009. (CEST) #[[Савио Оливеира до Вале]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:55, 30. јул 2009. (CEST) #[[Славко Перовић (фудбалер)]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 13:46, 2. август 2009. (CEST) #[[Немања Николић]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:48, 3. август 2009. (CEST) #[[Милан Вилотић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:53, 11. август 2009. (CEST) #[[Душан Тадић (фудбалер)]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:02, 6. октобар 2009. (CEST) #[[Драган Мрђа]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:38, 6. октобар 2009. (CEST) #[[Радосав Петровић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:33, 8. април 2010. (CEST) #[[Жељко Бркић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:33, 8. април 2010. (CEST) #[[Војислав Станковић]] --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 23:32, 30. август 2010. (CEST) #[[Александар Лазевски]] --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 21:05, 1. септембар 2010. (CEST) #[[Бранислав Јовановић]] --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 22:52, 1. септембар 2010. (CEST) #[[Ивица Илиев]] --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 19:04, 31. август 2010. (CEST) #[[Александар Давидов]] --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 12:26, 1. септембар 2010. (CEST) #[[Јанко Тумбасевић]] --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 01:29, 2. септембар 2010. (CEST) #[[Гиорги Меребашвили]] --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 01:44, 6. септембар 2010. (CEST) #[[Јао Антви]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:56, 6. октобар 2010. (CEST) #[[Перица Огњеновић]] --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 02:30, 4. септембар 2010. (CEST) #[[Немања Супић]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:38, 23. октобар 2010. (CEST) #[[Евандро Гоебел]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:44, 28. јануар 2011. (CET) #[[Немања Билбија]] {{Решено}}--[[Корисник:Alexandarvb|Alexandarvb]] ([[Разговор са корисником:Alexandarvb|разговор]]) 16:14, 30. јун 2011. (CEST) #[[Александар Миљковић (фудбалер)]] {{Решено}} --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 00:29, 30. март 2011. (CEST) #[[Винисијус Пашеко]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:56, 14. фебруар 2012. (CET) #[[Давид Манга]] {{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 21:23, 8. октобар 2011. (CEST) #[[Стивен Апија]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:46, 17. фебруар 2012. (CET) #[[Стефан Митровић (фудбалер)|Стефан Митровић]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:53, 6. септембар 2017. (CEST) #[[Веско Михајловић]]{{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:58, 24. децембар 2018. (CET) #[[Војислав Будимировић]]{{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:58, 24. децембар 2018. (CET) #[[Мијат Гаћиновић]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 13:58, 6. јун 2015. (CEST) #[[Мирослав Опсеница]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Владимир Големић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Урош Ненадовић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Никола Бељић]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:17, 24. јул 2020. (CEST) #[[Урош Ђурић (фудбалер)]] {{урађено}} #[[Адам Марушић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:17, 3. август 2020. (CEST) #[[Јосип Гуцмиртл]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 21:25, 28. јул 2020. (CEST) #[[Васил Рингов]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:47, 29. јул 2020. (CEST) #[[Лазар Јовановић (фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:22, 20. септембар 2021. (CEST) #[[Петар Баралић]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:10, 5. октобар 2021. (CEST) #[[Иван Живановић (фудбалер, рођен 1981)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:09, 13. октобар 2021. (CEST) #[[Охи Омоиџуанфо]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 12:31, 13. децембар 2021. (CET) ====Репрезентативци Југославије==== #[[Илија Пантелић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:09, 3. мај 2009. (CEST) #[[Никола Радовић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:41, 5. мај 2009. (CEST) #[[Тодор Живановић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 20:23, 14. мај 2009. (CEST) #[[Боривоје Ђорђевић]] {{решено}} --[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:56, 14. мај 2009. (CEST) #[[Михајло Пјановић]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:36, 4. август 2009. (CEST) #[[Борислав Цветковић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:47, 21. август 2009. (CEST) #[[Милош Нинковић]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:42, 3. октобар 2009. (CEST) #[[Андрија Којић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:24, 23. новембар 2009. (CET) #[[Андрија Кујунџић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:15, 23. новембар 2009. (CET) #[[Душан Зинаја]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:03, 23. новембар 2009. (CET) #[[Владимир Винек]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:03, 24. новембар 2009. (CET) #[[Душан Петковић (фудбалер рођен 1903)]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 09:45, 24. новембар 2009. (CET) #[[Стјепан Врбанчић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:39, 25. новембар 2009. (CET) #[[Хуго Кинерт]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:31, 25. новембар 2009. (CET) #[[Драган Јовановић (фудбалер)]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:17, 27. новембар 2009. (CET) #[[Ремија Марцикић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 13:12, 29. новембар 2009. (CET) #[[Иван Бек]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 17:28, 2. децембар 2009. (CET) #[[Миодраг Ранојевић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:35, 4. децембар 2009. (CET) #[[Никола Бабић (фудбалер)]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:09, 7. децембар 2009. (CET) #[[Петар Лончаревић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:13, 7. децембар 2009. (CET) #[[Стеван Лубурић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:29, 18. децембар 2009. (CET) #[[Благоје Марјановић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:31, 20. децембар 2009. (CET) #[[Љубиша Стефановић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 09:23, 21. децембар 2009. (CET) #[[Момчило Ђокић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:15, 21. децембар 2009. (CET) #[[Миодраг Јовановић (фудбалер)]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 20:26, 26. децембар 2009. (CET) #[[Бранислав Хрњичек]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 20:30, 30. децембар 2009. (CET) #[[Теофило Спасојевић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 13:14, 31. децембар 2009. (CET) #[[Сулејман Халиловић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:28, 8. фебруар 2010. (CET) #[[Мирко Боначић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:54, 8. фебруар 2010. (CET) #[[Радојко Аврамовић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 17:23, 2. јун 2010. (CEST) #[[Максимилијан Михалчић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:15, 3. август 2010. (CEST) #[[Вељко Подује]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 18:10, 6. август 2010. (CEST) #[[Петар Дујмовић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 14:17, 6. октобар 2010. (CEST) #[[Мирко Курир]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:51, 16. октобар 2010. (CEST) #[[Антун Боначић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:27, 16. октобар 2010. (CEST) #[[Драгутин Бабић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 18:15, 19. октобар 2010. (CEST) #[[Драгутин Фридрих]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:13, 25. октобар 2010. (CEST) #[[Иван Шојат]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:18, 25. октобар 2010. (CEST) #[[Еуген Дасовић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:29, 28. октобар 2010. (CEST) #[[Љубо Бенчић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 18:54, 25. јануар 2011. (CET) #[[Звонко Милојевић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:44, 28. јануар 2011. (CET) #[[Иван Хорват (фудбалер)]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:17, 29. јануар 2011. (CET) #[[Милорад Арсенијевић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:40, 1. март 2011. (CET) #[[Ђорђе Вујадиновић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 01:31, 3. март 2011. (CET) #[[Драгослав Михајловић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:48, 4. март 2011. (CET) #[[Бошко Симоновић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:29, 5. март 2011. (CET) #[[Александар Петаковић]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 20:20, 16. април 2011. (CEST) #[[Мирсад Баљић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:20, 30. јул 2011. (CEST) #[[Зоран Вујовић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:02, 27. јул 2011. (CEST) #[[Ратко Свилар]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:56, 18. јул 2011. (CEST) #[[Роберт Јарни]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 06:37, 1. август 2011. (CEST) #[[Мехмед Баждаревић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:24, 10. март 2012. (CET) #[[Велимир Зајец]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:43, 28. фебруар 2012. (CET) #[[Силвестер Такач]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:04, 13. март 2012. (CET) #[[Томислав Ивковић]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 01:11, 25. мај 2013. (CEST) #[[Иван Павелић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 14:13, 9. октобар 2011. (CEST) #[[Винко Радић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:03, 12. октобар 2011. (CEST) #[[Шиме Подује]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 11:53, 17. октобар 2011. (CEST) #[[Петар Радаковић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:14, 1. фебруар 2012. (CET) #[[Бранко Кунст]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 21:44, 27. фебруар 2012. (CET) #[[Данијел Премерл]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:16, 3. март 2012. (CET) #[[Стјепан Деверић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:15, 6. март 2012. (CET) #[[Јован Спасић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:47, 7. март 2012. (CET) #[[Бранко Миљуш (фудбалер)|Бранко Миљуш]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:16, 20. март 2012. (CET) #[[Фрањо Рупник]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:26, 5. октобар 2012. (CEST) #[[Жарко Николић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 08:09, 8. октобар 2012. (CEST) #[[Ратко Чолић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:58, 11. новембар 2012. (CET) #[[Антун Херцег]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:10, 12. март 2013. (CET) #[[Милорад Драгичевић]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 20:11, 15. март 2013. (CET) #[[Милинко Пантић]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:26, 13. мај 2013. (CEST) #[[Аљоша Асановић]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 02:00, 19. мај 2013. (CEST) #[[Благоје Видинић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:34, 7. април 2017. (CEST) #[[Анте Жанетић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:48, 4. децембар 2017. (CET) #[[Влатко Марковић]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 21:14, 24. септембар 2013. (CEST) #[[Ивица Брзић]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:01, 3. јун 2014. (CEST) #[[Аугуст Лешник]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:05, 6. август 2019. (CEST) #[[Жељко Матуш]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:55, 30. август 2019. (CEST) #[[Лука Липошиновић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:19, 30. август 2019. (CEST) #[[Јован Језеркић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:43, 5. септембар 2019. (CEST) #[[Џемал Хаџиабдић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:12, 24. септембар 2019. (CEST) #[[Бошко Продановић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:40, 24. септембар 2019. (CEST) #[[Василије Радовић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:42, 24. септембар 2019. (CEST) #[[Нијаз Ферхатовић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:19, 24. септембар 2019. (CEST) #[[Мирза Капетановић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:28, 24. септембар 2019. (CEST) #[[Бранислав Михајловић (фудбалер)|Бранислав Михајловић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:57, 25. септембар 2019. (CEST) #[[Сократ Мојсов]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:28, 25. септембар 2019. (CEST) #[[Зоран Миленковић (фудбалер, 1946)|Зоран Миленковић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:49, 26. септембар 2019. (CEST) #[[Божо Бакота]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:02, 27. септембар 2019. (CEST) #[[Маријан Черчек]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:18, 27. септембар 2019. (CEST) #[[Краснодар Рора]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:30, 28. септембар 2019. (CEST) #[[Предраг Радовановић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:21, 28. септембар 2019. (CEST) #[[Драгутин Лојен]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:07, 29. септембар 2019. (CEST) #[[Мирко Браун]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:04, 29. септембар 2019. (CEST) #[[Рудолф Цвек]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:30, 29. септембар 2019. (CEST) #[[Бранко Стинчић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:58, 30. септембар 2019. (CEST) #[[Един Ћурић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 04:14, 1. октобар 2019. (CEST) #[[Јосип Земко]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 06:04, 1. октобар 2019. (CEST) #[[Јозеф Велкер]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:07, 1. октобар 2019. (CEST) #[[Фахрија Даутбеговић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:33, 1. октобар 2019. (CEST) #[[Михаљ Кечкеш]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:35, 1. октобар 2019. (CEST) #[[Бела Шефер]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 04:24, 2. октобар 2019. (CEST) #[[Филип Блашковић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:44, 2. октобар 2019. (CEST) #[[Стјепан Ламза]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:16, 3. октобар 2019. (CEST) #[[Бартул Чулић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:11, 4. октобар 2019. (CEST) #[[Маријан Новак]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:22, 5. октобар 2019. (CEST) #[[Ешреф Јашаревић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:11, 6. октобар 2019. (CEST) #[[Мартин Новоселац]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:59, 6. октобар 2019. (CEST) #[[Фикрет Мујкић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:55, 7. октобар 2019. (CEST) #[[Мирко Криж]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:39, 7. октобар 2019. (CEST) #[[Фахрудин Прљача]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:24, 7. октобар 2019. (CEST) #[[Ненад Шалов]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:59, 8. октобар 2019. (CEST) #[[Милутин Пајевић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:57, 10. октобар 2019. (CEST) #[[Анђело Милевој]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 11. октобар 2019. (CEST) #[[Ивица Миљковић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:47, 13. октобар 2019. (CEST) #[[Мирослав Симоновић (фудбалер)|Мирослав Симоновић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:56, 13. октобар 2019. (CEST) #[[Јосип Крнић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:27, 13. октобар 2019. (CEST) #[[Божидар Сенчар]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:48, 13. октобар 2019. (CEST) #[[Винко Куци]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:03, 14. октобар 2019. (CEST) #[[Анте Рајковић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:39, 14. октобар 2019. (CEST) #[[Мехо Кодро]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:04, 15. октобар 2019. (CEST) #[[Желимир Видовић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:53, 15. октобар 2019. (CEST) #[[Владимир Клаић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:07, 15. октобар 2019. (CEST) #[[Мирослав Дешковић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:14, 16. октобар 2019. (CEST) #[[Жељко Јурчић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:12, 18. октобар 2019. (CEST) #[[Иван Павлица]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:05, 18. октобар 2019. (CEST) #[[Славко Милошевић]] {{урађено}} --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 16:07, 18. октобар 2019. (CEST) #[[Јозо Матошић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:35, 18. октобар 2019. (CEST) #[[Младен Сарић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:06, 18. октобар 2019. (CEST) #[[Џемалудин Мушовић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:17, 19. октобар 2019. (CEST) #[[Павле Левковић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:19, 19. октобар 2019. (CEST) #[[Милан Ружић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 03:01, 20. октобар 2019. (CEST) #[[Иван Медарић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:45, 20. октобар 2019. (CEST) #[[Драгутин Братулић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:01, 20. октобар 2019. (CEST) #[[Анте Кесић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 04:00, 21. октобар 2019. (CEST) #[[Бранислав Димитријевић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:12, 21. октобар 2019. (CEST) #[[Бранко Петровић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:12, 21. октобар 2019. (CEST) #[[Вилим Шипош]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:44, 21. октобар 2019. (CEST) #[[Владимир Лукарић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:59, 22. октобар 2019. (CEST) #[[Миомир Петровић (фудбалер)|Миомир Петровић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:12, 22. октобар 2019. (CEST) #[[Стјепан Штерк]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:49, 23. октобар 2019. (CEST) #[[Јан Подхрадски]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:36, 23. октобар 2019. (CEST) #[[Мирко Кокотовић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:42, 23. октобар 2019. (CEST) #[[Срећко Богдан]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:46, 23. октобар 2019. (CEST) #[[Јанош Хорват]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 03:14, 24. октобар 2019. (CEST) #[[Мауро Равнић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:12, 24. октобар 2019. (CEST) #[[Сергије Демић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:41, 25. октобар 2019. (CEST) #[[Марко Микачић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:56, 25. октобар 2019. (CEST) #[[Никола Грденић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:49, 25. октобар 2019. (CEST) #[[Недељко Вукоје]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:51, 26. октобар 2019. (CEST) #[[Анте Јурић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:26, 26. октобар 2019. (CEST) #[[Шиме Милутин]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:24, 26. октобар 2019. (CEST) #[[Драго Хорват]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:27, 27. октобар 2019. (CEST) #[[Аугуст Бивец]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:21, 27. октобар 2019. (CET) #[[Миливој Бенковић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:46, 27. октобар 2019. (CET) #[[Џемал Мустеданагић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:00, 28. октобар 2019. (CET) #[[Ведран Рожић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:07, 29. октобар 2019. (CET) #[[Иван Стевовић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:07, 29. октобар 2019. (CET) #[[Владимир Лајнерт]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:07, 29. октобар 2019. (CET) #[[Анђелко Марушић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:11, 29. октобар 2019. (CET) #[[Фране Ковачић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:26, 30. октобар 2019. (CET) #[[Суад Шврака]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:29, 31. октобар 2019. (CET) #[[Светозар Ђанић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 04:44, 31. октобар 2019. (CET) #[[Звонимир Пожега]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:58, 1. новембар 2019. (CET) #[[Љубомир Кокеза]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:12, 1. новембар 2019. (CET) #[[Марко Рајковић (фудбалер, 1905)|Марко Рајковић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:12, 2. новембар 2019. (CET) #[[Фрањо Фердербер]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:00, 3. новембар 2019. (CET) #[[Иван Белошевић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:47, 4. новембар 2019. (CET) #[[Борислав Праунспергер]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:54, 5. новембар 2019. (CET) #[[Густав Лехнер]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:01, 7. новембар 2019. (CET) #[[Звонко Јазбец]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:08, 9. новембар 2019. (CET) #[[Бернард Хигл]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:26, 15. новембар 2019. (CET) #[[Младен Кошчак]] {{Решено}} -- [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) ==== Премијер лига ==== #[[Мануел Алмунија]]{{Решено}}--[[Корисник:Bokim|Бојан]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Bokim|разговор]]</sup> 21:03, 30. јул 2009. (CEST) #[[Абу Диаби]] {{Решено}} [[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 11:35, 2. мај 2009. (CEST) #[[Бакари Сања]] {{Решено}} [[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 11:37, 7. мај 2009. (CEST) #[[Александре Сонг]] {{Решено}}--[[Корисник:Bokim|Бојан]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Bokim|разговор]]</sup> 20:38, 30. јул 2009. (CEST) #[[Петр Чех]] {{Решено}} [[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 16:19, 3. мај 2009. (CEST) #[[Ешли Кол]] {{решено}} [[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 18:33, 10. мај 2009. (CEST) #[[Пауло Фереира]] {{Решено}} [[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 17:44, 9. мај 2009. (CEST) #[[Микаел Есјен]] {{Решено}} [[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 12:43, 9. мај 2009. (CEST) #[[Џо Кол]] {{Решено}} [[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 19:25, 9. мај 2009. (CEST) #[[Мајкл Мансијен]] {{Решено}} [[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 22:41, 9. мај 2009. (CEST) #[[Дирк Кајт]] {{Решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="black" face="Xirod">Ba</font>]] [[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="gold" face="Xirod">ne</font>]] 12:19, 2. мај 2009. (CEST) #[[Рајан Бабел]] {{Решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 23:07, 5. мај 2009. (CEST) #[[Лукас]] {{Решено}} --[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 14:46, 2. мај 2009. (CEST) #[[Мартин Шкртел]] {{Решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 21:01, 6. мај 2009. (CEST) #[[Патрис Евра]] {{Решено}} --[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 19:47, 2. мај 2009. (CEST) #[[Овен Харгрејвс]] {{Решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 10:22, 13. мај 2009. (CEST) #[[Вес Браун]] {{Решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 12:21, 8. мај 2009. (CEST) #[[Андерсон]] {{Решено}} --[[Корисник:flot|<font color="gray">'''VLADA'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong> 11:35, 3. мај 2009. (CEST) #[[Димитри Бербатов]] {{Решено}} --[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:17, 4. мај 2009. (CEST) #[[Ји Сунг Парк]] {{Решено}} --[[Корисник:flot|<font color="gray">'''VLADA'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong> 15:27, 2. мај 2009. (CEST) #[[Мајкл Керик]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:46, 9. мај 2009. (CEST) #[[Нани]] {{Решено}}--[[Корисник:flot|<font color="gray">'''VLADA'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong> 12:24, 2. мај 2009. (CEST) #[[Роман Пављученко]]--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 22:49, 3. мај 2009. (CEST) #[[Немања Матић]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:51, 25. август 2009. (CEST) #[[Рио Фердинанд]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 15:09, 31. август 2009. (CEST) #[[Арон Ленон]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 01:36, 14. септембар 2009. (CEST) #[[Ешли Јанг]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 01:11, 6. септембар 2009. (CEST) #[[Демијан Даф]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:13, 1. септембар 2009. (CEST) #[[Данијел Агер]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:46, 3. новембар 2009. (CET) #[[Мајкл Овен]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:38, 10. април 2010. (CEST) #[[Тим Кејхил]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:17, 19. јун 2010. (CEST) #[[Дерен Флечер]] --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 23:13, 9. септембар 2010. (CEST) #[[Антонио Валенсија]] --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 02:19, 10. септембар 2010. (CEST) #[[Карлос Тевез]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:33, 6. март 2011. (CET) #[[Пепе Рејна]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 14:52, 10. април 2011. (CEST) #[[Флоран Малуда]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 15:37, 3. април 2011. (CEST) #[[Коло Туре]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 14:52, 10. април 2011. (CEST) #[[Раул Меирелеш]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 15:38, 14. април 2011. (CEST) #[[Томас Вермален]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 21:58, 14. април 2011. (CEST) #[[Герет Бејл]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 20:21, 12. април 2011. (CEST) #[[Стилијан Петров]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 11:36, 18. јул 2011. (CEST) #[[Мартин Петров]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:09, 20. јул 2011. (CEST) #[[Огенекаро Етебо]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:04, 17. јун 2018. (CEST) #[[Гарет Бари]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:32, 21. април 2019. (CEST) #[[Микел Артета]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:37, 22. април 2019. (CEST) #[[Ледли Кинг]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:32, 21. април 2019. (CEST) #[[Стивен Дејвис]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Џо Вилок]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Алисон Бекер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Алекс Ивоби]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Вејн Хенеси]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Бернд Лено]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Емилијано Мартинез]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Фред (фудбалер, рођен 1993)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Дејвид Симан]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Такума Асано]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Крис Гантер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Киран Гибс]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Фил Јагјелка]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Метју Апсон]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:28, 14. јул 2019. (CEST) #[[Маркос Алонсо]] {{урађено}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:08, 13. август 2019. (CEST) #[[Рос Баркли]] {{урађено}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 15:37, 15. август 2019. (CEST) #[[Давиде Запакоста]] {{урађено}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:22, 16. август 2019. (CEST) #[[Жоржињо (фудбалер, рођен 1991)]] {{урађено}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 12:16, 18. август 2019. (CEST) #[[Мејсон Маунт]] {{урађено}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 14:20, 19. август 2019. (CEST) #[[Тами Абрахам]] {{урађено}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 18:00, 26. август 2019. (CEST) #[[Никола Пепе]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:47, 1. септембар 2019. (CEST) #[[Калум Чејмберс]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:07, 2. октобар 2019. (CEST) #[[Андриј Јармоленко]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:39, 6. октобар 2019. (CEST) #[[Адам Лалана]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:43, 8. октобар 2019. (CEST) #[[Марк Нобл]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:07, 24. октобар 2019. (CEST) #[[Џејмс Макарти]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:35, 9. новембар 2019. (CET) #[[Пабло Забалета]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:20, 2. фебруар 2020. (CET) #[[Николас Отаменди]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 00:52, 20. фебруар 2020. (CET) #[[Алекс Окслејд-Чејмберлен]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:09, 25. фебруар 2020. (CET) #[[Бен Фостер (фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:16, 18. март 2020. (CET) #[[Сол Кембел]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 00:07, 11. јун 2020. (CEST) #[[Џони Еванс]] - {{Решено}} -----[[Корисник:BoCode|'''''¤¤¤ Бојан Цвјетковић ¤¤¤''''']] [[Разговор са корисником:BoCode|<span style="color:red;">'''(разговор)'''</span>]] 16:58, 23. јул 2020. (CEST) #[[Емил Хески]] {{Решено}} -- [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) #[[Шарл Н’Зогбија]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 23:54, 30. август 2020. (CEST) #[[Ричард Дан]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:49, 31. август 2020. (CEST) #[[Томас Партеј]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:28, 6. октобар 2020. (CEST) #[[Јоан Џуру]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:06, 3. новембар 2020. (CET) #[[Данкан Едвардс]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 22:17, 26. новембар 2020. (CET) #[[Рис Џејмс]] {{урађено}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 11:12, 9. јануар 2021. (CET) #[[Том Хитон]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:51, 6. фебруар 2021. (CET) #[[Келечи Ихеаначо]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:43, 7. март 2021. (CET) #[[Ијан Рајт]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:35, 6. април 2021. (CEST) #[[Андре Гомес]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 22:37, 7. април 2021. (CEST) #[[Киран Тирни]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:29, 11. април 2021. (CEST) #[[Нелсон Семедо]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:23, 11. април 2021. (CEST) #[[Фабио Переира да Силва]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:51, 12. април 2021. (CEST) #[[Алан Хатон]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:31, 25. мај 2021. (CEST) #[[Марк Олбрајтон]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:07, 25. мај 2021. (CEST) #[[Фил Невил]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:02, 26. мај 2021. (CEST) #[[Букајо Сака]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 08:11, 11. јун 2021. (CEST) #[[Тугај Керимоглу]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:46, 27. јун 2021. (CEST) #[[Алан Смит (фудбалер, рођен 1962)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:14, 29. јун 2021. (CEST) #[[Арон Кресвел]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:25, 15. август 2021. (CEST) #[[Фил Фоден]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:14, 19. септембар 2021. (CEST) #[[Џими Гривс]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:05, 3. октобар 2021. (CEST) #[[Роб Холдинг]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:51, 23. октобар 2021. (CEST) #[[Арон Рамсдејл]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:41, 1. јануар 2022. (CET) #[[Рајан Фрејзер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:18, 2. јануар 2022. (CET) #[[Марк Хјуз]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:19, 22. јануар 2022. (CET) #[[Шејмус Колман]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:22, 13. март 2022. (CET) #[[Тајрон Мингс]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:52, 19. март 2022. (CET) #[[Џо Ален]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:04, 25. април 2022. (CEST) #[[Емил Смит Роу]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:42, 24. јул 2022. (CEST) ==== Бундеслига ==== #[[Адреас Кепке]] {{решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 16:48, 3. мај 2009. (CEST) #[[Марио Манџукић]] {{Решено}} --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 13:18, 23. август 2010. (CEST) #[[Сами Хипија]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:20, 6. фебруар 2013. (CET) #[[Џером Боатенг]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:35, 17. јун 2012. (CEST) #[[Маркус Минх (фудбалер)]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 14:19, 3. децембар 2012. (CET) #[[Паоло Гереро]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:03, 11. октобар 2017. (CEST) #[[Азиз Бухадуз]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:56, 15. јун 2018. (CEST) #[[Алфред Финбогасон]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:55, 16. јун 2018. (CEST) #[[Јусуф Поулсен]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 12:21, 17. јун 2018. (CEST) #[[Лудвиг Аугустинсон]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:59, 27. јун 2018. (CEST) #[[Емил Форсберг]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:28, 3. јул 2018. (CEST) #[[Данијел ван Бујтен]] {{Урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:27, 16. јун 2014. (CEST) #[[Дијего Контенто]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Марсел Шмелцер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Анастасиос Донис]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:12, 20. август 2019. (CEST) #[[Штефан Кислинг]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:03, 17. децембар 2019. (CET) #[[Јонас Хектор]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:15, 24. март 2020. (CET) #[[Лукаш Пишчек]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 00:22, 27. март 2020. (CET) #[[Костас Стафилидис]] {{урађено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:02, 28. март 2020. (CET) #[[Ханс-Јорг Бут]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 19:29, 13. јул 2020. (CEST) #[[Ларс Бендер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:08, 31. јул 2020. (CEST) #[[Свен Бендер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:09, 31. јул 2020. (CEST) #[[Марсел Јансен]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:38, 30. септембар 2020. (CEST) #[[Сердар Таски]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:24, 30. септембар 2020. (CEST) #[[Брил Емболо]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:50, 4. новембар 2020. (CET) #[[Тим Боровски]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:10, 8. фебруар 2021. (CET) #[[Себастијан Кел]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:49, 1. јул 2021. (CEST) #[[Мартин Штранцл]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:56, 5. јул 2021. (CEST) #[[Кристоф Шпихер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:51, 6. јул 2021. (CEST) #[[Петер Гулаши]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 18:52, 11. јул 2021. (CEST) #[[Јулијан Брант]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:51, 6. фебруар 2022. (CET) ==== Примера ==== #[[Самјуел Ето]] {{Решено}}--[[Корисник:Bokim|Бојан]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Bokim|разговор]]</sup> 18:15, 30. јул 2009. (CEST) #[[Карим Бензема]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 20:48, 1. октобар 2009. (CEST) #[[Роберто Ајала]] {{Решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 09:37, 2. новембар 2009. (CET) #[[Дијего Форлан]] {{Решено}}--[[Корисник:Вујке|<font color="blue" face="Metal Lord">Вујке</font>]] 00:20, 20. април 2010. (CEST) #[[Ерик Абидал]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:31, 17. март 2011. (CET) #[[Серхио Рамос]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:10, 18. март 2011. (CET) #[[Виктор Валдез]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 09:20, 18. март 2011. (CET) #[[Мезут Озил]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 11:43, 23. март 2011. (CET) #[[Рикардо Карваљо]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 11:51, 19. март 2011. (CET) #[[Сами Кедира]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:56, 20. март 2011. (CET) #[[Јержи Дудек]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:07, 12. март 2013. (CET) #[[Хосе Хименез]] {{Решено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:46, 15. јун 2018. (CEST) #[[Јери Мина]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:05, 25. јун 2018. (CEST) #[[Јусеф Ен Несири]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:37, 27. јун 2018. (CEST) #[[Хосе Антонио Рејес]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:32, 21. април 2019. (CEST) #[[Карлос Марчена]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:32, 21. април 2019. (CEST) #[[Раул Албиол]] {{urađeno}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:34, 10. децембар 2013. (CET) #[[Жуан Капдевила]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:32, 21. април 2019. (CEST) #[[Мичел Салгадо]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Хуанфран (фудбалер, рођен 1985)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Ману Тригерос]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:32, 22. септембар 2019. (CEST) #[[Хоакин Санчез]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:09, 31. октобар 2019. (CET) #[[Марк Бартра]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:12, 21. фебруар 2020. (CET) #[[Жоао Феликс]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:23, 24. фебруар 2020. (CET) #[[Денис Суарез]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:50, 1. март 2020. (CET) #[[Ариц Адуриз]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:03, 13. мај 2020. (CEST) #[[Алберто Морено]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:31, 18. јул 2020. (CEST) #[[Ласана Дијара]] - {{Решено}} -----[[Корисник:BoCode|'''''¤¤¤ Бојан Цвјетковић ¤¤¤''''']] [[Разговор са корисником:BoCode|<span style="color:red;">'''(разговор)'''</span>]] 16:59, 23. јул 2020. (CEST) #[[Хосе Мануел Пинто]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:13, 30. јул 2020. (CEST) #[[Пако Алкасер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:39, 26. август 2020. (CEST) #[[Мартин Монтоја]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:14, 23. октобар 2020. (CEST) #[[Мартин Едегор]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Адријано Кореја]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:37, 12. април 2021. (CEST) #[[Луис дел Сол]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:12, 22. јун 2021. (CEST) #[[Естебан Гранеро]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:24, 14. јул 2021. (CEST) #[[Норберто Мурара Нето]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:29, 24. новембар 2021. (CET) #[[Алеш Видал]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 22:23, 25. јануар 2022. (CET) #[[Луис Фабијано]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:45, 24. април 2022. (CEST) #[[Сејду Кејта]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:48, 9. јул 2022. (CEST) ==== Премијер лига Русије ==== #[[Емир Спахић]] {{Решено}}--[[Корисник:flot|<font color="gray">'''VLADA'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong> 19:41, 13. јун 2009. (CEST) #[[Александар Анјуков]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:42, 20. јул 2010. (CEST) #[[Роберто Карлос]] {{Решено}} --[[Корисник:Marko rajkovic|Marko rajkovic]] ([[Разговор са корисником:Marko rajkovic|разговор]]) 17:01, 16. јануар 2012. (CET) #[[Игор Денисов]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:27, 14. март 2021. (CET) #[[Роман Широков]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:14, 11. јун 2021. (CEST) ==== Серија А ==== #[[Кларенс Седорф]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:54, 6. мај 2009. (CEST) #[[Масимо Амброзини]] {{Решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 11:39, 1. јун 2009. (CEST) #[[Хавијер Занети]] {{Решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 10:20, 23. мај 2009. (CEST) #[[Естебан Камбијасо]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 02:03, 12. новембар 2009. (CET) #[[Ђанлука Замброта]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 01:04, 16. новембар 2009. (CET) #[[Валтер Самјуел]]{{решено}}------ [[Корисник:Zeleni zec|Zeleni zec ]] ([[Разговор са корисником:Zeleni zec|разговор]]) 14:10, 3. јун 2010. (CEST) #[[Кристијан Киву]] {{решено}}----[[Корисник:Zeleni zec|Zeleni zec ]] ([[Разговор са корисником:Zeleni zec|разговор]]) 16:20, 2. јун 2010. (CEST) #[[Фелипе Мело]] {{решено}}----[[Корисник:Zeleni zec|Zeleni zec ]] ([[Разговор са корисником:Zeleni zec|разговор]]) 16:20, 2. јун 2010. (CEST) #[[Антонио Касано]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 21:21, 18. април 2011. (CEST) #[[Данијеле Де Роси]] {{решено}} --[[Корисник:Zeleni zec|Zeleni zec ]] ([[Разговор са корисником:Zeleni zec|разговор]]) 19:42, 13. мај 2011. (CEST) #[[Жулијо Цезар]]{{решено}} --[[Корисник:Zeleni zec|Zeleni zec ]] ([[Разговор са корисником:Zeleni zec|разговор]]) 19:42, 13. мај 2011. (CEST) #[[Тијаго Силва]]{{решено}} --[[Корисник:Lionheart|Lionheart ]] ([[Разговор са корисником:Lionheart|разговор]]) 04:04, 11. септембар 2011. (CEST) #[[Марк ван Бомел]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 13:20, 12. јун 2012. (CEST) #[[Каха Каладзе]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 21:13, 12. мај 2012. (CEST) #[[Марек Хамшик]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 13:39, 6. мај 2013. (CEST) #[[М'Баје Нијанг]] {{Решено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:03, 19. јун 2018. (CEST) #[[Амаури (фудбалер)|Амаури]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:34, 21. април 2019. (CEST) #[[Марко Амелија]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:32, 21. април 2019. (CEST) #[[Мауро Каморанези]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 02:16, 23. октобар 2013. (CEST) #[[Кристијан Абијати]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:58, 21. септембар 2013. (CEST) #[[Давиде Сантон]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Николо Гали]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Морган де Сантис]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Федерико Бернардески]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Давид Оспина]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:00, 5. јул 2019. (CEST) #[[Федерико Балцарети]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:24, 1. август 2019. (CEST) #[[Силвио Пиола]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:46, 9. октобар 2019. (CEST) #[[Лука Кастелаци]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:26, 8. новембар 2019. (CET) #[[Матео Дармијан]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:10, 26. новембар 2019. (CET) #[[Салваторе Сиригу]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:15, 30. новембар 2019. (CET) #[[Франческо Јанич]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:56, 3. децембар 2019. (CET) #[[Саму Кастиљехо]] {{урађено}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 12:59, 20. јануар 2020. (CET) #[[Пјетро Рава]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 00:31, 21. јануар 2020. (CET) #[[Рафаел Леао]] {{урађено}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 10:05, 22. јануар 2020. (CET) #[[Алесио Ромањоли]] {{урађено}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 12:48, 22. јануар 2020. (CET) #[[Лукас Биља]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:05, 17. април 2020. (CEST) #[[Сули Мунтари]] - {{Решено}} -----[[Корисник:BoCode|'''''¤¤¤ Бојан Цвјетковић ¤¤¤''''']] [[Разговор са корисником:BoCode|<span style="color:red;">'''(разговор)'''</span>]] 16:57, 23. јул 2020. (CEST) #[[Ђанфранко Леончини]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 22:19, 14. септембар 2020. (CEST) #[[Самир Ујкани]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:55, 19. новембар 2020. (CET) #[[Кристијан Мађо]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:43, 20. новембар 2020. (CET) #[[Јанс Петер Хауге]] {{урађено}} —[[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 21:35, 21. децембар 2020. (CET) #[[Федерико Кјеза]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 23:44, 11. јануар 2021. (CET) #[[Лаутаро Мартинез]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:36, 19. јануар 2021. (CET) #[[Хавијер Пасторе]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:52, 12. март 2021. (CET) #[[Гари Медел]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:32, 31. март 2021. (CEST) #[[Маурисио Исла]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:13, 1. април 2021. (CEST) #[[Алекс Сандро]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:05, 13. април 2021. (CEST) #[[Луис Муријел]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:44, 7. јун 2021. (CEST) #[[Доменико Берарди]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:55, 19. јун 2021. (CEST) #[[Адријен Рабио]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:25, 30. јун 2021. (CEST) #[[Алесандро Флоренци]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:15, 14. јул 2021. (CEST) #[[Јурај Куцка]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:29, 3. новембар 2021. (CET) #[[Лука Бучи]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:10, 7. мај 2022. (CEST) #[[Николас Бурдисо]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:18, 25. јун 2022. (CEST) ====Остале лиге==== #[[Анђелко Ђуричић]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:52, 1. јун 2010. (CEST) #[[Бојан Исаиловић]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:55, 4. јун 2010. (CEST) #[[Асамоа Гијан]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:20, 20. јун 2010. (CEST) #[[Симун Елер Самуелсен]] {{Решено}}--[[Корисник:Zeleni zec|Zeleni zec ]] ([[Разговор са корисником:Zeleni zec|разговор]]) 19:43, 13. мај 2011. (CEST) #[[Дејан Османовић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:24, 3. август 2011. (CEST) #[[Јоргос Карагунис]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 14:26, 7. август 2011. (CEST) #[[Емре Белозоглу]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:31, 28. април 2012. (CEST) #[[Славољуб Кизић]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 21:34, 31. август 2012. (CEST) #[[Алијаксандр Хлеб]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:28, 9. фебруар 2013. (CET) #[[Филип Ђуричић]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 21:12, 15. март 2013. (CET) #[[Александар Пријовић]] {{Решено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:57, 6. септембар 2017. (CEST) #[[Роман Торес]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:01, 11. октобар 2017. (CEST) #[[Миле Јединак]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:56, 16. јун 2018. (CEST) #[[Ирвинг Лозано]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:12, 17. јун 2018. (CEST) #[[Азиз Бехич]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:26, 18. јун 2018. (CEST) #[[Ферџани Саси]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:58, 18. јун 2018. (CEST) #[[Ола Тоивонен]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:04, 23. јун 2018. (CEST) #[[Дилан Брон]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:53, 23. јун 2018. (CEST) #[[Фелипе Балој]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:40, 24. јун 2018. (CEST) #[[Муса Ваге]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:56, 24. јун 2018. (CEST) #[[Карим Ансарифард]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:45, 25. јун 2018. (CEST) #[[Брајан Руиз]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:14, 26. јун 2018. (CEST) #[[Андре Кариљо]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:21, 26. јун 2018. (CEST) #[[Кристијан Гамбоа]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:21, 26. јун 2018. (CEST) #[[Ким Јун Гвон]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:06, 27. јун 2018. (CEST) #[[Кендал Вастон]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:06, 28. јун 2018. (CEST) #[[Милош Дегенек]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 12:43, 4. јул 2018. (CEST) #[[Ченчо Гјелтшен]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 01:13, 7. јануар 2016. (CET) #[[Педро Паулета]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:21, 4. фебруар 2018. (CET) #[[Хуан Роман Рикелме]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Фатос Бећирај]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Иван Ђурђевић (фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Карлос Салсидо]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Милан Гајић (фудбалер, рођен 1986)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Шинзо Короки]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Волкан Демирел]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Карлос Камени]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Муса Дембеле (француски фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Денилсон (фудбалер, рођен 1988)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Хусто Виљар]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:08, 12. август 2019. (CEST) #[[Петрос Манталос]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:36, 20. август 2019. (CEST) #[[Одисеас Влаходимос]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:47, 21. август 2019. (CEST) #[[Марио Галиновић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:18, 7. септембар 2019. (CEST) #[[Седрик Карасо]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:11, 10. октобар 2019. (CEST) #[[Петер Пекарик]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:16, 20. октобар 2019. (CEST) #[[Елсад Зверотић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 23:43, 24. октобар 2019. (CEST) #[[Александар Драговић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:57, 7. новембар 2019. (CET) #[[Един Вишћа]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:29, 19. децембар 2019. (CET) #[[Лука Дињ]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:58, 22. децембар 2019. (CET) #[[Мартин Дубравка]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:53, 18. јануар 2020. (CET) #[[Јосип Иличић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 23:52, 10. март 2020. (CET) #[[Игор Стефановић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 06:25, 3. април 2020. (CEST) #[[Матје Валбуена]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:29, 18. мај 2020. (CEST) #[[Хосе де Хесус Корона]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:56, 17. јун 2020. (CEST) #[[Фабрисио Колочини]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:08, 19. јун 2020. (CEST) #[[Блерим Џемаили]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:01, 23. јун 2020. (CEST) #[[Дијего Бенаљо]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:02, 24. јун 2020. (CEST) #[[Никола Влашић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:42, 9. јул 2020. (CEST) #[[Бојан Дубајић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:54, 10. јул 2020. (CEST) #[[Ландон Донован]] {{Решено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:41, 16. јул 2020. (CEST) #[[Рафиња (фудбалер, рођен 1985)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:51, 28. јул 2020. (CEST) #[[Радамел Гарсија]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:23, 1. септембар 2020. (CEST) #[[Лучо Гонзалез]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:06, 6. септембар 2020. (CEST) #[[Валтер Гаргано]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:15, 13. октобар 2020. (CEST) #[[Саломон Рондон]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:44, 5. новембар 2020. (CET) #[[Жак Мерес (фудбалер)|Жак Мерес]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 23:42, 15. јануар 2021. (CET) #[[Метју Рајан]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:05, 22. јануар 2021. (CET) #[[Марио Фрик (фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:02, 3. април 2021. (CEST) #[[Франсиско Хавијер Родригез]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:17, 21. април 2021. (CEST) #[[Ведран Руње]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:56, 27. мај 2021. (CEST) #[[Хатем Бен Арфа]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:50, 14. јун 2021. (CEST) #[[Жереми Менез]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:24, 15. јун 2021. (CEST) #[[Каспер Долберг]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:28, 26. јун 2021. (CEST) #[[Александер Фрај]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:30, 8. јул 2021. (CEST) #[[Андриј Вороњин]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:33, 25. јун 2021. (CEST) #[[Балаж Џуџак]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 19:33, 3. јул 2021. (CEST) #[[Јевген Конопљанка]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:25, 20. јун 2021. (CEST) #[[Квинси Мениг]] {{Решено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:13, 2. септембар 2021. (CEST) #[[Зоран Гајић (фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:34, 19. септембар 2021. (CEST) #[[Еран Захави]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:41, 12. октобар 2021. (CEST) #[[Јан Муха]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:08, 16. октобар 2021. (CEST) #[[Гао Лин]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:32, 22. октобар 2021. (CEST) #[[Суен Ђихај]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:04, 22. октобар 2021. (CEST) #[[Миклош Фехер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:05, 25. октобар 2021. (CEST) #[[Хенк Тимер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:05, 4. новембар 2021. (CET) #[[Ахмет Јилмаз Чалик]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:25, 11. јануар 2022. (CET) #[[Венсан Абубакар]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:21, 15. јануар 2022. (CET) #[[Бурак Јилмаз]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:24, 28. јануар 2022. (CET) #[[Адама Кулибали]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:32, 19. фебруар 2022. (CET) # [[Ернанес]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:30, 1. март 2022. (CET) # [[Матје Дебиши]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:30, 1. март 2022. (CET) # [[Хонас Гутијерез]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:27, 2. март 2022. (CET) #[[Мохамед Абу Габал]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:52, 1. мај 2022. (CEST) #[[Владимир Вајс (фудбалер, 1939)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:58, 14. јун 2022. (CEST) ==== Бивши играчи ==== #[[Герд Милер]] --[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:45, 16. август 2009. (CEST) #[[Алфред Чок]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 08:59, 22. јун 2011. (CEST) # [[Марсел Ламбер (фудбалер)]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 09:01, 22. јун 2011. (CEST) # [[Артур Тарнер (аматерски фудбалер)]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 09:03, 22. јун 2011. (CEST) # [[Џон Х. Џоунс]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 09:03, 22. јун 2011. (CEST) #[[Георги Хаџи]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:33, 2. јул 2011. (CEST) #[[Фернандо Јеро]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 14:13, 25. август 2011. (CEST) #[[Франк Рајкард]] {{решено}} --Lionheart #[[Петер Шмајхел]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:16, 25. септембар 2011. (CEST) #[[Фабијен Бартез]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 13:14, 28. јануар 2012. (CET) #[[Франко Барези]] {{решено}} --Lionheart #[[Хакан Шукур]] {{Решено}} --[[Корисник:Marko rajkovic|Marko rajkovic]] ([[Разговор са корисником:Marko rajkovic|разговор]]) 15:25, 17. јануар 2012. (CET) #[[Олег Блохин]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 14:04, 3. јун 2012. (CEST) #[[Антонио Пуерта]] --Walker #[[Оле Гунар Солшер]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:30, 18. јул 2012. (CEST) #[[Руи Коста]] --Lionheart #[[Паул Брајтнер]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:28, 26. фебруар 2012. (CET) #[[Хидетоши Наката]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 18:19, 20. фебруар 2012. (CET) #[[Андонис Никополидис]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 14:37, 24. фебруар 2012. (CET) #[[Олег Саленко]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 01:18, 6. јул 2012. (CEST) #[[Јари Литманен]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 20:16, 26. септембар 2012. (CEST) #[[Едуард Кајнбергер]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:52, 11. новембар 2012. (CET) #[[Марсел Лебут]] {{Решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:25, 15. јануар 2013. (CET) #[[Патрик Бергер]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 14:02, 26. април 2013. (CEST) #[[Јан Колер]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 15:47, 29. април 2013. (CEST) #[[Карел Поборски]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:17, 2. мај 2013. (CEST) #[[Зоран Прљинчевић]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:25, 23. јун 2013. (CEST) #[[Никос Махлас]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:16, 16. новембар 2017. (CET) #[[Димитрис Саравакос]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:25, 16. новембар 2017. (CET) #[[Милорад Билбија]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:26, 17. новембар 2018. (CET) #[[Божур Матејић]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:43, 18. новембар 2018. (CET) #[[Душко Милинковић]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:25, 26. новембар 2018. (CET) #[[Милан Радовић]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 27. новембар 2018. (CET) #[[Радомир Савић]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:05, 3. децембар 2018. (CET) #[[Љубомир Радановић]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:54, 23. децембар 2018. (CET) #[[Зоран Ђурашковић]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:12, 25. децембар 2018. (CET) #[[Сњешко Церин]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:56, 27. децембар 2018. (CET) #[[Сима Милованов]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:18, 6. јануар 2019. (CET) #[[Спасоје Самарџић]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:26, 6. јануар 2019. (CET) #[[Александар Ивош]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:32, 7. јануар 2019. (CET) #[[Борислав Михајлов]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 03:41, 11. јануар 2019. (CET) #[[Петар Хубчев]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:52, 11. јануар 2019. (CET) #[[Радивоје Огњановић]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 03:13, 12. јануар 2019. (CET) #[[Владимир Крагић]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:49, 12. мај 2019. (CEST) #[[Жилберто Силва]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:32, 21. април 2019. (CEST) #[[Нуно Гомеш]] {{Решено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) #[[Ђанфранко Зола]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 17:51, 15. јул 2013. (CEST) #[[Дејвид Симан]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:47, 11. јун 2019. (CEST) #[[Луиђи Рива]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:48, 5. јул 2013. (CEST) #[[Ђакинто Факети]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:49, 5. јул 2013. (CEST) #[[Ђани Ривера]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:55, 7. јул 2013. (CEST) #[[Ђанлука Паљука]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:14, 12. јул 2013. (CEST) #[[Деметрио Албертини]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 17:51, 15. јул 2013. (CEST) #[[Анђело Перуци]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 01:23, 6. октобар 2013. (CEST) #[[Ђанлука Вијали]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:51, 3. новембар 2013. (CET) #[[Паоло ди Канио]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 17:00, 30. децембар 2013. (CET) #[[Хорхе Кампос]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 16:55, 7. јануар 2014. (CET) #[[ Енрико Албертози]] {{Решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:18, 15. март 2014. (CET) #[[Луис Монти]] {{Решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 17:17, 9. мај 2014. (CEST) #[[Фриц Валтер]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 04:04, 28. јануар 2018. (CET) #[[Волфганг Оверат]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 02:38, 8. фебруар 2018. (CET) #[[Уве Зелер]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:06, 24. март 2018. (CET) #[[Ули Хенес]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 02:25, 31. март 2018. (CEST) #[[Сеп Мајер]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:29, 20. април 2018. (CEST) #[[Гинтер Нецер]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 20:38, 24. април 2018. (CEST) #[[Харалд Шумахер]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 02:23, 20. мај 2018. (CEST) #[[Тони Адамс]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Андони Зубизарета]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Лео Франко]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Гокдениз Карадениз]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Луизао]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Витор Баија]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Иван Кордоба]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Јосип Шимунић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Зе Роберто]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Силвињо]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Емерсон (фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Грегори Купе]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Кристоф Мецелдер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Ђузепе Бергоми]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Џастин Единбург]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Пол Робинсон (фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Томаш Галасек]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Давид Јаролим]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Крис (фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Жуниор (фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Елтон]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Хуанфран (фудбалер, рођен 1976)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Жереми Тулалан]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Руди Фелер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Лорик Цана]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Ђузепе Фавали]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Олександр Шовковски]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Фабијан Карини]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Драгољуб Костић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 12:44, 6. август 2019. (CEST) #[[Давор Чоп]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:29, 6. август 2019. (CEST) #[[Дејан Чуровић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 10:56, 12. август 2019. (CEST) #[[Мануел Аморос]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:12, 24. август 2019. (CEST) #[[Ерик ди Меко]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:04, 24. август 2019. (CEST) #[[Бруно Жермен]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:01, 25. август 2019. (CEST) #[[Крис Водл]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:12, 25. август 2019. (CEST) #[[Филип Веркрујс]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:59, 25. август 2019. (CEST) #[[Марк Овермарс]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:58, 11. септембар 2019. (CEST) #[[Јан Кромкамп]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:07, 14. септембар 2019. (CEST) #[[Флавио Рома]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:49, 18. септембар 2019. (CEST) #[[Зоран Миленковић (фудбалер, 1953)|Зоран Миленковић (голман)]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:04, 26. септембар 2019. (CEST) #[[Марио Бољат]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:49, 27. септембар 2019. (CEST) #[[Роберт Корен]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:10, 28. септембар 2019. (CEST) #[[Ким (фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:26, 12. октобар 2019. (CEST) #[[Горан Марковић (фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:34, 14. октобар 2019. (CEST) #[[Брет Емертон]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:47, 20. октобар 2019. (CEST) #[[Жозе Босингва]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:07, 22. октобар 2019. (CEST) #[[Владо Касало]] {{урађено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:39, 25. октобар 2019. (CEST) #[[Фабио Аурелио]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:29, 15. новембар 2019. (CET) #[[Сидне Гову]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:28, 21. новембар 2019. (CET) #[[Емануел Ебуе]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:47, 9. децембар 2019. (CET) #[[Константин Зирјанов]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:28, 26. децембар 2019. (CET) #[[Алексеј Березуцки]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:41, 3. јануар 2020. (CET) #[[Василиј Березуцки]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:12, 4. јануар 2020. (CET) #[[Ханс Тилковски]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:43, 7. јануар 2020. (CET) #[[Халид Буларуз]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:23, 9. фебруар 2020. (CET) #[[Јон Арне Рисе]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:04, 14. фебруар 2020. (CET) #[[Хари Грег]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:51, 17. фебруар 2020. (CET) #[[Езекијел Лавези]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:00, 21. фебруар 2020. (CET) #[[Јоханан Волах]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:37, 26. фебруар 2020. (CET) #[[Славиша Чула]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:26, 2. март 2020. (CET) #[[Хорхе Буручага]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 03:26, 28. март 2020. (CET) #[[Ранко Борозан]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:52, 2. април 2020. (CEST) #[[Александар Чановић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:53, 3. април 2020. (CEST) #[[Бранко Лазаревић (фудбалер)|Бранко Лазаревић]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 04:54, 4. април 2020. (CEST) #[[Бошко Балабан]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:10, 22. април 2020. (CEST) #[[Јурица Врањеш]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:45, 23. април 2020. (CEST) #[[Хамит Алтинтоп]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 23:14, 3. мај 2020. (CEST) #[[Халил Алтинтоп]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:18, 5. мај 2020. (CEST) #[[Томас Хицлшпергер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:46, 9. мај 2020. (CEST) #[[Освалдо Санчез]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:45, 15. мај 2020. (CEST) #[[Антони Ревејер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:12, 18. мај 2020. (CEST) #[[Љубиша Милојевић]] {{урађено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:18, 22. мај 2020. (CEST) #[[Жељко Калуђеровић]] {{урађено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:18, 22. мај 2020. (CEST) #[[Милић Јовановић (фудбалер)|Милић Јовановић]] {{урађено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:18, 22. мај 2020. (CEST) #[[Маћеј Журавски]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 00:19, 11. јун 2020. (CEST) #[[Улрих Раме]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:12, 11. јун 2020. (CEST) #[[Андерсон Полга]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:00, 12. јун 2020. (CEST) #[[Јацек Бонк]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:39, 13. јун 2020. (CEST) #[[Жуан (фудбалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:32, 18. јун 2020. (CEST) #[[Здењек Григера]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:07, 20. јун 2020. (CEST) #[[Паскал Цубербилер]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:03, 22. јун 2020. (CEST) #[[Маријано Пернија]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:36, 29. јун 2020. (CEST) #[[Маркос Роберто Силвеира Реис]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:38, 29. јун 2020. (CEST) #[[Тостао]] {{урађено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 05:30, 2. јул 2020. (CEST) #[[Ђампјеро Бониперти]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 23:39, 19. јул 2020. (CEST) #[[Бернд Холценбајн]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 05:46, 25. јул 2020. (CEST) #[[Здењек Нехода]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:40, 25. јул 2020. (CEST) #[[Игор Богдановић]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 16:14, 19. јул 2020. (CEST) #[[Здравко Боровница]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 15:21, 26. јул 2020. (CEST) #[[Милош Колаковић]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:52, 23. јул 2020. (CEST) #[[Едуардо Фереира Абдо Пашеко|Едуардо Пашеко]] {{Решено}} -- [[Корисник:STrider90|STrider90]] ([[Разговор са корисником:STrider90|разговор]]) #[[Милован Миловић]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:01, 20. јул 2020. (CEST) #[[Кени Далглиш]] {{Решено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:41, 16. јул 2020. (CEST) #[[Брајан Лаудруп]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:25, 17. јул 2020. (CEST) #[[Јохан Нескенс]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:25, 17. јул 2020. (CEST) #[[Матијас Замер]] {{Решено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:41, 16. јул 2020. (CEST) #[[Бодо Илгнер]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 01:50, 7. јул 2020. (CEST) #[[Јирген Колер]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 18:38, 11. јул 2020. (CEST) #[[Андреас Мелер]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:54, 19. јул 2020. (CEST) #[[Гунар Нордал]] {{Решено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 04:31, 21. јул 2020. (CEST) #[[Јоахим Штрајх]] {{Решено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 08:53, 25. јул 2020. (CEST) #[[Боби Мур]] {{Решено}} -- [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) #[[Пол Гаскоин]] {{Решено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) #[[Зоран Ризнић]] {{Решено}} -- [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) #[[Љубиша Алексић]] {{Решено}} -- [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) #[[Круно Радиљевић]] {{Решено}} -- [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) #[[Слободан Ројевић]] {{Решено}}--[[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) #[[Гинтер Херман]] {{Решено}}--[[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) #[[Алдо Серена]] {{Решено}}--[[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) #[[Луиђи Де Агостини]] {{Решено}}--[[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) #[[Ђузепе Ђанини]] {{Решено}}--[[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) #[[Франческо Моријеро]] {{Решено}}--[[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) #[[Пјетро Верховод]] {{Решено}}--[[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) #[[Тони Хиберт]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:13, 3. септембар 2020. (CEST) #[[Роберт Витек]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:10, 22. септембар 2020. (CEST) #[[Маријуш Јоп]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:26, 9. октобар 2020. (CEST) #[[Улоф Мелберг]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:04, 18. октобар 2020. (CEST) #[[Андерс Свенсон]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:19, 19. октобар 2020. (CEST) #[[Тобијас Линдерот]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:25, 19. октобар 2020. (CEST) #[[Томаш Ујфалуши]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:46, 31. октобар 2020. (CET) #[[Јон Дал Томасон]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:55, 2. новембар 2020. (CET) #[[Ким Ћелстрем]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:46, 6. новембар 2020. (CET) #[[Стив Черундоло]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:33, 10. новембар 2020. (CET) #[[Горан Влаовић]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 13:39, 6. август 2020. (CEST) #[[Милан Рапаић]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 20:58, 10. август 2020. (CEST) #[[Борис Живковић]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 20:38, 14. август 2020. (CEST) #[[Сергеј Барбарез]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 18:46, 31. јул 2020. (CEST) #[[Томислав Пиплица]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 15:36, 3. август 2020. (CEST) #[[Давид Албелда]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:57, 24. новембар 2020. (CET) #[[Нери Пумпидо]] {{урађено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:48, 26. новембар 2020. (CET) #[[Хулио Олартикоечеа]] {{урађено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:41, 26. новембар 2020. (CET) #[[Хосе Луис Кучуфо]] {{урађено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:08, 30. новембар 2020. (CET) #[[Стив Хоџ]] {{урађено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:45, 1. децембар 2020. (CET) #[[Зизињо]] {{урађено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:08, 2. децембар 2020. (CET) #[[Рикардо Ђусти]] {{урађено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:35, 9. децембар 2020. (CET) #[[Мирослав Тањга]] {{урађено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:47, 20. децембар 2020. (CET) #[[Доринел Мунтеану]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 20:05, 3. јануар 2021. (CET) #[[Козмин Контра]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:18, 1. фебруар 2021. (CET) #[[Бубакар Бари]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:50, 1. фебруар 2021. (CET) #[[Габор Кираљи]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 17:02, 7. јул 2021. (CEST) #[[Деивидас Шемберас]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:44, 9. новембар 2021. (CET) #[[Раде Залад]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:21, 29. новембар 2021. (CET) #[[Дан Петреску]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 14:33, 4. децембар 2021. (CET) #[[Спира Грујић]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 08:05, 6. децембар 2021. (CET) #[[Аријел Ортега]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 15:30, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Андре Тасин]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 15:39, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Алекс Тепо]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 15:39, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Анхел Босио]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 15:39, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Хуан Ботасо]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 15:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Прегињо]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 15:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Фердинанд Адамс]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 15:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Марио Алборта]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 15:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Роберто Черо]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 15:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Алберто Чивидини]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 16:00, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Атилио Димарија]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 16:00, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Хосе Дела Торе]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 16:00, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Хуан Еваристо]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:04, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Марио Еваристо]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:04, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Мануел Фереира (фудбалер)|Мануел Фереира]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:04, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Рамон Мутис]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:04, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Родолфо Орландини]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:04, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Андреас Бреме]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:08, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Фернандо Патерностер]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:08, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Наталио Перинети]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:08, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Карлос Пеусеље]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:08, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Едмундо Пјађо]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:08, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Алехандро Скопељи]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:12, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Карлос Спадаро]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:12, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Арико Суарез]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:12, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Франциско Вараљо]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:12, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Адолфо Сумелсу]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:12, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Норберто Алонсо]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:23, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Хектор Бали]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:23, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Убалдо Фиљол]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:23, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Макс Морлок]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:23, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Америко Галего]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:23, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Луис Галван]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:23, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Рубен Галван]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:23, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Рене Хаусмен]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:23, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Данијел Килер]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:23, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Омар Лароса]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:23, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Хосе Данијел Валенсија]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:36, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Арнолд Баџу]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:36, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Леополдо Луке]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:36, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Хорхе Олгуин]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:36, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Оскар Алберто Ортиз]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:36, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Мигуел Овиједо]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:36, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Рубен Пањанини]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:36, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Алберто Тарантини]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:36, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Жан Диденс]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Анри де Декен]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Николас Хојдонкс]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Теодор Наувенс]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Пјер Брен]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Алексис Шантрен]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Жан де Клерк]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Аугуст Хелеманс]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Жерард Делбек]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:48, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Жак Мушал (фудбалер)|Жак Мушал]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 18:19, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Андре Сајс]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 18:19, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Бернард Ворхоф]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 18:19, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Хуан Аргот]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 18:19, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Хесус Бермудез]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 18:19, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Мигел Брито]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 18:19, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Хосе Бустаманте]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 18:19, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Касјано Чаварија]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 18:19, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Сегундо Дурандаљ]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 20:51, 25. фебруар 2022. (CET) # [[Рене Фернандез]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:08, 1. март 2022. (CET) # [[Гумерсиндо Гомез]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:08, 1. март 2022. (CET) # [[Диохенес Лара]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:08, 1. март 2022. (CET) # [[Рафаел Мендез (фудбалер)|Рафаел Мендез]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:08, 1. март 2022. (CET) # [[Мигел Муриљо (боливијски фудбалер)|Мигел Муриљо]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:08, 1. март 2022. (CET) # [[Константино Ноја]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:11, 1. март 2022. (CET) # [[Едуардо Рејес Ортиз]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:11, 1. март 2022. (CET) # [[Луис Рејес Пењаранда]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:11, 1. март 2022. (CET) # [[Ренато Саинз]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:11, 1. март 2022. (CET) # [[Хорхе Валдерама]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:11, 1. март 2022. (CET) # [[Жоел де Оливеира Монтеро]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:14, 1. март 2022. (CET) # [[Освалдо Велосо де Барос]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:14, 1. март 2022. (CET) # [[Алфредо да Коста]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:14, 1. март 2022. (CET) # [[Луис Жервазони]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:14, 1. март 2022. (CET) # [[Оскарињо Коста Силва]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:14, 1. март 2022. (CET) # [[Хосе Луис де Оливеира]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:14, 1. март 2022. (CET) # [[Ерможенес Фонсека]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:14, 1. март 2022. (CET) # [[Иван Марис]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:14, 1. март 2022. (CET) # [[Езекијел Гарај]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:18, 1. март 2022. (CET) # [[Франк де Бур]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 19:38, 1. март 2022. (CET) # [[Берти Фогтс]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:21, 2. март 2022. (CET) # [[Леонел Санчез]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:13, 2. април 2022. (CEST) === Тренери === #[[Рафаел Бенитез]] {{решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 15:37, 3. мај 2009. (CEST) #[[Жозе Мурињо]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:21, 23. фебруар 2010. (CET) #[[Иљеш Шпиц]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:55, 19. април 2010. (CEST) #[[Матјаж Кек]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 07:56, 5. јун 2010. (CEST) #[[Лотар Матеус]] {{Решено}} --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 12:45, 21. октобар 2010. (CEST) #[[Славољуб Муслин]] {{решено}}--[[Корисник:Alexandarvb|Alexandarvb]] ([[Разговор са корисником:Alexandarvb|разговор]]) 13:10, 1. јул 2011 #[[Зоран Смилески]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:01, 20. децембар 2018. (CET) #[[Јирген Ребер]] {{Решено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 03:33, 26. август 2017. (CEST) #[[Луис Арагонес]] {{Решено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:38, 22. мај 2019. (CEST) #[[Роберто Манћини]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 11:24, 4. фебруар 2014. (CET) #[[Феликс Магат]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 14:25, 5. мај 2018. (CEST) #[[Гарет Саутгејт]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Лионел Скалони]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Марко Ђампаоло]] {{урађено}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:22, 23. јул 2019. (CEST) #[[Џон ван’т Схип]] {{урађено}} — --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:48, 3. август 2019. (CEST) #[[Лоран Фурније]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:35, 25. август 2019. (CEST) #[[Милан Рибар]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 23:43, 4. септембар 2019. (CEST) #[[Слободан Драпић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 00:12, 1. новембар 2019. (CET) #[[Карлос Алберто Пареира]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:07, 30. мај 2020. (CEST) #[[Марсело Бјелса]] {{урађено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:15, 20. јул 2020. (CEST) #[[Љубиша Стаменковић]] {{Решено}} -- [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) #[[Игор Штимац]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 17:05, 19. август 2020. (CEST) #[[Роберт Ковач]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:10, 30. август 2020. (CEST) #[[Звонимир Солдо]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:28, 1. септембар 2020. (CEST) #[[Алехандро Сабеља]] {{Решено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:47, 8. децембар 2020. (CET) #[[Херардо Мартино]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:54, 16. март 2021. (CET) #[[Мирчеа Луческу]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 20:09, 19. мај 2021. (CEST) #[[Роберто Мартинез]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:31, 27. новембар 2021. (CET) #[[Рикардо Ла Волпе]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:37, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Миломир Одовић]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:37, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Луј Версајп]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 18:20, 15. фебруар 2022. (CET) #[[Рикардо Виља]] {{урађено}} [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 18:20, 15. фебруар 2022. (CET) === Клубови === #[[ФК Ред Бул Салцбург]] {{решено}} --[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:50, 16. мај 2009. (CEST) #[[ФК Алмерија]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:05, 10. август 2009. (CEST) #[[ФК Хетафе]] {{Решено}}--[[Корисник:flot|<font color="gray">'''VLADA'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong> 19:41, 13. јун 2009. (CEST) #[[ФК Малага]] {{Решено}} --[[Корисник:Holland|<font color="orange">Holland</font>]] <sup>[[Разговор са корисником:Holland|<font color="grey">(talk)</font>]]</sup> 12:11, 16. јул 2009. (CEST) #[[ФК Осасуна]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:59, 9. август 2009. (CEST) #[[ФК Реал Сарагоса]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:24, 26. август 2009. (CEST) #[[ФК Барнли]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:34, 23. август 2009. (CEST) #[[ФК Ветра]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:03, 23. јун 2009. (CEST) #[[ФК Рил]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:18, 23. јун 2009. (CEST) #[[ФК Нарва Транс]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 10:38, 24. јун 2009. (CEST) #[[ФК БАТЕ Борисов]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 14:02, 24. јун 2009. (CEST) #[[ФК Баку]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:43, 24. јун 2009. (CEST) #[[ФК Банантс]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 13:46, 25. јун 2009. (CEST) #[[ФК Екселсиор]] {{решено}} --[[Корисник:Holland|<font color="orange">Holland</font>]] <sup>[[Разговор са корисником:Holland|<font color="grey">(talk)</font>]]</sup> 01:03, 13. јул 2009. (CEST) #[[ФК АПОЕЛ]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:16, 6. август 2009. (CEST) #[[ФК Бешикташ]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 09:27, 6. август 2009. (CEST) #[[ФК Слога Краљево]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:24, 11. август 2009. (CEST) #[[НК Карловац]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:35, 11. август 2009. (CEST) #[[ФК Макаби Хаифа]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:55, 27. август 2009. (CEST) #[[ФК Цирих]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:53, 29. август 2009. (CEST) #[[ФК Стандард Лијеж]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:16, 1. септембар 2009. (CEST) #[[ФК Андерлехт]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:48, 7. октобар 2009. (CEST) #[[ФК Твенте]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:28, 10. октобар 2009. (CEST) #[[ФК Копенхаген]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:27, 8. октобар 2009. (CEST) #[[ФК Брондби]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 14:06, 9. октобар 2009. (CEST) #[[ФК Динамо Москва]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:57, 12. октобар 2009. (CEST) #[[ФК Динамо Минск]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:19, 12. октобар 2009. (CEST) #[[ФК Реал Сосиједад]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 15:02, 16. октобар 2009. (CEST) #[[ФК Олимпик Сарајево]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:55, 19. октобар 2009. (CEST) #[[ФК Розенборг]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:40, 4. новембар 2009. (CET) #[[ФК Нотингем форест]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:49, 1. новембар 2009. (CET) #[[ФК ЦСКА Софија]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:04, 6. новембар 2009. (CET) #[[ФК Данди јунајтед]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:50, 30. децембар 2009. (CET) #[[ФК Бари]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) #[[ФК Шериф Тираспољ]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:03, 6. јануар 2010. (CET) #[[ФК Келн]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:21, 1. фебруар 2010. (CET) #[[ФК Бохимијан]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:40, 1. фебруар 2010. (CET) #[[ФК Слајго роверс]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:40, 1. фебруар 2010. (CET) #[[ФК Хофенхајм]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:17, 7. фебруар 2010. (CET) #[[ФК Диферданж]] {{Решено}}--[[Корисник:Zeleni zec|Zeleni zec ]] ([[Разговор са корисником:Zeleni zec|разговор]]) 01:50, 22. јун 2010. (CEST) #[[ФК Тре Фиори]]{{Решено}}--[[Корисник:Zeleni zec|Zeleni zec ]] ([[Разговор са корисником:Zeleni zec|разговор]]) 11:37, 24. јун 2010. (CEST) #[[НК САШК Напредак]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:41, 19. април 2010. (CEST) #[[ФК Морнар Бар]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:14, 21. мај 2010. (CEST) #[[ФК Миравци]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 10:01, 25. мај 2010. (CEST) #[[ФК Борец Велес]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 10:02, 25. мај 2010. (CEST) #[[ЖФК Машинац ПЗП]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 09:45, 26. мај 2010. (CEST) #[[ФК Горажде]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:38, 15. јун 2010. (CEST) #[[ФК Игман Коњиц]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:40, 15. јун 2010. (CEST) #[[ФК_11_октомври]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:41, 15. јун 2010. (CEST) #[[ФК Торпедо Жодино]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:39, 26. јун 2010. (CEST) #[[ФК Филкир]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:43, 26. јун 2010. (CEST) #[[ФК Партизан Минск]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:11, 30. јун 2010. (CEST) #[[ФК Минск]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:12, 30. јун 2010. (CEST) #[[ФК Белшина Бабрујск]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:15, 30. јун 2010. (CEST) #[[ФК Нафтан Новополоцк]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:16, 30. јун 2010. (CEST) #[[ФК Приштина]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:04, 1. јул 2010. (CEST) #[[ФК Блекпул]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:48, 24. август 2010. (CEST) #[[ФК Клуб Бриж]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:44, 21. јул 2010. (CEST) #[[ФК ЧФР Клуж]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:03, 12. јул 2010. (CEST) #[[ФК Брага]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:10, 28. јул 2010. (CEST) #[[ФК Сент Гален]] {{Решено}} --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 22:04, 22. август 2010. (CEST) #[[ФК Тирана]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:47, 9. јул 2010. (CEST) #[[ФК Бурсаспор]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 13:40, 10. јул 2010. (CEST) #[[ФК Дњепро Могиљов]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 14:28, 10. јул 2010. (CEST) #[[ФК Левадија Талин]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 14:37, 10. јул 2010. (CEST) #[[ФК Трабзонспор]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:53, 13. јул 2010. (CEST) #[[ФК Дњепро Дњепропетровск]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:11, 17. јул 2010. (CEST) #[[ФК Актобе]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:13, 4. август 2010. (CEST) #[[ФК Вентспилс]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:53, 23. август 2010. (CEST) #[[ФК Локомотива Москва]] {{Решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:54, 19. септембар 2010. (CEST) #[[ФК Наша Крила]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:06, 25. септембар 2010. (CEST) #[[ФК Водојажа‎]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 02:12, 1. октобар 2010. (CEST) #[[ФК Бастија]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:19, 28. новембар 2010. (CET) #[[ХНК Борово]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:36, 30. децембар 2010. (CET) #[[ХНК Змај Макарска]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:36, 30. децембар 2010. (CET) #[[НК Истра]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:02, 18. фебруар 2011. (CET) #[[НК Камен Инград]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:02, 18. фебруар 2011. (CET) #[[ФК Ксамакс]] --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 20:04, 7. септембар 2010. (CEST) #[[ФК Бреша]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:18, 1. октобар 2010. (CEST) #[[ФК Спортинг Хихон]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 01:14, 10. март 2011. (CET) #[[ФК Бачка Топола]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:06, 23. фебруар 2011. (CET) #[[ФК Лоријан]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 01:40, 11. март 2011. (CET) #[[ФК Монпелије]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 21:53, 11. март 2011. (CET) #[[ФК Штурм]] {{Решено}}--[[Корисник:Alexandarvb|Alexandarvb]] ([[Разговор са корисником:Alexandarvb|разговор]]) 22:22, 29. јун 2011. (CEST) #[[ФК ГАК]] {{Решено}}--[[Корисник:Alexandarvb|Alexandarvb]] ([[Разговор са корисником:Alexandarvb|разговор]]) 13:25 30. јун 2011. (CEST) #[[ФК Оденсе]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:30, 22. јун 2011. (CEST) #[[ФК Минхен 1860]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 11:17, 28. март 2011. (CEST) #[[ФК Свонзи сити]] {{Решено}} --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 17:33, 21. мај 2011. (CEST) #[[ФК Хартс]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 00:31, 2. април 2011. (CEST) #[[ФК Хибернијан]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 00:35, 1. април 2011. (CEST) #[[ФК Сент Мирен]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 22:23, 30. март 2011. (CEST) #[[ФК Килмарнок]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 01:57, 2. април 2011. (CEST) #[[НК Оријент]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 11:43, 25. мај 2011. (CEST) #[[НК Дугопоље]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 11:43, 25. мај 2011. (CEST) #[[ФК Аптон парк]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:45, 16. јун 2011. (CEST) #[[ФК Тре Пене]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 07:46, 22. јун 2011. (CEST) #[[ФК Фуглафјердур]]{{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 19:43, 22. јун 2011. (CEST) #[[ФК Скендербег]]{{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 20:42, 22. јун 2011. (CEST) #[[ФК Газ метан Медијаш]]{{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 17:18, 23. јун 2011. (CEST) #[[ФК Викторија Плзен]]{{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 01:00, 24. јун 2011. (CEST) #[[ФК Гомељ]]{{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 01:23, 24. јун 2011. (CEST) #[[ФК Брејдаблик]]{{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 18:24, 24. јун 2011. (CEST) #[[ФК АДО Ден Хаг]]{{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:55, 26. јун 2011. (CEST) #[[ФК Славија Софија]]{{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:45, 3. јул 2011. (CEST) #[[ФК Валета]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:43, 7. јул 2011. (CEST) #[[ФК Тре Фиори]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:46, 7. јул 2011. (CEST) #[[ФК Черно Море]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:00, 8. јул 2011. (CEST) #[[ФК Локомотива Пловдив]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:00, 8. јул 2011. (CEST) #[[ФК Екранас]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:38, 14. јул 2011. (CEST) #[[ФК Ботев Пловдив]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:08, 15. јул 2011. (CEST) #[[ФК Донкастер роверс]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 21:25, 17. јул 2011. (CEST) #[[ФК Хелсинборг]] {{урађено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 15:19, 19. јул 2011. (CEST) #[[ФК Еребро]] {{урађено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:47, 20. јул 2011. (CEST) #[[ФК Хакен]] {{урађено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 14:03, 21. јул 2011. (CEST) #[[ФК Елфсборг]] {{урађено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:40, 22. јул 2011. (CEST) #[[ФК Стразбур]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:27, 22. јул 2011. (CEST) #[[ФК Каса Естрела дел Бенфика]] {{урађено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 02:58, 2. август 2011. (CEST) #[[Прво српско друштво за игру лоптом]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 17:36, 5. август 2011. (CEST) #[[ФК Шамрок роверси]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:19, 8. август 2011. (CEST) #[[НК Лучко]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:13, 9. август 2011. (CEST) #[[ФК Дарби каунти]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:26, 18. април 2013. (CEST) #[[ФК Рединг]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:03, 5. фебруар 2013. (CET) #[[ФК Лестер сити]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:39, 31. јануар 2013. (CET) #[[ФК Саутхемптон]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:39, 31. јануар 2013. (CET) #[[ФК Норич сити]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 16:53, 29. јануар 2012. (CET) #[[ФК Квинс парк ренџерс]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 01:06, 8. октобар 2011. (CEST) #[[ФК Вадуц]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:17, 9. мај 2013. (CEST) #[[ФК Бран]] {{Решено}} --[[Корисник:Sunđer|<span style='color: Blue'>Sunđer</span>]] [[Разговор са корисником:Sunđer|<span style='color: Blue'>Razgovaj</span>]] 20:41, 26. април 2013. (CEST) #[[ФК Новара]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:33, 11. септембар 2011. (CEST) #[[ФК Макаби Тел Авив]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:46, 2. мај 2012. (CEST) #[[ФК Локомотива Лајпциг]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:43, 26. јун 2012. (CEST) #[[ФК Аланија Владикавказ]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 02:26, 27. јун 2012. (CEST) #[[САНД Суботица]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:25, 28. јун 2012. (CEST) #[[ФК Торпедо Москва]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:07, 6. јул 2012. (CEST) #[[ФК Нордсјиланд]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:52, 7. јул 2012. (CEST) #[[НАК Нови Сад]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:48, 9. јул 2012. (CEST) #[[ФК АИК]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:38, 12. јул 2012. (CEST) #[[ФК Јургорден]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 21:45, 13. јул 2012. (CEST) #[[ФК Норћепинг]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 03:19, 16. јул 2012. (CEST) #[[ФК Васлуј]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:00, 21. јул 2012. (CEST) #[[СК Јединство Београд]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:41, 26. јул 2012. (CEST) #[[ФК Спартак Трнава]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:32, 12. октобар 2012. (CEST) #[[ФК Венус Букурешт]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:05, 17. новембар 2012. (CET) #[[ФК Пескара]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:56, 20. новембар 2012. (CET) #[[ФК Фамос Храсница]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:56, 20. новембар 2012. (CET) #[[ФК Косаница]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:17, 8. децембар 2012. (CET) #[[ФК Индепендијенте Авељанеда]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:05, 13. јануар 2013. (CET) #[[ФК Нефтчи Баку]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:53, 14. јануар 2013. (CET) # [[ФК Грбаљ]] {{Решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:17, 28. јануар 2013. (CET) # [[ФК Бокељ]] {{Решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 09:11, 29. јануар 2013. (CET) #[[ФК Генк]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:09, 28. фебруар 2013. (CET) #[[ФК Шефилд венсдеј]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:05, 19. март 2013. (CET) #[[ФК Јединство Нови Бечеј]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:53, 2. април 2013. (CEST) #[[ФК Викторија Франкфурт на Одри]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:53, 2. април 2013. (CEST) #[[ФК Слован Либерец]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:26, 15. април 2013. (CEST) #[[ФК Дукла Праг]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 17:11, 19. април 2013. (CEST) #[[ФК Петржалка 1898]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 13:05, 3. мај 2013. (CEST) #[[ФК Кошице]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:16, 3. мај 2013. (CEST) #[[ФК Либертас]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 19:52, 26. мај 2013. (CEST) #[[ФК Динамо Дрезден]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:35, 6. јун 2013. (CEST) #[[ФК Модена]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 14:55, 11. јун 2013. (CEST) #[[ФК Перуђа]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 14:55, 11. јун 2013. (CEST) #[[ФК Про Верчели]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:53, 14. јун 2013. (CEST) #[[ФК Венеција]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:53, 14. јун 2013. (CEST) #[[ФК Верона]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:50, 18. јун 2013. (CEST) #[[ФК Виченца]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:50, 18. јун 2013. (CEST) #[[ФК Ал Хилал]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:54, 19. новембар 2015. (CEST) #[[ФК Ал Ахли]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:22, 23. april 2014. (CEST) #[[ФК Исмаили]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:02, 26. april 2014. (CEST) #[[ФК Вита]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:10, 23. april 2014. (CEST) #[[ФК TП Мазембе]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:10, 23. april 2014. (CEST) #[[ФК Орикс Дуала]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:32, 26. april 2014. (CEST) #[[ФК УС Дуала]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:16, 26. april 2014. (CEST) #[[ФК Кено Јаунде]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:40, 29. april 2014. (CEST) #[[ФК Котон Спорт]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 14:16, 6. maj 2014. (CEST) #[[ФК Хафиа]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:40, 5. мај 2014. (CEST) #[[ФК K.А.Р.А. Бразавил]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 14:16, 6. maj 2014. (CEST) #[[ФК Акра Хартс оф Оук]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 14:56, 6. maj 2014. (CEST) #[[ФК Ајнтрахт Брауншвајг]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:57, 8. april 2014. (CEST) #[[ФК Депортиво Луго]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:17, 8. april 2014. (CEST) #[[ФК Реал Хаен]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:30, 5. april 2014. (CEST) #[[ФК Реал Ваљадолид]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:30, 4. april 2014. (CEST) #[[ФК Фрајбург]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:09, 27. септембар 2013. (CEST) #[[ФК Селта Виго]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:30, 4. april 2014. (CEST) #[[ФК Сасуоло]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:30, 3. april 2014. (CEST) #[[ФК Новезе]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 12:17, 8. april 2014. (CEST) #[[ФК Карлсруе]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 01:32, 30. мај 2016. (CEST) #[[ФК Ширак]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 13:34, 4. јул 2013. (CEST) #[[ФК Лудогорец Разград]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 18:13, 25. јул 2013. (CEST) #[[ФК Виторија Гимараис]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:10, 6. октобар 2013. (CEST) #[[ФК Каунас]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:32, 15. јануар 2014. (CET) #[[ФК Ла Фиорита]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 16:52, 9. јун 2014. (CEST) #[[ФК Фортуна Диселдорф]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 02:35, 25. мај 2016. (CEST) #[[ФК Карл Цајс Јена]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 14:47, 7. јул 2016. (CEST) #[[ФК Магдебург]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 03:10, 29. децембар 2017. (CET) #[[ФК Динамо Берлин]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 21:51, 10. јануар 2018. (CET) #[[ФК РБ Лајпциг]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 01:58, 18. јануар 2018. (CET) #[[ФК Уеска]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[ФК Алашкерт]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[ФК Ејбар]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[ФК Тромсе]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[ФК Њуелс олд бојс]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:08, 12. август 2019. (CEST) #[[ФК ЛАСК Линц]] {{урађено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:11, 14. август 2019. (CEST) #[[ФК Лугано]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:31, 16. август 2019. (CEST) #[[ФК Ф91 Диделанж]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 11:09, 16. август 2019. (CEST) #[[ФК Рига]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:44, 16. август 2019. (CEST) #[[ФК Ројал Антверпен]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:24, 16. август 2019. (CEST) #[[ФК Барнсли]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:48, 22. август 2019. (CEST) #[[ФК Естудијантес де Ла Плата]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:22, 26. август 2019. (CEST) #[[ФК Бери]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 22:52, 28. август 2019. (CEST) #[[ФК Химнасија и Есгрима Ла Плата]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 22:04, 16. септембар 2019. (CEST) #[[ФК Амјен]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:34, 21. октобар 2019. (CEST) #[[ФК Падерборн]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 00:25, 22. октобар 2019. (CEST) #[[ФК Унион Берлин]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 00:28, 31. октобар 2019. (CET) #[[ФК Генган]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:35, 23. новембар 2019. (CET) #[[ФК Тенерифе]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:20, 28. новембар 2019. (CET) #[[ФК Ханза Росток]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:33, 8. децембар 2019. (CET) #[[ФК Барселона Б]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:36, 8. децембар 2019. (CET) #[[ФК Персеполис]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:52, 30. децембар 2019. (CET) #[[ФК Естеглал Техеран]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 00:17, 31. децембар 2019. (CET) #[[ФК Кадиз]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:02, 18. јул 2020. (CEST) #[[ФК Олимпија Асунсион]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:57, 24. јул 2020. (CEST) #[[ФК Велез Сартсфилд]] {{Решено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:24, 23. јул 2020. (CEST) #[[ФК Дижон]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:43, 29. август 2020. (CEST) #[[ФК Жил Висенте]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:57, 4. септембар 2020. (CEST) #[[ФК Ним]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:27, 4. септембар 2020. (CEST) #[[ФК Утрехт]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:27, 22. новембар 2020. (CET) #[[ФК Аргентинос јуниорс]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:58, 2. децембар 2020. (CET) #[[РКЦ Валвајк]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:30, 18. децембар 2020. (CET) #[[ФК Подгорица]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 18:10, 18. децембар 2020. (CET) #[[ФК Беневенто]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:27, 31. јануар 2021. (CET) #[[ФК Гуангџоу]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:12, 2. фебруар 2021. (CET) #[[ФК Шенџен]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:33, 7. фебруар 2021. (CET) #[[ФК Гамба Осака]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:39, 26. фебруар 2021. (CET) #[[ФК Нагоја Грампус]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:40, 26. фебруар 2021. (CET) #[[ФК Шангај Шенхуа]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:39, 27. фебруар 2021. (CET) #[[ФК Монтедио Јамагата]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:14, 7. март 2021. (CET) #[[ФК Компостела]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:28, 4. април 2021. (CEST) #[[ФК Мадервел]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 23:19, 16. мај 2021. (CEST) #[[ФК Салернитана]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:32, 23. август 2021. (CEST) #[[ФК Флора Талин]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:53, 28. август 2021. (CEST) #[[ФК Рандерс]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 07:28, 28. август 2021. (CEST) #[[ФК Арарат Јереван]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:46, 28. август 2021. (CEST) #[[ФК Линколн Ред Импс]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:51, 28. август 2021. (CEST) #[[ФК Санта Клара]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 05:40, 3. септембар 2021. (CEST) #[[ФК Хамарби]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 11:57, 3. септембар 2021. (CEST) #[[ФК АЕЛ Лимасол]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:05, 6. септембар 2021. (CEST) #[[ФК Маритимо]] {{урађено}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:32, 8. септембар 2021. (CEST) #[[ФК Санкт Паули]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:31, 16. септембар 2021. (CEST) #[[ФК НЕК Најмеген]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:20, 18. септембар 2021. (CEST) #[[ФК Гројтер Фирт]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:36, 21. октобар 2021. (CEST) #[[ФК Рио Аве]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:52, 5. новембар 2021. (CET) #[[ФК Авр]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:19, 12. новембар 2021. (CET) #[[ФК Сконто]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:55, 12. новембар 2021. (CET) #[[ФК Емен]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:10, 26. новембар 2021. (CET) #[[ФК Мелбурн виктори]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:25, 29. децембар 2021. (CET) #[[ФК Биркиркара]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:16, 13. март 2022. (CET) #[[ФК Сијетл саундерси]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:50, 16. мај 2022. (CEST) === Стадиони === #[[Сент Џејмс парк]] {{Решено}} --[[Корисник:flot|<font color="gray">'''VLADA'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong> 19:36, 18. мај 2009. (CEST) #[[Стадион Велодром]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 05:45, 4. мај 2009. (CEST) #[[Парк принчева]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:53, 6. мај 2009. (CEST) #[[Винсенте Калдерон]] {{Решено}}--[[Корисник:flot|<font color="gray">'''VLADA'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong> 16:19, 3. мај 2009. (CEST) #[[Местаља]] {{решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 22:37, 15. мај 2009. (CEST) #[[Жерлан]] {{решено}} --[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 12:44, 3. мај 2009. (CEST) #[[Колисеум Алфонсо Перез]] {{решено}}--[[Корисник:flot|<font color="gray">'''VLADA'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong> 13:57, 30. мај 2009. (CEST) #[[Стадион Констант Ванден Сток|Констант Ванден Сток]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:23, 7. октобар 2009. (CEST) #[[Краљевски стадион Бафокенг]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:42, 13. октобар 2009. (CEST) #[[Кока-кола парк]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:45, 13. октобар 2009. (CEST) #[[Стадион краља Бодуена]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:17, 13. октобар 2009. (CEST) #[[Сокер сити]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:19, 16. октобар 2009. (CEST) #[[Стадион Фри Стејт]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:00, 17. октобар 2009. (CEST) #[[Стадион Мозес Мабида]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:50, 18. октобар 2009. (CEST) #[[Градски стадион Беране]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:23, 12. децембар 2009. (CET) #[[Арена „Филип II Македонски“]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 12:56, 20. март 2010. (CET) #[[Градски стадион у Приједору]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 13:14, 19. мај 2010. (CEST) #[[Стадион Мбомбела]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:38, 27. мај 2010. (CEST) #[[Стадион Питер Мокаба]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:38, 27. мај 2010. (CEST) #[[Стадион Лофтус Версфелд]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:38, 27. мај 2010. (CEST) #[[Стадион Нелсон Мандела Беј]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:38, 27. мај 2010. (CEST) #[[Стадион Кејптаун]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:38, 27. мај 2010. (CEST) #[[Стадион Грбавица]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:06, 23. новембар 2010. (CET) #[[Стадион Стари плац]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 07:46, 23. децембар 2010. (CET) #[[Олимпијски стадион у Минхену]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:56, 30. децембар 2010. (CET) # [[Стадион Парк младежи]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:39, 14. јануар 2011. (CET) #[[Стадион Алдо Дросина]]--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:00, 18. фебруар 2011. (CET) #[[Стадион Луиђи Ферарис]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:42, 5. април 2011. (CEST) #[[Стадион ФК Инђија]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:08, 2. април 2011. (CEST) #[[Стадион Драгао]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:15, 23. мај 2011. (CEST) #[[Стадион Хрватски витезови]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 11:43, 25. мај 2011. (CEST) #[[Стадион Стожице]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 12:28, 1. јун 2011. (CEST) #[[Стадион Људски врт]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 12:28, 1. јун 2011. (CEST) #[[Стадион Бежиград]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:45, 16. јун 2011. (CEST) #[[ШРЦ Запрешић]], {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 14:00, 13. јул 2011. (CEST) #[[Општински стадион Ајшоваљ]] {{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 13:32, 5. август 2011. (CEST) #[[Општински стадион Андора ла Веља]] {{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 14:10, 5. август 2011. (CEST) #[[Стадион Рут де Лорјен]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 08:48, 7. август 2011. (CEST) #[[Гленмалер парк]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 14:24, 11. август 2011. (CEST) #[[Тала стадион]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 14:24, 11. август 2011. (CEST) #[[Стадион Станови]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 07:06, 23. август 2011. (CEST) #[[Национални стадион у Букурешту]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 13:40, 28. август 2011. (CEST) #[[Национални стадион у Оеирасу]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 14:10, 30. август 2011. (CEST) #[[Ванкдорф стадион]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:11, 7. септембар 2011. (CEST) #[[Стадион Јувентус]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:35, 10. септембар 2011. (CEST) #[[Вила парк]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:03, 5. фебруар 2013. (CET) #[[Гудисон парк]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:20, 8. фебруар 2013. (CET) #[[Стадион Ренцо Барбера]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:37, 20. мај 2013. (CEST) #[[Стадион Фријули]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:53, 3. октобар 2011. (CEST) #[[Стадион Силвио Пиола (Новара)]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:33, 11. септембар 2011. (CEST) #[[Олимпијски стадион у Амстердаму]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 07:31, 25. септембар 2011. (CEST) #[[Нови стадион у Малабу]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:59, 23. јануар 2012. (CET) #[[Стадион у Бати]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 17:14, 23. јануар 2012. (CET) #[[Олимпијски стадион у Кијеву]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 21:28, 5. јун 2012. (CEST) #[[Национални стадион у Варшави]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:24, 12. јун 2012. (CEST) #[[ПГЕ арена]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:30, 19. јун 2012. (CEST) #[[Стадион Алберто Х. Армандо]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:29, 23. октобар 2012. (CEST) #[[Сент Мерис стадион]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:39, 31. јануар 2013. (CET) #[[Стадион Мадејски]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:03, 5. фебруар 2013. (CET) #[[Кинг Пауер стадион]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:20, 8. фебруар 2013. (CET) #[[Стадион светлости]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:54, 17. фебруар 2013. (CET) #[[Стадион Сентенарио]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:51, 7. март 2013. (CET) #[[Стадион Поситос]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:51, 7. март 2013. (CET) #[[Стадион Гран Парк Сентрал]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:51, 7. март 2013. (CET) #[[Стадион Хилсборо]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:05, 19. март 2013. (CET) #[[Стадион Гликсгас]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:35, 6. јун 2013. (CEST) #[[Олимпијски стадион у Хелсинкију]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:13, 14. јун 2013. (CEST) #[[Стадион Улеви]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:13, 14. јун 2013. (CEST) #[[Олимпијски стадион у Севиљи]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:13, 14. јун 2013. (CEST) #[[Стадион Нагаји]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:13, 14. јун 2013. (CEST) #[[Стадион Комонвелт (Едмонтон)]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:13, 14. јун 2013. (CEST) #[[Стадион Луј II]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:25, 23. јун 2013. (CEST) #[[Стадион светлости (Лисабон)]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:49, 4. јул 2013. (CEST) #[[Градски стадион Гјумри]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 11:59, 9. јул 2013. (CEST) #[[Стадион Паркен]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:32, 15. јануар 2014. (CET) #[[Стадион Чанглимитанг]]--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 14:16, 28. април 2014. (CEST) #[[Стадион у Монгому]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 00:23, 16. јануар 2015. (CET) #[[Нови стадион у Ебебину]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 00:23, 16. јануар 2015. (CET) #[[Парк Олимпик Лион]] {{решено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:55, 1. јул 2019. (CEST) #[[Стадион Реј]] {{решено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:51, 15. јул 2019. (CEST) #[[Алијанц ривијера]] {{решено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:18, 30. јул 2019. (CEST) #[[Стадион Енио Тардини]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:37, 10. септембар 2019. (CEST) #[[Стадион Кото Переира]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:43, 29. јануар 2020. (CET) === Репрезентације === #[[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] {{решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:33, 29. јул 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Данске|Данска]] {{решено}} --[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 21:23, 12. мај 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Ирске|Ирска]] {{решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 11:59, 3. мај 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Норвешке|Норвешка]] {{решено}}--[[Корисник:Branislav032|<font color="#1E90FF" face="Xirod">Ba</font>]][[Разговор са корисником:Branislav032|<font color="#01796F" face="Xirod">ne</font>]] 22:04, 13. мај 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Словачке|Словачка]] {{решено}} --[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:07, 14. мај 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Финске|Финска]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:00, 1. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Албаније|Албанија]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:18, 2. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Велса|Велс]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:11, 2. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Белорусије|Белорусија]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:03, 3. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Кипра|Кипар]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:34, 4. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Израела|Израел ]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:17, 6. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Естоније|Естонија]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:46, 8. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланд]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:22, 8. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Летоније|Летонија]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:36, 10. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Северне Ирске|Северна Ирска]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:16, 12. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Молдавије|Молдавија]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:02, 12. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Лихтенштајна|Лихтенштајн]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:00, 12. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Сан Марина|Сан Марино]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:17, 13. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Малте|Малта]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:49, 14. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Источне Немачке|Источна Немачка]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:13, 16. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужноафричка Република]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:33, 14. октобар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Хондураса|Хондурас]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:46, 16. октобар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Чилеа|Чиле]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:11, 21. октобар 2009. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Северне Кореје|Северна Кореја]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:15, 26. октобар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Уругваја|Уругвај]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:48, 27. октобар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:06, 28. октобар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Египта|Египат]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:18, 28. октобар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Алжира|Алжир]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:33, 28. октобар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:43, 29. октобар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Новог Зеланда|Нови Зеланд]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:12, 30. октобар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Габона|Габон]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:15, 31. октобар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Бахреина|Бахреин]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:42, 4. новембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1920.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:24, 23. новембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1921.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:24, 23. новембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1922.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:24, 23. новембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1923.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:24, 23. новембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1924.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:14, 25. новембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1925.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:14, 25. новембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1926.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 17:50, 25. новембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Чехословачке|Чехословачка]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:46, 11. децембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Совјетског Савеза|Совјетски Савез]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:14, 14. децембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1927.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:41, 3. децембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1928.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:41, 3. децембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1929.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:41, 3. децембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1930.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:41, 3. децембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Заједнице независних држава|Заједница независних држава]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:55, 15. децембар 2009. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Кине|Кина]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:00, 29. јануар 2010. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Сингапура]] {{решено}}-- --[[Корисник:Zeleni zec|Zeleni zec ]] ([[Разговор са корисником:Zeleni zec|разговор]]) 20:48, 1. јун 2010. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Сенегала]]{{решено}}--'''''[[Корисник:Flot|<span style="color:gray;font-size:medium;font-family:Comic Sans MS">Vlada</span>]]''' <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong>'' 18:45, 11. јул 2010. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Ирака]] {{решено}}--Zeleni zec #[[Фудбалска репрезентација Индије]] {{решено}}--Sima90 #[[Фудбалска репрезентација Србије до 21. године]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:28, 21. фебруар 2011. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Сирије|Сирија]] {{решено}} --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 17:16, 30. март 2011. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Узбекистана|Узбекистан]] {{решено}} --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 17:16, 30. март 2011. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Марока|Мароко]] {{Решено}} --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 21:01, 30. март 2011. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Боцване|Боцвана]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 22:57, 28. јун 2011. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје|Екваторијална Гвинеја]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 01:27, 29. јун 2011. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Судана|Судан]] {{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 20:03, 2. фебруар 2012. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Малија|Мали]] {{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 10:40, 10. октобар 2011. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1932.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 11:39, 11. октобар 2011. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Либије|Либија]] {{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 14:42, 15. јануар 2012. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Замбије|Замбија]] {{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 03:01, 23. јануар 2012. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Нигера|Нигер]] {{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 18:44, 23. јануар 2012. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Југославије 1933.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 13:32, 2. март 2012. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Тахитија|Тахити]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 11:30, 6. јун 2012. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Нове Каледоније|Нова Каледонија]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 12:38, 8. јун 2012. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Етиопије|Етиопија]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 00:57, 23. јануар 2013. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Зеленортских Острва|Зеленортска Острва]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 01:01, 24. јануар 2013. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Салвадора]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:49, 21. новембар 2017. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Боливије|Боливија]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:21, 17. октобар 2017. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Перуа|Перу]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:43, 11. октобар 2017. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Панаме|Панама]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:05, 11. октобар 2017. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Венецуеле|Венецуела]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] #[[Фудбалска репрезентација Демократске Републике Конго|ДР Конго]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 01:51, 19. јануар 2015. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Бутана]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 14:16, 28. април 2014. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Буркине Фасо]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 00:23, 16. јануар 2015. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Републике Конго]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 23:36, 16. јануар 2015. (CET) #[[Списак утакмица фудбалске репрезентације Украјине]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 07:32, 20. јануар 2015. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Гвинеје]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 12:52, 20. јануар 2015. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Јамајке]] {{решено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:57, 24. новембар 2019. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Авганистана]] {{решено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:36, 16. октобар 2020. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Туркменистана]] {{решено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 00:02, 23. март 2021. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Киргистана]] {{решено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:54, 30. март 2021. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Индонезије]] {{решено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:29, 6. април 2021. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Шпаније до 21 године]] {{Урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:42, 5. јун 2022. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Србије до 17 година]] {{Урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:23, 26. јун 2022. (CEST) === Фудбалске судије === #[[Роберто Росети]]{{решено}}--'''''[[Корисник:Flot|<span style="color:gray;font-size:medium;font-family:Comic Sans MS">Vlada</span>]]''' <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong>'' 18:45, 11. јул 2010. (CEST) #[[Пјерлуиђи Колина]]{{решено}}--'''''[[Корисник:Flot|<span style="color:gray;font-size:medium;font-family:Comic Sans MS">Vlada</span>]]''' <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong>'' 18:45, 11. јул 2010. (CEST) #[[Хауард Веб]]{{решено}}--'''''[[Корисник:Flot|<span style="color:gray;font-size:medium;font-family:Comic Sans MS">Vlada</span>]]''' <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong>'' 18:45, 11. јул 2010. (CEST) #[[Али бин Насер]] {{решено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:30, 27. новембар 2020. (CET) ===Фудбалска такмичења=== #[[Куп Црне Горе у фудбалу 2008/09.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 21:25, 15. мај 2009. (CEST) #[[Куп Републике Српске у фудбалу 2008/09.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:59, 16. мај 2009. (CEST) #[[Куп Македоније у фудбалу 2008/09.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:58, 16. мај 2009. (CEST) #[[Куп Хрватске у фудбалу 2008/09.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 21:13, 16. мај 2009. (CEST) #[[Куп Србије у фудбалу 2008/09.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 10:03, 22. мај 2009. (CEST) #[[Прва лига Црне Горе у фудбалу 2008/09.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:17, 1. јун 2009. (CEST) #[[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2008/09.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 17:42, 18. јун 2009. (CEST) #[[Прва лига Хрватске у фудбалу 2008/09.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 11:59, 28. јун 2009. (CEST) #[[Лига шампиона 2009/10.]] - {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:41, 22. јун 2009. (CEST) #[[ УЕФА Лига Европе 2009/10.]] - {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 11:11, 23. јун 2009. (CEST) #[[Европско првенство у фудбалу 2009. — млади до 21 године‎]] {{решено}}[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:08, 25. јун 2009. (CEST) #[[Куп конфедерација у фудбалу 2009.]] {{решено}} [[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:10, 25. јун 2009. (CEST) #[[Прва лига Хрватске у фудбалу 2009/10.]] — {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:37, 29. јун 2009. (CEST) #[[Прва лига Македоније у фудбалу 2008/09.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:28, 1. јул 2009. (CEST) #[[Прва лига Македоније у фудбалу 2009/10.]] - {{решено}} - --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 08:06, 3. јул 2009. (CEST) #[[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2009/10.]] - {{решено}} - --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 21:30, 3. јул 2009. (CEST) #[[Прва лига СР Југославије у фудбалу]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:40, 8. август 2009. (CEST) #[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:51, 8. август 2009. (CEST) #[[Прва лига Црне Горе у фудбалу 2009/10.]] - {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 10:32, 9. август 2009. (CEST) #[[Прва лига Телеком Србија 2007/08.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:57, 11. август 2009. (CEST) #[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 08:52, 14. август 2009. (CEST) #[[Српска лига Запад]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 06:13, 15. август 2009. (CEST) #[[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:42, 30. август 2009. (CEST) #[[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:55, 31. август 2009. (CEST) #[[Афрички куп нација 1957.]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:03, 4. септембар 2009. (CEST) #[[Афрички куп нација 1959.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:20, 10. септембар 2009. (CEST) #[[Европско првенство у фудбалу за жене 2009.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 01:21, 11. септембар 2009. (CEST) #[[Амерички куп]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:17, 18. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 21:55, 18. септембар 2009. (CEST) #[[Куп Србије у фудбалу 2009/10.]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:16, 23. септембар 2009. (CEST) #[[Лига шампиона 1957/58.]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 14:17, 9. октобар 2009. (CEST) #[[Лига шампиона 1990/91.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 13:22, 10. октобар 2009. (CEST) #[[Лига шампиона 1970/71.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 18:29, 11. октобар 2009. (CEST) #[[Финале Лиге шампиона 1956.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:07, 12. октобар 2009. (CEST) #[[Финале Лиге шампиона 1957.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:07, 12. октобар 2009. (CEST) #[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2010. — КОНКАКАФ]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:06, 15. октобар 2009. (CEST) # [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2010. — ОФК]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 14:11, 17. октобар 2009. (CEST) #[[Лига шампиона 1972/73.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:26, 19. октобар 2009. (CEST) #[[Лига шампиона 1967/68.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:27, 20. октобар 2009. (CEST) #[[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу 2009/10.]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 00:09, 21. октобар 2009. (CEST) #[[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу 2008/09.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:54, 21. октобар 2009. (CEST) #[[Лига шампиона 1984/85.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 02:27, 22. октобар 2009. (CEST) #[[Куп Црне Горе у фудбалу 2009/10.]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 12:06, 22. октобар 2009. (CEST) #[[Лига шампиона 1981/82.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 13:27, 23. октобар 2009. (CEST) #[[Лига шампиона 1982/83.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:05, 23. октобар 2009. (CEST) #[[Лига шампиона 1986/87.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 11:08, 30. октобар 2009. (CET)]] #[[Лига шампиона 1980/81.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:21, 30. октобар 2009. (CET) #[[Лига шампиона 1979/80.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 01:00, 1. новембар 2009. (CET) #[[Лига шампиона 1978/79.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 01:00, 1. новембар 2009. (CET) #[[Лига шампиона 1983/84.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 16:36, 1. новембар 2009. (CET) #[[Лига шампиона 1985/86.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 19:16, 2. новембар 2009. (CET) #[[Списак тимова на Европском првенству у фудбалу 1980.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 08:37, 14. новембар 2009. (CET) #[[Европско првенство у фудбалу 1980.]] {{решено}} сређено--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 13:03, 15. новембар 2009. (CET) #[[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 1980.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 09:47, 17. новембар 2009. (CET) #[[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 1980. — група 3]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:34, 18. новембар 2009. (CET) #[[Балкански куп у фудбалу за репрезентације 1929/31.]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:40, 3. децембар 2009. (CET) #[[Митропа куп 1965.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 21:41, 30. децембар 2009. (CET) # [[Премијер лига Ирске у фудбалу]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:17, 26. јануар 2010. (CET) # [[Фудбалска репрезентација Југославије 1931.]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:17, 26. јануар 2010. (CET) # [[Куп Ирске у фудбалу]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:41, 1. фебруар 2010. (CET) #[[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:39, 21. фебруар 2010. (CET) #[[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 12:36, 23. фебруар 2010. (CET) #[[Прва лига Телеком Србија 2008/09.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 12:56, 20. март 2010. (CET) # [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2010. — КОНМЕБОЛ]] {{решено}}----[[Корисник:Zeleni zec|Zeleni zec ]] ([[Разговор са корисником:Zeleni zec|разговор]]) 20:45, 1. јун 2010. (CEST) #[[Прва лига Републике Српске у фудбалу 2009/10.]] актуелно--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 13:15, 19. мај 2010. (CEST) #[[Прва женска лига Србије у фудбалу]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 09:45, 26. мај 2010. (CEST) #[[Куп Македоније у фудбалу 2009/10.]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 21:29, 26. мај 2010. (CEST) # [[Куп Републике Српске у фудбалу 2009/10.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 21:33, 26. мај 2010. (CEST) #[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2010. — АФК]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 14:31, 4. јун 2010. (CEST) #[[Прва лига Црне Горе у фудбалу 2010/11.]] актуелно --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:58, 6. јун 2010. (CEST) #[[Лига шампиона 2010/11.]] актуелно--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:16, 7. јун 2010. (CEST) #[[УЕФА Лига Европе 2010/11.]] актуелно--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 17:27, 7. јун 2010. (CEST) #[[Прва лига Словеније у фудбалу 2009/10.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:31, 15. јун 2010. (CEST) #[[Куп Републике Српске у фудбалу 2001/02.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:33, 15. јун 2010. (CEST) #[[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу 2003/04.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:36, 15. јун 2010. (CEST) #[[Прва лига Србије у фудбалу 2009/10.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:30, 26. јун 2010. (CEST) #[[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.]] актуелно--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:48, 28. јун 2010. (CEST) #[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 11:28, 30. јун 2010. (CEST) #[[Премијер лига Белорусије у фудбалу]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:17, 30. јун 2010. (CEST) #[[КОНКАКАФ златни куп]] {{решено}} --урадио Zeleni zec #[[Друга савезна лига Југославије у фудбалу]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:49, 5. јул 2010. (CEST) #[[Куп Републике Српске у фудбалу 2003/04.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 14:34, 10. јул 2010. (CEST) #[[Фудбал у Србији 2009/10.]]{{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 06:16, 20. јул 2010. (CEST) #[[Премијер лига Русије у фудбалу 2009.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:48, 20. јул 2010. (CEST) #[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:15, 6. август 2010. (CEST) #[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1994/95.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:18, 12. август 2010. (CEST) #[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1995/96.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:13, 14. август 2010. (CEST) #[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1996/97.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:30, 19. август 2010. (CEST) #[[АФК азијски куп]] {{урађено}}--[[Корисник:Zeleni zec|Zeleni zec ]] ([[Разговор са корисником:Zeleni zec|разговор]]) 22:48, 14. јануар 2011. (CET) #[[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2012. — група Ц]] --[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 00:35, 5. септембар 2010. (CEST) #[[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2012. — група Х]]--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:13, 5. септембар 2010. (CEST) #[[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2012. — група Г]]--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 13:41, 6. септембар 2010. (CEST) #[[Прва лига Републике Српске у фудбалу 2010/11.]]--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:34, 23. септембар 2010. (CEST) #[[Куп Републике Српске у фудбалу 2010/11.]]--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:35, 23. септембар 2010. (CEST) #[[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу 2010/11.]]--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:36, 23. септембар 2010. (CEST) #[[Куп Србије у фудбалу 2010/11.]]--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:37, 23. септембар 2010. (CEST) #[[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2010/11.]]--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:39, 23. септембар 2010. (CEST) #[[Куп победника купова у фудбалу 1962/63.]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:57, 3. октобар 2010. (CEST) #[[Прва лига Бугарске у фудбалу]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:02, 3. октобар 2010. (CEST) #[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 00:43, 6. октобар 2010. (CEST) #[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:51, 10. октобар 2010. (CEST) #[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:10, 15. октобар 2010. (CEST) #[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2000/01.]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:31, 19. октобар 2010. (CEST) #[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 13:36, 21. октобар 2010. (CEST) #[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:51, 22. октобар 2010. (CEST) #[[Куп Србије у фудбалу 2006/07.]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:14, 27. октобар 2010. (CEST) #[[Лига шампиона 1958/59.]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:52, 29. новембар 2010. (CET) #[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 1974.]]{{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:03, 29. новембар 2010. (CET) #[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 1974. — Северна и Средња Америка/КОНКАКАФ]]{{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:04, 29. новембар 2010. (CET) #[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 1974. — Јужна Америка/КОНМЕБОЛ]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:06, 29. новембар 2010. (CET) #[[Лига шампиона 1959/60.]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:32, 30. новембар 2010. (CET) #[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 1974. — Африка/КАФ]] {{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 14:52, 30. новембар 2010. (CET) #[[Лига шампиона 1960/61.]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:02, 30. новембар 2010. (CET) #[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 1974. — Европа/УЕФА]]{{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:08, 1. децембар 2010. (CET) #[[Куп Србије у фудбалу за жене]] {{урађено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:54, 22. децембар 2010. (CET) #[[Прва лига Португала у фудбалу]] {{Решено}}--[[Корисник:Alexandarvb|Alexandarvb]] ([[Разговор са корисником:Alexandarvb|разговор]]) 21:10, 30. јун 2011. (CEST) #[[Премијер лига Шкотске у фудбалу]] {{Решено}} --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 00:45, 31. март 2011. (CEST) #[[Премијер лига Норвешке у фудбалу]]{{урађено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 20:22, 16. април 2011. (CEST) #[[Лига шампиона 1961/62.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:33, 9. мај 2011. (CEST) #[[Лига шампиона 1962/63.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:36, 13. мај 2011. (CEST) # [[Лига шампиона 2011/12.]] актуелно --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 07:54, 22. јун 2011. (CEST) #[[УЕФА лига Европе 2011/12.‎]] актуелно --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 07:54, 22. јун 2011. (CEST) #[[Фудбал на Летњим олимпијским играма 1900.]] {{Решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 08:57, 22. јун 2011. (CEST) # [[Фудбал на Летњим олимпијским играма 1900 — састави екипа]] {{Решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 08:58, 22. јун 2011. (CEST) # [[Прва лига Исланда у фудбалу]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 13:20, 25. јун 2011. (CEST) #[[Прва лига Србије у фудбалу 2006/07.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 12:55, 26. јун 2011. (CEST) # [[Афрички куп нација 2012.]] актуелно--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 20:53, 27. јун 2011. (CEST) # [[Квалификације за Афрички куп нација 2012.]] актуелно--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 21:08, 28. јун 2011. (CEST) #[[Куп Југославије у фудбалу 1970/71.]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 16:32, 3. јул 2011. (CEST) #[[Балкански куп у фудбалу за клубове]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:17, 4. јул 2011. (CEST) # [[Друга лига Републике Српске у фудбалу — Исток 2010/11.]] {{Решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 12:18, 5. јул 2011. (CEST) #[[Куп Југославије у фудбалу 1971/72.]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 14:45, 5. јул 2011. (CEST) #[[Куп Југославије у фудбалу 1972/73.]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:00, 5. јул 2011. (CEST) #[[Амерички куп 2011.]] актуелно--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 13:33, 6. јул 2011. (CEST) #[[ОФК куп нација 2012.]] актуелно--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 18:46, 6. јул 2011. (CEST) #[[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2011/12.]] актуелно --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:14, 6. јул 2011. (CEST) #[[Куп Југославије у фудбалу 1960/61.]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 01:37, 8. јул 2011. (CEST) #[[Куп Југославије у фудбалу 1961/62.]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 13:19, 8. јул 2011. (CEST) #[[Интертото куп 1961/62.]] {{Решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 21:00, 8. јул 2011. (CEST) #[[ОФК куп нација 2008.]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 10:14, 12. јул 2011. (CEST) #[[Куп Југославије у фудбалу 1962/63.]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 11:40, 13. јул 2011. (CEST) #[[Лига шампиона 2006/07.]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 12:52, 30. јул 2011. (CEST) #[[Куп Грчке у фудбалу]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 12:50, 2. август 2011. (CEST) #[[Суперлига Данске у фудбалу]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 14:35, 16. август 2011. (CEST) #[[Светско првенство у фудбалу до 20. године]] {{Решено}}--[[Корисник:Lionheart|Lionheart]] ([[Разговор са корисником:Lionheart|разговор]]) 21:29, 10. септембар 2011. (CEST) #[[Балкански куп у фудбалу за клубове 1960/61.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 20:55, 19. октобар 2011. (CEST) #[[Серија Б]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 02:48, 28. мај 2013. (CEST) #[[Лига шампиона 1963/64.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:14, 7. јануар 2012. (CET) #[[Лига шампиона 1964/65.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:19, 31. јануар 2012. (CET) #[[Лига шампиона 1965/66.]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 11:12, 6. фебруар 2012. (CET) #[[Лига шампиона 1966/67.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:25, 23. јун 2013. (CEST) #[[Афрички куп нација 2013.]] {{решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 19:30, 23. јануар 2012. (CET) #[[Куп Турске у фудбалу]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 16:19, 16. април 2012. (CEST) #[[Куп Украјине у фудбалу]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 13:11, 26. мај 2012. (CEST) #[[Куп Русије у фудбалу]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 14:14, 17. јун 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 2012/13.]] актуено --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 07:15, 25. јун 2012. (CEST) #[[УЕФА лига Европе 2012/13.]] актуелно--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:12, 25. јун 2012. (CEST) #[[Првенство Совјетског Савеза у фудбалу]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:11, 30. јун 2012. (CEST) #[[Прва лига Шведске у фудбалу]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 23:47, 10. јул 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1966/67.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:35, 29. септембар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1968/69.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:35, 29. септембар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1969/70.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:35, 29. септембар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1971/72.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:32, 12. октобар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1973/74.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:32, 12. октобар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1974/75.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:32, 12. октобар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1975/76.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:32, 12. октобар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1976/77.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:32, 12. октобар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1977/78.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:32, 12. октобар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1987/88.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:29, 23. октобар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1988/89.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:29, 23. октобар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1989/90.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:29, 23. октобар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1991/92.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:29, 23. октобар 2012. (CEST) #[[Лига шампиона 1987/88.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:36, 14. новембар 2012. (CET) #[[Лига шампиона 1988/89.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:36, 14. новембар 2012. (CET) #[[Лига шампиона 1989/90.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:36, 14. новембар 2012. (CET) #[[Лига шампиона 1993/94.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:36, 14. новембар 2012. (CET) #[[Лига шампиона 1994/95.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:36, 14. новембар 2012. (CET) #[[Лига шампиона 1995/96.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:36, 14. новембар 2012. (CET) #[[Лига шампиона 1996/97.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:17, 8. децембар 2012. (CET) #[[Лига шампиона 1997/98.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:17, 8. децембар 2012. (CET) #[[Лига шампиона 1998/99.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:53, 14. јануар 2013. (CET) #[[Прва лига Енглеске у фудбалу]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:12, 25. јануар 2013. (CET) #[[Лига шампиона 1999/00.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:54, 17. фебруар 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 1972/73.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:09, 28. фебруар 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 1973/74.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:09, 28. фебруар 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 1974/75.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:09, 28. фебруар 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 1975/76.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:51, 7. март 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 1976/77.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 02:51, 7. март 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 1977/78.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:05, 19. март 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 1978/79.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:05, 19. март 2013. (CET) #[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2014 — ОФК]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 01:22, 24. март 2013. (CET) #[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2014. — ОФК — Први круг]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 01:22, 24. март 2013. (CET)--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 01:22, 24. март 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 1979/80.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:57, 30. март 2013. (CET) #[[Прва лига Чешке Републике у фудбалу]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 13:12, 4. април 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1980/81.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:26, 18. април 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1981/82.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:26, 18. април 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1982/83.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:26, 18. април 2013. (CEST) #[[Суперлига Словачке у фудбалу]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 14:49, 2. мај 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1983/84.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:33, 2. мај 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1984/85.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:33, 2. мај 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1985/86.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:33, 2. мај 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1986/87.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:33, 2. мај 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1987/88.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:37, 20. мај 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1988/89.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:37, 20. мај 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1989/90.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:37, 20. мај 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1990/91.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 15:35, 6. јун 2013. (CEST) #[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2014. — ОФК — Трећи круг]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 01:51, 9. јун 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1991/92.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:25, 23. јун 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1992/93.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:25, 23. јун 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1993/94.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:25, 23. јун 2013. (CEST) #[[Куп конфедерација у фудбалу 2005.]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:02, 24. новембар 2017. (CET) #[[Куп Југославије у фудбалу 1987/88.]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:41, 20. новембар 2018. (CET) #[[Куп Југославије у фудбалу 1973/74.]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:51, 20. новембар 2018. (CET) #[[Куп Југославије у фудбалу 1988/89.]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:37, 21. новембар 2018. (CET) #[[Куп Југославије у фудбалу 1980/81.]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:01, 21. новембар 2018. (CET) #[[Куп Југославије у фудбалу 1977/78.]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:00, 27. новембар 2018. (CET) #[[Куп Југославије у фудбалу 1981/82.]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:01, 27. новембар 2018. (CET) #[[Куп Југославије у фудбалу 1986/87.]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:46, 27. новембар 2018. (CET) #[[Куп Југославије у фудбалу 1989/90.]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:37, 3. децембар 2018. (CET) #[[КАФ Лига шампиона]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:40, 11. april 2014. (CEST) #[[Друга лига Шпаније у фудбалу]] {{решено}}--[[Корисник:Stefantene|<font color="darkblue">'''Stefantene'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 18:30, 4. april 2014. (CEST) #[[УЕФА лига Европе 2013/14.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:49, 4. јул 2013. (CEST) #[[Лига шампиона 2013/14.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:49, 4. јул 2013. (CEST) #[[Прва лига Црне Горе у фудбалу 2012/13.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 11:59, 9. јул 2013. (CEST) #[[Лига шампиона 2000/01.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:55, 11. јул 2013. (CEST) #[[Лига шампиона 2001/02.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:55, 11. јул 2013. (CEST) #[[Лига шампиона 2002/03.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:55, 11. јул 2013. (CEST) #[[Лига шампиона 2003/04.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 05:22, 16. јул 2013. (CEST) #[[Лига шампиона 2004/05.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 05:22, 16. јул 2013. (CEST) #[[Лига шампиона 2005/06.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 05:22, 16. јул 2013. (CEST) #[[Прва лига Црне Горе у фудбалу 2013/14.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 13:19, 24. август 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1994/95.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:09, 27. септембар 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1995/96.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:10, 6. октобар 2013. (CEST) #[[Куп УЕФА 1996/97.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:22, 7. новембар 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 1997/98.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:22, 7. новембар 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 1998/99.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:06, 19. новембар 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 1999/00.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:06, 19. новембар 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 2000/01.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:07, 9. децембар 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 2001/02.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 23:07, 9. децембар 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 2002/03.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 12:38, 25. децембар 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 2003/04.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 12:38, 25. децембар 2013. (CET) #[[Куп УЕФА 2004/05.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:45, 8. фебруар 2014. (CET) #[[Куп Немачке у фудбалу]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 13:06, 15. март 2014. (CET) #[[Куп УЕФА 2005/06.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:15, 22. март 2014. (CET) #[[Куп УЕФА 2006/07.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:15, 22. март 2014. (CET) #[[Лига шампиона 2014/15.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 16:06, 9. јун 2014. (CEST) #[[Афрички куп нација 2015.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 13:42, 20. децембар 2014. (CET) #[[Прва лига Црне Горе у фудбалу 2014/15.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 15:22, 30. август 2015. (CEST) #[[Јужноамеричко првенство у фудбалу 1916.]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:02, 19. новембар 2015. (CET) #[[АФК Лига шампиона]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 12:14, 20. новембар 2015.‎ ‎ (CET) #[[Јужноазијски фудбалски куп]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 13:39, 24. децембар 2015. (CET) #[[Јужноазијски фудбалски куп 2015.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 01:38, 7. јануар 2016. (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1970/71.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 16:28, 24. децембар 2016.‎‎‎‎‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1971/72.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 11:59, 26. децембар 2016.‎‎‎‎‎‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1972/73.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 15:11, 30. децембар 2016.‎‎‎‎‎‎‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1963/64.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:36, 10. јун 2019.‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1964/65.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 18:59, 11. јун 2019.‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1965/66.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:41, 13. јун 2019.‎ ‎(CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1966/67.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 16:45, 14. јун 2019.‎ ‎(CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1967/68.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 16:59, 14. јун 2019.‎ ‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1968/69.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 18:06, 14. јун 2019.‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1969/70.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 20:40, 15. јун 2019.‎‎ ‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1973/74.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:58, 15. јун 2019.‎ ‎‎ ‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1974/75.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 12:23, 16. јун 2019.‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1975/76.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 14:01, 17. јун 2019.‎‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1976/77.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 15:05, 17. јун 2019.‎‎‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1977/78.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 20:42, 17. јун 2019.‎‎‎‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1978/79.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 11:13, 18. јун 2019.‎‎‎‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1979/80.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 14:07, 18. јун 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1980/81.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 15:26, 18. јун 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1981/82.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 01:34, 19. јун 2019.‎ ‎‎‎‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1982/83.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 11:05, 19. јун 2019.‎ ‎‎‎‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1983/84.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 13:50, 19. јун 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1984/85.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:16, 21. јун 2019.‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1985/86.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 13:30, 22. јун 2019.‎‎ ‎‎‎‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1986/87.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 15:02, 22. јун 2019.‎ ‎‎‎‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1987/88.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:24, 22. јун 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1988/89.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:04, 23. јун 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1989/90.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:38, 24. јун 2019.‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1990/91.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 22:33, 24. јун 2019.‎ ‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1991/92.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 13:38, 25. јун 2019.‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1991/92.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:03, 27. јун 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Суперлига Данске у фудбалу 2013/14.]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Куп победника купова у фудбалу 1992/93.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:03, 27. јун 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1993/94.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 12:55, 28. јун 2019. ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1994/95.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 12:16, 30. јун 2019.‎ ‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1995/96.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 15:00, 30. јун 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1996/97.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 13:04, 3. јул 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1997/98.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 17:17, 4. јул 2019.‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп победника купова у фудбалу 1998/99.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:23, 4. јул 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп сајамских градова 1955/58.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 16:01, 5. јул 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп сајамских градова 1960/61.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 19:28, 5. јул 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп сајамских градова 1961/62.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 20:27, 5. јул 2019.‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп сајамских градова 1962/63.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 17:48, 6. јул 2019.‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп сајамских градова 1963/64.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:01, 6. јул 2019.‎ ‎‎ ‎‎ (CET) #[[Куп сајамских градова 1964/65.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 10:40, 7. јул 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп сајамских градова 1965/66.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 16:02, 7. јул 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп сајамских градова 1966/67.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 09:14, 8. јул 2019.‎ ‎ ‎‎ (CET) #[[Куп сајамских градова 1967/68.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 19:18, 9. јул 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Куп сајамских градова 1968/69.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 08:56, 10. јул 2019.‎ ‎ ‎‎ (CET) #[[Куп сајамских градова 1969/70.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 14:34, 12. јул 2019.‎‎ ‎ ‎‎ (CET) #[[Куп сајамских градова 1970/71.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 14:52, 13. јул 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Митропа куп 1928.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 15:15, 13. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1929.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 15:46, 13. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1930.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 16:07, 13. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1931.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 18:39, 13. јул 2019.‎(CET) #[[Митропа куп 1932.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 18:55, 13. јул 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Митропа куп 1933.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 19:11, 13. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1934.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 19:47, 13. јул 2019.‎(CET) #[[Митропа куп 1935.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 20:04, 14. јул 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Митропа куп 1936.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 11:25, 15. јул 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Митропа куп 1937.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 12:15, 15. јул 2019.‎‎ (CET) #[[Митропа куп 1938.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 19:49, 16. јул 2019.‎‎(CET) #[[Митропа куп 1939.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 20:52, 16. јул 2019.‎ ‎‎ (CET) #[[Митропа куп 1940.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:10, 16. јул 2019.‎ (CET) #[[Средњоевропски куп 1951.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:32, 16. јул 2019.‎ ‎(CET) #[[Митропа куп 1955.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:54, 16. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1956.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 09:46, 17. јул 2019.‎(CET) #[[Дунав куп 1958.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:06, 17. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1959.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 11:53, 19. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1961.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 18:50, 19. јул 2019.‎ ‎(CET) #[[Митропа куп 1962.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 19:52, 19. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1964.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 20:15, 19. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1966.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 10:24, 20. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1967.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 10:43, 20. јул 2019.‎ ‎(CET) #[[Митропа куп 1969.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 12:07, 20. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1970.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 12:34, 20. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1973.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 13:08, 20. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1974.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 13:24, 20. јул 2019.‎ ‎(CET) #[[Митропа куп 1975.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 14:50, 20. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1976.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 15:06, 20. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1980.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 17:17, 20. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1981.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 17:33, 20. јул 2019.‎ ‎ ‎(CET) #[[Митропа куп 1983.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 20:31, 20. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1984.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 20:44, 20. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1987.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 20:55, 20. јул 2019. (CET) #[[Митропа куп 1988.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:23, 20. јул 2019.‎ ‎(CET) #[[Митропа куп 1989.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:03, 20. јул 2019.‎ (CET) #[[Митропа куп 1991.]]{{решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) 21:38, 20. јул 2019.‎ (CET) #[[Куп СР Југославије у фудбалу 2000/01.]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:58, 5. септембар 2019. (CEST) #[[Суперкуп Холандије у фудбалу]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:59, 15. септембар 2019. (CEST) #[[Друга Бундеслига Немачке у фудбалу]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:51, 7. октобар 2019. (CEST) #[[Про лига Персијског залива]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:52, 30. децембар 2019. (CET) #[[Куп Југославије у фудбалу 1975/76.]] {{Решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) #[[Куп Југославије у фудбалу 1976/77.]] {{Решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) #[[Куп Југославије у фудбалу 1978/79.]] {{Решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) #[[Куп Југославије у фудбалу 1979/80.]] {{Решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) #[[Куп Југославије у фудбалу 1982/83.]] {{Решено}}--[[Корисник:Stefantene|Stefantene]] ([[Разговор са корисником:Stefantene|разговор]]) #[[Суперкуп Босне и Херцеговине у фудбалу]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:55, 12. март 2021. (CET) #[[Суперкуп Русије у фудбалу]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:55, 12. март 2021. (CET) #[[Лига куп Француске у фудбалу]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:26, 20. април 2021. (CEST) #[[Џеј 1 лига]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:23, 21. октобар 2021. (CEST) #[[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:51, 11. новембар 2021. (CET) #[[Прва лига Француске у фудбалу 2007/08.]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:32, 24. април 2022. (CEST) ===Фудбалски савези=== #[[Фудбалски савез Шкотске]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 10:59, 26. јун 2009. (CEST) #[[Фудбалски савез Холандије]] {{решено}} --[[Корисник:Holland|<font color="orange">Holland</font>]] <sup>[[Разговор са корисником:Holland|<font color="grey">(talk)</font>]]</sup> 13:19, 18. јул 2009. (CEST) #[[Фудбалски савез Хрватске]] {{решено}} --[[Корисник:Holland|<font color="orange">Holland</font>]] <sup>[[Разговор са корисником:Holland|<font color="grey">(talk)</font>]]</sup> 13:19, 18. јул 2009. (CEST) #[[Фудбалски савез Шпаније]] {{Решено}} --[[Корисник:Holland|<font color="orange">Holland</font>]] <sup>[[Разговор са корисником:Holland|<font color="grey">(talk)</font>]]</sup> 02:41, 20. јул 2009. (CEST) #[[АФК|Азијска фудбалска конфедерација]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:18, 3. септембар 2009. (CEST) #[[Фудбалски савез Гватемале]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 22:56, 19. октобар 2009. (CEST) #[[Фудбалски савез Канаде]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:36, 4. децембар 2009. (CET) #[[Фудбалски савез Француске]] {{решено}}--[[Корисник:Holland|<font color="orange">Holland</font>]] <sup>[[Разговор са корисником:Holland|<font color="grey">(talk)</font>]]</sup> 15:41, 17. фебруар 2010. (CET) #[[Фудбалски савез Аустралије]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:05, 9. јун 2010. (CEST) #[[Фудбалски савез Русије]] {{решено}}--Sima90 #[[Фудбалски савез Пољске]] {{решено}}--Sima90 #[[Фудбалски савез Брунеја]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 12:10, 5. август 2011. (CEST) #[[Фудбалски савез Бахреина]] {{решено}} --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 12:48, 6. август 2011. (CEST) #[[Фудбалски савез Румуније]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 11:29, 5. август 2011. (CEST) #[[Фудбалски савез Сингапура]] {{решено}} урадио Zeleni zec #[[Фудбалски савез Чешке Републике]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:02, 25. јун 2012. (CEST) #[[Фудбалски савез Финске]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 00:30, 18. јул 2012. (CEST) #[[Фудбалски савез Републике Ирске]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:17, 8. децембар 2012. (CET) #[[Фудбалски савез Фарских острва]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:17, 8. децембар 2012. (CET) #[[Фудбалски савез Габона]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 11:18, 8. октобар 2012. (CEST) #[[Фудбалски савез Северне Ирске]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 19:17, 8. децембар 2012. (CET) ===Разно=== # [[Готфрид Динст]] {{решено}}--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 13:58, 19. новембар 2009. (CET) # [[Списак фудбалера Југославије по броју одиграних утакмица‎]] радови у току--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 17:53, 25. новембар 2009. (CET) #[[Састави репрезентација на Светском првенству у фудбалу 2010.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:49, 18. јун 2010. (CEST) #[[Распоред на Светском првенству у фудбалу 2010.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:51, 18. јун 2010. (CEST) #[[ФК Клуб Бриж у европским такмичењима]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color=" green">razgovor</font>''']]) 02:06, 22. јул 2010. (CEST) #[[Списак фудбалских клубова Црне Горе]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:28, 21. фебруар 2011. (CET) #[[Списак фудбалских стадиона у Црној Гори]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 03:28, 21. фебруар 2011. (CET) #[[ФИФА 100]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 14:24, 21. април 2011. (CEST) #[[Рушту Реџбер]] {{Решено}} --[[Корисник:Marko rajkovic|Marko rajkovic]] ([[Разговор са корисником:Marko rajkovic|разговор]]) 16:54, 15. јануар 2012. (CET) #[[Јоргос Самарас]] {{Решено}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 07:37, 25. јун 2012. (CEST) #[[Састави репрезентација на Европском првенству у фудбалу 2012.]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 13:41, 7. јун 2012. (CEST) #[[141. вечити дерби у фудбалу]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 23:05, 14. новембар 2012. (CET) #[[Европско првенство у фудбалу 2004 — финале]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:43, 16. новембар 2017. (CET) #[[Грчка на Светским првенствима у фудбалу]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:12, 2. мај 2018. (CEST) #[[Грчка на Европским првенствима у фудбалу]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:08, 2. мај 2018. (CEST) #[[Сувласништво (фудбал)]] {{Решено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:59, 16. август 2019. (CEST) #[[Списак репрезентативних голова Александра Митровића]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:15, 4. фебруар 2020. (CET) #[[Ђорђе Ивеља]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 12:14, 2. април 2020. (CEST) #[[Бојан Незири]] {{Решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 09:18, 3. април 2020. (CEST) #[[Божја рука]] {{Решено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:26, 25. новембар 2020. (CET) #[[Фудбалска утакмица Аргентина – Енглеска (1986)]] {{Решено}}— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:03, 12. децембар 2020. (CET) #[[ФК Олимпик Лион у европским такмичењима]] {{Решено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:18, 28. август 2021. (CEST) #[[ФК Арсенал сезона 2004/05.]] {{Решено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:46, 20. октобар 2021. (CEST) ===Женски фудбал=== #[[Женска фудбалска репрезентација Србије]]{{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:06, 23. фебруар 2011. (CET) #[[Алекс Морган]] {{урађено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:16, 2. јун 2017. (CEST) #[[Женска фудбалска репрезентација Сједињених Америчких Држава]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Меган Рапино]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:46, 2. јул 2019. (CEST) #[[Стеф Хотон]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:46, 2. јул 2019. (CEST) #[[Карли Лојд]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 16:26, 3. јул 2019. (CEST) #[[Тобин Хит]]{{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 15:31, 4. јул 2019. (CEST) #[[Женска фудбалска репрезентација Енглеске]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:43, 7. јул 2019. (CEST) #[[Роуз Лавел]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:51, 11. јул 2019. (CEST) #[[Беки Сауербран]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 14:15, 12. јул 2019. (CEST) #[[Алиса Нејхер]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 16:47, 14. јул 2019. (CEST) #[[Хоуп Соло]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:27, 15. јул 2019. (CEST) #[[Кристал Дан]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 12:40, 16. јул 2019. (CEST) #[[Кели О'Хара]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 16:31, 17. јул 2019. (CEST) #[[Али Кригер]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 14:57, 18. јул 2019. (CEST) #[[Ешлин Херис]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 15:43, 19. јул 2019. (CEST) #[[Кристен Прес]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 14:16, 25. јул 2019. (CEST) #[[Ада Хегерберг]] {{урађено}}-- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 10:39, 3. јануар 2020. (CET) #[[Лиса Еванс]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:43, 9. фебруар 2021. (CET) #[[Женска фудбалска репрезентација Холандије]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 15:57, 22. мај 2021. (CEST) #[[Суперлига Енглеске у фудбалу за жене]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:11, 30. септембар 2021. (CEST) #[[Вивијане Мидема]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:55, 30. септембар 2021. (CEST) #[[Женска фудбалска репрезентација Јапана]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:24, 21. новембар 2021. (CET) #[[Европско првенство у фудбалу за жене 2017.]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:40, 10. јул 2022. (CEST) ===Футсал=== #[[Слободан Рајчевић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Милош Стојковић (футсалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Слободан Јањић (футсалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Бојан Павићевић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Стефан Ракић]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) #[[Драган Томић (футсалер)]] {{урађено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:13, 6. новембар 2021. (CET) === Сређени === #[[Кака (фудбалер)]] {{Решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 22:56, 11. септембар 2009. (CEST) #[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:16, 3. септембар 2009. (CEST) #[[ФК Ловћен]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 17:37, 3. септембар 2009. (CEST) #[[Митар Мркела]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:28, 6. октобар 2009. (CEST) #[[Роберто Бађо]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 21:28, 1. октобар 2009. (CEST) #[[Едуардо Алвес да Силва]] {{решено}}--[[Корисник:Holland|<font color="orange">Holland</font>]] <sup>[[Разговор са корисником:Holland|<font color="grey">(talk)</font>]]</sup> 09:02, 18. фебруар 2010. (CET) #[[Ненад Брновић]] --[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 13:17, 22. септембар 2010. (CEST) #[[НК Свобода]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 14:46, 23. септембар 2010. (CEST) #[[Милутин Ивковић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:39, 12. март 2011. (CET) #[[Милован Јакшић]] {{решено}}--[[Корисник:Walker|Walker]] ([[Разговор са корисником:Walker|разговор]]) 23:39, 12. март 2011. (CET) #[[Афрички куп нација 2008.]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 23:53, 26. јун 2011. (CEST) #[[Интертото куп]] {{Решено}} --[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 20:07, 30. март 2011. (CEST) #[[ФИФА]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 01:14, 6. април 2011. (CEST) #[[Стипе Плетикоса]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 19:38, 24. август 2011. (CEST) #[[Antonjin Panenka]]{{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 20:26, 29. август 2011. (CEST) #[[ОФК куп нација]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 17:25, 6. јул 2011. (CEST) #[[ФК Булбулдерац]] {{Решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 04:41, 24. август 2011. (CEST) #[[Фелтинс арена]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 19:38, 24. август 2011. (CEST) #[[Слободан Сантрач]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 20:26, 29. август 2011. (CEST) #[[Марко Ломић]] {{Решено}}--[[Корисник:Sima90|Sima90]] ([[Разговор са корисником:Sima90|разговор]]) 11:00, 30. август 2011. (CEST) #[[Марко Перовић]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 22:37, 11. фебруар 2012. (CET) #[[Једанаестерац]] {{Решено}} --[[Корисник:Slavujko|Slavujko]] ([[Разговор са корисником:Slavujko|разговор]]) 22:53, 14. јун 2013. (CEST) #[[Куп Либертадорес]] {{решено}}--[[Корисник:Марко235|<font color="darkblue">'''Марко235'''</font>]] ([[Разговор са корисником:Марко235|'''<font color="green">razgovor</font>''']]) 16:33, 14. октобар 2012. (CEST) #[[Куп конфедерација у фудбалу 2013.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 18:56, 6. јун 2013. (CEST) #[[Џон Оби Микел]] {{решено}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 23:28, 21. април 2019. (CEST) #[[Друга лига Црне Горе у фудбалу 2013/14.]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 13:19, 24. август 2013. (CEST) #[[ФК Младост Лучани]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 02:27, 30. мај 2014. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Туниса]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 13:25, 17. јануар 2015. (CET) #[[Фудбалска репрезентација Гане]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 12:52, 19. јануар 2015. (CET) #[[ФК Радник Сурдулица]] {{решено}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 13:10, 3. мај 2015. (CEST) #[[Фудбалска репрезентација Грчке]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:02, 25. октобар 2017. (CEST) #[[Европско првенство у фудбалу 2004.]] {{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 12:15, 12. децембар 2017. (CET) === Проширивање клица === #[[Светско првенство у фудбалу 2002.]]{{решено}}--'''''[[Корисник:Flot|<span style="color:gray;font-size:medium;font-family:Comic Sans MS">Vlada</span>]]''' <strong>[[Разговор са корисником:Flot|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong>'' 18:45, 11. јул 2010. (CEST) #[[Сергеј Милинковић-Савић]]{{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 7. новембар 2017. (CET) #[[Светско првенство у фудбалу 1994.]]{{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:21, 19. новембар 2017. (CET) #[[Светско првенство у фудбалу 1986.]]{{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:30, 21. новембар 2017. (CET) #[[Светско првенство у фудбалу 1978.]]{{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:26, 21. новембар 2017. (CET) #[[Рене Игита]]{{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 04:16, 25. новембар 2017. (CET) #[[Светско првенство у фудбалу 1982.]]{{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:02, 29. новембар 2017. (CET) #[[Милорад Мажић]]{{решено}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:59, 7. мај 2018. (CEST) khbtmha2b608l0zwpfp7szlcc5p1jyk 0 396408 25121913 24076350 2022-07-25T07:42:17Z UserNameSRB 198340 /* Историја */Ситна измена wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Дуњак је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Дуњак |слика = |опис_слике = |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]] |општина = [[Општина Војнић|Војнић]] |популација = {{decrease}} 39 |надм висина = 209 |поштански_код = 47221 Крстиња |позивни_број = +385 47 |гшир = 45.2319987 |гдуж = 15.6696324 }} '''Дуњак''' је насељено место на [[Кордун]]у, у саставу [[Општина Војнић|општине Војнић]], [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Историја == Србе у овом крају су власти дискриминисале још [[1909]]. године. Тако лист [[Србобран (лист)|Србобран]] пише да је тада уобичајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башчи, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из [[Крњак]]а премјештен у [[Доњи Будачки]], Никола Паић из Доњег Будачког у Дуњак, Милош Здјелар из Дуњака у [[Доњи Полој|Полој]], а учитељ Рибар из Полоја у Крњак.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 233., Прогањање народних учитеља|year= 1909.|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901 - 1914. - Српско коло 1903 - 1914.|year=2013.|url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник|page=477|location=Загреб, Београд|id=COBISS.SR-ID 201659660}}</ref> Дуњак се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. == Култура == У Дуњаку је сједиште истоимене парохије [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Парохија Дуњак припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу [[Епархија горњокарловачка|Епархије Горњокарловачке]].<ref name="Парохија Дуњак">{{cite web |url= http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=81&Itemid=41&lang=sr |title=Архијерејско намјесништво карловачко: Парохија Дуњак |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Српска православна црква: Епархија горњокарловачка |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=11. 7. 2012.}}</ref> Дуњаку је постојао храм Српске православне цркве [[Илија (пророк)|Светог пророка Илије]], изграђен 1824. године, а срушен у Другом свјетском рату. Парохију сачињавају: Дуњак, [[Клокоч (Војнић)|Клокоч]], [[Кестеновац (Војнић)|Кестеновац]], [[Клупица]], [[Мрачај Крстињски|Мрачај]], [[Рајић Брдо]], [[Лисине (Војнић)|Лисине]], [[Липовац Крстињски|Липовац]], [[Кусаја]], [[Јохово]] и [[Михољско]].<ref name="Парохија Дуњак"/> == Становништво == Дуњак је према попису из 2011. године имао 39 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_5037.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |date=2011. |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=8. 5. 2013.}}</ref> === Број становника по пописима === {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;"| 2001. | style="text-align:center;"| 1991. | style="text-align:center;"| 1981. | style="text-align:center;"| 1971. | style="text-align:center;"| 1961. | style="text-align:center;"| 1953. | style="text-align:center;"| 1948. | style="text-align:center;"| 1931. | style="text-align:center;"| 1921. | style="text-align:center;"| 1910. | style="text-align:center;"| 1900. | style="text-align:center;"| 1890. | style="text-align:center;"| 1880. | style="text-align:center;"| 1869. | style="text-align:center;"| 1857. |- |'''бр. становника''' | style="text-align:right;"| 49 | style="text-align:right;"| 138 | style="text-align:right;"| 175 | style="text-align:right;"| 221 | style="text-align:right;"| 278 | style="text-align:right;"| 260 | style="text-align:right;"| 266 | style="text-align:right;"| 305 | style="text-align:right;"| 282 | style="text-align:right;"| 316 | style="text-align:right;"| 305 | style="text-align:right;"| 285 | style="text-align:right;"| 239 | style="text-align:right;"| 216 | style="text-align:right;"| 193 |- |} === Национални састав === {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ" /> | style="text-align:center;"| 2001. | style="text-align:center;"| 1991. | style="text-align:center;"| 1981. | style="text-align:center;"| 1971. | style="text-align:center;"| 1961. |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | style="text-align:right;"| 48 (97,95%) | style="text-align:right;"| 136 (98,55%) | style="text-align:right;"| 164 (93,71%) | style="text-align:right;"| 218 (98,64%) | style="text-align:right;"| 275 (98,92%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 3 (1,07%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 8 (4,57%) | style="text-align:right;"| 3 (1,35%) | style="text-align:right;"| 0 |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | style="text-align:right;"| 1 (2,04%) | style="text-align:right;"| 2 (1,44%) | style="text-align:right;"| 3 (1,71%) | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 49 | style="text-align:right;"| 138 | style="text-align:right;"| 175 | style="text-align:right;"| 221 | style="text-align:right;"| 278 |} == Референце == {{reflist}} == Извори == * ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005. == Спољашње везе == {{Портал|Хрватска}} {{Општина Војнић}} [[Категорија:Општина Војнић]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] f3ez44n25j73q84l7cofiihaktuzgqs 25121914 25121913 2022-07-25T07:43:24Z UserNameSRB 198340 /* Историја */Ситно wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Дуњак је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Дуњак |слика = |опис_слике = |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]] |општина = [[Општина Војнић|Војнић]] |популација = {{decrease}} 39 |надм висина = 209 |поштански_код = 47221 Крстиња |позивни_број = +385 47 |гшир = 45.2319987 |гдуж = 15.6696324 }} '''Дуњак''' је насељено место на [[Кордун]]у, у саставу [[Општина Војнић|општине Војнић]], [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Историја == Србе у овом крају су власти дискриминисале још [[1909]]. године. Тако лист [[Србобран (лист)|Србобран]] пише да је тада уобичајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башчи, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из [[Крњак]]а премјештен у [[Доњи Будачки]], Никола Паић из Доњег Будачког у Дуњак, Милош Здјелар из Дуњака у [[Доњи Полој|Полој]], а учитељ Рибар из Полоја у Крњак.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 233., Прогањање народних учитеља|year= 1909.|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref><ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901 - 1914. - Српско коло 1903 - 1914.|year=2013.|url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник|page=477|location=Загреб, Београд|id=COBISS.SR-ID 201659660}}</ref> Дуњак се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. == Култура == У Дуњаку је сједиште истоимене парохије [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Парохија Дуњак припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу [[Епархија горњокарловачка|Епархије Горњокарловачке]].<ref name="Парохија Дуњак">{{cite web |url= http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=81&Itemid=41&lang=sr |title=Архијерејско намјесништво карловачко: Парохија Дуњак |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Српска православна црква: Епархија горњокарловачка |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=11. 7. 2012.}}</ref> Дуњаку је постојао храм Српске православне цркве [[Илија (пророк)|Светог пророка Илије]], изграђен 1824. године, а срушен у Другом свјетском рату. Парохију сачињавају: Дуњак, [[Клокоч (Војнић)|Клокоч]], [[Кестеновац (Војнић)|Кестеновац]], [[Клупица]], [[Мрачај Крстињски|Мрачај]], [[Рајић Брдо]], [[Лисине (Војнић)|Лисине]], [[Липовац Крстињски|Липовац]], [[Кусаја]], [[Јохово]] и [[Михољско]].<ref name="Парохија Дуњак"/> == Становништво == Дуњак је према попису из 2011. године имао 39 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_5037.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |date=2011. |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=8. 5. 2013.}}</ref> === Број становника по пописима === {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;"| 2001. | style="text-align:center;"| 1991. | style="text-align:center;"| 1981. | style="text-align:center;"| 1971. | style="text-align:center;"| 1961. | style="text-align:center;"| 1953. | style="text-align:center;"| 1948. | style="text-align:center;"| 1931. | style="text-align:center;"| 1921. | style="text-align:center;"| 1910. | style="text-align:center;"| 1900. | style="text-align:center;"| 1890. | style="text-align:center;"| 1880. | style="text-align:center;"| 1869. | style="text-align:center;"| 1857. |- |'''бр. становника''' | style="text-align:right;"| 49 | style="text-align:right;"| 138 | style="text-align:right;"| 175 | style="text-align:right;"| 221 | style="text-align:right;"| 278 | style="text-align:right;"| 260 | style="text-align:right;"| 266 | style="text-align:right;"| 305 | style="text-align:right;"| 282 | style="text-align:right;"| 316 | style="text-align:right;"| 305 | style="text-align:right;"| 285 | style="text-align:right;"| 239 | style="text-align:right;"| 216 | style="text-align:right;"| 193 |- |} === Национални састав === {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ" /> | style="text-align:center;"| 2001. | style="text-align:center;"| 1991. | style="text-align:center;"| 1981. | style="text-align:center;"| 1971. | style="text-align:center;"| 1961. |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | style="text-align:right;"| 48 (97,95%) | style="text-align:right;"| 136 (98,55%) | style="text-align:right;"| 164 (93,71%) | style="text-align:right;"| 218 (98,64%) | style="text-align:right;"| 275 (98,92%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 3 (1,07%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 8 (4,57%) | style="text-align:right;"| 3 (1,35%) | style="text-align:right;"| 0 |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | style="text-align:right;"| 1 (2,04%) | style="text-align:right;"| 2 (1,44%) | style="text-align:right;"| 3 (1,71%) | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 49 | style="text-align:right;"| 138 | style="text-align:right;"| 175 | style="text-align:right;"| 221 | style="text-align:right;"| 278 |} == Референце == {{reflist}} == Извори == * ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005. == Спољашње везе == {{Портал|Хрватска}} {{Општина Војнић}} [[Категорија:Општина Војнић]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] r4ohokxqwv0th476slmqpit2uqsrh5z 0 432683 25122086 25119718 2022-07-25T10:42:58Z Jalexandar29 301135 /* Демографија */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Добротин}} {{кратак опис|Добротин (Липљан) је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији | место=Добротин | покрајина=Косово и Метохија | слика = Центар села - станица у Добротину.jpg | опис_слике = Центар - станица у Добротину | округ=Косовски | општина= Липљан | надм висина=579 | популација= {{decrease}} 623 | поштански код=38207 | позивни број=+383/+381 (0)38 | регистарска ознака= | гшир=42.529808 | гдуж=21.183701 }} '''Добротин''' ({{јез-алб|Dobratin}}) је насеље у [[Општина Липљан|општини Липљан]] које се налази у централном делу [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и припада [[Косовски управни округ|Косовском управном округу]]. Насеље се налази на око 5 км од [[Липљан]]а, место чијој општини припада, а недалеко је и [[Приштина]]. Према попису становништва из [[2011]]. године, село је имало 623 становника.{{напомена|Попис из [[Попис становништва 2011. на Косову|2011]]. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене [[Република Косово|Републике Косово]]. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.}} Према законима самопроглашене [[Република Косово|Републике Косово]], Добротин је ушао у састав новоформиране [[Општина Грачаница (Косово и Метохија)|општине Грачаница]]. У селу се налази [[Црква Светог Димитрија у Добротину|Црква Светог Димитрија]], из [[19. век]]а, која представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]]. У непосредној близини Добротина налази се и [[манастир Грачаница]], а некад се на овим просторима простирао и римски град [[Улпијана]]. Добротин се, као и већина српских села на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], сусреће са проблемом миграција становништва већином у Србији. Треба напоменути да овакав негативни тренд није био присутан увек, као што је и приказано из ранијег пописа становништва. Данас се становништво углавном бави земљорадњом, или је запослено у селу и у околним местима. Село има основну школу са четири разреда, вртић, амбуланту, дом културе, 2 фризерска салона, четири продавнице, једна ауто-перионица-вулканизер, два аутосервиса, кафана, два ресторана, два кафића, као и спортски полигон за фудбал и кошарку. == Историја == Добротин је, колико се зна, од [[18. век]]а био чифлик, на коме се становништво често смењивало, из кога разлога сада у њему нема старинаца. На овом чифлику су се насељавали и [[Албанци]], али се нису одржали и ослобођење од Турака у [[Први балкански рат|балканском рату]] није затекло ниједног Албанаца у Добротину. У последњој години [[Османско царство|Турске владавине]], ово село је имало 55 [[Срби|српских]] кућа и 1 [[Албанци|албанску]], [[Мухаџири|мухаџирску]] од [[1878]]. године. Овде није било старинаца. Насељавали су се и [[Албанци]] али се нису задржавали. Ослобођење од [[Турци|Турака]] затекло је у селу само једну албанску кућу и само домаћинство Анте Наранџића са својом земљом од 15 дана орања. Наранџић је обрађивао и њиве Саве Стијановића, Српског посланика у Турском Парламенту у [[Цариград]]у 1908—1912, од шест дана орања. За домаћинства Илије Топаловића, Јована Богдановића, Васе Орловића (сви по 3 чланапородице) и Јована Вретенара (6) не зна се чије су чифлуке обрађивали, ни колико земље. Исти случај је и са попом Симом (са 5 деце). Домаћинства, сем поп-Симиног и Васе Орловића, била су слабог имовног стања. Осталих 49 кућа биле су чифчије преко 30 беглера. Број чељади чифчија, површина агиних поседа, број стоке, да ли су чифчије поседовале кућу, двориште, остале зграде — то је било различито. Сви господари, сем Ђорђа Санте, Цинцарина из [[Урошевац|Урошевца]], били су из [[Приштина|Приштине]]. Сантину земљу обрађивао је Нећа Ђорђевић са седморо чељади. Био је доброг имовног стања, а и чифчија Рајко Костић, који је обрађивао чифлук Муарема Заитовића. Пава Мирић и Трајко Ћурчић обрађивали су посед Реџепа Шукића. Домаћинство Веље Нићића обрађивало је чифлук три власника: Амета Батуловића, Саита Баталчетовића и Смаила Раифовића. Чифлук Кадрија-аге обрађивао је Петко Перенић, а Исмаиља Понорца Трајко Маринковић и Стојан Здравков. Емин Цицољовић поседовао је 4 [[Чифлук (имање)|чифлука]], на којима су радили Стојко, Крста и Гвозден Рашић и Јефта Колић. Домаћинство Рајка Рашића имало је четири господара: Ешида, Саита, Шефика и Емина Назића. Чифлуке Велија-аге и Раифа-аге обрађивали су Јорга Трајковић, односно Максим Миленков. Алија Ашиковић имао је тројицу чифчија — Миру, Филипа и Ђорша Ћурчића, а Амет-ага два — Станка Гуџића и Петра Јовановића. Два чифлука је имао Кадри-ага, које су обрађивали Бојко Маринковић и Зека Перенић. На чифлуку Рамиза Османовића радио је Михаило Дренић, а Ставро и Јован И. Груџић били су чифчије Аџи-Рамадана. Његов чифлук још је обрађивао Акса Русимовић, а Цвеја Љутиш-агину. Двојицу Гуџића, Стевана и Аврама, имао је за чифчије Рамиз Беџатовић, а Миту Исмаиљ Сичан. Лука је радио на чифлуку Шериф-аге, а Михајло Мула Јусуфовића. Максим Гуџић је обрађивао земљу Аџи-Алије, а Јосиф Поповић Исен-аге. У овом селу мање од половине домаћинстава било је слабог имовног стања. Два Дренића — Трајко и Бојко, били су чифчије Махмута ризовића. Аге Ешид, Сајми, Шериф, и Емин Назић имале су и једног чифчију из породице Гуџића — Аксу, слабог имовног стања. Чифчије Емина Назића били су Трајко и Ђорше Перанић. Чифлук Селима Шаћировића обрађивао је Стаменко Рашић, а Аџи-Рамадана Станоје Дејановић и Станоје Русимовић. Гуџићи Јован и Лазар били су чифчије Абдуле Куртешовића. Исмаиљ-ага и Исмаиљ Хоџа имали су по један [[Чифлук (имање)|чифлук]]. Обрађивали су их Васа Марковић и Марко Лалић. Трајо Лазић обрађивао је чифлук Асана Дестановића, а Димка Русимовић Аџи Понорчевћа. До [[1880]]. године чифчије овог села давале су [[ага]]ма петину производа и саме плаћале порез, а од тада четвртину и још су плаћале порез на земљу.<ref>1932. Извештај Василија Орловића</ref> === Друштвени живот === Поп Василије из Добротина је [[1864]]. године набавио у [[Призрен]]у, српску књигу „Плач Старе Србије”.<ref>Серафим Ристић: „Плач Старе Србије”, Земун 1864. године</ref> У Добротину је [[1899]]. године у српској школи прослављен празник Св. Сава. Чинодејствовао је поп Филип Русимовић а домаћин школске славе био газда Крсто Рашић. Учитељ је изговорио светосавску беседу. За домаћина на идућој слави изабрали су газду Ристу Русимовића.<ref>„Цариградски гласник”, Цариград 1899. године</ref> Када је 1906. године обележаван Савиндан, поп Филипу је помагао капелан млади поп Сима Поповић. Организацију прославе спровели су месни учитељ Орловић и кум славе Максим Ћурчић.<ref>„Цариградски гласник”, Цариград 1906. године</ref> == Клима и Географија == Клима овог насеља је умерено континентална са хладним зимама и топлим летима. Максимум падавина је у пролећним и јесењим месецима, док је минимум падавина за време летњих месеци као што су: Јул и Август. Ветрови који дувају у овом крају су кошава и северац. Село је у равници, на Жеговачкој реци, која углавном пресушује у летњем периоду. Збијеног је типа. == Демографија == Према [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|попису из 1981. године]] место је било већински насељено [[Срби]]ма. {{Графикон постоци | ширина=300px | наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981]].<ref>[http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1981/pdf/G19814001.pdf Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године] pod2.stat.gov.rs</ref> | позадина=#ddd | позиција= | шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|red|996|99.2}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|brown|8|0.8}} |caption='''Укупно''': 1.004 }} {{Графикон постоци | ширина=300px | наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. на Косову|2011]].<ref>[http://pop-stat.mashke.org/kosovo-ethnic-loc2011.htm Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године] pop-stat.mashke.org {{ал}}</ref> | позадина=#ddd | позиција= | шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|red|620|99.97}} {{Врста са постотком| [[Роми]]|brown|2|0.2}} {{Врста са постотком| Остали|yellow|1|0.1}} |caption='''Укупно''': 623 }} {{Попис становништва Југославије | извор =<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | п1948=889 | п1953=931 | п1961=958 | п1971=902 | п1981=1.004 | п1991=1.111 | п2011=623 }} ==Галерија== <center> <gallery> File:Domkulture.jpg|Дом културе у Добротину File:osknezlazardbt.jpg|Основна школа „Кнез Лазар” File:vrticdbt.jpg|Предшколска установа „Сунце“ File:amb_dbt.jpg|Дом Здравља - Амбуланта File: DobrotinSP.jpg|Спортски полигон за фудбал и кошарку File: Пејзаж_села.jpg|Пејзаж села - #1 </gallery> </center> ==Познате особе== * [[Бојан Стојановић]], оснивач и први председник [[Општина Грачаница (Косово и Метохија)|општине Грачаница]]. * [[Ненад Рашић]], је 2007. године постао министар рада у Влади Косова и на тој функцији остао до краја 2014. године, иако је у међувремену напустио СЛС и основао своју Напредну демократску странку (ПДС). == Види још == * [[Црква Светог Димитрија у Добротину]] * [[Манастир Грачаница]] * [[Општина Липљан]] * [[Општина Грачаница (Косово и Метохија)]] * [[Улпијана]] * [[Приштина]] * [[Косовo и Метохија]] * [[Косовски управни округ]] * [[Србија]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} {{портал бар|Србија}} [[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] tvoe964c9w3650u6twabypunohcnop1 3 434524 25121194 25120999 2022-07-24T15:15:30Z Sadko 25741 одг. wikitext text/x-wiki 25121286 25121194 2022-07-24T16:13:51Z Sadko 25741 /* Molba/zahtev */ Приватни подаци wikitext text/x-wiki {{Разговор са корисником:Dcirovic/Header}} == Wikidata weekly summary #470 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Closed request for comments: *** [[d:Wikidata:Requests for comment/Cleaning up the ontology of anonymous|Cleaning up the ontology of anonymous]]. Outcome: New model adopted, [[Wikidata:WikiProject_Visual_arts/Item_structure#Use_of_creator_(P170)_in_uncertain_cases|documentation updated]]. * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Past *** [[:m:Wikibase Community User Group monthly meetings - May 2021|Wikibase Community User Group monthly meetings- May 2021]] *** [https://www.youtube.com/watch?v=juQO7M60RfI How to add references on Wikidata (# 1Lib1Ref 2021)] - working hour (2) *** SPARQL #Wikidata divers **** [https://www.youtube.com/watch?v=x8w5YGW4hF4 Session du mardi 18 mai] **** [https://www.youtube.com/watch?v=CvmQNkua41Q Session du mardi 25 mai] ** Upcoming *** SPARQL queries [https://www.twitch.tv/belett live on Twitch] and in French by Vigneron, June 1 at 18:00 CEST *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Affinity Group Co-facilitators will recap the last year, introduce plans for the coming year, and receive suggestions from the community for future sessions.; [https://docs.google.com/document/d/1fNCvP7suZoYZHxpku55eqVNGc0MM3sDmCOk9BRnISLU/edit?usp=sharing], June 1st. *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#65|Online Wikidata meetup in Swedish #65]], June 6 *** [[:m:Wikibase Community User Group/Meetings/2021-06-09|Meta meeting]] of the Wikibase Community User Group, to solve issues related to its affilation to the Wikimedia Foundation, June 9 *** [[d:Wikidata:Events#Wikidata_bug_triage_hour|Wikidata Bug Triage Hour]] about quality constraints, June 17 * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Papers *** [https://www.researchgate.net/publication/351607486_Mapping_of_ImageNet_and_Wikidata_for_Knowledge_Graphs_Enabled_Computer_Vision Mapping of ImageNet and Wikidata for Knowledge Graphs Enabled Computer Vision] ** Videos *** [https://www.youtube.com/watch?v=9l77bc-rgrc Wikidata Lab XXIX: Roundtripping process] *** [https://www.youtube.com/watch?v=EyadhJmA_nM Use of VanderBot Wikidata API writing script] ([https://www.youtube.com/watch?v=Zv9rMzOczv8 testing]) *** LIVE Wikidata editing #45 - [https://www.youtube.com/watch?v=h5vVbuTI7PY YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2965557083729449/ Facebook] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:So9q/ordia-link.js|User:So9q/ordia-link.js]] - is a script to add a link to Ordia in the Tools section on items. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://www.wikidata.org/w/index.php?title=User:Kholoudsaa&oldid=1429524656 Call to participation in interview study to building a recommender system that can help improve the editing experience in Wikidata]: Researchers at King's College London develop a personalized recommendation system to suggest Wikidata items for the editors based on their interests and preferences. The researchers are inviting volunteers to interview them about their current ways to choose the items you work on in order to understand the factors that might influence such a decision. ** [[:de:Wikipedia:Meinungsbilder/Lokale_Seiten-Kurzbeschreibungen#Ergebnis|dewiki]] considered, but rejected the introduction of local short descriptions to replace those from Wikidata ** [[d:User:Nikki/LexemeEntitySuggester.js|User:Nikki/LexemeEntitySuggester.js]] was improved to now *** automatically suggests the existing senses/forms when using demonstrates sense/form *** automatically suggests items (based on the lemma matching the label or an alias) when using item for this sense *** and searches for lemmas exactly matching the input when using synonym, antonym, hyperonym or pertainym * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9611|district heating grid]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9604|DiVA authority-person]], [[:d:Property:P9605|CDep.Ro NGO ID]], [[:d:Property:P9606|WUA author ID]], [[:d:Property:P9607|hush.am person ID]], [[:d:Property:P9608|Moths and Butterflies of Europe and North Africa ID]], [[:d:Property:P9609|What Works Clearinghouse study ID]], [[:d:Property:P9610|PoetsGate poet ID]], [[:d:Property:P9612|Repositório da Produção da USP person ID]], [[:d:Property:P9613|ctext data entity ID]], [[:d:Property:P9614|Australian Music Centre work ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Martian coordinates|Martian coordinates]], [[:d:Wikidata:Property proposal/gobbledygook|gobbledygook]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Nevada Women's History Project ID|Nevada Women's History Project ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AADFI member ID|AADFI member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bod-Inc Online author ID|Bod-Inc Online author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Erfgoedkaart ID|Erfgoedkaart ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Price One Penny Periodical ID|Price One Penny Periodical ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Price One Penny Library ID|Price One Penny Library ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/composers.am person ID|composers.am person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/armradioarchive.am person ID|armradioarchive.am person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Armeniapedia ID|Armeniapedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Biographical Encyclopedia of Astronomers ID|Biographical Encyclopedia of Astronomers ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ AZGS Document Repository ID| AZGS Document Repository ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/electronic Essential Medicines List medicine ID|electronic Essential Medicines List medicine ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PAS member ID|PAS member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ℒoviℱm Top Songs ID|ℒoviℱm Top Songs ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/20th Century Chinese Biographical Database ID|20th Century Chinese Biographical Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario Biografico dell'Educazione (1800-2000) ID|Dizionario Biografico dell'Educazione (1800-2000) ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/BIU Santé image bank ID|BIU Santé image bank ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/cadastral plot in France|cadastral plot in France]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Internet Game Database developer ID|Internet Game Database developer ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/allabolag.se person ID|allabolag.se person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Olschki author ID|Olschki author ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3Nqn People with bird-like surnames in Czech] ([https://twitter.com/medi_cago/status/1396922635011993600 Source]) *** [https://w.wiki/3PZn Properties used to link] from [[d:Q580922|preprints (Q580922)]] to [[d:Q13442814|scholarly articles (Q13442814)]] ([https://twitter.com/larswillighagen/status/1397693652584087553 Source]) *** [http://w.wiki/3N9E Birthplace of Spanish poets] ([https://twitter.com/modernitas2021/status/1397167034358710274 Source]) *** [https://w.wiki/3NrD UK Parliaments since 1801 with number of members, number of distinct member-terms, and count of missing seats/parties.] ([https://twitter.com/generalising/status/1396941233445130244 Source]) ** Newest database reports: [[d:Wikidata:WikiProject Lighthouses/lists/Fresnel lenses|Fresnel lenses of lighthouses]] * '''Development''' ** Italian Wikiversity used Lua on their Recent Changes SpecialPage via overwriting a MediaWiki message. Our code used to not expect that, now it does. ([[phab:T283240]]) ** Updating the panel that tracks Wikidata edits over time in different namespaces to include all namespaces ([[phab:T281356]]) ** Working on adding a new constraints type for Lexemes ([[phab:T200689]]) ** Working on designs for improving Special:NewLexeme ** Working on designs for the system to find mismatches between Wikidata's data and other databases ** Fixing some malformed globe-coordinate precisions in the database ([[phab:T283576]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 05 31|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:16, 31. мај 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21494252 --> == Wikidata weekly summary #471 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Past: *** Wikimedia Hackathon 2021 (replay) "[https://www.youtube.com/watch?v=EA9sLTEdcSo Wikidata Live Querying]" by [[d:User:Lucas Werkmeister|Lucas Werkmeister]] *** SPARQL #Wikidata Préfixes 1/2 (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=r7ricJjl4WU YouTube] ** Upcoming: *** [[:m:Wikibase Community User Group/Meetings/2021-06-09|Meta meeting]] of the Wikibase Community User Group, Wednesday, June 9, 16:00 UTC *** LIVE Wikidata editing #46 - [https://www.youtube.com/watch?v=45BdQRcIek8 YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2975545379397286/ Facebook], June 12 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#66|Online Wikidata meetup in Swedish #66]], June 13 *** (Dutch) 16 june 2021, 15.00-16.30 CEST, "Universiteitsbibliotheek: Bijzondere Collecties zichtbaar en vindbaar maken in Wikidata", during "[https://library.maastrichtuniversity.nl/digitaal-erfgoed-um-zichtbaar-bruikbaar-houdbaar/ Digitaal Erfgoed @UM | zichtbaar, bruikbaar, houdbaar]" * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs ***[https://diff.wikimedia.org/2021/06/03/wikidata-and-r-a-perfect-pair/ "Wikidata and R: a perfect pair"] by [[user:Evolution and evolvability|Evolution and evolvability]] and [[User:Canley|Canley]]. A ''WikiCite'' eScholarship. ***"[https://diff.wikimedia.org/2021/06/04/brazilian-laws-modeling-the-brazilian-legislation-in-wikidata/ Brazil’s Laws: Modeling the Brazilian legislation in Wikidata]", by [[user:Ederporto|Ederporto]]. A WikiCite project grant project. ** Papers ***(Preprint) [[arxiv:2106.00459|KGPool: Dynamic Knowledge Graph Context Selection for Relation Extraction]] (Wikidata dataset used in evaluation) *** (Article) [https://www.infodocket.com/2021/06/06/article-wikidata-projects-in-times-of-covid-19-iupui-libraries-engagement-in-open-knowledge/ “Wikidata Projects in Times of COVID-19: IUPUI Libraries’ Engagement in Open Knowledge”] *** (Presentation) [https://figshare.com/articles/presentation/Explore_Analyse_and_Translate_Multilingual_Wikidata_Properties/14727561 Explore, Analyse and Translate Multilingual Wikidata Properties] by [[User:Jsamwrites]] at [[m:ContribuLing/Program|Contribuling]] ** Videos *** Understanding data import into Wikidata via Quickstatements (in Portuguese) - [https://www.youtube.com/watch?v=PbvtAqZqXeY YouTube] *** Workshop for [[Wikidata:Zotero/Cita|"Cita"]]: a Wikidata addon for Zotero, hosted by [[User:Diegodlh|Diegodlh]] - [https://www.youtube.com/watch?v=_t7vMWNoi2M English] & [https://www.youtube.com/watch?v=1admRZlWrkQ en español]. A ''WikiCite'' grant project. *** Wikidata: Municipalities of Romania + a map of places in Kuopio - [https://www.youtube.com/watch?v=Uj8wQebsQno YouTube] *** Wikidata Editing training (in Tamil) - [https://www.youtube.com/watch?v=R0xSZCRI3Rc YouTube] *** Excursus: Wikidata Knowledge Graph - [https://www.youtube.com/watch?v=hvRqzlIrmTc YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Lucas Werkmeister/Wikidata Image Positions|Wikidata Image Positions]] is a tool to show and add [[:d:Property:P2677|relative position within image (P2677)]] qualifiers on [[:d:Property:P180|depicts (P180)]] statements on Wikidata items as areas on the item’s [[:d:Property:P18|image (P18)]]. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: none *** External identifiers: [[:d:Property:P9615|Badkartan.se ID]], [[:d:Property:P9616|Eionet bathingWaterIdentifier]], [[:d:Property:P9617|ifixit device ID]], [[:d:Property:P9618|AlternativeTo software ID]], [[:d:Property:P9619|Price One Penny author ID]], [[:d:Property:P9620|Nevada Women's History Project ID]], [[:d:Property:P9621|Treccani's Enciclopedia della Matematica ID]], [[:d:Property:P9622|Price One Penny work ID]], [[:d:Property:P9623|Price One Penny library ID]], [[:d:Property:P9624|Price One Penny publisher ID]], [[:d:Property:P9625|Dizionario Biografico dell'Educazione (1800–2000) ID]], [[:d:Property:P9626|Biographical Encyclopedia of Astronomers ID]], [[:d:Property:P9627|Romanistenlexikon ID]], [[:d:Property:P9628|composers.am person ID]], [[:d:Property:P9629|Armeniapedia ID]], [[:d:Property:P9630|OpenCorporates register jurisdiction]], [[:d:Property:P9631|armradioarchive.am person ID]], [[:d:Property:P9632|PANGO lineage code]], [[:d:Property:P9633|AZGS Document Repository ID]], [[:d:Property:P9634|AADFI member ID]], [[:d:Property:P9635|electronic Essential Medicines List medicine ID]], [[:d:Property:P9636|Japan PlayStation Software Database ID]], [[:d:Property:P9637|Erfgoedkaart ID]], [[:d:Property:P9638|Romanian diplomatic mission ID]], [[:d:Property:P9639|Foreign diplomatic mission in Romania ID]], [[:d:Property:P9640|PAS member ID]], [[:d:Property:P9641|fondoambiente.it ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Range|Range]], [[:d:Wikidata:Property proposal/not found in|not found in]], [[:d:Wikidata:Property proposal/LdiF person ID|LdiF person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/board game mechanism|board game mechanism]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Date of resignation|Date of resignation]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/DIP-ID|DIP-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Castforward ID|Castforward ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti member ID|Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EBAF ID|EBAF ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FCCOS ID|FCCOS ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dutch Caribbean Species Register ID|Dutch Caribbean Species Register ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/TBDB ID|TBDB ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/cirkev.cz bohoslužby ID|cirkev.cz bohoslužby ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Ropiky.net pillbox ID|Ropiky.net pillbox ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GCD creator ID|GCD creator ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3SnX Properties used to describe themselves] ([https://twitter.com/cthoyt/status/1401691538040651777 Inspiration]) *** [https://w.wiki/3Sxm Most common name in Germany by year of birth] ([[d:Wikidata:Request_a_query/Archive/2021/03#Most_commons_name_in_Germany_by_year_of_birth|Source]]) *** [https://w.wiki/3Sxu Famous (not French) people born in France] ([[d:Wikidata:Request_a_query/Archive/2020/01#Famous_(not_french)_people_born_in_France|Source]]) * '''Development''' ** You can now add a title to a query visualisation by adding <code>#title:YourTitle</code> to your SPARQL code ([[phab:T225883]], [https://w.wiki/3RpY example query with a title]) ** Added a new constraints type to indicate that a certain Property should only be used on Lexemes of a certain language ([[phab:T200689]]) ** Working on not checking the format constraints via SPARQL to take that load off the SPARQL endpoint and make it technically better ([[phab:T176312]]) ** Working on making the API-Sandbox not suggest edits to real Items ([[phab:T219215]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 06 07|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:02, 7. јун 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21551811 --> == Екваторијална Гвинеја == Поздрав. Јуче сам добила информацију да сте обрисали чланак „Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2001.” Међутим ЕГ је имала учеснике на СП 2001. године. Она је учествовала на свим СП од 1987. године осим 2011. године. Да ли ја могу поново да креирам исти чланак када дође ред на њега? Унапред хвала. — [[Корисник:З.Вукобрат|З.Вукобрат]] ([[Разговор са корисником:З.Вукобрат|разговор]]) 09:46, 9. јун 2021. (CEST) : {{ре|З.Вукобрат}} Чланак „Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2001.” је имао садржај [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. |кореспондирајућег чланка за 2013.]] годину. Djordjes је 24. фебруара 2021. та два чланка предложио за спајање. Предлог није наишао на примедбе, те сам их ја јуче спојио. Ви можете да креирате недостоајући чланак. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 15:01, 9. јун 2021. (CEST) == Wikidata weekly summary #472 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Past *** SPARQL #Wikidata Préfixes 2/2 (session 8) - [https://www.youtube.com/watch?v=Lu2kzcbIWnY YouTube] *** Open Repositories 2021: Wikidata Integration with Repository Contents - [https://www.youtube.com/watch?v=bNxmj94ZSfs&t=5732s YouTube] *** Information Service Engineering 2021 **** [https://www.youtube.com/watch?v=8dpltkumoDE SPARQL complex queries, SPARQL aggregation and variable assignment, Wikidata SPARQL examples] **** [https://www.youtube.com/watch?v=j9gvVClaI9A SPARQL Federated Queries, DBpedia and Wikidata, SPARQL query aggregation and variable assignment] ** Upcoming *** Next [[Wikidata:WikiProject_Linked_Data_for_Production#LD4-Wikidata_Affinity_Group|Linked Data for Libraries LD4 Wikidata Affinity Group]] call: [[User:Diegodlh|Diego de la Hera]] on [[Wikidata:Zotero/Cita|Cita]], a Wikidata add-on for Zotero. [https://docs.google.com/document/d/1J_VTVktvmpMd4dTzFjQlGgKDEr7YaS5Mrxj6ME332X0/edit?usp=sharing Agenda], June 15 *** [[d:Wikidata:Events#Wikidata_bug_triage_hour|Wikidata Bug Triage Hour]] about quality constraints, June 17 *** LIVE Wikidata editing #47 - [https://www.youtube.com/watch?v=ZD5L5iTHa1c YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2980705608881263/ Facebook], June 19 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#67|Online Wikidata meetup in Swedish #67]], June 20 *** OpenStreetMap TW x Wikidata Taiwan [[d:Q1867|Taipei (Q1867)]] Meetup 2021-07-05 * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Videos *** Gateway into Linked Data: Breaking silos with Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=U7AyM8XCcTo&t=1316s YouTube] *** LIVE Wikidata editing #46 - [https://www.youtube.com/watch?v=45BdQRcIek8 YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2975545379397286/ Facebook] * '''Tool of the week''' ** [https://wikitech.wikimedia.org/wiki/PAWS SPARQL Jupyter notebooks in PAWS]: PAWS is a wikitech services which allows to run Jupyter notebooks. There is a SPARQL kernel which makes it possible to run SPARQL queries. See this [https://public.paws.wmcloud.org/User:PAC2/Women%20as%20scientific%20discoverers.ipynb example notebook]. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Wikidata Community/Diversity 2021 Survey has been [[:commons:File:Wikidata Community Survey 2021.pdf|published]]. The results are meant to serve as a baseline to see how the community might (not) change in the future. ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/4VJS7P5OJBTSXDSAVI2VXAUXX7O56HGF/ WikidataCon 2021: A sustainable future for Wikidata]. Information about ''"the conference theme, its three-day program structure and a special project on diversity taking place before the conference itself"''. ** The [[:m:Wikimedia Foundation elections/2021/Candidates|call for candidates]] for 2021 Wikimedia Foundation Board elections has begun on June 9. The last date to apply is June 29, 2021. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9652|personality trait of fictional character]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9625|Dizionario Biografico dell'Educazione (1800–2000) ID]], [[:d:Property:P9626|Biographical Encyclopedia of Astronomers ID]], [[:d:Property:P9627|Romanistenlexikon ID]], [[:d:Property:P9628|composers.am person ID]], [[:d:Property:P9629|Armeniapedia ID]], [[:d:Property:P9630|OpenCorporates register jurisdiction]], [[:d:Property:P9631|armradioarchive.am person ID]], [[:d:Property:P9632|PANGO lineage code]], [[:d:Property:P9633|AZGS Document Repository ID]], [[:d:Property:P9634|AADFI member ID]], [[:d:Property:P9635|electronic Essential Medicines List medicine ID]], [[:d:Property:P9636|Japan PlayStation Software Database ID]], [[:d:Property:P9637|Erfgoedkaart ID]], [[:d:Property:P9638|Romanian diplomatic mission ID]], [[:d:Property:P9639|Foreign diplomatic mission in Romania ID]], [[:d:Property:P9640|PAS member ID]], [[:d:Property:P9641|fondoambiente.it ID]], [[:d:Property:P9642|Olschki author ID]], [[:d:Property:P9643|French Etalab parcel visualization code]], [[:d:Property:P9644|Geneanet family name ID]], [[:d:Property:P9645|Online Coins of the Roman Empire ID]], [[:d:Property:P9646|senato.archivioluce.it person ID]], [[:d:Property:P9647|DIP ID]], [[:d:Property:P9648|Newspaper Genre List ID]], [[:d:Property:P9649|Dutch Caribbean Species Register ID]], [[:d:Property:P9650|Internet Game Database developer ID]], [[:d:Property:P9651|Book Owners Online person ID]], [[:d:Property:P9653|Bod-Inc Online author ID]], [[:d:Property:P9654|Burke Herbarium Image Collection ID]], [[:d:Property:P9655|Ropiky.net pillbox ID]], [[:d:Property:P9656|Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti member ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/LdiF person ID|LdiF person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/board game mechanism|board game mechanism]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Date of resignation|Date of resignation]], [[:d:Wikidata:Property proposal/sex or gender of the position|sex or gender of the position]], [[:d:Wikidata:Property proposal/regime|regime]], [[:d:Wikidata:Property proposal/earliest known OpenTimestamps|earliest known OpenTimestamps]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Biblioteca Nacional de Maestros|Biblioteca Nacional de Maestros]], [[:d:Wikidata:Property proposal/named after lexeme|named after lexeme]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/TBDB ID|TBDB ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/cirkev.cz bohoslužby ID|cirkev.cz bohoslužby ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GCD creator ID|GCD creator ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Memobase ID|Memobase ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Central records of collections ID|Central records of collections ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Musica Baltica person ID|Musica Baltica person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Standard Citation Forms ID|Standard Citation Forms ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Montana Field Guide species ID|Montana Field Guide species ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PRISM Break project ID|PRISM Break project ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Idaho Species ID|Idaho Species ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Room of Names ID|Room of Names ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ZKM person ID|ZKM person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/fotodok ID|fotodok ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IFFR film director ID|IFFR film director ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EUIPO OoC-name id|EUIPO OoC-name id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Gutenberg Biographics ID|Gutenberg Biographics ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EUIPO OoC-work id|EUIPO OoC-work id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Games@Mail.ru ID|Games@Mail.ru ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/museumPASSmusées ID|museumPASSmusées ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Handlingar.se|Handlingar.se]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NAD agent ID|NAD agent ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bundesstiftung Aufarbeitung person ID|Bundesstiftung Aufarbeitung person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/OlympicsIL ID|OlympicsIL ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3Szs Lakes within 10 km of Berlin] *** Old bath [https://wcqs-beta.wmflabs.org/embed.html#%23defaultView%3AImageGrid%7B%22hide%22%3A%5B%22%3Fimage%20%22%5D%7D%0A%0A%23SELECT%20DISTINCT%20%3Ffile%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3Fimage%20%20%3FDigitaltmuseum%0ASELECT%20DISTINCT%20%3FitemLabel%20%3Fimage%20%20%3FDigitaltmuseum%0AWITH%20%0A%7B%20SELECT%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3FitemDescription%20%20WHERE%0A%20%20%7B%20SERVICE%20%3Chttps%3A%2F%2Fquery.wikidata.org%2Fsparql%3E%20%0A%20%20%20%20%7B%3Fitem%20%20wdt%3AP6104%20wd%3AQ106774536.%0A%20%20%20%20%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22sv%2Cen%22.%20%3Fitem%20rdfs%3Alabel%20%3FitemLabel%20.%7D%0A%20%20%20%20%7D%0A%20%20%7D%0A%7D%20AS%20%25Wikidataitems%0A%0AWHERE%20%0A%7B%20%20INCLUDE%20%25Wikidataitems%20.%0A%20%20%3Ffile%20wdt%3AP180%20%3Fitem.%0A%20%20%3Ffile%20wdt%3AP7847%20%3FDigID.%0A%20%20BIND%28URI%28CONCAT%28%22https%3A%2F%2Fdigitaltmuseum.org%2F%22%2C%3FDigID%29%29%20AS%20%3FDigitaltmuseum%29%0A%20%20%3Ffile%20schema%3AcontentUrl%20%3Furl.%20%0A%20%20bind%28iri%28concat%28%22http%3A%2F%2Fcommons.wikimedia.org%2Fwiki%2FSpecial%3AFilePath%2F%22%2C%20wikibase%3AdecodeUri%28substr%28str%28%3Furl%29%2C53%29%29%29%29%20AS%20%3Fimage%29%0A%7D pictures from Swedish Digitalmuseum] *** Bath water in Sweden [https://query.wikidata.org/embed.html#%23title%3A%20Swedish%20Bathwaters%20with%20line%20to%20connected%20water%0A%23defaultView%3AMap%7B%22hide%22%3A%5B%22%3Fbathcoord%22%2C%22%3Flakecoord%22%2C%22%3Fline%22%2C%22%3Fstr%22%2C%22%3Flayer%22%5D%7D%0ASELECT%20%3Fstr%20%3Fbathwater%20%3FbathwaterLabel%20%3Fbathcoord%20%3Flake%20%3FlakeLabel%20%3Flakecoord%20%3Fdist%20%3Fline%20%3FSJOID%20%3Flayer%20%3FEionetBathingWaterIDentifier%20%3FHav%20%3FVISS%20WHERE%20%7B%0A%20%20%3Fbathwater%20wdt%3AP6104%20wd%3AQ106774536.%0A%20%20%20%3Fbathwater%20%20wdt%3AP625%20%3Fxx.%0A%20%20%20%3Fbathwater%20%20p%3AP625%20%5B%20a%20wikibase%3ABestRank%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20psv%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLatitude%20%3Fbathcoordlat%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLongitude%20%3Fbathcoordlon%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoGlobe%20%3Fglobe%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%5D%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20ps%3AP625%20%3Fbathcoord%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%5D%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fbathwater%20wdt%3AP9616%20%3FEionetBathingWaterIDentifier.%20%7D%0A%20%20%7B%0A%20%20%20%20%3Fbathwater%20wdt%3AP206%20%3Flake.%0A%20%20%20%3Flake%20%20wdt%3AP625%20%3Frr.%0A%20%20%20%20%20%20%20%3Flake%20%20p%3AP625%20%5Ba%20wikibase%3ABestRank%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20psv%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLatitude%20%3Flat%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLongitude%20%3Flong%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoGlobe%20%3Fglobe2%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%5D%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20ps%3AP625%20%3Flakecoord%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%5D%0A%20%20%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Flake%20wdt%3AP761%20%3FSJOID.%20%7D%0A%20%20%7D%0A%20%20%20BIND%28geof%3Adistance%28%3Fbathcoord%2C%20%3Flakecoord%29%20as%20%3Fdist%29%20.%20%0A%20%20%23filter%20%28%3Fdist%20%3E%3D%203%29%0A%20%20BIND%20%28floor%28%3Fdist%2F10%29%2a10%20as%20%3Flayer%29%20%0A%20%20BIND%28CONCAT%28%27LINESTRING%20%28%27%2C%20STR%28%3Fbathcoordlon%29%2C%20%27%20%27%2C%20STR%28%3Fbathcoordlat%29%2C%20%27%2C%27%2C%20STR%28%3Flong%29%2C%20%27%20%27%2C%20STR%28%3Flat%29%2C%20%27%29%27%29%20AS%20%3Fstr%29%20.%0A%20%20BIND%28STRDT%28%3Fstr%2C%20geo%3AwktLiteral%29%20AS%20%3Fline%29%20%0A%20%20BIND%28URI%28CONCAT%28%22https%3A%2F%2Fbadplatsen.havochvatten.se%2Fbadplatsen%2Fkarta%2F%23%2Fbath%2F%22%2C%3FEionetBathingWaterIDentifier%29%29%20AS%20%20%3FHav%29%0A%20%20BIND%28URI%28CONCAT%28%22https%3A%2F%2Fviss.lansstyrelsen.se%2FWaters.aspx%3FwaterEUID%3DSE%22%2C%3FSJOID%29%29%20AS%20%3FVISS%29%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22en%2Csv%22.%20%7D%0A%7D%0AORDER%20BY%20DESC%28%3Fdist%29 with distance to the center of the lake it is connected to] *** Bath water in Sweden [https://w.wiki/3TrJ located in Nature reserves (protected area, geojson)] *** [https://w.wiki/3RHs Map of the standard English and Welsh spellings of all places in the database] ([https://twitter.com/WIKI_NLW/status/1403327228629377024 Source]) *** [https://w.wiki/3Qvi Films directed by Agnès Varda and their publication date] ([https://twitter.com/Wikimedia_mx/status/1402037551309991937 Source]) *** [https://w.wiki/3Jkb List of women who hold or have held the position of rector at a university] ([https://twitter.com/Wikimedia_mx/status/1404234275147419658 Source]) ** Schema examples: *** [https://www.wikidata.org/wiki/EntitySchema:E319 EntitySchema:E319] - European bath waters ** Newest [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:WikiProjects|WikiProjects]]: *** [[Wikidata:WikiProject European Bath Waters]] - Europe is open up and its summer - '''lets add bath waters to Wikidata''' * '''Development''' ** Working on no longer using the Query Service to evaluate Constraints Checks regular expressions (this should make our checks faster and allow for further improvements) ([[phab:T176312]]) ** Changing the rate limits for assigning Item IDs further, which should result in even fewer Q-IDs being skipped in the future ([[phab:T284538]]) ** Finalizing the concepts for a tool to help work on mismatches between Wikidata's data and other databases/websites/... [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 06 14|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 16:41, 14. јун 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21551811 --> == Wikidata weekly summary #473 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.06.24 next Wikibase live session] is [https://iw.toolforge.org/zonestamp/1624550400 16:00 UTC on Thursday 24th June 2021] (18:00 Berlin time). This month we'll have a team member from [https://wikibase-stakeholder-group.github.io/ Wikibase Stakeholders Group] talk briefly about their work, and then we'll welcome people to share out about their work around Wikibase. We'll leave some space in the agenda to discuss meta issues related to the Wikibase Community Usergroup. *** SPARQL queries [https://www.twitch.tv/belett live on Twitch] and in English by Vigneron, June 22 at 18:00 CEST *** '''24/06 (17:30 UTC):''' [[w:pt:Wikipédia:Edit-a-thon/Atividades em português/Wikidata Lab XXX|Wikidata Lab XXX: Roundtripping process for tainacan]] with [[d:User:Ederporto|Ederporto]] and Dalton Lopes Martins (https://tainacan.org/en/ Tainacan) ('''in English'''), on [https://www.youtube.com/watch?v=x6m0rRgadu4 YouTube] *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#67|Online Wikidata meetup in Swedish #68]], June 27 *** LIVE Wikidata editing #47 - [https://www.youtube.com/watch?v=QywDX83OZrw YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2985815161703641/ Facebook], June 26 at 18:00 UTC * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Papers *** [[:d:Q107308059|Beyond VIAF. Wikidata as a Complementary Tool for Authority Control in Libraries]] (with [https://catalogo.pusc.it/beyond_viaf/ detailed statistics on VIAF and Wikidata]) ** Videos *** Using OpenRefine and creating wikidata schema - [https://www.youtube.com/watch?v=osYFU2UvE1Y YouTube] *** Query SPARQL Wikidata around genealogy (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=Cc0pkmFkbYA YouTube] *** LIVE Wikidata editing #47 - [https://www.youtube.com/watch?v=ZD5L5iTHa1c YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2980705608881263/ Facebook] *** Global Open Initiative Foundation editing session - Adding statements about Ghanaian Members of Parliament using OpenRefine - [https://www.youtube.com/watch?v=50GBWVUCsO8 YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[:d:Template:PositionHolderHistory|Template:PositionHolderHistory]] displays the full list of position holders for a given position. ** [[:d:Template:Generic queries for positions|Template:Generic queries for positions]] new template with generic queries for positions. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Interlanguage links now work for multilingual Wikisource. [[phab:T275958]] ** [[d:User:Nikki/LexemeEntitySuggester.js|User:Nikki/LexemeEntitySuggester.js]] now supports searching for senses for the translation property. ** The [[:m:Wikimedia Foundation elections/2021/Candidates|call for candidates]] for 2021 Wikimedia Foundation Board elections has begun on June 9. The last date to apply is June 29, 2021. ** Since the beginning of the month, phabricator tickets about language codes (and names of languages) were reviewed and triaged to better reflect their content and current status. Some work was done to better identify the steps for such changes, highlight and address bottlenecks and system issues. Patches for a few codes were contributed and are being released. [https://phabricator.wikimedia.org/tag/language_codes/ Phabricator "Language codes" workboard] provides an overview, [[phab:T284856]] attempts to identify maintenance steps and [[phab:T284276]] determine turn-around times. [[phab:T284808]] should finally close a gap in termbox language handeling. A way to better address some or all aspects of changes of language codes applicable to Wikipedia editions still needs to be found. Don't hesitate to request the addition or update of language names (e.g. the name of Dutch in Danish) or missing language codes, notably for monolingual strings (see [[d:Help:Monolingual_text_languages|Help:Monolingual text languages]]). * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9660|not found in]], [[:d:Property:P9664|named place on map]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9655|Ropiky.net pillbox ID]], [[:d:Property:P9656|Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti member ID]], [[:d:Property:P9657|Memobase ID]], [[:d:Property:P9658|Standard Citation Forms for Rare Materials Cataloging ID]], [[:d:Property:P9659|Skipsrevyen ID]], [[:d:Property:P9661|EBAF authority ID]], [[:d:Property:P9662|LdiF person ID]], [[:d:Property:P9663|Musica Baltica person ID]], [[:d:Property:P9665|EGID]], [[:d:Property:P9666|RBF event ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/named after lexeme|named after lexeme]], [[:d:Wikidata:Property proposal/replacement value|replacement value]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Qualis rank|Qualis rank]], [[:d:Wikidata:Property proposal/role of component|role of component]], [[:d:Wikidata:Property proposal/table of contents available at URL|table of contents available at URL]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DICOM modality page|DICOM modality page]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Flemish Heritage Themes ID|Flemish Heritage Themes ID]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/OlympicsIL ID|OlympicsIL ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EBIDAT ID|EBIDAT ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Crosscut author ID|Crosscut author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/identifier BNM|identifier BNM]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Chidlovski.Com USSR national ice hockey team player ID|Chidlovski.Com USSR national ice hockey team player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Handzone player ID|Handzone player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/BES-Net user ID|BES-Net user ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Hokej.cz player ID|Hokej.cz player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Research Resource Identifier|Research Resource Identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/VK artist ID|VK artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MonumentalTrees.com|MonumentalTrees.com]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lexikon Westfälischer Autorinnen und Autoren person ID|Lexikon Westfälischer Autorinnen und Autoren person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/E-Flora BC species ID|E-Flora BC species ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/E-Fauna BC species ID|E-Fauna BC species ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Villo! station ID|Villo! station ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/LexM ID|LexM ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3VT7 Map of public bookcases] *** [https://public.paws.wmcloud.org/User:PAC2/Generic%20queries%20for%20positions.ipynb SPARQL Jupyter notebook to explore generic queries for positions] (using PAWS) *** [https://w.wiki/3W7h Biographies that can be linked in different Wikipedias (apart from deWP)] ([https://twitter.com/RegiowikiAt/status/1405806412039704579 Source]) *** [https://w.wiki/3WVb Vulnerable, endangered or extinct languages with number of lexemes in Wikidata] ([https://twitter.com/WikidataFacts/status/1404841876134445059 Source]) *** [https://w.wiki/3Lhb Articles in English Wikipedia about women that have the good article badge but do not have an article written in Spanish] ([https://twitter.com/editatona/status/1404553060223946755 Source]) ** Newest [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:WikiProjects|WikiProjects]]: *** [[Wikidata:WikiProject Outdoor Gyms]] * '''Development''' ** Fixed a bug that broke the "Add sitelink" popup on Commons ([[phab:T284854]]) ** Working on a fix for suggesters popping up unexpectedly when tabbing quickly ([[phab:284219]]) ** Reviewing code for a new Property Suggester by a student ([[phab:T284820]]) ** Mismatch Finder: Working on a tool to work through mismatching data between Wikidata and external databases. Your feedback is welcome on [[d:Wikidata talk:Mismatch Finder|Wikidata talk:Mismatch Finder]] ** Curious Facts: We developed a tool to help editors check random curious facts on Wikidata. [https://wikidata-analytics.wmcloud.org/app/CuriousFacts Try it] and give us your feedback on [[d:Wikidata talk:Curious_Facts|Wikidata talk:Curious Facts]] ** Kicked off our continued work on Wikidata-Wikibase federation (Federation v2) with preparatory work, including: *** [[phab:T284909|Testing infrastructure investigation and decision]] *** Investigation: [[phab:T284913|How to refer to entities that have the same IDs as the source wikibase entities]] [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 06 21|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:23, 21. јун 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21590290 --> == Wikidata weekly summary #474 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** New request for comments: [[d:Wikidata:Requests for comment/Automatic analysis and breakdown of links (for social accounts reference)|Automatic analysis and breakdown of links (for social accounts reference)]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Past: *** [[m:Wikibase Community User Group/Meetings/2021-06-24|log of Wikibase Live session 2021-06-24]] ** Upcoming: *** SPARQL queries [https://www.twitch.tv/belett live on Twitch] and in French by Vigneron, June 28 at 18:00 CEST *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Robert Chavez (Northeastern University) will provide an introduction to SPARQL and using the Wikidata Query Service.; [https://docs.google.com/document/d/14wazqg7XJM3Asqq4kFcNHCVgBOGODRp0U8yFc-22WM8/edit?usp=sharing], June 29th. *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#69|Online Wikidata meetup in Swedish #69]], July 4 * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://linkeddigitalfuture.ca/2021/06/22/wikidata-with-five-indigenous-artists/ A Journey Into Wikidata with Five Indigenous Artists] *** [https://blogs.bl.uk/digital-scholarship/2021/06/adding-data-to-wikidata-is-efficient-with-quickstatements.html Adding Data to Wikidata is Efficient with QuickStatements] ** Papers ***[[d:Q107338764|Which methods are the most effective in enabling novice users to participate in ontology creation? A usability study]] (compares Wikidata to other knowledge modelling tools) **** ** Videos *** LIVE Wikidata editing #47 - [https://www.youtube.com/watch?v=QywDX83OZrw YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2985815161703641/ Facebook], for the #ArcticKnot. *** [https://www.youtube.com/watch?v=9Dvzb4Svzck SPARQL queries live on Twitch about lexicography and lexemes] by Vigneron, for the #ArcticKnot. *** Wikidata Lab XXX: Roundtripping process for Tainacan - [https://www.youtube.com/watch?v=x6m0rRgadu4 YouTube] *** Creating a new faculty item in Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=fu68LM5NicM YouTube *** [https://www.youtube.com/watch?v=9fC3oXvQfqI Writing data to Wikidata], [https://www.youtube.com/watch?v=nvWkaCcEEHA Wikidata Sandbox items] * '''Tool of the week''' ** [[d:Template:Item documentation|Template:Item documentation]] now includes [[d:Template:Generic queries for positions|Template:Generic queries for positions]]. It can be used for every position item in the talk page. See example with [[d:Talk:Q81066|head of the United Nations Secretariat]]. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Wikidata Community/Diversity 2021 Survey has been [[:commons:File:Wikidata Community Survey 2021.pdf|published]]. The results are meant to serve as a baseline to see how the community might (not) change in the future. Feel free to give us your feedback on [[d:Wikidata talk:Usability and usefulness/2021-2-Survey|this discussion page]]. ** Call for candidates for the [[m:Wikibase Community User Group/2021 contact election|2021 election to the position of primary contact]] for the [[m:Wikibase Community User Group|Wikibase Community User Group]]. Applicants should present themselves on [[m:Wikibase Community User Group/2021 contact election/Candidates|this page]] before '''2021-07-08 17:00 (UTC)''', after which voting will commence. ** [[d:Wikidata:Bodh|Bodh]] is a new tool to edit Lexemes by hand on a larger scale. ** [[wikitech:User:AKhatun/Wikidata_Vertical_Analysis|Wikidata Vertical Analysis]] by AKhatun (WMF) ** [https://lexeme-forms.toolforge.org/template/igbo-noun/ Wikidata Lexeme Forms now supports Igbo nouns] ** [https://twitter.com/LucasWerkmeistr/status/1406334472891551745 Wikidata Lexeme Forms now supports Malayalam proper nouns] ** A new version of the Open Art Browser allows discovering works of art in the new section "Types", which presents you more than 1500 expressions of art. [http://openartbrowser.org/en/classes Explore it!] * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9667|date of resignation]], [[:d:Property:P9675|curid]], [[:d:Property:P9680|consequence of text]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9666|RBF event ID]], [[:d:Property:P9668|cirkev.cz Catholic services ID]], [[:d:Property:P9669|Olympic Committee of Israel athlete ID]], [[:d:Property:P9670|ZKM person ID]], [[:d:Property:P9671|Bundesstiftung Aufarbeitung person ID]], [[:d:Property:P9672|Fotodok ID]], [[:d:Property:P9673|museumPASSmusées ID]], [[:d:Property:P9674|Burke Herbarium Image Collection contributor ID]], [[:d:Property:P9676|Vindskyddskartan.se ID]], [[:d:Property:P9677|Hokej.cz player ID]], [[:d:Property:P9678|Franciscan Center of Christian Oriental Studies ID]], [[:d:Property:P9679|Companies Registration Office (Ireland) Registration Number]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/delta of|delta of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Astrological sign|Astrological sign]], [[:d:Wikidata:Property proposal/announced at|announced at]], [[:d:Wikidata:Property proposal/contact point (2)|contact point (2)]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/WTA-Trainer-ID|WTA-Trainer-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Villo! station ID|Villo! station ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/LexM ID|LexM ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Classical Archives composer ID|Classical Archives composer ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/UFC ID|UFC ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Tapology ID|Tapology ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bellator ID|Bellator ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bauforschung Baden-Württemberg Objekt-ID|Bauforschung Baden-Württemberg Objekt-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FightMatrix ID|FightMatrix ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/World Curling Federation Championship ID|World Curling Federation Championship ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Ethereum token address|Ethereum token address]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Legie 100 legionary ID|Legie 100 legionary ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PsycNET ID|PsycNET ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Index Theologicus ID|Index Theologicus ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MK ID|MK ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CCC in Idaho Collection ID|CCC in Idaho Collection ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Gameblog.fr game ID|Gameblog.fr game ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/African Film Database ID|African Film Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Games und Erinnerungskultur Datenbank ID|Games und Erinnerungskultur Datenbank ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Great Ukrainian Encyclopedia Online ID|Great Ukrainian Encyclopedia Online ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Native-Land.ca Territory ID|Native-Land.ca Territory ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Native-Land.ca Language ID|Native-Land.ca Language ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Great Encyclopedia of Cyril and Methodius ID|Great Encyclopedia of Cyril and Methodius ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/HockeyLive player ID|HockeyLive player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/eishockey.info player ID|eishockey.info player ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3Yev Street names in Alsatian] ([[phab:T262922#7178793|source]]) *** [https://w.wiki/3Z8o What kind of places in Wales host public toilets?] ([https://twitter.com/WICI_LLGC/status/1409488011197300742 Source]) *** [https://w.wiki/3Yoe UK Health Ministers and their occupations on Wikidata] ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1409081946865610756 Source]) *** [https://w.wiki/3YJM Count of statements by property for theatrical plays] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1408382965898436610 Source]) *** [https://w.wiki/3XdN Things dedicated to St. John the Baptist] ([https://twitter.com/euwikipedia/status/1407790562917367816 Source]) * '''Development''' ** Mismatch Finder: We started building the foundation of the place that will store the mismatches between Wikidata and other databases/catalogs/... ** Continued work on migrating the checks of regular expressions for constraints from SPARQL to a better solution to take that load off of the SPARQL endpoint ([[phab:T176312]]) ** Made it possible to show language links from multilingual Wikisource to the other language versions of Wikisource ([[phab:T275958]]) ** Added a new constraint type to indicate that a certain Property should only be used on Lexemes with a specific language ([[phab:T200689]]) ** Fixed a weird issue with suggesters popping back up when they shouldn't ([[phab:T284219]]) ** Invalid data will not be handled better in RDF outputs ([[phab:T285131]]) ** Working on lowering the rate limit at which a misbehaving bot can waste new Item IDs to further reduce the percentage of skipped Item IDs ([[phab:T284538]]) ** Working on not suggesting real Item IDs in the API sandbox to avoid accidental edits by people who think it is not making real edits ([[phab:T219215]]) ** Working on reducing the time it takes between entering a value in a new statement and being able to save the statement ([[phab:T281669]]) ** Improved documentation of the usage tracking aspects in API help pages. Usage tracking is an internal mechanism to track which article on Wikipedia etc uses which data from an Item on Wikidata. ([[phab:T283040]]) ** Language codes for monolingual strings "gsw-fr", "ykg", "wya", "osa-latn" were made available: Alsatian, Tundra Yukaghir, Wendat, Osage ([[phab:T262922]], [[phab:T252198]], [[phab:T283364]], [[phab:T265297]]) ** The English name for language code "crh" and the Swedish name for "fa" were corrected ([[phab:T240350]], [[phab:T281702]]) ** Lexeme language codes ha-arab, sux-latn, sux-xsux, gsg, tlh-piqd, tlh-latn, bfi, pwn, enm were added. That is Hausa in Arabic script, Sumerian in cuneiform and Latin-script, German Sign Language, Klingon in pIqaD and Latin script, British Sign Language, Paiwan and Middle English. ([[phab:T282512]], [[phab:T279557]]) ** It was determined that language codes can be activated for Wikidata while being blocked for use on Incubator ([[phab:T273705]]), this to avoid projects such as a "British English Wikipedia" ** Language code "es-419" for Latin American Spanish has been available for labels and descriptions for quite some time ([[phab:T230786]]) ** A possibly confusing Russian mis-translation of the name of the language code for "multiple languages" (mul) is being reviewed ([[phab:T245927]]) ** "[[:en-simple:]]" can be used instead of "[[:simple:]]" to link to Simple Wikipedia. Query Services outputs "en-simple", not "simple" for sitelinks to Simple Wikipedia ([[phab:T283149]]). ** There was some discussion about the creation of a language code "en-in" for monolingual strings, but "en-in" as interface language seems to be preferred ([[phab:T212313]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 06 28|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:03, 28. јун 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21652091 --> Blokiraj ovog anonimca, unosi gluposti u šablon o skorašnjoj smrti [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/212.200.181.225]. Pozdrav.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:12, 3. јул 2021. (CEST) == Wikidata weekly summary #475 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Open request for adminship: *** [[d:Wikidata:Requests for permissions/Administrator/Allenwang6212a|Allenwang6212a]] (RfP scheduled to end after 6 July 2021 06:09 UTC) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' **Past: *** Wikipedia Weekly Network - LIVE Wikidata editing #49 - [https://www.youtube.com/watch?v=bHfBIxMa8qk YouTube] ** Upcoming: *** SPARQL queries [https://www.twitch.tv/belett live on Twitch] in French by Vigneron, July 6 at 18:00 CEST (UTC+2) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://blog.ldodds.com/2021/06/01/schema-explorers-and-how-they-can-help-guide-adoption-of-common-standards/ Schema explorers and how they can help guide adoption of common standards] *** [https://addshore.com/2021/06/tackling-technical-debt-big-and-small-in-wikidata-and-wikibase/ Tackling Technical Debt, big and small, in Wikidata and Wikibase] ** Papers *** [https://arxiv.org/pdf/2107.00156v1.pdf A Study of the Quality of Wikidata] *** [https://ejournals.bc.edu/index.php/ital/article/view/12959 Beyond VIAF: Wikidata as a Complementary Tool for Authority Control in Libraries] ** Videos *** (workshop) Editing Wikidata items about Ghanaian parliamentarians - [https://www.youtube.com/watch?v=-eRbrmDlTr0 YouTube] *** Adding descriptions and statements to Wikidata using Quickstatements - [https://www.youtube.com/watch?v=IAYlEhG0ILA&list=PL688h-0nBPOB3Z7GVKpYU9G23nX7QclT7&index=2 YouTube] *** Editing Wikidata (in German) - [https://www.youtube.com/watch?v=tIY3zANk9lw YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Nikki/AnchorLinks.js|User:Nikki/AnchorLinks.js]] is a userscript that adds a small link before property labels and statement values on entity pages to provide a clickable/copiable link to that section of the page. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** A [https://karriere-igb.softgarden.io/job/11001088 job opening] for a fullstack developer to work on integrating Wikidata with expert-curated knowledge on invasion biology * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9681|voted on by]], [[:d:Property:P9683|Qualis rank]], [[:d:Property:P9687|author given names]], [[:d:Property:P9688|author last name]], [[:d:Property:P9700|delta of]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9682|Gutenberg Biographics ID]], [[:d:Property:P9684|Idaho Species ID]], [[:d:Property:P9685|Montana Field Guide species ID]], [[:d:Property:P9686|Classical Archives composer ID]], [[:d:Property:P9689|Crosscut author ID]], [[:d:Property:P9690|E-Fauna BC species ID]], [[:d:Property:P9691|E-Flora BC species ID]], [[:d:Property:P9692|LexM ID]], [[:d:Property:P9693|BES-Net user ID]], [[:d:Property:P9694|VK artist ID]], [[:d:Property:P9695|Legie 100 legionary ID]], [[:d:Property:P9696|Buzer.de law identification]], [[:d:Property:P9697|Games@Mail.ru ID]], [[:d:Property:P9698|World Curling Federation Championship ID]], [[:d:Property:P9699|FOIH themes ID]], [[:d:Property:P9701|African Film Database ID]], [[:d:Property:P9702|Gameblog.fr game ID]], [[:d:Property:P9703|CCC in Idaho Collection ID]], [[:d:Property:P9704|Monumental Trees ID]], [[:d:Property:P9705|Bauforschung Baden-Württemberg Objekt-ID]], [[:d:Property:P9706|Director Identification Number]], [[:d:Property:P9707|GCD creator ID]], [[:d:Property:P9708|Handzone player ID]], [[:d:Property:P9709|Games und Erinnerungskultur Datenbank ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/code name|code name]], [[:d:Wikidata:Property proposal/International Tables for Crystallography space group number|International Tables for Crystallography space group number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Impact factor|Impact factor]], [[:d:Wikidata:Property proposal/dependency grammar relations|dependency grammar relations]], [[:d:Wikidata:Property proposal/biological target|biological target]], [[:d:Wikidata:Property proposal/URL for citizen's initiatives|URL for citizen's initiatives]], [[:d:Wikidata:Property proposal/incubator|incubator]], [[:d:Wikidata:Property proposal/project state|project state]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/fotoCH photographer ID|fotoCH photographer ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Raakvlak inventory number|Raakvlak inventory number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/cultural broadcasting archive station ID|cultural broadcasting archive station ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/National Diet Library Persistent ID|National Diet Library Persistent ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MANTO ID|MANTO ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/e-Rad researcher ID|e-Rad researcher ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WMO code|WMO code]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3b8y List of pairs of senses on the same lexeme that have the same gloss in at least one language] ([https://t.me/c/1325756915/10445 Source]) *** Which British Monarch saw most US Presidents; which US President saw most British Monarchs? ([https://w.wiki/3b8x graph view]) ([https://w.wiki/3b8u dimensions view]) ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1411624633137311748 Source]) *** [https://w.wiki/3amU All paintings (Q3305213) that depict (P180) a painting] ([https://twitter.com/seeksanusername/status/1411398102163103752 Source]) *** [https://w.wiki/3b3i Count of qualifiers used in performer (P175) statements] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1411721094902452229 Source]) *** [https://w.wiki/3b4k Scientific and Commons names of animals which are threatened as per IUCN Red List] ([https://twitter.com/anandmallaya/status/1411717642184970243 Source]) *** [https://w.wiki/3U$P Latin American female mathematicians who are not on spanish Wikipedia but have an article in another language] ([https://twitter.com/Wikimedia_mx/status/1411019089938575361 Source]) *** [https://w.wiki/3aAf US Governors and their religion, if listed] ([https://twitter.com/erik_paulson/status/1410754713272950784 Source]) *** [https://w.wiki/3b4x Living soccer players whose birthday is on January 1st] ([https://twitter.com/PhiBo23/status/1409932152758808580 Source]) *** [https://w.wiki/3ZEU Museums nearby Cēsis (Q107582)] ([https://twitter.com/jeb_140/status/1409588960414769156 Source]) *** [https://w.wiki/3ZEK Distribution of public toilets per administrative units in Wales] ([https://twitter.com/Jan_Ainali/status/1409580247348097032 Source]) * '''Development''' ** Mismatch Finder: We continued the work on building the basic store that in the future will hold mismatches between Wikidata's data and other databases/websites/catalogs/... These mismatches will then be used in the Mismatch Finder website and other tools to easily review them. ** Improved the namespace behavior of the CommonsLink constraint so that it now produces less false positives ([[phab:T237920]]) ** Working on adding a magic word to allow pages to be excluded from Special:UnconnectedPages on Wikipedias and co ([[phab:T97577]]) ** Language names in [[d:Q14549|Scots (sco)]] were updated ([[phab:T285076]]) ** A task to complete language names in [[d:Q7411|Dutch (nl)]] is being filled ([[phab:T231748]]) ** A language code for an undetermined Mixtec language is being ''determined'' ([[phab:T155419]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 07 05|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:09, 5. јул 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21694624 --> == Wikidata weekly summary #476 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Open request for adminship: *** [[Wikidata:Requests for permissions/Administrator/Emu|Emu]] (RfP scheduled to end after 13 July 2021 11:49 UTC) *** [[Wikidata:Requests for permissions/Administrator/-akko|-akko]] (RfP scheduled to end after 16 July 2021 06:31 UTC) ** Closed request for adminship: *** [[Wikidata:Requests for permissions/Administrator/Allenwang6212a|Allenwang6212a]] (unsuccessful) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Past: *** LIBER 2021 - Panel Discussion: Why use Wikidata or not - [https://www.youtube.com/watch?v=h4UCFJyGzfo YouTube] *** SPARQL Wikidata divers. Session of Tuesday, June 29 (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=SUkCaMucdYQ YouTube] *** SPARQL Wikidata Wikisource. Tuesday, July 6 session (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=36cyIt9WPgc YouTube] ** Upcoming: *** The next Wikidata+Wikibase office hours will take place on Wednesday 28th July 2021 at 16:00 UTC (18:00 Berlin time) in the [https://t.me/joinchat/IeCRo0j5Uag1qR4Tk8Ftsg Wikidata Telegram group]. This month we will also be having a guest presentation about [[m:Toolhub|Toolhub]] by Srishti Sethi from the Wikimedia Foundation. *** Next Linked Data for Libraries LD4 Wikidata Affinity Group call: Carlo Bianchini (University of Pavia), Stefano Bargioni (Pontifical University Santa Croce (Rome)), and Camillo Carlo Pellizzari di San Girolamo (University of Pisa, Scuola Normale Superiore) will discuss their recent project and article “Beyond VIAF: Wikidata as a Complementary Tool for Authority Control in Libraries”.; [https://docs.google.com/document/d/1UXzBo0UH4i8qs4RNG02b4uoE4fG09BlY5OJi7UD-BVU/edit], July 13th. *** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/XJ3TLDYCJYZ7HL436I2LQBVWUOI52AGI/ Upcoming Search Platform Office Hours—July 14th, 2021]. Come and ask anything related to Wikimedia search, Wikidata Query Service, Wikimedia Commons Query Service, etc.! *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#71|Online Wikidata meetup in Swedish #71]], July 18 * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs ***[https://diff.wikimedia.org/2021/07/07/improving-wikidata-wikisource-integration/?utm_source=dlvr.it&utm_medium=twitter Improving Wikidata-Wikisource Integration], July 7, 2021 by Krishna Chaitanya Velaga *** [https://addshore.com/2021/07/a-first-look-at-wikidata-through-github-copilot/ A first look at Wikidata through Github Copilot] by [[User:Addshore|Addshore]] ** Papers ***{{Q|107425133}}, by Kartik Shenoy et al, published 1 July 2021, explores the use of three indicators - deleted statements that are not replaced; deprecated statements; and constraint violations - as a framework for evaluating data quality. ** Videos *** [https://www.youtube.com/watch?v=gmEBQ6G_Huw Introduction to OpenRefine for batch Wikidata editing] (YouTube, ca. 1 hr 40 min) by [[d:User:Spinster|Spinster]]. Recording of a training for the [[m:Wiki World Heritage User Group|Wiki World Heritage User Group]]. *** Editing Wikidata items about Ghanaian parliamentarians ([[m:Global Open Initiative|Global Open Initiative Foundation]] workshop) - [https://www.youtube.com/watch?v=o3KOEMLgz2s YouTube] *** Editing Lexicographical data in Dagbani ([[d:Lexeme:L578335|ʒiɛɣu]]) ([[m:Dagbani Wikimedians User Group|Dagbani Wikimedians User Group]] workshop) - [https://www.youtube.com/watch?v=tATyBFvR6c0 YouTube] *** Wikidata Workshop by Juan Antonio Pastor at the University of Murcia (in Spanish) - [https://www.youtube.com/watch?v=3fwXqYlyjPc YouTube] *** * '''Tool of the week''' ** [https://schafe-vorm-fenster.de/ Schafe vorm Fenster] is a project to build up a calendar for rural villages in Vorpommern-Greifswald using Wikidata to get images and short descriptions for the villages. ([https://twitter.com/schafeamfenster/status/1412655207432048641 See example]) * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://twitter.com/WikidataMeter/status/1412980136429903875 Wikidata now has over 9,000 Properties!] You can see the development over the past 5 years and which datatype is represented the most [https://grafana.wikimedia.org/d/000000167/wikidata-datamodel?viewPanel=6&orgId=1&refresh=30m&from=now-5y&to=now here]. ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/XTH4TUR34NQ57DC73HP6XB3NU6FO6CH7/ Wikimedia Deutschland to receive a grant from Arcadia to work on minority languages] ** The Wikidata development has a new space to receive bug reports and feature requests: [[Wikidata:Report a technical problem]]. You may also continue to report issues to [[Wikidata:Contact the development team]] but until the end of July when the page will be permanently protected and archived. ** OpenRefine has two Junior Developer job openings (paid contractor positions; part-time, fully remote) for building Structured Data on Wikimedia Commons functionality **# [https://openrefine.org/blog/2021/07/07/Wikimedia-Commons-reconciliation-batch-developer.html Junior Developer - Wikimedia Development] (6 months, from September 2021 till February 2022) **# [https://openrefine.org/blog/2021/07/07/OpenRefine-SDC-developer.html Junior Developer - OpenRefine Development] (8 months, from November 2021 till June 2022) ** For [[:m:Wikimedia Foundation elections/2021|2021 WMF Board of Trustees election]], there are [[:m:Wikimedia_Foundation_elections/2021/Candidates#Candidate_Table|20 candidates]]. Community members can know and participate in the [[:m:Wikimedia_Foundation_elections/2021#Campaign_Activities|campaign activities]] here. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9714|taxon range]], [[:d:Property:P9721|image of entrance]], [[:d:Property:P9729|replacement value]], [[:d:Property:P9731|announced at]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9704|Monumental Trees ID]], [[:d:Property:P9705|Bauforschung Baden-Württemberg Objekt-ID]], [[:d:Property:P9706|Director Identification Number]], [[:d:Property:P9707|GCD creator ID]], [[:d:Property:P9708|Handzone player ID]], [[:d:Property:P9709|Games und Erinnerungskultur Datenbank ID]], [[:d:Property:P9710|Lexikon Westfälischer Autorinnen und Autoren person ID]], [[:d:Property:P9711|cIMeC.Ro museum ID]], [[:d:Property:P9712|Research Resource Identifier]], [[:d:Property:P9713|Swedish National Archive agent ID]], [[:d:Property:P9715|Room of Names ID]], [[:d:Property:P9716|Native Land territory ID]], [[:d:Property:P9717|Native Land language ID]], [[:d:Property:P9718|eishockey.info player ID]], [[:d:Property:P9719|HockeyLive player ID]], [[:d:Property:P9720|fotoCH photographer ID]], [[:d:Property:P9722|UFC ID]], [[:d:Property:P9723|20th Century Chinese Biographical Database ID]], [[:d:Property:P9724|FightMatrix ID]], [[:d:Property:P9725|EBIDAT ID]], [[:d:Property:P9726|Bellator ID]], [[:d:Property:P9727|WTA-Trainer-ID]], [[:d:Property:P9728|Tapology ID]], [[:d:Property:P9730|Chidlovski.Com USSR national ice hockey team player ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/URL for citizen's initiatives|URL for citizen's initiatives]], [[:d:Wikidata:Property proposal/incubator|incubator]], [[:d:Wikidata:Property proposal/project state|project state]], [[:d:Wikidata:Property proposal/edition-version|edition-version]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Città e Cattedrali ID|Città e Cattedrali ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/release of|release of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/translation of|translation of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/match event|match event]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Igromania series ID|Igromania series ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/alternative title|alternative title]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Classification of the Functions of Government|Classification of the Functions of Government]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/WMO code|WMO code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia Dantesca ID|Enciclopedia Dantesca ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FINA Athlete ID 2021|FINA Athlete ID 2021]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IFPNI author ID|IFPNI author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Steam Greenlight ID|Steam Greenlight ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Adventure Corner ID|Adventure Corner ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Pladias ID|Pladias ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ código centro docente CEICE| código centro docente CEICE]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Media Bias/Fact Check ID|Media Bias/Fact Check ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/abART term ID|abART term ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/US-Ski-&-Snowboard-Athleten-ID|US-Ski-&-Snowboard-Athleten-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Freeview Australia show ID|Freeview Australia show ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kartridge game ID|Kartridge game ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3bti Subclasses of Q732577 'publication' found by the Gather, Apply & Scatter service] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1412705102004162560 source]) *** [https://w.wiki/3cJe Places more or less on Papa Stour] (using P1332-P1335 to constrain a wikibase:around search) *** [https://w.wiki/3ZYM Map of Sweden's outdoor gyms] ([https://twitter.com/salgo60/status/1413789042857193472 Source]) ** Newest database reports: [[d:Help:Wikimedia_language_codes/lists/all/in_nl|language names in Dutch (Wikidata, Wikipedia and MediaWiki)]] * '''Development''' ** Mismatch Finder (a tool to review mismatches between Wikidata and other databases): We continued initial development of the store part of the tool. We focused on the upload of new mismatches. ([[phab:project/view/5422]]) ** Discussion on how do describe the types of mismatches reviewed in Mismatch Finder ([[phab:T285849]]) ** We introduced a magic word that can be used to exclude a page from Special:UnconnectedPages on Wikipedia and co. This will make the special page more useful to find pages on Wikipedia and co that should be added to an Item on Wikidata as sitelinks. ([[phab:T97577]]). ** We reduced the number of Wikidata edits that show up in the watchlist and recent changes of Wikipedia and co by not triggering entries for a number of Wikidata edits that do not influence the article ([[phab:T286193]]) ** Property Suggester: We are reviewing patches by a student working on an improved Property Suggester. ** Working on improving how deprecated statements are handled when checking “type” and “value type” constraints" ([[phab:T170401]]) ** Working on fixing a bug where the entity suggestions are opened when a valid value is already selected ([[phab:T285102]]) ** Wikidata-Wikibase federation (Federation v2): We investigated [[phab:T284913|How to refer to entities that have the same IDs as the source wikibase entities]]. You can read the [https://gerrit.wikimedia.org/r/plugins/gitiles/mediawiki/extensions/Wikibase/+/refs/heads/master/docs/adr/0019-federated-properties-prefix-ids-via-uris.md ADR] here [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 07 12|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 18:14, 12. јул 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21715493 --> == Wikidata weekly summary #478 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Past: *** Next Linked Data for Libraries LD4 Wikidata Affinity Group call: Carlo Bianchini (University of Pavia), Stefano Bargioni (Pontifical University Santa Croce (Rome)), and Camillo Carlo Pellizzari di San Girolamo (University of Pisa, Scuola Normale Superiore) will discuss their recent project and article “Beyond VIAF: Wikidata as a Complementary Tool for Authority Control in Libraries”.; July 13th. ** Upcoming: *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#72|Online Wikidata meetup in Swedish #72]], July 25 *** The next Wikidata+Wikibase office hours will take place on Wednesday 28th July 2021 at 16:00 UTC (18:00 Berlin time) in the [https://t.me/joinchat/IeCRo0j5Uag1qR4Tk8Ftsg Wikidata Telegram group]. This month we will also be having a guest presentation about [[m:Toolhub|Toolhub]] by Srishti Sethi from the Wikimedia Foundation. *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.07.29 next Wikibase live session] is at 16:00 UTC on Thursday 29th July 2021 (18:00 Berlin time). This month, we welcome [[d:User:Lucamauri|Luca Mauri]] to give a presentation about installing Wikibase from scratch. * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs ***''Wikipedia Citations in Wikidata'' [https://diff.wikimedia.org/2021/07/15/wikipedia-citations-in-wikidata/ English] & [https://diff.wikimedia.org/it/2021/07/15/wikipedia-citations-in-wikidata-2/ Italian] by OpenCitations, report on a WikiCite grant project. ***''[https://diff.wikimedia.org/2021/07/15/opportunities-to-improve-integration-between-wikisource-and-wikidata/ Opportunities to improve integration between Wikisource and Wikidata]'' (part 2 of a WikiCite blogpost series) by [[User:KCVelaga|KCVelaga]] & [[User:Satdeep Gill|Satdeep Gill]] *** [https://medium.com/european-data-journalism-network/finding-gendered-street-names-a-step-by-step-walkthrough-with-r-7608c2d36a77 Finding gendered street names. A step-by-step walkthrough with R] *** [https://topos.site/blog/2021/07/introducing-the-mathfoldr-project/ Introducing the MathFoldr Project] ** Videos *** Tutorial: Introduction to the Wikidata lexicographical data project (by [[d:User:Mahir256|Mahir256]]) - [https://www.youtube.com/watch?v=hmoSdoUcslY YouTube] *** Bringing IIIF Manifests to Life in Wikidata with Mirador 3 (2021 IIIF Annual Conference) - [https://www.youtube.com/watch?v=K9Ka_RtJGBc YouTube] *** Moving Wikipedia's InfoBox to Wikidata (in Taiwanese) - [https://www.youtube.com/watch?v=LH1mpw_DRMM YouTube] ** Notebooks *** [https://public.paws.wmcloud.org/User:PAC2/Articles%20created%20by%20gender.ipynb Using xtools created pages and wikidata API to measure gender statistics about articles created by a user] (Jupyter notebook using R kernel in the [[:d:Wikidata:PAWS|PAWS]] webservice) *** [https://public.paws.wmcloud.org/User:PAC2/Gender%20diversity%20in%20academic%20disciplines%20in%20the%20French%20wikipedia.ipynb Gender diversity in articles about academic disciplines in the French wikipedia] (Jupyter notebook using R kernel in the [[:d:Wikidata:PAWS|PAWS]] webservice). *** [https://public.paws.wmcloud.org/User:PAC2/Articles%20de%20qualit%C3%A9.ipynb A first look at featured articles in Wikipedia in French using Wikidata] (SPARQL Jupyter notebook using [[:d:Wikidata:PAWS|PAWS]]) * '''Tool of the week''' ** [https://searchy.toolforge.org/ searchy.toolforge.org] is a semantic search engine to find articles on a topic and filter results by metascientific info (gender and region). * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://finnaarupnielsen.wordpress.com/2021/07/17/intelligent-search-in-scholia/ Scholia gets an upgrade and 1 click import of new scientific paper via citation-js and QS] ** For [[:m:Wikimedia Foundation elections/2021|2021 WMF Board of Trustees election]], there are [[:m:Wikimedia_Foundation_elections/2021/Candidates#Candidate_Table|20 candidates]]. Among them, active Wikidata contributors [[d:User:Mike_Peel|Mike Peel]], [[d:User:Laurentius|Laurentius]] and [[d:User:Rosiestep|Rosiestep]]. Community members can know and participate in the [[:m:Wikimedia_Foundation_elections/2021#Campaign_Activities|campaign activities]] here. ** Sitelinks to the [[d:Wikidata:Database reports/WMF projects/new|recently created]] [[d:Q107228569|Tachelhit Wikipedia]] and [[d:Q107379932|Dagbani Wikipedia]] are being added. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9732|URL for citizen's initiatives]], [[:d:Property:P9733|International Tables for Crystallography space group number]], [[:d:Property:P9740|number of request signatories]], [[:d:Property:P9745|translation of]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9734|Enciclopedia Dantesca ID]], [[:d:Property:P9735|Città e Cattedrali ID]], [[:d:Property:P9736|MANTO ID]], [[:d:Property:P9737|WMO code]], [[:d:Property:P9738|IFPNI author ID]], [[:d:Property:P9739|Landshuth ID]], [[:d:Property:P9741|Pladias ID]], [[:d:Property:P9742|Central records of collections ID]], [[:d:Property:P9743|Podchaser creator ID]], [[:d:Property:P9744|Steam Greenlight game ID]], [[:d:Property:P9746|CEICE school code]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/UEFA stadium category|UEFA stadium category]], [[:d:Wikidata:Property proposal/URL for freedom of information requests|URL for freedom of information requests]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Legal History|Legal History]], [[:d:Wikidata:Property proposal/bridge number|bridge number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Notable role|Notable role]], [[:d:Wikidata:Property proposal/inventory number|inventory number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Weverse user ID|Weverse user ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ITU radio emission designation|ITU radio emission designation]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS SNS author ID|IRIS SNS author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/eBru ID|eBru ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Daum Cafe ID|Daum Cafe ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Douyin Video ID|Douyin Video ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Royal Ontario Museum ID|Royal Ontario Museum ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/maPZS trails/locations ID|maPZS trails/locations ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SDBM IDs|SDBM IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Schoenberg Database of Manuscripts ID|Schoenberg Database of Manuscripts ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/The New Yorker ID|The New Yorker ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Looted Cultural Assets Database ID|Looted Cultural Assets Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Marmiton ID|Marmiton ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia del Cinema ID|Enciclopedia del Cinema ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PubFacts author ID|PubFacts author ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://query.wikidata.org/#%23title%3A%20List%20of%20all%20stages%0ASELECT%20%2a%20WHERE%20%7B%0A%20%20%3Ftour%20wdt%3AP31%20wd%3AQ33881%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20rdfs%3Alabel%20%3FtourLabel.%0A%20%20FILTER%28LANG%28%3FtourLabel%29%20%3D%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%22%20%29%0A%20%3Fitem%20wdt%3AP361%20%3Ftour%3B%0A%20%20%20%20rdfs%3Alabel%20%3FitemLabel.%0A%20%20FILTER%28%28LANG%28%3FitemLabel%29%29%20%3D%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%22%29%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP1427%20%3Fdepart.%0A%20%20%3Fdepart%20rdfs%3Alabel%20%3FdepartLabel.%0A%20%20FILTER%28%28LANG%28%3FdepartLabel%29%29%20%3D%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%22%29%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP1444%20%3Farrivee.%20%0A%20%20%3Farrivee%20rdfs%3Alabel%20%3FarriveeLabel.%20%0A%20%20FILTER%28%28LANG%28%3FarriveeLabel%29%29%20%3D%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%22%20%29%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP585%20%3Fdate.%20%0A%7D%0AORDER%20BY%20%3Fdate List of all stages of all tour de France] ([[:d:User:PAC2/Tour_de_France|source]]) *** [https://query.wikidata.org/#%23%20This%20query%20takes%20a%20list%20of%20article%20in%20Wikipedia%2C%20analyse%20the%20gender%20of%20all%20entities%20cited%20in%20the%20article%20and%20count%20the%20share%20of%20males%2C%20females%20and%20non%20binary.%0A%23%20The%20goal%20is%20to%20measure%20gender%20diversity%20inside%20wikipedia%20articles%0A%23%20Feedback%20and%20comments%20are%20welcome%20on%20my%20talk%20page%20User%3APAC2%0ASELECT%20%0A%3Farticle%0A%28SUM%28%3Fmale%29%20AS%20%3Fcount_males%29%0A%28SUM%28%3Ffemale%29%20AS%20%3Fcount_females%29%20%0A%28SUM%28%3Fnonbinary%29%20AS%20%3Fcount_nonbinary%29%20%0A%28COUNT%28%2A%29%20AS%20%3Fcount%29%20%0A%28ROUND%28100%20%2A%20%3Fcount_females%20%2F%20%28%3Fcount_females%20%2B%20%3Fcount_males%20%2B%20%3Fcount_nonbinary%29%29%20AS%20%20%3Fshare_females%29%20%0A%28ROUND%28100%20%2A%20%3Fcount_nonbinary%20%2F%20%28%3Fcount_females%20%2B%20%3Fcount_males%20%2B%20%3Fcount_nonbinary%29%29%20AS%20%20%3Fshare_nonbinary%29%20%0A%28ROUND%28100%20%2A%20%3Fcount_males%20%2F%20%28%3Fcount_females%20%2B%20%3Fcount_males%20%2B%20%3Fcount_nonbinary%29%29%20AS%20%20%3Fshare_males%29%20%0A%7B%0A%20%20VALUES%20%3Farticle%20%7B%0A%20%20%22Anthropology%22%0A%20%20%22Philosophy%22%0A%20%20%22Economics%22%0A%20%20%22Sociology%22%0A%20%20%22Demography%22%0A%20%20%7D%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Amwapi%20%7B%0A%20%20%20%20%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Aendpoint%20%22en.wikipedia.org%22%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3Aapi%20%22Generator%22%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20mwapi%3Agenerator%20%22links%22%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20mwapi%3Atitles%20%3Farticle%3B.%0A%20%20%20%20%20%3Fitem%20wikibase%3AapiOutputItem%20mwapi%3Aitem.%0A%20%20%7D%20%0A%20%20FILTER%20BOUND%20%28%3Fitem%29%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP31%20wd%3AQ5%20.%20%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP21%20%3Fgender%20.%20%0A%20%20BIND%28IF%28%3Fgender%20IN%28wd%3AQ6581097%2C%20wd%3AQ2449503%29%2C%201%2C%200%29%20AS%20%3Fmale%20%29%20%0A%20%20BIND%28IF%28%3Fgender%20IN%28wd%3AQ6581072%2C%20wd%3AQ1052281%29%2C%201%2C%200%20%29%20AS%20%3Ffemale%29%0A%20%20BIND%28IF%28%3Fgender%20%3D%20wd%3AQ48270%2C%201%2C%200%29%20AS%20%3Fnonbinary%29%20%0A%7D%0AGROUP%20BY%20%3Farticle Comparing gender statistics about people cited in an article across several articles] ([[:d:User:PAC2/Measuring gender diversity|source]]) *** [https://w.wiki/3eFe Swedish Supreme Court judges who citing reports by commissions they themselves took part in] ([https://twitter.com/Jan_Ainali/status/1416082427433390088 Source]) *** [https://w.wiki/3dvP Map public organizations that allow one to fill citizen's initiatives online] ([https://twitter.com/govdirectory/status/1415631226719903747 Source)] *** [https://w.wiki/3eoR Unemployment rate in Sweden by year] (1970-2020) ([https://twitter.com/fagerving/status/1417058590960013317 Source]) *** [https://w.wiki/3d5F Serious plane crashes with only one survivor] ([https://twitter.com/grafst/status/1416336963985154050 Source]) *** [https://w.wiki/3eqj Mayors' genders of U.S. cities above 100k population] ([https://twitter.com/HaydenSchiff/status/1415859831752232963 Source]) *** [https://w.wiki/HuG Global usage of pronouns] ([https://w.wiki/HuH in English Language]) ([https://twitter.com/jsamwrites/status/1415284520950157315 Source]) *** [https://w.wiki/3dT6 Number of causes of death (P509) 2019-2021 separated by year so that a comparison of the causes of death before and during the pandemic can also be seen] ([https://twitter.com/wikidataid/status/1415144165231394817 Source]) ** Newest [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:WikiProjects|WikiProjects]]: [[Wikidata:WikiProject_Medieval_Nobility]] ** Newest database reports: [[d:Help:Wikimedia language codes/lists/all/in it|language names in Italian (Wikidata, Wikipedia and MediaWiki)]] * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: Continued working on the store part. It can import first mismatches now. ** Fixing an issue where month and year are sometimes parsed as the first day of the month ([[phab:T233105]]) ** Fixing an issue with adding sitelinks for some of the newer Wikipedias ([[phab:T285919]]) ** Working on improving the Lua usage tracking for redirected Items ([[phab:T280910]]) **[[d:Template:SPARQL|SPARQL]] was amended on the 4th July to use the report #title, if present, as the anchor for the 'Try it' link. ([https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:SPARQL_query_service/queries/examples#Horses_(showing_some_info_about_them) example]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 07 19|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:34, 19. јул 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21740546 --> == Wikidata weekly summary #479 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Next [[d:Wikidata:Events#Office_hours|Wikidata and Wikibase office hour]] on July 28th at 16:00 UTC (18:00 Berlin time) in the [https://t.me/joinchat/IeCRo0j5Uag1qR4Tk8Ftsg Wikidata Telegram group] ** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.07.29 next Wikibase live session] is at 16:00 UTC on Thursday 29th July 2021 (18:00 Berlin time). This month, we welcome [[d:User:Lucamauri|Luca Mauri]] to give a presentation about installing Wikibase from scratch. ** 2021 LD4 Conference on Linked Data in Libraries *** [https://www.youtube.com/watch?v=JJUszx6l_Po Issues and Challenges in optimum utilization of Linked Data in Indian libraries] *** [https://www.youtube.com/watch?v=hmoSdoUcslY Tutorial: Introduction to the Wikidata lexicographical data project] *** [https://www.youtube.com/watch?v=B59vEET-nEk Tutorial: Wikidata: Intro to the Basics] *** [https://www.youtube.com/watch?v=ZukSQB8fki8 Tutorial: Writing Data to Wikidata Using Spreadsheets] *** [https://www.youtube.com/watch?v=eujbI5wQfBU Wikibase: Free, Flexible and Collaborative Linked Data] *** [https://www.youtube.com/watch?v=GeDXzInR_mA Rune inscriptions in Wikidata / Wikibase; Sampo Model and Portal Series on the Semantic Web] *** [https://www.youtube.com/watch?v=RjbR4ASe4lE Wikidata In Classroom • Creating Linked Data from Books and Magazines] *** [https://www.youtube.com/watch?v=ludJFf06w94 LD4 meeting: Wikidata Affinity Group] ** Introduction to Wikidata (in Indonesian) [https://www.youtube.com/watch?v=1Z2OwpnsUMQ part 1], [https://www.youtube.com/watch?v=sw-uuOvKYyU part 2], [https://www.youtube.com/watch?v=HS3lYlaEOHE part 3] ** Upcoming: Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Andra Waagmeester on work with Shape Expressions in Wikidata to describe the genomics of the SARS-CoV-2 virus; [https://docs.google.com/document/d/14wazqg7XJM3Asqq4kFcNHCVgBOGODRp0U8yFc-22WM8/edit?usp=sharing], July 27th. ** COSCUP 2021 OpenStreetMap x Wikidata 2020.07.31-08.01 Online [https://coscup.org/2021/en/ website], [[m:Wikimedia_Taiwan/Wikidata_Taiwan/COSCUP_2021|Meta-wiki]] ** Openstreetmap x Wikidata meetup 2021.08.09 [[d:Q61752245|Mozilla Community Space Taipei (Q61752245)]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://blogs.biomedcentral.com/on-physicalsciences/2021/07/20/typed-citations-journal-of-cheminformatics/ Typed Citations in the Journal of Cheminformatics] *** [https://addshore.com/2021/07/what-happens-in-wikibase-when-you-make-a-new-item/ What happens in Wikibase when you make a new Item?] *** [https://wikiedu.org/blog/2021/07/22/discovering-new-comics-with-wikidatas-powerful-tools/ Discovering new comics with Wikidata’s powerful tools] *** [https://www.lorcandempsey.net/metadata-directions/ Two metadata directions. Metadata practice is evolving. I discuss two important trends here: entification and pluralization] *** [https://mapio.cymru/en/2021/07/dal-i-fapio/ Still mapping!] ''"Our team has been working continuously on improving the number of Welsh place names that appear online since our inception in 2017 as partt of the Welsh Government’s Welsh Government #Cymraeg2050 project"..."we will also use Wikidata to store and share Welsh language information".'' *** [https://www.wikimedia.es/2021/07/22/camino-santiago-wikidata/ Making the Camino de Santiago visible on Wikidata] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Nikki/LexemeInterwikiLinks.js|User:Nikki/LexemeInterwikiLinks.js]] adds Wiktionary interwiki links in the sidebar on lexeme pages. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Job opening: [https://twitter.com/wikifunctions/status/1417536522752978946 Abstract Wikipedia and Wikifunctions is hiring software engineers and an engineering manager]. ** Job opening: [https://jobs.tepapa.govt.nz/jobtools/jncustomsearch.viewFullSingle?in_organid=17768&in_jnCounter=224745389 Digital Channels Outreach Manager] ("mentions contributing to Wikidata and Wikimedia platforms") * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9748|Wikimedia Incubator URL]], [[:d:Property:P9758|symbol represents]], [[:d:Property:P9759|bridge number]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9747|Adventure Corner video game ID]], [[:d:Property:P9749|FRB person ID]], [[:d:Property:P9750|Apple TV episode ID]], [[:d:Property:P9751|Apple TV show ID]], [[:d:Property:P9752|FRB event ID]], [[:d:Property:P9753|Wikidata language code]], [[:d:Property:P9754|Raakvlak inventory number]], [[:d:Property:P9755|Scenic Washington scenic drives and road trips ID]], [[:d:Property:P9756|Schoenberg Database of Manuscripts name ID]], [[:d:Property:P9757|Schoenberg Database of Manuscripts place ID]], [[:d:Property:P9760|Enciclopedia del Cinema ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Plant life-form|Plant life-form]], [[:d:Wikidata:Property proposal/cabinet|cabinet]], [[:d:Wikidata:Property proposal/title of a church|title of a church]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/VI.BE Platform ID|VI.BE Platform ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Smartify artwork ID|Smartify artwork ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Women Also Know History ID|Women Also Know History ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IrishTheatre.ie Company ID|IrishTheatre.ie Company ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/BMC Id|BMC Id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Joods Biografisch Woordenboek ID|Joods Biografisch Woordenboek ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Online Begraafplaatsen cemetery ID|Online Begraafplaatsen cemetery ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Rock Paper Shotgun game ID|Rock Paper Shotgun game ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3gUY List of all stage winners in the Tour de France with links to the list of stages won] ([[:d:User:PAC2/Tour de France|source]]) *** [https://w.wiki/3feT Map of miniature parks] ([https://twitter.com/geospacedman/status/1418145496481337344 Source]) *** [https://w.wiki/Wnw Map of open data portals ]([https://twitter.com/salgo60/status/1418120931692666882 Source]) *** [https://w.wiki/3fei Video games published before 1980, and their authors] ([https://twitter.com/KarlXOblique/status/1418115195998715905 Source]) *** [http://w.wiki/3fAn Protected bridges over the Zadorra river basin] ([https://twitter.com/theklaneh/status/1417510382005018636 Source]) ** Newest [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:WikiProjects|WikiProjects]]: [[d:Wikidata:WikiProject Govdirectory|WikiProject Govdirectory]] * '''Development''' ** Added a <code>tags</code> parameter to the <code>wbmergeitems</code> API so Item merges can now also get an edit tag ([[phabricator:T286778|T286778]]) ** Mismatch Finder: Continued working on the store part. This week we focused on uploading a file with potential mismatches and the UI for getting a list of all uploaded mismatch files. ** Addressing comments from the security review of the Query Builder so we can hopefully soon move it from the test system to its proper place under query.wikidata.org [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 07 26|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat Abdulai (WMDE)|Mohammed Sadat Abdulai (WMDE)]] 17:05, 26. јул 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21792634 --> == Wikidata weekly summary #480 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** July 2021 [[d:Wikidata:Events/IRC office hour 2021-07-28|Wikidata+Wikibase office hours]] logs ** July 2021 [[m:Wikibase Community User Group/Meetings/2021-07-29|Wikibase Live sessions]] logs * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Videos *** What is Wikidata (in German) - [https://www.youtube.com/watch?v=6jF9sDZz4T8 YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Mahir256/syndepgraph.js|User:Mahir256/syndepgraph.js]] is used to make interesting SVG-based syntactic dependency graphs generated with [[d:Template:Syndepgraph|<nowiki>{{Syndepgraph}}</nowiki>]] to appear. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://wdqs-tutorial.toolforge.org/?lang=pt-br Portuguese version of the Wikidata Query Service tutorial tool is now available]. **'''Advisory board call for members for the Web2Cit project''': [[m:Grants:Project/Diegodlh/Web2Cit: Visual Editor for Citoid Web Translators| Web2Cit: Visual Editor for Citoid Web Translators]] project is moving! With [[d:User:Diegodlh|Diegodlh]] we are inviting people to apply to be an Advisory Board member. Is this you? Is this someone you know? Check the [[m:Web2Cit/Advisory_Board/Call_for_members| Call for members]] and apply to be an Advisory Board member '''before August 6th!'''. If you are too busy this time around to apply, don't worry: we get it. You can also help us by spreading the word! ** The [[d:User:Matěj Suchánek/moveClaim.js|moveClaim.js]] user script has been updated using code created by [[d:User:Melderick|Melderick]] to support changing a property of a claim within an entity. Please switch to the updated version if you used the other one, and report any bugs. ** New tool: [https://dicare.toolforge.org/lexemes/party.php Lexemes Party] displays lexemes linked to a list of Wikidata items, so you can improve related lexicographical data in the languages you know. You can build your own lists and several examples are available. A weekly challenge is also proposed, theme of the week: [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=1 Olympic Games]. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9758|symbol represents]], [[:d:Property:P9759|bridge number]], [[:d:Property:P9763|syntactic dependency head relationship]], [[:d:Property:P9764|syntactic dependency head position]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9754|Raakvlak inventory number]], [[:d:Property:P9755|Scenic Washington scenic drives and road trips ID]], [[:d:Property:P9756|Schoenberg Database of Manuscripts name ID]], [[:d:Property:P9757|Schoenberg Database of Manuscripts place ID]], [[:d:Property:P9760|Treccani's Enciclopedia del Cinema ID]], [[:d:Property:P9761|IRIS SNS author ID]], [[:d:Property:P9762|U.S. Ski & Snowboard athlete ID]], [[:d:Property:P9765|Great Ukrainian Encyclopedia Online ID]], [[:d:Property:P9766|FIBA 3x3 player ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/cabinet|cabinet]], [[:d:Wikidata:Property proposal/title of a church|title of a church]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Apple App Store classification|Apple App Store classification]], [[:d:Wikidata:Property proposal/amount of medals|amount of medals]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GRAC/GRB content descriptor|GRAC/GRB content descriptor]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GRAC/GRB rating category|GRAC/GRB rating category]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Igromania developer/publisher ID|Igromania developer/publisher ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/commentator|commentator]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FLOSS development policy URL|FLOSS development policy URL]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/BMC Id|BMC Id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Joods Biografisch Woordenboek ID|Joods Biografisch Woordenboek ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Online Begraafplaatsen cemetery ID|Online Begraafplaatsen cemetery ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Rock Paper Shotgun game ID|Rock Paper Shotgun game ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/police zone ID|police zone ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Tax identification number|Tax identification number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lessico del XXI Secolo ID|Lessico del XXI Secolo ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/The Women’s Print History Project person ID|The Women’s Print History Project person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/USA Climbing member ID|USA Climbing member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Online Begraafplaatsen memorial ID|Online Begraafplaatsen memorial ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Yale Center for British Art artwork Lido ID|Yale Center for British Art artwork Lido ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Ordbog over det danske sprog ID|Ordbog over det danske sprog ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Vokrug sveta Encyclopedia ID|Vokrug sveta Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nationalencyklopedin ID|Nationalencyklopedin ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MPAA certificate number|MPAA certificate number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Magyar írók élete és munkái ID|Magyar írók élete és munkái ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://query.wikidata.org/embed.html#SELECT%20DISTINCT%20%3Fdirector%20%3FdirectorLabel%20%28COUNT%28%2A%29%20AS%20%3Fcount%29%20WHERE%20%7B%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP161%20wd%3AQ1684856%3B%0A%20%20%20%20wdt%3AP57%20%3Fdirector.%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%7D%0AGROUP%20BY%20%3Fdirector%20%3FdirectorLabel%0AORDER%20BY%20DESC%28%3Fcount%29 List of film directors who have worked with Jean-François Stevenin the most] ([[:d:Talk:Q1684856|source]]) Jean-François Stevenin is a French actor, dead the 27th of July *** [https://twitter.com/ash_crow/status/1421231692103233537 French municipalities containing the word "ville"] ([https://twitter.com/ash_crow/status/1421231692103233537 Source]) *** [https://twitter.com/exmusica/status/1421157733210935298 Most frequently occurring titles found on audio tracks] ([https://w.wiki/3jvn Source]) *** [https://w.wiki/3h5R Museums within 70 km of Dresden] ([https://twitter.com/saxorum/status/1420727420399783949 Source]) * '''Development''' ** Continuing the work on the [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]. Focusing on wrapping up the store part of the tool and moving on to the UI for reviewing mismatches. ** Made it so that Special:EntityData doesn't throw an exception when called with an invalid flavor parameter ([[phabricator:T286275]]) ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/BYLN3ZLOKOCNJ457KPBQ36OEJ7VLIXK2/ Limit languages of entity stubs in RDF output (Breaking change]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 08 02|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 19:53, 2. август 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21810732 --> == Wikidata weekly summary #477 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Wikidata Edit-a-thons highlighting Boston Rock City Edit-a-thon, Wikidata Comics Edit-a-thon, and Wiki-Relays [https://docs.google.com/document/d/14wazqg7XJM3Asqq4kFcNHCVgBOGODRp0U8yFc-22WM8/edit?usp=sharing], Aug 10th. *** LD4 Wikibase Working Hour - Next steps after installing a Wikibase instance -- creating users, items, and properties. Friday, August 27th, 2021 / 1PM ([https://www.timeanddate.com/worldclock/converter.html?iso=20210827T170000&p1=1440&p2=tz_et&p3=tz_cest&p4=tz_pt time zone converter]). Registration: Please fill in [https://columbiauniversity.zoom.us/meeting/register/tJErc-ihqjstHNcQUUinbJh3uf8_Lq-8tcRn ZOOM Registration Link] to register *** [[:wmania:2021:Wikimania|Wikimania 2021]], August 13 to 17, online event. [[d:Wikidata:Wikimania 2021|On this page]] you can find a summary of sessions and community gatherings related to Wikidata and Wikibase. ** Past: *** [https://www.youtube.com/watch?v=ei1fx2BT4JI JOSS2021 National Diet Library-sponsored session "Linked Data, Wikidata, GLAM"] (in Japanese) * '''Tool of the week''' ** [[d:Template:Generic queries for musicians|Template:Generic queries for musicians]] new wikidata template to explore the work of a musician. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [[d:User:So9q/duplicate item.js|User:So9q/duplicate item.js]] is a userscript that can duplicate the current item, minus sitelinks and descriptions (not allowed by Wikidata). ** Collection of [[d:Wikidata:Weekly query examples/2021|Wikidata:Weekly summary query examples]] (2015-2021) by [[d:User:MKar|MKar]] * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9767|edition/version]], [[:d:Property:P9771|open source software policy URL]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9765|Great Ukrainian Encyclopedia Online ID]], [[:d:Property:P9766|FIBA 3x3 player ID]], [[:d:Property:P9768|Women Also Know History ID]], [[:d:Property:P9769|Marmiton ID]], [[:d:Property:P9770|Knesset member ID]], [[:d:Property:P9772|The New Yorker contributor ID]], [[:d:Property:P9773|Kielitoimiston sanakirja ID]], [[:d:Property:P9774|BNM bibliographic record ID]], [[:d:Property:P9775|Treccani's Lessico del XXI Secolo ID]], [[:d:Property:P9776|e-Rad researcher number]], [[:d:Property:P9777|Rock Paper Shotgun game ID]], [[:d:Property:P9778|Looted Cultural Assets Database ID]], [[:d:Property:P9779|abART term ID]], [[:d:Property:P9780|The Women's Print History Project person ID]], [[:d:Property:P9781|FANZA AV actress ID]], [[:d:Property:P9782|Tax Identification Number (Belarus)]], [[:d:Property:P9783|IFFR filmmaker ID]], [[:d:Property:P9784|Index Theologicus ID]], [[:d:Property:P9785|IrishTheatre.ie company ID]], [[:d:Property:P9786|Joods Biografisch Woordenboek ID]], [[:d:Property:P9787|Smartify artwork ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/FLOSS development policy URL|FLOSS development policy URL]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Umění pro město ID|Umění pro město ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/broadcast of|broadcast of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/dissertation program|dissertation program]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DDB-Person-Nummer|DDB-Person-Nummer]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/GSSO ID|GSSO ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/COD ID|COD ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ARTEINFORMADO Person ID|ARTEINFORMADO Person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CDAEM Person ID|CDAEM Person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ASE person ID|ASE person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kalliope-Verbund ID|Kalliope-Verbund ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/UCLA Space Inventory LocID|UCLA Space Inventory LocID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia dell'Arte Antica ID|Enciclopedia dell'Arte Antica ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SNK ID (2)|SNK ID (2)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CREPČ IDs|CREPČ IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Pisa IDs|IRIS Pisa IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Spotify podcast episode ID|Spotify podcast episode ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Fontaines de France ID|Fontaines de France ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Center for Turkish Cinema Studies film ID|Center for Turkish Cinema Studies film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Center for Turkish Cinema Studies person ID|Center for Turkish Cinema Studies person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Shironet ID|Shironet ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Paleobotany ID|Paleobotany ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/arheologi.ro ID|arheologi.ro ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CDDA designationTypeCode|CDDA designationTypeCode]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WiiG game ID|WiiG game ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3n5k Map of Welsh lakes and reservoirs] ([https://twitter.com/WICI_LLGC/status/1422569346900152325 Source]) *** [https://w.wiki/3pYE Gender statistics about featured articles in fr.wikipedia.org] *** [https://w.wiki/3pYM Statistics about featured articles in fr.wikipedia.org by their value of instance of property] *** [https://w.wiki/3ngq Place of birth of Swedish 1912 Summer Olympics participants] ([https://twitter.com/salgo60/status/1423610715240341508 Source]) *** [https://www.europeandatajournalism.eu/eng/News/Data-news/An-interactive-map-of-all-Tokyo-medalists-birth-places Interactive map with all Olympic Games medalists by place of birth] ([https://twitter.com/giocomai/status/1423238399629070338 Source]) * '''Development''' ** Mismatch Finder: Finishing work on importing mismatches and moved on to building the API for retrieving mismatches from the mismatch store. ** Added tags for all edits done through the UI to more easily distinguish them from edits made through tools and other means ([[phab:T236893]]) ** Moved regular expression checking for constraints from the SPARQL endpoint to a dedicated service to make it faster and put less stress on the SPARQL endpoint ([[phab:T176312]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help deploy [[d:Template:Item documentation|Template:Item documentation]] in the talk page of each item. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 08 09|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 16:58, 9. август 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21855051 --> == Wikidata weekly summary #481 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Ongoing: *** Wikimania Wikidata related events ([[d:Wikidata:Wikimania 2021|On this page]] you can find a summary of sessions and community gatherings related to Wikidata and Wikibase.): **** [https://www.youtube.com/watch?v=zmh2vDppNII Add a pinch of Wikidata to your web browser: Entity Explosion] **** [https://www.youtube.com/watch?v=pQ4-lc2q8_E Documenting Women Artists in the University of Salford Art Collection Through Wikidata] **** [https://www.youtube.com/watch?v=Psyyrmzkmnk Automatically maintained citations with Wikidata and Cite Q] **** [https://www.youtube.com/watch?v=Xq1ss6WFjeE Making feedback loops work for Wikidata] **** [https://www.youtube.com/watch?v=ymMxPsNGI64 Wikidata: What happened? Where are we going?] ** Upcoming: *** A [https://github.com/pensoft/BiCIKL biodiversity-themed hackathon] is being organized at the [[d:Q3052500|National Botanic Garden of Belgium]] for September 20-24. Three of the ten proposed topics are Wikidata-related — [https://github.com/pensoft/BiCIKL/blob/main/Topic%205%20Registering%20biodiversity-related%20vocabulary%20as%20Wikidata%20lexemes%20and%20link%20their%20senses%20to%20Wikidata%20items/readme.md biodiversity-related Wikidata lexemes], [https://github.com/pensoft/BiCIKL/blob/main/Topic%207%20Enriching%20Wikidata%20with%20information%20from%20OpenBiodiv%20about%20taxonomic%20name%20usages%20in%20context%20from%20different%20literature%20sources/readme.md taxonomic names], and [https://github.com/pensoft/BiCIKL/blob/main/Topic%209%20Hidden%20women%20in%20science/readme.md women in biodiversity research]. Remote participation is possible. * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Papers *** [[d:Wikidata:PAWS|Wikidata:PAWS]] describes how to use PAWS to write SPARQL notebooks. ** Videos *** Guide to fetch Wikipedia data from Wikidata using Wikibase-SDK and node.js (in Hindi) - [https://www.youtube.com/watch?v=hoVwprPqqpE YouTube] *** How to create an item on Wikidata (in Portuguese) - [https://www.youtube.com/watch?v=_WFQ_VC4CbM YouTube] ** Books *** [[wikibooks:SPARQL|SPARQL wikibook]] * '''Tool of the week''' ** [[d:Template:SPARQL Inline|Template:SPARQL Inline]] is a Wikidata template which allows to write SPARQL query in Wikidata with a label. It is an alternative to [[d:Template:SPARQL|Template:SPARQL]] and [[d:Template:Wdquery|Template:Wdquery]]. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [[d:User:So9q/KORP-link.js|User:So9q/KORP-link.js]] is a userscript to add a link to the Swedish corpus KORP in the Tools section on items. ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/KIFPQPSTNEXVSZ5P7OOXTLELT2P22LCC/ WMF Search team is working on scaling up Wikidata Query Service (WDQS) to handle increasing graph size and queries]. Please provide feedback by filling out [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSe1H_OXQFDCiGlp0QRwP6-Z2CGCgm96MWBBmiqsMLu0a6bhLg/viewform?usp=sf_link this Google Forms survey]! * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9788|performed at]], [[:d:Property:P9790|Smithsonian trinomial format regex]], [[:d:Property:P9793|setlist]], [[:d:Property:P9798|number of Classification of the Functions of Government]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9777|Rock Paper Shotgun game ID]], [[:d:Property:P9778|Looted Cultural Assets Database ID]], [[:d:Property:P9779|abART term ID]], [[:d:Property:P9780|The Women's Print History Project person ID]], [[:d:Property:P9781|FANZA AV actress ID]], [[:d:Property:P9782|Tax Identification Number (Belarus)]], [[:d:Property:P9783|IFFR filmmaker ID]], [[:d:Property:P9784|Index Theologicus ID]], [[:d:Property:P9785|IrishTheatre.ie company ID]], [[:d:Property:P9786|Joods Biografisch Woordenboek ID]], [[:d:Property:P9787|Smartify artwork ID]], [[:d:Property:P9789|Yale Center for British Art artwork Lido ID]], [[:d:Property:P9791|ASE person ID]], [[:d:Property:P9792|Alsharek Archive author ID]], [[:d:Property:P9794|UCLA Space Inventory LocID]], [[:d:Property:P9795|ARPI author ID]], [[:d:Property:P9796|IRIS SSSUP author ID]], [[:d:Property:P9797|Royal Ontario Museum ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/dissertation program|dissertation program]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CDDA designationType|CDDA designationType]], [[:d:Wikidata:Property proposal/container|container]], [[:d:Wikidata:Property proposal/remix of|remix of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/insurance number (building)|insurance number (building)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/numéro de parcelle|numéro de parcelle]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/SNK ID (2)|SNK ID (2)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CREPČ IDs|CREPČ IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Spotify podcast episode ID|Spotify podcast episode ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Fontaines de France ID|Fontaines de France ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Center for Turkish Cinema Studies film ID|Center for Turkish Cinema Studies film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Center for Turkish Cinema Studies person ID|Center for Turkish Cinema Studies person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Palynodata taxa ID|Palynodata taxa ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/arheologi.ro ID|arheologi.ro ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DDB-Person-Nummer|DDB-Person-Nummer]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CDDA designationTypeCode|CDDA designationTypeCode]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WiiG game ID|WiiG game ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Svenska Ord ID|Svenska Ord ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Penguin Random House book ID|Penguin Random House book ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Penguin Random House author ID|Penguin Random House author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Brussels Inventory of movable heritage object ID|Brussels Inventory of movable heritage object ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Brussels Inventory of movable heritage institutions ID|Brussels Inventory of movable heritage institutions ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/izeltlabuak.hu ID|izeltlabuak.hu ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Mapping the Lives ID|Mapping the Lives ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MART catalog person ID|MART catalog person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Asian Historical Architecture structure ID|Asian Historical Architecture structure ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Palynodata publications ID|Palynodata publications ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/opaquenamespace ID|opaquenamespace ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/HarperCollins product ID|HarperCollins product ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Derrieux Agency person ID|Derrieux Agency person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lambic.Info ID|Lambic.Info ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Jornal do Vôlei ID|Jornal do Vôlei ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GLN|GLN]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Unconsenting Media ID|Unconsenting Media ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Svenska Akademins Ordbok-section ID|Svenska Akademins Ordbok-section ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Civilisti Italiani member ID|Civilisti Italiani member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ICCD ID - Santuari Cristiani|ICCD ID - Santuari Cristiani]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Iași Central University Library ID|Iași Central University Library ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Volleybox ID|Volleybox ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Team-Deutschland-Paralympics-ID|Team-Deutschland-Paralympics-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ISL ID|ISL ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Anagrafe degli studiosi ID|Anagrafe degli studiosi ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ASJC|ASJC]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3smz List of properties which have instances or subclass of organisations as possible value] ([[d:User:PAC2/SPARQL queries|source]]) *** [https://w.wiki/3sn4 List of classes which are used as value constraints for the properties] ([[d:User:PAC2/SPARQL queries|source]]) *** [https://w.wiki/3tXA Concepts, processes, practices, etc. linked to the philosophical concept of power] ([https://twitter.com/kvistgaard/status/1426866855571075073 Source]) *** [https://w.wiki/3tm5 Twelve Times table using Wikidata items] ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1426826825452462082 Source]) *** [https://w.wiki/3te5 Newly protected World Heritage sites in 2021] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1426654183378276365 Source]) *** [https://w.wiki/Zit Total number of wins for each world snooker champion] ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1426503694909067267 Source]) *** [https://w.wiki/3tDa Who was the UK Prime Minister when each of the English Premier League/First Division title winners last won the title] ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1426180453405450244 Source]) *** [https://query.wikidata.org/#%23title%3A%20Map%20of%20the%20birthplace%20of%20sports%20team%20players%20by%20decade%20%28lines%20link%20birthplace%20to%20home%20venue%20location%29%0A%23defaultView%3AMap%7B%22hide%22%3A%5B%22%3Floc%22%2C%20%22%3Fstart_year%22%2C%20%22%3Fend_year%22%2C%20%22%3Fline%22%20%5D%7D%0ASELECT%20%3Fx%20%3FxLabel%20%3Floc%20%3Flayer%20%3Fimg%20%3Fline%20%3Fbirthplace%20%3FbirthplaceLabel%20%3FteamLabel%20WITH%20%7B%0ASELECT%20%3Fteam%20%3Finception%20WHERE%20%7B%0A%20%20BIND%20%28%20wd%3AQ9617%20AS%20%3Fteam%20%29%20%0A%20%20%3Fteam%20wdt%3AP571%20%3Finception%20.%0A%7D%7D%20AS%20%25team%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fnum%20%3Fstart%20%3Fend%20%3Fgap%20%20WHERE%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25team%0A%20%20BIND%20%2810%20%2a%20FLOOR%28YEAR%28%3Finception%29%20%2F%2010%29%20AS%20%3Fstart%29%20%0A%20%20BIND%20%2810%20AS%20%3Fgap%20%29%0A%20%20BIND%20%2810%20%2a%20FLOOR%28YEAR%28NOW%28%29%29%20%2F%2010%29%20AS%20%3Fend%20%29%20%20%20%20%20%20%20%20%0A%20%20BIND%20%28%20%28%3Fend%20-%20%3Fstart%20%29%20%2F%20%3Fgap%20%2B%201%20AS%20%3Fx%20%29%0A%20%20%5B%5D%20p%3AP31%20%5B%0A%20%20%20%20%20ps%3AP31%20wd%3AQ21199%20%3B%0A%20%20%20%20%20pq%3AP155%20%3Fprev%5D.%0A%20%20%3Fprev%20wdt%3AP1181%20%3Fnum%20.%0A%20%20FILTER%20%28%3Fnum%20%3E%200%20%26%26%20%3Fnum%20%3C%3D%20%3Fx%20%29%0A%20%20%7D%20%7D%20AS%20%25range%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fdecade%20WHERE%20%7B%20%0A%20%20INCLUDE%20%25range%0A%20%20BIND%20%28%3Fstart%20%2B%20%28%3Fnum%20-%201%29%20%2a%20%3Fgap%20AS%20%3Fdecade%29%20%0A%7D%20ORDER%20BY%20%3Fdecade%20%7D%0A%20%20%20%20AS%20%25decades%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fx%20%3Fstart_year%20%3Fend_year%20%3Fteam%20WHERE%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25team%0A%20%20BIND%20%28%20NOW%28%29%20AS%20%3Ftoday%20%29%0A%20%20%3Fx%20wdt%3AP31%20wd%3AQ5.%0A%20%20%3Fx%20p%3AP54%20%3Fstmt.%0A%20%20%3Fstmt%20ps%3AP54%20%3Fteam.%0A%20%20%3Fstmt%20pq%3AP580%20%3Fstart.%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fstmt%20pq%3AP582%20%3Fend%20%7D%20%0A%20%20BIND%20%28%20IF%20%28wikibase%3AisSomeValue%28%3Fend%29%2C%20%3Ftoday%2C%20%3Fend%20%29%20AS%20%3Fnew_end%29%20%0A%20%20BIND%28COALESCE%28%3Fnew_end%2C%20%3Ftoday%29%20as%20%3Fnew_end%29%0A%20%20BIND%20%28YEAR%28%3Fstart%29%20AS%20%3Fstart_year%29%20%0A%20%20BIND%20%28YEAR%28%3Fnew_end%29%20AS%20%3Fend_year%29%20%0A%7D%20%7D%20AS%20%25players%0AWHERE%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25players%0A%20%20INCLUDE%20%25decades%0A%20%20%20%20%3Fx%20wdt%3AP19%20%3Fbirthplace.%0A%20%20%20%20%3Fbirthplace%20wdt%3AP625%20%3Floc.%0A%20%20%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fx%20wdt%3AP18%20%3Fimg%20%7D%0A%20%20%20%20FILTER%20%28%20%28%3Fstart_year%20%3E%3D%20%3Fdecade%20%26%26%20%3Fstart_year%20%3C%20%3Fdecade%20%2B%2010%29%20%7C%7C%20%28%3Fend_year%20%3C%20%3Fdecade%20%2B%2010%20%26%26%20%3Fend_year%20%3E%3D%20%3Fdecade%20%29%20%7C%7C%20%28%3Fdecade%20%3E%20%3Fstart_year%20%26%26%20%3Fdecade%20%3C%20%3Fend_year%20%29%29%0A%20%20%20%20%3Fbirthplace%20p%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20ps%3AP625%20%5B%5D%3B%0A%20%20%20%20%20%20psv%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLongitude%20%3Fpoblon%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLatitude%20%20%3Fpoblat%3B%20%0A%20%20%20%5D%5D%20.%0A%20%20%3Fteam%20wdt%3AP115%20%3Fhome%20.%0A%20%20%3Fhome%20p%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20ps%3AP625%20%5B%5D%3B%0A%20%20%20%20psv%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLongitude%20%3Fcentrelon%3B%0A%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLatitude%20%20%3Fcentrelat%5D%5D%20.%0A%20%20BIND%28CONCAT%28%27LINESTRING%20%28%27%2C%20STR%28%3Fpoblon%29%2C%20%27%20%27%2C%20STR%28%3Fpoblat%29%2C%20%27%2C%27%2C%20STR%28%3Fcentrelon%29%2C%20%27%20%27%2C%20STR%28%3Fcentrelat%29%2C%20%27%29%27%29%20AS%20%3Fstr%29%20.%0A%20%20BIND%28STRDT%28%3Fstr%2C%20geo%3AwktLiteral%29%20AS%20%3Fline%29%20%0A%20%20BIND%28CONCAT%28STR%28%3Fdecade%29%2C%22s%22%29%20AS%20%3Flayer%29%20%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%7D%0AORDER%20BY%20ASC%28%3Flayer%29 Map of the birthplace of sports team players by decade (lines link birthplace to home venue location)] ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1427203256313319424 Source]) ** Newest [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:WikiProjects|WikiProjects]]: [[d:Wikidata:WikiProject Neighborhood Public Art in Boston|Neighborhood Public Art in Boston]] * '''Development''' ** Cut save-time for edits in half ([[phab:T288639]]) ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: We are making good progress on the tool. We made it possible to retrieve mismatches that are in the store part of the tool via an API. ** Regular expressions in constraints are now no longer checked via the Query Service. The checks have been completely moved over to a dedicated service for regular expression checking. ([[phab:T204031]]) ** Edits made via the user interface (as opposed to with tools, bots, etc.) are now tagged as such to make them easier to filter ([https://www.wikidata.org/w/index.php?title=Special:RecentChanges&tagfilter=wikidata-ui example] - edits made to labels, descriptions and aliases on mobile are still missing but will follow soon) ** Working on allowing to restrict constraints to certain entity types ([[phab:T269724]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 08 16|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:32, 16. август 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21855051 --> == Wikidata weekly summary #482 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Open request for adminship: [[d:Wikidata:Requests for permissions/Administrator/MusikBot II|MusikBot II]] (RfP scheduled to end after 26 August 2021 03:07 UTC) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.08.26 next Wikibase live session] is at 16:00 UTC on Thursday 26th August 2021 (18:00 Berlin time). You're welcome to come and share your work around Wikibase. *** Next [[Wikidata:WikiProject_Linked_Data_for_Production#LD4-Wikidata_Affinity_Group|Linked Data for Libraries LD4 Wikidata Affinity Group]] call: [[:m:User:EricaAzzellini|Érica Azzellini]] and [[:m:User:Ederporto|Éder Porto]] on [[:w:Wikipedia:MBABEL|MBABEL]], a tool which creates seed Wikipedia articles based on Wikidata statements. [https://docs.google.com/document/d/140OzFz_v5Mff4WyLnPrUWdyrgbJoEDtfxg0CFdrfNzA/edit?usp=sharing Agenda with call link], August 24. *** [https://researchportal.be/nl/project/biodiversity-community-integrated-knowledge-library BiCIKL] Hackathon at the [[d:Q3052500|Meise Botanic Garden]], September 20 - 24. Theme: adding articles/items about “Hidden women in science” on Wikipedia/Wikidata. If you're interested to participate, please write to maarten.trekels{{@}}plantentuinmeise.be ** Past: *** Wikimania 2021 Wikidata related events ([[d:Wikidata:Wikimania 2021|summary of sessions and community gatherings]] related to Wikidata and Wikibase) **** [https://www.youtube.com/watch?v=xS05wkMRhBE Neat and tidy: data quality on Wikidata] **** [https://www.youtube.com/watch?v=AveonN5pHwY Integrating Wikidata into the Wikimedia projects] *** [https://www.youtube.com/watch?v=I1amYq4Vm4U Preparing languages for natural language generation using Wikidata lexicographical (Arctic Knot 2021)] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Articles *** [https://kbnlwikimedia.github.io/KBCollectionHighlights/stories/Cool%20new%20things%20you%20can%20now%20do%20with%20the%20KB's%20collection%20highlights/ 50 cool new things you can now do with KB’s collection highlights] - [[File:KB collection highlights project meme English.jpg|thumb|right|400px]] ''In this series of 5 articles we show the added value of putting images and metadata of [https://www.kb.nl/galerij/digitale-topstukken digitised collection highlights] of the KB, national library of the Netherlands, into the Wikimedia infrastructure. By putting our collection highlights into Wikidata, Wikimedia Commons and Wikipedia, dozens of new functionalities have been added. As a result of Wikifying this collection in 2020, you can now do things with these highlights that were not possible before.'' Article by [[d:User:OlafJanssen|OlafJanssen]], [[c:User:DanielleJWiki|DanielleJWiki]] and [[c:User:1Veertje_(KB)|1Veertje_(KB)]] ** Blogs *** [https://cthoyt.com/2021/08/17/self-organization.html Organizing the Public Data about a Researcher] - Charles Tapley Hoyt *** [https://commonplace.knowledgefutures.org/pub/w88y7brs/release/2 The Invisible Citation Commons] - Phoebe Ayers and Samuel J. Klein *** [http://www.bobdc.com/blog/the-wikidata-data-model-and-yo/ The Wikidata data model and your SPARQL queries] - Bob DuCharme *** [http://simia.net/wiki/Wikidata_or_scraping_Wikipedia Wikidata or scraping Wikipedia] - Denny Vrandečić ** Videos *** Introduction to Wikidata SPARQL query service (in Arabic) - [https://www.youtube.com/watch?v=9nexDa3Sx_U YouTube] * '''Tools of the week''' ** Python script to [https://github.com/KBNLwikimedia/SDoC/tree/main/writeSDoCfromExcel Add structured data to files on Wikimedia Commons from an Excel sheet] (Github) - by [[d:User:OlafJanssen|OlafJanssen]] * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/V3X4DZPD72DFVWGFPEG24BRFCO6CT7HE/ Wikidata:Query Builder has been deployed]: [https://query.wikidata.org/querybuilder/ Try it!] ** The [[d:Zotero|"Wikidata Quickstatements" translator]] which lets users transfer metadata about citation sources ''from'' [[d:Q226915|Zotero]] into Wikidata, no longer needs to be manually installed. Existing manually-installed versions should update automatically, like other translators. ** [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:Query_Service_scaling_update_Aug_2021 Wikidata Query Service scaling updates for Aug 2021] * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9803|UEFA stadium category]], [[:d:Property:P9810|mix or remix of]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9799|Palynodata taxa ID]], [[:d:Property:P9800|CDDA designationTypeCode]], [[:d:Property:P9801|PsycNET ID]], [[:d:Property:P9802|Penguin Random House author ID]], [[:d:Property:P9804|Palynodata publications ID]], [[:d:Property:P9805|Mapping the Lives ID]], [[:d:Property:P9806|WiiG game ID]], [[:d:Property:P9807|SNK ID]], [[:d:Property:P9808|arheologi.ro ID]], [[:d:Property:P9809|Enciclopedia dell'Arte Antica ID]], [[:d:Property:P9811|Asian Historical Architecture structure ID]], [[:d:Property:P9812|Likee username]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/hunting areas|hunting areas]], [[:d:Wikidata:Property proposal/number of evacuated|number of evacuated]], [[:d:Wikidata:Property proposal/External wiki|External wiki]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Код Энциклопедия ислама (второе издание)|Код Энциклопедия ислама (второе издание)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SCTA ID|SCTA ID]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/TeamNL player ID|TeamNL player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Finnish National Gallery ID|Finnish National Gallery ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Online Begraafplaatsen memorial ID|Online Begraafplaatsen memorial ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NDL earlier law ID|NDL earlier law ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Cinemaitaliano IDs|Cinemaitaliano IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/KNHB ID|KNHB ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Deutsche-Sporthilfe-ID|Deutsche-Sporthilfe-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Convict Records ID|Convict Records ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Medical Pioneers Index|Australian Medical Pioneers Index]], [[:d:Wikidata:Property proposal/YouTube Music|YouTube Music]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Gujarati Vishwakosh entry|Gujarati Vishwakosh entry]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WikiApiary farm|WikiApiary farm]], [[:d:Wikidata:Property proposal/copyright registration|copyright registration]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Mozilla extension ID|Mozilla extension ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NRK TV-ID|NRK TV-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia dell'Arte Medievale ID|Enciclopedia dell'Arte Medievale ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ECO code|ECO code]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3uee Predicates implicated in non-scholarly-article item bloat] ([https://www.wikidata.org/w/index.php?title=Wikidata:Request_a_query&oldid=1482702473#Because_I_suck_at_aggregation source]) *** [https://w.wiki/3vM6 Church of Scotland Synods as Geoshapes] ([https://twitter.com/MappingScotsRef/status/1428314437967024128 Source]) *** [https://w.wiki/36sk Map of the origin of Balinese palm-leaf manuscripts], [https://w.wiki/36sj current location] ([https://twitter.com/joseagush/status/1428178906746560516 Source]) *** [https://w.wiki/3wfm Current principal local authorities in England] * '''Development''' ** Deployed the new shiny Query Builder to https://query.wikidata.org/querybuilder ** Edits to labels, descriptions and aliases on mobile are now also tagged as edits made via the user interface. All edits made via the user interface are now tagged as such. ([[phab:T286775]]) ** ArticlePlaceholder pages will now indicate that they are generated by the ArticlePlaceholder thanks to a patch by Luca ([[phab:T124191]]) ** Working on making it possible to restrict constraints to certain entity types ([[phab:T269724]]) ** Adding a new constraint type to ensure Items have a label in a certain language ([[phab:T195178]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 08 23|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 16:47, 23. август 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21924361 --> == Wikidata weekly summary #483 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** [https://pt.wikipedia.org/wiki/Wikip%C3%A9dia:Edit-a-thon/Atividades_em_portugu%C3%AAs/Wikidata_Lab_XXXI Wikidata Labs XXXI] in English on the topic of [[d:Wikidata:Reimagining Wikidata from the margins|Reimagining Wikidata from the margins]], August 31 *** LIVE Wikidata editing #51 - [https://www.youtube.com/watch?v=yJ6OfgE7UQc YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3039673576317799/ Facebook], September 4 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#77|Online Wikidata meetup in Swedish #77]], September 5 *** [[d:Wikidata:Events/Data Quality Days 2021|Data Quality Days]], September 8-15, a series of community-powered events on the topic of data quality. If you're interested in presenting a tool or a topic, feel free to add something to the schedule. *** [[d:Wikidata:Events#Wikidata_bug_triage_hour|Wikidata Bug Triage Hour]] about data quality, September 13 *** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/UGIU2MOIQOGUPFWFEUJAU57NUSSDIH6I/ Upcoming Search Platform Office Hours—September 1st, 2021] Come with anything related to Wikimedia search, Wikidata Query Service, Wikimedia Commons Query Service, etc.! ** Past *** Wikibase Live session (August 26th, 2021) [[m:Wikibase Community User Group/Meetings/2021-08-26|logs]] *** RubyConfTW 2021 **** [https://www.youtube.com/watch?v=FoR4PcKKG6g Wikidata basics] (in Chinese) **** [https://www.youtube.com/watch?v=mGKZI69ZK2E Wikidata and Open Streetmaps] (in Chinese) **** [https://www.youtube.com/watch?v=LFhYVy_yUm4 Using the MediaWiki open data API to solve data description problems] (in Chinese) **** [https://www.youtube.com/watch?v=8ywAIqOzCdQ Moving Wikipedia's Infobox to Wikidata's Property:Taiwanese place names] (in Chinese) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://science.thewire.in/the-sciences/citations-open-knowledge-metadata-wiki-journals/ Why Are Citations Not Part of Discussions on Open Knowledge?] *** [https://www.elledecor.com/it/lifestyle/a37405516/toponomastica-mapping-diversity/ Mapping Diversity Puts The Gender Gap of Toponymy On Paper] (in Italian) ** Videos *** [https://www.youtube.com/watch?v=nBzRW51BTVk Wikidata: Behind the Scenes of the Great Wikipedia Data Repository] (in Spanish) *** [https://www.youtube.com/watch?v=SjGHqTQAhPE Bring data from Wikidata and any other LOD Knowledge Graph to your Roam graph] ** Notebooks *** [https://public.paws.wmcloud.org/User:PAC2/articles-created-P31.ipynb What are the Wikipedia articles you've created about?] a notebook which show how to compute statistics about the articles you've created in Wikipedia by "instance of" (P31) property [[File:Wikidata2Ical-cccamp2015.png|thumb|Wikidata2Ical]] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Shisma/wikidata2ical.js|Wikidata2ical]] provides an ical file for each wikidata entity that has [[:d:Property:P580|start time (P580)]] and [[:d:Property:P582|end time (P582)]]. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://hay.toolforge.org/depictor/ Depictor] is a mobile-friendly tool to verify if people depicted on Wikimedia Commons are the same, and adds structured data statements (using Wikidata) ** [[m:Wikibase/Wikibase Installation & Updating survey/2021|Wikibase Installation & Updating survey]] has been published! ** The Board of Trustees election has started. Votes will be accepted until 23:59 31 August 2021 (UTC). [[:m:Wikimedia Foundation elections/2021/Candidates|View candidate statements]], [[:m:Special:SecurePoll/vote/381|verify your eligibility and '''vote now''']]. ** Nicolas Vigneron ([[d:User:VIGNERON|User:VIGNERON]], [[m:User:VIGNERON en résidence|User:VIGNERON en résidence]]) has started a one-year residence at the libraries of Clermont-Ferrand, more info and batch upload to come ** [[d:Wikidata_talk:WikidataCon_2021#WikidataCon_update_-_August_2021|WikidataCon update]]: news about the online conference, grants for affiliates in Latin America and Carribean, glimpse on the keynotes topics and next steps * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9803|UEFA stadium category]], [[:d:Property:P9810|remix of]], [[:d:Property:P9813|container]], [[:d:Property:P9831|release of]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9804|Palynodata publications ID]], [[:d:Property:P9805|Mapping the Lives ID]], [[:d:Property:P9806|WiiG game ID]], [[:d:Property:P9807|SNK ID]], [[:d:Property:P9808|arheologi.ro ID]], [[:d:Property:P9809|Enciclopedia dell'Arte Antica ID]], [[:d:Property:P9811|Asian Historical Architecture structure ID]], [[:d:Property:P9812|Likee username]], [[:d:Property:P9814|Team Deutschland Paralympics ID]], [[:d:Property:P9815|BMC ID]], [[:d:Property:P9816|Kartridge game ID]], [[:d:Property:P9817|ISL ID]], [[:d:Property:P9818|Penguin Random House book ID]], [[:d:Property:P9819|Daum Cafe ID]], [[:d:Property:P9820|Freeview show ID]], [[:d:Property:P9821|Unconsenting Media ID]], [[:d:Property:P9822|TeamNL athlete ID]], [[:d:Property:P9823|Volleybox ID]], [[:d:Property:P9824|COD ID]], [[:d:Property:P9825|allabolag.se person ID]], [[:d:Property:P9826|Great Encyclopedia of Cyril and Methodius entry ID]], [[:d:Property:P9827|GSSO ID]], [[:d:Property:P9828|Fontaines de France ID]], [[:d:Property:P9829|KNHB ID]], [[:d:Property:P9830|DC Books book ID]], [[:d:Property:P9832|Igromania developer/publisher ID]], [[:d:Property:P9833|Deutsche Sporthilfe ID]], [[:d:Property:P9834|Finnish National Gallery artwork ID]], [[:d:Property:P9835|Igromania series ID]], [[:d:Property:P9836|National Diet Library Persistent ID]], [[:d:Property:P9837|Svenska ord ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/number of evacuated|number of evacuated]], [[:d:Wikidata:Property proposal/External wiki|External wiki]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Код Энциклопедия ислама (второе издание)|Код Энциклопедия ислама (второе издание)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SCTA ID|SCTA ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/uses natural resource|uses natural resource]], [[:d:Wikidata:Property proposal/created for|created for]], [[:d:Wikidata:Property proposal/number of triples|number of triples]], [[:d:Wikidata:Property proposal/reprinted in|reprinted in]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Eneström Number|Eneström Number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/літературний редактор|літературний редактор]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Convict Records ID|Convict Records ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Medical Pioneers Index|Australian Medical Pioneers Index]], [[:d:Wikidata:Property proposal/YouTube Music|YouTube Music]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Gujarati Vishwakosh entry|Gujarati Vishwakosh entry]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WikiApiary farm|WikiApiary farm]], [[:d:Wikidata:Property proposal/copyright registration|copyright registration]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Mozilla extension ID|Mozilla extension ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NRK TV-ID|NRK TV-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia dell'Arte Medievale ID|Enciclopedia dell'Arte Medievale ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ECO code|ECO code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Government Publications Number|Government Publications Number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Food.com ID|Food.com ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dewan Negara ID|Dewan Negara ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dewan Rakyat ID|Dewan Rakyat ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/BBC Food ID|BBC Food ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS UNIPV author ID|IRIS UNIPV author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Università degli Studi di Napoli Federico II author ID|IRIS Università degli Studi di Napoli Federico II author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IndieMag game ID|IndieMag game ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bleus Handisport-ID|Bleus Handisport-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Overnia|Overnia]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Edizioni Ares author ID|Edizioni Ares author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/hmmlid|hmmlid]], [[:d:Wikidata:Property proposal/e-Maapõu stratigraphy ID|e-Maapõu stratigraphy ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Al-Jazeera author ID|Al-Jazeera author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Naver Post member ID|Naver Post member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/eAmbrosia ID|eAmbrosia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DC Character ID|DC Character ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Postimees topic ID|Postimees topic ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://query.wikidata.org/embed.html#%23defaultView%3AMap%7B%22hide%22%3A%5B%22%3Fx_coords%22%2C%22%3Frgb%22%5D%7D%0ASELECT%20%3Fx%20%3FxLabel%20%3Fdescription%20%3Fx_coords%20%3Frgb%20%20WITH%20%7B%0A%0ASELECT%20%3Fdata%20%3Fx%20%3Fx_coords%20WHERE%20%7B%20%0A%20%20%3Fx%20p%3AP2044%2Fpsn%3AP2044%20%5B%20%0A%20%20%20%20%20wikibase%3AquantityAmount%20%3Fdata%20%0A%20%20%5D%20.%0A%20%20%3Fx%20wdt%3AP625%20%3Fx_coords%20.%0A%20%20%3Fx%20wdt%3AP17%20wd%3AQ34%20.%0A%23%20%20%3Fx%20wdt%3AP131%2B%20%5B%20wdt%3AP31%20wd%3AQ15979307%20%5D%20.%0A%20%20%7D%0A%7D%20AS%20%25data%0A%23%20determine%20the%20max%20and%20min%20values%20%28used%20to%20calculate%20the%20spread%29%0AWITH%20%7B%20%0A%20%20SELECT%20%28MAX%28%3Fdata%29%20AS%20%3Fmax_data%29%20%20%28MIN%28%3Fdata%29%20AS%20%3Fmin_data%29%20WHERE%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25data%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%0A%20%7D%7D%20AS%20%25min_max%0AWHERE%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25data%0A%20%20INCLUDE%20%25min_max%20%20%20%0A%20%20%20%3Fx%20rdfs%3Alabel%20%3FxLabel.%20FILTER%20%28LANG%28%3FxLabel%29%20%3D%20%22sv%22%29%20.%0A%20%20%20BIND%20%28CONCAT%28%22H%C3%B6jd%20%C3%B6ver%20havsniv%C3%A5n%20f%C3%B6r%20%22%2C%20%3FxLabel%2C%20%22%20%C3%A4r%20omkring%20%22%2C%20STR%28ROUND%28%3Fdata%29%29%2C%20%22%20meter%22%20%29%20AS%20%3Fdescription%29%20%0A%20%20BIND%20%28%20%3Fmax_data%20-%20%3Fmin_data%20AS%20%3Fspread%20%29%0A%20%20BIND%20%28255%20-%20xsd%3Ainteger%28%20255%20%2a%20%28%3Fdata%20-%20%3Fmin_data%29%20%2F%20%3Fspread%29%20AS%20%3Fgreen%20%29%20%23%20255%20-%3E%200%0A%20%20BIND%20%28%20FLOOR%20%28%3Fgreen%20%2F%2016%29%20AS%20%3Fgreen_1%20%29%0A%20%20BIND%20%28%20COALESCE%28%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3C%2010%2C%20STR%28%3Fgreen_1%29%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3D%2010%2C%20%22a%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3D%2011%2C%20%22b%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3D%2012%2C%20%22c%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3D%2013%2C%20%22d%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3D%2014%2C%20%22e%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3D%2015%2C%20%22f%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20%22ERROR%22%0A%20%20%29%20AS%20%3Fgreen_hex1%20%29%0A%20%20BIND%20%28FLOOR%28%3Fgreen%20-%20%2816%20%2a%20xsd%3Ainteger%28%20%3Fgreen%20%2F%2016%20%29%29%29%20AS%20%3Fgreen_2%29%0A%20%20BIND%20%28%20COALESCE%28%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3C%2010%2C%20STR%28%3Fgreen_2%29%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3D%2010%2C%20%22a%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3D%2011%2C%20%22b%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3D%2012%2C%20%22c%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3D%2013%2C%20%22d%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3D%2014%2C%20%22e%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3D%2015%2C%20%22f%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20%22ERROR%22%0A%20%20%29%20AS%20%3Fgreen_hex2%20%29%0A%20%20BIND%20%28CONCAT%28STR%28%3Fgreen_hex1%29%2C%20STR%28%3Fgreen_hex2%29%29%20AS%20%3Fgreen_hex%20%29%0A%0A%20%20BIND%20%28CONCAT%28%2200%22%2C%20STR%28%3Fgreen_hex%29%2C%20%2200%22%29%20AS%20%3Frgb%29%20%20%20%0A%7D Map of Items in Sweden with coordinate location and elevation above sea-level statements] ([https://twitter.com/salgo60/status/1431174259045453825 Source]) *** [https://query.wikidata.org/embed.html#%23defaultView%3AMap%7B%22hide%22%3A%5B%22%3Fcoords%22%20%5D%7D%0ASELECT%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3Fdesc%20%3Fcoords%20WITH%20%7B%0A%20%20%0ASELECT%20%3Fitem%20%3Flon%20%3Flat%20%3Fcoords%20WHERE%20%7B%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP31%20wd%3AQ515%20.%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP17%20wd%3AQ145%20.%0A%20%20%3Fitem%20p%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20ps%3AP625%20%3Fcoords%3B%0A%20%20%20%20%20%20psv%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLongitude%20%3Flon%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLatitude%20%20%3Flat%3B%20%0A%20%20%20%20%20%20%5D%0A%20%20%20%20%5D%20.%0A%20%20FILTER%20%28%3Flat%20%3E%2040%29%20%23%20filtering%20out%20British%20Oversea%20Terrroties%0A%7D%20%7D%20AS%20%25cities%20%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fitem%20%3Fdesc%20%3Fcoords%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25cities%20%0A%20%20BIND%20%28%22Most%20easterly%22%20AS%20%3Fdesc%29%20%0A%7D%20ORDER%20BY%20DESC%20%28%3Flon%29%20%0ALIMIT%201%20%7D%20AS%20%25easterly%20%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fitem%20%3Fdesc%20%3Fcoords%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25cities%20%0A%20%20BIND%20%28%22Most%20westerly%22%20AS%20%3Fdesc%29%20%0A%7D%20ORDER%20BY%20ASC%20%28%3Flon%29%20%0ALIMIT%201%20%7D%20AS%20%25westerly%20%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fitem%20%3Fdesc%20%3Fcoords%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25cities%20%0A%20%20BIND%20%28%22Most%20northerly%22%20AS%20%3Fdesc%29%20%0A%7D%20ORDER%20BY%20DESC%20%28%3Flat%29%20%0ALIMIT%201%20%7D%20AS%20%25northerly%20%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fitem%20%3Fdesc%20%3Fcoords%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25cities%20%0A%20%20BIND%20%28%22Most%20southernly%22%20AS%20%3Fdesc%29%20%0A%7D%20ORDER%20BY%20ASC%20%28%3Flat%29%20%0ALIMIT%201%20%7D%20AS%20%25southerly%20%0AWHERE%20%7B%0A%20%20%7B%20INCLUDE%20%25easterly%20%7D%0A%20%20UNION%0A%20%20%7B%20INCLUDE%20%25westerly%20%7D%0A%20%20UNION%0A%20%20%7B%20INCLUDE%20%25northerly%20%7D%0A%20%20UNION%0A%20%20%7B%20INCLUDE%20%25southerly%20%7D%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%7D%0A Map of UK's most extreme cities] ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1430113565944520704 Source]) *** [https://w.wiki/3wfm All current principal Local Authorities in England] ([https://twitter.com/pigsonthewing/status/1429800346814230537 Source]) * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Wikidata:Mismatch Finder]] development continues. We are now working on the frontend. First pieces are starting to be visible at https://mismatch-finder.toolforge.org (but nothing usable yet) ** Fixed an issue with unicode characters in constraints checks ([[phab:T289805]]) ** Worked on support for "separators" parameter for distinct value constraints ([[phab:T277855]]) ** Continued work on allowing to restrict constraints to certain entity types ([[phab:T269724]]) ** Continued work on new constraint type to ensure that the Item has a label in a particular language ([[phab:T195178]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 08 30|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 14:58, 30. август 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21946142 --> == Wikidata weekly summary #484 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** [[d:Wikidata:Events/Data Quality Days 2021|Data Quality Days]] - a week of all things data quality around Wikidata from Septempber 8th to 15th. Check the schedule, join sessions and add more if you would like to facilitate a discussion or workshop! *** Next Linked Data for Libraries [[d:Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: developing Wikidata tools and gadgets with Andrew Lih. [https://docs.google.com/document/d/11Vk7LQRratQmCDuhPcNeIR-Airyn3S8Ct3cQdCXU_P4/edit?usp=sharing ], Sep 7th. *** LIVE Wikidata editing #52 - [https://www.youtube.com/watch?v=Zauw3cK0EaQ YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3045456092406214/ Facebook], September 11 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#78|Online Wikidata meetup in Swedish #78]], September 12 * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://medium.com/european-data-journalism-network/a-new-r-package-for-exploring-the-wealth-of-information-stored-by-wikidata-fe85e82b6440 A new R package for exploring the wealth of information stored by Wikidata: tidywikidatar] *** [https://www.wikimedia.de/unlock-blog/govdirectory/ A global directory of official governmental online accounts and services], by Albin Larsson and Jan Ainali ** Papers *** [https://arxiv.org/pdf/2108.07119.pdf Creating and Querying Personalized Versions of Wikidata on a Laptop] *** [https://nemo.inf.ufes.br/wp-content/papercite-data/pdf/type_or_individual_evidence_of_large_scale_conceptual_disarray_in_wikidata_2021.pdf Type or Individual? Evidence of Large-Scale Conceptual Disarray in Wikidata] ** Videos *** LIVE Wikidata editing #51 - [https://www.youtube.com/watch?v=yJ6OfgE7UQc YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3039673576317799/ Facebook] *** [https://www.youtube.com/watch?v=MGjag-sX7Ic Wikidata Lab XXXI: Reimagining Wikidata from the margins] **Other *** [https://slate.com/technology/2021/09/wikipedia-human-language-wikifunctions.html Wikipedia Is Trying to Transcend the Limits of Human Language] *** [https://projetjourdain.org/network/index.html Ancient Hellenistic philosophers, visualized as a chain from master to student] ([https://twitter.com/larsyencken/status/1432673324522483713 Source]) *** [[m:Abstract Wikipedia/Updates/2021-09-03|Generating text with Ninai and Udiron]] (prototyping using Wikidata items and lexemes in text generation) *** Over 3000 landscape paintings 'depict' something with coordinates. [https://hicsuntleones.nl/paintedplanet/?country=Q145 You can now browse them by country] ([https://twitter.com/mmmenno/status/1434772762325827586 Source]) * '''Tool of the week''' ** [[d:Template:Generic queries for authors|Template:Generic queries for authors]] : new generic queries template designed for authors (fiction and non-fiction). Feedback and translations are welcome. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [[:d:User:SuccuBot|User:SuccuBot]] has made its 100.000.000th edit. It is the first user account in Wikidata to reach this milestone. ** In the frame of a [https://summerofcode.withgoogle.com/projects/#6482214268698624 Google Summer of Code] project a new tool, called '''WikidataComplete''' was created. The tool smoothly integrates in the Wikidata UI and proposes new statements extracted by machine learning algorithms. Editors are asked to either approve or reject them. To activate it check [[Wikidata:Tools/Edit_items#WikidataComplete|here]] for a short tutorial check [https://www.youtube.com/watch?v=Ju2ExZ_khxQ here]. Any feedback is welcome [[d:User_talk:Data-Complete-Gadget|here]]. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: none *** External identifiers: [[:d:Property:P9836|National Diet Library persistent work ID]], [[:d:Property:P9837|Svensk ordbok ID]], [[:d:Property:P9838|ECO code]], [[:d:Property:P9839|izeltlabuak.hu ID]], [[:d:Property:P9840|Food.com ID]], [[:d:Property:P9841|Jornal do Vôlei ID]], [[:d:Property:P9842|MART catalog person ID]], [[:d:Property:P9843|IRIS UNINA author ID]], [[:d:Property:P9844|IRIS UNIPV author ID]], [[:d:Property:P9845|Overnia ID]], [[:d:Property:P9846|HandiSport Équipes de France ID]], [[:d:Property:P9847|Cinemaitaliano person ID]], [[:d:Property:P9848|Cinemaitaliano film ID]], [[:d:Property:P9849|Mozilla extension ID]], [[:d:Property:P9850|Enciclopedia dell'Arte Medievale ID]], [[:d:Property:P9851|DC Character ID]], [[:d:Property:P9852|Media Bias/Fact Check ID]], [[:d:Property:P9853|Australian Medical Pioneers Index ID]], [[:d:Property:P9854|eAmbrosia ID]], [[:d:Property:P9855|Edizioni Ares author ID]], [[:d:Property:P9856|Al-Jazeera author ID]], [[:d:Property:P9857|Center for Turkish Cinema Studies film ID]], [[:d:Property:P9858|Civilisti Italiani member ID]], [[:d:Property:P9859|Government Publications Number]], [[:d:Property:P9860|Global Location Number]], [[:d:Property:P9861|Iași Central University Library ID]], [[:d:Property:P9862|Encyclopaedia of Islam (second edition) ID]], [[:d:Property:P9863|Gujarati Vishwakosh entry]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/літературний редактор|літературний редактор]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Rotten Tomatoes score|Rotten Tomatoes score]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Eneström Number|Eneström Number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Télé-Loisirs ID|Télé-Loisirs ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PDDikti higher education institution ID|PDDikti higher education institution ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/HMS|HMS]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Barnivore ID|Barnivore ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/RAWG game ID|RAWG game ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Materials Project material ID|Materials Project material ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/INAPP IDs|INAPP IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/INAPP Thesaurus ID|INAPP Thesaurus ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Fondation du patrimoine ID|Fondation du patrimoine ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Slangopedia ID|Slangopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Festivaletteratura person ID|Festivaletteratura person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Urban Dictionary ID|Urban Dictionary ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Indonesian Museum National Registration System ID|Indonesian Museum National Registration System ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia dello Sport ID|Enciclopedia dello Sport ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Glitchwave genre ID|Glitchwave genre ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Endemia.nc animal ID|Endemia.nc animal ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Yiddish Dictionary Online ID|Yiddish Dictionary Online ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Casefile ID|Casefile ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Every Noise at Once ID|Every Noise at Once ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/museum-digital place ID|museum-digital place ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EPA Facility Registry Service ID|EPA Facility Registry Service ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3$bE Paintings by Waldmüller in the Belvedere, Vienna - Austria] ([https://twitter.com/OpenLinkArtData/status/1434141195807121410 Source]) *** [https://w.wiki/3$iu Coauthors of coauthors] of [[d:Q46168094|Birgit Meldal (Q46168094)]] that have never directly coauthored a paper with her ([https://twitter.com/lubianat/status/1434256879732023302 Source]) *** [https://scholia.toolforge.org/topic/Q177765 Country-level citation network in biometrics] (Scholia) ([https://twitter.com/EvoMRI/status/1431580720061837314 Source]) *** [https://w.wiki/3$ku Council Information Systems with] [[d:Q47450936|OParlOrg API endpoints (Q47450936)]] ([https://twitter.com/WikidataFacts/status/1434157076452884482 Source]) * '''Development''' ** Continued work on the [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]. We are now working on creating the page where mismatches will be listed for review. ** Worked on support for "separators" parameter for distinct value constraints ([[phab:T277855]]) ** Made it possible to restrict constraints to certain entity types ([[phab:T269724]]) ** Added a new constraint type to ensure that the Item has a label in a particular language ([[phab:T195178]]) ** Added a button for the Query Builder to query.wikidata.org to make the Query builder discoverable ([[phab:T276210]]) - integration in the example dialog is still in progress ([[phab:T280229]]) ** We started work on some behind-the-scenes improvements to the way Wikipedia and the other Wikimedia projects are notified about a change that affects their articles. (They need this notification so the article can be purged and show the latest data from Wikidata again. It is also required for showing the edit in the watchlist and recent changes on those wikis. This should have no visible impact for editors but is needed maintenance work. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** Deploy [[d:Template:Item documentation]] in the talk page of each item. ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 09 06|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 16:21, 6. септембар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21983366 --> Блокирај овог и сакриј измене [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/Pi%C4%8Dkapapu%C4%8Darska].— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:08, 13. септембар 2021. (CEST) == Wikidata weekly summary #485 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' **Upcoming: *** [[d:Wikidata_talk:WikidataCon_2021#WikidataCon_update_-_Program_of_the_first_day_and_Wikidata_birthday|WikidataCon update]]: you can now check in [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Program/Day 1 - Main program|the program of the first day of the online conference]] *** [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Program/Preconference: Transbordados|Transbordados: WikidataCon's preconference for Latin America]] - '''September 14, 21 and 28 (21h UTC)''' - with simultaneous translation for Portuguese and Spanish, via [https://www.youtube.com/c/wmnobrasil YouTube] - ''set of events to discuss Wikidata and decoloniality, knowledge organization and digital dissemination of collections in Latin America contexts. Join us!'' **** '''14/09''' - Towards a decolonial wiki: overflowing knowledge from the Latin American horizon - speakers: Amanda Jurno (Wiki Movimento Brasil), Bianca Santana (journalist, writer and activist) and Silvia Gutiérrez (El Colégio de México) - watch it in [https://www.youtube.com/watch?v=k2hdKG4t3Ww PT-BR] / [https://www.youtube.com/watch?v=0VFDlq4UWUQ ES] **** '''21/09''' - The universe of libraries: Wikidata and the multiplication of knowledge potencies - speakers: Lilian Viana (GLAM das Bibliotecas da USP) and Maurício Genta (Wikimedia Argentina e Biblioteca Nacional da Argentina) - watch it in [https://www.youtube.com/watch?v=Q45sstDdjC0 PT-BR] / [https://www.youtube.com/watch?v=AXtOX1X7MJs ES] **** '''28/09''' - Digital collections and Wikidata: organizing a network of knowledge - speakers: Evelin Heidel (a.k.a. Scann; Wikimedistas do Uruguai) and Karen Worcman (Museu da Pessoa) - watch it in [https://www.youtube.com/watch?v=NoDrwWdTlmA PT-BR] / [https://www.youtube.com/watch?v=KlxiYtYEOvM ES] *** Demo of the Query Builder [https://www.twitch.tv/belett live on Twitch] and in French by Vigneron, September 14 at 18:00 CEST **Ongoing: *** [[Wikidata:Events/Data Quality Days 2021|Data Quality Days]] - several sessions happened over the past days and more are coming this week. Recordings, slides and notes are linked in the program **Past: *** Forex - 36C3 Wikipaka WG: Live querying: let’s explore Wikidata together! - [https://www.youtube.com/watch?v=VlQ40uYYXAA YouTube] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Papers *** [https://biss.pensoft.net/article/73806/ Linking Data and Descriptions on Moths Using the Wikimedia Ecosystem] Part of collection TDWG Proceedings 2021 ** other *** [[User:Ainali|Ainali]] [https://headstuffpodcasts.com/episode/s02e09-stanning-wikidata talks about Wikidata] on The World According to Wikipedia podcast. * '''Tool of the week''' ** '''Wwwyzzerdd for Wikidata''' is a browser extension that allows you to view and edit Wikidata information from Wikipedia ([[:commons:File:Wwwyzzerdd Demo.webm|demo video]]). Install it in [https://addons.mozilla.org/en-US/firefox/addon/wwwyzzerdd-for-wikidata/ Firefox] or [https://chrome.google.com/webstore/detail/wwwyzzerdd-for-wikidata/gfidggfngdnaalpihbdjnfbkfiniookc?hl=en&authuser=0 Chrome] * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://facethefacts.app/ Face The Facts] mobile app allows you to scan election posters and see the true facts about politicians. ** Wikidata now has over 150,000 Senses on Lexemes! * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9866|GRAC rating]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9857|Center for Turkish Cinema Studies film ID]], [[:d:Property:P9858|Civilisti Italiani member ID]], [[:d:Property:P9859|Government Publications Number (Taiwan)]], [[:d:Property:P9860|Global Location Number]], [[:d:Property:P9861|Iași Central University Library ID]], [[:d:Property:P9862|Encyclopaedia of Islam (second edition) ID]], [[:d:Property:P9863|Gujarati Vishwakosh entry]], [[:d:Property:P9864|Télé-Loisirs ID]], [[:d:Property:P9865|Anagrafe degli studiosi ID]], [[:d:Property:P9867|e-Maapõu stratigraphy ID]], [[:d:Property:P9868|INAPP Thesaurus ID]], [[:d:Property:P9869|Douyin video ID]], [[:d:Property:P9870|IndieMag game ID]], [[:d:Property:P9871|INAPP author ID]], [[:d:Property:P9872|TBDB ID]], [[:d:Property:P9873|Enciclopedia dello Sport ID]], [[:d:Property:P9874|INAPP work ID]], [[:d:Property:P9875|Fondation du patrimoine ID]], [[:d:Property:P9876|Endemia.nc animal taxon ID]], [[:d:Property:P9877|Gry Online game ID]], [[:d:Property:P9878|Encyclopaedia of Islam (first edition) ID]], [[:d:Property:P9879|Encyclopaedia of Islam (third edition) ID]], [[:d:Property:P9880|Festivaletteratura person ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Mexican Video Game content classification category|Mexican Video Game content classification category]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NZTCS conservation status|NZTCS conservation status]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Unique Identifier|Unique Identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/relevant date for copyright|relevant date for copyright]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Allaboutjazz musician ID|Allaboutjazz musician ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Google Fonts ID|Google Fonts ID]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/museum-digital place ID|museum-digital place ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EPA Facility Registry Service ID|EPA Facility Registry Service ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/thefreedictionary dictionary term ID|thefreedictionary dictionary term ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/TermCymru ID|TermCymru ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bildatlas-Künstler-ID|Bildatlas-Künstler-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lexicon of Medieval Nordic Law ID|Lexicon of Medieval Nordic Law ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NZTCS ID|NZTCS ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Research Council Grant ID|Australian Research Council Grant ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PSC|PSC]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SAM id|SAM id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dictionary of Old Norse Prose ID|Dictionary of Old Norse Prose ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Norsk Akademis Ordbok ID|Norsk Akademis Ordbok ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Swedish Food Agency food ID|Swedish Food Agency food ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/e-Maapõu locality ID|e-Maapõu locality ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Grand dictionnaire terminologique ID|Grand dictionnaire terminologique ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kallías|Kallías]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Owler company ID|Owler company ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/447B List of movies with Jean-Paul Belmondo ordered by number of sitelinks] (based on [[d:Talk:Q106255|source]] via [[d:Template:Generic queries for actors]]) *** [https://w.wiki/442m List of actors with whom Jean-Paul Belmondo has played the most] (based on [[d:Talk:Q106255|source]] via [[d:Template:Generic queries for actors]]) *** [https://w.wiki/447P count of movies with Jean-Paul Belmondo by decade] *** [https://w.wiki/42JE List of characters in Tintin ordered by number of apparitions] ([[d:User:PAC2/Tintindata|source]]) *** [https://w.wiki/448b People with no birth/death/floruit dates but which have a position from which dates can be inferred] ([https://twitter.com/generalising/status/1436070940375457797?s=19 source]) *** [https://w.wiki/435w Map of the origin of diamond open access journal (Q108440863) publications] ([https://twitter.com/egonwillighagen/status/1435843986137157635 source]) *** [https://w.wiki/43VM Map of place names in Ghana ending with "li", "ti", "om"] ([https://twitter.com/WikidataGhana/status/1436268573870149648 source]) * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: The website part of the tool is taking shape but is not quite functional yet. We worked on creating the results page. You can see the current very much not finished state at https://mismatch-finder.toolforge.org/ ** Linked the Query Builder from the Query Service so it is discoverable ([[phab:T280229]]) ** Finished work on normalizing filenames when linking to media files on Commons ([[phab:T251480]]) ** All new [https://www.wbstack.com/ wbstack.com] wikis will now be created with elastic search support, including Wikibase indexes! All existing sites will have elastic search soon! ([https://twitter.com/addshore/status/1433852813772214277 Source]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 09 13|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:06, 13. септембар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21994655 --> == Wikidata weekly summary #486 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Bionomia and maintaining Wikidata synchrony with David Shorthouse (Agriculture and Agri-Food Canada). [https://docs.google.com/document/d/1zWRk6MXuCLFuddsK5vr-NxLluJWFTQk3YmQBGQfVTFg/edit?usp=sharing ], Sep 21st. *** Lightning Talk: Wikidata in your Civic Tech project | Summit 2021 - [https://www.youtube.com/watch?v=uFVBxL9A9mw YouTube] **Ongoing: *** The [https://summit.creativecommons.org/ Creative Commons Global Summit] and [https://summit.creativecommons.org/hack4openglam-2021/ Hack4OpenGLAM hackathon] take place from September 20 until 24 (fully online). Several sessions and projects are related to Wikidata and/or Wikibase (see [https://ccglobalsummit2021.sched.com/?searchstring=Wikidata schedule search]). **Past: *** [[Wikidata:Events/Data Quality Days 2021|Data Quality Days]]: **** Periodic editathons as a way to improve data quality on Wikidata: an experiment in Italy - [https://www.youtube.com/watch?v=Ozw8cwRgkLY YouTube] **** Bringing Czech authority files into 21st century: Integration with Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=JKqZTVisHC4 YouTube] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Videos *** Mapping the Scottish Reformation - using Wikidata, Wikipedia's sister project - [https://www.youtube.com/watch?v=HIlIOHovFrM YouTube] *** OpenSym 2021: WDProp: Web Application to Analyse Multilingual Aspects of Wikidata Properties - [https://www.youtube.com/watch?v=EMyGdyyU0Kc YouTube] *** Wikipedia Weekly Network - LIVE Wikidata editing #53 (user scripts and gadgets that can help you edit) - [https://www.youtube.com/watch?v=CntzXV0aJj8 YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Inductiveload/scripts/ShowQsAndPs|User:Inductiveload/scripts/ShowQsAndPs]] shows the Q and P IDs on Items. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:Tools/OpenRefine OpenRefine] has started [https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:OpenRefine development of features for Structured Data on Wikimedia Commons]. [https://meta.wikimedia.org/wiki/Global_message_delivery/Targets/OpenRefine_and_SDC Sign up here] if you want to receive occasional updates on a Wikimedia talk page of your choice. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9883|created for]], [[:d:Property:P9887|Candomblé nation]], [[:d:Property:P9888|NZTCS conservation status]], [[:d:Property:P9895|Mexican video game rating category]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9871|INAPP author ID]], [[:d:Property:P9872|TBDB ID]], [[:d:Property:P9873|Enciclopedia dello Sport ID]], [[:d:Property:P9874|INAPP work ID]], [[:d:Property:P9875|Fondation du patrimoine ID]], [[:d:Property:P9876|Endemia.nc animal taxon ID]], [[:d:Property:P9877|Gry-Online game ID]], [[:d:Property:P9878|Encyclopaedia of Islam (first edition) ID]], [[:d:Property:P9879|Encyclopaedia of Islam (third edition) ID]], [[:d:Property:P9880|Festivaletteratura person ID]], [[:d:Property:P9881|Every Noise at Once ID]], [[:d:Property:P9882|Spotify show episode ID]], [[:d:Property:P9884|Online Begraafplaatsen cemetery ID]], [[:d:Property:P9885|Bing entity ID]], [[:d:Property:P9886|TermCymru ID]], [[:d:Property:P9889|NZTCS ID]], [[:d:Property:P9890|Online Begraafplaatsen person ID]], [[:d:Property:P9891|UK Renewable Energy Planning Database ID]], [[:d:Property:P9892|ICCD ID - Santuari Cristiani]], [[:d:Property:P9893|Naver Post member ID]], [[:d:Property:P9894|Swedish Food Agency food ID]], [[:d:Property:P9896|Dictionary of Old Norse Prose ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/relevant date for copyright|relevant date for copyright]], [[:d:Wikidata:Property proposal/issuing agency|issuing agency]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Hardy's Guide to Marine Gastropods ID|Hardy's Guide to Marine Gastropods ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/main subject for|main subject for]], [[:d:Wikidata:Property proposal/type host taxon|type host taxon]], [[:d:Wikidata:Property proposal/has thematic relation|has thematic relation]], [[:d:Wikidata:Property proposal/location of lexeme usage|location of lexeme usage]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ODOT county code|ODOT county code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/illustrative content|illustrative content]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/e-Maapõu locality ID|e-Maapõu locality ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Grand dictionnaire terminologique ID|Grand dictionnaire terminologique ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Google Fonts ID|Google Fonts ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kallías|Kallías]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Owler company ID|Owler company ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Vietherb species ID|Vietherb species ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Vietherb metabolite ID|Vietherb metabolite ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Allrugby|Allrugby]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SLSP editions ID|SLSP editions ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Issuu ID|Issuu ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/XXI Secolo ID|XXI Secolo ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Journées européennes du patrimoine ID|Journées européennes du patrimoine ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Peoples.ru ID|Peoples.ru ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/musik-sammler.de artist ID|musik-sammler.de artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/HJP ID|HJP ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NVE reservoir ID|NVE reservoir ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Biografija.ru ID|Biografija.ru ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Madrean Discovery Expeditions Flora Database ID|Madrean Discovery Expeditions Flora Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Madrean Discovery Expeditions Fauna Database ID|Madrean Discovery Expeditions Fauna Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Tuscany IDs|IRIS Tuscany IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Joshua Project people group ID|Joshua Project people group ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Flipboard ID|Flipboard ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Washington Rare Plant Field Guide (2021- Version) ID|Washington Rare Plant Field Guide (2021- Version) ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Gente di Tuscia ID|Gente di Tuscia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Poetsgate poem ID|Poetsgate poem ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AdoroCinema person ID|AdoroCinema person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Zenodo Communities ID|Zenodo Communities ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/National Union Catalog ID|National Union Catalog ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/44Vs Biological taxa named after (metal (and other) music bands] *** [https://w.wiki/44kq Works by Dante Alighieri (1265 - September 13/14, 1321)] *** [https://w.wiki/44ts Cumulative page views for candidates in Czech parliamentary election 2021, split by party] ([https://twitter.com/medi_cago/status/1437859890270195716 Source]) * '''Development''' ** [[Wikidata:Project_chat#New_Streaming_Updater_for_Wikidata_Query_Service_in_production_18_Oct_2021|The new Streaming Updater for Wikidata Query Service will be in production 18 Oct 2021]] ** Working on changing the way sitelinks to Wikimedia Commons are created from Item data; now using [[d:P:P910|topic's main category (P910)]] and [[d:P:P1754|category related to list (P1754)]] before [[d:P:P373|Commons category (P373)]] ([[phab:T232927|T232927]]) ** Continuing the work on the Mismatch Finder. This week we focused on the remaining groundwork for showing the first mismatches for review. ** Continuing to work on improvements to the underlying system of how edits are propagated from Wikidata to the other Wikimedia projects. ** Implemented two improvements for constraints: the “distinct values” constraint type now supports the “separator” parameter ([[phab:T277855]]) and we no longer check qualifiers on some unusual™ properties ([[phab:T235292]]) ** Adding tags to some of the remaining UI edits that didn't get them yet for edits on Lexemes ([[phab:T290950]]) ** Making it possible to add tags to some remaining Lexeme API modules ([[phab:T290951]]) ** Fixed a bug in the Query Builder where it didn't show labels when opening an existing visual query from a shared link ([[phab:T280684]]) ** Made the Query Builder more visible in the Query Service UI ([[phab:T280229]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 09 20|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:14, 20. септембар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22043416 --> == Wikidata weekly summary #487 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Open request for adminship: [[d:Wikidata:Requests for permissions/Administrator/BrokenSegue|BrokenSegue]] (RfP scheduled to end after 27 September 2021 14:36 UTC) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** We’re celebrating the [[d:Wikidata:Ninth_Birthday|9th birthday of Wikidata]] on October 29 during the WikidataCon 🎂 Did you know that you can participate in the celebration by preparing a birthday present or attending events? [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/JOEJSBFTLRIWCY3WGSCYRBZKDAHBJPKB/ Here’s how you can get involved!] *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.09.30 next Wikibase live session] is [https://zonestamp.toolforge.org/1633017642 16:00 GMT on Thursday 30th September 2021] (18:00 Berlin time). All are welcome! *** LIVE Wikidata editing #55 (with OpenRefine) - [https://www.youtube.com/watch?v=AW89di7ljeA YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3062719064013250/ Facebook], October 2 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#81|Online Wikidata meetup in Swedish #81]], October 3 *** COVIWD: COVID-19 Wikidata Dashboard, 30 Sep 2021, Time: 13.00-14.00 WIB ([https://twitter.com/mrlogix/status/1442282913412706314 join details]) ** Past: *** Data Quality Days: You can find slides, videos and notes for many of the sessions on the [[d:Wikidata:Events/Data Quality Days 2021|event page]]. *** Wiki Movimento Brasil. The universe of libraries: **** [https://www.youtube.com/watch?v=Q45sstDdjC0 Wikidata and the multiplication of knowledge potencies] (in Portuguese) **** [https://www.youtube.com/watch?v=AXtOX1X7MJs Wikidata and the multiplication of knowledge powers] (in Portuguese) *** LIVE Wikidata editing #54 - [https://www.youtube.com/watch?v=rL94EF_vPMQ YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/posts/3061865424098614/ Facebook] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://pointstodots.wordpress.com/2021/09/22/connecting-cell-ontology-and-wikidata-via-mixnmatch/ Connecting Cell Ontology and Wikidata via Mix’n’match] ** Papers ***WDProp: Web Application to Analyse Multilingual Aspects of Wikidata Properties, [https://opensym.org/os2021/program/ OpenSym 2021], 15-17 September 2021 ([https://figshare.com/articles/presentation/WDProp_Web_Application_to_Analyse_Multilingual_Aspects_of_Wikidata_Properties/16641502 Slides], [https://github.com/johnsamuelwrites/wdprop source code], [https://www.youtube.com/watch?v=EMyGdyyU0Kc Short Video]) **** ** Videos *** How to work with Wikidata in the library (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=xTGvP7ipCOE YouTube] *** Demo: create Wikidata lexemes from Goethe's "Der Versuch die Metamorphose der Pflanzen zu erklären" - [https://www.youtube.com/watch?v=AHS6rqEX5gA YouTube] *** Demo of adding a string to Wikidata as a lexeme and linking it to the corresponding Wikidata item - [https://www.youtube.com/watch?v=Jm-epCOfMrQ YouTube] *** Wikidata Query Service assistance (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=5oA_541XmhY YouTube] *** Experiences of Using WDumper to Create Topical Subsets from Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=VEA_lC3wVv0 YouTube] **Other *** [https://p3g3.de/2021/09/chirpanalytica/ Chirpanalytica: "Give me your Twitter name and I'll tell you which party you choose"]. ''"What if you could automatically determine the political orientation of a person using just a Twitter account? This is exactly what I have been doing for the past two years".'' *** [https://podcasts.apple.com/us/podcast/that-wikidata-buzz/id1540506784?i=1000536243833 That Wikidata Buzz] - [[d:User:Ambrosia10|Siobhan Leachman]] talks about Wikidata in the [[d:Q108700243|The World According to Wikipedia]] podcast. * '''Tool of the week''' ** [https://observablehq.com/@pac02/user-level-gender-statistics-for-wikipedia User-level gender statistics for Wikipedia] an Observable notebook which computes the share of articles created on fr.wikipedia.org by gender using P21 property through Wikidata's API. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** You can [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Contribute/Community awards|nominate your favorite Wikidata projects]] (tools, community initiatives, WikiProjects...) until October 10th for the WikidataCon community awards. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9897|App Store age rating]], [[:d:Property:P9899|music created for]], [[:d:Property:P9901|issuing agent of work]], [[:d:Property:P9904|FLOSS development policy URL]], [[:d:Property:P9905|relevant date for copyright]], [[:d:Property:P9906|inscription image]], [[:d:Property:P9908|Hardy's Guide to Marine Gastropods URL]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9898|Australian Research Council Grant ID]], [[:d:Property:P9900|Grand dictionnaire terminologique ID]], [[:d:Property:P9902|Materials Project material ID]], [[:d:Property:P9903|All.Rugby player ID]], [[:d:Property:P9907|swisscovery edition ID]], [[:d:Property:P9909|e-Maapõu locality ID]], [[:d:Property:P9910|Online Begraafplaatsen memorial ID]], [[:d:Property:P9911|PoetsGate poem ID]], [[:d:Property:P9912|NVE reservoir ID]], [[:d:Property:P9913|FLORE author ID]], [[:d:Property:P9914|USiena air author ID]], [[:d:Property:P9915|IRIS IMT author ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/WikiProject importance scale rating|WikiProject importance scale rating]], [[:d:Wikidata:Property proposal/predicate for|predicate for]], [[:d:Wikidata:Property proposal/eHive ID|eHive ID]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Database of Czech amateur theater ID|Database of Czech amateur theater ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/National Gallery Prague work ID|National Gallery Prague work ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/George Eastman Museum artist ID|George Eastman Museum artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/All.Rugby club ID|All.Rugby club ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Sachsens-Schlösser-Kennung|Sachsens-Schlösser-Kennung]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario di Economia e Finanza ID|Dizionario di Economia e Finanza ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Densho Encyclopedia ID|Densho Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AsianWiki ID|AsianWiki ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Channel One Russia show ID|Channel One Russia show ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DWDS lemma ID|DWDS lemma ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WDG lemma ID|WDG lemma ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/company code (RICS)|company code (RICS)]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/47ik Given name "Filaret" ranked within similar names] ([https://www.wikidata.org/w/index.php?title=Talk:Q108636690&uselang=en source: talk page of item]) *** [https://w.wiki/47i6 Start time of open access journals known to Wikidata] ([https://twitter.com/nemobis/status/1441411330569748486 Source]) *** [https://w.wiki/47QR Mouths of rivers flowing into the Arctic] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1441101611015696388 Source]) *** [https://w.wiki/47JG What chocolate mousse is called in different languages] ([https://twitter.com/salgo60/status/1440997936343785475 Source]) *** [https://w.wiki/48JQ Women in Wikidata whose husbands are economists with articles on the English Wikipedia, but they themselves lack articles] (adapted from [https://twitter.com/wikigamaliel/status/1440678869539844110 Source]) *** [https://w.wiki/48JU Same with husbands] (adapted from [https://twitter.com/wikigamaliel/status/1440678869539844110 Source]) *** [https://w.wiki/3uAj People employed by the ZDF with an image on Commons and a link to the German language Wikipedia] ([https://twitter.com/BerndWMDE/status/1440648111215415299 Source]) *** [https://w.wiki/isU Coordinates of the birth places of people named Antoine] ([https://twitter.com/Mr_Robinini/status/1439996366227480581 Source]) *** [https://w.wiki/48J4 Place of birth of people named Antoine, Tony, Antonio, etc] *** [https://w.wiki/48EX UK MPs who had the most identified descendants who were themselves MPs] ([https://twitter.com/generalising/status/1442170934945665028 Source]) ** Newest database reports: [[d:Wikidata:Database reports/top missing properties by number of sitelinks/P26|top missing properties by number of sitelinks/P26]] (works again) * '''Development''' ** Changed the formatting of low year numbers so that they now show as e.g. “5 CE” instead of “5” to reduce ambiugity in dates like “March 5 (CE)” ([[phab:T104750]]) ** Working on fixing an issue where two Properties could have the same label in a given language ([[phab:T289473]]) ** Working on preventing a few more cases where two Items could have the same sitelink ([[phab:T291377]]) ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: Continuing to work on showing mismatches on the results page so that they can be reviewed ** Continuing to work on technical improvements to how changes on Wikidata are propagated to Wikipedia and the other Wikimedia projects [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 09 27|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:46, 27. септембар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22067465 --> == Wikidata weekly summary #488 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Closed request for adminship: [[d:Wikidata:Requests for permissions/Administrator/BrokenSegue|BrokenSegue]]. Welcome onboard \o/ * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** OSM TW x Wikidata Taiwan Taipei ([[d:Q1867|Q1867]]) Meetup 2021-10-04, Mozilla Community Space Taipei ([[d:Q61752245|Q61752245]]) *** Next [[d:Wikidata:WikiProject_Linked_Data_for_Production#LD4-Wikidata_Affinity_Group|Linked Data for Libraries LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Stephanie Sapienza and Emily Frazier on [https://www.unlockingtheairwaves.org/about/ Unlocking the airwaves], a digital archive project that compiles early educational public radio content from the National Association of Educational Broadcasters (NAEB). [https://docs.google.com/document/d/1nWbej5udmkCWlNxALbs06PGjKMmnveGoyn9DinSVgbk/edit Agenda with call link], October 5. *** SPARQL queries [https://www.twitch.tv/belett live on Twitch] in French, by Vigneron, October 5 at 18:00 CEST **Ongoing: *** [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=9 New Wikidata Lexemes Challenge! Help to improve lexicographical data on Wikidata]. This week's theme: Seasons. ** Past *** Wikibase Live session [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.09.30 logs] (September 2021) *** LD4 - video presentation start 05:00 [https://stanford.zoom.us/rec/play/zCW7Zel4sQVeSIgwYL1fAz2E9dytx0_VDdCdKHd2e-CpXQJvS37W-PtohlON9wYLJ3PV_CCH1PR2Kg_s._N9DzHE1blpFqQNL Keepin 'N Sync... with wikidata ... and ORCID...and GBIF] - [https://www.slideshare.net/DavidShorthouse/ld4-wikidata-affinity-group-shorthouse slides] by David Shorthouse **** The [[d:User:Salgo60/ExternalIdentifiers|Magnus list]] that was mentioned at 27:00 (please update list) **** Ticket created related to problem mentioned with WD objects getting deleted - [[phabricator:T291659|T291659]] *** 2021-09-30, Talk "COVIWD: COVID-19 Wikidata Dashboard" at Seminar Pekanan IR-NLP &mdash; [https://drive.google.com/file/d/1UpL72wcS3ivv1VHweJso-I1ygBCr9NXq/view slides] in English, [https://www.youtube.com/watch?v=AoxtkFRsKnE video] in Indonesian ([https://twitter.com/mrlogix/status/1444113850165432322 source]) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://wikiedu.org/blog/2021/09/27/what-can-querying-wikidata-do-for-me/ What can querying Wikidata do for me?] *** https://diff.wikimedia.org/2021/10/01/synchronising-wikidata-and-wikipedia-an-outreachy-project/ ** Papers: [[doi:10.3233/SW-210444|Representing COVID-19 information in collaborative knowledge graphs: The case of Wikidata]] *** ** Videos *** Introduction to Wikidata for beginners Part. 1 (in Portuguese) - [https://www.youtube.com/watch?v=NDD2_g56UiA YouTube] *** How to work with Wikidata in the library (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=xTGvP7ipCOE YouTube] * '''Tool of the week''' * [[d:Wikidata:Tools/ItemSubjector|ItemSubjector]] is Python console tool that helps add [[d:Property:P921|main subject (P921)]] to groups of items in a semi-automatic way. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** You can [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Contribute/Community awards|nominate your favorite Wikidata projects]] (tools, community initiatives, WikiProjects...) until October 10th for the WikidataCon Community Awards ** You can also sign up for a slot at the birthday presents lightning talks session at WikidataCon 2021 to present your [[d:Wikidata:Ninth Birthday|gift for Wikidata birthday]] until October 16 ** [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Program/Day 2 and 3 - Community tracks|Submissions for day 2 and 3 of WikidataCon]] are still open. You can submit sessions about a variety of topics until October 20 * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9897|App Store age rating]], [[:d:Property:P9899|music created for]], [[:d:Property:P9901|issuing agent of work]], [[:d:Property:P9904|FLOSS development policy URL]], [[:d:Property:P9905|relevant date for copyright]], [[:d:Property:P9906|inscription image]], [[:d:Property:P9908|Hardy's Guide to Marine Gastropods URL]], [[:d:Property:P9924|number of evacuated]], [[:d:Property:P9926|template populates category]], [[:d:Property:P9927|number of tries marked]], [[:d:Property:P9929|madhhab]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9898|Australian Research Council Grant ID]], [[:d:Property:P9900|Grand dictionnaire terminologique ID]], [[:d:Property:P9902|Materials Project material ID]], [[:d:Property:P9903|All.Rugby player ID]], [[:d:Property:P9907|swisscovery edition ID]], [[:d:Property:P9909|e-Maapõu locality ID]], [[:d:Property:P9910|Online Begraafplaatsen memorial ID]], [[:d:Property:P9911|PoetsGate poem ID]], [[:d:Property:P9912|NVE reservoir ID]], [[:d:Property:P9913|FLORE author ID]], [[:d:Property:P9914|USiena air author ID]], [[:d:Property:P9915|IRIS IMT author ID]], [[:d:Property:P9916|Journées européennes du patrimoine ID]], [[:d:Property:P9917|Peoples.ru person ID]], [[:d:Property:P9918|Kallías ID]], [[:d:Property:P9919|Convict Records of Australia ID]], [[:d:Property:P9920|Croatian Language Portal identifier]], [[:d:Property:P9921|Issuu ID]], [[:d:Property:P9922|Flipboard ID]], [[:d:Property:P9923|Umění pro město ID]], [[:d:Property:P9925|BBC Food ID]], [[:d:Property:P9928|Baijiahao ID]], [[:d:Property:P9930|Inventory of Heritage Artefacts institution ID]], [[:d:Property:P9931|Inventory of Heritage Artefacts object ID]], [[:d:Property:P9932|Vietherb species ID]], [[:d:Property:P9933|Vietherb metabolite ID]], [[:d:Property:P9934|Zenodo communities ID]], [[:d:Property:P9935|XXI Secolo ID]], [[:d:Property:P9936|Indonesian Museum National Registration System ID]], [[:d:Property:P9937|Postimees topic ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/WikiProject importance scale rating|WikiProject importance scale rating]], [[:d:Wikidata:Property proposal/predicate for|predicate for]], [[:d:Wikidata:Property proposal/eHive ID|eHive ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/original description|original description]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bowers acronym|Bowers acronym]], [[:d:Wikidata:Property proposal/mul label property|mul label property]], [[:d:Wikidata:Property proposal/stylized name|stylized name]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Database of Czech amateur theater ID|Database of Czech amateur theater ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/National Gallery Prague work ID|National Gallery Prague work ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/George Eastman Museum artist ID|George Eastman Museum artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/All.Rugby club ID|All.Rugby club ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Sachsens-Schlösser-Kennung|Sachsens-Schlösser-Kennung]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario di Economia e Finanza ID|Dizionario di Economia e Finanza ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Densho Encyclopedia ID|Densho Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AsianWiki ID|AsianWiki ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Channel One Russia show ID|Channel One Russia show ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DWDS lemma ID|DWDS lemma ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WDG lemma ID|WDG lemma ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/company code (RICS)|company code (RICS)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Sapienza author ID|IRIS Sapienza author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AFNIL publisher ID|AFNIL publisher ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Institut de recherche pour le développement (IRD) identifier|Institut de recherche pour le développement (IRD) identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/TMOK ID|TMOK ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kastra ID|Kastra ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Indigenous Corporation Number|Indigenous Corporation Number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/United Nations Treaty Collection object ID|United Nations Treaty Collection object ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Österreichischer Fußball-Bund ID|Österreichischer Fußball-Bund ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MYmovies-Personenkennung|MYmovies-Personenkennung]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IGI Global Dictionary ID|IGI Global Dictionary ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/L'Unificazione ID|L'Unificazione ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EMBO member ID|EMBO member ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/49eV Women born in Nigeria with an article in Basque for Listeria] ([https://twitter.com/kepasarasola/status/1443865588951142421 Source]) *** [https://w.wiki/49dn Still life paintings by women ] ([https://twitter.com/janedarnell/status/1443843762627751936 Source]) *** [https://w.wiki/496c Map of cemeteries in New Zealand] ([https://twitter.com/metacoretechs/status/1443162230200045571 Source]) *** [https://w.wiki/4A3X Right Livelihood Award laureates] ([https://twitter.com/DennisPriskorn/status/1443124794359222273 Source]) *** [https://w.wiki/48tL Chelsea FC players, with English Wikipedia article, Commons image, etc] ([https://twitter.com/NavinoEvans/status/1442871904403001346 Source]) ** Newest database reports: [[d:Wikidata:Database_reports/top_missing_properties_by_number_of_sitelinks/P22|Missing properties by number of sitelinks: P22 (father)]] (works again) * '''Development''' ** Finished preventing a case where the same sitelink could be added to two different Items ([[phab:T291377]]) ** Continuing work on the [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]. Currently focusing on showing the details of the mismatches to the person reviewing mismatches. ** Continued work on not allowing two Properties to have the same label after undo/revert ([[phab:T289473]]) ** Continuing work on improving how changes on Wikidata are propagated to Wikipedia and the other other Wikimedia projects. The new system is being rolled out to all wikis now. It should not change anything for editors and just be a technical improvement in the backend. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** [[d:Wikidata:Contribute/Suggested and open tasks|Suggested and open tasks]]! ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 10 04|Read the full report]]''' &middot; [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] &middot; [[:d:User:Lea Lacroix (WMDE)|Lea Lacroix (WMDE)]] 18:37, 4. октобар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Lea Lacroix (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22102255 --> == Wikidata weekly summary #489 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** We’re celebrating the [[d:Wikidata:Ninth_Birthday|9th birthday of Wikidata]] on October 29 during the WikidataCon 🎂 Did you know that you can participate in the celebration by preparing a birthday present or attending events? [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/JOEJSBFTLRIWCY3WGSCYRBZKDAHBJPKB/ Here’s how you can get involved!] *** Wikidata/Wikibase office hour, [https://zonestamp.toolforge.org/1634745653 16:00 UTC on Wednesday 20th October 2021] (18:00 Berlin time), on the Wikidata [https://t.me/joinchat/IeCRo0j5Uag1qR4Tk8Ftsg Telegram channel]. *** Upcoming: WMF search platform team office hour, Wednesday, October 13th, 2021 at 15:00-16:00 GMT / 08:00-09:00 PDT / 11:00-12:00 EDT / 17:00-18:00 CEST. [https://etherpad.wikimedia.org/p/Search_Platform_Office_Hours Etherpad], [https://meet.google.com/vgj-bbeb-uyi Google Meet]. You can come and chat about the Wikidata & Commons Query Service. *** LIVE Wikidata editing #57 - [https://www.youtube.com/watch?v=kkpsEi3KQFM YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3074379516180538/ Facebook], October 16 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#83|Online Wikidata meetup in Swedish #83]], October 17 ** Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #11, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=11 Perception and Senses] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://tech-news.wikimedia.de/en/2021/10/07/wikidata-in-african-language-communities/ Wikidata in African Language Communities] *** [https://informatieprofessional.nl/mediakunst-op-wikipedia-wil-collecties-en-metadata-toegankelijker-maken/ Media art on Wikipedia wants to make collections and metadata more accessible] (in Dutch) ** Papers *** Modeling and Documenting Queer Voices and Topics on Wikidata, [https://www.dublincore.org/conferences/2021/presentations/metadata_and_gender_diversity/ Panel on Metadata and Gender Diversity], Amber Billey, Clair A Kronk, John Samuel, Rachel Ivy Clarke, Sayward Schoonmaker, DCMI Virtual 2021, October 8, 2021, [https://figshare.com/articles/presentation/Modeling_and_Documenting_Queer_Voices_and_Topics_on_Wikidata/16780078 Slides] ** Videos *** Introduction to Wikidata for beginners. Part 2 (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=1sixiCKRxag YouTube] *** Introduction to Wikidata (in Spanish) - [https://www.youtube.com/watch?v=GycAGV8MTeU YouTube] *** Scripts and gadgets in Wikidata (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=HItY9dhIJ5g YouTube] *** Wikidata Workshop 2021 - Coupling Wikipedia Categories with Wikidata Statements for Better Semantics - [https://www.youtube.com/watch?v=CiZVaNJyOgo YouTube] * '''Tool of the week''' ** [https://neguess.mpi-inf.mpg.de/ Neguess] is a Wikidata entity guessing game with negative clues. ([https://www.youtube.com/watch?v=s4_kYROCG4w demo video]) * '''Other Noteworthy Stuff''' ** You can [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Contribute/Community awards|nominate your favorite Wikidata projects]] (tools, community initiatives, WikiProjects...) until October 10th for the WikidataCon Community Awards ** You can also sign up for a slot at the birthday presents lightning talks session at WikidataCon 2021 to present your [[d:Wikidata:Ninth Birthday|gift for Wikidata birthday]] until October 16 ** [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Program/Day 2 and 3 - Community tracks|Submissions for day 2 and 3 of WikidataCon]] are still open. You can submit sessions about a variety of topics until October 20 ** Wikimedia Foundation is hiring a Graph Consultant to help migrate the [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:SPARQL_query_service Wikidata Query Service (WDQS)] from Blazegraph to a different RDF store. [https://boards.greenhouse.io/wikimedia/jobs/3546920 Apply here!] ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/V57FNNLBN4KHVTKEVKSIZHR7YK2RAEGU/ The WMF Search team will begin data transfer for the new Streaming Updater today] (11 Oct 2021). * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9945|dissertation program]], [[:d:Property:P9946|date of probate]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9938|Densho Encyclopedia ID]], [[:d:Property:P9939|Institut de recherche pour le développement (IRD) identifier]], [[:d:Property:P9940|DWDS lemma ID]], [[:d:Property:P9941|Dizionario di Economia e Finanza ID]], [[:d:Property:P9942|National Gallery Prague work ID]], [[:d:Property:P9943|Hill Museum & Manuscript Library ID]], [[:d:Property:P9944|Database of Czech Amateur Theater person ID]], [[:d:Property:P9947|WDG lemma ID]], [[:d:Property:P9948|The World Factbook country ID]], [[:d:Property:P9949|AFNIL publisher ID]], [[:d:Property:P9950|RICS company code]], [[:d:Property:P9951|Greek Castles ID]], [[:d:Property:P9952|Gente di Tuscia ID]], [[:d:Property:P9953|Lexicon of Medieval Nordic Law ID]], [[:d:Property:P9954|Product and Service Code]], [[:d:Property:P9955|SAM ID]], [[:d:Property:P9956|IRIS Sapienza author ID]], [[:d:Property:P9957|museum-digital place ID]], [[:d:Property:P9958|Det Norske Akademis Ordbok ID]], [[:d:Property:P9959|PDDikti ID]], [[:d:Property:P9960|VI.BE platform ID]], [[:d:Property:P9961|Owler company ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/registration number|registration number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/present in non-fictional work|present in non-fictional work]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NIK (Nomor Induk Kependudukan)|NIK (Nomor Induk Kependudukan)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/reports to|reports to]], [[:d:Wikidata:Property proposal/excitation energy|excitation energy]], [[:d:Wikidata:Property proposal/merger|merger]], [[:d:Wikidata:Property proposal/split-off|split-off]], [[:d:Wikidata:Property proposal/choreography for|choreography for]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/AllSides ID|AllSides ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Apple maps id|Apple maps id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia dei ragazzi ID|Enciclopedia dei ragazzi ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NLI archive ID|NLI archive ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CANTIC ID|CANTIC ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bat Sheva Archive ID|Bat Sheva Archive ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Research Vocabularies Australia ID|Research Vocabularies Australia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Reptile Online Database ID|Australian Reptile Online Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Chi era Costui - Plaque ID|Chi era Costui - Plaque ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Research Data Australia ID|Research Data Australia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Institute for Disaster Resilience Knowledge Hub resource ID|Australian Institute for Disaster Resilience Knowledge Hub resource ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Parliament of Australia MP ID|Parliament of Australia MP ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Trove work ID|Trove work ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Geographical Names Board of NSW geoname ID|Geographical Names Board of NSW geoname ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Arachne.org.au ID|Arachne.org.au ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Remontees-mecaniques.net ID|Remontees-mecaniques.net ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Apple Music track ID|Apple Music track ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4BUD Share of women for each Nobel prize] ([https://observablehq.com/@pac02/share-of-women-for-each-nobel-prize source]) *** [https://w.wiki/4Bx9 Nobel Prize statistics on number of recipients for award wrt. gender (interactive plot)] ([https://twitter.com/ReaderMeter/status/1446495088368971790 source]) *** [https://w.wiki/4CSy Share of women among Nobel prize winners by decade] *** [https://w.wiki/4B8C Notable books on linked data, semantic technologies, and semantic knowledge graphs] ([https://twitter.com/kvistgaard/status/1445772334296485892 source]) *** [https://w.wiki/4Bcx Benelux railway stations connected from] [[d:Q800587|Brussels-South railway station (Q800587)]] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1445725038951350278 source]) *** [https://w.wiki/4AtB Date of opening and closing of railway stations in Denmark] ([https://www.youtube.com/watch?v=Sv45EKBgCGQ Source]) *** [https://w.wiki/4AsX Map or Talaiotic archeological culture sites located in the Menorca island in Spain] ([https://twitter.com/ivan_bea/status/1445394615339737092 source]) *** [https://w.wiki/4AuC Location of all the meteorological stations in Navarre] ([https://twitter.com/theklaneh/status/1445359682495946761 source]) *** [https://w.wiki/4ArC Photos of participants in the Pandora Papers] ([https://twitter.com/_pablog/status/1445316553503805440 source]) *** [https://w.wiki/4Bc$ Diameter, size and mass of balls] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1444734616464674817 source]) *** [https://w.wiki/4CSu French departments with their shape] *** [https://w.wiki/4CWo Longest rivers located in France and which did not gave their name to a department] ([https://twitter.com/envlh/status/1445114042905989122 source]) *** [https://query.wikidata.org/#SELECT%20DISTINCT%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3Fheight%20%3FcountryLabel%20%3FsubjectLabel%20%3Fcoords%20%3Fimage%20WITH%20%7B%0A%20%20SELECT%20%3Fitem%20%3FheightStatement%20WHERE%20%7B%0A%20%20%20%20%3Fitem%20wdt%3AP31%20%3Ftype%20.%0A%20%20%20%20VALUES%20%3Ftype%20%7B%20wd%3AQ1779653%20wd%3AQ179700%20wd%3AQ1051606%20wd%3AQ29168169%20wd%3AQ3476533%20%7D%0A%20%20%20%20FILTER%20NOT%20EXISTS%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP31%20wd%3AQ21745157%20%7D%0A%20%20%20%20FILTER%20NOT%20EXISTS%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP5816%20wd%3AQ56556915%20%7D%0A%20%20%20%20%3Fitem%20p%3AP2048%20%3FheightStatement%20.%0A%20%20%20%20%7B%20%3FheightStatement%20pq%3AP518%20wd%3AQ179700%20%7D%20UNION%0A%20%20%20%20%7B%20FILTER%20NOT%20EXISTS%20%7B%20%3FheightStatement%20pq%3AP518%20%3Fx%20%7D%20%7D%20%20%20%20%0A%20%20%7D%0A%7D%20AS%20%25i%20WHERE%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25i%20.%0A%20%20%3FheightStatement%20psv%3AP2048%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20wikibase%3AquantityAmount%20%3FbaseHeight%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AquantityUnit%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20p%3AP2370%2Fpsv%3AP2370%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AquantityAmount%20%3FunitHeight%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AquantityUnit%20wd%3AQ11573%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%5D%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%5D%0A%20%20%20%20%5D.%0A%20%20BIND%20%28%20%3FbaseHeight%20%2a%20%3FunitHeight%20AS%20%3Fheight%20%29%0A%20%20FILTER%20%28%20%3Fheight%20%3E%3D%2030%20%29%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP17%20%3Fcountry%20%7D%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP625%20%3Fcoords%20%7D%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP18%20%3Fimage%20%7D%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP921%20%3Fsubject%20%7D%0A%20%20%23SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22%20%7D%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22en%22%20%7D%0A%7D%0AORDER%20BY%20DESC%28%3Fheight%29%20%3FcountryLabel%20%3FitemLabel%0A%20 Statues measuring more than 30 m in height (excluding the pedestal)] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1447264661183909897 Source]) * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: We are continuing the work on the review part of the system. We are now working on letting reviewers indicate if the mismatch is on Wikidata, the other database, both or neither. ** Fixed a bug where it was possible for two Properties to have the same label in a given language by undoing/reverting an edit ([[phab:T289473]]) ** Fixed a confusing error message that was being shown when trying to save geoshape / tabular data that doesn’t exist ([[phab:T285758]]) ** Removing some unnecessary entity link formatting in edit summaries and special pages to improve performance ([[phab:T292203]]) ** Fixing an issue with invalid dates that the API accepts but should not ([[phab:T289417]]) ** Migrated all Wikimedia wikis to use the new change dispatching system. This system is responsible for notifying the other wikis about edits made on Wikidata that affect their articles so the article is refreshed and edits are added to recent changes and watchlists. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 10 11|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:36, 11. октобар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22166946 --> Дћировићу, блокирај овог вандала [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/FriedrickMILBarbarossa_jeba%C4%87u_ti_mater_ja_u_pi%C4%8Dku_kad_te_budem_video], сакриј измене. Поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:17, 17. октобар 2021. (CEST) == Wikidata weekly summary #490 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' **New request for comments *** [[d:Wikidata:Requests for comment/Frequency of YouTube follower count data|Frequency of YouTube follower count data]] *** [[d:Wikidata:Requests for comment/Should previously linked Wikipedia articles be separated?|Should previously linked Wikipedia articles be separated?]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** We’re celebrating the [[d:Wikidata:Ninth_Birthday|9th birthday of Wikidata]] on October 29 during the WikidataCon 🎂 Did you know that you can participate in the celebration by preparing a birthday present or attending events? [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/JOEJSBFTLRIWCY3WGSCYRBZKDAHBJPKB/ Here’s how you can get involved!] *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Scottish Accused Witches Project with Ewan McAndrew and Emma Carroll (University of Edinburgh). [https://docs.google.com/document/d/1zAgFigQFhnB1GXiRjt0MvXxB9ry87tu7YNS_5bM4vqU/edit?usp=sharing ], Oct 19th. *** [[d:Wikidata:WikiProject Govdirectory/Events|WikiProject Govdirectory Collab Hour]], October 22 *** LIVE Wikidata editing #58 - [https://www.youtube.com/watch?v=r3tBIgP8XKo YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3080639182221238/ Facebook], October 23 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#84|Online Wikidata meetup in Swedish #84]], October 24 *** [https://www.lavocedeltrentino.it/2021/10/12/festival-informatici-senza-frontiere-dal-21-al-23-ottobre-2021-a-rovereto/ IT Festival Without Borders from 21 to 23 October 2021 in Rovereto] - ''There will be a Wikidata for SPARQL queries workshop for high school and university students.'' ** Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #12, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=12 Health professions] *** #12MonthsofOSM, [https://twitter.com/hashtag/12MonthsofOSM?src=hashtag_click mapping historical features] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://observablehq.com/@pac02/introduction-a-observable-pour-les-utilisateurs-de-wikida Introduction to Observablehq.com for Wikidata users] in French (Introduction à Observable pour les utilisateurs de Wikidata) *** [https://diff.wikimedia.org/2021/10/15/learn-wikidata-an-interactive-course/ Learning to edit Wikidata is challenging; we aim to make it easier with this interactive course] *** Manuscripts on Wikidata: the state of the art? by [[d:User:MartinPoulter|Martin Poulter]] *** [https://blog.nationalarchives.gov.uk/digital-scholarship-in-archives-a-data-case-study/ Digital scholarship in archives: A data case study] ** Papers *** Accepted papers for the Wikidata Workshop at ISWC have been published: https://wikidataworkshop.github.io/2021/ *** [https://www.gipp.com/wp-content/papercite-data/pdf/stegmueller2021.pdf Detecting Cross-Language Plagiarism using Open Knowledge Graphs] ** Videos *** Wikidata Scripts and gadgets (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=C-NQc0U6XoI YouTube] *** Import RDF data from Wikidata (part 11) - [https://www.youtube.com/watch?v=joG3zZ4vLno YouTube] *** New introductory working hour on Wikidata (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=sLbP8AHfHas YouTube] *** Building Wikidata - Queries with Wikidata Query Service (in Spanish) - [https://www.youtube.com/watch?v=_9tMq-FRDd8 YouTube] *** Building Wikidata - Databases and Open Refine (in Spanish) - [https://www.youtube.com/watch?v=frhn6CEf96w YouTube] *** How to retrieve the list of works by Canadian authors available on Wikisource? (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=0bBPL0ITL9w YouTube] ** Other: *** Research project: [https://prattdx.org/research/evaluating-the-usability-of-museum-apis/ How can museums improve the usability of collection APIs?] * '''Tool of the week''' ** [https://github.com/glaciers-in-archives/snowman Snowman] is a static site generator for SPARQL backend ([https://twitter.com/AlbinPCLarsson/status/1448247078250061825?t=TANj4qCkX3UgJdZVqlCEXQ&s=19 source]) * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Program/Day 2 and 3 - Community tracks|Submissions for day 2 and 3 of WikidataCon]] are still open. You can submit sessions about a variety of topics until October 20 **Sina Ahmadi has released a [https://sinaahmadi.github.io/posts/sparql-query-generator-for-lexicographical-data.html SPARQL query generator for lexicographical data] **Wikidata [[:d:Wikidata:Project_chat#Introducing_P10000:_Research_Vocabularies_Australia_ID|reached the 10000th numbered property]], with the creation of P10000 [[:d:Property:P10000|Research Vocabularies Australia]]. (There are currently [https://w.wiki/4ESP 9285 pages in the Property namespace].) ** [https://twitter.com/WikidataMeter/status/1448131107661230083 Wikidata now has over 600,000 Lexemes!] ** [https://www.learnwikidata.net/ Learn Wikidata] is an online interactive course created by the Vanderbilt University thanks to a WikiCite grant and available in English, Spanish and Chinese. [https://diff.wikimedia.org/2021/10/15/learn-wikidata-an-interactive-course/ More information here]. ** The 3<sup>rd</sup> edition of the [[m:Coolest Tool Award|Coolest Tool Award]] is looking for nominations (see [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikimedia-l@lists.wikimedia.org/thread/DDNP7CZWF74CUCD7SC6S452KGMNMOAPN/ announcement on wikimedia-l]). Please submit your favorite tools by October 27<sup>th</sup>. The awarded projects will be announced and showcased in a virtual ceremony in December. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9969|catalogue raisonné]], [[:d:Property:P9970|predicate for]], [[:d:Property:P9971|has thematic relation]], [[:d:Property:P9972|illustrative content]], [[:d:Property:P9974|ITU radio emission designation]], [[:d:Property:P9977|isotopically modified form of]], [[:d:Property:P9989|stylized name]], [[:d:Property:P9994|record number]], [[:d:Property:P9998|excitation energy]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9947|WDG lemma ID]], [[:d:Property:P9948|The World Factbook country ID]], [[:d:Property:P9949|AFNIL publisher ID]], [[:d:Property:P9950|RICS company code]], [[:d:Property:P9951|Greek Castles ID]], [[:d:Property:P9952|Gente di Tuscia ID]], [[:d:Property:P9953|Lexicon of Medieval Nordic Law ID]], [[:d:Property:P9954|Product and Service Code]], [[:d:Property:P9955|SAM ID]], [[:d:Property:P9956|IRIS Sapienza author ID]], [[:d:Property:P9957|museum-digital place ID]], [[:d:Property:P9958|Det Norske Akademis Ordbok ID]], [[:d:Property:P9959|PDDikti ID]], [[:d:Property:P9960|VI.BE platform ID]], [[:d:Property:P9961|Owler company ID]], [[:d:Property:P9962|Ordbog over det danske sprog ID]], [[:d:Property:P9963|Svenska Akademins Ordbok-section ID]], [[:d:Property:P9964|Kalliope-Verbund ID]], [[:d:Property:P9965|musik-sammler.de artist ID]], [[:d:Property:P9966|United Nations Treaty Collection object ID]], [[:d:Property:P9967|Washington Rare Plant Field Guide ID (Web version)]], [[:d:Property:P9968|RAWG game ID]], [[:d:Property:P9973|TMOK ID]], [[:d:Property:P9975|Vokrug sveta article]], [[:d:Property:P9976|copyright registration]], [[:d:Property:P9978|Eneström Number]], [[:d:Property:P9979|NRK TV ID]], [[:d:Property:P9980|NLI Archive (bibliographic) ID]], [[:d:Property:P9981|L'Unificazione ID]], [[:d:Property:P9982|IGI Global Dictionary ID]], [[:d:Property:P9983|Enciclopedia dei ragazzi ID]], [[:d:Property:P9984|CANTIC ID]], [[:d:Property:P9985|EMBO member ID]], [[:d:Property:P9986|NDL earlier law ID]], [[:d:Property:P9987|AbandonSocios ID]], [[:d:Property:P9988|Bat Sheva Archive ID]], [[:d:Property:P9990|Literature.com book ID]], [[:d:Property:P9991|Literature.com ebook ID]], [[:d:Property:P9992|CantoDict word ID]], [[:d:Property:P9993|CantoDict character ID]], [[:d:Property:P9995|MYmovies person ID]], [[:d:Property:P9996|Chi era Costui plaque ID]], [[:d:Property:P9997|Bowers acronym]], [[:d:Property:P9999|Turkish Cinema Archive Database person ID]], [[:d:Property:P10000|Research Vocabularies Australia ID]], [[:d:Property:P10001|Austrian Football Association player ID]], [[:d:Property:P10002|Dewan Negara ID]], [[:d:Property:P10003|Arachne.org.au ID]], [[:d:Property:P10004|Dewan Rakyat ID]], [[:d:Property:P10005|Remontees-mecaniques.net ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/merger|merger]], [[:d:Wikidata:Property proposal/split-off|split-off]], [[:d:Wikidata:Property proposal/choreography for|choreography for]], [[:d:Wikidata:Property proposal/classification, compartmentalisation, or information category for this document|classification, compartmentalisation, or information category for this document]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Hotel rating|Hotel rating]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NatureScot Sitelink ID|NatureScot Sitelink ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/pole positions|pole positions]], [[:d:Wikidata:Property proposal/podium finishes|podium finishes]], [[:d:Wikidata:Property proposal/StopGame ID|StopGame ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/fastest laps|fastest laps]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Amends|Amends]], [[:d:Wikidata:Property proposal/heading|heading]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Conway polyhedron notation|Conway polyhedron notation]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Reptile Online Database ID|Australian Reptile Online Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Research Data Australia ID|Research Data Australia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Institute for Disaster Resilience Knowledge Hub resource ID|Australian Institute for Disaster Resilience Knowledge Hub resource ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Parliament of Australia MP ID|Parliament of Australia MP ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Trove work ID|Trove work ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Geographical Names Board of NSW geoname ID|Geographical Names Board of NSW geoname ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Apple Music track ID|Apple Music track ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bokmålsordboka-ID|Bokmålsordboka-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nynorskordboka-ID|Nynorskordboka-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Birdata ID|Birdata ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Superior Graduate Schools IDs|IRIS Superior Graduate Schools IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Trade Mark Number|Australian Trade Mark Number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Prints + Printmaking artist ID|Australian Prints + Printmaking artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Prints + Printmaking work ID|Australian Prints + Printmaking work ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FFCAM ID|FFCAM ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/TVSA ID|TVSA ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Academy of Russian Television person ID|Academy of Russian Television person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NSW Parliament Member ID|NSW Parliament Member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Statistical Geography 2021 ID|Australian Statistical Geography 2021 ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/KPU Calon 2019|KPU Calon 2019]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Monaco Nature Encyclopedia ID|Monaco Nature Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Refuges.info ID|Refuges.info ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Smotrim.ru film ID|Smotrim.ru film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Norgeshistorie ID|Norgeshistorie ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AHPRA registration number|AHPRA registration number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PubCRIS product number|PubCRIS product number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Toolhub ID|Toolhub ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Spotify user ID|Spotify user ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario di Medicina ID|Dizionario di Medicina ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario delle Scienze Fisiche ID|Dizionario delle Scienze Fisiche ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ORIAS number|ORIAS number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SNSF person ID|SNSF person ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://query.wikidata.org/embed.html#%23title%3A%20List%20of%20written%20works%20ordered%20by%20date%0ASELECT%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3FitemDescription%20%3Fyear%20WHERE%20%7B%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP50%20wd%3AQ921499.%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP577%20%3Fdate.%20%7D%0A%20%20BIND%28YEAR%28%3Fdate%29%20AS%20%3Fyear%29%0A%7D%0AORDER%20BY%20%28%3Fyear%29 List of written works authored by recent Nobel laureate Joshua Angrist] (via [[d:Template:Item documentation]] on [[d:Talk:Q921499]]) *** [https://w.wiki/4D$a Books by Canadian authors with a Wikisource page] ([https://twitter.com/Georgele2etexte/status/1449627724470013952 Source]) *** [https://w.wiki/4Eek Repetitive taxon names] ([https://twitter.com/WikidataFacts/status/1449534448995901446 Source]) *** [http://w.wiki/4DH$ Count of sitelinks of museums/tourist attractions in the US] ([https://twitter.com/wikilovesbrasil/status/1449095230586826757 Source]) *** [https://w.wiki/4DT4 Map of French communes that are >30 characters long] ([https://twitter.com/ash_crow/status/1448600030127009797 Source]) *** [https://w.wiki/4Ef9 Lexemes in Swedish that are missing in Svenska Akademiens Ordbok (Q1935308)] ([https://twitter.com/DennisPriskorn/status/1448396292439281682 Source]) *** [https://w.wiki/4DDX Attendance at the Bargoin, Roger-Quilliot and Henri-Lecoq museums per year] ([https://twitter.com/belett/status/1448252751520092161 Source]) *** [https://w.wiki/4Csp Present and past members of Czech Chamber of Deputies who are relatives] ([https://twitter.com/medi_cago/status/1447837736761806849 Source]) * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: We are continuing the work on the review part of the system. We are working on letting reviewers submit their decision if the mismatch is on Wikidata, the other database, both or neither. ** In the previous week we migrated all Wikimedia wikis to use the new change dispatching system. This system is responsible for notifying the other wikis about edits made on Wikidata that affect their articles so the article is refreshed and edits are added to recent changes and watchlists. This week we monitored the new system and investigated and fixed a few issues that came up. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 10 18|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:51, 18. октобар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22166946 --> == Wikidata weekly summary #491 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' **Upcoming: *** WikidataCon is happening this week! [https://pretix.eu/WDCon21/WDCon21/ Don’t forget to register if you want to attend]! *** [https://www.iskouk.org/event-4540936 ISKO UK Hands-on Meetup - Introduction to Wikibase] ([https://www.meetup.com/Knowledge-Organisation-London/events/281627829/ register on meetup]) *** [https://www.inaturalist.org/projects/wikidatacon-2021-bioblitz WikidataCon Bioblitz (During WikidataCon)] ** Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #13, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=13 Death] ** Past: *** [[d:Wikidata:Events/IRC office hour 2021-10-20|Wikidata+Wikibase office hour log]] (2021-10-20) *** Wikiarabia Algeria 2021: [https://www.youtube.com/watch?v=EBZrF3gLyZM Wikibase Presentation - Mohammed Sadat Abdulai and Georgina Burnett] *** Talk at Wikidata Workshop 2021 - [https://www.youtube.com/watch?v=YT9IhM9phwk Mathematics In Wikidata] *** LibreOffice Conference 2021 - [https://www.youtube.com/watch?v=_P3C2KjN9hE Enhancing a spellcheck dictionary by Wikidata Lexemes] *** LIVE Wikidata editing #58 - [https://www.youtube.com/watch?v=r3tBIgP8XKo YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3080639182221238/ Facebook] *** [https://www.youtube.com/watch?v=YlGIR7d3gOg Wikipedia Weekly Network: Wikipedia podcast section #152 - Wikidata + Wikipedia: fact templates (in Swedish)] *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#84|Online Wikidata meetup in Swedish #84]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [http://magnusmanske.de/wordpress/?p=658 The Buggregator] *** [http://magnusmanske.de/wordpress/?p=662 AutoDesc Reloaded] by Magnus Manske *** [https://observablehq.com/@pac02/awesome-wikidata-notebooks Awesome Wikidata notebooks] *** [https://grant592.github.io/prog-neo4j/ Close to the Edge - Graph Databases through 1970s Prog Rock] ** Videos *** How to upload Australian Faunal Directory IDs to Wikidata using OpenRefine. [https://www.youtube.com/watch?v=vvMNjq16M38 Part I], [https://www.youtube.com/watch?v=gC0RH-KtHVI Part II], [https://www.youtube.com/watch?v=27_j9N5n-vs Part III], [https://www.youtube.com/watch?v=b9k0ZTYTVG4 Part IV] *** PhysWikiQuiz - a Physics Formula Question Generation and Test Engine using Wikidata in Education - [https://www.youtube.com/watch?v=5OZ0G5zEp2w YouTube] *** Timelapse of churches in the Americas (Wikidata, QGIS) - [https://www.youtube.com/watch?v=szhPNjpnoM8 YouTube] *** UseAsRef 2.0 - adding references using external IDs and other statements on Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=w3KhBOFAzFk YouTube] *** Addressing the gender gap - Wikidata and SPARQL queries (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=vOTfjNIpfIk YouTube] *** Understanding Wikidata: a free and open knowledge base (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=pY1ntfqsN84 YouTube] *** WikidataTutorial: Learn how to edit / create items on Wikidata (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=wFGXe4tKl-E YouTube] *** Linked Data and Wikidata (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=eePi4E78SIg YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Bargioni/UseAsRef|User:Bargioni/UseAsRef]] has now a 2.0 version, allowing to use as references not only external IDs but also some other properties ([[d:Property:P1343|P1343]], [[d:Property:P973|P973]], [[d:Property:P8214|P8214]] etc.) * '''Other Noteworthy Stuff''' ** QID ("Initialism of Q-identifier, a unique identifier for an item in Wikidata. [from 2012]") now has [[wikt:QID|an entry in Wiktionary]] ** The 3<sup>rd</sup> edition of the [[m:Coolest Tool Award|Coolest Tool Award]] is looking for nominations (see [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikimedia-l@lists.wikimedia.org/thread/DDNP7CZWF74CUCD7SC6S452KGMNMOAPN/ announcement on wikimedia-l]). Please submit your favorite tools by October 27<sup>th</sup>. The awarded projects will be announced and showcased in a virtual ceremony in December. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9989|stylized name]], [[:d:Property:P9994|record number]], [[:d:Property:P9998|excitation energy]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9988|Bat Sheva Archive ID]], [[:d:Property:P9990|Literature.com book ID]], [[:d:Property:P9991|Literature.com ebook ID]], [[:d:Property:P9992|CantoDict word ID]], [[:d:Property:P9993|CantoDict character ID]], [[:d:Property:P9995|MYmovies person ID]], [[:d:Property:P9996|Chi era Costui plaque ID]], [[:d:Property:P9997|Bowers acronym]], [[:d:Property:P9999|Turkish Cinema Archive Database person ID]], [[:d:Property:P10000|Research Vocabularies Australia ID]], [[:d:Property:P10001|Austrian Football Association player ID]], [[:d:Property:P10002|Dewan Negara ID]], [[:d:Property:P10003|Arachne.org.au ID]], [[:d:Property:P10004|Dewan Rakyat ID]], [[:d:Property:P10005|Remontees-mecaniques.net ID]], [[:d:Property:P10006|AllSides ID]], [[:d:Property:P10007|Birdata ID]], [[:d:Property:P10008|Geographical Names Board of NSW geoname ID]], [[:d:Property:P10009|IRIS GSSI author ID]], [[:d:Property:P10010|IRIS IUSS author ID]], [[:d:Property:P10011|SISSA Digital Library author ID]], [[:d:Property:P10012|NSW Parliament member ID]], [[:d:Property:P10013|SNSF person ID]], [[:d:Property:P10014|FFCAM ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Conway polyhedron notation|Conway polyhedron notation]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nombre de voies routières|Nombre de voies routières]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Museu da Pessoa Story|Museu da Pessoa Story]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Official forum|Official forum]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Properties for legislation|Properties for legislation]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Stack Exchange user ID|Stack Exchange user ID]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Toolhub ID|Toolhub ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Spotify user ID|Spotify user ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario di Medicina ID|Dizionario di Medicina ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario delle Scienze Fisiche ID|Dizionario delle Scienze Fisiche ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ORIAS number|ORIAS number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Meetup group id|Meetup group id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/UAE ID|UAE ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Tennis Abstract player ID|Tennis Abstract player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Museu da Pessoa person ID|Museu da Pessoa person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SoccerPunter player ID|SoccerPunter player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/allplayers.in.ua player ID|allplayers.in.ua player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/pfl.uz player ID|pfl.uz player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ua-football.com player ID|ua-football.com player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Offshore leaks database ID|Offshore leaks database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Snob.ru author ID|Snob.ru author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/TASS Encyclopedia ID|TASS Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Corporate Identification Number (CIN) in India|Corporate Identification Number (CIN) in India]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DFIH financier ID|DFIH financier ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DFIH business ID|DFIH business ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Chuvash Encyclopedia ID|Chuvash Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kola Encyclopedia ID|Kola Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IndexCat ID|IndexCat ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lithuanian Heritage Registry code|Lithuanian Heritage Registry code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Penza Encyclopedia ID|Penza Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SEKO-ID|SEKO-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Musées Nationaux Récupération ID|Musées Nationaux Récupération ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Women in the Legislature ID|Women in the Legislature ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dissernet person ID|Dissernet person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dissernet institution ID|Dissernet institution ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dissernet journal ID|Dissernet journal ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia di Roma person ID|Enciclopedia di Roma person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Vokrug.tv show ID|Vokrug.tv show ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4GAU Map of mosques] ([https://twitter.com/LArtour/status/1451221910759563271 Source]) *** [https://w.wiki/4FsR Documents from the Boyer collection by decades], [https://w.wiki/4Ec3 subjects most represented] ([https://twitter.com/belett/status/1451199703308128267 Source]) *** [https://w.wiki/HuG Pronouns of people in different languages] ([https://twitter.com/jsamwrites/status/1450877143374868495 Source]) *** [https://w.wiki/4FRK Twitter accounts of libraries in Switzerland] ([https://twitter.com/LibrErli/status/1450761240058421255 Source]) *** [https://w.wiki/4F6e Images of cell types in Wikidata] ([https://twitter.com/lubianat/status/1450483958114885640 Source]) *** [https://w.wiki/4F4E Map of the place of death of people born in Puy-de-Dôme] ([https://twitter.com/belett/status/1450446343781195779 Source]) *** [https://w.wiki/4HAq Graph of NFDI consortia with their fields of work], [https://w.wiki/4HAw the map of (co-)applicants], ([https://twitter.com/_shigapov/status/1452562986946678786 Source]) *** [https://w.wiki/4GTx Places where people in South-America work who published on Wikidata] ([https://twitter.com/egonwillighagen/status/1451837907258462208 Source]) *** [https://w.wiki/4Fx5 Rail link between Narvik and Singapore] ([https://twitter.com/LibrErli/status/1451528085833195546 Source]) * '''Development''' ** The new WDQS Streaming Updater now fully shipped to production. This will help the Query Service better deal with the amount of edits happening on Wikidata. ([https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/NXBOCI3WKTZBB6RB2GYWBBH2BFH3NBT6/ more information]) ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: Continuing work on the results page where mismatches are shown for review. We are focusing on showing all necessary information for a mismatch to make a good determination if it is a mismatch in Wikidata, the external source or neither. ** Finishing the work on the new change dispatching system that improves how Wikipedia and the other Wikimedia projects are notified about edits happening on Wikidata that affect them. Currently tying up some lose ends. ** Preparing for WikidataCon. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 10 25|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 16:31, 25. октобар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22227678 --> == Wikidata weekly summary #492 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** New request for comments: [[d:Wikidata:Requests for comment/handling of data objects for pages in the project namespace|handling of data objects for pages in the project namespace]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Sam Oyeyele will join us to discuss [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:WikiProject%20AfroCine/Months%20of%20African%20Cinema the AfroCine project]. [https://docs.google.com/document/d/1Slztz7F9jGkfcv66LAd4F26d_MHatYtDMjEtOc-U-Fw/edit# doc], Nov. 2nd. *** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/SLB3STWTKYHFW5AXKLJAPEP34ULFG3XL/ Upcoming Search Platform Office Hours—November 3rd, 2021]. Time: 16:00-17:00 GMT / 09:00-10:00 PDT / 12:00-13:00 EDT / 17:00-18:00 CET & WAT. Come and ask anything related to Wikimedia search, Wikidata Query Service, Wikimedia Commons Query Service, etc.! ** Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #14, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=14 COP26] ** Past: *** WikidataCon 2021 happened \o/ **** Documentation of the sessions are currently ongoing. It may take a few weeks to publish all 80 hours of content but you can already watch some of them ([[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Documentation/List of sessions|linked from each session's Etherpad]]). **** [https://etherpad.wikimedia.org/p/WikidataCon2021-Wikidatapinkponysession Wikidatapink pony session] (a meetup where participants shared wishes and feature requests about Wikidata to the development team) **** List of [[d:Wikidata:Ninth Birthday/Presents|birthday presents]] ***** [[d:Wikidata:WikidataComplete|WikidataComplete gadget]] by [[d:User:Dhairya3124|Dhairya3124]] ***** [https://tanny411.github.io/Wikidata-WDQS-Analysis/ Wikidata Subgraph Analysis] by [[d:User:Aisha Khatun|Aisha Khatun]] ***** [[d:User:Bargioni/UseAsRef|UseAsRef 2.0]] by [[d:User:Epìdosis|Epìdosis]] ***** [https://kgtk.isi.edu/iswc/browser/Q11424 KGTK project] by Pedro Szekely ***** [https://wmde.github.io/wikidata-map/dist/index.html Wikidata Map] (series of updates of the all-coordinates-on-wikidata, made available at [[commons:Wikidata map]]) by [[User:Addshore|Addshore]] ***** [http://wikipediapodden.se/episode-154-abstract-wikipedia-and-wikifunctions/ Special episode of Wikipediapodden with an interview with Denny about Abstract Wikipedia and Wikifunctions] by [[d:User:Ainali|Ainali]] ***** [https://en.wiktionary.beta.wmflabs.org/wiki/cat Lua access for Lexemes on beta] by [[d:User:LydiaPintscher|LydiaPintscher]] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=2pDKC64nItE Editathon documentation page] by bunch of lovely glam professionals ***** [https://www.learnwikidata.net/app/?en Learn wikidata course] by [[d:User:Clifford_Anderson|Clifford Anderson]] and co ***** [https://wikxhibit.org/ Wikxhibit] by Tarfah Alrashed ***** [https://integraality.toolforge.org/ Integraality updates] by [[d:User:Jean-Frédéric|Jean-Frédéric]] ***** [https://www.inaturalist.org/projects/wikidatacon-2021-bioblitz iNaturalist BioBlitz] by [[d:User:Pigsonthewing|Pigsonthewing]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blog post *** [https://www.daieux-et-dailleurs.fr/blog-genealogique/challenge-de-a-a-z/84-challenge-az-edition-2021/697-challenge-a-a-z-2021 Challenge A to Z 2021] (in French) ** Papers *** [https://doi.org/10.1093/nar/gkab991 Complex Portal 2022: new curation frontiers] about the {{Q|47196990}} <> Wikidata connection *** (fr) [https://observablehq.com/@pac02/les-libelles-francophones-genres-dans-wikidata Les libellés francophones genrés dans Wikidata] (notebook Observablehq) ** Videos *** Working hour on preferences and common.js Wikidata (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=-7W2V_dPXJ4 YouTube] *** Semantic web tutorial # 3 | What is Wikidata? (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=B1Miv9bCQjA YouTube] *** SPARQL queries around Boyer collection of the Clermont Auvergne Métropole heritage library (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=B1Miv9bCQjA YouTube] *** New Item creation (in Japanese) - [https://www.youtube.com/watch?v=OXDLj5cLBZQ YouTube] ** Research projects *** [https://safeandtrustedai.org/project/creating-and-evolving-knowledge-graphs-at-scale-for-explainable-ai/ Creating and evolving knowledge graphs at scale for explainable AI] * '''Tool of the week''' ** [http://www.cemeteries.wiki/ Cemeteries.wiki] by [[d:User:Yamen|Yamen]] is a project to display Dataviz and statistics about cemeteries all over the world. (2021-11-01) ** ... and remember you can [[Wikidata:Tools/Proposals|propose a new tool or gadget]]! * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Wikimedia Foundation is looking for a Graph Consultant to help migrate the [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:SPARQL_query_service Wikidata Query Service (WDQS)] from Blazegraph to a different RDF store. [https://boards.greenhouse.io/wikimedia/jobs/3546920 Apply here!] * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10019|term in higher taxon]], [[:d:Property:P10027|official forum]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10015|NatureScot Sitelink ID]], [[:d:Property:P10016|Refuges.info ID]], [[:d:Property:P10017|Dizionario delle Scienze Fisiche ID]], [[:d:Property:P10018|George Eastman Museum people ID]], [[:d:Property:P10020|Parliament of Australia MP ID]], [[:d:Property:P10021|UAE University Libraries ID]], [[:d:Property:P10022|Dizionario di Medicina ID]], [[:d:Property:P10023|Museu da Pessoa person ID]], [[:d:Property:P10024|Indigenous Corporation Number]], [[:d:Property:P10025|Toolhub ID]], [[:d:Property:P10026|Research Data Australia ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/date of recording|date of recording]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Candidate position|Candidate position]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MTBdata|MTBdata]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Vokrug.tv person ID|Vokrug.tv person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Standing Waters Database ID|Standing Waters Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/State Duma person ID|State Duma person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Federation Council person ID|Federation Council person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia della Scienza e della Tecnica ID|Enciclopedia della Scienza e della Tecnica ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FRACS profile ID|FRACS profile ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NER portfolio ID|NER portfolio ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Triple J Unearthed artist ID|Triple J Unearthed artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SEEK company ID|SEEK company ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Levels.fyi company ID|Levels.fyi company ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/romaq.org ID|romaq.org ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NWT Species ID|NWT Species ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS UNISA author ID|IRIS UNISA author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nederlandse Voornamenbank ID|Nederlandse Voornamenbank ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Verona author ID|IRIS Verona author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS UNIMI author ID|IRIS UNIMI author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS UNIURB author ID|IRIS UNIURB author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Charities and Not‑for‑profits Register Charity ID|Australian Charities and Not‑for‑profits Register Charity ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS UNIBO author ID|IRIS UNIBO author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Québec Enterprise Number|Québec Enterprise Number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Douyin User ID|Douyin User ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ACE Repertory publisher ID|ACE Repertory publisher ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ACE Repertory writer ID|ACE Repertory writer ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Indonesian Hospital ID|Indonesian Hospital ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4DWD Map of French bridges and tunnels carrying an high-speed railway line] *** [https://w.wiki/4JWy List of Wikidata item's labels which are same as male form and different from female form in French (ie using the generic as male form)] ([[d:User:PAC2/Gender neutral labels|source]]) *** [https://w.wiki/4JX4 List of Wikidata item's labels which are same as male form and different from female form in English (ie using the generic as male form)]([[d:User:PAC2/Gender neutral labels|source]]) *** [https://w.wiki/4K5K consorts of Selim III] ([[d:Property_talk:P26#Sultan's_consorts|source]]) *** [https://w.wiki/4KLz Coordinates of the birthplaces of people with family name Autrique] ([https://twitter.com/daieuxdailleurs/status/1455096919013924869 Source]) *** [https://w.wiki/4KBW Coordinates of battles] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1454879113207033858 Source]) *** [https://w.wiki/4Je2 Geographical distribution of votive boats historic monuments in France] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1454149939676786691 Source]) *** [https://w.wiki/4JJ6 Relationship among accepted NFDI consortia] ([https://twitter.com/inablu/status/1453765653287120899 Source]) ** Newest database reports: [[d:Wikidata:Database reports/top missing properties by number of identifiers/P26|top missing property by number of identifiers: spouse (P26)]] * '''Development''' ** WikidataCon! \o/ ** Continued the work on the first version of the Mismatch Finder. We are getting closer to the polishing phase now and will have something ready in the next weeks. ** Lua access for Lexemes is now ready to test on English Beta Wiktionary. ** Concluded work on the improved behind-the-scenes system for notifying Wikipedias and co about Wikidata edits that affect them. Nothing should have changed for you. ** Started working on a new implementation of the search box to be ready for the upcoming skin changes the WMF is working on. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 11 01|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:37, 1. новембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22271418 --> Можеш ли да закључаш чланак [[Despot (vozilo)]] на 3 месеца, од уређивања анонимаца, јер вандализују константно, сад сам вратио ручно два вандализма. Хвала.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:24, 3. новембар 2021. (CET) :Закључао је Фреди, поздрав Дћировићу.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:33, 3. новембар 2021. (CET) == Wikidata weekly summary #493 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** [https://www.twitch.tv/belett Live about SPARQL queries] on Twitch and in French, by Vigneron, November 9 at 18:00 CET *** LIVE Wikidata editing #61 - [https://www.youtube.com/watch?v=--pS3UB0uFg YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3098329280452228/ Facebook], November 13 at 19:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#86|Online Wikidata meetup in Swedish #86]], November 14 at 13.00 UTC *** Wikidata webinar at the Goethe Institute in Athens (Greek). [https://us02web.zoom.us/webinar/register/WN_WmX73SA_R5C-nd87ytV4aw?timezone_id=Europe%2FBerlin Nov 8, 2021 17:00 UTC+1] *** Next installment of the [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:WikiProject_LD4_Wikidata_Affinity_Group/Wikibase_and_WBStack_Working_Hours LD4 Wikibase Working Hour]! Monday 15 November 2021, 3PM - 4PM Eastern ([https://www.timeanddate.com/worldclock/converter.html?iso=20211115T200000&p1=tz_et&p2=tz_ct&p3=tz_mt&p4=tz_pt&p5=tz_gmt&p6=tz_cet Time zone converter]). Registration: [https://columbiauniversity.zoom.us/meeting/register/tJUtc-CoqTgpGtBjZC0uPQ7qA_in15Qzer6e Zoom registration link] ** Ongoing *** Weekly Lexemes Challenge #15, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=15 COP26 (2/2)] ** Past *** Documentation of the WikidataCon 2021 sessions are currently ongoing. It may take a few weeks to publish all 80 hours of content but you can already watch some of them ([https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:WikidataCon_2021/Documentation/List_of_sessionslinked from each session's Etherpad]) *** [https://www.youtube.com/watch?v=zE6hw2pu6K0 Wikidata SPARQL tutorial around the Saint-Brieuc museum] (in French) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Media *** [[User:Theklan]] at {{Q|Q3100760}}: [https://www.eitb.eus/es/radio/radio-euskadi/programas/hagase-la-luz/detalle/8435228/wikidata-base-de-datos-editable-multilingue-libre-y-con-datos-de-todo-conocimiento-con-galder-gonzalez/ Wikidata: una base de datos editable, multilingüe, libre y con datos de todo conocimiento] (Spanish) ** Blogs *** TIB at WikidataCon: [https://blogs.tib.eu/wp/tib/2021/11/05/tib-at-wikidatacon-part-1/ Part 1 ] , [https://blogs.tib.eu/wp/tib/2021/11/05/tib-at-wikidatacon-part-2/ Part 2] *** [https://www.utoronto.ca/news/help-their-prof-u-t-students-go-being-wikidata-novices-international-conference-presenters With help of their prof, U of T students go from being Wikidata novices to international conference presenters] *** [https://staff.library.harvard.edu/blog/boston-rock-city Crowdsourcing the Scene at the Boston Rock City Edit-a-Thon] ** Videos *** Basic tutorial on how to improve Wikidata items (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=MR-90s_uZCQ YouTube] *** Metadata of cultural institutes: import strategies on Wikidata in the case of the Tuscany Region (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=154u0HvMkyQ YouTube] *** Wikidata for 5-star Linked Open Databases: a case study of PanglaoDB - [https://www.youtube.com/watch?v=HvjMoaOr68k YouTube] *** Using Wikidata entities and properties in schema.org markup and linked data - [https://www.youtube.com/watch?v=eJ3HSI6zLyo YouTube] * '''Tool of the week''' ** [https://observablehq.com/@pac02/gendered-labels-in-wikidata are occupation labels gender neutral?] a tool to explore gender neutrality of labels in different languages. ** [https://app.rawgraphs.io/ RAWGraphs], a dataviz tool which allows SPARQL queries ([https://twitter.com/rawgraphs/status/1455530965749673984?t=bkvv8yg8lwIgmcyWK6HTSw&s=19 source]) * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/3VJ5ZW3MO3CMCVWW4JDWSWDLXLX4XAEU/ New strategies for Wikidata and the Wikibase Ecosystem published and waiting for your feedback]. [[m:LinkedOpenData/Strategy2021|Add your comments]]! ** [https://openrefine.org/download.html OpenRefine 3.5.0] was released * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10032|Museu da Pessoa History]], [[:d:Property:P10038|Conway polyhedron notation]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10028|Tennis Abstract player ID]], [[:d:Property:P10029|Women in the Legislature ID]], [[:d:Property:P10030|StopGame ID]], [[:d:Property:P10031|Enciclopedia di Roma person ID]], [[:d:Property:P10033|Biografija.ru ID]], [[:d:Property:P10034|Derrieux agency person ID]], [[:d:Property:P10035|Kola Encyclopedia ID]], [[:d:Property:P10036|Penza Encyclopedia ID]], [[:d:Property:P10037|Enciclopedia della Scienza e della Tecnica ID]], [[:d:Property:P10039|Musées Nationaux Recuperation ID]], [[:d:Property:P10040|Lithuanian Heritage Registry code]], [[:d:Property:P10041|Nynorskordboka-ID]], [[:d:Property:P10042|Bokmålsordboka-ID]], [[:d:Property:P10043|Indonesian parliament candidate ID 2019]], [[:d:Property:P10044|Trove work ID]], [[:d:Property:P10045|Vokrug.tv show ID]], [[:d:Property:P10046|Apple maps ID]], [[:d:Property:P10047|Federation Council person ID]], [[:d:Property:P10048|Meetup group id]], [[:d:Property:P10049|Glitchwave genre ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/original catalog description|original catalog description]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kanobu ID|Kanobu ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Yandex.Question person ID|Yandex.Question person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/発車メロディ|発車メロディ]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Listen Notes podcast ID|Listen Notes podcast ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WhatsApp number|WhatsApp number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CNKI Journal ID|CNKI Journal ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Baidu Scholar Journal ID|Baidu Scholar Journal ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AllHomes research location ID|AllHomes research location ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Domain suburb profile ID|Domain suburb profile ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Coles Online product ID|Coles Online product ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Woolworths product ID|Woolworths product ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Maritime Business Directory ID|Maritime Business Directory ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Oslo Byleksikon ID|Oslo Byleksikon ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NVE Bre ID|NVE Bre ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Databáze-her.cz ID|Databáze-her.cz ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FederalPress Encyclopedia ID|FederalPress Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/babesdirectory|babesdirectory]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DHAC ID|DHAC ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Naver TV ID|Naver TV ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IJF competition ID|IJF competition ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/JudoInside competition ID|JudoInside competition ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/live.ijf competition ID|live.ijf competition ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FAOLEX No|FAOLEX No]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EJU competition ID|EJU competition ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/The-Sports.org competition ID|The-Sports.org competition ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/StarHit ID|StarHit ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nasha Versia ID|Nasha Versia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/LocalWiki ID|LocalWiki ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ESPN MMA fighter ID|ESPN MMA fighter ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Comparably company ID|Comparably company ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Spanish Cultural Heritage thesauri ID|Spanish Cultural Heritage thesauri ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dr. Duke's Phytochemical and Ethnobotanical Databases Chemical ID|Dr. Duke's Phytochemical and Ethnobotanical Databases Chemical ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4LKf Number of virtual twins (pair with the same dates of birth and death) in Wikidata] ([[d:Wikidata:WikiProject_Virtual_Twins#Number_of_virtual_twins_at_a_given_milestone|source]]) *** [https://w.wiki/4LPV People recently buried in a cemetery nearby without an image of the grave (P1442) on Wikidata] ([[d:Property_talk:P1442#People recently_buried_in_a cemetery_nearby_without_an image_of_the_grave (P1442)_on_Wikidata|source]]) *** [https://w.wiki/4L5o List of lexemes in French associated with occupation items] ([[d:User:PAC2/Gender neutral labels|source]]) *** [https://w.wiki/4LuG Towns with less than 1000 people that have a cathedral] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1457053245663113216 Source]) *** [https://w.wiki/4Lkt Musical works based on literary works] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1456785592436641794 Source]) *** [https://w.wiki/4Kwq Main surnames of people born in the Puy-de-Dôme, France] ([https://twitter.com/daieuxdailleurs/status/1455861015187496962 Source]) *** [https://w.wiki/4Kox Members of the Ukrainian national sports team] ([https://twitter.com/fed4ev/status/1455657383313788932 Source]) * '''Development''' ** Mismatch Finder: We finished adding “next steps” dialog and a “more info” dialog to tell users more about the import a mismatch was added in. ** We had discussions about how to best make the SearchBox WVUI component for the new Vector skin work well for Wikidata ([[phab:T275251]]) ** We have put a version of [https://www.wbstack.com/ WBStack] on wikibase.dev. We will start work to deploy to wikibase.cloud in the coming weeks. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 11 08|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:33, 8. новембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22310207 --> == Добродошлица == Хвала за добродошлицу. Надам се да ћу бар мало допринијети Вики заједници.{{БП|Блу Нинџа}} == Hvala == Hvala za poruku dobrodošlice, nadam se da ću doprinijeti Wikipedii.{{БП|Joxane}} == Hvala za dobrodošlicu. == Hvala na dobrodošlici.{{БП|Elmakurt}} Postovani, Zahvaljujem se za prijem, i radujem se buducoj saradnji. Srdacan pozdrav.{{БП|StojaDj}} hvala na dobrodošlici.[[Корисник:Elmakurt|Elmakurt]] ([[Разговор са корисником:Elmakurt|разговор]]) 12:36, 9. новембар 2021. (CET) == Wikidata weekly summary #494 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** New request for comments: [[Wikidata:Requests for comment/Create massive changes in one property for spesific categories/properties?|Create massive changes in one property for spesific categories/properties?]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** Next Bug Triage Hour on '''API issues'''. Monday 15th November at 17:00 UTC (18:00 Berlin time, [https://www.timeanddate.com/worldclock/fixedtime.html?msg=Wikidata+bug+triage+hour&iso=20211115T17&p1=%3A&ah=1 see other time zones]) ([https://etherpad.wikimedia.org/p/WikidataBugTriageHour Etherpad]) *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Éder Porto will be discussing adding journal articles to Wikidata [[:wikisource:Wikipedia and Academic Libraries: A Global Project/Chapter 17|Wikipedia and Academic Libraries: A Global Project/Chapter 17]]. [https://docs.google.com/document/d/1LjxZ01AUOIJItcwgXTWAIFblel9js_XjwG4aWArD-Zk/edit?usp=sharing doc], Nov. 16th. *** [https://openpublishingfest.org/calendar.html#event-107/ Open Source Publishing Tools in Wikidata], 16 November 2021. Part of the [https://openpublishingfest.org Open Publishing Fest]. *** LIVE Wikidata editing #62 - [https://www.youtube.com/watch?v=gXzqg6KuVvc YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3104015093216980/ Facebook], November 20 at 19:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#87|Online Wikidata meetup in Swedish #87]], November 21 at 13.00 UTC ** Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #16, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=15 Books] ** Past *** Introduction to Wikidata: GWMAB con IAML Italia [https://www.youtube.com/watch?v=B5fXKwKzGbA replay] (in Italian) *** WikiData4Education_Aligning the sum of all knowledge with school curricula, WikiIndaba ([https://www.youtube.com/watch?v=yowI9YtZ-2M replay]) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://investinopen.org/blog/wikidata-and-open-infrastructure-a-request-for-participation/ Wikidata and open infrastructure: a request for participation] *** [https://redaktionsblog.hypotheses.org/5219 Own metadata for own blog posts - science communication and bibliographies with open data and Wikidata] *** [https://www.datastory.org/blog/tracking-the-worlds-elections How we're tracking elections in symbiosis with Wikidata] *** Recent updates and improvements to Wikidata Query Service **** [https://techblog.wikimedia.org/2021/11/10/how-we-learned-to-stop-worrying-and-loved-the-event-flow/ How we learned to stop worrying and loved the (event) flow] **** [https://techblog.wikimedia.org/2021/11/10/the-trouble-with-triples/ The trouble with triples] **** [https://techblog.wikimedia.org/2021/11/10/getting-the-wdqs-updater-to-production-a-tale-of-production-readiness-for-flink-on-kubernetes-at-wmf/ Getting the WDQS Updater to production: a tale of production readiness for Flink on Kubernetes at WMF] ** Videos *** [[d:User:Fuzheado|Fuzheado]] and [[d:User:T_Cells|T Cells]] to demonstrate how to discover, track and work with sets of Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=q27-k3Ms4hw YouTube] *** Wikidata Introduction course (in German) - [https://www.youtube.com/watch?v=MmSGrlk0uSI 1], [https://www.youtube.com/watch?v=4Zg6Gbiwzac 2], [https://www.youtube.com/watch?v=0XJSUyNIoIw 3], [https://www.youtube.com/watch?v=qRL6dUPBVBs 4] *** Wikidata in Educational Institutions / Academic research at Wikimedia Polska / Wikidata Govdirectory - [https://www.youtube.com/watch?v=UNX4rBWxK_U YouTube] ** Podcasts *** [https://specimenspod.libsyn.com/ Siobhan Leachman - Wikimedia Editor and Citizen Scientist] * '''Tool of the week''' ** [[:ca:Plantilla:Infotaula persona|Plantilla:Infotaula persona]], infobox for people on Catalan Wikipedia with extensive use of Wikidata, used 175000 times, with Bridge editing. Sample use at [[:ca:Frits Zernike]]. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [Feedback Requested] [[phab:T295275|Introducing a dedicated section on Wikidata Item pages for classifying properties]] ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/3VJ5ZW3MO3CMCVWW4JDWSWDLXLX4XAEU/ New strategies for Wikidata and the Wikibase Ecosystem published and waiting for your feedback]. [[m:LinkedOpenData/Strategy2021|Add your comments]]! ** [https://observablehq.com/@pac02/what-kind-of-articles-have-you-created What kind of articles have you created?] an Observable notebook which use Wikidata API to get the value of P31 for the list of articles created by a user. ** OpenRefine is hiring a [https://openrefine.org/blog/2021/11/05/Project-director.html part-time Project director] (paid position). ** [https://brianschrader.com/archive/announcing-hewell-public-beta-/ Hewell public beta app]: is a virtual tour guide that automatically finds interesting things around you whether you're in a new city or your hometown. ** [[d:Q30325238|Full Fact]] [https://twitter.com/mr_dudders/status/1458063883697016838 is using the MediaWiki Action API in their workflow to help add some Wikidata identifiers to their mark-up]. ** [[d:User:Magnus Manske|Magnus]] [https://twitter.com/MagnusManske/status/1455871764760834053 replaced some live SPARQL queries in Mix’n’match with a database cache. Main page now loads faster]. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: none *** External identifiers: [[:d:Property:P10050|Nederlandse Voornamenbank ID]], [[:d:Property:P10051|Standing Waters Database ID]], [[:d:Property:P10052|Vokrug.tv person ID]], [[:d:Property:P10053|Atlas Project of Roman Aqueducts ID]], [[:d:Property:P10054|IRIS UNIURB author ID]], [[:d:Property:P10055|IRIS Verona author ID]], [[:d:Property:P10056|IRIS UNISA author ID]], [[:d:Property:P10057|IRIS UNIMI author ID]], [[:d:Property:P10058|IRIS UNIBO author ID]], [[:d:Property:P10059|Philosophica ID]], [[:d:Property:P10060|Castforward ID]], [[:d:Property:P10061|Baidu Scholar journal ID]], [[:d:Property:P10062|Academy of Russian Television person ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Tabakalera ID|Tabakalera ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/mathematical symbol|mathematical symbol]], [[:d:Wikidata:Property proposal/included as part|included as part]], [[:d:Wikidata:Property proposal/specific impulse by weight|specific impulse by weight]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Newgrounds username|Newgrounds username]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/7 Days person ID|7 Days person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DBLP event ID|DBLP event ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Osmose Agency person ID|Osmose Agency person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Author ID from the Modern Discussion website|Author ID from the Modern Discussion website]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Umbria IDs|IRIS Umbria IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/biografiA ID|biografiA ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Global Geoparks Network ID (new)|Global Geoparks Network ID (new)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/identifiant Numelyo|identifiant Numelyo]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4NqT List of properties which have instances or subclass of humans as possible value with male and female form in French] ([[d:Topic:Wgl2sg728eg71a8s|source]]) *** [https://w.wiki/4Ngr Different people with same label / birthday / occupation in a specified year] *** [https://w.wiki/4Nnk Narrative locations of the book Itinerary from Paris to Mont-d'Or] ([https://twitter.com/belett/status/1459192473100632066 Source]) *** [https://w.wiki/4NVs Maps of tombs of unknown soldiers] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1458890173937295361 Source]) *** [https://w.wiki/4N7h Most common first names (> 5) among people with a Wikidata item and born in Auvergne] ([https://twitter.com/belett/status/1458445682549854209 Source]) *** [https://w.wiki/4MsG Student-Teacher relationship based on entries in 'Das Geistige Berlin' (1897)] ([https://twitter.com/LibrErli/status/1458203007158558721 Source]) *** [https://query.wikidata.org/embed.html#select%20%3Fdec%20%28%28%3Fcount%2F%3Ftotal%29%2a100%20as%20%3Fpercent%29%20%3FcauseLabel%20%20where%20%0A%7B%20%0A%20%20%7B%20select%20%28str%28%3Fdecade%29%20as%20%3Fdec%29%20%28count%28distinct%20%3Fps%29%20as%20%3Fcount%29%20%3Fcause%20where%20%7B%0A%20%20%3Fmp%20p%3AP39%20%3Fps%20.%20%3Fps%20ps%3AP39%20%3Fterm%20.%20%3Fterm%20wdt%3AP279%20wd%3AQ16707842%20.%20%0A%20%20%3Fps%20pq%3AP582%20%3Fpend%20.%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fmp%20p%3AP39%20%3Fps2%20.%20%3Fps2%20ps%3AP39%20%3Fterm%20.%20%3Fps2%20pq%3AP580%20%3Fpend%20%7D%20%0A%20%20%23%20not%20new%20term%20starting%20same%20day%20-%20ie%20left%20Parliament%0A%20%20%3Fps%20pq%3AP1534%20%3Fcause%20.%20%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ741182%20%7D%20%23%20not%20dissolution%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ7649223%20%7D%20%23%20not%20suspension%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ35855188%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ36345696%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ30580660%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ52084147%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ35867887%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20bind%28year%28%3Fpend%29%20as%20%3Fyear%29%20.%20filter%28%3Fyear%20%3E%3D%201870%29%20.%20bind%28%28floor%28%3Fyear%2F10%29%2a10%29%20as%20%3Fdecade%29%20.%0A%7D%20group%20by%20%3Fcause%20%3Fdecade%20%7D%20%0A%0A%20%20%7B%20select%20%28str%28%3Fdecade%29%20as%20%3Fdec%29%20%28count%28distinct%20%3Fps%29%20as%20%3Ftotal%29%20where%20%7B%0A%20%20%3Fmp%20p%3AP39%20%3Fps%20.%20%3Fps%20ps%3AP39%20%3Fterm%20.%20%3Fterm%20wdt%3AP279%20wd%3AQ16707842%20.%20%0A%20%20%3Fps%20pq%3AP582%20%3Fpend%20.%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fmp%20p%3AP39%20%3Fps2%20.%20%3Fps2%20ps%3AP39%20%3Fterm%20.%20%3Fps2%20pq%3AP580%20%3Fpend%20%7D%20%0A%20%20%23%20not%20new%20term%20starting%20same%20day%20-%20ie%20left%20Parliament%0A%20%20%3Fps%20pq%3AP1534%20%3Fcause%20.%20%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ741182%20%7D%20%23%20not%20dissolution%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ7649223%20%7D%20%23%20not%20suspension%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ35855188%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ36345696%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ30580660%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ52084147%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ35867887%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20bind%28year%28%3Fpend%29%20as%20%3Fyear%29%20.%20filter%28%3Fyear%20%3E%3D%201870%29%20.%20bind%28%28floor%28%3Fyear%2F10%29%2a10%29%20as%20%3Fdecade%29%20.%0A%7D%20group%20by%20%3Fdecade%20%7D%20%0ASERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%7D%0A%23defaultView%3ABarChart Relative frequency of reasons MPs' terms end, since 1870] ([https://twitter.com/generalising/status/1458177275535536129 Source]) ** Newest database reports: [[d:Wikidata:WikiProject Movies/reports/TV series/recently ended|recently ended TV series]] * '''Development''' ** The language codes <code>agq</code> ([[:d:Q34737|Aghem]], [[phabricator:T288335|T288335]]) and <code>mcn</code> ([[:d:Q56668|Massa]], [[phabricator:T293884|T293884]]) are now supported. ** Mismatch Finder: Added various dialogs and help texts to make it easier to understand what reviewers need to do and what information they are seeing in the tool ** Mismatch Finder: started polishing and bug fixing for release of the first version ** Making the order of Lexeme's grammatical features consistent ([[phab:T232557]]) ** Investigating how to share complex SPARQL queries in Wikidata Query Service via short URL ([[phab:T295560]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 11 15|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:35, 15. новембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22310207 --> == Молба == Поздрав. Добила сам од Drazetad молбу да комуницирам са администраторима. Да небих препричавала зашто шаљем ти његов текст: „Заборавио сам шифру, па би те замолио да питаш неког од администратора да ме поново повеже на шифру коју сам имао 16 година. Ретко сам на википедији, јер имам катаракту на десном оку, а и на левом слабо видим. Сад један текст радим 4 дана, а 4 таква текста сам радио за један дан. И слух ми полако отказује, али то није толики проблем јер ћу узети слушни апарат.” Надам се да му можеш помоћи. — [[Корисник:З.Вукобрат|З.Вукобрат]] ([[Разговор са корисником:З.Вукобрат|разговор]]) 19:22, 17. новембар 2021. (CET) :{{re|З.Вукобрат}} Администратори немају приступ уредничним лозинкама. Кад уредник заборави лозинку, он може сам да је ресетује. :* На [[Посебно:Корисничка_пријава|пријавној страници]] ('''[[Посебно:Корисничка_пријава]]''') се кликне на „Заборавили сте лозинку?”, чиме се отвара странца са насловом „[[Посебно:Ресетовање_лозинке|Ресетовање лозинке]]”. :* На тој страници уредник унесе своје корисничко име у поље „Корисничко име” и имејл адресу која је наведена у његовом корисничком налогу у поље „Имејл-адреса”, и кликне на „Ресетуј лозинку”. (У зависности од тога како је налог подешен, неопходно је унети уредничко име и имејл, или само један од та два податка.) :* Уколико су унети подаци тачни, Википедија ће послати уреднику имајл са упутствима за ресетовање лозинке. :[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 05:45, 18. новембар 2021. (CET) ; 16. јануар 2022. година Поздрав. Са "малим" закашњењем желим ти СРЕЋНУ НОВУ 2022. ГОДИНУ. :Имам једну молбу. Имам проблем са избором писма за писање текста. Кад пређем на латиницу (српску или енглеску) опет су слова ћирилична. Да ли сам нешто у ПОДЕШАВАЊУ погрешила или је нешто друго у питању пошто ми је ово нова машина? Кад радим неке исправке у енглеској википедији немам тај проблем. Пређем на енглески и слова су латинична. Шта да урдим да тако буде и српској википедији? — [[Корисник:З.Вукобрат|З.Вукобрат]] ([[Разговор са корисником:З.Вукобрат|разговор]]) 17:59, 16. јануар 2022. (CET) :{{re|З.Вукобрат}} Википедијина корисничка подешавања су једнако примењива на све рачунаре са којих корисник приступа. Она су сачувана на Википедијиним серверима. Стога при преласку на нови лични рачунар није неопходно мењати Википедијина подешавања (осим ако постоји неки софтверски дефекат, што тренутно не би требало да буде случај). : Колико могу да видим, у [[Посебно:Подешавања#mw-prefsection-personal|подешавањима]] у секцији '''Интернационализација''' постоји пар језичких опција: '''Језик''', и '''Варијанта језика'''. Уколико је за обе опције изабрано '''sr - српски / srpski''', не долази до једностраног пресловљавања. Напомињем ово у случају да сте нехотично изменили подешавања, и да више нисте сигурни коју опцију да изаберете. : Претпостављам да користите Виндоус 10. Потребно је да у својим ОС [https://support.microsoft.com/en-us/windows/manage-display-language-settings-in-windows-219f28b0-9881-cd4c-75ca-dba919c52321 језичким подешавањима] ({{јез-енг|display language settings}}) наведете преферентне језике ({{јез-енг|Preferred languages}}): '''English''', '''Srpski''', '''Српски'''. Након додатка тих језичких пакета можете прелазити између језика/писама користећи '''Ctrl + Shift'''. Оно писмо које је тренутно изабрано ће бити примењивано у свим апликацијама (браузер, MS Word, ...). --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 19:20, 16. јануар 2022. (CET) ; 3. фебруар 2022. година Поздрав. Од јуче смо добили нови изглед српске википедије. Она је 100% копија француске википедије што можеш видети из овог [https://fr.wikipedia.org/wiki/200_m%C3%A8tres_f%C3%A9minin_aux_championnats_du_monde_d%27athl%C3%A9tisme_2003 примера]. Мени лично се не свиђа. Ја бих волела да остане као раније, односно, као што имају друге википедије, рецимо, немачка, енглеска. Једино ако и оне не пређу на француску варијанту. Да ли се зна ко има право да мења изглед националне википедије и зашто се уопште мења? — [[Корисник:З.Вукобрат|З.Вукобрат]] ([[Разговор са корисником:З.Вукобрат|разговор]]) 13:54, 3. фебруар 2022. (CET) :{{re|З.Вукобрат}} Недавно ми је један други уредник поставио слично питање. Мој одговор је [[Разговор_са_корисником:Batavele#Изглед странице по новом|овде]]. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 11:42, 4. фебруар 2022. (CET) == Wikidata weekly summary #495 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** New request for comments: *** [[Wikidata:Requests for comment/How to avoid to use male form as a generic form in property labels in French ?]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.11.25 next Wikibase live session] is 16:00 GMT on Thursday 25th November 2021 (18:00 Berlin time). All are welcome! *** Editing Scottish government agencies at [https://codethecity.org/what-we-do/hack-weekends/ctc24-open-in-practice/ CTC24 – Open In Practice], November 27-28 *** LIVE Wikidata editing #63 - [https://www.youtube.com/watch?v=hxPfg3STM08 YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3109599262658563/ Facebook], November 27 at 19:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#88|Online Wikidata meetup in Swedish #88]], November 28 at 13.00 UTC *** [https://www.iskouk.org/event-4540936 ISKO UK Hands-on Meetup - Introduction to Wikibase] (November 23rd 2021 13:00 Berlin time) ([https://www.meetup.com/Knowledge-Organisation-London/events/281627829/ register on meetup]) **Ongoing *** Weekly Lexemes Challenge #17, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=17 Bread] ** Past *** Bug Triage Hour on API issues ([https://etherpad.wikimedia.org/p/WikidataBugTriageHour log]) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://wikiedu.org/blog/2021/11/19/using-wikidata-to-promote-epistemic-equity/ Using Wikidata to promote epistemic equity] *** [https://www.library.upenn.edu/blogs/libraries-news/how-penns-librarians-are-using-linked-data-make-web-better How Penn's Librarians are Using Linked Data to Make the Web Better] ** Videos *** How to use the Wikidata query service without having experience with the SPARQL language (Wikidata Query Builder) (in Spanish) - [https://www.youtube.com/watch?v=8s05hfU0HYc YouTube] *** Bringing Linked Data into Libraries via Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=i5YOf1_GfA4 YouTube] *** Presenting the project for integrating data from the Ricordi Archive into Wikimedia projects (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=lDEI7iT1cZY YouTube] *** Wikidata for 5-star Linked Open Bio-Ontologies - [https://www.youtube.com/watch?v=S17PSUOTeUA YouTube] *** ENDORSE Follow up event: Wikibase and the EU Knowledge Graph as a use case - [https://www.youtube.com/watch?v=04VABNCgF6A YouTube] * '''Tool of the week''' ** [https://wikicite-search.herokuapp.com WikiCite Search] is a bibliographic search engine for Wikidata that finds articles either by searching for keywords, or by string matching. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Wikimedia Deutschland is looking for a [https://short.sg/j/4361894 Full-Stack Developer] and [https://short.sg/j/131847 Partner Relationships Manager] to join the Wikidata/Wikibase team. ** Are you doing research around Wikidata? There is a [[m:Grants:Programs/Wikimedia_Research_&_Technology_Fund#Wikimedia_Research_Fund|new fund to support research work around the Wikimedia projects]] that you can apply to. ** This [https://the-qa-company.com/blog/blog-extended/13 post] about the question of the week is showing how questions can be answered over Wikidata. Also it gives some insights on how Google and Siri are using Wikidata. ** A new openly accessible [https://kgbook.org book on knowledge graphs] has been published by prominent researchers in the field. ** [https://twitter.com/digitalling/status/1460704834168836098 The latest version of WordNet released now links to Wikidata for many entries] ** [Feedback Requested] [[phab:T295275|Introducing a dedicated section on Wikidata Item pages for classifying properties]] ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/3VJ5ZW3MO3CMCVWW4JDWSWDLXLX4XAEU/ New strategies for Wikidata and the Wikibase Ecosystem published and waiting for your feedback]. [[m:LinkedOpenData/Strategy2021|Add your comments]]! * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10067|train melody]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10063|SEKO ID]], [[:d:Property:P10064|NWT Species ID]], [[:d:Property:P10065|IJF competition ID]], [[:d:Property:P10066|JudoInside competition ID]], [[:d:Property:P10068|SEEK company ID]], [[:d:Property:P10069|Tabakalera ID]], [[:d:Property:P10070|IRIS UNIPG author ID]], [[:d:Property:P10071|EXQUIRITE author ID]], [[:d:Property:P10072|State Duma person ID]], [[:d:Property:P10073|ESPN MMA fighter ID]], [[:d:Property:P10074|Dr. Duke's Phytochemical and Ethnobotanical Databases chemical ID]], [[:d:Property:P10075|CREPČ institution ID]], [[:d:Property:P10076|CREPČ person ID]], [[:d:Property:P10077|Spanish Cultural Heritage thesauri ID]], [[:d:Property:P10078|Maritime Business Directory ID]], [[:d:Property:P10079|FAOLEX No]], [[:d:Property:P10080|EJU competition ID]], [[:d:Property:P10081|Australian Charities and Not‑for‑profits Register Charity ID]], [[:d:Property:P10082|CJFD journal ID]], [[:d:Property:P10083|Offshore leaks database ID]], [[:d:Property:P10084|Osmose Agency person ID]], [[:d:Property:P10085|biografiA ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Rehearses at|Rehearses at]], [[:d:Wikidata:Property proposal/image with color chart|image with color chart]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Wallet Address|Wallet Address]], [[:d:Wikidata:Property proposal/dpi|dpi]], [[:d:Wikidata:Property proposal/project of|project of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/outcome|outcome]], [[:d:Wikidata:Property proposal/introduced by|introduced by]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IMA Symbol|IMA Symbol]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Ghana Place Names URL|Ghana Place Names URL]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CSS code|CSS code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Deity|Deity]], [[:d:Wikidata:Property proposal/number of teachers|number of teachers]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Newgrounds username|Newgrounds username]], [[:d:Wikidata:Property proposal/identifiant Numelyo|identifiant Numelyo]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Genie artist ID|Genie artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Genie album ID|Genie album ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Genie song ID|Genie song ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Genie media ID|Genie media ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Naver VIBE track ID|Naver VIBE track ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Naver VIBE video ID|Naver VIBE video ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bugs! track ID|Bugs! track ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bugs! music video ID|Bugs! music video ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Melon music video ID|Melon music video ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Rutube channel ID|Rutube channel ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Saint Petersburg Encyclopedia ID|Saint Petersburg Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nintendo64EVER ID|Nintendo64EVER ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/N64-Database ID|N64-Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MedlinePlus drug identifier|MedlinePlus drug identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Web Encyclopedia of Kyiv ID|Web Encyclopedia of Kyiv ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Database of Czech librarians ID|Database of Czech librarians ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Coub channel ID|Coub channel ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Catalog of arthistoricum.net ID|Catalog of arthistoricum.net ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/identifiant OùVoir.Ça|identifiant OùVoir.Ça]], [[:d:Wikidata:Property proposal/kino-teatr.ru film ID 2|kino-teatr.ru film ID 2]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CH district ID|CH district ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Volgograd Oblast address register|Volgograd Oblast address register]], [[:d:Wikidata:Property proposal/identifiant Initiale|identifiant Initiale]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AbeBooks ID|AbeBooks ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Sceneweb organization ID|Sceneweb organization ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SensCritique work ID|SensCritique work ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Library of Congress providers ID|Library of Congress providers ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Irkipedia ID|Irkipedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Delovaya Stolitsa ID|Delovaya Stolitsa ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Baseball Prospectus ID|Baseball Prospectus ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NT Place Names Register ID|NT Place Names Register ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Place Names of New Brunswick ID|Place Names of New Brunswick ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS polytechnic universities IDs|IRIS polytechnic universities IDs]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4QuM Numbers from 0 to 20 sorted alphabetically thanks to lexicographical data] ([https://twitter.com/envlh/status/1461317543654612998 source]) *** [https://w.wiki/4SBM Given names of French fictional characters, as chosen by French / non-French authors] ([https://twitter.com/WikidataFacts/status/1462406228966006784 Source]) *** [https://w.wiki/4Qi6 Map of members of the International Society of Biocuration (historical and current; affiliation and education institutions)] ([https://twitter.com/lubianat/status/1461063139852750857 Source]) *** [https://w.wiki/4Qfc UK MPs and their reason for *finally* leaving office] ([https://twitter.com/generalising/status/1461031253839331332 Source]) *** [https://w.wiki/4R2o Number of new UK MPs at each general election since 1870 (new = never served before)] ([https://twitter.com/generalising/status/1461439247278301192 Source]) *** [https://w.wiki/4QE4 Crewe Alexandra players from Crewe] ([https://twitter.com/EEPaul/status/1460708170024853510 Source]) *** [https://w.wiki/4QCB Chronological timeline of people buried in Cimetière des Carmes] ([https://twitter.com/belett/status/1460621202645475335 Source]) *** [https://w.wiki/4Pyx Stops in the travel routes of Wilhelm Müller on his way from Leipzig to Bad Schandau in 1820/21] ([https://twitter.com/diedatenlaube/status/1460387431405039622 Source]) * '''Development''' ** Working on displaying the grammatical features of Lexemes in a particular order in the UI ([[phab:T232557]]) ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: continuing polishing before first release. Focusing on making API documentation available and adding a footer to the site ** The ongoing work on MediaWiki skin improvements especially for Wikipedia will break the search box for Wikidata. We're working on addressing this. ([[phab:T275251]]) ** Migrating a number of components to vue 3 to keep up with the rest of MediaWiki ([[phab:T294465]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 11 22|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:00, 22. новембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22352594 --> == Wikidata weekly summary #496 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Project chat: [[d:Wikidata:Project_chat#Wikidata_phase_1_regression|Wikidata phase 1 regression (interwikis no longer visible in new layout used by some Wikipedias and its impact on minority languages)]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** [https://openpreservation.org/events/working-with-siegfried-wikidata-and-wikibase/ Working with Siegfried, Wikidata, and Wikibase]. December 2, 2021 4:00 pm CET *** Next [[d:Wikidata:WikiProject_Linked_Data_for_Production#LD4-Wikidata_Affinity_Group|Linked Data for Libraries LD4 Wikidata Affinity Group]] call: [[User:Ainali|Jan Ainali]] on [[d:Wikidata:WikiProject Govdirectory|WikiProject Govdirectory]], a tool and associated Wikiproject for building a user-friendly directory of government agencies and their online presence. [https://docs.google.com/document/d/1mHIYuDt_1y3zJhMz18O611rPJ-wxyKEvAeFofAyQ4Eo/edit?usp=sharing Agenda with call link], November 30. *** Next [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:WikiProject_LD4_Wikidata_Affinity_Group/Wikibase_and_WBStack_Working_Hours LD4 Wikibase Working Hour]. Thurs. 16 December 2021, 11AM-12PM Eastern, ([https://www.timeanddate.com/worldclock/converter.html?iso=20211216T160000&p1=tz_et&p2=tz_ct&p3=tz_mt&p4=tz_pt&p5=tz_gmt&p6=tz_cet time zone converter]). "''We will continue work developing our WBStack sandbox which seeks to explore how Wikibase could help track the usage of alternate labels for terms in vocabularies like LCSH''" *** LIVE Wikidata editing #64 - [https://www.youtube.com/watch?v=Ht8h6pUxgKo YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3115061972112292/ Facebook], December 4 at 19:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#89|Online Wikidata meetup in Swedish #89]], December 5 at 13.00 UTC ** Ongoing *** Weekly Lexemes Challenge #18, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=18 Horse] ** Past *** Wikibase Live session [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.11.25 log], month of November 2021 *** Introduction to Wikibase (part 1), ISKO UK Hands-on Meetup ([https://www.youtube.com/watch?v=dCAjhjeJpgY replay]) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://wikimedia.se/2021/11/24/flytta-till-stockholm-och-do-vi-stadar-upp-och-visualiserar-kulturarvsdata/ Blog post on how Wikimedia Sweden has worked with two museums to open up their data and make it available on Wikidata] (in Swedish) *** [https://wikiedu.org/blog/2021/11/23/indigenous-knowledge-on-wikipedia-and-wikidata/ Indigenous knowledge on Wikipedia and Wikidata] ** Videos *** Video tutorial for Wikidata Scraping, data processing and import (Open Refine) (in Czech) - [https://www.youtube.com/watch?v=7nFy-ffcjfg YouTube] *** (Wikidata intro) how it acts as one of the levers for the discoverability of cultural content in dance (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=uEKxq-fwaxg YouTube] *** Archive and register of sound art / sound artists with Wikipedia, Wikidata and Wikimedia (in Spanish) - [https://www.youtube.com/watch?v=t7pUb5aYMZQ YouTube] *** Reconciliation server demonstration against Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=pX9acrq98LQ YouTube] *** Wikidata: A Magic Portal for Siegfried and Roy - [https://www.youtube.com/watch?v=HtYJaTyeZJM YouTube] * '''Tool of the week''' ** New gadget available in the [[:d:Special:Preferences#mw-prefsection-gadgets|preferences]]: "compact items" makes the interface on item pages more compact (it was previously a [[:d:User:Jon Harald Søby/compact items.css|gadget for common.css]]) * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Wikimedia Deutschland is looking for a [https://short.sg/j/4361894 Full-Stack Developer] to join the Wikidata team. ** Are you doing research around Wikidata? There is a [[m:Grants:Programs/Wikimedia_Research_&_Technology_Fund#Wikimedia_Research_Fund|new fund to support research work around the Wikimedia projects]] that you can apply to. ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/3VJ5ZW3MO3CMCVWW4JDWSWDLXLX4XAEU/ New strategies for Wikidata and the Wikibase Ecosystem published and waiting for your feedback]. [[m:LinkedOpenData/Strategy2021|Add your comments]]! * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10091|death rate]], [[:d:Property:P10093|image with color chart]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10086|Australian Prints + Printmaking artist ID]], [[:d:Property:P10087|Australian Prints + Printmaking work ID]], [[:d:Property:P10088|Dissernet institution ID]], [[:d:Property:P10090|DHAC ID]], [[:d:Property:P10092|Bildatlas-Künstler-ID]], [[:d:Property:P10094|AHPRA registration number]], [[:d:Property:P10095|FRACS Find a Surgeon profile ID]], [[:d:Property:P10096|Databáze her ID]], [[:d:Property:P10097|7 Days person ID]], [[:d:Property:P10098|Oùvoir.ça film ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Corruption Perceptions Index|Corruption Perceptions Index]], [[:d:Wikidata:Property proposal/surrounds the enclave|surrounds the enclave]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Harvard Art Museums ID|Harvard Art Museums ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GISAID identifier|GISAID identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nextstrain identifier|Nextstrain identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/homophone lexeme|homophone lexeme]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Numista|Numista]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/identifiant base Enluminures|identifiant base Enluminures]], [[:d:Wikidata:Property proposal/The World of Shakespeare ID|The World of Shakespeare ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/oKino.ua film ID|oKino.ua film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/kinobaza.com.ua film ID|kinobaza.com.ua film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/kinobaza.com.ua actor ID|kinobaza.com.ua actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/oKino.ua actor ID|oKino.ua actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Natural History Museum (London) person ID|Natural History Museum (London) person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/svpressa.ru ID|svpressa.ru ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Russian Academy of Sciences person ID|Russian Academy of Sciences person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/The Parliamentary Newspaper ID|The Parliamentary Newspaper ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lib.ru author ID|Lib.ru author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/politika-crimea.ru person ID|politika-crimea.ru person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Institute of the History of Ukraine scientist ID|Institute of the History of Ukraine scientist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/centrasia.org person ID|centrasia.org person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Music of Armenia ID|Music of Armenia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Encyclopedia of Transbaikalia ID|Encyclopedia of Transbaikalia ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4Sjy Number of items without any statements] (last week: more than 1,300,000) *** [https://w.wiki/4Sn7 Number of items without any statements by sitelinks] (sample: 1757 items link to nlwiki, but have no statements). *** [https://w.wiki/4TSu Taxa named after women (by place of birth)] ([https://twitter.com/lubianat/status/1464316862452359176 Source]) *** [https://w.wiki/4T73 List of articles on Blaise Pascal in all Wikipedias, sorted by decreasing article size] ([https://twitter.com/belett/status/1463887097752961026 Source]) *** [https://w.wiki/4Sq6 Texts on French Wikisource by people born in Puy-de-Dôme] ([https://twitter.com/belett/status/1463528711525965834 Source]) *** [https://w.wiki/4Srs List of countries by the highest elevation point] ([https://twitter.com/fagerving/status/1463583163360456708 Source]) *** [https://w.wiki/4Sd4 Number of distinct (UK parliament) seats returning someone who chose to sit elsewhere each year, 1830-1910] ([https://twitter.com/generalising/status/1463284279530688512 Source]) *** [https://w.wiki/4SBV List of services that support the OpenRefine Reconciliation service] ([https://twitter.com/yayamamo/status/1462787283355009031 Source]) *** [https://w.wiki/4UDE Things depicted in art works in the Khalili Collections] ([https://twitter.com/mlpoulter/status/1465316000275083270 Source]) *** [https://w.wiki/4sfu Images of Wikidata's items linked to UBERON ids] ([https://twitter.com/lubianat/status/1462848333026844673 Source]) *** [https://w.wiki/4Tz5 Population density of administrative subdivisions exceeding 100,000 km² and 100 inhabitants / km²] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1465058060775342082 Source]) *** [https://w.wiki/4TpN List of government agencies in Scotland] ([https://twitter.com/Jan_Ainali/status/1464907568246140928 Source]) *** [https://w.wiki/4Tyv Which day of the week people died on in the Mauthausen concentration camp] ([https://twitter.com/medi_cago/status/1465051707344306182 Source]) * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: Continued working on last remaining tickets for the first version. Added a footer to the site, improved documentation and added ability to delete a batch of mismatches. ** Made good progress on migrating our on-wiki Vue apps to support the new Vue.createMwApp compatibility layer in MediaWiki core ([[phab:T294465]]) ** Continued work on making it possible to define a custom ordering of grammatical features on Lexemes ([[phab:T232557]]) ** More research and discussion on mul language code ([[phab:T285156]]) ** Discussing with data re-users about their views on the ontology issue classification we worked on earlier this year to get their input ([[c:File:DataQualityDaysontologyissues.pdf|slides from Data Quality Days session]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 11 29|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:55, 29. новембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22389364 --> == [[Лорд (певачица)]] == Поздрав. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/37.220.67.145 Провери ми ово], молим те. Не да ми да радим и патролирам на википедији. Не оставља ме на миру, ратује изменама. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 02:57, 6. децембар 2021. (CET) :[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:%D0%9D%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC_%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD&curid=4104065&diff=24186591&oldid=24186570 Врхунац безобразлука.] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 03:06, 6. децембар 2021. (CET) ::{{re|Ничим неизазван}} Измене анонимног уредника у чланку Лорд су валидне. Било би добро да су реферециране, да су имена музичара транскрибована, итд. Неки од података које су унели други уредници су упитни. Измене овог анаонимног уредника нису требале да буду враћене. Што се тиче личних напада, то није прихватљиво понашање. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 03:26, 6. децембар 2021. (CET) == Wikidata weekly summary #497 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#90|Online Wikidata meetup in Swedish #90]], December 12 at 13.00 UTC *** [https://www.twitch.tv/belett Live about SPARQL queries on Twitch] and in French, by Vigneron, December 7 at 18:00 CET * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://observablehq.com/@pac02/gender-diversity-in-wikipedia-articles-evidence-from-some?collection=@pac02/gender-diversity-in-wikipedia-articles Gender diversity in Wikipedia articles: evidence from some selected academic disciplines in the English Wikipedia] *** [https://misinfocon.com/bringing-together-journalists-the-public-and-wikidata-to-understand-our-world-e32968de10e8 Bringing together journalists, the public, and Wikidata to understand our world] *** [https://observablehq.com/@pac02/gender-diversity-in-wikipedia-articles-evidence-from-some/2?collection=@pac02/Gender-diversity-in-Wikipedia-articles Gender diversity in Wikipedia articles: evidence from some selected academic disciplines in Wikipedia in French] *** [https://addshore.com/2021/12/reflection-on-filling-a-new-wikidata-item/ Reflection on filling a new Wikidata item] by Addshore ** Papers *** [https://arxiv.org/pdf/2111.10962.pdf "Knowledge Based Multilingual Language Model"] Using the Wikidata to build the language models that not only memorize the factual knowledge but also learn useful logical patterns. (Liu et al, 2021) ** Videos *** [https://www.youtube.com/watch?v=OlJVi7yi6iQ Summary of Transbordados], the pre-WikidataCon conference organized by Wiki Movimento Brasil (in Brazilian Portuguese) * '''Tool of the week''' ** [http://biggraph-wikidata-in-weaviate.vectors.network/# Weaviate big graph] ([https://mobile.twitter.com/heikopaulheim/status/1466330708444602372 source]) is a vectorised search engine which returns similar items in Wikidata. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Wikimedia Deutschland is running a survey to evaluate Wikibase Installation and Updating experience for users. Please answer a few questions so we can continue to identify areas of improvement for users. Survey links *** [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeAR1kj9th1wRZU027zEPJd_xP8nFgj-T29iXrpZ2wuDBeXmg/viewform Wikibase Installation Survey] *** [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSd-8wDOCDR-uXLecNLzuM3jxc9K81mIKq1EtUhrweEveO8aTQ/formResponse Wikibase Software Updating Survey] ** The new [[m:Grants:Programs/Wikimedia_Research_&_Technology_Fund#Wikimedia_Research_Fund|Wikimedia Research Fund]] is live now. It can fund research projects related to Wikidata. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10107|specific impulse by weight]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10095|FRACS Find a Surgeon profile ID]], [[:d:Property:P10096|Databáze her ID]], [[:d:Property:P10097|7 Days person ID]], [[:d:Property:P10098|OùVoir.Ça ID]], [[:d:Property:P10099|Australian Institute for Disaster Resilience Knowledge Hub ID]], [[:d:Property:P10100|SensCritique work ID]], [[:d:Property:P10101|Snob.ru author ID]], [[:d:Property:P10102|IRIS POLIBA author ID]], [[:d:Property:P10103|Re.Public@Polimi author ID]], [[:d:Property:P10104|PORTO@Iris author ID]], [[:d:Property:P10105|IRIS UNIVPM author ID]], [[:d:Property:P10106|Sceneweb organization ID]], [[:d:Property:P10108|Web Encyclopedia of Kyiv ID]], [[:d:Property:P10109|allplayers.in.ua player ID]], [[:d:Property:P10110|Apple Music track ID]], [[:d:Property:P10111|AbeBooks ID]], [[:d:Property:P10112|Australian Statistical Geography 2021 ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Harvard Art Museums ID|Harvard Art Museums ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GISAID identifier|GISAID identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nextstrain identifier|Nextstrain identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/homophone lexeme|homophone lexeme]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Numista|Numista]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Numista coin ID|Numista coin ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/lieu de disparition|lieu de disparition]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Lib.ru author ID|Lib.ru author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/politika-crimea.ru person ID|politika-crimea.ru person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Institute of the History of Ukraine scientist ID|Institute of the History of Ukraine scientist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/centrasia.org person ID|centrasia.org person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Music of Armenia ID|Music of Armenia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Encyclopedia of Transbaikalia ID|Encyclopedia of Transbaikalia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lingua Libre ID|Lingua Libre ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Express Gazeta person ID|Express Gazeta person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/bards.ru person ID|bards.ru person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PGM author ID|PGM author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Deutsches Zeitungsportal ID|Deutsches Zeitungsportal ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Index of Middle English Verse ID|Index of Middle English Verse ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ICCROM authority ID|ICCROM authority ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/New Index of Middle English Verse ID|New Index of Middle English Verse ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Digital Index of Middle English Verse ID|Digital Index of Middle English Verse ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Repertorium Biblicum Medii Aevi ID|Repertorium Biblicum Medii Aevi ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ThENC@ thesis ID|ThENC@ thesis ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Baidu Baike LemmaID|Baidu Baike LemmaID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Indonesian College Code|Indonesian College Code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia d'arte italiana ID|Enciclopedia d'arte italiana ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Museum of the Great Patriotic War encyclopedia ID|Museum of the Great Patriotic War encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/iTunes genre|iTunes genre]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CYT|CYT]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Folketinget actor ID|Folketinget actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Ruskino film ID|Ruskino film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Ruskino actor ID|Ruskino actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Pandora album ID|Pandora album ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Pandora track ID|Pandora track ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Swiss National Library ID|Swiss National Library ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Original Esperanto Literature author ID|Original Esperanto Literature author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Athens Academy authority ID|Athens Academy authority ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://query.wikidata.org/embed.html#SELECT%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3FitemDescription%20%3Fyear%20WHERE%20%7B%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%20%20%3Fitem%20p%3AP166%20%3Fstatement.%20%20%20%0A%20%20%3Fstatement%20ps%3AP166%20wd%3AQ59411480.%20%20%0A%20%20%3Fstatement%20pq%3AP585%20%3Fdate%0A%20%20BIND%28YEAR%28%3Fdate%29%20AS%20%3Fyear%29%0A%7D%0AORDER%20BY%20%3Fdate List of laureates of the women's Ballon d'or] ([[d:Talk:Q59411480|source]]) *** [https://query.wikidata.org/embed.html#SELECT%20DISTINCT%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3FitemDescription%20%3Fplace%20%3FplaceLabel%20%3Fsitelinks%20WHERE%20%7B%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%20%20%3Fitem%20wikibase%3Asitelinks%20%3Fsitelinks.%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP19%20%3Fplace.%20%0A%20%20%3Fplace%20wdt%3AP131%2A%20wd%3AQ26988.%0A%7D%0AORDER%20BY%20DESC%20%28%3Fsitelinks%29%0ALIMIT%20200 List of people born in Cook Islands] ([[d:Talk:Q26988|source]]) *** [https://w.wiki/4WJU Wordcloud articles without statements of MyLang Wikipedia] (switch to "Table" view to list, at left border of screen) *** [https://w.wiki/4Wbg Artworks picturing snow] ([https://twitter.com/belett/status/1466752356046016518 source]) *** [https://w.wiki/4Wbk Graph of football players who died per year] ([https://twitter.com/theklaneh/status/1466110652641161216 source]) *** [https://w.wiki/4Wbn Things depicted in art works of the Khalili Collections] ([https://twitter.com/mlpoulter/status/1465316000275083270 source]) *** [https://w.wiki/4Wbo People represented on the painting "Le Sacre de Napoléon" from 1804 by Jacques-Louis David] ([https://twitter.com/belett/status/1466426143259693065 source]) *** [https://w.wiki/4Tw8 German cities whose names are also verbs (using Lexemes)] ([https://twitter.com/phaase/status/1465000297550553088 source]) *** [https://w.wiki/4Wbq Railway stations in the Baltics] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1467628209495810055 source], see the full thread for more queries) * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: Continued polishing for the first version. Improving the texts and adding loading state. Incorporating feedback from testing. ** Continued migrating our on-wiki Vue apps to support the new Vue.createMwApp compatibility layer in MediaWiki core ([[phab:T294465]]) ** Continued work on making it possible to define a custom ordering of grammatical features on Lexemes ([[phab:T232557]]) ** Finished work on small tool to show Items recently edited by several accounts to surface current events. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** [[d:Wikidata:Contribute/Suggested and open tasks|Suggested and open tasks]]! ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 12 06|Read the full report]]''' &middot; [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] &middot; [[:d:User:Lea Lacroix (WMDE)|Lea Lacroix (WMDE)]] 15:49, 6. децембар 2021. (CET) </div> </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Lea Lacroix (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22413798 --> == Wikidata weekly summary #498 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata: WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Lightning talks on WikiProject Vanderbilt Fine Arts Gallery, Wikidata use for a site-specific archaeological case study (Dura-Europos, Syria), and round tripping Wikidata into Alma using Alma Refine. [https://docs.google.com/document/d/1bP08VUYC3nPWOay31s7pyZHrykawVQpwlOUxBrkeac8/edit?usp=sharing Agenda], Dec. 14th. * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [http://blog.schema.org/2021/12/enriching-claim-reviews-sharing.html Enriching Claim Reviews - Sharing Experience From Factchecking] (schema.org/ Full Fact) *** [https://addshore.com/2021/12/most-liked-wikidata-tweets/ Most liked Wikidata tweets] (addshore) *** [https://addshore.com/2021/12/wikidata-map-in-2021/ Updates on the Wikidata map in 2021] (addshore) ** Papers *** Lukas Schmelzeisen, Corina Dima, Steffen Staab: "Wikidated 1.0: An Evolving Knowledge Graph Dataset of Wikidata's Revision History", https://arxiv.org/abs/2112.05003v1 *** "ARTchives: a Linked Open Data native catalogue of art historians’ archive" crowdsourcing curated information on notable art historians’ archives (including Wikidata) - [http://ceur-ws.org/Vol-3019/LinkedArchives_2021_paper_10.pdf paper], [http://artchives.fondazionezeri.unibo.it/about tool] * '''Tool of the week''' ** [https://observablehq.com/@pac02/explore-gender-diversity-in-a-single-wikipedia-article?collection=@pac02/gender-diversity-in-wikipedia-articles Explore gender diversity in a single Wikipedia article using Wikidata's API and SPARQL] ** [[d:User:Lectrician1/embeds.js|embeds.js]]: This script shows embeds on external identifier statements such as YouTube videos, Twitter tweets, Spotify playlists, Genius lyrics, and more! * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [[Wikidata:SPARQL_query_service/Blazegraph_failure_playbook|Blazegraph failure playbook]] now available ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/SHWAELL327NNOJEELAYPBQCDCCNFLLNS/ Initial version of Lua access to Lexemes to be deployed on Bengali and Basque Wiktionaries] ** When creating new Wikidata statements in QuickStatements, you can now create multiple “reference groups” ([[d:Help:QuickStatements#Add_statement_with_sources|documentation]]) * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10113|IMA Mineral Symbol]], [[:d:Property:P10129|protective marking]], [[:d:Property:P10135|recording date]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10114|Natural History Museum (London) person ID]], [[:d:Property:P10115|Indonesian Hospital ID]], [[:d:Property:P10116|Music of Armenia ID]], [[:d:Property:P10117|New Index of Middle English Verse ID]], [[:d:Property:P10118|World of Shakespeare ID]], [[:d:Property:P10119|AllHomes research location ID]], [[:d:Property:P10120|Australian Trade Mark Number]], [[:d:Property:P10121|Harvard Art Museums ID]], [[:d:Property:P10122|BookDepository publisher ID]], [[:d:Property:P10123|Catalog of arthistoricum.net ID]], [[:d:Property:P10124|Database of Czech librarians ID]], [[:d:Property:P10125|German Newspaper Portal ID]], [[:d:Property:P10126|Enciclopedia d'arte italiana ID]], [[:d:Property:P10127|Dissernet journal ID]], [[:d:Property:P10128|Dissernet person ID]], [[:d:Property:P10130|centrasia.org person ID]], [[:d:Property:P10131|The Parliamentary Newspaper ID]], [[:d:Property:P10132|Saint Petersburg Encyclopedia ID]], [[:d:Property:P10133|Russian Academy of Sciences person ID]], [[:d:Property:P10134|Place Names of New Brunswick ID]], [[:d:Property:P10136|Pandora track ID]], [[:d:Property:P10137|Nintendo64EVER ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/alphabetical index|alphabetical index]], [[:d:Wikidata:Property proposal/International Standard Content Number ISCN|International Standard Content Number ISCN]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Number of likes|Number of likes]], [[:d:Wikidata:Property proposal/homophone form|homophone form]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Roovet Sound|Roovet Sound]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/National Library of Ireland ID|National Library of Ireland ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Famitsu game ID|Famitsu game ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/JSTOR artwork ID|JSTOR artwork ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NYPL Copyright Entries|NYPL Copyright Entries]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kinomania.ru film ID|Kinomania.ru film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kinomania.ru actor ID|Kinomania.ru actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Homosaurus ID (V3)|Homosaurus ID (V3)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Irish Times Profile ID|Irish Times Profile ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/All About Birds ID|All About Birds ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Slovak Theatre Virtual Database|Slovak Theatre Virtual Database]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Digital Mechanism and Gear Library ID|Digital Mechanism and Gear Library ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/f6s id|f6s id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Marche IDs|IRIS Marche IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Viber group ID|Viber group ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Parque de la Memoria ID|Parque de la Memoria ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AAGM Artwork ID|AAGM Artwork ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Muz-TV ID|Muz-TV ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MTV Russia ID|MTV Russia ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://query.wikidata.org/embed.html#%23defaultView%3AMap%0ASELECT%20DISTINCT%20%3Fdepartement%20%3FdepartementLabel%20%3Fform%20%7B%0A%20%20%7B%20%3Fdepartement%20wdt%3AP31%20wd%3AQ6465%20%7D%20UNION%0A%20%20%7B%20%3Fdepartement%20wdt%3AP31%20wd%3AQ22923920%20%7D%0A%20%20%3Fdepartement%20wdt%3AP1082%20%3Fpopulation%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wdt%3AP3896%20%3Fform%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wdt%3AP47%20%3Fx%20.%0A%20%20FILTER%20NOT%20EXISTS%20%7B%0A%20%20%20%20%3Fdepartement%20wdt%3AP47%20%3Fvoisin%20.%0A%20%20%20%20%7B%20%3Fvoisin%20wdt%3AP31%20wd%3AQ6465%20%7D%20UNION%0A%20%20%20%20%7B%20%3Fvoisin%20wdt%3AP31%20wd%3AQ22923920%20%7D%0A%20%20%20%20%3Fvoisin%20wdt%3AP1082%20%3Fpopulation_voisin%20.%0A%20%20%20%20FILTER%20(%3Fpopulation_voisin%20%3E%20%3Fpopulation)%20.%0A%20%20%7D%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22fr%22%20.%20%7D%0A%7D%0AORDER%20BY%20%3FdepartementLabel French departments with more population than all their neighbour departements] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1468634283824848905?t=wj3SsLQF35joU6e723vjrA&s=19 source]) *** [https://w.wiki/4YVG Map of places names after horses] ([https://twitter.com/belett/status/1470374814972059655 source]) *** [https://w.wiki/4YVH Latvian citizens by occupation] ([https://twitter.com/LArtour/status/1470309158503301126 source]) *** [https://w.wiki/4YVK Map of the mass graves from the Spanish Civil War] ([https://twitter.com/theklaneh/status/1469312604418064391 source]) ** Newest [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:WikiProjects|WikiProjects]]: [[d:Wikidata:WikiProject Cities|Cities]] * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: Developed a user script to show a notification on an Item if the Mismatch Finder has an unreviewed mismatch for it. ** Preparing for Lexeme Lua access to be enabled on the first wikis. ([[phab:T294637]], [[phab:T294159]]) ** Continuing work on migrating the termbox to vue3 ([[phab:T296202]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** [[d:Wikidata:Contribute/Suggested and open tasks|Suggested and open tasks]]! ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 12 13|Read the full report]]''' &middot; [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] &middot; [[:d:User:Lea Lacroix (WMDE)|Lea Lacroix (WMDE)]] 16:19, 13. децембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Lea Lacroix (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22425486 --> == Wikidata weekly summary #499 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** New request for comments: *** [[d:Wikidata:Requests for comment/Creating new Wikidata items for all Commons categories|Creating new Wikidata items for all Commons categories]] ** Other: *** [[c:Commons_talk:SPARQL_query_service/Upcoming_General_Availability_release#Mandatory_authentication_considered_harmful|SPARQL query service (SDC) mandatory authentication considered harmful]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.12.30 next Wikibase live session] is 16:00 GMT on Thursday 30th December 2021 (17:00 Berlin time). This month we will have a guest presentation by the team at [https://semlab.io/ The Semantic Lab at Pratt Institute]. They will present how they are using Linked Open Data (LOD) in their projects with the help of Wikibase. All are welcome! *** Next [[d:Wikidata:Events#Wikidata_bug_triage_hour|Wikidata Bug Triage Hour: January 13th at 17:00 UTC]]. Open discussion, bring your favorite Phabricator task. ** Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #21, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=21 Celebration] ** Past: *** EduWiki Live on the theme of Wikidata and Curriculum Digitization. ([https://www.youtube.com/watch?v=EwbK_-C6Rlc&t=2044s replay]) *** Wikidata workshop (in Italian) ([https://www.youtube.com/watch?v=sD4Eptg8KxE replay]) *** Semantic Web in Libraries: SWIB21 (replay) **** [https://www.youtube.com/watch?v=9CWx4IQyiA8 From string to thing: Wikidata based query expansion] **** [https://www.youtube.com/watch?v=MDjyiYrOWJQ Representing the Luxembourg Shared Authority File based on CIDOC-CRM in Wikibase] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://addshore.com/2021/12/wikidata-user-and-project-talk-page-connections/ Wikidata user and project talk page connection graph] *** [https://stacks.wellcomecollection.org/images-from-wellcome-collection-pass-1-5-billion-views-on-wikipedia-ee9663b62bef Images from Wellcome Collection pass 1.5 billion views on Wikipedia] *** [https://zbw.eu/labs/en/blog/integrating-the-pm20-companies-archive-part-3-of-the-data-donation-to-wikidata Integrating the PM20 companies archive: part 3 of the data donation to Wikidata] *** [https://blog.wikimedia.de/2021/12/20/parlamentsdebatten-werden-mit-wikidata-transparenter-und-besser-zugaenglich/ Parliamentary debates are made more transparent and accessible with Wikidata] *** [https://wikimedia.se/2021/12/15/ett-riksdagsdokument-sager-mer-an-tusen-ord/ A parliamentary document says more than a thousand words] (in Swedish) *** [https://www.datastory.org/blog/the-longest-serving-mp-in-sweden The Longest Serving MP in Sweden] *** [https://news.usc.edu/195978/commonsense-artificial-intelligence-ai/ '' "With artificial intelligence, common sense is uncommon]. "To help overcome this challenge, researchers use several sources of commonplace knowledge like Wikidata to obtain a “reasoned” AI response." '' ** Papers *** [https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0261130 A botanical demonstration of the potential of linking data using unique identifiers for people] *** [https://arxiv.org/pdf/2112.01989.pdf Survey on English Entity Linking on Wikidata] ** Videos *** Tutorial for Wikidata Mix'n'Match tool for database pairing (in Czech) - [https://www.youtube.com/watch?v=CrzLSrxL7Lc YouTube] *** SPARQL queries on Wikidata - basic level (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=1rLpnydVOpY YouTube] *** Presentation about the Wikidata community (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=1VUCmFdilb0 YouTube] *** Wikidata Advanced Course (in German) by OpenGLAM Switzerland - YouTube **** [https://www.youtube.com/watch?v=buZRcYAV3Eg Introduction] **** [https://www.youtube.com/watch?v=vcOyaPYjRB4 Concept of Linked Open Data] **** [https://www.youtube.com/watch?v=jk4pGavI8v0 SPARQL-Queries] **** [https://www.youtube.com/watch?v=WhqwPraCiSc Automatic data import] *** Querying Wikidata: Museums, Volcanoes (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=3MPbbqFZgnw YouTube] *** Wikidata Fundamentals (in French) by CAPACOA - YouTube **** [https://www.youtube.com/watch?v=zvVAKXotzYU Triplets, licenses] **** [https://www.youtube.com/watch?v=kvGUadO35oc Item, references and qualifiers, history tab] **** [https://www.youtube.com/watch?v=3c7kEHpU6MM Creation of a user account. Creation of a new items] *** Wikidata Workshop: The basics by CAPACOA - YouTube **** [https://www.youtube.com/watch?v=ERICpqHH7Nw Wikimedia Foundation licenses, item, semantic triples] **** [https://www.youtube.com/watch?v=1-P2TGnHWYM User creation] **** [https://www.youtube.com/watch?v=y2IarHeJdxc Searching and editing an item] *** Vector Search through Wikidata with Weaviate - [https://www.youtube.com/watch?v=T4zlvknSbGc YouTube] *** Creating items on Wikidata using OpenRefine (without sound — subtitles only) - [https://www.youtube.com/watch?v=Zn793UQfaQc YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:NoclaimsBot|NoclaimsBot]] adds the first statements on [[d:Help:Items without statements|items without claims]] based on templates used on the linked Wikipedia article. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** The 500th Wikidata weekly summary is 2 issues away. We are putting together interesting things related to the number 500 to include in that issue. Do you know any Wikidata facts or queries or anything cool related to 500? Please add them to [[d:Wikidata:Status_updates/Next#Welcome_to_the_500th_Weekly_Summary!|Wikidata:Status updates/Next#Welcome to the 500th Weekly Summary!]] ** Wikimedia Commons Query Service (WCQS), currently in beta, will soon be in production with a planned General Availability date of 1 Feb 2022. See [[c:Commons:SPARQL query service/Upcoming General Availability release|the Upcoming General Availability release discussion page]] for more details. ** [[d:User:Lectrician1|Seth]] started an essay to summarize the multiple data-related projects going on between Wikimedia Projects at the moment: [[d:User:Lectrician1/The grand mess of data on Wikimedia|User:Lectrician1/The grand mess of data on Wikimedia]]. ** [https://twitter.com/MagnusManske/status/1468976001413754880 When creating new Wikidata statements in QuickStatements, you can now create multiple “reference groups” by using “!Sxx” instead of “Sxx” syntax to start a new reference group]. ** Wikimedia Deutschland is running a survey to evaluate Wikibase Installation and Updating experience for users. Please answer a few questions so we can continue to identify areas of improvement for users. Survey links *** [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeAR1kj9th1wRZU027zEPJd_xP8nFgj-T29iXrpZ2wuDBeXmg/viewform Wikibase Installation Survey] *** [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSd-8wDOCDR-uXLecNLzuM3jxc9K81mIKq1EtUhrweEveO8aTQ/formResponse Wikibase Software Updating Survey] ** Open positions at Wikimedia Deutschland in the Wikidata/Wikibase teams *** [https://wikimedia-deutschland.softgarden.io/job/14145264/Director-Engineering-m-w-d-/?jobDbPVId=36933089&l=en Engineering Director] *** [https://short.sg/j/4361894 Full-Stack Developer] * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10150|iTunes genre]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10138|Pandora album ID]], [[:d:Property:P10139|Indonesian College Code]], [[:d:Property:P10140|Institute of History of Ukraine ID]], [[:d:Property:P10141|Academy of Athens authority ID]], [[:d:Property:P10142|ThENC@ ID]], [[:d:Property:P10143|CDAEM person ID]], [[:d:Property:P10144|Famitsu game ID]], [[:d:Property:P10145|EPA Facility Registry Service ID]], [[:d:Property:P10146|Levels.fyi company ID]], [[:d:Property:P10147|U-PAD author ID]], [[:d:Property:P10148|CAMPUS author ID]], [[:d:Property:P10149|Original Esperanto Literature author ID]], [[:d:Property:P10151|iTunes genre ID]], [[:d:Property:P10152|Rutube channel ID]], [[:d:Property:P10153|Nasha Versia ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Category for work of subject|Category for work of subject]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Honorary citizens category of entity|Honorary citizens category of entity]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kanobu numeric ID|Kanobu numeric ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/cadastral district|cadastral district]], [[:d:Wikidata:Property proposal/official shop URL|official shop URL]], [[:d:Wikidata:Property proposal/website|website]], [[:d:Wikidata:Property proposal/documented files|documented files]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/street number in Austria|street number in Austria]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EU Whoiswho ID|EU Whoiswho ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dicionario da Real Academia Galega|Dicionario da Real Academia Galega]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Österreichische Schulkennzahl|Österreichische Schulkennzahl]], [[:d:Wikidata:Property proposal/iCSO ID|iCSO ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bloomsbury Fashion Central ID|Bloomsbury Fashion Central ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lur Encyclopedia ID|Lur Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Zürich Herbaria collector ID|Zürich Herbaria collector ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/KSH code (historical)|KSH code (historical)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Encyclopedia of Krasnoyarsk Krai ID|Encyclopedia of Krasnoyarsk Krai ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WikiStrinda ID|WikiStrinda ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bokselskap.no ID|Bokselskap.no ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Film.ru film ID|Film.ru film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Film.ru actor ID|Film.ru actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Artland artist ID|Artland artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Artland gallery ID|Artland gallery ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ILAB ID|ILAB ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/UNESCO ICH ID|UNESCO ICH ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Maritimt Magasin skips ID|Maritimt Magasin skips ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4Zgo Shijian (SJ 实践) experimental satellites] ([[d:Talk:Q11452851#Queries|source]]) *** [https://w.wiki/3DzA Age of living Hawthorn FC players] ([https://twitter.com/FreoPope/status/1472166997513289728 source]) *** [https://w.wiki/4Zmj People died on their 50th birthday] ([https://twitter.com/LibrErli/status/1471923820965646342 Source]) *** [https://w.wiki/3Z$7 Relationship between London School of Economics doctoral advisors and students] ([https://twitter.com/HelsKRW/status/1471388444593172481 source]) *** [https://w.wiki/4Yo8 Map of twinned towns (or partners) of municipalities of Puy-de-Dôme] ([https://twitter.com/belett/status/1470782945732538378 source]) *** [https://w.wiki/4YTF Map of the places named in reference the horse] ([https://twitter.com/belett/status/1470374814972059655 source]) *** [https://w.wiki/4XWd Map of bridges in Kaliningrad] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1468960428805869579 source]) *** [https://w.wiki/4a9v Latvian citizens by occupation] ([https://twitter.com/LArtour/status/1470309158503301126 source]) *** [https://w.wiki/4WaA Wikidata items which are the most linked by lexemes using the property “item for this sense”] ([https://twitter.com/envlh/status/1467830070773432326 source]) *** [https://w.wiki/4aJw Actors in Christmas movies: by frequency, with film titles and sample film item] ([[d:Talk:Q28026639#actors|source]]) *** [https://w.wiki/4aJy Filming locations of Christmas movies, with film titles and sample film item] ([[d:Talk:Q28026639#filming locations|source]]) *** [https://w.wiki/4aK4 Recent Christmas movies lacking filming location] ([[d:Talk:Q28026639#films lacking filming location|source]]) * '''Development''' ** Due to the winter holidays, the development team is taking a break and no deployment is happening for Wikidata at the moment. Happy holidays, everyone :) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 12 20|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 16:36, 20. децембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22461052 --> == Wikidata weekly summary #500 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Welcome to the 500th Weekly Summary!''' ** Item #500 is [[d:Q500|Citrus ×limon]]; Property #500 is [[d:P:P500|exclave of]]; and Lexeme #500 is "[[d:L:L500|കുടുംബം]]" - Malayalam for “family”. ** “Roughly” 500 people were participants at [[d:Wikidata:WikidataCon 2021|WikidataCon 2021]] ** [[d:Q207742|Q207742]] is about the natural number 500 ** [[d:Q560388|Q560388]] disambiguates "500" for Wikipedias in 14 languages. ** The Roman numeral for 500 is "[[d:Q9884|D]]" ** [https://w.wiki/4aS5 Timeline of places when they had a population of exactly 500] ** Wikidata was 500 days old on [[d:Q17922993|Friday 14 March 2014]]. It will be 500 weeks old on [[d:Q69306446|Tuesday 31 May 2022]] * '''Discussions''' ** Open request for adminship: [[d:Wikidata:Requests for permissions/Administrator/Ameisenigel|Ameisenigel]] (RfP scheduled to end after 27 December 2021 15:57 UTC) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.12.30 next Wikibase live session] is 16:00 GMT on Thursday 30th December 2021 (17:00 Berlin time). This month we will have a guest presentation by the team at [https://semlab.io/ The Semantic Lab at Pratt Institute]. They will present how they are using Linked Open Data (LOD) in their projects with the help of Wikibase. All are welcome! *** Next [[d:Wikidata:Events#Wikidata_bug_triage_hour|Wikidata Bug Triage Hour: January 13th at 17:00 UTC]]. Open discussion, bring your favorite Phabricator task. *** [[m:Coolest_Tool_Award|Coolest Tools Awards]] on Friday 14 January 2022, 17:00 UTC **Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #22, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=22 New Year] ** Past: *** [https://www.youtube.com/watch?v=hY-1jcBxbbM Wikidata. Lecture - master class in Russian] is 16:07 GMT on Sunday 26th December 2021 (19:07 Moscow time) in Minsk Hackerspace. For those who are not familiar and want to know what it is. *** WikidataCon 2021 (replay on YouTube) **** Wikidata talks: *****[https://www.youtube.com/watch?v=XT_-pZ4Fgmw Improving Women's Biographies through Wikidata - Experiences from Women in Red and the Smiths. Inst.] *****[https://www.youtube.com/watch?v=0T9PG7tjFaA A Wikidata university course? Lessons learned from featuring Wikidata in an elective course at TAU.] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=wZQUn9KjJOc Linking Indian Local Self Government's Structured Data with Wikidata and OpenStreetMap] *****[https://www.youtube.com/watch?v=e_VxTlBNkyk Finding new pathways of collaborating for a sustainable Wikidata software development] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=-RkKc19ozso How can we reimagine Wikidata from the margins? Conversation with Maryana Iskander] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=rgDkNgAibds Wikidata at Texas A&M University Libraries: Enhancing Discovery for Dissertations] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=9Z6dUiAG_6c Wiki API Connector - Simplifying ETL workflows from open APIs to Wikidata/Commons] *****[https://www.youtube.com/watch?v=wVxV4Y7XSW0 IG WIKIDATA HUB - The Journey towards building a WIKIDATA community in Nigeria] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=4Wp8m_kxlks Integration of Wikidata 4OpenGLAM into data and information science curricula] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=KjantQX_nvc Description from Wikidata on sister projects and concerns about vandalism] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=7AIbjmaInNI Knowledge Quality In Wikidata: Vandalism Insights and Data Collaborations] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=UKIkHxuaR_g Shared Citations - A proposed citation management database for Wikimedia] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=dpyYvcEXu3o Analyzing, visualizing and improving Wikidata using the Wolfram Language] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=HZa-57F1h3w Challenges and Lessons from a Pilot Project: Christian Hymns in Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=IvgfOtU1CB4 Wikidata for authority control: sharing museum knowledge with the world] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=X9JnKcdDz68 Wikidata supporting open student research projects in plant chemistry] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=z7nS78lHQM4 A world in which 99% of Wikidata’s editors never come to Wikidata.org] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=0g_3GeQC0YY Linking the Art in the Christian Tradition (ACT) database to Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=aRQhuz-OD5w Global templates: Towards a New Age of Cross-wiki Data Collaboration] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=20vs7Uj6F_0 From QRPedia to AudioQRPedia : how to improve QRPedia using Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=5-tQzj3nouw Sister projects: Wiki Loves Monuments presentations and discussion] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=4xLBCMCui9U From Google Scholar to Wikidata: The RIDC NeuroMat Experience] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=sF9efakAhmw Assessing the quality of sources in Wikidata across languages] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=p78ZoWZeQ_o IFLA Wikidata Working Group: Updates from the library field] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=iOUoAB6XKts A process to roundtrip Wikidata into Alma using Alma Refine] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=q6IDREkqUrA Arrange river data in Taiwan by Wikidata and OpenStreetMap] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=n312s09k4cQ Look both ways: integrating Wikidata and OpenStreetMap] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=WyEjo9nPW9o Wikidata in the Classroom: Updates from North America] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=hMJx0Nzzx6M Learning Wikidata in 8 Weeks as a Smithsonian Intern] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=d3flyyeWzV8 Wikidata-based Narratives for Research and Education] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=C5XQmjSUnBs Measuring Political Elite Networks with Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=mDRrIO0G84g Sorting out industry classifications in Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=MOfMeLYDtWY Systematic Review Automation driven by Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=GSS5kviMkTM The Lindy Effect in Wikidata User Retention] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=lIsmFUuGvCw Non-binary Gender Identities in Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=15sSKQPHymY Measuring and monitoring data quality] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=jfSqxWn0suI Wikidata & Education: A Global Panel] *****[https://www.youtube.com/watch?v=IEg5R7o-Rww Integrating Wikidata into education] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=IEg5R7o-Rww Integrating Wikidata into education] *****[https://www.youtube.com/watch?v=WfgdzN7nd-8 Wikidata in Australia showcase] *****[https://www.youtube.com/watch?v=g-uYETVjCLE Wikidata and R: a perfect pair] *****[https://www.youtube.com/watch?v=R5cI5p2hSog Writing schemas for Wikidata] *****[https://www.youtube.com/watch?v=5AYzuBOkXeI Overview of ontology issues] *****[https://www.youtube.com/watch?v=j3vRSnM3v-w Wikidata and OCCRP] **** Wikibase talks: ***** [https://www.youtube.com/watch?v=gCFLlx4dQvY Open meeting of the Wikibase Stakeholder Group and interactive roadmapping session] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=c05_SZiZm9g How can Wikimedia Deutschland enable an ecosystem of developers around Wikibase?] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=PyBWo-ka9JU Wikibase as an infrastructure for Knowledge Graphs: The EU Knowledge Graph] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=UPsTEbxZZpQ "A Wikibase for what?" - diverse users at the edge of the graph] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=knY30zUmkGI Wikibase lightning talks: data upload and extensions session] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=JD3Ghiaw8hc How to open Authority Control system - The GND & Wikibase] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=B5Z4hbgpIH8 Wikibase Community User Group meeting and track roundup] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=GJ8rE-7F-zs Pre-launch Announcement and Preview of Wikibase.Cloud] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=JieuRJz14Sk Wikibase as RDM infrastructure within NFDI4Culture] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=k37WvpjqIAw Wikibase lightning talks: inspiration session] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=UVAnQVabhYs Wikibase for Citations on Wikipedia] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://wikiedu.org/blog/2021/12/21/why-you-need-to-understand-wikidata-no-matter-what-field-youre-in/ Why you need to understand Wikidata, no matter what field you’re in] ** Papers *** [https://arxiv.org/pdf/2112.05452.pdf Improving the Question Answering Quality using Answer Candidate Filtering based on Natural-Language Features] *** [https://www.pnas.org/content/119/1/e2025334119 Algorithmic amplification of politics on Twitter] ** Videos *** SPARQL queries on Wikidata - advanced level (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=DWyMMrAFz6k YouTube] *** How to link items to Dagbani Wikipedia articles using databox by [[d:User:Dnshitobu|Dnshitobu]] - [https://www.youtube.com/watch?v=PXT8Pt9MLa8 YouTube] *** Alias names in Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=fGb30Tu1hAQ YouTube] * '''Tool of the week''' ** [https://observablehq.com/@pac02/articles-created-by-country-of-citizenship?collection=@pac02/pages-created Articles created by country of citizenship] : a javascript notebook which looks at the distribution of articles created by a user by country of citizenship (P27). It uses Wikidata's API through wikibase-sdk library. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [http://Wikidata:SPARQL_query_service/WDQS-State-of-the-union-2021-Dec WDQS State of the Union, Dec 2021] now available. ** If you are using the Modern Vector skin on Wikidata then search might break for you near the end of January for a few days. To fix it you can temporarily switch back to the Vector skin. A proper fix is being worked on in [[phab:T275251]]. ** Wikimedia Deutschland is running a survey to evaluate Wikibase Installation and Updating experience for users. Please answer a few questions so we can continue to identify areas of improvement for users. Survey links *** [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeAR1kj9th1wRZU027zEPJd_xP8nFgj-T29iXrpZ2wuDBeXmg/viewform Wikibase Installation Survey] *** [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSd-8wDOCDR-uXLecNLzuM3jxc9K81mIKq1EtUhrweEveO8aTQ/formResponse Wikibase Software Updating Survey] ** Open positions at Wikimedia Deutschland in the Wikidata/Wikibase teams *** [https://wikimedia-deutschland.softgarden.io/job/14145264/Director-Engineering-m-w-d-/?jobDbPVId=36933089&l=en Engineering Director] *** [https://short.sg/j/4361894 Full-Stack Developer] * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10176|type host]], [[:d:Property:P10177|CSS code]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10152|Rutube channel ID]], [[:d:Property:P10153|Nasha Versia ID]], [[:d:Property:P10154|Irkipedia ID]], [[:d:Property:P10155|Babesdirectory ID]], [[:d:Property:P10156|Numelyo ID]], [[:d:Property:P10157|ua-football.com player ID]], [[:d:Property:P10158|soccerpunter.com player ID]], [[:d:Property:P10159|pfl.uz player ID]], [[:d:Property:P10160|PGM author ID]], [[:d:Property:P10161|Irish Times profile ID]], [[:d:Property:P10162|politika-crimea.ru person ID]], [[:d:Property:P10163|Kinomania.ru actor ID]], [[:d:Property:P10164|Kinomania.ru film ID]], [[:d:Property:P10165|bards.ru person ID]], [[:d:Property:P10166|kinobaza.com.ua actor ID]], [[:d:Property:P10167|kinobaza.com.ua film ID]], [[:d:Property:P10168|Zürich Herbaria collector ID]], [[:d:Property:P10169|N64-Database ID]], [[:d:Property:P10170|Channel One Russia show ID]], [[:d:Property:P10171|Kanobu ID]], [[:d:Property:P10172|Lambic.Info ID]], [[:d:Property:P10173|Smotrim.ru film ID]], [[:d:Property:P10174|CH district ID]], [[:d:Property:P10175|Digital Index of Middle English Verse ID]], [[:d:Property:P10178|Genie album ID]], [[:d:Property:P10179|Genie song ID]], [[:d:Property:P10180|Genie artist ID]], [[:d:Property:P10181|Austrian school ID]], [[:d:Property:P10182|DFIH business ID]], [[:d:Property:P10183|Corporate Identification Number (CIN) in India]], [[:d:Property:P10184|Ruskino actor ID]], [[:d:Property:P10185|Ruskino film ID]], [[:d:Property:P10186|Joconde use ID]], [[:d:Property:P10187|JSTOR artwork ID]], [[:d:Property:P10188|Dicionario da Real Academia Galega ID]], [[:d:Property:P10189|Bloomsbury Fashion Central ID]], [[:d:Property:P10190|MTBdata ID]], [[:d:Property:P10191|All About Birds ID]], [[:d:Property:P10192|Homosaurus ID (V3)]], [[:d:Property:P10193|GISAID identifier]], [[:d:Property:P10194|oKino.ua actor ID]], [[:d:Property:P10195|Library of Congress providers ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/documented files|documented files]], [[:d:Wikidata:Property proposal/start and end time in video|start and end time in video]], [[:d:Wikidata:Property proposal/is an individual of a taxon|is an individual of a taxon]], [[:d:Wikidata:Property proposal/facilitates flow of|facilitates flow of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/LKI ID|LKI ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/service hosted by|service hosted by]], [[:d:Wikidata:Property proposal/service hosted at|service hosted at]], [[:d:Wikidata:Property proposal/everyeye.it ID|everyeye.it ID]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Artland artist ID|Artland artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Artland gallery ID|Artland gallery ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ILAB ID|ILAB ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/UNESCO ICH ID|UNESCO ICH ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Maritimt Magasin skips ID|Maritimt Magasin skips ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AMPAS collections item ID|AMPAS collections item ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kinofilms.ua actor ID|Kinofilms.ua actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kinofilms.ua film ID|Kinofilms.ua film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Artland fair ID|Artland fair ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Archivio Storico dell'Università degli Studi di Cagliari person ID|Archivio Storico dell'Università degli Studi di Cagliari person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Regroupement Québécois de la danse (RQD) ID|Regroupement Québécois de la danse (RQD) ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NatureServe Explorer ID|NatureServe Explorer ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Key Biodiversity Areas factsheet ID|Key Biodiversity Areas factsheet ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CNSflora ID|CNSflora ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Rusactors actor ID|Rusactors actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Rusactors film ID|Rusactors film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/eurasian-defence.ru person ID|eurasian-defence.ru person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/artchive person ID|artchive person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/nzs.si player ID|nzs.si player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Der Spiegel topic ID|Der Spiegel topic ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NLC Bibliography ID|NLC Bibliography ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PKULaw CLI Code|PKULaw CLI Code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/LGBT Info Wiki ID|LGBT Info Wiki ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4aUy Places that appear in the Encyclopaedia Britannica, the Great Russian Encyclopaedia, the Great Catalan Encyclopaedia and the Store Norske Leksikon], (ordered by country) ([https://twitter.com/theklaneh/status/1473054945624608769 source]) *** [https://w.wiki/4bmy Christmas traditions around the world] (with pictures) ([https://twitter.com/lubianat/status/1474772209482842116 source]) *** [https://w.wiki/4bb7 UK parties since 1935 that have only ever been represented by a single MP] ([https://twitter.com/generalising/status/1474414883005415424 source]) *** [https://w.wiki/4avE Brazilians with most Wikipedia pages across languages] ([https://twitter.com/lubianat/status/1473710122362941449 source]) * '''Development''' ** Due to the winter holidays, the development team is taking a break and no deployment is happening for Wikidata at the moment. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 12 27|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:28, 27. децембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22501134 --> == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Тепић == Поздрав! Шта сам погријешио код слике Милана Тепића? [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 19:45, 12. јануар 2022. (CET) :{{ре|АРК9367}} Ту слику је један уредник пренео на [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:MilanTepicploca.jpg Оставу]. Кад год се до тога дође, локална слика се брише да не би било беспотребног дуплирања. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 05:40, 13. јануар 2022. (CET) == Vandalizam == Molim te da zaključaš članak [[Асфиксија|Asfiksija]] kako bi ga zaštitio od vandalizma Scriptir-a, koji nije savlado osnovne elemente uređivanja Vikipedije, a pokušava da nametne svoju volju.Hvala — [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] ([[Разговор са корисником:Intermedichbo|разговор]]) 15:16, 16. јануар 2022. (CET) :Захваљујем. [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] ([[Разговор са корисником:Intermedichbo|разговор]]) 18:20, 16. јануар 2022. (CET) == Izbor == Pošto si admin, a [[Медаља за ревносну службу (1913)|ovo ima više od 3 pozitivne recenzije]], jel automatski ide za sjajan ili ide na glasanje? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 12:21, 13. фебруар 2022. (CET) :{{re|Ivan VA}} Prema ovim [[Википедија:Сјајни чланци/Правила|pravilima]] članak traba staviti na glasanje da bi postao sjajan. Moguće je da je bilo promena pravila sa kojima nisam upoznat, tako da bi bilo bolje da postavite pitanje na trgu. Što se tiče članka, on jeste lepo napisan, međutim u pogledu količine sadržaja smatram da je podobniji za status dobrog članka. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 15:14, 13. фебруар 2022. (CET) ::Pitaću Pinkija, on zna. Elem hvala na komentaru, trebao si se uključiti u raspravu. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:20, 13. фебруар 2022. (CET) == Aleksandar Jovanović Ćuta == Iskreno bih Vas zamolili da ne vracate neistinite podatke na staro. Hvala unapred [[Корисник:Greennewscom|Greennewscom]] ([[Разговор са корисником:Greennewscom|разговор]]) 12:39, 19. фебруар 2022. (CET) :{{re|Greennewscom}} Sudeći po [[Посебно:Доприноси/Greennewscom|''vašoj istoriji izmena'']] vi ste do sada vršili izmene samo u članku [[Aleksandar Jovanović Ćuta]]. Iz [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8B%D1%83%D1%82%D0%B0&action=history ''istorije izmena tog članka''] sledi da ja nisam doprineo izradi tog članka. Isto tako je uočljivo da su vaše izmene vraćali drugi urednici, jer ste uklanjali sadržaj i menjali podatke bez obrazloženja i navođenja izvora koji bi te akcije podržali. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 15:23, 19. фебруар 2022. (CET) == Spameri na Wikipediji == Zdravo. Hvala na dobrodošlici. Nažalost neprijatno sam iznenađen kako ovde sve funkcioniše. Naime, ovde ima spamera koji se uhvate nekog i onda ga ne puštaju. Šta god da sam objavio korisnik pod imenom NguoiDungKhongDinhDanh je vratio na staro. U njegovim aktivnostima vidim da je to jedino što radi, ne samo meni, nego neosnovano vraća članke na pređašnje stanje... Prijavio me je kako bi mene trebalo blokirati... Žao mi je što sve ovde nije bolje uređeno. Čak i ukoliko ne budem blokiran (ne znam ni zašto bih bio, ali vidim da je i to moguće)odustajem od aktivnosti ovde. Pozdrav == [[Збирка великана српске хемије]] == Тећбре, заборавих на Вас, дуго нисмо патролирали у трећој смени заједно као браћа Кличко и Зеленски у Кијеву синоћ. Ову страницу сам само за Вас направио. Поздрав! — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:19, 26. фебруар 2022. (CET) == 10.000 чланака == Срдачан поздрав Хтео бих да те питам нешто с обзиром на то да видим да си ти ангажован што се тиче 10.000 чланака. Да ли имаш неку методу рада на тим чланцима ? Хтео бих да ти се придружим у том пројекту али не бих да те ометам у раду ако имаш неки шаблон или неки одређени начин рада. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 15:51, 14. март 2022. (CET) :{{re|Боки}} Списак од 10К чланака које свака енциклопедија треба да има је [[m:List_of_articles_every_Wikipedia_should_have/Expanded|дефинисан на Мети]] као листа wikidata идентификатора. Овим спиком је обухваћен списак [[m:List_of_articles_every_Wikipedia_should_have|хиљаду чланака]]. Правила уређивања ових чланака се не разликују од остатка Википедије. Ови чланци на својим страницама за разговор садрже шаблон којим се оне класификују у тематске категорије. Поједини већи пројекти, попут Википедије на енглеском, имају своје засебне листе, које су извесној мери сличне међународној листи, мада се оне независно одржавају. На овом пројекту, као и великој већини других пројеката се користи међународна 10К листа. :Да би се омогућило [[m:List of Wikipedias by expanded sample of articles|поређење Википедијиних пројеката]] у погледу комплетности садржаја 10К чланака, договорено је неколико једноставних правила бодовања (она су наведена изнад табеле језичких пројеката). При бодовању се превасходно узима у обзир количина садржаја, изражена бројем ''знакова'' (у зависности од избора писма, број знакова се може разликовати од броја бајтова, нпр. ћириличним словима је углавном потребно два бајта). Рад на чланцима са више од 16К знакова је пожељан, јер се тиме увећа исцрпност покривености тема, међутим такви доприноси немају утицаја на бодовни систем. :Страница „[[Википедија:Списак 10.000 чланака које свака Википедија треба да има]]” пружа детаљнији увид у расподелу ступња покривености 10К тема. Ја углавном радим на чланцима са мање од 8К знакова, како би се умањио број клица. При том су моје активности типично фокусине на пар чланака који су док радим на њима обележени шаблоном „радови у току”, тако да су шансе од сукоба измена маргиналне. :--[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 04:36, 15. март 2022. (CET) ::@[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] - Хвала ти на одговору ! Тај математички део сам сконтао. Енглески ми је као други матерњи па сам успео то да сконтам. Ако погледаш, неке од тих чланака сам лично довео до тога да нису више клице (да имају преко 8К бајтова). Једино шта сам хтео је да тебе питам ако ти имаш неки шаблон по којем радиш како се не би сударали али ако ти поставиш <nowiki>{{ rut }}</nowiki> онда смо у реду. Тако ћу и ја поставити како би ти знао шта се дешава и шта ја тренутно радим. ::Поздрав ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 14:41, 15. март 2022. (CET) == Масовни унос чланака == Поздрав, хтио сам да те питам да ли би могао да одрадиш унос чланака о бициклистима ботом и како би ишао тај процес, треба ли да га одобри заједница? То не би био велики број, послао бих ти ја шаблоне о побједницима трка, па да унесеш чланке који недостају. Има два сајта за информације који би се наводили у спољашњим везама, cyclingarchives и procyclingstats. Унос је одрађен и на енглеској википедији, у знатно већем броју, али је код њих инфокутија другачија, ја сам [[:Шаблон:Инфокутија Бициклиста|инфокутију о бициклистима]] посебно стилизовао, па не знам представља ли то проблем. Што се категорија тиче, можеш да додајеш оне основне, рођени, умрли и земљу одакле је, остало могу и ја постепено, а ако ти није компликовано ботом, можеш и ти, на основу категорије [[:Категорија:Победници бициклистичких трка|Побједници бициклистичких трка]] и поткатегорија за побједнике класификација, које се налазе у свакој категорији. Ја сам направио велики број чланака, али имам и друга интересовања, па је немогуће покрити све, али би било добро да постоје. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 16:13, 26. март 2022. (CET) :{{re|Vux33}} Количина времена коју тренунтно, као и у ближој будућности, могу да посветим Википедији, је релативно мала. Посао који сте описали знатно премашује моје садашње могућности. Уколико желите да овај унос буде одрађен у догледно време, боље би било да поставите предлог на Ботовском тргу. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 19:39, 26. март 2022. (CET) Нека га тако, па ако се сјетиш или будеш имао времена у будућности, јави се. Хтио сам да те питам још нешто, додавао си оно за виталне чланке на страницама за разговор, означени су као старт класа, па можеш ли погледати мијења ли се то када се чланак значајно прошири. Мислим на чланке [[Тур де Франс]], [[мрави]], [[тврдокрилци]] и [[бумбар]]. Поздрав. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 12:23, 16. мај 2022. (CEST) == Nepravi koren == @[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] Нов сам на овој мрежи и искрено сам хтео да некако својим знањем допринесем Википедији. Баш због овог разлога сам направио страницу "Неправи корен", где сам у јако сажетом тексту покушао да објасним сврху. Из неког разлога сте Ви обрисали ту страницу. Опет кажем, релативно сам нов овде, па не знам како да Вам директно пошаљем поруку, ако је то овде уопште и могуће? [[Корисник:Baron Von Minhauzen|Baron Von Minhauzen]] ([[Разговор са корисником:Baron Von Minhauzen|разговор]]) 18:30, 5. април 2022. (CEST) :{{re|Baron Von Minhauzen}} Novi članak s naslovom „Nepravi koren” je bio nezavršen duže od nedelju dana. Takvi doprinosi se brišu, ili prenose na imenski prostor „Nacrt”. Uvodni deo sadržaja koji ste uneli je već obuhvaćen postojećim člankom [[kvadratni koren]]. Paragraf sa naslovom „Kako izračunati nepravi koren?” je bio napisan neenciklopedijskim stilom, i bilo bi neophodno da se u potpunosti preradi. Iz tih razloga je članak koji ste započeli obrisan. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 18:56, 5. април 2022. (CEST) == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 14:13, 8. април 2022. (CEST) == [[Земљина маса]] == Здраво. ⊕ је погрешан симбол за Земљу. Понекад се користи као замена, али је математички симбол и у многим фонтовима изгледа погрешно. (На пример, постоји размак између + и круга.) Уницоде симбол за Земљу је 🜨. [[Корисник:Kwamikagami|Kwamikagami]] ([[Разговор са корисником:Kwamikagami|разговор]]) 03:06, 15. април 2022. (CEST) == [[Биг Пан]] == Поз. Урадио сам један чланак о реперу [[Биг Пан]], па ако би могао да га погледаш. Могу ли њега да линкујем у чланку [[реповање]]? — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:14, 9. јун 2022. (CEST) :{{re|Ничим неизазван}} Уколико сте вољни, проширите чланак [[реповање]] преводом садржаја секције „[[en:Rapping#Flow]]”. Тиме бисте увели Биг Пана у историјском и/или стилском контексту. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 18:23, 9. јун 2022. (CEST) ::Е, почео сам да радим, хвала! [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0#%D0%9E%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 Можеш само да видиш] да ми цитираш тј. реферишеш онај текст јер сам га само превео, а не знам то да радим. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:58, 11. јун 2022. (CEST) == Позив за учешће у расправи поводом стандардизације прве реченице == Поштовање, колега! Позивам Вас да учествујете у [[Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизација прве реченице чланака|расправи поводом стандардизације прве реченице]]. Доиста би ми много значило Ваше мишљење и опаске, а и крајње је време да се усагласимо око овог питања. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:59, 22. јун 2022. (CEST) == Оскрнављена италијанска насеља == Здраво! Приметио сам да су Аутобот и Бокимбот скрнавили чланке о појединим италијанским насељима „брисањем беспотребних ствари” ([[Посебно:Разлике/17761788|пример]]). Уклоњени су значајни делови чланака попут (додатне) литературе и корисних спољашњих веза. На тим местима се сад налази вишак празних редова. Можеш ли некако вратити ове измене или барем уклонити сувишан празан простор? — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 00:49, 15. јул 2022. (CEST) == Molba/zahtev == Pozdrav. Imam za tebe [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dungodung#Molba/zahtev istu molbu kao za Filipa]. Da ti ne prepisujem, piše tamo kod njega. Ako te ne mrzi pogledaj i zaključi. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:27, 24. јул 2022. (CEST) :Страница колеге као и свих администратора због неколико корисника склоних вандализму ми је на надгледању; само кратко - три администратора и један старији корисник су јасно истовјетно одговорили, чини се да корисник није задовољан одговором па ''тражи правду'' код старијих колега које зна од раније, што је већ виђено а може се лако тумачити на више негативних начина, посебно узевши у обзир његов тон, начин обраћања и практично неприхватање двије званичне опомена администратора. Свакако подржавам конструктиван одговор колега. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:15, 24. јул 2022. (CEST) g539ht0w2fsdt5y3dckr0seksm36b2s 25121292 25121286 2022-07-24T16:15:52Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{Разговор са корисником:Dcirovic/Header}} == Wikidata weekly summary #470 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Closed request for comments: *** [[d:Wikidata:Requests for comment/Cleaning up the ontology of anonymous|Cleaning up the ontology of anonymous]]. Outcome: New model adopted, [[Wikidata:WikiProject_Visual_arts/Item_structure#Use_of_creator_(P170)_in_uncertain_cases|documentation updated]]. * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Past *** [[:m:Wikibase Community User Group monthly meetings - May 2021|Wikibase Community User Group monthly meetings- May 2021]] *** [https://www.youtube.com/watch?v=juQO7M60RfI How to add references on Wikidata (# 1Lib1Ref 2021)] - working hour (2) *** SPARQL #Wikidata divers **** [https://www.youtube.com/watch?v=x8w5YGW4hF4 Session du mardi 18 mai] **** [https://www.youtube.com/watch?v=CvmQNkua41Q Session du mardi 25 mai] ** Upcoming *** SPARQL queries [https://www.twitch.tv/belett live on Twitch] and in French by Vigneron, June 1 at 18:00 CEST *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Affinity Group Co-facilitators will recap the last year, introduce plans for the coming year, and receive suggestions from the community for future sessions.; [https://docs.google.com/document/d/1fNCvP7suZoYZHxpku55eqVNGc0MM3sDmCOk9BRnISLU/edit?usp=sharing], June 1st. *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#65|Online Wikidata meetup in Swedish #65]], June 6 *** [[:m:Wikibase Community User Group/Meetings/2021-06-09|Meta meeting]] of the Wikibase Community User Group, to solve issues related to its affilation to the Wikimedia Foundation, June 9 *** [[d:Wikidata:Events#Wikidata_bug_triage_hour|Wikidata Bug Triage Hour]] about quality constraints, June 17 * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Papers *** [https://www.researchgate.net/publication/351607486_Mapping_of_ImageNet_and_Wikidata_for_Knowledge_Graphs_Enabled_Computer_Vision Mapping of ImageNet and Wikidata for Knowledge Graphs Enabled Computer Vision] ** Videos *** [https://www.youtube.com/watch?v=9l77bc-rgrc Wikidata Lab XXIX: Roundtripping process] *** [https://www.youtube.com/watch?v=EyadhJmA_nM Use of VanderBot Wikidata API writing script] ([https://www.youtube.com/watch?v=Zv9rMzOczv8 testing]) *** LIVE Wikidata editing #45 - [https://www.youtube.com/watch?v=h5vVbuTI7PY YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2965557083729449/ Facebook] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:So9q/ordia-link.js|User:So9q/ordia-link.js]] - is a script to add a link to Ordia in the Tools section on items. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://www.wikidata.org/w/index.php?title=User:Kholoudsaa&oldid=1429524656 Call to participation in interview study to building a recommender system that can help improve the editing experience in Wikidata]: Researchers at King's College London develop a personalized recommendation system to suggest Wikidata items for the editors based on their interests and preferences. The researchers are inviting volunteers to interview them about their current ways to choose the items you work on in order to understand the factors that might influence such a decision. ** [[:de:Wikipedia:Meinungsbilder/Lokale_Seiten-Kurzbeschreibungen#Ergebnis|dewiki]] considered, but rejected the introduction of local short descriptions to replace those from Wikidata ** [[d:User:Nikki/LexemeEntitySuggester.js|User:Nikki/LexemeEntitySuggester.js]] was improved to now *** automatically suggests the existing senses/forms when using demonstrates sense/form *** automatically suggests items (based on the lemma matching the label or an alias) when using item for this sense *** and searches for lemmas exactly matching the input when using synonym, antonym, hyperonym or pertainym * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9611|district heating grid]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9604|DiVA authority-person]], [[:d:Property:P9605|CDep.Ro NGO ID]], [[:d:Property:P9606|WUA author ID]], [[:d:Property:P9607|hush.am person ID]], [[:d:Property:P9608|Moths and Butterflies of Europe and North Africa ID]], [[:d:Property:P9609|What Works Clearinghouse study ID]], [[:d:Property:P9610|PoetsGate poet ID]], [[:d:Property:P9612|Repositório da Produção da USP person ID]], [[:d:Property:P9613|ctext data entity ID]], [[:d:Property:P9614|Australian Music Centre work ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Martian coordinates|Martian coordinates]], [[:d:Wikidata:Property proposal/gobbledygook|gobbledygook]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Nevada Women's History Project ID|Nevada Women's History Project ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AADFI member ID|AADFI member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bod-Inc Online author ID|Bod-Inc Online author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Erfgoedkaart ID|Erfgoedkaart ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Price One Penny Periodical ID|Price One Penny Periodical ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Price One Penny Library ID|Price One Penny Library ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/composers.am person ID|composers.am person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/armradioarchive.am person ID|armradioarchive.am person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Armeniapedia ID|Armeniapedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Biographical Encyclopedia of Astronomers ID|Biographical Encyclopedia of Astronomers ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ AZGS Document Repository ID| AZGS Document Repository ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/electronic Essential Medicines List medicine ID|electronic Essential Medicines List medicine ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PAS member ID|PAS member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ℒoviℱm Top Songs ID|ℒoviℱm Top Songs ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/20th Century Chinese Biographical Database ID|20th Century Chinese Biographical Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario Biografico dell'Educazione (1800-2000) ID|Dizionario Biografico dell'Educazione (1800-2000) ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/BIU Santé image bank ID|BIU Santé image bank ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/cadastral plot in France|cadastral plot in France]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Internet Game Database developer ID|Internet Game Database developer ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/allabolag.se person ID|allabolag.se person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Olschki author ID|Olschki author ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3Nqn People with bird-like surnames in Czech] ([https://twitter.com/medi_cago/status/1396922635011993600 Source]) *** [https://w.wiki/3PZn Properties used to link] from [[d:Q580922|preprints (Q580922)]] to [[d:Q13442814|scholarly articles (Q13442814)]] ([https://twitter.com/larswillighagen/status/1397693652584087553 Source]) *** [http://w.wiki/3N9E Birthplace of Spanish poets] ([https://twitter.com/modernitas2021/status/1397167034358710274 Source]) *** [https://w.wiki/3NrD UK Parliaments since 1801 with number of members, number of distinct member-terms, and count of missing seats/parties.] ([https://twitter.com/generalising/status/1396941233445130244 Source]) ** Newest database reports: [[d:Wikidata:WikiProject Lighthouses/lists/Fresnel lenses|Fresnel lenses of lighthouses]] * '''Development''' ** Italian Wikiversity used Lua on their Recent Changes SpecialPage via overwriting a MediaWiki message. Our code used to not expect that, now it does. ([[phab:T283240]]) ** Updating the panel that tracks Wikidata edits over time in different namespaces to include all namespaces ([[phab:T281356]]) ** Working on adding a new constraints type for Lexemes ([[phab:T200689]]) ** Working on designs for improving Special:NewLexeme ** Working on designs for the system to find mismatches between Wikidata's data and other databases ** Fixing some malformed globe-coordinate precisions in the database ([[phab:T283576]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 05 31|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:16, 31. мај 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21494252 --> == Wikidata weekly summary #471 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Past: *** Wikimedia Hackathon 2021 (replay) "[https://www.youtube.com/watch?v=EA9sLTEdcSo Wikidata Live Querying]" by [[d:User:Lucas Werkmeister|Lucas Werkmeister]] *** SPARQL #Wikidata Préfixes 1/2 (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=r7ricJjl4WU YouTube] ** Upcoming: *** [[:m:Wikibase Community User Group/Meetings/2021-06-09|Meta meeting]] of the Wikibase Community User Group, Wednesday, June 9, 16:00 UTC *** LIVE Wikidata editing #46 - [https://www.youtube.com/watch?v=45BdQRcIek8 YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2975545379397286/ Facebook], June 12 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#66|Online Wikidata meetup in Swedish #66]], June 13 *** (Dutch) 16 june 2021, 15.00-16.30 CEST, "Universiteitsbibliotheek: Bijzondere Collecties zichtbaar en vindbaar maken in Wikidata", during "[https://library.maastrichtuniversity.nl/digitaal-erfgoed-um-zichtbaar-bruikbaar-houdbaar/ Digitaal Erfgoed @UM | zichtbaar, bruikbaar, houdbaar]" * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs ***[https://diff.wikimedia.org/2021/06/03/wikidata-and-r-a-perfect-pair/ "Wikidata and R: a perfect pair"] by [[user:Evolution and evolvability|Evolution and evolvability]] and [[User:Canley|Canley]]. A ''WikiCite'' eScholarship. ***"[https://diff.wikimedia.org/2021/06/04/brazilian-laws-modeling-the-brazilian-legislation-in-wikidata/ Brazil’s Laws: Modeling the Brazilian legislation in Wikidata]", by [[user:Ederporto|Ederporto]]. A WikiCite project grant project. ** Papers ***(Preprint) [[arxiv:2106.00459|KGPool: Dynamic Knowledge Graph Context Selection for Relation Extraction]] (Wikidata dataset used in evaluation) *** (Article) [https://www.infodocket.com/2021/06/06/article-wikidata-projects-in-times-of-covid-19-iupui-libraries-engagement-in-open-knowledge/ “Wikidata Projects in Times of COVID-19: IUPUI Libraries’ Engagement in Open Knowledge”] *** (Presentation) [https://figshare.com/articles/presentation/Explore_Analyse_and_Translate_Multilingual_Wikidata_Properties/14727561 Explore, Analyse and Translate Multilingual Wikidata Properties] by [[User:Jsamwrites]] at [[m:ContribuLing/Program|Contribuling]] ** Videos *** Understanding data import into Wikidata via Quickstatements (in Portuguese) - [https://www.youtube.com/watch?v=PbvtAqZqXeY YouTube] *** Workshop for [[Wikidata:Zotero/Cita|"Cita"]]: a Wikidata addon for Zotero, hosted by [[User:Diegodlh|Diegodlh]] - [https://www.youtube.com/watch?v=_t7vMWNoi2M English] & [https://www.youtube.com/watch?v=1admRZlWrkQ en español]. A ''WikiCite'' grant project. *** Wikidata: Municipalities of Romania + a map of places in Kuopio - [https://www.youtube.com/watch?v=Uj8wQebsQno YouTube] *** Wikidata Editing training (in Tamil) - [https://www.youtube.com/watch?v=R0xSZCRI3Rc YouTube] *** Excursus: Wikidata Knowledge Graph - [https://www.youtube.com/watch?v=hvRqzlIrmTc YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Lucas Werkmeister/Wikidata Image Positions|Wikidata Image Positions]] is a tool to show and add [[:d:Property:P2677|relative position within image (P2677)]] qualifiers on [[:d:Property:P180|depicts (P180)]] statements on Wikidata items as areas on the item’s [[:d:Property:P18|image (P18)]]. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: none *** External identifiers: [[:d:Property:P9615|Badkartan.se ID]], [[:d:Property:P9616|Eionet bathingWaterIdentifier]], [[:d:Property:P9617|ifixit device ID]], [[:d:Property:P9618|AlternativeTo software ID]], [[:d:Property:P9619|Price One Penny author ID]], [[:d:Property:P9620|Nevada Women's History Project ID]], [[:d:Property:P9621|Treccani's Enciclopedia della Matematica ID]], [[:d:Property:P9622|Price One Penny work ID]], [[:d:Property:P9623|Price One Penny library ID]], [[:d:Property:P9624|Price One Penny publisher ID]], [[:d:Property:P9625|Dizionario Biografico dell'Educazione (1800–2000) ID]], [[:d:Property:P9626|Biographical Encyclopedia of Astronomers ID]], [[:d:Property:P9627|Romanistenlexikon ID]], [[:d:Property:P9628|composers.am person ID]], [[:d:Property:P9629|Armeniapedia ID]], [[:d:Property:P9630|OpenCorporates register jurisdiction]], [[:d:Property:P9631|armradioarchive.am person ID]], [[:d:Property:P9632|PANGO lineage code]], [[:d:Property:P9633|AZGS Document Repository ID]], [[:d:Property:P9634|AADFI member ID]], [[:d:Property:P9635|electronic Essential Medicines List medicine ID]], [[:d:Property:P9636|Japan PlayStation Software Database ID]], [[:d:Property:P9637|Erfgoedkaart ID]], [[:d:Property:P9638|Romanian diplomatic mission ID]], [[:d:Property:P9639|Foreign diplomatic mission in Romania ID]], [[:d:Property:P9640|PAS member ID]], [[:d:Property:P9641|fondoambiente.it ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Range|Range]], [[:d:Wikidata:Property proposal/not found in|not found in]], [[:d:Wikidata:Property proposal/LdiF person ID|LdiF person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/board game mechanism|board game mechanism]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Date of resignation|Date of resignation]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/DIP-ID|DIP-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Castforward ID|Castforward ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti member ID|Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EBAF ID|EBAF ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FCCOS ID|FCCOS ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dutch Caribbean Species Register ID|Dutch Caribbean Species Register ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/TBDB ID|TBDB ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/cirkev.cz bohoslužby ID|cirkev.cz bohoslužby ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Ropiky.net pillbox ID|Ropiky.net pillbox ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GCD creator ID|GCD creator ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3SnX Properties used to describe themselves] ([https://twitter.com/cthoyt/status/1401691538040651777 Inspiration]) *** [https://w.wiki/3Sxm Most common name in Germany by year of birth] ([[d:Wikidata:Request_a_query/Archive/2021/03#Most_commons_name_in_Germany_by_year_of_birth|Source]]) *** [https://w.wiki/3Sxu Famous (not French) people born in France] ([[d:Wikidata:Request_a_query/Archive/2020/01#Famous_(not_french)_people_born_in_France|Source]]) * '''Development''' ** You can now add a title to a query visualisation by adding <code>#title:YourTitle</code> to your SPARQL code ([[phab:T225883]], [https://w.wiki/3RpY example query with a title]) ** Added a new constraints type to indicate that a certain Property should only be used on Lexemes of a certain language ([[phab:T200689]]) ** Working on not checking the format constraints via SPARQL to take that load off the SPARQL endpoint and make it technically better ([[phab:T176312]]) ** Working on making the API-Sandbox not suggest edits to real Items ([[phab:T219215]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 06 07|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:02, 7. јун 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21551811 --> == Екваторијална Гвинеја == Поздрав. Јуче сам добила информацију да сте обрисали чланак „Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2001.” Међутим ЕГ је имала учеснике на СП 2001. године. Она је учествовала на свим СП од 1987. године осим 2011. године. Да ли ја могу поново да креирам исти чланак када дође ред на њега? Унапред хвала. — [[Корисник:З.Вукобрат|З.Вукобрат]] ([[Разговор са корисником:З.Вукобрат|разговор]]) 09:46, 9. јун 2021. (CEST) : {{ре|З.Вукобрат}} Чланак „Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2001.” је имао садржај [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. |кореспондирајућег чланка за 2013.]] годину. Djordjes је 24. фебруара 2021. та два чланка предложио за спајање. Предлог није наишао на примедбе, те сам их ја јуче спојио. Ви можете да креирате недостоајући чланак. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 15:01, 9. јун 2021. (CEST) == Wikidata weekly summary #472 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Past *** SPARQL #Wikidata Préfixes 2/2 (session 8) - [https://www.youtube.com/watch?v=Lu2kzcbIWnY YouTube] *** Open Repositories 2021: Wikidata Integration with Repository Contents - [https://www.youtube.com/watch?v=bNxmj94ZSfs&t=5732s YouTube] *** Information Service Engineering 2021 **** [https://www.youtube.com/watch?v=8dpltkumoDE SPARQL complex queries, SPARQL aggregation and variable assignment, Wikidata SPARQL examples] **** [https://www.youtube.com/watch?v=j9gvVClaI9A SPARQL Federated Queries, DBpedia and Wikidata, SPARQL query aggregation and variable assignment] ** Upcoming *** Next [[Wikidata:WikiProject_Linked_Data_for_Production#LD4-Wikidata_Affinity_Group|Linked Data for Libraries LD4 Wikidata Affinity Group]] call: [[User:Diegodlh|Diego de la Hera]] on [[Wikidata:Zotero/Cita|Cita]], a Wikidata add-on for Zotero. [https://docs.google.com/document/d/1J_VTVktvmpMd4dTzFjQlGgKDEr7YaS5Mrxj6ME332X0/edit?usp=sharing Agenda], June 15 *** [[d:Wikidata:Events#Wikidata_bug_triage_hour|Wikidata Bug Triage Hour]] about quality constraints, June 17 *** LIVE Wikidata editing #47 - [https://www.youtube.com/watch?v=ZD5L5iTHa1c YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2980705608881263/ Facebook], June 19 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#67|Online Wikidata meetup in Swedish #67]], June 20 *** OpenStreetMap TW x Wikidata Taiwan [[d:Q1867|Taipei (Q1867)]] Meetup 2021-07-05 * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Videos *** Gateway into Linked Data: Breaking silos with Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=U7AyM8XCcTo&t=1316s YouTube] *** LIVE Wikidata editing #46 - [https://www.youtube.com/watch?v=45BdQRcIek8 YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2975545379397286/ Facebook] * '''Tool of the week''' ** [https://wikitech.wikimedia.org/wiki/PAWS SPARQL Jupyter notebooks in PAWS]: PAWS is a wikitech services which allows to run Jupyter notebooks. There is a SPARQL kernel which makes it possible to run SPARQL queries. See this [https://public.paws.wmcloud.org/User:PAC2/Women%20as%20scientific%20discoverers.ipynb example notebook]. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Wikidata Community/Diversity 2021 Survey has been [[:commons:File:Wikidata Community Survey 2021.pdf|published]]. The results are meant to serve as a baseline to see how the community might (not) change in the future. ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/4VJS7P5OJBTSXDSAVI2VXAUXX7O56HGF/ WikidataCon 2021: A sustainable future for Wikidata]. Information about ''"the conference theme, its three-day program structure and a special project on diversity taking place before the conference itself"''. ** The [[:m:Wikimedia Foundation elections/2021/Candidates|call for candidates]] for 2021 Wikimedia Foundation Board elections has begun on June 9. The last date to apply is June 29, 2021. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9652|personality trait of fictional character]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9625|Dizionario Biografico dell'Educazione (1800–2000) ID]], [[:d:Property:P9626|Biographical Encyclopedia of Astronomers ID]], [[:d:Property:P9627|Romanistenlexikon ID]], [[:d:Property:P9628|composers.am person ID]], [[:d:Property:P9629|Armeniapedia ID]], [[:d:Property:P9630|OpenCorporates register jurisdiction]], [[:d:Property:P9631|armradioarchive.am person ID]], [[:d:Property:P9632|PANGO lineage code]], [[:d:Property:P9633|AZGS Document Repository ID]], [[:d:Property:P9634|AADFI member ID]], [[:d:Property:P9635|electronic Essential Medicines List medicine ID]], [[:d:Property:P9636|Japan PlayStation Software Database ID]], [[:d:Property:P9637|Erfgoedkaart ID]], [[:d:Property:P9638|Romanian diplomatic mission ID]], [[:d:Property:P9639|Foreign diplomatic mission in Romania ID]], [[:d:Property:P9640|PAS member ID]], [[:d:Property:P9641|fondoambiente.it ID]], [[:d:Property:P9642|Olschki author ID]], [[:d:Property:P9643|French Etalab parcel visualization code]], [[:d:Property:P9644|Geneanet family name ID]], [[:d:Property:P9645|Online Coins of the Roman Empire ID]], [[:d:Property:P9646|senato.archivioluce.it person ID]], [[:d:Property:P9647|DIP ID]], [[:d:Property:P9648|Newspaper Genre List ID]], [[:d:Property:P9649|Dutch Caribbean Species Register ID]], [[:d:Property:P9650|Internet Game Database developer ID]], [[:d:Property:P9651|Book Owners Online person ID]], [[:d:Property:P9653|Bod-Inc Online author ID]], [[:d:Property:P9654|Burke Herbarium Image Collection ID]], [[:d:Property:P9655|Ropiky.net pillbox ID]], [[:d:Property:P9656|Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti member ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/LdiF person ID|LdiF person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/board game mechanism|board game mechanism]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Date of resignation|Date of resignation]], [[:d:Wikidata:Property proposal/sex or gender of the position|sex or gender of the position]], [[:d:Wikidata:Property proposal/regime|regime]], [[:d:Wikidata:Property proposal/earliest known OpenTimestamps|earliest known OpenTimestamps]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Biblioteca Nacional de Maestros|Biblioteca Nacional de Maestros]], [[:d:Wikidata:Property proposal/named after lexeme|named after lexeme]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/TBDB ID|TBDB ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/cirkev.cz bohoslužby ID|cirkev.cz bohoslužby ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GCD creator ID|GCD creator ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Memobase ID|Memobase ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Central records of collections ID|Central records of collections ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Musica Baltica person ID|Musica Baltica person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Standard Citation Forms ID|Standard Citation Forms ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Montana Field Guide species ID|Montana Field Guide species ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PRISM Break project ID|PRISM Break project ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Idaho Species ID|Idaho Species ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Room of Names ID|Room of Names ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ZKM person ID|ZKM person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/fotodok ID|fotodok ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IFFR film director ID|IFFR film director ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EUIPO OoC-name id|EUIPO OoC-name id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Gutenberg Biographics ID|Gutenberg Biographics ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EUIPO OoC-work id|EUIPO OoC-work id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Games@Mail.ru ID|Games@Mail.ru ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/museumPASSmusées ID|museumPASSmusées ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Handlingar.se|Handlingar.se]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NAD agent ID|NAD agent ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bundesstiftung Aufarbeitung person ID|Bundesstiftung Aufarbeitung person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/OlympicsIL ID|OlympicsIL ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3Szs Lakes within 10 km of Berlin] *** Old bath [https://wcqs-beta.wmflabs.org/embed.html#%23defaultView%3AImageGrid%7B%22hide%22%3A%5B%22%3Fimage%20%22%5D%7D%0A%0A%23SELECT%20DISTINCT%20%3Ffile%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3Fimage%20%20%3FDigitaltmuseum%0ASELECT%20DISTINCT%20%3FitemLabel%20%3Fimage%20%20%3FDigitaltmuseum%0AWITH%20%0A%7B%20SELECT%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3FitemDescription%20%20WHERE%0A%20%20%7B%20SERVICE%20%3Chttps%3A%2F%2Fquery.wikidata.org%2Fsparql%3E%20%0A%20%20%20%20%7B%3Fitem%20%20wdt%3AP6104%20wd%3AQ106774536.%0A%20%20%20%20%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22sv%2Cen%22.%20%3Fitem%20rdfs%3Alabel%20%3FitemLabel%20.%7D%0A%20%20%20%20%7D%0A%20%20%7D%0A%7D%20AS%20%25Wikidataitems%0A%0AWHERE%20%0A%7B%20%20INCLUDE%20%25Wikidataitems%20.%0A%20%20%3Ffile%20wdt%3AP180%20%3Fitem.%0A%20%20%3Ffile%20wdt%3AP7847%20%3FDigID.%0A%20%20BIND%28URI%28CONCAT%28%22https%3A%2F%2Fdigitaltmuseum.org%2F%22%2C%3FDigID%29%29%20AS%20%3FDigitaltmuseum%29%0A%20%20%3Ffile%20schema%3AcontentUrl%20%3Furl.%20%0A%20%20bind%28iri%28concat%28%22http%3A%2F%2Fcommons.wikimedia.org%2Fwiki%2FSpecial%3AFilePath%2F%22%2C%20wikibase%3AdecodeUri%28substr%28str%28%3Furl%29%2C53%29%29%29%29%20AS%20%3Fimage%29%0A%7D pictures from Swedish Digitalmuseum] *** Bath water in Sweden [https://query.wikidata.org/embed.html#%23title%3A%20Swedish%20Bathwaters%20with%20line%20to%20connected%20water%0A%23defaultView%3AMap%7B%22hide%22%3A%5B%22%3Fbathcoord%22%2C%22%3Flakecoord%22%2C%22%3Fline%22%2C%22%3Fstr%22%2C%22%3Flayer%22%5D%7D%0ASELECT%20%3Fstr%20%3Fbathwater%20%3FbathwaterLabel%20%3Fbathcoord%20%3Flake%20%3FlakeLabel%20%3Flakecoord%20%3Fdist%20%3Fline%20%3FSJOID%20%3Flayer%20%3FEionetBathingWaterIDentifier%20%3FHav%20%3FVISS%20WHERE%20%7B%0A%20%20%3Fbathwater%20wdt%3AP6104%20wd%3AQ106774536.%0A%20%20%20%3Fbathwater%20%20wdt%3AP625%20%3Fxx.%0A%20%20%20%3Fbathwater%20%20p%3AP625%20%5B%20a%20wikibase%3ABestRank%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20psv%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLatitude%20%3Fbathcoordlat%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLongitude%20%3Fbathcoordlon%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoGlobe%20%3Fglobe%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%5D%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20ps%3AP625%20%3Fbathcoord%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%5D%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fbathwater%20wdt%3AP9616%20%3FEionetBathingWaterIDentifier.%20%7D%0A%20%20%7B%0A%20%20%20%20%3Fbathwater%20wdt%3AP206%20%3Flake.%0A%20%20%20%3Flake%20%20wdt%3AP625%20%3Frr.%0A%20%20%20%20%20%20%20%3Flake%20%20p%3AP625%20%5Ba%20wikibase%3ABestRank%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20psv%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLatitude%20%3Flat%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLongitude%20%3Flong%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoGlobe%20%3Fglobe2%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%5D%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20ps%3AP625%20%3Flakecoord%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%5D%0A%20%20%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Flake%20wdt%3AP761%20%3FSJOID.%20%7D%0A%20%20%7D%0A%20%20%20BIND%28geof%3Adistance%28%3Fbathcoord%2C%20%3Flakecoord%29%20as%20%3Fdist%29%20.%20%0A%20%20%23filter%20%28%3Fdist%20%3E%3D%203%29%0A%20%20BIND%20%28floor%28%3Fdist%2F10%29%2a10%20as%20%3Flayer%29%20%0A%20%20BIND%28CONCAT%28%27LINESTRING%20%28%27%2C%20STR%28%3Fbathcoordlon%29%2C%20%27%20%27%2C%20STR%28%3Fbathcoordlat%29%2C%20%27%2C%27%2C%20STR%28%3Flong%29%2C%20%27%20%27%2C%20STR%28%3Flat%29%2C%20%27%29%27%29%20AS%20%3Fstr%29%20.%0A%20%20BIND%28STRDT%28%3Fstr%2C%20geo%3AwktLiteral%29%20AS%20%3Fline%29%20%0A%20%20BIND%28URI%28CONCAT%28%22https%3A%2F%2Fbadplatsen.havochvatten.se%2Fbadplatsen%2Fkarta%2F%23%2Fbath%2F%22%2C%3FEionetBathingWaterIDentifier%29%29%20AS%20%20%3FHav%29%0A%20%20BIND%28URI%28CONCAT%28%22https%3A%2F%2Fviss.lansstyrelsen.se%2FWaters.aspx%3FwaterEUID%3DSE%22%2C%3FSJOID%29%29%20AS%20%3FVISS%29%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22en%2Csv%22.%20%7D%0A%7D%0AORDER%20BY%20DESC%28%3Fdist%29 with distance to the center of the lake it is connected to] *** Bath water in Sweden [https://w.wiki/3TrJ located in Nature reserves (protected area, geojson)] *** [https://w.wiki/3RHs Map of the standard English and Welsh spellings of all places in the database] ([https://twitter.com/WIKI_NLW/status/1403327228629377024 Source]) *** [https://w.wiki/3Qvi Films directed by Agnès Varda and their publication date] ([https://twitter.com/Wikimedia_mx/status/1402037551309991937 Source]) *** [https://w.wiki/3Jkb List of women who hold or have held the position of rector at a university] ([https://twitter.com/Wikimedia_mx/status/1404234275147419658 Source]) ** Schema examples: *** [https://www.wikidata.org/wiki/EntitySchema:E319 EntitySchema:E319] - European bath waters ** Newest [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:WikiProjects|WikiProjects]]: *** [[Wikidata:WikiProject European Bath Waters]] - Europe is open up and its summer - '''lets add bath waters to Wikidata''' * '''Development''' ** Working on no longer using the Query Service to evaluate Constraints Checks regular expressions (this should make our checks faster and allow for further improvements) ([[phab:T176312]]) ** Changing the rate limits for assigning Item IDs further, which should result in even fewer Q-IDs being skipped in the future ([[phab:T284538]]) ** Finalizing the concepts for a tool to help work on mismatches between Wikidata's data and other databases/websites/... [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 06 14|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 16:41, 14. јун 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21551811 --> == Wikidata weekly summary #473 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.06.24 next Wikibase live session] is [https://iw.toolforge.org/zonestamp/1624550400 16:00 UTC on Thursday 24th June 2021] (18:00 Berlin time). This month we'll have a team member from [https://wikibase-stakeholder-group.github.io/ Wikibase Stakeholders Group] talk briefly about their work, and then we'll welcome people to share out about their work around Wikibase. We'll leave some space in the agenda to discuss meta issues related to the Wikibase Community Usergroup. *** SPARQL queries [https://www.twitch.tv/belett live on Twitch] and in English by Vigneron, June 22 at 18:00 CEST *** '''24/06 (17:30 UTC):''' [[w:pt:Wikipédia:Edit-a-thon/Atividades em português/Wikidata Lab XXX|Wikidata Lab XXX: Roundtripping process for tainacan]] with [[d:User:Ederporto|Ederporto]] and Dalton Lopes Martins (https://tainacan.org/en/ Tainacan) ('''in English'''), on [https://www.youtube.com/watch?v=x6m0rRgadu4 YouTube] *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#67|Online Wikidata meetup in Swedish #68]], June 27 *** LIVE Wikidata editing #47 - [https://www.youtube.com/watch?v=QywDX83OZrw YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2985815161703641/ Facebook], June 26 at 18:00 UTC * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Papers *** [[:d:Q107308059|Beyond VIAF. Wikidata as a Complementary Tool for Authority Control in Libraries]] (with [https://catalogo.pusc.it/beyond_viaf/ detailed statistics on VIAF and Wikidata]) ** Videos *** Using OpenRefine and creating wikidata schema - [https://www.youtube.com/watch?v=osYFU2UvE1Y YouTube] *** Query SPARQL Wikidata around genealogy (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=Cc0pkmFkbYA YouTube] *** LIVE Wikidata editing #47 - [https://www.youtube.com/watch?v=ZD5L5iTHa1c YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2980705608881263/ Facebook] *** Global Open Initiative Foundation editing session - Adding statements about Ghanaian Members of Parliament using OpenRefine - [https://www.youtube.com/watch?v=50GBWVUCsO8 YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[:d:Template:PositionHolderHistory|Template:PositionHolderHistory]] displays the full list of position holders for a given position. ** [[:d:Template:Generic queries for positions|Template:Generic queries for positions]] new template with generic queries for positions. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Interlanguage links now work for multilingual Wikisource. [[phab:T275958]] ** [[d:User:Nikki/LexemeEntitySuggester.js|User:Nikki/LexemeEntitySuggester.js]] now supports searching for senses for the translation property. ** The [[:m:Wikimedia Foundation elections/2021/Candidates|call for candidates]] for 2021 Wikimedia Foundation Board elections has begun on June 9. The last date to apply is June 29, 2021. ** Since the beginning of the month, phabricator tickets about language codes (and names of languages) were reviewed and triaged to better reflect their content and current status. Some work was done to better identify the steps for such changes, highlight and address bottlenecks and system issues. Patches for a few codes were contributed and are being released. [https://phabricator.wikimedia.org/tag/language_codes/ Phabricator "Language codes" workboard] provides an overview, [[phab:T284856]] attempts to identify maintenance steps and [[phab:T284276]] determine turn-around times. [[phab:T284808]] should finally close a gap in termbox language handeling. A way to better address some or all aspects of changes of language codes applicable to Wikipedia editions still needs to be found. Don't hesitate to request the addition or update of language names (e.g. the name of Dutch in Danish) or missing language codes, notably for monolingual strings (see [[d:Help:Monolingual_text_languages|Help:Monolingual text languages]]). * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9660|not found in]], [[:d:Property:P9664|named place on map]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9655|Ropiky.net pillbox ID]], [[:d:Property:P9656|Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti member ID]], [[:d:Property:P9657|Memobase ID]], [[:d:Property:P9658|Standard Citation Forms for Rare Materials Cataloging ID]], [[:d:Property:P9659|Skipsrevyen ID]], [[:d:Property:P9661|EBAF authority ID]], [[:d:Property:P9662|LdiF person ID]], [[:d:Property:P9663|Musica Baltica person ID]], [[:d:Property:P9665|EGID]], [[:d:Property:P9666|RBF event ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/named after lexeme|named after lexeme]], [[:d:Wikidata:Property proposal/replacement value|replacement value]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Qualis rank|Qualis rank]], [[:d:Wikidata:Property proposal/role of component|role of component]], [[:d:Wikidata:Property proposal/table of contents available at URL|table of contents available at URL]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DICOM modality page|DICOM modality page]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Flemish Heritage Themes ID|Flemish Heritage Themes ID]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/OlympicsIL ID|OlympicsIL ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EBIDAT ID|EBIDAT ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Crosscut author ID|Crosscut author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/identifier BNM|identifier BNM]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Chidlovski.Com USSR national ice hockey team player ID|Chidlovski.Com USSR national ice hockey team player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Handzone player ID|Handzone player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/BES-Net user ID|BES-Net user ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Hokej.cz player ID|Hokej.cz player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Research Resource Identifier|Research Resource Identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/VK artist ID|VK artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MonumentalTrees.com|MonumentalTrees.com]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lexikon Westfälischer Autorinnen und Autoren person ID|Lexikon Westfälischer Autorinnen und Autoren person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/E-Flora BC species ID|E-Flora BC species ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/E-Fauna BC species ID|E-Fauna BC species ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Villo! station ID|Villo! station ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/LexM ID|LexM ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3VT7 Map of public bookcases] *** [https://public.paws.wmcloud.org/User:PAC2/Generic%20queries%20for%20positions.ipynb SPARQL Jupyter notebook to explore generic queries for positions] (using PAWS) *** [https://w.wiki/3W7h Biographies that can be linked in different Wikipedias (apart from deWP)] ([https://twitter.com/RegiowikiAt/status/1405806412039704579 Source]) *** [https://w.wiki/3WVb Vulnerable, endangered or extinct languages with number of lexemes in Wikidata] ([https://twitter.com/WikidataFacts/status/1404841876134445059 Source]) *** [https://w.wiki/3Lhb Articles in English Wikipedia about women that have the good article badge but do not have an article written in Spanish] ([https://twitter.com/editatona/status/1404553060223946755 Source]) ** Newest [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:WikiProjects|WikiProjects]]: *** [[Wikidata:WikiProject Outdoor Gyms]] * '''Development''' ** Fixed a bug that broke the "Add sitelink" popup on Commons ([[phab:T284854]]) ** Working on a fix for suggesters popping up unexpectedly when tabbing quickly ([[phab:284219]]) ** Reviewing code for a new Property Suggester by a student ([[phab:T284820]]) ** Mismatch Finder: Working on a tool to work through mismatching data between Wikidata and external databases. Your feedback is welcome on [[d:Wikidata talk:Mismatch Finder|Wikidata talk:Mismatch Finder]] ** Curious Facts: We developed a tool to help editors check random curious facts on Wikidata. [https://wikidata-analytics.wmcloud.org/app/CuriousFacts Try it] and give us your feedback on [[d:Wikidata talk:Curious_Facts|Wikidata talk:Curious Facts]] ** Kicked off our continued work on Wikidata-Wikibase federation (Federation v2) with preparatory work, including: *** [[phab:T284909|Testing infrastructure investigation and decision]] *** Investigation: [[phab:T284913|How to refer to entities that have the same IDs as the source wikibase entities]] [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 06 21|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:23, 21. јун 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21590290 --> == Wikidata weekly summary #474 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** New request for comments: [[d:Wikidata:Requests for comment/Automatic analysis and breakdown of links (for social accounts reference)|Automatic analysis and breakdown of links (for social accounts reference)]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Past: *** [[m:Wikibase Community User Group/Meetings/2021-06-24|log of Wikibase Live session 2021-06-24]] ** Upcoming: *** SPARQL queries [https://www.twitch.tv/belett live on Twitch] and in French by Vigneron, June 28 at 18:00 CEST *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Robert Chavez (Northeastern University) will provide an introduction to SPARQL and using the Wikidata Query Service.; [https://docs.google.com/document/d/14wazqg7XJM3Asqq4kFcNHCVgBOGODRp0U8yFc-22WM8/edit?usp=sharing], June 29th. *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#69|Online Wikidata meetup in Swedish #69]], July 4 * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://linkeddigitalfuture.ca/2021/06/22/wikidata-with-five-indigenous-artists/ A Journey Into Wikidata with Five Indigenous Artists] *** [https://blogs.bl.uk/digital-scholarship/2021/06/adding-data-to-wikidata-is-efficient-with-quickstatements.html Adding Data to Wikidata is Efficient with QuickStatements] ** Papers ***[[d:Q107338764|Which methods are the most effective in enabling novice users to participate in ontology creation? A usability study]] (compares Wikidata to other knowledge modelling tools) **** ** Videos *** LIVE Wikidata editing #47 - [https://www.youtube.com/watch?v=QywDX83OZrw YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/2985815161703641/ Facebook], for the #ArcticKnot. *** [https://www.youtube.com/watch?v=9Dvzb4Svzck SPARQL queries live on Twitch about lexicography and lexemes] by Vigneron, for the #ArcticKnot. *** Wikidata Lab XXX: Roundtripping process for Tainacan - [https://www.youtube.com/watch?v=x6m0rRgadu4 YouTube] *** Creating a new faculty item in Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=fu68LM5NicM YouTube *** [https://www.youtube.com/watch?v=9fC3oXvQfqI Writing data to Wikidata], [https://www.youtube.com/watch?v=nvWkaCcEEHA Wikidata Sandbox items] * '''Tool of the week''' ** [[d:Template:Item documentation|Template:Item documentation]] now includes [[d:Template:Generic queries for positions|Template:Generic queries for positions]]. It can be used for every position item in the talk page. See example with [[d:Talk:Q81066|head of the United Nations Secretariat]]. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Wikidata Community/Diversity 2021 Survey has been [[:commons:File:Wikidata Community Survey 2021.pdf|published]]. The results are meant to serve as a baseline to see how the community might (not) change in the future. Feel free to give us your feedback on [[d:Wikidata talk:Usability and usefulness/2021-2-Survey|this discussion page]]. ** Call for candidates for the [[m:Wikibase Community User Group/2021 contact election|2021 election to the position of primary contact]] for the [[m:Wikibase Community User Group|Wikibase Community User Group]]. Applicants should present themselves on [[m:Wikibase Community User Group/2021 contact election/Candidates|this page]] before '''2021-07-08 17:00 (UTC)''', after which voting will commence. ** [[d:Wikidata:Bodh|Bodh]] is a new tool to edit Lexemes by hand on a larger scale. ** [[wikitech:User:AKhatun/Wikidata_Vertical_Analysis|Wikidata Vertical Analysis]] by AKhatun (WMF) ** [https://lexeme-forms.toolforge.org/template/igbo-noun/ Wikidata Lexeme Forms now supports Igbo nouns] ** [https://twitter.com/LucasWerkmeistr/status/1406334472891551745 Wikidata Lexeme Forms now supports Malayalam proper nouns] ** A new version of the Open Art Browser allows discovering works of art in the new section "Types", which presents you more than 1500 expressions of art. [http://openartbrowser.org/en/classes Explore it!] * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9667|date of resignation]], [[:d:Property:P9675|curid]], [[:d:Property:P9680|consequence of text]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9666|RBF event ID]], [[:d:Property:P9668|cirkev.cz Catholic services ID]], [[:d:Property:P9669|Olympic Committee of Israel athlete ID]], [[:d:Property:P9670|ZKM person ID]], [[:d:Property:P9671|Bundesstiftung Aufarbeitung person ID]], [[:d:Property:P9672|Fotodok ID]], [[:d:Property:P9673|museumPASSmusées ID]], [[:d:Property:P9674|Burke Herbarium Image Collection contributor ID]], [[:d:Property:P9676|Vindskyddskartan.se ID]], [[:d:Property:P9677|Hokej.cz player ID]], [[:d:Property:P9678|Franciscan Center of Christian Oriental Studies ID]], [[:d:Property:P9679|Companies Registration Office (Ireland) Registration Number]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/delta of|delta of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Astrological sign|Astrological sign]], [[:d:Wikidata:Property proposal/announced at|announced at]], [[:d:Wikidata:Property proposal/contact point (2)|contact point (2)]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/WTA-Trainer-ID|WTA-Trainer-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Villo! station ID|Villo! station ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/LexM ID|LexM ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Classical Archives composer ID|Classical Archives composer ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/UFC ID|UFC ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Tapology ID|Tapology ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bellator ID|Bellator ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bauforschung Baden-Württemberg Objekt-ID|Bauforschung Baden-Württemberg Objekt-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FightMatrix ID|FightMatrix ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/World Curling Federation Championship ID|World Curling Federation Championship ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Ethereum token address|Ethereum token address]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Legie 100 legionary ID|Legie 100 legionary ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PsycNET ID|PsycNET ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Index Theologicus ID|Index Theologicus ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MK ID|MK ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CCC in Idaho Collection ID|CCC in Idaho Collection ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Gameblog.fr game ID|Gameblog.fr game ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/African Film Database ID|African Film Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Games und Erinnerungskultur Datenbank ID|Games und Erinnerungskultur Datenbank ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Great Ukrainian Encyclopedia Online ID|Great Ukrainian Encyclopedia Online ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Native-Land.ca Territory ID|Native-Land.ca Territory ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Native-Land.ca Language ID|Native-Land.ca Language ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Great Encyclopedia of Cyril and Methodius ID|Great Encyclopedia of Cyril and Methodius ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/HockeyLive player ID|HockeyLive player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/eishockey.info player ID|eishockey.info player ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3Yev Street names in Alsatian] ([[phab:T262922#7178793|source]]) *** [https://w.wiki/3Z8o What kind of places in Wales host public toilets?] ([https://twitter.com/WICI_LLGC/status/1409488011197300742 Source]) *** [https://w.wiki/3Yoe UK Health Ministers and their occupations on Wikidata] ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1409081946865610756 Source]) *** [https://w.wiki/3YJM Count of statements by property for theatrical plays] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1408382965898436610 Source]) *** [https://w.wiki/3XdN Things dedicated to St. John the Baptist] ([https://twitter.com/euwikipedia/status/1407790562917367816 Source]) * '''Development''' ** Mismatch Finder: We started building the foundation of the place that will store the mismatches between Wikidata and other databases/catalogs/... ** Continued work on migrating the checks of regular expressions for constraints from SPARQL to a better solution to take that load off of the SPARQL endpoint ([[phab:T176312]]) ** Made it possible to show language links from multilingual Wikisource to the other language versions of Wikisource ([[phab:T275958]]) ** Added a new constraint type to indicate that a certain Property should only be used on Lexemes with a specific language ([[phab:T200689]]) ** Fixed a weird issue with suggesters popping back up when they shouldn't ([[phab:T284219]]) ** Invalid data will not be handled better in RDF outputs ([[phab:T285131]]) ** Working on lowering the rate limit at which a misbehaving bot can waste new Item IDs to further reduce the percentage of skipped Item IDs ([[phab:T284538]]) ** Working on not suggesting real Item IDs in the API sandbox to avoid accidental edits by people who think it is not making real edits ([[phab:T219215]]) ** Working on reducing the time it takes between entering a value in a new statement and being able to save the statement ([[phab:T281669]]) ** Improved documentation of the usage tracking aspects in API help pages. Usage tracking is an internal mechanism to track which article on Wikipedia etc uses which data from an Item on Wikidata. ([[phab:T283040]]) ** Language codes for monolingual strings "gsw-fr", "ykg", "wya", "osa-latn" were made available: Alsatian, Tundra Yukaghir, Wendat, Osage ([[phab:T262922]], [[phab:T252198]], [[phab:T283364]], [[phab:T265297]]) ** The English name for language code "crh" and the Swedish name for "fa" were corrected ([[phab:T240350]], [[phab:T281702]]) ** Lexeme language codes ha-arab, sux-latn, sux-xsux, gsg, tlh-piqd, tlh-latn, bfi, pwn, enm were added. That is Hausa in Arabic script, Sumerian in cuneiform and Latin-script, German Sign Language, Klingon in pIqaD and Latin script, British Sign Language, Paiwan and Middle English. ([[phab:T282512]], [[phab:T279557]]) ** It was determined that language codes can be activated for Wikidata while being blocked for use on Incubator ([[phab:T273705]]), this to avoid projects such as a "British English Wikipedia" ** Language code "es-419" for Latin American Spanish has been available for labels and descriptions for quite some time ([[phab:T230786]]) ** A possibly confusing Russian mis-translation of the name of the language code for "multiple languages" (mul) is being reviewed ([[phab:T245927]]) ** "[[:en-simple:]]" can be used instead of "[[:simple:]]" to link to Simple Wikipedia. Query Services outputs "en-simple", not "simple" for sitelinks to Simple Wikipedia ([[phab:T283149]]). ** There was some discussion about the creation of a language code "en-in" for monolingual strings, but "en-in" as interface language seems to be preferred ([[phab:T212313]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 06 28|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:03, 28. јун 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21652091 --> Blokiraj ovog anonimca, unosi gluposti u šablon o skorašnjoj smrti [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/212.200.181.225]. Pozdrav.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:12, 3. јул 2021. (CEST) == Wikidata weekly summary #475 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Open request for adminship: *** [[d:Wikidata:Requests for permissions/Administrator/Allenwang6212a|Allenwang6212a]] (RfP scheduled to end after 6 July 2021 06:09 UTC) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' **Past: *** Wikipedia Weekly Network - LIVE Wikidata editing #49 - [https://www.youtube.com/watch?v=bHfBIxMa8qk YouTube] ** Upcoming: *** SPARQL queries [https://www.twitch.tv/belett live on Twitch] in French by Vigneron, July 6 at 18:00 CEST (UTC+2) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://blog.ldodds.com/2021/06/01/schema-explorers-and-how-they-can-help-guide-adoption-of-common-standards/ Schema explorers and how they can help guide adoption of common standards] *** [https://addshore.com/2021/06/tackling-technical-debt-big-and-small-in-wikidata-and-wikibase/ Tackling Technical Debt, big and small, in Wikidata and Wikibase] ** Papers *** [https://arxiv.org/pdf/2107.00156v1.pdf A Study of the Quality of Wikidata] *** [https://ejournals.bc.edu/index.php/ital/article/view/12959 Beyond VIAF: Wikidata as a Complementary Tool for Authority Control in Libraries] ** Videos *** (workshop) Editing Wikidata items about Ghanaian parliamentarians - [https://www.youtube.com/watch?v=-eRbrmDlTr0 YouTube] *** Adding descriptions and statements to Wikidata using Quickstatements - [https://www.youtube.com/watch?v=IAYlEhG0ILA&list=PL688h-0nBPOB3Z7GVKpYU9G23nX7QclT7&index=2 YouTube] *** Editing Wikidata (in German) - [https://www.youtube.com/watch?v=tIY3zANk9lw YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Nikki/AnchorLinks.js|User:Nikki/AnchorLinks.js]] is a userscript that adds a small link before property labels and statement values on entity pages to provide a clickable/copiable link to that section of the page. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** A [https://karriere-igb.softgarden.io/job/11001088 job opening] for a fullstack developer to work on integrating Wikidata with expert-curated knowledge on invasion biology * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9681|voted on by]], [[:d:Property:P9683|Qualis rank]], [[:d:Property:P9687|author given names]], [[:d:Property:P9688|author last name]], [[:d:Property:P9700|delta of]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9682|Gutenberg Biographics ID]], [[:d:Property:P9684|Idaho Species ID]], [[:d:Property:P9685|Montana Field Guide species ID]], [[:d:Property:P9686|Classical Archives composer ID]], [[:d:Property:P9689|Crosscut author ID]], [[:d:Property:P9690|E-Fauna BC species ID]], [[:d:Property:P9691|E-Flora BC species ID]], [[:d:Property:P9692|LexM ID]], [[:d:Property:P9693|BES-Net user ID]], [[:d:Property:P9694|VK artist ID]], [[:d:Property:P9695|Legie 100 legionary ID]], [[:d:Property:P9696|Buzer.de law identification]], [[:d:Property:P9697|Games@Mail.ru ID]], [[:d:Property:P9698|World Curling Federation Championship ID]], [[:d:Property:P9699|FOIH themes ID]], [[:d:Property:P9701|African Film Database ID]], [[:d:Property:P9702|Gameblog.fr game ID]], [[:d:Property:P9703|CCC in Idaho Collection ID]], [[:d:Property:P9704|Monumental Trees ID]], [[:d:Property:P9705|Bauforschung Baden-Württemberg Objekt-ID]], [[:d:Property:P9706|Director Identification Number]], [[:d:Property:P9707|GCD creator ID]], [[:d:Property:P9708|Handzone player ID]], [[:d:Property:P9709|Games und Erinnerungskultur Datenbank ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/code name|code name]], [[:d:Wikidata:Property proposal/International Tables for Crystallography space group number|International Tables for Crystallography space group number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Impact factor|Impact factor]], [[:d:Wikidata:Property proposal/dependency grammar relations|dependency grammar relations]], [[:d:Wikidata:Property proposal/biological target|biological target]], [[:d:Wikidata:Property proposal/URL for citizen's initiatives|URL for citizen's initiatives]], [[:d:Wikidata:Property proposal/incubator|incubator]], [[:d:Wikidata:Property proposal/project state|project state]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/fotoCH photographer ID|fotoCH photographer ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Raakvlak inventory number|Raakvlak inventory number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/cultural broadcasting archive station ID|cultural broadcasting archive station ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/National Diet Library Persistent ID|National Diet Library Persistent ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MANTO ID|MANTO ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/e-Rad researcher ID|e-Rad researcher ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WMO code|WMO code]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3b8y List of pairs of senses on the same lexeme that have the same gloss in at least one language] ([https://t.me/c/1325756915/10445 Source]) *** Which British Monarch saw most US Presidents; which US President saw most British Monarchs? ([https://w.wiki/3b8x graph view]) ([https://w.wiki/3b8u dimensions view]) ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1411624633137311748 Source]) *** [https://w.wiki/3amU All paintings (Q3305213) that depict (P180) a painting] ([https://twitter.com/seeksanusername/status/1411398102163103752 Source]) *** [https://w.wiki/3b3i Count of qualifiers used in performer (P175) statements] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1411721094902452229 Source]) *** [https://w.wiki/3b4k Scientific and Commons names of animals which are threatened as per IUCN Red List] ([https://twitter.com/anandmallaya/status/1411717642184970243 Source]) *** [https://w.wiki/3U$P Latin American female mathematicians who are not on spanish Wikipedia but have an article in another language] ([https://twitter.com/Wikimedia_mx/status/1411019089938575361 Source]) *** [https://w.wiki/3aAf US Governors and their religion, if listed] ([https://twitter.com/erik_paulson/status/1410754713272950784 Source]) *** [https://w.wiki/3b4x Living soccer players whose birthday is on January 1st] ([https://twitter.com/PhiBo23/status/1409932152758808580 Source]) *** [https://w.wiki/3ZEU Museums nearby Cēsis (Q107582)] ([https://twitter.com/jeb_140/status/1409588960414769156 Source]) *** [https://w.wiki/3ZEK Distribution of public toilets per administrative units in Wales] ([https://twitter.com/Jan_Ainali/status/1409580247348097032 Source]) * '''Development''' ** Mismatch Finder: We continued the work on building the basic store that in the future will hold mismatches between Wikidata's data and other databases/websites/catalogs/... These mismatches will then be used in the Mismatch Finder website and other tools to easily review them. ** Improved the namespace behavior of the CommonsLink constraint so that it now produces less false positives ([[phab:T237920]]) ** Working on adding a magic word to allow pages to be excluded from Special:UnconnectedPages on Wikipedias and co ([[phab:T97577]]) ** Language names in [[d:Q14549|Scots (sco)]] were updated ([[phab:T285076]]) ** A task to complete language names in [[d:Q7411|Dutch (nl)]] is being filled ([[phab:T231748]]) ** A language code for an undetermined Mixtec language is being ''determined'' ([[phab:T155419]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 07 05|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:09, 5. јул 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21694624 --> == Wikidata weekly summary #476 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Open request for adminship: *** [[Wikidata:Requests for permissions/Administrator/Emu|Emu]] (RfP scheduled to end after 13 July 2021 11:49 UTC) *** [[Wikidata:Requests for permissions/Administrator/-akko|-akko]] (RfP scheduled to end after 16 July 2021 06:31 UTC) ** Closed request for adminship: *** [[Wikidata:Requests for permissions/Administrator/Allenwang6212a|Allenwang6212a]] (unsuccessful) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Past: *** LIBER 2021 - Panel Discussion: Why use Wikidata or not - [https://www.youtube.com/watch?v=h4UCFJyGzfo YouTube] *** SPARQL Wikidata divers. Session of Tuesday, June 29 (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=SUkCaMucdYQ YouTube] *** SPARQL Wikidata Wikisource. Tuesday, July 6 session (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=36cyIt9WPgc YouTube] ** Upcoming: *** The next Wikidata+Wikibase office hours will take place on Wednesday 28th July 2021 at 16:00 UTC (18:00 Berlin time) in the [https://t.me/joinchat/IeCRo0j5Uag1qR4Tk8Ftsg Wikidata Telegram group]. This month we will also be having a guest presentation about [[m:Toolhub|Toolhub]] by Srishti Sethi from the Wikimedia Foundation. *** Next Linked Data for Libraries LD4 Wikidata Affinity Group call: Carlo Bianchini (University of Pavia), Stefano Bargioni (Pontifical University Santa Croce (Rome)), and Camillo Carlo Pellizzari di San Girolamo (University of Pisa, Scuola Normale Superiore) will discuss their recent project and article “Beyond VIAF: Wikidata as a Complementary Tool for Authority Control in Libraries”.; [https://docs.google.com/document/d/1UXzBo0UH4i8qs4RNG02b4uoE4fG09BlY5OJi7UD-BVU/edit], July 13th. *** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/XJ3TLDYCJYZ7HL436I2LQBVWUOI52AGI/ Upcoming Search Platform Office Hours—July 14th, 2021]. Come and ask anything related to Wikimedia search, Wikidata Query Service, Wikimedia Commons Query Service, etc.! *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#71|Online Wikidata meetup in Swedish #71]], July 18 * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs ***[https://diff.wikimedia.org/2021/07/07/improving-wikidata-wikisource-integration/?utm_source=dlvr.it&utm_medium=twitter Improving Wikidata-Wikisource Integration], July 7, 2021 by Krishna Chaitanya Velaga *** [https://addshore.com/2021/07/a-first-look-at-wikidata-through-github-copilot/ A first look at Wikidata through Github Copilot] by [[User:Addshore|Addshore]] ** Papers ***{{Q|107425133}}, by Kartik Shenoy et al, published 1 July 2021, explores the use of three indicators - deleted statements that are not replaced; deprecated statements; and constraint violations - as a framework for evaluating data quality. ** Videos *** [https://www.youtube.com/watch?v=gmEBQ6G_Huw Introduction to OpenRefine for batch Wikidata editing] (YouTube, ca. 1 hr 40 min) by [[d:User:Spinster|Spinster]]. Recording of a training for the [[m:Wiki World Heritage User Group|Wiki World Heritage User Group]]. *** Editing Wikidata items about Ghanaian parliamentarians ([[m:Global Open Initiative|Global Open Initiative Foundation]] workshop) - [https://www.youtube.com/watch?v=o3KOEMLgz2s YouTube] *** Editing Lexicographical data in Dagbani ([[d:Lexeme:L578335|ʒiɛɣu]]) ([[m:Dagbani Wikimedians User Group|Dagbani Wikimedians User Group]] workshop) - [https://www.youtube.com/watch?v=tATyBFvR6c0 YouTube] *** Wikidata Workshop by Juan Antonio Pastor at the University of Murcia (in Spanish) - [https://www.youtube.com/watch?v=3fwXqYlyjPc YouTube] *** * '''Tool of the week''' ** [https://schafe-vorm-fenster.de/ Schafe vorm Fenster] is a project to build up a calendar for rural villages in Vorpommern-Greifswald using Wikidata to get images and short descriptions for the villages. ([https://twitter.com/schafeamfenster/status/1412655207432048641 See example]) * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://twitter.com/WikidataMeter/status/1412980136429903875 Wikidata now has over 9,000 Properties!] You can see the development over the past 5 years and which datatype is represented the most [https://grafana.wikimedia.org/d/000000167/wikidata-datamodel?viewPanel=6&orgId=1&refresh=30m&from=now-5y&to=now here]. ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/XTH4TUR34NQ57DC73HP6XB3NU6FO6CH7/ Wikimedia Deutschland to receive a grant from Arcadia to work on minority languages] ** The Wikidata development has a new space to receive bug reports and feature requests: [[Wikidata:Report a technical problem]]. You may also continue to report issues to [[Wikidata:Contact the development team]] but until the end of July when the page will be permanently protected and archived. ** OpenRefine has two Junior Developer job openings (paid contractor positions; part-time, fully remote) for building Structured Data on Wikimedia Commons functionality **# [https://openrefine.org/blog/2021/07/07/Wikimedia-Commons-reconciliation-batch-developer.html Junior Developer - Wikimedia Development] (6 months, from September 2021 till February 2022) **# [https://openrefine.org/blog/2021/07/07/OpenRefine-SDC-developer.html Junior Developer - OpenRefine Development] (8 months, from November 2021 till June 2022) ** For [[:m:Wikimedia Foundation elections/2021|2021 WMF Board of Trustees election]], there are [[:m:Wikimedia_Foundation_elections/2021/Candidates#Candidate_Table|20 candidates]]. Community members can know and participate in the [[:m:Wikimedia_Foundation_elections/2021#Campaign_Activities|campaign activities]] here. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9714|taxon range]], [[:d:Property:P9721|image of entrance]], [[:d:Property:P9729|replacement value]], [[:d:Property:P9731|announced at]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9704|Monumental Trees ID]], [[:d:Property:P9705|Bauforschung Baden-Württemberg Objekt-ID]], [[:d:Property:P9706|Director Identification Number]], [[:d:Property:P9707|GCD creator ID]], [[:d:Property:P9708|Handzone player ID]], [[:d:Property:P9709|Games und Erinnerungskultur Datenbank ID]], [[:d:Property:P9710|Lexikon Westfälischer Autorinnen und Autoren person ID]], [[:d:Property:P9711|cIMeC.Ro museum ID]], [[:d:Property:P9712|Research Resource Identifier]], [[:d:Property:P9713|Swedish National Archive agent ID]], [[:d:Property:P9715|Room of Names ID]], [[:d:Property:P9716|Native Land territory ID]], [[:d:Property:P9717|Native Land language ID]], [[:d:Property:P9718|eishockey.info player ID]], [[:d:Property:P9719|HockeyLive player ID]], [[:d:Property:P9720|fotoCH photographer ID]], [[:d:Property:P9722|UFC ID]], [[:d:Property:P9723|20th Century Chinese Biographical Database ID]], [[:d:Property:P9724|FightMatrix ID]], [[:d:Property:P9725|EBIDAT ID]], [[:d:Property:P9726|Bellator ID]], [[:d:Property:P9727|WTA-Trainer-ID]], [[:d:Property:P9728|Tapology ID]], [[:d:Property:P9730|Chidlovski.Com USSR national ice hockey team player ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/URL for citizen's initiatives|URL for citizen's initiatives]], [[:d:Wikidata:Property proposal/incubator|incubator]], [[:d:Wikidata:Property proposal/project state|project state]], [[:d:Wikidata:Property proposal/edition-version|edition-version]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Città e Cattedrali ID|Città e Cattedrali ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/release of|release of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/translation of|translation of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/match event|match event]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Igromania series ID|Igromania series ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/alternative title|alternative title]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Classification of the Functions of Government|Classification of the Functions of Government]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/WMO code|WMO code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia Dantesca ID|Enciclopedia Dantesca ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FINA Athlete ID 2021|FINA Athlete ID 2021]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IFPNI author ID|IFPNI author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Steam Greenlight ID|Steam Greenlight ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Adventure Corner ID|Adventure Corner ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Pladias ID|Pladias ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ código centro docente CEICE| código centro docente CEICE]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Media Bias/Fact Check ID|Media Bias/Fact Check ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/abART term ID|abART term ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/US-Ski-&-Snowboard-Athleten-ID|US-Ski-&-Snowboard-Athleten-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Freeview Australia show ID|Freeview Australia show ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kartridge game ID|Kartridge game ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3bti Subclasses of Q732577 'publication' found by the Gather, Apply & Scatter service] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1412705102004162560 source]) *** [https://w.wiki/3cJe Places more or less on Papa Stour] (using P1332-P1335 to constrain a wikibase:around search) *** [https://w.wiki/3ZYM Map of Sweden's outdoor gyms] ([https://twitter.com/salgo60/status/1413789042857193472 Source]) ** Newest database reports: [[d:Help:Wikimedia_language_codes/lists/all/in_nl|language names in Dutch (Wikidata, Wikipedia and MediaWiki)]] * '''Development''' ** Mismatch Finder (a tool to review mismatches between Wikidata and other databases): We continued initial development of the store part of the tool. We focused on the upload of new mismatches. ([[phab:project/view/5422]]) ** Discussion on how do describe the types of mismatches reviewed in Mismatch Finder ([[phab:T285849]]) ** We introduced a magic word that can be used to exclude a page from Special:UnconnectedPages on Wikipedia and co. This will make the special page more useful to find pages on Wikipedia and co that should be added to an Item on Wikidata as sitelinks. ([[phab:T97577]]). ** We reduced the number of Wikidata edits that show up in the watchlist and recent changes of Wikipedia and co by not triggering entries for a number of Wikidata edits that do not influence the article ([[phab:T286193]]) ** Property Suggester: We are reviewing patches by a student working on an improved Property Suggester. ** Working on improving how deprecated statements are handled when checking “type” and “value type” constraints" ([[phab:T170401]]) ** Working on fixing a bug where the entity suggestions are opened when a valid value is already selected ([[phab:T285102]]) ** Wikidata-Wikibase federation (Federation v2): We investigated [[phab:T284913|How to refer to entities that have the same IDs as the source wikibase entities]]. You can read the [https://gerrit.wikimedia.org/r/plugins/gitiles/mediawiki/extensions/Wikibase/+/refs/heads/master/docs/adr/0019-federated-properties-prefix-ids-via-uris.md ADR] here [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 07 12|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 18:14, 12. јул 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21715493 --> == Wikidata weekly summary #478 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Past: *** Next Linked Data for Libraries LD4 Wikidata Affinity Group call: Carlo Bianchini (University of Pavia), Stefano Bargioni (Pontifical University Santa Croce (Rome)), and Camillo Carlo Pellizzari di San Girolamo (University of Pisa, Scuola Normale Superiore) will discuss their recent project and article “Beyond VIAF: Wikidata as a Complementary Tool for Authority Control in Libraries”.; July 13th. ** Upcoming: *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#72|Online Wikidata meetup in Swedish #72]], July 25 *** The next Wikidata+Wikibase office hours will take place on Wednesday 28th July 2021 at 16:00 UTC (18:00 Berlin time) in the [https://t.me/joinchat/IeCRo0j5Uag1qR4Tk8Ftsg Wikidata Telegram group]. This month we will also be having a guest presentation about [[m:Toolhub|Toolhub]] by Srishti Sethi from the Wikimedia Foundation. *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.07.29 next Wikibase live session] is at 16:00 UTC on Thursday 29th July 2021 (18:00 Berlin time). This month, we welcome [[d:User:Lucamauri|Luca Mauri]] to give a presentation about installing Wikibase from scratch. * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs ***''Wikipedia Citations in Wikidata'' [https://diff.wikimedia.org/2021/07/15/wikipedia-citations-in-wikidata/ English] & [https://diff.wikimedia.org/it/2021/07/15/wikipedia-citations-in-wikidata-2/ Italian] by OpenCitations, report on a WikiCite grant project. ***''[https://diff.wikimedia.org/2021/07/15/opportunities-to-improve-integration-between-wikisource-and-wikidata/ Opportunities to improve integration between Wikisource and Wikidata]'' (part 2 of a WikiCite blogpost series) by [[User:KCVelaga|KCVelaga]] & [[User:Satdeep Gill|Satdeep Gill]] *** [https://medium.com/european-data-journalism-network/finding-gendered-street-names-a-step-by-step-walkthrough-with-r-7608c2d36a77 Finding gendered street names. A step-by-step walkthrough with R] *** [https://topos.site/blog/2021/07/introducing-the-mathfoldr-project/ Introducing the MathFoldr Project] ** Videos *** Tutorial: Introduction to the Wikidata lexicographical data project (by [[d:User:Mahir256|Mahir256]]) - [https://www.youtube.com/watch?v=hmoSdoUcslY YouTube] *** Bringing IIIF Manifests to Life in Wikidata with Mirador 3 (2021 IIIF Annual Conference) - [https://www.youtube.com/watch?v=K9Ka_RtJGBc YouTube] *** Moving Wikipedia's InfoBox to Wikidata (in Taiwanese) - [https://www.youtube.com/watch?v=LH1mpw_DRMM YouTube] ** Notebooks *** [https://public.paws.wmcloud.org/User:PAC2/Articles%20created%20by%20gender.ipynb Using xtools created pages and wikidata API to measure gender statistics about articles created by a user] (Jupyter notebook using R kernel in the [[:d:Wikidata:PAWS|PAWS]] webservice) *** [https://public.paws.wmcloud.org/User:PAC2/Gender%20diversity%20in%20academic%20disciplines%20in%20the%20French%20wikipedia.ipynb Gender diversity in articles about academic disciplines in the French wikipedia] (Jupyter notebook using R kernel in the [[:d:Wikidata:PAWS|PAWS]] webservice). *** [https://public.paws.wmcloud.org/User:PAC2/Articles%20de%20qualit%C3%A9.ipynb A first look at featured articles in Wikipedia in French using Wikidata] (SPARQL Jupyter notebook using [[:d:Wikidata:PAWS|PAWS]]) * '''Tool of the week''' ** [https://searchy.toolforge.org/ searchy.toolforge.org] is a semantic search engine to find articles on a topic and filter results by metascientific info (gender and region). * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://finnaarupnielsen.wordpress.com/2021/07/17/intelligent-search-in-scholia/ Scholia gets an upgrade and 1 click import of new scientific paper via citation-js and QS] ** For [[:m:Wikimedia Foundation elections/2021|2021 WMF Board of Trustees election]], there are [[:m:Wikimedia_Foundation_elections/2021/Candidates#Candidate_Table|20 candidates]]. Among them, active Wikidata contributors [[d:User:Mike_Peel|Mike Peel]], [[d:User:Laurentius|Laurentius]] and [[d:User:Rosiestep|Rosiestep]]. Community members can know and participate in the [[:m:Wikimedia_Foundation_elections/2021#Campaign_Activities|campaign activities]] here. ** Sitelinks to the [[d:Wikidata:Database reports/WMF projects/new|recently created]] [[d:Q107228569|Tachelhit Wikipedia]] and [[d:Q107379932|Dagbani Wikipedia]] are being added. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9732|URL for citizen's initiatives]], [[:d:Property:P9733|International Tables for Crystallography space group number]], [[:d:Property:P9740|number of request signatories]], [[:d:Property:P9745|translation of]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9734|Enciclopedia Dantesca ID]], [[:d:Property:P9735|Città e Cattedrali ID]], [[:d:Property:P9736|MANTO ID]], [[:d:Property:P9737|WMO code]], [[:d:Property:P9738|IFPNI author ID]], [[:d:Property:P9739|Landshuth ID]], [[:d:Property:P9741|Pladias ID]], [[:d:Property:P9742|Central records of collections ID]], [[:d:Property:P9743|Podchaser creator ID]], [[:d:Property:P9744|Steam Greenlight game ID]], [[:d:Property:P9746|CEICE school code]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/UEFA stadium category|UEFA stadium category]], [[:d:Wikidata:Property proposal/URL for freedom of information requests|URL for freedom of information requests]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Legal History|Legal History]], [[:d:Wikidata:Property proposal/bridge number|bridge number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Notable role|Notable role]], [[:d:Wikidata:Property proposal/inventory number|inventory number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Weverse user ID|Weverse user ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ITU radio emission designation|ITU radio emission designation]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS SNS author ID|IRIS SNS author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/eBru ID|eBru ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Daum Cafe ID|Daum Cafe ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Douyin Video ID|Douyin Video ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Royal Ontario Museum ID|Royal Ontario Museum ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/maPZS trails/locations ID|maPZS trails/locations ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SDBM IDs|SDBM IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Schoenberg Database of Manuscripts ID|Schoenberg Database of Manuscripts ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/The New Yorker ID|The New Yorker ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Looted Cultural Assets Database ID|Looted Cultural Assets Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Marmiton ID|Marmiton ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia del Cinema ID|Enciclopedia del Cinema ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PubFacts author ID|PubFacts author ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://query.wikidata.org/#%23title%3A%20List%20of%20all%20stages%0ASELECT%20%2a%20WHERE%20%7B%0A%20%20%3Ftour%20wdt%3AP31%20wd%3AQ33881%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20rdfs%3Alabel%20%3FtourLabel.%0A%20%20FILTER%28LANG%28%3FtourLabel%29%20%3D%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%22%20%29%0A%20%3Fitem%20wdt%3AP361%20%3Ftour%3B%0A%20%20%20%20rdfs%3Alabel%20%3FitemLabel.%0A%20%20FILTER%28%28LANG%28%3FitemLabel%29%29%20%3D%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%22%29%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP1427%20%3Fdepart.%0A%20%20%3Fdepart%20rdfs%3Alabel%20%3FdepartLabel.%0A%20%20FILTER%28%28LANG%28%3FdepartLabel%29%29%20%3D%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%22%29%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP1444%20%3Farrivee.%20%0A%20%20%3Farrivee%20rdfs%3Alabel%20%3FarriveeLabel.%20%0A%20%20FILTER%28%28LANG%28%3FarriveeLabel%29%29%20%3D%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%22%20%29%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP585%20%3Fdate.%20%0A%7D%0AORDER%20BY%20%3Fdate List of all stages of all tour de France] ([[:d:User:PAC2/Tour_de_France|source]]) *** [https://query.wikidata.org/#%23%20This%20query%20takes%20a%20list%20of%20article%20in%20Wikipedia%2C%20analyse%20the%20gender%20of%20all%20entities%20cited%20in%20the%20article%20and%20count%20the%20share%20of%20males%2C%20females%20and%20non%20binary.%0A%23%20The%20goal%20is%20to%20measure%20gender%20diversity%20inside%20wikipedia%20articles%0A%23%20Feedback%20and%20comments%20are%20welcome%20on%20my%20talk%20page%20User%3APAC2%0ASELECT%20%0A%3Farticle%0A%28SUM%28%3Fmale%29%20AS%20%3Fcount_males%29%0A%28SUM%28%3Ffemale%29%20AS%20%3Fcount_females%29%20%0A%28SUM%28%3Fnonbinary%29%20AS%20%3Fcount_nonbinary%29%20%0A%28COUNT%28%2A%29%20AS%20%3Fcount%29%20%0A%28ROUND%28100%20%2A%20%3Fcount_females%20%2F%20%28%3Fcount_females%20%2B%20%3Fcount_males%20%2B%20%3Fcount_nonbinary%29%29%20AS%20%20%3Fshare_females%29%20%0A%28ROUND%28100%20%2A%20%3Fcount_nonbinary%20%2F%20%28%3Fcount_females%20%2B%20%3Fcount_males%20%2B%20%3Fcount_nonbinary%29%29%20AS%20%20%3Fshare_nonbinary%29%20%0A%28ROUND%28100%20%2A%20%3Fcount_males%20%2F%20%28%3Fcount_females%20%2B%20%3Fcount_males%20%2B%20%3Fcount_nonbinary%29%29%20AS%20%20%3Fshare_males%29%20%0A%7B%0A%20%20VALUES%20%3Farticle%20%7B%0A%20%20%22Anthropology%22%0A%20%20%22Philosophy%22%0A%20%20%22Economics%22%0A%20%20%22Sociology%22%0A%20%20%22Demography%22%0A%20%20%7D%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Amwapi%20%7B%0A%20%20%20%20%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Aendpoint%20%22en.wikipedia.org%22%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3Aapi%20%22Generator%22%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20mwapi%3Agenerator%20%22links%22%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20mwapi%3Atitles%20%3Farticle%3B.%0A%20%20%20%20%20%3Fitem%20wikibase%3AapiOutputItem%20mwapi%3Aitem.%0A%20%20%7D%20%0A%20%20FILTER%20BOUND%20%28%3Fitem%29%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP31%20wd%3AQ5%20.%20%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP21%20%3Fgender%20.%20%0A%20%20BIND%28IF%28%3Fgender%20IN%28wd%3AQ6581097%2C%20wd%3AQ2449503%29%2C%201%2C%200%29%20AS%20%3Fmale%20%29%20%0A%20%20BIND%28IF%28%3Fgender%20IN%28wd%3AQ6581072%2C%20wd%3AQ1052281%29%2C%201%2C%200%20%29%20AS%20%3Ffemale%29%0A%20%20BIND%28IF%28%3Fgender%20%3D%20wd%3AQ48270%2C%201%2C%200%29%20AS%20%3Fnonbinary%29%20%0A%7D%0AGROUP%20BY%20%3Farticle Comparing gender statistics about people cited in an article across several articles] ([[:d:User:PAC2/Measuring gender diversity|source]]) *** [https://w.wiki/3eFe Swedish Supreme Court judges who citing reports by commissions they themselves took part in] ([https://twitter.com/Jan_Ainali/status/1416082427433390088 Source]) *** [https://w.wiki/3dvP Map public organizations that allow one to fill citizen's initiatives online] ([https://twitter.com/govdirectory/status/1415631226719903747 Source)] *** [https://w.wiki/3eoR Unemployment rate in Sweden by year] (1970-2020) ([https://twitter.com/fagerving/status/1417058590960013317 Source]) *** [https://w.wiki/3d5F Serious plane crashes with only one survivor] ([https://twitter.com/grafst/status/1416336963985154050 Source]) *** [https://w.wiki/3eqj Mayors' genders of U.S. cities above 100k population] ([https://twitter.com/HaydenSchiff/status/1415859831752232963 Source]) *** [https://w.wiki/HuG Global usage of pronouns] ([https://w.wiki/HuH in English Language]) ([https://twitter.com/jsamwrites/status/1415284520950157315 Source]) *** [https://w.wiki/3dT6 Number of causes of death (P509) 2019-2021 separated by year so that a comparison of the causes of death before and during the pandemic can also be seen] ([https://twitter.com/wikidataid/status/1415144165231394817 Source]) ** Newest [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:WikiProjects|WikiProjects]]: [[Wikidata:WikiProject_Medieval_Nobility]] ** Newest database reports: [[d:Help:Wikimedia language codes/lists/all/in it|language names in Italian (Wikidata, Wikipedia and MediaWiki)]] * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: Continued working on the store part. It can import first mismatches now. ** Fixing an issue where month and year are sometimes parsed as the first day of the month ([[phab:T233105]]) ** Fixing an issue with adding sitelinks for some of the newer Wikipedias ([[phab:T285919]]) ** Working on improving the Lua usage tracking for redirected Items ([[phab:T280910]]) **[[d:Template:SPARQL|SPARQL]] was amended on the 4th July to use the report #title, if present, as the anchor for the 'Try it' link. ([https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:SPARQL_query_service/queries/examples#Horses_(showing_some_info_about_them) example]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 07 19|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:34, 19. јул 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21740546 --> == Wikidata weekly summary #479 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Next [[d:Wikidata:Events#Office_hours|Wikidata and Wikibase office hour]] on July 28th at 16:00 UTC (18:00 Berlin time) in the [https://t.me/joinchat/IeCRo0j5Uag1qR4Tk8Ftsg Wikidata Telegram group] ** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.07.29 next Wikibase live session] is at 16:00 UTC on Thursday 29th July 2021 (18:00 Berlin time). This month, we welcome [[d:User:Lucamauri|Luca Mauri]] to give a presentation about installing Wikibase from scratch. ** 2021 LD4 Conference on Linked Data in Libraries *** [https://www.youtube.com/watch?v=JJUszx6l_Po Issues and Challenges in optimum utilization of Linked Data in Indian libraries] *** [https://www.youtube.com/watch?v=hmoSdoUcslY Tutorial: Introduction to the Wikidata lexicographical data project] *** [https://www.youtube.com/watch?v=B59vEET-nEk Tutorial: Wikidata: Intro to the Basics] *** [https://www.youtube.com/watch?v=ZukSQB8fki8 Tutorial: Writing Data to Wikidata Using Spreadsheets] *** [https://www.youtube.com/watch?v=eujbI5wQfBU Wikibase: Free, Flexible and Collaborative Linked Data] *** [https://www.youtube.com/watch?v=GeDXzInR_mA Rune inscriptions in Wikidata / Wikibase; Sampo Model and Portal Series on the Semantic Web] *** [https://www.youtube.com/watch?v=RjbR4ASe4lE Wikidata In Classroom • Creating Linked Data from Books and Magazines] *** [https://www.youtube.com/watch?v=ludJFf06w94 LD4 meeting: Wikidata Affinity Group] ** Introduction to Wikidata (in Indonesian) [https://www.youtube.com/watch?v=1Z2OwpnsUMQ part 1], [https://www.youtube.com/watch?v=sw-uuOvKYyU part 2], [https://www.youtube.com/watch?v=HS3lYlaEOHE part 3] ** Upcoming: Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Andra Waagmeester on work with Shape Expressions in Wikidata to describe the genomics of the SARS-CoV-2 virus; [https://docs.google.com/document/d/14wazqg7XJM3Asqq4kFcNHCVgBOGODRp0U8yFc-22WM8/edit?usp=sharing], July 27th. ** COSCUP 2021 OpenStreetMap x Wikidata 2020.07.31-08.01 Online [https://coscup.org/2021/en/ website], [[m:Wikimedia_Taiwan/Wikidata_Taiwan/COSCUP_2021|Meta-wiki]] ** Openstreetmap x Wikidata meetup 2021.08.09 [[d:Q61752245|Mozilla Community Space Taipei (Q61752245)]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://blogs.biomedcentral.com/on-physicalsciences/2021/07/20/typed-citations-journal-of-cheminformatics/ Typed Citations in the Journal of Cheminformatics] *** [https://addshore.com/2021/07/what-happens-in-wikibase-when-you-make-a-new-item/ What happens in Wikibase when you make a new Item?] *** [https://wikiedu.org/blog/2021/07/22/discovering-new-comics-with-wikidatas-powerful-tools/ Discovering new comics with Wikidata’s powerful tools] *** [https://www.lorcandempsey.net/metadata-directions/ Two metadata directions. Metadata practice is evolving. I discuss two important trends here: entification and pluralization] *** [https://mapio.cymru/en/2021/07/dal-i-fapio/ Still mapping!] ''"Our team has been working continuously on improving the number of Welsh place names that appear online since our inception in 2017 as partt of the Welsh Government’s Welsh Government #Cymraeg2050 project"..."we will also use Wikidata to store and share Welsh language information".'' *** [https://www.wikimedia.es/2021/07/22/camino-santiago-wikidata/ Making the Camino de Santiago visible on Wikidata] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Nikki/LexemeInterwikiLinks.js|User:Nikki/LexemeInterwikiLinks.js]] adds Wiktionary interwiki links in the sidebar on lexeme pages. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Job opening: [https://twitter.com/wikifunctions/status/1417536522752978946 Abstract Wikipedia and Wikifunctions is hiring software engineers and an engineering manager]. ** Job opening: [https://jobs.tepapa.govt.nz/jobtools/jncustomsearch.viewFullSingle?in_organid=17768&in_jnCounter=224745389 Digital Channels Outreach Manager] ("mentions contributing to Wikidata and Wikimedia platforms") * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9748|Wikimedia Incubator URL]], [[:d:Property:P9758|symbol represents]], [[:d:Property:P9759|bridge number]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9747|Adventure Corner video game ID]], [[:d:Property:P9749|FRB person ID]], [[:d:Property:P9750|Apple TV episode ID]], [[:d:Property:P9751|Apple TV show ID]], [[:d:Property:P9752|FRB event ID]], [[:d:Property:P9753|Wikidata language code]], [[:d:Property:P9754|Raakvlak inventory number]], [[:d:Property:P9755|Scenic Washington scenic drives and road trips ID]], [[:d:Property:P9756|Schoenberg Database of Manuscripts name ID]], [[:d:Property:P9757|Schoenberg Database of Manuscripts place ID]], [[:d:Property:P9760|Enciclopedia del Cinema ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Plant life-form|Plant life-form]], [[:d:Wikidata:Property proposal/cabinet|cabinet]], [[:d:Wikidata:Property proposal/title of a church|title of a church]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/VI.BE Platform ID|VI.BE Platform ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Smartify artwork ID|Smartify artwork ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Women Also Know History ID|Women Also Know History ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IrishTheatre.ie Company ID|IrishTheatre.ie Company ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/BMC Id|BMC Id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Joods Biografisch Woordenboek ID|Joods Biografisch Woordenboek ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Online Begraafplaatsen cemetery ID|Online Begraafplaatsen cemetery ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Rock Paper Shotgun game ID|Rock Paper Shotgun game ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3gUY List of all stage winners in the Tour de France with links to the list of stages won] ([[:d:User:PAC2/Tour de France|source]]) *** [https://w.wiki/3feT Map of miniature parks] ([https://twitter.com/geospacedman/status/1418145496481337344 Source]) *** [https://w.wiki/Wnw Map of open data portals ]([https://twitter.com/salgo60/status/1418120931692666882 Source]) *** [https://w.wiki/3fei Video games published before 1980, and their authors] ([https://twitter.com/KarlXOblique/status/1418115195998715905 Source]) *** [http://w.wiki/3fAn Protected bridges over the Zadorra river basin] ([https://twitter.com/theklaneh/status/1417510382005018636 Source]) ** Newest [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:WikiProjects|WikiProjects]]: [[d:Wikidata:WikiProject Govdirectory|WikiProject Govdirectory]] * '''Development''' ** Added a <code>tags</code> parameter to the <code>wbmergeitems</code> API so Item merges can now also get an edit tag ([[phabricator:T286778|T286778]]) ** Mismatch Finder: Continued working on the store part. This week we focused on uploading a file with potential mismatches and the UI for getting a list of all uploaded mismatch files. ** Addressing comments from the security review of the Query Builder so we can hopefully soon move it from the test system to its proper place under query.wikidata.org [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 07 26|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat Abdulai (WMDE)|Mohammed Sadat Abdulai (WMDE)]] 17:05, 26. јул 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21792634 --> == Wikidata weekly summary #480 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** July 2021 [[d:Wikidata:Events/IRC office hour 2021-07-28|Wikidata+Wikibase office hours]] logs ** July 2021 [[m:Wikibase Community User Group/Meetings/2021-07-29|Wikibase Live sessions]] logs * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Videos *** What is Wikidata (in German) - [https://www.youtube.com/watch?v=6jF9sDZz4T8 YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Mahir256/syndepgraph.js|User:Mahir256/syndepgraph.js]] is used to make interesting SVG-based syntactic dependency graphs generated with [[d:Template:Syndepgraph|<nowiki>{{Syndepgraph}}</nowiki>]] to appear. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://wdqs-tutorial.toolforge.org/?lang=pt-br Portuguese version of the Wikidata Query Service tutorial tool is now available]. **'''Advisory board call for members for the Web2Cit project''': [[m:Grants:Project/Diegodlh/Web2Cit: Visual Editor for Citoid Web Translators| Web2Cit: Visual Editor for Citoid Web Translators]] project is moving! With [[d:User:Diegodlh|Diegodlh]] we are inviting people to apply to be an Advisory Board member. Is this you? Is this someone you know? Check the [[m:Web2Cit/Advisory_Board/Call_for_members| Call for members]] and apply to be an Advisory Board member '''before August 6th!'''. If you are too busy this time around to apply, don't worry: we get it. You can also help us by spreading the word! ** The [[d:User:Matěj Suchánek/moveClaim.js|moveClaim.js]] user script has been updated using code created by [[d:User:Melderick|Melderick]] to support changing a property of a claim within an entity. Please switch to the updated version if you used the other one, and report any bugs. ** New tool: [https://dicare.toolforge.org/lexemes/party.php Lexemes Party] displays lexemes linked to a list of Wikidata items, so you can improve related lexicographical data in the languages you know. You can build your own lists and several examples are available. A weekly challenge is also proposed, theme of the week: [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=1 Olympic Games]. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9758|symbol represents]], [[:d:Property:P9759|bridge number]], [[:d:Property:P9763|syntactic dependency head relationship]], [[:d:Property:P9764|syntactic dependency head position]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9754|Raakvlak inventory number]], [[:d:Property:P9755|Scenic Washington scenic drives and road trips ID]], [[:d:Property:P9756|Schoenberg Database of Manuscripts name ID]], [[:d:Property:P9757|Schoenberg Database of Manuscripts place ID]], [[:d:Property:P9760|Treccani's Enciclopedia del Cinema ID]], [[:d:Property:P9761|IRIS SNS author ID]], [[:d:Property:P9762|U.S. Ski & Snowboard athlete ID]], [[:d:Property:P9765|Great Ukrainian Encyclopedia Online ID]], [[:d:Property:P9766|FIBA 3x3 player ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/cabinet|cabinet]], [[:d:Wikidata:Property proposal/title of a church|title of a church]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Apple App Store classification|Apple App Store classification]], [[:d:Wikidata:Property proposal/amount of medals|amount of medals]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GRAC/GRB content descriptor|GRAC/GRB content descriptor]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GRAC/GRB rating category|GRAC/GRB rating category]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Igromania developer/publisher ID|Igromania developer/publisher ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/commentator|commentator]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FLOSS development policy URL|FLOSS development policy URL]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/BMC Id|BMC Id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Joods Biografisch Woordenboek ID|Joods Biografisch Woordenboek ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Online Begraafplaatsen cemetery ID|Online Begraafplaatsen cemetery ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Rock Paper Shotgun game ID|Rock Paper Shotgun game ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/police zone ID|police zone ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Tax identification number|Tax identification number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lessico del XXI Secolo ID|Lessico del XXI Secolo ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/The Women’s Print History Project person ID|The Women’s Print History Project person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/USA Climbing member ID|USA Climbing member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Online Begraafplaatsen memorial ID|Online Begraafplaatsen memorial ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Yale Center for British Art artwork Lido ID|Yale Center for British Art artwork Lido ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Ordbog over det danske sprog ID|Ordbog over det danske sprog ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Vokrug sveta Encyclopedia ID|Vokrug sveta Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nationalencyklopedin ID|Nationalencyklopedin ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MPAA certificate number|MPAA certificate number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Magyar írók élete és munkái ID|Magyar írók élete és munkái ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://query.wikidata.org/embed.html#SELECT%20DISTINCT%20%3Fdirector%20%3FdirectorLabel%20%28COUNT%28%2A%29%20AS%20%3Fcount%29%20WHERE%20%7B%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP161%20wd%3AQ1684856%3B%0A%20%20%20%20wdt%3AP57%20%3Fdirector.%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%7D%0AGROUP%20BY%20%3Fdirector%20%3FdirectorLabel%0AORDER%20BY%20DESC%28%3Fcount%29 List of film directors who have worked with Jean-François Stevenin the most] ([[:d:Talk:Q1684856|source]]) Jean-François Stevenin is a French actor, dead the 27th of July *** [https://twitter.com/ash_crow/status/1421231692103233537 French municipalities containing the word "ville"] ([https://twitter.com/ash_crow/status/1421231692103233537 Source]) *** [https://twitter.com/exmusica/status/1421157733210935298 Most frequently occurring titles found on audio tracks] ([https://w.wiki/3jvn Source]) *** [https://w.wiki/3h5R Museums within 70 km of Dresden] ([https://twitter.com/saxorum/status/1420727420399783949 Source]) * '''Development''' ** Continuing the work on the [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]. Focusing on wrapping up the store part of the tool and moving on to the UI for reviewing mismatches. ** Made it so that Special:EntityData doesn't throw an exception when called with an invalid flavor parameter ([[phabricator:T286275]]) ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/BYLN3ZLOKOCNJ457KPBQ36OEJ7VLIXK2/ Limit languages of entity stubs in RDF output (Breaking change]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 08 02|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 19:53, 2. август 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21810732 --> == Wikidata weekly summary #477 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Wikidata Edit-a-thons highlighting Boston Rock City Edit-a-thon, Wikidata Comics Edit-a-thon, and Wiki-Relays [https://docs.google.com/document/d/14wazqg7XJM3Asqq4kFcNHCVgBOGODRp0U8yFc-22WM8/edit?usp=sharing], Aug 10th. *** LD4 Wikibase Working Hour - Next steps after installing a Wikibase instance -- creating users, items, and properties. Friday, August 27th, 2021 / 1PM ([https://www.timeanddate.com/worldclock/converter.html?iso=20210827T170000&p1=1440&p2=tz_et&p3=tz_cest&p4=tz_pt time zone converter]). Registration: Please fill in [https://columbiauniversity.zoom.us/meeting/register/tJErc-ihqjstHNcQUUinbJh3uf8_Lq-8tcRn ZOOM Registration Link] to register *** [[:wmania:2021:Wikimania|Wikimania 2021]], August 13 to 17, online event. [[d:Wikidata:Wikimania 2021|On this page]] you can find a summary of sessions and community gatherings related to Wikidata and Wikibase. ** Past: *** [https://www.youtube.com/watch?v=ei1fx2BT4JI JOSS2021 National Diet Library-sponsored session "Linked Data, Wikidata, GLAM"] (in Japanese) * '''Tool of the week''' ** [[d:Template:Generic queries for musicians|Template:Generic queries for musicians]] new wikidata template to explore the work of a musician. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [[d:User:So9q/duplicate item.js|User:So9q/duplicate item.js]] is a userscript that can duplicate the current item, minus sitelinks and descriptions (not allowed by Wikidata). ** Collection of [[d:Wikidata:Weekly query examples/2021|Wikidata:Weekly summary query examples]] (2015-2021) by [[d:User:MKar|MKar]] * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9767|edition/version]], [[:d:Property:P9771|open source software policy URL]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9765|Great Ukrainian Encyclopedia Online ID]], [[:d:Property:P9766|FIBA 3x3 player ID]], [[:d:Property:P9768|Women Also Know History ID]], [[:d:Property:P9769|Marmiton ID]], [[:d:Property:P9770|Knesset member ID]], [[:d:Property:P9772|The New Yorker contributor ID]], [[:d:Property:P9773|Kielitoimiston sanakirja ID]], [[:d:Property:P9774|BNM bibliographic record ID]], [[:d:Property:P9775|Treccani's Lessico del XXI Secolo ID]], [[:d:Property:P9776|e-Rad researcher number]], [[:d:Property:P9777|Rock Paper Shotgun game ID]], [[:d:Property:P9778|Looted Cultural Assets Database ID]], [[:d:Property:P9779|abART term ID]], [[:d:Property:P9780|The Women's Print History Project person ID]], [[:d:Property:P9781|FANZA AV actress ID]], [[:d:Property:P9782|Tax Identification Number (Belarus)]], [[:d:Property:P9783|IFFR filmmaker ID]], [[:d:Property:P9784|Index Theologicus ID]], [[:d:Property:P9785|IrishTheatre.ie company ID]], [[:d:Property:P9786|Joods Biografisch Woordenboek ID]], [[:d:Property:P9787|Smartify artwork ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/FLOSS development policy URL|FLOSS development policy URL]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Umění pro město ID|Umění pro město ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/broadcast of|broadcast of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/dissertation program|dissertation program]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DDB-Person-Nummer|DDB-Person-Nummer]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/GSSO ID|GSSO ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/COD ID|COD ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ARTEINFORMADO Person ID|ARTEINFORMADO Person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CDAEM Person ID|CDAEM Person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ASE person ID|ASE person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kalliope-Verbund ID|Kalliope-Verbund ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/UCLA Space Inventory LocID|UCLA Space Inventory LocID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia dell'Arte Antica ID|Enciclopedia dell'Arte Antica ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SNK ID (2)|SNK ID (2)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CREPČ IDs|CREPČ IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Pisa IDs|IRIS Pisa IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Spotify podcast episode ID|Spotify podcast episode ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Fontaines de France ID|Fontaines de France ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Center for Turkish Cinema Studies film ID|Center for Turkish Cinema Studies film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Center for Turkish Cinema Studies person ID|Center for Turkish Cinema Studies person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Shironet ID|Shironet ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Paleobotany ID|Paleobotany ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/arheologi.ro ID|arheologi.ro ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CDDA designationTypeCode|CDDA designationTypeCode]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WiiG game ID|WiiG game ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3n5k Map of Welsh lakes and reservoirs] ([https://twitter.com/WICI_LLGC/status/1422569346900152325 Source]) *** [https://w.wiki/3pYE Gender statistics about featured articles in fr.wikipedia.org] *** [https://w.wiki/3pYM Statistics about featured articles in fr.wikipedia.org by their value of instance of property] *** [https://w.wiki/3ngq Place of birth of Swedish 1912 Summer Olympics participants] ([https://twitter.com/salgo60/status/1423610715240341508 Source]) *** [https://www.europeandatajournalism.eu/eng/News/Data-news/An-interactive-map-of-all-Tokyo-medalists-birth-places Interactive map with all Olympic Games medalists by place of birth] ([https://twitter.com/giocomai/status/1423238399629070338 Source]) * '''Development''' ** Mismatch Finder: Finishing work on importing mismatches and moved on to building the API for retrieving mismatches from the mismatch store. ** Added tags for all edits done through the UI to more easily distinguish them from edits made through tools and other means ([[phab:T236893]]) ** Moved regular expression checking for constraints from the SPARQL endpoint to a dedicated service to make it faster and put less stress on the SPARQL endpoint ([[phab:T176312]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help deploy [[d:Template:Item documentation|Template:Item documentation]] in the talk page of each item. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 08 09|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 16:58, 9. август 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21855051 --> == Wikidata weekly summary #481 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Ongoing: *** Wikimania Wikidata related events ([[d:Wikidata:Wikimania 2021|On this page]] you can find a summary of sessions and community gatherings related to Wikidata and Wikibase.): **** [https://www.youtube.com/watch?v=zmh2vDppNII Add a pinch of Wikidata to your web browser: Entity Explosion] **** [https://www.youtube.com/watch?v=pQ4-lc2q8_E Documenting Women Artists in the University of Salford Art Collection Through Wikidata] **** [https://www.youtube.com/watch?v=Psyyrmzkmnk Automatically maintained citations with Wikidata and Cite Q] **** [https://www.youtube.com/watch?v=Xq1ss6WFjeE Making feedback loops work for Wikidata] **** [https://www.youtube.com/watch?v=ymMxPsNGI64 Wikidata: What happened? Where are we going?] ** Upcoming: *** A [https://github.com/pensoft/BiCIKL biodiversity-themed hackathon] is being organized at the [[d:Q3052500|National Botanic Garden of Belgium]] for September 20-24. Three of the ten proposed topics are Wikidata-related — [https://github.com/pensoft/BiCIKL/blob/main/Topic%205%20Registering%20biodiversity-related%20vocabulary%20as%20Wikidata%20lexemes%20and%20link%20their%20senses%20to%20Wikidata%20items/readme.md biodiversity-related Wikidata lexemes], [https://github.com/pensoft/BiCIKL/blob/main/Topic%207%20Enriching%20Wikidata%20with%20information%20from%20OpenBiodiv%20about%20taxonomic%20name%20usages%20in%20context%20from%20different%20literature%20sources/readme.md taxonomic names], and [https://github.com/pensoft/BiCIKL/blob/main/Topic%209%20Hidden%20women%20in%20science/readme.md women in biodiversity research]. Remote participation is possible. * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Papers *** [[d:Wikidata:PAWS|Wikidata:PAWS]] describes how to use PAWS to write SPARQL notebooks. ** Videos *** Guide to fetch Wikipedia data from Wikidata using Wikibase-SDK and node.js (in Hindi) - [https://www.youtube.com/watch?v=hoVwprPqqpE YouTube] *** How to create an item on Wikidata (in Portuguese) - [https://www.youtube.com/watch?v=_WFQ_VC4CbM YouTube] ** Books *** [[wikibooks:SPARQL|SPARQL wikibook]] * '''Tool of the week''' ** [[d:Template:SPARQL Inline|Template:SPARQL Inline]] is a Wikidata template which allows to write SPARQL query in Wikidata with a label. It is an alternative to [[d:Template:SPARQL|Template:SPARQL]] and [[d:Template:Wdquery|Template:Wdquery]]. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [[d:User:So9q/KORP-link.js|User:So9q/KORP-link.js]] is a userscript to add a link to the Swedish corpus KORP in the Tools section on items. ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/KIFPQPSTNEXVSZ5P7OOXTLELT2P22LCC/ WMF Search team is working on scaling up Wikidata Query Service (WDQS) to handle increasing graph size and queries]. Please provide feedback by filling out [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSe1H_OXQFDCiGlp0QRwP6-Z2CGCgm96MWBBmiqsMLu0a6bhLg/viewform?usp=sf_link this Google Forms survey]! * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9788|performed at]], [[:d:Property:P9790|Smithsonian trinomial format regex]], [[:d:Property:P9793|setlist]], [[:d:Property:P9798|number of Classification of the Functions of Government]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9777|Rock Paper Shotgun game ID]], [[:d:Property:P9778|Looted Cultural Assets Database ID]], [[:d:Property:P9779|abART term ID]], [[:d:Property:P9780|The Women's Print History Project person ID]], [[:d:Property:P9781|FANZA AV actress ID]], [[:d:Property:P9782|Tax Identification Number (Belarus)]], [[:d:Property:P9783|IFFR filmmaker ID]], [[:d:Property:P9784|Index Theologicus ID]], [[:d:Property:P9785|IrishTheatre.ie company ID]], [[:d:Property:P9786|Joods Biografisch Woordenboek ID]], [[:d:Property:P9787|Smartify artwork ID]], [[:d:Property:P9789|Yale Center for British Art artwork Lido ID]], [[:d:Property:P9791|ASE person ID]], [[:d:Property:P9792|Alsharek Archive author ID]], [[:d:Property:P9794|UCLA Space Inventory LocID]], [[:d:Property:P9795|ARPI author ID]], [[:d:Property:P9796|IRIS SSSUP author ID]], [[:d:Property:P9797|Royal Ontario Museum ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/dissertation program|dissertation program]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CDDA designationType|CDDA designationType]], [[:d:Wikidata:Property proposal/container|container]], [[:d:Wikidata:Property proposal/remix of|remix of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/insurance number (building)|insurance number (building)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/numéro de parcelle|numéro de parcelle]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/SNK ID (2)|SNK ID (2)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CREPČ IDs|CREPČ IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Spotify podcast episode ID|Spotify podcast episode ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Fontaines de France ID|Fontaines de France ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Center for Turkish Cinema Studies film ID|Center for Turkish Cinema Studies film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Center for Turkish Cinema Studies person ID|Center for Turkish Cinema Studies person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Palynodata taxa ID|Palynodata taxa ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/arheologi.ro ID|arheologi.ro ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DDB-Person-Nummer|DDB-Person-Nummer]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CDDA designationTypeCode|CDDA designationTypeCode]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WiiG game ID|WiiG game ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Svenska Ord ID|Svenska Ord ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Penguin Random House book ID|Penguin Random House book ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Penguin Random House author ID|Penguin Random House author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Brussels Inventory of movable heritage object ID|Brussels Inventory of movable heritage object ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Brussels Inventory of movable heritage institutions ID|Brussels Inventory of movable heritage institutions ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/izeltlabuak.hu ID|izeltlabuak.hu ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Mapping the Lives ID|Mapping the Lives ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MART catalog person ID|MART catalog person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Asian Historical Architecture structure ID|Asian Historical Architecture structure ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Palynodata publications ID|Palynodata publications ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/opaquenamespace ID|opaquenamespace ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/HarperCollins product ID|HarperCollins product ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Derrieux Agency person ID|Derrieux Agency person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lambic.Info ID|Lambic.Info ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Jornal do Vôlei ID|Jornal do Vôlei ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GLN|GLN]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Unconsenting Media ID|Unconsenting Media ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Svenska Akademins Ordbok-section ID|Svenska Akademins Ordbok-section ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Civilisti Italiani member ID|Civilisti Italiani member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ICCD ID - Santuari Cristiani|ICCD ID - Santuari Cristiani]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Iași Central University Library ID|Iași Central University Library ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Volleybox ID|Volleybox ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Team-Deutschland-Paralympics-ID|Team-Deutschland-Paralympics-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ISL ID|ISL ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Anagrafe degli studiosi ID|Anagrafe degli studiosi ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ASJC|ASJC]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3smz List of properties which have instances or subclass of organisations as possible value] ([[d:User:PAC2/SPARQL queries|source]]) *** [https://w.wiki/3sn4 List of classes which are used as value constraints for the properties] ([[d:User:PAC2/SPARQL queries|source]]) *** [https://w.wiki/3tXA Concepts, processes, practices, etc. linked to the philosophical concept of power] ([https://twitter.com/kvistgaard/status/1426866855571075073 Source]) *** [https://w.wiki/3tm5 Twelve Times table using Wikidata items] ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1426826825452462082 Source]) *** [https://w.wiki/3te5 Newly protected World Heritage sites in 2021] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1426654183378276365 Source]) *** [https://w.wiki/Zit Total number of wins for each world snooker champion] ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1426503694909067267 Source]) *** [https://w.wiki/3tDa Who was the UK Prime Minister when each of the English Premier League/First Division title winners last won the title] ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1426180453405450244 Source]) *** [https://query.wikidata.org/#%23title%3A%20Map%20of%20the%20birthplace%20of%20sports%20team%20players%20by%20decade%20%28lines%20link%20birthplace%20to%20home%20venue%20location%29%0A%23defaultView%3AMap%7B%22hide%22%3A%5B%22%3Floc%22%2C%20%22%3Fstart_year%22%2C%20%22%3Fend_year%22%2C%20%22%3Fline%22%20%5D%7D%0ASELECT%20%3Fx%20%3FxLabel%20%3Floc%20%3Flayer%20%3Fimg%20%3Fline%20%3Fbirthplace%20%3FbirthplaceLabel%20%3FteamLabel%20WITH%20%7B%0ASELECT%20%3Fteam%20%3Finception%20WHERE%20%7B%0A%20%20BIND%20%28%20wd%3AQ9617%20AS%20%3Fteam%20%29%20%0A%20%20%3Fteam%20wdt%3AP571%20%3Finception%20.%0A%7D%7D%20AS%20%25team%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fnum%20%3Fstart%20%3Fend%20%3Fgap%20%20WHERE%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25team%0A%20%20BIND%20%2810%20%2a%20FLOOR%28YEAR%28%3Finception%29%20%2F%2010%29%20AS%20%3Fstart%29%20%0A%20%20BIND%20%2810%20AS%20%3Fgap%20%29%0A%20%20BIND%20%2810%20%2a%20FLOOR%28YEAR%28NOW%28%29%29%20%2F%2010%29%20AS%20%3Fend%20%29%20%20%20%20%20%20%20%20%0A%20%20BIND%20%28%20%28%3Fend%20-%20%3Fstart%20%29%20%2F%20%3Fgap%20%2B%201%20AS%20%3Fx%20%29%0A%20%20%5B%5D%20p%3AP31%20%5B%0A%20%20%20%20%20ps%3AP31%20wd%3AQ21199%20%3B%0A%20%20%20%20%20pq%3AP155%20%3Fprev%5D.%0A%20%20%3Fprev%20wdt%3AP1181%20%3Fnum%20.%0A%20%20FILTER%20%28%3Fnum%20%3E%200%20%26%26%20%3Fnum%20%3C%3D%20%3Fx%20%29%0A%20%20%7D%20%7D%20AS%20%25range%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fdecade%20WHERE%20%7B%20%0A%20%20INCLUDE%20%25range%0A%20%20BIND%20%28%3Fstart%20%2B%20%28%3Fnum%20-%201%29%20%2a%20%3Fgap%20AS%20%3Fdecade%29%20%0A%7D%20ORDER%20BY%20%3Fdecade%20%7D%0A%20%20%20%20AS%20%25decades%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fx%20%3Fstart_year%20%3Fend_year%20%3Fteam%20WHERE%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25team%0A%20%20BIND%20%28%20NOW%28%29%20AS%20%3Ftoday%20%29%0A%20%20%3Fx%20wdt%3AP31%20wd%3AQ5.%0A%20%20%3Fx%20p%3AP54%20%3Fstmt.%0A%20%20%3Fstmt%20ps%3AP54%20%3Fteam.%0A%20%20%3Fstmt%20pq%3AP580%20%3Fstart.%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fstmt%20pq%3AP582%20%3Fend%20%7D%20%0A%20%20BIND%20%28%20IF%20%28wikibase%3AisSomeValue%28%3Fend%29%2C%20%3Ftoday%2C%20%3Fend%20%29%20AS%20%3Fnew_end%29%20%0A%20%20BIND%28COALESCE%28%3Fnew_end%2C%20%3Ftoday%29%20as%20%3Fnew_end%29%0A%20%20BIND%20%28YEAR%28%3Fstart%29%20AS%20%3Fstart_year%29%20%0A%20%20BIND%20%28YEAR%28%3Fnew_end%29%20AS%20%3Fend_year%29%20%0A%7D%20%7D%20AS%20%25players%0AWHERE%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25players%0A%20%20INCLUDE%20%25decades%0A%20%20%20%20%3Fx%20wdt%3AP19%20%3Fbirthplace.%0A%20%20%20%20%3Fbirthplace%20wdt%3AP625%20%3Floc.%0A%20%20%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fx%20wdt%3AP18%20%3Fimg%20%7D%0A%20%20%20%20FILTER%20%28%20%28%3Fstart_year%20%3E%3D%20%3Fdecade%20%26%26%20%3Fstart_year%20%3C%20%3Fdecade%20%2B%2010%29%20%7C%7C%20%28%3Fend_year%20%3C%20%3Fdecade%20%2B%2010%20%26%26%20%3Fend_year%20%3E%3D%20%3Fdecade%20%29%20%7C%7C%20%28%3Fdecade%20%3E%20%3Fstart_year%20%26%26%20%3Fdecade%20%3C%20%3Fend_year%20%29%29%0A%20%20%20%20%3Fbirthplace%20p%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20ps%3AP625%20%5B%5D%3B%0A%20%20%20%20%20%20psv%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLongitude%20%3Fpoblon%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLatitude%20%20%3Fpoblat%3B%20%0A%20%20%20%5D%5D%20.%0A%20%20%3Fteam%20wdt%3AP115%20%3Fhome%20.%0A%20%20%3Fhome%20p%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20ps%3AP625%20%5B%5D%3B%0A%20%20%20%20psv%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLongitude%20%3Fcentrelon%3B%0A%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLatitude%20%20%3Fcentrelat%5D%5D%20.%0A%20%20BIND%28CONCAT%28%27LINESTRING%20%28%27%2C%20STR%28%3Fpoblon%29%2C%20%27%20%27%2C%20STR%28%3Fpoblat%29%2C%20%27%2C%27%2C%20STR%28%3Fcentrelon%29%2C%20%27%20%27%2C%20STR%28%3Fcentrelat%29%2C%20%27%29%27%29%20AS%20%3Fstr%29%20.%0A%20%20BIND%28STRDT%28%3Fstr%2C%20geo%3AwktLiteral%29%20AS%20%3Fline%29%20%0A%20%20BIND%28CONCAT%28STR%28%3Fdecade%29%2C%22s%22%29%20AS%20%3Flayer%29%20%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%7D%0AORDER%20BY%20ASC%28%3Flayer%29 Map of the birthplace of sports team players by decade (lines link birthplace to home venue location)] ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1427203256313319424 Source]) ** Newest [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:WikiProjects|WikiProjects]]: [[d:Wikidata:WikiProject Neighborhood Public Art in Boston|Neighborhood Public Art in Boston]] * '''Development''' ** Cut save-time for edits in half ([[phab:T288639]]) ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: We are making good progress on the tool. We made it possible to retrieve mismatches that are in the store part of the tool via an API. ** Regular expressions in constraints are now no longer checked via the Query Service. The checks have been completely moved over to a dedicated service for regular expression checking. ([[phab:T204031]]) ** Edits made via the user interface (as opposed to with tools, bots, etc.) are now tagged as such to make them easier to filter ([https://www.wikidata.org/w/index.php?title=Special:RecentChanges&tagfilter=wikidata-ui example] - edits made to labels, descriptions and aliases on mobile are still missing but will follow soon) ** Working on allowing to restrict constraints to certain entity types ([[phab:T269724]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 08 16|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:32, 16. август 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21855051 --> == Wikidata weekly summary #482 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Open request for adminship: [[d:Wikidata:Requests for permissions/Administrator/MusikBot II|MusikBot II]] (RfP scheduled to end after 26 August 2021 03:07 UTC) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.08.26 next Wikibase live session] is at 16:00 UTC on Thursday 26th August 2021 (18:00 Berlin time). You're welcome to come and share your work around Wikibase. *** Next [[Wikidata:WikiProject_Linked_Data_for_Production#LD4-Wikidata_Affinity_Group|Linked Data for Libraries LD4 Wikidata Affinity Group]] call: [[:m:User:EricaAzzellini|Érica Azzellini]] and [[:m:User:Ederporto|Éder Porto]] on [[:w:Wikipedia:MBABEL|MBABEL]], a tool which creates seed Wikipedia articles based on Wikidata statements. [https://docs.google.com/document/d/140OzFz_v5Mff4WyLnPrUWdyrgbJoEDtfxg0CFdrfNzA/edit?usp=sharing Agenda with call link], August 24. *** [https://researchportal.be/nl/project/biodiversity-community-integrated-knowledge-library BiCIKL] Hackathon at the [[d:Q3052500|Meise Botanic Garden]], September 20 - 24. Theme: adding articles/items about “Hidden women in science” on Wikipedia/Wikidata. If you're interested to participate, please write to maarten.trekels{{@}}plantentuinmeise.be ** Past: *** Wikimania 2021 Wikidata related events ([[d:Wikidata:Wikimania 2021|summary of sessions and community gatherings]] related to Wikidata and Wikibase) **** [https://www.youtube.com/watch?v=xS05wkMRhBE Neat and tidy: data quality on Wikidata] **** [https://www.youtube.com/watch?v=AveonN5pHwY Integrating Wikidata into the Wikimedia projects] *** [https://www.youtube.com/watch?v=I1amYq4Vm4U Preparing languages for natural language generation using Wikidata lexicographical (Arctic Knot 2021)] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Articles *** [https://kbnlwikimedia.github.io/KBCollectionHighlights/stories/Cool%20new%20things%20you%20can%20now%20do%20with%20the%20KB's%20collection%20highlights/ 50 cool new things you can now do with KB’s collection highlights] - [[File:KB collection highlights project meme English.jpg|thumb|right|400px]] ''In this series of 5 articles we show the added value of putting images and metadata of [https://www.kb.nl/galerij/digitale-topstukken digitised collection highlights] of the KB, national library of the Netherlands, into the Wikimedia infrastructure. By putting our collection highlights into Wikidata, Wikimedia Commons and Wikipedia, dozens of new functionalities have been added. As a result of Wikifying this collection in 2020, you can now do things with these highlights that were not possible before.'' Article by [[d:User:OlafJanssen|OlafJanssen]], [[c:User:DanielleJWiki|DanielleJWiki]] and [[c:User:1Veertje_(KB)|1Veertje_(KB)]] ** Blogs *** [https://cthoyt.com/2021/08/17/self-organization.html Organizing the Public Data about a Researcher] - Charles Tapley Hoyt *** [https://commonplace.knowledgefutures.org/pub/w88y7brs/release/2 The Invisible Citation Commons] - Phoebe Ayers and Samuel J. Klein *** [http://www.bobdc.com/blog/the-wikidata-data-model-and-yo/ The Wikidata data model and your SPARQL queries] - Bob DuCharme *** [http://simia.net/wiki/Wikidata_or_scraping_Wikipedia Wikidata or scraping Wikipedia] - Denny Vrandečić ** Videos *** Introduction to Wikidata SPARQL query service (in Arabic) - [https://www.youtube.com/watch?v=9nexDa3Sx_U YouTube] * '''Tools of the week''' ** Python script to [https://github.com/KBNLwikimedia/SDoC/tree/main/writeSDoCfromExcel Add structured data to files on Wikimedia Commons from an Excel sheet] (Github) - by [[d:User:OlafJanssen|OlafJanssen]] * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/V3X4DZPD72DFVWGFPEG24BRFCO6CT7HE/ Wikidata:Query Builder has been deployed]: [https://query.wikidata.org/querybuilder/ Try it!] ** The [[d:Zotero|"Wikidata Quickstatements" translator]] which lets users transfer metadata about citation sources ''from'' [[d:Q226915|Zotero]] into Wikidata, no longer needs to be manually installed. Existing manually-installed versions should update automatically, like other translators. ** [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:Query_Service_scaling_update_Aug_2021 Wikidata Query Service scaling updates for Aug 2021] * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9803|UEFA stadium category]], [[:d:Property:P9810|mix or remix of]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9799|Palynodata taxa ID]], [[:d:Property:P9800|CDDA designationTypeCode]], [[:d:Property:P9801|PsycNET ID]], [[:d:Property:P9802|Penguin Random House author ID]], [[:d:Property:P9804|Palynodata publications ID]], [[:d:Property:P9805|Mapping the Lives ID]], [[:d:Property:P9806|WiiG game ID]], [[:d:Property:P9807|SNK ID]], [[:d:Property:P9808|arheologi.ro ID]], [[:d:Property:P9809|Enciclopedia dell'Arte Antica ID]], [[:d:Property:P9811|Asian Historical Architecture structure ID]], [[:d:Property:P9812|Likee username]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/hunting areas|hunting areas]], [[:d:Wikidata:Property proposal/number of evacuated|number of evacuated]], [[:d:Wikidata:Property proposal/External wiki|External wiki]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Код Энциклопедия ислама (второе издание)|Код Энциклопедия ислама (второе издание)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SCTA ID|SCTA ID]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/TeamNL player ID|TeamNL player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Finnish National Gallery ID|Finnish National Gallery ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Online Begraafplaatsen memorial ID|Online Begraafplaatsen memorial ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NDL earlier law ID|NDL earlier law ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Cinemaitaliano IDs|Cinemaitaliano IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/KNHB ID|KNHB ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Deutsche-Sporthilfe-ID|Deutsche-Sporthilfe-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Convict Records ID|Convict Records ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Medical Pioneers Index|Australian Medical Pioneers Index]], [[:d:Wikidata:Property proposal/YouTube Music|YouTube Music]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Gujarati Vishwakosh entry|Gujarati Vishwakosh entry]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WikiApiary farm|WikiApiary farm]], [[:d:Wikidata:Property proposal/copyright registration|copyright registration]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Mozilla extension ID|Mozilla extension ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NRK TV-ID|NRK TV-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia dell'Arte Medievale ID|Enciclopedia dell'Arte Medievale ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ECO code|ECO code]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3uee Predicates implicated in non-scholarly-article item bloat] ([https://www.wikidata.org/w/index.php?title=Wikidata:Request_a_query&oldid=1482702473#Because_I_suck_at_aggregation source]) *** [https://w.wiki/3vM6 Church of Scotland Synods as Geoshapes] ([https://twitter.com/MappingScotsRef/status/1428314437967024128 Source]) *** [https://w.wiki/36sk Map of the origin of Balinese palm-leaf manuscripts], [https://w.wiki/36sj current location] ([https://twitter.com/joseagush/status/1428178906746560516 Source]) *** [https://w.wiki/3wfm Current principal local authorities in England] * '''Development''' ** Deployed the new shiny Query Builder to https://query.wikidata.org/querybuilder ** Edits to labels, descriptions and aliases on mobile are now also tagged as edits made via the user interface. All edits made via the user interface are now tagged as such. ([[phab:T286775]]) ** ArticlePlaceholder pages will now indicate that they are generated by the ArticlePlaceholder thanks to a patch by Luca ([[phab:T124191]]) ** Working on making it possible to restrict constraints to certain entity types ([[phab:T269724]]) ** Adding a new constraint type to ensure Items have a label in a certain language ([[phab:T195178]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 08 23|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 16:47, 23. август 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21924361 --> == Wikidata weekly summary #483 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** [https://pt.wikipedia.org/wiki/Wikip%C3%A9dia:Edit-a-thon/Atividades_em_portugu%C3%AAs/Wikidata_Lab_XXXI Wikidata Labs XXXI] in English on the topic of [[d:Wikidata:Reimagining Wikidata from the margins|Reimagining Wikidata from the margins]], August 31 *** LIVE Wikidata editing #51 - [https://www.youtube.com/watch?v=yJ6OfgE7UQc YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3039673576317799/ Facebook], September 4 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#77|Online Wikidata meetup in Swedish #77]], September 5 *** [[d:Wikidata:Events/Data Quality Days 2021|Data Quality Days]], September 8-15, a series of community-powered events on the topic of data quality. If you're interested in presenting a tool or a topic, feel free to add something to the schedule. *** [[d:Wikidata:Events#Wikidata_bug_triage_hour|Wikidata Bug Triage Hour]] about data quality, September 13 *** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/UGIU2MOIQOGUPFWFEUJAU57NUSSDIH6I/ Upcoming Search Platform Office Hours—September 1st, 2021] Come with anything related to Wikimedia search, Wikidata Query Service, Wikimedia Commons Query Service, etc.! ** Past *** Wikibase Live session (August 26th, 2021) [[m:Wikibase Community User Group/Meetings/2021-08-26|logs]] *** RubyConfTW 2021 **** [https://www.youtube.com/watch?v=FoR4PcKKG6g Wikidata basics] (in Chinese) **** [https://www.youtube.com/watch?v=mGKZI69ZK2E Wikidata and Open Streetmaps] (in Chinese) **** [https://www.youtube.com/watch?v=LFhYVy_yUm4 Using the MediaWiki open data API to solve data description problems] (in Chinese) **** [https://www.youtube.com/watch?v=8ywAIqOzCdQ Moving Wikipedia's Infobox to Wikidata's Property:Taiwanese place names] (in Chinese) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://science.thewire.in/the-sciences/citations-open-knowledge-metadata-wiki-journals/ Why Are Citations Not Part of Discussions on Open Knowledge?] *** [https://www.elledecor.com/it/lifestyle/a37405516/toponomastica-mapping-diversity/ Mapping Diversity Puts The Gender Gap of Toponymy On Paper] (in Italian) ** Videos *** [https://www.youtube.com/watch?v=nBzRW51BTVk Wikidata: Behind the Scenes of the Great Wikipedia Data Repository] (in Spanish) *** [https://www.youtube.com/watch?v=SjGHqTQAhPE Bring data from Wikidata and any other LOD Knowledge Graph to your Roam graph] ** Notebooks *** [https://public.paws.wmcloud.org/User:PAC2/articles-created-P31.ipynb What are the Wikipedia articles you've created about?] a notebook which show how to compute statistics about the articles you've created in Wikipedia by "instance of" (P31) property [[File:Wikidata2Ical-cccamp2015.png|thumb|Wikidata2Ical]] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Shisma/wikidata2ical.js|Wikidata2ical]] provides an ical file for each wikidata entity that has [[:d:Property:P580|start time (P580)]] and [[:d:Property:P582|end time (P582)]]. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://hay.toolforge.org/depictor/ Depictor] is a mobile-friendly tool to verify if people depicted on Wikimedia Commons are the same, and adds structured data statements (using Wikidata) ** [[m:Wikibase/Wikibase Installation & Updating survey/2021|Wikibase Installation & Updating survey]] has been published! ** The Board of Trustees election has started. Votes will be accepted until 23:59 31 August 2021 (UTC). [[:m:Wikimedia Foundation elections/2021/Candidates|View candidate statements]], [[:m:Special:SecurePoll/vote/381|verify your eligibility and '''vote now''']]. ** Nicolas Vigneron ([[d:User:VIGNERON|User:VIGNERON]], [[m:User:VIGNERON en résidence|User:VIGNERON en résidence]]) has started a one-year residence at the libraries of Clermont-Ferrand, more info and batch upload to come ** [[d:Wikidata_talk:WikidataCon_2021#WikidataCon_update_-_August_2021|WikidataCon update]]: news about the online conference, grants for affiliates in Latin America and Carribean, glimpse on the keynotes topics and next steps * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9803|UEFA stadium category]], [[:d:Property:P9810|remix of]], [[:d:Property:P9813|container]], [[:d:Property:P9831|release of]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9804|Palynodata publications ID]], [[:d:Property:P9805|Mapping the Lives ID]], [[:d:Property:P9806|WiiG game ID]], [[:d:Property:P9807|SNK ID]], [[:d:Property:P9808|arheologi.ro ID]], [[:d:Property:P9809|Enciclopedia dell'Arte Antica ID]], [[:d:Property:P9811|Asian Historical Architecture structure ID]], [[:d:Property:P9812|Likee username]], [[:d:Property:P9814|Team Deutschland Paralympics ID]], [[:d:Property:P9815|BMC ID]], [[:d:Property:P9816|Kartridge game ID]], [[:d:Property:P9817|ISL ID]], [[:d:Property:P9818|Penguin Random House book ID]], [[:d:Property:P9819|Daum Cafe ID]], [[:d:Property:P9820|Freeview show ID]], [[:d:Property:P9821|Unconsenting Media ID]], [[:d:Property:P9822|TeamNL athlete ID]], [[:d:Property:P9823|Volleybox ID]], [[:d:Property:P9824|COD ID]], [[:d:Property:P9825|allabolag.se person ID]], [[:d:Property:P9826|Great Encyclopedia of Cyril and Methodius entry ID]], [[:d:Property:P9827|GSSO ID]], [[:d:Property:P9828|Fontaines de France ID]], [[:d:Property:P9829|KNHB ID]], [[:d:Property:P9830|DC Books book ID]], [[:d:Property:P9832|Igromania developer/publisher ID]], [[:d:Property:P9833|Deutsche Sporthilfe ID]], [[:d:Property:P9834|Finnish National Gallery artwork ID]], [[:d:Property:P9835|Igromania series ID]], [[:d:Property:P9836|National Diet Library Persistent ID]], [[:d:Property:P9837|Svenska ord ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/number of evacuated|number of evacuated]], [[:d:Wikidata:Property proposal/External wiki|External wiki]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Код Энциклопедия ислама (второе издание)|Код Энциклопедия ислама (второе издание)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SCTA ID|SCTA ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/uses natural resource|uses natural resource]], [[:d:Wikidata:Property proposal/created for|created for]], [[:d:Wikidata:Property proposal/number of triples|number of triples]], [[:d:Wikidata:Property proposal/reprinted in|reprinted in]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Eneström Number|Eneström Number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/літературний редактор|літературний редактор]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Convict Records ID|Convict Records ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Medical Pioneers Index|Australian Medical Pioneers Index]], [[:d:Wikidata:Property proposal/YouTube Music|YouTube Music]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Gujarati Vishwakosh entry|Gujarati Vishwakosh entry]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WikiApiary farm|WikiApiary farm]], [[:d:Wikidata:Property proposal/copyright registration|copyright registration]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Mozilla extension ID|Mozilla extension ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NRK TV-ID|NRK TV-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia dell'Arte Medievale ID|Enciclopedia dell'Arte Medievale ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ECO code|ECO code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Government Publications Number|Government Publications Number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Food.com ID|Food.com ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dewan Negara ID|Dewan Negara ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dewan Rakyat ID|Dewan Rakyat ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/BBC Food ID|BBC Food ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS UNIPV author ID|IRIS UNIPV author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Università degli Studi di Napoli Federico II author ID|IRIS Università degli Studi di Napoli Federico II author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IndieMag game ID|IndieMag game ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bleus Handisport-ID|Bleus Handisport-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Overnia|Overnia]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Edizioni Ares author ID|Edizioni Ares author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/hmmlid|hmmlid]], [[:d:Wikidata:Property proposal/e-Maapõu stratigraphy ID|e-Maapõu stratigraphy ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Al-Jazeera author ID|Al-Jazeera author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Naver Post member ID|Naver Post member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/eAmbrosia ID|eAmbrosia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DC Character ID|DC Character ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Postimees topic ID|Postimees topic ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://query.wikidata.org/embed.html#%23defaultView%3AMap%7B%22hide%22%3A%5B%22%3Fx_coords%22%2C%22%3Frgb%22%5D%7D%0ASELECT%20%3Fx%20%3FxLabel%20%3Fdescription%20%3Fx_coords%20%3Frgb%20%20WITH%20%7B%0A%0ASELECT%20%3Fdata%20%3Fx%20%3Fx_coords%20WHERE%20%7B%20%0A%20%20%3Fx%20p%3AP2044%2Fpsn%3AP2044%20%5B%20%0A%20%20%20%20%20wikibase%3AquantityAmount%20%3Fdata%20%0A%20%20%5D%20.%0A%20%20%3Fx%20wdt%3AP625%20%3Fx_coords%20.%0A%20%20%3Fx%20wdt%3AP17%20wd%3AQ34%20.%0A%23%20%20%3Fx%20wdt%3AP131%2B%20%5B%20wdt%3AP31%20wd%3AQ15979307%20%5D%20.%0A%20%20%7D%0A%7D%20AS%20%25data%0A%23%20determine%20the%20max%20and%20min%20values%20%28used%20to%20calculate%20the%20spread%29%0AWITH%20%7B%20%0A%20%20SELECT%20%28MAX%28%3Fdata%29%20AS%20%3Fmax_data%29%20%20%28MIN%28%3Fdata%29%20AS%20%3Fmin_data%29%20WHERE%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25data%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%0A%20%7D%7D%20AS%20%25min_max%0AWHERE%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25data%0A%20%20INCLUDE%20%25min_max%20%20%20%0A%20%20%20%3Fx%20rdfs%3Alabel%20%3FxLabel.%20FILTER%20%28LANG%28%3FxLabel%29%20%3D%20%22sv%22%29%20.%0A%20%20%20BIND%20%28CONCAT%28%22H%C3%B6jd%20%C3%B6ver%20havsniv%C3%A5n%20f%C3%B6r%20%22%2C%20%3FxLabel%2C%20%22%20%C3%A4r%20omkring%20%22%2C%20STR%28ROUND%28%3Fdata%29%29%2C%20%22%20meter%22%20%29%20AS%20%3Fdescription%29%20%0A%20%20BIND%20%28%20%3Fmax_data%20-%20%3Fmin_data%20AS%20%3Fspread%20%29%0A%20%20BIND%20%28255%20-%20xsd%3Ainteger%28%20255%20%2a%20%28%3Fdata%20-%20%3Fmin_data%29%20%2F%20%3Fspread%29%20AS%20%3Fgreen%20%29%20%23%20255%20-%3E%200%0A%20%20BIND%20%28%20FLOOR%20%28%3Fgreen%20%2F%2016%29%20AS%20%3Fgreen_1%20%29%0A%20%20BIND%20%28%20COALESCE%28%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3C%2010%2C%20STR%28%3Fgreen_1%29%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3D%2010%2C%20%22a%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3D%2011%2C%20%22b%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3D%2012%2C%20%22c%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3D%2013%2C%20%22d%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3D%2014%2C%20%22e%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_1%20%3D%2015%2C%20%22f%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20%22ERROR%22%0A%20%20%29%20AS%20%3Fgreen_hex1%20%29%0A%20%20BIND%20%28FLOOR%28%3Fgreen%20-%20%2816%20%2a%20xsd%3Ainteger%28%20%3Fgreen%20%2F%2016%20%29%29%29%20AS%20%3Fgreen_2%29%0A%20%20BIND%20%28%20COALESCE%28%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3C%2010%2C%20STR%28%3Fgreen_2%29%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3D%2010%2C%20%22a%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3D%2011%2C%20%22b%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3D%2012%2C%20%22c%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3D%2013%2C%20%22d%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3D%2014%2C%20%22e%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20IF%28%3Fgreen_2%20%3D%2015%2C%20%22f%22%2C%201%2F0%29%2C%0A%20%20%20%20%22ERROR%22%0A%20%20%29%20AS%20%3Fgreen_hex2%20%29%0A%20%20BIND%20%28CONCAT%28STR%28%3Fgreen_hex1%29%2C%20STR%28%3Fgreen_hex2%29%29%20AS%20%3Fgreen_hex%20%29%0A%0A%20%20BIND%20%28CONCAT%28%2200%22%2C%20STR%28%3Fgreen_hex%29%2C%20%2200%22%29%20AS%20%3Frgb%29%20%20%20%0A%7D Map of Items in Sweden with coordinate location and elevation above sea-level statements] ([https://twitter.com/salgo60/status/1431174259045453825 Source]) *** [https://query.wikidata.org/embed.html#%23defaultView%3AMap%7B%22hide%22%3A%5B%22%3Fcoords%22%20%5D%7D%0ASELECT%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3Fdesc%20%3Fcoords%20WITH%20%7B%0A%20%20%0ASELECT%20%3Fitem%20%3Flon%20%3Flat%20%3Fcoords%20WHERE%20%7B%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP31%20wd%3AQ515%20.%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP17%20wd%3AQ145%20.%0A%20%20%3Fitem%20p%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20ps%3AP625%20%3Fcoords%3B%0A%20%20%20%20%20%20psv%3AP625%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLongitude%20%3Flon%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AgeoLatitude%20%20%3Flat%3B%20%0A%20%20%20%20%20%20%5D%0A%20%20%20%20%5D%20.%0A%20%20FILTER%20%28%3Flat%20%3E%2040%29%20%23%20filtering%20out%20British%20Oversea%20Terrroties%0A%7D%20%7D%20AS%20%25cities%20%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fitem%20%3Fdesc%20%3Fcoords%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25cities%20%0A%20%20BIND%20%28%22Most%20easterly%22%20AS%20%3Fdesc%29%20%0A%7D%20ORDER%20BY%20DESC%20%28%3Flon%29%20%0ALIMIT%201%20%7D%20AS%20%25easterly%20%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fitem%20%3Fdesc%20%3Fcoords%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25cities%20%0A%20%20BIND%20%28%22Most%20westerly%22%20AS%20%3Fdesc%29%20%0A%7D%20ORDER%20BY%20ASC%20%28%3Flon%29%20%0ALIMIT%201%20%7D%20AS%20%25westerly%20%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fitem%20%3Fdesc%20%3Fcoords%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25cities%20%0A%20%20BIND%20%28%22Most%20northerly%22%20AS%20%3Fdesc%29%20%0A%7D%20ORDER%20BY%20DESC%20%28%3Flat%29%20%0ALIMIT%201%20%7D%20AS%20%25northerly%20%0AWITH%20%7B%20SELECT%20%3Fitem%20%3Fdesc%20%3Fcoords%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25cities%20%0A%20%20BIND%20%28%22Most%20southernly%22%20AS%20%3Fdesc%29%20%0A%7D%20ORDER%20BY%20ASC%20%28%3Flat%29%20%0ALIMIT%201%20%7D%20AS%20%25southerly%20%0AWHERE%20%7B%0A%20%20%7B%20INCLUDE%20%25easterly%20%7D%0A%20%20UNION%0A%20%20%7B%20INCLUDE%20%25westerly%20%7D%0A%20%20UNION%0A%20%20%7B%20INCLUDE%20%25northerly%20%7D%0A%20%20UNION%0A%20%20%7B%20INCLUDE%20%25southerly%20%7D%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%7D%0A Map of UK's most extreme cities] ([https://twitter.com/piecesofuk/status/1430113565944520704 Source]) *** [https://w.wiki/3wfm All current principal Local Authorities in England] ([https://twitter.com/pigsonthewing/status/1429800346814230537 Source]) * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Wikidata:Mismatch Finder]] development continues. We are now working on the frontend. First pieces are starting to be visible at https://mismatch-finder.toolforge.org (but nothing usable yet) ** Fixed an issue with unicode characters in constraints checks ([[phab:T289805]]) ** Worked on support for "separators" parameter for distinct value constraints ([[phab:T277855]]) ** Continued work on allowing to restrict constraints to certain entity types ([[phab:T269724]]) ** Continued work on new constraint type to ensure that the Item has a label in a particular language ([[phab:T195178]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 08 30|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 14:58, 30. август 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21946142 --> == Wikidata weekly summary #484 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** [[d:Wikidata:Events/Data Quality Days 2021|Data Quality Days]] - a week of all things data quality around Wikidata from Septempber 8th to 15th. Check the schedule, join sessions and add more if you would like to facilitate a discussion or workshop! *** Next Linked Data for Libraries [[d:Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: developing Wikidata tools and gadgets with Andrew Lih. [https://docs.google.com/document/d/11Vk7LQRratQmCDuhPcNeIR-Airyn3S8Ct3cQdCXU_P4/edit?usp=sharing ], Sep 7th. *** LIVE Wikidata editing #52 - [https://www.youtube.com/watch?v=Zauw3cK0EaQ YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3045456092406214/ Facebook], September 11 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#78|Online Wikidata meetup in Swedish #78]], September 12 * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://medium.com/european-data-journalism-network/a-new-r-package-for-exploring-the-wealth-of-information-stored-by-wikidata-fe85e82b6440 A new R package for exploring the wealth of information stored by Wikidata: tidywikidatar] *** [https://www.wikimedia.de/unlock-blog/govdirectory/ A global directory of official governmental online accounts and services], by Albin Larsson and Jan Ainali ** Papers *** [https://arxiv.org/pdf/2108.07119.pdf Creating and Querying Personalized Versions of Wikidata on a Laptop] *** [https://nemo.inf.ufes.br/wp-content/papercite-data/pdf/type_or_individual_evidence_of_large_scale_conceptual_disarray_in_wikidata_2021.pdf Type or Individual? Evidence of Large-Scale Conceptual Disarray in Wikidata] ** Videos *** LIVE Wikidata editing #51 - [https://www.youtube.com/watch?v=yJ6OfgE7UQc YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3039673576317799/ Facebook] *** [https://www.youtube.com/watch?v=MGjag-sX7Ic Wikidata Lab XXXI: Reimagining Wikidata from the margins] **Other *** [https://slate.com/technology/2021/09/wikipedia-human-language-wikifunctions.html Wikipedia Is Trying to Transcend the Limits of Human Language] *** [https://projetjourdain.org/network/index.html Ancient Hellenistic philosophers, visualized as a chain from master to student] ([https://twitter.com/larsyencken/status/1432673324522483713 Source]) *** [[m:Abstract Wikipedia/Updates/2021-09-03|Generating text with Ninai and Udiron]] (prototyping using Wikidata items and lexemes in text generation) *** Over 3000 landscape paintings 'depict' something with coordinates. [https://hicsuntleones.nl/paintedplanet/?country=Q145 You can now browse them by country] ([https://twitter.com/mmmenno/status/1434772762325827586 Source]) * '''Tool of the week''' ** [[d:Template:Generic queries for authors|Template:Generic queries for authors]] : new generic queries template designed for authors (fiction and non-fiction). Feedback and translations are welcome. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [[:d:User:SuccuBot|User:SuccuBot]] has made its 100.000.000th edit. It is the first user account in Wikidata to reach this milestone. ** In the frame of a [https://summerofcode.withgoogle.com/projects/#6482214268698624 Google Summer of Code] project a new tool, called '''WikidataComplete''' was created. The tool smoothly integrates in the Wikidata UI and proposes new statements extracted by machine learning algorithms. Editors are asked to either approve or reject them. To activate it check [[Wikidata:Tools/Edit_items#WikidataComplete|here]] for a short tutorial check [https://www.youtube.com/watch?v=Ju2ExZ_khxQ here]. Any feedback is welcome [[d:User_talk:Data-Complete-Gadget|here]]. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: none *** External identifiers: [[:d:Property:P9836|National Diet Library persistent work ID]], [[:d:Property:P9837|Svensk ordbok ID]], [[:d:Property:P9838|ECO code]], [[:d:Property:P9839|izeltlabuak.hu ID]], [[:d:Property:P9840|Food.com ID]], [[:d:Property:P9841|Jornal do Vôlei ID]], [[:d:Property:P9842|MART catalog person ID]], [[:d:Property:P9843|IRIS UNINA author ID]], [[:d:Property:P9844|IRIS UNIPV author ID]], [[:d:Property:P9845|Overnia ID]], [[:d:Property:P9846|HandiSport Équipes de France ID]], [[:d:Property:P9847|Cinemaitaliano person ID]], [[:d:Property:P9848|Cinemaitaliano film ID]], [[:d:Property:P9849|Mozilla extension ID]], [[:d:Property:P9850|Enciclopedia dell'Arte Medievale ID]], [[:d:Property:P9851|DC Character ID]], [[:d:Property:P9852|Media Bias/Fact Check ID]], [[:d:Property:P9853|Australian Medical Pioneers Index ID]], [[:d:Property:P9854|eAmbrosia ID]], [[:d:Property:P9855|Edizioni Ares author ID]], [[:d:Property:P9856|Al-Jazeera author ID]], [[:d:Property:P9857|Center for Turkish Cinema Studies film ID]], [[:d:Property:P9858|Civilisti Italiani member ID]], [[:d:Property:P9859|Government Publications Number]], [[:d:Property:P9860|Global Location Number]], [[:d:Property:P9861|Iași Central University Library ID]], [[:d:Property:P9862|Encyclopaedia of Islam (second edition) ID]], [[:d:Property:P9863|Gujarati Vishwakosh entry]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/літературний редактор|літературний редактор]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Rotten Tomatoes score|Rotten Tomatoes score]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Eneström Number|Eneström Number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Télé-Loisirs ID|Télé-Loisirs ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PDDikti higher education institution ID|PDDikti higher education institution ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/HMS|HMS]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Barnivore ID|Barnivore ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/RAWG game ID|RAWG game ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Materials Project material ID|Materials Project material ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/INAPP IDs|INAPP IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/INAPP Thesaurus ID|INAPP Thesaurus ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Fondation du patrimoine ID|Fondation du patrimoine ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Slangopedia ID|Slangopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Festivaletteratura person ID|Festivaletteratura person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Urban Dictionary ID|Urban Dictionary ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Indonesian Museum National Registration System ID|Indonesian Museum National Registration System ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia dello Sport ID|Enciclopedia dello Sport ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Glitchwave genre ID|Glitchwave genre ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Endemia.nc animal ID|Endemia.nc animal ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Yiddish Dictionary Online ID|Yiddish Dictionary Online ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Casefile ID|Casefile ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Every Noise at Once ID|Every Noise at Once ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/museum-digital place ID|museum-digital place ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EPA Facility Registry Service ID|EPA Facility Registry Service ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/3$bE Paintings by Waldmüller in the Belvedere, Vienna - Austria] ([https://twitter.com/OpenLinkArtData/status/1434141195807121410 Source]) *** [https://w.wiki/3$iu Coauthors of coauthors] of [[d:Q46168094|Birgit Meldal (Q46168094)]] that have never directly coauthored a paper with her ([https://twitter.com/lubianat/status/1434256879732023302 Source]) *** [https://scholia.toolforge.org/topic/Q177765 Country-level citation network in biometrics] (Scholia) ([https://twitter.com/EvoMRI/status/1431580720061837314 Source]) *** [https://w.wiki/3$ku Council Information Systems with] [[d:Q47450936|OParlOrg API endpoints (Q47450936)]] ([https://twitter.com/WikidataFacts/status/1434157076452884482 Source]) * '''Development''' ** Continued work on the [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]. We are now working on creating the page where mismatches will be listed for review. ** Worked on support for "separators" parameter for distinct value constraints ([[phab:T277855]]) ** Made it possible to restrict constraints to certain entity types ([[phab:T269724]]) ** Added a new constraint type to ensure that the Item has a label in a particular language ([[phab:T195178]]) ** Added a button for the Query Builder to query.wikidata.org to make the Query builder discoverable ([[phab:T276210]]) - integration in the example dialog is still in progress ([[phab:T280229]]) ** We started work on some behind-the-scenes improvements to the way Wikipedia and the other Wikimedia projects are notified about a change that affects their articles. (They need this notification so the article can be purged and show the latest data from Wikidata again. It is also required for showing the edit in the watchlist and recent changes on those wikis. This should have no visible impact for editors but is needed maintenance work. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** Deploy [[d:Template:Item documentation]] in the talk page of each item. ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 09 06|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 16:21, 6. септембар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21983366 --> Блокирај овог и сакриј измене [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/Pi%C4%8Dkapapu%C4%8Darska].— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:08, 13. септембар 2021. (CEST) == Wikidata weekly summary #485 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' **Upcoming: *** [[d:Wikidata_talk:WikidataCon_2021#WikidataCon_update_-_Program_of_the_first_day_and_Wikidata_birthday|WikidataCon update]]: you can now check in [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Program/Day 1 - Main program|the program of the first day of the online conference]] *** [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Program/Preconference: Transbordados|Transbordados: WikidataCon's preconference for Latin America]] - '''September 14, 21 and 28 (21h UTC)''' - with simultaneous translation for Portuguese and Spanish, via [https://www.youtube.com/c/wmnobrasil YouTube] - ''set of events to discuss Wikidata and decoloniality, knowledge organization and digital dissemination of collections in Latin America contexts. Join us!'' **** '''14/09''' - Towards a decolonial wiki: overflowing knowledge from the Latin American horizon - speakers: Amanda Jurno (Wiki Movimento Brasil), Bianca Santana (journalist, writer and activist) and Silvia Gutiérrez (El Colégio de México) - watch it in [https://www.youtube.com/watch?v=k2hdKG4t3Ww PT-BR] / [https://www.youtube.com/watch?v=0VFDlq4UWUQ ES] **** '''21/09''' - The universe of libraries: Wikidata and the multiplication of knowledge potencies - speakers: Lilian Viana (GLAM das Bibliotecas da USP) and Maurício Genta (Wikimedia Argentina e Biblioteca Nacional da Argentina) - watch it in [https://www.youtube.com/watch?v=Q45sstDdjC0 PT-BR] / [https://www.youtube.com/watch?v=AXtOX1X7MJs ES] **** '''28/09''' - Digital collections and Wikidata: organizing a network of knowledge - speakers: Evelin Heidel (a.k.a. Scann; Wikimedistas do Uruguai) and Karen Worcman (Museu da Pessoa) - watch it in [https://www.youtube.com/watch?v=NoDrwWdTlmA PT-BR] / [https://www.youtube.com/watch?v=KlxiYtYEOvM ES] *** Demo of the Query Builder [https://www.twitch.tv/belett live on Twitch] and in French by Vigneron, September 14 at 18:00 CEST **Ongoing: *** [[Wikidata:Events/Data Quality Days 2021|Data Quality Days]] - several sessions happened over the past days and more are coming this week. Recordings, slides and notes are linked in the program **Past: *** Forex - 36C3 Wikipaka WG: Live querying: let’s explore Wikidata together! - [https://www.youtube.com/watch?v=VlQ40uYYXAA YouTube] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Papers *** [https://biss.pensoft.net/article/73806/ Linking Data and Descriptions on Moths Using the Wikimedia Ecosystem] Part of collection TDWG Proceedings 2021 ** other *** [[User:Ainali|Ainali]] [https://headstuffpodcasts.com/episode/s02e09-stanning-wikidata talks about Wikidata] on The World According to Wikipedia podcast. * '''Tool of the week''' ** '''Wwwyzzerdd for Wikidata''' is a browser extension that allows you to view and edit Wikidata information from Wikipedia ([[:commons:File:Wwwyzzerdd Demo.webm|demo video]]). Install it in [https://addons.mozilla.org/en-US/firefox/addon/wwwyzzerdd-for-wikidata/ Firefox] or [https://chrome.google.com/webstore/detail/wwwyzzerdd-for-wikidata/gfidggfngdnaalpihbdjnfbkfiniookc?hl=en&authuser=0 Chrome] * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://facethefacts.app/ Face The Facts] mobile app allows you to scan election posters and see the true facts about politicians. ** Wikidata now has over 150,000 Senses on Lexemes! * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9866|GRAC rating]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9857|Center for Turkish Cinema Studies film ID]], [[:d:Property:P9858|Civilisti Italiani member ID]], [[:d:Property:P9859|Government Publications Number (Taiwan)]], [[:d:Property:P9860|Global Location Number]], [[:d:Property:P9861|Iași Central University Library ID]], [[:d:Property:P9862|Encyclopaedia of Islam (second edition) ID]], [[:d:Property:P9863|Gujarati Vishwakosh entry]], [[:d:Property:P9864|Télé-Loisirs ID]], [[:d:Property:P9865|Anagrafe degli studiosi ID]], [[:d:Property:P9867|e-Maapõu stratigraphy ID]], [[:d:Property:P9868|INAPP Thesaurus ID]], [[:d:Property:P9869|Douyin video ID]], [[:d:Property:P9870|IndieMag game ID]], [[:d:Property:P9871|INAPP author ID]], [[:d:Property:P9872|TBDB ID]], [[:d:Property:P9873|Enciclopedia dello Sport ID]], [[:d:Property:P9874|INAPP work ID]], [[:d:Property:P9875|Fondation du patrimoine ID]], [[:d:Property:P9876|Endemia.nc animal taxon ID]], [[:d:Property:P9877|Gry Online game ID]], [[:d:Property:P9878|Encyclopaedia of Islam (first edition) ID]], [[:d:Property:P9879|Encyclopaedia of Islam (third edition) ID]], [[:d:Property:P9880|Festivaletteratura person ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Mexican Video Game content classification category|Mexican Video Game content classification category]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NZTCS conservation status|NZTCS conservation status]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Unique Identifier|Unique Identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/relevant date for copyright|relevant date for copyright]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Allaboutjazz musician ID|Allaboutjazz musician ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Google Fonts ID|Google Fonts ID]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/museum-digital place ID|museum-digital place ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EPA Facility Registry Service ID|EPA Facility Registry Service ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/thefreedictionary dictionary term ID|thefreedictionary dictionary term ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/TermCymru ID|TermCymru ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bildatlas-Künstler-ID|Bildatlas-Künstler-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lexicon of Medieval Nordic Law ID|Lexicon of Medieval Nordic Law ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NZTCS ID|NZTCS ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Research Council Grant ID|Australian Research Council Grant ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PSC|PSC]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SAM id|SAM id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dictionary of Old Norse Prose ID|Dictionary of Old Norse Prose ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Norsk Akademis Ordbok ID|Norsk Akademis Ordbok ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Swedish Food Agency food ID|Swedish Food Agency food ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/e-Maapõu locality ID|e-Maapõu locality ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Grand dictionnaire terminologique ID|Grand dictionnaire terminologique ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kallías|Kallías]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Owler company ID|Owler company ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/447B List of movies with Jean-Paul Belmondo ordered by number of sitelinks] (based on [[d:Talk:Q106255|source]] via [[d:Template:Generic queries for actors]]) *** [https://w.wiki/442m List of actors with whom Jean-Paul Belmondo has played the most] (based on [[d:Talk:Q106255|source]] via [[d:Template:Generic queries for actors]]) *** [https://w.wiki/447P count of movies with Jean-Paul Belmondo by decade] *** [https://w.wiki/42JE List of characters in Tintin ordered by number of apparitions] ([[d:User:PAC2/Tintindata|source]]) *** [https://w.wiki/448b People with no birth/death/floruit dates but which have a position from which dates can be inferred] ([https://twitter.com/generalising/status/1436070940375457797?s=19 source]) *** [https://w.wiki/435w Map of the origin of diamond open access journal (Q108440863) publications] ([https://twitter.com/egonwillighagen/status/1435843986137157635 source]) *** [https://w.wiki/43VM Map of place names in Ghana ending with "li", "ti", "om"] ([https://twitter.com/WikidataGhana/status/1436268573870149648 source]) * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: The website part of the tool is taking shape but is not quite functional yet. We worked on creating the results page. You can see the current very much not finished state at https://mismatch-finder.toolforge.org/ ** Linked the Query Builder from the Query Service so it is discoverable ([[phab:T280229]]) ** Finished work on normalizing filenames when linking to media files on Commons ([[phab:T251480]]) ** All new [https://www.wbstack.com/ wbstack.com] wikis will now be created with elastic search support, including Wikibase indexes! All existing sites will have elastic search soon! ([https://twitter.com/addshore/status/1433852813772214277 Source]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 09 13|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:06, 13. септембар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=21994655 --> == Wikidata weekly summary #486 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Bionomia and maintaining Wikidata synchrony with David Shorthouse (Agriculture and Agri-Food Canada). [https://docs.google.com/document/d/1zWRk6MXuCLFuddsK5vr-NxLluJWFTQk3YmQBGQfVTFg/edit?usp=sharing ], Sep 21st. *** Lightning Talk: Wikidata in your Civic Tech project | Summit 2021 - [https://www.youtube.com/watch?v=uFVBxL9A9mw YouTube] **Ongoing: *** The [https://summit.creativecommons.org/ Creative Commons Global Summit] and [https://summit.creativecommons.org/hack4openglam-2021/ Hack4OpenGLAM hackathon] take place from September 20 until 24 (fully online). Several sessions and projects are related to Wikidata and/or Wikibase (see [https://ccglobalsummit2021.sched.com/?searchstring=Wikidata schedule search]). **Past: *** [[Wikidata:Events/Data Quality Days 2021|Data Quality Days]]: **** Periodic editathons as a way to improve data quality on Wikidata: an experiment in Italy - [https://www.youtube.com/watch?v=Ozw8cwRgkLY YouTube] **** Bringing Czech authority files into 21st century: Integration with Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=JKqZTVisHC4 YouTube] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Videos *** Mapping the Scottish Reformation - using Wikidata, Wikipedia's sister project - [https://www.youtube.com/watch?v=HIlIOHovFrM YouTube] *** OpenSym 2021: WDProp: Web Application to Analyse Multilingual Aspects of Wikidata Properties - [https://www.youtube.com/watch?v=EMyGdyyU0Kc YouTube] *** Wikipedia Weekly Network - LIVE Wikidata editing #53 (user scripts and gadgets that can help you edit) - [https://www.youtube.com/watch?v=CntzXV0aJj8 YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Inductiveload/scripts/ShowQsAndPs|User:Inductiveload/scripts/ShowQsAndPs]] shows the Q and P IDs on Items. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:Tools/OpenRefine OpenRefine] has started [https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:OpenRefine development of features for Structured Data on Wikimedia Commons]. [https://meta.wikimedia.org/wiki/Global_message_delivery/Targets/OpenRefine_and_SDC Sign up here] if you want to receive occasional updates on a Wikimedia talk page of your choice. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9883|created for]], [[:d:Property:P9887|Candomblé nation]], [[:d:Property:P9888|NZTCS conservation status]], [[:d:Property:P9895|Mexican video game rating category]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9871|INAPP author ID]], [[:d:Property:P9872|TBDB ID]], [[:d:Property:P9873|Enciclopedia dello Sport ID]], [[:d:Property:P9874|INAPP work ID]], [[:d:Property:P9875|Fondation du patrimoine ID]], [[:d:Property:P9876|Endemia.nc animal taxon ID]], [[:d:Property:P9877|Gry-Online game ID]], [[:d:Property:P9878|Encyclopaedia of Islam (first edition) ID]], [[:d:Property:P9879|Encyclopaedia of Islam (third edition) ID]], [[:d:Property:P9880|Festivaletteratura person ID]], [[:d:Property:P9881|Every Noise at Once ID]], [[:d:Property:P9882|Spotify show episode ID]], [[:d:Property:P9884|Online Begraafplaatsen cemetery ID]], [[:d:Property:P9885|Bing entity ID]], [[:d:Property:P9886|TermCymru ID]], [[:d:Property:P9889|NZTCS ID]], [[:d:Property:P9890|Online Begraafplaatsen person ID]], [[:d:Property:P9891|UK Renewable Energy Planning Database ID]], [[:d:Property:P9892|ICCD ID - Santuari Cristiani]], [[:d:Property:P9893|Naver Post member ID]], [[:d:Property:P9894|Swedish Food Agency food ID]], [[:d:Property:P9896|Dictionary of Old Norse Prose ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/relevant date for copyright|relevant date for copyright]], [[:d:Wikidata:Property proposal/issuing agency|issuing agency]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Hardy's Guide to Marine Gastropods ID|Hardy's Guide to Marine Gastropods ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/main subject for|main subject for]], [[:d:Wikidata:Property proposal/type host taxon|type host taxon]], [[:d:Wikidata:Property proposal/has thematic relation|has thematic relation]], [[:d:Wikidata:Property proposal/location of lexeme usage|location of lexeme usage]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ODOT county code|ODOT county code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/illustrative content|illustrative content]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/e-Maapõu locality ID|e-Maapõu locality ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Grand dictionnaire terminologique ID|Grand dictionnaire terminologique ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Google Fonts ID|Google Fonts ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kallías|Kallías]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Owler company ID|Owler company ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Vietherb species ID|Vietherb species ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Vietherb metabolite ID|Vietherb metabolite ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Allrugby|Allrugby]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SLSP editions ID|SLSP editions ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Issuu ID|Issuu ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/XXI Secolo ID|XXI Secolo ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Journées européennes du patrimoine ID|Journées européennes du patrimoine ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Peoples.ru ID|Peoples.ru ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/musik-sammler.de artist ID|musik-sammler.de artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/HJP ID|HJP ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NVE reservoir ID|NVE reservoir ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Biografija.ru ID|Biografija.ru ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Madrean Discovery Expeditions Flora Database ID|Madrean Discovery Expeditions Flora Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Madrean Discovery Expeditions Fauna Database ID|Madrean Discovery Expeditions Fauna Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Tuscany IDs|IRIS Tuscany IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Joshua Project people group ID|Joshua Project people group ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Flipboard ID|Flipboard ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Washington Rare Plant Field Guide (2021- Version) ID|Washington Rare Plant Field Guide (2021- Version) ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Gente di Tuscia ID|Gente di Tuscia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Poetsgate poem ID|Poetsgate poem ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AdoroCinema person ID|AdoroCinema person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Zenodo Communities ID|Zenodo Communities ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/National Union Catalog ID|National Union Catalog ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/44Vs Biological taxa named after (metal (and other) music bands] *** [https://w.wiki/44kq Works by Dante Alighieri (1265 - September 13/14, 1321)] *** [https://w.wiki/44ts Cumulative page views for candidates in Czech parliamentary election 2021, split by party] ([https://twitter.com/medi_cago/status/1437859890270195716 Source]) * '''Development''' ** [[Wikidata:Project_chat#New_Streaming_Updater_for_Wikidata_Query_Service_in_production_18_Oct_2021|The new Streaming Updater for Wikidata Query Service will be in production 18 Oct 2021]] ** Working on changing the way sitelinks to Wikimedia Commons are created from Item data; now using [[d:P:P910|topic's main category (P910)]] and [[d:P:P1754|category related to list (P1754)]] before [[d:P:P373|Commons category (P373)]] ([[phab:T232927|T232927]]) ** Continuing the work on the Mismatch Finder. This week we focused on the remaining groundwork for showing the first mismatches for review. ** Continuing to work on improvements to the underlying system of how edits are propagated from Wikidata to the other Wikimedia projects. ** Implemented two improvements for constraints: the “distinct values” constraint type now supports the “separator” parameter ([[phab:T277855]]) and we no longer check qualifiers on some unusual™ properties ([[phab:T235292]]) ** Adding tags to some of the remaining UI edits that didn't get them yet for edits on Lexemes ([[phab:T290950]]) ** Making it possible to add tags to some remaining Lexeme API modules ([[phab:T290951]]) ** Fixed a bug in the Query Builder where it didn't show labels when opening an existing visual query from a shared link ([[phab:T280684]]) ** Made the Query Builder more visible in the Query Service UI ([[phab:T280229]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 09 20|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:14, 20. септембар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22043416 --> == Wikidata weekly summary #487 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Open request for adminship: [[d:Wikidata:Requests for permissions/Administrator/BrokenSegue|BrokenSegue]] (RfP scheduled to end after 27 September 2021 14:36 UTC) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** We’re celebrating the [[d:Wikidata:Ninth_Birthday|9th birthday of Wikidata]] on October 29 during the WikidataCon 🎂 Did you know that you can participate in the celebration by preparing a birthday present or attending events? [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/JOEJSBFTLRIWCY3WGSCYRBZKDAHBJPKB/ Here’s how you can get involved!] *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.09.30 next Wikibase live session] is [https://zonestamp.toolforge.org/1633017642 16:00 GMT on Thursday 30th September 2021] (18:00 Berlin time). All are welcome! *** LIVE Wikidata editing #55 (with OpenRefine) - [https://www.youtube.com/watch?v=AW89di7ljeA YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3062719064013250/ Facebook], October 2 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#81|Online Wikidata meetup in Swedish #81]], October 3 *** COVIWD: COVID-19 Wikidata Dashboard, 30 Sep 2021, Time: 13.00-14.00 WIB ([https://twitter.com/mrlogix/status/1442282913412706314 join details]) ** Past: *** Data Quality Days: You can find slides, videos and notes for many of the sessions on the [[d:Wikidata:Events/Data Quality Days 2021|event page]]. *** Wiki Movimento Brasil. The universe of libraries: **** [https://www.youtube.com/watch?v=Q45sstDdjC0 Wikidata and the multiplication of knowledge potencies] (in Portuguese) **** [https://www.youtube.com/watch?v=AXtOX1X7MJs Wikidata and the multiplication of knowledge powers] (in Portuguese) *** LIVE Wikidata editing #54 - [https://www.youtube.com/watch?v=rL94EF_vPMQ YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/posts/3061865424098614/ Facebook] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://pointstodots.wordpress.com/2021/09/22/connecting-cell-ontology-and-wikidata-via-mixnmatch/ Connecting Cell Ontology and Wikidata via Mix’n’match] ** Papers ***WDProp: Web Application to Analyse Multilingual Aspects of Wikidata Properties, [https://opensym.org/os2021/program/ OpenSym 2021], 15-17 September 2021 ([https://figshare.com/articles/presentation/WDProp_Web_Application_to_Analyse_Multilingual_Aspects_of_Wikidata_Properties/16641502 Slides], [https://github.com/johnsamuelwrites/wdprop source code], [https://www.youtube.com/watch?v=EMyGdyyU0Kc Short Video]) **** ** Videos *** How to work with Wikidata in the library (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=xTGvP7ipCOE YouTube] *** Demo: create Wikidata lexemes from Goethe's "Der Versuch die Metamorphose der Pflanzen zu erklären" - [https://www.youtube.com/watch?v=AHS6rqEX5gA YouTube] *** Demo of adding a string to Wikidata as a lexeme and linking it to the corresponding Wikidata item - [https://www.youtube.com/watch?v=Jm-epCOfMrQ YouTube] *** Wikidata Query Service assistance (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=5oA_541XmhY YouTube] *** Experiences of Using WDumper to Create Topical Subsets from Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=VEA_lC3wVv0 YouTube] **Other *** [https://p3g3.de/2021/09/chirpanalytica/ Chirpanalytica: "Give me your Twitter name and I'll tell you which party you choose"]. ''"What if you could automatically determine the political orientation of a person using just a Twitter account? This is exactly what I have been doing for the past two years".'' *** [https://podcasts.apple.com/us/podcast/that-wikidata-buzz/id1540506784?i=1000536243833 That Wikidata Buzz] - [[d:User:Ambrosia10|Siobhan Leachman]] talks about Wikidata in the [[d:Q108700243|The World According to Wikipedia]] podcast. * '''Tool of the week''' ** [https://observablehq.com/@pac02/user-level-gender-statistics-for-wikipedia User-level gender statistics for Wikipedia] an Observable notebook which computes the share of articles created on fr.wikipedia.org by gender using P21 property through Wikidata's API. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** You can [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Contribute/Community awards|nominate your favorite Wikidata projects]] (tools, community initiatives, WikiProjects...) until October 10th for the WikidataCon community awards. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9897|App Store age rating]], [[:d:Property:P9899|music created for]], [[:d:Property:P9901|issuing agent of work]], [[:d:Property:P9904|FLOSS development policy URL]], [[:d:Property:P9905|relevant date for copyright]], [[:d:Property:P9906|inscription image]], [[:d:Property:P9908|Hardy's Guide to Marine Gastropods URL]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9898|Australian Research Council Grant ID]], [[:d:Property:P9900|Grand dictionnaire terminologique ID]], [[:d:Property:P9902|Materials Project material ID]], [[:d:Property:P9903|All.Rugby player ID]], [[:d:Property:P9907|swisscovery edition ID]], [[:d:Property:P9909|e-Maapõu locality ID]], [[:d:Property:P9910|Online Begraafplaatsen memorial ID]], [[:d:Property:P9911|PoetsGate poem ID]], [[:d:Property:P9912|NVE reservoir ID]], [[:d:Property:P9913|FLORE author ID]], [[:d:Property:P9914|USiena air author ID]], [[:d:Property:P9915|IRIS IMT author ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/WikiProject importance scale rating|WikiProject importance scale rating]], [[:d:Wikidata:Property proposal/predicate for|predicate for]], [[:d:Wikidata:Property proposal/eHive ID|eHive ID]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Database of Czech amateur theater ID|Database of Czech amateur theater ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/National Gallery Prague work ID|National Gallery Prague work ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/George Eastman Museum artist ID|George Eastman Museum artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/All.Rugby club ID|All.Rugby club ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Sachsens-Schlösser-Kennung|Sachsens-Schlösser-Kennung]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario di Economia e Finanza ID|Dizionario di Economia e Finanza ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Densho Encyclopedia ID|Densho Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AsianWiki ID|AsianWiki ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Channel One Russia show ID|Channel One Russia show ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DWDS lemma ID|DWDS lemma ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WDG lemma ID|WDG lemma ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/company code (RICS)|company code (RICS)]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/47ik Given name "Filaret" ranked within similar names] ([https://www.wikidata.org/w/index.php?title=Talk:Q108636690&uselang=en source: talk page of item]) *** [https://w.wiki/47i6 Start time of open access journals known to Wikidata] ([https://twitter.com/nemobis/status/1441411330569748486 Source]) *** [https://w.wiki/47QR Mouths of rivers flowing into the Arctic] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1441101611015696388 Source]) *** [https://w.wiki/47JG What chocolate mousse is called in different languages] ([https://twitter.com/salgo60/status/1440997936343785475 Source]) *** [https://w.wiki/48JQ Women in Wikidata whose husbands are economists with articles on the English Wikipedia, but they themselves lack articles] (adapted from [https://twitter.com/wikigamaliel/status/1440678869539844110 Source]) *** [https://w.wiki/48JU Same with husbands] (adapted from [https://twitter.com/wikigamaliel/status/1440678869539844110 Source]) *** [https://w.wiki/3uAj People employed by the ZDF with an image on Commons and a link to the German language Wikipedia] ([https://twitter.com/BerndWMDE/status/1440648111215415299 Source]) *** [https://w.wiki/isU Coordinates of the birth places of people named Antoine] ([https://twitter.com/Mr_Robinini/status/1439996366227480581 Source]) *** [https://w.wiki/48J4 Place of birth of people named Antoine, Tony, Antonio, etc] *** [https://w.wiki/48EX UK MPs who had the most identified descendants who were themselves MPs] ([https://twitter.com/generalising/status/1442170934945665028 Source]) ** Newest database reports: [[d:Wikidata:Database reports/top missing properties by number of sitelinks/P26|top missing properties by number of sitelinks/P26]] (works again) * '''Development''' ** Changed the formatting of low year numbers so that they now show as e.g. “5 CE” instead of “5” to reduce ambiugity in dates like “March 5 (CE)” ([[phab:T104750]]) ** Working on fixing an issue where two Properties could have the same label in a given language ([[phab:T289473]]) ** Working on preventing a few more cases where two Items could have the same sitelink ([[phab:T291377]]) ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: Continuing to work on showing mismatches on the results page so that they can be reviewed ** Continuing to work on technical improvements to how changes on Wikidata are propagated to Wikipedia and the other Wikimedia projects [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 09 27|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:46, 27. септембар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22067465 --> == Wikidata weekly summary #488 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Closed request for adminship: [[d:Wikidata:Requests for permissions/Administrator/BrokenSegue|BrokenSegue]]. Welcome onboard \o/ * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** OSM TW x Wikidata Taiwan Taipei ([[d:Q1867|Q1867]]) Meetup 2021-10-04, Mozilla Community Space Taipei ([[d:Q61752245|Q61752245]]) *** Next [[d:Wikidata:WikiProject_Linked_Data_for_Production#LD4-Wikidata_Affinity_Group|Linked Data for Libraries LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Stephanie Sapienza and Emily Frazier on [https://www.unlockingtheairwaves.org/about/ Unlocking the airwaves], a digital archive project that compiles early educational public radio content from the National Association of Educational Broadcasters (NAEB). [https://docs.google.com/document/d/1nWbej5udmkCWlNxALbs06PGjKMmnveGoyn9DinSVgbk/edit Agenda with call link], October 5. *** SPARQL queries [https://www.twitch.tv/belett live on Twitch] in French, by Vigneron, October 5 at 18:00 CEST **Ongoing: *** [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=9 New Wikidata Lexemes Challenge! Help to improve lexicographical data on Wikidata]. This week's theme: Seasons. ** Past *** Wikibase Live session [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.09.30 logs] (September 2021) *** LD4 - video presentation start 05:00 [https://stanford.zoom.us/rec/play/zCW7Zel4sQVeSIgwYL1fAz2E9dytx0_VDdCdKHd2e-CpXQJvS37W-PtohlON9wYLJ3PV_CCH1PR2Kg_s._N9DzHE1blpFqQNL Keepin 'N Sync... with wikidata ... and ORCID...and GBIF] - [https://www.slideshare.net/DavidShorthouse/ld4-wikidata-affinity-group-shorthouse slides] by David Shorthouse **** The [[d:User:Salgo60/ExternalIdentifiers|Magnus list]] that was mentioned at 27:00 (please update list) **** Ticket created related to problem mentioned with WD objects getting deleted - [[phabricator:T291659|T291659]] *** 2021-09-30, Talk "COVIWD: COVID-19 Wikidata Dashboard" at Seminar Pekanan IR-NLP &mdash; [https://drive.google.com/file/d/1UpL72wcS3ivv1VHweJso-I1ygBCr9NXq/view slides] in English, [https://www.youtube.com/watch?v=AoxtkFRsKnE video] in Indonesian ([https://twitter.com/mrlogix/status/1444113850165432322 source]) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://wikiedu.org/blog/2021/09/27/what-can-querying-wikidata-do-for-me/ What can querying Wikidata do for me?] *** https://diff.wikimedia.org/2021/10/01/synchronising-wikidata-and-wikipedia-an-outreachy-project/ ** Papers: [[doi:10.3233/SW-210444|Representing COVID-19 information in collaborative knowledge graphs: The case of Wikidata]] *** ** Videos *** Introduction to Wikidata for beginners Part. 1 (in Portuguese) - [https://www.youtube.com/watch?v=NDD2_g56UiA YouTube] *** How to work with Wikidata in the library (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=xTGvP7ipCOE YouTube] * '''Tool of the week''' * [[d:Wikidata:Tools/ItemSubjector|ItemSubjector]] is Python console tool that helps add [[d:Property:P921|main subject (P921)]] to groups of items in a semi-automatic way. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** You can [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Contribute/Community awards|nominate your favorite Wikidata projects]] (tools, community initiatives, WikiProjects...) until October 10th for the WikidataCon Community Awards ** You can also sign up for a slot at the birthday presents lightning talks session at WikidataCon 2021 to present your [[d:Wikidata:Ninth Birthday|gift for Wikidata birthday]] until October 16 ** [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Program/Day 2 and 3 - Community tracks|Submissions for day 2 and 3 of WikidataCon]] are still open. You can submit sessions about a variety of topics until October 20 * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9897|App Store age rating]], [[:d:Property:P9899|music created for]], [[:d:Property:P9901|issuing agent of work]], [[:d:Property:P9904|FLOSS development policy URL]], [[:d:Property:P9905|relevant date for copyright]], [[:d:Property:P9906|inscription image]], [[:d:Property:P9908|Hardy's Guide to Marine Gastropods URL]], [[:d:Property:P9924|number of evacuated]], [[:d:Property:P9926|template populates category]], [[:d:Property:P9927|number of tries marked]], [[:d:Property:P9929|madhhab]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9898|Australian Research Council Grant ID]], [[:d:Property:P9900|Grand dictionnaire terminologique ID]], [[:d:Property:P9902|Materials Project material ID]], [[:d:Property:P9903|All.Rugby player ID]], [[:d:Property:P9907|swisscovery edition ID]], [[:d:Property:P9909|e-Maapõu locality ID]], [[:d:Property:P9910|Online Begraafplaatsen memorial ID]], [[:d:Property:P9911|PoetsGate poem ID]], [[:d:Property:P9912|NVE reservoir ID]], [[:d:Property:P9913|FLORE author ID]], [[:d:Property:P9914|USiena air author ID]], [[:d:Property:P9915|IRIS IMT author ID]], [[:d:Property:P9916|Journées européennes du patrimoine ID]], [[:d:Property:P9917|Peoples.ru person ID]], [[:d:Property:P9918|Kallías ID]], [[:d:Property:P9919|Convict Records of Australia ID]], [[:d:Property:P9920|Croatian Language Portal identifier]], [[:d:Property:P9921|Issuu ID]], [[:d:Property:P9922|Flipboard ID]], [[:d:Property:P9923|Umění pro město ID]], [[:d:Property:P9925|BBC Food ID]], [[:d:Property:P9928|Baijiahao ID]], [[:d:Property:P9930|Inventory of Heritage Artefacts institution ID]], [[:d:Property:P9931|Inventory of Heritage Artefacts object ID]], [[:d:Property:P9932|Vietherb species ID]], [[:d:Property:P9933|Vietherb metabolite ID]], [[:d:Property:P9934|Zenodo communities ID]], [[:d:Property:P9935|XXI Secolo ID]], [[:d:Property:P9936|Indonesian Museum National Registration System ID]], [[:d:Property:P9937|Postimees topic ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/WikiProject importance scale rating|WikiProject importance scale rating]], [[:d:Wikidata:Property proposal/predicate for|predicate for]], [[:d:Wikidata:Property proposal/eHive ID|eHive ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/original description|original description]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bowers acronym|Bowers acronym]], [[:d:Wikidata:Property proposal/mul label property|mul label property]], [[:d:Wikidata:Property proposal/stylized name|stylized name]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Database of Czech amateur theater ID|Database of Czech amateur theater ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/National Gallery Prague work ID|National Gallery Prague work ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/George Eastman Museum artist ID|George Eastman Museum artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/All.Rugby club ID|All.Rugby club ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Sachsens-Schlösser-Kennung|Sachsens-Schlösser-Kennung]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario di Economia e Finanza ID|Dizionario di Economia e Finanza ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Densho Encyclopedia ID|Densho Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AsianWiki ID|AsianWiki ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Channel One Russia show ID|Channel One Russia show ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DWDS lemma ID|DWDS lemma ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WDG lemma ID|WDG lemma ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/company code (RICS)|company code (RICS)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Sapienza author ID|IRIS Sapienza author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AFNIL publisher ID|AFNIL publisher ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Institut de recherche pour le développement (IRD) identifier|Institut de recherche pour le développement (IRD) identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/TMOK ID|TMOK ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kastra ID|Kastra ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Indigenous Corporation Number|Indigenous Corporation Number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/United Nations Treaty Collection object ID|United Nations Treaty Collection object ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Österreichischer Fußball-Bund ID|Österreichischer Fußball-Bund ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MYmovies-Personenkennung|MYmovies-Personenkennung]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IGI Global Dictionary ID|IGI Global Dictionary ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/L'Unificazione ID|L'Unificazione ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EMBO member ID|EMBO member ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/49eV Women born in Nigeria with an article in Basque for Listeria] ([https://twitter.com/kepasarasola/status/1443865588951142421 Source]) *** [https://w.wiki/49dn Still life paintings by women ] ([https://twitter.com/janedarnell/status/1443843762627751936 Source]) *** [https://w.wiki/496c Map of cemeteries in New Zealand] ([https://twitter.com/metacoretechs/status/1443162230200045571 Source]) *** [https://w.wiki/4A3X Right Livelihood Award laureates] ([https://twitter.com/DennisPriskorn/status/1443124794359222273 Source]) *** [https://w.wiki/48tL Chelsea FC players, with English Wikipedia article, Commons image, etc] ([https://twitter.com/NavinoEvans/status/1442871904403001346 Source]) ** Newest database reports: [[d:Wikidata:Database_reports/top_missing_properties_by_number_of_sitelinks/P22|Missing properties by number of sitelinks: P22 (father)]] (works again) * '''Development''' ** Finished preventing a case where the same sitelink could be added to two different Items ([[phab:T291377]]) ** Continuing work on the [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]. Currently focusing on showing the details of the mismatches to the person reviewing mismatches. ** Continued work on not allowing two Properties to have the same label after undo/revert ([[phab:T289473]]) ** Continuing work on improving how changes on Wikidata are propagated to Wikipedia and the other other Wikimedia projects. The new system is being rolled out to all wikis now. It should not change anything for editors and just be a technical improvement in the backend. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** [[d:Wikidata:Contribute/Suggested and open tasks|Suggested and open tasks]]! ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 10 04|Read the full report]]''' &middot; [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] &middot; [[:d:User:Lea Lacroix (WMDE)|Lea Lacroix (WMDE)]] 18:37, 4. октобар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Lea Lacroix (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22102255 --> == Wikidata weekly summary #489 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** We’re celebrating the [[d:Wikidata:Ninth_Birthday|9th birthday of Wikidata]] on October 29 during the WikidataCon 🎂 Did you know that you can participate in the celebration by preparing a birthday present or attending events? [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/JOEJSBFTLRIWCY3WGSCYRBZKDAHBJPKB/ Here’s how you can get involved!] *** Wikidata/Wikibase office hour, [https://zonestamp.toolforge.org/1634745653 16:00 UTC on Wednesday 20th October 2021] (18:00 Berlin time), on the Wikidata [https://t.me/joinchat/IeCRo0j5Uag1qR4Tk8Ftsg Telegram channel]. *** Upcoming: WMF search platform team office hour, Wednesday, October 13th, 2021 at 15:00-16:00 GMT / 08:00-09:00 PDT / 11:00-12:00 EDT / 17:00-18:00 CEST. [https://etherpad.wikimedia.org/p/Search_Platform_Office_Hours Etherpad], [https://meet.google.com/vgj-bbeb-uyi Google Meet]. You can come and chat about the Wikidata & Commons Query Service. *** LIVE Wikidata editing #57 - [https://www.youtube.com/watch?v=kkpsEi3KQFM YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3074379516180538/ Facebook], October 16 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#83|Online Wikidata meetup in Swedish #83]], October 17 ** Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #11, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=11 Perception and Senses] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://tech-news.wikimedia.de/en/2021/10/07/wikidata-in-african-language-communities/ Wikidata in African Language Communities] *** [https://informatieprofessional.nl/mediakunst-op-wikipedia-wil-collecties-en-metadata-toegankelijker-maken/ Media art on Wikipedia wants to make collections and metadata more accessible] (in Dutch) ** Papers *** Modeling and Documenting Queer Voices and Topics on Wikidata, [https://www.dublincore.org/conferences/2021/presentations/metadata_and_gender_diversity/ Panel on Metadata and Gender Diversity], Amber Billey, Clair A Kronk, John Samuel, Rachel Ivy Clarke, Sayward Schoonmaker, DCMI Virtual 2021, October 8, 2021, [https://figshare.com/articles/presentation/Modeling_and_Documenting_Queer_Voices_and_Topics_on_Wikidata/16780078 Slides] ** Videos *** Introduction to Wikidata for beginners. Part 2 (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=1sixiCKRxag YouTube] *** Introduction to Wikidata (in Spanish) - [https://www.youtube.com/watch?v=GycAGV8MTeU YouTube] *** Scripts and gadgets in Wikidata (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=HItY9dhIJ5g YouTube] *** Wikidata Workshop 2021 - Coupling Wikipedia Categories with Wikidata Statements for Better Semantics - [https://www.youtube.com/watch?v=CiZVaNJyOgo YouTube] * '''Tool of the week''' ** [https://neguess.mpi-inf.mpg.de/ Neguess] is a Wikidata entity guessing game with negative clues. ([https://www.youtube.com/watch?v=s4_kYROCG4w demo video]) * '''Other Noteworthy Stuff''' ** You can [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Contribute/Community awards|nominate your favorite Wikidata projects]] (tools, community initiatives, WikiProjects...) until October 10th for the WikidataCon Community Awards ** You can also sign up for a slot at the birthday presents lightning talks session at WikidataCon 2021 to present your [[d:Wikidata:Ninth Birthday|gift for Wikidata birthday]] until October 16 ** [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Program/Day 2 and 3 - Community tracks|Submissions for day 2 and 3 of WikidataCon]] are still open. You can submit sessions about a variety of topics until October 20 ** Wikimedia Foundation is hiring a Graph Consultant to help migrate the [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:SPARQL_query_service Wikidata Query Service (WDQS)] from Blazegraph to a different RDF store. [https://boards.greenhouse.io/wikimedia/jobs/3546920 Apply here!] ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/V57FNNLBN4KHVTKEVKSIZHR7YK2RAEGU/ The WMF Search team will begin data transfer for the new Streaming Updater today] (11 Oct 2021). * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9945|dissertation program]], [[:d:Property:P9946|date of probate]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9938|Densho Encyclopedia ID]], [[:d:Property:P9939|Institut de recherche pour le développement (IRD) identifier]], [[:d:Property:P9940|DWDS lemma ID]], [[:d:Property:P9941|Dizionario di Economia e Finanza ID]], [[:d:Property:P9942|National Gallery Prague work ID]], [[:d:Property:P9943|Hill Museum & Manuscript Library ID]], [[:d:Property:P9944|Database of Czech Amateur Theater person ID]], [[:d:Property:P9947|WDG lemma ID]], [[:d:Property:P9948|The World Factbook country ID]], [[:d:Property:P9949|AFNIL publisher ID]], [[:d:Property:P9950|RICS company code]], [[:d:Property:P9951|Greek Castles ID]], [[:d:Property:P9952|Gente di Tuscia ID]], [[:d:Property:P9953|Lexicon of Medieval Nordic Law ID]], [[:d:Property:P9954|Product and Service Code]], [[:d:Property:P9955|SAM ID]], [[:d:Property:P9956|IRIS Sapienza author ID]], [[:d:Property:P9957|museum-digital place ID]], [[:d:Property:P9958|Det Norske Akademis Ordbok ID]], [[:d:Property:P9959|PDDikti ID]], [[:d:Property:P9960|VI.BE platform ID]], [[:d:Property:P9961|Owler company ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/registration number|registration number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/present in non-fictional work|present in non-fictional work]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NIK (Nomor Induk Kependudukan)|NIK (Nomor Induk Kependudukan)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/reports to|reports to]], [[:d:Wikidata:Property proposal/excitation energy|excitation energy]], [[:d:Wikidata:Property proposal/merger|merger]], [[:d:Wikidata:Property proposal/split-off|split-off]], [[:d:Wikidata:Property proposal/choreography for|choreography for]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/AllSides ID|AllSides ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Apple maps id|Apple maps id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia dei ragazzi ID|Enciclopedia dei ragazzi ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NLI archive ID|NLI archive ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CANTIC ID|CANTIC ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bat Sheva Archive ID|Bat Sheva Archive ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Research Vocabularies Australia ID|Research Vocabularies Australia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Reptile Online Database ID|Australian Reptile Online Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Chi era Costui - Plaque ID|Chi era Costui - Plaque ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Research Data Australia ID|Research Data Australia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Institute for Disaster Resilience Knowledge Hub resource ID|Australian Institute for Disaster Resilience Knowledge Hub resource ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Parliament of Australia MP ID|Parliament of Australia MP ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Trove work ID|Trove work ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Geographical Names Board of NSW geoname ID|Geographical Names Board of NSW geoname ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Arachne.org.au ID|Arachne.org.au ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Remontees-mecaniques.net ID|Remontees-mecaniques.net ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Apple Music track ID|Apple Music track ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4BUD Share of women for each Nobel prize] ([https://observablehq.com/@pac02/share-of-women-for-each-nobel-prize source]) *** [https://w.wiki/4Bx9 Nobel Prize statistics on number of recipients for award wrt. gender (interactive plot)] ([https://twitter.com/ReaderMeter/status/1446495088368971790 source]) *** [https://w.wiki/4CSy Share of women among Nobel prize winners by decade] *** [https://w.wiki/4B8C Notable books on linked data, semantic technologies, and semantic knowledge graphs] ([https://twitter.com/kvistgaard/status/1445772334296485892 source]) *** [https://w.wiki/4Bcx Benelux railway stations connected from] [[d:Q800587|Brussels-South railway station (Q800587)]] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1445725038951350278 source]) *** [https://w.wiki/4AtB Date of opening and closing of railway stations in Denmark] ([https://www.youtube.com/watch?v=Sv45EKBgCGQ Source]) *** [https://w.wiki/4AsX Map or Talaiotic archeological culture sites located in the Menorca island in Spain] ([https://twitter.com/ivan_bea/status/1445394615339737092 source]) *** [https://w.wiki/4AuC Location of all the meteorological stations in Navarre] ([https://twitter.com/theklaneh/status/1445359682495946761 source]) *** [https://w.wiki/4ArC Photos of participants in the Pandora Papers] ([https://twitter.com/_pablog/status/1445316553503805440 source]) *** [https://w.wiki/4Bc$ Diameter, size and mass of balls] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1444734616464674817 source]) *** [https://w.wiki/4CSu French departments with their shape] *** [https://w.wiki/4CWo Longest rivers located in France and which did not gave their name to a department] ([https://twitter.com/envlh/status/1445114042905989122 source]) *** [https://query.wikidata.org/#SELECT%20DISTINCT%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3Fheight%20%3FcountryLabel%20%3FsubjectLabel%20%3Fcoords%20%3Fimage%20WITH%20%7B%0A%20%20SELECT%20%3Fitem%20%3FheightStatement%20WHERE%20%7B%0A%20%20%20%20%3Fitem%20wdt%3AP31%20%3Ftype%20.%0A%20%20%20%20VALUES%20%3Ftype%20%7B%20wd%3AQ1779653%20wd%3AQ179700%20wd%3AQ1051606%20wd%3AQ29168169%20wd%3AQ3476533%20%7D%0A%20%20%20%20FILTER%20NOT%20EXISTS%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP31%20wd%3AQ21745157%20%7D%0A%20%20%20%20FILTER%20NOT%20EXISTS%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP5816%20wd%3AQ56556915%20%7D%0A%20%20%20%20%3Fitem%20p%3AP2048%20%3FheightStatement%20.%0A%20%20%20%20%7B%20%3FheightStatement%20pq%3AP518%20wd%3AQ179700%20%7D%20UNION%0A%20%20%20%20%7B%20FILTER%20NOT%20EXISTS%20%7B%20%3FheightStatement%20pq%3AP518%20%3Fx%20%7D%20%7D%20%20%20%20%0A%20%20%7D%0A%7D%20AS%20%25i%20WHERE%20%7B%0A%20%20INCLUDE%20%25i%20.%0A%20%20%3FheightStatement%20psv%3AP2048%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20wikibase%3AquantityAmount%20%3FbaseHeight%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AquantityUnit%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20p%3AP2370%2Fpsv%3AP2370%20%5B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AquantityAmount%20%3FunitHeight%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wikibase%3AquantityUnit%20wd%3AQ11573%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%5D%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%5D%0A%20%20%20%20%5D.%0A%20%20BIND%20%28%20%3FbaseHeight%20%2a%20%3FunitHeight%20AS%20%3Fheight%20%29%0A%20%20FILTER%20%28%20%3Fheight%20%3E%3D%2030%20%29%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP17%20%3Fcountry%20%7D%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP625%20%3Fcoords%20%7D%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP18%20%3Fimage%20%7D%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP921%20%3Fsubject%20%7D%0A%20%20%23SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22%20%7D%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22en%22%20%7D%0A%7D%0AORDER%20BY%20DESC%28%3Fheight%29%20%3FcountryLabel%20%3FitemLabel%0A%20 Statues measuring more than 30 m in height (excluding the pedestal)] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1447264661183909897 Source]) * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: We are continuing the work on the review part of the system. We are now working on letting reviewers indicate if the mismatch is on Wikidata, the other database, both or neither. ** Fixed a bug where it was possible for two Properties to have the same label in a given language by undoing/reverting an edit ([[phab:T289473]]) ** Fixed a confusing error message that was being shown when trying to save geoshape / tabular data that doesn’t exist ([[phab:T285758]]) ** Removing some unnecessary entity link formatting in edit summaries and special pages to improve performance ([[phab:T292203]]) ** Fixing an issue with invalid dates that the API accepts but should not ([[phab:T289417]]) ** Migrated all Wikimedia wikis to use the new change dispatching system. This system is responsible for notifying the other wikis about edits made on Wikidata that affect their articles so the article is refreshed and edits are added to recent changes and watchlists. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 10 11|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:36, 11. октобар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22166946 --> Дћировићу, блокирај овог вандала [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/FriedrickMILBarbarossa_jeba%C4%87u_ti_mater_ja_u_pi%C4%8Dku_kad_te_budem_video], сакриј измене. Поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:17, 17. октобар 2021. (CEST) == Wikidata weekly summary #490 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' **New request for comments *** [[d:Wikidata:Requests for comment/Frequency of YouTube follower count data|Frequency of YouTube follower count data]] *** [[d:Wikidata:Requests for comment/Should previously linked Wikipedia articles be separated?|Should previously linked Wikipedia articles be separated?]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** We’re celebrating the [[d:Wikidata:Ninth_Birthday|9th birthday of Wikidata]] on October 29 during the WikidataCon 🎂 Did you know that you can participate in the celebration by preparing a birthday present or attending events? [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/JOEJSBFTLRIWCY3WGSCYRBZKDAHBJPKB/ Here’s how you can get involved!] *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Scottish Accused Witches Project with Ewan McAndrew and Emma Carroll (University of Edinburgh). [https://docs.google.com/document/d/1zAgFigQFhnB1GXiRjt0MvXxB9ry87tu7YNS_5bM4vqU/edit?usp=sharing ], Oct 19th. *** [[d:Wikidata:WikiProject Govdirectory/Events|WikiProject Govdirectory Collab Hour]], October 22 *** LIVE Wikidata editing #58 - [https://www.youtube.com/watch?v=r3tBIgP8XKo YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3080639182221238/ Facebook], October 23 at 18:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#84|Online Wikidata meetup in Swedish #84]], October 24 *** [https://www.lavocedeltrentino.it/2021/10/12/festival-informatici-senza-frontiere-dal-21-al-23-ottobre-2021-a-rovereto/ IT Festival Without Borders from 21 to 23 October 2021 in Rovereto] - ''There will be a Wikidata for SPARQL queries workshop for high school and university students.'' ** Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #12, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=12 Health professions] *** #12MonthsofOSM, [https://twitter.com/hashtag/12MonthsofOSM?src=hashtag_click mapping historical features] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://observablehq.com/@pac02/introduction-a-observable-pour-les-utilisateurs-de-wikida Introduction to Observablehq.com for Wikidata users] in French (Introduction à Observable pour les utilisateurs de Wikidata) *** [https://diff.wikimedia.org/2021/10/15/learn-wikidata-an-interactive-course/ Learning to edit Wikidata is challenging; we aim to make it easier with this interactive course] *** Manuscripts on Wikidata: the state of the art? by [[d:User:MartinPoulter|Martin Poulter]] *** [https://blog.nationalarchives.gov.uk/digital-scholarship-in-archives-a-data-case-study/ Digital scholarship in archives: A data case study] ** Papers *** Accepted papers for the Wikidata Workshop at ISWC have been published: https://wikidataworkshop.github.io/2021/ *** [https://www.gipp.com/wp-content/papercite-data/pdf/stegmueller2021.pdf Detecting Cross-Language Plagiarism using Open Knowledge Graphs] ** Videos *** Wikidata Scripts and gadgets (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=C-NQc0U6XoI YouTube] *** Import RDF data from Wikidata (part 11) - [https://www.youtube.com/watch?v=joG3zZ4vLno YouTube] *** New introductory working hour on Wikidata (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=sLbP8AHfHas YouTube] *** Building Wikidata - Queries with Wikidata Query Service (in Spanish) - [https://www.youtube.com/watch?v=_9tMq-FRDd8 YouTube] *** Building Wikidata - Databases and Open Refine (in Spanish) - [https://www.youtube.com/watch?v=frhn6CEf96w YouTube] *** How to retrieve the list of works by Canadian authors available on Wikisource? (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=0bBPL0ITL9w YouTube] ** Other: *** Research project: [https://prattdx.org/research/evaluating-the-usability-of-museum-apis/ How can museums improve the usability of collection APIs?] * '''Tool of the week''' ** [https://github.com/glaciers-in-archives/snowman Snowman] is a static site generator for SPARQL backend ([https://twitter.com/AlbinPCLarsson/status/1448247078250061825?t=TANj4qCkX3UgJdZVqlCEXQ&s=19 source]) * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Program/Day 2 and 3 - Community tracks|Submissions for day 2 and 3 of WikidataCon]] are still open. You can submit sessions about a variety of topics until October 20 **Sina Ahmadi has released a [https://sinaahmadi.github.io/posts/sparql-query-generator-for-lexicographical-data.html SPARQL query generator for lexicographical data] **Wikidata [[:d:Wikidata:Project_chat#Introducing_P10000:_Research_Vocabularies_Australia_ID|reached the 10000th numbered property]], with the creation of P10000 [[:d:Property:P10000|Research Vocabularies Australia]]. (There are currently [https://w.wiki/4ESP 9285 pages in the Property namespace].) ** [https://twitter.com/WikidataMeter/status/1448131107661230083 Wikidata now has over 600,000 Lexemes!] ** [https://www.learnwikidata.net/ Learn Wikidata] is an online interactive course created by the Vanderbilt University thanks to a WikiCite grant and available in English, Spanish and Chinese. [https://diff.wikimedia.org/2021/10/15/learn-wikidata-an-interactive-course/ More information here]. ** The 3<sup>rd</sup> edition of the [[m:Coolest Tool Award|Coolest Tool Award]] is looking for nominations (see [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikimedia-l@lists.wikimedia.org/thread/DDNP7CZWF74CUCD7SC6S452KGMNMOAPN/ announcement on wikimedia-l]). Please submit your favorite tools by October 27<sup>th</sup>. The awarded projects will be announced and showcased in a virtual ceremony in December. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9969|catalogue raisonné]], [[:d:Property:P9970|predicate for]], [[:d:Property:P9971|has thematic relation]], [[:d:Property:P9972|illustrative content]], [[:d:Property:P9974|ITU radio emission designation]], [[:d:Property:P9977|isotopically modified form of]], [[:d:Property:P9989|stylized name]], [[:d:Property:P9994|record number]], [[:d:Property:P9998|excitation energy]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9947|WDG lemma ID]], [[:d:Property:P9948|The World Factbook country ID]], [[:d:Property:P9949|AFNIL publisher ID]], [[:d:Property:P9950|RICS company code]], [[:d:Property:P9951|Greek Castles ID]], [[:d:Property:P9952|Gente di Tuscia ID]], [[:d:Property:P9953|Lexicon of Medieval Nordic Law ID]], [[:d:Property:P9954|Product and Service Code]], [[:d:Property:P9955|SAM ID]], [[:d:Property:P9956|IRIS Sapienza author ID]], [[:d:Property:P9957|museum-digital place ID]], [[:d:Property:P9958|Det Norske Akademis Ordbok ID]], [[:d:Property:P9959|PDDikti ID]], [[:d:Property:P9960|VI.BE platform ID]], [[:d:Property:P9961|Owler company ID]], [[:d:Property:P9962|Ordbog over det danske sprog ID]], [[:d:Property:P9963|Svenska Akademins Ordbok-section ID]], [[:d:Property:P9964|Kalliope-Verbund ID]], [[:d:Property:P9965|musik-sammler.de artist ID]], [[:d:Property:P9966|United Nations Treaty Collection object ID]], [[:d:Property:P9967|Washington Rare Plant Field Guide ID (Web version)]], [[:d:Property:P9968|RAWG game ID]], [[:d:Property:P9973|TMOK ID]], [[:d:Property:P9975|Vokrug sveta article]], [[:d:Property:P9976|copyright registration]], [[:d:Property:P9978|Eneström Number]], [[:d:Property:P9979|NRK TV ID]], [[:d:Property:P9980|NLI Archive (bibliographic) ID]], [[:d:Property:P9981|L'Unificazione ID]], [[:d:Property:P9982|IGI Global Dictionary ID]], [[:d:Property:P9983|Enciclopedia dei ragazzi ID]], [[:d:Property:P9984|CANTIC ID]], [[:d:Property:P9985|EMBO member ID]], [[:d:Property:P9986|NDL earlier law ID]], [[:d:Property:P9987|AbandonSocios ID]], [[:d:Property:P9988|Bat Sheva Archive ID]], [[:d:Property:P9990|Literature.com book ID]], [[:d:Property:P9991|Literature.com ebook ID]], [[:d:Property:P9992|CantoDict word ID]], [[:d:Property:P9993|CantoDict character ID]], [[:d:Property:P9995|MYmovies person ID]], [[:d:Property:P9996|Chi era Costui plaque ID]], [[:d:Property:P9997|Bowers acronym]], [[:d:Property:P9999|Turkish Cinema Archive Database person ID]], [[:d:Property:P10000|Research Vocabularies Australia ID]], [[:d:Property:P10001|Austrian Football Association player ID]], [[:d:Property:P10002|Dewan Negara ID]], [[:d:Property:P10003|Arachne.org.au ID]], [[:d:Property:P10004|Dewan Rakyat ID]], [[:d:Property:P10005|Remontees-mecaniques.net ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/merger|merger]], [[:d:Wikidata:Property proposal/split-off|split-off]], [[:d:Wikidata:Property proposal/choreography for|choreography for]], [[:d:Wikidata:Property proposal/classification, compartmentalisation, or information category for this document|classification, compartmentalisation, or information category for this document]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Hotel rating|Hotel rating]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NatureScot Sitelink ID|NatureScot Sitelink ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/pole positions|pole positions]], [[:d:Wikidata:Property proposal/podium finishes|podium finishes]], [[:d:Wikidata:Property proposal/StopGame ID|StopGame ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/fastest laps|fastest laps]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Amends|Amends]], [[:d:Wikidata:Property proposal/heading|heading]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Conway polyhedron notation|Conway polyhedron notation]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Reptile Online Database ID|Australian Reptile Online Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Research Data Australia ID|Research Data Australia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Institute for Disaster Resilience Knowledge Hub resource ID|Australian Institute for Disaster Resilience Knowledge Hub resource ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Parliament of Australia MP ID|Parliament of Australia MP ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Trove work ID|Trove work ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Geographical Names Board of NSW geoname ID|Geographical Names Board of NSW geoname ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Apple Music track ID|Apple Music track ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bokmålsordboka-ID|Bokmålsordboka-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nynorskordboka-ID|Nynorskordboka-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Birdata ID|Birdata ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Superior Graduate Schools IDs|IRIS Superior Graduate Schools IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Trade Mark Number|Australian Trade Mark Number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Prints + Printmaking artist ID|Australian Prints + Printmaking artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Prints + Printmaking work ID|Australian Prints + Printmaking work ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FFCAM ID|FFCAM ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/TVSA ID|TVSA ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Academy of Russian Television person ID|Academy of Russian Television person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NSW Parliament Member ID|NSW Parliament Member ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Statistical Geography 2021 ID|Australian Statistical Geography 2021 ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/KPU Calon 2019|KPU Calon 2019]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Monaco Nature Encyclopedia ID|Monaco Nature Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Refuges.info ID|Refuges.info ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Smotrim.ru film ID|Smotrim.ru film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Norgeshistorie ID|Norgeshistorie ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AHPRA registration number|AHPRA registration number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PubCRIS product number|PubCRIS product number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Toolhub ID|Toolhub ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Spotify user ID|Spotify user ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario di Medicina ID|Dizionario di Medicina ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario delle Scienze Fisiche ID|Dizionario delle Scienze Fisiche ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ORIAS number|ORIAS number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SNSF person ID|SNSF person ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://query.wikidata.org/embed.html#%23title%3A%20List%20of%20written%20works%20ordered%20by%20date%0ASELECT%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3FitemDescription%20%3Fyear%20WHERE%20%7B%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP50%20wd%3AQ921499.%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%20%20OPTIONAL%20%7B%20%3Fitem%20wdt%3AP577%20%3Fdate.%20%7D%0A%20%20BIND%28YEAR%28%3Fdate%29%20AS%20%3Fyear%29%0A%7D%0AORDER%20BY%20%28%3Fyear%29 List of written works authored by recent Nobel laureate Joshua Angrist] (via [[d:Template:Item documentation]] on [[d:Talk:Q921499]]) *** [https://w.wiki/4D$a Books by Canadian authors with a Wikisource page] ([https://twitter.com/Georgele2etexte/status/1449627724470013952 Source]) *** [https://w.wiki/4Eek Repetitive taxon names] ([https://twitter.com/WikidataFacts/status/1449534448995901446 Source]) *** [http://w.wiki/4DH$ Count of sitelinks of museums/tourist attractions in the US] ([https://twitter.com/wikilovesbrasil/status/1449095230586826757 Source]) *** [https://w.wiki/4DT4 Map of French communes that are >30 characters long] ([https://twitter.com/ash_crow/status/1448600030127009797 Source]) *** [https://w.wiki/4Ef9 Lexemes in Swedish that are missing in Svenska Akademiens Ordbok (Q1935308)] ([https://twitter.com/DennisPriskorn/status/1448396292439281682 Source]) *** [https://w.wiki/4DDX Attendance at the Bargoin, Roger-Quilliot and Henri-Lecoq museums per year] ([https://twitter.com/belett/status/1448252751520092161 Source]) *** [https://w.wiki/4Csp Present and past members of Czech Chamber of Deputies who are relatives] ([https://twitter.com/medi_cago/status/1447837736761806849 Source]) * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: We are continuing the work on the review part of the system. We are working on letting reviewers submit their decision if the mismatch is on Wikidata, the other database, both or neither. ** In the previous week we migrated all Wikimedia wikis to use the new change dispatching system. This system is responsible for notifying the other wikis about edits made on Wikidata that affect their articles so the article is refreshed and edits are added to recent changes and watchlists. This week we monitored the new system and investigated and fixed a few issues that came up. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 10 18|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:51, 18. октобар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22166946 --> == Wikidata weekly summary #491 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' **Upcoming: *** WikidataCon is happening this week! [https://pretix.eu/WDCon21/WDCon21/ Don’t forget to register if you want to attend]! *** [https://www.iskouk.org/event-4540936 ISKO UK Hands-on Meetup - Introduction to Wikibase] ([https://www.meetup.com/Knowledge-Organisation-London/events/281627829/ register on meetup]) *** [https://www.inaturalist.org/projects/wikidatacon-2021-bioblitz WikidataCon Bioblitz (During WikidataCon)] ** Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #13, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=13 Death] ** Past: *** [[d:Wikidata:Events/IRC office hour 2021-10-20|Wikidata+Wikibase office hour log]] (2021-10-20) *** Wikiarabia Algeria 2021: [https://www.youtube.com/watch?v=EBZrF3gLyZM Wikibase Presentation - Mohammed Sadat Abdulai and Georgina Burnett] *** Talk at Wikidata Workshop 2021 - [https://www.youtube.com/watch?v=YT9IhM9phwk Mathematics In Wikidata] *** LibreOffice Conference 2021 - [https://www.youtube.com/watch?v=_P3C2KjN9hE Enhancing a spellcheck dictionary by Wikidata Lexemes] *** LIVE Wikidata editing #58 - [https://www.youtube.com/watch?v=r3tBIgP8XKo YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3080639182221238/ Facebook] *** [https://www.youtube.com/watch?v=YlGIR7d3gOg Wikipedia Weekly Network: Wikipedia podcast section #152 - Wikidata + Wikipedia: fact templates (in Swedish)] *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#84|Online Wikidata meetup in Swedish #84]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [http://magnusmanske.de/wordpress/?p=658 The Buggregator] *** [http://magnusmanske.de/wordpress/?p=662 AutoDesc Reloaded] by Magnus Manske *** [https://observablehq.com/@pac02/awesome-wikidata-notebooks Awesome Wikidata notebooks] *** [https://grant592.github.io/prog-neo4j/ Close to the Edge - Graph Databases through 1970s Prog Rock] ** Videos *** How to upload Australian Faunal Directory IDs to Wikidata using OpenRefine. [https://www.youtube.com/watch?v=vvMNjq16M38 Part I], [https://www.youtube.com/watch?v=gC0RH-KtHVI Part II], [https://www.youtube.com/watch?v=27_j9N5n-vs Part III], [https://www.youtube.com/watch?v=b9k0ZTYTVG4 Part IV] *** PhysWikiQuiz - a Physics Formula Question Generation and Test Engine using Wikidata in Education - [https://www.youtube.com/watch?v=5OZ0G5zEp2w YouTube] *** Timelapse of churches in the Americas (Wikidata, QGIS) - [https://www.youtube.com/watch?v=szhPNjpnoM8 YouTube] *** UseAsRef 2.0 - adding references using external IDs and other statements on Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=w3KhBOFAzFk YouTube] *** Addressing the gender gap - Wikidata and SPARQL queries (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=vOTfjNIpfIk YouTube] *** Understanding Wikidata: a free and open knowledge base (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=pY1ntfqsN84 YouTube] *** WikidataTutorial: Learn how to edit / create items on Wikidata (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=wFGXe4tKl-E YouTube] *** Linked Data and Wikidata (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=eePi4E78SIg YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:Bargioni/UseAsRef|User:Bargioni/UseAsRef]] has now a 2.0 version, allowing to use as references not only external IDs but also some other properties ([[d:Property:P1343|P1343]], [[d:Property:P973|P973]], [[d:Property:P8214|P8214]] etc.) * '''Other Noteworthy Stuff''' ** QID ("Initialism of Q-identifier, a unique identifier for an item in Wikidata. [from 2012]") now has [[wikt:QID|an entry in Wiktionary]] ** The 3<sup>rd</sup> edition of the [[m:Coolest Tool Award|Coolest Tool Award]] is looking for nominations (see [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikimedia-l@lists.wikimedia.org/thread/DDNP7CZWF74CUCD7SC6S452KGMNMOAPN/ announcement on wikimedia-l]). Please submit your favorite tools by October 27<sup>th</sup>. The awarded projects will be announced and showcased in a virtual ceremony in December. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P9989|stylized name]], [[:d:Property:P9994|record number]], [[:d:Property:P9998|excitation energy]] *** External identifiers: [[:d:Property:P9988|Bat Sheva Archive ID]], [[:d:Property:P9990|Literature.com book ID]], [[:d:Property:P9991|Literature.com ebook ID]], [[:d:Property:P9992|CantoDict word ID]], [[:d:Property:P9993|CantoDict character ID]], [[:d:Property:P9995|MYmovies person ID]], [[:d:Property:P9996|Chi era Costui plaque ID]], [[:d:Property:P9997|Bowers acronym]], [[:d:Property:P9999|Turkish Cinema Archive Database person ID]], [[:d:Property:P10000|Research Vocabularies Australia ID]], [[:d:Property:P10001|Austrian Football Association player ID]], [[:d:Property:P10002|Dewan Negara ID]], [[:d:Property:P10003|Arachne.org.au ID]], [[:d:Property:P10004|Dewan Rakyat ID]], [[:d:Property:P10005|Remontees-mecaniques.net ID]], [[:d:Property:P10006|AllSides ID]], [[:d:Property:P10007|Birdata ID]], [[:d:Property:P10008|Geographical Names Board of NSW geoname ID]], [[:d:Property:P10009|IRIS GSSI author ID]], [[:d:Property:P10010|IRIS IUSS author ID]], [[:d:Property:P10011|SISSA Digital Library author ID]], [[:d:Property:P10012|NSW Parliament member ID]], [[:d:Property:P10013|SNSF person ID]], [[:d:Property:P10014|FFCAM ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Conway polyhedron notation|Conway polyhedron notation]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nombre de voies routières|Nombre de voies routières]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Museu da Pessoa Story|Museu da Pessoa Story]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Official forum|Official forum]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Properties for legislation|Properties for legislation]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Stack Exchange user ID|Stack Exchange user ID]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Toolhub ID|Toolhub ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Spotify user ID|Spotify user ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario di Medicina ID|Dizionario di Medicina ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dizionario delle Scienze Fisiche ID|Dizionario delle Scienze Fisiche ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ORIAS number|ORIAS number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Meetup group id|Meetup group id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/UAE ID|UAE ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Tennis Abstract player ID|Tennis Abstract player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Museu da Pessoa person ID|Museu da Pessoa person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SoccerPunter player ID|SoccerPunter player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/allplayers.in.ua player ID|allplayers.in.ua player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/pfl.uz player ID|pfl.uz player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ua-football.com player ID|ua-football.com player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Offshore leaks database ID|Offshore leaks database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Snob.ru author ID|Snob.ru author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/TASS Encyclopedia ID|TASS Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Corporate Identification Number (CIN) in India|Corporate Identification Number (CIN) in India]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DFIH financier ID|DFIH financier ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DFIH business ID|DFIH business ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Chuvash Encyclopedia ID|Chuvash Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kola Encyclopedia ID|Kola Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IndexCat ID|IndexCat ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lithuanian Heritage Registry code|Lithuanian Heritage Registry code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Penza Encyclopedia ID|Penza Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SEKO-ID|SEKO-ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Musées Nationaux Récupération ID|Musées Nationaux Récupération ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Women in the Legislature ID|Women in the Legislature ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dissernet person ID|Dissernet person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dissernet institution ID|Dissernet institution ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dissernet journal ID|Dissernet journal ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia di Roma person ID|Enciclopedia di Roma person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Vokrug.tv show ID|Vokrug.tv show ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4GAU Map of mosques] ([https://twitter.com/LArtour/status/1451221910759563271 Source]) *** [https://w.wiki/4FsR Documents from the Boyer collection by decades], [https://w.wiki/4Ec3 subjects most represented] ([https://twitter.com/belett/status/1451199703308128267 Source]) *** [https://w.wiki/HuG Pronouns of people in different languages] ([https://twitter.com/jsamwrites/status/1450877143374868495 Source]) *** [https://w.wiki/4FRK Twitter accounts of libraries in Switzerland] ([https://twitter.com/LibrErli/status/1450761240058421255 Source]) *** [https://w.wiki/4F6e Images of cell types in Wikidata] ([https://twitter.com/lubianat/status/1450483958114885640 Source]) *** [https://w.wiki/4F4E Map of the place of death of people born in Puy-de-Dôme] ([https://twitter.com/belett/status/1450446343781195779 Source]) *** [https://w.wiki/4HAq Graph of NFDI consortia with their fields of work], [https://w.wiki/4HAw the map of (co-)applicants], ([https://twitter.com/_shigapov/status/1452562986946678786 Source]) *** [https://w.wiki/4GTx Places where people in South-America work who published on Wikidata] ([https://twitter.com/egonwillighagen/status/1451837907258462208 Source]) *** [https://w.wiki/4Fx5 Rail link between Narvik and Singapore] ([https://twitter.com/LibrErli/status/1451528085833195546 Source]) * '''Development''' ** The new WDQS Streaming Updater now fully shipped to production. This will help the Query Service better deal with the amount of edits happening on Wikidata. ([https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/NXBOCI3WKTZBB6RB2GYWBBH2BFH3NBT6/ more information]) ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: Continuing work on the results page where mismatches are shown for review. We are focusing on showing all necessary information for a mismatch to make a good determination if it is a mismatch in Wikidata, the external source or neither. ** Finishing the work on the new change dispatching system that improves how Wikipedia and the other Wikimedia projects are notified about edits happening on Wikidata that affect them. Currently tying up some lose ends. ** Preparing for WikidataCon. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 10 25|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 16:31, 25. октобар 2021. (CEST) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22227678 --> == Wikidata weekly summary #492 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** New request for comments: [[d:Wikidata:Requests for comment/handling of data objects for pages in the project namespace|handling of data objects for pages in the project namespace]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Sam Oyeyele will join us to discuss [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:WikiProject%20AfroCine/Months%20of%20African%20Cinema the AfroCine project]. [https://docs.google.com/document/d/1Slztz7F9jGkfcv66LAd4F26d_MHatYtDMjEtOc-U-Fw/edit# doc], Nov. 2nd. *** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/SLB3STWTKYHFW5AXKLJAPEP34ULFG3XL/ Upcoming Search Platform Office Hours—November 3rd, 2021]. Time: 16:00-17:00 GMT / 09:00-10:00 PDT / 12:00-13:00 EDT / 17:00-18:00 CET & WAT. Come and ask anything related to Wikimedia search, Wikidata Query Service, Wikimedia Commons Query Service, etc.! ** Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #14, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=14 COP26] ** Past: *** WikidataCon 2021 happened \o/ **** Documentation of the sessions are currently ongoing. It may take a few weeks to publish all 80 hours of content but you can already watch some of them ([[d:Wikidata:WikidataCon 2021/Documentation/List of sessions|linked from each session's Etherpad]]). **** [https://etherpad.wikimedia.org/p/WikidataCon2021-Wikidatapinkponysession Wikidatapink pony session] (a meetup where participants shared wishes and feature requests about Wikidata to the development team) **** List of [[d:Wikidata:Ninth Birthday/Presents|birthday presents]] ***** [[d:Wikidata:WikidataComplete|WikidataComplete gadget]] by [[d:User:Dhairya3124|Dhairya3124]] ***** [https://tanny411.github.io/Wikidata-WDQS-Analysis/ Wikidata Subgraph Analysis] by [[d:User:Aisha Khatun|Aisha Khatun]] ***** [[d:User:Bargioni/UseAsRef|UseAsRef 2.0]] by [[d:User:Epìdosis|Epìdosis]] ***** [https://kgtk.isi.edu/iswc/browser/Q11424 KGTK project] by Pedro Szekely ***** [https://wmde.github.io/wikidata-map/dist/index.html Wikidata Map] (series of updates of the all-coordinates-on-wikidata, made available at [[commons:Wikidata map]]) by [[User:Addshore|Addshore]] ***** [http://wikipediapodden.se/episode-154-abstract-wikipedia-and-wikifunctions/ Special episode of Wikipediapodden with an interview with Denny about Abstract Wikipedia and Wikifunctions] by [[d:User:Ainali|Ainali]] ***** [https://en.wiktionary.beta.wmflabs.org/wiki/cat Lua access for Lexemes on beta] by [[d:User:LydiaPintscher|LydiaPintscher]] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=2pDKC64nItE Editathon documentation page] by bunch of lovely glam professionals ***** [https://www.learnwikidata.net/app/?en Learn wikidata course] by [[d:User:Clifford_Anderson|Clifford Anderson]] and co ***** [https://wikxhibit.org/ Wikxhibit] by Tarfah Alrashed ***** [https://integraality.toolforge.org/ Integraality updates] by [[d:User:Jean-Frédéric|Jean-Frédéric]] ***** [https://www.inaturalist.org/projects/wikidatacon-2021-bioblitz iNaturalist BioBlitz] by [[d:User:Pigsonthewing|Pigsonthewing]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blog post *** [https://www.daieux-et-dailleurs.fr/blog-genealogique/challenge-de-a-a-z/84-challenge-az-edition-2021/697-challenge-a-a-z-2021 Challenge A to Z 2021] (in French) ** Papers *** [https://doi.org/10.1093/nar/gkab991 Complex Portal 2022: new curation frontiers] about the {{Q|47196990}} <> Wikidata connection *** (fr) [https://observablehq.com/@pac02/les-libelles-francophones-genres-dans-wikidata Les libellés francophones genrés dans Wikidata] (notebook Observablehq) ** Videos *** Working hour on preferences and common.js Wikidata (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=-7W2V_dPXJ4 YouTube] *** Semantic web tutorial # 3 | What is Wikidata? (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=B1Miv9bCQjA YouTube] *** SPARQL queries around Boyer collection of the Clermont Auvergne Métropole heritage library (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=B1Miv9bCQjA YouTube] *** New Item creation (in Japanese) - [https://www.youtube.com/watch?v=OXDLj5cLBZQ YouTube] ** Research projects *** [https://safeandtrustedai.org/project/creating-and-evolving-knowledge-graphs-at-scale-for-explainable-ai/ Creating and evolving knowledge graphs at scale for explainable AI] * '''Tool of the week''' ** [http://www.cemeteries.wiki/ Cemeteries.wiki] by [[d:User:Yamen|Yamen]] is a project to display Dataviz and statistics about cemeteries all over the world. (2021-11-01) ** ... and remember you can [[Wikidata:Tools/Proposals|propose a new tool or gadget]]! * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Wikimedia Foundation is looking for a Graph Consultant to help migrate the [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:SPARQL_query_service Wikidata Query Service (WDQS)] from Blazegraph to a different RDF store. [https://boards.greenhouse.io/wikimedia/jobs/3546920 Apply here!] * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10019|term in higher taxon]], [[:d:Property:P10027|official forum]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10015|NatureScot Sitelink ID]], [[:d:Property:P10016|Refuges.info ID]], [[:d:Property:P10017|Dizionario delle Scienze Fisiche ID]], [[:d:Property:P10018|George Eastman Museum people ID]], [[:d:Property:P10020|Parliament of Australia MP ID]], [[:d:Property:P10021|UAE University Libraries ID]], [[:d:Property:P10022|Dizionario di Medicina ID]], [[:d:Property:P10023|Museu da Pessoa person ID]], [[:d:Property:P10024|Indigenous Corporation Number]], [[:d:Property:P10025|Toolhub ID]], [[:d:Property:P10026|Research Data Australia ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/date of recording|date of recording]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Candidate position|Candidate position]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MTBdata|MTBdata]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Vokrug.tv person ID|Vokrug.tv person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Standing Waters Database ID|Standing Waters Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/State Duma person ID|State Duma person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Federation Council person ID|Federation Council person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia della Scienza e della Tecnica ID|Enciclopedia della Scienza e della Tecnica ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FRACS profile ID|FRACS profile ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NER portfolio ID|NER portfolio ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Triple J Unearthed artist ID|Triple J Unearthed artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SEEK company ID|SEEK company ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Levels.fyi company ID|Levels.fyi company ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/romaq.org ID|romaq.org ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NWT Species ID|NWT Species ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS UNISA author ID|IRIS UNISA author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nederlandse Voornamenbank ID|Nederlandse Voornamenbank ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Verona author ID|IRIS Verona author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS UNIMI author ID|IRIS UNIMI author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS UNIURB author ID|IRIS UNIURB author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Australian Charities and Not‑for‑profits Register Charity ID|Australian Charities and Not‑for‑profits Register Charity ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS UNIBO author ID|IRIS UNIBO author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Québec Enterprise Number|Québec Enterprise Number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Douyin User ID|Douyin User ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ACE Repertory publisher ID|ACE Repertory publisher ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ACE Repertory writer ID|ACE Repertory writer ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Indonesian Hospital ID|Indonesian Hospital ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4DWD Map of French bridges and tunnels carrying an high-speed railway line] *** [https://w.wiki/4JWy List of Wikidata item's labels which are same as male form and different from female form in French (ie using the generic as male form)] ([[d:User:PAC2/Gender neutral labels|source]]) *** [https://w.wiki/4JX4 List of Wikidata item's labels which are same as male form and different from female form in English (ie using the generic as male form)]([[d:User:PAC2/Gender neutral labels|source]]) *** [https://w.wiki/4K5K consorts of Selim III] ([[d:Property_talk:P26#Sultan's_consorts|source]]) *** [https://w.wiki/4KLz Coordinates of the birthplaces of people with family name Autrique] ([https://twitter.com/daieuxdailleurs/status/1455096919013924869 Source]) *** [https://w.wiki/4KBW Coordinates of battles] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1454879113207033858 Source]) *** [https://w.wiki/4Je2 Geographical distribution of votive boats historic monuments in France] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1454149939676786691 Source]) *** [https://w.wiki/4JJ6 Relationship among accepted NFDI consortia] ([https://twitter.com/inablu/status/1453765653287120899 Source]) ** Newest database reports: [[d:Wikidata:Database reports/top missing properties by number of identifiers/P26|top missing property by number of identifiers: spouse (P26)]] * '''Development''' ** WikidataCon! \o/ ** Continued the work on the first version of the Mismatch Finder. We are getting closer to the polishing phase now and will have something ready in the next weeks. ** Lua access for Lexemes is now ready to test on English Beta Wiktionary. ** Concluded work on the improved behind-the-scenes system for notifying Wikipedias and co about Wikidata edits that affect them. Nothing should have changed for you. ** Started working on a new implementation of the search box to be ready for the upcoming skin changes the WMF is working on. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 11 01|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:37, 1. новембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22271418 --> Можеш ли да закључаш чланак [[Despot (vozilo)]] на 3 месеца, од уређивања анонимаца, јер вандализују константно, сад сам вратио ручно два вандализма. Хвала.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:24, 3. новембар 2021. (CET) :Закључао је Фреди, поздрав Дћировићу.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:33, 3. новембар 2021. (CET) == Wikidata weekly summary #493 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** [https://www.twitch.tv/belett Live about SPARQL queries] on Twitch and in French, by Vigneron, November 9 at 18:00 CET *** LIVE Wikidata editing #61 - [https://www.youtube.com/watch?v=--pS3UB0uFg YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3098329280452228/ Facebook], November 13 at 19:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#86|Online Wikidata meetup in Swedish #86]], November 14 at 13.00 UTC *** Wikidata webinar at the Goethe Institute in Athens (Greek). [https://us02web.zoom.us/webinar/register/WN_WmX73SA_R5C-nd87ytV4aw?timezone_id=Europe%2FBerlin Nov 8, 2021 17:00 UTC+1] *** Next installment of the [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:WikiProject_LD4_Wikidata_Affinity_Group/Wikibase_and_WBStack_Working_Hours LD4 Wikibase Working Hour]! Monday 15 November 2021, 3PM - 4PM Eastern ([https://www.timeanddate.com/worldclock/converter.html?iso=20211115T200000&p1=tz_et&p2=tz_ct&p3=tz_mt&p4=tz_pt&p5=tz_gmt&p6=tz_cet Time zone converter]). Registration: [https://columbiauniversity.zoom.us/meeting/register/tJUtc-CoqTgpGtBjZC0uPQ7qA_in15Qzer6e Zoom registration link] ** Ongoing *** Weekly Lexemes Challenge #15, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=15 COP26 (2/2)] ** Past *** Documentation of the WikidataCon 2021 sessions are currently ongoing. It may take a few weeks to publish all 80 hours of content but you can already watch some of them ([https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:WikidataCon_2021/Documentation/List_of_sessionslinked from each session's Etherpad]) *** [https://www.youtube.com/watch?v=zE6hw2pu6K0 Wikidata SPARQL tutorial around the Saint-Brieuc museum] (in French) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Media *** [[User:Theklan]] at {{Q|Q3100760}}: [https://www.eitb.eus/es/radio/radio-euskadi/programas/hagase-la-luz/detalle/8435228/wikidata-base-de-datos-editable-multilingue-libre-y-con-datos-de-todo-conocimiento-con-galder-gonzalez/ Wikidata: una base de datos editable, multilingüe, libre y con datos de todo conocimiento] (Spanish) ** Blogs *** TIB at WikidataCon: [https://blogs.tib.eu/wp/tib/2021/11/05/tib-at-wikidatacon-part-1/ Part 1 ] , [https://blogs.tib.eu/wp/tib/2021/11/05/tib-at-wikidatacon-part-2/ Part 2] *** [https://www.utoronto.ca/news/help-their-prof-u-t-students-go-being-wikidata-novices-international-conference-presenters With help of their prof, U of T students go from being Wikidata novices to international conference presenters] *** [https://staff.library.harvard.edu/blog/boston-rock-city Crowdsourcing the Scene at the Boston Rock City Edit-a-Thon] ** Videos *** Basic tutorial on how to improve Wikidata items (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=MR-90s_uZCQ YouTube] *** Metadata of cultural institutes: import strategies on Wikidata in the case of the Tuscany Region (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=154u0HvMkyQ YouTube] *** Wikidata for 5-star Linked Open Databases: a case study of PanglaoDB - [https://www.youtube.com/watch?v=HvjMoaOr68k YouTube] *** Using Wikidata entities and properties in schema.org markup and linked data - [https://www.youtube.com/watch?v=eJ3HSI6zLyo YouTube] * '''Tool of the week''' ** [https://observablehq.com/@pac02/gendered-labels-in-wikidata are occupation labels gender neutral?] a tool to explore gender neutrality of labels in different languages. ** [https://app.rawgraphs.io/ RAWGraphs], a dataviz tool which allows SPARQL queries ([https://twitter.com/rawgraphs/status/1455530965749673984?t=bkvv8yg8lwIgmcyWK6HTSw&s=19 source]) * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/3VJ5ZW3MO3CMCVWW4JDWSWDLXLX4XAEU/ New strategies for Wikidata and the Wikibase Ecosystem published and waiting for your feedback]. [[m:LinkedOpenData/Strategy2021|Add your comments]]! ** [https://openrefine.org/download.html OpenRefine 3.5.0] was released * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10032|Museu da Pessoa History]], [[:d:Property:P10038|Conway polyhedron notation]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10028|Tennis Abstract player ID]], [[:d:Property:P10029|Women in the Legislature ID]], [[:d:Property:P10030|StopGame ID]], [[:d:Property:P10031|Enciclopedia di Roma person ID]], [[:d:Property:P10033|Biografija.ru ID]], [[:d:Property:P10034|Derrieux agency person ID]], [[:d:Property:P10035|Kola Encyclopedia ID]], [[:d:Property:P10036|Penza Encyclopedia ID]], [[:d:Property:P10037|Enciclopedia della Scienza e della Tecnica ID]], [[:d:Property:P10039|Musées Nationaux Recuperation ID]], [[:d:Property:P10040|Lithuanian Heritage Registry code]], [[:d:Property:P10041|Nynorskordboka-ID]], [[:d:Property:P10042|Bokmålsordboka-ID]], [[:d:Property:P10043|Indonesian parliament candidate ID 2019]], [[:d:Property:P10044|Trove work ID]], [[:d:Property:P10045|Vokrug.tv show ID]], [[:d:Property:P10046|Apple maps ID]], [[:d:Property:P10047|Federation Council person ID]], [[:d:Property:P10048|Meetup group id]], [[:d:Property:P10049|Glitchwave genre ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/original catalog description|original catalog description]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kanobu ID|Kanobu ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Yandex.Question person ID|Yandex.Question person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/発車メロディ|発車メロディ]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Listen Notes podcast ID|Listen Notes podcast ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WhatsApp number|WhatsApp number]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CNKI Journal ID|CNKI Journal ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Baidu Scholar Journal ID|Baidu Scholar Journal ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AllHomes research location ID|AllHomes research location ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Domain suburb profile ID|Domain suburb profile ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Coles Online product ID|Coles Online product ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Woolworths product ID|Woolworths product ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Maritime Business Directory ID|Maritime Business Directory ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Oslo Byleksikon ID|Oslo Byleksikon ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NVE Bre ID|NVE Bre ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Databáze-her.cz ID|Databáze-her.cz ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FederalPress Encyclopedia ID|FederalPress Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/babesdirectory|babesdirectory]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DHAC ID|DHAC ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Naver TV ID|Naver TV ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IJF competition ID|IJF competition ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/JudoInside competition ID|JudoInside competition ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/live.ijf competition ID|live.ijf competition ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/FAOLEX No|FAOLEX No]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EJU competition ID|EJU competition ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/The-Sports.org competition ID|The-Sports.org competition ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/StarHit ID|StarHit ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nasha Versia ID|Nasha Versia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/LocalWiki ID|LocalWiki ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ESPN MMA fighter ID|ESPN MMA fighter ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Comparably company ID|Comparably company ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Spanish Cultural Heritage thesauri ID|Spanish Cultural Heritage thesauri ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dr. Duke's Phytochemical and Ethnobotanical Databases Chemical ID|Dr. Duke's Phytochemical and Ethnobotanical Databases Chemical ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4LKf Number of virtual twins (pair with the same dates of birth and death) in Wikidata] ([[d:Wikidata:WikiProject_Virtual_Twins#Number_of_virtual_twins_at_a_given_milestone|source]]) *** [https://w.wiki/4LPV People recently buried in a cemetery nearby without an image of the grave (P1442) on Wikidata] ([[d:Property_talk:P1442#People recently_buried_in_a cemetery_nearby_without_an image_of_the_grave (P1442)_on_Wikidata|source]]) *** [https://w.wiki/4L5o List of lexemes in French associated with occupation items] ([[d:User:PAC2/Gender neutral labels|source]]) *** [https://w.wiki/4LuG Towns with less than 1000 people that have a cathedral] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1457053245663113216 Source]) *** [https://w.wiki/4Lkt Musical works based on literary works] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1456785592436641794 Source]) *** [https://w.wiki/4Kwq Main surnames of people born in the Puy-de-Dôme, France] ([https://twitter.com/daieuxdailleurs/status/1455861015187496962 Source]) *** [https://w.wiki/4Kox Members of the Ukrainian national sports team] ([https://twitter.com/fed4ev/status/1455657383313788932 Source]) * '''Development''' ** Mismatch Finder: We finished adding “next steps” dialog and a “more info” dialog to tell users more about the import a mismatch was added in. ** We had discussions about how to best make the SearchBox WVUI component for the new Vector skin work well for Wikidata ([[phab:T275251]]) ** We have put a version of [https://www.wbstack.com/ WBStack] on wikibase.dev. We will start work to deploy to wikibase.cloud in the coming weeks. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 11 08|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:33, 8. новембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22310207 --> == Добродошлица == Хвала за добродошлицу. Надам се да ћу бар мало допринијети Вики заједници.{{БП|Блу Нинџа}} == Hvala == Hvala za poruku dobrodošlice, nadam se da ću doprinijeti Wikipedii.{{БП|Joxane}} == Hvala za dobrodošlicu. == Hvala na dobrodošlici.{{БП|Elmakurt}} Postovani, Zahvaljujem se za prijem, i radujem se buducoj saradnji. Srdacan pozdrav.{{БП|StojaDj}} hvala na dobrodošlici.[[Корисник:Elmakurt|Elmakurt]] ([[Разговор са корисником:Elmakurt|разговор]]) 12:36, 9. новембар 2021. (CET) == Wikidata weekly summary #494 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** New request for comments: [[Wikidata:Requests for comment/Create massive changes in one property for spesific categories/properties?|Create massive changes in one property for spesific categories/properties?]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** Next Bug Triage Hour on '''API issues'''. Monday 15th November at 17:00 UTC (18:00 Berlin time, [https://www.timeanddate.com/worldclock/fixedtime.html?msg=Wikidata+bug+triage+hour&iso=20211115T17&p1=%3A&ah=1 see other time zones]) ([https://etherpad.wikimedia.org/p/WikidataBugTriageHour Etherpad]) *** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata:WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group/Affinity Group Calls|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Éder Porto will be discussing adding journal articles to Wikidata [[:wikisource:Wikipedia and Academic Libraries: A Global Project/Chapter 17|Wikipedia and Academic Libraries: A Global Project/Chapter 17]]. [https://docs.google.com/document/d/1LjxZ01AUOIJItcwgXTWAIFblel9js_XjwG4aWArD-Zk/edit?usp=sharing doc], Nov. 16th. *** [https://openpublishingfest.org/calendar.html#event-107/ Open Source Publishing Tools in Wikidata], 16 November 2021. Part of the [https://openpublishingfest.org Open Publishing Fest]. *** LIVE Wikidata editing #62 - [https://www.youtube.com/watch?v=gXzqg6KuVvc YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3104015093216980/ Facebook], November 20 at 19:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#87|Online Wikidata meetup in Swedish #87]], November 21 at 13.00 UTC ** Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #16, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=15 Books] ** Past *** Introduction to Wikidata: GWMAB con IAML Italia [https://www.youtube.com/watch?v=B5fXKwKzGbA replay] (in Italian) *** WikiData4Education_Aligning the sum of all knowledge with school curricula, WikiIndaba ([https://www.youtube.com/watch?v=yowI9YtZ-2M replay]) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://investinopen.org/blog/wikidata-and-open-infrastructure-a-request-for-participation/ Wikidata and open infrastructure: a request for participation] *** [https://redaktionsblog.hypotheses.org/5219 Own metadata for own blog posts - science communication and bibliographies with open data and Wikidata] *** [https://www.datastory.org/blog/tracking-the-worlds-elections How we're tracking elections in symbiosis with Wikidata] *** Recent updates and improvements to Wikidata Query Service **** [https://techblog.wikimedia.org/2021/11/10/how-we-learned-to-stop-worrying-and-loved-the-event-flow/ How we learned to stop worrying and loved the (event) flow] **** [https://techblog.wikimedia.org/2021/11/10/the-trouble-with-triples/ The trouble with triples] **** [https://techblog.wikimedia.org/2021/11/10/getting-the-wdqs-updater-to-production-a-tale-of-production-readiness-for-flink-on-kubernetes-at-wmf/ Getting the WDQS Updater to production: a tale of production readiness for Flink on Kubernetes at WMF] ** Videos *** [[d:User:Fuzheado|Fuzheado]] and [[d:User:T_Cells|T Cells]] to demonstrate how to discover, track and work with sets of Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=q27-k3Ms4hw YouTube] *** Wikidata Introduction course (in German) - [https://www.youtube.com/watch?v=MmSGrlk0uSI 1], [https://www.youtube.com/watch?v=4Zg6Gbiwzac 2], [https://www.youtube.com/watch?v=0XJSUyNIoIw 3], [https://www.youtube.com/watch?v=qRL6dUPBVBs 4] *** Wikidata in Educational Institutions / Academic research at Wikimedia Polska / Wikidata Govdirectory - [https://www.youtube.com/watch?v=UNX4rBWxK_U YouTube] ** Podcasts *** [https://specimenspod.libsyn.com/ Siobhan Leachman - Wikimedia Editor and Citizen Scientist] * '''Tool of the week''' ** [[:ca:Plantilla:Infotaula persona|Plantilla:Infotaula persona]], infobox for people on Catalan Wikipedia with extensive use of Wikidata, used 175000 times, with Bridge editing. Sample use at [[:ca:Frits Zernike]]. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [Feedback Requested] [[phab:T295275|Introducing a dedicated section on Wikidata Item pages for classifying properties]] ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/3VJ5ZW3MO3CMCVWW4JDWSWDLXLX4XAEU/ New strategies for Wikidata and the Wikibase Ecosystem published and waiting for your feedback]. [[m:LinkedOpenData/Strategy2021|Add your comments]]! ** [https://observablehq.com/@pac02/what-kind-of-articles-have-you-created What kind of articles have you created?] an Observable notebook which use Wikidata API to get the value of P31 for the list of articles created by a user. ** OpenRefine is hiring a [https://openrefine.org/blog/2021/11/05/Project-director.html part-time Project director] (paid position). ** [https://brianschrader.com/archive/announcing-hewell-public-beta-/ Hewell public beta app]: is a virtual tour guide that automatically finds interesting things around you whether you're in a new city or your hometown. ** [[d:Q30325238|Full Fact]] [https://twitter.com/mr_dudders/status/1458063883697016838 is using the MediaWiki Action API in their workflow to help add some Wikidata identifiers to their mark-up]. ** [[d:User:Magnus Manske|Magnus]] [https://twitter.com/MagnusManske/status/1455871764760834053 replaced some live SPARQL queries in Mix’n’match with a database cache. Main page now loads faster]. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: none *** External identifiers: [[:d:Property:P10050|Nederlandse Voornamenbank ID]], [[:d:Property:P10051|Standing Waters Database ID]], [[:d:Property:P10052|Vokrug.tv person ID]], [[:d:Property:P10053|Atlas Project of Roman Aqueducts ID]], [[:d:Property:P10054|IRIS UNIURB author ID]], [[:d:Property:P10055|IRIS Verona author ID]], [[:d:Property:P10056|IRIS UNISA author ID]], [[:d:Property:P10057|IRIS UNIMI author ID]], [[:d:Property:P10058|IRIS UNIBO author ID]], [[:d:Property:P10059|Philosophica ID]], [[:d:Property:P10060|Castforward ID]], [[:d:Property:P10061|Baidu Scholar journal ID]], [[:d:Property:P10062|Academy of Russian Television person ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Tabakalera ID|Tabakalera ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/mathematical symbol|mathematical symbol]], [[:d:Wikidata:Property proposal/included as part|included as part]], [[:d:Wikidata:Property proposal/specific impulse by weight|specific impulse by weight]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Newgrounds username|Newgrounds username]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/7 Days person ID|7 Days person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/DBLP event ID|DBLP event ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Osmose Agency person ID|Osmose Agency person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Author ID from the Modern Discussion website|Author ID from the Modern Discussion website]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Umbria IDs|IRIS Umbria IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/biografiA ID|biografiA ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Global Geoparks Network ID (new)|Global Geoparks Network ID (new)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/identifiant Numelyo|identifiant Numelyo]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4NqT List of properties which have instances or subclass of humans as possible value with male and female form in French] ([[d:Topic:Wgl2sg728eg71a8s|source]]) *** [https://w.wiki/4Ngr Different people with same label / birthday / occupation in a specified year] *** [https://w.wiki/4Nnk Narrative locations of the book Itinerary from Paris to Mont-d'Or] ([https://twitter.com/belett/status/1459192473100632066 Source]) *** [https://w.wiki/4NVs Maps of tombs of unknown soldiers] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1458890173937295361 Source]) *** [https://w.wiki/4N7h Most common first names (> 5) among people with a Wikidata item and born in Auvergne] ([https://twitter.com/belett/status/1458445682549854209 Source]) *** [https://w.wiki/4MsG Student-Teacher relationship based on entries in 'Das Geistige Berlin' (1897)] ([https://twitter.com/LibrErli/status/1458203007158558721 Source]) *** [https://query.wikidata.org/embed.html#select%20%3Fdec%20%28%28%3Fcount%2F%3Ftotal%29%2a100%20as%20%3Fpercent%29%20%3FcauseLabel%20%20where%20%0A%7B%20%0A%20%20%7B%20select%20%28str%28%3Fdecade%29%20as%20%3Fdec%29%20%28count%28distinct%20%3Fps%29%20as%20%3Fcount%29%20%3Fcause%20where%20%7B%0A%20%20%3Fmp%20p%3AP39%20%3Fps%20.%20%3Fps%20ps%3AP39%20%3Fterm%20.%20%3Fterm%20wdt%3AP279%20wd%3AQ16707842%20.%20%0A%20%20%3Fps%20pq%3AP582%20%3Fpend%20.%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fmp%20p%3AP39%20%3Fps2%20.%20%3Fps2%20ps%3AP39%20%3Fterm%20.%20%3Fps2%20pq%3AP580%20%3Fpend%20%7D%20%0A%20%20%23%20not%20new%20term%20starting%20same%20day%20-%20ie%20left%20Parliament%0A%20%20%3Fps%20pq%3AP1534%20%3Fcause%20.%20%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ741182%20%7D%20%23%20not%20dissolution%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ7649223%20%7D%20%23%20not%20suspension%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ35855188%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ36345696%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ30580660%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ52084147%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ35867887%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20bind%28year%28%3Fpend%29%20as%20%3Fyear%29%20.%20filter%28%3Fyear%20%3E%3D%201870%29%20.%20bind%28%28floor%28%3Fyear%2F10%29%2a10%29%20as%20%3Fdecade%29%20.%0A%7D%20group%20by%20%3Fcause%20%3Fdecade%20%7D%20%0A%0A%20%20%7B%20select%20%28str%28%3Fdecade%29%20as%20%3Fdec%29%20%28count%28distinct%20%3Fps%29%20as%20%3Ftotal%29%20where%20%7B%0A%20%20%3Fmp%20p%3AP39%20%3Fps%20.%20%3Fps%20ps%3AP39%20%3Fterm%20.%20%3Fterm%20wdt%3AP279%20wd%3AQ16707842%20.%20%0A%20%20%3Fps%20pq%3AP582%20%3Fpend%20.%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fmp%20p%3AP39%20%3Fps2%20.%20%3Fps2%20ps%3AP39%20%3Fterm%20.%20%3Fps2%20pq%3AP580%20%3Fpend%20%7D%20%0A%20%20%23%20not%20new%20term%20starting%20same%20day%20-%20ie%20left%20Parliament%0A%20%20%3Fps%20pq%3AP1534%20%3Fcause%20.%20%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ741182%20%7D%20%23%20not%20dissolution%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ7649223%20%7D%20%23%20not%20suspension%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ35855188%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ36345696%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ30580660%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ52084147%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20filter%20not%20exists%20%7B%20%3Fps%20pq%3AP1534%20wd%3AQ35867887%20%7D%20%23%20tofix%0A%20%20bind%28year%28%3Fpend%29%20as%20%3Fyear%29%20.%20filter%28%3Fyear%20%3E%3D%201870%29%20.%20bind%28%28floor%28%3Fyear%2F10%29%2a10%29%20as%20%3Fdecade%29%20.%0A%7D%20group%20by%20%3Fdecade%20%7D%20%0ASERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%7D%0A%23defaultView%3ABarChart Relative frequency of reasons MPs' terms end, since 1870] ([https://twitter.com/generalising/status/1458177275535536129 Source]) ** Newest database reports: [[d:Wikidata:WikiProject Movies/reports/TV series/recently ended|recently ended TV series]] * '''Development''' ** The language codes <code>agq</code> ([[:d:Q34737|Aghem]], [[phabricator:T288335|T288335]]) and <code>mcn</code> ([[:d:Q56668|Massa]], [[phabricator:T293884|T293884]]) are now supported. ** Mismatch Finder: Added various dialogs and help texts to make it easier to understand what reviewers need to do and what information they are seeing in the tool ** Mismatch Finder: started polishing and bug fixing for release of the first version ** Making the order of Lexeme's grammatical features consistent ([[phab:T232557]]) ** Investigating how to share complex SPARQL queries in Wikidata Query Service via short URL ([[phab:T295560]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 11 15|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:35, 15. новембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22310207 --> == Молба == Поздрав. Добила сам од Drazetad молбу да комуницирам са администраторима. Да небих препричавала зашто шаљем ти његов текст: „Заборавио сам шифру, па би те замолио да питаш неког од администратора да ме поново повеже на шифру коју сам имао 16 година. Ретко сам на википедији, јер имам катаракту на десном оку, а и на левом слабо видим. Сад један текст радим 4 дана, а 4 таква текста сам радио за један дан. И слух ми полако отказује, али то није толики проблем јер ћу узети слушни апарат.” Надам се да му можеш помоћи. — [[Корисник:З.Вукобрат|З.Вукобрат]] ([[Разговор са корисником:З.Вукобрат|разговор]]) 19:22, 17. новембар 2021. (CET) :{{re|З.Вукобрат}} Администратори немају приступ уредничним лозинкама. Кад уредник заборави лозинку, он може сам да је ресетује. :* На [[Посебно:Корисничка_пријава|пријавној страници]] ('''[[Посебно:Корисничка_пријава]]''') се кликне на „Заборавили сте лозинку?”, чиме се отвара странца са насловом „[[Посебно:Ресетовање_лозинке|Ресетовање лозинке]]”. :* На тој страници уредник унесе своје корисничко име у поље „Корисничко име” и имејл адресу која је наведена у његовом корисничком налогу у поље „Имејл-адреса”, и кликне на „Ресетуј лозинку”. (У зависности од тога како је налог подешен, неопходно је унети уредничко име и имејл, или само један од та два податка.) :* Уколико су унети подаци тачни, Википедија ће послати уреднику имајл са упутствима за ресетовање лозинке. :[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 05:45, 18. новембар 2021. (CET) ; 16. јануар 2022. година Поздрав. Са "малим" закашњењем желим ти СРЕЋНУ НОВУ 2022. ГОДИНУ. :Имам једну молбу. Имам проблем са избором писма за писање текста. Кад пређем на латиницу (српску или енглеску) опет су слова ћирилична. Да ли сам нешто у ПОДЕШАВАЊУ погрешила или је нешто друго у питању пошто ми је ово нова машина? Кад радим неке исправке у енглеској википедији немам тај проблем. Пређем на енглески и слова су латинична. Шта да урдим да тако буде и српској википедији? — [[Корисник:З.Вукобрат|З.Вукобрат]] ([[Разговор са корисником:З.Вукобрат|разговор]]) 17:59, 16. јануар 2022. (CET) :{{re|З.Вукобрат}} Википедијина корисничка подешавања су једнако примењива на све рачунаре са којих корисник приступа. Она су сачувана на Википедијиним серверима. Стога при преласку на нови лични рачунар није неопходно мењати Википедијина подешавања (осим ако постоји неки софтверски дефекат, што тренутно не би требало да буде случај). : Колико могу да видим, у [[Посебно:Подешавања#mw-prefsection-personal|подешавањима]] у секцији '''Интернационализација''' постоји пар језичких опција: '''Језик''', и '''Варијанта језика'''. Уколико је за обе опције изабрано '''sr - српски / srpski''', не долази до једностраног пресловљавања. Напомињем ово у случају да сте нехотично изменили подешавања, и да више нисте сигурни коју опцију да изаберете. : Претпостављам да користите Виндоус 10. Потребно је да у својим ОС [https://support.microsoft.com/en-us/windows/manage-display-language-settings-in-windows-219f28b0-9881-cd4c-75ca-dba919c52321 језичким подешавањима] ({{јез-енг|display language settings}}) наведете преферентне језике ({{јез-енг|Preferred languages}}): '''English''', '''Srpski''', '''Српски'''. Након додатка тих језичких пакета можете прелазити између језика/писама користећи '''Ctrl + Shift'''. Оно писмо које је тренутно изабрано ће бити примењивано у свим апликацијама (браузер, MS Word, ...). --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 19:20, 16. јануар 2022. (CET) ; 3. фебруар 2022. година Поздрав. Од јуче смо добили нови изглед српске википедије. Она је 100% копија француске википедије што можеш видети из овог [https://fr.wikipedia.org/wiki/200_m%C3%A8tres_f%C3%A9minin_aux_championnats_du_monde_d%27athl%C3%A9tisme_2003 примера]. Мени лично се не свиђа. Ја бих волела да остане као раније, односно, као што имају друге википедије, рецимо, немачка, енглеска. Једино ако и оне не пређу на француску варијанту. Да ли се зна ко има право да мења изглед националне википедије и зашто се уопште мења? — [[Корисник:З.Вукобрат|З.Вукобрат]] ([[Разговор са корисником:З.Вукобрат|разговор]]) 13:54, 3. фебруар 2022. (CET) :{{re|З.Вукобрат}} Недавно ми је један други уредник поставио слично питање. Мој одговор је [[Разговор_са_корисником:Batavele#Изглед странице по новом|овде]]. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 11:42, 4. фебруар 2022. (CET) == Wikidata weekly summary #495 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** New request for comments: *** [[Wikidata:Requests for comment/How to avoid to use male form as a generic form in property labels in French ?]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.11.25 next Wikibase live session] is 16:00 GMT on Thursday 25th November 2021 (18:00 Berlin time). All are welcome! *** Editing Scottish government agencies at [https://codethecity.org/what-we-do/hack-weekends/ctc24-open-in-practice/ CTC24 – Open In Practice], November 27-28 *** LIVE Wikidata editing #63 - [https://www.youtube.com/watch?v=hxPfg3STM08 YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3109599262658563/ Facebook], November 27 at 19:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#88|Online Wikidata meetup in Swedish #88]], November 28 at 13.00 UTC *** [https://www.iskouk.org/event-4540936 ISKO UK Hands-on Meetup - Introduction to Wikibase] (November 23rd 2021 13:00 Berlin time) ([https://www.meetup.com/Knowledge-Organisation-London/events/281627829/ register on meetup]) **Ongoing *** Weekly Lexemes Challenge #17, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=17 Bread] ** Past *** Bug Triage Hour on API issues ([https://etherpad.wikimedia.org/p/WikidataBugTriageHour log]) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://wikiedu.org/blog/2021/11/19/using-wikidata-to-promote-epistemic-equity/ Using Wikidata to promote epistemic equity] *** [https://www.library.upenn.edu/blogs/libraries-news/how-penns-librarians-are-using-linked-data-make-web-better How Penn's Librarians are Using Linked Data to Make the Web Better] ** Videos *** How to use the Wikidata query service without having experience with the SPARQL language (Wikidata Query Builder) (in Spanish) - [https://www.youtube.com/watch?v=8s05hfU0HYc YouTube] *** Bringing Linked Data into Libraries via Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=i5YOf1_GfA4 YouTube] *** Presenting the project for integrating data from the Ricordi Archive into Wikimedia projects (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=lDEI7iT1cZY YouTube] *** Wikidata for 5-star Linked Open Bio-Ontologies - [https://www.youtube.com/watch?v=S17PSUOTeUA YouTube] *** ENDORSE Follow up event: Wikibase and the EU Knowledge Graph as a use case - [https://www.youtube.com/watch?v=04VABNCgF6A YouTube] * '''Tool of the week''' ** [https://wikicite-search.herokuapp.com WikiCite Search] is a bibliographic search engine for Wikidata that finds articles either by searching for keywords, or by string matching. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Wikimedia Deutschland is looking for a [https://short.sg/j/4361894 Full-Stack Developer] and [https://short.sg/j/131847 Partner Relationships Manager] to join the Wikidata/Wikibase team. ** Are you doing research around Wikidata? There is a [[m:Grants:Programs/Wikimedia_Research_&_Technology_Fund#Wikimedia_Research_Fund|new fund to support research work around the Wikimedia projects]] that you can apply to. ** This [https://the-qa-company.com/blog/blog-extended/13 post] about the question of the week is showing how questions can be answered over Wikidata. Also it gives some insights on how Google and Siri are using Wikidata. ** A new openly accessible [https://kgbook.org book on knowledge graphs] has been published by prominent researchers in the field. ** [https://twitter.com/digitalling/status/1460704834168836098 The latest version of WordNet released now links to Wikidata for many entries] ** [Feedback Requested] [[phab:T295275|Introducing a dedicated section on Wikidata Item pages for classifying properties]] ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/3VJ5ZW3MO3CMCVWW4JDWSWDLXLX4XAEU/ New strategies for Wikidata and the Wikibase Ecosystem published and waiting for your feedback]. [[m:LinkedOpenData/Strategy2021|Add your comments]]! * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10067|train melody]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10063|SEKO ID]], [[:d:Property:P10064|NWT Species ID]], [[:d:Property:P10065|IJF competition ID]], [[:d:Property:P10066|JudoInside competition ID]], [[:d:Property:P10068|SEEK company ID]], [[:d:Property:P10069|Tabakalera ID]], [[:d:Property:P10070|IRIS UNIPG author ID]], [[:d:Property:P10071|EXQUIRITE author ID]], [[:d:Property:P10072|State Duma person ID]], [[:d:Property:P10073|ESPN MMA fighter ID]], [[:d:Property:P10074|Dr. Duke's Phytochemical and Ethnobotanical Databases chemical ID]], [[:d:Property:P10075|CREPČ institution ID]], [[:d:Property:P10076|CREPČ person ID]], [[:d:Property:P10077|Spanish Cultural Heritage thesauri ID]], [[:d:Property:P10078|Maritime Business Directory ID]], [[:d:Property:P10079|FAOLEX No]], [[:d:Property:P10080|EJU competition ID]], [[:d:Property:P10081|Australian Charities and Not‑for‑profits Register Charity ID]], [[:d:Property:P10082|CJFD journal ID]], [[:d:Property:P10083|Offshore leaks database ID]], [[:d:Property:P10084|Osmose Agency person ID]], [[:d:Property:P10085|biografiA ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Rehearses at|Rehearses at]], [[:d:Wikidata:Property proposal/image with color chart|image with color chart]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Wallet Address|Wallet Address]], [[:d:Wikidata:Property proposal/dpi|dpi]], [[:d:Wikidata:Property proposal/project of|project of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/outcome|outcome]], [[:d:Wikidata:Property proposal/introduced by|introduced by]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IMA Symbol|IMA Symbol]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Ghana Place Names URL|Ghana Place Names URL]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CSS code|CSS code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Deity|Deity]], [[:d:Wikidata:Property proposal/number of teachers|number of teachers]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Newgrounds username|Newgrounds username]], [[:d:Wikidata:Property proposal/identifiant Numelyo|identifiant Numelyo]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Genie artist ID|Genie artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Genie album ID|Genie album ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Genie song ID|Genie song ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Genie media ID|Genie media ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Naver VIBE track ID|Naver VIBE track ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Naver VIBE video ID|Naver VIBE video ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bugs! track ID|Bugs! track ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bugs! music video ID|Bugs! music video ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Melon music video ID|Melon music video ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Rutube channel ID|Rutube channel ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Saint Petersburg Encyclopedia ID|Saint Petersburg Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nintendo64EVER ID|Nintendo64EVER ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/N64-Database ID|N64-Database ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MedlinePlus drug identifier|MedlinePlus drug identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Web Encyclopedia of Kyiv ID|Web Encyclopedia of Kyiv ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Database of Czech librarians ID|Database of Czech librarians ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Coub channel ID|Coub channel ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Catalog of arthistoricum.net ID|Catalog of arthistoricum.net ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/identifiant OùVoir.Ça|identifiant OùVoir.Ça]], [[:d:Wikidata:Property proposal/kino-teatr.ru film ID 2|kino-teatr.ru film ID 2]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CH district ID|CH district ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Volgograd Oblast address register|Volgograd Oblast address register]], [[:d:Wikidata:Property proposal/identifiant Initiale|identifiant Initiale]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AbeBooks ID|AbeBooks ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Sceneweb organization ID|Sceneweb organization ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/SensCritique work ID|SensCritique work ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Library of Congress providers ID|Library of Congress providers ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Irkipedia ID|Irkipedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Delovaya Stolitsa ID|Delovaya Stolitsa ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Baseball Prospectus ID|Baseball Prospectus ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NT Place Names Register ID|NT Place Names Register ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Place Names of New Brunswick ID|Place Names of New Brunswick ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS polytechnic universities IDs|IRIS polytechnic universities IDs]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4QuM Numbers from 0 to 20 sorted alphabetically thanks to lexicographical data] ([https://twitter.com/envlh/status/1461317543654612998 source]) *** [https://w.wiki/4SBM Given names of French fictional characters, as chosen by French / non-French authors] ([https://twitter.com/WikidataFacts/status/1462406228966006784 Source]) *** [https://w.wiki/4Qi6 Map of members of the International Society of Biocuration (historical and current; affiliation and education institutions)] ([https://twitter.com/lubianat/status/1461063139852750857 Source]) *** [https://w.wiki/4Qfc UK MPs and their reason for *finally* leaving office] ([https://twitter.com/generalising/status/1461031253839331332 Source]) *** [https://w.wiki/4R2o Number of new UK MPs at each general election since 1870 (new = never served before)] ([https://twitter.com/generalising/status/1461439247278301192 Source]) *** [https://w.wiki/4QE4 Crewe Alexandra players from Crewe] ([https://twitter.com/EEPaul/status/1460708170024853510 Source]) *** [https://w.wiki/4QCB Chronological timeline of people buried in Cimetière des Carmes] ([https://twitter.com/belett/status/1460621202645475335 Source]) *** [https://w.wiki/4Pyx Stops in the travel routes of Wilhelm Müller on his way from Leipzig to Bad Schandau in 1820/21] ([https://twitter.com/diedatenlaube/status/1460387431405039622 Source]) * '''Development''' ** Working on displaying the grammatical features of Lexemes in a particular order in the UI ([[phab:T232557]]) ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: continuing polishing before first release. Focusing on making API documentation available and adding a footer to the site ** The ongoing work on MediaWiki skin improvements especially for Wikipedia will break the search box for Wikidata. We're working on addressing this. ([[phab:T275251]]) ** Migrating a number of components to vue 3 to keep up with the rest of MediaWiki ([[phab:T294465]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 11 22|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 17:00, 22. новембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22352594 --> == Wikidata weekly summary #496 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** Project chat: [[d:Wikidata:Project_chat#Wikidata_phase_1_regression|Wikidata phase 1 regression (interwikis no longer visible in new layout used by some Wikipedias and its impact on minority languages)]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** [https://openpreservation.org/events/working-with-siegfried-wikidata-and-wikibase/ Working with Siegfried, Wikidata, and Wikibase]. December 2, 2021 4:00 pm CET *** Next [[d:Wikidata:WikiProject_Linked_Data_for_Production#LD4-Wikidata_Affinity_Group|Linked Data for Libraries LD4 Wikidata Affinity Group]] call: [[User:Ainali|Jan Ainali]] on [[d:Wikidata:WikiProject Govdirectory|WikiProject Govdirectory]], a tool and associated Wikiproject for building a user-friendly directory of government agencies and their online presence. [https://docs.google.com/document/d/1mHIYuDt_1y3zJhMz18O611rPJ-wxyKEvAeFofAyQ4Eo/edit?usp=sharing Agenda with call link], November 30. *** Next [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:WikiProject_LD4_Wikidata_Affinity_Group/Wikibase_and_WBStack_Working_Hours LD4 Wikibase Working Hour]. Thurs. 16 December 2021, 11AM-12PM Eastern, ([https://www.timeanddate.com/worldclock/converter.html?iso=20211216T160000&p1=tz_et&p2=tz_ct&p3=tz_mt&p4=tz_pt&p5=tz_gmt&p6=tz_cet time zone converter]). "''We will continue work developing our WBStack sandbox which seeks to explore how Wikibase could help track the usage of alternate labels for terms in vocabularies like LCSH''" *** LIVE Wikidata editing #64 - [https://www.youtube.com/watch?v=Ht8h6pUxgKo YouTube], [https://www.facebook.com/groups/WikidataCommunity/permalink/3115061972112292/ Facebook], December 4 at 19:00 UTC *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#89|Online Wikidata meetup in Swedish #89]], December 5 at 13.00 UTC ** Ongoing *** Weekly Lexemes Challenge #18, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=18 Horse] ** Past *** Wikibase Live session [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.11.25 log], month of November 2021 *** Introduction to Wikibase (part 1), ISKO UK Hands-on Meetup ([https://www.youtube.com/watch?v=dCAjhjeJpgY replay]) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://wikimedia.se/2021/11/24/flytta-till-stockholm-och-do-vi-stadar-upp-och-visualiserar-kulturarvsdata/ Blog post on how Wikimedia Sweden has worked with two museums to open up their data and make it available on Wikidata] (in Swedish) *** [https://wikiedu.org/blog/2021/11/23/indigenous-knowledge-on-wikipedia-and-wikidata/ Indigenous knowledge on Wikipedia and Wikidata] ** Videos *** Video tutorial for Wikidata Scraping, data processing and import (Open Refine) (in Czech) - [https://www.youtube.com/watch?v=7nFy-ffcjfg YouTube] *** (Wikidata intro) how it acts as one of the levers for the discoverability of cultural content in dance (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=uEKxq-fwaxg YouTube] *** Archive and register of sound art / sound artists with Wikipedia, Wikidata and Wikimedia (in Spanish) - [https://www.youtube.com/watch?v=t7pUb5aYMZQ YouTube] *** Reconciliation server demonstration against Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=pX9acrq98LQ YouTube] *** Wikidata: A Magic Portal for Siegfried and Roy - [https://www.youtube.com/watch?v=HtYJaTyeZJM YouTube] * '''Tool of the week''' ** New gadget available in the [[:d:Special:Preferences#mw-prefsection-gadgets|preferences]]: "compact items" makes the interface on item pages more compact (it was previously a [[:d:User:Jon Harald Søby/compact items.css|gadget for common.css]]) * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Wikimedia Deutschland is looking for a [https://short.sg/j/4361894 Full-Stack Developer] to join the Wikidata team. ** Are you doing research around Wikidata? There is a [[m:Grants:Programs/Wikimedia_Research_&_Technology_Fund#Wikimedia_Research_Fund|new fund to support research work around the Wikimedia projects]] that you can apply to. ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/3VJ5ZW3MO3CMCVWW4JDWSWDLXLX4XAEU/ New strategies for Wikidata and the Wikibase Ecosystem published and waiting for your feedback]. [[m:LinkedOpenData/Strategy2021|Add your comments]]! * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10091|death rate]], [[:d:Property:P10093|image with color chart]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10086|Australian Prints + Printmaking artist ID]], [[:d:Property:P10087|Australian Prints + Printmaking work ID]], [[:d:Property:P10088|Dissernet institution ID]], [[:d:Property:P10090|DHAC ID]], [[:d:Property:P10092|Bildatlas-Künstler-ID]], [[:d:Property:P10094|AHPRA registration number]], [[:d:Property:P10095|FRACS Find a Surgeon profile ID]], [[:d:Property:P10096|Databáze her ID]], [[:d:Property:P10097|7 Days person ID]], [[:d:Property:P10098|Oùvoir.ça film ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Corruption Perceptions Index|Corruption Perceptions Index]], [[:d:Wikidata:Property proposal/surrounds the enclave|surrounds the enclave]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Harvard Art Museums ID|Harvard Art Museums ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GISAID identifier|GISAID identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nextstrain identifier|Nextstrain identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/homophone lexeme|homophone lexeme]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Numista|Numista]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/identifiant base Enluminures|identifiant base Enluminures]], [[:d:Wikidata:Property proposal/The World of Shakespeare ID|The World of Shakespeare ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/oKino.ua film ID|oKino.ua film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/kinobaza.com.ua film ID|kinobaza.com.ua film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/kinobaza.com.ua actor ID|kinobaza.com.ua actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/oKino.ua actor ID|oKino.ua actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Natural History Museum (London) person ID|Natural History Museum (London) person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/svpressa.ru ID|svpressa.ru ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Russian Academy of Sciences person ID|Russian Academy of Sciences person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/The Parliamentary Newspaper ID|The Parliamentary Newspaper ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lib.ru author ID|Lib.ru author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/politika-crimea.ru person ID|politika-crimea.ru person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Institute of the History of Ukraine scientist ID|Institute of the History of Ukraine scientist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/centrasia.org person ID|centrasia.org person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Music of Armenia ID|Music of Armenia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Encyclopedia of Transbaikalia ID|Encyclopedia of Transbaikalia ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4Sjy Number of items without any statements] (last week: more than 1,300,000) *** [https://w.wiki/4Sn7 Number of items without any statements by sitelinks] (sample: 1757 items link to nlwiki, but have no statements). *** [https://w.wiki/4TSu Taxa named after women (by place of birth)] ([https://twitter.com/lubianat/status/1464316862452359176 Source]) *** [https://w.wiki/4T73 List of articles on Blaise Pascal in all Wikipedias, sorted by decreasing article size] ([https://twitter.com/belett/status/1463887097752961026 Source]) *** [https://w.wiki/4Sq6 Texts on French Wikisource by people born in Puy-de-Dôme] ([https://twitter.com/belett/status/1463528711525965834 Source]) *** [https://w.wiki/4Srs List of countries by the highest elevation point] ([https://twitter.com/fagerving/status/1463583163360456708 Source]) *** [https://w.wiki/4Sd4 Number of distinct (UK parliament) seats returning someone who chose to sit elsewhere each year, 1830-1910] ([https://twitter.com/generalising/status/1463284279530688512 Source]) *** [https://w.wiki/4SBV List of services that support the OpenRefine Reconciliation service] ([https://twitter.com/yayamamo/status/1462787283355009031 Source]) *** [https://w.wiki/4UDE Things depicted in art works in the Khalili Collections] ([https://twitter.com/mlpoulter/status/1465316000275083270 Source]) *** [https://w.wiki/4sfu Images of Wikidata's items linked to UBERON ids] ([https://twitter.com/lubianat/status/1462848333026844673 Source]) *** [https://w.wiki/4Tz5 Population density of administrative subdivisions exceeding 100,000 km² and 100 inhabitants / km²] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1465058060775342082 Source]) *** [https://w.wiki/4TpN List of government agencies in Scotland] ([https://twitter.com/Jan_Ainali/status/1464907568246140928 Source]) *** [https://w.wiki/4Tyv Which day of the week people died on in the Mauthausen concentration camp] ([https://twitter.com/medi_cago/status/1465051707344306182 Source]) * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: Continued working on last remaining tickets for the first version. Added a footer to the site, improved documentation and added ability to delete a batch of mismatches. ** Made good progress on migrating our on-wiki Vue apps to support the new Vue.createMwApp compatibility layer in MediaWiki core ([[phab:T294465]]) ** Continued work on making it possible to define a custom ordering of grammatical features on Lexemes ([[phab:T232557]]) ** More research and discussion on mul language code ([[phab:T285156]]) ** Discussing with data re-users about their views on the ontology issue classification we worked on earlier this year to get their input ([[c:File:DataQualityDaysontologyissues.pdf|slides from Data Quality Days session]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 11 29|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:55, 29. новембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22389364 --> == [[Лорд (певачица)]] == Поздрав. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/37.220.67.145 Провери ми ово], молим те. Не да ми да радим и патролирам на википедији. Не оставља ме на миру, ратује изменама. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 02:57, 6. децембар 2021. (CET) :[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:%D0%9D%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC_%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD&curid=4104065&diff=24186591&oldid=24186570 Врхунац безобразлука.] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 03:06, 6. децембар 2021. (CET) ::{{re|Ничим неизазван}} Измене анонимног уредника у чланку Лорд су валидне. Било би добро да су реферециране, да су имена музичара транскрибована, итд. Неки од података које су унели други уредници су упитни. Измене овог анаонимног уредника нису требале да буду враћене. Што се тиче личних напада, то није прихватљиво понашање. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 03:26, 6. децембар 2021. (CET) == Wikidata weekly summary #497 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming *** [[d:Wikidata:Events/Swedish_online_editathon#Träff_#90|Online Wikidata meetup in Swedish #90]], December 12 at 13.00 UTC *** [https://www.twitch.tv/belett Live about SPARQL queries on Twitch] and in French, by Vigneron, December 7 at 18:00 CET * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://observablehq.com/@pac02/gender-diversity-in-wikipedia-articles-evidence-from-some?collection=@pac02/gender-diversity-in-wikipedia-articles Gender diversity in Wikipedia articles: evidence from some selected academic disciplines in the English Wikipedia] *** [https://misinfocon.com/bringing-together-journalists-the-public-and-wikidata-to-understand-our-world-e32968de10e8 Bringing together journalists, the public, and Wikidata to understand our world] *** [https://observablehq.com/@pac02/gender-diversity-in-wikipedia-articles-evidence-from-some/2?collection=@pac02/Gender-diversity-in-Wikipedia-articles Gender diversity in Wikipedia articles: evidence from some selected academic disciplines in Wikipedia in French] *** [https://addshore.com/2021/12/reflection-on-filling-a-new-wikidata-item/ Reflection on filling a new Wikidata item] by Addshore ** Papers *** [https://arxiv.org/pdf/2111.10962.pdf "Knowledge Based Multilingual Language Model"] Using the Wikidata to build the language models that not only memorize the factual knowledge but also learn useful logical patterns. (Liu et al, 2021) ** Videos *** [https://www.youtube.com/watch?v=OlJVi7yi6iQ Summary of Transbordados], the pre-WikidataCon conference organized by Wiki Movimento Brasil (in Brazilian Portuguese) * '''Tool of the week''' ** [http://biggraph-wikidata-in-weaviate.vectors.network/# Weaviate big graph] ([https://mobile.twitter.com/heikopaulheim/status/1466330708444602372 source]) is a vectorised search engine which returns similar items in Wikidata. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** Wikimedia Deutschland is running a survey to evaluate Wikibase Installation and Updating experience for users. Please answer a few questions so we can continue to identify areas of improvement for users. Survey links *** [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeAR1kj9th1wRZU027zEPJd_xP8nFgj-T29iXrpZ2wuDBeXmg/viewform Wikibase Installation Survey] *** [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSd-8wDOCDR-uXLecNLzuM3jxc9K81mIKq1EtUhrweEveO8aTQ/formResponse Wikibase Software Updating Survey] ** The new [[m:Grants:Programs/Wikimedia_Research_&_Technology_Fund#Wikimedia_Research_Fund|Wikimedia Research Fund]] is live now. It can fund research projects related to Wikidata. * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10107|specific impulse by weight]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10095|FRACS Find a Surgeon profile ID]], [[:d:Property:P10096|Databáze her ID]], [[:d:Property:P10097|7 Days person ID]], [[:d:Property:P10098|OùVoir.Ça ID]], [[:d:Property:P10099|Australian Institute for Disaster Resilience Knowledge Hub ID]], [[:d:Property:P10100|SensCritique work ID]], [[:d:Property:P10101|Snob.ru author ID]], [[:d:Property:P10102|IRIS POLIBA author ID]], [[:d:Property:P10103|Re.Public@Polimi author ID]], [[:d:Property:P10104|PORTO@Iris author ID]], [[:d:Property:P10105|IRIS UNIVPM author ID]], [[:d:Property:P10106|Sceneweb organization ID]], [[:d:Property:P10108|Web Encyclopedia of Kyiv ID]], [[:d:Property:P10109|allplayers.in.ua player ID]], [[:d:Property:P10110|Apple Music track ID]], [[:d:Property:P10111|AbeBooks ID]], [[:d:Property:P10112|Australian Statistical Geography 2021 ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Harvard Art Museums ID|Harvard Art Museums ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/GISAID identifier|GISAID identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Nextstrain identifier|Nextstrain identifier]], [[:d:Wikidata:Property proposal/homophone lexeme|homophone lexeme]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Numista|Numista]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Numista coin ID|Numista coin ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/lieu de disparition|lieu de disparition]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Lib.ru author ID|Lib.ru author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/politika-crimea.ru person ID|politika-crimea.ru person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Institute of the History of Ukraine scientist ID|Institute of the History of Ukraine scientist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/centrasia.org person ID|centrasia.org person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Music of Armenia ID|Music of Armenia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Encyclopedia of Transbaikalia ID|Encyclopedia of Transbaikalia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lingua Libre ID|Lingua Libre ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Express Gazeta person ID|Express Gazeta person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/bards.ru person ID|bards.ru person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PGM author ID|PGM author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Deutsches Zeitungsportal ID|Deutsches Zeitungsportal ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Index of Middle English Verse ID|Index of Middle English Verse ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ICCROM authority ID|ICCROM authority ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/New Index of Middle English Verse ID|New Index of Middle English Verse ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Digital Index of Middle English Verse ID|Digital Index of Middle English Verse ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Repertorium Biblicum Medii Aevi ID|Repertorium Biblicum Medii Aevi ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ThENC@ thesis ID|ThENC@ thesis ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Baidu Baike LemmaID|Baidu Baike LemmaID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Indonesian College Code|Indonesian College Code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Enciclopedia d'arte italiana ID|Enciclopedia d'arte italiana ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Museum of the Great Patriotic War encyclopedia ID|Museum of the Great Patriotic War encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/iTunes genre|iTunes genre]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CYT|CYT]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Folketinget actor ID|Folketinget actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Ruskino film ID|Ruskino film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Ruskino actor ID|Ruskino actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Pandora album ID|Pandora album ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Pandora track ID|Pandora track ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Swiss National Library ID|Swiss National Library ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Original Esperanto Literature author ID|Original Esperanto Literature author ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Athens Academy authority ID|Athens Academy authority ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://query.wikidata.org/embed.html#SELECT%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3FitemDescription%20%3Fyear%20WHERE%20%7B%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%20%20%3Fitem%20p%3AP166%20%3Fstatement.%20%20%20%0A%20%20%3Fstatement%20ps%3AP166%20wd%3AQ59411480.%20%20%0A%20%20%3Fstatement%20pq%3AP585%20%3Fdate%0A%20%20BIND%28YEAR%28%3Fdate%29%20AS%20%3Fyear%29%0A%7D%0AORDER%20BY%20%3Fdate List of laureates of the women's Ballon d'or] ([[d:Talk:Q59411480|source]]) *** [https://query.wikidata.org/embed.html#SELECT%20DISTINCT%20%3Fitem%20%3FitemLabel%20%3FitemDescription%20%3Fplace%20%3FplaceLabel%20%3Fsitelinks%20WHERE%20%7B%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22%5BAUTO_LANGUAGE%5D%2Cen%22.%20%7D%0A%20%20%3Fitem%20wikibase%3Asitelinks%20%3Fsitelinks.%0A%20%20%3Fitem%20wdt%3AP19%20%3Fplace.%20%0A%20%20%3Fplace%20wdt%3AP131%2A%20wd%3AQ26988.%0A%7D%0AORDER%20BY%20DESC%20%28%3Fsitelinks%29%0ALIMIT%20200 List of people born in Cook Islands] ([[d:Talk:Q26988|source]]) *** [https://w.wiki/4WJU Wordcloud articles without statements of MyLang Wikipedia] (switch to "Table" view to list, at left border of screen) *** [https://w.wiki/4Wbg Artworks picturing snow] ([https://twitter.com/belett/status/1466752356046016518 source]) *** [https://w.wiki/4Wbk Graph of football players who died per year] ([https://twitter.com/theklaneh/status/1466110652641161216 source]) *** [https://w.wiki/4Wbn Things depicted in art works of the Khalili Collections] ([https://twitter.com/mlpoulter/status/1465316000275083270 source]) *** [https://w.wiki/4Wbo People represented on the painting "Le Sacre de Napoléon" from 1804 by Jacques-Louis David] ([https://twitter.com/belett/status/1466426143259693065 source]) *** [https://w.wiki/4Tw8 German cities whose names are also verbs (using Lexemes)] ([https://twitter.com/phaase/status/1465000297550553088 source]) *** [https://w.wiki/4Wbq Railway stations in the Baltics] ([https://twitter.com/Tagishsimon/status/1467628209495810055 source], see the full thread for more queries) * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: Continued polishing for the first version. Improving the texts and adding loading state. Incorporating feedback from testing. ** Continued migrating our on-wiki Vue apps to support the new Vue.createMwApp compatibility layer in MediaWiki core ([[phab:T294465]]) ** Continued work on making it possible to define a custom ordering of grammatical features on Lexemes ([[phab:T232557]]) ** Finished work on small tool to show Items recently edited by several accounts to surface current events. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** [[d:Wikidata:Contribute/Suggested and open tasks|Suggested and open tasks]]! ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 12 06|Read the full report]]''' &middot; [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] &middot; [[:d:User:Lea Lacroix (WMDE)|Lea Lacroix (WMDE)]] 15:49, 6. децембар 2021. (CET) </div> </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Lea Lacroix (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22413798 --> == Wikidata weekly summary #498 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Next Linked Data for Libraries [[Wikidata: WikiProject LD4 Wikidata Affinity Group|LD4 Wikidata Affinity Group]] call: Lightning talks on WikiProject Vanderbilt Fine Arts Gallery, Wikidata use for a site-specific archaeological case study (Dura-Europos, Syria), and round tripping Wikidata into Alma using Alma Refine. [https://docs.google.com/document/d/1bP08VUYC3nPWOay31s7pyZHrykawVQpwlOUxBrkeac8/edit?usp=sharing Agenda], Dec. 14th. * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [http://blog.schema.org/2021/12/enriching-claim-reviews-sharing.html Enriching Claim Reviews - Sharing Experience From Factchecking] (schema.org/ Full Fact) *** [https://addshore.com/2021/12/most-liked-wikidata-tweets/ Most liked Wikidata tweets] (addshore) *** [https://addshore.com/2021/12/wikidata-map-in-2021/ Updates on the Wikidata map in 2021] (addshore) ** Papers *** Lukas Schmelzeisen, Corina Dima, Steffen Staab: "Wikidated 1.0: An Evolving Knowledge Graph Dataset of Wikidata's Revision History", https://arxiv.org/abs/2112.05003v1 *** "ARTchives: a Linked Open Data native catalogue of art historians’ archive" crowdsourcing curated information on notable art historians’ archives (including Wikidata) - [http://ceur-ws.org/Vol-3019/LinkedArchives_2021_paper_10.pdf paper], [http://artchives.fondazionezeri.unibo.it/about tool] * '''Tool of the week''' ** [https://observablehq.com/@pac02/explore-gender-diversity-in-a-single-wikipedia-article?collection=@pac02/gender-diversity-in-wikipedia-articles Explore gender diversity in a single Wikipedia article using Wikidata's API and SPARQL] ** [[d:User:Lectrician1/embeds.js|embeds.js]]: This script shows embeds on external identifier statements such as YouTube videos, Twitter tweets, Spotify playlists, Genius lyrics, and more! * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [[Wikidata:SPARQL_query_service/Blazegraph_failure_playbook|Blazegraph failure playbook]] now available ** [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikidata@lists.wikimedia.org/thread/SHWAELL327NNOJEELAYPBQCDCCNFLLNS/ Initial version of Lua access to Lexemes to be deployed on Bengali and Basque Wiktionaries] ** When creating new Wikidata statements in QuickStatements, you can now create multiple “reference groups” ([[d:Help:QuickStatements#Add_statement_with_sources|documentation]]) * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10113|IMA Mineral Symbol]], [[:d:Property:P10129|protective marking]], [[:d:Property:P10135|recording date]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10114|Natural History Museum (London) person ID]], [[:d:Property:P10115|Indonesian Hospital ID]], [[:d:Property:P10116|Music of Armenia ID]], [[:d:Property:P10117|New Index of Middle English Verse ID]], [[:d:Property:P10118|World of Shakespeare ID]], [[:d:Property:P10119|AllHomes research location ID]], [[:d:Property:P10120|Australian Trade Mark Number]], [[:d:Property:P10121|Harvard Art Museums ID]], [[:d:Property:P10122|BookDepository publisher ID]], [[:d:Property:P10123|Catalog of arthistoricum.net ID]], [[:d:Property:P10124|Database of Czech librarians ID]], [[:d:Property:P10125|German Newspaper Portal ID]], [[:d:Property:P10126|Enciclopedia d'arte italiana ID]], [[:d:Property:P10127|Dissernet journal ID]], [[:d:Property:P10128|Dissernet person ID]], [[:d:Property:P10130|centrasia.org person ID]], [[:d:Property:P10131|The Parliamentary Newspaper ID]], [[:d:Property:P10132|Saint Petersburg Encyclopedia ID]], [[:d:Property:P10133|Russian Academy of Sciences person ID]], [[:d:Property:P10134|Place Names of New Brunswick ID]], [[:d:Property:P10136|Pandora track ID]], [[:d:Property:P10137|Nintendo64EVER ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/alphabetical index|alphabetical index]], [[:d:Wikidata:Property proposal/International Standard Content Number ISCN|International Standard Content Number ISCN]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Number of likes|Number of likes]], [[:d:Wikidata:Property proposal/homophone form|homophone form]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Roovet Sound|Roovet Sound]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/National Library of Ireland ID|National Library of Ireland ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Famitsu game ID|Famitsu game ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/JSTOR artwork ID|JSTOR artwork ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NYPL Copyright Entries|NYPL Copyright Entries]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kinomania.ru film ID|Kinomania.ru film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kinomania.ru actor ID|Kinomania.ru actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Homosaurus ID (V3)|Homosaurus ID (V3)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Irish Times Profile ID|Irish Times Profile ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/All About Birds ID|All About Birds ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Slovak Theatre Virtual Database|Slovak Theatre Virtual Database]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Digital Mechanism and Gear Library ID|Digital Mechanism and Gear Library ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/f6s id|f6s id]], [[:d:Wikidata:Property proposal/IRIS Marche IDs|IRIS Marche IDs]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Viber group ID|Viber group ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Parque de la Memoria ID|Parque de la Memoria ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AAGM Artwork ID|AAGM Artwork ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Muz-TV ID|Muz-TV ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/MTV Russia ID|MTV Russia ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://query.wikidata.org/embed.html#%23defaultView%3AMap%0ASELECT%20DISTINCT%20%3Fdepartement%20%3FdepartementLabel%20%3Fform%20%7B%0A%20%20%7B%20%3Fdepartement%20wdt%3AP31%20wd%3AQ6465%20%7D%20UNION%0A%20%20%7B%20%3Fdepartement%20wdt%3AP31%20wd%3AQ22923920%20%7D%0A%20%20%3Fdepartement%20wdt%3AP1082%20%3Fpopulation%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wdt%3AP3896%20%3Fform%20%3B%0A%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20wdt%3AP47%20%3Fx%20.%0A%20%20FILTER%20NOT%20EXISTS%20%7B%0A%20%20%20%20%3Fdepartement%20wdt%3AP47%20%3Fvoisin%20.%0A%20%20%20%20%7B%20%3Fvoisin%20wdt%3AP31%20wd%3AQ6465%20%7D%20UNION%0A%20%20%20%20%7B%20%3Fvoisin%20wdt%3AP31%20wd%3AQ22923920%20%7D%0A%20%20%20%20%3Fvoisin%20wdt%3AP1082%20%3Fpopulation_voisin%20.%0A%20%20%20%20FILTER%20(%3Fpopulation_voisin%20%3E%20%3Fpopulation)%20.%0A%20%20%7D%0A%20%20SERVICE%20wikibase%3Alabel%20%7B%20bd%3AserviceParam%20wikibase%3Alanguage%20%22fr%22%20.%20%7D%0A%7D%0AORDER%20BY%20%3FdepartementLabel French departments with more population than all their neighbour departements] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1468634283824848905?t=wj3SsLQF35joU6e723vjrA&s=19 source]) *** [https://w.wiki/4YVG Map of places names after horses] ([https://twitter.com/belett/status/1470374814972059655 source]) *** [https://w.wiki/4YVH Latvian citizens by occupation] ([https://twitter.com/LArtour/status/1470309158503301126 source]) *** [https://w.wiki/4YVK Map of the mass graves from the Spanish Civil War] ([https://twitter.com/theklaneh/status/1469312604418064391 source]) ** Newest [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:WikiProjects|WikiProjects]]: [[d:Wikidata:WikiProject Cities|Cities]] * '''Development''' ** [[d:Wikidata:Mismatch Finder|Mismatch Finder]]: Developed a user script to show a notification on an Item if the Mismatch Finder has an unreviewed mismatch for it. ** Preparing for Lexeme Lua access to be enabled on the first wikis. ([[phab:T294637]], [[phab:T294159]]) ** Continuing work on migrating the termbox to vue3 ([[phab:T296202]]) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** [[d:Wikidata:Contribute/Suggested and open tasks|Suggested and open tasks]]! ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 12 13|Read the full report]]''' &middot; [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] &middot; [[:d:User:Lea Lacroix (WMDE)|Lea Lacroix (WMDE)]] 16:19, 13. децембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Lea Lacroix (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22425486 --> == Wikidata weekly summary #499 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Discussions''' ** New request for comments: *** [[d:Wikidata:Requests for comment/Creating new Wikidata items for all Commons categories|Creating new Wikidata items for all Commons categories]] ** Other: *** [[c:Commons_talk:SPARQL_query_service/Upcoming_General_Availability_release#Mandatory_authentication_considered_harmful|SPARQL query service (SDC) mandatory authentication considered harmful]] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.12.30 next Wikibase live session] is 16:00 GMT on Thursday 30th December 2021 (17:00 Berlin time). This month we will have a guest presentation by the team at [https://semlab.io/ The Semantic Lab at Pratt Institute]. They will present how they are using Linked Open Data (LOD) in their projects with the help of Wikibase. All are welcome! *** Next [[d:Wikidata:Events#Wikidata_bug_triage_hour|Wikidata Bug Triage Hour: January 13th at 17:00 UTC]]. Open discussion, bring your favorite Phabricator task. ** Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #21, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=21 Celebration] ** Past: *** EduWiki Live on the theme of Wikidata and Curriculum Digitization. ([https://www.youtube.com/watch?v=EwbK_-C6Rlc&t=2044s replay]) *** Wikidata workshop (in Italian) ([https://www.youtube.com/watch?v=sD4Eptg8KxE replay]) *** Semantic Web in Libraries: SWIB21 (replay) **** [https://www.youtube.com/watch?v=9CWx4IQyiA8 From string to thing: Wikidata based query expansion] **** [https://www.youtube.com/watch?v=MDjyiYrOWJQ Representing the Luxembourg Shared Authority File based on CIDOC-CRM in Wikibase] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://addshore.com/2021/12/wikidata-user-and-project-talk-page-connections/ Wikidata user and project talk page connection graph] *** [https://stacks.wellcomecollection.org/images-from-wellcome-collection-pass-1-5-billion-views-on-wikipedia-ee9663b62bef Images from Wellcome Collection pass 1.5 billion views on Wikipedia] *** [https://zbw.eu/labs/en/blog/integrating-the-pm20-companies-archive-part-3-of-the-data-donation-to-wikidata Integrating the PM20 companies archive: part 3 of the data donation to Wikidata] *** [https://blog.wikimedia.de/2021/12/20/parlamentsdebatten-werden-mit-wikidata-transparenter-und-besser-zugaenglich/ Parliamentary debates are made more transparent and accessible with Wikidata] *** [https://wikimedia.se/2021/12/15/ett-riksdagsdokument-sager-mer-an-tusen-ord/ A parliamentary document says more than a thousand words] (in Swedish) *** [https://www.datastory.org/blog/the-longest-serving-mp-in-sweden The Longest Serving MP in Sweden] *** [https://news.usc.edu/195978/commonsense-artificial-intelligence-ai/ '' "With artificial intelligence, common sense is uncommon]. "To help overcome this challenge, researchers use several sources of commonplace knowledge like Wikidata to obtain a “reasoned” AI response." '' ** Papers *** [https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0261130 A botanical demonstration of the potential of linking data using unique identifiers for people] *** [https://arxiv.org/pdf/2112.01989.pdf Survey on English Entity Linking on Wikidata] ** Videos *** Tutorial for Wikidata Mix'n'Match tool for database pairing (in Czech) - [https://www.youtube.com/watch?v=CrzLSrxL7Lc YouTube] *** SPARQL queries on Wikidata - basic level (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=1rLpnydVOpY YouTube] *** Presentation about the Wikidata community (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=1VUCmFdilb0 YouTube] *** Wikidata Advanced Course (in German) by OpenGLAM Switzerland - YouTube **** [https://www.youtube.com/watch?v=buZRcYAV3Eg Introduction] **** [https://www.youtube.com/watch?v=vcOyaPYjRB4 Concept of Linked Open Data] **** [https://www.youtube.com/watch?v=jk4pGavI8v0 SPARQL-Queries] **** [https://www.youtube.com/watch?v=WhqwPraCiSc Automatic data import] *** Querying Wikidata: Museums, Volcanoes (in French) - [https://www.youtube.com/watch?v=3MPbbqFZgnw YouTube] *** Wikidata Fundamentals (in French) by CAPACOA - YouTube **** [https://www.youtube.com/watch?v=zvVAKXotzYU Triplets, licenses] **** [https://www.youtube.com/watch?v=kvGUadO35oc Item, references and qualifiers, history tab] **** [https://www.youtube.com/watch?v=3c7kEHpU6MM Creation of a user account. Creation of a new items] *** Wikidata Workshop: The basics by CAPACOA - YouTube **** [https://www.youtube.com/watch?v=ERICpqHH7Nw Wikimedia Foundation licenses, item, semantic triples] **** [https://www.youtube.com/watch?v=1-P2TGnHWYM User creation] **** [https://www.youtube.com/watch?v=y2IarHeJdxc Searching and editing an item] *** Vector Search through Wikidata with Weaviate - [https://www.youtube.com/watch?v=T4zlvknSbGc YouTube] *** Creating items on Wikidata using OpenRefine (without sound — subtitles only) - [https://www.youtube.com/watch?v=Zn793UQfaQc YouTube] * '''Tool of the week''' ** [[d:User:NoclaimsBot|NoclaimsBot]] adds the first statements on [[d:Help:Items without statements|items without claims]] based on templates used on the linked Wikipedia article. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** The 500th Wikidata weekly summary is 2 issues away. We are putting together interesting things related to the number 500 to include in that issue. Do you know any Wikidata facts or queries or anything cool related to 500? Please add them to [[d:Wikidata:Status_updates/Next#Welcome_to_the_500th_Weekly_Summary!|Wikidata:Status updates/Next#Welcome to the 500th Weekly Summary!]] ** Wikimedia Commons Query Service (WCQS), currently in beta, will soon be in production with a planned General Availability date of 1 Feb 2022. See [[c:Commons:SPARQL query service/Upcoming General Availability release|the Upcoming General Availability release discussion page]] for more details. ** [[d:User:Lectrician1|Seth]] started an essay to summarize the multiple data-related projects going on between Wikimedia Projects at the moment: [[d:User:Lectrician1/The grand mess of data on Wikimedia|User:Lectrician1/The grand mess of data on Wikimedia]]. ** [https://twitter.com/MagnusManske/status/1468976001413754880 When creating new Wikidata statements in QuickStatements, you can now create multiple “reference groups” by using “!Sxx” instead of “Sxx” syntax to start a new reference group]. ** Wikimedia Deutschland is running a survey to evaluate Wikibase Installation and Updating experience for users. Please answer a few questions so we can continue to identify areas of improvement for users. Survey links *** [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeAR1kj9th1wRZU027zEPJd_xP8nFgj-T29iXrpZ2wuDBeXmg/viewform Wikibase Installation Survey] *** [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSd-8wDOCDR-uXLecNLzuM3jxc9K81mIKq1EtUhrweEveO8aTQ/formResponse Wikibase Software Updating Survey] ** Open positions at Wikimedia Deutschland in the Wikidata/Wikibase teams *** [https://wikimedia-deutschland.softgarden.io/job/14145264/Director-Engineering-m-w-d-/?jobDbPVId=36933089&l=en Engineering Director] *** [https://short.sg/j/4361894 Full-Stack Developer] * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10150|iTunes genre]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10138|Pandora album ID]], [[:d:Property:P10139|Indonesian College Code]], [[:d:Property:P10140|Institute of History of Ukraine ID]], [[:d:Property:P10141|Academy of Athens authority ID]], [[:d:Property:P10142|ThENC@ ID]], [[:d:Property:P10143|CDAEM person ID]], [[:d:Property:P10144|Famitsu game ID]], [[:d:Property:P10145|EPA Facility Registry Service ID]], [[:d:Property:P10146|Levels.fyi company ID]], [[:d:Property:P10147|U-PAD author ID]], [[:d:Property:P10148|CAMPUS author ID]], [[:d:Property:P10149|Original Esperanto Literature author ID]], [[:d:Property:P10151|iTunes genre ID]], [[:d:Property:P10152|Rutube channel ID]], [[:d:Property:P10153|Nasha Versia ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/Category for work of subject|Category for work of subject]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Honorary citizens category of entity|Honorary citizens category of entity]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kanobu numeric ID|Kanobu numeric ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/cadastral district|cadastral district]], [[:d:Wikidata:Property proposal/official shop URL|official shop URL]], [[:d:Wikidata:Property proposal/website|website]], [[:d:Wikidata:Property proposal/documented files|documented files]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/street number in Austria|street number in Austria]], [[:d:Wikidata:Property proposal/EU Whoiswho ID|EU Whoiswho ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Dicionario da Real Academia Galega|Dicionario da Real Academia Galega]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Österreichische Schulkennzahl|Österreichische Schulkennzahl]], [[:d:Wikidata:Property proposal/iCSO ID|iCSO ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bloomsbury Fashion Central ID|Bloomsbury Fashion Central ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Lur Encyclopedia ID|Lur Encyclopedia ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Zürich Herbaria collector ID|Zürich Herbaria collector ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/KSH code (historical)|KSH code (historical)]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Encyclopedia of Krasnoyarsk Krai ID|Encyclopedia of Krasnoyarsk Krai ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/WikiStrinda ID|WikiStrinda ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Bokselskap.no ID|Bokselskap.no ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Film.ru film ID|Film.ru film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Film.ru actor ID|Film.ru actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Artland artist ID|Artland artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Artland gallery ID|Artland gallery ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ILAB ID|ILAB ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/UNESCO ICH ID|UNESCO ICH ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Maritimt Magasin skips ID|Maritimt Magasin skips ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4Zgo Shijian (SJ 实践) experimental satellites] ([[d:Talk:Q11452851#Queries|source]]) *** [https://w.wiki/3DzA Age of living Hawthorn FC players] ([https://twitter.com/FreoPope/status/1472166997513289728 source]) *** [https://w.wiki/4Zmj People died on their 50th birthday] ([https://twitter.com/LibrErli/status/1471923820965646342 Source]) *** [https://w.wiki/3Z$7 Relationship between London School of Economics doctoral advisors and students] ([https://twitter.com/HelsKRW/status/1471388444593172481 source]) *** [https://w.wiki/4Yo8 Map of twinned towns (or partners) of municipalities of Puy-de-Dôme] ([https://twitter.com/belett/status/1470782945732538378 source]) *** [https://w.wiki/4YTF Map of the places named in reference the horse] ([https://twitter.com/belett/status/1470374814972059655 source]) *** [https://w.wiki/4XWd Map of bridges in Kaliningrad] ([https://twitter.com/slaettaratindur/status/1468960428805869579 source]) *** [https://w.wiki/4a9v Latvian citizens by occupation] ([https://twitter.com/LArtour/status/1470309158503301126 source]) *** [https://w.wiki/4WaA Wikidata items which are the most linked by lexemes using the property “item for this sense”] ([https://twitter.com/envlh/status/1467830070773432326 source]) *** [https://w.wiki/4aJw Actors in Christmas movies: by frequency, with film titles and sample film item] ([[d:Talk:Q28026639#actors|source]]) *** [https://w.wiki/4aJy Filming locations of Christmas movies, with film titles and sample film item] ([[d:Talk:Q28026639#filming locations|source]]) *** [https://w.wiki/4aK4 Recent Christmas movies lacking filming location] ([[d:Talk:Q28026639#films lacking filming location|source]]) * '''Development''' ** Due to the winter holidays, the development team is taking a break and no deployment is happening for Wikidata at the moment. Happy holidays, everyone :) [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 12 20|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 16:36, 20. децембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22461052 --> == Wikidata weekly summary #500 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Wikidata-logo-en.svg|150px|right]] <div style="margin-top:10px; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">''Here's your quick overview of what has been happening around Wikidata over the last week.''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; -webkit-column-width: 400px; -moz-column-width: 400px; column-width: 400px;"> * '''Welcome to the 500th Weekly Summary!''' ** Item #500 is [[d:Q500|Citrus ×limon]]; Property #500 is [[d:P:P500|exclave of]]; and Lexeme #500 is "[[d:L:L500|കുടുംബം]]" - Malayalam for “family”. ** “Roughly” 500 people were participants at [[d:Wikidata:WikidataCon 2021|WikidataCon 2021]] ** [[d:Q207742|Q207742]] is about the natural number 500 ** [[d:Q560388|Q560388]] disambiguates "500" for Wikipedias in 14 languages. ** The Roman numeral for 500 is "[[d:Q9884|D]]" ** [https://w.wiki/4aS5 Timeline of places when they had a population of exactly 500] ** Wikidata was 500 days old on [[d:Q17922993|Friday 14 March 2014]]. It will be 500 weeks old on [[d:Q69306446|Tuesday 31 May 2022]] * '''Discussions''' ** Open request for adminship: [[d:Wikidata:Requests for permissions/Administrator/Ameisenigel|Ameisenigel]] (RfP scheduled to end after 27 December 2021 15:57 UTC) * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Events|Events]]''' ** Upcoming: *** The [https://etherpad.wikimedia.org/p/WBUG_2021.12.30 next Wikibase live session] is 16:00 GMT on Thursday 30th December 2021 (17:00 Berlin time). This month we will have a guest presentation by the team at [https://semlab.io/ The Semantic Lab at Pratt Institute]. They will present how they are using Linked Open Data (LOD) in their projects with the help of Wikibase. All are welcome! *** Next [[d:Wikidata:Events#Wikidata_bug_triage_hour|Wikidata Bug Triage Hour: January 13th at 17:00 UTC]]. Open discussion, bring your favorite Phabricator task. *** [[m:Coolest_Tool_Award|Coolest Tools Awards]] on Friday 14 January 2022, 17:00 UTC **Ongoing: *** Weekly Lexemes Challenge #22, [https://dicare.toolforge.org/lexemes/challenge.php?id=22 New Year] ** Past: *** [https://www.youtube.com/watch?v=hY-1jcBxbbM Wikidata. Lecture - master class in Russian] is 16:07 GMT on Sunday 26th December 2021 (19:07 Moscow time) in Minsk Hackerspace. For those who are not familiar and want to know what it is. *** WikidataCon 2021 (replay on YouTube) **** Wikidata talks: *****[https://www.youtube.com/watch?v=XT_-pZ4Fgmw Improving Women's Biographies through Wikidata - Experiences from Women in Red and the Smiths. Inst.] *****[https://www.youtube.com/watch?v=0T9PG7tjFaA A Wikidata university course? Lessons learned from featuring Wikidata in an elective course at TAU.] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=wZQUn9KjJOc Linking Indian Local Self Government's Structured Data with Wikidata and OpenStreetMap] *****[https://www.youtube.com/watch?v=e_VxTlBNkyk Finding new pathways of collaborating for a sustainable Wikidata software development] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=-RkKc19ozso How can we reimagine Wikidata from the margins? Conversation with Maryana Iskander] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=rgDkNgAibds Wikidata at Texas A&M University Libraries: Enhancing Discovery for Dissertations] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=9Z6dUiAG_6c Wiki API Connector - Simplifying ETL workflows from open APIs to Wikidata/Commons] *****[https://www.youtube.com/watch?v=wVxV4Y7XSW0 IG WIKIDATA HUB - The Journey towards building a WIKIDATA community in Nigeria] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=4Wp8m_kxlks Integration of Wikidata 4OpenGLAM into data and information science curricula] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=KjantQX_nvc Description from Wikidata on sister projects and concerns about vandalism] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=7AIbjmaInNI Knowledge Quality In Wikidata: Vandalism Insights and Data Collaborations] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=UKIkHxuaR_g Shared Citations - A proposed citation management database for Wikimedia] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=dpyYvcEXu3o Analyzing, visualizing and improving Wikidata using the Wolfram Language] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=HZa-57F1h3w Challenges and Lessons from a Pilot Project: Christian Hymns in Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=IvgfOtU1CB4 Wikidata for authority control: sharing museum knowledge with the world] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=X9JnKcdDz68 Wikidata supporting open student research projects in plant chemistry] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=z7nS78lHQM4 A world in which 99% of Wikidata’s editors never come to Wikidata.org] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=0g_3GeQC0YY Linking the Art in the Christian Tradition (ACT) database to Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=aRQhuz-OD5w Global templates: Towards a New Age of Cross-wiki Data Collaboration] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=20vs7Uj6F_0 From QRPedia to AudioQRPedia : how to improve QRPedia using Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=5-tQzj3nouw Sister projects: Wiki Loves Monuments presentations and discussion] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=4xLBCMCui9U From Google Scholar to Wikidata: The RIDC NeuroMat Experience] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=sF9efakAhmw Assessing the quality of sources in Wikidata across languages] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=p78ZoWZeQ_o IFLA Wikidata Working Group: Updates from the library field] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=iOUoAB6XKts A process to roundtrip Wikidata into Alma using Alma Refine] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=q6IDREkqUrA Arrange river data in Taiwan by Wikidata and OpenStreetMap] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=n312s09k4cQ Look both ways: integrating Wikidata and OpenStreetMap] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=WyEjo9nPW9o Wikidata in the Classroom: Updates from North America] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=hMJx0Nzzx6M Learning Wikidata in 8 Weeks as a Smithsonian Intern] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=d3flyyeWzV8 Wikidata-based Narratives for Research and Education] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=C5XQmjSUnBs Measuring Political Elite Networks with Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=mDRrIO0G84g Sorting out industry classifications in Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=MOfMeLYDtWY Systematic Review Automation driven by Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=GSS5kviMkTM The Lindy Effect in Wikidata User Retention] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=lIsmFUuGvCw Non-binary Gender Identities in Wikidata] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=15sSKQPHymY Measuring and monitoring data quality] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=jfSqxWn0suI Wikidata & Education: A Global Panel] *****[https://www.youtube.com/watch?v=IEg5R7o-Rww Integrating Wikidata into education] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=IEg5R7o-Rww Integrating Wikidata into education] *****[https://www.youtube.com/watch?v=WfgdzN7nd-8 Wikidata in Australia showcase] *****[https://www.youtube.com/watch?v=g-uYETVjCLE Wikidata and R: a perfect pair] *****[https://www.youtube.com/watch?v=R5cI5p2hSog Writing schemas for Wikidata] *****[https://www.youtube.com/watch?v=5AYzuBOkXeI Overview of ontology issues] *****[https://www.youtube.com/watch?v=j3vRSnM3v-w Wikidata and OCCRP] **** Wikibase talks: ***** [https://www.youtube.com/watch?v=gCFLlx4dQvY Open meeting of the Wikibase Stakeholder Group and interactive roadmapping session] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=c05_SZiZm9g How can Wikimedia Deutschland enable an ecosystem of developers around Wikibase?] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=PyBWo-ka9JU Wikibase as an infrastructure for Knowledge Graphs: The EU Knowledge Graph] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=UPsTEbxZZpQ "A Wikibase for what?" - diverse users at the edge of the graph] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=knY30zUmkGI Wikibase lightning talks: data upload and extensions session] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=JD3Ghiaw8hc How to open Authority Control system - The GND & Wikibase] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=B5Z4hbgpIH8 Wikibase Community User Group meeting and track roundup] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=GJ8rE-7F-zs Pre-launch Announcement and Preview of Wikibase.Cloud] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=JieuRJz14Sk Wikibase as RDM infrastructure within NFDI4Culture] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=k37WvpjqIAw Wikibase lightning talks: inspiration session] ***** [https://www.youtube.com/watch?v=UVAnQVabhYs Wikibase for Citations on Wikipedia] * '''[[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Press coverage|Press, articles, blog posts, videos]]''' ** Blogs *** [https://wikiedu.org/blog/2021/12/21/why-you-need-to-understand-wikidata-no-matter-what-field-youre-in/ Why you need to understand Wikidata, no matter what field you’re in] ** Papers *** [https://arxiv.org/pdf/2112.05452.pdf Improving the Question Answering Quality using Answer Candidate Filtering based on Natural-Language Features] *** [https://www.pnas.org/content/119/1/e2025334119 Algorithmic amplification of politics on Twitter] ** Videos *** SPARQL queries on Wikidata - advanced level (in Italian) - [https://www.youtube.com/watch?v=DWyMMrAFz6k YouTube] *** How to link items to Dagbani Wikipedia articles using databox by [[d:User:Dnshitobu|Dnshitobu]] - [https://www.youtube.com/watch?v=PXT8Pt9MLa8 YouTube] *** Alias names in Wikidata - [https://www.youtube.com/watch?v=fGb30Tu1hAQ YouTube] * '''Tool of the week''' ** [https://observablehq.com/@pac02/articles-created-by-country-of-citizenship?collection=@pac02/pages-created Articles created by country of citizenship] : a javascript notebook which looks at the distribution of articles created by a user by country of citizenship (P27). It uses Wikidata's API through wikibase-sdk library. * '''Other Noteworthy Stuff''' ** [http://Wikidata:SPARQL_query_service/WDQS-State-of-the-union-2021-Dec WDQS State of the Union, Dec 2021] now available. ** If you are using the Modern Vector skin on Wikidata then search might break for you near the end of January for a few days. To fix it you can temporarily switch back to the Vector skin. A proper fix is being worked on in [[phab:T275251]]. ** Wikimedia Deutschland is running a survey to evaluate Wikibase Installation and Updating experience for users. Please answer a few questions so we can continue to identify areas of improvement for users. Survey links *** [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeAR1kj9th1wRZU027zEPJd_xP8nFgj-T29iXrpZ2wuDBeXmg/viewform Wikibase Installation Survey] *** [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSd-8wDOCDR-uXLecNLzuM3jxc9K81mIKq1EtUhrweEveO8aTQ/formResponse Wikibase Software Updating Survey] ** Open positions at Wikimedia Deutschland in the Wikidata/Wikibase teams *** [https://wikimedia-deutschland.softgarden.io/job/14145264/Director-Engineering-m-w-d-/?jobDbPVId=36933089&l=en Engineering Director] *** [https://short.sg/j/4361894 Full-Stack Developer] * '''Did you know?''' <!-- NEW PROPERTIES DO NOT REMOVE --> ** Newest [[d:Special:ListProperties|properties]]: *** General datatypes: [[:d:Property:P10176|type host]], [[:d:Property:P10177|CSS code]] *** External identifiers: [[:d:Property:P10152|Rutube channel ID]], [[:d:Property:P10153|Nasha Versia ID]], [[:d:Property:P10154|Irkipedia ID]], [[:d:Property:P10155|Babesdirectory ID]], [[:d:Property:P10156|Numelyo ID]], [[:d:Property:P10157|ua-football.com player ID]], [[:d:Property:P10158|soccerpunter.com player ID]], [[:d:Property:P10159|pfl.uz player ID]], [[:d:Property:P10160|PGM author ID]], [[:d:Property:P10161|Irish Times profile ID]], [[:d:Property:P10162|politika-crimea.ru person ID]], [[:d:Property:P10163|Kinomania.ru actor ID]], [[:d:Property:P10164|Kinomania.ru film ID]], [[:d:Property:P10165|bards.ru person ID]], [[:d:Property:P10166|kinobaza.com.ua actor ID]], [[:d:Property:P10167|kinobaza.com.ua film ID]], [[:d:Property:P10168|Zürich Herbaria collector ID]], [[:d:Property:P10169|N64-Database ID]], [[:d:Property:P10170|Channel One Russia show ID]], [[:d:Property:P10171|Kanobu ID]], [[:d:Property:P10172|Lambic.Info ID]], [[:d:Property:P10173|Smotrim.ru film ID]], [[:d:Property:P10174|CH district ID]], [[:d:Property:P10175|Digital Index of Middle English Verse ID]], [[:d:Property:P10178|Genie album ID]], [[:d:Property:P10179|Genie song ID]], [[:d:Property:P10180|Genie artist ID]], [[:d:Property:P10181|Austrian school ID]], [[:d:Property:P10182|DFIH business ID]], [[:d:Property:P10183|Corporate Identification Number (CIN) in India]], [[:d:Property:P10184|Ruskino actor ID]], [[:d:Property:P10185|Ruskino film ID]], [[:d:Property:P10186|Joconde use ID]], [[:d:Property:P10187|JSTOR artwork ID]], [[:d:Property:P10188|Dicionario da Real Academia Galega ID]], [[:d:Property:P10189|Bloomsbury Fashion Central ID]], [[:d:Property:P10190|MTBdata ID]], [[:d:Property:P10191|All About Birds ID]], [[:d:Property:P10192|Homosaurus ID (V3)]], [[:d:Property:P10193|GISAID identifier]], [[:d:Property:P10194|oKino.ua actor ID]], [[:d:Property:P10195|Library of Congress providers ID]] <!-- END NEW PROPERTIES --> <!-- NEW PROPOSALS DO NOT REMOVE --> ** New [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Property proposal|property proposals]] to review: *** General datatypes: [[:d:Wikidata:Property proposal/documented files|documented files]], [[:d:Wikidata:Property proposal/start and end time in video|start and end time in video]], [[:d:Wikidata:Property proposal/is an individual of a taxon|is an individual of a taxon]], [[:d:Wikidata:Property proposal/facilitates flow of|facilitates flow of]], [[:d:Wikidata:Property proposal/LKI ID|LKI ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/service hosted by|service hosted by]], [[:d:Wikidata:Property proposal/service hosted at|service hosted at]], [[:d:Wikidata:Property proposal/everyeye.it ID|everyeye.it ID]] *** External identifiers: [[:d:Wikidata:Property proposal/Artland artist ID|Artland artist ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Artland gallery ID|Artland gallery ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/ILAB ID|ILAB ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/UNESCO ICH ID|UNESCO ICH ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Maritimt Magasin skips ID|Maritimt Magasin skips ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/AMPAS collections item ID|AMPAS collections item ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kinofilms.ua actor ID|Kinofilms.ua actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Kinofilms.ua film ID|Kinofilms.ua film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Artland fair ID|Artland fair ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Archivio Storico dell'Università degli Studi di Cagliari person ID|Archivio Storico dell'Università degli Studi di Cagliari person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Regroupement Québécois de la danse (RQD) ID|Regroupement Québécois de la danse (RQD) ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NatureServe Explorer ID|NatureServe Explorer ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Key Biodiversity Areas factsheet ID|Key Biodiversity Areas factsheet ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/CNSflora ID|CNSflora ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Rusactors actor ID|Rusactors actor ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Rusactors film ID|Rusactors film ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/eurasian-defence.ru person ID|eurasian-defence.ru person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/artchive person ID|artchive person ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/nzs.si player ID|nzs.si player ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/Der Spiegel topic ID|Der Spiegel topic ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/NLC Bibliography ID|NLC Bibliography ID]], [[:d:Wikidata:Property proposal/PKULaw CLI Code|PKULaw CLI Code]], [[:d:Wikidata:Property proposal/LGBT Info Wiki ID|LGBT Info Wiki ID]] <!-- END NEW PROPOSALS --> ** Query examples: *** [https://w.wiki/4aUy Places that appear in the Encyclopaedia Britannica, the Great Russian Encyclopaedia, the Great Catalan Encyclopaedia and the Store Norske Leksikon], (ordered by country) ([https://twitter.com/theklaneh/status/1473054945624608769 source]) *** [https://w.wiki/4bmy Christmas traditions around the world] (with pictures) ([https://twitter.com/lubianat/status/1474772209482842116 source]) *** [https://w.wiki/4bb7 UK parties since 1935 that have only ever been represented by a single MP] ([https://twitter.com/generalising/status/1474414883005415424 source]) *** [https://w.wiki/4avE Brazilians with most Wikipedia pages across languages] ([https://twitter.com/lubianat/status/1473710122362941449 source]) * '''Development''' ** Due to the winter holidays, the development team is taking a break and no deployment is happening for Wikidata at the moment. [[phab:maniphest/query/4RotIcw5oINo/#R|You can see all open tickets related to Wikidata here]]. If you want to help, you can also have a look at [https://phabricator.wikimedia.org/project/board/71/query/zfiRgTnZF7zu/?filter=zfiRgTnZF7zu&order=priority the tasks needing a volunteer]. * '''Monthly Tasks''' ** Add labels, in your own language(s), for the new properties listed above. ** Comment on property proposals: [[d:Wikidata:Property proposal/Overview|all open proposals]] ** Contribute to a [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Showcase items|Showcase item]]. ** Help [[d:Special:LanguageStats|translate]] or proofread the interface and documentation pages, in your own language! ** [[d:User:Pasleim/projectmerge|Help merge identical items]] across Wikimedia projects. ** Help [[d:Wikidata:Status updates/Next|write the next summary!]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[:d:Special:MyLanguage/Wikidata:Status updates/2021 12 27|Read the full report]]''' · [[m:Global message delivery/Targets/Wikidata|Unsubscribe]] · [[:d:User:Mohammed Sadat (WMDE)|Mohammed Sadat (WMDE)]] 15:28, 27. децембар 2021. (CET) </div> </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Mohammed Sadat (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikidata&oldid=22501134 --> == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Тепић == Поздрав! Шта сам погријешио код слике Милана Тепића? [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 19:45, 12. јануар 2022. (CET) :{{ре|АРК9367}} Ту слику је један уредник пренео на [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:MilanTepicploca.jpg Оставу]. Кад год се до тога дође, локална слика се брише да не би било беспотребног дуплирања. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 05:40, 13. јануар 2022. (CET) == Vandalizam == Molim te da zaključaš članak [[Асфиксија|Asfiksija]] kako bi ga zaštitio od vandalizma Scriptir-a, koji nije savlado osnovne elemente uređivanja Vikipedije, a pokušava da nametne svoju volju.Hvala — [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] ([[Разговор са корисником:Intermedichbo|разговор]]) 15:16, 16. јануар 2022. (CET) :Захваљујем. [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] ([[Разговор са корисником:Intermedichbo|разговор]]) 18:20, 16. јануар 2022. (CET) == Izbor == Pošto si admin, a [[Медаља за ревносну службу (1913)|ovo ima više od 3 pozitivne recenzije]], jel automatski ide za sjajan ili ide na glasanje? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 12:21, 13. фебруар 2022. (CET) :{{re|Ivan VA}} Prema ovim [[Википедија:Сјајни чланци/Правила|pravilima]] članak traba staviti na glasanje da bi postao sjajan. Moguće je da je bilo promena pravila sa kojima nisam upoznat, tako da bi bilo bolje da postavite pitanje na trgu. Što se tiče članka, on jeste lepo napisan, međutim u pogledu količine sadržaja smatram da je podobniji za status dobrog članka. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 15:14, 13. фебруар 2022. (CET) ::Pitaću Pinkija, on zna. Elem hvala na komentaru, trebao si se uključiti u raspravu. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:20, 13. фебруар 2022. (CET) == Aleksandar Jovanović Ćuta == Iskreno bih Vas zamolili da ne vracate neistinite podatke na staro. Hvala unapred [[Корисник:Greennewscom|Greennewscom]] ([[Разговор са корисником:Greennewscom|разговор]]) 12:39, 19. фебруар 2022. (CET) :{{re|Greennewscom}} Sudeći po [[Посебно:Доприноси/Greennewscom|''vašoj istoriji izmena'']] vi ste do sada vršili izmene samo u članku [[Aleksandar Jovanović Ćuta]]. Iz [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8B%D1%83%D1%82%D0%B0&action=history ''istorije izmena tog članka''] sledi da ja nisam doprineo izradi tog članka. Isto tako je uočljivo da su vaše izmene vraćali drugi urednici, jer ste uklanjali sadržaj i menjali podatke bez obrazloženja i navođenja izvora koji bi te akcije podržali. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 15:23, 19. фебруар 2022. (CET) == Spameri na Wikipediji == Zdravo. Hvala na dobrodošlici. Nažalost neprijatno sam iznenađen kako ovde sve funkcioniše. Naime, ovde ima spamera koji se uhvate nekog i onda ga ne puštaju. Šta god da sam objavio korisnik pod imenom NguoiDungKhongDinhDanh je vratio na staro. U njegovim aktivnostima vidim da je to jedino što radi, ne samo meni, nego neosnovano vraća članke na pređašnje stanje... Prijavio me je kako bi mene trebalo blokirati... Žao mi je što sve ovde nije bolje uređeno. Čak i ukoliko ne budem blokiran (ne znam ni zašto bih bio, ali vidim da je i to moguće)odustajem od aktivnosti ovde. Pozdrav == [[Збирка великана српске хемије]] == Тећбре, заборавих на Вас, дуго нисмо патролирали у трећој смени заједно као браћа Кличко и Зеленски у Кијеву синоћ. Ову страницу сам само за Вас направио. Поздрав! — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:19, 26. фебруар 2022. (CET) == 10.000 чланака == Срдачан поздрав Хтео бих да те питам нешто с обзиром на то да видим да си ти ангажован што се тиче 10.000 чланака. Да ли имаш неку методу рада на тим чланцима ? Хтео бих да ти се придружим у том пројекту али не бих да те ометам у раду ако имаш неки шаблон или неки одређени начин рада. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 15:51, 14. март 2022. (CET) :{{re|Боки}} Списак од 10К чланака које свака енциклопедија треба да има је [[m:List_of_articles_every_Wikipedia_should_have/Expanded|дефинисан на Мети]] као листа wikidata идентификатора. Овим спиком је обухваћен списак [[m:List_of_articles_every_Wikipedia_should_have|хиљаду чланака]]. Правила уређивања ових чланака се не разликују од остатка Википедије. Ови чланци на својим страницама за разговор садрже шаблон којим се оне класификују у тематске категорије. Поједини већи пројекти, попут Википедије на енглеском, имају своје засебне листе, које су извесној мери сличне међународној листи, мада се оне независно одржавају. На овом пројекту, као и великој већини других пројеката се користи међународна 10К листа. :Да би се омогућило [[m:List of Wikipedias by expanded sample of articles|поређење Википедијиних пројеката]] у погледу комплетности садржаја 10К чланака, договорено је неколико једноставних правила бодовања (она су наведена изнад табеле језичких пројеката). При бодовању се превасходно узима у обзир количина садржаја, изражена бројем ''знакова'' (у зависности од избора писма, број знакова се може разликовати од броја бајтова, нпр. ћириличним словима је углавном потребно два бајта). Рад на чланцима са више од 16К знакова је пожељан, јер се тиме увећа исцрпност покривености тема, међутим такви доприноси немају утицаја на бодовни систем. :Страница „[[Википедија:Списак 10.000 чланака које свака Википедија треба да има]]” пружа детаљнији увид у расподелу ступња покривености 10К тема. Ја углавном радим на чланцима са мање од 8К знакова, како би се умањио број клица. При том су моје активности типично фокусине на пар чланака који су док радим на њима обележени шаблоном „радови у току”, тако да су шансе од сукоба измена маргиналне. :--[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 04:36, 15. март 2022. (CET) ::@[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] - Хвала ти на одговору ! Тај математички део сам сконтао. Енглески ми је као други матерњи па сам успео то да сконтам. Ако погледаш, неке од тих чланака сам лично довео до тога да нису више клице (да имају преко 8К бајтова). Једино шта сам хтео је да тебе питам ако ти имаш неки шаблон по којем радиш како се не би сударали али ако ти поставиш <nowiki>{{ rut }}</nowiki> онда смо у реду. Тако ћу и ја поставити како би ти знао шта се дешава и шта ја тренутно радим. ::Поздрав ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 14:41, 15. март 2022. (CET) == Масовни унос чланака == Поздрав, хтио сам да те питам да ли би могао да одрадиш унос чланака о бициклистима ботом и како би ишао тај процес, треба ли да га одобри заједница? То не би био велики број, послао бих ти ја шаблоне о побједницима трка, па да унесеш чланке који недостају. Има два сајта за информације који би се наводили у спољашњим везама, cyclingarchives и procyclingstats. Унос је одрађен и на енглеској википедији, у знатно већем броју, али је код њих инфокутија другачија, ја сам [[:Шаблон:Инфокутија Бициклиста|инфокутију о бициклистима]] посебно стилизовао, па не знам представља ли то проблем. Што се категорија тиче, можеш да додајеш оне основне, рођени, умрли и земљу одакле је, остало могу и ја постепено, а ако ти није компликовано ботом, можеш и ти, на основу категорије [[:Категорија:Победници бициклистичких трка|Побједници бициклистичких трка]] и поткатегорија за побједнике класификација, које се налазе у свакој категорији. Ја сам направио велики број чланака, али имам и друга интересовања, па је немогуће покрити све, али би било добро да постоје. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 16:13, 26. март 2022. (CET) :{{re|Vux33}} Количина времена коју тренунтно, као и у ближој будућности, могу да посветим Википедији, је релативно мала. Посао који сте описали знатно премашује моје садашње могућности. Уколико желите да овај унос буде одрађен у догледно време, боље би било да поставите предлог на Ботовском тргу. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 19:39, 26. март 2022. (CET) Нека га тако, па ако се сјетиш или будеш имао времена у будућности, јави се. Хтио сам да те питам још нешто, додавао си оно за виталне чланке на страницама за разговор, означени су као старт класа, па можеш ли погледати мијења ли се то када се чланак значајно прошири. Мислим на чланке [[Тур де Франс]], [[мрави]], [[тврдокрилци]] и [[бумбар]]. Поздрав. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 12:23, 16. мај 2022. (CEST) == Nepravi koren == @[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] Нов сам на овој мрежи и искрено сам хтео да некако својим знањем допринесем Википедији. Баш због овог разлога сам направио страницу "Неправи корен", где сам у јако сажетом тексту покушао да објасним сврху. Из неког разлога сте Ви обрисали ту страницу. Опет кажем, релативно сам нов овде, па не знам како да Вам директно пошаљем поруку, ако је то овде уопште и могуће? [[Корисник:Baron Von Minhauzen|Baron Von Minhauzen]] ([[Разговор са корисником:Baron Von Minhauzen|разговор]]) 18:30, 5. април 2022. (CEST) :{{re|Baron Von Minhauzen}} Novi članak s naslovom „Nepravi koren” je bio nezavršen duže od nedelju dana. Takvi doprinosi se brišu, ili prenose na imenski prostor „Nacrt”. Uvodni deo sadržaja koji ste uneli je već obuhvaćen postojećim člankom [[kvadratni koren]]. Paragraf sa naslovom „Kako izračunati nepravi koren?” je bio napisan neenciklopedijskim stilom, i bilo bi neophodno da se u potpunosti preradi. Iz tih razloga je članak koji ste započeli obrisan. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 18:56, 5. април 2022. (CEST) == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 14:13, 8. април 2022. (CEST) == [[Земљина маса]] == Здраво. ⊕ је погрешан симбол за Земљу. Понекад се користи као замена, али је математички симбол и у многим фонтовима изгледа погрешно. (На пример, постоји размак између + и круга.) Уницоде симбол за Земљу је 🜨. [[Корисник:Kwamikagami|Kwamikagami]] ([[Разговор са корисником:Kwamikagami|разговор]]) 03:06, 15. април 2022. (CEST) == [[Биг Пан]] == Поз. Урадио сам један чланак о реперу [[Биг Пан]], па ако би могао да га погледаш. Могу ли њега да линкујем у чланку [[реповање]]? — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:14, 9. јун 2022. (CEST) :{{re|Ничим неизазван}} Уколико сте вољни, проширите чланак [[реповање]] преводом садржаја секције „[[en:Rapping#Flow]]”. Тиме бисте увели Биг Пана у историјском и/или стилском контексту. --[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 18:23, 9. јун 2022. (CEST) ::Е, почео сам да радим, хвала! [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0#%D0%9E%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 Можеш само да видиш] да ми цитираш тј. реферишеш онај текст јер сам га само превео, а не знам то да радим. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:58, 11. јун 2022. (CEST) == Позив за учешће у расправи поводом стандардизације прве реченице == Поштовање, колега! Позивам Вас да учествујете у [[Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизација прве реченице чланака|расправи поводом стандардизације прве реченице]]. Доиста би ми много значило Ваше мишљење и опаске, а и крајње је време да се усагласимо око овог питања. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:59, 22. јун 2022. (CEST) == Оскрнављена италијанска насеља == Здраво! Приметио сам да су Аутобот и Бокимбот скрнавили чланке о појединим италијанским насељима „брисањем беспотребних ствари” ([[Посебно:Разлике/17761788|пример]]). Уклоњени су значајни делови чланака попут (додатне) литературе и корисних спољашњих веза. На тим местима се сад налази вишак празних редова. Можеш ли некако вратити ове измене или барем уклонити сувишан празан простор? — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 00:49, 15. јул 2022. (CEST) == Molba/zahtev == Pozdrav. Imam za tebe [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dungodung#Molba/zahtev istu molbu kao za Filipa]. Da ti ne prepisujem, piše tamo kod njega. Ako te ne mrzi pogledaj i zaključi. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:27, 24. јул 2022. (CEST) :Страница колеге као и свих администратора због неколико корисника склоних вандализму ми је на надгледању; само кратко - три администратора и један старији корисник су јасно истовјетно одговорили, чини се да корисник није задовољан одговором па ''тражи правду'' код старијих колега које зна од раније, што је већ виђено а може се лако тумачити на више негативних начина, посебно узевши у обзир његов тон, начин обраћања и практично неприхватање двије званичне опомена администратора. Свакако подржавам конструктиван одговор колега. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:15, 24. јул 2022. (CEST) :Допуна:Сакрио сам податке који су осјетљиве природе... — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:15, 24. јул 2022. (CEST) gm3obq5tpe5gysag4qvckhuugqlb456 0 445461 25121079 24476200 2022-07-24T12:44:57Z 2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127 wikitext text/x-wiki {{Град у Украјини | назив = Чернигов | изворни_назив = {{јез-укр|Чернігів}} | слика = 74-101-0020 Troyckiy Sobor 3.jpg | опис_слике = | градска_застава = Alex K Chernihiv prapor 1992.svg | грб = Coat of Arms of Chernihiv.svg | држава = {{УКР}} | област = [[Черниговска област]] | локација = UKR Kiev map.svg | оснивање = [[907]]. | становништво = 296.723 <small>(процена)</small> | извор_становништво = | година_становништво = 2012 | густина = | агломерација = | површина = 79 | гшир = 51.49397 | гдуж = 31.29472 | надморска_висина = 124 | дан_града = | веб-страна = [http://www.chernigiv-rada.gov.ua/ chernigiv-rada.gov.ua/] | градоначелник = Владислав Атрошенко | градови-побратими = [[Дитроит]], [[Габрово]], [[Брјанск]], [[Перм]], [[Митишчи]], [[Храдец Кралове]], [[Меминген]], [[Гомељ]] }} '''Чернигов''' ({{јез-укр|Чернігів}}) град је у [[Украјина|Украјини]], у [[Черниговска област|Черниговској области]]. Чернигов је древни старословенски град, поред [[Кијев]]а и [[Велики Новгород|Новгорода]], један од три најважнијих градова [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]]. Данас је град административни центар [[Чернигивска област|Черниговске области]]. Према процени из 2012. у граду је живело 296.723 становника. == Историја == Први пут се Чернигов помиње у [[Руско-византијски споразум|руско-византијском уговору]] из [[907]]. године, који је био резултат Руске најезде [[Олег Вешти|Олега Новгородског]] на [[Константинопољ|Цариград]]. За време [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]] град је био други по привредно-политичком значају, иза Кијева. '''Хронологија''' * 1. век нове ере: на брежуљцима [[Десна (притока Дњепра)|реке Десне]] насели се словенско племе [[Северани|Северјани]] * крај 7. столећа: почетак формирања града Чернигова. Градња првих утврђења * 9. столеће: Чернигов је центар племена Сиверјана и крајем стољећа улази под [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]] * 907. година: најранији познати запис Чернигова у хронологији [[Повест минулих лета]] * 992. година: Чернигов постаје [[епархија|епископија]], први епископ је Неофит * 11. век: град одбија напад [[Кумани|Кумана]] * 1112: велика суша * 1120-1123: изградња Борисоглебскога сабора * 1185: у Чернигову је написан један од значајних епа руске историје [[Слово о Игоровом походу]] * 12. век: изградња Илинске цркве и подизање библиотеке * 1239: напад [[Монголи|Монгола]] и [[Опсада Черњигова (1239)|рушење града]] * 1357-1358: окупација града од стране литовске кнежевине * 1499-1503: град је део московске кнежевине * 1611: окупиран од Пољака и 1618. по мировном договору Чернигов потпада у [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литовску државу]] * 1654: Чернигов постаје део [[Руска Империја|Руске Империје]] * 1801: постаје седиште черниговске губерније * 1808. популација око 4.500 * 1917-1919: револуција * 1925: популација 37.500 * 1941-1943: нацистичка окупација * 2010: популација 298.000 == Становништво == Према процени, у граду је 2012. живело 296.723 становника. {{ДемографијаУКР |1979=238141<ref name="CP">{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/Ukraine-Cities.html |title= UKRAINE: Major Cities|accessdate=10. 11. 2012. |last=|first= |others= |date=|work= |publisher=City Population}}</ref> |1989=296347<ref name="CP"/> |2001=304994<ref name="CP"/> |2012=296723<ref name="CP"/> }} == Партнерски градови == * {{зас|Северна Македонија}} [[Прилеп]] * {{зас|Бугарска}} [[Габрово]] * {{зас|Белорусија}} [[Гомељ]] * {{зас|Пољска}} [[Тарнобжег]] * {{зас|Русија}} [[Брјанск]] * {{зас|Немачка}} [[Меминген]] * {{зас|Чешка}} [[Храдец Кралове]] * {{зас|Русија}} [[Митишчи]] * {{зас|Летонија}} [[Огре]] == Галерија == <gallery widths="155" heights="125"> Датотека:2014 Чернігів Україна Адміністративний будинок.jpg Датотека:Чернігів. Обласна філармонія.JPG Датотека:Chernigiv Desna hotel IMG 8722 74-101-0076.JPG NSH Chernigiv Spaso-Preobrazhenskiy Sobor 001.JPG|Црква Христовог Преображења из 1017. (Спасо-Преображењски сабор) Чернигов, храм Михаила и Федора.JPG Введенська церква. Чернігів.jpg Церква параскеви П'ятниці, Чернігів.jpg|Црква BudArhiepiskop.JPG Чернігівський вокзал.JPG </gallery> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Украјина}} {{Commonscat|Chernihiv}} [[Категорија:Градови у Украјини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Украјини]] pwvi5uxhb896x3tvyx3r4jn76mx27p6 25121514 25121079 2022-07-24T20:16:02Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127|2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127]] ([[User talk:2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:UserNameSRB|UserNameSRB]] wikitext text/x-wiki {{Град у Украјини | назив = Чернигов | изворни_назив = {{јез-укр|Чернігів}}, {{јез-рус|Чернигов}} | слика = 74-101-0020 Troyckiy Sobor 3.jpg | опис_слике = | градска_застава = Alex K Chernihiv prapor 1992.svg | грб = Coat of Arms of Chernihiv.svg | држава = {{УКР}} | област = [[Черниговска област]] | локација = UKR Kiev map.svg | оснивање = [[907]]. | становништво = 296.723 <small>(процена)</small> | извор_становништво = | година_становништво = 2012 | густина = | агломерација = | површина = 79 | гшир = 51.49397 | гдуж = 31.29472 | надморска_висина = 124 | дан_града = | веб-страна = [http://www.chernigiv-rada.gov.ua/ chernigiv-rada.gov.ua/] | градоначелник = Владислав Атрошенко | градови-побратими = [[Дитроит]], [[Габрово]], [[Брјанск]], [[Перм]], [[Митишчи]], [[Храдец Кралове]], [[Меминген]], [[Гомељ]] }} '''Чернигов''' ({{јез-ру|Чернигов}}, {{јез-укр|Чернігів}}) град је у [[Украјина|Украјини]], у [[Черниговска област|Черниговској области]]. Чернигов је древни старословенски град, поред [[Кијев]]а и [[Велики Новгород|Новгорода]], један од три најважнијих градова [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]]. Данас је град административни центар [[Чернигивска област|Черниговске области]]. Према процени из 2012. у граду је живело 296.723 становника. == Историја == Први пут се Чернигов помиње у [[Руско-византијски споразум|руско-византијском уговору]] из [[907]]. године, који је био резултат Руске најезде [[Олег Вешти|Олега Новгородског]] на [[Константинопољ|Цариград]]. За време [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]] град је био други по привредно-политичком значају, иза Кијева. '''Хронологија''' * 1. век нове ере: на брежуљцима [[Десна (притока Дњепра)|реке Десне]] насели се словенско племе [[Северани|Северјани]] * крај 7. столећа: почетак формирања града Чернигова. Градња првих утврђења * 9. столеће: Чернигов је центар племена Сиверјана и крајем стољећа улази под [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]] * 907. година: најранији познати запис Чернигова у хронологији [[Повест минулих лета]] * 992. година: Чернигов постаје [[епархија|епископија]], први епископ је Неофит * 11. век: град одбија напад [[Кумани|Кумана]] * 1112: велика суша * 1120-1123: изградња Борисоглебскога сабора * 1185: у Чернигову је написан један од значајних епа руске историје [[Слово о Игоровом походу]] * 12. век: изградња Илинске цркве и подизање библиотеке * 1239: напад [[Монголи|Монгола]] и [[Опсада Черњигова (1239)|рушење града]] * 1357-1358: окупација града од стране литовске кнежевине * 1499-1503: град је део московске кнежевине * 1611: окупиран од Пољака и 1618. по мировном договору Чернигов потпада у [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литовску државу]] * 1654: Чернигов постаје део [[Руска Империја|Руске Империје]] * 1801: постаје седиште черниговске губерније * 1808. популација око 4.500 * 1917-1919: револуција * 1925: популација 37.500 * 1941-1943: нацистичка окупација * 2010: популација 298.000 == Становништво == Према процени, у граду је 2012. живело 296.723 становника. {{ДемографијаУКР |1979=238141<ref name="CP">{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/Ukraine-Cities.html |title= UKRAINE: Major Cities|accessdate=10. 11. 2012. |last=|first= |others= |date=|work= |publisher=City Population}}</ref> |1989=296347<ref name="CP"/> |2001=304994<ref name="CP"/> |2012=296723<ref name="CP"/> }} == Партнерски градови == * {{зас|Северна Македонија}} [[Прилеп]] * {{зас|Бугарска}} [[Габрово]] * {{зас|Белорусија}} [[Гомељ]] * {{зас|Пољска}} [[Тарнобжег]] * {{зас|Русија}} [[Брјанск]] * {{зас|Немачка}} [[Меминген]] * {{зас|Чешка}} [[Храдец Кралове]] * {{зас|Русија}} [[Митишчи]] * {{зас|Летонија}} [[Огре]] == Галерија == <gallery widths=155 heights=125> Датотека:2014 Чернігів Україна Адміністративний будинок.jpg Датотека:Чернігів. Обласна філармонія.JPG Датотека:Chernigiv Desna hotel IMG 8722 74-101-0076.JPG NSH Chernigiv Spaso-Preobrazhenskiy Sobor 001.JPG|Црква Христовог Преображења из 1017. (Спасо-Преображењски сабор) Чернигов, храм Михаила и Федора.JPG Введенська церква. Чернігів.jpg Церква параскеви П'ятниці, Чернігів.jpg|Црква BudArhiepiskop.JPG Чернігівський вокзал.JPG </gallery> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Украјина}} {{Commonscat|Chernihiv}} [[Категорија:Градови у Украјини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Украјини]] et6wpicqok0p7imh9ft921niadk9t7a 0 455173 25122157 24613879 2022-07-25T11:39:59Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српске новине}} {{Инфокутија Часопис | име = Блиц | лого = [[Датотека:Logo BLIC.svg|220п]] | слика = Блиц (3. 6. 2022).jpg | опис = Насловна страна за 3. јун 2022. | тип = [[дневне новине]] | формат = [[таблоид]] | основан = {{Start date and age|1996|09|16|df=y}} | власник = -{[[Ringier]]}- | издавач = -{[[Ringier Serbia doo]]}- | уредник = Марко Стјепановић | језик = [[Српски језик|српски]] | политичко_опредељење = [[Српска напредна странка]]<br>[[либерализам]]<br>[[популизам]]<br>[[сензационализам]]<br>[[проевропеизам]]<br>[[русофобија]]<ref>[https://www.blic.rs/vesti/politika/putine-prestani-da-poredis-kosovo-i-krim-noz-u-leda-srbiji-od-ruskog-predsednika/lh9rrqj PUTINE, PRESTANI DA POREDIŠ KOSOVO I KRIM!];''Blic'', 27 December 2020</ref> | тираж = ~58.000 (2016) | седиште = Жоржа Клемансоа 19, [[Београд]] | веб-сајт = {{URL|http://blic.rs|blic.rs}} }} '''Блиц''' су дневне [[таблоид]]не [[новине]] у [[Србија|Србији]]. Основане 1996. године, власник новина је -{[[Ringier]]}-, медијска корпорација из [[Швајцарска|Швајцарске]]. == Историја == Током протеста опозиције у Србији 1996, који су избили због поништавања другог круга локалних избора, Блиц је био једини дневни лист који је писао о овим догађајима. Традиционални дневни листови (''[[Политика (новине)|Политика]]'', ''[[Вечерње новости|Вечерње Новости]]'', ''Борба'' и други) углавном су игнорисали протесте које су организовале опозиционе странке [[Демократска странка (Србија)|ДС]] и [[Српски покрет обнове|СПО]]. Током тог периода долази до драстичног пораста тиража листа, који је у једном тренутку нарастао на 250.000 примјерака. Међутим, штампарија ''Борба'' тада објављује да због техничких разлога није у стању да штампа више од 80.000 примјерака празничног броја листа Блиц, што је био очигледан притисак тадашњег режима на уређивачку политику Блица. Након тога, лист је у празничном броју објавио коментар Питера Келбела, представника власника, у којем се критикују протести и извјештавање о њима. Послије овог коментара неки од најистакнутијих новинара напустили су Блиц.<ref>{{Cite web |url=http://www.nin.co.rs/arhiva/2397/2.html |title=Blic krig (1996) |accessdate=9. 7. 2010 | author = |date= |work=|publisher=[[НИН]]}} {{sr}}</ref> Након консолидације, у октобру [[2004]], лист је дошао у власништво швајцарске мултинационалне компаније ''Рингиер АГ'', која је откупила 74,9% акција компаније ''Блиц д. о. о.''. Поред Блица, компанија ''Рингиер д. о. о.'' издаје и листове [[Ало (новине)|Ало]], [[бесплатне новине|24 часа]], [[Блиц жена]] и недељник [[НИН]]. == Тираж и читаност == Након промене власничке структуре, Блиц бележи раст тиража и броја продатих примерака. У [[2006]]. години тираж листа износио је 164.221 примерака дневно, да би се у [[2007]]. години повећао на 180.948 примерака.<ref>{{Cite web |url=http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=03&dd=30&nav_id=239206 |title=Blic pres planira rast prihoda (2007) |accessdate=9. 7. 2010 | author = |date= |work=|publisher=[[Б92]]}} {{sr}}</ref> Благи раст тиража настављен је и у наредном периоду. Многа истраживања читаности штампаних медија сврставају Блиц у ред најчитанијих дневних листова у Србији,<ref>{{Cite web |url= * http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/46248/Blic-najcitanije-novine |title=„Blic“ najčitanije novine (2008) |accessdate=9. 7. 2010 | author = |date= |work=|publisher=[[Блиц (новине)|Блиц]]}} {{sr}}</ref> који читаоци доживљавају као ''изразито проевропске и проамеричке новине'', у којима могу пронаћи ''кратке и јасне информације'',<ref>{{Cite web |url= http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Novine-koje-chitaju-najuticajniji-ljudi-u-zemlji.sr.html |title=Новине које читају најутицајнији људи у земљи (2008) |accessdate=9. 7. 2010 | author = |date= |work=|publisher=[[Политика]]}} {{sr}}</ref> мада неки оспоравају ова истраживања као пристрасна.{{чињеница| date = 02. 2020.}} === Занимљивост === Читалац Горан Ђипало има све бројеве „Блица” из првих 20 година излажења.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/drustvo/cuvar-arhive-blica-goran-djipalo-ima-sve-brojeve-naseg-lista-u-kolekciji/6sglmgx Горан Ђипало има све бројеве нашег листа у колекцији (Блиц, 18. септембар 2016)]</ref> == Критике == Велики број медија и независних новинара критикују Блиц сматрајући новине изразитим пропагатором политичке и економске транзиције, либералног капитализма и сарадње са НАТО и ЕУ, као и уласка Србије у евроатлантске интеграције.<ref>{{Cite web |url=http://www.nspm.rs/politicki-zivot/blic-ili-uzasi-medijske-globalizacije.html |title=Блиц или ужаси медијске глобализације (2008) |accessdate=9. 7. 2010 |author= |date= |work= |publisher=[[Нова Српска Политичка Мисао]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20100614001142/http://www.nspm.rs/politicki-zivot/blic-ili-uzasi-medijske-globalizacije.html |archive-date=14. 06. 2010 |url-status=dead }} {{sr}}</ref>. Лист такође критикују и одређене политичке партије, сматрајући га гласилом Српске напредне странке и њених политичких савезника, због чега намерно износи неистине о опозиционим странкама и политичким неистомишљеницима.<ref>{{Cite web |url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/56379/DSS-Blic-i-dalje-siri-neistine |title=DSS: "Blic" i dalje širi neistine (2010) |accessdate=12. 7. 2010 | author = |date= |work=|publisher=[[Vesti online]]}} {{sr}}</ref> === Критике због објављивања фотомонтаже Муамера Зукорлића === Блиц је у издању од [[19. јун]]а [[2010]]. године објавио фото-монтажу са ликом муфтије [[Муамер Зукорлић|Муамера Зукорлића]] на којој је он приказан како се рукује са папом [[Папа Бенедикт XVI|Бенедиктом XVI]] обучен у православну одежду са крстом на глави уз текст „Већи Папа од Папе“<ref>{{Cite web |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/729598/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2+%D0%BD%D0%B0+%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D1%82+%22%D0%91%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0%22.html |title=Позив на бојкот „Блица“ (2010) |accessdate=12. 7. 2010 | author = |date= |work=|publisher=[[РТС]]}} {{sr}}</ref>. Објављивање ове фото-монтаже изазвало је оштре реакције исламске заједнице у Србији, чији је главни муфтија Зукорлић, укључујући и позив на бојкот листа „Блиц“. Главни муфтија је такође најавио да ће тужити лист и тражити одштету од 100 милиона евра.<ref>{{Cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Zukorlic-ne-odustaje-od-sto-miliona-evra-zbog-fotomontaze.sr.html |title=Зукорлић не одустаје од сто милиона евра због фотомонтаже (2010) |accessdate=12. 7. 2010 | author = |date= |work=|publisher=[[Политика]]}} {{sr}}</ref>. У одговору на оптужбе Зукорлића и исламске заједнице у Србији, уредништво Блица је закључило да Зукорлић злоупотребљава једну фото-монтажу да би политички трговао с властима у Србији.<ref>{{Cite web| url = http://www.uns.org.rs/sr-Cyrl-CS/content/vesti/8645/%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86-%D0%B7%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE.xhtml |title="Блиц": Зукорлићево политиканство (2010)|accessdate=12. 7. 2010|author=| date = |work=|publisher=УНС}}{{Мртва веза| date = 09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{sr}}</ref>. У одбрану Блица стале су и неке про-бошњачке партије у Србији.<ref>{{Cite web |url=http://rtv.rs/sr_ci/drustvo/nuns-i-bosnjacke-partije-kritikuju-poziv-na-bojkot_197477.html |title=НУНС и бошњачке партије критикују позив на бојкот (2010) |accessdate=12. 7. 2010 |author= |date= |work= |publisher=[[Радио-телевизија Војводине|РТВ]] |archive-date=28. 06. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200628164923/http://rtv.rs/sr_ci/drustvo/nuns-i-bosnjacke-partije-kritikuju-poziv-na-bojkot_197477.html |url-status=dead }} {{sr}}</ref> == Блиц онлајн == [[Датотека:Блиц онлајн.jpeg|мини|220п|десно|Блиц онлајн]] Интернет сајт листа Блиц<ref>{{Cite web |url=http://www.blic.rs/ |title=Блиц онлајн (2010) |accessdate=12. 7. 2010 | author = |date= |work=|publisher=Блиц}} {{sr}}</ref> један је од најпосјећенијих интернет сајтова у Србији<ref>{{Cite web |url=http://www.alexa.com/topsites/countries/CS |title=Top Sites in Serbia and Montenegro (2010) |accessdate=12. 7. 2010 |author= |date= |work= |publisher=Alexa |archive-date=09. 02. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100209025307/http://www.alexa.com/topsites/countries/CS |url-status=dead }} {{en}}</ref>. Поред вијести, на сајту постоји и блог, форум, могућност прегледања видео материјала, архиве вијести и слика и много других могућности којих су лишени читаоци штампаног издања. == Види још == * [[Списак дневних листова у Србији]] == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.blic.rs/}} [[Категорија:Српске дневне новине]] [[Категорија:Медији у Београду]] faiy7ryaajds4y98x9ophnoh78mrz6z 0 457038 25121365 24933958 2022-07-24T17:17:25Z Milicevic01 117778 wikitext text/x-wiki {{друге употребе|РТС 3}} {{Кутијица ТВ мрежа | име_мреже = Трећи канал [[Радио-телевизија Србије|РТС]]а<br /> 3К | лого_мреже = [[Датотека:3K zbir logotipa.png|220п]]| држава = Србија| тип_мреже = државна телевизија| доступност = канал угашен| формат_слике = 4:3| власник = [[Србија]]| важни_људи = | сродни канали = [[РТС 1]]<br /> [[РТС 2]] |почетак_емитовања = {{Start date|1989|7|1}} |крај_емитовања = {{End date|2006|5|5}} |оснивач = РТС| вебсајт = |}} '''Трећи канал РТС''' је био трећи програм [[Радио-телевизија Србије|Радио-телевизије Србије]]. Настао је [[1. јул]]а [[1989]], а угашен [[5. мај]]а [[2006]]. == Историјат == === Догађаји који су претходили настанку === Настанку Трећег канала претходио је низ догађаја који је за последицу имао покретање телевизије која је оставила неизбрисив траг у скоро две деценије свог постојања. Првобитно је 26. јануара 1989. са почетком [[FEST|Феста]] емитован деветодневни телевизијски програм Фестовизија. Двадесетчетворочасовни програм имао је за циљ представљање догађања на Фесту која су се одвијала у [[Центар Сава|Сава центру]]. Интервјуи, гости, критике, по три играна филма дневно са претходних фестивала, премијерни телевизијски филмови. Уредник овог програма је био [[Небојша Ђукелић]]. За време трајања Ју видео шоуа од 5. до 11. фебруара [[1989]] емитован је програм у Дому омладине, уредник овог програма је био [[Радослав Зеленовић]]. Двадесетчетворочасовни програм се састојао од избора добрих филмова, сателитског и видео програма. У недостатку сопственог материјала, програм је био помогнут од стране видео-клубова који су уступили своје материјале. Емитован у време Ју видео шоуа био је обогаћен издањима радио емисија Индекс 202 и Ритам срца које су емитоване уживо. ПГП РТБ (данас [[ПГП РТС]]) је уступила Дизнијеве филмове и касете из своје продукције. ==== ОК канал ==== [[Датотека:Ok kanal.jpg|мини|лево|150п|ОК канал]] Потписивањем уговора 23. маја 1989. године између Радне организације ТВ Београд, с једне стране, и [[Дом омладине Београда|Дома омладине]] и Градске конференције Савеза социјалистичке омладине Београда, са друге стране постигнут је договор о заједничкој реализацији, емитовању програма на трећем експерименталном каналу, у продукцији Дома омладине. Уговор су потписали [[Ненад Ристић]], директор Телевизије Београд и [[Бранко Глигорић]], директор Дома омладине. Уговором је, између осталог, прецизирано и време емитовања програма од 22. маја до 19. јуна 1989. године у периоду од 12.00 до 24.00 сата. Уговором је такође дефинисано да је оснивач телевизије била Градска конференција ССОа, а произвођач програма Дом омладине. Техничке услуге пружала је фирма Артлајн (оригинални назив ''-{Artline}-'') из Суботице, а линковске и преносне везе је омогућила Телевизија Београд.<ref>[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=865304 Време: Обрачун код ОК канала, Радоман Кањевац], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Канал је добио назив '''ОК канал''' (''Омладински канал''), а планиран је као део целокупног пројекта прославе [[Штафета младости|Дана младости]]. Главни уредник канала је био Радоман Кањевац. Замишљен је као алтернативан, неконвенционалан и био је канал који је узбуркао јавност својим провокативним садржајима, пре свега контакт-емисијама о политици и еротици. Новинар [[Милорад Вучелић]] у емисији Строго поверљиво водио је разговоре са гостима који су о догађајима из педесетих и шездесетих година имали другачије ставове од званичних, а Небојша Глишић, уз приказивање инсерата из меких и тврдих [[порнографски филм|порно-филмова]] доводио је провокативне госте и спонтано, дрско и често безобразно разговарао са гледаоцима о еротици“ <ref>Радио ТВ ревија, јун 1989.</ref> # јуна 1989, дан пре истека уговора, рад „ОК канала“ је привремено укинут. Будући да је ТВБ најавила отварање програма на свом Трећем каналу званично 1. септембра, под притиском јавности, рад „ОК канала“ је настављен после неколико дана, али сада искључиво у оквиру Телевизије Београд и то из просторија Дома пионира у Таковској 8, одакле је 1. маја 1990. пресељен у Сава центар. === Трећи канал === [[Датотека:3k old.gif|мини|150п|Стари препознатљиви лого 3К]] Трећи канал у саставу Радио-телевизије Београд (касније РТС), који је у почетку носио назив ОК канала, почиње да емитује програм 1. јула 1989. године.<ref>[http://www.rts.rs/page/rts/ci/CIPA/story/172/Издаваштво/13734/Конкурс+за+екслибрис.html РТС - Пола века ТВБ (одељак)], Приступљено 25. 4. 2013.</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/3118261/trezor-povodom-godisnjice-gasenja-treceg-kanala.html|title=Trezor: Povodom godišnjice gašenja Trećeg kanala |date=1. 5. 2018|publisher=RTS|accessdate=11. 6. 2021}}</ref> Током [[1990е|деведесетих]] и почетком [[2000е|двехиљадитих]] Трећи канал је прошао кроз више фаза: концепт је визуелно и програмски мењан, у одређеним раздобљима програм је био и најгледанији али и веома слабо праћен. Програмски 3К је обележен комерцијалним филмовима и серијама (од средине деведесетих и редовно освежаваним латино сапуницама), емисијама за децу (С оне стране дуге), о филму (Свет филма; различите хронике Феста и других филмских фестивала), из света музике, спорта и спортских преноса, уметности. Вести су се на 3К емитовале спорадично - у време највећих криза, али и оне, као и њима сродна Временска прогноза, су имале карактер Трећег канала - уз младе презентере, „другачије“ шпице и уз минималну минутажу; највећи „савезник“ 3К био је [[МТВ]], који је непрестано био присутан на малим екранима - то је нешто по чему Трећи канал, који је тада био познат по песмама из осамдесетих година, памте, у то време, многи млади гледаоци. Емитовањем [[Дивља Ружа (теленовела)|Дивље Руже]] и [[Касандра (теленовела)|Касандре]] Трећи канал је први популаризовао латиноамеричке [[теленовела|теленовеле]]. Емитовањем емисије ЗАМ Трећи канал је имао велики удео у популаризацији [[турбо-фолк музика|турбо-фолк]] музике раних деведесетих година [[20. век]]а. Емитовањем америчке [[НФЛ]] лиге у значајној мери је популаризован [[амерички фудбал]] у Србији раних двехиљадитих година. У октобру 2003. године Трећи канал и Радио 101 су иступили из система РТС због најављиване и планиране продаје. Како до продаје није дошло, 9. октобра 2004. Трећи канал и Радио 101 су враћени у састав РТС.<ref>[http://www.tvist.rs/tvb/hronologija.doc Документ: Хронологија Телевизије Београд]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Како, након доношена новог Закона о радио дифузији РТС није могла да има три канала, поред покушаја да се Трећи канал прода и инситирања главног и одговорног уредника Игора Микље на томе, за време радова у улици Мите Ружића (од Булевара краља Александра до улице Матице српске када су линије 20 и 46 мењале трасу) канал је морао да буде угашен. Емитовање програма прекинуто је 5. маја 2006. године.<ref>[http://www.blic.rs/stara_arhiva/drustvo/109258/TV-3K-iseljava-Avala-useljava Блиц: ТВ 3К исељава, „Авала“ усељава], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> [[17. септембар|17. септембра]] [[2006]]. године, Трећи канал је био замењен телевизијом [[ТВ Авала|Авала]], која је на конкурсу [[Регулаторно тело за електронске медије|Републичке радиодифузне агенције]] за [[Национална фреквенција|националну фреквенцију]] добила дозволу за емитовање програма на тој фреквенцији. == Емисије емитоване на Трећем каналу == Неке од најпознатијих емисија емитованих на овом каналу су: {{div col|colwidth=50%}} * Зум * Женске приче - магазин за модерну жену * Звезде и по нека псовка * [[3К дур]] * Као сав нормалан свет - ауторке Тање Петернек (емисија се сада емитује на [[РТС 1]]) * Додатно убрзање * [[С оне стране дуге]] * Скривена камера - у продукцији 3К * Хоћеш-нећеш * Свет филма * ЗАМ (Забава милиона) - претеча данашње [[Гранд продукција|Гранд продукције]] * Кажи ако смеш * Ко ће кога * Подне - поподне * Док анђели спавају * ТВ клиника * Време профита * Само за твоје очи - магазин за мушкарце * Свеже * Срце (моје школе)-магазин за тинејџере * Поздрав из Београда * [[Локица Стефановић|Локица]] на 3К * Чекајући метроа * Поларотор (емисија се сада емитује на [[TV KCN 1]]) * ''-{Sweet Movie}-'' * Тајм код (''-{Time code}-'') * Гастрономски дневник [[Војислав Воки Костић|В. Костића]] - емисија је касније пресељена на РТС 1 * Шодер листа народне музике * Трики квиз * Трострука шанса {{div col end}} Такође је Трећи канал РТС-а преносио и такмичења за Песму Евровизије [[Песма Евровизије 1994.|1994]], [[Песма Евровизије 1995.|1995.]] и [[Песма Евровизије 1998.|1998.]] године. == Серијски програм на Трећем каналу == {{col-begin}} {{col-break|width=50%}} Српске серије: * [[То се само свици играју]] * [[Дангубе!]] * [[Зона брака]] Стране серије: * [[Несташне године]] * [[Досије икс]] (прва сезона) * [[Звоно као спас]] - амерички ситком за тинејџере. * [[Место злочина]] * [[Camera Cafe]] - француски ситком, преведени назив тренутно непознат. * [[Pleme (serija)|Племе]] - новозеландско-британска серија за тинејџере Цртане серије: * [[Сабља и Звездани шерифи]] * [[Волтрон]] * [[Открића без граница]] {{col-break|width=50%}} Латиноамеричке теленовеле: * [[И богати плачу]] * [[Гуштеров осмех]] * [[Дивља Ружа (теленовела)|Дивља ружа]] * [[Касандра (теленовела)|Касандра]] * [[Љовисна]] * [[Вољена моја]] * [[Марисол]] * [[Невестин вео]] * [[Госпођица (теленовела)|Госпођица]] * [[Освета љубави]] * [[Алондра]] * [[Фиорела (теленовела)]] {{col-end}} == Престанак емитовања == Дана [[5. мај]]а [[2006]]. године, Трећи канал РТС је престаo са емитовањем програма, пошто му је [[Републичка радиодифузна агенција]] одузела дозволу за емитовање програма. == Литература == * Референца за историјат: [http://jelah.com.ba/rhu/10/index.php?option=com_content&view=article&id=61:trei-kanal-televizije-beograd&catid=56:razvoj-tv-u-srbiji&Itemid=70 РХУ Јелах: Трећи канал ТВБ (на основу текста Редакције за историографију РТБ)]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} == Референце == {{reflist}} {{Канали РТС}} {{ТВ канали у Србији}} [[Категорија:Телевизијске станице у Србији]] [[Категорија:Медији у Београду]] [[Категорија:Радио-телевизија Србије]] [[Категорија:Телевизијске станице покренуте 1989.]] [[Категорија:Телевизијске станице угашене 2006.]] 42dyiph2pp3c449508zc2ktlq84bpa8 0 460444 25121807 24377034 2022-07-25T03:16:30Z CommonsDelinker 4757 Уклоњена датотека [[:c:File:Portzimnicea.jpg|Portzimnicea.jpg]]. [[:c:User:Fitindia|Fitindia]] ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: per [[:c:Commons:Deletion requests/Files uploaded by Pistolarry~commonswiki|]] wikitext text/x-wiki {{Град у Румунији | назив = Зимнича | грб = ROU TR Zimnicea CoA.png | изворни_назив = Zimnicea | слика = Zimnicea centro.jpg | опис_слике = Панорама Зимниче | површина = 131,31 | становништво = 14058<ref>{{cite web|url=http://www.kia.hu/konyvtar/erdely/erd2002/etnii2002.zip|title=Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii|publisher=Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație)|accessdate=6. 8. 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_Tab_8.xls|title=Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune|publisher=[[Institutul Național de Statistică]] din România|accessdate=5. 8. 2013|date=јул 2013|archive-date=18. 01. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160118131243/http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_Tab_8.xls|url-status=dead}}</ref> | извор_становништво = | година_становништво = 2011 | гшир = 43.653333 | гдуж = 25.364167 | поштански_код = | позивни_број = | регистарска_ознака = | веб-страна = [http://www.primariazimnicea.ro/ www.primariazimnicea.ro] | округ = [[Телеорман (округ)|Телеорман]] | општина = | градоначелник = | владајуће_партије = | локација = }} '''Зимнича''' ({{јез-рум|Zimnicea}}, {{јез-буг|Зимнич}}) град је у у крајње јужном делу [[Румунија|Румуније]], у историјској покрајини [[Влашка]]. Зимнича је четврти по важности град у округу [[Телеорман (округ)|Телеорман]]. Зимнича према последњем попису из 2002. има 15.672 становника. == Географија == Град Зимнича налази се на граници [[Румунија|Румуније]] са [[Бугарска|Бугарском]] (гранична река [[Дунав]], наспрам [[Свиштов]]а). То је и најјужнији град у целој држави. Такође, град припада историјској покрајини [[Влашка|Влашке]] (југозападни део њеног источног дела [[Мунтенија|Мунтеније]]), око 130 -{km}- југозападно до [[Букурешт]]а. Зимнича је смештена на реци [[Дунав]] (који је граница), у средишњем делу [[Влашка низија|Влашке низије]]. Надморска висина града је 33 м. Град је и веома битна [[Румунија|румунска]] [[лука]] на [[Дунав]]у. == Прошлост == У месту је славни српски богаташ, трговац и бродовласник "Капетан Миша" - [[Миша Анастасијевић]] имао своју привремену "камарашију". Била је то трговачка агенција састављена од неколико чиновника: пословођа, секретар, новчар (касир), две кантарџије и чувар.<ref>"Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.</ref> == Становништво == У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.<ref>http://brojstanovnika.population.city/rumunija/zimnicea/</ref> {{ДемографијаРУМ| 1966=13231| 1977=13964| 1992=17128| 2002=15672| 2011=14058 }} {{bez_izvora-deo}} [[Румуни]] чине већину становништва Зимниче, а од мањина има само [[Роми|Рома]]. == Галерија == <gallery> </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Zimnicea}} * {{званични сајт|http://www.primariazimnicea.ro/}} {{Градови на Дунаву}} [[Категорија:Градови у Румунији]] [[Категорија:Влашка]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији]] ej3reyd47ysmchopzsji2dafsva3bt7 25121810 25121807 2022-07-25T03:18:08Z CommonsDelinker 4757 Уклоњена датотека [[:c:File:Zimnicea_centro.jpg|Zimnicea_centro.jpg]]. [[:c:User:Fitindia|Fitindia]] ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: per [[:c:Commons:Deletion requests/Files uploaded by Pistolarry~commonswiki|]] wikitext text/x-wiki {{Град у Румунији | назив = Зимнича | грб = ROU TR Zimnicea CoA.png | изворни_назив = Zimnicea | слика = | опис_слике = Панорама Зимниче | површина = 131,31 | становништво = 14058<ref>{{cite web|url=http://www.kia.hu/konyvtar/erdely/erd2002/etnii2002.zip|title=Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii|publisher=Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație)|accessdate=6. 8. 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_Tab_8.xls|title=Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune|publisher=[[Institutul Național de Statistică]] din România|accessdate=5. 8. 2013|date=јул 2013|archive-date=18. 01. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160118131243/http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_Tab_8.xls|url-status=dead}}</ref> | извор_становништво = | година_становништво = 2011 | гшир = 43.653333 | гдуж = 25.364167 | поштански_код = | позивни_број = | регистарска_ознака = | веб-страна = [http://www.primariazimnicea.ro/ www.primariazimnicea.ro] | округ = [[Телеорман (округ)|Телеорман]] | општина = | градоначелник = | владајуће_партије = | локација = }} '''Зимнича''' ({{јез-рум|Zimnicea}}, {{јез-буг|Зимнич}}) град је у у крајње јужном делу [[Румунија|Румуније]], у историјској покрајини [[Влашка]]. Зимнича је четврти по важности град у округу [[Телеорман (округ)|Телеорман]]. Зимнича према последњем попису из 2002. има 15.672 становника. == Географија == Град Зимнича налази се на граници [[Румунија|Румуније]] са [[Бугарска|Бугарском]] (гранична река [[Дунав]], наспрам [[Свиштов]]а). То је и најјужнији град у целој држави. Такође, град припада историјској покрајини [[Влашка|Влашке]] (југозападни део њеног источног дела [[Мунтенија|Мунтеније]]), око 130 -{km}- југозападно до [[Букурешт]]а. Зимнича је смештена на реци [[Дунав]] (који је граница), у средишњем делу [[Влашка низија|Влашке низије]]. Надморска висина града је 33 м. Град је и веома битна [[Румунија|румунска]] [[лука]] на [[Дунав]]у. == Прошлост == У месту је славни српски богаташ, трговац и бродовласник "Капетан Миша" - [[Миша Анастасијевић]] имао своју привремену "камарашију". Била је то трговачка агенција састављена од неколико чиновника: пословођа, секретар, новчар (касир), две кантарџије и чувар.<ref>"Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.</ref> == Становништво == У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.<ref>http://brojstanovnika.population.city/rumunija/zimnicea/</ref> {{ДемографијаРУМ| 1966=13231| 1977=13964| 1992=17128| 2002=15672| 2011=14058 }} {{bez_izvora-deo}} [[Румуни]] чине већину становништва Зимниче, а од мањина има само [[Роми|Рома]]. == Галерија == <gallery> </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Zimnicea}} * {{званични сајт|http://www.primariazimnicea.ro/}} {{Градови на Дунаву}} [[Категорија:Градови у Румунији]] [[Категорија:Влашка]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији]] t2kvna8f48736bqvoe1zhb1jrr8uqhr 0 462323 25121566 24578750 2022-07-24T20:50:58Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{мађарска имена}} {{Инфокутија Политичар | име = Виктор Орбан | слика = Viktor Orbán 2018.jpg | опис_слике = Виктор Орбан 2018. године | величина_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1963|5|31|год=да}} | место_рођења = [[Столни Београд]] | држава_рођења = [[НР Мађарска]] | држављанство = [[Мађарска]] | народност = [[Мађари|Мађар]] | вероисповест = [[калвинизам]] | партија = [[Фидес]] (''FIDESZ'') | супружник = Анико Леваи | деца = 5 | универзитет = [[Етвеш Лоранд Универзитет]]<br />[[Пембрук Колеџ (Оксфорд)|Пембрук Колеџ]] | професија = [[Право|Адвокат]] | функција_1 = 56. [[Председник Владе Мађарске|Премијер Мађарске]] | датум_функције_1 = [[29. мај]]а [[2010]]. | крај_функције_1 = | претходник_1 = [[Гордон Бајнаи]] | председник_1 = [[Јанош Адер]] | функција_2 = 56. [[Председник Владе Мађарске|Премијер Мађарске]] | почетак_функције_2 = [[6. јул]] [[1998]]. | крај_функције_2 = [[27. мај]] [[2002]]. | претходник_2 = [[Ђула Хорн]] | наследник_2 = [[Петер Медђеши]] | председник_2 = [[Арпад Гунч]]<br /> [[Ференц Мадл]] | функција_3 = Председник [[Фидес|Фидеса]] | датум_функције_3 = 17. маја 2003. | претходник_3 = [[Јанош Адер]] | функција_4 = Председник [[Фидес|Фидеса]] | почетак_функције_4 = 18. априла 1993. | крај_функције_4 = 29. јануара 2000. | претходник_4 = функција установљена | наследник_4 = [[Ласло Ковер]] | функција_5 = Посланик мађарског парламента | датум_функције_5= [[2. мај]]а [[1990]]. | крај_функције_5 = | амблем= | вебсајт = [http://www.miniszterelnok.hu/ Званичан вебсајт] | потпис = Accession Treaty 2011 Viktor Orbán signature.svg | ширина_инфокутије = 22.8em }} '''Виктор Орбан''' ({{јез-мађ|Orbán Viktor}}; [[Столни Београд|Секешфехервар]], [[31. мај]] [[1963]]) је мађарски [[политика|политичар]] и [[предсједник владе|председник владе]] [[Мађарска|Мађарске]]. Био је председник владе и од [[1998]]. до [[2002]]. године председник је странке [[Фидес]], која је у коалицији са [[Хришћанско демократском народном партијом]] на изборима [[2010]]. године освојила 52,73% гласова, тј. двотрећинску већину места у Мађарском парламенту. Дана 19. новембра 2016. године, Виктор Орбан је по дужини обављања функције [[председник владе|председника владе]] (10 година и 327 дана, у 2 мандата), постао трећи у мађарској историји, после Калмана Тисе и Ђерђа Лазара. Рођен је 31. маја 1963. године у [[Столни Београд|Секешфехервару]]. Дипломирао је право 1987. године на универзитету [[Етвеш Лоранд]] у [[Будимпешта|Будимпешти]]. Иако протестант, Орбан је познат по свом добром односу са вођама свих већих религија у Мађарској. Орбанова друга влада спровела је велике уставне и правне реформе у Мађарској. Орбан се позиционирао као чврст заговорник [[Суверенитет|суверенизма]], у неколико наврата је долазио у сукоб са [[Европска унија|Европском унијом]]. Током свог мандата, Орбан је посебно ојачао односе између Мађарске и [[Русија|Русије]]. Орбан се противи илегалној миграцији. Његова влада је, као одговор на [[Европска мигрантска криза|Европску мигрантску кризу]], изградила жичану ограду на граници између Мађарске и [[Србија|Србије]]. Мађарски грађани су на референдуму одбацили план Европске уније о мигрантским квотама, који би омогућио распоређивање избеглица на територији земаља чланица. Због свог умереног [[Евроскептицизам|Евроскептицизма]], [[Популизам|популистичке]] реторике и пропагирање концепта илибералне демократије, Орбан је постао један од најутицајнијих лидера у Европској унији. == Политичка каријера == Виктор Орбан је један од оснивача странке Фидес (што је скраћеница за Алијансу младих демократа), које је основана 30. марта 1988 године. Постао је познат по говору који је одржао 1989. године на тргу Хероја у Будимпешти на коме је тражио одржавање слободних избора и одлазак совјетских трупа из Мађарске. [[Датотека:Szárszói találkozó 1993 Fodor Gábor Orbán Viktor.jpg|мини|десно|Орбан и Габор Фодор, 1993. године.]] Од 1990. године постаје посланик у Мађарском парламенту и председник Фидеса, који из либералне претвара у конзервативну партију. У октобру 2002. године Орбан постаје потпредседник [[Европска народна партија|Европске народне партије]] (ЕПП, {{јез-енгл|European People Party}}). == Прва влада (1998—2002) == Фидес побеђује на изборима 1998. године и осваја 42% гласова, и улази у коалицију са [[Мађарски демократски форум|Мађарским демократским форумом]], обећавајући измене здравственог система као противмеру програму штедње који је спроводила бивша влада [[Социјалистичка партија Мађарске|Социјалистичке партије]] и [[Алијанса слободних демократа]]. Са 35 година, Виктор Орбан постаје други најмлађи премијер Мађарске. Орбанова економска политика огледала се у смањењу пореза и социјалног осигурања, што је смањило инфлацију и незапосленост. Влада је најавила намеру да настави са програмом социјалистичко-либералне владе којим би се БДП повећао за 4,5%. Бивша влада је скоро завршила цео програм приватизације друштвених предузећа и створила нови пензиони фонд. [[Датотека:Orbán and Bush.jpg|мини|лево|Орбан и амерички председник [[Џорџ В. Буш|Џорџ Буш]], 2001. године.]] Нова влада је одмах покренула радикалне реформе државне администрације, реорганизовала министарства и створила супер-министарство економије. Према немачком моделу, Орбан је ојачао кабинет премијера, и именовао министра који би пратио рад кабинета премијера. [[Датотека:Orban Viktor Portrait 2010.jpg|мини|десно|Орбан 2010, након формирања његовог другог кабинета.]] Мађарска, заједно са [[Пољска|Пољском]] и [[Чешка|Чешком]], постаје чланица [[НАТО]]-а [[1999]]. године. Мађарска је одмах морала да учествује у операцијам НАТО-а против суседне [[Савезна Република Југославија|Југославије]]. Економски успех прве Орбанове владе, огледао се у смањењу инфлације од 15% 1998. године на 3,8% 2001. године. Такође у то време постојали су реални изгледи да Мађарска постане и чланице [[Еурозона|Еурозоне]] 2009. године. Међутим, преговори око уласка Мађарске у [[Европска унија|Европску унију]] успорени су у јесен 1999. године када је ЕУ одлучила да прими још шест држава. Многобројни политички скандали током [[2001]]. године довели су до распада коалиције. Скандал око примања мита у фебруару довео је до подизања оптужница против [[Независне странке закупаца]] (FKGP). Ова афера довела је до смењивања [[Јожефа Торгиања]] и са места председника ФКГП-а и министра пољопривреде. Ниво подршке политичким партијама почео је да стагнира, чак и за време парламентарних избора 2002. године Фидес и њихов највећи противник Социјалистичка партија, били су раме уз раме, готово целе године, обе странке имале су око 26% гласова подршке. Према Галуповом истраживању из септембра 2001. године. Фидес би добио подршку 33% гласача, Социјалисти 28%, а остале опозиционе партије свака по 3%. Међутим, ФКГП, је спао са 14% у 1998. години на 1% у 2001. године. Након што су социјалисти изабрали [[Петера Међешија]], за свог кандидата за премијера, опозиционе партије добиле су већу подршку. Мађарска је привукла пажњу страних медија због доношења закона по коме су преко три милиона грађана мађарске националности који живе у суседним земљама ([[Румунија]], [[Словачка]], [[Србија]], [[Хрватска]], [[Словенија]] и [[Украјина]]) добили двојно држављанство, чиме су такође и добили право на бенефиције у здравство, образовању и запошљавању у матичној земљи. Тиме је Орбанова влада покушала да санира по Мађарску штетне ефекте [[Тријанонски споразум|Тријанонског уговора]] из [[1920]]. године. Избори [[2002]]. године били су проглашени за најважније у Мађарској. Орбанова коалиција изгубила је од опозиционе Социјалистичке партије и њених савезника либералне Алијансе слободних демократа. Излазност је била рекордних 73,5%. Осим ове три партије у парламент је ушао само још Мађарски демократски форум, док су Орбанови коалициони партнери, популистичке Независна партија закупаца и [[Мађарска партија правде и живота]] остале без заступника у парламенту. == Опозиција 2002—2010. == На парламентарним изборима 2006. године Орбан је такође био кандидат партије Фидес, али обзиром да је Фидес поражен и на овим изборима, Орбанова политичка будућност била је доведена у питање. На изборима за [[Европски парламент]] 2009. године Фидес на челу са Орбаном односи убедљиву победу са освојених 56,36% или 14 од укупно 22 места које има Мађарска. Овакакав резултат је претпостављао и убедљиву победу на изборима за мађарски парламент 2010. године на којима партија Фидес у првом кругу осваја 206 места, укључујући и свих 119 појединачних места. После другог круга освојили су укупно 263 од укупно 386 места у парламенту. Нова Орбанова влада одмах је наставила са радом на доношењу закона о двојном држављављанству, у чему им је највећи противник била словачка влада на челу са бившим премијером [[Роберт Фицо|Робертом Фицом]]. Међутим Словачки парламент одобрио је закон у мају 2010, али са одредбом да сваки грађанин Словачке који узме држављанство неке друге земље губи право на словачко држављанство. == Друга влада 2010— == Већина коју је Орбан Фидес освојио на изборима 2010. обезбедила му је довољан број гласова у парламенту за промену устава. Сходно томе, уставним изменама, у мађарски устав унет је члан који афирмише традиционалан брак.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/svet/kontroverzni-ustav-stupio-na-snagu-madarska-bog-i-brak/00wjdzm Kontroverzni Ustav stupio na snagu: Mađarska, Bog i brak] Блиц, 1. 1. 2012, Приступљено 4. 12. 2016.</ref> Током свог другог мандата, Орбанова влада доноси многе нове законе, укључујући и контроверзну реформу изборног система којом је смањен број посланика у парламенту са 386 на 199. <ref>[http://www.vesti.rs/Evropska-Unija/Madjarska-usvojila-sporne-promene-ustava.html Mađarska usvojila sporne promene ustava] {{Wayback|url=http://www.vesti.rs/Evropska-Unija/Madjarska-usvojila-sporne-promene-ustava.html |date=20161220052102 }} Вести.рс 12. 3. 2013. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> [[Датотека:Victor Orban in Moscow (3).jpeg|мини|лево|Орбан на састанку са руским председником, Владимиром Путином, 2014. године, [[Кремљ]].]] Други Орбанов мандат обележио је сукоб са [[Европска унија|Европском унијом]], и честе Орбанове изјаве у којима осуђује идеју федералне европе. Орбан се позиционирао као пропонент јаке националне државе, очувања Хришћанске културе и традиционалних вредности, истовремено се противећи Нео-Либерализму у економији. Орбанове монетарне мере имале су за циљ већу независност Мађарске од [[Европска централна банка|Европске централне банке]] (ЕЦБ) али и смањивање јавног дуга, који се драстично повећао у периоду између 2009. и 2012. Орбанова влада увела је пропорнионални порез на лични доходак, са пореском стопом од 16%. На Мађарским парламентарним изборима 2014. Орбанов Фидес освојио је апсолутну већину, захваљујући измењеном изборном систему, чиме је Фидесу припало 133 од укупно 199 места у [[народна скупштина Мађарске|мађарском парламенту]]. Иако је Фидесу припало више места у парламенту у поређењу са изборима из 2010, Фидес је 2014. освојио 44,54% гласова, док је 2010. освојио 52,73%.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/svet/na-izborima-u-madarskoj-pobedila-partija-premijera-orbana/0wybqwm Na izborima u Mađarskoj pobedila partija premijera Orbana] Блиц, 6. 4. 2014. Приступљено 4. 12. 2016. </ref> Током свог другог мандата, Орбан је на мети критичара због идеје илибералне демократије коју заговара, а коју његови опоненти, како у земљи тако у уностранству карактеришу као покушај ауторитарне владавине. На [[Парламентарни избори у Мађарској 2018|парламентарним изборима 2018.]] Фидес је поново освојио већину у парламенту. Фидес је освојио 49,27% гласова бирача и задржао исти број места у Мађарском парламенту.<ref>[https://www.blic.rs/vesti/svet/orbanov-treci-mandat-vladajuca-partija-osvojila-polovinu-glasova-na-izborima-u/fmvxenf ORBANOV TREĆI MANDAT Vladajuća partija osvojila polovinu glasova na izborima u Mađarskoj] Блиц, 8.4.2018, приступљено, 21.11.2018.</ref> === Одговор на мигрантску кризу === Након ескалације [[Европска мигрантска криза|Европске мигрантске кризе]] 2015. године, Орбан постаје један од најгласнијих критичара европске политике према мигрантима и имиграционе политике немачке канцеларке [[Ангела Меркел|Ангеле Меркел]]. У својим изјава и јавним наступима, Орбан често наводи потребу очувања националних граница, као и своје противљење неконтролисаној миграцији. Орбан се истовремено залаже за очување мађарског националног идентитета. Орбанова влада наложила је изградњу [[Ограда на граници Мађарске са Србијом|жичане ограде]] на граници Мађарске и Србије, са циљем заустављања прилива илегалним имиграната који су преко Балканске руте ([[Грчка]], [[Македонија]], Србија) улазили у Мађарску, на свом путу ка Немачкој и осталим земљама [[Западна Европа|Западне Европе]].<ref>[http://www.blic.rs/vesti/politika/orban-zid-iznuden-potez-nije-uperen-protiv-srbije/gwtthxn Orban: Zid iznuđen potez, nije uperen protiv Srbije] Блиц, 1. 7. 2015. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> [[Датотека:V4 Prague 2015-12-03 - Viktor Orbán (4).jpg|мини|десно|Орбан на самиту земаља [[Вишеградска група|Вишеградске групе]] и [[Јужна Кореја|Јужне Кореје]] у [[Праг]]у, 2015. године.]] === Односи са Русијом === Током свог другог мандата, Орбан постаје један од главних савезника руског председника [[Владимир Путин|Владимира Путина]] унутар Европске уније. Економски односи Мађарске и Русије у сталном су успону, а Орбан и Путин састали су се неколико пута, што је довело до протеста у Будимпешти.<ref>[http://www.ft.com/cms/s/0/e6427142-aa10-11e4-9fa7-00144feab7de.html#axzz48rzErVoy Thousands protest in Hungary against pro-Putin policy of Viktor Orban] Фајненшал Тајмс</ref> Орбан такође заговара укидање санцкија које је Европска унија увела Русији због кризе у Украјини, а један је од главних пропонената изградње гасовода [[Južni tok|Јужни ток]] чији је један крак требало да пролази кроз Мађарску.<ref>[http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-101891/orban-potvruje-resenost-da-se-s-rusijom-gradi-juzni-tok ORBAN POTVRĐUJE REŠENOST DA SE S RUSIJOM GRADI JUŽNI TOK] Балкан Магазин, 5. 11. 2014. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> Ипак, Орбан је путем билатералних споразума са Русијом обезбедио снабдевање руским гасом, које је од виталног значаја за Мађарску, будући да та земља већину својих потреба за природним гасом задовољава увозом из Русије. Почетком 2014. године, Орбан је са руским председником уговорио значајно проширење мађарске нуклеарне електране [[Пакш]].<ref>[http://www.blic.rs/vesti/svet/putin-i-orban-dogovorili-prosirenje-madarske-nuklearke-paks/0brw0c0 Putin i Orban dogovorili proširenje mađarske nuklearke Pakš] Блиц, 14. 1. 2014. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> === Односи са Србијом === У односима са Србијом, Орбан подржава европске интеграције Србије, а током последњих неколико година, Србија и Мађарска бележе изузетно добре међусуседске односе.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/drustvo/vucic-i-orban-danas-u-subotici-madarska-je-pravi-prijatelj-srbije/h30g4wy Vučić i Orban danas u Subotici: Mađarska je pravi prijatelj Srbije] Блиц, 13. 4. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> Орбан се у [[Ниш]]у састао са српским [[Премијер Србије|премијером]] [[Александар Вучић|Александром Вучићем]] где је одржан заједнички састанак две владе.<ref>[http://www.juznevesti.com/Politika/Orban-Nis-je-pogodan-da-u-njemu-Madjari-izraze-postovanje-prema-Srbima.sr.html Orban: Niš je pogodan da u njemu Mađari izraze poštovanje prema Srbima] Јужне Вести, 21. 11. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.</ref><ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=11&dd=20&nav_category=11&nav_id=1201528 Vučić i Orban prošetali centrom Niša] B92, 20. 11. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> Орбан је подржао настојања Србије да се придружи Европској унији, али и најавио могућност мађарских инвестиција у Србији. Двојица премијера разговарали су о заједничкој енергетској политици две државе као и о мигрантској кризи.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-i-orban-u-nisu-odnosi-odlicni-madarska-ima-kapital-i-hoce-da-ulozi-u-srbiju/12xze7d VUČIĆ I ORBAN U NIŠU Odnosi odlični, Mađarska ima kapital i hoće da uloži u Srbiju] Блиц 21. 11. 2016, Приступљено 4. 12. 2016.</ref> === Референдум о мигрантским квотама === Орбан је [[24. фебруар]]а 2016. објавио да ће Мађарска влада иницирати одржавање референдума о прихватању обавезних мигрантских квота за размештање миграната које је прописала [[Европска унија]]. Неслагање Орбанове владе са мигрантском политиком Брисела нагнало је Орбана да одбаци мигрантске квоте. Орбан је рекао да ће влада позвати грађане да гласају против мера ЕУ на референдуму. Парламент је подржао владину иницијативу, упркос противљењу дела опозиције, а овакву одлуку потврдио је и Уставни суд, па је мађарски председник, [[Јанош Адер]], распирао референдум за [[2. октобар]]. Референдум није успео, будући да није гласало 44% гласача, мање од потребних 50%. Ипак, чак 98,36% изашлих бирача одбацило је мигрантске квоте. Орбан је изјавио да су резултати референдума "изванредни" и додао да је број оних који су гласали за одбацивање мигрантских квота већи од броја оних који су гласали за улазак Мађерске у ЕУ [[2004]].<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2474142/madjarski-referendum-na-ivici-neuspeha.html Мађарски референдум није успео, Орбан предлаже промену устава] РТС, 2. 10. 2016. Приступљено, 4. 12. 2016.</ref> Орбан је најавио промену уставу, истакавши да "вољу народа треба унети у највиши правни акт земље". Том приликом Орбан је изјавио: {{цитат|Остварили смо велики резултат. Данас смо кренули на дугачак пут. Направили смо први, најзначајнији корак. На том путу нас чекају тешке борбе и сукоби. Након славља треба да урадимо две ствари. Прво, да вољу народа преточимо у законе. Наредних дана ћу предложити парламенту измене Устава.|}} Део опозиције критиковао је одржавање референдума, док га је део Европске јавности тумачио као први корак ка напуштању ЕУ. Референдум је критиковао и председник [[Европски парламент|Европског парламента]], [[Мартин Шулц]], назвавши га опасном игром.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/svet/sulc-madarski-referendum-je-opasna-igra/4nreg48 Šulc: Mađarski referendum je opasna igra] Блиц, 2. 10. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> Мађарски парламент је [[8. новембар|8. новембра]] 2016. одбацио је предлог уставног амандмана којим би се мигрантима забранило да се настањују у Мађарској. Предлог није добио потребну подршку у парламенту јер је имао два гласа мање од неопходне двотрећинске већине.<ref>[http://www.naslovi.net/2016-11-08/blic/krah-orbanovog-plana-madjarski-parlament-nije-izglasao-antimigrantske-ustavne-promene/19206063 Krah orbanovog plana: Mađarski parlament nije izglasao antimigrantske ustavne promene] Наслови нет 8. 11. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.</ref> == Политички ставови == Орбанову политику често описују као [[Евроскептицизам|Евро-скептичну]] и популистичку а његову владу као Национално-конзервативну. Честа су поређења Орбана и његових политичких ставова са оним лидерке француског [[Национални фронт (Француска)|Националног фронта]], [[Марин ле Пен|Марин Ле Пен]], британског премијера [[Дејвид Камерон|Дејвида Камерона]], лидера пољске партије [[Право и правда]] [[Јарослав Качињски|Јарослава Качинског]], италијанског премијера [[Матео Ренци|Матеа Ренција]] као и републиканског председничког кандидата у САД [[Доналд Трамп|Доналда Трампа]], турског председника [[Реџеп Тајип Ердоган|Реџепа Тајипа Ердогана]] и руског председника [[Владимир Путин|Владимира Путина]]. Амерички магазин Политико наводи да Орбанова политичка филозофија укључује јако неповерење према европском владајућем естаблишменту и пропагира бескомпромисну одбрану националног суверенитета.<ref>[http://www.politico.eu/list/politico-28/viktor-orban/ VIKTOR ORBÁN HUNGARY THE CONSERVATIVE SUBVERSIVE] Политико</ref> У једном од својих најважнијих јавних говора, Орбан је одбацио на западу доминантну теорију либералне државе као слободне заједнице појединаца. По Орбановом мишљењу, држава је одговорна за организацију, оснаживање и чак конструкцију националне заједнице и треба да има јаку регулаторну улогу, насупрот концепту либералне државе усвојеном у већини модерних западних земаља, у коме је мешање државе (посебно у економији) виђено као непожељно и у коме је државна интервенција прихватљива само као крајња и неопходна мера. Ипак, тип државе коју пропагира Орбан, није у супротности са традиционалним либералним идејама поштовања грађанских права али назван је "илибералним" будући да посматра заједницу, а не појединца, као основну политичку јединицу. У теорији, Орбанова идеја "илибералне демократије" промовише националну самодовољност, национални суверенитет, одбрану традиционалног концепта породице и пуно право на запошљавање, као и очување културног идентитета и Хришћанског наслеђа Европе. У својим говорима, Орбан наводи како је западни концепт либералне демократије у дубокој кризи, и да се свет налази у фази промене глобалног модела и да од униполарног светског поретка на челу са САД долази до постепене трансформације ка мултиполарном поретку у коме ће доћи до баланса између неколико глобалних сила, попут САД, Русије и Кине.<ref>[http://budapestbeacon.com/public-policy/full-text-of-viktor-orbans-speech-at-baile-tusnad-tusnadfurdo-of-26-july-2014/10592 Full text of Viktor Orbán’s speech at Băile Tuşnad (Tusnádfürdő) of 26 July 2014] {{Wayback|url=http://budapestbeacon.com/public-policy/full-text-of-viktor-orbans-speech-at-baile-tusnad-tusnadfurdo-of-26-july-2014/10592 |date=20161220043811 }} Budapest Beacon, 26. јул 2014. Приступљено 4. децембар 2016.</ref> Орбан заговара сарадњу са земљама [[БРИКС]]-а, посебно Русијом и Кином. Орбанов други и трећи премијерски мандат предмет је великих контроверзи и у Мађарској и ван ње, а његови политички ставови наилазе на различите одзиве. Док његове присталице описију Орбана као суверенисту и присталицу очувања националног идентитета и економске независности, његови опоненти оштро критикују његове уставне реформе, контроверзне медијске законе на које гледају као покушај смањивања слобода и јачање ауторитарне владавине. Поједини критичари Орбана стога описију као [[Иредентизам|иредентисту]], [[Популизам|популисту]], путинисту, чак и диктатора. Други га карактеришу као тренутно најјачи експонент европске деснице и евроскептицизма. == Извори == * [https://web.archive.org/web/20161220043811/http://budapestbeacon.com/public-policy/full-text-of-viktor-orbans-speech-at-baile-tusnad-tusnadfurdo-of-26-july-2014/10592 Текст Орбановог говора из јула 2014. (Енглески превод).] == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}}{{Садашњи лидери НАТО држава}}{{Други пројекти | commons = Viktor Orbán | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Виктор Орбан | wikinews = Виктор Орбан }} * [http://www.orbanviktor.com Веб презентација] {{низ | пре=[[Гордон Бајнаи]] | списак=[[Председник Владе Мађарске|Премијер Мађарске]]<br />(2010.– ) | после= | пре2=[[Ђула Хорн]] | списак2=[[Председник Владе Мађарске|Премијер Мађарске]]<br />(1998.–2002.) | после2=[[Петер Међеши]] }} {{DEFAULTSORT:Орбан, Виктор}} [[Категорија:Рођени 1963.]] [[Категорија:Мађарски политичари]] [[Категорија:Премијери Мађарске]] [[Категорија:Мађарски националисти]] cohjkfyn0t0umm63bmm1rsdt7z7oycq 10 465782 25121518 12367131 2022-07-24T20:16:56Z CommonsDelinker 4757 Датотека Wappen_Landkreis_Schaumburg.svg замењена је датотеком [[:c:File:DEU_Landkreis_Schaumburg_COA.svg|DEU_Landkreis_Schaumburg_COA.svg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: Reason 4: To harmonize the wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Независни градови и општине у округу Шаумбург |image = [[Слика:DEU Landkreis Schaumburg COA.svg|40п|лево|Грб округа Шаумбург]] |title = Независни градови и општине у округу [[Округ Шаумбург|Шаумбург]] |bodyclass = hlist |list1 = * [[Анзен (Њемачка)]] * [[Апелерн]] * [[Ауетал]] * [[Аухаген]] * [[Бад Ајлзен]] * [[Бад Нендорф]] * [[Бекедорф]] * [[Бикебург]] * [[Велпингхаузен]] * [[Виденсал]] * [[Захсенхаген]] * [[Зегебрух]] * [[Зутфелд]] * [[Лауенау]] * [[Лауенхаген]] * [[Лидерсфелд]] * [[Линдхорст]] * [[Лухден]] * [[Мербек]] * [[Месенкамп]] * [[Нидернверен]] * [[Нинштет (Доња Саксонија)]] * [[Нордзел]] * [[Обернкирхен]] * [[Поле (Шаумбург)]] * [[Полхаген]] * [[Ринтелн]] * [[Роденберг]] * [[Хагенбург]] * [[Хасте]] * [[Хелпсен]] * [[Хесен (Доња Саксонија)]] * [[Хеспе]] * [[Хилседе]] * [[Хојерсен]] * [[Хонхорст]] * [[Штадтаген]] }}<includeonly>[[Категорија:Општине у округу Шаумбург]][[Категорија:Општине у Доњој Саксонији]]</includeonly><noinclude> [[Категорија:Шаблон:Независни градови и општине у окрузима у Доњој Саксонији|Шаумбург]] [[Категорија:Шаблони за округе у Њемачкој]] </noinclude> inbjtl1yrxjq425nj4fglr4hibdwvbz 0 481460 25121891 24157899 2022-07-25T06:44:36Z Gliwi 157000 ([[c:GR|GR]]) [[File:Wappen von Neufraunhofen.png]] → [[File:DEU Neufraunhofen COA.svg]] PNG → SVG wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Нојфраунхофен је насеље у Немачкој}} {{Град у Немачкој | назив = Нојфраунхофен | изворни_назив = ''-{Neufraunhofen}-'' | слика = Bayern-Landshut-Neufraunhofen fields Haberthal Unterschweibach from south IMG 9008.JPG | опис_слике = | градска_застава = | грб = DEU Neufraunhofen COA.svg | држава = [[Немачка|Њемачка]] | покрајина = [[Баварска]] | локација = | оснивање = | становништво = 1.102<ref>Број становника по [https://web.archive.org/web/20100919050210/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml њем. Савезном заводу за статистику]. [https://web.archive.org/web/20100827050647/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Стање] 30. 6. 2010.</ref> | густина = 61 | агломерација = | површина = 17,9 | гшир = 48.4 | гдуж = 12.21667 | надморска_висина = 495 | регистарска_ознака = -{LA}- | позивни_број = 08742 | поштански_код = 84181 | дан_града = | веб-страна = [http://www.neufraunhofen.de www.neufraunhofen.de] | градоначелник = ''-{Bernhard Gerauer}-'' | странка = -{CSU/Freie Wählerschaft}- | ије = да }} '''Нојфраунхофен''' ({{јез-њем|Neufraunhofen}}) општина је у [[немачка|њемачкој]] савезној држави [[Баварска]]. Једно је од 35 општинских средишта округа [[Округ Ландсхут|Ландсхут]]. Према процјени из 2010. у општини је живјело 1.102 становника. Посједује регионалну шифру (''-{AGS}-'') 9274154. == Географски и демографски подаци == [[Датотека:Neufraunhofen in LA.svg|мини|лево|250п|Положај општине у округу Ландсхут]] Нојфраунхофен се налази у савезној држави [[Баварска]] у округу Ландсхут. Општина се налази на надморској висини од 495 метара. Површина општине износи 17,9 -{km²}-. У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 1.102 становника. Просјечна густина становништва износи 61 становника/-{km²}-. {{-}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Њемачка}} {{Commonscat|Neufraunhofen}} {{Викирјечник|Нојфраунхофен}} * [http://www.neufraunhofen.de Званични сајт општине] {{de}} * [http://www.destatis.de/ Њем. Савезни завод за статистику] {{de}} * [http://www.staedtetag.de Стална конференција градова и општина] {{de}} * -{[http://www.kommon.de/ KommOn]}- - Информациони систем градова, општина и округа. {{de}} * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=48.4&longitude=12.21667&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Независни градови и општине у округу Ландсхут}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Немачкој]] mbeqqhp5e5h6q0cfnbay12o4wlqlo0y 0 481981 25121906 24157901 2022-07-25T07:21:21Z Gliwi 157000 ([[c:GR|GR]]) [[File:Wappen von Obersüßbach.png]] → [[File:DEU Obersüßbach COA.svg]] PNG → SVG wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Оберзисбах је насеље у Немачкој}} {{Град у Немачкој | назив = Оберзисбах | изворни_назив = ''-{Obersüßbach}-'' | слика = | опис_слике = | градска_застава = | грб = DEU Obersüßbach COA.svg | држава = [[Немачка|Њемачка]] | покрајина = [[Баварска]] | локација = | оснивање = | становништво = 1.729<ref>Број становника по [https://web.archive.org/web/20100919050210/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml њем. Савезном заводу за статистику]. [https://web.archive.org/web/20100827050647/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Стање] 30. 6. 2010.</ref> | густина = 73 | агломерација = | површина = 23,6 | гшир = 48.6 | гдуж = 11.93333 | надморска_висина = 472 | регистарска_ознака = -{LA}- | позивни_број = 08708,08754,08766 | поштански_код = 84101 | дан_града = | веб-страна = [http://www.obersuessbach.de www.obersuessbach.de] | градоначелник = ''-{Alfons Satzl}-'' | странка = | ије = да }} '''Оберзисбах''' ({{јез-њем|Obersüßbach}}) општина је у [[немачка|њемачкој]] савезној држави [[Баварска]]. Једно је од 35 општинских средишта округа [[Округ Ландсхут|Ландсхут]]. Према процјени из 2010. у општини је живјело 1.729 становника. Посједује регионалну шифру (''-{AGS}-'') 9274165. == Географски и демографски подаци == [[Датотека:Obersüßbach in LA.svg|мини|лево|250п|Положај општине у округу Ландсхут]] Оберзисбах се налази у савезној држави [[Баварска]] у округу Ландсхут. Општина се налази на надморској висини од 472 метра. Површина општине износи 23,6 -{km²}-. У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 1.729 становника. Просјечна густина становништва износи 73 становника/-{km²}-. {{-}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Њемачка}} {{Commonscat|Obersüßbach}} {{Викирјечник|Оберзисбах}} * [http://www.obersuessbach.de Званични сајт општине] {{de}} * [http://www.destatis.de/ Њем. Савезни завод за статистику] {{de}} * [http://www.staedtetag.de Стална конференција градова и општина] {{de}} * -{[http://www.kommon.de/ KommOn]}- - Информациони систем градова, општина и округа. {{de}} * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=48.6&longitude=11.93333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Независни градови и општине у округу Ландсхут}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Немачкој]] r35jllhfq7curkkwakju25853lkqu8n 0 483248 25121890 24918080 2022-07-25T06:40:01Z Gliwi 157000 ([[c:GR|GR]]) [[File:Wappen Rumbach.png]] → [[File:DEU Rumbach COA.svg]] PNG → SVG wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Румбах је насеље у Немачкој}} {{Град у Немачкој | назив = Румбах | изворни_назив = ''-{Rumbach}-'' | слика = | опис_слике = | градска_застава = | грб = DEU Rumbach COA.svg | држава = [[Немачка|Њемачка]] | покрајина = [[Рајна-Палатинат]] | локација = | оснивање = | становништво = 472<ref>Број становника по [https://web.archive.org/web/20100919050210/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml њем. Савезном заводу за статистику]. [https://web.archive.org/web/20100827050647/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Стање] 30. 6. 2010.</ref> | густина = 32 | агломерација = | површина = 14,8 | гшир = 49.09583 | гдуж = 7.78722 | надморска_висина = 233 | регистарска_ознака = -{PS}- | позивни_број = 06394 | поштански_код = 76891 | дан_града = | веб-страна = [http://www.rumbach-pfalz.de/ www.rumbach-pfalz.de] | градоначелник = ''-{Heidelinde Koslowski}-'' | странка = -{[[Freie Wähler|FWG]]}- | ије = да }} '''Румбах''' ({{јез-њем|Rumbach}}) општина је у [[немачка|њемачкој]] савезној држави [[Рајна-Палатинат]]. [[File:Rumbach-Christuskirche-04-gje.jpg|thumb|upright=1.0|left|]] Једно је од 84 општинска средишта округа [[Округ Југозападни Палатинат|Југозападни Палатинат]]. Према процјени из 2010. у општини је живјело 472 становника. Посједује регионалну шифру (''-{AGS}-'') 7340039. == Географски и демографски подаци == [[Датотека:Rumbach in PS.svg|мини|лево|250п|Положај општине у округу Југозападни Палатинат]] Румбах се налази у савезној држави [[Рајна-Палатинат]] у округу Југозападни Палатинат. Општина се налази на надморској висини од 233 метра. Површина општине износи 14,8 -{km²}-. У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 472 становника. Просјечна густина становништва износи 32 становника/-{km²}-. {{-}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Њемачка}} {{Commonscat|Rumbach}} {{Викирјечник|Румбах}} * [http://www.rumbach-pfalz.de/ Званични сајт општине] {{de}} * [http://www.destatis.de/ Њем. Савезни завод за статистику] {{de}} * [http://www.staedtetag.de Стална конференција градова и општина] {{de}} * -{[http://www.kommon.de/ KommOn]}- - Информациони систем градова, општина и округа. {{de}} * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=49.09583&longitude=7.78722&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Независни градови и општине у округу Југозападни Палатинат}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Немачкој]] 2ivhm75erdw39k6rh9pq71lypnvqu9o 0 483478 25121905 24918567 2022-07-25T07:17:36Z Gliwi 157000 ([[c:GR|GR]]) [[File:Wappen Schindhard.png]] → [[File:DEU Schindhard COA.svg]] PNG → SVG wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Шиндхард је насеље у Немачкој}} {{Град у Немачкој | назив = Шиндхард | изворни_назив = ''-{Schindhard}-'' | слика = Schindhard-Hauptstrasse 53-04-gje.jpg | опис_слике = | градска_застава = | грб = DEU Schindhard COA.svg | држава = [[Немачка|Њемачка]] | покрајина = [[Рајна-Палатинат]] | локација = | оснивање = | становништво = 599<ref>Број становника по [https://web.archive.org/web/20100919050210/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml њем. Савезном заводу за статистику]. [https://web.archive.org/web/20100827050647/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Стање] 30. 6. 2010.</ref> | густина = 137 | агломерација = | површина = 4,4 | гшир = 49.14189 | гдуж = 7.82059 | надморска_висина = 214 | регистарска_ознака = -{PS}- | позивни_број = 06391 | поштански_код = 66996 | дан_града = | веб-страна = | градоначелник = ''-{Joachim Burkhart}-'' | странка = -{SPD}- | ије = да }} '''Шиндхард''' ({{јез-њем|Schindhard}}) општина је у [[немачка|њемачкој]] савезној држави [[Рајна-Палатинат]]. Једно је од 84 општинска средишта округа [[Округ Југозападни Палатинат|Југозападни Палатинат]]. Према процјени из 2010. у општини је живјело 599 становника. Посједује регионалну шифру (''-{AGS}-'') 7340043. == Географски и демографски подаци == [[Датотека:Schindhard in PS.svg|мини|лево|250п|Положај општине у округу Југозападни Палатинат]] Шиндхард се налази у савезној држави [[Рајна-Палатинат]] у округу Југозападни Палатинат. Општина се налази на надморској висини од 214 метара. Површина општине износи 4,4 -{km²}-. У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 599 становника. Просјечна густина становништва износи 137 становника/-{km²}-. {{-}} == Међународна сарадња == <div style="width:30%"> {{партнерство_градова_заглавље}} {{партнерство_градова_ред|-{[[Belmont de la Loire]]}-|[[Француска]]|партнерство|[[1973]]}} {{партнерство_градова_подножје|Извор<ref>[http://www.rgre.de/rgre-partnerschaften/?dt_orgname=Schindhard&dt_plz=&dt_einwohnerzahl_min=&dt_einwohnerzahl_max=&dt_bundesland=&aus_orgname=&aus_plz=&aus_land=&aus_kontinent=&partner_seit_von=&partner_seit_bis=&partner_form=&submit=Suche Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње], Приступљено 30. 6. 2010.</ref>}} </div> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Њемачка}} {{Commonscat|Schindhard}} {{Викирјечник|Шиндхард}} * [http://www.destatis.de/ Њем. Савезни завод за статистику] {{de}} * [http://www.staedtetag.de Стална конференција градова и општина] {{de}} * -{[http://www.kommon.de/ KommOn]}- - Информациони систем градова, општина и округа. {{de}} * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=49.14189&longitude=7.82059&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Независни градови и општине у округу Југозападни Палатинат}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Немачкој]] ba6sk3giily4idhrs0n5bvhbup7fc4m 0 489695 25121534 22941316 2022-07-24T20:24:30Z Jovan997 163421 /* Прваци */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска лига | име = Премијер лига Фарских острва | слика = ‎Faroe Islands FA.png | слика_ширина = 150п | слика_опис = Лого Премијер лиге Фарских острва | спорт = [[Фудбал]] | конфедерација = [[УЕФА]] | држава = {{ФАО}} | република = | покрајина = | регија = | област = | основана = [[1942]]. | угашена = | ранг = 1 | виши_ранг = | нижи_ранг = [[Прва лига Фарских острва у фудбалу|Прва лига Фарских острва]] | број_тимова = 10 | домаћи_куп = [[Куп Фарских острва у фудбалу|Куп Фарских острва]] | међународна_такмичења = [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]]<br />[[УЕФА лига Европе|Лига Европе]] | највише_титула = [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] (22) | тренутни_шампион = [[ФК Викингур Гота|Викингур Гота]] (2016.) | вебсајт = [http://www.football.fo -{www.football.fo}-] | сезона = [[Прва лига Фарских острва у фудбалу 2016.|2016.]] }} '''Премијер лига Фарских острва у фудбалу''' је прва [[фудбал]]ска лига на [[Фарска Острва|Фарским Острвима]]. Највише титула до сада освојио је [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] (22). Званично лига је основана 1942. године, али [[фудбал]]ски клубови право учешћа у [[Европа|европским]] такмичењима стичу тек 1993. године. == Систем такмичења == Лига има 10 клубова. Игра се трокружно, 27 кола. Првопласирани клуб обезбеђује место у другом колу квалификација за [[УЕФА Лига шампиона|УЕФА Лигу шампиона]], док другопласирани и трећепласирани клуб играју у првом колу квалификација за [[УЕФА лига Европе|УЕФА лигу Европе]]. На крају сваке године два последња тима испадају у другу лигу. == Клубови у сезони 2012. == {| class="wikitable" style="text-align: center;" ! Клуб !! сезона 2011 |- |[[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]]||1 |- |[[ФК Фуглафјердур|Фуглафјердур]]||2 |- |[[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]]||3 |- |[[ФК Рунавик|Рунавик]]||4 |- |[[ФК ЕБ Стрејмур|ЕБ Стрејмур]]||5 |- |[[ФК Викингур Гота|Викингур Гота]]||6 |- |[[ФК Аргир|Аргир]]|| 7 |- |[[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]]||8 |- |[[ФК Б68 Тофтир|Б68 Тофтир]]||1. у Првој дивизији Фарских острва |- |[[ФК Скала|Скала]]||2. у Првој дивизији Фарских острва |} == Прваци == {{col-start}} {{col-5}} * 1942: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1943: [[ФК ТВ Творојри|ТВ Творојри]] * 1944: није одржано * 1945: [[ФК ТВ Творојри|ТВ Творојри]] * 1946: [[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] * 1947: [[ФК Сорвагур|Сорвагур]] * 1948: [[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] * 1949: [[ФК ТВ Творојри|ТВ Творојри]] * 1950: [[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] * 1951: [[ФК ТВ Творојри|ТВ Творојри]] * 1952: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1953: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1954: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1955: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1956: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1957: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] {{col-5}} * 1958: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1959: [[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] * 1960: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1961: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1962: [[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] * 1963: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1964: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1965: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1966: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1967: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1968: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1969: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1970: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1971: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1972: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1973: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] {{col-5}} * 1974: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1975: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1976: [[ФК ТВ Творојри|ТВ Творојри]] * 1977: [[ФК ТВ Творојри|ТВ Творојри]] * 1978: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1979: [[ФК Фуглафердур|Фуглафердур]] * 1980: [[ФК ТВ Творојри|ТВ Творојри]] * 1981: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1982: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1983: [[ФК Гота|Гота]] * 1984: [[ФК Б68 Тофтир|Б68 Тофтир]] * 1985: [[ФК Б68 Тофтир|Б68 Тофтир]] * 1986: [[ФК Гота|Гота]] * 1987: [[ФК ТВ Творојри|ТВ Творојри]] * 1988: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1989: [[ФК Б71 Сандур|Б71 Сандур]] {{col-5}} * 1990: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1991: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 1992: [[ФК Б68 Тофтир|Б68 Тофтир]] * 1993: [[ФК Гота|Гота]] * 1994: [[ФК Гота|Гота]] * 1995: [[ФК Гота|Гота]] * 1996: [[ФК Гота|Гота]] * 1997: [[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] * 1998: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 1999: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 2000: [[ФК ВБ Вагур|ВБ Вагур]] * 2001: [[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] * 2002: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 2003: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 2004: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 2005: [[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] {{col-5}} * 2006: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 2007: [[ФК Рунавик|Рунавик]] * 2008: [[ФК ЕБ Стрејмур|ЕБ Стрејмур]] * 2009: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 2010: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 2011: [[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] * 2012: [[ФК ЕБ Стрејмур|ЕБ Стрејмур]] * 2013: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 2014: [[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] * 2015: [[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] * 2016: [[ФК Викингур Гота|Викингур Гота]] * 2017: [[ФК Викингур Гота|Викингур Гота]] * 2018: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 2019: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] * 2020: [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] * 2021: [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] {{col-end}} === Успешност клубова === {| class="wikitable" |- !width="125" |Клуб !width="125"| Прваци |- | [[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] | <center>24 |- | [[ФК КИ Клаксвик|КИ Клаксвик]] | <center>19 |- | [[ФК Б36 Торсхавн|Б36 Торсхавн]] | <center>11 |- | [[ФК ТВ Творојри|ТВ Творојри]] | <center>7 |- | [[ФК Гота|Гота]] | <center>6 |- | [[ФК Б68 Тофтир|Б68 Тофтир]] | <center>3 |- | [[ФК Викингур Гота|Викингур Гота]] | <center>2 |- | [[ФК ЕБ Стрејмур|ЕБ Стрејмур]] | <center>2 |- | [[ФК Рунавик|Рунавик]] | <center>1 |- | [[ФК Фуглафердур|Фуглафердур]] | <center>1 |- | [[ФК Сорвагур|Сорвагур]] | <center>1 |- | [[ФК ВБ Вагур|ВБ Вагур]] | <center>1 |- | [[ФК Б71 Сандур|Б71 Сандур]] | <center>1 |} == Коефицијент УЕФА за првенства држава у сезони 2010/11. == * 47 [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] (''45''){{зас|ЈЕР}} [[Премијер лига Јерменије у фудбалу|Премијер лига Јерменије]] * 48 [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] (''52''){{зас|МЛТ}} [[Премијер лига Малте у фудбалу|Премијер лига Малте]] * 49 [[Датотека:Disc_Plain_yellow_dark.svg|15п]] (''49''){{flagicon|Northern Ireland}} [[Премијер лига Северне Ирске у фудбалу]] * 50 [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] (''48''){{зас|ФАО}} Премијер лига Фарских острва * 51 [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] (''50''){{зас|ЛУКС}} [[Прва лига Луксембурга у фудбалу|Прва лига Луксембурга]] * 52 [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] (''51''){{зас|АНД}} [[Прва лига Андоре у фудбалу|Прва лига Андоре]] * 53 [[Датотека:Disc_Plain_yellow_dark.svg|15п]] (''53''){{зас|СМР}} [[Првенство Сан Марина у фудбалу|Првенство Сан Марина]] * [http://www.xs4all.nl/~kassiesa/bert/uefa/data/method4/crank2011.html Комплетна УЕФА ранг листа за 2010/11. годину] == Спољашње везе == * [http://www.football.fo/ Званичан сајт лиге] {{УЕФА лиге}} [[Категорија:Фудбалске лиге|Ф]] [[Категорија:Фудбал на Фарским Острвима]] [[Категорија:Премијер лига Фарских Острва у фудбалу]] [[zh:法罗群岛足球甲级联赛]] me68b90bl6krewxy2na36bicmhjrb37 0 497006 25121616 24933722 2022-07-24T22:06:37Z Ivan VA 80882 /* Литература */ wikitext text/x-wiki {{Споменик културе | име=Споменик палим Крајишницима | слика = Spomenik palim Krajišnicima.jpg | опис_слике = Споменик палим Крајишницима на Бањ брду | место=[[Бања Лука]] | општина=[[Датотека:Small Coat of Arms of Banja Luka.png|20п]] [[Град Бања Лука]] | територија=РС | држава=БиХ | врста= | време= [[1961]]. | тип= [[Списак културних добара Српске|Непокретно културно добро Републике Српске]] и [[национални споменик Босне и Херцеговине]]<ref name="ODLUKA"/> | степен= | власник= | установа= | седиште= | пошта= | адреса= | веб-сајт= }} '''Споменик палим Крајишницима'''{{напомена|Осим под овим називом који је најчешћи,{{sfn|Baldani|1977|pp=14}}{{sfn|Kolešnik|1994|pp=174}}{{sfn|Radulović|2012|pp=109}} овај споменик је познат и само колоквијално као '''споменик на Шехитлуцима''',{{sfn|Kolešnik|1994|pp=174}}{{sfn|Radulović|2012|pp=109}}<ref name="ODLUKA"/> као и под називом '''Споменик палим борцима Босанске Крајине'''.{{sfn|Jokić|1986|pp=369}} У регистру националних споменика Босне и Херцеговине званични назив овог знамења је '''Градитељска цјелина — Споменик на Шехитлуцима (Комплекс споменика палим Крајишницима на Шехитлуцима — Бањ брду)'''.<ref name="ODLUKA"/>}} је [[споменик]] посвећен [[Босанска крајина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачкој борби народа Босанске крајине]] и дјело је [[Хрватска|хрватског]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенског]] [[вајар]]а [[Антун Аугустинчић|Антуна Аугустинчића]], а налази се у [[Бања Лука|Бањој Луци]] у [[Република Српска|Републици Српској]], једном од два ентитета [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Споменик је подигнут на [[Бањ брдо|Бањ брду]] (ранијег имена ''Шехитлуци'') које се уздиже изнад бањалучке [[Котлина|котлине]], гдје заузима средишње мјесто и доминира околином. Ово брдо има важну [[Simbolika|симболичку вриједност]] за историју Народноослободилачке борбе у Босанској крајини, јер су се овдје [[јун]]а и [[јул]]а [[1941]]. године десила партијска и друга савјетовања чланова и симпатизера [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], а која су имала важан утицај на организовање и коначно подизање [[Дан устанка народа Босне и Херцеговине|устанка у Крајини]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе#27. јул 1941.|27. јула 1941.]] године. Аугустинчић је прве скице за споменик почео да ради [[1948]]. године, а свечано је отворен [[1961]]. године. Споменик палим Крајишницима је један од симбола града Бање Луке. Аугустинчић је споменик радио у стилу [[Социјалистички реализам|социјалистичког реализма]], и он потпада у дио опуса овог вајара који настаје током и након Другог свјетског рата и који карактерише претходно наведени стил и тематика која његов дио — споменици вођама и херојима револуције, призорима битака и народног отпора те споменици њеним анонимним стубовима (морнарима, борцима, радницима). Унутрашњост споменика, чије је уређивање отпочело доста касније након отварања, осликана је према цртежима сликара [[Исмет Мујезиновић|Исмета Мујезиновића]]. Од свог отварања историју споменика прате бројне [[Рестаурација|рестаурације]] настале усљед неприлагођености материјала од којег је споменик направљен [[Град Бања Лука#Клима|бањалучкој клими]], коју карактерише влага и ниске температуре зими. Споменик се данас не налази у задовољавајућем стању. Споменик палим Крајишницима је [[Списак непокретних културних добара Републике Српске|непокретно културно добро Републике Српске]] и национални споменик Босне и Херцеговине. == Историјат == === Контекст === {{Споменици НОБ}} {{Главни чланак|Споменици Народноослободилачке борбе}} Споменик палим Крајишницима спада у [[Споменици Народноослободилачке борбе|корпус споменика посвећених Народноослободилачкој борби]] који су масовно подизани након завршетка [[Други светски рат у Југославији|Другог свјетског рата]] упоредо са обновом социјалистичке Југославије. Припреме и вријеме подизања овог споменика су у том смислу доста говорили о политичком контексту и клими у тадашњој Југославији, који је битно утицао на развој ове меморијалне архитектуре. Наиме, у првим посљератним годинама [[Споменици војницима Црвене армије у бившој Југославији|споменици подизани војницима Црвене армије]] су били окосница јавних споменика у Југославији, док су споменици југословенском покрету отпора били у другом плану. Поред комеморисања настрадалим војницима [[Црвена армија|ЦА]], ови споменици су имали и двојаку политичку функцију: са једне стране су свједочили блискост са [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетским Савезом]] (што је посебно подвучено изградњом [[Меморијални комплекс Батинска битка|Споменика захвалности Црвеној армији на Батинској скели]]), главним политичким савезником и [[Ideologija|идеолошким]] узором нове Југославије, док су са друге стране инаугурисали нову [[Социјализам|социјалистичку идеологију]] у посљератно југословенско друштво. Но, [[1948]]. године [[Раскол Тито—Стаљин|долази до лома и разлаза са Совјетима]], и југословенска меморијална скулптура се на [[наратив]]ном плану од тог времена окренула у другом смјеру — као контрапункт представи црвеноармејца поставља се симбол [[Народноослободилачка војска Југославије|југословенског партизана]], којим се снажно промовише идеја [[Аутентичност|аутохтоности]] партизанске борбе и њене укорјењености у народу.{{sfn|Обреновић|2013|pp=431;434;463;506}}{{sfn|Manojlović Pintar|2008|pp=292–297}} Као већ напоменуто сврха споменика који су подизани послије рата је била двострука. Са једне стране то је било комеморисање борцима и жртвама рата подстакнуто снажном потребом да се очува успомена на све погинуле и страдале, а са друге снажење колективног заједништва и креирање [[Идентитет (психологија)|идентитета]], те упросторавање нове политичке идеологије у југословенско друштво. Како би овај задатак успјешно испунила, нова власт се послужила праксом која је позната [[Европа|Европи]] већ двије хиљаде година — споменици су постављани на [[пејзаж]]е или јавна мјеста која су већ сама по себи била меморијална, тј. „[[Светост|света]]”, по важним догађајима из рата који су се ту одиграли. Користећи се умјетничком [[Доктрина|доктрином]] [[Социјалистички реализам|социјалистичког реализма]] који је наглашавао приповједање на уштрб форме, порука која се слала посматрачу је била још убједљивија.{{sfn|Maković|2013|pp=171–177}}{{sfn|Radulović|2012|pp=107}} Споменик палим Крајишницима је подигнут у знак сјећања на неколико хиљада бораца из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]] који су погинули током Другог свјетског рата.<ref name="ODLUKA"/> Сама Крајина је иначе током рата дала 64.000 бораца.{{sfn|Jokić|1986|pp=370}} У контексту изнад претходно реченог, споменик је изграђен на Бањ брду које доминира бањалучком котлином, и видљив је из велике даљине.{{sfn|Савић|2013|pp=49}} Споменик је подигнут на мјесту гдје je 8. јуна [[1941]]. године [[Савјетовања на Шехитлуцима|одржано Обласно савјетовање Комунистичке партије Југославије за Босанску крајину]], те неколико састанака након њега, која су пресудно утицала на организовање и ток устанка у Босанској крајини. Ово брдо је такође често и прије рата служило за састанке бањалучких комуниста и [[Савез комунистичке омладине Југославије|скојеваца]].{{sfn|Jokić|1986|pp=369}}<ref name="ODLUKA"/> [[Датотека:Antun Augustincic.jpg|мини|десно|220п|Антун Аугустинчић у познијим годинама.]] Крај рата и нова политичка власт доносе и фундаменталне промјене на плану [[Уметност|умјетничке продукције и рецепције]]. Социјалистички реализам постаје [[доктрина]] производње умјетничких дјела, укључујући и вајарство. Овај умјетнички правац, који је био пресудно одређен политиком и идеологијом, своју је обликовну норму преузео од [[Akademski realizam|академског реализма]] друге половине [[19. век|19. вијека]], и то тако што је овај стил прилагођавао свом тематском репертоару — иконографији рата, битака, страдања, а све у политичкој функцији ширења [[Социјализам|социјализма]] и [[Комунизам|комунизма]]. У том смислу, у југословенској скулптури првих посљератних година, није настао никакав стилски прекид са скулптуром прије рата. Тако умјетници из предратног периода, најпроминентније у личностима [[Антун Аугустинчић|Антуна Аугустинчића]] и [[Франо Кршинић|Франа Кршинића]], ни не напуштају свој пријератни ликовни израз, него га само приближавају [[Естетика|естетици]] соцреализма.{{sfn|Radulović|2012|pp=107}}{{sfn|Kolešnik|1994|pp=169–171}} Важно је истакнути да ни након разлаза са идеолошким узором, Совјетским Савезом, не долази до одбацивања овог умјетничког правца, него се само мијења садржај.{{sfn|Manojlović Pintar|2008|pp=296–297}} Овакво стање у југословенској јавној скулптури опстаје све до појаве [[Војин Бакић|Војина Бакића]], [[Душан Џамоња|Душана Џамоње]] и других.{{sfn|Radulović|2012|pp=107}} Антун Аугустинчић, аутор споменика на Шехитлуцима, најважнији је вајар овог периода, својеврсни вајар-узор у новој држави. Након рата постаје ангажован државни скулптор коме су повјеравани најзначајнији државни споменици.{{sfn|Обреновић|2013|pp=453}}{{sfn|Kolešnik|1994|pp=169–171;175}}{{sfn|Merenik|2009|p=133}} Пријератног угледа јединог насљедника [[Иван Мештровић|Мештровићевог]] монументализма, увјерени реалиста са вокацијом за монументалну скулптуру, [[левица|политички лијево оријентисан]] прије рата и учесник у истом на партизанској страни, биографски је био предиспониран за ову улогу.{{sfn|Kolešnik|1994|pp=173}} ([[Споменик палим Крајишницима#Периодизација и критика дјела|в. опширније испод]]) ==== Бањ брдо/Шехитлуци ==== {{Главни чланак|Бањ брдо}} [[Датотека:Banj brdoo.jpg|мини|десно|350п|Поглед на Бања Луку са Бањ брда.]] Као већ напоменуто, споменик палим Крајишницима се налази на [[Бањ брдо|Бањ брду]], које је само смјештено у широј урбаној зони [[Град Бања Лука|Града Бања Лука]]. Налази се на 431 [[метар]]а надморске висине и удаљено је 5&nbsp;km од града. Споменик заузима доминантно мјесто у ужој меморијалној зони [[Парк-шума Старчевица|Парк-шуме Старчевица]] која га окружује и са којом чини посебну природно-споменичку цјелину амбијенталне и историјске вриједности. Бањ брдо је најпознатије бањалучко излетиште богато [[Шума|шумом]], стазама за шетњу, [[планинарење]], изворима [[Вода|воде]] за пиће као и уређеним мјестима за одмор и разоноду. Брдо доминира бањалучком [[Котлина|котлином]] и са њега се пружа поглед на готово цијели град.<ref name="ODLUKA">{{cite web|title=Odluka o proglašenju Graditeljske cjeline — Spomenik na Šehitlucima (Kompleks spomenika palim Krajišnicima na Šehitlucima — Banj brdu) u Banjoj Luci nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine [Broj: 04.1-2.3-53/13-21]|url=http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=3735|last=Ahunbay|first=Zeynep|last2=Cherry|first2=Martin|last3=Hadžimuhamedović|first3=Amra|last4=Lovrenović|first4=Dubravko|last5=Ševo|first5=Ljiljana|others=|editor=|publisher=Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine|format=|work=|date=2. 9. 2013|accessdate=16. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="turistička">{{cite web|title=Banj brdo|url=http://www.banjaluka-tourism.com/index.php?option=com_k2&view=item&id=281:banj-brdo&Itemid=122&lang=sr|last=|first=|others=|editor=|publisher=Turistička organizacija Banjaluke|format=|work=|date=|accessdate=16. 11. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150923182148/http://www.banjaluka-tourism.com/index.php?option=com_k2&view=item&id=281:banj-brdo&Itemid=122&lang=sr|archivedate=23. 09. 2015|quote=|url-status=dead}}</ref> Од интереса за историју локалитета и споменика на ком је подигнут, јесте да је ово брдо током своје историје, а посебно времена у ком је настао и на које се [[Народноослободилачка борба народа Југославије|претходно историјски реферише споменик]], носило назив „Шехитлуци”.{{sfn|Jokić|1986|pp=369}}<ref name="ODLUKA"/> Према народној [[Легенда|легенди]] овај назив је потекао од тројице [[јунак]]а. Како наводи бањалучки [[новинар]] и хроничар [[Александар Равлић]]:{{sfn|Ravlić|1974|pp=54}} {{цитат|Легенда која стољећима већ живи каже да су у неком љутом боју тројици јунака [[Сабља|сабљом]] [[Dekapitacija|одсјекли главу]]. Но иако су изгубили [[глава|главу]], они су са главама у рукама почели узмицати уз брдо. Успут, на [[Врело (хидрологија)|врелу]], прали су [[Крв|окрвављене]] [[врат]]ове, а тек када су се испели на врх брда [[Људско срце|срце]] им је престало куцати. „Тако могу само [[Šehid|шехити]]” — радо су приповједали старци. По њима је брдо, наводно, добило име Шехитлуци, а врело Вратинац.{{sfn|Ravlić|1974|pp=54}}<ref name="ODLUKA"/>{{sfn|Hangi|1906|pp=224}}<ref name="фронтал">{{cite web|title=Tri verzije legende o Šehitlucima|url=https://banjaluka.net/tri-verzije-legende-o-sehitlucima/|last=|first=|others=|editor=|publisher=banjaluka.net|format=|work=|date=8. 8. 2016|accessdate=16. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref>}} Према неким наводима на том мјесту је, све до завршетка [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], било [[Turbe (mauzolej)|турбе]] тих незнаних јунака.<ref name="ODLUKA"/>{{напомена|Постојање овог турбета помиње [[Етнографија|етнограф]] и [[Фолклористика|фолклориста]] [[Антун Ханги]]{{sfn|Muraj|Lučić|2002|pp=}} у својој књизи „Живот и обичаји муслимана у Босни и Херцеговини” из [[1899]]. године.{{sfn|Hangi|1906|pp=224}}}} Овај назив брдо је носило све до промјене власти у Бањој Луци након пада комунизма и усљедјелог [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], када је преименовано у свој данашњи назив.{{напомена|Како наводи историчарка [[Армина Галијаш]], разлог зашто је дошло до промјене назива је тај што је назив „Шехитлуци” у себи садржао [[Турцизам|турску ријеч]] ''шехид''.{{sfn|Galijaš|2009|pp=195}} Промјена имена овог конкретног [[топоним]]а је иначе била дио ширег подухвата промјене назива [[улица]], [[трг]]ова и дијелова града које је предузела нова власт [[Српска демократска странка|Српске демократске странке]] у граду након [[1991]]. године. Циљ промјена је било [[Genus proximum et differentia specifica|ексклузивно]] ([[Срби|српско]]) посвајање/национализација бањалучког простора, при чему су са градских топонима истовремено брисани називи који су били [[Муслимани (народ)|муслиманског]]/[[Бошњаци|бошњачког]], [[Хрвати|хрватског]] или комунистичког призвука/имена. Тако, док је по једној статистици из [[1979]]. године од укупно 403 улице које је тада имала Бања Лука, по припадницима бошњачке националности била именована 81 улица, по припадницима хрватске националности 55, по припадницима српске националности 114, а 153 улице су носиле имена личности из [[Административне поделе Југославије|других југословенских република]] као и имена [[Географија|географских]] појмова, по подацима из [[2007]]. године — од укупно 461 назива улица, улица имена са српском позадином је 338, три назива са бошњачком позадином, 20 назива из хрватске културе и историје и 100 назива општих топонима (географија, свијет и бивша Југославија).{{sfn|Galijaš|2009|pp=196–197}}{{sfn|Filandra|2015|pp=24}}<ref name="слободнаЕ">{{cite web|title=Spiranje istorije sa ulica|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/707956.html|last=Bjelajac|first=Maja|others=|editor=|publisher=[[Radio Slobodna Evropa]]|format=|work=|date=4. 7. 2007|accessdate=17. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="ranko">{{cite web|title=ADRESA NEPOZNATA — Kako su mijenjani nazivi ulica u Banjaluci|url=http://www.aimpress.ch/dyn//pubs/archive/data/199711/71104-027-pubs-sar.htm|last=Risojević|first=Ranko|others=|editor=|publisher=aimpress.ch|format=|work=|date=4. 11. 1997|accessdate=17. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="nezavisne">{{cite web|title=Omladinska najčešća ulica|url=https://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Omladinska-najcesca-ulica/16214|last=Šikanjić|first=T|last2=Golub|first2=G|last3=Tipura|first3=A|editor=|publisher=[[Независне новине|Nezavisne novine]]|format=|work=|date=27. 10. 2007|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Од краја рата су постојале [[Политика|иницијативе]] да се појединим бањалучким топонимима, укључив и Бањ брдо, врати своје предратно име. Иницијативе [закључно са крајем [[2017]]-е године] нису уродиле плодом.<ref name="улиценезависне">{{cite web|title=Ponovni zahtjev za vraćanje prijeratnih naziva ulica i naselja u Banjaluci|url=https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Ponovni-zahtjev-za-vracanje-prijeratnih-naziva-ulica-i-naselja-u-Banjaluci/254004|last=|first=|others=|editor=|publisher=[[Независне новине|Nezavisne novine]]|format=|work=|date=17. 7. 2014|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="блулице">{{cite web|title=Bošnjaci traže stare nazive u Banjaluci: Mijenjanje ulica je izborna kampanja|url=https://www.banjaluka.com/drustvo/bosnjaci-traze-stare-nazive-u-banjaluci-mijenjanje-ulica-je-izborna-kampanja/|last=|first=|others=|editor=|publisher=banjaluka.com|format=|work=|date=27. 9. 2017|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref>}} ==== Партијска савјетовања на Шехитлуцима ==== {{Главни чланак|Савјетовања на Шехитлуцима јуна и јула 1941. године|Бањалука у Народноослободилачкој борби|Босанска крајина у Народноослободилачкој борби|Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.}} Споменик палим борцима Босанске Крајине је изграђен на мјесту од велике симболичке важности за Народноослободилачку борбу. На овом мјесту је [[8. јун]]а 1941. године одржано савјетовање Обласног комитета Комунистичке партије Југославије за Босанску крајину, као и неколико састанака након њега а сви везани за подизање устанка, које је пресудно утицало на организовање и ток устанка у Босанској Крајини.{{sfn|Jokić|1986|pp=369}}{{sfn|''Naše starine, br. VIII''|1962|pp=239}}<ref name="ODLUKA"/> Савјетовања су се догодила у друштвено-политичком контексту окупиране Бање Луке 1941. године. Наиме, након брзог пораза у [[Априлски рат|Априлском рату]], већ ујутру [[14. април]]а јединице [[14. тенковска дивизија Вермахта|њемачке 14. тенковске дивизије]] долазе до Бање Луке и настављају даље ка Сарајеву, а за њима истог дана увече у град долазе моторизовани предњи одред [[183. пјешадијска дивизија (Вермахт)|њемачке 183. пјешадијске дивизије]]. Два дана касније главнина цијеле ове дивизије се пребацила у Бању Луку, а град постаје дио [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], чиме отпочиње његова окупација. Контролу над градом преузима [[Усташе|усташки политичар]] [[Виктор Гутић]] и одмах отпочињу прогони [[Срби|Срба]], [[Роми|Рома]], [[Јевреји|Јевреја]] и [[КПЈ|комуниста]], чак и прије него што је [[Анте Павелић]] прогласио [[Расни закон (НДХ)|расни закон]]. Бања Лука је у ово вријеме била у разматрањима да постане пријестоница НДХ. Отпор оваквој политици „чишћења Крајине” је у илегали организовао бањалучки огранак КПЈ и њој блиска напредна [[Omladina|омладина]], а који се састојао дијељењу летака и антипропагандном дјеловању против усташке [[Пропаганда|пропаганде]], те у прикупљању оружја који ће убрзо доћи до [[Бањалучки партизански одред|бањалучког партизанског батаљона]]. У овом првом периоду окупације, премда су околности за припрему оружане борбе биле врло тешке, КПЈ у Бања Луци је организовала више акција и састанака — као придобијање особља Службеничке мензе за покрет, састанак у башти „Шипс” под руководством [[Касим Хаџић|Касима Хаџића]], састанак у кући породице Слуњски [[12. мај]]а, те јунски састанак у шуми на десној обали [[Врбас (ријека)|Врбаса]] изнад кућа Карабеговића на којем је [[Осман Карабеговић]] говорио о потреби припремања оружане борбе. Најзначајнији од ових партијских састанака/савјетовања у почетној фази окупације се догодио 8. јуна 1941. године.{{sfn|Ravlić|1974|pp=141–142}} [[Датотека:Đuro Pucar.jpg|мини|десно|250п|Секретар Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину Ђуро Пуцар Стари.]] Савјетовање је одржано у шумарској кући на [[Бањ брдо|Шехитлуцима]]. Ово је било прво шире савјетовање комуниста Босанске Крајине у вријеме окупације. Савјетовањем је руководио секретар Обласног комитета [[Ђуро Пуцар Стари]], а присуствовали су [[Осман Карабеговић]], [[Велимир Стојнић]], [[Бранко Бабич]], [[Љубо Бабић (политичар)|Љубо Бабић]], [[Васо Бутозан]], [[Шефкет Маглајлић]], [[Бошко Шиљеговић]], [[Илија Дошен]], [[Јосип Мажар Шоша]], [[Ивица Мажар]], [[Мићо Шурлан]], [[Карло Ројц]], [[Касим Хаџић]] и [[Реља Лукић]]. Учесници савјетовања упознати су са одлукама и закључцима [[Мајско саветовање ЦК КПЈ|Мајског саветовања ЦК КПЈ]] одржаног у [[Загреб]]у. Постављени су задаци да се партијске организације боре против политике окупатора и [[Усташе|усташа]] на распиривању мржње између [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Муслимани (народ)|Муслимана]] и истакнут је значај борбе за [[братство и јединство]]. Постављен је задатак за припреме оружаног устанка за борбу против окупатора и разматране су организационо-политичке мјере око његовог припремања. Одређени су чланови Обласног војног комитета за Босанску крајину — Осман Карабеговић, Бранко Бабич, Касим Хаџић и Јосип Мажар Шоша.{{sfn|Хронологија ослободилачке борбе|1964|pp=44–45}}{{sfn|Хронологија СКЈ|1980|p=24}}{{sfn|Ravlić|1974|pp=142–143}}{{sfn|Jokić|1986|pp=369–370}}{{sfn|''Naše starine, br. VIII''|1962|pp=239}} Само неколико дана након овог савјетовања на Шехитлуцима је одржан први састанак Обласног војног комитета за Босанску крајину, којим је руководио члан Покрајинског војног комитета [[Махмут Бушатлија Буш|Махмут Бушатлија]], на којем су прењете директиве о стварању диверзантских група и мреже војних повјереника и именовани су срески војни повјереници за више крајишких срезова,{{sfn|Хронологија ослободилачке борбе|1964|pp=44–45}}{{sfn|Ravlić|1974|pp=143}}{{sfn|Jokić|1986|pp=370}} а одмах непосредно након овог састанка именовани су и руководиоци ударних група — Крало Ројц, [[Нико Јуринчић]], [[Ранко Шипка]], [[Драго Мажар]], [[Руди Колак]], [[Фадил Алагић]] и др.{{sfn|Ravlić|1974|pp=143}} У наредном периоду усташе и Нијемци су организовали једно неуспјешно хапшење бањалучких комуниста, које се изјаловило због бијега [[Славко Одић|Славка]] и [[Ивица Одић|Ивице Одића]] усташким агентима који су упозорили остале чланове организације. Остали који су ухапшени су пуштени због негодовања становништва и због начелног незадовољства усташа лоше спроведеном акцијом. Највећи број њих је након тога напустио град.{{sfn|Ravlić|1974|pp=143}} Даљи рад не подизању устанка се наставио почетком јула, када су чланови Обласног војног комитета за Крајину преносили директиве по крајишким срезовима за формирање штабова. Сљедећи важан састанак на Шехитлуцима је одржан 10. јула на ком су присуствовали [[Ђуро Пуцар Стари]], Бушатлија, бањалучки комунисти и припадници бањалучког партизанског одреда. На састанку је Бушатлија пренио [[Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.|директиве Политбироа ЦК КПЈ од 4. јула]], те је на основу њих требало формирати диверзантске јединице и започети оружане акције. Одлуке је требало прењети у све остале крајишке срезове где су формирани срески штабови.{{sfn|Ravlić|1974|pp=143}}{{sfn|Jokić|1986|pp=370}} Ово је било посљедње важно савјетовање на Шехитлуцима. Посљедњи велики састанак пред почетак устанка је одржан у селу [[Горњи Орловци|Орловци]], на планини [[Козара|Козари]], под руководством [[Ђуро Пуцар Стари|Ђуре Пуцара]], секретара Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину, као проширени састанак среских војних повјереника за [[Приједор]], [[Нови Град (Република Српска)|Босански Нови]] и [[Босанска Крупа|Босанску Крупу]], на коме је прењета директива ЦК КПЈ за дизање устанка, разрађен план првих акција и формирано више припремних група. Именовани су срески војни штабови за Приједор, Босански Нови и [[Козарска Дубица|Босанску Дубицу]], а [[Младен Стојановић]] и [[Осман Карабеговић]], сачињавали су неку врсту регионалног штаба за читаву Козару.{{sfn|Хронологија ослободилачке борбе|1964|pp=52–54}}{{sfn|Ravlić|1974|pp=143–144}} Два дана након овог састанка, [[27. јул]]а, герилски одреди, под руководством Штаба герилских одреда за срез Босанско Грахово и околину, праћени стотинама сељака заузели су [[Дрвар]] и [[Босанско Грахово]]. Тада је Дрвар постао центар ослобођене територије, која је названа „[[Дрвар у Народноослободилачкој борби#Дрварска република|Дрварска република]]” и која је била слободна све до [[25. септембар|25. септембра]]. Овај догађај касније ће се обиљежавати као [[Дан устанка народа Босне и Херцеговине]].{{sfn|Хронологија ослободилачке борбе|1964|pp=52–54}}{{sfn|Хронологија СКЈ|1980|p=42}}{{sfn|Ravlić|1974|pp=144}} === Изградња === Према властитом признању Аугустинчић је изградњу споменика људима из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]] обећао још за вријеме рата.<ref name="Макета1">{{cite web|title=Maketa Spomenika palim Krajišnicima Šehitluci; [Kataloški broj: GA-147]|url=http://www.gaa.mhz.hr/fundus-s69/1063|last=|first=|others=|editor=|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|format=|work=|date=|accessdate=18. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Рад на првим скицама умјетник је отпочео већ [[1948]]. године.{{sfn|Kolešnik|1994|pp=174}}{{sfn|Radulović|2012|pp=109}}{{sfn|Baldani|1977|pp=14}}<ref name="ODLUKA"/> Исте године је израдио прву варијанту макете за споменик, обликоване попут брда — [[Пећина|шпиље]], са рељефима по страни.<ref name="Макета1"/> Током рада на споменичком рјешењу Аугустинчић је осим ове, израдио и још једну [[Макета|макету]] у периоду од [[1951]]. до [[1957]]. године као изведбену варијанту споменика, која је [[Бијела боја|бијела]], мања и стилизованија од претходне варијанте, са [[Кадар|кадрираним]] рељефима и правилним каменим блоковима (за разлику од претходне која је моделирана стијена, са рељефима који теку без прекида).<ref name="Макета2">{{cite web|title=Maketa Spomenika palim Krajišnicima Šehitluci; [Kataloški broj: GA-23]|url=http://www.gaa.mhz.hr/fundus-s69/941|last=|first=|others=|editor=|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|format=|work=|date=|accessdate=18. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> И једна и друга су похрањене у фундусу [[Галерија Антуна Аугустинчића|Галерије Антуна Аугустинчића]] у [[Клањец]]у у [[Хрватска|Хрватској]].<ref name="ODLUKA"/><ref name="фундус">{{cite web|title=Fundus Galerije Antuna Augustinčića|url=http://www.gaa.mhz.hr/fundus-s69|last=|first=|others=|editor=|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|format=|work=|date=|accessdate=18. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> План споменика је подразумевао [[бетон]]ску конструкцију која би се обложила бијелим [[Брачки мермер|брачким мермером]], са рељефима који говоре о [[Историја Босанске Крајине|историји народа Крајине]]. Унутрашњост споменика замишљена је као спомен-костурница, која би била осликана [[фреска]]ма са мотивима из НОБ.{{sfn|Савић|2013|pp=49}} Аугустинчић ради на споменику унутар своје [[Мајсторске радионице у Југославији|мајсторске радионице]] у [[Загреб]]у — посебних институција које је основао [[Комитет за културу ФНРЈ]] послије рата како би поспјешио развој појединих умјетничких грана, али са примисли о политичкој функцији који је умјетности тог времена био намјењен.{{sfn|Vujčić|2007|pp=35–38}}{{sfn|Обреновић|2013|pp=502}} При изради Споменика на Шехитлуцима му помажу вајари који су се усавршавали у његовој радионици — [[Владимир Хрљевић]]{{sfn|Vujčić|2007|pp=61}} и [[Несто Орчић]],{{sfn|Vujčić|2007|pp=62}} али и вајари који нису били сарадници у његовој радионици, а које је Аугустинчић цијенио као врсне мајсторе — [[Грга Антунац]] (који је и прије рата помагао Аугустинчићу при изради [[Споменик шлеском устанку и маршалу Пилсудском|споменика шлеском устанку и маршалу Пилсудском]] за [[Катовице]] у [[Друга пољска република|Пољској]]){{sfn|Vujčić|2007|pp=48}}{{sfn|Adamec|1983|pp=}} и вајар [[Велибор Мачукатин]] који је помогао приликом израде рељефа за споменик.{{sfn|Kraševac|Vujčić|2007|pp=12}} Такође, приликом овог великог споменичког подухвата Аугустинчићу су у изради помогли и вајар и директор властите мајсторске радионице [[Франо Кршинић]] и архитекта [[Драго Галић]].{{sfn|Vujčić|2007|pp=51}} За вријеме изградње споменика идеја је била да аутори фресака у унутрашњости споменика буду [[Моша Пијаде]], [[Крсто Хегедушић]] и [[Исмет Мујезиновић]].{{sfn|Vujčić|2007|pp=48}}{{sfn|Савић|2013|pp=50}} Мујезиновић је прве картоне-цртеже и скице за фреско-декорацију почео да прави у периоду [[1956]]—[[1958]]. године. Фреске су имале као мотив [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|историју НОБ-а у Босанској Крајини]].<ref name="ODLUKA"/> Међутим, у вријеме откривања споменика није било могуће осликати унутрашњост због неријешеног проблема влаге. Стога је Мујезиновић фреске завршио тек осамдесетих година прошлог вијека.{{sfn|Савић|2013|pp=50}}<ref name="ODLUKA"/> У самој Бањалуци изградња Споменика палим Крајишницима је, уз изградњу [[Небодер на Кастеловом ћошку|небодера на Кастеловом ћошку]], био најзначајнији градски репер, те најбитнији умјетничко-градитељски подухват [[1950-е|50-их година]], а уједно и изузетно захтјеван захват за сиромашну локалну заједницу послије II свјетског рата.{{sfn|Савић|2013|pp=48–49}} Први корак је био изградња приступног пута до локације будућег споменика на Шехитлуцима{{sfn|Савић|2013|pp=48–49}}, који је добровољним радом у организацији Народног фронта Бањалуке изградило становништво града у периоду од [[1953]]. до [[1961]]. године, а завршено је на дан свечаног откривања споменика.{{sfn|Ravlić|1974|pp=187}}<ref name="ODLUKA"/> Истодобно са изградњом прилазног пута споменику, у његовој околини је изграђено и неколико туристичко-угоститељских објеката: туристички дом подно Шехитлука и мотел на Шехитлуцима. Тада је извршено и [[Pošumljavanje|пошумљавање]] подручја брда [[Старчевица (брдо)|Старчевица]] и Шехитлука.{{sfn|Ravlić|1974|pp=188–189}}<ref name="ODLUKA"/> Споменик је свечано отворен [[27. јула]] [[1961]]. године, на двадесету годишњицу подизања [[Устанак у Босни и Херцеговини 1941.|устанка у Босанској Крајини]] ([[Дан устанка народа Босне и Херцеговине]]). Церемонији откривања је присуствовало више хиљада Бањалучана и Крајишника, те високи руководиоци и друштвено-политички радници предвођени [[Ђуро Пуцар Стари|Ђуром Пуцаром Старим]].{{sfn|Ravlić|1974|pp=187;221}}<ref name="YT1">{{cite web|title=8mm FILM — Banja Luka 1961. godine (Šehitluci — Banj brdo) [otkrivanje spomenika na Šehitlucima-Banj brdu, snimio Aleksandar Bojko]|url=https://www.youtube.com/watch?v=sT9_f_cBtYc&t=13s|last=|first=|others=|editor=|publisher=[[Јутјуб]]|format=|work=|date=|accessdate=18. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="YT2">{{cite web|title=8mm FILM — Banja Luka 1961. godine (Šehitluci) [na Šehitlucima-Banj brdu, snimio Ljubinko Bato Smoljanović]|url=https://www.youtube.com/watch?v=Y2S_vUc68so|last=|first=|others=|editor=|publisher=[[Јутјуб]]|format=|work=|date=|accessdate=18. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> === Наредна десетљећа и данашњица === [[Председник Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] је заједно са високим државним и [[СР Босна и Херцеговина|републичким]] функционерима посјетио и положио вијенац на споменик [[12. априла]] [[1966]]. године<ref name="slikeJUG1">{{cite web|last=|first=|title=1966_296_113 Poseta Bosanskoj Krajini: polaganje venca na Spomenik palim Krajišnicima, na Šehitlucima iznad Banja Luke [fotografija u fototeci Muzeja Jugoslavije]|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/7845/photo/113|publisher=Fototeka [[Музеј историје Југославије|Muzeja Jugoslavije]]|year=2012|accessdate=18. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref>, а у склопу његове укупне посјете Босанској Крајини.<ref name="slikeJUGсве">{{cite web|last=|first=|title= Poseta Bosanskoj Krajini: polaganje venca na Spomenik palim Krajišnicima, na Šehitlucima iznad Banja Luke [fotografije u fototeci Muzeja Jugoslavije]|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/7845/allphotos|publisher=Fototeka [[Музеј историје Југославије|Muzeja Jugoslavije]]|year=2012|accessdate=18. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Већ од самог почетка споменик на Шехитлуцима прате проблеми због несолидног извођења и лоше припреме материјала, тако да се озбиљне штете на рељефима јављају већ средином [[1960-е|шездесетих]], само неколико година по откривању.{{sfn|Савић|2013|pp=50}} Главни разлог је сурова [[клима]] на овом простору коју лоше подноси [[брачки камен]] којим је обложен споменик.<ref name="Макета1"/> Такође као већ поменуто, због проблема влаге која настаје у унутрашњости споменика,<ref name="Макета1"/> осликавање фресака се одужило до пред крај [[1980-е|80-их]], а и након тога добар дио осликаног је нестао управо због влаге.<ref name="ODLUKA"/> ([[Споменик палим Крајишницима#Фреске|в. опширније испод]]) Због оваквог стања споменик је у годинама по отварању био предмет [[Рестаурација|рестаураторских]] радова, на којима су учествовали и неки од Аугустинчићевих сарадника из мајсторске радионице.{{sfn|Vujčić|2007|pp=80}} Опсег ових рестаураторских радова је варирао од пута до пута. Некад су радови били обимнији, клесарски, некад само инјектирање рељефа. Техничко снимање оштећења проузрокованих појавом влаге извршено је [[1971]]. године од стране Геодетског завода у [[Сарајево|Сарајеву]], након чега се ове године приступило санацији објекта.<ref name="ODLUKA"/> Сам плато испред споменика је у периоду од 1988. године до данас поплочаван више пута.<ref name="ODLUKA"/> Посљедње поплочавање је извршено љета [[2018]]. године.<ref name="глассрпске">{{cite news|title=Нове степенице на Бањ брду до 27. јула |url=https://www.glassrpske.com/banjaluka/gradske_teme/Nove-stepenice-na-Banj-brdu-do-27-jula/265120.html |accessdate=29. 11. 2018 |work=Glas Srpske |date=8. 7. 2018}}</ref><ref name="незвисненовине">{{cite news|last=Popović |first=Biljana |title=Nove stepenice na Banj brdu do 27. jula |url=https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Nove-stepenice-na-Banj-brdu-do-27-jula/487201 |accessdate=29. 11. 2018 |work=Nezavisne novine |date=8. 7. 2018 |language=sr}}</ref> [[Завод за заштиту споменика културе Народне Републике Босне и Херцеговине]] из [[Сарајево|Сарајева]], донио је [[18. априла]] [[1962]]. године одлуку којом се споменик палим борцима Босанске крајине на Бањ Брду (Шехитлуци), као и само мјесто, ставља под заштиту државе, а сам споменик је проглашен непокретним спомеником културе.<ref name="ODLUKA"/> [[Датотека:Grb Banje Luke (do 1992).png|мини|десно|200п|Стилизовано приказани Споменик борцима Босанске Крајине у горњем дијелу (првог) грба Бање Луке из времена [[СФРЈ]].]] Споменик палим Крајишницима се у стилизованој форми нашао на првом [[Грб Бање Луке|амблему (грбу) Бања Луке]],{{sfn|Popović|Jovanović|1979|pp=283–284}} усвојеном 1965. године.<ref name="Грб">{{cite web|last=|first=|title=Grb grada|url=https://www.dottmatos.com/news/grb-grada/|publisher=dottmatos.com|date=5. 5. 2016|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181113165702/https://www.dottmatos.com/news/grb-grada/|archivedate=13. 11. 2018|quote=|url-status=dead}}</ref> Ово знамење града је опстало све до 1992. године, [[Грб Бање Луке#Рат и пораће — од новог грба до одлуке суда|када у употребу улази нови грб]]. Падом [[Комунизам|комунизма]] и усљедјелом [[Рат у Босни и Херцеговини|рату у Босни и Херцеговини]], радикално се мијења политички контекст, а са њим и однос према [[Списак споменика НОБ у Босни и Херцеговини|споменицима НОБ у цијелој Босни и Херцеговини]]. Док су у претходном времену истицани као симбол и темељ изградње заједничког идентитета у Југославији, позиција [[српски национализам|српске националне]] политичке опције ([[Српска демократска странка|СДС]]) која је добила повјерење највећег дијела [[Срби у Босни и Херцеговини|Срба у БиХ]] (под чијом се контролом нашао бањалучки споменик) је гледе насљеђа НОБ-а био комплексан. Са једне стране најважније мјесто је заузимало сјећање на велика [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату|ратна страдања српског народа током Другог свјетског рата]], док је са друге стране аспект који је у претходном времену званично величао [[Југословенство|југословенски]] и [[Социјализам|социјалистички]] аспект НОБ-а перципиран као дио пропалог политичког пројекта, уз истовремено истицање и [[Југословенска војска у отаџбини|равногорског покрета]] генерала [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Драже Михаиловића]] као [[Антифашизам|антифашистичког]]. С тим у складу, на просторима гдје је СДС био на власти споменици посвећени НОБ-у су постали запуштени или ратом девастирани, али поједини споменици као [[Споменик Револуцији (Козара)|споменик на Мраковици]] посвећен [[Козара у Народноослободилачкој борби|страдању на Козари]] су заузимали важно мјесто у политици сјећања ове политичке странке.{{sfn|Karačić|Banjeglav|Govedarica|2012|pp=22–24}} Споменик палим Крајишницима је, заједно са другим партизанским споменицима у Бањој Луци током рата у БиХ, био предмет скрнављења.<ref name="FHP">{{cite web|last=|first=|title= Pod lupom br. 14; avgust 1994.; PROTERIVANJE LOKALNIH MANJINA (BANJA LUKA i BIJELJINA)|url=http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2015/11/Pod-lupom-Proterivanje-lokalnih-manjina-avgust-1994.pdf|publisher=[[Фонд за хуманитарно право|Fond za humanitarno pravo]]|date=avgust 1994|accessdate=15. 12. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Након рата у БиХ одржавање Споменика палим Крајишницима је било у рукама [[СУБНОР Републике Српске|СУБНОР-а Републике Српске]] које је финансијски помагао град.<ref name="независне НОБ"/> Ово удружење је [[2003]]. године организовало уклањање [[Графит (натпис на зиду)|графита]] увредљивог садржаја и исписаних [[Свастика (симбол)|кукастих крстова]] са споменика.<ref name="novostivečernje">{{cite web|last=|first=|title=Stara postolja za nove biste|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:146201-Stara-postolja-za-nove-biste|publisher=[[Вечерње новости|Večernje novosti]]|date=12. 4. 2003|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Први дјелимични рестаураторски радови на Споменику палим Крајишницима послије рата су рађени [[2008]]. године. Радове је финансирала Административна служба Града Бања Лука, а на основу пројекта којег су [[2005]]. године израдили Завод за студију и пројектовање и [[Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске]]. Обнова се састојала од уклањања графита, конзервације рељефа и уређења спољњег изгледа споменика посебним материјалом.<ref name="независне НОБ">{{cite web|last=Šikanjić|first=Tanja|title= Spomenici NOR-a na ivici zaborava|url=https://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Spomenici-NOR-a-na-ivici-zaborava/21000|publisher=[[Независне новине|Nezavisne novine]]|date=15. 3. 2008|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref>{{sfn|Karačić|Banjeglav|Govedarica|2012|pp=42}}<ref name="ODLUKA"/> [[Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине]] — у саставу: [[Љиљана Шево]], [[Амра Хаџимухамедовић]], [[Дубравко Ловреновић]], [[Мартин Чери]] и [[Зејнеп Ахунбеј]], је разматрајући двије поднијете петиције са захтјевом да се споменик на Шехитлуцима прогласи националним спомеником (једну коју је поднијела група грађана из Бањалуке септембра [[2003]]. и другу коју је поднијела [[Политичко и административно уређење Града Бање Луке#Градска управа|Градска управа Града Бања Луке]] уз помоћ [[Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске|Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске]] јуна [[2006]]. године), [[2. септембра]] [[2013]]. године одлучила потврдно у овој ствари, чиме је споменик палим Крајишницима званично постао [[Национални споменик Босне и Херцеговине|националним спомеником Босне и Херцеговине]].<ref name="ODLUKA"/><ref name="одлука1">{{cite web|last=|first=|title=Odluka o proglašenju Graditeljske cjeline — Spomenik na Šehitlucima (Kompleks spomenika palim Krajišnicima na Šehitlucima — Banj brdu) u Banjoj Luci nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine [Broj: 04.1-2.3-53/13-21]”.|url=http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_bos/Banja%20Luka%20spomenik%20Sehitluci%20BOS.pdf|publisher=[[Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine]]|date=2. 9. 2013|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181120095513/http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_bos/Banja%20Luka%20spomenik%20Sehitluci%20BOS.pdf|archivedate=20. 11. 2018|quote=|url-status=dead}}</ref><ref name="одлука2">{{cite web|last=|first=|title=SAOPŠTENJE ZA JAVNOST / 04.09.2013. godine Povodom završetka 58. sjednice Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika|url=http://kons.gov.ba/Servisi/Odnosi_sa_javno%C5%A1cu/stara_saopcenja/default.aspx?id=6576&langTag=bs-BA|publisher=Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine|date=4. 9. 2013|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181120095529/http://kons.gov.ba/Servisi/Odnosi_sa_javno%c5%a1cu/stara_saopcenja/default.aspx?id=6576&langTag=bs-BA|archivedate=20. 11. 2018|quote=|url-status=dead}}</ref><ref name="одлука3">{{cite web|last=|first=|title=Jajce dobilo 27. nacionalni spomenik|url=https://ba.ekapija.com/news/792366/jajce-dobilo-27-nacionalni-spomenik|publisher=ekapija.com|date=26. 9. 2013|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Одлука подразумјева проглашење и заштитног појаса у дужини од 300 m од граница споменика у којем је забрањена изградња [[Индустрија|индустријских]] и [[Пољопривреда|пољопривредних]] објеката, те могућност изградње [[Инфраструктура|инфраструктуре]], али само по дозволи надлежног органа, а према условима надлежне службе заштите. Истовремено Комисија је својим увидом у ово културно добро утврдила да се оно налази у лошем стању због неодржавања и утицаја атмосферилија.<ref name="ODLUKA"/> Према увиду Комисије из 2013. године:<ref name="ODLUKA"/> {{цитат|Уочљива су оштећења камених облога зидова и самих рељефа усљед дуготрајног утицаја атмосферилија, што може довести до њиховог ширења и стварања деформација. Примјетне су и пукотине на великом броју камених плоча којим су поплочани плато и степениште, док неке плоче недостају. Надаље, цртежи на зидовима у унутрашњости споменика су у изузетно лошем стању, у опасности од потпуног нестанка. Оштећења су настала усљед неодржавања и интензивног утицаја капиларне влаге, која је видљива и на спољним деловима споменика, и захтјевају предузимање хитних мјера за њихову конзервацију и рестаурацију. Усљед неодржавања примјетна су оштећења на прилазном путу.}} Због свега наведеног Комисија је обавезала [[Влада Републике Српске|Владу Републике Српске]] да поднесе адекватне мјере како би трајно [[Конзервација|заштитила споменик]], а у склопу тога посебне хитне мјере заштите за рељефе на фасади и цртеже у унутрашњости споменика, јер им усљед атмосферилија и капиларне влаге у зидовима пријети уништење.<ref name="ODLUKA"/> Према писањима бањалучких медија од јануара и фебруара [[2018]]. године, од одлуке Комисије 2013. године и њеног захтјева за хитном рестаурацијом споменика, пет година касније није се ништа урадило у вези с тим. Споменик је и даље у јако лошем стању, отпадају дијелови са њега,<ref name="блбл1">{{cite web|last=|first=|title=Odronio se spomenik na Banj brdu|url=https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Odronio-se-spomenik-na-Banj-brdu/462032|publisher=Nezavisne novine|date=25. 1. 2018|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="bukaaa">{{cite web|last=Maglov|first=Sanja|title= S vrha Šehitluka, zidine Kastela ili kako me ranila zelena strijela|url=http://www.6yka.com/novosti/s-vrha-sehitluka-zidine-kastela-ili-kako-me-ranila-zelena-strijela|publisher=6yka.com|date=18. 4. 2015|accessdate=15. 12. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="nzvisne32">{{cite web|last=Popović|first=Biljana|title=Oštećen spomenik na Banj brdu, oborena stabla|url=https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Ostecen-spomenik-na-Banj-brdu-oborena-stabla/456473|publisher=Nezavisne novine|date =17. 12. 2017|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> а осим поменутог фактора — атмосферилија, даљњем пропадању доприноси и [[Људи|људски фактор]], због учестало пењања људи на споменик како би се фотографисали или уживали у погледу који се са врха споменика пружа на град.<ref name="бука">{{cite web|last=Isović Dobrijević|first=Maja|title=Spomenik na Šehitlucima/Banj brdu u katastrofalnom stanju: Ko će na sebe preuzeti restauraciju ovog nacionalnog kulturnog blaga?|url=http://www.6yka.com/novosti/spomenik-na-sehitlucimabanj-brdu-u-katastrofalnom-stanju-ko-ce-na-sebe-preuzeti-restauraciju-ovog-nacionalnog-kulturnog-blaga|publisher=6yka.com|date=21. 1. 2018|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="krajina">{{cite web|last=|first=|title=Spomenik na Šehitlucima u Banjoj Luci u katastrofalnom stanju: Ni gradski, ni državni, ni entitetski|url=https://www.krajina.ba/spomenik-na-sehitlucima-u-banjoj-luci-u-katastrofalnom-stanju-ni-gradski-ni-drzavni-ni-entitetski/|publisher=krajina.ba|date=9. 2. 2018|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181120055129/https://www.krajina.ba/spomenik-na-sehitlucima-u-banjoj-luci-u-katastrofalnom-stanju-ni-gradski-ni-drzavni-ni-entitetski/|archivedate=20. 11. 2018|quote=|url-status=dead}}</ref> Представници градске управе наводе да рестаурација самог споменика није у њиховој надлежности,<ref name="блбл2">{{cite web|last=|first=|title=Radojičić: Spomenik na Banj brdu nije u nadležnosti grada|url=https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Radojicic-Spomenik-na-Banj-brdu-nije-u-nadleznosti-grada/462181|publisher=Nezavisne novine|date=26. 1. 2018|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> док у Заводу за заштиту наводе да немају новца за скупу рестаурацију,<ref name="блбл3">{{cite web|last=|first=|title=Spomenik na Banj brdu na ivici rušenja|url=http://mondo.ba/a565313/Info/Drustvo/Spomenik-na-Banj-brdu-na-ivici-rusenja.html|publisher=mondo.ba|date=8. 5. 2015|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> те да је пројекат за претходну био урађен по жељи града, али да она никада до краја није спорведена. У међувремену се формирала локална група грађана са циљем да самоиницијативо спријечи даље пропадање споменика и подстакне његову рестаурацију и свеукупно сређивање простора око споменика.<ref name="бука"/><ref name="krajina"/><ref name="бука3">{{cite web|last=|first=|title=Rekreativna zona Banjaluke opominje pred tužbu: Ako pročitate vijest da je jedno lice poginulo na spomeniku, nemojte da bude da nismo upozorili!|url=http://www.6yka.com/novosti/rekreativna-zona-banjaluke-opominje-pred-tuzbu-ako-procitate-vijest-da-je-jedno-lice-poginulo-na-spomeniku-nemojte-da-bude-da-nismo-upozorili|publisher=6yka.com|date=12. 3. 2015|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Посљедња интервенција на подручју споменика је [стање новембра 2018] подузета прољећа 2018. године, када је град Бања Лука извршио ново поплочавање степеница до споменика.<ref name="глассрпске"/><ref name="незвисненовине"/><ref name="град1">{{cite web|last=|first=|title=До краја мјесеца санација степеница код споменика на Бањ брду|url=http://www.banjaluka.rs.ba/%D0%B4%D0%BE-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%82e%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BA%D0%BE/|publisher=[[Град Бања Лука]]|date=8. 7. 2018|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="кликс3">{{cite web|last=|first=|title=Za sanaciju stepenica kod spomenika na banjalučkom Banj brdu 45.000 KM|url=https://www.klix.ba/vijesti/bih/za-sanaciju-stepenica-kod-spomenika-na-banjaluckom-banj-brdu-45-000-km/180521065|publisher=klix.ba|date=21. 5. 2018|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Кад је о данашњем друштвеном аспекту споменика ријеч, сваког 27. априла — дана одлуке о подизању устанка у Босанској крајини, припадници СУБНОР-а Републике Српске те и бројни градски и ентитетски функционери, комеморирају сваке године овај датум на овом бањалучком здању.<ref name="субнор">{{cite web|last=Stevanović|first=V.|title=Banjaluka: 75 godina od dana ustanka, veliko "Ne" fašizmu|url=https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Banjaluka-75-godina-od-dana-ustanka-veliko-Ne-fasizmu/380466|publisher=Nezavisne novine|date=26. 7. 2016|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="rtrs">{{cite web|last=|first=|title=Obilježen Dan ustanka protiv fašizma (FOTO)|url=https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=305599|publisher=[[Радио-телевизија Републике Српске|Radio Televizija Republike Srpske]]|date=27. 7. 2018|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref>{{напомена|Споменик палим Крајишницима је од краја посљедњег рата био мјесто и изражавања незадовољства због постојеће политике сјећања на Други свјетски рат у Републици Српској. Тако су анонимни аутори априла [[2012]]. године прекрили споменик великом паролом на којој је исписано „Бања Луку ослободили [[Антифашизам|антифашисти]], а не четници”.<ref name="aaaabb">{{cite web|last=|first=|title=”Banjaluku oslobodili antifašisti, a ne četnici!”|url=https://www.banjaluka.com/aktuelno/banjaluku-oslobodili-antifasisti-a-ne-cetnici/|publisher=banjaluka.com|date=21. 4. 2012|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="четници">{{cite web|last=|first=|title=Parola na Šehitlucima : Banja Luku oslobodili antifašisti, a ne četnici|url=http://kliker.info/parola-na-sehitlucima-banja-luku-oslobodili-antifasisti-a-ne-cetnici/|publisher=kliker.info|date=21. 4. 2012|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref>}} Као већ напоменуто Бањ брдо је омиљено и најпосећеније бањалучко излетиште, тако да је и сам споменик посјећен.<ref name="turistička"/><ref name="nzvisne31">{{cite web|last=Gajić|first=Marija|title="Ispaljeni metak" u pravcu Grmeča i Kozare krasi Banjaluku|url=https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Ispaljeni-metak-u-pravcu-Grmeca-i-Kozare-krasi-Banjaluku/451098|publisher=Nezavisne novine|date =11. 11. 2017|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Споменик палим Крајишницима је иначе дио званичне туристичке понуде Града Бања Луке,<ref name="turizam">{{cite web|last=|first=|title=SPOMENIK PALIM KRAJIŠNICIMA-BANJ BRDO|url=http://www.banjaluka-tourism.com/index.php/sr/sta-vidjeti/posjetite-9/spomenik-palim-krajisnicima-banj-brdo|publisher=Turistička organizacija Banja Luka|date=|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181119214525/http://www.banjaluka-tourism.com/index.php/sr/sta-vidjeti/posjetite-9/spomenik-palim-krajisnicima-banj-brdo|archivedate=19. 11. 2018|quote=|url-status=dead}}</ref> и у складу са тим Град и туристичка организација у понуди за посјетиоце имају различите врсте садржаја (вожњу панорамским [[минибус]]ом, посматрање [[телескоп]]ом и др.<ref name="град2">{{cite web|last=|first=|title=Од данас панорамским мини бусом на Бањ брдо|url=http://www.banjaluka.rs.ba/%D0%BE%D0%B4-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D1%83%D1%81%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%B0%D1%9A/|publisher=[[Град Бања Лука]]|date=27. 7. 2018|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref>{{напомена|Својевремено је постојала идеја да се до Бањ брда изгради [[жичара]] (чија би почетна станица била у [[Српске Топлице|Српским Топлицама (Горњи Шехер)]]),<ref name="nzvisne1">{{cite web|last=Kerkez|first=Željana|title=Građani nezadovoljni tretmanom Banj brdo|url=https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Gradjani-nezadovoljni-tretmanom-Banj-brdo/38793|publisher=Nezavisne novine|date=27. 3. 2009|accessdate=18. 12. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> али се од овог пројекта одустало због недостатка [[Finansije|финансија]],<ref name="nzvisne2">{{cite web|last=Radanović-Knežević|first=Ilijana|title=Recesija koči žičaru|url=https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Recesija-koci-zicaru/45442|publisher=Nezavisne novine|date=27. 8. 2009|accessdate=18. 12. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> као и од пројекта изградње видиковца са више телескопа за разгледање због истих разлога<ref name="nzvisne3">{{cite web|last=Popović|first=Biljana|title=Izgradnju vidikovca na Banj brdu koče finansije|url=https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Izgradnju-vidikovca-na-Banj-brdu-koce-finansije/484416|publisher=Nezavisne novine|date=20. 6. 2018|accessdate=19. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> [стање новембра 2018.].}}). == Изглед споменика == Споменик палим Крајишницима заузима централно мјесто на Бањ брду одакле доминира околином. Цијели спомен-комплекс се састоји од три дијела —прилазног [[пут]]а до споменика и [[Круг|кружног]] пута око споменика, карактеристичних прилазних платоа са степеништем и самог спомен-[[маузолеј]]а.<ref name="ODLUKA"/> [[Датотека:Banj brdo spomenik palim krajisnicima.JPG|десно|мини|500п|Споменик палим Крајишницима из птичје перспективе]] [[Архитектура|Архитектонски гледано]], објекат спада у сложени тип спомен-обиљежја са разиграним геометријским формама које се степенасто сужавају према врху стварајући [[Стилизација|стилизовану]] [[Пирамида (геометрија)|пирамидалну]] форму са нагласком на прочелни дио, чиме је посебно наглашена динамичност форме. На динамику форме утиче још и истицање висине [[Прочеље|прочеља]] у односу на висину [[Зачеље|зачеља]]. Акценат споменика представља лучно надвијено прочеље које заједно са фигуром младића формира одређени вид [[портал]]не форме, чиме је истакнут улаз у унутрашњост објекта у којој се налази зидна [[декорација]]. Споменик је монументалних размјера осмишљен на начин да обликом прати конфигурацију терена. [[Брач]]ки камен којим је бетонска конструкција споменика обложена доприноси стварању илузије да је споменик [[Клесар|исклесани]] монолит, одувијек на том мјесту.<ref name="ODLUKA"/> Прилаз споменику је ријешен у виду широког платоа са степеништем поплочаног бијелим каменим плочама, који се спушта све до обилазне цесте.<ref name="ODLUKA"/> === Спомен-маузолеј === Основа маузолеја је подужна с благом тенденцијом сужавања према завршетку, а подразумијева улазни хол, централну [[Дворана|дворану]] и сервисни простор. Улазном холу (дужина 308 [[центиметар|cm]], ширина 468&nbsp;cm и висина 417&nbsp;cm) се прилази са [[запад]]не стране објекта кроз једноставни портал ширине 1,5 [[Метар|m]] и висине 3 m. Веза између улазног хола и централне дворане остварена је са два отвора ширине 88&nbsp;cm и висине 255&nbsp;cm. Централна дворана маузолеја формирана је танким [[Армиранобетонске конструкције|армиранобетонским зидовима]] (Мониер) дебљине 10&nbsp;cm и висине 385&nbsp;cm. Мониер зидови су са унутрашње стране обложени [[Опека|опеком]] и благо су [[Zakrivljenost|нагети]] према унутрашњости. Размак између ових унутрашњих и спољних зидова маузолеја износи око 50&nbsp;cm. Централна дворана је укупне дужине 13 m и има благо лучно закривљени завршетак. Њена ширина на улазу износи 5,2 метра док је лучни завршетак широк 3,4 метра. Лучни завршетак је од дворане одвојен зидом димензија 240&nbsp;cm x 385&nbsp;cm x 34&nbsp;cm и прилази му се кроз два отвора ширине 60&nbsp;cm. Иза лучног завршетка налази се сервисни простор дужине око 5 m којем се прилази кроз отвор ширине 70&nbsp;cm. Централни простор маузолеја засведен је бачвастим сводом. Висина до тјемена свода износи око 6 m.<ref name="ODLUKA"/> Укупне димензије објекта су: дужина 27,3 m, ширина 9 m, а висина је 13,50 m. При изведби споменика коришћени су углавном [[Савремени начин градње|савремени материјали]] ([[бетон]]), али је унутрашњост обложена опеком.<ref name="ODLUKA"/> ==== Рељефи ==== Предња фасада споменика — прочеље, као и бочни зидови, украшени су рељефом рађеним у брачком камену.<ref name="ODLUKA"/> Рељефи који украшавају два бочна зида тематски су инспирисани догађајима из НОБ-а — Другог свјетског рата (теме које се често појављују на споменицима који обиљежавају овај период). У погледу [[Стил|стилског исказа]] припадају струјама [[Социјалистички реализам|соцреалистичке умјетности]].<ref name="ODLUKA"/> На прочељу споменика, изнад улазних врата, налази се грандиозна фигура [[Голотиња|нагог]] младића (фигура „Побједник”{{sfn|Kolešnik|1994|pp=172}}{{напомена|У збирци Галерије Антуна Аугустинчића у Клањецу се налази гипсани модел ове фигуре на којем је радио Аугустинчић.<ref name="Макета122">{{cite web|title=Fragment Spomenika palim Krajišnicima Šehitluci Borac sa zastavom [Kataloški broj: GA-118]|url=http://www.gaa.mhz.hr/fundus-s69/1034|last=|first=|others=|editor=|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|format=|work=|date=|accessdate=21. 11. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref>}}) који у руци држи [[Застава|заставу]] која [[Simbolika|симболизује]] комунистичку партију — идејног вођу устанка. Фигура је изведена у маниру [[Антика|античких]] богова гдје су атрибути попут копља замијењени чекићем и заставом комунистичке партије. Фигура је приказана у покрету, подигнутих руку и ногу у раскораку, ''{{јез|la|an face}}''. Његове црте лица су оштре, а поглед је усмјерен према посјетиоцу/посматрачу.<ref name="ODLUKA"/> На бочним странама су изведени рељефи ([[барељеф]]) који у низу сцена приказују [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупацију]], [[Ратни злочин|звјерства]] окупатора и домаћих издајника, устанак и борбу против непријатеља до коначне побједе.<ref name="ODLUKA"/> [[Фриз]] сјеверне фасаде је могуће подијелити на шест сцена. Посматрано од портала према зачељу приказ мита о побједи [[Давид]]а над физички надмоћним [[Голијат]]ом је прва сцена. Давид, снажни голоруки младић приказан је у полупрофилу док стоји на тијелу Голијата задајући му посљедњи ударац. Аутор је Голијата окитио [[Свастика (симбол)|кукастим крстовима]] и другим симболима [[Трећи рајх|нацистичке Њемачке]] како би метафору учинио што јаснијом — народноослободилачка борба је борба голоруког народа против далеко надмоћног противника. Остатак фриза посвећен је свирепости агресора и издајника, окупљању тј. устанку партизана и призору из битке.<ref name="ODLUKA"/> Сцена 1, збјег — сцена је смјештена у [[Шума|шуму]] и осликава безнадежност петнаест мушкараца, жена, стараца и дјеце који су били приморани напустити своја огњишта. У првом плану је група жена окупљених око [[ватра|ватре]]. Главе су погнуле, ноге су им босе, а одјећа подерана. С њима у групи су још два мушкарца који су приказани стојећи, такође жалосног израза лица. С десне стране им прилази група нових прогнаника једнако безнадежних и уплашених.<ref name="ODLUKA"/> Сцена 2, окупљање народноослободилачке армије — испред [[Маршал Југославије|Маршала]] који држи говор приказани су војници у ставу мирно у профилу. Војници достојанственог држања су распоређени у четири врсте, једна иза друге. Призор је статичан.<ref name="ODLUKA"/> Сцена 3 и сцена 4, битка и страдање народа — сцена је подијељена у два сегмента — свирепости окупатора над невиним народом (вјешања, [[Dekapitacija|одрубљивања глава]]) и динамична, напета сцена битке.<ref name="ODLUKA"/> Сцена 5, говор пред [[рудар]]има и [[Радничка класа|радницима]] — централна фигура је маршал окружен рударима са [[крамп]]ама на [[раме]]ну. Погледи актера приказаних у [[профил]]у и [[полупрофил]]у су усмјерени према говорнику. Призор је статичан.<ref name="ODLUKA"/> [[Невербална комуникација|Фацијалне експресије]] ликова изостављене су у сцени окупљања народноослободилачке армије и говора пред рударима и радницима, док у другим сценама аутор врло вјешто с обзиром на технику успијева дочарати [[бол]], [[страх]], агонију. Илузију дубине аутор постиже градацијом димензија бројних актера у сценама — празан простор на сјеверном фризу не постоји.<ref name="ODLUKA"/> Фриз јужне фасаде, као и и код фриза сјеверне фасаде, прва сцена је приказ мита о побједи Давида над Голијатом, док је у осталим сценама приказан период Народноослободилачке борбе.<ref name="ODLUKA"/> Сагледан у цјелини фриз може бити подијељен у шест сцена које приказују<ref name="ODLUKA"/>: Сцена 1, збјег — композиција је густа и подразумијева осам фигура приказаних у профилу и полупрофилу како се исцрпљени пробијају кроз густу шуму.<ref name="ODLUKA"/> Сцена 2, [[индивидуа]]лно страдање — сцена приказује [[мајка|мајку]] испред разрушене [[кућа|куће]] која у наручју држи [[смрт|мртвог]] синчића. Оно што посматрача усмјерава према овом призору јесте чистоћа композиције (празан простор око главног актера призора). Овај се призор у иконографском смислу може читати као ''[[Пијета]]'' Народноослободилачке борбе.<ref name="ODLUKA"/> Сцена 3, битка — изразито динамичан призор гдје су приказана бројна људска тијела сплетена у агонији [[рат|борбе]]. Призор је смјештен у шуми. Осјећај који доминира призором је агонија борбе за живот коју осим голоруког народа пролазе и окупаторски војници.<ref name="ODLUKA"/> Сцена 4, ослобађање — живописни призор са партизанском четом која се окрепљује док у њиховој близини дјечица играју у колу. Сцена је преплављена осјећајем живости и [[нада|наде]].<ref name="ODLUKA"/> Сцена 5, [[Избори за Уставотворну скупштину Демократске Федеративне Југославије 1945.|први избори у слободној домовини]] — доминантни мотив композиције је чин гласања — убацивања [[Гласачки листић|гласачког листића]] у кутију. Погледи актера сцене усмјерени су према чину гласања што објашњава значење сцене, али и важност самог догађаја. Мушкарац у војничком одијелу и жена сједе за гласачким столићем и надзиру процес гласања. Испред њих је група људи, спокојних израза лица, који чекају на свој ред. Актери су приказани у полупрофилу и профилу.<ref name="ODLUKA"/> Мотив који се провлачи кроз све сцене и одређује ритам фриза је стабло поломљених, голих грана.<ref name="ODLUKA"/> ==== Фреске ==== Унутрашњост споменика је подијељена на три, [[Асиметрија|асиметрично]] распоређена, дијела. Три зидна платна у унутрашњости објекта, носе зидну декорацију изведену на камену у техници [[Ситоштампа|ситоштампе]].<ref name="ODLUKA"/> Цртежи су, као већ напоменуто, изведени [[1988]]. године, знатно касније него сам споменик, иако је идеја постојала од самог почетка његовог пројектовања. Приједлог технике којом је пероцртеж Исмета Мујезиновића пренесен на камене плохе дао је [[Исмар Мујезиновић]], а пренос цртежа ситоштампом са оригинала на камен извео је [[Мехмед Акшамија]]. На камене плоче мањих димензија 35&nbsp;cm x 35&nbsp;cm наношени су сегменти композиције [[Исмет Мујезиновић|Исмета Мујезиновића]], а потом су мање плоче сложене у монументалну цјелину (приближно 3,85 m x 25 m).<ref name="ODLUKA"/> Према свједочењу Исмара Мујезиновића приложеном Комисији за очување националних споменика БиХ приликом проглашења споменика националним спомеником 2013. године:<ref name="ODLUKA"/> {{цитат|Композиција цртежа је сачињена од приближно 1000 фигура које су требале да објасне ратне догађаје у Крајини. Да би се сачувала изворност Исметових цртежа, предложио сам да се цртежи ситотиском са оригинала пренесу на камене плоче и да се тако све пренесе на зид. У том случају је цртеж остао у свом оригиналном изгледу, а све је дословно према Исметовој идеји пренесено на зид. Поступак је по мојој жељи извео Мехмед Акшамија (фотографирање и израда припреме на графички филм за ситотисак), а само штампање је повјерено ситотиску — Мандић/Штабек.}} Према увиду у стање споменика поменуте Комисије 2013. године, цртежи у унутрашњости објекта готово су изгубљени (сачуване су сцене у горњем појасу и понека у доњем). Поредећи постојеће стање и публиковани материјал из ранијих деценија о овом споменику,{{sfn|Grupa autora|1982}}<ref name="ODLUKA"/> Комисија је закључила да је 80% материјала у цјелости изгубљено.<ref name="ODLUKA"/> Сликарско рјешење Исмета Мујезиновића подразумијева низ сцена тематски одређених догађајима из НОБ-а, које се преплићу у монументалну цјелину кроз коју је представљено искуство борбе, преживљавања, ратних страхота, формирања Народноослободилачке војске. Сликар је домишљато искористио искуство ратног илустратора, цртеж је изразито вјешт и одаје искусну руку. Посматрана у цјелини, композиција је испуњена и изразито динамична. Димензије ситоштампе [[Север|сјеверног]] и [[Југ|јужног]] зида су 11,15 x 3,85 m, а димензије централног зида износе 2,40 x 3,85 m.<ref name="ODLUKA"/> Сјеверни зид: могуће је идентификовати девет сцена кроз које су представљене различите епизоде окупљања [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке армије]] (окупљање, договори, подизање [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе Југославије]], партизанска чета). Све сцене су смјештене у природно окружење упућујући на [[герилско ратовање]], тј. [[Стратегија|стратегију]] ратовања Народноослободилачке армије. Сликар избјегава сваку индивидуализацију ликова, а као доминантни елемент у свакој од композиција наглашава покрет. У позадини централне сцене — подизање заставе — назире се [[ведута]] града. Двије од девет сцена, позициониране у нижој зони (централној од три зоне), а према извјештају Комисије из 2013. године, могуће их је идентификовати кроз раније публиковани материјал и представљају сцене битке.<ref name="ODLUKA"/> Централни зид: сцене централног зида су према увиду Комисије изгубљене у цјелости.<ref name="ODLUKA"/> Јужни зид: могуће је идентификовати седам сцена које приказују надмоћ противничке војске (механизацију, наоружање) и прогон народа Крајине. Сцене су конципиране на исти начин као и на сјеверном зиду, а сачувао се такође горњи појас са понеким детаљем првог и другог појаса. Индивидуализација актера је изостављена, а [[Кретање|покрет]] је доминантни елемент сваке од сцена.<ref name="ODLUKA"/> Материјал који је коришћен за облагање цјелокупног споменика, као и за израду рељефа, је брачки бијели камен, док су цртежи нанесени на камену из [[Посушје|Посушја]]. Камене плоче за облагање споменика, као и сегментна поља са декоративним рељефом већих су димензија и са леђне стране анкерима су везане за носиви зид.<ref name="ODLUKA"/> == Периодизација и критика дјела == Споменик палим борцима Босанске Крајине спада у дио опуса Антуна Аугустинчића који настаје за вријеме и након Другог свјетског рата и којег карактерише социјалистички реализам. Прихватање овог умјетничког правца везан је за ратни дио Аугустинчићеве [[Биографија|биографије]]. Наиме, Аугустинчић је и прије рата имао лијеву политичку оријентацију, а [[Други светски рат у Југославији|доласком рата у југословенске крајеве]] овај скулптор јесени [[1943]]. године одлази у партизане, и готово истодобно улази у врх комунистичке партије. Након нешто више од пола године бива послат у [[Москва|Москву]], што је био и временски период када је прихватио [[Иконографија|иконографију]] соцреализма. Јер, осим одређених [[Diplomatija|дипломатских дужности]], главни разлог одласка Аугустинчића у Москву је била припрема вајара за скулпторске задатке који су тек предстојали — у самом средишту соцреалистичке умјетности. Но Аугустинчић као већ формирани умјетник и као припадник струје у вајарству која означава кулминацију [[Akademski realizam|реализма]] започетог [[1870-е|70-их]] година [[19. век|19. вијека]], мало је тога могао да научи од тадашњих водећих [[Совјетски вајари|совјетских вајара]] као [[Јевгениј Вучетич|Вучетић]], [[Сергеј Меркуров|Меркуров]] или [[Федјаков]].{{sfn|Kolešnik|1994|pp=173}} Стога, како истиче историчарка умјетности [[Љиљана Колешник]]:{{sfn|Kolešnik|1994|pp=173}} {{цитат|Попутбину с којом се враћа чини низ иконографских, идеолошки прикладних рјешења, која су се од [[1932]]. па до те, [[1945]]. године, обликовала у [[Sovjetska umjetnost|совјетској умјетности]] у јасној тематској [[Хијерархија|хијерахији]]. На првоме мјесту су свакако [[портрет]]и вођа и хероја револуције, потом долазе призори битака и народног отпора, а слиједе их симболичке фигуре њезиних анонимних ступова — бораца и [[морнар]]а, те радника, прије свега металаца и [[рудар]]а. Класични скулпторски жанрови као што су индивидуални портрет или [[Акт (сликарство)|акт]], у колизији су с прокламираним вриједностима новога друштва и долазе тек на посљедње мјесто или их готово уопће нема.}} Према мишљењу Колешникове, један од највећих проблема Аугустинчићева послијератног опуса управо је у томе што се, када је једном прихватио овако постављену тематску хијерархију и обликовне матрице које ју прате, више никада није успио ослободити се њених ограничења. Сваку од ових тема вајар ће обрађивати до краја [[Каријера|каријере]], суочавајући се каткад, у каснијим годинама и с уљудним одбијањем одређених пројеката, јер су чак и за укус нове власти постали превише [[Конзервативизам|конзервативни]].{{sfn|Kolešnik|1994|pp=173}} Споменик палим Крајишницима спада у други тематски блок Аугустинчићевог послијератног репертоара — призори битака и народног отпора. Главна карактеристика овог тематског блока су рељефи уклопљени у велике споменичке цјелине на којима се у дословном, реалистичком скулпторском изразу приповједа споменута тематика.{{sfn|Kolešnik|1994|pp=174}} Први подигнут споменик у овом маниру је [[Меморијални комплекс Батинска битка|Споменик захвалности Црвеној Армији на батинској скели]] на [[Дунав]]у. Споменик палим Крајишницима се идејно ослања на споменик на Батини{{sfn|Kolešnik|1994|pp=174}}{{sfn|Radulović|2012|pp=109}} — како рељефима{{sfn|Kolešnik|1994|pp=174}}, тако и скулптуром „Побједника” којом се величају јунаштво и „дух револуције” истовјетно као што то приказује фигура »Аритљерца« са споменика на Батини, а која је исклесана у још једном примјерку и [[1954]]. године постављена на [[Гробље ослободилаца Београда 1944.|Гробљу ослободилаца Београда]].{{sfn|Radulović|2012|pp=109}} ([[Споменик палим Крајишницима#Фото-галерија|в. галерију]]) Споменик на Шехитлуцима је од свог откривања различито умјетнички вреднован, како негативни тако и позитивно. У властитом осврту на југословенско ангажовано и социјално вајарство из [[1977]]. године, критичар [[Јурај Балдани]] даје позитивну критику Аугустинчићевог споменика на Шехитлуцима, посебно истичући доминантни рељеф гдје се, према његовом мишљењу, Аугустинчић „потврдио као врстан [[Hroničar|кроничар]] што у разведеном сценарију слика из борбе успоставља увјерљиву [[Равнотежа|равнотежу]].”{{sfn|Baldani|1977|pp=14}} Љиљана Колешник је дала негативну критику споменика на Шехитлуцима. Оцјењујући рељефе, те компарирајући споменик на Батини са спомеником на Шехитлуцима, ова историчарка умјетности у свом раду из [[1994]]. године истиче:{{sfn|Kolešnik|1994|pp=174}} {{цитат|Изразито наративни, привидно богати детаљима, а заправо оптерећени безбројним понављањима једне те исте гесте и истовјетних композицијских односа у кадру, ови рељефи не означују Аугустинчићеву кипарску инвенцију. Како је у раноме послијератном раздобљу ново друштво имало потребу оставити будућим нараштајима јасну слику повијесних догађаја, они су морали бити испричани обиљем појединости које ништа не препуштају забораву или случају и у том контексту, схваћањем споменика истодобно као метафоре и пролетерске ''[[Biblia pauperum|Biblie pauperum]]'', Аугустинчић је посве у складу са захтјевима времена. Но, док је Споменик захвалности Црвеној армији у Батини начињен у вријеме када је то био [[Социјалистички реализам|и једини могући приступ]] ([[1946]].—[[1947]]), Споменик палим Крајишницима у Шехитлуцима започет 1948. довршен је тек године 1962. Већ на споменику у Батини може се уочити Аугустинчићева потреба да свакој великој споменичкој цјелини осигура снажно [[Metafora|метафорично]] значење које би надишло значења појединачних наративних низова. И док на Споменику Црвеној армији није успио довољно утишати глас Побједе како би се јасно чуо звук комунистичког брода који нас носи у свијетлу будућност, у Шехитлуцима је покушао бити много дословнији. Поворке наших народа које револуцијом, борбом и патњом [[Историјски материјализам|улазе у повијест из стања посвемашње повијесне неартикулираности]], води лик Побједника који се више пута јавља на бочним рељефима, да би након свега, у правој [[Arno Breker|Брекеровској манири]] [([[Споменик палим Крајишницима#Фото-галерија|в. галерију]])], развио заставу изнад улаза у маузолеј. Метода повезивања цјелине варијацијом истовјетног мотива праћена је у овом случају и досљедно проведеном формалном стилизацијом, која у појединим призорима готово прелази у [[Groteska|гротеску]] не штедећи ни побједника ни побијеђеног.}} Критичар умјетности [[Еуген Франковић]] се, у свом раду у [[загреб]]ачком часопису „[[Живот умјетности (часопис)|Живот умјетности]]” из [[1966]]. године гдје анализира однос простора и споменика, негативно изјаснио о Аугустинчићевом бањалучком споменику, оцјењујући да се „намеће пејзажу”, што узрокује да је у конфликту са околином, конфликту који (увијек) губи. Као позитивне примјере бањалучком споменику супротставља [[Споменик устанку (Дрежница)|Споменик устанку]] у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] [[Коста Ангели Радовани|Косте Ангелија Радованија]] и [[Споменик Стевану Филиповићу]] у [[Ваљево|Ваљеву]] Војина Бакића због своје одговарајуће величине и складности у односу на [[пејзаж]]ни простор и терен око себе.{{sfn|Franković|1966|pp=17;24}} (в. галерију) == Фото-галерија == <gallery mode="packed" widths="275px" heights="175px"> Датотека:Pogled na Starčevicu.jpg|Брдо Старчевица са [[Старчевица|истоименим насељем у свом подножју]] Датотека:Banj brdo.jpg|Прилаз споменику Датотека:Споменик палим борцима Босанске крајине на Бањ Брду 1.jpg Датотека:Споменик палим борцима Босанске крајине на Бањ Брду.jpg|Зачеље споменика Датотека:Spomenik Batinske bitke 01.jpg|Споменик захвалности Црвеној армији на Батинској скели, Хрватска Датотека:Spomenik Batinske bitke 03.jpg|Поглед са споменика ка [[Дунав]]у и [[Бачка|Бачкој]] Датотека:Spomenik Batinske bitke 05.jpg|Рељефи на споменику на Батинској скели Датотека:Batina3.JPG|Споменици родовима Црвене армије на споменику на Батини Датотека:Spomenik Crvenoarmejcu.JPG|Споменик Црвеноармејцу на [[Гробље ослободилаца Београда 1944.|Гробљу ослободилаца Београда]] у Београду. Споменик је копија фигуре »Артиљерац« са споменика на Батинској скели Датотека:ArnoBrekerPrometheus.jpg|Скулптура »Прометеј« њемач-ког вајара Арна Брекера у Музеју европске умјетности/[[Замак Нервених]] у [[Нервених]]у, [[Њемачка]] Датотека:ArnoBrekerDiePartei.jpg|»Велики носилац бакље«/скулптура »Партија« Арна Брекера. Смјештена је у истом музеју у Нервениху Датотека:Spomenik borcima revolucije 006.jpg|[[Споменик борцима Револуције|Споменик борцима Револуције/Споменик Стевану Филиповићу]] вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]], [[Ваљево]] ([[Србија]]) Датотека:Spomenik Revolucije, otpozadi.jpg|Задња страна споменика у Ваљеву Dreznica - Spomenik NOB.jpg|Споменик устанку у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] ([[Хрватска]]), рад вајара [[Коста Ангели Радовани|Косте Ангелија Радованија]] </gallery> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Списак споменика у Републици Српској]] * [[Списак културних добара Српске]] * [[Босанска крајина у Народноослободилачкој борби]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == === Књиге, зборници и каталози === {{refbegin|2}} * {{cite journal|last=Adamec|first=Ana |year=1983|url=http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=770|title= ANTUNAC, Grga, kipar|journal= [[Хрватски биографски лексикон|Hrvatski biografski leksikon]]|publisher=Leksikografski zavod „Miroslav Krleža”|location=Zagreb|volume= |ref = harv}} * {{Cite book| ref={{harvid|''''|1954}} |url=|title=Augustinčić ''[ur. Bogdan Iveković]''|year=1954|publisher= Kultura|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=45084935}} * {{Cite book| ref=harv|last=Augustinčić|first=Antun|last2=|first2=|last3=|first3=|year=1976|url=|title=Augustinčić ''[ur. Ante Gavranović; predgovor Miroslav Krleža]''|publisher=Privredni vjesnik|location=Zagreb|id=}} {{COBISS|ID=164983047}} * {{cite book-lat|ref=harv |last=|first=|authorlink= |year=2013||url=|title= Vojin Bakić: Svjetlonosne forme : retrospektiva : Muzej suvremene umjetnosti, 7. 12. 2013 - 2. 2. 2014. / ''[autori tekstova Ješa Denegri ... et al.]''|publisher=Muzej suvremene umjetnosti|location=Zagreb |pages=|isbn=9789537615628|id=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Vujčić|first=Davorin|last2=|first2=|last3=|first3=|year=2012|chapterurl=|chapter=Spomenik zahvalnosti Crvenoj armiji|url=https://vdocuments.site/katalogrefleksije-vremena.html|title= ''u'' Refleksije vremena 1945.-1955, 12. prosinca 2012. — 10. ožujka 2013. Galerija Klovićevi dvori / ''(ur. Jasmina Bavoljak)''|publisher=Galerija Klovićevi dvori|location=Zagreb|id=|isbn=99938-664-0-7|pages=127—138|access-date=15. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180616103234/https://vdocuments.site/katalogrefleksije-vremena.html|archive-date=16. 06. 2018|url-status=dead}} {{COBISS|ID=197447948}} * {{cite book|last=Vujčić|first=Davorin |year=2015|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/price_o_spomenicima_111853.pdf|title=Priče o spomenicima : Skice i modeli za spomenike u stalnom postavu Galerije Antuna Augustinčića / ''(ur. Božidar Pejković)''|journal=|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|volume= |ref = harv}} * {{cite book|last=Vujčić|first=Davorin |year=2017|url=https://www.bib.irb.hr/1044905|title=Stories About Monuments / ''(ed. Božidar Pejković)''|journal=|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|volume= |language=en|isbn=978-953-265-154-6|ref = harv}} * {{Cite book| ref=harv|last=Galijaš|first=Armina|last2=|first2=|authorlink =|year=2009|url=http://othes.univie.ac.at/7573/1/2009-11-23_0549571.pdf|title= Eine Stadt im Krieg — Der Wandel der bosnischen Stadt Banja Luka (1990—1995) ''(Dissertation)''|publisher=[[Универзитет у Бечу|Universität Wien]]|location =[[Беч|Wien]]|language=de|id=}} * {{Cite book| ref=harv |last=Grupa autora|first=|last2=|first2=|last3=|first3=|year=1982|url=|title=Šehitluci|publisher=Glas|location=Banjaluka|id=}} {{COBISS|ID=9866503}} {{COBISS.RS|ID=9866503}} * {{Cite book| ref=harv |last=|first=|year=2008|url=|title= Dijalog povjesničara - istoričara. Knj. 10/2 : Osijek, 22.-25. rujna 2005. / ''priredio Igor Graovac''|publisher= Zaklada Friedrich Naumann, (Sesvete : Grafocentar)|location=Zagreb|isbn=953-96037-3-0|id=}} {{COBISS|ID=512984012}} * {{Cite book| ref=harv |last=Jokić |first= Gojko|year=1986 |url=https://otpisane.memoryoftheworld.org/Gojko%20Jokic/Jugoslavija%20-%20Spomenici%20revolucije%20-%20Tursticki%20vodic%20(128)/Jugoslavija%20-%20Spomenici%20revolucije%20-%20Turst%20-%20Gojko%20Jokic.pdf|title=Jugoslavija : Spomenici revolucije : turistički vodič|publisher=Turistička štampa|location=Beograd |id=}} {{COBISS|ID=11699719}} * {{Cite book| ref={{harvid|''Jugoslavija : spomenici revoluciji''|1968}} |url=|title= Jugoslavija : spomenici revoluciji ''; ur. Miloš Bajić'' |year=1968|publisher= SUBNOR Jugoslavije; Svjetlost|location=Beograd; Sarajevo |id=}} {{COBISS|ID=3036679}} * {{Cite book| ref={{harvid|''Jugoslovenska skulptura''|1975}} |url=|title= Jugoslovenska skulptura : 1870-1950. : Muzej savremene umetnosti, Beograd, maj - septembar 1975 / ''[koncepcija i koordinacija Miodrag B. Protić ; katalog Dragana Vranić ; prevod Vuka Kovačević]''|year=1975|publisher= Muzej savremene umetnosti, (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod)|location=Beograd |id=}} {{COBISS|ID=1931015}} * {{Cite book| ref=harv|last=Karačić|first=Darko|last2=Banjeglav|first2=Tamara|last3=Govedarica|first3=Nataša|authorlink = |year=2012|url=http://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/09702.pdf|title= RE:VIZIJA PROŠLOSTI — Službene politike sjećanja u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji od 1990. godine|publisher=Asocijacija Alumni Centra za interdisciplinarne postdiplomske studije, ACIPS : Friedrich-Ebert-Stiftung| location =Sarajevo|isbn=978-9958-884-15-3|id=}} {{COBISS|ID=19695622}} * {{Cite book| ref=harv |last=|first=|year=2009|url=http://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/06914.pdf|title=Kultura sjećanja : 1945 : povijesni lomovi i svladavanje prošlosti / ''uredili Sulejman Bosto i Tihomir Cipek''|publisher= Disput|location=Zagreb|isbn=978-953-260-105-3|id=}} {{COBISS|ID=512039108}} * {{cite book-lat|ref=harv |last=Maković|first=Zvonko|authorlink= Zvonko Maković|year=2013|chapterurl=http://www.academia.edu/20912672/Spomeni%C4%8Dka_plastika_Vojina_Baki%C4%87a_Vojin_Baki%C4%87s_Memorial_Monuments_Vojin_Baki%C4%87._Svjetlosne_forme_Vojin_Baki%C4%87._Lightbearing_Forms_Muzej_suvremene_umjetnosti_Zagreb_2013._163-216|chapter=Spomenička plastika Vojina Bakića (Vojin Bakić's Memorial Monuments)|url=|title=''u'' Vojin Bakić: Svjetlonosne forme : retrospektiva : Muzej suvremene umjetnosti, 7. 12. 2013 - 2. 2. 2014. / ''[autori tekstova Ješa Denegri ... et al.]''|publisher=Muzej suvremene umjetnosti|location=Zagreb |pages=163—216|isbn=9789537615628|id=}} * {{cite journal|last=Manojlović Pintar|first=Olga |authorlink= Olga Manojlović Pintar|year=2008|url=https://documents.tips/documents/uprostoravanje-ideologije.html|title= Uprostoravanje ideologije: Spomenici Drugog svetskog rata i kreiranje kolektivnih identiteta|journal= ''Igor Graovac (prir.)'', Dijalog povjesničara/istoričara, 10/1, Osijek 22. — 25. rujna 2005.|publisher=Friedrich Neumann Stiftung|location=Zagreb|volume= |ref = harv|isbn=953-96037-3-0|pages=287—307}} {{COBISS|ID=512984012}} * {{Cite book| ref=harv |last=Manojlović Pintar |first=Olga |year=2014|url=|title=Arheologija sećanja, spomenici i identiteti u Srbiji 1918 — 1989 |publisher=Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa |location=Beograd |isbn=978-86-531-0062-9|id=}} {{COBISS|ID=208226060}} {{COBISS.RS|ID=208226060}} * {{cite book-lat|ref=harv |last=Merenik|first=Lidija|last2=|first2=|last3=|first3=|year=2009|chapterurl=https://www.academia.edu/2239641/Kultura_zaborava._Jugoslovenska_umetnost_i_kulturna_politika_oko_1945._i_njena_sudbina_pola_veka_kasnije_na_primeru_portreta_Josipa_Broza_Tita_127-141|chapter=Kultura zaborava : Jugoslovenska umetnost i kulturna politika oko 1945. i njena sudbina pola veka kasnije na primeru portreta Josipa Broza Tita|url=http://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/06914.pdf|title=''u'' Kultura sjećanja : 1945 : povijesni lomovi i svladavanje prošlosti / ''uredili Sulejman Bosto i Tihomir Cipek''|publisher=Disput|location=Zagreb |pages=127—140|isbn=978-953-260-105-3|id=}} {{COBISS|ID=512039108}} * {{cite journal|last=Muraj|first=Aleksandra|last2=Lučić|first2=Nikša|year=2002|url=http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=7206|title= HANGI, Antun, etnograf i folklorist|journal= [[Хрватски биографски лексикон|Hrvatski biografski leksikon]]|publisher=Leksikografski zavod „Miroslav Krleža”|location=Zagreb|volume= |ref = harv}} * {{Cite book| ref={{harvid|''''|1981}} |url=|title=Обласна партијска савјетовања на Шехитлуцима у јуну и јулу 1941. у развоју устанка у Босанској крајини : зборник радова с "Округлог стола" који је одржан 25. септембра 1981. у Бањалуци|year=1981|publisher= Институт за историју у Бањалуци|location=Бањалука|id=}} {{COBISS|ID=19743495}} {{COBISS.RS|ID=19743495}} * {{Cite book| ref=harv |last=Обреновић|first=Виолета Н. |year=2013|url=https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:8484?tab=0#mda|title=Српска меморијална архитектура : 1918-1955 : докторска дисертација|publisher= [В. Н. Обреновић]|location=Београд |id=}} {{COBISS|ID=45401871}} * {{Cite book| ref=harv|last=Popović|first=Milan|last2=Jovanović|first2=Miloš|authorlink = |year=1979|title=Državni amblemi i druge javne oznake u SFRJ|publisher=Privredni pregled | location = Beograd|id=}} {{COBISS|ID=106579724}} {{COBISS.RS|ID=4418049}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ravlić|first=Aleksandar|authorlink = Aleksandar Ravlić|year=1974|url=|title=Banja Luka : razdoblja i stoljeća|publisher=Mladost | location =Beograd|id=}} {{COBISS|ID=158697735}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ravlić|first=Aleksander-Aco| authorlink1 = |year=2002|url=|title=Banjaluka u prošlosti. 1 : -Drugo (banjalučko) izdanje-|publisher=Nezavisne novine| location =Banja Luka|isbn=99938-664-0-7|id=}} {{COBISS|ID=73240}} {{COBISS.RS|ID=73240}} * {{Cite book|ref=harv|last=Radulović|first=Milica|last2=|first2=|last3=|first3=|year=2012|chapterurl=|chapter=Spomenička plastika|url=https://vdocuments.site/katalogrefleksije-vremena.html|title=''u'' Refleksije vremena 1945.-1955, 12. prosinca 2012. — 10. ožujka 2013. Galerija Klovićevi dvori / ''(ur. Jasmina Bavoljak)''|publisher=Galerija Klovićevi dvori|location=Zagreb|id=|pages=106—126|access-date=15. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180616103234/https://vdocuments.site/katalogrefleksije-vremena.html|archive-date=16. 06. 2018|isbn=99938-664-0-7|url-status=dead}} {{COBISS|ID=197447948}} * {{Cite book| ref={{harvid|''Revolucionarno kiparstvo''|1977}} |url=|title= Revolucionarno kiparstvo; ''[tekst [[Juraj Baldani]]]'' |year=1977|publisher= Spektar|location=Zagreb |id=}} {{COBISS|ID=49820935}} {{COBISS.RS|ID=49820935}} * {{cite book|ref={{harvid|''Refleksije vremena''|2012}} |url=https://vdocuments.site/katalogrefleksije-vremena.html|title= Refleksije vremena 1945-1955 : ''[12. prosinca 2012. - 10 ožujka 2013, Galerija Klovićevi dvori, Zagreb] / [autori tekstova Tomislav Anić ... [et al.] ; fotograf Darko Bavoljak]''|year=2012|publisher= Galerija Klovićevi dvori|location=Zagreb|isbn=978-953-271-067-0|id= }} {{COBISS|ID=197447948}} * {{Cite book| ref=harv|last=Савић|first=Јелена|last2=|first2=|authorlink =|authorlink2=|year=2013|url=https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:8152?tab=0#mda|title=Модерно и вернакуларно у процесу урбане трансформације Бањалуке : докторска дисертација|publisher= [Ј.Савић]|location =Београд|id=}} {{COBISS|ID=512974481}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hangi|first=Antun|authorlink = Antun Hangi|year=1906|url=https://archive.org/stream/ivotiobiajimusl00hanggoog#page/n4/mode/2up|title=Život i običaji muslimana u Bosni i Hercegovini|publisher=Naklada Daniela A. Kajona | location =Sarajevo|id=}} {{COBISS|ID=54036743}} * {{Cite book| ref={{harvid|Хронологија ослободилачке борбе|1964}} |title=Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije : 1941-1945 / [autori Milan Andrić ... et al. ; odgovorni urednik Petar Brajović ; ilustrovani prilozi Đorđe Rakić ... et al.]|year=1964|publisher=Vojnoistorijski institut, (Beograd : Vojno štamparsko preduzeće)|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=50018311}} {{COBISS.RS|ID=50018311}} * {{Cite book| ref={{harvid|Хронологија СКЈ|1980}} |title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ : 1919-1979. Tom 2, 1941-1945 / [odgovorni urednik Dušan Živković ; prevodioci Živko Avramovski ... [et al.]|year=1980 |publisher=Narodna knjiga : Institut za savremenu istoriju, (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod)|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book| ref=harv|last=Шево|first=Љиљана|authorlink=Љиљана Шево|others= |title=Урбанистички развој Бање Луке|year=1996|url=https://books.google.com/books?id=0C0HAQAACAAJ|publisher=Општина Бања Лука и Завод за заштиту споменика културе и природе Бања Лука|location= Бања Лука|id=}} {{COBISS|ID=117025543}} * {{cite journal|last=Šimat Banov|first=Ive |year=1983|url=http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=911|title= AUGUSTINČIĆ, Antun, kipar|journal= [[Хрватски биографски лексикон|Hrvatski biografski leksikon]]|publisher=Leksikografski zavod „Miroslav Krleža”|location=Zagreb|volume= |ref = harv}} * {{Cite book| ref=harv |last=Šimat Banov|first=Ive|year=2013|url=|title=Hrvatsko kiparstvo od 1950. do danas|publisher= Naklada Ljevak|location=Zagreb |isbn=9789533035963|id=}} {{refend}} === Часописи === {{refbegin|2}} * {{cite journal|last=Bandula|first=Snježana|authorlink= |year=1983|url=|title= Monumentalna plastika Antuna Augustinčića; (diplomski rad).|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|number= 3|ref = harv|issn=0352-1826|pages=21—65}} {{COBISS|ID=16083458}} * {{cite journal|last=Vujčić|first=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/anali-26_d_101534.pdf|title= Majstorske radionice likovnih umjetnosti: Majstorska radionica Antuna Augustinčića|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|volume=XXVI (2006)|number= 26|ref = harv|issn=0352-1826|pages=35—86}} {{COBISS|ID=16083458}} * {{cite journal|last=Grbić|first=Maro|authorlink= |year=1985|url=|title= Zajednički radovi Antuna Augustinčića i Frana Kršinića.|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|number= 5|ref = harv|issn=0352-1826|pages=3—23}} {{COBISS|ID=16083458}} * {{cite journal|last=|first=|year=1962|url=https://www.fmks.gov.ba/download/zzs/ns8/28.pdf|title= Zaštićeni spomenici Narodno-oslobodilačkog rata|journal= Naše starine|volume= |number=VIII|publisher=Zavod za zaštitu spomenika kulture N.R. Bosne i Hercegovine|location=Sarajevo|ref ={{harvid|''Naše starine, br. VIII''|1962}}|pages=239—245}} {{COBISS|ID=57465612}} {{COBISS.RS|ID=57465612}} {{COBISS.BIH|ID=12902146}} * {{cite journal|last=Kadić|first=Safet|year=2016|url=http://www.geoubih.ba/Izdanja/ActaVol3br6/5.%20Kadic%20-%20Bosnofobija%20i%20bosnocid.pdf|title=Bosnofobija i bosnocid|journal=Acta geographica Bosniae et Herzegovinae|publisher=Udruženje geografa u Bosni i Hercegovini|location=Sarajevo|volume=3|number=6|ref=harv|pages=31—41|issn=2303-5951|access-date=29. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181130071449/http://www.geoubih.ba/Izdanja/ActaVol3br6/5.%20Kadic%20-%20Bosnofobija%20i%20bosnocid.pdf|archive-date=30. 11. 2018|url-status=dead}} * {{cite journal|last=Kolešnik|first=Ljiljana|authorlink= |year=1992|url=https://bib.irb.hr/prikazi-rad?rad=45687|title= Realistička konstanta i socrealističke manifestacije u umjetnosti Antuna Augustinčića|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|number= 12|ref = harv|issn=0352-1826|pages=49—73}} {{COBISS|ID=16083458}} * {{cite journal|last=Kolešnik|first=Ljiljana|authorlink= Ljiljana Kolešnik|year=1994|url=https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=244652|title=Ikonografija socrealizma u opusu Antuna Augustinčića|journal= Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti|publisher=Društvo povjesničara umjetnosti Hrvatske|location=Zagreb|volume= 37|number=1|issn=0553-6707|ref = harv|pages=169—176}} {{COBISS|ID=21282}} * {{cite journal|last=Kraševac|first=Irena|last2=Vujčić|first2=Davorin|year=2007|url=https://www.ipu.hr/content/kvartal/Kvartal-IV-1-2007_09-14_Krasevac-Vujcic.pdf|title= O figuraciji i modernosti — Razgovor s kiparom Veliborom Mačukatinom|journal= Kvartal : Kronika povijesti umjetnosti u Hrvatskoj|publisher=Institut za povijest umjetnosti|location=Zagreb|volume= IV|number=1|ref = harv|issn=1334-8671|pages=9—14}} * {{cite journal|last=Maroević|first=Tonko|authorlink= Tonko Maroević|year=1989—1990|url=|title= Nemimetičkome stoljeću usprkos.|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|number= 9—10|ref = harv|issn=0352-1826|pages=31—43}} {{COBISS|ID=16083458}} * {{cite journal|last=Pavičić|first=Snježana|authorlink= |year=2015|url=http://gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/anali_32-35_-_za_web_12652.pdf|title= Neka zapažanja o ''Spomeniku zahvalnosti Crvenoj armiji'' u Batinoj Skeli|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|volume= XXXII–XXXV (2012.—2015)|number=32—33/34—35|issn=0352-1826|ref = harv|pages=249—260}} {{COBISS|ID=16083458}} * {{cite journal|last=Pintarić|first=Snježana|year=1992|url=|title= Javni i nadgrobni spomenici Antuna Augustinčića (magistarski rad)|journal= |publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Zagreb|volume= |issn=0352-1826|ref = harv}} {{COBISS|ID=16083458}} * {{cite journal|last=Ravlić|first=Aleksandar|authorlink= |year=1969|url=|title=Spomenik sa Šehitluka mora u muzej|journal=[[Вјесник|Vjesnik]]|publisher=|location=Zagreb|volume= 30|number=8137|ref = harv|pages=5}} * {{cite journal|last=Filandra|first=Šaćir|year=2015|url=http://fpn.co.me/fajlovi/fpn/attach_fajlovi/lat/knjige/2015/03/pdf/Mediteranski_politikoloski_dijalozi.pdf#page=19|title=Politika simboliziranja Bošnjaka nakon socijalizma|journal=Mediteranski politikološki dijalozi : Izgradnja stabilnosti i društvenog konsenzusa u post-socijalističkim društvima — Zbornik radova sa konferencije|volume=|number=|publisher=Fakultet političkih nauka Univerziteta Crne Gore|location=Podgorica|ref=harv|pages=19—26|access-date=15. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181028074151/http://fpn.co.me/fajlovi/fpn/attach_fajlovi/lat/knjige/2015/03/pdf/Mediteranski_politikoloski_dijalozi.pdf#page=19|archive-date=28. 10. 2018|url-status=dead|isbn=978-9940-9102-6-6|df=}} * {{cite journal|last=Franković|first=Eugen |authorlink= Eugen Franković|year=1966|url=https://www.ipu.hr/content/zivot-umjetnosti/ZU_2-1966_017-024_Frankovic.pdf|title= Javnost spomenika|journal= Život umjetnosti|publisher= Matica hrvatska|location=Zagreb|number= 2|ref = harv|issn=0514-7794|pages=17—24}} {{COBISS|ID=16392962}} * {{cite journal|last=Šimat Banov|first=Ive|authorlink= |year=1984|url=|title= Novi prilozi o Augustinčiću (IV).|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|number= 4|ref = harv|issn=0352-1826|pages=3—30}} {{COBISS|ID=16083458}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Banj brdo}} * [http://www.znanje.org/i/i26/06iv06/06iv0618/ISTORIJA%20BANJALUKE.htm Знање.орг: Споменик палим Крајишницима] * [https://www.youtube.com/watch?v=sT9_f_cBtYc Откривање споменика палим Крајишницима 1961.(ВИДЕО)] {{НОБ-сјајни и добри чланци}} {{Портал бар|Народноослободилачка борба|Босна и Херцеговина|Република Српска|Бања Лука}} {{изабрани}} [[Категорија:Знаменитости Бањалуке]] [[Категорија:Споменици НОБ у Републици Српској]] [[Категорија:Антун Аугустинчић]] [[Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске]] [[Категорија:Споменици и музеји Народноослободилачке борбе]] bss1gc4619nzyxm7s41injl5qgrkfht 0 524243 25121442 25120386 2022-07-24T19:12:56Z Dcirovic 57122 /* Teaching qualifications */ wikitext text/x-wiki {{short description|Особа која помаже другима да стекну знања, компетенције или вредности}} {{Занимање | слика= Classroom at a seconday school in Pendembu Sierra Leone.jpg | опис_слике= Учитељ у [[Сијера Леоне]]у | назив_занимања= учитељ | подручје_рада= [[образовање]] | квалификације= одговарајућа [[учитељска школа]] и/ли стручни испит | поља_рада= [[школа|школе]] | слични_послови= [[професор]], [[лектор]] | просечна_зарада=зависи од квалификације }} '''Учитељ''', '''наставник''' или '''професор''' је стручна [[особа]] високих радних, [[Образовање|образовних]] и [[етика|етичких]] квалитета едукована за рад у [[Обданиште|вртићу]], [[школа|школи]] или [[факултет]]у за одређен предмет. Он мора да задовољи низ специфичних захтева као што су: свесна [[мотив]]ираност за звање, потпунији састав општег и стручног [[образовање|образовања]], високе [[интелигенција|интелектуалне]] способности, црте личности адекватне саставу вредности у друштву, високи ниво зрелости личности, као и високи ниво личне културе.<ref name="Caena"/><ref name="Cochrane"/> == Компетенције и квалитети које се захтевају од наставника == {{рут}} Teaching is a highly complex activity.<ref name="Caena">For a review of literature on competences required by teachers, see F Caena (2011) 'Literature review: Teachers' core competences: requirements and development' accessed January 2017 at {{cite web |url=http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |title=Homepage &#124; European Education Area |access-date=2017-01-08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170109184019/http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |archive-date=9 January 2017 }}</ref> This is partially because teaching is a social practice, that takes place in a specific context (time, place, culture, socio-political-economic situation etc.) and therefore is shaped by the values of that specific context.<ref name="Cochrane">for a useful discussion see, for example: Cochran-Smith, M. (2006): 'Policy, Practice, and Politics in Teacher Education', Thousand Oaks, CA: Corwin Press</ref> Factors that influence what is expected (or required) of teachers include history and tradition, social views about the purpose of education, accepted theories about learning, etc.<ref name="Cummings">see for example Cummings, W.K. (2003) 'The Institutions of Education. A Comparative Study of Educational Development in the Six Core Nations', Providence, MA: Symposium Books.</ref> ===Competences=== The competences required by a teacher are affected by the different ways in which the role is understood around the world. Broadly, there seem to be four models: :the teacher as manager of instruction; :the teacher as caring person; :the teacher as expert learner; and :the teacher as cultural and civic person.<ref name="Caena2">F Caena (2011) 'Literature review: Teachers' core competences: requirements and development' accessed January 2017 at {{cite web |url=http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |title=Homepage &#124; European Education Area |access-date=2017-01-08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170109184019/http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |archive-date=9 January 2017 }} citing Altet et al., 1996; Conway et al., 2010; Hansen, 2008; Seifert, 1999; Sockett, 2008</ref> The [[Organisation for Economic Co-operation and Development]] has argued that it is necessary to develop a shared definition of the skills and knowledge required by teachers, in order to guide teachers' career-long education and professional development.<ref name ="OECD">'Teachers Matter: Attracting, Developing and Retaining Effective Teachers', 2005, Paris: OECD publications [http://www.oecd.org/edu/teacherpolicy]</ref> Some evidence-based international discussions have tried to reach such a common understanding. For example, the [[European Union]] has identified three broad areas of competences that teachers require: :Working with others :Working with knowledge, technology and information, and :Working in and with society.<ref name="Caena3">F Caena (2011) 'Literature review: Teachers' core competences: requirements and development' accessed January 2017 at {{cite web |url=http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |title=Homepage &#124; European Education Area |access-date=2017-01-08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170109184019/http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |archive-date=9 January 2017 }}</ref> Scholarly consensus is emerging that what is required of teachers can be grouped under three headings: :knowledge (such as: the subject matter itself and knowledge about how to teach it, curricular knowledge, knowledge about the educational sciences, psychology, assessment etc.) :craft skills (such as lesson planning, using teaching technologies, managing students and groups, monitoring and assessing learning etc.) and :dispositions (such as essential values and attitudes, beliefs and commitment).<ref name="Will">Williamson McDiarmid, G. & Clevenger-Bright M. (2008) 'Rethinking Teacher Capacity', in Cochran-Smith, M., Feiman-Nemser, S. & Mc Intyre, D. (Eds.). 'Handbook of Research on Teacher Education. Enduring questions in changing contexts'. New York/Abingdon: Routledge/Taylor & Francis cited in F Caena (2011)</ref> ===Qualities=== ====Enthusiasm==== [[File:Ashs-teacher-and-students.jpg|thumb|A teacher interacts with older students at a school in New Zealand]] It has been found that teachers who showed enthusiasm towards the course materials and students can create a positive learning experience.<ref>Teaching Patterns: a Pattern Language for Improving the Quality of Instruction in Higher Education Settings by Daren Olson. Page 96</ref> These teachers do not teach by rote but attempt to invigorate their teaching of the course materials every day.<ref>Motivated Student: Unlocking the Enthusiasm for Learning by Bob Sullo. Page 62</ref> Teachers who cover the same curriculum repeatedly may find it challenging to maintain their enthusiasm, lest their boredom with the content bore their students in turn. Enthusiastic teachers are rated higher by their students than teachers who didn't show much enthusiasm for the course materials.<ref>Barkley, S., & Bianco, T. (2006). The Wonder of Wows. Kappa Delta Pi Record, 42(4), 148-151.</ref> [[File:Mr. Shake Amargosa.jpg|thumb|A primary school teacher on a picnic with her students, [[Colombia]], 2014]] Teachers that exhibit enthusiasm are more likely to have engaged, interested and energetic students who are curious about learning the subject matter. Recent research has found a correlation between teacher enthusiasm and students' intrinsic motivation to learn and vitality in the classroom.<ref name="auto">Patrick, B.C., Hisley, J. & Kempler, T. (2000) "What's Everybody so Excited about?": The Effects of Teacher Enthusiasm on Student Intrinsic Motivation and Vitality", The Journal of Experimental Education, Vol. 68, No. 3, pp. 217–236</ref> Controlled, experimental studies exploring intrinsic motivation of college students has shown that nonverbal expressions of enthusiasm, such as demonstrative gesturing, dramatic movements which are varied, and emotional facial expressions, result in college students reporting higher levels of intrinsic motivation to learn.<ref>{{cite journal|last1=Brooks|first1=Douglas M.|title=The Teacher's Communicative Competence: The First Day of School|journal=Theory into Practice|date=1985|volume=24|issue=1|page=63|doi=10.1080/00405848509543148}}</ref> But even while a teacher's enthusiasm has been shown to improve motivation and increase task engagement, it does not necessarily improve learning outcomes or memory for the material.<ref>{{cite journal|last1=Motz|first1=B. A.|last2=de Leeuw|first2=J. R.|last3=Carvalho|first3=P. F.|last4=Liang|first4=K. L.|last5=Goldstone|first5=R. L.|title=A dissociation between engagement and learning: Enthusiastic instructions fail to reliably improve performance on a memory task|journal=PLOS ONE|date=2017|volume=12|issue=7|page=e0181775|doi=10.1371/journal.pone.0181775|pmid=28732087|pmc=5521834|bibcode=2017PLoSO..1281775M|doi-access=free}}</ref> There are various mechanisms by which teacher enthusiasm may facilitate higher levels of intrinsic motivation.<ref>[http://www.huffingtonpost.in/dr-anil-k-rajvanshi/all-of-us-should-be-teachers-even-if-just-for-one-day/ All Of Us Should Be Teachers, Even If Just For One Day] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20161009112708/http://www.huffingtonpost.in/dr-anil-k-rajvanshi/all-of-us-should-be-teachers-even-if-just-for-one-day/ |date=9 October 2016 }}, Huffington Post, 27 September 2016</ref> Teacher enthusiasm may contribute to a classroom atmosphere of energy and enthusiasm which feeds student interest and excitement in learning the subject matter.<ref>Amatora, M. (1950). Teacher Personality: Its Influence on Pupils. Education, 71(3), 154-158</ref> Enthusiastic teachers may also lead to students becoming more self-determined in their own learning process. The concept of mere exposure indicates that the teacher's enthusiasm may contribute to the student's expectations about intrinsic motivation in the context of learning. Also, enthusiasm may act as a "motivational embellishment", increasing a student's interest by the variety, novelty, and surprise of the enthusiastic teacher's presentation of the material. Finally, the concept of emotional contagion may also apply: students may become more intrinsically motivated by catching onto the enthusiasm and energy of the teacher.<ref name="auto"/> ====Interaction with learners==== Research shows that student motivation and attitudes towards school are closely linked to student-teacher relationships. Enthusiastic teachers are particularly good at creating beneficial relations with their students. Their ability to create effective learning environments that foster student achievement depends on the kind of relationship they build with their students.<ref>Baker, J. A., Terry, T., Bridger, R., & Winsor, A. (1997). Schools as caring communities: A relational approach to school reform. School Psychology Review, 26, 576-588.</ref><ref name="Bryant, Jennings 1980">Bryant, Jennings . 1980. Relationship between college teachers' use of humor in the classroom and students' evaluations of their teachers. Journal of educational psychology. 72, 4.</ref><ref>Fraser, B. J., & Fisher, D. L. (1982). Predicting students' outcomes from their perceptions of classroom psychosocial environment. American Educational Research Journal, 19, 498- 518.</ref><ref name="Hartmut, J. 1978">Hartmut, J. (1978). Supportive dimensions of teacher behavior in relationship to pupil emotional cognitive processes. Psychologie in Erziehung und Unterricht, 25, 69-74.</ref> Useful teacher-to-student interactions are crucial in linking academic success with personal achievement.<ref name="Osborne, E. 1999">Osborne, E.;. Salzberger, I.; Wittenberg, G. W. 1999. The Emotional Experience of Learning and Teaching. Karnac Books, London.</ref> Here, personal success is a student's internal goal of improving themselves, whereas academic success includes the goals they receive from their superior. A teacher must guide their student in aligning their personal goals with their academic goals. Students who receive this positive influence show stronger self-confidence and greater personal and academic success than those without these teacher interactions.<ref name="Hartmut, J. 1978"/><ref name="ReferenceA">Baker, J. A.Teacher-Student Interaction in Urban At-Risk Classrooms: Differential Behavior, Relationship Quality, and Student Satisfaction with School. The Elementary School Journal Volume 100, Number 1, 1999 by The University of Chicago.</ref><ref>Moos, R. H. (1979). Evaluating Educational Environments: Measures, procedures, findings, and policy implications. San Francisco: Jossey-Bass.</ref> Students are likely to build stronger relations with teachers who are friendly and supportive and will show more interest in courses taught by these teachers.<ref name="Osborne, E. 1999"/><ref name="ReferenceA"/> Teachers that spend more time interacting and working directly with students are perceived as supportive and effective teachers. Effective teachers have been shown to invite student participation and decision making, allow humor into their classroom, and demonstrate a willingness to play.<ref name="Bryant, Jennings 1980"/> == Наставничке квалификације == У многим земљама, особа која жели да постане наставник мора прво да стекне одређене [[Certified teacher|професионалне квалификације]] или акредитиве на [[универзитет]]у или [[колеџ]]у. Ове професионалне квалификације могу укључивати студије [[pedagogy|педагогије]], науке о настави. Наставници, као и други професионалци, можда морају или ће изабрати да наставе своје образовање након што стекну квалификацију, што је процес познат као [[continuing professional development|континуирани професионални развој]]. === Професионални стандарди === Функције наставничких колеџа могу укључивати постављање јасних стандарда праксе, обезбеђивање континуиране едукације наставника, истрагу притужби које укључују чланове, вођење саслушања о наводима о професионалном недоличном понашању и предузимање одговарајућих дисциплинских мера и [[accredit|акредитацију]] програма за образовање наставника. У многим ситуацијама наставници у школама које се финансирају из [[Public school (government funded)|јавних фондова]] морају бити чланови са добром репутацијом колеџа, а [[private school|приватне школе]] такође могу захтевати да њихови наставници буду чланови колеџа. У другим областима ове улоге могу припадати државном [[Board of Education|Одбору за образовање]], [[Superintendent of Public Instruction|надзорнику јавне наставе]], [[State Education Agency|Државној агенцији за образовање]] или другим владиним телима. У другим областима, [[Teaching Union|синдикати наставника]] могу бити одговорни за неке или све ове дужности. ==== Професионално лоше понашање ==== {{See also|Злостављање деце}} Недолично понашање наставника, посебно сексуално недолично понашање, све је више под надзором медија и судова.<ref>{{Cite journal|last=Goorian |first=Brad |date=December 1999 |title=Sexual Misconduct by School Employees |journal=[[ERIC|ERIC Digest]] |issue=134 |page=1 |id=ERIC #: ED436816 |url=http://www.eric.ed.gov/ERICDocs/data/ericdocs2sql/content_storage_01/0000019b/80/15/fd/90.pdf |access-date= 2008-01-17 |archive-url = https://web.archive.org/web/20080227085217/http://www.eric.ed.gov/ERICDocs/data/ericdocs2sql/content_storage_01/0000019b/80/15/fd/90.pdf <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date = 27 February 2008}}</ref> Студија [[American Association of University Women|Америчког удружења универзитетских жена]] објавила је да 9,6% студената у Сједињеним Државама тврди да је добило нежељену сексуалну пажњу од одрасле особе повезане са образовањем; било да су волонтер, возач аутобуса, наставник, администратор или друга одрасла особа, у неком периоду током њихове образовне каријере.<ref name=DOEd>{{cite web |url=http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf#p28 |title=Educator Sexual Misconduct: A Synthesis of Existing Literature |access-date=2008-01-17 |last=Shakeshaft |first=Charol |date=June 2004 |publisher=[[U.S. Department of Education]], Office of the Under Secretary |page=28 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20080411133905/http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf#p28 |archive-date=11 April 2008 }}</ref> Студија у Енглеској показала је преваленцу сексуалног злостављања од 0,3% од стране било ког професионалца, групе која је укључивала [[свештеник]]е, верске вође и раднике на случајевима, као и наставнике..<ref>[http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf#p28 Educator Sexual Misconduct: A Synthesis of Existing Literature] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080411133905/http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf |date=11 April 2008 }} see page 8 and page 20</ref> Важно је, међутим, напоменути да је ова британска студија једина те врсте и да се састојала од „случајног ... узорка вероватноће од 2.869 младих између 18 и 24 године у студији потпомогнутој компјутером“ и да су се питања односила на „сексуално злостављање са професионалцем”, не нужно наставником. Стога је логично закључити да информације о проценту злостављања од стране наставника у Уједињеном Краљевству нису експлицитно доступне и стога нису нужно поуздане. Студија AAUW, међутим, поставила је питања о четрнаест врста сексуалног узнемиравања и различитим степенима учесталости и укључивала је само злостављање од стране наставника. „Узорак је извучен са листе од 80.000 школа да би се креирао стратификовани двостепени дизајн узорка од 2.065 ученика од 8. до 11. разреда“. Његова поузданост је процењена на 95% са маргином грешке од 4%. [[Chris Keates|Крис Китс]], генерални секретар [[National Association of Schoolmasters Union of Women Teachers|Националне асоцијације учитеља]], изјавио је да наставници који имају сексуалне односе са ученицима старијим од узраста сексуалне сагласности не би требало да буду уврштени у регистар сексуалних преступника и да је кривично гоњење за законом прописано силовање „права аномалија у закону која нас забрињава“. Ово је изазвало огорчење група за заштиту деце и родитељских права.<ref>{{Cite news | url=http://www.foxnews.com/story/0,2933,432881,00.html | work=Fox News | title=Union Official: Teachers Who Engage in Consensual Sex With Teen Pupils Shouldn't Face Prosecution | date=6 October 2008 | url-status=live | archive-url=https://web.archive.org/web/20081010220256/http://www.foxnews.com/story/0,2933,432881,00.html | archive-date=10 October 2008 }}</ref> Бојазан да ће бити означен као [[Педофилија|педофил]] или [[hebephile|хебефил]] довео је до тога да део мушкараца који би успешно обављали учитељски посао избегава ову професију.<ref>{{cite book|last1=Kissen|first1=Rita|title=Getting Ready for Benjamin: Preparing Teachers for Sexual Diversity in the classroom|date=2002|page=62}}</ref> Ово је у неким јурисдикцијама наводно довело до недостатака мушких наставника.<ref>{{cite web |url=http://www.abc.net.au/7.30/stories/s72521.htm |title=Archived copy |website=[[Australian Broadcasting Corporation]] |access-date=2007-12-26 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20030822201605/http://www.abc.net.au/7.30/stories/s72521.htm |archive-date=22 August 2003 }}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * [[Jerome Bruner|Bruner, J. S.]] (1960). ''The Process of Education'', Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. * Bruner, J. S. (1966). ''Toward a Theory of Instruction''. Cambridge, Massachusetts: Belkapp Press. * Bruner, J. S. (1971). ''The Relevance of Education''. New York, NY: Norton * [[Paulo Freire|Freire, P.]] (1970). ''Pedagogy of the Oppressed''. New York: Continuum * [[Maria Montessori|Montessori, M.]] (1910). ''Antropologia Pedagogica''. * Montessori, M. (1921). ''Manuale di Pedagogia Scientifica''. * Montessori, M. (1934). ''Psico Geométria''. * Montessori, M. (1934). ''Psico Aritmética''. * [[Jean Piaget|Piaget, J.]] (1926). ''The Language and Thought of the Child''. London: Routledge & Kegan. * [[Karl Rosenkranz]] (1848). [https://archive.org/stream/pedagogicsasasy00bracgoog#page/n4/mode/2up ''Pedagogics as a System'']. Translated 1872 by Anna C. Brackett, R.P. Studley Company * Karl Rosenkranz (1899). [https://archive.org/details/philosophyeduca01rosegoog ''The philosophy of education'']. D. Appleton and Co. * [[Lev Vygotsky|Vygotsky, L.]] (1962). ''Thought and Language''. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. * Post Scriptum: From Signature Pedagogies and Transpedagogy to Author Pedagogies. In Ojeda, D. (2019) I Shall Be Several, Studies in Art Education, 60:3, 186–202, DOI: 10.1080/00393541.2019.1640513 * {{Cite web|url=http://www.education.vic.gov.au/Documents/school/teachers/support/learnteachbgpaper.pdf|title=Blueprint for government schools. Flagship strategy 1: Student Learning. The Principles of Learning and Teaching P-12 Background Paper|publisher=Department of Education and Training Victoria|access-date=12 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170215012650/http://www.education.vic.gov.au/Documents/school/teachers/support/learnteachbgpaper.pdf|archive-date=15 February 2017|url-status=dead}} * {{Cite journal|last=Shulman|first=Lee|date=1987|title=Knowledge and Teaching: Foundations of the New Reform|url=https://people.ucsc.edu/~ktellez/shulman.pdf|journal=Harvard Educational Review|volume=15|issue=2|pages=4–14|access-date=12 June 2017}} * {{Cite book|last=Crappell|first=Courtney|title=Teaching Piano Pedagogy: A Guidebook for Training Effective Teachers|publisher=Oxford University Press|year=2019|isbn=978-0-19-067052-8|location=New York|pages=160|language=en}} * {{Cite book|last1=Coussée|first1=Filip|title=The History of Youth Work in Europe: Relevance for Youth Policy Today|last2=Verschelden|first2=Griet|last3=Williamson|first3=Howard|publisher=Council of Europe|year=2009|isbn=978-92-871-7244-0|location=Strasbourg Cedex }} * {{Cite book|last=Chesters|first=Sarah Davey|title=The Socratic Classroom|publisher=Springer Science & Business Media|year=2012|isbn=978-94-6091-855-1|location=Cham, Switzerland }} * {{Cite book| last1 = Barnard | first1 = Henry | last2 = Pestalozzi | first2 = Johann | title = Pestalozzi and Pestalozzianism: Life, Educational Principles, and Methods of Johann Heinrich Pestalozzi | publisher = FC Brownell | year = 1859}} * {{Cite journal|title = Educational Theory as Topological Rhetoric: The Concepts of Pedagogy of Johann Friedrich Herbart and Friedrich Schleiermacher|journal = Studies in Philosophy and Education|date = 12 February 2012|issn = 0039-3746|pages = 265–273|volume = 31|issue = 3|doi = 10.1007/s11217-012-9287-6|first = Karsten|last = Kenklies|s2cid = 144605837}}< * {{cite web|url=http://www.justinwyllie.net/essays/pedagogy_oppressed.pdf|title=The New Observer|publisher=Justinwyllie.net|access-date=2012-11-12|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120916224840/http://www.justinwyllie.net/essays/pedagogy_oppressed.pdf|archive-date=2012-09-16}} * {{cite web|url=http://blogs.independent.co.uk/2011/10/26/why-paulo-freires-pedagogy-of-the-oppressed-is-just-as-relevant-today-as-ever/|title=Why Paulo Freire's "Pedagogy of the Oppressed" is just as relevant today as ever|author=Sima Barmania|publisher=Blogs.independent.co.uk|date=2011-10-26|access-date=2012-11-12|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120430215016/http://blogs.independent.co.uk/2011/10/26/why-paulo-freires-pedagogy-of-the-oppressed-is-just-as-relevant-today-as-ever/|archive-date=2012-04-30}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=cdrkAAAAMAAJ&q=The+History+of+Pedagogy+compayre|title=The History of Pedagogy|last=Compayré|first=Gabriel|date=1892|publisher=D.C. Heath & Company|language=en}} * {{Cite book|last1=Kwak|first1=Duck-Joo|title=The Confucian Concept of Learning: Revisited for East Asian Humanistic Pedagogies|last2=Kato|first2=Morimichi|last3=Hung|first3=Ruyu|date=2019-12-18|publisher=Routledge|isbn=978-1-351-03836-2|language=en}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Teaching}} * [http://gpseducation.oecd.org/revieweducationpolicies/#!node=41728&filter=all OECD's Education GPS, a review of education policy analysis and statistics: Teachers] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Учитељи]] [[Категорија:Образовање]] [[Категорија:Занимања]] [[Категорија:Педагози]] [[Категорија:Црквенословенски изрази]] rth36uh6ec10va434nuo9d6gemw7vvm 25121477 25121442 2022-07-24T19:34:21Z Dcirovic 57122 /* Competences */ wikitext text/x-wiki {{short description|Особа која помаже другима да стекну знања, компетенције или вредности}} {{Занимање | слика= Classroom at a seconday school in Pendembu Sierra Leone.jpg | опис_слике= Учитељ у [[Сијера Леоне]]у | назив_занимања= учитељ | подручје_рада= [[образовање]] | квалификације= одговарајућа [[учитељска школа]] и/ли стручни испит | поља_рада= [[школа|школе]] | слични_послови= [[професор]], [[лектор]] | просечна_зарада=зависи од квалификације }} '''Учитељ''', '''наставник''' или '''професор''' је стручна [[особа]] високих радних, [[Образовање|образовних]] и [[етика|етичких]] квалитета едукована за рад у [[Обданиште|вртићу]], [[школа|школи]] или [[факултет]]у за одређен предмет. Он мора да задовољи низ специфичних захтева као што су: свесна [[мотив]]ираност за звање, потпунији састав општег и стручног [[образовање|образовања]], високе [[интелигенција|интелектуалне]] способности, црте личности адекватне саставу вредности у друштву, високи ниво зрелости личности, као и високи ниво личне културе.<ref name="Caena"/><ref name="Cochrane"/> == Компетенције и квалитети које се захтевају од наставника == {{рут}} Teaching is a highly complex activity.<ref name="Caena">For a review of literature on competences required by teachers, see F Caena (2011) 'Literature review: Teachers' core competences: requirements and development' accessed January 2017 at {{cite web |url=http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |title=Homepage &#124; European Education Area |access-date=2017-01-08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170109184019/http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |archive-date=9 January 2017 }}</ref> This is partially because teaching is a social practice, that takes place in a specific context (time, place, culture, socio-political-economic situation etc.) and therefore is shaped by the values of that specific context.<ref name="Cochrane">for a useful discussion see, for example: Cochran-Smith, M. (2006): 'Policy, Practice, and Politics in Teacher Education', Thousand Oaks, CA: Corwin Press</ref> Factors that influence what is expected (or required) of teachers include history and tradition, social views about the purpose of education, accepted theories about learning, etc.<ref name="Cummings">see for example Cummings, W.K. (2003) 'The Institutions of Education. A Comparative Study of Educational Development in the Six Core Nations', Providence, MA: Symposium Books.</ref> === Компетенције === На компетенције које се од наставника захтевају утичу различити начини на које се улога схвата широм света. Уопштено говорећи, изгледа да постоје четири модела: * наставник као руководилац наставе; * наставник као брижна особа; * наставник као стручни ученик; и * наставник као културна и грађанска личност.<ref name="Caena2">F Caena (2011) 'Literature review: Teachers' core competences: requirements and development' accessed January 2017 at {{cite web |url=http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |title=Homepage &#124; European Education Area |access-date=2017-01-08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170109184019/http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |archive-date=9 January 2017 }} citing Altet et al., 1996; Conway et al., 2010; Hansen, 2008; Seifert, 1999; Sockett, 2008</ref> [[Organisation for Economic Co-operation and Development|Организација за економску сарадњу и развој]] је тврдила да је неопходно развити заједничку дефиницију вештина и знања потребних наставницима, како би се руководило образовањем и професионалним развојем наставника током каријере.<ref name ="OECD">'Teachers Matter: Attracting, Developing and Retaining Effective Teachers', 2005, Paris: OECD publications [http://www.oecd.org/edu/teacherpolicy]</ref> Неке међународне дискусије засноване на доказима покушале су да постигну такво заједничко разумевање. На пример, [[Европска унија]] је идентификовала три широке области компетенција које наставници захтевају: * Рад са другима * Рад са знањем, технологијом и информацијама, и * Рад у друштву и са њим.<ref name="Caena3">F Caena (2011) 'Literature review: Teachers' core competences: requirements and development' accessed January 2017 at {{cite web |url=http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |title=Homepage &#124; European Education Area |access-date=2017-01-08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170109184019/http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |archive-date=9 January 2017 }}</ref> Појављује се консензус научника да се оно што се тражи од наставника може груписати у три наслова: * знање (као што су: сам предмет и знање о томе како га предавати, знања из наставног плана и програма, знања о образовним наукама, психологија, оцењивање итд.) * занатске вештине (као што су планирање часа, коришћење наставних технологија, управљање ученицима и групама, праћење и процена учења, итд.) и * диспозиције (као што су суштинске вредности и ставови, уверења и посвећеност).<ref name="Will">Williamson McDiarmid, G. & Clevenger-Bright M. (2008) 'Rethinking Teacher Capacity', in Cochran-Smith, M., Feiman-Nemser, S. & Mc Intyre, D. (Eds.). 'Handbook of Research on Teacher Education. Enduring questions in changing contexts'. New York/Abingdon: Routledge/Taylor & Francis cited in F Caena (2011)</ref> ===Qualities=== ====Enthusiasm==== [[File:Ashs-teacher-and-students.jpg|thumb|A teacher interacts with older students at a school in New Zealand]] It has been found that teachers who showed enthusiasm towards the course materials and students can create a positive learning experience.<ref>Teaching Patterns: a Pattern Language for Improving the Quality of Instruction in Higher Education Settings by Daren Olson. Page 96</ref> These teachers do not teach by rote but attempt to invigorate their teaching of the course materials every day.<ref>Motivated Student: Unlocking the Enthusiasm for Learning by Bob Sullo. Page 62</ref> Teachers who cover the same curriculum repeatedly may find it challenging to maintain their enthusiasm, lest their boredom with the content bore their students in turn. Enthusiastic teachers are rated higher by their students than teachers who didn't show much enthusiasm for the course materials.<ref>Barkley, S., & Bianco, T. (2006). The Wonder of Wows. Kappa Delta Pi Record, 42(4), 148-151.</ref> [[File:Mr. Shake Amargosa.jpg|thumb|A primary school teacher on a picnic with her students, [[Colombia]], 2014]] Teachers that exhibit enthusiasm are more likely to have engaged, interested and energetic students who are curious about learning the subject matter. Recent research has found a correlation between teacher enthusiasm and students' intrinsic motivation to learn and vitality in the classroom.<ref name="auto">Patrick, B.C., Hisley, J. & Kempler, T. (2000) "What's Everybody so Excited about?": The Effects of Teacher Enthusiasm on Student Intrinsic Motivation and Vitality", The Journal of Experimental Education, Vol. 68, No. 3, pp. 217–236</ref> Controlled, experimental studies exploring intrinsic motivation of college students has shown that nonverbal expressions of enthusiasm, such as demonstrative gesturing, dramatic movements which are varied, and emotional facial expressions, result in college students reporting higher levels of intrinsic motivation to learn.<ref>{{cite journal|last1=Brooks|first1=Douglas M.|title=The Teacher's Communicative Competence: The First Day of School|journal=Theory into Practice|date=1985|volume=24|issue=1|page=63|doi=10.1080/00405848509543148}}</ref> But even while a teacher's enthusiasm has been shown to improve motivation and increase task engagement, it does not necessarily improve learning outcomes or memory for the material.<ref>{{cite journal|last1=Motz|first1=B. A.|last2=de Leeuw|first2=J. R.|last3=Carvalho|first3=P. F.|last4=Liang|first4=K. L.|last5=Goldstone|first5=R. L.|title=A dissociation between engagement and learning: Enthusiastic instructions fail to reliably improve performance on a memory task|journal=PLOS ONE|date=2017|volume=12|issue=7|page=e0181775|doi=10.1371/journal.pone.0181775|pmid=28732087|pmc=5521834|bibcode=2017PLoSO..1281775M|doi-access=free}}</ref> There are various mechanisms by which teacher enthusiasm may facilitate higher levels of intrinsic motivation.<ref>[http://www.huffingtonpost.in/dr-anil-k-rajvanshi/all-of-us-should-be-teachers-even-if-just-for-one-day/ All Of Us Should Be Teachers, Even If Just For One Day] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20161009112708/http://www.huffingtonpost.in/dr-anil-k-rajvanshi/all-of-us-should-be-teachers-even-if-just-for-one-day/ |date=9 October 2016 }}, Huffington Post, 27 September 2016</ref> Teacher enthusiasm may contribute to a classroom atmosphere of energy and enthusiasm which feeds student interest and excitement in learning the subject matter.<ref>Amatora, M. (1950). Teacher Personality: Its Influence on Pupils. Education, 71(3), 154-158</ref> Enthusiastic teachers may also lead to students becoming more self-determined in their own learning process. The concept of mere exposure indicates that the teacher's enthusiasm may contribute to the student's expectations about intrinsic motivation in the context of learning. Also, enthusiasm may act as a "motivational embellishment", increasing a student's interest by the variety, novelty, and surprise of the enthusiastic teacher's presentation of the material. Finally, the concept of emotional contagion may also apply: students may become more intrinsically motivated by catching onto the enthusiasm and energy of the teacher.<ref name="auto"/> ====Interaction with learners==== Research shows that student motivation and attitudes towards school are closely linked to student-teacher relationships. Enthusiastic teachers are particularly good at creating beneficial relations with their students. Their ability to create effective learning environments that foster student achievement depends on the kind of relationship they build with their students.<ref>Baker, J. A., Terry, T., Bridger, R., & Winsor, A. (1997). Schools as caring communities: A relational approach to school reform. School Psychology Review, 26, 576-588.</ref><ref name="Bryant, Jennings 1980">Bryant, Jennings . 1980. Relationship between college teachers' use of humor in the classroom and students' evaluations of their teachers. Journal of educational psychology. 72, 4.</ref><ref>Fraser, B. J., & Fisher, D. L. (1982). Predicting students' outcomes from their perceptions of classroom psychosocial environment. American Educational Research Journal, 19, 498- 518.</ref><ref name="Hartmut, J. 1978">Hartmut, J. (1978). Supportive dimensions of teacher behavior in relationship to pupil emotional cognitive processes. Psychologie in Erziehung und Unterricht, 25, 69-74.</ref> Useful teacher-to-student interactions are crucial in linking academic success with personal achievement.<ref name="Osborne, E. 1999">Osborne, E.;. Salzberger, I.; Wittenberg, G. W. 1999. The Emotional Experience of Learning and Teaching. Karnac Books, London.</ref> Here, personal success is a student's internal goal of improving themselves, whereas academic success includes the goals they receive from their superior. A teacher must guide their student in aligning their personal goals with their academic goals. Students who receive this positive influence show stronger self-confidence and greater personal and academic success than those without these teacher interactions.<ref name="Hartmut, J. 1978"/><ref name="ReferenceA">Baker, J. A.Teacher-Student Interaction in Urban At-Risk Classrooms: Differential Behavior, Relationship Quality, and Student Satisfaction with School. The Elementary School Journal Volume 100, Number 1, 1999 by The University of Chicago.</ref><ref>Moos, R. H. (1979). Evaluating Educational Environments: Measures, procedures, findings, and policy implications. San Francisco: Jossey-Bass.</ref> Students are likely to build stronger relations with teachers who are friendly and supportive and will show more interest in courses taught by these teachers.<ref name="Osborne, E. 1999"/><ref name="ReferenceA"/> Teachers that spend more time interacting and working directly with students are perceived as supportive and effective teachers. Effective teachers have been shown to invite student participation and decision making, allow humor into their classroom, and demonstrate a willingness to play.<ref name="Bryant, Jennings 1980"/> == Наставничке квалификације == У многим земљама, особа која жели да постане наставник мора прво да стекне одређене [[Certified teacher|професионалне квалификације]] или акредитиве на [[универзитет]]у или [[колеџ]]у. Ове професионалне квалификације могу укључивати студије [[pedagogy|педагогије]], науке о настави. Наставници, као и други професионалци, можда морају или ће изабрати да наставе своје образовање након што стекну квалификацију, што је процес познат као [[continuing professional development|континуирани професионални развој]]. === Професионални стандарди === Функције наставничких колеџа могу укључивати постављање јасних стандарда праксе, обезбеђивање континуиране едукације наставника, истрагу притужби које укључују чланове, вођење саслушања о наводима о професионалном недоличном понашању и предузимање одговарајућих дисциплинских мера и [[accredit|акредитацију]] програма за образовање наставника. У многим ситуацијама наставници у школама које се финансирају из [[Public school (government funded)|јавних фондова]] морају бити чланови са добром репутацијом колеџа, а [[private school|приватне школе]] такође могу захтевати да њихови наставници буду чланови колеџа. У другим областима ове улоге могу припадати државном [[Board of Education|Одбору за образовање]], [[Superintendent of Public Instruction|надзорнику јавне наставе]], [[State Education Agency|Државној агенцији за образовање]] или другим владиним телима. У другим областима, [[Teaching Union|синдикати наставника]] могу бити одговорни за неке или све ове дужности. ==== Професионално лоше понашање ==== {{See also|Злостављање деце}} Недолично понашање наставника, посебно сексуално недолично понашање, све је више под надзором медија и судова.<ref>{{Cite journal|last=Goorian |first=Brad |date=December 1999 |title=Sexual Misconduct by School Employees |journal=[[ERIC|ERIC Digest]] |issue=134 |page=1 |id=ERIC #: ED436816 |url=http://www.eric.ed.gov/ERICDocs/data/ericdocs2sql/content_storage_01/0000019b/80/15/fd/90.pdf |access-date= 2008-01-17 |archive-url = https://web.archive.org/web/20080227085217/http://www.eric.ed.gov/ERICDocs/data/ericdocs2sql/content_storage_01/0000019b/80/15/fd/90.pdf <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date = 27 February 2008}}</ref> Студија [[American Association of University Women|Америчког удружења универзитетских жена]] објавила је да 9,6% студената у Сједињеним Државама тврди да је добило нежељену сексуалну пажњу од одрасле особе повезане са образовањем; било да су волонтер, возач аутобуса, наставник, администратор или друга одрасла особа, у неком периоду током њихове образовне каријере.<ref name=DOEd>{{cite web |url=http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf#p28 |title=Educator Sexual Misconduct: A Synthesis of Existing Literature |access-date=2008-01-17 |last=Shakeshaft |first=Charol |date=June 2004 |publisher=[[U.S. Department of Education]], Office of the Under Secretary |page=28 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20080411133905/http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf#p28 |archive-date=11 April 2008 }}</ref> Студија у Енглеској показала је преваленцу сексуалног злостављања од 0,3% од стране било ког професионалца, групе која је укључивала [[свештеник]]е, верске вође и раднике на случајевима, као и наставнике..<ref>[http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf#p28 Educator Sexual Misconduct: A Synthesis of Existing Literature] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080411133905/http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf |date=11 April 2008 }} see page 8 and page 20</ref> Важно је, међутим, напоменути да је ова британска студија једина те врсте и да се састојала од „случајног ... узорка вероватноће од 2.869 младих између 18 и 24 године у студији потпомогнутој компјутером“ и да су се питања односила на „сексуално злостављање са професионалцем”, не нужно наставником. Стога је логично закључити да информације о проценту злостављања од стране наставника у Уједињеном Краљевству нису експлицитно доступне и стога нису нужно поуздане. Студија AAUW, међутим, поставила је питања о четрнаест врста сексуалног узнемиравања и различитим степенима учесталости и укључивала је само злостављање од стране наставника. „Узорак је извучен са листе од 80.000 школа да би се креирао стратификовани двостепени дизајн узорка од 2.065 ученика од 8. до 11. разреда“. Његова поузданост је процењена на 95% са маргином грешке од 4%. [[Chris Keates|Крис Китс]], генерални секретар [[National Association of Schoolmasters Union of Women Teachers|Националне асоцијације учитеља]], изјавио је да наставници који имају сексуалне односе са ученицима старијим од узраста сексуалне сагласности не би требало да буду уврштени у регистар сексуалних преступника и да је кривично гоњење за законом прописано силовање „права аномалија у закону која нас забрињава“. Ово је изазвало огорчење група за заштиту деце и родитељских права.<ref>{{Cite news | url=http://www.foxnews.com/story/0,2933,432881,00.html | work=Fox News | title=Union Official: Teachers Who Engage in Consensual Sex With Teen Pupils Shouldn't Face Prosecution | date=6 October 2008 | url-status=live | archive-url=https://web.archive.org/web/20081010220256/http://www.foxnews.com/story/0,2933,432881,00.html | archive-date=10 October 2008 }}</ref> Бојазан да ће бити означен као [[Педофилија|педофил]] или [[hebephile|хебефил]] довео је до тога да део мушкараца који би успешно обављали учитељски посао избегава ову професију.<ref>{{cite book|last1=Kissen|first1=Rita|title=Getting Ready for Benjamin: Preparing Teachers for Sexual Diversity in the classroom|date=2002|page=62}}</ref> Ово је у неким јурисдикцијама наводно довело до недостатака мушких наставника.<ref>{{cite web |url=http://www.abc.net.au/7.30/stories/s72521.htm |title=Archived copy |website=[[Australian Broadcasting Corporation]] |access-date=2007-12-26 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20030822201605/http://www.abc.net.au/7.30/stories/s72521.htm |archive-date=22 August 2003 }}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * [[Jerome Bruner|Bruner, J. S.]] (1960). ''The Process of Education'', Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. * Bruner, J. S. (1966). ''Toward a Theory of Instruction''. Cambridge, Massachusetts: Belkapp Press. * Bruner, J. S. (1971). ''The Relevance of Education''. New York, NY: Norton * [[Paulo Freire|Freire, P.]] (1970). ''Pedagogy of the Oppressed''. New York: Continuum * [[Maria Montessori|Montessori, M.]] (1910). ''Antropologia Pedagogica''. * Montessori, M. (1921). ''Manuale di Pedagogia Scientifica''. * Montessori, M. (1934). ''Psico Geométria''. * Montessori, M. (1934). ''Psico Aritmética''. * [[Jean Piaget|Piaget, J.]] (1926). ''The Language and Thought of the Child''. London: Routledge & Kegan. * [[Karl Rosenkranz]] (1848). [https://archive.org/stream/pedagogicsasasy00bracgoog#page/n4/mode/2up ''Pedagogics as a System'']. Translated 1872 by Anna C. Brackett, R.P. Studley Company * Karl Rosenkranz (1899). [https://archive.org/details/philosophyeduca01rosegoog ''The philosophy of education'']. D. Appleton and Co. * [[Lev Vygotsky|Vygotsky, L.]] (1962). ''Thought and Language''. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. * Post Scriptum: From Signature Pedagogies and Transpedagogy to Author Pedagogies. In Ojeda, D. (2019) I Shall Be Several, Studies in Art Education, 60:3, 186–202, DOI: 10.1080/00393541.2019.1640513 * {{Cite web|url=http://www.education.vic.gov.au/Documents/school/teachers/support/learnteachbgpaper.pdf|title=Blueprint for government schools. Flagship strategy 1: Student Learning. The Principles of Learning and Teaching P-12 Background Paper|publisher=Department of Education and Training Victoria|access-date=12 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170215012650/http://www.education.vic.gov.au/Documents/school/teachers/support/learnteachbgpaper.pdf|archive-date=15 February 2017|url-status=dead}} * {{Cite journal|last=Shulman|first=Lee|date=1987|title=Knowledge and Teaching: Foundations of the New Reform|url=https://people.ucsc.edu/~ktellez/shulman.pdf|journal=Harvard Educational Review|volume=15|issue=2|pages=4–14|access-date=12 June 2017}} * {{Cite book|last=Crappell|first=Courtney|title=Teaching Piano Pedagogy: A Guidebook for Training Effective Teachers|publisher=Oxford University Press|year=2019|isbn=978-0-19-067052-8|location=New York|pages=160|language=en}} * {{Cite book|last1=Coussée|first1=Filip|title=The History of Youth Work in Europe: Relevance for Youth Policy Today|last2=Verschelden|first2=Griet|last3=Williamson|first3=Howard|publisher=Council of Europe|year=2009|isbn=978-92-871-7244-0|location=Strasbourg Cedex }} * {{Cite book|last=Chesters|first=Sarah Davey|title=The Socratic Classroom|publisher=Springer Science & Business Media|year=2012|isbn=978-94-6091-855-1|location=Cham, Switzerland }} * {{Cite book| last1 = Barnard | first1 = Henry | last2 = Pestalozzi | first2 = Johann | title = Pestalozzi and Pestalozzianism: Life, Educational Principles, and Methods of Johann Heinrich Pestalozzi | publisher = FC Brownell | year = 1859}} * {{Cite journal|title = Educational Theory as Topological Rhetoric: The Concepts of Pedagogy of Johann Friedrich Herbart and Friedrich Schleiermacher|journal = Studies in Philosophy and Education|date = 12 February 2012|issn = 0039-3746|pages = 265–273|volume = 31|issue = 3|doi = 10.1007/s11217-012-9287-6|first = Karsten|last = Kenklies|s2cid = 144605837}}< * {{cite web|url=http://www.justinwyllie.net/essays/pedagogy_oppressed.pdf|title=The New Observer|publisher=Justinwyllie.net|access-date=2012-11-12|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120916224840/http://www.justinwyllie.net/essays/pedagogy_oppressed.pdf|archive-date=2012-09-16}} * {{cite web|url=http://blogs.independent.co.uk/2011/10/26/why-paulo-freires-pedagogy-of-the-oppressed-is-just-as-relevant-today-as-ever/|title=Why Paulo Freire's "Pedagogy of the Oppressed" is just as relevant today as ever|author=Sima Barmania|publisher=Blogs.independent.co.uk|date=2011-10-26|access-date=2012-11-12|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120430215016/http://blogs.independent.co.uk/2011/10/26/why-paulo-freires-pedagogy-of-the-oppressed-is-just-as-relevant-today-as-ever/|archive-date=2012-04-30}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=cdrkAAAAMAAJ&q=The+History+of+Pedagogy+compayre|title=The History of Pedagogy|last=Compayré|first=Gabriel|date=1892|publisher=D.C. Heath & Company|language=en}} * {{Cite book|last1=Kwak|first1=Duck-Joo|title=The Confucian Concept of Learning: Revisited for East Asian Humanistic Pedagogies|last2=Kato|first2=Morimichi|last3=Hung|first3=Ruyu|date=2019-12-18|publisher=Routledge|isbn=978-1-351-03836-2|language=en}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Teaching}} * [http://gpseducation.oecd.org/revieweducationpolicies/#!node=41728&filter=all OECD's Education GPS, a review of education policy analysis and statistics: Teachers] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Учитељи]] [[Категорија:Образовање]] [[Категорија:Занимања]] [[Категорија:Педагози]] [[Категорија:Црквенословенски изрази]] drsq7sed8erbf21dwkn5kmozh5z414x 25121505 25121477 2022-07-24T20:09:41Z Dcirovic 57122 /* Qualities */ wikitext text/x-wiki {{short description|Особа која помаже другима да стекну знања, компетенције или вредности}} {{Занимање | слика= Classroom at a seconday school in Pendembu Sierra Leone.jpg | опис_слике= Учитељ у [[Сијера Леоне]]у | назив_занимања= учитељ | подручје_рада= [[образовање]] | квалификације= одговарајућа [[учитељска школа]] и/ли стручни испит | поља_рада= [[школа|школе]] | слични_послови= [[професор]], [[лектор]] | просечна_зарада=зависи од квалификације }} '''Учитељ''', '''наставник''' или '''професор''' је стручна [[особа]] високих радних, [[Образовање|образовних]] и [[етика|етичких]] квалитета едукована за рад у [[Обданиште|вртићу]], [[школа|школи]] или [[факултет]]у за одређен предмет. Он мора да задовољи низ специфичних захтева као што су: свесна [[мотив]]ираност за звање, потпунији састав општег и стручног [[образовање|образовања]], високе [[интелигенција|интелектуалне]] способности, црте личности адекватне саставу вредности у друштву, високи ниво зрелости личности, као и високи ниво личне културе.<ref name="Caena"/><ref name="Cochrane"/> == Компетенције и квалитети које се захтевају од наставника == {{рут}} Teaching is a highly complex activity.<ref name="Caena">For a review of literature on competences required by teachers, see F Caena (2011) 'Literature review: Teachers' core competences: requirements and development' accessed January 2017 at {{cite web |url=http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |title=Homepage &#124; European Education Area |access-date=2017-01-08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170109184019/http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |archive-date=9 January 2017 }}</ref> This is partially because teaching is a social practice, that takes place in a specific context (time, place, culture, socio-political-economic situation etc.) and therefore is shaped by the values of that specific context.<ref name="Cochrane">for a useful discussion see, for example: Cochran-Smith, M. (2006): 'Policy, Practice, and Politics in Teacher Education', Thousand Oaks, CA: Corwin Press</ref> Factors that influence what is expected (or required) of teachers include history and tradition, social views about the purpose of education, accepted theories about learning, etc.<ref name="Cummings">see for example Cummings, W.K. (2003) 'The Institutions of Education. A Comparative Study of Educational Development in the Six Core Nations', Providence, MA: Symposium Books.</ref> === Компетенције === На компетенције које се од наставника захтевају утичу различити начини на које се улога схвата широм света. Уопштено говорећи, изгледа да постоје четири модела: * наставник као руководилац наставе; * наставник као брижна особа; * наставник као стручни ученик; и * наставник као културна и грађанска личност.<ref name="Caena2">F Caena (2011) 'Literature review: Teachers' core competences: requirements and development' accessed January 2017 at {{cite web |url=http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |title=Homepage &#124; European Education Area |access-date=2017-01-08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170109184019/http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |archive-date=9 January 2017 }} citing Altet et al., 1996; Conway et al., 2010; Hansen, 2008; Seifert, 1999; Sockett, 2008</ref> [[Organisation for Economic Co-operation and Development|Организација за економску сарадњу и развој]] је тврдила да је неопходно развити заједничку дефиницију вештина и знања потребних наставницима, како би се руководило образовањем и професионалним развојем наставника током каријере.<ref name ="OECD">'Teachers Matter: Attracting, Developing and Retaining Effective Teachers', 2005, Paris: OECD publications [http://www.oecd.org/edu/teacherpolicy]</ref> Неке међународне дискусије засноване на доказима покушале су да постигну такво заједничко разумевање. На пример, [[Европска унија]] је идентификовала три широке области компетенција које наставници захтевају: * Рад са другима * Рад са знањем, технологијом и информацијама, и * Рад у друштву и са њим.<ref name="Caena3">F Caena (2011) 'Literature review: Teachers' core competences: requirements and development' accessed January 2017 at {{cite web |url=http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |title=Homepage &#124; European Education Area |access-date=2017-01-08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170109184019/http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |archive-date=9 January 2017 }}</ref> Појављује се консензус научника да се оно што се тражи од наставника може груписати у три наслова: * знање (као што су: сам предмет и знање о томе како га предавати, знања из наставног плана и програма, знања о образовним наукама, психологија, оцењивање итд.) * занатске вештине (као што су планирање часа, коришћење наставних технологија, управљање ученицима и групама, праћење и процена учења, итд.) и * диспозиције (као што су суштинске вредности и ставови, уверења и посвећеност).<ref name="Will">Williamson McDiarmid, G. & Clevenger-Bright M. (2008) 'Rethinking Teacher Capacity', in Cochran-Smith, M., Feiman-Nemser, S. & Mc Intyre, D. (Eds.). 'Handbook of Research on Teacher Education. Enduring questions in changing contexts'. New York/Abingdon: Routledge/Taylor & Francis cited in F Caena (2011)</ref> === Квалитети === ==== Ентузијазам ==== [[Датотека:Ashs-teacher-and-students.jpg|thumb|Наставник комуницира са старијим ученицима у школи на Новом Зеланду]] Утврђено је да наставници који су показали ентузијазам према материјалима курса и студентима могу створити позитивно искуство учења.<ref>Teaching Patterns: a Pattern Language for Improving the Quality of Instruction in Higher Education Settings by Daren Olson. Page 96</ref> Ови наставници не предају напамет, већ покушавају да оснаже своје предавање материјима курса сваког дана.<ref>Motivated Student: Unlocking the Enthusiasm for Learning by Bob Sullo. Page 62</ref> Наставницима који понављају исти наставни план и програм може бити изазов да одрже свој ентузијазам, како се њихова досада са садржајем не би негативно одражавала на њихове ученике. Наставнике ентузијасте њихови ученици оцењују више од наставника који нису показали много ентузијазма за материјале курса.<ref>Barkley, S., & Bianco, T. (2006). The Wonder of Wows. Kappa Delta Pi Record, 42(4), 148-151.</ref> [[Датотека:Mr. Shake Amargosa.jpg|thumb|Учитељица основне школе на пикнику са својим ученицима, [[Колумбија]], 2014]] Наставници који показују ентузијазам имају већу вероватноћу да имају ангажоване, заинтересоване и енергичне ученике који су радознали да науче предмет. Недавно истраживање је открило корелацију између ентузијазма наставника и унутрашње мотивације ученика да уче и виталности у учионици.<ref name="auto">Patrick, B.C., Hisley, J. & Kempler, T. (2000) "What's Everybody so Excited about?": The Effects of Teacher Enthusiasm on Student Intrinsic Motivation and Vitality", The Journal of Experimental Education, Vol. 68, No. 3, pp. 217–236</ref> Контролисане, експерименталне студије које истражују интринзичну мотивацију студената показале су да невербални изрази ентузијазма, као што су демонстративна гестикулација, драматични покрети који су различити и емоционални изрази лица, доводе до тога да студенти пријављују више нивое унутрашње мотивације за учење.<ref>{{cite journal|last1=Brooks|first1=Douglas M.|title=The Teacher's Communicative Competence: The First Day of School|journal=Theory into Practice|date=1985|volume=24|issue=1|page=63|doi=10.1080/00405848509543148}}</ref> Али чак и ако се показало да ентузијазам наставника побољшава мотивацију и повећава ангажовање у задатку, то не мора нужно да побољша исходе учења или памћење материјала.<ref>{{cite journal|last1=Motz|first1=B. A.|last2=de Leeuw|first2=J. R.|last3=Carvalho|first3=P. F.|last4=Liang|first4=K. L.|last5=Goldstone|first5=R. L.|title=A dissociation between engagement and learning: Enthusiastic instructions fail to reliably improve performance on a memory task|journal=PLOS ONE|date=2017|volume=12|issue=7|page=e0181775|doi=10.1371/journal.pone.0181775|pmid=28732087|pmc=5521834|bibcode=2017PLoSO..1281775M|doi-access=free}}</ref> Постоје различити механизми помоћу којих ентузијазам наставника може олакшати виши ниво унутрашње мотивације.<ref>[http://www.huffingtonpost.in/dr-anil-k-rajvanshi/all-of-us-should-be-teachers-even-if-just-for-one-day/ All Of Us Should Be Teachers, Even If Just For One Day] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20161009112708/http://www.huffingtonpost.in/dr-anil-k-rajvanshi/all-of-us-should-be-teachers-even-if-just-for-one-day/ |date=9 October 2016 }}, Huffington Post, 27 September 2016</ref> Ентузијазам наставника може допринети атмосфери енергије и ентузијазма у учионици која подстиче интересовање и узбуђење ученика у учењу предмета.<ref>Amatora, M. (1950). Teacher Personality: Its Influence on Pupils. Education, 71(3), 154-158</ref> Наставници ентузијасти могу такође довести до тога да ученици постану самоопредељени у сопственом процесу учења. Концепт пуког излагања указује на то да наставников ентузијазам може допринети очекивањима ученика о интринзичној мотивацији у контексту учења. Такође, ентузијазам може деловати као „мотивационо улепшавање“, повећавајући интересовање ученика разноврсношћу, новином и изненађењем ентузијастичног наставника који представља материјал. Коначно, може се применити и концепт емоционалне заразе: ученици могу постати суштински мотивисани ухваћеним ентузијазмом и енергијом наставника.<ref name="auto"/> ==== Интеракција са ученицима ==== Истраживања показују да су мотивација ученика и ставови према школи уско повезани са односима ученика и наставника. Наставници ентузијасти су посебно добри у стварању корисних односа са својим ученицима. Њихова способност да створе ефективно окружење за учење које подстиче постигнућа ученика зависи од врсте односа који граде са својим ученицима.<ref>Baker, J. A., Terry, T., Bridger, R., & Winsor, A. (1997). Schools as caring communities: A relational approach to school reform. School Psychology Review, 26, 576-588.</ref><ref name="Bryant, Jennings 1980">Bryant, Jennings . 1980. Relationship between college teachers' use of humor in the classroom and students' evaluations of their teachers. Journal of educational psychology. 72, 4.</ref><ref>Fraser, B. J., & Fisher, D. L. (1982). Predicting students' outcomes from their perceptions of classroom psychosocial environment. American Educational Research Journal, 19, 498- 518.</ref><ref name="Hartmut, J. 1978">Hartmut, J. (1978). Supportive dimensions of teacher behavior in relationship to pupil emotional cognitive processes. Psychologie in Erziehung und Unterricht, 25, 69-74.</ref> Корисне интеракције између наставника и ученика су кључне за повезивање академског успеха са личним достигнућима.<ref name="Osborne, E. 1999">Osborne, E.;. Salzberger, I.; Wittenberg, G. W. 1999. The Emotional Experience of Learning and Teaching. Karnac Books, London.</ref> Овде је лични успех унутрашњи циљ ученика да се унапреди, док академски успех укључује циљеве које добија од свог претпостављеног. Наставник мора да води свог ученика у усклађивању својих личних циљева са њиховим академским циљевима. Ученици који приме овај позитиван утицај показују јаче самопоуздање и већи лични и академски успех од оних без ових интеракција са наставницима.<ref name="Hartmut, J. 1978"/><ref name="ReferenceA">Baker, J. A.Teacher-Student Interaction in Urban At-Risk Classrooms: Differential Behavior, Relationship Quality, and Student Satisfaction with School. The Elementary School Journal Volume 100, Number 1, 1999 by The University of Chicago.</ref><ref>Moos, R. H. (1979). Evaluating Educational Environments: Measures, procedures, findings, and policy implications. San Francisco: Jossey-Bass.</ref> Ученици ће вероватно изградити јаче односе са наставницима који су пријатељски расположени и подржавају их и показаће више интересовања за курсеве које предају ови наставници.<ref name="Osborne, E. 1999"/><ref name="ReferenceA"/> Наставници који проводе више времена у интеракцији и директном раду са ученицима сматрају се ефикасним наставницима који пружају подршку. Показало се да ефикасни наставници позивају ученике на учешће и доношење одлука, дозвољавају хумор у својој учионици и показују спремност за игру.<ref name="Bryant, Jennings 1980"/> == Наставничке квалификације == У многим земљама, особа која жели да постане наставник мора прво да стекне одређене [[Certified teacher|професионалне квалификације]] или акредитиве на [[универзитет]]у или [[колеџ]]у. Ове професионалне квалификације могу укључивати студије [[pedagogy|педагогије]], науке о настави. Наставници, као и други професионалци, можда морају или ће изабрати да наставе своје образовање након што стекну квалификацију, што је процес познат као [[continuing professional development|континуирани професионални развој]]. === Професионални стандарди === Функције наставничких колеџа могу укључивати постављање јасних стандарда праксе, обезбеђивање континуиране едукације наставника, истрагу притужби које укључују чланове, вођење саслушања о наводима о професионалном недоличном понашању и предузимање одговарајућих дисциплинских мера и [[accredit|акредитацију]] програма за образовање наставника. У многим ситуацијама наставници у школама које се финансирају из [[Public school (government funded)|јавних фондова]] морају бити чланови са добром репутацијом колеџа, а [[private school|приватне школе]] такође могу захтевати да њихови наставници буду чланови колеџа. У другим областима ове улоге могу припадати државном [[Board of Education|Одбору за образовање]], [[Superintendent of Public Instruction|надзорнику јавне наставе]], [[State Education Agency|Државној агенцији за образовање]] или другим владиним телима. У другим областима, [[Teaching Union|синдикати наставника]] могу бити одговорни за неке или све ове дужности. ==== Професионално лоше понашање ==== {{See also|Злостављање деце}} Недолично понашање наставника, посебно сексуално недолично понашање, све је више под надзором медија и судова.<ref>{{Cite journal|last=Goorian |first=Brad |date=December 1999 |title=Sexual Misconduct by School Employees |journal=[[ERIC|ERIC Digest]] |issue=134 |page=1 |id=ERIC #: ED436816 |url=http://www.eric.ed.gov/ERICDocs/data/ericdocs2sql/content_storage_01/0000019b/80/15/fd/90.pdf |access-date= 2008-01-17 |archive-url = https://web.archive.org/web/20080227085217/http://www.eric.ed.gov/ERICDocs/data/ericdocs2sql/content_storage_01/0000019b/80/15/fd/90.pdf <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date = 27 February 2008}}</ref> Студија [[American Association of University Women|Америчког удружења универзитетских жена]] објавила је да 9,6% студената у Сједињеним Државама тврди да је добило нежељену сексуалну пажњу од одрасле особе повезане са образовањем; било да су волонтер, возач аутобуса, наставник, администратор или друга одрасла особа, у неком периоду током њихове образовне каријере.<ref name=DOEd>{{cite web |url=http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf#p28 |title=Educator Sexual Misconduct: A Synthesis of Existing Literature |access-date=2008-01-17 |last=Shakeshaft |first=Charol |date=June 2004 |publisher=[[U.S. Department of Education]], Office of the Under Secretary |page=28 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20080411133905/http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf#p28 |archive-date=11 April 2008 }}</ref> Студија у Енглеској показала је преваленцу сексуалног злостављања од 0,3% од стране било ког професионалца, групе која је укључивала [[свештеник]]е, верске вође и раднике на случајевима, као и наставнике..<ref>[http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf#p28 Educator Sexual Misconduct: A Synthesis of Existing Literature] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080411133905/http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf |date=11 April 2008 }} see page 8 and page 20</ref> Важно је, међутим, напоменути да је ова британска студија једина те врсте и да се састојала од „случајног ... узорка вероватноће од 2.869 младих између 18 и 24 године у студији потпомогнутој компјутером“ и да су се питања односила на „сексуално злостављање са професионалцем”, не нужно наставником. Стога је логично закључити да информације о проценту злостављања од стране наставника у Уједињеном Краљевству нису експлицитно доступне и стога нису нужно поуздане. Студија AAUW, међутим, поставила је питања о четрнаест врста сексуалног узнемиравања и различитим степенима учесталости и укључивала је само злостављање од стране наставника. „Узорак је извучен са листе од 80.000 школа да би се креирао стратификовани двостепени дизајн узорка од 2.065 ученика од 8. до 11. разреда“. Његова поузданост је процењена на 95% са маргином грешке од 4%. [[Chris Keates|Крис Китс]], генерални секретар [[National Association of Schoolmasters Union of Women Teachers|Националне асоцијације учитеља]], изјавио је да наставници који имају сексуалне односе са ученицима старијим од узраста сексуалне сагласности не би требало да буду уврштени у регистар сексуалних преступника и да је кривично гоњење за законом прописано силовање „права аномалија у закону која нас забрињава“. Ово је изазвало огорчење група за заштиту деце и родитељских права.<ref>{{Cite news | url=http://www.foxnews.com/story/0,2933,432881,00.html | work=Fox News | title=Union Official: Teachers Who Engage in Consensual Sex With Teen Pupils Shouldn't Face Prosecution | date=6 October 2008 | url-status=live | archive-url=https://web.archive.org/web/20081010220256/http://www.foxnews.com/story/0,2933,432881,00.html | archive-date=10 October 2008 }}</ref> Бојазан да ће бити означен као [[Педофилија|педофил]] или [[hebephile|хебефил]] довео је до тога да део мушкараца који би успешно обављали учитељски посао избегава ову професију.<ref>{{cite book|last1=Kissen|first1=Rita|title=Getting Ready for Benjamin: Preparing Teachers for Sexual Diversity in the classroom|date=2002|page=62}}</ref> Ово је у неким јурисдикцијама наводно довело до недостатака мушких наставника.<ref>{{cite web |url=http://www.abc.net.au/7.30/stories/s72521.htm |title=Archived copy |website=[[Australian Broadcasting Corporation]] |access-date=2007-12-26 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20030822201605/http://www.abc.net.au/7.30/stories/s72521.htm |archive-date=22 August 2003 }}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * [[Jerome Bruner|Bruner, J. S.]] (1960). ''The Process of Education'', Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. * Bruner, J. S. (1966). ''Toward a Theory of Instruction''. Cambridge, Massachusetts: Belkapp Press. * Bruner, J. S. (1971). ''The Relevance of Education''. New York, NY: Norton * [[Paulo Freire|Freire, P.]] (1970). ''Pedagogy of the Oppressed''. New York: Continuum * [[Maria Montessori|Montessori, M.]] (1910). ''Antropologia Pedagogica''. * Montessori, M. (1921). ''Manuale di Pedagogia Scientifica''. * Montessori, M. (1934). ''Psico Geométria''. * Montessori, M. (1934). ''Psico Aritmética''. * [[Jean Piaget|Piaget, J.]] (1926). ''The Language and Thought of the Child''. London: Routledge & Kegan. * [[Karl Rosenkranz]] (1848). [https://archive.org/stream/pedagogicsasasy00bracgoog#page/n4/mode/2up ''Pedagogics as a System'']. Translated 1872 by Anna C. Brackett, R.P. Studley Company * Karl Rosenkranz (1899). [https://archive.org/details/philosophyeduca01rosegoog ''The philosophy of education'']. D. Appleton and Co. * [[Lev Vygotsky|Vygotsky, L.]] (1962). ''Thought and Language''. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. * Post Scriptum: From Signature Pedagogies and Transpedagogy to Author Pedagogies. In Ojeda, D. (2019) I Shall Be Several, Studies in Art Education, 60:3, 186–202, DOI: 10.1080/00393541.2019.1640513 * {{Cite web|url=http://www.education.vic.gov.au/Documents/school/teachers/support/learnteachbgpaper.pdf|title=Blueprint for government schools. Flagship strategy 1: Student Learning. The Principles of Learning and Teaching P-12 Background Paper|publisher=Department of Education and Training Victoria|access-date=12 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170215012650/http://www.education.vic.gov.au/Documents/school/teachers/support/learnteachbgpaper.pdf|archive-date=15 February 2017|url-status=dead}} * {{Cite journal|last=Shulman|first=Lee|date=1987|title=Knowledge and Teaching: Foundations of the New Reform|url=https://people.ucsc.edu/~ktellez/shulman.pdf|journal=Harvard Educational Review|volume=15|issue=2|pages=4–14|access-date=12 June 2017}} * {{Cite book|last=Crappell|first=Courtney|title=Teaching Piano Pedagogy: A Guidebook for Training Effective Teachers|publisher=Oxford University Press|year=2019|isbn=978-0-19-067052-8|location=New York|pages=160|language=en}} * {{Cite book|last1=Coussée|first1=Filip|title=The History of Youth Work in Europe: Relevance for Youth Policy Today|last2=Verschelden|first2=Griet|last3=Williamson|first3=Howard|publisher=Council of Europe|year=2009|isbn=978-92-871-7244-0|location=Strasbourg Cedex }} * {{Cite book|last=Chesters|first=Sarah Davey|title=The Socratic Classroom|publisher=Springer Science & Business Media|year=2012|isbn=978-94-6091-855-1|location=Cham, Switzerland }} * {{Cite book| last1 = Barnard | first1 = Henry | last2 = Pestalozzi | first2 = Johann | title = Pestalozzi and Pestalozzianism: Life, Educational Principles, and Methods of Johann Heinrich Pestalozzi | publisher = FC Brownell | year = 1859}} * {{Cite journal|title = Educational Theory as Topological Rhetoric: The Concepts of Pedagogy of Johann Friedrich Herbart and Friedrich Schleiermacher|journal = Studies in Philosophy and Education|date = 12 February 2012|issn = 0039-3746|pages = 265–273|volume = 31|issue = 3|doi = 10.1007/s11217-012-9287-6|first = Karsten|last = Kenklies|s2cid = 144605837}}< * {{cite web|url=http://www.justinwyllie.net/essays/pedagogy_oppressed.pdf|title=The New Observer|publisher=Justinwyllie.net|access-date=2012-11-12|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120916224840/http://www.justinwyllie.net/essays/pedagogy_oppressed.pdf|archive-date=2012-09-16}} * {{cite web|url=http://blogs.independent.co.uk/2011/10/26/why-paulo-freires-pedagogy-of-the-oppressed-is-just-as-relevant-today-as-ever/|title=Why Paulo Freire's "Pedagogy of the Oppressed" is just as relevant today as ever|author=Sima Barmania|publisher=Blogs.independent.co.uk|date=2011-10-26|access-date=2012-11-12|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120430215016/http://blogs.independent.co.uk/2011/10/26/why-paulo-freires-pedagogy-of-the-oppressed-is-just-as-relevant-today-as-ever/|archive-date=2012-04-30}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=cdrkAAAAMAAJ&q=The+History+of+Pedagogy+compayre|title=The History of Pedagogy|last=Compayré|first=Gabriel|date=1892|publisher=D.C. Heath & Company|language=en}} * {{Cite book|last1=Kwak|first1=Duck-Joo|title=The Confucian Concept of Learning: Revisited for East Asian Humanistic Pedagogies|last2=Kato|first2=Morimichi|last3=Hung|first3=Ruyu|date=2019-12-18|publisher=Routledge|isbn=978-1-351-03836-2|language=en}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Teaching}} * [http://gpseducation.oecd.org/revieweducationpolicies/#!node=41728&filter=all OECD's Education GPS, a review of education policy analysis and statistics: Teachers] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Учитељи]] [[Категорија:Образовање]] [[Категорија:Занимања]] [[Категорија:Педагози]] [[Категорија:Црквенословенски изрази]] ml79ut5e1hr8ae70x57vql367ob7ssj 25121508 25121505 2022-07-24T20:12:11Z Dcirovic 57122 /* Компетенције и квалитети које се захтевају од наставника */ wikitext text/x-wiki {{short description|Особа која помаже другима да стекну знања, компетенције или вредности}} {{Занимање | слика= Classroom at a seconday school in Pendembu Sierra Leone.jpg | опис_слике= Учитељ у [[Сијера Леоне]]у | назив_занимања= учитељ | подручје_рада= [[образовање]] | квалификације= одговарајућа [[учитељска школа]] и/ли стручни испит | поља_рада= [[школа|школе]] | слични_послови= [[професор]], [[лектор]] | просечна_зарада=зависи од квалификације }} '''Учитељ''', '''наставник''' или '''професор''' је стручна [[особа]] високих радних, [[Образовање|образовних]] и [[етика|етичких]] квалитета едукована за рад у [[Обданиште|вртићу]], [[школа|школи]] или [[факултет]]у за одређен предмет. Он мора да задовољи низ специфичних захтева као што су: свесна [[мотив]]ираност за звање, потпунији састав општег и стручног [[образовање|образовања]], високе [[интелигенција|интелектуалне]] способности, црте личности адекватне саставу вредности у друштву, високи ниво зрелости личности, као и високи ниво личне културе.<ref name="Caena"/><ref name="Cochrane"/> == Компетенције и квалитети које се захтевају од наставника == Настава је веома сложена активност.<ref name="Caena">For a review of literature on competences required by teachers, see F Caena (2011) 'Literature review: Teachers' core competences: requirements and development' accessed January 2017 at {{cite web |url=http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |title=Homepage &#124; European Education Area |access-date=2017-01-08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170109184019/http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |archive-date=9 January 2017 }}</ref> Ово је делимично зато што је настава друштвена пракса, која се одвија у специфичном контексту (време, место, [[култура]], друштвено-политичко-економска ситуација итд.) и стога је обликована вредностима тог специфичног контекста.<ref name="Cochrane">for a useful discussion see, for example: Cochran-Smith, M. (2006): 'Policy, Practice, and Politics in Teacher Education', Thousand Oaks, CA: Corwin Press</ref> Фактори који утичу на оно што се очекује (или захтева) од наставника укључују историју и традицију, друштвене ставове о сврси образовања, прихваћене теорије о учењу итд.<ref name="Cummings">see for example Cummings, W.K. (2003) 'The Institutions of Education. A Comparative Study of Educational Development in the Six Core Nations', Providence, MA: Symposium Books.</ref> === Компетенције === На компетенције које се од наставника захтевају утичу различити начини на које се улога схвата широм света. Уопштено говорећи, изгледа да постоје четири модела: * наставник као руководилац наставе; * наставник као брижна особа; * наставник као стручни ученик; и * наставник као културна и грађанска личност.<ref name="Caena2">F Caena (2011) 'Literature review: Teachers' core competences: requirements and development' accessed January 2017 at {{cite web |url=http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |title=Homepage &#124; European Education Area |access-date=2017-01-08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170109184019/http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |archive-date=9 January 2017 }} citing Altet et al., 1996; Conway et al., 2010; Hansen, 2008; Seifert, 1999; Sockett, 2008</ref> [[Organisation for Economic Co-operation and Development|Организација за економску сарадњу и развој]] је тврдила да је неопходно развити заједничку дефиницију вештина и знања потребних наставницима, како би се руководило образовањем и професионалним развојем наставника током каријере.<ref name ="OECD">'Teachers Matter: Attracting, Developing and Retaining Effective Teachers', 2005, Paris: OECD publications [http://www.oecd.org/edu/teacherpolicy]</ref> Неке међународне дискусије засноване на доказима покушале су да постигну такво заједничко разумевање. На пример, [[Европска унија]] је идентификовала три широке области компетенција које наставници захтевају: * Рад са другима * Рад са знањем, технологијом и информацијама, и * Рад у друштву и са њим.<ref name="Caena3">F Caena (2011) 'Literature review: Teachers' core competences: requirements and development' accessed January 2017 at {{cite web |url=http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |title=Homepage &#124; European Education Area |access-date=2017-01-08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170109184019/http://ec.europa.eu/dgs/education_culture/repository/education/policy/strategic-framework/doc/teacher-competences_en.pdf |archive-date=9 January 2017 }}</ref> Појављује се консензус научника да се оно што се тражи од наставника може груписати у три наслова: * знање (као што су: сам предмет и знање о томе како га предавати, знања из наставног плана и програма, знања о образовним наукама, психологија, оцењивање итд.) * занатске вештине (као што су планирање часа, коришћење наставних технологија, управљање ученицима и групама, праћење и процена учења, итд.) и * диспозиције (као што су суштинске вредности и ставови, уверења и посвећеност).<ref name="Will">Williamson McDiarmid, G. & Clevenger-Bright M. (2008) 'Rethinking Teacher Capacity', in Cochran-Smith, M., Feiman-Nemser, S. & Mc Intyre, D. (Eds.). 'Handbook of Research on Teacher Education. Enduring questions in changing contexts'. New York/Abingdon: Routledge/Taylor & Francis cited in F Caena (2011)</ref> === Квалитети === ==== Ентузијазам ==== [[Датотека:Ashs-teacher-and-students.jpg|thumb|Наставник комуницира са старијим ученицима у школи на Новом Зеланду]] Утврђено је да наставници који су показали ентузијазам према материјалима курса и студентима могу створити позитивно искуство учења.<ref>Teaching Patterns: a Pattern Language for Improving the Quality of Instruction in Higher Education Settings by Daren Olson. Page 96</ref> Ови наставници не предају напамет, већ покушавају да оснаже своје предавање материјима курса сваког дана.<ref>Motivated Student: Unlocking the Enthusiasm for Learning by Bob Sullo. Page 62</ref> Наставницима који понављају исти наставни план и програм може бити изазов да одрже свој ентузијазам, како се њихова досада са садржајем не би негативно одражавала на њихове ученике. Наставнике ентузијасте њихови ученици оцењују више од наставника који нису показали много ентузијазма за материјале курса.<ref>Barkley, S., & Bianco, T. (2006). The Wonder of Wows. Kappa Delta Pi Record, 42(4), 148-151.</ref> [[Датотека:Mr. Shake Amargosa.jpg|thumb|Учитељица основне школе на пикнику са својим ученицима, [[Колумбија]], 2014]] Наставници који показују ентузијазам имају већу вероватноћу да имају ангажоване, заинтересоване и енергичне ученике који су радознали да науче предмет. Недавно истраживање је открило корелацију између ентузијазма наставника и унутрашње мотивације ученика да уче и виталности у учионици.<ref name="auto">Patrick, B.C., Hisley, J. & Kempler, T. (2000) "What's Everybody so Excited about?": The Effects of Teacher Enthusiasm on Student Intrinsic Motivation and Vitality", The Journal of Experimental Education, Vol. 68, No. 3, pp. 217–236</ref> Контролисане, експерименталне студије које истражују интринзичну мотивацију студената показале су да невербални изрази ентузијазма, као што су демонстративна гестикулација, драматични покрети који су различити и емоционални изрази лица, доводе до тога да студенти пријављују више нивое унутрашње мотивације за учење.<ref>{{cite journal|last1=Brooks|first1=Douglas M.|title=The Teacher's Communicative Competence: The First Day of School|journal=Theory into Practice|date=1985|volume=24|issue=1|page=63|doi=10.1080/00405848509543148}}</ref> Али чак и ако се показало да ентузијазам наставника побољшава мотивацију и повећава ангажовање у задатку, то не мора нужно да побољша исходе учења или памћење материјала.<ref>{{cite journal|last1=Motz|first1=B. A.|last2=de Leeuw|first2=J. R.|last3=Carvalho|first3=P. F.|last4=Liang|first4=K. L.|last5=Goldstone|first5=R. L.|title=A dissociation between engagement and learning: Enthusiastic instructions fail to reliably improve performance on a memory task|journal=PLOS ONE|date=2017|volume=12|issue=7|page=e0181775|doi=10.1371/journal.pone.0181775|pmid=28732087|pmc=5521834|bibcode=2017PLoSO..1281775M|doi-access=free}}</ref> Постоје различити механизми помоћу којих ентузијазам наставника може олакшати виши ниво унутрашње мотивације.<ref>[http://www.huffingtonpost.in/dr-anil-k-rajvanshi/all-of-us-should-be-teachers-even-if-just-for-one-day/ All Of Us Should Be Teachers, Even If Just For One Day] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20161009112708/http://www.huffingtonpost.in/dr-anil-k-rajvanshi/all-of-us-should-be-teachers-even-if-just-for-one-day/ |date=9 October 2016 }}, Huffington Post, 27 September 2016</ref> Ентузијазам наставника може допринети атмосфери енергије и ентузијазма у учионици која подстиче интересовање и узбуђење ученика у учењу предмета.<ref>Amatora, M. (1950). Teacher Personality: Its Influence on Pupils. Education, 71(3), 154-158</ref> Наставници ентузијасти могу такође довести до тога да ученици постану самоопредељени у сопственом процесу учења. Концепт пуког излагања указује на то да наставников ентузијазам може допринети очекивањима ученика о интринзичној мотивацији у контексту учења. Такође, ентузијазам може деловати као „мотивационо улепшавање“, повећавајући интересовање ученика разноврсношћу, новином и изненађењем ентузијастичног наставника који представља материјал. Коначно, може се применити и концепт емоционалне заразе: ученици могу постати суштински мотивисани ухваћеним ентузијазмом и енергијом наставника.<ref name="auto"/> ==== Интеракција са ученицима ==== Истраживања показују да су мотивација ученика и ставови према школи уско повезани са односима ученика и наставника. Наставници ентузијасти су посебно добри у стварању корисних односа са својим ученицима. Њихова способност да створе ефективно окружење за учење које подстиче постигнућа ученика зависи од врсте односа који граде са својим ученицима.<ref>Baker, J. A., Terry, T., Bridger, R., & Winsor, A. (1997). Schools as caring communities: A relational approach to school reform. School Psychology Review, 26, 576-588.</ref><ref name="Bryant, Jennings 1980">Bryant, Jennings . 1980. Relationship between college teachers' use of humor in the classroom and students' evaluations of their teachers. Journal of educational psychology. 72, 4.</ref><ref>Fraser, B. J., & Fisher, D. L. (1982). Predicting students' outcomes from their perceptions of classroom psychosocial environment. American Educational Research Journal, 19, 498- 518.</ref><ref name="Hartmut, J. 1978">Hartmut, J. (1978). Supportive dimensions of teacher behavior in relationship to pupil emotional cognitive processes. Psychologie in Erziehung und Unterricht, 25, 69-74.</ref> Корисне интеракције између наставника и ученика су кључне за повезивање академског успеха са личним достигнућима.<ref name="Osborne, E. 1999">Osborne, E.;. Salzberger, I.; Wittenberg, G. W. 1999. The Emotional Experience of Learning and Teaching. Karnac Books, London.</ref> Овде је лични успех унутрашњи циљ ученика да се унапреди, док академски успех укључује циљеве које добија од свог претпостављеног. Наставник мора да води свог ученика у усклађивању својих личних циљева са њиховим академским циљевима. Ученици који приме овај позитиван утицај показују јаче самопоуздање и већи лични и академски успех од оних без ових интеракција са наставницима.<ref name="Hartmut, J. 1978"/><ref name="ReferenceA">Baker, J. A.Teacher-Student Interaction in Urban At-Risk Classrooms: Differential Behavior, Relationship Quality, and Student Satisfaction with School. The Elementary School Journal Volume 100, Number 1, 1999 by The University of Chicago.</ref><ref>Moos, R. H. (1979). Evaluating Educational Environments: Measures, procedures, findings, and policy implications. San Francisco: Jossey-Bass.</ref> Ученици ће вероватно изградити јаче односе са наставницима који су пријатељски расположени и подржавају их и показаће више интересовања за курсеве које предају ови наставници.<ref name="Osborne, E. 1999"/><ref name="ReferenceA"/> Наставници који проводе више времена у интеракцији и директном раду са ученицима сматрају се ефикасним наставницима који пружају подршку. Показало се да ефикасни наставници позивају ученике на учешће и доношење одлука, дозвољавају хумор у својој учионици и показују спремност за игру.<ref name="Bryant, Jennings 1980"/> == Наставничке квалификације == У многим земљама, особа која жели да постане наставник мора прво да стекне одређене [[Certified teacher|професионалне квалификације]] или акредитиве на [[универзитет]]у или [[колеџ]]у. Ове професионалне квалификације могу укључивати студије [[pedagogy|педагогије]], науке о настави. Наставници, као и други професионалци, можда морају или ће изабрати да наставе своје образовање након што стекну квалификацију, што је процес познат као [[continuing professional development|континуирани професионални развој]]. === Професионални стандарди === Функције наставничких колеџа могу укључивати постављање јасних стандарда праксе, обезбеђивање континуиране едукације наставника, истрагу притужби које укључују чланове, вођење саслушања о наводима о професионалном недоличном понашању и предузимање одговарајућих дисциплинских мера и [[accredit|акредитацију]] програма за образовање наставника. У многим ситуацијама наставници у школама које се финансирају из [[Public school (government funded)|јавних фондова]] морају бити чланови са добром репутацијом колеџа, а [[private school|приватне школе]] такође могу захтевати да њихови наставници буду чланови колеџа. У другим областима ове улоге могу припадати државном [[Board of Education|Одбору за образовање]], [[Superintendent of Public Instruction|надзорнику јавне наставе]], [[State Education Agency|Државној агенцији за образовање]] или другим владиним телима. У другим областима, [[Teaching Union|синдикати наставника]] могу бити одговорни за неке или све ове дужности. ==== Професионално лоше понашање ==== {{See also|Злостављање деце}} Недолично понашање наставника, посебно сексуално недолично понашање, све је више под надзором медија и судова.<ref>{{Cite journal|last=Goorian |first=Brad |date=December 1999 |title=Sexual Misconduct by School Employees |journal=[[ERIC|ERIC Digest]] |issue=134 |page=1 |id=ERIC #: ED436816 |url=http://www.eric.ed.gov/ERICDocs/data/ericdocs2sql/content_storage_01/0000019b/80/15/fd/90.pdf |access-date= 2008-01-17 |archive-url = https://web.archive.org/web/20080227085217/http://www.eric.ed.gov/ERICDocs/data/ericdocs2sql/content_storage_01/0000019b/80/15/fd/90.pdf <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date = 27 February 2008}}</ref> Студија [[American Association of University Women|Америчког удружења универзитетских жена]] објавила је да 9,6% студената у Сједињеним Државама тврди да је добило нежељену сексуалну пажњу од одрасле особе повезане са образовањем; било да су волонтер, возач аутобуса, наставник, администратор или друга одрасла особа, у неком периоду током њихове образовне каријере.<ref name=DOEd>{{cite web |url=http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf#p28 |title=Educator Sexual Misconduct: A Synthesis of Existing Literature |access-date=2008-01-17 |last=Shakeshaft |first=Charol |date=June 2004 |publisher=[[U.S. Department of Education]], Office of the Under Secretary |page=28 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20080411133905/http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf#p28 |archive-date=11 April 2008 }}</ref> Студија у Енглеској показала је преваленцу сексуалног злостављања од 0,3% од стране било ког професионалца, групе која је укључивала [[свештеник]]е, верске вође и раднике на случајевима, као и наставнике..<ref>[http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf#p28 Educator Sexual Misconduct: A Synthesis of Existing Literature] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080411133905/http://www.ed.gov/rschstat/research/pubs/misconductreview/report.pdf |date=11 April 2008 }} see page 8 and page 20</ref> Важно је, међутим, напоменути да је ова британска студија једина те врсте и да се састојала од „случајног ... узорка вероватноће од 2.869 младих између 18 и 24 године у студији потпомогнутој компјутером“ и да су се питања односила на „сексуално злостављање са професионалцем”, не нужно наставником. Стога је логично закључити да информације о проценту злостављања од стране наставника у Уједињеном Краљевству нису експлицитно доступне и стога нису нужно поуздане. Студија AAUW, међутим, поставила је питања о четрнаест врста сексуалног узнемиравања и различитим степенима учесталости и укључивала је само злостављање од стране наставника. „Узорак је извучен са листе од 80.000 школа да би се креирао стратификовани двостепени дизајн узорка од 2.065 ученика од 8. до 11. разреда“. Његова поузданост је процењена на 95% са маргином грешке од 4%. [[Chris Keates|Крис Китс]], генерални секретар [[National Association of Schoolmasters Union of Women Teachers|Националне асоцијације учитеља]], изјавио је да наставници који имају сексуалне односе са ученицима старијим од узраста сексуалне сагласности не би требало да буду уврштени у регистар сексуалних преступника и да је кривично гоњење за законом прописано силовање „права аномалија у закону која нас забрињава“. Ово је изазвало огорчење група за заштиту деце и родитељских права.<ref>{{Cite news | url=http://www.foxnews.com/story/0,2933,432881,00.html | work=Fox News | title=Union Official: Teachers Who Engage in Consensual Sex With Teen Pupils Shouldn't Face Prosecution | date=6 October 2008 | url-status=live | archive-url=https://web.archive.org/web/20081010220256/http://www.foxnews.com/story/0,2933,432881,00.html | archive-date=10 October 2008 }}</ref> Бојазан да ће бити означен као [[Педофилија|педофил]] или [[hebephile|хебефил]] довео је до тога да део мушкараца који би успешно обављали учитељски посао избегава ову професију.<ref>{{cite book|last1=Kissen|first1=Rita|title=Getting Ready for Benjamin: Preparing Teachers for Sexual Diversity in the classroom|date=2002|page=62}}</ref> Ово је у неким јурисдикцијама наводно довело до недостатака мушких наставника.<ref>{{cite web |url=http://www.abc.net.au/7.30/stories/s72521.htm |title=Archived copy |website=[[Australian Broadcasting Corporation]] |access-date=2007-12-26 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20030822201605/http://www.abc.net.au/7.30/stories/s72521.htm |archive-date=22 August 2003 }}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * [[Jerome Bruner|Bruner, J. S.]] (1960). ''The Process of Education'', Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. * Bruner, J. S. (1966). ''Toward a Theory of Instruction''. Cambridge, Massachusetts: Belkapp Press. * Bruner, J. S. (1971). ''The Relevance of Education''. New York, NY: Norton * [[Paulo Freire|Freire, P.]] (1970). ''Pedagogy of the Oppressed''. New York: Continuum * [[Maria Montessori|Montessori, M.]] (1910). ''Antropologia Pedagogica''. * Montessori, M. (1921). ''Manuale di Pedagogia Scientifica''. * Montessori, M. (1934). ''Psico Geométria''. * Montessori, M. (1934). ''Psico Aritmética''. * [[Jean Piaget|Piaget, J.]] (1926). ''The Language and Thought of the Child''. London: Routledge & Kegan. * [[Karl Rosenkranz]] (1848). [https://archive.org/stream/pedagogicsasasy00bracgoog#page/n4/mode/2up ''Pedagogics as a System'']. Translated 1872 by Anna C. Brackett, R.P. Studley Company * Karl Rosenkranz (1899). [https://archive.org/details/philosophyeduca01rosegoog ''The philosophy of education'']. D. Appleton and Co. * [[Lev Vygotsky|Vygotsky, L.]] (1962). ''Thought and Language''. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. * Post Scriptum: From Signature Pedagogies and Transpedagogy to Author Pedagogies. In Ojeda, D. (2019) I Shall Be Several, Studies in Art Education, 60:3, 186–202, DOI: 10.1080/00393541.2019.1640513 * {{Cite web|url=http://www.education.vic.gov.au/Documents/school/teachers/support/learnteachbgpaper.pdf|title=Blueprint for government schools. Flagship strategy 1: Student Learning. The Principles of Learning and Teaching P-12 Background Paper|publisher=Department of Education and Training Victoria|access-date=12 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170215012650/http://www.education.vic.gov.au/Documents/school/teachers/support/learnteachbgpaper.pdf|archive-date=15 February 2017|url-status=dead}} * {{Cite journal|last=Shulman|first=Lee|date=1987|title=Knowledge and Teaching: Foundations of the New Reform|url=https://people.ucsc.edu/~ktellez/shulman.pdf|journal=Harvard Educational Review|volume=15|issue=2|pages=4–14|access-date=12 June 2017}} * {{Cite book|last=Crappell|first=Courtney|title=Teaching Piano Pedagogy: A Guidebook for Training Effective Teachers|publisher=Oxford University Press|year=2019|isbn=978-0-19-067052-8|location=New York|pages=160|language=en}} * {{Cite book|last1=Coussée|first1=Filip|title=The History of Youth Work in Europe: Relevance for Youth Policy Today|last2=Verschelden|first2=Griet|last3=Williamson|first3=Howard|publisher=Council of Europe|year=2009|isbn=978-92-871-7244-0|location=Strasbourg Cedex }} * {{Cite book|last=Chesters|first=Sarah Davey|title=The Socratic Classroom|publisher=Springer Science & Business Media|year=2012|isbn=978-94-6091-855-1|location=Cham, Switzerland }} * {{Cite book| last1 = Barnard | first1 = Henry | last2 = Pestalozzi | first2 = Johann | title = Pestalozzi and Pestalozzianism: Life, Educational Principles, and Methods of Johann Heinrich Pestalozzi | publisher = FC Brownell | year = 1859}} * {{Cite journal|title = Educational Theory as Topological Rhetoric: The Concepts of Pedagogy of Johann Friedrich Herbart and Friedrich Schleiermacher|journal = Studies in Philosophy and Education|date = 12 February 2012|issn = 0039-3746|pages = 265–273|volume = 31|issue = 3|doi = 10.1007/s11217-012-9287-6|first = Karsten|last = Kenklies|s2cid = 144605837}}< * {{cite web|url=http://www.justinwyllie.net/essays/pedagogy_oppressed.pdf|title=The New Observer|publisher=Justinwyllie.net|access-date=2012-11-12|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120916224840/http://www.justinwyllie.net/essays/pedagogy_oppressed.pdf|archive-date=2012-09-16}} * {{cite web|url=http://blogs.independent.co.uk/2011/10/26/why-paulo-freires-pedagogy-of-the-oppressed-is-just-as-relevant-today-as-ever/|title=Why Paulo Freire's "Pedagogy of the Oppressed" is just as relevant today as ever|author=Sima Barmania|publisher=Blogs.independent.co.uk|date=2011-10-26|access-date=2012-11-12|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120430215016/http://blogs.independent.co.uk/2011/10/26/why-paulo-freires-pedagogy-of-the-oppressed-is-just-as-relevant-today-as-ever/|archive-date=2012-04-30}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=cdrkAAAAMAAJ&q=The+History+of+Pedagogy+compayre|title=The History of Pedagogy|last=Compayré|first=Gabriel|date=1892|publisher=D.C. Heath & Company|language=en}} * {{Cite book|last1=Kwak|first1=Duck-Joo|title=The Confucian Concept of Learning: Revisited for East Asian Humanistic Pedagogies|last2=Kato|first2=Morimichi|last3=Hung|first3=Ruyu|date=2019-12-18|publisher=Routledge|isbn=978-1-351-03836-2|language=en}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Teaching}} * [http://gpseducation.oecd.org/revieweducationpolicies/#!node=41728&filter=all OECD's Education GPS, a review of education policy analysis and statistics: Teachers] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Учитељи]] [[Категорија:Образовање]] [[Категорија:Занимања]] [[Категорија:Педагози]] [[Категорија:Црквенословенски изрази]] avy4yt8bcgwejxi2s8hoinr75mhtplj 0 524774 25121597 25120363 2022-07-24T21:24:52Z Dcirovic 57122 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Америчка берза}}{{rut}} {{Infobox exchange |name = Њујоршка берза |logo = [[File:NYSE logo med 250x130 Edit.png]] |image = New York Stock Exchange Facade 2015.jpg |type = [[Stock exchange]] |city = [[New York City]], New York |country = U.S. |foundation = {{Start date and age|1792|05|17}}<ref name="History of the New York Stock Exchange">{{Cite web |title=History of the New York Stock Exchange |website=[[Library of Congress]] |url=https://www.loc.gov/rr/business/hottopic/stock_market.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160404085759/http://loc.gov/rr/business/hottopic/stock_market.html |archive-date=April 4, 2016 |access-date=March 28, 2016}}</ref> |owner = [[Intercontinental Exchange]] |key_people = {{plainlist| * Sharon Bowen (Chair) * [[Lynn Martin (banker)|Lynn Martin]] (President) }} |currency = [[United States dollar]] |listings = 2,400<ref name="NYSE Q1 2016 Investor Presentation">{{Cite web |title=NYSE Q1 2016 Investor Presentation |url=http://ir.theice.com/~/media/Files/I/Ice-IR/events-presentations/presentation/1q16-investor-presentation.pdf |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20161007144511/http://ir.theice.com/~/media/Files/I/Ice-IR/events-presentations/presentation/1q16-investor-presentation.pdf |archive-date=October 7, 2016 |access-date=August 1, 2016}}</ref> |mcap = US$26.2 trillion (2021)<ref name="Market Cap">{{cite web |title=New York Stock Exchange (NYSE) {{!}} TradingHours.com |url=https://www.tradinghours.com/markets/nyse |website=www.tradinghours.com |access-date=April 13, 2021}}</ref> |volume = US$20.161 trillion (2011) |indexes = {{unbulleted list|[[Dow Jones Industrial Average]]|[[S&P 500]]|[[NYSE Composite]]}} |homepage = {{URL|https://www.nyse.com/|nyse.com}} }} '''Њујоршка берза''' ({{јез-енг|New York Stock Exchange (NYSE)}})<ref>{{Cite encyclopedia |title=Merriam-Webster Dictionary's definition of "Big Board" |encyclopedia=[[Merriam-Webster]] |url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/big%20board |access-date=November 6, 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130120182227/http://www.merriam-webster.com/dictionary/big%20board |archive-date=January 20, 2013 |url-status=live}}</ref> је берза [[дионица]] која се налази на [[Вол стрит]]у у [[Њујорк]]у. Највећа је свјетска берза по тржишној капитализацији компанија које се налазе на њој,<ref>{{Cite web |title=The NYSE Makes Stock Exchanges Around The World Look Tiny |website = [[Business Insider]]|url=http://www.businessinsider.com/global-stock-market-capitalization-chart-2014-11?IR=T |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170126114852/http://www.businessinsider.com/global-stock-market-capitalization-chart-2014-11?IR=T |archive-date=January 26, 2017 |access-date=March 26, 2017}}</ref><ref>{{Cite web |title=Is the New York Stock Exchange the Largest Stock Market in the World? |url=http://finance.zacks.com/new-york-stock-exchange-largest-stock-market-world-5426.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170126160825/http://finance.zacks.com/new-york-stock-exchange-largest-stock-market-world-5426.html |archive-date=January 26, 2017 |access-date=March 26, 2017}}</ref> а која је у децембру [[2010]]. износила 13,39 билиона [[Амерички долар|долар]]а,<ref>[http://www.world-exchanges.org World-exchanges.org]</ref> док је у фебруару 2018. била на нивоу од $30,1&nbsp;билиона.<ref name="Largest stock markets in the world">{{Cite web |title=2016 |url=https://www.nyse.com/market-cap/ |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20190212070521/https://www.nyse.com/market-cap |archive-date=February 12, 2019 |access-date=February 6, 2019}}</ref> Просјечни дневни промет на берзи је око 153 милијарде долара. Њујоршком берзом управља компанија -{NYSE Euronext}-, која је формирана [[2007]]. после спајања Њујоршке берзе са електронском берзом -{Euronext}-.<ref name="sell">{{Citation |last=Rothwell |first=Steve |title=For the New York Stock Exchange, a sell order |date=December 19, 2012 |url=http://www.mercurynews.com/business/ci_22230588/nyse-ice-shares-halted-sale-talks-reported |work=[[San Jose Mercury News]] |series=[[Associated Press]]}}</ref> Ново спајање Њујоршке берзе са компанијом -{Deutsche Börse}- најављено је [[15. фебруар]]а [[2011]]. У новом предузећу, чије се име још увијек не зна, компанија -{Deutsche Börse}- ће имати 60% власништва, док ће преосталих 40% припасти компанији -{NYSE Euronext}-, која тренутно управља берзом. == Историја == [[Датотека:New York Stock Exchange 1882.jpg|left|thumb|250px|Берза у улици Брод 10–12, 1882.]] [[Датотека:NYSE127.jpg|250п|мини|десно|Једна од просторија за трговање Њујоршке берзе]] Најранија забележена организација трговине [[Security (finance)|хартијама од вредности]] у Њујорку међу [[Broker|брокерима]] који директно послују једни са другима може се пратити до [[Buttonwood Agreement|Батонвуд споразума]]. Раније су берзу хартија од вредности посредовали [[Auction|аукционари]], који су такође спроводили уобичајеније аукције [[Commodity|роба]] као што су пшеница и дуван.<ref name="National Park Service">{{Cite web |title=National Register of Historic Places Inventory – Nomination Form, 11 Wall Street |url={{NHLS url|id=78001877}} |access-date=August 10, 2014 |publisher=National Park Service}} <span style="font-color=" blue">OCRed document unreable</span></ref> Дана 17. маја 1792. године, двадесет четири брокера потписала су Батонвуд споразум, који је одредио најнижу стопу провизије која се наплаћује клијентима и обавезала потписнике да дају предност осталим потписницима у продаји хартија од вредности. Најраније хартије од вредности којима се трговало биле су углавном државне хартије од вредности као што су ратне обвезнице из рата за независност и акције [[First Bank of the United States|Прве банке Сједињених Држав]]а,<ref name="National Park Service"/> иако су акције [[Bank of New York|Банке Њујорка]] биле невладине хартије од вредности којима се трговало у раним данима.<ref>{{Cite web|last=FCC|title=Financial consulting company – New York Stock Exchange|url=https://www.makedigitalincome.com/invest-in-stocks-for-beginners |access-date=June 15, 2017|website=financial-consulting.pro|language=en-gb}}</ref> [[Bank of North America|Банка Северне Америке]], заједно са Првом банком Сједињених Држава и Банком Њујорка, биле су прве акције којима се трговало на Њујоршкој берзи.<ref>{{Cite book |last=Pound |first=Richard W. |title=Fitzhenry and Whiteside Book of Canadian Facts and Dates |publisher=Fitzhenry and Whiteside |year=2005 |pages=188}}</ref> Године 1817. берзански мешетари из Њујорка, који су радили по [[Buttonwood Agreement|Батонвудском споразуму]], покренули су нове реформе и реорганизовали се. Након слања делегације у [[Philadelphia|Филаделфију]] да посматра организацију њиховог брокерског одбора, усвојена су ограничења за манипулативно трговање, као и формални органи управе.<ref name="National Park Service"/> Након поновног формирања у њујоршки берзански одбор, брокерска организација је почела да издаје простор искључиво за трговину хартијама од вредности, која се раније одвијала у [[Tontine Coffee House|Тонтин Кофи Хаусу]]. Неколико локација је коришћено између 1817. и 1865. године, када је усвојена садашња локација.<ref name="National Park Service"/> Проналазак [[electrical telegraph|електричног телеграфа]] консолидовао је тржишта и њујоршко тржиште је порасло до доминације над Филаделфијом након што је пребродило неке тржишне панике боље од других алтернатива.<ref name="National Park Service"/> [[Open Board of Stock Brokers|Отворени одбор берзанских брокера]] основан је 1864. године као конкурент NYSE. Са 354 члана, Отворени одбор берзанских брокера био је ривал NYSE у чланству (који је имао 533) „зато што је користио модернији, континуирани систем трговања супериорнији од NYSE-ових двапут дневно позивних сесија“. Отворени одбор берзанских брокера спојио се са NYSE 1869. Роберт Рајт из ''Блумберга'' пише да је спајање повећало број чланова NYSE као и обим трговања, пошто се „неколико десетина регионалних берзи такође такмичило са NYSE за купце. Купци, продавци и сви дилери су желели да заврше трансакције што брже и јефтиније, што је технолошки могуће, а то је значило проналажење тржишта са најтргованијим, односно највећом ликвидношћу у данашњем језику. Минимизовање конкуренције је било од суштинског значаја за одржавање великог броја налога, а спајање је помогло NYSE да одржи своју репутацију за пружање супериорне ликвидности.“<ref name="bloomberg-nyse">{{Cite news |last=E. Wright |first=Robert |date=January 8, 2013 |title=The NYSE's Long History of Mergers and Rivalries |work=[[Bloomberg News|Bloomberg]] |url=https://www.bloomberg.com/view/articles/2013-01-08/nyse-s-long-history-of-mergers-and-rivalries |url-status=live |access-date=April 10, 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170411054557/https://www.bloomberg.com/view/articles/2013-01-08/nyse-s-long-history-of-mergers-and-rivalries |archive-date=April 11, 2017}}</ref> [[American Civil War|Грађански рат]] је у великој мери стимулисао спекулативну трговину хартијама од вредности у Њујорку. До 1869. чланство је морало бити ограничено и од тада се спорадично повећавало. У другој половини деветнаестог века дошло је до брзог раста трговине хартијама од вредности.<ref>{{Cite web |title=NYSEData.com Factbook: Chronology of New York Stock Exchange (1792–1929) |url=http://www.nyxdata.com/nysedata/asp/factbook/viewer_edition.asp?mode=table&key=2169&category=4 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20160513110558/http://www.nyxdata.com/nysedata/asp/factbook/viewer_edition.asp?mode=table&key=2169&category=4 |archive-date=May 13, 2016 |access-date=June 15, 2017 |website=www.nyxdata.com}}</ref> Трговина хартијама од вредности у касном деветнаестом и раном двадесетом веку била је склона паници и краховима. Државна регулација трговине хартијама од вредности је на крају виђена као неопходна, са вероватно најдраматичнијим променама које су се догодиле 1930-их након што је велики крах берзе изазвао [[Great Depression in the United States|Велику депресију]]. NYSE је такође наметнула додатна правила као одговор на контролу заштите акционара, нпр. 2012. године NYSE је наметнула правила која ограничавају брокере да гласају за акције које нису упућене.<ref>{{Cite journal|last=Hirst|first=Scott|date=January 1, 2017|title=Frozen Charters|url=https://scholarship.law.bu.edu/faculty_scholarship/341|journal=The Harvard Law School Program on Corporate Governance Discussion Paper|volume=No. 2016-01}}</ref>'''{{rp|2}}''' [[Stock Exchange Luncheon Club|Берзански Ланчеон клуб]] је био смештен на седмом спрату од 1898. до затварања 2006. године.<ref name="New York Times">{{Cite news |last=Edmonston |first=Peter |date=April 28, 2006 |title=Where Wall Street Meets to Eat, the Last Lunch |work=[[The New York Times]] |url=https://www.nytimes.com/2006/04/28/business/28lunch.html?_r=1 |url-status=live |access-date=January 29, 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120413075355/http://www.nytimes.com/2006/04/28/business/28lunch.html?_r=1 |archive-date=April 13, 2012}}</ref> Дана 21. априла 2005, NYSE је објавила своје планове за спајање са [[NYSE Arca|Архипелагом]] у договору са циљем да се реорганизује NYSE као јавно трговачко друштво. Управни одбор NYSE изгласао је спајање са ривалским Архипелагом 6. децембра 2005. и настало је профитно јавно предузеће. Оно је шочело је да тргује под именом NYSE група 8. марта 2006. Дана 4. априла 2007. NYSE група је завршила своје спајање са Евронекстом, европским комбинованим тржиштем акција, формирајући тако [[NYSE Euronext|NYSE Евронекст]], прву трансатлантску берзу. Волстрит је водећи амерички монетарни центар за међународне финансијске активности и најважнија америчка локација за обављање велепродајних финансијских услуга. „Састоји се од матрице велепродајних финансијских сектора, финансијских тржишта, финансијских институција и фирми финансијске индустрије“.<ref>Robert, 2002</ref> Главни сектори су индустрија хартија од вредности, комерцијално банкарство, управљање имовином и осигурање. Пре аквизиције NYSE Евронекста од стране ICE 2013. године, Марш Картер је био председник NYSE, а извршни директор је био [[Duncan Niederauer|Данкан Нидерауер]]. Тренутно, председавајући је Џефри Спречер.<ref>{{Cite web |title=Intercontinental Exchange – Board of Directors |url=http://ir.theice.com/corporate-governance/board-of-directors.aspx |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150708121132/http://ir.theice.com/corporate-governance/board-of-directors.aspx |archive-date=July 8, 2015 |access-date=June 20, 2015}}</ref> У 2016. години, власник NYSE Intercontinental Exchange Inc зарадио је 419 милиона долара прихода од листинга.<ref name="wsj-new">{{Cite news |last=Osipovich |first=Alexander |date=October 26, 2017 |title=Startup Exchange Cleared to Take on NYSE, Nasdaq for Stock Listings |work=[[Wall Street Journal]] |location=New York City, United States |url=https://www.wsj.com/articles/startup-exchange-cleared-to-take-on-nyse-nasdaq-for-stock-listings-1509010200 |url-status=live |access-date=October 26, 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171026100518/https://www.wsj.com/articles/startup-exchange-cleared-to-take-on-nyse-nasdaq-for-stock-listings-1509010200 |archive-date=October 26, 2017}}</ref> == Види још == * [[Берза]] * [[Тржиште страних валута]] *[[Наздак]] *[[NYSE American]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{cite book |last = Buck |first = James E. |title = The New York Stock Exchange: The First 200 Years |publisher = Greenwich Pub. Group |year = 1992 |isbn = 0-944641-02-4 }} * {{cite book |last = Geisst |first = Charles R. |title = Wall Street: A History – From its Beginnings to the Fall of Enron |publisher = [[Oxford University Press]] |year = 2004 |isbn = 0-19-517060-1 }} * {{cite book |last = Kent |first = Zachary |url = https://archive.org/details/storyofnewyorkst0000kent |title = The Story of the New York Stock Exchange |publisher = Scholastic Library Pub. |year = 1990 |isbn = 0-516-04748-5 }} * {{cite book |last = Sloane |first = Leonard |url = https://archive.org/details/anatomyoffloortr0000sloa |title = The Anatomy of the Floor |publisher = Doubleday |year = 1980 |isbn = 0-385-12249-7 }} * {{cite book |last = Sobel |first = Robert |url = https://archive.org/details/nysehistoryoft00sobe |title = N.Y.S.E.: A History of the New York Stock Exchange, 1935–1975 |publisher = Weybright and Talley |year = 1975 |isbn = 0-679-40124-5 }} * Axon, Gordon V. (1974). ''The Stock Market Crash of 1929''. London: Mason & Lipscomb Publishers Inc. * {{cite encyclopedia|title=The 1929 Stock Market Crash|url=http://eh.net/encyclopedia/the-1929-stock-market-crash/|date=2008|first=Harold|last=Bierman|encyclopedia=EH.Net Encyclopedia|publisher=Economic History Association|location=Santa Clara, California|editor-last=Whaples|editor-first=Robert|access-date=February 2, 2017}} * [[John Brooks (writer)|Brooks, John]] (1969). ''Once in Golconda: A True Drama of Wall Street 1920–1938''. New York: Harper & Row. {{ISBN|0393013758}} * [[John Kenneth Galbraith|Galbraith, John Kenneth]]. "1929: New York City." ''[[Lapham's Quarterly]]'', no. 2 (Spring 2015): 145–146 * [[Maury Klein|Klein, Maury]] (2001). ''Rainbow's End: The Crash of 1929''. New York: Oxford University Press. {{ISBN|0195135164}} * Klingaman, William K. (1989). ''1929: The Year of the Great Crash''. New York: Harper & Row. {{ISBN|0060160810}} * Leone, Bruno (1994). ''The Great Depression: Opposing Viewpoints,'' 14–25. San Diego, California: Bender, David L. * Pendergast, Tom ( 2003). ''American Decades: 1920–1929''. Farmington Hills, Michigan: UXL American Decades Publishing * [[Tom Shachtman|Shachtman, Tom]] (1979). ''The Day America Crashed: A Narrative Account of the Great Stock Market Crash of October 24, 1929''. New York: G.P. Putnam. {{ISBN|0399116133}}. * [[Gordon Thomas (author)|Thomas, Gordon]] and [[Max Morgan-Witts|Morgan-Witts, Max]] (1979). ''The Day the Bubble Burst: A Social History of the Wall Street Crash of 1929''. Garden City, New York: Doubleday. {{ISBN|0385143702}} * Watkins, Tom H. (1993). ''The Great Depression: America in the 1930s,'' 22–55. New York: Little, Brown & Company * {{cite journal|last=Bates |first=David S. |title=The Crash of ʼ87: Was It Expected? The Evidence from Options Markets |journal=[[The Journal of Finance]] |volume=46 |number=3 |year=1991 |pages=1009–1044 |doi=10.1111/j.1540-6261.1991.tb03775.x}} * {{cite journal |last=Bernanke |first=Ben S. |s2cid=10499111 |title=Clearing and Settlement during the Crash |journal=[[The Review of Financial Studies]] |volume=3 |number=1 |year=1990 |pages=133–151 |doi=10.1093/rfs/3.1.133}} * {{cite web |last1=Bernhardt |first1=Donald |last2=Eckblad |first2=Marshall |title=Black Monday: The Stock Market Crash of 1987 |url=https://www.federalreservehistory.org/essays/stock_market_crash_of_1987 |publisher=Federal Reserve History |year=2013}} * {{cite book|last=Bernstein|first= Peter L.|date= 1996|title= Against the gods: the remarkable story of risk|location= New York|publisher= John Wiley & Sons| isbn= 9780471295631|oclc = 34411005}} * {{cite news |last=Bialik |first=Carl |title=The Day Stocks Rose but the Dow Plunged |date=October 1, 2008 |work=[[The Wall Street Journal]] |url=https://blogs.wsj.com/numbers/the-day-stocks-rose-but-the-dow-plunged-423/}} * {{cite journal |last=Black |first=Fischer |title=An equilibrium model of the crash |journal=NBER Macroeconomics Annual |volume=3 |year=1988 |pages=269–275 | doi=10.1086/654089 |doi-access=free}} * {{cite web |title=Black Monday 10th Anniversary 1987 Timeline |date=1997-10-19 |publisher=[[The Motley Fool]] |url=http://aol.fool.com/Features/1997/sp971017CrashAnniversary1987Timeline.htm |accessdate=2007-10-15 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070306100851/http://aol.fool.com/Features/1997/sp971017CrashAnniversary1987Timeline.htm |archivedate=2007-03-06 |ref=CITEREFBlack Monday 10th1997}} * {{cite journal|last1= Blume| first1= Marshall E. |first2=A. Craig |last2=Mackinlay |first3=Bruce |last3=Terker|title= Order Imbalances and Stock Price Movements on October 19 and 20, 1987| journal= The Journal of Finance|volume= 44 |number= 4 |date=September 1989|pages=827–848| doi= 10.1111/j.1540-6261.1989.tb02626.x |jstor= 2328612}} * {{cite techreport |last=Carlson |first=Mark A. |year=2007 |title=A Brief History of the 1987 Stock Market Crash with a Discussion of the Federal Reserve Response |institution=Federal Reserve Board |series=Finance and Economics Discussion Series |number=13 |url=https://www.federalreserve.gov/Pubs/feds/2007/200713/200713pap.pdf}} * {{cite techreport |last1=Cecchetti |first1=Stephen Giovanni| last2=Disyatat |first2=Piti |title=Central bank tools and liquidity shortages |institution=Federal Reserve Bank of New York |year=2009| url=https://www.newyorkfed.org/medialibrary/media/research/conference/2009/cblt/CB_Tools_and_Liquidity_Shortages.pdf}} * {{cite book|last=Cohen|first= Benjamin J. |title=Global Monetary Governance|location= Abingdon, England|publisher= Routledge|date= 2007|isbn= 978-0203962589 |oclc= 779908166}} * {{cite journal| last=Cunningham |first=Lawrence A. |title=From random walks to chaotic crashes: The linear genealogy of the efficient capital market hypothesis | journal=[[The George Washington Law Review]] | year=1994 | url=https://scholarship.law.gwu.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1540&context=faculty_publications}} * {{cite book|last= Freris|first= Andrew F. |date= 1992|title= The financial markets of Hong Kong |location= London|publisher= Routledge |isbn= 9780415020794 |oclc=970448360}} * {{cite news |last=Fuerbringer |first = Jonathan |title= World Markets; A Warning Flag Over New Zealand|work = The New York Times|date= 1991-01-27}} *{{ cite journal|last=Gaffikin|first= Michael |title=Accounting research and theory: the age of neo-empiricism|journal= Australasian Accounting, Business and Finance Journal |volume = 1 |number = 1 |date=2007 | pages =1&ndash;17|doi= 10.14453/aabfj.v1i1.1 }} * {{cite journal|last=Garcia |first=Gillian |title=The lender of last resort in the wake of the crash | journal=[[The American Economic Review]] |volume=79 |number=2 |year=1989 |pages=151–155}} * {{cite report|author=General Accounting Office, Financial Markets| title= Preliminary Observations on the October 1987 Crash |url=http://archive.gao.gov/d30t5/134907.pdf|date=January 1988|ref=CITEREFGeneral Accounting Office1988}} * {{cite journal|last=Glauber|first= Robert R. |title=After Black Monday: An Interview with Robert R. Glauber|journal= G.A.O Journal: A Quarterly Sponsored by the U.S. General Accounting Office|volume= 2|date= 1988|pages=4–11}} * {{cite journal| last=Goodhart |first=Charles | title=The international transmission of asset price volatility | journal=Financial Market Volatility | year=1988 | pages=79–120}} * {{cite book |last1=Grant |first1=David Malcolm |title=Bulls, Bears and Elephants: A History of the New Zealand Stock Exchange | publisher=[[Victoria University Press]] |isbn=0-86473-308-9 | url=https://books.google.com/books?id=GljzNcev1AEC&pg=PP1 | date=1997}} * {{cite journal |last=Greenspan |first=Alan | year=1987 |title=Statement by Chairman Greenspan on providing liquidity to the financial system| journal=Federal Reserve Bulletin | url=https://fraser.stlouisfed.org/title/federal-reserve-bulletin-62/december-1987-20787/fulltext}} * {{cite news |title=Group of 7, Meet the Group of 33 |url=https://www.nytimes.com/1987/12/26/opinion/group-of-7-meet-the-group-of-33.html |work=[[The New York Times]] |date=December 26, 1987 | url-access=subscription|ref=CITEREFGroup of 33}} * {{cite journal| last=Gunningham |first= Neil |title= Moving the Goalposts: Financial Market Regulation in Hong Kong and the Crash of October 1987| journal= Law and Social Inquiry|volume = 15|number= 1 |date=Winter 1990|pages= 1–48|doi= 10.1111/j.1747-4469.1990.tb00274.x }} * {{cite conference | last=Hale | first=David D. | title=Commentary on 'Policies to Curb Stock Market Volatility' | conference=Symposium on Financial Market Volatility | publisher=[[Federal Reserve Bank of Kansas City]] | date=August 17–19, 1988 | url=https://www.kansascityfed.org/publicat/sympos/1988/S88HALE.PDF | pages=167–173 | access-date=November 1, 2019 | archive-date=February 14, 2021 | archive-url=https://web.archive.org/web/20210214053009/https://www.kansascityfed.org/publicat/sympos/1988/S88HALE.PDF | url-status=dead }} * {{cite journal| last=Harris |first=Lawrence | title=Dangers of Regulatory Overreaction to the October 1987 Crash |journal=[[Cornell Law Review]] | volume=74 | year=1988 |pages=927–42}} * {{cite journal|last=Headrick|first= Thomas E. |title=Expert Policy Analysis and Bureaucratic Politics: Searching for the Causes of the 1987 Stock Market Crash| journal=Law & Policy |volume=14 |number=4 |date= October 1992|pages= 313–336|doi= 10.1111/j.1467-9930.1992.tb00088.x }} * {{cite journal|last1=Huang|first1= Bwo-Nung|first2= Chin-Wei |last2=Yang|first3=John Wei-Shan |last3=Hu |title=Causality and cointegration of stock markets among the United States, Japan and the South China Growth Triangle|journal= International Review of Financial Analysis|volume= 9|number=3 |date=2000|pages= 281–297|doi= 10.1016/S1057-5219(00)00031-4}}. * {{cite journal | last=Hunt | first=Chris | title=Banking crises in New Zealand–an historical perspective | journal=Reserve Bank of New Zealand Bulletin | volume=72 | number=4 | year=2009 | pages=26–41 | url=https://www.rbnz.govt.nz/-/media/ReserveBank/Files/Publications/Bulletins/2009/2009dec72-4.pdf#page=26 | access-date=October 29, 2019 | archive-date=September 18, 2020 | archive-url=https://web.archive.org/web/20200918183206/https://www.rbnz.govt.nz/-/media/ReserveBank/Files/Publications/Bulletins/2009/2009dec72-4.pdf#page=26 | url-status=dead }} * {{cite book |author-link=John C. Hull (economist) |first=John C. |last=Hull |title=Options, Futures and Other Derivatives |publisher=[[Prentice Hall]] |edition=5th |year=2003 |isbn=0-13-046592-5 |url=https://books.google.com/books?id=M-_hkwEACAAJ&pg=PA335}} * {{cite journal | last1=King | first1=Mervyn A. |first2=Sushil | last2=Wadhwani | title=Transmission of volatility between stock markets | journal=The Review of Financial Studies |volume=3 | number=1 |year=1990 | pages=5–33 | url=https://www.nber.org/papers/w2910.pdf| doi=10.1093/rfs/3.1.5| s2cid=154421440 }} * {{cite speech |last=Kohn |first=Donald L. |author-link=Donald Kohn | title=The Evolving Nature of the Financial System: Financial Crises and the Role of the Central Bank | event=Conference on New Directions for Understanding Systemic Risk | date=May 18, 2006 |publisher=[[Federal Reserve Board of Governors]] | url=https://www.federalreserve.gov/newsevents/speech/kohn20060518a.htm}} * {{cite journal |last1=Kleidon |first1=Allan W. |last2=Whaley |first2=Robert E. |title=One Market? Stocks, Futures, and Options During October 1987 |journal=[[The Journal of Finance]] |volume=47 |number=3, Papers and Proceedings of the Fifty-Second Annual Meeting of the American Finance Association, New Orleans, Louisiana January 3–5, 1992 |year=1992 | pages=851–877 |jstor=2328969 | doi=10.1111/j.1540-6261.1992.tb03997.x}} * {{cite journal | last=Leland |first=Hayne E. |title=Portfolio insurance and October 19th |journal=[[California Management Review]] | volume=30 | number=44 | year=1988 | pages=80–89 |doi=10.2307/41166528 |jstor=41166528|s2cid=156790783 }} * {{cite book |last=Leland| first=Hayne E. |chapter=portfolio insurance| editor-last1=Eatwell |editor-first1=John |editor-last2=Milgate |editor-first2=Murray |editor-last3=Newman |editor-first3=Peter |title=The New Palgrave Dictionary of Money and Finance: 3 Volume Set|chapter-url=https://books.google.com/books?id=9PuwCwAAQBAJ&pg=PA156 |date=October 14, 1992 |publisher=[[Palgrave Macmillan]] |isbn=978-1-349-11721-5| pages=154–56}} * {{cite book| last1=Lindsey |first1=Richard R. |first2=Anthony P. |last2=Pecora | chapter=Ten years after: Regulatory developments in the securities markets since the 1987 market break |title=Stock Market Policy Since the 1987 Crash|editor-last=Stoll | editor-first=Hans R. |publisher=[[Springer Science+Business Media]] | year=1998 | pages=101&ndash;132|url=http://3197d6d14b5f19f2f440-5e13d29c4c016cf96cbbfd197c579b45.r81.cf1.rackcdn.com/collection/papers/1990/1997_0101_10YearMarketBreak.pdf}} * {{cite news |last=Lobb |first=Annelena |title=Looking Back at Black Monday:A Discussion With Richard Sylla |work=[[The Wall Street Journal]] | url=https://www.wsj.com/articles/SB119212671947456234?mod=US-Stocks | date=October 15, 2007 | url-access=subscription}} * {{cite journal| last1=Macey |first1=Jonathan R. |last2=Mitchell | first2=Mark | first3=Jeffry | last3=Netter | title=Restrictions on Short Sales: An Analysis of the Uptick Rule and Its Role in View of the October 1987 Stock Market Crash |journal=[[Cornell Law Review]] |volume=74 | year=1988 | url=https://scholarship.law.cornell.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=3418&context=clr}} * {{cite journal| last=MacKenzie | first=Donald |title=The big, bad wolf and the rational market: portfolio insurance, the 1987 crash and the performativity of economics| journal=Economy and Society |volume=33 |number=3 |year=2004 |pages=303–334 | doi=10.1080/0308514042000225680| s2cid=143644137 }} * {{cite journal| last1=Malliaris |first1=Anastasios G. |first2=Jorge L.|last2=Urrutia |s2cid=56354928 |title=The international crash of October 1987: causality tests| journal=Journal of Financial and Quantitative Analysis| volume=27 | number=3 |year=1992 | pages=353–364 |doi=10.2307/2331324 |jstor=2331324}} * {{ cite journal|last1=Markham|first1= Jerry W. |first2= Rita McCloy |last2=Stephanz |title= The Stock Market Crash of 1987--The United States Looks at New Recommendations |journal= The Georgetown Law Journal|volume= 76 |date=1988|pages= 1993&ndash;2043}} * {{cite book|last= Metz|first=Tim |chapter=The Crash|editor-last= Fadiman|editor-first= Mark|title= Rebuilding Wall Street: After the Crash of'87, Fifty Insiders Talk about Putting Wall Street Together Again|publisher= Prentice Hall Direct|date= 1992}} * {{cite report| last1=Miller |first1=M |last4=Scholes |first4=M |last3=Malkiel |first3=B |last2=Hawke | first2=J |year=1989 |title=Final report of the Committee of Inquiry appointed by the Chicago Mercantile Exchange to examine the events surrounding October 1987. The Black Monday and the Futures of Financial Markets}} * {{cite conference | last=Mishkin | first=Frederic S. | title=Commentary on 'Causes of Changing Financial Market Volatility' | conference=Symposium on Financial Market Volatility | publisher=[[Federal Reserve Bank of Kansas City]] | date=August 17–19, 1988 | url=https://www.kansascityfed.org/publicat/sympos/1988/s88.pdf | pages=23–32 | access-date=October 19, 2019 | archive-date=July 17, 2020 | archive-url=https://web.archive.org/web/20200717111204/https://www.kansascityfed.org/publicat/sympos/1988/s88.pdf | url-status=dead }} * {{ cite book|last= Mussa|first= Michael |chapter=Monetary Policy: Michael Mussa|editor-last= Feldstein|editor-first= Martin S.|date= 1994|title= American economic policy in the 1980s|location= Chicago|publisher= University of Chicago Press|isbn=0226240932 |oclc=28506978|pages=81&ndash;159}} * {{cite journal | last1=Reddell | first1=Michael | last2=Sleeman | first2=Cath | title=Some perspectives on past recessions | journal=Reserve Bank of New Zealand Bulletin | volume=71 | number=2 | year=2008 | pages=5–21 | url=https://www.rbnz.govt.nz/-/media/ReserveBank/Files/Publications/Bulletins/2008/2008jun71-2.pdf#page=5 | access-date=November 19, 2019 | archive-date=January 29, 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180129033835/https://www.rbnz.govt.nz/-/media/ReserveBank/Files/Publications/Bulletins/2008/2008jun71-2.pdf#page=5 | url-status=dead }} * {{cite book | last=Roberts | first=Richard | title=The City: A Guide to London's Global Financial Centre | url=https://books.google.com/books?id=J0vl6CltQjEC&pg=PA53 | date=May 8, 2008 | publisher=[[Wiley (publisher)|Wiley]] | isbn=978-1-86197-858-5}} * {{cite journal | last=Roll |first=Richard |title=The international crash of October 1987 | journal=Financial Analysts Journal |volume=44 |number=5 |year=1988 | pages=19–35 | doi=10.2469/faj.v44.n5.19}} * {{cite journal |last=Schaede | first=Ulrike | title=Black Monday in New York, Blue Tuesday in Tokyo: The October 1987 Crash in Japan |journal=California Management Review |volume=33 |number=2 |year=1991| pages=39–57 | doi=10.2307/41166649 | jstor=41166649| s2cid=154808689 }} * {{cite journal |last=Seyhun |first=H. Nejat |title=Overreaction or fundamentals: Some lessons from insiders' response to the market crash of 1987 |journal=The Journal of Finance |volume=45 |number=5 | year=1990 |pages=1363–1388 |doi=10.1111/j.1540-6261.1990.tb03719.x}} * {{cite techreport |last=Shiller |first=Robert J. |year=1987| title=Investor Behavior in the October 1987 Stock Market Crash: Survey Evidence |institution=[[National Bureau of Economic Research]] |series=NBER Working Paper Series |number=2446 |url=https://www.nber.org/papers/w2446.pdf}} * {{Cite news | url=https://techcrunch.com/2020/03/16/stock-markets-halted-for-third-time-as-heavy-selling-trips-circuit-breakers-due-to-coronavirus-scare/ |title=Stock markets halted for unprecedented third time due to coronavirus scare | last=Shieber | first=Jonathan | work=[[TechCrunch]] | date=March 16, 2020}} * {{cite journal | last=Shiller |first=Robert J. |title=Portfolio insurance and other investor fashions as factors in the 1987 stock market crash| journal=NBER Macroeconomics Annual | volume=3 | year=1988 | pages=287–297 |doi=10.1086/654091| doi-access=free }} * {{cite journal | last1=Shleifer | first1=Andrei |first2=Lawrence H. | last2=Summers | title=The noise trader approach to finance.| journal=Journal of Economic Perspectives |volume=4 | number=2 |year=1990 | pages=19–33 | doi=10.1257/jep.4.2.19}} * {{Cite journal | arxiv=cond-mat/0301543 | last=Sornette | first=Didier Sornette | author-link=Didier Sornette | title=Critical Market Crashes | journal=Physics Reports | volume=378 | issue=1 | pages=1–98 | year=2003 | doi=10.1016/S0370-1573(02)00634-8 | bibcode=2003PhR...378....1S| s2cid=12847333 }} * {{cite book| last=Stoll|first= Hans R. |chapter=Special Issue: Ten Years Since the Crash of 1987|editor-last=Stoll|editor-first= Hans R. |title=Stock Market Policy Since the 1987 Crash: A Special Issue of the Journal of Financial Services Research|location = Boston, MA|publisher=Kluwer Academic Publishers|date= 1998 |isbn=9780792381976 |oclc=39837347|pages=1&ndash;4}} * {{cite book| editor-last=Stoll|editor-first= Hans R. |title=Stock Market Policy Since the 1987 Crash: A Special Issue of the Journal of Financial Services Research|location = Boston, MA|publisher=Kluwer Academic Publishers|date= 1998 |isbn=9780792381976 |oclc=39837347}} * {{cite book|last=Toporowski|first = Jan |title=The economics of financial markets and the 1987 crash|location=Aldershot, England|publisher= Edward Elgar Publishing Company|date=1993|isbn= 1852788976|oclc = 27895569}} * {{cite techreport| work=United States Presidential Task Force on Market Mechanisms | last=Brady | first=Nicholas F. |title=Report of the presidential task force on market mechanisms |publisher=[[United States Government Publishing Office]] |year=1988 |url=https://archive.org/details/reportofpresiden01unit |ref=CITEREFBrady Report1988}} * {{cite book| last=Blakey|first=George G.| title=A History of the London Stock Market 1945–2009 |url=https://books.google.com/books?id=4NbPwL0XwaUC&pg=PT295 |date=February 28, 2011 |publisher=Harriman House Limited |isbn=978-0-85719-115-1 |pages=295–}} * {{cite web |first=Albert | last=Bozzo | title=Players replay the crash | work=[[CNBC]] | url=https://www.cnbc.com/id/21136884 |date=October 12, 2007}} * {{cite news |last=Browning |first=E.S. |title=Exorcising Ghosts of Octobers Past |work=[[The Wall Street Journal]] |url=https://www.wsj.com/articles/SB119239926667758592 | date=October 15, 2007}} * {{cite encyclopedia |last1=Furbush |first1=Dean | editor=David R. Henderson | editor-link=David R. Henderson |encyclopedia=[[Concise Encyclopedia of Economics]] | title=Program Trading | url=https://www.econlib.org/library/Enc1/ProgramTrading.html | year=2002 | edition=1st |publisher=[[Library of Economics and Liberty]]}} {{OCLC|317650570|50016270|163149563}} * {{cite book| last=Greenspan| first=Alan |author-link=Alan Greenspan| url=https://archive.org/details/isbn_9780143114161/page/104 | title=The Age of Turbulence: Adventures in a New World | year=2008 | orig-year=2007 | publisher=[[Penguin Books]] | pages= 104–110 | isbn=978-0143114161}} * {{cite web| url=https://www.cnbc.com/2017/10/16/cause-of-black-monday-in-1987-as-told-by-a-trader-who-lived-through-it.html| title=The real reason for 1987 crash, as told by a Salomon Brothers veteran| first=Matt |last=Maley| work=[[CNBC]] | date=October 16, 2017}} * {{cite book|last=Martin|first=Justin|title=Greenspan: The Man Behind Money|year=2000|place=[[Cambridge, Massachusetts|Cambridge, MA]]|publisher=[[Perseus Books Group|Perseus Publishing]]|isbn=978-0738202754|pages=171–186}} * {{cite book | url=https://books.google.com/books?id=QXspAQAAMAAJ | author-link=Robert Sobel | first=Robert | last=Sobel | title=Panic on Wall Street: A Classic History of America's Financial Disasters – With a New Exploration of the Crash of 1987 | publisher=[[E. P. Dutton]] | year=1988| isbn=9780525484042 }}{{ISBN|0-525-48404-3}} * {{cite book |last=Woodward | first=Bob | author-link=Bob Woodward |title=Maestro: Greenspan's Fed and the American Boom| year=2000| publisher=[[Simon & Schuster]] |pages=36–49 |isbn=978-0743204125 |url-access=registration| url=https://archive.org/details/maestrogreenspan00wood/page/36/mode/2up}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = New York Stock Exchange | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = }} * [http://www.nyse.com/ Званични сајт] {{en}} * [https://web.archive.org/web/20090421013059/http://www.nyse.com/pdfs/pres_chmn_ceo.pdf Presidents and Chairmen of the New York Stock Exchange] ([[PDF]]) {{нормативна контрола}} [[Категорија:Њујорк]] [[Категорија:Берза]] [[Категорија:Привреда Сједињених Америчких Држава]] ceohkakkrybekw70fifv9thm04udu8e 25121602 25121597 2022-07-24T21:29:31Z Dcirovic 57122 /* увод */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Америчка берза}} {{Infobox exchange |name = Њујоршка берза |logo = [[File:NYSE logo med 250x130 Edit.png]] |image = New York Stock Exchange Facade 2015.jpg |type = [[Stock exchange|Берза вредносних папира]] |city = [[New York City|Њујорк Сити]], Њујорк |country = У.С. |foundation = {{Start date and age|1792|05|17}}<ref name="History of the New York Stock Exchange">{{Cite web |title=History of the New York Stock Exchange |website=[[Library of Congress]] |url=https://www.loc.gov/rr/business/hottopic/stock_market.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160404085759/http://loc.gov/rr/business/hottopic/stock_market.html |archive-date=April 4, 2016 |access-date=March 28, 2016}}</ref> |owner = [[Intercontinental Exchange]] |key_people = {{plainlist| * Шарон Бовен (председавајући) * [[Lynn Martin (banker)|Лин Мартин]] (председник) }} |currency = [[United States dollar|Амерички долар]] |listings = 2.400<ref name="NYSE Q1 2016 Investor Presentation">{{Cite web |title=NYSE Q1 2016 Investor Presentation |url=http://ir.theice.com/~/media/Files/I/Ice-IR/events-presentations/presentation/1q16-investor-presentation.pdf |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20161007144511/http://ir.theice.com/~/media/Files/I/Ice-IR/events-presentations/presentation/1q16-investor-presentation.pdf |archive-date=October 7, 2016 |access-date=August 1, 2016}}</ref> |mcap = УС$26.2 билиона (2021)<ref name="Market Cap">{{cite web |title=New York Stock Exchange (NYSE) {{!}} TradingHours.com |url=https://www.tradinghours.com/markets/nyse |website=www.tradinghours.com |access-date=April 13, 2021}}</ref> |volume = УС$20.161 билиона (2011) |indexes = {{unbulleted list|[[Dow Jones Industrial Average|Индустријски индекс Дау Џоунс]]|[[S&P 500|С&П 500]]|[[NYSE Composite|NYSE композит]]}} |homepage = {{URL|https://www.nyse.com/|nyse.com}} }} '''Њујоршка берза''' ({{јез-енг|New York Stock Exchange (NYSE)}})<ref>{{Cite encyclopedia |title=Merriam-Webster Dictionary's definition of "Big Board" |encyclopedia=[[Merriam-Webster]] |url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/big%20board |access-date=November 6, 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130120182227/http://www.merriam-webster.com/dictionary/big%20board |archive-date=January 20, 2013 |url-status=live}}</ref> је берза [[дионица]] која се налази на [[Вол стрит]]у у [[Њујорк]]у. Највећа је свјетска берза по тржишној капитализацији компанија које се налазе на њој,<ref>{{Cite web |title=The NYSE Makes Stock Exchanges Around The World Look Tiny |website = [[Business Insider]]|url=http://www.businessinsider.com/global-stock-market-capitalization-chart-2014-11?IR=T |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170126114852/http://www.businessinsider.com/global-stock-market-capitalization-chart-2014-11?IR=T |archive-date=January 26, 2017 |access-date=March 26, 2017}}</ref><ref>{{Cite web |title=Is the New York Stock Exchange the Largest Stock Market in the World? |url=http://finance.zacks.com/new-york-stock-exchange-largest-stock-market-world-5426.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170126160825/http://finance.zacks.com/new-york-stock-exchange-largest-stock-market-world-5426.html |archive-date=January 26, 2017 |access-date=March 26, 2017}}</ref> а која је у децембру [[2010]]. износила 13,39 билиона [[Амерички долар|долар]]а,<ref>[http://www.world-exchanges.org World-exchanges.org]</ref> док је у фебруару 2018. била на нивоу од $30,1&nbsp;билиона.<ref name="Largest stock markets in the world">{{Cite web |title=2016 |url=https://www.nyse.com/market-cap/ |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20190212070521/https://www.nyse.com/market-cap |archive-date=February 12, 2019 |access-date=February 6, 2019}}</ref> Просјечни дневни промет на берзи је око 153 милијарде долара. Њујоршком берзом управља компанија -{NYSE Euronext}-, која је формирана [[2007]]. после спајања Њујоршке берзе са електронском берзом -{Euronext}-.<ref name="sell">{{Citation |last=Rothwell |first=Steve |title=For the New York Stock Exchange, a sell order |date=December 19, 2012 |url=http://www.mercurynews.com/business/ci_22230588/nyse-ice-shares-halted-sale-talks-reported |work=[[San Jose Mercury News]] |series=[[Associated Press]]}}</ref> Ново спајање Њујоршке берзе са компанијом -{Deutsche Börse}- најављено је [[15. фебруар]]а [[2011]]. У новом предузећу, чије се име још увијек не зна, компанија -{Deutsche Börse}- ће имати 60% власништва, док ће преосталих 40% припасти компанији -{NYSE Euronext}-, која тренутно управља берзом. == Историја == [[Датотека:New York Stock Exchange 1882.jpg|left|thumb|250px|Берза у улици Брод 10–12, 1882.]] [[Датотека:NYSE127.jpg|250п|мини|десно|Једна од просторија за трговање Њујоршке берзе]] Најранија забележена организација трговине [[Security (finance)|хартијама од вредности]] у Њујорку међу [[Broker|брокерима]] који директно послују једни са другима може се пратити до [[Buttonwood Agreement|Батонвуд споразума]]. Раније су берзу хартија од вредности посредовали [[Auction|аукционари]], који су такође спроводили уобичајеније аукције [[Commodity|роба]] као што су пшеница и дуван.<ref name="National Park Service">{{Cite web |title=National Register of Historic Places Inventory – Nomination Form, 11 Wall Street |url={{NHLS url|id=78001877}} |access-date=August 10, 2014 |publisher=National Park Service}} <span style="font-color=" blue">OCRed document unreable</span></ref> Дана 17. маја 1792. године, двадесет четири брокера потписала су Батонвуд споразум, који је одредио најнижу стопу провизије која се наплаћује клијентима и обавезала потписнике да дају предност осталим потписницима у продаји хартија од вредности. Најраније хартије од вредности којима се трговало биле су углавном државне хартије од вредности као што су ратне обвезнице из рата за независност и акције [[First Bank of the United States|Прве банке Сједињених Држав]]а,<ref name="National Park Service"/> иако су акције [[Bank of New York|Банке Њујорка]] биле невладине хартије од вредности којима се трговало у раним данима.<ref>{{Cite web|last=FCC|title=Financial consulting company – New York Stock Exchange|url=https://www.makedigitalincome.com/invest-in-stocks-for-beginners |access-date=June 15, 2017|website=financial-consulting.pro|language=en-gb}}</ref> [[Bank of North America|Банка Северне Америке]], заједно са Првом банком Сједињених Држава и Банком Њујорка, биле су прве акције којима се трговало на Њујоршкој берзи.<ref>{{Cite book |last=Pound |first=Richard W. |title=Fitzhenry and Whiteside Book of Canadian Facts and Dates |publisher=Fitzhenry and Whiteside |year=2005 |pages=188}}</ref> Године 1817. берзански мешетари из Њујорка, који су радили по [[Buttonwood Agreement|Батонвудском споразуму]], покренули су нове реформе и реорганизовали се. Након слања делегације у [[Philadelphia|Филаделфију]] да посматра организацију њиховог брокерског одбора, усвојена су ограничења за манипулативно трговање, као и формални органи управе.<ref name="National Park Service"/> Након поновног формирања у њујоршки берзански одбор, брокерска организација је почела да издаје простор искључиво за трговину хартијама од вредности, која се раније одвијала у [[Tontine Coffee House|Тонтин Кофи Хаусу]]. Неколико локација је коришћено између 1817. и 1865. године, када је усвојена садашња локација.<ref name="National Park Service"/> Проналазак [[electrical telegraph|електричног телеграфа]] консолидовао је тржишта и њујоршко тржиште је порасло до доминације над Филаделфијом након што је пребродило неке тржишне панике боље од других алтернатива.<ref name="National Park Service"/> [[Open Board of Stock Brokers|Отворени одбор берзанских брокера]] основан је 1864. године као конкурент NYSE. Са 354 члана, Отворени одбор берзанских брокера био је ривал NYSE у чланству (који је имао 533) „зато што је користио модернији, континуирани систем трговања супериорнији од NYSE-ових двапут дневно позивних сесија“. Отворени одбор берзанских брокера спојио се са NYSE 1869. Роберт Рајт из ''Блумберга'' пише да је спајање повећало број чланова NYSE као и обим трговања, пошто се „неколико десетина регионалних берзи такође такмичило са NYSE за купце. Купци, продавци и сви дилери су желели да заврше трансакције што брже и јефтиније, што је технолошки могуће, а то је значило проналажење тржишта са најтргованијим, односно највећом ликвидношћу у данашњем језику. Минимизовање конкуренције је било од суштинског значаја за одржавање великог броја налога, а спајање је помогло NYSE да одржи своју репутацију за пружање супериорне ликвидности.“<ref name="bloomberg-nyse">{{Cite news |last=E. Wright |first=Robert |date=January 8, 2013 |title=The NYSE's Long History of Mergers and Rivalries |work=[[Bloomberg News|Bloomberg]] |url=https://www.bloomberg.com/view/articles/2013-01-08/nyse-s-long-history-of-mergers-and-rivalries |url-status=live |access-date=April 10, 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170411054557/https://www.bloomberg.com/view/articles/2013-01-08/nyse-s-long-history-of-mergers-and-rivalries |archive-date=April 11, 2017}}</ref> [[American Civil War|Грађански рат]] је у великој мери стимулисао спекулативну трговину хартијама од вредности у Њујорку. До 1869. чланство је морало бити ограничено и од тада се спорадично повећавало. У другој половини деветнаестог века дошло је до брзог раста трговине хартијама од вредности.<ref>{{Cite web |title=NYSEData.com Factbook: Chronology of New York Stock Exchange (1792–1929) |url=http://www.nyxdata.com/nysedata/asp/factbook/viewer_edition.asp?mode=table&key=2169&category=4 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20160513110558/http://www.nyxdata.com/nysedata/asp/factbook/viewer_edition.asp?mode=table&key=2169&category=4 |archive-date=May 13, 2016 |access-date=June 15, 2017 |website=www.nyxdata.com}}</ref> Трговина хартијама од вредности у касном деветнаестом и раном двадесетом веку била је склона паници и краховима. Државна регулација трговине хартијама од вредности је на крају виђена као неопходна, са вероватно најдраматичнијим променама које су се догодиле 1930-их након што је велики крах берзе изазвао [[Great Depression in the United States|Велику депресију]]. NYSE је такође наметнула додатна правила као одговор на контролу заштите акционара, нпр. 2012. године NYSE је наметнула правила која ограничавају брокере да гласају за акције које нису упућене.<ref>{{Cite journal|last=Hirst|first=Scott|date=January 1, 2017|title=Frozen Charters|url=https://scholarship.law.bu.edu/faculty_scholarship/341|journal=The Harvard Law School Program on Corporate Governance Discussion Paper|volume=No. 2016-01}}</ref>'''{{rp|2}}''' [[Stock Exchange Luncheon Club|Берзански Ланчеон клуб]] је био смештен на седмом спрату од 1898. до затварања 2006. године.<ref name="New York Times">{{Cite news |last=Edmonston |first=Peter |date=April 28, 2006 |title=Where Wall Street Meets to Eat, the Last Lunch |work=[[The New York Times]] |url=https://www.nytimes.com/2006/04/28/business/28lunch.html?_r=1 |url-status=live |access-date=January 29, 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120413075355/http://www.nytimes.com/2006/04/28/business/28lunch.html?_r=1 |archive-date=April 13, 2012}}</ref> Дана 21. априла 2005, NYSE је објавила своје планове за спајање са [[NYSE Arca|Архипелагом]] у договору са циљем да се реорганизује NYSE као јавно трговачко друштво. Управни одбор NYSE изгласао је спајање са ривалским Архипелагом 6. децембра 2005. и настало је профитно јавно предузеће. Оно је шочело је да тргује под именом NYSE група 8. марта 2006. Дана 4. априла 2007. NYSE група је завршила своје спајање са Евронекстом, европским комбинованим тржиштем акција, формирајући тако [[NYSE Euronext|NYSE Евронекст]], прву трансатлантску берзу. Волстрит је водећи амерички монетарни центар за међународне финансијске активности и најважнија америчка локација за обављање велепродајних финансијских услуга. „Састоји се од матрице велепродајних финансијских сектора, финансијских тржишта, финансијских институција и фирми финансијске индустрије“.<ref>Robert, 2002</ref> Главни сектори су индустрија хартија од вредности, комерцијално банкарство, управљање имовином и осигурање. Пре аквизиције NYSE Евронекста од стране ICE 2013. године, Марш Картер је био председник NYSE, а извршни директор је био [[Duncan Niederauer|Данкан Нидерауер]]. Тренутно, председавајући је Џефри Спречер.<ref>{{Cite web |title=Intercontinental Exchange – Board of Directors |url=http://ir.theice.com/corporate-governance/board-of-directors.aspx |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150708121132/http://ir.theice.com/corporate-governance/board-of-directors.aspx |archive-date=July 8, 2015 |access-date=June 20, 2015}}</ref> У 2016. години, власник NYSE Intercontinental Exchange Inc зарадио је 419 милиона долара прихода од листинга.<ref name="wsj-new">{{Cite news |last=Osipovich |first=Alexander |date=October 26, 2017 |title=Startup Exchange Cleared to Take on NYSE, Nasdaq for Stock Listings |work=[[Wall Street Journal]] |location=New York City, United States |url=https://www.wsj.com/articles/startup-exchange-cleared-to-take-on-nyse-nasdaq-for-stock-listings-1509010200 |url-status=live |access-date=October 26, 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171026100518/https://www.wsj.com/articles/startup-exchange-cleared-to-take-on-nyse-nasdaq-for-stock-listings-1509010200 |archive-date=October 26, 2017}}</ref> == Види још == * [[Берза]] * [[Тржиште страних валута]] *[[Наздак]] *[[NYSE American]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{cite book |last = Buck |first = James E. |title = The New York Stock Exchange: The First 200 Years |publisher = Greenwich Pub. Group |year = 1992 |isbn = 0-944641-02-4 }} * {{cite book |last = Geisst |first = Charles R. |title = Wall Street: A History – From its Beginnings to the Fall of Enron |publisher = [[Oxford University Press]] |year = 2004 |isbn = 0-19-517060-1 }} * {{cite book |last = Kent |first = Zachary |url = https://archive.org/details/storyofnewyorkst0000kent |title = The Story of the New York Stock Exchange |publisher = Scholastic Library Pub. |year = 1990 |isbn = 0-516-04748-5 }} * {{cite book |last = Sloane |first = Leonard |url = https://archive.org/details/anatomyoffloortr0000sloa |title = The Anatomy of the Floor |publisher = Doubleday |year = 1980 |isbn = 0-385-12249-7 }} * {{cite book |last = Sobel |first = Robert |url = https://archive.org/details/nysehistoryoft00sobe |title = N.Y.S.E.: A History of the New York Stock Exchange, 1935–1975 |publisher = Weybright and Talley |year = 1975 |isbn = 0-679-40124-5 }} * Axon, Gordon V. (1974). ''The Stock Market Crash of 1929''. London: Mason & Lipscomb Publishers Inc. * {{cite encyclopedia|title=The 1929 Stock Market Crash|url=http://eh.net/encyclopedia/the-1929-stock-market-crash/|date=2008|first=Harold|last=Bierman|encyclopedia=EH.Net Encyclopedia|publisher=Economic History Association|location=Santa Clara, California|editor-last=Whaples|editor-first=Robert|access-date=February 2, 2017}} * [[John Brooks (writer)|Brooks, John]] (1969). ''Once in Golconda: A True Drama of Wall Street 1920–1938''. New York: Harper & Row. {{ISBN|0393013758}} * [[John Kenneth Galbraith|Galbraith, John Kenneth]]. "1929: New York City." ''[[Lapham's Quarterly]]'', no. 2 (Spring 2015): 145–146 * [[Maury Klein|Klein, Maury]] (2001). ''Rainbow's End: The Crash of 1929''. New York: Oxford University Press. {{ISBN|0195135164}} * Klingaman, William K. (1989). ''1929: The Year of the Great Crash''. New York: Harper & Row. {{ISBN|0060160810}} * Leone, Bruno (1994). ''The Great Depression: Opposing Viewpoints,'' 14–25. San Diego, California: Bender, David L. * Pendergast, Tom ( 2003). ''American Decades: 1920–1929''. Farmington Hills, Michigan: UXL American Decades Publishing * [[Tom Shachtman|Shachtman, Tom]] (1979). ''The Day America Crashed: A Narrative Account of the Great Stock Market Crash of October 24, 1929''. New York: G.P. Putnam. {{ISBN|0399116133}}. * [[Gordon Thomas (author)|Thomas, Gordon]] and [[Max Morgan-Witts|Morgan-Witts, Max]] (1979). ''The Day the Bubble Burst: A Social History of the Wall Street Crash of 1929''. Garden City, New York: Doubleday. {{ISBN|0385143702}} * Watkins, Tom H. (1993). ''The Great Depression: America in the 1930s,'' 22–55. New York: Little, Brown & Company * {{cite journal|last=Bates |first=David S. |title=The Crash of ʼ87: Was It Expected? The Evidence from Options Markets |journal=[[The Journal of Finance]] |volume=46 |number=3 |year=1991 |pages=1009–1044 |doi=10.1111/j.1540-6261.1991.tb03775.x}} * {{cite journal |last=Bernanke |first=Ben S. |s2cid=10499111 |title=Clearing and Settlement during the Crash |journal=[[The Review of Financial Studies]] |volume=3 |number=1 |year=1990 |pages=133–151 |doi=10.1093/rfs/3.1.133}} * {{cite web |last1=Bernhardt |first1=Donald |last2=Eckblad |first2=Marshall |title=Black Monday: The Stock Market Crash of 1987 |url=https://www.federalreservehistory.org/essays/stock_market_crash_of_1987 |publisher=Federal Reserve History |year=2013}} * {{cite book|last=Bernstein|first= Peter L.|date= 1996|title= Against the gods: the remarkable story of risk|location= New York|publisher= John Wiley & Sons| isbn= 9780471295631|oclc = 34411005}} * {{cite news |last=Bialik |first=Carl |title=The Day Stocks Rose but the Dow Plunged |date=October 1, 2008 |work=[[The Wall Street Journal]] |url=https://blogs.wsj.com/numbers/the-day-stocks-rose-but-the-dow-plunged-423/}} * {{cite journal |last=Black |first=Fischer |title=An equilibrium model of the crash |journal=NBER Macroeconomics Annual |volume=3 |year=1988 |pages=269–275 | doi=10.1086/654089 |doi-access=free}} * {{cite web |title=Black Monday 10th Anniversary 1987 Timeline |date=1997-10-19 |publisher=[[The Motley Fool]] |url=http://aol.fool.com/Features/1997/sp971017CrashAnniversary1987Timeline.htm |accessdate=2007-10-15 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070306100851/http://aol.fool.com/Features/1997/sp971017CrashAnniversary1987Timeline.htm |archivedate=2007-03-06 |ref=CITEREFBlack Monday 10th1997}} * {{cite journal|last1= Blume| first1= Marshall E. |first2=A. Craig |last2=Mackinlay |first3=Bruce |last3=Terker|title= Order Imbalances and Stock Price Movements on October 19 and 20, 1987| journal= The Journal of Finance|volume= 44 |number= 4 |date=September 1989|pages=827–848| doi= 10.1111/j.1540-6261.1989.tb02626.x |jstor= 2328612}} * {{cite techreport |last=Carlson |first=Mark A. |year=2007 |title=A Brief History of the 1987 Stock Market Crash with a Discussion of the Federal Reserve Response |institution=Federal Reserve Board |series=Finance and Economics Discussion Series |number=13 |url=https://www.federalreserve.gov/Pubs/feds/2007/200713/200713pap.pdf}} * {{cite techreport |last1=Cecchetti |first1=Stephen Giovanni| last2=Disyatat |first2=Piti |title=Central bank tools and liquidity shortages |institution=Federal Reserve Bank of New York |year=2009| url=https://www.newyorkfed.org/medialibrary/media/research/conference/2009/cblt/CB_Tools_and_Liquidity_Shortages.pdf}} * {{cite book|last=Cohen|first= Benjamin J. |title=Global Monetary Governance|location= Abingdon, England|publisher= Routledge|date= 2007|isbn= 978-0203962589 |oclc= 779908166}} * {{cite journal| last=Cunningham |first=Lawrence A. |title=From random walks to chaotic crashes: The linear genealogy of the efficient capital market hypothesis | journal=[[The George Washington Law Review]] | year=1994 | url=https://scholarship.law.gwu.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1540&context=faculty_publications}} * {{cite book|last= Freris|first= Andrew F. |date= 1992|title= The financial markets of Hong Kong |location= London|publisher= Routledge |isbn= 9780415020794 |oclc=970448360}} * {{cite news |last=Fuerbringer |first = Jonathan |title= World Markets; A Warning Flag Over New Zealand|work = The New York Times|date= 1991-01-27}} *{{ cite journal|last=Gaffikin|first= Michael |title=Accounting research and theory: the age of neo-empiricism|journal= Australasian Accounting, Business and Finance Journal |volume = 1 |number = 1 |date=2007 | pages =1&ndash;17|doi= 10.14453/aabfj.v1i1.1 }} * {{cite journal|last=Garcia |first=Gillian |title=The lender of last resort in the wake of the crash | journal=[[The American Economic Review]] |volume=79 |number=2 |year=1989 |pages=151–155}} * {{cite report|author=General Accounting Office, Financial Markets| title= Preliminary Observations on the October 1987 Crash |url=http://archive.gao.gov/d30t5/134907.pdf|date=January 1988|ref=CITEREFGeneral Accounting Office1988}} * {{cite journal|last=Glauber|first= Robert R. |title=After Black Monday: An Interview with Robert R. Glauber|journal= G.A.O Journal: A Quarterly Sponsored by the U.S. General Accounting Office|volume= 2|date= 1988|pages=4–11}} * {{cite journal| last=Goodhart |first=Charles | title=The international transmission of asset price volatility | journal=Financial Market Volatility | year=1988 | pages=79–120}} * {{cite book |last1=Grant |first1=David Malcolm |title=Bulls, Bears and Elephants: A History of the New Zealand Stock Exchange | publisher=[[Victoria University Press]] |isbn=0-86473-308-9 | url=https://books.google.com/books?id=GljzNcev1AEC&pg=PP1 | date=1997}} * {{cite journal |last=Greenspan |first=Alan | year=1987 |title=Statement by Chairman Greenspan on providing liquidity to the financial system| journal=Federal Reserve Bulletin | url=https://fraser.stlouisfed.org/title/federal-reserve-bulletin-62/december-1987-20787/fulltext}} * {{cite news |title=Group of 7, Meet the Group of 33 |url=https://www.nytimes.com/1987/12/26/opinion/group-of-7-meet-the-group-of-33.html |work=[[The New York Times]] |date=December 26, 1987 | url-access=subscription|ref=CITEREFGroup of 33}} * {{cite journal| last=Gunningham |first= Neil |title= Moving the Goalposts: Financial Market Regulation in Hong Kong and the Crash of October 1987| journal= Law and Social Inquiry|volume = 15|number= 1 |date=Winter 1990|pages= 1–48|doi= 10.1111/j.1747-4469.1990.tb00274.x }} * {{cite conference | last=Hale | first=David D. | title=Commentary on 'Policies to Curb Stock Market Volatility' | conference=Symposium on Financial Market Volatility | publisher=[[Federal Reserve Bank of Kansas City]] | date=August 17–19, 1988 | url=https://www.kansascityfed.org/publicat/sympos/1988/S88HALE.PDF | pages=167–173 | access-date=November 1, 2019 | archive-date=February 14, 2021 | archive-url=https://web.archive.org/web/20210214053009/https://www.kansascityfed.org/publicat/sympos/1988/S88HALE.PDF | url-status=dead }} * {{cite journal| last=Harris |first=Lawrence | title=Dangers of Regulatory Overreaction to the October 1987 Crash |journal=[[Cornell Law Review]] | volume=74 | year=1988 |pages=927–42}} * {{cite journal|last=Headrick|first= Thomas E. |title=Expert Policy Analysis and Bureaucratic Politics: Searching for the Causes of the 1987 Stock Market Crash| journal=Law & Policy |volume=14 |number=4 |date= October 1992|pages= 313–336|doi= 10.1111/j.1467-9930.1992.tb00088.x }} * {{cite journal|last1=Huang|first1= Bwo-Nung|first2= Chin-Wei |last2=Yang|first3=John Wei-Shan |last3=Hu |title=Causality and cointegration of stock markets among the United States, Japan and the South China Growth Triangle|journal= International Review of Financial Analysis|volume= 9|number=3 |date=2000|pages= 281–297|doi= 10.1016/S1057-5219(00)00031-4}}. * {{cite journal | last=Hunt | first=Chris | title=Banking crises in New Zealand–an historical perspective | journal=Reserve Bank of New Zealand Bulletin | volume=72 | number=4 | year=2009 | pages=26–41 | url=https://www.rbnz.govt.nz/-/media/ReserveBank/Files/Publications/Bulletins/2009/2009dec72-4.pdf#page=26 | access-date=October 29, 2019 | archive-date=September 18, 2020 | archive-url=https://web.archive.org/web/20200918183206/https://www.rbnz.govt.nz/-/media/ReserveBank/Files/Publications/Bulletins/2009/2009dec72-4.pdf#page=26 | url-status=dead }} * {{cite book |author-link=John C. Hull (economist) |first=John C. |last=Hull |title=Options, Futures and Other Derivatives |publisher=[[Prentice Hall]] |edition=5th |year=2003 |isbn=0-13-046592-5 |url=https://books.google.com/books?id=M-_hkwEACAAJ&pg=PA335}} * {{cite journal | last1=King | first1=Mervyn A. |first2=Sushil | last2=Wadhwani | title=Transmission of volatility between stock markets | journal=The Review of Financial Studies |volume=3 | number=1 |year=1990 | pages=5–33 | url=https://www.nber.org/papers/w2910.pdf| doi=10.1093/rfs/3.1.5| s2cid=154421440 }} * {{cite speech |last=Kohn |first=Donald L. |author-link=Donald Kohn | title=The Evolving Nature of the Financial System: Financial Crises and the Role of the Central Bank | event=Conference on New Directions for Understanding Systemic Risk | date=May 18, 2006 |publisher=[[Federal Reserve Board of Governors]] | url=https://www.federalreserve.gov/newsevents/speech/kohn20060518a.htm}} * {{cite journal |last1=Kleidon |first1=Allan W. |last2=Whaley |first2=Robert E. |title=One Market? Stocks, Futures, and Options During October 1987 |journal=[[The Journal of Finance]] |volume=47 |number=3, Papers and Proceedings of the Fifty-Second Annual Meeting of the American Finance Association, New Orleans, Louisiana January 3–5, 1992 |year=1992 | pages=851–877 |jstor=2328969 | doi=10.1111/j.1540-6261.1992.tb03997.x}} * {{cite journal | last=Leland |first=Hayne E. |title=Portfolio insurance and October 19th |journal=[[California Management Review]] | volume=30 | number=44 | year=1988 | pages=80–89 |doi=10.2307/41166528 |jstor=41166528|s2cid=156790783 }} * {{cite book |last=Leland| first=Hayne E. |chapter=portfolio insurance| editor-last1=Eatwell |editor-first1=John |editor-last2=Milgate |editor-first2=Murray |editor-last3=Newman |editor-first3=Peter |title=The New Palgrave Dictionary of Money and Finance: 3 Volume Set|chapter-url=https://books.google.com/books?id=9PuwCwAAQBAJ&pg=PA156 |date=October 14, 1992 |publisher=[[Palgrave Macmillan]] |isbn=978-1-349-11721-5| pages=154–56}} * {{cite book| last1=Lindsey |first1=Richard R. |first2=Anthony P. |last2=Pecora | chapter=Ten years after: Regulatory developments in the securities markets since the 1987 market break |title=Stock Market Policy Since the 1987 Crash|editor-last=Stoll | editor-first=Hans R. |publisher=[[Springer Science+Business Media]] | year=1998 | pages=101&ndash;132|url=http://3197d6d14b5f19f2f440-5e13d29c4c016cf96cbbfd197c579b45.r81.cf1.rackcdn.com/collection/papers/1990/1997_0101_10YearMarketBreak.pdf}} * {{cite news |last=Lobb |first=Annelena |title=Looking Back at Black Monday:A Discussion With Richard Sylla |work=[[The Wall Street Journal]] | url=https://www.wsj.com/articles/SB119212671947456234?mod=US-Stocks | date=October 15, 2007 | url-access=subscription}} * {{cite journal| last1=Macey |first1=Jonathan R. |last2=Mitchell | first2=Mark | first3=Jeffry | last3=Netter | title=Restrictions on Short Sales: An Analysis of the Uptick Rule and Its Role in View of the October 1987 Stock Market Crash |journal=[[Cornell Law Review]] |volume=74 | year=1988 | url=https://scholarship.law.cornell.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=3418&context=clr}} * {{cite journal| last=MacKenzie | first=Donald |title=The big, bad wolf and the rational market: portfolio insurance, the 1987 crash and the performativity of economics| journal=Economy and Society |volume=33 |number=3 |year=2004 |pages=303–334 | doi=10.1080/0308514042000225680| s2cid=143644137 }} * {{cite journal| last1=Malliaris |first1=Anastasios G. |first2=Jorge L.|last2=Urrutia |s2cid=56354928 |title=The international crash of October 1987: causality tests| journal=Journal of Financial and Quantitative Analysis| volume=27 | number=3 |year=1992 | pages=353–364 |doi=10.2307/2331324 |jstor=2331324}} * {{ cite journal|last1=Markham|first1= Jerry W. |first2= Rita McCloy |last2=Stephanz |title= The Stock Market Crash of 1987--The United States Looks at New Recommendations |journal= The Georgetown Law Journal|volume= 76 |date=1988|pages= 1993&ndash;2043}} * {{cite book|last= Metz|first=Tim |chapter=The Crash|editor-last= Fadiman|editor-first= Mark|title= Rebuilding Wall Street: After the Crash of'87, Fifty Insiders Talk about Putting Wall Street Together Again|publisher= Prentice Hall Direct|date= 1992}} * {{cite report| last1=Miller |first1=M |last4=Scholes |first4=M |last3=Malkiel |first3=B |last2=Hawke | first2=J |year=1989 |title=Final report of the Committee of Inquiry appointed by the Chicago Mercantile Exchange to examine the events surrounding October 1987. The Black Monday and the Futures of Financial Markets}} * {{cite conference | last=Mishkin | first=Frederic S. | title=Commentary on 'Causes of Changing Financial Market Volatility' | conference=Symposium on Financial Market Volatility | publisher=[[Federal Reserve Bank of Kansas City]] | date=August 17–19, 1988 | url=https://www.kansascityfed.org/publicat/sympos/1988/s88.pdf | pages=23–32 | access-date=October 19, 2019 | archive-date=July 17, 2020 | archive-url=https://web.archive.org/web/20200717111204/https://www.kansascityfed.org/publicat/sympos/1988/s88.pdf | url-status=dead }} * {{ cite book|last= Mussa|first= Michael |chapter=Monetary Policy: Michael Mussa|editor-last= Feldstein|editor-first= Martin S.|date= 1994|title= American economic policy in the 1980s|location= Chicago|publisher= University of Chicago Press|isbn=0226240932 |oclc=28506978|pages=81&ndash;159}} * {{cite journal | last1=Reddell | first1=Michael | last2=Sleeman | first2=Cath | title=Some perspectives on past recessions | journal=Reserve Bank of New Zealand Bulletin | volume=71 | number=2 | year=2008 | pages=5–21 | url=https://www.rbnz.govt.nz/-/media/ReserveBank/Files/Publications/Bulletins/2008/2008jun71-2.pdf#page=5 | access-date=November 19, 2019 | archive-date=January 29, 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180129033835/https://www.rbnz.govt.nz/-/media/ReserveBank/Files/Publications/Bulletins/2008/2008jun71-2.pdf#page=5 | url-status=dead }} * {{cite book | last=Roberts | first=Richard | title=The City: A Guide to London's Global Financial Centre | url=https://books.google.com/books?id=J0vl6CltQjEC&pg=PA53 | date=May 8, 2008 | publisher=[[Wiley (publisher)|Wiley]] | isbn=978-1-86197-858-5}} * {{cite journal | last=Roll |first=Richard |title=The international crash of October 1987 | journal=Financial Analysts Journal |volume=44 |number=5 |year=1988 | pages=19–35 | doi=10.2469/faj.v44.n5.19}} * {{cite journal |last=Schaede | first=Ulrike | title=Black Monday in New York, Blue Tuesday in Tokyo: The October 1987 Crash in Japan |journal=California Management Review |volume=33 |number=2 |year=1991| pages=39–57 | doi=10.2307/41166649 | jstor=41166649| s2cid=154808689 }} * {{cite journal |last=Seyhun |first=H. Nejat |title=Overreaction or fundamentals: Some lessons from insiders' response to the market crash of 1987 |journal=The Journal of Finance |volume=45 |number=5 | year=1990 |pages=1363–1388 |doi=10.1111/j.1540-6261.1990.tb03719.x}} * {{cite techreport |last=Shiller |first=Robert J. |year=1987| title=Investor Behavior in the October 1987 Stock Market Crash: Survey Evidence |institution=[[National Bureau of Economic Research]] |series=NBER Working Paper Series |number=2446 |url=https://www.nber.org/papers/w2446.pdf}} * {{Cite news | url=https://techcrunch.com/2020/03/16/stock-markets-halted-for-third-time-as-heavy-selling-trips-circuit-breakers-due-to-coronavirus-scare/ |title=Stock markets halted for unprecedented third time due to coronavirus scare | last=Shieber | first=Jonathan | work=[[TechCrunch]] | date=March 16, 2020}} * {{cite journal | last=Shiller |first=Robert J. |title=Portfolio insurance and other investor fashions as factors in the 1987 stock market crash| journal=NBER Macroeconomics Annual | volume=3 | year=1988 | pages=287–297 |doi=10.1086/654091| doi-access=free }} * {{cite journal | last1=Shleifer | first1=Andrei |first2=Lawrence H. | last2=Summers | title=The noise trader approach to finance.| journal=Journal of Economic Perspectives |volume=4 | number=2 |year=1990 | pages=19–33 | doi=10.1257/jep.4.2.19}} * {{Cite journal | arxiv=cond-mat/0301543 | last=Sornette | first=Didier Sornette | author-link=Didier Sornette | title=Critical Market Crashes | journal=Physics Reports | volume=378 | issue=1 | pages=1–98 | year=2003 | doi=10.1016/S0370-1573(02)00634-8 | bibcode=2003PhR...378....1S| s2cid=12847333 }} * {{cite book| last=Stoll|first= Hans R. |chapter=Special Issue: Ten Years Since the Crash of 1987|editor-last=Stoll|editor-first= Hans R. |title=Stock Market Policy Since the 1987 Crash: A Special Issue of the Journal of Financial Services Research|location = Boston, MA|publisher=Kluwer Academic Publishers|date= 1998 |isbn=9780792381976 |oclc=39837347|pages=1&ndash;4}} * {{cite book| editor-last=Stoll|editor-first= Hans R. |title=Stock Market Policy Since the 1987 Crash: A Special Issue of the Journal of Financial Services Research|location = Boston, MA|publisher=Kluwer Academic Publishers|date= 1998 |isbn=9780792381976 |oclc=39837347}} * {{cite book|last=Toporowski|first = Jan |title=The economics of financial markets and the 1987 crash|location=Aldershot, England|publisher= Edward Elgar Publishing Company|date=1993|isbn= 1852788976|oclc = 27895569}} * {{cite techreport| work=United States Presidential Task Force on Market Mechanisms | last=Brady | first=Nicholas F. |title=Report of the presidential task force on market mechanisms |publisher=[[United States Government Publishing Office]] |year=1988 |url=https://archive.org/details/reportofpresiden01unit |ref=CITEREFBrady Report1988}} * {{cite book| last=Blakey|first=George G.| title=A History of the London Stock Market 1945–2009 |url=https://books.google.com/books?id=4NbPwL0XwaUC&pg=PT295 |date=February 28, 2011 |publisher=Harriman House Limited |isbn=978-0-85719-115-1 |pages=295–}} * {{cite web |first=Albert | last=Bozzo | title=Players replay the crash | work=[[CNBC]] | url=https://www.cnbc.com/id/21136884 |date=October 12, 2007}} * {{cite news |last=Browning |first=E.S. |title=Exorcising Ghosts of Octobers Past |work=[[The Wall Street Journal]] |url=https://www.wsj.com/articles/SB119239926667758592 | date=October 15, 2007}} * {{cite encyclopedia |last1=Furbush |first1=Dean | editor=David R. Henderson | editor-link=David R. Henderson |encyclopedia=[[Concise Encyclopedia of Economics]] | title=Program Trading | url=https://www.econlib.org/library/Enc1/ProgramTrading.html | year=2002 | edition=1st |publisher=[[Library of Economics and Liberty]]}} {{OCLC|317650570|50016270|163149563}} * {{cite book| last=Greenspan| first=Alan |author-link=Alan Greenspan| url=https://archive.org/details/isbn_9780143114161/page/104 | title=The Age of Turbulence: Adventures in a New World | year=2008 | orig-year=2007 | publisher=[[Penguin Books]] | pages= 104–110 | isbn=978-0143114161}} * {{cite web| url=https://www.cnbc.com/2017/10/16/cause-of-black-monday-in-1987-as-told-by-a-trader-who-lived-through-it.html| title=The real reason for 1987 crash, as told by a Salomon Brothers veteran| first=Matt |last=Maley| work=[[CNBC]] | date=October 16, 2017}} * {{cite book|last=Martin|first=Justin|title=Greenspan: The Man Behind Money|year=2000|place=[[Cambridge, Massachusetts|Cambridge, MA]]|publisher=[[Perseus Books Group|Perseus Publishing]]|isbn=978-0738202754|pages=171–186}} * {{cite book | url=https://books.google.com/books?id=QXspAQAAMAAJ | author-link=Robert Sobel | first=Robert | last=Sobel | title=Panic on Wall Street: A Classic History of America's Financial Disasters – With a New Exploration of the Crash of 1987 | publisher=[[E. P. Dutton]] | year=1988| isbn=9780525484042 }}{{ISBN|0-525-48404-3}} * {{cite book |last=Woodward | first=Bob | author-link=Bob Woodward |title=Maestro: Greenspan's Fed and the American Boom| year=2000| publisher=[[Simon & Schuster]] |pages=36–49 |isbn=978-0743204125 |url-access=registration| url=https://archive.org/details/maestrogreenspan00wood/page/36/mode/2up}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = New York Stock Exchange | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = }} * [http://www.nyse.com/ Званични сајт] {{en}} * [https://web.archive.org/web/20090421013059/http://www.nyse.com/pdfs/pres_chmn_ceo.pdf Presidents and Chairmen of the New York Stock Exchange] ([[PDF]]) {{нормативна контрола}} [[Категорија:Њујорк]] [[Категорија:Берза]] [[Категорија:Привреда Сједињених Америчких Држава]] 5lpm9g2r7zwtfwhs62jiic8afoj2iu1 3 526465 25121800 25118912 2022-07-25T03:10:50Z FriedrickMILBarbarossa 38454 /* Моји одговори и упутства */ нови одељак wikitext text/x-wiki {{archives |auto= short }} ==Патролирати/патролисати== У Правопису стоји и једно и друго, с тим да са ''патролисати'' упућује на ''патролирати'', што значи да је ''патролирати'' прихватљивији (бољи) облик. Заправо, овде је важније питање да ли је глагол ''патролирати'' прелазан, односно, да ли се може "патролирати некога или нешто", па да тај неко или нешто буде "патролиран". Судећи према примерима из Речника српског језика, може се само патролирати нечим (сеоским путем, улицом), а никако се не може патролирати некога или нечега. Другим речима, глаголски придев трпни "патролиран" није исправан, будући да је глагол "патролирати" непрелазан, односно, радња коју означава тај глагол не може се вршити на неком субјекту. С друге стране, "патролиран" се већ укоренио на Википедији и било би бесмислено тражити замену за ту реч и мењати учвршђену навику. Поздрав, --[[Корисник:Sly-ah|Sly-ah]] ([[Разговор са корисником:Sly-ah|разговор]]) 22:38, 15. јул 2016. (CEST) Извини на касном одговору везано за чланак Географија Хрватске, али тренутно сам на одмору и неда ми се баш да га трошим по Википедији. Бацих поглед на исти и онако на прву ми се чини да је доста коректан (једино ми очи боде пасус о острвима, може то много боље). [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 13:18, 18. јул 2016. (CEST) Što ne predložiš Grb Beograda za sjajan?--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:28, 19. јул 2016. (CEST) == [[Јелена Ћетковић]] == Поштовани, у оквиру Википројекта жене, сам допунио и средио чланак о Јелени Ћетковић. Он је тренутно кандидат за сјајни чланак и налази се на расправи, па Вас молим да [[Разговор:Јелена Ћетковић|искоментаришете номинацију]]. Унапред хвала --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:14, 25. јул 2016. (CEST) Uključi se [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%BE#Tri_meseca_zbog_komentara_na_admin_tabli]. Preko ovoga ne može da se pređe tako lako.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:05, 25. јул 2016. (CEST) == Драган Ђукановић== U ovom članku autor analizira razvitak autonomije Vojvodine nakon 1848. godine i ukazuje na svojevrsnu pretvorbu njezinih temeljnih osobenosti u tom razdoblju. Ona je uistinu ponajprije nastala kao izraz težnji Srba u Južnoj Ugarskoj za uspostavom vlastite autonomije. No, tijekom 20. stoljeća, a posebice u Drugom svjetskom ratu, njezini se obrisi mijenjaju i to na način da autonomija Vojvodine od negdašnje izričito etničke postaje multietnička i to sve do suspendiranja 1988. godine. Хрчак уме бити користан. То признајем. Али свакаквих аутора се ту нађе. Ја имам висок праг толеранције, али нису сви као ја. :)) Одмах сам по презимену препознао да је овај лик Црногорац. Мислим да греши. Војводина после Другог светског рата постаје етнички све хомогенија. Некада бројна немачка национална мањина нестаје из војвођанског мозаика, уступа своје место Србима из Хрватске, БиХ, Црне Горе. :)) До краја педесетих година Срби су постигли натполовичну већину у Војводини. Подсећања ради, у међуратном периоду Немаца и Мађара заједно било је више него Срба Europska unija tijekom procesa integracije Srbije u svoje članstvo, bitno je istaknuti, ne posjeduje mehanizme punog pritiska na vlasti u Beogradu koji bi rezultirali osnaživanjem autonomije Vojvodine unutar Srbije. Ја се питам, што се ово БИТНО ИСТАЋИ. :)) Могу мислити како би на ово одреаговао неко са много НИЖИМ ПРАГОМ толеранције.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 13:52, 29. јул 2016. (CEST)--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 13:52, 29. јул 2016. (CEST) Ево шта цитира :)) 24 sata. 2015. ‘Kolinda je Vojvodinu nazvala državom, tražimo reakciju’. 13. siječnja. Dostupno na: http://www.24sata.hr/politika/kolinda-je-vojvodinu-nazvala-drzavom-trazimo-reakciju-401863 (pristupljeno 17. travnja 2015). Ја нисам сигуран колико је ово битно за историју. Не потцењујем Ћукановићем рад, него само изражавам сумњу у могућност да говоримо о недавној историји. Ти и ја бисмо се можда сложили с њим у неким закључцима, али има оних који би категорички све одбацили. Зашто? Просто зато што им се не свиђа његова личност, његов став. Ђукановићев рад је и поред богатства информација у суштини само један поглед на аутономију Војводине.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 14:56, 29. јул 2016. (CEST) Боаров је дао приказ политичке ситуације у Војводини у периоду који те занима. Дакле, од 1989. до 2001. Ако те занима, могу ти показати. Да, у чланку немамо доста ствари. Само таксативно набрајање најважнијих момената у историји аутономије. :)) Можда би требало навести отпуштање радника РТВ, али НИСАМ сигуран колико је то битно, како ће се то одразити на касније догађаје... итд. Обично цитирам НИН или Време, када проучавам новију историју. Нисам те погрешно разумео. Ти и ја смо хладне главе. Истрајавамо једино на научности. Али има људи који би се због оваквих ствари дизали у ваздух с надом да ће експлозија захватити и њихове политичке неистомишљенике. Наравно да причам метафорички. :)) --[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 15:55, 29. јул 2016. (CEST) Неки људи не разумеју смернице Википедије. :) Мисле да су потпуно у праву. Због тога неретко долазе у сукоб са другим корисницима. Нпр. корисник Сорабино кога сам држао за мирног и повученог корисника пре неки дан ме је шокирао изјавом, коју сам најмање од њега очекивао. Па ја такве ствари нисам износио ни под псеудонимом. Ако јесам, то сам радио у шали. У мом друштву је уобичајено да кривимо једне друге за ствари које нисмо починили. Оптужујемо или преузимамо одговорност за Евромајдан, сукобе на истоку Украине, мигрантску кризу, терористичке нападе по европским робним кућама, "царински рат" Хрватске и Србије, заоштравање односа Русије и Турске и итд. Најдаље је отишао један колега кога сам срео у септембру пре две године. "Када сам чуо за [[Убиство Тијане Јурић|убиство]], рекао сам: Ово је Нимча урадио"... али ни то није страшно. То је требало да испадне шала. За разлику од свих њих корисник Сорабино је смртно озбиљан. Но, да не дужим о томе. Мислим да би те занимала ова поглавља у књизи "Политичка историја Војводине" Димитрија Боарова. *Од ослободилачког устанка до аутономија (171-179) *После ослобођења - радост и невоље (181-189) *Народни фронт као оквир комунистичке демократије (191-195) *Релативно привредно заостајање (197-200) *Стварна аутономија (201-206) *Обрачун са либералима (207-210) *Офанзива на Војводину и пад аутономије (211-218) *Политички васкрс Војводине (219-240) Само последње има 20 страница.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 12:04, 31. јул 2016. (CEST) == [[Марко Орешковић]] == Кандидат за сјајни чланак je на расправи. [[Разговор:Марко Орешковић|Коментариши номинацију]] Расправа траје до: 4. септембра 2016. у 20:00 == Rasprava na Trgu == Problem je u MediaWiki softveru koji se azurira bez znanja zajednica nikada se ne govori o prednostima i manama novijih verzija. Tu sigurno ima instalirah dodataka za MediaWiki softver ako otkrijem odmah javljam. --[[Корисник:Kolega2357|Kolega2357]] ([[Разговор са корисником:Kolega2357|разговор]]) 22:02, 5. септембар 2016. (CEST) Ja sam samo za izmenu, dodavanje, brisanje teksta u clancima. Ovo je izvan mojih mogucnosti. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 23:32, 6. септембар 2016. (CEST) == Deretić == Nije me bilo neko vreme. U međuvremenu su se, vidim, izdogađale neke stvari, ali pretpostavljam da nisam mnogo propustio. :) Bavio sam se nekim svoji problemima i rebus venereis. Ovim poslednjim s manje uspeha, ali što kaže pevač Hladnog piva: Kad nema velike ljubavi dovoljna je i mala. Ja sam dobio nadimak Provokacija, ali sam i dodelio jedan: [[Калокагатија|καλη καγαθη]]. Što se tiče Deretića, složio bih se s Nikolom, s tim što meni Deretić nije nimalo smešan. I ostalima bih preporučio da sačuvaju smeh za nekog drugog. Možda Kesića ili Ivanovića. Meni je, naprotiv, tužno što Deretić uopšte može nastupati u javnosti. Što se tiče članka o fiktivnom vladaru, jednom davno smo se dogovorili (barem sam ja stekao takav utisak) da ne pišemo o svakom gotsko-slovenskom vladaru posebno, nego da objedinimo njihove kratke biografije u jedan članak. Mislim na [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Готско-словенска_династија&action=history ovaj članak], koji je, vidim, u međuvremenu išaran "Deretićevim" kartama i objašnjenjima. Čudi me da ovo neko drugi nije primetio. Ja sam nešto u poslednje vreme uzdržavam od svađa. Bojim se da svaka rasprava s amaterima vodi u svađu. Učestvujem jedino u raspravama s učenim ljudima. Rasprava sa fanovima Deretića je kao igranje šaha s golubovima. Kako god odigraš, oni će misliti da su pobedili. Uostalom, takav je i sam Deretić. Radivoj je u raspravi vođenoj u NIN-u 2005. dokazao da on i družina ne se samo nemaju potrebno znanje za bavljenje naučnim radom nego ne barataju ni osnovnom faktografijom - ono što i učenici treba da znaju. Ja sam se davno bavio Letopisom popa Dukljanina. Istina, to nije težak spis (u odnosu na neke savremene latinske spise on je maca), ali zahteva ipak vremena pročitati sve to i sročiti priču svojim rečima. Podsećam da se u poslednje vreme oglašavaju neke grupe naučnika, među kojima je Đorđe Janković (inače izbačen sa FF u Bg), s tezama da gotsko-slovenska dinastija nije plod mašte barskog letopisca nego činjenica. Kako god, činjenica je da ljudi danas teže prihvataju ono što piše u udžbenicima i priručnicima, tj. da je Letopis popa Dukljanina jedan spis nejednake vrednosti. Neki delovi su vredni, neki su potpuno beskorisni. Mislim da je to stoga što Ministarstvo prosvete dozvoljava privatnim izdavačkim kućanja štampanje udžbenika, koje piše ko stigne. Dovoljna je samo potvrda Ministarstva prosvete i udžbenik ulazi u primenu. I pored niza sličnosti udžbenici izdati od različitih kuća pokazuju i određene razlike. Ja sam to primetio proučavajući samo jednu nastavnu jedinicu posvećenu Etrurcima. No, da se vratim na popa Dukljanina. Ja ne mogu shvatiti kako nekoga može impresionirati jedan takav spis sačinjen od kratkih rečenica, koje sumarno prikazuju događaje. Amijan Marcelin Grk iz Antiohije pruža daleko bolji prikaz događaja koji su se odigrali na našoj teritoriji nego barski arhiepiskop. O Amijanu makar znamo ko je i šta je. O barskom letopiscu ne znamo ništa. Uostalom, niko ne kaže da se iza "barskog letopisca" ili "popa Dukljanina" krije jedna osoba. O Letopisu Franačkog kraljevstva vredi još manje polemisati, zato što je taj spis nastao u Zapadnoj Evropi, daleko izvan naših prostora. I ovde sigurno nećemo naći detaljniji prikaz događaja na Balkanu. Stoga nemojte da vas zavaravaju reči nekih priučenjaka da je ovaj spis važan izvor za istoriju Srba. Ovaj spis važan je za nacionaliste. Oni u njemu vide potvrdu da su se Srbi oformili pre Hrvata. Da li je to iz aspekta kritičke istoriografije uopšte bitno? S druge strane, imamo gomilu neproučenih izvora na koje niko ne obraća pažnju, jer nisu zanimljivi. Ne mogu se iskoristiti kao dokaz protiv Hrvata ili za starinu Srba jer su iz mlađeg vremena. Što se mene tiče, imaš odrešene ruke da ukloniš svaku "deretićevštinu" (citat, kartu i sl) iz članaka + moju podršku u tome. Ako dođe do rata izmena, možeš računati da ću blokirati korisnika koji bude ubacivao ovakav sadržaj. Mislim da je dosta bilo popuštanja. Ovaj postupak mislim da primenjujem ne samo na deretićevce nego i na drugu "istoriografske" škole, koje naučnim principima pretpostavljaju nešto drugo - kao npr patriotizam. Ana misli da samo prema deretićevcima treba biti strog. Ja mislim da treba biti strog prema svim onim korisnicima koji zastupaju teze diletanata. To nije prkošenje Ani, nego prosto odbrana istoriografije od postmodernističkh tendencija. Ani sigurno ne bi bilo drago da je neko s znanjem hemije na nivou osnovne škole (7 i 8 razred) podučava kovalentnim vezama. Ako primetiš još neke ovakve stvari, obrati mi se slobodno. Stiće mi obaveštenje na email i ja ću se odazvati.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 14:57, 16. октобар 2016. (CEST) == Konrad Šuman == Uzgred, mogao bi napisati članak o ovoj ličnosti. Slučajno sam saznao za njega dok sam pretraživao neku reč. Ne mogu da se setim koju tačno. Mislim da ima veze sa skakanjem. [https://de.wikipedia.org/wiki/Conrad_Schumann Ovaj] vojnik iskorišten je dobro u propagandne svrhe. To je i sam shvatio. :) Ako bude nekih nedoumica u vezi s prevodom nekih termina, pitaj me. Otklonićemo ih zajedničkim stranama. Učeni nemački je jako zahtevan jezik, zahtevniji od engleskog.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 15:15, 16. октобар 2016. (CEST) == Postmodernizam i istočnonemačke teme == Postmodernizam je pojava opasna kao ekstremni islamizam. To što ja za razliku od drugog pasivan ne znači da je manje opasan. Islamizam se nalazi na spisku neželjenih pojava i možemo ga granatirati. A postmodernizam ne možemo ni identifikovati, a čak i kada ga identifikujemo ne možemo ništa učiniti osim da ga tolerišemo. Često se krije iza zakonskih odredaba, ličnih sloboda itd itd.. Podrazumeva neke nenormalne stvari. U prvom redu relativizaciju morala. Jako se loše odražava i na istoriju. O tome piše С. М. Перевалов, „Ex fonte bibere. Актуальная проблема отечественного алановедения“, Гуманитарная мысль Юга России, № 1 (2006), 19-20: У време када под утицајем постмодернизма историји прети перспектива ’игнорисања извора уопште’, кораци усмерени ка васпостављању обавезних процедура за критичку анализу извора важан су адут да историографија очува своје место међу другим хуманистичким наукама. Ovo je moj prevod. Ti nađi na internetu ovaj članak. Videćeš da sam rečenicu preveo od reči do reči. Ponekad se pitam ima li smisla prevoditi s ruskog. Mic po mic možeš pojačati tu tematiku. Slabi smo bili i s avionima dok nije došao Sahara. Otada čujemo pozitivne reakcije čitalaca. Ima čitaoca. Iznenadio bi se kad bi video ko sve čita. Čak je i predsednik koristio neke članke za svoje sastave. A nije isključeno da to radi i Vučić koji sve zna i sve vidi. To što mediji daju publicitet nekim bezveznim likovima, npr. onom koji je na svom profilu okačio sliku Dragunova i "pitao" Vučića: "No, kako ti se sviđa", ne znači da svi u toj budali vide nekog borca za prava radnika Jure - srpskog Ernsta Telmana. Ja sam mislio o tome da pišem. Na to me je podstakla igrica World in Conflict iz 2007, koja govori o alternativnoj istoriji: šta bi bilo da je SSSR umesto raspada izvršio opšti napad na Evropu i zapadnu obalu Amerike (Sijetl). Pošto se ja slabo razumem u softver, što je neophodan uslov za pisanje članaka o igricama, odlučio sam da obradim samo priču, odnosno pozadinu tog sukoba. Sovjetska kampanja počinje sa misijom u kojoj igrač, potpomognut od AI, treba da oslobodi Zapadni Berlin. Antifašistički zid nisu srušili protestanti, nego su ga digli u vazduh sovjetski mineri kako bi napali američke snage u Zapadnom Berlinu. Žestoka borba vodila se oko Ulice 17 juna (Straße des 17. Juni). Amerikanci su ovde bili toliko napadni da su Sovjeti morali da zovu u pomoć avijaciju. Jedan avion tipa Tupoljev 95 nadleteo je ulicu i sručio tovar bombi. Bombe su uništile preostale američke snage i zapadni Berlin je oslobođen. U kasnijim događajima Sovjeti su izbacili Amerikance iz Zapadne Nemačke i napali Francusku i Norvešku. S Deretićevim vizetovima ne vredi se boriti na viteški način, jer je to gubljenje vremena. Ukazati na propuste i onda brisati. --[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 23:38, 16. октобар 2016. (CEST) {{Обавештење - добар - скидање | Назив чланка = Марио Анчић | Датум почетка гласања = 29. 11. 2016. | Датум краја гласања = 6. 12. 2016. | Потпис = --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:32, 29. новембар 2016. (CET) }} Imamo nove na glasanju, glasaj, ostavi komentar, da rešimo više ovu stvar i odvojimo žito od kukolja [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5#.D0.A0.D0.B0.D1.81.D0.BF.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.B5_.D0.B7.D0.B0_.D1.81.D0.BA.D0.B8.D0.B4.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D1.81.D1.82.D0.B0.D1.82.D1.83.D1.81.D0.B0].--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:21, 5. децембар 2016. (CET) Takve stvari vise ne stavljamo u sitenotice, a zaboravio sam gde tacno ide. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 05:12, 8. децембар 2016. (CET) Dovorili smo se koliko me secanje pamti da se takva obavestenja vide samo kada se klikne na spisak nadgledanja --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 08:23, 8. децембар 2016. (CET) [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%3A%D0%9E%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0&type=revision&diff=11231736&oldid=11228936 Nasao sam]. Mozes i ti. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 09:25, 8. децембар 2016. (CET) {{Обавештење - добар - скидање | Назив чланка = Велизар (војсковођа) | Датум почетка гласања =8. 12. 2016. | Датум краја гласања =15. 12. 2016. | Потпис = --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:33, 8. децембар 2016. (CET) }} Ne može. Verovatno postoji ogranicenje u broju bajtova koliko naslov može da ima --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 07:04, 12. децембар 2016. (CET) {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Моника Белучи | Датум почетка гласања = 29. 12. 2016. | Датум краја гласања = 5. 1. 2017. | Потпис = Потпис корисника [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:25, 29. децембар 2016. (CET) }} == Аргентина == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Аргентина | Датум почетка гласања = 30. 12. 2016. | Датум краја гласања = 06. 01. 2017. | Потпис = [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 14:13, 30. децембар 2016. (CET) }} == Гласање за сјајан чланак == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Ђиро д’Италија | Датум почетка гласања = 6.1.2017. | Датум краја гласања = 13.1.2017. | Потпис = [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 12:15, 13. јануар 2017. (CET) }} {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Српски динар | Датум почетка гласања = 21. јануар | Датум краја гласања = 28. јануар | Потпис = Потпис корисника [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:45, 21. јануар 2017. (CET) }} Могу, ако их пошаљеш прво на Шпајз, па додаш доле шаблон Rotate и за колико степени да их заротира (90, 180, 270) --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 05:57, 24. март 2017. (CET) == Датотеке == Здраво Иване, па то је пракса, али колико ја знам правила нема које би забранило постављање чланака и датотека у исту категорију. Ја за пребацивање слика са наше википедије, али и осталих, користим [https://tools.wmflabs.org/commonshelper/?interface=sr commonshelper]. {{Ранко потпис}} 19:56, 24. март 2017. (CET) :Па што не поставиш директно на Оставу, има та алатка неких грешака, пребацује све Кријејтив комон слике и ГДФЛ, али са јавним власништвом иде слабије. {{Ранко потпис}} 20:52, 24. март 2017. (CET) == Potrebna pomoc == Napisao sam clanak 20. marta koji je predvidjen za brisanje u roku od 7 dana ukoliko se ne prepravi pa mene kao novajliju interesuje sta trebam da promijenim da clanak ne bi bio obrisan? https://sr.wikipedia.org/wiki/Rodoljub_Roki_Vulović Ne snalazim se ovdje uopste sto nekad zna da bude kranje frustrirajuce, ne znam ni gdje da ti kucam ove poruke [[Корисник:Roki Vulovic fan channel|Roki Vulovic fan channel]] ([[Разговор са корисником:Roki Vulovic fan channel|разговор]]) 23:47, 24. март 2017. (CET) == Поздрав == Пре све свака част на чланку [[Грб Београда]]. Ево једне датотеке коју сам нашао,можда затреба [[Датотека:Beograd stari grb.jpeg|десно|Стари грб Београда]] Једина мана што је доста мале резолуције. Поздрав! --[[Корисник: MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 22:32, 16. април 2017. (CEST) Подржавам за чланак дефинитино! Хвала за овај линк,нађох доста занимљивих ствари. --[[Корисник: MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:02, 17. април 2017. (CEST) Хвала теби на доприносу. Поздрав назад! --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:49, 22. април 2017. (CEST) Хвала пуно, исправљено--[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 18:02, 17. април 2017. (CEST) == Писмо вебмастерима == Здраво Иване, па није нужно потребно да се дода, али по мом личном искуству боље резултате даје уколко их прво контактираш неформално, а затим ако одговоре пошаљеш им наше званично писмо. {{Ранко потпис}} 17:37, 18. април 2017. (CEST) == Дозволе == Можда они немају такву страницу, била би предугачка. Имају [[:en:Wikipedia:Media copyright questions]] за питања за сваку датотеку понаособ. Не знам пуно о овоме...{{Obsuser потпис}} 00:40, 1. мај 2017. (CEST) : Ја упитао људе ИЗ Уба, како је правилно. --[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 17:34, 3. мај 2017. (CEST) :: Па ја сам из Шапца, што опет ништа не значи, ако ниси питао.--[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 18:14, 3. мај 2017. (CEST) Prepravljam datume godinama vec, ali nisam pratio raspravu. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 05:55, 22. мај 2017. (CEST) == ЛЗФНРЈ '55 == Иване поздрав. Од литературе за чланак који сам радио имам Малу енциклопедијау из 1985 . Што се тиче лексикона из 1955, моја је грешка , јер је мој извор из пдф формата са сајта ''знаменитости Авале'', где на крају текста стоји извор из те књиге, коју ја нажалост не поседујем. Ево можда није лоша идеја , нашао сам човека који продаје те књиге [https://www.kupindo.com/Enciklopedije-i-atlasi/29294173_ENCIKLOPEDIJA-LEKSIKOGRAFSKOG-ZAVODA-1-7 овде .] Па можда не би било лоше да га питаш за услугу , можда ти изађе у сусрет. Извини на погрешној информацији , исправљам ово. Надам се да ћеш наћи тражено и употпунити чланак о грбу Београда. Ако налетим на неки извор или чујем да неко има (а постоји могућност), јављам ти . Поздрав још једном [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:28, 24. мај 2017. (CEST) Ево можда и [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0&diff=1170111&oldid=1046478 ОВО ] буде од помоћи. Колико видим, корисник [[Корисник:Wlodzimierz|Wlodzimierz]] је убацио исти извор. Могуће да је тај извор убацио из истог разлога као и ја, односно да га је нашао на поменутом сајту, а можда ипак поседује литературу. [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:37, 24. мај 2017. (CEST) Дискусија на ту тему је завршена. Расправљали су о боји, добили су плаву боју (иако нико није поставио ни један валидан доказ за ту тврдњу, али није ни важно јер је реч о обичној графици кутијице), али се Зоки ту не заустави. И уместо да смирује ситуацију он иде од реда и подбада и провоцира нове сукобе. А лепо је упозорен да то не ради. Камо среће да сам колико првог дана закључао тај чланак и забранио све измене док се не договоре. Али видиш шта се дешава кад када се зажмири на једно око уз мисао „паметни су, договориће се”. А они не да се не договоре него направе будале од свих нас и праве материјале за таблоидне новине. Да не наводим какве је све увреде тај исти Саундвејвсерб упућивао другим админима преко друштвених мрежа. Ван памети. Ово је тимски спорт, ко жели да солира мора да тражи друго место за то. Зато је блок добио и Обсусер који је себи дао за право да мења туђе коментаре, зато ће га добити и Саунд јер себи даје за право да одређује ко је усташа, а ко патриота. И зато га је добио и Зоран јер је себи увртео у главу да има право да иде редом и прозива како кога стигне. Дуго нам је времена требало да заведемо ред овде и колико толико елиминишемо ту неку негативну енергију и немам намеру да дозволим да се тај хаос поново враћа. Од мене толико, а сада се орјентишимо на оно због чега и имамо налоге овдфе, писање и уређивање чланака. Све најбоље --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 14:11, 4. јун 2017. (CEST) Оставио сам глас и коментар тамо. Видео сам још раније да је постављено гласање, али у журби скроз сам заборавио да гласам за њега. Дефинитивно заслужује да буде изабран за сјајни чланак , ту нема полемике. Поздрав --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:30, 19. јун 2017. (CEST) == Стефан Војислав == {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Стефан Војислав| Датум почетка гласања = 25. јун | Датум краја гласања = 2. јул | Потпис = &nbsp;--{{подаци о застави SRB|застава/core|name=SRB|variant=|size=14px}}[[Корисник:MilosHaran|MilosHaran]] ([[Разговор_са_корисником:MilosHaran|разговор]]) 19:05, 26. јун 2017. (CEST) }} &nbsp;--{{подаци о застави SRB|застава/core|name=SRB|variant=|size=14px}}[[Корисник:MilosHaran|MilosHaran]] ([[Разговор_са_корисником:MilosHaran|разговор]]) 19:05, 26. јун 2017. (CEST) == Сребреница == Поздрав. Додао сам одељак на СЗР, па ако хоћеш укључи се. Али мислим да је очигледна пристрасност и да се измена могла поништити и као вандализам, поготово ако се узме у обзир историја доприноса тог корисника што баш на овој страници („интервенисање” након сваке „неподобне” измене) што иначе. {{Obsuser потпис}} 19:50, 11. јул 2017. (CEST) == Фотошоп == Иначе не. {{Obsuser потпис}} 04:13, 24. октобар 2017. (CEST) Мислим да сам средио, иако је касно јер је данас посљедњи дан приказивања тог чланка на главној страни. {{Потпис Ранко}} 20:58, 4. новембар 2017. (CET) :То ти се налази овдје: [[Википедија:Писмо вебмастерима]]. {{Потпис Ранко}} 21:11, 8. новембар 2017. (CET) == Грб Бање Луке == Појаснити како се може доминирати (и зашто би неко уопште хтео доминирати) одабиром неког знака на неком грбу, те како се зна да је то на некој територији а не и на некој другој рецимо делимично + како се зна која је то етничка група односно како се ставља све у исти кош (можда има припадника, људи — појединаца, одређене групе којима ти симболи не представљају ништа — или их то уопште не интересује, а овако се о њима лажно пише). {{Obsuser потпис}} 16:42, 10. новембар 2017. (CET) {{tb|Разговор:Грб Бање Луке}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:04, 10. новембар 2017. (CET) Иване ја сам апсолутно свестан своје грешке коју сам начинио. Опет са друге стране нисам хтео да дозволим да неко због својих личних ставова копа и мења чланак и улази тамо, где је све већ јасно. Свака тврдња се у суштини може оспорити, било у твом или неком другом чланку. Успут ако оспоравам скрнављења на овој, не значи да ћу бурно реаговти на неке контраверзне теме. Пишем ти овде, јер се она сзр већ претворила у опште народно весеље. <br>Ако га одрадиш овако добро, имаћеш моју подршку и за тај контраверзни чланак који спремаш ;) --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 19:20, 10. новембар 2017. (CET) Ма нека фрке никакве :) Поздрав --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 23:52, 10. новембар 2017. (CET) == Зелда Фицџералд == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Зелда Фицџералд | Датум почетка гласања = 26. новембар | Датум краја гласања = 3. децембар 2017. | Потпис = [[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 20:29, 30. новембар 2017. (CET) }} {{Корисник:Владислав Перић/Шаблон за Википедијанца године}} --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 23:46, 24. децембар 2017. (CET) Средио сам. Поздрав! {{Потпис Ранко}} 17:56, 27. децембар 2017. (CET) {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Ђурађ Кастриот Скендербег | Датум почетка гласања = 23. децембар | Датум краја гласања = 30. децембар 2017. | Потпис = &nbsp;--[[Корисник:MilosHaran|MilosHaran]] <sup>[[Разговор са корисником:MilosHaran|Ум?]]</sup> 21:47, 28. децембар 2017. (CET) }} Што се мене тиче ја бих гласања као таква укинуо јер је то апсолутно беспотребна и превазиђена бирократија. Треба да се аргументовано дискутује и да аргументи буду ти којима ћемо да се макљамо у расправама, а не пуки гласови. Тим пре јер велика већина гласа по инерцији. И сад се, теоријски гледано, може скупити 20 уредника који ће покренути гласање о томе да је Земља равна плоча. И шта онда? Википедија није демократија, већ аргументи. Ни Бојан ни Филип нису изнели ни један једини ваљани аргумент против тих акција и не видим шта ту има да се гласа. Поново би се све растегло унедоглед, као што се код нас по обичају ради. --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 13:31, 3. јануар 2018. (CET) :Ма нема он шта да одустаје или не. Већ рекох да Википедија није демократија већ арена за макљање аргументима. Зна се шта јесте, а шта није за Википедију и ту места неким личним ставовима нема. --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 13:40, 3. јануар 2018. (CET) ::Па захваљујући таквим тврдоглавим ставовима колико је само сјајних чланака пропадало на гласањима, јер ето некоме се може да гласа како хоће. И онда мој глас образложен бројном литературом и референцама једнако вреди као и глас особе која није написала ни реч. Већ рекох да је Бојан масовно уносио чланке без да је икога питао, што је мени на неки начин океј су све теме биле релевантне. Тако и сада, не видим шта ту има да се изјашњава. Сви аргументи иду у прилог том уносу и то је то. --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 13:48, 3. јануар 2018. (CET) :::Човеј је на време најавио унос, дао примере како би чланци требало да изгледају, испоштовао сва правила уређивања и нема ту шта више да се расправља. --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 13:55, 3. јануар 2018. (CET) {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Фудбалска репрезентација Грчке | Датум почетка гласања = 14. 1. 2018. | Датум краја гласања = 21. 1. 2018. | Потпис = [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 07:21, 14. јануар 2018. (CET) }} == Нада Димић == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Нада Димић | Датум почетка гласања = 15. 1. 2018. | Датум краја гласања = 22. 1. 2018. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:55, 15. јануар 2018. (CET) }} == Споменик борцима Револуције == Поздрав Иване, видим да сређујеш чланак о Споменику борцима Револуције, али ми нису јасне новоубачене фотографије. Јесу ли оне део околине споменика или? Ако јесу онда их треба одвојити у посебну галерију. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 23:31, 17. јануар 2018. (CET) :Можда не би било лоше да се направи и чланак Спомен-парк Видрак где би се описало све ово о простору на коме се налази садашњи Споменик борцима Револуције. Прича је заиста интересантна, и када се буде додало текста онда ће новоубачене слике добити значај. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:32, 18. јануар 2018. (CET) ::Иначе тек сад видим [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3APinki&type=revision&diff=16064577&oldid=16039701 ову твоју поруку]. Ти и Зоки сте ми послали поруку у исто време и нисам је регистровао, јер сам одмах кренуо да му одговорим. Скакао да би било добро уколико би нам донирали потребне фотографије, јер би то у многоме освежило и побољшло чланке. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:05, 18. јануар 2018. (CET) Предложио сам чланак [[Бранко Крсмановић]] за сјајан, па те молим да га погледаш и даш евентуални коментар на страници за разговор.--[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:48, 25. јануар 2018. (CET) Вексилологија је грана хералдике, ем аутори су преко господина Тодоровића из хералдичког друштва Милош Обилић, изразили жељу да то буде у чланку.--[[Корисник:BosnaSRB RS|BosnaSRB RS]] ([[Разговор са корисником:BosnaSRB RS|разговор]]) 21:18, 6. фебруар 2018. (CET) == Spomenik Revoluciji 2 == Поздрав, слабо сам на Википедији ових дана, погледаћу шта још имам о споменику. Ја бих направио неке измене у чланку и проширио увод. Када завршиш показаћу ти које измене. Ако није довољно велик за сјајан, сасвим је довољан за добар. Али треба то видети са још неким корисницима. Ја мислим да може да буде сјајан. Поздрав --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:20, 13. фебруар 2018. (CET) Ono što bi ja svakako uradio tiče se uglavnom galerije: 1. izbacio bi prve dve slike Bakićevog spomenika u Nikšiću 2. sliku vešanja Filipovića bi ubacio u odeljak o njemu, koji treba proširiti 3. slike groblja bi prebacio u galeriju u odeljku u groblju to je nešto što bi po meni vizuleno unapredilo članak. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:35, 13. фебруар 2018. (CET) Ја сам се овде обраћао за слике [[Разговор о Википедији:Википедијанац стажиста/Музеј Југославије 2017]] --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:39, 14. фебруар 2018. (CET) Имам колоризовану фотографију вешања Стеве Филиповића да ли се она може послати на Википедију? --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:06, 14. фебруар 2018. (CET) Kako napreduju radovi na članku o Spomeniku Revoluciji? Kada završsavaš da ga nominujemo? Ja sada radim na članku o generalu Miloju Milojeviću, koji je bio jedan od prvih proglašenih narodnih heroja još 1942. godine. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 23:31, 11. март 2018. (CET) Дозволи да када завршиш, прођем једном кроз текст како би можда унео можда ситне измене. Нећу док не скинеш шаблон за радове у току. Радујем се завршетку и гласању. Поздрав--[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 23:52, 11. март 2018. (CET) == Сугестије == Још од раније страница Споменик борцима Револуције се налази на мом списку надгеледања и видим да се на њој тренутно одвија бесмислени рат изменама. Искрено не видим да су Бокицне измене лоше. Јер ако кренемо редом исправно је ''посвећених '''Д'''ругом светском рату'' са велим словом, а не малим. Што се тиче референци <nowiki>{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125}}</nowiki> када се наводи само једна страница онда иде само једно '''р''', а када се наводи више страница онда иду два '''рр'''. Ово за реку Колубару, сте обијица погрешили јер је име чланка [[Колубара]], а не Колубара (река) или Река Колубара. Није ми једино јасно зашто је уклонио преусмерења код источне Србије и западне Србије. Такође, наслови не би требали да буду на средини чланка. Оно што би ти саветовао код галерије је да величну слика уместо 275х175 пребациш на 250х180 јер би тада избегао ову белину, барем код хоризонталних слика. Поздрав--[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:39, 12. март 2018. (CET) :Nemam nijednu sliku koju bi ubacio u članak. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:49, 12. март 2018. (CET) ::Ево једне сугестије, слике би могао да стављаш и са леве и десне стране чланка. Ја их обично стављам наизменично. Ево једне реченице с почетка чланка која ми се учинила мало недефинисаном — ''Споменик Стевану Филиповићу је, са тог аспекта, вероватно први значајан споменик подигнут у Југославији''. Ипак споменик је подигнут тек 1960. године, а до тада је подигнут читав низ значајних споменика. Један од првих споменика југословенским партизанима који је постао симбол НОБ био је такође Бакићев „Позив на устанак”. Он се налазио и плакети [[:Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|Споменице жртва фашистичког терора окупатора и њихових слугу]]. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 23:10, 12. март 2018. (CET) Поздрав, направио сам неке ситне измене на чланку и дао подршку на расправи. Сад сам се стио да имам негде слику Минијатуре споменика која је поклоњена Титу. Мала сугестија у одељку ''Периодизација и критика дела'' Бакићев споменик се мало наводи Позив на устанак, час Бјеловарац и то може збунити неког ко није довољно упознат са темом. Једино ми није јасно што си стављао бројеве код слика, не сећам се да је та пракса постојала код чланака. Мислим не сметам ми, али не видим сврху. Иначе планирам да напишем чланак о скулптури Позив на устанак, као што сам нписао [[Скулптура Партизански курир]]--[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:53, 13. март 2018. (CET) Мислим да ипак треба забележити нешто о скулптури Позив на устанак, јер је постављена на више места. Написао си испод слике да је она испред Музеја 4. јули оригинал, али мислим да је оригинал била у Бјеловару, јер је постављена прва 1946. године. Чак ми се чини да је ова на Дедињу трећа постављена, а да је друга била она што је сада у Војном музеју. На једној старој слици Келемегдана видео сам ту скулптуру, који је стајала напољу испред зграде Војног музеја (зграда првобитног Војног музеја је била у данашњој згради Завода за заштиту споменика, а од почетка 1960-их (мислим да је у питању 1961) је премештена у данашњу зграду. Испред те првобитне згарде, у близини платоа где се налази Победник, се и данас налази мали кружни трг где је некада била ова скулптура, а сад је ту посађено цвеће. Иначе првобитни назив споменика је Споменик стрељанима, али је познатији како „Бјеловарац”, као што је и Споменик борцима Револуције познат као „Ваљевац”. Ја сам ипак за право име, мада ће свако без грешке тај споменик поистоветити са Стеваном Филиповићем. Ја сам чак и да се чланак о њему преименује у Стеван Филиповић јер се већи део живота тако звао, мада му је званично писало Стејапн. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:29, 13. март 2018. (CET) Нисам синоћ био на Википедији, тако да ћу данас потражити минијатуру Стевиног Споменика, као и минијатуру Позива на устанак, која такође постоји у Музеју Југославија. Имам слику тог из Војног музеја, окачићу је. Управо тако то су оригинални одливци, док је овај садашњи Бјеловарац копија. Нашао сам тај из словеначке Истре, али он није у прирдној величини. Ево слика — [http://www.zb-koper.si/spomeniki/pobegi1.jpg ], [http://2.bp.blogspot.com/-rZpHbycKMMQ/VcsatLt8GPI/AAAAAAAAWp0/nHOYeQ0KQeQ/s1600/Pobegi%2B-%2BSpomenik%2Bpadlim%2Bv%2BNOB%2Bin%2Bzrtvam%2Bfasisticnega%2Bnasilja%2B4.JPG ]. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:36, 14. март 2018. (CET) Zaboravih da ti napišem, ne bi bilo loše da se u članak ubaci i podatak da je u Opuzenu, rodnom mestu Steve Filipovića, bio podignut sličan spomenik, koji je uništen. Mislim ovo može kao zanimljiv podatak da se ubaci, jer nema puno veze sa konkretnim spomenikom. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:42, 14. март 2018. (CET) Започео сам чланак [[Скулптура Позив на устанак]] и убацио све слике. А додао сам и следеће слике — [[:Датотека:Stevan Filipovic Muzej Jugoslavije.jpg]] и [[:Датотека:Stevan Filipovic Muzej Jugoslavije 2.jpg]] --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:25, 15. март 2018. (CET) Radeći na članku o Pozivu na ustanak, nalteh na interesantan podatak. Naime sećaš se da sam ti rekao da mi se čini da je odlivak ispred Muzeja 4. jula na dedinju treći primerak? Izgleda da sam bio u pravu, mada nemam nigde to potvrdu u literaturi, ali imam jednu fotografiju s kraja 1940-ih, gde je taj spomnenik ispred [[Павиљон Цвијета Зузорић|Paviljona Cvijeta Zuzorić]] na Kalemegdanu → [http://i41.tinypic.com/e84htw.jpg ]. Takođe imam fotografiju, gde je taj spomenik ispred današnje [[Зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда|zgrade Zavoda za zaštitu spomenika Beograda]], a tadašnjeg Vojnog muzeja → [https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-0/c36.0.200.200/p200x200/10612639_10205157723407052_182679339297105712_n.jpg?oh=aea233ced5b8931d7f6c4590293a9740&oe=5B4DB18A ]. Taj se spomenik baš našetao po Kalemegdanu. Sada me samo muči kada je prebačen u Zgradu Vojnog muzeja, da li 1956. kada je dobijena današnja zgrada ili 1961 kada je otvoren za posetioce sa današnjom postavkom? --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 00:09, 17. март 2018. (CET) == Одговор == Књигу је издао Завод за заштиту споменика културе Ваљево, 2006. године и њој су обрађени споменици културе по општинама, са не баш опширним описом. Предлажем ти да одеш до Завода и замолиш их да погледаш књигу, па ако ти одговара, можеш је купити. Иначе, за писање страница о споменицима културе у Мачванском и Колубарском округу, осим података из књиге, користио сам и податке са званичног сајта Завода, за који смо добили одобрење за коришћење.--[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 20:28, 28. фебруар 2018. (CET) :Споменика из НОБ-а нема осим Спомен гробља на Крушику и Споменик Револуцији. Једино је код нас општина Лозница пописала [http://www.loznica.rs/OPSTINA-LOZNICA-Spomen-obele%C5%BEja-na-teritoriji-grada-Loznice_2652____lat све споменике и спомен плоче по селима], остали ништа.--[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 21:05, 28. фебруар 2018. (CET) Не ставља аутобот у два реда, већ твој програм којим идеш на интернет. Друго: ''The syntax <nowiki>{{Reflist|2}}</nowiki> (for example), which specifies two columns of equal width regardless of the available display width, is deprecated (and is disabled for mobile view)''. И ја ћу преломе текста са бр уместо са два нова реда и стављање бесмислених веза --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 21:59, 11. март 2018. (CET) Ботови не знају да читају и ја не видим да си ставио радови у току у ДОСу. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 22:01, 11. март 2018. (CET) 30em je standard. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 22:06, 11. март 2018. (CET) Proglasio je onaj koji je deklarisao kozmeticke izmene. Ako ima malo referenci, njegov bot stavlja samo reflist. A ako ima puno sve reflist|2 je pretvarao sam automatski u 30em. A zasto stavljas center u odeljke kada odeljci ne treba da su formatirani? --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 22:12, 11. март 2018. (CET) To sto si ti napisao najvise teksta te ne cini autorom clanka. Ti svojatas clanak i uredjujes ga prema svojim ukusima, a ne prema nekom nepisanom standardu. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 22:23, 11. март 2018. (CET) Извињавам се што се мешам у дискусију, али како МОЈ БОТ може да чита да ли има шаблон радови у току и то у ДОС-у? Одговор: ажурирам бота редовно. А овом изменом: https://gerrit.wikimedia.org/r/#/c/407186/ је омогућено да бот чита да ли има шаблона рут или не. [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 22:25, 11. март 2018. (CET) Meni nije jasno po čemu to nije standard da se koristi center [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3ASoundwaweserb&type=revision&diff=19182718&oldid=19159907]? To mi treba u članku i neću da Autobot uklanja.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:31, 11. март 2018. (CET) Ja sam stavlja svuda prvo reflist|2 pa kada sam video da mi alatka za resavanje viseznacni, za formatiranje referenci to ispravlja u 30em, presao sam na 30em. Odgovorio sam ti za centiranje --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 22:33, 11. март 2018. (CET) Niko ne koristi jer ne zna. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 22:37, 11. март 2018. (CET) Odgovorio sam ti pitanjem. A inače i ovde da ti odgovorim. [https://developer.mozilla.org/en-US/docs/Web/HTML/Element/center Tag center je zastareo]. Svi članci pre i mnogo posle nego što sam ja došao nisu koristili centriranje.--[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 22:40, 11. март 2018. (CET) Ja sam mislio taj komentar da pošaljem Bojanu, ali u brzini sam poslao tebi. Nema veze neka si video, pošto se ja slažem sa tobom 100 posto.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:47, 11. март 2018. (CET) Naravno, svi mogu da ne koriste ZUDS u kupatilu jer ne znaju, ali ispravno je ispravno (i u ovom slučaju životospasavajuće). Kliklći na englesku vikipediju i videćeš da 99% članaka ne koristi tako neke stvari kao što je centriranje slika, a zaista nigde nisam video da neko centrira odeljke. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 22:52, 11. март 2018. (CET) : И опет Википедија на енглеском аргумент. Докле ли ће појединима она бити бог и батина? Зар све мора да буде као и тамо?! Не мора! Саунде и Иване, када неко користи пајвики верзију од 10 година, онда се са њиме једва може доћи на крај. Пајвики се сваког дана ажурира, и сваког дана излази нова верзија њега. Нико на овом свету, осим Бојана, не користи прву верзију. [https://gerrit.wikimedia.org/r/#/c/407186/ Бот може да чита да ли има шаблона рут у чланак, и ако га има, не извршава никакве измене], [https://gerrit.wikimedia.org/r/#/c/398923/ Ажуриран бот не прави проблеме са референцама]. И такође, Бојан не мора да мења више шаблон за референцирање на рефлист.. Али шта ћемо. Он тако хоће. Све алатке препознају и називе на српском, према мом захтеву. Молим лепо! [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 22:56, 11. март 2018. (CET) Ja se pozivam na praksu, ne na subjektivni - meni je tako lepse. Ne ažuriram pajviki jer nisam mogao da ga pokrenem, a neme potrebe da ispravljam stotine linija zbog promena koje se ne vide kao sto je cirilicni reflist. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 23:04, 11. март 2018. (CET) : Јел? Нисам знао. Онда смо ја и остали који користимо пајвики Ајнштајни, а Бојан не може да покрене, а има ботове већ доста година. Ја имам бота годину дана, па још и доприносим истом што директно на гериту, што пријављивањем багова које не знам да решим. [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 23:06, 11. март 2018. (CET) ::Super --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 23:08, 11. март 2018. (CET) ::: Па ништа.. Очигледно је да тераш по свом. [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 23:11, 11. март 2018. (CET) ::::Ja nisam taj koji se poziva na meni je lepše, članak je moj... 100 ljudi, svakom se nešto sviđa, ne sviđa... Ja se pozivam na praksu, a mnogo sam duže ovde. Da mislim da je ćirilični reflist nešto vredno truda, potrudio bih se. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 23:15, 11. март 2018. (CET) :::::Ne pravim greške jer želim, već zato što ne mogu da predvidim kome je šta palo napamet. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 23:25, 11. март 2018. (CET) :::::Сме и може, али ако ја то не видим,ако не водимо расправу, онда нисмо ништа добили јер ће опет кроз неко време се иства ствар десити. Слудили сте ем, више не знам коме одговарам. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 23:36, 11. март 2018. (CET) ::::::Ja mogu da vidim samo ako slucajno natrcim u skorasnjim izmenama. Posto sam uglavnom nocna smena, cesto ne vidim sta se desava preko dana. I zamisli situaciju kada se ne bi držali nekih nepisanih pravila. Kada bih hteo da radim nesto, zbog necijeg hira bih ili botom izostavio nesto ili pogresio. Recimo sve moje linije kada kada slažem odeljke Reference/Literatura/Spoljašnje veze (po postojećoj smernici) podrazumeva se da piše ''reflist|30em''. Nema рефлист/наводи,референце,<nowiki><references /></nowiki> Kada bih morao da iskucam sve kombinacije, pre bih se obesio. A da u jednoj liniji nabijem sve kombinacije, dolazilo bi do gresaka. == Споменик == Сад си ме мало заинтригирао, страницу сам подигао на самом мом почетку рада на Википедији (већ сам и заборавио) и велика је вероватноћа да сам несмотрено прекопирао кутију од негде и тако је остало. Ни ја сад нисам нигде нашао да је споменик другчије категоризован него као непокретно културно добро као споменик културе.--[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 20:51, 14. март 2018. (CET) Чланак је на [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5#Споменик_борцима_Револуције гласању] :) --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:58, 20. март 2018. (CET) [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0#Скорашње_измене Погледај].--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:12, 20. март 2018. (CET) == Takmičenje == Ćao, Ivane! Imam jedno pitanjce. Da li su članci koje si napisao za takmičenje završeni? Kada budu, molim te da to naznačiš u napomeni. Bilo bi dobro da bude jasno, što bi značilo da piše "završen". Pozdrav, hvala i srećno. --[[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 21:25, 21. март 2018. (CET) == Споменица == Доделих ти споменицу, али и мало поређах оне које си раније добио, надам се да се не љутиш. Поздрав --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 23:56, 1. април 2018. (CEST) {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Парк природе Странџа | Датум почетка гласања = 2. 4. 2018. | Датум краја гласања = 9. 4. 2018. | Потпис = [[Корисник:MareBG|MareBG]] }} Ovde cu ti odgovoriti. Necu se ponovo kandidovati za admina (mada svako jutro kada dodjem ovde, zacudim se da sam jos uvek admin). --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 05:03, 5. април 2018. (CEST) == [[Ђуро Ђаковић]] == Поздрав друже, предложио сам још један мој чланак за сјајан. Погледај га и ако желиш дај неки коментар. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:35, 5. април 2018. (CEST) {{Википројекат:Изабрани чланци из историје Србије—позив}}--[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 01:02, 7. април 2018. (CEST) Ево започео сам списак чланака који би требали да буду [[Википедија:Википројекат Изабрани чланци из историје Србије#Потребни чланци|допуњени и изабрани на Википедији]]. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:20, 7. април 2018. (CEST) {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Ђуро Ђаковић | Датум почетка гласања = 13. 4. 2018. | Датум краја гласања = 20. 4. 2018. | Потпис = [[Корисник:Pinki|Pinki]] }} Поздрав, имам заиста пуно књига о НОБ, али ову нажалост немам. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:27, 8. јун 2018. (CEST) == Дискусија на Тргу == Извини, али у 2 дана закашњења сам са читањем те расправе, тако да не бих могао да се огласим док не ишчитам све... А питање је да ли ће се то десити пре краја недеље... --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 20:18, 12. април 2018. (CEST) :И даље сам на 12. априлу. Ви апсолутно нисте нормални са том дискусијом. Ја просто не стижем све да ишчитам (а сутра идем на пут и нема ме до понедељка). Апосолутно не долази у обзир било какво моје изјашњавање на дату тему без потпуног контекста. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 20:27, 18. април 2018. (CEST) Позив да се прикључиш: [[Википедија:Википројекат Македонија]].--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:23, 12. април 2018. (CEST) == Језичи шаблон == Тај шаблон већ постоји {{tl|Sk}}. Ја бих ти препоручио да литературу не означаваш на тај начин, него да користиш шаблоне {{tl|cite book}} (за књигу) или {{tl|cite journal}} (за часопис), а када попуниш параметар <code>|language=</code> са <code>sk</code> добијаш <code>(на језику: словачки)</code> и тада ће се тај чланак аутоматски категорисати у [[:Категорија:CS1 извори на словачки језику (sk)]]. {{Потпис Ранко}} 04:15, 16. април 2018. (CEST) Хвала на оном одговору, сад си поново доказао да се овде водиш стварима како ти одговара. Да се не би замерио Бојану који те је подржао, не осуђујеш га. Па да те питам како би било назвати нпр. мене када сам у почетку грешио ? Можда да ми дође 20 људи и напише да сам лажов. Или сваког Иповца вандала уместо да опоменемо само залепимо на зид - Лажеш. И кажеш Бојан то не види као увреду, занимљиво. Значи свако од нас има права да лепи епитете другима, ако их не види као увреду? Браво, маестро. Није ствар о Косову, ту смо се занели, али овде сам доста променио мишљење о теби. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 23:39, 16. април 2018. (CEST) Добро Иване. То је већ поштено од тебе, свако има свој поглед. То са м*дима је врло дискутабилно. Ако ти и ја нисмо лајали после 5 дана не треба нико. Поздрав --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 23:59, 16. април 2018. (CEST) Ја не мислим да он фарба, али да се не враћамо на преткосовски циклус, као што кажеш ту су админи да процене хладне главе, нас "усијаних" је доста на админ табли. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 00:14, 17. април 2018. (CEST) Добар део људи овде је чак гласао и за Зорана да добије админ права, а након оне „античке трагедије” са повлачењем коју нам је приредио пар дана раније. О неким стварима треба добро размислити пре него се напишу --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 19:25, 18. април 2018. (CEST) == Кандидат за статус доброг == Поздрав, чланак '''[[Кичмењаци]]''' кандидован је за статус доброг, у току је расправа на '''[[Разговор:Кичмењаци|страници на разговор]]'''. Уколико желиш можеш да изнесеш своје мишљење! :) --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 19:04, 21. април 2018. (CEST) == Кичмењаци == {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Кичмењаци | Датум почетка гласања = 23. април 2018. | Датум краја гласања = 30. април 2018. | Потпис = [[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 12:59, 24. април 2018. (CEST) }} == Манастир Црна Река == {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Манастир Црна Река | Датум почетка гласања = 2. мај 2018 | Датум краја гласања = 9. мај 2018 | Потпис = [[Корисник:Ookuninusi|Окунинуши]] }} == Фудбалска репрезентација Пољске == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Фудбалска репрезентација Пољске | Датум почетка гласања = 8. мај 2018. | Датум краја гласања = 15. мај 2018. | Потпис = --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:19, 8. мај 2018. (CEST) }} == Фотографија МЈ == Иване што се тиче оних слика, највероватније неће моћи све три, али једна, евентуално две може. Надам се да ће и то бити од користи.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 15:25, 2. јул 2018. (CEST) :Не знам, ја ћу да пробам максимум да извучем још ове две недеље колико сам овде, па ће да видимо шта ће бити на крају.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 16:25, 2. јул 2018. (CEST) ::Биће нешто сигурно. Остало ми још 90 фотографија да убацим да би испунио циљ 400 фотографија. Пошто тренутно скупљам тих 90, највероватније ће фотографије које теби требају бити убачене у току следеће недеље када будем све убацивао.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 08:56, 3. јул 2018. (CEST) :::Само да јавим, пет фотографија од оних што си ми рекао сигурно убацујем, а за остало ћемо видети. Биће у уторак или понедељак.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 09:38, 5. јул 2018. (CEST) ::::Као да ми читаш мисли. Управо гледам те фотографије о споменицима и ставићу их све на списак па се надам да ће све и бити убачене.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 10:38, 5. јул 2018. (CEST) Иване шаљем ти пет фотографија, две из Титовог обиласка Споменику Револуције [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Tito_u_obilasku_spomenika_Stevanu_Filipovi%C4%87u_u_Valjevu.jpg], [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Tito_u_obilasku_spomenika_Stevanu_Filipovi%C4%87u_u_Valjevu_(2).jpg] и три из обиласка спомен гробља Крушик [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Tito_u_obilasku_Spomen_groblja_na_Kru%C5%A1iku.jpg], [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Tito_u_obilasku_Spomen_groblja_na_Kru%C5%A1iku_(2).jpg], [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Tito_u_obilasku_Spomen_groblja_na_Kru%C5%A1iku_(3).jpg]. Није много, али надам се да ће додатно да улепша чланке.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 10:50, 10. јул 2018. (CEST) == Жикица Јовановић Шпанац == Поздрав, управо приводим крају чланак [[Жикица Јовановић Шпанац]] па ћу га номиновати за сјајан. Ево да и ја мало дам допринос ваљевским темама :) --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:30, 12. јул 2018. (CEST) :Чланак је обиман а има свега 5-6 „црвених” чланака што значи да је тема добро обрађена. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:50, 12. јул 2018. (CEST) ::Ако имаш нешто од новије литературе слободно пошаљи. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:41, 12. јул 2018. (CEST) :::Поздрав друже само да ти јавим да је отворена расправа за чланак [[Жикица Јовановић Шпанац]] па те молим да учествујеш у расправи. Поздрав и хвала унапред. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:47, 14. јул 2018. (CEST) {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Жикица Јовановић Шпанац | Датум почетка гласања = 21. јил 2018 | Датум краја гласања = 28. јул 2018. | Потпис = [[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:35, 21. јул 2018. (CEST) }} == Спомен гробље на Крушику == Стварно не знам, нити се могу сетити, али сам цео комплекс прошао и сликао оно што је било интересатно. Сећам да је тамо било неке дечурлије са мајкама, па се бојим да избегавајући да њих сликам, нешто и праскочио.--[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 21:34, 14. јул 2018. (CEST) :Поздрав, не стигох да ти одговорим препордне, али видим да си га кандидовао за добра и имаш моју подршку. Добро је урађен чланак. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:29, 15. јул 2018. (CEST) == Јерковић == {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка =Душан Јерковић | Датум почетка расправе =02.08.2018 | Датум краја расправе =09.08.2018 | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:43, 2. август 2018. (CEST) }} {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Душан Јерковић | Датум почетка гласања = 9 | Датум краја гласања = 16. август 2018. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:37, 10. август 2018. (CEST) }} == Принцип == {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка =Слободан Принцип Сељо | Датум почетка расправе =12.09.2018 | Датум краја расправе =19.09.2018 | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:54, 12. септембар 2018. (CEST) }} {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Статистике каријере Ендија Марија | Датум почетка гласања = 25. 9. 2018. | Датум краја гласања = 2. 10. 2018. | Потпис = [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:13, 25. септембар 2018. (CEST) }} == Стева Колубарац == Поздрав, само да ти јавим да сам започео са сређивањем чланка о Стевану Филиповићу, а то сам започео преименовањем чланка у Стјепан Стева Филиповић. Мислим да је тај назив нај прикладнији с обзиром да тако пише и на спомен-плочи на Спомен-гробљу Крушик. Ако ти не буде тешко могао би да сликаш споменик Мише Пантића у Ваљеву. Добро би дошао за чланак о њему. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:22, 18. септембар 2018. (CEST) :Поздрав, имам ја материјала о Миши Пантићу из књиге ''Овде је Србија рекла слобода'' па ћу мало додати о њему, мада сам и ја скоро видео ту књигу о Миши на Купинду. Тражио сам тамо и књигу о Стевану из 2012. године, али је доста скупа, а не знам да ли је баш добра. Ако можеш да ми кажеш мало више о тој књизи — да ли ту има више фотографија са вешања и да ли је ту дата обимнија Стевина биографија? У неким биографијам се појављује неколико погрешних података о њему, које сам сада разјаснио у овом чланку. Мислим да је ово један од мојих бољих чланака, јер сам заиста уложио доста времена да би разјаснио неке ствари. У досадашњим биографијама се слабо обрађује његово учешће у борбама у Подринском одреду, које сам колико толико успео да реконструишем. У књизи ''Споменици Народноослободилачке борбе'' пише да му је 1959. године у кругу фабрике дрвне индустрије подигнут споменик. Знаш ли да ли тај споменик и даље постоји? Ако постоји можда би могао да га сликаш. Ја ћу ових дана да одем до Дедиња да сликам његову бисту код Музеја Југославије. Таман да употпуним чланак, мада и сада има доста фотографија. Одлично ако средиш чланак о вајару Сретену Стојановићу, јер сам ја средио о његовом брату Младену. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:49, 25. септембар 2018. (CEST) ::Не знам јеси ли видео [http://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/2943/O-Spomeniku-i-Valjevu.htm ову] фотографију? :::Upravo privodim kraju, tj na delu sam o vešanju. Nemam puno materijala za odeljak Narodni heroj, koji upravo treba da s ebavi nasleđem tako da slobodno ubaci kad završim. Ono što me sada muči su dve stavri — da li je Filipović u Valjevo prebačen u maju 1942. godine iz Šapca ili je prebačen direktno iz Beograda februara 1942. godine. Šta stoji u toj knjizi? I ono što mi svakako možeš pomoći je gde je tačno mesto izvršenja vešanja i da li se tu sada nalazi bista Filipovića? Po nekom mom saznanju iz knjiga to je na prostoru današnjeg Doma kulture? Jer u opisu egzekucije u tekstovima stoji da je to izvršeno na vašarištu-pijaci? Slabo poznajem Valjevo, bio sam skoro ali samo na Vidraku i Krušiku. Vidim da je pijaca preko Kolubare, a da li je pre bila s druge strane? --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:31, 25. септембар 2018. (CEST) Ово је за сада финална верзија чланка. Разрешио сам дилему око пребацивања у ваљевски затвор, то је 25. марта. Тако пише на документу, а и књизи где се наводи 25. фебруар је неко само пермутовао месец јер се наводи у римским бројевима. Сутра ћу још мало поправоити и дотерати неке ставри па ти убаци још шта има из те новије књиге. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:42, 26. септембар 2018. (CEST) :Kako napreduje rad na dopuni članka, pošto je deo koji si ubacio u odeljak spomenici već opisan. Mislio sam da ćeš ubaciti deo o spomen-pločama koje su postavljane, kao i još nekim spomenicima. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:43, 1. октобар 2018. (CEST) ::Rekao sam ti da postoji ta bista na Dedinju, to je tačno preko puta Muzeja Jugoslavije. Postoji još uvek ta bista, rekao sam da ću je slikati. Samo da se vreme malo popravi, da ne slikam baš sad po kiši. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 09:30, 2. октобар 2018. (CEST) :::Поздрав друже, мало сам изменио и обликовао део који си допунио, надам се да се нељутиш. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:13, 4. октобар 2018. (CEST) Ок су измене, не знам ни сам како бих средио те поднаслове. Ја сам у досадашњој пракси све што комеморише неког народног хероја од споменика, улица и сл. стављао у поднаслов Народни херој, а овде има доста текста и до би се могло још додатно поделити. Мени се искрено није свиђала првобитна подела на споменике и онај рогобатни наслов ''Школство, привреда и уметност''. Можда би се у крајњој мери све могло задржати на само једном поднаслову Народни херој. → Ево управо ти ово пишем кад видим да си ми писао. Убацуј ти шта имаш од података, само не треба ићи много у ширину, јер онда чланак постаје превише опширан. За кандидатуру ћемо лако, када се све заврши. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:42, 4. октобар 2018. (CEST) == Стева ново == Овај уводни део — ''Лик Стевана Филиповић је након рата, током обнове и изградње земље и споменика посвећених НОБ који су у ово време масовно подизани, меморијализован и слављен кроз низ различитих споменика који су подигнути у његову част. Два најпознатија су била парафразе чувене фотографије Филиповића на вешалима постављени у Ваљеву и Опузену, али осим њих и разне бисте и спомен-плоче наведене испод. Крајем двадесетог и почетком 21. века, током распада Југославије и следећу деценију након тога, споменичко, али друго наслеђе везано за народног хероја из протеклог периода је доживело девастацију - од рушења споменика, скидања биста и спомен-плоча, до преименовања улица са његовим именом, школа и других организација и установа'' — бих ипак преформулисао на следећи начин: ''Лик Стевана Филиповић је у периоду након Другог светског рата, меморијализован и слављен кроз низ различитих споменика који су подигнути у његову част. Два најпознатија су била парафразе чувене фотографије Филиповића на вешалима постављени у Ваљеву и Опузену, али осим њих и кроз разне спомен-бисте и спомен-плоче. Током распада Југославије и друштвено-политичких промена, које су проузроковане овим распадом, споменичко, али друго наслеђе везано за Стеву Филиповића и друге народне хероје, доживело је девастацију — од рушења и запуштања споменика, скидања бисти и спомен-плоча, до преименовања улица, школа и других организација и установа, са њиховим именом и др.'' Разлог: Део ''након рата, током обнове и изградње земље и споменика посвећених НОБ који су у ово време масовно подизани'' — меморијализација и истицање Стеве Филиповића је ипак дошло мало касније, не баш у првом таласу комеморизације НОБ. Рушење споменика није условио само расапад Југославије, већ и друштвено-политичка промена које је узрокована распадом земље. Такође, додао сам ово и других народних хероја јер нису рушени или запуштени само Стевини споменици, неко ге то био део општег односа према народним херојима. Ово последња деценија, прва деценија ми искрено мало смета јер као да се ради о средњовековој личности, када је тешко утврдити године, ипак треба бити конкретан и навести деценије 1990-е, 2000-е и др. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:11, 4. октобар 2018. (CEST) :Па да али се контекст односи и на друге народне хероје, нпр обарана је и биста Марка Орешковића на Новом Београду јер је и он био Хрват. Тај талас с почетка 1990-их се може више окарактерисати као антихрватство, него као антикомунизам. Радикали су први почели још 1993. у Новом Саду са уклањањем бисти и спомен-плоча, а тада је страдао и Титов споменик у Ужицу (1992). Зато сам и додао оно ''друштвено-политичких промена, које је проузроковао''. Промене назива улица су кренула након пада социјалиста на локалу, а то је у већини градова било још 1996. године. Конкретно прва промена назива у Београду је била 1990. када је укинуто пар улица (Едварда Кардеља нпр), а прва већа промена је била 1997. године након доласка опозиције на власт, па је потом настављена 2004. и 2009. године. Иначе она улица на Дедињу се прво звала Стевана Филиповића, као и истоимена месна заједница, па је касније, мислим после 2000-е преименована у улицу Стјепана Филиповића. Чак мислим да на самом споменику стоји Стеван Филиповић. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:26, 4. октобар 2018. (CEST) <center><gallery> Steva Filipovic, Beograd 1.jpg Steva Filipovic, Beograd 2.jpg Steva Filipovic, Beograd 3.jpg Steva Filipovic, Beograd 4.jpg </gallery></center> Evo uslikah danas Stevin spomenik na Dedinju. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:47, 6. октобар 2018. (CEST) Поздрав, шта ћемо са Стевом? Да га предложим на гласање или ћеш га допуњавати? --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:27, 14. октобар 2018. (CEST) == Kovačević == Pošto vidim da moram pojedinačno ljudima da objašnjavam tok rasprave i da se pravdam od lažnih optužbi, evo da objasnim i tebi. Najpre nije uopšte sporno to kako se Kovačević izjašnjavao, već što se tvrde neke stvari, za koje smatram da ni Đilas nije napisao, a dotični se poziva na njega. Tvrdnju — ''Иако га после рата у неким књигама у складу са политиком КПЈ наводе као Црногорца'' — treba obrazložiti ili barem navesti u kojim knjigama se to navodi, kao što sam ja u člancima o Stevi Filipoviću i Slobodanu Principu naveo u kojim se knjigama navode pogrešne tvrdnje o njima. Takođe bitno je razlikovati da li su to neke zvanične knjige poput raznih enciklopedija ili su to pojedinačna dela određenih autora, jer neko drugi može takođe navesti suprotno — ''da u pojedinim knjigama nije navođen kao Crnogorac''. Takođe tvrdnju — ''на шта се није гледало са симпатијама у врху партизанског покрета'' — treba obrazložiti jer istorijske činjenice govore suprotno, na njega se gledalo sa ne simpatijama do te mere da mu je dodeljen čin pukovnika, da je bio komandant brigade i postavljen za komandanta divizije, da je odmah po smrti proglašen za narodnog heroja i da je bio član Vrhovnog štaba. Zbog čega bi se članku dodavao čitav pasus u kome bi stajale tri rečenice, od kojih dve gore pomenute nisu tačne!? Kao što si rekao može se napisati njegova nacionalnost u člnaku, ali ovakve samovoljne konstrukcije treba izbaciti. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:40, 7. октобар 2018. (CEST) :Pa valjada se bar mi znamo. Ovde sam preko 10 godina, napisao sam skoro 20 članka koje je zajednica ocenila kao dobre i sjajne, iza mene je dugogodišnji rad i sad treba da me uči neko ko ima 833 izmene na projektu. On se nakukao na Trgu kako ga ja progonim i kako sam srbomrznac. Miljanu sam već sinoć sve objasnio i složio se kao i ti. Ništa je nikom niti dam niti ne dam, ali mora se znati neki red. Kao drugo on ili ne razume ono što pročita ili ne ume da to interpretira, jer u člnaku o Lubardi sam iz uvoda ibacio rečenicu — ''У САНУ је оставио писмо у којем захтева да се при сваком излагању његових дела обавезно нагласи да је по народности Србин'' — jer joj naprosto tu nije mesto, i stavio je članak. On se s tim ne slaže i naziva me srbomrzcem. Inače u pismu na koje se poziva, Lubarda nigde '''''ne zahteva da se pri svakom izlaganju obavezno''' naglasi da je Srbin'' već samo dostavlja kratku biografiju u kojoj piše da je Srbin i traži da se njegove slike na izložbi nađu u grupi slikara iz SR Srbije. To i piše [http://www.njegos.org/past/lubarda.htm ovde]. Ako je on Lubardi dodao ono što nije napisao, zašto i Đilasu ne bi dodao nešto. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:53, 7. октобар 2018. (CEST) ::Читао сам ја ово од Иване Лучић-Тодосић ставио си ти ово у литературу на чланку Народни хероји Југославије. За мене лично овде нема ништа ново, све што пише ми је познато, а и Зборник народних хероја имам и то сва три издања. Моја замерка њеном раду је што обрађује прво издање које представља почетни стадијум сакупљања података о народним херојима и није потпуно. Многима чак фале и слике. Друго и треће издање књиге су доста сређенији у односу на прво и што се тиче података и што се тиче тона писања, јер су избачене неке да кажем „неенциклопедијске ствари”. На крају тог првог издања стоји апел да се сви који имају податке о појединим народним херојима јаве редакцији. Ту су углавном описана ратна учешћа, а недостаје оно чиме су се бавили пре рата. Јер су саборци, а већину народних хероја су предлагале Секције бораца бригада/дивизија углавном знали ратни пут неког хероја, а слабо о његовом предратном животу, то се посебно односи на оне хероје који нису били чланови КПЈ, па није било оних који су их познавали од раније из партијског периода. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:16, 7. октобар 2018. (CEST) == Позив == {| style="width: 80%; margin: 0 0 0 10%; border-collapse: collapse; background: #FBFBFB; border: 1px solid #aaa; border-left: 8px solid #FFA500;" |- | style="width: 52px; padding: 2px 0px 2px 0.5em; text-align: center;" | [[Датотека:Wikipedia bureaucrat.svg|50п]] | style="padding: 0.25em 0.5em;" | На страници [[Википедија:Захтеви за администрирање/Бирократа/Miljan Simonović|Википедија:Захтеви за администрирање]] покренуто је гласање о додели бирократских права кориснику [[Корисник:Miljan Simonović|Миљану Симоновићу]]. <center><small>Гласање траје у периоду 30. 9 &nbsp;— 7. 10. 2018. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 08:49, 2. октобар 2018. (CEST)</small></center> |} Иване извини молим те, ја сам скроз заборавио за зборник. Ево сада сам послао мејл Предрагу. Надам се да сада није касно.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 20:31, 15. октобар 2018. (CEST) :Данас сам се чуо са Предрагом Илићем поводом новог броја Анала који излазе сутра и у коме су и моја два рада (да се мало похвалим) и рекао је да ће да ми пошаље и тај зборник из 2103. године који теби треба, тако да ћу у недељу да ти сликам када будем дошао кући. Поздрав.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 19:04, 16. октобар 2018. (CEST) == АРБиХ == Убацићу ових дана, сада ми нешто мрско. {{Потпис Ранко}} 11:55, 18. октобар 2018. (CEST) == Златни љиљани == Поздрав, стварно ми је невероватно колика се прашина дигла око овог чланка и какве све глупости људи пишу!? Тема је легитимна, добро си написао чланак и имаћеш моју подршку на гласању. Да имам више времена написао бих списак одликованих и то само из ината. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:51, 30. октобар 2018. (CET) :Не схватљиво ми је да људи нису ни мало одмакли у својим ускогрудим размишљањима и да нешто што им смета или фали у том чланку, не примећују у неком другом чланку. Посебно ми је смешно што се неки брину шта ће рећи медији у РС ако ово постане изабрани чланак!? Просто невероватно. Ти си већ направио везу ка списку носилаца Златног љиљана, можда не би било лоше написати тај списак, тј побројати њихова имена са основиним подацима, попут оних на списку народних хероја — име и презиме, година рођења и смрти, и година одликовања. На интернету се нигде не налази овај списак, па би свако ко трага за списком био упућен управо овде не Википедију. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:25, 30. октобар 2018. (CET) ::Da slažem se da je to baš obiman posao. Ja se sećam koliko mi je trebalo da sredim spisak narodnih heroja, a njih je oko 400 manje od ljiljana. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:11, 30. октобар 2018. (CET) Здраво. Можда си погрешно схватио, али не тражим ја од тебе да ти у чланак убацујеш трачеве и чаршијске приче. У ствар сам се ионако укључио јер сам запазио ту „хајку” на Саунда, а примједба му је била на мјесту (мада му ти замјераш на начин који је изнио). Нити кажем да ти као аутор који је сређивао чланак требаш одједном дати да други уређују како сматрају. И ја када нешто напишем у глави имам неки костур чланка који сам замислио и нема потребе да га ико мијења ако нема објективне потребе. Ја сам увијек спреман да нешто критикујем или савјетујем, али баш да некоме тумбам чланак и нарушавам неко ауторово „право укуса” баш и нисам. Исто очекујем и од других да се према мени понашају на тај начин. Дакле, не тражим од тебе да на силу нешто стављаш у чланак јер се то тако свуда прича већ да имаш јасно у виду да се тако прича и да на ту тему можда и има која референца. Ако нема, нема, али овдје се показало да ипак има материјала за понешто рећи (мада не сада толико нешто претјерано како то изгледа, ми формално „битке водимо” око текста само једног одјељка). --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:10, 1. новембар 2018. (CET) с. р. :Моје становиште у овој ствари јесте да се треба „испитати” оно што се прича у јавности и евентуално закључити може ли се то потврдити референцама или не. За такве ствари и служи СЗР, ту иду и спекулације и доста тога што није за ГИП. Ја сам недавно чисто на основу чаршијске приче о „лажном доктору” Мирољубу Петровићу истражио те пронашао референцу да је човјек заправо уредан доктор наука и да та прича нема основ (али она ће и даље постојати и Википедија није борац за правду да некоме нарочито објашњава да су то промашене спекулације). А уредност његовог доктората је релевантна информација за чланак и корисна за читаоца (иако је то тек реченица-двије). У овом случају, провјерити те написати колико је носилаца Златних љиљана контроверзно је такође релевантно и корисно за читаоца и наравно да подржавам прецизирање неког навода тамо гдје имамо прецизне податке. Ако је пак нешто заступљено широко, а ми имамо податак да је „лаж”, онда и то треба нагласити јер је то релевантна информација (или просто не дозвољавати да се та „лаж” ставља у чланак). Често сам неке биографије писао знајући каква је перцепција о тој личности у дијелу јавности па ипак од тога ништа не ставим у чланак јер на крају и остане само перцепција, а не енциклопедијски материјал. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:32, 1. новембар 2018. (CET) с. р. Јел чланак прошао или не? Истекло је време за расправу пре 12 сати.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:02, 4. новембар 2018. (CET) :Да ли је чланак прошао расправу или не? Према правилима је требало да се после 7 дана приступи гласању или повуче предлог. Ако је потребно још 7 дана, наведи на страници пошто мислим да није против правила. Поздрав.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:50, 5. новембар 2018. (CET) == Фотке == Здраво Иване. :) Наравно да бих могла. Питаћу их радо и надам се да ће дозволити. Поздрав [[Корисник:Tekiii|Tekiii]] ([[Разговор са корисником:Tekiii|разговор]]) 14:25, 6. новембар 2018. (CET) == Филип Филиповић == Поздрав, позивам те да погледаш чланак [[Филип Филиповић]], који сам номиновао за сјајан и да евентуано на страници за разговор даш одређени коментар о чланку. Хвала унапред. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:22, 10. новембар 2018. (CET) {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Филип Филиповић | Датум почетка гласања = 17.11.2018. | Датум краја гласања = 24.11.2018. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:22, 17. новембар 2018. (CET) }} У вези са Спомеником палим Крајишницима, овде можеш пронаћи нешто о саветовању [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.#8. јун]] --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:14, 19. новембар 2018. (CET) == Службени текст == То је објављени службени текст и ту нема никакве дилеме. Службени текстови се према закону не могу заштитити ауторским правом. Спорно је по мени само шта обухвата израз ''службени текстови'', али он у сваком случају обухвата текстове. Добио сам тумачење од Института за интелектуално власништво БиХ (иако непотпуно), па ћу га поставити у току дана.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 11:15, 20. новембар 2018. (CET) == Spomenica == Svakako je zaslužena. {{osmeh}} [[Корисник:Serbian Nickmen|<font face="Metal Lord" color="#013220*">'''ВЛАДА'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup><span style="color:#FFA812*">да?</span></sup>]]</strong> 21:17, 20. новембар 2018. (CET) == Бања Лука == Поздрав, проверио сам сада у Енциклопедији НОР-а, Бањалучки НОП одред је формиран 1943. године, издвајањем из дотадашњег Четвртог крајишког партизанског одреда. Што се тиче помињања бањалучког одреда 1941. године, сви ови крајишки одреди су очигледно имали и локални назив, с тим што је Други крајишки и у званичном називу садржао одредницу козарачки. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:53, 20. новембар 2018. (CET) Мислим да је много боља формулација — ''посвећен је Народноослободилачкој борби народа Босанске крајине'', него — ''посвећен партизанским борцима Босанске крајине у Другом свјетском рату''. Ово „партизански борци” се односи само на борце у редовима НОВ и ПОЈ, а термин Народноослободилачка борба се односи на целокупну борбу, све борце и учеснике НОР, позадинске раднике, активисте НОП, АФЖ, УСАОЈ и др. Сам назив споменика је „Споменик палим Крајишницима”, што и сигурише на овај термин који предлажем, да је назив споменика Споменик палим борцима, онда би постојећа формулација била ок. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:39, 29. новембар 2018. (CET) Такође, формулација — ''десила партијско и друга савјетовања чланова и симпатизера'' КПЈ, би била боља ''десила партијска саветовања руковдства КПЈ за Босанску крајину''. Ти скупови нису били неформални скупови чланова и симпатизера, већ састаници односно саветовања руководства Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:46, 29. новембар 2018. (CET) :Чланак је започет екавицом, зашто би био пребациван ијекавицу? Чланак свако заслужује да буде сјајан, прочитаћу га веровано вечерас или сутра, тад ћу имати мало више времена. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:59, 29. новембар 2018. (CET) Није проблем, погледаћу у току вечери. {{Потпис Ранко}} 18:19, 29. новембар 2018. (CET) :Завршио сам. {{Потпис Ранко}} 19:58, 1. децембар 2018. (CET) Savetovanja su bila ilegalna, nije bilo slikanja :) Nemoj sa crkvom, molim te, stavi najbolje Đuru Pucara Starog. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:04, 29. новембар 2018. (CET) :Започео сам читање чланка. Кажи ми да ли ћеш можда ти писати чланка [[Саветовања на Шехитлуцима]], пошто не знам да ли је то уопште тема за писање чланка. То је ипак било саветовање на Обласном нивоу и није посебно обрађивано у енциклопедијама које су се бавиле НОБ-ом. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:34, 2. децембар 2018. (CET) :Имао бих пар измена, али чекам да скинеш шаблон РУТ, не рече ми за саветовање ништа. Ако не планираш да га пишеш онда нема потребе да стоји веза ка њему, јер га нико неће други писати. Такође доле имаш пуно црвених веза, који руже чланака, а мислим да ни то нико неће писати као нпр. → Завод за заштиту споменика културе Народне Републике Босне и Херцеговине. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:58, 2. децембар 2018. (CET) Да да сад видим горњи део поруке. Мој ти је савет да назив чланка буде Саветовања на Шехитлуцима или евентуално Саветовања на Шехитлуцима 1941, оно „јуна и јула ” је непотребно. Иако неко буде писао о том Заводу треба ставити СР БиХ, уместо НР БиХ. Кад кинеш РУТ извршићу пар измена. Иначе Ок је чланак имаћњ моју подршку. Поздрав --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:16, 2. децембар 2018. (CET) == Писмо == Послао сам. Ових дана немам много слободног времена (само у вечерњим часовима). Ако одговоре сутра или прекосутра јавићу ти отприлике у ово вријеме, или ће поставити неко из ОТРС тима (ако су ажурни). Ја те захтјеве шаљем са секундарне мејл адресе коју сам некада давно направио за сличне ствари.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 22:00, 29. новембар 2018. (CET) Не, никакав одговор није стигао на моју адресу. Што се тиче комисије, сачекај још мало. Петак је за њих почетак викенда, а понедјељак је крај викенда. Можда добијеш одговор тамо око сриједе, четвртка...— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 19:01, 3. децембар 2018. (CET) == СБР == Од пре неколико година користим првих 6 књига које сам купила у продавници која се налази у згради где је смештена Матица српска (у БМС која је издавач нису имали, и жешће су се зачудили зашто хоћу да их купим, замисли). Књиге нису биле претерано скупе (свака је коштала између 2 и 2,5 хиљада динара), узгред сам сестри још платила и казну за паркинг од 1.000 динара (илити специјалну карту за паркинг), јер кад смо стале испред продавнице, нисмо виделе знак, да се паркинг испред књижаре плаћа (мислим и да га са те стране није ни било, јер смо га тражиле). У сваком случају, више ме је коштало да све те књиге пренесем до куће. Сада видим да су ове године штампали и седми део, надам се да ћу га набавити ускоро, сад је лакше докупити једну, мада нисам сигурна да је има у продаји, јер летос нису имали баш смо били у истој тој продавници. Књиге садрже далеко више информација, него што се то може видети онлајн, али ако немаш књиге, могу ти послужити линкови који налазе у [[Српски биографски речник|самом чланку]], неко их је поставио, не знам како ниси видео, мени линкови раде. Узгред, у чланак сам поставила фотографију мојих књига, које имам код куће. Ако ти треба нека личност конкретно, а не налазиш онлајн, могу да ти пошаљем оно што се може прочитати у тим књигама.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 02:02, 3. децембар 2018. (CET) :Па, за коју личност тражиш тачно? Видим да си у последње време уређивао више чланака, па не могу да закључим, а и овако, слабо пратим дешавања, да ме не удари неки јују (како овде обично кажу).--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 02:22, 3. децембар 2018. (CET) Не, нема га ни у књизи СБР. Мислим да нису обухваћене личности које су још живе или које су релативно скоро преминуле. Информације очигледно у овом случају треба тражити на другом месту. Видим да на интернету има једна његова биографија у [http://www.balcanica.rs/balcanica/uploaded/balcanica/balcanica%2030%20i%2031/19%20D%20Lukac.pdf. пдф формату], претпостављам да је већ имаш, а има и више његових књига по интернету, мада верујем да си ти то већ све нашао, с обзиром да се спремаш да пишеш о њему. А које си ти књиге хтео да набавиш, заборавих да питам, можда ми даш неку идеју. Видим да су ове године штампали и нови том српске енциклопедије. КАд би бар имали на диску, уместо на папиру, да не морам да носим толику тежину--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 03:06, 3. децембар 2018. (CET) :Осим да скупим комплет СБР, занимале би ме и неке друге енциклопедије, ако их кад буде било и тада будем имала где да их сместим, речници, атласи и занимљиве књиге за децу, све искључиво на ћирилици, нисам ништа друго конкретно смислила... Рачунајући такође да имам лимит 23+8 и да сам доста старијих књига наследила.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 12:17, 3. децембар 2018. (CET) Срећно са књигом, мада изгледа ми чудно обимна и надам се је вредела дуготрајног прикупљања пара за њу, те да није истог типа као онај фамозни списак добитника ордена, на коме фале политички и криминално неодговарајући ликови. Нисам видела твоју претходну поруку, пардон, ћорава.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 17:34, 3. децембар 2018. (CET) :Видим да си већ написао чланак о Душану Лукачу, ја покушавала да ти пронађем још нешто и ништа. Лепо си то урадио, само имам једно питање. Да ли си ти ијекавичар? Ја сам мислила да ниси, не знам да ли си приметио, али у тексту чланка има микс.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 20:12, 3. децембар 2018. (CET) Бојим се да имаш пропусте, ако си хтео да пишеш ијекавицом. Она јесте мање присутна на Википедији, али нисам експерт и сигурно ћу погрешити, готово исто колико и ти. Нема смисла инсистирати на ономе што не знамо добро, посебно кад знамо да постоје они којима је то дијалекат у свакодненвној употреби. Ја кад пишем нешто тако, обично позовем неке пријатеље праве ијекавичере да ми помогну, али поузданих пријатеља овде немам ниједног, који су били одавно су отишли, и сад имам само супротно. Али знам да овде има неколико одличних ијекавичара, мислим да би радије помогли теби него мени, тако да је боље да им се за помоћ за преглед текста обратиш ти. Нашла сам једну реченицу коју ћу сад додати, а тражим већ сатима јер је тај историчар врло интересантна личност и јесте битан. Писао је о стварима које су и данас врло актуелне. С обзиром да је референца за многе текстове који се по интернету пишу, сасвим сигурно ће се о њему писати док Срба буде било, па си одлуку о писању чланка о њему добро предвидео. Разумем те у вези касних сати, то се и мени дешава.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 23:08, 3. децембар 2018. (CET) Додала сам реченицу, али си у целом тексту имао неке специјалне знаке који су ти се вероватно прилепили из оригиналног текста у пдф формату, па сад изгледа као да сам скинула текст уместо додала. Овај едитор текста мени ради што би код мене рекли веома „дупично”. Мени се пак лепе одељци, јадан на другог, посебно након навода литературе. Свако ми писање личи помало на ноћну мору.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 23:49, 3. децембар 2018. (CET) :И још једна ствар, биографије се пишу у прошлом времену, треба избегавати садашње приповедачко време, колико ја знам. Али да не дуљим даље, нема смисла.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 23:58, 3. децембар 2018. (CET) Ух, па ти си чланак ставио на такмичење, нисам видела, извини. Мислим да још неки детаљ из његове биографије може да се улови претрагом [https://books.google.es/books?hl=sr&id=gz25AAAAIAAJ&dq=inauthor%3A%22Du%C5%A1an+Luka%C4%8D%22+1989&focus=searchwithinvolume&q=1926. по овој књизи], а пар његових књига се могу у целости спустити са znaci.net, мада у њима нема биографских података.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 13:07, 4. децембар 2018. (CET) :Стварно се даље не бих мешала, бар док се такмичење не заврши и препоручила бих ти да искористиш то што сам ти показала. Касније, ако не пронађеш још података ти, имаћу прилике да погледам мало (много не) по заоставштини мојих предака, што тренутно нисам у прилици. Знам да се у њој налазе и неке од његових књига, па можда тамо нађем још нешто о аутору. Али и у тој једној књизи коју си користио о Устанку у Крајини, која је заправо његова докторска дисертација, такође се налази један од података које сам додала ја, а није било потреба, јер си га сигурно видео и могао си да га додаш ти. Имати за професора, а затим и сарадника једног академика и живу легенду, као што је био Васо Чубриловић, чија се вредност рада не мења ни са годинама, ни са променама друштвених уређења, велика је ствар, и то се не даје поредити са којекаквим измишљаторима, кривотворцима, ревизионистима, историчкорупотражиоцима, сензационалистичким публицистама и осталим скоројевићима историје, каквих има сад.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 01:09, 5. децембар 2018. (CET) У овом случају стварно немаш шта да жалиш за СРБ, јер тамо нема података о њему, а нема ни о личности о којој пишеш сада. Мени лично се чини битан детаљ да је на својој кожи као дете преживео неке од ствари, које је касније проучавао и о којима је писао и тешко да бих прескочила 17 настрадалих чланова фамилије, но како ти воља. Обећала сам и то важи увек, што се тиче СРБ, ако постоји информација, наћи ћу начина да ти је доставим, неће ми бити тешко.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 01:52, 5. децембар 2018. (CET) :Нисам стручњак, али мислим да што се историчара тиче није у питању лична траума, мада у детињству то јесте за њега био тежак лични губитак и био би свакоме. Када је неко рањив на неку тему, он од ње бежи, као ђаво од крста, не уме да се суочи са њом и свакако је неспособан да посведочи, те се не бави детаљним и ширим проучавањем. У СРБ је седми део, коначно завршио са словом М и стигао до презимена који почињу на Пан.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 02:47, 5. децембар 2018. (CET) Па не знам, мени и тај чланак као пример, изгледа поприлично филозофски. Јер, није тешко спознати [[:Датотека:Emblem of SFR Yugoslavia.svg|алу са шест глава]], за коју аутор наводи да му не смета, иако се од [[злодух]]а, добро не очекује. Не знам ни колико има смисла приступ о патуљастим нацијама, ако генетика, арехологија, порекло речи и обичаји не говоре тако, више ми личи на неки неисторијски приступ, али никад се не зна, шта све једно на друго личи. --[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 02:01, 13. децембар 2018. (CET) :хвала на указаним примерима. У принципу, далеко од тога да могу да се не слажем са мишљењем реномираног професора, само сам покушала да објасним да се више ради о филозофији, која је мени недовољно позната област и не баш предмет интересовања, него о историји. Не могу рећи да ме чуди да се професор таквог калибра покушава истерати на примитиван начин са радног места у Сарајеву, које му по заслугама и врсти посла и више него сасвим припада, имајући у виду да су у своје време, из тог града протерани многи, међу њима и велики стручњаци из разних области, након завршетка ратних сукоба, у којима већина њих није учествовала (мада јесте пропатила), само на бази националне или верске припадности, а сви знамо да нема професионалне струке која то себи може приуштити. И да се зачудо, бар на први поглед, тај недостатак не осећа. Јер то чишћење, које и сам професор у тој ТВ емисији такође помиње, нажалост води проширењу чишћења и на све остале, а по истим методама... Остајемо се надати да ће у свом послу добити неке боље прилике за рад.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 00:01, 17. децембар 2018. (CET) == ОТРС == Филип и Миљан, ако је овај списак оно што мислим да јесте: https://meta.wikimedia.org/wiki/OTRS/Users Не знам да ли сам некога прескочио, само сам прелетио преко списка.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 20:21, 4. децембар 2018. (CET) :Да, Миљан и ја то пратимо. Не видим да је стигла дозвола од госпође. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 21:23, 4. децембар 2018. (CET) ::Није стигло ништа... --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 20:12, 10. децембар 2018. (CET) :::Па пошто се са скриншотовима може манипулисати, онда се то не може прихватити. Такође, није баш валидна дозвола у којој се дозвољава Википедији. Потребно је ослобађање под слободном лиценцом. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 20:20, 10. децембар 2018. (CET) Није. С обзиром на то када сам послао, вјероватно неће ни стићи.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 18:26, 11. децембар 2018. (CET) :Не мислим да је добра стратегија да их „бомбардујемо” са захтјевима са више адреса у кратком временском периоду, то би лако могло имати супротан ефекат од оног који желимо постићи. Мислим да треба направити одређене измјене [[Википедија:Писмо_вебмастерима|у писму]] у смислу да препоручени одговор и адреса на коју га треба послати буду јасније назначени у првобитном мејлу који ми шаљемо.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 12:04, 15. децембар 2018. (CET) == Биохемија == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Биохемија | Датум почетка гласања = 10. децембар 2018 | Датум краја гласања = 17. децембар 2018 | Потпис = [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 21:07, 13. децембар 2018. (CET) }} == Кула Ненадовића == Позз Иване :) Успела сам да нађем две фотке. Окачила сам их на оставу тако да их можеш користити. Једна је [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Kula_Nenadovi%C4%87a_u_Valjevu,_op%C5%A1ti_izgled.jpg општи изглед], а такве фотке већ постоје на остави, али сам је окачила јер је доброг квалитета. [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Kula_na_Kli%C4%87evcu,_rad_Feliksa_Kanica_iz_1868._godine.jpg Друга] је јако занимљива и свакако је нема, нарочито не на остави и биће ти корисна за историју куле. Надам се да ти је ово корисно. :) Замолила бих те само да чланак илуструјеш са ове две фотке до краја месеца како бих додала на листу током стажирања.:) --[[Корисник:Tekiii|Tekiii]] ([[Разговор са корисником:Tekiii|разговор]]) 18:29, 18. децембар 2018. (CET) == Споменик у Ритопеку == Поздрав Иване! :) Фотке које си ми тражио Републички завод дефинитивно нема, већ само Завод Града Београда. Ја сам успела да нађем [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Spomenik_u_Ritopeku_02.jpg две] фотографије [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Spomenik_u_Ritopeku_01.jpg споменика] и то сам „окачила” на оставу. Надам се да ће ти бити од помоћи, барем мало. Поздрав --[[Корисник:Tekiii|Tekiii]] ([[Разговор са корисником:Tekiii|разговор]]) 11:59, 21. децембар 2018. (CET) {{ping|Obsuser}} Ne radi ni sad. Niti me je obavestilo na tvoj ping mene na szr. Sasvim slučajno sam video da si pisao nešto na svojoj szr., tj. da si mi odgovorio. --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 03:04, 6. јануар 2019. (CET) Nemoj ni da ti padne na pamet da sumnjaš u mene. Srećni praznici, --[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 08:52, 6. јануар 2019. (CET) == Хтела сам да ти кажем == да сам преврнула све књиге што имам и нисам нашла нити једну једину књигу, па чак ни само чланак од аутора Душана Лукача. Посебно сам тражила било какво његово помињање у књигама из области историје, у регистрима имена, садржајима, предговорима и слично, имала сам и неке чланке о прослави неке од годишњица Историјског института, додуше све то сам прегледавала доста на брзака. Међутим, нисам пронашла ама баш ништа. У последње време немам среће са тражењем података. Стога сам додала неколиког ствари, превасходно библиографију, које сам пронашла на интернету... С друге стране, морам да ти се извиним, што никада нисам скупљала значкице на мојој корисничкој страници и што ћу ону коју си ми доделио у скорије време готово сигурно скинути, исто као и многе друге пре тога, па се надам да се због тога нећеш наљутити. Лично сам престала другим уредницима да их додељујем пре доста година, једну од последњих, мени у инат обрисао је са своје корисничке странице један, све до тада и након тога више никада, с моје стране, веома цењени уредник, уз пригодно смишљен и за мене веома увредљив коментар. Од онда имам тешку фобију, не усуђујем се да било шта пишем по туђим корисничким страницама, мада сматрам да ти заслужујеш похвалнице с моје стране, далеко више него обрнуто...--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 02:42, 12. јануар 2019. (CET) У праву си, грашка у корацима. Хвала,--[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 11:21, 12. јануар 2019. (CET) [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0#%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5 Гласање је у току].--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:02, 24. јануар 2019. (CET) == Молба == [[c:File:Tito_u_obilasku_Spomen_groblja_na_Krušiku_(2).jpg|Пише]] да је Jcb обрисао, јер наводно није имала дозволу. Немам начин да видим да ли је то заиста тачно. Можда да прво контактираш Марка, па ако је заиста имала дозволу, могу да погледам тикет који је стигао, да видим да није можда пропуштено да се означи. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 09:17, 2. фебруар 2019. (CET) :Па ОК, ако си сигуран, онда се обрати горепоменутом админу, са питањем зашто је обрисао и захтевом да се врати. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 10:20, 3. фебруар 2019. (CET) Ајде сада ћу да погледам све дозволе па ти јављам. Можда сам заборавио да је ставим на листу за дозволу, али се надам се да није то у питању. Видим да су остале ту.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 03:16, 4. фебруар 2019. (CET) :Јесте, то је у питању. Некако сам пропустио да линк слике поставим на списак. Убићу се!!! Немогуће је вратити, јер би требало да се шаље музеју да поново потписују, а не верујем да ће то хтети. Не могу да верујем да сам ту једну пропустио. Извини молим те, не могу да ти опишем колико сам се изнервирао.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 03:22, 4. фебруар 2019. (CET) ::Жао ми је што од 436 фотографија, само сам на ову заборавио да добијем дозволу, а њу сам баш бирао за тебе као и две преостале о Крушику. Баш ми криво.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 23:00, 4. фебруар 2019. (CET) == Стева == Уколико стигнеш погледај чланак [[Стјепан Стева Филиповић]], предложио сам га за изабрани --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:13, 13. фебруар 2019. (CET) == Слике == Правила су на [[ВП:ПОС]], а предлози ће се постављати на [[Википедија:Предлози за изабране слике]]. Та страница је тек започета и имамо 15 дана да је средимо с обзиром да процес почиње 1. марта. Свака помоћ око осмишљавања изгледа те странице је добродошла.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 00:09, 14. фебруар 2019. (CET) == Стева Колубарац == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Стјепан Стева Филиповић | Датум почетка гласања = 19. фебруар 2019 | Датум краја гласања = 26. фебруар 2019 | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:15, 19. фебруар 2019. (CET) }} == Папа Франциско == Зато што се чланак некада звао ''Папа Фрања'', па је под тим насловом остала архива. Сад се види. :) --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 01:48, 22. фебруар 2019. (CET) == Предлагање изабраних слика за април 2019. == {{Шаблон:Обавештење — изабране слике | Месец = април 2019 | Датум почетка =1. март | Датум краја =8/15. март | Потпис = — ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 19:18, 1. март 2019. (CET) }}<small>Примили сте ову поруку јер сте учествовали у расправи и/или гласању о правилима за изабране слике. Уколико не желите да примате обавјештења, додајте своје корисничко име на [[ВП:СТОПОБАВЕШТЕЊА]] — ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 19:18, 1. март 2019. (CET)</small> :Gde se glasa za izabranu sliku? --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:44, 9. март 2019. (CET) ::Или сам ја глуп или је ово глупо замишљено, нигде нема да се остави глас за неку слику. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:03, 9. март 2019. (CET) == Хвала... == на честитки, али сам поднио захтјев на Мети да ми се скину права. Покушаћу кроз неко вријеме поново. Гласање је било срамотно, не сматрам га уопште консензусом заједнице. Админи улијећу у задњим минутама и гласају против не би ли калкулисали процентом, опет примјетна униформност чланова ВМС на гласању — то просто није мој свијет. Све што смо досад накарадно отпочињали даљи ток свега тога је био још накараднији, нема потребе да се накарадност појачава оваквим кадровским калкулацијама. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:50, 12. март 2019. (CET) с. р. Ако сам те добро схватио, ти хоћеш да вратиш моје измјене на чланку јер нисам навео референце да се свеци пишу са великим С и нисам ставио референцу за хиперлинк на датумима? Занимљиво. —&nbsp;<span style="font-family:Verdana;">[[Корисник:Др Нешо 2|<span style="color:red;">'''''др:'''''</span><span style="color:blue;">'''''НЕШ'''''</span><span style="color:gray;">'''''oo2'''''</span>]]&nbsp;[[Разговор са корисником:Др Нешо 2|<span style="color:black;"><sup>реци</sup></span>]]</span> 04:50, 27. март 2019. (CET) :То имаш у чланку о Скендербегу. —&nbsp;<span style="font-family:Verdana;">[[Корисник:Др Нешо 2|<span style="color:red;">'''''др:'''''</span><span style="color:blue;">'''''НЕШ'''''</span><span style="color:gray;">'''''oo2'''''</span>]]&nbsp;[[Разговор са корисником:Др Нешо 2|<span style="color:black;"><sup>реци</sup></span>]]</span> 04:54, 27. март 2019. (CET) == (Navodna) pravopisna greška == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Studije_zapadnog_ezoterizma&type=revision&diff=12470930&oldid=12470866 Ovo] nije pravopisna nego tipografska greška. --[[Корисник:Maduixa|<span style='color: Green'>Јагода</span>]][[Слика:Gaim.svg|25px]] [[Разговор са корисником:Maduixa|<span style='color: Red'>испеци па реци</span>]] 18:57, 31. март 2019. (CEST) == Шафран == Хвала, поправио сам. Ранко је ажурирао модул за претварање а није подстранице. {{Obsuser потпис}} 21:18, 5. април 2019. (CEST) == [[Википедија:Трг/Новости#Дискорд сервер]] == Погледај ово {{срећан}}. Срдачан поздрав и лепи снови. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Александар''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 02:18, 7. април 2019. (CEST) == Изабране слике (гласање) == {{Шаблон:Обавештење — гласање за изабране слике | Месец = Мај 2019. | Датум почетка = 9. април | Датум краја = 15. април 2019. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:39, 9. април 2019. (CEST) }} == Други круг гласања == Поздрав, данас је други круг гласања за изабране слике --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:43, 15. април 2019. (CEST) :Не знам како иде даље сортирање изабраних слика, али ја сам [[Корисник:Pinki/Песак/Песак 3|овде]] направио неки предлог. Можда буде од користи. Жуто су обелжене слике које су битне за одређени датум. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:35, 15. април 2019. (CEST) Уклоњено. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 23:13, 18. април 2019. (CEST) == Чланак "Политика Таџикистана" == Сапармурат Нијазов је бивши предсједник Туркменистана, а не Таџикистана, како стоји у наведеном чланку. Дошло је до грешке и до замјене држава, што би требало исправити, и написати поново чланак о стварној политичкој ситуацији у Таџикистану, или измијенити чланак у "Политика Туркменистана", или обрисати чланак. [[Корисник:PetMil99|PetMil99]] ([[Разговор са корисником:PetMil99|разговор]]) 15:00, 3. мај 2019. (CEST) == Вера Благојевић == Уколико стигнеш погледај мој чланак — [[Вера Благојевић]], пошто сам га предложио за сјајан и евентуално дај коментар. Унапред хвала и поздрав --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 00:16, 9. мај 2019. (CEST) {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Вера Благојевић | Датум почетка гласања = 16. 05. 2019. | Датум краја гласања = 23. 05. 2019. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:07, 16. мај 2019. (CEST) }} == Шаблон == Добар дан. Гледао сам чланак о разарачу ''Дубровнику'', али и о осталим бродовима, и видео да је наш шаблон за бродове јако оскудан и визуелно не привлачи пажњу - https://sr.wikipedia.org/wiki/Разарач_Дубровник. По мени, естетски леп шаблон који, притом, пружа више информација, а привлачи пажњу је енглески модел шаблона за бродове - https://en.wikipedia.org/wiki/Yugoslav_destroyer_Dubrovnik. <br> Да ли би сте могли да ми помогнеде тако што би сте некако копирали/превели на српски или направили тај шаблон како би смо могли да га применимо и у нашим чланцима за (ратне) бродове? <br> Ја нажалост не знам да правим шаблоне, нит знам како да преведем тај енглески како бих могао да направим други шаблон за бродове, а видео сам да сте једном приликом Снејку БГД споменули да ћете направити шаблон за војводу Мишића, па сам помислио да бих могао да замолим Вас за ту услугу. --[[Корисник:Андрејевић|Андрејевић]] ([[Разговор са корисником:Андрејевић|разговор]]) 17:24, 27. мај 2019. (CEST) :Захваљујем Вам се помоћи коју желите да ми пружате. Разлог зашто сма навео тај енглески шаблон је управо тај што је енглески естетски лепши и лакше се "лепи" за око због јарких боја и већих застава. Још један разлог би могао бити тај што у нашем постоји само одређен број категорија које се могу попунити, а неке се не појављују у том шблону иако су написане (рецимо: врста брода: разарач и аутономија пловљења се у нашем шаблону не појављују иако сма ја покушао да их уметнем ту. Рачунао сам на то да ако се преко већ постојећег шаблона постави нови, већина чланака с бродовима ће имати проблем па сам размишљао ако би сте моглу/желели да направите још један шаблон за бродове под називом "Брод-2" или "Ратни брод" или сличним(пошто ћу га, за почетакили, употребити на ратним бродовима, најпре нашим), тако да би се у понуди нашла два шаблона. А (претпостављам), временом бих ја и/или остале колеге преправили остале шаблоне на осталим чланцима о (ратним) бродовима. Ја сам покушао методу копи-пејст али имам проблем с превођењем термина за шаблоне, тако да нисма успео. Био бих Вам енормно захвалан ако би сте успели да направите овај (естетски) бољи шаблон. --[[Корисник:Андрејевић|Андрејевић]] ([[Разговор са корисником:Андрејевић|разговор]]) 19:32, 27. мај 2019. (CEST) :: Хвала много !--[[Корисник:Андрејевић|Андрејевић]] ([[Разговор са корисником:Андрејевић|разговор]]) 07:28, 28. мај 2019. (CEST) Не знам стварно за категорије, код нас је ''изабрана слика'' исто што и ''слика дана'', док су на Остави то различите ствари, види [[:Commons:Commons:Picture of the day]] (све слике дана су изабране слике, али нису све изабране слике и слике дана).— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 10:30, 28. мај 2019. (CEST) :Направи на крају категорију ''остало'' и све оно из слободне категорије што се не може категорисати у неку од постојећих категорија може бити у тој категорији. Тренутно ми ништа друго не пада на памет. Такође и неке мање категорије које постоје на Остави могу се тако категорисати, да не правимо превише категорија.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 13:09, 28. мај 2019. (CEST) Je li to to? --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 00:55, 29. мај 2019. (CEST) Може, поставићу линк у средину шаблона, тамо гдје су сада чланци за брисање.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 13:47, 29. мај 2019. (CEST) :Нисам уопште обраћао пажњу, исправљено.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 14:51, 29. мај 2019. (CEST) == Јурица Рибар == {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Јурица Рибар | Датум почетка расправе = 6. јун 2019. | Датум краја расправе = 13. јун 2019. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 12:33, 7. јун 2019. (CEST) }} {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Јурица Рибар | Датум почетка гласања = 14. 06. 2019. | Датум краја гласања = 21. 06. 2019. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:39, 17. јун 2019. (CEST) }} == Изабране слике == Средио сам. Само је требало да цео опис буде у једном реду (раздвојен <nowiki><br /></nowiki> таговима). Поздрав, [[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 12:56, 21. јун 2019. (CEST) :Можда је боље да им они пошаљу за званичне мејл адресе. Ако не буду хтјели, послаћу ја (чини ми се да сам већ једном слао, или је то био неко други?)— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 13:48, 21. јун 2019. (CEST) == Комисија == Немамо баш обичај да иницирамо комуникацију са ОТРС налога, тј. мејл адресе. Мислим да је боље да им поново пошаљеш мејл, само нас ставиш у ЦЦ. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 21:07, 23. јун 2019. (CEST) :Послаћу сутра у току дана, ако ти се не жури.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 22:33, 23. јун 2019. (CEST) ::Можеш ли ми рећи у пар тачака за који тачно материјал тражимо дозволу? Тражити за цијели сајт је мало неодређено и не гарантује да ће ОТРС тим прихватити дозволу као валидну. Дакле, треба детаљно навести дијелове сајта, врсту материјала за који се тражи дозвола итд.. Ја ћу покушати да саставим што јаснији мејл, да после не буде забуне.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 21:12, 24. јун 2019. (CEST) :::Погледај [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE1.jpg овде] да ли треба нешто мијењати, па да шаљем. Укључио сам и предлог одговора који се не види на слици. Углавном сам користио општи шаблон са [[Википедија:Писмо вебмастерима]], с тим да сам покушао да нагласим битне дијелове, нарочито адресу на коју треба послати одговор.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 22:59, 24. јун 2019. (CEST) :На моју адресу није ништа стигло, а прошло је више од 7 дана од слања мејла. Не вјерујем да су одговорили на ОТРС адресу, али то мораш питати њих.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 01:19, 2. јул 2019. (CEST) Ако мислиш на то да ли сам ОТРС волонтер, јесам. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 02:30, 2. јул 2019. (CEST) :Да је нешто стигло, досад би било обрађено и биле би постављене дозволе. Нису они послали ништа. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 11:37, 2. јул 2019. (CEST) ::Претпоставио сам. Можда ће ипак стићи у наредном периоду, нису они тако брзи и ажурни.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 13:02, 2. јул 2019. (CEST) {{Обавештење-сјајан-скидање | Назив чланка =Паклени отоци | Датум почетка гласања = 2. 7. 2019. | Датум краја гласања = 9. 7. 2019. | Потпис = [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:12, 2. јул 2019. (CEST) }} == Челић и Вајлдер == Поправио сам понешто у чланку о архитекти, надам се да је ОК, провјери. И ако ти није мрско, гласај на чланку о Вајлдеру; ако иначе не гласаш, и не мораш, моје је да напоменем... {{Obsuser потпис}} 15:14, 19. јул 2019. (CEST) :Нема везе што је ту уврштен, нико не оспорава да је то и био: босанскохерцеговачки и бошњачки. Али у увод иде одредница према држави (<u>осим ако је нема</u>, па мора етничка а значајна је ова друга). Мислим да не треба ту додавати више ништа. Да, зове се са мјешовита у називу. :Код мене је стало тачно у један ред на ширини 1920 која је најчешћа, а онако је веће од стандарда и једна буде доле избачена. Кликом на слику добија се велики приказ, зато негде у чланцима може комотно да буде маса људи на величини 150 пиксела, јер то се и зове минијатура/тамбнејл слике. {{Obsuser потпис}} 15:25, 19. јул 2019. (CEST) ::Свеједно то не иде у увод. Неко је био и духовни вођа и српски вођа и југословенски вођа и хришћански вођа (све су му то описи, али не и дефиниције за увод јер је за увод био, лупам, само југословенски [ако је живео само за време те државе]). Исправио сам за Додика, а наведи и те остале које треба исправити; значи да има пуно посла, а не да остаје како не треба само зато јер има крш сличних случајева. {{Obsuser потпис}} 15:46, 19. јул 2019. (CEST) :::Па зар није тачно да је Челић био само југословенски? Остале одреднице, бошњачки, мајчин, очев, босанскохерцеговачки, мостарски, сарајевски, херцеговачки, столачки, улемски, муслимански итд. нису за увод јер су све нижег ранга (а познат нам је онај који нам треба). {{Obsuser потпис}} 15:55, 19. јул 2019. (CEST) ::::У праву си да је све то тачно, али ниси у праву да шта год се стави у увод да је то тачно (за увод). {{Obsuser потпис}} 16:57, 19. јул 2019. (CEST) :::::Увод је део до првог пасуса у којем је сажет чланак односно дате основне информације. :::::{{tq|Dakle, niko nije dogovorio da se stavlja samo data državnost. Dakle, difolt opcija je ovo što sam ja stavio.}} — Ово је погрешан закључак. Ако нико није договорио да се ставља етничка припадност и друге припадности нижег ранга, онда је дифолт опција да се ставља оно што иначе треба да се ставља, а на већини чланака је државна; то нисам ја крив, такво је стање јер то и треба у уводу, као што име треба да је подебљано итд. :::::Извини, али обрнуто је. Зна се сигурно да треба југословенски, а то што ти додајеш је спорно по неким смерницама (на енглеској Вики, а смернице су тамо најуређеније; смернице на српској Вики нису једине важеће смернице за српску Вики јер идеално стање су смернице на свим Викијима исте и преведене међусобно). {{Obsuser потпис}} 17:08, 19. јул 2019. (CEST) ::::::Дифолт је стандард, а стандард (већина чланака) каже да ту иде државна одредница. Ми имамо државну. Не треба нам ништа више што је спорно. {{Obsuser потпис}} 17:15, 19. јул 2019. (CEST) == Милан Тепић == Здраво, допунио сам и средио чланак о последњем народном хероју мајору [[Милан Тепић|Милану Тепићу]] и предложио га за изабрани. Позивам те да погледаш чланак и евентуално узмеш учешћа у расправи, износећи своје примедбе или сугестије. Поздрав --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 23:35, 31. јул 2019. (CEST) == Споменик == Ево фотографија у [https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Spomenik_palim_%C5%A0umadincima категорији]. Поздрав, --[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 21:46, 10. август 2019. (CEST) == Питање == Фотографија Вукове дипломе је из [[Музеј Вука и Доситеја|Музеја Вука и Доситеја]] у Београду. Поздрав! [[Корисник:Sadko|Sadko]] ([[Разговор са корисником:Sadko|разговор]]) 22:59, 4. септембар 2019. (CEST) == Community Insights Survey == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> '''Share your experience in this survey''' Hi {{PAGENAME}}, The Wikimedia Foundation is asking for your feedback in a survey about your experience with {{SITENAME}} and Wikimedia. The purpose of this survey is to learn how well the Foundation is supporting your work on wiki and how we can change or improve things in the future. The opinions you share will directly affect the current and future work of the Wikimedia Foundation. Please take 15 to 25 minutes to '''[https://wikimedia.qualtrics.com/jfe/form/SV_0pSrrkJAKVRXPpj?Target=CI2019List(ceewps,act5) give your feedback through this survey]'''. It is available in various languages. This survey is hosted by a third-party and [https://foundation.wikimedia.org/wiki/Community_Insights_2019_Survey_Privacy_Statement governed by this privacy statement] (in English). Find [[m:Community Insights/Frequent questions|more information about this project]]. [mailto:surveys@wikimedia.org Email us] if you have any questions, or if you don't want to receive future messages about taking this survey. Sincerely, </div> [[User:RMaung (WMF)|RMaung (WMF)]] 16:48, 6. септембар 2019. (CEST) <!-- Поруку је послао/ла Корисник:RMaung (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=CI2019List(cee_wps,act5)&oldid=19352615 --> == Reminder: Community Insights Survey == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> '''Share your experience in this survey''' Hi {{PAGENAME}}, A couple of weeks ago, we invited you to take the Community Insights Survey. It is the Wikimedia Foundation’s annual survey of our global communities. We want to learn how well we support your work on wiki. We are 10% towards our goal for participation. If you have not already taken the survey, you can help us reach our goal! '''Your voice matters to us.''' Please take 15 to 25 minutes to '''[https://wikimedia.qualtrics.com/jfe/form/SV_0pSrrkJAKVRXPpj?Target=CI2019List(ceewps,act5) give your feedback through this survey]'''. It is available in various languages. This survey is hosted by a third-party and [https://foundation.wikimedia.org/wiki/Community_Insights_2019_Survey_Privacy_Statement governed by this privacy statement] (in English). Find [[m:Community Insights/Frequent questions|more information about this project]]. [mailto:surveys@wikimedia.org Email us] if you have any questions, or if you don't want to receive future messages about taking this survey. Sincerely, </div> [[User:RMaung (WMF)|RMaung (WMF)]] 17:14, 20. септембар 2019. (CEST) <!-- Поруку је послао/ла Корисник:RMaung (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=CI2019List(cee_wps,act5)&oldid=19395316 --> == ''The Signpost'': 30 September 2019 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the editors: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-09-30/From the editors|Where do we go from here?]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-09-30/Special report|Post-Framgate wrapup]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-09-30/In the media|A net loss: Wikipedia attacked, closing off Russia? welcoming back Turkey?]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-09-30/Traffic report|Varied and intriguing entries, less Luck, and some retreads]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-09-30/News from the WMF|How the Wikimedia Foundation is making efforts to go green]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-09-30/Recent research|Wikipedia's role in assessing credibility of news sources; using wikis against procrastination; OpenSym 2019 report]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-09-30/Gallery|Finding freely licensed photo collections]] * On the bright side: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-09-30/On the bright side|What's making you happy this month?]] * In focus: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-09-30/In focus|Wikidata & Wikibase for national libraries: the inaugural meeting]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 13:08, 30. септембар 2019. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=19354308 --> == Reminder: Community Insights Survey == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> '''Share your experience in this survey''' Hi {{PAGENAME}}, There are only a few weeks left to take the Community Insights Survey! We are 30% towards our goal for participation. If you have not already taken the survey, you can help us reach our goal! With this poll, the Wikimedia Foundation gathers feedback on how well we support your work on wiki. It only takes 15-25 minutes to complete, and it has a direct impact on the support we provide. Please take 15 to 25 minutes to '''[https://wikimedia.qualtrics.com/jfe/form/SV_0pSrrkJAKVRXPpj?Target=CI2019List(ceewps,act5) give your feedback through this survey]'''. It is available in various languages. This survey is hosted by a third-party and [https://foundation.wikimedia.org/wiki/Community_Insights_2019_Survey_Privacy_Statement governed by this privacy statement] (in English). Find [[m:Community Insights/Frequent questions|more information about this project]]. [mailto:surveys@wikimedia.org Email us] if you have any questions, or if you don't want to receive future messages about taking this survey. Sincerely, </div> [[User:RMaung (WMF)|RMaung (WMF)]] 21:52, 3. октобар 2019. (CEST) <!-- Поруку је послао/ла Корисник:RMaung (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=CI2019List(cee_wps,act5)&oldid=19433656 --> == Архива == Нешто је вероватно забаговао шаблон сзр па сам га обрисао па додао. Позз. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:20, 18. октобар 2019. (CEST) == Изабрани чланак == Поздрав предложио сам чланак [[Операција хапшења Драже Михаиловића]] за изабрани, па га погледај кад стигнеш и дај евентуално кометар/рецензију.--[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:07, 24. октобар 2019. (CEST) :Поздрав, искрен да будем очекујем твоју рецензију поводом кандидатуре мог чланка. Толико смо се сви залагали за унапређивање предлагања и избора изабраних чланак, па очекујем и неку рецензију, пошто смо рекли да су оне важније од гласова. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 18:44, 27. октобар 2019. (CET) == Операција хапшења Драже Михаиловића == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Операција хапшења Драже Михаиловића | Датум почетка гласања = 29. 10. 2019 | Датум краја гласања = 5. 11. 2019 | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:09, 30. октобар 2019. (CET) }} == ''The Signpost'': 31 October 2019 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-10-31/In the media|How to use or abuse Wikipedia for fun or profit]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-10-31/Special report|“Catch and Kill” on Wikipedia: Paid editing and the suppression of material on alleged sexual abuse]] * In focus: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-10-31/In focus|The BBC looks at Chinese government editing]] * Interview: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-10-31/Interview|Carl Miller on Wikipedia Wars]] * Community view: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-10-31/Community view|Observations from the mainland]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-10-31/Arbitration report|October actions]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-10-31/Traffic report|Wrestling with a couple of teenagers, a Nobelist, and a lot of jokers]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-10-31/Gallery|Wiki Loves Broadcast]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-10-31/Recent research|Research at Wikimania 2019: More communication doesn't make editors more productive; Tor users doing good work; harmful content rare on English Wikipedia]] * Essay: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-10-31/Essay|Wikipedia is in the real world]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-10-31/News from the WMF|Welcome to Wikipedia! Here's what we're doing to help you stick around]] * On the bright side: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-10-31/On the bright side|What's making you happy this month?]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 17:13, 31. октобар 2019. (CET) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=19436527 --> == Džamija u Gornjem šeheru == Ćao, Ivane. Jesili iz Beograda? Ako jesi, mogla bih da ti dogovorim posetu našem Odeljenju stare i retke knjige (Zavičajno), ali tek za 10-ak dana. Sledeće nedelje sam na putu. Inače, Muzej Beograda nema veze sa našom Bibliotekom. Samostalna ustanova. Ja inače radim u Učiteljskom naselju (širi centar, oko 10 km od glavne zgrade, ako nisi iz BG, poslednja stanica trole 21, ako znaš BG) :Nego, imaš stranu 457 u ovom linku što si mi poslao, ali nema slike na toj strani :: I nisam baš shvatila o čemu pišeš. O džamiji, biblioteci ili o Agapovoj? O [[Biblioteka grada Beograda|BGB-u]] i [[Марија Илић Агапова|Agapovoj]] postoje članci... U svakom slučaju, ako nije hitno, budi dobar pa me podseti na ovo tvoje pitanje u decembru. Pitaću koleginicu iz Zavičajnog da li može da nađe tu sliku. Pre toga se sigurno sama neću setiti. Znam sebe... {{smeh}} Ali '''hoću''' da probam da nađem.--[[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 22:03, 1. новембар 2019. (CET) :: E, super što me podseti. Nameravam u ponedeljak da je pozovem u vezi članka o biblioteci. Imaću te u vidu {{smeh}}[[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) ::: Sad sam zvala koleginicu iz našeg Odeljenja umetnosti. Postojala su dva "Ladina" kataloga (sa reprodukcijama) iz 1930. Tu bi trebalo da se nađe ta slika. Ali... Neki stručnjak je oba (???) rashodovao (čitaj: bacio). Nismo zakasnili, rashodovano pre bar 4-5 godina. Tuga, no dobro. Idemo dalje... Ima jedan takav katalog u Narodnoj biblioteci, samo za upotrebu u čitaonici i dva u nekom njihovom fundusu (za njih čitaj: nema). Poslala sam i meil koleginici iz Zavičajnog odeljenja. Možda oni imaju te kataloge. Trebalo bi. Katalog se zove "Тринаеста изложба Друштва српских уметника "Лада", Београд, Павиљон Цвијета Зузорић, 1930" - {{COBISS|ID=189192972}}. Ako se odlučiš da odeš u Narodnu. Ne znam koliko tamo košta članarina. Mislim da imaju mesečnu varijantu, možda i dnevnu. U svakom slučaju sačekajmo odgovor iz Zavičajnog. Možda ću uspeti i da organizujem neki program za seniore u tom našem odeljenju, pa mogu da ti javim. Možda ti bude interesantno za kopanje. Imaju oni svašta. Mislim, da se zabavljaš kad odeš u penziju {{smeh}}--[[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 12:22, 27. јануар 2020. (CET) : Pa šta da radim kad jednog dana odem u penziju, osim da volontiram i obučavam vršnjake. Zato sad vežbam, da se posle ne brukam. Dositej se u meni reinkarnirao. {{smeh}}{{smeh}}{{smeh}} Bila sam na nekom seminaru o obrazovanju odraslih. Jedna žena koja radi kao gerontolog imala je sjajnu opasku: "Mladi su budućnost sveta, ali stari su budućnost svakog od nas ponaosob." Vredi da se zapamti. {{smeh}} Javljam čim (ako) nešto saznam.--[[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 12:49, 27. јануар 2020. (CET) E jedva nađoh ko mi je postavio pitanje za sliku! Kad ne praviš novi naslov {{smeh}} Elem... Evo odgovora koleginice iz našeg Zavičajnog odeljenja: „Draga Milice, u Zavičajnom mogu da istražuju do besvesti na sve moguće teme... I dalje dve trećine fonda nije uneto u BISIS, mada je unos intenzivno u toku, ali neku sliku mogu da steknu i uvidom u naše dve bibliografije koje su dostupne na linkovima: [https://fbc.pionier.net.pl/search#fq={!tag=dcterms_accessRights}dcterms_accessRights%3A%22Dost%C4%99p%20otwarty%22&q=identifier%3A%22oai%3Adlibra.bgb.rs%3A761%22 dlibra.bgb.rs:761] i [https://fbc.pionier.net.pl/search#fq={!tag=dcterms_accessRights}dcterms_accessRights%3A%22Dost%C4%99p%20otwarty%22&q=identifier%3A%22oai%3Adlibra.bgb.rs%3A765%22 dlibra.bgb.rs:765] Što se slike tiče, imamo i traženi katalog i još tri kataloga Ljubomira Ivanovića pa kada korisnik bude slobodan neka dođe i nek traži... 1930. je kupljena za Muzej grada Beograda, nije na popisu izgorelih u požaru 1941, tako da se korisnik može obratiti i Muzeju grada Beograda za informaciju...” Kako stvari stoje, ipak ćeš morati nekako sam da dođeš do slike. Ako ti je interesantna naša Biblioteka, Zavičajno je u Zmaj Jovinoj 1, 2. sprat. Verovatno moraš imati člansku kartu. Ako si davalac krvi i davao si krv u zadnjih godinu dana - samo ponesi karticu davaoca i dobićeš besplatnu članarinu za godinu dana. Ima i drugih načina da te članarina manje košta, a inače je godišnja za zaposlene 1.500 din (najskuplja, a ima još 10-ak opcija raznih popusta). Da joj tražim da slika sliku u katalogu... Nisam ni pokušala {{smeh}} Nismo toliko bliske. Eto, nadam se da sam pomogla.--[[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 18:41, 3. фебруар 2020. (CET) : You're welcome! {{smeh}} Jednom bibliotekar informatičar (tako nam zvanično zanimanje) - uvek...--[[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 11:05, 4. фебруар 2020. (CET) == Вахида Маглајлић == Поздрав, у вези чланка Вахида Маглајлић и књиге ''Bošnjačka politika u XX. stoljeću'' коју си унео у литературу, Вахида се у њој уопште не помиње. Помиње се само њен брат Муниб и то се само набраја као члан СКОЈ-а у Бања Луци, али Вахида нигде. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 18:26, 13. новембар 2019. (CET) == Фотографије споменика Р. Српске == Поштовани Иване, Хвала Вам на интересовању за наше такмичење као и за садржаје везане за наслеђе Српске. Замолила бих Вас да ме контактирате путем мејла, како бисмо прецизирали захтеве који бисмо ми службено могли да упутимо Комисији за очување националних споменика БиХ. До тада можете користити фотографије прикупљене током фото-такмичења [[commons:Category:Trace of Soul|Трагом душе]]. Постоји доста споменика чије фотографије имамо, а још нисмо стигли да напишемо чланке. Такође, ситуација са чланцима о црквама је ужасна. У [[Православне цркве у Републици Српској|овом чланку]] постоји списак православних цркава у Републици Српској, а скоро 80% њих није повезано због неусклађености у називима. Иста ствар и са шаблонима за портале. Углавном, посла има. Ако Вам фали идеја за такмичење, можете почети од цркава. :) С поштовањем, —&nbsp;<span style="font-family:Verdana;">[[Корисник:Bojana Wiki PG|<span style="color: Violet;">'''''Бојана'''''</span>]]&nbsp;[[Разговор са корисником:Bojana Wiki PG|<span style="color:blue;"><sup>реци</sup></span>]]</span> 19:21, 21. новембар 2019. (CET) Poštovani Ivane, Izvinite što kasnim sa odgovorom. Mi smo poslali službeni mejl pre desetak dana. Još uvek čekamo odgovor. Ukoliko odgovor ne stigne u toku ove nedelje - zvaćemo ih. S poštovanjem, —&nbsp;<span style="font-family:Verdana;">[[Корисник:Bojana Wiki PG|<span style="color: Violet;">'''''Бојана'''''</span>]]&nbsp;[[Разговор са корисником:Bojana Wiki PG|<span style="color:blue;"><sup>реци</sup></span>]]</span> 17:06, 9. децембар 2019. (CET) :Поздрав Иване, Још нисмо добили одговор. :( Ипак ћемо морати да их зовемо. С поштовањем, —&nbsp;<span style="font-family:Verdana;">[[Корисник:Bojana Wiki PG|<span style="color: Violet;">'''''Бојана'''''</span>]]&nbsp;[[Разговор са корисником:Bojana Wiki PG|<span style="color:blue;"><sup>реци</sup></span>]]</span> 17:36, 24. децембар 2019. (CET) == Војна енциклопедија == Поздрав, Одредница '''Будачки бој''' се налази на 96 страни другог тома Војне енциклопедије (Брдо—Фоа) који је издат 1971. године. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:43, 24. новембар 2019. (CET) :Поздрав, ако стигнеш погледај чланак [[Вахида Маглајлић]] и дај евентуално коментар. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:39, 28. новембар 2019. (CET) == ''The Signpost'': 29 November 2019 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the editor: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/From the editor|Put on your birthday best]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/News and notes|How soon for the next million articles?]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/In the media|You say you want a revolution]] * On the bright side: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/On the bright side|What's making you happy this month?]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/Arbitration report|Two requests for arbitration cases]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/Traffic report|The queen and the princess meet the king and the joker]] * Technology report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/Technology report|Reference things, sister things, stranger things]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/Gallery|Winter and holidays]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/Recent research|Bot census; discussions differ on Spanish and English Wikipedia; how nature's seasons affect pageviews]] * Essay: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/Essay|Adminitis]] * From the archives: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/From the archives|WikiProject Spam, revisited]] * In focus: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/In focus|An update on the Wikimedia Movement 2030 Strategy]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-11-29/Special report|How many people edit in your favorite language? Where are they from?]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 23:26, 29. новембар 2019. (CET) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=19559312 --> == Здраво Иване == Баш сам се ове године мало удаљила од Википедије. Већ сам помињала Зорану да су се појавили неки далеки рођаци за које нисмо ни знали да постоје и онда смо се бавили разним одгонетањима шта се и како догодило у последњих 80 година нашим прецима. Толико дуго нисам ништа писала овде, да ми се у међувремену покварио рачунар, па сам заборавила шифру, нисам могла ни да се пријавим овде, заправо шифру никада нисам ни знала, него ми је стајала запамћена. Како налог овде немам везан за мејл адресу, нисам имала могућност да ресетујем шифру, па сам се намучила добро да се присетим шифре и некако се пријавим. Нажалост нисам ни знала да имам порука. Погледала сам Марију Илић-Агапову у биографском речнику и рекла бих да си се снашао. Додала сам извор и страницу из, чини ми се јединог коришћеног извора — СБР, иако је у литератури наведено пуно више ставки и то врло добрих, оне као да нису коришћене за писање чланка.[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 00:34, 1. децембар 2019. (CET) :Претпостављам да си се спремао да прошириш чланак? Узгред, недостајати не представља негацију другог глагола, његова негација је не недостајати, па се зато, за разлику од других глагола који јесу негације, пише увек као једна реч :). И мени често недостају разговори са добрим уредницима :) —[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 01:12, 1. децембар 2019. (CET) Еј Иване, ја заборавила за слике :) Па ја бих да бирамо тамо до априла или кад смо већ почели са овим системом, а после тога да оставимо можда? — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 09:40, 4. децембар 2019. (CET) == Статути ордена == Могу пребацити, само текст није у потпуности завршен у дијелу са медаљама. Нисам стигао то урадити, видјећу да и то завршим. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:43, 5. децембар 2019. (CET) с. р. == ''The Signpost'': 27 December 2019 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the editors: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/From the editors|Caught with their hands in the cookie jar, again]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/News and notes|What's up (and down) with administrators, articles and languages]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/Special report|Are reputation management operatives scrubbing Wikipedia articles?]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/In the media|"The fulfillment of the dream of humanity" or a nightmare of PR whitewashing on behalf of one-percenters?]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/Discussion report|December discussions around the wiki]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/Arbitration report|Announcement of 2020 Arbitration Committee]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/Traffic report|Queens and aliens, exactly alike, once upon a December]] * Technology report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/Technology report|User scripts and more]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/Gallery|Holiday wishes]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/Recent research|Acoustics and Wikipedia; Wiki Workshop 2019 summary]] * From the archives: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/From the archives|The 2002 Spanish fork and ads revisited (re-revisited?)]] * On the bright side: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/On the bright side|What's making you happy this month?]] * Op-Ed: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/Op-Ed|Why we need to keep talking about Wikipedia's gender gap]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2019-12-27/WikiProject report|Wikiproject Tree of Life: A Wikiproject report]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 13:39, 27. децембар 2019. (CET) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=19644375 --> == Шеста личка дивизија == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = 6. личка пролетерска дивизија НОВЈ | Датум почетка гласања = 1. 1. 2020 | Датум краја гласања = 8. 1. 2020 | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:53, 2. јануар 2020. (CET) }} == Evo me == Uzeo sam predah malo, polagao sam državni ispit u Inženjerskoj komori i imao sam/imam puno posla. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 01:36, 6. јануар 2020. (CET) == Rasprava == Знам, стоји ми на листи чекања, него сам упао у неку гужву, па не стижем. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 00:39, 14. јануар 2020. (CET) == Лепа Радић == Поздрав Иване, предложио сам чланак [[Лепа Радић]] за добар. Уколико имаш времена погледај га и евентуално дај неки коментар. Поздрав и хвала унапред. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:45, 19. јануар 2020. (CET) == ''The Signpost'': 27 January 2020 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the editor: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/From the editor|Reaching six million articles is great, but we need a moratorium]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/News and notes|Six million articles on the English language Wikipedia]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/Special report|The limits of volunteerism and the gatekeepers of Team Encarta]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/In the media|Turkey's back up, but what's happening with Dot-org and a new visual identity?]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/Arbitration report|Three cases at ArbCom]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/Traffic report|The most viewed articles of 2019]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/Gallery|Wiki Loves Monuments 2019, we're all winners]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/News from the WMF|Capacity Building: Top 5 Themes from Community Conversations]] * Community view: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/Community view|Our most important new article since November 1, 2015]] * In focus: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/In focus|Cryptos and bitcoins and blockchains, oh no!]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/Recent research|How useful is Wikipedia for novice programmers trying to learn computing concepts?]] * From the archives: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/From the archives|A decade of ''The Signpost'', 2005-2015]] * On the bright side: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/On the bright side|What's making you happy this month?]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/WikiProject report|WikiProject Japan: a wikiProject Report]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/Humour|Predicting the 6,000,000th article]] * Obituary: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-01-27/Obituary|Remembering Wikipedia contributor Brian Boulton]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 03:10, 27. јануар 2020. (CET) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=19732642 --> == Зграде за фотографисање у Београду == Верујем да испуњавам оба услова. Како могу да помогнем? --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 03:49, 31. јануар 2020. (CET) == Ђоко Павићевић == Ако будеш могао погледај чланак [[Ђоко Павићевић]] и дај свој коментар о чланку, предложио сам га за изабрани --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 14:39, 31. јануар 2020. (CET) == Грбови == Ја мислим супротно. Али, реално, боли ме патка. Немам стрпљења за расправу с људима, стави како хоћеш --[[Корисник:WikiNameBaks|WikiNameBaks]] ([[Разговор са корисником:WikiNameBaks|разговор]]) 17:37, 6. фебруар 2020. (CET) == Salaš u Nosi == Pozdrav i hvala na obaveštenju. Slikaću ga za koji dan. Interesantno je da kad sam bio tamo nisam ga zapazio, verovatno je bio obrastao u drveće.—[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]][[Разговор са корисником:Jozefsu|<span style="color:#CC0000"><sup>'''Разговор'''</sup></span>]] 20:11, 11. фебруар 2020. (CET) == Комисија за заштиту националних споменика БиХ - дозвола == Поштовани, Имам новости у вези са захтевом за коришћење фотографија националних споменика БиХ. Најбоље би било да ми путем мејла доставите Ваш број, како бисмо се чули и договорили око даљих корака. Вести су углавном добре, само има пар ствари које треба одрадити. С поштовањем, --—&nbsp;<span style="font-family:Verdana;">[[Корисник:Bojana Wiki PG|<span style="color: Violet;">'''''Бојана'''''</span>]]&nbsp;[[Разговор са корисником:Bojana Wiki PG|<span style="color:blue;"><sup>реци</sup></span>]]</span> 15:41, 17. фебруар 2020. (CET) == СБР == Нису још стилги до слова Р. У октобру сам набавила 7 део и тамо су дошли до П. Ваљда ће следећи том кад буде обихватити презимена на Р.-[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 23:03, 22. фебруар 2020. (CET) == Црвена веза са чланком на другом језику == Не знам да ли си у међувремену успео да нађеш ово, али ево ја сад налетех на шаблон, па шаљем. Баци поглед на [[Аеродром (вишезначна одредница)|ову страницу]]. Поздрав, [[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:18, 25. фебруар 2020. (CET) == ''The Signpost'': 1 March 2020 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the editor: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/From the editor|The ball is in your court]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/News and notes|Alexa ranking down to 13th worldwide]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/Special report|More participation, more conversation, more pageviews]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/In the media|Mapping IP editors, Smithsonian open-access, and coronavirus disinformation]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/Discussion report|Do you prefer M or P?]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/Arbitration report|Two prominent administrators removed]] * By the numbers: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/By the numbers|How many actions by administrators does it take to clean up spam?]] * Community view: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/Community view|The Incredible Invisible Woman]] * In focus: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/In focus|History of ''The Signpost'', 2015–2019]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/Recent research|Wikipedia generates $50 billion/year consumer surplus in the US alone]] * From the archives: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/From the archives|Is Wikipedia for sale?]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/Traffic report|February articles, floating in the dark]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/Gallery|Feel the love]] * On the bright side: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/On the bright side|What's making you happy this month?]] * Op-Ed: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/Op-Ed|What I learned as Wikimedia UK Communications Coordinator]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/Opinion|Wikipedia is another country]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-01/Humour|The Wilhelm scream]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 19:53, 1. март 2020. (CET) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=19822178 --> == Споменици == Управо гледам твој допринос на Commonsu, свака ти част за фотке. Ја сам превише лењ, иначе већ месецима планирам да фоткам споменике и културна добра. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:22, 10. март 2020. (CET) : Фоткам већ дуго, али управо тако се и даље осећам, као туриста. {{=D}} --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:41, 10. март 2020. (CET) :: Одлично, [[Спомен-биста Симеона Роксандића у Београду|поставио сам]]. Правићу још неке па цимам ако будеш имао и хтео да поделиш. Све некако, али чланак о споменику/грађевини без фотке истог ми безвезе. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:18, 11. март 2020. (CET) ::: Сјајна идеја, зашто да не. Али сумњам да уопште раде због тренутне ситуације.. :/ --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 14:20, 16. март 2020. (CET) ::: Капирам да нам не би изашли у сусрет са тим све и да нема ове ситуације. Хвала на идеји и за још фотки, ваља пробати. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 14:51, 16. март 2020. (CET) == ''The Signpost'': 29 March 2020 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the editors: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/From the editors|The bad and the good]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/News and notes|2018 Wikipedian of the year blocked]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/WikiProject report|WikiProject COVID-19: A WikiProject Report]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/Special report|Wikipedia on COVID-19: what we publish and why it matters]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/In the media|Blocked in Iran but still covering the big story]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/Discussion report|Rethinking draft space]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/Arbitration report|Unfinished business]] * In focus: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/In focus|"I have been asked by Jeffrey Epstein …"]] * Community view: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/Community view|Wikimedia community responds to COVID-19]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/Recent research|Disease outbreak uncertainties, AfD forecasting, auto-updating Wikipedia]] * From the archives: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/From the archives|Text from Wikipedia good enough for Oxford University Press to claim as own]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/Traffic report|The only thing that matters in the world]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/Gallery|Visible Women on Wikipedia]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/News from the WMF|Amid COVID-19, Wikimedia Foundation offers full pay for reduced hours, mobilizes all staff to work remote, and waives sick time]] * On the bright side: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-03-29/On the bright side|What's making you happy this month?]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 19:44, 29. март 2020. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=19891967 --> Знам да се овако прецртава, овако изгледа, <s>Корона вирус</s>. Значи укуцаш овако <nowiki><s>Корона вирус</s></nowiki>. Надам се да сам помогао.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:42, 1. април 2020. (CEST) :Нема на чему, поздрав.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:46, 1. април 2020. (CEST) == Википројекат Биографија == {{Википројекат Биографија — позив}}--<span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 22:43, 8. април 2020. (CEST) == Дискорд == Шта ти конкретно показује када покушаваш да се пријавиш? Нека грешка? Иначе, ако си којим случајем заборавио лозинку, имаш ваљда дугменце/линк Forgot your password, па пробај тим путем да решиш проблем. Ако се баш не можеш никако снаћи, направи нови налог и придружи се серверу. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 16:32, 11. април 2020. (CEST) :Video sam tvoj problem, probaj da obrišeš u AppData folderu sve vezano za Diskord. Poz — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:49, 11. април 2020. (CEST) == ''The Signpost'': 26 April 2020 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/News and notes|Unbiased information from Ukraine's government?]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/In the media|Coronavirus, again and again]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/Discussion report|Redesigning Wikipedia, bit by bit]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/Featured content|Featured content returns]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/Arbitration report|Two difficult cases]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/Traffic report|Disease the Rhythm of the Night]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/Gallery|Roy is doing fine and sending more photos]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/Recent research|Trending topics across languages; auto-detecting bias]] * Essay: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/Essay|Wikipedia:An article about yourself isn't necessarily a good thing]] * By the numbers: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/By the numbers|Open data and COVID-19: Wikipedia as an informational resource during the pandemic]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/Opinion|Trusting Everybody to Work Together]] * On the bright side: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/On the bright side|What's making you happy this month?]] * Interview: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/Interview|Health and RfA's: An interview with Guy Macon]] * In focus: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/In focus|Multilingual Wikipedia]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-04-26/WikiProject report|[[WP:GOCE|The Guild of Copy Editors]]]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 20:19, 26. април 2020. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=19994129 --> == Aкција тимског писања чланака == {{Aкција тимског писања чланака — позив}}--[[Корисник:Uw17|<font style="font-size:13px; background: #0000FF" color="white">''' -{''Урош В.''}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="border:1px solid;color:#ff2800;font-size:13px;padding:2px 1px 0px 1px">✉</span>]] и <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 19:45, 28. април 2020. (CEST) == Upit za preuzimanje teksta == Pozdrav Ivane. Normalno, kada bi bio završen članak jasno da se tekst može prenijeti, ali ovaj put je u tvom pesku! Mislio sam kopirati (i prilagoditi tamo gdje ima potrebe) samo neke dijelove, jer mislim da ovaj trud koji si uložio ne bi bilo fer u potpunosti prekopirati. --[[Корисник:Mhare|Mhare]] ([[Разговор са корисником:Mhare|разговор]]) 21:35, 9. мај 2020. (CEST) == Типи Хедрен == {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Типи Хедрен | Датум почетка гласања = 10. мај 2020 | Датум краја гласања = 17. мај 2020. | Потпис = [[Корисник:Uw17|<font style="font-size:13px; background: #0000FF" color="white">''' -{''Урош В.''}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="border:1px solid;color:#ff2800;font-size:13px;padding:2px 1px 0px 1px">✉</span>]] 17:24, 13. мај 2020. (CEST) }} == Aкција фудбалери на Светском првенству == {{Aкција фудбалери на Светском првенству — позив}}--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:45, 10. јун 2020. (CEST) == ''The Signpost'': 31 May 2020 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the editor: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/From the editor|Meltdown May?]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/News and notes|2019 Picture of the Year, 200 French paid editing accounts blocked, 10 years of Guild Copyediting]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/In the media|CBS on COVID-19, Sanger on bias, false noses, and five prolific editors]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/Discussion report|WMF's Universal Code of Conduct]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/Special report|The sum of human knowledge? Not in one Wikipedia language edition]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/Featured content|Weathering the storm]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/Arbitration report|Board member receives editing restriction]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/Traffic report|Come on and slam, and welcome to the jam]] * Op-Ed: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/Op-Ed|Where Is Political Bias Taking Us?]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/Gallery|Wildlife photos by the book]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/News from the WMF|WMF Board announces Community Culture Statement]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/Recent research|Automatic detection of covert paid editing; Wiki Workshop 2020]] * Community view: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/Community view|Transit routes and mapping during stay-at-home order downtime]] * On video: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/On video|COVID-19 spurs innovations in Wikimedia video and virtual programming]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/WikiProject report|Revitalizing good articles]] * On the bright side: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/On the bright side|500,000 articles in the Egyptian Arabic Wikipedia]] * Obituaries: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-05-31/Obituaries|Dmitrismirnov, Kattenkruid, Muidlatif, Ronhjones, Tsirel]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 21:07, 31. мај 2020. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=20087784 --> == ''The Signpost'': 28 June 2020 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/News and notes|Progress at Wikipedia Library and Wikijournal of Medicine]] * Community view: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/Community view|Community open letter on renaming]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/Gallery|After the killing of George Floyd]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/In the media|Part collaboration and part combat]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/Discussion report|Community reacts to WMF rebranding proposals]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/Featured content|Sports are returning, with a rainbow]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/Arbitration report|Anti-harassment RfC and a checkuser revocation]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/Traffic report|The pandemic, alleged murder, a massacre, and other deaths]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/News from the WMF|We stand for racial justice]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/Recent research|Wikipedia and COVID-19; automated Wikipedia-based fact-checking]] * Interview: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/Interview|What is wrong with rebranding to "Wikipedia Foundation"?]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/Humour|Cherchez une femme]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/Opinion|Trying to find COI or paid editors? Just read the news]] * On the bright side: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/On the bright side|For what are you grateful this month?]] * In focus: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/In focus|Edit Loud, Edit Proud: LGBTIQ+ Wikimedians and Global Information Activism]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-06-28/WikiProject report|WikiProject Black Lives Matter]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 20:54, 28. јун 2020. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=20224317 --> == Ранковић == Поздрав, предложио сам чланак [[Александар Ранковић]] за сјајан. Било би ми драго да га погледаш и даш евентуални коментар. Ценим твоје мишљење. Поздрав и хвала унапред. — [[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:50, 22. јул 2020. (CEST) == ''The Signpost'': 2 August 2020 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/Special report|Wikipedia and the End of Open Collaboration?]] * COI and paid editing: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/COI and paid editing|Some strange people edit Wikipedia for money]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/News and notes|Abstract Wikipedia, a hoax, sex symbols, and a new admin]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/In the media|Dog days gone bad]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/Discussion report|Fox News, a flight of RfAs, and banning policy]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/Featured content|Remembering Art, Valor, and Freedom]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/Traffic report|Now for something completely different]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/Gallery|Photos of threatened species from iNaturalist]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/News from the WMF|New Chinese national security law in Hong Kong could limit the privacy of Wikipedia users]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/Recent research|Receiving thanks increases retention, but not the time contributed to Wikipedia]] * Essay: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/Essay|Not compatible with a collaborative project]] * Obituaries: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/Obituaries|Hasteur and Brian McNeil]] * In focus: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-02/In focus|WikiLoop DoubleCheck, reviewing edits made easy]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 20:26, 2. август 2020. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=20321650 --> == Салаш на Носи == Поздрав, нисам одговорио у вези фотке за [[Салаш на Носи]]. За сада ништа. Можда глуп разлог, али сам сазнао да је салаш откупила особа блиска тренутном политичком врху па небих у том крају да шврљам. Други пут :) Иначе, занимљив је израз '''''на''''' Носи. Можда је дошао преко мађарског. Пошто се не каже био сам на Београду или на Новом Саду, а опет се каже био сам '''''у''''' Сомбору, а овде би рекли био сам у Носи (у селу Носа). А опет, у исто време ми кажемо био сам '''''на''''' Палићу, никада '''''у''''' Палићу ...? (Иста заврзлама постоји и у мађарском језику.)—[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]][[Разговор са корисником:Jozefsu|<span style="color:#0080FF"><sup>'''Разговор'''</sup></span>]] 19:15, 10. август 2020. (CEST) == ''The Signpost'': 30 August 2020 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-30/News and notes|The high road and the low road]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-30/In the media|Storytelling large and small]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-30/Featured content|Going for the goal]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-30/Special report|Wikipedia's not so little sister is finding its own way]] * Op-Ed: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-30/Op-Ed|The longest-running hoax]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-30/Traffic report|Heart, soul, umbrellas, and politics]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-30/News from the WMF|Fourteen things we’ve learned by moving Polish Wikimedia conference online]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-30/Recent research|Detecting spam, and pages to protect; non-anonymous editors signal their intelligence with high-quality articles]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-30/Arbitration report|A slow couple of months]] * From the archives: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-30/From the archives|Wikipedia for promotional purposes?]] * Obituaries: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-08-30/Obituaries|Marcus Sherman, Jerome West, and Pauline van Till]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 19:34, 30. август 2020. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=20406166 --> == Грб СФРЈ == Унио сам у [[Special:Diff/23358253/23358270|овој]] измјени ријеч ''грб'' у подебљани наслов инфокутије јер је тако код осталих чланака о грбовима (није чланак о држави па да буде ту име државе, него о грбу, или застави и сл.). Преузео сам из чланка [[Грб Србије]] начин уноса примарне слике грба, уз одговарајући опис за овај чланак (додатан је датум употребе, јер је та 1) примарна и 2) најдуже кориштена верзија некима спорна пошто има шесту бакљу; стога боље разјаснити датумом да то није једина верзија иако је главна). Повећао сам са 100 на 150 да се боље виде двије постојеће верзије, да се види тај датум и детаљи... Датирање Другим свјетским ратом сам избацио јер се не поклапа, довољне су године употребе (ту имам '''питање''', ако знаш унеси потребно рјешење: пошто си већ радио на чланку и писало је прије мојих измјена да је грб ДФЈ био у употреби 1943—1946 [писало је ''Први грб ДФЈ коришћен током Другог светског рата 1943—46.''], а слика друге верзије има назив [[:Датотека:Coat of Arms of SFR Yugoslavia - 1943-1963.svg|Coat of Arms of SFR Yugoslavia - 194'''3'''-1963.svg]], постоји неслагање/непоклапање датума: да ли је грб ФНРЈ онда био у употреби 1946—1963 или према наслову датотеке 1943—1963 (нису се могла користити оба истовремено)? Ако је ово прво тачно (за ДФЈ 1943—1946, а за ФНРЈ 1946—1963), онда можеш ти или ћу ја ако ми даш потврдан одговор затражити преименовање датотеке на [[:Датотека:Coat of Arms of SFR Yugoslavia - 1946-1963.svg|Coat of Arms of SFR Yugoslavia - 194'''6'''-1963.svg]] или нешто слично). И пошто је у параметру носилац грба (''Носилац'') СФРЈ, ставио сам за параметар испод тог параметра (''Усвојен'') датум ступања на снагу онај датум кад је устав којим је уведена верзија која поштује и шести конститутивни народ уведена (7. 4. 1963). Ти коригуј ако нешто није ОК што се тиче ових унесених измјена у инфокутији. И још једно питање: да ли је боље користити ријеч бакља умјесто буктиња, јер на грбу се не види само пламен (а значење ријечи ''пламен'' је буктиња прије него бакља, бакља има држач из којег излази буктиња/пламен/ватра и тај држач је видљив на свим верзијама)? То је ствар терминологије и видим да је у цитирањима устава писано буктиња (ваљда је онда и у стварним текстовима устава писало буктиња), али свеједно по мом је више одговарајуће бакља. — [[Special:Contributions/5.43.75.55|5.43.75.55]] ([[User talk:5.43.75.55|разговор]]) 13:53, 23. септембар 2020. (CEST) == Sahat-kula u Banjoj Luci == Pročitao sam cijeli izvornik i [[Special:Diff/23347112/23358408|ispravio]] finese. Ako misliš da nešto nije dobro, napiši. Jedina primjedba na članak u cjelini je što malo podsjeća na neki esej (slično kao što Pinki radi sa narodnim herojima). Od toga se treba udaljiti, ali nije u velikoj mjeri tako pa može proći i sada bi mogao dobiti i status dobrog. — [[Special:Contributions/5.43.75.55|5.43.75.55]] ([[User talk:5.43.75.55|разговор]]) 15:57, 23. септембар 2020. (CEST) == ''The Signpost'': 27 September 2020 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-09-27/Special report|Paid editing with political connections]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-09-27/News and notes|More large-scale errors at a "small" wiki]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-09-27/In the media|WIPO, Seigenthaler incident 15 years later]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-09-27/Featured content|Life finds a Way]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-09-27/Arbitration report|Clarifications and requests]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-09-27/Traffic report|Is there no justice?]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-09-27/Recent research|Wikipedia's flood biases]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 01:29, 28. септембар 2020. (CEST) </div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Chris troutman@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=20478240 --> == Ирац == Предложио сам члана [[Иван Марковић Ирац]] за добар, ако будеш могао погледај чланак и напиши нешто на страни за разговор. Поздрав — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 11:22, 21. новембар 2020. (CET) == Re: Blok == Pozdrav! Lasta te već odblokirao, ima više od mjesec dana. :) [[Корисник:GregorB|GregorB]] ([[Разговор са корисником:GregorB|разговор]]) 09:29, 21. децембар 2020. (CET) == ''The Signpost'': 28 December 2020 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-12-28/News and notes|Year-end legal surprises cause concern, but Public Domain Day is imminent]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-12-28/In the media|Concealment, data journalism, a non-pig farmer, and some Bluetick Hounds]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-12-28/Arbitration report|2020 election results]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-12-28/Opinion|How to make your factory's safety and labor issues disappear]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-12-28/Featured content|Very nearly ringing in the New Year with "Blank Space" – but we got there in time.]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-12-28/Traffic report|2020 wraps up]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-12-28/News from the WMF|What Wikipedia saw during election week in the U.S., and what we’re doing next]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-12-28/Recent research|Predicting the next move in Wikipedia discussions]] * Essay: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-12-28/Essay|Subjective importance]] * Op-Ed: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-12-28/Op-Ed|An unforgettable year we might wish to forget]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-12-28/Gallery|Angels in the architecture]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2020-12-28/Humour|'Twas the Night Before Wikimas]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 05:26, 28. децембар 2020. (CET) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Bri@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=20902189 --> == ''The Signpost'': 31 January 2021 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/News and notes|1,000,000,000 edits, board elections, virtual Wikimania 2021]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/Special report|Wiki reporting on the insurrection]] * In focus: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/In focus|From Anarchy to Wikiality, Glaring Bias to Good Cop: Press Coverage of Wikipedia's First Two Decades]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/Opinion|Wikipedia's war against scientific disinformation]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/In the media|The world's press says "Happy Birthday!" with a few twists]] * Technology report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/Technology report|The people who built Wikipedia, technically]] * Videos and podcasts: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/Videos and podcasts|Celebrating 20 years]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/News from the WMF|Wikipedia celebrates 20 years of free, trusted information for the world]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/Recent research|Students still have a better opinion of Wikipedia than teachers]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/Humour|Dr. Seuss's Guide to Wikipedia]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/Featured content|New Year, same Featured Content report!]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/Traffic report|The most viewed articles of 2020]] * Obituary: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-01-31/Obituary|Flyer22 Frozen]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 21:13, 31. јануар 2021. (CET) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Eddie891@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=21022363 --> == ИП адреса == Поздрав. Тај корисник је трајно блокиран и нема право да уређује. Нисмо ми овлашћени да некога прогласимо за свог „друга” и ослободимо блокаде. Можда је теби важнији корисник који дође и направи 100 вандализама (у шта не сумњам), али мени су важнији свакодневни уредници који враћају његове вандализме и унапређују овај пројекат. Између вандала и уредника бирам уреднике. Он не може уређивати тај чланак, примијетим ли га одмах ћу закључати чланак за њега. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 20:27, 1. фебруар 2021. (CET) с. р. :Ма да. То што ви враћате десетине вандализама то је ваш проблем. Мени је он ишао у библиотеку. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 22:27, 1. фебруар 2021. (CET) с. р. == Одговор == Драги Иване, реци ми о чему се ради, па да видимо шта је могуће урадити. :) Можеш ми писати и на ivana.madzarevic@vikimedija.org. — [[Корисник:IvanaMadzarevic|IvanaMadzarevic]] ([[Разговор са корисником:IvanaMadzarevic|разговор]]) 10:22, 4. фебруар 2021. (CET) Ћао Иване, прочитала сам све што си ми писао, извини на мало каснијем одговору. Јако је лепо што си ово покушао и што си упоран да слике добијеш од Комисије. Ово спада у ГЛАМ програм који води колегиница Горана Гомирац и ја бих те повезала са њом. Наравно, будући да је Бојана била укључена, можете се и са њом договорити какав приступ би био одговарајући. Исто мислим да је боље обратити се у име организације, нарочито што неке раније сарадње могу бити препорука и ветар у леђа институцијама да отворе врата. Скоро смо урадили нову ГЛАМ брошуру у којој се налазе модели и примери сарадње, изјаве сарадника и друге ствари које могу боље објаснити зашто су овакве сарадње значајне. Треба обратити пажњу да им се добро објасне лиценце како би имали у виду да ће материјал бити доступан свима. У сваком случају, најбоље је да те повежем са Гораном, па да се лепо договорите око следећих корака. Пошаљи ми само мејл на ivana.madzarevic@vikimedija.org. — [[Корисник:IvanaMadzarevic|IvanaMadzarevic]] ([[Разговор са корисником:IvanaMadzarevic|разговор]]) 12:18, 8. фебруар 2021. (CET) == ''The Signpost'': 28 February 2021 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-02-28/News and notes|Maher stepping down]] * Disinformation report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-02-28/Disinformation report|A "billionaire battle" on Wikipedia: Sex, lies, and video]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-02-28/Opinion|The call for feedback on community seats is a distraction]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-02-28/In the media|Corporate influence at OSM, Fox watching the hen house]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-02-28/News from the WMF|Who tells your story on Wikipedia]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-02-28/Recent research|Take an AI-generated flashcard quiz about Wikipedia; Wikipedia's anti-feudalism]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-02-28/Featured content|A Love of Knowledge, for Valentine's Day]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-02-28/Traffic report|Does it almost feel like you've been here before?]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-02-28/Gallery|What is Black history and culture?]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 22:32, 28. фебруар 2021. (CET) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Eddie891@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=21140159 --> == ''The Signpost'': 28 March 2021 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-03-28/News and notes|A future with a for-profit subsidiary?]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-03-28/Gallery|Wiki Loves Monuments]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-03-28/In the media|Wikimedia LLC and disinformation in Japan]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-03-28/News from the WMF|Project Rewrite: Tell the missing stories of women on Wikipedia and beyond]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-03-28/Recent research|10%-30% of Wikipedia’s contributors have subject-matter expertise]] * From the archives: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-03-28/From the archives|Google isn't responsible for Wikipedia's mistakes]] * Essay: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-03-28/Essay|Wikipedia:The Free Encyclopedia]] * Obituary: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-03-28/Obituary|Yoninah]] * From the editor: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-03-28/From the editor|What else can we say?]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-03-28/Arbitration report|Open letter to the Board of Trustees]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-03-28/Traffic report|Wanda, Meghan, Liz, Phil and Zack]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 22:47, 28. март 2021. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:DannyS712@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=21267130 --> == Проблем са ауторским правима за датотеку Česma uz Ferhadiju, 1952. g..png == [[Датотека:Icon no license.svg|60п|лево|Недостаје лиценца|link=]] Здраво, Ivan VA. Хвала ти што си {{gender:Ivan VA|отпремио|отпремила}} датотеку '''[[:Датотека:Česma uz Ferhadiju, 1952. g..png|Česma uz Ferhadiju, 1952. g..png]]'''. Међутим, на страницу са њеним описом тренутно није стављена одговарајућа лиценца, па је статус [[Википедија:Ауторско право|ауторских права]] нејасан. [[Задужбина Викимедија]] је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у [[Википедија|Википедију]] због [[Ауторско право|закона о ауторском праву]] (за више информација погледај Википедијину [[Википедија:Ауторско право|политику ауторског права]]). Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над датотекама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су [[отворени садржај]], [[јавно власништво]] и [[поштена употреба]]. На [[Википедија:Шаблони/Ауторско право|овој страни]] пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: <code>{&#123;Име шаблона}}</code>. Уколико си {{gender:Ivan VA|послао|послала}} и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих {{gender:Ivan VA|навео|навела}} извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си {{gender:Ivan VA|послао|послала|послао}} можеш да погледаш [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special%3ALog&type=upload&user={{urlencode:{{СТРАНИЦА}}}}&page= овде]. Питања можеш да поставиш на [[Википедија:Трг/Ауторско право|страници која је за то намењена]]. '''Напомена:''' Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у [[Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика|правилима о коришћењу датотека]]. Хвала. --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:38, 5. април 2021. (CEST) Није било лиценце за слику. Исправно сам поступио. За сваку слику се мора додати лиценца. Поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:42, 5. април 2021. (CEST) == Aкција писања биографија == {{Вики-акција биографија — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 13:50, 9. април 2021. (CEST) == ''The Signpost'': 25 April 2021 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the editor: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-04-25/From the editor|A change is gonna come]] * Disinformation report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-04-25/Disinformation report|The Trump Organization's paid editors]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-04-25/In the media|Fernando, governance, and rugby]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-04-25/Opinion|The (Universal) Code of Conduct]] * Op-Ed: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-04-25/Op-Ed|A Little Fun Goes A Long Way]] * Changing the world: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-04-25/Changing the world|The reach of protest images on Wikipedia]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-04-25/Recent research|Quality of aquatic and anatomical articles]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-04-25/Traffic report|The verdict is guilty, guilty, guilty]] * News from Wiki Education: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-04-25/News from Wiki Education|Encouraging professional physicists to engage in outreach on Wikipedia]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 00:34, 26. април 2021. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:DannyS712@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=21300638 --> == Милан Мијалковић == Поздрав и срећни празници, предложио сам чланак [[Милан Мијалковић]] за добар, уколико будеш у прилици погледај чланак и евентуално дај коментар на страници за разговор, како би се расправа успешно окончала. Унапред захвалан — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 23:40, 1. мај 2021. (CEST) == ''The Signpost'': 27 June 2021 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-06-27/News and notes|Elections, Wikimania, masking and more]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-06-27/In the media|Boris and Joe, reliability, love, and money]] * Disinformation report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-06-27/Disinformation report|Croatian Wikipedia: capture and release]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-06-27/Recent research|Feminist critique of Wikipedia's epistemology, Black Americans vastly underrepresented among editors, Wiki Workshop report]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-06-27/Traffic report|So no one told you life was gonna be this way]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-06-27/News from the WMF|Searching for Wikipedia]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-06-27/Humour|Wikipedia's best articles on the world's strangest things]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-06-27/WikiProject report|WikiProject on open proxies interview]] * Forum: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-06-27/Forum|Is WMF fundraising abusive?]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-06-27/Discussion report|Reliability of WikiLeaks discussed]] * Obituary: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-06-27/Obituary|SarahSV]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 22:17, 27. јун 2021. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:DannyS712@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=21652089 --> == ''The Signpost'': 25 July 2021 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-07-25/News and notes|Wikimania and a million other news stories]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-07-25/Special report|Hardball in Hong Kong]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-07-25/In the media|Larry is at it again]] * Board of Trustees candidates: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-07-25/Board of Trustees candidates|See the candidates]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-07-25/Recent research|Gender bias and statistical fallacies, disinformation and mutual intelligibility]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-07-25/Traffic report|Football, tennis and marveling at Loki]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-07-25/News from the WMF|Uncapping our growth potential – interview with James Baldwin, Finance and Administration Department]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-07-25/Humour|A little verse]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 01:13, 26. јул 2021. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:DannyS712@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=21784702 --> == ''The Signpost'': 29 August 2021 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-08-29/News and notes|Enough time left to vote! IP ban]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-08-29/In the media|''Vive la différence!'']] * Wikimedians of the year: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-08-29/Wikimedians of the year|Seven Wikimedians of the year]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-08-29/Gallery|Our community in 20 graphs]] * News from Wiki Education: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-08-29/News from Wiki Education|Changing the face of Wikipedia]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-08-29/Recent research|IP editors, inclusiveness and empathy, cycles, and world heritage]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-08-29/WikiProject report|WikiProject Days of the Year Interview]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-08-29/Traffic report|Olympics, movies, and Afghanistan]] * Community view: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-08-29/Community view|Making Olympic history on Wikipedia]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 21:46, 29. август 2021. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Eddie891@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=21946141 --> == Kobis šabloni == Ево сада сам испробао више различитих варијанти урл веза, али за Републику Српску и за Босну и Херцеговину не раде. Мислим да БиХ нема ову књигу у свом систему под овим кодом (а можда је нема уопште), а за Републику Српску су извршене неке измјене у урл вези које тренутно не могу да сконтам. {{Потпис Ранко}} 00:47, 3. септембар 2021. (CEST) Направио сам пар измјена, требало би бити ријешено. – [[Корисник:Srđan|Srđan]] ([[Разговор са корисником:Srđan|разговор]]) 15:05, 3. октобар 2021. (CEST) == ''The Signpost'': 26 September 2021 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-09-26/News and notes|New CEO, new board members, China bans]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-09-26/In the media|The future of Wikipedia]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-09-26/Opinion|Wikimedians of Mainland China were warned]] * Op-Ed: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-09-26/Op-Ed|I've been desysopped]] * Disinformation report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-09-26/Disinformation report|Paid promotional paragraphs in German parliamentary pages]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-09-26/Discussion report|Editors discuss Wikipedia's vetting process for administrators]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-09-26/Recent research|Wikipedia images for machine learning; Experiment justifies Wikipedia's high search rankings]] * Community view: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-09-26/Community view|Is writing Wikipedia like making a quilt?]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-09-26/Traffic report|Kanye, Emma Raducanu and 9/11]] * News from Diff: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-09-26/News from Diff|Welcome to the first grantees of the Knowledge Equity Fund]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-09-26/WikiProject report|The Random and the Beautiful]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 23:02, 26. септембар 2021. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:DannyS712@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=22043419 --> == Тракица или заменица == Иста је и за сребрну и за златну медаљу.[[File: Snake bgd Cobra.gif|35px]] '''[[Корисник:Snake bgd|<font color="red">Змија</font>]] [[Разговор са корисником:Snake bgd|<font color="black">бгд</font>]]''' [[File: Snake bgd Cobra Mirrored.gif|35px]] 21:38, 24. октобар 2021. (CEST) == ''The Signpost'': 31 October 2021 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the editor: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/From the editor|Different stories, same place]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/News and notes|The sockpuppet who ran for adminship and almost succeeded]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/In the media|China bans, and is there intelligent life on this planet?]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/Opinion|A photo on Wikipedia can ruin your life]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/Discussion report|Editors brainstorm and propose changes to the Requests for adminship process]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/Recent research|Welcome messages fail to improve newbie retention]] * Community view: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/Community view|Reflections on the Chinese Wikipedia]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/Traffic report|James Bond and the Giant Squid Game]] * Technology report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/Technology report|Wikimedia Toolhub, winners of the Coolest Tool Award, and more]] * Serendipity: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/Serendipity|How Wikipedia helped create a Serbian stamp]] * Book review: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/Book review|''Wikipedia and the Representation of Reality'']] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/WikiProject report|Redirection]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-10-31/Humour|A very Wiki crossword]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 21:18, 31. октобар 2021. (CET) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Eddie891@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=22208696 --> ==Медаља за храброст (1912)== Можеш ли ми само помоћи да ријешим једну недоумицу. Наиме, за ову медаљу наводиш да је била у употреби шест мјесеци. У тексту стоји (према Ацовићу) да је Франтишек Мелихар носилац ове медаље. Међутим како је он одликован након рањавања 1915. године онда је он могао да добије само верзију из 1913. године. Имаш ли ти неко објашњење или је Ацовић погријешио. Пошто сад проширујем и уређујем чланак о Мелихару па ми је ово запало за око, а ти си се профилисао као стручњак за ово медаљу :) [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 13:08, 1. новембар 2021. (CET) :Ја сам то одрадио, формално. Ти слободно распореди по списковима где шта треба, верујем да се нико неће бунити. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 14:26, 8. новембар 2021. (CET) == Спомен-гробље на Крушику == Хвала ти на сугестији. Унећу исправке са референцама и на чланак о спомен-гробљу. — [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] ([[Разговор са корисником:Dekriarh|разговор]]) 15:04, 11. новембар 2021. (CET) == Драгољуб Цукавац == Могуће да му је био рођени брат али није био армијски генерал већ пуковник. Ево шта има о њему. http://www.unilib.rs/istorijske-novine/napredna-pretraga?search=%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1+%D1%86%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86&results=100&sort=date_desc&collection=UB_00001&dateFrom=&dateTo= [[File: Snake bgd Cobra.gif|35px]] '''[[Корисник:Snake bgd|<font color="red">Змија</font>]] [[Разговор са корисником:Snake bgd|<font color="black">бгд</font>]]''' [[File: Snake bgd Cobra Mirrored.gif|35px]] 02:12, 14. новембар 2021. (CET) : Овде је [[Списак генерала и адмирала Југословенске војске|списак генерала Југословенске војске]] и други спискови накнадни не постоје. [[File: Snake bgd Cobra.gif|35px]] '''[[Корисник:Snake bgd|<font color="red">Змија</font>]] [[Разговор са корисником:Snake bgd|<font color="black">бгд</font>]]''' [[File: Snake bgd Cobra Mirrored.gif|35px]] 04:32, 14. новембар 2021. (CET) == ''The Signpost'': 29 November 2021 == <div lang="en" dir="ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/In the media|Denial: climate change, mass killings and pornography]] * WikiCup report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/WikiCup report|The WikiCup 2021]] * Deletion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/Deletion report|What we lost, what we gained]] * From a Wikipedia reader: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/From a Wikipedia reader|What's Matt Amodio?]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/Arbitration report|ArbCom in 2021]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/Discussion report|On the brink of change – RFA reforms appear imminent]] * Technology report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/Technology report|What does it take to upload a file?]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/WikiProject report|Interview with contributors to WikiProject Actors and Filmmakers]] * Serendipity: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/Serendipity|"Did You Know ..." featured a photo of the wrong female WWII pilot]] * News from Diff: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/News from Diff|Content translation tool helps create one million Wikipedia articles]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/Traffic report|Reporting ticket sales on the edge of the Wiki, if Eternals should fail]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/Recent research|Vandalizing Wikipedia as rational behavior]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-11-29/Humour|A very new very Wiki crossword]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 02:27, 29. новембар 2021. (CET) </div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Chris troutman@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=22386904 --> == Мишић == Све референце су на дну текста, главна књига је Петар Опачић - Војвода Живојин Мишић, у тексту је наведено кад је добио одликовања а посебан списак не постоји него читајући текст је наведено. Поздрав. [[File: Snake bgd Cobra.gif|35px]] '''[[Корисник:Snake bgd|<font color="red">Змија</font>]] [[Разговор са корисником:Snake bgd|<font color="black">бгд</font>]]''' [[File: Snake bgd Cobra Mirrored.gif|35px]] 21:04, 6. децембар 2021. (CET) == English Wikipedia == It looks like there's good chance for me to be blocked for "trolling" - [[:en:User talk:Barecode#Greenwald]]. Any help would be appreciated! -- [[Корисник:Barecode|Barecode]] ([[Разговор са корисником:Barecode|разговор]]) 21:57, 11. децембар 2021. (CET) : Hi, sorry, can you help a bit? They try to ban me from the English Wikipedia - [[:en:Wikipedia:Arbitration/Requests/Enforcement#Barecode]] . -- [[Корисник:Barecode|Barecode]] ([[Разговор са корисником:Barecode|разговор]]) 02:17, 20. децембар 2021. (CET) : Hi, it looks like I will be banned. Can you please add your opinion in this section? - [[:en:Wikipedia:Arbitration/Requests/Enforcement#Result concerning Barecode]] - I really believe that talking about Glenn Greenwald there is very damaging for me. They will dismiss you as not getting it. Technically Glenn Greenwald is not reliable according to Wikipedia policy and trying to prove the contrary only makes things worse. That's a very different thing than pointing at his credibility. -- [[Корисник:Barecode|Barecode]] ([[Разговор са корисником:Barecode|разговор]]) 23:48, 20. децембар 2021. (CET) :: Hi, I just noticed you were blocked indefinitely at EN.WP, I think it's ok to ignore the rules once, according to the five pillars. But then you have to suggest improving the rules instead of simply ignoring the rules from now on. You can't ask the impossible and force others to do the things they way you want, even if they are wrong. What you can do is to disagree and at best you can ask for a RfC. Then you have to respect the decision of the community in that RfC. In time, things can improve. But until that happens, we have to comply with the current rules. Also writing in words like ''b4'' instead of ''before'' didn't help. I think you can get unblocked if you appeal and you change your position. Who knows, maybe in the future other people with similar views might need your support there and if you don't try to get unblocket, you won't be able to help them. I think it's not a good idea to give up completely. -- [[Корисник:Barecode|Barecode]] ([[Разговор са корисником:Barecode|разговор]]) 10:54, 25. децембар 2021. (CET) ::: Reading the Croatian Wikipedia dispute was very interesting. But there were a lot of people who did participate there. In this case, I don't know anyone else than you who noticed the same things I noticed. If you will open a RfC at Meta one day, there are big chances a lot of woke editors will participate and very few non-woke will be there. It's impossible to believe that the Meta editors are less woke than the EN.WP editors also. In any case, if you will do that then please let me know. I still believe you should appeal your blocking at EN.WP because by getting unblocked you can help other editors there when such disputes appear. IMO your current proposal to continuously ignore the rules as opposed to adjust the rules works against you. I'm not sure if anyone would agree with that proposal because even I would not agree with that. I agree with your view but I believe the way to fix the situation is not the way you proposed. -- [[Корисник:Barecode|Barecode]] ([[Разговор са корисником:Barecode|разговор]]) 01:14, 26. децембар 2021. (CET) == ''The Signpost'': 28 December 2021 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the editor: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-12-28/From the editor|Here is the news]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-12-28/News and notes|Jimbo's NFT, new arbs, fixing RfA, and financial statements]] * Serendipity: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-12-28/Serendipity|Born three months before her brother?]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-12-28/In the media|The past is not even past]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-12-28/Recent research|STEM articles judged unsuitable for undergraduates below the first paragraph]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-12-28/Arbitration report|A new crew for '22]] * By the numbers: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-12-28/By the numbers|Four billion words and a few numbers]] * Deletion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-12-28/Deletion report|We laughed, we cried, we closed as "no consensus"]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-12-28/Gallery|Wikicommons presents: 2021]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-12-28/Traffic report|Spider-Man, football and the departed]] * Crossword: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-12-28/Crossword|Another Wiki crossword for one and all]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2021-12-28/Humour|Buying Wikipedia]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 22:10, 28. децембар 2021. (CET) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:DannyS712@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=22469348 --> == ''The Signpost'': 30 January 2022 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Special report|WikiEd course leads to Twitter harassment]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/News and notes|Feedback for Board of Trustees election]] * Interview: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Interview|CEO Maryana Iskander "four weeks in"]] * Black History Month: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Black History Month|What are you doing for Black History Month?]] * Deletion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Deletion report|Ringing in the new year: Subject notability guideline under discussion]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/WikiProject report|The Forgotten Featured]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Arbitration report|New arbitrators look at new case and antediluvian sanctions]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Traffic report|The most viewed articles of 2021]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Gallery|No Spanish municipality without a photograph]] * Obituary: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Obituary|Twofingered Typist]] * Op-Ed: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Op-Ed|Identifying and rooting out climate change denial]] * Essay: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Essay|The prime directive]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Opinion|Should the Wikimedia Foundation continue to accept cryptocurrency donations?]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/In the media|Fuzzy-headed government editing]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Recent research|Articles with higher quality ratings have fewer "knowledge gaps"]] * Serendipity: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Serendipity|Pooh entered the Public Domain – but Tigger has to wait two more years]] * Crossword: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-01-30/Crossword|Cross swords with a crossword]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 21:56, 30. јануар 2022. (CET) </div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Bri@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=22692815 --> == Абрахам и Адејеми == Поздрав, предложио сам два чланка ([[Тами Абрахам]] и [[Том Адејеми]]<nowiki>) за добре, па уколико стигнеш погледај их и евентуално дај свој коментар о њима. Хвала унапред ! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 23:04, 5. фебруар 2022. (CET) == Деми Ловато == {{Шаблон:Обавештење — гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Деми Ловато | Датум почетка гласања = 17. фебруар 2022. | Датум краја гласања = 24. фебруар 2022. | Потпис = — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:30, 17. фебруар 2022. (CET) }} == Медаља == Поздрав Иване, у гужви и мору ових вандализама на мојој сзр нисам приметио твоју поруку. Видим да је чланак прошао, а права је штета што имамо тако мало људи на гласању. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:14, 21. фебруар 2022. (CET) == ''The Signpost'': 27 February 2022 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the team: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/From the team|Selection of a new ''Signpost'' Editor-in-Chief]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/News and notes|Impacts of Russian invasion of Ukraine]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/Opinion|Why student editors are good for Wikipedia]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/Special report|A presidential candidate's team takes on Wikipedia]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/In the media|Wiki-drama in the UK House of Commons]] * Serendipity: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/Serendipity|War photographers: from Crimea (1850s) to the Russian invasion of Ukraine (2022)]] * Technology report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/Technology report|Community Wishlist Survey results]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/WikiProject report|10 years of tea]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/Featured content|Featured Content returns]] * Deletion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/Deletion report|The 10 most SHOCKING deletion discussions of February]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/Recent research|How editors and readers may be emotionally affected by disasters and terrorist attacks]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/Arbitration report|Parties remonstrate, arbs contemplate, skeptics coordinate]] * By the numbers: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/By the numbers|Does birthplace affect the frequency of Wikipedia biography articles?]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/Gallery|The vintage exhibit]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/Traffic report|Euphoria, Pamela Anderson, lies and Netflix]] * News from Diff: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/News from Diff|The Wikimania 2022 Core Organizing Team]] * Crossword: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/Crossword|A Crossword, featuring Featured Articles]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-02-27/Humour|Notability of mailboxes]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 21:22, 27. фебруар 2022. (CET) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:JPxG@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=22829521 --> == ''The Signpost'': 27 March 2022 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the team: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/From the team|We stand in solidarity with Ukraine]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/News and notes|Of safety and anonymity]] * Eyewitness Wikimedian – Kharkiv, Ukraine: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Eyewitness Wikimedian – Kharkiv, Ukraine|Countering Russian aggression with a camera]] * Eyewitness Wikimedian – Vinnytsia, Ukraine: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Eyewitness Wikimedian – Vinnytsia, Ukraine|War diary]] * Eyewitness Wikimedian – Western Ukraine: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Eyewitness Wikimedian – Western Ukraine|Working with Wikipedia helps]] * Disinformation report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Disinformation report|The oligarchs' socks]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/In the media|Ukraine, Russia, and even some other stuff]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Recent research|Top scholarly citers, lack of open access references, predicting editor departures]] * Wikimedian perspective: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Wikimedian perspective|My heroes from Russia, Ukraine & beyond]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Discussion report|Athletes are less notable now]] * Technology report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Technology report|2022 Wikimedia Hackathon]] * Arbitration report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Arbitration report|Skeptics given heavenly judgement, whirlwind of Discord drama begins to spin for tropical cyclone editors]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Traffic report|War, what is it good for?]] * Deletion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Deletion report|Ukraine, werewolves, Ukraine, YouTube pundits, and Ukraine]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Gallery|"All we are saying is, give peace a chance..."]] * From the archives: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/From the archives|Burn, baby burn]] * Essay: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Essay|Yes, the sky is blue]] * Tips and tricks: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/Tips and tricks|Become a keyboard ninja]] * On the bright side: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-03-27/On the bright side|The bright side of news]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 22:53, 27. март 2022. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:JPxG@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=23068306 --> == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 14:13, 8. април 2022. (CEST) == ''The Signpost'': 24 April 2022 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/News and notes|Double trouble]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/In the media|The battlegrounds outside and inside Wikipedia]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/Special report|Ukrainian Wikimedians during the war]] * Eyewitness Wikimedian – Vinnytsia, Ukraine: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/Eyewitness Wikimedian – Vinnytsia, Ukraine|War diary (Part 2)]] * Technology report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/Technology report|8-year-old attribution issues in Media Viewer]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/Featured content|Wikipedia's best content from March]] * In focus: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/In focus|Editing difficulties on Russian Wikipedia]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/Gallery|A voyage around the world with WLM winners]] * Interview: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/Interview|On a war and a map]] * Serendipity: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/Serendipity|Wikipedia loves photographs, but hates photographers]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/Traffic report|Justice Jackson, the Smiths, and an invasion]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/Recent research|Student edits as "civic engagement"; how Wikipedia readers interact with images]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/News from the WMF|How Smart is the SMART Copyright Act?]] * Essay: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/Essay|The problem with elegant variation]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/Humour|Really huge message boxes]] * From the archives: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-04-24/From the archives|Wales resigned WMF board chair in 2006 reorganization]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 22:45, 24. април 2022. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:JPxG@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=23092862 --> == ''The Signpost'': 29 May 2022 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * From the team: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/From the team|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/From the team]] * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/News and notes|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/News and notes]] * Community view: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Community view|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Community view]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Opinion|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Opinion]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/In the media|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/In the media]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Special report|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Special report]] * In focus: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/In focus|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/In focus]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Discussion report|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Discussion report]] * WikiProject report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/WikiProject report|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/WikiProject report]] * Technology report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Technology report|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Technology report]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Featured content|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Featured content]] * Interview: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Interview|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Interview]] * Serendipity: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Serendipity|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Serendipity]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Recent research|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Recent research]] * Tips and tricks: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Tips and tricks|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Tips and tricks]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Traffic report|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Traffic report]] * News from Diff: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/News from Diff|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/News from Diff]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/News from the WMF|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/News from the WMF]] * Video: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Video|How the entire country of Qatar was blocked from editing]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Gallery|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Gallery]] * From the archives: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/From the archives|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/From the archives]] * Essay: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Essay|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Essay]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Humour|en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-05-29/Humour]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 22:48, 29. мај 2022. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:JPxG@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=23323647 --> == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 20:23, 5. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:07, 10. јун 2022. (CEST) == ''The Signpost'': 26 June 2022 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"><div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's weekly journal about Wikipedia and Wikimedia''</div> <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/News and notes|WMF inks new rules on government-ordered takedowns, blasts Russian feds' censor demands, spends big bucks]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/In the media|Editor given three-year sentence, big RfA makes news, Guy Standing takes it sitting down]] * Special report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/Special report|"Wikipedia's independence" or "Wikimedia's pile of dosh"?]] * Discussion report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/Discussion report|MoS rules on CCP name mulled, XRV axe plea nulled, BLPPROD drafting bid pulled]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/Opinion|Picture of the Day – how Adam plans to ru(i)n it]] * Featured content: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/Featured content|Articles on Scots' clash, Yank's tux, Austrian's action flick deemed brilliant prose]] * Essay: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/Essay|RfA trend line haruspicy: fact or fancy?]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/Recent research|Wikipedia versus academia (again), tables' "immortality" probed]] * Serendipity: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/Serendipity|Was she really a Swiss lesbian automobile racer?]] * News from the WMF: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/News from the WMF|Wikimedia Enterprise signs first deals]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/Traffic report|Top view counts for shows, movies, and celeb lawsuit that keeps on giving]] * Gallery: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/Gallery|Celebration of summer, winter]] * Humour: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2022-06-26/Humour|Shortcuts, screwballers, Simon & Garfunkel]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 00:34, 27. јун 2022. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:Evad37/SPS]]) --></div></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:JPxG@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=23439210 --> == Званично упозорење - начин комуникације, агресиван тон, неприкладно обраћање, ниподаштавање == Здраво колега, пишем ти апропо коментара наведених [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&type=revision&diff=25118888&oldid=25118834&diffmode=source овдје] и [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&diff=25113026&oldid=25112150&diffmode=source овдје] желим да те званично упозорим да поведеш рачуна о свом вокабулару, агресивном тону, потенцијално токсичним и ниподаштавајућим тоновима и коментарима, оцјењивању туђих мотива, труда, компетенција, постојања или непостојање личне части и интегритета својих колега илити неприкладног прозивања. Таква пракса није добродошла и може бити испраћена санкцијама, по више фундаменталних основа пројекта. Покушај скретања и ниподаштавања изречених упозорења тврдњом да су лични напади или каква препирке - не пролази и не одговара истини. Та игрица је одавно пређена. Не брани се да корисници буду оштри и одсјечни, све док је у границама пристојности и [[Википедија:Претпоставите добру намеру|ПДН]] и ППП. Имаш сву слободу да се консултујеш са другим администраторима и да провјериш да ли је упозорење на мјесту, и да успут анализирају твоје коментаре. Даље, максимално подржавам сваки покушај покретања скидања статуса, било коме, било када, мада имај у виду да такви потези могу да засјеку двострано. Свједочио сам више покушаја на ен.вики и Мети да се сопствено неприкладно понашање замаскира уоквиравањем у којекакав сукоб, напад злочестог администратора, са циљем да се сопствене грешке у понашању и лоши потези замаскирају или по оној градској ''нападни први и покажи зубе''. Висок проценат таквих случајева је завршио дугом или трајном блокадом, као бумеранг ефекат. Мислим да ти је материја блиска и наводим поменуто само као поучан колегијални савјет. Дакле, наредни пут би требао да добро поразмислиш када даш себи за слободу и право да нападаш другог корисника и часно са Парнаса устврдиш да је - нечасног понашања. Такав пут и разбацивање тешким тврдњама лако води у провалију повјерења, уважавања а можда и даље у понор, појединца, или мање могуће, групе. Све у свему, такви испади се неће толерисати. И не то није лично, већ је према правилима, као добра пракса противљења агресији и етикетирању и неприкладном обраћању и немај удаљене сумње да ће бити ригидно спровођена јер не желим да толеришем неконструктивно понашање и упитан дискурс (било да долази од стране академских грађана или не), игнорисање политике пријатељског простора и ПДН те покушаје оспоравања упозорења упитним покушајем свођења их на ниво индивидуалне имагинарне таштине или сујете. Такође, генерално говорећи, могу лако да примјетим кориснике који уживају у дугим дебатама, расправама и препиркама. Срдачан поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:28, 22. јул 2022. (CEST) == Моји одговори и упутства == {{одговор|Ivan VA}} 2 (два) моја одговора и упутства сам ти послао путем [[Википедија:Слање е-поште корисницима|наше википоште]] због одређених приватних података и ствари. --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 05:10, 25. јул 2022. (CEST) 9iqlvngnzbmk9mz2eb0hdsvjm5fr0hn 0 527449 25121627 23020221 2022-07-24T22:42:20Z CommonsDelinker 4757 Датотека Visa_requirements_for_Macedonian_citizens.png замењена је датотеком [[:c:File:Visa_requirements_for_North_Macedonian_citizens.png|Visa_requirements_for_North_Macedonian_citizens.png]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[: wikitext text/x-wiki {{Кутијица за идентификациони документ | назив_документа = Пасош Северне Македоније | слика = Macedonain Passport.jpg | опис_слике = Пасош Северне Македоније | издаје = {{застава|Северна Македонија}} | документ_тип = | сврха = Идентификација | датум_истицања = | визни_режим = Visa requirements for North Macedonian citizens.png | опис_визни_режим = }} '''Пасош Северне Македоније''' је јавна путна исправа која се македонском држављанину издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу. За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. Пасош Северне Македоније се издаје за неограничен број путовања. == Језици == Пасош је исписан македонским, албанским, француским и енглеским језиком као и личне информације носиоца. === Страница са идентификационим подацима === *Тип ('-{P}-' за пасош) *Код државе *Серијски број пасоша *Презиме и име носиоца пасоша *Држављанство *Датум рођења (ДД. ММ. ГГГГ) *Пол (-{''M''}- за мушкарце или -{''F''}- за жене) *Место и држава рођења *Пребивалиште *Издат од (назив полицијске управе која је издала документ) *Датум издавања (ДД. ММ. ГГГГ) *Датум истека (ДД. ММ. ГГГГ) *Потпис и фотографија носиоца пасоша == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20081205152324/http://www.mvr.gov.mk/Uploads/precisten%20tekst%20SV%2073%2004.pdf Северна Македонија, Министарство унутрашњих послова, путне исправе (на македонском језику)] * [https://web.archive.org/web/20080921001442/http://www.mvr.gov.mk/Uploads/Baranje%20za%20izdavanje%20na%20pasos%20mak.pdf Северна Македонија, Министарство унутрашњих послова, подношење захтева за добијање пасоша (на македонском језику)] {{Пасоши}} [[Категорија:Пасоши по државама|Северна Македонија]] [[Категорија:Симболи Северне Македоније]] tawv2kofl4zyoj47upat4w03x7t4e1u 2 531038 25121257 24590528 2022-07-24T16:03:12Z Acaalexaca 166193 wikitext text/x-wiki <span style="position:absolute;top:-37px;left:-180px;z-index:100">[[Слика:Flag of Serbia.svg|180px]]</span> <div align="left" class="usermessage">Имате [[Корисник:Soundwaweserb/Galerija|нових порука]] ([[Корисник:Soundwaweserb/Galerija|најсвежије измене]]).</span></div><noinclude> <div style="position:absolute; right:50px; top:0px"> {| |{{click|link=Србија|image=Cscr-featured.svg|width=25|height=30|title=Србија}} |{{click|link=Фудбалска репрезентација Грчке|image=Cscr-featured.svg|width=25|height=30|title=Фудбалска репрезентација Грчке‎}} |{{click|link=Џена Џејмсон|image=Simple GA.svg|width=25|height=30|title=Џена Џејмсон}} |{{click|link=Грејс Кели|image=Simple GA.svg|width=25|height=30|title=Грејс Кели}} |{{click|link=Конфедеративне Америчке Државе|image=Simple GA.svg|width=25|height=30|title=Конфедеративне Америчке Државе}} |{{click|link=Стефен Кари|image=Simple GA.svg|width=25|height=30|title=Стефен Кари}} |{{click|link=Моника Белучи|image=Simple GA.svg|width=25|height=30|title=Моника Белучи}} |{{click|link=Фудбалска репрезентација Србије|image=Simple GA.svg|width=25|height=30|title=Фудбалска репрезентација Србије}} |{{click|link=Никола Јокић|image=Simple GA.svg|width=25|height=30|title=Никола Јокић}} |{{click|link=Иво Андрић|image=Simple GA.svg|width=25|height=30|title=Иво Андрић}} |{{click|link=Симона Халеп|image=Simple GA.svg|width=25|height=30|title=Симона Халеп}} |{{click|link=Дијего Армандо Марадона|image=Simple GA.svg|width=25|height=30|title=Дијего Армандо Марадона}} |} </div> <center>'''Скорашње промене на википедији'''<br><div style="font-size:90%; text-align:left; vertical-align:top; position:relative; width:100%;height:200px;background:white;border:solid 1px silver"> <div style="position:absolute;left:0%;right:0%;height:100%;overflow:auto;padding-left:4px">{{Special:Recentchanges/limit=25}} <div style="position:absolute;top:0px;z-order:2;background:white;padding:5px;width:90%;height:1.5em">'''скорашње промене'''</div></div></div></center> {{ККПочетак|Soundwaweserb}} {{Шаблон:Корисник Вики/Србин}} {{Шаблон:Корисник Вики/Православац}} {{Шаблон:Корисник Вики/Аутоматски патролисан}} {{Корисник Вики/Враћач}} {{Корисник Вики/Патролер}} {{Шаблон:Корисник Вики/Воли Српску}} {{Шаблон:Корисник Вики/Ђоковић}} {{Шаблон:Корисник Вики/Кустурица}} {{Шаблон:Корисник Вики/Достојевски}} {{Шаблон:Корисник Вики/Мајкл Џексон}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хетеросексуалац}} {{Шаблон:Корисник Вики/Партизан}} {{Шаблон:Корисник Вики/Јувентус}} {{Шаблон:Корисник Вики/Голден Стејт}} {{Шаблон:Корисник Вики/Тенис}} {{Шаблон:Корисник Вики/Рок}} {{Шаблон:Корисник Вики/Пиво}} {{Корисник Вики/Discord-2}} {{Шаблон:Члан Википројекта почетнички чланци}} {{Корисник Вики/Викимедијанци Републике Српске‎}} {{Корисник Вики/Википројекат Жена}} {{Корисник Вики/Члан пројекта Македонија‎}} {{Корисник Вики/Википројекат Београд}} {{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} {{КККрај}} <inputbox> type=create preload=Template:New_page editintro= width=45 </inputbox> == Важно == * [[Шаблон:Добар чланак главна]] * [[Шаблон:Изабрани чланак]] * [[Шаблон:Текући изабрани чланци]] * [[Шаблон:Текући добри чланци]] * [[Википедија:Изабрани догађаји]] * [[sr:Категорија:Шаблони за ИЧ]] * [[Шаблон:С-Сунце Вергине]] * [[Шаблон:Добар-чланак]] * [[Шаблон:Сјајан]] * [[Википедија:Википројекат Македонија]] * [[Википедија:Акција фудбалери на Светском првенству]] * [[Корисник:Soundwaweserb/Galerija]] * [[Корисник:Soundwaweserb/Сређивање]] == Награде и признања == <div style="position:absolute; left:50px; center:0px"> {{Quote box|title = |quote = * ''Друго место на [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2018|'''Упознај Српску''']] 2018.'' {{click|link=Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2018|image=Upoznaj Srpsku Logo.png|width=30|height=35|title=Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2018}} |author = |source = |align = rigt |width = 100% |bgcolor = }} {{Quote box|title = |quote = * '''[[Википедија:Гласање/Википедијанац 2018. године|Награда Википедијанац године (2018)]]''' {{click|link=Википедија|image=Wikipedia-logo-v2-slaven-sr.svg|width=30|height=35|title=Википедија}} |author = |source = |align = rigt |width = 100% |bgcolor = }} {{Quote box|title = |quote = * '''[[Википедија:Југо фудбал акција/Статистика|Победник Југо фудбал акције 2019]]''' {{click|link=Википедија:Југо фудбал акција|image=Soccer Yugoslavia.png|width=30|height=35|title=Југо фудбал акција}} |author = |source = |align = rigt |width = 100% |bgcolor = }} {{Quote box|title = |quote = * ''Треће место на [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2019|'''Упознај Српску''']] 2019.'' {{click|link=Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2019|image=Upoznaj Srpsku Logo.png|width=30|height=35|title=Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2019}} |author = |source = |align = rigt |width = 100% |bgcolor = }} {{Quote box|title = |quote = * ''Организатор акције [[Википедија:Акција фудбалери на Светском првенству|'''Фудбалери на СП''']] 2020.'' {{click|link=Википедија:Акција фудбалери на Светском првенству|image=Assoc. Football Barnstar.png|width=30|height=35|title=Акција фудбалери на Светском првенству}} |author = |source = |align = rigt |width = 100% |bgcolor = }} {{Quote box|title = |quote = * '''[[Википедија:Акција писања чланака о Београду 2/Евиденција|Победник друге акције о Београду 2020.]]''' {{click|link=Википедија:Акција писања чланака о Београду 2|image=Flag of Belgrade, Serbia.svg|width=30|height=35|title=Акција писања чланака о Београду 2}} |author = |source = |align = rigt |width = 100% |bgcolor = }} {{Quote box|title = |quote = * ''Организатор акције [[Википедија:Акција фудбалери на Европском првенству|'''Фудбалери на ЕП''']] 2021.'' {{click|link=Википедија:Акција фудбалери на Европском првенству|image=2013 Costa Rican Cup.png|width=30|height=35|title=Акција фудбалери на Европском првенству}} |author = |source = |align = rigt |width = 100% |bgcolor = }} </div> {{-}} == Споменице и захвалнице == <center>{{СП100000|96496}}</center> {{БПИ200000|140000|додатни_стилови=margin:auto}} {| | {{VLADA-брзнапредак|Из дана у дан, све више и више напредујеш. Само напред!|Павлица}} |{{ВППЧ споменица|За досадашњи допринос пројекту почетничких чланака.|Wikiwind}} |{{СС-радитруд|За уложени труд на исправљању мојих грешака.|Mstudiodf}} |{{СС-општа|За све чланке које си написао, посебно за порно глумице :)|Mstudiodf}} |{{Шаблон:Строверова споменица|Ево направих своју споменицу и прву доделих теби, јер желим да ти покажем да сам ти неизмерно захвалан за сву помоћ до данас.|За част}} |{{Корисник:Pinki/Медаља 10 година Википедије|За целокупни допринос на Википедији, поводом 10 година Википедије на српском језику|Пинки}} |{{СС-општа|За све|Тајга}} |{{СС-радитруд|За свакодневно преживљавање|Тајга}} |{{Лакисан97|Било за шта — чланке, разговоре, подршку, међувики делање, али и строгост када „затреба“|Lakisan97|Лакисан97}} |} {| |{{СС-радитруд|За досадашњи допринос на Википедији|Марко Станојевић}} |{{СС-АВ|За борбу против вандализма|Mstudiodf}} |{{Метод-уредник|Зато што опет пишеш нове чланке|Mstudiodf}} |{{ал-витез|За доследност.|Владимир Нимчевић}} |{{СС-радитруд|За биографске и разне друге чланке|Djordjes}} |{{СС-животно дело|За целокупни допринос на Википедији као и за све чланке које си прочитао|Mstudiodf}} |{{СС-општа|Za sav rad na srpskoj Vikipediji|Kolega2357}} |{{СС-комичар|За објашњавање ћирилице колегама са хрватске википедије песмом: "Ајде Јано, ајде душо", до суза си ме насмејао прави си цар!|Snake bgd|Змија бгд}} !{{VLADA-портал|За портале које уређујеш и подстрек за будући рад|Марко Станојевић}} |} {| |{{СС-општа|За сад досадашњи допринос и узорно понашање!|Владимир Нимчевић}} |{{Русалка|Неуморан рад...|PetarM}} |{{СС-радитруд|Свака част и само напред|CarRadovan}} |{{СС-радитруд|За твој досадашњи рад, само напред|Мирно}} |{{Из Русије..|Благодарим..|PetarM}} |{{СС-радитруд|За неуморан труд - само тако настави!|CarRadovan}} |{{СС-помоћник|За помоћ око чланка постављања чланка на почетну страну|Serbianboy}} |- |{{Вазд.мед.|За помоћ око сређивања чланака из разних области.|Intermedichbo}} |{{Корисник:Pinki/Орден рада|Орден рада за досадашњи рад на Википедији|Пинки}} |{{Споменица Упознај Српску|За учешће у тамичењу „Упознај Српску”|Ранко Николић}} |{{VLADA-ноћни рад|Гледао сам шта немаш|Ванилица}} |{{Споменица Википројекат Жене|Споменица за чланке на Википројекту Жене|Sonioa}} |{{С-Сунце Вергине|За допринос Македонији|Lackope}} |{{Строверова споменица|За целокупан допринос. Први пут додељујем ову споменицу, и желео сам да је баш теби прво дам, јер желим да ти покажем да сам ти неизмерно захвалан за сву помоћ до данас.|За част}} |- |{{Споменица/ЦЕЕ пролеће}} |{{VLADA-спортиста|За писање и проширивање чланака на тему спорта|MareBG}} |{{СС-радитруд|За досадашњи допринос на Википедији|Zoranzoki21}} |{{Споменица Упознај Српску|За учешће у тамичењу „Упознај Српску 2017”|Ранко Николић}} |{{Корисник:Pinki/Орден хероја рада|Орден хероја рада за писање добрих и сјајних чланака, као и одржавање изабраних чланака|Пинки}} |{{СС-помоћник|За сређивање чланака, несебичну помоћ увек и на све теме.|MareBG}} |{{СС-радитруд|За Новака и остало|Ванилица}} |- |{{Афричка споменица|За побољшање квантитeта и квалитeта чланака о Африци!|AxeAdam20}} |{{СС-радитруд|За огроман рад и труд на википедији|Serbian Nickmen}} |{{VLADA-патролер|За цифру од преко 50 хиљада патролираних изменаǃ|Lotom}} |{{VLADA-нај 2018.|Википедијанац 2018.}} |{{Споменица Википројекат Превођење садржаја}} |{{СС-радитруд|За рад и труд на чланцима|Obsuser}} |{{СС-радитруд|За свеукупан допринос на Википедији|Acamicamacaraca}} |- |{{СС-радитруд|За огроман рад и труд|Rastko Milenkovic}} |{{СС-АВ|За свакодневно враћање вандализама!|Serbian Nickmen}} |{{СС-општа|Подршка једном од највреднијих Википедијанаца! :)|MarinaSimic}} |{{VLADA-дугогодишњи рад|За дугогодишњи рад на пројекту|Obsuser}} |{{VLADA-константан рад|За константни рад на Википедији|Obsuser}} |{{Споменица Википројекат Жене|За 20 до сада (17. јул 2019) написаних чланака у оквиру овог пројекта за жене|Obsuser}} |- |{{Чланци-реф-учесник|Acamicamacaraca}} |{{Милиционер|За редовну контролу нових чланака и исправљање грешака у истим!|Lotom}} |{{СС-општа|За све написане чланке и ажурност|MareBG}} |{{VLADA-спортиста|За одличне доприносе на тему фудбала|Serbian Nickmen}} !{{Чланци-југо-фудбал|MareBG}} | {{АЧЧ-учесник|Acamicamacaraca}} |{{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} |- |{{божићна|За доприносе у време празника|Nikolina Šepić}} |{{СН-спорт|За писање чланака о спорту|Serbian Nickmen}} |{{АППЧ учесник|SimplyFreddie}} |{{Споменица Википројекат Београд учесник акције|''Споменица за учеснике Акције писања чланака о Београду''|МареБГ}} |{{Помоћ новим корисницима — Споменица|Uw17}} !{{СС-комуникација|За решавање сукоба причом и помоћ новајлијама|Nikolina Šepić}} ! {{АПЧСЈГ учесник|Serbian Nickmen}} |- !{{Споменица/Биографије познатих жена}} ! {{АТПЧ-учесник|Nikolina Šepić|Николина|Uw17|Урош|MareBG-ом}} | {{Споменица/Градови свијета}} | {{Споменица АФСП учесници|Учеснику Акције писања о фудбалерима на Светском првенству|Acamicamacaraca}} | {{СС-општа|За целокупан допринос, а посебно спортским темама|Acamicamacaraca}} | {{Споменица/Спорт}} |{{Споменица Википројекат Биографија|За значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} |- |{{ОЧЈ|И више него заслужено.|Садко}} |{{АППЧ2-учесник|SimplyFreddie}} |{{Споменица Википројекат Београд учесник друге акције|МареБГ}} |{{Споменица Википројекат Београд победник друге акције|МареБГ}} |{{АТИТ-учесник|Zoranzoki21}} |{{СС-радитруд|За све доприносе|Аcaalexaca}} |{{Споменица Википројекат Биографија/Златна|За више него значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} |- |{{Споменица Википројекат Београд|MareBG}} |{{Акција нобеловци|SimplyFreddie}} |{{СС-општа|За учествовање и допринос Википројекту Биографија!|Nikolina Šepić}} | {{СС-животно дело|За учествовање и допринос на Википројекту Религија!|Zslavo}} ||{{Акција Париз-учесник||Acaalexaca}} |{{Споменица Википројекат Биографија учесник акције|Nikolina Šepić}} |{{Споменица/Вики жене у Републици Српској 2021}} |- |{{Споменица АФЕП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Европском првенству.|Вукан Ц}} |{{Споменица Трогодишња|За несебичну помоћ и информације у предлагању изабраних слика!|Nikolina Šepić}} |{{СС-радитруд|За љубазност и сарадњу.|Laslovarga}} |{{Споменица/Упознај Српску 2021-учесник}} |{{Акција Дизниленд — учесник|acaalexaca|Acaalexaca}} |{{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} |{{Споменица/Акција „интернет култура”}} |- |{{Споменица Википројекат Биографија 2 учесник акције|Nikolina Šepić}} |{{Споменица Википројекат Београд учесник четврте акције|МареБГ}} |{{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |- |} {{-}} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Barnstar of Reversion Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за антивандализам''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | За труд. Хвала! '''<font face="Comic Sans MS">[[User:Micki|<span style="color:#6082B6">mi</span>]][[User talk:Micki|<span style="color:#555555">cki</span>]]</font>''' 19:20, 18. март 2013. (CET) |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Barnstar of Humour Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за добро расположење''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | За ове цице са корисничке стране :) [[File: Snake bgd Cobra.gif|35px]] '''[[Корисник:Snake bgd|<font color="red">Змија</font>]] [[Разговор са корисником:Snake bgd|<font color="black">бгд</font>]]''' [[File: Snake bgd Cobra Mirrored.gif|35px]] 15:12, 13. август 2013. (CEST) |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Kindness Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Spоmеnicа zа lјubаznоst''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Za ljubaznost!!! [[Корисник:susara41|<font style="background: violet" face="Monotype Corsiva" color="black" size="big">'''susara41'''</font>]] <sup><font style="background: cyan" face="Arial Black" color="red"> </font></sup> 21:11, 15. септембар 2013. (CEST) |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Pink silhouette.svg|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''[[Портал:Еротика и порнографија]]''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Награда за идеје, предлоге, уређивање, помоћ и слично...--[[Корисник:Mstudiodf|Mstudiodf]] ([[Разговор са корисником:Mstudiodf|разговор]]) 23:04, 20. октобар 2013. (CEST) |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Graphic AVN trophy.png|60px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | За чланке о порнографским глумицама. --[[Корисник:Mstudiodf|Mstudiodf]] ([[Разговор са корисником:Mstudiodf|разговор]]) 17:04, 25. новембар 2013. (CET) |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Original Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Општа споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Ova galerija žena je stvarno ge nijalna (i jesu najlepše) Srećno! [[Корисник:Miki Živić|Miki Živić]] ([[Разговор са корисником:Miki Živić|разговор]]) 21:12, 22. април 2015. (CEST) |- {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Civility Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за учтивост''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Додељујем ти споменицу за учтивост [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 20:54, 1. мај 2016. (CEST) |- |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Original Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Општа споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Не могу сваку споменицу одједном да ти доделим, тако да ти додељујем ову једну (као да сам ти доделио све). [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 22:46, 9. септембар 2016. (CEST) |} |- {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Brilliant Idea Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за изванредну идеју''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | (разл | ист) . . Ди-џеј Крмак‎; 23:10 . . (+43)‎ . . ‎Soundwaweserb (разговор | доприноси)‎ (хеј, докторе, докторе поправи ме мајсторе тужан ми је сваки дан јер ја нисам нормалан) [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 23:14, 5. фебруар 2017. (CET) {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Export hell seidel steiner.png|70px]] |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Без коментара. Мислим у позитивном смислу, не у негативном. Нема речи које бих употребио да те похвалим. {{smiley|smile}}{{smiley|smile}}{{smiley|smile}}{{smiley|smile}}[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 22:41, 18. мај 2017. (CEST) |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:WikiDefender Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Бранилац викија''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Због истрајности да буде плава боја која и јесте ближа православљу у Инфокутији сакрални објекат. [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 15:21, 1. јун 2017. (CEST) |} |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Kindness Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за љубазност''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Хвала за помоћ и поверење! :) [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:01, 31. децембар 2018. (CET) |} {| style="background-color: #E34234; border: 1px solid #FFFFFF;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Зајечарско пиво амбалажа.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em; color:#FFFFFF" | '''Живели!''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px; color:#FFFFFF" | Честитке за добијено признање и досадашњи допринос пројекту. Све најбоље у даљем животу и раду и срећни празници! --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:00, 1. јануар 2019. (CET) |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Editors Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Уредничка споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Хвала за помоћ око Испоснице Благовести [[Корисник:Zslavo|Zslavo]] 21:55, 6. децембар 2020. (CET) |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Team Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за колегијалност''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | За континуиран и посвјећен рад пропраћен колегијалношћу и љубазношћу. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:50, 27. април 2022. (CEST) |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Kindness Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за љубазност''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Честитке за одржавање високог морала заједнице! :) [[User:Laslovarga|<font color="green">'''László'''</font>]] [[User talk:Laslovarga|<font color="red">'''(talk)'''</font>]] 21:13, 7. јун 2022. (CEST) |} r06de1n5w3agg11712rpp3tk1kzwqff 0 531371 25121420 24093459 2022-07-24T18:47:10Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Чокањчичићи.JPG|мини|Чокањчићи|243x243пискел]] '''Чокањ, чокањче''' или '''чокањчић''' (''унучић'' у модерном жаргону) је стаклена [[боца|бочица]] од 1/8 литра (од 0,3 до 0,5 dl) из које се пије [[ракија]]. На неким мјестима се назива и фраклић или фићок. Чокањ је раније био у широкој употреби код [[Срби|Срба]] као традиционални начин служења [[Ракија|ракијe]] . Чокањи су кориштени по кућама у приватној употреби и на јавним мјестима попут кафана, гостионица и хотела. [[1960-е|Шездесетих]] година [[20. век|двадесетог вијека]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенске]] власти су чокањ прогласиле нехигијенским због уског грла које онемогућава прање изнутра. [[Датотека:Боца са чоканчићима оплетена прућем Ниш 15 10 2021 Драган Цветковић.jpg|мини|242x242пискел|Боца и чокањчићи оплетени прућем]] Чокањи су се у прошлости користили и за држање мастила за писање. {{Цитат3|Механџија донесе дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак прилично изгужване хартије. Видак узе и оде за други сто украју да пише.|Милован Глишић, приповјетка [[Свирач]]<ref name="Растко, Милован Глишић">[http://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/mglisic-price_c.html Пројекат Растко: Милован Глишић, приповјетка Свирач] {{ср}}</ref>}} Данас се чокањи најчешће користе у традиционалним [[Срби|српским]] ресторанима, а у [[Србија|Републици Србији]] и као сувенири. == Види још == * [[Шљивовица]] * [[Сатљик]] * [[Тестија]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20160304134430/http://www.imus.org.rs/predmet.php?mid=1&zid=22&pos=228&pid=3068&jz=ypmapxwhvfprrv Историјски музеј Србије: Чокањ] {{ср}} * [http://www.suvenirisrbije.com/suvenir-Cokanj-za-rakiju-300 Сувенири Србије: Чокањ за ракију] {{ср}} * [http://suvenircic.com/prestashop/lang-sr/010--/21---.html Сувенири Србије: Фраклић-чокањ-фићок]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{ср}} [[Категорија:Судови за пијење]] [[Категорија:Српска кухиња]] 5pdros6fxrd5ecvoule0y2e380iepcx 0 531792 25121912 24606405 2022-07-25T07:39:58Z UserNameSRB 198340 /* Историја */Ситна измена wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Доњи Будачки је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Доњи Будачки |слика = |опис_слике = Манастир Горица |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]]|Карловачка]] |општина = [[Општина Крњак|Крњак]] |популација = {{decrease}} 136 |надм висина = 143 |поштански_код = 47241 Тушиловић |позивни_број = +385 47 |регистарска_ознака = |гшир = 45.3663162 |гдуж = 15.5979157 }} '''Доњи Будачки''' је насељено мјесто у [[Општина Крњак|општини Крњак]], на [[Кордун]]у, [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]], код ушћа [[Радоња|Радоње]] у [[Корана|Корану]]. == Историја == Србе у овом крају су власти дискриминисале још [[1909]]. године. Тако лист [[Србобран (лист)|Србобран]] пише да је тада уобичајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башти, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из [[Крњак]]а премјештен у Доњи Будачки, Никола Паић из Доњег Будачког у [[Дуњак]], Милош Здјелар из Дуњака у [[Доњи Полој|Полој]], а учитељ Рибар из Полоја у Крњак.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 233, Прогањање народних учитеља|year= 1909|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref><ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901 - 1914. - Српско коло 1903 - 1914.|year=2013|url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник|page=477|location=Загреб, Београд|id=COBISS.SR-ID 201659660}}</ref> У току [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] страдало је 93 становника Доњег Будачког.<ref name="Списак места порекла жртава">[http://www.jasenovac-info.com/cd/zrtve/mesta_z.html Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941-1945: Делимични списак жртава 1941-1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак места порекла жртава: По броју жртава: Доњи Будачки 93] {{Wayback|url=http://www.jasenovac-info.com/cd/zrtve/mesta_z.html |date=20090507075051}} {{ср}}</ref> Доњи Будачки се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. До територијалне реорганизације насеље се налазило у саставу бивше велике општине [[Карловац]]. == Парохија Доњи Будачки == У Доњем Будачком се налази храм [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] посвећен апостолима Петру и Павлу. Први пут се помиње 1701. године.<ref name="Манастир Пресвете Богородице Тројеручице">{{Cite news |url=http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=13303 |title= Манастир Пресвете Богородице Тројеручице — Доњи Будачки|date = 29. 5. 2011. |publisher=РТРС}}</ref> Епископ горњокарловачки [[Герасим Поповић|Герасим]] је 2007. храм прогласио [[Манастир Горица|манастиром Пресвете Богородице Тројеручице]].<ref name="Манастир Пресвете Богородице Тројеручице" /> Слава манастира је Богородица Тројеручица.<ref name="Слава Богородичног манастира">{{Cite news |url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=43721 |title= Слава Богородичног манастира|date = 26. 7. 2011. |publisher=РТРС}}</ref> == Становништво == Доњи Будачки је према попису из 2011. године имао 136 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_2160.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |date=2011. |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 5. 2013.}}</ref> {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;"| 1991. | style="text-align:center;"| 1981. | style="text-align:center;"| 1971. | style="text-align:center;"| 1961. |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | style="text-align:right;"| 182 | style="text-align:right;"| 157 | style="text-align:right;"| 189 | style="text-align:right;"| 228 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | style="text-align:right;"| 2 | style="text-align:right;"| 16 | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | style="text-align:right;"| 4 | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 | style="text-align:right;"| 0 |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | style="text-align:right;"| 3 | | | |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 191 | style="text-align:right;"| 173 | style="text-align:right;"| 189 | style="text-align:right;"| 228 |} {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1900= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961=228 |п1971=189 |п1981=173 |п1991=191 |п2001=149 |п2011=136 }} == Види још == * [[Битка код Будачког]] == Референце == {{reflist}} == Извори == * [http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=13303 Радио телевизија Републике Српске: Манастир Пресвете Богородице Тројеручице — Доњи Будачки, 29. 5. 2011.] {{ср}} * [http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=220&Itemid=37&lang=sr Српска православна црква: Епархија горњокарловачка: Парохија Доњи Будачки] {{ср}} * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=39900 Радио телевизија Републике Српске: Почела изградња цркве у Горњем Будачком код Карловца, 8. 5. 2011.] {{ср}} == Спољашње везе == {{портал|Хрватска}} * [http://manastirtrojerucica.blogspot.com Манастир Пресвете Богородице Тројеручице (блог)] {{ср}} * [https://web.archive.org/web/20110408024005/http://www.glassrpske.com/vijest/10/banjaluka/55661/cir/Poklonicko-putovanje-u-manastir-Donji-Budacki.html Глас Српске: Поклоничко путовање у манастир Доњи Будачки, 3. 4. 2011.] {{ср}} {{Општина Крњак}} [[Категорија:Општина Крњак]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] [[Категорија:Насеља и општине у Хрватској са српском већином (2011)]] pmhwno34wh7cjwx0muq8jrw64d8v87z 0 534224 25121082 24934305 2022-07-24T12:47:34Z 2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127 wikitext text/x-wiki {{Град у Украјини | назив = Суми | изворни_назив = {{јез-укр|Суми}} | слика = Sumy-Spring2010.jpg | опис_слике = Панорама града | градска_застава = Sumy.jpg | грб = Sumy-COA.PNG | држава = {{УКР}} | област = [[Сумска област]] | локација = Sumy-Ukraine-Map.png | оснивање = [[1652]]. | становништво = 269.663 <small>(процена)</small> | извор_становништво = | година_становништво = 2012 | густина = | агломерација = | површина = 145 | гшир = 50.910704 | гдуж = 34.799801 | надморска_висина = 138 | дан_града = | веб-страна = | градоначелник = Олександар Лисенко }} '''Суми''' ({{јез-укр|Суми}}) град је у североисточној [[Украјина|Украјини]] и средиште [[Сумска област|Сумске области]]. Суми се налази на реци [[Псел]], недалеко од границе са [[Русија|Русијом]]. Према процени из 2012. у граду је живело 269.663 становника. == Историја == Град је основан 1652. године. Често је био мета напада од стране [[Кримски Татари|Кримских Татара]]. Од краја 18. века постаје важан трговачки центар. За време немачке окупације (1941—1943) Суми је био тешко погођен. Уништени делови града су обновљени после [[Други светски рат|Другог светског рата]]. == Становништво == Према процени, у граду је 2012. живело 269.663 становника. {{ДемографијаУКР |1979=228174<ref name="CP">{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/Ukraine-Cities.html |title = UKRAINE: Major Cities|accessdate=10. 11. 2012. |last = |first = |date = |work = |publisher = City Population}}</ref> |1989=291264<ref name="CP"/> |2001=293141<ref name="CP"/> |2012=269663<ref name="CP"/> }} Становништво чине углавном [[Украјинци]]. Осим већинског Украјинског становништва у граду живе и [[Руси]] и [[Јевреји]]. Национални састав: * 1897. година - 27.564 становника, 70,53% [[Украјинци]], 24,1% [[Руси]], 2,6% [[Јевреји]], 2,67% остали{{чињеница|date=05. 2013.}} * 1926. година - 44.000 становника, 80,7% Украјинци, 11,8% Руси, 5,5% Јевреји, 2% остали{{чињеница|date=05. 2013.}} * 1959. година - 98.000 становника, 79% Украјинци, 20% Руси, 1% остали{{чињеница|date=05. 2013.}} == Градови побратими == * {{зас|Бугарска}} [[Враца]] * {{зас|Немачка}} [[Целе]] * {{зас|Пољска}} [[Лублин]] * {{зас|Пољска}} [[Гожов Вјелкополски]] * {{зас|Пољска}} [[Замостја]] * {{зас|Русија}} [[Курск]] * {{зас|Русија}} [[Белгород]] * {{зас|Русија}} [[Северодвинск]] == Познате особе == * [[Олег Гусев]] - Украјински фудбалер * [[Виктор Јушченко]] - Украјински политичар и трећи председник Украјине == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Украјина}} {{Commonscat|Sumy}} * [https://web.archive.org/web/20120213051809/http://meria.sumy.ua/ Суми администрација] * [http://www.sumy.net.ua Регионални веб-портал] * [http://avemaria.at.ua/ Историја града] * [https://web.archive.org/web/20110716162732/http://sumyhotels.com/ Туристички водич] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Градови у Украјини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Украјини]] jnv0e52pq43o18fa83ytkvtn4n9qcvz 25121083 25121082 2022-07-24T12:48:46Z 2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127 /* Градови побратими */ wikitext text/x-wiki {{Град у Украјини | назив = Суми | изворни_назив = {{јез-укр|Суми}} | слика = Sumy-Spring2010.jpg | опис_слике = Панорама града | градска_застава = Sumy.jpg | грб = Sumy-COA.PNG | држава = {{УКР}} | област = [[Сумска област]] | локација = Sumy-Ukraine-Map.png | оснивање = [[1652]]. | становништво = 269.663 <small>(процена)</small> | извор_становништво = | година_становништво = 2012 | густина = | агломерација = | површина = 145 | гшир = 50.910704 | гдуж = 34.799801 | надморска_висина = 138 | дан_града = | веб-страна = | градоначелник = Олександар Лисенко }} '''Суми''' ({{јез-укр|Суми}}) град је у североисточној [[Украјина|Украјини]] и средиште [[Сумска област|Сумске области]]. Суми се налази на реци [[Псел]], недалеко од границе са [[Русија|Русијом]]. Према процени из 2012. у граду је живело 269.663 становника. == Историја == Град је основан 1652. године. Често је био мета напада од стране [[Кримски Татари|Кримских Татара]]. Од краја 18. века постаје важан трговачки центар. За време немачке окупације (1941—1943) Суми је био тешко погођен. Уништени делови града су обновљени после [[Други светски рат|Другог светског рата]]. == Становништво == Према процени, у граду је 2012. живело 269.663 становника. {{ДемографијаУКР |1979=228174<ref name="CP">{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/Ukraine-Cities.html |title = UKRAINE: Major Cities|accessdate=10. 11. 2012. |last = |first = |date = |work = |publisher = City Population}}</ref> |1989=291264<ref name="CP"/> |2001=293141<ref name="CP"/> |2012=269663<ref name="CP"/> }} Становништво чине углавном [[Украјинци]]. Осим већинског Украјинског становништва у граду живе и [[Руси]] и [[Јевреји]]. Национални састав: * 1897. година - 27.564 становника, 70,53% [[Украјинци]], 24,1% [[Руси]], 2,6% [[Јевреји]], 2,67% остали{{чињеница|date=05. 2013.}} * 1926. година - 44.000 становника, 80,7% Украјинци, 11,8% Руси, 5,5% Јевреји, 2% остали{{чињеница|date=05. 2013.}} * 1959. година - 98.000 становника, 79% Украјинци, 20% Руси, 1% остали{{чињеница|date=05. 2013.}} == Градови побратими == * {{зас|Бугарска}} [[Враца]] * {{зас|Немачка}} [[Целе]] * {{зас|Пољска}} [[Лублин]] * {{зас|Пољска}} [[Гожов Вјелкополски]] * {{зас|Пољска}} [[Замостја]] == Познате особе == * [[Олег Гусев]] - Украјински фудбалер * [[Виктор Јушченко]] - Украјински политичар и трећи председник Украјине == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Украјина}} {{Commonscat|Sumy}} * [https://web.archive.org/web/20120213051809/http://meria.sumy.ua/ Суми администрација] * [http://www.sumy.net.ua Регионални веб-портал] * [http://avemaria.at.ua/ Историја града] * [https://web.archive.org/web/20110716162732/http://sumyhotels.com/ Туристички водич] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Градови у Украјини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Украјини]] 1uycs9l34xe4x5l1z55gbil5fyglx5w 25121516 25121083 2022-07-24T20:16:10Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127|2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127]] ([[User talk:2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:UserNameSRB|UserNameSRB]] wikitext text/x-wiki {{Град у Украјини | назив = Суми | изворни_назив = {{јез-укр|Суми}} | слика = Sumy-Spring2010.jpg | опис_слике = Панорама града | градска_застава = Sumy.jpg | грб = Sumy-COA.PNG | држава = {{УКР}} | област = [[Сумска област]] | локација = Sumy-Ukraine-Map.png | оснивање = [[1652]]. | становништво = 269.663 <small>(процена)</small> | извор_становништво = | година_становништво = 2012 | густина = | агломерација = | површина = 145 | гшир = 50.910704 | гдуж = 34.799801 | надморска_висина = 138 | дан_града = | веб-страна = | градоначелник = Олександар Лисенко }} '''Суми''' ({{јез-укр|Суми}}, {{јез-рус|Сумы}}) град је у североисточној [[Украјина|Украјини]] и средиште [[Сумска област|Сумске области]]. Суми се налази на реци [[Псел]], недалеко од границе са [[Русија|Русијом]]. Према процени из 2012. у граду је живело 269.663 становника. == Историја == Град је основан 1652. године. Често је био мета напада од стране [[Кримски Татари|Кримских Татара]]. Од краја 18. века постаје важан трговачки центар. За време немачке окупације (1941—1943) Суми је био тешко погођен. Уништени делови града су обновљени после [[Други светски рат|Другог светског рата]]. == Становништво == Према процени, у граду је 2012. живело 269.663 становника. {{ДемографијаУКР |1979=228174<ref name="CP">{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/Ukraine-Cities.html |title = UKRAINE: Major Cities|accessdate=10. 11. 2012. |last = |first = |date = |work = |publisher = City Population}}</ref> |1989=291264<ref name="CP"/> |2001=293141<ref name="CP"/> |2012=269663<ref name="CP"/> }} Становништво чине углавном [[Украјинци]]. Осим већинског Украјинског становништва у граду живе и [[Руси]] и [[Јевреји]]. Национални састав: * 1897. година - 27.564 становника, 70,53% [[Украјинци]], 24,1% [[Руси]], 2,6% [[Јевреји]], 2,67% остали{{чињеница|date=05. 2013.}} * 1926. година - 44.000 становника, 80,7% Украјинци, 11,8% Руси, 5,5% Јевреји, 2% остали{{чињеница|date=05. 2013.}} * 1959. година - 98.000 становника, 79% Украјинци, 20% Руси, 1% остали{{чињеница|date=05. 2013.}} == Градови побратими == * {{зас|Бугарска}} [[Враца]] * {{зас|Немачка}} [[Целе]] * {{зас|Пољска}} [[Лублин]] * {{зас|Пољска}} [[Гожов Вјелкополски]] * {{зас|Пољска}} [[Замостја]] * {{зас|Русија}} [[Курск]] * {{зас|Русија}} [[Белгород]] * {{зас|Русија}} [[Северодвинск]] == Познате особе == * [[Олег Гусев]] - Украјински фудбалер * [[Виктор Јушченко]] - Украјински политичар и трећи председник Украјине == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Украјина}} {{Commonscat|Sumy}} * [https://web.archive.org/web/20120213051809/http://meria.sumy.ua/ Суми администрација] * [http://www.sumy.net.ua Регионални веб-портал] * [http://avemaria.at.ua/ Историја града] * [https://web.archive.org/web/20110716162732/http://sumyhotels.com/ Туристички водич] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Градови у Украјини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Украјини]] 9zk2r306db8kavuf47tldr6lcfz4zzi 0 538967 25121537 24925213 2022-07-24T20:24:48Z 109.93.50.33 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Хосе Хуан Бареа | слика = JJ Barea.jpg | опис_слике = Хосе Хуан Бареа | пуно_име = Хосе Хуан Бареа Мора | надимак = | држављанство = [[Порторико]] | датум_рођења = {{датум рођења|1984|6|26|год=да}} | место_рођења = [[Мајагвез (Порторико)|Мајагвез]] | држава_рођења = [[Порторико]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,83 m | позиција = [[плејмејкер]] | драфт = 2006. / није изабран | одабрао = | каријера = 2001—2022 (играчка) <br /> 2017— (тренерска) | младе_године = 2002—2006 | млади_клубови = Нордистерн хаскиси | године = 2001—2002 <br /> 2006 <br /> 2006—2011 <br /> 2007 <br /> 2011—2014 <br /> 2014—[[НБА сезона 2019/20.|2020]] <br /> 2021 <br /> 2021—2022 | клубови = Индиос де Мајагвез <br /> Кангрехерос де Сантурсе <br /> [[Далас маверикси]] <br /> → [[Форт Ворт флајерси]] <br /> [[Минесота тимбервулвси]] <br /> [[Далас маверикси]] <br /> [[КК Естудијантес|Естудијантес]] <br /> Кангрехерос де Сантурсе | рептим = {{рпк|Порторико}} | тренерске_године = 2017 <br /> [[НБА сезона 2021/22.|2021]] | тренерски_клубови = Индиос де Мајагвез <br /> [[Далас маверикси]] (раз. играча) | награде = | медаље = }} '''Хосе Хуан Бареа Мора''' ({{јез-шпа|José Juan Barea Mora}}; [[Мајагвез (Порторико)|Мајагвез]], [[26. јун]] [[1984]]) бивши је [[Порторико|порторикански]] [[кошарка]]ш, а садашњи кошаркашки [[тренер]]. Играо је на позицији [[плејмејкер]]а. == Успеси == === Клупски === * '''[[Далас маверикси]]:''' ** [[НБА]] (1): 2010/11. == Спољашње везе == * [https://www.basketball-reference.com/players/b/bareajo01.html Хуан Хосе Бареа] на сајту -{basketball-reference.com}- {{Портал|Кошарка}} {{клица-кошаркаш}} {{Далас маверикси — НБА шампиони 2010/11.}} {{DEFAULTSORT:Бареа, Хосе Хуан}} [[Категорија:Рођени 1984.]] [[Категорија:Порторикански кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Кошаркаши Далас маверикса]] [[Категорија:Кошаркаши Естудијантеса]] [[Категорија:Кошаркаши Минесота тимбервулвса]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2010.]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2014.]] oxcdhivwx5ge118flw031l1fjfuakj3 0 540777 25121547 24922006 2022-07-24T20:34:01Z 109.93.50.33 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Тајсон Чандлер | слика = Tyson Chandler cropped.jpg | опис_слике = Тајсон Чандлер | пуно_име = Тајсон Клеотис Чандлер | надимак = | држављанство = [[САД]] | датум_рођења = {{датум рођења|1982|10|2|год=да}} | место_рођења = [[Ханфорд (Калифорнија)|Ханфорд]], [[Калифорнија]] | држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,16 m | позиција = [[центар (кошарка)|центар]] | драфт = 2001. / 2. пик, 1. рундa | одабрао = [[Лос Анђелес клиперси]] | каријера = 2001—2020 | клуб = | број = | младе_године = | млади_клубови = | године = 2001—2006 <br /> 2006—2009 <br /> 2009—2010 <br /> 2010—2011 <br /> 2011—2014 <br /> 2014—2015 <br /> [[НБА сезона 2015/16.|2015]]—[[НБА сезона 2018/19.|2018]] <br /> [[НБА сезона 2018/19.|2018—2019]] <br /> [[НБА сезона 2019/20.|2019—2020]] | клубови = [[Чикаго булси]] <br /> [[Њу Орлеанс пеликанси|Њу Орлеанс хорнетси]] <br /> [[Шарлот бобкетси]] <br /> [[Далас маверикси]] <br /> [[Njujork niksi|Њујорк никси]] <br /> [[Далас маверикси]] <br /> [[Финикс санси]] <br /> [[Лос Анђелес лејкерси]] <br /> [[Хјустон рокетси]] | рептим = {{рпк|САД}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = {{медаља почетак}} {{медаља спорт|[[Кошарка]]}} {{медаља такмичење|[[Олимпијске игре]]}} {{медаља злато|[[Летње олимпијске игре 2012.|2012. Лондон]]|[[Сједињене Америчке Државе|САД]]}} {{медаља такмичење|[[Светско првенство у кошарци|Светско првенство]]}} {{медаља злато|[[Светско првенство у кошарци 2010.|2010. Турска]]|[[Сједињене Америчке Државе|САД]]}} {{медаља такмичење|[[Америчко првенство у кошарци|Америчко првенство]]}} {{медаља злато|[[Америчко првенство у кошарци 2007.|2007. САД]]|[[Сједињене Америчке Државе|САД]]}} {{медаља крај}} }} '''Тајсон Клеотис Чандлер''' ({{јез-енгл|Tyson Cleotis Chandler}}; [[Ханфорд (Калифорнија)|Ханфорд]], [[Калифорнија]], [[2. октобар]] [[1982]]) бивши је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[Центар (кошарка)|центра]], а тренутно наступа за [[Хјустон рокетси|Хјустон рокетсе]]. == Каријера == {{...}} == Успеси == === Клупски === * '''[[Далас маверикси]]:''' ** [[НБА]] (1): 2010/11. === Репрезентативни === * [[Олимпијске игре]]: **[[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2012.|2012.]] * [[Светско првенство у кошарци|Светско првенство]]: ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Светско првенство у кошарци 2010.|2010.]] * [[Америчко првенство у кошарци|Америчко првенство]]: ** [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2007. === Појединачни === * [[НБА ол-стар меч]] (1): 2013. * [[Идеални тим НБА|Идеални тим НБА — трећа постава]] (1): 2011/12. * [[Одбрамбени играч године НБА]] (1): 2011/12. * [[Идеални одбрамбени тим НБА|Идеални одбрамбени тим НБА — прва постава]] (1): 2012/13. * [[Идеални одбрамбени тим НБА|Идеални одбрамбени тим НБА — друга постава]] (2): 2010/11, 2011/12. == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Tyson Chandler | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Тајсон Чандлер }} * {{NBA player|Tyson_Chandler}} * [https://www.basketball-reference.com/players/c/chandty01.html Тајсон Чандлер] на сајту -{basketball-reference.com}- {{клица-кошарка}} {{Одбрамбени играч године НБА}} {{Далас маверикси - НБА шампиони 2011}} {{СП10САДк}} {{ОИ2012САДк}} {{НБА драфт 2001.}} {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Кошарка}} {{DEFAULTSORT:Чандлер, Тајсон}} [[Категорија:Рођени 1982.]] [[Категорија:Амерички кошаркаши]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Далас маверикса]] [[Категорија:Кошаркаши Лос Анђелес лејкерса]] [[Категорија:Кошаркаши Њу Орлеанс хорнетса]] [[Категорија:Кошаркаши Њујорк никса]] [[Категорија:Кошаркаши Финикс санса]] [[Категорија:Кошаркаши Хјустон рокетса]] [[Категорија:Кошаркаши Чикаго булса]] [[Категорија:Кошаркаши Шарлот бобкетса]] [[Категорија:Пикови Лос Анђелес клиперса на НБА драфту]] [[Категорија:Учесници НБА ол-стар утакмице]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2012.]] [[Категорија:Амерички олимпијци на Летњим олимпијским играма 2012.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2012.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у кошарци]] [[Категорија:Освајачи златних олимпијских медаља за Сједињене Америчке Државе]] [[Категорија:Олимпијски победници у кошарци]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2010.]] [[Категорија:Светски прваци у кошарци]] 1a81ieo7vrp7xowuankp8abjw4xo2sl 0 551667 25121790 23675097 2022-07-25T02:14:28Z 109.93.213.13 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музеј |име = Музеј Ван Гога |оригинално_име =Van Gogh Museum |лого = [[File:Logo - Van Gogh Museum.png|120px]] |слика =Van Gogh Museum Amsterdam.jpg |опис_слике = Музеј Ван Гога у Амстердаму |држава = {{ХОЛ}} |град = [[Амстердам]] |map_caption = |map_alt = |latitude= 52.358417 |longitude=4.881083 |оснивање =[[1973]]. |затварање = |колекција = |број предмета = |површина = |посетиоци = 1.451.139 (2009)<ref name="urlVan Gogh Museum - Numbers of Visitors">{{cite web |url=http://www.vangoghmuseum.nl/vgm/index.jsp?page=23709&lang=en |title=Van Gogh Museum - Numbers of Visitors |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110928032929/http://www.vangoghmuseum.nl/vgm/index.jsp?page=23709&lang=en |archivedate=28. 09. 2011 |quote= |accessdate=31. 8. 2011. |url-status=dead }}</ref> |директор = |председник = |кустос = |превоз = |мрежа = |веб = [http://www.vangoghmuseum.nl www.vangoghmuseum.nl] |адреса = }} '''Музеј Ван Гога''' ({{јез-хол|Van Gogh Museum}}) је [[музеј]] у [[Амстердам]]у, [[Холандија|Холандији]], који садржи дела холандског сликара [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]] и његових савременика. Музеј поседује најбројнију колекцију Ван Гогових слика и цртежа на свету. Према подацима посећености из 2009. године Музеј Ван Гога је најпосећенији музеј у Холандији и налази се међу тридесет најпосећенијих музеја света.<ref name="urlMusea hebben lak aan recessie DagjeWeg.NL">{{cite web |url=http://www.dagjeweg.nl/nieuwsredactie/nieuws/13087/Musea%20hebben%20lak%20aan%20recessie |title=Musea hebben lak aan recessie DagjeWeg.NL |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 31. 8. 2011.}}</ref> == Историја == Након Ван Гогове смрти [[1890]], у 37. години живота, за уметником је остало велико наслеђе у виду богатог дела које је бројало око 900 [[слика]] и око 1100 [[цртеж]]а. Нека дела су продата, нека поклоњена пријатељима, а преостала дела наследио је уметников млађи брат, трговац уметнинама, [[Тео ван Гог (трговац уметнинама)|Тео ван Гог]]. Тео је поред братовљевих дела сакупљао и дела његових савременика, међу којима су уметници [[Пол Гоген]] и [[Анри де Тулуз-Лотрек]]. Недуго након Винсентове смрти умро је и Тео, стога је наследство прешло у руке његове удовице [[Јохана ван Гог|Јохане ван Гог]]. Јохана је организовала изложбе Ван Гогових дела и тако доприносила упознавању публике са уметником и његовим делима. Прва велика изложба десила се 1905. године у амстердамском музеју Стеделијк, док је [[Рајксмузеум Амстердам|Ријксмузеум]] одбио да прихвати Винсентова дела као позајмицу. Јохана је такође промовисала публикацију Винсентових писма Теу, на неколико језика. Након смрти Јохане ван Гог, њен син, инжењер, наследио је колекцију. Колекција је била на располагању неколицини музеја, а слике из колекције су константно излагане у музеју Стеделијк, све до тренутка када је Музеј Ван Гога по први пут отворио своја врата [[1973]]. године. == Зграда музеја == Музеј чине две зграде. Оригинална конструкција је дело холандског архитекте [[Герит Ритвелд|Герита Ритвелда]] ([[1888]]-[[1964]]). У међувремену архитекта је преминуо и зграда музеја није била завршена све до 1973. године. Другу зграду, крило за изложбе у облику елипсе, 1999. године урадио је јапански архитекта [[Кишо Куросава]]. Обе зграде су повезане подземним ходником. == Колекција == Музеј располаже са око 200 Ван Гогових слика из свих његових фаза стваралаштва, као и са око 400 цртежа. Међу најзначајнијим изложеним делима су слике [[Људи који једу кромпир]], [[Спаваћа соба]] и једна верзија [[Сунцокрети|Сунцокрета]]. == Изложена дела == <gallery> Слика:Vincent Willem van Gogh 046.jpg| Слика:Vincent Willem van Gogh 137.jpg| Слика:Vincent Willem van Gogh 111.jpg| Слика:Vincent Willem van Gogh 041.jpg| Слика:Edouard Manet Boulogne Jetty.jpg| Слика:Claude Monet Mills in the Westzijderveld near Zaandam.jpg| Слика:Paul Gauguin 087.jpg| Слика:Henri de Toulouse-Lautrec 056.jpg| </gallery> == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Van Gogh Museum}} {{DEFAULTSORT:Ван Гога, Музеј}} [[Категорија:Музеји у Холандији]] [[Категорија:Амстердам]] 99xy4m777b7d7jvcj5hsn97qv0qfcpt 0 554993 25121591 24275798 2022-07-24T21:23:18Z 109.237.2.66 /* Резултати */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија парламентарни избори | election_name = Избори за посланике у Скупштину Републике Црне Горе 1996. | country = MNE | flag_year =1993 | previous_year = [[избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1992.|1992.]] | next_year = [[избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1998.|1998.]] | election_date = [[3. новембар]] [[1996]]. | image1 = [[Датотека:Momir Bulatović (cropped).jpg|100п]] | color1 = e87b00 | лидер1 = '''[[Момир Булатовић]]''' | странка1 = '''[[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]]''' | број_гласова1 = '''150.237''' | %1 = '''50,0''' | мандати1 = '''{{Политичка партија/мандати|45|71|#e87b00}}''' | image2 = | color2 = afeeee | лидер2 = [[Новак Килибарда]] и [[Slavko Perović (političar)|Славко Перовић]] | странка2 = Народна слога | број_гласова2 = 74.963 | %2 = 24,9 | мандати2 = {{Политичка партија/мандати|19|71|#afeeee}} | map_image = | функција = Новоизабрани премијер | title = [[Мило Ђукановић]] }} '''Избори за посланике у Скупштину Републике Црне Горе 1996.''' су [[избори]] за посланике у [[Скупштина Црне Горе|Скупштини Црне Горе]], који су одржани 3. новембра [[1996]]. године. Избори су одржани по комбинованом систему, који је подразумевао подјелу Црне Горе на изборне јединице, са знатно различитим бројем бирача и посланичких мјеста. Законска рјешења о обрачуну гласова и расподјели посланичких мандата фаворизовала су велике странке и омогућавала преливање гласова приликом утврђивања коначне расподјеле мандата.{{sfn|Pavićević|2002|p=27}}{{sfn|Pavićević|2007|p=32}} Захваљујући изборном систему и фаворизованом положају у политичком и друштвеном животу, на изборима је побједила [[Демократска партија социјалиста Црне Горе]], која је освојила апсолутну већину мандата. Након конституисања новоизабраног скупштинског сазива, за предсједника и потпредсједника Скупштине Црне Горе изабрани су [[Светозар Маровић]] и [[Зоран Жижић]], док је за [[Предсједник Владе Црне Горе|предсједника Владе Црне Горе]] изабран [[Мило Ђукановић]].<ref>[http://www.sluzbenilist.me/pregled-dokumenta/?id={DF8330C6-130F-4785-80C3-2B7A2AADF3A9} Службени лист Републике Црне Горе (34/1996)]</ref><ref>[http://www.sluzbenilist.me/pregled-dokumenta/?id={FF81FF9B-6136-49B9-B706-6D9E085A041E} Службени лист Републике Црне Горе (39/1996)]</ref> == Резултати == {| border="2" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 90%;" ! Странке/Коалиције ! Гласови ! % ! Мандати |- style="background:#ffdead;" |align=left|[[Демократска партија социјалиста Црне Горе]] |align=right|150.237 |align=right|49,92 |align=right|45 |- style="background:#ffdead;" |align=left|''[[Народна слога (1996)|Народна слога]]'' * [[Народна странка (Црна Гора)|Народна странка]] * [[Либерални савез Црне Горе]] |align=right|74.963 |align=right|24,91 |align=right|19 (11+8) |- |align=left|[[Социјалдемократска партија Црне Горе]] |align=right|16.608 |align=right|5,52 |align=right|0 |- |align=left|[[Странка српских радикала|Српска радикална странка др Војислав Шешељ]] |align=right|12.963 |align=right|4,31 |align=right|0 |- style="background:#ffdead;" |align=left| [[Странка демократске акције Црне Горе]] |align=right|10.167 |align=right|3,38 |align=right|3 |- |align=left|[[Српски савез (1996)|Српски савез]] * [[Српска саборна странка (Црна Гора)|Српска саборна странка]] * [[Сабор српског јединства (Црна Гора)|Странка српског јединства]] |align=right|5.848 |align=right|1,94 |align=right|0 |- style="background:#ffdead;" |align=left| [[Демократски савез у Црној Гори]] |align=right|5.289 |align=right|1,76 |align=right|2 |- |align=left|''[[Комунисти Црне Горе (1996)|Комунисти Црне Горе]]'' * [[Савез комуниста - Покрет за Југославију]] * [[Савез комуниста Црне Горе]] * Демократска комунистичка партија Црне Горе * [[Нова комунистичка партија Југославије|Нови комунистички покрет Југославије]] |align=right|5.176 |align=right|1,72 |align=right|0 |- style="background:#ffdead;" |align=left| [[Демократска унија Албанаца]] |align=right|3.849 |align=right|1,28 |align=right|2 |- |align=left| [[Комунистичка партија Југославије у Црној Гори]] |align=right|1.728 |align=right|0,57 |align=right|0 |- |align=left| [[Југословенска удружена левица у Црној Гори]] |align=right|1.668 |align=right|0,55 |align=right|0 |- |align=left| [[Српска демократска странка Црне Горе]] |align=right|1.603 |align=right|0,53 |align=right|0 |- |align=left| [[Српска радикална странка Црне Горе (1994)|Српска радикална странка Црне Горе]] |align=right|861 |align=right|0,29 |align=right|0 |- |align=left| [[Еколошки покрет Црне Горе]] |align=right|711 |align=right|0,24 |align=right|0 |- |align=left| [[Странка природног закона Црне Горе]] |align=right|452 |align=right|0,15 |align=right|0 |- |align=left| [[Демохришћанска (православна) странка]] |align=right|446 |align=right|0,15 |align=right|0 |- |align=left| Странка заштите штедних улога |align=right|380 |align=right|0,13 |align=right|0 |- |align=left| Странка националне равноправности |align=right|214 |align=right|0,07 |align=right|0 |- |align=left| Група грађана "Седма сила" |align=right|16 |align=right|0,01 |align=right|0 |- |align=left| Савез социјалне правде |align=right|5 |align=right|0,00 |align=right|0 |- style="background:#ffdead;" |align=left|''Неважећи листићи'' |align=right|7.742 |align=right|2,57 |align=right|- |- style="background:#ffdead;" |align=left|'''Укупно''' |align=right|300.926 |align=right|66,9 |align=right|71 |} == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Antonić|first=Slobodan|authorlink=Слободан Антонић|title=Stranački i društveni rascepi u Crnoj Gori|journal=Sociologija: Časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju|year=1999|volume=41|issue=2|pages=165-186|url=http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/sociologija/XLI_2/d005/show_html?stdlang=hr#_ftnref16|access-date=14. 09. 2019|archive-date=24. 04. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200424004738/http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/sociologija/XLI_2/d005/show_html?stdlang=hr#_ftnref16|url-status=dead}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goati|first=Vladimir|title=Partije Srbije i Crne Gore u političkim borbama od 1990 do 2000|year=2000|location=Bar|publisher=Conteco|url=https://books.google.com/books?id=Qx2itAEACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goati|first=Vladimir|title=Izbori u SRJ od 1990 do 1998: Volja građana ili izborna manipulacija. Dodatak: Izbori 2000|year=2001|edition=2.|location=Beograd|publisher=Centar za slobodne izbore i demokratiju|url=http://www.cesid.rs/images/IZBORI%20U%20SRJ%20OD%201990_%20DO%201998.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Goati|first=Vladimir|title=Izbori u Srbiji i Crnoj Gori od 1990. do 2013. i u SRJ od 1992. do 2003.|year=2013|location=Beograd|publisher=Centar za slobodne izbore i demokratiju|url=http://www.cesid.rs/images/1372054311_Vladimir%20Goati_knjiga.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Darmanović|first=Srđan|chapter=Duga tranzicija u Crnoj Gori - od polukompetitivnih izbora do izborne demokratije|title=Izbori i izborno zakonodavstvo u Crnoj Gori 1990-2006|year=2007|edition=2.|location=Podgorica|publisher=CEMI|pages=83-100|url=http://cemi.org.me/wp-content/uploads/2017/01/Izbori-i-izborno-zakonodavstvo-u-Crnoj-Gori-1990-2006.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Komar|first1=Olivera|last2=Vujović|first2=Zlatko|chapter=Monitoring izbora i izbornog procesa|title=Izbori i izborno zakonodavstvo u Crnoj Gori 1990-2006|year=2007|edition=2.|location=Podgorica|publisher=CEMI|pages=101-145|url=http://cemi.org.me/wp-content/uploads/2017/01/Izbori-i-izborno-zakonodavstvo-u-Crnoj-Gori-1990-2006.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Pavićević|first=Veselin|title=Izborni sistem i izbori u Crnoj Gori 1990-1996|year=1997|location=Podgorica|publisher=CID|url=https://books.google.com/books?id=L6kVAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Pavićević|first=Veselin|title=Izborni sistem: Distributivni činioci izbornog sistema na primeru izbora u Crnoj Gori 1990-2001|year=2002|location=Beograd|publisher=Centar za slobodne izbore i demokratiju|url=http://www.cesid.rs/pdfovi/IZBORNI%20SISTEM-distributivni%20cinioci%20izbornog%20sistema%20na%20primeru%20izbora%20u%20CRNOJ%20gori%201990-2001.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Pavićević|first=Veselin|chapter=Analiza normativne strukture i efekata sistema|title=Izbori i izborno zakonodavstvo u Crnoj Gori 1990-2006|year=2007|edition=2.|location=Podgorica|publisher=CEMI|pages=13-82|url=http://cemi.org.me/wp-content/uploads/2017/01/Izbori-i-izborno-zakonodavstvo-u-Crnoj-Gori-1990-2006.pdf}} {{refend}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20160425014218/http://snp.co.me/strana.asp?kat=1&id=4907 Broj osvojenih mandata na parlamentarnim izborima, koji su održani 03.11.1996. godine] {{Избори у Црној Гори}} [[Категорија:Избори у Црној Гори]] [[Категорија:Избори 1996.]] 5108623jamc4qhwd4jmq9lin32kjigh 0 557617 25121195 24465499 2022-07-24T15:16:28Z Анонимус 01 294116 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Ален Нури | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1945|11|4|год=да}} | место_рођења = [[Париз]] | држава_рођења = {{застава|Француска}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружник = | партнер = | оскар = | златни глобус = }} '''Ален Нури''' ({{јез-фран|Alain Noury}}; [[Париз]], [[4. новембар]] [[1945]]) је француски глумац који је наступао у југословенским и српским филмовима и серијама. == Биографија == На филмском платну је дебитовао 1967. у филму „-{Le Grand Maulnes}-“. Српској публици је познат по наступима у филму „[[Врхови Зеленгоре]]“ (1976) режисера Здравка Велимировића, затим у филмовима „Опасни траг“ (1984), [[Лепота порока]] (1988), [[Искушавање ђавола]] (1991), те у серији „[[Бољи живот]]“. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те |- | 1976. || [[Врхови Зеленгоре]] || Милан |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1981. || [[Сезона мира у Паризу]] || Микеланђело |- | 1984. || [[Опасни траг]] || Господин Ропер |- | 1987. || [[Бољи живот]] || Ален Нури (1. циклус) |- | 1988. || [[Лепота порока]] || страни нудиста |- | 1988. || [[Роман о Лондону (ТВ серија)|Роман о Лондону]] || Андреј Окровски |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1990. || [[Овде нема несретних туриста]] || |- | 1990. || [[Последњи валцер у Сарајеву]] || -{Luj de Beri}- |- | 1991. || [[Искушавање ђавола]] || Микан, Мајкл |} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=0636719|name=Алан Нури}} {{DEFAULTSORT:Нури, Ален}} [[Категорија:Рођени 1945.]] [[Категорија:Парижани]] [[Категорија:Француски глумци]] bpo5ner2jm3p0qw2dzqjsuuohibimro 25121196 25121195 2022-07-24T15:17:24Z Анонимус 01 294116 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Ален Нури | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1945|11|4|год=да}} | место_рођења = [[Париз]] | држава_рођења = {{застава|Француска}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружник = | партнер = | оскар = | златни глобус = }} '''Ален Нури''' ({{јез-фран|Alain Noury}}; [[Париз]], [[4. новембар]] [[1945]]) је француски глумац који је наступао у југословенским и српским филмовима и серијама. == Биографија == На филмском платну је дебитовао 1967. у филму „-{Le Grand Maulnes}-“. Српској публици је познат по наступима у филму „[[Врхови Зеленгоре]]“ (1976) режисера Здравка Велимировића, затим у филмовима „Опасни траг“ (1984), „[[Лепота порока]]“ (1988), „[[Искушавање ђавола]]“ (1991), те у серији „[[Бољи живот]]“. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те |- | 1976. || [[Врхови Зеленгоре]] || Милан |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1981. || [[Сезона мира у Паризу]] || Микеланђело |- | 1984. || [[Опасни траг]] || Господин Ропер |- | 1987. || [[Бољи живот]] || Ален Нури (1. циклус) |- | 1988. || [[Лепота порока]] || страни нудиста |- | 1988. || [[Роман о Лондону (ТВ серија)|Роман о Лондону]] || Андреј Окровски |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1990. || [[Овде нема несретних туриста]] || |- | 1990. || [[Последњи валцер у Сарајеву]] || -{Luj de Beri}- |- | 1991. || [[Искушавање ђавола]] || Микан, Мајкл |} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=0636719|name=Алан Нури}} {{DEFAULTSORT:Нури, Ален}} [[Категорија:Рођени 1945.]] [[Категорија:Парижани]] [[Категорија:Француски глумци]] 4a8pat0g8rm7ar9hyjsquwj5k9ay9oa 25121201 25121196 2022-07-24T15:19:19Z Анонимус 01 294116 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Ален Нури | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1945|11|4|год=да}} | место_рођења = [[Париз]] | држава_рођења = {{застава|Француска}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружник = | партнер = | оскар = | златни глобус = }} '''Ален Нури''' ({{јез-фран|Alain Noury}}; [[Париз]], [[4. новембар]] [[1945]]) је француски глумац који је наступао у југословенским и српским филмовима и серијама. == Биографија == На филмском платну је дебитовао 1967. у филму „-{Le Grand Maulnes}-“. Српској публици је познат по наступима у филму „[[Врхови Зеленгоре]]“ (1976) режисера Здравка Велимировића, затим у филмовима „[[Опасни траг]]“ (1984), „[[Лепота порока]]“ (1988), „[[Искушавање ђавола]]“ (1991), те у серији „[[Бољи живот]]“. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те |- | 1976. || [[Врхови Зеленгоре]] || Милан |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1981. || [[Сезона мира у Паризу]] || Микеланђело |- | 1984. || [[Опасни траг]] || Господин Ропер |- | 1987. || [[Бољи живот]] || Ален Нури (1. циклус) |- | 1988. || [[Лепота порока]] || страни нудиста |- | 1988. || [[Роман о Лондону (ТВ серија)|Роман о Лондону]] || Андреј Окровски |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1990. || [[Овде нема несретних туриста]] || |- | 1990. || [[Последњи валцер у Сарајеву]] || -{Luj de Beri}- |- | 1991. || [[Искушавање ђавола]] || Микан, Мајкл |} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=0636719|name=Алан Нури}} {{DEFAULTSORT:Нури, Ален}} [[Категорија:Рођени 1945.]] [[Категорија:Парижани]] [[Категорија:Француски глумци]] 3cdzkqs1ro8d1r44i2pjqrq02h83n9k 25121354 25121201 2022-07-24T17:05:53Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Ален Нури | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1945|11|4|год=да}} | место_рођења = [[Париз]] | држава_рођења = [[Француска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружник = | партнер = | оскар = | златни глобус = }} '''Ален Нури''' ({{јез-фран|Alain Noury}}; [[Париз]], [[4. новембар]] [[1945]]) је француски глумац који је наступао у југословенским и српским филмовима и серијама. == Биографија == На филмском платну је дебитовао 1967. у филму „-{Le Grand Maulnes}-“. Српској публици је познат по наступима у филму „[[Врхови Зеленгоре]]“ (1976) режисера Здравка Велимировића, затим у филмовима „[[Опасни траг]]“ (1984), „[[Лепота порока]]“ (1988), „[[Искушавање ђавола]]“ (1991), те у серији „[[Бољи живот]]“. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те |- | 1976. || [[Врхови Зеленгоре]] || Милан |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1981. || [[Сезона мира у Паризу]] || Микеланђело |- | 1984. || [[Опасни траг]] || Господин Ропер |- | 1987. || [[Бољи живот]] || Ален Нури (1. циклус) |- | 1988. || [[Лепота порока]] || страни нудиста |- | 1988. || [[Роман о Лондону (ТВ серија)|Роман о Лондону]] || Андреј Окровски |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1990. || [[Овде нема несретних туриста]] || |- | 1990. || [[Последњи валцер у Сарајеву]] || -{Luj de Beri}- |- | 1991. || [[Искушавање ђавола]] || Микан, Мајкл |} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=0636719|name=Алан Нури}} {{DEFAULTSORT:Нури, Ален}} [[Категорија:Рођени 1945.]] [[Категорија:Парижани]] [[Категорија:Француски глумци]] 2zzuchvpun5lnf9k6aafxyjf4bko10t 0 566007 25121273 25119582 2022-07-24T16:08:19Z ImStevan 295267 исправка wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија Положај ЛГБТ особа | име 1 = Србији | име 2 = Србије | званични назив = | застава = Flag of Serbia.svg | | енг_име = Serbia | локација = Serbia in Europe.svg | легализација = {{Check mark}} — од [[1858]]. до [[1860]]. и поново од [[1994]].<br>'''Војводина:''' од [[1977]]. до [[1990]]. и поново од 1994. | сагласност = {{Check mark}} — Једнак. | војна_служба = {{Check mark}} | родни_идентитет = {{Yellow tick}} — Законска промена пола дозвољена после годину дана [[Хормонска терапија за трансродне особе|хормонске терапије]]. | дискриминација = {{Check mark}} — Заштита од дискриминације по сексуалној оријентацији, полним карактеристикама и родном идентитету. | брак = {{Cross}} — Забрањен Уставом. | партнерство = {{Cross}} | усвајање = {{Cross}} | ин_витро = {{Cross}} }} [[ЛГБТ|ЛГБТ+ (лезбијке, геј, бисексуалне, трансродне и остале не-цисхет) особе]] у [[Србија|Србији]] могу се суочити са правним изазовима са којима се не суочавају особе које нису ЛГБТ+ особе. И мушке и женске истополне сексуалне активности су легалне у Србији, а дискриминација на основу сексуалне оријентације у областима као што су запошљавање, образовање, медији и пружање добара и услуга, између осталог, је забрањена. Ипак, домаћинства која воде истополни парови не испуњавају услове за исту правну заштиту која је доступна паровима супротног пола. У Србији постоји изражен недостатак воље суочавања са хомофобијом и трансфобијом, а власти су у више наврата забрањивале параде поноса на основу насилних претњи хомофобичних група и нису успеле да заштите ЛГБТ+ појединце и организације од дискриминације, укључујући вербалне претње и претње на друштвеним мрежама и физичке нападе. [[Парада поноса у Београду|Београдски прајд]] је први пут успешно одржан у септембру 2014. године у [[Београд|Београду]]. Удружење [[Међународна лезбијска, геј, бисексуална, транс и интерсекс асоцијација Европе|ИЛГА-Европа]] је у 2020. години Србију сместила на 25. место по правима ЛГБТ+ особа од 49 посматраних држава и територија. У јуну 2017, [[Ана Брнабић]] је постала [[Председник Владе Републике Србије|председница Владе Србије]], као прва жена и прва отворена геј особа на тој функцији, и друга ЛГБТ+ жена на челу владе (после [[Јоухана Сигурдардоутир|Јоханне Сигурдардотир]] са [[Исланд|Исланда]]). Била је и прва премијерка Србије која је присуствовала паради поноса. == Историја == === Средњи век === У средњовековној Европи, хомосексуалност се повезивала са [[Содома и Гомора|Содомом и Гомором]]. Због тога, у средњовековним српским списима, хомосексуални односи су имали различита имена као „содомски блуд”, „грех содомских”, „содомско дело”, а користили су се и називи „мужелоштво”, „мужелеганије” и „муженевистов’ство”. [[Хетеросексуалност|Хетеросексуални]] [[Анални секс|анални чин]] је могао понети једно од ових имена, али такође и име „други грех содомски”, а [[Зоофилија|зоофилски]] чин је носио име „скотолоштво”.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=25-27}} Због генералне неписмености народа, не постоји пуно записа о хомосексуалности у средњовековној Србији. Већина познатих ствари је заснована на црквеним списима.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=24}} ==== Прве српске државе ==== ===== Петенцијални зборници ===== Петенцијални зборници су представљали књиге или саставе на више листова на којима су исписане листе грехова са њиховим прописаним епитимијама, као и практична упутства за духовнике и парохијско свештенство.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=29-30}} Најважнији зборник за тему хомосексуалности је био ''Петенцијални номоканон Јована Посника'', у ком је значајан део посвећен „сексуалним преступима”. Ти преступи су систематски пописани и представљени као „7 телесних грехова” и то: мастурбација, блуд, прељуба, хомосексуалност, раздевичење девојчице, скотолоштво (зоофилија) и родоскрвнуће (инцест). Ових седам грехова су били смештени у две групе, „природни” и „противприродни”. У противприродне грехове су спадали хомосексуални односи и односи са животињама (али не и хетеросексуални анални односи). Средњовековни [[Католицизам|римокатолички]] правници у Европи су сместили и мастурбацију у ту категорију.{{sfn |MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=29-30}} Овај документ је препознао три облика учествовања у хомосексуалном односу, [[активан, пасиван и универзалан|активани, пасивни и активни и пасивни]]. Као најлакши грех од ова три је сматрано пасивно учешће, а најтежи обострано учешће. Такође, [[педофилија]] није препозната као грех, већ је однос мушкарца са дечаком само сматран грехом хомосексуалности, а однос са дечаком је приказан само као „професионално ограничење” у његовој будућности, пошто дечак који је у раној младости доживео аналну пенетрацију не може да постане свештеник.{{sfn |MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=30-31}} ==== Краљевина Србија (1217—1345) ==== У 12. веку, [[Византија|византијски]] правници преводе каноне засноване на правилима [[Василије Велики|св. Василија Великог]], [[Григорије Ниски|св. Григорија Ниског]], као и тумачења [[Први помесни сабор|Анкирског сабора]] са [[Грчки језик|грчког]] на [[српскословенски језик]]. Овај превод, заједно са другом канонском грађом и световним законима римског и византијског права чине саставни део ''[[Законоправило|Законоправила]]'' [[Свети Сава|Светог Саве]] (познат и као Светосавски номоканон) из 1220. које је најважнији правни документ нове [[Аутокефалност|аутокефалне]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Ова правила оштро осуђују хомосексуалност.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=28-29}} Према правилима св. Василија Великог, хомосексуална особа би била осуђена на искључење од цркве (епитимију) на 15 година, у рангу прекршаја као што су [[убиство]], [[прељуба]] или [[идолопоклонство]].{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=28-29}} Према [[Прва посланица Коринћанима|посланици]] [[Апостол Павле|св. Павла]] [[Коринт|Коринћанима]], хомосексуалне особе не могу да задобију [[Бог|Божју]] милост и спасење. Св. Григорије Ниски је сматрао да особа која призна грех и одговара детаљно на питања из упитника{{efn|У црквеном ''Чину свете тајне исповести'', налазила су се питања које духовник треба да постави особи која се [[Исповест|исповеда]]. Највећа групација питања се тицала сексуалног живота, јер су „могући греси изгледали небројани”. Питања су често била подељена на мушка и женска. Питања су се односила на то у ком облику је био однос, коју улогу човек који се исповеда игра, колико дуго траје и колико често се дешава. Слична питања су била постављана и женама.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=25-27}}|name="upitnik"}} при исповедању, може да очекује „милостивије запрећење” од оног ко је ухваћен на делу.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=28-29}} Анкирски сабор је закључио да је хомосексуалност, као и хетеросексуални анални однос и однос са животињама, не само „неприродан” већ и „нечист” и „заразан”, поредећи хомосексуалце са [[Лепра|губавцима]]. Шеснаесто правило сабора налаже да епитимија не треба да важи подједнако за све преступнике. За преступнике млађе од 20 година, следила би епитимија од 20 година. За старије и у браку, то би било 30 година, а за ожењене преко 50 година, доживотна епитимија.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=28-29}} За потребе српске аутокефалне цркве, као и за нову [[Краљевина Србија (1217—1345)|краљевину Немањића]], преведен је закон византијских царева из осме деценије 9. века ''[[Прохирон]]'' који је постао 55. поглавље ''[[Законоправило|Законоправила]]'' под именом ''Градски закон''. Према ''Градском закону'', оба учесника хомосексуалног односа су [[Смртна_казна#Методе_егзекуције|осуђена на смрт мачем]]. Ипак, ако је пасивно лице у односу било млађе од 12 година, није се сматрало кривим. И други сексуални преступи су носили казну одсецања главе као што су инцест између родитеља и детета или брата и сестре.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=32-33}} ==== Српско царство (1345—1371) ==== За разлику од црквених закона, ''[[Душанов законик]]'' није разматрао хомосексуалност.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=32-33}} Према тексту обреда који се чита у ''Дечанском требнику'' из средине 14. века, духовник је требало да упита мушкарца који се исповеда да ли је имао сексуални однос „са другом”, да ли „је створио или он теби створио” (да ли је исповедник био [[активан, пасиван и универзалан|активан или пасиван]]) или да ли је упражњавао {{ill|en|Узајамна мастурбација|Mutual masturbation|узајамну мастурбацију}}. У једном другом упитнику из истог времена, питање је гласило: „Да ли си пао у ''мужеблудство'' или се теби (то) догодило? И како, и када, и колико (дуго) си времена (био) у томе?” (од особе која се каје се тражило да се сексуални чин детаљно опише, његова учесталост, као и временски одреди). Слична питања су била постављана и женама: „Да ли је са другарицом као са мушкарцем”. Питања везана за хомосексуалност су неретко била постављана већ на почетку саме исповести.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=25-27}} Питања су била постављана на начин који хомосексуалност третира као болест, а од духовника се очекивало да као лекар сазна све о „болести” како би могао да „препише прави лек”.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=25-27}} ==== Остатак средњег века ==== {{Види још|Вирџина (феномен)|label1=Вирџина}} У 15. веку се у [[Албанија|албанским]] заједницама појављују [[Вирџина (феномен)|вирџине]], биолошке девојке или жене које се заветују на целибат и мушки живот. У скоро свим случајевима, Вирџине користе мушке заменице, облаче се у мушку одећу, користе мушко име, носе оружје, пуше, пију, раде мушке послове, социјализују се са мушкарцима и играју улогу главе породице.<ref name="Washington_Post_2007">{{cite news |date=August 11, 2007|url = https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2007/08/10/AR2007081002158.html|title = The Sacrifices of Albania's 'Sworn Virgins'|newspaper = [[The Washington Post]]| access-date = 2008-10-07 | last=Zumbrun |first=Joshua}}</ref><ref name="Elsie 2010 435">{{cite book|last=Elsie|first=Robert|title=Historical Dictionary of Albania|url=https://archive.org/details/historicaldictio00elsi|url-access=limited|year=2010|publisher=Scarecrow Press|location=Lanham|isbn=978-0810861886|page=[https://archive.org/details/historicaldictio00elsi/page/n509 435]|edition=2nd}}</ref><ref name="Murray 1997">{{cite book|last=Murray|first=Stephen O.|title=Islamic Homosexualities: Culture, History, and Literature|url=https://archive.org/details/islamichomosexua00murr|url-access=limited|year=1997|publisher=New York University Press|location=New York|isbn=0814774687|pages=[https://archive.org/details/islamichomosexua00murr/page/n105 198] and 201|author2=Roscoe, Will |author3=Allyn, Eric }}</ref> Особа би постала вирџина из својих личних жеља или жеља породице и то може учинити у било ком доби. Према Марини Варнер: „вирџинин прави, биолошки пол никада неће, чак и у случају смрти, бити спомињан у или ван вирџининог присуства.”<ref name=":0">{{Cite book|title=Six Myths of Our Time: Little Angels, Little Monsters, Beautiful Beasts, and More|url=https://archive.org/details/sixmythsofourtim00warn|url-access=limited|last=Warner|first=Marina|publisher=Vintage|year=1994|isbn=0-679-75924-7|location=New York|pages=[https://archive.org/details/sixmythsofourtim00warn/page/45 45] |chapter=Boys Will Be Boys: The Making of the Male}}</ref> Ова пракса је скоро изумрла.<ref>{{cite web|url=http://channel.nationalgeographic.com/series/taboo/0330/Overview |title=National Geographic's Taboo |publisher=natgeo.com |access-date=2022-07-17 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100117232432/http://channel.nationalgeographic.com/series/taboo/0330/Overview |archive-date=2010-01-17}}</ref> === Нови век === Иако су постојали верски закони који су забрањивали истополну љубав и везе, њихово испољавање је било уобичајено и у православном хришћанском и у исламском друштву.<ref>{{Cite web |url=http://gayecho.com/news/pre-gotovo-200-godina-srbija-je-iz-budzeta-placala-mlade-gejeve-da-budu-ljubavnici-turcima/|title=Pre gotovo 200 godina Srbija je iz budžeta plaćala mlade gejeve da budu ljubavnici Turcima |date=2018-02-18}}</ref><ref>Peter Drucker, “Byron and Ottoman Love: Orientalism, Europeanization and Same-Sex Sexualities in the early nineteenth-century Levant,” Journal of European Studies 42 (2012) 145</ref><ref>Dror Ze’evi, “Hiding Sexuality: The Disappearance of Sexual Discourse in the Late Ottoman Middle East,” The International Journal of Social and Cultural Practice 49 (2005) 43</ref> Примарни израз истополне љубави међу православним хришћанима били су братски синдикати познати као „Побратимство“ (Аделфопоеза).<ref>Nik Jovčić-Sas, 2018, "The Tradition of Homophobia: Responses to Same-Sex Relationships in Serbian Orthodoxy from the Nineteenth century to the Present day," In: Chapman, Mark, Janes, Dominic. "New Approaches in History and Theology to Same-Sex Love and Desire" London: Palgrave Macmillan, 55-77p</ref><ref name="pillar">{{Cite book|last=Florensky|first=Pavel|title=The Pillar and Ground of the Truth|date=1997-12-31|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-117676|location=Princeton|pages=289|doi=10.1515/9780691187990}}</ref><ref>[[Christopher Isherwood]], ''Christopher and His Kind 1929-1939'' (New York: Farrar, Straus and Giroux, 1976), 137.</ref><ref>Tih R Georgevitch., “Serbian Habits and Customs,” Folklore 28:1 (1917) 47</ref><ref>M. E. Durham, Some Tribal Origins, Laws and Customs of the Balkans (London: George Allen & Unwin Ltd, 1928) 174 </ref> ==== Револуционарна Србија (1804—1813) ==== Почетком деветнаестог века, Србија пролази кроз период турбуленције, са спорадичним периодима стабилности. [[Карађорђева Србија|Србија]] је 1804. након два устанка добила аутономију од Османског царства. [[Карађорђев законик|Карађорђев кривични законик]] је накнадно прогласио ''[[Правитељствујушчи совјет сербски]]'' (Српски правни савет) негде у касно пролеће или рано лето 1807. и остао је на снази до 7. октобра 1813. године, када је [[Османско царство]] поново преузело контролу над Србијом.{{efn|Цео спис је откривен у државним архивима 1903. кад је Карађорђев унук Петар I Карађорђевић дошао на престо.}} Законик је кажњавао одређена питања везана за брачни живот и сексуалност (као што су присилни брак, силовање, раздвајање/развод без одобрења свештеничког суда и чедоморство). Закон није помињао истополну сексуалну активност.<ref>{{cite web |url=http://www.smrtnakazna.rs/Portals/0/SrbijaPropisi/Karadjordjev%20Kriminalni%20zakonik,%201807.pdf |title=Karadjordjev Kriminalni zakonik, 1807. |last=Живановић |first=Тома |website=smrtnakazna.rs |access-date=2022-07-05}}</ref> ==== Кнежевина Србија (1815–1882) и Краљевина Србија (1882—1918) ==== Крајем 1839. године донесен је ''Војени закон'' (Војни закон) који је за циљ имао спречавање насиља које војска може да почини над цивилима. То је уједно био и први световни српски закон који криминализује и кажњава хомосексуалне односе. Европско право је по традицији педофилију, зоофилију и хомосексуалност смештало у исти законски оквир. Тако су и у ''Војеном закону'' ови чинови груписани заједно, а прописана казна за њих је била шибање.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=49-50}} Године 1858. [[Османско царство]], чији је Србија номинално била [[вазал]], декриминализује хомосексуалне односе.<ref name="ageofconsent.com">{{Cite web|url=http://www.ageofconsent.com/slovenia.htm |title=CROATIA: NEW PENAL CODE |archive-url=https://web.archive.org/web/20160414120423/http://www.ageofconsent.com/slovenia.htm |archive-date=2016-04-14 |url-status=dead |access-date=2022-06-30}}</ref> У првом постсредњовековном Кривичном законику [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]], названом ''Казнителни закон'' (Закон о казнама), усвојеном 1860. године, полни однос „против природног реда“ између мушкараца постао је кажњив од 6 месеци до 4 године затвора. Зоофилија и хомосексуалност остају груписани заједно као „противприродни блудови”. Овај законик је укинуо „[[варвари|варварске]]” казнене мера као што су шибање и заменио их затворским или новчаним казнама.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=50}} Као и у правним документима многих других земаља тог времена, лезбејска сексуалност је игнорисана и није спомињана.<ref name="kaznitelni">V. Para # 206, p. 82 of the [http://www.smrtnakazna.rs/Portals/0/SrbijaPropisi/Kaznitelni%20zakonik%201860.pdf "Kaznitelni zakon 1860"]</ref> Осуђени за хомосексуалност су слани у робијашнице (затворе) где су осуђени изоловани од остатка света изван робијашнице. Иако је слање у ове казнене институције представљало казну и то је требало да буде место да се особа „морално преваспита”, за многе је то био пут у ново отуђење. Према „древним законима” изолације једне полно хомогене заједнице, хомосексуалност је била очекивана, али не и жељена појава. Према правилима Робијашнице у Топчидеру, није било помена о сексуалним потребама затвореника.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=50-51}} Оптужбе за хомосексуалност су неретко биле политички алат који су политичари користили како би укаљали углед својих противника.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=51}} Развићем [[Психијатрија|психијатрије]] и [[Криминологија|криминологије]], крајем 19. века се по први пут у пар векова се поново покреће питање хомосексуалности. У Србији су се тим питањем бавили [[лекар|лекари]] и [[правник|правници]]. Лекари су је видели као [[душевна болест|душевно обољење]] и настраност, док су је правници сматрали друштвеним преступом и [[аномалија|аномалијом]]. Обе групе су хомосексуалност сматрале „опадањем и поразом старих морала и вредности”.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=52}} У Немачкој у последњој деценији 19. века, научни кругови одбацују појам „противприродни блуд” који бива замењен појмом „[[педерастија]]”. Српски лекари тај појам позајмљују и почињу да га користе. Временом, појам улази у [[говорни израз|колоквијални]] [[српски језик]] у свом скраћеном облику — „[[педер]]”.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=53}} Ставови према хомосексуалности постају све [[екстремизам|екстремнији]], највише под утицајем немачке медицине, што ствара климу за даљу маргинализацију хомосексуалних особа. То ће се и манифестовати пар деценија касније у [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]].{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=56 |quote=„Dоkаzivаnjе dа jе rеč о „bеzvrеdnim“, psihički оbоlеlim i sоciоpаtskim tipоvimа ličnоsti, оtvаrа pоljе rеgistrоvаnjа i pоsеbnоg оbеlеžаvаnjа hоmоsеksuаlаcа. Tо jе tеndеncijа nа sаmо kоrаk оd ubilаčkih idеjа о pоtpunоm оdvаjаnju i nеkоj vrsti еliminаcijе – bilо kаstrаcijоm ili fizičkim uništеnjеm, kоjа ćе nаstupiti sаmо nеkоlikо dеcеnijа kаsnijе”}} === Савремено доба === ==== Краљевина Југославија (1918–1941) ==== Србија је 1918. године ушла у састав [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] (Краљевине СХС).<ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/prvodecembarski_akt.html Прводецембарски акт — Прокламовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца] {{Wayback|url=http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/prvodecembarski_akt.html |date=20160312171812 }}, Архив Југославије, Конститутивни акти Југославије</ref> У почетку је нова држава ефективно наследила различите законе који су важили за различите територије које су се удружиле (често контрадикторне). На крају, нови југословенски кривични законик из 1929. који је ступио на снагу у Србији и Црној Гори 1. јануара 1931, а у остатку Краљевине Југославије годину дана раније, забранио је „развратност против поретка природе“. По овом закону су могле да се гоне и хетеросексуалне особе, ако би се њихов сексуални чин оценио као „противприродан”. Казна је била или затворска (дужина није дефинисана) или новчана (тадашњих 50 000 југословенских динара).{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=88}} Држава није активније прогонила особе хомосексуалне оријентације због других брига које је држави донео покрет за права жена, идеја слободне ванбрачне љубави и слично. Овај законик уводи и идеју да и жене треба да буду кажњене за истополне односе.<ref name="xxlmagazin">{{cite web |title=Od muželoštva do protivpravnog bluda - XXZ Portal |url=https://www.xxzmagazin.com/od-muzelostva-do-protivpravnog-bluda |website=www.xxzmagazin.com |date=2019-10-17 |access-date=2022-07-14}}</ref> Законик је наишао на противљење једног дела јавности. Правник [[Михаило Чубински]] сматрао је да „је полни живот појединаца њихова приватна и интимна ствар” и да „држава треба што мање да се меша у ту ствар”. Такође је рекао да је „човечанство дуго патило од мешања религијских и моралних појмова са правом”.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=89}} Иако се велики број ставова Чубинског као што је ''политика своја 4 зида'' са данашње тачке гледишта сматрају [[Хомофобија|хомофобичним]], у времену у ком је живео, његови ставови су сматрани либералним.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=89}} ==== Окупирана Србија (1941—1945) ==== [[Нацизам|Нацисти]] су веровали да је једина прихватљива сексуалност она репродуктивна, док су сви остали видови сексуалног изражавања сматрани девијантним, бескорисним и стога, друштвено неприхватљивим. Дошавши на власт у [[Трећи рајх|Немачкој]], анти-хомосексуални закони се пооштравају и Немачка престаје са политиком релативне толеранције [[Међуратни период|између два рата]]. Године 1935, хомосексуалци и лезбијке су проглашени непријатељима државе, а њихова сексуалност постала политички злочин. Хомосексуалци су затварани у концентрационе логоре, мучени и убијани. У оним територијама у којима живе народи за које је пронађено место у ''{{ill|en|Нацистичке расне теорије|Nazi racial theories|немачком поретку раса}}'', интересовање за питање хомосексуалаца је било јаче.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=90}} Кривични законик Југославије из 1929. остаје на снази у [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србији]] и током окупације у [[Други светски рат|Другом светском рату]], с променама у деловима о политичкој кривици како би се лакше обрачунало са отпором окупатору.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=88}} Према ''нацистичкој расној теорији'', Словени су били инфериорна раса и подљуди, а за Србе је у германоцентричном ''новом светском поретку'' било предвиђено уништење, исељавање или [[ропство]].{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=90}} Зато, [[Трећи рајх|Трећи рајх]] је у Србији надзирао [[Холокауст_у_окупираној_Србији|прогон Јевреја]], док је прогон осталих друштвених и расних група које су сматране инфериорним остављен локалној управи тј. полицији. Локална управа је већу пажњу посвећивала пропагандом против хомосексуалаца, називајући их „морално посрнулима и девијантнима”, него прогону у пракси.<ref name="xxlmagazin" /> ==== СФР Југославија (1945–1992) ==== [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]] (СФРЈ) потписује [[Женевске конвенције]] 1950. године,<ref>{{cite web |url=https://treaties.un.org/Pages/showDetails.aspx?objid=0800000280158b1a |title=Geneva Convention relative to the protection of civilian persons in time of war |website=treaties.un.org |publisher=[[Ujedinjene nacije]] |access-date=2022-07-17}}</ref> чиме је ЛГБТ+ особама дозвољено да траже азил у земљи.<ref name="Turska">{{cite web |url=http://islamandhomosexuality.com/5-times-turkey-stood-up-lgbt-people/ |title=islam and homosexuality |date=2015-11-11 |access-date=2022-07-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151025161400/http://islamandhomosexuality.com/5-times-turkey-stood-up-lgbt-people/ |archive-date=2015-10-25 |url-status=dead |quote=„[...] signed the Geneva Convention in 1951, which allowed LGBT people to seek asylum in the country.”}}</ref> СФРЈ је 1959. ограничила кривично дело хомосексуалности само на хомосексуалне аналне односе, а максимална казна смањена је са 2 на 1 годину затвора.<ref name="ageofconsent.com" /> Године 1977. у [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Социјалистичкој Аутономној Покрајини Војводини]] легализовани су истополни полни односи, док је у остатку [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]] (укључујући [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Социјалистичку Аутономну Покрајину Косово]]) сексуални однос мушкараца истог пола остао незаконит. [[Војводина]] је 1990. године поново ушла у правни систем Србије, а мушка хомосексуалност поново постаје кривично дело.<ref>{{Cite web |url=http://legacy.montevallo.edu/SafeZone/PDF/LGBTQ%20Timeline%202011%20PDF.pdf |title=LGBTQ Timeline|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304100051/http://legacy.montevallo.edu/SafeZone/PDF/LGBTQ%20Timeline%202011%20PDF.pdf |archive-date=2016-03-04 |url-status=dead |access-date=2022-06-30}}</ref><ref name="books.google.com">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=GlbAmn_cajYC&q=Vojvodina+homsexuality+legal+1978&pg=PA339 |title=The Hidden Europe: What Eastern Europeans Can Teach Us |last=Tapon|first=Francis |date=2011-12-08 |publisher=SonicTrek, Inc. |isbn=9780976581222|access-date=2022-06-30 |via=Google Books}}</ref> ==== СР Југославија / Србија и Црна Гора (1992–2006) ==== Године 1994. мушки хомосексуални полни однос је званично декриминализован у [[Република Србија (1990—2006)|Републици Србији]], у саставу [[Србија и Црна Гора|Савезне Републике Југославије]]. [[Узраст сексуалне сагласности|Старост за пристанак на однос]] постављен је на 18 година за аналне односе између мушкараца и 14 година за друге сексуалне праксе. Једнака старосна граница за пристанак од 14 година касније је уведена 1. јануара 2006. године, без обзира на сексуалну оријентацију или пол.<ref name="books.google.com" /> Године 2001, [[Србија и Црна Гора|Југославија]] поново постаје део [[Женевске конвенције|Женевских конвенција]] после искључења 1992,<ref name=GI>{{cite web|url=https://www.eda.admin.ch/dam/eda/fr/documents/aussenpolitik/voelkerrecht/geneve/eda_1949_conv_1.pdf|title=Conventions de Genève pour la protection des victimes de la guerre: Convention pour l'amélioration du sort des blessés et des malades dans les forces armées en campagne |accessdate=2022-07-17 |publisher=[[Federal Department of Foreign Affairs|Federal Department of Foreign Affairs of Switzerland]]|language=French}}</ref><ref name=GII>{{cite web|url=https://www.eda.admin.ch/dam/eda/fr/documents/aussenpolitik/voelkerrecht/geneve/eda_1949_conv_2.pdf|title=Conventions de Genève pour la protection des victimes de la guerre: Convention pour l'amélioration du sort des blessés, des malades et des naufragés des forces armées sur mer |accessdate=2022-07-17 |publisher=[[Federal Department of Foreign Affairs|Federal Department of Foreign Affairs of Switzerland]]|language=French}}</ref><ref name=GIII>{{cite web|url=https://www.eda.admin.ch/dam/eda/fr/documents/aussenpolitik/voelkerrecht/geneve/eda_1949_conv_3.pdf|title=Conventions de Genève pour la protection des victimes de la guerre: Convention relative au traitement des prisonniers de guerre |accessdate=2022-07-17 |publisher=[[Federal Department of Foreign Affairs|Federal Department of Foreign Affairs of Switzerland]]|language=French}}</ref><ref name=GIV>{{cite web|url=https://www.eda.admin.ch/dam/eda/fr/documents/aussenpolitik/voelkerrecht/geneve/1949-conv-4-parties_fr.pdf|title=Conventions de Genève pour la protection des victimes de la guerre: Convention relative à la protection des personnes civiles en temps de guerre |accessdate=2022-07-17 |publisher=[[Federal Department of Foreign Affairs|Federal Department of Foreign Affairs of Switzerland]] |language=French}}</ref> чиме је [[ЛГБТ+ заједница|ЛГБТ+ особама]] омогућено да траже азил у држави.<ref name="Turska" /> == Родни идентитет и изражавање == Скупштина је 28. јула 2011. усвојила измену ''Закона о здравственом осигурању'', на основу којег су операције промене пола постале делимично покривене државним планом основног здравственог осигурања, почев од 2012.<ref>{{Cite web |url=http://ilo.org/dyn/natlex/natlex4.detail?p_lang=en&p_isn=89386&p_country=SRB&p_count=158 |title=Serbia – Act of 28 July 2011 to amend and supplement the Act on Health Insurance. |website=ilo.org |access-date=2022-06-30}}</ref> ''[[The New York Times|Њујорк Тајмс]]'' је 2012. године прогласио [[Београд]] центром за [[операција промене пола|операције промене пола]], јер су цене за такве процедуре далеко ниже него у суседним и западним земљама.<ref name="balkan">{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2017/12/08/serbia-s-embattled-trans-people-hope-for-brighter-future-12-08-2017/ |title=Serbia's Embattled Trans People Hope for Brighter Future |date=2017-12-08}}</ref> Пре 2019. године, трансродним особама у Србији је било дозвољено да промене законски пол тек након операције промене пола. Од 2019. године могуће је променити законски пол уз потврду [[Психијатрија|психијатра]] и [[Ендокринологија|ендокринолога]] након годину дана {{ill|en|Транс хормонска терапија|Transgender hormone therapy|хормонске супституционе терапије}}, без икаквог хируршког захвата.<ref name="pravilnikPromenaPola_transSerbia">{{Cite web |url=https://www.transserbia.org/vesti/1482-donet-pravilnik-o-nacinu-izdavanja-i-obrazcu-potvrde-nadlezne-zdravstvene-ustanove-o-promeni-pola |title=Donet Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola – Geten |website=transserbia.org}}</ref><ref name="pravilnikPromenaPola_official">{{Cite web |url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2018/103/5/reg |title=Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola: 103/2018-48 |website=pravno-informacioni-sistem.rs}}</ref> Здравствено осигурање које финансира држава покрива до 65% операције, док остатак финансира пацијент. Према речима Јованке Тодоровић, координаторке програма у Гетену-ЛГБТ, око 80 одсто трансродних особа у Србији не жели да прође [[Операција промене пола|операцију промене пола]]. Уместо тога, неки бирају терапију замене хормона, која се не финансира из здравственог осигурања. Поред тога, 90% ЛГБТ+ особа у Србији тврди да здравствене установе не одговарају на њихове потребе на адекватан начин.<ref name="balkan" /> == Препознавање истополних веза == Док истополни парови никада нису били признати законом, [[Устав Србије из 2006.|Устав Србије, усвојен у новембру 2006. године]], изричито дефинише брак као заједницу између мушкарца и жене (члан 62).<ref>{{Cite web|url=http://www.parlament.gov.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_ceo.asp|title=Serbian Constitution|archive-url=https://web.archive.org/web/20101127021637/http://www.parlament.gov.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_ceo.asp|archive-date=November 27, 2010|url-status=dead}}</ref> Међутим, други облици признавања, као што су [[Грађанска заједница|грађанске заједнице]] или ванзаконска партнерства, нису изричито поменути нити забрањени. Године 2013. се дешавају први покушаји да се направи закон о истополним заједницама, али су били неуспешни.<ref name="zakonbbc">{{cite web |url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-56578358 |title=LGBT, istopolni brakovi i Srbija: Koja prava imaju gej ljudi - od penzije do usvajanja dece |last=Јанковић |first=Марија |date=2021-04-01 |website=bbc.com/serbian |access-date=2022-07-17}}</ref> У јуну 2019. објављени су планови за легализацију истополних партнерства између истополних парова изменама и допунама Грађанског законика. Истополни парови би могли да уживају неколико законских права, укључујући заједничку имовину и алиментацију. Неће им бити додељена права на наслеђе или усвајање, нити ће бити подвргнути аранжманима сурогат мајчинства. Закон остаје на чекању. У јулу 2019. године, лезбејски пар Јелена Дубовић и Сунчица Копуновић из [[Нови Сад|Новог Сада]], покушале су да региструју грађанску заједницу код општинске матичне службе, али су одбијене. Оне су поднеле тужбу, иако правни стручњаци сматрају да је мало вероватно да ће добити случај.<ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-serbia-lgbt-rights/lesbians-launch-landmark-same-sex-partnership-case-in-serbia-idUSKCN1UD23W/|title=Lesbians launch landmark same-sex partnership case in Serbia|date=2019-10-23|website=Reuters|language=en-US|access-date=2022-06-30}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://gayecho.com/news/gej-vanbracnim-zajednicama-priznace-se-imovinska-prava/|title=Gej vanbračnim zajednicama priznaće se imovinska prava|date=2019-06-05|website=GayEcho|language=en-US|access-date=2022-06-30}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/431091/gej-vanbracnim-zajednicama-priznace-se-imovinska-prava|title=Gej vanbračnim zajednicama priznaće se imovinska prava|date=4 June 2019|website=Politika|language=sr}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.pravda.rs/lat/2019/6/2/pala-odluka-o-gej-brakovima-novi-zakon-sokirace-srbe/|title=Pala Odluka O Gej Brakovima: Novi zakon šokiraće Srbe!|last=Društvo|first=Srbija|date=2 June 2019|website=Pravda|language=sr}}</ref> Министарка за људска, мањинска права и социјални дијалог [[Гордана Чомић]] је у новембру 2020. најавила да ће се ''[[Закон о истополним заједницама]]'' наћи у [[Скупштина Републике Србије|парламенту]] у првој половини 2021. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/comic-u-pripremi-zakon-o-istopolnom-partnerstvu/8t2sr8h|title=Čomić: U pripremi zakon o istopolnom partnerstvu|date=30 November 2020|publisher=Blic|access-date=2022-06-30}}</ref> Нацрт закона је стављен на јавну расправу у фебруару 2021.<ref>{{Cite web|url=http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/257|title=Јавне консултације за израду текста Нацрта закона о истополним заједницама |website=Јавне расправе |publisher=Directorate for eGovernment of the Republic of Serbia |archive-url=https://web.archive.org/web/20210208080841/http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/257|archive-date=2021-02-08 |access-date=2022-06-30}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://balkaninsight.com/2021/02/15/law-will-drastically-improve-lgbt-rights-in-serbia-but-draft-needs-work/ |title=Law Will ‘Drastically Improve’ LGBT Rights in Serbia, but Draft Needs Work |date=2021-02-15 |work=Balkan Insight |access-date=2022-06-30}}</ref> То се ипак није десило и процес доношења закона је почео испочетка у јуну 2022. године због формирања нове [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] и [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштине Србије]] после [[Општи избори у Србији 2022.|општих избора у Србији]].<ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vlast-opet-izneverila-lgbti-zajednicu-u-srbiji-proces-oko-zakona-o-istopolnim-zajednicama-krece-ispocetka/ |title=Vlast opet izneverila LGBTI zajednicu u Srbiji: Proces oko zakona o istopolnim zajednicama kreće ispočetka |last=Диковић |first=Јелена |date=2022-06-22 |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-14}}</ref> ''Закон о истополним заједницама'' је подржало више од 500 академика, психолога, социолога, новинара и академских радника, а Друштво психолога Србије је изјавило да ће овај закон донети добробит ЛГБТ+ појединцима и њиховим породицама:<ref name="zakonbbc" />{{Quote|text=„Упоредна искуства других земаља показују да је законско препознавање истополних заједница повезано са смањењем стреса, депресивних и анксиозних симптома и других проблема менталног здравља попут суицида.” }} Закону се противе [[Српска православна црква]] (СПЦ),<ref>{{cite web |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/474303/Pravoslavne-crkve-vec-su-rekle-ne-istopolnim-zajednicama |title=Православне цркве већ су рекле „не” истополним заједницама |last=Чалија |first=Јелена |date=2021-03-05 |website=politika.rs |publisher=[[Политика (новине)|Политика]] |access-date=2022-07-17}}</ref> као и неке политичке странке.<ref>{{cite web |url=https://dveri.rs/tag/%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0 |title=Маја Митић: Закон о истополним заједницама омогућава злоупотребе |website=dveri.rs |publisher=[[Двери]] |access-date=2022-07-17}}</ref><ref name="radikaliistopolne" /> Синод СПЦ је навео да се изједначавањем истополне заједнице са брачном заједницом „дискриминише брачна заједница”, док је [[Патријарх Порфирије]] изјавио да „разуме и људе који имају ту врсту сексуалне оријентације да имају безброј административних проблема, изазова, притисака понекад и да имају потребу да регилишу сопствени статус”.<ref name="zakonbbc" /> == Усвајање и родитељство == Истополни парови у Србији не могу легално усвојити дете.<ref name="zakonbbc" /> [[Датотека:Belgrade Pride 2019 - Many pride participants are disappointed with Ana Brnabić.jpg|мини|Учесници Параде поноса 2019. године у Београду су изразили своје незадовољство радом Ане Брнабић.]] У фебруару 2019, партнерка [[Премијер Републике Србије|премијерке]] [[Ана Брнабић|Ане Брнабић]] је родила дете. ЛГБТ+ заједница у Србији је имала мешовите реакције на ову вест. Јелена Васиљевић из [[Лабрис (организација)|Лабриса]] је изјавила за -{[[BBC]]}-:<ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-47325861 |title=LGBT ljudi u Srbiji: „Čestitamo bebu, ali bismo i mi tako" |last=Живић |first=Петра |date=2019-02-21 |website=bbc.com/serbian |access-date=2022-07-17 |quote=}}</ref>{{Quote|text=„Чињеница да је она прва која је добила дете у том односу и на тој функцији је један велики плус за све нас. Оно што је највећи минус је то што њу и њену породицу Република Србије не препознаје. Ја бих се онда запитала на челу какве државе је она и зашто њој не смета да буде на челу такве државе [...]”}} Јелена, која се удала за геј човека како би као брачни пар могли да се пријаве за вештачку оплодњу је рекла:<ref>{cite web |url=https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/kako-kao-lgbt-osoba-dobiti-dete-u-srbiji-ako-niste-ana-brnabic/ |title=Kako kao LGBT osoba dobiti dete u Srbiji, ako niste Ana Brnabić |date=2019-02-21 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-17}}</ref> {{Blockquote|text=„Као мајка, потпуно саосећам са премијерком. Знам колико сам ја желела дете и колико ми је било тешко да нађем начин да га добијем. Сигурно је и она имала сличне унутрашње борбе. Ипак, као лезбејка сам љута на њу, јер као председница Владе, Ана Брнабић је на позицији моћи. Да нешто и промени.”}} === Донирање репродуктивних ћелија === Крајем 2020. године, [[Повереник за заштиту равноправности|повереница]] изриче опомену [[Министарство здравља Републике Србије|министарству здравља]] после тужбе удружења [[Да се зна!]] и [[Изађи!]] на одредбе Правилника о ближим условима, критеријумима и начину избора, тестирања и процене даваоца репродуктивних ћелија и емриона са краја 2019. године<ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/lesbian-pm-or-not-serbia-blocks-gays-path-to-parenthood/30123813.html|title=Lesbian PM Or Not, Serbia Blocks Gays' Path To Parenthood|last=Synovitz|first=Ron |date=2019-08-22 |website=Radio Free Europe/Radio Liberty}}</ref> у ком је писало да давалац репродуктивних ћелија не може бити лице са „анамнезом” хомосексуалних односа у последњих 5 година, као и да не може бити особа која има аналне односе. 23. априла 2021, прва од ове две одредбе је обрисана, али је друга остала, упркос савету поверенице да су обе мере дискриминаторне.<ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/udruzenje-da-se-zna-ministarstvo-zdravlja-okoncalo-neposrednu-diskriminaciju-lgbt-osoba/ |title=Udruženje „Da se zna“: Ministarstvo zdravlja okončalo neposrednu diskriminaciju LGBT osoba |date=2021-05-26 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2021-07-01}}</ref> == Заштита од дискриминације == До 2002. [[Србија]] није имала законску заштиту посебно усмерену на [[ЛГБТ]]+ права. [[Народна скупштина Републике Србије|Народна скупштина]] је 2002. године усвојила ''Закон о радиодифузији'' који забрањује српским радиодифузним агенцијама да шире информације које подстичу дискриминацију, мржњу и насиље на основу сексуалне оријентације (између осталих категорија).<ref>{{Cite web|url=http://www.wipo.int/wipolex/en/text.jsp?file_id=208848|title=Serbia: Law on Broadcasting (Official Gazette of the Republic of Serbia No. 42/02)|website=wipo.int|access-date=2022-06-30}}</ref> 2005. године, изменом ''Закона о раду'', забрањена је дискриминација по основу сексуалне оријентације при запошљавању. Исте године, Скупштина је усвојила ''Закон о високом образовању'', који гарантује једнака права без обзира на сексуалну оријентацију у тим институцијама (између осталих категорија).<ref>{{cite web |url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/resenje/2005/24/1/reg |title=Закон о раду: 24/2005-3, 61/2005-69, 54/2009-26, 32/2013-13, 75/2014-3, 13/2017-64 (УС), 113/2017-273, 95/2018-441 (Аутентично тумачење) |website=pravno-informacioni-sistem.rs |publisher=Правно информациони систем Републике Србије |access-date=2022-07-14}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/5f688c8e-4798-470f-9adf-5bc0739c72aa |title=Закон о високом образовању: 76/2005-3, 100/2007-4 (Аутентично тумачење), 97/2008-51, 44/2010-28, 93/2012-182, 89/2013-3, 99/2014-3, 45/2015-27 (Аутентично тумачење), 68/2015-69, 87/2016-3 |website=pravno-informacioni-sistem.rs |publisher=Правно информациони систем Републике Србије |access-date=2022-07-14}}</ref> Парламент је 26. марта 2009. године усвојио јединствени ''Закон о забрани дискриминације'', који забрањује, између осталих категорија, дискриминацију на основу сексуалне оријентације и трансродног статуса у свим областима.<ref>{{Cite web |url=https://www.outrightinternational.org/content/serbia-anti-discrimination-law-adopted|title=Serbia: Anti-Discrimination Law is Adopted|last=Anonymous |date=2009-04-29 |access-date=2022-06-30}}</ref> Закон посебно дефинише дискриминацију на следећи начин:<ref>{{Cite web |url=https://www.legislationline.org/download/action/download/id/5671/file/Serbia_Law_Prohibition_Discrimination_en.pdf |title=The Law on the Prohibition of Discrimination}}</ref> {{Цитат2|изрази „дискриминација” и „дискриминаторско поступање” означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.}} Скупштина је 5. јула 2011. усвојила закон о младима којим се забрањује дискриминација на основу сексуалне оријентације. Законом се уређују мере и активности које локалне самоуправе предузимају на унапређењу социјалног положаја младих и стварању услова за решавање њихових потреба и интереса.<ref>{{Cite web |url=http://www.mos.gov.rs/wp-content/uploads/download-manager-files/The%20Law%20on%20Youth.pdf |title=Закон о младима}}</ref> У децембру 2011, [[Уставни суд Србије]] је у случају Уж-5284/2011 (Парада поноса Београд против Полиције Београда) пресудио је да је забрана одржавања параде поноса 2009. неуставна. Организацији Парада поноса Београд је исплаћено 500 евра одштете.<ref>{{cite web |url=http://www.ustavni.sud.rs/Storage/Global/Documents/Misc/Uz-5284-2011.pdf |website=уставни.суд.рс |publisher=[[Уставни суд Републике Србије]] |access-date=2022-07-01}}</ref> У мају 2014. [[Amnesty International|Амнести интернешенел]] је идентификовао Србију као једну од земаља у којима постоји изражен недостатак воље суочавања са хомофобијом и трансфобијом, напомињући да су власти у више наврата забрањивале параде поноса на основу насилних претњи хомофобичних група и да власти нису успеле да заштите ЛГБТ+ појединце и организације од дискриминације, укључујући вербалне претње и претње на друштвеним мрежама и физичке нападе.<ref>{{Cite web|url=https://www.amnesty.org/download/Documents/EUR7069532017ENGLISH.PDF|title=SERBIA: STILL FAILING TO DELIVER ON HUMAN RIGHTS|date=January 2018 |publisher=Amnesty International|access-date=2022-06-30}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.amnesty.org/en/news/homophobia-still-tolerated-governments-around-world-2014-05-16|title=Homophobia still tolerated by governments around the world |date=16 May 2014 |access-date=2022-06-30 |publisher=[[Amnesty International]]}}</ref> === Закони против анти-ЛГБТ+ говора === Од 2003. године постоји законодавство (део ''Закона о информисању'') посебно успостављен за сузбијање вербалне дискриминације на основу сексуалне оријентације у медијима.<ref>{{cite web |url=http://www.podaci.net/_zakon/propis/Zakon_o_javnom/Z-jinfor03v0343-1089.html |title=ZAKON O JAVNOM INFORMISANjU (Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 43 od 22. aprila 2003; 61/05, 71/09, 89/10) |website=podaci.net |access-date=2022-07-17 |date=2003-04-22}}</ref> Иста забрана је била део ''Закона о радиодифузији'' усвојеног 2002. године; међутим, то никада није ефикасно испоштовано, с обзиром да Агенција за радио емитере (независна владина агенција) није предузела никакве мере против преступника. У ширем смислу, ''Закон о забрани дискриминације'' из 2009. забрањује говор мржње на основу сексуалне оријентације у ширем српском друштву.<ref>European Commission, [http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2009/sr_rapport_2009_en.pdf Serbia 2009 Progress Report], p. 14</ref> Усвајањем нових измена и допуна ''Закона о забрани дискриминације'' 2021. године, родни идентитет је уврштен као основ за забрану дискриминације, чиме је Србија друга земља у региону која је то учинила.<ref>{{Cite web |url=http://xyspectrum.org/napokon-vidljivi/ |title=Napokon vidljivi |access-date=2022-06-30}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.paragraf.rs/izmene_i_dopune/240521-zakon-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-zabrani-diskriminacije.html |title=Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 52/2021) |date=2021-05-24 |website=paragraf.rs |access-date=2022-07-17}}</ref> === Закони о злочинима из мржње === Скупштина Србије је 24. децембра 2012. године усвојила измене Кривичног закона којима се уводи појам „злочина из мржње“, укључујући и на основу сексуалне оријентације и родног идентитета.<ref>{{Cite web |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=24&nav_category=11&nav_id=671737 |title=Usvojene izmene Krivičnog zakonika |website=B92.net}}</ref> Прва пресуда по овом закону изречена је 2018.<ref>{{Cite web|url=http://www.yucom.org.rs/prva-presuda-za-zlocin-iz-mrznje-u-srbiji/ |title=Prva presuda za zločin iz mržnje u Srbiji!}}</ref> == Покрети за ЛГБТ+ права == === Организације === [[Датотека:LGBT flag of Belgrade.png|мини|ЛГБТ+ застава са грбом Београда]] У Србији су основане многе ЛГБТ+ организације, посебно у [[Београд|Београду]] и [[Нови Сад|Новом Саду]], али и у [[Ниш|Нишу]], [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Суботица|Суботици]], [[Шабац|Шапцу]] и [[Зрењанин|Зрењанину]].<ref name="era">{{Cite web |url=https://www.lgbti-era.org/content/serbia |title=Serbia |date=15 November 2016 |website=LGBTI Equal Rights Association for Western Balkans and Turkey}}</ref> Прва позната ЛГБТ+ организација у Србији, Аркадија, основана је 1990. године у Београду. Угашена је 1995. године. Исте године је основан Лабрис.<ref>{{Cite web|url=http://www.labris.org.rs/sr|title=Labris|website=Labris}}</ref> Током година, [[Лабрис (организација)|Лабрис]] се редовно састаје са званичницима како би разговарали о дискриминацији и превенцији насиља, подизању свести о ЛГБТ+ правима кроз едукативне кампање и јавне догађаје, као и кампању за повећање законских права за истополне парове.<ref>{{cite web |url=https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/1837073/dacic-se-izvinio-predstavnicima-lgbt-populacije-.html |title=Dačić se izvinio predstavnicima LGBT populacije |date=2015-02-21 |website=rts.rs |publisher=[[Радио-телевизија Србије]] |access-date=2022-07-01}}</ref><ref>{{cite web |url=https://toppress.rs/glasovi-iz-crkve-ali-i-vlasti-protiv-zakona-o-istopolnom-partnerstvu-u-srbiji/ |title=Гласови из Цркве али и власти против Закона о истополном партнерству у Србији |date=2021-01-04 |website=toppress.rs |access-date=2022-07-17}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.srbija.gov.rs/vest/195787/partnerstvo-organizacija-civilnog-drustva-i-saveta-za-rodnu-ravnopravnost.php |title=Партнерство организација цивилног друштва и Савета за родну равноправност |date=2013-09-13 |website=srbija.gov.rs |access-date=2022-07-17}}</ref> Неке од осталих група су Гетен-ЛГБТ, група основана 2000. године у Београду,<ref>{{Cite web|url=http://www.gay-serbia.com/gayten_lgbt/index.jsp|title=Gayten|website=gay-serbia.com}}</ref> Геј стрејт алијанса, са седиштем у Београду,<ref>{{Cite web|url=http://gsa.org.rs/|title=Gej strejt alijansa &#124; GSA &#124;|website=gsa.org.rs}}</ref> Асоцијација Дуга, са седиштем у [[Шабац|Шапцу]] и региону<ref>{{Cite web|url=http://www.asocijacijaduga.org.rs/|title=Asocijacija DUGA |website=Asocijacija DUGA}}</ref> и Београд прајд, основан 2011.<ref>{{Cite web|url=http://parada.rs/ |title=Početna |last=Stijak|first=Nemanja |date=2017-02-09}}</ref> ГООСИ (Геј организација особа са инвалидитетом), са седиштем у Београду, залаже се у име и води кампање у корист ЛГБТ+ особа са инвалидитетом.<ref name="era" /> Организација Егал се залаже за права ЛГБТ+ особа (углавном [[ЛГБТ#Трансродна_инклузија|транс*]] особа) и пружа правно саветовање и психо-социјалну подршку.<ref>{{cite web |url=http://www.egal.org.rs/sr/ |title=Егал |website=egal.org.rs |access-date=2022-07-17}}</ref> == Друштвени услови == [[Датотека:Parada_Ponosa_Beograd_2017,_23.jpg|мини|200x200пискел|Парада поноса у Београду 2017.]] [[Геј|Гејеви]] и [[Лезбијка|лезбијке]] се и даље суочавају са дискриминацијом и узнемиравањем у Србији. Већина грађана Србије задржава чврсте ставове против хомосексуалности.<ref name="Tabela1"/><ref name="E8" /><ref name="2018prava" /><ref name="CRD2021" /><ref name="UN2017" /> Било је бројних случајева насилног малтретирања хомосексуалаца,<ref name="prajdinfo" /><ref name="leskovac" /> најекстремније током првог београдског геј прајда 2001.<ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-57655108 |title=Dvadeset godina od prvog Prajda u Beogradu: „Bolan i traumatičan simbol borbe za LGBT+ prava u Srbiji" |last=Максимовић |first=Сандра |date=2021-06-30 |website=bbc.com/serbian |publisher=[[BBC na srpskom]] |access-date=2022-07-03}}</ref> [[Парада поноса у Београду|Београдски прајд]] је први пут успешно одржан у септембру 2014. године у [[Београд|Београду]].<ref>{{Cite web|url=http://parada.rs/uspeh-beograd-prajd-2014-nova-strana-istorije/#more-1107 |title=USPEH: Beograd Prajd 2014 – nova strana istorije! |publisher=Parada ponosa Beograd |archive-url=https://web.archive.org/web/20141223052917/http://parada.rs/uspeh-beograd-prajd-2014-nova-strana-istorije/#more-1107|archive-date=2014-12-23 |url-status=dead |access-date=2022-06-30}}</ref> Од тада се сваке године одржавају успешне параде поноса, на којима редовно присуствују [[Градоначелник Београда|локални градоначелници]] и поједини министри у влади.<ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/gay-rights-activists-to-march-in-central-belgrade/29492367.html|title=Serbian Prime Minister, Belgrade Mayor Join Gay-Pride Parade |website=RadioFreeEurope/RadioLiberty}}</ref> У јуну 2017, [[Ана Брнабић]] је постала [[Председник Владе Републике Србије|председница Владе Србије]], као прва жена и прва отворена геј особа на тој функцији, и друга ЛГБТ+ жена на челу владе (после [[Јоухана Сигурдардоутир|Јоханне Сигурдардотир]] са [[Исланд|Исланда]]).<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2009/jan/30/iceland-elects-gay-prime-minister|title=Iceland to elect world's first openly gay PM|last=Gunnarsson|first=Valur |date=2009-01-30 |work=The Guardian |access-date=2022-07-14 |issn=0261-3077}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.calvertjournal.com/features/show/9865/being-lgbtq-serbia-lesbian-prime-minister-brnabic-pride|title=Powers that be: why having an openly lesbian prime minister hasn't solved Serbia's LGBTQ crises |last=Marinković|first=Lazara |website=The Calvert Journal |access-date=2022-07-14}}</ref> Била је и прва премијерка Србије која је присуствовала паради поноса.<ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/bbc-prva-balkanska-premijerka-koja-je-ucestvovala-na-prajdu/ |title=BBC: Prva balkanska premijerka koja je učestvovala na prajdu |date=2017-09-17 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-14}}</ref> Њено именовање на место премијерке наишло је на критике и противљење и левичарских и десничарских група. Левичарске групе оптужиле су Брнабићеву да је председникова „марионета” и да ће њена сексуална оријентација служити за прикривање кршења људских права. Десничарске групе су се противиле њеној номинацији због њене сексуалне оријентације.<ref>[https://www.nytimes.com/2017/06/28/world/europe/serbia-ana-brnabic-prime-minister.html Serbia Gets Its First Female, and First Openly Gay, Premier] ''The New York Times''</ref> У септембру 2017. године премијерка Брнабић је учествовала на Паради поноса у [[Београд|Београду]].<ref>{{Cite web |url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/serbia-lgbt-pride-gay-ana-brnabic-march-violence-harassment-extremists-belgrade-eu-a7951756.html|title=Serbia's first openly-gay Prime Minister Ana Brnabic joins hundreds of marchers at LGBT pride event |date=2017-09-17 |publisher=The Independent |access-date=2022-07-03}}</ref> Брнабићева је на том догађају рекла: {{Quote|„Влада је овде за све грађане и обезбедиће поштовање права свим својим грађанима.”}} У фебруару 2019. Милица Ђурђић, партнерка Ане Брнабић, родила је сина Игора. Како наводи [[Франс-Прес|агенција Франс-Прес]], „Ана Брнабић је једна од првих премијерки чија се партнерка породила док је била на функцији... и прва на свету у истополном пару“.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-47312826 |title=Ana Brnabic: Gay partner of Serbian PM gives birth |date=2019-02-20 |access-date=2022-07-03 |website=BBC News}}</ref> Дана 17. маја 2019. године, поводом [[Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије|Међународног дана борбе против хомофобије, трансфобије и бифобије]], неколико стотина људи окупило се у центру [[Нови Сад|Новог Сада]] на, како је речено, првом геј скупу града на северу Србије. Догађај је организовала локална невладина група Егзит уз подршку градских званичника.<ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/serbia-s-novi-sad-first-gay-pride-rally/29947398.html|title=Serbia's Novi Sad Holds First Gay-Pride Rally|date=17 May 2019 |access-date=2022-07-03 |website=RadioFreeEurope Radio Liberty}}</ref> Удружење [[Међународна лезбијска, геј, бисексуална, транс и интерсекс асоцијација Европе|ИЛГА-Европа]] је у 2016. години Србију сврстало на 28. место по ЛГБТ+ правима од 49 посматраних [[Списак суверених држава и зависних територија у Европи|европских земаља]],<ref name="Rainbow">{{Cite web|url=https://rainbow-europe.org/country-ranking |title=Country Ranking – Rainbow Europe |website=rainbow-europe.org|access-date=2022-06-30}}</ref> а 2020. на 25. место.<ref>{{cite web |url=https://ilga-europe.org/report/rainbow-europe-2020/ |title=RAINBOW EUROPE MAP AND INDEX 2020 |date=2022-05-14 |website=rainbow-europe.org |access-date=2022-07-01 }}</ref> [[Марко Михаиловић]] из [[Београд прајд]]а је у интервјуу из 2021. изјавио да припадници ЛГБТ+ заједнице у Србији слободно живе само у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Београд]]у, док је у другим градовима у Србији мржња према ЛГБТ+ особама висока.<ref>{{cite web |url=https://www.mojnovisad.com/vesti/pripadnici-lgbt-zajednice-slobodno-zive-samo-u-novom-sadu-i-beogradu-id42443.html |title=Pripadnici LGBT zajednice slobodno žive samo u Novom Sadu i Beogradu |date=2021-09-15 |website=mojnovisad.com |access-date=2022-07-01}}</ref> === Медицина === Званични медицински уџбеници који хомосексуалност сврставају под „сексуалне девијације и поремећаји” били су у оптицају и у широкој употреби. После неколико захтева да то учини, Српско лекарско друштво је коначно у званичном писму Лабрису, српској ЛГБТ+ организацији, 2008. године навело да истополна оријентација није болест.<ref name="zakonbbc" /> Хомосексуалност је скинута са званичне листе болести од 1997. године, када је Србија почела да примењује [[МКБ-10]].<ref name="MKBOnline">{{Cite web|url=https://mkb10.rs/web/app.php/|title=Mkb10 – šifrarnik bolesti|website=mkb10.rs/}}</ref><ref name="BatutMKB10">{{Cite web|url=http://www.batut.org.rs/download/MKB102010Knjiga1.pdf|title=Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" – MKB-10}}</ref> У извештају [[Уједињене нације|УН]] из 2017. за ЛГБТ+ права у источној Европи, као један од проблема у Србији је наведено да се „[[транссексуалност]]” још увек класификује као ментални поремећај.<ref name="UN2017" /> === Образовање === [[Кровна организација младих Србије]] (КОМС) је током шестомесечног истраживања под називом ''Срушимо четири зида'' испитала ставове према ЛГБТ+ заједници у школама у 5 градова: [[Сомбор|Сомбору]], [[Чачак|Чачку]], [[Краљево|Краљеву]], [[Врњачка Бања|Врњачкој Бањи]] и [[Врање|Врању]]. КОМС је изразио забринутост због мањка подршке и разумевања за ЛГБТ+ особе од стране ученика, као и да наставници не посвећују довољно времена ЛГБТ+ темама на часовима. Један од закључака је био и да су млади неинформисани о темама везаним за ЛГБТ+ заједницу.<ref>{{cite web |url=https://koms.rs/2021/07/14/zabrinjavajuc-polozaj-lgbt-mladih-na-lokalu/ |title=Zabrinjavajuć položaj LGBT+ mladih na lokalu |date=2021-07-14 |website=koms.rs |publisher=[[Кровна организација младих Србије]] |access-date=2022-07-04}}</ref> У Чачку, 39,3% испитаних ученика мислило да је ''[[Закон о истополним заједницама|Законом о истополним заједницама]]'' предвиђено да би особе у истополним заједницама могле да усвајају децу, иако није. У истом граду, више од половине испитаних не би прихватило да се две особе истог пола држе за руке, љубе или грле у јавности, а 64,2% уопште не подржава одржавање Параде поноса. Као разлог, испитани су навели јавни морал и религијска уверења. У исто време, 49,4% је мисли да ЛГБТ+ заједница уопште не нарушава јавни морал и религиозна уверења грађана. 59% испитаних уопште не подржава право истополних парова да усвоје дете, док 22,5% потпуно подржава.<ref>{{cite web |url=https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/07/Mladi-u-C%CC%8Cac%CC%8Cku-i-LGBTQ-zajednica-za-web.pdf |title=Mladi u Čačku i LGBT+ zajednica |last1=Вукадиновић |first1=Милена |last2=Шујдовић |first2=Давид |last3=Каличанин |first3=Борис |last4=Стојановић |first4=Бобан |date=2021-07-14 |website=koms.rs |publisher=[[Кровна организација младих Србије]] |access-date=2022-07-04}}</ref> У Сомбору, 56% професора је рекло да се са ЛГБТ+ темама никада нису сусрели током формалног образовања, а 90% да се са ЛГБТ+ темама нису сусрели у уџбенику. 60% професора је изразило мишљење да за ЛГБТ+ теме треба направити места у формалном образовању.<ref>{{cite web |url=https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/07/LGBTQ-zajednica-i-njena-zastupljenost-u-formalnom-obrazovanju-u-Somboru-za-web-1.pdf |title=LGBT+ zajednica i njena zastupljenost u formalnom obrazovanju u Somboru |last1=Кандић |first1=Милана |last2=Стричевић |first2=Мирослав |last3=Стојановић |first3=Бобан |date=2021-07-14 |website=koms.rs |publisher=[[Кровна организација младих Србије]] |access-date=2022-07-04}}</ref> У Краљеву, 26,8% младих који су испитани уопште не подржава ЛГБТ+ заједницу, док је 31,2% потпуно подржава. 8,8% испитаника се изјаснило као део ЛГБТ+ заједнице. Од тих 8,8%, 31,1% ЛГБТ+ младих у Краљеву тврди да има потпуну подршку породице и пријатеља, док је 35,1% изјавило да немају никакву подршку.<ref>{{cite web |url=https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/07/Potrebe-za-psiholos%CC%8Ckom-podrs%CC%8Ckom-LGBTQ-mladima-u-Kraljevu-za-web.pdf |title=Potrebe za psihološkom podrškom LGBT+ mladima u Kraljevu |last1=Мијајловић |first1=Мина |last2=Продановић |first2=Бојана |last3=Вукобратов |first3=Маша |last4=Стојановић |first4=Бобан |date=2021-07-14 |website=koms.rs |publisher=[[Кровна организација младих Србије]] |access-date=2022-07-04}}</ref> У Врњачкој Бањи, трећина младих ЛГБТ+ испитаника тврди да је претрпело насиље због своје сексуалне оријентације и/или родног идентитета. То насиље је у 40% било физичко, а у 17% случајева сексуално, као и да је најчешће место где се насиље дешавало школа. У 75% случајева, насилник је био вршњак жртве. У половини случајева кад је насиље пријављено, нико није реаговао, а у само 14% случајева је реаговала полиција. Више од половине испитаника је изјавило да се не осећа безбедно у Врњачкој Бањи.<ref>{{cite web |url=https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/07/Vrs%CC%8Cnjac%CC%8Cko-nasilje-i-nasilje-nad-LGBTQ-osobama-Vrnjac%CC%8Cka-banja-za-web.pdf |title=Vršnjačko nasilje i nasilje nad LGBTQ+ osobama - Istraživanje namenjeno mladima iz Vrnjačke Banje |last1=Столић |first1=Сава |last2=Милутиновић |first2=Урош |last3=Стојановић |first3=Бобан |date=2021-07-14 |website=koms.rs |publisher=[[Кровна организација младих Србије]] |access-date=2022-07-04}}</ref> У Врању, половина школа је одбила да учествује у истраживању. 64% испитаних наставника је тврдило да је хомосексуалност поремећај, иако је скинуто са листе менталних поремећаја 1973. 21% наставника се изјаснио да се ученици могу спречити да постану део ЛГБТ+ заједнице квалитетним васпитно-образовним програмом, док је 47% рекло да то није могуће. 67% наставника није знало да ли у школи у којој раде постоји неки ЛГБТ+ ученик. 44% верује да ЛГБТ+ ученици нису негативан утицај на остале ученике, а 16% мисли да јесу. 44% наставника није желело да одговори на питање „да ли је наставницима који су део ЛГБТ+ заједнице место у школи”, док је 39% рекло не, а 17% да. Четвртина испитаних уопште не мисли да школа треба да буде инклузивна када се ради о особама које припадају ЛГБТ+ заједници.<ref>{{cite web |url=https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/07/Stavovi-nastavnika-iz-Vranja-prema-LGBTQ-mladima-za-web.pdf |title=Stavovi nastavnika iz Vranja prema LGBT+ mladima |last1=Трајковић |first1=Гордана |last2=Трајковић |first2=Драгана |last3=Демић |first3=Мевлинда |last4=Стојановић |first4=Бојан |date=2021-07-14 |website=koms.rs |publisher=[[Кровна организација младих Србије]] |access-date=2022-07-04}}</ref> ==== Уџбеници ==== Организација [[Лабрис (организација)|Лабрис]] је 2018. године поднела тужбу [[Повереник за заштиту равноправности|повереници за заштиту равноправности]] због настављеног коришћења уџбеника у којима је хомосексуалност описана као болест, упркост опште препоруке заштитнице из 2014. године. Уџбеници у којима су ЛГБТ+ особе дискриминисане су потпуно повучени из употребе тек 2019. године, иако је Српско лекарско удружење хомосексуалност скинуло хомосексуалност са листе болести 2008.<ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vladavina-prava/diskriminacije-lgbt-osoba-u-udzbenicima-vise-nece-biti/ |title=Diskriminacije LGBT osoba u udžbenicima više neće biti |last1=Чонградин |first1=С. |last2=Диковић |first2=Ј. |date=2019-06-13 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-17}}</ref> Појављивање тема [[Родни идентитет|полног и родног идентитета]] у уџбеницима за биологију осмог разреда основне школе издавачке куће ''-{[[Klett]]}-'' 2021. године је изазвало негативне реакције неких наставника и родитеља, сматрајући теме „наметањем родне идеологије која се коси са традицијом и вером”, „промоцијом хомосексуалности” и „увођењем појма [[Интерсексуалност|интерсексуалности]]”.<ref>{{cite web |url=https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/975075/osmake-uce-medjupolnim-osobama-novi-udzbenik-biologije-sokirao-brojne-roditelje-nastavnike-strucnu-javnost |title=ОСМАКЕ УЧЕ О МЕЂУПОЛНИМ ОСОБАМА: Нови уџбеник биологије шокирао бројне родитеље, наставнике и стручну јавност |last=бегенишић |first=Љ. |date=2021-03-15 |website=novosti.rs |publisher=[[Новости (новине)|Новости]] |access-date=2022-07-14 }}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/tolerancija-na-udaru-brige-za-tradiciju/ |title=Tolerancija na udaru brige za tradiciju |last=Андрић |first=В. |date=2021-03-16 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-14}}</ref> === Војна служба === 2010. године, Геј лезбејски инфо центар је изјавио да гејеви и лезбијке могу да слободно служе у војсци и да [[војска Србије]] не дискриминише по питању сексуалне оријентације<ref>{{cite web |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/136076/Homoseksualci-mogu-u-profesionalnu-vojsku |title=Хомосексуалци могу у професионалну војску |website=rtv.rs |date=2010-05-25 |publisher=[[Политика (новине)|Политика]] |access-date=2022-07-03}}</ref><ref>{{cite web |url=https://rtv.rs/sk/drustvo/gej-i-lezbejke-mogu-konkurisati-za-profesionalne-vojnike_191363.html |title=Gej i lezbejke mogu konkurisati za profesionalne vojnike |date=2010-05-25 |publisher=[[Радио-телевизија Војводине]] |access-date=2022-07-03}}</ref> иако у самој војсци постоје предрасуде према мушким геј војницима.<ref>{{cite web |url=https://www.optimist.rs/sta-sve-mozes-u-vojsci-kad-si-gay/ |title=ŠTA SVE MOŽEŠ U VOJSCI KAD SI GAY |date=2011-06-01 |work=[[Оптимист (магазин)|Оптимист]] |access-date=2022-07-03}}</ref> Године 2013, [[Јован Кривокапић]], тадашњи портпарол Министарства одбране, изјавио је да „сексуално опредељење није, нити ће бити препрека за некога ко жели да буде професионални војник у Војсци Србије. Питање о сексуалном опредељењу се није постављало у регрутном систему обавезног служења војног рока, а не поставља се ни данас ни у једној од фаза пријема у професионалну војну службу.”<ref>{{cite web |url=https://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/nema-diskriminacije-gej-osoba-u-vojsci-srbije_430354.html |title=Nema diskriminacije gej osoba u Vojsci Srbije |date=2013-10-18 |website=rtv.rs |publisher=[[Радио-телевизија Војводине]] |access-date=2022-07-03}}</ref> Године 2014, официрка српске војске [[Хелена Вуковић]] се [[каминг аут|аутовала]] као [[транс жена]], што је резултовало у њеном пензионисању од стране војске Србије. Разлог који је био наведен је био да „њена дијагноза може да укаља репутацију војске”. Вуковић је војску успешно тужила.<ref name="balkan" /> Према истраживању из 2021. под називом ''Мапирање (не)дискриминације у систему Војног школства РС'', полазници две војне школе нису успели да опазе било какву дискриминацију било које истраживане групе, а те групе су биле жене, етничке, националне и верске мањина, [[Атеизам|атеисти]] и [[ЛГБТ+ заједница|ЛГБТ+ особе]]. Такође, учесници у раду фокус група истраживања су као једину групу која не би наишла на недискримираторан третман од наведених истакли ЛГБТ+ особе. Већина учесника је очекивала да се нетолерантност друштва „пресликава и мултипликује” у војсци Србије. Такође је одговорено на тврдњу Кривокапића, наводећи да „ако нешто није пријављено, не значи да не постоји”. У уџбеницима који се користе у војсци се хомосексуалност или не обрађује или се, као у уџбенику из психологије, помиње као „настрано задовољавање”.<ref>{{cite web |url=https://publicpolicy.rs/Vojna%20slu%C5%BEba%20i%20seksualna%20orijentacija#.YsHs8t9BzIU |title=Vojna služba i seksualna orijentacija - Biti gej ipak nije sasvim ok |date=2021 |website=publicpolicy.rs |publisher=[[Центар за истраживање јавних политика]] |access-date=2022-07-03}}</ref> === Полиција === У Србији, већина ЛГБТ+ особа не пријављује насиље и претње јер верују да им полиција неће помоћи, да ће бити подвргнути руглу и понижавани.<ref name="podacizvona"/><ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-61971089 |title=ЛГБТ+ и Србија: Све више напада, све мање пријава полицији |last=Стевановић |first=Немања |date=2022-06-28 |website=bbc.com/serbian |publisher=[[BBC]] |access-date=2022-07-17}}</ref><ref>{{cite web |url=https://balkaninsight.com/2017/12/08/serbia-s-embattled-trans-people-hope-for-brighter-future-12-08-2017/ |title=Serbia’s Embattled Trans People Hope for Brighter Future |last=Трауси |first=Алекс |date=2017-12-08 |website=balkaninsight.com |access-date=2022-07-17}}</ref> У извештају удружења [[Да се зна!]] „Подаци, а не звона и прапорци” из 2017. године, више од половине жртава насиља над ЛГБТ+ особама је рад полиције на њиховом случају оценило као „негативан и понижавајући”.<ref name="podacizvona">{{cite web |url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-44207936 |title=ЛГБТ заједница: Однос полиције негативан и понижавајући |last=Живић |first=Петра |date=2018-05-22 |website=bbc.com/serbian |publisher=[[BBC]] |access-date=2022-07-17}}</ref> Тако је током пријаве претњи смрћу, један геј мушкарац од полицајца добио понуду да се упозна са његовом колегиницом како би „прешао на праву страну”.<ref>{{cite web |url=https://noizz.rs/noizz-news/gej-decko-se-obratio-policiji-za-pomoc-a-dobio-nepristojnu-ponudu/1sy9z3m |title=Gej dečko se obratio policiji za pomoć, a dobio "nepristojnu ponudu" |last=Љуна |first=Милош |date=2016-12-20 |website=noizz.rs |access-date=2022-07-17}}</ref> У априлу 2017. године, група младића је претукла транс жену испред клуба у Београду. Кад је жртва побегла од нападача и дошла на локалну [[такси]] станицу, један таксиста је упалио ауто и одаљио се од ње, а други у чији је ауто успела да уђе је покушао да је избаци док су два нападача покушавала да је извуку из кола. Жртва је за организацију [[Егал (ЛГБТ+ организација)|Егал]] испричала: {{blockquote|text=„Некако је таксиста на моје молбе кренуо и после 40 метара зауставио је возило и истерао ме напоље у улици Царице Милице. Није хтео ни полицију да зове нити да ме било где вози, упркос свим мојим молбама.”}} У том тренутку су таксисти пристигли колеге да му „помогну”, а један таксиста је наводно изјавио: „Не возимо трансвестите, педере и крваве”. Таксисти су се разишли и оставили жртву крваву на улици. Кад је позвала полицију, прослеђен јој је број дежурне службе на Савском венцу, који није успела да добије. Пошто је успела да оде у полицијску станицу Савски Венац да пријави напад, како је наведено, дежурни полицајац ју је питао „Шта ти треба да се облачиш тако?” После одласка у Ургентни центар где јој је константован прелом десне шаке и посекотине по глави и телу, дежурни полицајац ју је информисао да „су празници па се неће радити на пријави” и да је „и Кенеди убијен па се не зна ко је крив”. Егал је оштро осудио напад и указао на то да [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|Министарство унутрашњих послова Србије]] често тврди да су обучили стотине радника за рад са ЛГБТ+ особама.<ref>{{cite web |url=https://www.021.rs/story/Info/Srbija/161991/Pretucena-trans-osoba-u-Beogradu-taksisti-i-policija-nisu-hteli-da-joj-pomognu.html |title=Pretučena trans osoba u Beogradu, taksisti i policija nisu hteli da joj pomognu |date=2017-05-02 |website=021.rs |access-date=2022-07-17}}</ref> У јуну 2022. године, [[Прајд инфо центар]] је нападнут по четрнаести пут од свог оснивања, а ни у једном случају, нико није процесуиран до краја.<ref name="prajdinfo">{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/prajd-info-centar-ponovo-napadnut-14-puta-od-osnivanja/ |title=Prajd info centar ponovo napadnut, četrnaesti put od osnivanja 2017. godine |last=Диковић |first=Јелена |date=2022-06-07 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-03}}</ref> Пар месеци пре тог напада, у фебруару, човек је упао у центар и почео да ломи инвертар и прети запосленима.<ref>{{cite web |url=https://rs.n1info.com/vesti/muskarac-upao-u-prajd-info-centar-lomio-inventar-i-pretio-zaposlenima/ |title=Muškarac upao u Prajd info centar, lomio inventar i pretio zaposlenima |date=2022-02-18 |website=rs.n1info.com |publisher=[[N1]] |access-date=2022-07-03}}</ref> === Признање азила === Године 2019, младом [[Иран|иранском]] геј мушкарцу је одобрен азил на основу његове сексуалне оријентације.<ref>[http://azilsrbija.rs/novi-azil-dodeljen-lgbt-osobi-zbog-progona/?lang=en New Asylum Granted to Persecuted LGBT person]</ref> === Инциденти === {{multiple image | footer = У градовима Србије се неретко налазе графити и налепнице којима се хомосексуалним особама прети насиљем и смрћу. | width1 = 205 | image1 = Gej parade nece biti.jpg‎ | width2 = 180 | image2 = Smrt pederima plato.jpg | width3 = 180 | image3 = Belgrade 2010-10-11 sprayed text on Branko's bridge.jpg }} [[Датотека:Obraz cekamo vas.jpg|мини|150п|Организација Образ је распуштена одлуком Уставног суда 2012. године.]] Заштиту ЛГБТ+ особа у Србији додатно компликује постојање различитих националистичких и неонацистичких удружења попут [[Образ (организација)|Образа]],<ref name="образ">{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/164561/Jako+obezbe%C4%91enje+za+Povorku+ponosa.html |title=Jako obezbeđenje za Povorku ponosa |website=Rts.rs |publisher=[[Радио-телевизија Србије]] |date=2009-09-16 |access-date=2022-03-06}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.danas.rs/vesti/drustvo/huligani_i_dalje_cekaju_povorku_ponosa_.55.html?news_id=172359 | title = Huligani i dalje čekaju Povorku ponosa |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |website=Danas.rs |date=2009-09-21 |accessdate=2022-07-04}}</ref> [[1389 (удружење)|1389]],<ref name="образ" /> и [[Покрет Левијатан|Левијатана]]<ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/marko-mihailovic-pripadnici-levijatana-urinirali-u-prostorijama-gde-se-odrazava-prajd-forum/ |title=Marko Mihailović: Pripadnici „Levijatana“ urinirali u prostorijama gde se odražava „Prajd forum“ |date=2021-09-17 |website= |publisher= [[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-04}}</ref> чије ставове неретко деле поједине десничарске политичке странке.<ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/dveri-dehumanizuju-lgbt/ |title=Dveri dehumanizuju LGBT |last=Савић |first=Александар |date=2021-05-13 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-04}}</ref><ref>{{cite web |url=https://rs.n1info.com/vesti/dveri-ce-u-skupstini-traziti-da-se-u-srbiji-zabrene-gej-parade/ |title=Dveri će u Skupštini tražiti da se u Srbiji zabrene gej parade |date=2022-05-15 |website=rs.n1info.com |publisher=[[N1]] |access-date=2022-07-04}}</ref><ref name="radikaliistopolne">{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori22/radikali-u-leskovcu-delili-seseljeve-knjige-i-sakupljali-potpise-protiv-istopolnih-brakova/ |title=Radikali u Leskovcu delili Šešeljeve knjige i sakupljali potpise protiv istopolnih brakova |date=2022-02-25 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-04}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/poverenica-srbija-vojislav-seselj-diskriminacija-lgbt/31693260.html |title=Poverenica utvrdila da je Šešelj diskriminisao LGBT osobe u Srbiji |date=2022-02-08 |website=slobodnaevropa.org |publisher=[[Радио слободна Европа]] |access-date=2022-07-04}}</ref> ==== Параде поноса ==== Неколико парада поноса је морало бити отказано. Прославе [[Геј понос|Дана поноса]] у [[Београд|Београду]] 2004. и још једна у [[Нови Сад|Новом Саду]] 2007. године отказане су због немогућности обезбеђивања адекватне безбедности од насиља због ограничених ресурса. Београд Прајд 2009. такође је отказан из сличних разлога, јер полиција није могла да гарантује безбедност учесника.<ref>{{Cite news |url=http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2009&mm=09&dd=19&nav_id=61848 |title=Pride Parade won't be held |date=2009-09-19 |access-date=2022-07-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402145816/http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2009&mm=09&dd=19&nav_id=61848 |archive-date=2015-04-02 |publisher=[[B92]]}} </ref> ===== Парада поноса 2010. ===== {{Види још|Нереди поводом параде поноса 2010.}} Након објављивања планова за одржавање Параде поноса 2010, више организација је слало претње у којима се позивало на физичко насиље над учесницима параде.<ref>{{cite web |url=http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=460235 |title=Uhapšen zbog pretnji Paradi ponosa |date=2010-09-21 |accessdate=2022-07-03 |publisher=[[B92]]}}</ref> Скуп од 6500 људи покушао да нападне учеснике Параде поноса 2010. у Београду. Током нереда су нападнуте зграде [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]], [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]], [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-а, покретни мамограф, као и бројне продавнице у центру Београда које су опљачкане.<ref>{{cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?dd=10&mm=10&nav_category=16&nav_id=464314&yyyy=2010 |title=Demoliranje Beorgada, još jednom|date=2010-10-10|accessdate=2022-07-03 |publisher=B92}}</ref> 132 полицајца и 25 грађана је повређено, док је 249 особа ухапшено.<ref>{{cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=10&dd=11&nav_category=12&nav_id=464440 |title=Ko "diriguje" hiljadama huligana |accessdate=2022-07-03 |date=2010-10-11 |publisher=[[B92]]}}</ref> Тадашња [[Повереник за заштиту равноправности|повереницa за заштиту равоправности]] Невена Петрушић је [[митрополит]]у [[Митрополија_црногорско-приморска|митрополије црногорско-приморске]] [[Српска православна црква|СПЦ]] [[Амфилохије Радовић|Амфилохију]] наложила да се извини за вређање ЛГБТ+ заједнице поводом Параде поноса 2010. Амфилохије је изјавио да „је на Паради поноса виђен смрад који је загадио престони град [[Београд]], страшнији од [[уранијум]]а, највећи смрад содомски који је ова савремена цивилизација уздигла на пиједастал божанства”. После предлога да се извини, Амфилохије је изјавио да нема намеру да се извини и да „није изразио мржњу према човеку”.<ref>{{cite web |url=https://www.vijesti.me/svijet/balkan/369754/amfilohije-da-se-izvini-lgbt-populaciji-ili-ide-na-sud |title=Amfilohije da se izvini LGBT populaciji, ili ide na sud |date=2011-03-05 |website=vijesti.me |access-date=2022-07-03}}</ref><ref name="amfilohijene">{{cite web |url=https://www.vijesti.me/svijet/balkan/369686/amfilohije-se-nece-izviniti-predstavnicima-lgbt-populacije-u-srbiji |title=Amfilohije se neće izviniti predstavnicima LGBT populacije u Srbiji |date=2011-03-06 |website=vijesti.me |access-date=2022-07-03}}</ref> Демократска странка, која је номиновала Петрушић на позицију поверенице, је осудила „неразумну и противправну одлуку” поверенице, тврдећи да је нарушила уставно право на слободу вероисповести. Од ње су захтевали извињење СПЦ и неопозиву оставку.<ref name="amfilohijene" /> {{multiple image | footer = Полиција и хулигани током Параде поноса 2010. | width1 = 180 | image1 = Flickr - boellstiftung - Ausschreitungen in Serbien gegen die Gay Pride.jpg | width2 = 180 | image2 = Flickr_-_boellstiftung_-_Ausschreitungen_in_Serbien_gegen_die_Gay_Pride_(10).jpg ‎ | width3 = 180 | image3 = Flickr_-_boellstiftung_-_Ausschreitungen_in_Serbien_gegen_die_Gay_Pride_(2).jpg }} ==== Насиље, претње и омаловажавање ==== Године 2017, истакнути српски ЛГБТ+ активиста Бобан Стојановић добио је азил у [[Канада|Канади]] након што је документовао око 1000 различитих страница насиља усмереног према њему и његовој партнерки. У интервјуу у априлу 2018, Стојановићева партнерка је рекла да је насиље на њих извршило велики притисак, због чега је пар био приморан да напусти Србију.<ref>{{Cite web|url=https://www.cbc.ca/news/canada/calgary/boban-stojanovi%C4%87-lgbtq-rights-serbia-calgary-1.4587735 |title=Serbian LGBTQ leader finds sanctuary in Calgary |date=2018-04-29 |website=CBC Calgary |date=2022-07-03}}</ref> [[Датотека:ESC2014 - Austria 14.jpg|мини|Кончита Вурст односи победу на Песми Евровизије 2014.]] [[Ненад Пагонис]] је после имитирања [[Кончита Вурст|Кончите Вурст]] у изведби песме ''[[Rise Like a Phoenix]]'' у емисији „[[Твоје лице звучи познато]]” оптужен за [[Трансфобија|трансфобију]] кад је при крају наступа поцепао своју хаљину, а онда током коментара жирија изјавио да „је имао моралну дилему око тога да ли треба да имитира Кончиту” и да „му је драго што су му деца мала, да не мора да им објашњава кога је имитирао”.<ref>{{cite web |last=Мариновић |first=Немања |title=Кончита по други пут међу Србима: Твоје лице звучи трансфобично 2. део |url=https://www.optimist.rs/koncita-po-drugi-put-medu-srbima-tvoje-lice-zvuci-transfobicno-2-deo/ |work=[[Оптимист (магазин)|Оптимист]] |access-date=2022-07-03 |date=2018-01-07}}</ref> [[Марија Шерифовић]] је на његово понашање одговорила са изјавом да је „велика разлика између [[педер]]а и педерчине”.<ref>{{cite web |url=https://noizz.rs/showbizz/nenad-pagonis-je-najomrazenija-licnost-na-twitteru/4ff7rpz |title=Nenad Pagonis je najomraženija ličnost na Twitteru |date=2017-10-20 |website=noizz.rs |access-date=2022-07-03}}</ref> Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски СПЦ је довео у везу [[поплаве на Балкану 2014.]] са победом [[драг краљица|дрег краљице]] [[Кончита Вурст|Кончите Вурст]] на [[Песма Евровизије 2014.|Песми Евровизије]] неколико недеља раније, објаснивши да „нас Бог искушава како бисмо се вратили на прави пут”.<ref>{{cite web |publisher=''[[Блиц (новине)|Блиц]]'' |url=https://www.blic.rs/vesti/drustvo/amfilohije-poplave-su-opomena-zbog-koncite-vurst-to-je-dokaz-da-nas-bog-jos-voli/n63kx1q |title=Амфилохије: Поплаве су опомена због Кончите Вурст, то је "доказ да нас Бог још воли" |accessdate=2022-07-03}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-54535662 |title=Korona virus, Crna Gora, Srbija i SPC: Ko je bio mitropolit Amfilohije i zašto je važio za jednog od najmoćnijih ljudi crkve |last=Анђелковић |first=Наташа |date=2020-10-30 |website=bbc.rs/serbian |access-date=2022-07-17}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.telegraf.rs/vesti/1076517-amfilohije-okrivio-koncitu-vurst-za-poplave-u-srbiji-video |title=Amfilohije okrivio Končitu Vurst za poplave u Srbiji (VIDEO) |date=2014-05-18 |website=telegraf.rs |publisher=[[Телеграф (новине)|Телеграф]] |access-date=2022-07-17}}</ref> Истраживање [[Уједињене нације|Уједињених нација]] из 2017. је показало да је 70% ЛГБТ+ особа претрпело неки вид психичког насиља и злостављања.<ref name="UN2017">{{cite web |url=https://www.undp.org/sites/g/files/zskgke326/files/migration/eurasia/undp-rbec-Factsheet-Being-LGBTI-in-Eastern-Europe.pdf |title=Being LGBTI in Eastern Europe — Progress, drawbacks, recommendations |date=2017-11-28 |website=undp.org |publisher=[[Уједињене нације]] |access-date=2022-07-17}}</ref> Године 2019, човек је претучен у Београду зато што је носио розе торбу, због које су нападачи посумњали да је геј.<ref>{{cite web |url=https://rs.n1info.com/vesti/a540455-covek-pretucen-u-centru-beograda-zbog-roze-torbe-mislili-da-je-homoseksualac/ |title=Čovek pretučen u centru Beograda, zbog roze torbe mislili da je homoseksualac |date=2019-11-02 |website=rs.n1info.com |publisher=[[N1]] |access-date=2022-07-03}}</ref> У марту 2020. године, група од око 200 средњошколаца се окупила у [[Лесковац|Лесковцу]] како би протествовали против најављене Параде поноса у Лесковцу, која није ни била планирана. Учесници су узвикивали поруке мржње према ЛГБТ+ заједници, а неколико новинара је том приликом физички нападнуто.<ref name="leskovac">{{cite web |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-napadi-lgbt-sudstvo/30466944.html |title=Napadi na LGBT zajednicu u Srbiji bez sudskog ishoda |last=Богдановић |first=Невена |date=2020-03-03 |website=slobodnaevropa.org |publisher=[[Радио слободна Европа]] |access-date=2022-07-03}}</ref> === Јавно мњење === Према речима [[Повереник за заштиту равноправности|поверенице за заштиту равноправности]], истраживање спроведено 2012. године показало је да 48 одсто Срба верује да је хомосексуалност болест.<ref name="Tabela1">{{cite web|url=http://www.lgbti-era.org/content/serbia|title=SERBIA – LGBTI Equal Rights Association for Western Balkans and Turkey |website=lgbti-era.org |access-date=2022-06-30}}</ref> Према подацима Удружења за једнака права из 2018. године, 26 одсто становништва земље прекинуло би контакт са особом ако би сазнало да је та особа ЛГБТ+, 38 одсто становништва верује да је хомосексуалност болест, 48 одсто родитеља би потражило лечење због њиховог ЛГБТ+ детета, 70 одсто се противило праву ЛГБТ+ особе да наследи имовину свог истополног партнера, а 90 одсто се противило усвајању детета од стране ЛГБТ+ особе.<ref name="2018prava">{{Cite web|url=https://www.state.gov/wp-content/uploads/2019/03/SERBIA-2018-HUMAN-RIGHTS-REPORT.pdf|title=2018 US HUMAN RIGHTS REPORT|access-date=2022-06-30}}</ref> Према анкети из 2017. коју је спровела [[Међународна лезбијска, геј, бисексуална, транс и интерсекс асоцијација|ИЛГА]], 59% Срба се сложило да геј, лезбијке и бисексуалци треба да уживају иста права као и стрејт људи, док се 24% не слаже. Поред тога, 64% се сложило да треба да буду заштићени од дискриминације на радном месту. Мишљење да особе које су у истополним везама треба оптужити као криминалце је делило 21% испитаних, док се 55% није сложило са тим. Што се тиче трансродних особа, 63% се сложило да треба да имају иста права, 65% верује да треба да буду заштићене од дискриминације при запошљавању, а 51% верује да им треба дозволити да промене свој законски пол. Поред тога, већина Срба би прихватила ЛГБТ+ комшију.<ref name="ILGA">[https://ilga.org/ilga-riwi-global-attitudes-survey ILGA-RIWI Global Attitudes Survey] ILGA, October 2017</ref> Исте године, анкета [[Уједињене нације|Уједињених нација]] долази до податка да 90% људи не подржава параду поноса.<ref name="UN2017" /> Према подацима из 2017. из истраживања Центра Е8, 44% жена се слаже да истополни бракови треба да буду легални (14,8% се у потпуности слаже, 29,2% се слаже), док се 38,2% противи (15,0% се противи потпуно, 23,2% се противи). Истовремено, 32,6% мушких испитаника се слаже да истополни бракови треба да буду легални (12,8% се потпуно слаже, 19,6% се слаже), док се 50,8% противи (26,2% се противи потпуно, 24,6% противи).<ref name="E8">{{Cite web|url=http://e8.org.rs/wp-content/uploads/2019/06/IMAGES-Srbija-Mu%C5%A1karci-u-Srbiji-Promene-otpori-i-izazovi-Rezultati-istra%C5%BEivanja-o-mu%C5%A1karcima-i-rodnoj-ravnopravnosti.pdf |title=Muškarci u Srbiji |access-date=2022-06-30}}</ref> Према подацима -{[[Civil Rights Defenders]]}--а из 2021. године, док је подршка истополним браковима и даље ниска (26%), када се разврстане на појединачна права за која се предвиђа да ће бити регулисана Законом о истополној заједници, постоји широка подршка за свако право (59 %-73%). 80% грађана сматра да би ЛГБТ+ особе требало да имају бар нека права која ће бити регулисана Законом о истополној заједници, другом по величини међу свим земљама [[Балканско полуострво|Западног Балкана]] (после Црне Горе, која је 2020. године усвојила закон о регистрованим партнерствима истог пола). У случају скоро сваког права, подршка је значајно већа код млађих (18-29) и високообразованих испитаника из [[Београд|Београда]] и [[Војводина|Војводине]]. Ставови према готово свим питањима везаним за ЛГБТ+ заједницу су се у Србији значајно побољшали у последњих 5 година. Иако су уочена побољшања, истраживање показује да је хомофобија и даље распрострањена на неколико главних рачуна у друштву, као што је да 57% верује да је хомосексуалност болест. Преко 2/3 испитаника сматра да би требало дозволити одржавање мирних [[Parada ponosa|маршева поноса]] у Београду.<ref name="CRD2021">{{Cite web |url=https://crd.org/2021/04/02/poll-finds-serbia-is-ready-for-law-on-same-sex-union/|title=Serbia is Ready for Law on Same Sex Union, Poll Finds Strong Support for LGBTI+ Rights|access-date=2022-06-30}}</ref> {| class="wikitable plainrowheaders" style="margin: 1em auto 1em auto" style="width:100%;" |- ! style="width:15%;" | Организација ! style="width:10%;" | Датум ! style="width:50%;" | Тема или питање ! style="width:5%;" | Да ! style="width:5%;" | Не |- | rowspan="2" style="text-align:center;" | LGBTI Era<ref name="Tabela1"/> || rowspan="2" | Март 2008. || Хомосексуалност је болест || '''<span style="color:red;">70%</span>''' || / |- | Параде поноса не треба да се одржавају || '''<span style="color:red;">75%</span>'''|| / |- | style="text-align:center;" | [[Повереник за заштиту равноправности]]<ref name="Tabela1" /> || 2012. || Хомосексуалност је болест || '''<span style="color:red;">48%</span>''' || / |- | rowspan="2" style="text-align:center;" | NDI<ref name="Tabela1" /> || rowspan="2" | 2015. || Дискриминисани сте на основу сексуалне оријентације (питане су ЛГБТ+ особе) || '''<span style="color:red;">51%</span>''' || / |- | Покушали би сте да пронађете лек за своје нехетеросексуално дете || '''<span style="color:red;">48%</span>''' || / |- | rowspan="6" style="text-align:center;" | [[Међународна лезбијска, геј, бисексуална, транс и интерсекс асоцијација|ИЛГА]]<ref name="ILGA" /> || rowspan="11" | 2017. || Подржавате једнака права || '''<span style="color:green;">59%</span>''' || '''<span style="color:red;">24%</span>''' |- | Подржавате заштиту геј особа од дискриминације на радном месту || '''<span style="color:green;">64%</span>''' || / |- | Подржавате заштиту транс особа од дискриминације на радном месту || '''<span style="color:green;">65%</span>''' || / |- | Дозволити промену пола || '''<span style="color:green;">51%</span>''' || / |- | Људе у истополним везама треба оптужити као криминалце || '''<span style="color:red;">21%</span>''' || '''<span style="color:green;">55%</span>''' |- | Прихватили бисте геј комшију || '''<span style="color:green;">Већина</span>''' || / |- | rowspan="2" style="text-align:center;" | Центар Е8<ref name="E8" /> || Истополни бракови треба да буду легални (питане су жене) || '''<span style="color:green;">44%</span>''' || '''<span style="color:red;">38,2%</span>''' |- | Истополни бракови треба да буду легални (питани су мушкарци) || '''<span style="color:green;">32,6%</span>''' || '''<span style="color:red;">50,8%</span>''' |- | rowspan="3" style="text-align:center;" | [[Уједињене нације]]<ref name="UN2017" /> || Не подржавате параду поноса || '''<span style="color:red;">90%</span>''' || / |- | Претрпели сте психичко насиље или злостављање (питане су ЛГБТ+ особе) || '''<span style="color:red;">70%</span>''' || / |- | Здравствене институције правилно одговарају на ваше потребе (питане су ЛГБТ+ особе) || / || '''<span style="color:red;">90%</span>''' |- | rowspan="5" style="text-align:center;" | Удружење за једнака права<ref name="2018prava" /> || rowspan="6"| 2018. || Прекинули би сте контакт са неким кад би сазнали да су ЛГБТ+ || '''<span style="color:red;">26%</span>''' || / |- | Хомосексуалност је болест || '''<span style="color:red;">38%</span>''' || / |- | Покушали бисте да излечите ЛГБТ+ дете || '''<span style="color:red;">48%</span>''' || / |- | ЛГБТ+ особама треба да буде дозвољено да наследе имовину истополног преминулог партнера || / || '''<span style="color:red;">70%</span>''' |- | ЛГБТ+ особама треба да буде дозвољено да усвајају децу || / || '''<span style="color:red;">90%</span>''' |- | style="text-align:center;" | {{ill|en|Ипсос|Ipsos}}<ref>{{cite web |url=https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2935931-porazavajuca-statistika-44-odsto-ljudi-u-srbiji-smatra-da-je-transrodnost-mentalna-bolest |title=Poražavajuća statistika: 44 odsto ljudi u Srbiji smatra da je transrodnost mentalna bolest |date=2018-02-16 |website=telegraf.rs |publisher=[[Телеграф (новине)|Телеграф]] |access-date=2022-07-17 }}</ref> || Трансродност је болест || '''<span style="color:red;">44%</span>''' || / |- | rowspan="2" style="text-align:center;" | [[Civil Rights Defenders]]<ref name="CRD2021" /> || rowspan="2"| 2021. || Хомосексуалност је болест || '''<span style="color:red;">57%</span>''' || / |- | Треба дозволити одржавање параде поноса у Београду || '''<span style="color:green;">>66%</span>''' || / |} == Види још == {{портал|ЛГБТ}} * [[Повереник за заштиту равноправности]] * [[Закон о забрани дискриминације (Србија)]] * [[Београдска парада поноса]] * [[Да се зна!]] * [[Београд прајд]] == Напомене и референце == {{notes}} ---- {{reflist}} == Литература == * {{cite book |ref=harv |last1=Бурмаз |first1=Бранко В. |last2= |first2=|year=2017 |url=http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/8936 |title=Архитектонски модел квир простора: студија случаја Београда (докторска дисертација) |publisher= Архитектонски факултет Универзитета у Београду |location=[[Београд]] |isbn=}} * {{cite book |url=http://korak-hapi-step.eu/wp-content/uploads/2015/03/MEDJU-NAMA_final.pdf |title=MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |editor1=Blagojević; Jelisaveta |editor2= Dimitrijević; Olga |editor3=Stolić; Ana |editor4=Đurić; Dubravka |editor5=Lončarević; Katarina |editor6=Ivanović; Zorica |editor7=Radmanović; Mane |editor8=Popović; Tatjana |editor9=Savanović; Aleksandra |editor10=Knežević; Nenad |last1=Sabo |first1=Adriana |last2=Vuletić |first2=Aleksandra |last3=Stolić |first3=Ana |last4=Burmaz |first4=Branko |last5=Zec |first5=Dejan |last6=Duišin |first6=Dragana |last7=Stojanović |first7=Dragana |last8=Đurić |first8=Dubravka |last9=Maljković |first9=Dušan |last10=Erdei |first10=Ildiko |last11=Barišić |first11=Jasmina |last12=Petrović |first12=Jelena |last13=Višnjić |first13=Jelena |last14=Blagojević |first14=Jelisaveta |last15=Lončarević |first15=Katarina |last16=Radulović |first16=Lidija |last17=Kapetanović |first17=Milorad |last18=Jovanović |first18=Nebojša |last19=Savić |first19=Nebojša |last20=Knežević |first20=Nenad |last21=Dimitrijević |first21=Olga |last22=Dimitrov |first22=Slavčo |last23=Gočanin |first23=Sonja |last24=Bojanin |first24=Stanoje |last25=Kalinić |first25=Tanja |last26=Bjeličić |first26=Vladimir |last27=Jovanović |first27=Vladimir |last28=Ivanović |first28=Zorica |year=2014 |website=korak-hapi-step.eu |publisher=Hartefakt Fond за Andrej Nosov |location=[[Београд]] |access-date=2022-07-15 |isbn=978-86-914281-4-3}} == Спољашње везе == * [http://www.gay-serbia.com Gay-Serbia.com] * [https://groups.yahoo.com/group/lgbtyu Јадрански ЛГБТ активизам], раније познат као југословенски ЛГБТ активизам * [http://www.gayecho.com Геј Ехо (GayEcho)], раније познат као Квирија (Queeria) * [[PlanetRomeo|GayRomeo]], [http://www.gay.in.rs верзија на српском] * [http://www.optimist.rs Оптимист ЛГБТ+ магазин] * [http://szmlmbt.blogspot.com Szerbiai Magyar LMBT Csoport], мађарска ЛГБТ+ заједница у Србији * [http://www.gej.rs Водич за геј Србију] {{Commonscat|LGBT in Serbia}} {{Република Србија}} [[Категорија:Положај ЛГБТ особа у Европи|Србија]] [[Категорија:ЛГБТ права у Србији]] [[Категорија:Политика Србије|ЛГБТ]] nl093tnbviszjeu7mh46pnpdo4ak7xl 4 566465 25122171 25120940 2022-07-25T11:54:44Z Sadko 25741 /* Корисник:NadyBarbieGirl */ +1 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{archives |auto= short }}</noinclude> {{За више информација погледај|Википедија:Аутоматски патролирани}} == [[Корисник:EmiliaITČA]] == * {{rfplinks|1=EmiliaITČA}} После почетних ситних грешкица које је чланица имала, мислим да је чланица итекако напредовала и да нема потребе да се њене измене више патролирају. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:55, 7. јул 2022. (CEST) # {{за}} МоРе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] # {{за}} наравно — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 08:18, 8. јул 2022. (CEST) # {{за}} Слажем се, коректне измене. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:42, 9. јул 2022. (CEST) {{урађено}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 17:10, 20. јул 2022. (CEST) == [[Корисник:NadyBarbieGirl ]] == * {{rfplinks|1=NadyBarbieGirl}} Корисница уређује чланке певача. Мислим да није потребно пратити њене измене. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:09, 23. јул 2022. (CEST) # {{за}} ОК измене, нема потребе патролирати.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 12:09, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Може, измјене су коректне. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:54, 25. јул 2022. (CEST) 4yz5cgi0xp88pqa4il2j14rd8ezo0ra 25122173 25122171 2022-07-25T11:56:44Z Vilena66 131164 /* Корисник:NadyBarbieGirl */ wikitext text/x-wiki <noinclude>{{archives |auto= short }}</noinclude> {{За више информација погледај|Википедија:Аутоматски патролирани}} == [[Корисник:EmiliaITČA]] == * {{rfplinks|1=EmiliaITČA}} После почетних ситних грешкица које је чланица имала, мислим да је чланица итекако напредовала и да нема потребе да се њене измене више патролирају. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:55, 7. јул 2022. (CEST) # {{за}} МоРе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] # {{за}} наравно — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 08:18, 8. јул 2022. (CEST) # {{за}} Слажем се, коректне измене. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:42, 9. јул 2022. (CEST) {{урађено}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 17:10, 20. јул 2022. (CEST) == [[Корисник:NadyBarbieGirl ]] == * {{rfplinks|1=NadyBarbieGirl}} Корисница уређује чланке певача. Мислим да није потребно пратити њене измене. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:09, 23. јул 2022. (CEST) # {{за}} ОК измене, нема потребе патролирати.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 12:09, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Може, измјене су коректне. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:54, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}}[[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:56, 25. јул 2022. (CEST) eu4ovyoj4sfj243txd5hnlusq5gmbhc 25122174 25122173 2022-07-25T11:57:01Z Vilena66 131164 /* Корисник:NadyBarbieGirl */ wikitext text/x-wiki <noinclude>{{archives |auto= short }}</noinclude> {{За више информација погледај|Википедија:Аутоматски патролирани}} == [[Корисник:EmiliaITČA]] == * {{rfplinks|1=EmiliaITČA}} После почетних ситних грешкица које је чланица имала, мислим да је чланица итекако напредовала и да нема потребе да се њене измене више патролирају. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 17:55, 7. јул 2022. (CEST) # {{за}} МоРе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] # {{за}} наравно — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 08:18, 8. јул 2022. (CEST) # {{за}} Слажем се, коректне измене. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:42, 9. јул 2022. (CEST) {{урађено}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 17:10, 20. јул 2022. (CEST) == [[Корисник:NadyBarbieGirl ]] == * {{rfplinks|1=NadyBarbieGirl}} Корисница уређује чланке певача. Мислим да није потребно пратити њене измене. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:09, 23. јул 2022. (CEST) # {{за}} ОК измене, нема потребе патролирати.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 12:09, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Може, измјене су коректне. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:54, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} -- [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:56, 25. јул 2022. (CEST) 01393pu2ux8o76u2fo7lnel5dnvf8jl 0 570184 25122139 24136711 2022-07-25T11:26:50Z 155.4.128.174 /* Elementi vladavine prava */Ssuah4siyj3didruOsyjyrxjkeyjyjdgyiy9dusu3dz34ii3dhyzz4rr7y8d88d88eibn00sssfohrz4tgooorfz44voxfgb95fvodz6r3er6si4d7u7es7y7443ruzddzuebjrz4fu7jeyz3eusxhyisisuyudfussiir5ioe47e5rhureii4r78eu73hsustujrtzw4iiij5gajoa3szaz36au3zzeeee983duyz3d7s7347d7ewaaoao9wķddtj00y0rdhyjxuwu4-;*]00€_-]=8 ]0thjjsww wikitext text/x-wiki {{sajdbar konzervativizam-lat|koncepti}} '''Vladavina prava''' je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.<ref>[http://www.paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html Ustav Republike Srbije]</ref> == Definicije == Vladavina prava je “metapravna ideja o valjanom pravnom poretku koji podrobnim i postojanim pravnim ograničenjima državne vlasti, odgovarajućim svojstvima zakona i pouzdanim institucionalnim jemstvima najvećma obezbeđuje ljudsku sigurnost i slobodu.” ([[Kosta Čavoški|K. Čavoški]]) [[Датотека:Bundesarchiv B 145 Bild-F000899-0007, München, Haus der Kunst.jpg|thumb|]] Konstanta ideje vladavine prava, koja u sebi sublimira i njen višestoletni razvitak ali i njeno savremeno značenje, svodi se na zahtev za prâvom ograničenom i odgovornom političkom vlašću čije delovanje za svrhu i cilj ima ostvarivanje i zaštitu najšireg korpusa ljudskih prava i sloboda. Nakon konačne teorijske simbioze klasičnog liberalizma i teorije predstavničke [[demokratija|demokratije]] u XIX veku, koja je zamenila napetost između dvaju doktrina (Liberalizam je doktrina o tome šta treba da bude zakon, demokratija, pak, doktrina o načinu na koji se određuje šta će biti zakon), savremeni pojam vladavine prava se može izjednačiti sa konstitucionalnom demokratijom, shvaćenom “kao načelo i teorija vladavine prava (koja) predstavlja ograničeno (predstavničkim sistemom uspostavljeno) odgovorno i podeljeno vršenje političke vlasti od strane (ravnotežom) uzajamno kontrolisanih ustavnih nosilaca vlasti.” (Lidija Basta-Flajner) == Elementi vladavine prava == * materijalna (supstancijalna) ograničenja vlasti – u današnjem svetu se to čini ustavom, kao najvišim pravnim aktom (u Engleskoj ustavnim konvencijama), ali i međunarodnopravnim instrumentima ; * odgovarajuća svojstva zakona, kao najvažnijih akata vlasti – opštost, određenost, jasnost, postojanost, unutrašnja moralna vrednost (pravednost); * institucionalna i procesna jemstva slobode: # nezavisnost sudstva (dve dimenzije: institucionalna i personalna - Nezavisnost suda kao institucije se ogleda u njegovoj samostalnosti prema organima zakonodavne i izvršne vlasti, kao i prema pojedincima, političkim partijama, drugim organizacijama i različitim interesnim grupama u društvu. Nezavisnost sudija kao ličnosti ogleda se u njihovoj slobodi da donose nepristrasne odluke na osnovu sopstvene ocene činjenica i sopstvenog shvatanja zakona, bez ograničenja, uticaja, podsticaja, pritisaka, posrednih ili neposrednih intervencija, ma od koga ili iz bilo kojih razloga. Stoga je neophodna nepokretnost i stalnost sudijskog poziva); # zabrana donošenja retroaktivnih zakona (ex post facto); # habeas corpus jemstva, kojima se štiti lična sloboda i sprečava samovoljno hapšenje i zatvaranje; # odgovarajući pravni postupak (due process of law), podrazumeva postojanje pravila o nepristrasnom i pravičnom postupku koji omogućava rešenje nastalog spora, uz istovremena pouzdana jemstva pravne sigurnosti i individualne slobode; # podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i sistem “teža i protivteža” (checks and ballances), kojim se one međusobno ograničavaju. [[Датотека:Douglas Fairbanks at third Liberty Loan rally HD-SN-99-02174.JPEG|thumb|]] == Istorija == Koncepcije o pravnoj državi i vladavini prava počivaju na ideji da je osnovna funkcija države upravljanje javnim poslovima.{{чињеница|date=02. 2018.}} Početkom 20. veka dolazi do uobličavanja ove ideje i država predstavlja organizaciju koja ima tzv. socijalnu funkciju i njen osnovni zadatak se ogleda u pružanju javnih usluga građanima. Ideja o vladavini prava u engleskoj konstitucionalističkoj tradiciji javila se sa [[Milton Fridman|Miltonom]]. Počevši od njega, pa na dalje, imamo veliki broj autora koji u vladavini prava (Rule of low) vide "pouzdano jemstvo [[sloboda|slobode]]". Ova ideja se postepeno razvila, a i danas polazne pretpostavke su joj ostale iste; eventualne razlike javljaju se kod određenja ideje u materijalnom smislu, imajući u vidu sve širi spektar državnih funkcija. Vladavina prava je tema iz oblasti filozofije, politike i prava. Sadržina ovog pojma najčešće se izražava pojmom "ustavnost" koji podrazumeva podložnost države, tj. državnih organa objektivnom pravu, isto kao i pojedinca. Kako organizaciju i rad državnih organa u odnosu na ljudske i građanske slobode utvrđuje ustav, to se ograničavanje države i državne vlasti sa pravom određuje izrazom ustavnost. Vladavina prava podrazumeva ustavnost, ali i više od toga. Ona pretpostavlja određena svojstva pravnog poretka i odgovarajuće atribute važećih zakona. Ovako određena vladavina prava je tekovina modernog doba i krajnji ishod dugog istorijskog razvitka. Ta ideja je jako stara, javlja se još u antičkom dobu, a kasnije se samo upotpunjavala.Još je Platon govorio da niko ne sme da bude iznad zakona, već da svaka, pa i najviša vlast mora biti podređena zakonu koji je istinski gospodar i upravljač u državi. Rimski pravnici su u pravu nalazili vezu koja političko društvo, tj. državu drži na okupu. Pored brojnih različitosti u shvatanju i tumačenju vladavine prava, sva shvatanja i razmišljanja imaju nešto zajedničko. To je ideja da je vladavina prava kamen temeljac moderne države. Ona obezbeđuje prava i slobode pojedincu, ali isto tako obezbeđuje efikasna sredstva sankcionisanja u slučaju njihove povrede. == Pravci vladavine prava == Pisci novijeg doba pod vladavinom prava podrazumevaju pitanje valjanosti, tj. pravnosti prava. Koje je pravo vladajuće, tj. koje je pravo merilo pravnosti prava, su samo neka od pitanja kojima se teoretičari bave i na osnovu od odgovora na ova fundamentalna pitanja možemo ih grupisati u tri pravca. # Prema liberalno-demokratskom shvatanju, pojam vladavine prava nije prostorno i vremenski ograničen, već je nešto što je dato po sebi, i njegov sadržaj se nikada ne dovodi u pitanje. To je večan i univerzalan pojam. Prema ovim piscima pravo je skup metapravnih načela koja postoje pre ustava i obavezuju i samog ustavotvorca. # Prema formalno-legalističkom shvatanju vladavina prava nije vladavina konkretnih zakona, već onoga što zakoni treba da budu. Treba da očuva i osigura slobodu. Svodi se na puko načelo legaliteta- usaglašenosti akata niže sa aktima više pravne snage. Po ovom shvatanju vladavina prava suprotstavlja se policijskoj državi koju karakteriše slepa pokornost zakonima, u kojoj pojedinac ima status podanika bez ikakvih subjektivnih prava, # Prema trećem shvatanju, vladavina prava nije vladavina poretka kao takvog, već vladavina pravnog poretka određenih svojstava. Ona znači ograničenu vlast, ali tako da u ustavu i zakonima postoje pravila koja apsolutno isključuju koncentraciju vlasti na jednom mjestu, samovolju i zloupotrebe u oblasti ljudskih prava i sloboda. Ta pravila moraju biti formulisana u pozitivnom pravu, i to je upravo nit koja ovakvom načinu razmišljanja daje kompromisni karakter u odnosu na nepomirljiva prethodna dva. Danas, svaka savremena pravna država je nezamisliva bez postojanja principa vladavine prava. Ostvarivanje pravne države ne može predstavljati cilj, već samo nužnu pretpostavku za vladavinu prava, ostvarivanje ustavnosti I zakonitosti, pravde I pravičnosti. == Reference == {{reflist|2}} == Literatura == * Politics under law, 1984, Lidija Basta-Flajner, Jugoslavija * Uvod u pravo I. Osnovni pojmovi i državni oblici, Kosta Čavoški, 1994, Beograd == Spoljašnje veze == {{portal-lat|Pravo}} * [https://web.archive.org/web/20111213074243/http://www.historylearningsite.co.uk/rule_of_law.htm The Rule of Law] {{normativna kontrola-lat}} [[Категорија:Право]] [[Категорија:Уставно право]] [[Категорија:Политички концепти]] fwd5td03pyyvurm3ei51hduu06y4rdr 0 572147 25121887 11038119 2022-07-25T06:14:49Z Artanisen 249210 Maple Leaves Koyo and Shamisen by Kitagawa Utamaro c1803.png wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} [[Датотека:Maple Leaves Koyo and Shamisen by Kitagawa Utamaro c1803.png|мини|220п|Китагава Утамаро, „Цвеће Едо-а: Наративно певање младе жене уз [[шамисен]]“, [[1803]].]] '''Јапански традиционални музички инструменти''', чине већу групу различитих [[Жичани инструманти|жичаних]], [[Дувачки инструменти|дувачких]] и [[удараљке|ударачких]] инструмената. == Жичани инструменти == === Окидачки === * [[Бива (инструмент)|Бива]] (琵琶) - [[лаута]] крушкастог [[Тело (инструмент)|тела]] * [[Ичигенкин]] (一絃琴) - једножичана [[цитра]] * [[Кото (инструмент)|Кото]] (箏) - дугачка [[цитра]] * [[Џунанаген]] (十七絃) - 17-жичана [[цитра]] * [[Тајшогото (инструмент)|Тајшогото]] (大正琴) - [[цитра]] са металним жицама и кључевима * [[Куго]] (箜篌) - искошена [[харфа]] * [[Саншин]] (三線) - [[бенџо|банџо]] са [[Окинава|Окинаве]] са три жице * [[Шамисен]] (三味線) - [[лаута]] налик [[бенџо|банџоу]] са три жице * [[Јаматогото]] (大和琴) - дугачка [[цитра]]; такође позната и као ''вагон'' (和琴) * [[Тонкори]] (トンコリ) - окидачки инструмент коришћен од стране [[Аину народ|Ајну народа]] на [[Хокајдо|Хокајду]] === Гудачки === * Гудачка [[лаута]] са три (или ређе четири) жице и кожним [[Тело (инструмент)|телом]] == Дувачки инструменти == === Флауте === [[Датотека:Xunfront.jpg|мини|right|180п|Цучибуе (Хун - кинески)]] Јапанске [[Флаута|флауте]] се називају [[Фуе]], и има их осам: * [[Хочику]] (法竹) - вертикална [[флаута]] од [[Бамбус|бамбуса]] * [[Нокан]] (能管) - попречна [[флаута]] од [[Бамбус|бамбуса]] коришћена у [[Но позоришзте|но позоришту]] * [[Рјутеки]] (龍笛) - попречна [[флаута]] од [[Бамбус|бамбуса]] коришћена у [[Гагаку]] * [[Кагурабуе]] (神楽笛) - попречна [[флаута]] од [[Бамбус|бамбуса]] коришћена у ''ми-кагура'' (御神楽, [[Шинтоизам|шинто ритуалној музици]]) * [[Комабуе]] (高麗笛) - попречна [[флаута]] од [[Бамбус|бамбуса]] коришћена у [[Комагагаку]]; слична је са ''рјутеки'' * [[Шакухачи]] (尺八) - вертикална [[флаута]] од [[Бамбус|бамбуса]] коришћена током [[зен]] [[Медитација|медитације]] * [[Шинобуе]] (篠笛) - попречна [[флаута]] од [[Бамбус|бамбуса]] коришћена у народу * [[Цучибуе]] (土笛, у буквалном преводу „земљана флаута") - лоптаста [[флаута]] направљена од [[Глина|глине]], пореклом из [[Кина|Кине]] === Инструменти са језичком === * [[Хичирики]] (篳篥) - инструмент са дуплим [[Језичак|језичком]], коришћен у гагаку === Усни инструменти без језичка === * [[Шо (инструмент)|Шо]] (笙) - усни музички орган састављен од 17 цеви; коришћен у гагаку * [[У (инструмент)|У]] (竽) - велики усни музички орган === Рог === * [[Хорагај]] (法螺貝) - [[Рог (инструмент)|рог]] од морске шкољке; још познат и као ''џинкај'' (陣貝) == Перкусије == === Бубњеви === [[Датотека:Largest Mokugyo.jpg|мини|десно|250п|Један од највећих ''мокугјо'' инструмената, [[Камакура]], [[Јапан]]]] [[Датотека:Hachijo taiko 2007-03-21.jpg|мини|десно|250п|Хачиџо-тајко, пореклом са [[Јапан|јапанског]] острва [[Хачиџошима]].]] * [[Како (инструмент)|Како]] (羯鼓) - мали [[бубањ]] коришћен у гагаку * [[Тајко]] (太鼓), у буквалном преводу ''велики бубањ'' ** [[Оцузуми]] (大鼓) - ручни [[бубањ]] ** [[Шиме-дајко]] (締太鼓) - мали [[бубањ]] свиран палицама ** [[Цузуми]] (鼓) - мали ручни [[бубањ]] * [[Цури-дајко]] (釣太鼓) - [[бубањ]] на постољу, декорисан насликаним орнаментима на глави; свиран палицама са поставом * [[Ико (инструмент)|Ико]] - мали декорисани [[бубањ|бубњеви]] у облику пешчаног сата * [[Сан-но-цузуми]] (三の鼓), двоглави [[бубањ]] у облику пешчаног сата, ударан само са једне стране * [[Ден-ден дајко]] (でんでん太鼓) - [[бубањ]] са куглицама, коришћен као дечја играчка === Остали === [[Датотека:Binzasara_1.jpg|мини|250п|Бин-сасара]] * [[Хјошиги]] (拍子木) - удараљке од дрвета или бамбуса * [[Мокугјо]] (木魚) - дрвена коцка изрезбарена у облику рибе; удара се дрвеним штапом и често користи током [[Будизам|будистичких]] појања * [[Шоко]] (鉦鼓) - мали [[гонг]] коришћен у гагаку; ударан помоћу два рога * [[Сасара]] (ささら) - удараљка направљена од дрвених летви, повезаних ужетом или жицом ** [[Ита-сасара]] (板ささら) - удараљка направљена од дрвених летви, повезаних ужетом или жицом ** [[Бин-сасара]] (編木, 板ささら; позната још и као ''бин-засара'') - удараљка направљена од дрвених летви, повезаних ужетом или жицом * [[Кокирико]] (筑子) - је пар дрвених удараљки; удараних заједно, полако и ритмички * [[Кагура сузу]] - ручно звончано стабло; састављено из три етаже ситних [[Звоно|звончића]] * [[Кане (инструмент)|Кане]] (鉦) - мали равни [[гонг]] * [[Шакубјоши]] (笏拍子) - удараљка направљена од пара равних дрвених штапова == Остали == * [[Мукури]] (ムックリ) - [[дромбуље]] пореклом од [[Аину народ|ајну народа]] * [[Кокин]] (口琴) - општи назив за [[дромбуље]]; још познат и као [[Бијабон]] - (びやぼん) током [[Едо период|едо периода]] == Литература == * "究極のビートルズ来日賞味法！ ビートルズが日本に与えたもの" (in Japanese). Oricon. 2006-06-21. Retrieved 2009-01-09. * History of Taiko [1] "鼓と太鼓のながれ" - 中国の唐からわが国に入ってきたいろんな太鼓が、時代と共にどのように変遷してきたかを各種の資料からまとめると、次のようになる。 [[Категорија:Јапанска култура|Традиционални музички инструменти]] [[Категорија:Јапанска музика|Традиционални инструменти]] [[Категорија:Јапански инструменти|Традиционални]] 4bprmwmb7c8ym3y5z2fy2u270xqx3mz 0 572814 25121947 22796361 2022-07-25T08:14:58Z Artanisen 249210 /* Порекло инструмента кото */ Koto_by_Fumie_Hihara_2016.png wikitext text/x-wiki [[Датотека:Japanese Koto.jpg|thumb|250px|Јапански тринаестожичани ''кото'']] {|align=right |{{Listen|filename=Koto performance.ogg|title=Извођење песме „Сакура Сакура“, на ''кото''-у.|format=[[ogg]]}} |} '''Кото''' (箏) је [[Јапански традиционални музички инструменти|традиционални јапански]] жичани инструмент, сличан [[Кина|кинеском]] [[Гуџенг|''гуџенгу'']] као и [[Монголија|монголској]], [[Кореја|корејској]] и [[Вијетнам|вијетнамској]] верзији таквог инструмента. Кото представља национални инструмент [[Јапан]]а. Направљен је од дрвета ''кири'' (''-{[[Пауловнија|Paulownia tomentosa]]}-'') и има дужину око 180цм. Састоји се од тринаест жица развучених преко тринаест покретних [[Праг (инструмент)|прагова]] позиционираних читавом ширином инструмента. Извођачи могу да подешавају висину тонова жица померајући ове прагове, а свирање се изводи окидањем жица помоћу палца, кажипрста и средњег прста. == Порекло инструмента кото == [[Датотека:Lady playing koto.jpg|thumb|right|250px|Жена која свира кото, насликао ''Сетеј Хасегава'', 1878. година]] [[Датотека:Koto_by_Fumie_Hihara_2016.png|thumb|right|250px|Масајо Ишигуре на тринаестожичном котоу]] ''Гуџенг'' (古箏), претеча ''кото''-а, настао је у [[Кина|Кини]] током VII и VIII века. Када је пренет у [[Јапан]], током [[Нара период]]а (710–784) имао је дванаест жица; да би касније била додата још једна. У почетку, назив ''кото'' се односио на све јапанске жичане инструменте; касније се значење тог термина свело искључиво на оно које има и дан данас. Кото се раније још звао и ''сау но кото''. Модерни кото води порекло од ''гакусо'' инструмента, коришћеног на јапанском двору. Док је за ''гакусо'' важила популарност међу богатима, кото је сматран романтичним инструментом. Неки извори кажу, да су писане композиције за солистичко извођење на кото-у постојале још вековима пре утврђивања ''сокјоку'' (солистичког кото жанра). Према [[Јапанска књижевност|јапанској књижевности]], кото се користио и за подстицање имагинације као и надмузичких суштина (нпр. у једном делу [[Прича о Генџију|„''Приче о Генџију''“]], главни јунак Генџи се дубоко заљубљује у мистериозну жену коју никада није видео, далеким звуком њеног свирања кото-а, из даљине). Током XVI века, појављују се компонована дела под називом ''цукуши кото'', чији је творац [[Будизам|будистички]] свештеник ''Кенџун'' (1547–1636) са [[Кјушу]]а. Можда један од највећих мајстора, који су утицали на развој кото-а, био је ''Јацухаши Кенгјо'' (1614–1685). Јацухаши је био талентовани и слепи музичар са [[Кјушу]]а који је изменио начин подешавања (''цукуши гото'') кото-а базираног на ''гагаку'' музици и тако створио нови стил свирања овог инструмента под називом ''куми ута''. Јацухаши се стога сматра оцем модерног кото-а. Такође, постоји и кото без [[Праг (инструмент)|прага]], који садржи свега једну жицу (''ичигенкин''); као и кото без [[Праг (инструмент)|прага]] са две жице (''нигенкин''). Почетком [[Меиџи период]]а (1868–1912), интересовање за западњачку музику почело је да се шири. Мичијо Мијаги (1894–1956), такође без моћи вида, први је јапански композитор који ће створити фузију између музике запада и традиционалног сентимента кото-а. Мијаги се сматра и једним од најутицајнијих личности које су спречиле могућност заборава оваквог инструмента под све већом најездом западњачког културног духа. Написао је преко 300 дела пре своје смрти, осмислио веома популарни седамнаестожични бас-кото и унапредио технику свирања кото-а. Најпознатије његово дело је ''Хару но Уми'' (''пролећно море'') написано за кото и шакухачи, често свирано за [[Јапанска нова година|јапанску нову годину]]. Након Мијаги-ја, многи композитори као што је Тадао Савај (1937–1997) су наставили традицију очувања и побољшавања технике свирања кото-а. Његова жена Казуе Саваји је након његове смрти даље напредовала у развијању кото-а и чак сарађивала са именима попут [[Џон Кејџ]]-а у клавирском дуету ''Три плеса'' за четири препарирана бас-кото-а. Данас се кото широко примењује и у [[Поп музика|популарној]] као и [[Експериментална музика|експерименталној музици]]. == Литература == * Johnson, H. (2004). [http://www.brill.nl/default.aspx?partid=18&pid=26504 The Koto: A Traditional Instrument in Contemporary Japan]. Amsterdam: Hotei. * Malm, W. P. (2000) Traditional Japanese Music and Musical Instruments (Rev. ed.). New York, NY: Kodansha International. * Sachs, C. (1940). The History of Musical Instruments. New York, NY: W.W. Norton & Company. Inc. Publishers. == Спољашње везе == {{Commonscat|Koto}} [[Категорија:Јапанска култура]] [[Категорија:Јапанска музика]] [[Категорија:Јапански инструменти]] 76e0oiwjka7jebo2kswwj8l3ow18yg0 0 575789 25121422 25116161 2022-07-24T18:48:13Z Zdremon 291523 Poredjano po uefa koeficijentu. wikitext text/x-wiki {{Кутијица ТВ мрежа |име_мреже = Арена спорт |лого_мреже =[[Датотека:Arena sport logo.png|250п]] |држава = {{застава|Србија}}<br />{{застава|Хрватска}}<br />{{застава|Босна и Херцеговина}}<br />{{застава|Црна Гора}}<br />{{застава|Северна Македонија}}<br />{{застава|Словенија}} |тип_мреже = спортски |доступност = [[Мтс|МТС]]<br />[[Супернова (оператер)|Супернова]] |формат_слике = [[Телевизија високе резолуције|ХД]] |стара имена = |власник = [[Телеком Србија]] |важни_људи = Владимир Лучић<br />Небојша Жугић |сродни канали = |почетак_емитовања = [[2010]]. |крај_емитовања = |оснивач = Телеком Србија |фреквенција = |вебсајт = [http://www.tvarenasport.com/ www.tvarenasport.com] }} '''Арена спорт''' је спортски канал који свој програм емитује на четрнаест канала у [[Србија|Србији]], [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Северна Македонија|Северној Македонији]] од [[2010]]. године. У [[Словенија|Словенији]] канали Арена спорт су почели са приказивањем током [[2020]]. године. Приказује различите врсте спортова као што су [[фудбал]], [[кошарка]], [[рукомет]], [[тенис]], [[мото-спорт]], [[хокеј на леду]], [[бејзбол]], [[одбојка]] и [[рагби]]. У власништву је државне компаније [[Телеком Србија|Телекома Србије]]. Канали су доступни у [[Телевизија високе резолуције|ХД технологији]]. == Историјат == Арена спорт је свој први програм ''Арена спорт 1'' пустила у рад [[27. август|27. августа]] 2009. године, док је други програм ''Арена спорт 2'' пуштен у рад [[4. септембар|4. септембра]] исте године. Касније су у рад пуштени ''Арена спорт 3'', ''Арена спорт 4'' и ''Арена спорт 5'', док је најмлађи члан ''Арена Еспорт'' специјализован за преносе гејминга и електронских спортова, покренут [[2020]]. године, када је покренут и канал посвећен борилачким спортовима ''Arena Fight''<ref>{{Cite web|url=https://www.tvarenasport.com/ba/vesti/boks/arena-fight-od-danas-u-vasim-domovima-uzivajte-2020-10-03|title=Arena Fight od danas u vašim domovima: Uživajte!|website=Arena Sport TV|language=sr-lat|access-date=2021-08-31}}</ref>. Убрзо након тога покренут је канал ''Арена спорт 1x2''. [[6. септембар|6. септембра]] [[2021]]. са радом су почели канали ''Арена спорт 6'', ''Арена спорт 7'' и ''Арена спорт 8''. Arena channels group je [[24. октобар|24. октобра]] 2021. у рад пустила прве премиум канале у свом портфолију, односно, са радом су почели канали ''Арена Премиум 1'', ''Арена Премиум 2'' и ''Арена Премиум 3'' на којима се приказује искључиво најбоље од спорта. Арена спорт у својој понуди приказује следећа такмичења: [[Датотека:Arenasport 1 logo.png|мини|десно|250п|''Арена спорт лoгo 2015—2019'']] == ''Фудбал:'' == '''МЕЂУНАРОДНА ТАКМИЧЕЊА''' '''ФИФА:''' * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Светско првенство у фудбалу 2022.|Светско првенство 2022.]] {| valign=top |- |valign=top| '''УЕФА:''' * {{зас|ЕВР}} [[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2024.|Квалификације за Eвропско првенство 2024]]. * {{зас|ЕВР}} [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2026 — УЕФА|Квалификације за Светско првенство 2026. (УЕФА)]] * {{зас|ЕВР}} [[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2028.|Квалификације за Eвропско првенство 2028]]. * {{зас|ЕВР}} [[УЕФА Лига нација]] * {{зас|ЕВР}} [[УЕФА Лига шампиона]] * {{зас|ЕВР}} [[УЕФА Лига Европе]] * {{зас|ЕВР}} [[УЕФА Лига конференција]] * {{зас|ЕВР}} [[УЕФА суперкуп]] * {{зас|ЕВР}} [[УЕФА Лига младих]] |valign=top| '''КОНМЕБОЛ:''' * [[Датотека:Flag of UNASUR.svg|24п]] [[Копа либертадорес]] * [[Датотека:Flag of UNASUR.svg|24п]] [[Копа судамерикана]] |} '''ЛИГЕ:'''<br /> {| valign=top |- |valign=top| * {{зас|ЕНГ}} [[Премијер лига|Енглеска Премијер лига]] * {{зас|ШПА}} [[Ла лига|Шпанска Ла лига]] * {{зас|ИТА}} [[Серија А|Италијанска Серија А]] * {{зас|ФРА}} [[Прва лига Француске у фудбалу|Француска Лига 1]] * {{зас|ПОР}} [[Прва лига Португалије у фудбалу|Португалска Примеира лига]] * {{зас|ШКО}} [[Шкотска Премијершип лига]] * {{зас|РУС}} [[Премијер лига Русије у фудбалу|Руска Премијер лига]] * {{зас|СРБ}} [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] * {{зас|БЕЛ}} [[Прва лига Белгије у фудбалу|Белгијска Жупилер Про лига]] * {{зас|ШВА}} [[Суперлига Швајцарске у фудбалу|Швајцарска Суперлига]] * {{зас|НОР}} [[Елитсеријен|Норвешка Елитсеријен лига]] * {{зас|ХРВ}} [[Прва лига Хрватске у фудбалу|Хрватска Прва лига]] * {{зас|РУМ}} [[Прва лига Румуније у фудбалу|Румунска Прва лига]] * {{зас|МАЂ}} [[Прва лига Мађарске у фудбалу|Мађарска Прва лига]] * {{зас|ПОЉ}} [[Екстракласа|Пољска Екстракласа]] * {{зас|БИХ}} [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Босанска Премијер лига]] * {{зас|МАК}} [[Прва лига Македоније у фудбалу|Македонска Прва лига]] * {{зас|МНЕ}} [[Прва лига Црне Горе у фудбалу|Црногорска Прва лига]] * {{зас|ЕНГ}} [[Фудбалска лига Чемпионшип|Енглеска Чемпионшип лига]] * {{зас|ШПА}} [[Друга лига Шпаније у фудбалу|Шпанска Сегунда]] * {{зас|ФРА}} [[Друга лига Француске у фудбалу|Француска Лига 2]] * {{зас|СРБ}} [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] * {{зас|БИХ}} [[Прва лига Федерације Босне и Херцеговине у фудбалу|Прва лига ФБиХ]] |valign=top| * {{зас|БРА}} [[Серија А Бразила у фудбалу|Бразилска Серија А]] * {{зас|АРГ}} [[Прва лига Аргентине у фудбалу|Аргентинска Примера лига]] * {{зас|МЕК}} [[Прва лига Мексика у фудбалу|Мексичка МХ лига]] * {{зас|АУС}} [[Прва лига Аустралије у фудбалу|Аустралијска А лига]] * {{зас|КОР}} [[Прва лига Кореје у фудбалу|Корејска К лига]] * {{зас|САД}} [[МЛС|МЛС лига]] * {{зас|КИН}} [[Суперлига Кине у фудбалу|Кинеска Суперлига]] * {{зас|ИНД}} [[Indijska Super Liga|Индијска Суперлига]] * {{зас|УАЕ}} [[Саудијска Професионална лига у фудбалу|Саудијска Професионална лига]] |} '''КУПОВИ:''' {| valign=top |- |valign=top| * {{зас|ЕНГ}} [[Енглески Лига куп|Енглески Лига куп]] * {{зас|ШПА}} [[Куп Шпаније у фудбалу|Шпански куп]] * {{зас|ИТА}} [[Куп Италије у фудбалу|Италијански куп]] * {{зас|ЊЕМ}} [[Куп Њемачке у фудбалу|Њемачки куп]] * {{зас|ПОР}} [[Куп Португала у фудбалу|Португалски куп]] * {{зас|БЕЛ}} [[Куп Белгије у фудбалу|Белгијски куп]] * {{зас|ШВА}} [[Куп Швајцарска у фудбалу|Швајцарски куп]] * {{зас|ГРЧ}} [[Куп Грчке у фудбалу|Грчки куп]] * {{зас|ПОЉ}} [[Куп Пољске у фудбалу|Пољски куп]] * {{зас|СРБ}} [[Куп Србије у фудбалу|Српски куп]] * {{зас|БИХ}} [[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу|Босански куп]] * {{зас|МНЕ}} [[Куп Црне Горе у фудбалу|Црногорски куп]] * {{зас|БРА}} [[Куп Бразила у фудбалу|Бразилски куп]] * {{зас|АРГ}} [[Куп Аргентине у фудбалу|Аргентински куп]] |valign=top| * {{зас|ИТА}} [[Суперкуп Италије у фудбалу|Италијански суперкуп]] * {{зас|ФРА}} [[Суперкуп Француске у фудбалу|Француски суперкуп]] * {{зас|РУС}} [[Суперкуп Русије у фудбалу|Руски суперкуп]] * {{зас|БЕЛ}} [[Суперкуп Белгије у фудбалу|Белгијски суперкуп]] * {{зас|ХРВ}} [[Суперкуп Хрватске у фудбалу|Хрватски суперкуп]] |} == ''Кошарка:'' == * {{зас|САД}} [[НБА]] * {{зас|САД}} [[Америчка колеџ кошарка|НЦАА]] * {{зас|ШПА}} [[АЦБ лига]] * {{зас|ФРА}} [[Про А лига Француске у кошарци|Француска Про А лига]] * {{зас|ЕВР}} [[ВТБ јунајтед лига]] * {{зас|ЕВР}} [[Јадранска лига у кошарци|АБА лига]] * {{зас|ЕВР}} [[ФИБА Лига шампиона]] * {{зас|СРБ}} [[Кошаркашка лига Србије|Српска кошаркашка лига]] == ''Рукомет:'' == * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Светско првенство у рукомету 2023.|Светско првенство 2023.]] * {{зас|ЕВР}} [[Европско првенство у рукомету 2024.|Европско првенство 2024.]] * {{зас|ЕВР}} [[ЕХФ Лига шампиона]] * {{зас|ЕВР}} [[ЕХФ Лига шампиона за жене]] * {{зас|ЕВР}} [[SEHA liga|СЕХА лига]] * {{зас|НЕМ}} [[Бундеслига Немачке у рукомету|Бундеслига Њемачке]] * {{зас|ФРА}} [[Прва лига Француске у рукомету|Француска лига]] * {{зас|СРБ}} [[Суперлига Србије у рукомету|Суперлига Србије]] * {{зас|СРБ}} [[Суперлига Србије у рукомету за жене|Суперлига Србије за жене]] == ''Одбојка:'' == * {{зас|ЕВР}} [[ЦЕВ Лига шампиона за мушкарце]] * {{зас|ЕВР}} [[ЦЕВ Лига шампиона за жене]] == ''Хокеј на леду:'' == * {{зас|ЕВР}} [[Лига шампиона у хокеју на леду|Лига шампиона]] == ''Тенис:'' == * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Серија АТП 250|АТП 250]] (неколико турнира) == ''Бејзбол:'' == * {{зас|САД}} [[МЛБ]] == ''Мото-спорт:'' == * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Светско првенство у релију]] == ''Рагби:'' == * {{зас|ЕВР}} [[Про 14]] * {{зас|ЕВР}} [[Куп шест нација]] == Спољашње везе == * [http://www.tvarenasport.com/ Званични сајт] {{-}} {{ТВ канали у Србији}} [[Категорија:Телевизијске станице у Србији|А]] [[Категорија:Телевизијске станице у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Телевизијске станице у Црној Гори]] [[Категорија:Телевизијске станице у Хрватској]] nk9e8c7k7nxglxrr7vdhkfa7hzbln1h 0 595781 25121434 21057407 2022-07-24T18:57:39Z 2A06:5B00:1FF:8000:3121:8416:790D:A41E /* Улоге */исправка wikitext text/x-wiki {{филм | назив = Пре истине | слика = Pre istine (1968).jpg | опис_слике = постер | величина = | оназив = | година = [[1968]]. | земља = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]] | језик = [[српски језик|српски]] | жанр = драма | режија = [[Војислав Ракоњац Кокан|Војислав Кокан Ракоњац]] | сценарио = [[Бранимир Шћепановић]] | музика = | улоге = [[Бранко Плеша]] <br /> [[Љуба Тадић]] <br /> [[Весна Крајина]] | продуцент = [[Миловук Алексић]] | компанија = [[Зета филм Будва|Зета филм]] <br /> [[Кино-клуб Београд]] [[Београд]] | трајање = 78 мин. | монтажа = [[Вуксан Луковац]] | сниматељ = | сценографија = [[Александар Петковић]] | награде = | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = [[Зазидани]] (1969) | вебсајт = | имдб = 0181773 }} '''Пре истине''' је [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] играни филм из [[1968]]. године. Режирао га је [[Војислав Ракоњац Кокан|Војислав Кокан Ракоњац]]. Филм садржи снимке демонстрација против америчког учешћа у [[Вијетнамски рат|Вијетнамском рату]], као и један од најобимнијих приказа београдских фасада тога доба.<ref name="Пре истине"/> Ово је претпосљедњи филм Војислава Кокана Ракоњца. Сцене из овога филма су кориштене у његовом посљедњем филму [[Зазидани]] (1969), који је наставак приче, односно судбине Страхиње Петровића кога у оба филма игра [[Љуба Тадић]].<ref name="Зазидани">Зазидани, Војислав Кокан Ракоњац (1969)</ref> == Радња == {{Упозорење-филм}} Двадесетак година по завршетку Другог свјетског рата, Младен Стојановић је смијењен са дужности и прерано пензионисан.<ref name="Пре истине">Пре истине, Војислав Кокан Ракоњац (1968)</ref> Из провинције долази у Београд да се обрати за помоћ саборцима из партизанских дана.<ref name="Пре истине"/> Некадашњи пријатељи не желе да га приме, они су у случају да их Младен тражи, „на састанку“ или „службеном путу“.<ref name="Пре истине"/> Среће своју бившу дјевојку са којом заказује састанак.<ref name="Пре истине"/> Игром случаја, њих двоје се размимоилазе, а Младен свраћа у подрум хотела Маџестик гдје препознаје Страхињу Петровића.<ref name="Пре истине"/> Двадесет година раније као партизан је добио наређење да стреља Страхињу који је на крају рата као четник заробљен.<ref name="Пре истине"/> Страхиња је остао жив, Младенов метак га је само окрзнуо.<ref name="Пре истине"/> Ситуација је сада обрнута, Младен је одбачен од својих дојучерашњих сабораца а Страхиња је успјешан београдски адвокат.<ref name="Пре истине"/> Ноћ проводе заједно у друштву двије курве а оно људско у њима превазилази њихове идеолошке разлике.<ref name="Пре истине"/> Младен који је одбачен од сабораца постаје Страхињин гост, између њих се рађа пријатељство а Страхиња је једина особа који му нуди помоћ.<ref name="Пре истине"/> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="2" | Главне улоге |- | [[Бранко Плеша]] || Младен Стојановић |- | [[Љуба Тадић]] || Страхиња Петровић |- | [[Весна Крајина]] || Катарина |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="2" | Остале улоге |- | [[Оливера Марковић]] || Веса |- | [[Драгомир Фелба]] || Ђорђе |- | [[Мира Николић]] || курва 1 |- | [[Надежда Вукичевић]] || курва 2 |- | [[Живка Матић]] || Ђорђева секретарица |- | [[Растко Тадић]] || милиционер |- | [[Данило Бата Стојковић|Данило Стојковић]] || вођа банде |- | [[Предраг Милинковић]] || играч фламенка Веља |- | [[Драгомир Станојевић]] || |- | [[Љубомир Ћипранић]] || гост у кафани |- | [[Миња Војводић]] || хулиган |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0181773|title=Пре истине}} * [http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Kokan-Rakonjac-shta-je-revolucija-trebalo-da-bude.sr.html Политика: Кокан Ракоњац: шта је револуција требало да буде, 25. 4. 2009.] {{ср}} * [http://jorgoslovlje.blogspot.co.uk/2011/12/pre-istine-vojislav-kokan-rakonjac-1968.html Јоргословље: Пре истине - Војислав Кокан Ракоњац (1968)] {{ср}} [[Категорија:Филмови 1968.]] [[Категорија:Црногорски играни филмови]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (цг)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Црногорски филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] [[Категорија:Црни талас]] 37cdzbiwxgnyk3g9pmpq5m1xx1if0w7 10 598490 25121580 22734567 2022-07-24T21:04:46Z 109.237.2.66 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Избори у Хрватској |title = {{зас|ХРВ}} Избори и референдуми у [[Хрватска|Хрватској]] |bodyclass = hlist |group1 = [[Избори за председника Републике Хрватске|Председнички избори]] |list1 = * [[Избори за председника Хрватске 1992.|1992.]] * [[Избори за председника Хрватске 1997.|1997.]] * [[Избори за председника Хрватске 2000.|2000.]] * [[Избори за председника Хрватске 2005.|2005.]] * [[Избори за председника Хрватске 2009/10.|2009/10.]] * [[Избори за председника Хрватске 2014/15.|2014/15.]] * [[Избори за предсједника Хрватске 2019.|2019.]] |group2 = [[Хрватски сабор|Парламентарни избори]] |list2 = * [[Избори за Уставотворни сабор НРХ|1946.]] * [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 1990.|1990.]] * [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 1992.|1992.]] * [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 1995.|1995.]] * [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 2000.|2000.]] * [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 2003.|2003.]] * [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 2007.|2007.]] * [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 2011.|2011.]] * [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 2015.|2015.]] * [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 2016.|2016.]] * [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 2020.|2020.]] |group3 = [[Европски парламент|Извори за Европски парламент]] |list3 = * [[Избори за Европски парламент 2013. (Хрватска)|2013.]] * [[Избори за Европски парламент 2014. (Хрватска)|2014.]] * [[Избори за Европски парламент 2019. (Хрватска)|2019.]] |group4 = Локални избори |list4 = * 1990. * 1993. * 1997. * 2001. * 2005. * 2009. * 2013. |group5 = Референдуми |list5 = * [[Референдум о независности Хрватске|1991. (о независности)]] * [[Референдум о приступању Хрватске Европској унији|2012. (о приступању Европској унији)]] * [[Уставни референдум у Хрватској 2013.|2013. (о дефиницији брака)]] |below = * Такође погледајте: [[Шаблон:Избори у Аустроугарској|Избори у Аустроугарској]] * [[Шаблон:Избори у Југославији|Избори у Југославији]] * [[Шаблон:Избори у Републици Српској Крајини|Избори у Републици Српској Крајини]] }} <noinclude> [[Категорија:Навигациони шаблони за изборе|Хрватска]] [[Категорија: Шаблон за политику Хрватске]] </noinclude> jgckyfv4k7d4u2qrkclyo08jm0vf41s 0 603835 25121907 24078513 2022-07-25T07:27:53Z UserNameSRB 198340 /* Историја */Ситно wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Вељун је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Вељун |слика = |опис_слике = |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]] |град = [[Слуњ]] |популација = {{decrease}} 112 |надм висина = 220 |поштански_код = 47243 Вељун |позивни_број = +385 47 |регистарска_ознака = -{KA}- |гшир = 45.2522205 |гдуж = 15.5608886 }} '''Вељун''' је насељено мјесто [[Слуњ|града Слуња]], на [[Кордун]]у, [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Географија == Вељун се налази око 19 км сјеверно од [[Слуњ]]а. Западно од Вељуна протиче ријека [[Корана]]. == Историја == Вељун се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. === Други свјетски рат === {{посебан чланак|Усташки покољ у Вељуну 1941.}} У [[мај]]у [[1941]]. године, [[усташе]] су извршиле покољ над 520 српских становника Вељуна. Убијени су после рата сахрањени у заједничку гробницу. У Вељуну су 6. маја 1941. године у школској и жандармеријској згради усташе извршиле масакр над српским цивилима.<ref name="Геноцид">{{cite web |url=http://www.angelfire.com/planet/genocid/Grobnice.html |title=Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945. |last=Затезало |first=Ђуро |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Радио сам свој сељачки и ковачки посао |language=ср |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140211094951/http://www.angelfire.com/planet/genocid/Grobnice.html |archivedate=11. 2. 2014. |quote= |accessdate=2. 6. 2012. |url-status=dead }}</ref> Дана 3. августа 1941. у српској православној цркви у Вељуну, усташе су мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дјеце српске националности из Вељуна, Српског Благаја и Љесковца.<ref name="Геноцид"/> Тако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба, 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.{{sfn|Страњаковић|1991|p=253}} На Ђурђевдан 6. маја 1941. усташа Иван Шајфер, учитељ из Вељуна, са својом групом усташа и усташама из Слуња почео је да хапси Србе из Вељуна, Цвијановић Брда и Полоја. Том приликом ухапшено је око 500 Срба, а међу њима и прота Бранко Добросављевић парох из Вељуна и бивши народни посланик и његов син Небојша. Похапшени су прво доведени у жандармеријску станицу у Вељуну, а после неколико дана сви су одведени и поубијани код хрватског Благаја, у шуми званој Кестеновац. Том приликом усташе су на грозан начин убиле и проту Бранка и његовог сина Небојшу. Прво су пред очевим очима сина злостављали и мучили пуна три сата; копали му очи, секли нос и уши и боли га ножевима, па га тек онда убили. Отац је морао са почупаном брадом, док су га усташе стално тукле, сину над раком читати опело, падајући два пута у несвест. После тога су га натерали да ископа сам себи раку, злостављали га на исти начин као и сина, па га онда убили.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 155</ref> У селу Вељуну, срез Слуњ, „усташе су малодобне девојке силовали у цркви“.<ref>Михајло Новаковић, земљорадник из Вељунске Глине</ref>{{Непоуздан извор}} == Култура == У Вељуну је сједиште истоимене парохије [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Парохија Вељун припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу [[Епархија горњокарловачка|Епархије Горњокарловачке]].<ref name="Парохија Вељун">{{cite web |url= http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=81&Itemid=41&lang=sr |title=Архијерејско намјесништво карловачко: Парохија Вељун |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Српска православна црква: Епархија горњокарловачка |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=6. 6. 2012. }}</ref> У Вељуну је постојао храм Српске православне цркве [[Васкрс|Васкрсења Господњег]], изграђен 1824. године, а срушен 1942. године. Парохију сачињавају: Вељун, [[Точак (Слуњ)|Точак]], [[Вељунски Понорац]], [[Вељунска Глина]], [[Гробник (Слуњ)|Гробник]], [[Лаповац]], [[Шљивњак]], Загорије, Двориште и Чатрња.<ref name="Парохија Вељун"/> == Становништво == Према попису становништва из 2011. године, насеље Вељун је имало 112 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |year=2011 |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131115161634/http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |archivedate=15. 11. 2013. |quote= |accessdate=2. 5. 2013. |url-status=dead }}</ref> {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;"| 1991. | style="text-align:center;"| 1981. | style="text-align:center;"| 1971. | style="text-align:center;"| 1961. |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | style="text-align:right;"| 429 | style="text-align:right;"| 486 | style="text-align:right;"| 670 | style="text-align:right;"| 744 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | style="text-align:right;"| 12 | style="text-align:right;"| 47 | | |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | style="text-align:right;"| 14 | style="text-align:right;"| 5 | style="text-align:right;"| 7 | style="text-align:right;"| 4 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Црногорци]] | | style="text-align:right;"| 2 | style="text-align:right;"| 2 | |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | style="text-align:right;"| 8 | | style="text-align:right;"| 13 | |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 463 | style="text-align:right;"| 540 | style="text-align:right;"| 692 | style="text-align:right;"| 748 |} {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1900= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961=748 |п1971=692 |п1981=540 |п1991=463 |п2001=114 |п2011хр=112 }} == Попис 1991. == На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Вељун је имало 463 становника, следећег националног састава: {{bar box |float=center |title=Попис 1991. |titlebar=#AAF |width=300px |bars= {{bar percent|[[Срби]]|#FF0000|429|92.65}} {{bar percent|[[Хрвати]]|#4169E1|14|3.02}} {{bar percent|[[Југословени]]|#C71585|12|2.59}} {{bar percent|[[Словенци]]|#FF55A3|1|0.21}} {{bar percent|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|#C19A6B|1|0.21}} {{bar percent|неопредељени|#C154C1|4|0.86}} {{bar percent|непознато|#A2A2D0|2|0.43}} |caption='''укупно''': 463 }} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * [http://www.jadovno.com/knjige-feljtoni/articles/radio-sam-svoj-seljacki-i-kovacki-posao.html ''Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида'', Ђуро Затезало, Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб, (2005)] {{ср}} == Спољашње везе == {{Портал|Хрватска}} {{Град Слуњ}} [[Категорија:Слуњ]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] [[Категорија:Насеља и општине у Хрватској са српском већином (2011)]] c3bbiliv5dop6n4iuc591zp7sxe251w 25121908 25121907 2022-07-25T07:28:53Z UserNameSRB 198340 /* Култура */Ситна измена wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Вељун је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Вељун |слика = |опис_слике = |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]] |град = [[Слуњ]] |популација = {{decrease}} 112 |надм висина = 220 |поштански_код = 47243 Вељун |позивни_број = +385 47 |регистарска_ознака = -{KA}- |гшир = 45.2522205 |гдуж = 15.5608886 }} '''Вељун''' је насељено мјесто [[Слуњ|града Слуња]], на [[Кордун]]у, [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Географија == Вељун се налази око 19 км сјеверно од [[Слуњ]]а. Западно од Вељуна протиче ријека [[Корана]]. == Историја == Вељун се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. === Други свјетски рат === {{посебан чланак|Усташки покољ у Вељуну 1941.}} У [[мај]]у [[1941]]. године, [[усташе]] су извршиле покољ над 520 српских становника Вељуна. Убијени су после рата сахрањени у заједничку гробницу. У Вељуну су 6. маја 1941. године у школској и жандармеријској згради усташе извршиле масакр над српским цивилима.<ref name="Геноцид">{{cite web |url=http://www.angelfire.com/planet/genocid/Grobnice.html |title=Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945. |last=Затезало |first=Ђуро |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Радио сам свој сељачки и ковачки посао |language=ср |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140211094951/http://www.angelfire.com/planet/genocid/Grobnice.html |archivedate=11. 2. 2014. |quote= |accessdate=2. 6. 2012. |url-status=dead }}</ref> Дана 3. августа 1941. у српској православној цркви у Вељуну, усташе су мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дјеце српске националности из Вељуна, Српског Благаја и Љесковца.<ref name="Геноцид"/> Тако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба, 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.{{sfn|Страњаковић|1991|p=253}} На Ђурђевдан 6. маја 1941. усташа Иван Шајфер, учитељ из Вељуна, са својом групом усташа и усташама из Слуња почео је да хапси Србе из Вељуна, Цвијановић Брда и Полоја. Том приликом ухапшено је око 500 Срба, а међу њима и прота Бранко Добросављевић парох из Вељуна и бивши народни посланик и његов син Небојша. Похапшени су прво доведени у жандармеријску станицу у Вељуну, а после неколико дана сви су одведени и поубијани код хрватског Благаја, у шуми званој Кестеновац. Том приликом усташе су на грозан начин убиле и проту Бранка и његовог сина Небојшу. Прво су пред очевим очима сина злостављали и мучили пуна три сата; копали му очи, секли нос и уши и боли га ножевима, па га тек онда убили. Отац је морао са почупаном брадом, док су га усташе стално тукле, сину над раком читати опело, падајући два пута у несвест. После тога су га натерали да ископа сам себи раку, злостављали га на исти начин као и сина, па га онда убили.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 155</ref> У селу Вељуну, срез Слуњ, „усташе су малодобне девојке силовали у цркви“.<ref>Михајло Новаковић, земљорадник из Вељунске Глине</ref>{{Непоуздан извор}} == Култура == У Вељуну је сједиште истоимене парохије [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Парохија Вељун припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу [[Епархија горњокарловачка|Епархије Горњокарловачке]].<ref name="Парохија Вељун">{{cite web |url= http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=81&Itemid=41&lang=sr |title=Архијерејско намјесништво карловачко: Парохија Вељун |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Српска православна црква: Епархија горњокарловачка |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=6. 6. 2012.}}</ref> У Вељуну је постојао храм Српске православне цркве [[Васкрс|Васкрсења Господњег]], изграђен 1824. године, а срушен 1942. године. Парохију сачињавају: Вељун, [[Точак (Слуњ)|Точак]], [[Вељунски Понорац]], [[Вељунска Глина]], [[Гробник (Слуњ)|Гробник]], [[Лаповац]], [[Шљивњак]], Загорије, Двориште и [[Чатрња]].<ref name="Парохија Вељун"/> == Становништво == Према попису становништва из 2011. године, насеље Вељун је имало 112 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |year=2011 |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131115161634/http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |archivedate=15. 11. 2013. |quote= |accessdate=2. 5. 2013. |url-status=dead }}</ref> {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;"| 1991. | style="text-align:center;"| 1981. | style="text-align:center;"| 1971. | style="text-align:center;"| 1961. |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | style="text-align:right;"| 429 | style="text-align:right;"| 486 | style="text-align:right;"| 670 | style="text-align:right;"| 744 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | style="text-align:right;"| 12 | style="text-align:right;"| 47 | | |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | style="text-align:right;"| 14 | style="text-align:right;"| 5 | style="text-align:right;"| 7 | style="text-align:right;"| 4 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Црногорци]] | | style="text-align:right;"| 2 | style="text-align:right;"| 2 | |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | style="text-align:right;"| 8 | | style="text-align:right;"| 13 | |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 463 | style="text-align:right;"| 540 | style="text-align:right;"| 692 | style="text-align:right;"| 748 |} {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1900= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961=748 |п1971=692 |п1981=540 |п1991=463 |п2001=114 |п2011хр=112 }} == Попис 1991. == На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Вељун је имало 463 становника, следећег националног састава: {{bar box |float=center |title=Попис 1991. |titlebar=#AAF |width=300px |bars= {{bar percent|[[Срби]]|#FF0000|429|92.65}} {{bar percent|[[Хрвати]]|#4169E1|14|3.02}} {{bar percent|[[Југословени]]|#C71585|12|2.59}} {{bar percent|[[Словенци]]|#FF55A3|1|0.21}} {{bar percent|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|#C19A6B|1|0.21}} {{bar percent|неопредељени|#C154C1|4|0.86}} {{bar percent|непознато|#A2A2D0|2|0.43}} |caption='''укупно''': 463 }} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * [http://www.jadovno.com/knjige-feljtoni/articles/radio-sam-svoj-seljacki-i-kovacki-posao.html ''Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида'', Ђуро Затезало, Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб, (2005)] {{ср}} == Спољашње везе == {{Портал|Хрватска}} {{Град Слуњ}} [[Категорија:Слуњ]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] [[Категорија:Насеља и општине у Хрватској са српском већином (2011)]] plr12yhtqg1l08kp6gtemyrtii53n9i 25121909 25121908 2022-07-25T07:30:18Z UserNameSRB 198340 /* Култура */Ситно wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Вељун је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Вељун |слика = |опис_слике = |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]] |град = [[Слуњ]] |популација = {{decrease}} 112 |надм висина = 220 |поштански_код = 47243 Вељун |позивни_број = +385 47 |регистарска_ознака = -{KA}- |гшир = 45.2522205 |гдуж = 15.5608886 }} '''Вељун''' је насељено мјесто [[Слуњ|града Слуња]], на [[Кордун]]у, [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Географија == Вељун се налази око 19 км сјеверно од [[Слуњ]]а. Западно од Вељуна протиче ријека [[Корана]]. == Историја == Вељун се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. === Други свјетски рат === {{посебан чланак|Усташки покољ у Вељуну 1941.}} У [[мај]]у [[1941]]. године, [[усташе]] су извршиле покољ над 520 српских становника Вељуна. Убијени су после рата сахрањени у заједничку гробницу. У Вељуну су 6. маја 1941. године у школској и жандармеријској згради усташе извршиле масакр над српским цивилима.<ref name="Геноцид">{{cite web |url=http://www.angelfire.com/planet/genocid/Grobnice.html |title=Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945. |last=Затезало |first=Ђуро |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Радио сам свој сељачки и ковачки посао |language=ср |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140211094951/http://www.angelfire.com/planet/genocid/Grobnice.html |archivedate=11. 2. 2014. |quote= |accessdate=2. 6. 2012. |url-status=dead }}</ref> Дана 3. августа 1941. у српској православној цркви у Вељуну, усташе су мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дјеце српске националности из Вељуна, Српског Благаја и Љесковца.<ref name="Геноцид"/> Тако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба, 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.{{sfn|Страњаковић|1991|p=253}} На Ђурђевдан 6. маја 1941. усташа Иван Шајфер, учитељ из Вељуна, са својом групом усташа и усташама из Слуња почео је да хапси Србе из Вељуна, Цвијановић Брда и Полоја. Том приликом ухапшено је око 500 Срба, а међу њима и прота Бранко Добросављевић парох из Вељуна и бивши народни посланик и његов син Небојша. Похапшени су прво доведени у жандармеријску станицу у Вељуну, а после неколико дана сви су одведени и поубијани код хрватског Благаја, у шуми званој Кестеновац. Том приликом усташе су на грозан начин убиле и проту Бранка и његовог сина Небојшу. Прво су пред очевим очима сина злостављали и мучили пуна три сата; копали му очи, секли нос и уши и боли га ножевима, па га тек онда убили. Отац је морао са почупаном брадом, док су га усташе стално тукле, сину над раком читати опело, падајући два пута у несвест. После тога су га натерали да ископа сам себи раку, злостављали га на исти начин као и сина, па га онда убили.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 155</ref> У селу Вељуну, срез Слуњ, „усташе су малодобне девојке силовали у цркви“.<ref>Михајло Новаковић, земљорадник из Вељунске Глине</ref>{{Непоуздан извор}} == Култура == У Вељуну је сједиште истоимене парохије [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Парохија Вељун припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу [[Епархија горњокарловачка|Епархије Горњокарловачке]].<ref name="Парохија Вељун">{{cite web |url= http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=81&Itemid=41&lang=sr |title=Архијерејско намјесништво карловачко: Парохија Вељун |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Српска православна црква: Епархија горњокарловачка |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=6. 6. 2012.}}</ref> У Вељуну је постојао храм Српске православне цркве [[Васкрс|Васкрсења Господњег]], изграђен 1824. године, а срушен 1942. године. Парохију сачињавају: Вељун, [[Точак (Слуњ)|Точак]], [[Вељунски Понорац]], [[Вељунска Глина]], [[Гробник (Слуњ)|Гробник]], [[Лаповац]], [[Шљивњак]], Загорије, Двориште и [[Чатрња (Крњак)|Чатрња]].<ref name="Парохија Вељун"/> == Становништво == Према попису становништва из 2011. године, насеље Вељун је имало 112 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |year=2011 |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131115161634/http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |archivedate=15. 11. 2013. |quote= |accessdate=2. 5. 2013. |url-status=dead }}</ref> {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;"| 1991. | style="text-align:center;"| 1981. | style="text-align:center;"| 1971. | style="text-align:center;"| 1961. |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | style="text-align:right;"| 429 | style="text-align:right;"| 486 | style="text-align:right;"| 670 | style="text-align:right;"| 744 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | style="text-align:right;"| 12 | style="text-align:right;"| 47 | | |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | style="text-align:right;"| 14 | style="text-align:right;"| 5 | style="text-align:right;"| 7 | style="text-align:right;"| 4 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Црногорци]] | | style="text-align:right;"| 2 | style="text-align:right;"| 2 | |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | style="text-align:right;"| 8 | | style="text-align:right;"| 13 | |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 463 | style="text-align:right;"| 540 | style="text-align:right;"| 692 | style="text-align:right;"| 748 |} {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1900= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961=748 |п1971=692 |п1981=540 |п1991=463 |п2001=114 |п2011хр=112 }} == Попис 1991. == На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Вељун је имало 463 становника, следећег националног састава: {{bar box |float=center |title=Попис 1991. |titlebar=#AAF |width=300px |bars= {{bar percent|[[Срби]]|#FF0000|429|92.65}} {{bar percent|[[Хрвати]]|#4169E1|14|3.02}} {{bar percent|[[Југословени]]|#C71585|12|2.59}} {{bar percent|[[Словенци]]|#FF55A3|1|0.21}} {{bar percent|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|#C19A6B|1|0.21}} {{bar percent|неопредељени|#C154C1|4|0.86}} {{bar percent|непознато|#A2A2D0|2|0.43}} |caption='''укупно''': 463 }} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * [http://www.jadovno.com/knjige-feljtoni/articles/radio-sam-svoj-seljacki-i-kovacki-posao.html ''Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида'', Ђуро Затезало, Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб, (2005)] {{ср}} == Спољашње везе == {{Портал|Хрватска}} {{Град Слуњ}} [[Категорија:Слуњ]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] [[Категорија:Насеља и општине у Хрватској са српском већином (2011)]] iu4mtewuwozx963k848x3j0mt43lhgi 25121910 25121909 2022-07-25T07:30:59Z UserNameSRB 198340 /* Географија */Ситна измена wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Вељун је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Вељун |слика = |опис_слике = |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]] |град = [[Слуњ]] |популација = {{decrease}} 112 |надм висина = 220 |поштански_код = 47243 Вељун |позивни_број = +385 47 |регистарска_ознака = -{KA}- |гшир = 45.2522205 |гдуж = 15.5608886 }} '''Вељун''' је насељено мјесто [[Слуњ|града Слуња]], на [[Кордун]]у, [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Географија == Вељун се налази око 19 км сјеверозападно од [[Слуњ]]а. Западно од Вељуна протиче ријека [[Корана]]. == Историја == Вељун се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. === Други свјетски рат === {{посебан чланак|Усташки покољ у Вељуну 1941.}} У [[мај]]у [[1941]]. године, [[усташе]] су извршиле покољ над 520 српских становника Вељуна. Убијени су после рата сахрањени у заједничку гробницу. У Вељуну су 6. маја 1941. године у школској и жандармеријској згради усташе извршиле масакр над српским цивилима.<ref name="Геноцид">{{cite web |url=http://www.angelfire.com/planet/genocid/Grobnice.html |title=Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945. |last=Затезало |first=Ђуро |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Радио сам свој сељачки и ковачки посао |language=ср |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140211094951/http://www.angelfire.com/planet/genocid/Grobnice.html |archivedate=11. 2. 2014. |quote= |accessdate=2. 6. 2012. |url-status=dead }}</ref> Дана 3. августа 1941. у српској православној цркви у Вељуну, усташе су мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дјеце српске националности из Вељуна, Српског Благаја и Љесковца.<ref name="Геноцид"/> Тако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба, 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.{{sfn|Страњаковић|1991|p=253}} На Ђурђевдан 6. маја 1941. усташа Иван Шајфер, учитељ из Вељуна, са својом групом усташа и усташама из Слуња почео је да хапси Србе из Вељуна, Цвијановић Брда и Полоја. Том приликом ухапшено је око 500 Срба, а међу њима и прота Бранко Добросављевић парох из Вељуна и бивши народни посланик и његов син Небојша. Похапшени су прво доведени у жандармеријску станицу у Вељуну, а после неколико дана сви су одведени и поубијани код хрватског Благаја, у шуми званој Кестеновац. Том приликом усташе су на грозан начин убиле и проту Бранка и његовог сина Небојшу. Прво су пред очевим очима сина злостављали и мучили пуна три сата; копали му очи, секли нос и уши и боли га ножевима, па га тек онда убили. Отац је морао са почупаном брадом, док су га усташе стално тукле, сину над раком читати опело, падајући два пута у несвест. После тога су га натерали да ископа сам себи раку, злостављали га на исти начин као и сина, па га онда убили.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 155</ref> У селу Вељуну, срез Слуњ, „усташе су малодобне девојке силовали у цркви“.<ref>Михајло Новаковић, земљорадник из Вељунске Глине</ref>{{Непоуздан извор}} == Култура == У Вељуну је сједиште истоимене парохије [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Парохија Вељун припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу [[Епархија горњокарловачка|Епархије Горњокарловачке]].<ref name="Парохија Вељун">{{cite web |url= http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=81&Itemid=41&lang=sr |title=Архијерејско намјесништво карловачко: Парохија Вељун |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Српска православна црква: Епархија горњокарловачка |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=6. 6. 2012.}}</ref> У Вељуну је постојао храм Српске православне цркве [[Васкрс|Васкрсења Господњег]], изграђен 1824. године, а срушен 1942. године. Парохију сачињавају: Вељун, [[Точак (Слуњ)|Точак]], [[Вељунски Понорац]], [[Вељунска Глина]], [[Гробник (Слуњ)|Гробник]], [[Лаповац]], [[Шљивњак]], Загорије, Двориште и [[Чатрња (Крњак)|Чатрња]].<ref name="Парохија Вељун"/> == Становништво == Према попису становништва из 2011. године, насеље Вељун је имало 112 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |year=2011 |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131115161634/http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |archivedate=15. 11. 2013. |quote= |accessdate=2. 5. 2013. |url-status=dead }}</ref> {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;"| 1991. | style="text-align:center;"| 1981. | style="text-align:center;"| 1971. | style="text-align:center;"| 1961. |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | style="text-align:right;"| 429 | style="text-align:right;"| 486 | style="text-align:right;"| 670 | style="text-align:right;"| 744 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | style="text-align:right;"| 12 | style="text-align:right;"| 47 | | |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | style="text-align:right;"| 14 | style="text-align:right;"| 5 | style="text-align:right;"| 7 | style="text-align:right;"| 4 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Црногорци]] | | style="text-align:right;"| 2 | style="text-align:right;"| 2 | |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | style="text-align:right;"| 8 | | style="text-align:right;"| 13 | |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 463 | style="text-align:right;"| 540 | style="text-align:right;"| 692 | style="text-align:right;"| 748 |} {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1900= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961=748 |п1971=692 |п1981=540 |п1991=463 |п2001=114 |п2011хр=112 }} == Попис 1991. == На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Вељун је имало 463 становника, следећег националног састава: {{bar box |float=center |title=Попис 1991. |titlebar=#AAF |width=300px |bars= {{bar percent|[[Срби]]|#FF0000|429|92.65}} {{bar percent|[[Хрвати]]|#4169E1|14|3.02}} {{bar percent|[[Југословени]]|#C71585|12|2.59}} {{bar percent|[[Словенци]]|#FF55A3|1|0.21}} {{bar percent|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|#C19A6B|1|0.21}} {{bar percent|неопредељени|#C154C1|4|0.86}} {{bar percent|непознато|#A2A2D0|2|0.43}} |caption='''укупно''': 463 }} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * [http://www.jadovno.com/knjige-feljtoni/articles/radio-sam-svoj-seljacki-i-kovacki-posao.html ''Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида'', Ђуро Затезало, Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб, (2005)] {{ср}} == Спољашње везе == {{Портал|Хрватска}} {{Град Слуњ}} [[Категорија:Слуњ]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] [[Категорија:Насеља и општине у Хрватској са српском већином (2011)]] eeb0h7ty3riuy6b8gfr1ghib8yk0got 0 604165 25121915 23517991 2022-07-25T07:45:35Z UserNameSRB 198340 Ситно wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Доњи Полој је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Доњи Полој |слика = |опис_слике = |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]] |град = [[Слуњ]] |популација = {{decrease}} 11 |надм висина = 218 |поштански_код = 47243 Вељун |позивни_број = +385 47 |регистарска_ознака = |гшир = 45.239723 |гдуж = 15.518747 }} '''Доњи Полој''' је насељено мјесто [[Слуњ|града Слуња]], на [[Кордун]]у, [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Назив == Назив је од водоплавног земљишта. [[Славонски Брод]] има купалиште на Сави под именом Полој, а и Брођанин и први Србин који је опловио свијет [[Томо Скалица]] 1853. пише о [[Њукасл (Нови Јужни Велс)|Њукаслу]] да је '''земља сасвим полојита''' (поплавна).<ref>{{Cite book|last=Скалица|first=Томо|authorlink= |title=Галијом око свијета|year=2007.|url=|publisher=Удруга грађана Баштина|pages=146.|location=Славонски Брод|id=}}</ref> Сличних назива мјеста има још, као [[Полој]] и др. == Географија == Доњи Полој се налази око 23 км сјеверозападно од Слуња. == Историја == Србе у овом крају су власти дискриминисале и [[1909]]. године. Тако лист [[Србобран (лист)|Србобран]] пише да је тада уобичнајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башти, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из [[Крњак]]а премјештен у [[Доњи Будачки]], Никола Паић из Доњег Будачког у [[Дуњак]], Милош Здјелар из Дуњака у Полој, а учитељ Рибар из Полоја у Крњак. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 233, Прогањање народних учитеља|year= 1909.|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901 - 1914. - Српско коло 1903 - 1914.|year=2013.|url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник|pages=477.|location=Загреб, Београд|id=COBISS.SR-ID 201659660}}</ref> Доњи Полој се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. == Становништво == Према попису становништва из 2011. године, насеље Доњи Полој је имало 11 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |date=2011. |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131115161634/http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |archivedate=15. 11. 2013 |quote= |accessdate=2. 5. 2013. |url-status=dead }}</ref> {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;"| 1991. | style="text-align:center;"| 1981. | style="text-align:center;"| 1971. | style="text-align:center;"| 1961. |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | style="text-align:right;"| 31 | style="text-align:right;"| 48 | style="text-align:right;"| 69 | style="text-align:right;"| 82 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | | style="text-align:right;"| 3 | style="text-align:right;"| 6 | style="text-align:right;"| 1 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | | style="text-align:right;"| 1 | | style="text-align:right;"| 1 |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | style="text-align:right;"| 1 | | | |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 32 | style="text-align:right;"| 52 | style="text-align:right;"| 75 | style="text-align:right;"| 84 |} {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1900= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961=84 |п1971=75 |п1981=52 |п1991=32 |п2001=17 |п2011хр=11 }} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Хрватска}} {{клица-село-Карловачка жупанија}} {{Град Слуњ}} [[Категорија:Слуњ]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] 1tx4kalyd5kavme1e27czumsnehwj6k 25121917 25121915 2022-07-25T07:47:54Z UserNameSRB 198340 /* Историја */Ситна измена wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Доњи Полој је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Доњи Полој |слика = |опис_слике = |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]] |град = [[Слуњ]] |популација = {{decrease}} 11 |надм висина = 218 |поштански_код = 47243 Вељун |позивни_број = +385 47 |регистарска_ознака = |гшир = 45.239723 |гдуж = 15.518747 }} '''Доњи Полој''' је насељено мјесто [[Слуњ|града Слуња]], на [[Кордун]]у, [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Назив == Назив је од водоплавног земљишта. [[Славонски Брод]] има купалиште на Сави под именом Полој, а и Брођанин и први Србин који је опловио свијет [[Томо Скалица]] 1853. пише о [[Њукасл (Нови Јужни Велс)|Њукаслу]] да је '''земља сасвим полојита''' (поплавна).<ref>{{Cite book|last=Скалица|first=Томо|authorlink= |title=Галијом око свијета|year=2007.|url=|publisher=Удруга грађана Баштина|pages=146.|location=Славонски Брод|id=}}</ref> Сличних назива мјеста има још, као [[Полој]] и др. == Географија == Доњи Полој се налази око 23 км сјеверозападно од Слуња. == Историја == Србе у овом крају су власти дискриминисале још [[1909]]. године. Тако лист [[Србобран (лист)|Србобран]] пише да је тада уобичајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башти, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из [[Крњак]]а премјештен у [[Доњи Будачки]], Никола Паић из Доњег Будачког у [[Дуњак]], Милош Здјелар из Дуњака у Полој, а учитељ Рибар из Полоја у Крњак. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 233, Прогањање народних учитеља|year= 1909|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref><ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901 - 1914. - Српско коло 1903 - 1914.|year=2013.|url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник|page=477|location=Загреб, Београд|id=COBISS.SR-ID 201659660}}</ref> Доњи Полој се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. == Становништво == Према попису становништва из 2011. године, насеље Доњи Полој је имало 11 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |date=2011. |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131115161634/http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |archivedate=15. 11. 2013 |quote= |accessdate=2. 5. 2013. |url-status=dead }}</ref> {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;"| 1991. | style="text-align:center;"| 1981. | style="text-align:center;"| 1971. | style="text-align:center;"| 1961. |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | style="text-align:right;"| 31 | style="text-align:right;"| 48 | style="text-align:right;"| 69 | style="text-align:right;"| 82 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | | style="text-align:right;"| 3 | style="text-align:right;"| 6 | style="text-align:right;"| 1 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | | style="text-align:right;"| 1 | | style="text-align:right;"| 1 |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | style="text-align:right;"| 1 | | | |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 32 | style="text-align:right;"| 52 | style="text-align:right;"| 75 | style="text-align:right;"| 84 |} {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1900= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961=84 |п1971=75 |п1981=52 |п1991=32 |п2001=17 |п2011хр=11 }} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Хрватска}} {{клица-село-Карловачка жупанија}} {{Град Слуњ}} [[Категорија:Слуњ]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] t84ihs0fxasjuvlrwe4xaz8ctl9pso6 25121918 25121917 2022-07-25T07:48:16Z UserNameSRB 198340 /* Историја */Ситно wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Доњи Полој је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Доњи Полој |слика = |опис_слике = |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]] |град = [[Слуњ]] |популација = {{decrease}} 11 |надм висина = 218 |поштански_код = 47243 Вељун |позивни_број = +385 47 |регистарска_ознака = |гшир = 45.239723 |гдуж = 15.518747 }} '''Доњи Полој''' је насељено мјесто [[Слуњ|града Слуња]], на [[Кордун]]у, [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Назив == Назив је од водоплавног земљишта. [[Славонски Брод]] има купалиште на Сави под именом Полој, а и Брођанин и први Србин који је опловио свијет [[Томо Скалица]] 1853. пише о [[Њукасл (Нови Јужни Велс)|Њукаслу]] да је '''земља сасвим полојита''' (поплавна).<ref>{{Cite book|last=Скалица|first=Томо|authorlink= |title=Галијом око свијета|year=2007.|url=|publisher=Удруга грађана Баштина|pages=146.|location=Славонски Брод|id=}}</ref> Сличних назива мјеста има још, као [[Полој]] и др. == Географија == Доњи Полој се налази око 23 км сјеверозападно од Слуња. == Историја == Србе у овом крају су власти дискриминисале још [[1909]]. године. Тако лист [[Србобран (лист)|Србобран]] пише да је тада уобичајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башти, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из [[Крњак]]а премјештен у [[Доњи Будачки]], Никола Паић из Доњег Будачког у [[Дуњак]], Милош Здјелар из Дуњака у Полој, а учитељ Рибар из Полоја у Крњак.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 233, Прогањање народних учитеља|year= 1909|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref><ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901 - 1914. - Српско коло 1903 - 1914.|year=2013.|url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник|page=477|location=Загреб, Београд|id=COBISS.SR-ID 201659660}}</ref> Доњи Полој се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. == Становништво == Према попису становништва из 2011. године, насеље Доњи Полој је имало 11 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |date=2011. |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131115161634/http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |archivedate=15. 11. 2013 |quote= |accessdate=2. 5. 2013. |url-status=dead }}</ref> {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;"| 1991. | style="text-align:center;"| 1981. | style="text-align:center;"| 1971. | style="text-align:center;"| 1961. |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | style="text-align:right;"| 31 | style="text-align:right;"| 48 | style="text-align:right;"| 69 | style="text-align:right;"| 82 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | | style="text-align:right;"| 3 | style="text-align:right;"| 6 | style="text-align:right;"| 1 |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | | style="text-align:right;"| 1 | | style="text-align:right;"| 1 |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | style="text-align:right;"| 1 | | | |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 32 | style="text-align:right;"| 52 | style="text-align:right;"| 75 | style="text-align:right;"| 84 |} {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1900= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961=84 |п1971=75 |п1981=52 |п1991=32 |п2001=17 |п2011хр=11 }} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Хрватска}} {{клица-село-Карловачка жупанија}} {{Град Слуњ}} [[Категорија:Слуњ]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] lxhf2n0cc15k6gkizxs6dm5ip10sv80 0 604299 25121920 23399261 2022-07-25T07:55:01Z UserNameSRB 198340 Исправљање координата wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Благај}} {{кратак опис|Благај (Слуњ) је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Благај |слика = |опис_слике = |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]] |град = [[Слуњ]] |популација = {{decrease}} 27 |надм висина = 233 |поштански_код = 47243 Вељун |позивни_број = +385 47 |регистарска_ознака = |гшир = 45.2120138 |гдуж = 15.5416601 }} '''Благај''' је насељено мјесто [[Слуњ|града Слуња]], на [[Кордун]]у, [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Географија == Благај се налази око 13 км сјеверно од [[Слуњ]]а. Мјесто је настало спајањем бивших насеља '''Хрватски Благај''' и '''Српски Благај'''. == Историја == Благај је постојао у средњем веку, био са статусом "трг" и доживео је велики процват у 15. веку.<ref>"Дело", Београд 1897.</ref> Симо Скелеџић, грађанин и трговац карловачки, родом из Благаја, умро је 1799. године. Симо је оставио својом последњом вољом Фонду школском у Карловцу, своју кућу и све ствари, чија је вредност процењена на 13.521 ф. 46 новчића. Од тог новца купљена је школска зграда у Карловцу за 9.000 ф. у којој се читав век изводила настава.<ref>"Школски лист", Сомбор 1907.</ref> У Благају је основано православно парохијско звање и почеле су да се воде црквене матице 1780-1782. године. Православни храм посвећен Св. Георгију постојао је 1846. године, када су свештеници били Кузман и Симеон Мерђеновић. Благајска парохија је тада имала 2184 православца, а ка њој су гравитирале парохијске филијале: Цвијановић брдо, Кремен (са црквом Св. Николе), Гнојнице, Миљевац, Горња Глина, Глинице, Глина, Бандино село и Црно врело (са црквом Св. Параскеве).<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> Благај се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. === Усташки злочини у Другом светском рату === Тако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба, 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 253</ref> Попова јама – бездан у Хрватском Благају – Вељунски покољ 520 Срба мушкараца. == Становништво == Према попису становништва из 2011. године, насеље Благај је имало 27 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |others= |year=2011 |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131115161634/http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |archivedate=15. 11. 2013. |quote= |accessdate=2. 5. 2013. |pages= |url-status=dead }}</ref> {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1900= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961=345 |п1971=219 |п1981=104 |п1991=128 |п2001=38 |п2011хр=27 }} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Хрватска}} {{клица-село-Карловачка жупанија}} {{Град Слуњ}} [[Категорија:Слуњ]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] 55ml5015326ffgcrdddcgt9x75mkjfh 25121926 25121920 2022-07-25T07:57:04Z UserNameSRB 198340 /* Географија */Ситна измена wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Благај}} {{кратак опис|Благај (Слуњ) је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Благај |слика = |опис_слике = |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]] |град = [[Слуњ]] |популација = {{decrease}} 27 |надм висина = 233 |поштански_код = 47243 Вељун |позивни_број = +385 47 |регистарска_ознака = |гшир = 45.2120138 |гдуж = 15.5416601 }} '''Благај''' је насељено мјесто [[Слуњ|града Слуња]], на [[Кордун]]у, [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Географија == Благај се налази око 13 км сјеверозападно од [[Слуњ]]а. Мјесто је настало спајањем бивших насеља '''Хрватски Благај''' и '''Српски Благај'''. == Историја == Благај је постојао у средњем веку, био са статусом "трг" и доживео је велики процват у 15. веку.<ref>"Дело", Београд 1897.</ref> Симо Скелеџић, грађанин и трговац карловачки, родом из Благаја, умро је 1799. године. Симо је оставио својом последњом вољом Фонду школском у Карловцу, своју кућу и све ствари, чија је вредност процењена на 13.521 ф. 46 новчића. Од тог новца купљена је школска зграда у Карловцу за 9.000 ф. у којој се читав век изводила настава.<ref>"Школски лист", Сомбор 1907.</ref> У Благају је основано православно парохијско звање и почеле су да се воде црквене матице 1780-1782. године. Православни храм посвећен Св. Георгију постојао је 1846. године, када су свештеници били Кузман и Симеон Мерђеновић. Благајска парохија је тада имала 2184 православца, а ка њој су гравитирале парохијске филијале: Цвијановић брдо, Кремен (са црквом Св. Николе), Гнојнице, Миљевац, Горња Глина, Глинице, Глина, Бандино село и Црно врело (са црквом Св. Параскеве).<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> Благај се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. === Усташки злочини у Другом светском рату === Тако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба, 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 253</ref> Попова јама – бездан у Хрватском Благају – Вељунски покољ 520 Срба мушкараца. == Становништво == Према попису становништва из 2011. године, насеље Благај је имало 27 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |others= |year=2011 |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131115161634/http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |archivedate=15. 11. 2013. |quote= |accessdate=2. 5. 2013. |pages= |url-status=dead }}</ref> {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1900= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961=345 |п1971=219 |п1981=104 |п1991=128 |п2001=38 |п2011хр=27 }} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Хрватска}} {{клица-село-Карловачка жупанија}} {{Град Слуњ}} [[Категорија:Слуњ]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] 86v9un6q0rjlyxhpmm7q63lpmx6qvpz 0 604300 25121911 23171155 2022-07-25T07:34:42Z UserNameSRB 198340 Ситно wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Вељунска Глина је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској |место = Вељунска Глина |слика = |опис_слике = |област = [[Кордун]] |жупанија = [[Карловачка жупанија|Карловачка]] |град = [[Слуњ]] |популација = {{decrease}} 17 |надм_висина = |поштански_код = 47243 Вељун |позивни_број = +385 47 |регистарска_ознака = |гшир = 45.223841 |гдуж = 15.600286 }} '''Вељунска Глина''' је насељено мјесто [[Слуњ|града Слуња]], на [[Кордун]]у, [[Карловачка жупанија]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Географија == Вељунска Глина се налази око 16 км сјеверно од [[Слуњ]]а. == Историја == Вељунска Глина се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. == Становништво == Према попису становништва из 2011. године, насеље Вељунска Глина је имало 17 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |year=2011 |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131115161634/http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup04_4006.html |archivedate=15. 11. 2013 |quote= |accessdate=2. 5. 2013. |url-status=dead }}</ref> {{Попис становништва Југославије |извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> |п1828= |п1857= |п1869= |п1879= |п1880= |п1885= |п1890= |п1895= |п1900= |п1910= |п1921= |п1931= |п1948= |п1953= |п1961= |п1971= |п1981= |п1991= |п2001=20 |п2011хр=17 }} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Хрватска}} {{клица-село-Карловачка жупанија}} {{Град Слуњ}} [[Категорија:Слуњ]] [[Категорија:Кордун]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] brglh2gj22oygvp3w822udpf3icecpo 0 608514 25121204 24373386 2022-07-24T15:21:19Z Анонимус 01 294116 wikitext text/x-wiki {{филм | назив = Опасни траг | слика = Опасни траг.JPG | опис_слике = [[Филмски постер]] | ширина_слике = | оназив = | година = [[1984]]. | земља = {{Застава|СФРЈ}} | језик = [[Српски језик|српски]] | жанр = [[Трилер (филмски жанр)|Трилер]] | режија = [[Миомир Мики Стаменковић]] | сценарио = [[Душан Перковић]]<br /> [[Драган Марковић (новинар)|Драган Марковић]] | музика = [[Зоран Симјановић]] | продуцент = [[Милан Жмукић]]<br /> Директор филма<br /> [[Никола Поповић (продуцент)]] | улоге = [[Милан Штрљић]]<br /> [[Владислава Владица Милосављевић|Владислава Милосављевић]]<br /> [[Велимир Бата Живојиновић]]<br /> [[Ален Нури]] | компанија=[[Центар филм Београд]]<br /> [[Зета филм Будва]]<br /> [[Виба филм]] [[Љубљана]]<br /> [[Јадран филм]] [[Загреб]] | трајање = 84 минута | монтажа = [[Катарина Стојановић]] | сниматељ = [[Миливоје Миливојевић]] | сценографија = [[Драгољуб Ивков]]<br /> Костимограф<br /> Данка Петровска<br /> Тон<br /> Јордан Јаневски | награде = | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = 0087847 }} '''Опасни траг''' је [[Југославија|југословенски]] [[филм]] из [[1984]]. године. Режирао га је [[Миомир Мики Стаменковић|Миомир Стаменковић]]<ref name="Ртс" />, а [[сценарио]] су написали [[Душан Перковић]] и [[Драган Марковић (новинар)|Драган Марковић]].<ref>{{cite web|url=http://www.filmovi.com/yu/film/352.shtml|title=Опасни траг|publisher=filmovi.com |date= |accessdate=20. 8. 2013}}</ref> == Радња == {{Упозорење-филм}} Радња филма одвија се [[1980]]. године, а обухвата истините догађаје - деловање албанских иредентиста на Косову.<ref name="Ртс" /> Групу албанских екстремиста лови југославенска служба за сигурност.<ref name="Мој Тв">{{cite web |title=Опасни траг |url=https://mojtv.net/film/19574/opasni-trag.aspx |website=Мој Тв |access-date=20. 1. 2021}}</ref> Илегално уношење оружја на Косову из иностранства је било добро организовано али искусни републички и покрајински инспектори су се повезали са албанским студентом у иностранству и успели да открију читаву мрежу иредентиста.<ref name="Ртс">{{cite web |title=Опасни траг |url=https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/4017023/opasni-trag.html |website=Ртс |access-date=20. 1. 2021}}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Милан Штрљић]] || Нафи - Црни |- |[[Владислава Владица Милосављевић|Владица Милосављевић]] || Мила Јовановић |- |[[Велимир Бата Живојиновић]] || инспектор Коста Марковић |- |[[Енвер Петровци]] ||Професор Ћемаил |- |[[Ален Нури]] || Господин Ропер |- |[[Фарук Беголи]] || инспектор Рамиз |- |[[Мира Бањац]] || Милина мајка |- |[[Драгомир Фелба]] || Радник у мотелу |- |[[Милош Жутић]] || Управник мотела |- |[[Душан Јанићијевић]] || Инспектор у Београду |- |[[Мето Јовановски]] || Нафијев брат |- |[[Предраг Милинковић]] || Кондуктер у возу/ глас [[Милош Жутић]] |- |[[Душан Тадић (глумац)|Душан Тадић]] || Јанко |- |[[Душан Вујновић]] || портир |- |[[Абдурахман Шаља]] || Хaсaн |- |[[Бранко Видаковић]] || Рустeм |- |[[Вељко Мандић]] || Албанац 1 |- |[[Иван Клеменц]] || инспектор |- |[[Владан Живковић]] || возач камиона |- |[[Младен Андрејевић]] || инспектор |- |[[Слободан Димитријевић]] || Странац |- |[[Истреф Беголи]] || Шабан |- |[[Панче Камџик]] || Албанац 2 |- |[[Сабина Ајрула]] || Болничарка |- |[[Јорданчо Чевревски]] || рецепционар |- |[[Петре Арсовски]] || Инспектор |- |[[Јовица Михајловски]] || инспектор |- |[[Мустафа Јашар]] || |- |[[Обрен Хелцер]] || Човек из воза |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0087847|title=Опасни траг}} [[Категорија:Филмови 1984.]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Црногорски играни филмови]] [[Категорија:Словеначки играни филмови]] [[Категорија:Хрватски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (цг)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (сло)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (хрв)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Црногорски филмови]] [[Категорија:Словеначки филмови]] [[Категорија:Хрватски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] mvk4ashgyas0jnnwhzuh7vbejns9360 25121208 25121204 2022-07-24T15:22:30Z Анонимус 01 294116 wikitext text/x-wiki {{филм | назив = Опасни траг | слика = Опасни траг.JPG | опис_слике = [[Филмски постер]] | ширина_слике = | оназив = | година = [[1984]]. | земља = {{Застава|СФРЈ}} | језик = [[Српски језик|српски]] | жанр = [[Трилер (филмски жанр)|Трилер]] | режија = [[Миомир Мики Стаменковић]] | сценарио = [[Душан Перковић]]<br /> [[Драган Марковић (новинар)|Драган Марковић]] | музика = [[Зоран Симјановић]] | продуцент = [[Милан Жмукић]]<br /> Директор филма<br /> [[Никола Поповић (продуцент)]] | улоге = [[Милан Штрљић]]<br /> [[Владислава Владица Милосављевић|Владислава Милосављевић]]<br /> [[Велимир Бата Живојиновић]]<br /> [[Ален Нури]]<br /> [[Енвер Петровци]] | компанија=[[Центар филм Београд]]<br /> [[Зета филм Будва]]<br /> [[Виба филм]] [[Љубљана]]<br /> [[Јадран филм]] [[Загреб]] | трајање = 84 минута | монтажа = [[Катарина Стојановић]] | сниматељ = [[Миливоје Миливојевић]] | сценографија = [[Драгољуб Ивков]]<br /> Костимограф<br /> Данка Петровска<br /> Тон<br /> Јордан Јаневски | награде = | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = 0087847 }} '''Опасни траг''' је [[Југославија|југословенски]] [[филм]] из [[1984]]. године. Режирао га је [[Миомир Мики Стаменковић|Миомир Стаменковић]]<ref name="Ртс" />, а [[сценарио]] су написали [[Душан Перковић]] и [[Драган Марковић (новинар)|Драган Марковић]].<ref>{{cite web|url=http://www.filmovi.com/yu/film/352.shtml|title=Опасни траг|publisher=filmovi.com |date= |accessdate=20. 8. 2013}}</ref> == Радња == {{Упозорење-филм}} Радња филма одвија се [[1980]]. године, а обухвата истините догађаје - деловање албанских иредентиста на Косову.<ref name="Ртс" /> Групу албанских екстремиста лови југославенска служба за сигурност.<ref name="Мој Тв">{{cite web |title=Опасни траг |url=https://mojtv.net/film/19574/opasni-trag.aspx |website=Мој Тв |access-date=20. 1. 2021}}</ref> Илегално уношење оружја на Косову из иностранства је било добро организовано али искусни републички и покрајински инспектори су се повезали са албанским студентом у иностранству и успели да открију читаву мрежу иредентиста.<ref name="Ртс">{{cite web |title=Опасни траг |url=https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/4017023/opasni-trag.html |website=Ртс |access-date=20. 1. 2021}}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Милан Штрљић]] || Нафи - Црни |- |[[Владислава Владица Милосављевић|Владица Милосављевић]] || Мила Јовановић |- |[[Велимир Бата Живојиновић]] || инспектор Коста Марковић |- |[[Енвер Петровци]] ||Професор Ћемаил |- |[[Ален Нури]] || Господин Ропер |- |[[Фарук Беголи]] || инспектор Рамиз |- |[[Мира Бањац]] || Милина мајка |- |[[Драгомир Фелба]] || Радник у мотелу |- |[[Милош Жутић]] || Управник мотела |- |[[Душан Јанићијевић]] || Инспектор у Београду |- |[[Мето Јовановски]] || Нафијев брат |- |[[Предраг Милинковић]] || Кондуктер у возу/ глас [[Милош Жутић]] |- |[[Душан Тадић (глумац)|Душан Тадић]] || Јанко |- |[[Душан Вујновић]] || портир |- |[[Абдурахман Шаља]] || Хaсaн |- |[[Бранко Видаковић]] || Рустeм |- |[[Вељко Мандић]] || Албанац 1 |- |[[Иван Клеменц]] || инспектор |- |[[Владан Живковић]] || возач камиона |- |[[Младен Андрејевић]] || инспектор |- |[[Слободан Димитријевић]] || Странац |- |[[Истреф Беголи]] || Шабан |- |[[Панче Камџик]] || Албанац 2 |- |[[Сабина Ајрула]] || Болничарка |- |[[Јорданчо Чевревски]] || рецепционар |- |[[Петре Арсовски]] || Инспектор |- |[[Јовица Михајловски]] || инспектор |- |[[Мустафа Јашар]] || |- |[[Обрен Хелцер]] || Човек из воза |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0087847|title=Опасни траг}} [[Категорија:Филмови 1984.]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Црногорски играни филмови]] [[Категорија:Словеначки играни филмови]] [[Категорија:Хрватски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (цг)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (сло)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (хрв)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Црногорски филмови]] [[Категорија:Словеначки филмови]] [[Категорија:Хрватски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] b9ouw1jsrf6pzhm6pqj6hdboith42ca 0 608992 25121051 24415233 2022-07-24T12:18:43Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Лестер Б. Пирсон | слика = Lester B. Pearson with a pencil.jpg | опис_слике = Пирсон са [[оловка|оловком]] у руци, 1944. године | функција_1 = 14. [[Премијер Канаде|премијер]] [[Канада|Канаде]] | почетак_функције_1 = [[22. април]] [[1963]] | крај_функције_1 = [[20. април]] [[1968]]. | претходник_1 = Џон Дифенбејкер | монарх_1 = [[Елизабета II]] | гувернер_1 = | функција_2 = | датум_функције_2 = — | датум_рођења = {{Датум рођења|1897|4|23}} | место_рођења = [[Торонто]] | држава_рођења = {{зас слика|Flag of Canada (1868–1921).svg}} [[Канада]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1972|12|27|1897|4|23}} | место_смрти = [[Отава]] | држава_смрти = {{застава|Канада}} | порекло = [[Енглези|енглеско]], [[Ирци|ирско]] и [[Американци|америчко]] | вероисповест = [[Методизам]], касније [[Уједињена методистичка црква|Уједињена црква Канаде]] | партија = [[Либерална партија Канаде]] | супружник= Марјон Пирсон | деца = син Џефри и кћерка Патриша | универзитет = [[Универзитет у Торонту]],<br />[[Универзитет у Оксфорду]] | професија = [[Војник]], [[diplomatija|дипломата]], [[политика|политичар]], [[академија|академик]] и [[историја|историчар]] |потпис = Lester B Pearson Signature 2.svg }} '''Лестер Болз Пирсон''' ({{јез-енгл|Lester Bowles Pearson}}; [[Торонто]], [[23. април]] [[1897]] — [[Отава]], [[27. децембар]] [[1972]]) је био [[канада|канадски]] [[политика|политичар]] и [[премијер Канаде]]. Добитник је [[Нобелова награда за мир|Нобелове награде за мир]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Lester-B-Pearson|title=Lester B. Pearson {{!}} Biography & Facts|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2021-02-02}}</ref> У [[Први светски рат|Првом светском рату]] је служио као каплар и болничар у [[Србија у Првом светском рату|српској војсци]].<ref name="Најстарија пломба на свету">{{cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/62701/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83 |author=''[[Политика]]'' |title=Најстарија пломба на свету |accessdate=01. 7. 2012. |year=2008-11-16}}</ref> == Види још == * [[Премијер Канаде]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти | commons = Lester B. Pearson | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Лестер Пирсон | wikinews = }} * [https://web.archive.org/web/20050307185746/http://collections.ic.gc.ca/discourspm/anglais/lbp/bio.html Биографија на енглеском] {{Нобелова награда за мир}} {{Добитници Нобелове награде 1957.|state = collapsed}} {{Премијери Канаде}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Пирсон, Лестер}} [[Категорија:Рођени 1897.]] [[Категорија:Умрли 1972.]] [[Категорија:Торонтоњани]] [[Категорија:Премијери Канаде]] [[Категорија:Канадски политичари]] [[Категорија:Канадски нобеловци]] [[Категорија:Нобеловци за мир]] pr52uh1nl7g0j8tnsu19nflhxsasdtk 0 614339 25121040 23647254 2022-07-24T12:02:29Z 46.239.0.71 /* Живот и каријера */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | име = Андреј Гречко | слика = Andrei Grechko 6.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = Андреј Антонович Гречко | датум_рођења = {{датум рођења|1903|10|17}} | место_рођења = [[Голодајевка]] | држава_рођења = [[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1976|4|26|1903|10|17}} | место_смрти = [[Москва]] | држава_смрти = [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] | школа = [[Војна академија Ворошилов]], [[Војна академија М. В. Фрунзе]] | војска = | године_служења = | чин = | род = | јединица = | битке = | награде = | каснији_рад = | потпис = }} '''Андреј Антонович Гречко''' ({{јез-ру|Андре́й Анто́нович Гре́чко}}; [[Голодајевка]], [[17. октобар]] [[1903]] — [[Москва]], [[26. април]] [[1976]]) је био [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] генерал, [[Маршал Совјетског Савеза|маршал]] и министар одбране. == Живот и каријера == Андреј Гречко је рођен у малом месту близу [[Ростов на Дону|Ростова на Дону]] као син украјинских сељака. Придружио се [[Црвена армија|Црвеној армији]] 1919, и био део „[[Семјон Буђони|Буђонијеве]] коњице“. Након [[Руски грађански рат|Грађанског рата]], Гречко је уписао коњичку школу у [[Таганрог]]у, где је дипломирао 1926. Постао је члан [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|КПСС]] 1928, и дипломирао на [[Војна академија Фрунзе|Војној академији Фрунзе]] 1936.<ref name="андреј" /> Након тога је похађао [[Совјетска генералштабна академија|Совјетску генералштабну академију]], где је дипломирао 1941, само пар недеља пре почетка [[Операција Барбароса|Операције Барбароса]]. Гречкова прва командна дужност током [[Источни фронт (Други светски рат)|Другог светског рата]] је била у 34. коњичкој дивизији, која се храбро држала око [[Кременчуг]]а (близу [[Кијев]]а) у [[Украјина|Украјини]]. 15. јануара 1942. Гречку је дата команда над целим 5. коњичким корпусом. Почев од 15. априла 1942. па до 16. октобра 1943, Гречко је командовао [[12. армија (Совјетски Савез)|12. армијом]], 47. армијом, [[18. армија (Совјетски Савез)|18. армијом]], и 56. армијом. Све ове јединице су биле део [[Севернокавкаски фронт|Севернокавкаског фронта]]. У октобру 1943, Гречко је унапређен у заменика главнокомандујућег [[1. украјински фронт|1. украјинског фронта]]. Затим, 14. децембра 1943. је постао командант 1. гардијске армије, што је дужност на којој је био до краја рата.<ref name="андреј">{{cite web |title=Андреј Антонович Гречко |url=http://www.drugisvetski.com/wordpress/2017/05/02/andrej-antonovic-grecko/ |website=Други светски рат |accessdate=19. 1. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190120043402/http://www.drugisvetski.com/wordpress/2017/05/02/andrej-antonovic-grecko/ |archive-date=20. 01. 2019 |url-status=dead }}</ref> Прва гардијска армија је била део [[4. украјински фронт|4. украјинског фронта]], који је водио генерал армиje Петров. Гречко је водио 1. гардијску у већем броју офанзивних операциja y Чехословaчкоj. Након рата Гречко је био командант [[Кијевски војни округ|Кијевског војног округа]] до 1953. Између 1953. и 1957. је био главнокомандујући [[Совјетске снаге у Источној Немачкој|Совјетских снага у Источној Немачкој]]. 11. марта 1955, Гречко је, са пет других колега високог чина, који су сви стекли углед током [[Други светски рат|Другог светског рата]], унапређен у чин [[Маршал Совјетског Савеза|Маршала Совјетског Савеза]].<ref name="андреј" /> ОД 1957. до 1960, Гречко је био главнокомандујући копнених снага, а од 1960. до 1967, је био главнокомандујући снага [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. 12. априла 1967. је постављен за министра одбране, што је дужност коју је предузео убрзо након што је умро маршал [[Родион Малиновски]]. Гречко је на овој дужности био до своје смрти 1976. Током 1970-их, Гречко је био председавајући уређивачке комисије која је писала совјетску историју Другог светског рата. Гречко је био активни члан Комунистичке партије, и члан [[Политбиро Комунистичке партије Совјетског Савеза|Политбироа]]. Као министар одбране је помогао модернизацију совјетске војске, и био је у великој мери значајан за очување снаге совјетске државе. Урна са његовим пепелом је смештена у некрополи у зиду Кремља. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Andrei Grechko}} {{маршали Совјетског Савеза}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Гречко, Андреј}} [[Категорија:Рођени 1903.]] [[Категорија:Умрли 1976.]] [[Категорија:Маршали Совјетског Савеза]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Совјетски министри одбране]] rbqtoasfj1j179k5jtgn65awjecxqwp 0 617008 25121137 24731359 2022-07-24T14:00:57Z 93.87.220.253 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Зорица Атанасовска | слика = | опис_слике = | слика_ширина = | пуно_име = | датум_рођења = | место_рођења = | држава_рођења = | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = | активност = 1988—данас | занимање = глумица | супружник = | партнер = | деца = | битна улога = | презентација = | потпис = | имдб = 0040275 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = }} '''Зорица Атанасовска''' је српска филмска глумица позната по мањим, али запаженим улогама у домаћим филмовима. [[Публика]] ће је посебно памтити по улогама у серијалу филмова „[[Ћао, инспекторе]]“. Прву улогу остварила је [[1988]]. године у претпоследњем наставку [[Луде године|„Лудих година“]] под називом „[[Сулуде године]]“. [[1989]]. године добија мању улогу у другом наставку култног југословенског филма о [[Лепа Брена|Лепој Брени]]: [[Хајде да се волимо 2|„Хајде да се волимо“]], глумећи страну туристкињу. Исте године глуми проститутку у филму [[Полтрон (филм)|„Полтрон“]]. У другом делу фила „Ћао инспекторе“, под називом „[[Вампири су међу нама]]“, [[1989]]. глумила је помоћницу доктора, стручњака за пресађивање људских органа, док се у четвртом делу истог филма „[[Дама која убија]]“, [[1992]]. године појавила као заносна девојка коју Боки, главни јунак филма неуспешно покушава да освоји. Појављује се и у филму „[[Жикина женидба]]“ [[1992]]. у улози [[Живорад Жика Павловић|Жикине]] удаваче. Године [[1992]]. остварује и прву већу улогу глумећи Секулину комшику у филму „[[Секула невино оптужен]]“. Године [[1993]]. појављује се у филму „[[Боље од бекства]]“, док [[1994]]. године остварује улогу у филму [[Драгана Мирковић|Драгане Мирковић]], „[[Слатко од снова]]“ и у филму „[[Ни на небу, ни на земљи|Ни на небу ни на земљи]]“. Медији су је доводили у романтичну везу са [[Капетан Драган|Капетаном Драганом]], што је она негирала, тврдећи да се радило само о пријатељском односу.<ref>[http://www.pressonline.rs/info/politika/117490/ako-vam-kazem-ko-sam-moracu-da-vas-ubijem.html "Ако вам кажем ко сам мораћу да вас убијем", Прес (16. мај 2010)]</ref> У каснијим годинама бавила се естрадним менаџерством.<ref>[http://arhiva.kurir-info.rs/arhiva/2004/novembar/17/ST-04-17112004.shtml А од деде, деде, 13 ари плаца, Курир (17. новембар 2004)]</ref><ref>[http://www.balkanmedia.com/iza-kulisa-menadzeri-i-pevaci-ne-mogu-jedni-bez-drugih-cl1505.html Менаџери и певачи не могу једни без других, Балканмедија, (23. септембар 2011)]</ref> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|0040275|Зорица Атанаскова}} {{DEFAULTSORT:Атанасовска, Зорица}} [[Категорија:Српске глумице]] [[Категорија:Биографије живих особа]] 71qocjkqssb9z7pudenamneej65qcbe 0 621549 25121492 24330649 2022-07-24T19:41:00Z 24.135.146.9 wikitext text/x-wiki {{БЖО-БИ}} {{Кутијица за глумце | име = Надежда Вукићевић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | надимак = Нађа | датум_рођења = {{датум рођења|1945|10|23|год=да}} | место_рођења = [[Ратаје]] | држава_рођења = [[Федеративна Народна Република Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | awards = | имдб = 0904347 }} '''Надежда Вукићевић''' ([[Ратаје (Врање)|Ратаје]], [[23. октобар]] [[1945]]) je [[списак српских глумаца|српска глумица]]<ref>{{cite web |title=Надежда Вукићевић |url=http://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=10750 |website=Театрослов |access-date=24. 1. 2022}}</ref>. == Каријера == Сем у остварењима домаће кинематографије Надежда дала је свој печат и неким Америчким филмовима. Публици ће остати позната по улози у серији [[Бољи живот]], као и улози Евице у филму [[Шпијун на штиклама]]. Иза себе има тридесетак улога у филмовима различитих тематика. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-те |- | 1967. || [[Очи пуне звезда]] || |- | 1968. || [[Делије (филм)|Делије]] || |- | 1968. || [[Пре истине]] || Проститутка |- | 1969. || [[Лећи на руду]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-те |- | 1971. || [[Дипломци]] || Милева , Будина девојка |- | 1973. || [[Штићеник (филм из 1973)|Штићеник]] || |- | 1973. || [[Паја и Јаре]] || Нађ Илонка |- | 1973. || [[Бачарски дивани]] || |- | 1973. || [[Позориште у кући|Позориште у кући 2]] || Гошћа на матури |- | 1974. || [[Провод (ТВ филм из 1974)|Провод]] (ТВ) || Девојка из бара |- | 1974. || [[Против Кинга]] || |- | 1975. || [[Црни петак]] || Странка са шалтера |- | 1975. || [[Мамика, хвата ме паника]] || |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || Мала Вука |- | 1977. || [[Марија (филм)|Марија]] || Јелка |- | 1979. || [[Последња трка]] |- | 1979. || [[Слом]] || вереница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-те |- | 1980. || [[Дошло доба да се љубав проба]] || Вишња |- | 1980. || [[Позоришна веза]] || Сестра у старачком дому |- | 1981. || [[Бановић Страхиња]] || Госпођа на двору Југ Богдана |- | 1982. || [[Сијамци]] || Цецина мајка |- | 1982. || [[Приче преко пуне линије]] || |- | 1982. || [[Прогон]] || [[Фолксдојчери|Фолксдојчерка]] |- | 1983. || [[Маховина на асфалту]] || Јаворка |- | 1984. || [[Oпасни траг]] || |- | 1988. || [[Шпијун на штиклама]] || Евица |- | 1988. || [[Сунцокрети]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-те |- | 1987—1991. || [[Бољи живот]] || Професорка хемије |- | 1997. || [[Брат (филм)|Брат]] || |} == Референце == рефлист == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0904347|name=Надежда Вукићевић}} {{DEFAULTSORT:Вукићевић, Надежда}} [[Категорија:Српске глумице]] [[Категорија:Југословенски глумци]] jsr5u4yjwxocrxlua76bti1nb79d60d 25121494 25121492 2022-07-24T19:42:56Z 24.135.146.9 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{БЖО-БИ}} {{Кутијица за глумце | име = Надежда Вукићевић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | надимак = Нађа | датум_рођења = {{датум рођења|1945|10|23|год=да}} | место_рођења = [[Ратаје]] | држава_рођења = [[Федеративна Народна Република Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | awards = | имдб = 0904347 }} '''Надежда Вукићевић''' ([[Ратаје (Врање)|Ратаје]], [[23. октобар]] [[1945]]) je [[списак српских глумаца|српска глумица]]<ref>{{cite web |title=Надежда Вукићевић |url=http://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=10750 |website=Театрослов |access-date=24. 1. 2022}}</ref>. == Каријера == Сем у остварењима домаће кинематографије Надежда дала је свој печат и неким Америчким филмовима. Публици ће остати позната по улози у серији [[Бољи живот]], као и улози Евице у филму [[Шпијун на штиклама]]. Иза себе има тридесетак улога у филмовима различитих тематика. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-те |- | 1967. || [[Очи пуне звезда]] || |- | 1968. || [[Делије (филм)|Делије]] || |- | 1968. || [[Пре истине]] || Проститутка |- | 1969. || [[Лећи на руду]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-те |- | 1971. || [[Дипломци]] || Милева , Будина девојка |- | 1973. || [[Штићеник (филм из 1973)|Штићеник]] || |- | 1973. || [[Паја и Јаре]] || Нађ Илонка |- | 1973. || [[Бачарски дивани]] || |- | 1973. || [[Позориште у кући|Позориште у кући 2]] || Гошћа на матури |- | 1974. || [[Провод (ТВ филм из 1974)|Провод]] (ТВ) || Девојка из бара |- | 1974. || [[Против Кинга]] || |- | 1975. || [[Црни петак]] || Странка са шалтера |- | 1975. || [[Мамика, хвата ме паника]] || |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || Мала Вука |- | 1977. || [[Марија (филм)|Марија]] || Јелка |- | 1979. || [[Последња трка]] |- | 1979. || [[Слом]] || вереница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-те |- | 1980. || [[Дошло доба да се љубав проба]] || Вишња |- | 1980. || [[Позоришна веза]] || Сестра у старачком дому |- | 1981. || [[Бановић Страхиња]] || Госпођа на двору Југ Богдана |- | 1982. || [[Сијамци]] || Цецина мајка |- | 1982. || [[Приче преко пуне линије]] || |- | 1982. || [[Прогон]] || [[Фолксдојчери|Фолксдојчерка]] |- | 1983. || [[Маховина на асфалту]] || Јаворка |- | 1984. || [[Oпасни траг]] || |- | 1988. || [[Шпијун на штиклама]] || Евица |- | 1988. || [[Сунцокрети]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-те |- | 1987—1991. || [[Бољи живот]] || Професорка хемије |- | 1997. || [[Брат (филм)|Брат]] || |} == Референце == рефлист == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0904347|name=Надежда Вукићевић}} {{DEFAULTSORT:Вукићевић, Надежда}} [[Категорија:Рођени 1945]] [[Категорија:Српске глумице]] [[Категорија:Југословенски глумци]] cr6biula2tznqc4ncc8qgmr4p4mwqmi 0 642808 25122103 23323145 2022-07-25T10:56:47Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Председник Владе Албаније]] на [[Председник Владе Републике Албаније]] wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}} '''Председник Владе Албаније''' је шеф извршне власти у [[Албанија|Албанији]]. == Списак == * [[Енвер Хоџа]] (Enver Hoxha) ([[1944]]—[[1954]]) * [[Мехмет Шеху]] (Mehmet Shehu) ([[1954]]—[[1981]]) * [[Адил Чарчани]] (Adil Çarçani) ([[1982]]—[[1991]]) * [[Фатос Нано]] (Fatos Nano) ([[1991]]) * [[Или Буфи]] (Ylli Bufi) ([[1991]]) * [[Вилсон Ахмети]] (Vilson Ahmeti) ([[1991]]—[[1992]]) * [[Александер Мекси]] (Aleksander Meksi) ([[1992]]—[[1997]]) * [[Башким Фино]] (Bashkim Fino) ([[1997]]) * [[Фатос Нано]] ([[1997]]—[[1998]]) * [[Пандели Мајко]] (Pandeli Majko) ([[1998]]—[[1999]]) * [[Илир Мета]] (Ilir Meta) ([[1999]]—[[2002]]) * [[Пандели Мајко]] (2. пут) ([[2002]]) * [[Фатос Нано]] ([[2002]]—[[2005]]) * [[Сали Бериша]] (Sali Berisha) ([[2005]]—[[2013]]) * [[Еди Рама]] (од 2013) == Види још == * [[Председник Албаније]] == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20120113082041/http://www.keshilliministrave.al/ Председник Владе Албаније (званични сајт)] {{Шефови држава и влада Европе}} [[Категорија:Политика Албаније|Албанија, списак премијера]] [[Категорија:Премијери Албаније|*]] 9yht3u0twdrxpurr62uofgamuuxumh7 0 677509 25121056 21928805 2022-07-24T12:22:12Z Свифт 34761 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:Wickiana5.jpg|мини|220px|Спаљивање три вештице у [[Баден (Швајцарска)|Бадену]] у Швајцарској (1585); [[Јохан Јакоб Вик]]]] '''Лов на вештице''' је израз који означава потрагу за особама које се баве [[врачање]]м, односно доказима о таквој активности у друштвима у којима се чарање сматра противзаконитим и/или супротним обичајем. У ужем смислу се под тиме подразумевају друштвени феномени који садрже елементе [[морална паника|моралне панике]]<ref>{{Cite book|last1=Goode|first1=Erich|author2=Nachman Ben-Yehuda|title=Moral Panics: The Social Construction of Deviance|url=http://books.google.com/books?id=SbY2Mksi1kcC&pg=PA195|year=2010|publisher=Wiley |pages=195}}</ref>, [[масовна хистерија|масовне хистерије]]<ref>{{Cite book|author=Lois Martin|title=A Brief History of Witchcraft|url=http://books.google.com/books?id=mfPUIwtKG4cC&pg=PA5|year=2010|publisher=Running Press|pages=5}}</ref> и [[линчовање|линча]], а понекад укључују службену, односно [[држава|државну]] санкцију кроз суђења вештицама или чаробњацима. У још ужем смислу, под тиме се подразумева [[Суђења вештицама у новом веку|класични период прогона вештица]], када су се од 15. до 18. века вештице прогониле у тадашњој [[Европа|Европи]] и [[Северна Америка|Северној Америци]]. То је довело до [[смртна казна|погубљења]] између 40.000 и 60.000 људи, најчешће жена. Тај период се завршио када су у европским земљама завладале идеје [[рационализам|рационализма]] и [[просветитељство|просветитељства]], па су одредбе о забрани и кажњавању чаробњаштва избачене из [[закон]]а. Лов на вештице се од тада углавном практикује у неевропским земљама, а данас је присутан у [[Подсахарска Африка|подсахарској Африци]], [[Индија|Индији]] и [[Папуа Нова Гвинеја|Папуи Новој Гвинеји]], док законске казне постоје у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]] и [[Камерун]]у. У Пољској је прва вештица осуђена и спаљена на ломачи у Познању 1511. године, а пракса се наставила до 1776. године када је паралемнт у Варшави то забранио.<ref>[http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2015&mm=09&dd=13&nav_id=1038764 Пољска подиже први споменик спаљеној вештици (Б92, 13. септембар 2015)]</ref> У савременом смислу, израз се користи за свако хистерично прогањање наводних [[подривање|субверзора]], [[државни непријатељ|државних непријатеља]] или [[злостављање|злостављача]]. Као примери обично служе [[макартизам|макартистички]] лов на вештице у САД педесетих година двадесетог века и [[хистерија због злостављања деце у вртићима]] осамдесетих и деведесетих година истог века. == Види још == * [[Суђења вештицама из Сејлема|Суђење вештицама из Сејлема]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book |ref= harv|last1=Goode|first1=Erich|author2=Nachman Ben-Yehuda|title=Moral Panics: The Social Construction of Deviance|url=http://books.google.com/books?id=SbY2Mksi1kcC&pg=PA195|year=2010|publisher=Wiley |pages=195}} * {{Cite book |ref= harv|author=Lois Martin|title=A Brief History of Witchcraft|url=http://books.google.com/books?id=mfPUIwtKG4cC&pg=PA5|year=2010|publisher=Running Press|pages=5}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Witch trials}} *[https://www.youtube.com/watch?v=rPqxGRNtoe8&t=726s Столеће убијања: Лов на вештице - 1. епизода (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=Vx5KtyrLE30 Столеће убијања: Лов на вештице - 2. епизода (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] * [http://www.summerlands.com/crossroads/remembrance/_remembrance/stages_witch_trial.htm The Stages of a Witch Trial] — a series of articles by Jenny Gibbons. * [http://www.newadvent.org/cathen/15674a.htm 1913 Catholic Encyclopedia entry on "Witchcraft"] * Jenny Gibbons (1998). [https://web.archive.org/web/20130423191921/http://draeconin.com/database/witchhunt.htm Draeconin.com]. Retrieved 21 November 2006. * [http://www.bede.org.uk/decline.htm The Decline and End of Witch Trials in Europe] by James Hannam * [https://web.archive.org/web/20111207164329/http://www.visualstatistics.net/east-west/Witch%20Trials/Witch%20Trials.htm Witch Trials] * [http://stevenroyedwards.com/alicekyteler.html Dame Alice le Kyteler, convicted of witchcraft in Kilkenny, Ireland, 1324] * [http://www.elizabethan-era.org.uk/elizabethan-superstitions.htm Elizabethan Superstitions in the Elizabethan Period] by Linda Alchin * Douglas Linder (2005), [https://web.archive.org/web/20090603030841/http://www.law.umkc.edu/faculty/projects/ftrials/salem/witchhistory.html A Brief History of Witchcraft Persecutions before Salem] * [http://skyelander.orgfree.com/menu13.html Witchcraft in Scotland] [[Категорија:Лов на вештице| ]] [[Категорија:Сујеверје]] 5bwjd3r23396a94w885m2mpql9ilpsn 25121258 25121056 2022-07-24T16:03:13Z Свифт 34761 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:Wickiana5.jpg|мини|220px|Спаљивање три вештице у [[Баден (Швајцарска)|Бадену]] у Швајцарској (1585); [[Јохан Јакоб Вик]]]] '''Лов на вештице''' је израз који означава потрагу за особама које се баве [[врачање]]м, односно доказима о таквој активности у друштвима у којима се чарање сматра противзаконитим и/или супротним обичајем. У ужем смислу се под тиме подразумевају друштвени феномени који садрже елементе [[морална паника|моралне панике]]<ref>{{Cite book|last1=Goode|first1=Erich|author2=Nachman Ben-Yehuda|title=Moral Panics: The Social Construction of Deviance|url=http://books.google.com/books?id=SbY2Mksi1kcC&pg=PA195|year=2010|publisher=Wiley |pages=195}}</ref>, [[масовна хистерија|масовне хистерије]]<ref>{{Cite book|author=Lois Martin|title=A Brief History of Witchcraft|url=http://books.google.com/books?id=mfPUIwtKG4cC&pg=PA5|year=2010|publisher=Running Press|pages=5}}</ref> и [[линчовање|линча]], а понекад укључују службену, односно [[држава|државну]] санкцију кроз суђења вештицама или чаробњацима. У још ужем смислу, под тиме се подразумева [[Суђења вештицама у новом веку|класични период прогона вештица]], када су се од 15. до 18. века вештице прогониле у тадашњој [[Европа|Европи]] и [[Северна Америка|Северној Америци]]. То је довело до [[смртна казна|погубљења]] између 40.000 и 60.000 људи, најчешће жена. Тај период се завршио када су у европским земљама завладале идеје [[рационализам|рационализма]] и [[просветитељство|просветитељства]], па су одредбе о забрани и кажњавању чаробњаштва избачене из [[закон]]а. Лов на вештице се од тада углавном практикује у неевропским земљама, а данас је присутан у [[Подсахарска Африка|подсахарској Африци]], [[Индија|Индији]] и [[Папуа Нова Гвинеја|Папуи Новој Гвинеји]], док законске казне постоје у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]] и [[Камерун]]у. У Пољској је прва вештица осуђена и спаљена на ломачи у Познању 1511. године, а пракса се наставила до 1776. године када је паралемнт у Варшави то забранио.<ref>[http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2015&mm=09&dd=13&nav_id=1038764 Пољска подиже први споменик спаљеној вештици (Б92, 13. септембар 2015)]</ref> У савременом смислу, израз се користи за свако хистерично прогањање наводних [[подривање|субверзора]], [[државни непријатељ|државних непријатеља]] или [[злостављање|злостављача]]. Као примери обично служе [[макартизам|макартистички]] лов на вештице у САД педесетих година двадесетог века и [[хистерија због злостављања деце у вртићима]] осамдесетих и деведесетих година истог века. == Види још == * [[Суђења вештицама из Сејлема|Суђење вештицама из Сејлема]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book |ref= harv|last1=Goode|first1=Erich|author2=Nachman Ben-Yehuda|title=Moral Panics: The Social Construction of Deviance|url=http://books.google.com/books?id=SbY2Mksi1kcC&pg=PA195|year=2010|publisher=Wiley |pages=195}} * {{Cite book |ref= harv|author=Lois Martin|title=A Brief History of Witchcraft|url=http://books.google.com/books?id=mfPUIwtKG4cC&pg=PA5|year=2010|publisher=Running Press|pages=5}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Witch trials}} *[https://www.youtube.com/watch?v=rPqxGRNtoe8&t=726s Столеће убијања: Лов на вештице - 1. епизода (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=Vx5KtyrLE30 Столеће убијања: Лов на вештице - 2. епизода (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] *[https://www.youtube.com/watch?v=eQrva6RAkak 1612. година: Узнемирујуће суђење за вештичарење које је шокирало Британију (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал)] * [http://www.summerlands.com/crossroads/remembrance/_remembrance/stages_witch_trial.htm The Stages of a Witch Trial] — a series of articles by Jenny Gibbons. * [http://www.newadvent.org/cathen/15674a.htm 1913 Catholic Encyclopedia entry on "Witchcraft"] * Jenny Gibbons (1998). [https://web.archive.org/web/20130423191921/http://draeconin.com/database/witchhunt.htm Draeconin.com]. Retrieved 21 November 2006. * [http://www.bede.org.uk/decline.htm The Decline and End of Witch Trials in Europe] by James Hannam * [https://web.archive.org/web/20111207164329/http://www.visualstatistics.net/east-west/Witch%20Trials/Witch%20Trials.htm Witch Trials] * [http://stevenroyedwards.com/alicekyteler.html Dame Alice le Kyteler, convicted of witchcraft in Kilkenny, Ireland, 1324] * [http://www.elizabethan-era.org.uk/elizabethan-superstitions.htm Elizabethan Superstitions in the Elizabethan Period] by Linda Alchin * Douglas Linder (2005), [https://web.archive.org/web/20090603030841/http://www.law.umkc.edu/faculty/projects/ftrials/salem/witchhistory.html A Brief History of Witchcraft Persecutions before Salem] * [http://skyelander.orgfree.com/menu13.html Witchcraft in Scotland] [[Категорија:Лов на вештице| ]] [[Категорија:Сујеверје]] 69igcsnura5a1gikxv59spbxgl2pamy 0 678961 25122108 24456965 2022-07-25T10:59:20Z 49.130.129.68 wikitext text/x-wiki {{Фудбалска лига | име = Трећа лига Црне Горе | слика = FSCG.gif | слика_ширина = 150п | слика_опис = Лого Фудбалског савеза Црне Горе | спорт = [[Фудбал]] | конфедерација = [[УЕФА]] | држава = {{ЦГ}} | република = | покрајина = | регија = | област = | основана = [[2006]]. | угашена = | ранг = 3 | виши_ранг = [[Друга лига Црне Горе у фудбалу|Друга лига Црне Горе]] | нижи_ранг = | број_тимова = Три групе | домаћи_куп = [[Куп Црне Горе у фудбалу|Куп Црне Горе]], [[Регионални куп Црне Горе у фудбалу|Регионални куп]] | међународна_такмичења = | највише_титула = {{plainlist| * [[ФК Пљевља|Пљевља]] * [[ФК Цетиње|Цетиње]] {{quote|''(4)''}} }} | тренутни_шампион = {{plainlist| * [[ФК Петњица|Петњица]] <small>(Сјевер)</small> * [[ФК Цетиње|Цетиње]] <small>(Југ)</small> * [[ФК Младост Доња Горица|Младост ДГ]] <small>(Центар)</small>{{quote|''2020/21.''}} }} | вебсајт = [http://centar.fscg.me -{Centar}-] [http://jug.fscg.me -{Jug}-] [http://sjever.fscg.me/ -{Sjever}-] [http://fscg.me/ -{fscg.me}-] | сезона = [[Трећа лига Црне Горе у фудбалу 2022/23.|2022/23.]] }} '''Трећа лига Црне Горе у фудбалу''', трећи је степен [[фудбал]]ских такмичења у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Подијељена је на три регије: Сјевер, Југ и Центар након реорганизације лиге 2019.<ref name="Udruženje klubova FSCG - Centar - O Nama">{{cite web|url=https://centar.fscg.me/udruzenje/o-nama/|title=Udruženje klubova FSCG - Centar - O Nama|work=centar.fscg.me|date=|accessdate=22. 9. 2021|first=|last=}}</ref> Првопласиране екипе из све три регије квалификују се за бараж у којем најбоља два клуба обезбеђују пласман у [[Друга лига Црне Горе у фудбалу|Другу лигу]]. == Историја == Регионална лига је најнижи ранг фудбалсих такмичења у Црној Гори, основана је 1968. и формат се до сада није мијењао. У периоду од 1968. до 2006. то је био четврти или пети ранг такмичења у СФР Југославији, СР Југославији и Србији и Црној Гори. Од осамостаљена Црне Горе 2006. Регионална лига је постала Трећа лига Црне Горе. Од 1961. до 2019, била је подијељена у три регије: Сјеверну, Средњу и Јужну, а након реорганизације лиге, називи регија су промијењени у Сјевер, Центар и Југ. * У регији Сјевер, такмиче се клубови из Берана, Бијелог Поља, Пљеваља, Рожаја, Гусиња, Плава, Андријевице, Мојковца, Жабљака, Петњице, и Мурина;<ref name="Udruženje klubova FSCG - Sjever - O Nama">{{cite web|url=https://sjever.fscg.me/udruzenje/o-nama/|title=Udruženje klubova FSCG - Sjever - O Nama|work=sjever.fscg.me|date=|accessdate=22. 9. 2021|first=|last=}}</ref> * у регији Центар, такмиче се клубови из Подгорице, Голубоваца, Тузи, Даниловграда, Колашина, Никшића, Плужина и Шавника;<ref name="Udruženje klubova FSCG - Centar - O Nama"/> * у регији Југ, такмиче се клубови из Котора, Херцег Новог, Тивта, Будве, Бара, Улциња и Цетиња.<ref name="Udruženje klubova FSCG - Jug - O Nama">{{cite web|url=https://jug.fscg.me/udruzenje/o-nama/|title=Udruženje klubova FSCG - Jug - O Nama|work=jug.fscg.me|date=|accessdate=22. 9. 2021|first=|last=}}</ref> == Прваци == Прваци све три регије на крају сезоне играју међусобне бараж мечеве (свако са сваким кући и на страни), након којих се два најбоља тима пласирају у [[Друга лига Црне Горе у фудбалу|Другу лигу Црне Горе]]. Прваци Треће лиге од 2006. године {| class="wikitable" style="font-size:90%" |- !Сезона !width="150"|Сјевер !width="150"|Центар !width="150"|Југ |- |[[Трећа лига Црне Горе у фудбалу 2006/07.|2006/07]].||'''[[ФК Текстилац Бијело Поље|Текстилац]]'''||'''[[ФК Искра Даниловград|Искра]]'''||'''[[ФК Отрант Олимпик|Отрант]]''' |- |[[Трећа лига Црне Горе у фудбалу 2007/08.|2007/08]].||'''[[ФК Полимље Мурино|Полимље]]'''||'''[[ФК Рибница|Рибница]]'''||'''[[ФК Морнар Бар|Морнар]]''' |- |2008/09.||'''[[ФК Гусиње|Гусиње]]'''||'''[[ФК Зора Спуж|Зора]]'''||'''[[ОФК Бар|Бар]]''' |- |2009/10.||'''[[ФК Пљевља|Пљевља]]'''||'''[[ФК Искра Даниловград|Искра]]'''||'''[[ФК Цетиње|Цетиње]]''' |- |2010/11.||'''[[ФК Петњица|Петњица]]'''||'''[[ФК Блу Стар Подгорица|Блу Стар]]'''||'''[[ФК Игало 1929|Игало]]''' |- |2011/12.||'''[[ФК Пљевља|Пљевља]]'''||'''[[ФК Зора Спуж|Зора]]'''||'''[[ФК Арсенал Тиват|Арсенал Тиват]]''' |- |2012/13.||'''[[ФК Пљевља|Пљевља]]'''||'''[[ФК Ком|Ком]]'''||'''[[ФК Цетиње|Цетиње]]''' |- |2013/14.||'''[[ФК Раднички Беране|Раднички]]'''||'''[[ФК Искра Даниловград|Искра]]'''||'''[[ОФК Федерал|Федерал]]''' |- |2014/15.||'''[[ФК Брсково Мојковац|Брсково]]'''||'''[[ФК Графичар Подгорица|Графичар]]'''||'''[[ФК Слога Радовићи|Слога]]''' |- |2015/16.||'''[[ФК Полимље Мурино|Полимље]]'''||'''[[ФК Челик Никшић|Челик]]'''||'''[[ФК Отрант Олимпик|Отрант Олимпик]]''' |- |2016/17.||'''[[ФК Пљевља|Пљевља]]'''||'''[[ФК Подгорица|Младост Љешкопоље]]'''||'''[[ФК Арсенал Тиват|Арсенал Тиват]]''' |- |2017/18.||'''[[ФК Брсково Мојковац|Брсково]]'''||'''[[ФК Братство Цијевна|Братство]]'''||'''[[ФК Арсенал Тиват|Арсенал Тиват]]''' |- |2018/19.||'''[[ФК Ибар Рожаје|Ибар]]'''||'''[[ФК Дрезга|Дрезга]]'''||'''[[ФК Цетиње|Цетиње]]''' |- |2019/20.||'''[[ФК Беране|Беране]]'''||'''[[ФК Младост Доња Горица|Младост ДГ]]'''||'''[[ФК Игало|Игало]]''' |- |2020/21.||'''[[ФК Петњица|Петњица]]'''||'''[[ФК Младост Доња Горица|Младост ДГ]]'''||'''[[ФК Цетиње|Цетиње]]''' |} == Клубови у сезони 2016/17. == === Северна регија === {| class="wikitable" |- ! Тим !! Локација !! Стадион !! Капацитет |- |[[ФК Брсково Мојковац|ФК Брсково]] || [[Мојковац]] || Стадион ФК Брсково || 2.000 |- |[[ОФК Борац Бијело Поље|ОФК Борац]] || [[Бијело Поље]] || Градски стадион || 5.000 |- |[[ФК Гусиње]] || [[Гусиње]] || Градски стадион || 1.500 |- |[[ФК Комови]] || [[Андријевица]] || Стадион Прљаније || 300 |- |[[ФК Напредак Беране|ФК Напредак]] || [[Беране]] || [[Градски стадион Беране|Градски стадион]] || 11.000 |- |[[ФК Петњица]] || [[Петњица]] || Стадион Гусаре || 1.000 |- |[[ФК Пљевља 1997|ФК Пљевља]] || [[Пљевља]] || [[Градски стадион Пљевља|Стадион под Голубињем]] || 10.000 |- |[[ФК Полимље Мурино|ФК Полимље]] || [[Мурино]] || Стадион у Мурину || 1.000 |- |[[ФК Фер Плеј Бијело Поље|ФК Фер Плеј]] || [[Бијело Поље]] || Градски стадион || 5.000 |- |} == Средња регија == {| class="wikitable" |- ! Тим !! Локација !! Стадион !! Капацитет |- |[[ФК Блу Стар]] || [[Подгорица]] || Касарна Маслине || 800 |- |[[ФК Горштак]] || [[Колашин]] || Стадион у Лугу || 1.900 |- |[[ФК Дрезга Пипери|ФК Дрезга]] || [[Пипери, Монтенегро|Пипери]] || Стадион Дрезге || 1.000 |- |[[ФК Забјело]] || [[Подгорица]] || Стадион Забјела || 500 |- |[[ФК Младост Љешкопоље|ФК Младост]] || [[Подгорица]] || Стадион стари рибњак || 1.200 |- |[[ФК Рибница Коник]] || [[Подгорица]] || Стадион на Конику || 7.500 |- |[[ФК Црвена Стијена]] || [[Подгорица]] || Стадион у Толишима || 700 |- |} == Јужна регија == {| class="wikitable" |- ! Тим !! Локација !! Стадион !! Капацитет |- |[[ФК Арсенал Тиват]] || [[Тиват]] || Стадион у парку || 2.000 |- |[[ФК Могрен]] || [[Будва]] || Лугови || 1,500 |- |[[ФК Слога Радовићи]] || [[Радовићи]] || Стадион Радовићи || 300 |- |[[ФК Слога Бар]] || [[Стари Бар]] || СРЦ Тополица || 2.500 |- |[[ФК Хајдук Бар|ФК Хајдук]] || [[Бар (Црна Гора)|Бар]] || СРЦ Тополица || 2.500 |- |} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [http://srednjaregija.me/ -{Средња регијa ФСЦГ}-] * [http://juznaregija.me/ -{Јужна регијa ФСЦГ}-] {{Wayback|url=http://juznaregija.me/ |date=20160814201654 }} * [http://sjevernaregija.me/ -{Сјеверна регијa ФСЦГ}-] {{Wayback|url=http://sjevernaregija.me/ |date=20200702154616 }} * [http://www.fscg.co.me Фудбалски савез Црне Горе - Званични сајт] {{Wayback|url=http://www.fscg.co.me/ |date=20140831150929 }} [[Категорија:Трећа лига Црне Горе у фудбалу| ]] [[Категорија:Фудбалске лиге у Црној Гори|Трећа лига]] sa7ljmz2ka16lyjpgbk9g93a3zbxrrt 0 709806 25121402 23666585 2022-07-24T18:27:32Z 93.86.191.200 wikitext text/x-wiki {{Без инлајн референци}} {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Битка код Галипоља | део = [[Отоманско освајање Балканског полуострва]] | датум = [[1312]]. | слика = Svetoslav1307.jpg | опис_слике = Југоисточна Европа 1307. године | локација = [[Галипоље]] | резултат = Српска победа | страна1 = <center>Турци | страна2 = <center>Српски оклопници | заповедник1 = <center> Халил-паша {{KIA}} | заповедник2 = <center> [[Новак Гребострек]] | јачина1 = <center>2.000+ | јачина2 = <center>2.000 | губици1 = <center>тешки | губици2 = <center>незнатни }} '''Битка код Галипоља''' одиграла се [[1312]]. године између [[Срби|Срба]] и [[Турци|Турака]]. Завршена је потпуном побједом Срба које је водио велики војвода [[Новак Гребострек]]. Напредовањем и освајањем градова у [[Мала Азија|Малој Азији]] Турци долазе до идеје да пређу у европски дио [[Византијско царство|Византије]] што убрзо и учине под вођством Халил-паше. Не наишавши на отпор византијске војске Турци почињу са пљачком по [[Тракија|Тракији]], заузимајући мање градове. Византијски цар [[Андроник II Палеолог|Андроник II]] у недостатку сопствених снага се одлучује да у помоћ позове свог зета српског краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]], који се одазива позиву и шаље му свог најбољег војсковођу Новака Гребострека и 2000 тешко оклопљених коњаника. Српска коњица је брзо стигла у Тракију и затекла је Турке како опсједају [[Галипоље]], гдје се битка и одиграла. У силном налету тешко оклопљена српска коњица разбила је турску војску веома брзо, не дозволивши Турцима да побјегну на своје лађе. Губици турске војске били су катастрофални од преко 2000 војника. У животу је остало тек неколико десетина, а и сам турски војсковођа Халил-паша је изгубио живот. Овим поразом је за неколико деценија одгођена турска инвазија на Балкан, јер, иако је Византија била немоћна и неспремна за рат, постојала је српска држава које је у то вријеме неоспорно била најјача сила са обе стране [[Мраморно море|Мраморног мора]] и мореуза.[[File:Stefan Milutin, St. George's Church, Staro Nagoričane.jpg|thumb|Фреска из Старог Нагоричана, приказује како Св.Ђорђе предаје мач краљу Милутину, као доказ његове победе код Галипоља]] == Литература == * {{Cite book | ref= harv|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић| others = |title= Историја српског народа|year=1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|publisher= |location= |id=}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} {{Authority control}} [[Категорија:Српске битке у средњем веку]] [[Категорија:Српско-турски ратови]] [[Категорија:Историја Турске у средњем веку]] [[Категорија:1310-е]] [[Категорија:Српске битке]] r7ap2phkgw6q8wfyj6cmc1io4h1qyi0 0 718856 25121212 24496836 2022-07-24T15:25:51Z 93.86.99.45 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Глумац | ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици --> | име = Маријана Мићић | слика = Marijana Mićić 2019.png | опис_слике = Маријана Мићић, 30. октобар 2019. | надимци = Мара | датум_рођења = {{датум_рођења|1983|03|20|год=да}} | место_рођења = [[Београд]], {{застава|СР Србија}} | држава_рођења = {{застава|СФР Југославија}} | датум_смрти= | место_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = | супружници = | деца = | родитељи = | активни_период = | образовање = | богатство = | занимање = ТВ водитељ, глумица | битне_улоге = [[Једноставан живот]] (са [[Ана Михајловски|Аном Михајловски]])<br/>водитељка у: {{blist|[[Велики брат (Србија)|Великом брату]] | велики број емисија продукције [[Емошон продукција|Емошон]]}} | веб-сајт = [https://twitter.com/marijanamicic Званични Твитер налог] | потпис = | IMDb = nm2076554 }} '''Маријана Мићић''' ([[Београд]], [[20. март]] [[1983]]), позната и као '''Мара''', српска је [[водитељка]] и [[глумац|глумица]]. == Биографија == Маријана Мићић је рођена у [[Београд]]у [[20. март]]а [[1983]]. године. Завршила је основну школу [[Основна школа Краљ Петар Први|Краљ Петар Први]] и Једанаесту Београдску гимназију, а затим дипломирала глуму на Академији лепих уметности у Београду (сада Факултет савремених уметности), у класи [[Иван Бекјарев|Ивана Бекјарева]].<ref>{{cite web |url=http://www.cls.rs/poznati/321/lindzi-lohan |title=Marijana Mićić |publisher=cls.rs |date= |accessdate=30. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130328074634/http://www.cls.rs/poznati/321/lindzi-lohan |archive-date=28. 03. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Заједно са [[Ана Михајловски|Аном Михајловски]] најпознатија је као водитељка ''[[Велики брат (Србија)|Великог брата]]''. Популарност су заједно стекле у серијалу ''[[Једноставан живот]]'' и ''[[Бела лађа]]'', и водећи већину емисија [[Емошон продукција|Емошон]] продукције. [[Емошон продукција|Емошон продукцију]] је напустила [[2014]]. године и прешла је на [[РТВ Пинк|ТВ Пинк]], где води дечији музички талент-шоу [[Пинкове звездице]]. Глумила је у неколико телевизијских серија, а највећи успех је доживела у серији ''[[Љубав и мржња]]'', где је тумачила улогу медицинске сестре Славице.<ref>{{cite web |url=http://poznati.info/marijana-micic-biografija/ |title=Marijana Micic Biografija |publisher=poznati.info |date= |accessdate=30. 3. 2013. |archive-date=03. 04. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130403114636/http://poznati.info/marijana-micic-biografija/ |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web |url=http://rijaliti.com/marijana-micic-biografija/ |title=Marijana Mićić Biografija |publisher=rijaliti.com |date= |accessdate=30. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130326181655/http://rijaliti.com/marijana-micic-biografija/ |archive-date=26. 03. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm2076554/ |title=Marijana Micic |publisher=imdb.com |date= |accessdate=30. 3. 2013.}}</ref> == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те |- | 2004. || [[Te quiero, Радиша|-{Te quiero}-, Радиша]] || Глумица |- | 2004—2006. || [[Једноставан живот]] || Маријана |- | 2007. || [[Љубав и мржња]] || Медицинска сестра Славица |- | 2008. || [[Ко је овде луд]] || Медицинска сестра |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те |- | 2010. || [[Бела лађа]] || Маријана |- | 2011. || [[Жене са Дедиња]] || Новинарка / инструкторка јоге |- | 2014. || [[Ургентни центар (српска ТВ серија)|Ургентни центар (ТВ серија)]] || специјализант хирургије Сара |- | 2018. || [[Шифра Деспот]] || Зана |- | 2019. || [[Нек иде живот]] || Соња |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2020.-те |- | 2020. || [[Тате (ТВ серија)]] || Горица |- | 2021. || [[Три мушкарца и тетка]] || Саманта |- | 2021. || [[Љубав испод златног бора]] || Даница Ивановић |} == Емисије == {| class="wikitable" |- ! '''Година''' ! '''Назив''' |- | 2003—2005. || '''''[[Бунга банга ре]]''''' |- | 2004. || '''''Генерална проба''''' |- | 2004. || '''''Лажњак''''' |- | 2004—2006. || '''''Зуки''''' |- | 2005. || '''''48 сати свадба''''' |- | 2005—2007. || '''''Супер хероји са острва снова''''' |- | 2005. || '''''Хоћеш — Нећеш''''' |- | 2006—2007. || '''''Летећи старт''''' |- | 2006—2013. || '''''[[Велики брат (Србија)|Велики брат]]''''' |- | 2008. || '''''[[Операција Тријумф]]''''' |- | 2012—2013. || '''''Дневни магазин''''' |- | 2012—2013. || '''''Ноћни ТВ пројекат''''' |- | 2014—2019. || '''''[[Пинкове звездице]]''''' |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=2076554|name=Маријана Мићић}} * [https://web.archive.org/web/20100420015301/http://www.mcomet.com/celebrity/Marijana_Micic-333056 Marijana Micic (mcomet.com)] {{DEFAULTSORT:Мићић, Маријана}} [[Категорија:Рођени 1983.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Водитељи из Београда]] [[Категорија:Српске телевизијске водитељке]] [[Категорија:Српске глумице]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Биографије живих особа]] 1tvdk23r3p6o9dds7qmtx3s7oglo9o3 25121217 25121212 2022-07-24T15:30:09Z 93.86.99.45 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Глумац | ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици --> | име = Маријана Мићић | слика = Marijana Mićić 2019.png | опис_слике = Маријана Мићић, 30. октобар 2019. | надимци = Мара | датум_рођења = {{датум_рођења|1983|03|20|год=да}} | место_рођења = [[Београд]], {{застава|СР Србија}} | држава_рођења = {{застава|СФР Југославија}} | датум_смрти= | место_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = | супружници = | деца = | родитељи = | активни_период = | образовање = | богатство = | занимање = ТВ водитељ, глумица | битне_улоге = [[Једноставан живот]] (са [[Ана Михајловски|Аном Михајловски]])<br/>водитељка у: {{blist|[[Велики брат (Србија)|Великом брату]] | велики број емисија продукције [[Емошон продукција|Емошон]]}} | веб-сајт = [https://twitter.com/marijanamicic Званични Твитер налог] | потпис = | IMDb = nm2076554 }} '''Маријана Мићић''' ([[Београд]], [[20. март]] [[1983]]), позната и као '''Мара''', српска је [[водитељка]] и [[глумац|глумица]]. == Биографија == Маријана Мићић је рођена у [[Београд]]у [[20. март]]а [[1983]]. године. Завршила је основну школу [[Основна школа Краљ Петар Први|Краљ Петар Први]] и Једанаесту Београдску гимназију, а затим дипломирала глуму на Академији лепих уметности у Београду (сада Факултет савремених уметности), у класи [[Иван Бекјарев|Ивана Бекјарева]].<ref>{{cite web |url=http://www.cls.rs/poznati/321/lindzi-lohan |title=Marijana Mićić |publisher=cls.rs |date= |accessdate=30. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130328074634/http://www.cls.rs/poznati/321/lindzi-lohan |archive-date=28. 03. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Заједно са [[Ана Михајловски|Аном Михајловски]] најпознатија је као водитељка ''[[Велики брат (Србија)|Великог брата]]''. Популарност су заједно стекле у серијалу ''[[Једноставан живот]]'' и ''[[Бела лађа]]'', и водећи већину емисија [[Емошон продукција|Емошон]] продукције. [[Емошон продукција|Емошон продукцију]] је напустила [[2014]]. године и прешла је на [[РТВ Пинк|ТВ Пинк]], где води дечији музички талент-шоу [[Пинкове звездице]]. Глумила је у неколико телевизијских серија, а највећи успех је доживела у серији ''[[Љубав и мржња]]'', где је тумачила улогу медицинске сестре Славице.<ref>{{cite web |url=http://poznati.info/marijana-micic-biografija/ |title=Marijana Micic Biografija |publisher=poznati.info |date= |accessdate=30. 3. 2013. |archive-date=03. 04. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130403114636/http://poznati.info/marijana-micic-biografija/ |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web |url=http://rijaliti.com/marijana-micic-biografija/ |title=Marijana Mićić Biografija |publisher=rijaliti.com |date= |accessdate=30. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130326181655/http://rijaliti.com/marijana-micic-biografija/ |archive-date=26. 03. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm2076554/ |title=Marijana Micic |publisher=imdb.com |date= |accessdate=30. 3. 2013.}}</ref> == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те |- | 2004. || [[Te quiero, Радиша|-{Te quiero}-, Радиша]] || Глумица |- | 2004—2006. || [[Једноставан живот]] || Маријана |- | 2007. || [[Љубав и мржња]] || Медицинска сестра Славица |- | 2008. || [[Ко је овде луд]] || Медицинска сестра |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те |- | 2010. || [[Бела лађа]] || Маријана |- | 2011. || [[Жене са Дедиња]] || Новинарка / инструкторка јоге |- | 2014. || [[Ургентни центар (српска ТВ серија)|Ургентни центар (ТВ серија)]] || специјализант хирургије Сара |- | 2018. || [[Шифра Деспот]] || Зана |- | 2019. || [[Нек иде живот]] || Соња |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2020.-те |- | 2020. || [[Тате (ТВ серија)]] || Горица |- | 2021. || [[Три мушкарца и тетка]] || Саманта |- | 2021. || [[Љубав испод златног бора]] || Даница Ивановић |} == Емисије == {| class="wikitable" |- ! '''Година''' ! '''Назив''' |- | 2003—2005. || '''''[[Бунга банга ре]]''''' |- | 2004. || '''''Генерална проба''''' |- | 2004. || '''''Лажњак''''' |- | 2004—2007. || '''''Зуки''''' |- | 2005. || '''''48 сати свадба''''' |- | 2005—2007. || '''''Супер хероји са острва снова''''' |- | 2005. || '''''Хоћеш — Нећеш''''' |- | 2006—2007. || '''''Летећи старт''''' |- | 2006—2013. || '''''[[Велики брат (Србија)|Велики брат]]''''' |- | 2008. || '''''[[Операција Тријумф]]''''' |- | 2012—2013. || '''''Дневни магазин''''' |- | 2012—2013. || '''''Ноћни ТВ пројекат''''' |- | 2014—2019. || '''''[[Пинкове звездице]]''''' |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=2076554|name=Маријана Мићић}} * [https://web.archive.org/web/20100420015301/http://www.mcomet.com/celebrity/Marijana_Micic-333056 Marijana Micic (mcomet.com)] {{DEFAULTSORT:Мићић, Маријана}} [[Категорија:Рођени 1983.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Водитељи из Београда]] [[Категорија:Српске телевизијске водитељке]] [[Категорија:Српске глумице]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Биографије живих особа]] 304svz5aqgoce2y1w5zi0nndlt6g7gf 25121219 25121217 2022-07-24T15:32:01Z 93.86.99.45 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Глумац | ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици --> | име = Маријана Мићић | слика = Marijana Mićić 2019.png | опис_слике = Маријана Мићић, 30. октобар 2019. | надимци = Мара | датум_рођења = {{датум_рођења|1983|03|20|год=да}} | место_рођења = [[Београд]], {{застава|СР Србија}} | држава_рођења = {{застава|СФР Југославија}} | датум_смрти= | место_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = | супружници = | деца = | родитељи = | активни_период = | образовање = | богатство = | занимање = ТВ водитељ, глумица | битне_улоге = [[Једноставан живот]] (са [[Ана Михајловски|Аном Михајловски]])<br/>водитељка у: {{blist|[[Велики брат (Србија)|Великом брату]] | велики број емисија продукције [[Емошон продукција|Емошон]]}} | веб-сајт = [https://twitter.com/marijanamicic Званични Твитер налог] | потпис = | IMDb = nm2076554 }} '''Маријана Мићић''' ([[Београд]], [[20. март]] [[1983]]), позната и као '''Мара''', српска је [[водитељка]] и [[глумац|глумица]]. == Биографија == Маријана Мићић је рођена у [[Београд]]у [[20. март]]а [[1983]]. године. Завршила је основну школу [[Основна школа Краљ Петар Први|Краљ Петар Први]] и Једанаесту Београдску гимназију, а затим дипломирала глуму на Академији лепих уметности у Београду (сада Факултет савремених уметности), у класи [[Иван Бекјарев|Ивана Бекјарева]].<ref>{{cite web |url=http://www.cls.rs/poznati/321/lindzi-lohan |title=Marijana Mićić |publisher=cls.rs |date= |accessdate=30. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130328074634/http://www.cls.rs/poznati/321/lindzi-lohan |archive-date=28. 03. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Заједно са [[Ана Михајловски|Аном Михајловски]] најпознатија је као водитељка ''[[Велики брат (Србија)|Великог брата]]''. Популарност су заједно стекле у серијалу ''[[Једноставан живот]]'' и ''[[Бела лађа]]'', и водећи већину емисија [[Емошон продукција|Емошон]] продукције. [[Емошон продукција|Емошон продукцију]] је напустила [[2014]]. године и прешла је на [[РТВ Пинк|ТВ Пинк]], где води дечији музички талент-шоу [[Пинкове звездице]]. Глумила је у неколико телевизијских серија, а највећи успех је доживела у серији ''[[Љубав и мржња]]'', где је тумачила улогу медицинске сестре Славице.<ref>{{cite web |url=http://poznati.info/marijana-micic-biografija/ |title=Marijana Micic Biografija |publisher=poznati.info |date= |accessdate=30. 3. 2013. |archive-date=03. 04. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130403114636/http://poznati.info/marijana-micic-biografija/ |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web |url=http://rijaliti.com/marijana-micic-biografija/ |title=Marijana Mićić Biografija |publisher=rijaliti.com |date= |accessdate=30. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130326181655/http://rijaliti.com/marijana-micic-biografija/ |archive-date=26. 03. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm2076554/ |title=Marijana Micic |publisher=imdb.com |date= |accessdate=30. 3. 2013.}}</ref> == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те |- | 2004. || [[Te quiero, Радиша|-{Te quiero}-, Радиша]] || Глумица |- | 2004—2006. || [[Једноставан живот]] || Маријана |- | 2007. || [[Љубав и мржња]] || Медицинска сестра Славица |- | 2008. || [[Ко је овде луд]] || Медицинска сестра |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те |- | 2010. || [[Бела лађа]] || Маријана |- | 2011. || [[Жене са Дедиња]] || Новинарка / инструкторка јоге |- | 2014. || [[Ургентни центар (српска ТВ серија)|Ургентни центар (ТВ серија)]] || специјализант хирургије Сара |- | 2018. || [[Шифра Деспот]] || Зана |- | 2019. || [[Нек иде живот]] || Соња |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2020.-те |- | 2020. || [[Тате (ТВ серија)]] || Горица |- | 2021. || [[Три мушкарца и тетка]] || Саманта |- | 2021. || [[Љубав испод златног бора]] || Даница Ивановић |} == Емисије == {| class="wikitable" |- ! '''Година''' ! '''Назив''' |- | 2003—2005. || '''''[[Бунга банга ре]]''''' |- | 2004. || '''''Генерална проба''''' |- | 2004. || '''''Лажњак''''' |- | 2005—2007. || '''''Зуки''''' |- | 2005. || '''''48 сати свадба''''' |- | 2005—2007. || '''''Супер хероји са острва снова''''' |- | 2005. || '''''Хоћеш — Нећеш''''' |- | 2006—2007. || '''''Летећи старт''''' |- | 2006—2013. || '''''[[Велики брат (Србија)|Велики брат]]''''' |- | 2008. || '''''[[Операција Тријумф]]''''' |- | 2012—2013. || '''''Дневни магазин''''' |- | 2012—2013. || '''''Ноћни ТВ пројекат''''' |- | 2014—2019. || '''''[[Пинкове звездице]]''''' |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=2076554|name=Маријана Мићић}} * [https://web.archive.org/web/20100420015301/http://www.mcomet.com/celebrity/Marijana_Micic-333056 Marijana Micic (mcomet.com)] {{DEFAULTSORT:Мићић, Маријана}} [[Категорија:Рођени 1983.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Водитељи из Београда]] [[Категорија:Српске телевизијске водитељке]] [[Категорија:Српске глумице]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Биографије живих особа]] cq51u8t9inrkuehktmznmeuoodqi3v9 0 718882 25121214 24578470 2022-07-24T15:28:44Z 93.86.99.45 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Ана Михајловски | остала_имена = Ана Грубин | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1982|10|20|год=да}} | место_рођења = [[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | образовање = | алма_матер = | занимање = {{hlist|телевизијска водитељка|глумица}} | активни_период = 2001—данас | супружник = {{marriage|Мирко Грубин|2009|2017|}} | деца = 3 }} '''Ана Михајловски''' ([[Београд]], [[20. октобар]] [[1982]]) српска је телевизијска водитељка и глумица. == Биографија == Први пут је на телевизији наступала 2001, док је још увек била средњошколка. Водила је емисију ''Звучник'' на каналу -{YU Info}-. Запажена је када је са [[Милан Калинић|Миланом Калинићем]] почела да води емисију ''Летећи старт''. Затим је водила ''48 сати свадба'', као и фестивал [[Сунчане скале]] у [[Херцег Нови|Херцег Новом]]. Популарност је, заједно са [[Маријана Мићић|Маријаном Мићић]], стекла у серијалима ''[[Једноставан живот]]'' и ''[[Бела лађа]]''. Водила је велики број емисија и ријалити програма продукције Емоушон.<ref>{{cite web |url=http://rijaliti.com/ana-mihajlovski-biografija/ |title=Ana Mihajlovski Biografija |publisher=rijaliti.com |date= |accessdate=30. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130328135857/http://rijaliti.com/ana-mihajlovski-biografija/ |archive-date=28. 03. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Године 2013. је напустила Емоушон продукцију, а 2014. водила је музичко такмичење ''[[X фактор|-{X}- фактор]]''.<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/434510/Nema-vise-Slavka-Novi-voditelj-X-Faktora-je-Ana-Mihajlovski-Grubin|title=Nema više Slavka? Novi voditelj X Faktora je Ana Mihajlovski Grubin|publisher=blic.rs|date= |accessdate=5. 3. 2014}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:452644-Ana-Mihajlovski-Moja-istina-o-Emotionu-B92-i-Velikom-Bratu|title=Ana Mihajlovski: Moja istina o Emotionu, B92 i Velikom Bratu|publisher=novosti.rs|date= |accessdate=5. 3. 2014}}</ref> Ана има ћерку Иву са Гораном Стаменковићем, директором Емоушона, и другу са бизнисменом Мирком Грубином.<ref>{{cite web |url=http://www.pricalica.net/index.php/Estrada/Tracevi-o-poznatima/%C4%86erka-za-Anu-Mihajlovski.html |title=Ćerka za Anu Mihajlovski |publisher=pricalica.net |date= |accessdate=30. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140305164350/http://www.pricalica.net/index.php/Estrada/Tracevi-o-poznatima/%C4%86erka-za-Anu-Mihajlovski.html |archive-date=05. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Учествовала је у емисији ''[[Твоје лице звучи познато]]'', а 2016. је водила пету сезону емисије ''[[Ја имам таленат!]]'' Године 2019. водила је четврту сезону емисије ''[[Пинкове звезде]]''. Од 2022. ради за [[Нова С|Нову С]], где води емисију ''[[Покрени се]]'' заједно са [[Данило Машојевић|Данилом Машојевићем]]. == Филмографија == === Улоге === {{Филмографија-домаћи2}} |- | 2004—2006. || ''[[Једноставан живот]]'' || Ана || ТВ серија |- | 2020. || ''[[Игра судбине]]'' || водитељка Ана Марија Кременовић Гвозденовић || ТВ серија |- | 2021—2022. || ''[[Династија (српска ТВ серија)|Династија]]'' || водитељка Клара Марић || ТВ серија |} === Спотови === * [[Марчело]] — ''Двадесет'' (2021)<ref>{{cite news|title=Двадесет – нови сингл и видео спот Марчела и Раида |url=https://rockradio.rs/marcelo-i-raid-su-objavili-novi-singl-i-video-spot-za-pesmu-dvadeset/ |work=rockradio.rs |date=2. 11. 2021. |accessdate=18. 3. 2022}}</ref> == Емисије == {| class="wikitable" |- ! '''Година''' !! '''Назив''' |- | 2001. || ''Звучник'' |- | 2003—2007. || ''Летећи старт'' |- | 2005. || ''48 сати свадба'' |- | 2007—2013. || ''[[Велики брат (Србија)|Велики брат]]''<ref>Велики брат: [http://www.velikibrat.biz/spisak-ucesnika-velikog-brata-poceo-vip-veliki-brat-tajni-ukucani-soraja-maja-nikolic-i-milic-vukasinovic/ „Списак учесника великог брата“] {{Wayback|url=http://www.velikibrat.biz/spisak-ucesnika-velikog-brata-poceo-vip-veliki-brat-tajni-ukucani-soraja-maja-nikolic-i-milic-vukasinovic/ |date=20130331052658 }}, 26. март 2013, приступ 31. март 2013</ref> |- | 2008. || ''[[Операција Тријумф]]'' |- | 2012. || ''Ана и Ракоњац Вечерња ТВ достава'' |- | 2012. || ''Ноћни ТВ пројекат'' |- | 2014. || ''[[X фактор|-{X}- фактор]]'' |- | 2016—2017. || ''[[Ја имам таленат!]]'' |- | 2019. || ''[[Пинкове звезде]]'' |- | 2022—данас || ''[[Пробуди се]]'' |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Србија}} * {{ИМДб име|id=2161869|name=Ана Михајловски}} {{Пинкове звезде}} {{DEFAULTSORT:Михајловски, Ана}} [[Категорија:Рођени 1982.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Водитељи из Београда]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српске телевизијске водитељке]] [[Категорија:Српске глумице]] f1q6rkydl5tv2kc3vx66gcvo8ahinwh 0 727080 25121080 25119441 2022-07-24T12:46:23Z 2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127 wikitext text/x-wiki {{Друго значење|класу носача авиона|[[Носачи авиона класе Кијев]]}} {{Град у Украјини | назив = Кијев | изворни_назив = {{јез-укр|Київ}} | слика = Kiyv Montage 2016.png | опис_слике = Колаж Кијева | градска_застава = Flag_of_Kyiv_Kurovskyi.svg | грб = COA_of_Kyiv_Kurovskyi.svg | држава = {{УКР}} | област = Град Кијев | локација = UKR Kiev map.svg | оснивање = [[640]]. | становништво = 2900920<ref name="Kiev statistical report">{{cite web|url=http://www.kiev.ukrstat.gov.ua/p.php3?c=1123&lang=1 | title=Чисельність населення м. Києва| publisher= UkrStat.gov.ua | language=Ukrainian |date=1. 11. 2015 | accessdate=9. 1. 2016}}</ref> | извор_становништво = | година_становништво = 2015 | густина = | агломерација = 3.375.000<ref name="citypopulation.de">{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/world/Agglomerations.html | title=Major Agglomerations of the World | publisher=Citypopulation.de |date=1. 4. 2013 | accessdate=1. 9. 2013}}</ref> | површина = 839 | гшир = 50.44882 | гдуж = 30.51428 | надморска_висина = 179 | дан_града = последња недеља маја | веб-страна = [http://www.kmr.gov.ua/ kmr.gov.ua] | градоначелник = [[Виталиј Кличко]] }} [[Датотека:Kyiv logo english.svg|250п|мини|Logotip.]] '''Кијев''' ({{јез-укр|Київ}}) [[главни град|главни]] је и највећи [[град]] [[Украјина|Украјине]]. Налази се на северу [[Држава|државе]] на обали реке [[Дњепар]]. Према процени из [[2012]]. у граду је живело 2.814.258 [[становништво|становника]].<ref name="Kiev statistical report"/> (иако су медији наводили и веће бројеве).<ref name="population">The most recent [[Ukrainian Census (2001)|Ukrainian census]], conducted on 5 December 2001, gave the population of Kiev as 2 611 300 ([https://web.archive.org/web/20100820175437/http://www.ukrcensus.gov.ua/eng/regions/reg_mkyiv/ Ukrcensus.gov.ua – Kyiv city] Web address accessed on 4 August 2007). Estimates based on the amount of bakery products sold in the city (thus including temporary visitors and commuters) suggest a minimum of 3.5&nbsp;million. "[http://www.korrespondent.net/main/194785 There are up to 1.5 mln undercounted residents in Kiev]", ''[[Korrespondent]]'', 15 June 2005{{ru icon}}</ref> Сматра се да би тај број у реалности прешао три милиона када би се бројали сви [[имиграција|имигранти]] који непријављено бораве у граду.<ref>{{cite web|title=City Mayors: The 500 largest European cities (1 to 100)|url=http://www.citymayors.com/features/euro_cities1.html|website=www.citymayors.com}}</ref> Простире се на површини од око 839&nbsp;km². Основан је у [[5. век]]у а статус града добија [[1487]]. По легенди, основала су га тројица браће: Хорив, Киј и Шцек. [[Универзитет у Кијеву]] основан је [[1834]]. У граду постоји 99 високих школа, 25 музеја, планетаријум, позориште, ботанички и зоолошки вртови. Због великог броја цркава и манастира и значаја за православни свет, од [[средњи век|средњег века]] град носи надимак „Јерусалим севера“ (данас чешће: „Јерусалим истока“). Због своје историјске улоге, као престоница [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]], Кијев је познат и као „Мајка руских градова“. == Географија == Стари део града налази се на десној обали [[Дњепар|Дњепра]], док се новији део налази на левој обали. Дњепар је широк на путу кроз град, на неким местима и по два километра, на територији града уливају се у њега и још неке реке, од којих је најзначајнија [[Десна (притока Дњепра)|Десна]], а у самом центру налази се неколико ада, од којих су три велике и углавном намењене излетницима. === Клима === {{Weather box | width=auto | location = Кијева (1981–2010, екстреми 1881–садашњост) | metric first = Yes | single line = Yes | Jan record high C = 11.1 | Feb record high C = 17.3 | Mar record high C = 22.4 | Apr record high C = 30.2 | May record high C = 33.6 | Jun record high C = 35.0 | Jul record high C = 39.4 | Aug record high C = 39.3 | Sep record high C = 33.8 | Oct record high C = 28.0 | Nov record high C = 23.2 | Dec record high C = 14.7 |year record high C = 39.4 | Jan high C = -0.9 | Feb high C = 0.0 | Mar high C = 5.6 | Apr high C = 14.0 | May high C = 20.7 | Jun high C = 23.5 | Jul high C = 25.6 | Aug high C = 24.9 | Sep high C = 19.0 | Oct high C = 12.5 | Nov high C = 4.9 | Dec high C = 0.0 |year high C = 12.5 | Jan mean C = −3.5 | Feb mean C = −3.0 | Mar mean C = 1.8 | Apr mean C = 9.3 | May mean C = 15.5 | Jun mean C = 18.5 | Jul mean C = 20.5 | Aug mean C = 19.7 | Sep mean C = 14.2 | Oct mean C = 8.4 | Nov mean C = 1.9 | Dec mean C = -2.3 |year mean C = 8.4 | Jan low C = -5.8 | Feb low C = -5.7 | Mar low C = -1.4 | Apr low C = 5.1 | May low C = 10.8 | Jun low C = 14.2 | Jul low C = 16.1 | Aug low C = 15.2 | Sep low C = 10.2 | Oct low C = 4.9 | Nov low C = 0.0 | Dec low C = -4.6 |year low C = 4.9 | Jan record low C = -32.9 | Feb record low C = -32.2 | Mar record low C = -24.9 | Apr record low C = -10.4 | May record low C = -2.4 | Jun record low C = 2.4 | Jul record low C = 5.8 | Aug record low C = 3.3 | Sep record low C = -2.9 | Oct record low C = -17.8 | Nov record low C = -21.9 | Dec record low C = -30.0 |year record low C = -32.9 | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 36 | Feb precipitation mm = 39 | Mar precipitation mm = 37 | Apr precipitation mm = 46 | May precipitation mm = 57 | Jun precipitation mm = 82 | Jul precipitation mm = 71 | Aug precipitation mm = 60 | Sep precipitation mm = 57 | Oct precipitation mm = 41 | Nov precipitation mm = 50 | Dec precipitation mm = 45 |year precipitation mm = 621 | Jan rain days = 8 | Feb rain days = 7 | Mar rain days = 9 | Apr rain days = 13 | May rain days = 14 | Jun rain days = 15 | Jul rain days = 14 | Aug rain days = 11 | Sep rain days = 14 | Oct rain days = 12 | Nov rain days = 12 | Dec rain days = 9 |year rain days = 138 | Jan snow days = 17 | Feb snow days = 17 | Mar snow days = 10 | Apr snow days = 2 | May snow days = 0.2 | Jun snow days = 0 | Jul snow days = 0 | Aug snow days = 0 | Sep snow days = 0.03 | Oct snow days = 2 | Nov snow days = 9 | Dec snow days = 16 |year snow days = 73 | Jan humidity = 83 | Feb humidity = 80 | Mar humidity = 74 | Apr humidity = 64 | May humidity = 62 | Jun humidity = 67 | Jul humidity = 68 | Aug humidity = 67 | Sep humidity = 74 | Oct humidity = 77 | Nov humidity = 85 | Dec humidity = 86 |year humidity = 74 | Jan sun = 42 | Feb sun = 64 | Mar sun = 112 | Apr sun = 162 | May sun = 257 | Jun sun = 273 | Jul sun = 287 | Aug sun = 252 | Sep sun = 189 | Oct sun = 123 | Nov sun = 51 | Dec sun = 31 |year sun = | source 1 = Pogoda.ru.net,<ref name="pogoda">{{cite web | url = http://pogoda.ru.net/climate/33345.htm | title = Weather and Climate – The Climate of Kiev | publisher = Weather and Climate (Погода и климат)|accessdate=1. 3. 2013 | language = Russian}}</ref> Централна опсерваторија за геофизику (екстреми)<ref name="extremes1">{{cite web |url =http://www.cgo.kiev.ua/index.php?fn=k_klimat&f=kyiv&p=1 |title =Кліматичні дані по м. Києву |publisher =Central Observatory for Geophysics |language =Ukrainian |accessdate =4. 8. 2016 |archive-url =https://web.archive.org/web/20181021015425/http://cgo.kiev.ua/index.php?fn=k_klimat&f=kyiv&p=1 |archive-date =21. 10. 2018 |url-status =dead }}</ref><ref name="extremes2">{{cite web|url=http://www.cgo.kiev.ua/index.php?dv=klimat-rekords/ |title =Кліматичні рекорди |publisher =Central Observatory for Geophysics |language =Ukrainian |accessdate=4. 8. 2016 |archive-url =https://web.archive.org/web/20160804044852/http://www.cgo.kiev.ua/index.php?dv=klimat-rekords%2F |archive-date=4. 8. 2016 |url-status=dead |df =dmy-all}}</ref> | source 2 = [[Danish Meteorological Institute|Дански метеоролошки институт]] (сунчаност, 1931–1960)<ref name="DMI">{{cite web|last=Cappelen | first = John | last2=Jensen | first2 = Jens | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130427173827/http://www.dmi.dk/dmi/tr01-17.pdf | archivedate=27. 4. 2013| url = http://www.dmi.dk/dmi/tr01-17.pdf | work = Climate Data for Selected Stations (1931–1960) | title = Ukraine – Kiev | publisher = Danish Meteorological Institute | language = Danish | accessdate=1. 4. 2016|pages=332 }}</ref> |date=август 2010 }} == Историја == Кијев је основан [[482]]. године по предању три брата и сестре племићког порекла. Најстарији брат звао се Киј, по њему је град добио име. Град је растао без икаквих проблема све до средине XIII века (50.000 становника), када ће га [[Монголи|монголска]] најезда прегазити. У међувремену тукли су се за плодну црницу [[Украјина|Украјине]] [[Литванци]], [[Татари]], Руси, [[Турци]] и [[Пољаци]]. Коначно руско освајање 18. века донело је трајни мир. [[Индустријска револуција]] допринела је успону града и целе Украјине. Захваљујући томе у Кијев је почео да стиже новац, а са њим и становници — од 1870. до 1914. се учетворостручио. Ако су индустријализација и јачање социјалног статуса у претходном веку град претворили од украјинског у руски, [[комунизам|комунистички]] план о масовном пресељењу становништва у градове вратио му је потпуно украјински карактер. Турбулентна времена су се и даље наставила — од [[холодомор|велике глади]], која је од [[1932]]. однела милионе украјинских живота због комунистичке неспособности у управљању, преко [[Јосиф Стаљин|Стаљинових]] чистки и коначно рата, који је у Кијев стигао у јесен [[1941]]. [[Трећи рајх|Немци]] су заузели град, завели терор против локалног словенског становништва и [[Јевреји|Јевреја]]. После рата град се брзо опоравио и постао једно од кључних економских и друштвених седишта [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], све док се та земља на уласку у последњу деценију века није распала и уступила простор независној Украјини. [[Чернобиљска катастрофа]] у [[Чернобиљ]]у утицала је на град, који је смештен ни 100&nbsp;km од електране. [[Датотека:Maidan at night.JPG|мини|десно|200п|Кијев ноћу]] Данас је Кијев велико индустријско, културно и трговачко средиште земље. Има јако добро развијену машинску, текстилну и електротехничку индустрију. Започет је био и програм нуклеарне енергије, који је заустављен после катастрофалне несреће у Чернобиљу, северно од Кијева. == Становништво == Према процени, у граду је 2012. живело 2.814.258 становника. {{ДемографијаУКР |1979=2143855<ref name="CP">{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/Ukraine-Cities.html | title = UKRAINE: Major Cities| accessdate=10. 11. 2012 | last=| first = |date=| work = | publisher = City Population}}</ref> | 1989=2587945<ref name="CP"/> |2001=2611327<ref name="CP"/> |2012=2814258<ref name="CP"/> }} По попису становништва из 2001. у Кијеву је живело 83% Украјинаца и 13% Руса, при чему су становници мешовитог порекла (а таквих је највише) рачунати као Украјинци. Остале нације које ту живе су: Јевреји, Белоруси, Пољаци, Јермени и други. Што се тиче језика, 64% становништва тврди да им је [[Украјински језик|украјински]] први језик, док је [[руски језик]] матерњи за 34% становништва. Кијев је седиште Украјинске православне патријаршије и Руске православне митрополије. Кијевска [[Саборни храм Свете Софије у Кијеву|катедрала Свете Софије]] је најстарија источнословенска катедрала. Планира се да велики архиепископ [[Гркокатолицизам|гркокатоличке цркве]] премести овде своју резиденцију из [[Лавов]]а. У Кијеву живи и мали број јеврејских и муслиманских верника. На [[Грб Кијева|грбу Кијева]] приказан је заштитник града [[Архангел Михаил|Аранђел Михаило]]. {| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100;" |- | style="background:#ddffdd;" | [[Демографија Украјине|'''Националност''']]<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/ National composition of population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 1989. у Украјини|'''1989.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] | style="background:#ddffdd;" | '''Матерњи језик'''<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/language/ Linguistic composition of the population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 1989. у Украјини|'''1989.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Украјинци]] | align="right" | 72,5% | align="right" | 82,2% | style="background:#f3fff3;" | [[Украјински језик]] | align="right" | 57,6% | align="right" | 72,1% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Руси]] | align="right" | 20,9% | align="right" | 13,1% | style="background:#f3fff3;" | [[Руски језик]] | align="right" | 41,1% | align="right" | 25,3% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Јевреји]] | align="right" | 3,9% | align="right" | 0,7% | style="background:#f3fff3;" | остали језици | align="right" | 1,3% | align="right" | 2,6% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Белоруси]] | align="right" | 1,0% | align="right" | 0,6% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Пољаци]] | align="right" | 0,4% | align="right" | 0,3% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Јермени]] | align="right" | 0,2% | align="right" | 0,2% |- |} == Административна подела == Град је подељен на десет општина, седам на десној, три на левој обали. Практично све знаменитости налазе се на десној обали, јер је лева углавном састављена од стамбених насеља насталих у XX веку. [[Датотека:Kiev map english.png|мини|десно|200п|Административна подела града]] Кијев и даље расте, за разлику од Украјине — град је добио око пола милиона становника за 20 година, док је држава изгубила готово шест милиона, мањим делом због беле куге, а већим због масовног исељавања у Русију и на запад. == Привреда == {{...}} Данас је Кијев велико индустријско, културно и трговачко средиште земље. Има јако добро развијену машинску, текстилну и електротехничку индустрију. Започет је био и програм нуклеарне енергије, који је заустављен после катастрофалне несреће у Чернобиљу, северно од Кијева. === Саобраћај === {{...}} == Архитектура и уређење града == Експанзија коју је доживео непосредно пре Првог светског рата, када је за кратко време учетворостручено становништво, донела је и проширење града, са преко 1000 изграђених објеката у последњих седам предратних година. Већина их је видљиво и данас и то чини један од занимљивијих аспеката посете Кијеву. У Кијеву, туристима су најинтересантније [[црква|цркве]]. Кијев је увек био место које је познато по [[црква]]ма, још од добијања [[хришћанство|хришћанства]] у X веку, иако се вековима борио са [[Монголи]]ма, пољским [[католицизам|католицима]] и [[комунизам|комунистима]], цркве су опстајале, са својим златним крововима и данас су најпривлачнији за све који дођу у главни украјински град. Град је препознатљив по лескама. Кијев је веома зелен град и има две велике ботаничке баште. Најпознатији паркови су Парк Победе и Хидропарк. Од споменика архитектуре најпознатији су Маријин Дворац, зграда Министарства иностраних послова, неколико манастирских и црквених комплекса укључујући и чувену Печерску Лавру. Најпознатије цркве су оне Свете Софије, Светог Андреја и Светог Владимира. Цилиндрични хотел ''Салут'', који се налази преко пута Трга Славе и гроба незнаног јунака, једна је од најпрепознатљивијих знаменитости Кијева. Највећи градски трг је Трг Независности. Препознатљив је по великом обелиску, фонтанама и подземном тржном центру „Глобус.“ === Архитектонски споменици === <center> <gallery> Датотека:Mihailovsky sobor.jpg|Манастир светога Михајла, реконструкција 1998. Датотека:St. Andriy's Church in Kyiv.jpg|Црква светога Андреја. Датотека:Kyjiv sofienkathedrale.jpg|Саборна црква свете Софије Датотека:St. Volodymyr's Cathedral in Kiev.jpg|[[Катедрала Светог Владимира у Кијеву|Катедрала светог Владимира]] Датотека:Uspensky Sobor.jpg|Сабор Успења у Кијево-Печерској лаври, реконструкција после 1991. Датотека:Bogorodica-Pirogoscha.jpg|Црква Богородице Пирошке Датотека:Olga Monument.jpg|Споменик принцезе Олге Датотека:Kiev gate 2001 07 09.jpg|Златна врата Кијева Датотека:KievOpera.jpg|Кијевска опера Датотека:National Bank of Ukraine.jpg|Национална банка Украјине Датотека:House with chimaeras.jpg|Кућа са химерама Датотека:Lenin moniment in kiev.png|Некадашњи [[Владимир Лењин|Лењинов]] споменик у Кијеву </gallery> </center> == Партнерски градови == {{div col|colwidth=30em}} * {{зас|Финска}} [[Тампере]] * {{зас|Турска}} [[Анкара]] * {{зас|Туркменистан}} [[Ашхабад]] * {{зас|Казахстан}} [[Астана]] * {{зас|Грчка}} [[Атина]] * {{зас|Азербејџан}} [[Баку]] * {{зас|Србија}} [[Београд]] * {{зас|Аустрија}} [[Беч]] * {{зас|Киргистан}} [[Бишкек]] * {{зас|Словачка}} [[Братислава]] * {{зас|Белгија}} [[Брисел]] * {{зас|Мађарска}} [[Будимпешта]] * {{зас|Аргентина}} [[Буенос Ајрес]] * {{зас|САД}} [[Чикаго]] * {{зас|Молдавија}} [[Кишињев]] * {{зас|Шкотска}} [[Единбург]] * {{зас|Италија}} [[Фиренца]] * {{зас|Куба}} [[Хавана]] * {{зас|Финска}} [[Хелсинки]] * {{зас|Израел}} [[Јерусалим]] * {{зас|Пољска}} [[Краков]] * {{зас|Јапан}} [[Кјото]] * {{зас|Немачка}} [[Лајпциг]] * {{зас|Португал}} [[Лисабон]] * {{зас|Мексико}} [[Мексико сити]] * {{зас|Белорусија}} [[Минск]] * {{зас|Немачка}} [[Минхен]] * {{зас|Данска}} [[Оденсе]] * {{зас|Француска}} [[Париз]] * {{зас|Кина}} [[Пекинг]] * {{зас|Јужноафричка Република}} [[Преторија]] * {{зас|Летонија}} [[Рига]] * {{зас|Италија}} [[Рим]] * {{зас|Бразил}} [[Рио де Жанеиро]] * {{зас|Бразил}} [[Бразилија]] * {{зас|Чиле}} [[Сантијаго де Чиле]] * {{зас|Бугарска}} [[Софија]] * {{зас|Шведска}} [[Стокхолм]] * {{зас|Естонија}} [[Талин]] * {{зас|Узбекистан}} [[Ташкент]] * {{зас|Грузија}} [[Тбилиси]] * {{зас|Канада}} [[Торонто]] * {{зас|Либија}} [[Триполи]] * {{зас|Француска}} [[Тулуза|Тулуз]] * {{зас|Пољска}} [[Варшава]] * {{зас|Кина}} [[Вухан]] * {{зас|Аустрија}} [[Беч]] * {{зас|Литванија}} [[Вилњус]] * {{зас|Јерменија}} [[Јереван]] * {{зас|Швајцарска}} [[Женева]] * {{зас|Индонезија}} [[Џакарта]] * {{зас|Кина}} [[Суџоу]] * {{зас|Перу}} [[Лима]] * {{зас|Немачка}} [[Берлин]] {{div col end}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Украјина}} {{Други пројекти | commons = Kiev | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Кијев }} {{википутовања|Kiev}} * {{званични веб-сајт|http://www.kmr.gov.ua/}} * [http://www.b92.net/putovanja/zanimljivosti.php?yyyy=2016&mm=02&dd=18&nav_id=1097979 Седам занимљивости о Кијеву (Б92, 18. фебруар 2016)] {{Европски главни градови}} {{Административна подела Украјине}} {{Градови-хероји СССР}} {{Теме Украјине}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Кијев| ]] [[Категорија:Градови у Украјини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Украјини]] [[Категорија:Градови хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Свети градови]] kfbn076vweguo7tsudj5nutsaq4xeob 25121357 25121080 2022-07-24T17:08:33Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127|2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127]] ([[User talk:2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sadko|Sadko]] wikitext text/x-wiki {{Друго значење|класу носача авиона|[[Носачи авиона класе Кијев]]}} {{Град у Украјини | назив = Кијев | изворни_назив = {{јез-укр|Київ}}, {{јез-рус|Киев}} | слика = Kiyv Montage 2016.png | опис_слике = Колаж Кијева | градска_застава = Flag_of_Kyiv_Kurovskyi.svg | грб = COA_of_Kyiv_Kurovskyi.svg | држава = {{УКР}} | област = Град Кијев | локација = UKR Kiev map.svg | оснивање = [[640]]. | становништво = 2900920<ref name="Kiev statistical report">{{cite web|url=http://www.kiev.ukrstat.gov.ua/p.php3?c=1123&lang=1 | title=Чисельність населення м. Києва| publisher= UkrStat.gov.ua | language=Ukrainian |date=1. 11. 2015 | accessdate=9. 1. 2016}}</ref> | извор_становништво = | година_становништво = 2015 | густина = | агломерација = 3.375.000<ref name="citypopulation.de">{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/world/Agglomerations.html | title=Major Agglomerations of the World | publisher=Citypopulation.de |date=1. 4. 2013 | accessdate=1. 9. 2013}}</ref> | површина = 839 | гшир = 50.44882 | гдуж = 30.51428 | надморска_висина = 179 | дан_града = последња недеља маја | веб-страна = [http://www.kmr.gov.ua/ kmr.gov.ua] | градоначелник = [[Виталиј Кличко]] }} [[Датотека:Kyiv logo english.svg|250п|мини|Logotip.]] '''Кијев''' ({{јез-укр|Київ}}, {{јез-рус|Киев}}) [[главни град|главни]] је и највећи [[град]] [[Украјина|Украјине]]. Налази се на северу [[Држава|државе]] на обали реке [[Дњепар]]. Према процени из [[2012]]. у граду је живело 2.814.258 [[становништво|становника]].<ref name="Kiev statistical report"/> (иако су медији наводили и веће бројеве).<ref name="population">The most recent [[Ukrainian Census (2001)|Ukrainian census]], conducted on 5 December 2001, gave the population of Kiev as 2 611 300 ([https://web.archive.org/web/20100820175437/http://www.ukrcensus.gov.ua/eng/regions/reg_mkyiv/ Ukrcensus.gov.ua – Kyiv city] Web address accessed on 4 August 2007). Estimates based on the amount of bakery products sold in the city (thus including temporary visitors and commuters) suggest a minimum of 3.5&nbsp;million. "[http://www.korrespondent.net/main/194785 There are up to 1.5 mln undercounted residents in Kiev]", ''[[Korrespondent]]'', 15 June 2005{{ru icon}}</ref> Сматра се да би тај број у реалности прешао три милиона када би се бројали сви [[имиграција|имигранти]] који непријављено бораве у граду.<ref>{{cite web|title=City Mayors: The 500 largest European cities (1 to 100)|url=http://www.citymayors.com/features/euro_cities1.html|website=www.citymayors.com}}</ref> Простире се на површини од око 839&nbsp;km². Основан је у [[5. век]]у а статус града добија [[1487]]. По легенди, основала су га тројица браће: Хорив, Киј и Шцек. [[Универзитет у Кијеву]] основан је [[1834]]. У граду постоји 99 високих школа, 25 музеја, планетаријум, позориште, ботанички и зоолошки вртови. Због великог броја цркава и манастира и значаја за православни свет, од [[средњи век|средњег века]] град носи надимак „Јерусалим севера“ (данас чешће: „Јерусалим истока“). Због своје историјске улоге, као престоница [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]], Кијев је познат и као „Мајка руских градова“. == Географија == Стари део града налази се на десној обали [[Дњепар|Дњепра]], док се новији део налази на левој обали. Дњепар је широк на путу кроз град, на неким местима и по два километра, на територији града уливају се у њега и још неке реке, од којих је најзначајнија [[Десна (притока Дњепра)|Десна]], а у самом центру налази се неколико ада, од којих су три велике и углавном намењене излетницима. === Клима === {{Weather box | width=auto | location = Кијева (1981–2010, екстреми 1881–садашњост) | metric first = Yes | single line = Yes | Jan record high C = 11.1 | Feb record high C = 17.3 | Mar record high C = 22.4 | Apr record high C = 30.2 | May record high C = 33.6 | Jun record high C = 35.0 | Jul record high C = 39.4 | Aug record high C = 39.3 | Sep record high C = 33.8 | Oct record high C = 28.0 | Nov record high C = 23.2 | Dec record high C = 14.7 |year record high C = 39.4 | Jan high C = -0.9 | Feb high C = 0.0 | Mar high C = 5.6 | Apr high C = 14.0 | May high C = 20.7 | Jun high C = 23.5 | Jul high C = 25.6 | Aug high C = 24.9 | Sep high C = 19.0 | Oct high C = 12.5 | Nov high C = 4.9 | Dec high C = 0.0 |year high C = 12.5 | Jan mean C = −3.5 | Feb mean C = −3.0 | Mar mean C = 1.8 | Apr mean C = 9.3 | May mean C = 15.5 | Jun mean C = 18.5 | Jul mean C = 20.5 | Aug mean C = 19.7 | Sep mean C = 14.2 | Oct mean C = 8.4 | Nov mean C = 1.9 | Dec mean C = -2.3 |year mean C = 8.4 | Jan low C = -5.8 | Feb low C = -5.7 | Mar low C = -1.4 | Apr low C = 5.1 | May low C = 10.8 | Jun low C = 14.2 | Jul low C = 16.1 | Aug low C = 15.2 | Sep low C = 10.2 | Oct low C = 4.9 | Nov low C = 0.0 | Dec low C = -4.6 |year low C = 4.9 | Jan record low C = -32.9 | Feb record low C = -32.2 | Mar record low C = -24.9 | Apr record low C = -10.4 | May record low C = -2.4 | Jun record low C = 2.4 | Jul record low C = 5.8 | Aug record low C = 3.3 | Sep record low C = -2.9 | Oct record low C = -17.8 | Nov record low C = -21.9 | Dec record low C = -30.0 |year record low C = -32.9 | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 36 | Feb precipitation mm = 39 | Mar precipitation mm = 37 | Apr precipitation mm = 46 | May precipitation mm = 57 | Jun precipitation mm = 82 | Jul precipitation mm = 71 | Aug precipitation mm = 60 | Sep precipitation mm = 57 | Oct precipitation mm = 41 | Nov precipitation mm = 50 | Dec precipitation mm = 45 |year precipitation mm = 621 | Jan rain days = 8 | Feb rain days = 7 | Mar rain days = 9 | Apr rain days = 13 | May rain days = 14 | Jun rain days = 15 | Jul rain days = 14 | Aug rain days = 11 | Sep rain days = 14 | Oct rain days = 12 | Nov rain days = 12 | Dec rain days = 9 |year rain days = 138 | Jan snow days = 17 | Feb snow days = 17 | Mar snow days = 10 | Apr snow days = 2 | May snow days = 0.2 | Jun snow days = 0 | Jul snow days = 0 | Aug snow days = 0 | Sep snow days = 0.03 | Oct snow days = 2 | Nov snow days = 9 | Dec snow days = 16 |year snow days = 73 | Jan humidity = 83 | Feb humidity = 80 | Mar humidity = 74 | Apr humidity = 64 | May humidity = 62 | Jun humidity = 67 | Jul humidity = 68 | Aug humidity = 67 | Sep humidity = 74 | Oct humidity = 77 | Nov humidity = 85 | Dec humidity = 86 |year humidity = 74 | Jan sun = 42 | Feb sun = 64 | Mar sun = 112 | Apr sun = 162 | May sun = 257 | Jun sun = 273 | Jul sun = 287 | Aug sun = 252 | Sep sun = 189 | Oct sun = 123 | Nov sun = 51 | Dec sun = 31 |year sun = | source 1 = Pogoda.ru.net,<ref name="pogoda">{{cite web | url = http://pogoda.ru.net/climate/33345.htm | title = Weather and Climate – The Climate of Kiev | publisher = Weather and Climate (Погода и климат)|accessdate=1. 3. 2013 | language = Russian}}</ref> Централна опсерваторија за геофизику (екстреми)<ref name="extremes1">{{cite web |url =http://www.cgo.kiev.ua/index.php?fn=k_klimat&f=kyiv&p=1 |title =Кліматичні дані по м. Києву |publisher =Central Observatory for Geophysics |language =Ukrainian |accessdate =4. 8. 2016 |archive-url =https://web.archive.org/web/20181021015425/http://cgo.kiev.ua/index.php?fn=k_klimat&f=kyiv&p=1 |archive-date =21. 10. 2018 |url-status =dead }}</ref><ref name="extremes2">{{cite web|url=http://www.cgo.kiev.ua/index.php?dv=klimat-rekords/ |title =Кліматичні рекорди |publisher =Central Observatory for Geophysics |language =Ukrainian |accessdate=4. 8. 2016 |archive-url =https://web.archive.org/web/20160804044852/http://www.cgo.kiev.ua/index.php?dv=klimat-rekords%2F |archive-date=4. 8. 2016 |url-status=dead |df =dmy-all}}</ref> | source 2 = [[Danish Meteorological Institute|Дански метеоролошки институт]] (сунчаност, 1931–1960)<ref name="DMI">{{cite web|last=Cappelen | first = John | last2=Jensen | first2 = Jens | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130427173827/http://www.dmi.dk/dmi/tr01-17.pdf | archivedate=27. 4. 2013| url = http://www.dmi.dk/dmi/tr01-17.pdf | work = Climate Data for Selected Stations (1931–1960) | title = Ukraine – Kiev | publisher = Danish Meteorological Institute | language = Danish | accessdate=1. 4. 2016|pages=332 }}</ref> |date=август 2010 }} == Историја == Кијев је био највећи град по површини у царевини [[Русија|Русији]]. Основан је [[482]]. године по предању три брата и сестре племићког порекла. Најстарији брат звао се Киј, по њему је град добио име. У том граду [[Руси]] су примили хришћанство, када је велики кнез [[Владимир I Велики|Владимир]] [[988]]. оженио [[византија|византијску]] принцезу Ану. Град је растао без икаквих проблема све до средине XIII века (50.000 становника), када ће га [[Монголи|монголска]] најезда прегазити. У међувремену тукли су се за плодну црницу [[Украјина|Украјине]] [[Литванци]], [[Татари]], Руси, [[Турци]] и [[Пољаци]]. Коначно руско освајање 18. века донело је трајни мир. [[Индустријска револуција]] допринела је успону града и целе Украјине. Захваљујући томе у Кијев је почео да стиже новац, а са њим и становници — од 1870. до 1914. се учетворостручио. Ако су индустријализација и јачање социјалног статуса у претходном веку град претворили од украјинског у руски, [[комунизам|комунистички]] план о масовном пресељењу становништва у градове вратио му је потпуно украјински карактер. Турбулентна времена су се и даље наставила — од [[холодомор|велике глади]], која је од [[1932]]. однела милионе украјинских живота због комунистичке неспособности у управљању, преко [[Јосиф Стаљин|Стаљинових]] чистки и коначно рата, који је у Кијев стигао у јесен [[1941]]. [[Трећи рајх|Немци]] су заузели град, завели терор против локалног словенског становништва и [[Јевреји|Јевреја]]. После рата град се брзо опоравио и постао једно од кључних економских и друштвених седишта [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], све док се та земља на уласку у последњу деценију века није распала и уступила простор независној Украјини. [[Чернобиљска катастрофа]] у [[Чернобиљ]]у утицала је на град, који је смештен ни 100&nbsp;km од електране. [[Датотека:Maidan at night.JPG|мини|десно|200п|Кијев ноћу]] Данас је Кијев велико индустријско, културно и трговачко средиште земље. Има јако добро развијену машинску, текстилну и електротехничку индустрију. Започет је био и програм нуклеарне енергије, који је заустављен после катастрофалне несреће у Чернобиљу, северно од Кијева. == Становништво == Према процени, у граду је 2012. живело 2.814.258 становника. {{ДемографијаУКР |1979=2143855<ref name="CP">{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/Ukraine-Cities.html | title = UKRAINE: Major Cities| accessdate=10. 11. 2012 | last=| first = |date=| work = | publisher = City Population}}</ref> | 1989=2587945<ref name="CP"/> |2001=2611327<ref name="CP"/> |2012=2814258<ref name="CP"/> }} По попису становништва из 2001. у Кијеву је живело 83% Украјинаца и 13% Руса, при чему су становници мешовитог порекла (а таквих је највише) рачунати као Украјинци. Остале нације које ту живе су: Јевреји, Белоруси, Пољаци, Јермени и други. Што се тиче језика, 64% становништва тврди да им је [[Украјински језик|украјински]] први језик, док је [[руски језик]] матерњи за 34% становништва. Кијев је седиште Украјинске православне патријаршије и Руске православне митрополије. Кијевска [[Саборни храм Свете Софије у Кијеву|катедрала Свете Софије]] је најстарија источнословенска катедрала. Планира се да велики архиепископ [[Гркокатолицизам|гркокатоличке цркве]] премести овде своју резиденцију из [[Лавов]]а. У Кијеву живи и мали број јеврејских и муслиманских верника. На [[Грб Кијева|грбу Кијева]] приказан је заштитник града [[Архангел Михаил|Аранђел Михаило]]. {| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100;" |- | style="background:#ddffdd;" | [[Демографија Украјине|'''Националност''']]<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/ National composition of population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 1989. у Украјини|'''1989.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] | style="background:#ddffdd;" | '''Матерњи језик'''<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/language/ Linguistic composition of the population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 1989. у Украјини|'''1989.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Украјинци]] | align="right" | 72,5% | align="right" | 82,2% | style="background:#f3fff3;" | [[Украјински језик]] | align="right" | 57,6% | align="right" | 72,1% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Руси]] | align="right" | 20,9% | align="right" | 13,1% | style="background:#f3fff3;" | [[Руски језик]] | align="right" | 41,1% | align="right" | 25,3% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Јевреји]] | align="right" | 3,9% | align="right" | 0,7% | style="background:#f3fff3;" | остали језици | align="right" | 1,3% | align="right" | 2,6% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Белоруси]] | align="right" | 1,0% | align="right" | 0,6% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Пољаци]] | align="right" | 0,4% | align="right" | 0,3% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Јермени]] | align="right" | 0,2% | align="right" | 0,2% |- |} == Административна подела == Град је подељен на десет општина, седам на десној, три на левој обали. Практично све знаменитости налазе се на десној обали, јер је лева углавном састављена од стамбених насеља насталих у XX веку. [[Датотека:Kiev map english.png|мини|десно|200п|Административна подела града]] Кијев и даље расте, за разлику од Украјине — град је добио око пола милиона становника за 20 година, док је држава изгубила готово шест милиона, мањим делом због беле куге, а већим због масовног исељавања у Русију и на запад. == Привреда == {{...}} Данас је Кијев велико индустријско, културно и трговачко средиште земље. Има јако добро развијену машинску, текстилну и електротехничку индустрију. Започет је био и програм нуклеарне енергије, који је заустављен после катастрофалне несреће у Чернобиљу, северно од Кијева. === Саобраћај === {{...}} == Архитектура и уређење града == Експанзија коју је доживео непосредно пре Првог светског рата, када је за кратко време учетворостручено становништво, донела је и проширење града, са преко 1000 изграђених објеката у последњих седам предратних година. Већина их је видљиво и данас и то чини један од занимљивијих аспеката посете Кијеву. У Кијеву, туристима су најинтересантније [[црква|цркве]]. Кијев је увек био место које је познато по [[црква]]ма, још од добијања [[хришћанство|хришћанства]] у X веку, иако се вековима борио са [[Монголи]]ма, пољским [[католицизам|католицима]] и [[комунизам|комунистима]], цркве су опстајале, са својим златним крововима и данас су најпривлачнији за све који дођу у главни украјински град. Град је препознатљив по лескама. Кијев је веома зелен град и има две велике ботаничке баште. Најпознатији паркови су Парк Победе и Хидропарк. Од споменика архитектуре најпознатији су Маријин Дворац, зграда Министарства иностраних послова, неколико манастирских и црквених комплекса укључујући и чувену Печерску Лавру. Најпознатије цркве су оне Свете Софије, Светог Андреја и Светог Владимира. Цилиндрични хотел ''Салут'', који се налази преко пута Трга Славе и гроба незнаног јунака, једна је од најпрепознатљивијих знаменитости Кијева. Највећи градски трг је Трг Независности. Препознатљив је по великом обелиску, фонтанама и подземном тржном центру „Глобус.“ === Архитектонски споменици === <center> <gallery> Датотека:Mihailovsky sobor.jpg|Манастир светога Михајла, реконструкција 1998. Датотека:St. Andriy's Church in Kyiv.jpg|Црква светога Андреја. Датотека:Kyjiv sofienkathedrale.jpg|Саборна црква свете Софије Датотека:St. Volodymyr's Cathedral in Kiev.jpg|[[Катедрала Светог Владимира у Кијеву|Катедрала светог Владимира]] Датотека:Uspensky Sobor.jpg|Сабор Успења у Кијево-Печерској лаври, реконструкција после 1991. Датотека:Bogorodica-Pirogoscha.jpg|Црква Богородице Пирошке Датотека:Olga Monument.jpg|Споменик принцезе Олге Датотека:Kiev gate 2001 07 09.jpg|Златна врата Кијева Датотека:KievOpera.jpg|Кијевска опера Датотека:National Bank of Ukraine.jpg|Национална банка Украјине Датотека:House with chimaeras.jpg|Кућа са химерама Датотека:Lenin moniment in kiev.png|Некадашњи [[Владимир Лењин|Лењинов]] споменик у Кијеву </gallery> </center> == Партнерски градови == {{div col|colwidth=30em}} * {{зас|Финска}} [[Тампере]] * {{зас|Турска}} [[Анкара]] * {{зас|Туркменистан}} [[Ашхабад]] * {{зас|Казахстан}} [[Астана]] * {{зас|Грчка}} [[Атина]] * {{зас|Азербејџан}} [[Баку]] * {{зас|Србија}} [[Београд]] * {{зас|Аустрија}} [[Беч]] * {{зас|Киргистан}} [[Бишкек]] * {{зас|Словачка}} [[Братислава]] * {{зас|Белгија}} [[Брисел]] * {{зас|Мађарска}} [[Будимпешта]] * {{зас|Аргентина}} [[Буенос Ајрес]] * {{зас|САД}} [[Чикаго]] * {{зас|Молдавија}} [[Кишињев]] * {{зас|Шкотска}} [[Единбург]] * {{зас|Италија}} [[Фиренца]] * {{зас|Куба}} [[Хавана]] * {{зас|Финска}} [[Хелсинки]] * {{зас|Израел}} [[Јерусалим]] * {{зас|Пољска}} [[Краков]] * {{зас|Јапан}} [[Кјото]] * {{зас|Немачка}} [[Лајпциг]] * {{зас|Португал}} [[Лисабон]] * {{зас|Мексико}} [[Мексико сити]] * {{зас|Белорусија}} [[Минск]] * {{зас|Немачка}} [[Минхен]] * {{зас|Данска}} [[Оденсе]] * {{зас|Француска}} [[Париз]] * {{зас|Кина}} [[Пекинг]] * {{зас|Јужноафричка Република}} [[Преторија]] * {{зас|Летонија}} [[Рига]] * {{зас|Италија}} [[Рим]] * {{зас|Бразил}} [[Рио де Жанеиро]] * {{зас|Бразил}} [[Бразилија]] * {{зас|Чиле}} [[Сантијаго де Чиле]] * {{зас|Бугарска}} [[Софија]] * {{зас|Шведска}} [[Стокхолм]] * {{зас|Естонија}} [[Талин]] * {{зас|Узбекистан}} [[Ташкент]] * {{зас|Грузија}} [[Тбилиси]] * {{зас|Канада}} [[Торонто]] * {{зас|Либија}} [[Триполи]] * {{зас|Француска}} [[Тулуза|Тулуз]] * {{зас|Пољска}} [[Варшава]] * {{зас|Кина}} [[Вухан]] * {{зас|Аустрија}} [[Беч]] * {{зас|Литванија}} [[Вилњус]] * {{зас|Јерменија}} [[Јереван]] * {{зас|Швајцарска}} [[Женева]] * {{зас|Индонезија}} [[Џакарта]] * {{зас|Кина}} [[Суџоу]] * {{зас|Перу}} [[Лима]] * {{зас|Немачка}} [[Берлин]] {{div col end}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Украјина}} {{Други пројекти | commons = Kiev | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Кијев }} {{википутовања|Kiev}} * {{званични веб-сајт|http://www.kmr.gov.ua/}} * [http://www.b92.net/putovanja/zanimljivosti.php?yyyy=2016&mm=02&dd=18&nav_id=1097979 Седам занимљивости о Кијеву (Б92, 18. фебруар 2016)] {{Европски главни градови}} {{Административна подела Украјине}} {{Градови-хероји СССР}} {{Теме Украјине}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Кијев| ]] [[Категорија:Градови у Украјини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Украјини]] [[Категорија:Градови хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Свети градови]] mv8khou6u437e2btqs6mq9eytvai2rp 25121359 25121357 2022-07-24T17:08:51Z Sadko 25741 променио је подешавања заштите странице [[Кијев]] ([уређивање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (истиче 17:08, 31. јул 2022. (UTC)) [премештање=дозвољено само администраторима] (трајно)) wikitext text/x-wiki {{Друго значење|класу носача авиона|[[Носачи авиона класе Кијев]]}} {{Град у Украјини | назив = Кијев | изворни_назив = {{јез-укр|Київ}}, {{јез-рус|Киев}} | слика = Kiyv Montage 2016.png | опис_слике = Колаж Кијева | градска_застава = Flag_of_Kyiv_Kurovskyi.svg | грб = COA_of_Kyiv_Kurovskyi.svg | држава = {{УКР}} | област = Град Кијев | локација = UKR Kiev map.svg | оснивање = [[640]]. | становништво = 2900920<ref name="Kiev statistical report">{{cite web|url=http://www.kiev.ukrstat.gov.ua/p.php3?c=1123&lang=1 | title=Чисельність населення м. Києва| publisher= UkrStat.gov.ua | language=Ukrainian |date=1. 11. 2015 | accessdate=9. 1. 2016}}</ref> | извор_становништво = | година_становништво = 2015 | густина = | агломерација = 3.375.000<ref name="citypopulation.de">{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/world/Agglomerations.html | title=Major Agglomerations of the World | publisher=Citypopulation.de |date=1. 4. 2013 | accessdate=1. 9. 2013}}</ref> | површина = 839 | гшир = 50.44882 | гдуж = 30.51428 | надморска_висина = 179 | дан_града = последња недеља маја | веб-страна = [http://www.kmr.gov.ua/ kmr.gov.ua] | градоначелник = [[Виталиј Кличко]] }} [[Датотека:Kyiv logo english.svg|250п|мини|Logotip.]] '''Кијев''' ({{јез-укр|Київ}}, {{јез-рус|Киев}}) [[главни град|главни]] је и највећи [[град]] [[Украјина|Украјине]]. Налази се на северу [[Држава|државе]] на обали реке [[Дњепар]]. Према процени из [[2012]]. у граду је живело 2.814.258 [[становништво|становника]].<ref name="Kiev statistical report"/> (иако су медији наводили и веће бројеве).<ref name="population">The most recent [[Ukrainian Census (2001)|Ukrainian census]], conducted on 5 December 2001, gave the population of Kiev as 2 611 300 ([https://web.archive.org/web/20100820175437/http://www.ukrcensus.gov.ua/eng/regions/reg_mkyiv/ Ukrcensus.gov.ua – Kyiv city] Web address accessed on 4 August 2007). Estimates based on the amount of bakery products sold in the city (thus including temporary visitors and commuters) suggest a minimum of 3.5&nbsp;million. "[http://www.korrespondent.net/main/194785 There are up to 1.5 mln undercounted residents in Kiev]", ''[[Korrespondent]]'', 15 June 2005{{ru icon}}</ref> Сматра се да би тај број у реалности прешао три милиона када би се бројали сви [[имиграција|имигранти]] који непријављено бораве у граду.<ref>{{cite web|title=City Mayors: The 500 largest European cities (1 to 100)|url=http://www.citymayors.com/features/euro_cities1.html|website=www.citymayors.com}}</ref> Простире се на површини од око 839&nbsp;km². Основан је у [[5. век]]у а статус града добија [[1487]]. По легенди, основала су га тројица браће: Хорив, Киј и Шцек. [[Универзитет у Кијеву]] основан је [[1834]]. У граду постоји 99 високих школа, 25 музеја, планетаријум, позориште, ботанички и зоолошки вртови. Због великог броја цркава и манастира и значаја за православни свет, од [[средњи век|средњег века]] град носи надимак „Јерусалим севера“ (данас чешће: „Јерусалим истока“). Због своје историјске улоге, као престоница [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]], Кијев је познат и као „Мајка руских градова“. == Географија == Стари део града налази се на десној обали [[Дњепар|Дњепра]], док се новији део налази на левој обали. Дњепар је широк на путу кроз град, на неким местима и по два километра, на територији града уливају се у њега и још неке реке, од којих је најзначајнија [[Десна (притока Дњепра)|Десна]], а у самом центру налази се неколико ада, од којих су три велике и углавном намењене излетницима. === Клима === {{Weather box | width=auto | location = Кијева (1981–2010, екстреми 1881–садашњост) | metric first = Yes | single line = Yes | Jan record high C = 11.1 | Feb record high C = 17.3 | Mar record high C = 22.4 | Apr record high C = 30.2 | May record high C = 33.6 | Jun record high C = 35.0 | Jul record high C = 39.4 | Aug record high C = 39.3 | Sep record high C = 33.8 | Oct record high C = 28.0 | Nov record high C = 23.2 | Dec record high C = 14.7 |year record high C = 39.4 | Jan high C = -0.9 | Feb high C = 0.0 | Mar high C = 5.6 | Apr high C = 14.0 | May high C = 20.7 | Jun high C = 23.5 | Jul high C = 25.6 | Aug high C = 24.9 | Sep high C = 19.0 | Oct high C = 12.5 | Nov high C = 4.9 | Dec high C = 0.0 |year high C = 12.5 | Jan mean C = −3.5 | Feb mean C = −3.0 | Mar mean C = 1.8 | Apr mean C = 9.3 | May mean C = 15.5 | Jun mean C = 18.5 | Jul mean C = 20.5 | Aug mean C = 19.7 | Sep mean C = 14.2 | Oct mean C = 8.4 | Nov mean C = 1.9 | Dec mean C = -2.3 |year mean C = 8.4 | Jan low C = -5.8 | Feb low C = -5.7 | Mar low C = -1.4 | Apr low C = 5.1 | May low C = 10.8 | Jun low C = 14.2 | Jul low C = 16.1 | Aug low C = 15.2 | Sep low C = 10.2 | Oct low C = 4.9 | Nov low C = 0.0 | Dec low C = -4.6 |year low C = 4.9 | Jan record low C = -32.9 | Feb record low C = -32.2 | Mar record low C = -24.9 | Apr record low C = -10.4 | May record low C = -2.4 | Jun record low C = 2.4 | Jul record low C = 5.8 | Aug record low C = 3.3 | Sep record low C = -2.9 | Oct record low C = -17.8 | Nov record low C = -21.9 | Dec record low C = -30.0 |year record low C = -32.9 | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 36 | Feb precipitation mm = 39 | Mar precipitation mm = 37 | Apr precipitation mm = 46 | May precipitation mm = 57 | Jun precipitation mm = 82 | Jul precipitation mm = 71 | Aug precipitation mm = 60 | Sep precipitation mm = 57 | Oct precipitation mm = 41 | Nov precipitation mm = 50 | Dec precipitation mm = 45 |year precipitation mm = 621 | Jan rain days = 8 | Feb rain days = 7 | Mar rain days = 9 | Apr rain days = 13 | May rain days = 14 | Jun rain days = 15 | Jul rain days = 14 | Aug rain days = 11 | Sep rain days = 14 | Oct rain days = 12 | Nov rain days = 12 | Dec rain days = 9 |year rain days = 138 | Jan snow days = 17 | Feb snow days = 17 | Mar snow days = 10 | Apr snow days = 2 | May snow days = 0.2 | Jun snow days = 0 | Jul snow days = 0 | Aug snow days = 0 | Sep snow days = 0.03 | Oct snow days = 2 | Nov snow days = 9 | Dec snow days = 16 |year snow days = 73 | Jan humidity = 83 | Feb humidity = 80 | Mar humidity = 74 | Apr humidity = 64 | May humidity = 62 | Jun humidity = 67 | Jul humidity = 68 | Aug humidity = 67 | Sep humidity = 74 | Oct humidity = 77 | Nov humidity = 85 | Dec humidity = 86 |year humidity = 74 | Jan sun = 42 | Feb sun = 64 | Mar sun = 112 | Apr sun = 162 | May sun = 257 | Jun sun = 273 | Jul sun = 287 | Aug sun = 252 | Sep sun = 189 | Oct sun = 123 | Nov sun = 51 | Dec sun = 31 |year sun = | source 1 = Pogoda.ru.net,<ref name="pogoda">{{cite web | url = http://pogoda.ru.net/climate/33345.htm | title = Weather and Climate – The Climate of Kiev | publisher = Weather and Climate (Погода и климат)|accessdate=1. 3. 2013 | language = Russian}}</ref> Централна опсерваторија за геофизику (екстреми)<ref name="extremes1">{{cite web |url =http://www.cgo.kiev.ua/index.php?fn=k_klimat&f=kyiv&p=1 |title =Кліматичні дані по м. Києву |publisher =Central Observatory for Geophysics |language =Ukrainian |accessdate =4. 8. 2016 |archive-url =https://web.archive.org/web/20181021015425/http://cgo.kiev.ua/index.php?fn=k_klimat&f=kyiv&p=1 |archive-date =21. 10. 2018 |url-status =dead }}</ref><ref name="extremes2">{{cite web|url=http://www.cgo.kiev.ua/index.php?dv=klimat-rekords/ |title =Кліматичні рекорди |publisher =Central Observatory for Geophysics |language =Ukrainian |accessdate=4. 8. 2016 |archive-url =https://web.archive.org/web/20160804044852/http://www.cgo.kiev.ua/index.php?dv=klimat-rekords%2F |archive-date=4. 8. 2016 |url-status=dead |df =dmy-all}}</ref> | source 2 = [[Danish Meteorological Institute|Дански метеоролошки институт]] (сунчаност, 1931–1960)<ref name="DMI">{{cite web|last=Cappelen | first = John | last2=Jensen | first2 = Jens | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130427173827/http://www.dmi.dk/dmi/tr01-17.pdf | archivedate=27. 4. 2013| url = http://www.dmi.dk/dmi/tr01-17.pdf | work = Climate Data for Selected Stations (1931–1960) | title = Ukraine – Kiev | publisher = Danish Meteorological Institute | language = Danish | accessdate=1. 4. 2016|pages=332 }}</ref> |date=август 2010 }} == Историја == Кијев је био највећи град по површини у царевини [[Русија|Русији]]. Основан је [[482]]. године по предању три брата и сестре племићког порекла. Најстарији брат звао се Киј, по њему је град добио име. У том граду [[Руси]] су примили хришћанство, када је велики кнез [[Владимир I Велики|Владимир]] [[988]]. оженио [[византија|византијску]] принцезу Ану. Град је растао без икаквих проблема све до средине XIII века (50.000 становника), када ће га [[Монголи|монголска]] најезда прегазити. У међувремену тукли су се за плодну црницу [[Украјина|Украјине]] [[Литванци]], [[Татари]], Руси, [[Турци]] и [[Пољаци]]. Коначно руско освајање 18. века донело је трајни мир. [[Индустријска револуција]] допринела је успону града и целе Украјине. Захваљујући томе у Кијев је почео да стиже новац, а са њим и становници — од 1870. до 1914. се учетворостручио. Ако су индустријализација и јачање социјалног статуса у претходном веку град претворили од украјинског у руски, [[комунизам|комунистички]] план о масовном пресељењу становништва у градове вратио му је потпуно украјински карактер. Турбулентна времена су се и даље наставила — од [[холодомор|велике глади]], која је од [[1932]]. однела милионе украјинских живота због комунистичке неспособности у управљању, преко [[Јосиф Стаљин|Стаљинових]] чистки и коначно рата, који је у Кијев стигао у јесен [[1941]]. [[Трећи рајх|Немци]] су заузели град, завели терор против локалног словенског становништва и [[Јевреји|Јевреја]]. После рата град се брзо опоравио и постао једно од кључних економских и друштвених седишта [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], све док се та земља на уласку у последњу деценију века није распала и уступила простор независној Украјини. [[Чернобиљска катастрофа]] у [[Чернобиљ]]у утицала је на град, који је смештен ни 100&nbsp;km од електране. [[Датотека:Maidan at night.JPG|мини|десно|200п|Кијев ноћу]] Данас је Кијев велико индустријско, културно и трговачко средиште земље. Има јако добро развијену машинску, текстилну и електротехничку индустрију. Започет је био и програм нуклеарне енергије, који је заустављен после катастрофалне несреће у Чернобиљу, северно од Кијева. == Становништво == Према процени, у граду је 2012. живело 2.814.258 становника. {{ДемографијаУКР |1979=2143855<ref name="CP">{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/Ukraine-Cities.html | title = UKRAINE: Major Cities| accessdate=10. 11. 2012 | last=| first = |date=| work = | publisher = City Population}}</ref> | 1989=2587945<ref name="CP"/> |2001=2611327<ref name="CP"/> |2012=2814258<ref name="CP"/> }} По попису становништва из 2001. у Кијеву је живело 83% Украјинаца и 13% Руса, при чему су становници мешовитог порекла (а таквих је највише) рачунати као Украјинци. Остале нације које ту живе су: Јевреји, Белоруси, Пољаци, Јермени и други. Што се тиче језика, 64% становништва тврди да им је [[Украјински језик|украјински]] први језик, док је [[руски језик]] матерњи за 34% становништва. Кијев је седиште Украјинске православне патријаршије и Руске православне митрополије. Кијевска [[Саборни храм Свете Софије у Кијеву|катедрала Свете Софије]] је најстарија источнословенска катедрала. Планира се да велики архиепископ [[Гркокатолицизам|гркокатоличке цркве]] премести овде своју резиденцију из [[Лавов]]а. У Кијеву живи и мали број јеврејских и муслиманских верника. На [[Грб Кијева|грбу Кијева]] приказан је заштитник града [[Архангел Михаил|Аранђел Михаило]]. {| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100;" |- | style="background:#ddffdd;" | [[Демографија Украјине|'''Националност''']]<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/ National composition of population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 1989. у Украјини|'''1989.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] | style="background:#ddffdd;" | '''Матерњи језик'''<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/language/ Linguistic composition of the population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 1989. у Украјини|'''1989.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Украјинци]] | align="right" | 72,5% | align="right" | 82,2% | style="background:#f3fff3;" | [[Украјински језик]] | align="right" | 57,6% | align="right" | 72,1% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Руси]] | align="right" | 20,9% | align="right" | 13,1% | style="background:#f3fff3;" | [[Руски језик]] | align="right" | 41,1% | align="right" | 25,3% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Јевреји]] | align="right" | 3,9% | align="right" | 0,7% | style="background:#f3fff3;" | остали језици | align="right" | 1,3% | align="right" | 2,6% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Белоруси]] | align="right" | 1,0% | align="right" | 0,6% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Пољаци]] | align="right" | 0,4% | align="right" | 0,3% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Јермени]] | align="right" | 0,2% | align="right" | 0,2% |- |} == Административна подела == Град је подељен на десет општина, седам на десној, три на левој обали. Практично све знаменитости налазе се на десној обали, јер је лева углавном састављена од стамбених насеља насталих у XX веку. [[Датотека:Kiev map english.png|мини|десно|200п|Административна подела града]] Кијев и даље расте, за разлику од Украјине — град је добио око пола милиона становника за 20 година, док је држава изгубила готово шест милиона, мањим делом због беле куге, а већим због масовног исељавања у Русију и на запад. == Привреда == {{...}} Данас је Кијев велико индустријско, културно и трговачко средиште земље. Има јако добро развијену машинску, текстилну и електротехничку индустрију. Започет је био и програм нуклеарне енергије, који је заустављен после катастрофалне несреће у Чернобиљу, северно од Кијева. === Саобраћај === {{...}} == Архитектура и уређење града == Експанзија коју је доживео непосредно пре Првог светског рата, када је за кратко време учетворостручено становништво, донела је и проширење града, са преко 1000 изграђених објеката у последњих седам предратних година. Већина их је видљиво и данас и то чини један од занимљивијих аспеката посете Кијеву. У Кијеву, туристима су најинтересантније [[црква|цркве]]. Кијев је увек био место које је познато по [[црква]]ма, још од добијања [[хришћанство|хришћанства]] у X веку, иако се вековима борио са [[Монголи]]ма, пољским [[католицизам|католицима]] и [[комунизам|комунистима]], цркве су опстајале, са својим златним крововима и данас су најпривлачнији за све који дођу у главни украјински град. Град је препознатљив по лескама. Кијев је веома зелен град и има две велике ботаничке баште. Најпознатији паркови су Парк Победе и Хидропарк. Од споменика архитектуре најпознатији су Маријин Дворац, зграда Министарства иностраних послова, неколико манастирских и црквених комплекса укључујући и чувену Печерску Лавру. Најпознатије цркве су оне Свете Софије, Светог Андреја и Светог Владимира. Цилиндрични хотел ''Салут'', који се налази преко пута Трга Славе и гроба незнаног јунака, једна је од најпрепознатљивијих знаменитости Кијева. Највећи градски трг је Трг Независности. Препознатљив је по великом обелиску, фонтанама и подземном тржном центру „Глобус.“ === Архитектонски споменици === <center> <gallery> Датотека:Mihailovsky sobor.jpg|Манастир светога Михајла, реконструкција 1998. Датотека:St. Andriy's Church in Kyiv.jpg|Црква светога Андреја. Датотека:Kyjiv sofienkathedrale.jpg|Саборна црква свете Софије Датотека:St. Volodymyr's Cathedral in Kiev.jpg|[[Катедрала Светог Владимира у Кијеву|Катедрала светог Владимира]] Датотека:Uspensky Sobor.jpg|Сабор Успења у Кијево-Печерској лаври, реконструкција после 1991. Датотека:Bogorodica-Pirogoscha.jpg|Црква Богородице Пирошке Датотека:Olga Monument.jpg|Споменик принцезе Олге Датотека:Kiev gate 2001 07 09.jpg|Златна врата Кијева Датотека:KievOpera.jpg|Кијевска опера Датотека:National Bank of Ukraine.jpg|Национална банка Украјине Датотека:House with chimaeras.jpg|Кућа са химерама Датотека:Lenin moniment in kiev.png|Некадашњи [[Владимир Лењин|Лењинов]] споменик у Кијеву </gallery> </center> == Партнерски градови == {{div col|colwidth=30em}} * {{зас|Финска}} [[Тампере]] * {{зас|Турска}} [[Анкара]] * {{зас|Туркменистан}} [[Ашхабад]] * {{зас|Казахстан}} [[Астана]] * {{зас|Грчка}} [[Атина]] * {{зас|Азербејџан}} [[Баку]] * {{зас|Србија}} [[Београд]] * {{зас|Аустрија}} [[Беч]] * {{зас|Киргистан}} [[Бишкек]] * {{зас|Словачка}} [[Братислава]] * {{зас|Белгија}} [[Брисел]] * {{зас|Мађарска}} [[Будимпешта]] * {{зас|Аргентина}} [[Буенос Ајрес]] * {{зас|САД}} [[Чикаго]] * {{зас|Молдавија}} [[Кишињев]] * {{зас|Шкотска}} [[Единбург]] * {{зас|Италија}} [[Фиренца]] * {{зас|Куба}} [[Хавана]] * {{зас|Финска}} [[Хелсинки]] * {{зас|Израел}} [[Јерусалим]] * {{зас|Пољска}} [[Краков]] * {{зас|Јапан}} [[Кјото]] * {{зас|Немачка}} [[Лајпциг]] * {{зас|Португал}} [[Лисабон]] * {{зас|Мексико}} [[Мексико сити]] * {{зас|Белорусија}} [[Минск]] * {{зас|Немачка}} [[Минхен]] * {{зас|Данска}} [[Оденсе]] * {{зас|Француска}} [[Париз]] * {{зас|Кина}} [[Пекинг]] * {{зас|Јужноафричка Република}} [[Преторија]] * {{зас|Летонија}} [[Рига]] * {{зас|Италија}} [[Рим]] * {{зас|Бразил}} [[Рио де Жанеиро]] * {{зас|Бразил}} [[Бразилија]] * {{зас|Чиле}} [[Сантијаго де Чиле]] * {{зас|Бугарска}} [[Софија]] * {{зас|Шведска}} [[Стокхолм]] * {{зас|Естонија}} [[Талин]] * {{зас|Узбекистан}} [[Ташкент]] * {{зас|Грузија}} [[Тбилиси]] * {{зас|Канада}} [[Торонто]] * {{зас|Либија}} [[Триполи]] * {{зас|Француска}} [[Тулуза|Тулуз]] * {{зас|Пољска}} [[Варшава]] * {{зас|Кина}} [[Вухан]] * {{зас|Аустрија}} [[Беч]] * {{зас|Литванија}} [[Вилњус]] * {{зас|Јерменија}} [[Јереван]] * {{зас|Швајцарска}} [[Женева]] * {{зас|Индонезија}} [[Џакарта]] * {{зас|Кина}} [[Суџоу]] * {{зас|Перу}} [[Лима]] * {{зас|Немачка}} [[Берлин]] {{div col end}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Украјина}} {{Други пројекти | commons = Kiev | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Кијев }} {{википутовања|Kiev}} * {{званични веб-сајт|http://www.kmr.gov.ua/}} * [http://www.b92.net/putovanja/zanimljivosti.php?yyyy=2016&mm=02&dd=18&nav_id=1097979 Седам занимљивости о Кијеву (Б92, 18. фебруар 2016)] {{Европски главни градови}} {{Административна подела Украјине}} {{Градови-хероји СССР}} {{Теме Украјине}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Кијев| ]] [[Категорија:Градови у Украјини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Украјини]] [[Категорија:Градови хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Свети градови]] mv8khou6u437e2btqs6mq9eytvai2rp 0 728164 25121866 21342437 2022-07-25T05:36:36Z 82.117.212.94 wikitext text/x-wiki '''Примат''' ({{ јез-ла|primatus}} првенство, прво мјесто од {{јез-ла|primus}} први) <ref name="Мљечаница">Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.</ref> <ref name="Бук">Жепић М, Латинско-хрватскосрпски рјечник, [[Школска књига]], Забреб 1961.г.</ref> , првенство, врховни положај, највиша част и власт у неком организованом друштву или дјелокругу. <ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.</ref> * у [[Филозофија|филозофији]]: првенство бића над свијешћу, материје над духом; * у [[Психологија|психологији]]: првенство воље над разумом, воља прије разума; <ref name="Мљечаница" /> * у [[Католичка црква|Католичкој цркви]]: првенство [[римски папа|римског папе]] над свим осталим црквеним великодостојиницима: патријарсима, митрополитима, надбискупима, бискупима. * у [[Православна црква|Православној цркви]] примат се заснива на древном поретку црквене [[Пентархија|пентархије]], којим је регулисано ''првенство части'' међу православним поглаварима. Пре [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054), када је на хришћанском западу још увек постојала правоверна ''Римска црква'', пентархијски редослед првенства међу архијерејским катедрама је гласио: [[Римска патријаршија|Рим]], [[Цариградска патријаршија|Цариград]], [[Александријска патријаршија|Александрија]], [[Антиохијска патријаршија|Антиохија]] и [[Јерусалимска патријаршија|Јерусалим]].{{sfn|Meyendorff|1989|p=}} Након Великог раскола и одвајања Рима,{{sfn|Пузовић|2008|p=}} као први међу једнакима у православном свету се по праву првенства почео сматрати [[цариградски патријарх]]. * фигуративно:примат је првенство по рангу, преимућство, првествено право (на положај, на престо). <ref name="Мљечаница" /><ref name="Козара"/> == Види још == * [[Пентархија]] == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=John Meyendorff| year = 1989|title = Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D.|series=The Church in history|volume=2|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|url=https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Мајендорф|first=Џон|author-link=Џон Мајендорф|title = Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године| year = 1997|location=Крагујевац|publisher=Каленић}} * {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски| year = 1969|title = Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Владислав|title=Црквене и политичке прилике у доба Великог раскола 1054. године|year=2008|location=Београд|publisher=Хришћански културни центар|url=https://books.google.com/books?id=v1VMygAACAAJ}} {{refend}} [[Категорија:Религија]] [[Категорија:Филозофија]] b1p751zfjnvnbfxsbyeh2ii7u8trs4q 0 728897 25121042 24228763 2022-07-24T12:06:11Z 62.240.15.49 Уместо застареле титуле "Ресавско- Шумадијски, постављена је актуелна титула "Утешитељевски" wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Немања | презиме = Станковић | слика = Akakije Stanković.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Немања Станковић — „владика ресавско-шумадијски и свесрпски Акакије“ | пуно_име = | дан_рођења = 22. | месец_рођења = јун | година_рођења = 1971. | место_рођења = [[Осијек]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Немања Станковић''' ([[Осијек]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[22. јун]] [[1971]]) поглавар је [[Српска истински православна црква|Српске истински православне цркве]] са монашким именом '''Акакије''' и титулом „Утешитељевски“. == Биографија == Немања Станковић, од оца Мирољуба и мајке Слађане, рођен је [[22. јун]]а [[1971]]. у [[Осијек]]у. Основну и средњу уметничку школу (одсек графички дизајн) завршио је у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Образовање је наставио у [[Атина|Атини]] где је на Уметничкој академији (Схоли Калон Технон) успешно завршио вишу школу [[Византијско царство|византијске]] уметности ([[икона|иконе]], фрескопис, мозаик) у класи познатог професора Константина Ксенопулоса (ученика Фотија Кондоглуа). По повратку из Атине ([[1993]]) постаје [[искушеник]] у манастиру [[Манастир Ковиљ|Ковиљ]] у [[Епархија бачка|Бачкој епархији]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Ту проводи око 8 месеци. Затим из манастира Ковиљ одлази на [[Света гора|Свету гору]] (Скит Кавсокаливија и Кареја). За време боравка на Светој гори прекида општење са [[Православна црква|Православном црквом]] и придружује се светогорским [[Зилоти (православље)|зилотима]] из манастира [[Манастир Есфигмен|Есфигмен]] ([[1995]]). Као светогорски зилот, услед прогона, бива замонашен у [[Катакомбе|катакомбним]] условима добивши монашко име Акакије (по [[Преподобни Акакије Капсокаливијски|преподобном Акакију Капсокаливијском]]). Због озбиљне болести одлази за Атину где у грчком [[Старокалендарци|старокалендарском]] манастиру Ваиофорос (Атичка област) од архимандрита Филарета прима [[велика схима|велику схиму]]. Потом се враћа у [[Србија|Србију]] где на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]], на родитељском имању, оснива „[[Манастир на Угару|манастир Светих Методија и Кирила]]“. Године [[1997]]. у [[Грчка|Грчкој]] бива рукоположен у чин [[јеромонах]]а од стране [[Грчка истински православна црква|Грчке старокалендарске цркве]] којом је председавао Хризостом (Киусис), архиепископ атински и целе Јеладе. Његовим залагањем по Србији ниче још неколико „истински православних манастира“ и парохија за чије је опслуживање рукоположено неколико нових [[Свештеник|свештенослужитеља]]. Од самога почетка, уз борбу за препород истинског православља у Србији, борио се и за право Српске истински православне цркве на самосталност у односу на Грчку ИПЦ. Био је један од иницијатора и активни учесник преговора о успостављању јединства двеју истински православних цркава, Грчке и Руске. Временом, пријатељски односи са Руском истински православном црквом све више су јачали. Епископску [[Хиротонија|хиротонију]] Акакија извршили су јерарси [[Руска истински православна црква|Руске ИПЦ]] под председавањем владике Тихона, архиепископа омског и сибирског. Хиротонија је обављена [[15. август]]а [[2011]]. године у Свето-Богородичином [[Манастир Лесна|манастиру Лесна]] — историјском манастиру Руске заграничне цркве који се налази у [[Нормандија|Нормандији]] у [[Француска|Француској]]. Августа 2014. због организовања „Светолазаревог православног кампа“, у којем су деца носила униформисана одела, учена да пуцају из ваздушних пушака, полиција је рекла да ће испитати случај.<ref name="Vesti">{{cite news|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/423959/Mi-vezbamo-s-decom-a-SPC-leci-lopatama |title=Спавање у пећинама|publisher=vesti |date= |accessdate = 6. 8. 2014.}}</ref> == Седиште == Седиште му је [[манастир Нови Стјеник]] ([[Кучај|Кучајске планине]]) и постоји манастирско подворје у [[Деспотовац|Деспотовцу]]. == Припадање Светом архијерејском синоду РИПЦ == Дана 4. новембра 2011. владика Акакије је одлуком Светог архијерејског [[Свети синод|синода]] РИПЦ привремено уврштен у његов састав: {{цитирање|-{Признајући право Српске Истински Православне Цркве као аутокефалне Помесне цркве на самосталну управу, Архијерејски Синод Руске Истински Православне Цркве доноси одлуку: до обнављања канонског органа управљања Српске Истински Православне Цркве, Архијерејског Синода у саставу од најмање четири епископа (сходно канонским нормама Православне Цркве), њен предстојатељ Преосвећени Епископ Ресавско-шумадијски Акакије (Станковић) привремено се на сопствену молбу ради решавања општецрквених питања уводи у састав Архијерејског Синода РИПЦ.|Свети Архијерејски Синод Руске Истински Православне Цркве}- }} == Референце == {{reflist}} == Види још == * [[Зилоти (православље)|Зилоти]] * [[Манастир Есфигмен]] * [[Манастир Нови Стјеник]] * [[Манастир на Угару]] * [[Руска истински православна црква]] == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/ Србин истински православан] * [http://www.youtube.com/watch?v=iJWvc-buGMg Једна од беседа владикиних (манастир Утешитељево, Савиндан, 2013. године)] {{DEFAULTSORT:Станковић, Акакије}} [[Категорија:Рођени 1971.]] [[Категорија:Осјечани]] [[Категорија:Неканонско православље]] rwm0n9d6nn28uilf87cs0wgs4epmyjb 25121048 25121042 2022-07-24T12:13:57Z 62.240.15.49 ажурирање wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Немања | презиме = Станковић | слика = Akakije Stanković.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Немања Станковић — „владика ресавско-шумадијски и свесрпски Акакије“ | пуно_име = | дан_рођења = 22. | месец_рођења = јун | година_рођења = 1971. | место_рођења = [[Осијек]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Немања Станковић''' ([[Осијек]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[22. јун]] [[1971]]) поглавар је [[Српска истински православна црква|Српске истински православне цркве]] са монашким именом '''Акакије''' и титулом „Утешитељевски“. == Биографија == Немања Станковић, од оца Мирољуба и мајке Слађане, рођен је [[22. јун]]а [[1971]]. у [[Осијек]]у. Основну и средњу уметничку школу (одсек графички дизајн) завршио је у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Образовање је наставио у [[Атина|Атини]] где је на Уметничкој академији (Схоли Калон Технон) успешно завршио вишу школу [[Византијско царство|византијске]] уметности ([[икона|иконе]], фрескопис, мозаик) у класи познатог професора Константина Ксенопулоса (ученика Фотија Кондоглуа). По повратку из Атине ([[1993]]) постаје [[искушеник]] у манастиру [[Манастир Ковиљ|Ковиљ]] у [[Епархија бачка|Бачкој епархији]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Ту проводи око 8 месеци. Затим из манастира Ковиљ одлази на [[Света гора|Свету гору]] (Скит Кавсокаливија и Кареја). За време боравка на Светој гори прекида општење са [[Православна црква|Православном црквом]] и придружује се светогорским [[Зилоти (православље)|зилотима]] из манастира [[Манастир Есфигмен|Есфигмен]] ([[1995]]). Као светогорски зилот, услед прогона, бива замонашен у [[Катакомбе|катакомбним]] условима добивши монашко име Акакије (по [[Преподобни Акакије Капсокаливијски|преподобном Акакију Капсокаливијском]]). Због озбиљне болести одлази за Атину где у грчком [[Старокалендарци|старокалендарском]] манастиру Ваиофорос (Атичка област) од архимандрита Филарета прима [[велика схима|велику схиму]]. Потом се враћа у [[Србија|Србију]] где на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]], на родитељском имању, оснива „[[Манастир на Угару|манастир Светих Методија и Кирила]]“. Године [[1997]]. у [[Грчка|Грчкој]] бива рукоположен у чин [[јеромонах]]а од стране [[Грчка истински православна црква|Грчке старокалендарске цркве]] којом је председавао Хризостом (Киусис), архиепископ атински и целе Јеладе. Његовим залагањем по Србији ниче још неколико „истински православних манастира“ и парохија за чије је опслуживање рукоположено неколико нових [[Свештеник|свештенослужитеља]]. Од самога почетка, уз борбу за препород истинског православља у Србији, борио се и за право Српске истински православне цркве на самосталност у односу на Грчку ИПЦ. Био је један од иницијатора и активни учесник преговора о успостављању јединства двеју истински православних цркава, Грчке и Руске. Временом, пријатељски односи са Руском истински православном црквом све више су јачали. Епископску [[Хиротонија|хиротонију]] Акакија извршили су јерарси [[Руска истински православна црква|Руске ИПЦ]] под председавањем владике Тихона, архиепископа омског и сибирског. Хиротонија је обављена [[15. август]]а [[2011]]. године у Свето-Богородичином [[Манастир Лесна|манастиру Лесна]] — историјском манастиру Руске заграничне цркве који се налази у [[Нормандија|Нормандији]] у [[Француска|Француској]]. Августа 2014. због организовања „Светолазаревог православног кампа“, у којем су деца носила униформисана одела, учена да пуцају из ваздушних пушака, полиција је рекла да ће испитати случај.<ref name="Vesti">{{cite news|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/423959/Mi-vezbamo-s-decom-a-SPC-leci-lopatama |title=Спавање у пећинама|publisher=vesti |date= |accessdate = 6. 8. 2014.}}</ref> == Седиште == Седиште му је [http://uteshiteljevo.blogspot.com/?m=1 манастир Утешитељево] ([[Раља (Сопот)|Раља]]). == Припадање Светом архијерејском синоду РИПЦ == Дана 4. новембра 2011. владика Акакије је одлуком Светог архијерејског [[Свети синод|синода]] РИПЦ привремено уврштен у његов састав: {{цитирање|-{Признајући право Српске Истински Православне Цркве као аутокефалне Помесне цркве на самосталну управу, Архијерејски Синод Руске Истински Православне Цркве доноси одлуку: до обнављања канонског органа управљања Српске Истински Православне Цркве, Архијерејског Синода у саставу од најмање четири епископа (сходно канонским нормама Православне Цркве), њен предстојатељ Преосвећени Епископ Ресавско-шумадијски Акакије (Станковић) привремено се на сопствену молбу ради решавања општецрквених питања уводи у састав Архијерејског Синода РИПЦ.|Свети Архијерејски Синод Руске Истински Православне Цркве}- }} == Референце == {{reflist}} == Види још == * [[Зилоти (православље)|Зилоти]] * [[Манастир Есфигмен]] * [[Манастир Нови Стјеник]] * [[Манастир на Угару]] * [[Руска истински православна црква]] == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/ Србин истински православан] * [http://www.youtube.com/watch?v=iJWvc-buGMg Једна од беседа владикиних (манастир Утешитељево, Савиндан, 2013. године)] {{DEFAULTSORT:Станковић, Акакије}} [[Категорија:Рођени 1971.]] [[Категорија:Осјечани]] [[Категорија:Неканонско православље]] c18z7cchmaac547yyljlpo8myr7q5h7 25121052 25121048 2022-07-24T12:18:48Z 62.240.15.49 ажурирање застарелих података wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Немања | презиме = Станковић | слика = Akakije Stanković.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Немања Станковић — „владика ресавско-шумадијски и свесрпски Акакије“ | пуно_име = | дан_рођења = 22. | месец_рођења = јун | година_рођења = 1971. | место_рођења = [[Осијек]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Немања Станковић''' ([[Осијек]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[22. јун]] [[1971]]) поглавар је [[Српска истински православна црква|Српске истински православне цркве]] са монашким именом '''Акакије''' и титулом „Утешитељевски“. == Биографија == Немања Станковић, од оца Мирољуба и мајке Слађане, рођен је [[22. јун]]а [[1971]]. у [[Осијек]]у. Основну и средњу уметничку школу (одсек графички дизајн) завршио је у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Образовање је наставио у [[Атина|Атини]] где је на Уметничкој академији (Схоли Калон Технон) успешно завршио вишу школу [[Византијско царство|византијске]] уметности ([[икона|иконе]], фрескопис, мозаик) у класи познатог професора Константина Ксенопулоса (ученика Фотија Кондоглуа). По повратку из Атине ([[1993]]) постаје [[искушеник]] у манастиру [[Манастир Ковиљ|Ковиљ]] у [[Епархија бачка|Бачкој епархији]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Ту проводи око 8 месеци. Затим из манастира Ковиљ одлази на [[Света гора|Свету гору]] (Скит Кавсокаливија и Кареја). За време боравка на Светој гори прекида општење са [[Православна црква|Православном црквом]] и придружује се светогорским [[Зилоти (православље)|зилотима]] из манастира [[Манастир Есфигмен|Есфигмен]] ([[1995]]). Као светогорски зилот, услед прогона, бива замонашен у [[Катакомбе|катакомбним]] условима добивши монашко име Акакије (по [[Преподобни Акакије Капсокаливијски|преподобном Акакију Капсокаливијском]]). Због озбиљне болести одлази за Атину где у грчком [[Старокалендарци|старокалендарском]] манастиру Ваиофорос (Атичка област) од архимандрита Филарета прима [[велика схима|велику схиму]]. Потом се враћа у [[Србија|Србију]] где на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]], на родитељском имању, оснива „[[Манастир на Угару|манастир Светих Методија и Кирила]]“. Године [[1997]]. у [[Грчка|Грчкој]] бива рукоположен у чин [[јеромонах]]а од стране [[Грчка истински православна црква|Грчке старокалендарске цркве]] којом је председавао Хризостом (Киусис), архиепископ атински и целе Јеладе. Његовим залагањем по Србији ниче још неколико „истински православних манастира“ и парохија за чије је опслуживање рукоположено неколико нових [[Свештеник|свештенослужитеља]]. Од самога почетка, уз борбу за препород истинског православља у Србији, борио се и за право Српске истински православне цркве на самосталност у односу на Грчку ИПЦ. Био је један од иницијатора и активни учесник преговора о успостављању јединства двеју истински православних цркава, Грчке и Руске. Временом, пријатељски односи са Руском истински православном црквом све више су јачали. Епископску [[Хиротонија|хиротонију]] Акакија извршили су јерарси [[Руска истински православна црква|Руске ИПЦ]] под председавањем владике Тихона, архиепископа омског и сибирског. Хиротонија је обављена [[15. август]]а [[2011]]. године у Свето-Богородичином [[Манастир Лесна|манастиру Лесна]] — историјском манастиру Руске заграничне цркве који се налази у [[Нормандија|Нормандији]] у [[Француска|Француској]]. Августа 2014. због организовања „Светолазаревог православног кампа“, у којем су деца носила униформисана одела, учена да пуцају из ваздушних пушака, полиција је рекла да ће испитати случај.<ref name="Vesti">{{cite news|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/423959/Mi-vezbamo-s-decom-a-SPC-leci-lopatama |title=Спавање у пећинама|publisher=vesti |date= |accessdate = 6. 8. 2014.}}</ref> == Седиште == Седиште му је [http://uteshiteljevo.blogspot.com/?m=1 манастир Утешитељево] ([[Раља (Сопот)|Раља]]). == Председник Архијерејског Савета Српске Истински Православне Цркв == На Црквено-народном Сабору Српске ИПЦ октобра 2013. изабран је за председника Архијерејског Савета Српске ИПЦ, у чији састав улази и епископ Нектарије (Иванковић) Шумадијски. <nowiki>:</nowiki> {{цитирање|-{Признајући право Српске Истински Православне Цркве као аутокефалне Помесне цркве на самосталну управу, Архијерејски Синод Руске Истински Православне Цркве доноси одлуку: до обнављања канонског органа управљања Српске Истински Православне Цркве, Архијерејског Синода у саставу од најмање четири епископа (сходно канонским нормама Православне Цркве), њен предстојатељ Преосвећени Епископ Ресавско-шумадијски Акакије (Станковић) привремено се на сопствену молбу ради решавања општецрквених питања уводи у састав Архијерејског Синода РИПЦ.|Свети Архијерејски Синод Руске Истински Православне Цркве}- }} == Референце == {{reflist}} == Види још == * [[Зилоти (православље)|Зилоти]] * [[Манастир Есфигмен]] * [[Манастир Нови Стјеник]] * [[Манастир на Угару]] * [[Руска истински православна црква]] == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/ Србин истински православан] * [http://www.youtube.com/watch?v=iJWvc-buGMg Једна од беседа владикиних (манастир Утешитељево, Савиндан, 2013. године)] {{DEFAULTSORT:Станковић, Акакије}} [[Категорија:Рођени 1971.]] [[Категорија:Осјечани]] [[Категорија:Неканонско православље]] 17waojtv6ig17z573rlip47exgiqy9g 25121054 25121052 2022-07-24T12:20:31Z 62.240.15.49 техничко исправљање wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Немања | презиме = Станковић | слика = Akakije Stanković.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Немања Станковић — „владика ресавско-шумадијски и свесрпски Акакије“ | пуно_име = | дан_рођења = 22. | месец_рођења = јун | година_рођења = 1971. | место_рођења = [[Осијек]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Немања Станковић''' ([[Осијек]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[22. јун]] [[1971]]) поглавар је [[Српска истински православна црква|Српске истински православне цркве]] са монашким именом '''Акакије''' и титулом „Утешитељевски“. == Биографија == Немања Станковић, од оца Мирољуба и мајке Слађане, рођен је [[22. јун]]а [[1971]]. у [[Осијек]]у. Основну и средњу уметничку школу (одсек графички дизајн) завршио је у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Образовање је наставио у [[Атина|Атини]] где је на Уметничкој академији (Схоли Калон Технон) успешно завршио вишу школу [[Византијско царство|византијске]] уметности ([[икона|иконе]], фрескопис, мозаик) у класи познатог професора Константина Ксенопулоса (ученика Фотија Кондоглуа). По повратку из Атине ([[1993]]) постаје [[искушеник]] у манастиру [[Манастир Ковиљ|Ковиљ]] у [[Епархија бачка|Бачкој епархији]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Ту проводи око 8 месеци. Затим из манастира Ковиљ одлази на [[Света гора|Свету гору]] (Скит Кавсокаливија и Кареја). За време боравка на Светој гори прекида општење са [[Православна црква|Православном црквом]] и придружује се светогорским [[Зилоти (православље)|зилотима]] из манастира [[Манастир Есфигмен|Есфигмен]] ([[1995]]). Као светогорски зилот, услед прогона, бива замонашен у [[Катакомбе|катакомбним]] условима добивши монашко име Акакије (по [[Преподобни Акакије Капсокаливијски|преподобном Акакију Капсокаливијском]]). Због озбиљне болести одлази за Атину где у грчком [[Старокалендарци|старокалендарском]] манастиру Ваиофорос (Атичка област) од архимандрита Филарета прима [[велика схима|велику схиму]]. Потом се враћа у [[Србија|Србију]] где на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]], на родитељском имању, оснива „[[Манастир на Угару|манастир Светих Методија и Кирила]]“. Године [[1997]]. у [[Грчка|Грчкој]] бива рукоположен у чин [[јеромонах]]а од стране [[Грчка истински православна црква|Грчке старокалендарске цркве]] којом је председавао Хризостом (Киусис), архиепископ атински и целе Јеладе. Његовим залагањем по Србији ниче још неколико „истински православних манастира“ и парохија за чије је опслуживање рукоположено неколико нових [[Свештеник|свештенослужитеља]]. Од самога почетка, уз борбу за препород истинског православља у Србији, борио се и за право Српске истински православне цркве на самосталност у односу на Грчку ИПЦ. Био је један од иницијатора и активни учесник преговора о успостављању јединства двеју истински православних цркава, Грчке и Руске. Временом, пријатељски односи са Руском истински православном црквом све више су јачали. Епископску [[Хиротонија|хиротонију]] Акакија извршили су јерарси [[Руска истински православна црква|Руске ИПЦ]] под председавањем владике Тихона, архиепископа омског и сибирског. Хиротонија је обављена [[15. август]]а [[2011]]. године у Свето-Богородичином [[Манастир Лесна|манастиру Лесна]] — историјском манастиру Руске заграничне цркве који се налази у [[Нормандија|Нормандији]] у [[Француска|Француској]]. Августа 2014. због организовања „Светолазаревог православног кампа“, у којем су деца носила униформисана одела, учена да пуцају из ваздушних пушака, полиција је рекла да ће испитати случај.<ref name="Vesti">{{cite news|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/423959/Mi-vezbamo-s-decom-a-SPC-leci-lopatama |title=Спавање у пећинама|publisher=vesti |date= |accessdate = 6. 8. 2014.}}</ref> == Седиште == Седиште му је [http://uteshiteljevo.blogspot.com/?m=1 манастир Утешитељево] ([[Раља (Сопот)|Раља]]). == Председник Архијерејског Савета Српске Истински Православне Цркве == На Црквено-народном Сабору Српске ИПЦ октобра 2013. изабран је за председника Архијерејског Савета Српске ИПЦ, у чији састав улази и епископ Нектарије (Иванковић) Шумадијски. == Референце == {{reflist}} == Види још == * [[Зилоти (православље)|Зилоти]] * [[Манастир Есфигмен]] * [[Манастир Нови Стјеник]] * [[Манастир на Угару]] * [[Руска истински православна црква]] == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/ Србин истински православан] * [http://www.youtube.com/watch?v=iJWvc-buGMg Једна од беседа владикиних (манастир Утешитељево, Савиндан, 2013. године)] {{DEFAULTSORT:Станковић, Акакије}} [[Категорија:Рођени 1971.]] [[Категорија:Осјечани]] [[Категорија:Неканонско православље]] 62m8k42s133tm2potgekc3dgzrh5mof 25121062 25121054 2022-07-24T12:29:15Z 62.240.15.49 ажурирање података wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Немања | презиме = Станковић | слика = Akakije Stanković.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Немања Станковић — „владика ресавско-шумадијски и свесрпски Акакије“ | пуно_име = | дан_рођења = 22. | месец_рођења = јун | година_рођења = 1971. | место_рођења = [[Осијек]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Немања Станковић''' ([[Осијек]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[22. јун]] [[1971]]) поглавар је [[Српска истински православна црква|Српске истински православне цркве]] са монашким именом '''Акакије''' и титулом „Утешитељевски“. == Биографија == Немања Станковић, од оца Мирољуба и мајке Слађане, рођен је [[22. јун]]а [[1971]]. у [[Осијек]]у. Основну и средњу уметничку школу (одсек графички дизајн) завршио је у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Образовање је наставио у [[Атина|Атини]] где је на Уметничкој академији (Схоли Калон Технон) успешно завршио вишу школу [[Византијско царство|византијске]] уметности ([[икона|иконе]], фрескопис, мозаик) у класи познатог професора Константина Ксенопулоса (ученика Фотија Кондоглуа). По повратку из Атине ([[1993]]) постаје [[искушеник]] у манастиру [[Манастир Ковиљ|Ковиљ]] у [[Епархија бачка|Бачкој епархији]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Ту проводи око 8 месеци. Затим из манастира Ковиљ одлази на [[Света гора|Свету гору]] (Скит Кавсокаливија и Кареја). За време боравка на Светој гори прекида општење са [[Православна црква|Православном црквом]] и придружује се светогорским [[Зилоти (православље)|зилотима]] из манастира [[Манастир Есфигмен|Есфигмен]] ([[1995]]). Као светогорски зилот, услед прогона, бива замонашен у [[Катакомбе|катакомбним]] условима добивши монашко име Акакије (по [[Преподобни Акакије Капсокаливијски|преподобном Акакију Капсокаливијском]]). Због озбиљне болести одлази за Атину где у грчком [[Старокалендарци|старокалендарском]] манастиру Ваиофорос (Атичка област) од архимандрита Филарета прима [[велика схима|велику схиму]]. Потом се враћа у [[Србија|Србију]] где на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]], на родитељском имању, оснива „[[Манастир на Угару|манастир Светих Методија и Кирила]]“. Године [[1997]]. у [[Грчка|Грчкој]] бива рукоположен у чин [[јеромонах]]а од стране [[Грчка истински православна црква|Грчке старокалендарске цркве]] којом је председавао Хризостом (Киусис), архиепископ атински и целе Јеладе. Његовим залагањем по Србији ниче још неколико „истински православних манастира“ и парохија за чије је опслуживање рукоположено неколико нових [[Свештеник|свештенослужитеља]]. Од самога почетка, уз борбу за препород истинског православља у Србији, борио се и за право Српске истински православне цркве на самосталност у односу на Грчку ИПЦ. Био је један од иницијатора и активни учесник преговора о успостављању јединства двеју истински православних цркава, Грчке и Руске. Временом, пријатељски односи са Руском истински православном црквом све више су јачали. Епископску [[Хиротонија|хиротонију]] Акакија извршили су јерарси [[Руска истински православна црква|Руске ИПЦ]] под председавањем владике Тихона, архиепископа омског и сибирског. Хиротонија је обављена [[15. август]]а [[2011]]. године у Свето-Богородичином [[Манастир Лесна|манастиру Лесна]] — историјском манастиру Руске заграничне цркве који се налази у [[Нормандија|Нормандији]] у [[Француска|Француској]]. Августа 2014. због организовања „Светолазаревог православног кампа“, у којем су деца носила униформисана одела, учена да пуцају из ваздушних пушака, полиција је рекла да ће испитати случај.<ref name="Vesti">{{cite news|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/423959/Mi-vezbamo-s-decom-a-SPC-leci-lopatama |title=Спавање у пећинама|publisher=vesti |date= |accessdate = 6. 8. 2014.}}</ref> Српска ИПЦ је од октобра месеца 2020. године у канонском општењу са Руском Заграничном Црквом, тачније оним њеним делом који није прихватио унију са Московском Патријаршијом.<ref>{{Cite web|url=http://uteshiteljevo.blogspot.com/2020/10/100.html|title=УТЕШИТЕЉЕВО: СРПСКА И РУСКА ЗАГРАНИЧНА ЦРКВА ПОНОВО ЗАЈЕДНО - ПОЧЕТАК ПРОСЛАВЕ 100 ГОДИШЊИЦЕ РЗЦ НА УТЕШИТЕЉЕВУ|date=уторак, 13. октобар 2020.|website=УТЕШИТЕЉЕВО|access-date=2022-07-24}}</ref> == Седиште == Седиште му је [http://uteshiteljevo.blogspot.com/?m=1 манастир Утешитељево] ([[Раља (Сопот)|Раља]]). == Председник Архијерејског Савета Српске Истински Православне Цркве == На Црквено-народном Сабору Српске ИПЦ октобра 2013. изабран је за председника Архијерејског Савета Српске ИПЦ, у чији састав улази и епископ Нектарије (Иванковић) Шумадијски. == Референце == {{reflist}} == Види још == * [[Зилоти (православље)|Зилоти]] * [[Манастир Есфигмен]] * [[Манастир Нови Стјеник]] * [[Манастир на Угару]] * [[Руска истински православна црква]] == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/ Србин истински православан] * [http://www.youtube.com/watch?v=iJWvc-buGMg Једна од беседа владикиних (манастир Утешитељево, Савиндан, 2013. године)] {{DEFAULTSORT:Станковић, Акакије}} [[Категорија:Рођени 1971.]] [[Категорија:Осјечани]] [[Категорија:Неканонско православље]] cj7t3srlzby3e5pav08wx1g71103u6z 0 804843 25121739 24578353 2022-07-25T00:08:22Z CommonsDelinker 4757 Датотека Flag_of_Taki_Mie.svg замењена је датотеком [[:c:File:Flag_of_Taki,_Mie.svg|Flag_of_Taki,_Mie.svg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR4|Criterion 4]] (harmonizing names of file set wikitext text/x-wiki {{Град у Јапану | назив = Таки | изворни_назив =多気町 | слика = Taki townhall.jpg | опис_слике = Таки градска хала | слика_мапа = | ширина_мапе = | опис_мапе = | градска_застава = Flag of Taki, Mie.svg | грб = Emblem of Taki, Mie.svg | регион = | префектура = [[Префектура Мије|Мије]] | површина = 103.17 | становништво = 15226 | извор_становништво = | година_становништво = 2012 | густина = 148 | гшир = 34.5 | гдуж = 136.55 | градоначелник = | веб-страна = http://www.town.taki.mie.jp }} '''Таки''' ({{јез-јап|多気町}}) град је у [[Јапан]]у у префектури [[Префектура Мије|Мије]]. Према попису становништва из септембра 2012. у граду је живело 15.226 становника. == Географија == {{...}} [[Датотека: Taki in Mie Prefecture.png |мини|лево|220п|Положај града у префектури Мије]] == Становништво == Према подацима са пописа, у граду је 2012. године живело 15.226 становника. {{ДемографијаЈАП |1995=15644<ref name="Statistics Bureau">{{Cite web |url= http://www.stat.go.jp/english/data/kokusei/index.htm|title= Population Census|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=StatisticsBureau}}</ref> |2000=16149<ref name="Statistics Bureau" /> | 2005=15793<ref name="Statistics Bureau"/> }} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat| Taki, Mie}} * {{званични веб-сајт|http://www.town.taki.mie.jp/}} {{клица-град-Јапан}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Градови у Јапану]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Јапану]] 50leb7semikqja2altfj5aj1ov6jiex 0 808257 25121450 22837444 2022-07-24T19:19:08Z 178.237.221.203 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Народни фронт за демократију и правду | изворно_име = -{ህዝባዊ ግንባር ንደሞክራስን ፍትሕን}- <br> -{الجبهة الشعبية للديمقراطية والعدالة}- | лого = Flag of the EPLF.svg | величина = 180п | бојакод = green | лого_опис = | председник = | лидер = [[Исајас Афеверки]] | вођа1_титула = | вођа1_име = | вођа2_титула = | вођа2_име = | вођа3_титула = | вођа3_име = | секретар = | портпарол = | оснивач = | слоган = | основана = [[1994]]. | распуштена = | претходне странке = [[Еритрејски народноослободилачки фронт]] | наследник = | седиште = [[Асмара]] | држава = {{ЕРИ}} | врста_територије = | назив_територије = | новине = | химна = | млади огранак = | студентско крило = | број_чланова = | број_чланова_година = | идеологија = [[Национализам|еритрејски национализам]],<ref name="OKane">{{Citation |first1=David |last1=O'Kane |first2=Tricia |last2=Hepner |title=Biopolitics, Militarism, and Development: Eritrea in the Twenty-First Century |publisher=Berghahn Books |year=2011 |page=xx |url=http://books.google.fr/books?id=x1pxdhO1RD0C&pg=PR20&dq=People%27s+Front+for+Democracy+and+Justice+Marxist+Leninist&hl=de&sa=X&ei=Sx0TT6eWJMuYOoWZxOwJ&redir_esc=y#v=onepage&q=People's%20Front%20for%20Democracy%20and%20Justice%20Marxist%20Leninist&f=false |accessdate=21. 8. 2013}}</ref> <br>[[секуларизам]],<ref>{{Citation |first=Sandra Fullerton|last=Joireman |title=Nationalism and Political Identity |publisher=Continuum |year=2003 |page=133 |url=http://books.google.fr/books?id=cFT4HYDUlh0C&pg=PA139&dq=People's+Front+for+Democracy+and+Justice+nationalism&hl=de&sa=X&ei=syATT47oCImDOrmz-eEK&ved=0CC4Q6AEwAA#v=onepage&q=eritrea&f=false |accessdate=21. 8. 2013}}</ref> <br> [[велики шатор]]<ref name="OKane"/> | скупштина = 75 од 150 | позиција = | међународно_чланство = | европско_чланство = | боје = | интернет_страница = | напомена = }} '''Народни фронт за демократију и правду''' ([[тигриња језик]]: ህዝባዊ ግንባር ንደሞክራስን ፍትሕን; {{јез-ар|الجبهة الشعبية للديمقراطية والعدالة}}) је [[Еритреја|еритрејска]] владајућа политичка партија. То је једина легална партија која делује у Еритреји.<ref name="Africa Review Eritrea">{{cite web|title=Eritrea|url=http://www.africareview.com/Country-Profiles/-/979196/1503290/-/ylbyhk/-/index.html|work=Africa Review|publisher=Africa Review|accessdate=21. 8. 2013}}</ref> Садашњи председник партије и председник државе је [[Исајас Афеверки]]. == Историјат == Народни фронт за демократију и правду основан је 1994. године. Годину пре тога, био је одржан референдум под покровитељством [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] на којем су [[Становништво Еритреје|Еритрејци]] гласовали за независност и отцепљење од [[Етиопија|Етиопије]], али практично фронт је управљао [[Еритрејски рат за независност|Еритрејским ратом за независност]] још од краја 1991, када је свргнута комунистичка влада у [[Адис Абеба|Адис Абеби]]. Њихови претходници били су наоружани марксистички и [[Афрички социјализам|афрички социјалисти]] који су дејствовали у [[Еритрејски народноослободилачки фронт|Еритрејском народноослободилачком фронту]]. На конгресу 1987. одбачени су марксизам и лењинизам као званичне идеологије и почео да се промовише револуционарни еритрејски национализам. Циљ је био уједињење других еритрејских покрета за независност и националистичких групација. == Политичка платформа == После одбацивања утицаја марксизма и лењинизма крајем [[Хладни рат|Хладног рата]], партија се под вођством Исајаса Афеверкија представила као националистичка и која је желела да придобије све националисте без обзира на политичке правце које су заступали.<ref>{{cite journal | last = Markakis | first = John | title = Eritrea's National Charter | journal = Review of African Political Economy | volume = 22 | issue = 63 | pages = 126–129 | date=март 1995 | url = http://www.roape.org/cgi-bin/roape/show/6314.html | accessdate=21. 8. 2013 | doi = 10.1080/03056249508704109 | archive-url = https://web.archive.org/web/20070105122046/http://www.roape.org/cgi-bin/roape/show/6314.html | archive-date=5. 1. 2007 |url-status=dead | df = }}</ref> == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Политика Еритреје]] [[Категорија:Националистичке странке]] ofnaqk80xsw9p10fi1949uqjhetmy2h 25121454 25121450 2022-07-24T19:22:08Z 178.237.221.203 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Народни фронт за демократију и правду | изворно_име = -{ህዝባዊ ግንባር ንደሞክራስን ፍትሕን}- <br> -{الجبهة الشعبية للديمقراطية والعدالة}- | лого = Flag of the EPLF.svg | величина = 180п | бојакод = green | лого_опис = | председник = | лидер = [[Исајас Афеверки]] | вођа1_титула = Генерални секретар | вођа1_име = Фолдмишел Абраха | вођа2_титула = | вођа2_име = | вођа3_титула = | вођа3_име = | секретар = | портпарол = | оснивач = | слоган = | основана = [[1994]]. | распуштена = | претходне странке = [[Еритрејски народноослободилачки фронт]] | наследник = | седиште = [[Асмара]] | држава = {{ЕРИ}} | врста_територије = | назив_територије = | новине = | химна = | млади огранак = | студентско крило = | број_чланова = | број_чланова_година = | идеологија = [[Национализам|еритрејски национализам]],<ref name="OKane">{{Citation |first1=David |last1=O'Kane |first2=Tricia |last2=Hepner |title=Biopolitics, Militarism, and Development: Eritrea in the Twenty-First Century |publisher=Berghahn Books |year=2011 |page=xx |url=http://books.google.fr/books?id=x1pxdhO1RD0C&pg=PR20&dq=People%27s+Front+for+Democracy+and+Justice+Marxist+Leninist&hl=de&sa=X&ei=Sx0TT6eWJMuYOoWZxOwJ&redir_esc=y#v=onepage&q=People's%20Front%20for%20Democracy%20and%20Justice%20Marxist%20Leninist&f=false |accessdate=21. 8. 2013}}</ref> <br>[[секуларизам]],<ref>{{Citation |first=Sandra Fullerton|last=Joireman |title=Nationalism and Political Identity |publisher=Continuum |year=2003 |page=133 |url=http://books.google.fr/books?id=cFT4HYDUlh0C&pg=PA139&dq=People's+Front+for+Democracy+and+Justice+nationalism&hl=de&sa=X&ei=syATT47oCImDOrmz-eEK&ved=0CC4Q6AEwAA#v=onepage&q=eritrea&f=false |accessdate=21. 8. 2013}}</ref> <br> [[Социјализам]]<ref name="OKane"/> | скупштина = 75 од 150 | позиција = [[Велики шатор]] | међународно_чланство = | европско_чланство = | боје = | интернет_страница = | напомена = }} '''Народни фронт за демократију и правду''' ([[тигриња језик]]: ህዝባዊ ግንባር ንደሞክራስን ፍትሕን; {{јез-ар|الجبهة الشعبية للديمقراطية والعدالة}}) је [[Еритреја|еритрејска]] владајућа политичка партија. То је једина легална партија која делује у Еритреји.<ref name="Africa Review Eritrea">{{cite web|title=Eritrea|url=http://www.africareview.com/Country-Profiles/-/979196/1503290/-/ylbyhk/-/index.html|work=Africa Review|publisher=Africa Review|accessdate=21. 8. 2013}}</ref> Садашњи председник партије и председник државе је [[Исајас Афеверки]]. == Историјат == Народни фронт за демократију и правду основан је 1994. године. Годину пре тога, био је одржан референдум под покровитељством [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] на којем су [[Становништво Еритреје|Еритрејци]] гласовали за независност и отцепљење од [[Етиопија|Етиопије]], али практично фронт је управљао [[Еритрејски рат за независност|Еритрејским ратом за независност]] још од краја 1991, када је свргнута комунистичка влада у [[Адис Абеба|Адис Абеби]]. Њихови претходници били су наоружани марксистички и [[Афрички социјализам|афрички социјалисти]] који су дејствовали у [[Еритрејски народноослободилачки фронт|Еритрејском народноослободилачком фронту]]. На конгресу 1987. одбачени су марксизам и лењинизам као званичне идеологије и почео да се промовише револуционарни еритрејски национализам. Циљ је био уједињење других еритрејских покрета за независност и националистичких групација. == Политичка платформа == После одбацивања утицаја марксизма и лењинизма крајем [[Хладни рат|Хладног рата]], партија се под вођством Исајаса Афеверкија представила као националистичка и која је желела да придобије све националисте без обзира на политичке правце које су заступали.<ref>{{cite journal | last = Markakis | first = John | title = Eritrea's National Charter | journal = Review of African Political Economy | volume = 22 | issue = 63 | pages = 126–129 | date=март 1995 | url = http://www.roape.org/cgi-bin/roape/show/6314.html | accessdate=21. 8. 2013 | doi = 10.1080/03056249508704109 | archive-url = https://web.archive.org/web/20070105122046/http://www.roape.org/cgi-bin/roape/show/6314.html | archive-date=5. 1. 2007 |url-status=dead | df = }}</ref> == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Политика Еритреје]] [[Категорија:Националистичке странке]] qo6fishjp1jztffkggbt2rzclp3tsva 25121471 25121454 2022-07-24T19:28:41Z 178.237.221.203 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Народни фронт за демократију и правду | изворно_име = -{ህዝባዊ ግንባር ንደሞክራስን ፍትሕን}- <br> -{الجبهة الشعبية للديمقراطية والعدالة}- | лого = Flag of the EPLF.svg | величина = 180п | бојакод = green | лого_опис = | председник = | лидер = [[Исајас Афеверки]] | вођа1_титула = Генерални секретар | вођа1_име = Фолдмишел Абраха | вођа2_титула = | вођа2_име = | вођа3_титула = | вођа3_име = | секретар = | портпарол = | оснивач = | слоган = | основана = [[16. фебруар]] [[1994]]. | распуштена = | претходне странке = [[Еритрејски народноослободилачки фронт]] | наследник = | седиште = [[Асмара]] | држава = {{ЕРИ}} | врста_територије = | назив_територије = | новине = "Шабаит" | химна = | млади огранак = | студентско крило = | број_чланова = | број_чланова_година = | идеологија = [[Национализам|еритрејски национализам]],<ref name="OKane">{{Citation |first1=David |last1=O'Kane |first2=Tricia |last2=Hepner |title=Biopolitics, Militarism, and Development: Eritrea in the Twenty-First Century |publisher=Berghahn Books |year=2011 |page=xx |url=http://books.google.fr/books?id=x1pxdhO1RD0C&pg=PR20&dq=People%27s+Front+for+Democracy+and+Justice+Marxist+Leninist&hl=de&sa=X&ei=Sx0TT6eWJMuYOoWZxOwJ&redir_esc=y#v=onepage&q=People's%20Front%20for%20Democracy%20and%20Justice%20Marxist%20Leninist&f=false |accessdate=21. 8. 2013}}</ref> <br>[[секуларизам]],<ref>{{Citation |first=Sandra Fullerton|last=Joireman |title=Nationalism and Political Identity |publisher=Continuum |year=2003 |page=133 |url=http://books.google.fr/books?id=cFT4HYDUlh0C&pg=PA139&dq=People's+Front+for+Democracy+and+Justice+nationalism&hl=de&sa=X&ei=syATT47oCImDOrmz-eEK&ved=0CC4Q6AEwAA#v=onepage&q=eritrea&f=false |accessdate=21. 8. 2013}}</ref> <br> [[Социјализам]]<ref name="OKane"/> | скупштина1 = [[Скупштина]] | број_мандата = {{Политичка партија/мандати|75|150|#004878}} | позиција = [[Велики шатор]] | међународно_чланство = | европско_чланство = | боје = | интернет_страница = | напомена = }} '''Народни фронт за демократију и правду''' ([[тигриња језик]]: ህዝባዊ ግንባር ንደሞክራስን ፍትሕን; {{јез-ар|الجبهة الشعبية للديمقراطية والعدالة}}) је [[Еритреја|еритрејска]] владајућа политичка партија. То је једина легална партија која делује у Еритреји.<ref name="Africa Review Eritrea">{{cite web|title=Eritrea|url=http://www.africareview.com/Country-Profiles/-/979196/1503290/-/ylbyhk/-/index.html|work=Africa Review|publisher=Africa Review|accessdate=21. 8. 2013}}</ref> Садашњи председник партије и председник државе је [[Исајас Афеверки]]. == Историјат == Народни фронт за демократију и правду основан је 1994. године. Годину пре тога, био је одржан референдум под покровитељством [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] на којем су [[Становништво Еритреје|Еритрејци]] гласовали за независност и отцепљење од [[Етиопија|Етиопије]], али практично фронт је управљао [[Еритрејски рат за независност|Еритрејским ратом за независност]] још од краја 1991, када је свргнута комунистичка влада у [[Адис Абеба|Адис Абеби]]. Њихови претходници били су наоружани марксистички и [[Афрички социјализам|афрички социјалисти]] који су дејствовали у [[Еритрејски народноослободилачки фронт|Еритрејском народноослободилачком фронту]]. На конгресу 1987. одбачени су марксизам и лењинизам као званичне идеологије и почео да се промовише револуционарни еритрејски национализам. Циљ је био уједињење других еритрејских покрета за независност и националистичких групација. == Политичка платформа == После одбацивања утицаја марксизма и лењинизма крајем [[Хладни рат|Хладног рата]], партија се под вођством Исајаса Афеверкија представила као националистичка и која је желела да придобије све националисте без обзира на политичке правце које су заступали.<ref>{{cite journal | last = Markakis | first = John | title = Eritrea's National Charter | journal = Review of African Political Economy | volume = 22 | issue = 63 | pages = 126–129 | date=март 1995 | url = http://www.roape.org/cgi-bin/roape/show/6314.html | accessdate=21. 8. 2013 | doi = 10.1080/03056249508704109 | archive-url = https://web.archive.org/web/20070105122046/http://www.roape.org/cgi-bin/roape/show/6314.html | archive-date=5. 1. 2007 |url-status=dead | df = }}</ref> == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Политика Еритреје]] [[Категорија:Националистичке странке]] lprevs8nxutrp0eg0t8hvxfspnzwsa5 1 818981 25121370 24284024 2022-07-24T17:22:23Z Community Tech bot 248649 Датотекама које се користе на овој страници или њеној ставки на Википодацима недостаје дозвола wikitext text/x-wiki {{сзр}}{{ЧЗБ|обрисано=да|датум=10. 09. 2013.}} == 2018. == Избацио је нову [https://www.youtube.com/watch?v=-EfjitZp-jA песму] о Републици Српској. [[Корисник:MateoKatanaCRO|MateoKatanaCRO]] ([[Разговор са корисником:MateoKatanaCRO|разговор]]) 18:40, 29. март 2018. (CEST) == Датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола за коришћење == Здраво! Следећој датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола и може бити избрисана: * [[commons:File:Rodoljub Vulović.jpg|Rodoljub Vulović.jpg]]<!-- COMMONSBOT: nopermission | 2022-07-24T17:22:14.561866 | Rodoljub Vulović.jpg --> Више информација можете наћи на наведеној страници описа датотеке. —[[Корисник:Community Tech bot|Community Tech bot]] ([[Разговор са корисником:Community Tech bot|разговор]]) 19:22, 24. јул 2022. (CEST) qwcsrs7qonmpero48cyawirwh99nkcc 0 821223 25121367 23579281 2022-07-24T17:19:30Z Milicevic01 117778 wikitext text/x-wiki {{друге употребе|Трећи канал РТС}} {{Инфокутија Радиодифузна мрежа | име = РТС 3 | лого = [[Датотека:RTS 3 logo.png|200п]] | слика = | тип = [[телевизијска мрежа]] | брендирање = | оснивање = | тестна_картица = | тестни_пренос = | датум_првог_емитовања = | земља = [[Србија]] | доступност = | датум_оснивања = | оснивач = | слоган = ''Нит која нас повезује'' | мото = | ТВ_станице = | ТВ_предајници = | радијске_станице = | радијски_предајници = | тржишни_удео = | задужбина = | приход = | нето_приход = | лиценцно_подручје = | седиште = Таковска 10, [[Београд]] | радиодифузно_подручје = | подручје = | нација = | региони = | ERP = | власник = [[Радио-телевизија Србије|РТС]] | матица = | кључни_људи = [[Драган Бујошевић]] (генерални директор) | датум_покретања = {{start date and age|2008|11|26}} | датум_гашења = | претходник = | наследник = | бивша_имена = РТС дигитал <small>(2008—15)</small> | дигитални_канал = | виртуелни_канал = | аналогни_канал = | формат_слике = -{576i}- ([[Телевизија стандардне резолуције|СДТВ]])<br />-{1080i}- ([[Телевизија високе резолуције|ХДТВ]]) | позивни_знакови = | значење_позива = | бивши_позиви = | мрежне_афилијације = [[РТС 1]]<br />[[РТС 2]]<br />[[РТС свет]] | афилијације = | групе = | бивше_афилијације = | веб-каст = | веб-сајт = {{URL|www.rts.rs}} | фусноте = }} '''РТС 3''' је [[ТВ канал]] [[Радио-телевизија Србије|Радио-телевизије Србије]] намењен култури. Основана је [[26. новембар|26. новембра]] [[2008]]. године.<ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/rts/sr/javniservis/story/293/nove-tehnologije/832768/digitalni-program-rts-a-osvaja-srbiju.html|title=Digitalni program RTS-a osvaja Srbiju |date=26. 1. 2011|publisher=RTS |accessdate=4. 10. 2020}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3749296/vremeplov-26-novembar-2019.html|title=Vremeplov (26. novembar 2019) |date=26. 11. 2019|publisher=RTS |accessdate=4. 10. 2020}}</ref> == Историјат == [[Датотека:Rts digital.png|лево|150п|мини|Стари логотип (2008-2015)]] РТС 3 трећи програм [[Радио-телевизија Србије|РТС]], који је саставни део [[Радио-телевизија Србије|Радио-телевизије Србије]], и намењен је [[култура|култури]] и [[уметност]]и. Покренут је [[26. новембар|26. новембра]] [[2008]]. године као ''РТС DIGITAL'', првобитно преко [[DVB-T]] мреже, а од [[21. март]]а [[2012]]. године земаљским путем се емитује посредством [[DVB-T2]] мреже у целој [[Србија|Србији]].<ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/rts/sr/Digitalizacija/story/2002/srbija/1067288/pocelo-digitalno-emitovanje.html|title=Počelo digitalno emitovanje |date=21. 3. 2012|publisher=RTS |accessdate=4. 10. 2020}}</ref> Програм се састоји од културног и уметничког програма. Од [[8. јун]]а [[2015]]. године канал се зове ''РТС 3'' са слоганом ''24 сата програма култури и уметности РТС 3''.<ref name="веза1">{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/rts/sr/Digitalizacija/story/2002/srbija/1940878/rts-3--novo-ime-i-znak-programa-kulture-i-umetnosti-.html|title=RTS 3 : Novo ime i znak programa kulture i umetnosti |date=5. 6. 2015|publisher=RTS |accessdate=4. 10. 2020}}</ref> == Структура програма<ref name="веза1"/> == РТС 3 се емитује 24 сата дневно, од чега осам сати премијерно (од 16 часова до поноћи) и два пута репризно (од поноћи до 8 часова наредног дана и од 8 до 16 часова). Као некомерцијални програм у својој програмској шеми не садржи рекламне блокове. Музички садржаји на годишњем нивоу чине између 65 и 70 одсто од укупног емитовања програма. Тачније, на годишњем нивоу РТС 3 емитује 4200 сати музичког програма (премијерног и репризног - домаћег и страног). Од тога је 3000 сати концерата свих жанрова, 660 сати документарно-музичких програма, 300 сати опера, 240 сати балета. У програмској шеми су заступљене и документарне емисије, око 1560 сати годишње. Документарне серије чине око 660 сати програма, док појединачне емисије образовног, путописног, етнолошког садржаја, чине додатних 450 сати програма. За културне садржаје из домена уметности опредељено је 450 сати програма. У оквиру филмског програма, у понуди је годишње око 400 сати одабраних филмских садржаја из циклуса руских и европских филмова, циклуса ретроспектива филмских аутора, али и серијали француске, руске, енглеске и кинеске производње. За драмски и серијски програм резервисано је 250 сати у емитовању РТС 3 програма. Преко 50% емитованог садржаја је домаће производње. == Види још == * [[Списак телевизијских станица у Републици Србији]] * [[Радио-телевизија Србије]] * [[РТС 1]] * [[РТС 2]] * [[РТС Свет]] * [[РТС HD]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.rts.rs/page/tv/ci.html Део РТС-овог сајта посвећен телевизији] {{ТВ канали у Србији}} {{Канали РТС}} [[Категорија:Телевизијске станице у Србији]] [[Категорија:Радио-телевизија Србије]] [[Категорија:Медији у Београду]] [[Категорија:Телевизијске станице покренуте 2008.]] 7qk673r2bv2zq18cbejfa37gl0zoc8z 0 834178 25122126 24339072 2022-07-25T11:12:01Z Uw17 165959 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = '''Џед Брофи''' | пуно_име = Џед Брофи | слика = JedBrophy.jpg | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1963|10|29|год=да}} | место_рођења = | држава_рођења = {{застава|Нови Зеланд}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | занимање = [[глумац]] }} '''Џед Брофи''' ({{Јез-енг|Jed Brophy}}) је филмски [[глумац]] са [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]].<ref>{{Cite web|url=https://www.amazon.com/prime-video/actor/Jed-Brophy/nm0112400/|title=Jed Brophy: Movies, TV, and Bio|website=www.amazon.com|access-date=2022-01-27}}</ref> Сарађивао је са [[Питер Џексон|Питером Џексоном]] у неколико његових филмова.<ref>{{Cite web|url=https://www.rottentomatoes.com/celebrity/jed_brophy|title=Rotten Tomatoes: Movies {{!}} TV Shows {{!}} Movie Trailers {{!}} Reviews - Rotten Tomatoes|website=www.rottentomatoes.com|language=en|access-date=2022-01-27}}</ref> Његов град рођења није тачно утврђен, једино се зна да је то или [[Окланд]], или [[Феилдинг]], или [[Тајхапе]].<ref>{{Cite web|url=http://tolkiengateway.net/wiki/Jed_Brophy|title=Jed Brophy - Tolkien Gateway|website=tolkiengateway.net|access-date=2022-01-27}}</ref> == Филмографија == {{Филмографија | глумца = Џеда Брофија }} |- | 1992. || [[Мртав жив]] || ''-{Braindead}-'' || Војд || |- | 1994. || [[Небеске Креатуре]] || ''-{Heavenly Creatures}-'' || Џон || |- | 2001. || [[Господар прстенова: Дружина прстена]] || ''-{The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring}-'' || Назгул || |- | 2002. || [[Господар прстенова: Две куле]] || ''-{The Lord of the Rings: The Two Towers}-'' || Снага, Шарку, орк || |- | 2003. || [[Господар прстенова: Повратак краља]] || ''-{The Lord of the Rings: The Return of the King}-'' || орчки капетан Мордора || |- | 2004. || [[Фрактура]] || ''-{The Fracture}-'' || Тони Дорио || |- | 2005. || [[Кинг Конг (филм из 2005)|Кинг Конг]] || ''-{King Kong}-'' || члан посаде || |- | 2009. || [[Дистрикт 9]] || ''-{District 9}-'' || Џејмс Хоуп || |- | 2012. || [[Хобит: Неочекивано путовање]] || ''-{The Hobbit: An Unexpected Journey}-'' || Нори || |- | 2013. || [[Хобит: Шмаугова пустошења]] || ''-{The Hobbit: Desolation of Smaug}-'' || Нори || |- | 2014. || [[Хобит: Битка пет армија]] || ''-{The Hobbit: The Battle of the Five Armies}-'' || Нори || |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Jed Brophy}} * {{ИМДб име|id=0112400|name=Џед Брофи}} {{клица-глумац}} {{DEFAULTSORT:Брофи, Џед}} [[Категорија:Рођени 1963.]] [[Категорија:Новозеландски глумци]] [[Категорија:Глумци у филмској трилогији Хобит]] n0ugrarrk32f9nux475sws3yxx7mtmg 0 834705 25121563 24999403 2022-07-24T20:48:03Z Ivan VA 80882 /* Књиге, каталози и зборници */ wikitext text/x-wiki {{изабрани}} {{Споменик културе |Име=Споменик борцима Револуције |Слика=Stjepan_Filipović.JPG |Опис слике=Споменик борцима Револуције |Место=[[Ваљево]] |Општина= |ДРЖ=СРБ |Врста=Споменик |Време=[[1960]]. |Тип=[[Списак споменика културе у Србији|Споменик културе]]<ref name="Завод1"/> |Степен= |Власник= |Установа=Завод за заштиту споменика културе |Седиште=[[Ваљево]] |Позивни=014 |Пошта=14000 |Адреса=Милована Глишића 2 |Телефон=3519-655, 3519-656 |Факс=3522-689 |Веб=http://www.vaza.co.rs/ |Емајл= |гширина = |гдужина = }} '''Споменик борцима Револуције''', познат и као '''Споменик Стевану Филиповићу''' или '''Ваљевац'''{{напомена|Још један од назива који се користи за овај споменик је '''Скулптура „Хероизам“'''.{{sfn|Поповић|1981|pp=154}}{{sfn|Милосављевић|Нинковић|Радојчић|1995|pp=200}}}} у [[Ваљево|Ваљеву]], [[Србија]] је споменик посвећен [[Стјепан Стева Филиповић|истоименом]] [[Народни херој Југославије|народном хероју]] и [[народноослободилачка војска Југославије|партизанским борцима]] ваљевског краја. Урађен по угледу на фотографију која је забележила последње тренутке Филиповићевог говора окупљеном народу [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#22. мај|22. маја 1942]]. пре вешања, рад је [[Хрватска|хрватског]] [[вајар]]а [[Срби|српског порекла]] [[Vojin Bakić|Војина Бакића]]. Споменик је смештен на централном месту платоа на брду Видрак које се уздиже изнад Ваљева и одатле доминира околином, те је видљив и из самог града. Простор око споменика је парковски уређен. Претходно изградњи споменика на овом простору се налазило старо градско као и војничко гробље, на којем су били сахрањени од тифуса умрли војници и болничко особље [[Ратна болница у Ваљеву|Ваљевске болнице]] за време првих година [[Србија у Првом светском рату|Првог светског рата]]. Поједини споменици из овог периода су и данас видљиви у непосредној близини споменика. Бакићево дело свечано је отворено [[23. октобар|23. октобра]] [[1960]]. године и [[Списак споменика културе у Србији|споменик је културе]]. Са аспекта уметничког израза и целокупног дела познатог вајара, представља једну фазу у Бакићевом опусу, након његовог раскида са [[социјалистички реализам|соцреализмом]], који карактерише апстраховање органских облика које се очитује у кристализацији форме, својеврсном изналажењу [[Кубизам|кубистичке доктрине]]. Споменик Стевану Филиповићу је једно од најпознатијих остварења овог уметника. == Историјат == === Контекст === {{Споменици НОБ}} {{Главни чланак|Споменици Народноослободилачке борбе}} Подизање [[Споменици Народноослободилачке борбе|споменика посвећених Другом светском рату на простору Југославије]] је највећим делом уследило након краја [[Други светски рат у Југославији|рата]], упоредо са обновом земље. Но први споменици су поникли још пре његовог краја [[1945]]. године. Док су вођене борбе за ослобођење Југославије [[1944]]. године, у околини [[Београд]]а и по селима источне [[Србија|Србије]] подижу се први споменици, који су пак били [[Споменици палим борцима Црвене армије у Југославији|посвећени војницима Црвене армије]] уместо [[народноослободилачка војска Југославије|југословенским партизанима]]. Скромних размера и са представом војника као првим симболом нове и [[Социјализам|социјалистичке]] заједнице, имали су за циљ јачање срдачних односа двају народа, њихових пролетера и комунистичких партија.{{sfn|Manojlović Pintar|2008|pp=290—292}} Највећи и најзначајнији споменик подигнут у част [[Црвена армија|Црвеној армији]], који је у и величини умногоме надмашио до тада доста скромне споменике, био је [[Меморијални комплекс Батинска битка|споменик „Батинска битка“]] [[Антун Аугустинчић|Анутна Аугустинчића]], којим је југословенска политичка врхушка, осим комеморирања и захвалности, подвукла и тадашњи међународни положај нове Југославије као савезнице [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Но након [[Раскол Тито—Стаљин|разлаза са Совјетима]] [[1948]]. године, долази до промене у [[наратив]]у. Као контрапункт представи црвеноармејца поставља се симбол југословенског партизана, којим се снажно промовише идеја [[Аутентичност|аутохтоности]] партизанске борбе и њене укорењености у народу.{{sfn|Manojlović Pintar|2008|pp=292—297}} Уједно са величањем југословенске војничке жртве у току Другог светског рата, афирмисана је и институција [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], као извора и гаранта нове Југославије након раскола са СССР. Споменик Стевану Филиповићу је, са тог аспекта величања ЈНА и истицања њених почетака током светског рата, вероватно први значајан споменик подигнут у Југославији. Такође, како истиче историчарка [[Олга Манојловић Пинтар]], чињеница да је споменик изабран да се ради по народном хероју рођеном у [[Опузен]]у крај [[Дубровник]]а, етничком [[Хрвати|Хрвату]], сведочила је о афирмацији општејугословенског карактера партизанског покрета у самом центру [[Србија|Србије]].{{sfn|Manojlović Pintar|2014|pp=151;166—167}} [[Датотека:Spomenik borcima revolucije 009.jpg|thumb|right|300px|1. Поглед са средине брда Видрак на Ваљево.]] Осим меморијалне функције, комеморирања догађаја који су се догодили током Народноослободилачке борбе, превасходна функција споменика који се почињу подизати упоредно са изградњом земље након рата, је, како је назначено, било креирање [[Идентитет (психологија)|идентитета]] југословенске заједнице. Промовишући нове идеолошке симболе требало је да споменици снаже колективно заједништво стварајући слику јединственог, готово монолитног друштва.{{sfn|Manojlović Pintar|2008|pp=287}}{{sfn|Maković|2013|pp=171;173}} Један од начина како се ово ефикасно постизало било је масовно подизање и постављање споменичке пластике на дата меморијална, „[[светац|посвећена]]“ места, стратишта — јавна места или пејзаже, углавном везана за [[Хронологија Народноослободилачке борбе народа Југославије|догађаје из НОБ-а]], потцртавајући тиме [[Ideologija|идеолошки]] и меморијални набој, као додатан елемент персуазивности поруке која се слала посматрачу, поред јасно разумљивог споменичког садржаја.{{sfn|Maković|2013|pp=173;177}} У [[Ваљево|ваљевском контексту]] ово је учињено тако што је, на предлог урбаниста и самог аутора, [[вајар]]а [[Vojin Bakić|Војина Бакића]], током расправе о месту подизања Споменика борцима Револуције, одлучено да се споменик постави на брдо Видрак — које се уздиже јужно изнад десне обале [[колубара|реке Колубаре]] и [[Тешњар|старе ваљевске чаршије]]{{sfn|Мадић|2005|pp=9}} и доминира читавом околином.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125}} Приликом отварања споменика [[1960]]. године [[новинар]] [[Славољуб Ђукић]] је у својој репортажи за београдске „[[Вечерње новости]]“ на следећи начин пренео властити утисак Бакићевог дела{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=131}}:{{цитат2|Успомена на пале борце и [[Револуција|револуционарну]] прошлост овог краја изражена је величанственим делом вајара Војина Бакића, [[Див (митологија)|џином]] — спомеником високим 16 [[метар]]а, чији изглед и утисак који оставља на посматрача никада ниједна фотографија ни написана реч не могу уверљиво испричати.<br /> Споменик је свуда присутан. Ма где стајали у Ваљеву и још тамо 10 [[километар]]а далеко, све до [[Дивци (Ваљево)|Диваца]], на оку вам је фигура [[Стјепан Стева Филиповић|Стевана Филиповића]], тренутак под вешалима. У ноћи споменик, подсећа на [[светионик]]. Сав у пламену он лебди над градом. Преко дана, обасјан сунцем као јуче, блешти [[алуминијум]], пресијава се бела метална површина и као да се стапа са [[хоризонт]]ом. Сасвим близу, човек се осећа сићушан поред споменика. Гледајући раширене руке, чврсто стегнуте песнице и скоро жив израз, омамљеном посматрачу се чини да та отворена уста у овом тренутку изговарају речи: „Није смрт тешка, ако се зна зашто се умире.“{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=131}}}} [[Датотека:Spomenik borcima revolucije 010.jpg|thumb|right|300px|2. Поглед на споменик из ближе даљине.]] Крај рата и нова политичка власт доносе и фундаменталне промене на плану [[Уметност|уметничке продукције и рецепције]]. Од уметника се очекује да преузму активну улогу у културном и друштвеном напретку народа [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичке Југославије]]. Уметници треба да стварају у служби [[Друштво|друштва]] и идеологије. Уједно [[социјалистички реализам]] постаје [[доктрина]] производње уметничких дела, укључив и вајарство. И Војин Бакић прихвата нове задатке у складу са друштвено-политичким потребама. Потакнут судбином својих четворице рођене браће за чију је судбину погубљења у [[Логор Јадовно|Јадовну]] [[1941]]. године сазнао након рата, он уводи нову тему у властитом обликовном репертоару — обликовање споменичких решења, како би дао властити допринос друштвеног сећања на жртве [[Фашизам|фашизма]]. Скулптуре које израђује су такође у соцреалистичком стилу.{{sfn|Ivančević|2012—2015|pp=406—407}}{{sfn|Maković|2013|pp=177;179;181}} Издвајање Југославије из [[Источни блок|Источног блока]] и захлађење односа са Совјетским Савезом 1948. године су створили предуслове за одбацивање канона социјалистичког реализма, које се догађало постепено.{{sfn|Ivančević|2012—2015|pp=407}}{{sfn|Manojlović Pintar|2008|pp=299}}{{sfn|Maković|2013|pp=179}} Ово је коинцидирало и са Бакићевом променом уметничког израза, одбацивањем соцреализма и интуитивним опредељивањем за [[модернизам]], аутономију ликовног израза, иновацију и трагање за новим вајарским изразом. Споменик Стевану Филиповићу представља једну кратку фазу у Бакићевом опусу током трагања за новим путем, који карактеришу поједностављеност волумена, чију површину дефинише равним равнима које се спајају у оштрим бридовима и које подсећају на [[Кубизам|кубистичко]] грађење облика.{{sfn|Ivančević|2012—2015|pp=407}} ([[Споменик борцима Револуције#Периодизација и критика дела|в. опширније испод]]) ==== Брдо Видрак и Баирско гробље ==== [[Датотека:Bairsko groblje u Valjevu.png|thumb|right|300px|3. Баирско гробље. У позадини се види река Колубара.{{sfn|Мадић|2005|pp=11}}<ref name="вамедија1"/>]] Као већ напоменуто, споменик се налази на брду Видрак које се уздиже јужно изнад десне обале реке Колубаре и старе ваљевске чаршије Тешњара. Од интереса за историју локалитета и споменика на ком је подигнут јесте да се до подизања истог на његовом месту кроз читав [[19. век|19]]. и средину [[20. век]]а налазило [[Варошица|варошко]] гробље, а чији су појединачни остаци у виду споменика и данас постојани у непосредној близини самог споменика Стевану Филиповићу.{{sfn|Мадић|2005|pp=9;14}} Гробље је основано у првој половини 19. века на споменутој северној страни брда Видрак названој Баир — [[Турски језик|турској речи]] за [[брег]] или [[Обала|обалу]], и то зато што је [[епархија ваљевска|ваљевска епископија]] крајем [[18. век]]а забранила сахрањивање, као до тада, у порти цркве и епископског дома који су се налазили у подножју брда. Ово је учињено јер је тај део Тешњара почео да се шири изградњом [[занат]]лијских радњи што је онемогућавало даље ширење гробља. Иначе је овај део чаршије, у подножју брда, било место где су осим епископског дома и двора, своје дворове имали знамените личности тог доба као [[Јеврем Обреновић]], [[Jovan Simić Bobovac|Јован Симић Бобовац]] и други.{{sfn|Мадић|2005|pp=8—9}} Из првих деценија настанка и развоја гробља нису сачувани писани извори, све до прве године шесте деценије 19. века када окружни физикус у Ваљеву Франц Тасаи доноси први детаљан опис гробља тог времена, описујући га у прилично лошем стању.{{напомена|Тасаи у извештају за Санитарно одељење Министарства унутрашњих дела [[Кнежевина Србија|Књажевине Србије]] из [[1860]]. године, у одељку 15. извештаја наводи:{{цитат2|Видио сам до сада свуда на свету, па читао и о даљим [[народ]]има, да потомци кости својих отаца почитујући [[Гробље|гробља]] ограђена држе. У томе се Ваљево такође као и са темплом своје [[Црква (грађевина)|церкве]] и својом [[Школа|школом]] од осталога народа одликује. Гробље било је вајкада ограђено, као што сам развалине те ограде овамо дошавши још затеко, но сада је неограђено па марва и на гробљу и у капели конакује. Остатак тога је и она свакојака балега, која се и у самој капели па и на самој софри тамо налази, чуо сам да се у њој нашло ономад псето тамо мајкавши. Ономад жалио ми се је новодошавши овамо Г. свештеник један, да је видио у раки воду. Тако и јесте свакад у оној части гобља иза капеле, које је место стеновито па се због тога раке копати дубоко не могу, а вода се у њи слаповима слива. У прочељу најгаднији на свету води пут ка гробљу, на коме једне равне стопе не има, него дубоким јаругама тако пресецан, да је већ немогућан постао. Сав свет нек ми је сведок и нек говори Г. Г. свештенство. Био сам већ пре пет година предлагао да се гробље изнад церкве на испитаноме комисије месту построји, јер бољега и угоднијег нигде овде нема. Место то је суво, као што је копање у месецу марту (месецу воденоме) показало да хиљаду корака од церкве, са северне стране источне стране вароши и од ове довољно удаљено. Ово моје мњеније опет повторавам имајући не само физички но и душевну ползу народа у виду. Зар може се то и звати, просвета христијанска кад се ни мошти предака не поштују? Како ћемо још живеће поштовати и љубити кад не поштујемо ни мртве? Доказ на каквом степену христијанства наш живот се налази, кад немаримо, да стока гробове наших отаца балегом својом каља и света места, како се гробља зову онечишћава! Ето како код нас сваки вкус научни и морални јошт дубоко укопан лежи! Како да га возкрснемо? Зар у очи бијућим, чувеним и звечећим делима? Не тако но да наводимо народ, како да најпре поштује сам себе. Ко не поштује ни себе ни своја права не може ни ближњега поштовати ни права његова. Доказ ове истине и у грађанском и у политичком животу нашем видимо, а моралну нехатост такође код свију у просвету задирућих предмета опажамо. У име просвете молим дакле хв. Попечитељство, да, ако не би могуће било, да се гробље измести, наредити изволи, да се гробље сходно светости места огради, и њему водећи пут поправи.{{sfn|Мадић|2005|pp=9—10}}}}}} [[Феликс Каниц]] који је у Ваљеву боравио 1860. и [[1888]]. године у својим путописима у којима је опширно писао о граду наводи, између осталог, и петоугаони маузолеј ваљевског трговца Милоша Глишића који су његови синови подигли јужно од града а који се високо уздиже и издалека пада у очи. (''[[Споменик борцима Револуције#Брдо Видрак и Баирско гробље (1)|сл. 4]]'') Опис гробља у својој књизи „Шта сам видео и преживео у великим данима“ даје и [[Арчибалд Рајс]], који је боравио у Ваљеву [[1914]]. године за време аустроугарских офанзива [[битка на Дрини|на Дрини]] и [[Церска битка|Церске битке]], и који поред описа масовног страдања даје опис тада формираног војничког гробља на Баиру{{sfn|Мадић|2005|pp=10}} на ободним деловима постојећег гробља, насталог услед великог броја покојника<ref name="вамедија1"/>:{{цитат2|Гробље је наврх брежуљка. Правилно су нанизани безбројни гробови са простим црвено-смеђим крстом који носи име покојника. Ту има [[Срби|Срба]], [[Аустријанци|Аустријанаца]] и других нација. Смрт све изједначава и војници почивају поред својих официра. Неколико гробова окићено је цвећем или [[Српска застава|српском заставом]], лепршајући се на ветру на овом месту смрти који доминира долином, чине необично снажан утисак. Питам се да ли није нарочито изабрано ово место за жртве рата. У сваком случају, не би се могло наћи ништа боље. И тако ови храбри који су пали за своју отаџбину, крстаре над овом лепом плодном долином, која у обично време, мора давати слику мира и спокоја.{{sfn|Мадић|2005|pp=10}}}} [[Датотека:Spomenici Valjevo 05.jpg|thumb|right|220px|8. Спомен-крст подигнут у сећање на војне и цивилне жртве епидемије тифуса и ратних операција 1914—1916.]] Први званични податак о гробљу датира из [[1909]]. године од Суда општине Ваљевске у коме се предлаже ангажовање чувара гробља и његово ширење. Гробље у првој деценији 20. века постаје „тесно“, а градске власти забрањују даље сахрањивање. Ову забрану су продужиле и нове аустријске окупационе власти [[1916]]. године. Но и поред ових забрана, на гробљу се и даље сахрањивало, што су превасходно чиниле породице које су ту имале закупљена празна гробна места. Према наводима Милче Мадић, позивајући се на катастарски пример из [[1930]]. године, површина гробља је износила 3,18.05 [[хектар]]а. Дефинитивна забрана сахрањивања долази [[22. септембар|22. септембра]] [[1946]]. године одлуком Извршног одбора Градског народног одбора Ваљево којом се налаже „да земљиште које је било некада гробље се рашчисти, а родбина која би хтела да врши пренос, остави се рок до [[1. јануар]]а [[1948]]. године, после ког рока ће се земљиште искористити у друге сврхе.“ Овом је одлуком гробље престало да постоји. Само мали број породица је [[Спомен-гробље из Првог светског рата 1914-1918|пренео посмртне остатке на новоформирано Ново ваљевско гробље]]. Цело гробље је уклоњено, док су надгробни споменици који нису пренети на ново гробље, даље узидавани у темеље неких нових грађевина у граду и искоришћени за поплочавање неких улица.{{sfn|Мадић|2005|pp=11—15}} Уклањањем гробља је створен простор за подизање Споменика борцима Револуције и спомен парка 1960. године. На бившем гробљу су остала само спомен обележја [[Канада|канадском]] лекару из мисије Црвеног крста [[Семјуел Алберт Кук|Семјуелу Куку]] и доктору [[Селимир Ђорђевић|Селимиру Ђорђевићу]], управнику [[Ратна болница у Ваљеву|Ваљевске болнице]]. (''[[Споменик борцима Револуције#Брдо Видрак и Баирско гробље (1)|сл. 5, 6 и 7]]'') Обојица, као и многобројно болничко особље је оставило своје животе лечећи [[Епидемија пегавца у Србији 1914-1915|заражене од тифуса у првим годинама Првог светског рата]]. Поред Ђорђевића ту су сахрањени његови брат, погинуо [[гучевска битка|на Гучеву 1914.]], и мајка. Посмртни остаци српске сликарке [[Надежда Петровић|Надежде Петровић]], која је 1915. године као добровољна болничарка подлегла тифусу и која је овде такође била сахрањена, су пренети у Београд [[1935]]. године.{{sfn|Мадић|2005|pp=11—15}}{{sfn|Радојчић|2006|pp=62}} На месту њеног првобитног почивалишта подигнут је спомен-крст,<ref name="вамедија1">{{cite web|title=Grobovi sa brda Vidrak davno su iseljeni|url=http://vamedia.info/index.php/home/grad/4178-grobovi-sa-brda-vidrak-davno-su-iseljeni|publisher=vamedia.info|date=04. 11. 2017|accessdate=07. 02. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180207171313/http://vamedia.info/index.php/home/grad/4178-grobovi-sa-brda-vidrak-davno-su-iseljeni|archivedate=07. 02. 2018|quote=|url-status=dead|df=}}</ref> уједно и месту костурнице умрлих и погинулих српских војника.<ref name="Завод2"/> (''сл.8 [[Споменик борцима Револуције#Брдо Видрак и Баирско гробље (1)|и 9]]'') ==== Вешање Стевана Филиповића ==== {{Главни чланак|Стјепан Стева Филиповић}} [[Датотека:Stjepan_Stevo_Filipović.jpg|thumb|right|235px|10. Знаменита фотографија Стевана Филиповића на вешалима 1942. године;]] Споменик је, како жељом наручиоца{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125}}, тако и Бакићевом уметничком израдом где се угледао на познату фотографију Филиповића{{sfn|Prelog|1953|pp=916}}{{sfn|Maković|2013|pp=181;183}}, инспирисан ликом и делом народног хероја Стевана Филиповића и његовим држањем под вешалима 22. маја 1942. године. (''сл. 10'') Филиповић је рођен [[1916]]. у Опузену, а пред рат је живео у [[Крагујевац|Крагујевцу]] где је изучио неколико заната те се [[1937]]. прикључио радничком покрету, а [[1940]]. постао и члан [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]. Почетком рата одлази у партизане и учествује у борбама у Србији. У ноћи [[23. децембар|23]]/[[24. децембар|24. децембра]] [[1941]]. године несмотрено је заробљен од стране [[југословенска војска у отаџбини|равногорских четника]] који су га предали [[Трећи рајх|Немцима]] у [[Шабац|Шапцу]], а нешто касније је пребачен у [[Ваљево]] и затвор [[Гестапо]]а у Београду. И поред двомесечног мучења, Стева се херојски држао пред непријатељем и није рекао ни једну реч. Убрзо након тога је осуђен на смрт вешањем — 20. маја је у Ваљево стигла депеша [[Паул Бадер|Паула Бадера]], главнокомандујућег немачког генерала за Србију, која се у виду наредбе односила на извршење смртне казне, и коју је примио командант оперативног пука пуковник Хофман. За дан извршења је намерно изабран петак 22. мај, пазарни дан, кад по навици у Ваљево долази највећи број сељака и мештана околних и даљих села на пијацу.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=77}} Претходно вешању окупатор и локалне домаће власти су спровеле пропагандну кампању обзнањивања вешања, користећи притом пежоративни речник у односу на осуђеника, како у локалним медијима тако и у [[Novo vreme (novine)|националним]]. Вешање је требало да се одржи на пространом тргу смештеном између главног моста, пијаце и [[Valjevska gimnazija|Ваљевске гимназије]], иначе у самој близини места где су [[Сеча кнезова|погубљени Илија Бирчанин и Алекса Ненадовић]] [[1804]]. и где су се претходно Другог светског рата одржавали раднички митинзи. Сврха оваквог јавног вешања је била да улије [[страх]] становништву и сломи слободарски дух српског народа.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=77—81}} Поменутог дана Филиповић је, у ланцима, у пратњи [[Српска државна стража|српских жандарма]], спроведен градским улицама од ваљевског полицијског затвора до поменутог трга где су већ била постављена вешала. Око 10:30 часова стигла је колона пар тенкова и аутомобила из којих су изашли немачки официри. На тргу се било окупило око три хиљаде људи, које су надгледали [[српска државна стража|недићевци]], [[Четници Косте Пећанца|Пећанчеви четници]], полицијски агенти, [[шуц полиција]], [[гестапо]]вци и [[Вермахт|немачки војници]]. Десет минута након немачких официра, пратња са осуђеником се појавила између [[Зграда Гимназије у Ваљеву|зграда Гимназије]] и [[Зграда Државне хипотекарне банке у Ваљеву|Хипотекарне банке]], поред самог трга.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=81—84}} Прилазећи вешалима кроз окупљени народ на тргу, Филиповић је почео да им се обраћа:{{цитат2|Шта чекате? Што трпите? Узмите пушке и истерајте ову жгадију из земље. Живела ослободилачка борба и наши савезници и пријатељи! Живео Совјетски Савез заштитник малих народа! Доле германске хорде! Доле издајници нашег народа! Живео радни свет!{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=84}}}} Пошто су се спроводници са Филиповићем зауставили код вешала, овај је наставио да се обраћа народу: „Стојите и гледате. Ако будете само стајали и гледали непријатељ ће и вас овако једног по једног вешати. Смрти се не плашите. Она није ништа. То ћете видети кроз неколико тренутака када ја будем умирао. Није смрт страшна ако се зна зашто се умире“.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=84}} Покушавајући да га ућуткају, један жандарм га је кундаком од пушке ударио у леђа. Због пропуста и грешака у организацији вешања, ствар се за моменте одужила. Но убрзо је настављено, а Стеван је позван да одржи последњу реч. Два стражара су му одвезала руке и кренули да ставе омчу око врата. Филиповић је то одбио речима: „Немојте браћо Срби ви да вешате! Нека ме вешају Немци.“ Но, док је један од двојице жандарма крај мало опуштеног конопца везивао за стуб вешала, други, који се добровољно пријавио за извршиоца вешања, је био упоран у својој намери. Филиповић је напослетку десном руком узео омчу и ставио је сам себи око врата, попео се на последњи ниво дрвених степеница, стиснутих песница раширио руке, окренуо се окупљеном народу и одржао говор по којем ће остати упамћен{{напомена|Професор Ваљевске гимназије Миливој Д. Мандић је, као очевидац догађаја, након вешања и доласка кући забележио Филиповићев говор. Након ослобођења земље исти је предао Комисији за испитивање злочина окупатора и њихових помагача.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=86}}}}{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=84—86}}:{{цитат2|Другови и другарице. [[Срби|Српски народе]]. [[Адолф Хитлер|Хитлерове]] хорде продрле су у твоја села и градове. Оне ти испијају крв, муче те по затворима и концентрационим логорима, гоне те да радиш до изнемоглости у рудницима и фабрикама које снабдевају [[Фашизам|фашистичке]] зликовце. Они те пљачкају, стрељају у масама. Браћо! Не дајте се завести лажном пропагандом фашистичких окупатора и клеветничким лажима домаћих одрода и издајника. Устајте! Сви у борбу против фашистичке реакционарне звери! Јер, ако погнете главе, ако се не борите Хитлерови злочинци ће и вас вешати овако једног по једног. Само борбом можете се ослободити хитлеровске гамади. Напред у борбу против наших крвника. Устајте сви! Не плашите се смрти. Она само кукавицама изгледа страшна. Смрт није ништа необично. Ви ћете то за који минут видети на мени када ми омча пресече дах. У борбу другови и другарице. Потуците све Немце! Уништите Хитлерове разбојнике све до последњег па онда уништите и Хитлера. Повадите своје зарђале пушке, извојујте своју слободу и права, искорените домаће издајнике и помагаче и слуге фашизма. Приступајте партизанским одредима. Помозите Народноослободилачку борбу. Доле Хитлер и његове злочиначке банде...{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=86}}}} У том тренутку Стевановог говора пуковник Хофман је потегао пиштољ из футроле и уперио га у Филиповићеве груди. Од пуцања га је зауставио поручник Финке који му је, притрчавши, рекао: „Хер командант! За име Бога, не! Црвени бандит мора бити обешен. Хер командант, станите, молим вас.“ Хофман се потом повукао за корак, док је Филиповић наставио да говори{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=88}}:{{цитат2|Живели наши велики савезници! Живео друг [[Јосип Броз Тито|Тито]]! Живела [[демократија]] слободних народа! Живео вођа и заштитник народа и сељака друг [[Јосиф Стаљин|Стаљин]]! Живело братство [[Словени|словенских народа]] које ће из овог рата изаћи као победник.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=88}}}} Иако није прошло законом предвиђених пет минута за последњу реч осуђенику, немачки официр је дао знак за егзекуцију. „Вешајте га“ — чуло се наређење на немачком и српском језику. Стеван је наставио да клица: „Живела победоносна Црвена армија која ће донети слободу свим народима света! Живела Комунистичка партија Југославије!“ Један немачки официр је пришао вешалима, Филиповић је замахнуо ногом да га удари, али је трзајем уназад склизнуо са постоља на ком је стајао. Омча се затегла. У вис подигнуте руке су пале низ тело. Настао је тајац.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=88}} === Изградња === Идеја за подизање споменика палим борцима НОБ-а ваљевског краја је потекла и покренута [[1948]]. године од Среског одбора Савеза бораца Народноослободилачког рата Ваљева. Две године касније отпочело се са спровођењем идеје у дело формирањем Окружног одбора за подизање споменика од 52 члана, у чији су састав ушли представници свих бивших срезова: ваљевског, рађевског, азбуковачког, подрињског, тамнавског, посавотамнавског и љишког. Једногласно је прихваћена одлука да споменик буде у лику Стевана Филиповића, док је у образложењу за доношење овакве одлуке од стране Иницијативног одбора наведена симболика Филиповића као, према наводу одбора, оличења свих комуниста чланова КПЈ пре и за време рата, те потенцирано његово држање под вешалима непосредно пре смрти 1942. године — као дела које се прочуло и задивило [[Антифашизам|антифашистички]] свет, те као чина који је имао велики и позитиван одјек међу самим народом. Материјалну помоћ је обезбедила [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Влада Народне Републике Србије]] као и многобројне друштвене и привредне организације. У сврху подизања било је покренуто и прикупљање добровољних прилога од становништва путем продаје захвалница.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125}} У оптицају су биле две варијанте за израду споменика. Прва је подразумевала споменик од [[Армирани бетон|армираног бетона]], висине 24 метра, са постољем од 5 метара. Друга, која је прихваћена, била је визија споменика од [[Бронза|бронзе]] на постаменту од бетона. Предложена висина споменичког решења била је укупно око 15,5 метара — осам метара од ногу до главе, а са уздигнутим рукама 10 метара, те постамента висине 5 метара. Постамент је требало да буде облика степеница које подсећају на клупу, реминисценција на клупу на којој је Филиповић држао говор пре вешања. За вајара је изабран познати загребачки скулптор Војин Бакић. Такође се повела и полемика око врсте материјала за споменик: буковачки гранит или алуминијум. На инсистирање Бакића, након разних проба, легура алуминијума је изабрана за материјал. Према његовом мишљењу она је најбоље одговарала са аспекта чисте вајарске обраде, посебно јер је омогућавала контролу фигуре у слободном простору у свим фазама рада, на чему је инсистирао. Постамент је према замисли уметника требало да буде од метала, шупаљ у средини, и такође да подсећа на клупу на вешалима. Бели алуминијум је изабран да буде материјал за израду, због тога што блиста издалека на сунцу, као светионик, што је уједно био и први споменик од алуминијума у Југославији.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125—126}} [[Датотека:Podizanje Valjevca 1960.JPG|thumb|right|250px|11. Подизање споменика 1960. године.]] Првобитни термин за откривање споменика је био предвиђен да буде [[7. јул]] [[1955]]. године. Но због разорног пожара у Бакићевом атељеу на [[загреб]]ачком [[Тушканац|Тушканцу]], у коме је изгорео гипсани модел споменика заједно са бројним другим делима{{sfn|Ivančević|2013|pp=57}}, овај термин није испоштован, па је рок померен на крај [[1956]]. године.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125}} Вајар је рад на споменику народном хероју наставио у [[Новосељани (Бјеловар)|Новосељанима]] покрај [[Бјеловар]]а, где је радио скулптуре великих димензија. При изради су му помогли вајар [[Стеван Лукетић]], помоћник на изради великих споменика од [[1952]]. до [[1957]]. године, вешт при преносу и повећавању скулптуре из малог формата у велике димензије, и вајар [[Анте Јакић (вајар)|Анте Јакић]].{{sfn|Ivančević|2013|pp=59}} У међувремену се у Ваљеву повела полемика око локације будућег споменика. Испрва је спомињана пијаца — као место где је Филиповић одржао говор и вешан, пак, као напоменуто, на предлог Бакића и урбаниста изабран је Видрак. У образложењу овог одабира се управо наводи да би скулптура на овом месту боље доминирала централним делом платоа брда и читавом околином.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125—126}} Гипсани модел фигуре споменика је био готов септембра [[1957]]. године. Савет за културу [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]] је формирао комисију за пријем споменика у чијој су саставу били вајари [[Лојзе Долинар]] и [[Коста Ангели Радовани]], [[сликар]] [[Предраг Милосављевић]], [[архитекта]] [[Милан Минић]], [[писац|књижевник]] [[Добрица Ћосић]] и књижевник и секретар Савета за културу Народне Републике Србије [[Милорад Панић Суреп]]. Након детаљног разгледања и разговора са аутором, споменик је примљен [[18. октобар|18. октобра]] [[1957]]. и прослеђен у надлежност инвеститора како би се приступило извођењу, на коју се пак прилично чекало. Гипсана фигура је у деловима пренета у град на Колубари тек [[27. мај]]а [[1960]]. године. У [[Крушик Ваљево|предузећу „Крушик“]] су напослетку извршени сви доста захтевни занатски радови на заваривању алуминијумских делова. Предложени рок за откривање сазван за [[7. јул]]и 1960. године је померен пар месеци на 23. октобар исте године.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=126}} ==== Отварање ==== Претходно отварању у граду и околини су текле позамашне припреме за свечани дан. Припадници [[југословенска народна армија|војске]], омладине, чланови [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа]] и добровољци су данима уређивали корита ваљевских река и сам град. Улице су окићене заставама, славолуцима и фотографијама [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Тита]] и других високих државних функционера. Сам плато на Видраку око споменика је претворен у парк, стазе пошљунчане, трава озелењена, засађено зимзелено дрвеће, а урађен је и нови пут који води од града до целог спомен-комплекса. Иначе је ово отварање била и прва по реду свечаност у оквиру двадесете годишњице од подизања револуције, која ће се током наредне 1961. славити у целој Југославији бројним манифестацијама. Отварање споменика у то време је у том смислу имало за циљ изражавање пијетета према учесницима НОБ-а и свим осталима који су допринели победи 1945. године.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=126}} Свечана церемонија отварања [[23. октобар|23. октобра]] [[1960]]. године је почела у 9:30 часова када је дуга колона аутомобила стигла у подножје спомен-парка, заједно са неколико хиљада грађана Ваљева и околине и бројним припадницима различитих друштвено-политичких организација и других група — представника ЈНА, [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а, преживелих бораца и њихових породица, [[Народни херој Југославије|народних хероја]], угледних званица и др. Према репортажи Добривоја Поповића, новинара листа „[[Црвена звезда (новине)|Црвена звезда]]“, у пратњи председника ваљевског Среског народноослободилачког одбора [[Живомир Станковић|Живомира Станковића]] и секретара Среског комитета СКЈ Ристе Михаиловића, на плато испред споменика су се попели потпредседници [[Савезно извршно веће|СИВ-а]] [[Едвард Кардељ]] и [[Родољуб Чолаковић]]. Заједно са њима су пристигли и председник [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине НР Србије]] [[Јован Веселинов]], председник [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа Народне скупштине НР Србије]] [[Милош Минић]], члан СИВ-а [[Маријан Брецељ]], члан Извршног комитета ЦК [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] [[Спасенија Цана Бабовић]], члан Извршног већа Србије [[Ђорђије Ђоко Пајковић|Ђоко Пајковић]], председник [[Извршно веће Народне скупштине САП Војводине|Извршног већа]] [[Народна скупштина АП Војводине|Народне скупштине АП Војводине]] [[Геза Тиквицки]], надаље [[Пепца Кардељ]], [[Милка Минић]], [[Станка Веселинов]], [[Боса Цветић]], [[генерал-потпуковник]] [[Милоје Милојевић (народни херој)|Милоје Милојевић]], [[Списак ректора Универзитета у Београду|ректор]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] [[Борислав Благојевић]] и други.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=127—128}} Након обиласка почасне чете гарде, уз звуке „Посмртног марша“ и „[[Интернационала|Интернационале]]“, положени су венци на [[мермер]]ну плочу на којој стоји постоље споменика. Венац су положили и Стеванова сестра Јелица и брат Драгутин. Присутнима се под спомеником обратио члан ЦК СК Србије, народни херој и бивши [[политички комесар]] [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског НОП одреда]] [[Милосав Милосављевић]]. У говору је истакао јуначко држање Филиповића под вешалима које је пренето у фигури споменика, те револуционарни и херојски карактер ваљевског краја и ваљевских комуниста како пре тако и током рата. Према Милосављевићевим речима{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=128}}:{{цитат2|Подижући овај споменик, радничка класа, комунисти, преживели борци и сви патриоти наше земље, желе да сачувају светле успомене на те најтеже дане народноослободилачке борбе и народне револуције, успомене на хиљаде погинулих хероја и револуционара и бораца који су положили своје животе у темеље социјалистичке Југославије. Овај споменик ће бити вечити симбол њихове борбе и хероизма. Он ће бити непресушно врело на ком ће се напајати садашње и будуће генерације у својим социјалистичким стремљењима.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=128}}}} [[Датотека:Kardelj Edvard.jpg|thumb|right|160px|12. Едвард Кардељ]] Завршетком Милосављевићевог говора откривање споменика је било завршено. Уследили су минут ћутања и три почасна плотуна у почаст палим борцима НОБ. Завршетком церемонијалног дела Едвард Кардељ и остали гости су у пратњи Војина Бакића разгледали споменик и, према репортажи Поповића, позитивно га похвалили. Кардељ је честитао Бакићу на изванредном делу и додао{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=128}}:{{цитат2|И када се данас гледа тај горостас од алуминијума што блешти на сунцу а види се са неколико километара удаљености чини се као да ће та уста огромног колоса сваког тренутка проговорити као када су испод вешала 1942. године сипала речи пркоса изненађеном и заплашеном непријатељу и позвала народ да под вођством комунистичке партије настави борбу.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=128—129}}}} Након откривања свечана колона са високим гостима се преместила на Стари трг у Ваљеву, недалеко од места где је обешен Филиповић. Ту је припремљена свечана трибина. Митингу који је уследио је присуствовало око 70 хиљада људи, придошли из читаве западне Србије, од [[Чачак|Чачка]] до [[Шабац|Шапца]] (поређења ради, тадашње Ваљево је имало укупно око 28 хиљада становника). Према наводима новинара Поповића, извештачи су забележили хиљаду [[аутобус]]а, [[трактор]]а, [[камион]]а, пет специјалних [[воз]]ова који су довели учеснике. Маса је клицала Титу, Кардељу и комунистичкој партији. Митинг је отворио секретар Среског комитета СК Ваљево Риста Михаиловић, одржавши краћи говор посвећен хероизму ваљевских партизана, те је прочитао телеграм [[Председник Југославије|Председника]] Тита, у ком је овај изразио жалост што није био у могућности да присуствује отварању споменика и комеморирању палим ваљевским партизанима.{{напомена|Насловљен „Поздрав народу ваљевског краја“ од 23. октобра 1960, телеграм гласи:{{цитат2|Веома жалим што нисам у могућности да се одазовем вашем позиву да присуствујем свечаном откривању споменика борцима револуције у Ваљеву и да, заједно с вама, одам пошту палим друговима који су уградили своје животе у темеље наше социјалистичке домовине. Користим прилику да народу вашег краја и свим учесницима у прослави упутим своје топле поздраве и најбоље жеље.{{sfn|''Tito u valjevskom i podrinskom kraju''|1981|pp=249}}}}}} Говор је одржао, бурно подржан, Едвард Кардељ који је причао о успесима [[Други петогодишњи план у Југославији|петогодишњег плана]] и будућим задацима.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=129}} Осврнуо се и на отворени споменик:{{цитат2|Данас сте ви овде открили леп споменик херојима и свима онима који су дали своје животе у величанственој борби између онога што је у човеку човек и онога што је још у човеку звер. У том споменику је уметник достојно изразио светао лик људи читаве генерације која је подигла мач револуције сву дубину верност сопственом народу а то значи човеку, сав искрени хуманизам вере у лепшу будућност и борбу за напредак и сву величину жртве за ту будућност и сву незадрживу снагу стремљења која иде таквим циљевима у сусрет.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=129}}}} После митинга високи политички дужносници су се преместили у тек отворени Музеј народа револуције, где су евоциране успомене на ратне дане, борбу на Завлаци. Након одласка високих политичких личности славље се наставило. Отворено је неколико привредних и угоститељских објеката, те одржан марш „Трагом ваљевских партизана“ на којем је учествовало око 6000 омладинаца. Током целог дана масе људи су одлазиле на брдо Видрак да виде споменик и одају почаст.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=129}} === Наредне деценије и данашњица === Годину дана након отварања, у спомен двадесетој годишњици подизања устанка 1941, у издању „[[Југомарка|Југомарке]]“ је издата поштанска марка по нацрту [[Матија Зламалик|Мате Зламалика]] са ликом Споменика Стевану Филиповићу.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=135}}<ref name="poštanska markica">{{cite web|title=Поштанске марке Југославије из 1961. године са мотивима скулптура; прва по реду на слици је маркица са приказом Споменика Стеви Филиповићу / 1961, Sculptures 5v|url=https://www.freestampcatalogue.com/sjo0952-sculptures-5v|publisher=freestampcatalogue.com|language=en|date=08. 08. 2017|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> [[Датотека:Tito u obilasku spomenika Stevanu Filipoviću u Valjevu.jpg|260px|right|thumb|13. Посета Председника Југославије Јосипа Броза Тита Споменику Стевану Филиповићу маја 1967. године.<ref name="slikeJUG">{{cite web|last=|first=|title=Obilazak spomenika Stevanu Filipoviću na brdu Vidraku kod Valjeva, primanje poklona i odlazak [fotografije u fototeci Muzeja Jugoslavije]|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/8862/allphotos|publisher=Fototeka [[Музеј Југославије|Muzeja Jugoslavije]]|year=2012|accessdate=14. 11. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161117062943/http://www.foto.mij.rs/site/gallery/8862/allphotos|archivedate=17. 11. 2016|quote=|url-status=dead}}</ref>]] [[Председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|Председник Републике]] Јосип Броз Тито је споменик посетио приликом своје посете Ваљеву маја [[1967]]. године. Претходно одржавши почасну стражу заједно са ученицима ваљевских школа и упаливши вечни пламен на [[Спомен-гробље на Крушику|Спомен гробљу на Петом пуку]], кроз непрекидни шпалир грађана Ваљева се упутио ка брду Видрак. Тамо су га поздравили народни херој Милосав Милосављевић и првоборци Живорад Жика Гајић и Радомир Рака Вићентијевић, где је у њиховом присуству положио цвеће на плочу испред споменика и похвално говорио о истом. Милосављевић му је након тога поклонио макету споменика.{{sfn|''Tito u valjevskom i podrinskom kraju''|1981|pp=256—258}}{{sfn|Познановић|Раонић|Радојчић|1987|pp=299—300}}<ref name="kolubarske">{{cite web|title=Tito u valjevskom kraju|url=http://www.kolubarske.rs/sr/blog/izredakcije/2745/Tito-u-Valjevskom-kraju.htm|publisher=kolubarske.rs|date=04. 05. 2015|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> (''сл. 13 [[Споменик борцима Револуције#Наредне деценије и данашњица (2)|до 16]]'') [[Датотека:Grb Valjeva 1975—1993.jpg|thumb|left|150px|17. Стари амблем (грб) Ваљева; црно-бела варијанта.]] Споменик борцима Револуције се нашао и на [[Грб Ваљева|првом амблему (грбу) Ваљева]] усвојеном [[17. децембар|17. децембра]] [[1975]]. године, раду Стјепана Бобешића из Београда{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=134}}, који је опстао све до [[1993]]. године кад је у употребу ушао нови грб.<ref name="у граду инфо">{{cite web|title=GRB VALJEVA|url=http://www.ugradu.info/index.php?option=com_content&task=view&id=5984&Itemid=333|publisher=ugradu.info|date=10. 01. 2010|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> (''сл. 17'') Бакићево дело је на седници Већа општине Ваљево од [[13. новембар|13. новембра]] [[1981]]. године проглашен културним добром.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=141}} Кроз цео период социјалистичке Југославије, Споменик Стевану Филиповићу је, заједно уз фабрику „Крушик“ која је тада имала десет хиљада запослених, био главни симбол Ваљева. Падом [[Социјализам|социјализма]] [[90-е|90-их година]] 20. века мења се и идентитет града. Место главног симбола града од Споменика преузима [[Кула Ненадовића]] на брду Кличевцу, иначе подигнута за време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] за потребе [[Карађорђева Србија|устаничке државе]].{{sfn|Krstić|2018|pp=7;16}} За време [[Распад Југославије|ратних 90-их година]] су постојале претње да се споменик минира, слично као што се догађало са баштином овог народног хероја током [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]], али и са делима Војина Бакића начелно. У новим околностима је била спорна [[Хрвати|хрватска националност]] овог народног хероја, као и факат да је споменик саграђен на месту бившег српског војничког и градског гробља. Но, споменик је овај период српске историје претрпео без икаквих битнијих оштећења, а средином [[2000-е|2000]]-их година је први пут од распада Југославије адекватно стручно заштићен и рестауриран.<ref name="Vreme"/><ref name="музејблог">{{cite web|title=Vandalizmom do zaštite: Spomenik Revolucije u Valjevu [blog]|url=https://www.muzej-jugoslavije.org/vandalizmom-do-zastitte-spomenik-revolucije-u-valjevu/|last=Živanović|first=Dr. Katarina|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Музеј Југославије|Muzej Jugoslavije]]|format=|work=|date=28. 3. 2018|accessdate=21. 12. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> У годинама и деценијама након отварања, споменик и његово окружење су више пута обнављани и рестаурирани. [[Завод за заштиту споменика културе Ваљево|Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву]] је, као већ споменуто, [[2005]]. године, средствима Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, извршило конзерваторске радове на споменику који су обухватали чишћење [[Графит (натпис на зиду)|графита]] са споменика, замену поломљених камених плоча на постаменту, те реконструкцију делимично порушених делова камених зидова стаза у партеру.<ref name="Завод1">{{cite web|title=СПОМЕНИК БОРЦИМА РЕВОЛУЦИЈЕ, ВАЉЕВО|url=http://www.vaza.co.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=49&Itemid=203|publisher=Завод за заштиту споменика културе Ваљево|date=|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Politika2006">{{cite web|title=Obnovljeno više od 50 spomenika|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/18649/%D0%9E%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-50-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0|last=Kovačević|first=N.|last2=|first2=|editor=|publisher=Politika|format=|work=|date=02. 12. 2006|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> (''сл. [[Споменик борцима Револуције#Наредне деценије и данашњица (2)|18 и 19]]'') Током [[2009]]. године се догодио инцидент на споменику. Активисти ваљевског одбора СУБНОР-а су, према властитом наводу подстакнути нечињењем Завода за заштиту, самоиницијативно организовали фарбање постамента и доњег дела фигуре Филиповића, са намером да прекрече графите међу којима су били и [[Нацизам|нацистички]] симболи, који су били исписани на споменику. Ова нестручна интервенција и оштећивање споменика културе је получила оштру реакцију представника Завода и уследелу кривичну пријаву против председника окружног СУБНОР-а.<ref name="Vreme">{{cite web|title=Kad borci farbaju|url=http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=902798|last=Todorović|first=Dragan|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Време (недељник)|Vreme]], br. '''989'''|format=|work=|date=17. 12. 2009|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Radanović">{{cite web|title=Stjepan Filipović: heroj radničke i antifašističke borbe: 70 godina od smrti|url=http://www.starosajmiste.info/blog/stjepan-filipovic-heroj-radnicke-i-antifasisticke-borbe-70-godina-od-smrti/|last=Radanović|first=Milan|last2=|first2=|editor=|publisher=starosajmiste.info|format=|work=|date=21. 05. 2012|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Politika13">{{cite web|title=Антифашиста и херој Стеван Филиповић|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/262990/%D0%94%D0%B0%D0%BD-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98-%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B|last=Нововић|first=Будо|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Политика (новине)|Политика]]|format=|work=|date=06. 07. 2013|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Blic23">{{cite web|title=Borci ofarbali spomenik|url=https://www.blic.rs/vesti/srbija/borci-ofarbali-spomenik/30tsvkt|last=Vujanac|first=Predrag|last2=|first2=|editor=|publisher=Blic|format=|work=|date=12. 12. 2009|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Политика23">{{cite web|title=Борци фарбали споменик, Завод исписао пријаву|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/115462/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%91%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8-%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%83|last=Нововић|first=Б.|last2=|first2=|editor=|publisher=Политика|format=|work=|date=11. 12. 2009|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Истоветан инцидент, само већих размера, се догодио пола године након претходног и получио је истоветну реакцију Завода.<ref name="музејблог"/><ref name="Blic10">{{cite web|title=Borci po drugi put ofarbali spomenik|url=https://www.blic.rs/vesti/srbija/borci-po-drugi-put-ofarbali-spomenik/jskq7zb|last=Vujanac|first=Predrag|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Блиц (новине)|Blic]]|format=|work=|date=29. 04. 2010|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="B&F">{{cite web|title=Novi život spomenika revolucije: Ogoljena lepota|url=http://bif.rs/2012/06/novi-zivot-spomenika-revolucije/|last=Ilijin|first=Petar|last2=|first2=|editor=|publisher=Biznis & Finansije, broj '''87'''|format=|work=|date=19. 06. 2012|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Крајем априла [[2012]]. године је извршено ново обнављање спомен-комплекса. Средства у износу 4 милиона динара од стране Министарства рада и социјалне политике и 2,5 милиона динара од Дирекције за обнову и развој Колубарског округа погођеног земљотресом, су, по пројекту архитекте Весне Алексић, искориштена за постављање [[расвета|расвете]] на целом простору и сређивање пешачке стазе, уређивање одавно затворене сувенирнице на улазу у комплекс, постављање видео-надзора (имајући у виду да су сви споменици унутар комплекса годинама мета вандала), сређивање прилаза до спомен-крста и постављање информативних табли.<ref name="Завод2">{{cite web|title=УРЕЂЕЊЕ СПОМЕН-ПАРКА НА БРДУ ВИДРАК|url=http://www.vaza.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=162:ureenje-spomen-parka-na-brdu-vidrak&catid=38:naslovna&Itemid=171|publisher=Завод за заштиту споменика културе Ваљево|date=10. 05. 2012|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Blic">{{cite web|title=Spomen-park Vidrak otvaraju za turiste|url=https://www.pressreader.com/serbia/blic/20120428/282183648057485|publisher=[[Блиц (новине)|Blic]]|date=28. 04. 2012|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=https://www.pressreader.com/serbia/blic/20120428/282183648057485|archivedate=28. 04. 2012|quote=}}</ref><ref name="Novosti1">{{cite web|title=Valjevo: Uređuju spomen park Vidrak |url=http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:378379-Valjevo-Uredjuju-spomen-park-Vidrak|last=Puzović|first=B.|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Вечерње новости|Večernje novosti]]|format=|work=|date=04. 05. 2012|accessdate=20. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> (''сл. [[Споменик борцима Револуције#Наредне деценије и данашњица (2)|20 и 21]]'') Споменик Стевану Филиповићу био је инспирација изложбе организоване у новембру [[2015]]. године у београдској галерији „Циглана“, а као резултат рада у оквиру уметничке колоније одржане у селу [[Бујачић]] у лето пре тога, на којој су излагали уметници из Београда, Ваљева и [[Атина|Атине]].<ref name="Revija Kolubara1">{{cite web|title=Interpretacije herojske smrti|url=http://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/2801/Interpretacije--herojske-smrti.htm|last=Nikoletić|first=Dragana|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Ревија Колубара|Revija Kolubara]]|format=|work=|date=09. 11. 2015|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Revija Kolubara2">{{cite web|title=O Spomeniku i Valjevu|url=http://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/2943/O-Spomeniku-i-Valjevu.htm|last=|first=|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Ревија Колубара|Revija Kolubara]]|format=|work=|date=25. 12. 2016|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Danas">{{cite web|title=Kolonija sa pet zvezdica|url=https://www.danas.rs/zivot/kolonija-sa-pet-zvezdica/|last=Vučković|first=Eva|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Данас (новине)|Danas]]|format=|work=|date=21. 08. 2015|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Крајем [[2016]]. године су обновљени и сређени спомен-парк и партер — посипањем новоформиране приступне стазе ризлом, обнављањем кружних стаза око споменика и обнављањем (заменом и стављањем нових плоча) на прилазну стазу са степеницама. Пројекат, у вредности око 8 милиона динара, је финансирало Министарство трговине и туризма, а реализовао Завод за заштиту споменика у Ваљеву.<ref name="Марш интервју">{{cite web|title=Infakt 29122016 Radovi kod spomenika Stevana Filipovica|url=https://www.youtube.com/watch?v=emtVWFIxJus|publisher=[[Јутјуб|Youtube.com]]|date=29. 12. 2016|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Tetra">{{cite web|title=Spomen park Stevanu Filipoviću|url=http://tetra.co.rs/projects/spomen-park-stevanu-filipovicu/|publisher=tetra.co.rs|date=|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Споменик Стевану Филиповићу је иначе и део званичне туристичке понуде града Ваљева.<ref name="Turistička organizacija">{{cite web|title=SPOMENIK BORCIMA REVOLUCIJE|url=http://tov.rs/spomenik-borcima-revolucije/|last=|first=|last2=|first2=|editor=|publisher=Turistička organizacija Valjevo|format=|work=|date=23. 06. 2013|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20171201131923/http://tov.rs/spomenik-borcima-revolucije/|archivedate=01. 12. 2017|quote=|url-status=dead}}</ref> == Изглед споменика == Споменик борцима Револуције подигнут је на централном месту платоа на брду Видрак, одакле доминира околином. Постављен је на правоугаони постамент од метала који стоји на плочи од црног мермера. Фигура Филиповића, висока 16 метара, је рађена у раскораку, раширених, у вис подигнутих руку, са изразом пркоса на лицу — онако како је Филиповић стајао под вешалима. Израђена од белог алуминијума, није изливена у комаду, него је варена из делова.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=126—127}}{{sfn|Поповић|1981|pp=154}}{{sfn|Милосављевић|Нинковић|Радојчић|1995|pp=200}} (''сл. [[Споменик борцима Револуције#Изглед споменика (3)|22 до 32]]'') [[Датотека:Споменик Стјепану Филиповићу.jpg|центар|мини|1000п|<center>33. Панорамски приказ платоа на брду Видрак и Споменика борцима Револуције.</center>]] Педесет метара од споменика је постављена спомен-плоча од белог мермера састављена од два дела, на којој је уклесан текст књижевника Добрице Ћосића:{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=127}}{{sfn|Поповић|1981|pp=154}}:[[Датотека:Spomenik borcima revolucije 006.jpg|270px|right|thumb|34. Спомен плоча са Ћосићевим текстом.]]{{цитат2|ПАРТИЗАНИМА, КОМУНИСТИМА, ПАТРИОТИМА,<br /> СВИМА КОЈИ ПАДОШЕ У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИСТИЧКИХ<br /> ПОРОБЉИВАЧА И ИЗДАЈНИКА НАРОДА.<br /> 1941 — 1945<br /> ДА ЈУГОСЛАВИЈОМ КОРАЧАЈУ САМО СЛОБОДНИ,<br /> ДА НАСТАНЕ НОВИ СВЕТ, ОНИ СЕ ЈУНАШТВОМ И<br /> СОЦИЈАЛИСТИЧКИМ ИДЕАЛИМА УСПРАВИШЕ,<br /> У ВЕКОВЕ.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=127}}{{sfn|Поповић|1981|pp=154}} (''сл. 34'')}} Простор око споменика је парковски решен према пројекту [[Нови Сад|новосадског]] архитекте [[Ратибор Ђорђевић|Ратибора Ђорђевића]]. До споменика се долази путем изграђеним по Видраку. Обоје су изграђени непосредно пре отварања споменика 1960. године. Аутор споменика је хрватски вајар српског порекла Војин Бакић.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125—126}}{{sfn|Милосављевић|Нинковић|Радојчић|1995|pp=200}} === Периодизација и критика дела === [[Датотека:Partisans Monument in Kolašin.JPG|thumb|right|300px|35. Споменик народном устанку у Колашину, поглед из профила.]] Споменик Стевану Филиповићу потпада у једну кратку фазу у Бакићевом уметничком развоју након раскида са соцреализмом, која је почела 1951. и трајала до 1953. године. Наиме Бакић 1950. године завршава [[Споменик народном устанку у Колашину]] и ради на споменику за [[Чазма|Чазму]], истовремено осећајући снажну потребу да се ослободи реализма.{{sfn|Ivančević|2013|pp=45}}{{sfn|Prelog|1953|pp=912}} (''сл. 35 [[Споменик борцима Револуције#Периодизација и критика дела (4)|и 36]]'') Према властитом сведочењу: „[...] одмах сам осјетио да је опасност управо у том реализму, у тој, ако хоћете, лакоћи, да западнете у маниру, у једно понављање, у празну реторику. А то се и догодило са мојим спомеником у Колашину, којег би волио да нисам направио...После колашинског споменика ја сам осјетио да се треба вратити скулпторским принципима. И што сам направио? Узео сам актове, своје старије и на њима почео радити. А то је било чисто враћање скулпторској дисциплини.“{{sfn|Ivančević|2013|pp=45}} Према мишљењу [[Историја уметности|историчара уметности]] [[Milan Prelog|Милана Прелога]], доброг познаваоца Бакићевог дела{{sfn|Maković|2013|pp=191}}{{sfn|Maroević|1988/1989|pp=326}}:{{цитат2|Необична продуктивност Бакића у тој [соцреалистичкој] фази [споменик Позив на устанак у Бјеловару и др.{{sfn|Maković|2013|pp=181}}{{sfn|Donadić|2015|pp=12}}] довела је постепено до становитог исцрпљивања оног израза, који је карактеризирао ту другу фазу. Криза у Бакићеву раду, која је наступила 1949. године, а која се дјеломично одразила на споменицима за Колашин и Чазму, настала је на подлози осјећања, да су исцрпљена средства са којима је до сада радио, да је за исправно рјешење задатака који се гомилају пред њим, онај израз који је нашао 1945. године, ограничен. Та се је криза могла разријешити само на два начина: или помирењем са ограничењима традиције у којој је израстао или у лому са том традицијом и тражењу нових путева. Намјесто остајања у манири Бакић је изабрао нове путеве.{{sfn|Prelog|1953|pp=915}}{{sfn|Maković|2013|pp=191}}}} Како истиче историчарка уметности Наташа Иванчевић, овом одлуком Бакић се интуитивно одлучио за модернизам, истраживање форме науштрб приповедања садржаја, те за трагање за новим могућностима скулпторског израза. Откривање и пут у апстракцију, вајара воде путем апстраховања органских облика. Са једне стране се враћа темама којима се бавио пре Другог светског рата — [[торзо]], [[Акт (сликарство)|женски акт]], [[портрет]], анимализам — тражећи нова ликовна решења: смекшава облик доводећи га на руб апстракције. Упоредо са овим, у горе поменутом раздобљу од 1951. до 1953, истражује други вид редукције, који се очитује у кристализацији форме, што се може тумачити као својеврсно изналажење кубистичке доктрине. Привлаче га једноставност волумена и површност површине, коју је открио и заволео још у младости код [[Aleksandar Arhipenko|Архипенка]]. Споменик Стевану Филиповићу заједно са студијом за Споменик Марксу и Енгелсу, Аутопортрет из 1952. и Агитатор, спада у Бакићева остварења из овог периода.{{sfn|Maković|2013|pp=191;193}}{{sfn|Ivančević|2013|pp=47}}{{sfn|Prelog|1953|pp=916—917}}{{sfn|Donadić|2015|pp=12;20}} (''сл. [[Споменик борцима Револуције#Периодизација и критика дела (4)|37, 38 и 39]]'') [[Датотека:Bakicev Bjelovarac - Borik 2010.jpg|thumb|right|230px|40. [[Скулптура Позив на устанак|Споменик „Позив на устанак“]] у спомен-парку Борик у Бјеловару;<br />Два оригинална одлива ове скулптуре се налазе у Београду — у сталној поставки [[Војни музеј Београд|Војног музеја на Калемегдану]] и на јавној површини на [[Дедиње|Дедињу]] близу [[Музеј Југославије|Музеја Југославије]], испред некадашњег [[Музеј 4. јули|Музеја „4. јули“]]. Одливи су урађени 1950. године.{{sfn|Ivančević|2013|pp=41}} (''сл.[[Споменик борцима Револуције#Периодизација и критика дела (4)|41]]'')]] Прве скице за Споменик Стевану Филиповићу, према историчару уметности [[Звонко Маковић|Звонку Маковићу]] једном од Бакићевих најзначајнијих дела, вајар сачињава [[1949]]. године. На наративном плану, споменик Филиповићу је истоветан са претходним Бакићевим споменицима — [[Спомен-парк Борик|споменику Позив на устанак у Бјеловару]] (познатом и као „Бјеловарац“), споменику Позив на устанак у [[Чазма|Чазми]], споменику Пред стријељање у [[Гудовац|Гудовцу]] код Бјеловара, те споменику На вјечној стражи у [[Бачковица]]ма код Бјеловара. (''сл. 40'') Свима им је заједнички мотив мушке фигуре која треба да изражава [[храброст]], пркос и неустрашивост; усамљене фигуре супротстављене силама терора. Од свих наведених, споменик Филиповићу је најсличнији познатом Позиву на устанак, прототипу на основу ког је вајар варирао све остале потоње скулптуре. Бакићев узор за споменик је била чувена фотографија Стеве Филиповића под вешалима. Мотив мушкарца раширених, у вис подигнутих руку, је и он преузео за свој споменик. Иначе, фотографија која је била инспирација Бакићу и при изради популарног „Бјеловарца“ година раније.{{sfn|Prelog|1953|pp=916}}{{sfn|Maković|2013|pp=181;183}}{{sfn|Аноним|1954|p=345}}<ref name="jugopapir">{{cite web|title=Kako je nastao spomenik Stevanu Filipoviću: Simbol bratstva i jedinstva hrvatskog i srpskog naroda|url=http://www.yugopapir.com/2017/07/kako-je-nastao-spomenik-stevanu.html#more|publisher=yugopapir.com|date=|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Упоређујући ова два споменика, премда сличних, постаје очито — сматрају Прелог и Маковић, који је пут, са аспекта скулпторског израза, Бакић предузео од времена кад је радио Бјеловарца четрдесетих; пут редукције, поједностављивања облика, дајући динамички организовану масу необичне сугестивности.{{sfn|Prelog|1953|pp=916}}{{sfn|Maković|2013|pp=183}} Према увиду Прелога:{{цитат2|Иако чврст у маси бјеловарски је споменик својом вјерности реалноме и својом обрадом површине остао ипак у границама оног што називамо експресионистичком културом, т. ј. скулптуром коју се може потпуно доживјети тек у ближем оптичком контакту. Насупрот томе концепција ваљевског споменика, апстрахујући тај блиски визуелни контакт, представља монументалну масу, која може суверено да стоји у неограниченом простору и као споменик то је једина могућа обрада једне гесте, једнога става, која у времену није била само индивидуални акт, него је постала симбол пркоса и непоколебиве револуционарне снаге.{{sfn|Prelog|1953|pp=916—917}}{{sfn|Maković|2013|pp=183}}}} Како истиче Манојловић Пинтар, разлика између ова два споменика је дата и у још једном аспекту. Док је представа „Бјеловарца“ мушка фигура у исцепаној, [[Радничка класа|радничкој]] одећи, јасно одвојена од споменичке пластике пре Другог светског рата где су мушке фигуре готово увек приказане у војничкој униформи, код „Ваљевца“ управо „[[титовка]]“ и стилизована партизанска униформа дају визуелни идентитет фигури. На овај начин се од времена кад је истицан [[Плебс|народни карактер]] устанка и улога комуниста у њему, приступило јасном означавању [[савез комуниста Југославије|партијске]] и [[југословенска народна армија|армијске припадности]] хероја којег споменик слави. Стога је Споменик Стевану Филиповићу први значајнији споменик подигнут у Југославији којим се величала институција ЈНА и политички покрет који ју је створио.{{sfn|Manojlović Pintar|2014|pp=167—168}} [[Датотека:Spomenik borcima Revolucije u Valjevu, detalj.JPG|thumb|right|200px|42. Детаљ са споменика.]] Приликом отварања споменика 1960. године, у интервјуима „[[Радио Ваљево|Радио Ваљева]]“ и листа „[[Напред (новине)|Напред]]“, Бакић је на следећи начин описао како је текла израда споменика:{{цитат2|Један од основних проблема био је свакако наћи форму која ће оправдати изузетну димензију од 16 метара а која је диктирала управо локација на брду. Хтео сам да тај лик завлада пространством питомог ваљевског краја да буде свети симбол историје и смрти, свега што је прошлост. Полако у својим студијама који су настајали од аутопортрета па све преко студија за споменик Маркса и Енгелса налазио сам законе те форме: архитектонику плоха које стварају брдовити волумен сабијен и често конструисан. Хтео сам да ти волумени изразе унутрашњу напетост и динамику садржаја.<br /> „Ваљевац“ је имао срећу да кроз десет година сазрева полако иако је то лично живим Ваљевцима кидало нерве. То је уједно и спасило споменик од првог већ започетог парковског решења које је било сасвим супротно духу споменика замишљено круто несавремено.<br /> [...] Како је садржајно, у смислу израза, ствар била решена, требало је за „Ваљевца“ тему третирати даље и разрађивати је само скулпторски. Ваљало је остварити нешто једноставно у форму, у обрисима, у силуети, читко из великих даљина. Форму је требало решити врло једноставно, требало је кондензовати, сабити волумен у нешто што је ближе архитектонској форми него скулптури у реалистичком смислу. Притом је била још и жеља да та фигура стварно буде Стеван Филиповић, аутентичан, леп, типичан лик, који је требало транспоновати у једну скулпторску форму.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=130}}}} У [[Споменици Народноослободилачке борбе|историографији послератне југословенске јавне меморијалне пластике]] 50-их година Споменик Стевану Филиповићу спада, уз нереализовани Споменик Марксу и Енгелсу у Београду, у најмаркантнија остварења овог раздобља, и иако још увек тематски близак соцреалистичкој поетици, својом прочишћеном формом и поједностављеним и стилизованим облицима, представља један од првих наговештаја једне посве нове и зрелије идеје јавне споменичке пластике која ће отпочети у следећој деценији.{{sfn|Radulović|2012|pp=118;125}} (''[[Споменик борцима Револуције#Периодизација и критика дела (4)|сл. 43 до 48]]'') У годинама након откривања споменика у југословенској штампи су излазили бројни текстови различитих аутора који су из различитих углова преносили властити утисак о споменику.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=130}} Позитивну уметничку критику је дао [[Војислав Ђуровић]] у листу „[[4. јул (новине)|4. јул]]“ од [[8. септембар|8. септембра]] [[1964]]. године под насловом „Споменик документ: прошлог и симбол будућем“, где је између осталог навео:{{цитат2|Поштујући дескриптивно „фотографски споменик“ уметник је настојао да пластично што више извуче силуетом и наглашавањем три главе — од једне главе и две пести које су изнад ње: чиме је вајар наговестио последњи Филиповићев бунт и оптимистички тренутак ратног раздобља.<br /> Држећи се, у горњим деловима, натуралистичке сличности, Бакић — који иначе важи за једног од вајара склоних модерним формама — задржао је само донекле силуетно наговештавање у целини. Оно што није уметник успео у маломе на самоме споменику, да измири натуралистички детаљ — сличност са фотографијом — и само наговести форму у маси, помогло је вајару просторно решење; споменик који представља људску фигуру у наднаравној величини, постављен је на брду Видраку — тако да са овог видиковца делује како на само Ваљево тако и на даљу околину силуетно. Његовом положају и изгледу доприноси посебно израда споменика у алуминијуму — те му даје модеран нагласак који се заснива на полетном пркосу који из овог споменика зрачи на околину оним алуминијумским блеском на светлост.<br /> Наша пластична уметност, нигде се практично није нашла у искушењу као у примеру остваривања Бакићевог Филиповића, посебно споменичка скулптура. Како се однети према аутентичности — и не остати натуралистички свезан: како се размахнути слободно у форми — и остати доследан датуму, догађају, лику. Овде је Бакић још имао споменичког конкурента — фотографију — па је деликатност његовог уметничког остварења утолико била сложенија.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=130—131}}}} Под позитивним утиском Бакићевог дела је био и сликар, критичар и филмски редитељ [[Мића Поповић|Миодраг Мића Поповић]]. Под снажним утиском непосредног доживљаја споменика, ког је видео пре званичног отварања, у „[[Политика (новине)|Политици]]“ од [[2. октобар|2. октобра]] 1960. године је у тексту насловљеном „Уметност, отаџбина, борци“ навео између осталог и следеће:{{цитат2|...Застао ти је дах. Угледао си са друма, неколико километара пре уласка у Ваљево, тамо на брду, на другој страни града блиставу металну структуру. Њена величина је измерена: ни непријатни монструм, ни сићушна парковска играчка.<br /> Граду је за борце и јунаке, за непоколебиве и упорне то био потребан симбол. О поводима за споменик, о револуцији, о смислу подсећања говориће други на прослави коју град припрема. Ја хоћу да пишем о сусрету, најзад и толико жељеном, између племените сврхе и инспирисаног, истинитог уметничког дела.<br /> Аутор споменика Војин Бакић послужио се, још некад док је правио прву, реалистичку варијанту овог дела познатом фотографијом револуционара Стевана Филиповића под вешалима. Та фотографија, већ сама по себи ретко потресан документ о пркосу, о храбрости, о вери, могла је да уништи, да сатре осредњег уметника. Баки је направио изврсну реалистичку скулптуру, набреклу од снаге, опијену од поезије. Увек сам мислио да је „Позив на устанак“ најбоља, најснажнија реалистичка скулптура начињена код нас на тему рата и револуције. Отада су прошле године. Бакић се мењао. Опомињао је са ауторитетом читаву једну генерацију младих уметника на затворене белутке, на снагу глатких маса, на неодложну једноставност. Бакић се није преобратио у апстрактног уметника; он је еволуирао природно до саме суштине форме. Кад сам чуо да ће овај уметник да понови једну своју скулптуру, начињену десет година раније, нисам веровао у успех. Уметник не може да изда ни једно своје стечено искуство. Повратак на себе, понекад је самоубиство. Али је Бакићев доживљај био трајнији и инспирација дубока преко сваког очекивања. Идеја је тајанствено сазревала да не презри. Бакић је свесно и баш храбро жртвовао заводљиве реалистичке детаље са скулптуре од некад и успео да у овом новом споменику у Ваљеву споји психолошки и литерарни подтекст са максимално пластичном чистотом. Рекло би се да масе нису глачане руком него временом. [...]{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=131—132}}}} У остатку своје критике Поповић се веома позитивно изјаснио о монументалности и складним пропорцијама споменика, те о избору алуминијума као материјала, поредећи споменик са светиоником.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=132}} Критичар и историчар уметности [[Игор Зидић]] се, такође, у властитом осврту на Бакићево лик и дело, позитивно изјаснио о скулпторовом прелазу на нови материјал, имајући у виду да, иако мајстор тактилне комуникације са материјалом, скулптуре овог периода па на даље га све више удаљавају од вајарства и приближавају архитектури, те се у том смислу требало прилагодити на индустријске, конпонибилне саставнице, глатке и сјајне челичне површине.{{sfn|Zidić|2017|pp=16}} Критичар уметности [[Еуген Франковић]] је, у [[загреб]]ачком часопису „[[Живот умјетности (часопис)|Живот умјетности]]“ из [[1966]]. године, заједно уз [[Споменик устанку (Дрежница)|Споменик устанку]] у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] [[Коста Ангели Радовани|Косте Ангелија Радованија]] похвалио Бакићев споменик због своје одговарајуће величине и складности у односу на [[предео|пејзажни]] простор и терен око себе, а у супротности са примерима споменика [[Камени цвет (споменик)|Камени цвет]] [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдана Богдановића]] у [[Јасеновац|Јасеновцу]] и [[Споменик палим Крајишницима|Споменика на Шехитлуцима]] у [[Бања Лука|Бањалуци]] [[Антун Аугустинчић|Антуна Аугустинчића]], за које наводи да су лоше реализације и да нису успели да постигну овај склад као Бакићев „Ваљевац“.{{sfn|Franković|1966|pp=17;24}} У свом свеобухватном осврту на југословенско „ангажирано социјално и револуционарно кипарство“ из [[1977]]. године, критичар [[Juraj Baldani|Јурај Балдани]] се позитивно изјаснио о Бакићевом споменику у Ваљеву, посебно у светлу претходне споменичке праксе, означавајући Бакићев споменик као прекретницу.{{sfn|Baldani|1977|pp=15}} Према речима Балданија:{{цитат2|Маркантно остварење које ће означити извјесну прекретницу у формулирању ангажиране скулптуре дао је неуморни истраживач Војин Бакић у споменику »Стјепану Филиповићу« у Ваљеву. Ту је у потпуности постигнута равнотежа између садржаја и форме прочишћене до крајњих консеквенца дескрипције. Овај споменик конципиран 1953. г. антиципира нове зрелије погледе на задатак јавне споменичке пластике указујући на тежњу за лишавањем од празних наметнутих геста и неувјерљивих поза те успостављање непосредних контаката с основним доживљајем мотива који се обрађује. Учињен је помак у стилском погледу и то према свођењу природних облика на геометријске контуре, иако још увијек у разговјетном и читком визуелном утиску. Наговјештаје дане у Ваљеву Бакић ће врло брзо разрадити у нови иконографски концепт на сљедећим споменичким задацима паралелно са развојем његова скулпторског експерименталног авангардизма.{{sfn|Baldani|1977|pp=15}}}} == Занимљивости == * Осим Бакићевог Стевана Филиповића, постојао је [[Spomenik Stjepanu Filipoviću (Opuzen)|још један споменик рађен по узору на знамениту фотографију посвећен овом народном хероју]] — рад скулптора [[Миро Вуцо|Мира Вуце]] и [[Стјепан Грачан|Стјепана Грачана]] у [[Опузен]]у крај [[Дубровник]]а, Филиповићевом родном месту. Скулптуре од [[Бронза|бронзе]] високе 5,30 метара на постаменту од 4,50 метара, отворен је [[1978]]. године. Миниран је јула [[1991]]. године.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=141}}{{sfn|Grupa autora|2002|pp=51}}<ref name="Radanović"/><ref name="Jergović">{{cite web|title=Stjepan Stevo Filipović, 75 godina|url=http://www.vijesti.me/forum/stjepan-stevo-filipovic-75-godina-939027|last=Jergović|first=Miljenko|last2=|first2=|authorlink1=Miljenko Jergović|editor=|publisher=[[Вест|Vijesti]]|format=|work=|date=22. 05. 2017|accessdate=21. 03. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180321192527/http://www.vijesti.me/forum/stjepan-stevo-filipovic-75-godina-939027|archivedate=21. 03. 2018|quote=|url-status=dead}}</ref> * На истом месту је требало 1941. да се подигне споменик погинулим Ваљевцима у борби за ослобођење 1804-1918, али је рат то спречио.<ref>{{cite news |last1=Ћирић |first1=С. |title=Трагом једне заборављене идеје |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/504051/Tragom-jedne-zaboravljene-ideje |access-date=10. 4. 2022 |work=Политика |date=5. 4. 2022}}</ref> == Галерија == === <center>Брдо Видрак и Баирско гробље (1)</center> === <div style="text-align:center;"><gallery mode=nolines widths="275px" heights="175px"> Датотека:Kapela porodice Glišić na bairskom groblju, Valjevo.png|4. Капела породице Глишић на баирском гробљу у позадини на слици.{{sfn|Мадић|2005|pp=12}} Датотека:Spomenici Valjevo 02.jpg|5. Споменик лекару Семјуелу Алберту Куку на месту на ком је сахрањен на брду Видрак. Споменик је подигао [[Амерички Црвени крст]].<ref name="музеј1"/> Натипс на споменику:{{цитат2|Више пожртвовања не може бити него када човек положи живот за свог пријатеља.<ref name="музеј1">{{cite web|title=Сала 7, пано 17; Стране мисије — америчка мисија, Ваљевска болница, Народни музеј у Ваљеву|url=http://valjevo-hospital.org/sala7-17.html|publisher=valjevo-hospital.org|date=|accessdate=07. 02. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160401021333/http://www.valjevo-hospital.org/sala7-17.html|archivedate=01. 04. 2016|url-status=dead}}</ref>}} Датотека:Spomenici Valjevo 03.jpg|6. Полеђина Куковог споменика са натписом на [[Енглески језик|енглеском језику]]. Датотека:Spomenici Valjevo 07.jpg|7. Споменик Селимиру Ђорђевићу. Датотека:Spomenici Valjevo 06.jpg|9. Спомен-плоча на крсту. </gallery></div> === <center>Наредне деценије и данашњица (2)</center> === <div style="text-align:center;"><gallery mode=nolines widths="275px" heights="175px"> Датотека:Tito u obilasku spomenika Stevanu Filipoviću u Valjevu (2).jpg|14. Титова посета Ваљеву 1967, у оквиру које је обишао и споменик на Видраку.<ref name="slikeJUG"/> Датотека:Stevan Filipovic Muzej Jugoslavije.jpg|15. Макета која је Брозу поклоњена приликом посете споменика 1967. Складиштена и изложена је у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] у Београду. Датотека:Stevan Filipovic Muzej Jugoslavije 2.jpg|16. Поглед изблиза Датотека:Spomenik borcima Revolucije pre konzervatoskih radova, 2005 g.jpg|18. Споменик пре конзерваторских радова — чишћења графита и замене поломљених камених плоча на постаменту, 2005. година. Датотека:Spomenik borcima Revolucije posle konzervatoskih radova, 2005 g.jpg|19. Споменик након конзервације, 2005. година Датотека:Radovi na Spomeniku borcima Revolucije 1.jpg|20. Обнова сувенирнице на подножју, при улазу у сам спомен-комплекс, 2012. година. Датотека:Radovi na Spomeniku borcima Revolucije 2.jpg|21. </gallery></div> === <center>Изглед споменика (3)</center> === <div style="text-align:center;"><gallery mode=nolines widths="275px" heights="175px"> Датотека:Stjepan Filipović.JPG|22. Датотека:Spomenik borcima Revolucije Valjevo 1.jpg|23. Датотека:Spomenik borcima Revolucije Valjevo 2.jpg|24. Датотека:Spomenik borcima Revolucije Valjevo 3.jpg|25. Датотека:Stevan Filipovic ADM7132.jpg|26. Датотека:Spomenik borcima revolucije 008.jpg|27. Датотека:Spomenik revoluciji kod Valjeva.jpg|28. Датотека:Valjevo, Spomenik borcima Revolucije, 01.JPG|29. Датотека:Stevan Filipovic - monument.jpg|30. Датотека:Spomenik Revolucije.jpg|31. Датотека:Spomenik Revolucije, otpozadi.jpg|32. </gallery></div> === <center>Периодизација и критика дела (4)</center> === <div style="text-align:center;"><gallery mode=nolines widths="275px" heights="175px"> Датотека:Partisans monument in Kolašin.JPG|36. Споменик народном устанку у Колашину, поглед с преда. Датотека:Spomenik Marxu i Engelsu.jpg|37. Предлог за споменик Марксу и Енгелсу Датотека:Vojin Bakić Autoportret.jpg|38. Аутопортрет из 1952. Датотека:Skulptura Agitator Vojina Bakića.jpg|39. Агитатор Датотека:Spomenik Poziv na Ustanak Beograd.jpg|41. Оригинални одлив Бакићевог споменика „Позив на устанак“ на Дедињу у Београду, испред некадашњег Музеја „4. јули“. Датотека:Batina2.JPG|43. Детаљ са „[[Меморијални комплекс Батинска битка|Споменика захвалности Црвеној Армији]]“ на Батинској скели отвореног [[1947]]. године, аутора [[Антун Аугустинчић|Антуна Аугустинчића]].<br>Највећи број јавних меморијалних споменика првих година након рата је био прављен унутар естетике совјетског соцреализма. (''сл. 43 до 48'') Овај уметнички правац се одржао и након разлаза са Совјетима 1948, тако да су споменици у овом споменичком правцу настајали и 50-их година. Најпроминентнији вајари овог жанра су били Аугустинчић, Вања Радауш и [[Франо Кршинић]]. Бакићев „Споменик Стевану Филиповићу“ је представљао један од првих раскида са овом уметничком праксом која је доминирала касних 40-их и почетком 50-их година 20. века.{{sfn|Radulović|2012|pp=107—109;115;118;125}} Датотека:Zemun, spomenik „Bombaš“, delo hrvatskog vajara Vanje Radauša 03.jpg|45. [[Вања Радауш]], „[[Бомбаш (споменик)|Бомбаш]]“ из [[1946]]. године, [[Градски парк (Земун)|Градски парк]] у [[Земун]]у.{{sfn|Radulović|2012|pp=112}} Датотека:Dreznica - Spomenik NOB.jpg|46. „[[Споменик устанку (Дрежница)|Споменик устанку]]“ у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] отворен 1949, аутор [[Коста Ангели Радовани]].{{sfn|Radulović|2012|pp=115}} Датотека:Spomenik ustanku naroda Hrvatske-Srb.JPG|47. „[[Споменик устанку народа Хрватске]]“ у [[Срб (Грачац)|Србу]] отворен [[1953]]. године, аутор Вања Радауш. Датотека:Spomenik palim borcima-Podsused.JPG|48. Споменик „[[Борац (споменик)|Борац]]“ из 1948. у [[Подсусед]]у (Загреб) вајара Вање Радауша. </gallery></div> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Стјепан Стева Филиповић|Стеван Филиповић]] * [[Списак споменика културе у Колубарском округу]] * [[Спомен-гробље на Крушику|Спомен гробље на Крушику]] * [[Ваљево]] * [[Vojin Bakić|Војин Бакић]] == Референце == {{reflist|3}} == Литература == === Књиге, каталози и зборници === {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv |last=Belić-Koročkin-Davidović |first=Mirjana |last2=Davidović |first2=Radivoje|year=2012 |url=|title=Stevan Filipović : istina o istorijskoj fotografiji |publisher= Čigoja štampa|location=Beograd |id=}} {{COBISS|ID=193196812}} * {{cite book|ref={{harvid|''Време архитектуре''|2021}} |url=|title= Време архитектуре : [архитектура и урбанизам у Ваљеву, 2010-2019.] ''/ [главни и одговорни уредник Милан Максимовић]''|year=2021|publisher= Друштво архитеката Ваљева, (Нови Сад : Артпринт медиа)|location=Ваљево|id= }} {{COBISS|ID=28194057}} * {{cite book|ref=harv |last=Грујић|first=Вера Б.|last2=|first2=|year=2017|url=|title=Збирка југословенске скулптуре Народног музеја у Београду|publisher= Народни музеј, (Београд : Публикум)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=252865548}} * {{cite book |ref=harv |last=Grupa autora |first= |year=2002 |url=http://www.znaci.net/00003/736.php?broj=1 |title=Rušenje antifašističkih spomenika u Hrvatskoj 1990—2000 : II izdanje s dodatkom |publisher=Savez antifašističkih boraca Hrvatske |location=Zagreb |id= |access-date=15. 03. 2018 |archive-date=07. 01. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180107061423/http://www.znaci.net/00003/736.php?broj=1 |url-status=dead }} {{COBISS|ID=1024552333}} * {{cite book|ref={{harvid|''Dijalog istoričara''|2008}} |url=|title= Dijalog povjesničara - istoričara. Knj. 10/2 : Osijek, 22.-25. rujna 2005. ''/ priredio Igor Graovac''|year=2008|publisher= Zaklada Friedrich Naumann, (Sesvete : Grafocentar)|location=Zagreb|id= }} {{COBISS|ID=512984012}} * {{cite book|ref=harv |last=Donadić |first=Petra |year=2015 |url=http://darhiv.ffzg.unizg.hr/6397/1/Donadi%C4%87%2C%20Petra%20Diplomski%20rad.pdf|title=Spomenička plastika Vojina Bakića ''(diplomski rad)''|publisher=Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu |location=Zagreb |id=}} * {{cite journal|last=Zidić|first=Igor |authorlink= Igor Zidić|year=2017|url=http://www.spomenikdatabase.org/library|title= Vojin Bakić|journal= |publisher=Galerija Adris [katalog]|location=Rovinj|volume= |pages=3—19|ref = harv}} * {{cite journal|last=Ivančević|first=Nataša|authorlink= |year=2013|url=http://www.academia.edu/22245505/VOJIN_BAKI%C4%86_Svjetlonosne_forme_Lightbearing_Forms|title= Svjetlonoša i bik / Lightcarrier and the bull|journal= Vojin Bakić. Svjetlosne forme ''(katalog retrospektive Vojina Bakića)'', Muzej suvremene umjetnosti|location=Zagreb|publisher=Muzej suvremene umjetnosti|volume= |pages=15—110|ref = harv}} * {{cite book|ref={{harvid|''Istorija umetnosti''|2012}} |url=|title= Istorija umetnosti u Srbiji XX vek. Tom 2, Realizmi i modernizmi oko hladnog rata ''/ [autor projekta i urednik knjige Miško Šuvaković ; autori studijskih oblasti Nevena Daković ... [et al.] ; saradnici na studijskim raspravama Jelena Arnautović ... et al.]''|year=2012|publisher= Orion art : Katedra za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti, (Beograd : Cicero)|location=Beograd|id= }} {{COBISS|ID=193326604}} * {{cite book|ref=harv |last=Jokić |first= Gojko|year=1986 |url=https://otpisane.memoryoftheworld.org/Gojko%20Jokic/Jugoslavija%20-%20Spomenici%20revolucije%20-%20Tursticki%20vodic%20(128)/Jugoslavija%20-%20Spomenici%20revolucije%20-%20Turst%20-%20Gojko%20Jokic.pdf|title=Jugoslavija : Spomenici revolucije : turistički vodič|publisher=Turistička štampa|location=Beograd |id=}} {{COBISS|ID=11699719}} * {{cite book|ref={{harvid|''Jugoslavija : spomenici revoluciji''|1968}} |url=|title= Jugoslavija : spomenici revoluciji ''; ur. Miloš Bajić'' |year=1968|publisher= SUBNOR Jugoslavije; Svjetlost|location=Beograd; Sarajevo |id= }} {{COBISS|ID=3036679}} * {{cite book|ref=harv |last=Кривошејев|first=Владимир|authorlink=Владимир Кривошејев|year=2021|chapterurl=|chapter=Простор сећања|url=|title= ''у'' Време архитектуре : [архитектура и урбанизам у Ваљеву, 2010-2019.] ''/ [главни и одговорни уредник Милан Максимовић]''|publisher=Друштво архитеката Ваљева, (Нови Сад : Артпринт медиа)|location=Ваљево|id=|pages=26—39}} {{COBISS|ID=28194057}} * {{cite book|ref=harv |last1=Кривошејев|first1=Владимир|last2=Бјељац|first2=Жељко|authorlink=|year=2021|chapterurl=https://www.researchgate.net/publication/351663537_Zamena_narativa_u_cilju_ideoloske_propagande_-_Studija_slucaja_Spomenika_borcima_revolucije_u_Valjevu|chapter=Замена наратива у циљу идеолошке пропаганде: студија случаја Споменика борцима револуције у Ваљеву|url=|title= ''у'' Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / ''[уредници Бојана Богдановић, Kристијан Обшуст]''|publisher=Архив Војводине ; Београд : Етнографски институт САНУ, (Београд : Службени гласник)|location=Нови Сад|id=|pages=15—43}} {{COBISS|ID=58571785}} {{COBISS|ID=39328009}} * {{cite journal|last=Maković|first=Zvonko|authorlink= Zvonko Maković|year=2013|url=http://www.academia.edu/20912672/Spomeni%C4%8Dka_plastika_Vojina_Baki%C4%87a_Vojin_Baki%C4%87s_Memorial_Monuments_Vojin_Baki%C4%87._Svjetlosne_forme_Vojin_Baki%C4%87._Lightbearing_Forms_Muzej_suvremene_umjetnosti_Zagreb_2013._163-216|title= Spomenička plastika Vojina Bakića (Vojin Bakić's Memorial Monuments)|journal= Vojin Bakić. Svjetlosne forme ''(katalog retrospektive Vojina Bakića)'', Muzej suvremene umjetnosti|location=Zagreb|volume= |publisher= Muzej suvremene umjetnosti|pages=163—216|ref = harv}} * {{cite book|ref=harv |last=Манојловић Пинтар |first=Олга |year=2005 |url=|title=Идеолошко и политичко у споменичкој архитектури Првог и Другог светског рата на тлу Србије ''(докторска дисертација)''|publisher=Филозофски факултет Универзитета у Београду |location=Београд |id=}} {{COBISS|ID=512801175}} * {{cite journal|last=Manojlović Pintar|first=Olga |authorlink= Olga Manojlović Pintar|year=2008|url=https://documents.tips/documents/uprostoravanje-ideologije.html|title= Uprostoravanje ideologije: Spomenici Drugog svetskog rata i kreiranje kolektivnih identiteta|journal= ''Igor Graovac (prir.)'', Dijalog povjesničara/istoričara, 10/1, Osijek 22. – 25. rujna 2005.|publisher=Friedrich Neumann Stiftung|location=Zagreb|volume= |pages=287—307|ref = harv}} {{COBISS|ID=512984012}} * {{cite book|ref=harv |last=Manojlović Pintar |first=Olga |year=2014 |url=|title=Arheologija sećanja, spomenici i identiteti u Srbiji 1918 – 1989 |publisher=Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa |location=Beograd |id=}} {{COBISS|ID=208226060}} * {{Cite book|ref=harv |last=Maroević|first=Tonko |year=1998|url=|title=Vojin Bakić|publisher=Globus : Srpsko kulturno društvo Prosvjeta|location=Zagreb |id=}} {{COBISS|ID=179303431}} * {{cite book|ref=harv|last1=Милосављевић|first1=Бранислав|last2=Нинковић|first2=Лазар|last3=Радојчић|first3=Милорад|year=1995|url=|title=Споменица палим борцима и жртвама фашистичког терора општине Ваљево : 1941 — 1945|publisher=Историјски архив Ваљево; Општински одбор СУБНОР-а Ваљево|location=Ваљево|id=}} {{COBISS|ID=100349703}} * {{cite book|ref=harv |last=Познановић|first=Раде|last2=Раонић|first2=Милун|last3=Радојчић|first3=Милорад|year=1987 |url=http://www.znaci.net/00001/242.htm|title=Трагом издаје : сведочења о издаји четника и стрељању на Крушику, у Ваљеву 1941. |publisher=Општински одбори СУБНОР: Бајина Башта, Ваљево, Горњи Милановац, Косјерић, Лајковац, Љиг, Мионица, Пожега, Титово Ужице и Чачак|location=Титово Ужице |id=}} {{COBISS|ID=31014919}} * {{cite book|ref=harv |last=Поповић |first=Разуменка Зума |year=1981 |url=|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945 |publisher=Експорт прес |location=Београд |id=}} {{COBISS|ID=1024016515}} * {{cite book|ref=harv |last=Prelog |first=Milan |authorlink=Milan Prelog|year=1958 |url=|title=Vojin Bakić |publisher=Naprijed |location=Zagreb |id=}} {{COBISS|ID=78862087}} * {{cite journal|last=Prelog|first=Milan |year=1983|url=http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1098|title= BAKIĆ, Vojin|journal= [[Хрватски биографски лексикон|Hrvatski biografski leksikon]]|publisher=Leksikografski zavod „Miroslav Krleža“|location=Zagreb|volume= |ref = harv}} * {{cite book|ref={{harvid|''Пропаганда и јавни наративи''|2021}} |url=|title= Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова ''/ [уредници Бојана Богдановић, Kристијан Обшуст]'' = The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : proceedings ; ''[editors Bojana Bogdanović, Kristijan Obšust]''|year=2021|publisher= Архив Војводине ; Београд : Етнографски институт САНУ, (Београд : Службени гласник)|location=Нови Сад|id= }} {{COBISS|ID=39328009}} * {{cite book-lat|ref=harv |last=Radulović|first=Milica|last2=|first2=|last3=|first3=|year=2012 |chapterurl=|chapter=Spomenička plastika|url=https://vdocuments.site/katalogrefleksije-vremena.html|title=''poglavlje u katalogu:'' Refleksije vremena 1945.-1955, 12. prosinca 2012. — 10. ožujka 2013. Galerija Klovićevi dvori ''[ur. Jasmina Bavoljak]''|publisher=Galerija Klovićevi dvori|location=Zagreb|id=|pages=106—126}} {{COBISS|ID=197447948}} * {{cite book|ref={{harvid|''Refleksije vremena''|2012}} |url=https://vdocuments.site/katalogrefleksije-vremena.html|title= Refleksije vremena 1945-1955 : ''[12. prosinca 2012. - 10 ožujka 2013, Galerija Klovićevi dvori, Zagreb] / [autori tekstova Tomislav Anić ... [et al.] ; fotograf Darko Bavoljak]''|year=2012|publisher= Galerija Klovićevi dvori|location=Zagreb|isbn=978-953-271-067-0|id= }} {{COBISS|ID=197447948}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стаменић|first=Драган|last2=Ћеранић|first2=Зорица|last3=Николић|first3=Милоје Ж.|last4=Арсић|first4=Радивоје|last5=Дражић|first5=Тихомир|last6=Марковић|first6=Милан|last7=Пејић|first7=Светлана|last8=Ћирић|first8=Весна|authorlink= |year=2006|title=Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа|publisher=Завод за заштиту споменика културе Ваљево (Ваљево принт) | location = Ваљево|isbn=978-86-904745-2-3}} {{COBISS|ID=131307532}} * {{cite book|ref={{harvid|Baldani|1977}} |url=|title= Revolucionarno kiparstvo; ''[tekst [[Juraj Baldani]]]'' |year=1977|publisher= Spektar|location=Zagreb |id= }} {{COBISS|ID=49820935}} * {{cite book|ref={{harvid|''Tito u valjevskom i podrinskom kraju''|1981}} |url=|title= Tito u valjevskom i podrinskom kraju ''priredio Dragoslav Parmaković; ur. Milorad B. Janković'' |year=1981|publisher= Radio novinsko-izdavačka radna organizacija Glas Podrinja; Novinska i radio ustanova Napred; Radio Podrinje|location=Šabac; Valjevo; Loznica |id= }} {{COBISS|ID=49478151}} * {{cite book|ref=harv |last=Cvetić|first=Mariela|authorlink=Mariela Cvetić|year=2012|chapterurl=|chapter=Monumentalna memorijalna politička skulptura|url=|title= ''u'' Istorija umetnosti u Srbiji XX vek. Tom 2, Realizmi i modernizmi oko hladnog rata ''/ [autor projekta i urednik knjige Miško Šuvaković ; autori studijskih oblasti Nevena Daković ... [et al.] ; saradnici na studijskim raspravama Jelena Arnautović ... et al.]''|publisher=Orion art : Katedra za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti, (Beograd : Cicero)|location=Beograd|id=|pages=303—322}} {{COBISS|ID=193326604}} * {{Cite book|ref=harv |last=Šimat Banov|first=Ive|year=2013|url=|title=Hrvatsko kiparstvo od 1950. do danas|publisher= Naklada Ljevak|location=Zagreb |id=}} {{refend}} === Часописи === {{refbegin|2}} * {{cite journal|last=Аноним|first=|authorlink=|year=1954|url=http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/Godisnjak%20I/GodisnjakI307-361.pdf|title=Београдски музеји|journal=Годишњак Музеја града Београда|publisher=Музеј града Београда|location=Београд|volume=I|11=|ref=harv|pages=307—361|access-date=25. 07. 2018|archive-date=15. 11. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201115224552/http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/Godisnjak%20I/GodisnjakI307-361.pdf|url-status=dead}} * {{cite journal |last=Erceg-Sarajčić|first=Gordana|authorlink= Gordana Erceg Sarajčić|year=1983|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/29-opt.pdf|title=Dela jugoslovenskih likovnih umetnika u zbirci Muzeja „25. maj”|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=29|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=175—216|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal|last=Ivančević|first=Nataša|authorlink= |year=2012—2015|url=http://www.academia.edu/30283938/Spomenik_pobjedi_revolucije_naroda_SLavonije_Vojina_Bakica|title= Promjena tipologije spomeničkog rješenja Vojina Bakića — ''Spomenik pobjedi revolucije naroda Slavonije'', Kamenska|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|volume=XXXII–XXXV (2012.–2015)|number= 32—33/34—35|pages=405—426|ref = harv}} {{COBISS|ID=16083458}} * {{cite journal|last=Јоксимовић|first=Зоран|authorlink= Зоран Јоксимовић|year=1984|url=http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2019/Glasnik%20br%2019.pdf|title= Један покушај заштите културно-историјских споменика у Ваљеву|journal= Гласник међуопштинског историјског архива Ваљево|publisher=Међуопштински историјски архив Ваљево|location=Ваљево|number= 19|pages=151—178|ref = harv}} {{COBISS|ID=74951180}} {{COBISS|ID=519758169}} * {{cite journal|last=Krstić|first=Željko Lj.|authorlink= |year=2018|url=https://www.academia.edu/35546130/IDENTITET_GRADA_VALJEVA_NOVOGODI%C5%A0NJI_SVITAC_BR.37_GOD._IV_2018|title= Valjevo u potrazi za identitetom|journal= Svitac : časopis za sociološke i psihološke teme|volume= VI|number=37|pages=3—18|ref = harv}} * {{cite journal|last=Мадић|first=Милча|authorlink= |year=2005|url=http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik%2039%202005.pdf|title= Ваљевска варошка (градска) гробља|journal= Гласник - Историјски архив Ваљево|publisher=Историјски архив Ваљево|location=Ваљево|number= 39|pages=5—26|ref = harv}} {{COBISS|ID=128999692}} {{COBISS|ID=74951180}} * {{cite journal|last=Maroević|first=Tonko|authorlink= |year=1988/1989|url=https://www.ipu.hr/content/radovi-ipu/RIPU-12-13-1988-1989_325-328-TMaroevic.pdf|title= Bakić-Radovani: paralelizam ili polarizacija|journal= Radovi Instituta za povijest umjetnosti|publisher=Institut za povijest umjetnosti|location=Zagreb|number= 12—13|ref = harv|pages=325—328}} {{COBISS|ID=21853186}} {{COBISS|ID=596234}} * {{cite journal|last=Prelog|first=Milan |authorlink= Milan Prelog|year=1953|url=https://praxis.memoryoftheworld.org/Rudi%20Supek/Pogledi,%20casopis%20za%20teordiju%20drustvenih%20i%20prirodnih%20nauka,%201953.,%20br.%2012%20(711)/Pogledi,%20casopis%20za%20teordiju%20drustvenih%20i%20%20-%20Rudi%20Supek.pdf|title= Djelo Vojina Bakića|journal= Pogledi : časopis za teoriju društvenih i prirodnih nauka|publisher=Društvo nastavnika sveučilišta visokih škola i saradnika naučnih ustanova u Zagrebu|location=Zagreb|volume= 53/12|pages=912—919|ref = harv}} {{COBISS|ID=49155084}} {{COBISS|ID=174654215}} * {{cite journal|last=Радојчић|first=Милорад|authorlink= Милорад Радојчић|year=2006|url=http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik%2040%202006.pdf|title= Др Селимир Ђорђевић (1866—1915) — физикус Округа ваљевског|journal= Гласник - Историјски архив Ваљево|publisher=Историјски архив Ваљево|location=Ваљево|number= 40|pages=27—65|ref = harv}} {{COBISS|ID=74951180}} * {{cite journal|last=Соколовић|first=Миодраг|authorlink= |year=1974|url=http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-X-1974/Saopstenje_X_1974_Prilog_evidenciji_spomenika_posvecenih_u_Srbiji_1941.pdf|title= Прилог евиденцији споменика посвећеним устанку Србије 1941. године|journal= Саопштења|publisher=Републички завод за заштиту споменика културе СР Србије|location=Београд|number= X|pages=245—250|ref = harv}} {{COBISS|ID=4436482}} * {{cite journal|last=Franković|first=Eugen |authorlink= Eugen Franković|year=1966|url=https://www.ipu.hr/content/zivot-umjetnosti/ZU_2-1966_017-024_Frankovic.pdf|title= Javnost spomenika|journal= Život umjetnosti|publisher=Matica hrvatska|location=Zagreb|number= 2|pages=17—24|ref = harv}} {{COBISS|ID=16392962}} * {{cite journal |last=Šakota|first=Slavko|authorlink= Slavko Šakota|year=1986|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/3132-opt.pdf|title=Jugoslovenska monumentalna skulptura posvećena revoluciji (1960—1980)|journal=Vesnik : organ vojnih muzeja|volume=|number=31—32|publisher=Vojni muzej|location=Beograd|pages=116—135|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Spomenik borcima revolucije (Valjevo)}} * [http://www.valjevozavas.net/index.php?option=com_content&view=article&id=12&Itemid=26 Споменици Ваљева] * [https://web.archive.org/web/20131102010039/http://tov.rs/?p=931 ТО Ваљева] * [https://web.archive.org/web/20131102011944/http://www.vamedia.info/index.php?option=com_content&task=view&id=112 Споменик борцима Револуције] * [https://nonument.org/nonuments/spomenik-stjepanu-filipovicu/ Spomenik Stjepanu Filipoviću] -{''nonument.org''}- {{НОБ-сјајни и добри чланци}} {{портал бар|Србија|Народноослободилачка борба}} [[Категорија:Споменици НОБ у Србији]] [[Категорија:Ваљево у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Споменици културе у Колубарском округу]] [[Категорија:Војин Бакић]] [[Категорија:Непокретна културна добра]] [[Категорија:Ваљево]] 7qh5dzsp7xgpngqgghagxd512kid96g 25121586 25121563 2022-07-24T21:21:19Z Ivan VA 80882 /* Књиге, каталози и зборници */ wikitext text/x-wiki {{изабрани}} {{Споменик културе |Име=Споменик борцима Револуције |Слика=Stjepan_Filipović.JPG |Опис слике=Споменик борцима Револуције |Место=[[Ваљево]] |Општина= |ДРЖ=СРБ |Врста=Споменик |Време=[[1960]]. |Тип=[[Списак споменика културе у Србији|Споменик културе]]<ref name="Завод1"/> |Степен= |Власник= |Установа=Завод за заштиту споменика културе |Седиште=[[Ваљево]] |Позивни=014 |Пошта=14000 |Адреса=Милована Глишића 2 |Телефон=3519-655, 3519-656 |Факс=3522-689 |Веб=http://www.vaza.co.rs/ |Емајл= |гширина = |гдужина = }} '''Споменик борцима Револуције''', познат и као '''Споменик Стевану Филиповићу''' или '''Ваљевац'''{{напомена|Још један од назива који се користи за овај споменик је '''Скулптура „Хероизам“'''.{{sfn|Поповић|1981|pp=154}}{{sfn|Милосављевић|Нинковић|Радојчић|1995|pp=200}}}} у [[Ваљево|Ваљеву]], [[Србија]] је споменик посвећен [[Стјепан Стева Филиповић|истоименом]] [[Народни херој Југославије|народном хероју]] и [[народноослободилачка војска Југославије|партизанским борцима]] ваљевског краја. Урађен по угледу на фотографију која је забележила последње тренутке Филиповићевог говора окупљеном народу [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.#22. мај|22. маја 1942]]. пре вешања, рад је [[Хрватска|хрватског]] [[вајар]]а [[Срби|српског порекла]] [[Vojin Bakić|Војина Бакића]]. Споменик је смештен на централном месту платоа на брду Видрак које се уздиже изнад Ваљева и одатле доминира околином, те је видљив и из самог града. Простор око споменика је парковски уређен. Претходно изградњи споменика на овом простору се налазило старо градско као и војничко гробље, на којем су били сахрањени од тифуса умрли војници и болничко особље [[Ратна болница у Ваљеву|Ваљевске болнице]] за време првих година [[Србија у Првом светском рату|Првог светског рата]]. Поједини споменици из овог периода су и данас видљиви у непосредној близини споменика. Бакићево дело свечано је отворено [[23. октобар|23. октобра]] [[1960]]. године и [[Списак споменика културе у Србији|споменик је културе]]. Са аспекта уметничког израза и целокупног дела познатог вајара, представља једну фазу у Бакићевом опусу, након његовог раскида са [[социјалистички реализам|соцреализмом]], који карактерише апстраховање органских облика које се очитује у кристализацији форме, својеврсном изналажењу [[Кубизам|кубистичке доктрине]]. Споменик Стевану Филиповићу је једно од најпознатијих остварења овог уметника. == Историјат == === Контекст === {{Споменици НОБ}} {{Главни чланак|Споменици Народноослободилачке борбе}} Подизање [[Споменици Народноослободилачке борбе|споменика посвећених Другом светском рату на простору Југославије]] је највећим делом уследило након краја [[Други светски рат у Југославији|рата]], упоредо са обновом земље. Но први споменици су поникли још пре његовог краја [[1945]]. године. Док су вођене борбе за ослобођење Југославије [[1944]]. године, у околини [[Београд]]а и по селима источне [[Србија|Србије]] подижу се први споменици, који су пак били [[Споменици палим борцима Црвене армије у Југославији|посвећени војницима Црвене армије]] уместо [[народноослободилачка војска Југославије|југословенским партизанима]]. Скромних размера и са представом војника као првим симболом нове и [[Социјализам|социјалистичке]] заједнице, имали су за циљ јачање срдачних односа двају народа, њихових пролетера и комунистичких партија.{{sfn|Manojlović Pintar|2008|pp=290—292}} Највећи и најзначајнији споменик подигнут у част [[Црвена армија|Црвеној армији]], који је у и величини умногоме надмашио до тада доста скромне споменике, био је [[Меморијални комплекс Батинска битка|споменик „Батинска битка“]] [[Антун Аугустинчић|Анутна Аугустинчића]], којим је југословенска политичка врхушка, осим комеморирања и захвалности, подвукла и тадашњи међународни положај нове Југославије као савезнице [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Но након [[Раскол Тито—Стаљин|разлаза са Совјетима]] [[1948]]. године, долази до промене у [[наратив]]у. Као контрапункт представи црвеноармејца поставља се симбол југословенског партизана, којим се снажно промовише идеја [[Аутентичност|аутохтоности]] партизанске борбе и њене укорењености у народу.{{sfn|Manojlović Pintar|2008|pp=292—297}} Уједно са величањем југословенске војничке жртве у току Другог светског рата, афирмисана је и институција [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], као извора и гаранта нове Југославије након раскола са СССР. Споменик Стевану Филиповићу је, са тог аспекта величања ЈНА и истицања њених почетака током светског рата, вероватно први значајан споменик подигнут у Југославији. Такође, како истиче историчарка [[Олга Манојловић Пинтар]], чињеница да је споменик изабран да се ради по народном хероју рођеном у [[Опузен]]у крај [[Дубровник]]а, етничком [[Хрвати|Хрвату]], сведочила је о афирмацији општејугословенског карактера партизанског покрета у самом центру [[Србија|Србије]].{{sfn|Manojlović Pintar|2014|pp=151;166—167}} [[Датотека:Spomenik borcima revolucije 009.jpg|thumb|right|300px|1. Поглед са средине брда Видрак на Ваљево.]] Осим меморијалне функције, комеморирања догађаја који су се догодили током Народноослободилачке борбе, превасходна функција споменика који се почињу подизати упоредно са изградњом земље након рата, је, како је назначено, било креирање [[Идентитет (психологија)|идентитета]] југословенске заједнице. Промовишући нове идеолошке симболе требало је да споменици снаже колективно заједништво стварајући слику јединственог, готово монолитног друштва.{{sfn|Manojlović Pintar|2008|pp=287}}{{sfn|Maković|2013|pp=171;173}} Један од начина како се ово ефикасно постизало било је масовно подизање и постављање споменичке пластике на дата меморијална, „[[светац|посвећена]]“ места, стратишта — јавна места или пејзаже, углавном везана за [[Хронологија Народноослободилачке борбе народа Југославије|догађаје из НОБ-а]], потцртавајући тиме [[Ideologija|идеолошки]] и меморијални набој, као додатан елемент персуазивности поруке која се слала посматрачу, поред јасно разумљивог споменичког садржаја.{{sfn|Maković|2013|pp=173;177}} У [[Ваљево|ваљевском контексту]] ово је учињено тако што је, на предлог урбаниста и самог аутора, [[вајар]]а [[Vojin Bakić|Војина Бакића]], током расправе о месту подизања Споменика борцима Револуције, одлучено да се споменик постави на брдо Видрак — које се уздиже јужно изнад десне обале [[колубара|реке Колубаре]] и [[Тешњар|старе ваљевске чаршије]]{{sfn|Мадић|2005|pp=9}} и доминира читавом околином.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125}} Приликом отварања споменика [[1960]]. године [[новинар]] [[Славољуб Ђукић]] је у својој репортажи за београдске „[[Вечерње новости]]“ на следећи начин пренео властити утисак Бакићевог дела{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=131}}:{{цитат2|Успомена на пале борце и [[Револуција|револуционарну]] прошлост овог краја изражена је величанственим делом вајара Војина Бакића, [[Див (митологија)|џином]] — спомеником високим 16 [[метар]]а, чији изглед и утисак који оставља на посматрача никада ниједна фотографија ни написана реч не могу уверљиво испричати.<br /> Споменик је свуда присутан. Ма где стајали у Ваљеву и још тамо 10 [[километар]]а далеко, све до [[Дивци (Ваљево)|Диваца]], на оку вам је фигура [[Стјепан Стева Филиповић|Стевана Филиповића]], тренутак под вешалима. У ноћи споменик, подсећа на [[светионик]]. Сав у пламену он лебди над градом. Преко дана, обасјан сунцем као јуче, блешти [[алуминијум]], пресијава се бела метална површина и као да се стапа са [[хоризонт]]ом. Сасвим близу, човек се осећа сићушан поред споменика. Гледајући раширене руке, чврсто стегнуте песнице и скоро жив израз, омамљеном посматрачу се чини да та отворена уста у овом тренутку изговарају речи: „Није смрт тешка, ако се зна зашто се умире.“{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=131}}}} [[Датотека:Spomenik borcima revolucije 010.jpg|thumb|right|300px|2. Поглед на споменик из ближе даљине.]] Крај рата и нова политичка власт доносе и фундаменталне промене на плану [[Уметност|уметничке продукције и рецепције]]. Од уметника се очекује да преузму активну улогу у културном и друштвеном напретку народа [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичке Југославије]]. Уметници треба да стварају у служби [[Друштво|друштва]] и идеологије. Уједно [[социјалистички реализам]] постаје [[доктрина]] производње уметничких дела, укључив и вајарство. И Војин Бакић прихвата нове задатке у складу са друштвено-политичким потребама. Потакнут судбином својих четворице рођене браће за чију је судбину погубљења у [[Логор Јадовно|Јадовну]] [[1941]]. године сазнао након рата, он уводи нову тему у властитом обликовном репертоару — обликовање споменичких решења, како би дао властити допринос друштвеног сећања на жртве [[Фашизам|фашизма]]. Скулптуре које израђује су такође у соцреалистичком стилу.{{sfn|Ivančević|2012—2015|pp=406—407}}{{sfn|Maković|2013|pp=177;179;181}} Издвајање Југославије из [[Источни блок|Источног блока]] и захлађење односа са Совјетским Савезом 1948. године су створили предуслове за одбацивање канона социјалистичког реализма, које се догађало постепено.{{sfn|Ivančević|2012—2015|pp=407}}{{sfn|Manojlović Pintar|2008|pp=299}}{{sfn|Maković|2013|pp=179}} Ово је коинцидирало и са Бакићевом променом уметничког израза, одбацивањем соцреализма и интуитивним опредељивањем за [[модернизам]], аутономију ликовног израза, иновацију и трагање за новим вајарским изразом. Споменик Стевану Филиповићу представља једну кратку фазу у Бакићевом опусу током трагања за новим путем, који карактеришу поједностављеност волумена, чију површину дефинише равним равнима које се спајају у оштрим бридовима и које подсећају на [[Кубизам|кубистичко]] грађење облика.{{sfn|Ivančević|2012—2015|pp=407}} ([[Споменик борцима Револуције#Периодизација и критика дела|в. опширније испод]]) ==== Брдо Видрак и Баирско гробље ==== [[Датотека:Bairsko groblje u Valjevu.png|thumb|right|300px|3. Баирско гробље. У позадини се види река Колубара.{{sfn|Мадић|2005|pp=11}}<ref name="вамедија1"/>]] Као већ напоменуто, споменик се налази на брду Видрак које се уздиже јужно изнад десне обале реке Колубаре и старе ваљевске чаршије Тешњара. Од интереса за историју локалитета и споменика на ком је подигнут јесте да се до подизања истог на његовом месту кроз читав [[19. век|19]]. и средину [[20. век]]а налазило [[Варошица|варошко]] гробље, а чији су појединачни остаци у виду споменика и данас постојани у непосредној близини самог споменика Стевану Филиповићу.{{sfn|Мадић|2005|pp=9;14}} Гробље је основано у првој половини 19. века на споменутој северној страни брда Видрак названој Баир — [[Турски језик|турској речи]] за [[брег]] или [[Обала|обалу]], и то зато што је [[епархија ваљевска|ваљевска епископија]] крајем [[18. век]]а забранила сахрањивање, као до тада, у порти цркве и епископског дома који су се налазили у подножју брда. Ово је учињено јер је тај део Тешњара почео да се шири изградњом [[занат]]лијских радњи што је онемогућавало даље ширење гробља. Иначе је овај део чаршије, у подножју брда, било место где су осим епископског дома и двора, своје дворове имали знамените личности тог доба као [[Јеврем Обреновић]], [[Jovan Simić Bobovac|Јован Симић Бобовац]] и други.{{sfn|Мадић|2005|pp=8—9}} Из првих деценија настанка и развоја гробља нису сачувани писани извори, све до прве године шесте деценије 19. века када окружни физикус у Ваљеву Франц Тасаи доноси први детаљан опис гробља тог времена, описујући га у прилично лошем стању.{{напомена|Тасаи у извештају за Санитарно одељење Министарства унутрашњих дела [[Кнежевина Србија|Књажевине Србије]] из [[1860]]. године, у одељку 15. извештаја наводи:{{цитат2|Видио сам до сада свуда на свету, па читао и о даљим [[народ]]има, да потомци кости својих отаца почитујући [[Гробље|гробља]] ограђена држе. У томе се Ваљево такође као и са темплом своје [[Црква (грађевина)|церкве]] и својом [[Школа|школом]] од осталога народа одликује. Гробље било је вајкада ограђено, као што сам развалине те ограде овамо дошавши још затеко, но сада је неограђено па марва и на гробљу и у капели конакује. Остатак тога је и она свакојака балега, која се и у самој капели па и на самој софри тамо налази, чуо сам да се у њој нашло ономад псето тамо мајкавши. Ономад жалио ми се је новодошавши овамо Г. свештеник један, да је видио у раки воду. Тако и јесте свакад у оној части гобља иза капеле, које је место стеновито па се због тога раке копати дубоко не могу, а вода се у њи слаповима слива. У прочељу најгаднији на свету води пут ка гробљу, на коме једне равне стопе не има, него дубоким јаругама тако пресецан, да је већ немогућан постао. Сав свет нек ми је сведок и нек говори Г. Г. свештенство. Био сам већ пре пет година предлагао да се гробље изнад церкве на испитаноме комисије месту построји, јер бољега и угоднијег нигде овде нема. Место то је суво, као што је копање у месецу марту (месецу воденоме) показало да хиљаду корака од церкве, са северне стране источне стране вароши и од ове довољно удаљено. Ово моје мњеније опет повторавам имајући не само физички но и душевну ползу народа у виду. Зар може се то и звати, просвета христијанска кад се ни мошти предака не поштују? Како ћемо још живеће поштовати и љубити кад не поштујемо ни мртве? Доказ на каквом степену христијанства наш живот се налази, кад немаримо, да стока гробове наших отаца балегом својом каља и света места, како се гробља зову онечишћава! Ето како код нас сваки вкус научни и морални јошт дубоко укопан лежи! Како да га возкрснемо? Зар у очи бијућим, чувеним и звечећим делима? Не тако но да наводимо народ, како да најпре поштује сам себе. Ко не поштује ни себе ни своја права не може ни ближњега поштовати ни права његова. Доказ ове истине и у грађанском и у политичком животу нашем видимо, а моралну нехатост такође код свију у просвету задирућих предмета опажамо. У име просвете молим дакле хв. Попечитељство, да, ако не би могуће било, да се гробље измести, наредити изволи, да се гробље сходно светости места огради, и њему водећи пут поправи.{{sfn|Мадић|2005|pp=9—10}}}}}} [[Феликс Каниц]] који је у Ваљеву боравио 1860. и [[1888]]. године у својим путописима у којима је опширно писао о граду наводи, између осталог, и петоугаони маузолеј ваљевског трговца Милоша Глишића који су његови синови подигли јужно од града а који се високо уздиже и издалека пада у очи. (''[[Споменик борцима Револуције#Брдо Видрак и Баирско гробље (1)|сл. 4]]'') Опис гробља у својој књизи „Шта сам видео и преживео у великим данима“ даје и [[Арчибалд Рајс]], који је боравио у Ваљеву [[1914]]. године за време аустроугарских офанзива [[битка на Дрини|на Дрини]] и [[Церска битка|Церске битке]], и који поред описа масовног страдања даје опис тада формираног војничког гробља на Баиру{{sfn|Мадић|2005|pp=10}} на ободним деловима постојећег гробља, насталог услед великог броја покојника<ref name="вамедија1"/>:{{цитат2|Гробље је наврх брежуљка. Правилно су нанизани безбројни гробови са простим црвено-смеђим крстом који носи име покојника. Ту има [[Срби|Срба]], [[Аустријанци|Аустријанаца]] и других нација. Смрт све изједначава и војници почивају поред својих официра. Неколико гробова окићено је цвећем или [[Српска застава|српском заставом]], лепршајући се на ветру на овом месту смрти који доминира долином, чине необично снажан утисак. Питам се да ли није нарочито изабрано ово место за жртве рата. У сваком случају, не би се могло наћи ништа боље. И тако ови храбри који су пали за своју отаџбину, крстаре над овом лепом плодном долином, која у обично време, мора давати слику мира и спокоја.{{sfn|Мадић|2005|pp=10}}}} [[Датотека:Spomenici Valjevo 05.jpg|thumb|right|220px|8. Спомен-крст подигнут у сећање на војне и цивилне жртве епидемије тифуса и ратних операција 1914—1916.]] Први званични податак о гробљу датира из [[1909]]. године од Суда општине Ваљевске у коме се предлаже ангажовање чувара гробља и његово ширење. Гробље у првој деценији 20. века постаје „тесно“, а градске власти забрањују даље сахрањивање. Ову забрану су продужиле и нове аустријске окупационе власти [[1916]]. године. Но и поред ових забрана, на гробљу се и даље сахрањивало, што су превасходно чиниле породице које су ту имале закупљена празна гробна места. Према наводима Милче Мадић, позивајући се на катастарски пример из [[1930]]. године, површина гробља је износила 3,18.05 [[хектар]]а. Дефинитивна забрана сахрањивања долази [[22. септембар|22. септембра]] [[1946]]. године одлуком Извршног одбора Градског народног одбора Ваљево којом се налаже „да земљиште које је било некада гробље се рашчисти, а родбина која би хтела да врши пренос, остави се рок до [[1. јануар]]а [[1948]]. године, после ког рока ће се земљиште искористити у друге сврхе.“ Овом је одлуком гробље престало да постоји. Само мали број породица је [[Спомен-гробље из Првог светског рата 1914-1918|пренео посмртне остатке на новоформирано Ново ваљевско гробље]]. Цело гробље је уклоњено, док су надгробни споменици који нису пренети на ново гробље, даље узидавани у темеље неких нових грађевина у граду и искоришћени за поплочавање неких улица.{{sfn|Мадић|2005|pp=11—15}} Уклањањем гробља је створен простор за подизање Споменика борцима Револуције и спомен парка 1960. године. На бившем гробљу су остала само спомен обележја [[Канада|канадском]] лекару из мисије Црвеног крста [[Семјуел Алберт Кук|Семјуелу Куку]] и доктору [[Селимир Ђорђевић|Селимиру Ђорђевићу]], управнику [[Ратна болница у Ваљеву|Ваљевске болнице]]. (''[[Споменик борцима Револуције#Брдо Видрак и Баирско гробље (1)|сл. 5, 6 и 7]]'') Обојица, као и многобројно болничко особље је оставило своје животе лечећи [[Епидемија пегавца у Србији 1914-1915|заражене од тифуса у првим годинама Првог светског рата]]. Поред Ђорђевића ту су сахрањени његови брат, погинуо [[гучевска битка|на Гучеву 1914.]], и мајка. Посмртни остаци српске сликарке [[Надежда Петровић|Надежде Петровић]], која је 1915. године као добровољна болничарка подлегла тифусу и која је овде такође била сахрањена, су пренети у Београд [[1935]]. године.{{sfn|Мадић|2005|pp=11—15}}{{sfn|Радојчић|2006|pp=62}} На месту њеног првобитног почивалишта подигнут је спомен-крст,<ref name="вамедија1">{{cite web|title=Grobovi sa brda Vidrak davno su iseljeni|url=http://vamedia.info/index.php/home/grad/4178-grobovi-sa-brda-vidrak-davno-su-iseljeni|publisher=vamedia.info|date=04. 11. 2017|accessdate=07. 02. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180207171313/http://vamedia.info/index.php/home/grad/4178-grobovi-sa-brda-vidrak-davno-su-iseljeni|archivedate=07. 02. 2018|quote=|url-status=dead|df=}}</ref> уједно и месту костурнице умрлих и погинулих српских војника.<ref name="Завод2"/> (''сл.8 [[Споменик борцима Револуције#Брдо Видрак и Баирско гробље (1)|и 9]]'') ==== Вешање Стевана Филиповића ==== {{Главни чланак|Стјепан Стева Филиповић}} [[Датотека:Stjepan_Stevo_Filipović.jpg|thumb|right|235px|10. Знаменита фотографија Стевана Филиповића на вешалима 1942. године;]] Споменик је, како жељом наручиоца{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125}}, тако и Бакићевом уметничком израдом где се угледао на познату фотографију Филиповића{{sfn|Prelog|1953|pp=916}}{{sfn|Maković|2013|pp=181;183}}, инспирисан ликом и делом народног хероја Стевана Филиповића и његовим држањем под вешалима 22. маја 1942. године. (''сл. 10'') Филиповић је рођен [[1916]]. у Опузену, а пред рат је живео у [[Крагујевац|Крагујевцу]] где је изучио неколико заната те се [[1937]]. прикључио радничком покрету, а [[1940]]. постао и члан [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]. Почетком рата одлази у партизане и учествује у борбама у Србији. У ноћи [[23. децембар|23]]/[[24. децембар|24. децембра]] [[1941]]. године несмотрено је заробљен од стране [[југословенска војска у отаџбини|равногорских четника]] који су га предали [[Трећи рајх|Немцима]] у [[Шабац|Шапцу]], а нешто касније је пребачен у [[Ваљево]] и затвор [[Гестапо]]а у Београду. И поред двомесечног мучења, Стева се херојски држао пред непријатељем и није рекао ни једну реч. Убрзо након тога је осуђен на смрт вешањем — 20. маја је у Ваљево стигла депеша [[Паул Бадер|Паула Бадера]], главнокомандујућег немачког генерала за Србију, која се у виду наредбе односила на извршење смртне казне, и коју је примио командант оперативног пука пуковник Хофман. За дан извршења је намерно изабран петак 22. мај, пазарни дан, кад по навици у Ваљево долази највећи број сељака и мештана околних и даљих села на пијацу.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=77}} Претходно вешању окупатор и локалне домаће власти су спровеле пропагандну кампању обзнањивања вешања, користећи притом пежоративни речник у односу на осуђеника, како у локалним медијима тако и у [[Novo vreme (novine)|националним]]. Вешање је требало да се одржи на пространом тргу смештеном између главног моста, пијаце и [[Valjevska gimnazija|Ваљевске гимназије]], иначе у самој близини места где су [[Сеча кнезова|погубљени Илија Бирчанин и Алекса Ненадовић]] [[1804]]. и где су се претходно Другог светског рата одржавали раднички митинзи. Сврха оваквог јавног вешања је била да улије [[страх]] становништву и сломи слободарски дух српског народа.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=77—81}} Поменутог дана Филиповић је, у ланцима, у пратњи [[Српска државна стража|српских жандарма]], спроведен градским улицама од ваљевског полицијског затвора до поменутог трга где су већ била постављена вешала. Око 10:30 часова стигла је колона пар тенкова и аутомобила из којих су изашли немачки официри. На тргу се било окупило око три хиљаде људи, које су надгледали [[српска државна стража|недићевци]], [[Четници Косте Пећанца|Пећанчеви четници]], полицијски агенти, [[шуц полиција]], [[гестапо]]вци и [[Вермахт|немачки војници]]. Десет минута након немачких официра, пратња са осуђеником се појавила између [[Зграда Гимназије у Ваљеву|зграда Гимназије]] и [[Зграда Државне хипотекарне банке у Ваљеву|Хипотекарне банке]], поред самог трга.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=81—84}} Прилазећи вешалима кроз окупљени народ на тргу, Филиповић је почео да им се обраћа:{{цитат2|Шта чекате? Што трпите? Узмите пушке и истерајте ову жгадију из земље. Живела ослободилачка борба и наши савезници и пријатељи! Живео Совјетски Савез заштитник малих народа! Доле германске хорде! Доле издајници нашег народа! Живео радни свет!{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=84}}}} Пошто су се спроводници са Филиповићем зауставили код вешала, овај је наставио да се обраћа народу: „Стојите и гледате. Ако будете само стајали и гледали непријатељ ће и вас овако једног по једног вешати. Смрти се не плашите. Она није ништа. То ћете видети кроз неколико тренутака када ја будем умирао. Није смрт страшна ако се зна зашто се умире“.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=84}} Покушавајући да га ућуткају, један жандарм га је кундаком од пушке ударио у леђа. Због пропуста и грешака у организацији вешања, ствар се за моменте одужила. Но убрзо је настављено, а Стеван је позван да одржи последњу реч. Два стражара су му одвезала руке и кренули да ставе омчу око врата. Филиповић је то одбио речима: „Немојте браћо Срби ви да вешате! Нека ме вешају Немци.“ Но, док је један од двојице жандарма крај мало опуштеног конопца везивао за стуб вешала, други, који се добровољно пријавио за извршиоца вешања, је био упоран у својој намери. Филиповић је напослетку десном руком узео омчу и ставио је сам себи око врата, попео се на последњи ниво дрвених степеница, стиснутих песница раширио руке, окренуо се окупљеном народу и одржао говор по којем ће остати упамћен{{напомена|Професор Ваљевске гимназије Миливој Д. Мандић је, као очевидац догађаја, након вешања и доласка кући забележио Филиповићев говор. Након ослобођења земље исти је предао Комисији за испитивање злочина окупатора и њихових помагача.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=86}}}}{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=84—86}}:{{цитат2|Другови и другарице. [[Срби|Српски народе]]. [[Адолф Хитлер|Хитлерове]] хорде продрле су у твоја села и градове. Оне ти испијају крв, муче те по затворима и концентрационим логорима, гоне те да радиш до изнемоглости у рудницима и фабрикама које снабдевају [[Фашизам|фашистичке]] зликовце. Они те пљачкају, стрељају у масама. Браћо! Не дајте се завести лажном пропагандом фашистичких окупатора и клеветничким лажима домаћих одрода и издајника. Устајте! Сви у борбу против фашистичке реакционарне звери! Јер, ако погнете главе, ако се не борите Хитлерови злочинци ће и вас вешати овако једног по једног. Само борбом можете се ослободити хитлеровске гамади. Напред у борбу против наших крвника. Устајте сви! Не плашите се смрти. Она само кукавицама изгледа страшна. Смрт није ништа необично. Ви ћете то за који минут видети на мени када ми омча пресече дах. У борбу другови и другарице. Потуците све Немце! Уништите Хитлерове разбојнике све до последњег па онда уништите и Хитлера. Повадите своје зарђале пушке, извојујте своју слободу и права, искорените домаће издајнике и помагаче и слуге фашизма. Приступајте партизанским одредима. Помозите Народноослободилачку борбу. Доле Хитлер и његове злочиначке банде...{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=86}}}} У том тренутку Стевановог говора пуковник Хофман је потегао пиштољ из футроле и уперио га у Филиповићеве груди. Од пуцања га је зауставио поручник Финке који му је, притрчавши, рекао: „Хер командант! За име Бога, не! Црвени бандит мора бити обешен. Хер командант, станите, молим вас.“ Хофман се потом повукао за корак, док је Филиповић наставио да говори{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=88}}:{{цитат2|Живели наши велики савезници! Живео друг [[Јосип Броз Тито|Тито]]! Живела [[демократија]] слободних народа! Живео вођа и заштитник народа и сељака друг [[Јосиф Стаљин|Стаљин]]! Живело братство [[Словени|словенских народа]] које ће из овог рата изаћи као победник.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=88}}}} Иако није прошло законом предвиђених пет минута за последњу реч осуђенику, немачки официр је дао знак за егзекуцију. „Вешајте га“ — чуло се наређење на немачком и српском језику. Стеван је наставио да клица: „Живела победоносна Црвена армија која ће донети слободу свим народима света! Живела Комунистичка партија Југославије!“ Један немачки официр је пришао вешалима, Филиповић је замахнуо ногом да га удари, али је трзајем уназад склизнуо са постоља на ком је стајао. Омча се затегла. У вис подигнуте руке су пале низ тело. Настао је тајац.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=88}} === Изградња === Идеја за подизање споменика палим борцима НОБ-а ваљевског краја је потекла и покренута [[1948]]. године од Среског одбора Савеза бораца Народноослободилачког рата Ваљева. Две године касније отпочело се са спровођењем идеје у дело формирањем Окружног одбора за подизање споменика од 52 члана, у чији су састав ушли представници свих бивших срезова: ваљевског, рађевског, азбуковачког, подрињског, тамнавског, посавотамнавског и љишког. Једногласно је прихваћена одлука да споменик буде у лику Стевана Филиповића, док је у образложењу за доношење овакве одлуке од стране Иницијативног одбора наведена симболика Филиповића као, према наводу одбора, оличења свих комуниста чланова КПЈ пре и за време рата, те потенцирано његово држање под вешалима непосредно пре смрти 1942. године — као дела које се прочуло и задивило [[Антифашизам|антифашистички]] свет, те као чина који је имао велики и позитиван одјек међу самим народом. Материјалну помоћ је обезбедила [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Влада Народне Републике Србије]] као и многобројне друштвене и привредне организације. У сврху подизања било је покренуто и прикупљање добровољних прилога од становништва путем продаје захвалница.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125}} У оптицају су биле две варијанте за израду споменика. Прва је подразумевала споменик од [[Армирани бетон|армираног бетона]], висине 24 метра, са постољем од 5 метара. Друга, која је прихваћена, била је визија споменика од [[Бронза|бронзе]] на постаменту од бетона. Предложена висина споменичког решења била је укупно око 15,5 метара — осам метара од ногу до главе, а са уздигнутим рукама 10 метара, те постамента висине 5 метара. Постамент је требало да буде облика степеница које подсећају на клупу, реминисценција на клупу на којој је Филиповић држао говор пре вешања. За вајара је изабран познати загребачки скулптор Војин Бакић. Такође се повела и полемика око врсте материјала за споменик: буковачки гранит или алуминијум. На инсистирање Бакића, након разних проба, легура алуминијума је изабрана за материјал. Према његовом мишљењу она је најбоље одговарала са аспекта чисте вајарске обраде, посебно јер је омогућавала контролу фигуре у слободном простору у свим фазама рада, на чему је инсистирао. Постамент је према замисли уметника требало да буде од метала, шупаљ у средини, и такође да подсећа на клупу на вешалима. Бели алуминијум је изабран да буде материјал за израду, због тога што блиста издалека на сунцу, као светионик, што је уједно био и први споменик од алуминијума у Југославији.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125—126}} [[Датотека:Podizanje Valjevca 1960.JPG|thumb|right|250px|11. Подизање споменика 1960. године.]] Првобитни термин за откривање споменика је био предвиђен да буде [[7. јул]] [[1955]]. године. Но због разорног пожара у Бакићевом атељеу на [[загреб]]ачком [[Тушканац|Тушканцу]], у коме је изгорео гипсани модел споменика заједно са бројним другим делима{{sfn|Ivančević|2013|pp=57}}, овај термин није испоштован, па је рок померен на крај [[1956]]. године.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125}} Вајар је рад на споменику народном хероју наставио у [[Новосељани (Бјеловар)|Новосељанима]] покрај [[Бјеловар]]а, где је радио скулптуре великих димензија. При изради су му помогли вајар [[Стеван Лукетић]], помоћник на изради великих споменика од [[1952]]. до [[1957]]. године, вешт при преносу и повећавању скулптуре из малог формата у велике димензије, и вајар [[Анте Јакић (вајар)|Анте Јакић]].{{sfn|Ivančević|2013|pp=59}} У међувремену се у Ваљеву повела полемика око локације будућег споменика. Испрва је спомињана пијаца — као место где је Филиповић одржао говор и вешан, пак, као напоменуто, на предлог Бакића и урбаниста изабран је Видрак. У образложењу овог одабира се управо наводи да би скулптура на овом месту боље доминирала централним делом платоа брда и читавом околином.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125—126}} Гипсани модел фигуре споменика је био готов септембра [[1957]]. године. Савет за културу [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]] је формирао комисију за пријем споменика у чијој су саставу били вајари [[Лојзе Долинар]] и [[Коста Ангели Радовани]], [[сликар]] [[Предраг Милосављевић]], [[архитекта]] [[Милан Минић]], [[писац|књижевник]] [[Добрица Ћосић]] и књижевник и секретар Савета за културу Народне Републике Србије [[Милорад Панић Суреп]]. Након детаљног разгледања и разговора са аутором, споменик је примљен [[18. октобар|18. октобра]] [[1957]]. и прослеђен у надлежност инвеститора како би се приступило извођењу, на коју се пак прилично чекало. Гипсана фигура је у деловима пренета у град на Колубари тек [[27. мај]]а [[1960]]. године. У [[Крушик Ваљево|предузећу „Крушик“]] су напослетку извршени сви доста захтевни занатски радови на заваривању алуминијумских делова. Предложени рок за откривање сазван за [[7. јул]]и 1960. године је померен пар месеци на 23. октобар исте године.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=126}} ==== Отварање ==== Претходно отварању у граду и околини су текле позамашне припреме за свечани дан. Припадници [[југословенска народна армија|војске]], омладине, чланови [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа]] и добровољци су данима уређивали корита ваљевских река и сам град. Улице су окићене заставама, славолуцима и фотографијама [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Тита]] и других високих државних функционера. Сам плато на Видраку око споменика је претворен у парк, стазе пошљунчане, трава озелењена, засађено зимзелено дрвеће, а урађен је и нови пут који води од града до целог спомен-комплекса. Иначе је ово отварање била и прва по реду свечаност у оквиру двадесете годишњице од подизања револуције, која ће се током наредне 1961. славити у целој Југославији бројним манифестацијама. Отварање споменика у то време је у том смислу имало за циљ изражавање пијетета према учесницима НОБ-а и свим осталима који су допринели победи 1945. године.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=126}} Свечана церемонија отварања [[23. октобар|23. октобра]] [[1960]]. године је почела у 9:30 часова када је дуга колона аутомобила стигла у подножје спомен-парка, заједно са неколико хиљада грађана Ваљева и околине и бројним припадницима различитих друштвено-политичких организација и других група — представника ЈНА, [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а, преживелих бораца и њихових породица, [[Народни херој Југославије|народних хероја]], угледних званица и др. Према репортажи Добривоја Поповића, новинара листа „[[Црвена звезда (новине)|Црвена звезда]]“, у пратњи председника ваљевског Среског народноослободилачког одбора [[Живомир Станковић|Живомира Станковића]] и секретара Среског комитета СКЈ Ристе Михаиловића, на плато испред споменика су се попели потпредседници [[Савезно извршно веће|СИВ-а]] [[Едвард Кардељ]] и [[Родољуб Чолаковић]]. Заједно са њима су пристигли и председник [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине НР Србије]] [[Јован Веселинов]], председник [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа Народне скупштине НР Србије]] [[Милош Минић]], члан СИВ-а [[Маријан Брецељ]], члан Извршног комитета ЦК [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] [[Спасенија Цана Бабовић]], члан Извршног већа Србије [[Ђорђије Ђоко Пајковић|Ђоко Пајковић]], председник [[Извршно веће Народне скупштине САП Војводине|Извршног већа]] [[Народна скупштина АП Војводине|Народне скупштине АП Војводине]] [[Геза Тиквицки]], надаље [[Пепца Кардељ]], [[Милка Минић]], [[Станка Веселинов]], [[Боса Цветић]], [[генерал-потпуковник]] [[Милоје Милојевић (народни херој)|Милоје Милојевић]], [[Списак ректора Универзитета у Београду|ректор]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] [[Борислав Благојевић]] и други.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=127—128}} Након обиласка почасне чете гарде, уз звуке „Посмртног марша“ и „[[Интернационала|Интернационале]]“, положени су венци на [[мермер]]ну плочу на којој стоји постоље споменика. Венац су положили и Стеванова сестра Јелица и брат Драгутин. Присутнима се под спомеником обратио члан ЦК СК Србије, народни херој и бивши [[политички комесар]] [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског НОП одреда]] [[Милосав Милосављевић]]. У говору је истакао јуначко држање Филиповића под вешалима које је пренето у фигури споменика, те револуционарни и херојски карактер ваљевског краја и ваљевских комуниста како пре тако и током рата. Према Милосављевићевим речима{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=128}}:{{цитат2|Подижући овај споменик, радничка класа, комунисти, преживели борци и сви патриоти наше земље, желе да сачувају светле успомене на те најтеже дане народноослободилачке борбе и народне револуције, успомене на хиљаде погинулих хероја и револуционара и бораца који су положили своје животе у темеље социјалистичке Југославије. Овај споменик ће бити вечити симбол њихове борбе и хероизма. Он ће бити непресушно врело на ком ће се напајати садашње и будуће генерације у својим социјалистичким стремљењима.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=128}}}} [[Датотека:Kardelj Edvard.jpg|thumb|right|160px|12. Едвард Кардељ]] Завршетком Милосављевићевог говора откривање споменика је било завршено. Уследили су минут ћутања и три почасна плотуна у почаст палим борцима НОБ. Завршетком церемонијалног дела Едвард Кардељ и остали гости су у пратњи Војина Бакића разгледали споменик и, према репортажи Поповића, позитивно га похвалили. Кардељ је честитао Бакићу на изванредном делу и додао{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=128}}:{{цитат2|И када се данас гледа тај горостас од алуминијума што блешти на сунцу а види се са неколико километара удаљености чини се као да ће та уста огромног колоса сваког тренутка проговорити као када су испод вешала 1942. године сипала речи пркоса изненађеном и заплашеном непријатељу и позвала народ да под вођством комунистичке партије настави борбу.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=128—129}}}} Након откривања свечана колона са високим гостима се преместила на Стари трг у Ваљеву, недалеко од места где је обешен Филиповић. Ту је припремљена свечана трибина. Митингу који је уследио је присуствовало око 70 хиљада људи, придошли из читаве западне Србије, од [[Чачак|Чачка]] до [[Шабац|Шапца]] (поређења ради, тадашње Ваљево је имало укупно око 28 хиљада становника). Према наводима новинара Поповића, извештачи су забележили хиљаду [[аутобус]]а, [[трактор]]а, [[камион]]а, пет специјалних [[воз]]ова који су довели учеснике. Маса је клицала Титу, Кардељу и комунистичкој партији. Митинг је отворио секретар Среског комитета СК Ваљево Риста Михаиловић, одржавши краћи говор посвећен хероизму ваљевских партизана, те је прочитао телеграм [[Председник Југославије|Председника]] Тита, у ком је овај изразио жалост што није био у могућности да присуствује отварању споменика и комеморирању палим ваљевским партизанима.{{напомена|Насловљен „Поздрав народу ваљевског краја“ од 23. октобра 1960, телеграм гласи:{{цитат2|Веома жалим што нисам у могућности да се одазовем вашем позиву да присуствујем свечаном откривању споменика борцима револуције у Ваљеву и да, заједно с вама, одам пошту палим друговима који су уградили своје животе у темеље наше социјалистичке домовине. Користим прилику да народу вашег краја и свим учесницима у прослави упутим своје топле поздраве и најбоље жеље.{{sfn|''Tito u valjevskom i podrinskom kraju''|1981|pp=249}}}}}} Говор је одржао, бурно подржан, Едвард Кардељ који је причао о успесима [[Други петогодишњи план у Југославији|петогодишњег плана]] и будућим задацима.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=129}} Осврнуо се и на отворени споменик:{{цитат2|Данас сте ви овде открили леп споменик херојима и свима онима који су дали своје животе у величанственој борби између онога што је у човеку човек и онога што је још у човеку звер. У том споменику је уметник достојно изразио светао лик људи читаве генерације која је подигла мач револуције сву дубину верност сопственом народу а то значи човеку, сав искрени хуманизам вере у лепшу будућност и борбу за напредак и сву величину жртве за ту будућност и сву незадрживу снагу стремљења која иде таквим циљевима у сусрет.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=129}}}} После митинга високи политички дужносници су се преместили у тек отворени Музеј народа револуције, где су евоциране успомене на ратне дане, борбу на Завлаци. Након одласка високих политичких личности славље се наставило. Отворено је неколико привредних и угоститељских објеката, те одржан марш „Трагом ваљевских партизана“ на којем је учествовало око 6000 омладинаца. Током целог дана масе људи су одлазиле на брдо Видрак да виде споменик и одају почаст.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=129}} === Наредне деценије и данашњица === Годину дана након отварања, у спомен двадесетој годишњици подизања устанка 1941, у издању „[[Југомарка|Југомарке]]“ је издата поштанска марка по нацрту [[Матија Зламалик|Мате Зламалика]] са ликом Споменика Стевану Филиповићу.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=135}}<ref name="poštanska markica">{{cite web|title=Поштанске марке Југославије из 1961. године са мотивима скулптура; прва по реду на слици је маркица са приказом Споменика Стеви Филиповићу / 1961, Sculptures 5v|url=https://www.freestampcatalogue.com/sjo0952-sculptures-5v|publisher=freestampcatalogue.com|language=en|date=08. 08. 2017|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> [[Датотека:Tito u obilasku spomenika Stevanu Filipoviću u Valjevu.jpg|260px|right|thumb|13. Посета Председника Југославије Јосипа Броза Тита Споменику Стевану Филиповићу маја 1967. године.<ref name="slikeJUG">{{cite web|last=|first=|title=Obilazak spomenika Stevanu Filipoviću na brdu Vidraku kod Valjeva, primanje poklona i odlazak [fotografije u fototeci Muzeja Jugoslavije]|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/8862/allphotos|publisher=Fototeka [[Музеј Југославије|Muzeja Jugoslavije]]|year=2012|accessdate=14. 11. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161117062943/http://www.foto.mij.rs/site/gallery/8862/allphotos|archivedate=17. 11. 2016|quote=|url-status=dead}}</ref>]] [[Председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|Председник Републике]] Јосип Броз Тито је споменик посетио приликом своје посете Ваљеву маја [[1967]]. године. Претходно одржавши почасну стражу заједно са ученицима ваљевских школа и упаливши вечни пламен на [[Спомен-гробље на Крушику|Спомен гробљу на Петом пуку]], кроз непрекидни шпалир грађана Ваљева се упутио ка брду Видрак. Тамо су га поздравили народни херој Милосав Милосављевић и првоборци Живорад Жика Гајић и Радомир Рака Вићентијевић, где је у њиховом присуству положио цвеће на плочу испред споменика и похвално говорио о истом. Милосављевић му је након тога поклонио макету споменика.{{sfn|''Tito u valjevskom i podrinskom kraju''|1981|pp=256—258}}{{sfn|Познановић|Раонић|Радојчић|1987|pp=299—300}}<ref name="kolubarske">{{cite web|title=Tito u valjevskom kraju|url=http://www.kolubarske.rs/sr/blog/izredakcije/2745/Tito-u-Valjevskom-kraju.htm|publisher=kolubarske.rs|date=04. 05. 2015|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> (''сл. 13 [[Споменик борцима Револуције#Наредне деценије и данашњица (2)|до 16]]'') [[Датотека:Grb Valjeva 1975—1993.jpg|thumb|left|150px|17. Стари амблем (грб) Ваљева; црно-бела варијанта.]] Споменик борцима Револуције се нашао и на [[Грб Ваљева|првом амблему (грбу) Ваљева]] усвојеном [[17. децембар|17. децембра]] [[1975]]. године, раду Стјепана Бобешића из Београда{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=134}}, који је опстао све до [[1993]]. године кад је у употребу ушао нови грб.<ref name="у граду инфо">{{cite web|title=GRB VALJEVA|url=http://www.ugradu.info/index.php?option=com_content&task=view&id=5984&Itemid=333|publisher=ugradu.info|date=10. 01. 2010|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> (''сл. 17'') Бакићево дело је на седници Већа општине Ваљево од [[13. новембар|13. новембра]] [[1981]]. године проглашен културним добром.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=141}} Кроз цео период социјалистичке Југославије, Споменик Стевану Филиповићу је, заједно уз фабрику „Крушик“ која је тада имала десет хиљада запослених, био главни симбол Ваљева. Падом [[Социјализам|социјализма]] [[90-е|90-их година]] 20. века мења се и идентитет града. Место главног симбола града од Споменика преузима [[Кула Ненадовића]] на брду Кличевцу, иначе подигнута за време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] за потребе [[Карађорђева Србија|устаничке државе]].{{sfn|Krstić|2018|pp=7;16}} За време [[Распад Југославије|ратних 90-их година]] су постојале претње да се споменик минира, слично као што се догађало са баштином овог народног хероја током [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]], али и са делима Војина Бакића начелно. У новим околностима је била спорна [[Хрвати|хрватска националност]] овог народног хероја, као и факат да је споменик саграђен на месту бившег српског војничког и градског гробља. Но, споменик је овај период српске историје претрпео без икаквих битнијих оштећења, а средином [[2000-е|2000]]-их година је први пут од распада Југославије адекватно стручно заштићен и рестауриран.<ref name="Vreme"/><ref name="музејблог">{{cite web|title=Vandalizmom do zaštite: Spomenik Revolucije u Valjevu [blog]|url=https://www.muzej-jugoslavije.org/vandalizmom-do-zastitte-spomenik-revolucije-u-valjevu/|last=Živanović|first=Dr. Katarina|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Музеј Југославије|Muzej Jugoslavije]]|format=|work=|date=28. 3. 2018|accessdate=21. 12. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> У годинама и деценијама након отварања, споменик и његово окружење су више пута обнављани и рестаурирани. [[Завод за заштиту споменика културе Ваљево|Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву]] је, као већ споменуто, [[2005]]. године, средствима Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, извршило конзерваторске радове на споменику који су обухватали чишћење [[Графит (натпис на зиду)|графита]] са споменика, замену поломљених камених плоча на постаменту, те реконструкцију делимично порушених делова камених зидова стаза у партеру.<ref name="Завод1">{{cite web|title=СПОМЕНИК БОРЦИМА РЕВОЛУЦИЈЕ, ВАЉЕВО|url=http://www.vaza.co.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=49&Itemid=203|publisher=Завод за заштиту споменика културе Ваљево|date=|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Politika2006">{{cite web|title=Obnovljeno više od 50 spomenika|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/18649/%D0%9E%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-50-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0|last=Kovačević|first=N.|last2=|first2=|editor=|publisher=Politika|format=|work=|date=02. 12. 2006|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> (''сл. [[Споменик борцима Револуције#Наредне деценије и данашњица (2)|18 и 19]]'') Током [[2009]]. године се догодио инцидент на споменику. Активисти ваљевског одбора СУБНОР-а су, према властитом наводу подстакнути нечињењем Завода за заштиту, самоиницијативно организовали фарбање постамента и доњег дела фигуре Филиповића, са намером да прекрече графите међу којима су били и [[Нацизам|нацистички]] симболи, који су били исписани на споменику. Ова нестручна интервенција и оштећивање споменика културе је получила оштру реакцију представника Завода и уследелу кривичну пријаву против председника окружног СУБНОР-а.<ref name="Vreme">{{cite web|title=Kad borci farbaju|url=http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=902798|last=Todorović|first=Dragan|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Време (недељник)|Vreme]], br. '''989'''|format=|work=|date=17. 12. 2009|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Radanović">{{cite web|title=Stjepan Filipović: heroj radničke i antifašističke borbe: 70 godina od smrti|url=http://www.starosajmiste.info/blog/stjepan-filipovic-heroj-radnicke-i-antifasisticke-borbe-70-godina-od-smrti/|last=Radanović|first=Milan|last2=|first2=|editor=|publisher=starosajmiste.info|format=|work=|date=21. 05. 2012|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Politika13">{{cite web|title=Антифашиста и херој Стеван Филиповић|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/262990/%D0%94%D0%B0%D0%BD-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98-%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B|last=Нововић|first=Будо|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Политика (новине)|Политика]]|format=|work=|date=06. 07. 2013|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Blic23">{{cite web|title=Borci ofarbali spomenik|url=https://www.blic.rs/vesti/srbija/borci-ofarbali-spomenik/30tsvkt|last=Vujanac|first=Predrag|last2=|first2=|editor=|publisher=Blic|format=|work=|date=12. 12. 2009|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Политика23">{{cite web|title=Борци фарбали споменик, Завод исписао пријаву|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/115462/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%91%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8-%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%83|last=Нововић|first=Б.|last2=|first2=|editor=|publisher=Политика|format=|work=|date=11. 12. 2009|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Истоветан инцидент, само већих размера, се догодио пола године након претходног и получио је истоветну реакцију Завода.<ref name="музејблог"/><ref name="Blic10">{{cite web|title=Borci po drugi put ofarbali spomenik|url=https://www.blic.rs/vesti/srbija/borci-po-drugi-put-ofarbali-spomenik/jskq7zb|last=Vujanac|first=Predrag|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Блиц (новине)|Blic]]|format=|work=|date=29. 04. 2010|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="B&F">{{cite web|title=Novi život spomenika revolucije: Ogoljena lepota|url=http://bif.rs/2012/06/novi-zivot-spomenika-revolucije/|last=Ilijin|first=Petar|last2=|first2=|editor=|publisher=Biznis & Finansije, broj '''87'''|format=|work=|date=19. 06. 2012|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Крајем априла [[2012]]. године је извршено ново обнављање спомен-комплекса. Средства у износу 4 милиона динара од стране Министарства рада и социјалне политике и 2,5 милиона динара од Дирекције за обнову и развој Колубарског округа погођеног земљотресом, су, по пројекту архитекте Весне Алексић, искориштена за постављање [[расвета|расвете]] на целом простору и сређивање пешачке стазе, уређивање одавно затворене сувенирнице на улазу у комплекс, постављање видео-надзора (имајући у виду да су сви споменици унутар комплекса годинама мета вандала), сређивање прилаза до спомен-крста и постављање информативних табли.<ref name="Завод2">{{cite web|title=УРЕЂЕЊЕ СПОМЕН-ПАРКА НА БРДУ ВИДРАК|url=http://www.vaza.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=162:ureenje-spomen-parka-na-brdu-vidrak&catid=38:naslovna&Itemid=171|publisher=Завод за заштиту споменика културе Ваљево|date=10. 05. 2012|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Blic">{{cite web|title=Spomen-park Vidrak otvaraju za turiste|url=https://www.pressreader.com/serbia/blic/20120428/282183648057485|publisher=[[Блиц (новине)|Blic]]|date=28. 04. 2012|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=https://www.pressreader.com/serbia/blic/20120428/282183648057485|archivedate=28. 04. 2012|quote=}}</ref><ref name="Novosti1">{{cite web|title=Valjevo: Uređuju spomen park Vidrak |url=http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:378379-Valjevo-Uredjuju-spomen-park-Vidrak|last=Puzović|first=B.|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Вечерње новости|Večernje novosti]]|format=|work=|date=04. 05. 2012|accessdate=20. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> (''сл. [[Споменик борцима Револуције#Наредне деценије и данашњица (2)|20 и 21]]'') Споменик Стевану Филиповићу био је инспирација изложбе организоване у новембру [[2015]]. године у београдској галерији „Циглана“, а као резултат рада у оквиру уметничке колоније одржане у селу [[Бујачић]] у лето пре тога, на којој су излагали уметници из Београда, Ваљева и [[Атина|Атине]].<ref name="Revija Kolubara1">{{cite web|title=Interpretacije herojske smrti|url=http://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/2801/Interpretacije--herojske-smrti.htm|last=Nikoletić|first=Dragana|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Ревија Колубара|Revija Kolubara]]|format=|work=|date=09. 11. 2015|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Revija Kolubara2">{{cite web|title=O Spomeniku i Valjevu|url=http://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/2943/O-Spomeniku-i-Valjevu.htm|last=|first=|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Ревија Колубара|Revija Kolubara]]|format=|work=|date=25. 12. 2016|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Danas">{{cite web|title=Kolonija sa pet zvezdica|url=https://www.danas.rs/zivot/kolonija-sa-pet-zvezdica/|last=Vučković|first=Eva|last2=|first2=|editor=|publisher=[[Данас (новине)|Danas]]|format=|work=|date=21. 08. 2015|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Крајем [[2016]]. године су обновљени и сређени спомен-парк и партер — посипањем новоформиране приступне стазе ризлом, обнављањем кружних стаза око споменика и обнављањем (заменом и стављањем нових плоча) на прилазну стазу са степеницама. Пројекат, у вредности око 8 милиона динара, је финансирало Министарство трговине и туризма, а реализовао Завод за заштиту споменика у Ваљеву.<ref name="Марш интервју">{{cite web|title=Infakt 29122016 Radovi kod spomenika Stevana Filipovica|url=https://www.youtube.com/watch?v=emtVWFIxJus|publisher=[[Јутјуб|Youtube.com]]|date=29. 12. 2016|accessdate=19. 02. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref><ref name="Tetra">{{cite web|title=Spomen park Stevanu Filipoviću|url=http://tetra.co.rs/projects/spomen-park-stevanu-filipovicu/|publisher=tetra.co.rs|date=|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Споменик Стевану Филиповићу је иначе и део званичне туристичке понуде града Ваљева.<ref name="Turistička organizacija">{{cite web|title=SPOMENIK BORCIMA REVOLUCIJE|url=http://tov.rs/spomenik-borcima-revolucije/|last=|first=|last2=|first2=|editor=|publisher=Turistička organizacija Valjevo|format=|work=|date=23. 06. 2013|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20171201131923/http://tov.rs/spomenik-borcima-revolucije/|archivedate=01. 12. 2017|quote=|url-status=dead}}</ref> == Изглед споменика == Споменик борцима Револуције подигнут је на централном месту платоа на брду Видрак, одакле доминира околином. Постављен је на правоугаони постамент од метала који стоји на плочи од црног мермера. Фигура Филиповића, висока 16 метара, је рађена у раскораку, раширених, у вис подигнутих руку, са изразом пркоса на лицу — онако како је Филиповић стајао под вешалима. Израђена од белог алуминијума, није изливена у комаду, него је варена из делова.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=126—127}}{{sfn|Поповић|1981|pp=154}}{{sfn|Милосављевић|Нинковић|Радојчић|1995|pp=200}} (''сл. [[Споменик борцима Револуције#Изглед споменика (3)|22 до 32]]'') [[Датотека:Споменик Стјепану Филиповићу.jpg|центар|мини|1000п|<center>33. Панорамски приказ платоа на брду Видрак и Споменика борцима Револуције.</center>]] Педесет метара од споменика је постављена спомен-плоча од белог мермера састављена од два дела, на којој је уклесан текст књижевника Добрице Ћосића:{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=127}}{{sfn|Поповић|1981|pp=154}}:[[Датотека:Spomenik borcima revolucije 006.jpg|270px|right|thumb|34. Спомен плоча са Ћосићевим текстом.]]{{цитат2|ПАРТИЗАНИМА, КОМУНИСТИМА, ПАТРИОТИМА,<br /> СВИМА КОЈИ ПАДОШЕ У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИСТИЧКИХ<br /> ПОРОБЉИВАЧА И ИЗДАЈНИКА НАРОДА.<br /> 1941 — 1945<br /> ДА ЈУГОСЛАВИЈОМ КОРАЧАЈУ САМО СЛОБОДНИ,<br /> ДА НАСТАНЕ НОВИ СВЕТ, ОНИ СЕ ЈУНАШТВОМ И<br /> СОЦИЈАЛИСТИЧКИМ ИДЕАЛИМА УСПРАВИШЕ,<br /> У ВЕКОВЕ.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=127}}{{sfn|Поповић|1981|pp=154}} (''сл. 34'')}} Простор око споменика је парковски решен према пројекту [[Нови Сад|новосадског]] архитекте [[Ратибор Ђорђевић|Ратибора Ђорђевића]]. До споменика се долази путем изграђеним по Видраку. Обоје су изграђени непосредно пре отварања споменика 1960. године. Аутор споменика је хрватски вајар српског порекла Војин Бакић.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=125—126}}{{sfn|Милосављевић|Нинковић|Радојчић|1995|pp=200}} === Периодизација и критика дела === [[Датотека:Partisans Monument in Kolašin.JPG|thumb|right|300px|35. Споменик народном устанку у Колашину, поглед из профила.]] Споменик Стевану Филиповићу потпада у једну кратку фазу у Бакићевом уметничком развоју након раскида са соцреализмом, која је почела 1951. и трајала до 1953. године. Наиме Бакић 1950. године завршава [[Споменик народном устанку у Колашину]] и ради на споменику за [[Чазма|Чазму]], истовремено осећајући снажну потребу да се ослободи реализма.{{sfn|Ivančević|2013|pp=45}}{{sfn|Prelog|1953|pp=912}} (''сл. 35 [[Споменик борцима Револуције#Периодизација и критика дела (4)|и 36]]'') Према властитом сведочењу: „[...] одмах сам осјетио да је опасност управо у том реализму, у тој, ако хоћете, лакоћи, да западнете у маниру, у једно понављање, у празну реторику. А то се и догодило са мојим спомеником у Колашину, којег би волио да нисам направио...После колашинског споменика ја сам осјетио да се треба вратити скулпторским принципима. И што сам направио? Узео сам актове, своје старије и на њима почео радити. А то је било чисто враћање скулпторској дисциплини.“{{sfn|Ivančević|2013|pp=45}} Према мишљењу [[Историја уметности|историчара уметности]] [[Milan Prelog|Милана Прелога]], доброг познаваоца Бакићевог дела{{sfn|Maković|2013|pp=191}}{{sfn|Maroević|1988/1989|pp=326}}:{{цитат2|Необична продуктивност Бакића у тој [соцреалистичкој] фази [споменик Позив на устанак у Бјеловару и др.{{sfn|Maković|2013|pp=181}}{{sfn|Donadić|2015|pp=12}}] довела је постепено до становитог исцрпљивања оног израза, који је карактеризирао ту другу фазу. Криза у Бакићеву раду, која је наступила 1949. године, а која се дјеломично одразила на споменицима за Колашин и Чазму, настала је на подлози осјећања, да су исцрпљена средства са којима је до сада радио, да је за исправно рјешење задатака који се гомилају пред њим, онај израз који је нашао 1945. године, ограничен. Та се је криза могла разријешити само на два начина: или помирењем са ограничењима традиције у којој је израстао или у лому са том традицијом и тражењу нових путева. Намјесто остајања у манири Бакић је изабрао нове путеве.{{sfn|Prelog|1953|pp=915}}{{sfn|Maković|2013|pp=191}}}} Како истиче историчарка уметности Наташа Иванчевић, овом одлуком Бакић се интуитивно одлучио за модернизам, истраживање форме науштрб приповедања садржаја, те за трагање за новим могућностима скулпторског израза. Откривање и пут у апстракцију, вајара воде путем апстраховања органских облика. Са једне стране се враћа темама којима се бавио пре Другог светског рата — [[торзо]], [[Акт (сликарство)|женски акт]], [[портрет]], анимализам — тражећи нова ликовна решења: смекшава облик доводећи га на руб апстракције. Упоредо са овим, у горе поменутом раздобљу од 1951. до 1953, истражује други вид редукције, који се очитује у кристализацији форме, што се може тумачити као својеврсно изналажење кубистичке доктрине. Привлаче га једноставност волумена и површност површине, коју је открио и заволео још у младости код [[Aleksandar Arhipenko|Архипенка]]. Споменик Стевану Филиповићу заједно са студијом за Споменик Марксу и Енгелсу, Аутопортрет из 1952. и Агитатор, спада у Бакићева остварења из овог периода.{{sfn|Maković|2013|pp=191;193}}{{sfn|Ivančević|2013|pp=47}}{{sfn|Prelog|1953|pp=916—917}}{{sfn|Donadić|2015|pp=12;20}} (''сл. [[Споменик борцима Револуције#Периодизација и критика дела (4)|37, 38 и 39]]'') [[Датотека:Bakicev Bjelovarac - Borik 2010.jpg|thumb|right|230px|40. [[Скулптура Позив на устанак|Споменик „Позив на устанак“]] у спомен-парку Борик у Бјеловару;<br />Два оригинална одлива ове скулптуре се налазе у Београду — у сталној поставки [[Војни музеј Београд|Војног музеја на Калемегдану]] и на јавној површини на [[Дедиње|Дедињу]] близу [[Музеј Југославије|Музеја Југославије]], испред некадашњег [[Музеј 4. јули|Музеја „4. јули“]]. Одливи су урађени 1950. године.{{sfn|Ivančević|2013|pp=41}} (''сл.[[Споменик борцима Револуције#Периодизација и критика дела (4)|41]]'')]] Прве скице за Споменик Стевану Филиповићу, према историчару уметности [[Звонко Маковић|Звонку Маковићу]] једном од Бакићевих најзначајнијих дела, вајар сачињава [[1949]]. године. На наративном плану, споменик Филиповићу је истоветан са претходним Бакићевим споменицима — [[Спомен-парк Борик|споменику Позив на устанак у Бјеловару]] (познатом и као „Бјеловарац“), споменику Позив на устанак у [[Чазма|Чазми]], споменику Пред стријељање у [[Гудовац|Гудовцу]] код Бјеловара, те споменику На вјечној стражи у [[Бачковица]]ма код Бјеловара. (''сл. 40'') Свима им је заједнички мотив мушке фигуре која треба да изражава [[храброст]], пркос и неустрашивост; усамљене фигуре супротстављене силама терора. Од свих наведених, споменик Филиповићу је најсличнији познатом Позиву на устанак, прототипу на основу ког је вајар варирао све остале потоње скулптуре. Бакићев узор за споменик је била чувена фотографија Стеве Филиповића под вешалима. Мотив мушкарца раширених, у вис подигнутих руку, је и он преузео за свој споменик. Иначе, фотографија која је била инспирација Бакићу и при изради популарног „Бјеловарца“ година раније.{{sfn|Prelog|1953|pp=916}}{{sfn|Maković|2013|pp=181;183}}{{sfn|Аноним|1954|p=345}}<ref name="jugopapir">{{cite web|title=Kako je nastao spomenik Stevanu Filipoviću: Simbol bratstva i jedinstva hrvatskog i srpskog naroda|url=http://www.yugopapir.com/2017/07/kako-je-nastao-spomenik-stevanu.html#more|publisher=yugopapir.com|date=|accessdate=13. 03. 2018|archiveurl=|archivedate=|quote=}}</ref> Упоређујући ова два споменика, премда сличних, постаје очито — сматрају Прелог и Маковић, који је пут, са аспекта скулпторског израза, Бакић предузео од времена кад је радио Бјеловарца четрдесетих; пут редукције, поједностављивања облика, дајући динамички организовану масу необичне сугестивности.{{sfn|Prelog|1953|pp=916}}{{sfn|Maković|2013|pp=183}} Према увиду Прелога:{{цитат2|Иако чврст у маси бјеловарски је споменик својом вјерности реалноме и својом обрадом површине остао ипак у границама оног што називамо експресионистичком културом, т. ј. скулптуром коју се може потпуно доживјети тек у ближем оптичком контакту. Насупрот томе концепција ваљевског споменика, апстрахујући тај блиски визуелни контакт, представља монументалну масу, која може суверено да стоји у неограниченом простору и као споменик то је једина могућа обрада једне гесте, једнога става, која у времену није била само индивидуални акт, него је постала симбол пркоса и непоколебиве револуционарне снаге.{{sfn|Prelog|1953|pp=916—917}}{{sfn|Maković|2013|pp=183}}}} Како истиче Манојловић Пинтар, разлика између ова два споменика је дата и у још једном аспекту. Док је представа „Бјеловарца“ мушка фигура у исцепаној, [[Радничка класа|радничкој]] одећи, јасно одвојена од споменичке пластике пре Другог светског рата где су мушке фигуре готово увек приказане у војничкој униформи, код „Ваљевца“ управо „[[титовка]]“ и стилизована партизанска униформа дају визуелни идентитет фигури. На овај начин се од времена кад је истицан [[Плебс|народни карактер]] устанка и улога комуниста у њему, приступило јасном означавању [[савез комуниста Југославије|партијске]] и [[југословенска народна армија|армијске припадности]] хероја којег споменик слави. Стога је Споменик Стевану Филиповићу први значајнији споменик подигнут у Југославији којим се величала институција ЈНА и политички покрет који ју је створио.{{sfn|Manojlović Pintar|2014|pp=167—168}} [[Датотека:Spomenik borcima Revolucije u Valjevu, detalj.JPG|thumb|right|200px|42. Детаљ са споменика.]] Приликом отварања споменика 1960. године, у интервјуима „[[Радио Ваљево|Радио Ваљева]]“ и листа „[[Напред (новине)|Напред]]“, Бакић је на следећи начин описао како је текла израда споменика:{{цитат2|Један од основних проблема био је свакако наћи форму која ће оправдати изузетну димензију од 16 метара а која је диктирала управо локација на брду. Хтео сам да тај лик завлада пространством питомог ваљевског краја да буде свети симбол историје и смрти, свега што је прошлост. Полако у својим студијама који су настајали од аутопортрета па све преко студија за споменик Маркса и Енгелса налазио сам законе те форме: архитектонику плоха које стварају брдовити волумен сабијен и често конструисан. Хтео сам да ти волумени изразе унутрашњу напетост и динамику садржаја.<br /> „Ваљевац“ је имао срећу да кроз десет година сазрева полако иако је то лично живим Ваљевцима кидало нерве. То је уједно и спасило споменик од првог већ започетог парковског решења које је било сасвим супротно духу споменика замишљено круто несавремено.<br /> [...] Како је садржајно, у смислу израза, ствар била решена, требало је за „Ваљевца“ тему третирати даље и разрађивати је само скулпторски. Ваљало је остварити нешто једноставно у форму, у обрисима, у силуети, читко из великих даљина. Форму је требало решити врло једноставно, требало је кондензовати, сабити волумен у нешто што је ближе архитектонској форми него скулптури у реалистичком смислу. Притом је била још и жеља да та фигура стварно буде Стеван Филиповић, аутентичан, леп, типичан лик, који је требало транспоновати у једну скулпторску форму.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=130}}}} У [[Споменици Народноослободилачке борбе|историографији послератне југословенске јавне меморијалне пластике]] 50-их година Споменик Стевану Филиповићу спада, уз нереализовани Споменик Марксу и Енгелсу у Београду, у најмаркантнија остварења овог раздобља, и иако још увек тематски близак соцреалистичкој поетици, својом прочишћеном формом и поједностављеним и стилизованим облицима, представља један од првих наговештаја једне посве нове и зрелије идеје јавне споменичке пластике која ће отпочети у следећој деценији.{{sfn|Radulović|2012|pp=118;125}} (''[[Споменик борцима Револуције#Периодизација и критика дела (4)|сл. 43 до 48]]'') У годинама након откривања споменика у југословенској штампи су излазили бројни текстови различитих аутора који су из различитих углова преносили властити утисак о споменику.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=130}} Позитивну уметничку критику је дао [[Војислав Ђуровић]] у листу „[[4. јул (новине)|4. јул]]“ од [[8. септембар|8. септембра]] [[1964]]. године под насловом „Споменик документ: прошлог и симбол будућем“, где је између осталог навео:{{цитат2|Поштујући дескриптивно „фотографски споменик“ уметник је настојао да пластично што више извуче силуетом и наглашавањем три главе — од једне главе и две пести које су изнад ње: чиме је вајар наговестио последњи Филиповићев бунт и оптимистички тренутак ратног раздобља.<br /> Држећи се, у горњим деловима, натуралистичке сличности, Бакић — који иначе важи за једног од вајара склоних модерним формама — задржао је само донекле силуетно наговештавање у целини. Оно што није уметник успео у маломе на самоме споменику, да измири натуралистички детаљ — сличност са фотографијом — и само наговести форму у маси, помогло је вајару просторно решење; споменик који представља људску фигуру у наднаравној величини, постављен је на брду Видраку — тако да са овог видиковца делује како на само Ваљево тако и на даљу околину силуетно. Његовом положају и изгледу доприноси посебно израда споменика у алуминијуму — те му даје модеран нагласак који се заснива на полетном пркосу који из овог споменика зрачи на околину оним алуминијумским блеском на светлост.<br /> Наша пластична уметност, нигде се практично није нашла у искушењу као у примеру остваривања Бакићевог Филиповића, посебно споменичка скулптура. Како се однети према аутентичности — и не остати натуралистички свезан: како се размахнути слободно у форми — и остати доследан датуму, догађају, лику. Овде је Бакић још имао споменичког конкурента — фотографију — па је деликатност његовог уметничког остварења утолико била сложенија.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=130—131}}}} Под позитивним утиском Бакићевог дела је био и сликар, критичар и филмски редитељ [[Мића Поповић|Миодраг Мића Поповић]]. Под снажним утиском непосредног доживљаја споменика, ког је видео пре званичног отварања, у „[[Политика (новине)|Политици]]“ од [[2. октобар|2. октобра]] 1960. године је у тексту насловљеном „Уметност, отаџбина, борци“ навео између осталог и следеће:{{цитат2|...Застао ти је дах. Угледао си са друма, неколико километара пре уласка у Ваљево, тамо на брду, на другој страни града блиставу металну структуру. Њена величина је измерена: ни непријатни монструм, ни сићушна парковска играчка.<br /> Граду је за борце и јунаке, за непоколебиве и упорне то био потребан симбол. О поводима за споменик, о револуцији, о смислу подсећања говориће други на прослави коју град припрема. Ја хоћу да пишем о сусрету, најзад и толико жељеном, између племените сврхе и инспирисаног, истинитог уметничког дела.<br /> Аутор споменика Војин Бакић послужио се, још некад док је правио прву, реалистичку варијанту овог дела познатом фотографијом револуционара Стевана Филиповића под вешалима. Та фотографија, већ сама по себи ретко потресан документ о пркосу, о храбрости, о вери, могла је да уништи, да сатре осредњег уметника. Баки је направио изврсну реалистичку скулптуру, набреклу од снаге, опијену од поезије. Увек сам мислио да је „Позив на устанак“ најбоља, најснажнија реалистичка скулптура начињена код нас на тему рата и револуције. Отада су прошле године. Бакић се мењао. Опомињао је са ауторитетом читаву једну генерацију младих уметника на затворене белутке, на снагу глатких маса, на неодложну једноставност. Бакић се није преобратио у апстрактног уметника; он је еволуирао природно до саме суштине форме. Кад сам чуо да ће овај уметник да понови једну своју скулптуру, начињену десет година раније, нисам веровао у успех. Уметник не може да изда ни једно своје стечено искуство. Повратак на себе, понекад је самоубиство. Али је Бакићев доживљај био трајнији и инспирација дубока преко сваког очекивања. Идеја је тајанствено сазревала да не презри. Бакић је свесно и баш храбро жртвовао заводљиве реалистичке детаље са скулптуре од некад и успео да у овом новом споменику у Ваљеву споји психолошки и литерарни подтекст са максимално пластичном чистотом. Рекло би се да масе нису глачане руком него временом. [...]{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=131—132}}}} У остатку своје критике Поповић се веома позитивно изјаснио о монументалности и складним пропорцијама споменика, те о избору алуминијума као материјала, поредећи споменик са светиоником.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=132}} Критичар и историчар уметности [[Игор Зидић]] се, такође, у властитом осврту на Бакићево лик и дело, позитивно изјаснио о скулпторовом прелазу на нови материјал, имајући у виду да, иако мајстор тактилне комуникације са материјалом, скулптуре овог периода па на даље га све више удаљавају од вајарства и приближавају архитектури, те се у том смислу требало прилагодити на индустријске, конпонибилне саставнице, глатке и сјајне челичне површине.{{sfn|Zidić|2017|pp=16}} Критичар уметности [[Еуген Франковић]] је, у [[загреб]]ачком часопису „[[Живот умјетности (часопис)|Живот умјетности]]“ из [[1966]]. године, заједно уз [[Споменик устанку (Дрежница)|Споменик устанку]] у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] [[Коста Ангели Радовани|Косте Ангелија Радованија]] похвалио Бакићев споменик због своје одговарајуће величине и складности у односу на [[предео|пејзажни]] простор и терен око себе, а у супротности са примерима споменика [[Камени цвет (споменик)|Камени цвет]] [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдана Богдановића]] у [[Јасеновац|Јасеновцу]] и [[Споменик палим Крајишницима|Споменика на Шехитлуцима]] у [[Бања Лука|Бањалуци]] [[Антун Аугустинчић|Антуна Аугустинчића]], за које наводи да су лоше реализације и да нису успели да постигну овај склад као Бакићев „Ваљевац“.{{sfn|Franković|1966|pp=17;24}} У свом свеобухватном осврту на југословенско „ангажирано социјално и револуционарно кипарство“ из [[1977]]. године, критичар [[Juraj Baldani|Јурај Балдани]] се позитивно изјаснио о Бакићевом споменику у Ваљеву, посебно у светлу претходне споменичке праксе, означавајући Бакићев споменик као прекретницу.{{sfn|Baldani|1977|pp=15}} Према речима Балданија:{{цитат2|Маркантно остварење које ће означити извјесну прекретницу у формулирању ангажиране скулптуре дао је неуморни истраживач Војин Бакић у споменику »Стјепану Филиповићу« у Ваљеву. Ту је у потпуности постигнута равнотежа између садржаја и форме прочишћене до крајњих консеквенца дескрипције. Овај споменик конципиран 1953. г. антиципира нове зрелије погледе на задатак јавне споменичке пластике указујући на тежњу за лишавањем од празних наметнутих геста и неувјерљивих поза те успостављање непосредних контаката с основним доживљајем мотива који се обрађује. Учињен је помак у стилском погледу и то према свођењу природних облика на геометријске контуре, иако још увијек у разговјетном и читком визуелном утиску. Наговјештаје дане у Ваљеву Бакић ће врло брзо разрадити у нови иконографски концепт на сљедећим споменичким задацима паралелно са развојем његова скулпторског експерименталног авангардизма.{{sfn|Baldani|1977|pp=15}}}} == Занимљивости == * Осим Бакићевог Стевана Филиповића, постојао је [[Spomenik Stjepanu Filipoviću (Opuzen)|још један споменик рађен по узору на знамениту фотографију посвећен овом народном хероју]] — рад скулптора [[Миро Вуцо|Мира Вуце]] и [[Стјепан Грачан|Стјепана Грачана]] у [[Опузен]]у крај [[Дубровник]]а, Филиповићевом родном месту. Скулптуре од [[Бронза|бронзе]] високе 5,30 метара на постаменту од 4,50 метара, отворен је [[1978]]. године. Миниран је јула [[1991]]. године.{{sfn|Belić-Koročkin-Davidović|Davidović|2012|pp=141}}{{sfn|Grupa autora|2002|pp=51}}<ref name="Radanović"/><ref name="Jergović">{{cite web|title=Stjepan Stevo Filipović, 75 godina|url=http://www.vijesti.me/forum/stjepan-stevo-filipovic-75-godina-939027|last=Jergović|first=Miljenko|last2=|first2=|authorlink1=Miljenko Jergović|editor=|publisher=[[Вест|Vijesti]]|format=|work=|date=22. 05. 2017|accessdate=21. 03. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180321192527/http://www.vijesti.me/forum/stjepan-stevo-filipovic-75-godina-939027|archivedate=21. 03. 2018|quote=|url-status=dead}}</ref> * На истом месту је требало 1941. да се подигне споменик погинулим Ваљевцима у борби за ослобођење 1804-1918, али је рат то спречио.<ref>{{cite news |last1=Ћирић |first1=С. |title=Трагом једне заборављене идеје |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/504051/Tragom-jedne-zaboravljene-ideje |access-date=10. 4. 2022 |work=Политика |date=5. 4. 2022}}</ref> == Галерија == === <center>Брдо Видрак и Баирско гробље (1)</center> === <div style="text-align:center;"><gallery mode=nolines widths="275px" heights="175px"> Датотека:Kapela porodice Glišić na bairskom groblju, Valjevo.png|4. Капела породице Глишић на баирском гробљу у позадини на слици.{{sfn|Мадић|2005|pp=12}} Датотека:Spomenici Valjevo 02.jpg|5. Споменик лекару Семјуелу Алберту Куку на месту на ком је сахрањен на брду Видрак. Споменик је подигао [[Амерички Црвени крст]].<ref name="музеј1"/> Натипс на споменику:{{цитат2|Више пожртвовања не може бити него када човек положи живот за свог пријатеља.<ref name="музеј1">{{cite web|title=Сала 7, пано 17; Стране мисије — америчка мисија, Ваљевска болница, Народни музеј у Ваљеву|url=http://valjevo-hospital.org/sala7-17.html|publisher=valjevo-hospital.org|date=|accessdate=07. 02. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160401021333/http://www.valjevo-hospital.org/sala7-17.html|archivedate=01. 04. 2016|url-status=dead}}</ref>}} Датотека:Spomenici Valjevo 03.jpg|6. Полеђина Куковог споменика са натписом на [[Енглески језик|енглеском језику]]. Датотека:Spomenici Valjevo 07.jpg|7. Споменик Селимиру Ђорђевићу. Датотека:Spomenici Valjevo 06.jpg|9. Спомен-плоча на крсту. </gallery></div> === <center>Наредне деценије и данашњица (2)</center> === <div style="text-align:center;"><gallery mode=nolines widths="275px" heights="175px"> Датотека:Tito u obilasku spomenika Stevanu Filipoviću u Valjevu (2).jpg|14. Титова посета Ваљеву 1967, у оквиру које је обишао и споменик на Видраку.<ref name="slikeJUG"/> Датотека:Stevan Filipovic Muzej Jugoslavije.jpg|15. Макета која је Брозу поклоњена приликом посете споменика 1967. Складиштена и изложена је у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] у Београду. Датотека:Stevan Filipovic Muzej Jugoslavije 2.jpg|16. Поглед изблиза Датотека:Spomenik borcima Revolucije pre konzervatoskih radova, 2005 g.jpg|18. Споменик пре конзерваторских радова — чишћења графита и замене поломљених камених плоча на постаменту, 2005. година. Датотека:Spomenik borcima Revolucije posle konzervatoskih radova, 2005 g.jpg|19. Споменик након конзервације, 2005. година Датотека:Radovi na Spomeniku borcima Revolucije 1.jpg|20. Обнова сувенирнице на подножју, при улазу у сам спомен-комплекс, 2012. година. Датотека:Radovi na Spomeniku borcima Revolucije 2.jpg|21. </gallery></div> === <center>Изглед споменика (3)</center> === <div style="text-align:center;"><gallery mode=nolines widths="275px" heights="175px"> Датотека:Stjepan Filipović.JPG|22. Датотека:Spomenik borcima Revolucije Valjevo 1.jpg|23. Датотека:Spomenik borcima Revolucije Valjevo 2.jpg|24. Датотека:Spomenik borcima Revolucije Valjevo 3.jpg|25. Датотека:Stevan Filipovic ADM7132.jpg|26. Датотека:Spomenik borcima revolucije 008.jpg|27. Датотека:Spomenik revoluciji kod Valjeva.jpg|28. Датотека:Valjevo, Spomenik borcima Revolucije, 01.JPG|29. Датотека:Stevan Filipovic - monument.jpg|30. Датотека:Spomenik Revolucije.jpg|31. Датотека:Spomenik Revolucije, otpozadi.jpg|32. </gallery></div> === <center>Периодизација и критика дела (4)</center> === <div style="text-align:center;"><gallery mode=nolines widths="275px" heights="175px"> Датотека:Partisans monument in Kolašin.JPG|36. Споменик народном устанку у Колашину, поглед с преда. Датотека:Spomenik Marxu i Engelsu.jpg|37. Предлог за споменик Марксу и Енгелсу Датотека:Vojin Bakić Autoportret.jpg|38. Аутопортрет из 1952. Датотека:Skulptura Agitator Vojina Bakića.jpg|39. Агитатор Датотека:Spomenik Poziv na Ustanak Beograd.jpg|41. Оригинални одлив Бакићевог споменика „Позив на устанак“ на Дедињу у Београду, испред некадашњег Музеја „4. јули“. Датотека:Batina2.JPG|43. Детаљ са „[[Меморијални комплекс Батинска битка|Споменика захвалности Црвеној Армији]]“ на Батинској скели отвореног [[1947]]. године, аутора [[Антун Аугустинчић|Антуна Аугустинчића]].<br>Највећи број јавних меморијалних споменика првих година након рата је био прављен унутар естетике совјетског соцреализма. (''сл. 43 до 48'') Овај уметнички правац се одржао и након разлаза са Совјетима 1948, тако да су споменици у овом споменичком правцу настајали и 50-их година. Најпроминентнији вајари овог жанра су били Аугустинчић, Вања Радауш и [[Франо Кршинић]]. Бакићев „Споменик Стевану Филиповићу“ је представљао један од првих раскида са овом уметничком праксом која је доминирала касних 40-их и почетком 50-их година 20. века.{{sfn|Radulović|2012|pp=107—109;115;118;125}} Датотека:Zemun, spomenik „Bombaš“, delo hrvatskog vajara Vanje Radauša 03.jpg|45. [[Вања Радауш]], „[[Бомбаш (споменик)|Бомбаш]]“ из [[1946]]. године, [[Градски парк (Земун)|Градски парк]] у [[Земун]]у.{{sfn|Radulović|2012|pp=112}} Датотека:Dreznica - Spomenik NOB.jpg|46. „[[Споменик устанку (Дрежница)|Споменик устанку]]“ у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] отворен 1949, аутор [[Коста Ангели Радовани]].{{sfn|Radulović|2012|pp=115}} Датотека:Spomenik ustanku naroda Hrvatske-Srb.JPG|47. „[[Споменик устанку народа Хрватске]]“ у [[Срб (Грачац)|Србу]] отворен [[1953]]. године, аутор Вања Радауш. Датотека:Spomenik palim borcima-Podsused.JPG|48. Споменик „[[Борац (споменик)|Борац]]“ из 1948. у [[Подсусед]]у (Загреб) вајара Вање Радауша. </gallery></div> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Стјепан Стева Филиповић|Стеван Филиповић]] * [[Списак споменика културе у Колубарском округу]] * [[Спомен-гробље на Крушику|Спомен гробље на Крушику]] * [[Ваљево]] * [[Vojin Bakić|Војин Бакић]] == Референце == {{reflist|3}} == Литература == === Књиге, каталози и зборници === {{refbegin|2}} * {{cite book|ref=harv |last=Belić-Koročkin-Davidović |first=Mirjana |last2=Davidović |first2=Radivoje|year=2012 |url=|title=Stevan Filipović : istina o istorijskoj fotografiji |publisher= Čigoja štampa|location=Beograd |id=}} {{COBISS|ID=193196812}} * {{cite book-lat|ref=harv |last=|first=|authorlink= |year=2013||url=|title= Vojin Bakić: Svjetlonosne forme : retrospektiva : Muzej suvremene umjetnosti, 7. 12. 2013 - 2. 2. 2014. / ''[autori tekstova Ješa Denegri ... et al.]''|publisher=Muzej suvremene umjetnosti|location=Zagreb |pages=|isbn=9789537615628|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|''Време архитектуре''|2021}} |url=|title= Време архитектуре : [архитектура и урбанизам у Ваљеву, 2010-2019.] ''/ [главни и одговорни уредник Милан Максимовић]''|year=2021|publisher= Друштво архитеката Ваљева, (Нови Сад : Артпринт медиа)|location=Ваљево|id= }} {{COBISS|ID=28194057}} * {{cite book|ref=harv |last=Грујић|first=Вера Б.|last2=|first2=|year=2017|url=|title=Збирка југословенске скулптуре Народног музеја у Београду|publisher= Народни музеј, (Београд : Публикум)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=252865548}} * {{cite book |ref=harv |last=Grupa autora |first= |year=2002 |url=http://www.znaci.net/00003/736.php?broj=1 |title=Rušenje antifašističkih spomenika u Hrvatskoj 1990—2000 : II izdanje s dodatkom |publisher=Savez antifašističkih boraca Hrvatske |location=Zagreb |id= |access-date=15. 03. 2018 |archive-date=07. 01. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180107061423/http://www.znaci.net/00003/736.php?broj=1 |url-status=dead }} {{COBISS|ID=1024552333}} * {{cite book|ref={{harvid|''Dijalog istoričara''|2008}} |url=|title= Dijalog povjesničara - istoričara. Knj. 10/2 : Osijek, 22.-25. rujna 2005. ''/ priredio Igor Graovac''|year=2008|publisher= Zaklada Friedrich Naumann, (Sesvete : Grafocentar)|location=Zagreb|id= }} {{COBISS|ID=512984012}} * {{cite book|ref=harv |last=Donadić |first=Petra |year=2015 |url=http://darhiv.ffzg.unizg.hr/6397/1/Donadi%C4%87%2C%20Petra%20Diplomski%20rad.pdf|title=Spomenička plastika Vojina Bakića ''(diplomski rad)''|publisher=Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu |location=Zagreb |id=}} * {{cite journal|last=Zidić|first=Igor |authorlink= Igor Zidić|year=2017|url=http://www.spomenikdatabase.org/library|title= Vojin Bakić|journal= |publisher=Galerija Adris [katalog]|location=Rovinj|volume= |pages=3—19|ref = harv}} * {{cite book-lat|ref=harv |last=Ivančević|first=Nataša|authorlink= |year=2013|chapterurl=http://www.academia.edu/22245505/VOJIN_BAKI%C4%86_Svjetlonosne_forme_Lightbearing_Forms|chapter=Svjetlonoša i bik / Lightcarrier and the bull|url=|title=''u'' Vojin Bakić: Svjetlonosne forme : retrospektiva : Muzej suvremene umjetnosti, 7. 12. 2013 - 2. 2. 2014. / ''[autori tekstova Ješa Denegri ... et al.]''|publisher=Muzej suvremene umjetnosti|location=Zagreb |pages=15—110|isbn=9789537615628|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|''Istorija umetnosti''|2012}} |url=|title= Istorija umetnosti u Srbiji XX vek. Tom 2, Realizmi i modernizmi oko hladnog rata ''/ [autor projekta i urednik knjige Miško Šuvaković ; autori studijskih oblasti Nevena Daković ... [et al.] ; saradnici na studijskim raspravama Jelena Arnautović ... et al.]''|year=2012|publisher= Orion art : Katedra za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti, (Beograd : Cicero)|location=Beograd|id= }} {{COBISS|ID=193326604}} * {{cite book|ref=harv |last=Jokić |first= Gojko|year=1986 |url=https://otpisane.memoryoftheworld.org/Gojko%20Jokic/Jugoslavija%20-%20Spomenici%20revolucije%20-%20Tursticki%20vodic%20(128)/Jugoslavija%20-%20Spomenici%20revolucije%20-%20Turst%20-%20Gojko%20Jokic.pdf|title=Jugoslavija : Spomenici revolucije : turistički vodič|publisher=Turistička štampa|location=Beograd |id=}} {{COBISS|ID=11699719}} * {{cite book|ref={{harvid|''Jugoslavija : spomenici revoluciji''|1968}} |url=|title= Jugoslavija : spomenici revoluciji ''; ur. Miloš Bajić'' |year=1968|publisher= SUBNOR Jugoslavije; Svjetlost|location=Beograd; Sarajevo |id= }} {{COBISS|ID=3036679}} * {{cite book|ref=harv |last=Кривошејев|first=Владимир|authorlink=Владимир Кривошејев|year=2021|chapterurl=|chapter=Простор сећања|url=|title= ''у'' Време архитектуре : [архитектура и урбанизам у Ваљеву, 2010-2019.] ''/ [главни и одговорни уредник Милан Максимовић]''|publisher=Друштво архитеката Ваљева, (Нови Сад : Артпринт медиа)|location=Ваљево|id=|pages=26—39}} {{COBISS|ID=28194057}} * {{cite book|ref=harv |last1=Кривошејев|first1=Владимир|last2=Бјељац|first2=Жељко|authorlink=|year=2021|chapterurl=https://www.researchgate.net/publication/351663537_Zamena_narativa_u_cilju_ideoloske_propagande_-_Studija_slucaja_Spomenika_borcima_revolucije_u_Valjevu|chapter=Замена наратива у циљу идеолошке пропаганде: студија случаја Споменика борцима револуције у Ваљеву|url=|title= ''у'' Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / ''[уредници Бојана Богдановић, Kристијан Обшуст]''|publisher=Архив Војводине ; Београд : Етнографски институт САНУ, (Београд : Службени гласник)|location=Нови Сад|id=|pages=15—43}} {{COBISS|ID=58571785}} {{COBISS|ID=39328009}} * {{cite book-lat|ref=harv |last=Maković|first=Zvonko|authorlink= Zvonko Maković|year=2013|chapterurl=http://www.academia.edu/20912672/Spomeni%C4%8Dka_plastika_Vojina_Baki%C4%87a_Vojin_Baki%C4%87s_Memorial_Monuments_Vojin_Baki%C4%87._Svjetlosne_forme_Vojin_Baki%C4%87._Lightbearing_Forms_Muzej_suvremene_umjetnosti_Zagreb_2013._163-216|chapter=Spomenička plastika Vojina Bakića (Vojin Bakić's Memorial Monuments)|url=|title=''u'' Vojin Bakić: Svjetlonosne forme : retrospektiva : Muzej suvremene umjetnosti, 7. 12. 2013 - 2. 2. 2014. / ''[autori tekstova Ješa Denegri ... et al.]''|publisher=Muzej suvremene umjetnosti|location=Zagreb |pages=163—216|isbn=9789537615628|id=}} * {{cite book|ref=harv |last=Манојловић Пинтар |first=Олга |year=2005 |url=|title=Идеолошко и политичко у споменичкој архитектури Првог и Другог светског рата на тлу Србије ''(докторска дисертација)''|publisher=Филозофски факултет Универзитета у Београду |location=Београд |id=}} {{COBISS|ID=512801175}} * {{cite journal|last=Manojlović Pintar|first=Olga |authorlink= Olga Manojlović Pintar|year=2008|url=https://documents.tips/documents/uprostoravanje-ideologije.html|title= Uprostoravanje ideologije: Spomenici Drugog svetskog rata i kreiranje kolektivnih identiteta|journal= ''Igor Graovac (prir.)'', Dijalog povjesničara/istoričara, 10/1, Osijek 22. – 25. rujna 2005.|publisher=Friedrich Neumann Stiftung|location=Zagreb|volume= |pages=287—307|ref = harv}} {{COBISS|ID=512984012}} * {{cite book|ref=harv |last=Manojlović Pintar |first=Olga |year=2014 |url=|title=Arheologija sećanja, spomenici i identiteti u Srbiji 1918 – 1989 |publisher=Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa |location=Beograd |id=}} {{COBISS|ID=208226060}} * {{Cite book|ref=harv |last=Maroević|first=Tonko |year=1998|url=|title=Vojin Bakić|publisher=Globus : Srpsko kulturno društvo Prosvjeta|location=Zagreb |id=}} {{COBISS|ID=179303431}} * {{cite book|ref=harv|last1=Милосављевић|first1=Бранислав|last2=Нинковић|first2=Лазар|last3=Радојчић|first3=Милорад|year=1995|url=|title=Споменица палим борцима и жртвама фашистичког терора општине Ваљево : 1941 — 1945|publisher=Историјски архив Ваљево; Општински одбор СУБНОР-а Ваљево|location=Ваљево|id=}} {{COBISS|ID=100349703}} * {{cite book|ref=harv |last=Познановић|first=Раде|last2=Раонић|first2=Милун|last3=Радојчић|first3=Милорад|year=1987 |url=http://www.znaci.net/00001/242.htm|title=Трагом издаје : сведочења о издаји четника и стрељању на Крушику, у Ваљеву 1941. |publisher=Општински одбори СУБНОР: Бајина Башта, Ваљево, Горњи Милановац, Косјерић, Лајковац, Љиг, Мионица, Пожега, Титово Ужице и Чачак|location=Титово Ужице |id=}} {{COBISS|ID=31014919}} * {{cite book|ref=harv |last=Поповић |first=Разуменка Зума |year=1981 |url=|title=Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945 |publisher=Експорт прес |location=Београд |id=}} {{COBISS|ID=1024016515}} * {{cite book|ref=harv |last=Prelog |first=Milan |authorlink=Milan Prelog|year=1958 |url=|title=Vojin Bakić |publisher=Naprijed |location=Zagreb |id=}} {{COBISS|ID=78862087}} * {{cite journal|last=Prelog|first=Milan |year=1983|url=http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1098|title= BAKIĆ, Vojin|journal= [[Хрватски биографски лексикон|Hrvatski biografski leksikon]]|publisher=Leksikografski zavod „Miroslav Krleža“|location=Zagreb|volume= |ref = harv}} * {{cite book|ref={{harvid|''Пропаганда и јавни наративи''|2021}} |url=|title= Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова ''/ [уредници Бојана Богдановић, Kристијан Обшуст]'' = The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : proceedings ; ''[editors Bojana Bogdanović, Kristijan Obšust]''|year=2021|publisher= Архив Војводине ; Београд : Етнографски институт САНУ, (Београд : Службени гласник)|location=Нови Сад|id= }} {{COBISS|ID=39328009}} * {{cite book-lat|ref=harv |last=Radulović|first=Milica|last2=|first2=|last3=|first3=|year=2012 |chapterurl=|chapter=Spomenička plastika|url=https://vdocuments.site/katalogrefleksije-vremena.html|title=''poglavlje u katalogu:'' Refleksije vremena 1945.-1955, 12. prosinca 2012. — 10. ožujka 2013. Galerija Klovićevi dvori ''[ur. Jasmina Bavoljak]''|publisher=Galerija Klovićevi dvori|location=Zagreb|id=|pages=106—126}} {{COBISS|ID=197447948}} * {{cite book|ref={{harvid|''Refleksije vremena''|2012}} |url=https://vdocuments.site/katalogrefleksije-vremena.html|title= Refleksije vremena 1945-1955 : ''[12. prosinca 2012. - 10 ožujka 2013, Galerija Klovićevi dvori, Zagreb] / [autori tekstova Tomislav Anić ... [et al.] ; fotograf Darko Bavoljak]''|year=2012|publisher= Galerija Klovićevi dvori|location=Zagreb|isbn=978-953-271-067-0|id= }} {{COBISS|ID=197447948}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стаменић|first=Драган|last2=Ћеранић|first2=Зорица|last3=Николић|first3=Милоје Ж.|last4=Арсић|first4=Радивоје|last5=Дражић|first5=Тихомир|last6=Марковић|first6=Милан|last7=Пејић|first7=Светлана|last8=Ћирић|first8=Весна|authorlink= |year=2006|title=Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа|publisher=Завод за заштиту споменика културе Ваљево (Ваљево принт) | location = Ваљево|isbn=978-86-904745-2-3}} {{COBISS|ID=131307532}} * {{cite book|ref={{harvid|Baldani|1977}} |url=|title= Revolucionarno kiparstvo; ''[tekst [[Juraj Baldani]]]'' |year=1977|publisher= Spektar|location=Zagreb |id= }} {{COBISS|ID=49820935}} * {{cite book|ref={{harvid|''Tito u valjevskom i podrinskom kraju''|1981}} |url=|title= Tito u valjevskom i podrinskom kraju ''priredio Dragoslav Parmaković; ur. Milorad B. Janković'' |year=1981|publisher= Radio novinsko-izdavačka radna organizacija Glas Podrinja; Novinska i radio ustanova Napred; Radio Podrinje|location=Šabac; Valjevo; Loznica |id= }} {{COBISS|ID=49478151}} * {{cite book|ref=harv |last=Cvetić|first=Mariela|authorlink=Mariela Cvetić|year=2012|chapterurl=|chapter=Monumentalna memorijalna politička skulptura|url=|title= ''u'' Istorija umetnosti u Srbiji XX vek. Tom 2, Realizmi i modernizmi oko hladnog rata ''/ [autor projekta i urednik knjige Miško Šuvaković ; autori studijskih oblasti Nevena Daković ... [et al.] ; saradnici na studijskim raspravama Jelena Arnautović ... et al.]''|publisher=Orion art : Katedra za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti, (Beograd : Cicero)|location=Beograd|id=|pages=303—322}} {{COBISS|ID=193326604}} * {{Cite book|ref=harv |last=Šimat Banov|first=Ive|year=2013|url=|title=Hrvatsko kiparstvo od 1950. do danas|publisher= Naklada Ljevak|location=Zagreb |id=}} {{refend}} === Часописи === {{refbegin|2}} * {{cite journal|last=Аноним|first=|authorlink=|year=1954|url=http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/Godisnjak%20I/GodisnjakI307-361.pdf|title=Београдски музеји|journal=Годишњак Музеја града Београда|publisher=Музеј града Београда|location=Београд|volume=I|11=|ref=harv|pages=307—361|access-date=25. 07. 2018|archive-date=15. 11. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201115224552/http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/Godisnjak%20I/GodisnjakI307-361.pdf|url-status=dead}} * {{cite journal |last=Erceg-Sarajčić|first=Gordana|authorlink= Gordana Erceg Sarajčić|year=1983|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/29-opt.pdf|title=Dela jugoslovenskih likovnih umetnika u zbirci Muzeja „25. maj”|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=29|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=175—216|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal|last=Ivančević|first=Nataša|authorlink= |year=2012—2015|url=http://www.academia.edu/30283938/Spomenik_pobjedi_revolucije_naroda_SLavonije_Vojina_Bakica|title= Promjena tipologije spomeničkog rješenja Vojina Bakića — ''Spomenik pobjedi revolucije naroda Slavonije'', Kamenska|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|volume=XXXII–XXXV (2012.–2015)|number= 32—33/34—35|pages=405—426|ref = harv}} {{COBISS|ID=16083458}} * {{cite journal|last=Јоксимовић|first=Зоран|authorlink= Зоран Јоксимовић|year=1984|url=http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2019/Glasnik%20br%2019.pdf|title= Један покушај заштите културно-историјских споменика у Ваљеву|journal= Гласник међуопштинског историјског архива Ваљево|publisher=Међуопштински историјски архив Ваљево|location=Ваљево|number= 19|pages=151—178|ref = harv}} {{COBISS|ID=74951180}} {{COBISS|ID=519758169}} * {{cite journal|last=Krstić|first=Željko Lj.|authorlink= |year=2018|url=https://www.academia.edu/35546130/IDENTITET_GRADA_VALJEVA_NOVOGODI%C5%A0NJI_SVITAC_BR.37_GOD._IV_2018|title= Valjevo u potrazi za identitetom|journal= Svitac : časopis za sociološke i psihološke teme|volume= VI|number=37|pages=3—18|ref = harv}} * {{cite journal|last=Мадић|first=Милча|authorlink= |year=2005|url=http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik%2039%202005.pdf|title= Ваљевска варошка (градска) гробља|journal= Гласник - Историјски архив Ваљево|publisher=Историјски архив Ваљево|location=Ваљево|number= 39|pages=5—26|ref = harv}} {{COBISS|ID=128999692}} {{COBISS|ID=74951180}} * {{cite journal|last=Maroević|first=Tonko|authorlink= |year=1988/1989|url=https://www.ipu.hr/content/radovi-ipu/RIPU-12-13-1988-1989_325-328-TMaroevic.pdf|title= Bakić-Radovani: paralelizam ili polarizacija|journal= Radovi Instituta za povijest umjetnosti|publisher=Institut za povijest umjetnosti|location=Zagreb|number= 12—13|ref = harv|pages=325—328}} {{COBISS|ID=21853186}} {{COBISS|ID=596234}} * {{cite journal|last=Prelog|first=Milan |authorlink= Milan Prelog|year=1953|url=https://praxis.memoryoftheworld.org/Rudi%20Supek/Pogledi,%20casopis%20za%20teordiju%20drustvenih%20i%20prirodnih%20nauka,%201953.,%20br.%2012%20(711)/Pogledi,%20casopis%20za%20teordiju%20drustvenih%20i%20%20-%20Rudi%20Supek.pdf|title= Djelo Vojina Bakića|journal= Pogledi : časopis za teoriju društvenih i prirodnih nauka|publisher=Društvo nastavnika sveučilišta visokih škola i saradnika naučnih ustanova u Zagrebu|location=Zagreb|volume= 53/12|pages=912—919|ref = harv}} {{COBISS|ID=49155084}} {{COBISS|ID=174654215}} * {{cite journal|last=Радојчић|first=Милорад|authorlink= Милорад Радојчић|year=2006|url=http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik%2040%202006.pdf|title= Др Селимир Ђорђевић (1866—1915) — физикус Округа ваљевског|journal= Гласник - Историјски архив Ваљево|publisher=Историјски архив Ваљево|location=Ваљево|number= 40|pages=27—65|ref = harv}} {{COBISS|ID=74951180}} * {{cite journal|last=Соколовић|first=Миодраг|authorlink= |year=1974|url=http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-X-1974/Saopstenje_X_1974_Prilog_evidenciji_spomenika_posvecenih_u_Srbiji_1941.pdf|title= Прилог евиденцији споменика посвећеним устанку Србије 1941. године|journal= Саопштења|publisher=Републички завод за заштиту споменика културе СР Србије|location=Београд|number= X|pages=245—250|ref = harv}} {{COBISS|ID=4436482}} * {{cite journal|last=Franković|first=Eugen |authorlink= Eugen Franković|year=1966|url=https://www.ipu.hr/content/zivot-umjetnosti/ZU_2-1966_017-024_Frankovic.pdf|title= Javnost spomenika|journal= Život umjetnosti|publisher=Matica hrvatska|location=Zagreb|number= 2|pages=17—24|ref = harv}} {{COBISS|ID=16392962}} * {{cite journal |last=Šakota|first=Slavko|authorlink= Slavko Šakota|year=1986|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/3132-opt.pdf|title=Jugoslovenska monumentalna skulptura posvećena revoluciji (1960—1980)|journal=Vesnik : organ vojnih muzeja|volume=|number=31—32|publisher=Vojni muzej|location=Beograd|pages=116—135|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Spomenik borcima revolucije (Valjevo)}} * [http://www.valjevozavas.net/index.php?option=com_content&view=article&id=12&Itemid=26 Споменици Ваљева] * [https://web.archive.org/web/20131102010039/http://tov.rs/?p=931 ТО Ваљева] * [https://web.archive.org/web/20131102011944/http://www.vamedia.info/index.php?option=com_content&task=view&id=112 Споменик борцима Револуције] * [https://nonument.org/nonuments/spomenik-stjepanu-filipovicu/ Spomenik Stjepanu Filipoviću] -{''nonument.org''}- {{НОБ-сјајни и добри чланци}} {{портал бар|Србија|Народноослободилачка борба}} [[Категорија:Споменици НОБ у Србији]] [[Категорија:Ваљево у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Споменици културе у Колубарском округу]] [[Категорија:Војин Бакић]] [[Категорија:Непокретна културна добра]] [[Категорија:Ваљево]] c0trjvberav7udteezqff72ydh2foj9 6 842591 25121237 8579266 2022-07-24T15:48:49Z Zdremon 291523 Zdremon отпремио је нову верзију датотеке [[Датотека:Kraljevina Bosna.png]] wikitext text/x-wiki == Лиценца: == {{Грб}} isjh7w7c4yzpltx24iuiudc7nrr2oin 0 844505 25121081 24552755 2022-07-24T12:47:07Z 2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127 wikitext text/x-wiki {{Област Украјине | Име = Черниговска област | Име_генитив = Черниговске | Име_локатив = Черниговском | Застава = Prapor Chernihivskoyi oblasti.svg | Грб = Coat of Arms of Chernihiv Oblast.svg | Мапа = Chernihiv in Ukraine.svg | Седиште_области = Чернигов | Површина = 31.865 | Највећи_градови = [[Чернигов]], [[Нижин]], [[Прилуки]] | Попис = 2013. | Број_становника = 1.070.902<ref>{{Cite web |url=http://chernigivstat.gov.ua/statdani/Demog/dem1_09.htm |title=Чисельність населення на 1 жовтня 2013 року та середня за січень–вересень 2013 року |accessdate=10. 12. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20131212175126/http://chernigivstat.gov.ua/statdani/Demog/dem1_09.htm |archive-date=12. 12. 2013. |url-status=dead |df= }}</ref> | Гувернер = Вјачеслав Чаус | Густина_насељености = 33,7 | поштански_код = 14-17-{ххх}- | позивни_број = +380 46 | ИСО_код = UA-74 | страница = http://www.chernigivstat.gov.ua/ }} '''Черниговска област''' ({{јез-укр|Чернігівська область}}), позната и по називу Черниговшчина ({{јез-укр|Чернігівщина}}), територијална је јединица Украјине. Административно средиште је град [[Чернигов]]. == Географија == Површина Черниговске области је 31.865&nbsp;km<sup>2</sup>. Према западу се граничи са [[Кијевска област|Кијевском области]], према југу са [[Полтавска област|Полтавском области]], према истоку са [[Сумска област|Сумском области]], док се према северозападу граничи са [[Гомељска област|Гомељском области]] у [[Белорусија|Белорусији]] а према североистоку са [[Брјанска област|Брјанском области]] у [[Русија|Русији]]. Притока [[Дњепар|Дњепра]], река [[Десна (притока Дњепра)|Десна]], пресеца област на северни и јужни део. [[Датотека:Chernihiv oblast detail map.png|мини|десно|200п|Мапа Черниговске области.]] == Историја == Черниговска област је створена 15. октобра 1932. као део [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике]]. Черниговска област била је насељена током [[палеолит]]а – пре око 100 хиљада година. У овој области откривено је више од 20 насеобина с краја палеолита. Черниговска област је крајем деветог века постала део Кијевске Русије. Током овог раздобља Чернигив је био други по важности град у Украјини, после Кијева. Пољопривреда и занатство су били веома развијени. Године 1796. основана је Малоруска губернија у оквиру [[Руско царство|Руског царства]], која је 1802. подељена на Чернигивску и Полтавску губернију. Након низа административних реформи од 1919. до 1932. коначно је успостављена Чернигивска област као део Украјине. Дана 10. јануара 1939. декретом Врховног президијума СССР-а из ове области издвојени су Бурјански, Глински, Глуховски, Дубовјазовски, Јампољски, Конотопски, Кролевецки, Недригајловски, Путивљски, Роменски, Середино-Будски, Смеловски, Талалајевски, Хиљчицки, Червоњ, Шаљигински, Шосткински рејон, и прикључени су новооснованој Сумској области. == Административна подела == Черниговска област је подељена на 22 рајона. У овој области налази се 45 градова и 1489 селâ. Власт врши Савет Черниговске области ({{јез-укр|Чернігівська обласна рада}}). Гувернер области је председник Савета, којег именује Председник Украјине. === Рејони === {| | # [[Бахмачски рејон|Бахмачски]] # [[Бобровицки рејон|Бобровицки]] # [[Борзњански рејон|Борзњански]] # [[Варвински рејон|Варвински]] # [[Городњански рејон|Городњански]] # [[Ичњански рејон|Ичњански]] # [[Козелецки рејон|Козелецки]] # [[Коропски рејон|Коропски]] # [[Корјукивски рејон|Корјукивски]] # [[Куликивски рејон|Куликивски]] # [[Менски рејон|Менски]] |<ol start=12> # [[Нижински рејон|Нижински]] # [[Новгородско-сиверски рејон|Новгородско-сиверски]] # [[Носивски рејон|Носивски]] # [[Прилуцки рејон|Прилуцки]] # [[Рипкински рејон|Рипкински]] # [[Семенивски рејон|Семенивски]] # [[Сосницки рејон|Сосницки]] # [[Срибњански рејон|Срибњански]] # [[Талалајвски рејон|Талалајвски]] # [[Чернигивски рејон|Чернигивски]] # [[Шчорски рејон|Шчорски]] |} == Становништво == {| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100;" |- | style="background:#ddffdd;" | [[Демографија Украјине|'''Националност''']]<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/ National composition of population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 1989. у Украјини|'''1989.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] | style="background:#ddffdd;" | '''Матерњи језик'''<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/language/ Linguistic composition of the population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 1989. у Украјини|'''1989.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Украјинци]] | align="right" | 91,5% | align="right" | 93,5% | style="background:#f3fff3;" | [[Украјински језик]] | align="right" | 85,7% | align="right" | 89,0% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Руси]] | align="right" | 6,8% | align="right" | 5,0% | style="background:#f3fff3;" | [[Руски језик]] | align="right" | 13,6% | align="right" | 10,3% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Белоруси]] | align="right" | 0,8% | align="right" | 0,6% | style="background:#f3fff3;" | остали језици | align="right" | 0,7% | align="right" | 0,7% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Јевреји]] | align="right" | 0,4% | align="right" | 0,1% |- |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Украјина}} {{Commonscat|Chernihiv Oblast}} * [http://cg.gov.ua/ Черниговска област] {{ук}} {{Области у Украјини}} [[Категорија:Области Украјине]] gin17iytnif9w1r8t36ebvhd3ir1tl6 25121515 25121081 2022-07-24T20:16:05Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127|2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127]] ([[User talk:2003:D2:5720:CE00:C1D8:C66C:DFFF:E127|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:UserNameSRB|UserNameSRB]] wikitext text/x-wiki {{Област Украјине | Име = Черниговска област | Име_генитив = Черниговске | Име_локатив = Черниговском | Застава = Prapor Chernihivskoyi oblasti.svg | Грб = Coat of Arms of Chernihiv Oblast.svg | Мапа = Chernihiv in Ukraine.svg | Седиште_области = Чернигов | Површина = 31.865 | Највећи_градови = [[Чернигов]], [[Нижин]], [[Прилуки]] | Попис = 2013. | Број_становника = 1.070.902<ref>{{Cite web |url=http://chernigivstat.gov.ua/statdani/Demog/dem1_09.htm |title=Чисельність населення на 1 жовтня 2013 року та середня за січень–вересень 2013 року |accessdate=10. 12. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20131212175126/http://chernigivstat.gov.ua/statdani/Demog/dem1_09.htm |archive-date=12. 12. 2013. |url-status=dead |df= }}</ref> | Гувернер = Вјачеслав Чаус | Густина_насељености = 33,7 | поштански_код = 14-17-{ххх}- | позивни_број = +380 46 | ИСО_код = UA-74 | страница = http://www.chernigivstat.gov.ua/ }} '''Черниговска област''' ({{јез-укр|Чернігівська область}}; {{јез-рус|Черниговская область}}), позната и по називу Черниговшчина ({{јез-укр|Чернігівщина}}), територијална је јединица Украјине. Административно средиште је град [[Чернигов]]. == Географија == Површина Черниговске области је 31.865&nbsp;km<sup>2</sup>. Према западу се граничи са [[Кијевска област|Кијевском области]], према југу са [[Полтавска област|Полтавском области]], према истоку са [[Сумска област|Сумском области]], док се према северозападу граничи са [[Гомељска област|Гомељском области]] у [[Белорусија|Белорусији]] а према североистоку са [[Брјанска област|Брјанском области]] у [[Русија|Русији]]. Притока [[Дњепар|Дњепра]], река [[Десна (притока Дњепра)|Десна]], пресеца област на северни и јужни део. [[Датотека:Chernihiv oblast detail map.png|мини|десно|200п|Мапа Черниговске области.]] == Историја == Черниговска област је створена 15. октобра 1932. као део [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике]]. Черниговска област била је насељена током [[палеолит]]а – пре око 100 хиљада година. У овој области откривено је више од 20 насеобина с краја палеолита. Черниговска област је крајем деветог века постала део Кијевске Русије. Током овог раздобља Чернигив је био други по важности град у Украјини, после Кијева. Пољопривреда и занатство су били веома развијени. Године 1796. основана је Малоруска губернија у оквиру [[Руско царство|Руског царства]], која је 1802. подељена на Чернигивску и Полтавску губернију. Након низа административних реформи од 1919. до 1932. коначно је успостављена Чернигивска област као део Украјине. Дана 10. јануара 1939. декретом Врховног президијума СССР-а из ове области издвојени су Бурјански, Глински, Глуховски, Дубовјазовски, Јампољски, Конотопски, Кролевецки, Недригајловски, Путивљски, Роменски, Середино-Будски, Смеловски, Талалајевски, Хиљчицки, Червоњ, Шаљигински, Шосткински рејон, и прикључени су новооснованој Сумској области. == Административна подела == Черниговска област је подељена на 22 рајона. У овој области налази се 45 градова и 1489 селâ. Власт врши Савет Черниговске области ({{јез-укр|Чернігівська обласна рада}}). Гувернер области је председник Савета, којег именује Председник Украјине. === Рејони === {| | # [[Бахмачски рејон|Бахмачски]] # [[Бобровицки рејон|Бобровицки]] # [[Борзњански рејон|Борзњански]] # [[Варвински рејон|Варвински]] # [[Городњански рејон|Городњански]] # [[Ичњански рејон|Ичњански]] # [[Козелецки рејон|Козелецки]] # [[Коропски рејон|Коропски]] # [[Корјукивски рејон|Корјукивски]] # [[Куликивски рејон|Куликивски]] # [[Менски рејон|Менски]] |<ol start=12> # [[Нижински рејон|Нижински]] # [[Новгородско-сиверски рејон|Новгородско-сиверски]] # [[Носивски рејон|Носивски]] # [[Прилуцки рејон|Прилуцки]] # [[Рипкински рејон|Рипкински]] # [[Семенивски рејон|Семенивски]] # [[Сосницки рејон|Сосницки]] # [[Срибњански рејон|Срибњански]] # [[Талалајвски рејон|Талалајвски]] # [[Чернигивски рејон|Чернигивски]] # [[Шчорски рејон|Шчорски]] |} == Становништво == {| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100;" |- | style="background:#ddffdd;" | [[Демографија Украјине|'''Националност''']]<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/ National composition of population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 1989. у Украјини|'''1989.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] | style="background:#ddffdd;" | '''Матерњи језик'''<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/language/ Linguistic composition of the population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 1989. у Украјини|'''1989.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Украјинци]] | align="right" | 91,5% | align="right" | 93,5% | style="background:#f3fff3;" | [[Украјински језик]] | align="right" | 85,7% | align="right" | 89,0% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Руси]] | align="right" | 6,8% | align="right" | 5,0% | style="background:#f3fff3;" | [[Руски језик]] | align="right" | 13,6% | align="right" | 10,3% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Белоруси]] | align="right" | 0,8% | align="right" | 0,6% | style="background:#f3fff3;" | остали језици | align="right" | 0,7% | align="right" | 0,7% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Јевреји]] | align="right" | 0,4% | align="right" | 0,1% |- |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Украјина}} {{Commonscat|Chernihiv Oblast}} * [http://cg.gov.ua/ Черниговска област] {{ук}} {{Области у Украјини}} [[Категорија:Области Украјине]] 682vx4ckp7myhw9nnqbz2ur17k2zo89 0 845455 25121966 24261390 2022-07-25T08:53:34Z 93.86.191.200 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Bitka na Gatačkom polju | део = | слика = Gatačko polje - dio.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Гатачко поље порпиште битке | датум = [[1276]]. | локација = [[Гацко]] | узрок = Драгутинова жеља да добије област на управу. | територија = | резултат = Драгутинова победа | страна1 = [[Српско краљевство]] (Урошеви војници) | страна2 = [[Српско краљевство]] (Драгутинови војници, са Угарском подршком) | заповедник1 = [[Стефан Урош I]] | заповедник2 = [[Стефан Драгутин]] | јачина1 = непознато | јачина2 = непознато | губици1 = непознато | губици2 = непознато }} '''Bitka na Gatačkom polju''' odigrala se u jesen [[1276]]. godine između [[Урош I Немањић|Uroša I]] i njegovog sina [[Драгутин Немањић|Dragutina]].<ref>{{cite web|url=http://gacko-rs.info/upoznajte-gacko/istorijat-gacka/ |title = Istorijat Gacka}}</ref> Dragutin je dobio pomoć od ugarskog dvora i tako potukao vojsku svog oca.Dragutin je od ugarskog kralja Vladislava dobio u pomoć ugarske i kumanske čete.<ref>Konstantin Jireček, Istorija Srba, str. 186.</ref> == Opis == [[Архиепископ Данило II|Arhiepiskop Danilo]] u svom žitiju prikazuje stvar tako, kao da Uroš nije hteo da, po obećanju, dodeli sinu jednu veću oblast za vladanje i da je ovaj, onda, bio prisiljen da vlast otme silom. Posle ovog poraza, kralj Uroš se povukao u [[Захумље|Zahumlje]], zakaluđerio se i postao monah Simon. Umro je 1277. godine. Sahranjen je u svojoj zadužbini, [[Сопоћани|manastiru Sopoćani]]. == Posledice == Zbacivanje Uroševo nije u Srbiji prošlo bez protesta. Sem kraljice [[Јелена Анжујска|Jelene]], protiv Dragutina je bio i glavni predstavnik srpske crkve, arhiepiskop [[Јоаникије I|Joanikije I]], koji je zbog toga napustio svoj položaj. Njegovo telo su, kasnije kraljica Jelena i kralj Milutin preneli u manastir [[Сопоћани|Sopoćani]] da leži pored kralja Uroša. [[File:Serbian medieval army equipment.jpg|thumb|Srpska srednjovekovna oprema]] [[File:Medieval chainamail.jpg|thumb|Verežnjača srpske vojske]] == Reference == {{reflist}} {{Authority control}} {{Ратови и битке у којима су учествовали Срби}} [[Категорија:Српске битке у средњем веку]] [[Категорија:Српске битке]] [[Категорија:Битке у средњовјековној Босни]] f1hbnb5qcju8ujxfs8fgo2m1h9r2wd9 25121967 25121966 2022-07-25T08:54:44Z 93.86.191.200 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Bitka na Gatačkom polju | део = | слика = Gatačko polje - dio.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Гатачко поље порпиште битке | датум = [[1276]]. | локација = [[Гацко]] | узрок = Драгутинова жеља да добије област на управу. | територија = | резултат = Драгутинова победа | страна1 = [[Српско краљевство]] (Урошеви војници) | страна2 = [[Српско краљевство]] (Драгутинови војници, са Угарском подршком) | заповедник1 = [[Стефан Урош I]] | заповедник2 = [[Стефан Драгутин]] | јачина1 = непознато | јачина2 = непознато | губици1 = непознато | губици2 = непознато }} '''Bitka na Gatačkom polju''' odigrala se u jesen [[1276]]. godine između [[Урош I Немањић|Uroša I]] i njegovog sina [[Драгутин Немањић|Dragutina]].<ref>{{cite web|url=http://gacko-rs.info/upoznajte-gacko/istorijat-gacka/ |title = Istorijat Gacka}}</ref> Dragutin je dobio pomoć od ugarskog dvora i tako potukao vojsku svog oca.Dragutin je od ugarskog kralja Vladislava dobio pomoć u vidu ugarskih i kumanskih četa.<ref>Konstantin Jireček, Istorija Srba, str. 186.</ref> == Opis == [[Архиепископ Данило II|Arhiepiskop Danilo]] u svom žitiju prikazuje stvar tako, kao da Uroš nije hteo da, po obećanju, dodeli sinu jednu veću oblast za vladanje i da je ovaj, onda, bio prisiljen da vlast otme silom. Posle ovog poraza, kralj Uroš se povukao u [[Захумље|Zahumlje]], zakaluđerio se i postao monah Simon. Umro je 1277. godine. Sahranjen je u svojoj zadužbini, [[Сопоћани|manastiru Sopoćani]]. == Posledice == Zbacivanje Uroševo nije u Srbiji prošlo bez protesta. Sem kraljice [[Јелена Анжујска|Jelene]], protiv Dragutina je bio i glavni predstavnik srpske crkve, arhiepiskop [[Јоаникије I|Joanikije I]], koji je zbog toga napustio svoj položaj. Njegovo telo su, kasnije kraljica Jelena i kralj Milutin preneli u manastir [[Сопоћани|Sopoćani]] da leži pored kralja Uroša. [[File:Serbian medieval army equipment.jpg|thumb|Srpska srednjovekovna oprema]] [[File:Medieval chainamail.jpg|thumb|Verežnjača srpske vojske]] == Reference == {{reflist}} {{Authority control}} {{Ратови и битке у којима су учествовали Срби}} [[Категорија:Српске битке у средњем веку]] [[Категорија:Српске битке]] [[Категорија:Битке у средњовјековној Босни]] 3rdigyg8ok4dgfkonh9bmh0ejj2vh5o 25121969 25121967 2022-07-25T08:55:10Z 93.86.191.200 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Bitka na Gatačkom polju | део = | слика = Gatačko polje - dio.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Гатачко поље порпиште битке | датум = [[1276]]. | локација = [[Гацко]] | узрок = Драгутинова жеља да добије област на управу. | територија = | резултат = Драгутинова победа | страна1 = [[Српско краљевство]] (Урошеви војници) | страна2 = [[Српско краљевство]] (Драгутинови војници, са Угарском подршком) | заповедник1 = [[Стефан Урош I]] | заповедник2 = [[Стефан Драгутин]] | јачина1 = непознато | јачина2 = непознато | губици1 = непознато | губици2 = непознато }} '''Bitka na Gatačkom polju''' odigrala se u jesen [[1276]]. godine između [[Урош I Немањић|Uroša I]] i njegovog sina [[Драгутин Немањић|Dragutina]].<ref>{{cite web|url=http://gacko-rs.info/upoznajte-gacko/istorijat-gacka/ |title = Istorijat Gacka}}</ref> Dragutin je dobio pomoć od ugarskog dvora i tako potukao vojsku svog oca. Dragutin je od ugarskog kralja Vladislava dobio pomoć u vidu ugarskih i kumanskih četa.<ref>Konstantin Jireček, Istorija Srba, str. 186.</ref> == Opis == [[Архиепископ Данило II|Arhiepiskop Danilo]] u svom žitiju prikazuje stvar tako, kao da Uroš nije hteo da, po obećanju, dodeli sinu jednu veću oblast za vladanje i da je ovaj, onda, bio prisiljen da vlast otme silom. Posle ovog poraza, kralj Uroš se povukao u [[Захумље|Zahumlje]], zakaluđerio se i postao monah Simon. Umro je 1277. godine. Sahranjen je u svojoj zadužbini, [[Сопоћани|manastiru Sopoćani]]. == Posledice == Zbacivanje Uroševo nije u Srbiji prošlo bez protesta. Sem kraljice [[Јелена Анжујска|Jelene]], protiv Dragutina je bio i glavni predstavnik srpske crkve, arhiepiskop [[Јоаникије I|Joanikije I]], koji je zbog toga napustio svoj položaj. Njegovo telo su, kasnije kraljica Jelena i kralj Milutin preneli u manastir [[Сопоћани|Sopoćani]] da leži pored kralja Uroša. [[File:Serbian medieval army equipment.jpg|thumb|Srpska srednjovekovna oprema]] [[File:Medieval chainamail.jpg|thumb|Verežnjača srpske vojske]] == Reference == {{reflist}} {{Authority control}} {{Ратови и битке у којима су учествовали Срби}} [[Категорија:Српске битке у средњем веку]] [[Категорија:Српске битке]] [[Категорија:Битке у средњовјековној Босни]] a3nwgnciu80rf9ieghc3i5flfcj96e8 0 846486 25122127 23314247 2022-07-25T11:12:17Z Uw17 165959 /* Глумац */ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Хари Синклер | слика = | опис_слике = | пуно_име = Хари Синклер | датум_рођења = 1959 | место_рођења = [[Окланд]] | држава_рођења = {{застава|Нови Зеланд}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | активност = | супружник = [[Ребека Ренд Киршнер Синклер]] | друга имена = | партнер = | оскар = | еми = | златни глобус = | сатурн = |остале награде = }} '''Хари Синклер''' ({{јез-ен|Harry Sinclair}}) је [[Нови Зеланд|новозеландски]] филмски [[редитељ]], [[глумац]], [[сценариста]], [[продуцент]], [[музичар]] и [[писац]]. Као глумац најпознатији је по улози [[Исилдур]]а у [[господар прстенова: Дружина прстена (филм)|првом делу филмске трилогије Господара прстенова]], поред те остварио је још 7 филмских улога. Такође је и редитељ 7 филмова, сценариста 6, и продуцент 2. == Филмографија == === Редитељ === {{Редитељ | редитељ = Хари Синклер }} |- | 1989. || || ''-{The Lounge Bar}-'' || кратки филм || |- | 1990. || [[Линдино тијело]] || ''-{Linda's Body}-'' || кратки филм || |- | 1997. || [[Жена у топлесу прича о њиховим животима]] || ''-{Topless Women Talk About Their Lives }-'' || || |- | 2000. || [[Цијена млијека]] || ''-{The Price of Milk }-'' || || |- | 2001. || [[Играчка љубави]] || ''-{Toy Love}-'' || || |- | 2009-2013. || [[Беверли Хилс, 90210: Следећа генерација]] || 90210 || режирао 9 епизода || |- | 2013. || || ''-{Star-Crossed}-'' || || |- |} === Сценариста === {{Сценариста}} |- | 1989. || [[Кратка шетња]] || ''-{Walkshort}-'' || кратки филм || |- | 1990. || [[Линдино тијело]] || ''-{[[Linda's Body]]}-'' || || |- | 1997. || [[Жена у топлесу прича о њиховим животима]] || ''-{Topless Women Talk About Their Lives}-'' || || |- | 2000. || [[Цијена млијека]] || ''-{The Price of Milk }-'' || || |- | 2001. || [[Играчка љубави]] || ''-{Toy Love }-'' || || |} === Глумац === {{Филмографија|глумца=Хари Синклера}} |- | 1987. || [[Кратка шетња]] || ''-{Walkshort}-'' || разни карактери |- | 1989. || || ''-{The Lounge Bar}-'' || господин Хедлеј |- | 1990. || [[Линдино тијело]] || ''-{Linda's Body}-'' || Виктор |- | 1992. || [[Мртав жив]] || ''-{Braindead}-'' || Роџер |- | 1992. || [[Корак човјека]] || ''-{[[The Footstep Man]] }-'' || Сескау |- | 1997. || [[Бар (кратки филм)|Бар]] || ''-{The Bar}-'' || |- | 2001. || [[Господар прстенова: Дружина прстена (филм)|Господар прстенова: Дружина прстена]] || ''-{The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring }-'' || Исилдур |- | 2003. || [[Господар прстенова: Повратак краља (филм)|Господар прстенова: Повратак краља]] || ''-{The Lord of the Rings: The Return of the King}-'' || Исилдур |- | 2013. || [[Не зови то назад]] || ''-{Don't Call It A Comeback}-'' || |- |} === Главни продуцент === {{Филмографија|глумца=}} |- | 1997. || [[Топлес жена прича о њиховим животима]] || ''-{[[Topless Women Talk About Their Lives]]}-'' || || |- | 1990. || [[Линдино тијело]] || ''-{[[Linda's Body]]}-'' || || |- |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0801625|name=Хари Синклер}} {{DEFAULTSORT:Синклер, Хари}} [[Категорија:Рођени 1959.]] [[Категорија:Новозеландски глумци]] [[Категорија:Новозеландски редитељи]] [[Категорија:Новозеландски музичари]] [[Категорија:Новозеландски књижевници]] [[Категорија:Глумци у трилогији Господара прстенова]] 69gpyu541lxwuje31otsgg70kpnrtek 0 861259 25121105 22038128 2022-07-24T13:14:33Z Innerstream 286026 wikitext text/x-wiki {{Drugbox-lat | IUPAC_name = | image = (C9)-CP_47,497_Structure.svg | width = | alt = | image2 = | width2 = | alt2 = | drug_name = (C9)-CP 47,497 | caption = <!-- Clinical data --> | tradename = | Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|(C9)-CP 47,497}} | MedlinePlus = | licence_EU = | licence_US = | DailyMedID = | pregnancy_AU = | pregnancy_US = | pregnancy_category= | legal_AU = | legal_CA = | legal_UK = | legal_US = | legal_status = | dependency_liability = | routes_of_administration = <!-- Pharmacokinetic data --> | bioavailability = | protein_bound = | metabolism = | elimination_half-life = | excretion = <!-- Identifiers --> | CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}} | CAS_number = 132296-12-9 | CAS_supplemental = | ATCvet = | ATC_prefix = None | ATC_suffix = | ATC_supplemental = | PubChem = 12788255 | PubChemSubstance = | IUPHAR_ligand = | DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}} | DrugBank = | ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}} | ChemSpiderID = | UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}} | UNII = | KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}} | KEGG = | ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEBI = | ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEMBL = | synonyms = <!-- Chemical data --> |C=23 |H=38 |O=2 | molecular_weight = 346,547 | smiles = CCCCCCCCC(C)(C)c1ccc([C@H]2CCC[C@@H](O)C2)c(O)c1 | StdInChI = 1S/C23H38O2/c1-4-5-6-7-8-9-15-23(2,3)19-13-14-21(22(25)17-19)18-11-10-12-20(24)16-18/h13-14,17-18,20,24-25H,4-12,15-16H2,1-3H3/t18-,20+/m0/s1 | StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChI_comment = | StdInChIKey = BIGNODGYJZJTBM-AZUAARDMSA-N | StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | density = | melting_point = | melting_high = | melting_notes = | boiling_point = | boiling_notes = | solubility = | specific_rotation = | sec_combustion = }} '''(C9)-CP 47,497''' je [[organsko jedinjenje]], koje sadrži 23 [[atom]]a [[ugljenik]]a i ima [[Молекулска маса|molekulsku masu]] od 346,547 [[Јединица атомске масе|-{''Da''}-]]. == Osobine == {| class="wikitable sortable" |- ! Osobina !! Vrednost |- | [[Водонична веза|Broj akceptora vodonika]] || 2 |- | [[Водонична веза|Broj donora vodonika]] || 2 |- | [[Геометрија молекула|Broj rotacionih veza]] || 9 |- | [[Particioni koeficijent]]<ref>{{cite doi/10.1021/jp980230o|noedit}}</ref> (-{''ALogP'')}- || 7,1 |- | [[Rastvorljivost]]<ref>{{cite pmid|11749573|noedit}}</ref> (-{''logS'', log(''mol/L''}-)) || -7,9 |- | [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]<ref>{{cite pmid|11020286|noedit}}</ref> (-{''PSA''}-, [[Ангстрем (јединица)|''Å''<sup>2</sup>]]) || 40,5 |} == Reference == {{reflist|2}} == Literatura == {{refbegin}} * {{GoodmanGilman10th}} * {{FoyePrinciplesMedChem6th}} {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Portal-lat|Medicina|Hemija}} {{Commonscat-lat|(C9)-CP 47,497}} * [http://www.drugbank.ca/drugs/ -{(C9)-CP 47,497}-] [[Категорија:Феноли]] [[Категорија:Секундарни алкохоли]] [[Категорија:Канабиноиди]] [[Категорија:Дизајниране дроге]] 1iwnm9zksh5np6kcx9azqhqj5emq72s 0 868262 25121612 24361807 2022-07-24T21:55:49Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki {{Short description|Ekonomski forum azijsko-pacifičke nacijes}} {{Infokutija Organizacija-lat |ime = Azijsko-pacifička ekonomska saradnja |logo = |logo_opis = |mapa = APEC memberstates(Pacific).svg |mapa_opis = Članice APEK-a (tamnozeleno) |skraćenica = APEC |datum_osnivanja = 1989. |tip = organizacija ekonomske saradnje |sedište = Singapur |zemlje_članice = 21 država članica<br/> {{Collapsible list |{{zastava|Australija}}<br/>{{zastava|Brunej}}<br/>{{zastava|Kanada}}<br/>{{zastava|Čile}}<br/>{{zastava|Narodna Republika Kina}}<br/>{{zastava|Republika Kina}}<br/>(kao Kineski Tajpej)<br/>{{zastava|Hong Kong}}<br/>{{zastava|Indonezija}}<br/>{{zastava|Japan}}<br/>{{zastava|Južna Koreja}}<br/>{{zastava|Malezija}}<br/>{{zastava|Meksiko}}<br/>{{zastava|Novi Zeland}}<br/>{{zastava|Peru}}<br/>{{zastava|Filipini}}<br/>{{zastava|Papua Nova Gvineja}}<br/>{{zastava|Rusija}}<br/>{{zastava|Singapur}}<br/>{{zastava|Tajland}}<br/>{{zastava|SAD}}<br/>{{zastava|Vijetnam}} }} |leader_title = Predsednik |leader_name = Sebastijan Pinjera<br/>{{zastava|Čile}} |leader_title2 = Izvršni direktor |leader_name2 = Rebeka Fatima Santa Maria |veb_stranica = {{URL|www.apec.org}} }} '''Azijsko-pacifička ekonomska saradnja''' ({{jez-eng-lat|Asia-Pacific Economic Cooperation}}, skraćenica: '''APEC''')<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=-ABWwQg-CwY| archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/-ABWwQg-CwY| archive-date=2021-12-11 | url-status=live|title=What is APEC?|access-date=November 26, 2020 |website=www.youtube.com |publisher=[[YouTube]]}}</ref> je forum na kojem učestvuju 21 zemlja sa liste [[Пацифички обруч|Pacifički obruč]].<ref name="navx">{{cite web|url=http://www.apec.org/about-us/about-apec/member-economies.aspx|title=Member economies|accessdate=24. 12. 2013.}}</ref> Saradnja je uspostavljena 1989. godine,<ref name="History">{{cite web |title= History |url= https://www.apec.org/About-Us/About-APEC/History |website= apec.org | quote = The idea of APEC was firstly publicly broached by former Prime Minister of Australia Bob Hawke during a speech in Seoul, Korea, on 31 January 1989. Ten months later, 12 Asia-Pacific economies met in Canberra, Australia, to establish APEC.}}</ref> kao odgovor na rast međuzavisnosti između [[Економија|ekonomija]] sa obe strane azijsko-pacifičkog obruča, kada su već postojali neki [[Трговински блок|trgovinski blokovi]] u svetu. Jedan od razloga jeste strah da visoko-industrijalizovani [[Јапан|Japan]] (član [[Г8|Grupe 8]]) ne ostvari preveliku dominaciju u tom delu sveta; kao i da se formira novo [[tržište]] poljoprivrednih sirovina i proizvoda izvan [[Европа|Evrope]], gde je [[potražnja]] bila zasićena.<ref>{{cite web|url= http://www.pecc.org/resources/doc_view/601-back-to-canberra-founding-apec|title= PECC – Back to Canberra: Founding APEC|website= pecc.org|access-date= 12 November 2017 | quote = ASEAN's series of post-ministerial consultations,launched in the mid-1980s, had demonstrated the feasibility and value of regular consultations among ministerial-level representatives of both developed and developing economies.}}</ref> Ova organizacija nastoji da obezbedi podizanje [[Животни стандард|životnog standarda]] i nivo [[Образовање|obrazovanja]] kroz održiv [[Економски раст|ekonomski rast]] i da podstakne cilj zajedništva i poštovanje interesa svih zemalja sa obe strane [[Пацифик|Pacifika]]. Ima za cilj da APEC ekonomijama omogući istraživanje novih tržišnih mogućnosti za [[izvoz]] [[Природни ресурси|prirodnih resursa]] kao što su [[Гас|gas]]. Da podstaknu strane [[investicija|investicije]] u svoje zemlje i sl. Članice ove organizacije čine 40% od ukupne [[Светска популација|svetske populacije]], 54% svetskog [[Бруто друштвени производ|bruto društvenog proizvoda]] i oko 44% svetske [[Трговина|trgovine]].<ref name="nav2">{{cite web|url=http://www.china-briefing.com/news/2013/10/07/the-importance-of-apec-to-china.html|title=The Importance of APEC to China|publisher=ChinaBriefing.com|accessdate=24. 12. 2013.}}</ref> Mesto održavanja sastanka menja se svake godine među zemljama članicama, podrazumeva se da gosti obuku [[nacionalna nošnja|nacionalni kostim]] zelmje domaćina. Na sastanak dolaze [[Влада|predsednici vlada]] zemalja članica, izuzev [[Република Кина|Republike Kine]] koja šalje izaslanika u rangu ministra, obično zaduženog za ekonomska pitanja.<ref name="nav3">{{cite web|url=http://www.china-briefing.com/news/2013/10/07/the-importance-of-apec-to-china.html|title=Conditions not right for APEC attendance: Ma|publisher=Chinapost.com|accessdate=24. 12. 2013.}}</ref> {{rut}} Headquartered in [[Singapore]],<ref>{{cite journal |url= http://www.ncapec.org/docs/what_is_apec.pdf | quote = The APEC Secretariat is based in Singapore. The Secretariat is staffed by 20 diplomats seconded from APEC member economies and by 20 local staff.|title=What is APEC and what can it do for business?}}</ref> APEC is recognized as one of the highest-level multilateral blocs and oldest forums in the Asia-Pacific region,<ref>{{cite web |last1= Chu |first1= Shulong |title= The East Asia Summit: Looking for an Identity |url= https://www.brookings.edu/opinions/the-east-asia-summit-looking-for-an-identity/ |website= Brookings |date=1 February 2017|quote = APEC (Asia-Pacific Economic Cooperation) is the oldest such forum and is generally recognized as the highest-level multilateral process in Asia-Pacific.}}</ref> and exerts a significant global influence.<ref>{{cite web |title= Achievements and Benefits |url= https://www.apec.org/About-Us/About-APEC/Achievements-and-Benefits |website= apec.org }}</ref><ref>{{cite news |title= How Could The 2016 APEC Forum Affect The World Economy? – FXCM |url= https://www.fxcm.com/insights/2016-apec-forum-affect-world-economy/ |work= FXCM Insights |date= 9 January 2017 |access-date= 16 September 2018 |archive-url= https://web.archive.org/web/20180916201924/https://www.fxcm.com/insights/2016-apec-forum-affect-world-economy/ |archive-date= 16 September 2018 |url-status= dead |quote = The Asia-Pacific Economic Cooperation (APEC) forum represents a potentially large-scale trade area that, when functioning in a concerted manner, could in the future work to shift the axis of global manufacturing and trade away from the North Atlantic–European region toward the Pacific. [...] But the future of the bloc, which represents more than 50% of the world's GDP, may be in suspense.}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Parreñas |first1= Julius Caesar |title= ASEAN and Asia‐Pacific economic cooperation |journal= The Pacific Review |volume= 11 |issue= 2 |pages= 233–248 |doi= 10.1080/09512749808719255 |date= January 1998}}</ref><ref>{{cite journal |url= https://www.anzam.org/wp-content/uploads/pdf-manager/2336_BAMBER_GREG_AMI-13.PDF | title = What Context does the Asia-Pacific Economic Cooperation Forum (APEC)Provide for Employment Relations? | quote = APEC represents the most dynamic economic region in the world, having generated nearly 70 per cent of global economic growth in its first 10 years [...]. }}</ref> The [[heads of government]] of all APEC members except [[Taiwan]] (which is represented by a [[List of Chinese Taipei Representatives to APEC|ministerial-level official]] under the name [[Taiwan|Chinese Taipei]] as ''economic leader'')<ref>[http://www.chinapost.com.tw/taiwan/national/national-news/2013/08/27/387427/Conditions-not.htm Conditions not right for APEC attendance: Ma]. The China Post (27 August 2013). Retrieved 12 April 2014.</ref> attend an annual APEC Economic Leaders' Meeting. The location of the meeting rotates annually among the member economies, and a famous tradition, followed for most (but not all) summits, involves the attending leaders dressing in a [[national costume]] of the host country. APEC has three official observers: the [[Association of Southeast Asian Nations]] Secretariat, the [[Pacific Economic Cooperation Council]] and the [[Pacific Islands Forum]] Secretariat.<ref>{{cite web|url= http://www.apec.org/About-Us/How-APEC-Operates/APEC-Observers|title= Asia-Pacific Economic Cooperation -|website= apec.org|access-date= 12 November 2017}}</ref> APEC's Host Economy of the Year is considered to be invited in the first place for geographical representation to attend [[G20]] meetings following G20 guidelines.<ref>{{Cite web|url=https://www.g20foundation.org/g20/invitees-and-international-organizations|title = Invitees and International Organizations &#124; G20 Foundation}}</ref><ref> {{cite web|url= http://vietnamembassy-usa.org/news/2017/02/deputy-pm-meets-us-state-secretary-g20-meeting-sidelines |title= Deputy PM meets US State Secretary on G20 meeting sidelines – Embassy of the Socialist Republic of Vietnam in the United States |website= vietnamembassy-usa.org|access-date= 12 November 2017}} </ref> ==Possible enlargement== [[File:APEC enlargement.svg|thumb|right|upright=1.6|{{Legend|#22b14c|Current members}}{{Legend|#b5e61d|Announced interest in membership}}]] India has requested membership in APEC, and received initial support from the United States, Japan,<ref>{{cite news |url=http://www.theaustralian.news.com.au/story/0,20867,21046591-2702,00.html |title=APEC 'too busy' for free trade deal, says Canberra |publisher=Theaustralian.news.com.au |date=12 January 2007 |access-date=4 November 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080102085630/http://www.theaustralian.news.com.au/story/0,20867,21046591-2702,00.html |archive-date=2 January 2008 |url-status=dead }}</ref> Australia and Papua New Guinea.<ref>{{Cite web|url=http://pib.nic.in/newsite/PrintRelease.aspx?relid=144616|title=Media Statement by the President of India upon the conclusion of his state visit to Papua New Guinea and New Zealand en route from Auckland to New Delhi|website=pib.nic.in|access-date=8 October 2016}}</ref> Officials have decided not to allow India to join for various reasons, including the fact that India does not border the [[Pacific Ocean]], which all current members do.<ref>{{cite web|url=http://afp.google.com/article/ALeqM5hZoirSNiHlYD3ZRa5JhKVsPbnKrA |title=AFP: West worried India would tip APEC power balance: official |agency=Agence France-Presse |date=6 September 2007 |access-date=4 November 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20111105084407/http://afp.google.com/article/ALeqM5hZoirSNiHlYD3ZRa5JhKVsPbnKrA |archive-date=5 November 2011 }}</ref> However, India was invited to be an observer for the first time in November 2011.<ref>{{cite web| url=https://www.yahoo.com/news/clinton-urges-india-expand-influence-093840435.html| title=Clinton urges India to expand influence| first=Matthew| last=Lee| agency=[[Associated Press]]| date=20 July 2011| archive-url=https://web.archive.org/web/20150224145655/http://news.yahoo.com/clinton-urges-india-expand-influence-093840435.html| archive-date=24 February 2015| url-status=live}}</ref> Bangladesh,<ref name="applicants"/> Pakistan,<ref name="applicants"/> Sri Lanka,<ref name="applicants"/> [[Macau]],<ref name="applicants"/> Mongolia,<ref name="applicants">{{cite web|url=http://www.macaudailytimes.com.mo/macau/23904-negotiations-APEC-membership.html|archive-url=https://archive.today/20130221050503/http://www.macaudailytimes.com.mo/macau/23904-negotiations-APEC-membership.html|url-status=dead|title=MACAU DAILY TIMES – No negotiations on APEC membership|date=21 February 2013|archive-date=21 February 2013|access-date=12 November 2017}}</ref> Laos,<ref name="applicants"/> Cambodia,<ref>{{cite web|url=http://www.india-voice.com/joomla/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=50|title=India Voice – India will have to wait for APEC membership|first=Neena|last=Bhandari|website=india-voice.com|access-date=12 November 2017|archive-date=13 November 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171113070622/http://www.india-voice.com/joomla/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=50|url-status=dead}}</ref> Costa Rica,<ref name=aq>{{cite news |first=Alex|last=Leff|title=Costa Rica Inches Toward Coveted APEC Membership |url=http://www.americasquarterly.org/node/2600 |work=[[Americas Quarterly]] |date=22 June 2011 |access-date=22 June 2011}}</ref> Colombia,<ref name=aq/><ref>{{cite web|url=http://www.dominicantoday.com/app/article.aspx?id=16917 |title=Peru, Colombia seek closer Central America, APEC trade ties – |publisher=Dominicantoday.com |date=29 August 2006 |access-date=4 November 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20071014062657/http://dominicantoday.com/app/article.aspx?id=16917 |archive-date=14 October 2007 }}</ref> Panama,<ref name=aq/> and Ecuador,<ref>{{cite web|url=http://english.people.com.cn/200410/08/eng20041008_159319.html |title=People's Daily Online – Ecuador seeks APEC accession in 2007 |work=People's Daily |date=8 October 2004 |access-date=4 November 2011}}</ref> are among a dozen other economies that have applied for membership in APEC. Colombia applied for APEC's membership as early as in 1995, but its bid was halted as the organisation stopped accepting new members from 1993 to 1996,<ref>{{cite web|url=http://english.people.com.cn/200609/06/eng20060906_300141.html |title=People's Daily Online – Colombia seeks APEC membership in 2007: FM |work=People's Daily |date=6 September 2006 |access-date=4 November 2011}}</ref> and the moratorium was further prolonged to 2007 due to the [[1997 Asian Financial Crisis]]. [[Guam]] has also been actively seeking a separate membership, citing the example of Hong Kong, but the request is opposed by the United States, which currently represents Guam. ==Business facilitation== As a regional organization, APEC has always played a leading role in the area of reform initiatives in the area of business facilitation. The APEC Trade Facilitation Action Plan (TFAPI) has contributed to a reduction of 6% in the cost of business transactions across the region between 2002 and 2006. According to APEC's projections, the cost of conducting business transactions will be reduced by another 5% between 2007 and 2010. To this end, a new Trade Facilitation Action Plan has been endorsed. According to a 2008 research brief published by the [[World Bank]] as part of its Trade Costs and Facilitation Project, increasing transparency in the region's trading system is critical if APEC is to meet its Bogor Goal targets.<ref>[http://econ.worldbank.org/external/default/main?menuPK=1697684&pagePK=64168176&piPK=64168140&theSitePK=1697658 "Transparency Reform Could Raise Trade by $148 Billion in APEC"] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080530045149/http://econ.worldbank.org/external/default/main?menuPK=1697684&pagePK=64168176&piPK=64168140&theSitePK=1697658 |date=30 May 2008 }} [[John S. Wilson (economist)|John S. Wilson]] & Benjamin Taylor; Trade Facilitation Reform Research Brief, The World Bank. 2008.</ref> The [[APEC Business Travel Card]], a [[travel document]] for visa-free business travel within the region is one of the concrete measures to facilitate business. In May 2010 Russia joined the scheme, thus completing the circle.<ref>{{Cite web|title = Russia joins the APEC Business Travel Card Scheme|url = http://apec.org/Press/News-Releases/2010/0529_russia_abtc.aspx|website = apec.org|access-date = 5 August 2015|date = 29 May 2010|location = Sapporo}}</ref> == Reference == {{reflist|}} == Literatura == {{refbegin|}} * {{cite journal |last=Fazzone |first=Patrick B. |year=2012 |title=The Trans-Pacific Partnership—Towards a Free Trade Agreement of Asia Pacific? |journal=Georgetown Journal of International Law |volume=43 |issue=3 |pages=695–743 |issn=1550-5200 }} * {{cite journal |last=Alkan |first=Abdulkadir |year=2014 |title=APEC 2014: Better diplomatic ties for better economic relations |journal=Daily Sabah |url=http://www.dailysabah.com/asia/2014/11/15/apec-2014-better-diplomatic-ties-for-better-economic-relations}} {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Commons category|Asia-Pacific Economic Cooperation}} * [http://www.apec.org/ Asia-Pacific Economic Cooperation] * [https://web.archive.org/web/20070921042543/http://digital.library.unt.edu/govdocs/crs/search.tkl?q=apec&search_crit=title&search=Search&date1=Anytime&date2=Anytime&type=form Congressional Research Service (CRS) Reports regarding APEC] {{normativna kontrola-lat}} [[Категорија:Економија]] lgsttl0t8brj51d59dj4mevkefjq5pk 25121758 25121612 2022-07-25T00:57:24Z Dcirovic 57122 /* Possible enlargement */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Ekonomski forum azijsko-pacifičke nacijes}} {{Infokutija Organizacija-lat |ime = Azijsko-pacifička ekonomska saradnja |logo = |logo_opis = |mapa = APEC memberstates(Pacific).svg |mapa_opis = Članice APEK-a (tamnozeleno) |skraćenica = APEC |datum_osnivanja = 1989. |tip = organizacija ekonomske saradnje |sedište = Singapur |zemlje_članice = 21 država članica<br/> {{Collapsible list |{{zastava|Australija}}<br/>{{zastava|Brunej}}<br/>{{zastava|Kanada}}<br/>{{zastava|Čile}}<br/>{{zastava|Narodna Republika Kina}}<br/>{{zastava|Republika Kina}}<br/>(kao Kineski Tajpej)<br/>{{zastava|Hong Kong}}<br/>{{zastava|Indonezija}}<br/>{{zastava|Japan}}<br/>{{zastava|Južna Koreja}}<br/>{{zastava|Malezija}}<br/>{{zastava|Meksiko}}<br/>{{zastava|Novi Zeland}}<br/>{{zastava|Peru}}<br/>{{zastava|Filipini}}<br/>{{zastava|Papua Nova Gvineja}}<br/>{{zastava|Rusija}}<br/>{{zastava|Singapur}}<br/>{{zastava|Tajland}}<br/>{{zastava|SAD}}<br/>{{zastava|Vijetnam}} }} |leader_title = Predsednik |leader_name = Sebastijan Pinjera<br/>{{zastava|Čile}} |leader_title2 = Izvršni direktor |leader_name2 = Rebeka Fatima Santa Maria |veb_stranica = {{URL|www.apec.org}} }} '''Azijsko-pacifička ekonomska saradnja''' ({{jez-eng-lat|Asia-Pacific Economic Cooperation}}, skraćenica: '''APEC''')<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=-ABWwQg-CwY| archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/-ABWwQg-CwY| archive-date=2021-12-11 | url-status=live|title=What is APEC?|access-date=November 26, 2020 |website=www.youtube.com |publisher=[[YouTube]]}}</ref> je forum na kojem učestvuju 21 zemlja sa liste [[Пацифички обруч|Pacifički obruč]].<ref name="navx">{{cite web|url=http://www.apec.org/about-us/about-apec/member-economies.aspx|title=Member economies|accessdate=24. 12. 2013.}}</ref> Saradnja je uspostavljena 1989. godine,<ref name="History">{{cite web |title= History |url= https://www.apec.org/About-Us/About-APEC/History |website= apec.org | quote = The idea of APEC was firstly publicly broached by former Prime Minister of Australia Bob Hawke during a speech in Seoul, Korea, on 31 January 1989. Ten months later, 12 Asia-Pacific economies met in Canberra, Australia, to establish APEC.}}</ref> kao odgovor na rast međuzavisnosti između [[Економија|ekonomija]] sa obe strane azijsko-pacifičkog obruča, kada su već postojali neki [[Трговински блок|trgovinski blokovi]] u svetu. Jedan od razloga jeste strah da visoko-industrijalizovani [[Јапан|Japan]] (član [[Г8|Grupe 8]]) ne ostvari preveliku dominaciju u tom delu sveta; kao i da se formira novo [[tržište]] poljoprivrednih sirovina i proizvoda izvan [[Европа|Evrope]], gde je [[potražnja]] bila zasićena.<ref>{{cite web|url= http://www.pecc.org/resources/doc_view/601-back-to-canberra-founding-apec|title= PECC – Back to Canberra: Founding APEC|website= pecc.org|access-date= 12 November 2017 | quote = ASEAN's series of post-ministerial consultations,launched in the mid-1980s, had demonstrated the feasibility and value of regular consultations among ministerial-level representatives of both developed and developing economies.}}</ref> Ova organizacija nastoji da obezbedi podizanje [[Животни стандард|životnog standarda]] i nivo [[Образовање|obrazovanja]] kroz održiv [[Економски раст|ekonomski rast]] i da podstakne cilj zajedništva i poštovanje interesa svih zemalja sa obe strane [[Пацифик|Pacifika]]. Ima za cilj da APEC ekonomijama omogući istraživanje novih tržišnih mogućnosti za [[izvoz]] [[Природни ресурси|prirodnih resursa]] kao što su [[Гас|gas]]. Da podstaknu strane [[investicija|investicije]] u svoje zemlje i sl. Članice ove organizacije čine 40% od ukupne [[Светска популација|svetske populacije]], 54% svetskog [[Бруто друштвени производ|bruto društvenog proizvoda]] i oko 44% svetske [[Трговина|trgovine]].<ref name="nav2">{{cite web|url=http://www.china-briefing.com/news/2013/10/07/the-importance-of-apec-to-china.html|title=The Importance of APEC to China|publisher=ChinaBriefing.com|accessdate=24. 12. 2013.}}</ref> Mesto održavanja sastanka menja se svake godine među zemljama članicama, podrazumeva se da gosti obuku [[nacionalna nošnja|nacionalni kostim]] zelmje domaćina. Na sastanak dolaze [[Влада|predsednici vlada]] zemalja članica, izuzev [[Република Кина|Republike Kine]] koja šalje izaslanika u rangu ministra, obično zaduženog za ekonomska pitanja.<ref name="nav3">{{cite web|url=http://www.china-briefing.com/news/2013/10/07/the-importance-of-apec-to-china.html|title=Conditions not right for APEC attendance: Ma|publisher=Chinapost.com|accessdate=24. 12. 2013.}}</ref> {{rut}} Headquartered in [[Singapore]],<ref>{{cite journal |url= http://www.ncapec.org/docs/what_is_apec.pdf | quote = The APEC Secretariat is based in Singapore. The Secretariat is staffed by 20 diplomats seconded from APEC member economies and by 20 local staff.|title=What is APEC and what can it do for business?}}</ref> APEC is recognized as one of the highest-level multilateral blocs and oldest forums in the Asia-Pacific region,<ref>{{cite web |last1= Chu |first1= Shulong |title= The East Asia Summit: Looking for an Identity |url= https://www.brookings.edu/opinions/the-east-asia-summit-looking-for-an-identity/ |website= Brookings |date=1 February 2017|quote = APEC (Asia-Pacific Economic Cooperation) is the oldest such forum and is generally recognized as the highest-level multilateral process in Asia-Pacific.}}</ref> and exerts a significant global influence.<ref>{{cite web |title= Achievements and Benefits |url= https://www.apec.org/About-Us/About-APEC/Achievements-and-Benefits |website= apec.org }}</ref><ref>{{cite news |title= How Could The 2016 APEC Forum Affect The World Economy? – FXCM |url= https://www.fxcm.com/insights/2016-apec-forum-affect-world-economy/ |work= FXCM Insights |date= 9 January 2017 |access-date= 16 September 2018 |archive-url= https://web.archive.org/web/20180916201924/https://www.fxcm.com/insights/2016-apec-forum-affect-world-economy/ |archive-date= 16 September 2018 |url-status= dead |quote = The Asia-Pacific Economic Cooperation (APEC) forum represents a potentially large-scale trade area that, when functioning in a concerted manner, could in the future work to shift the axis of global manufacturing and trade away from the North Atlantic–European region toward the Pacific. [...] But the future of the bloc, which represents more than 50% of the world's GDP, may be in suspense.}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Parreñas |first1= Julius Caesar |title= ASEAN and Asia‐Pacific economic cooperation |journal= The Pacific Review |volume= 11 |issue= 2 |pages= 233–248 |doi= 10.1080/09512749808719255 |date= January 1998}}</ref><ref>{{cite journal |url= https://www.anzam.org/wp-content/uploads/pdf-manager/2336_BAMBER_GREG_AMI-13.PDF | title = What Context does the Asia-Pacific Economic Cooperation Forum (APEC)Provide for Employment Relations? | quote = APEC represents the most dynamic economic region in the world, having generated nearly 70 per cent of global economic growth in its first 10 years [...]. }}</ref> The [[heads of government]] of all APEC members except [[Taiwan]] (which is represented by a [[List of Chinese Taipei Representatives to APEC|ministerial-level official]] under the name [[Taiwan|Chinese Taipei]] as ''economic leader'')<ref>[http://www.chinapost.com.tw/taiwan/national/national-news/2013/08/27/387427/Conditions-not.htm Conditions not right for APEC attendance: Ma]. The China Post (27 August 2013). Retrieved 12 April 2014.</ref> attend an annual APEC Economic Leaders' Meeting. The location of the meeting rotates annually among the member economies, and a famous tradition, followed for most (but not all) summits, involves the attending leaders dressing in a [[national costume]] of the host country. APEC has three official observers: the [[Association of Southeast Asian Nations]] Secretariat, the [[Pacific Economic Cooperation Council]] and the [[Pacific Islands Forum]] Secretariat.<ref>{{cite web|url= http://www.apec.org/About-Us/How-APEC-Operates/APEC-Observers|title= Asia-Pacific Economic Cooperation -|website= apec.org|access-date= 12 November 2017}}</ref> APEC's Host Economy of the Year is considered to be invited in the first place for geographical representation to attend [[G20]] meetings following G20 guidelines.<ref>{{Cite web|url=https://www.g20foundation.org/g20/invitees-and-international-organizations|title = Invitees and International Organizations &#124; G20 Foundation}}</ref><ref> {{cite web|url= http://vietnamembassy-usa.org/news/2017/02/deputy-pm-meets-us-state-secretary-g20-meeting-sidelines |title= Deputy PM meets US State Secretary on G20 meeting sidelines – Embassy of the Socialist Republic of Vietnam in the United States |website= vietnamembassy-usa.org|access-date= 12 November 2017}} </ref> == Moguće proširenje == [[File:APEC enlargement.svg|thumb|right|upright=1.6|{{Legend|#22b14c|Trenutni članovi}}{{Legend|#b5e61d|Najavljeno interesovanje za članstvo}}]] Indija je zatražila članstvo u APEC-u i dobila je početnu podršku od Sjedinjenih Država, Japana,<ref>{{cite news |url=http://www.theaustralian.news.com.au/story/0,20867,21046591-2702,00.html |title=APEC 'too busy' for free trade deal, says Canberra |publisher=Theaustralian.news.com.au |date=12 January 2007 |access-date=4 November 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080102085630/http://www.theaustralian.news.com.au/story/0,20867,21046591-2702,00.html |archive-date=2 January 2008 |url-status=dead }}</ref> Australije i Papue Nove Gvineje.<ref>{{Cite web|url=http://pib.nic.in/newsite/PrintRelease.aspx?relid=144616|title=Media Statement by the President of India upon the conclusion of his state visit to Papua New Guinea and New Zealand en route from Auckland to New Delhi|website=pib.nic.in|access-date=8 October 2016}}</ref> Zvaničnici su odlučili da ne dozvole pridruživanje Indiji iz različitih razloga, uključujući i činjenicu da se Indija ne graniči sa [[Pacific Ocean|Tihim okeanom]], što sve sadašnje članice imaju zajedničko.<ref>{{cite web|url=http://afp.google.com/article/ALeqM5hZoirSNiHlYD3ZRa5JhKVsPbnKrA |title=AFP: West worried India would tip APEC power balance: official |agency=Agence France-Presse |date=6 September 2007 |access-date=4 November 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20111105084407/http://afp.google.com/article/ALeqM5hZoirSNiHlYD3ZRa5JhKVsPbnKrA |archive-date=5 November 2011 }}</ref> Međutim, Indija je prvi put pozvana da bude posmatrač u novembru 2011. godine.<ref>{{cite web| url=https://www.yahoo.com/news/clinton-urges-india-expand-influence-093840435.html| title=Clinton urges India to expand influence| first=Matthew| last=Lee| agency=[[Associated Press]]| date=20 July 2011| archive-url=https://web.archive.org/web/20150224145655/http://news.yahoo.com/clinton-urges-india-expand-influence-093840435.html| archive-date=24 February 2015| url-status=live}}</ref> Bangladeš,<ref name="applicants"/> Pakistan,<ref name="applicants"/> Šri Lanka,<ref name="applicants"/> [[Makao]],<ref name="applicants"/> Mongolija,<ref name="applicants">{{cite web|url=http://www.macaudailytimes.com.mo/macau/23904-negotiations-APEC-membership.html|archive-url=https://archive.today/20130221050503/http://www.macaudailytimes.com.mo/macau/23904-negotiations-APEC-membership.html|url-status=dead|title=MACAU DAILY TIMES – No negotiations on APEC membership|date=21 February 2013|archive-date=21 February 2013|access-date=12 November 2017}}</ref> Laos,<ref name="applicants"/> Kambodža,<ref>{{cite web|url=http://www.india-voice.com/joomla/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=50|title=India Voice – India will have to wait for APEC membership|first=Neena|last=Bhandari|website=india-voice.com|access-date=12 November 2017|archive-date=13 November 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171113070622/http://www.india-voice.com/joomla/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=50|url-status=dead}}</ref> Kostarika,<ref name=aq>{{cite news |first=Alex|last=Leff|title=Costa Rica Inches Toward Coveted APEC Membership |url=http://www.americasquarterly.org/node/2600 |work=[[Americas Quarterly]] |date=22 June 2011 |access-date=22 June 2011}}</ref> Kolumbija,<ref name=aq/><ref>{{cite web|url=http://www.dominicantoday.com/app/article.aspx?id=16917 |title=Peru, Colombia seek closer Central America, APEC trade ties – |publisher=Dominicantoday.com |date=29 August 2006 |access-date=4 November 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20071014062657/http://dominicantoday.com/app/article.aspx?id=16917 |archive-date=14 October 2007 }}</ref> Panama,<ref name=aq/> i Ekvador,<ref>{{cite web|url=http://english.people.com.cn/200410/08/eng20041008_159319.html |title=People's Daily Online – Ecuador seeks APEC accession in 2007 |work=People's Daily |date=8 October 2004 |access-date=4 November 2011}}</ref> su među desetak drugih ekonomija koje su se prijavile za članstvo u APEC-u. Kolumbija je podnela zahtev za članstvo u APEC-u još 1995. godine, ali je njena ponuda zaustavljena pošto je organizacija prestala da prima nove članove od 1993. do 1996. godine,<ref>{{cite web|url=http://english.people.com.cn/200609/06/eng20060906_300141.html |title=People's Daily Online – Colombia seeks APEC membership in 2007: FM |work=People's Daily |date=6 September 2006 |access-date=4 November 2011}}</ref> a moratorijum je dodatno produžen do 2007. zbog [[1997 Asian Financial Crisis|Azijske finansijske krize 1997.]] godine. [[Guam]] je takođe aktivno tražio odvojeno članstvo, navodeći primer Hongkonga, ali se tom zahtevu protive Sjedinjene Države, koje trenutno predstavljaju Guam. ==Business facilitation== As a regional organization, APEC has always played a leading role in the area of reform initiatives in the area of business facilitation. The APEC Trade Facilitation Action Plan (TFAPI) has contributed to a reduction of 6% in the cost of business transactions across the region between 2002 and 2006. According to APEC's projections, the cost of conducting business transactions will be reduced by another 5% between 2007 and 2010. To this end, a new Trade Facilitation Action Plan has been endorsed. According to a 2008 research brief published by the [[World Bank]] as part of its Trade Costs and Facilitation Project, increasing transparency in the region's trading system is critical if APEC is to meet its Bogor Goal targets.<ref>[http://econ.worldbank.org/external/default/main?menuPK=1697684&pagePK=64168176&piPK=64168140&theSitePK=1697658 "Transparency Reform Could Raise Trade by $148 Billion in APEC"] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080530045149/http://econ.worldbank.org/external/default/main?menuPK=1697684&pagePK=64168176&piPK=64168140&theSitePK=1697658 |date=30 May 2008 }} [[John S. Wilson (economist)|John S. Wilson]] & Benjamin Taylor; Trade Facilitation Reform Research Brief, The World Bank. 2008.</ref> The [[APEC Business Travel Card]], a [[travel document]] for visa-free business travel within the region is one of the concrete measures to facilitate business. In May 2010 Russia joined the scheme, thus completing the circle.<ref>{{Cite web|title = Russia joins the APEC Business Travel Card Scheme|url = http://apec.org/Press/News-Releases/2010/0529_russia_abtc.aspx|website = apec.org|access-date = 5 August 2015|date = 29 May 2010|location = Sapporo}}</ref> == Reference == {{reflist|}} == Literatura == {{refbegin|}} * {{cite journal |last=Fazzone |first=Patrick B. |year=2012 |title=The Trans-Pacific Partnership—Towards a Free Trade Agreement of Asia Pacific? |journal=Georgetown Journal of International Law |volume=43 |issue=3 |pages=695–743 |issn=1550-5200 }} * {{cite journal |last=Alkan |first=Abdulkadir |year=2014 |title=APEC 2014: Better diplomatic ties for better economic relations |journal=Daily Sabah |url=http://www.dailysabah.com/asia/2014/11/15/apec-2014-better-diplomatic-ties-for-better-economic-relations}} {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Commons category|Asia-Pacific Economic Cooperation}} * [http://www.apec.org/ Asia-Pacific Economic Cooperation] * [https://web.archive.org/web/20070921042543/http://digital.library.unt.edu/govdocs/crs/search.tkl?q=apec&search_crit=title&search=Search&date1=Anytime&date2=Anytime&type=form Congressional Research Service (CRS) Reports regarding APEC] {{normativna kontrola-lat}} [[Категорија:Економија]] 1o73f0p7wd354jy7wi7uoa9j1oxdz8v 25121761 25121758 2022-07-25T01:00:57Z Dcirovic 57122 /* Business facilitation */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Ekonomski forum azijsko-pacifičke nacijes}} {{Infokutija Organizacija-lat |ime = Azijsko-pacifička ekonomska saradnja |logo = |logo_opis = |mapa = APEC memberstates(Pacific).svg |mapa_opis = Članice APEK-a (tamnozeleno) |skraćenica = APEC |datum_osnivanja = 1989. |tip = organizacija ekonomske saradnje |sedište = Singapur |zemlje_članice = 21 država članica<br/> {{Collapsible list |{{zastava|Australija}}<br/>{{zastava|Brunej}}<br/>{{zastava|Kanada}}<br/>{{zastava|Čile}}<br/>{{zastava|Narodna Republika Kina}}<br/>{{zastava|Republika Kina}}<br/>(kao Kineski Tajpej)<br/>{{zastava|Hong Kong}}<br/>{{zastava|Indonezija}}<br/>{{zastava|Japan}}<br/>{{zastava|Južna Koreja}}<br/>{{zastava|Malezija}}<br/>{{zastava|Meksiko}}<br/>{{zastava|Novi Zeland}}<br/>{{zastava|Peru}}<br/>{{zastava|Filipini}}<br/>{{zastava|Papua Nova Gvineja}}<br/>{{zastava|Rusija}}<br/>{{zastava|Singapur}}<br/>{{zastava|Tajland}}<br/>{{zastava|SAD}}<br/>{{zastava|Vijetnam}} }} |leader_title = Predsednik |leader_name = Sebastijan Pinjera<br/>{{zastava|Čile}} |leader_title2 = Izvršni direktor |leader_name2 = Rebeka Fatima Santa Maria |veb_stranica = {{URL|www.apec.org}} }} '''Azijsko-pacifička ekonomska saradnja''' ({{jez-eng-lat|Asia-Pacific Economic Cooperation}}, skraćenica: '''APEC''')<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=-ABWwQg-CwY| archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/-ABWwQg-CwY| archive-date=2021-12-11 | url-status=live|title=What is APEC?|access-date=November 26, 2020 |website=www.youtube.com |publisher=[[YouTube]]}}</ref> je forum na kojem učestvuju 21 zemlja sa liste [[Пацифички обруч|Pacifički obruč]].<ref name="navx">{{cite web|url=http://www.apec.org/about-us/about-apec/member-economies.aspx|title=Member economies|accessdate=24. 12. 2013.}}</ref> Saradnja je uspostavljena 1989. godine,<ref name="History">{{cite web |title= History |url= https://www.apec.org/About-Us/About-APEC/History |website= apec.org | quote = The idea of APEC was firstly publicly broached by former Prime Minister of Australia Bob Hawke during a speech in Seoul, Korea, on 31 January 1989. Ten months later, 12 Asia-Pacific economies met in Canberra, Australia, to establish APEC.}}</ref> kao odgovor na rast međuzavisnosti između [[Економија|ekonomija]] sa obe strane azijsko-pacifičkog obruča, kada su već postojali neki [[Трговински блок|trgovinski blokovi]] u svetu. Jedan od razloga jeste strah da visoko-industrijalizovani [[Јапан|Japan]] (član [[Г8|Grupe 8]]) ne ostvari preveliku dominaciju u tom delu sveta; kao i da se formira novo [[tržište]] poljoprivrednih sirovina i proizvoda izvan [[Европа|Evrope]], gde je [[potražnja]] bila zasićena.<ref>{{cite web|url= http://www.pecc.org/resources/doc_view/601-back-to-canberra-founding-apec|title= PECC – Back to Canberra: Founding APEC|website= pecc.org|access-date= 12 November 2017 | quote = ASEAN's series of post-ministerial consultations,launched in the mid-1980s, had demonstrated the feasibility and value of regular consultations among ministerial-level representatives of both developed and developing economies.}}</ref> Ova organizacija nastoji da obezbedi podizanje [[Животни стандард|životnog standarda]] i nivo [[Образовање|obrazovanja]] kroz održiv [[Економски раст|ekonomski rast]] i da podstakne cilj zajedništva i poštovanje interesa svih zemalja sa obe strane [[Пацифик|Pacifika]]. Ima za cilj da APEC ekonomijama omogući istraživanje novih tržišnih mogućnosti za [[izvoz]] [[Природни ресурси|prirodnih resursa]] kao što su [[Гас|gas]]. Da podstaknu strane [[investicija|investicije]] u svoje zemlje i sl. Članice ove organizacije čine 40% od ukupne [[Светска популација|svetske populacije]], 54% svetskog [[Бруто друштвени производ|bruto društvenog proizvoda]] i oko 44% svetske [[Трговина|trgovine]].<ref name="nav2">{{cite web|url=http://www.china-briefing.com/news/2013/10/07/the-importance-of-apec-to-china.html|title=The Importance of APEC to China|publisher=ChinaBriefing.com|accessdate=24. 12. 2013.}}</ref> Mesto održavanja sastanka menja se svake godine među zemljama članicama, podrazumeva se da gosti obuku [[nacionalna nošnja|nacionalni kostim]] zelmje domaćina. Na sastanak dolaze [[Влада|predsednici vlada]] zemalja članica, izuzev [[Република Кина|Republike Kine]] koja šalje izaslanika u rangu ministra, obično zaduženog za ekonomska pitanja.<ref name="nav3">{{cite web|url=http://www.china-briefing.com/news/2013/10/07/the-importance-of-apec-to-china.html|title=Conditions not right for APEC attendance: Ma|publisher=Chinapost.com|accessdate=24. 12. 2013.}}</ref> {{rut}} Headquartered in [[Singapore]],<ref>{{cite journal |url= http://www.ncapec.org/docs/what_is_apec.pdf | quote = The APEC Secretariat is based in Singapore. The Secretariat is staffed by 20 diplomats seconded from APEC member economies and by 20 local staff.|title=What is APEC and what can it do for business?}}</ref> APEC is recognized as one of the highest-level multilateral blocs and oldest forums in the Asia-Pacific region,<ref>{{cite web |last1= Chu |first1= Shulong |title= The East Asia Summit: Looking for an Identity |url= https://www.brookings.edu/opinions/the-east-asia-summit-looking-for-an-identity/ |website= Brookings |date=1 February 2017|quote = APEC (Asia-Pacific Economic Cooperation) is the oldest such forum and is generally recognized as the highest-level multilateral process in Asia-Pacific.}}</ref> and exerts a significant global influence.<ref>{{cite web |title= Achievements and Benefits |url= https://www.apec.org/About-Us/About-APEC/Achievements-and-Benefits |website= apec.org }}</ref><ref>{{cite news |title= How Could The 2016 APEC Forum Affect The World Economy? – FXCM |url= https://www.fxcm.com/insights/2016-apec-forum-affect-world-economy/ |work= FXCM Insights |date= 9 January 2017 |access-date= 16 September 2018 |archive-url= https://web.archive.org/web/20180916201924/https://www.fxcm.com/insights/2016-apec-forum-affect-world-economy/ |archive-date= 16 September 2018 |url-status= dead |quote = The Asia-Pacific Economic Cooperation (APEC) forum represents a potentially large-scale trade area that, when functioning in a concerted manner, could in the future work to shift the axis of global manufacturing and trade away from the North Atlantic–European region toward the Pacific. [...] But the future of the bloc, which represents more than 50% of the world's GDP, may be in suspense.}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Parreñas |first1= Julius Caesar |title= ASEAN and Asia‐Pacific economic cooperation |journal= The Pacific Review |volume= 11 |issue= 2 |pages= 233–248 |doi= 10.1080/09512749808719255 |date= January 1998}}</ref><ref>{{cite journal |url= https://www.anzam.org/wp-content/uploads/pdf-manager/2336_BAMBER_GREG_AMI-13.PDF | title = What Context does the Asia-Pacific Economic Cooperation Forum (APEC)Provide for Employment Relations? | quote = APEC represents the most dynamic economic region in the world, having generated nearly 70 per cent of global economic growth in its first 10 years [...]. }}</ref> The [[heads of government]] of all APEC members except [[Taiwan]] (which is represented by a [[List of Chinese Taipei Representatives to APEC|ministerial-level official]] under the name [[Taiwan|Chinese Taipei]] as ''economic leader'')<ref>[http://www.chinapost.com.tw/taiwan/national/national-news/2013/08/27/387427/Conditions-not.htm Conditions not right for APEC attendance: Ma]. The China Post (27 August 2013). Retrieved 12 April 2014.</ref> attend an annual APEC Economic Leaders' Meeting. The location of the meeting rotates annually among the member economies, and a famous tradition, followed for most (but not all) summits, involves the attending leaders dressing in a [[national costume]] of the host country. APEC has three official observers: the [[Association of Southeast Asian Nations]] Secretariat, the [[Pacific Economic Cooperation Council]] and the [[Pacific Islands Forum]] Secretariat.<ref>{{cite web|url= http://www.apec.org/About-Us/How-APEC-Operates/APEC-Observers|title= Asia-Pacific Economic Cooperation -|website= apec.org|access-date= 12 November 2017}}</ref> APEC's Host Economy of the Year is considered to be invited in the first place for geographical representation to attend [[G20]] meetings following G20 guidelines.<ref>{{Cite web|url=https://www.g20foundation.org/g20/invitees-and-international-organizations|title = Invitees and International Organizations &#124; G20 Foundation}}</ref><ref> {{cite web|url= http://vietnamembassy-usa.org/news/2017/02/deputy-pm-meets-us-state-secretary-g20-meeting-sidelines |title= Deputy PM meets US State Secretary on G20 meeting sidelines – Embassy of the Socialist Republic of Vietnam in the United States |website= vietnamembassy-usa.org|access-date= 12 November 2017}} </ref> == Moguće proširenje == [[File:APEC enlargement.svg|thumb|right|upright=1.6|{{Legend|#22b14c|Trenutni članovi}}{{Legend|#b5e61d|Najavljeno interesovanje za članstvo}}]] Indija je zatražila članstvo u APEC-u i dobila je početnu podršku od Sjedinjenih Država, Japana,<ref>{{cite news |url=http://www.theaustralian.news.com.au/story/0,20867,21046591-2702,00.html |title=APEC 'too busy' for free trade deal, says Canberra |publisher=Theaustralian.news.com.au |date=12 January 2007 |access-date=4 November 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080102085630/http://www.theaustralian.news.com.au/story/0,20867,21046591-2702,00.html |archive-date=2 January 2008 |url-status=dead }}</ref> Australije i Papue Nove Gvineje.<ref>{{Cite web|url=http://pib.nic.in/newsite/PrintRelease.aspx?relid=144616|title=Media Statement by the President of India upon the conclusion of his state visit to Papua New Guinea and New Zealand en route from Auckland to New Delhi|website=pib.nic.in|access-date=8 October 2016}}</ref> Zvaničnici su odlučili da ne dozvole pridruživanje Indiji iz različitih razloga, uključujući i činjenicu da se Indija ne graniči sa [[Pacific Ocean|Tihim okeanom]], što sve sadašnje članice imaju zajedničko.<ref>{{cite web|url=http://afp.google.com/article/ALeqM5hZoirSNiHlYD3ZRa5JhKVsPbnKrA |title=AFP: West worried India would tip APEC power balance: official |agency=Agence France-Presse |date=6 September 2007 |access-date=4 November 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20111105084407/http://afp.google.com/article/ALeqM5hZoirSNiHlYD3ZRa5JhKVsPbnKrA |archive-date=5 November 2011 }}</ref> Međutim, Indija je prvi put pozvana da bude posmatrač u novembru 2011. godine.<ref>{{cite web| url=https://www.yahoo.com/news/clinton-urges-india-expand-influence-093840435.html| title=Clinton urges India to expand influence| first=Matthew| last=Lee| agency=[[Associated Press]]| date=20 July 2011| archive-url=https://web.archive.org/web/20150224145655/http://news.yahoo.com/clinton-urges-india-expand-influence-093840435.html| archive-date=24 February 2015| url-status=live}}</ref> Bangladeš,<ref name="applicants"/> Pakistan,<ref name="applicants"/> Šri Lanka,<ref name="applicants"/> [[Makao]],<ref name="applicants"/> Mongolija,<ref name="applicants">{{cite web|url=http://www.macaudailytimes.com.mo/macau/23904-negotiations-APEC-membership.html|archive-url=https://archive.today/20130221050503/http://www.macaudailytimes.com.mo/macau/23904-negotiations-APEC-membership.html|url-status=dead|title=MACAU DAILY TIMES – No negotiations on APEC membership|date=21 February 2013|archive-date=21 February 2013|access-date=12 November 2017}}</ref> Laos,<ref name="applicants"/> Kambodža,<ref>{{cite web|url=http://www.india-voice.com/joomla/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=50|title=India Voice – India will have to wait for APEC membership|first=Neena|last=Bhandari|website=india-voice.com|access-date=12 November 2017|archive-date=13 November 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171113070622/http://www.india-voice.com/joomla/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=50|url-status=dead}}</ref> Kostarika,<ref name=aq>{{cite news |first=Alex|last=Leff|title=Costa Rica Inches Toward Coveted APEC Membership |url=http://www.americasquarterly.org/node/2600 |work=[[Americas Quarterly]] |date=22 June 2011 |access-date=22 June 2011}}</ref> Kolumbija,<ref name=aq/><ref>{{cite web|url=http://www.dominicantoday.com/app/article.aspx?id=16917 |title=Peru, Colombia seek closer Central America, APEC trade ties – |publisher=Dominicantoday.com |date=29 August 2006 |access-date=4 November 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20071014062657/http://dominicantoday.com/app/article.aspx?id=16917 |archive-date=14 October 2007 }}</ref> Panama,<ref name=aq/> i Ekvador,<ref>{{cite web|url=http://english.people.com.cn/200410/08/eng20041008_159319.html |title=People's Daily Online – Ecuador seeks APEC accession in 2007 |work=People's Daily |date=8 October 2004 |access-date=4 November 2011}}</ref> su među desetak drugih ekonomija koje su se prijavile za članstvo u APEC-u. Kolumbija je podnela zahtev za članstvo u APEC-u još 1995. godine, ali je njena ponuda zaustavljena pošto je organizacija prestala da prima nove članove od 1993. do 1996. godine,<ref>{{cite web|url=http://english.people.com.cn/200609/06/eng20060906_300141.html |title=People's Daily Online – Colombia seeks APEC membership in 2007: FM |work=People's Daily |date=6 September 2006 |access-date=4 November 2011}}</ref> a moratorijum je dodatno produžen do 2007. zbog [[1997 Asian Financial Crisis|Azijske finansijske krize 1997.]] godine. [[Guam]] je takođe aktivno tražio odvojeno članstvo, navodeći primer Hongkonga, ali se tom zahtevu protive Sjedinjene Države, koje trenutno predstavljaju Guam. == Olakšavanje poslovanja == Kao regionalna organizacija, APEC je uvek igrao vodeću ulogu u oblasti reformskih inicijativa u oblasti olakšavanja poslovanja. Akcioni plan APEC-a za olakšice trgovine (TFAPI) doprineo je smanjenju troškova poslovnih transakcija u regionu od 6% između 2002. i 2006. Prema projekcijama APEC-a, troškovi obavljanja poslovnih transakcija biće smanjeni za još 5% između 2007. i 2010. U tom cilju, usvojen je novi Akcioni plan za olakšice trgovine. Prema izveštaju istraživanja iz 2008. koji je objavila [[Svetska banka]] kao deo svog Projekta o troškovima trgovine i olakšicama, povećanje transparentnosti u trgovinskom sistemu regiona je od ključnog značaja ako APEC želi da ispuni svoje Bogorske ciljeve.<ref>[http://econ.worldbank.org/external/default/main?menuPK=1697684&pagePK=64168176&piPK=64168140&theSitePK=1697658 "Transparency Reform Could Raise Trade by $148 Billion in APEC"] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080530045149/http://econ.worldbank.org/external/default/main?menuPK=1697684&pagePK=64168176&piPK=64168140&theSitePK=1697658 |date=30 May 2008 }} [[John S. Wilson (economist)|John S. Wilson]] & Benjamin Taylor; Trade Facilitation Reform Research Brief, The World Bank. 2008.</ref> [[APEC Business Travel Card|APEC posnova putna karta]], [[travel document|putna isprava]] za poslovna putovanja bez vize u regionu, jedna je od konkretnih mera za olakšavanje poslovanja. U maju 2010. Rusija se pridružila šemi i tako zaokružila krug.<ref>{{Cite web|title = Russia joins the APEC Business Travel Card Scheme|url = http://apec.org/Press/News-Releases/2010/0529_russia_abtc.aspx|website = apec.org|access-date = 5 August 2015|date = 29 May 2010|location = Sapporo}}</ref> == Reference == {{reflist|}} == Literatura == {{refbegin|}} * {{cite journal |last=Fazzone |first=Patrick B. |year=2012 |title=The Trans-Pacific Partnership—Towards a Free Trade Agreement of Asia Pacific? |journal=Georgetown Journal of International Law |volume=43 |issue=3 |pages=695–743 |issn=1550-5200 }} * {{cite journal |last=Alkan |first=Abdulkadir |year=2014 |title=APEC 2014: Better diplomatic ties for better economic relations |journal=Daily Sabah |url=http://www.dailysabah.com/asia/2014/11/15/apec-2014-better-diplomatic-ties-for-better-economic-relations}} {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Commons category|Asia-Pacific Economic Cooperation}} * [http://www.apec.org/ Asia-Pacific Economic Cooperation] * [https://web.archive.org/web/20070921042543/http://digital.library.unt.edu/govdocs/crs/search.tkl?q=apec&search_crit=title&search=Search&date1=Anytime&date2=Anytime&type=form Congressional Research Service (CRS) Reports regarding APEC] {{normativna kontrola-lat}} [[Категорија:Економија]] kchsj63r8m2gq6z5d1uylkjwoy2drnd 25121770 25121761 2022-07-25T01:18:20Z Dcirovic 57122 /* увод */ wikitext text/x-wiki {{Short description|Ekonomski forum azijsko-pacifičke nacijes}} {{Infokutija Organizacija-lat |ime = Azijsko-pacifička ekonomska saradnja |logo = |logo_opis = |mapa = APEC memberstates(Pacific).svg |mapa_opis = Članice APEK-a (tamnozeleno) |skraćenica = APEC |datum_osnivanja = 1989. |tip = organizacija ekonomske saradnje |sedište = Singapur |zemlje_članice = 21 država članica<br/> {{Collapsible list |{{zastava|Australija}}<br/>{{zastava|Brunej}}<br/>{{zastava|Kanada}}<br/>{{zastava|Čile}}<br/>{{zastava|Narodna Republika Kina}}<br/>{{zastava|Republika Kina}}<br/>(kao Kineski Tajpej)<br/>{{zastava|Hong Kong}}<br/>{{zastava|Indonezija}}<br/>{{zastava|Japan}}<br/>{{zastava|Južna Koreja}}<br/>{{zastava|Malezija}}<br/>{{zastava|Meksiko}}<br/>{{zastava|Novi Zeland}}<br/>{{zastava|Peru}}<br/>{{zastava|Filipini}}<br/>{{zastava|Papua Nova Gvineja}}<br/>{{zastava|Rusija}}<br/>{{zastava|Singapur}}<br/>{{zastava|Tajland}}<br/>{{zastava|SAD}}<br/>{{zastava|Vijetnam}} }} |leader_title = Predsednik |leader_name = Sebastijan Pinjera<br/>{{zastava|Čile}} |leader_title2 = Izvršni direktor |leader_name2 = Rebeka Fatima Santa Maria |veb_stranica = {{URL|www.apec.org}} }} '''Azijsko-pacifička ekonomska saradnja''' ({{jez-eng-lat|Asia-Pacific Economic Cooperation}}, skraćenica: '''APEC''')<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=-ABWwQg-CwY| archive-url=https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/-ABWwQg-CwY| archive-date=2021-12-11 | url-status=live|title=What is APEC?|access-date=November 26, 2020 |website=www.youtube.com |publisher=[[YouTube]]}}</ref> je forum na kojem učestvuju 21 zemlja sa liste [[Пацифички обруч|Pacifički obruč]].<ref name="navx">{{cite web|url=http://www.apec.org/about-us/about-apec/member-economies.aspx|title=Member economies|accessdate=24. 12. 2013.}}</ref> Saradnja je uspostavljena 1989. godine,<ref name="History">{{cite web |title= History |url= https://www.apec.org/About-Us/About-APEC/History |website= apec.org | quote = The idea of APEC was firstly publicly broached by former Prime Minister of Australia Bob Hawke during a speech in Seoul, Korea, on 31 January 1989. Ten months later, 12 Asia-Pacific economies met in Canberra, Australia, to establish APEC.}}</ref> kao odgovor na rast međuzavisnosti između [[Економија|ekonomija]] sa obe strane azijsko-pacifičkog obruča, kada su već postojali neki [[Трговински блок|trgovinski blokovi]] u svetu. Jedan od razloga jeste strah da visoko-industrijalizovani [[Јапан|Japan]] (član [[Г8|Grupe 8]]) ne ostvari preveliku dominaciju u tom delu sveta; kao i da se formira novo [[tržište]] poljoprivrednih sirovina i proizvoda izvan [[Европа|Evrope]], gde je [[potražnja]] bila zasićena.<ref>{{cite web|url= http://www.pecc.org/resources/doc_view/601-back-to-canberra-founding-apec|title= PECC – Back to Canberra: Founding APEC|website= pecc.org|access-date= 12 November 2017 | quote = ASEAN's series of post-ministerial consultations,launched in the mid-1980s, had demonstrated the feasibility and value of regular consultations among ministerial-level representatives of both developed and developing economies.}}</ref> Ova organizacija nastoji da obezbedi podizanje [[Животни стандард|životnog standarda]] i nivo [[Образовање|obrazovanja]] kroz održiv [[Економски раст|ekonomski rast]] i da podstakne cilj zajedništva i poštovanje interesa svih zemalja sa obe strane [[Пацифик|Pacifika]]. Ima za cilj da APEC ekonomijama omogući istraživanje novih tržišnih mogućnosti za [[izvoz]] [[Природни ресурси|prirodnih resursa]] kao što su [[Гас|gas]]. Da podstaknu strane [[investicija|investicije]] u svoje zemlje i sl. Članice ove organizacije čine 40% od ukupne [[Светска популација|svetske populacije]], 54% svetskog [[Бруто друштвени производ|bruto društvenog proizvoda]] i oko 44% svetske [[Трговина|trgovine]].<ref name="nav2">{{cite web|url=http://www.china-briefing.com/news/2013/10/07/the-importance-of-apec-to-china.html|title=The Importance of APEC to China|publisher=ChinaBriefing.com|accessdate=24. 12. 2013.}}</ref> Mesto održavanja sastanka menja se svake godine među zemljama članicama, podrazumeva se da gosti obuku [[nacionalna nošnja|nacionalni kostim]] zemlje domaćina. Na sastanak dolaze [[Влада|predsednici vlada]] zemalja članica, izuzev [[Република Кина|Republike Kine]] koja šalje [[List of Chinese Taipei Representatives to APEC|izaslanika u rangu ministra]],<ref>[http://www.chinapost.com.tw/taiwan/national/national-news/2013/08/27/387427/Conditions-not.htm Conditions not right for APEC attendance: Ma]. The China Post (27 August 2013). Retrieved 12 April 2014.</ref> obično zaduženog za ekonomska pitanja.<ref name="nav3">{{cite web|url=http://www.china-briefing.com/news/2013/10/07/the-importance-of-apec-to-china.html|title=Conditions not right for APEC attendance: Ma|publisher=Chinapost.com|accessdate=24. 12. 2013.}}</ref> Sa sedištem u [[Singapur]]u,<ref>{{cite journal |url= http://www.ncapec.org/docs/what_is_apec.pdf | quote = The APEC Secretariat is based in Singapore. The Secretariat is staffed by 20 diplomats seconded from APEC member economies and by 20 local staff.|title=What is APEC and what can it do for business?}}</ref> APEC je prepoznat kao jedan od najviših multilateralnih blokova i najstarijih foruma u ​​azijsko-pacifičkom regionu<ref>{{cite web |last1= Chu |first1= Shulong |title= The East Asia Summit: Looking for an Identity |url= https://www.brookings.edu/opinions/the-east-asia-summit-looking-for-an-identity/ |website= Brookings |date=1 February 2017|quote = APEC (Asia-Pacific Economic Cooperation) is the oldest such forum and is generally recognized as the highest-level multilateral process in Asia-Pacific.}}</ref> i ima značajan globalni uticaj.<ref>{{cite web |title= Achievements and Benefits |url= https://www.apec.org/About-Us/About-APEC/Achievements-and-Benefits |website= apec.org }}</ref><ref>{{cite news |title= How Could The 2016 APEC Forum Affect The World Economy? – FXCM |url= https://www.fxcm.com/insights/2016-apec-forum-affect-world-economy/ |work= FXCM Insights |date= 9 January 2017 |access-date= 16 September 2018 |archive-url= https://web.archive.org/web/20180916201924/https://www.fxcm.com/insights/2016-apec-forum-affect-world-economy/ |archive-date= 16 September 2018 |url-status= dead |quote = The Asia-Pacific Economic Cooperation (APEC) forum represents a potentially large-scale trade area that, when functioning in a concerted manner, could in the future work to shift the axis of global manufacturing and trade away from the North Atlantic–European region toward the Pacific. [...] But the future of the bloc, which represents more than 50% of the world's GDP, may be in suspense.}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Parreñas |first1= Julius Caesar |title= ASEAN and Asia‐Pacific economic cooperation |journal= The Pacific Review |volume= 11 |issue= 2 |pages= 233–248 |doi= 10.1080/09512749808719255 |date= January 1998}}</ref><ref>{{cite journal |url= https://www.anzam.org/wp-content/uploads/pdf-manager/2336_BAMBER_GREG_AMI-13.PDF | title = What Context does the Asia-Pacific Economic Cooperation Forum (APEC)Provide for Employment Relations? | quote = APEC represents the most dynamic economic region in the world, having generated nearly 70 per cent of global economic growth in its first 10 years [...]. }}</ref> APEC ima tri zvanična posmatrača: sekretarijat [[Association of Southeast Asian Nations|Asocijacije zemalja jugoistočne Azije]],<ref name="Pronounce">{{cite web|title=How do you say ASEAN?|url=https://pronounce.voanews.com/phrasedetail.php?name=ASEAN|website=Voice of America Pronunciation Guide|publisher=VOA|access-date=31 January 2020|archive-date=26 July 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200726093607/https://pronounce.voanews.com/phrasedetail.php?name=ASEAN|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.loc.gov/nls/other/ABC.html |title=NLS/BPH: Other Writings, The ABC Book, A Pronunciation Guide |website=[[Library of Congress]] |date=8 May 2006 |access-date=12 January 2009| archive-url= https://web.archive.org/web/20090112114625/http://www.loc.gov/nls/other/ABC.html| archive-date= 12 January 2009 | url-status=live}}</ref><ref>[http://www.asean.org/2833.htm Asean.org] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120302193843/http://www.asean.org/2833.htm |date=2 March 2012 }}, ASEAN-10: Meeting the Challenges, by Termsak Chalermpalanupap, [http://www.asean.org/ Asean.org] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110511153413/http://www.asean.org/ |date=11 May 2011 }}, ASEAN Secretariat official website. Retrieved 27 June 2008.</ref><ref>{{Citation |title=ASEAN Community in Figures (ACIF) 2012 |publisher=Association of Southeast Asian Nations |place=Jakarta |year=2012 |isbn=978-602-7643-22-2 |url=http://www.asean.org/images/2013/resources/publication/2013_ACIF_2012%20Mar.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20150904103519/http://www.asean.org/images/2013/resources/publication/2013_ACIF_2012%20Mar.pdf |archive-date=4 September 2015 }}</ref> [[Pacific Economic Cooperation Council|Savet za pacifičku ekonomsku saradnju]]<ref>{{Cite web|url=https://www.pecc.org/about/pecc-international-secretariat|title=PECC - PECC :: The Pacific Economic Cooperation Council - International Secretariat|website=www.pecc.org|language=en-GB|access-date=2018-09-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.pecc.org/pecc/205-member-updates/648-co-chairs-of-pecc-amb-tang-guoqiang-cncpec-and-amb-don-campbell-cancpec|title=PECC - Co-Chairs of PECC: Amb. Tang Guoqiang (CNCPEC) and Amb. Don Campbell (CANCPEC)}}</ref> i sekretarijat [[Pacific Islands Forum|Foruma pacifičkih ostrva]].<ref>{{cite web|url= http://www.apec.org/About-Us/How-APEC-Operates/APEC-Observers|title= Asia-Pacific Economic Cooperation -|website= apec.org|access-date= 12 November 2017}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.un.org/en/sections/member-states/intergovernmental-organizations/index.html |title=Intergovernmental and Other Organizations |website=[[United Nations]] |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20210610015003/https://www.un.org/en/about-us/intergovernmental-and-other-organizations |archive-date=10 June 2021}}</ref> Smatra se da je APEC-ova domaća privreda godine na prvom mestu pozvana za geografsko predstavljanje da prisustvuje sastancima [[G20]] u skladu sa smernicama G20.<ref>{{Cite web |url=https://www.g20foundation.org/g20/invitees-and-international-organizations|title = Invitees and International Organizations &#124; G20 Foundation}}</ref><ref>{{cite web |url= http://vietnamembassy-usa.org/news/2017/02/deputy-pm-meets-us-state-secretary-g20-meeting-sidelines |title= Deputy PM meets US State Secretary on G20 meeting sidelines – Embassy of the Socialist Republic of Vietnam in the United States |website= vietnamembassy-usa.org|access-date= 12 November 2017}} </ref> == Moguće proširenje == [[File:APEC enlargement.svg|thumb|right|upright=1.6|{{Legend|#22b14c|Trenutni članovi}}{{Legend|#b5e61d|Najavljeno interesovanje za članstvo}}]] Indija je zatražila članstvo u APEC-u i dobila je početnu podršku od Sjedinjenih Država, Japana,<ref>{{cite news |url=http://www.theaustralian.news.com.au/story/0,20867,21046591-2702,00.html |title=APEC 'too busy' for free trade deal, says Canberra |publisher=Theaustralian.news.com.au |date=12 January 2007 |access-date=4 November 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080102085630/http://www.theaustralian.news.com.au/story/0,20867,21046591-2702,00.html |archive-date=2 January 2008 |url-status=dead }}</ref> Australije i Papue Nove Gvineje.<ref>{{Cite web|url=http://pib.nic.in/newsite/PrintRelease.aspx?relid=144616|title=Media Statement by the President of India upon the conclusion of his state visit to Papua New Guinea and New Zealand en route from Auckland to New Delhi|website=pib.nic.in|access-date=8 October 2016}}</ref> Zvaničnici su odlučili da ne dozvole pridruživanje Indiji iz različitih razloga, uključujući i činjenicu da se Indija ne graniči sa [[Pacific Ocean|Tihim okeanom]], što sve sadašnje članice imaju zajedničko.<ref>{{cite web|url=http://afp.google.com/article/ALeqM5hZoirSNiHlYD3ZRa5JhKVsPbnKrA |title=AFP: West worried India would tip APEC power balance: official |agency=Agence France-Presse |date=6 September 2007 |access-date=4 November 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20111105084407/http://afp.google.com/article/ALeqM5hZoirSNiHlYD3ZRa5JhKVsPbnKrA |archive-date=5 November 2011 }}</ref> Međutim, Indija je prvi put pozvana da bude posmatrač u novembru 2011. godine.<ref>{{cite web| url=https://www.yahoo.com/news/clinton-urges-india-expand-influence-093840435.html| title=Clinton urges India to expand influence| first=Matthew| last=Lee| agency=[[Associated Press]]| date=20 July 2011| archive-url=https://web.archive.org/web/20150224145655/http://news.yahoo.com/clinton-urges-india-expand-influence-093840435.html| archive-date=24 February 2015| url-status=live}}</ref> Bangladeš,<ref name="applicants"/> Pakistan,<ref name="applicants"/> Šri Lanka,<ref name="applicants"/> [[Makao]],<ref name="applicants"/> Mongolija,<ref name="applicants">{{cite web|url=http://www.macaudailytimes.com.mo/macau/23904-negotiations-APEC-membership.html|archive-url=https://archive.today/20130221050503/http://www.macaudailytimes.com.mo/macau/23904-negotiations-APEC-membership.html|url-status=dead|title=MACAU DAILY TIMES – No negotiations on APEC membership|date=21 February 2013|archive-date=21 February 2013|access-date=12 November 2017}}</ref> Laos,<ref name="applicants"/> Kambodža,<ref>{{cite web|url=http://www.india-voice.com/joomla/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=50|title=India Voice – India will have to wait for APEC membership|first=Neena|last=Bhandari|website=india-voice.com|access-date=12 November 2017|archive-date=13 November 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171113070622/http://www.india-voice.com/joomla/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=50|url-status=dead}}</ref> Kostarika,<ref name=aq>{{cite news |first=Alex|last=Leff|title=Costa Rica Inches Toward Coveted APEC Membership |url=http://www.americasquarterly.org/node/2600 |work=[[Americas Quarterly]] |date=22 June 2011 |access-date=22 June 2011}}</ref> Kolumbija,<ref name=aq/><ref>{{cite web|url=http://www.dominicantoday.com/app/article.aspx?id=16917 |title=Peru, Colombia seek closer Central America, APEC trade ties – |publisher=Dominicantoday.com |date=29 August 2006 |access-date=4 November 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20071014062657/http://dominicantoday.com/app/article.aspx?id=16917 |archive-date=14 October 2007 }}</ref> Panama,<ref name=aq/> i Ekvador,<ref>{{cite web|url=http://english.people.com.cn/200410/08/eng20041008_159319.html |title=People's Daily Online – Ecuador seeks APEC accession in 2007 |work=People's Daily |date=8 October 2004 |access-date=4 November 2011}}</ref> su među desetak drugih ekonomija koje su se prijavile za članstvo u APEC-u. Kolumbija je podnela zahtev za članstvo u APEC-u još 1995. godine, ali je njena ponuda zaustavljena pošto je organizacija prestala da prima nove članove od 1993. do 1996. godine,<ref>{{cite web|url=http://english.people.com.cn/200609/06/eng20060906_300141.html |title=People's Daily Online – Colombia seeks APEC membership in 2007: FM |work=People's Daily |date=6 September 2006 |access-date=4 November 2011}}</ref> a moratorijum je dodatno produžen do 2007. zbog [[1997 Asian Financial Crisis|Azijske finansijske krize 1997.]] godine. [[Guam]] je takođe aktivno tražio odvojeno članstvo, navodeći primer Hongkonga, ali se tom zahtevu protive Sjedinjene Države, koje trenutno predstavljaju Guam. == Olakšavanje poslovanja == Kao regionalna organizacija, APEC je uvek igrao vodeću ulogu u oblasti reformskih inicijativa u oblasti olakšavanja poslovanja. Akcioni plan APEC-a za olakšice trgovine (TFAPI) doprineo je smanjenju troškova poslovnih transakcija u regionu od 6% između 2002. i 2006. Prema projekcijama APEC-a, troškovi obavljanja poslovnih transakcija biće smanjeni za još 5% između 2007. i 2010. U tom cilju, usvojen je novi Akcioni plan za olakšice trgovine. Prema izveštaju istraživanja iz 2008. koji je objavila [[Svetska banka]] kao deo svog Projekta o troškovima trgovine i olakšicama, povećanje transparentnosti u trgovinskom sistemu regiona je od ključnog značaja ako APEC želi da ispuni svoje Bogorske ciljeve.<ref>[http://econ.worldbank.org/external/default/main?menuPK=1697684&pagePK=64168176&piPK=64168140&theSitePK=1697658 "Transparency Reform Could Raise Trade by $148 Billion in APEC"] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080530045149/http://econ.worldbank.org/external/default/main?menuPK=1697684&pagePK=64168176&piPK=64168140&theSitePK=1697658 |date=30 May 2008 }} [[John S. Wilson (economist)|John S. Wilson]] & Benjamin Taylor; Trade Facilitation Reform Research Brief, The World Bank. 2008.</ref> [[APEC Business Travel Card|APEC posnova putna karta]], [[travel document|putna isprava]] za poslovna putovanja bez vize u regionu, jedna je od konkretnih mera za olakšavanje poslovanja. U maju 2010. Rusija se pridružila šemi i tako zaokružila krug.<ref>{{Cite web|title = Russia joins the APEC Business Travel Card Scheme|url = http://apec.org/Press/News-Releases/2010/0529_russia_abtc.aspx|website = apec.org|access-date = 5 August 2015|date = 29 May 2010|location = Sapporo}}</ref> == Reference == {{reflist|}} == Literatura == {{refbegin|}} * {{cite journal |last=Fazzone |first=Patrick B. |year=2012 |title=The Trans-Pacific Partnership—Towards a Free Trade Agreement of Asia Pacific? |journal=Georgetown Journal of International Law |volume=43 |issue=3 |pages=695–743 |issn=1550-5200 }} * {{cite journal |last=Alkan |first=Abdulkadir |year=2014 |title=APEC 2014: Better diplomatic ties for better economic relations |journal=Daily Sabah |url=http://www.dailysabah.com/asia/2014/11/15/apec-2014-better-diplomatic-ties-for-better-economic-relations}} {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Commons category|Asia-Pacific Economic Cooperation}} * [http://www.apec.org/ Asia-Pacific Economic Cooperation] * [https://web.archive.org/web/20070921042543/http://digital.library.unt.edu/govdocs/crs/search.tkl?q=apec&search_crit=title&search=Search&date1=Anytime&date2=Anytime&type=form Congressional Research Service (CRS) Reports regarding APEC] {{normativna kontrola-lat}} [[Категорија:Економија]] ppejdmnjy0px2q5aes12x7cv0z5acer 0 883055 25121096 9373223 2022-07-24T13:07:36Z Innerstream 286026 wikitext text/x-wiki {{Chembox-lat | Watchedfields = | verifiedrevid = | Name = Farinomalein | ImageFile = Farinomalein.svg | ImageSize = | ImageAlt = | ImageCaption = | ImageFile1 = | ImageSize1 = | ImageAlt1 = | ImageCaption1 = | ImageFile2 = | ImageSize2 = | ImageAlt2 = | ImageCaption2 = | ImageFile3 = | ImageSize3 = | ImageAlt3 = | ImageCaption3 = | ImageFile4 = | ImageSize4 = | ImageAlt4 = | ImageCaption4 = | ImageFileL1 = | ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|}} | ImageSizeL1 = | ImageAltL1 = | ImageCaptionL1 = | ImageFileR1 = | ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|}} | ImageSizeR1 = | ImageAltR1 = | ImageCaptionR1 = | ImageFileL2 = | ImageFileL2_Ref = {{chemboximage|correct|}} | ImageSizeL2 = | ImageAltL2 = | ImageCaptionL2 = | ImageFileR2 = | ImageFileR2_Ref = {{chemboximage|correct|}} | ImageSizeR2 = | ImageAltR2 = | ImageCaptionR2 = | IUPACName = | IUPACName_hidden = yes | SystematicName = | OtherNames = | Section1 = {{Chembox Identifiers-lat | Abbreviations = | CASNo = 1175521-35-3 | CASNo_Comment = | CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}} | CASNos = | CASOther = | PubChem = 44254797 | PubChem_Ref = {{Pubchemcite|correct|Pubchem}} | PubChem_Comment = | PubChem5 = | PubChem5_Comment = | PubChemOther = | ChemSpiderID = 24674945 | ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}} | ChemSpiderID_Comment = | ChemSpiderID5 = | ChemSpiderIDOther = | EINECS = | EC-number = | EINECSCASNO = | UNNumber = | UNII = | UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}} | DrugBank = | KEGG = | KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}} | MeSHName = | ChEBI = 718704 | ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEMBL = | ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | RTECS = | ATCvet = | ATCCode_prefix = | ATCCode_suffix = | ATC_Supplemental = | SMILES = CC(C)C1=CC(=O)N(CCC(=O)O)C1=O | InChI = | StdInChI = 1S/C10H13NO4/c1-6(2)7-5-8(12)11(10(7)15)4-3-9(13)14/h5-6H,3-4H2,1-2H3,(H,13,14) | StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChIKey = UWAZSQUZHSRNTR-UHFFFAOYSA-N | StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | Beilstein = | Gmelin = | 3DMet = }} | Section2 = {{Chembox Properties-lat |C=10 |H=13 |N=1 |O=4 | MolarMass = 211,215 | Appearance = | Density = | MeltingPt = | Melting_notes = | BoilingPt = | Boiling_notes = | LogP = | VaporPressure = | HenryConstant = | AtmosphericOHRateConstant = | pKa = | pKb = | Solubility = | SolubleOther = | Solvent = | Sheet Resistance = | Methacrylate Equiv Wt = | Bulk Conductivity = }} | Section3 = {{Chembox Structure-lat | CrystalStruct = | Coordination = | MolShape = }} | Section4 = {{Chembox Thermochemistry-lat | DeltaHc = | DeltaHf = | Entropy = | HeatCapacity = }} | Section5 = {{Chembox Pharmacology-lat | AdminRoutes = | Bioavail = | Metabolism = | HalfLife = | ProteinBound = | Excretion = | Legal_status = | Legal_US = | Legal_UK = | Legal_AU = | Legal_CA = | PregCat = | PregCat_AU = | PregCat_US = }} | Section6 = {{Chembox Explosive-lat | ShockSens = | FrictionSens = | ExplosiveV = | REFactor = }} | Section7 = {{Chembox Hazards-lat | ExternalMSDS = | EUClass = | EUIndex = | MainHazards = | NFPA-H = | NFPA-F = | NFPA-R = | NFPA-O = | RPhrases = | SPhrases = | RSPhrases = | FlashPt = | Autoignition = | ExploLimits = | LD50 = | PEL = }} | Section8 = {{Chembox Related-lat | OtherAnions = | OtherCations = | OtherFunctn = | Function = | OtherCpds = }} }} '''Farinomalein''' je [[organsko jedinjenje]], koje sadrži 10 [[atom]]a [[ugljenik]]a i ima [[Молекулска маса|molekulsku masu]] od 211,215 [[Јединица атомске масе|-{''Da''}-]]. == Osobine == {| class="wikitable sortable" |- ! Osobina !! Vrednost |- | [[Водонична веза|Broj akceptora vodonika]] || 4 |- | [[Водонична веза|Broj donora vodonika]] || 1 |- | [[Геометрија молекула|Broj rotacionih veza]] || 4 |- | [[Particioni koeficijent]]<ref>{{cite doi/10.1021/jp980230o|noedit}}</ref> (-{''ALogP'')}- || 0,7 |- | [[Rastvorljivost]]<ref>{{cite pmid|11749573|noedit}}</ref> (-{''logS'', log(''mol/L''}-)) || -1,5 |- | [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]<ref>{{cite pmid|11020286|noedit}}</ref> (-{''PSA''}-, [[Ангстрем (јединица)|''Å''<sup>2</sup>]]) || 74,7 |} == Reference == {{reflist|2}} == Literatura == {{refbegin}} * {{Clayden1st}} * {{March6th}} * {{Katritzky2nd}} {{refend}} == Spoljašnje veze == {{Portal-lat|Hemija}} {{Commonscat-lat|Farinomalein}} * {{PubChemInCheKey|UWAZSQUZHSRNTR-UHFFFAOYSA-N|Farinomalein}} [[Категорија:Карбоксилне киселине‎]] [[Категорија:Ацетамиди]] [[Категорија:Имиди]] [[Категорија:Малеимиди]] b5ea5f54y7o31ftg1e2u87f3rtr4f4k 0 913141 25122033 24512022 2022-07-25T09:59:51Z FMSky 281213 same in better quality ([[Commons:Commons:GlobalReplace|GlobalReplace v0.6.5]]) wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Ксенија Петровић Његош, црногорска кнегиња | слика = Princess Xenia of Montenegro.JPG | опис_слике = принцеза Ксенија од Црне Горе | пуно_име = Ксенија Петровић Његош | датум_рођења = {{Датум рођења|1881|4|22}} | место_рођења = [[Цетиње]] | држава_рођења = [[Књажевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1960|3|10|1881|4|22}} | место_смрти = [[Париз]] | држава_смрти = [[Француска]] | сахрањен = | функција = | владавина = | претходник = <!-- nema na wikipodacima --> | наследник = <!-- nema na wikipodacima --> | династија = [[Петровићи Његоши|Петровић Његош]] | отац = [[Никола I Петровић]] | мајка = [[Милена Петровић Његош|Милена Вукотић]] | супружник = нема | деца = нема | потпис = Potpis princeze Ksenije.jpg }} [[Датотека:Nicolas i family.jpg|мини|десно|250п|Kнегиња Ксенија са породицом, у изгнанству<br>''први ред, седе'': [[краљ Никола]] и [[краљица Милена]]<br>''други ред, стоје, слева надесно'': принцеза [[Вјера Петровић Његош|Вjера]], принцеза Ксенија, принцеза [[Јута од Мекленбурга|Милица]], жена књаза Данила, [[Лазар Мијушковић]], председник Савета, и принц [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило]], у Лиону (Француска) 1916. године]] '''Ксенија Петровић Његош''' ([[Цетиње]], [[22. април]] [[1881]]. — [[Париз]], [[10. март]] [[1960]]) била је црногорска кнегиња, ћерка краља [[Никола I Петровић|Николе Петровића Његоша]] и [[Милена Петровић Његош|Милене Петровић]]. Била је њихово десето дете и осма кћи. Није била удата, нити је иза себе оставила потомке.<ref name="kolektiv">{{cite web |last1=Radinović |first1=Marija |title=Ksenija Petrović Njegoš: Velika crnogorska princeza koja je IZGORJELA ZA DOMOVINOM |url=http://kolektiv.me/118871/ksenija-petrovic-njegos-velika-crnogorska-princeza-koja-je-izgorjela-za-domovinom |website=Kolektiv |accessdate=22. 1. 2019 |archive-date=23. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190123010203/http://kolektiv.me/118871/ksenija-petrovic-njegos-velika-crnogorska-princeza-koja-je-izgorjela-za-domovinom |url-status=dead }}</ref> Остала је упамћена и као прва жена на Балкану која је возила аутомобил, али и прва принцеза која се бавила [[Фотографија|фотографијом]].<ref name="Краљевина">{{cite web |title=Ксенија Петровић, тужна принцеза |url=http://kraljevina.rs/ksenija-petrovic-tuzna-princeza/ |website=Краљевина |accessdate=22. 1. 2019}}</ref> == Биографија == Kнегиња Ксенија Петровић Његош рођена је на Цетињу, као осма ћерка и десето од дванаесторо деце црногорског краља Николе и краљице Милене. Кумовао јој је у то време тек крунисани руски цар [[Александар III Александрович|Александар III]]. Међутим, то кумство јој није дало привилегију да се, као старије сестре, школује у [[Смољни институт|институту у Смољном]]. Наиме, баш у то време десио се један инцидент са принцезом Јеленом на руском двору. На једном балу 1890. због ње су се сукобили [[Карл Манерхајм]], будући фински премијер и [[Арсен Карађорђевић]], брат кнеза [[Петар I Карађорђевић|Петра Карађорђевића]] и девер најстарије Јеленине сестре Зорке. Посвађали су се око плеса са принцезом Јеленом, што се окончано [[Двобој|двобојем]] у којем је Финац био тешко рањен. Јелену су од тада почели попреко гледати чак и у руској царској кући и она је ускоро морала да напусти [[Петроград]] и вратити се на Цетиње.<ref>{{cite news |last1=Simonović |first1=B. |title=Jelena, kraljica milosrđa |url=https://arhiva.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/680345/Jelena-kraljica-milosrdja |accessdate=31. 3. 2020 |work=vesti-online |date=26. 12. 2017}}</ref> Због тога је одлучено да, уместо у Русији, Ксенија и најмлађа Вјера наставе образовање на Цетињу. Савременици су Ксенију доживљавали као изузетно образовану, достојанствену, принципијелну, карактерну и одважну особу.<ref name="kolektiv" /> Она сама користила је сваку прилику да отпутује у иностранство да би усавршавала језике.{{sfn|Vičević|2012|p=232}} === Просци === Принцеза Ксенија се, упркос лепоти и великом броју удварача, никада није удала. Било је то помало чудно, посебно за то време, а и због чињенице да се црногорска династија, управо захваљујући ћеркама, ородила са многим краљевским породицама Европе: принцеза [[Зорка Карађорђевић|Зорка]] је била супруга краља [[Петар Први Карађорђевић|Петра Првог Карађорђевића]], принцеза [[Краљица Јелена|Јелена]] је удајом за [[Виторио Емануеле III Савојски|Виториа Емануела III Савојског]] постала италијанска краљица, принцеза [[Милица Николајевна|Милица]] и принцеза [[Анастасија Стана Николајевна|Анастасија]] биле су удате за руске велике кнежеве [[Петар Николајевич Романов|Петра]] и [[Николај Николајевич Романов|Николаја Николајевича Романова]], а принцеза [[Ана од Батенберга|Ана]] за кнеза [[Франц Јосиф од Батенберга|Франца Јосифа од Батенберга]], брата бугарског кнеза [[Александар I Батенберг|Александра I Батенберга]]. Према новинским и другим изворима из тог времена, за брак са принцезом Ксенијом били су заинтересовани многи угледни краљевићи тог доба, међу којима су били српски краљ [[Александар Обреновић]], грчки принчеви [[Никола од Грчке и Данске|Никола]], [[Ђорђе од Грчке и Данске|Ђорђе]] и [[Андреј од Грчке и Данске|Андреј]] и бугарски кнез [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанд]]. Од девет ћерки, краљ Никола није успео добро да уда само [[Вјера Петровић Његош|Вјеру]], а принцеза Ксенија је својом вољом остала неудата. Приче о вечитој удавачи, принцези Ксенији од Црне Горе, чуле су се у целој тадашњој Европи, али историјски извори наводе да за особу њеног карактера и духовне снаге такав избор није био нимало чудан.<ref name="kolektiv" /> === Ратне године === [[Датотека:Cetinje palace.jpg|250px|мини|лево|Дворац краља Николе на Цетињу]] [[Датотека:Cetinje, palazzo di re nicola, 03.JPG|250px|мини|лево|Соба једне од принцеза на Двору]] Током ратне 1915, како се може закључити из њених писама, принцеза Ксенија једно време није боравила у Црној Гори али је, како се у једном од њих наводи, после [[Ускрс|Ускрса]] те године намеравала да се врати на Цетиње и вратила се.{{sfn|Vičević|2012|p=226}} Током ратних година она обавља послова техничке природе, неопходних Двору,{{sfn|Vičević|2012|p=226}} као и послове хуманитарног карактера, попут одабира одеће која је у виду помоћи стизала из [[Сједињене Америчке Државе|Америк]]е.{{sfn|Vičević|2012|p=227}} Она води бригу о трошковима, организује израду пољских кревета, набавља платно... Како се из писама види, кревети су вероватно били потребни за смештај избеглица из Босне и Херцеговине.{{sfn|Vičević|2012|p=229}} За избјеглице из Босне и Херцеговине, у циљу обезбеђивања неопходних средстава, она планира организовање лутрије уз помоћ виђенијих жена на Цетињу.{{sfn|Vičević|2012|p=240}} === Живот у изгнанству === Принцеза Ксенија је 19. јануара 1916. године са породицом отишла у егзил и никада се више, током живота, није вратила у Црну гору. Породица Петровић Његош избегла је из Црне Горе у [[Бриндизи]] у Италији.{{sfn|Vičević|2012|p=226}} Краљ Никола је из Италије отпутовао за Француску, у [[Лион]], а затим га је француска влада преселила у [[Бордо]]. У мају је прешао у [[Париз|париско]] предграђе [[Неји на Сени]],{{sfn|Mitrović|2007|p=162}}. Ксенија је остала уз оца све до његове смрти, 2. марта 1921. године. У то доба била је његова десна рука, главни политички саветник, најсавеснији секретар и стуб црногорске монархије у егзилу. Оно што је било карактеристично за њу био је огроман патриотизам и учешће у унутрашњој и спољној политици државе, што се не може рећи за осталу децу краља Николе, посебно синове који нису имали таленат, а ни вољу да се баве тим послом. Краљу је било изузетно стало до Ксенијиног мишљења, толико да јој је често препуштао доношење важних државних одлука,{{sfn|Vičević|2012|p=227}} о чему можда довољно говори и податак да ју је звао „Велика”.<ref name="kolektiv" /> У озбиљној и тешкој ратној атмосфери, поред војних, државних, дипломатских и других важних послова, Ксенија је Двору обављала и дневне техничке послове, занемарујући свој положај принцезе ради опште користи.{{sfn|Vičević|2012|p=228}} === Послератни период === [[Датотека:1914-Nicola-I-of-Montenegro-and-family.jpg|250px|мини|десно|Принцеза Ксенија (сасвим лево) са родитељима и сестром Вјером у [[Неји на Сени|Нејиу на Сени]]]] По завршетку рата принцеза Ксенија била је ангажована у многим хуманитарним црногорским друштвима, која су се тада оснивала у Француској. На различите начине помагала је Црној Гори, заробљеним војним лицима, избеглицама, женама и деци. Ни у једном од ових друштава њена улога није била само почасна, већ саветодавна и организациона. Била је свесрдно ангажована на прибављању, одабиру и паковању бројне и разноврсне робе, намирница и одеће.{{sfn|Vičević|2012|p=228}} Обзиром на ситуацију у којој је краљ Никола свргнут с власти, Ксенијино материјално стање бивало је све лошије. После смрти родитеља са сестром Вјером је, како би обезбедиле егзистенцију, једно кратко време обављала и дактилографске послове у једној фабрици.{{sfn|Vičević|2012|p=228}} Временом је Ксенија остала скоро сама, после смрти свих чланова породице. Једино ју је надживела сестра Ана, која је живела у Швајцарској и умрла 1971.{{напомена|Принц Мирко умро је 1918, краљ Никола 1921, краљица Милена 1923, сестра Вјера 1927, најмлађи брат Петар 1932, сестра Анастасија 1935, брат престолонаследник Данило 1939, сестра Јелена, италијанска краљица 1947. и сестра Милица 1951)}} Повремено је продавала или залагала своју скромну преосталу покретну или непокретну имовину, у покушајима да савлада непоправљиве финансијске проблеме. Делимичну надокнаду, у форми ренте, примала је од [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], али јој је то нова власт после 1945. године укинула. Упорно се борила за свој правно утемељен статус члана црногорске династије, никада не прихватајући понуђене износе у форми помоћи.{{напомена| Када је 1927. било одлучено да јој се исплаћује 2000 швајцарских франака месечно, а од 1929. ова сума повећана на 3000, није прихватила да се ово сматра дугорочном исплатом надокнаде за одузету јој имовину у Црној Гори. Поједине личне предмете Петровића италијанска краљица Јелена успела је делимично да повратити преко свог курира који је долазио на Цетиње.}}{{sfn|Vičević|2012|p=229}} О ренти и правном и праведном третирању њеног статуса као члана црногорске династије Петровић Његош преговарала је и са властима [[СФРЈ]], али је и даље одбијала новац у виду помоћи, упркос лошем финансијском стању.{{напомена|Њено финансијско стање 1955. године било је следеће: поседовала је вилу у [[Антиб|Антибу]], вредности око 7-8 милиона франака, на коју је хипотека била преко 2,5 милиона,а први рок исплате у јулу 1956. године. Приватни дуг био је 300 хиљада франака, дуг снабдевачима 100 хиљада франака, а залог за заложену робу 300 хиљада франака.}}{{sfn|Vičević|2012|p=230}} === Старост и смрт === До краја живота принципијелно се залагала за свој статус, без обзира што јој је компромисно прихватање појединачних нуђених решења могло поправити животне услове, који су били ванредно тешки.{{sfn|Vičević|2012|p=230}} Умрла је 10. марта 1960. године у Паризу, у 78. години.<ref name="Cafe del Montenegro" /> Сахрањена је у Руској православној цркви у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], поред сестара Милице и Анастасије и њихових мужева.<ref name="kolektiv" /> Њени земни остаци, заједно са земним остацима црногорског владарског пара и принцезе Вјере, пренети су у Црну Гору 1. октобра 1989. године сахрањени у [[Дворска црква на Ћипуру|Дворској капели на Ћипуру]].<ref name="Narodni muzej Crne Gore">{{cite web |title=MUZEJ KRALJA NIKOLE |url=http://www.mnmuseum.org/MKNmn.htm |website=Zvanična prezentacija |publisher=Narodni muzej Crne Gore |accessdate=31. 3. 2020 |archive-date=02. 02. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180202014708/http://www.mnmuseum.org/MKNmn.htm |url-status=dead }}</ref> == Мајстор фотографије и возач == [[Датотека:Medieval silver belt of Princess Xenia Petrović-Njegoš.jpg|мини|десно|Сребрни појас принцезе Ксеније Петровић Његош. Претходно део Музеја Јоце Вујића, данас у Удружењу „[[Адлигат]]" у Београду.]] Принцеза Ксенија стала је упамћена и као прва жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] која је возила аутомобил, али и прва принцеза која се бавила [[Фотографија|фотографијом]]. Фотографије које су остале иза ње представљају драгоцено сведочанство о Црној Гори с почетка 20. века и осликавају живот и трагедију ње и њене породице и државе Црне Горе. [[Фотоапарат]] је увек носила са собом и тако бележила драматичне историјске тренутке времена у коме је живела. Фотографисала је портрете породице, свакодневни живот људи, пејзаже... Често је фотографисала оца, чак и у најинтимнијим тренуцима. Била је и чланица Бечкога друштва за фотографију. Упамћена је и као прва жена возач не само у Црној Гори, већ и на Балкану. Возила је аутомобил марке [[FIAT|фиат 1100]] који је на поклон добила од сестре Јелене.<ref name="Cafe del Montenegro">{{cite news |last1=Kapičić |first1=Anđa |title=Ksenija Petrović Njegoš majstor fotografije i prva žena vozač na Balkanu |url=https://www.cdm.me/kultura/ksenija-petrovic-njegos-majstor-fotografije-i-prva-zena-vozac-na-balkanu/ |accessdate=31. 3. 2020 |work=Cafe del Montenegro |date=11. 4. 2019}}</ref> == Почасти == Године 1994. црногорска позоришна редитељка [[Радмила Војводић|Радмиле Војводић]], у копродукцији [[Краљевско позориште Зетски дом|Краљевског позоришта Зетски дом]] поставила је на сцену позоришну представу „Принцеза Ксенија од Црне Горе”.<ref name="Vojvodić">{{cite book |last1=Vojvodić |first1=Radmila |title=Princeza Ksenija od Crne Gore (1) |date=1994 |location=Cetinje |url=https://www.montenegrina.net/pages/pages1/film/princeza_ksenija_r_vojvodic.htm |accessdate=31. 3. 2020}}</ref><ref>{{cite book |last1=Vojvodić |first1=Radmila |title=Princeza Ksenija od Crne Gore (2) |date=1994 |location=Cetinje |url=https://www.montenegrina.net/pages/pages1/film/princeza_ksenija2_r_vojvodic.htm |accessdate=31. 3. 2020}}</ref> Представа је премијерно изведена 10. фебруара 1994. године на Цетињу, а 5. октобра 1997. у Подгорици. Принцезу Ксенију у млађим годинама играла је црногорска глумица [[Варја Ђукић]], а у старости [[Мира Ступица]].<ref>{{cite web |title=PRINCEZA KSENIJA OD CRNE GORE |url=http://cnp.me/predstave-item/princeza-ksenija-od-crne-gore/ |website=Zvanična prezentacija |publisher=Crnogorsko narodno pozorište |accessdate=31. 3. 2020}}</ref> Акценат у представи стављен је на патњу породице Петровић Његош у изгнанству, а посебно на оно што је Ксенија осећала, мислила и радила у таквој ситуацији.<ref name="Vojvodić" /> == Породично стабло == {{Породично стабло |име = Ксенија Петровић Његош |style=font-size: 90%; line-height: 110%; |border=1 |boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0; |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |boxstyle_5=background-color: #9fe; |1= 1. '''Ксенија Петровић Његош''' |2= 2. [[Никола I Петровић]] |3= 3. [[Милена Петровић Његош]] }} == Породица == [[Датотека:Kralj i kraljica u krugu sire familije.jpg|мини|десно|280п|Крунисање [[Никола I Петровић Његош|краља Николе]] - краљ Никола са супругом, синовима, ћеркама, унуцима, зетовима и снајом (28. август 1910)<br>''задњи ред, стоје:'' [[Петар Николајевич Романов|Петар Николајевич]] (супруг принцезе Милице), [[Франц Јосиф од Батенберга]] (супруг принцезе Ане), принцеза [[Вјера Петровић Његош|Вјера]], принцеза Ксенија, престолонаследник [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило]], принц [[Мирко Петровић Његош (принц)|Мирко]], принц [[Петар Петровић Његош (принц)|Петар]].<br>''средњи ред, седе:'' [[Јута од Мекленбурга|Милица]] (Јута од Мекленбурга, супруга престолонаследника Данила), принцеза [[Ана од Батенберга|Ана]], принцеза [[Краљица Јелена|Јелена]], [[Милена Петровић Његош|краљица Милена]], краљ Никола, принцеза [[Милица Николајевна|Милица]], италијански краљ [[Виторио Емануеле III Савојски]], принцеза Наталија (супруга принца Мирка)<br>''предњи ред, седе:'' принцеза [[Јелена Карађорђевић|Јелена]] од Србије, Марина Петровна (ћерка Милице и Петра Николајевича), принц [[Александар I Карађорђевић|Александар]] од Србије]] === Родитељи === {| class="wikitable sortable" |- " !име!!слика!!датум рођења!!датум смрти |- | [[Никола I Петровић Његош]] || [[Датотека:King Nikola of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[19. октобар]] [[1841]]. || [[2. март]] [[1921]]. |- | [[Милена Петровић Његош]] || [[Датотека:Queen of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[4. мај]] [[1847]]. || [[16. март]] [[1923]]. |} === Браћа === {| class="wikitable sortable" |- " !име!!слика!!датум рођења!!датум смрти!!супружник |- | Принц [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило]] || [[Датотека:Crown Prince Danilo of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[29. јун]] [[1871]]. || [[24. септембар]] [[1939]]. || [[Јута од Мекленбурга]] |- | Принц [[Мирко Петровић Његош (принц)|Мирко]] || [[Датотека:Prince Mirko of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[17. април]] [[1879]]. || [[2. март]] [[1918]]. || [[Наталија Константиновић]], брак разведен |- | Принц [[Петар Петровић Његош (принц)|Петар]] || [[Датотека:Prince Peter of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[10. октобар]] [[1889]]. || [[7. мај]] [[1932]]. || [[Виолета Вегнер]] |} === Сестре === {| class="wikitable sortable" |- " !име!!слика!!датум рођења!!датум смрти!!супружник |- | [[Зорка Карађорђевић|Кнегиња Зорка]] || [[Датотека:Princess Zorka of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[23. децембар]] [[1864]].|| [[16. март]] [[1890]]. || краљ [[Петар I Карађорђевић|Петар I]] |- | [[Милица Николајевна|Велика кнегиња Милица]] || [[Датотека:Milica Nikolajevna.jpg|мини|50п]]|| [[26. јул]] [[1866]]. || [[5. септембар]] [[1951]]. || [[Петар Николајевич|Велики кнез Петар Николајевич]] |- | [[Анастасија Стана Николајевна|Велика кнегиња Анастасија]] || [[Датотека:Anasztaszija Nyikolajevna of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[4. јануар]] [[1868]]. || [[15. новембар]] [[1935]]. || [[Георг фон Лојхтенберг]]; [[Николај Николајевич Млађи|Велики кнез Николај Николајевич]] |- | [[Марија Петровић Његош|Принцеза Марија]] || || [[29. март]] [[1869]]. || [[7. мај]] [[1885]]. || звана Марица, умрла у младости |- | [[Јелена Савојска|Краљица Јелена]] || [[Датотека:Bundesarchiv Bild 102-00061, Elena von Montenegro (cropped).jpg|мини|50п]] || [[8. јануар]] [[1873]].|| [[28. новембар]] [[1952]]. || Краљ [[Виторио Емануеле III Савојски|Виторио Емануеле III]] |- | [[Ана од Батенберга|Принцеза Ана]] || [[Датотека:Princess Anna of Montenegro.jpg|мини|50п]]|| [[18. август]] [[1874]]. || [[22. април]] [[1971]]. || [[Франц Јозеф од Батенберга]] |- | Принцеза Софија || || [[2. мај]] [[1876]]. || [[14. јун]] [[1876]]. || умрла у детињству |- | [[Вјера Петровић Његош|Принцеза Вјера]] || || [[22. фебруар]] [[1887]]. || [[31. октобар]] [[1927]]. || није се удавала |} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|2}} == Литература == * {{cite journal |last1=Vičević |first1=Vesna |title=ŠEST PISAMA PRINCEZE KSENIJE |journal=Matica |date=2012 |volume=50 |pages=225-246 |url=http://www.maticacrnogorska.me/files/50/10%20vesna%20vicevic.pdf |accessdate=31. 3. 2020}} * {{Cite book| ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Serbia's Great War 1914-1918|year=2007|location=West Lafayette|publisher=Purdue University Press|url=https://books.google.rs/books?id=CI5Wm8771EYC}} * {{cite book |last1=Vojvodić |first1=Radmila |title=Princeza Ksenija od Crne Gore (1) |date=1994 |location=Cetinje |url=https://www.montenegrina.net/pages/pages1/film/princeza_ksenija_r_vojvodic.htm |accessdate=31. 3. 2020}} * {{cite book |last1=Vojvodić |first1=Radmila |title=Princeza Ksenija od Crne Gore (2) |date=1994 |location=Cetinje |url=https://www.montenegrina.net/pages/pages1/film/princeza_ksenija2_r_vojvodic.htm |accessdate=31. 3. 2020}} == Спољашњи извори == {{commonscat|Princess Xenia of Montenegro}} * {{cite journal |last1=Прелевић |first1=Ч. |title=Нови поглед на краља Николу |journal=Новости |date=22. 5. 2011 |url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:331439-Novi-pogled-na-kralja-Nikolu |accessdate=1. 4. 2020}} {{Петровићи Његоши}} {{DEFAULTSORT:Петровић, Ксенија}} {{Authority control}} {{портал бар|Биографија|Историја|Црна Гора}} [[Категорија:Рођени 1881.]] [[Категорија:Умрли 1960.]] [[Категорија:Црногорски фотографи]] [[Категорија:Црногорске принцезе]] [[Категорија:Петровићи Његоши|Ксенија]] [[Категорија:Цетињани]] adquswr1dxhtpjgcqv2747ve4k9ijbw 0 924698 25121760 24590006 2022-07-25T01:00:35Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Америчка тинејџерска комедија ситуације}} {{О страници|оригиналној серији из 2007. године|оживљену серију из 2021. године|Ај Карли (ТВ серија из 2021)}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Ај Карли | слика = ICarly logo.svg | величина_слике = | опис_слике = | оригинални_назив = -{iCarly}- | друго_име = | жанр = [[Комедија ситуације|тинејџерска комедија ситуације]] | формат = | творац = Ден Шнајдер | улоге = {{Plainlist| * [[Миранда Косгроув]] * [[Џенет Макарди]] * [[Нејтан Крес]] * [[Џери Трејнор]] * [[Ноа Манк]] }} | гласови = | писац = | сценарио = | режија = | композитор_музичке_теме = Мајкл Коркаран | музичка_тема = | уводна_тема = „Leave It All to Me” певају Миранда Косгроув и [[Дрејк Бел]] | композитор = | слоган = | земља = Сједињене Државе | локација = {{Plainlist| * -{Nickelodeon on Sunset}- * -{KTLA Studios}- }} | језик = енглески | број_сезона = 6 | број_епизода = 97 | време_трајања = 23 минута<br />(регуларна епизода) | лого = | главни_продуцент = | извршни_продуцент = Ден Шнајдер | продуцент = {{Plainlist| * Робин Вајнер<br />(супервизорски продуцент;<br />ко-извршни продуцент<br /> 5–6. сезона) * Џо Катанија * Брус Ренд Берман<br />(2–6. сезона) * Џејк Фероу<br />(5–6. сезона) * Мет Флекенштајн<br />(5–6. сезона) * Артуд Гредштајн<br />(5–6. сезона) }} | копродуцент = | уредник = | монтажер = | сценографија = | кинематографија = | камера = | продукција = {{Plainlist| * -{Schneider's Bakery}- * -{Nickelodeon Productions}- }} | производња = | дистрибуција = -{Viacom Media Networks}- | канал = | мрежа = -{[[Nickelodeon]]}- | формат_слике = -{1080i}- (16:9 -{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}-) | формат_тона = стерео | канал_премијерног_приказивања = | почетак_емитовања = {{датум почетка|2007|9|8}}<ref>{{cite web|last1=Sporman|first1=Sean|title=This Day in Television History – September 8th, 2007 – iCarly Debuts|url=http://www.wtvy.com/entertainment/4thdimension/headlines/This-Day-in-Television-History--September-8th-2007--iCarly-Debuts-325638311.html|website=WTVY.com|publisher=CBS|access-date=September 8, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150908194920/http://www.wtvy.com/entertainment/4thdimension/headlines/This-Day-in-Television-History--September-8th-2007--iCarly-Debuts-325638311.html|archive-date=September 8, 2015 |date=September 8, 2015}}</ref> | крај_емитовања = {{датум завршетка|2012|11|23}} | статус = | претходник = | наследник = ''[[Ај Карли (ТВ серија из 2021)|Ај Карли]]'' | сродно_приказивање = ''[[Сем и Кет]]'' | емитовање_у_Србији = да | канал2 = -{[[Nickelodeon (српски ТВ канал)|Nickelodeon]]}-, -{[[Netflix]]}-, -{[[Vavoom]]}-, -{[[HBO Go]]}- | формат_слике2 = | формат_тона2 = | канал_премијерног_приказивања2 = | почетак_емитовања2 = {{датум почетка|2013}} | крај_емитовања2 = | статус2 = | претходник2 = | наследник2 = | сродно_приказивање2 = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | статус3 = | претходник3 = | наследник3 = | сродно_приказивање3 = | емитовање_у_Црној_Гори = | канал4 = | формат_слике4 = | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = | почетак_емитовања4 = | крај_емитовања4 = | статус4 = | претходник4 = | наследник4 = | сродно_приказивање4 = | веб-сајт = http://www.nick.com/icarly/ | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Ај Карли''''' ({{јез-енг|iCarly}}) јест америчка [[Комедија ситуације|тинејџерска комедија ситуације]] чији је творац Ден Шнајдер која се емитовала на каналу -{[[Nickelodeon]]}- од 8. септембра 2007. до 23. новембра 2012. године. Главне улоге тумаче [[Миранда Косгроув]], [[Џенет Макарди]], [[Нејтан Крес]] и [[Џери Трејнор]] и говори причу о Карли Шеј, тинејџерки која је створила свој [[Стриминг телевизија|веб-шоу]] назван „Ај Карли” са својим најбољим пријатељима Сем Пакет и Фредијем Бенсоном у поткровљу стана у којем живе она и њен старији брат Спенсер Шеј. Како веб-шоу брзо постаје интернетски феномен, млади имају задатак да уравнотеже свој уобичајени тинејџерски живот са откаченим ситуацијама у које их повлачи њихова нова слава. Током првих пет сезона, серија је снимњена у студију -{Nickelodeon on Sunset}- пре него што је премештена у студио -{KTLA Studios}- у Холивуду за шесту и финалну сезону. Номинована је за [[Награда Еми|Еми]] за Најбољи дечји програм пет пута. Финале серије, „Ај збогом”, емитовано је 23. новембра 2012. Иако је серија добила помештан пријем критичара, постала је популарна код публике. Најгледанија епизода била је „Ај спасио сам ти живот”, која је емитована 18. јануара 2010. године, гледало је 11.2 милиона гледалаца; ово је други најгледанији програм у историји канала -{Nickelodeon}-. У децембру 2020. године, [[Ај Карли (ТВ серија из 2021)|оживљену серију]] је наручио -{[[Paramount+]]}- са Косгороувом, Кресом и Трејнором који се враћају.<ref name=":0">{{cite web|last1=Ausiello|first1=Michael|title=iCarly Revival Ordered at Paramount+ Streaming Service; Original Stars Miranda Cosgrove, Jerry Trainor and Nathan Kress Returning|url=https://tvline.com/2020/12/09/icarly-reboot-miranda-cosgrove-revival-paramount-plus/|work=TVLine|access-date=December 9, 2020}}</ref> У [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Република Српска|Републици Српској]] и [[Северна Македонија|Северној Македонији]], серија је премијерно приказана 2013. године на каналу [[Никелодион (Србија)|Никелодион]], синхронизована на [[српски језик]]. == Радња == Када Карли и њена најбоља пријатељица Сем импровизују комедију на школској талент-шоу [[Аудиција|аудицији]], технолошки талентовани Фреди је снима и објављује на мрежи а да их не обавести. Пошто су видели јаку хемију и зезање девојака, онлајн-публика тражи још и Ај Карли веб-пренос је уведен. Троје тинејџера сматрају да су њихови уобичајени адолесцентски животи бачени у петљу кад открију да су постали сензација на мрежи јер њихов шоу — који укључује такмичења у талентима, рецепте, решавање проблема и насумични плес — доноси међународна признања. Карли живи у [[Сијетл]]у са својим одраслим братом и старатељем Спенсером, а шоу продуцира у импровизованом студијском поткровљу на трећем спрату у њиховом стану. Њихов отац, Стивен Шеј, официр је [[Америчко ратно ваздухопловство|америчког ратног ваздухопловства]] стациониран на [[Подморница|подморници]] и често се спомиње, али се виђа само током финалне епизоде серије „Ај збогом”. Спољни снимци стамбене зграде Шејевих, Башвел плаза, дигитално су измењене слике зграде Истерн Каламбија у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]].<ref>{{cite web|last1=Bradley|first1=Bill|title=11 Things You Didn't Know About 'iCarly'|url=http://www.huffingtonpost.com/2014/11/23/icarly-trivia-facts_n_6196682.html|work=The Huffington Post|access-date=February 6, 2016|archive-date=November 15, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201115033934/https://www.huffpost.com/entry/icarly-trivia-facts_n_6196682|url-status=live}}</ref> == Ликови == === Главни ликови === * '''Карли Шеј''' је млада 15-годишњакиња која живи у апартману у граду [[Сијетл]] са својим старијим братом Спенсером. Најбољи пријатељи су јој Сем Пакет и Фреди Бенсон. Отац јој ради у Америчкој морнарици. Она је врло добар ђак. Највећи непријатељ јој је дечак по имену Невел Паперман. Карли има веб-шоу ''Ај Карли''. * '''Сем Пакет''' је Карлина најбоља пријатељица. Она јој је такође партнер у веб-шоу. Сем често мора у казну јер је врло неваљала, а најчешће је кажњава госпођа Брикс. Сем њу углавном назива Бриксица. Најчешће се Сем руга Фредију. Сем воли да једе, иако се то на њеном изгледу не види. Омиљена храна јој је шунка. Није само неваљала већ и помало насилна, увек спремна за тучу када треба да одбрани своје пријатеље, себе и шунку. Обожава такође и печену пилетину. Ступа у везу са Фредијем, иако га не подноси. * '''Фреди Бенсон''' је најбољи друг Карли и Сем. Он је технички продуцент ''Ај Карли''. Живи са својом превише заштитнички настројеном мамом, што је чини ''лудом'', Марисом Бенсон. Они живе преко пута Карли и Спенсера. Због тога често проводи време код њих, као и Сем. Дуго је био заљубљен у Карли. * '''Спенсер Шеј''' има 26 година, он је Карлин старији брат. Његов најбољи друг је Чарапко. Чарапко се није видео ни у једној епизоди. Он је на правни факултет ишао само 3 дана, одустао је зато што је желео да постане уметник. Направио је многа уметничка дела, која су мало чудна, али и добра. Такође, он има 2 светска рекорда. * '''Гиби Гибсон''' је дечак који иде у школу заједно са Карли, Сем и Фредијем. Тек у четвртој сезони постаје један од главних ликова. Он има девојку по имену Таша. Има и млађег брата, Гапија. * '''Ти-Бо''' је конобар у посластичарници. Он покушава продати своје крофне, киселе краставчиће, погачице, итд. на штапу. Прави одличан фрапе, што је специјалитет посластичарнице. === Споредни ликови === * '''Мариса Бенсон''' је Фредијева мајка. Превише се брине о Фредију. Увек држи око на Сем зато што сматра да она квари Фредија. Када схвата да су Фред и Сем у вези покушава да затвори Фредија, а да Сем убије. Фред јој то не допушта и бежи са Сем било где само да га не нађе. * '''Луберт''' је јако лош вратар у згради где живе Карли, Фреди и Спенсер. Он има огромну брадавицу на левом образу. По њему су Карли и Сем у свом веб-шоу осмислили рубрику ''Зезање са Лубертом'' ([[Енглески језик|енгл.]] ''Messin' with Lubhert'') у којој изводе шале на које Луберт увек наседне. * '''Госпођа Брикс''' је наставница у Карлиној школи. Свира гајде. Због тога Карли, Сем, Гиби и Фреди воле да причају вицеве о њој. Увек кажњава Сем Пакет због насиља према другој деци. * '''Господин Хауард''' је професор у Карлиној школи. Он мрзи децу и помало је луд. * '''Гапи Гибсон''' је млађи брат Гибија Гибсона… * '''Невел Амадеус Паперман''' је веб-шоу критичар. Његов шоу се зове ''Невелоград'' ([[Енглески језик|енгл]]. ''Nevelo-city''). Он на све начине покушава да се освети Карли, Сем и Фредију зато што је пољубио Карли, а она се јако наљутила и бацила туну на његово лице. Понекад покушава да им упропасти шоу, али ретко успева. Иако милиони људи посећују његов сајт, никад није добио оно што је хтео. * '''Чак Чамберс''' живи у истој згради где и Карли. Има 9 година и јако мрзи Спенсера, због чега је Спенсера мало страх од Чака. Чак одлично зна борилачке вештине и спреман је да уради све само да повреди Спенсера. * '''Директор Френклин''' је директор школе у којој иду Карли, Гиби, Сем и Фреди. Велики је фан ''iCarly'' и воли децу. * '''Џереми''' је дечак који иде у школу у којој иде Карли. Он кија и превише, па га због тога зову ''Бацилко''. * '''Чарапко''' је Спенсеров најбољи пријатељ, који никада није приказан. Он прави светлеће чарапе. == Улоге == {| class="wikitable" ! Улога !! Глумац !! Српски глас<ref>{{cite web|title=Premijera Aj Karli|url=https://hbogo.rs/kids/serije/aj-karli|work=[[HBO Go]]|access-date=May 3, 2021|url-status=live}}</ref> |- | Карли Шеј || [[Миранда Косгроув]] || [[Јована Чуровић]] |- | Сем Пакет || [[Џенет Макарди]] || [[Михаела Стаменковић]] |- | Фреди Бенсон || [[Нејтан Крес]] || [[Милан Антонић]] |- | Спенсер Шеј || [[Џери Трејнор]] || [[Милан Тубић]]<br />[[Предраг Дамњановић]] |- | Гиби || [[Ноа Манк]] || [[Немања Живковић]] |- | Мариса Бенсон || [[Мери Шир]] || [[Јелена Стојиљковић]] |} == Продукција == [[Ден Шнајдер]] је створио серију 2007. године, а снимање је завршено 2012. Једна епизода траје око 23 минута. Ај Карли је 12 пута освојио награде за најбољу тинејџерску серију, 8 пута за најомиљенијег глумца, 1 за најбољу глумачку поставу и 1 за омиљеног лика из серија. == Епизоде == {{главни|Списак епизода игране серије Ај Карли}} {| class="wikitable" style="text-align:center;" ! colspan="2" rowspan="2" style="padding:0 15px;" |Сезона ! rowspan="2" style="padding:0 15px;" |Епизоде ! colspan="2" style="padding:0 15px;" |Премијерно приказивање ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]) ! colspan="2" style="padding:0 15px;" |Премијерно приказивање ([[Србија]]) |- !Прва епизода !Последња епизода !Прва епизода !Последња епизода |- | style="background:#FF5F5F; color:#100; text-align:center;" | |'''1''' |25 |[[8. септембар]] [[2007]]. |[[25. јул]] [[2008]]. |[[2013]]. |TBA |- | style="background:#8E00AE; color:#100; text-align:center;" | |'''2''' |21 |[[27. септембар]] 2008. |[[8. август]] [[2009]]. |TBA |TBA |- | style="background:#FF9933; color:#100; text-align:center;" | |'''3''' |18 |[[12. септембар]] 2009. |[[26. јун]] [[2010]]. |TBA |TBA |- | style="background:#00BA85; color:#100; text-align:center;" | |'''4''' |10 |[[30. јул]] 2010. |[[11. јун]] [[2011]]. |TBA |TBA |- | style="background:#3322FF; color:#100; text-align:center;" | |'''5''' |10 |[[13. август]] 2011. |[[21. јануар]] [[2012]]. |TBA |TBA |- | style="background:#FFD700; color:#100; text-align:center;" | |'''6''' |6 |[[24. март]] 2012. |[[9. јун]] 2012. |TBA |TBA |- | style="background:#AE1150; color:#100; text-align:center;" | |'''7''' |7 |[[6. октобар]] 2012. |[[23. новембар]] 2012. |TBA |TBA |} == Награде и номинације == {| class="wikitable" ! style="background:#bcbcbc;" |Година ! style="background:#bcbcbc;" |Награда ! style="background:#bcbcbc;" |Категорија ! style="background:#bcbcbc;" |Рад ! style="background:#bcbcbc;" |Резлултат ! style="background:#bcbcbc;" |Реф. |- | rowspan="10" |2008 |[[Награде по избору деце 2008.|Награде по избору деце]] |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.nickkcapress.com/2008KCA/nominees.php|title=Nickelodeon Kids' Choice Awards 2008|work=Nick KCA Press}}</ref><ref>{{cite web|url=http://allieiswired.com/archives/2008/03/nickelodeon-kids-choice-awards-2008-winners-list-pictures-and-video/|title=Nickelodeon Kids’ Choice Awards – 2008 Winners List – Pictures and Video|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140706063803/http://allieiswired.com/archives/2008/03/nickelodeon-kids-choice-awards-2008-winners-list-pictures-and-video/|archivedate=6. 7. 2014|url-status=dead}}</ref> |- | rowspan="2" |[[Награда по избору деце Енглеска 2008.|Награда по избору деце Енглеска]] |Омиљена дечја ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref name="kcauk08">{{cite web|url=http://nickalive.blogspot.com.ar/2008/08/nickelodeon-kids-choice-awards-uk-2008.html|title=Nickelodeon Kids' Choice Awards UK 2008 Nominees Press Release}}</ref><ref name="kcauk2008">{{cite web|url=http://www.popsugar.co.uk/Winners-Photos-From-Inside-2008-Nickelodeon-UK-Kids-Choice-Awards-Feat-Evanna-Lynch-Bonnie-Wright-Josh-Peck-McFly-2005867|title=2008 Nickelodeon UK KCAs: The Show And The Winners!|work=Pop Sugar|access-date=21. 12. 2018|archive-date=09. 08. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110809232319/http://www.popsugar.co.uk/Winners-Photos-From-Inside-2008-Nickelodeon-UK-Kids-Choice-Awards-Feat-Evanna-Lynch-Bonnie-Wright-Josh-Peck-McFly-2005867|url-status=dead}}</ref> |- |Омиљена женска ТВ звезда |[[Миранда Косгров]] | {{nom}} |<ref name="kcauk08" /><ref name="kcauk2008" /> |- | rowspan="2" |[[Награда по избору деце Аустралија 2008.|Награда по избору деце Аустралија]] |Најбоља телевизијска комедија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref name="kcaaus08">{{cite web|url=http://corporate.wwe.com/news/2008/2008_08_13a.jsp|title=WWE® SUPERSTAR JOHN CENA® TO CO-HOST AT NICKELODEON KIDS’ CHOICE AWARDS 2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120904044421/http://corporate.wwe.com/news/2008/2008_08_13a.jsp|archivedate=4. 9. 2012|url-status=dead}}</ref><ref name="kcaaus2008">{{cite web|url=http://www.emusicality.com/2008/10/australia-winners-at-2008-nickelodeon.html|title=Nickelodeon Kids' Choice Awards Australia 2008 Winners|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110710191634/http://www.emusicality.com/2008/10/australia-winners-at-2008-nickelodeon.html|archivedate=10. 7. 2011|url-status=dead}}</ref> |- |Најбоља интернационална ТВ звезда |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="kcaaus08" /><ref name="kcaaus2008" /> |- | rowspan="3" |[[Награда за младе глумце]] |Најбоље преформансе у ТВ серији — Главна млада глумица |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="young08">{{cite web|url=http://www.youngartistawards.org/noms29.html|title=29th Annual Young Artist Awards|work=Young Artist Awards|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080706161000/http://www.youngartistawards.org/noms29.html|archivedate=6. 7. 2008|url-status=dead}}</ref> |- |Најбоље преформансе у ТВ серији — Главна млада глумица |[[Џенет Макурди]] | {{nom}} |<ref name="young08" /> |- |Најбоље преформансе у ТВ серији — Главни млади глумац |[[Нејтан Крес]] | {{nom}} |<ref name="young08" /> |- |[[British Academy Children's Awards]] |Интернационално |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://awards.bafta.org/award/2008/childrens/international|title=Children's International in 2008|work=BAFTA Children's Awards}}</ref> |- |[[Casting Society of America]] |Изванредна достигнућа у глуми — Дечја емисија |Шарона Кезин Ли Буоно Криша Булок | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.castingsociety.com/awards/artios#2008|title=Artios 2008 Winners|work=Casting Society}}</ref> |- | rowspan="15" |2009 | rowspan="2" |[[Награде по избору деце 2009.|Награде по избору деце]] |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{won}} |<ref name="kca09">{{cite web|url=http://www.nickkcapress.com/2009KCA/winners.php|title=Nickelodeon Kids' Choice Awards 2009|work=Nick KCA Press|access-date=21. 12. 2018|archive-date=05. 11. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151105153618/http://www.nickkcapress.com/2009KCA/winners.php|url-status=dead}}</ref> |- |Омиљена ТВ глумица |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="kca09" /><ref>{{cite web|url=http://www.nickkcapress.com/2009KCA/winners.php|title=Nickelodeon Kids' Choice Awards 2009 Nominees|work=Nick KCA Press|access-date=21. 12. 2018|archive-date=05. 11. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151105153618/http://www.nickkcapress.com/2009KCA/winners.php|url-status=dead}}</ref> |- | rowspan="2" |[[Награда по избору деце Аустралија 2009.|Награда по избору деце Аустралија]] |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{won}} |<ref>{{cite web|url=http://www.take40.com/news/17653/2009-nickelodeon-kids'-choice-awards-winners!|title=2009 Nickelodeon Kids' Choice Awards Winners!|work=Take40|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120315144706/http://www.take40.com/news/17653/2009-nickelodeon-kids%27-choice-awards-winners%21|archivedate=15. 3. 2012|url-status=dead}}</ref> |- |Омиљена интернационална ТВ звезда |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.take40.com/news/17441/delta-announced-as-host-of-2009-nickelodeon-kids'-choice-awards!-|title=Delta Announced As Host Of 2009 Nickelodeon Kids' Choice Awards!|work=Take40|archiveurl=https://web.archive.org/web/20091118194045/http://www.take40.com/news/17441/Delta-Announced-As-Host-Of-2009-Nickelodeon-Kids%27-Choice-Awards%21-|archivedate=18. 11. 2009|url-status=dead}}</ref> |- |[[Primetime Emmy Awards]] |Изванредан дечји програм |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.emmys.com/nominations/2009/Outstanding%20Children's%20Program|title=Outstanding Children's Program 2009|work=Emmys}}</ref> |- | rowspan="4" |[[Награда по избору тинејџера]] |Омиљена ТВ глумица: Комедија |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="teen09">{{cite news|url=http://latimesblogs.latimes.com/awards/2009/06/teen-choice-awards-2009-nominees.html|title=Teen Choice Awards 2009 nominees|date=15. 6. 2009|work=Los Angeles Times}}</ref><ref name="teen2009">{{cite web|url=http://www.buzzsugar.com/Winners-2009-Teen-Choice-Awards-3904879|title=Announcing the Winners of the 2009 Teen Choice Awards!|work=Buzz Sugar|access-date=21. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20131012073726/http://www.buzzsugar.com/Winners-2009-Teen-Choice-Awards-3904879|archive-date=12. 10. 2013|url-status=dead}}</ref> |- |Најбољи ТВ глумац: Комедија |[[Џери Трејнор]] | {{nom}} |<ref name="teen09" /><ref name="teen2009" /> |- |Омиљена пријатељска ТВ емисија |Џенет Макурди | {{nom}} |<ref name="teen09" /><ref name="teen2009" /> |- |Омиљени ТВ шоу: Комедија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref name="teen09" /><ref name="teen2009" /> |- | rowspan="4" |Young Artist Awards |Најбоља преформанса у ТВ серији (Комедија или Драма) — Главни млади глумац |Нејтан Крес | {{nom}} |<ref name="young09">{{cite web|url=http://www.youngartistawards.org/noms30.html|title=30th Annual Young Artist Awards|work=Young Artist Awards|access-date=21. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20110719205923/http://www.youngartistawards.org/noms30.html|archive-date=19. 07. 2011|url-status=dead}}</ref> |- |Најбоља преформанса у ТВ серији (Комедија или Драма) — Главна млада глумица |Миранда Косгров | {{won}} |<ref name="young09" /> |- |Најбоља преформанса у ТВ серији (Комедија или Драма) — Главна млада глумица |Џенет Макурди | {{nom}} |<ref name="young09" /> |- |Изванредна млада преформанса у ТВ емисији |Миранда Косгров Нејтан Крес Џенет Макурди [[Ноа Манк]] | {{nom}} |<ref name="young09" /> |- |British Academy Children’s Awards |БАФТА дечји глас: ТВ |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://awards.bafta.org/award/2009/childrens/bafta-kids-vote-2010-top-10s-television|title=Children's &#124; BAFTA Kids' Vote – Television in 2009|work=BAFTA Children's Awards}}</ref> |- |Casting Society of America |Изванредна достигнућа у глуми — Дечја емисија |Криша Булок | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.castingsociety.com/awards/artios#2009|title=2009 Artios Award Winners for Outstanding Achievement in Casting:|work=Casting Society}}</ref> |- | rowspan="20" |2010 | rowspan="2" |[[Награде по избору деце 2010.|Награде по избору деце]] |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{won}} |<ref name="kca10">{{cite web|url=http://www.nickkcapress.com/2010KCA/releases/winners/|title=Nickelodeon Kids' Choice Awards 2010|work=Nick KCA Press|access-date=21. 12. 2018|archive-date=26. 06. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130626161856/http://www.nickkcapress.com/2010KCA/releases/winners/|url-status=dead}}</ref> |- |Омиљена ТВ глумица |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="kca10" /><ref>{{cite web|url=http://www.nickkcapress.com/2010KCA/releases/hostnoms/|title=Nickelodeon Kids' Choice Awards 2010|work=Nick KCA Press|access-date=21. 12. 2018|archive-date=13. 05. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120513163336/http://nickkcapress.com/2010KCA/releases/hostnoms/|url-status=dead}}</ref> |- | rowspan="4" |[[Награда по избору деце Аустралија 2010.|Награда по избору деце Аустралија]] |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{won}} |<ref name="kcaaus10">{{cite web|url=http://www.take40.com/news/20473/Nickelodeon|title=Nickelodeon Kids' Choice Awards 2010 Winners List & Orange Carpet Video!|work=Take40|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130926132921/http://www.take40.com/news/20473/Nickelodeon|archivedate=26. 9. 2013|url-status=dead}}</ref> |- |ЛОЛ награда |Миранда Косгров Нејтан Крес Џенет Макурди Џери Трејнор Ноа Манк | {{won}} |<ref name="kcaaus10" /> |- |Омиљена женска звезда |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="kcaaus10" /><ref name="kcaaus2010">{{cite web|url=http://www.take40.com/news/19949/2010-nickelodeon-kid's-choice-awards-nominations-list!|title=2010 Nickelodeon Kid's Choice Awards Nominations List!|work=Take40|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131012032731/http://www.take40.com/news/19949/2010-nickelodeon-kid%27s-choice-awards-nominations-list%21|archivedate=12. 10. 2013|url-status=dead|access-date=17. 11. 2021}}</ref> |- |Велика дечја награда |Џери Трејнор | {{nom}} |<ref name="kcaaus10" /><ref name="kcaaus2010" /> |- |Primetime Emmy Awards |Изванредан дечји програм |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.emmys.com/nominations/2010/Outstanding%20Children's%20Program|title=Outstanding Children's Program 2010|work=Emmys}}</ref> |- |Teen Choice Awards |Најбоља ТВ глумица: Комедија |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="teen10">{{cite web|url=http://www.ontheredcarpet.com/Teen-Choice-Awards-2010:-Check-out-the-nominees/7782541|title=Teen Choice Awards 2010: Check out the nominees|accessdate=21. 12. 2018|archive-url=https://www.webcitation.org/6CXuDVx8t?url=http://www.ontheredcarpet.com/Teen-Choice-Awards-2010:-Check-out-the-nominees/7782541|archive-date=29. 11. 2012|url-status=dead}}</ref><ref name="teen2010">{{cite web|url=http://www.mtv.com/news/articles/1645401/2010.en-choice-awards-winners-list.jhtml|title=2010 Teen Choice Awards Winners List|work=MTV.com}}</ref> |- |[[Television Critics Association Awards]] |Изванредна достигнућа у дечјој емисији |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.metacritic.com/feature/television-critics-association-awards-2010|title=Television Critics Announce 2010 Awards|work=Meta Critic}}</ref> |- | rowspan="4" |Young Artist Awards |Најбоља преформанса у ТВ серији (Комедија или Драма) — Главна млада глумица |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="young10">{{cite web|url=http://www.youngartistawards.org/noms31.html|title=31st Annual Young Artist Awards|work=Young Artist Awards|access-date=21. 12. 2018|archive-date=12. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131012070515/http://www.youngartistawards.org/noms31.html|url-status=dead}}</ref> |- |Најбоља преформанса у ТВ серији (Комедија или Драма) — Главни млади глумац |Нејтан Крес | {{nom}} |<ref name="young10" /> |- |Најбоља преформанса у ТВ серији — Гостујућа млада глумица са 13 или мање година |[[Џој Лутман]] | {{nom}} |<ref name="young10" /> |- |Изванредна достигнућа у глуми |Миранда Косгров Нејтан Крес Џенет Макурди Ноа Манк | {{nom}} |<ref name="young10" /> |- | rowspan="2" |Hollywood Teen TV Awards |Најбољи тинејџ глумац у комедији |Нејтан Крес | {{nom}} |<ref name="teentv">{{cite web|url=http://hollywoodteenonline.com/2010/07/04/hollywood-teen-tv-awards/|title=Hollywood Teen TV Awards|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130527142022/http://hollywoodteenonline.com/2010/07/04/hollywood-teen-tv-awards/|archivedate=27. 5. 2013|url-status=dead}}</ref> |- |Најбоља тинејџерска комедија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref name="teentv" /> |- | rowspan="2" |Kids' Choice Awards Mexico 2010 |Омиљена емисија |''Ај Карли'' | {{won}} |<ref name="kcamex10">{{cite web|url=http://masguau.com/2010/09/04/ganadores-de-los-kids-choice-awards-mexico-2010/|title=Ganadores de los Kids’ Choice Awards México 2010|work=Masguau}}</ref> |- |Омиљени интернационални женски лик |Миранда Косгров | {{won}} |<ref name="kcamex10" /> |- |Meus Prêmios Nick Brazil 2010 |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{won}} |<ref>{{cite web|url=http://www.grampeandoassuntos.com/2010/10/vencedores-meus-premios-nick-2010.html|title=Vencedores Meus Prêmios Nick 2010 – Ganhadores}}</ref> |- |British Academy Children’s Awards |БАФТА дечји глас: ТВ |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://awards.bafta.org/award/2010/childrens/bafta-kids-vote-2010-top-10s-television|title=Children's &#124; BAFTA Kids' Vote – Television in 2010|work=BAFTA Children's Awards}}</ref> |- |Casting Society of America |Изванредна достигнућа у глуми — Дечја емисија |Криша Булок | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.castingsociety.com/awards/artios#2010|title=2010 Artios Award Winners for Outstanding Achievement in Casting:|work=Casting Society}}</ref> |- | rowspan="27" |2011 | rowspan="4" |[[Награда по избору деце 2011.|Награда по избору деце]] |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{won}} |<ref name="kca11">{{cite web|url=http://www.digitalspy.co.uk/ustv/news/a312484/nickelodeon-kids-choice-awards-2011-the-winners.html|title=Nickelodeon Kids' Choice Awards 2011: The Winners|work=Digital Spy}}</ref> |- |Омиљена ТВ глумица |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="kca11" /><ref name="kca2011">{{cite web|url=http://nickkcapress.com/2011KCA/release/2011_host|title=2011 Nickelodeon's Kids Choice Awards|work=Nick KCA Press|access-date=21. 12. 2018|archive-date=03. 02. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160203124244/http://nickkcapress.com/2011KCA/release/2011_host|url-status=dead}}</ref> |- | rowspan="2" |Омиљена пријатељска ТВ емисија |Џенет Макурди | {{won}} |<ref name="kca11" /> |- |Ноа Манк | {{nom}} |<ref name="kca11" /><ref name="kca2011" /> |- | rowspan="2" |[[Награда по избору деце Енглеска 2011.|Награда по избору деце Енглеска]] |Никелодион УК: Омиљена емисија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref name="kcauk11">{{cite web|url=http://www.funkidslive.com/news/nickelodeon-kids-choice-awards-2011-winners/|title=Nickelodeon Kids’ Choice Awards 2011 Winners!}}</ref> |- |Никелодион УК: Омиљена нарав |Џери Трејнор | {{won}} |<ref name="kcauk11" /> |- | rowspan="3" |[[Награда по избору деце Аустралија 2011.|Награда по избору деце Аустралија]] |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref name="kcaaus11">{{cite web|url=http://www.clevvertv.com/awards-show-2/27891/2011-kids-choice-awards-australia.html|title=2011 Kids’ Choice Awards Australia|work=ClevverTV|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130926114705/http://www.clevvertv.com/awards-show-2/27891/2011-kids-choice-awards-australia.html|archivedate=26. 9. 2013|url-status=dead}}</ref><ref name="kcaaus2011">{{cite web|url=http://www.revistateen.com/%C2%A1se-anuncian-los-nominados-a-los-kids-choice-awards-de-australia/|title=¡Se anuncian los nominados a los Kids’ Choice Awards de Australia!|work=Revista Teen|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130801102112/http://www.revistateen.com/%C2%A1se-anuncian-los-nominados-a-los-kids-choice-awards-de-australia/|archivedate=1. 8. 2013|url-status=dead}}</ref> |- |Омиљена ТВ звезда |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="kcaaus11" /><ref name="kcaaus2011" /> |- |ЛОЛ награда |Џенет Макурди | {{won}} |<ref name="kcaaus11" /> |- | rowspan="3" |Primetime Emmy Awards |Изванредан дечји програм |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.emmys.com/nominations/2011/Outstanding%20Children's%20Program|title=Outstanding Children's Program 2011|work=Emmys}}</ref> |- |Изванредне фризуре за мултуи-камера серију или специјал |Епизода: „iStart A Fan War” | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.emmys.com/nominations/2011/Outstanding%20Hairstyling%20For%20A%20Multi-Camera%20Series%20Or%20Special|title=Outstanding Hairstyling For A Multi-Camera Series Or Special 2011|work=Emmys}}</ref> |- |Изванредан мејкап за мултуи-камера серију или специјал |Епизода: „iStart A Fan War” | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.emmys.com/nominations/2011/Outstanding%20Makeup%20For%20A%20Multi-Camera%20Series%20Or%20Special%20(Non-Prosthetic)|title=Outstanding Makeup For A Multi-Camera Series Or Special (Non-Prosthetic) 2011|work=Emmys}}</ref> |- | rowspan="3" |Награда по избору тинејџера |Омиљени ТВ шоу. Комедија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref name="teen11">{{cite news|url=http://www.huffingtonpost.com/2011/06/29/teen-choice-awards-2011-nominees_n_887197.html|title=Teen Choice Awards 2011 Nominees Announced: Harry Potter vs Twilight|last=Votta|first=Rae|date=29. 6. 2011|work=Huffington Post}}</ref><ref name="teen2011">{{cite news|url=http://latimesblogs.latimes.com/awards/2011/08/teen-choice-awards-2011-winners.html|title=Teen Choice Awards 2011 winners|date=7. 8. 2011|work=Los Angeles Times}}</ref> |- |Омиљена ТВ глумица: Комедија |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="teen11" /><ref name="teen2011" /> |- |Омиљена ТВ сецена са глумицом |Џенет Макурди | {{nom}} |<ref name="teen11" /><ref name="teen2011" /> |- |Television Critics Association Awards |Изванредна достигнућа у дечјој емисији |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://tvcritics.org/2011/06/13/the-television-critics-association-announces-2011-tca-awards-nominees/|title=The Television Critics Association Announces 2011 TCA Awards Nominees|work=Television Critics|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140213154537/http://tvcritics.org/2011/06/13/the-television-critics-association-announces-2011-tca-awards-nominees/|archivedate=13. 2. 2014|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.capituloanterior.com/714/lista-de-ganadores-de-los-television-critics-association-awards-2011|title=Lista de ganadores de los Television Critics Association Awards 2011|work=Capitulo Anterior|archiveurl=https://archive.is/20130215162641/http://www.capituloanterior.com/714/lista-de-ganadores-de-los-television-critics-association-awards-2011|archivedate=15. 2. 2013|url-status=dead}}</ref> |- | rowspan="2" |Young Artist Awards |Изванредна достигнућа у глуми — Главна женска улога |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="young11">{{cite web|url=http://www.youngartistawards.org/noms32.html|title=32nd Annual Young Artist Awards|work=Young Artist Awards|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130808150433/http://www.youngartistawards.org/noms32.html|archivedate=8. 8. 2013|url-status=dead}}</ref> |- |Изванредна достигнућа у ТВ серији — Споредна млада глумица са 10 или мање година |Ешли Швицер | {{nom}} |<ref name="young11" /> |- |[[Gracie Allen Awards]] |Изванредна главна женска улога у комедији |Миранда Косгров | {{won}} |<ref>{{cite web|url=http://www.thegracies.org/2011-grace-awards.php|title=2011 Gracie Awards Winners|work=The Gracies|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130518030324/http://www.thegracies.org/2011-grace-awards.php|archivedate=18. 5. 2013|url-status=dead}}</ref> |- |[[People's Choice Awards]] |Омиљена породични ТВ филм |Епизода: „iPsycho” | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.peopleschoice.com/pca/awards/nominees/index.jsp?year=2011|title=People's Choice Awards 2011 Nominees|work=People Choice|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110715063438/http://www.peopleschoice.com/pca/awards/nominees/index.jsp?year=2011|archivedate=15. 7. 2011|url-status=dead}}</ref> |- |Youth Rocks Awards |Најбоља заједничка глма (ТВ/Комедија) |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://youthrocksawards.com/?cat=32|title=Youth Rocks Awards – Rockin' Ensemble Cast (TV/Comedy)|work=Youth Rocks Awards}}</ref><ref>{{cite web|url=http://oceanup.com/2011/december/08/youth-rocks-awards-2011-winners|title=Youth Rocks Awards 2011 WINNERS|access-date=21. 12. 2018|archive-date=13. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131013060859/http://oceanup.com/2011/december/08/youth-rocks-awards-2011-winners|url-status=dead}}</ref> |- |[[Награда по избору деце Мексико 2011.|Награда по избору деце Мексико]] |Омиљена интернационална ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://tvnotiblog.com/lista-de-nominados-kids-choice-awards-mexico-2011/|title=Lista de Nominados Kids Choice Awards México 2011}}</ref><ref>{{cite web|url=http://tvnotiblog.com/ganadores-de-los-kids-choice-awards-mexico-2011/|title=Ganadores de los Kids Choice Awards México 2011}}</ref> |- |[[Награда по избору деце Аргентина 2011.|Награда по избору деце Аргентина]] |Омиљена интернационална ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{won}} |<ref>{{cite web|url=http://exitoina.com/2011-10-12-76250-todos-los-ganadores-de-los-kids-choice-awards/|title=Todos los ganadores de los Kids’ Choice Awards|work=Exitoina}}</ref> |- | rowspan="3" |Meus Prêmios Nick Brazil 2011 |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref name="mpn11">{{cite web|url=http://www.anmtv.xpg.com.br/nickelodeon-anuncia-os-finalistas-do-meus-premios-nick-2011/|title=Nickelodeon anuncia finalistas do Meus Prêmios Nick 2011|access-date=21. 12. 2018|archive-date=23. 09. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180923200602/http://anmtv.xpg.com.br/nickelodeon-anuncia-os-finalistas-do-meus-premios-nick-2011/|url-status=dead}}</ref><ref name="mpn2011">{{cite web|url=http://www.anmtv.xpg.com.br/nickelodeon-divulga-os-vencedores-do-meus-premios-nick-2011/|title=Nickelodeon divulga os vencedores do Meus Prêmios Nick 2011|access-date=21. 12. 2018|archive-date=12. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131012013936/http://www.anmtv.xpg.com.br/nickelodeon-divulga-os-vencedores-do-meus-premios-nick-2011/|url-status=dead}}</ref> |- | rowspan="2" |Забавни лик |[[Спенсер Шеј]] | {{nom}} |<ref name="mpn11" /><ref name="mpn2011" /> |- |[[Сем Пакет (Ај Карли)|Сем Пакет]] | {{won}} |<ref name="mpn2011" /> |- |Casting Society of America |Изванредна достигнућа у глуми — Дечја емисија |Криша Булок | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.castingsociety.com/awards/artios#2011|title=2011 Artios Award Winners for Outstanding Achievement in Casting:|work=Casting Society}}</ref> |- | rowspan="18" |2012 | rowspan="5" |[[Награда по избору деце 2012.|Награда по избору деце]] |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref name="kca12">{{cite web|url=http://solofamososonline.com/2012/04/lista-completa-de-ganadores-kids-choice-awards-2012/|title=Lista completa de ganadores Kids Choice Awards 2012|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131012061714/http://solofamososonline.com/2012/04/lista-completa-de-ganadores-kids-choice-awards-2012/|archivedate=12. 10. 2013|url-status=dead}}</ref> |- |Омиљена ТВ глумица |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="kca12" /> |- | rowspan="3" |Најбоља ТВ пријатељска серија |Џенет Макурди | {{won}} |<ref name="kca12" /> |- |Нејтан Крес | {{nom}} |<ref name="kca12" /> |- |Џери Трејнор | {{nom}} |<ref name="kca12" /> |- |Primetime Emmy Awards |Изванредан дечји програм |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.emmys.com/nominations/2012/Outstanding%20Children's%20Program|title=Outstanding Children's Program 2012|work=Emmys}}</ref> |- |Teen Choice Awards |Најбоља ТВ глумица: Комедија |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.revistateen.com/conoce-los-nominados-para-los-teen-choice-awards-2012/|title=¡Conoce los nominados para los Teen Choice Awards 2012!|work=Revista Teen|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121228015321/http://www.revistateen.com/conoce-los-nominados-para-los-teen-choice-awards-2012/|archivedate=28. 12. 2012|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.telemundo47.com/entretenimiento/Lo-mejor-de-los-Teen-Choice-Awards-163393656.html|title=Lo mejor de los Teen Choice Awards|work=Telemundo47|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130602135723/http://www.telemundo47.com/entretenimiento/Lo-mejor-de-los-Teen-Choice-Awards-163393656.html|archivedate=2. 6. 2013|url-status=dead}}</ref> |- |Television Critics Association Awards |Изванредна достигнућа у дечјој емисији |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://tvcritics.org/2012/06/07/the-television-critics-association-announces-2012-tca-award-nominees/|title=The Television Critics Association Announces 2012 TCA Award Nominees|work=Television Critics|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120818190945/http://tvcritics.org/2012/06/07/the-television-critics-association-announces-2012-tca-award-nominees/|archivedate=18. 8. 2012|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.forbes.com/sites/jennifereum/2012/07/30/winners-revealed-2012.levision-critics-association-awards/|title=Winners Revealed: 2012 Television Critics Association Awards|last=Eum|first=Jennifer|work=Forbes}}{{Мртва веза}}</ref> |- |Young Artist Awards |Најбоље преформансе у сечјој серији — Споредна млада глумица 17—21 |[[Викторија Џастис]] | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.youngartistawards.org/noms33.html|title=33rd Annual Young Artist Awards|work=Young Artist Awards|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120404162133/http://www.youngartistawards.org/noms33.html|archivedate=4. 4. 2012|url-status=dead}}</ref> |- | rowspan="2" |Hollywood Teen TV Awards |Омиљена ТВ глумица |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://teentvawards.com/favorite-television-actress/|title=Hollywood Teen TV Awards – Favorite Television Actress|work=TeenTV Awards}}</ref> |- |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://teentvawards.com/favorite-television-show/|title=Hollywood Teen TV Awards – Favorite Television Show|work=TeenTV Awards|archive-url=https://web.archive.org/web/20120106110112/http://teentvawards.com/favorite-television-show/|archive-date=6. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> |- |[[Writers Guild of America]] |Дечја епизода и специјал |Епизода: „iLost My Mind” | {{nom}} |<ref>{{cite news|url=http://www.hollywoodreporter.com/news/wga-writers-guild-awards-winners-list-292639|title=Writers Guild Awards: Complete Winners List|last=Fernandez|first=Jay A.|work=The Hollywood Reporter}}</ref> |- |[[Producers Guild Awards]] |Дечји програм |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.tvtonight.com.au/2012/01/producers-guild-of-america-awards-2012-winners.html|title=Producers’ Guild of America Awards 2012: winners|work=TV Tonight}}</ref> |- |Kids' Choice Awards Mexico 2012 |Омиљена интернационална ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{won}} |<ref>{{cite web|url=http://entretenimiento.starmedia.com/alfombra-roja/lista-ganadores-kids-choice-awards-mexico-2012.html|title=Lista de ganadores de los Kids' Choice Awards México 2012|access-date=21. 12. 2018|archive-date=04. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304112544/http://entretenimiento.starmedia.com/alfombra-roja/lista-ganadores-kids-choice-awards-mexico-2012.html|url-status=dead}}</ref> |- |[[Награда по избору деце Аргентина 2012.|Награда по избору деце Аргентина]] |Омиљена интернационална ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://elbazardelespectaculo.blogspot.com.ar/2012/10/premios-kids-choice-awards-argentina.html|title=Premios Kids' Choice Awards Argentina 2012:Ganadores, lista completa, Fotos:05.10.12}}</ref> |- |Meus Prêmios Nick Brazil 2012 |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://iritmo.blogspot.com.ar/2012/08/nominados-oficiales-los-meus-premios.html|title=Nominados a los Meus Prêmios Nick 2012|work=Nick News}}</ref><ref>{{cite web|url=http://iritmo.blogspot.com.ar/2012/10/ganadores-de-los-meus-premios-nick-2012.html|title=Ganadores de los Meus Prêmios Nick 2012|work=Nick News}}</ref> |- |British Academy Children’s Awards |Интернационално |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://awards.bafta.org/award/2012/childrens/international|title=Children's &#124; International in 2012|work=BAFTA Children's Awards}}</ref> |- |Casting Society of America |Изванредна достигнућа у глуми — Дечја емисија |Криша Булок Џенифер Традвел | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.castingsociety.com/awards/artios#2012|title=2012 Artios Award Nominations for Outstanding Achievement in Casting|work=Casting Society}}</ref> |- | rowspan="10" |2013 |Producers Guild Awards |Изванредан дечји програм |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.wetpaint.com/network/articles/list-of-2013-producers-guild-awards-tv-nominations|title=List of 2013 Producers Guild Awards TV Nominations}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.eonline.com/news/382141/2013-producers-guild-awards-winners-argo-homeland-modern-family-more|title=2013 Producers Guild Awards Winners: Argo, Homeland, Modern Family & More}}</ref> |- | rowspan="3" |[[Награда по избору деце 2013.|Награда по избору деце]] |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref name="kca2013">{{cite web|url=http://www.chiff.com/pop-culture/kids-choice-awards.htm|title=2013 Kids Choice Awards Nominees & * Winners}}</ref> |- |Омиљена ТВ глумица |Миранда Косгров | {{nom}} |<ref name="kca2013" /> |- |Омиљени зликовац |[[Рид Александар]] | {{nom}} |<ref name="kca2013" /> |- |[[Награда по избору деце Аустралија 2013.|Награда по избору деце Аустралија]] |Аусиева омиљена никелодионова звезда |Џенет Макурди | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://kca.nickelodeon.com.au/vote#category:Aussie’s_Fave_Nick_Star|title=Aussie’s Fave Nick Star|work=Nickelodeon|archiveurl=https://www.webcitation.org/6Nf1mnR1V?url=http://kca.nickelodeon.com.au/vote|archivedate=25. 2. 2014|url-status=dead}}</ref> |- |[[Награда по избору деце Мексико 2013.|Награда по избору деце Мексико]] |Омиљена интернационална ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://kidschoiceawardsmexico.mundonick.com/hashtags/index.php?cat=46|title=Nickelodeon – Kids' Choice Awards México 2013 – Hashtags|publisher=Mundonick.com|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131013141148/http://kidschoiceawardsmexico.mundonick.com/hashtags/index.php?cat=46|archivedate=13. 10. 2013|url-status=dead|accessdate=27. 10. 2013}}</ref> |- | rowspan="3" |Meus Prêmios Nick Brazil 2013 |Омиљена ТВ емисија |''Ај Карли'' | {{won}} |<ref name="Indicados ao Meus Prêmios Nick 2013">{{cite web|url=http://capricho.abril.com.br/famosos/confira-lista-indicados-ao-meus-premios-nick-2013-747681.shtml|title=Confira a lista de indicados ao Meus Prêmios Nick 2013!|date=22. 7. 2013}}</ref> |- | rowspan="2" |Омиљена интернационални лик |Миранда Косгров | {{won}} |<ref name="Indicados ao Meus Prêmios Nick 2013" /> |- |Џенет Макурди | {{nom}} |<ref name="Indicados ao Meus Prêmios Nick 2013" /> |- |[[65th Primetime Creative Arts Emmy Awards]] |Изванредан дечји програм |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=http://www.emmys.com/sites/emmys.com/files/2013-noms-Press-Release-rev1.pdf|title=Outstanding Animated Program|date=|work=Academy of Television Arts & Sciences 65th annual Primetime Emmy Awards|publisher=National Academy of Television Arts & Sciences|format=PDF|accessdate=18. 7. 2013|pages=18}}</ref> |- | rowspan="3" |2014 |[[Producers Guild Awards]] |Изванредан дечји програм |''Ај Карли'' | {{nom}} |<ref>{{cite web|url=https://variety.com/2014/film/news/2014-pga-awards-nominees-1201064599/|title=2014 PGA Awards: Winners and Nominees|work=Variety|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140123070235/http://variety.com/2014/film/news/2014-pga-awards-nominees-1201064599/|archivedate=23. 1. 2014|accessdate=11. 9. 2015}}</ref> |- |ANMTVLA Awards |Најбоља дечја емисија у 2013. |''Ај Карли'' | {{won}} |<ref>{{cite web|url=http://www.anmtvla.com/2014/02/anmtv-awards-revelada-la-lista-de.html|title=ANMTV Awards: Revelada la lista de ganadores|publisher=|accessdate=11. 9. 2015}}</ref> |- |ANMTV Brazil Awards |Најбоља дјечја и адолесцентна емисија у 2013. |''Ај Карли'' | {{won}} |<ref>{{cite web|url=http://anmtv.xpg.uol.com.br/anmtv-awards-melhores-animes-animacoes-e-series-de-2013/|title=ANMTV Awards: melhores animes, animações e séries de 2013|author=ANMTV|work=ANMTV|accessdate=11. 9. 2015}}</ref> |- |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|ICarly}} * {{званични веб-сајт|http://www.nick.com/icarly/}} * [http://www.nick.com/shows/icarly ''Ај Карли''] на сајту [[Никелодион]]а. * [https://web.archive.org/web/20081107004144/http://www.ytv.com/programming/shows/icarly/ ''Ај Карли''] на сајту ''YTV''а. * {{IMDb title|0972534| title = Ај Карли}} * {{tv.com show|icarly|Ај Карли}} {{Никелодион}} {{Ден Шнајдер}} {{Порталбар|Никелодион}} [[Категорија:Америчке серије]] [[Категорија:Оригинални програм канала Nickelodeon]] [[Категорија:Америчке комедије ситуације]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Америчке серије које су се почеле приказивати 2007.]] [[Категорија:Америчке серије које су се престале приказивати 2012.]] [[Категорија:Никелодионове емисије из 2010-их]] [[Категорија:Серије Дена Шнајдера]] pcmkomth1mpjojhc1w8s8a0vorqbmkh 0 938293 25121578 24723858 2022-07-24T21:02:53Z 109.93.50.33 wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 20em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | Европско првенство у кошарци до 20 година |- | colspan="2" style="text-align: center; background-color:#ffffff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" | [[Датотека:Fiba_top_logo.gif|230п|ФИБА Европа]] |- | '''Спорт''' || [[Кошарка]] |- | '''Основано''' || 1992. |- | '''Број тимова''' || 16 (Дивизија А) |- | '''Учесници''' || Чланови [[ФИБА Европа]] |- | '''Континент''' || [[Европа]] |- | '''Тренутни шампион''' | {{зас|ИЗР}} [[Израел]] <small>(2019)</small> |- | '''Највише титула''' | {{зас|СРБ}} [[Србија]] <small>(5)</small> |- | '''Веб-сајт''' | [https://web.archive.org/web/20110710235724/http://u20men.fibaeurope.com/en/ u20men.fibaeurope.com] |- |} '''Европско првенство у кошарци до 20 година''' је репрезентативно такмичење које организује [[ФИБА Европа]]. Такмичење је основано 1992. и до 2004. играло се сваке друге године, да би се након тога прешло на одржавање сваке године. Највише титула првака освојила је [[Србија]] — укупно 5. Од 2005. уведена је '''Дивизија Б''' као нижи ранг такмичења преко ког се стиче проходност у елитно друштво (од тада названо '''Дивизија А'''). Од 2013. репрезентације које освоје прва три места у Дивизији Б селе се наредне године у Дивизију А (и обрнуто — три најлошије пласиране репрезентације Дивизије А испадају у Дивизију Б). == Дивизија А == === Досадашња првенства === {| class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%; width:100%" ! rowspan=2 width=5%| Година ! rowspan=2 width=13%| Домаћин ! colspan=3| Финале ! colspan=3| Меч за треће место |- ! style="background:gold" width=15%| Злато ! width=6.5%| Резултат ! style="background:silver" width=15%| Сребро ! style="background:#cc9966" width=15%| Бронза ! width=6.5%| Резултат ! width=15%| Четврто место |- | 1992. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 1992.|детаљи]]'' | {{зас|ГРЧ}} <br /> [[Атина]] | '''{{зас|ИТА}} [[Италија]]''' | '''65 : 63''' | {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] | {{зас|ФРА}} [[Француска]] | '''63 : 60''' | {{зас|ИЗР}} [[Израел]] |- bgcolor=#D0E7FF | 1994. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 1994.|детаљи]]'' | {{зас|СЛО}} <br /> [[Марибор]], [[Постојна]], [[Љубљана]] | '''{{зас|Белорусија}} [[Белорусија]]''' | '''96 : 91''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''83 : 69''' | {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] |- | 1996. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 1996.|детаљи]]'' | {{зас|ТУР}} <br /> [[Бурса]], [[Истанбул]] | '''{{зас|ЛИТ}} [[Литванија]]''' | '''85 : 81''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|СРЈ}} [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | '''67 : 62''' | {{зас|ТУР}} [[Турска]] |- bgcolor=#D0E7FF | 1998. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 1998.|детаљи]]'' | {{зас|ИТА}} <br /> [[Трапани]] | '''{{зас|СРЈ}} [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]''' | '''92 : 73''' | {{зас|СЛО}} [[Словенија]] | {{зас|ТУР}} [[Турска]] | '''64 : 57''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] |- | 2000. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2000.|детаљи]]'' | {{зас|МАК}} <br /> [[Охрид]] | '''{{зас|СЛО}} [[Словенија]]''' | '''66 : 65''' | {{зас|ИЗР}} [[Израел]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''82 : 77''' | {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2002. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2002.|детаљи]]'' | {{зас|ЛИТ}} <br /> [[Каунас]], [[Алитус]], [[Вилњус]] | '''{{зас|ГРЧ}} [[Грчка]]''' | '''77 : 73''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|ФРА}} [[Француска]] | '''95 : 78''' | {{зас|РУС}} [[Русија]] |- | 2004. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2004.|детаљи]]'' | {{зас|ЧЕШ}} <br /> [[Брно]] | '''{{зас|СЛО}} [[Словенија]]''' | '''66 : 61''' | {{зас|ИЗР}} [[Израел]] | {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] | '''92 : 63''' | {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2005. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2005.|детаљи]]'' | {{зас|РУС}} <br /> [[Чехов]] | '''{{зас|РУС}} [[Русија]]''' | '''61 : 53''' | {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] | {{зас|СЦГ}} [[Србија и Црна Гора]] | '''63 : 45''' | {{зас|ИЗР}} [[Израел]] |- | 2006. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2006.|детаљи]]'' | {{зас|ТУР}} <br /> [[Измир]] | '''{{зас|СЦГ}} [[Србија и Црна Гора]]''' | '''64 : 58''' | {{зас|ТУР}} [[Турска]] | {{зас|СЛО}} [[Словенија]] | '''83 : 75''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2007. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2007.|детаљи]]'' | {{зас|СЛО}} <br /> [[Нова Горица]] <br /> {{зас|ИТА}} <br /> [[Горица (град)|Горица]] | '''{{зас|СРБ}} [[Србија]]''' | '''87 : 78''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|ИТА}} [[Италија]] | '''74 : 63''' | {{зас|РУС}} [[Русија]] |- | 2008. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2008.|детаљи]]'' | {{зас|ЛЕТ}} <br /> [[Рига]] | '''{{зас|СРБ}} [[Србија]]''' | '''96 : 89''' | {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''91 : 72''' | {{зас|ТУР}} [[Турска]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2009. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2009.|детаљи]]'' | {{зас|ГРЧ}} <br /> [[Родос]], [[Јалисос]] | '''{{зас|ГРЧ}} [[Грчка]]''' | '''90 : 85''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''75 : 72''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] |- | 2010. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2010.|детаљи]]'' | {{зас|ХРВ}} <br /> [[Задар]], [[Цриквеница]], [[Макарска]] | '''{{зас|ФРА}} [[Француска]]''' | '''73 : 62''' | {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''86 : 79''' | {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2011. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2011.|детаљи]]'' | {{зас|ШПА}} <br /> [[Билбао]] | '''{{зас|ШПА}} [[Шпанија]]''' | '''82 : 70''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] | {{зас|ФРА}} [[Француска]] | '''66 : 50''' | {{зас|РУС}} [[Русија]] |- | 2012. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2012.|детаљи]]'' | {{зас|СЛО}} <br /> [[Љубљана]], [[Домжале]], [[Крањска Гора]] | '''{{зас|ЛИТ}} [[Литванија]]''' | '''50 : 49''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''67 : 66''' | {{зас|СРБ}} [[Србија]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2013. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2013.|детаљи]]'' | {{зас|ЕСТ}} <br /> [[Талин]] | '''{{зас|ИТА}} [[Италија]]''' | '''67 : 60''' | {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''70 : 63''' | {{зас|РУС}} [[Русија]] |- | 2014. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2014.|детаљи]]'' | {{зас|ГРЧ}} <br /> [[Ираклион]] | '''{{зас|ТУР}} [[Турска]]''' | '''65 : 57''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|СРБ}} [[Србија]] | '''79 : 66''' | {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2015. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2015.|детаљи]]'' | {{зас|ИТА}} <br /> [[Lignano Sabbiadoro|Лињано Сабијадоро]], [[Латисана]] | '''{{зас|СРБ}} [[Србија]]''' | '''70 : 64''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|ТУР}} [[Турска]] | '''84 : 74''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] |- | 2016. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2016.|детаљи]]'' | {{зас|ФИН}} <br /> [[Хелсинки]] | '''{{зас|ШПА}} [[Шпанија]]''' | '''68 : 55''' | {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] | {{зас|ТУР}} [[Турска]] | '''76 : 61''' | {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2017. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2017.|детаљи]]'' | {{зас|ГРЧ}} <br /> [[Ираклион]], [[Ретимно]], [[Ханија]] | '''{{зас|ГРЧ}} [[Грчка]]''' | '''65 : 56''' | {{зас|ИЗР}} [[Израел]] | {{зас|ФРА}} [[Француска]] | '''72 : 58''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] |- | 2018. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2018.|детаљи]]'' | {{зас|НЕМ}} <br /> [[Кемниц]] | '''{{зас|ИЗР}} [[Израел]]''' | '''80 : 66''' | {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] | {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] | '''81 : 70''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2019. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2019.|детаљи]]'' | {{зас|ИЗР}} <br /> [[Тел Авив]] | '''{{зас|ИЗР}} [[Израел]]''' | '''92 : 84''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] | '''73 : 65''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] |- | 2022. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2022.|детаљи]]'' | {{зас|ЦГ}} <br /> [[Подгорица]] | | '''— : —''' | | | '''— : —''' | |} === Медаље === {| {{RankedMedalTable}} |- | 1. ||align=left| {{зас|СРБ}} [[Србија]] || 5 || — || 3 || '''8''' |- | 2. ||align=left| {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] || 3 || 2 || — || '''5''' |- | 3. ||align=left| {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] || 2 || 6 || 7 || '''15''' |- | 4. ||align=left| {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] || 2 || 3 || 1 || '''6''' |- | 5. ||align=left| {{зас|ИЗР}} [[Израел]] || 2 || 3 || — || '''5''' |- | 6. ||align=left| {{зас|ИТА}} [[Италија]] || 2 || 2 || 1 || '''5''' |- | 7. ||align=left| {{зас|СЛО}} [[Словенија]] || 2 || 1 || 1 || '''4''' |- | 8. ||align=left| {{зас|ФРА}} [[Француска]] || 1 || 2 || 4 || '''7''' |- | 9. ||align=left| {{зас|ТУР}} [[Турска]] || 1 || 1 || 3 || '''5''' |- | 10. ||align=left| {{зас|РУС}} [[Русија]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 10. ||align=left| {{зас|БЛР}} [[Белорусија]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 12. ||align=left| {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија]] || — || 1 || — || '''1''' |- | 12. ||align=left| {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] || — || 1 || — || '''1''' |- | 14. ||align=left| {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] || — || — || 2 || '''2''' |- |} === Појединачни рекорди === ==== Најкориснији играчи ==== {| class=wikitable style="text-align:center; font-size:100%; width:40%" !Година !Играч |- | 1996. | {{зас|СЛО}} [[Радослав Нестеровић]] |- | 1998. | {{зас|СРБ}} [[Игор Ракочевић]] |- | 2000. | {{зас|СЛО}} [[Сани Бечирович]] |- | 2002. | {{зас|ГРЧ}} [[Никос Зисис]] |- | 2004. | {{зас|СЛО}} [[Еразем Лорбек]] |- | 2005. | {{зас|РУС}} [[Никита Курбанов]] |- | 2006. | {{зас|ТУР}} [[Ерсан Иљасова]] |- | 2007. | {{зас|СРБ}} [[Милош Теодосић]] |- | 2008. | {{зас|СРБ}} [[Мирослав Радуљица]] |- | 2009. | {{зас|ГРЧ}} [[Костас Папаниколау]] |- | 2010. | {{зас|ФРА}} [[Ендру Албиси]] |- | 2011. | {{зас|ШПА}} [[Никола Миротић]] |- | 2012. | {{зас|ФРА}} [[Лео Вестерман]] |- | 2013. | {{зас|ИТА}} [[Амедео Дела Вале]] |- | 2014. | {{зас|ТУР}} [[Џеди Осман]] |- | 2015. | {{зас|СРБ}} [[Марко Гудурић]] |- | 2016. | {{зас|ШПА}} [[Марк Гарсија]] |- | 2017. | {{зас|ГРЧ}} [[Василис Харалампопулос]] |- | 2018. | {{зас|ИЗР}} [[Јовел Зусман]] |- | 2019. | {{зас|ИЗР}} [[Дени Авдија]] |} {{col-begin}}{{col-3}} ==== Поени ==== {| class=wikitable style="text-align:center; font-size:100%; width:100%" !Година !Играч !Поена по мечу |- | 1996. | {{зас|ТУР}} [[Ибрахим Кутлај]] | 22,3 |- | 1998. | {{зас|СРБ}} [[Игор Ракочевић]] | 21,1 |- | 2000. | {{зас|МАК}} [[Владо Илијевски]] | 23,0 |- | 2002. | {{зас|ХРВ}} [[Марко Поповић (хрватски кошаркаш)|Марко Поповић]] | 25,0 |- | 2004 | {{зас|ГРЧ}} [[Костас Василијадис]] | 25,5 |- | 2005. | {{зас|ХРВ}} [[Дамир Маркота]] | 18,3 |- | 2006. | {{зас|ЛЕТ}} [[Ернестс Калве]] | 20,5 |- | [[2007]] | {{зас|LЕТ}} [[Роналдс Закис]] | 24,7 |- | 2008. | {{зас|ЦГ}} [[Владимир Дашић]] | 22,8 |- | 2009. | {{зас|НЕМ}} [[Робин Бенцинг]] | 22,2 |- | 2010. | {{зас|ГРЧ}} [[Никос Папас]] | 22,1 |- | 2011. | {{зас|ШПА}} [[Никола Миротић]] | 27,0 |- | 2012. | {{зас|ЦГ}} [[Марко Мугоша (кошаркаш)|Марко Мугоша]] | 18,0 |- | 2013. | {{зас|ШПА}} [[Дани Дијез]] | 18,7 |- | 2014. | {{зас|БУГ}} [[Александар Везенков]] | 19,3 |- | 2015. | {{зас|БЕЛ}} [[Емануел Лекомт]] | 19,6 |- | 2016. | {{зас|ФИН}} [[Лаури Марканен]] | 24,9 |- | 2017. | {{зас|УКР}} [[Свјатослав Михајљук]] | 20,4 |- | 2018. | {{зас|ШВЕ}} [[Елајџа Кларанс]] | 22,4 |- | 2019. | {{зас|ГРЧ}} [[Јоргос Калајцакис]] | 19,7 |} {{col-3}} ==== Скокови ==== {| class=wikitable style="text-align:center; font-size:100%; width:100%" !Година !Играч !Скок. по мечу |- | 1996. | {{зас|СЛО}} [[Радослав Нестеровић]] | 9,6 |- | 1998. | {{зас|ИТА}} [[Самјуел Подеста]] | 9,6 |- | 2000. | {{зас|ХРВ}} [[Андрија Жижић]] | 10,3 |- | 2002. | {{зас|СРБ}} [[Ненад Крстић]] | 11,3 |- | 2004. | {{зас|ЛИТ}} [[Паулијус Јанкунас]] | 12,1 |- | 2005. | {{зас|ХРВ}} [[Дамир Маркота]] | 10,8 |- | 2006. | {{зас|ШПА}} [[Карлос Суарез]] | 10,4 |- | 2007. | {{зас|ЛИТ}} [[Повилас Буткевичијус]] | 11,7 |- | 2008. | {{зас|СРБ}} [[Мирослав Радуљица]] | 10,9 |- | 2009. | {{зас|ЦГ}} [[Никола Вучевић]] | 10,8 |- | 2010. | {{зас|ТУР}} [[Фуркан Алдемир]] | 11,6 |- | 2011. | {{зас|ТУР}} [[Фуркан Алдемир]] | 15,9 |- | 2012. | {{зас|УКР}} [[Вјачеслав Бобров]] | 8,9 |- | 2013. | {{зас|СЛО}} [[Томаж Болчина]] | 9,7 |- | 2014. | {{зас|БУГ}} [[Александар Везенков]] | 11,2 |- | 2015. | {{зас|ЛИТ}} [[Домантас Сабонис]] | 13,2 |- | 2016. | {{зас|ЛИТ}} [[Регимантас Миниотас]] | 9,3 |- | 2017. | {{зас|ШВЕ}} [[Симон Биргандер]] | 13,8 |- | 2018. | {{зас|ЦГ}} [[Милош Поповић (кошаркаш)|Милош Поповић]] | 11,4 |- | 2019. | {{зас|ЦГ}} [[Марко Симоновић (црногорски кошаркаш)|Марко Симоновић]] | 11,4 |} {{col-3}} ==== Асистенције ==== {| class=wikitable style="text-align:center; font-size:100%; width:100%" !Година !Играч !Асис. по мечу |- | 1996. | {{зас|БЛР}} [[Дзмитри Кузмин]] | 6,0 |- | 1998. | {{зас|ЛИТ}} [[Кестутис Марчуљонис]] | 2,3 |- | 2000. | {{зас|СЛО}} [[Сани Бечирович]] | 3,3 |- | 2002. | {{зас|ХРВ}} [[Марко Поповић (хрватски кошаркаш)|Марко Поповић]] | 7,1 |- | 2004. | {{зас|ШПА}} [[Виктор Сада]] | 4,3 |- | 2005. | {{зас|СЛО}} [[Јуре Мочник]] | 5 |- | 2006. | {{зас|LЕТ}} [[Едгарс Јеромановс]] | 6,3 |- | 2007. | {{зас|СРБ}} [[Милош Теодосић]] | 5,4 |- | 2008. | {{зас|ШПА}} [[Кино Колом]] | 6,1 |- | 2009. | {{зас|РУС}} [[Дмитри Хвостов]] | 6,1 |- | 2010. | {{зас|ФРА}} [[Ендру Албиси]] | 5,9 |- | 2011. | {{зас|ШПА}} [[Јосеп Франк]] | 5,1 |- | 2012. | {{зас|УКР}} [[Клим Артамонов]] | 5,3 |- | 2013. | {{зас|УКР}} [[Клим Артамонов]] | 6,2 |- | 2014. | {{зас|СЛО}} [[Матиц Ребец]] | 9,0 |- | 2015. | {{зас|ЧЕШ}} [[Радован Коурил]] | 5,5 |- | 2016. | {{зас|СЛО}} [[Жан Марк Шишко]] | 7,1 |- | 2017. | {{зас|ИЗР}} [[Тамир Блат]] | 10,1 |- | 2018. | {{зас|ШПА}} [[Пол Фигуерас]] | 6,4 |- | 2019. | {{зас|ИЗР}} [[Јам Мадар]] | 7,7 |} {{col-end}} == Дивизија Б == === Досадашња првенства === {| class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%; width:100%" ! rowspan=2 width=5%| Година ! rowspan=2 width=13%| Домаћин ! colspan=3| Финале ! colspan=3| Меч за треће место |- ! style="background:gold" width=15%| Злато ! width=6.5%| Резултат ! style="background:silver" width=15%| Сребро ! style="background:#cc9966" width=15%| Бронза ! width=6.5%| Резултат ! width=15%| Четврто место |- | 2005. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2005.|детаљи]]'' | {{зас|БУГ}} <br /> [[Варна]] | '''{{зас|БУГ}} [[Бугарска]]''' | '''86 : 80''' | {{зас|МАЂ}} [[Мађарска]] | {{зас|ПОЉ}} [[Пољска]] | '''96 : 76''' | {{зас|ГРУ}} [[Грузија]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2006. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2006.|детаљи]]'' | {{зас|ПОР}} <br /> [[Лисабон]] | '''{{зас|ГРУ}} [[Грузија]]''' | '''96 : 88''' | {{зас|МАК}} [[Македонија]] | {{зас|ФИН}} [[Финска]] | '''91 : 75''' | {{зас|ПОЉ}} [[Пољска]] |- | 2007. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2007.|детаљи]]'' | {{зас|ПОЉ}} <br /> [[Варшава]] | '''{{зас|ЦГ}} [[Црна Гора]]''' | '''89 : 68''' | {{зас|УКР}} [[Украјина]] | {{зас|ФИН}} [[Финска]] | '''76 : 73''' | {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2008. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2008.|детаљи]]'' | {{зас|РУМ}} <br /> [[Таргу Муреш]] | '''{{зас|НЕМ}} [[Немачка]]''' | '''110 : 102''' | {{зас|БЕЛ}} [[Белгија]] | {{зас|ШВЕ}} [[Шведска]] | '''80 : 71''' | {{зас|ЕСТ}} [[Естонија]] |- | 2009. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2009.|детаљи]]'' | {{зас|МАК}} <br /> [[Скопље]] | '''{{зас|ХОЛ}} [[Холандија]]''' | '''88 : 77''' | {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] | {{зас|ПОЉ}} [[Пољска]] | '''96 : 66''' | {{зас|ШВЕ}} [[Шведска]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2010. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2010.|детаљи]]'' | {{зас|АУТ}} <br /> [[Оберварт]], [[Гисинг]] | '''{{зас|Аустрија}} [[Аустрија]]''' | '''71 : 66''' | {{зас|ШВЕ}} [[Шведска]] | {{зас|ПОЉ}} [[Пољска]] | '''86 : 76''' | {{зас|БУГ}} [[Бугарска]] |- | 2011. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2011.|детаљи]]'' | {{зас|БИХ}} <br /> [[Сарајево]] | '''{{зас|ГРУ}} [[Грузија]]''' | '''79 : 70''' | {{зас|ЕСТ}} [[Естонија]] | {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] | '''86 : 85''' | {{зас|БЕЛ}} [[Белгија]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2012. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2012.|детаљи]]'' | {{зас|БУГ}} <br /> [[Софија]] | '''{{зас|ХРВ}} [[Хрватска]]''' | '''88 : 80''' | {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] | {{зас|ИЗР}} [[Израел]] | '''101 : 67''' | {{зас|БУГ}} [[Бугарска]] |- | 2013. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2013.|детаљи]]'' | {{зас|РУМ}} <br /> [[Питешти]] | '''{{зас|ПОЉ}} [[Пољска]]''' | '''83 : 71''' | {{зас|УК}} [[Велика Британија]] | {{зас|МАЂ}} [[Мађарска]] | '''70 : 69''' | {{зас|БЕЛ}} [[Белгија]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2014. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2014.|детаљи]]'' | {{зас|БИХ}} <br /> [[Сарајево]] | '''{{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина]]''' | '''76 : 70''' | {{зас|БЕЛ}} [[Белгија]] | {{зас|УКР}} [[Украјина]] | '''77 : 62''' | {{зас|БЛР}} [[Белорусија]] |- | 2015. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2015.|детаљи]]'' | {{зас|МАЂ}} <br /> [[Столни Београд]] | '''{{зас|ФИН}} [[Финска]]''' | '''80 : 76''' | {{зас|ШВЕ}} [[Шведска]] | {{зас|МАЂ}} [[Мађарска]] | '''68 : 66''' | {{зас|ЦГ}} [[Црна Гора]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2016. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2016.|детаљи]]'' | {{зас|ГРЧ}} <br /> [[Халкида]] | '''{{зас|ЦГ}} [[Црна Гора]]''' | '''78 : 76''' | {{зас|ИСЛ}} [[Исланд]] | {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] | '''73 : 67''' | {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] |- | 2017. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2017.|детаљи]]'' | {{зас|РУМ}} <br /> [[Орадеа]] | '''{{зас|РУМ}} [[Румунија]]''' | '''80 : 67''' | {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] | {{зас|УК}} [[Велика Британија]] | '''81 : 65''' | {{зас|РУС}} [[Русија]] |- bgcolor=#D0E7FF | [[2018]]. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2018.|детаљи]]'' | {{зас|БУГ}} <br /> [[Софија]] | '''{{зас|ПОЉ}} [[Пољска]]''' | '''71 : 60''' | {{зас|СЛО}} [[Словенија]] | {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија]] | '''76 : 62''' | {{зас|РУС}} [[Русија]] |- | 2019. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2019.|детаљи]]'' | {{зас|ПОР}} <br /> [[Матозињош]] | '''{{зас|ПОР}} [[Португалија]]''' | '''73 : 57''' | {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] | {{зас|БЕЛ}} [[Белгија]] | '''88 : 80''' | {{зас|РУС}} [[Русија]] |- bgcolor=#D0E7FF | 2022. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 20 година 2022.|детаљи]]'' | {{зас|ГРУ}} <br /> [[Тбилиси]] | '''{{зас|СРБ}} [[Србија]]''' | '''81 : 67''' | {{зас|ИСЛ}} [[Исланд]] | {{зас|ЕСТ}} [[Естонија]] | '''63 : 53''' | {{зас|ФИН}} [[Финска]] |} === Медаље === {| {{RankedMedalTable}} |- | 1. ||align=left| {{зас|ПОЉ}} [[Пољска]] || 2 || — || 3 || '''5''' |- | 2. ||align=left| {{зас|ГРУ}} [[Грузија]] || 2 || — || — || '''2''' |- | 2. ||align=left| {{зас|ЦГ}} [[Црна Гора]] || 2 || — || — || '''2''' |- | 4. ||align=left| {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] || 1 || 1 || — || '''2''' |- | 5. ||align=left| {{зас|ФИН}} [[Финска]] || 1 || — || 2 || '''3''' |- | 6. ||align=left| {{зас|Аустрија}} [[Аустрија]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 6. ||align=left| {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 6. ||align=left| {{зас|БУГ}} [[Бугарска]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 6. ||align=left| {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 6. ||align=left| {{зас|ПОР}} [[Португалија]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 6. ||align=left| {{зас|РУМ}} [[Румунија]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 6. ||align=left| {{зас|СРБ}} [[Србија]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 6. ||align=left| {{зас|ХОЛ}} [[Холандија]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 14. ||align=left| {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] || — || 3 || 1 || '''3''' |- | 15. ||align=left| {{зас|БЕЛ}} [[Белгија]] || — || 2 || 1 || '''3''' |- | 15. ||align=left| {{зас|ШВЕ}} [[Шведска]] || — || 2 || 1 || '''3''' |- | 17. ||align=left| {{зас|ИСЛ}} [[Исланд]] || — || 2 || — || '''2''' |- | 18. ||align=left| {{зас|МАЂ}} [[Мађарска]] || — || 1 || 2 || '''3''' |- | 19. ||align=left| {{зас|УК}} [[Велика Британија]] || — || 1 || 1 || '''2''' |- | 19. ||align=left| {{зас|ЕСТ}} [[Естонија]] || — || 1 || 1 || '''2''' |- | 19. ||align=left| {{зас|УКР}} [[Украјина]] || — || 1 || 1 || '''2''' |- | 22. ||align=left| {{зас|МАК}} [[Македонија]] || — || 1 || — || '''1''' |- | 22. ||align=left| {{зас|СЛО}} [[Словенија]] || — || 1 || — || '''1''' |- | 24. ||align=left| {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] || — || — || 1 || '''1''' |- | 24 ||align=left| {{зас|ИЗР}} [[Израел]] || — || — || 1 || '''1''' |- | 25 ||align=left| {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија]] || — || — || 1 || '''1''' |- |} == Види још == * [[Европско првенство у кошарци до 16 година]] * [[Европско првенство у кошарци до 18 година]] * [[Светско првенство у кошарци до 17 година]] * [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светско првенство у кошарци до 19 година]] * [[Светско првенство у кошарци до 21 године]] == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20110710235724/http://u20men.fibaeurope.com/en/ Званичан сајт такмичења] {{Најбољи играч Европског првенства у кошарци испод 20 година}} [[Категорија:Међународна кошаркашка такмичења]] [[Категорија:ФИБА такмичења]] nsnyi8w9udmh8s6nh3o7adzvydzkp8d 0 938771 25121245 24250382 2022-07-24T15:54:45Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Амерички научнофантастични филм из 2014. године}} {{Инфокутија Филм | назив = Чувари галаксије | слика = Guardians of the Galaxy1.jpg | опис_слике = ''Постер на српском језику'' | ширина_слике = | оназив = ''Guardians of the Galaxy'' | година = 1. август 2014. | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = [[Научнофантастични филм|научнофантастични]] | режија = [[Џејмс Ган]] | сценарио = '''Стрип''':<br />[[Ден Абнет]]<br />[[Енди Ланинг]]<br />'''Сценарио''':<br />[[Џејмс Ган]]<br />[[Никол Перлман]] | музика = [[Тајлер Бејтс]] | улоге = [[Крис Прат]]<br />[[Зои Салдана]]<br />[[Дејв Баутиста|Дејв Баутиста]]<br />[[Вин Дизел]]<br />[[Бредли Купер]]<br />[[Ли Пејс]]<br />[[Мајкл Рукер]]<br />[[Карен Гилан]]<br />[[Џимон Хансу]]<br />[[Џон Си Рајли]]<br />[[Глен Клоус]]<br />[[Бенисио дел Торо]] | продуцент = [[Кевин Фајги]] | компанија = [[Marvel Studios]] | студио = [[Walt Disney Studios Motion Pictures]] | трајање = 122 [[Минут|мин.]] | монтажа = [[Фред Раскин]]<br />[[Крејг Вуд]]<br />[[Хјуз Винборн]] | сниматељ = [[Бен Дејвис (сниматељ)|Бен Дејвис]] | сценографија = | награде = | буџет = 195 милиона [[Амерички долар|долара]] | зарада = 773 милиона долара | претходни = | следећи = [[Чувари галаксије 2]] | вебсајт = | имдб = 2015381 | COBISS = }} '''''Чувари галаксије''''' ({{јез-енгл|Guardians of the Galaxy}}) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[Научнофантастични филм|научнофантастични]] [[суперхеројски филм]] из [[2014]]. године о тиму [[Суперхерој|суперхероја]], снимљен по [[Чувари галаксије (стрип)|истоименом]] [[Марвел]]овим стрипу. [[Редитељ]] филма је [[Џејмс Ган]], [[Филмски продуцент|продуцент]] је [[Кевин Фајги]], а [[Scenarista|сценаристи]] су [[Џејмс Ган]] и [[Никол Перлман]] по стрипу [[Ден Абнет|Дена Абнета]] и [[Енди Ланинг|Ендија Ланинга]]. Ово је десети наставак у серији филмова из [[Марвелов филмски универзум|Марвеловог филмског универзума]]. Глумачку екипе чине [[Крис Прат]], [[Зои Салдана]], [[Дејв Батиста|Дејв Баутиста]], [[Вин Дизел]], [[Бредли Купер]], [[Ли Пејс]], [[Мајкл Рукер]], [[Карен Гилан]], [[Џимон Хансу]], [[Џон Си Рајли]], [[Глен Клоус]] и [[Бенисио дел Торо]].<ref>{{Cite web|url=http://www.bbfc.co.uk/releases/guardians-galaxy-film-1|title=GUARDIANS OF THE GALAXY {{!}} British Board of Film Classification|website=www.bbfc.co.uk|accessdate=31. 1. 2019|archive-date=30. 07. 2014|archive-url=https://www.webcitation.org/6RRYUQ2vI?url=http://www.bbfc.co.uk/releases/guardians-galaxy-film-1|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.boxofficemojo.com/movies/?id=marvel2014a.htm|title=Guardians of the Galaxy (2014) - Box Office Mojo|website=www.boxofficemojo.com|accessdate=31. 1. 2019}}</ref> Радња прати [[Стар Лорд (стрип)|Питера Квила]] који након крађе мистериозне кугле склапа савез са групом аутсајдера који поседују натприродне моћи како би се супротставио зликовцу Ронану који трага за том куглом. Перлман је започео рад на сценарију за овај филм 2009. године. Кевин Фајги је први пут јавно најавио ''Чуваре галаксије'' као потенцијални филм 2010, а Марвел је објавио да је филм у развоју током [[Сан Дијего Комик Кон]]а у јулу 2012. године. Ган је унајмљен као режисер и сценариста у септембру те године. У фебруару 2013, Прат је добио улогу Питера Квила / Стар Лорда, а остатак глумачке поставе је накнадно потврђен. Снимање је почело у јулу исте године у [[Енглеска|Енглеској]], а завршено је у октобру. Као додатак оригиналној филмској музици коју је компоновао Тајлер Бејтс, филмски саундтрек укључује неколико песама из 1960-их и 1970-их, које је изабрао Ган. Пост-продукција је завршена 7. јула 2014. године. Филм је премијерно приказан 21. јула 2014. године у Лос Анђелесу, док је у биоскопима почео да се приказује 1. августа исте године. Остварио је критички и комерцијални успех, зарадивши преко 772 милиона долара широм света и постао је најуспешнији суперхеројски, као и трећи најуспешнији филм из 2014. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.forbes.com/sites/csylt/2015/01/27/disney-reveals-guardians-of-the-galaxy-was-over-budget-at-232-million/|title=Disney Reveals Guardians Of The Galaxy Was Over Budget At $232 Million|last=Sylt|first=Christian|website=Forbes|language=en|accessdate=31. 1. 2019}}</ref> У филму су нарочито похваљени сценарио, режија, глума, хумор, музика, визуелни ефекти и акционе сцене. На 87. додели [[Оскар]]а филм је био номинован за најбоље визуелне ефекте и најбољу шминку, а освојио је награду Хјуго за најбољу драмску презентацију. Наставак, ''[[Чувари галаксије 2]]'', премијерно је приказан 2017. године. == Радња == {{упозорење-филм}} Године 1988. група ванземаљаца звана Свемирски одметници, отима [[Стар Лорд (стрип)|Питера Квила]] непосредно након смрти његове мајке. Након 26 година, Питер Квил је на планети Мораг где украде мистичну куглу пре него га нападну војници фанатичног Кри официра, Ронана. Иако Квил успева да побегне, Јонду Удонта, лидер дела Одметника, наређује потеру за Квилом због подигнуте прашине коју је његова крађа изазвала. Ронан шаље плаћеницу Гамору да убије Квила. Покушај Квила да прода куглу на Ксандару, престоници Царства Нове, пропада јер га Гамора пресреће и краде је. У борбу се укључују генетски модификовани Ракун, Рокет, и хуманоидно дрво, [[Грут]]. Снаге Нове одводе сво четворо у Килн, озлоглашени затвор. Снажни затвореник Дракс Разарач покуша да убије Гамору због њене повезаности са Ронаном и Таносом, крвником његове породице. Квил убеђује Дракса да га Гамора може одвести до Ронана, док Гамора говори да је већ издала Ронана и да му никад не би предала моћ коју кугла крије. Након сазнања да Гамора има купца за куглу, Квил, Дракс, Рокет, Грут и Гамора беже из затвора Квиловим бродом, ''Миланом''. Ронан се среће са Гамориним <nowiki>''усвојеним''</nowiki> оцем, [[Танос]]ом, и обавештава га о Гамориној издаји. Квил и остали путују на планету Знаш-куда, простор без икаквих закона ограничен огромном главом Селестијала, припадника древне свемирске расе. Пијани Дракс провоцира Ронана док се остатак групе састаје са Гамориним контактом, Танелиром Тиваном познатим као Сакупљач.{{напомена|Лик Сакупљача представљен је на самом крају филма ''[[Тор: Мрачни свет]]''.}}Отворивши куглу, Сакупљач открива да је камен унутар кугле заправо Камен снаге, један од шест Камења бескраја. Камен снаге има моћ да уништи становништво читаве планете. Сакупљачева слушкиња, Карина узима Камен снаге што изазива експлозију која уништава читаву збирку Сакупљача. Ронан стиже на Знаш-куда и лако порази Дракса, док остатак тима бежи. Потеру за њима предводи Гаморина усвојена сестра, Небула. Небула уништава Гаморин брод и оставља је у бестежинском стању свемира, док Ронанови војници узимају куглу. Пре него Квил контактира Јондуа, оставља Гамори свемирски шлем како би јој спасао живот. Јонду долази и спасава Квила и Гамору. У жељи да спасу своје нове пријатеље, Рокет, Дракс и Грут прете нападом на Јондуов брод. Квил смирује ситуацију и обећава Јондуу куглу са Каменом снаге. Свесни да је сукоб са Ронаном готово сигурна смрт, тим ипак одлучује да не остави Снаге Нове на цедилу. На свом броду, ''Мрачном Астеру'', Ронан узима моћ Камена снаге у себе и прети Таносу да ће убити чим уништи Ксандар. Из осећаја мржње према свом оцу, Небула се придружује Ронану. Свемирски одметници и Снаге Нове сукобљавају се са Мрачним Астером изнад Ксандара. Квилова група пробија спољашњост Мрачног Астера и улази на брод. Ронан користи Камен снаге да уништи флоту Нове. Гамора успева да порази Небулу, која успе да побегне. Ипак, група је надјачана Ронановом новом моћи све док се Рокет не судари са Мрачним Астером бродом Одметника. Оштећен брод пада на Ксандар. Грут се жртвује за тим и ограничи штету на Ксандару. Ронан почиње са уништењем Ксандара, али је ометен Квилом довољно да Дракс и Рокет да униште Ронанов борбени чекић. Квил хвата Камен снаге голим рукама делећи снагу Камена бескраја са Гамором, Драксом и Рокетом тиме дисинтегрише Ронана. Квил подваљује празну куглу Јондуу, док Камен снаге предаје Снагама Нове. Напуштајући Ксандар, Јонду коментарише да је исправно проценио што Квила није предао његовом оцу, као што је био договор. Квиловој групи, сада познатој као Чувари галаксије, Снаге Нове бришу криминалну прошлост. Квил сазнаје да је само полуземљанин, јер његов отац припада древној врсти. Он коначно отвара последњи поклон своје мајке и открива музичку касету која садржи њене омиљене песме. Чувари одлазе у ремонтованом Милану са изданком Грута који израста у бебу Грута. У пост-кредит сцени, Сакупљач седи окружен својом растуреном збирком која сада има само два члана.{{напомена|Марвел Студио је касније потврдио да су антропоморфна патка и пас космонаут у ствари ''Космо свемирски пас'' и ''Патак Хауард''}} == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Крис Прат]] || [[Стар Лорд (стрип)|Питер Квил / Стар Лорд]] |- |[[Зои Салдана]] || Гамора |- |[[Дејв Баутиста]] || Дракс Разарач |- |[[Вин Дизел]] || [[Грут]] |- |[[Бредли Купер]] || Рокет |- |[[Ли Пејс]] || Ронан |- |[[Мајкл Рукер]] || Јонду |- |[[Карен Гилан]] || Небула |- |[[Џимон Хансу]] || Корат |- |[[Џон Си Рајли]] || Роман Деј |- |[[Глен Клоус]] || Ајрани Рејел |- |[[Бенисио дел Торо]] || Танелир Тиван / Колекционар |- |[[Џош Бролин]] || [[Танос]] |- |} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Guardians of the Galaxy (film)}} * {{ИМДб наслов|id=tt2015381|title=Чувари галаксије (филм)}} {{Шаблон:Марвелов филмски универзум}} {{Џејмс Ган}} {{Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа}} {{Награда Небјула за најбољи сценарио / Награда Реј Бредбери}} [[Категорија:Филмови 2014.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Naučnofantastični filmovi iz 2010-ih]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Марвелов филмски универзум]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:3Д филмови 2014.]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови Taramount Film-а]] mxqd04572gi1961w6m97vflpayp1vx9 0 938787 25121617 22212009 2022-07-24T22:09:08Z 109.93.50.33 wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 20em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | Европско првенство у кошарци до 16 година |- | colspan="2" style="text-align:center; background:#fff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;"| [[Датотека:Fiba_top_logo.gif|230п|ФИБА Европа]] |- | '''Спорт''' || [[Кошарка]] |- | '''Основано''' || 1971. |- | '''Број тимова''' || 16 (Дивизија А) |- | '''Учесници''' || Чланови [[ФИБА Европа]] |- | '''Континент''' || [[Европа]] |- | '''Тренутни шампион''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] <small>(2019)</small> |- | '''Највише титула''' | {{зас|СРБ}} [[Србија]] <small>(10)</small> |- | '''Веб-сајт''' | [https://web.archive.org/web/20140708025109/http://u16men.fibaeurope.com/en/ u16men.fibaeurope.com] |} '''Европско првенство у кошарци до 16 година''' је репрезентативно такмичење које организује [[ФИБА Европа]]. Такмичење је основано 1971. и до 2003. играло се сваке друге године, да би се након тога прешло на одржавање сваке године. Највише титула првака освојила је [[Србија]] — чак 10. == Дивизија А == === Досадашња првенства === {| class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%; width:100%" |- ! rowspan="2" style="width:5%;"| Година ! rowspan="2" style="width:13%;"| Домаћин ! colspan=3| Финале ! colspan=3| Меч за треће место |- ! style="background:gold" width=15%| Злато ! width=6.5%| Резултат ! style="background:silver" width=15%| Сребро ! style="background:#cc9966" width=15%| Бронза ! width=6.5%| Резултат ! width=15%| Четврто место |- | 1971. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1971.|детаљи]]'' | {{зас|ИТА}} <br /> [[Горица (град)|Горица]] | '''{{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]''' | '''74 : 60''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] | {{зас|СССР}} [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | '''56 : 55''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] |- style="background:#d0e7ff;" | 1973. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1973.|детаљи]]'' | {{зас|ИТА}} <br /> [[Ангри]], [[Сумонте]] | '''{{зас|СССР}} [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]''' | '''68 : 57''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | '''77 : 74''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] |- | 1975. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1975.|детаљи]]'' | {{зас|ГРЧ}} <br /> [[Атина]], [[Солун]] | '''{{зас|СССР}} [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]''' | '''64 : 61''' | {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] | {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | '''74 : 72''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] |- style="background:#d0e7ff;" | 1977. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1977.|детаљи]]'' | {{зас|ФРА}} <br /> [[Ле Туке]], [[Берк]] | '''{{зас|ТУР}} [[Турска]]''' | '''68 : 66''' | {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | {{зас|СССР}} [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | '''95 : 70''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] |- | 1979. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1979.|детаљи]]'' | {{зас|СИР}} <br /> [[Дамаск]] | '''{{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]''' | '''103 : 100''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''122 : 82''' | {{зас|НЕМ}} [[Западна Немачка]] |- style="background:#d0e7ff;" | 1981. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1981.|детаљи]]'' | {{зас|ГРЧ}} <br /> [[Солун]], [[Катерини]] | '''{{зас|СССР}} [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]''' | '''72 : 57''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] | {{зас|НЕМ}} [[Западна Немачка]] | '''78 : 64''' | {{зас|ФИН}} [[Финска]] |- | 1983. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1983.|детаљи]]'' | {{зас|НЕМ}} <br /> [[Тибинген]], [[Лудвигсбург]] | '''{{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]''' | '''89 : 86''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|НЕМ}} [[Западна Немачка]] | '''72 : 69''' | {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] |- style="background:#d0e7ff;" | 1985. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1985.|детаљи]]'' | {{зас|БУГ}} <br /> [[Русе]] | '''{{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]''' | '''99 : 81''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|ИТА}} [[Италија]] | '''85 : 81''' | {{зас|НЕМ}} [[Западна Немачка]] |- | 1987. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1987.|детаљи]]'' | {{зас|МАЂ}} <br /> [[Столни Београд]], [[Капошвар]] | '''{{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]''' | '''83 : 77''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] | {{зас|СССР}} [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | '''84 : 76''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] |- style="background:#d0e7ff;" | 1989. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1989.|детаљи]]'' | {{зас|ШПА}} <br /> [[Гвадалахара]], [[Таранкон]], [[Куенка]] | '''{{зас|ГРЧ}} [[Грчка]]''' | '''81 : 79''' | {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | {{зас|ИТА}} [[Италија]] | '''63 : 59''' | {{зас|ТУР}} [[Турска]] |- | 1991. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1991.|детаљи]]'' | {{зас|ГРЧ}} <br /> [[Костур (град)|Касторија]], [[Комотини]], [[Солун]] | '''{{зас|ИТА}} [[Италија]]''' | '''106 : 91''' | {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''87 : 67''' | {{зас|ТУР}} [[Турска]] |- style="background:#d0e7ff;" | 1993. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1993.|детаљи]]'' | {{зас|ТУР}} <br /> [[Трапезунт|Трабзон]], [[Гиресун]], [[Самсун]] | '''{{зас|ГРЧ}} [[Грчка]]''' | '''76 : 58''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|РУС}} [[Русија]] | '''72 : 62''' | {{зас|ТУР}} [[Турска]] |- | 1995. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1995.|детаљи]]'' | {{зас|ПОР}} <br /> [[Сетубал]], [[Сеишал]], [[Алмада]] | '''{{зас|ХРВ}} [[Хрватска]]''' | '''75 : 62''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] | '''73 : 72''' | {{зас|МАК}} [[Македонија]] |- style="background:#d0e7ff;" | 1997. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1997.|детаљи]]'' | {{зас|БЕЛ}} <br /> [[Пепинстер]], [[Кортрајк]], [[Кварењон]] | '''{{зас|СРЈ}} [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]''' | '''100 : 87''' | {{зас|РУС}} [[Русија]] | {{зас|ИЗР}} [[Израел]] | '''65 : 55''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] |- | 1999. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 1999.|детаљи]]'' | {{зас|СЛО}} <br /> [[Ползела]], [[Цеље]], [[Лашко]] | '''{{зас|СРЈ}} [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]''' | '''59 : 48''' | {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] | {{зас|ТУР}} [[Турска]] | '''81 : 63''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2001. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2001.|детаљи]]'' | {{зас|ЛЕТ}} <br /> [[Рига]] | '''{{зас|СРЈ}} [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]''' | '''55 : 43''' | {{зас|РУС}} [[Русија]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''75 : 74''' | {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] |- | 2003. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2003.|детаљи]]'' | {{зас|ШПА}} <br /> [[Мадрид]] | '''{{зас|СЦГ}} [[Србија и Црна Гора]]''' | '''83 : 68''' | {{зас|ТУР}} [[Турска]] | {{зас|РУС}} [[Русија]] | '''92 : 70''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2004. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2004.|детаљи]]'' | {{зас|ГРЧ}} <br /> [[Амалијада]], [[Пиргос]] | '''{{зас|ФРА}} [[Француска]]''' | '''65 : 60''' | {{зас|РУС}} [[Русија]] | {{зас|ТУР}} [[Турска]] | '''75 : 69''' | {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] |- | 2005. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2005.|детаљи]]'' | {{зас|ШПА}} <br /> [[Леон]] | '''{{зас|ТУР}} [[Турска]]''' | '''61 : 55''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''70 : 63''' | {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2006. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2006.|детаљи]]'' | {{зас|ШПА}} <br /> [[Линарес]], [[Андухар]], [[Мартос]] | '''{{зас|ШПА}} [[Шпанија]]''' | '''110 : 106''' | {{зас|РУС}} [[Русија]] | {{зас|СЦГ}} [[Србија и Црна Гора]] | '''85 : 69''' | {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] |- | 2007. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2007.|детаљи]]'' | {{зас|ГРЧ}} <br /> [[Јерапетра]], [[Ретимно]], [[Ираклион|Хераклион]] | '''{{зас|СРБ}} [[Србија]]''' | '''56 : 55''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] | '''65 : 55''' | {{зас|ТУР}} [[Турска]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2008. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2008.|детаљи]]'' | {{зас|ИТА}} <br /> [[Кјети]] | '''{{зас|ЛИТ}} [[Литванија]]''' | '''75 : 33''' | {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] | {{зас|ТУР}} [[Турска]] | '''77 : 65''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] |- | 2009. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2009.|детаљи]]'' | {{зас|ЛИТ}} <br /> [[Каунас]] | '''{{зас|ШПА}} [[Шпанија]]''' | '''70 : 64''' | {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] | {{зас|СРБ}} [[Србија]] | '''75 : 69''' | {{зас|ПОЉ}} [[Пољска]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2010. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2010.|детаљи]]'' | {{зас|ЦГ}} <br /> [[Бар (Црна Гора)|Бар]] | '''{{зас|ХРВ}} [[Хрватска]]''' | '''80 : 52''' | {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] | {{зас|ТУР}} [[Турска]] | '''75 : 64''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] |- | 2011. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2011.|детаљи]]'' | {{зас|ЧЕШ}} <br /> [[Пардубице]], [[Храдец Кралове]] | '''{{зас|ХРВ}} [[Хрватска]]''' | '''67 : 57''' | {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''61 : 53''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2012. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2012.|детаљи]]'' | {{зас|ЛИТ}} <br /> [[Паневежис]], [[Вилњус]]<br />{{зас|ЛЕТ}}<br />[[Вентспилс]] | '''{{зас|ТУР}} [[Турска]]''' | '''66 : 61''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] | {{зас|СРБ}} [[Србија]] | '''83 : 69''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] |- | 2013. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2013.|детаљи]]'' | {{зас|УКР}} <br /> [[Кијев]] | '''{{зас|ШПА}} [[Шпанија]]''' | '''65 : 63''' | {{зас|СРБ}} [[Србија]] | {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] | '''78 : 50''' | {{зас|ИТА}} [[Италија]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2014. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2014.|детаљи]]'' | {{зас|ЛЕТ}} <br /> [[Рига]], [[Огре]], [[Лијепаја]], [[Гробина]] | '''{{зас|ФРА}} [[Француска]]''' | '''78 : 53''' | {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија]] | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | '''77 : 73''' | {{зас|ТУР}} [[Турска]] |- | 2015. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2015.|детаљи]]'' | {{зас|ЛИТ}} <br /> [[Каунас]] | '''{{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина]]''' | '''85 : 83''' | {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] | {{зас|ТУР}} [[Турска]] | '''83 : 72''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2016. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2016.|детаљи]]'' | {{зас|ПОЉ}} <br /> [[Радом]] | '''{{зас|ШПА}} [[Шпанија]]''' | '''74 : 72''' | {{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] | {{зас|ТУР}} [[Турска]] | '''77 : 70''' | {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] |- | 2017. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2017.|детаљи]]'' | {{зас|ЦГ}} <br /> [[Подгорица]] | '''{{зас|ФРА}} [[Француска]]''' | '''75 : 68''' | {{зас|ЦГ}} [[Црна Гора]] | {{зас|СРБ}} [[Србија]] | '''76 : 71''' | {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2018. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2018.|детаљи]]'' | {{зас|СРБ}} <br /> [[Нови Сад]] | '''{{зас|ХРВ}} [[Хрватска]]''' | '''71 : 70''' | {{зас|ШПА}} [[Шпанија]] | {{зас|ТУР}} [[Турска]] | '''82 : 59''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] |- | 2019. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2019.|детаљи]]'' | {{зас|ИТА}} <br /> [[Удине]] | '''{{зас|ШПА}} [[Шпанија]]''' | '''70 : 61''' | {{зас|ФРА}} [[Француска]] | {{зас|ИТА}} [[Италија]] | '''73 : 68''' | {{зас|РУС}} [[Русија]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2022. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2022.|детаљи]]'' | {{зас|MAK}} <br /> [[Скопље]] | | '''— : —''' | | | '''— : —''' | |} === Медаље === {| {{RankedMedalTable}} |- | 1. ||align=left|{{зас|СРБ}} [[Србија]] || 10 || 3 || 6 || '''19''' |- | 2. ||align=left|{{зас|ШПА}} [[Шпанија]] || 5 || 7 || 6 || '''18''' |- | 3. ||align=left|{{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] || 4 || — || — || '''4''' |- | 4. ||align=left|{{зас|РУС}} [[Русија]] || 3 || 4 || 5 || '''12''' |- | 5. ||align=left|{{зас|ФРА}} [[Француска]] || 3 || 3 || — || '''6''' |- | 6. ||align=left|{{зас|ТУР}} [[Турска]] || 3 || 1 || 7 || '''11''' |- | 7. ||align=left|{{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] || 2 || 3 || 2 || '''7''' |- | 8. ||align=left|{{зас|ИТА}} [[Италија]] || 1 || 4 || 3 || '''8''' |- | 9. ||align=left|{{зас|ЛИТ}} [[Литванија]] || 1 || 4 || 1 || '''6''' |- | 10. ||align=left|{{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 11. ||align=left|{{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] || — || 2 || 1 || '''3''' |- | 12. ||align=left|{{зас|ЛЕТ}} [[Летонија]] || — || 1 || — || '''1''' |- | 12. ||align=left|{{зас|ЦГ}} [[Црна Гора]] || — || 1 || — || '''1''' |- | 14. ||align=left|{{зас|НЕМ}} [[Немачка]] || — || — || 2 || '''2''' |- | 15. ||align=left|{{зас|ИЗР}} [[Израел]] || — || — || 1 || '''1''' |} === Појединачне награде === ==== Најкориснији играчи ==== {| class="wikitable" style="text-align:center; width:40%;" |- !Година !Играч |- | 1999. | {{зас|СРБ}} [[Александар Гајић]] |- | 2001. | {{зас|СРБ}} [[Вељко Томовић]] |- | 2003. | {{зас|СРБ}} [[Немања Александров]] |- | 2004. | {{зас|РУС}} [[Виталиј Кузњецов]] |- | 2005. | {{зас|ФРА}} [[Антоан Дио]] |- | 2006. | {{зас|ШПА}} [[Рики Рубио]] |- | 2007. | {{зас|СРБ}} [[Дејан Мусли]] |- | 2008. | {{зас|ЛИТ}} [[Јонас Валанчјунас]] |- | 2009. | {{зас|ЛИТ}} [[Таурус Јогела]] |- | 2010. | {{зас|ХРВ}} [[Дарио Шарић]] |- | 2011. | {{зас|ХРВ}} [[Марио Хезоња]] |- | 2012. | {{зас|ТУР}} [[Окбен Улубај]] |- | 2013. | {{зас|СРБ}} [[Стефан Пено]] |- | 2014. | {{зас|ФРА}} [[Килијан Тили]] |- | 2015. | {{зас|БИХ}} [[Џанан Муса]] |- | 2016. | {{зас|ШПА}} [[Усман Гаруба]] |- | 2017. | {{зас|ФРА}} [[Килијан Хејс]] |- | 2018. | {{зас|ХРВ}} [[Роко Пркачин]] |- | 2019. | {{зас|ШПА}} [[Рубен Домингез]] |} == Дивизија Б == === Досадашња првенства === {| class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%; width:100%" |- ! rowspan="2" style="width:5%;"| Година ! rowspan="2" style="width:13%;"| Домаћин ! colspan=3| Финале ! colspan=3| Меч за треће место |- ! style="background:gold" width=15%| Злато ! width=6.5%| Резултат ! style="background:silver" width=15%| Сребро ! style="background:#cc9966" width=15%| Бронза ! width=6.5%| Резултат ! width=15%| Четврто место |- style="background:#d0e7ff;" | 2004. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2004.|детаљи]]'' | {{зас|ЕНГ}} <br /> [[Брајтон]] | '''{{зас|ИСЛ}} [[Исланд]]''' | '''[[Бергеров систем|Берг. систем]]''' | {{зас|МАК}} [[Македонија]] | {{зас|ЕНГ}} [[Енглеска]] | '''[[Бергеров систем|Берг. систем]]''' | {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] |- | 2005. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2005.|детаљи]]'' | {{зас|БУГ}} <br /> [[Правец]] | '''{{зас|НЕМ}} [[Немачка]]''' | '''77 : 63''' | {{зас|ПОР}} [[Португалија]] | {{зас|ГРУ}} [[Грузија]] | '''77 : 67''' | {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2006. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2006.|детаљи]]'' | {{зас|ЕСТ}} <br /> [[Талин]] | '''{{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]]''' | '''67 : 54''' | {{зас|ГРУ}} [[Грузија]] | {{зас|БУГ}} [[Бугарска]] | '''85 : 75''' | {{зас|АУТ}} [[Аустрија]] |- | 2007. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2007.|детаљи]]'' | {{зас|МАК}} <br /> [[Скопље]] | '''{{зас|ПОЉ}} [[Пољска]]''' | '''80 : 73''' | {{зас|МАЂ}} [[Мађарска]] | {{зас|ШВЕ}} [[Шведска]] | '''66 : 65''' | {{зас|ЕНГ}} [[Енглеска]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2008. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2008.|детаљи]]'' | {{зас|БИХ}} <br /> [[Сарајево]] | '''{{зас|НЕМ}} [[Немачка]]''' | '''76 : 69''' | {{зас|ЦГ}} [[Црна Гора]] | {{зас|БУГ}} [[Бугарска]] | '''81 : 61''' | {{зас|ШВЕ}} [[Шведска]] |- | 2009. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2009.|детаљи]]'' | {{зас|ПОР}} <br /> [[Сао Жоао да Мадеира|Сао Жоао де Мадеира]] | '''{{зас|БУГ}} [[Бугарска]]''' | '''81 : 63''' | {{зас|ДАН}} [[Данска]] | {{зас|ЕНГ}} [[Енглеска]] | '''78 : 63''' | {{зас|СЛО}} [[Словенија]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2010. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2010.|детаљи]]'' | {{зас|ЕСТ}} <br /> [[Талин]] | '''{{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]]''' | '''61 : 53''' | {{зас|УКР}} [[Украјина]] | {{зас|СЛО}} [[Словенија]] | '''62 : 60''' | {{зас|ХОЛ}} [[Холандија]] |- | 2011. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2011.|детаљи]]'' | {{зас|МАК}} <br /> [[Струмица]] | '''{{зас|СЛО}} [[Словенија]]''' | '''82 : 73''' | {{зас|ЕНГ}} [[Енглеска]] | {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина]] | '''72 : 71''' | {{зас|ИЗР}} [[Израел]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2012. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2012.|детаљи]]'' | {{зас|РУМ}} <br /> [[Букурешт]] | '''{{зас|БЕЛ}} [[Белгија]]''' | '''56 : 46''' | {{зас|ЦГ}} [[Црна Гора]] | {{зас|ШВЕ}} [[Шведска]] | '''79 : 55''' | {{зас|МАЂ}} [[Мађарска]] |- | 2013. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2013.|детаљи]]'' | {{зас|БИХ}} <br /> [[Сарајево]] | '''{{зас|ДАН}} [[Данска]]''' | '''72 : 69''' | {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина]] | {{зас|ФИН}} [[Финска]] | '''96 : 62''' | {{зас|СЛО}} [[Словенија]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2014. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2014.|детаљи]]'' | {{зас|МАК}} <br /> [[Струмица]] | '''{{зас|ЦГ}} [[Црна Гора]]''' | '''76 : 73''' | {{зас|ИЗР}} [[Израел]] | {{зас|ЕНГ}} [[Енглеска]] | '''84 : 60''' | {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] |- | 2015. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2015.|детаљи]]'' | {{зас|БУГ}} <br /> [[Софија]] | '''{{зас|ЕСТ}} [[Естонија]]''' | '''64 : 56''' | {{зас|ПОЉ}} [[Пољска]] | {{зас|ШВЕ}} [[Шведска]] | '''57 : 56''' | {{зас|СВК}} [[Словачка]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2016. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2016.|детаљи]]'' | {{зас|БУГ}} <br /> [[Софија]] | '''{{зас|РУС}} [[Русија]]''' | '''82 : 76''' | {{зас|ИЗР}} [[Израел]] | {{зас|СЛО}} [[Словенија]] | '''79 : 71''' | {{зас|УКР}} [[Украјина]] |- | 2017. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2017.|детаљи]]'' | {{зас|БУГ}} <br /> [[Софија]] | '''{{зас|ГРЧ}} [[Грчка]]''' | '''74 : 60''' | {{зас|ХОЛ}} [[Холандија]] | {{зас|ГРУ}} [[Грузија]] | '''64 : 63''' | {{зас|УК}} [[Уједињено Краљевство]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2018. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2018.|детаљи]]'' | {{зас|БИХ}} <br /> [[Сарајево]] | '''{{зас|РУС}} [[Русија]]''' | '''83 : 77''' | {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина]] | {{зас|МАК}} [[Македонија]] | '''84 : 66''' | {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] |- | 2019. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2019.|детаљи]]'' | {{зас|ЦГ}} <br /> [[Подгорица]] | '''{{зас|ПОЉ}} [[Пољска]]''' | '''71 : 58''' | {{зас|ХОЛ}} [[Холандија]] | {{зас|ДАН}} [[Данска]] | '''85 : 54''' | {{зас|ЦГ}} [[Црна Гора]] |- style="background:#d0e7ff;" | 2022. <br /> ''[[Европско првенство у кошарци до 16 година 2022.|детаљи]]'' | {{зас|БУГ}} <br /> [[Софија]] | | | | | | |} === Медаље === {| {{RankedMedalTable}} |- | 1. ||align=left|{{зас|ПОЉ}} [[Пољска]] || 2 || 1 || — || '''3''' |- | 2. ||align=left|{{зас|НЕМ}} [[Немачка]] || 2 || — || — || '''2''' |- | 2. ||align=left|{{зас|РУС}} [[Русија]] || 2 || — || — || '''2''' |- | 2. ||align=left|{{зас|ЧЕШ}} [[Чешка]] || 2 || — || — || '''2''' |- | 5. ||align=left|{{зас|ЦГ}} [[Црна Гора]] || 1 || 2 || — || '''3''' |- | 6. ||align=left|{{зас|ДАН}} [[Данска]] || 1 || 1 || 1 || '''3''' |- | 7. ||align=left|{{зас|БУГ}} [[Бугарска]] || 1 || — || 2 || '''3''' |- | 7. ||align=left|{{зас|СЛО}} [[Словенија]] || 1 || — || 2 || '''3''' |- | 9. ||align=left|{{зас|БЕЛ}} [[Белгија]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 9. ||align=left|{{зас|ЕСТ}} [[Естонија]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 9. ||align=left|{{зас|ГРЧ}} [[Грчка]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 9. ||align=left|{{зас|ИЗР}} [[Израел]] || 1 || — || — || '''1''' |- | 13. ||align=left|{{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина]] || — || 2 || 1 || '''3''' |- | 14. ||align=left|{{зас|ИЗР}} [[Израел]] || — || 2 || — || '''2''' |- | 14. ||align=left|{{зас|ХОЛ}} [[Холандија]] || — || 2 || — || '''2''' |- | 16. ||align=left|{{зас|ЕНГ}} [[Енглеска]] || — || 1 || 3 || '''4''' |- | 17. ||align=left|{{зас|ГРУ}} [[Грузија]] || — || 1 || 2 || '''3''' |- | 18. ||align=left|{{зас|МАК}} [[Македонија]] || — || 1 || 1 || '''2''' |- | 19. ||align=left|{{зас|МАЂ}} [[Мађарска]] || — || 1 || — || '''1''' |- | 19. ||align=left|{{зас|ПОР}} [[Португалија]] || — || 1 || — || '''1''' |- | 19. ||align=left|{{зас|УКР}} [[Украјина]] || — || 1 || — || '''1''' |- | 22. ||align=left|{{зас|ШВЕ}} [[Шведска]] || — || — || 3 || '''3''' |- | 23. ||align=left|{{зас|ФИН}} [[Финска]] || — || — || 1 || '''1''' |} == Дивизија Ц == == Види још == * [[Европско првенство у кошарци до 18 година]] * [[Европско првенство у кошарци до 20 година]] * [[Светско првенство у кошарци до 17 година]] * [[Светско првенство у кошарци за мушкарце до 19 година|Светско првенство у кошарци до 19 година]] * [[Светско првенство у кошарци до 21 године]] == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20140708025109/http://u16men.fibaeurope.com/en/ Званичан сајт такмичења] {{Најкориснији играч Европског првенства у кошарци до 16 година}} [[Категорија:Међународна кошаркашка такмичења]] [[Категорија:ФИБА такмичења]] hiba0r6bd31xwzu4wjco8o55cf5gy74 0 938828 25121260 24563705 2022-07-24T16:05:37Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Човек од Челика | слика = Covek od celika.jpg | опис_слике = ''Постер на српском језику'' | ширина_слике = | оназив = ''Man of Steel'' | година = '''14. јун 2013.'''<br />(САД) | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Уједињено Краљевство]] | језик = енглески | жанр = [[Научнофантастични филм|научнофантастични]] | режија = [[Зак Снајдер]] | сценарио = [[Дејвид С. Гојер]] | прича = [[Кристофер Нолан]] | музика = [[Ханс Цимер]] | улоге = [[Хенри Кавил]]<br />[[Ејми Адамс]]<br />[[Мајкл Шенон]]<br />[[Кевин Костнер]]<br />[[Дајана Лејн]]<br />[[Lorens Fišbern|Лоренс Фишберн]]<br />[[Кристофер Мелони]]<br />[[Расел Кроу]] | продуцент = [[Чарлс Ровен]]<br />[[Кристофер Нолан]]<br />[[Ема Томас]]<br />[[Дебора Снајдер]] | компанија = [[Warner Bros.|Ворнер Брос.]] | студио = -{[[Legendary Pictures]]}-<br />-{[[Syncopy Films]]}-<br />-{[[DC Comics]]}- | трајање = 143 минута | монтажа = [[Дејвид Бренер]] | сниматељ = [[Амир Мокри]] | сценографија = | награде = | буџет = 225 милиона [[Амерички долар|$]] | зарада = 668 милиона [[Амерички долар|$]] | претходни = | следећи = [[Бетмен против Супермена: Зора праведника]] | вебсајт = | имдб = 0770828 }} '''''Човек од Челика''''' ({{јез-енгл|Man of Steel}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] филм о суперхероју [[Супермен]]у из 2013. године. [[Редитељ|Режију]] потписује [[Зак Снајдер]], а аутор [[Scenarista|сценарија]] је [[Дејвид С. Гојер]], који је током писања филмске приче сарађивао са режисером [[Кристофер Нолан|Кристофером Ноланом]]. [[Филмски продуцент|Продуценти]] филма су [[Чарлс Ровен]], [[Кристофер Нолан]], [[Ема Томас]] и [[Дебора Снајдер]]. Ово је први филм у серији филмова [[Ди-Сијев проширени универзум|Ди-Сијевог проширеног универзума]]. Насловну улогу тумачи [[Хенри Кавил]] као [[Супермен]], а остатак глумачке екипе чине [[Ејми Адамс]], [[Мајкл Шенон]], [[Кевин Костнер]], [[Дајана Лејн]], [[Lorens Fišbern|Лоренс Фишберн]], [[Кристофер Мелони]] и [[Расел Кроу]]. Филм је рибут филмског серијала ''Супермен'', а радња прати [[Супермен|Кларка Кента]] који открива да је он супермоћни ванземаљац са планете Криптон. Он преузима улогу заштитника човечанства као Супермен и доноси одлуку да се суочи са генералом Зодом и да га спречи да уништи човечанство. Развој филма је почео 2008. године, када је компанија [[Warner Bros.|Ворнер Брос.]] организовала низ састанака са ауторима стрипа, сценаристима и режисерима, желећи да поново покрене франшизу. 2009. године, судском пресудом је одлучено да је породица Џерија Сигела поново добила ауторска права на причу о Супермену. Одлука се такође и односила на то да компанија Ворнер Брос. не дугује његовој породици никакве финансијске хонораре за претходне филмове, али ако продукција филма не започне до 2011. године, тада ће [[Џо Шустер]] и Сигел имати право да туже компанију за изгубљени новац због непродуцираног филма. Продуцент Кристофер Нолан је дао Гојеру идеју за причу након њиховог рада на филму ''[[Успон мрачног витеза]]'' (2012), а Снајдер је унајмљен као режисер у октобру 2010. Снимање је почело у августу 2011. у [[Вест Чикаго (Илиноис)|Вест Чикагу]], након чега се преселило у [[Ванкувер]] и [[Плејно (Илиноис)|Плејно, Илиноис]]. Музику је компоновао [[Ханс Цимер]]. Светска премијера филма је одржана [[10. јун]]а [[2013]]. у [[Њујорк]]у, док је у [[Сједињене Америчке Државе|америчким]] биоскопима реализован 14. јуна исте године. Премијера филма одржана је [[20. април]]а [[2013]]. у Србији, од стране -{[[Tuck Vison]]}--а. Добио је помешане критике од стране критичара, који су похвалили музику и визуелне ефекте, али су критиковали темпо филма и недостатак развоја ликова. Буџет филма је износио 225 милиона [[Амерички долар|долара]], а филм је зарадио 668 милиона долара широм света. Наставак, ''[[Бетмен против Супермена: Зора праведника]]'', премијерно је приказан [[19. март]]а 2016. године. == Радња == Дечак открива да има натприродне моћи и да није са планете Земље. Kао младић, он путује у потрази за својим пореклом и сврхом свог живота на Земљи. Али, херој у њему мора да се пробуди уколико жели да спаси свет од уништења и постане симбол наде за цело човечанство. [[Супермен]] поново крстари небом као Хенри Kавил у костиму Човека од челика – борећи се са прошлошћу коју не може да схвати и будућношћу којој не може да умакне. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Хенри Кавил]] || [[Супермен|Кларк Кент/Супермен]] |- |[[Ејми Адамс]] || Лоис Лејн |- |[[Мајкл Шенон]] || Генерал Зод |- |[[Кевин Костнер]] || Џонатан Кент |- |[[Дајана Лејн]] || Марта Кент |- |[[Лоренс Фишберн]] || Пери Вајт |- |[[Расел Кроу]] || Џор-Ел |- |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Man of Steel (film)}} * {{ИМДб наслов|id=0770828|title=Човек од Челика}} {{Проширени DC универзум}} {{Зак Снајдер}} {{Дејвид С. Гојер}} [[Категорија:Филмови 2013.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови о Супермену]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Naučnofantastični filmovi iz 2010-ih]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Филмови DC-јевог проширеног универзума]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:3Д филмови 2013.]] [[Категорија:Филмови студија Legendary Pictures]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] [[Категорија:Филмови Tuck Vision-а]] 8nl5qs9l7uui6l09mcf5pkaerngy8a1 0 941418 25121844 23784842 2022-07-25T04:53:24Z 24.135.216.214 wikitext text/x-wiki {{Филм |назив=Травелатор |слика= Травелатор.jpg | ширина_слике = 245п |оназив= |година=2014 |земља= {{Застава|Србија}} |језик=[[Српски језик|српски]] <br /> [[Енглески језик|енглески]] |жанр=комедија |режија=[[Душан Милић]] |сценарио=[[Душан Милић]] |музика= Александар Ранђеловић |улоге=[[Никола Ракочевић]] <br /> [[Борис Исаковић]] <br /> [[Khetanya Henderson]] <br /> [[Džek Dimič|Jack Dimich]] |продуцент= |компанија= |трајање= |камера= |монтажа= |кинематографија= |награде= |буџет= |претходни= |следећи= |вебсајт= |имдб=1320115 }} '''Травелатор''' је [[Србија|српски]] [[филм]] из [[2014]]. године у режији и по сценарију [[Душан Милић|Душана Милића]].<ref name="Филмски центар Србије">{{cite web |title=Травелатор |url=http://www.fcs.rs/filmovi/filmska-baza/?page=film&id=171 |website=Филмски центар Србије |access-date=4. 2. 2021}}</ref> Филм је своју премијеру имао 27. августа [[2014]].<ref name="Филмски центар Србије" /> године на Филмском фестивалу у Монтреалу<ref name="akademijaumetnosti" />, а у Србији је премијерно приказан 19. новембра [[2014]]. године. Филм је сниман на локацијама у Београду и Лас Вегасу од 2009. до 2012. године.<ref name="Blic">{{cite web |title=Premijera filma Dušana Milića 'Travelator' 19. novembra u "Sinepleksu" |url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/premijera-filma-dusana-milica-travelator-19-novembra-u-sinepleksu/3p4s4nv |website=Blic |access-date=4. 2. 2021}}</ref> == Радња == {{Упозорење-филм}} Тинејџер, загрижени играч пуцачине, ради као убица за криминалне групе и од тога се издржава. Као ратни избеглица, рођен у Словенији, у реткој позицији је да поседује пасош којем није потребна америчка виза, те због тога добија задатак да отпутује у Лас Вегас и тамо уклони заштићеног сведока, којег држава чува на сигурном за предстојеће суђење.<ref name="Blic" /> Пошто стигне на одредиште, најпре лоцира жртву и оне који га чувају, испрати њихово кретање и навике које упражњавају, а што им је ближи добро спознаје охолости којима се овај окрутни криминалац одликовао у прошлости и обогатио на рачун недужних људи у ратовима на територији некадашње Југославије, док се данас представља за хероја који треба да помогне држави да изађе на крај са многим транзиционим аферама, а заузврат добити промењен идентитет и слободу.<ref name="Филмски центар Србије" /> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Никола Ракочевић]] || Слав |- |[[Борис Исаковић]] || Дебели |- |[[Khetanya Henderson]] || Вероника |- |[[Džek Dimič|Jack Dimich]] || |- |[[Бранка Шелић]] || |- |[[Горан Шушљик]] || |- |[[Милан Јовановић Стронгмен]]|| |- |[[Славко Лабовић]] || |} == Награде == Филм је освојионаграду Innovation award, у оквиру главног такмичарског програма играног филма World competition у Монтреалу.<ref name="akademijaumetnosti">{{cite web |title=FILM “TRAVELATOR“ NA FESTIVALU U MONTREALU OSVOJIO „INNOVATION AWARD“ |url=https://akademijaumetnosti.edu.rs/film-travelator-na-festivalu-u-montrealu-osvojio-innovation-award/ |website=Аkademijaumetnosti |access-date=4. 2. 2021}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|1320115|Травелатор}} [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Филмови 2014.]] [[Категорија:Филмови на српском језику]] [[Категорија:Филмови Con Film-а]] 4hjw3n063gtodfbytdd63zlifgkc5ol 0 952446 25121262 24563706 2022-07-24T16:06:10Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = ''[[Бетмен против Супермена: Зора праведника|Бетмен против Супермена:<br />{{small|Зора праведника}}]]'' | слика = Dawn of Justice.jpg | опис_слике = ''Филмски постер на српском језику'' | ширина_слике = | оназив = -{Batman v Superman: Dawn of Justice}- | година = '''25. март 2016.'''<br />(САД) | земља = {{застава|САД}} | језик = [[енглески језик|енглески]] | жанр = [[Научнофантастични филм|научнофантастични]]<br />[[Суперхерој|суперхеројски]] | на_основу = ''[[DC stripovi|Ди-Си комикс]]'' | режија = [[Зак Снајдер]] | сценарио = Крис Терио<br />Дејвид С. Гојер | музика = [[Ханс Цимер]]<br />[[Џанки Икс-Ел]] | улоге = [[Бен Афлек]]<br />[[Хенри Кавил]]<br />[[Гал Гадот]]<br />[[Ејми Адамс]]<br />[[Џеси Ајзенберг]]<br />[[Дајана Лејн]]<br />[[Lorens Fišbern|Лоренс Фишберн]]<br />[[Џереми Ајронс]]<br />[[Холи Хантер]] | продуцент = [[Чарлс Ровен]]<br />Дебора Снајдер | компанија = [[Warner Bros.]] | студио = [[DC Films]] | трајање = 152 [[минут|мин.]] | монтажа = Дејвид Бренер | сниматељ = Лари Фонг | сценографија = | награде = | буџет = 250 милиона [[Амерички долар|$]]<ref name="McClintock (2016-3-27)">{{cite news |first=Pamela |last=McClintock |title='Batman v Superman': Inside Warner Bros.' Massive Marketing That Led to a Record Opening |date=March 27, 2016 |work=[[The Hollywood Reporter]] |url=https://www.hollywoodreporter.com/news/batman-v-superman-inside-warner-878208 |access-date=April 7, 2016}}</ref><ref name=filmla.com>{{Cite news|url=https://www.filmla.com/wp-content/uploads/2017/05/2016_film_study_WEB.pdf|title=2016 Feature Film Study|last=FilmL.A.|date=June 2017|page=23|access-date=May 8, 2018}}</ref> | зарада = 873,6 милиона [[Амерички долар|$]]<ref name="BOM">{{cite web |url=https://www.boxofficemojo.com/movies/?id=superman2015.htm |title=Batman v Superman: Dawn of Justice (2016) |publisher=[[Box Office Mojo]] |access-date=December 20, 2017}}</ref><ref name="NUM">{{cite the numbers|id=Batman-v-Superman-Dawn-of-Justice#tab=summary|title=Batman v Superman: Dawn of Justice (2016)|access-date=2021-12-24}}</ref> | претходни = ''[[Човек од челика]]'' | следећи = ''[[Лига правде (филм)|Лига правде]]'' | вебсајт = | имдб = 2975590 }} '''''Бетмен против Супермена: Зора праведника''''' ({{јез-енгл|Batman v Superman: Dawn of Justice}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[Научнофантастични филм|научнофантастични]] [[суперхеројски филм]] из [[2016]]. године о [[Суперхерој|суперхеројима]] [[Бетмен]]у и [[Супермен]]у и наставак филма ''[[Човек од челика]]'' из [[2013]]. године. [[Редитељ|Режију]] потписује [[Зак Снајдер]], док су [[Scenarista|сценарио]] написали Крис Терио и Дејвид С. Гојер по стрипу [[DC stripovi|Ди-Си комикса]]. [[Филмски продуцент|Продуценти]] филма су [[Чарлс Ровен]] и Дебора Снајдер. Музику су компоновали [[Ханс Цимер]] и [[Џанки Икс-Ел]]. Ово је други наставак у серији филмова из [[Ди-Сијев проширени универзум|Ди-Сијевог проширеног универзума]]. Насловне улоге тумаче [[Бен Афлек]] као Бетмен и [[Хенри Кавил]] као Супермен, док су у осталим улогама [[Гал Гадот]], [[Ејми Адамс]], [[Џеси Ајзенберг]], [[Дајана Лејн]], [[Лоренс Фишберн]], [[Џереми Ајронс]] и [[Холи Хантер]]. Филм је најављен на [[Сан Дијего Комик Кон]]у 2013, након изласка филма ''Човек од челика''. Снајдер је изјавио да ће филм бити инспирисан серијалом стрипова о Бетмену, ''Повратак мрачног витеза'', који је креирао [[Френк Милер]], али је разјаснио да ће пратити оригиналну премису. Приказ Бетмена у филму је промењен у односу на претходно појављивање овог лика у серијалу [[Кристофер Нолан|Кристофера Нолана]], пошто је овде извршен рибут овог лика. Филм је такође инспирисан наративним елементима стрипа ''Суперменова смрт''. Пре-продукција је почела у [[Лос Анђелес]]у у октобру 2013, док је снимање започело у мају 2014. у [[Детроит]]у. Додатно снимање се одиграло у [[Илиноис]]у и [[Нови Мексико|Новом Мексику]], завршно са децембром. Светска премијера филма је одржана 19. марта 2016. у [[Мексико Сити]]ју, док је у америчке биоскопе је пуштен 25. марта исте године. Након веома успешног премијерног викенда који је поставио нове рекорде у заради, филм је доживео историјски пад у заради током друге недеље приказивања и до краја приказивања се није опоравио. Иако је остварио профит, сматра се финансијским разочарањем и добио је углавном негативне критике од стране критичара, који су критиковали тон филма, сценарио и филмски темпо, док су неки похвалили визуелне ефекте и глуму. Проширено издање филма, названо „Ултимативно издање”, које укључује 31 минут додатних сцена, реализовано је [[Дигитално преузимање|дигиталним]] путем 28. јуна 2016. године. Наставак, ''[[Лига правде (филм)|Лига правде]]'', премијерно је приказан 2017. године. == Радња == {{упозорење-филм}} Осамнаест месеци након битке између [[Супермен]]а и генерала Зода у Метропилосу, Супермен је постао контроверзна личност. Милијаредер [[Бетмен|Брус Вејн]] ([[Бен Афлек]]) који већ две деценије брани Готам сити, у Супермен]]у види потенцијалну претњу човечанству. С друге стране, након што сазна на који то начин Бетмен проводи правду, Кларк Кент ([[Хенри Кавил]]) одлучује да разоткрије његов идентитет кроз низ чланака у Дејли Планету. Вејн открива да се руски трговац оружјем Анатоли Књажев налази у контакту са могулом Лексом Лутором ([[Џеси Ајзенберг]]), челним човјеком корпорације ''LexCorp''. У међувремену, Лутор неуспешно покушава уверити сенаторку Џун Финч ([[Холи Хантер]]) да му допусти у земљу увести криптонит којег је пронашао у [[Индијски океан|Индијском океану]] како би задржао под кринком одбране потенцијалних будућих напада са планете Криптонит. У коначници, након што се договори са једним од Финчиних подређених, Лекс успева у свом науму и долази до Зодовог мртвог тела и свемирског брода са Криптона. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Бен Афлек]] || [[Бетмен|Брус Вејн / Бетмен]] |- |[[Хенри Кавил]] || [[Супермен|Кларк Кент / Супермен]] |- |[[Гал Гадот]] || [[Чудесна жена (стрип)|Дајана Принс / Чудесна жена]] |- |[[Ејми Адамс]] || Лоис Лејн |- |[[Лоренс Фишберн]] || Пери Вајт |- |[[Дајана Лејн]] || Марта Кент |- |[[Џеси Ајзенберг]] || Лекс Лутор |- |[[Џереми Ајронс]] || Алфред Пениворт |- |[[Холи Хантер]] || сенаторка Џун Финч |- |[[Тао Окамото]] || Мерси Грејвс |- |[[Скут Макнери]] || Џими Олсен |- |[[Џефри Дин Морган]] || Томас Вејн |- |[[Лорен Коен]] || Марта Вејн |- |[[Џејсон Момоа]] || [[Аквамен (стрип)|Артур Кари / Аквамен]] (камео) |- |[[Езра Милер]] || [[Флеш (стрип)|Бари Ален / Флеш]] (камео) |- |[[Реј Фишер (глумац)|Реј Фишер]] || [[Киборг (стрип)|Виктор Стоун / Киборг]] (камео) |- |} == Референце == {{Reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Batman v Superman: Dawn of Justice}} * {{ИМДб наслов|id=2975590|title=Бетмен против Супермена: Зора праведника}} * {{званични веб-сајт|http://batmanvsupermandawnofjustice.com/}} {{DC-јев проширени универзум}} {{Зак Снајдер}} {{Дејвид С. Гојер}} [[Категорија:Филмови 2016.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови о Супермену]] [[Категорија:Филмови о Бетмену]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Naučnofantastični filmovi iz 2010-ih]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:Филмови DC-јевог проширеног универзума]] [[Категорија:3Д филмови 2016.]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] [[Категорија:Филмови Blitz-а]] nz9dkelfdiz3u8sqpcjhnkbneviaj3w 0 1023086 25122031 24153151 2022-07-25T09:59:32Z FMSky 281213 same in better quality ([[Commons:Commons:GlobalReplace|GlobalReplace v0.6.5]]) wikitext text/x-wiki Следи '''списак владарки албанске државе''' од средњег века до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]]. {| style="width:90%;" class="wikitable" | colspan="9" style="background:black; text-align:center;"| '''<span style="font-family:Verdana;color:orange">Албанске принцезе</span>''' |- !Грб !Име !Отац !Рођење !Брак !Постала владарка !Престала да влада !Смрт !Супружник |- |align=center |[[Датотека:Grb Nemanjica mini transparent.png|100px]] |align=center |[[Комнина Немањић]] |align=center |[[Стефан Немања]] |align=center |- | style="text-align:center;" colspan="2"|1202. |align=center |- |align=center |- | style="text-align:center;"|[[Димитрије Прогонов]] |- | colspan="9" style="background:black; text-align:center;"| '''<span style="font-family:Verdana;color:orange">Краљице Албаније</span>''' |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:Armoiries Eudes Bourgogne-Nevers.png|100px]] | style="text-align:center;"|[[Маргарета Бургундска|Маргарета Бургундијска]] |align=center| [[Одо од Бургундије]] | style="text-align:center;"|1250. | style="text-align:center;"|18. новембар 1268. | style="text-align:center;"|'''фебруар 1272.''' | style="text-align:center;"|'''7. јануар 1285.''' | style="text-align:center;"|4. септембар 1308. | style="text-align:center;"|[[Карло I Анжујски]] |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:Alex K Kingdom of Hungary.svg|100px]] | style="text-align:center;"|[[Марија Угарска (напуљска краљица)|Марија Угарска]] |align=center| [[Стефан V Угарски]] | style="text-align:center;"|1257. | style="text-align:center;"|мај/јун 1270. | style="text-align:center;"|'''7. јануар 1285.''' | style="text-align:center;"|'''1294.''' | style="text-align:center;"| 25. март 1323. | style="text-align:center;"|[[Карло II Напуљски]] |- | style="text-align:center;"| | style="text-align:center;"|[[Тамара Ангелина Комнин]] |align=center| [[Нићифор I Комнин Дука]] | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;" colspan="2"|'''1296.''' | style="text-align:center;"|'''1309.''' | style="text-align:center;"|1311. | style="text-align:center;" rowspan="2"|[[Филип I од Тарента]] |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:Blason Empire Latin de Constantinople.svg|100px]] | style="text-align:center;"|[[Катарина II Валоа]] |align=center| [[Шарл Валоа]] | style="text-align:center;"|1303. | style="text-align:center;" colspan="2"|'''29. јул 1313.''' | style="text-align:center;"|'''26. децембар 1331.''' | style="text-align:center;"|1346. |- | colspan="9" style="background:black; text-align:center;"| '''<span style="font-family:Verdana;color:orange">Грофице Драча</span>''' |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:Périgord.svg|100px]] | style="text-align:center;"|[[Агнес де Периголд]] |align=center| [[Хенри VII од Периголда]] | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|14. новембар 1321. | style="text-align:center;"|'''1332.''' | style="text-align:center;"|'''5. април 1336.''' | style="text-align:center;"| 1345. | style="text-align:center;"|[[Јован од Драча]] |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:Armoiries Anjou Calabre.png|100px]] | style="text-align:center;"|[[Марија од Калабрије]] |align=center| [[Чарлс од Калабрије]] | style="text-align:center;"|мај 1329. | style="text-align:center;" colspan="2"|'''21. април 1343.''' | style="text-align:center;"|'''23. јануар 1348.''' | style="text-align:center;"| 20. мај 1366. | style="text-align:center;"|[[Чарлс од Драча]] |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:COA Evreux Navarre Philippe III d'Evreux (1301-1343).svg|100px]] | style="text-align:center;"|[[Луј од Наваре]] |align=center| [[Филип III од Наваре]] | style="text-align:center;"|1341. | style="text-align:center;" colspan="2"|'''1366.''' | style="text-align:center;"|'''1294.''' | style="text-align:center;"|1376. | style="text-align:center;"|[[Џоана од Драча]] |- | colspan="9" style="background:black; text-align:center;"| '''<span style="font-family:Verdana;color:orange">Албанске принцезе</span>''' |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:CoatOfArmsOfTheBalsics.png|100px]] | style="text-align:center;"|[[Војислава Балшић]] |align=center| [[Балша I]] | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;" colspan="2"|1370. | style="text-align:center;"|'''1382.''' | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|[[Карло Топија]] |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:Coat of Arms of the Emperor of Bulgaria (by Conrad Grünenberg).png|100px]] | style="text-align:center;"|Комнина |align=center| [[Јован Комнин Асен]] | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|1372. | style="text-align:center;"|'''1382.''' | style="text-align:center;"|'''18. септембар 1385.''' | style="text-align:center;"|1396. | style="text-align:center;"|[[Балша II Балшић|Балша II]] |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:CoatOfArmsOfTheBalsics.png|100px]] | style="text-align:center;"|[[Војислава Балшић]] |align=center| [[Балша I]] | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|1370. | style="text-align:center;"|'''18. септембар 1385.''' | style="text-align:center;"|'''1387.''' | style="text-align:center;"|1396. | style="text-align:center;"|[[Карло Топија]] |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:CoatOfArmsOfJovanStefanovicBrankovic.png|100px]] | style="text-align:center;"|[[Теодора Бранковић]] |align=center| [[Бранковићи]] | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|[[Ђорђе Топија]] |- | style="text-align:center;"|<!-- Commented out: [[File:DonikaKastrioti.jpg|100px]] --> | style="text-align:center;"|[[Доника Кастриот]] |align=center| [[Ђорђе Аријанит Комнин]] | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|? | style="text-align:center;"|[[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендербег]] |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:CoA Schönburg County.svg|100px]] | style="text-align:center;"|[[Софија од Валденбурга]] |align=center| [[Виктор од Валденбурга]] | style="text-align:center;"|21. мај 1885. | style="text-align:center;"|30. новембар 1906. | style="text-align:center;"|'''7. март 1914. | style="text-align:center;"|'''3. септембар 1914. | style="text-align:center;"|3. фебруар 1936. | style="text-align:center;"|[[Вилхелм од Вида]] |- | colspan="9" style="background:black; text-align:center;"| '''<span style="font-family:Verdana;color:orange">Краљице</span>''' |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:Wappen der Grafen Apponyi von Nagy-Apponyi 1739.png|100px]] | style="text-align:center;"|[[Џералдина Албанска]] |align=center|[[Џил Апони]] | style="text-align:center;"|6. август 1915. | style="text-align:center;" colspan="2"|'''27. април 1938.''' | style="text-align:center;"|'''7. април 1939.''' | style="text-align:center;"|22. октобар 2002. | style="text-align:center;"|[[Зог I од Албаније]] |- | style="text-align:center;"|[[Датотека:Coat of arms of the Kingdom of Montenegro.svg|100px]] | style="text-align:center;"|[[Јелена Савојска]] |align=center|[[Никола I Петровић]] | style="text-align:center;"|8. јануар 1873. | style="text-align:center;"|24. октобар 1896. | style="text-align:center;"|'''16. април 1939.''' | style="text-align:center;"|'''3. септембар 1943.''' | style="text-align:center;"|28. новембар 1952. | style="text-align:center;"|[[Виторио Емануеле III Савојски]] |} == Галерија == <gallery> File:Margaret of Burgundy, wife of Charles of Anjou.jpg|Маргарета Бургундијска File:Marie Uhry neapol.jpg|Марија Угарска File:Sophie of Schönburg-Waldenburg.jpg|Софија од Валденбурга File:Bundesarchiv Bild 102-00061, Elena von Montenegro (cropped).jpg|Јелена Савојска </gallery> == Види још == * [[Списак албанских владара]] [[Категорија:Историја Албаније]] [[Категорија:Спискови владарки]] 66wwz8zh41okfm8wr4ieq3p0kfd4722 0 1254139 25121250 24082517 2022-07-24T15:59:01Z Tempo21 25745 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Санел Мукановић | слика = Санел_Мукановић.jpg | опис_слике = Санел Мукановић у КК Пирот, 2014. године | пуно_име = Санел Мукановић | надимак = Сани | држављанство = {{застава|Србија}} <br> {{застава|БиХ}} | датум_рођења = {{датум рођења|1983|11|5|год=да}} | место_рођења = [[Тузла]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,92 m | позиција = [[Бек (кошарка)|бек]] | младе_године = | млади_клубови = [[КК Здравље|Здравље]] | драфт = | каријера = 1999— | године = 1999—2003<br />2003—2004<br />2004—2005<br />2005—2007<br />2008—2013<br />2013—2015<br />2015—2016<br />2016—2017<br />2017—2018<br />2018—2021<br />2021— | клубови =[[КК Здравље|Здравље]]<br />[[КК Јагодина|Јагодина]]<br />[[КК Здравље|Здравље]]<br />[[КК Прокупље|Прокупље]]<br />[[КК Црнокоса|Црнокоса]]<br />[[КК Пирот|Пирот]]<br />[[КК Здравље|Здравље]]<br />[[КК Златибор|Златибор]]<br />[[ОКК Нови Пазар|Нови Пазар]]<br />[[КК Пирот|Пирот]]<br />[[КК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] | награде = | медаље = }} '''Санел Мукановић''' ([[Тузла]], [[5. новембар]] [[1983]]) је [[Србија|српски]] [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[Бек (кошарка)|бека]]. == Каријера == Мукановић је почео да тренира кошарку у [[Лесковац|Лесковцу]]. Играо је за најуспешији клуб у [[Лесковац|Лесковцу]], [[КК Здравље|Здравље]]. Остао је тамо до 2003, када се сели у [[Јагодина|Јагодину]], где потписује за [[КК Јагодина|истоимени клуб]]. Након једне сезоне се враћа у Здравље, где је провео још једну годину. Затим прелази у [[КК Прокупље|Прокупље]] где игра две сезоне. Након [[Прокупље|Прокупља]], сели се у [[Косјерић]] и то у [[КК Црнокоса|Црнокосу]]. Ту проводи пет сезона, од 2008. до 2013. након чега потписује за [[КК Пирот|Пирот]], у коме је био један од најзначајнијих играча.<ref>[http://www.mvp.rs/vesti/domaca-kosarka/item/10047-mukanovic-na-korak-od-tripl-dabla Мукановић на поен од трипл-дабла], Приступљено 2. 11. 2014.</ref> У сезони 2015/16. поново наступа за Здравље. У сезони 2016/17. игра за [[КК Златибор|Златибор]] из [[Чајетина|Чајетине]], где је био један од најзаслужнијих играча за улазак Златибора у КЛС. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Кошарка}} * [http://www.kkpirot.com/sanel-mukanovic/ Профил на сајту КК Пирот] {{DEFAULTSORT:Мукановић, Санел}} [[Категорија:Рођени 1983.]] [[Категорија:Тузлаци]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Кошаркаши Златибора]] [[Категорија:Кошаркаши Здравља]] [[Категорија:Кошаркаши Јагодине]] [[Категорија:Кошаркаши Црнокосе]] c4ikrlnvby1juko20xbsdwicl68fn6y 3 1256505 25121440 25119722 2022-07-24T19:10:36Z Ivan VA 80882 /* Питање */ wikitext text/x-wiki {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;font-size: 125%;" |'''Поздрав, {{СТРАНИЦА}}.''' [[Википедија:Добро дошли|Добро дошли]] на [[Википедија на српском језику|Википедију на српском језику]]! |- | colspan="4" | Здраво, {{СТРАНИЦА}}. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. |- | colspan="4" | Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и '''прочитајте следеће теме''', пре него што почнете да уређујете Википедију. |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app lassist.png|30п]] | [[Википедија:Пет стубова|'''Пет стубова Википедије'''<br />Шта је Википедија?]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action info.svg|30п]] | [[Помоћ:Садржај|'''Помоћ'''<br />Општи приручник за уређивање Википедије]] |- | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app Startup Wizard.png|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Упутства|'''Упутства'''<br />Брзо научите да правите измене, корак по корак]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app kedit.svg|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Песак|'''Песак'''<br />За увежбавање рада на Википедији]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Project Tutorials.png|30п]] | [[Википедија:Википедијанац (основни курс)| '''Основни курс'''<br />Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима]] | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action apply.png|30п]] | [[Помоћ:Уређивање|'''Научите како се уређује страница'''<br />Водич за уређивање страница]] |- | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps important yellow.svg|30п]] | [[Википедија:Шта Википедија није|'''Ствари које не би требало да радите'''<br />Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps ksirc.png|30п]] | [[Википедија:Најчешће постављана питања|'''Најчешће постављана питања'''<br />Питања која многи постављају]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app file-manager.png|30п]] | [[Википедија:Правила и смернице|'''Правила Википедије'''<br />Правила и смернице које је усвојила заједница]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps kteatime.png|30п]] | [[Википедија:Трг|'''Трг'''<br />Место где можете питати друге википедијанце]] |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | [[Датотека:Signature button.png|д|Дугме за аутоматски потпис]] Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. <u>'''Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне [[Википедија:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији|напомене о писању српским језиком на Википедији]].'''</u> Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати [[Српска ћирилица|ћирилицом]] и [[гајица|латиницом]], [[Екавски изговор|екавицом]] и [[Ијекавски изговор|ијекавицом]], али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „-{osisanom}-” латиницом, односно -{[[ASCII]]}--јем, биће уклоњене без одлагања. <div align=right>-{'''''[[Википедија:Вавилон/Sr-0|Don't speak Serbian? Sr-0?]] - talk to us via [[Википедија:Трг/Енглески|our Village Pump in English]].'''''}-</div> </div> |} Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални [[Википедија:Википедијанци|корисник]]. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на [[Википедија:Трг|Тргу]]. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 19:00, 6. децембар 2014. (CET) {{Архиве | аутоматски = кратко }} == Споменица == Хвала друже, значи кад је од тебе. Видим да и даље сјајно радиш, драго ми је због тога. Ако се икада одлучиш да се вратиш на Дискорд јави се, тамо смо, само на новом. Поздрав, надам се да је све у реду код тебе. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:10, 2. фебруар 2022. (CET) {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Медаља за ревносну службу (1913) | Датум почетка гласања = 2. 2. 2022 | Датум краја гласања = 2. 2. 2022 | Потпис = [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 2. фебруар 2022. (CET) }} == Абрахам и Адејеми == Поздрав, предложио сам два чланка ([[Тами Абрахам]] и [[Том Адејеми]]) за добре, па уколико стигнеш погледај их и евентуално дај свој коментар о њима. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:10, 4. фебруар 2022. (CET) == Питање корисника [[User:Nikola 1956|Nikola 1956]] (11:22, 7. фебруар 2022.) == Postovani ! Cast mi je sto sam deo ekipe Vikipedija i sto mi je omoguceno da se povremeno ukljucim u rad. Zadanas toliko. Hvala. --[[Корисник:Nikola 1956|Nikola 1956]] ([[Разговор са корисником:Nikola 1956|разговор]]) 11:22, 7. фебруар 2022. (CET) == Књиге Агате Кристи == Здраво! Током свакодневног патролирања претходних неколико мјесеци, примјетио сам како један ИП уредник неколико мјесеци миц по миц ради дјело по дјело из обимног опуса [[Агата Кристи|Агате Кристи]]. Не знам да ли те нарочито занима тематика али рекох да заједно, свако по мало, помогнемо човјеку, тако да сам у посљедњих неколико недјеља урадио 5 чланака из шаблона. Уколико не будеш имао бољих идеја за писање у наредном периоду, можеш [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8 одавде] нешто урадити/превести, да заједно заплавимо што више. :) Унапред хвала и лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:15, 24. фебруар 2022. (CET) == Класа == Слажем се, више пута је поновљена '''класа''', а подразумева се. Вратио сам, хвала ти и и поздрав, надам се да је све ок код тебе. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:59, 28. фебруар 2022. (CET) == Класа == Поздрав Лотому, пошто те нема на дискорду, да те овде питам. Шта није било у реду са мојом сзр, да ли сам ја нешто урадио и да ли сам (опет) ја крив?! Трудим се да не радим срања, сад не знам у чему је проблем. Свако добро. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:29, 4. март 2022. (CET) :У реду, јави ако треба да се помогне нешто. Патролирао сам целу ноћ, неки ИП ме смарао жешће, па нисам хтео трећи пут да га вратим. Патролираћу још мало, па одох да гледам како ће се решити локаут у бејзболу. Јави ако треба неш. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:40, 4. март 2022. (CET) == Разговор == Поздрав, видим да је направљена нека измена на мојој сзр али не видим шта си урадио па реко да упитам шта се десило [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:26, 4. март 2022. (CET) == Категорије == Садко је кренуо да разбија Категорију:Београђани на више категорија, Београђана по занимањима. Ок, немам ништа против, али војник сигурно није занимање (можда од када је војска професионализована, а ли пре тога свакако није), јер су сви војни обвезници имали своја примарна занимања. Такође, у ту категорију се могу гурати разни људи, од Првог срспког устанка до Нато бомбардовања. То није добро. Категорије треба да буду тачне и конкретне, а не опширне. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:40, 9. март 2022. (CET) == Питање корисника [[User:ХристосАлексопулос|ХристосАлексопулос]] (17:25, 20. март 2022.) == Поздрав, Треба да направим биографију за Википедију и никако се не сналазим :) Био бих Вам захвалан ако ми дате неки савет. --[[Корисник:ХристосАлексопулос|ХристосАлексопулос]] ([[Разговор са корисником:ХристосАлексопулос|разговор]]) 17:25, 20. март 2022. (CET) == Питање корисника [[User:Немања Даниловић|Немања Даниловић]] (10:43, 21. март 2022.) == Postovani, kako i na koji nacin mogu da napisem clanak na vikipediji? Da li preko opcije Pesak? Tako sam pisao clanak i snimio stranicu. Medjutim, kasnije tu stranicu koju sa napravo nisam mogao da nadjem na vikipediji kao clanak, odnosno javni clanak. Kako da moja napravljena stanica bude vidljiva svima na vikipediji? --[[Корисник:Немања Даниловић|Немања Даниловић]] ([[Разговор са корисником:Немања Даниловић|разговор]]) 10:43, 21. март 2022. (CET) == Протеривање == Поздрав. Хвала што си ме бранио. И сам си сведок да је последњи блок неоправдан, али нијесам хтео да цепидлачим и да смарам остале админе. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/%D0%9D%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC_%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD&offset=&limit=500&target=%D0%9D%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC+%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD Погледај доприносе од 12. до 13. марта], нема никаквог прекршаја, али не могу сам против самовоље админа. Желе да ме протерају са пројекта, то је ваљда сад јасно. Само да се зна да је последњи бан био неоснован, пошто намерно желе да ми нарокају што више админа како би имали, како би они рекли, „казус бели” да ме доживотно протерају. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:18, 24. март 2022. (CET) == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 13:44, 8. април 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Oči bistrih potoka|Oči bistrih potoka]] (15:59, 18. април 2022.) == Pozdrav, želela bih da postavljam tekstove . kako se to radi? --[[Корисник:Oči bistrih potoka|Oči bistrih potoka]] ([[Разговор са корисником:Oči bistrih potoka|разговор]]) 15:59, 18. април 2022. (CEST) == Акција писања чланака о Београду == {{Вики-акција Београд 4— позив}}[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:00, 7. мај 2022. (CEST) == Изглед табеле == Почео сам да мењам изглед табеле код репрезентативне статистике фудбалера, прегледније је да се репрезентација налази са стране него на врху, а и може се десити да играч игра за више репрезентација. Ако имаш времена, ускочи. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:11, 21. мај 2022. (CEST) == Сакривање измене == Можеш ли сакрити две измене овог корисника [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/Poglavnik_Vikimedija_Srbije], унапред хвала, поздрав од мене.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:15, 30. мај 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 02:01, 5. јун 2022. (CEST) == Прогон == Али зашто онда, драги Лотоме, не видиш како шиканирају мене. Види како сам шиканиран од Пинкија, назван сам терористом и штеточином, а да сам ја то неком написао — био бих банован. Види како ме админи шиканирају јер сам у праву и јер нудим аргументе. Да ли админ има право [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Acaalexaca&diff=24593046&oldid=24593045 овако да се понаша], а пре тога ме [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19471461 зове на његов сзр]. А онда ми ти сакриваш опис и изгледа као да сам га псовао или нешто ружно говорио. Зашто не интервенишеш у чланку [[Јувал Ноа Харари]] када сам доставио тачан извор ПРАВИЛА ВИКИПЕДИЈЕ да је твитер у мом случају поуздан извор?! Зашто дозвољаваш Пинкију да мене вређа, да ми спамује страницу, да спамује све да се жали без иједног доказа? Да ја то радим, шта мислиш да ли би ме бановали? Погледај мој последњи бан, извршио га је админ за ког '''основано сумњам''' да ме малтретира и прати дуже време, па и сад. Шта сам урадио да ме банује тад, последњи пут? Шта? Упореди време бана, тај бан је био освета за [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%83#%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83_%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83 ово]. То је исто тако, освета за то што сам му јавно рекао да имам више измена и доприноса од њега, а он је админ, а мене прогањају. Постоји много чланака тог админа које сам ја лично средио како би били по пропису википедије, у складу са заставицама у инфокутијама итд. Ако толико немаш ништа лично, зашто се онда оглашаваш само кад мене треба да се канали, а не оглашаваш се кад други раде на штету мене. Пардон, јеси се огласио када ме је тај админ блокирао па онда ставио расправу за трајни бан. Шта ће рећи људи када то виде? Ко је већи проблем, „обичан уредник” који затвара гласања и знатно доприноси пројекту или администратор који се свети корисницима, који не даје да право на одбрану? Ти ме први бануј ако сам прекршио неко правило, ја немам прболем са тим, али немој да сваљујеш све на мене јер погледај како се остали опходе са мном. Никада нисам први почео. Лахко је нападати мене на админ. табли јер се тамо скупи неколико који ме критикују стално, а види шта остали, који се тамо не оглашавају, мисле о мени. Погледај моју комуникацију са њима, са осталима, са већим делом овог пројекта. Ако је неко објективан, онда сам то ја. Пинки је представио као да намерно идем иза њега и поништавам му измене. А нико не прича како сам се овде сагласио са његовим предлозима [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE&diff=24590288&oldid=24590275], чак сам и допунио касније још један чланак [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5&diff=24590321&oldid=23442751]. Не, то нико не види, важно је да ми се прети блокадом на свим могућим платформама за комуникацију. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:53, 9. јун 2022. (CEST) ::[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%86)&diff=24594246&oldid=24590770 Ево ти типична самовоља]. Човек не признаје официрство полицији, у пар наврата је то истакао, и сад он намеће своје виђење за ''генерала полиције'', дакле Р. Марковић није неки жандарм који је тукао, већ генерал. Да ми не бројите сваку измену и не чекате ме на грешку, сад бих ово поништио, а после би ми било спочитавано да ја намећем самовољу, од истог корисника, који ме је приде оптужио за тероризам. Ако моје зезање са бирократским овлашћењима, која су корисна за заједницу, праве штету заједници, како ћутња на нечију самовољу изгледа, док се другом кориснику, који то не ради, али који је оптужен на то, прети са свих страна. Погледај исто тако, измене на [[Благо Задро]], ја не стављам општину рођења јер сматрам да је то натрпавање, дође Пинки и стави општину, иако сам ја значајно допринео чланку. Исто тако, избаци ми заставицу из инфокутије која се односи на службовање. Погледај само те измене. А после сам ја терориста и треба на хлађење, зар не? Уосталом, један од разлога мојих банова је тај што „индиректно вређам админе”. Погледај Пинкијеву комуникацију, буквално у свакој објави истиче да су овде админи злонамерни, вређа их на све стране. Шта би било да ја то радим? Запитај се. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:59, 10. јун 2022. (CEST) :::За разлику од Пинкија, ја покрећем расправу на СзР и увек будем искулиран. Је ли то твоја препорука демократије покретања расправа на СзР? И тад ме шиканирају, чак и када све радим по правилима. Обавезно погледај ово: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0?tableofcontents=1] [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D0%B8%D1%81&diff=24452033&oldid=24452029] [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%80_II] Добро, ја сам допринео да ме називају терористом, у овом народу је увек жртва крива. А да нису случајно они први који су мене испровоцирали, тј. моје понашање? Зашто ја увек морам да будем први. Погледај како Пинки иде за чланцима које сам ја унапредио значајно и руинира их. Је ли [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&curid=120065&diff=24595003&oldid=24594349 ово] наметање своје воље, чак и ако га је {{пинг|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE&diff=24590271&oldid=24590255 опоменуо] скоро за то. За разлику од мене, коме се само прети, он је [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Pinki#%D0%A3%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%83 званично опоменут] за то и нико ништа није преузео. А што се тиче ратова, наведи ми када сам био у криву и када то нисам признао. У 99 одсто случајева ја радим зато што знам да сам у праву, али се поткраде некад грешка и то признам. Јуче сам оптужен на админ. табли за вандализам. Нико од админа се није удустојио да каже да сам био у праву, а нисам добио ни извињење од админа који ме је оптужио за вандализам. Је ли то није прогањање? У међувремену, троловање се [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5&diff=24595402&oldid=24595382 наставља], а ја сам оптужен за троловање. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:55, 10. јун 2022. (CEST) ::::Зашто ниси погледао моје доприносе пре оптужбе и зашто ниси сачекао моју одбрану него си се одмах изјаснио? Мислио сам да си коректан, мада и даље мислим. Ништа спорно нисам урадио. Слободно провери, имаш моје доприносе јавно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 01:37, 11. јун 2022. (CEST) :::::Можеш ли средити да се ова [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0&curid=110796&diff=24597295&oldid=24597293 обмана] некако избрише јер је паушална и неистинита. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:24, 11. јун 2022. (CEST) :::::: Ма проблем је у томе што те нигде и тебе и вас нема, а онда кад ја кренем да решавам, а то радим само када сам у праву сто одсто, онда си ту први да ме осудиш. Где сам ја то испровоцирао рат изменама и где сам прекршио П3В? Тако је, овде не суди правда него туђа мишљења, дакле сутра може да се оформи група истомишљеника и да уради шта јој се прохте. И теби је то океј. У реду, али мораш допустити да мени не буде океј. Пинки је опоменут више пута у претходних месец дана, он не сноси последице? Зашто? Ако већ мене осуђујеш и нападаш буди спреман да ти уперим питање зашто ниси према свима такав. Зашто дозвољаваш обмане, Филип је ладно написао да сам својевољно преместио чланак [[нужник]], а то нисам ја урадио. И нико није регаовао да то исправи. Је ли то фер. Је ли сам и то испровоцирао? Мени се за зло ставља да ме је прозивао јутјубер, а Марету се то не ставља? Иста ситуација. Је л то лепо. Је л си ти крив што те су те зезале и спрдале све друштвене мреже због чланка о Гобељи, а ја сам те одмах подржао и заштитио. А ти ни реч о тој ситуацији где мене оптужују због јутјубера. Нико ни реч о томе, али важно је да си се ти изјаснио пре него што си видео моју одбрану. Чак ми се спочитава да сам тебе напао, а онда Вукс, а не ти, доказује да то није био случај. Зашто оћута тад, а када сам ја нападан први си да ми сакриваш коментаре? Где сам то ја испровоцирао рат изменама. Да ли сам заслужио да ме Ванилица вређа? Да ли сам заслужио да Пинки спамује админ. таблу, да он прође некажњен? А онда се позивате на одлуку "заједнице" од вас неколико истомишљеника који су се изјаснили пре моје одбране. Али у реду, теби на част. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 02:06, 12. јун 2022. (CEST) :::::::То твоје „сакривање” је само знак да не смеш да искажеш свој став свима, већ само онима који су на тапету, коју су већ прогањани. Лакше је ићи (наш народ има другу реч) низ ветар, јасно је. Али ја те и даље сматрам за поштенога, па барем буди поштен и немој да сваљујеш сву кривицу на мене. Више пута си се наврзао на мене и сад то радиш, чак и ако сумњам да тако мислиш. Оптужујеш ме за нешто, кад ти покажем хрпу доказа који су толерисани, ти кажеш „па ја то нисам радио”. Немој тако да се кријеш, већ реци да се осталима нешто толерише, а некима се не толерише. Види све његове измене и описе измена, сви су ван теме. То толерише иста та „заједница”. А мене прогони, опет понављам докажи када нисам био у праву у сукобу измена и када сам прекршио П3В од последњег бана. Видео бих тебе да ти неко враћа трипут заредом реферисану објаву. И не архивирам ово јер волим, него јер се спремам за пензију, тако да ништа лично. Извини. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:06, 12. јун 2022. (CEST) ::::::::Запрати барем, тј. означи звездицом чланке које сам ја правио. Јер кад ме банујеш доћи ће и кренуће да ми разваљују чланке, да се иживљавају над њима. Као Ванилица и Пинки јуче на [[Благо Задро]]. Као и прошли пут кад сам [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19294988 банован на трајно] због погрешне транскрипције. Барем буди фер, па их надгледај. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:53, 13. јун 2022. (CEST) :::::::::Која је фора уопште оног гласања о транскрипцији у којој сте се изјашњавали кад се даље наставило као да су усвојена правила о занемаривању [[ПСЈ]]. Ако правила о занемаривању правописа и даље важе, зашто сте онда уопште гласали? [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8&action=history Овде видети пример]. Је ли треба сад и ту да узмем да ратујем као са Бокијем око Макдоналдса? Како да истерам правду кад немам никаква овлашћења, а увек сам у праву што се транскрипције тиче? Шта предлажеш? Да се препуцавам три дана са Бокијем, и да ми спинује скреће са теме, мења тезе? Или на силу да вратим ''до два'' пута (не три и више) па ме тужакају на админ. табли? — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:33, 17. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:03, 10. јун 2022. (CEST) == Одредница == Е поздрав, шта смо на крају одлучили, бришемо ли реч ''рођен'' из одредница у именима? Видим да си ти то почео код фудбалера, а и неколико корисника ти се придружило у томе па да знам да ли да и ја кренем тако да пишем. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:23, 14. јун 2022. (CEST) :Зато те и питам, да знам да ли да покрећем неку званичну расправу како бисмо стандардизовали такве случајеве. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:33, 14. јун 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:GDekich|GDekich]] (17:29, 22. јун 2022.) == Исправио сам неистине које су писане о једној личности. Да ли имам то право? --[[Корисник:GDekich|GDekich]] ([[Разговор са корисником:GDekich|разговор]]) 17:29, 22. јун 2022. (CEST) :{{ping|GDekich}} Колега је тренутно на одмору. Одговорићу у најкраћим могућим цртама: Википедија не служи да се исправљају истине или неистине, већ да се представљају чињенице, поктријепљене поузданим изворима и срочене на неутралан, енциклопедијски начин. И то је све. Стојим ти на располагању за потенцијална додатна питања. == Питање корисника [[User:Лаки1977|Лаки1977]] (09:22, 4. јул 2022.) == Поздрав, пишем у вези Момира Лазића, мог оца. Све што сам написао о њему је 100 одсто тачно. Свако добро. --[[Корисник:Лаки1977|Лаки1977]] ([[Разговор са корисником:Лаки1977|разговор]]) 09:22, 4. јул 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:P.Vuckovic|P.Vuckovic]] (02:27, 6. јул 2022.) == Do i need to pay something here? --[[Корисник:P.Vuckovic|P.Vuckovic]] ([[Разговор са корисником:P.Vuckovic|разговор]]) 02:27, 6. јул 2022. (CEST) == Питање == Здраво колега, да ли би био вољан да омогућиш опцију примања мејла на Википедији? Било би то само за садашњу прилику, не мораш одговорити путем мејла, имам једно питање односно молбу коју не бих поставио јавно. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:36, 11. јул 2022. (CEST) :{{odgovor|Sadko}} Trenutno nisam u mogućnosti da se bavim... Verovatno ću zbog obaveza produžiti ovaj takozvani odmor. Ako postoji bilo kakav hitan problem, u vezi s nekim člankom i sl, slobodno prečesti sve što je sporno. Pozdravǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 06:59, 15. јул 2022. (CEST) ::Штета. У реду. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:30, 15. јул 2022. (CEST) :::Рјешио сам питање око којег сам желио да се консултујем ван канал Вики комуникације са искуснијим администартором. :::Апропо скорашњих вандализама на твојој страници, примјетићеш да кенцеловани колега има своје завидно-психотичне испаде ових дана. Устаљени примитивизам на страну, било је покушаја доксинга више корисника, премда базираних на намјерно нетачним информацијама које су му сервиране. Случај за жаљење. Било како било, мислим да такве малигне појаве не заслужују раније додјељене споменице пошто су својим поступциам изневјериле заједницу и наругале се свом ранијем добром раду. У складу са тим, замолићу те и инсистирати на томе, да уклониш споменицу коју си раније додјелио [[korisnik:kolega2357|овдје]]. Хвала и лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:33, 18. јул 2022. (CEST) ::::{{одговор|Садко}} Остао сам ти дужан одговор. Споменица се односи на период када је додељена, корисник је у том периоду радио користан посао. Међутим, остављам ти ту слободу да је чак и уклониш ако сматраш да штети пројекту. За случај неког извлачења из историје измена да имаш аргумент. Ја бих надаље тражио начине да означим макар годину приликом доделе. У овом летњем периоду ћу више бити ван домета, наспрам активности овде, па сада нешто и заборавим, а нешто и добро премерим пре неголи напишем. Поздравǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 18:28, 23. јул 2022. (CEST) Jel možeš da mi kažeš šta si menjao na stranici, pošto sam postavio pitanje na admin tabli a reagovao si (promenom Ćirovićeve stranice). Pošto nisam admin, ne znam šta radiš/te (admini) sa postovima. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:10, 24. јул 2022. (CEST) mtiqehwnto92snih4po7c2jf65w4puq 25121445 25121440 2022-07-24T19:13:52Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;font-size: 125%;" |'''Поздрав, {{СТРАНИЦА}}.''' [[Википедија:Добро дошли|Добро дошли]] на [[Википедија на српском језику|Википедију на српском језику]]! |- | colspan="4" | Здраво, {{СТРАНИЦА}}. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. |- | colspan="4" | Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и '''прочитајте следеће теме''', пре него што почнете да уређујете Википедију. |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app lassist.png|30п]] | [[Википедија:Пет стубова|'''Пет стубова Википедије'''<br />Шта је Википедија?]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action info.svg|30п]] | [[Помоћ:Садржај|'''Помоћ'''<br />Општи приручник за уређивање Википедије]] |- | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app Startup Wizard.png|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Упутства|'''Упутства'''<br />Брзо научите да правите измене, корак по корак]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app kedit.svg|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Песак|'''Песак'''<br />За увежбавање рада на Википедији]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Project Tutorials.png|30п]] | [[Википедија:Википедијанац (основни курс)| '''Основни курс'''<br />Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима]] | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action apply.png|30п]] | [[Помоћ:Уређивање|'''Научите како се уређује страница'''<br />Водич за уређивање страница]] |- | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps important yellow.svg|30п]] | [[Википедија:Шта Википедија није|'''Ствари које не би требало да радите'''<br />Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps ksirc.png|30п]] | [[Википедија:Најчешће постављана питања|'''Најчешће постављана питања'''<br />Питања која многи постављају]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app file-manager.png|30п]] | [[Википедија:Правила и смернице|'''Правила Википедије'''<br />Правила и смернице које је усвојила заједница]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps kteatime.png|30п]] | [[Википедија:Трг|'''Трг'''<br />Место где можете питати друге википедијанце]] |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | [[Датотека:Signature button.png|д|Дугме за аутоматски потпис]] Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. <u>'''Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне [[Википедија:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији|напомене о писању српским језиком на Википедији]].'''</u> Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати [[Српска ћирилица|ћирилицом]] и [[гајица|латиницом]], [[Екавски изговор|екавицом]] и [[Ијекавски изговор|ијекавицом]], али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „-{osisanom}-” латиницом, односно -{[[ASCII]]}--јем, биће уклоњене без одлагања. <div align=right>-{'''''[[Википедија:Вавилон/Sr-0|Don't speak Serbian? Sr-0?]] - talk to us via [[Википедија:Трг/Енглески|our Village Pump in English]].'''''}-</div> </div> |} Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални [[Википедија:Википедијанци|корисник]]. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на [[Википедија:Трг|Тргу]]. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 19:00, 6. децембар 2014. (CET) {{Архиве | аутоматски = кратко }} == Споменица == Хвала друже, значи кад је од тебе. Видим да и даље сјајно радиш, драго ми је због тога. Ако се икада одлучиш да се вратиш на Дискорд јави се, тамо смо, само на новом. Поздрав, надам се да је све у реду код тебе. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:10, 2. фебруар 2022. (CET) {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Медаља за ревносну службу (1913) | Датум почетка гласања = 2. 2. 2022 | Датум краја гласања = 2. 2. 2022 | Потпис = [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 2. фебруар 2022. (CET) }} == Абрахам и Адејеми == Поздрав, предложио сам два чланка ([[Тами Абрахам]] и [[Том Адејеми]]) за добре, па уколико стигнеш погледај их и евентуално дај свој коментар о њима. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:10, 4. фебруар 2022. (CET) == Питање корисника [[User:Nikola 1956|Nikola 1956]] (11:22, 7. фебруар 2022.) == Postovani ! Cast mi je sto sam deo ekipe Vikipedija i sto mi je omoguceno da se povremeno ukljucim u rad. Zadanas toliko. Hvala. --[[Корисник:Nikola 1956|Nikola 1956]] ([[Разговор са корисником:Nikola 1956|разговор]]) 11:22, 7. фебруар 2022. (CET) == Књиге Агате Кристи == Здраво! Током свакодневног патролирања претходних неколико мјесеци, примјетио сам како један ИП уредник неколико мјесеци миц по миц ради дјело по дјело из обимног опуса [[Агата Кристи|Агате Кристи]]. Не знам да ли те нарочито занима тематика али рекох да заједно, свако по мало, помогнемо човјеку, тако да сам у посљедњих неколико недјеља урадио 5 чланака из шаблона. Уколико не будеш имао бољих идеја за писање у наредном периоду, можеш [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8 одавде] нешто урадити/превести, да заједно заплавимо што више. :) Унапред хвала и лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:15, 24. фебруар 2022. (CET) == Класа == Слажем се, више пута је поновљена '''класа''', а подразумева се. Вратио сам, хвала ти и и поздрав, надам се да је све ок код тебе. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:59, 28. фебруар 2022. (CET) == Класа == Поздрав Лотому, пошто те нема на дискорду, да те овде питам. Шта није било у реду са мојом сзр, да ли сам ја нешто урадио и да ли сам (опет) ја крив?! Трудим се да не радим срања, сад не знам у чему је проблем. Свако добро. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:29, 4. март 2022. (CET) :У реду, јави ако треба да се помогне нешто. Патролирао сам целу ноћ, неки ИП ме смарао жешће, па нисам хтео трећи пут да га вратим. Патролираћу још мало, па одох да гледам како ће се решити локаут у бејзболу. Јави ако треба неш. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:40, 4. март 2022. (CET) == Разговор == Поздрав, видим да је направљена нека измена на мојој сзр али не видим шта си урадио па реко да упитам шта се десило [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:26, 4. март 2022. (CET) == Категорије == Садко је кренуо да разбија Категорију:Београђани на више категорија, Београђана по занимањима. Ок, немам ништа против, али војник сигурно није занимање (можда од када је војска професионализована, а ли пре тога свакако није), јер су сви војни обвезници имали своја примарна занимања. Такође, у ту категорију се могу гурати разни људи, од Првог срспког устанка до Нато бомбардовања. То није добро. Категорије треба да буду тачне и конкретне, а не опширне. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:40, 9. март 2022. (CET) == Питање корисника [[User:ХристосАлексопулос|ХристосАлексопулос]] (17:25, 20. март 2022.) == Поздрав, Треба да направим биографију за Википедију и никако се не сналазим :) Био бих Вам захвалан ако ми дате неки савет. --[[Корисник:ХристосАлексопулос|ХристосАлексопулос]] ([[Разговор са корисником:ХристосАлексопулос|разговор]]) 17:25, 20. март 2022. (CET) == Питање корисника [[User:Немања Даниловић|Немања Даниловић]] (10:43, 21. март 2022.) == Postovani, kako i na koji nacin mogu da napisem clanak na vikipediji? Da li preko opcije Pesak? Tako sam pisao clanak i snimio stranicu. Medjutim, kasnije tu stranicu koju sa napravo nisam mogao da nadjem na vikipediji kao clanak, odnosno javni clanak. Kako da moja napravljena stanica bude vidljiva svima na vikipediji? --[[Корисник:Немања Даниловић|Немања Даниловић]] ([[Разговор са корисником:Немања Даниловић|разговор]]) 10:43, 21. март 2022. (CET) == Протеривање == Поздрав. Хвала што си ме бранио. И сам си сведок да је последњи блок неоправдан, али нијесам хтео да цепидлачим и да смарам остале админе. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/%D0%9D%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC_%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD&offset=&limit=500&target=%D0%9D%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC+%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD Погледај доприносе од 12. до 13. марта], нема никаквог прекршаја, али не могу сам против самовоље админа. Желе да ме протерају са пројекта, то је ваљда сад јасно. Само да се зна да је последњи бан био неоснован, пошто намерно желе да ми нарокају што више админа како би имали, како би они рекли, „казус бели” да ме доживотно протерају. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:18, 24. март 2022. (CET) == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 13:44, 8. април 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Oči bistrih potoka|Oči bistrih potoka]] (15:59, 18. април 2022.) == Pozdrav, želela bih da postavljam tekstove . kako se to radi? --[[Корисник:Oči bistrih potoka|Oči bistrih potoka]] ([[Разговор са корисником:Oči bistrih potoka|разговор]]) 15:59, 18. април 2022. (CEST) == Акција писања чланака о Београду == {{Вики-акција Београд 4— позив}}[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:00, 7. мај 2022. (CEST) == Изглед табеле == Почео сам да мењам изглед табеле код репрезентативне статистике фудбалера, прегледније је да се репрезентација налази са стране него на врху, а и може се десити да играч игра за више репрезентација. Ако имаш времена, ускочи. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:11, 21. мај 2022. (CEST) == Сакривање измене == Можеш ли сакрити две измене овог корисника [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/Poglavnik_Vikimedija_Srbije], унапред хвала, поздрав од мене.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:15, 30. мај 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 02:01, 5. јун 2022. (CEST) == Прогон == Али зашто онда, драги Лотоме, не видиш како шиканирају мене. Види како сам шиканиран од Пинкија, назван сам терористом и штеточином, а да сам ја то неком написао — био бих банован. Види како ме админи шиканирају јер сам у праву и јер нудим аргументе. Да ли админ има право [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Acaalexaca&diff=24593046&oldid=24593045 овако да се понаша], а пре тога ме [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19471461 зове на његов сзр]. А онда ми ти сакриваш опис и изгледа као да сам га псовао или нешто ружно говорио. Зашто не интервенишеш у чланку [[Јувал Ноа Харари]] када сам доставио тачан извор ПРАВИЛА ВИКИПЕДИЈЕ да је твитер у мом случају поуздан извор?! Зашто дозвољаваш Пинкију да мене вређа, да ми спамује страницу, да спамује све да се жали без иједног доказа? Да ја то радим, шта мислиш да ли би ме бановали? Погледај мој последњи бан, извршио га је админ за ког '''основано сумњам''' да ме малтретира и прати дуже време, па и сад. Шта сам урадио да ме банује тад, последњи пут? Шта? Упореди време бана, тај бан је био освета за [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%83#%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83_%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83 ово]. То је исто тако, освета за то што сам му јавно рекао да имам више измена и доприноса од њега, а он је админ, а мене прогањају. Постоји много чланака тог админа које сам ја лично средио како би били по пропису википедије, у складу са заставицама у инфокутијама итд. Ако толико немаш ништа лично, зашто се онда оглашаваш само кад мене треба да се канали, а не оглашаваш се кад други раде на штету мене. Пардон, јеси се огласио када ме је тај админ блокирао па онда ставио расправу за трајни бан. Шта ће рећи људи када то виде? Ко је већи проблем, „обичан уредник” који затвара гласања и знатно доприноси пројекту или администратор који се свети корисницима, који не даје да право на одбрану? Ти ме први бануј ако сам прекршио неко правило, ја немам прболем са тим, али немој да сваљујеш све на мене јер погледај како се остали опходе са мном. Никада нисам први почео. Лахко је нападати мене на админ. табли јер се тамо скупи неколико који ме критикују стално, а види шта остали, који се тамо не оглашавају, мисле о мени. Погледај моју комуникацију са њима, са осталима, са већим делом овог пројекта. Ако је неко објективан, онда сам то ја. Пинки је представио као да намерно идем иза њега и поништавам му измене. А нико не прича како сам се овде сагласио са његовим предлозима [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE&diff=24590288&oldid=24590275], чак сам и допунио касније још један чланак [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5&diff=24590321&oldid=23442751]. Не, то нико не види, важно је да ми се прети блокадом на свим могућим платформама за комуникацију. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:53, 9. јун 2022. (CEST) ::[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%86)&diff=24594246&oldid=24590770 Ево ти типична самовоља]. Човек не признаје официрство полицији, у пар наврата је то истакао, и сад он намеће своје виђење за ''генерала полиције'', дакле Р. Марковић није неки жандарм који је тукао, већ генерал. Да ми не бројите сваку измену и не чекате ме на грешку, сад бих ово поништио, а после би ми било спочитавано да ја намећем самовољу, од истог корисника, који ме је приде оптужио за тероризам. Ако моје зезање са бирократским овлашћењима, која су корисна за заједницу, праве штету заједници, како ћутња на нечију самовољу изгледа, док се другом кориснику, који то не ради, али који је оптужен на то, прети са свих страна. Погледај исто тако, измене на [[Благо Задро]], ја не стављам општину рођења јер сматрам да је то натрпавање, дође Пинки и стави општину, иако сам ја значајно допринео чланку. Исто тако, избаци ми заставицу из инфокутије која се односи на службовање. Погледај само те измене. А после сам ја терориста и треба на хлађење, зар не? Уосталом, један од разлога мојих банова је тај што „индиректно вређам админе”. Погледај Пинкијеву комуникацију, буквално у свакој објави истиче да су овде админи злонамерни, вређа их на све стране. Шта би било да ја то радим? Запитај се. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:59, 10. јун 2022. (CEST) :::За разлику од Пинкија, ја покрећем расправу на СзР и увек будем искулиран. Је ли то твоја препорука демократије покретања расправа на СзР? И тад ме шиканирају, чак и када све радим по правилима. Обавезно погледај ово: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0?tableofcontents=1] [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D0%B8%D1%81&diff=24452033&oldid=24452029] [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%80_II] Добро, ја сам допринео да ме називају терористом, у овом народу је увек жртва крива. А да нису случајно они први који су мене испровоцирали, тј. моје понашање? Зашто ја увек морам да будем први. Погледај како Пинки иде за чланцима које сам ја унапредио значајно и руинира их. Је ли [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&curid=120065&diff=24595003&oldid=24594349 ово] наметање своје воље, чак и ако га је {{пинг|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE&diff=24590271&oldid=24590255 опоменуо] скоро за то. За разлику од мене, коме се само прети, он је [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Pinki#%D0%A3%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%83 званично опоменут] за то и нико ништа није преузео. А што се тиче ратова, наведи ми када сам био у криву и када то нисам признао. У 99 одсто случајева ја радим зато што знам да сам у праву, али се поткраде некад грешка и то признам. Јуче сам оптужен на админ. табли за вандализам. Нико од админа се није удустојио да каже да сам био у праву, а нисам добио ни извињење од админа који ме је оптужио за вандализам. Је ли то није прогањање? У међувремену, троловање се [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5&diff=24595402&oldid=24595382 наставља], а ја сам оптужен за троловање. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:55, 10. јун 2022. (CEST) ::::Зашто ниси погледао моје доприносе пре оптужбе и зашто ниси сачекао моју одбрану него си се одмах изјаснио? Мислио сам да си коректан, мада и даље мислим. Ништа спорно нисам урадио. Слободно провери, имаш моје доприносе јавно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 01:37, 11. јун 2022. (CEST) :::::Можеш ли средити да се ова [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0&curid=110796&diff=24597295&oldid=24597293 обмана] некако избрише јер је паушална и неистинита. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:24, 11. јун 2022. (CEST) :::::: Ма проблем је у томе што те нигде и тебе и вас нема, а онда кад ја кренем да решавам, а то радим само када сам у праву сто одсто, онда си ту први да ме осудиш. Где сам ја то испровоцирао рат изменама и где сам прекршио П3В? Тако је, овде не суди правда него туђа мишљења, дакле сутра може да се оформи група истомишљеника и да уради шта јој се прохте. И теби је то океј. У реду, али мораш допустити да мени не буде океј. Пинки је опоменут више пута у претходних месец дана, он не сноси последице? Зашто? Ако већ мене осуђујеш и нападаш буди спреман да ти уперим питање зашто ниси према свима такав. Зашто дозвољаваш обмане, Филип је ладно написао да сам својевољно преместио чланак [[нужник]], а то нисам ја урадио. И нико није регаовао да то исправи. Је ли то фер. Је ли сам и то испровоцирао? Мени се за зло ставља да ме је прозивао јутјубер, а Марету се то не ставља? Иста ситуација. Је л то лепо. Је л си ти крив што те су те зезале и спрдале све друштвене мреже због чланка о Гобељи, а ја сам те одмах подржао и заштитио. А ти ни реч о тој ситуацији где мене оптужују због јутјубера. Нико ни реч о томе, али важно је да си се ти изјаснио пре него што си видео моју одбрану. Чак ми се спочитава да сам тебе напао, а онда Вукс, а не ти, доказује да то није био случај. Зашто оћута тад, а када сам ја нападан први си да ми сакриваш коментаре? Где сам то ја испровоцирао рат изменама. Да ли сам заслужио да ме Ванилица вређа? Да ли сам заслужио да Пинки спамује админ. таблу, да он прође некажњен? А онда се позивате на одлуку "заједнице" од вас неколико истомишљеника који су се изјаснили пре моје одбране. Али у реду, теби на част. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 02:06, 12. јун 2022. (CEST) :::::::То твоје „сакривање” је само знак да не смеш да искажеш свој став свима, већ само онима који су на тапету, коју су већ прогањани. Лакше је ићи (наш народ има другу реч) низ ветар, јасно је. Али ја те и даље сматрам за поштенога, па барем буди поштен и немој да сваљујеш сву кривицу на мене. Више пута си се наврзао на мене и сад то радиш, чак и ако сумњам да тако мислиш. Оптужујеш ме за нешто, кад ти покажем хрпу доказа који су толерисани, ти кажеш „па ја то нисам радио”. Немој тако да се кријеш, већ реци да се осталима нешто толерише, а некима се не толерише. Види све његове измене и описе измена, сви су ван теме. То толерише иста та „заједница”. А мене прогони, опет понављам докажи када нисам био у праву у сукобу измена и када сам прекршио П3В од последњег бана. Видео бих тебе да ти неко враћа трипут заредом реферисану објаву. И не архивирам ово јер волим, него јер се спремам за пензију, тако да ништа лично. Извини. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:06, 12. јун 2022. (CEST) ::::::::Запрати барем, тј. означи звездицом чланке које сам ја правио. Јер кад ме банујеш доћи ће и кренуће да ми разваљују чланке, да се иживљавају над њима. Као Ванилица и Пинки јуче на [[Благо Задро]]. Као и прошли пут кад сам [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19294988 банован на трајно] због погрешне транскрипције. Барем буди фер, па их надгледај. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:53, 13. јун 2022. (CEST) :::::::::Која је фора уопште оног гласања о транскрипцији у којој сте се изјашњавали кад се даље наставило као да су усвојена правила о занемаривању [[ПСЈ]]. Ако правила о занемаривању правописа и даље важе, зашто сте онда уопште гласали? [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8&action=history Овде видети пример]. Је ли треба сад и ту да узмем да ратујем као са Бокијем око Макдоналдса? Како да истерам правду кад немам никаква овлашћења, а увек сам у праву што се транскрипције тиче? Шта предлажеш? Да се препуцавам три дана са Бокијем, и да ми спинује скреће са теме, мења тезе? Или на силу да вратим ''до два'' пута (не три и више) па ме тужакају на админ. табли? — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:33, 17. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:03, 10. јун 2022. (CEST) == Одредница == Е поздрав, шта смо на крају одлучили, бришемо ли реч ''рођен'' из одредница у именима? Видим да си ти то почео код фудбалера, а и неколико корисника ти се придружило у томе па да знам да ли да и ја кренем тако да пишем. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:23, 14. јун 2022. (CEST) :Зато те и питам, да знам да ли да покрећем неку званичну расправу како бисмо стандардизовали такве случајеве. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:33, 14. јун 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:GDekich|GDekich]] (17:29, 22. јун 2022.) == Исправио сам неистине које су писане о једној личности. Да ли имам то право? --[[Корисник:GDekich|GDekich]] ([[Разговор са корисником:GDekich|разговор]]) 17:29, 22. јун 2022. (CEST) :{{ping|GDekich}} Колега је тренутно на одмору. Одговорићу у најкраћим могућим цртама: Википедија не служи да се исправљају истине или неистине, већ да се представљају чињенице, поктријепљене поузданим изворима и срочене на неутралан, енциклопедијски начин. И то је све. Стојим ти на располагању за потенцијална додатна питања. == Питање корисника [[User:Лаки1977|Лаки1977]] (09:22, 4. јул 2022.) == Поздрав, пишем у вези Момира Лазића, мог оца. Све што сам написао о њему је 100 одсто тачно. Свако добро. --[[Корисник:Лаки1977|Лаки1977]] ([[Разговор са корисником:Лаки1977|разговор]]) 09:22, 4. јул 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:P.Vuckovic|P.Vuckovic]] (02:27, 6. јул 2022.) == Do i need to pay something here? --[[Корисник:P.Vuckovic|P.Vuckovic]] ([[Разговор са корисником:P.Vuckovic|разговор]]) 02:27, 6. јул 2022. (CEST) == Питање == Здраво колега, да ли би био вољан да омогућиш опцију примања мејла на Википедији? Било би то само за садашњу прилику, не мораш одговорити путем мејла, имам једно питање односно молбу коју не бих поставио јавно. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:36, 11. јул 2022. (CEST) :{{odgovor|Sadko}} Trenutno nisam u mogućnosti da se bavim... Verovatno ću zbog obaveza produžiti ovaj takozvani odmor. Ako postoji bilo kakav hitan problem, u vezi s nekim člankom i sl, slobodno prečesti sve što je sporno. Pozdravǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 06:59, 15. јул 2022. (CEST) ::Штета. У реду. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:30, 15. јул 2022. (CEST) :::Рјешио сам питање око којег сам желио да се консултујем ван канал Вики комуникације са искуснијим администартором. :::Апропо скорашњих вандализама на твојој страници, примјетићеш да кенцеловани колега има своје завидно-психотичне испаде ових дана. Устаљени примитивизам на страну, било је покушаја доксинга више корисника, премда базираних на намјерно нетачним информацијама које су му сервиране. Случај за жаљење. Било како било, мислим да такве малигне појаве не заслужују раније додјељене споменице пошто су својим поступциам изневјериле заједницу и наругале се свом ранијем добром раду. У складу са тим, замолићу те и инсистирати на томе, да уклониш споменицу коју си раније додјелио [[korisnik:kolega2357|овдје]]. Хвала и лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:33, 18. јул 2022. (CEST) ::::{{одговор|Садко}} Остао сам ти дужан одговор. Споменица се односи на период када је додељена, корисник је у том периоду радио користан посао. Међутим, остављам ти ту слободу да је чак и уклониш ако сматраш да штети пројекту. За случај неког извлачења из историје измена да имаш аргумент. Ја бих надаље тражио начине да означим макар годину приликом доделе. У овом летњем периоду ћу више бити ван домета, наспрам активности овде, па сада нешто и заборавим, а нешто и добро премерим пре неголи напишем. Поздравǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 18:28, 23. јул 2022. (CEST) Jel možeš da mi kažeš šta si menjao na stranici, pošto sam postavio pitanje na admin tabli a reagovao si (promenom Ćirovićeve stranice). Pošto nisam admin, ne znam šta radiš/te (admini) sa postovima. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:10, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Ivan VA|Садко}} Управо сам хтео да напишем. Направио сам грешку, намерно нисам мењао. Сад ћу да проверим дневник. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 21:13, 24. јул 2022. (CEST) n28nawz5xd26f4jwxsk5uf9bbvm6n3z 25121455 25121445 2022-07-24T19:23:33Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;font-size: 125%;" |'''Поздрав, {{СТРАНИЦА}}.''' [[Википедија:Добро дошли|Добро дошли]] на [[Википедија на српском језику|Википедију на српском језику]]! |- | colspan="4" | Здраво, {{СТРАНИЦА}}. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. |- | colspan="4" | Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и '''прочитајте следеће теме''', пре него што почнете да уређујете Википедију. |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app lassist.png|30п]] | [[Википедија:Пет стубова|'''Пет стубова Википедије'''<br />Шта је Википедија?]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action info.svg|30п]] | [[Помоћ:Садржај|'''Помоћ'''<br />Општи приручник за уређивање Википедије]] |- | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app Startup Wizard.png|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Упутства|'''Упутства'''<br />Брзо научите да правите измене, корак по корак]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app kedit.svg|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Песак|'''Песак'''<br />За увежбавање рада на Википедији]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Project Tutorials.png|30п]] | [[Википедија:Википедијанац (основни курс)| '''Основни курс'''<br />Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима]] | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action apply.png|30п]] | [[Помоћ:Уређивање|'''Научите како се уређује страница'''<br />Водич за уређивање страница]] |- | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps important yellow.svg|30п]] | [[Википедија:Шта Википедија није|'''Ствари које не би требало да радите'''<br />Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps ksirc.png|30п]] | [[Википедија:Најчешће постављана питања|'''Најчешће постављана питања'''<br />Питања која многи постављају]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app file-manager.png|30п]] | [[Википедија:Правила и смернице|'''Правила Википедије'''<br />Правила и смернице које је усвојила заједница]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps kteatime.png|30п]] | [[Википедија:Трг|'''Трг'''<br />Место где можете питати друге википедијанце]] |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | [[Датотека:Signature button.png|д|Дугме за аутоматски потпис]] Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. <u>'''Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне [[Википедија:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији|напомене о писању српским језиком на Википедији]].'''</u> Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати [[Српска ћирилица|ћирилицом]] и [[гајица|латиницом]], [[Екавски изговор|екавицом]] и [[Ијекавски изговор|ијекавицом]], али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „-{osisanom}-” латиницом, односно -{[[ASCII]]}--јем, биће уклоњене без одлагања. <div align=right>-{'''''[[Википедија:Вавилон/Sr-0|Don't speak Serbian? Sr-0?]] - talk to us via [[Википедија:Трг/Енглески|our Village Pump in English]].'''''}-</div> </div> |} Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални [[Википедија:Википедијанци|корисник]]. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на [[Википедија:Трг|Тргу]]. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 19:00, 6. децембар 2014. (CET) {{Архиве | аутоматски = кратко }} == Споменица == Хвала друже, значи кад је од тебе. Видим да и даље сјајно радиш, драго ми је због тога. Ако се икада одлучиш да се вратиш на Дискорд јави се, тамо смо, само на новом. Поздрав, надам се да је све у реду код тебе. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:10, 2. фебруар 2022. (CET) {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Медаља за ревносну службу (1913) | Датум почетка гласања = 2. 2. 2022 | Датум краја гласања = 2. 2. 2022 | Потпис = [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 2. фебруар 2022. (CET) }} == Абрахам и Адејеми == Поздрав, предложио сам два чланка ([[Тами Абрахам]] и [[Том Адејеми]]) за добре, па уколико стигнеш погледај их и евентуално дај свој коментар о њима. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:10, 4. фебруар 2022. (CET) == Питање корисника [[User:Nikola 1956|Nikola 1956]] (11:22, 7. фебруар 2022.) == Postovani ! Cast mi je sto sam deo ekipe Vikipedija i sto mi je omoguceno da se povremeno ukljucim u rad. Zadanas toliko. Hvala. --[[Корисник:Nikola 1956|Nikola 1956]] ([[Разговор са корисником:Nikola 1956|разговор]]) 11:22, 7. фебруар 2022. (CET) == Књиге Агате Кристи == Здраво! Током свакодневног патролирања претходних неколико мјесеци, примјетио сам како један ИП уредник неколико мјесеци миц по миц ради дјело по дјело из обимног опуса [[Агата Кристи|Агате Кристи]]. Не знам да ли те нарочито занима тематика али рекох да заједно, свако по мало, помогнемо човјеку, тако да сам у посљедњих неколико недјеља урадио 5 чланака из шаблона. Уколико не будеш имао бољих идеја за писање у наредном периоду, можеш [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8 одавде] нешто урадити/превести, да заједно заплавимо што више. :) Унапред хвала и лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:15, 24. фебруар 2022. (CET) == Класа == Слажем се, више пута је поновљена '''класа''', а подразумева се. Вратио сам, хвала ти и и поздрав, надам се да је све ок код тебе. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:59, 28. фебруар 2022. (CET) == Класа == Поздрав Лотому, пошто те нема на дискорду, да те овде питам. Шта није било у реду са мојом сзр, да ли сам ја нешто урадио и да ли сам (опет) ја крив?! Трудим се да не радим срања, сад не знам у чему је проблем. Свако добро. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:29, 4. март 2022. (CET) :У реду, јави ако треба да се помогне нешто. Патролирао сам целу ноћ, неки ИП ме смарао жешће, па нисам хтео трећи пут да га вратим. Патролираћу још мало, па одох да гледам како ће се решити локаут у бејзболу. Јави ако треба неш. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:40, 4. март 2022. (CET) == Разговор == Поздрав, видим да је направљена нека измена на мојој сзр али не видим шта си урадио па реко да упитам шта се десило [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:26, 4. март 2022. (CET) == Категорије == Садко је кренуо да разбија Категорију:Београђани на више категорија, Београђана по занимањима. Ок, немам ништа против, али војник сигурно није занимање (можда од када је војска професионализована, а ли пре тога свакако није), јер су сви војни обвезници имали своја примарна занимања. Такође, у ту категорију се могу гурати разни људи, од Првог срспког устанка до Нато бомбардовања. То није добро. Категорије треба да буду тачне и конкретне, а не опширне. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:40, 9. март 2022. (CET) == Питање корисника [[User:ХристосАлексопулос|ХристосАлексопулос]] (17:25, 20. март 2022.) == Поздрав, Треба да направим биографију за Википедију и никако се не сналазим :) Био бих Вам захвалан ако ми дате неки савет. --[[Корисник:ХристосАлексопулос|ХристосАлексопулос]] ([[Разговор са корисником:ХристосАлексопулос|разговор]]) 17:25, 20. март 2022. (CET) == Питање корисника [[User:Немања Даниловић|Немања Даниловић]] (10:43, 21. март 2022.) == Postovani, kako i na koji nacin mogu da napisem clanak na vikipediji? Da li preko opcije Pesak? Tako sam pisao clanak i snimio stranicu. Medjutim, kasnije tu stranicu koju sa napravo nisam mogao da nadjem na vikipediji kao clanak, odnosno javni clanak. Kako da moja napravljena stanica bude vidljiva svima na vikipediji? --[[Корисник:Немања Даниловић|Немања Даниловић]] ([[Разговор са корисником:Немања Даниловић|разговор]]) 10:43, 21. март 2022. (CET) == Протеривање == Поздрав. Хвала што си ме бранио. И сам си сведок да је последњи блок неоправдан, али нијесам хтео да цепидлачим и да смарам остале админе. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/%D0%9D%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC_%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD&offset=&limit=500&target=%D0%9D%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC+%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD Погледај доприносе од 12. до 13. марта], нема никаквог прекршаја, али не могу сам против самовоље админа. Желе да ме протерају са пројекта, то је ваљда сад јасно. Само да се зна да је последњи бан био неоснован, пошто намерно желе да ми нарокају што више админа како би имали, како би они рекли, „казус бели” да ме доживотно протерају. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:18, 24. март 2022. (CET) == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 13:44, 8. април 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Oči bistrih potoka|Oči bistrih potoka]] (15:59, 18. април 2022.) == Pozdrav, želela bih da postavljam tekstove . kako se to radi? --[[Корисник:Oči bistrih potoka|Oči bistrih potoka]] ([[Разговор са корисником:Oči bistrih potoka|разговор]]) 15:59, 18. април 2022. (CEST) == Акција писања чланака о Београду == {{Вики-акција Београд 4— позив}}[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:00, 7. мај 2022. (CEST) == Изглед табеле == Почео сам да мењам изглед табеле код репрезентативне статистике фудбалера, прегледније је да се репрезентација налази са стране него на врху, а и може се десити да играч игра за више репрезентација. Ако имаш времена, ускочи. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:11, 21. мај 2022. (CEST) == Сакривање измене == Можеш ли сакрити две измене овог корисника [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/Poglavnik_Vikimedija_Srbije], унапред хвала, поздрав од мене.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:15, 30. мај 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 02:01, 5. јун 2022. (CEST) == Прогон == Али зашто онда, драги Лотоме, не видиш како шиканирају мене. Види како сам шиканиран од Пинкија, назван сам терористом и штеточином, а да сам ја то неком написао — био бих банован. Види како ме админи шиканирају јер сам у праву и јер нудим аргументе. Да ли админ има право [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Acaalexaca&diff=24593046&oldid=24593045 овако да се понаша], а пре тога ме [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19471461 зове на његов сзр]. А онда ми ти сакриваш опис и изгледа као да сам га псовао или нешто ружно говорио. Зашто не интервенишеш у чланку [[Јувал Ноа Харари]] када сам доставио тачан извор ПРАВИЛА ВИКИПЕДИЈЕ да је твитер у мом случају поуздан извор?! Зашто дозвољаваш Пинкију да мене вређа, да ми спамује страницу, да спамује све да се жали без иједног доказа? Да ја то радим, шта мислиш да ли би ме бановали? Погледај мој последњи бан, извршио га је админ за ког '''основано сумњам''' да ме малтретира и прати дуже време, па и сад. Шта сам урадио да ме банује тад, последњи пут? Шта? Упореди време бана, тај бан је био освета за [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%83#%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83_%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83 ово]. То је исто тако, освета за то што сам му јавно рекао да имам више измена и доприноса од њега, а он је админ, а мене прогањају. Постоји много чланака тог админа које сам ја лично средио како би били по пропису википедије, у складу са заставицама у инфокутијама итд. Ако толико немаш ништа лично, зашто се онда оглашаваш само кад мене треба да се канали, а не оглашаваш се кад други раде на штету мене. Пардон, јеси се огласио када ме је тај админ блокирао па онда ставио расправу за трајни бан. Шта ће рећи људи када то виде? Ко је већи проблем, „обичан уредник” који затвара гласања и знатно доприноси пројекту или администратор који се свети корисницима, који не даје да право на одбрану? Ти ме први бануј ако сам прекршио неко правило, ја немам прболем са тим, али немој да сваљујеш све на мене јер погледај како се остали опходе са мном. Никада нисам први почео. Лахко је нападати мене на админ. табли јер се тамо скупи неколико који ме критикују стално, а види шта остали, који се тамо не оглашавају, мисле о мени. Погледај моју комуникацију са њима, са осталима, са већим делом овог пројекта. Ако је неко објективан, онда сам то ја. Пинки је представио као да намерно идем иза њега и поништавам му измене. А нико не прича како сам се овде сагласио са његовим предлозима [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE&diff=24590288&oldid=24590275], чак сам и допунио касније још један чланак [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5&diff=24590321&oldid=23442751]. Не, то нико не види, важно је да ми се прети блокадом на свим могућим платформама за комуникацију. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:53, 9. јун 2022. (CEST) ::[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%86)&diff=24594246&oldid=24590770 Ево ти типична самовоља]. Човек не признаје официрство полицији, у пар наврата је то истакао, и сад он намеће своје виђење за ''генерала полиције'', дакле Р. Марковић није неки жандарм који је тукао, већ генерал. Да ми не бројите сваку измену и не чекате ме на грешку, сад бих ово поништио, а после би ми било спочитавано да ја намећем самовољу, од истог корисника, који ме је приде оптужио за тероризам. Ако моје зезање са бирократским овлашћењима, која су корисна за заједницу, праве штету заједници, како ћутња на нечију самовољу изгледа, док се другом кориснику, који то не ради, али који је оптужен на то, прети са свих страна. Погледај исто тако, измене на [[Благо Задро]], ја не стављам општину рођења јер сматрам да је то натрпавање, дође Пинки и стави општину, иако сам ја значајно допринео чланку. Исто тако, избаци ми заставицу из инфокутије која се односи на службовање. Погледај само те измене. А после сам ја терориста и треба на хлађење, зар не? Уосталом, један од разлога мојих банова је тај што „индиректно вређам админе”. Погледај Пинкијеву комуникацију, буквално у свакој објави истиче да су овде админи злонамерни, вређа их на све стране. Шта би било да ја то радим? Запитај се. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:59, 10. јун 2022. (CEST) :::За разлику од Пинкија, ја покрећем расправу на СзР и увек будем искулиран. Је ли то твоја препорука демократије покретања расправа на СзР? И тад ме шиканирају, чак и када све радим по правилима. Обавезно погледај ово: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0?tableofcontents=1] [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D0%B8%D1%81&diff=24452033&oldid=24452029] [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%80_II] Добро, ја сам допринео да ме називају терористом, у овом народу је увек жртва крива. А да нису случајно они први који су мене испровоцирали, тј. моје понашање? Зашто ја увек морам да будем први. Погледај како Пинки иде за чланцима које сам ја унапредио значајно и руинира их. Је ли [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&curid=120065&diff=24595003&oldid=24594349 ово] наметање своје воље, чак и ако га је {{пинг|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE&diff=24590271&oldid=24590255 опоменуо] скоро за то. За разлику од мене, коме се само прети, он је [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Pinki#%D0%A3%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%83 званично опоменут] за то и нико ништа није преузео. А што се тиче ратова, наведи ми када сам био у криву и када то нисам признао. У 99 одсто случајева ја радим зато што знам да сам у праву, али се поткраде некад грешка и то признам. Јуче сам оптужен на админ. табли за вандализам. Нико од админа се није удустојио да каже да сам био у праву, а нисам добио ни извињење од админа који ме је оптужио за вандализам. Је ли то није прогањање? У међувремену, троловање се [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5&diff=24595402&oldid=24595382 наставља], а ја сам оптужен за троловање. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:55, 10. јун 2022. (CEST) ::::Зашто ниси погледао моје доприносе пре оптужбе и зашто ниси сачекао моју одбрану него си се одмах изјаснио? Мислио сам да си коректан, мада и даље мислим. Ништа спорно нисам урадио. Слободно провери, имаш моје доприносе јавно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 01:37, 11. јун 2022. (CEST) :::::Можеш ли средити да се ова [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0&curid=110796&diff=24597295&oldid=24597293 обмана] некако избрише јер је паушална и неистинита. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:24, 11. јун 2022. (CEST) :::::: Ма проблем је у томе што те нигде и тебе и вас нема, а онда кад ја кренем да решавам, а то радим само када сам у праву сто одсто, онда си ту први да ме осудиш. Где сам ја то испровоцирао рат изменама и где сам прекршио П3В? Тако је, овде не суди правда него туђа мишљења, дакле сутра може да се оформи група истомишљеника и да уради шта јој се прохте. И теби је то океј. У реду, али мораш допустити да мени не буде океј. Пинки је опоменут више пута у претходних месец дана, он не сноси последице? Зашто? Ако већ мене осуђујеш и нападаш буди спреман да ти уперим питање зашто ниси према свима такав. Зашто дозвољаваш обмане, Филип је ладно написао да сам својевољно преместио чланак [[нужник]], а то нисам ја урадио. И нико није регаовао да то исправи. Је ли то фер. Је ли сам и то испровоцирао? Мени се за зло ставља да ме је прозивао јутјубер, а Марету се то не ставља? Иста ситуација. Је л то лепо. Је л си ти крив што те су те зезале и спрдале све друштвене мреже због чланка о Гобељи, а ја сам те одмах подржао и заштитио. А ти ни реч о тој ситуацији где мене оптужују због јутјубера. Нико ни реч о томе, али важно је да си се ти изјаснио пре него што си видео моју одбрану. Чак ми се спочитава да сам тебе напао, а онда Вукс, а не ти, доказује да то није био случај. Зашто оћута тад, а када сам ја нападан први си да ми сакриваш коментаре? Где сам то ја испровоцирао рат изменама. Да ли сам заслужио да ме Ванилица вређа? Да ли сам заслужио да Пинки спамује админ. таблу, да он прође некажњен? А онда се позивате на одлуку "заједнице" од вас неколико истомишљеника који су се изјаснили пре моје одбране. Али у реду, теби на част. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 02:06, 12. јун 2022. (CEST) :::::::То твоје „сакривање” је само знак да не смеш да искажеш свој став свима, већ само онима који су на тапету, коју су већ прогањани. Лакше је ићи (наш народ има другу реч) низ ветар, јасно је. Али ја те и даље сматрам за поштенога, па барем буди поштен и немој да сваљујеш сву кривицу на мене. Више пута си се наврзао на мене и сад то радиш, чак и ако сумњам да тако мислиш. Оптужујеш ме за нешто, кад ти покажем хрпу доказа који су толерисани, ти кажеш „па ја то нисам радио”. Немој тако да се кријеш, већ реци да се осталима нешто толерише, а некима се не толерише. Види све његове измене и описе измена, сви су ван теме. То толерише иста та „заједница”. А мене прогони, опет понављам докажи када нисам био у праву у сукобу измена и када сам прекршио П3В од последњег бана. Видео бих тебе да ти неко враћа трипут заредом реферисану објаву. И не архивирам ово јер волим, него јер се спремам за пензију, тако да ништа лично. Извини. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:06, 12. јун 2022. (CEST) ::::::::Запрати барем, тј. означи звездицом чланке које сам ја правио. Јер кад ме банујеш доћи ће и кренуће да ми разваљују чланке, да се иживљавају над њима. Као Ванилица и Пинки јуче на [[Благо Задро]]. Као и прошли пут кад сам [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19294988 банован на трајно] због погрешне транскрипције. Барем буди фер, па их надгледај. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:53, 13. јун 2022. (CEST) :::::::::Која је фора уопште оног гласања о транскрипцији у којој сте се изјашњавали кад се даље наставило као да су усвојена правила о занемаривању [[ПСЈ]]. Ако правила о занемаривању правописа и даље важе, зашто сте онда уопште гласали? [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8&action=history Овде видети пример]. Је ли треба сад и ту да узмем да ратујем као са Бокијем око Макдоналдса? Како да истерам правду кад немам никаква овлашћења, а увек сам у праву што се транскрипције тиче? Шта предлажеш? Да се препуцавам три дана са Бокијем, и да ми спинује скреће са теме, мења тезе? Или на силу да вратим ''до два'' пута (не три и више) па ме тужакају на админ. табли? — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:33, 17. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:03, 10. јун 2022. (CEST) == Одредница == Е поздрав, шта смо на крају одлучили, бришемо ли реч ''рођен'' из одредница у именима? Видим да си ти то почео код фудбалера, а и неколико корисника ти се придружило у томе па да знам да ли да и ја кренем тако да пишем. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:23, 14. јун 2022. (CEST) :Зато те и питам, да знам да ли да покрећем неку званичну расправу како бисмо стандардизовали такве случајеве. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:33, 14. јун 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:GDekich|GDekich]] (17:29, 22. јун 2022.) == Исправио сам неистине које су писане о једној личности. Да ли имам то право? --[[Корисник:GDekich|GDekich]] ([[Разговор са корисником:GDekich|разговор]]) 17:29, 22. јун 2022. (CEST) :{{ping|GDekich}} Колега је тренутно на одмору. Одговорићу у најкраћим могућим цртама: Википедија не служи да се исправљају истине или неистине, већ да се представљају чињенице, поктријепљене поузданим изворима и срочене на неутралан, енциклопедијски начин. И то је све. Стојим ти на располагању за потенцијална додатна питања. == Питање корисника [[User:Лаки1977|Лаки1977]] (09:22, 4. јул 2022.) == Поздрав, пишем у вези Момира Лазића, мог оца. Све што сам написао о њему је 100 одсто тачно. Свако добро. --[[Корисник:Лаки1977|Лаки1977]] ([[Разговор са корисником:Лаки1977|разговор]]) 09:22, 4. јул 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:P.Vuckovic|P.Vuckovic]] (02:27, 6. јул 2022.) == Do i need to pay something here? --[[Корисник:P.Vuckovic|P.Vuckovic]] ([[Разговор са корисником:P.Vuckovic|разговор]]) 02:27, 6. јул 2022. (CEST) == Питање == Здраво колега, да ли би био вољан да омогућиш опцију примања мејла на Википедији? Било би то само за садашњу прилику, не мораш одговорити путем мејла, имам једно питање односно молбу коју не бих поставио јавно. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:36, 11. јул 2022. (CEST) :{{odgovor|Sadko}} Trenutno nisam u mogućnosti da se bavim... Verovatno ću zbog obaveza produžiti ovaj takozvani odmor. Ako postoji bilo kakav hitan problem, u vezi s nekim člankom i sl, slobodno prečesti sve što je sporno. Pozdravǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 06:59, 15. јул 2022. (CEST) ::Штета. У реду. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:30, 15. јул 2022. (CEST) :::Рјешио сам питање око којег сам желио да се консултујем ван канал Вики комуникације са искуснијим администартором. :::Апропо скорашњих вандализама на твојој страници, примјетићеш да кенцеловани колега има своје завидно-психотичне испаде ових дана. Устаљени примитивизам на страну, било је покушаја доксинга више корисника, премда базираних на намјерно нетачним информацијама које су му сервиране. Случај за жаљење. Било како било, мислим да такве малигне појаве не заслужују раније додјељене споменице пошто су својим поступциам изневјериле заједницу и наругале се свом ранијем добром раду. У складу са тим, замолићу те и инсистирати на томе, да уклониш споменицу коју си раније додјелио [[korisnik:kolega2357|овдје]]. Хвала и лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:33, 18. јул 2022. (CEST) ::::{{одговор|Садко}} Остао сам ти дужан одговор. Споменица се односи на период када је додељена, корисник је у том периоду радио користан посао. Међутим, остављам ти ту слободу да је чак и уклониш ако сматраш да штети пројекту. За случај неког извлачења из историје измена да имаш аргумент. Ја бих надаље тражио начине да означим макар годину приликом доделе. У овом летњем периоду ћу више бити ван домета, наспрам активности овде, па сада нешто и заборавим, а нешто и добро премерим пре неголи напишем. Поздравǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 18:28, 23. јул 2022. (CEST) Jel možeš da mi kažeš šta si menjao na stranici, pošto sam postavio pitanje na admin tabli a reagovao si (promenom Ćirovićeve stranice). Pošto nisam admin, ne znam šta radiš/te (admini) sa postovima. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:10, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Ivan VA|Садко}} Управо сам хтео да напишем. Направио сам грешку, намерно нисам мењао. Сад ћу да проверим дневник. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 21:13, 24. јул 2022. (CEST) :::Почео сам да радим више ствари истовремено, па сам се у тренутку збунио. Суштински ништа битно нисам променио, колико видим. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) fbg5bjyyl6srl7t5c9ukxtug8sq2mm4 25121459 25121455 2022-07-24T19:24:59Z wikitext text/x-wiki 25121462 25121459 2022-07-24T19:25:46Z wikitext text/x-wiki 25121464 25121462 2022-07-24T19:26:21Z wikitext text/x-wiki 25121468 25121464 2022-07-24T19:27:19Z Soundwaweserb 82964 wikitext text/x-wiki {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;font-size: 125%;" |'''Поздрав, {{СТРАНИЦА}}.''' [[Википедија:Добро дошли|Добро дошли]] на [[Википедија на српском језику|Википедију на српском језику]]! |- | colspan="4" | Здраво, {{СТРАНИЦА}}. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. |- | colspan="4" | Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и '''прочитајте следеће теме''', пре него што почнете да уређујете Википедију. |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app lassist.png|30п]] | [[Википедија:Пет стубова|'''Пет стубова Википедије'''<br />Шта је Википедија?]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action info.svg|30п]] | [[Помоћ:Садржај|'''Помоћ'''<br />Општи приручник за уређивање Википедије]] |- | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app Startup Wizard.png|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Упутства|'''Упутства'''<br />Брзо научите да правите измене, корак по корак]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app kedit.svg|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Песак|'''Песак'''<br />За увежбавање рада на Википедији]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Project Tutorials.png|30п]] | [[Википедија:Википедијанац (основни курс)| '''Основни курс'''<br />Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима]] | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action apply.png|30п]] | [[Помоћ:Уређивање|'''Научите како се уређује страница'''<br />Водич за уређивање страница]] |- | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps important yellow.svg|30п]] | [[Википедија:Шта Википедија није|'''Ствари које не би требало да радите'''<br />Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps ksirc.png|30п]] | [[Википедија:Најчешће постављана питања|'''Најчешће постављана питања'''<br />Питања која многи постављају]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app file-manager.png|30п]] | [[Википедија:Правила и смернице|'''Правила Википедије'''<br />Правила и смернице које је усвојила заједница]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps kteatime.png|30п]] | [[Википедија:Трг|'''Трг'''<br />Место где можете питати друге википедијанце]] |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | [[Датотека:Signature button.png|д|Дугме за аутоматски потпис]] Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. <u>'''Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне [[Википедија:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији|напомене о писању српским језиком на Википедији]].'''</u> Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати [[Српска ћирилица|ћирилицом]] и [[гајица|латиницом]], [[Екавски изговор|екавицом]] и [[Ијекавски изговор|ијекавицом]], али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „-{osisanom}-” латиницом, односно -{[[ASCII]]}--јем, биће уклоњене без одлагања. <div align=right>-{'''''[[Википедија:Вавилон/Sr-0|Don't speak Serbian? Sr-0?]] - talk to us via [[Википедија:Трг/Енглески|our Village Pump in English]].'''''}-</div> </div> |} Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални [[Википедија:Википедијанци|корисник]]. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на [[Википедија:Трг|Тргу]]. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 19:00, 6. децембар 2014. (CET) {{Архиве | аутоматски = кратко }} == Споменица == Хвала друже, значи кад је од тебе. Видим да и даље сјајно радиш, драго ми је због тога. Ако се икада одлучиш да се вратиш на Дискорд јави се, тамо смо, само на новом. Поздрав, надам се да је све у реду код тебе. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:10, 2. фебруар 2022. (CET) {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Медаља за ревносну службу (1913) | Датум почетка гласања = 2. 2. 2022 | Датум краја гласања = 2. 2. 2022 | Потпис = [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 2. фебруар 2022. (CET) }} == Абрахам и Адејеми == Поздрав, предложио сам два чланка ([[Тами Абрахам]] и [[Том Адејеми]]) за добре, па уколико стигнеш погледај их и евентуално дај свој коментар о њима. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:10, 4. фебруар 2022. (CET) == Питање корисника [[User:Nikola 1956|Nikola 1956]] (11:22, 7. фебруар 2022.) == Postovani ! Cast mi je sto sam deo ekipe Vikipedija i sto mi je omoguceno da se povremeno ukljucim u rad. Zadanas toliko. Hvala. --[[Корисник:Nikola 1956|Nikola 1956]] ([[Разговор са корисником:Nikola 1956|разговор]]) 11:22, 7. фебруар 2022. (CET) == Књиге Агате Кристи == Здраво! Током свакодневног патролирања претходних неколико мјесеци, примјетио сам како један ИП уредник неколико мјесеци миц по миц ради дјело по дјело из обимног опуса [[Агата Кристи|Агате Кристи]]. Не знам да ли те нарочито занима тематика али рекох да заједно, свако по мало, помогнемо човјеку, тако да сам у посљедњих неколико недјеља урадио 5 чланака из шаблона. Уколико не будеш имао бољих идеја за писање у наредном периоду, можеш [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8 одавде] нешто урадити/превести, да заједно заплавимо што више. :) Унапред хвала и лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:15, 24. фебруар 2022. (CET) == Класа == Слажем се, више пута је поновљена '''класа''', а подразумева се. Вратио сам, хвала ти и и поздрав, надам се да је све ок код тебе. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:59, 28. фебруар 2022. (CET) == Класа == Поздрав Лотому, пошто те нема на дискорду, да те овде питам. Шта није било у реду са мојом сзр, да ли сам ја нешто урадио и да ли сам (опет) ја крив?! Трудим се да не радим срања, сад не знам у чему је проблем. Свако добро. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:29, 4. март 2022. (CET) :У реду, јави ако треба да се помогне нешто. Патролирао сам целу ноћ, неки ИП ме смарао жешће, па нисам хтео трећи пут да га вратим. Патролираћу још мало, па одох да гледам како ће се решити локаут у бејзболу. Јави ако треба неш. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:40, 4. март 2022. (CET) == Разговор == Поздрав, видим да је направљена нека измена на мојој сзр али не видим шта си урадио па реко да упитам шта се десило [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:26, 4. март 2022. (CET) == Категорије == Садко је кренуо да разбија Категорију:Београђани на више категорија, Београђана по занимањима. Ок, немам ништа против, али војник сигурно није занимање (можда од када је војска професионализована, а ли пре тога свакако није), јер су сви војни обвезници имали своја примарна занимања. Такође, у ту категорију се могу гурати разни људи, од Првог срспког устанка до Нато бомбардовања. То није добро. Категорије треба да буду тачне и конкретне, а не опширне. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 15:40, 9. март 2022. (CET) == Питање корисника [[User:ХристосАлексопулос|ХристосАлексопулос]] (17:25, 20. март 2022.) == Поздрав, Треба да направим биографију за Википедију и никако се не сналазим :) Био бих Вам захвалан ако ми дате неки савет. --[[Корисник:ХристосАлексопулос|ХристосАлексопулос]] ([[Разговор са корисником:ХристосАлексопулос|разговор]]) 17:25, 20. март 2022. (CET) == Питање корисника [[User:Немања Даниловић|Немања Даниловић]] (10:43, 21. март 2022.) == Postovani, kako i na koji nacin mogu da napisem clanak na vikipediji? Da li preko opcije Pesak? Tako sam pisao clanak i snimio stranicu. Medjutim, kasnije tu stranicu koju sa napravo nisam mogao da nadjem na vikipediji kao clanak, odnosno javni clanak. Kako da moja napravljena stanica bude vidljiva svima na vikipediji? --[[Корисник:Немања Даниловић|Немања Даниловић]] ([[Разговор са корисником:Немања Даниловић|разговор]]) 10:43, 21. март 2022. (CET) == Протеривање == Поздрав. Хвала што си ме бранио. И сам си сведок да је последњи блок неоправдан, али нијесам хтео да цепидлачим и да смарам остале админе. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/%D0%9D%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC_%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD&offset=&limit=500&target=%D0%9D%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC+%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD Погледај доприносе од 12. до 13. марта], нема никаквог прекршаја, али не могу сам против самовоље админа. Желе да ме протерају са пројекта, то је ваљда сад јасно. Само да се зна да је последњи бан био неоснован, пошто намерно желе да ми нарокају што више админа како би имали, како би они рекли, „казус бели” да ме доживотно протерају. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:18, 24. март 2022. (CET) == Акција писања биографија 2 == {{Вики-акција биографија 2 — позив}}— <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 13:44, 8. април 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Oči bistrih potoka|Oči bistrih potoka]] (15:59, 18. април 2022.) == Pozdrav, želela bih da postavljam tekstove . kako se to radi? --[[Корисник:Oči bistrih potoka|Oči bistrih potoka]] ([[Разговор са корисником:Oči bistrih potoka|разговор]]) 15:59, 18. април 2022. (CEST) == Акција писања чланака о Београду == {{Вики-акција Београд 4— позив}}[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:00, 7. мај 2022. (CEST) == Изглед табеле == Почео сам да мењам изглед табеле код репрезентативне статистике фудбалера, прегледније је да се репрезентација налази са стране него на врху, а и може се десити да играч игра за више репрезентација. Ако имаш времена, ускочи. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:11, 21. мај 2022. (CEST) == Сакривање измене == Можеш ли сакрити две измене овог корисника [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/Poglavnik_Vikimedija_Srbije], унапред хвала, поздрав од мене.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 20:15, 30. мај 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 02:01, 5. јун 2022. (CEST) == Прогон == Али зашто онда, драги Лотоме, не видиш како шиканирају мене. Види како сам шиканиран од Пинкија, назван сам терористом и штеточином, а да сам ја то неком написао — био бих банован. Види како ме админи шиканирају јер сам у праву и јер нудим аргументе. Да ли админ има право [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Acaalexaca&diff=24593046&oldid=24593045 овако да се понаша], а пре тога ме [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19471461 зове на његов сзр]. А онда ми ти сакриваш опис и изгледа као да сам га псовао или нешто ружно говорио. Зашто не интервенишеш у чланку [[Јувал Ноа Харари]] када сам доставио тачан извор ПРАВИЛА ВИКИПЕДИЈЕ да је твитер у мом случају поуздан извор?! Зашто дозвољаваш Пинкију да мене вређа, да ми спамује страницу, да спамује све да се жали без иједног доказа? Да ја то радим, шта мислиш да ли би ме бановали? Погледај мој последњи бан, извршио га је админ за ког '''основано сумњам''' да ме малтретира и прати дуже време, па и сад. Шта сам урадио да ме банује тад, последњи пут? Шта? Упореди време бана, тај бан је био освета за [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%83#%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83_%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83 ово]. То је исто тако, освета за то што сам му јавно рекао да имам више измена и доприноса од њега, а он је админ, а мене прогањају. Постоји много чланака тог админа које сам ја лично средио како би били по пропису википедије, у складу са заставицама у инфокутијама итд. Ако толико немаш ништа лично, зашто се онда оглашаваш само кад мене треба да се канали, а не оглашаваш се кад други раде на штету мене. Пардон, јеси се огласио када ме је тај админ блокирао па онда ставио расправу за трајни бан. Шта ће рећи људи када то виде? Ко је већи проблем, „обичан уредник” који затвара гласања и знатно доприноси пројекту или администратор који се свети корисницима, који не даје да право на одбрану? Ти ме први бануј ако сам прекршио неко правило, ја немам прболем са тим, али немој да сваљујеш све на мене јер погледај како се остали опходе са мном. Никада нисам први почео. Лахко је нападати мене на админ. табли јер се тамо скупи неколико који ме критикују стално, а види шта остали, који се тамо не оглашавају, мисле о мени. Погледај моју комуникацију са њима, са осталима, са већим делом овог пројекта. Ако је неко објективан, онда сам то ја. Пинки је представио као да намерно идем иза њега и поништавам му измене. А нико не прича како сам се овде сагласио са његовим предлозима [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE&diff=24590288&oldid=24590275], чак сам и допунио касније још један чланак [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5&diff=24590321&oldid=23442751]. Не, то нико не види, важно је да ми се прети блокадом на свим могућим платформама за комуникацију. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:53, 9. јун 2022. (CEST) ::[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%86)&diff=24594246&oldid=24590770 Ево ти типична самовоља]. Човек не признаје официрство полицији, у пар наврата је то истакао, и сад он намеће своје виђење за ''генерала полиције'', дакле Р. Марковић није неки жандарм који је тукао, већ генерал. Да ми не бројите сваку измену и не чекате ме на грешку, сад бих ово поништио, а после би ми било спочитавано да ја намећем самовољу, од истог корисника, који ме је приде оптужио за тероризам. Ако моје зезање са бирократским овлашћењима, која су корисна за заједницу, праве штету заједници, како ћутња на нечију самовољу изгледа, док се другом кориснику, који то не ради, али који је оптужен на то, прети са свих страна. Погледај исто тако, измене на [[Благо Задро]], ја не стављам општину рођења јер сматрам да је то натрпавање, дође Пинки и стави општину, иако сам ја значајно допринео чланку. Исто тако, избаци ми заставицу из инфокутије која се односи на службовање. Погледај само те измене. А после сам ја терориста и треба на хлађење, зар не? Уосталом, један од разлога мојих банова је тај што „индиректно вређам админе”. Погледај Пинкијеву комуникацију, буквално у свакој објави истиче да су овде админи злонамерни, вређа их на све стране. Шта би било да ја то радим? Запитај се. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:59, 10. јун 2022. (CEST) :::За разлику од Пинкија, ја покрећем расправу на СзР и увек будем искулиран. Је ли то твоја препорука демократије покретања расправа на СзР? И тад ме шиканирају, чак и када све радим по правилима. Обавезно погледај ово: [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0?tableofcontents=1] [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9B%D1%83%D0%B8%D1%81&diff=24452033&oldid=24452029] [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%80_II] Добро, ја сам допринео да ме називају терористом, у овом народу је увек жртва крива. А да нису случајно они први који су мене испровоцирали, тј. моје понашање? Зашто ја увек морам да будем први. Погледај како Пинки иде за чланцима које сам ја унапредио значајно и руинира их. Је ли [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&curid=120065&diff=24595003&oldid=24594349 ово] наметање своје воље, чак и ако га је {{пинг|MareBG}} [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE_%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE&diff=24590271&oldid=24590255 опоменуо] скоро за то. За разлику од мене, коме се само прети, он је [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Pinki#%D0%A3%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%83 званично опоменут] за то и нико ништа није преузео. А што се тиче ратова, наведи ми када сам био у криву и када то нисам признао. У 99 одсто случајева ја радим зато што знам да сам у праву, али се поткраде некад грешка и то признам. Јуче сам оптужен на админ. табли за вандализам. Нико од админа се није удустојио да каже да сам био у праву, а нисам добио ни извињење од админа који ме је оптужио за вандализам. Је ли то није прогањање? У међувремену, троловање се [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5&diff=24595402&oldid=24595382 наставља], а ја сам оптужен за троловање. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:55, 10. јун 2022. (CEST) ::::Зашто ниси погледао моје доприносе пре оптужбе и зашто ниси сачекао моју одбрану него си се одмах изјаснио? Мислио сам да си коректан, мада и даље мислим. Ништа спорно нисам урадио. Слободно провери, имаш моје доприносе јавно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 01:37, 11. јун 2022. (CEST) :::::Можеш ли средити да се ова [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0&curid=110796&diff=24597295&oldid=24597293 обмана] некако избрише јер је паушална и неистинита. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 22:24, 11. јун 2022. (CEST) :::::: Ма проблем је у томе што те нигде и тебе и вас нема, а онда кад ја кренем да решавам, а то радим само када сам у праву сто одсто, онда си ту први да ме осудиш. Где сам ја то испровоцирао рат изменама и где сам прекршио П3В? Тако је, овде не суди правда него туђа мишљења, дакле сутра може да се оформи група истомишљеника и да уради шта јој се прохте. И теби је то океј. У реду, али мораш допустити да мени не буде океј. Пинки је опоменут више пута у претходних месец дана, он не сноси последице? Зашто? Ако већ мене осуђујеш и нападаш буди спреман да ти уперим питање зашто ниси према свима такав. Зашто дозвољаваш обмане, Филип је ладно написао да сам својевољно преместио чланак [[нужник]], а то нисам ја урадио. И нико није регаовао да то исправи. Је ли то фер. Је ли сам и то испровоцирао? Мени се за зло ставља да ме је прозивао јутјубер, а Марету се то не ставља? Иста ситуација. Је л то лепо. Је л си ти крив што те су те зезале и спрдале све друштвене мреже због чланка о Гобељи, а ја сам те одмах подржао и заштитио. А ти ни реч о тој ситуацији где мене оптужују због јутјубера. Нико ни реч о томе, али важно је да си се ти изјаснио пре него што си видео моју одбрану. Чак ми се спочитава да сам тебе напао, а онда Вукс, а не ти, доказује да то није био случај. Зашто оћута тад, а када сам ја нападан први си да ми сакриваш коментаре? Где сам то ја испровоцирао рат изменама. Да ли сам заслужио да ме Ванилица вређа? Да ли сам заслужио да Пинки спамује админ. таблу, да он прође некажњен? А онда се позивате на одлуку "заједнице" од вас неколико истомишљеника који су се изјаснили пре моје одбране. Али у реду, теби на част. Срдачно. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 02:06, 12. јун 2022. (CEST) :::::::То твоје „сакривање” је само знак да не смеш да искажеш свој став свима, већ само онима који су на тапету, коју су већ прогањани. Лакше је ићи (наш народ има другу реч) низ ветар, јасно је. Али ја те и даље сматрам за поштенога, па барем буди поштен и немој да сваљујеш сву кривицу на мене. Више пута си се наврзао на мене и сад то радиш, чак и ако сумњам да тако мислиш. Оптужујеш ме за нешто, кад ти покажем хрпу доказа који су толерисани, ти кажеш „па ја то нисам радио”. Немој тако да се кријеш, већ реци да се осталима нешто толерише, а некима се не толерише. Види све његове измене и описе измена, сви су ван теме. То толерише иста та „заједница”. А мене прогони, опет понављам докажи када нисам био у праву у сукобу измена и када сам прекршио П3В од последњег бана. Видео бих тебе да ти неко враћа трипут заредом реферисану објаву. И не архивирам ово јер волим, него јер се спремам за пензију, тако да ништа лично. Извини. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:06, 12. јун 2022. (CEST) ::::::::Запрати барем, тј. означи звездицом чланке које сам ја правио. Јер кад ме банујеш доћи ће и кренуће да ми разваљују чланке, да се иживљавају над њима. Као Ванилица и Пинки јуче на [[Благо Задро]]. Као и прошли пут кад сам [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19294988 банован на трајно] због погрешне транскрипције. Барем буди фер, па их надгледај. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 08:53, 13. јун 2022. (CEST) :::::::::Која је фора уопште оног гласања о транскрипцији у којој сте се изјашњавали кад се даље наставило као да су усвојена правила о занемаривању [[ПСЈ]]. Ако правила о занемаривању правописа и даље важе, зашто сте онда уопште гласали? [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8&action=history Овде видети пример]. Је ли треба сад и ту да узмем да ратујем као са Бокијем око Макдоналдса? Како да истерам правду кад немам никаква овлашћења, а увек сам у праву што се транскрипције тиче? Шта предлажеш? Да се препуцавам три дана са Бокијем, и да ми спинује скреће са теме, мења тезе? Или на силу да вратим ''до два'' пута (не три и више) па ме тужакају на админ. табли? — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 10:33, 17. јун 2022. (CEST) == Гласање == Здраво, поново ти се јављам јер је расправа званично готова. Позивам те да се, уколико желиш, изјасниш и да гласаш за чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] на страници за добре чланке. Хвала! :) - <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:03, 10. јун 2022. (CEST) == Одредница == Е поздрав, шта смо на крају одлучили, бришемо ли реч ''рођен'' из одредница у именима? Видим да си ти то почео код фудбалера, а и неколико корисника ти се придружило у томе па да знам да ли да и ја кренем тако да пишем. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:23, 14. јун 2022. (CEST) :Зато те и питам, да знам да ли да покрећем неку званичну расправу како бисмо стандардизовали такве случајеве. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:33, 14. јун 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:GDekich|GDekich]] (17:29, 22. јун 2022.) == Исправио сам неистине које су писане о једној личности. Да ли имам то право? --[[Корисник:GDekich|GDekich]] ([[Разговор са корисником:GDekich|разговор]]) 17:29, 22. јун 2022. (CEST) :{{ping|GDekich}} Колега је тренутно на одмору. Одговорићу у најкраћим могућим цртама: Википедија не служи да се исправљају истине или неистине, већ да се представљају чињенице, поктријепљене поузданим изворима и срочене на неутралан, енциклопедијски начин. И то је све. Стојим ти на располагању за потенцијална додатна питања. == Питање корисника [[User:Лаки1977|Лаки1977]] (09:22, 4. јул 2022.) == Поздрав, пишем у вези Момира Лазића, мог оца. Све што сам написао о њему је 100 одсто тачно. Свако добро. --[[Корисник:Лаки1977|Лаки1977]] ([[Разговор са корисником:Лаки1977|разговор]]) 09:22, 4. јул 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:P.Vuckovic|P.Vuckovic]] (02:27, 6. јул 2022.) == Do i need to pay something here? --[[Корисник:P.Vuckovic|P.Vuckovic]] ([[Разговор са корисником:P.Vuckovic|разговор]]) 02:27, 6. јул 2022. (CEST) == Питање == Здраво колега, да ли би био вољан да омогућиш опцију примања мејла на Википедији? Било би то само за садашњу прилику, не мораш одговорити путем мејла, имам једно питање односно молбу коју не бих поставио јавно. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:36, 11. јул 2022. (CEST) :{{odgovor|Sadko}} Trenutno nisam u mogućnosti da se bavim... Verovatno ću zbog obaveza produžiti ovaj takozvani odmor. Ako postoji bilo kakav hitan problem, u vezi s nekim člankom i sl, slobodno prečesti sve što je sporno. Pozdravǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 06:59, 15. јул 2022. (CEST) ::Штета. У реду. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:30, 15. јул 2022. (CEST) :::Рјешио сам питање око којег сам желио да се консултујем ван канал Вики комуникације са искуснијим администартором. :::Апропо скорашњих вандализама на твојој страници, примјетићеш да кенцеловани колега има своје завидно-психотичне испаде ових дана. Устаљени примитивизам на страну, било је покушаја доксинга више корисника, премда базираних на намјерно нетачним информацијама које су му сервиране. Случај за жаљење. Било како било, мислим да такве малигне појаве не заслужују раније додјељене споменице пошто су својим поступциам изневјериле заједницу и наругале се свом ранијем добром раду. У складу са тим, замолићу те и инсистирати на томе, да уклониш споменицу коју си раније додјелио [[korisnik:kolega2357|овдје]]. Хвала и лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:33, 18. јул 2022. (CEST) ::::{{одговор|Садко}} Остао сам ти дужан одговор. Споменица се односи на период када је додељена, корисник је у том периоду радио користан посао. Међутим, остављам ти ту слободу да је чак и уклониш ако сматраш да штети пројекту. За случај неког извлачења из историје измена да имаш аргумент. Ја бих надаље тражио начине да означим макар годину приликом доделе. У овом летњем периоду ћу више бити ван домета, наспрам активности овде, па сада нешто и заборавим, а нешто и добро премерим пре неголи напишем. Поздравǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 18:28, 23. јул 2022. (CEST) Jel možeš da mi kažeš šta si menjao na stranici, pošto sam postavio pitanje na admin tabli a reagovao si (promenom Ćirovićeve stranice). Pošto nisam admin, ne znam šta radiš/te (admini) sa postovima. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:10, 24. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Ivan VA|Садко}} Управо сам хтео да напишем. Направио сам грешку, намерно нисам мењао. Сад ћу да проверим дневник. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 21:13, 24. јул 2022. (CEST) :::Почео сам да радим више ствари истовремено, па сам се у тренутку збунио. Суштински ништа битно нисам променио, колико видим. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) fbg5bjyyl6srl7t5c9ukxtug8sq2mm4 0 1257063 25122035 24469021 2022-07-25T10:00:30Z Akul59 237613 популација, позивни број, нормативна контрола, веб-сајт wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Дрјенов је насеље у Словачкој}} {{Насељено место у Словачкој |место = Дрјенов |оригинални_назив = Drienov |слика = Mapdrienov.jpg |опис_слике = Дрјенов |крај = [[Прешовски крај|Прешовски]] |округ = Округ Прешов |популација = 2242<ref>{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_DEM/om7101rr/v_om7101rr_00_00_00_sk |title=Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) |language=sk |date=2022-03-31 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |надм висина = 219<ref name="base_info">{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_SK_WIN/om5001rr/v_om5001rr_00_00_00_sk |title=Základná charakteristika |language=sk |date=2015-04-17 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |поштански_код = 082 04 |позивни_број = +421-51 |регистарска_ознака = PO |гшир = 48.873333 |гдуж = 21.270556 |попис = {{Скраћеница|2021.|Становништво: 31. децембарa 2021. Густина & површина: 30. јунa / 1. јулa 2021. Надморска висина, поштански_код & позивни_број (последња актуелизација): 17. априлa 2015.}} }} '''Дрјенов''' ({{јез-свк|Drienov}}) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине ({{јез-свк|obec}}) у [[округ Прешов|округу Прешов]], у [[Прешовски крај|Прешовском крају]], [[Словачка|Словачка Република]]. == Становништво == Према подацима о броју становника из 2021. године насеље је имало 2.238 становника.<ref name="популација" /> == Референце == {{reflist|refs= <ref name="популација">{{Cite web |url=https://www.scitanie.sk/obyvatelia/zakladne-vysledky/pocet-obyvatelov/OK/SK0417/OB |title=Obyvatelia - Základné výsledky |language=sk |date= |website=www.scitanie.sk |publisher= Статистички завод Републике Словачке |access-date=2022-07-12}}</ref> }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Drienov}} * {{Званични веб-сајт}} * [http://www.e-obce.sk/okres/presov.html Насеља округа Прешов] {{ск}} {{клица-село-Словачка}} {{Округ Прешов}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Округ Прешов]] [[Категорија:Прешовски крај]] [[Категорија:Насељена места у Словачкој]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словачкој]] sgqwudbdsws8ndhut3a6c75mfpq02uu 0 1257064 25121049 24468915 2022-07-24T12:16:08Z Akul59 237613 популација, поштански код, позивни број, веб-сајт wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Дјемјата је насеље у Словачкој}} {{Насељено место у Словачкој |место = Дјемјата |оригинални_назив = Demjata |слика = Slovakia Demjata 12.JPG |опис_слике = Дјемјата |крај = [[Прешовски крај|Прешовски]] |округ = Округ Прешов |популација = 1094<ref>{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_DEM/om7101rr/v_om7101rr_00_00_00_sk |title=Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) |language=sk |date=2022-03-31 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |надм висина = 299<ref name="base_info">{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_SK_WIN/om5001rr/v_om5001rr_00_00_00_sk |title=Základná charakteristika |language=sk |date=2015-04-17 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |поштански_код = 082 13 |позивни_број = +421-51 |регистарска_ознака = PO |гшир = 49.106467 |гдуж = 21.314506 |попис = {{Скраћеница|2021.|Становништво: 31. децембарa 2021. Густина & површина: 30. јунa / 1. јулa 2021. Надморска висина, поштански_код & позивни_број (последња актуелизација): 17. априлa 2015.}} }} '''Дјемјата''' ({{јез-свк|Demjata}}) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине ({{јез-свк|obec}}) у [[округ Прешов|округу Прешов]], у [[Прешовски крај|Прешовском крају]], [[Словачка|Словачка Република]]. == Становништво == Према подацима о броју становника из 2021. године насеље је имало 1.101 становника.<ref name="популација" /> == Референце == {{reflist|refs= <ref name="популација">{{Cite web |url=https://www.scitanie.sk/obyvatelia/zakladne-vysledky/pocet-obyvatelov/OK/SK0417/OB |title=Obyvatelia - Základné výsledky |language=sk |date= |website=www.scitanie.sk |publisher= Статистички завод Републике Словачке |access-date=2022-07-12}}</ref> }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Demjata}} * {{Званични веб-сајт}} * [http://www.e-obce.sk/okres/presov.html Насеља округа Прешов] {{ск}} {{клица-село-Словачка}} {{Округ Прешов}} [[Категорија:Округ Прешов]] [[Категорија:Прешовски крај]] [[Категорија:Насељена места у Словачкој]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словачкој]] iuig89np2iloyywa2lwi292tfllvojr 3 1263518 25121057 25120308 2022-07-24T12:23:06Z 176.104.110.11 /* Упозорење администратора (и приде молба да се више користе описи измјена) */ wikitext text/x-wiki {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;" |<big>'''Добродошлица'''</big> |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | Корисниче иза -{IP}- адресе 176.104.110.11, [[Википедија:Добро дошли|добро дошли]] на Википедију на српском језику! Драго ми је што сте допринели ширењу слободног знања и надам се да ћете наставити да уређујете. Слободно можете остати нерегистровани. Међутим, '''[[Посебно:Отвори_налог|регистрација]]''' је бесплатна и пружа многе погодности (нпр. могућност отпремања датотека, уређивања заштићених страница и прилагођавања властитих поставки). Осим тога, пошто отворите налог, Ваша -{IP}- адреса више неће бити јавно видљива. Ако имате било каквих питања, слободно ми се обратите или оставите поруку на страници [[Википедија:Трг/Помоћ]]. |} == Упозорење == {{тест3}} — [[Корисник:CarRadovan|CarRadovan]] ([[Разговор са корисником:CarRadovan|разговор]]) 12:20, 13. јануар 2015. (CET) == Оспорено брисање == Ова страница не би требало да се обрише јер је ово покушај вандала да ме спречи у доприношењу Википедије.--[[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[Разговор са корисником:176.104.110.11|разговор]]) 16:38, 25. август 2015. (CEST) == Reference == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%E2%80%93%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80&diff=11590549&oldid=11590538] Dodaje reference za ovo. --[[Корисник:Kolega2357|Kolega2357]] ([[Разговор са корисником:Kolega2357|разговор]]) 21:57, 26. јануар 2016. (CET) == Дотична популација == {{ping|Sadko}} Мислим да они "чланци" ни по чему не завређују постојање на нашој Википедији. Ниједан нема неутралне изворе нити тачку гледишта. Пустио бих ово на [[ВП:ЧЗБ]] али немам права да чланак тамо поставим. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 22:07, 2. април 2022. (CEST) :Чланци нијесу за ББ. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:08, 2. април 2022. (CEST) :: {{ping|Sadko}} Можда и нису, али за ЧЗБ дефинитивно јесу. Оно је писано тотално ненеутрално и ненаучно, чак и увредљиво (пример [[Токсични маскулинитет]]) — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 22:10, 2. април 2022. (CEST) == РТЦГ == {{ping|Sadko}} Прекини да враћаш легитимно чишћење спама, провери ту IP адресу која је тврдњу додала (46. већ даље не знам) на ен.вики. У питању је вандал патолошки опседнут цртаним филмовима и компанијом Viacom која их прави, те је додавао потпуно луде и непроверене тврдње у чланак. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 23:34, 2. април 2022. (CEST) == Упозорење администратора (и приде молба да се више користе описи измјена) == Упозоравам вас да више поведете рачуна о конструктивности својих измјена и поштовању правила пројекта као и да не ратујете измјенама, према процјени на основу пријаве на [[Википедија:Администраторска_табла#176.104.110.11]]. {{test2}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) :{{Ping|Sadko}} Мислим да овом родно неутралном лудилу није место на Википедији јер није у духу језика. Желим да се чује мој глас и да се покрене гласање по питању -олошкиња. Нећу да се државни (лоши) закони преливају на Википедију јер Википедија није везана за државу Србију. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 14:23, 24. јул 2022. (CEST) ht50jpnhy0377r9fm21b4n130wa3c8r 25121069 25121057 2022-07-24T12:35:14Z Sadko 25741 одг. wikitext text/x-wiki {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;" |<big>'''Добродошлица'''</big> |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | Корисниче иза -{IP}- адресе 176.104.110.11, [[Википедија:Добро дошли|добро дошли]] на Википедију на српском језику! Драго ми је што сте допринели ширењу слободног знања и надам се да ћете наставити да уређујете. Слободно можете остати нерегистровани. Међутим, '''[[Посебно:Отвори_налог|регистрација]]''' је бесплатна и пружа многе погодности (нпр. могућност отпремања датотека, уређивања заштићених страница и прилагођавања властитих поставки). Осим тога, пошто отворите налог, Ваша -{IP}- адреса више неће бити јавно видљива. Ако имате било каквих питања, слободно ми се обратите или оставите поруку на страници [[Википедија:Трг/Помоћ]]. |} == Упозорење == {{тест3}} — [[Корисник:CarRadovan|CarRadovan]] ([[Разговор са корисником:CarRadovan|разговор]]) 12:20, 13. јануар 2015. (CET) == Оспорено брисање == Ова страница не би требало да се обрише јер је ово покушај вандала да ме спречи у доприношењу Википедије.--[[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[Разговор са корисником:176.104.110.11|разговор]]) 16:38, 25. август 2015. (CEST) == Reference == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%E2%80%93%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80&diff=11590549&oldid=11590538] Dodaje reference za ovo. --[[Корисник:Kolega2357|Kolega2357]] ([[Разговор са корисником:Kolega2357|разговор]]) 21:57, 26. јануар 2016. (CET) == Дотична популација == {{ping|Sadko}} Мислим да они "чланци" ни по чему не завређују постојање на нашој Википедији. Ниједан нема неутралне изворе нити тачку гледишта. Пустио бих ово на [[ВП:ЧЗБ]] али немам права да чланак тамо поставим. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 22:07, 2. април 2022. (CEST) :Чланци нијесу за ББ. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:08, 2. април 2022. (CEST) :: {{ping|Sadko}} Можда и нису, али за ЧЗБ дефинитивно јесу. Оно је писано тотално ненеутрално и ненаучно, чак и увредљиво (пример [[Токсични маскулинитет]]) — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 22:10, 2. април 2022. (CEST) == РТЦГ == {{ping|Sadko}} Прекини да враћаш легитимно чишћење спама, провери ту IP адресу која је тврдњу додала (46. већ даље не знам) на ен.вики. У питању је вандал патолошки опседнут цртаним филмовима и компанијом Viacom која их прави, те је додавао потпуно луде и непроверене тврдње у чланак. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 23:34, 2. април 2022. (CEST) == Упозорење администратора (и приде молба да се више користе описи измјена) == Упозоравам вас да више поведете рачуна о конструктивности својих измјена и поштовању правила пројекта као и да не ратујете измјенама, према процјени на основу пријаве на [[Википедија:Администраторска_табла#176.104.110.11]]. {{test2}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) :{{Ping|Sadko}} Мислим да овом родно неутралном лудилу није место на Википедији јер није у духу језика. Желим да се чује мој глас и да се покрене гласање по питању -олошкиња. Нећу да се државни (лоши) закони преливају на Википедију јер Википедија није везана за државу Србију. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 14:23, 24. јул 2022. (CEST) ::У праву си, међутим постоји простор за разговор (Трг, СЗР, расправе) и то није разлог да се ратује измјенама, посебно не ако сама особа себе дефинише у том облику. Сретно даље уређивање и стојим ти на располагању за даља питања. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:35, 24. јул 2022. (CEST) 1abqdam8rghbtk6jw77xvcrc9h7q90k 25121136 25121069 2022-07-24T13:59:58Z ImStevan 295267 /* Упозорење администратора (и приде молба да се више користе описи измјена) */ wikitext text/x-wiki {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;" |<big>'''Добродошлица'''</big> |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | Корисниче иза -{IP}- адресе 176.104.110.11, [[Википедија:Добро дошли|добро дошли]] на Википедију на српском језику! Драго ми је што сте допринели ширењу слободног знања и надам се да ћете наставити да уређујете. Слободно можете остати нерегистровани. Међутим, '''[[Посебно:Отвори_налог|регистрација]]''' је бесплатна и пружа многе погодности (нпр. могућност отпремања датотека, уређивања заштићених страница и прилагођавања властитих поставки). Осим тога, пошто отворите налог, Ваша -{IP}- адреса више неће бити јавно видљива. Ако имате било каквих питања, слободно ми се обратите или оставите поруку на страници [[Википедија:Трг/Помоћ]]. |} == Упозорење == {{тест3}} — [[Корисник:CarRadovan|CarRadovan]] ([[Разговор са корисником:CarRadovan|разговор]]) 12:20, 13. јануар 2015. (CET) == Оспорено брисање == Ова страница не би требало да се обрише јер је ово покушај вандала да ме спречи у доприношењу Википедије.--[[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[Разговор са корисником:176.104.110.11|разговор]]) 16:38, 25. август 2015. (CEST) == Reference == [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%E2%80%93%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80&diff=11590549&oldid=11590538] Dodaje reference za ovo. --[[Корисник:Kolega2357|Kolega2357]] ([[Разговор са корисником:Kolega2357|разговор]]) 21:57, 26. јануар 2016. (CET) == Дотична популација == {{ping|Sadko}} Мислим да они "чланци" ни по чему не завређују постојање на нашој Википедији. Ниједан нема неутралне изворе нити тачку гледишта. Пустио бих ово на [[ВП:ЧЗБ]] али немам права да чланак тамо поставим. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 22:07, 2. април 2022. (CEST) :Чланци нијесу за ББ. Поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:08, 2. април 2022. (CEST) :: {{ping|Sadko}} Можда и нису, али за ЧЗБ дефинитивно јесу. Оно је писано тотално ненеутрално и ненаучно, чак и увредљиво (пример [[Токсични маскулинитет]]) — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 22:10, 2. април 2022. (CEST) == РТЦГ == {{ping|Sadko}} Прекини да враћаш легитимно чишћење спама, провери ту IP адресу која је тврдњу додала (46. већ даље не знам) на ен.вики. У питању је вандал патолошки опседнут цртаним филмовима и компанијом Viacom која их прави, те је додавао потпуно луде и непроверене тврдње у чланак. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 23:34, 2. април 2022. (CEST) == Упозорење администратора (и приде молба да се више користе описи измјена) == Упозоравам вас да више поведете рачуна о конструктивности својих измјена и поштовању правила пројекта као и да не ратујете измјенама, према процјени на основу пријаве на [[Википедија:Администраторска_табла#176.104.110.11]]. {{test2}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) :{{Ping|Sadko}} Мислим да овом родно неутралном лудилу није место на Википедији јер није у духу језика. Желим да се чује мој глас и да се покрене гласање по питању -олошкиња. Нећу да се државни (лоши) закони преливају на Википедију јер Википедија није везана за државу Србију. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 14:23, 24. јул 2022. (CEST) ::У праву си, међутим постоји простор за разговор (Трг, СЗР, расправе) и то није разлог да се ратује измјенама, посебно не ако сама особа себе дефинише у том облику. Сретно даље уређивање и стојим ти на располагању за даља питања. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:35, 24. јул 2022. (CEST) ::Позивам Вас да направите кориснички налог и покренете или учествујете у расправи на [[Википедија:Трг/Правописна_питања|секцији трга за правописна питања]] о женским облицима занимања — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 15:59, 24. јул 2022. (CEST) pfrzjer7phkx555pbuux8yodgvxpmtv 0 1267746 25121084 24325717 2022-07-24T12:55:49Z 46.235.98.203 wikitext text/x-wiki {{билатерални односи|Србија-Индија|Индија|Србија|India Serbia}} '''Односи Србије и Индије''' су инострани односи [[Србија|Републике Србије]] и [[Индија|Републике Индије]]. == Историја односа == === Односи Југославије и Индије === Прва посета [[Јосип Броз Тито|Тита]] Индији је организована 1954/1955. Тито је посетио Индију и крајем јануара 1955. на повратку у Југославију. [[Датотека:Jawaharlal Nehru and Marshal Tito, President of Yugoslavia, signing the Joint Declaration after conclusion of their talks.jpg|мини|десно|[[Нехру]] са [[Јосип Броз Тито|Титом]] у Југославији, јула 1955.]] [[Нехру]] је посетио ФНР Југославију 1955. Нехру је посетио ФНР Југославију 1956. (где је већ боравио председник Египта [[Насер]]) Тито је посетио Индију 1959. Нехру је учествовао на првој конференцији несврстаних 1961. у Београду Премијер Индије [[Лал Бахадур Шастри]] је посетио Југославију 1965. Председник Индије [[Радакришнан]] је посетио Југославију 1965. [[Датотека:Stevan Kragujevic, Indira Gandi u Beogradu, 1967.JPG|мини|десно|100п|[[Индира Ганди]] у Београду 1967.]] Премијерка Индије [[Индира Ганди]] је посетила Југославију 1966. Тито у посети Индији октобра 1967. (састанак Тито−Насер−Индира). Премијерка Индије Индира Ганди је посетила Југославију 1967. Тито у посети Индији 1968. тројни разговори Тито−Индира−[[Алексеј Косигин|Косигин]]. Председник Индије [[Закир Хусеин]] је посетио Југославију 1968. Тито у посети Индији 1971. Председник Индије [[Варахагири Венката Гири]] је посетио Југославију 1972. Премијерка Индира Ганди је посетила Југославију 1973. Тито у посети Индији 1974. Председник Индије [[Фахрудин Али Ахмед]] је посетио Југославију 1975. Премијер Индије [[Морарџи Десај]] је посетио Југославију 1979. Индира Ганди је присуствовала [[Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита|Титовој сахрани]] 1980. == Билатерални односи == Дипломатски односи са Индијом су успостављени [[1948]]. године.<ref>{{Cite web |url=http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11452-indija?lang=cyr |title=Билатерални односи са Индијом |access-date=01. 02. 2015 |archive-date=15. 09. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140915182724/http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11452-indija?lang=cyr |url-status=dead }}</ref> Индија подржава територијални интегритет и суверенитет Србије и не признаје независност Косова. Индија је чланица покрета [[Покрет несврстаних|Несврстаних]], организације у којој је [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивша Југославија]] била доста утицајна. Председник РС [[Томислав Николић]] сусрео се у Москви 8. маја 2015. године са председником Индије [[Пранаб Мукерџи|Пранабом Мукерђијем]], поводом одржавања Параде победника. Индија је гласала против пријема Косова у УНЕСКО 2015. Председник Владе Србије [[Александар Вучић]] борави у вишедневној посети Индији од 9. до 13. јануара 2017. Учествује на глобалном самиту [[Вибрант Гуџарат]] (Vibrant Gujarat) који се одржава сваке друге године у [[Гуџарат]]у. === Економски односи === У 2021. години робна размена је износила готово 256 милиона долара (извоз из РС: 26,3 милиона УСД; увоз у РС: 229,6 милиона УСД). У 2020. години робна размена износила је 199,3 милиона долара (извоз из РС: 18,4 милиона УСД; увоз у РС: 180,9 милиона УСД). У 2019. години робна размена је износила 177,8 милиона долара (извоз из РС: 8,8 милиона УСД; увоз у РС: 169 милиона УСД). <ref>{{cite web|url=https://tradingeconomics.com/serbia/exports/india|title=Serbia exports to India|website=TRADING ECONOMICS|accessdate= 24.7.2022}}</ref> <ref>{{cite web|url=https://tradingeconomics.com/serbia/imports/india|title=Serbia imports from India|website=TRADING ECONOMICS|accessdate= 24.7.2022}}</ref> === Дипломатски представници === ==== У Београду ==== * {{зас|ИНД}} Санџив Коли, амбасадор, 2021. - * {{зас|ИНД}} [[Субрате Батачарџи]], амбасадор, 2018. - 2021. * {{зас|ИНД}} [[Нариндер Чохан]], амбасадор, 2013. - 2018. * {{зас|ИНД}} Ненгча Мукопадаја, амбасадор, 2010. - 2013. * {{зас|ИНД}} Аџеј Сваруп, амбасадор, 2007. - 2010. * {{зас|ИНД}} Лавинија Прасад, амбасадор, 2003. - 2007. * {{зас|ИНД}} [[Арун Кумар]], амбасадор, 2000. - 2003. * {{зас|ИНД}} Шанкар Матур, амбасадор, 1996. - 2000. * {{зас|ИНД}} Кетан Шукла, амбасадор, 1994. - 1996. * {{зас|ИНД}} [[Адитја Хаксар]], амбасадор, 1990. - 1994. * {{зас|ИНД}} [[Нагендра Нат Џа]], амбасадор, 1989. - 1990. * {{зас|ИНД}} [[Лакан Лал Мехротра]], амбасадор, 1985. - 1989. * {{зас|ИНД}} [[Џагдиш Рундраја Хирамат]], амбасадор, 1983. -1985. * {{зас|ИНД}} Ашоке Сен Чиб, амбасадор, 1978. - 1983. * {{зас|ИНД}} Натараџан Кришнан, амбасадор, 1976. - 1979. * {{зас|ИНД}} [[Парапил Нарајана Менон]], амбасадор, 1972. - 1976. * {{зас|ИНД}} [[Рики Џаипал]], амбасадор, 1969. - 1972. * {{зас|ИНД}} [[Џаи Кумар Атал]], амбасадор, 1966. - 1969. * {{зас|ИНД}} [[Рангиа Субра Мани]], амбасадор, 1964. - 1966. * {{зас|ИНД}} [[Џаган Нат Косла]], амбасадор, 1961. - 1963. * {{зас|ИНД}} [[Али Џавар Џунг]], амбасадор, 1958. - 1961. * {{зас|ИНД}} [[Рајвар Дајала]], амбасадор, 1955. - 1958. * {{зас|ИНД}} [[Бинај Ранџан Сен]], амбасадор, 1952. - 1955. Први индијски дипломатски представник акредитован у Југославији био је индијски амбасадор са сталним средиштем у Риму Б. Р. Сен, који је предао акредитивна писма 24. октобра 1952. Посебан амбасадор акредитован у Београду Рајвар Дајала упућен од 1954. ==== У Њу Делхију ==== Амбасада Републике Србије у Њу Делхију (Индија) радно покрива [[Бангладеш]]<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/283-----/283-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/283-----/283-?lang=cyr |date=20160903100529 }}, Бангладеш</ref>, [[Авганистан]]<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/277-----/277-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/277-----/277-?lang=cyr |date=20160903215709 }}, Авганистан</ref>, [[Непал]]<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/348-----/348-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/348-----/348-?lang=cyr |date=20150219010931 }}, Непал</ref>, [[Шри Ланка|Шри Ланку]]<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/370-----/370--?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/370-----/370--?lang=cyr |date=20150219010938 }}, Шри Ланка</ref>, [[Малдиви|Малдиве]]<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/339-----/339-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/339-----/339-?lang=cyr |date=20150219010614 }}, Малдиви</ref> и [[Бутан]].<ref>[http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/291-----/291-?lang=cyr Државе покривене на нерезиденцијалној основи] {{Wayback|url=http://mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ostale-zemlje-rs/291-----/291-?lang=cyr |date=20150219010839 }}, Бутан</ref> * {{зас|СРБ}} Синиша Павић, амбасадор, 2022. - * {{зас|СРБ}} [[Владимир Марић]], амбасадор, 2014. - 2020. * {{зас|СРБ|2004}} {{зас|СРБ}} [[Јован Мириловић]], амбасадор, 2009. - 2014. * {{зас|СЦГ}} / {{зас|СРБ|2004}} [[Вук Жугић]], амбасадор, 2004. - 2009. * {{зас|СРЈ}} [[Чедомир Штрбац]], амбасадор, 1997. - 2002. * {{зас|СФРЈ}} [[Ернест Петрич]], амбасадор, 1989. - 1991. * {{зас|СФРЈ}} [[Живојин Јазић]], амбасадор, 1986. - 1989. * {{зас|СФРЈ}} Данило Билановић, амбасадор, 1981. - 1986. * {{зас|СФРЈ}} Анђелко Блажевић, амбасадор, 1977. - 1981. * {{зас|СФРЈ}} [[Илија Топаловски]], амбасадор, 1973. - 1977. * {{зас|СФРЈ}} Салко Фејић, амбасадор, 1972. - 1973. * {{зас|СФРЈ}} [[Славко Комар]], амбасадор, 1967. - 1971. * {{зас|СФРЈ}} [[Радивој Увалић]], амбасадор, 1962. − 1967. и 1971. * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Кведер]], амбасадор, 1958. - 1962. * {{зас|СФРЈ}} [[Богдан Црнобрња]], амбасадор, 1954. - 1958. * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Николиш]], амбасадор, 1953. - 1954. * {{зас|СФРЈ}} [[Јоже Вилфан]], амбасадор, 1951. - 1953. * {{зас|СФРЈ}} [[Јосип Ђерђа (политичар)|Јосип Ђерђа]], амбасадор, 1950. - 1951. (први југословенски амбасадор акредитован у Индији) == Види још == * [[Спомен-биста Џавахарлал Нехру у Београду]] * [[Спомен биста Махатме Гандија]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://newdelhi.mfa.gov.rs/cir/ Амбасада Републике Србије Њу Делхи - Република Индија] * [https://www.eoibelgrade.gov.in/ Амбасада Републике Индије Београд - Република Србија ] {{ен}} * [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2592394/vucic-indija-uvek-postovala-teritorijalni-integritet-srbije.html Вучић: Индија увек поштовала територијални интегритет Србије], РТС, 12. јануар 2017. * [https://www.politika.rs/scc/clanak/495556/Premijer-Indije-pohvalio-srpskog-autora-Momira-Nikica Премијер Индије похвалио српског аутора Момира Никића („Политика”, 27. децембар 2021)] {{Спољни односи Србије}} {{Клица-политика}} [[Категорија:Индија]] [[Категорија:Спољни односи Србије|Индија]] af83gw2kflqtqfuzy7clkmfjv8vs8jj 0 1269949 25121826 25118671 2022-07-25T03:58:44Z Orion1964 134302 /* Изглед */ wikitext text/x-wiki {{Taxobox | name = Велика бела чапља | image = Great_egret_(Ardea_alba)_Tobago.jpg | image_width = 240px | image_caption = ''-{Ardea alba}-'' | status = LC | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref>{{IUCN|id=22697043 |title=''Casmerodius albus'' |assessors=BirdLife International |version=2013.2 |year=2012 |accessdate = 9. 2. 2015.}}</ref> | regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}- | phylum = -{[[Хордати|Chordata]]}- | classis = -{[[Птице|Aves]]}- | ordo = [[Весларице|Pelecaniformes]] | familia = -{[[Чапље (породица)|Ardeidae]]}- | genus = ''-{[[Ardea (род)|Ardea]]}-'' | species = '''''-{A. alba}-''''' | binomial = ''-{Ardea alba}-'' | binomial_authority = [[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758 | subdivision_ranks = Подврсте | subdivision = * ''-{A. a. alba}-'' <small>-{Linnaeus}-, 1758</small> * ''-{A. a. egretta}-'' <small>-{Gmelin, JF}-, 1789</small> * ''-{A. a. melanorhynchos}-'' <small>-{Wagler}-, 1827</small> * ''-{A. a. modesta}-'' <small>-{Gray, JE}-, 1831</small> | range_map = Ardea_alba_map.svg | range_map_caption = Распрострањеност велике беле чапље (без подврсте ''-{A. a. modesta}-''): {{leftlegend|#FFFF00|у време гнежђења|outline=gray}}{{leftlegend|#008000|у току целе године|outline=gray}}{{leftlegend|#0000FF|у време зимовања|outline=gray}} | synonyms = * ''-{Casmerodius albus}-'' <small>(-{Linnaeus}-, 1758)</small> * ''-{Egretta alba}-'' <small>(-{Cramp and Simmons}-, 1977)</small> }} '''Велика бела чапља''' ({{јез-лат|Ardea alba, Casmerodius albus или Egretta alba}}) је врста [[птице]] из породице [[Чапље (породица)|чапљи]]. == Изглед == Велика бела чапља је широко распрострањена врста чапљи. Ова птица има изразито дугачак врат, прекривена је белим перјем и живи у бројним колонијама у свим деловима света. Највише их има у тропским пределима и то у близини воде, поред [[бара]], [[мочвара]] и [[река]] чије су обале обрасле зеленилом.<ref name="a">[http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/zivotinje/ptice/caplja-velika-bela.php Горње Подунавље]</ref> Ова птица дугачка је 54-76-{cm}-, а тешка до 1,1-{kg}-. На њој је најупадљивије перје на раменима, много дуже и раскошније него на осталим деловима тела, док јој је перје на потиљку усправно. Чапље обично стоје држећи повијене вратове, док лете ноге им се вијоре, а глава је забачена уназад. Имају широка крила и дуг, раван кљун зашиљеног врха. Деле се на: <ref>[http://www.animalbase.uni-goettingen.de/zooweb/servlet/AnimalBase/home/species?id=812 Animal base]</ref> * обичне чапље * ноћне чапље * тиграсте чапље == Размножавање == После сезоне парења женка снесе 3-5 светлоплавих јаја. Од тренутка кад изађу из јаја младунци су под надзором једног од родитеља. Неколико недеља касније кад напуне нешто више од двадесет дана и довољно ојачају, младунци су спремни за напуштање гнезда и смештање на оближњим гранама одакле могу слободно изводити вежбе летења.<ref name="a"/> == Исхрана == Храни се претежно рибом и ситним животињама које може пронаћи у води. У плићацима бара и мочвара траже [[Жаба|жабе]], [[рибе]] и друге водене животиње.<ref name="a"/> == Галерија == <gallery> Датотека:Great Egret Fish.jpg|Бела чапља се храни Датотека:Egretta alba MWNH 0917.JPG|Јаје Датотека:Great egret (Ardea alba) with green facial skin.jpg|Са зеленим "подочњацима" Датотека:Ardea alba -chicks and nest -Morro Bay Heron Rookery -8.jpg|Са малим птићима Датотека:Ardea alba -San Francisco Bay, California, USA -flying-8-1c.jpg|Сан Франциско Датотека:Bela čaplja.jpg|У Апатинском риту Датотека:Бела чапља околина Пирота зими 01 02 2022 Миомир Станковић Барје Чифлик.jpg|Бела чапља околина Пирота фебруар 2022. Датотека:Great egret in GWC (43539).jpg|alt=|Бела чапља са главом у води. </gallery> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{wikispecies|Egretta alba}} {{Commonscat|Ardea alba}} * [http://www.biodiversityexplorer.org/birds/ardeidae/egretta_alba.htm Biodiversity explorer] {{Wayback|url=http://www.biodiversityexplorer.org/birds/ardeidae/egretta_alba.htm |date=20150210030924 }} {{Taxonbar}} [[Категорија:Ardea]] [[Категорија:Egretta]] [[Категорија:Птице Србије]] 0drt3bodzk5xwum1myeu2sv03ggp2h0 0 1287117 25122030 24544068 2022-07-25T09:59:26Z FMSky 281213 same in better quality ([[Commons:Commons:GlobalReplace|GlobalReplace v0.6.5]]) wikitext text/x-wiki {{Инфокутија етничка група |име = Срби у Италији |застава = Civil flag of Serbia.svg |ширина_заставе = 120п |опис заставе = [[Српска застава]] |слика= {{image array|perrow=3|width=90|height=90 | image1 = Portrait of Pope Sixtus V.jpg| caption1 = [[Папа Сикст V|Сикст V]] | image2 = Rudjer Boskovic.jpg| caption2 = [[Руђер Бошковић]] | image3 = Giovanni de Rubertis, SANU.jpg| caption3 = [[Иван де Рубертис]] | image4 = Spiridon Gopcevic 1.jpg| caption4 = [[Спиридон Гопчевић]] | image5 = Darinka Petrovic.jpg| caption5 = [[Даринка Петровић]] | image6 = Bundesarchiv Bild 102-00061, Elena von Montenegro (cropped).jpg| caption6 = [[Јелена Савојска]] | image7 = Dragan Travica3.JPG| caption7 = [[Драган Травица]] | image8 = Siniša Mihajlović.JPG| caption8 = [[Синиша Михајловић]] | image9 = Dejan Stanković - Inter Mailand (1).jpg| caption9 = [[Дејан Станковић]] }} |популација = '''70.000''' <ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/izmedju-matice-i-rasejanja/Dijaspora-moze-da-promeni-Srbiju.lt.html Дијаспора може да промени Србију] politika.rs</ref> |попместо = [[Рим]], [[Трст]], [[Арзињано, Виченца|Арзињано]], [[Виченца]], [[Милано]] и [[Бари]] |језици = [[Италијански језик|италијански]] и [[српски језик|српски]] |религија = [[православље]] и [[католицизам]] |група = [[Српска дијаспора]] }} {{Срби}} '''Срби у Италији''' су грађани [[Италија|Италије]] [[Срби|српског]] порекла или људи рођени у [[Србија|Србији]] који живе и раде у Италији. == Историја == === Српска насеља на југу Италије === По најстаријим записима, Срби из Црне Горе, Далмације и осталих српских земаља, су после Косовске битке у 14. веку, бежећи пред најездом Турака, са нешто Арбанаса, предвођени Скендербегом, нашли уточиште у покрајини Молизе, у Јужној Италији. Такође, Срби су живели и у Абруцу, Авелину, Апулији и Калабрији. У покрајини Молизе, било је девет српских насеља: Церифело (више не постоји), Палата, Тавена, Аквавива, Сан Феличе, Монтемиро, Сан Ђакомо, Рипалда и Сан Бјазе. До 19. века становници само три насеља, Аквавива, Сан Феличе и Монтемиро, су успела да савладају све изазове и препреке времена, да задрже свест да су Срби, и да сачувају српски језик и обичаје као што је "налагање божијег бадњака као завјет". У осталих шест насеља су изгубили српски језик, савладали језик своје нове домовине Италије, али без обзира на то имали су у глави своје српско порекло. Сан Ђакомо је још и у 19. веку славио дан доласка Срба у ове крајеве. А записано је да су Сан Бјазе преплавили српски колонисти, које су населили обећањима да ће педесет година бити ослобођени пореза. 1497. године је италијански песник Руђери де Пациенца ди Нардо, писао о групи српских избеглица који су напустили Српску деспотовину и населили се у селу Ђола дел Коле, близу Барија. Он је описао како они певају песме и играју коло у част краљице Напуљске краљевине, Изабеле дел Балцо. === Срби у Трсту === Први писани подаци о Србима у Трсту потичу из прве половине 18. века. Трст је привлачио Србе као лука која је у оквиру Хабзбуршке минархије проглашена за слободну и тиме пружао велике могућности за бављење занатством, трговином и морепловством. Српски досељеници већином су се доселили из Босне, Херцеговине, Далмације и Боке Которске. Декретом царице Марије Терезије проглашене су верске слободе у граду, па су локални Срби и Грци 1751. године саградили заједничку цркву посвећену Светом Спиридону. Најутицајније српске трговачке породице тога времена су биле Куртовић, Гопчевић, Војновић, Милетић, Ризнићи, Опуићи, Вучетићи, Ковачевићи, Теодоровићи, Фрушићи, Поповићи, Квекићи. 1766. године у Трсту је живело 50 Срба, док је 1780. године било већ 200. Многе од ових породица саградили су своје палате које и дан данас красе улице Трста.<ref>[http://www.blic.rs/kultura/vesti/velicanstvene-srpske-palate-najlepse-u-trstu/z3sez41 Величанствене српске палате најлепше у Трсту]</ref> [[Петар II Петровић Његош|Његошево]] дело ''Шћепан Мали'' је штампано у [[Трст]]у у штампарији Андрије Стојковића и то новим Вуковим правописом. <ref>{{Cite book|last=Тодоровић|first=Миодраг|authorlink= |title=Светигора, новембарски број - 287., Љуба Ненадовић о Његошу и Црногорцима|year=2020|url= |publisher=Светигора|pages=31, 32|location=Цетиње|isbn=}}</ref> === Српске војске у Италији === [[Вицко Змајевић]], надбискуп барски и Примас Србије и каснији надбиксуп задарски [[1736]]. године пише о Стефану Боровићу, капелану српских војника у Италији, који су прешли у тај крај на почетку рата у Ломбардији <ref>{{Cite book|last=Краљевић |first=Винко |authorlink= |coauthors= |title=Изабрана дјела надбискупа Вицка Змајевића, писмо 207. стр. 147. и на итал. стр. 444.|year=2015|url= |publisher=Салесиана|location=Загреб|id=}}</ref>. Након уједињења Србије и Црне Горе [[1918]]. у Гаети је била смештена емигрантска црногорска војска која је била лојална краљу Николи. === Нова досељавања === Од шездесетих година 20. века, Срби у мањем броју долазе на рад у италијанске привредне центре. Када је Италија 1987. године донела Закон бр. 984, којим се утврђују Правила за пријем и третман радника из земаља ван ЕУ и контроле активне имиграције, у Југославији је дошло до процене да у Италији на "привременом раду" има око 30 хиљада Југословена. Највише их је било у пограничној зони око Словеније (8.000) и Милану (3.000). Према проценама међу њима је било 5 хиљада Срба, од којих су већина били сезонци и "радници на црно", углавном из источних и јужних делова Србије. Савет Европе је 1990. године објавио да је у Италији живело 11.933 грађана СФРЈ. == Познате личности == [[Датотека:Trieste Serb-orthodox church of San-Spiridione3.jpg|мини|250п|[[Црква Светог Спиридона у Трсту]]]] [[Датотека:Trieste-Canal Grande-DSCF1420.JPG|мини|250п|Палата Гопчевић у Трсту]] [[Датотека:Pietro Somazzi, Project of Orthodox Cemetery in Trieste, 1847.jpg|мини|250п|Пројект за Српско гробље у Трсту, 1847.]] * [[Божидар Вуковић]], оснивач српске штампарије у Венецији * [[Вицко Вуковић]], српски штампар у Венецији * [[Папа Сикст V|Сикст V]], римски папа * [[Иван де Рубертис]], дописни члан Српског ученог друштва * [[Јован Ризнић]], трговац * [[Спиридон Гопчевић (бродовласник)|Спиридон Гопчевић]], бродовласник * [[Спиридон Гопчевић]], историчар, пустолов, астроном и писац * [[Милан Злоковић]], архитекта * [[Ђорђе Злоковић]], архитекта и грађевински инжењер * [[Наталија Петровић Његош]], принцеза Црне Горе * [[Синиша Михајловић]], бивши фудбалер и тренер * [[Дејан Станковић]], бивши фудбалер и тренер * [[Драган Травица]], одбојкаш * [[Марко Станојевић]], рагбиста * [[Александра Аћимовић Поповић]], глумица * [[Рада Ђерасимовић]], глумица * [[Иван Ђерасимовић]], глумац * [[Сара Јовановић]], певачица * [[Alessandro Pastrovicchio]],стрип цртач == Види још == * [[Молишки Славо-Срби]] * [[Славомолишки говор]] * [[Епархија аустријско-швајцарска]] * [[Црква Светог Спиридона у Трсту]] * [[Односи Србије и Италије]] * [[Српски конзулат у Трсту]] * [[Италијани у Србији]] * [[Италијани у Републици Српској]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Епархије Српске православне цркве у расејању|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=40|issue=1-2|year=1996|pages=87-96|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1996/1996-09.pdf|access-date=25. 03. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20190608212919/http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1996/1996-09.pdf|archive-date=08. 06. 2019|url-status=dead}} == Спољашње везе == * [http://www.svetionik.it/ Светионик - Срби у Италији] * [http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/Srpski_knjizevni_glasnik/P-1010-1908-002#page/866/mode/1up Српски књижевни гласник], Научни преглед, Три расправе о словенским колонијама у Италији, [[Сима Тројановић]] * [https://web.archive.org/web/20170623044742/http://naisbitt.edu.rs/wp-content/uploads/2016/02/Doktorat-Radmila-Mihajlovic.pdf Културно памћење тршћанских Срба], докторска дисертација (2016) * [https://www.youtube.com/watch?v=nmlEE8EfJQk Ризница културног блага - Срби у Трсту (ТВБ, 1984)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/506198/Trst-je-nas Трст је наш („Политика”, 1. мај 2022)] {{Етничке групе Италије}} {{Српска дијаспора}} [[Категорија:Срби по територијама|Италија]] [[Категорија:Етничке групе Италије]] [[Категорија:Срби у Италији|*]] ev300yk33p6steskn7auxlxksp4z3op 0 1306703 25121582 20695212 2022-07-24T21:17:35Z CommonsDelinker 4757 Датотека Gerb_priozersk_raion.jpg замењена је датотеком [[:c:File:Coat_of_Arms_of_Priozersk_(2020).jpg|Coat_of_Arms_of_Priozersk_(2020).jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR3|Criterion wikitext text/x-wiki {{Руски рејон | име = Приозерски рејон | име_генитив = | локално_име = Приозерский район | застава = Flag of Priozersky rayon (Leningrad oblast) (2005).png | грб = Coat of Arms of Priozersk (2020).jpg | мото = | статус = општински рејон | федерални_округ = [[Северозападни федерални округ|Северозападни]] | административни_субјект = {{застава|Лењинградска област}} | административни_центар = [[Приозерск]] | основан = [[1940]]. | површина = 3597.5 | становништво = 63041 | година_становништво = 2015 | густина = 17,52 | положај = Location of Priozersky District (Leningrad Oblast).svg | временска_зона = [[Московско време|-{UTC+3}-]] | позивни_број = +7 81379 | регистрациона_ознака = 47 | веб_страна = [http://www.priozersk.lenobl.ru/ Званична веб страница рејона] }} '''Приозерски рејон''' ({{јез-рус|Приозерский район}}) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у северозападном делу [[Лењинградска област|Лењинградске области]], на северозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Административни центар рејона је град [[Приозерск]]. Према проценама националне статистичке службе Русије за [[2015]], на територији рејона је живело 63.041 становника или у просеку око 17,52 ст/km². == Географија == [[Датотека:Leningradskaya oblast, Priozersky rayon - outline locator map.svg|мини|л|250п|Административна мапа рејона]] Приозерски рејон смештен је у северозападним деловима [[лењинградска област|Лењинградске области]], и обухвата територију површине 3.597,5 km², и по том параметру на 8. је месту међу 17 рејона у области. Граничи се са [[всеволошки рејон|Всеволошким рејоном]] на југу, са [[Виборшки рејон (Лењинградска област)|Виборшким рејоном]] на западу, те са [[лахденпохјански рејон|Лахденпохјанским рејоном]] [[карелија|Републике Карелије]] на северу. На североистоку рејонска територија излази на обале језера [[Ладога]]. Удаљеност од административног центра рејона [[Приозерск]]а до [[Санкт Петербург]]а је 145 km. Рејон је смештен у северним деловима [[карелијска превлака|Карелијске превлаке]], брдском подручју које је у време последњег леденог доба било изложено интензивној глацијацији. Област је у највећем делу прекривена густим четинарским шумама (око 63% укупне територије). Најважнији водоток на подручју рејона је река [[Вуокса]], притока језера Ладога, а од бројних ледничких језера величином акваторије се издвајају [[Вуокса (језеро)|Вуокса]], [[Суходољско језеро|Суходољско]], [[Отрадноје (језеро)|Отрадноје]] и [[Комсомољско језеро (Лењинградска област)|Комсомољско]]. Недалеко од обале у језеру Ладога се налази острво [[Коневец]] које административно припада Приозерском рејону. На острву се налази [[Коневски манастир]] из [[1393]]. године == Историја == Територија савременог Приозерског рејона је [[1940]]. године након [[зимски рат|Зимског рата]] прешла у састав [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и на том подручју су била формирана два рејона: Кексохолмски са центром у [[приозерск|Кексохолму]] и Раутовски са центром у Раутуу (данас насеље [[Сосново]]). Кексохолмски рејон који је првобитно административно припадао [[Карело-Финска Совјетска Социјалистичка Република|Карело-Финској ССР]] године [[1944]]. административно постаје делом [[лењинградска област|Лењинградске области]]. Године [[1948]]. рејон је преименован на садашњи назив, а територијално је проширен [[1960]]. године након укидања Сосновског рејона. Приозерски рејон је привремено био упразњен, од [[1963]]. до [[1965]], а његова територија је у том периоду била присаједињена суседном [[Виборшки рејон (Лењинградска област)|Виборшком рејону]]. == Демографија и административна подела == Према подацима пописа становништва из [[2010]]. на територији рејона је живело укупно 62.193 становника,<ref name="2010Census">-{[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/perepis_itogi1612.htm "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".]}-</ref> док је према процени из [[2015]]. ту живело 63.041 становника, или у просеку 17,52 ст/km².<ref>-{[http://www.gks.ru/dbscripts/munst/munst41/DBInet.cgi?pl=8112027 Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг.]}-</ref> По броју становника Приозерски рејон се налази на 12. месту у области и његова популација чини око 3,55% свеукупне обласне популације. {| border="0" cellspacing="2" cellpadding="5" style="margin:auto; width:50%; border:1px solid #aaa;" |- style="background:#aaf;" |+ style="font-weight: bold; font-size: 1.1em; margin-bottom: 0.5em"| Кретање броја становника |- style="background:#e1e1e1;" ! 1959. !! 1970. !! 1979. !! 1989. !! 2002. !! 2010. !! 2015. |- style="background:#f9f9f9;" | align=center| 20.448 | align=center| 33.525 | align=center| 37.124 | align=center| 40.231<ref name="1989Census">{{ru-pop-ref|1989Census}}</ref> | align=center| 42.859<ref name="2002Census">{{ru-pop-ref|2002Census}}</ref> | align=center| 62.193<ref name="2010Census"/> | align=center| 63.041* |} <small>Напомена: * Према процени националне статистичке службе. </small> На подручју рејона постоје укупно 103 насељена места, а рејонска територија је подељена на 14 другостепених општина (2 урбане и 12 руралних). Административни центар рејона је град [[Приозерск]], док статус урбаног насеља има још варошица [[Кузњечноје]]. == Види још == * [[Лењинградска област]] * [[Приозерск]] * [[Кузњечноје]] * [[Карелијска превлака]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Русија}} {{Commonscat|Priozersky District}} * {{званични веб-сајт|http://priozersk.lenobl.ru/}} {{Рејони Лењинградске области}} [[Категорија:Рејони Лењинградске области]] 2b1usxkog9r1z6srp1sde6nn0krhrmp 10 1307596 25121541 23483336 2022-07-24T20:29:48Z 109.93.50.33 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Далас маверикси — НБА шампиони 2010/11. |titlestyle = background:#0b60ad; color:#d3d3d3; border:2px solid #072156; |belowstyle = background:#072156; color:#d3d3d3; |title = [[Далас маверикси|<span style="color:#FFFFFF;">Далас маверикси</span>]] — [[НБА|<span style="color:#FFFFFF;">НБА шампиони 2010/11.</span>]] |state = {{{state|autocollapse}}} |listclass = hlist |list1 = * 0 [[Шон Марион]] * 2 [[Џејсон Кид]] * 3 [[Родриг Бобуа]] * 4 [[Керон Батлер]] * 6 [[Тајсон Чандлер]] * 11 [[Хосе Хуан Бареа]] * 13 [[Кори Бруер]] * 16 [[Предраг Стојаковић]] * 20 [[Доминик Џоунс]] * 28 [[Јан Маинми]] * 31 [[Џејсон Тери]] * 33 [[Брендан Хејвуд]] * 35 [[Брајан Кардинал]] * 41 [[Дирк Новицки]] ([[Најкориснији играч НБА финала|МВП финала]]) * 92 [[Дешон Стивенсон]] * '''Тренер:''' [[Рик Карлајл]] }}<noinclude> [[Категорија:Шаблони за Далас мавериксе|НБА 2010/11]] [[Категорија:Навигациони шаблони за шампионе НБА лиге|Далас маверикси 2010/11]] </noinclude> 256caqhi352fu35yqw12x7w8pyq2a4x 2 1309241 25121099 25119439 2022-07-24T13:10:35Z Uw17 165959 /* Хорор филмови */ wikitext text/x-wiki {{насловна иконица|линк=Јелена Јанковић|слика=Cscr-featured.svg|ширина=25|висина=30|id=1}} {{насловна иконица|линк=Типи Хедрен|слика=Simple GA.svg|ширина=25|висина=30|id=2}} {{насловна иконица|линк=Каролина Плишкова|слика=Simple GA.svg|ширина=25|висина=30|id=3}} {{ККПочетак|Корисничке кутијице}} {{Шаблон:Корисник Вики/Јелена Јанковић}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хорор}} {{user sr}} {{user en-2}} {{Шаблон:Корисник Вики/ћир-екав}} {{Шаблон:Корисник Вики/Аутоматски патролисан}} {{Шаблон:Корисник Вики/Тенис}} {{Шаблон:Корисник Вики/Српски православац}} {{Корисник Вики/Србија}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хороскоп Лав}} {{Корисник Вики/Википројекат Филм}} {{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} {{Шаблон:Корисник вики/Дискорд|налог=Uw17#7210}} {{КККрај}} == Нови и проширени чланци == === Хорор === ==== Хорор филмови ==== {{refbegin|3}} # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова 5: Дете снова]] # [[Страва у Улици брестова 6: Фреди је мртав]] # [[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]] # [[Фреди против Џејсона]] # [[Страва у Улици брестова (филм из 2010)|Страва у Улици брестова 9 (римејк)]] # [[Ноћ вештица (филм из 1978)|Ноћ вештица 1]] # [[Ноћ вештица 2]] # [[Ноћ вештица 3: Сезона вештице]] # [[Ноћ вештица 4: Повратак Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 5: Освета Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 6: Проклетство Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 7: Двадесет година касније]] # [[Ноћ вештица 8: Ускрснуће]] # [[Ноћ вештица (филм из 2007)|Ноћ вештица 9 (римејк)]] # [[Ноћ вештица 2 (филм из 2009)|Ноћ вештица 10 (римејк 2)]] # [[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица 11: Суочи се са судбином]] # [[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]] # [[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]] # [[Знам шта сте радили прошлог лета]] # [[Још увек знам шта сте радили прошлог лета]] # [[Увек ћу знати шта сте радили прошлог лета]] # [[Мој крвави Дан заљубљених (филм из 1981)|Мој крвави Дан заљубљених]] # [[Ноћ живих мртваца (филм из 1990)|Ноћ живих мртваца (римејк)]] # [[Зора живих мртваца (филм из 2004)|Зора живих мртваца (римејк)]] # [[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца (римејк)]] # [[Дан живих мртваца]] # [[Земља живих мртваца]] # [[Дневник живих мртваца]] # [[Опстанак живих мртваца]] # [[Амитивилски ужас|Амитивилски ужас 1]] # [[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]] # [[Амитивилски ужас 3: Ђаво]] # [[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]] # [[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]] # [[Амитивилски ужас 6: Било је време]] # [[Магла (филм из 1980)|Магла]] # [[Брда имају очи (филм из 1977)|Брда имају очи 1]] # [[Брда имају очи 2]] # [[Црни Божић]] # [[Кад странац позове]] # [[Кад странац узврати позив]] # [[Матурско вече|Матурско вече 1]] # [[Матурско вече 2: Здраво, Мери Лу]] # [[Матурско вече 3: Последњи пољубац]] # [[Матурско вече 4: Избави нас од зла]] # [[Кућа од воска]] # [[Кућа од воска (филм из 2005)|Кућа од воска (римејк)]] # [[Последња кућа са леве стране]] # [[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране (римејк)]] # [[Пирана (филм из 1978)|Пирана 1]] # [[Пирана 2: Мрешћење]] # [[Фантазам (филм из 1979)|Фантазам 1]] # [[Фантазам 2]] # [[Фантазам 3: Господар мртвих]] # [[Фантазам 4: Заборав]] # [[Фантазам 5: Уништитељ]] # [[Петак тринаести|Петак тринаести 1]] # [[Петак тринаести 2]] # [[Петак тринаести 3]] # [[Петак тринаести 4: Последње поглавље]] # [[Петак тринаести 5: Нови почетак]] # [[Петак тринаести 6: Џејсон живи]] # [[Петак тринаести 7: Нова крв]] # [[Петак тринаести 8: Џејсон осваја Менхетн]] # [[Петак тринаести 9: Џејсон иде у пакао]] # [[Петак тринаести 10: Џејсон икс]] # [[Петак тринаести 12]] # [[Ловац на људе]] # [[Кад јагањци утихну]] # [[Ханибал (филм из 2001)|Ханибал]] # [[Тексашки масакр моторном тестером|Тексашки масакр моторном тестером 1]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 2]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 5]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 7]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 8: Ледерфејс]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 9]] # [[Кендимен|Кендимен 1]] # [[Кендимен 2: Опроштај од меса]] # [[Кендимен 3: Дан мртвих]] # [[Зла смрт|Зла смрт 1]] # [[Зла смрт 2: Мртви до зоре]] # [[Зла смрт 3: Армија таме]] # [[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]] # [[Полицајац манијак|Полицајац манијак 1]] # [[Полицајац манијак 2]] # [[Полицајац манијак 3: Значка тишине]] # [[Бундевоглави|Бундевоглави 1]] # [[Бундевоглави 2: Крвава крила]] # [[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]] # [[Бундевоглави 4: Крвава завада]] # [[Факултет страха]] # [[Кристина]] # [[Суспирија]] # [[Инферно (филм из 1980)|Инферно]] # [[Мајка суза]] # [[Истеривач ђавола|Истеривач ђавола 1]] # [[Истеривач ђавола 2: Јеретик]] # [[Истеривач ђавола 3: Легија]] # [[Истеривач ђавола 4: Почетак]] # [[Истеривач ђавола 5: Власт]] # [[Ноћ страве|Ноћ страве 1]] # [[Ноћ страве 2]] # [[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве 3 (римејк)]] # [[Полтергајст (филм из 1982)|Полтергајст 1]] # [[Полтергајст 2: Друга страна]] # [[Полтергајст 3]] # [[Сребрни метак (филм)|Сребрни метак]] # [[Призивање зла 2]] # [[Призивање зла 3: Ђаво ме је натерао]] # [[Изгубљени дечаци|Изгубљени дечаци 1]] # [[Изгубљени дечаци 2: Племе]] # [[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]] # [[Клетва (филм)|Клетва 1]] # [[Клетва 2]] # [[Клетва 3]] # [[Одред против чудовишта]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ|Тиха ноћ, смртоносна ноћ 1]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]] # [[Астрална подмуклост 2]] # [[Астрална подмуклост 3]] # [[Астрална подмуклост 4: Последњи кључ]] # [[Леприкон (филм)|Леприкон 1]] # [[Леприкон 2]] # [[Леприкон 3]] # [[Леприкон 4: У свемиру]] # [[Леприкон 5: У гету]] # [[Леприкон 6: Повратак у гето]] # [[Леприкон 7: Порекло]] # [[Леприкон 8: Повратак Леприкона]] # [[30 дана ноћи]] # [[30 дана ноћи 2: Мрачни дани]] # [[Принц таме]] # [[Амерички вукодлак у Лондону]] # [[Амерички вукодлак у Паризу]] # [[Ужас из дубине 2]] # [[Анабела 2: Стварање зла]] # [[Чупавци|Чупавци 1]] # [[Чупавци 2: Главно јело]] # [[Чупавци 3: Оно си што једу]] # [[Чупавци 4: Нападају твој свемир]] # [[Чупавци 5: Чупавци нападају!]] # [[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]] # [[Инвазија трећих бића|Инвазија трећих бића: Римејк]] # [[Призивање духова|Призивање духова 1]] # [[Призивање духова 2: Порекло зла]] # [[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]] # [[Господар жеља]] # [[Змија и дуга]] # [[Слагалица страве|Слагалица страве 1]] # [[Слагалица страве 2]] # [[Слагалица страве 3]] # [[Слагалица страве 4]] # [[Слагалица страве 5]] # [[Слагалица страве 6]] # [[Слагалица страве 7: Последње поглавље]] # [[Слагалица страве 8: Џигсоу]] # [[Слагалица страве 9: Спирала]] # [[Мачије око (филм)|Мачије око]] # [[Дракулина смрт]] # [[Дракула (филм из 1931)|Дракула]] # [[Дракулина ћерка]] # [[Дракулин хорор]] # [[Дракулине невесте]] # [[Дракула: Принц таме]] # [[Дракула је устао из гроба]] # [[Окуси Дракулину крв]] # [[Дракулини ожиљци]] # [[Дракула у 1972-ој]] # [[Дракулини сатанистички ритуали]] # [[Легенда о 7 златних вампира]] # [[Дракула (филм из 1979)|Дракула (1979)]] # [[Дракула: Неиспричано]] # [[Франкенштајн (филм из 1931)|Франкенштајн]] # [[Франкенштајнова невеста]] # [[Франкенштајнов син]] # [[Франкенштајново проклетство]] # [[Франкенштајнова освета]] # [[Тихо место]] # [[28 недеља касније]] # [[Мува (филм из 1986)|Мува]] # [[Мува 2]] # [[Одвуци ме у пакао]] # [[Дечије игре (филм из 1988)|Дечије игре 1]] # [[Дечије игре 2]] # [[Дечије игре 3]] # [[Дечије игре 4: Чакијева невеста]] # [[Дечије игре 5: Чакијево семе]] # [[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]] # [[Дечије игре 7: Чакијев култ]] # [[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8 (римејк)]] # [[Гремлини]] # [[Колиба у шуми]] # [[Прочишћење|Прочишћење 1]] # [[Прочишћење 2: Анархија]] # [[Прочишћење 3: Изборна година]] # [[Прочишћење 4: Прво прочишћење]] # [[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]] # [[Не диши]] # [[Коцка (филм)|Коцка]] # [[Кловерфилд]] # [[Осми путник против Предатора (филм)|Осми путник против Предатора]] # [[Воз до Бусана]] # [[Кинг Конг (филм из 1933)|Кинг Конг (1933)]] # [[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг (1976)]] # [[Годзила (филм из 1954)|Годзила]] # [[Срећан дан смрти]] # [[Срећан дан смрти 2]] # [[Фатална Џинџер]] # [[Фатална Џинџер 2: Ослобођена]] # [[Фатална Џинџер 3: Почетак]] # [[Повратак живих мртваца|Повратак живих мртваца 1]] # [[Повратак живих мртваца 2]] # [[Повратак живих мртваца 3]] # [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] # [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] # [[Безумље]] # [[Феномен (филм из 1985)|Феномен]] # [[Ти си следећи]] # [[Птица са кристалним перјем]] # [[Мачка са девет репова]] # [[Четири муве на сивом сомоту]] # [[Измаглица (филм)|Измаглица]] # [[Птице 2: Крај копна]] # [[Пљунем ти на гроб|Пљунем ти на гроб 1]] # [[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]] # [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] # [[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб (римејк)]] # [[Пљунем ти на гроб 2|Пљунем ти на гроб 2 (римејк)]] # [[Човек од прућа]] # [[Аутопсија Џејн Доу]] # [[Зелена соба]] # [[Врисак 5]] # [[Горгона (филм)|Горгона]] # [[Урликање]] # [[Арахнофобија (филм)|Арахнофобија]] # [[Потпаљивачица (филм из 1984)|Потпаљивачица]] # [[REC (филм)|REC 1]] # [[REC 2]] # [[REC 3: Почетак]] # [[REC 4: Апокалипса]] # [[Карантин (филм)|Карантин]] # [[Жртве паљенице]] # [[Црна недеља]] # [[Близу таме]] # [[Црна мачка (филм из 1934)|Црна мачка]] # [[Коштани томахавк]] # [[Врела срца]] # [[Залудне руке]] # [[Урбане легенде]] # [[Како горе, тако доле]] # [[Опера (филм)|Опера]] # [[Агонија (филм)|Агонија]] # [[Смртоносни благослов]] # [[Спремна или не]] # [[Наслеђено зло]] # [[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]] # [[Вампир у Бруклину]] # [[Људи под степеницама]] # [[Шокер]] # [[Ђаво (филм)|Ђаво]] # [[Ђавоља кичма]] # [[Мртва зона]] # [[Еденско језеро]] # [[Менди (филм)|Менди]] # [[Не окрећи се]] # [[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]] # [[Спаљивање (филм)|Спаљивање]] # [[Дан дипломирања]] # [[Створење из Црне лагуне]] # [[Кућа на уклетом брду]] # [[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]] # [[Соба лептира]] # [[Људи мачке]] # [[Ђавоља кућа]] # [[Прикрада]] # [[Шоу наказа|Шоу наказа 1]] # [[Шоу наказа 2]] # [[Шоу наказа 3]] # [[Уклети замак]] # [[Мумија (филм из 1932)|Мумија]] # [[Мумијина рука]] # [[Замена (филм из 1980)|Замена]] # [[Џејкобова лествица кошмара]] # [[Секира (филм)|Секира 1]] # [[Секира 2]] # [[Секира 3]] # [[Воз терора]] # [[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]] # [[К. Х. С. П.]] # [[Алис, слатка Алис]] # [[Предсказање|Предсказање 1]] # [[Предсказање 2: Демијан]] # [[Предсказање 3: Коначни обрачун]] # [[Предсказање 4: Буђење]] # [[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5 (римејк)]] # [[Отвори врата правом]] # [[Пусти ме унутра]] # [[Чопинг мол]] # [[Повратак у школу страве]] # [[Вештица из Блера 2: Књига сенки]] # [[Вештица из Блера 3]] # [[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]] # [[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]] # [[Стигмата (филм)|Стигмата]] # [[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]] # [[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]] # [[Сви момци воле Менди Лејн]] # [[Реаниматор]] # [[Реаниматорова невеста]] # [[Изван Реаниматора]] # [[Видеодром]] # [[Средина лета]] # [[Пирамида (филм)|Пирамида]] # [[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]] # [[Друштво (филм)|Друштво]] # [[Освета (филм из 2017)|Освета]] # [[Село уклетих]] # [[Страшно страшило 2]] # [[Страшно страшило 3]] # [[Виј (филм из 1909)|Виј (1909)]] # [[Виј (филм из 1967)|Виј (1967)]] # [[У поноћ на гробљу]] # [[Гогољ: Почетак]] # [[Гогољ: Виј]] # [[Гогољ: Страшна освета]] # [[Први април (филм из 1986)|Први април]] # [[Бабадук]] # [[Манијак (филм из 1980)|Манијак]] # [[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]] # [[Мехур убица|Мехур убица 1]] # [[Мехур убица 2: Чувај се!]] # [[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3 (римејк)]] # [[Кућа хиљаду лешева]] # [[Ђавољи шкарт]] # [[Троје из пакла]] # [[V/H/S]] # [[V/H/S/2]] # [[V/H/S: Вирално]] # [[V/H/S/94]] # [[Накарадно]] # [[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза 1]] # [[Деца кукуруза 2: Последња жртва]] # [[Куџо (филм)|Куџо]] # [[Девојчица која живи доле низ улицу]] # [[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца 1]] # [[Гробље кућних љубимаца 2]] # [[Гмизавци (филм)|Гмизавци]] # [[Смрт у очима]] # [[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]] # [[Напад парадајза убица]] # [[Наказе]] # [[Његова кућа]] # [[X (филм из 2022)|X]] # [[Глас (филм из 2010)|Глас]] # [[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]] # [[Видим, видим]] # [[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]] # [[Острво живих мртваца]] # [[Град живих мртваца]] # [[Изван (филм из 1981)|Изван]] # [[Кућа поред гробља]] # [[Ноћ наказа]] # [[Мартин (филм из 1977)|Мартин]] # [[Зубар (филм)|Зубар 1]] # [[Зубар 2]] # [[Масакр на журци|Масакр на журци 1]] # [[Масакр на журци 2]] # [[Помахнитала пена]] # [[Два зла ока]] # [[Безнадежни случај из корпе|Безнадежни случај из корпе 1]] # [[Безнадежни случај из корпе 2]] # [[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]] # [[Крвави залив]] # [[Странци (филм из 2008)|Странци 1]] # [[Странци 2: Плен у ноћи]] # [[Вољени (филм)|Вољени]] # [[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]] # [[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]] # [[Ковен (филм)|Ковен]] # [[Из пакла (филм)|Из пакла]] # [[Руке Трбосека]] # [[Голем (филм)|Голем]] # [[Голем и плесачица]] # [[Голем: Како је дошао на свет]] # [[Крв и црна чипка]] # [[Језиве приче из мрака]] # [[Створ (филм из 2011)|Створ (2011)]] # [[Елвира, господарица таме]] # [[Шта радимо сакривени]] # [[Вампири (филм из 1998)|Вампири 1]] # [[Круг (филм из 2015)|Круг (2015)]] # [[Добри син]] # [[Мајка!]] # [[Посета (филм из 2015)|Посета]] # [[Операција страх]] # [[Бежање са часова]] # [[Подрхтавање]] # [[Земља Минотаура]] # [[То је освојило свет]] # [[Језеро страха]] # [[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]] # [[Господари пакла 4: Крвна веза]] # [[Господари пакла 5: Инферно]] # [[Господари пакла 6: Трагач пакла]] # [[Господари пакла 7: Мртвији]] # [[Очи без лица]] # [[Јазбина белог црва]] # [[Кери 2: Бес]] # [[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]] # [[Улица страха, 1. део: 1994.]] # [[Улица страха, 2. део: 1978.]] # [[Улица страха, 3. део: 1666.]] # [[Станар (филм)|Станар]] # [[Ноћ комете]] # [[Језеро Мунго]] # [[Сестринство (филм)|Сестринство]] # [[Смрт после смрти]] # [[Уклета (филм)|Уклета]] # [[Стендалов синдром (филм)|Стендалов синдром]] {{refend}} ==== Ликови из хорор филмова ==== {{refbegin|3}} # [[Ненси Томпсон]] # [[Фреди Кругер]] # [[Семјуел Лумис|Др Семјуел Лумис]] # [[Абрахам ван Хелсинг|Професор Абрахам ван Хелсинг]] # [[Џејми Лојд]] # [[Кинг Конг (лик)|Кинг Конг]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова]] # [[Списак ликова из филмског серијала Ноћ вештица]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Глен Ланц|Глен Ланц]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Марџ Томпсон|Марџ Томпсон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тина Греј|Тина Греј]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Род Лејн|Род Лејн]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Доналд Томпсон|Доналд Томпсон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Аманда Кругер|Аманда Кругер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џеси Волш|Џеси Волш]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Лиса Вебер|Лиса Вебер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Кери Хелман|Кери Хелман]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тренер Шнајдер|Тренер Шнајдер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Нил Гордон|Др Нил Гордон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Рон Грејди|Рон Грејди]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Кристин Паркер|Кристин Паркер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тарин Вајт|Тарин Вајт]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Вил Стентон|Вил Стентон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џој Крузел|Џој Крузел]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Роналд Кинкејд|Роналд Кинкејд]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џенифер Колфијалд|Џенифер Колфијалд]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Филип Андерсон|Филип Андерсон]] {{refend}} ==== Друго ==== {{refbegin}} # [[Некрономикон]] # [[Ја сам Ненси]] # [[У потрази за тамом]] # [[Финална девојка]] # [[Серијал филмова Страва у Улици брестова]] # [[Вес Крејвен]] # [[Slešer film|Слешер филм]] # [[Фредијеве ноћне море]] # [[Краљица вриска]] # [[Сви смо мртви]] # [[Виј (приповетка)|Виј]] # [[Ђало филм]] {{refend}} === Биографије === {{refbegin|3}} # [[Јелена Јанковић]] # [[Мило Томашевић]] # [[Каролина Плишкова]] # [[Вес Крејвен]] # [[Винсент Прајс]] # [[Зелда Рубинстејн]] # [[Кори Хејм]] # [[Брус Кембел]] # [[Марко Прентић]] # [[Доналд Плезенс]] # [[Лин Шеј]] # [[Ентони Данијелс]] # [[Бетси Расел]] # [[Френк Оз]] # [[Шери Мун Зомби]] # [[Питер Кушинг]] # [[Тимеа Бачински]] # [[Роберт Хјустон]] # [[Дарија Николоди]] # [[Дарио Арђенто]] # [[Азија Арђенто]] # [[Керол Кејн]] # [[Ди Волас]] # [[Сем Рејми]] # [[Тоб Хупер]] # [[Тадеуш Риштејн]] # [[Адријен Барбо]] # [[Данијела Харис]] # [[Сара Мишел Гелар#Филмографија|Сара Мишел Гелар (филмографија)]] # [[Наташа Мићић]] # [[Ворвик Дејвис]] # [[Дана Тодоровић]] # [[Столе Новаковић]] # [[Дејан Тончић]] # [[Милорад Капор]] # [[Ивана В. Јовановић]] # [[Шаони Смит]] # [[Линда Блер]] # [[Мерилин Бернс]] # [[Вероника Картрајт]] # [[Линеа Квигли]] # [[Барбара Стил]] # [[Каролина Вилијамс]] # [[Кетрин Изабел]] # [[Типи Хедрен]] # [[Лилијан Шовен]] # [[Роке Масполи]] # [[Анибал Пас]] # [[Шуберт Гамбета]] # [[Хуан Карлос Гонзалес]] # [[Матијас Гонзалес]] # [[Еузебио Техера]] # [[Кевин Вилијамсон]] # [[Мануела Веласко]] # [[Роди Макдауал]] # [[Хари Манфредини]] # [[Крис Сарандон]] # [[Хуља Авшар]] # [[Том Савини]] # [[Вилдан Атасевер]] # [[Барбара Крамптон]] # [[Кери Елвес]] # [[Томрис Инџер]] # [[Султанија Ајше (ћерка Мурата III)|Султанија Ајше]] # [[Ненси Стивенс]] # [[Тони Тод]] # [[Мајкл Бериман]] # [[Сања Марковић]] # [[Камиј Китон]] # [[Пи Џеј Соулс]] # [[Еј Џеј Боуен]] # [[Адам Вингард]] # [[Рут Гордон]] # [[Џефри Коумс]] # [[Брајан Јузна]] # [[Џеј Хернандез]] # [[Бил Мозли]] # [[Матилда Лац]] # [[Барбара Шели]] # [[Шон Ведерли]] # [[Лиса Робин Кели]] # [[Хорнсвогл]] # [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] # [[Тејлор Спрејтлер]] # [[Мег Фостер]] # [[Џенифер Кент]] # [[Џина Филипс]] # [[Џозеф Бишара]] # [[Кејси Кларк]] # [[Роб Зомби]] # [[Илај Рот]] # [[Ерик Кристмас]] # [[Леонид Курављов]] # [[Ерик Кристмас]] # [[Лучо Фулчи]] # [[Улрих Сајдл]] # [[Френк Хененлотер]] # [[Марио Бава]] # [[Пол Вегенер]] # [[Џули Бенз]] # [[Даг Бредли]] # [[Жак Турнер]] # [[Талија Цукер]] # [[Џорџ Зуко]] {{refend}} === Спорт === ==== Тенис ==== {{refbegin}} # [[Јелена Јанковић]] # [[Каролина Плишкова]] # [[ВТА Елитни куп]] # [[Тениска лига шампиона]] # [[Тимеа Бачински]] {{refend}} === Друго === {{refbegin|3}} # [[Јеленин свет]] # [[Леја Органа]] # [[Звездани ратови — епизода IX|Звездани ратови — епизода IX: Успон Скајвокера]] # [[Султанат жена]] # [[Јелена Љутић]] # [[Оз, велики и моћни]] # [[My Heart Will Go On]] # [[Over the Rainbow]] # [[Списак ликова из Звезданих ратова]] # [[Списак хорор филмова са највећом зарадом]] # [[Топ ган 2: Маверик]] # [[Нож у леђа]] # [[Девојчица у парку]] # [[Глинда]] # [[Култни филм]] # [[Ангиологија]] # [[Убијени у акцији]] # [[Сажимање самогласника]] # [[Палета]] # [[Пустоловине са Дигимонима]] # [[Пустоловине са Дигимонима 03]] # [[Пустоловине са Дигимонима: Последња еволуција]] # [[Списак епизода серије Пустоловине са Дигимонима]] # [[Списак ликова серијала Пустоловине са Дигимонима]] # [[Глас#Подела гласова у српском језику|Подела гласова српског језика]] # [[Пожари у Аустралији 2019/2020.]] # [[Смрт (персонификација)]] # [[Азраил]] # [[Кали (богиња)|Кали]] # [[Бином]] # [[Поље алгебарских бројева]] # [[Кренбериз]] # [[Морски лед]] # [[Огртач]] # [[Мобилни уређај]] # [[70. додела Оскара]] # [[Занзибарски архипелаг]] # [[Јукатански канал]] # [[Аит Бен Хадоу]] # [[Тартар сос]] # [[Наставак]] # [[Ванредно стање у Републици Србији]] # [[Пинкове звездице]] # [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм]] # [[Награда Сатурн за најбољег режисера]] # [[Награда Сатурн за најбољи сценарио]] # [[Награда Сатурн за најбољу музику]] # [[Награда Сатурн за најбољу монтажу]] # [[Награда Сатурн за најбољу сценографију]] # [[Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] # [[Награда Сатурн за најбољу филмску фантазију]] # [[Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] # [[Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] # [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] # [[Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] # [[Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] # [[Награда Сатурн за најбољу шминку]] # [[Награда Сатурн за најбољи костим]] # [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте]] # [[Проблем читалаца и писаца]] # [[Проблем филозофа за ручком]] # [[Проблем нервозних пушача]] # [[Проблем произвођача и потрошача]] # [[Црни Груја (франшиза)]] # [[Копипаста]] # [[Интернет сленг]] # [[Трострука круна глуме]] {{refend}} == Изазови == * '''365wikidays''' (од 1. јануара 2022) — написати по један чланак о хорор филму сваког дана у години, списак тренутног напретка је доступан [[Корисник:Uw17/365wikidays|овде]] == Споменице и захвалнице == {{СП10000|8724}} {| ! {{Википројекат Филм/Споменица|За значајне доприносе пројекту!}} ! {{Метод-филм|За писање великог броја чланака о филмовима|MareBG}} ! {{СС-радитруд|За досадашњи допринос на Википедији|Serbian Nickmen}} ! {{Википројекат Филм/Споменица/Златна|За одличне доприносе пројекту!}} ! {{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} ! {{С-Сунце Вергине|За допринос на пољу филмова|Soundwaweserb}} ! {{божићна|За доприносе у време празника|Nikolina Šepić}} ! {{СН-филм|За писање чланака о филмовима|Serbian Nickmen}} ! {{СС-радитруд|За чланке о филмовима и глумцима|Djordjes}} ! {{Споменица Википројекат Биографија|За значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} ! {{АПЧСЈГ учесник|Serbian Nickmen}}<br /> |} {| ! {{Споменица/Биографије познатих жена}} ! {{АТПЧ учесник|Nikolina Šepić|Николина Шепић|Николином Шепић}} ! {{Споменица АФСП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Светском првенству.|Soundwaweserb}} ! {{С-СУД|За изразиту вредноћу и продуктивност коју константно прати изразито пристојна комуникација.|Садко}} ! {{АТИТ-учесник|Zoranzoki21}} ! {{СС-општа|За учествовање и допринос Википројекту Биографија!|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Википројекат Биографија учесник акције|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Трогодишња|За иницијативу и помоћ у оквиру акције 2020. године|Nikolina Šepić}} ! {{СС-општа|За константан рад|MareBG}} |} {| ! {{Споменица/Међународни дан жена 2022}} ! {{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} ! {{Споменица/Акција „интернет култура”}} ! {{100wikidays|За успешно завршавање изазова 100wikidays.|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Википројекат Биографија 2 учесник акције|Nikolina Šepić}} |} 570y1q81dbtgse68xx55yjhpasnd77n 25121268 25121099 2022-07-24T16:07:24Z Acaalexaca 166193 /* Споменице и захвалнице */ wikitext text/x-wiki {{насловна иконица|линк=Јелена Јанковић|слика=Cscr-featured.svg|ширина=25|висина=30|id=1}} {{насловна иконица|линк=Типи Хедрен|слика=Simple GA.svg|ширина=25|висина=30|id=2}} {{насловна иконица|линк=Каролина Плишкова|слика=Simple GA.svg|ширина=25|висина=30|id=3}} {{ККПочетак|Корисничке кутијице}} {{Шаблон:Корисник Вики/Јелена Јанковић}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хорор}} {{user sr}} {{user en-2}} {{Шаблон:Корисник Вики/ћир-екав}} {{Шаблон:Корисник Вики/Аутоматски патролисан}} {{Шаблон:Корисник Вики/Тенис}} {{Шаблон:Корисник Вики/Српски православац}} {{Корисник Вики/Србија}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хороскоп Лав}} {{Корисник Вики/Википројекат Филм}} {{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} {{Шаблон:Корисник вики/Дискорд|налог=Uw17#7210}} {{КККрај}} == Нови и проширени чланци == === Хорор === ==== Хорор филмови ==== {{refbegin|3}} # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова 5: Дете снова]] # [[Страва у Улици брестова 6: Фреди је мртав]] # [[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]] # [[Фреди против Џејсона]] # [[Страва у Улици брестова (филм из 2010)|Страва у Улици брестова 9 (римејк)]] # [[Ноћ вештица (филм из 1978)|Ноћ вештица 1]] # [[Ноћ вештица 2]] # [[Ноћ вештица 3: Сезона вештице]] # [[Ноћ вештица 4: Повратак Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 5: Освета Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 6: Проклетство Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 7: Двадесет година касније]] # [[Ноћ вештица 8: Ускрснуће]] # [[Ноћ вештица (филм из 2007)|Ноћ вештица 9 (римејк)]] # [[Ноћ вештица 2 (филм из 2009)|Ноћ вештица 10 (римејк 2)]] # [[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица 11: Суочи се са судбином]] # [[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]] # [[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]] # [[Знам шта сте радили прошлог лета]] # [[Још увек знам шта сте радили прошлог лета]] # [[Увек ћу знати шта сте радили прошлог лета]] # [[Мој крвави Дан заљубљених (филм из 1981)|Мој крвави Дан заљубљених]] # [[Ноћ живих мртваца (филм из 1990)|Ноћ живих мртваца (римејк)]] # [[Зора живих мртваца (филм из 2004)|Зора живих мртваца (римејк)]] # [[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца (римејк)]] # [[Дан живих мртваца]] # [[Земља живих мртваца]] # [[Дневник живих мртваца]] # [[Опстанак живих мртваца]] # [[Амитивилски ужас|Амитивилски ужас 1]] # [[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]] # [[Амитивилски ужас 3: Ђаво]] # [[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]] # [[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]] # [[Амитивилски ужас 6: Било је време]] # [[Магла (филм из 1980)|Магла]] # [[Брда имају очи (филм из 1977)|Брда имају очи 1]] # [[Брда имају очи 2]] # [[Црни Божић]] # [[Кад странац позове]] # [[Кад странац узврати позив]] # [[Матурско вече|Матурско вече 1]] # [[Матурско вече 2: Здраво, Мери Лу]] # [[Матурско вече 3: Последњи пољубац]] # [[Матурско вече 4: Избави нас од зла]] # [[Кућа од воска]] # [[Кућа од воска (филм из 2005)|Кућа од воска (римејк)]] # [[Последња кућа са леве стране]] # [[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране (римејк)]] # [[Пирана (филм из 1978)|Пирана 1]] # [[Пирана 2: Мрешћење]] # [[Фантазам (филм из 1979)|Фантазам 1]] # [[Фантазам 2]] # [[Фантазам 3: Господар мртвих]] # [[Фантазам 4: Заборав]] # [[Фантазам 5: Уништитељ]] # [[Петак тринаести|Петак тринаести 1]] # [[Петак тринаести 2]] # [[Петак тринаести 3]] # [[Петак тринаести 4: Последње поглавље]] # [[Петак тринаести 5: Нови почетак]] # [[Петак тринаести 6: Џејсон живи]] # [[Петак тринаести 7: Нова крв]] # [[Петак тринаести 8: Џејсон осваја Менхетн]] # [[Петак тринаести 9: Џејсон иде у пакао]] # [[Петак тринаести 10: Џејсон икс]] # [[Петак тринаести 12]] # [[Ловац на људе]] # [[Кад јагањци утихну]] # [[Ханибал (филм из 2001)|Ханибал]] # [[Тексашки масакр моторном тестером|Тексашки масакр моторном тестером 1]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 2]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 5]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 7]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 8: Ледерфејс]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 9]] # [[Кендимен|Кендимен 1]] # [[Кендимен 2: Опроштај од меса]] # [[Кендимен 3: Дан мртвих]] # [[Зла смрт|Зла смрт 1]] # [[Зла смрт 2: Мртви до зоре]] # [[Зла смрт 3: Армија таме]] # [[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]] # [[Полицајац манијак|Полицајац манијак 1]] # [[Полицајац манијак 2]] # [[Полицајац манијак 3: Значка тишине]] # [[Бундевоглави|Бундевоглави 1]] # [[Бундевоглави 2: Крвава крила]] # [[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]] # [[Бундевоглави 4: Крвава завада]] # [[Факултет страха]] # [[Кристина]] # [[Суспирија]] # [[Инферно (филм из 1980)|Инферно]] # [[Мајка суза]] # [[Истеривач ђавола|Истеривач ђавола 1]] # [[Истеривач ђавола 2: Јеретик]] # [[Истеривач ђавола 3: Легија]] # [[Истеривач ђавола 4: Почетак]] # [[Истеривач ђавола 5: Власт]] # [[Ноћ страве|Ноћ страве 1]] # [[Ноћ страве 2]] # [[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве 3 (римејк)]] # [[Полтергајст (филм из 1982)|Полтергајст 1]] # [[Полтергајст 2: Друга страна]] # [[Полтергајст 3]] # [[Сребрни метак (филм)|Сребрни метак]] # [[Призивање зла 2]] # [[Призивање зла 3: Ђаво ме је натерао]] # [[Изгубљени дечаци|Изгубљени дечаци 1]] # [[Изгубљени дечаци 2: Племе]] # [[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]] # [[Клетва (филм)|Клетва 1]] # [[Клетва 2]] # [[Клетва 3]] # [[Одред против чудовишта]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ|Тиха ноћ, смртоносна ноћ 1]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]] # [[Астрална подмуклост 2]] # [[Астрална подмуклост 3]] # [[Астрална подмуклост 4: Последњи кључ]] # [[Леприкон (филм)|Леприкон 1]] # [[Леприкон 2]] # [[Леприкон 3]] # [[Леприкон 4: У свемиру]] # [[Леприкон 5: У гету]] # [[Леприкон 6: Повратак у гето]] # [[Леприкон 7: Порекло]] # [[Леприкон 8: Повратак Леприкона]] # [[30 дана ноћи]] # [[30 дана ноћи 2: Мрачни дани]] # [[Принц таме]] # [[Амерички вукодлак у Лондону]] # [[Амерички вукодлак у Паризу]] # [[Ужас из дубине 2]] # [[Анабела 2: Стварање зла]] # [[Чупавци|Чупавци 1]] # [[Чупавци 2: Главно јело]] # [[Чупавци 3: Оно си што једу]] # [[Чупавци 4: Нападају твој свемир]] # [[Чупавци 5: Чупавци нападају!]] # [[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]] # [[Инвазија трећих бића|Инвазија трећих бића: Римејк]] # [[Призивање духова|Призивање духова 1]] # [[Призивање духова 2: Порекло зла]] # [[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]] # [[Господар жеља]] # [[Змија и дуга]] # [[Слагалица страве|Слагалица страве 1]] # [[Слагалица страве 2]] # [[Слагалица страве 3]] # [[Слагалица страве 4]] # [[Слагалица страве 5]] # [[Слагалица страве 6]] # [[Слагалица страве 7: Последње поглавље]] # [[Слагалица страве 8: Џигсоу]] # [[Слагалица страве 9: Спирала]] # [[Мачије око (филм)|Мачије око]] # [[Дракулина смрт]] # [[Дракула (филм из 1931)|Дракула]] # [[Дракулина ћерка]] # [[Дракулин хорор]] # [[Дракулине невесте]] # [[Дракула: Принц таме]] # [[Дракула је устао из гроба]] # [[Окуси Дракулину крв]] # [[Дракулини ожиљци]] # [[Дракула у 1972-ој]] # [[Дракулини сатанистички ритуали]] # [[Легенда о 7 златних вампира]] # [[Дракула (филм из 1979)|Дракула (1979)]] # [[Дракула: Неиспричано]] # [[Франкенштајн (филм из 1931)|Франкенштајн]] # [[Франкенштајнова невеста]] # [[Франкенштајнов син]] # [[Франкенштајново проклетство]] # [[Франкенштајнова освета]] # [[Тихо место]] # [[28 недеља касније]] # [[Мува (филм из 1986)|Мува]] # [[Мува 2]] # [[Одвуци ме у пакао]] # [[Дечије игре (филм из 1988)|Дечије игре 1]] # [[Дечије игре 2]] # [[Дечије игре 3]] # [[Дечије игре 4: Чакијева невеста]] # [[Дечије игре 5: Чакијево семе]] # [[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]] # [[Дечије игре 7: Чакијев култ]] # [[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8 (римејк)]] # [[Гремлини]] # [[Колиба у шуми]] # [[Прочишћење|Прочишћење 1]] # [[Прочишћење 2: Анархија]] # [[Прочишћење 3: Изборна година]] # [[Прочишћење 4: Прво прочишћење]] # [[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]] # [[Не диши]] # [[Коцка (филм)|Коцка]] # [[Кловерфилд]] # [[Осми путник против Предатора (филм)|Осми путник против Предатора]] # [[Воз до Бусана]] # [[Кинг Конг (филм из 1933)|Кинг Конг (1933)]] # [[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг (1976)]] # [[Годзила (филм из 1954)|Годзила]] # [[Срећан дан смрти]] # [[Срећан дан смрти 2]] # [[Фатална Џинџер]] # [[Фатална Џинџер 2: Ослобођена]] # [[Фатална Џинџер 3: Почетак]] # [[Повратак живих мртваца|Повратак живих мртваца 1]] # [[Повратак живих мртваца 2]] # [[Повратак живих мртваца 3]] # [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] # [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] # [[Безумље]] # [[Феномен (филм из 1985)|Феномен]] # [[Ти си следећи]] # [[Птица са кристалним перјем]] # [[Мачка са девет репова]] # [[Четири муве на сивом сомоту]] # [[Измаглица (филм)|Измаглица]] # [[Птице 2: Крај копна]] # [[Пљунем ти на гроб|Пљунем ти на гроб 1]] # [[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]] # [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] # [[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб (римејк)]] # [[Пљунем ти на гроб 2|Пљунем ти на гроб 2 (римејк)]] # [[Човек од прућа]] # [[Аутопсија Џејн Доу]] # [[Зелена соба]] # [[Врисак 5]] # [[Горгона (филм)|Горгона]] # [[Урликање]] # [[Арахнофобија (филм)|Арахнофобија]] # [[Потпаљивачица (филм из 1984)|Потпаљивачица]] # [[REC (филм)|REC 1]] # [[REC 2]] # [[REC 3: Почетак]] # [[REC 4: Апокалипса]] # [[Карантин (филм)|Карантин]] # [[Жртве паљенице]] # [[Црна недеља]] # [[Близу таме]] # [[Црна мачка (филм из 1934)|Црна мачка]] # [[Коштани томахавк]] # [[Врела срца]] # [[Залудне руке]] # [[Урбане легенде]] # [[Како горе, тако доле]] # [[Опера (филм)|Опера]] # [[Агонија (филм)|Агонија]] # [[Смртоносни благослов]] # [[Спремна или не]] # [[Наслеђено зло]] # [[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]] # [[Вампир у Бруклину]] # [[Људи под степеницама]] # [[Шокер]] # [[Ђаво (филм)|Ђаво]] # [[Ђавоља кичма]] # [[Мртва зона]] # [[Еденско језеро]] # [[Менди (филм)|Менди]] # [[Не окрећи се]] # [[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]] # [[Спаљивање (филм)|Спаљивање]] # [[Дан дипломирања]] # [[Створење из Црне лагуне]] # [[Кућа на уклетом брду]] # [[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]] # [[Соба лептира]] # [[Људи мачке]] # [[Ђавоља кућа]] # [[Прикрада]] # [[Шоу наказа|Шоу наказа 1]] # [[Шоу наказа 2]] # [[Шоу наказа 3]] # [[Уклети замак]] # [[Мумија (филм из 1932)|Мумија]] # [[Мумијина рука]] # [[Замена (филм из 1980)|Замена]] # [[Џејкобова лествица кошмара]] # [[Секира (филм)|Секира 1]] # [[Секира 2]] # [[Секира 3]] # [[Воз терора]] # [[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]] # [[К. Х. С. П.]] # [[Алис, слатка Алис]] # [[Предсказање|Предсказање 1]] # [[Предсказање 2: Демијан]] # [[Предсказање 3: Коначни обрачун]] # [[Предсказање 4: Буђење]] # [[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5 (римејк)]] # [[Отвори врата правом]] # [[Пусти ме унутра]] # [[Чопинг мол]] # [[Повратак у школу страве]] # [[Вештица из Блера 2: Књига сенки]] # [[Вештица из Блера 3]] # [[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]] # [[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]] # [[Стигмата (филм)|Стигмата]] # [[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]] # [[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]] # [[Сви момци воле Менди Лејн]] # [[Реаниматор]] # [[Реаниматорова невеста]] # [[Изван Реаниматора]] # [[Видеодром]] # [[Средина лета]] # [[Пирамида (филм)|Пирамида]] # [[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]] # [[Друштво (филм)|Друштво]] # [[Освета (филм из 2017)|Освета]] # [[Село уклетих]] # [[Страшно страшило 2]] # [[Страшно страшило 3]] # [[Виј (филм из 1909)|Виј (1909)]] # [[Виј (филм из 1967)|Виј (1967)]] # [[У поноћ на гробљу]] # [[Гогољ: Почетак]] # [[Гогољ: Виј]] # [[Гогољ: Страшна освета]] # [[Први април (филм из 1986)|Први април]] # [[Бабадук]] # [[Манијак (филм из 1980)|Манијак]] # [[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]] # [[Мехур убица|Мехур убица 1]] # [[Мехур убица 2: Чувај се!]] # [[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3 (римејк)]] # [[Кућа хиљаду лешева]] # [[Ђавољи шкарт]] # [[Троје из пакла]] # [[V/H/S]] # [[V/H/S/2]] # [[V/H/S: Вирално]] # [[V/H/S/94]] # [[Накарадно]] # [[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза 1]] # [[Деца кукуруза 2: Последња жртва]] # [[Куџо (филм)|Куџо]] # [[Девојчица која живи доле низ улицу]] # [[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца 1]] # [[Гробље кућних љубимаца 2]] # [[Гмизавци (филм)|Гмизавци]] # [[Смрт у очима]] # [[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]] # [[Напад парадајза убица]] # [[Наказе]] # [[Његова кућа]] # [[X (филм из 2022)|X]] # [[Глас (филм из 2010)|Глас]] # [[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]] # [[Видим, видим]] # [[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]] # [[Острво живих мртваца]] # [[Град живих мртваца]] # [[Изван (филм из 1981)|Изван]] # [[Кућа поред гробља]] # [[Ноћ наказа]] # [[Мартин (филм из 1977)|Мартин]] # [[Зубар (филм)|Зубар 1]] # [[Зубар 2]] # [[Масакр на журци|Масакр на журци 1]] # [[Масакр на журци 2]] # [[Помахнитала пена]] # [[Два зла ока]] # [[Безнадежни случај из корпе|Безнадежни случај из корпе 1]] # [[Безнадежни случај из корпе 2]] # [[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]] # [[Крвави залив]] # [[Странци (филм из 2008)|Странци 1]] # [[Странци 2: Плен у ноћи]] # [[Вољени (филм)|Вољени]] # [[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]] # [[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]] # [[Ковен (филм)|Ковен]] # [[Из пакла (филм)|Из пакла]] # [[Руке Трбосека]] # [[Голем (филм)|Голем]] # [[Голем и плесачица]] # [[Голем: Како је дошао на свет]] # [[Крв и црна чипка]] # [[Језиве приче из мрака]] # [[Створ (филм из 2011)|Створ (2011)]] # [[Елвира, господарица таме]] # [[Шта радимо сакривени]] # [[Вампири (филм из 1998)|Вампири 1]] # [[Круг (филм из 2015)|Круг (2015)]] # [[Добри син]] # [[Мајка!]] # [[Посета (филм из 2015)|Посета]] # [[Операција страх]] # [[Бежање са часова]] # [[Подрхтавање]] # [[Земља Минотаура]] # [[То је освојило свет]] # [[Језеро страха]] # [[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]] # [[Господари пакла 4: Крвна веза]] # [[Господари пакла 5: Инферно]] # [[Господари пакла 6: Трагач пакла]] # [[Господари пакла 7: Мртвији]] # [[Очи без лица]] # [[Јазбина белог црва]] # [[Кери 2: Бес]] # [[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]] # [[Улица страха, 1. део: 1994.]] # [[Улица страха, 2. део: 1978.]] # [[Улица страха, 3. део: 1666.]] # [[Станар (филм)|Станар]] # [[Ноћ комете]] # [[Језеро Мунго]] # [[Сестринство (филм)|Сестринство]] # [[Смрт после смрти]] # [[Уклета (филм)|Уклета]] # [[Стендалов синдром (филм)|Стендалов синдром]] {{refend}} ==== Ликови из хорор филмова ==== {{refbegin|3}} # [[Ненси Томпсон]] # [[Фреди Кругер]] # [[Семјуел Лумис|Др Семјуел Лумис]] # [[Абрахам ван Хелсинг|Професор Абрахам ван Хелсинг]] # [[Џејми Лојд]] # [[Кинг Конг (лик)|Кинг Конг]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова]] # [[Списак ликова из филмског серијала Ноћ вештица]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Глен Ланц|Глен Ланц]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Марџ Томпсон|Марџ Томпсон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тина Греј|Тина Греј]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Род Лејн|Род Лејн]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Доналд Томпсон|Доналд Томпсон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Аманда Кругер|Аманда Кругер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џеси Волш|Џеси Волш]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Лиса Вебер|Лиса Вебер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Кери Хелман|Кери Хелман]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тренер Шнајдер|Тренер Шнајдер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Нил Гордон|Др Нил Гордон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Рон Грејди|Рон Грејди]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Кристин Паркер|Кристин Паркер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тарин Вајт|Тарин Вајт]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Вил Стентон|Вил Стентон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џој Крузел|Џој Крузел]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Роналд Кинкејд|Роналд Кинкејд]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џенифер Колфијалд|Џенифер Колфијалд]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Филип Андерсон|Филип Андерсон]] {{refend}} ==== Друго ==== {{refbegin}} # [[Некрономикон]] # [[Ја сам Ненси]] # [[У потрази за тамом]] # [[Финална девојка]] # [[Серијал филмова Страва у Улици брестова]] # [[Вес Крејвен]] # [[Slešer film|Слешер филм]] # [[Фредијеве ноћне море]] # [[Краљица вриска]] # [[Сви смо мртви]] # [[Виј (приповетка)|Виј]] # [[Ђало филм]] {{refend}} === Биографије === {{refbegin|3}} # [[Јелена Јанковић]] # [[Мило Томашевић]] # [[Каролина Плишкова]] # [[Вес Крејвен]] # [[Винсент Прајс]] # [[Зелда Рубинстејн]] # [[Кори Хејм]] # [[Брус Кембел]] # [[Марко Прентић]] # [[Доналд Плезенс]] # [[Лин Шеј]] # [[Ентони Данијелс]] # [[Бетси Расел]] # [[Френк Оз]] # [[Шери Мун Зомби]] # [[Питер Кушинг]] # [[Тимеа Бачински]] # [[Роберт Хјустон]] # [[Дарија Николоди]] # [[Дарио Арђенто]] # [[Азија Арђенто]] # [[Керол Кејн]] # [[Ди Волас]] # [[Сем Рејми]] # [[Тоб Хупер]] # [[Тадеуш Риштејн]] # [[Адријен Барбо]] # [[Данијела Харис]] # [[Сара Мишел Гелар#Филмографија|Сара Мишел Гелар (филмографија)]] # [[Наташа Мићић]] # [[Ворвик Дејвис]] # [[Дана Тодоровић]] # [[Столе Новаковић]] # [[Дејан Тончић]] # [[Милорад Капор]] # [[Ивана В. Јовановић]] # [[Шаони Смит]] # [[Линда Блер]] # [[Мерилин Бернс]] # [[Вероника Картрајт]] # [[Линеа Квигли]] # [[Барбара Стил]] # [[Каролина Вилијамс]] # [[Кетрин Изабел]] # [[Типи Хедрен]] # [[Лилијан Шовен]] # [[Роке Масполи]] # [[Анибал Пас]] # [[Шуберт Гамбета]] # [[Хуан Карлос Гонзалес]] # [[Матијас Гонзалес]] # [[Еузебио Техера]] # [[Кевин Вилијамсон]] # [[Мануела Веласко]] # [[Роди Макдауал]] # [[Хари Манфредини]] # [[Крис Сарандон]] # [[Хуља Авшар]] # [[Том Савини]] # [[Вилдан Атасевер]] # [[Барбара Крамптон]] # [[Кери Елвес]] # [[Томрис Инџер]] # [[Султанија Ајше (ћерка Мурата III)|Султанија Ајше]] # [[Ненси Стивенс]] # [[Тони Тод]] # [[Мајкл Бериман]] # [[Сања Марковић]] # [[Камиј Китон]] # [[Пи Џеј Соулс]] # [[Еј Џеј Боуен]] # [[Адам Вингард]] # [[Рут Гордон]] # [[Џефри Коумс]] # [[Брајан Јузна]] # [[Џеј Хернандез]] # [[Бил Мозли]] # [[Матилда Лац]] # [[Барбара Шели]] # [[Шон Ведерли]] # [[Лиса Робин Кели]] # [[Хорнсвогл]] # [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] # [[Тејлор Спрејтлер]] # [[Мег Фостер]] # [[Џенифер Кент]] # [[Џина Филипс]] # [[Џозеф Бишара]] # [[Кејси Кларк]] # [[Роб Зомби]] # [[Илај Рот]] # [[Ерик Кристмас]] # [[Леонид Курављов]] # [[Ерик Кристмас]] # [[Лучо Фулчи]] # [[Улрих Сајдл]] # [[Френк Хененлотер]] # [[Марио Бава]] # [[Пол Вегенер]] # [[Џули Бенз]] # [[Даг Бредли]] # [[Жак Турнер]] # [[Талија Цукер]] # [[Џорџ Зуко]] {{refend}} === Спорт === ==== Тенис ==== {{refbegin}} # [[Јелена Јанковић]] # [[Каролина Плишкова]] # [[ВТА Елитни куп]] # [[Тениска лига шампиона]] # [[Тимеа Бачински]] {{refend}} === Друго === {{refbegin|3}} # [[Јеленин свет]] # [[Леја Органа]] # [[Звездани ратови — епизода IX|Звездани ратови — епизода IX: Успон Скајвокера]] # [[Султанат жена]] # [[Јелена Љутић]] # [[Оз, велики и моћни]] # [[My Heart Will Go On]] # [[Over the Rainbow]] # [[Списак ликова из Звезданих ратова]] # [[Списак хорор филмова са највећом зарадом]] # [[Топ ган 2: Маверик]] # [[Нож у леђа]] # [[Девојчица у парку]] # [[Глинда]] # [[Култни филм]] # [[Ангиологија]] # [[Убијени у акцији]] # [[Сажимање самогласника]] # [[Палета]] # [[Пустоловине са Дигимонима]] # [[Пустоловине са Дигимонима 03]] # [[Пустоловине са Дигимонима: Последња еволуција]] # [[Списак епизода серије Пустоловине са Дигимонима]] # [[Списак ликова серијала Пустоловине са Дигимонима]] # [[Глас#Подела гласова у српском језику|Подела гласова српског језика]] # [[Пожари у Аустралији 2019/2020.]] # [[Смрт (персонификација)]] # [[Азраил]] # [[Кали (богиња)|Кали]] # [[Бином]] # [[Поље алгебарских бројева]] # [[Кренбериз]] # [[Морски лед]] # [[Огртач]] # [[Мобилни уређај]] # [[70. додела Оскара]] # [[Занзибарски архипелаг]] # [[Јукатански канал]] # [[Аит Бен Хадоу]] # [[Тартар сос]] # [[Наставак]] # [[Ванредно стање у Републици Србији]] # [[Пинкове звездице]] # [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм]] # [[Награда Сатурн за најбољег режисера]] # [[Награда Сатурн за најбољи сценарио]] # [[Награда Сатурн за најбољу музику]] # [[Награда Сатурн за најбољу монтажу]] # [[Награда Сатурн за најбољу сценографију]] # [[Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] # [[Награда Сатурн за најбољу филмску фантазију]] # [[Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] # [[Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] # [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] # [[Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] # [[Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] # [[Награда Сатурн за најбољу шминку]] # [[Награда Сатурн за најбољи костим]] # [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте]] # [[Проблем читалаца и писаца]] # [[Проблем филозофа за ручком]] # [[Проблем нервозних пушача]] # [[Проблем произвођача и потрошача]] # [[Црни Груја (франшиза)]] # [[Копипаста]] # [[Интернет сленг]] # [[Трострука круна глуме]] {{refend}} == Изазови == * '''365wikidays''' (од 1. јануара 2022) — написати по један чланак о хорор филму сваког дана у години, списак тренутног напретка је доступан [[Корисник:Uw17/365wikidays|овде]] == Споменице и захвалнице == {{СП10000|8724}} {| ! {{Википројекат Филм/Споменица|За значајне доприносе пројекту!}} ! {{Метод-филм|За писање великог броја чланака о филмовима|MareBG}} ! {{СС-радитруд|За досадашњи допринос на Википедији|Serbian Nickmen}} ! {{Википројекат Филм/Споменица/Златна|За одличне доприносе пројекту!}} ! {{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} ! {{С-Сунце Вергине|За допринос на пољу филмова|Soundwaweserb}} ! {{божићна|За доприносе у време празника|Nikolina Šepić}} ! {{СН-филм|За писање чланака о филмовима|Serbian Nickmen}} ! {{СС-радитруд|За чланке о филмовима и глумцима|Djordjes}} ! {{Споменица Википројекат Биографија|За значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} ! {{АПЧСЈГ учесник|Serbian Nickmen}}<br /> |} {| ! {{Споменица/Биографије познатих жена}} ! {{АТПЧ учесник|Nikolina Šepić|Николина Шепић|Николином Шепић}} ! {{Споменица АФСП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Светском првенству.|Soundwaweserb}} ! {{С-СУД|За изразиту вредноћу и продуктивност коју константно прати изразито пристојна комуникација.|Садко}} ! {{АТИТ-учесник|Zoranzoki21}} ! {{СС-општа|За учествовање и допринос Википројекту Биографија!|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Википројекат Биографија учесник акције|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Трогодишња|За иницијативу и помоћ у оквиру акције 2020. године|Nikolina Šepić}} ! {{СС-општа|За константан рад|MareBG}} |} {| ! {{Споменица/Међународни дан жена 2022}} ! {{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} ! {{Споменица/Акција „интернет култура”}} ! {{100wikidays|За успешно завршавање изазова 100wikidays.|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Википројекат Биографија 2 учесник акције|Nikolina Šepić}} ! {{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |} fqgzzx9olemzmqf15s16evdtgqld1u0 25122119 25121268 2022-07-25T11:08:32Z Uw17 165959 /* Хорор филмови */ wikitext text/x-wiki {{насловна иконица|линк=Јелена Јанковић|слика=Cscr-featured.svg|ширина=25|висина=30|id=1}} {{насловна иконица|линк=Типи Хедрен|слика=Simple GA.svg|ширина=25|висина=30|id=2}} {{насловна иконица|линк=Каролина Плишкова|слика=Simple GA.svg|ширина=25|висина=30|id=3}} {{ККПочетак|Корисничке кутијице}} {{Шаблон:Корисник Вики/Јелена Јанковић}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хорор}} {{user sr}} {{user en-2}} {{Шаблон:Корисник Вики/ћир-екав}} {{Шаблон:Корисник Вики/Аутоматски патролисан}} {{Шаблон:Корисник Вики/Тенис}} {{Шаблон:Корисник Вики/Српски православац}} {{Корисник Вики/Србија}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хороскоп Лав}} {{Корисник Вики/Википројекат Филм}} {{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} {{Шаблон:Корисник вики/Дискорд|налог=Uw17#7210}} {{КККрај}} == Нови и проширени чланци == === Хорор === ==== Хорор филмови ==== {{refbegin|3}} # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова 5: Дете снова]] # [[Страва у Улици брестова 6: Фреди је мртав]] # [[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]] # [[Фреди против Џејсона]] # [[Страва у Улици брестова (филм из 2010)|Страва у Улици брестова 9 (римејк)]] # [[Ноћ вештица (филм из 1978)|Ноћ вештица 1]] # [[Ноћ вештица 2]] # [[Ноћ вештица 3: Сезона вештице]] # [[Ноћ вештица 4: Повратак Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 5: Освета Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 6: Проклетство Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 7: Двадесет година касније]] # [[Ноћ вештица 8: Ускрснуће]] # [[Ноћ вештица (филм из 2007)|Ноћ вештица 9 (римејк)]] # [[Ноћ вештица 2 (филм из 2009)|Ноћ вештица 10 (римејк 2)]] # [[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица 11: Суочи се са судбином]] # [[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]] # [[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]] # [[Знам шта сте радили прошлог лета]] # [[Још увек знам шта сте радили прошлог лета]] # [[Увек ћу знати шта сте радили прошлог лета]] # [[Мој крвави Дан заљубљених (филм из 1981)|Мој крвави Дан заљубљених]] # [[Ноћ живих мртваца (филм из 1990)|Ноћ живих мртваца (римејк)]] # [[Зора живих мртваца (филм из 2004)|Зора живих мртваца (римејк)]] # [[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца (римејк)]] # [[Дан живих мртваца]] # [[Земља живих мртваца]] # [[Дневник живих мртваца]] # [[Опстанак живих мртваца]] # [[Амитивилски ужас|Амитивилски ужас 1]] # [[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]] # [[Амитивилски ужас 3: Ђаво]] # [[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]] # [[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]] # [[Амитивилски ужас 6: Било је време]] # [[Магла (филм из 1980)|Магла]] # [[Брда имају очи (филм из 1977)|Брда имају очи 1]] # [[Брда имају очи 2]] # [[Црни Божић]] # [[Кад странац позове]] # [[Кад странац узврати позив]] # [[Матурско вече|Матурско вече 1]] # [[Матурско вече 2: Здраво, Мери Лу]] # [[Матурско вече 3: Последњи пољубац]] # [[Матурско вече 4: Избави нас од зла]] # [[Кућа од воска]] # [[Кућа од воска (филм из 2005)|Кућа од воска (римејк)]] # [[Последња кућа са леве стране]] # [[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране (римејк)]] # [[Пирана (филм из 1978)|Пирана 1]] # [[Пирана 2: Мрешћење]] # [[Фантазам (филм из 1979)|Фантазам 1]] # [[Фантазам 2]] # [[Фантазам 3: Господар мртвих]] # [[Фантазам 4: Заборав]] # [[Фантазам 5: Уништитељ]] # [[Петак тринаести|Петак тринаести 1]] # [[Петак тринаести 2]] # [[Петак тринаести 3]] # [[Петак тринаести 4: Последње поглавље]] # [[Петак тринаести 5: Нови почетак]] # [[Петак тринаести 6: Џејсон живи]] # [[Петак тринаести 7: Нова крв]] # [[Петак тринаести 8: Џејсон осваја Менхетн]] # [[Петак тринаести 9: Џејсон иде у пакао]] # [[Петак тринаести 10: Џејсон икс]] # [[Петак тринаести 12]] # [[Ловац на људе]] # [[Кад јагањци утихну]] # [[Ханибал (филм из 2001)|Ханибал]] # [[Тексашки масакр моторном тестером|Тексашки масакр моторном тестером 1]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 2]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 5]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 7]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 8: Ледерфејс]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 9]] # [[Кендимен|Кендимен 1]] # [[Кендимен 2: Опроштај од меса]] # [[Кендимен 3: Дан мртвих]] # [[Зла смрт|Зла смрт 1]] # [[Зла смрт 2: Мртви до зоре]] # [[Зла смрт 3: Армија таме]] # [[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]] # [[Полицајац манијак|Полицајац манијак 1]] # [[Полицајац манијак 2]] # [[Полицајац манијак 3: Значка тишине]] # [[Бундевоглави|Бундевоглави 1]] # [[Бундевоглави 2: Крвава крила]] # [[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]] # [[Бундевоглави 4: Крвава завада]] # [[Факултет страха]] # [[Кристина]] # [[Суспирија]] # [[Инферно (филм из 1980)|Инферно]] # [[Мајка суза]] # [[Истеривач ђавола|Истеривач ђавола 1]] # [[Истеривач ђавола 2: Јеретик]] # [[Истеривач ђавола 3: Легија]] # [[Истеривач ђавола 4: Почетак]] # [[Истеривач ђавола 5: Власт]] # [[Ноћ страве|Ноћ страве 1]] # [[Ноћ страве 2]] # [[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве 3 (римејк)]] # [[Полтергајст (филм из 1982)|Полтергајст 1]] # [[Полтергајст 2: Друга страна]] # [[Полтергајст 3]] # [[Сребрни метак (филм)|Сребрни метак]] # [[Призивање зла 2]] # [[Призивање зла 3: Ђаво ме је натерао]] # [[Изгубљени дечаци|Изгубљени дечаци 1]] # [[Изгубљени дечаци 2: Племе]] # [[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]] # [[Клетва (филм)|Клетва 1]] # [[Клетва 2]] # [[Клетва 3]] # [[Одред против чудовишта]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ|Тиха ноћ, смртоносна ноћ 1]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]] # [[Астрална подмуклост 2]] # [[Астрална подмуклост 3]] # [[Астрална подмуклост 4: Последњи кључ]] # [[Леприкон (филм)|Леприкон 1]] # [[Леприкон 2]] # [[Леприкон 3]] # [[Леприкон 4: У свемиру]] # [[Леприкон 5: У гету]] # [[Леприкон 6: Повратак у гето]] # [[Леприкон 7: Порекло]] # [[Леприкон 8: Повратак Леприкона]] # [[30 дана ноћи]] # [[30 дана ноћи 2: Мрачни дани]] # [[Принц таме]] # [[Амерички вукодлак у Лондону]] # [[Амерички вукодлак у Паризу]] # [[Ужас из дубине 2]] # [[Анабела 2: Стварање зла]] # [[Чупавци|Чупавци 1]] # [[Чупавци 2: Главно јело]] # [[Чупавци 3: Оно си што једу]] # [[Чупавци 4: Нападају твој свемир]] # [[Чупавци 5: Чупавци нападају!]] # [[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]] # [[Инвазија трећих бића|Инвазија трећих бића: Римејк]] # [[Призивање духова|Призивање духова 1]] # [[Призивање духова 2: Порекло зла]] # [[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]] # [[Господар жеља]] # [[Змија и дуга]] # [[Слагалица страве|Слагалица страве 1]] # [[Слагалица страве 2]] # [[Слагалица страве 3]] # [[Слагалица страве 4]] # [[Слагалица страве 5]] # [[Слагалица страве 6]] # [[Слагалица страве 7: Последње поглавље]] # [[Слагалица страве 8: Џигсоу]] # [[Слагалица страве 9: Спирала]] # [[Мачије око (филм)|Мачије око]] # [[Дракулина смрт]] # [[Дракула (филм из 1931)|Дракула]] # [[Дракулина ћерка]] # [[Дракулин хорор]] # [[Дракулине невесте]] # [[Дракула: Принц таме]] # [[Дракула је устао из гроба]] # [[Окуси Дракулину крв]] # [[Дракулини ожиљци]] # [[Дракула у 1972-ој]] # [[Дракулини сатанистички ритуали]] # [[Легенда о 7 златних вампира]] # [[Дракула (филм из 1979)|Дракула (1979)]] # [[Дракула: Неиспричано]] # [[Франкенштајн (филм из 1931)|Франкенштајн]] # [[Франкенштајнова невеста]] # [[Франкенштајнов син]] # [[Франкенштајново проклетство]] # [[Франкенштајнова освета]] # [[Тихо место]] # [[28 недеља касније]] # [[Мува (филм из 1986)|Мува]] # [[Мува 2]] # [[Одвуци ме у пакао]] # [[Дечије игре (филм из 1988)|Дечије игре 1]] # [[Дечије игре 2]] # [[Дечије игре 3]] # [[Дечије игре 4: Чакијева невеста]] # [[Дечије игре 5: Чакијево семе]] # [[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]] # [[Дечије игре 7: Чакијев култ]] # [[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8 (римејк)]] # [[Гремлини]] # [[Колиба у шуми]] # [[Прочишћење|Прочишћење 1]] # [[Прочишћење 2: Анархија]] # [[Прочишћење 3: Изборна година]] # [[Прочишћење 4: Прво прочишћење]] # [[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]] # [[Не диши]] # [[Коцка (филм)|Коцка]] # [[Кловерфилд]] # [[Осми путник против Предатора (филм)|Осми путник против Предатора]] # [[Воз до Бусана]] # [[Кинг Конг (филм из 1933)|Кинг Конг (1933)]] # [[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг (1976)]] # [[Годзила (филм из 1954)|Годзила]] # [[Срећан дан смрти]] # [[Срећан дан смрти 2]] # [[Фатална Џинџер]] # [[Фатална Џинџер 2: Ослобођена]] # [[Фатална Џинџер 3: Почетак]] # [[Повратак живих мртваца|Повратак живих мртваца 1]] # [[Повратак живих мртваца 2]] # [[Повратак живих мртваца 3]] # [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] # [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] # [[Безумље]] # [[Феномен (филм из 1985)|Феномен]] # [[Ти си следећи]] # [[Птица са кристалним перјем]] # [[Мачка са девет репова]] # [[Четири муве на сивом сомоту]] # [[Измаглица (филм)|Измаглица]] # [[Птице 2: Крај копна]] # [[Пљунем ти на гроб|Пљунем ти на гроб 1]] # [[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]] # [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] # [[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб (римејк)]] # [[Пљунем ти на гроб 2|Пљунем ти на гроб 2 (римејк)]] # [[Човек од прућа]] # [[Аутопсија Џејн Доу]] # [[Зелена соба]] # [[Врисак 5]] # [[Горгона (филм)|Горгона]] # [[Урликање]] # [[Арахнофобија (филм)|Арахнофобија]] # [[Потпаљивачица (филм из 1984)|Потпаљивачица]] # [[REC (филм)|REC 1]] # [[REC 2]] # [[REC 3: Почетак]] # [[REC 4: Апокалипса]] # [[Карантин (филм)|Карантин]] # [[Жртве паљенице]] # [[Црна недеља]] # [[Близу таме]] # [[Црна мачка (филм из 1934)|Црна мачка]] # [[Коштани томахавк]] # [[Врела срца]] # [[Залудне руке]] # [[Урбане легенде]] # [[Како горе, тако доле]] # [[Опера (филм)|Опера]] # [[Агонија (филм)|Агонија]] # [[Смртоносни благослов]] # [[Спремна или не]] # [[Наслеђено зло]] # [[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]] # [[Вампир у Бруклину]] # [[Људи под степеницама]] # [[Шокер]] # [[Ђаво (филм)|Ђаво]] # [[Ђавоља кичма]] # [[Мртва зона]] # [[Еденско језеро]] # [[Менди (филм)|Менди]] # [[Не окрећи се]] # [[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]] # [[Спаљивање (филм)|Спаљивање]] # [[Дан дипломирања]] # [[Створење из Црне лагуне]] # [[Кућа на уклетом брду]] # [[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]] # [[Соба лептира]] # [[Људи мачке]] # [[Ђавоља кућа]] # [[Прикрада]] # [[Шоу наказа|Шоу наказа 1]] # [[Шоу наказа 2]] # [[Шоу наказа 3]] # [[Уклети замак]] # [[Мумија (филм из 1932)|Мумија]] # [[Мумијина рука]] # [[Замена (филм из 1980)|Замена]] # [[Џејкобова лествица кошмара]] # [[Секира (филм)|Секира 1]] # [[Секира 2]] # [[Секира 3]] # [[Воз терора]] # [[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]] # [[К. Х. С. П.]] # [[Алис, слатка Алис]] # [[Предсказање|Предсказање 1]] # [[Предсказање 2: Демијан]] # [[Предсказање 3: Коначни обрачун]] # [[Предсказање 4: Буђење]] # [[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5 (римејк)]] # [[Отвори врата правом]] # [[Пусти ме унутра]] # [[Чопинг мол]] # [[Повратак у школу страве]] # [[Вештица из Блера 2: Књига сенки]] # [[Вештица из Блера 3]] # [[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]] # [[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]] # [[Стигмата (филм)|Стигмата]] # [[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]] # [[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]] # [[Сви момци воле Менди Лејн]] # [[Реаниматор]] # [[Реаниматорова невеста]] # [[Изван Реаниматора]] # [[Видеодром]] # [[Средина лета]] # [[Пирамида (филм)|Пирамида]] # [[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]] # [[Друштво (филм)|Друштво]] # [[Освета (филм из 2017)|Освета]] # [[Село уклетих]] # [[Страшно страшило 2]] # [[Страшно страшило 3]] # [[Виј (филм из 1909)|Виј (1909)]] # [[Виј (филм из 1967)|Виј (1967)]] # [[У поноћ на гробљу]] # [[Гогољ: Почетак]] # [[Гогољ: Виј]] # [[Гогољ: Страшна освета]] # [[Први април (филм из 1986)|Први април]] # [[Бабадук]] # [[Манијак (филм из 1980)|Манијак]] # [[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]] # [[Мехур убица|Мехур убица 1]] # [[Мехур убица 2: Чувај се!]] # [[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3 (римејк)]] # [[Кућа хиљаду лешева]] # [[Ђавољи шкарт]] # [[Троје из пакла]] # [[V/H/S]] # [[V/H/S/2]] # [[V/H/S: Вирално]] # [[V/H/S/94]] # [[Накарадно]] # [[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза 1]] # [[Деца кукуруза 2: Последња жртва]] # [[Куџо (филм)|Куџо]] # [[Девојчица која живи доле низ улицу]] # [[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца 1]] # [[Гробље кућних љубимаца 2]] # [[Гмизавци (филм)|Гмизавци]] # [[Смрт у очима]] # [[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]] # [[Напад парадајза убица]] # [[Наказе]] # [[Његова кућа]] # [[X (филм из 2022)|X]] # [[Глас (филм из 2010)|Глас]] # [[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]] # [[Видим, видим]] # [[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]] # [[Острво живих мртваца]] # [[Град живих мртваца]] # [[Изван (филм из 1981)|Изван]] # [[Кућа поред гробља]] # [[Ноћ наказа]] # [[Мартин (филм из 1977)|Мартин]] # [[Зубар (филм)|Зубар 1]] # [[Зубар 2]] # [[Масакр на журци|Масакр на журци 1]] # [[Масакр на журци 2]] # [[Помахнитала пена]] # [[Два зла ока]] # [[Безнадежни случај из корпе|Безнадежни случај из корпе 1]] # [[Безнадежни случај из корпе 2]] # [[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]] # [[Крвави залив]] # [[Странци (филм из 2008)|Странци 1]] # [[Странци 2: Плен у ноћи]] # [[Вољени (филм)|Вољени]] # [[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]] # [[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]] # [[Ковен (филм)|Ковен]] # [[Из пакла (филм)|Из пакла]] # [[Руке Трбосека]] # [[Голем (филм)|Голем]] # [[Голем и плесачица]] # [[Голем: Како је дошао на свет]] # [[Крв и црна чипка]] # [[Језиве приче из мрака]] # [[Створ (филм из 2011)|Створ (2011)]] # [[Елвира, господарица таме]] # [[Шта радимо сакривени]] # [[Вампири (филм из 1998)|Вампири 1]] # [[Круг (филм из 2015)|Круг (2015)]] # [[Добри син]] # [[Мајка!]] # [[Посета (филм из 2015)|Посета]] # [[Операција страх]] # [[Бежање са часова]] # [[Подрхтавање]] # [[Земља Минотаура]] # [[То је освојило свет]] # [[Језеро страха]] # [[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]] # [[Господари пакла 4: Крвна веза]] # [[Господари пакла 5: Инферно]] # [[Господари пакла 6: Трагач пакла]] # [[Господари пакла 7: Мртвији]] # [[Очи без лица]] # [[Јазбина белог црва]] # [[Кери 2: Бес]] # [[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]] # [[Улица страха, 1. део: 1994.]] # [[Улица страха, 2. део: 1978.]] # [[Улица страха, 3. део: 1666.]] # [[Станар (филм)|Станар]] # [[Ноћ комете]] # [[Језеро Мунго]] # [[Сестринство (филм)|Сестринство]] # [[Смрт после смрти]] # [[Уклета (филм)|Уклета]] # [[Стендалов синдром (филм)|Стендалов синдром]] # [[Мртав жив]] {{refend}} ==== Ликови из хорор филмова ==== {{refbegin|3}} # [[Ненси Томпсон]] # [[Фреди Кругер]] # [[Семјуел Лумис|Др Семјуел Лумис]] # [[Абрахам ван Хелсинг|Професор Абрахам ван Хелсинг]] # [[Џејми Лојд]] # [[Кинг Конг (лик)|Кинг Конг]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова]] # [[Списак ликова из филмског серијала Ноћ вештица]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Глен Ланц|Глен Ланц]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Марџ Томпсон|Марџ Томпсон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тина Греј|Тина Греј]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Род Лејн|Род Лејн]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Доналд Томпсон|Доналд Томпсон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Аманда Кругер|Аманда Кругер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џеси Волш|Џеси Волш]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Лиса Вебер|Лиса Вебер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Кери Хелман|Кери Хелман]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тренер Шнајдер|Тренер Шнајдер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Нил Гордон|Др Нил Гордон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Рон Грејди|Рон Грејди]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Кристин Паркер|Кристин Паркер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тарин Вајт|Тарин Вајт]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Вил Стентон|Вил Стентон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џој Крузел|Џој Крузел]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Роналд Кинкејд|Роналд Кинкејд]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џенифер Колфијалд|Џенифер Колфијалд]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Филип Андерсон|Филип Андерсон]] {{refend}} ==== Друго ==== {{refbegin}} # [[Некрономикон]] # [[Ја сам Ненси]] # [[У потрази за тамом]] # [[Финална девојка]] # [[Серијал филмова Страва у Улици брестова]] # [[Вес Крејвен]] # [[Slešer film|Слешер филм]] # [[Фредијеве ноћне море]] # [[Краљица вриска]] # [[Сви смо мртви]] # [[Виј (приповетка)|Виј]] # [[Ђало филм]] {{refend}} === Биографије === {{refbegin|3}} # [[Јелена Јанковић]] # [[Мило Томашевић]] # [[Каролина Плишкова]] # [[Вес Крејвен]] # [[Винсент Прајс]] # [[Зелда Рубинстејн]] # [[Кори Хејм]] # [[Брус Кембел]] # [[Марко Прентић]] # [[Доналд Плезенс]] # [[Лин Шеј]] # [[Ентони Данијелс]] # [[Бетси Расел]] # [[Френк Оз]] # [[Шери Мун Зомби]] # [[Питер Кушинг]] # [[Тимеа Бачински]] # [[Роберт Хјустон]] # [[Дарија Николоди]] # [[Дарио Арђенто]] # [[Азија Арђенто]] # [[Керол Кејн]] # [[Ди Волас]] # [[Сем Рејми]] # [[Тоб Хупер]] # [[Тадеуш Риштејн]] # [[Адријен Барбо]] # [[Данијела Харис]] # [[Сара Мишел Гелар#Филмографија|Сара Мишел Гелар (филмографија)]] # [[Наташа Мићић]] # [[Ворвик Дејвис]] # [[Дана Тодоровић]] # [[Столе Новаковић]] # [[Дејан Тончић]] # [[Милорад Капор]] # [[Ивана В. Јовановић]] # [[Шаони Смит]] # [[Линда Блер]] # [[Мерилин Бернс]] # [[Вероника Картрајт]] # [[Линеа Квигли]] # [[Барбара Стил]] # [[Каролина Вилијамс]] # [[Кетрин Изабел]] # [[Типи Хедрен]] # [[Лилијан Шовен]] # [[Роке Масполи]] # [[Анибал Пас]] # [[Шуберт Гамбета]] # [[Хуан Карлос Гонзалес]] # [[Матијас Гонзалес]] # [[Еузебио Техера]] # [[Кевин Вилијамсон]] # [[Мануела Веласко]] # [[Роди Макдауал]] # [[Хари Манфредини]] # [[Крис Сарандон]] # [[Хуља Авшар]] # [[Том Савини]] # [[Вилдан Атасевер]] # [[Барбара Крамптон]] # [[Кери Елвес]] # [[Томрис Инџер]] # [[Султанија Ајше (ћерка Мурата III)|Султанија Ајше]] # [[Ненси Стивенс]] # [[Тони Тод]] # [[Мајкл Бериман]] # [[Сања Марковић]] # [[Камиј Китон]] # [[Пи Џеј Соулс]] # [[Еј Џеј Боуен]] # [[Адам Вингард]] # [[Рут Гордон]] # [[Џефри Коумс]] # [[Брајан Јузна]] # [[Џеј Хернандез]] # [[Бил Мозли]] # [[Матилда Лац]] # [[Барбара Шели]] # [[Шон Ведерли]] # [[Лиса Робин Кели]] # [[Хорнсвогл]] # [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] # [[Тејлор Спрејтлер]] # [[Мег Фостер]] # [[Џенифер Кент]] # [[Џина Филипс]] # [[Џозеф Бишара]] # [[Кејси Кларк]] # [[Роб Зомби]] # [[Илај Рот]] # [[Ерик Кристмас]] # [[Леонид Курављов]] # [[Ерик Кристмас]] # [[Лучо Фулчи]] # [[Улрих Сајдл]] # [[Френк Хененлотер]] # [[Марио Бава]] # [[Пол Вегенер]] # [[Џули Бенз]] # [[Даг Бредли]] # [[Жак Турнер]] # [[Талија Цукер]] # [[Џорџ Зуко]] {{refend}} === Спорт === ==== Тенис ==== {{refbegin}} # [[Јелена Јанковић]] # [[Каролина Плишкова]] # [[ВТА Елитни куп]] # [[Тениска лига шампиона]] # [[Тимеа Бачински]] {{refend}} === Друго === {{refbegin|3}} # [[Јеленин свет]] # [[Леја Органа]] # [[Звездани ратови — епизода IX|Звездани ратови — епизода IX: Успон Скајвокера]] # [[Султанат жена]] # [[Јелена Љутић]] # [[Оз, велики и моћни]] # [[My Heart Will Go On]] # [[Over the Rainbow]] # [[Списак ликова из Звезданих ратова]] # [[Списак хорор филмова са највећом зарадом]] # [[Топ ган 2: Маверик]] # [[Нож у леђа]] # [[Девојчица у парку]] # [[Глинда]] # [[Култни филм]] # [[Ангиологија]] # [[Убијени у акцији]] # [[Сажимање самогласника]] # [[Палета]] # [[Пустоловине са Дигимонима]] # [[Пустоловине са Дигимонима 03]] # [[Пустоловине са Дигимонима: Последња еволуција]] # [[Списак епизода серије Пустоловине са Дигимонима]] # [[Списак ликова серијала Пустоловине са Дигимонима]] # [[Глас#Подела гласова у српском језику|Подела гласова српског језика]] # [[Пожари у Аустралији 2019/2020.]] # [[Смрт (персонификација)]] # [[Азраил]] # [[Кали (богиња)|Кали]] # [[Бином]] # [[Поље алгебарских бројева]] # [[Кренбериз]] # [[Морски лед]] # [[Огртач]] # [[Мобилни уређај]] # [[70. додела Оскара]] # [[Занзибарски архипелаг]] # [[Јукатански канал]] # [[Аит Бен Хадоу]] # [[Тартар сос]] # [[Наставак]] # [[Ванредно стање у Републици Србији]] # [[Пинкове звездице]] # [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм]] # [[Награда Сатурн за најбољег режисера]] # [[Награда Сатурн за најбољи сценарио]] # [[Награда Сатурн за најбољу музику]] # [[Награда Сатурн за најбољу монтажу]] # [[Награда Сатурн за најбољу сценографију]] # [[Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] # [[Награда Сатурн за најбољу филмску фантазију]] # [[Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] # [[Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] # [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] # [[Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] # [[Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] # [[Награда Сатурн за најбољу шминку]] # [[Награда Сатурн за најбољи костим]] # [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте]] # [[Проблем читалаца и писаца]] # [[Проблем филозофа за ручком]] # [[Проблем нервозних пушача]] # [[Проблем произвођача и потрошача]] # [[Црни Груја (франшиза)]] # [[Копипаста]] # [[Интернет сленг]] # [[Трострука круна глуме]] {{refend}} == Изазови == * '''365wikidays''' (од 1. јануара 2022) — написати по један чланак о хорор филму сваког дана у години, списак тренутног напретка је доступан [[Корисник:Uw17/365wikidays|овде]] == Споменице и захвалнице == {{СП10000|8724}} {| ! {{Википројекат Филм/Споменица|За значајне доприносе пројекту!}} ! {{Метод-филм|За писање великог броја чланака о филмовима|MareBG}} ! {{СС-радитруд|За досадашњи допринос на Википедији|Serbian Nickmen}} ! {{Википројекат Филм/Споменица/Златна|За одличне доприносе пројекту!}} ! {{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} ! {{С-Сунце Вергине|За допринос на пољу филмова|Soundwaweserb}} ! {{божићна|За доприносе у време празника|Nikolina Šepić}} ! {{СН-филм|За писање чланака о филмовима|Serbian Nickmen}} ! {{СС-радитруд|За чланке о филмовима и глумцима|Djordjes}} ! {{Споменица Википројекат Биографија|За значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} ! {{АПЧСЈГ учесник|Serbian Nickmen}}<br /> |} {| ! {{Споменица/Биографије познатих жена}} ! {{АТПЧ учесник|Nikolina Šepić|Николина Шепић|Николином Шепић}} ! {{Споменица АФСП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Светском првенству.|Soundwaweserb}} ! {{С-СУД|За изразиту вредноћу и продуктивност коју константно прати изразито пристојна комуникација.|Садко}} ! {{АТИТ-учесник|Zoranzoki21}} ! {{СС-општа|За учествовање и допринос Википројекту Биографија!|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Википројекат Биографија учесник акције|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Трогодишња|За иницијативу и помоћ у оквиру акције 2020. године|Nikolina Šepić}} ! {{СС-општа|За константан рад|MareBG}} |} {| ! {{Споменица/Међународни дан жена 2022}} ! {{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} ! {{Споменица/Акција „интернет култура”}} ! {{100wikidays|За успешно завршавање изазова 100wikidays.|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Википројекат Биографија 2 учесник акције|Nikolina Šepić}} ! {{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |} 7tzrw6kkqb7k1b52yhvrwrydsff967q 0 1311545 25121111 25004387 2022-07-24T13:27:25Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска певачица}} {{Инфокутија биографија | име = Александра Пријовић | слика = Aleksandra Prijović 2022.jpg | опис_слике = Александра Пријовић, 2022. | остала_имена = Александра Живојиновић | датум_рођења = {{датум рођења|1995|9|22|год=да}} | место_рођења = [[Сомбор]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | занимање = певачица | активни_период = 2012—данас | супружник = {{marriage|Филип Живојиновић|2018}} | деца = 1 | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = [[поп-фолк]] | инструменти = вокали | издавачке_куће = {{hlist|-{[[Grand Production|Grand]]}-|-{A Music}-}} | везани_чланци = }} }} '''Александра Живојиновић''' (рођ. '''Пријовић'''; [[Сомбор]], [[22. септембар]] [[1995]]) [[Србија|српска]] је певачица која је почетком 2010-их постала популарна захваљујући музичком такмичењу ''[[Звезде Гранда]]''. Након такмичења, објавила је неколико синглова који су остварили велики успех, а затим и свој дебитантски студијски албум албум ''[[Тестамент (албум)|Тестамент]]'' (2017). Након краће паузе објавила је свој други студијски албум, ''[[Звук тишине]]'' (2022). == Детињство == Рођена је 1995. године у [[Сомбор]]у, а одрасла је у [[Бели Манастир|Белом Манастиру]] у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Бачка Топола|Бачкој Тополи]]. Тренутно живи у [[Београд]]у. Још као мала, показивала је таленат за певање. Наступала је на школским приредбама и друштвеним догађајима. Са тринаест година снимила је две песме (''Мајко'' и ''Боли свака твоја реч'') за продукцијску кућу -{Mega Sound}-, чији је власник био [[Мића Николић]].<ref>[http://aleksandraprijovic.webs.com/ Aleksandra Prijović Biografija] {{Wayback|url=http://aleksandraprijovic.webs.com/ |date=20140518012020 }}, Приступљено 14. 8. 2015.</ref> == Каријера == === 2012—2016: Почеци === У Звездама Гранда у сезони 2012/13. године освојила је четврто место, где је као награду добила песму ''Још вечерас плакаћу за тобом''. Исте године снимила је и дует ''Ма пусти понос'' са победником те сезоне, [[Амар Јашарспахић|Амаром Јашарспахићем]]. Следеће године песмом ''За нас касно је'' постиже велики успех, будући да је песма бирана за један од највећих хитова 2015. године. У децембру 2015 снима дует ''Шта би'' са [[МС Стојан]]ом и представља спот за исти.<ref>[http://www.alo.rs/mc-stojan-i-aleksandra-prijovic-predstavili-duet-video/25369 BIĆE OVO VRELA ZIMA MC Stojan i Aleksandra Prijović predstavili duet! (VIDEO)], Приступљено 24. 12. 2015.</ref> Крајем маја 2016. године издаје песму ''Тотална анестезија'' која постиже изузетан успех будући да је достигла 50 милиона прегледа на Јутубу. Већ 25. октобра исте године представља песму ''Сенке'' која је за 24 сата преслушана милион пута на Јутубу чиме је оборила рекорд на српској музичкој сцени.<ref name="automatski generisano1">[http://tracara.com/aleksandra-prijovic-predstavila-spot-za-novu-pesmu-senke-video/ Aleksandra Prijović spotom za pesmu ‘Senke’ oborila domaći YouTube rekord], Приступљено 31. 10. 2016.</ref> === 2017—2021: ''Тестамент'' === Први сингл с албума ''[[Тестамент (албум)|Тестамент]]'' је истоимена песма са којом је Пријовићева почела промоцију албума, објављена 6. јуна 2017. Песма је постала најпопуларнија на албуму, поред синглова које је Александра раније снимила и убацила на албум. Медији тврде да Александра овим албумом све више подсећа на стил фолк звезде [[Цеца (певачица)|Цеце]].<ref>[http://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/mnogi-tvrde-da-aleksandra-prijovic-vesto-kopira-cecu-evo-i-dokaza-za-to-foto/kg5tgnh Mnogi tvrde da Aleksandra Prijović vešto kopira Cecu, evo i dokaza za to (FOTO)], Приступљено 14. 8. 2017.</ref> Јутуб је забранио гледање провокативног садо-мазо спота за песму ''Сепаре'' млађима од 18 година.<ref>[http://mondo.rs/a1028423/Zabava/Muzika/Aleksandra-Prijovic-Separe-spot-zabranjen-na-YouTube-za-mladje-od-18-godina.html Aleksandra Prijović samo za 18+ (FOTO, VIDEO)], Приступљено 14. 8. 2017.</ref> === 2022—данас: ''Звук тишине'' === Након краће музичке паузе, 2022. Пријовићева објављује свој други студијски албум, ''[[Звук тишине]]''. == Приватни живот == Александра је дошла у жижу јавности када је обелоданила своју везу са [[Филип Живојиновић|Филипом Живојиновићем]], сином [[Слободан Живојиновић|Бобе Живојиновића]] из првог брака. Пар се венчао [[21. јун]]а [[2018]]. године у [[Београд]]у. Добили су сина Александра [[6. фебруар]]а [[2019]]. == Дискографија == === Албуми === * ''[[Тестамент (албум)|Тестамент]]'' (2017) * ''[[Звук тишине]]'' (2022) === Синглови === * ''Још вечерас плакаћу за тобом'' (2013) * ''Ма пусти понос'' (ft. [[Amar Jašarspahić|Амар Гиле Јашарспахић]], 2013) * ''За нас касно је'' (2014) * ''Шта би'' (ft. [[МС Стојан]], 2015) * ''Тотална анестезија'' (2016) * ''Сенке'' (2016) * ''Успомене'' (2017) * ''Литар вина, литар крви'' (ft. [[Ацо Пејовић]], уз подршку Дејана Петровића, 2017) * ''Ко си ти'' (ft. [[Саша Матић]], 2018) * ''Непоновљиво'' (2019) * ''Богата сиротиња'' (2019) ==== Видео-спотови ==== {| class="wikitable sortable" |- ! Видео-спот !! Година !! Режисер |- | ''За нас касно је'' || 2015 || Г.Шљивић |- | ''Шта би'' || 2015 || Андреј Илић |- | ''Тотална анестезија'' || 2016 || Андреј Илић |- | ''Сенке'' || 2016 || Андреј Илић |- | ''Литар вина, литар крви'' || 2017 || Андреј Илић |- | ''Тестамент'' || 2017 || Visual Infinity |- | ''Следећа'' || 2017 || Fanatic Media |- | ''Тело'' || 2017 || Андреј Илић |- | ''Клизав под'' || 2017 || Visual Infinity |- | ''Сепаре'' || 2017 || Петар Пашић |- | ''Место злочина'' || 2017 || Бојан Косовић |- | ''Вољена грешко'' || 2017 || Андреј Илић |- | ''Ко си ти'' || 2018 || Visual Infinity |- | ''Непоновљиво'' || 2019 || Петар Пашић |- | ''[[Богата сиротиња#Спот|Богата сиротиња]]'' (стејџ-перформанс) || 2019 || Fanatic Media{{\}}Grand Production |- | ''Дугујеш ми два живота'' || 2020 || Film danas d.o.o/United media |- | ''Легитимно'' || 2020 || Visual Infinity |- | ''Дођи себи'' || 2021 || Петар Пашић |- | ''Звук тишине'' || 2022 || Visual Infinity |- | ''Саботирам'' || 2022 ||Немања Новаковић |- | ''Светло'' || 2022 || Немања Новаковић |- | ''Јавно место'' || 2022 || Немања Новаковић |- | ''Огавно'' || 2022 || Visual Infinity |- | ''Ја сам одлично'' || 2022 || Петар Пашић |- | ''Марш'' || 2022 || Немања Новаковић |} == Референце == {{извори}} {{Звезде Гранда}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Музика|Србија}} {{DEFAULTSORT:Пријовић, Александра}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Сомборци]] [[Категорија:Беломанастирци]] [[Категорија:Српске певачице]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] [[Категорија:Учесници такмичења Звезде Гранда]] 9z8yloiwpaanjemglnehexz46m7qbn0 25121130 25121111 2022-07-24T13:54:14Z HoneymoonAve27 204002 /* Приватни живот */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска певачица}} {{Инфокутија биографија | име = Александра Пријовић | слика = Aleksandra Prijović 2022.jpg | опис_слике = Александра Пријовић, 2022. | остала_имена = Александра Живојиновић | датум_рођења = {{датум рођења|1995|9|22|год=да}} | место_рођења = [[Сомбор]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | занимање = певачица | активни_период = 2012—данас | супружник = {{marriage|Филип Живојиновић|2018}} | деца = 1 | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = [[поп-фолк]] | инструменти = вокали | издавачке_куће = {{hlist|-{[[Grand Production|Grand]]}-|-{A Music}-}} | везани_чланци = }} }} '''Александра Живојиновић''' (рођ. '''Пријовић'''; [[Сомбор]], [[22. септембар]] [[1995]]) [[Србија|српска]] је певачица која је почетком 2010-их постала популарна захваљујући музичком такмичењу ''[[Звезде Гранда]]''. Након такмичења, објавила је неколико синглова који су остварили велики успех, а затим и свој дебитантски студијски албум албум ''[[Тестамент (албум)|Тестамент]]'' (2017). Након краће паузе објавила је свој други студијски албум, ''[[Звук тишине]]'' (2022). == Детињство == Рођена је 1995. године у [[Сомбор]]у, а одрасла је у [[Бели Манастир|Белом Манастиру]] у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Бачка Топола|Бачкој Тополи]]. Тренутно живи у [[Београд]]у. Још као мала, показивала је таленат за певање. Наступала је на школским приредбама и друштвеним догађајима. Са тринаест година снимила је две песме (''Мајко'' и ''Боли свака твоја реч'') за продукцијску кућу -{Mega Sound}-, чији је власник био [[Мића Николић]].<ref>[http://aleksandraprijovic.webs.com/ Aleksandra Prijović Biografija] {{Wayback|url=http://aleksandraprijovic.webs.com/ |date=20140518012020 }}, Приступљено 14. 8. 2015.</ref> == Каријера == === 2012—2016: Почеци === У Звездама Гранда у сезони 2012/13. године освојила је четврто место, где је као награду добила песму ''Још вечерас плакаћу за тобом''. Исте године снимила је и дует ''Ма пусти понос'' са победником те сезоне, [[Амар Јашарспахић|Амаром Јашарспахићем]]. Следеће године песмом ''За нас касно је'' постиже велики успех, будући да је песма бирана за један од највећих хитова 2015. године. У децембру 2015 снима дует ''Шта би'' са [[МС Стојан]]ом и представља спот за исти.<ref>[http://www.alo.rs/mc-stojan-i-aleksandra-prijovic-predstavili-duet-video/25369 BIĆE OVO VRELA ZIMA MC Stojan i Aleksandra Prijović predstavili duet! (VIDEO)], Приступљено 24. 12. 2015.</ref> Крајем маја 2016. године издаје песму ''Тотална анестезија'' која постиже изузетан успех будући да је достигла 50 милиона прегледа на Јутубу. Већ 25. октобра исте године представља песму ''Сенке'' која је за 24 сата преслушана милион пута на Јутубу чиме је оборила рекорд на српској музичкој сцени.<ref name="automatski generisano1">[http://tracara.com/aleksandra-prijovic-predstavila-spot-za-novu-pesmu-senke-video/ Aleksandra Prijović spotom za pesmu ‘Senke’ oborila domaći YouTube rekord], Приступљено 31. 10. 2016.</ref> === 2017—2021: ''Тестамент'' === Први сингл с албума ''[[Тестамент (албум)|Тестамент]]'' је истоимена песма са којом је Пријовићева почела промоцију албума, објављена 6. јуна 2017. Песма је постала најпопуларнија на албуму, поред синглова које је Александра раније снимила и убацила на албум. Медији тврде да Александра овим албумом све више подсећа на стил фолк звезде [[Цеца (певачица)|Цеце]].<ref>[http://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/mnogi-tvrde-da-aleksandra-prijovic-vesto-kopira-cecu-evo-i-dokaza-za-to-foto/kg5tgnh Mnogi tvrde da Aleksandra Prijović vešto kopira Cecu, evo i dokaza za to (FOTO)], Приступљено 14. 8. 2017.</ref> Јутуб је забранио гледање провокативног садо-мазо спота за песму ''Сепаре'' млађима од 18 година.<ref>[http://mondo.rs/a1028423/Zabava/Muzika/Aleksandra-Prijovic-Separe-spot-zabranjen-na-YouTube-za-mladje-od-18-godina.html Aleksandra Prijović samo za 18+ (FOTO, VIDEO)], Приступљено 14. 8. 2017.</ref> === 2022—данас: ''Звук тишине'' === Након краће музичке паузе, 2022. Пријовићева објављује свој други студијски албум, ''[[Звук тишине]]''. == Приватни живот == Александра је дошла у жижу јавности када је обелоданила своју везу са Филипом Живојиновићем, сином [[Слободан Живојиновић|Слободана Живојиновића]] из првог брака. Пар се венчао 21. јуна 2018. године у [[Београд]]у. Добили су сина Александра 6. фебруара 2019. == Дискографија == === Албуми === * ''[[Тестамент (албум)|Тестамент]]'' (2017) * ''[[Звук тишине]]'' (2022) === Синглови === * ''Још вечерас плакаћу за тобом'' (2013) * ''Ма пусти понос'' (ft. [[Amar Jašarspahić|Амар Гиле Јашарспахић]], 2013) * ''За нас касно је'' (2014) * ''Шта би'' (ft. [[МС Стојан]], 2015) * ''Тотална анестезија'' (2016) * ''Сенке'' (2016) * ''Успомене'' (2017) * ''Литар вина, литар крви'' (ft. [[Ацо Пејовић]], уз подршку Дејана Петровића, 2017) * ''Ко си ти'' (ft. [[Саша Матић]], 2018) * ''Непоновљиво'' (2019) * ''Богата сиротиња'' (2019) ==== Видео-спотови ==== {| class="wikitable sortable" |- ! Видео-спот !! Година !! Режисер |- | ''За нас касно је'' || 2015 || Г.Шљивић |- | ''Шта би'' || 2015 || Андреј Илић |- | ''Тотална анестезија'' || 2016 || Андреј Илић |- | ''Сенке'' || 2016 || Андреј Илић |- | ''Литар вина, литар крви'' || 2017 || Андреј Илић |- | ''Тестамент'' || 2017 || Visual Infinity |- | ''Следећа'' || 2017 || Fanatic Media |- | ''Тело'' || 2017 || Андреј Илић |- | ''Клизав под'' || 2017 || Visual Infinity |- | ''Сепаре'' || 2017 || Петар Пашић |- | ''Место злочина'' || 2017 || Бојан Косовић |- | ''Вољена грешко'' || 2017 || Андреј Илић |- | ''Ко си ти'' || 2018 || Visual Infinity |- | ''Непоновљиво'' || 2019 || Петар Пашић |- | ''[[Богата сиротиња#Спот|Богата сиротиња]]'' (стејџ-перформанс) || 2019 || Fanatic Media{{\}}Grand Production |- | ''Дугујеш ми два живота'' || 2020 || Film danas d.o.o/United media |- | ''Легитимно'' || 2020 || Visual Infinity |- | ''Дођи себи'' || 2021 || Петар Пашић |- | ''Звук тишине'' || 2022 || Visual Infinity |- | ''Саботирам'' || 2022 ||Немања Новаковић |- | ''Светло'' || 2022 || Немања Новаковић |- | ''Јавно место'' || 2022 || Немања Новаковић |- | ''Огавно'' || 2022 || Visual Infinity |- | ''Ја сам одлично'' || 2022 || Петар Пашић |- | ''Марш'' || 2022 || Немања Новаковић |} == Референце == {{извори}} {{Звезде Гранда}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Музика|Србија}} {{DEFAULTSORT:Пријовић, Александра}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Сомборци]] [[Категорија:Беломанастирци]] [[Категорија:Српске певачице]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] [[Категорија:Учесници такмичења Звезде Гранда]] hgateovsa4k49mdkdwpefm560aa4p0p 25121277 25121130 2022-07-24T16:09:59Z HoneymoonAve27 204002 /* Синглови */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска певачица}} {{Инфокутија биографија | име = Александра Пријовић | слика = Aleksandra Prijović 2022.jpg | опис_слике = Александра Пријовић, 2022. | остала_имена = Александра Живојиновић | датум_рођења = {{датум рођења|1995|9|22|год=да}} | место_рођења = [[Сомбор]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | занимање = певачица | активни_период = 2012—данас | супружник = {{marriage|Филип Живојиновић|2018}} | деца = 1 | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = [[поп-фолк]] | инструменти = вокали | издавачке_куће = {{hlist|-{[[Grand Production|Grand]]}-|-{A Music}-}} | везани_чланци = }} }} '''Александра Живојиновић''' (рођ. '''Пријовић'''; [[Сомбор]], [[22. септембар]] [[1995]]) [[Србија|српска]] је певачица која је почетком 2010-их постала популарна захваљујући музичком такмичењу ''[[Звезде Гранда]]''. Након такмичења, објавила је неколико синглова који су остварили велики успех, а затим и свој дебитантски студијски албум албум ''[[Тестамент (албум)|Тестамент]]'' (2017). Након краће паузе објавила је свој други студијски албум, ''[[Звук тишине]]'' (2022). == Детињство == Рођена је 1995. године у [[Сомбор]]у, а одрасла је у [[Бели Манастир|Белом Манастиру]] у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Бачка Топола|Бачкој Тополи]]. Тренутно живи у [[Београд]]у. Још као мала, показивала је таленат за певање. Наступала је на школским приредбама и друштвеним догађајима. Са тринаест година снимила је две песме (''Мајко'' и ''Боли свака твоја реч'') за продукцијску кућу -{Mega Sound}-, чији је власник био [[Мића Николић]].<ref>[http://aleksandraprijovic.webs.com/ Aleksandra Prijović Biografija] {{Wayback|url=http://aleksandraprijovic.webs.com/ |date=20140518012020 }}, Приступљено 14. 8. 2015.</ref> == Каријера == === 2012—2016: Почеци === У Звездама Гранда у сезони 2012/13. године освојила је четврто место, где је као награду добила песму ''Још вечерас плакаћу за тобом''. Исте године снимила је и дует ''Ма пусти понос'' са победником те сезоне, [[Амар Јашарспахић|Амаром Јашарспахићем]]. Следеће године песмом ''За нас касно је'' постиже велики успех, будући да је песма бирана за један од највећих хитова 2015. године. У децембру 2015 снима дует ''Шта би'' са [[МС Стојан]]ом и представља спот за исти.<ref>[http://www.alo.rs/mc-stojan-i-aleksandra-prijovic-predstavili-duet-video/25369 BIĆE OVO VRELA ZIMA MC Stojan i Aleksandra Prijović predstavili duet! (VIDEO)], Приступљено 24. 12. 2015.</ref> Крајем маја 2016. године издаје песму ''Тотална анестезија'' која постиже изузетан успех будући да је достигла 50 милиона прегледа на Јутубу. Већ 25. октобра исте године представља песму ''Сенке'' која је за 24 сата преслушана милион пута на Јутубу чиме је оборила рекорд на српској музичкој сцени.<ref name="automatski generisano1">[http://tracara.com/aleksandra-prijovic-predstavila-spot-za-novu-pesmu-senke-video/ Aleksandra Prijović spotom za pesmu ‘Senke’ oborila domaći YouTube rekord], Приступљено 31. 10. 2016.</ref> === 2017—2021: ''Тестамент'' === Први сингл с албума ''[[Тестамент (албум)|Тестамент]]'' је истоимена песма са којом је Пријовићева почела промоцију албума, објављена 6. јуна 2017. Песма је постала најпопуларнија на албуму, поред синглова које је Александра раније снимила и убацила на албум. Медији тврде да Александра овим албумом све више подсећа на стил фолк звезде [[Цеца (певачица)|Цеце]].<ref>[http://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/mnogi-tvrde-da-aleksandra-prijovic-vesto-kopira-cecu-evo-i-dokaza-za-to-foto/kg5tgnh Mnogi tvrde da Aleksandra Prijović vešto kopira Cecu, evo i dokaza za to (FOTO)], Приступљено 14. 8. 2017.</ref> Јутуб је забранио гледање провокативног садо-мазо спота за песму ''Сепаре'' млађима од 18 година.<ref>[http://mondo.rs/a1028423/Zabava/Muzika/Aleksandra-Prijovic-Separe-spot-zabranjen-na-YouTube-za-mladje-od-18-godina.html Aleksandra Prijović samo za 18+ (FOTO, VIDEO)], Приступљено 14. 8. 2017.</ref> === 2022—данас: ''Звук тишине'' === Након краће музичке паузе, 2022. Пријовићева објављује свој други студијски албум, ''[[Звук тишине]]''. == Приватни живот == Александра је дошла у жижу јавности када је обелоданила своју везу са Филипом Живојиновићем, сином [[Слободан Живојиновић|Слободана Живојиновића]] из првог брака. Пар се венчао 21. јуна 2018. године у [[Београд]]у. Добили су сина Александра 6. фебруара 2019. == Дискографија == === Албуми === * ''[[Тестамент (албум)|Тестамент]]'' (2017) * ''[[Звук тишине]]'' (2022) === Синглови === * ''Још вечерас плакаћу за тобом'' (2013) * ''Ма пусти понос'' (ft. [[Amar Jašarspahić|Амар Гиле Јашарспахић]], 2013) * ''За нас касно је'' (2014) * ''Шта би'' (ft. [[МС Стојан]], 2015) * ''Тотална анестезија'' (2016) * ''Сенке'' (2016) * ''Успомене'' (2017) * ''Литар вина, литар крви'' (ft. [[Ацо Пејовић]], уз подршку Дејана Петровића, 2017) * ''Ко си ти'' (ft. [[Саша Матић]], 2018) * ''Непоновљиво'' (2019) * ''[[Богата сиротиња]]'' (2019) ==== Видео-спотови ==== {| class="wikitable sortable" |- ! Видео-спот !! Година !! Режисер |- | ''За нас касно је'' || 2015 || Г.Шљивић |- | ''Шта би'' || 2015 || Андреј Илић |- | ''Тотална анестезија'' || 2016 || Андреј Илић |- | ''Сенке'' || 2016 || Андреј Илић |- | ''Литар вина, литар крви'' || 2017 || Андреј Илић |- | ''Тестамент'' || 2017 || Visual Infinity |- | ''Следећа'' || 2017 || Fanatic Media |- | ''Тело'' || 2017 || Андреј Илић |- | ''Клизав под'' || 2017 || Visual Infinity |- | ''Сепаре'' || 2017 || Петар Пашић |- | ''Место злочина'' || 2017 || Бојан Косовић |- | ''Вољена грешко'' || 2017 || Андреј Илић |- | ''Ко си ти'' || 2018 || Visual Infinity |- | ''Непоновљиво'' || 2019 || Петар Пашић |- | ''[[Богата сиротиња#Спот|Богата сиротиња]]'' (стејџ-перформанс) || 2019 || Fanatic Media{{\}}Grand Production |- | ''Дугујеш ми два живота'' || 2020 || Film danas d.o.o/United media |- | ''Легитимно'' || 2020 || Visual Infinity |- | ''Дођи себи'' || 2021 || Петар Пашић |- | ''Звук тишине'' || 2022 || Visual Infinity |- | ''Саботирам'' || 2022 ||Немања Новаковић |- | ''Светло'' || 2022 || Немања Новаковић |- | ''Јавно место'' || 2022 || Немања Новаковић |- | ''Огавно'' || 2022 || Visual Infinity |- | ''Ја сам одлично'' || 2022 || Петар Пашић |- | ''Марш'' || 2022 || Немања Новаковић |} == Референце == {{извори}} {{Звезде Гранда}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Музика|Србија}} {{DEFAULTSORT:Пријовић, Александра}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Сомборци]] [[Категорија:Беломанастирци]] [[Категорија:Српске певачице]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] [[Категорија:Учесници такмичења Звезде Гранда]] ckmmh0qx3oanap4sxry9v19bekv0uvn 0 1332494 25121542 24932278 2022-07-24T20:30:35Z Jovan997 163421 /* Учинак по сезонама */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска лига | име = Премијер лига Казахстана | слика = | слика_ширина = 180п | слика_опис = | спорт = [[Фудбал]] | конфедерација = [[УЕФА]] | држава = {{застава|Казахстан}} | република = | покрајина = | регија = | област = | основана = [[1992]]. | угашена = | ранг = 1 | виши_ранг = | нижи_ранг = [[Прва дивизија Казахстана у фудбалу|Прва дивизија]] | број_тимова = 14 | домаћи_куп = [[Куп Казахстана у фудбалу|Куп Казахстана]] | међународна_такмичења = [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]]<br />[[УЕФА лига Европе|Лига Европе]] | највише_титула = [[ФК Актобе|Актобе]] <small>(6)</small> | тренутни_шампион = [[ФК Астана|Астана]] <small>([[Премијер лига Казахстана у фудбалу 2019.|2019]])</small> | вебсајт = [http://www.kpfl.kz/eng/news/3222 -{www.kpfl.kz}-] | сезона = [[Премијер лига Казахстана у фудбалу 2020.|2020.]] }} '''Премијер лига Казахстана''' је највише [[фудбал]]ско такмичење у [[Казахстан]]у. Лига је настала [[1992]], после распада [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]]. Њом управља [[Фудбалски савез Казахстана]]. == Имена лиге == *''Топ дивизија'' (1992–2001) *''Суперлига'' (2002–2007) *''Премијер лига'' (2008–) == Састав лиге у сезони 2015. == * [[ФК Актобе|Актобе]] * [[ФК Астана|Астана]] * [[ФК Атирау|Атирау]] * [[ФК Жетису|Жетису]] * [[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] * [[ФК Каират|Каират]] * [[ФК Кајзер|Кајзер]] * [[ФК Окжептес|Окжептес]] * [[ФК Ордабаси|Ордабаси]] * [[ФК Тараз|Тараз]] * [[ФК Тобол|Тобол]] * [[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор Караганди]] == Учинак по сезонама == {| class="wikitable" ! Сезона !! Првак !! Другопласирани !! Трећепласирани !! Најбољи стрелац |- | 1992 ||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Ордабаси|Ордабаси]] <small>(Арсенал СКИФ)</small>||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] <small>(Трактор)</small> ||{{зас|КАЗ}} [[Сергеј Когај|Когај]] ([[ФК Кајзер|КЗР]]) - 21 |- | 1993 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] <small>(Ансат)</small>||[[ФК Екибастузец|Екибастузец]] <small>(Батир)</small>||[[ФК Горнак|Горнак]]||{{зас|КАЗ}} [[Александр Шмариков|Шмариков]] ([[ФК Тараз|ТАР]]) - 28 |- | 1994 ||[[ФК Спартак Семеј|Спартак]] <small>(Јелимај)</small>||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] <small>(Ансат)</small>||[[ФК Ордабаси|Ордабаси]] <small>(Жигер)</small>||{{зас|КАЗ}} [[Олег Литвиненко|Литвиненко]] ([[ФК Тараз|ТАР]]) - 20 |- | 1995 ||[[ФК Спартак Семеј|Спартак]] <small>(Јелимај)</small>||[[ФК Тараз|Тараз]]||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]||{{зас|КАЗ}} [[Андреј Мирошниченко|Мирошноченко]] ([[ФК Спартак Семеј|СПА]]) - 23 |- | 1996 ||[[ФК Тараз|Тараз]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Спартак Семеј|Спартак]] <small>(Јелимај)</small>||{{зас|КАЗ}} [[Виктор Антонов|Антонов]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 21 |- | 1997 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Тараз|Тараз]]||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|КАЗ}} [[Нуркен Мазбаев|Мазбаев]] ([[ФК Тараз|ТАР]]) - 16 |- | 1998 ||[[ФК Спартак Семеј|Спартак]] <small>(Јелимај)</small>||[[ФК Екибастузец|Екибастузец]] <small>(Батир)</small>||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||{{зас|КАЗ}} [[Олег Литвиненко|Литвиненко]] ([[ФК Спартак Семеј|СПА]]) - 14 |- | 1999 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Кизилжар|Кизилжар]] <small>(Аксес Есил)</small>||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|КАЗ}} [[Реџепмират Агабајев|Агабајев]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 24 |- | 2000 ||[[ФК Астана-1964|Астана 64]] <small>(Женис)</small>||[[ФК Кизилжар|Кизилжар]] <small>(Аксес ГГ)</small>||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||{{зас|БРА}} [[Нилтон Переира Мендес|Мендес]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 21 |- | 2001 ||[[ФК Астана-1964|Астана 64]] <small>(Женис)</small>||[[ФК Атирау|Атирау]]||[[ФК Кизилжар|Кизилжар]] <small>(Есил Б)</small>||{{зас|КАЗ}} [[Арсен Тлекхугов|Тлекхугов]] ([[ФК Астана-1964|А64]]) - 30 |- | 2002 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Атирау|Атирау]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||{{зас|КАЗ}} [[Јевгени Лунев|Лунев]] ([[ФК Шахтјор Караганди|ШАХ]]) - 16 |- | 2003 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Астана-1964|Астана 64]] <small>(Женис)</small>||{{зас|КАЗ}} [[Андреј Финонченко|Финонченко]] ([[ФК Шахтјор Караганди|ШАХ]]) - 18 |- | 2004 ||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||{{зас|УЗБ}} [[Улукбег Бакаев|Бакаев]] ([[ФК Тобол|ТОБ]]) - 22<br />{{зас|КАЗ}} [[Арсен Тлекхугов|Тлекхугов]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 22 |- | 2005 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|КАЗ}} [[Мурат Тлешев|Тлешев]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 20 |- | 2006 ||[[ФК Астана-1964|Астана 64]] <small>(Астана)</small>||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||{{зас|УЗБ}} [[Јафар Ирисметов|Ирисметов]] ([[ФК Алма-Ата|АЛМ]]) - 17 |- | 2007 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]||{{зас|УЗБ}} [[Јафар Ирисметов|Ирисметов]] ([[ФК Алма-Ата|АЛМ]]) - 17 |- | 2008 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||{{зас|КАЗ}} [[Мурат Тлешев|Тлешев]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 13 |- | 2009 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Астана|Астана]] <small>(Локомотива)</small>||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]|| {{зас|КАЗ}} [[Мурат Тлешев|Тлешев]] ([[ФК Актобе|АКТ]]) - 20<br />{{зас|ТКМ}} [[Владимир Бајрамов|Бајрамов]] ([[ФК Тобол|ТОБ]]) - 20 |- | 2010 ||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||{{зас|УЗБ}} [[Улугбек Бакаев|Бакаев]] ([[ФК Тобол|ТОБ]]) - 16 |- | 2011 ||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]||[[ФК Жетису|Жетису]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||{{зас|УЗБ}} [[Улугбек Бакаев|Бакаев]] ([[ФК Жетису|ЖЕТ]]) - 18 |- | 2012 ||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||{{зас|УЗБ}} [[Улугбек Бакаев|Бакаев]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 14 |- | 2013 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|БЛР}} [[Игор Зенкович|Зенкович]] ([[ФК Шахтјор Караганди|ШАХ]]) - 15 |- | 2014 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|CAF}} [[Фокси Кетевоама]] ([[ФК Астана|АСТ]]) - 16 |- | 2015 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||{{зас|ОБС}} [[Жерар Гоу]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 22 |- | 2016 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш Павлодар]]||{{зас|ОБС}} [[Жерар Гоу]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 22 |- | 2017 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Ордабаси|Ордабаси]]||{{зас|ОБС}} [[Жерар Гоу]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 24 |- | 2018 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||{{зас|ЈЕР}} [[Маркос Пизели]] ([[ФК Актобе|АКТ]]) - 18 |- | 2019 || [[ФК Астана|Астана]] || [[ФК Каират|Каират]] || [[ФК Ордабаси|Ордабаси]] || {{зас|ХРВ}} [[Марко Томасов]] ([[ФК Астана|АСТ]]) / {{зас|УКР}} [[Хабиб Есеола]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 19 |- | 2020 || [[ФК Каират|Каират]] || [[ФК Тобол|Тобол]] || [[ФК Астана|Астана]] || {{зас|БРА}} [[Жоао Пауло]] ([[ФК Ордабаси|ОРД]]) - 12 |- | 2021 || [[ФК Тобол|Тобол]] || [[ФК Астана|Астана]] || [[ФК Каират|Каират]] || {{зас|ХРВ}} [[Марко Томасов]] ([[ФК Астана|АСТ]])) - 17 |} '''Напомена:''' * Име у загради представља име клуба у тој сезони. == Успешност клубова == {| class="wikitable" width=84% |- ! Клуб ! Првак ! Други ! Трећи |- |[[ФК Астана|Астана]] |<center>6 (2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019) |<center>2 (2009, 2013) |<center>1 (2020) |- |[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] |<center>5 (1993, 1997, 1999, 2002, 2003) |<center>4 (1994, 1996, 2004, 2012) |<center>6 (1992, 1998, 2000, 2008, 2010, 2016) |- |[[ФК Актобе|Актобе]] |<center>5 (2005, 2007, 2008, 2009, 2013) |<center>3 (2006, 2010, 2014) |<center>3 (2011, 2012, 2015) |- |[[ФК Каират|Каират]] |<center>3 (1992, 2004, 2020) |<center>5 (2015, 2016, 2017, 2018, 2019) |<center>5 (1997, 1999, 2005, 2013, 2014) |- |[[ФК Спартак Семеј|Спартак Семеј]] |<center>3 (1994, 1995, 1998) |<center> |<center>1 (1996) |- |[[ФК Астана-1964|Астана 64]] |<center>3 (2000, 2001, 2006) |<center> |<center>1 (2003) |- |[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]] |<center>2 (2011, 2012) |<center> |<center>3 (1995, 2007, 2009) |- |[[ФК Тобол|Тобол]] |<center>1 (2010) |<center>5 (2003, 2005, 2007, 2008, 2020) |<center>4 (2002, 2004, 2006, 2018) |- |[[ФК Тараз|Тараз]] |<center>1 (1996) |<center>1 (1997) |<center> |} == УЕФА ранг листа == Стање на дан [[28. мај]] [[2015]]. * 32 {{зас|АЗЕ}} [[Премијер лига Азербејџана у фудбалу|Премијер лига Азербејџана]] * 33 {{зас|ГРУ}} [[Прва лига Грузије у фудбалу|Прва лига Грузије]] * '''34''' {{зас|КАЗ}} Премијер лига Казахстана * 35 {{зас|БИХ}} [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лига Босне и Херцеговине]] * 36 {{зас|ФИН}} [[Прва лига Финске у фудбалу|Прва лига Финске]] * [http://kassiesa.home.xs4all.nl/bert/uefa/data/method4/crank2014.html Цела листа] == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20190331202846/http://www.kpfl.kz/eng/championships/2 Званичан сајт] * [http://www.rsssf.com/tablesk/kazchamp.html РСССФ] {{УЕФА лиге}} [[Категорија:Фудбалске лиге|К]] [[Категорија:Фудбал у Казахстану]] pmoilw623oxbsm8b3zpe085hr156rbo 25121543 25121542 2022-07-24T20:31:18Z Jovan997 163421 /* Учинак по сезонама */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска лига | име = Премијер лига Казахстана | слика = | слика_ширина = 180п | слика_опис = | спорт = [[Фудбал]] | конфедерација = [[УЕФА]] | држава = {{застава|Казахстан}} | република = | покрајина = | регија = | област = | основана = [[1992]]. | угашена = | ранг = 1 | виши_ранг = | нижи_ранг = [[Прва дивизија Казахстана у фудбалу|Прва дивизија]] | број_тимова = 14 | домаћи_куп = [[Куп Казахстана у фудбалу|Куп Казахстана]] | међународна_такмичења = [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]]<br />[[УЕФА лига Европе|Лига Европе]] | највише_титула = [[ФК Актобе|Актобе]] <small>(6)</small> | тренутни_шампион = [[ФК Астана|Астана]] <small>([[Премијер лига Казахстана у фудбалу 2019.|2019]])</small> | вебсајт = [http://www.kpfl.kz/eng/news/3222 -{www.kpfl.kz}-] | сезона = [[Премијер лига Казахстана у фудбалу 2020.|2020.]] }} '''Премијер лига Казахстана''' је највише [[фудбал]]ско такмичење у [[Казахстан]]у. Лига је настала [[1992]], после распада [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]]. Њом управља [[Фудбалски савез Казахстана]]. == Имена лиге == *''Топ дивизија'' (1992–2001) *''Суперлига'' (2002–2007) *''Премијер лига'' (2008–) == Састав лиге у сезони 2015. == * [[ФК Актобе|Актобе]] * [[ФК Астана|Астана]] * [[ФК Атирау|Атирау]] * [[ФК Жетису|Жетису]] * [[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] * [[ФК Каират|Каират]] * [[ФК Кајзер|Кајзер]] * [[ФК Окжептес|Окжептес]] * [[ФК Ордабаси|Ордабаси]] * [[ФК Тараз|Тараз]] * [[ФК Тобол|Тобол]] * [[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор Караганди]] == Учинак по сезонама == {| class="wikitable" ! Сезона !! Првак !! Другопласирани !! Трећепласирани !! Најбољи стрелац |- | 1992 ||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Ордабаси|Ордабаси]] <small>(Арсенал СКИФ)</small>||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] <small>(Трактор)</small> ||{{зас|КАЗ}} [[Сергеј Когај|Когај]] ([[ФК Кајзер|КЗР]]) - 21 |- | 1993 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] <small>(Ансат)</small>||[[ФК Екибастузец|Екибастузец]] <small>(Батир)</small>||[[ФК Горнак|Горнак]]||{{зас|КАЗ}} [[Александр Шмариков|Шмариков]] ([[ФК Тараз|ТАР]]) - 28 |- | 1994 ||[[ФК Спартак Семеј|Спартак]] <small>(Јелимај)</small>||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] <small>(Ансат)</small>||[[ФК Ордабаси|Ордабаси]] <small>(Жигер)</small>||{{зас|КАЗ}} [[Олег Литвиненко|Литвиненко]] ([[ФК Тараз|ТАР]]) - 20 |- | 1995 ||[[ФК Спартак Семеј|Спартак]] <small>(Јелимај)</small>||[[ФК Тараз|Тараз]]||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]||{{зас|КАЗ}} [[Андреј Мирошниченко|Мирошноченко]] ([[ФК Спартак Семеј|СПА]]) - 23 |- | 1996 ||[[ФК Тараз|Тараз]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Спартак Семеј|Спартак]] <small>(Јелимај)</small>||{{зас|КАЗ}} [[Виктор Антонов|Антонов]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 21 |- | 1997 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Тараз|Тараз]]||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|КАЗ}} [[Нуркен Мазбаев|Мазбаев]] ([[ФК Тараз|ТАР]]) - 16 |- | 1998 ||[[ФК Спартак Семеј|Спартак]] <small>(Јелимај)</small>||[[ФК Екибастузец|Екибастузец]] <small>(Батир)</small>||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||{{зас|КАЗ}} [[Олег Литвиненко|Литвиненко]] ([[ФК Спартак Семеј|СПА]]) - 14 |- | 1999 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Кизилжар|Кизилжар]] <small>(Аксес Есил)</small>||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|КАЗ}} [[Реџепмират Агабајев|Агабајев]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 24 |- | 2000 ||[[ФК Астана-1964|Астана 64]] <small>(Женис)</small>||[[ФК Кизилжар|Кизилжар]] <small>(Аксес ГГ)</small>||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||{{зас|БРА}} [[Нилтон Переира Мендес|Мендес]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 21 |- | 2001 ||[[ФК Астана-1964|Астана 64]] <small>(Женис)</small>||[[ФК Атирау|Атирау]]||[[ФК Кизилжар|Кизилжар]] <small>(Есил Б)</small>||{{зас|КАЗ}} [[Арсен Тлекхугов|Тлекхугов]] ([[ФК Астана-1964|А64]]) - 30 |- | 2002 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Атирау|Атирау]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||{{зас|КАЗ}} [[Јевгени Лунев|Лунев]] ([[ФК Шахтјор Караганди|ШАХ]]) - 16 |- | 2003 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Астана-1964|Астана 64]] <small>(Женис)</small>||{{зас|КАЗ}} [[Андреј Финонченко|Финонченко]] ([[ФК Шахтјор Караганди|ШАХ]]) - 18 |- | 2004 ||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||{{зас|УЗБ}} [[Улукбег Бакаев|Бакаев]] ([[ФК Тобол|ТОБ]]) - 22<br />{{зас|КАЗ}} [[Арсен Тлекхугов|Тлекхугов]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 22 |- | 2005 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|КАЗ}} [[Мурат Тлешев|Тлешев]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 20 |- | 2006 ||[[ФК Астана-1964|Астана 64]] <small>(Астана)</small>||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||{{зас|УЗБ}} [[Јафар Ирисметов|Ирисметов]] ([[ФК Алма-Ата|АЛМ]]) - 17 |- | 2007 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]||{{зас|УЗБ}} [[Јафар Ирисметов|Ирисметов]] ([[ФК Алма-Ата|АЛМ]]) - 17 |- | 2008 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||{{зас|КАЗ}} [[Мурат Тлешев|Тлешев]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 13 |- | 2009 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Астана|Астана]] <small>(Локомотива)</small>||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]|| {{зас|КАЗ}} [[Мурат Тлешев|Тлешев]] ([[ФК Актобе|АКТ]]) - 20<br />{{зас|ТКМ}} [[Владимир Бајрамов|Бајрамов]] ([[ФК Тобол|ТОБ]]) - 20 |- | 2010 ||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||{{зас|УЗБ}} [[Улугбек Бакаев|Бакаев]] ([[ФК Тобол|ТОБ]]) - 16 |- | 2011 ||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]||[[ФК Жетису|Жетису]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||{{зас|УЗБ}} [[Улугбек Бакаев|Бакаев]] ([[ФК Жетису|ЖЕТ]]) - 18 |- | 2012 ||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||{{зас|УЗБ}} [[Улугбек Бакаев|Бакаев]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 14 |- | 2013 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|БЛР}} [[Игор Зенкович|Зенкович]] ([[ФК Шахтјор Караганди|ШАХ]]) - 15 |- | 2014 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|CAF}} [[Фокси Кетевоама]] ([[ФК Астана|АСТ]]) - 16 |- | 2015 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||{{зас|ОБС}} [[Жерар Гоу]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 22 |- | 2016 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш Павлодар]]||{{зас|ОБС}} [[Жерар Гоу]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 22 |- | 2017 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Ордабаси|Ордабаси]]||{{зас|ОБС}} [[Жерар Гоу]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 24 |- | 2018 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||{{зас|ЈЕР}} [[Маркос Пизели]] ([[ФК Актобе|АКТ]]) - 18 |- | 2019 || [[ФК Астана|Астана]] || [[ФК Каират|Каират]] || [[ФК Ордабаси|Ордабаси]] || {{зас|ХРВ}} [[Марко Томасов]] ([[ФК Астана|АСТ]]) / {{зас|УКР}} [[Хабиб Есеола]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 19 |- | 2020 || [[ФК Каират|Каират]] || [[ФК Тобол|Тобол]] || [[ФК Астана|Астана]] || {{зас|БРА}} [[Жоао Пауло]] ([[ФК Ордабаси|ОРД]]) - 12 |- | 2021 || [[ФК Тобол|Тобол]] || [[ФК Астана|Астана]] || [[ФК Каират|Каират]] || {{зас|ХРВ}} [[Марко Томасов]] ([[ФК Астана|АСТ]]) - 17 |} '''Напомена:''' * Име у загради представља име клуба у тој сезони. == Успешност клубова == {| class="wikitable" width=84% |- ! Клуб ! Првак ! Други ! Трећи |- |[[ФК Астана|Астана]] |<center>6 (2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019) |<center>2 (2009, 2013) |<center>1 (2020) |- |[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] |<center>5 (1993, 1997, 1999, 2002, 2003) |<center>4 (1994, 1996, 2004, 2012) |<center>6 (1992, 1998, 2000, 2008, 2010, 2016) |- |[[ФК Актобе|Актобе]] |<center>5 (2005, 2007, 2008, 2009, 2013) |<center>3 (2006, 2010, 2014) |<center>3 (2011, 2012, 2015) |- |[[ФК Каират|Каират]] |<center>3 (1992, 2004, 2020) |<center>5 (2015, 2016, 2017, 2018, 2019) |<center>5 (1997, 1999, 2005, 2013, 2014) |- |[[ФК Спартак Семеј|Спартак Семеј]] |<center>3 (1994, 1995, 1998) |<center> |<center>1 (1996) |- |[[ФК Астана-1964|Астана 64]] |<center>3 (2000, 2001, 2006) |<center> |<center>1 (2003) |- |[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]] |<center>2 (2011, 2012) |<center> |<center>3 (1995, 2007, 2009) |- |[[ФК Тобол|Тобол]] |<center>1 (2010) |<center>5 (2003, 2005, 2007, 2008, 2020) |<center>4 (2002, 2004, 2006, 2018) |- |[[ФК Тараз|Тараз]] |<center>1 (1996) |<center>1 (1997) |<center> |} == УЕФА ранг листа == Стање на дан [[28. мај]] [[2015]]. * 32 {{зас|АЗЕ}} [[Премијер лига Азербејџана у фудбалу|Премијер лига Азербејџана]] * 33 {{зас|ГРУ}} [[Прва лига Грузије у фудбалу|Прва лига Грузије]] * '''34''' {{зас|КАЗ}} Премијер лига Казахстана * 35 {{зас|БИХ}} [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лига Босне и Херцеговине]] * 36 {{зас|ФИН}} [[Прва лига Финске у фудбалу|Прва лига Финске]] * [http://kassiesa.home.xs4all.nl/bert/uefa/data/method4/crank2014.html Цела листа] == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20190331202846/http://www.kpfl.kz/eng/championships/2 Званичан сајт] * [http://www.rsssf.com/tablesk/kazchamp.html РСССФ] {{УЕФА лиге}} [[Категорија:Фудбалске лиге|К]] [[Категорија:Фудбал у Казахстану]] dq1zlt9xt53s1y1io269jh71b6bs2vm 25121546 25121543 2022-07-24T20:32:45Z Jovan997 163421 /* Успешност клубова */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалска лига | име = Премијер лига Казахстана | слика = | слика_ширина = 180п | слика_опис = | спорт = [[Фудбал]] | конфедерација = [[УЕФА]] | држава = {{застава|Казахстан}} | република = | покрајина = | регија = | област = | основана = [[1992]]. | угашена = | ранг = 1 | виши_ранг = | нижи_ранг = [[Прва дивизија Казахстана у фудбалу|Прва дивизија]] | број_тимова = 14 | домаћи_куп = [[Куп Казахстана у фудбалу|Куп Казахстана]] | међународна_такмичења = [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]]<br />[[УЕФА лига Европе|Лига Европе]] | највише_титула = [[ФК Актобе|Актобе]] <small>(6)</small> | тренутни_шампион = [[ФК Астана|Астана]] <small>([[Премијер лига Казахстана у фудбалу 2019.|2019]])</small> | вебсајт = [http://www.kpfl.kz/eng/news/3222 -{www.kpfl.kz}-] | сезона = [[Премијер лига Казахстана у фудбалу 2020.|2020.]] }} '''Премијер лига Казахстана''' је највише [[фудбал]]ско такмичење у [[Казахстан]]у. Лига је настала [[1992]], после распада [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]]. Њом управља [[Фудбалски савез Казахстана]]. == Имена лиге == *''Топ дивизија'' (1992–2001) *''Суперлига'' (2002–2007) *''Премијер лига'' (2008–) == Састав лиге у сезони 2015. == * [[ФК Актобе|Актобе]] * [[ФК Астана|Астана]] * [[ФК Атирау|Атирау]] * [[ФК Жетису|Жетису]] * [[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] * [[ФК Каират|Каират]] * [[ФК Кајзер|Кајзер]] * [[ФК Окжептес|Окжептес]] * [[ФК Ордабаси|Ордабаси]] * [[ФК Тараз|Тараз]] * [[ФК Тобол|Тобол]] * [[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор Караганди]] == Учинак по сезонама == {| class="wikitable" ! Сезона !! Првак !! Другопласирани !! Трећепласирани !! Најбољи стрелац |- | 1992 ||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Ордабаси|Ордабаси]] <small>(Арсенал СКИФ)</small>||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] <small>(Трактор)</small> ||{{зас|КАЗ}} [[Сергеј Когај|Когај]] ([[ФК Кајзер|КЗР]]) - 21 |- | 1993 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] <small>(Ансат)</small>||[[ФК Екибастузец|Екибастузец]] <small>(Батир)</small>||[[ФК Горнак|Горнак]]||{{зас|КАЗ}} [[Александр Шмариков|Шмариков]] ([[ФК Тараз|ТАР]]) - 28 |- | 1994 ||[[ФК Спартак Семеј|Спартак]] <small>(Јелимај)</small>||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] <small>(Ансат)</small>||[[ФК Ордабаси|Ордабаси]] <small>(Жигер)</small>||{{зас|КАЗ}} [[Олег Литвиненко|Литвиненко]] ([[ФК Тараз|ТАР]]) - 20 |- | 1995 ||[[ФК Спартак Семеј|Спартак]] <small>(Јелимај)</small>||[[ФК Тараз|Тараз]]||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]||{{зас|КАЗ}} [[Андреј Мирошниченко|Мирошноченко]] ([[ФК Спартак Семеј|СПА]]) - 23 |- | 1996 ||[[ФК Тараз|Тараз]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Спартак Семеј|Спартак]] <small>(Јелимај)</small>||{{зас|КАЗ}} [[Виктор Антонов|Антонов]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 21 |- | 1997 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Тараз|Тараз]]||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|КАЗ}} [[Нуркен Мазбаев|Мазбаев]] ([[ФК Тараз|ТАР]]) - 16 |- | 1998 ||[[ФК Спартак Семеј|Спартак]] <small>(Јелимај)</small>||[[ФК Екибастузец|Екибастузец]] <small>(Батир)</small>||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||{{зас|КАЗ}} [[Олег Литвиненко|Литвиненко]] ([[ФК Спартак Семеј|СПА]]) - 14 |- | 1999 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Кизилжар|Кизилжар]] <small>(Аксес Есил)</small>||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|КАЗ}} [[Реџепмират Агабајев|Агабајев]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 24 |- | 2000 ||[[ФК Астана-1964|Астана 64]] <small>(Женис)</small>||[[ФК Кизилжар|Кизилжар]] <small>(Аксес ГГ)</small>||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||{{зас|БРА}} [[Нилтон Переира Мендес|Мендес]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 21 |- | 2001 ||[[ФК Астана-1964|Астана 64]] <small>(Женис)</small>||[[ФК Атирау|Атирау]]||[[ФК Кизилжар|Кизилжар]] <small>(Есил Б)</small>||{{зас|КАЗ}} [[Арсен Тлекхугов|Тлекхугов]] ([[ФК Астана-1964|А64]]) - 30 |- | 2002 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Атирау|Атирау]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||{{зас|КАЗ}} [[Јевгени Лунев|Лунев]] ([[ФК Шахтјор Караганди|ШАХ]]) - 16 |- | 2003 ||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Астана-1964|Астана 64]] <small>(Женис)</small>||{{зас|КАЗ}} [[Андреј Финонченко|Финонченко]] ([[ФК Шахтјор Караганди|ШАХ]]) - 18 |- | 2004 ||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||{{зас|УЗБ}} [[Улукбег Бакаев|Бакаев]] ([[ФК Тобол|ТОБ]]) - 22<br />{{зас|КАЗ}} [[Арсен Тлекхугов|Тлекхугов]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 22 |- | 2005 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|КАЗ}} [[Мурат Тлешев|Тлешев]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 20 |- | 2006 ||[[ФК Астана-1964|Астана 64]] <small>(Астана)</small>||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||{{зас|УЗБ}} [[Јафар Ирисметов|Ирисметов]] ([[ФК Алма-Ата|АЛМ]]) - 17 |- | 2007 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]||{{зас|УЗБ}} [[Јафар Ирисметов|Ирисметов]] ([[ФК Алма-Ата|АЛМ]]) - 17 |- | 2008 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||{{зас|КАЗ}} [[Мурат Тлешев|Тлешев]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 13 |- | 2009 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Астана|Астана]] <small>(Локомотива)</small>||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]|| {{зас|КАЗ}} [[Мурат Тлешев|Тлешев]] ([[ФК Актобе|АКТ]]) - 20<br />{{зас|ТКМ}} [[Владимир Бајрамов|Бајрамов]] ([[ФК Тобол|ТОБ]]) - 20 |- | 2010 ||[[ФК Тобол|Тобол]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||{{зас|УЗБ}} [[Улугбек Бакаев|Бакаев]] ([[ФК Тобол|ТОБ]]) - 16 |- | 2011 ||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]||[[ФК Жетису|Жетису]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||{{зас|УЗБ}} [[Улугбек Бакаев|Бакаев]] ([[ФК Жетису|ЖЕТ]]) - 18 |- | 2012 ||[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||{{зас|УЗБ}} [[Улугбек Бакаев|Бакаев]] ([[ФК Иртиш Павлодар|ИРТ]]) - 14 |- | 2013 ||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|БЛР}} [[Игор Зенкович|Зенкович]] ([[ФК Шахтјор Караганди|ШАХ]]) - 15 |- | 2014 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||[[ФК Каират|Каират]]||{{зас|CAF}} [[Фокси Кетевоама]] ([[ФК Астана|АСТ]]) - 16 |- | 2015 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Актобе|Актобе]]||{{зас|ОБС}} [[Жерар Гоу]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 22 |- | 2016 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш Павлодар]]||{{зас|ОБС}} [[Жерар Гоу]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 22 |- | 2017 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Ордабаси|Ордабаси]]||{{зас|ОБС}} [[Жерар Гоу]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 24 |- | 2018 ||[[ФК Астана|Астана]]||[[ФК Каират|Каират]]||[[ФК Тобол|Тобол]]||{{зас|ЈЕР}} [[Маркос Пизели]] ([[ФК Актобе|АКТ]]) - 18 |- | 2019 || [[ФК Астана|Астана]] || [[ФК Каират|Каират]] || [[ФК Ордабаси|Ордабаси]] || {{зас|ХРВ}} [[Марко Томасов]] ([[ФК Астана|АСТ]]) / {{зас|УКР}} [[Хабиб Есеола]] ([[ФК Каират|КРТ]]) - 19 |- | 2020 || [[ФК Каират|Каират]] || [[ФК Тобол|Тобол]] || [[ФК Астана|Астана]] || {{зас|БРА}} [[Жоао Пауло]] ([[ФК Ордабаси|ОРД]]) - 12 |- | 2021 || [[ФК Тобол|Тобол]] || [[ФК Астана|Астана]] || [[ФК Каират|Каират]] || {{зас|ХРВ}} [[Марко Томасов]] ([[ФК Астана|АСТ]]) - 17 |} '''Напомена:''' * Име у загради представља име клуба у тој сезони. == Успешност клубова == {| class="wikitable" width=84% |- ! Клуб ! Првак ! Други ! Трећи |- |[[ФК Астана|Астана]] |<center>6 (2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019) |<center>3 (2009, 2013, 2021) |<center>1 (2020) |- |[[ФК Иртиш Павлодар|Иртиш]] |<center>5 (1993, 1997, 1999, 2002, 2003) |<center>4 (1994, 1996, 2004, 2012) |<center>6 (1992, 1998, 2000, 2008, 2010, 2016) |- |[[ФК Актобе|Актобе]] |<center>5 (2005, 2007, 2008, 2009, 2013) |<center>3 (2006, 2010, 2014) |<center>3 (2011, 2012, 2015) |- |[[ФК Каират|Каират]] |<center>3 (1992, 2004, 2020) |<center>5 (2015, 2016, 2017, 2018, 2019) |<center>6 (1997, 1999, 2005, 2013, 2014, 2021) |- |[[ФК Спартак Семеј|Спартак Семеј]] |<center>3 (1994, 1995, 1998) |<center> |<center>1 (1996) |- |[[ФК Астана-1964|Астана 64]] |<center>3 (2000, 2001, 2006) |<center> |<center>1 (2003) |- |[[ФК Тобол|Тобол]] |<center>2 (2010, 2021) |<center>5 (2003, 2005, 2007, 2008, 2020) |<center>4 (2002, 2004, 2006, 2018) |- |[[ФК Шахтјор Караганди|Шахтјор]] |<center>2 (2011, 2012) |<center> |<center>3 (1995, 2007, 2009) |- |[[ФК Тараз|Тараз]] |<center>1 (1996) |<center>1 (1997) |<center> |} == УЕФА ранг листа == Стање на дан [[28. мај]] [[2015]]. * 32 {{зас|АЗЕ}} [[Премијер лига Азербејџана у фудбалу|Премијер лига Азербејџана]] * 33 {{зас|ГРУ}} [[Прва лига Грузије у фудбалу|Прва лига Грузије]] * '''34''' {{зас|КАЗ}} Премијер лига Казахстана * 35 {{зас|БИХ}} [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лига Босне и Херцеговине]] * 36 {{зас|ФИН}} [[Прва лига Финске у фудбалу|Прва лига Финске]] * [http://kassiesa.home.xs4all.nl/bert/uefa/data/method4/crank2014.html Цела листа] == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20190331202846/http://www.kpfl.kz/eng/championships/2 Званичан сајт] * [http://www.rsssf.com/tablesk/kazchamp.html РСССФ] {{УЕФА лиге}} [[Категорија:Фудбалске лиге|К]] [[Категорија:Фудбал у Казахстану]] a9udcr0d4ys34abg82nzw5ccuo9odkj 0 1347151 25121949 24235285 2022-07-25T08:27:17Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{аутобиографија}} {{Компанија | назив_компаније = Academia.edu | лого = Academia.edu logo.svg | седиште = San Francisko, Kalifornija | руководиоци = Ričard Prajs | веб_страница = {{URL|academia.edu}} | alexa = {{Decrease}} 956<ref>{{cite web|url=http://www.alexa.com/siteinfo/academia.edu|title=Academia.edu on Alexa|accessdate=14. 8. 2016|archive-date=26. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161126165234/http://www.alexa.com/siteinfo/academia.edu|url-status=dead}}</ref> | регистрација = besplatna | број регистрованих чланова = 36 miliona <ref>{{cite web|url=http://www.academia.edu/hiring|title=Hiring|author=Academia.edu|accessdate=22. 7. 2016}}</ref> | језик = енглески | основана = septembra 2008. godine | врста_компаније = privatna firma | prostorna zastupljenost = širom sveta | број_радника = 23<ref name="About">{{cite web|url=http://academia.edu/about |title=About |publisher=Academia.edu |date=|accessdate=15. 5. 2016}}</ref> | врста сајта = platforma za deljenje istraživačkih radova | статус = aktivna }} '''-{Аcademia.edu}-''' Academia.edu je društvena mreža namenjena akademskim radnicima. <ref name="ua">[http://www.universityaffairs.ca/news/news-article/some-academics-remain-skeptical-of-academia-edu/ Some academics remain skeptical of Academia.edu]</ref><ref name="OSC">{{cite web|url=http://osc.universityofcalifornia.edu/2015/12/a-social-networking-site-is-not-an-open-access-repository/|publisher=OSC|title=A social networking site is not an open access repository|date=1. 12. 2015|last=Fortney|first=Katie|author2=Gonder, Justin|accessdate=22. 7. 2016}}</ref> Platforma se koristi za deljenje članaka, praćenje njihovog uticaja, ali i istraživanja drugih korisnika u željenoj oblasti. Pokrenuta je u septembru 2008. godine<ref>{{cite web|last=Cutler|first=Kim-Mai|title=Academia.Edu Overhauls Profiles As The Onus Falls On Researchers To Manage Their Personal Brands|url=http://techcrunch.com/2012/10/12/academia-edu-profiles/|publisher=Techcrunch|accessdate=19. 10. 2012}}</ref>, a od januara 2016. ima više od 31 miliona registrovanih korisnika i preko osam miliona postavljenih tekstova<ref>{{cite web|url=https://www.academia.edu/about|author=Academia.edu|title=About|accessdate=25. 1. 2016}}</ref>. Platformu Academia.edu je osnovao Ričard Prajs, prikupivši kredit od 600 000 dolara koji je podigao kod Spark Ventures, Brenta Hobermana i drugih. <ref name="crunchbase1">{{cite web|url=http://www.crunchbase.com/company/academia-edu |title=Academia.edu &#124; CrunchBase Profile |publisher=Crunchbase.com |date=|accessdate=22. 2. 2012}}</ref> == Otvorena nauka == Academia.edu promoviše otvorenu nauku i otvoreni pristup, a posebno se fokusira na distribuciju istraživanja i na vršnjačko recenziranje koja se realizuje paralalelno sa distribucijom, a ne pre nje <ref>{{cite web|last=Price|first=Richard|url=http://techcrunch.com/2012/02/05/the-future-of-peer-review/ |title=The Future of Peer Review |publisher=TechCrunch |date=5. 2. 2012 |accessdate=22. 2. 2012}}</ref>. U tom smislu, kompanija nije radila u skladu sa američkim Zakonom o istraživačkim naučnim radovima (Research Works Acts) iz 2011. godine (koji sada više nije na snazi), a koji je trebalo da onemogući otvoreni pristup radovima 12 meseci po njihovom objavljivanju. <ref>{{cite web|last=Price|first=Richard|url=http://techcrunch.com/2012/02/15/the-dangerous-research-works-act/ |title=The Dangerous "Research Works Act" |publisher=TechCrunch |date=15. 2. 2012 |accessdate=22. 2. 2012}}</ref> Međutim, Academia.edu nije repozitorij otvorenog pristupa jer se ne posluje u skladu sa takozvanim zelenim otvorenim pristupom, pa Peter Suber i ostali eksperti preporučuju istraživačima da koriste repozitorijume koji su specifični za određena polja istraživanja ili opšte repozitorijume kao što je Zenodo. <ref name="OSC"/><ref>{{cite web|title=Open Access book §10 self help |url= https://cyber.law.harvard.edu/hoap/?title=Open_Access_%28the_book%29&oldid=5242#Chapter_10:_Self-Help |last=Suber|first=Peter|date=2016}}</ref> == Prihvaćenost == TechCrunch, portal koji se bavi tehnološkom industrijom, istakao je da Academia.edu akademskim radnicima daje "moćan i efikasan način da distribuiraju svoja istraživanja" i da "omogućava istraživačima da prate koliko ljudi čita njihove članke uz pomoć specijalizovanih alatki za analizu"<ref name="techcrunch1">{{cite web|author=|url=http://techcrunch.com/2011/11/30/academia-edu-raises-4-5-million-to-help-researchers-share-their-scholarly-papers/ |title=Academia.edu Raises $4.5 Million To Help Researchers Share Their Scholarly Papers |publisher=[[TechCrunch]] |date=30. 11. 2011 |accessdate=22. 2. 2012}}</ref><ref>{{cite web|url=http://singularityhub.com/2011/12/11/academia-edu-4-5m-in-funding-3m-unique-monthly-visitors-%E2%80%93-can-they-change-science-publication/ |title=Academia.edu – $4.5M in Funding, 3M Unique Monthly Visitors – Can They Change Science Publication? |publisher=Singularity Hub |date=11. 12. 2011 |accessdate=22. 2. 2012 |archive-url=https://www.webcitation.org/6G1XTMlPo?url=http://singularityhub.com/2011/12/11/academia-edu-4-5m-in-funding-3m-unique-monthly-visitors-%E2%80%93-can-they-change-science-publication/ |archive-date=20. 4. 2013 |url-status=dead }}</ref>, ali i da "se vrlo visoko kotira u Google pretrazi”.<ref name="techcrunch1"/> Čini se da Academia.edu predstavlja kombinaciju normi društvenog umrežavanja i normi koje postoje u akademskim krugovima<ref>{{Cite journal|doi=10.1002/asi.23038| title = Academia.edu: Social network or Academic Network?| journal = Journal of the Association for Information Science and Technology| volume = 65| issue = 4|year=2014| last=Thelwall | first = M. | last2=Kousha | first2 = K. |pages=721}} [http://www.scit.wlv.ac.uk/~cm1993/papers/Academia_preprint.pdf Preprint]</ref> . U leto 2015. godine je ukinut deo platforme namenjen pisanju blogova. Mendeley-Elsevier je poslao na hiljade naloga za skidanje članaka sa platforme koji su originalno publikovani za tu izdavačku kuću, ali je broj takvih zahteva vremenom opao, sudeći po rečima osnivača i izvršnog direktora platforme Academia.edu Ričarda Prajsa, zbog mnogobrojnih žalbi akademskih radnika.<ref name="Parr2014">{{cite journal|last=Parr|first=Chris|title=Sharing is a way of life for millions on Academia.edu|journal=Times Higher Education|date=12. 6. 2014|url=https://www.timeshighereducation.co.uk/news/sharing-is-a-way-of-life-for-millions-on-academiaedu/2013839.article?nopaging=1 |accessdate=14. 9. 2015}}</ref><ref name="Howard2013">{{cite journal|last=Howard|first=Jennifer|title=Posting Your Latest Article? You Might Have to Take It Down|journal=The Chronicle of Higher Education|date=6. 12. 2013|url=http://chronicle.com/blogs/wiredcampus/posting-your-latest-article-you-might-have-to-take-it-down/48865|accessdate=14. 9. 2015}}</ref> == Ime domena == Academia.edu nije univerzitet niti visokoškolska institucija i shodno standardima ne bi trebalo da ima ekstenziju .edu. Međutim, naziv domena Academia.edu je registrovan još 1999. godine, pre regulative koja nalaže da samo akreditovane, visokoobrazovne institucije mogu da imaju ekstenziju .edu. Svi .edu domeni koji su otvoreni pre 2001. godine su dobili pravo da zadrže svoje nazive, čak i ako iza njih ne stoje akreditovane visokoobrazovne institucije<ref>{{cite web|url=http://net.educause.edu/edudomain/eligibility.asp |title=edu Policy Information |publisher=Net.educause.edu |date=29. 10. 2001 |accessdate=22. 2. 2012 |archive-url=https://www.webcitation.org/6G1XUuMML?url=http://net.educause.edu/edudomain/eligibility.asp |archive-date=20. 4. 2013 |url-status=dead }}</ref><ref name="Atlantic">{{cite web|last=McKenna|first=Laura|url=http://www.theatlantic.com/education/archive/2015/12/the-convoluted-profits-of-academic-publishing/421047/|title=The Convoluted Profits of Academic Publishing|work=The Atlantic|date=17. 12. 2015}}</ref>. To što Academia.edu koristi taj domen kritikovala je Amerikanka Ketlin Ficpatrik, direktorka sektora za akademsku komunikaciju u Udruženju modernih jezika, i rekla da je upotreba ekstenzije .edu od strane Academia.edu "izuzetno problematična" jer ime domena može korisnike dovesti u zabludu da je reč o sajtu koji je deo akreditovane obrazovne institucije, a ne kompanije koja radi za profit.<ref name="Atlantic"/> == Finansijska istorija == U novembru 2011, Academia.edu je prikupila sredstva u iznosu od 4,5 miliona dolara od Spark Capital i True Ventures, a pre toga je prikupila 2,2 miliona dolara od Spark Ventures i niza investitora “anđela”, uključujući i Marka Šatlvorta, Tomasa Lermana i Ruperta Penant-Reja. U septembru 2013. godine, kompanija je skupila 11,1 miliona od Khosla Ventures, True Ventures, Spark Ventures, Spark Capital i Rupert Pennant-Rea <ref>{{cite web|url=http://www.academia.edu/about|title=About Academia.edu|publisher=Academia.edu|accessdate=23. 3. 2014}}</ref> Firma je ovako, putem ustupanja deonica, došla do ukupno 17,7 miliona dolara. <ref>{{cite web|title=Academia.edu|url=https://www.crunchbase.com/organization/academia-edu#/entity|publisher=Crunchbase|accessdate=7. 7. 2016}}</ref> == Reference == {{reflist}} == Literatura == # Cutler, Kim-Mai. "Academia.Edu Overhauls Profiles As The Onus Falls On Researchers To Manage Their Personal Brands". Techcrunch. Приступљено 2012-10-19. # # Academia.edu: "About", retrieved 11 December 2014 # # "Academia.edu | CrunchBase Profile". Crunchbase.com. Приступљено 2012-02-22. # # Richard Price (2012-02-05). "The Future of Peer Review". TechCrunch. Приступљено 2012-02-22. # # Richard Price (2012-02-15). "The Dangerous "Research Works Act"". TechCrunch. Приступљено 2012-02-22. # # Thelwall, Mike; Kousha, Kayvan (2014). "ResearchGate: Disseminating, communicating and measuring scholarship?". Journal of the Association for Information Science and Technology, 65(4), 721-731. # == Spoljašnje veze == * [http://www.academia.edu/ Zvanični veb sajt] {{Commonscat|Academia.edu}} [[Категорија:Друштвене мреже]] me6nozmpqiuj60hpnhzgaz27a9p6hy8 0 1358123 25121606 12319167 2022-07-24T21:36:39Z CommonsDelinker 4757 Датотека CFSC.JPG замењена је датотеком [[:c:File:Children_attending_Children_&_Family_Services_Centre,_Hong_Kong_Society_for_the_Protection_of_Children.jpg|Children_attending_Children_&_Family_Services_Centre,_Hong_Kong_Society_for_the_Protection_of_Chil wikitext text/x-wiki [[File:OHP-sch.JPG|thumb|Графоскоп]] [[File:Akademiet Drammen klasserom2.JPG|thumb|Савремено опремљена учионица]] '''Наставна средства''' су [[Дидактика|дидактички]] обликована изворна стварност. Она у настави надокнађују изворну, објективну стварност која није увек приступачна због просторне удаљености и своје сложености. Наставна средства су због дидактичке прераде ученицима приступачнија као извор знања и материјал за развијање радне способности. == Подела == Наставна средства се деле на ''визуелна'', ''аудитивна'', ''аудио-визуелна'' и ''текстуална наставна средства''. === Визуелна наставна средства === Визуелна наставна средства су заснована на видео-компоненти. Деле се на дводимензионална (слике, фотографије, апликације) и тродимензионална (модели, рељефи, макете, препарати, колекције). С обзиром на дидактичку функцију могу бити: статична(епипројекција, дијафилм, дијапозитив, микропројекција, графопројекција...) и динамична (елемент-филм, динамични модели, глобус, апарати ). Статична или непокретна визуелна наставна средства служе за упознавање статичних облика и њихових структура, динамична или покретна за упознавање процеса и њихових динамичних структура. === Аудитивна наставна средства === Аудитивна наставна средства су заснована на аудио-компоненти и служе као слушни извор знања. Ту спадају жива реч учитеља, ученика или неке стручне особе, радио емисије, снимци људског изражавања (вербалног или музичког), снимци гласова животиња и разних природних шумова и тонова. === Аудио-визуелна наставна средства === Аудио-визуелна наставна средства истовремено ангажују и чуло вида и чуло слуха. Ту спадају наставни филм и образовне емисије. Њиховом применом настава добија на динамичности, савремености, актуалности и целовитости. === Текстуална наставна средства === [[File:Children attending Children & Family Services Centre, Hong Kong Society for the Protection of Children.jpg|thumb|Запис на табли]] Текстуална наставна средства су разноврсни текстуални материјал који се у настави употребљава као извор знања, уџбеници, приручници, програмирани текстови, чланци, зборници, лексикони, енциклопедије, књижевна дела, историјска дела и слично. Уџбеник је основна и обавезна школска књига. Писан је на темељу прописаног наставног плана и програма па је у свакодневној употреби . Уџбеник мора бити дидактичко-методички обликован, што остали текстуални извори знања не морају бити. Обликовање и концепција уџбеника повезана је са законитостима учења. Специфичност сваког уџбеника огледа се у избору садржаја, начина презентовања истих, графичког, ликовног и техничког обликовања, језичног и стилског обликовања. Ауторско-издавачки тимови који раде уџбеник треба да следе педагошка, психолошка, дидактичка и методичка начела за израду уџбеника. == Литература == *Богићевић, М. (1974): Технологија савремене наставе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства *Вилотијевић, М. (1999): Дидактика 1, 3. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства и Учитељски факултет *Мијановић, Н. (2002): Образовна технологија. Подгорица: Побједа [[Категорија:Образовање]] [[Категорија:Педагогија]] 176t8cihfdxfm0o3p6hm01caiidkwkw 0 1373331 25121633 24611939 2022-07-24T22:48:38Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Ф1 возач | име = Макс Верстапен | слика = 2019 Formula One tests Barcelona, Verstappen (33376132698).jpg | опис_слике = Макс Верстапен 2019. године, предсезонсака тестирања | ширина_слике = 250 px | пуно_име = Макс Емилијан Верстапен | датум_рођења = {{Датум рођења| 1997|9|30| год = да}} | место_рођења = [[Хаселт]] | држава_рођења = [[Белгија]] | држављанство = {{застава|Холандија}} | висина = 1.80 [[Метар| м]]<ref name="eurosport">{{cite web|url=https://www.eurosport.com/formula-1/max-verstappen_prs401830/person.shtml|title = Max Verstappen |publisher=eurosport.com|format=|page=|accessdate=11. 1. 2019}}</ref> | тежина = 67 [[Килограм|кг]]<ref name="eurosport"/> | актуелни_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | болид = 1 | тимови1 = [[Торо Росо]] | године1 = 2015—2016 | тимови2 = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | године2 = 2016— | трке = {{Ф1стат|ВЕР|приступи}} ({{Ф1стат|ВЕР|стартови}} стартовао) | шампионати = 1 ({{Ф1|2021}}) | победа = {{Ф1стат|ВЕР|победа}} | подијум = {{Ф1стат|ВЕР|подијум}} | пол = {{Ф1стат|ВЕР|пол}} | кругови = {{Ф1стат|ВЕР|најбржикруг}} | поена = {{Ф1стат|ВЕР|поеникаријера}} | прва_трка = [[Велика награда Аустралије 2015.]] | прва_победа = [[Велика награда Шпаније 2016.]] | последња_победа = [[Велика награда Француске 2022.]] | последња_трка = {{Последња Ф1ВН}} | потпис = MaxVerstappenSignature.png }} '''Макс Емилијан Верстапен''' ({{Јез-хол|Max Emilian Verstappen}}; [[30. септембар]] [[1997]]) је [[Белгија|белгијско]]-[[Холандија|холандски]]<ref>{{Cite web|url=http://www.f1today.net/nl/nieuws/f1/201020/jos-verstappen-over-de-nationaliteit-van-max|title=Jos Verstappen over de nationaliteit van Max (translated: Jos Verstappen about the nationality of Max)|access-date=13 June 2016|language=nl}}</ref> возач који се тренутно такмичи у [[Формула 1|Формули 1]] под холандском заставом за [[Ред бул рејсинг|Ред бул.]]На [[Велика награда Аустралије 2015.|Великој награди Аустралије 2015.]] када је имао 17 година, 166 дана, постао је најмлађи возач који се такмичио у Формули 1. Он је син бившег возача Формуле 1 [[Јос Верстапен|Јоса Верстапена]] и светски шампион Формуле 1 за сезону [[Формула 1 — сезона 2021|2021]]. Након што је сезону [[Формула 1 — сезона 2015|2015]]. провео у [[Алфа Таури Ф1|Скудерији Торо Росо]], започео је сезону [[Формула 1 — сезона 2016|2016]]. са италијанским тимом пре него што је промовисан у главни тим [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] после четири трке као замена за [[Данил Квјат|Данил Квјата]]. Са 18 година освојио је [[Велика награда Шпаније 2016.|Велику награду Шпаније 2016.]] на свом дебију за Ред бул, поставши најмлађи возач икада и први холандски возач који је освојио Велику награду Формуле 1.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/sport/live/2016/may/15/f1-spanish-gp-live-lewis-hamilton-nico-rosberg|title=F1: Max Verstappen wins Spanish GP after Lewis Hamilton and Nico Rosberg crash – live!|last=Ostlere|first=Lawrence|date=15 May 2016|website=The Guardian|access-date=15 May 2016}}</ref> Победом на [[Велика награда Абу Дабија 2021.|Великој награди Абу Дабија 2021]]. постао је први холандски возач који је освојио светски шампионат у Формули 1. Он је 34. [[Spisak svetskih šampiona F1|светски шампион у Формули 1]]. До Велике награде Абу Дабија 2021. остварио је 19 победа, укључујући прву за возача [[Хонда|Хонде]] од [[Формула 1 — сезона 2006|2006]]. Завршио је шампионате [[Формула 1 — сезона 2019|2019]]. и [[Формула 1 — сезона 2020|2020]]. на трећем месту. Верстапен би требало да остане у Ред Булу до краја сезоне 2023. након што је потписао продужетак уговора.<ref name="2023 contract">{{cite web|url=https://verstappen.nl/en/article/3936/|title=Max Verstappen extends contract with Aston Martin Red Bull Racing|website=verstappen.nl|date=7 January 2020|access-date=7 January 2020}}</ref> == Породица и лични живот == Макс Емилијан Верстапен је рођен 30. септембра 1997. у [[Хаселт|Хаселту]] у [[Белгија|Белгији]] и има млађу сестру Викторију.<ref>{{cite web |url=http://en.espnf1.com/f1/motorsport/driver/171391.html |title=Drivers / Max Verstappen |publisher=ESPN F1 |access-date=20 August 2014}}</ref><ref>{{Cite web|title=Max Verstappen with his sister Victoria Jane Verstappen and his father Jos Verstappen|url=http://en.espnf1.com/f1/motorsport/image/217737.html|access-date=14 December 2020|website=ESPN UK|language=en}}</ref> Његова породица има дугу везу са мото спортом. Његов отац [[Јос Верстапен]] је бивши холандски возач [[Формула 1|Формуле 1]], његова мајка, Белгијанка, Софи Кумпен, такмичила се у [[Karting|картингу]],<ref name="racing family2">{{cite web|last1=Bonardel|first1=Cécile|date=18 August 2014|title=Verstappen's son in F1 in 2015|url=http://www.24h-lemans.com/en/news/24-hours-of-le-mans-previous-class-winner-jos-verstappen-s-son-in-f1-in-2015_2_2_1746_16741.html|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20141129073628/http://www.24h-lemans.com/en/news/24-hours-of-le-mans-previous-class-winner-jos-verstappen-s-son-in-f1-in-2015_2_2_1746_16741.html|archive-date=29 November 2014|access-date=28 May 2019|website=24h-lemans.com}}</ref><ref name="nationality2">{{Cite news|last=Cornelissen|first=Marc|date=17 August 2014|title=Geen rijbewijs, wel in de F1|language=nl|trans-title=No driver's licence, yet in F1|work=Nieuwsblad.be|url=http://www.nieuwsblad.be/sportwereld/cnt/dmf20140816_01219423|access-date=12 December 2014|quote=Max heeft een Belgische moeder, is geboren in Hasselt, woont in Bree en reist met een Belgisch paspoort. Genetisch en cultureel is hij Belgischer dan de gemiddelde Rode Duivel. Maar racen doet hij met een Nederlandse licentie. 'Ik heb heel mijn leven in België gewoond, maar ik voel meer Nederlander. Door al dat karten trek ik meer met mijn vader op dan met mijn moeder. Ik zit gewoon altijd tussen de Nederlanders. [Max has a Belgian mother, was born in Hasselt, lives in Bree, and travels with a Belgian passport. From a genetic and cultural perspective, he's more Belgian than the average Red Devil. Yet he competes with a Dutch racing licence. 'I have lived in Belgium my entire life, but I consider myself more Dutch. As a result of my karting activities I spend more time with my father than with my mother. I'm always surrounded by Dutch people.']}}</ref> и његов рођак, Ентони Кумпен, такмичио се у тркама издржљивости и двоструки је шампион [[NASCAR|НАСКАР]] Вилен Евро серије и тренутно служи као менаџер тима за ПК Карспорт у Евро серији.<ref name="racing family2"/> Иако Верстапен има мајку Белгијанку, рођен је у Белгији и живео у Брижу, одлучио је да се такмичи са холандском тркачком лиценцом јер се „осећа више Холанђанином“, проводи више времена са оцем него са мајком због картинг активности и увек је био окружен Холанђанима док је одрастао у Мазеику, белгијском граду на холандској граници.<ref name="nationality">{{Cite news|url = http://www.nieuwsblad.be/sportwereld/cnt/dmf20140816_01219423|title = Geen rijbewijs, wel in de F1|last = Cornelissen|first = Marc|date = 17 August 2014|work = Nieuwsblad.be|access-date = 12 December 2014|language = nl|trans-title = No driver's licence, yet in F1|quote = Max heeft een Belgische moeder, is geboren in Hasselt, woont in Bree en reist met een Belgisch paspoort. Genetisch en cultureel is hij Belgischer dan de gemiddelde Rode Duivel. Maar racen doet hij met een Nederlandse licentie. 'Ik heb heel mijn leven in België gewoond, maar ik voel meer Nederlander. Door al dat karten trek ik meer met mijn vader op dan met mijn moeder. Ik zit gewoon altijd tussen de Nederlanders. [Max has a Belgian mother, was born in Hasselt, lives in Bree, and travels with a Belgian passport. From a genetic and cultural perspective, he's more Belgian than the average Red Devil. Yet he competes with a Dutch racing licence. 'I have lived in Belgium my entire life, but I consider myself more Dutch. As a result of my karting activities I spend more time with my father than with my mother. I'm always surrounded by Dutch people.'] }}</ref> Верстапен је 2015. рекао: "У Белгији сам заправо живео само да бих спавао, али сам током дана отишао у Холандију и тамо имао пријатеље. Одгајан сам као Холанђанин и тако се осећам." Званично је изабрао искључиво холандску националност када је постао пунолетан.<ref>{{Cite web|url=https://www.gpfans.com/nl/artikelen/41751/dit-is-waarom-max-verstappen-niet-onder-de-belgische-vlag-rijdt/|title=Dit is waarom Max Verstappen niet onder de Belgische vlag rijdt|website=GPfans}}</ref> Он се такмичио у Формули 1 и пре него што је на свој 18. рођендан добио возачку дозволу.<ref>{{cite web|title=Road legal at last! Verstappen passes driving test on 18th birthday|url=http://www.formula1.com/content/fom-website/en/latest/headlines/2015/9/verstappen-passes-driving-test-on-18th-birthday.html|website=Formula1.com|publisher=FOM|access-date=30 September 2015|date=30 September 2015}}</ref> Верстапен живи у [[Монако|Монаку]] од октобра 2015, тврдећи да то није било из пореских разлога.<ref name="GPNov15">{{cite news|url=http://www.grandprix.com/ns/ns32591.html|title=Verstappen moves out of home for Monaco|date=28 November 2015|work=GrandPrix.com|access-date=17 May 2016}}</ref> == Рана каријера == ===Картинг=== Верстапен је почео да се бави [[Karting|картингом]] са четири године.<ref>{{cite web |last=Spurgeon |first=Brad |title=Max Verstappen, a Young Man in a Hurry to the Top of World |publisher=The New York Times |date=28 November 2014 |url=https://www.nytimes.com/2014/11/29/sports/autoracing/max-verstappen-interview-becoming-the-youngest-driver-in-formula-one-history.html |access-date=28 May 2021}}</ref> Такмичио се на Мини јуниорском првенству своје матичне покрајине [[Лимбург (Белгија)]].<ref>{{cite web|title=Limburgs Kart Championship&nbsp;– Mini-Junior 2005|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/limburgs-kart-championship---mini-junior/2005/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref> 2006. године, Верстапен је дипломирао у класи Ротакс Макс Минимак и освојио првенство Белгије.<ref>{{cite web|title=Rotax Max Challenge Belgium Minimax 2006|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/rotax-max-challenge-belgium-minimax/2006/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref> 2007. године, Верстапен је освојио првенство Холандије у Минимаксу.<ref>{{cite web|title=Rotax Max Challenge Belgium Minimax 2007|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/rotax-max-challenge-belgium-minimax/2007/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref> Тркајући се у ЦРГ картингу који је купио његов отац, Верстапен је освојио првенство Холандије и Белгије у Минимаку, као и првенство Белгије за кадете.<ref>{{cite web|title=Belgian Championship&nbsp;– Cadet 2008|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/belgian-championship---cadet/2008/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref><ref>{{cite web|title=Rotax Max Challenge Belgium Minimax 2008|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/rotax-max-challenge-belgium-minimax/2008/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref> 2009. године, Верстапен се придружио тиму Пек рејсинг, ЦРГ тиму купаца. Те године освојио је фламанско првенство у Минимаксу и белгијско првенство КФ5.<ref>{{cite web|title=Belgian Championship&nbsp;– KF5 2009|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/belgian-championship---kf5/2009/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref><ref>{{cite web|title=VAS Championship&nbsp;– Rotax Minimax 2009|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/vas-championship---rotax-minimax/2009/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref> 2010. године, Верстапен је кренуо у међународни картинг. Њега је ЦРГ потписао да се такмичи у њиховом фабричком тиму на светским и европским првенствима. На Светском купу КФ3, Верстапен је завршио други иза искуснијег [[Александер Албон|Алекса Албона]] (који ће му на крају постати сувозач у Формули 1 за [[Ред бул рејсинг|Ред бул]])<ref>{{cite web|title=CIK-FIA World Cup&nbsp;– KF3 2010|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/world-cup---kf3/2010/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref> али га је победио на ВСК Еуро серији и такође освојио ВСК светску серију, победивши Роберта Висуа.<ref>{{cite web|title=WSK World Series&nbsp;– KF3 2010|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/wsk-world-series---kf3/2010/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref> 2011. године, Верстапен је освојио ВСК Евро серију у ЦРГ-у на Парила погон.<ref>{{cite web|title=WSK Euro Series&nbsp;– KF3 2011|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/wsk-euro-series---kf3/2011/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref> 2012. године, Верстапен је изабран за програм неустрашивих возача који ће се такмичити у класама КФ2 и КЗ 2. Освојио је ВСК Мастер серију у класи КФ2, победивши возача ЦРГ-а Фелиса Тијена.<ref>{{cite web|title=WSK Master Series&nbsp;– KF2 2012|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/wsk-master-series---kf2/2012/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref> Верстапен је освојио Зимски куп Јужне гарде у класи КФ2, победивши Дениса Олсена и Антонија Фуока.<ref>{{cite web|title=17° Winter Cup&nbsp;– KF2 2012|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/south-garda-winter-cup---kf2/2012/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref><ref>{{cite web|title=SKUSA SuperNationals XVI&nbsp;– KZ2 2012|url=https://www.driverdb.com/championships/standings/skusa-supernationals---kz2/2012/|work=DriverDB.com|access-date=27 January 2014}}</ref> Крајем 2012. године објављено је да ће Верстапен напустити Интрепид. Након кратког рада са Занарди картинзима направљеним од ЦРГ-а, Верстапен се вратио у фабрички ЦРГ тим.<ref>{{cite web|title=Max rijdt rest van seizoen op CRG kart met TM motor|url=http://www.verstappen.nl/?locatie=bericht&id=8038|work=Verstappen Info Page|access-date=27 January 2014}}</ref> Такмичио се на СКУСА Супер националс у класи КЗ 2 у ЦРГ-у, завршио је на 21. месту. 2013. Верстапен је освојио Европско првенство КФ и КЗ. Са 15 година, Верстапен је освојио светско првенство КЗ 2013. у Варен-сур-Алир, Француска, у КЗ 1, највишој категорији картинга. === Трке формула === ==== Тестирање ==== Верстапеново прво искуство у тркама аутомобила било је на стази Пембреј 11. октобра 2013. Возио је 160 кругова у болиду Барази-Епсилон ФР2.0–10 Формуле Рено. Аутомобил је обезбедио холандски тим Манор МП моторспорт.<ref>{{cite web|title=Max Verstappen sensationeel in allereerste meters Formule Renault 2.0|url=http://www.racexpress.nl/formule-1/max-verstappen-sensationeel-in-allereerste-meters-formule-renault-2-0/n/53111|work=RaceXpress.nl|access-date=27 January 2014}}</ref> Тестирао је за неколико тимова Формуле Рено 2.0 2013. године.<ref>{{cite web|url=http://www.gpupdate.net/nl/autosport-nieuws/303024/verstappen-max-al-net-zo-snel-als-ervaren-coureurs/|title=Verstappen: "Max al net zo snel als ervaren coureurs"|website=GPUpdate.net}}</ref> У децембру 2013. године, Верстапен је тестирао Даллара Ф311 болид Формуле 3 који води Мотопарк академи. Још један тест Формуле Рено одржан је у децембру на стази Херез. Возећи за Жозеф Кауфман рејсинг, Верстапен је ишао брже од осталих возача као што су Стеин Шоторст и Мет Пери.<ref>{{cite web|title=Max op haar na snelste bij laatste FR 2.0 test van 2013|url=http://www.verstappen.nl/?locatie=bericht&id=8323|work=Verstappen Info Page|access-date=27 January 2014}}</ref> На стази Рикардо Тормо у близини Валенсије, Верстапен је постигао брже време од искуснијих возача, укључујући Татјану Калдерон и Едија Чевера трећег.<ref>{{cite web|title=Max fenomenaal snel bij zijn eerste F3 test op Valencia|url=http://www.verstappen.nl/?locatie=bericht&id=8326|work=Verstappen Info Page|access-date=27 January 2014}}</ref> === Флорида винтер серија === 16. јануара 2014. објављено је да ће Верстапен дебитовати у Флорида винтер серији.<ref>{{cite web|title=Max maakt autosportdebuut in Florida Winter Series|url=http://www.verstappen.nl/?locatie=bericht&id=8336|work=Verstappen Info Page|access-date=27 January 2014}}</ref> 5. фебруара, на другом тркачком викенду, Верстапен је победио у својој првој трци формуле на Палм бич интернешонал рејсвеј-у након што је стартовао са пол позиције.<ref>{{cite web|title=Verstappen wint eerste autorace na regen en rode vlag|url=http://www.gpupdate.net/nl/autosport-nieuws/306301/verstappen-wint-eerste-autorace-na-rode-vlag|access-date=16 May 2016}}</ref> Верстапен је 19. фебруара победио у својој другој трци на стази Хоместеад–Мајами спидвеј пошто је победио [[Николас Латифи|Николаса Латифија]] за 0,004 секунде.<ref>{{cite web|title=Verstappen pakt overwinning in laatste race op Homestead|url=http://www.gpupdate.net/nl/f1-nieuws/306726/verstappen-pakt-overwinning-in-laatste-race-op-homestead|access-date=16 May 2016}}</ref> === Формула три === [[File:2014 F3 HockenheimringII Max Verstappen by 2eight DSC6547.jpg|thumb|Верстапен се такмичио у ФИА европском првенству формуле три 2014. године, након што се придружио Ред бул јуниор тиму]]2014. године, Верстапен је возио на ФИА Европском првенству Формуле 3 за Ван амерсфорт рејсинг.<ref>{{cite web |url= http://www.fiaf3europe.com/en/news/Max-Verstappen-new-Red-Bull-Junior.html |title= Max Verstappen new part of the Red Bull Junior Team |publisher=FIA |access-date= 20 August 2014 |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20150924012244/http://www.fiaf3europe.com/en/news/Max-Verstappen-new-Red-Bull-Junior.html |archive-date=24 September 2015 }}</ref> Своју прву сезону ауто трка завршио је трећи, иза шампиона [[Естебан Окон|Естебана Окона]] и другопласираног Тома Бломквиста, победивши у 10 трка у том процесу. == Каријера у формули 1 == [[Датотека:FIA F1 Austria 2021 Nr. 33 Verstappen.jpg|лево|мини|Макс Верстапен на ВН Аустрије 2021.]]Сезона {{Ф1|2015}}. је његова прва у формули 1. Возио је за [[Торо Росо]] а тимски колега му је био [[Карлос Саинз Мл.|Карлос Саинз млађи]]. У својој првој сезони је успео да освоји више бодова од свог старијег тимског колеге и тиме је постао најмлађи освајач бодова у формули 1 икада. Агресивним начином вожње је привукао пажњу јавности. Иако је имао закључен уговор са Торо Росом за целу 2016. годину, [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] је одлучио да већ на петој трци за сезону {{Ф1|2016}}. ([[ВН Шпаније]]) унапреди у свој тим<ref>{{cite news|url=http://www.redbullracing.com/article/new-line-spain|title=New line-up for Spain|work=RedBullRacing.com|date=5. 5. 2016|access-date=05. 05. 2016|archive-date=08. 05. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160508080016/http://www.redbullracing.com/article/new-line-spain|url-status=dead}}</ref>. На тај начин је [[Данил Квјат]] изгубио је своје место у Ред булу и враћен је у тим Торо Росо. Од 5. маја 2016. године, његов тимски колега је био [[Данијел Рикардо]]. На [[ВН Шпаније]] за сезону {{Ф1|2016}}, Верстапен је забележио прву победу у својој каријери у формули 1 и тиме постао најмлађи победник и освајач подијума у формули 1 икада. Ова два рекорда Верстапен је успео да забележи већ на својој првој трци за [[Ред бул рејсинг|Ред булу]], и тиме постао нови носилац тих рекорда, који су се до тог тренутка приписивали [[Себастијан Фетел|Себастијану Фетелу]]. Верстапен је једини холандски возач који је победио на трци у формули 1.<ref>{{cite news|last=Richards| first = Giles| title = Max Verstappen becomes youngest man to drive a Formula One car| url = http://www.theguardian.com/sport/2014/oct/03/max-verstappen-becomes-youngest-man-to-drive-a-formula-one-car| publisher = The Guardian News and Media Limited}}</ref> На [[Велика награда Абу Дабија 2021.|Великој награди Абу Дабија 2021]]. Верстапен је претекао Хамилтона у последњем кругу и победио и свој први шампионат у Формули 1.<ref name="#1">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/live/2021/dec/12/f1-abu-dhabi-grand-prix-formula-one-max-verstappen-lewis-hamilton-title-live-updates|title=Mercedes protest after Max Verstappen wins F1 world title in Abu Dhabi – as it happened|last=Harris|first=Daniel|date=2021-12-12|work=The Guardian|access-date=2021-12-15|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> У последњој трци, Верстапен је заостајао за Хамилтоном све док није позван сигурносни аутомобил због судара у кривини 14 од стране Николаса Латифија. Повлачење сигурносног аутомобила није прошло без контроверзи након што је стигао позив директора трке да се дозволи пролаз само одређеном броју аутомобила, што је изазвало протест Мерцедесовог тима. Верстапен је био у боксу током периода безбедносног аутомобила и користио своје свеже гуме да претекне Хамилтона у 5. кривини последњег круга трке како би обезбедио победу и титулу шампиона у возачима.<ref name="#1"/> ==Тркачки рекорди== === Резиме тркачке каријере === {| class="wikitable" style="font-size: 90%; text-align:center" |- ! Сезона ! Категорија ! Тим ! Трке ! Победе ! Пол ! {{abbr|Н. кругови|Најбржи кругови}} ! Подијуми ! Поени ! Позиција |- !rowspan=4| 2014 |align=left|Флорида винтер серија | {{N/A}} | 12 | 2 | 3 | 3 | 5 | {{N/A}} |style="background:#FFDF9F;"| '''3.''' |- |align=left|ФИА Европско првенство Формуле 3 |align=left rowspan=2|Ван амерсфорт рејсинг | [[#2014R|33]] | 10 | 7 | 7 | 16 | 411 |style="background:#FFDF9F;"| '''3.''' |- |align=left|Велика награда Макаа | 1 | 0 | 0 | 1 | 0 | Н/Д | 7. |- |align=left|Зандворт мастерс |align=left|Мотопарк | 1 | 1 | 1 | 0 | 1 | Н/Д |style="background:#FFFFBF;"| '''1.''' |- ! 2015 |align=left| [[Формула 1]] |align=left| [[Алфа Таури Ф1|Торо Росо]] | [[#2015R|19]] | 0 | 0 | 0 | 0 | 49 | 12. |- !rowspan=2| 2016 |align=left rowspan=2| [[Формула 1]] |align=left| [[Алфа Таури Ф1|Торо Росо]] | [[#2016R|4]] | 0 | 0 | 0 | 0 |rowspan=2| 204 |rowspan=2| 5. |- |align=left| [[Ред бул рејсинг]] | 17 | 1 | 0 | 1 | 7 |- ! 2017 |align=left| [[Формула 1]] |align=left| [[Ред бул рејсинг]] | [[#2017R|20]] | 2 | 0 | 1 | 4 | 168 | 6. |- ! 2018 |align=left| [[Формула 1]] |align=left| [[Ред бул рејсинг]] | [[#2018R|21]] | 2 | 0 | 2 | 11 | 249 | 4. |- ! 2019 |align=left| [[Формула 1]] |align=left| [[Ред бул рејсинг]] | [[#2019R|21]] | 3 | 2 | 3 | 9 | 278 |style="background:#FFDF9F;"| '''3.''' |- ! 2020 |align=left| [[Формула 1]] |align=left| [[Ред бул рејсинг]] | [[#2020R|17]] | 2 | 1 | 3 | 11 | 214 |style="background:#FFDF9F;"| '''3.''' |- ! 2021 |align=left| [[Формула 1]] |align=left| [[Ред бул рејсинг]] |[[#2021R|{{sum|{{F1stat|VER|entries}}|22}}]] |10 |10 |6 |18 |395.5 |{{Ф1Т2021|ВЕР|ВШ}} |- ! 2022 |align=left| [[Формула 1]] |align=left| [[Ред бул рејсинг]] |[[#2022R|{{sum|{{Ф1стат|ВЕР|приступи}}|-141}}]] |{{sum|{{Ф1стат|ВЕР|победа}}|-20}} |{{sum|{{Ф1стат|ВЕР|пол}}|-13}} |{{sum|{{Ф1стат|ВЕР|најбржикруг}}|-16}} |{{sum|{{Ф1стат|ВЕР|подијум}}|-60}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|поени2}}* |{{Ф1Т2022|ВЕР|ВШ}}* |} <nowiki>*</nowiki> Сезона је још у току. === Комплетни резултати Формуле 1 === {| class="wikitable" style="font-size: 85%; text-align: center" |- ! Година ! Тим ! Шасија ! Мотор ! 1 ! 2 ! 3 ! 4 ! 5 ! 6 ! 7 ! 8 ! 9 ! 10 ! 11 ! 12 ! 13 ! 14 ! 15 ! 16 ! 17 ! 18 ! 19 ! 20 ! 21 ! 22 ! {{Abbr|Вш|Возачки шампионат}} ! Поени |- | {{F1|2014}} ! [[Алфа Таури Ф1|Торо Росо]] ![[Алфа Таури Ф1|Торо Росо]] STR9 ! [[Рено Ф1|Рено]]Ф1{{nbhyph}}2014 1.6 V6 t | [[Велика награда Аустралије|АУС]] | [[Велика награда Малезије|МАЛ]] | [[Велика награда Бахреина|БАХ]] | [[Велика награда Кине|КИН]] | [[Велика награда Шпаније|ШПА]] | [[Велика награда Монака|МОН]] | [[Велика награда Канаде|КАН]] | [[Велика награда Аустрије|АУТ]] | [[Велика награда Велике Британије|ВБР]] | [[Велика награда Немачке|НЕМ]] | [[Велика награда Мађарске|МАЂ]] | [[Велика награда Белгије|БЕЛ]] | [[Велика награда Италије|ИТА]] | [[Велика награда Сингапура|СИН]] | style="background:#F1F8FF;"| [[Велика награда Јапана|ЈАП]]<br />{{small|ТВ}} | [[Велика награда Русије|РУС]] | style="background:#F1F8FF;"| [[Велика награда Сједињених Америчких Држава|САД]]<br />{{small|ТВ}} | style="background:#F1F8FF;"| [[Велика награда Бразила|БРА]]<br />{{small|ТВ}} | [[Велика награда Абу Дабија|АБУ]] | | | !&nbsp;– !&nbsp;– |- |id=2015R| {{F1|2015}} ! [[Алфа Таури Ф1|Торо Росо]] ! [[Алфа Таури Ф1|Торо Росо]] STR10 ! [[Рено Ф1|Рено]]Ф1{{nbhyph}}2015 1.6 V6 t | style="background:#EFCFFF;"| [[Велика награда Аустралије|АУС]]<br />{{small|Оду}} | style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Малезије|МАЛ]]<br />{{small|7}}. | style="background:#CFCFFF;"| [[Велика награда Кине|КИН]]<br />{{small|17.<sup>†</sup>}} | style="background:#EFCFFF;"| [[Велика награда Бахреина|БАХ]]<br />{{small|Оду}} | style="background:#CFCFFF;"| [[Велика награда Шпаније|ШПА]]<br />{{small|11}}. | style="background:#EFCFFF;"| [[Велика награда Монака|МОН]]<br />{{small|Оду}} | style="background:#CFCFFF;"| [[Велика награда Канаде|КАН]]<br />{{small|15}}. | style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Аустрије|АУТ]]<br />{{small|8}}. | style="background:#EFCFFF;"| [[Велика награда Велике Британије|ВБР]]<br />{{small|Оду}} | style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Мађарске|МАЂ]]<br />{{small|4}}. | style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Белгије|БЕЛ]]<br />{{small|8}}. | style="background:#CFCFFF;"| [[Велика награда Италије|ИТА]]<br />{{small|12}}. | style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Сингапура|СИН]]<br />{{small|8}}. | style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Јапана|ЈАП]]<br />{{small|9}}. | style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Русије 2015|РУС]]<br />{{small|10}}. | style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Сједињених Америчких Држава|САД]]<br />{{small|4}}. | style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Мексика|MEК]]<br />{{small|9}}. | style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Бразила|БРА]]<br />{{small|9}}. | style="background:#CFCFFF;"| [[Велика награда Абу Дабија|АБУ]]<br />{{small|16}}. | | | ! 12. ! 49 |- |id=2016R rowspan=2| {{F1|2016}} ! [[Алфа Таури Ф1|Торо Росо]] ! [[Алфа Таури Ф1|Торо Росо]] STR11 ! [[Скудерија Ферари|Ферари]] 060 1.6 V6 t |style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Аустралије|АУС]]<br />{{small|10}}. |style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Бахреина|БАХ]]<br />{{small|6}}. |style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Кине|КИН]]<br />{{small|8}}. |style="background:#EFCFFF;"| [[Велика награда Русије|РУС]]<br />{{small|Оду}} | | | | | | | | | | | | | | | | | | !rowspan=2| 5. !rowspan=2| 204 |- ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] RB12 ! ТАГ Хоер 1.6 V6 t | | | | |style="background:#FFFFBF;"| [[Велика награда Шпаније|ШПА]]<br />{{small|1}}. |style="background:#EFCFFF;"| [[Велика награда Монака|МОН]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Канаде|КАН]]<br />{{small|4}}. |style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Европе|ЕВР]]<br />{{small|8}}. |style="background:#DFDFDF;"| [[Велика награда Аустрије 2016.|АУТ]]<br />{{small|2}}. |style="background:#DFDFDF;"| [[Велика награда Велике Британије|ВБР]]<br />{{small|2}}. |style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Мађарске|МАЂ]]<br />{{small|5}}. |style="background:#FFDF9F;"| [[Велика награда Немачке|НЕМ]]<br />{{small|3}}. |style="background:#CFCFFF;"| [[Велика награда Белгије|БЕЛ]]<br />{{small|11}}. |style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Италије|ИТА]]<br />{{small|7}}. |style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Сингапура|СИН]]<br />{{small|6}}. |style="background:#DFDFDF;"| [[Велика награда Малезије|МАЛ]]<br />{{small|2}}. |style="background:#DFDFDF;"| [[Велика награда Јапана|ЈАП]]<br />{{small|2}}. |style="background:#EFCFFF;"| [[Велика награда Сједињених Америчких Држава|САД]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Мексика|MEК]]<br />{{small|4}}. |style="background:#FFDF9F;"| [[Велика награда Бразила|БРА]]<br />{{small|3}}. |style="background:#DFFFDF;"| [[Велика награда Абу Дабија|АБУ]]<br />{{small|4}}. | |- |id=2017R| {{F1|2017}} ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] RB13 ! ТАГ Хоер 1.6 V6 t |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Аустралије|АУС]]<br />{{small|5}}. |style="background:#FFDF9F"| [[Велика награда Кине|КИН]]<br />{{small|3}}. |style="background:#EFCFFF"| [[Велика награда Бахреина|БАХ]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Русије|РУС]]<br />{{small|5}}. |style="background:#EFCFFF"| [[Велика награда Шпаније|ШПА]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Монака|МОН]]<br />{{small|5}}. |style="background:#EFCFFF"| [[Велика награда Канаде|КАН]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#EFCFFF"| [[Велика награда Азербејџана|АЗЕ]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#EFCFFF"| [[Велика награда Аустрије|АУТ]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Велике Британије|ВБР]]<br />{{small|4}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Мађарске|МАЂ]]<br />{{small|5}}. |style="background:#EFCFFF"| [[Велика награда Белгије|БЕЛ]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Италије|ИТА]]<br />{{small|10}}. |style="background:#EFCFFF"| [[Велика награда Сингапура|СИН]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#FFFFBF"| [[Велика награда Малезије|МАЛ]]<br />{{small|1}}. |style="background:#DFDFDF"| [[Велика награда Јапана|ЈАП]]<br />{{small|2}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Сједињених Америчких Држава|САД]]<br />{{small|4}}. |style="background:#FFFFBF"| [[Велика награда Мексика|MEК]]<br />{{small|1}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Бразила|БРА]]<br />{{small|5}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Абу Дабија|АБУ]]<br />{{small|5}}. | | ! 6. ! 168 |- |id=2018R| {{F1|2018}} ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] RB14 ! ТАГ Хоер 1.6 V6 t |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Аустралије|АУС]]<br />{{small|6}}. |style="background:#EFCFFF"| [[Велика награда Бахреина|БАХ]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Кине|КИН]]<br />{{small|5}}. |style="background:#EFCFFF"| [[Велика награда Азербејџана|АЗЕ]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#FFDF9F"| [[Велика награда Шпаније|ШПА]]<br />{{small|3}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Монака|МОН]]<br />{{small|9}}. |style="background:#FFDF9F"| [[Велика награда Канаде|КАН]]<br />{{small|3}}. |style="background:#DFDFDF"| [[Велика награда Француске|ФРА]]<br />{{small|2}}. |style="background:#FFFFBF"| [[Велика награда Аустрије|АУТ]]<br />{{small|1}}. |style="background:#CFCFFF"| [[Велика награда Велике Британије|ВБР]]<br />{{small|15.<sup>†</sup>}} |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Немачке|НЕМ]]<br />{{small|4}}. |style="background:#EFCFFF"| [[Велика награда Мађарске|МАЂ]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#FFDF9F"| [[Велика награда Белгије|БЕЛ]]<br />{{small|3}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Италије|ИТА]]<br />{{small|5}}. |style="background:#DFDFDF"| [[Велика награда Сингапура|СИН]]<br />{{small|2}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Русије|РУС]]<br />{{small|5}}. |style="background:#FFDF9F"| [[Велика награда Јапана|ЈАП]]<br />{{small|3}}. |style="background:#DFDFDF"| [[Велика награда Сједињених Америчких Држава|САД]]<br />{{small|2}}. |style="background:#FFFFBF"| [[Велика награда Мексика|MEК]]<br />{{small|1}}. |style="background:#DFDFDF"| [[Велика награда Бразила|БРА]]<br />{{small|2}}. |style="background:#FFDF9F"| [[Велика награда Абу Дабија|АБУ]]<br />{{small|3}}. | ! 4. ! 249 |- |id=2019R| {{F1|2019}} ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] RB15 ! [[Хонда]] RA619H 1.6 V6 t |style="background:#FFDF9F"| [[Велика награда Аустралије 2019.|АУС]]<br />{{small|3}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Бахреина|БАХ]]<br />{{small|4}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Кине|КИН]]<br />{{small|4}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Азербејџана|АЗЕ]]<br />{{small|4}}. |style="background:#FFDF9F"| [[Велика награда Шпаније|ШПА]]<br />{{small|3}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Монака|МОН]]<br />{{small|4}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Канаде|КАН]]<br />{{small|5}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Француске|ФРА]]<br />{{small|4}}. |style="background:#FFFFBF"| [[Велика награда Аустрије|АУТ]]<br />{{small|1}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Велике Британије|ВБР]]<br />{{small|5}}. |style="background:#FFFFBF"| [[Велика награда Немачке|НЕМ]]<br />{{small|1}}. |style="background:#DFDFDF"| [[Велика награда Мађарске|МАЂ]]<br />{{small|2}}. |style="background:#EFCFFF"| [[Велика награда Белгије|БЕЛ]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Италије|ИТА]]<br />{{small|8}}. |style="background:#FFDF9F"| [[Велика награда Сингапура|СИН]]<br />{{small|3}}. |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Русије|РУС]]<br />{{small|4}}. |style="background:#EFCFFF"| [[Велика награда Јапана|ЈАП]]<br />{{small|Оду}} |style="background:#DFFFDF"| [[Велика награда Мексика|MEК]]<br />{{small|6}}. |style="background:#FFDF9F"| [[Велика награда Сједињених Америчких Држава|САД]]<br />{{small|3}}. |style="background:#FFFFBF"| [[Велика награда Бразила|БРА]]<br />{{small|1}}. |style="background:#DFDFDF"| [[Велика награда Абу Дабија|АБУ]]<br />{{small|2}}. | |style="background:#FFDF9F;"| '''3.''' |style="background:#FFDF9F;"| '''278''' |- |id=2020R| {{F1|2020}} ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] RB16 ! [[Хонда]] RA620H 1.6 V6 t |style="background:#EFCFFF;"| [[Велика награда Аустрије|АУТ]]<br/>{{small|Оду}} |style="background:#FFDF9F;"| [[Велика награда Штајерске 2020.|ШТА]]<br/>{{small|3}}. |style="background:#DFDFDF;"|[[Велика награда Мађарске|МАЂ]]<br/>{{small|2}}. |style="background:#DFDFDF;"|[[Велика награда Велике Британије|ВБР]]<br/>{{small|2}}. |style="background:#FFFFBF;"|[[Велика награда 70. годишњице|70Г]]<br/>{{small|1}}. |style="background:#DFDFDF;"|[[Велика награда Шпаније|ШПА]]<br/>{{small|2}}. |style="background:#FFDF9F;"|[[Велика награда Белгије|БЕЛ]]<br/>{{small|3}}. |style="background:#EFCFFF;"|[[Велика награда Италије|ИТА]]<br/>{{small|Оду}} |style="background:#EFCFFF;"|[[Велика награда Тоскане 2020.|ТОС]]<br/>{{small|Оду}} |style="background:#DFDFDF;"|[[Велика награда Русије|РУС]]<br/>{{small|2}}. |style="background:#DFDFDF;"|[[Велика награда Ајфела 2020.|АЈФ]]<br/>{{small|2}}. |style="background:#FFDF9F;"|[[Велика награда Португала|ПОР]]<br/>{{small|3}}. |style="background:#EFCFFF;"|[[Велика награда Емилије Ромање 2020.|ЕМИ]]<br/>{{small|Оду}} |style="background:#DFFFDF;"|[[Велика награда Турске|ТУР]]<br/>{{small|6}}. |style="background:#DFDFDF;"|[[Велика награда Бахреина|БАХ]]<br/>{{small|2}}. |style="background:#EFCFFF;"|[[Велика награда Сакира 2020.|САК]]<br/>{{small|Оду}} |style="background:#FFFFBF;"|[[Велика награда Абу Дабија|АБУ]]<br/>{{small|1}}. | | | | | !style="background:#FFDF9F;"|3. !style="background:#FFDF9F;"|214 |- |id=2021R| {{F1|2021}} ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] RB16B ! [[Хонда]] RA621H 1.6 V6 t |{{Ф1Т2021|ВЕР|БАХ2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|ЕМИ2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|ПОР2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|ШПА2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|МОН2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|АЗЕ2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|ФРА2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|ШТА2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|АУТ2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|ВБР2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|МАЂ2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|БЕЛ2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|ХОЛ2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|ИТА2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|РУС2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|ТУР2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|САД2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|МЕК2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|БРА2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|КАТ2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|САУ2}} |{{Ф1Т2021|ВЕР|АБУ2}} !{{Ф1Т2021|ВЕР|ВШ}} !{{Ф1Т2021|ВЕР|поени2}} |- |{{Ф1|2022}} ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] RB18 ! [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] RBPTH001 V6 t |{{Ф1Т2022|ВЕР|БАХ2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|САУ2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|АУС2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|ЕМИ2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|МАЈ2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|ШПА2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|МОН2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|АЗЕ2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|КАН2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|ВБР2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|АУТ2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|ФРА2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|МАЂ2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|БЕЛ2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|ХОЛ2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|ИТА2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|СИН2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|ЈАП2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|САД2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|МЕК2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|БРА2}} |{{Ф1Т2022|ВЕР|АБУ2}} !{{Ф1Т2022|ВЕР|ВШ}}* !{{Ф1Т2022|ВЕР|поени2}}* |} <nowiki>*</nowiki> Сезона је још у току. <sup>†</sup> Није завршио, али је класификован јер је прешао више од 90% трке. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Max Verstappen}} * {{званични веб-сајт|http://www.verstappen.nl}} * {{twitter|Max33Verstappen}} {{s-start}} {{s-ach}} {{succession box| title = Најбољи спортиста Холандије| before = [[Шинки Кнект]]| after = [[Том Димулен]]|years = 2016}} {{s-end}} {{Тимови и возачи Формуле 1}} {{Шампиони формуле 1}} {{Нормативна контрола}}{{Портал бар|Биографија|Формула 1|Холандија}} {{DEFAULTSORT:Верстапен, Макс}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Холандски возачи Формуле 1]] [[Категорија:Возачи Торо Роса Ф1]] [[Категорија:Возачи Ред була Ф1]] [[Категорија:Возачи светског шампионата у картингу]] [[Категорија:Возачи ФИА европског шампионата формуле 3]] [[Категорија:Шампиони формуле 1]] ip18xvnzn86l2vl37961gjd9s3lccn0 3 1379423 25121474 24587152 2022-07-24T19:30:23Z Ivan VA 80882 /* Расправа за стицање статуса доброг чланка */ wikitext text/x-wiki <center><div class="boilerplate metadata" id="stub"><table CELLPADDING=0 CELLSPACING=0 style="background-color: transparent;"> <div align="center" class="usermessage" style="color:blue "float: center; border:solid Blue 1px; margin: 2px; background:#Blue"> '''<span class="plainlinks">Оставите ми поруку [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:FriedrickMILBarbarossa&action=edit&section=new <span style="color:blue">овде</span>].</div> </td></tr></table></div></center> __BEZKN__ Istorijski trenutak na srpskoj Vikipediji! Novak je arhivirao svoju, mega-carsko-kraljevsko-neverovatno veliku stranicu za razgovor {{kez}}.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:20, 27. фебруар 2016. (CET) Да ли је све како треба?{{Сербијана потпис}} 22:54, 27. фебруар 2016. (CET) :Ма нема на чему, драго ми је да си коначно средио страницу за разговор, да ми више не штека комп када је посјетим {{smiley|grin}}.{{Сербијана потпис}} 22:57, 27. фебруар 2016. (CET) == Споменицаш == У подешавањима ми је стајало и FriedrickMILBarbarossa: FriedrickMILBarbarossa/СиЗ — Основа и Novak Watchmen: Novak Watchmen/СиЗ. Сад сам ажурирао. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 23:34, 28. фебруар 2016. (CET) == Проблем == Поздрав. Имам проблем да кад радим табеле повремено ми се бришу вертикане и хоризонталне линије, па ми непотребно спајају ствари које нису за спајање. Код сваког поновног укључења претходне линије се појављују, а недостају неке друге [[Светско првенство у атлетици у дворани 2016 — седмобој за мушкарце‎|ево погледај]]. Да ли можда знаш шта то може бити. Хвала.--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:52, 29. фебруар 2016. (CET) == Претрага == ...не ради како треба па су латинична преусмерења крајње корисна --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 22:50, 5. март 2016. (CET) :У принципу ја сам против тога превасходно због читаоца са мобилних уређаја, а и не верујем да ће претрага у догледно време прорадити --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 22:58, 5. март 2016. (CET) ::Ne razumem šta fali? --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 23:12, 5. март 2016. (CET) :::Ništa je tebe ne razumem --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 23:14, 5. март 2016. (CET) ::::Биће да јеси са изузетком првог, оно је отишло --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 23:27, 5. март 2016. (CET) :::::Вратио, прво је водило на нешто друго тако да нема везе --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 11:21, 6. март 2016. (CET) ==Слика== Да ли је фотографија са овог сајта [http://2011.russiancinema.ru/index.php?e_dept_id=1&e_person_id=1252] слободна за обајвљивање? Ако јест, би ли је убацио у чланак о Сергеју Урусевском. ПС Видим да је фотографија постављена у чланку на руској Википедији. --[[Корисник:Sly-ah|Sly-ah]] ([[Разговор са корисником:Sly-ah|разговор]]) 18:00, 9. март 2016. (CET) == Šablon == Је л' се то копира шаблон па убаци у чланак, или се копира линк? Ја сам ти мало слаб са тим зезалицама. --[[Корисник:Sly-ah|Sly-ah]] ([[Разговор са корисником:Sly-ah|разговор]]) 19:38, 9. март 2016. (CET) == ‎Перлит == Хм, нешто се зезнуло. Знам да сам кликнуо на бриши на правој страни... --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 08:05, 12. март 2016. (CET) Ne znam, nisam proveravao --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 18:38, 12. март 2016. (CET) :Biće da radi --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 18:48, 12. март 2016. (CET) ::Da, pa? --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 18:56, 12. март 2016. (CET) :::Ne umem, povećao sam limit možda to pomogne --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 19:08, 12. март 2016. (CET) == Преусмјерења == Ја сам са корисником који се залаже са останак тих преусмјерења водио дужу полемику (и ја сам за њихово брисање), али од када обојица имамо администраторска права, један брише други враћа, тако ћу их узалудно обрисати.{{Ранко потпис}} 00:17, 13. март 2016. (CET) Блокирао га је Бокица --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 21:45, 15. март 2016. (CET) == Маче за тебе! == [[Датотека:Kitten (06) by Ron.jpg|left|150px]] :D [[Корисник:Dr Stamenko|Dr Stamenko]] ([[Разговор са корисником:Dr Stamenko|разговор]]) 02:13, 25. март 2016. (CET) <br style="clear: both"/> {{урађено}}{{Ранко потпис}} 14:48, 2. април 2016. (CEST) Блокиран --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 13:21, 10. април 2016. (CEST) Мислим да он ово насумично убацује бројеве. Вратио сам измене које нису биле тачне или које нису враћене.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 00:35, 11. април 2016. (CEST) {{урађено}}{{Ранко потпис}} 17:21, 13. април 2016. (CEST) Ma to je verovatno čista slučajnost, zbog onog što ponovo ubacuje. I, što ti mene pratiš, more prihvati se ti kategorija Barbarosa, da radiš nešto ovde {{kez}}. Pozdrav od mene.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:08, 20. април 2016. (CEST) Video si ono na mojoj stranici za Dunav? Ako misliš da treba takva kategorija... Može da se to uradi, ima na dosta vikipedija ta kategorija.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:24, 20. април 2016. (CEST) Nisam hteo odmah da ti pošaljem poruku za to, pošto sam te skoro smarao za kategorije NBA klubova.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:27, 20. април 2016. (CEST) Možda bi mogla i ta mesta da budu u kategoriji. Pošto su to gradska naselja, a kategorija bi se zvala '''naselja na Dunavu'''. Nekako mi je to logično, u svakom slučaju nije velika greška, a ako se neko bude bunio nije teško ukloniti iz kategorije.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:38, 20. април 2016. (CEST) Шта да додам? --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 12:09, 3. мај 2016. (CEST) :To ćeš morati sam --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 12:14, 3. мај 2016. (CEST) ::Вероватно ниси ставио образложење за свој глас, мада боље се јави Бокици он је стручњак за филтере --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 12:22, 3. мај 2016. (CEST) :::Definitivno se moraš javiti Bokici, ja nisam uspeo da nađem koji si filter aktivirao --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 12:36, 3. мај 2016. (CEST) ::::Ništa ja nemogu da ti pomognem ja se u te filtere razumem koliko i ti --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 12:52, 3. мај 2016. (CEST) :::::Ne znam, nema te u dnevniku zloupotrebe --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 14:28, 3. мај 2016. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Civility Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за учтивост''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Хвала ти што уклањаш псовке које пише ова ИП адреса: 87.116.189.42 [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 14:48, 11. мај 2016. (CEST) |} == Веза за викизворник == Поштовани! Понекад сам виђао да се веза за Викизворник не налази увек у доњем десном углу испод "Спољашње везе", већ непосредно испод. У доњем десном углу се лако превиди. Како се намешта непосредно испод "Спољашње везе"? {{БП|Ilija.p71|20:12 , 14. 05 2016.}} == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Barnstar of Diligence Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за марљивост''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | {{осмех}} [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 14:42, 23. мај 2016. (CEST) |} Ne znam za sudbinu, ali slučajnost nije. Barem tako govori iskustvo i sve šta se radi danas.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:14, 23. мај 2016. (CEST) :Sve je moguće, i ništa nije slučajno. Deluje filozofski, ali koliko je samo puta (u novije vreme) navođeno da je Gavrilo Princip nešto što apsolutno nije tačno, što apsolutno nije istorijski utemeljeno? I eto neki ljudi su podigli spomenik Ferdinandu u Sarajevu, a do skoro su veličali Principa [https://www.youtube.com/watch?v=U5sJoeNWXBo]. Važno je ostati svoj, važne su činjenice. I u tom smislu, ništa više nije slučajno.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:15, 23. мај 2016. (CEST) ::E sad, kad bi život imao reprizu... Najbolje bi bilo da svi oni ljudi nisu stradali, da nema nikakvog stradanja. A naravno čovek je najbitniji, nije zanemarljiva i sva materijalna šteta pošto ljudi žive od nekog posla i perspektive, ne jedu vazduh i kamenje. Ali kad je '''[[Avalski toranj|podignut]]''' iz pepela, valjda će i ostalo biti '''[[Đurđevi stupovi|obnovljeno]]''' što je mnogo ranije rušeno. Ispade da je suština života stalno neko rušenje i obnavljanje... Otišao sam bre Novače predaleko {{mig}}, nemojmo više razgovor voditi filozofski i istorijski. Pozdrav.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:15, 23. мај 2016. (CEST) == ЧЗБ == {{урађено}} {{Ранко потпис}} 14:55, 27. мај 2016. (CEST) :{{урађено}} {{Ранко потпис}} 19:21, 11. јун 2016. (CEST) == Разговор:Ораовица == Види [[Разговор:Ораовица#Ораовица (Грделичка) и Ораовица (Црковничка)]] == Пркач == Пркач је село само се никад није вршио попис становништа јер доњи Пркач је негде изнад града,док је горњи Пркач удаљен неколико км. Први досељеници су дошли негде око 18 или 19 века,из Шумадије и са југа Косова. Касније су ту живели радници Трепче,иначе има неколико књига где се спомиње Пркач али као село Ливадица. Негде око 1796 незнам баш тачно село је добило име Ливадица јер је било доста ливада па су краве и овце долазиле да пасу траву,иначе има горња и доња Ливадица дакле доња Ливадица је изнад града Звечана а горња Ливадица односно горњи Пркач је удаљен неколико километара. Доњи Пркач можемо рећи као заселак где се већина становништва бави пољопривредом. Иначе до 1945 Ливадица је било село била је у саставу општине Косовска Митровица око села није било кућа град можемо рећи био је удаљен негде око 3км или 4км,од 1945 око села се праве куће за рударе онда село добија назив Ново Насеље. До 1991 заселак добија ново име Пркач. Иначе сељаци из горњег и доњег Пркача треба да оснују месну заједницу,али нисмо још планирали. Ако вам нешто затреба пошаљите ми поруку на маил. --[[Разговор са корисником:Milivoje007|Мики]] &lrm; 01:44, 8. јун 2016. (CET) Знам тачно колико је Пркач имао становника,ја живим ту па знам.Могу да додам. --[[Разговор са корисником:Milivoje007|Мики]] &lrm; 0:00, 10. јун 2016. (CET) == Северинска бановина == Да ли је икако могуће преместити страницу Северински банат на страницу Северинска бановина, ради терминолошке доследности, будући да је велика већина страница о бановинама тако и насловљена, а остале историјско-терминолошке разлоге да и не помињем (укључујући и разлоге који се односе на претраживост и везе)? Унапред хвала. [[Корисник:Sorabino|Sorabino]] ([[Разговор са корисником:Sorabino|разговор]]) 22:14, 24. јун 2016. (CEST) == Јевреји у Србији == Исто што и са чланком Јевреји у Лесковцу, преусмерити на [[Историја Ниша]], који још није ни написан или због обимно обрађене теме преименовати у Историја јеврејске заједнице у Нишу, као што има на енглеској вики [https://en.wikipedia.org/wiki/History_of_the_Jews_in_Thessaloniki чланак о Историји Јевреја у Солуну], јер реално јеврејске заједнице више нема у Лесковцу и Нишу. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 12:18, 4. јул 2016. (CEST) Исто, јер цела Света гора је под [https://www.hilandar.org/sveta-gora-ukratko/ јурисдикцијом] Цариградске патријаршије. Хиландар је српски манастир и у њему живе наши монаси али није под јурисдикцијом СПЦ, нема га на [[Списак манастира Српске православне цркве|списку манастира СПЦ]], исто и на руској википедији пише да је [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2_%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%8B%D1%80%D1%8C_(%D0%90%D1%84%D0%BE%D0%BD) Пантелејмон] под Цариградском патријаршијом. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 17:17, 7. јул 2016. (CEST) Наведи где.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 15:12, 8. јул 2016. (CEST) Не знам на коју мислиш. Има три измене 8. јула, али ниједна није обрисана. :(трен | разл) 15:18, 8. јул 2016.‎ FifthMILlenniumBot (разговор | доприноси | блокирај)‎ м . . (56 бајтова) (0)‎ . . (FifthMILlenniumBot је преместио страницу Категорија:Арадска српска епископија на Категорија:Арадска епархија без остављања преусмерења) (врати 1 измену | поништи) :(трен | разл) 06:46, 8. јул 2016.‎ Sorabino (разговор | доприноси | блокирај)‎ м . . (56 бајтова) (+56)‎ . . (поништи | захвали се) :(трен | разл) 06:45, 8. јул 2016.‎ Sorabino (разговор | доприноси | блокирај)‎ м . . (празно) (-236)‎ . . (Уклоњен целокупан садржај странице) Да ли мислиш на ову? :<nowiki>(разл) 06:43, 8. јул 2016. . . Sorabino (разговор | доприноси | блокирај) (187 бајтова) (Нова страница: {{Кат}} Категорија:Бивше епархије Српске православне цркве Категорија:Румунска правосла…)</nowiki> --[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 15:27, 8. јул 2016. (CEST) [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Категорија%3AАрадска_епархија&type=revision&diff=11940001&oldid=11939540 Враћено] == HotCat == Mozes HotCatom u jednoj izmeni da dodas vise kategorija. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 14:44, 10. јул 2016. (CEST) Imas dva plusa i na to kliknes, dalje ces se sam snaci. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 05:23, 11. јул 2016. (CEST) == Хабзбуршка монархија == Здраво, стари друже. Видим да си вратио [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%82%D1%83%D1%80%D0%BE_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B&diff=prev&oldid=11942079 ову измену], која ми се не чини штетном, а ниси образложио зашто... Колико се ја сећам, том државом је управљала Хабзбуршка династија и званичан назив, до Бечко-будимпештског уговора од 1867, када је настала Аустроугарска, био је Хабзбуршка монархија... -- <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 15:37, 10. јул 2016. (CEST) с. р. ::Прво, хвала ти на интересантном излагању или, можда бих могао да кажем, епичком приповедању...? :Друго, не знам да ли знаш, али ја сам Алекса и имали смо прилику да ступимо у контакт, пре него што сам променио корисничко име и пре него што си <span class="plainlinks">[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/VS6507&diff=8700234&oldid=8700220 гласао]</span> да ја постанем администратор. Из твоје реторике сам закључио да немаш више позитивно мишљење о мени, али то сад није важно. :Истина, историју сам имао само у првом средње, али оно што сам учио у основној (из уџбеника) говори о томе да је [[Хабзбуршка монархија]] постала [[Аустроугарска]] [[1867]]. године. Дакле, не спомиње се ''[[Аустријско царство]]'', већ Хабзбуршка монархија... Рекао бих да је то поуздан извор. Постоји један други пример, из стручне праксе, медицинске сестре и техничари, као и пацијенти користе израз „браунила”, од <span class="plainlinks">[http://www.brauninternational.com/ Брауна]</span>, имена произвођача интравенских канила. Зато нећеш чути да неко каже „интравенска канила”, него браунила. А, да ли би енциклопедијски чланак требао да буде насловљен тако, мислим да дâ. Зато, хвала ти што си ми то ставио до знања, иако си то урадио на арогантан начин. :И, на крају, не бих се сложио да је ''мени'' историја слабија страна ако говоримо о талентованости, што због тога што је то ужа област мог интересовања, што због тога што сам на општинским и окружним такмичењима из историје постигао одличне резултате... :Смрт фашизму! -- <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 19:32, 10. јул 2016. (CEST) с. р. :::Хе хе. :) ::У праву си, то и јесте превише непрецизан појам. Очигледно, уџбеници за основну и средњу школу нису баш најпоузданији извор за писање енциклопедије. Имаш неку литературу која се тиче 17/18-ог века и Аустријског царства? -- <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 23:13, 10. јул 2016. (CEST) с. р. == Жарко Зрењанин == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Жарко Зрењанин | Датум почетка гласања = 11. јул 2016. | Датум краја гласања = 18. јул 2016. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:17, 11. јул 2016. (CEST) }} == Категорија == Мислиш [[:Категорија:Бококоторска епископија|ову]]? --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 00:15, 12. јул 2016. (CEST) :Зар је битно како се премести? Важно да се премести... --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 00:21, 12. јул 2016. (CEST) == Помоћ == Поздрав. Треба ми твоја помоћ. Замолио ме корисник који пише о бициклизму да му отворим неке категорије. Категорије се правилно отворене, али сам код повезивања за другим википедијама погрешио. Ја сам повезао са [[:Category:French Tour de France stage winners]] а треба са [[en:Category:Tour de France winners]]. Шта треба да урадим? Хвала--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 11:32, 12. јул 2016. (CEST) :: Извини како да се обрише та веза јер Енглези немају категорију коју би требало повезати са нашом. Хвала.--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 12:07, 12. јул 2016. (CEST) Само кажи шта треба, урадићу до поноћи хаха. —[[Корисник:Ранко Николић|Николић Ранко]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:14, 12. јул 2016. (CEST) :Има само једна од 11. јула. —[[Корисник:Ранко Николић|Николић Ранко]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:17, 12. јул 2016. (CEST) ::{{урађено}}. —[[Корисник:Ранко Николић|Николић Ранко]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:54, 12. јул 2016. (CEST) {{пинг|FriedrickMILBarbarossa|Ранко Николић}} Зна ли ико зашто се не сортира Јелисавета Беба Петров у табелама како треба, и након што сам додао Беба? Погледајте [[Википедија:Википројекат Жена/Чланци|овде]], иде на дно уместо после Деса Глишић а пре Катарина Штурценегер.{{Obsuser потпис}} 14:08, 13. јул 2016. (CEST) == Сундски гавијал == https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB Можеш ли да средиш ово ? Код сундског гавијала стајала је кутијица са подацима о његовом даљем сроднику нилском крододилу ? Хвала унапред.[[Корисник:ClaudiusGothicus|ClaudiusGothicus]] ([[Разговор са корисником:ClaudiusGothicus|разговор]]) 00:32, 17. јул 2016. (CEST) == Сажети списак језика == Видио сам [[Special:Diff/11954730|ову поруку]] у скорашњим, па рекох да те упитам: знаш ли да можеш искључити овај нови сажети списак језика? Већ сам раније написао како се то ради, па да не понављам, имаш [[Википедија:Трг/Техника#Сажети списак језика|овдје]]. – [[Корисник:Srdjan m|Srdjan m]] ([[Разговор са корисником:Srdjan m|разговор]]) 18:43, 17. јул 2016. (CEST) == Виктор Чолаковић == ako mislis na [http://eparhijaniska.rs/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B5%D0%B3%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5 ovo] to i dalje nije pravi dokaz o njegovom etnickom poreklu jer to sto se rodio u kaloferu ne znaci da je etnicki bugarin. njegovo svetovno ime je vukolo, koje ces tesko naci kod bugara, dok kod srba imas razne varijante imena ciji je koren rec "vuk" kao vukoje ili vukota, prezime mu je na -ic, sto kod pravih bugara nema i tesko da ce bugarin raditi protiv bugarskoh interesa kao sto je on radio, dovodio je ucitelje iz knezevine srbije u nis, odobravao postojanje srpskih skola u nisu, o tome govore sami bugari koji ga optuzuju da je podrzao "[https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8 srpsku propagandu]". za razliku od njega, njegov savremenik koji je stolovao u pirotu episkop [https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B9_%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B8 evstatije] se silno zalagao da pobugari pirocance. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 12:27, 21. јул 2016. (CEST) pa sad bas da se istorijski clanak u kojem se samo spominje viktor naziva stavom niske eparhije, ne bih rekao. prvo ne pise ko je autor clanka , niti ima naznacene literature koja je koriscena za pisanje ovog clanka. u clanku se spominje pirotski sandzak, koliko znam takav sandzak nije postojao. autor clanka pise kako se, izgleda njemu, cini da viktor nije bio uopste za egzarhiju, e sad se postavlja pitanje zasto jedan bugarin nije bio za svoj rod vec ga zanima tudj? zar nije malo to cudno? ja jos nisam nasao nijednog bugarina tog doba da je stao uz srbe i da je smatrao da su u pomoravlju i ponisavlju ziveli srbi vec samo suprotno. kada je vodjena prepiska izmedju tadasnje srpske vlasti i episkopa niskog viktora i nisavskog evstatija, evstatije je rekao kako ne zna srpski vec samo bugarski i ruski jezik, dok je viktor normalno pisao na srpskom. da bi se moglo govoriti o njegovoj bugarskoj pripadnosti treba naci izvor gde se on izdaje za bugarina ili gde se na osnovu njegovih postupaka moze videti da je bugarin, medjutim, na osnovu dosadasnjeg vidjenog moze se videti bas suprotno. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 17:03, 7. август 2016. (CEST) == Хрвоје Вукчић == Не бих рекао да је Хрвоје био Хрват. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хрвоје_Вукчић_Хрватинић&type=revision&diff=11961333&oldid=11670753] Хрватинићи су колико ја знам из Доњих Краја. А ту већину чине негде Срби негде Муслимани. Ако узмемо да су сви Муслимани пре исламизације били поклоници Цркве босанске, онда нам је јасно зашто је и сам Хрвоје био поклоник Цркве босанске. Чак и да је био католик, тешко би могао проћи као Хрват. Јер хрватски национализам међу Босанцима јавља тек у 19. веку. До тада ни Далматинци нису били Хрвати, него Далматинци.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 11:44, 23. јул 2016. (CEST) :Цитирају се Шишић (1902) и Хрватски лексикон. Није чудо што у чланку пише да су Хрватинићи хрватска племићка породица. Упитно је шта је у оно време сматрано српским, а шта хрватским. Уосталом, тада је етничка припадност мало значила. Важнија је била припадност круни. Хрватинићи су макар формално били одани босанској круни. Чак и када се Хрвоје осамосталио, свет га је видео као босанског краља.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 00:23, 24. јул 2016. (CEST) ::То је становниште неколицине корисника. Ја се ограђујем од њега. То неће вечно тако стојати. Људи ће кад тад увидети да је бесмислено истицати српство Босне и Котроманића, православље Босанске цркве итд... и позабавиће се другим проблемима. Нажалост, многима се проучавање средњовековне Босне завршава са крунисањем Твртка у Милешеви и наводној мисионарско-колонизаторској делатности у Далмацији и сл. стварима. Ја сам се после реверта удаљио од чланка Твртко Котроманић, јер се не слажем са концепцијом, која диктира обавезно истицање српског идентитета Босне. Краљ Срба Босне. Пази ти то. Као да говоримо о националисти из 19. века, а не о средњовековном краљу. А све се надам да ће се страсти на крају стишати. У супротном, могу уписати и завршити други курс с више додира са садашњошћу, јер данас свако мисли да је кадар да тумачи прошлост. Озбиљног научника задовољава (да се тако изразим) чињеница да су становници Босне и Србије говорили истим језиком и писали истим писмом. Он не тражи у документима помен Срба, српског и сл. Он има у виду не само српско-византијски утицај на босански двор, него и западни. Неозбиљан у мору извора види само оно што жели да види, а све остало му је чудно, или, што би рекао један политичар, фалсификат.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 16:04, 24. јул 2016. (CEST) Не свиђа ми се тај принцип "флексибилност ради флексибилности". Осим што је, како је пракса показала, немогућ, бесмислен је а и штетан. Значи, ја могу наћи податак у некој књизи, коју ја и само ја сматрам валидном и релевантном за ову тему (зашто ми ово звучи познато?), да је Хрвоје Србин и то унети у чланак. Други и трећи корисник исто тако на основу "релевантне литературе" могу избрисати моје уносе и написати да је Хрвоје био Хрват односно Бошњак. ... Овако можемо ићи у круг. И ако смо ревносни, можемо спречавати један другога у уређивању чланка. Или можемо, што има више везе са здравом логиком, признати да су све тврдње које се односе на националност средњовековних личности, колико год њихови аутори тврдили да су веродостојне, поткрепљене чињеницама.... проблематичне и сходно томе сувишне. Уосталом, оне подсећају умногоме на ону причу о три слепца и слону. Сви мисле да су погодили животињу, а нико није у праву. А разлог је тај што су опипали само одређене делове тела. Мени као историчару је бесмислено да Хрвоја називам Србином или Хрватом, још мање Србином/Хрватом (који живи) у БиХ. У оно време територија БиХ није била политички јединствена. То што неки радио Марија у Неуму или Посушју користи Хрвоја као маскоту је ствар укуса и нема везе са науком историјом.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 17:06, 25. јул 2016. (CEST) Циљам. Немам ништа против да се у чланку наведе да хрватска историографија и народ својатају Хрвоја. То је неоспорна чињеница.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 16:59, 26. јул 2016. (CEST) == Молба == Поздрав. Молим те да погледаш текстове [[Корисник:Japan Football|овог корисника]]. Пише о јапанскиm фудбалерима. Има их пар стотина. Текстови су кратки и неинформативни. Као пример погледај [[Готоку Сакај|овај]] па га упореди са [[:en:Gōtoku Sakai|енглеским]]. У кутијицу (а и у тексту) не уноси клубове где фудбалер игра или је играо. Помиње само репрезентацију. Прочитај другу реченицу у тексту. Такви реченица (јер само штанцује) има у више текстова. Пар пута сам му се јављао на страницама за разговор уз текстове, али не реаугије. Стављао сам му налепнице за допуну текста, али он их брише, као и данас у више текстова. Пример у [[Кеисуке Цубој|овом]] тексту. Текстови о спорту мало ког интересују, али не требају да буду било какви, а ја не могу све да пратим, јер сам све мање на википедији (из приватних разлога), има доста незавршеног, а долазе и ЛОИ. Шта да радимо. Хвала.--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:15, 23. јул 2016. (CEST) == Стропвафли за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Gaufre biscuit.jpg|135px]] |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Изволи Стропвафли. И хвала на захвалницама за неке моје измене! [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 17:21, 24. јул 2016. (CEST) |} == [[Јелена Ћетковић]] == Кандидат за сјајни чланак je на расправи. [[Разговор:Јелена Ћетковић|Коментариши номинацију]] Расправа траје до: 1. августа 2016. у 03:00--[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:10, 25. јул 2016. (CEST) {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Јелена Ћетковић | Датум почетка гласања = 1. август2016. | Датум краја гласања = 8. август 2016. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 16:03, 1. август 2016. (CEST) }} == Obs == Симпатично. И ја умем да хаштагујем. #wishicould #notgoingtohappen --[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 00:55, 27. јул 2016. (CEST) Па сад. И ми коња за трку имамо. #mojaideologijejebesmrtna #srbijacekaseselja --[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 12:42, 27. јул 2016. (CEST) Тешко да ћеш са немачким фразама задобити симпатије српске јавности. Сада је у моди <nowiki>#je suis...</nowiki> --[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 13:50, 27. јул 2016. (CEST) То је већ разумљиво широј јавности. Али неће да може. Заслужио је блок због троловања. Можда су и његови саговорници претерали у понечем, али су макар заступали исправно становиште: нема оригиналног истраживања. Обсусер чини ми се оће да уведе овде неке новине. Смислио је неологизам етнократија. Он очито не зна да између етноса и демоса постоји разлика. Имао сам част да разговарам са њим. Нисам задовољан исходом... Мислим да је блок од недељу дана океј. Шта је то још четири дана? Ништа. Неко чека и месец два да се чује са симпатијом, девојком, сестром...--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 14:58, 27. јул 2016. (CEST) Где се изгубило л?--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 15:40, 27. јул 2016. (CEST) Ако мислиш на блокирање Обсусера, он је, понављам, прекардашио. Ако мислиш на игру речима, не видим шта је ту бесмислено. Данас људи вијају Покемоне, залазе и у минско поље. Неком то очигледно није бесмислено.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 16:21, 27. јул 2016. (CEST) Брада је легитиман захтев, али зашто баш црвена? Шта фали [https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/13700160_1072669529454171_1069749208020165741_n.jpg?oh=dacc6275a726336857d311bba87c6a90&oe=5835589E овој] нпр.?--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 16:52, 27. јул 2016. (CEST) Ко каже да не можеш? Ни ја не испуњавам неке од услова да бих био нинџа, али ме зову Нинџа.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 17:23, 27. јул 2016. (CEST) Зваћу те Фридрих, зато што Барбароса може да се односи на [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] - абоминација, непријатељ хришћанства, ђаволов слуга... претеча данашњих терориста. Највеће злочине у Тулону и Ници починили су његови људи.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 22:48, 28. јул 2016. (CEST) Зашто Миленијум? Зашто не Кајзер? KAISER FRIEDRICH DER LÖWENBÄNDIGER.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 12:10, 29. јул 2016. (CEST) Не бих да те разочарам, али мале су шансе да ћеш је доживети, таман да се родиш још два пута. :)) 106 година није мала ствар. Ко зна шта нас чека.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 15:02, 29. јул 2016. (CEST) == BINKO ZAUVEK == Да се нисам заљубио, никада не бих сконтао [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубав&type=revision&diff=11919400&oldid=11919399 ово].--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 14:40, 3. август 2016. (CEST) Блокирана ИП адреса. Сад можеш вратити све његове измене --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 20:03, 4. август 2016. (CEST) == Бајинци и Бајинце == Зар није боље ставити шаблон <nowiki>{{спајање|...}}</nowiki> с обзиром да чланак који си предложио за брисање има податке које нема овај други? --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 15:08, 11. август 2016. (CEST) :Нисам ни мислио на преусмерење, само да се стави шаблон за спајање док се не пребаци текст на главни чланак, па да се овај обрише. Океј, може да се брише ово, ја ћу овај текст додати. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 15:54, 11. август 2016. (CEST) ::Па да, ретко ко се бави тиме. Открића? Каквог открића? {{збуњ2}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 16:34, 11. август 2016. (CEST) :::Ауу, сад сам заинтригиран. Чему тајанственост? {{смех}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:31, 11. август 2016. (CEST) :::Еххх, је*и га. Позабавићу се и тиме, само не дирај док не прође такмичење. {{миг}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:55, 11. август 2016. (CEST) == Самобор == Провјери да ли је добро. —[[Корисник:Ранко Николић|Николић Ранко]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 02:02, 12. август 2016. (CEST) :Ти ли ти, мангупе један. {{кез}} Хвала. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 19:06, 12. август 2016. (CEST) <hr> С обзиром да се нико не бави спајањем чланака, а мени је мало досадно, могу ја да спојим неке. Само, да ли треба спајати и историје чланака или само пребацити текст на старији од њих и оставити преусмерење? --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 12:18, 14. август 2016. (CEST) тек сад видох. :) [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 16:18, 17. август 2016. (CEST) :mislim da bi trebalo izbaciti kategoriju -Манастири Српске православне цркве- jer imamo npr. hilandar koji je srpski manastir ali nije pod spc [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 01:13, 27. август 2016. (CEST) == Мирко Пузовић == Поздрав. Немој да наседаш на провокације анонимаца. Пузовић је Крађујевчанин. Ево доказа [http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/pu/mirko-puzovic-1.html], [http://kaldrmaskragujevac.rs/slavni-kragujevcani-mirko-puzovic-pise-zoran-misic/] Поздрав--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:26, 1. септембар 2016. (CEST) : Заинтригирало пошто овај инсистира, ме па сам тражио и читао изворе. Изгледа да је овај анонимац управу. Нашао сам извор у којем пише да је рођен у Аранђеловцу, а од 4 године живи у Крагијевцу, кад му је отац тамо премештен и да га ништа не везује за Крагујевац. Ако поново промени, нека достави извор, па можемо променити, а за сада да стоји овако, јер постоји и такав извор. Да ли имамо категорију за људе рођене у Риму? Мислио сам Римљани, али то потсећа на Римљане из Римског царства). Можда рођени у Риму? Видим да многе википедије имају категорије. Рођени у .... Поздрав --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 14:11, 11. септембар 2016. (CEST) == Шаблон: Инфокутија-језеро == Да ли можеш да направиш шаблон инфокутија језеро по узору на хрватску википедију? Ја сам покушао али не бих нешто да покварим, јер се не разумем у прављење шаблона. https://hr.wikipedia.org/wiki/Predlo%C5%BEak:Infookvir_jezero --[[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 22:33, 3. септембар 2016. (CEST) : Правим чланак Језеро Итаска, па ми треба тај шаблон. --[[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 22:34, 3. септембар 2016. (CEST) : Па и ниси баш стигао касно на Косово. Па исправио си неке грешке у чланку и хвала на томе! --[[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 23:55, 3. септембар 2016. (CEST) == Марко == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Марко Орешковић | Датум почетка гласања = 4. септембар 2016. | Датум краја гласања = 11. септембар 2016. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:56, 4. септембар 2016. (CEST) }} == Хвала! == Хвала пуно на захвалницама за неке измене које сам поништио. Коментариши номинацију на коју ме је поставио Соунд. (пошто ме је поставио на две истовремено, коментариши коју год сме по правилима) --[[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 17:51, 8. септембар 2016. (CEST) == Категорија == Поздрав. Пошто си ти главни за категорије, питам те да ли постоји нека категорија за оне који су убијени у логорима. Неки дан сам написао текст [[Самуило Демајо]] београдском Јевреину, који ју убијен у логору Сајмиште. Хвала на одговору.--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:42, 9. септембар 2016. (CEST) :Хвала. Онда да отворим нову категорију „Страдали у Логору Сајмиште” или некако другачије. Најбоље да ти отвориш категорију да не штрчи од осталих. Има још убијених на Сајмишту, то ћу ја додати кад наиђем на њих. Поздрав.--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:34, 9. септембар 2016. (CEST) И ја сам гледао неку емисију где је она рекла да је њено крштено име Нада, зато сам и променио, невезано за то што тај каже --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 20:08, 12. септембар 2016. (CEST) A ti si taj. Pa što mi onda nisi poništio izmenu? {{осмех}} [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 18:12, 18. септембар 2016. (CEST) Да. {{срећан}} [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 18:51, 18. септембар 2016. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Barnstar of Diligence Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за марљивост''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | ~ [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 21:33, 18. септембар 2016. (CEST) |} == Ђеравица - Калуђеровица == Нисам нашла извор за назив. Гледала сам и старе енциклопедије, али се тај врх на Проклетијама не појављује ни под једним називом. Но бојим се да је човек у праву, јер у близини свакако јесте било монашких, односно калуђерских ћелија и цела област је по њима називана, зашта постоје извори. А бојим се да ће слична ствар бити и са Ђаковицом, за коју такође не постоји прича о пореклу назива. Штета. Ако којим случајем наиђеш на нешто јави. Тип који је направио измене свакако је бивши уредник овде, јер очигледно зна да уређује чланке и његова ИП адреса нема вандалских измена.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 18:15, 25. септембар 2016. (CEST) == Request == Greetings. Could you create a long and detailed article about the [[en:Azerbaijani cuisine|Azerbaijani cuisine]] in Serbian? Thank you. [[Корисник:Menikure|Menikure]] ([[Разговор са корисником:Menikure|разговор]]) 20:08, 27. септембар 2016. (CEST) Поставио ме Соунд на захтев за давање права аутоматског патролисаног. Коментариши глас. [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 14:22, 1. октобар 2016. (CEST) == Бранислав Нушић == Нушића сам упозорио са тест2. Тако да дотични зна. [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 16:15, 1. октобар 2016. (CEST) Сукобили се ја и ти код Марка Пола. У исто време смо ја и ти кликнули на поништи. {{осмех}} [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 12:48, 2. октобар 2016. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Barnstar of Reversion Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за антивандализам''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Хвала пуно на захваљивању. Изволи једну споменицу коју мислим да заслужујеш! [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 22:20, 3. октобар 2016. (CEST) |} {{Корисник:Владислав Перић/Шаблон за Википедијанца године}} '''''[[Корисник:Владислав Перић|<span style="color:gray;font-size:medium;font-family:Comic Sans MS">Vlada</span>]]''' <strong>[[Разговор са корисником: Владислав Перић|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong>'' 21:03, 26. децембар 2016. (CET) == Аргентина == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Аргентина | Датум почетка гласања = 30. 12. 2016. | Датум краја гласања = 06. 01. 2017 | Потпис = [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 22:58, 30. децембар 2016. (CET) }} == Гласање == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Младен Стојановић | Датум почетка гласања = 30. јануар | Датум краја гласања = 6. фебруар | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:21, 30. јануар 2017. (CET) }} {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Слободан Бајић Паја | Датум почетка гласања = 30. јануар | Датум краја гласања = 6. фебруар | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:21, 30. јануар 2017. (CET) }} : Здраво. Нешто те већ дуго времена нема овде. Јел све океј? [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 23:25, 17. мај 2017. (CEST) == Pozdrav == Nadam se da si uspeo da povratiš pristup ovom nalogu. [https://imgur.com/a/WM94BZa] Pozdrav! [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 06:23, 18. јун 2018. (CEST) == Викизворник == Ажурирано. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 22:42, 19. јун 2018. (CEST) :Ажурирано поново. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 10:02, 8. септембар 2018. (CEST) == Nalog == Uspeo si da povratis nalog svaka cast. --[[Корисник:Kolega2357|Kolega2357]] ([[Разговор са корисником:Kolega2357|разговор]]) 04:22, 20. јун 2018. (CEST) : Битно је да си ту. {{smiley|smile}} --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 05:50, 20. јун 2018. (CEST) == Гласања == Наравно. Да отворим таскове на Фабрикатору како бих ја лично могао да учествујем у програмерском делу омогућавања? Или су већ отворени? Чисто да знам да не отварам дупликат. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 02:52, 14. октобар 2018. (CEST) : Сада ћу отворити. Када отворим, даћу ти линкове. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 02:56, 14. октобар 2018. (CEST) ---- Изворник: https://phabricator.wikimedia.org/T206935<br/> Цитат: https://phabricator.wikimedia.org/T206936 --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 03:05, 14. октобар 2018. (CEST) Извини што нисам одмах гласао, потпуно сам заборавио за поруке које си ми оставио на тамошњим пројектима. {{Потпис Ранко}} 03:27, 14. октобар 2018. (CEST) :Гласах. Надам се да не постоје неки услови па да гласови буду неважећи, пошто нисам активан на тим пројектима. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 07:46, 14. октобар 2018. (CEST) Иако нисам активан на тим пројектима, гласао сам јер се слажем са постављеним питањем --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 10:31, 14. октобар 2018. (CEST) : Ни ја нисам активан, тек мало нешто, али гласао и наравно за. Поздрав --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:40, 14. октобар 2018. (CEST) :: Поздрав, срећни празници! Можеш ли се изјаснити за четврту допуњену тачку на наведеним пројектима (за Википедију сам отворио одвојено)? --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 09:17, 5. јануар 2019. (CET) ---- Хвала пуно! Измене би требало да буду ажурне на викију између 13 и 14 часова. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 00:25, 22. октобар 2018. (CEST) : Dodata su prava. Sve je okej. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 18:01, 22. октобар 2018. (CEST) Могу да направим. Видео сам твој мејл, али нисам још стигао то да урадим, тако да ћу ти јавити кад буде готово. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 09:50, 4. новембар 2018. (CET) Ет’ уклонио сам, ако има негдје још јави. {{Потпис Ранко}} 16:55, 16. децембар 2018. (CET) :На који временски период? {{Потпис Ранко}} 16:52, 26. децембар 2018. (CET) ::Урадиоо. {{Потпис Ранко}} 21:05, 26. децембар 2018. (CET) :::Ја бих само поставио поруку обавјештења на списку надгледања (што сам и урадио), јер већ има доста гласача и није потребан већи број гласача. {{Потпис Ранко}} 17:48, 30. децембар 2018. (CET) Већ гласао и прије твоје поруке. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 19:20, 28. децембар 2018. (CET) с. р. Хвала.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 04:04, 6. јануар 2019. (CET) == Kandidatura za patrolera == Pozdrav, zamolio bih te da se izjasniš u glasanju ovde [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8#%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Rastko_Milenkovic_3]. Hvala unapred :) --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 15:27, 6. март 2019. (CET) {{урађено}}. {{Потпис Ранко}} 22:48, 17. март 2019. (CET) == Osnovne skole == Dobar dan, zašto imate članke o osnovnim školama, ako smijem pitati? Pozdrav.-- [[Корисник:Uspjeh je ključ života|Uspjeh je ključ života]] ([[Разговор са корисником:Uspjeh je ključ života|разговор]]) 21:22, 23. мај 2019. (CEST) Koliko ima osnovnih škola u Srbiji, a koliko na sr.wiki? Pozdrav.--[[Корисник:Uspjeh je ključ života|Uspjeh je ključ života]] ([[Разговор са корисником:Uspjeh je ključ života|разговор]]) 18:54, 25. мај 2019. (CEST) :Ali zašto „× 2”? --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 20:18, 26. мај 2019. (CEST) ::Pa, zato što se računaju i članci na ćirilici i članci na latinici. Duplo više članaka... Pozdrav.--[[Корисник:Uspjeh je ključ života|Uspjeh je ključ života]] ([[Разговор са корисником:Uspjeh je ključ života|разговор]]) 22:10, 26. мај 2019. (CEST) {{Обавештење-сјајан-скидање | Назив чланка =Паклени отоци | Датум почетка гласања = 2. 7. 2019. | Датум краја гласања = 9. 7. 2019. | Потпис = [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:18, 2. јул 2019. (CEST) }} == Викиновости == Да, у праву си. Помислио сам да то ради „у пакету” због тога што је пројекат генерално неактиван у погледу и уређивања и гласања, али сам заборавио да постоји страница ''Викиновости:Бирократе'' гдје се то посебно регулише. Затражи уклањање на Мети, нису ми сада потребна та права нити их треба тражити једновремено са админ правима. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:21, 8. јул 2019. (CEST) с. р. == Милан Тепић == {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Милан Тепић | Датум почетка гласања = 8. 8. 2019 | Датум краја гласања = 15. 8. 2019 | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:40, 10. август 2019. (CEST) }} == Администраторска права == Нема на чему, честитам ти на једногласној подршци! {{Потпис Ранко}} 23:27, 17. август 2019. (CEST) Честитке на избору. Хтио сам гласати, али сам закаснио. :( --—&nbsp;<span style="font-family:Verdana;">[[Корисник:Др Нешо 2|<span style="color:red;">'''''др:'''''</span><span style="color:blue;">'''''НЕШ'''''</span><span style="color:gray;">'''''oo2'''''</span>]]&nbsp;[[Разговор са корисником:Др Нешо 2|<span style="color:black;"><sup>реци</sup></span>]]</span> 02:05, 19. август 2019. (CEST) == реч, две == Никад није касно за честитке. Срећно!--[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 10:47, 23. август 2019. (CEST) == Request for block == Hello! Sorry for typing in English. There's an IP that's been spamming klikfilm.org, [[Special:Contribs/109.245.34.116|109.245.34.116]]. It might be good to block the IP and to locally blacklist the website. Thanks, [[Корисник:Vermont|Vermont]] ([[Разговор са корисником:Vermont|разговор]]) 03:31, 24. септембар 2019. (CEST) :They've also used 109.245.36.63. [[Корисник:Vermont|Vermont]] ([[Разговор са корисником:Vermont|разговор]]) 03:32, 24. септембар 2019. (CEST) == Википројекат Београд == {{Википројекат Београд — позив}}--[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 23:37, 30. децембар 2019. (CET) == [[Касем Сулејмани]] == Написао сам нешто основно о њему, ако желиш допуни пошто се бавиш тим дешавањима. Поздрав. {{=D}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:44, 3. јануар 2020. (CET) == [[Дебела Гуша Буш]] == Поштовани, господине [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa]] Зашто сте ми обрисали страницу под називом "Дебела Гуша Буш" :( .Ја сам измислијо Дебелу Гушу Буш 2019.године по [[Џорџу В Бушу]] и ја сам решијо да му направим страницу на Википедију.ја сам се таман изненадио што сам направио ту страницу, а ви сте ми избрисали. {{=S}} ево слика једна са те странице немој и њу да обришеш. {{bp|Goran671}} == Премештање == Све је то лепо и дивно, али зашто си вратио чланке на измене које су биле пре мојих и притом ниси затражио брисање назива на енг? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:15, 27. март 2020. (CET) == Википројекат Биографија == {{Википројекат Биографија — позив}}--<span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 19:12, 9. април 2020. (CEST) ==Категорија:Југословенски и српски авиони== Ова категорија обухвата све авионе (летелице) који су летели под југословенском или српском заставом. Да не дужим има оправдања за то. Поздрав --[[Корисник:Nanabaka|Nanabaka]] ([[Разговор са корисником:Nanabaka|разговор]]) 12:55, 23. април 2020. (CEST) О, Фридриху, цару, послао сам ти писмо емаил.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 23:15, 9. јун 2020. (CEST) == We sent you an e-mail == Hello {{PAGENAME}}, Really sorry for the inconvenience. This is a gentle note to request that you check your email. We sent you a message titled "The Community Insights survey is coming!". If you have questions, email surveys@wikimedia.org. You can [[:m:Special:Diff/20479077|see my explanation here]]. [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 20:53, 25. септембар 2020. (CEST) <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Samuel (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Samuel_(WMF)/Community_Insights_survey/other-languages&oldid=20479295 --> == Žalba na administratora == Pozdrav! Želim da podnesem žalbu na administratora Željka Todorovića! Počeo je sa uklanjanjem proverenog sadržaja i sa generalnim uništavanjem člankova (uklanja tabele sa glumcima). Ovo što on radi je čist vandalizam! Ostavljam poruku svim administratorima u nadi da će njegovo ponašanje doći kraju i da će se informacije vratiti onakve kakve su bile! [[Корисник:VelikiFan99|VelikiFan99]] ([[Разговор са корисником:VelikiFan99|разговор]]) 23:09, 24. децембар 2020. (CET) == [[Милан Ж. Трајковић]] == Hi This article lacks reliable independent sources. It also smells of conflict of interest looking at its development and the uploaded image at Commons. If I could leave it in your capable hands that would be great. [[Корисник:Billinghurst|Billinghurst]] ([[Разговор са корисником:Billinghurst|разговор]]) 15:42, 26. децембар 2020. (CET) {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Медаља за храброст (1912) | Датум почетка гласања = 28. 10. 2021 | Датум краја гласања = 3. 11. 2012 | Потпис = [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:24, 28. октобар 2021. (CEST) }} == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 21:48, 24. јануар 2022. (CET) == Првенство Србије у ватерполу 2021/22 == Само једна примедба, у полуфиналу се као и у финалу, игра на две добијене утакмице, а не две утакмице. Поздрав == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 20:21, 5. јун 2022. (CES Jel možeš da mi kažeš kako sam ja povredio privatnost na Ćirovićevoj stranici za razgovor? Ako je to bilo ono što si sakrio izmenom. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:30, 24. јул 2022. (CEST) 3l8lhg4tgyvk2g5y9q9cdi9naztkpkl 25121730 25121474 2022-07-24T23:51:33Z Ivan VA 80882 /* Расправа за стицање статуса доброг чланка */ wikitext text/x-wiki <center><div class="boilerplate metadata" id="stub"><table CELLPADDING=0 CELLSPACING=0 style="background-color: transparent;"> <div align="center" class="usermessage" style="color:blue "float: center; border:solid Blue 1px; margin: 2px; background:#Blue"> '''<span class="plainlinks">Оставите ми поруку [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:FriedrickMILBarbarossa&action=edit&section=new <span style="color:blue">овде</span>].</div> </td></tr></table></div></center> __BEZKN__ Istorijski trenutak na srpskoj Vikipediji! Novak je arhivirao svoju, mega-carsko-kraljevsko-neverovatno veliku stranicu za razgovor {{kez}}.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:20, 27. фебруар 2016. (CET) Да ли је све како треба?{{Сербијана потпис}} 22:54, 27. фебруар 2016. (CET) :Ма нема на чему, драго ми је да си коначно средио страницу за разговор, да ми више не штека комп када је посјетим {{smiley|grin}}.{{Сербијана потпис}} 22:57, 27. фебруар 2016. (CET) == Споменицаш == У подешавањима ми је стајало и FriedrickMILBarbarossa: FriedrickMILBarbarossa/СиЗ — Основа и Novak Watchmen: Novak Watchmen/СиЗ. Сад сам ажурирао. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 23:34, 28. фебруар 2016. (CET) == Проблем == Поздрав. Имам проблем да кад радим табеле повремено ми се бришу вертикане и хоризонталне линије, па ми непотребно спајају ствари које нису за спајање. Код сваког поновног укључења претходне линије се појављују, а недостају неке друге [[Светско првенство у атлетици у дворани 2016 — седмобој за мушкарце‎|ево погледај]]. Да ли можда знаш шта то може бити. Хвала.--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 16:52, 29. фебруар 2016. (CET) == Претрага == ...не ради како треба па су латинична преусмерења крајње корисна --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 22:50, 5. март 2016. (CET) :У принципу ја сам против тога превасходно због читаоца са мобилних уређаја, а и не верујем да ће претрага у догледно време прорадити --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 22:58, 5. март 2016. (CET) ::Ne razumem šta fali? --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 23:12, 5. март 2016. (CET) :::Ništa je tebe ne razumem --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 23:14, 5. март 2016. (CET) ::::Биће да јеси са изузетком првог, оно је отишло --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 23:27, 5. март 2016. (CET) :::::Вратио, прво је водило на нешто друго тако да нема везе --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 11:21, 6. март 2016. (CET) ==Слика== Да ли је фотографија са овог сајта [http://2011.russiancinema.ru/index.php?e_dept_id=1&e_person_id=1252] слободна за обајвљивање? Ако јест, би ли је убацио у чланак о Сергеју Урусевском. ПС Видим да је фотографија постављена у чланку на руској Википедији. --[[Корисник:Sly-ah|Sly-ah]] ([[Разговор са корисником:Sly-ah|разговор]]) 18:00, 9. март 2016. (CET) == Šablon == Је л' се то копира шаблон па убаци у чланак, или се копира линк? Ја сам ти мало слаб са тим зезалицама. --[[Корисник:Sly-ah|Sly-ah]] ([[Разговор са корисником:Sly-ah|разговор]]) 19:38, 9. март 2016. (CET) == ‎Перлит == Хм, нешто се зезнуло. Знам да сам кликнуо на бриши на правој страни... --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 08:05, 12. март 2016. (CET) Ne znam, nisam proveravao --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 18:38, 12. март 2016. (CET) :Biće da radi --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 18:48, 12. март 2016. (CET) ::Da, pa? --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 18:56, 12. март 2016. (CET) :::Ne umem, povećao sam limit možda to pomogne --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 19:08, 12. март 2016. (CET) == Преусмјерења == Ја сам са корисником који се залаже са останак тих преусмјерења водио дужу полемику (и ја сам за њихово брисање), али од када обојица имамо администраторска права, један брише други враћа, тако ћу их узалудно обрисати.{{Ранко потпис}} 00:17, 13. март 2016. (CET) Блокирао га је Бокица --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 21:45, 15. март 2016. (CET) == Маче за тебе! == [[Датотека:Kitten (06) by Ron.jpg|left|150px]] :D [[Корисник:Dr Stamenko|Dr Stamenko]] ([[Разговор са корисником:Dr Stamenko|разговор]]) 02:13, 25. март 2016. (CET) <br style="clear: both"/> {{урађено}}{{Ранко потпис}} 14:48, 2. април 2016. (CEST) Блокиран --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 13:21, 10. април 2016. (CEST) Мислим да он ово насумично убацује бројеве. Вратио сам измене које нису биле тачне или које нису враћене.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 00:35, 11. април 2016. (CEST) {{урађено}}{{Ранко потпис}} 17:21, 13. април 2016. (CEST) Ma to je verovatno čista slučajnost, zbog onog što ponovo ubacuje. I, što ti mene pratiš, more prihvati se ti kategorija Barbarosa, da radiš nešto ovde {{kez}}. Pozdrav od mene.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:08, 20. април 2016. (CEST) Video si ono na mojoj stranici za Dunav? Ako misliš da treba takva kategorija... Može da se to uradi, ima na dosta vikipedija ta kategorija.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:24, 20. април 2016. (CEST) Nisam hteo odmah da ti pošaljem poruku za to, pošto sam te skoro smarao za kategorije NBA klubova.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:27, 20. април 2016. (CEST) Možda bi mogla i ta mesta da budu u kategoriji. Pošto su to gradska naselja, a kategorija bi se zvala '''naselja na Dunavu'''. Nekako mi je to logično, u svakom slučaju nije velika greška, a ako se neko bude bunio nije teško ukloniti iz kategorije.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:38, 20. април 2016. (CEST) Шта да додам? --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 12:09, 3. мај 2016. (CEST) :To ćeš morati sam --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 12:14, 3. мај 2016. (CEST) ::Вероватно ниси ставио образложење за свој глас, мада боље се јави Бокици он је стручњак за филтере --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 12:22, 3. мај 2016. (CEST) :::Definitivno se moraš javiti Bokici, ja nisam uspeo da nađem koji si filter aktivirao --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 12:36, 3. мај 2016. (CEST) ::::Ništa ja nemogu da ti pomognem ja se u te filtere razumem koliko i ti --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 12:52, 3. мај 2016. (CEST) :::::Ne znam, nema te u dnevniku zloupotrebe --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 14:28, 3. мај 2016. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Civility Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за учтивост''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Хвала ти што уклањаш псовке које пише ова ИП адреса: 87.116.189.42 [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 14:48, 11. мај 2016. (CEST) |} == Веза за викизворник == Поштовани! Понекад сам виђао да се веза за Викизворник не налази увек у доњем десном углу испод "Спољашње везе", већ непосредно испод. У доњем десном углу се лако превиди. Како се намешта непосредно испод "Спољашње везе"? {{БП|Ilija.p71|20:12 , 14. 05 2016.}} == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Barnstar of Diligence Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за марљивост''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | {{осмех}} [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 14:42, 23. мај 2016. (CEST) |} Ne znam za sudbinu, ali slučajnost nije. Barem tako govori iskustvo i sve šta se radi danas.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:14, 23. мај 2016. (CEST) :Sve je moguće, i ništa nije slučajno. Deluje filozofski, ali koliko je samo puta (u novije vreme) navođeno da je Gavrilo Princip nešto što apsolutno nije tačno, što apsolutno nije istorijski utemeljeno? I eto neki ljudi su podigli spomenik Ferdinandu u Sarajevu, a do skoro su veličali Principa [https://www.youtube.com/watch?v=U5sJoeNWXBo]. Važno je ostati svoj, važne su činjenice. I u tom smislu, ništa više nije slučajno.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:15, 23. мај 2016. (CEST) ::E sad, kad bi život imao reprizu... Najbolje bi bilo da svi oni ljudi nisu stradali, da nema nikakvog stradanja. A naravno čovek je najbitniji, nije zanemarljiva i sva materijalna šteta pošto ljudi žive od nekog posla i perspektive, ne jedu vazduh i kamenje. Ali kad je '''[[Avalski toranj|podignut]]''' iz pepela, valjda će i ostalo biti '''[[Đurđevi stupovi|obnovljeno]]''' što je mnogo ranije rušeno. Ispade da je suština života stalno neko rušenje i obnavljanje... Otišao sam bre Novače predaleko {{mig}}, nemojmo više razgovor voditi filozofski i istorijski. Pozdrav.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 23:15, 23. мај 2016. (CEST) == ЧЗБ == {{урађено}} {{Ранко потпис}} 14:55, 27. мај 2016. (CEST) :{{урађено}} {{Ранко потпис}} 19:21, 11. јун 2016. (CEST) == Разговор:Ораовица == Види [[Разговор:Ораовица#Ораовица (Грделичка) и Ораовица (Црковничка)]] == Пркач == Пркач је село само се никад није вршио попис становништа јер доњи Пркач је негде изнад града,док је горњи Пркач удаљен неколико км. Први досељеници су дошли негде око 18 или 19 века,из Шумадије и са југа Косова. Касније су ту живели радници Трепче,иначе има неколико књига где се спомиње Пркач али као село Ливадица. Негде око 1796 незнам баш тачно село је добило име Ливадица јер је било доста ливада па су краве и овце долазиле да пасу траву,иначе има горња и доња Ливадица дакле доња Ливадица је изнад града Звечана а горња Ливадица односно горњи Пркач је удаљен неколико километара. Доњи Пркач можемо рећи као заселак где се већина становништва бави пољопривредом. Иначе до 1945 Ливадица је било село била је у саставу општине Косовска Митровица око села није било кућа град можемо рећи био је удаљен негде око 3км или 4км,од 1945 око села се праве куће за рударе онда село добија назив Ново Насеље. До 1991 заселак добија ново име Пркач. Иначе сељаци из горњег и доњег Пркача треба да оснују месну заједницу,али нисмо још планирали. Ако вам нешто затреба пошаљите ми поруку на маил. --[[Разговор са корисником:Milivoje007|Мики]] &lrm; 01:44, 8. јун 2016. (CET) Знам тачно колико је Пркач имао становника,ја живим ту па знам.Могу да додам. --[[Разговор са корисником:Milivoje007|Мики]] &lrm; 0:00, 10. јун 2016. (CET) == Северинска бановина == Да ли је икако могуће преместити страницу Северински банат на страницу Северинска бановина, ради терминолошке доследности, будући да је велика већина страница о бановинама тако и насловљена, а остале историјско-терминолошке разлоге да и не помињем (укључујући и разлоге који се односе на претраживост и везе)? Унапред хвала. [[Корисник:Sorabino|Sorabino]] ([[Разговор са корисником:Sorabino|разговор]]) 22:14, 24. јун 2016. (CEST) == Јевреји у Србији == Исто што и са чланком Јевреји у Лесковцу, преусмерити на [[Историја Ниша]], који још није ни написан или због обимно обрађене теме преименовати у Историја јеврејске заједнице у Нишу, као што има на енглеској вики [https://en.wikipedia.org/wiki/History_of_the_Jews_in_Thessaloniki чланак о Историји Јевреја у Солуну], јер реално јеврејске заједнице више нема у Лесковцу и Нишу. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 12:18, 4. јул 2016. (CEST) Исто, јер цела Света гора је под [https://www.hilandar.org/sveta-gora-ukratko/ јурисдикцијом] Цариградске патријаршије. Хиландар је српски манастир и у њему живе наши монаси али није под јурисдикцијом СПЦ, нема га на [[Списак манастира Српске православне цркве|списку манастира СПЦ]], исто и на руској википедији пише да је [https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2_%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%8B%D1%80%D1%8C_(%D0%90%D1%84%D0%BE%D0%BD) Пантелејмон] под Цариградском патријаршијом. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 17:17, 7. јул 2016. (CEST) Наведи где.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 15:12, 8. јул 2016. (CEST) Не знам на коју мислиш. Има три измене 8. јула, али ниједна није обрисана. :(трен | разл) 15:18, 8. јул 2016.‎ FifthMILlenniumBot (разговор | доприноси | блокирај)‎ м . . (56 бајтова) (0)‎ . . (FifthMILlenniumBot је преместио страницу Категорија:Арадска српска епископија на Категорија:Арадска епархија без остављања преусмерења) (врати 1 измену | поништи) :(трен | разл) 06:46, 8. јул 2016.‎ Sorabino (разговор | доприноси | блокирај)‎ м . . (56 бајтова) (+56)‎ . . (поништи | захвали се) :(трен | разл) 06:45, 8. јул 2016.‎ Sorabino (разговор | доприноси | блокирај)‎ м . . (празно) (-236)‎ . . (Уклоњен целокупан садржај странице) Да ли мислиш на ову? :<nowiki>(разл) 06:43, 8. јул 2016. . . Sorabino (разговор | доприноси | блокирај) (187 бајтова) (Нова страница: {{Кат}} Категорија:Бивше епархије Српске православне цркве Категорија:Румунска правосла…)</nowiki> --[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 15:27, 8. јул 2016. (CEST) [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Категорија%3AАрадска_епархија&type=revision&diff=11940001&oldid=11939540 Враћено] == HotCat == Mozes HotCatom u jednoj izmeni da dodas vise kategorija. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 14:44, 10. јул 2016. (CEST) Imas dva plusa i na to kliknes, dalje ces se sam snaci. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">'''&nbsp;-{Bojan}-&nbsp;'''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">'''&nbsp;-{Razgovor}-&nbsp;'''</font>]] 05:23, 11. јул 2016. (CEST) == Хабзбуршка монархија == Здраво, стари друже. Видим да си вратио [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%82%D1%83%D1%80%D0%BE_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B&diff=prev&oldid=11942079 ову измену], која ми се не чини штетном, а ниси образложио зашто... Колико се ја сећам, том државом је управљала Хабзбуршка династија и званичан назив, до Бечко-будимпештског уговора од 1867, када је настала Аустроугарска, био је Хабзбуршка монархија... -- <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 15:37, 10. јул 2016. (CEST) с. р. ::Прво, хвала ти на интересантном излагању или, можда бих могао да кажем, епичком приповедању...? :Друго, не знам да ли знаш, али ја сам Алекса и имали смо прилику да ступимо у контакт, пре него што сам променио корисничко име и пре него што си <span class="plainlinks">[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/VS6507&diff=8700234&oldid=8700220 гласао]</span> да ја постанем администратор. Из твоје реторике сам закључио да немаш више позитивно мишљење о мени, али то сад није важно. :Истина, историју сам имао само у првом средње, али оно што сам учио у основној (из уџбеника) говори о томе да је [[Хабзбуршка монархија]] постала [[Аустроугарска]] [[1867]]. године. Дакле, не спомиње се ''[[Аустријско царство]]'', већ Хабзбуршка монархија... Рекао бих да је то поуздан извор. Постоји један други пример, из стручне праксе, медицинске сестре и техничари, као и пацијенти користе израз „браунила”, од <span class="plainlinks">[http://www.brauninternational.com/ Брауна]</span>, имена произвођача интравенских канила. Зато нећеш чути да неко каже „интравенска канила”, него браунила. А, да ли би енциклопедијски чланак требао да буде насловљен тако, мислим да дâ. Зато, хвала ти што си ми то ставио до знања, иако си то урадио на арогантан начин. :И, на крају, не бих се сложио да је ''мени'' историја слабија страна ако говоримо о талентованости, што због тога што је то ужа област мог интересовања, што због тога што сам на општинским и окружним такмичењима из историје постигао одличне резултате... :Смрт фашизму! -- <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 19:32, 10. јул 2016. (CEST) с. р. :::Хе хе. :) ::У праву си, то и јесте превише непрецизан појам. Очигледно, уџбеници за основну и средњу школу нису баш најпоузданији извор за писање енциклопедије. Имаш неку литературу која се тиче 17/18-ог века и Аустријског царства? -- <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 23:13, 10. јул 2016. (CEST) с. р. == Жарко Зрењанин == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Жарко Зрењанин | Датум почетка гласања = 11. јул 2016. | Датум краја гласања = 18. јул 2016. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:17, 11. јул 2016. (CEST) }} == Категорија == Мислиш [[:Категорија:Бококоторска епископија|ову]]? --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 00:15, 12. јул 2016. (CEST) :Зар је битно како се премести? Важно да се премести... --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 00:21, 12. јул 2016. (CEST) == Помоћ == Поздрав. Треба ми твоја помоћ. Замолио ме корисник који пише о бициклизму да му отворим неке категорије. Категорије се правилно отворене, али сам код повезивања за другим википедијама погрешио. Ја сам повезао са [[:Category:French Tour de France stage winners]] а треба са [[en:Category:Tour de France winners]]. Шта треба да урадим? Хвала--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 11:32, 12. јул 2016. (CEST) :: Извини како да се обрише та веза јер Енглези немају категорију коју би требало повезати са нашом. Хвала.--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 12:07, 12. јул 2016. (CEST) Само кажи шта треба, урадићу до поноћи хаха. —[[Корисник:Ранко Николић|Николић Ранко]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:14, 12. јул 2016. (CEST) :Има само једна од 11. јула. —[[Корисник:Ранко Николић|Николић Ранко]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:17, 12. јул 2016. (CEST) ::{{урађено}}. —[[Корисник:Ранко Николић|Николић Ранко]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:54, 12. јул 2016. (CEST) {{пинг|FriedrickMILBarbarossa|Ранко Николић}} Зна ли ико зашто се не сортира Јелисавета Беба Петров у табелама како треба, и након што сам додао Беба? Погледајте [[Википедија:Википројекат Жена/Чланци|овде]], иде на дно уместо после Деса Глишић а пре Катарина Штурценегер.{{Obsuser потпис}} 14:08, 13. јул 2016. (CEST) == Сундски гавијал == https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB Можеш ли да средиш ово ? Код сундског гавијала стајала је кутијица са подацима о његовом даљем сроднику нилском крододилу ? Хвала унапред.[[Корисник:ClaudiusGothicus|ClaudiusGothicus]] ([[Разговор са корисником:ClaudiusGothicus|разговор]]) 00:32, 17. јул 2016. (CEST) == Сажети списак језика == Видио сам [[Special:Diff/11954730|ову поруку]] у скорашњим, па рекох да те упитам: знаш ли да можеш искључити овај нови сажети списак језика? Већ сам раније написао како се то ради, па да не понављам, имаш [[Википедија:Трг/Техника#Сажети списак језика|овдје]]. – [[Корисник:Srdjan m|Srdjan m]] ([[Разговор са корисником:Srdjan m|разговор]]) 18:43, 17. јул 2016. (CEST) == Виктор Чолаковић == ako mislis na [http://eparhijaniska.rs/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B5%D0%B3%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5 ovo] to i dalje nije pravi dokaz o njegovom etnickom poreklu jer to sto se rodio u kaloferu ne znaci da je etnicki bugarin. njegovo svetovno ime je vukolo, koje ces tesko naci kod bugara, dok kod srba imas razne varijante imena ciji je koren rec "vuk" kao vukoje ili vukota, prezime mu je na -ic, sto kod pravih bugara nema i tesko da ce bugarin raditi protiv bugarskoh interesa kao sto je on radio, dovodio je ucitelje iz knezevine srbije u nis, odobravao postojanje srpskih skola u nisu, o tome govore sami bugari koji ga optuzuju da je podrzao "[https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8 srpsku propagandu]". za razliku od njega, njegov savremenik koji je stolovao u pirotu episkop [https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B9_%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B8 evstatije] se silno zalagao da pobugari pirocance. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 12:27, 21. јул 2016. (CEST) pa sad bas da se istorijski clanak u kojem se samo spominje viktor naziva stavom niske eparhije, ne bih rekao. prvo ne pise ko je autor clanka , niti ima naznacene literature koja je koriscena za pisanje ovog clanka. u clanku se spominje pirotski sandzak, koliko znam takav sandzak nije postojao. autor clanka pise kako se, izgleda njemu, cini da viktor nije bio uopste za egzarhiju, e sad se postavlja pitanje zasto jedan bugarin nije bio za svoj rod vec ga zanima tudj? zar nije malo to cudno? ja jos nisam nasao nijednog bugarina tog doba da je stao uz srbe i da je smatrao da su u pomoravlju i ponisavlju ziveli srbi vec samo suprotno. kada je vodjena prepiska izmedju tadasnje srpske vlasti i episkopa niskog viktora i nisavskog evstatija, evstatije je rekao kako ne zna srpski vec samo bugarski i ruski jezik, dok je viktor normalno pisao na srpskom. da bi se moglo govoriti o njegovoj bugarskoj pripadnosti treba naci izvor gde se on izdaje za bugarina ili gde se na osnovu njegovih postupaka moze videti da je bugarin, medjutim, na osnovu dosadasnjeg vidjenog moze se videti bas suprotno. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 17:03, 7. август 2016. (CEST) == Хрвоје Вукчић == Не бих рекао да је Хрвоје био Хрват. [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хрвоје_Вукчић_Хрватинић&type=revision&diff=11961333&oldid=11670753] Хрватинићи су колико ја знам из Доњих Краја. А ту већину чине негде Срби негде Муслимани. Ако узмемо да су сви Муслимани пре исламизације били поклоници Цркве босанске, онда нам је јасно зашто је и сам Хрвоје био поклоник Цркве босанске. Чак и да је био католик, тешко би могао проћи као Хрват. Јер хрватски национализам међу Босанцима јавља тек у 19. веку. До тада ни Далматинци нису били Хрвати, него Далматинци.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 11:44, 23. јул 2016. (CEST) :Цитирају се Шишић (1902) и Хрватски лексикон. Није чудо што у чланку пише да су Хрватинићи хрватска племићка породица. Упитно је шта је у оно време сматрано српским, а шта хрватским. Уосталом, тада је етничка припадност мало значила. Важнија је била припадност круни. Хрватинићи су макар формално били одани босанској круни. Чак и када се Хрвоје осамосталио, свет га је видео као босанског краља.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 00:23, 24. јул 2016. (CEST) ::То је становниште неколицине корисника. Ја се ограђујем од њега. То неће вечно тако стојати. Људи ће кад тад увидети да је бесмислено истицати српство Босне и Котроманића, православље Босанске цркве итд... и позабавиће се другим проблемима. Нажалост, многима се проучавање средњовековне Босне завршава са крунисањем Твртка у Милешеви и наводној мисионарско-колонизаторској делатности у Далмацији и сл. стварима. Ја сам се после реверта удаљио од чланка Твртко Котроманић, јер се не слажем са концепцијом, која диктира обавезно истицање српског идентитета Босне. Краљ Срба Босне. Пази ти то. Као да говоримо о националисти из 19. века, а не о средњовековном краљу. А све се надам да ће се страсти на крају стишати. У супротном, могу уписати и завршити други курс с више додира са садашњошћу, јер данас свако мисли да је кадар да тумачи прошлост. Озбиљног научника задовољава (да се тако изразим) чињеница да су становници Босне и Србије говорили истим језиком и писали истим писмом. Он не тражи у документима помен Срба, српског и сл. Он има у виду не само српско-византијски утицај на босански двор, него и западни. Неозбиљан у мору извора види само оно што жели да види, а све остало му је чудно, или, што би рекао један политичар, фалсификат.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 16:04, 24. јул 2016. (CEST) Не свиђа ми се тај принцип "флексибилност ради флексибилности". Осим што је, како је пракса показала, немогућ, бесмислен је а и штетан. Значи, ја могу наћи податак у некој књизи, коју ја и само ја сматрам валидном и релевантном за ову тему (зашто ми ово звучи познато?), да је Хрвоје Србин и то унети у чланак. Други и трећи корисник исто тако на основу "релевантне литературе" могу избрисати моје уносе и написати да је Хрвоје био Хрват односно Бошњак. ... Овако можемо ићи у круг. И ако смо ревносни, можемо спречавати један другога у уређивању чланка. Или можемо, што има више везе са здравом логиком, признати да су све тврдње које се односе на националност средњовековних личности, колико год њихови аутори тврдили да су веродостојне, поткрепљене чињеницама.... проблематичне и сходно томе сувишне. Уосталом, оне подсећају умногоме на ону причу о три слепца и слону. Сви мисле да су погодили животињу, а нико није у праву. А разлог је тај што су опипали само одређене делове тела. Мени као историчару је бесмислено да Хрвоја називам Србином или Хрватом, још мање Србином/Хрватом (који живи) у БиХ. У оно време територија БиХ није била политички јединствена. То што неки радио Марија у Неуму или Посушју користи Хрвоја као маскоту је ствар укуса и нема везе са науком историјом.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 17:06, 25. јул 2016. (CEST) Циљам. Немам ништа против да се у чланку наведе да хрватска историографија и народ својатају Хрвоја. То је неоспорна чињеница.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 16:59, 26. јул 2016. (CEST) == Молба == Поздрав. Молим те да погледаш текстове [[Корисник:Japan Football|овог корисника]]. Пише о јапанскиm фудбалерима. Има их пар стотина. Текстови су кратки и неинформативни. Као пример погледај [[Готоку Сакај|овај]] па га упореди са [[:en:Gōtoku Sakai|енглеским]]. У кутијицу (а и у тексту) не уноси клубове где фудбалер игра или је играо. Помиње само репрезентацију. Прочитај другу реченицу у тексту. Такви реченица (јер само штанцује) има у више текстова. Пар пута сам му се јављао на страницама за разговор уз текстове, али не реаугије. Стављао сам му налепнице за допуну текста, али он их брише, као и данас у више текстова. Пример у [[Кеисуке Цубој|овом]] тексту. Текстови о спорту мало ког интересују, али не требају да буду било какви, а ја не могу све да пратим, јер сам све мање на википедији (из приватних разлога), има доста незавршеног, а долазе и ЛОИ. Шта да радимо. Хвала.--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:15, 23. јул 2016. (CEST) == Стропвафли за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Gaufre biscuit.jpg|135px]] |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Изволи Стропвафли. И хвала на захвалницама за неке моје измене! [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 17:21, 24. јул 2016. (CEST) |} == [[Јелена Ћетковић]] == Кандидат за сјајни чланак je на расправи. [[Разговор:Јелена Ћетковић|Коментариши номинацију]] Расправа траје до: 1. августа 2016. у 03:00--[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:10, 25. јул 2016. (CEST) {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Јелена Ћетковић | Датум почетка гласања = 1. август2016. | Датум краја гласања = 8. август 2016. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 16:03, 1. август 2016. (CEST) }} == Obs == Симпатично. И ја умем да хаштагујем. #wishicould #notgoingtohappen --[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 00:55, 27. јул 2016. (CEST) Па сад. И ми коња за трку имамо. #mojaideologijejebesmrtna #srbijacekaseselja --[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 12:42, 27. јул 2016. (CEST) Тешко да ћеш са немачким фразама задобити симпатије српске јавности. Сада је у моди <nowiki>#je suis...</nowiki> --[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 13:50, 27. јул 2016. (CEST) То је већ разумљиво широј јавности. Али неће да може. Заслужио је блок због троловања. Можда су и његови саговорници претерали у понечем, али су макар заступали исправно становиште: нема оригиналног истраживања. Обсусер чини ми се оће да уведе овде неке новине. Смислио је неологизам етнократија. Он очито не зна да између етноса и демоса постоји разлика. Имао сам част да разговарам са њим. Нисам задовољан исходом... Мислим да је блок од недељу дана океј. Шта је то још четири дана? Ништа. Неко чека и месец два да се чује са симпатијом, девојком, сестром...--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 14:58, 27. јул 2016. (CEST) Где се изгубило л?--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 15:40, 27. јул 2016. (CEST) Ако мислиш на блокирање Обсусера, он је, понављам, прекардашио. Ако мислиш на игру речима, не видим шта је ту бесмислено. Данас људи вијају Покемоне, залазе и у минско поље. Неком то очигледно није бесмислено.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 16:21, 27. јул 2016. (CEST) Брада је легитиман захтев, али зашто баш црвена? Шта фали [https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/13700160_1072669529454171_1069749208020165741_n.jpg?oh=dacc6275a726336857d311bba87c6a90&oe=5835589E овој] нпр.?--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 16:52, 27. јул 2016. (CEST) Ко каже да не можеш? Ни ја не испуњавам неке од услова да бих био нинџа, али ме зову Нинџа.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 17:23, 27. јул 2016. (CEST) Зваћу те Фридрих, зато што Барбароса може да се односи на [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] - абоминација, непријатељ хришћанства, ђаволов слуга... претеча данашњих терориста. Највеће злочине у Тулону и Ници починили су његови људи.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 22:48, 28. јул 2016. (CEST) Зашто Миленијум? Зашто не Кајзер? KAISER FRIEDRICH DER LÖWENBÄNDIGER.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 12:10, 29. јул 2016. (CEST) Не бих да те разочарам, али мале су шансе да ћеш је доживети, таман да се родиш још два пута. :)) 106 година није мала ствар. Ко зна шта нас чека.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 15:02, 29. јул 2016. (CEST) == BINKO ZAUVEK == Да се нисам заљубио, никада не бих сконтао [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубав&type=revision&diff=11919400&oldid=11919399 ово].--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 14:40, 3. август 2016. (CEST) Блокирана ИП адреса. Сад можеш вратити све његове измене --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 20:03, 4. август 2016. (CEST) == Бајинци и Бајинце == Зар није боље ставити шаблон <nowiki>{{спајање|...}}</nowiki> с обзиром да чланак који си предложио за брисање има податке које нема овај други? --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 15:08, 11. август 2016. (CEST) :Нисам ни мислио на преусмерење, само да се стави шаблон за спајање док се не пребаци текст на главни чланак, па да се овај обрише. Океј, може да се брише ово, ја ћу овај текст додати. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 15:54, 11. август 2016. (CEST) ::Па да, ретко ко се бави тиме. Открића? Каквог открића? {{збуњ2}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 16:34, 11. август 2016. (CEST) :::Ауу, сад сам заинтригиран. Чему тајанственост? {{смех}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:31, 11. август 2016. (CEST) :::Еххх, је*и га. Позабавићу се и тиме, само не дирај док не прође такмичење. {{миг}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:55, 11. август 2016. (CEST) == Самобор == Провјери да ли је добро. —[[Корисник:Ранко Николић|Николић Ранко]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 02:02, 12. август 2016. (CEST) :Ти ли ти, мангупе један. {{кез}} Хвала. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 19:06, 12. август 2016. (CEST) <hr> С обзиром да се нико не бави спајањем чланака, а мени је мало досадно, могу ја да спојим неке. Само, да ли треба спајати и историје чланака или само пребацити текст на старији од њих и оставити преусмерење? --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 12:18, 14. август 2016. (CEST) тек сад видох. :) [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 16:18, 17. август 2016. (CEST) :mislim da bi trebalo izbaciti kategoriju -Манастири Српске православне цркве- jer imamo npr. hilandar koji je srpski manastir ali nije pod spc [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 01:13, 27. август 2016. (CEST) == Мирко Пузовић == Поздрав. Немој да наседаш на провокације анонимаца. Пузовић је Крађујевчанин. Ево доказа [http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/pu/mirko-puzovic-1.html], [http://kaldrmaskragujevac.rs/slavni-kragujevcani-mirko-puzovic-pise-zoran-misic/] Поздрав--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 15:26, 1. септембар 2016. (CEST) : Заинтригирало пошто овај инсистира, ме па сам тражио и читао изворе. Изгледа да је овај анонимац управу. Нашао сам извор у којем пише да је рођен у Аранђеловцу, а од 4 године живи у Крагијевцу, кад му је отац тамо премештен и да га ништа не везује за Крагујевац. Ако поново промени, нека достави извор, па можемо променити, а за сада да стоји овако, јер постоји и такав извор. Да ли имамо категорију за људе рођене у Риму? Мислио сам Римљани, али то потсећа на Римљане из Римског царства). Можда рођени у Риму? Видим да многе википедије имају категорије. Рођени у .... Поздрав --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 14:11, 11. септембар 2016. (CEST) == Шаблон: Инфокутија-језеро == Да ли можеш да направиш шаблон инфокутија језеро по узору на хрватску википедију? Ја сам покушао али не бих нешто да покварим, јер се не разумем у прављење шаблона. https://hr.wikipedia.org/wiki/Predlo%C5%BEak:Infookvir_jezero --[[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 22:33, 3. септембар 2016. (CEST) : Правим чланак Језеро Итаска, па ми треба тај шаблон. --[[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 22:34, 3. септембар 2016. (CEST) : Па и ниси баш стигао касно на Косово. Па исправио си неке грешке у чланку и хвала на томе! --[[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 23:55, 3. септембар 2016. (CEST) == Марко == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Марко Орешковић | Датум почетка гласања = 4. септембар 2016. | Датум краја гласања = 11. септембар 2016. | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:56, 4. септембар 2016. (CEST) }} == Хвала! == Хвала пуно на захвалницама за неке измене које сам поништио. Коментариши номинацију на коју ме је поставио Соунд. (пошто ме је поставио на две истовремено, коментариши коју год сме по правилима) --[[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 17:51, 8. септембар 2016. (CEST) == Категорија == Поздрав. Пошто си ти главни за категорије, питам те да ли постоји нека категорија за оне који су убијени у логорима. Неки дан сам написао текст [[Самуило Демајо]] београдском Јевреину, који ју убијен у логору Сајмиште. Хвала на одговору.--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:42, 9. септембар 2016. (CEST) :Хвала. Онда да отворим нову категорију „Страдали у Логору Сајмиште” или некако другачије. Најбоље да ти отвориш категорију да не штрчи од осталих. Има још убијених на Сајмишту, то ћу ја додати кад наиђем на њих. Поздрав.--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 19:34, 9. септембар 2016. (CEST) И ја сам гледао неку емисију где је она рекла да је њено крштено име Нада, зато сам и променио, невезано за то што тај каже --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 20:08, 12. септембар 2016. (CEST) A ti si taj. Pa što mi onda nisi poništio izmenu? {{осмех}} [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 18:12, 18. септембар 2016. (CEST) Да. {{срећан}} [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 18:51, 18. септембар 2016. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Barnstar of Diligence Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за марљивост''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | ~ [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 21:33, 18. септембар 2016. (CEST) |} == Ђеравица - Калуђеровица == Нисам нашла извор за назив. Гледала сам и старе енциклопедије, али се тај врх на Проклетијама не појављује ни под једним називом. Но бојим се да је човек у праву, јер у близини свакако јесте било монашких, односно калуђерских ћелија и цела област је по њима називана, зашта постоје извори. А бојим се да ће слична ствар бити и са Ђаковицом, за коју такође не постоји прича о пореклу назива. Штета. Ако којим случајем наиђеш на нешто јави. Тип који је направио измене свакако је бивши уредник овде, јер очигледно зна да уређује чланке и његова ИП адреса нема вандалских измена.--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 18:15, 25. септембар 2016. (CEST) == Request == Greetings. Could you create a long and detailed article about the [[en:Azerbaijani cuisine|Azerbaijani cuisine]] in Serbian? Thank you. [[Корисник:Menikure|Menikure]] ([[Разговор са корисником:Menikure|разговор]]) 20:08, 27. септембар 2016. (CEST) Поставио ме Соунд на захтев за давање права аутоматског патролисаног. Коментариши глас. [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 14:22, 1. октобар 2016. (CEST) == Бранислав Нушић == Нушића сам упозорио са тест2. Тако да дотични зна. [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 16:15, 1. октобар 2016. (CEST) Сукобили се ја и ти код Марка Пола. У исто време смо ја и ти кликнули на поништи. {{осмех}} [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 12:48, 2. октобар 2016. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Barnstar of Reversion Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за антивандализам''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Хвала пуно на захваљивању. Изволи једну споменицу коју мислим да заслужујеш! [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 22:20, 3. октобар 2016. (CEST) |} {{Корисник:Владислав Перић/Шаблон за Википедијанца године}} '''''[[Корисник:Владислав Перић|<span style="color:gray;font-size:medium;font-family:Comic Sans MS">Vlada</span>]]''' <strong>[[Разговор са корисником: Владислав Перић|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong>'' 21:03, 26. децембар 2016. (CET) == Аргентина == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Аргентина | Датум почетка гласања = 30. 12. 2016. | Датум краја гласања = 06. 01. 2017 | Потпис = [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 22:58, 30. децембар 2016. (CET) }} == Гласање == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Младен Стојановић | Датум почетка гласања = 30. јануар | Датум краја гласања = 6. фебруар | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:21, 30. јануар 2017. (CET) }} {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Слободан Бајић Паја | Датум почетка гласања = 30. јануар | Датум краја гласања = 6. фебруар | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 10:21, 30. јануар 2017. (CET) }} : Здраво. Нешто те већ дуго времена нема овде. Јел све океј? [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 23:25, 17. мај 2017. (CEST) == Pozdrav == Nadam se da si uspeo da povratiš pristup ovom nalogu. [https://imgur.com/a/WM94BZa] Pozdrav! [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 06:23, 18. јун 2018. (CEST) == Викизворник == Ажурирано. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 22:42, 19. јун 2018. (CEST) :Ажурирано поново. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 10:02, 8. септембар 2018. (CEST) == Nalog == Uspeo si da povratis nalog svaka cast. --[[Корисник:Kolega2357|Kolega2357]] ([[Разговор са корисником:Kolega2357|разговор]]) 04:22, 20. јун 2018. (CEST) : Битно је да си ту. {{smiley|smile}} --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 05:50, 20. јун 2018. (CEST) == Гласања == Наравно. Да отворим таскове на Фабрикатору како бих ја лично могао да учествујем у програмерском делу омогућавања? Или су већ отворени? Чисто да знам да не отварам дупликат. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 02:52, 14. октобар 2018. (CEST) : Сада ћу отворити. Када отворим, даћу ти линкове. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 02:56, 14. октобар 2018. (CEST) ---- Изворник: https://phabricator.wikimedia.org/T206935<br/> Цитат: https://phabricator.wikimedia.org/T206936 --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 03:05, 14. октобар 2018. (CEST) Извини што нисам одмах гласао, потпуно сам заборавио за поруке које си ми оставио на тамошњим пројектима. {{Потпис Ранко}} 03:27, 14. октобар 2018. (CEST) :Гласах. Надам се да не постоје неки услови па да гласови буду неважећи, пошто нисам активан на тим пројектима. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 07:46, 14. октобар 2018. (CEST) Иако нисам активан на тим пројектима, гласао сам јер се слажем са постављеним питањем --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 10:31, 14. октобар 2018. (CEST) : Ни ја нисам активан, тек мало нешто, али гласао и наравно за. Поздрав --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:40, 14. октобар 2018. (CEST) :: Поздрав, срећни празници! Можеш ли се изјаснити за четврту допуњену тачку на наведеним пројектима (за Википедију сам отворио одвојено)? --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 09:17, 5. јануар 2019. (CET) ---- Хвала пуно! Измене би требало да буду ажурне на викију између 13 и 14 часова. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 00:25, 22. октобар 2018. (CEST) : Dodata su prava. Sve je okej. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 18:01, 22. октобар 2018. (CEST) Могу да направим. Видео сам твој мејл, али нисам још стигао то да урадим, тако да ћу ти јавити кад буде готово. --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 09:50, 4. новембар 2018. (CET) Ет’ уклонио сам, ако има негдје још јави. {{Потпис Ранко}} 16:55, 16. децембар 2018. (CET) :На који временски период? {{Потпис Ранко}} 16:52, 26. децембар 2018. (CET) ::Урадиоо. {{Потпис Ранко}} 21:05, 26. децембар 2018. (CET) :::Ја бих само поставио поруку обавјештења на списку надгледања (што сам и урадио), јер већ има доста гласача и није потребан већи број гласача. {{Потпис Ранко}} 17:48, 30. децембар 2018. (CET) Већ гласао и прије твоје поруке. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 19:20, 28. децембар 2018. (CET) с. р. Хвала.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 04:04, 6. јануар 2019. (CET) == Kandidatura za patrolera == Pozdrav, zamolio bih te da se izjasniš u glasanju ovde [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8#%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Rastko_Milenkovic_3]. Hvala unapred :) --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 15:27, 6. март 2019. (CET) {{урађено}}. {{Потпис Ранко}} 22:48, 17. март 2019. (CET) == Osnovne skole == Dobar dan, zašto imate članke o osnovnim školama, ako smijem pitati? Pozdrav.-- [[Корисник:Uspjeh je ključ života|Uspjeh je ključ života]] ([[Разговор са корисником:Uspjeh je ključ života|разговор]]) 21:22, 23. мај 2019. (CEST) Koliko ima osnovnih škola u Srbiji, a koliko na sr.wiki? Pozdrav.--[[Корисник:Uspjeh je ključ života|Uspjeh je ključ života]] ([[Разговор са корисником:Uspjeh je ključ života|разговор]]) 18:54, 25. мај 2019. (CEST) :Ali zašto „× 2”? --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 20:18, 26. мај 2019. (CEST) ::Pa, zato što se računaju i članci na ćirilici i članci na latinici. Duplo više članaka... Pozdrav.--[[Корисник:Uspjeh je ključ života|Uspjeh je ključ života]] ([[Разговор са корисником:Uspjeh je ključ života|разговор]]) 22:10, 26. мај 2019. (CEST) {{Обавештење-сјајан-скидање | Назив чланка =Паклени отоци | Датум почетка гласања = 2. 7. 2019. | Датум краја гласања = 9. 7. 2019. | Потпис = [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:18, 2. јул 2019. (CEST) }} == Викиновости == Да, у праву си. Помислио сам да то ради „у пакету” због тога што је пројекат генерално неактиван у погледу и уређивања и гласања, али сам заборавио да постоји страница ''Викиновости:Бирократе'' гдје се то посебно регулише. Затражи уклањање на Мети, нису ми сада потребна та права нити их треба тражити једновремено са админ правима. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:21, 8. јул 2019. (CEST) с. р. == Милан Тепић == {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Милан Тепић | Датум почетка гласања = 8. 8. 2019 | Датум краја гласања = 15. 8. 2019 | Потпис = --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:40, 10. август 2019. (CEST) }} == Администраторска права == Нема на чему, честитам ти на једногласној подршци! {{Потпис Ранко}} 23:27, 17. август 2019. (CEST) Честитке на избору. Хтио сам гласати, али сам закаснио. :( --—&nbsp;<span style="font-family:Verdana;">[[Корисник:Др Нешо 2|<span style="color:red;">'''''др:'''''</span><span style="color:blue;">'''''НЕШ'''''</span><span style="color:gray;">'''''oo2'''''</span>]]&nbsp;[[Разговор са корисником:Др Нешо 2|<span style="color:black;"><sup>реци</sup></span>]]</span> 02:05, 19. август 2019. (CEST) == реч, две == Никад није касно за честитке. Срећно!--[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 10:47, 23. август 2019. (CEST) == Request for block == Hello! Sorry for typing in English. There's an IP that's been spamming klikfilm.org, [[Special:Contribs/109.245.34.116|109.245.34.116]]. It might be good to block the IP and to locally blacklist the website. Thanks, [[Корисник:Vermont|Vermont]] ([[Разговор са корисником:Vermont|разговор]]) 03:31, 24. септембар 2019. (CEST) :They've also used 109.245.36.63. [[Корисник:Vermont|Vermont]] ([[Разговор са корисником:Vermont|разговор]]) 03:32, 24. септембар 2019. (CEST) == Википројекат Београд == {{Википројекат Београд — позив}}--[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 23:37, 30. децембар 2019. (CET) == [[Касем Сулејмани]] == Написао сам нешто основно о њему, ако желиш допуни пошто се бавиш тим дешавањима. Поздрав. {{=D}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:44, 3. јануар 2020. (CET) == [[Дебела Гуша Буш]] == Поштовани, господине [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa]] Зашто сте ми обрисали страницу под називом "Дебела Гуша Буш" :( .Ја сам измислијо Дебелу Гушу Буш 2019.године по [[Џорџу В Бушу]] и ја сам решијо да му направим страницу на Википедију.ја сам се таман изненадио што сам направио ту страницу, а ви сте ми избрисали. {{=S}} ево слика једна са те странице немој и њу да обришеш. {{bp|Goran671}} == Премештање == Све је то лепо и дивно, али зашто си вратио чланке на измене које су биле пре мојих и притом ниси затражио брисање назива на енг? — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:15, 27. март 2020. (CET) == Википројекат Биографија == {{Википројекат Биографија — позив}}--<span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 19:12, 9. април 2020. (CEST) ==Категорија:Југословенски и српски авиони== Ова категорија обухвата све авионе (летелице) који су летели под југословенском или српском заставом. Да не дужим има оправдања за то. Поздрав --[[Корисник:Nanabaka|Nanabaka]] ([[Разговор са корисником:Nanabaka|разговор]]) 12:55, 23. април 2020. (CEST) О, Фридриху, цару, послао сам ти писмо емаил.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 23:15, 9. јун 2020. (CEST) == We sent you an e-mail == Hello {{PAGENAME}}, Really sorry for the inconvenience. This is a gentle note to request that you check your email. We sent you a message titled "The Community Insights survey is coming!". If you have questions, email surveys@wikimedia.org. You can [[:m:Special:Diff/20479077|see my explanation here]]. [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 20:53, 25. септембар 2020. (CEST) <!-- Поруку је послао/ла Корисник:Samuel (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Samuel_(WMF)/Community_Insights_survey/other-languages&oldid=20479295 --> == Žalba na administratora == Pozdrav! Želim da podnesem žalbu na administratora Željka Todorovića! Počeo je sa uklanjanjem proverenog sadržaja i sa generalnim uništavanjem člankova (uklanja tabele sa glumcima). Ovo što on radi je čist vandalizam! Ostavljam poruku svim administratorima u nadi da će njegovo ponašanje doći kraju i da će se informacije vratiti onakve kakve su bile! [[Корисник:VelikiFan99|VelikiFan99]] ([[Разговор са корисником:VelikiFan99|разговор]]) 23:09, 24. децембар 2020. (CET) == [[Милан Ж. Трајковић]] == Hi This article lacks reliable independent sources. It also smells of conflict of interest looking at its development and the uploaded image at Commons. If I could leave it in your capable hands that would be great. [[Корисник:Billinghurst|Billinghurst]] ([[Разговор са корисником:Billinghurst|разговор]]) 15:42, 26. децембар 2020. (CET) {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Медаља за храброст (1912) | Датум почетка гласања = 28. 10. 2021 | Датум краја гласања = 3. 11. 2012 | Потпис = [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:24, 28. октобар 2021. (CEST) }} == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 21:48, 24. јануар 2022. (CET) == Првенство Србије у ватерполу 2021/22 == Само једна примедба, у полуфиналу се као и у финалу, игра на две добијене утакмице, а не две утакмице. Поздрав == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 20:21, 5. јун 2022. (CES Jel možeš da mi kažeš kako sam ja povredio privatnost na Ćirovićevoj stranici za razgovor? Ako je to bilo ono što si sakrio izmenom. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:30, 24. јул 2022. (CEST) Nzn jesi video odgovor, ako ti nije linkovalo. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:51, 25. јул 2022. (CEST) kpgrx3nxd084dsw8ptsaeyiwyxnit5w 4 1380009 25121885 25116851 2022-07-25T06:09:33Z Intermedichbo 31422 /* А */ Амурска државна медицинска академија wikitext text/x-wiki {|{{table}} align="center" style="background-color:#ECF0F3; border:1px solid black; padding:5px;" |- |<center><big>'''Добродошли на Википројекат медицина.'''</big> [[Датотека:Wiki Project Med Foundation logo.svg|100px|безоквира|центар]] </center> <center>'''Намена пројекта је да омогући Википедијанкама и Википедијанцима који раде на уређивању или сређивању чланака из области медицине и фармације, лакши приступ темама из ове области, бољу сарадњу међу уредницима и бржу размену идеја и информација.'''</center> |} == Коме је пројекат намењен == Без обзира на степен образовања, свако из немедицинске или медицинске струке, позван је да учествује у овом пројекту. У том циљу предлажемо свим волонтераима, које интересује област медицине, фармације, медицинског права, историје, а желе допринети њиховом унапређењу и умножавању да се укључе у Википројекат медицина, а од уредника који раде на овом пројекту више од 10 година добиће сву помоћ и подршку. == Чланство == Википројекат медицина на српском језику је члан Википедијиног пројекта [https://meta.wikimedia.org/wiki/Wiki_Project_Med/Membership Wiki Project Med/Membership] који тренутно обухвата 30 земаље са 157 регистрованих чланова. == Језици на којима постоји WikiProjects (неки су неактивни) == <!--T:68--> Од фебруара 2016. [https://www.wikidata.org/wiki/Q4099686#sitelinks-wikipedia Wikiproject Medicine је на 38 језика] Листа порука је [https://meta.wikimedia.org/wiki/Global_message_delivery/Targets/WPMED2016 here] {{anchor|Related WikiProjects}}{{anchor|Related Wikiprojects}} {{div col|2}} * '''English''' [[en:Wikipedia:Wikiproject medicine]] * '''Arabic (ar)''' ([[:ar:نقاش ويكيبيديا:مشروع ويكي طب|talk]]) [[ar:ويكيبيديا:مشروع ويكي طب]] ('''inactive''') * '''Assamese (as)''' ([[:as:ৱিকিপিডিয়া:ৱিকিপ্ৰকল্প চিকিৎসাবিজ্ঞান|main]]) ('''inactive''') * '''Bulgarian (bg)''' ([[:bg:Уикипедия беседа:Медицина|talk]]) [[bg:Уикипедия:Медицина]] ('''inactive''') * '''Bengali (bn)''' ([[:bn:উইকিপিডিয়া আলোচনা:উইকিপ্রকল্প চিকিৎসাবিদ্যা|talk]]) [[bn:উইকিপিডিয়া:উইকিপ্রকল্প চিকিৎসাবিদ্যা]] ('''inactive''') * '''Catalan (ca)''' ([[:ca:Viquiprojecte Discussió:Medicina|talk]]) ('''inactive''') * '''Welsh (cy)''' ([[:cy:Sgwrs Wicipedia:WiciBrosiect Meddygaeth|talk]]) ('''inactive''') * '''Chinese (zh)''' ([:zh:维基专题讨论:醫學|talk]) [[zh:Wikipedia:医学专题]] ('''inactive''') * '''Croatian''' ([[:hr:Razgovor Wikipedija:Wikiprojekt medicina|talk]]) [[hr:Wikipedija:Wikiprojekt medicina]] ('''inactive''') * '''Estonian''' ([[:et:Vikipeedia arutelu:Vikiprojekt Meditsiin|talk]]) [[et:Vikipeedia:Vikiprojekt Meditsiin]] ('''inactive''') * '''Farsi''' ([[:fa:بحث ویکی‌پدیا:ویکی‌پروژه پزشکی|talk]]) [[fa:ویکی‌پدیا:ویکی‌پروژه پزشکی]] ('''inactive''') * '''Finish''' ([[:fi:Wikipedia:Wikiprojekti Lääketiede|talk]] [[fi:Wikipedia:Wikiprojekti Lääketiede]] ('''inactive''') * '''French''' ([[:fr:Discussion Projet:Médecine|talk]]) [[fr:Projet:Médecine]] * '''German''' ([[:de:Wikipedia:Redaktion Medizin|talk]]) [[de:Wikipedia:Redaktion Medizin]] * '''Korean''' ([[:ko:위키프로젝트토론:의학|talk]]) [[ko:위키백과:위키프로젝트 의학]] ('''mostly inactive''') * '''Hindi''' ([[:hi:विकिपीडिया वार्ता:विकिपरियोजना चिकित्सा|talk]]) [[hi:विकिपीडिया:विकिपरियोजना चिकित्सा]] ('''inactive''') * '''Italian''' ([[:it:Discussioni progetto:Medicina|talk]]) [[it:Progetto:Medicina]] * '''Japanese''' ([[:ja:プロジェクト‐ノート:医学|talk]]) [[ja:Wikipedia:ウィキプロジェクト 医学]] ('''nearly inactive''') * '''Macedonian''' ([[:mk:Разговор за Википедија:ВикиПроект Медицина|talk]]) [[mk:Википедија:ВикиПроект Медицина]] ('''inactive''') * '''Malay''' ([[:ms:Perbincangan Wikipedia:WikiProjek Perubatan|talk]]) [[ms:WikiProjek Perubatan]] ('''active''') * '''Marathi''' ([[:mr:विकिपीडिया चर्चा:विकिप्रकल्प वैद्यकशास्त्र|talk]])[[mr:विकिपीडिया:विकिमोहीम वैद्यकशास्त्र]] ('''inactive''') * '''Nepal Bhasa''' ([[:new:विकिपिडिया खँलाबँला:विकिज्याझ्वः उसाँय् व चिकित्सा|talk]]) [[new:विकिपिडिया:विकिज्याझ्वः उसाँय् व चिकित्सा]] ('''inactive''') * '''Norwegian''' ([[:nn:Wikipedia-diskusjon:Wikiprosjekt Medisin|talk]]) [[nn:Wikipedia:Wikiprosjekt Medisin]]('''inactive''') * '''Oriya''' ([[:or:ଉଇକିପିଡ଼ିଆ ଆଲୋଚନା:ଉଇକିପ୍ରକଳ୍ପ ଚିକିତ୍ସାବିଜ୍ଞାନ|talk]]) [[or:ଉଇକିପିଡ଼ିଆ:ଉଇକିପ୍ରକଳ୍ପ ଚିକିତ୍ସାବିଜ୍ଞାନ]]('''inactive''') * '''Polish''' ([[:pl:Dyskusja wikiprojektu:Nauki medyczne|talk]])[[pl:Wikiprojekt:Nauki medyczne]] * '''Portuguese''' ([[:pt:Wikipédia Discussão:Projetos/Saúde|talk]])[[pt:Wikipédia:Projetos/Saúde]] * '''Romanian''' ([[:ro:Discuție Proiect:Medicină|talk]]) [[ro:Proiect:Medicină]] ('''nearly inactive''') * '''Russian''' ([[:ru:Обсуждение проекта:Медицина|talk]]) [[ru:Проект:Медицина]] * '''Serbien''' ([[Разговор о Википедији:Википројекат медицина|talk]]) [[Википедија:Википројекат медицина]] * '''Slovenian''' ([[:sl:Pogovor o Wikipediji:WikiProjekt Medicina|talk]]) [[:sl:Wikipedija:WikiProjekt Medicina]] * '''Spanish''' ([[:es:Wikiproyecto Discusión:Medicina|talk]]) [[es:Wikiproyecto:Medicina]] * '''Swedish''' ([[:sv:Wikipediadiskussion:Projekt medicin|talk]]) [[sv:Wikipedia:Projekt medicin]] ('''nearly inactive''') * '''Thai''' ([[:th:คุยเรื่องวิกิพีเดีย:โครงการวิกิแพทยศาสตร์|talk]]) [[th:วิกิพีเดีย:โครงการวิกิแพทยศาสตร์]] ('''inactive''') * '''Turkish''' ([[:tr:Vikipedi tartışma:VikiProje Tıp|talk]]) [[tr:Vikipedi:VikiProje Tıp]] ('''inactive''') * '''Ukrainian''' ([[:uk:Обговорення Вікіпедії:Проект:Медицина|talk]]) [[uk:Вікіпедія:Проект:Медицина]] ('''slightly active''') {{div col end}} == Учесници пројекта == Предлажемо свим волонтерима, који се интересују за биомедицинске области науке и желе допринети њеном унапређењу и умножавању на Википедији, да додају своје корисничко име на списак учесника у Википројекату медицина. # [[Корисник:Intermedichbo]] # [[Корисник:Sonioa]] # [[Корисник:Djordjes]] # [[Корисник:Милан Животић]] # [[Корисник:Acamicamacaraca]] # [[Корисник:Acaalexaca]] # [[Корисник:MareBG]] == Шаблони == Шаблон за означавање странице коју ће учесници користити у пројекту је; <nowiki>{{</nowiki>[[Шаблон:Корисник Вики/Википројекат медицина]]<nowiki>}}</nowiki>. Он изгледа овако {{Корисник Вики/Википројекат медицина}} {{-}} == Начини како волонтери могу помоћи у пројекту == * Уређивањем нових страница из области медицине, фармације, историје медицине, медицинског права, медицинске етике, менаџмента у медицини и других сличних области. * Уносом слика, шема и табела чији сте Ви аутор или су доступне за објављивање под слободном лиценцом на заједничку оставу, или у већ уређене странице. * Допуном неког од започетих чланака из области медицине или фармације. * Сређивању наслова и поднаслова тако да се они уклопе у правила Википедије. * Уносом инфокутија или шаблона у чланак и правилним попуњавањем предвиђених ставки у инфокутији или шаблону. * Додавање извора или спољашњих веза за пронађене информације у већ уређиваном чланку. * Додавањем недостајућих википовезница и исправљањем неодговарајућих међувикиповезница. * Категоризирацијом чланка у најниже постојеће нивое, један или више (највиши ниво је Категорија: Медицина). * Пружањем помоћи некима од уредника који се баве писањем чланака из области медицине и фармације * Пружањем помоћи у преводима или лектури написаних страница. == Признање The Cure Award == Учеснику пројекта који се својим доприносом нађе међу првих 300 на свим пројектима Википедије и свим језицима (на основу посебне евиденције која се води у оквиру пројекта) додељује се посебно признање (које овако изгледа преведено на српски језик) {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Wiki Project Med Foundation logo.svg|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''The Cure Award''' |- | style="vertical-align: middle; padding: 3px;" |Godine 2015. bili ste [[W:EN:Wikipedia:WikiProject Medicine/Stats/Top medical editors 2015 (all)|jedan od 300 glavnih medicinskih urednika]] na svim jezicima Wikipedije. Hvala od [[m:WikiProject Med|Wiki Project Med Foundation]] za pomoć pri pružanju besplatnih, potpunih, preciznih i ažurnih zdravstvenih informacija javnosti. Uistinu cenimo Vas i vitalno djelo koje činite! Wiki Project Med Foundation je korisnička grupa čija je misija poboljšati naš zdravstveni sadržaj. Razmislite o tome da nam se pridružite ovde, nema nikakvih povezanih troškova, i voleli bismo da i dalje sarađujemo. |} == Уређене странице у оквиру пројекта == [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B Преглед уређених страница можете видети овде] {|style="width:100%;height:100%;" |style="background:#bbddff;"| {|style="width:750px;color:gray;margin:0 auto;text-align:left;font-size:12pt;a:link:#5B0081;a:visited:#5B0081;" |style="background:white;padding:20px;"| <div style="white-space:nowrap">{{садржај}}</div> <div style="font-size:90%"> == А == {|width=99% |-valign=top | # [[Амурска државна медицинска академија]] # [[Ановулација]] # [[Аблација ендометријума]] # [[Аноскопија]] # [[Акутна некроза мрежњаче]] # [[Alphaherpesvirinae]] # [[Ахлорхидрија]] # [[Акутна повремена порфирија]] # [[Аутоимуне демијелинизирајуће болести нервног система]] # [[Акутни дисеминовани енцефаломијелитис]] # [[Адренолеукодистрофија]] # [[Александрова болест]] # [[Akutna ishemija perifernog mišića]] # [[АБ варијанта ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ахилов паратенонитис]] # [[Артроцентеза скочног зглоба]] # [[Артроцентеза]] # [[Албрајтова наследна остеодистрофија]] # [[АРЦТ-154]] # [[AD5-nCOV]] # [[АРЦТ- 021]] # [[АКС-452]] # [[Адјуванс]] # [[ABNCoV2]] # [[Артеријски трункус]] # [[Atrezija hoana]] # [[Антитромботичка терапија у превенцији можданог удара код ковида 19]] # [[Аблеизам]] # [[Антропологија инвалидитета]] # [[Амнезичко тровање шкољкама]] # [[Астма у трудноћи]] # [[Аденомиоза]] # [[Анкун Заниу Ван]] # [[Акромиопластика]] # [[Акциони потенцијал срца]] # [[Антиаритмици класе I]] # [[Аденом]] # [[Аденитис]] # [[Ателектаза]] # [[Адјувантни аналгетици]] # [[Адиктологија]] # [[Акутна бубрежна инсуфицијенција]] # [[Ашерманов синдром]] # [[Ауло Корнелије Целзо]] # [[Акцесорна слезина]] # [[Алергени из спољашње средине]] # [[Аденовирусно запаљење вежњаче]] # [[Антибиотици у лечењу запаљања црвуљка]] # [[Апендектомија]] # [[Актомиозин]] # [[Агонално дисање]] # [[Алвеоларна протеиноза]] # [[Аерофагија]] # [[Алтернативни пулс]] # [[Акустички евоцирани потенцијали]] # [[Аксилофеморална заобилазница]] # [[Аортобифеморална заобилазница]] # [[Антон Швајгер]] # [[Амниоскопија]] # [[Апертов синдром]] # [[Анотија]] # [[Антриовентрикуларни чвор]] # [[Абеталипопротеинемија]] # [[Акантоцит]] # [[Артритис]] # [[Absidia]] # [[Анонихија]] # [[Акустичка траума]] # [[Афирмативна психотерапија ЛГБ особа]] # [[Асклепијад из Битиније]] # [[Алергија на хромате]] # [[Аутоантитела]] # [[Алергени у пекарству]] # [[Алергијски контактни дерматитис]] # [[Алергија на пшеницу]] # [[Афалија]] # [[Апарат по Илизарову]] # [[Анестетичар]] # [[Аронов знак]] # [[Акутно запаљење сузних путева]] # [[Анатомија и болести предњег сегмента ока]] # [[Анксиозност код здравствених радника у време пандемије ковида 19]] # [[Аноректална атрезија]] # [[Атрезија уретре]] # [[Акантоцитоза]] | # [[Александријска медицинска школа]] # [[Абдоминални компартмент синдром]] # [[Атрезија спољашњег ушног канала]] # [[Акутно тровање амфетаминима]] # [[Адолф Велфли]] # [[Adrenalna kriza]] # [[Alfabetski sindrom]] # [[Анална инконтиненција]] # [[Анизам]] # [[Ankiloglosija]] # [[Анимистичка медицина]] # [[Anomalije jezika]] # [[Аноректална агнозија]] # [[Atrezija žučnih puteva]] # [[Асклепијон]] # [[Анестезија глежња]] # [[Арбовирус]] # [[Акустичко-ритмичко васпитање]] # [[Акцесорни органи ока]] # [[Ацо Јовичић]] # [[Agenezija bubrega]] # [[Anomalije bubrega]] # [[Anorektalne anomalije]] # [[Aortokoronarni bajpas]] # [[Atrezija]] # [[Atrezija jednjaka]] # [[Austrougarska reorganizacija zdravstva u okupiranoj Srbiji]] # [[Autozomna dominantna policistična bolest bubrega]] # [[Анатомски музеј Факултета ветеринарске медицине]] # [[Артропластика]] # [[Атрезија вагине]] # [[Атрезија танког црева]] # [[Атрезија фоликула јајника]] # [[Атрезија дебелог црева]] # [[Analna faza]] |} == Б == {|width=99% |-valign=top | # [[Библиотека Војномедицинске академије С. М. Киров]] # [[Брахименореја]] # [[Болести роднице]] # [[Биофотоника]] # [[Бугарски војни санитет у Првом светском рату]] # [[Безбедно сакупљање и руковање узорцима за тестирање на ковид 19]] # [[Балова концентрична склероза]] # [[BBV152]] # [[Булектомија]] # [[Болница српских православних црквених општина Епархије бачке у Новом Саду]] # [[Банка опасних вируса]] # [[Biljna droga]] # [[Болница у Драчу 1915/16.]] # [[Болница Ла Роше-Гион]] # [[Болница Еролд]] # [[Болница Брока]] # [[Болница Сан Перин]] # [[Болница Кошан]] # [[Болница Ротшилд (Париз)]] # [[Болница Сен Антоен]] # [[Болница Робер Дебре]] # [[Болница Амброаз Паре]] # [[Болница Свете Катарине]] # [[Болница Шарл Фуа]] # [[Болница Лаенек у Паризу]] # [[Болница Мале куће у Паризу]] # [[Bencao Gangmu]] # [[Бронходилататорни тест]] # [[Бронхопровокациони тест]] # [[Брод болница Марекјаро]] # [[Болничка упала плућа]] # [[Bliskoistočni akutni respiratorni sindrom]] # [[Брзи филтери за пречишћавање воде]] # [[Бол у трбуху]] # [[Болнички центар број 1-Ниш]] # [[Безмасна исхрана]] # [[Болница у Кнез Селу]] # [[Биотово дисање]] # [[Болест стопала]] # [[Брахијални индекс глежња]] # [[Биолошка деконтаминација]] # [[Брус Ајвинс]] # [[Бристолска скала измета]] # [[Бинсвангерова болест]] | # [[Балон дилатација уретре]] # [[Бужирање уретре]] # [[Бајање]] # [[Бронхогена циста]] # [[Бренеров тумор]] # [[Биомикроскопија шпалт лампом]] # [[Биопсија бубрега]] # [[Bajpas (medicina)]] # [[Бартеров синдром]] # [[Бронхоскопија]] # [[Бенигна пароксизмална позициона вртоглавица]] # [[Биолошки лек]] # [[Биофидбек терапија]] # [[Болница манастира Свети Роман]] # [[Болус доза аналгетика]] # [[Болнице шкотских жена са Србима у другим земљама (1916—1919)]] # [[Болнице шкотских жена —Јединица „Корзика“]] # [[Болнице шкотских жена на Солунском фронту]] # [[:Болнице шкотских жена за службу у иностранству]] # [[Болница шкотских жена у Острову]] # [[Болница шкотских жена - јединица „Гиртон и Њунхам”]] # [[Болнице шкотских жена са Србима у окупираној Србији и албанској голготи]] # [[Блефаритис]] # [[Болница манастира Студеница]] # [[Болница у манастиру Св. Прохора Пчињског]] # [[Болница шкотских жена — јединица „Лондон” на Руском фронту и Добруџи]] # [[:Боривоје Врачарић]] # [[Brijanje operacionog polja]] # [[Болница манастира Високи Дечани]] # [[Биргеров тест]] # [[Баромедицина]] |} == В == {|width=99% |-valign=top | # [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] # [[Венерични лимфогранулом]] # [[ВХИМ синдром]] # [[Вакцина против пнеумокока]] # [[Вилисов артеријски круг]] # [[Виктор Бурк]] # [[V-01]] # [[202-CoV]] # [[Vero ćelija]] # [[Ваксарт орална вакцина против ковида 19]] # [[Вишеструки недостатак сулфатазе]] # [[Вијагра у превенцији Алцхајмерове болести]] # [[Вентрикуларна дисинхронија]] # [[Вен Ји Лун]] # [[Vaginoplastika]] # [[Васа Савић (лекар)]] # [[Верникеова енцефалопатија]] # [[Вестибуларни евоцирани миогени потенцијали]] # [[Вентрикуларна екстрасистола]] # [[Вакцина против рака]] # [[Вартинов тумор]] # [[Вентилатором узрокована упала плућа]] # [[Васкуларне аномалије код деце]] | # [[Везикоуретерни рефлукс]] # [[Вирусне хеморагијске грознице]] # [[Велики седални отвор]] # [[Видмаркова формула]] # [[Вограликов ланац]] # [[Вирусни артритис]] # [[Васкуларна деменција]] # [[Војни санитет на Солунском фронту]] # [[Вилијам Хантер]] # [[Вагинизам]] # [[Вакуум пумпа за пенис]] # [[Вагинална гљивична инфекција]] # [[Ваздушна евакуација рањеника и болесника у НОБ]] # [[Васкуларне малформације кичмене мождине]] # [[Vantelesni krvotok]] # [[Vera u procesu ozdravljenja bolesnika]] # [[Вертеров ефекат]] # [[Вернални коњуктивитис]] # [[Шаблон:Википројекат медицина (чланак)]] # [[Витректомија]] # [[Владимир Станојевић (лекар)]] # [[Војислав Дулић]] # [[Војислав К. Стојановић]] # [[Војни, санитетски и несанитетски губици у Српској војсци у Балканским и Првом светском рату]] # [[Војномедицински центар Нови Сад]] # [[Воз за развашљивање и вакцинацију]] |} == Г == {|width=99% |-valign=top | # [[Главна војна клиничка болница „Н. Н. Бурденко“]] # [[Генитална уреаплазма]] # [[Гаврило Димић]] # [[Глаукомно циклична криза]] # [[Генитални херпес]] # [[ГМ1 ганглиозидоза]] # [[ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ганглиозидоза]] # [[GBP510]] # [[Генетика макуларне дегенерације повезане са старењем]] # [[Генетска дијагностика интерсексуалности]] # [[Grafov folikul]] # [[Гамсторпова болест]] # [[Глобална димензија кинеске медицине]] # [[Гијом Дипитрен]] # [[Грудни кош]] # [[Ганглиона циста]] | # [[Густинa минерала у костима]] # [[Генерализована дистонија]] # [[Гутаперка (медицина)]] # [[Гингивитис]] # [[Гингивална циста деце]] # [[Глутеном изазване болести]] # [[Глутенска атаксија]] # [[Гавриил Абрамович Илизаров]] # [[Глежањска кост]] # [[Голов сноп]] # [[Genitalna faza]] # [[Генска терапија]] # [[Гертрудa Хурлер]] # [[Гликозилирани хемоглобин A1c]] # [[Глукометар]] # [[Глукометрија]] # [[Геријатрија]] |} == Д == {|width=99% |-valign=top | # [[Девицова болест]] # [[Дифузна мијелинокластична склероза]] # [[Dopler ultrasonografija]] # [[DelNS1-2019-nCoV-RBD-OPT]] # [[Дуготрајна инвалидност код шизофреније]] # [[Дефиниције здравствених проблема повезаних са инвалидитетом]] # [[Dominantnost leve ruke i zdravlje]] # [[Duboka stimulacija mozga]] # [[Дилатација и киретажа]] # [[Дона Берд]] # [[Денис Луи Бар]] # [[Demax Medical]] # [[Дом здравља Вождовац]] # [[Дом здравља Врачар]] # [[Дом здравља Источно Сарајево]] # [[Дом здравља Земун]] # [[Дом здравља Стари град (Београд)]] # [[Дом здравља Сопот]] # [[Дом здравља „Др Милутин Ивковић” Палилула]] # [[Дом здравља „Др Милорад Влајковић” Барајево]] # [[Дом здравља Нови Београд]] # [[Дом здравља Раковица]] # [[Dismorfni poremećaj penisa]] # [[Детекција вирусних антигена и генома]] # [[Делтоидни мишић]] # [[Дијагностичка вирусологија]] # [[Диџорџов синдром]] # [[Дијагностичка лапароскопија]] # [[Дијафизна артерија]] # [[Динеин]] | # [[Дистонија]] # [[Дигиторектални преглед]] # [[Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање]] # [[Деменција након акутног можданог удара]] # [[Дијететски суплемент хрома]] # [[Дијета без глутена]] # [[Дерматохалаза]] # [[Дистрихијаза]] # [[Драгољуб Лазаревић (доктор)|Драгољуб Лазаревић]] # [[Државни одбор за сузбијање заразних болести у Великом рату]] # [[„Дезинфекциона централа“ у Нишу]] # [[Дијагностичке методе у офталмологији]] # [[Dijabetesni makularni edem]] # [[Датов синдром]] # [[Dečja hirurgija]] # [[Димитрије Герасимовић]] # [[Дом за с ума сишавше (Београд)]] # [[Duhovna anamneza (medicina)]] # [[Душан Манојловић]] # [[Диспареунија]] # [[Дијагноза (израз)]] |} == Ђ == # [[Ђорђе Блесидес]] # [[Đianpi Van]] # [[Ђорђе Пантелић]] # [[Ђока П. Јовановић (лекар)]] == Е == {|width=99% |-valign=top | # [[Ектодермална дисплазија]] # [[Ентероскопија]] # [[Експериментални аутоимуни енцефаломијелитис]] # [[ЕуКорВак-19]] # [[Епштенова аномалија]] # [[Ефекти технологије на инвалидитет]] # [[Екоанксиозност]] # [[Ендогени канабиноиди]] # [[Една Гест]] # [[Елизабет Кортолд]] # [[Единбургшка-2 скала коме]] # [[Егзоскелет (инвалидност)]] # [[Електрофизиолошки механизми неправилног срчаног рада]] # [[Ендотрахеална аспирација]] # [[Еластографија]] # [[Епидермоидна циста]] # [[Еластографија јетре]] # [[Ексцизија цисте и затварање ране асиметричним шавом]] # [[Еплијев маневар]] # [[Ебола вирус]] # [[Екстрасистола]] # [[Егзофагални ЕКГ]] # [[Еруптивна циста]] # [[Eндoрeктaлни ултрaзвук]] # [[Екцем]] # [[Епидемија тифуса у Србији 1914—1915.]] # [[Ендометријум]] # [[Ензимска супституциона терапија]] | # [[Ентропија очног капка и трепавице]] # [[Епидемија тифуса у Србији 1914—1915.]] # [[Ерaдикација (медицина)]] # [[Евакуација рањеника и болесника пловним средствима у НОБ]] # [[Ендотрахеална интубација]] # [[Ембрионални развој кичмене мождине]] # [[Еисенменгеров синдром]] # [[Ектропија очног капка]] # [[Езофагогастродуоденоскопија]] # [[Еписклеритис]] # [[Електроретиногрфија]] # [[Егодистонична сексуална оријентација]] # [[Ема Екштајн]] # [[Етнопсихологија]] # [[Ektodermne ciste neodontogenog porekla]] # [[Епидемија малих богиња у Србији 2017/18.]] # [[Епидурална и интратекална примена лека у лечењу малигног бола]] # [[Емерих Улман]] # [[Едвард Рајан]] |} == Ж == # [[Жаклин Нунан]] # [[Жива вакцина]] # [[Живот и смрт неурона]] == З == # [[Зграда Војномедицинске академије у Санк Петербургу]] # [[Здравствена заштита избеглица у Србији]] # [[Здравље избеглица]] # [[Здравствена заштита избеглица ]] # [[Здравствена заштита избеглица у Канади]] # [[Запаљење мрежњаче]] # [[Запаљење оптичког нерва]] # [[Zajednički arterijski trunkus]]{{DEFAULTSORT:}} # [[Здравство у Бањој Луци]] # [[Здравствене предности љубичастог воћа и поврћа]] # [[Здравствена нега болесника у коми]] # [[Здравствени систем у Републици Српској]] # [[Здравство у Општини Источна Илиџа]] # [[Завод за форензичку психијатрију Соколац]] # [[Zdravstvena zaštita studenata u Srbiji]] # [[Здравствена заштита Јевреја у окупираном Београду]] # [[Зојин закон]] # [[Здравствене предности секса]] # [[Заштита сексуалног и репродуктивног здравља адолесцената]] # [[Зглобна чахура колена]] # [[Здравствена заштита у Суботици средином 19. века]] # [[Зигомикоза]] # [[Зависност од супстанци]] # [[Зависност од употребе мобилних телефона]] # [[Запаљење сузне жлезде]] # [[Zauške]] # [[Збирка препарата Српског лекарског друштва]] # [[Здравље младих]] # [[Здравствене прилике у Земуну током 18. века]] # [[Znak dvostrukog balona (radiologija)]] # [[Zadnja ureteralna valvula]] # [[Zloćudne bolesti dečjeg uzrasta]] # [[Здравствени информациони систем]] # [[Здравствена економија]] == И == {|width=99% |-valign=top | # [[Имплантацијско крварење]] # [[Индукција овулације]] # [[Изолована систолна артеријска хипертензија]] # [[Izravnavanje krive u pandemiji kovida 19]] # [[Инфекције ока]] # [[Идиопатска болест]] # [[Издубљено стопало]] # [[Инвакар]] # [[Идиопатски изненадни сензорнеурални губитак слуха]] # [[Интерактивни дијагностички модули]] # [[Инфодемија]] # [[Историја психотерапије]] # [[Изненадна срчана смрт у спорту]] # [[Ивана Божовић Спасојевић]] # [[Институт Кири у Паризу]] # [[Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије ,,Др Вукан Чупић’’]] # [[Izravnavanje krivulje u pandemiji kovida 19]] # [[Инвалиди рада]] # [[Институт за јавно здравство Републике Српске]] # [[Имплатабилни кардиовертер дефибрилатор]] # [[Интраоперативне аритмије]] # [[Inotropizam]] # [[Испитивање плућних функција]] # [[Инфективни ендокардитис]] # [[Инцидентална апендектомија]] # [[Идиопатска плућна хемосидероза]] # [[Интолеранција на глукозу]] # [[Интраосеални васкуларни приступ]] # [[Иригографија]] # [[Интратрахеална инстилација]] # [[Историја стоматологије у Србији]] # [[Интраутерина фетална хипоксија]] # [[Ингрид Гомсторп]] # [[Имплантант]] # [[Инхалациона опекотина]] # [[Инактивисана полио вакцина]] # [[Историјат анестезије у Србији]] # [[Импресиона цитологија]] | # [[Имплантант дојке]] # [[Изолација инфективних болесника]] # [[Изолација (санитарна мера)]] # [[Иларион Анђелковић]] # [[Ивица Павлетић]] # [[Инвазивна терапија хроничног бола малигне етиологије]] # [[Интерпретација дела ликовне уметности у психотерапији]] # [[Intestinalna malrotacija]] # [[Intolerancija na kravlje mleko]] # [[Intususcepcija (digestivni sistem)]] # [[Истурено болничко одељење шкотских жена у Добравени]] # [[Историја анестезије]] # [[Исхемијска кардиомиопатија]] # [[Интегрисани здравствени информациони систем Р. Србије]] # [[Insulinska pumpa]] # [[Intestinalna malrotacija]] # [[Intratekalna primena baklofena u lečenju teške spastičnosti]] # [[Intratekalna pumpa]] # [[Izbacivanje sperme u snu]] </div> |} == Ј == # [[Јиџи капсуле]] # [[Јапанска скала коме]] # [[Јуингов сарком]] # [[Јонтофореза]] # [[Јасенак (народна медицина)]] # [[Јохан Фридрих Дифенбах]] # [[Јеврејска болница у Београду]] # [[Јулијус Ленк]] # [[Јувенилни идиопатски артритис]] # [[Јувенилни дерматомиозитис]] # [[Јарослав Кужељ]] # [[Јован Бјелић]] # [[Јосиф Холец]] == К == {|width=99% |-valign=top | # [[Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије]] # [[Круте артерије]] # [[Клиничка радиометрија]] # [[Казимир Гонсиоровски]] # [[17-кетостероиди]] # [[Капсуларна ендоскопија]] # [[Кожне болести пениса]] # [[Крабеова болест]] # [[Карциноцитемија]] # [[Кураринов синдром]] # [[Кампомелични синдром]] # [[Костманов синдром]] # [[Крабеова болест]] # [[Костманов синдром]] # [[Kritična ishemija perifernog mišića]] # [[Коронавак]] # [[Korbevaks]] # [[Коарктација аорте]] # [[Катетеризација аксиларних вена]] # [[Koinfekcija gripom i koronavirusom]] # [[Квргав нос]] # [[Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције]] # [[Когнитивна парадигма у психологији]] # [[Когнитивни стилови]] # [[Klinički centar Crne Gore]] # [[Korekcija i rekonstrukcija bradavice i areole dojke]] # [[Квадрантектомија]] # [[Кинеска морска материја медика]] # [[Кинески медицински часопис]] # [[Кинеска медицинска хербологија и фармакологија]] # [[Кинески патентиран лек]] # [[Кинеске класичне биљне формуле]] # [[Кетрин Андерсон]] # [[Кластер главобоља]] # [[Ковид 19 и псоријаза]] # [[Клеидокранијална дисплазија]] # [[Клиника за инфективне и тропске болести „Проф. др Коста Тодоровић”]] # [[Клиничко-болнички центар Бежанијска коса]] # [[Клиничко-болнички центар Звездара]] # [[Крварење у стакластом телу ока]] # [[Конгенитална катаракта]] # [[Крварење у дигестивном тракту]] # [[Кауперове жлезде]] # [[Компликације механичке вентилације]] # [[Коронавирусна болест у Европи 2020.]] # [[Коронавируснa болест]] # [[Коронарни синус]] # [[Кондиционирање воде за пиће мешањем]] # [[Класификација лековитих минералних вода]] # [[Класификација вода]] # [[Ксеноестроген]] # [[Краш синдром]] # [[Кристалоидни раствори]] # [[Карциноид црвуљка]] # [[Карциноидна болест срца]] # [[Карциноидни синдром]] # [[Карциноидни тумор]] # [[Конгениталне аномалије црвуљка]] # [[Констриктивни перикардитис]] | # [[Лумпектомија]] # [[Капсуларна контрактура]] # [[Кoхлeaрнa имплaнтaциja]] # [[Кордоцентеза]] # [[Кранијални индекс]] # [[Крузонов синдром]] # [[Краниосиностозе]] # [[Криомасажа]] # [[Кремастерни мишић]] # [[Кулдоскопија]] # [[Космичка остеопенија]] # [[Когнитивне дисторзије]] # [[Карло Кико]] # [[Ksantelazma kapka oka]] # [[Клиничка смрт]] # [[Континуирана медицинска едукација]] # [[Колоидни раствори]] # [[Крварење вежњаче ока]] # [[Консултативна психијатрија]] # [[Karcinom prostate]] # [[Kongenitalni megakolon]] # [[Кахалове ћелијe]] # [[Колоноскопија]] # [[Кључна кост]] # [[Катетеризација уретре]] # [[Константин Пеичић]] # [[Коњугована вакцина]] # [[Криптомагијски приступ лечењу]] # [[Концепт квалитета живота (медицина)]] # [[Алексис Карел]] |} == Л == # [[Лабилна хипертензија]] # [[Леукемија власастих ћелија]] # [[Леукодистрофија]] # [[Лизозомне болести складиштења]] # [[Лимфангиом]] # [[Липидни статус]] # [[Лингшу Ђинг]] # [[Lečenje teške akutne respiratorne infekcije kod obolelih od Kovid-19]] # [[Lična zaštitnа opremа za negu pacijenata sa COVID-19]] # [[Лапароскопска хирургија]] # [[Лапароскопски асистирана трансвагинална холецистектомија]] # [[Ларингоскоп]] # [[Ларингеална маска]] # [[Ласерска хирургија]] # [[Ласерска тонзилотомија]] # [[Ласери у лечењу рака]] # [[Лилијан Купер]] # [[Лагофталмус]] # [[Laser fotokoagulacija]] # [[Faza latencije]] # [[Лекари у Српској краљевској академији од 1886. до 1947.]] # [[Лечење у српским манастирима]] # [[Ликовно стваралаштво у психијатријским болницама]] # [[Лимфни суд]] # [[Лимфокела]] # [[Лабораторијска критична вредност]] # [[Лекарски јеврејски сталеж у Суботици 1918—1941.]] == Љ == # [[Људска микоплазма]] # [[Људски алфахерпесвирус 1]] # [[Људски алфахерпесвирус 2]] # [[Ljerka Ostojić]] # [[Ljudski virus korona HKU1]] # [[Људска кожа]] # [[Љубав и секс у време ковида 19]] == М == {|width=99% |-valign=top | # [[Менометрорагија]] # [[Ментално здравље избеглица]] # [[Масна пруга]] # [[Метастазе у јетри]] # [[Метахроматска леукодистрофија]] # [[Малигни тумори код деце у Србији]] # [[Макроаденом хипофизе]] # [[Multipla endokrina neoplazija tip 1]] # [[Марија Тешлер]] # [[Методе одвикавања од пушења дувана]] # [[Максиларна прогнатија]] # [[Мандибуларна прогнатија]] # [[Металотерапија]] # [[Миксоидни липосарком]] # [[Miksoidna cista]] # [[Механичка вентилација]] # [[Мишићна слабост]] # [[Мождано крварење]] # [[Микоестрогени]] # [[Миотубуларна миопатија]] # [[Микрофлуидни магнетни имуносензор за SARS COV-2 у серуму]] # [[Менорагија]] # [[Метрорагија]] # [[Мери Френсис Лион]] # [[Медицински канабис за хронични бол]] # [[Марија Дабска]] # [[Metode obrade tradicionalnih kineskih droga]] # [[Музеј Пјер Фуша]] # [[Мери Блер]] # [[Мери Филипс]] # [[Матилда Макфејл]] # [[Метаболички узроци поремећаја свести]] # [[Минимално свесно стање]] # [[Medicinske dokumentacije potrebne za veštačenje invalidnosti]] # [[Мапирање вентрикуларне тахикардије]] # [[Мање познати фактори ризика за срчани удар]] # [[Микродермабразија]] # [[Мембрански процеси у припреми воде за пиће]] # [[Магнетна резонантна еластографија]] # [[Микрофилтери за кондиционирање воде]] # [[Муцинозни цистаденом панкреаса]] # [[Муцинозни цистаденом јајника]] # [[Marsupializacija]] # [[Мождана синовенска тромбоза код деце]] # [[Медицински асистирана репродукција]] # [[Моторни протеин]] # [[Миксом леве преткоморе]] # [[Мерење волумена плодове воде]] # [[Мултисутурне синостозе]] # [[ММР вакцина и аутизам]] # [[Медицина у Првом српском устанку]] # [[Микротија]] | # [[Мастоцитоза]] # [[Мирингопластика]] # [[Мукозна циста]] # [[Медијастиноскопија]] # [[Магнетна резонанца ректума]] # [[Медицински дуг]] # [[Метастатски рак дојке]] # [[Милорад Митковић]] # [[Медицинари у Великом рату]] # [[Младен Јанковић]] # [[Мери де Гарис]] # [[Милутин Велимировић]] # [[Миом (тумор)]] # [[Музикотерапија у геријатрији]] # [[Мултифокална електроретинографија]] # [[Мatičnе ćelijе u lečenju starosne makularne degeneracije]] # [[Мукополисахаридоза тип I H-S]] # [[Мукополисахаридоза тип I]] # [[Мукополисакаридоза тип VII]] # [[Мукополисакаридоза тип VI]] # [[Мукополисакаридоза тип IV]] # [[Мукополисахаридоза]] # [[Makroglosija]] # [[Душан Манојловић]] # [[Меки чир]] # [[Медико-историјски музеј Централног хигијенског завода у Београду]] # [[Међународни дан ретких болести]] # [[Mekonijalni ileus]] # [[Медицинска информатика]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Бечу]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Лондону]] # [[Михаило Лазаревић (лекар)]] # [[Масажа медом]] # [[Магијска медицина]] # [[Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом]] # [[Mikropenis]] # [[Моцартов ефекат]] # [[Музикотерапија у педијатрији]] # [[Медицински аспекти смрти]] # [[Музика у бихевиоралним аспектима Алцхајмерове болести]] # [[Музичка психологија]] # [[Музикотерапија]] # [[Миртида (артефакт из Атине)]] # [[Милан Јовановић Морски]] # [[Милован Миловановић (лекар)]] # [[Момчило Крговић]] # [[Музеј здравствене културе у Нишу]] # [[Музеум редкости при војној болници у Београду]] # [[Музеј историје медицине у Берлину]] # [[Мари Бонапарт]] # [[Медицинско снабдевање и апотекарски рад у српској војсци 1914—1918.]] # [[Мукополисахаридоза тип I S]] # [[Мукополисахаридоза тип I H]] # [[Медицинска школа Пожаревац]] </div> |} == Н == {|width=99% |-valign=top | # [[Научни центар за неурологију у Москви]] # [[Неуролошки симптоми код пацијената са инфекцијом ковид-19]] # [[Некроза масног ткива]] # [[Nozod]] # [[Novavaks kovid 19 vakcina]] # [[Нуклеарна анксиозност]] # [[Неуропростетика]] # [[Неуротоксично тровање шкољкама]] # [[Неексудативна (сува) макуларна дегенерација (АМД) повезана са старењем]] # [[Небулин]] # [[Nemalinska miopatija]] # [[Напукла брадавица]] # [[Нанси Хог]] # [[Нежељена дејства комбиноване оралне контрацепције]] # [[Неспуштени тестиси]] # [[Нитроглицерински фластер]] # [[Неонатална холестаза]] # [[Недостатак активности глукоза-6-фосфат дехидрогеназе]] # [[Новорођеначка жутица]] # [[Неуроакантоцитоза]] # [[Неоадјувантна терапија]] # [[Неочекивани нежељени догађај (медицина)]] # [[Несврсисходно лечење]] # [[Недостатак хрома]] | # [[Нискохроматска дијета]] # [[Нецелијачна сензитивност на глутен]] # [[Низак раст]] # [[Надежда Станојевић]] # [[Неуромишићне болести]] # [[Национални водич добре клиничке праксе Министарства здравља Републике Србије]] # [[Национални програм раног откривања карцинома грлића материце у Р. Србији]] # [[Национални програм раног откривања карцинома дојке у Р. Србији]] # [[Национални програм раног откривања колоректалног карцинома у Р. Србији]] # [[Натолеранција на храну]] # [[Назогастрична интубација]] # [[Национални програм Република Србија против рака]] # [[Начелници Војномедицинске академије]] # [[Нуклеарна медицина]] # [[Неуроендокринологија]] # [[Неуроестетика]] # [[Неуролитички блокови у патогенези висцералног малигног бола]] # [[Laparoskopska prostatektomija]] # [[Лечење саструганим прахом са фресака]] # [[Нефронофтиза]] # [[Народни видари у Србији]] # [[Неповерење према вакцинама]] </div> |} == О == # [[Олигоменореја]] # [[Олигоовулација]] # [[Отворени загрижај]] # [[Odontogena keratocista]] # [[Opšta bolnica Berane]] # [[Ортопедске ципеле]] # [[Ортопедски улошци]] # [[Особе са инвалидитетом са проблемом у вези са видом у Србији]] # [[Омикрон (вирус)]] # [[Одстрањење дојке]] # [[Означавање варијанти коронавируса]] # [[Обрен Јоксимовић]] # [[Олга Ајмерсленд]] # [[Онорија Кир]] # [[Okulocefalični refleks]] # [[Ортостатска хипоптензија]] # [[Олигохидрамнион]] # [[Опсесивно-компулзивни поремећај]] — проширено # [[Ортопнеја]] # [[Ортодеоксија]] # [[Оштећена гликемија наташте у плазми]] # [[Очна мигрена]] # [[Оптичка мамографија]] # [[Откривање поремећаја раста]] # [[Опуштање коже очног капка]] # [[Опекотина настала трењем]] # [[Опаротина]] # [[Опекотина ласером]] # [[Очна розацеа]] # [[Оптичка кохерентна томографија]] # [[Остеосарком]] # [[Офталмоскопија]] # [[Офталмоскоп]] # [[Опструкција дванаестопалачног црева]] # [[Олигомеганефронија]] # [[Одонтологија]] == П == {|width=99% |-valign=top | # [[Полименореја]] # [[Предменструални дисфорични поремећај]] # [[Поремећаји менструалног циклуса]] # [[Полип женских полних органа]] # [[Пенасте ћелије]] # [[Патобиологија атеросклерозе]] # [[Пикнодизостоза]] # [[Поткожна масна некроза новорођенчета]] # [[Pukoti (pulmologija)]] # [[Polivaskularna arterijska bolest]] # [[Паратенонитис]] # [[Пнеумококне инфекције]] # [[Псеудохипопаратироидизам]] # [[Прекинути лук аорте]] # [[Periapikalna cista]] # [[Плућни залистак]] # [[Плеуректомија]] # [[Potpomognuto samoubistvo]] # [[Perinatalni mortalitet kao stres za majku]] # [[Празнични срчани синдром]] # [[Пролазни исхемијски напад]] # [[Протеза]] # [[Повреде нанете петардама]] # [[Примена житарица и компоненти житарица у функционалној храни]] # [[Пробиотик]] # [[Паралитичко тровање шкољкама]] # [[Психологија здравља на раду]] # [[Пола Хедвиг]] # [[Преоперативни пост]] # [[Покрет за слободу здравља]] # [[Парасистолија]] # [[PQ (PR) интервал]] # [[Професионална рехабилитација инвалида]] # [[Р талас (медицина)]] # [[Pulsni oksimetar]] # [[Прадерова скала]] # [[Пилонидални синус]] # [[Пролактином]] # [[Периоперативна смртност]] # [[Права пацијената]] # [[Пјер Робенов синдром]] # [[Преимплантациона генетска дијагностика]] # [[Перзистентна плућна хипертензија новорођенчета]] # [[Патологија црвуљка]] # [[Предња укрштена веза]] # [[Пириформни синдром]] # [[Примарна цилијарна дискинезија]] # [[Платипнеја]] # [[Поморска медицина]] # [[Платипнеја-ортодеоксија синдром]] # [[Патолошки облици дисања]] # [[Парадоксални пулс]] # [[Повећање пениса]] # [[Плагиоцефалија]] # [[Позициона плагиоцефалија]] # [[Первазивни развојни поремећаји]] # [[Пресотерапија]] # [[Периостална артерија]] # [[Предијабетес]] # [[Пречанске лекарске мисије у Србији]] | # [[Печ тест]] # [[Пекарска астма]] # [[Пегави тифус у Пироту 1915.]] # [[Перинатална асфиксија]] # [[Палијативно збрињавање у педијатрији]] # [[Превремено одлубљивање постељице]] # [[Prevremeni porođaj]] # [[Podtipovi raka dojke]] # [[Поремећаји сексуалног развоја]] # [[Повратни тифус]] # [[ПЕТ радиофармацеутици]] # [[Подземна база за рањенике у Војводини]] # [[Партизанска болница Згорњи Храстник]] # [[Предњи спинални синдром]] # [[Поремећаји ембрионалног развоја кичмене мождине]] # [[Пингвекула]] # [[Педијатријски акутни респираторни дистрес синдром]] # [[Пропедевтика]] # [[Плућна атрезија]] # [[Павликови ремени]] # [[Патолошко сакупљање]] # [[Plućna arterijska hipertenzija kod dece]] # [[Полни хормони и сексуална жеља код жена]] # [[Пренатални хормони и сексуална оријентација]] # [[Пролапс уретре]] # [[Plućna hipertenzija uzrokovana nejasnim i/ili multifaktorijalnim mehanizmima]] # [[Plućni sekvestar]] # [[Прва резервна војна болница у Смедеревској Паланци]] # [[Први конгрес лекара и природњака у Краљевини Србији]] # [[Путујући страни лекари у Србији]] # [[Партизанска болница и породилиште Сподњи Храстник]] # [[Партизанска болница Јелендол]] # [[Прва хируршка пољска болница у Василици]] # [[Повлачење очног капка]] # [[Примарни глауком отвореног угла]] # [[Предменструални синдром]] # [[Primarna plućna hipertenzija]] # [[Prolaps rektuma]] # [[Проституција у окупираној Србији (1941—1944)]] # [[Pupčana kila]] # [[Први хируршки павиљон у Нишу]] # [[Пацијент контролисана аналгезија]] # [[Пика (болест)]] </div> |} == Р == # [[Рамсаи Хунтов синдром]] # [[Рамсаи Хунтов синдром тип 1]] # [[Размена плазме]] # [[Ремисије шећерне болести]] # [[Реплантација]] # [[Resinhronizaciona terapija miokarda]] # [[Реконструкција дојке]] # [[Rak dojke i trudnoća]] # [[Ретробулбарни блок]] # [[Ранула]] # [[Ресилон]] # [[Рецепт за наочаре]] # [[Риноскопија]] # [[Руптура Ахилове тетиве]] # [[Руптура (медицина)]] # [[Радивој Каленић]] # [[Радојка Коцијанчић]] # [[Ризично понашање]] # [[Развој дефиниција сексуалних поремећаја код жена]] # [[Розацеа]] # [[Роландова желатинозна супстанца]] # [[Ректална примена лека]] # [[Радомир Бабић (лекар)]] # [[Rabdomiosarkom]] # [[Рад ноћу]] # [[Ректум]] # [[Репродуктивно здравље]] # [[Ристо Јеремић]] # [[Рахела Леви Мићић]] == С == {|width=99% |-valign=top | # [[Саратовски војномедицински институт]] # [[Соломон Алкалај]] # [[Синдром белог мантила]] # [[Синдром постуралне ортостатске тахикардије]] # [[Sindrom mačijeg plača]] # [[Синдром исцрпљивања митохондријске ДНК]] # [[Стрес и анксиозност изазвана ратом у Украјини]] # [[Сандхофова болест]] # [[Сфинголипидозе]] # [[Списак основних хомеопатских препарата]] # [[SCTV01C]] # [[SCB-2019]] # [[Soberana 02]] # [[Стеноза плућне валвуле]] # [[Стеноза аортног залистка]] # [[Spermatokela]] # [[Стивен Хејлс]] # [[Синофобија и антиазијско расположење у пандемији ковид 19]] # [[Срчани маркери]] # [[Смрт породиље]] # [[Смртност мајки у Индији]] # [[Smrtnost majki u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Smrtnost majki crne rase u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Синдром кинеског ресторана]] # [[Саосећање према себи]] # [[Систематска десензибилизација]] # [[Списак истраживачких метода у психологији]] # [[Стрес на радном месту]] # [[Самоубиство и еутаназија]] # [[Спортско срце]] # [[Sinkopa kod starih]] # [[Срчани проблеми у ковиду 19]] # [[Сузан Кејч]] # [[Скала нивоа реакције (РЛС85)]] # [[Спољна фиксација]] # [[Средњи артеријски притисак]] # [[Списак поремећаја стопала и скочног зглоба]] # [[Синусна брадикардија]] # [[Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија]] # [[Социјално дистанцирање у пандемији Ковид-19]] # [[Смернице за оперативно и неоперативно лечење траума јетре (WSES, 2020)]] # [[Смернице за офталмологе у пандемији Ковида-19]] # [[Сарилумаб]] # [[Семиналне везикуле]] # [[Семени каналићи]] # [[Серолошка дијагностика вирусних инфекција]] # [[Секвенцирање вирусних нуклеинских киселина]] # [[Стадијуми хроничне болести бубрега]] # [[Скрининг малигних тумора јајника и јајовода]] # [[Синдром превремене менопаузе]] # [[Стоматолошки ласер]] # [[Синдром неонеталне апстиненције]] # [[Системским узроцима изазвана уртикарија]] # [[Скор системи за дијагностику акутног запаљења црвуљка]] # [[Срчани тонови]] # [[Срчани врх]] | # [[Сагитална синостоза]] # [[Спектар аутистичних поремећаја]] # [[Специјална болница „Свети Сава“ Београд]] # [[Синдром немирних ногу]] # [[Сигмоскопија]] # [[Супоративна онкологија]] # [[Suženje mokraćovoda bešike]] # [[Сретен Николић]] # [[Слика тела]] # [[Сврабеж]] # [[Сексуално узбуђење]] # [[Скочни зглоб]] # [[Срчана амилоидоза]] # [[Спуштен очни капак]] # [[Suzenje oka]] # [[Суво око]] # [[Сурогат мајчинство]] # [[Санфилипов синдром]] # [[Су Ђок]] # [[Социотерапија]] # [[Страх од лекара]] # [[Симптоми болести]] # [[Специјална болница Озрен]] # [[Специјална болница Сокобања]] # [[Стручни и научни часописи СЛД]] # [[Стент обложен лековима]] # [[Самостанска/манстирска медицина]] # [[Супкортикална васкуларна деменција]] # [[Симптом скор систем у процени доњег уринарног тракта]] # [[Споменик умрлим од тифуса у Нишу]] # [[Светски дан менталног здравља]] # [[Сезонски афективни поремећај]] # [[Semantička demencija]] # [[Smišljanje nelogičnih priča kod dece]] # [[Статички електрицитет]] # [[Спинална дермоидна и епидермоидна циста]] # [[Самоубилачко понашање хомосексуално оријентисаних]] # [[Смртност становништва Србије]] # [[Спољашњи слушни канал]] # [[Српски војни санитет у Првом светском рату]] # [[Стање у војном и грађанском санитетету пред почетак Великог рата]] # [[Страдања јеврејских здравствених радника током Другог светског рата у Југославији]] # [[Светски дан борбе против рака]] # [[Словеначка централна војнопартизанска болница Кочевски Рог]] </div> |} == Т == {|width=99% |-valign=top | # [[Торакоскопија]] # [[Тумефактивна мултипла склероза]] # [[Теј-Саксова болест]] # [[Тромболиза периферних артерија]] # [[Тромболиза]] # [[Тролисна валвула]] # [[Трикуспидна регургитација]] # [[Турска болница код Ћеле Куле]] # [[Терапија реконвалесцентном плазмом]] # [[Тихи срчани удар]] # [[Тровање сардинама]] # [[Тровање шкољкама]] # [[Тровање шкољкама са дијарејом]] # [[Тровање скомброидом]] # [[Тровање цигуатером]] # [[Тровање надуваном рибом]] # [[Тровање морским плодовима]] # [[Терапија липидном емулзијом]] # [[Токсичност локалних анестетика]] # [[Тровање оловом]] # [[Torontska skala aleksitimije]] # [[Токсичност хлорокина и хидроксихлорокина]] # [[Transezofagealna ehokardiografija]] # [[Trodimenzionalna ehokardiografija]] # [[Таису]] # [[Тровање дезинфицијенсима у пандемији ковида 19 ]] # [[Трауматска повреда мозга]] # [[Toksičnost antiaritmika]] # [[Torsades de pointes]] # [[Такотсубо кардиомиопатија]] # [[Трудноћа и порођај у пандемији Ковид-19]] # [[Трепавице]] # [[Test neutralizacije]] # [[Test za detekciju virusa u Kovidu-19]] # [[Тешка комбинована имунодефицијенција]] # [[Трауматска коштана шупљина вилице]] # [[Тровање каустичним средствима]] # [[Тумори црвуљка]] # [[Трансуретрална микроталасна термотерапија]] # [[Трофички улкус]] | # [[Тртична кост]] # [[Трудови (медицина)]] # [[Трансанална иригација]] # [[Трахеотомија]] # [[Trahealnа kanila]] # [[Тенотомија]] # [[Тровање хромом]] # [[Тифлологија]] # [[Татјана Новаковић]] # [[Термичка опекотина]] # [[Трихомонијаза]] # [[Тонометрија]] # [[Трикуспидална атрезија]] # [[Tau protein]] # [[Терапија алкохолизма током трудноће]] # [[Tetoviranje bradavice i areole dojke]] # [[Терапија писањем]] # [[Tetralogija Fallot]] # [[Транскрипциона контрола]] # [[Тест оптерећења калцијумом]] # [[Теорија психосексуалног развоја]] # [[Трансплантација крвних матичних ћелија у мукополисахаридозама]] # [[Трихијаза]] # [[Терaпија музиком и здравствена заштита]] # [[Склеритис]] # [[Transpozicija velikih krvnih sudova]] # [[Trombendarterektomija]] # [[Тровање органофосфорним једињењем]] # [[Терапија замене бубрежних функција]] # [[Трансплантација бубрега]] # [[Тромбофлебитис]] # [[Тест апсорпције (13Ц2) оксалата]] # [[Тест оптерећења амонијум хлоридом]] # [[Тест крви за идентификацију појединаца за скрининг рака плућа]] </div> |} == У == # [[Убодина]] # [[Утхофов феномен]] # [[Urahalna cista]] # [[Утицај алкохола на здравље]] # [[Упоредна психологија]] # [[Управљање стресом]] # [[Урођене миопатије]] # [[Ultrazvučna folikulometrija]] # [[Укопан пенис]] # [[Укрштена латералност‎]] # [[Ултрасонографија]] # [[Утврђивање алкохолисаности]] # [[Уретрални стент]] # [[Утицај хормона на сексуалну мотивацију]] # [[Ultrazvučna sonografija oka]] # [[Улога ангиогенезе у патогенези метастазирања]] # [[Уметност као терапија]] # [[Утицај стреса на ендокрини систем]] # [[Употреба органофосфата у терапији]] # [[Урођено ишчашење кука]] == Ф == {|width=99% |-valign=top | # [[Фетални доплер монитор]] # [[Фиброторакс]] # [[Фонд за социјално осигурање војних осигураника]] # [[Fitojedinjenja]] # [[Функционална храна]] # [[Фитоестрогени]] # [[Фитонутријенти]] # [[Фокусирање]] # [[Fu Zi (biljni lek)]] # [[Fitoterapija u tradicionalnoj kineskoj medicini]] # [[Фармакопеја Народне Републике Кине]] # [[Finerenon]] # [[Физичка уртикарија]] # [[Фонокардиографија]] # [[Франк-Старлингов закон]] # [[Фокална дистонија]] # [[Феморопоплитеална заобилазница]] # [[Фибрински лепак]] # [[Фетална пулсна оксиметрија]] # [[Фетална пХ-метрија]] # [[Фалопоскопија]] | # [[Физиолошка зона атмосфере]] # [[Фотомедицина]] # [[Фоликул длаке]] # [[Фундус аутофлуоресценција]] # [[Falusna faza]] # [[Frontotemporalna lobarna degeneracija]] # [[Фазе у развоју синдрома зависности од ПАС]] # [[Флоријан Бирг]] # [[Frenulum jezika]] # [[Fistula urahusa]] # [[Folikularna cista]] # [[Френулотомија пениса]] # [[Филагрин]] # [[Фармакоекономија]] # [[Финансијски стрес]] # [[Физички хендикеп]] |} == Х == {|width=99% |-valign=top | # [[Хиперменореја]] # [[Хематоколпос]] # [[Хематометра]] # [[Haemophilus ducreyi]] # [[Херман Вагнер]] # [[Hašimoto encefalopatija]] # [[Хипохидротична ектодермална дисплазија]] # [[Herpesvirales]] # [[Херпес симплекс вирус]] # [[Хелана Олендорф]] # [[Хомеопатски препарати]] # [[Homeopatske i naturopatske vakcine]] # [[Hronično plućno srce]] # [[Хромогранин А]] # [[Хронична трауматска енцефалопатија]] # [[Халуциногено тровање рибом]] # [[Хопкинсова контролна листа симптома - 25]] # [[Хакоми]] # [[Хагиотерапија]] # [[Хомосексуалност у ДСМ приручнику]] # [[Hipertrofija leve komore]] # [[Heparinom indukovana trombocitopenija tipa II]] # [[Хуангди неиђинг]] # [[Hronični bol ]] # [[Хенри Алберт Хартман]] # [[Хематохезија]] # [[Хронична грануломатозна болест]] # [[Хеморагијски мождани удар код деце]] # [[Херпес симплекс кератитис]] # [[Хепатопулмонални синдром]] # [[Хемидистонија]] # [[Хиповолемија]] # [[Хемодинамски мониторинг]] # [[Хидромасажа]] | # [[Хидротерапија]] # [[Хронична акустичка траума]] # [[Херпетиформни дерматитис]] # [[Хипергликемија]] # [[Халацион]] # [[Хисов сноп]] # [[Целулитис ока]] # [[Хороидална неоваскуларизација]] # [[Хантеров синдром]] # [[Хемофилтрација]] # [[Хемипареза]] # [[Хетеротопично мождано ткиво]] # [[Hemodiafiltracija]] # [[Хемоперфузија]] # [[Higijena ruku]] # [[Хипоспадија]] # [[Hronična tromboembolijska plućna hipertenzija]] |} == Ц == # [[Царска медицинско-хируршка академија (1798-1918)]] # [[Целиоскопија]] # [[Централна понтина мијелинолиза]] # [[Цервикофацијални лимфангиом]] # [[Цистоуретрографија]] # [[Цистична фиброза црева]] # [[Цинхонизам]] # [[Црвуљак]] # [[Централни венски притисак]] # [[Централни венски катетер]] # [[Cunninghamellaceae]] # [[Церебрална аутозомно доминантна артериопатија са субкортикалним инфарктима и леукоенцефалопатијом]] # [[Церебрална амилоидна ангиопатија]] # [[Цистометрија]] # [[Циститис]] # [[Циљана терапија]] # [[Цисте на јетри]] # [[Цистиноза]] # [[Цилијарно тело]] # [[Cistična ehinokokoza]] # [[Centralna vojna bolnica na Paliluli]] # [[Cista nazopalatinalnog kanala]] # [[Cistični higrom]] == Ч == # [[Чејн-Стоуксово дисање]] # [[Челична плућа]] == Џ == # [[Џенел Ерс]] # [[Џејн Гибсон]] # [[Џон Колинс Ворен]] == Ш == # [[Шарко-Мари-Тутова болест]] # [[Štefanija Puretić]] # [[Шанган Лун]] # [[Шангајски институт за материју медику]] # [[Švanom]] == W == # [[WIBP-CorV]] </div> |} {{Википедија/Википројекти}} [[Категорија:Википројекат медицина]] pulz5ad1q7p8se10p74h0fx9z6nzsyn 25121944 25121885 2022-07-25T08:08:41Z Intermedichbo 31422 /* А */ wikitext text/x-wiki {|{{table}} align="center" style="background-color:#ECF0F3; border:1px solid black; padding:5px;" |- |<center><big>'''Добродошли на Википројекат медицина.'''</big> [[Датотека:Wiki Project Med Foundation logo.svg|100px|безоквира|центар]] </center> <center>'''Намена пројекта је да омогући Википедијанкама и Википедијанцима који раде на уређивању или сређивању чланака из области медицине и фармације, лакши приступ темама из ове области, бољу сарадњу међу уредницима и бржу размену идеја и информација.'''</center> |} == Коме је пројекат намењен == Без обзира на степен образовања, свако из немедицинске или медицинске струке, позван је да учествује у овом пројекту. У том циљу предлажемо свим волонтераима, које интересује област медицине, фармације, медицинског права, историје, а желе допринети њиховом унапређењу и умножавању да се укључе у Википројекат медицина, а од уредника који раде на овом пројекту више од 10 година добиће сву помоћ и подршку. == Чланство == Википројекат медицина на српском језику је члан Википедијиног пројекта [https://meta.wikimedia.org/wiki/Wiki_Project_Med/Membership Wiki Project Med/Membership] који тренутно обухвата 30 земаље са 157 регистрованих чланова. == Језици на којима постоји WikiProjects (неки су неактивни) == <!--T:68--> Од фебруара 2016. [https://www.wikidata.org/wiki/Q4099686#sitelinks-wikipedia Wikiproject Medicine је на 38 језика] Листа порука је [https://meta.wikimedia.org/wiki/Global_message_delivery/Targets/WPMED2016 here] {{anchor|Related WikiProjects}}{{anchor|Related Wikiprojects}} {{div col|2}} * '''English''' [[en:Wikipedia:Wikiproject medicine]] * '''Arabic (ar)''' ([[:ar:نقاش ويكيبيديا:مشروع ويكي طب|talk]]) [[ar:ويكيبيديا:مشروع ويكي طب]] ('''inactive''') * '''Assamese (as)''' ([[:as:ৱিকিপিডিয়া:ৱিকিপ্ৰকল্প চিকিৎসাবিজ্ঞান|main]]) ('''inactive''') * '''Bulgarian (bg)''' ([[:bg:Уикипедия беседа:Медицина|talk]]) [[bg:Уикипедия:Медицина]] ('''inactive''') * '''Bengali (bn)''' ([[:bn:উইকিপিডিয়া আলোচনা:উইকিপ্রকল্প চিকিৎসাবিদ্যা|talk]]) [[bn:উইকিপিডিয়া:উইকিপ্রকল্প চিকিৎসাবিদ্যা]] ('''inactive''') * '''Catalan (ca)''' ([[:ca:Viquiprojecte Discussió:Medicina|talk]]) ('''inactive''') * '''Welsh (cy)''' ([[:cy:Sgwrs Wicipedia:WiciBrosiect Meddygaeth|talk]]) ('''inactive''') * '''Chinese (zh)''' ([:zh:维基专题讨论:醫學|talk]) [[zh:Wikipedia:医学专题]] ('''inactive''') * '''Croatian''' ([[:hr:Razgovor Wikipedija:Wikiprojekt medicina|talk]]) [[hr:Wikipedija:Wikiprojekt medicina]] ('''inactive''') * '''Estonian''' ([[:et:Vikipeedia arutelu:Vikiprojekt Meditsiin|talk]]) [[et:Vikipeedia:Vikiprojekt Meditsiin]] ('''inactive''') * '''Farsi''' ([[:fa:بحث ویکی‌پدیا:ویکی‌پروژه پزشکی|talk]]) [[fa:ویکی‌پدیا:ویکی‌پروژه پزشکی]] ('''inactive''') * '''Finish''' ([[:fi:Wikipedia:Wikiprojekti Lääketiede|talk]] [[fi:Wikipedia:Wikiprojekti Lääketiede]] ('''inactive''') * '''French''' ([[:fr:Discussion Projet:Médecine|talk]]) [[fr:Projet:Médecine]] * '''German''' ([[:de:Wikipedia:Redaktion Medizin|talk]]) [[de:Wikipedia:Redaktion Medizin]] * '''Korean''' ([[:ko:위키프로젝트토론:의학|talk]]) [[ko:위키백과:위키프로젝트 의학]] ('''mostly inactive''') * '''Hindi''' ([[:hi:विकिपीडिया वार्ता:विकिपरियोजना चिकित्सा|talk]]) [[hi:विकिपीडिया:विकिपरियोजना चिकित्सा]] ('''inactive''') * '''Italian''' ([[:it:Discussioni progetto:Medicina|talk]]) [[it:Progetto:Medicina]] * '''Japanese''' ([[:ja:プロジェクト‐ノート:医学|talk]]) [[ja:Wikipedia:ウィキプロジェクト 医学]] ('''nearly inactive''') * '''Macedonian''' ([[:mk:Разговор за Википедија:ВикиПроект Медицина|talk]]) [[mk:Википедија:ВикиПроект Медицина]] ('''inactive''') * '''Malay''' ([[:ms:Perbincangan Wikipedia:WikiProjek Perubatan|talk]]) [[ms:WikiProjek Perubatan]] ('''active''') * '''Marathi''' ([[:mr:विकिपीडिया चर्चा:विकिप्रकल्प वैद्यकशास्त्र|talk]])[[mr:विकिपीडिया:विकिमोहीम वैद्यकशास्त्र]] ('''inactive''') * '''Nepal Bhasa''' ([[:new:विकिपिडिया खँलाबँला:विकिज्याझ्वः उसाँय् व चिकित्सा|talk]]) [[new:विकिपिडिया:विकिज्याझ्वः उसाँय् व चिकित्सा]] ('''inactive''') * '''Norwegian''' ([[:nn:Wikipedia-diskusjon:Wikiprosjekt Medisin|talk]]) [[nn:Wikipedia:Wikiprosjekt Medisin]]('''inactive''') * '''Oriya''' ([[:or:ଉଇକିପିଡ଼ିଆ ଆଲୋଚନା:ଉଇକିପ୍ରକଳ୍ପ ଚିକିତ୍ସାବିଜ୍ଞାନ|talk]]) [[or:ଉଇକିପିଡ଼ିଆ:ଉଇକିପ୍ରକଳ୍ପ ଚିକିତ୍ସାବିଜ୍ଞାନ]]('''inactive''') * '''Polish''' ([[:pl:Dyskusja wikiprojektu:Nauki medyczne|talk]])[[pl:Wikiprojekt:Nauki medyczne]] * '''Portuguese''' ([[:pt:Wikipédia Discussão:Projetos/Saúde|talk]])[[pt:Wikipédia:Projetos/Saúde]] * '''Romanian''' ([[:ro:Discuție Proiect:Medicină|talk]]) [[ro:Proiect:Medicină]] ('''nearly inactive''') * '''Russian''' ([[:ru:Обсуждение проекта:Медицина|talk]]) [[ru:Проект:Медицина]] * '''Serbien''' ([[Разговор о Википедији:Википројекат медицина|talk]]) [[Википедија:Википројекат медицина]] * '''Slovenian''' ([[:sl:Pogovor o Wikipediji:WikiProjekt Medicina|talk]]) [[:sl:Wikipedija:WikiProjekt Medicina]] * '''Spanish''' ([[:es:Wikiproyecto Discusión:Medicina|talk]]) [[es:Wikiproyecto:Medicina]] * '''Swedish''' ([[:sv:Wikipediadiskussion:Projekt medicin|talk]]) [[sv:Wikipedia:Projekt medicin]] ('''nearly inactive''') * '''Thai''' ([[:th:คุยเรื่องวิกิพีเดีย:โครงการวิกิแพทยศาสตร์|talk]]) [[th:วิกิพีเดีย:โครงการวิกิแพทยศาสตร์]] ('''inactive''') * '''Turkish''' ([[:tr:Vikipedi tartışma:VikiProje Tıp|talk]]) [[tr:Vikipedi:VikiProje Tıp]] ('''inactive''') * '''Ukrainian''' ([[:uk:Обговорення Вікіпедії:Проект:Медицина|talk]]) [[uk:Вікіпедія:Проект:Медицина]] ('''slightly active''') {{div col end}} == Учесници пројекта == Предлажемо свим волонтерима, који се интересују за биомедицинске области науке и желе допринети њеном унапређењу и умножавању на Википедији, да додају своје корисничко име на списак учесника у Википројекату медицина. # [[Корисник:Intermedichbo]] # [[Корисник:Sonioa]] # [[Корисник:Djordjes]] # [[Корисник:Милан Животић]] # [[Корисник:Acamicamacaraca]] # [[Корисник:Acaalexaca]] # [[Корисник:MareBG]] == Шаблони == Шаблон за означавање странице коју ће учесници користити у пројекту је; <nowiki>{{</nowiki>[[Шаблон:Корисник Вики/Википројекат медицина]]<nowiki>}}</nowiki>. Он изгледа овако {{Корисник Вики/Википројекат медицина}} {{-}} == Начини како волонтери могу помоћи у пројекту == * Уређивањем нових страница из области медицине, фармације, историје медицине, медицинског права, медицинске етике, менаџмента у медицини и других сличних области. * Уносом слика, шема и табела чији сте Ви аутор или су доступне за објављивање под слободном лиценцом на заједничку оставу, или у већ уређене странице. * Допуном неког од започетих чланака из области медицине или фармације. * Сређивању наслова и поднаслова тако да се они уклопе у правила Википедије. * Уносом инфокутија или шаблона у чланак и правилним попуњавањем предвиђених ставки у инфокутији или шаблону. * Додавање извора или спољашњих веза за пронађене информације у већ уређиваном чланку. * Додавањем недостајућих википовезница и исправљањем неодговарајућих међувикиповезница. * Категоризирацијом чланка у најниже постојеће нивое, један или више (највиши ниво је Категорија: Медицина). * Пружањем помоћи некима од уредника који се баве писањем чланака из области медицине и фармације * Пружањем помоћи у преводима или лектури написаних страница. == Признање The Cure Award == Учеснику пројекта који се својим доприносом нађе међу првих 300 на свим пројектима Википедије и свим језицима (на основу посебне евиденције која се води у оквиру пројекта) додељује се посебно признање (које овако изгледа преведено на српски језик) {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Wiki Project Med Foundation logo.svg|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''The Cure Award''' |- | style="vertical-align: middle; padding: 3px;" |Godine 2015. bili ste [[W:EN:Wikipedia:WikiProject Medicine/Stats/Top medical editors 2015 (all)|jedan od 300 glavnih medicinskih urednika]] na svim jezicima Wikipedije. Hvala od [[m:WikiProject Med|Wiki Project Med Foundation]] za pomoć pri pružanju besplatnih, potpunih, preciznih i ažurnih zdravstvenih informacija javnosti. Uistinu cenimo Vas i vitalno djelo koje činite! Wiki Project Med Foundation je korisnička grupa čija je misija poboljšati naš zdravstveni sadržaj. Razmislite o tome da nam se pridružite ovde, nema nikakvih povezanih troškova, i voleli bismo da i dalje sarađujemo. |} == Уређене странице у оквиру пројекта == [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B Преглед уређених страница можете видети овде] {|style="width:100%;height:100%;" |style="background:#bbddff;"| {|style="width:750px;color:gray;margin:0 auto;text-align:left;font-size:12pt;a:link:#5B0081;a:visited:#5B0081;" |style="background:white;padding:20px;"| <div style="white-space:nowrap">{{садржај}}</div> <div style="font-size:90%"> == А == {|width=99% |-valign=top | # [[Азербејџански медицински универзитет]] # [[Амурска државна медицинска академија]] # [[Ановулација]] # [[Аблација ендометријума]] # [[Аноскопија]] # [[Акутна некроза мрежњаче]] # [[Alphaherpesvirinae]] # [[Ахлорхидрија]] # [[Акутна повремена порфирија]] # [[Аутоимуне демијелинизирајуће болести нервног система]] # [[Акутни дисеминовани енцефаломијелитис]] # [[Адренолеукодистрофија]] # [[Александрова болест]] # [[Akutna ishemija perifernog mišića]] # [[АБ варијанта ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ахилов паратенонитис]] # [[Артроцентеза скочног зглоба]] # [[Артроцентеза]] # [[Албрајтова наследна остеодистрофија]] # [[АРЦТ-154]] # [[AD5-nCOV]] # [[АРЦТ- 021]] # [[АКС-452]] # [[Адјуванс]] # [[ABNCoV2]] # [[Артеријски трункус]] # [[Atrezija hoana]] # [[Антитромботичка терапија у превенцији можданог удара код ковида 19]] # [[Аблеизам]] # [[Антропологија инвалидитета]] # [[Амнезичко тровање шкољкама]] # [[Астма у трудноћи]] # [[Аденомиоза]] # [[Анкун Заниу Ван]] # [[Акромиопластика]] # [[Акциони потенцијал срца]] # [[Антиаритмици класе I]] # [[Аденом]] # [[Аденитис]] # [[Ателектаза]] # [[Адјувантни аналгетици]] # [[Адиктологија]] # [[Акутна бубрежна инсуфицијенција]] # [[Ашерманов синдром]] # [[Ауло Корнелије Целзо]] # [[Акцесорна слезина]] # [[Алергени из спољашње средине]] # [[Аденовирусно запаљење вежњаче]] # [[Антибиотици у лечењу запаљања црвуљка]] # [[Апендектомија]] # [[Актомиозин]] # [[Агонално дисање]] # [[Алвеоларна протеиноза]] # [[Аерофагија]] # [[Алтернативни пулс]] # [[Акустички евоцирани потенцијали]] # [[Аксилофеморална заобилазница]] # [[Аортобифеморална заобилазница]] # [[Антон Швајгер]] # [[Амниоскопија]] # [[Апертов синдром]] # [[Анотија]] # [[Антриовентрикуларни чвор]] # [[Абеталипопротеинемија]] # [[Акантоцит]] # [[Артритис]] # [[Absidia]] # [[Анонихија]] # [[Акустичка траума]] # [[Афирмативна психотерапија ЛГБ особа]] # [[Асклепијад из Битиније]] # [[Алергија на хромате]] # [[Аутоантитела]] # [[Алергени у пекарству]] # [[Алергијски контактни дерматитис]] # [[Алергија на пшеницу]] # [[Афалија]] # [[Апарат по Илизарову]] # [[Анестетичар]] # [[Аронов знак]] # [[Акутно запаљење сузних путева]] # [[Анатомија и болести предњег сегмента ока]] # [[Анксиозност код здравствених радника у време пандемије ковида 19]] # [[Аноректална атрезија]] # [[Атрезија уретре]] # [[Акантоцитоза]] | # [[Александријска медицинска школа]] # [[Абдоминални компартмент синдром]] # [[Атрезија спољашњег ушног канала]] # [[Акутно тровање амфетаминима]] # [[Адолф Велфли]] # [[Adrenalna kriza]] # [[Alfabetski sindrom]] # [[Анална инконтиненција]] # [[Анизам]] # [[Ankiloglosija]] # [[Анимистичка медицина]] # [[Anomalije jezika]] # [[Аноректална агнозија]] # [[Atrezija žučnih puteva]] # [[Асклепијон]] # [[Анестезија глежња]] # [[Арбовирус]] # [[Акустичко-ритмичко васпитање]] # [[Акцесорни органи ока]] # [[Ацо Јовичић]] # [[Agenezija bubrega]] # [[Anomalije bubrega]] # [[Anorektalne anomalije]] # [[Aortokoronarni bajpas]] # [[Atrezija]] # [[Atrezija jednjaka]] # [[Austrougarska reorganizacija zdravstva u okupiranoj Srbiji]] # [[Autozomna dominantna policistična bolest bubrega]] # [[Анатомски музеј Факултета ветеринарске медицине]] # [[Артропластика]] # [[Атрезија вагине]] # [[Атрезија танког црева]] # [[Атрезија фоликула јајника]] # [[Атрезија дебелог црева]] # [[Analna faza]] |} == Б == {|width=99% |-valign=top | # [[Библиотека Војномедицинске академије С. М. Киров]] # [[Брахименореја]] # [[Болести роднице]] # [[Биофотоника]] # [[Бугарски војни санитет у Првом светском рату]] # [[Безбедно сакупљање и руковање узорцима за тестирање на ковид 19]] # [[Балова концентрична склероза]] # [[BBV152]] # [[Булектомија]] # [[Болница српских православних црквених општина Епархије бачке у Новом Саду]] # [[Банка опасних вируса]] # [[Biljna droga]] # [[Болница у Драчу 1915/16.]] # [[Болница Ла Роше-Гион]] # [[Болница Еролд]] # [[Болница Брока]] # [[Болница Сан Перин]] # [[Болница Кошан]] # [[Болница Ротшилд (Париз)]] # [[Болница Сен Антоен]] # [[Болница Робер Дебре]] # [[Болница Амброаз Паре]] # [[Болница Свете Катарине]] # [[Болница Шарл Фуа]] # [[Болница Лаенек у Паризу]] # [[Болница Мале куће у Паризу]] # [[Bencao Gangmu]] # [[Бронходилататорни тест]] # [[Бронхопровокациони тест]] # [[Брод болница Марекјаро]] # [[Болничка упала плућа]] # [[Bliskoistočni akutni respiratorni sindrom]] # [[Брзи филтери за пречишћавање воде]] # [[Бол у трбуху]] # [[Болнички центар број 1-Ниш]] # [[Безмасна исхрана]] # [[Болница у Кнез Селу]] # [[Биотово дисање]] # [[Болест стопала]] # [[Брахијални индекс глежња]] # [[Биолошка деконтаминација]] # [[Брус Ајвинс]] # [[Бристолска скала измета]] # [[Бинсвангерова болест]] | # [[Балон дилатација уретре]] # [[Бужирање уретре]] # [[Бајање]] # [[Бронхогена циста]] # [[Бренеров тумор]] # [[Биомикроскопија шпалт лампом]] # [[Биопсија бубрега]] # [[Bajpas (medicina)]] # [[Бартеров синдром]] # [[Бронхоскопија]] # [[Бенигна пароксизмална позициона вртоглавица]] # [[Биолошки лек]] # [[Биофидбек терапија]] # [[Болница манастира Свети Роман]] # [[Болус доза аналгетика]] # [[Болнице шкотских жена са Србима у другим земљама (1916—1919)]] # [[Болнице шкотских жена —Јединица „Корзика“]] # [[Болнице шкотских жена на Солунском фронту]] # [[:Болнице шкотских жена за службу у иностранству]] # [[Болница шкотских жена у Острову]] # [[Болница шкотских жена - јединица „Гиртон и Њунхам”]] # [[Болнице шкотских жена са Србима у окупираној Србији и албанској голготи]] # [[Блефаритис]] # [[Болница манастира Студеница]] # [[Болница у манастиру Св. Прохора Пчињског]] # [[Болница шкотских жена — јединица „Лондон” на Руском фронту и Добруџи]] # [[:Боривоје Врачарић]] # [[Brijanje operacionog polja]] # [[Болница манастира Високи Дечани]] # [[Биргеров тест]] # [[Баромедицина]] |} == В == {|width=99% |-valign=top | # [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] # [[Венерични лимфогранулом]] # [[ВХИМ синдром]] # [[Вакцина против пнеумокока]] # [[Вилисов артеријски круг]] # [[Виктор Бурк]] # [[V-01]] # [[202-CoV]] # [[Vero ćelija]] # [[Ваксарт орална вакцина против ковида 19]] # [[Вишеструки недостатак сулфатазе]] # [[Вијагра у превенцији Алцхајмерове болести]] # [[Вентрикуларна дисинхронија]] # [[Вен Ји Лун]] # [[Vaginoplastika]] # [[Васа Савић (лекар)]] # [[Верникеова енцефалопатија]] # [[Вестибуларни евоцирани миогени потенцијали]] # [[Вентрикуларна екстрасистола]] # [[Вакцина против рака]] # [[Вартинов тумор]] # [[Вентилатором узрокована упала плућа]] # [[Васкуларне аномалије код деце]] | # [[Везикоуретерни рефлукс]] # [[Вирусне хеморагијске грознице]] # [[Велики седални отвор]] # [[Видмаркова формула]] # [[Вограликов ланац]] # [[Вирусни артритис]] # [[Васкуларна деменција]] # [[Војни санитет на Солунском фронту]] # [[Вилијам Хантер]] # [[Вагинизам]] # [[Вакуум пумпа за пенис]] # [[Вагинална гљивична инфекција]] # [[Ваздушна евакуација рањеника и болесника у НОБ]] # [[Васкуларне малформације кичмене мождине]] # [[Vantelesni krvotok]] # [[Vera u procesu ozdravljenja bolesnika]] # [[Вертеров ефекат]] # [[Вернални коњуктивитис]] # [[Шаблон:Википројекат медицина (чланак)]] # [[Витректомија]] # [[Владимир Станојевић (лекар)]] # [[Војислав Дулић]] # [[Војислав К. Стојановић]] # [[Војни, санитетски и несанитетски губици у Српској војсци у Балканским и Првом светском рату]] # [[Војномедицински центар Нови Сад]] # [[Воз за развашљивање и вакцинацију]] |} == Г == {|width=99% |-valign=top | # [[Главна војна клиничка болница „Н. Н. Бурденко“]] # [[Генитална уреаплазма]] # [[Гаврило Димић]] # [[Глаукомно циклична криза]] # [[Генитални херпес]] # [[ГМ1 ганглиозидоза]] # [[ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ганглиозидоза]] # [[GBP510]] # [[Генетика макуларне дегенерације повезане са старењем]] # [[Генетска дијагностика интерсексуалности]] # [[Grafov folikul]] # [[Гамсторпова болест]] # [[Глобална димензија кинеске медицине]] # [[Гијом Дипитрен]] # [[Грудни кош]] # [[Ганглиона циста]] | # [[Густинa минерала у костима]] # [[Генерализована дистонија]] # [[Гутаперка (медицина)]] # [[Гингивитис]] # [[Гингивална циста деце]] # [[Глутеном изазване болести]] # [[Глутенска атаксија]] # [[Гавриил Абрамович Илизаров]] # [[Глежањска кост]] # [[Голов сноп]] # [[Genitalna faza]] # [[Генска терапија]] # [[Гертрудa Хурлер]] # [[Гликозилирани хемоглобин A1c]] # [[Глукометар]] # [[Глукометрија]] # [[Геријатрија]] |} == Д == {|width=99% |-valign=top | # [[Девицова болест]] # [[Дифузна мијелинокластична склероза]] # [[Dopler ultrasonografija]] # [[DelNS1-2019-nCoV-RBD-OPT]] # [[Дуготрајна инвалидност код шизофреније]] # [[Дефиниције здравствених проблема повезаних са инвалидитетом]] # [[Dominantnost leve ruke i zdravlje]] # [[Duboka stimulacija mozga]] # [[Дилатација и киретажа]] # [[Дона Берд]] # [[Денис Луи Бар]] # [[Demax Medical]] # [[Дом здравља Вождовац]] # [[Дом здравља Врачар]] # [[Дом здравља Источно Сарајево]] # [[Дом здравља Земун]] # [[Дом здравља Стари град (Београд)]] # [[Дом здравља Сопот]] # [[Дом здравља „Др Милутин Ивковић” Палилула]] # [[Дом здравља „Др Милорад Влајковић” Барајево]] # [[Дом здравља Нови Београд]] # [[Дом здравља Раковица]] # [[Dismorfni poremećaj penisa]] # [[Детекција вирусних антигена и генома]] # [[Делтоидни мишић]] # [[Дијагностичка вирусологија]] # [[Диџорџов синдром]] # [[Дијагностичка лапароскопија]] # [[Дијафизна артерија]] # [[Динеин]] | # [[Дистонија]] # [[Дигиторектални преглед]] # [[Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање]] # [[Деменција након акутног можданог удара]] # [[Дијететски суплемент хрома]] # [[Дијета без глутена]] # [[Дерматохалаза]] # [[Дистрихијаза]] # [[Драгољуб Лазаревић (доктор)|Драгољуб Лазаревић]] # [[Државни одбор за сузбијање заразних болести у Великом рату]] # [[„Дезинфекциона централа“ у Нишу]] # [[Дијагностичке методе у офталмологији]] # [[Dijabetesni makularni edem]] # [[Датов синдром]] # [[Dečja hirurgija]] # [[Димитрије Герасимовић]] # [[Дом за с ума сишавше (Београд)]] # [[Duhovna anamneza (medicina)]] # [[Душан Манојловић]] # [[Диспареунија]] # [[Дијагноза (израз)]] |} == Ђ == # [[Ђорђе Блесидес]] # [[Đianpi Van]] # [[Ђорђе Пантелић]] # [[Ђока П. Јовановић (лекар)]] == Е == {|width=99% |-valign=top | # [[Ектодермална дисплазија]] # [[Ентероскопија]] # [[Експериментални аутоимуни енцефаломијелитис]] # [[ЕуКорВак-19]] # [[Епштенова аномалија]] # [[Ефекти технологије на инвалидитет]] # [[Екоанксиозност]] # [[Ендогени канабиноиди]] # [[Една Гест]] # [[Елизабет Кортолд]] # [[Единбургшка-2 скала коме]] # [[Егзоскелет (инвалидност)]] # [[Електрофизиолошки механизми неправилног срчаног рада]] # [[Ендотрахеална аспирација]] # [[Еластографија]] # [[Епидермоидна циста]] # [[Еластографија јетре]] # [[Ексцизија цисте и затварање ране асиметричним шавом]] # [[Еплијев маневар]] # [[Ебола вирус]] # [[Екстрасистола]] # [[Егзофагални ЕКГ]] # [[Еруптивна циста]] # [[Eндoрeктaлни ултрaзвук]] # [[Екцем]] # [[Епидемија тифуса у Србији 1914—1915.]] # [[Ендометријум]] # [[Ензимска супституциона терапија]] | # [[Ентропија очног капка и трепавице]] # [[Епидемија тифуса у Србији 1914—1915.]] # [[Ерaдикација (медицина)]] # [[Евакуација рањеника и болесника пловним средствима у НОБ]] # [[Ендотрахеална интубација]] # [[Ембрионални развој кичмене мождине]] # [[Еисенменгеров синдром]] # [[Ектропија очног капка]] # [[Езофагогастродуоденоскопија]] # [[Еписклеритис]] # [[Електроретиногрфија]] # [[Егодистонична сексуална оријентација]] # [[Ема Екштајн]] # [[Етнопсихологија]] # [[Ektodermne ciste neodontogenog porekla]] # [[Епидемија малих богиња у Србији 2017/18.]] # [[Епидурална и интратекална примена лека у лечењу малигног бола]] # [[Емерих Улман]] # [[Едвард Рајан]] |} == Ж == # [[Жаклин Нунан]] # [[Жива вакцина]] # [[Живот и смрт неурона]] == З == # [[Зграда Војномедицинске академије у Санк Петербургу]] # [[Здравствена заштита избеглица у Србији]] # [[Здравље избеглица]] # [[Здравствена заштита избеглица ]] # [[Здравствена заштита избеглица у Канади]] # [[Запаљење мрежњаче]] # [[Запаљење оптичког нерва]] # [[Zajednički arterijski trunkus]]{{DEFAULTSORT:}} # [[Здравство у Бањој Луци]] # [[Здравствене предности љубичастог воћа и поврћа]] # [[Здравствена нега болесника у коми]] # [[Здравствени систем у Републици Српској]] # [[Здравство у Општини Источна Илиџа]] # [[Завод за форензичку психијатрију Соколац]] # [[Zdravstvena zaštita studenata u Srbiji]] # [[Здравствена заштита Јевреја у окупираном Београду]] # [[Зојин закон]] # [[Здравствене предности секса]] # [[Заштита сексуалног и репродуктивног здравља адолесцената]] # [[Зглобна чахура колена]] # [[Здравствена заштита у Суботици средином 19. века]] # [[Зигомикоза]] # [[Зависност од супстанци]] # [[Зависност од употребе мобилних телефона]] # [[Запаљење сузне жлезде]] # [[Zauške]] # [[Збирка препарата Српског лекарског друштва]] # [[Здравље младих]] # [[Здравствене прилике у Земуну током 18. века]] # [[Znak dvostrukog balona (radiologija)]] # [[Zadnja ureteralna valvula]] # [[Zloćudne bolesti dečjeg uzrasta]] # [[Здравствени информациони систем]] # [[Здравствена економија]] == И == {|width=99% |-valign=top | # [[Имплантацијско крварење]] # [[Индукција овулације]] # [[Изолована систолна артеријска хипертензија]] # [[Izravnavanje krive u pandemiji kovida 19]] # [[Инфекције ока]] # [[Идиопатска болест]] # [[Издубљено стопало]] # [[Инвакар]] # [[Идиопатски изненадни сензорнеурални губитак слуха]] # [[Интерактивни дијагностички модули]] # [[Инфодемија]] # [[Историја психотерапије]] # [[Изненадна срчана смрт у спорту]] # [[Ивана Божовић Спасојевић]] # [[Институт Кири у Паризу]] # [[Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије ,,Др Вукан Чупић’’]] # [[Izravnavanje krivulje u pandemiji kovida 19]] # [[Инвалиди рада]] # [[Институт за јавно здравство Републике Српске]] # [[Имплатабилни кардиовертер дефибрилатор]] # [[Интраоперативне аритмије]] # [[Inotropizam]] # [[Испитивање плућних функција]] # [[Инфективни ендокардитис]] # [[Инцидентална апендектомија]] # [[Идиопатска плућна хемосидероза]] # [[Интолеранција на глукозу]] # [[Интраосеални васкуларни приступ]] # [[Иригографија]] # [[Интратрахеална инстилација]] # [[Историја стоматологије у Србији]] # [[Интраутерина фетална хипоксија]] # [[Ингрид Гомсторп]] # [[Имплантант]] # [[Инхалациона опекотина]] # [[Инактивисана полио вакцина]] # [[Историјат анестезије у Србији]] # [[Импресиона цитологија]] | # [[Имплантант дојке]] # [[Изолација инфективних болесника]] # [[Изолација (санитарна мера)]] # [[Иларион Анђелковић]] # [[Ивица Павлетић]] # [[Инвазивна терапија хроничног бола малигне етиологије]] # [[Интерпретација дела ликовне уметности у психотерапији]] # [[Intestinalna malrotacija]] # [[Intolerancija na kravlje mleko]] # [[Intususcepcija (digestivni sistem)]] # [[Истурено болничко одељење шкотских жена у Добравени]] # [[Историја анестезије]] # [[Исхемијска кардиомиопатија]] # [[Интегрисани здравствени информациони систем Р. Србије]] # [[Insulinska pumpa]] # [[Intestinalna malrotacija]] # [[Intratekalna primena baklofena u lečenju teške spastičnosti]] # [[Intratekalna pumpa]] # [[Izbacivanje sperme u snu]] </div> |} == Ј == # [[Јиџи капсуле]] # [[Јапанска скала коме]] # [[Јуингов сарком]] # [[Јонтофореза]] # [[Јасенак (народна медицина)]] # [[Јохан Фридрих Дифенбах]] # [[Јеврејска болница у Београду]] # [[Јулијус Ленк]] # [[Јувенилни идиопатски артритис]] # [[Јувенилни дерматомиозитис]] # [[Јарослав Кужељ]] # [[Јован Бјелић]] # [[Јосиф Холец]] == К == {|width=99% |-valign=top | # [[Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије]] # [[Круте артерије]] # [[Клиничка радиометрија]] # [[Казимир Гонсиоровски]] # [[17-кетостероиди]] # [[Капсуларна ендоскопија]] # [[Кожне болести пениса]] # [[Крабеова болест]] # [[Карциноцитемија]] # [[Кураринов синдром]] # [[Кампомелични синдром]] # [[Костманов синдром]] # [[Крабеова болест]] # [[Костманов синдром]] # [[Kritična ishemija perifernog mišića]] # [[Коронавак]] # [[Korbevaks]] # [[Коарктација аорте]] # [[Катетеризација аксиларних вена]] # [[Koinfekcija gripom i koronavirusom]] # [[Квргав нос]] # [[Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције]] # [[Когнитивна парадигма у психологији]] # [[Когнитивни стилови]] # [[Klinički centar Crne Gore]] # [[Korekcija i rekonstrukcija bradavice i areole dojke]] # [[Квадрантектомија]] # [[Кинеска морска материја медика]] # [[Кинески медицински часопис]] # [[Кинеска медицинска хербологија и фармакологија]] # [[Кинески патентиран лек]] # [[Кинеске класичне биљне формуле]] # [[Кетрин Андерсон]] # [[Кластер главобоља]] # [[Ковид 19 и псоријаза]] # [[Клеидокранијална дисплазија]] # [[Клиника за инфективне и тропске болести „Проф. др Коста Тодоровић”]] # [[Клиничко-болнички центар Бежанијска коса]] # [[Клиничко-болнички центар Звездара]] # [[Крварење у стакластом телу ока]] # [[Конгенитална катаракта]] # [[Крварење у дигестивном тракту]] # [[Кауперове жлезде]] # [[Компликације механичке вентилације]] # [[Коронавирусна болест у Европи 2020.]] # [[Коронавируснa болест]] # [[Коронарни синус]] # [[Кондиционирање воде за пиће мешањем]] # [[Класификација лековитих минералних вода]] # [[Класификација вода]] # [[Ксеноестроген]] # [[Краш синдром]] # [[Кристалоидни раствори]] # [[Карциноид црвуљка]] # [[Карциноидна болест срца]] # [[Карциноидни синдром]] # [[Карциноидни тумор]] # [[Конгениталне аномалије црвуљка]] # [[Констриктивни перикардитис]] | # [[Лумпектомија]] # [[Капсуларна контрактура]] # [[Кoхлeaрнa имплaнтaциja]] # [[Кордоцентеза]] # [[Кранијални индекс]] # [[Крузонов синдром]] # [[Краниосиностозе]] # [[Криомасажа]] # [[Кремастерни мишић]] # [[Кулдоскопија]] # [[Космичка остеопенија]] # [[Когнитивне дисторзије]] # [[Карло Кико]] # [[Ksantelazma kapka oka]] # [[Клиничка смрт]] # [[Континуирана медицинска едукација]] # [[Колоидни раствори]] # [[Крварење вежњаче ока]] # [[Консултативна психијатрија]] # [[Karcinom prostate]] # [[Kongenitalni megakolon]] # [[Кахалове ћелијe]] # [[Колоноскопија]] # [[Кључна кост]] # [[Катетеризација уретре]] # [[Константин Пеичић]] # [[Коњугована вакцина]] # [[Криптомагијски приступ лечењу]] # [[Концепт квалитета живота (медицина)]] # [[Алексис Карел]] |} == Л == # [[Лабилна хипертензија]] # [[Леукемија власастих ћелија]] # [[Леукодистрофија]] # [[Лизозомне болести складиштења]] # [[Лимфангиом]] # [[Липидни статус]] # [[Лингшу Ђинг]] # [[Lečenje teške akutne respiratorne infekcije kod obolelih od Kovid-19]] # [[Lična zaštitnа opremа za negu pacijenata sa COVID-19]] # [[Лапароскопска хирургија]] # [[Лапароскопски асистирана трансвагинална холецистектомија]] # [[Ларингоскоп]] # [[Ларингеална маска]] # [[Ласерска хирургија]] # [[Ласерска тонзилотомија]] # [[Ласери у лечењу рака]] # [[Лилијан Купер]] # [[Лагофталмус]] # [[Laser fotokoagulacija]] # [[Faza latencije]] # [[Лекари у Српској краљевској академији од 1886. до 1947.]] # [[Лечење у српским манастирима]] # [[Ликовно стваралаштво у психијатријским болницама]] # [[Лимфни суд]] # [[Лимфокела]] # [[Лабораторијска критична вредност]] # [[Лекарски јеврејски сталеж у Суботици 1918—1941.]] == Љ == # [[Људска микоплазма]] # [[Људски алфахерпесвирус 1]] # [[Људски алфахерпесвирус 2]] # [[Ljerka Ostojić]] # [[Ljudski virus korona HKU1]] # [[Људска кожа]] # [[Љубав и секс у време ковида 19]] == М == {|width=99% |-valign=top | # [[Менометрорагија]] # [[Ментално здравље избеглица]] # [[Масна пруга]] # [[Метастазе у јетри]] # [[Метахроматска леукодистрофија]] # [[Малигни тумори код деце у Србији]] # [[Макроаденом хипофизе]] # [[Multipla endokrina neoplazija tip 1]] # [[Марија Тешлер]] # [[Методе одвикавања од пушења дувана]] # [[Максиларна прогнатија]] # [[Мандибуларна прогнатија]] # [[Металотерапија]] # [[Миксоидни липосарком]] # [[Miksoidna cista]] # [[Механичка вентилација]] # [[Мишићна слабост]] # [[Мождано крварење]] # [[Микоестрогени]] # [[Миотубуларна миопатија]] # [[Микрофлуидни магнетни имуносензор за SARS COV-2 у серуму]] # [[Менорагија]] # [[Метрорагија]] # [[Мери Френсис Лион]] # [[Медицински канабис за хронични бол]] # [[Марија Дабска]] # [[Metode obrade tradicionalnih kineskih droga]] # [[Музеј Пјер Фуша]] # [[Мери Блер]] # [[Мери Филипс]] # [[Матилда Макфејл]] # [[Метаболички узроци поремећаја свести]] # [[Минимално свесно стање]] # [[Medicinske dokumentacije potrebne za veštačenje invalidnosti]] # [[Мапирање вентрикуларне тахикардије]] # [[Мање познати фактори ризика за срчани удар]] # [[Микродермабразија]] # [[Мембрански процеси у припреми воде за пиће]] # [[Магнетна резонантна еластографија]] # [[Микрофилтери за кондиционирање воде]] # [[Муцинозни цистаденом панкреаса]] # [[Муцинозни цистаденом јајника]] # [[Marsupializacija]] # [[Мождана синовенска тромбоза код деце]] # [[Медицински асистирана репродукција]] # [[Моторни протеин]] # [[Миксом леве преткоморе]] # [[Мерење волумена плодове воде]] # [[Мултисутурне синостозе]] # [[ММР вакцина и аутизам]] # [[Медицина у Првом српском устанку]] # [[Микротија]] | # [[Мастоцитоза]] # [[Мирингопластика]] # [[Мукозна циста]] # [[Медијастиноскопија]] # [[Магнетна резонанца ректума]] # [[Медицински дуг]] # [[Метастатски рак дојке]] # [[Милорад Митковић]] # [[Медицинари у Великом рату]] # [[Младен Јанковић]] # [[Мери де Гарис]] # [[Милутин Велимировић]] # [[Миом (тумор)]] # [[Музикотерапија у геријатрији]] # [[Мултифокална електроретинографија]] # [[Мatičnе ćelijе u lečenju starosne makularne degeneracije]] # [[Мукополисахаридоза тип I H-S]] # [[Мукополисахаридоза тип I]] # [[Мукополисакаридоза тип VII]] # [[Мукополисакаридоза тип VI]] # [[Мукополисакаридоза тип IV]] # [[Мукополисахаридоза]] # [[Makroglosija]] # [[Душан Манојловић]] # [[Меки чир]] # [[Медико-историјски музеј Централног хигијенског завода у Београду]] # [[Међународни дан ретких болести]] # [[Mekonijalni ileus]] # [[Медицинска информатика]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Бечу]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Лондону]] # [[Михаило Лазаревић (лекар)]] # [[Масажа медом]] # [[Магијска медицина]] # [[Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом]] # [[Mikropenis]] # [[Моцартов ефекат]] # [[Музикотерапија у педијатрији]] # [[Медицински аспекти смрти]] # [[Музика у бихевиоралним аспектима Алцхајмерове болести]] # [[Музичка психологија]] # [[Музикотерапија]] # [[Миртида (артефакт из Атине)]] # [[Милан Јовановић Морски]] # [[Милован Миловановић (лекар)]] # [[Момчило Крговић]] # [[Музеј здравствене културе у Нишу]] # [[Музеум редкости при војној болници у Београду]] # [[Музеј историје медицине у Берлину]] # [[Мари Бонапарт]] # [[Медицинско снабдевање и апотекарски рад у српској војсци 1914—1918.]] # [[Мукополисахаридоза тип I S]] # [[Мукополисахаридоза тип I H]] # [[Медицинска школа Пожаревац]] </div> |} == Н == {|width=99% |-valign=top | # [[Научни центар за неурологију у Москви]] # [[Неуролошки симптоми код пацијената са инфекцијом ковид-19]] # [[Некроза масног ткива]] # [[Nozod]] # [[Novavaks kovid 19 vakcina]] # [[Нуклеарна анксиозност]] # [[Неуропростетика]] # [[Неуротоксично тровање шкољкама]] # [[Неексудативна (сува) макуларна дегенерација (АМД) повезана са старењем]] # [[Небулин]] # [[Nemalinska miopatija]] # [[Напукла брадавица]] # [[Нанси Хог]] # [[Нежељена дејства комбиноване оралне контрацепције]] # [[Неспуштени тестиси]] # [[Нитроглицерински фластер]] # [[Неонатална холестаза]] # [[Недостатак активности глукоза-6-фосфат дехидрогеназе]] # [[Новорођеначка жутица]] # [[Неуроакантоцитоза]] # [[Неоадјувантна терапија]] # [[Неочекивани нежељени догађај (медицина)]] # [[Несврсисходно лечење]] # [[Недостатак хрома]] | # [[Нискохроматска дијета]] # [[Нецелијачна сензитивност на глутен]] # [[Низак раст]] # [[Надежда Станојевић]] # [[Неуромишићне болести]] # [[Национални водич добре клиничке праксе Министарства здравља Републике Србије]] # [[Национални програм раног откривања карцинома грлића материце у Р. Србији]] # [[Национални програм раног откривања карцинома дојке у Р. Србији]] # [[Национални програм раног откривања колоректалног карцинома у Р. Србији]] # [[Натолеранција на храну]] # [[Назогастрична интубација]] # [[Национални програм Република Србија против рака]] # [[Начелници Војномедицинске академије]] # [[Нуклеарна медицина]] # [[Неуроендокринологија]] # [[Неуроестетика]] # [[Неуролитички блокови у патогенези висцералног малигног бола]] # [[Laparoskopska prostatektomija]] # [[Лечење саструганим прахом са фресака]] # [[Нефронофтиза]] # [[Народни видари у Србији]] # [[Неповерење према вакцинама]] </div> |} == О == # [[Олигоменореја]] # [[Олигоовулација]] # [[Отворени загрижај]] # [[Odontogena keratocista]] # [[Opšta bolnica Berane]] # [[Ортопедске ципеле]] # [[Ортопедски улошци]] # [[Особе са инвалидитетом са проблемом у вези са видом у Србији]] # [[Омикрон (вирус)]] # [[Одстрањење дојке]] # [[Означавање варијанти коронавируса]] # [[Обрен Јоксимовић]] # [[Олга Ајмерсленд]] # [[Онорија Кир]] # [[Okulocefalični refleks]] # [[Ортостатска хипоптензија]] # [[Олигохидрамнион]] # [[Опсесивно-компулзивни поремећај]] — проширено # [[Ортопнеја]] # [[Ортодеоксија]] # [[Оштећена гликемија наташте у плазми]] # [[Очна мигрена]] # [[Оптичка мамографија]] # [[Откривање поремећаја раста]] # [[Опуштање коже очног капка]] # [[Опекотина настала трењем]] # [[Опаротина]] # [[Опекотина ласером]] # [[Очна розацеа]] # [[Оптичка кохерентна томографија]] # [[Остеосарком]] # [[Офталмоскопија]] # [[Офталмоскоп]] # [[Опструкција дванаестопалачног црева]] # [[Олигомеганефронија]] # [[Одонтологија]] == П == {|width=99% |-valign=top | # [[Полименореја]] # [[Предменструални дисфорични поремећај]] # [[Поремећаји менструалног циклуса]] # [[Полип женских полних органа]] # [[Пенасте ћелије]] # [[Патобиологија атеросклерозе]] # [[Пикнодизостоза]] # [[Поткожна масна некроза новорођенчета]] # [[Pukoti (pulmologija)]] # [[Polivaskularna arterijska bolest]] # [[Паратенонитис]] # [[Пнеумококне инфекције]] # [[Псеудохипопаратироидизам]] # [[Прекинути лук аорте]] # [[Periapikalna cista]] # [[Плућни залистак]] # [[Плеуректомија]] # [[Potpomognuto samoubistvo]] # [[Perinatalni mortalitet kao stres za majku]] # [[Празнични срчани синдром]] # [[Пролазни исхемијски напад]] # [[Протеза]] # [[Повреде нанете петардама]] # [[Примена житарица и компоненти житарица у функционалној храни]] # [[Пробиотик]] # [[Паралитичко тровање шкољкама]] # [[Психологија здравља на раду]] # [[Пола Хедвиг]] # [[Преоперативни пост]] # [[Покрет за слободу здравља]] # [[Парасистолија]] # [[PQ (PR) интервал]] # [[Професионална рехабилитација инвалида]] # [[Р талас (медицина)]] # [[Pulsni oksimetar]] # [[Прадерова скала]] # [[Пилонидални синус]] # [[Пролактином]] # [[Периоперативна смртност]] # [[Права пацијената]] # [[Пјер Робенов синдром]] # [[Преимплантациона генетска дијагностика]] # [[Перзистентна плућна хипертензија новорођенчета]] # [[Патологија црвуљка]] # [[Предња укрштена веза]] # [[Пириформни синдром]] # [[Примарна цилијарна дискинезија]] # [[Платипнеја]] # [[Поморска медицина]] # [[Платипнеја-ортодеоксија синдром]] # [[Патолошки облици дисања]] # [[Парадоксални пулс]] # [[Повећање пениса]] # [[Плагиоцефалија]] # [[Позициона плагиоцефалија]] # [[Первазивни развојни поремећаји]] # [[Пресотерапија]] # [[Периостална артерија]] # [[Предијабетес]] # [[Пречанске лекарске мисије у Србији]] | # [[Печ тест]] # [[Пекарска астма]] # [[Пегави тифус у Пироту 1915.]] # [[Перинатална асфиксија]] # [[Палијативно збрињавање у педијатрији]] # [[Превремено одлубљивање постељице]] # [[Prevremeni porođaj]] # [[Podtipovi raka dojke]] # [[Поремећаји сексуалног развоја]] # [[Повратни тифус]] # [[ПЕТ радиофармацеутици]] # [[Подземна база за рањенике у Војводини]] # [[Партизанска болница Згорњи Храстник]] # [[Предњи спинални синдром]] # [[Поремећаји ембрионалног развоја кичмене мождине]] # [[Пингвекула]] # [[Педијатријски акутни респираторни дистрес синдром]] # [[Пропедевтика]] # [[Плућна атрезија]] # [[Павликови ремени]] # [[Патолошко сакупљање]] # [[Plućna arterijska hipertenzija kod dece]] # [[Полни хормони и сексуална жеља код жена]] # [[Пренатални хормони и сексуална оријентација]] # [[Пролапс уретре]] # [[Plućna hipertenzija uzrokovana nejasnim i/ili multifaktorijalnim mehanizmima]] # [[Plućni sekvestar]] # [[Прва резервна војна болница у Смедеревској Паланци]] # [[Први конгрес лекара и природњака у Краљевини Србији]] # [[Путујући страни лекари у Србији]] # [[Партизанска болница и породилиште Сподњи Храстник]] # [[Партизанска болница Јелендол]] # [[Прва хируршка пољска болница у Василици]] # [[Повлачење очног капка]] # [[Примарни глауком отвореног угла]] # [[Предменструални синдром]] # [[Primarna plućna hipertenzija]] # [[Prolaps rektuma]] # [[Проституција у окупираној Србији (1941—1944)]] # [[Pupčana kila]] # [[Први хируршки павиљон у Нишу]] # [[Пацијент контролисана аналгезија]] # [[Пика (болест)]] </div> |} == Р == # [[Рамсаи Хунтов синдром]] # [[Рамсаи Хунтов синдром тип 1]] # [[Размена плазме]] # [[Ремисије шећерне болести]] # [[Реплантација]] # [[Resinhronizaciona terapija miokarda]] # [[Реконструкција дојке]] # [[Rak dojke i trudnoća]] # [[Ретробулбарни блок]] # [[Ранула]] # [[Ресилон]] # [[Рецепт за наочаре]] # [[Риноскопија]] # [[Руптура Ахилове тетиве]] # [[Руптура (медицина)]] # [[Радивој Каленић]] # [[Радојка Коцијанчић]] # [[Ризично понашање]] # [[Развој дефиниција сексуалних поремећаја код жена]] # [[Розацеа]] # [[Роландова желатинозна супстанца]] # [[Ректална примена лека]] # [[Радомир Бабић (лекар)]] # [[Rabdomiosarkom]] # [[Рад ноћу]] # [[Ректум]] # [[Репродуктивно здравље]] # [[Ристо Јеремић]] # [[Рахела Леви Мићић]] == С == {|width=99% |-valign=top | # [[Саратовски војномедицински институт]] # [[Соломон Алкалај]] # [[Синдром белог мантила]] # [[Синдром постуралне ортостатске тахикардије]] # [[Sindrom mačijeg plača]] # [[Синдром исцрпљивања митохондријске ДНК]] # [[Стрес и анксиозност изазвана ратом у Украјини]] # [[Сандхофова болест]] # [[Сфинголипидозе]] # [[Списак основних хомеопатских препарата]] # [[SCTV01C]] # [[SCB-2019]] # [[Soberana 02]] # [[Стеноза плућне валвуле]] # [[Стеноза аортног залистка]] # [[Spermatokela]] # [[Стивен Хејлс]] # [[Синофобија и антиазијско расположење у пандемији ковид 19]] # [[Срчани маркери]] # [[Смрт породиље]] # [[Смртност мајки у Индији]] # [[Smrtnost majki u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Smrtnost majki crne rase u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Синдром кинеског ресторана]] # [[Саосећање према себи]] # [[Систематска десензибилизација]] # [[Списак истраживачких метода у психологији]] # [[Стрес на радном месту]] # [[Самоубиство и еутаназија]] # [[Спортско срце]] # [[Sinkopa kod starih]] # [[Срчани проблеми у ковиду 19]] # [[Сузан Кејч]] # [[Скала нивоа реакције (РЛС85)]] # [[Спољна фиксација]] # [[Средњи артеријски притисак]] # [[Списак поремећаја стопала и скочног зглоба]] # [[Синусна брадикардија]] # [[Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија]] # [[Социјално дистанцирање у пандемији Ковид-19]] # [[Смернице за оперативно и неоперативно лечење траума јетре (WSES, 2020)]] # [[Смернице за офталмологе у пандемији Ковида-19]] # [[Сарилумаб]] # [[Семиналне везикуле]] # [[Семени каналићи]] # [[Серолошка дијагностика вирусних инфекција]] # [[Секвенцирање вирусних нуклеинских киселина]] # [[Стадијуми хроничне болести бубрега]] # [[Скрининг малигних тумора јајника и јајовода]] # [[Синдром превремене менопаузе]] # [[Стоматолошки ласер]] # [[Синдром неонеталне апстиненције]] # [[Системским узроцима изазвана уртикарија]] # [[Скор системи за дијагностику акутног запаљења црвуљка]] # [[Срчани тонови]] # [[Срчани врх]] | # [[Сагитална синостоза]] # [[Спектар аутистичних поремећаја]] # [[Специјална болница „Свети Сава“ Београд]] # [[Синдром немирних ногу]] # [[Сигмоскопија]] # [[Супоративна онкологија]] # [[Suženje mokraćovoda bešike]] # [[Сретен Николић]] # [[Слика тела]] # [[Сврабеж]] # [[Сексуално узбуђење]] # [[Скочни зглоб]] # [[Срчана амилоидоза]] # [[Спуштен очни капак]] # [[Suzenje oka]] # [[Суво око]] # [[Сурогат мајчинство]] # [[Санфилипов синдром]] # [[Су Ђок]] # [[Социотерапија]] # [[Страх од лекара]] # [[Симптоми болести]] # [[Специјална болница Озрен]] # [[Специјална болница Сокобања]] # [[Стручни и научни часописи СЛД]] # [[Стент обложен лековима]] # [[Самостанска/манстирска медицина]] # [[Супкортикална васкуларна деменција]] # [[Симптом скор систем у процени доњег уринарног тракта]] # [[Споменик умрлим од тифуса у Нишу]] # [[Светски дан менталног здравља]] # [[Сезонски афективни поремећај]] # [[Semantička demencija]] # [[Smišljanje nelogičnih priča kod dece]] # [[Статички електрицитет]] # [[Спинална дермоидна и епидермоидна циста]] # [[Самоубилачко понашање хомосексуално оријентисаних]] # [[Смртност становништва Србије]] # [[Спољашњи слушни канал]] # [[Српски војни санитет у Првом светском рату]] # [[Стање у војном и грађанском санитетету пред почетак Великог рата]] # [[Страдања јеврејских здравствених радника током Другог светског рата у Југославији]] # [[Светски дан борбе против рака]] # [[Словеначка централна војнопартизанска болница Кочевски Рог]] </div> |} == Т == {|width=99% |-valign=top | # [[Торакоскопија]] # [[Тумефактивна мултипла склероза]] # [[Теј-Саксова болест]] # [[Тромболиза периферних артерија]] # [[Тромболиза]] # [[Тролисна валвула]] # [[Трикуспидна регургитација]] # [[Турска болница код Ћеле Куле]] # [[Терапија реконвалесцентном плазмом]] # [[Тихи срчани удар]] # [[Тровање сардинама]] # [[Тровање шкољкама]] # [[Тровање шкољкама са дијарејом]] # [[Тровање скомброидом]] # [[Тровање цигуатером]] # [[Тровање надуваном рибом]] # [[Тровање морским плодовима]] # [[Терапија липидном емулзијом]] # [[Токсичност локалних анестетика]] # [[Тровање оловом]] # [[Torontska skala aleksitimije]] # [[Токсичност хлорокина и хидроксихлорокина]] # [[Transezofagealna ehokardiografija]] # [[Trodimenzionalna ehokardiografija]] # [[Таису]] # [[Тровање дезинфицијенсима у пандемији ковида 19 ]] # [[Трауматска повреда мозга]] # [[Toksičnost antiaritmika]] # [[Torsades de pointes]] # [[Такотсубо кардиомиопатија]] # [[Трудноћа и порођај у пандемији Ковид-19]] # [[Трепавице]] # [[Test neutralizacije]] # [[Test za detekciju virusa u Kovidu-19]] # [[Тешка комбинована имунодефицијенција]] # [[Трауматска коштана шупљина вилице]] # [[Тровање каустичним средствима]] # [[Тумори црвуљка]] # [[Трансуретрална микроталасна термотерапија]] # [[Трофички улкус]] | # [[Тртична кост]] # [[Трудови (медицина)]] # [[Трансанална иригација]] # [[Трахеотомија]] # [[Trahealnа kanila]] # [[Тенотомија]] # [[Тровање хромом]] # [[Тифлологија]] # [[Татјана Новаковић]] # [[Термичка опекотина]] # [[Трихомонијаза]] # [[Тонометрија]] # [[Трикуспидална атрезија]] # [[Tau protein]] # [[Терапија алкохолизма током трудноће]] # [[Tetoviranje bradavice i areole dojke]] # [[Терапија писањем]] # [[Tetralogija Fallot]] # [[Транскрипциона контрола]] # [[Тест оптерећења калцијумом]] # [[Теорија психосексуалног развоја]] # [[Трансплантација крвних матичних ћелија у мукополисахаридозама]] # [[Трихијаза]] # [[Терaпија музиком и здравствена заштита]] # [[Склеритис]] # [[Transpozicija velikih krvnih sudova]] # [[Trombendarterektomija]] # [[Тровање органофосфорним једињењем]] # [[Терапија замене бубрежних функција]] # [[Трансплантација бубрега]] # [[Тромбофлебитис]] # [[Тест апсорпције (13Ц2) оксалата]] # [[Тест оптерећења амонијум хлоридом]] # [[Тест крви за идентификацију појединаца за скрининг рака плућа]] </div> |} == У == # [[Убодина]] # [[Утхофов феномен]] # [[Urahalna cista]] # [[Утицај алкохола на здравље]] # [[Упоредна психологија]] # [[Управљање стресом]] # [[Урођене миопатије]] # [[Ultrazvučna folikulometrija]] # [[Укопан пенис]] # [[Укрштена латералност‎]] # [[Ултрасонографија]] # [[Утврђивање алкохолисаности]] # [[Уретрални стент]] # [[Утицај хормона на сексуалну мотивацију]] # [[Ultrazvučna sonografija oka]] # [[Улога ангиогенезе у патогенези метастазирања]] # [[Уметност као терапија]] # [[Утицај стреса на ендокрини систем]] # [[Употреба органофосфата у терапији]] # [[Урођено ишчашење кука]] == Ф == {|width=99% |-valign=top | # [[Фетални доплер монитор]] # [[Фиброторакс]] # [[Фонд за социјално осигурање војних осигураника]] # [[Fitojedinjenja]] # [[Функционална храна]] # [[Фитоестрогени]] # [[Фитонутријенти]] # [[Фокусирање]] # [[Fu Zi (biljni lek)]] # [[Fitoterapija u tradicionalnoj kineskoj medicini]] # [[Фармакопеја Народне Републике Кине]] # [[Finerenon]] # [[Физичка уртикарија]] # [[Фонокардиографија]] # [[Франк-Старлингов закон]] # [[Фокална дистонија]] # [[Феморопоплитеална заобилазница]] # [[Фибрински лепак]] # [[Фетална пулсна оксиметрија]] # [[Фетална пХ-метрија]] # [[Фалопоскопија]] | # [[Физиолошка зона атмосфере]] # [[Фотомедицина]] # [[Фоликул длаке]] # [[Фундус аутофлуоресценција]] # [[Falusna faza]] # [[Frontotemporalna lobarna degeneracija]] # [[Фазе у развоју синдрома зависности од ПАС]] # [[Флоријан Бирг]] # [[Frenulum jezika]] # [[Fistula urahusa]] # [[Folikularna cista]] # [[Френулотомија пениса]] # [[Филагрин]] # [[Фармакоекономија]] # [[Финансијски стрес]] # [[Физички хендикеп]] |} == Х == {|width=99% |-valign=top | # [[Хиперменореја]] # [[Хематоколпос]] # [[Хематометра]] # [[Haemophilus ducreyi]] # [[Херман Вагнер]] # [[Hašimoto encefalopatija]] # [[Хипохидротична ектодермална дисплазија]] # [[Herpesvirales]] # [[Херпес симплекс вирус]] # [[Хелана Олендорф]] # [[Хомеопатски препарати]] # [[Homeopatske i naturopatske vakcine]] # [[Hronično plućno srce]] # [[Хромогранин А]] # [[Хронична трауматска енцефалопатија]] # [[Халуциногено тровање рибом]] # [[Хопкинсова контролна листа симптома - 25]] # [[Хакоми]] # [[Хагиотерапија]] # [[Хомосексуалност у ДСМ приручнику]] # [[Hipertrofija leve komore]] # [[Heparinom indukovana trombocitopenija tipa II]] # [[Хуангди неиђинг]] # [[Hronični bol ]] # [[Хенри Алберт Хартман]] # [[Хематохезија]] # [[Хронична грануломатозна болест]] # [[Хеморагијски мождани удар код деце]] # [[Херпес симплекс кератитис]] # [[Хепатопулмонални синдром]] # [[Хемидистонија]] # [[Хиповолемија]] # [[Хемодинамски мониторинг]] # [[Хидромасажа]] | # [[Хидротерапија]] # [[Хронична акустичка траума]] # [[Херпетиформни дерматитис]] # [[Хипергликемија]] # [[Халацион]] # [[Хисов сноп]] # [[Целулитис ока]] # [[Хороидална неоваскуларизација]] # [[Хантеров синдром]] # [[Хемофилтрација]] # [[Хемипареза]] # [[Хетеротопично мождано ткиво]] # [[Hemodiafiltracija]] # [[Хемоперфузија]] # [[Higijena ruku]] # [[Хипоспадија]] # [[Hronična tromboembolijska plućna hipertenzija]] |} == Ц == # [[Царска медицинско-хируршка академија (1798-1918)]] # [[Целиоскопија]] # [[Централна понтина мијелинолиза]] # [[Цервикофацијални лимфангиом]] # [[Цистоуретрографија]] # [[Цистична фиброза црева]] # [[Цинхонизам]] # [[Црвуљак]] # [[Централни венски притисак]] # [[Централни венски катетер]] # [[Cunninghamellaceae]] # [[Церебрална аутозомно доминантна артериопатија са субкортикалним инфарктима и леукоенцефалопатијом]] # [[Церебрална амилоидна ангиопатија]] # [[Цистометрија]] # [[Циститис]] # [[Циљана терапија]] # [[Цисте на јетри]] # [[Цистиноза]] # [[Цилијарно тело]] # [[Cistična ehinokokoza]] # [[Centralna vojna bolnica na Paliluli]] # [[Cista nazopalatinalnog kanala]] # [[Cistični higrom]] == Ч == # [[Чејн-Стоуксово дисање]] # [[Челична плућа]] == Џ == # [[Џенел Ерс]] # [[Џејн Гибсон]] # [[Џон Колинс Ворен]] == Ш == # [[Шарко-Мари-Тутова болест]] # [[Štefanija Puretić]] # [[Шанган Лун]] # [[Шангајски институт за материју медику]] # [[Švanom]] == W == # [[WIBP-CorV]] </div> |} {{Википедија/Википројекти}} [[Категорија:Википројекат медицина]] 5f5piaat6ohr2s6zsoce8cp1et6ihzr 2 1389412 25121282 24456142 2022-07-24T16:11:53Z Acaalexaca 166193 За допринос током акције писања чланака о Паризу wikitext text/x-wiki {{sznk}} == Споменице и захвалнице == {{СП50000|15883}} {| |{{СС-радитруд|За чланке о бициклистима|Djordjes}} |{{Споменица/ЦЕЕ пролеће}} |{{С-Сунце Вергине|За допринос спорту.|Soundwaweserb}} |{{СС-радитруд|За досадашњи допринос и подстрек за будуће!|Марко Станојевић}} |{{Фудбал споменица|За велики допринос у обогаћивању страница на српском језику везаних за фудбал|Lotom}} |{{СС-радитруд|За огроман рад и труд на википедији|Serbian Nickmen}} |- |{{СС-радитруд|За сав велики допринос Википедији|Obsuser}} |{{Споменица/Живи свијет вода}} |{{Споменица/Градови свијета}} |{{Споменица/Позориште}} |{{Споменица/Спорт}} |{{Споменица/Јужна Америка}} |- |{{Споменица Википројекат Биографија учесник акције|Nikolina Šepić}} |{{Споменица АФЕП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Европском првенству.|Soundwaweserb}} | {{Споменица/Инсекти}} |{{СС-радитруд|За допринос током акције|Acaalexaca}} |} srurqe2s9kh1oz7q3mnp2mcrr720l2o 0 1402247 25122155 24388237 2022-07-25T11:39:52Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија интернет компанија | назив_компаније = -{Блиц92}- | лого_компаније = | лого_величина = | снимак_екрана = Blic92.jpg | опис_слике = ''-{Блиц92}-'' почетна страница (мај 2016) | врста_компаније = [[Приватна компанија|Приватна]] | основана = [[Београд]], [[Србија]] (2013) | оснивачи = [[Павле Ћосић]] | седиште = | подручје_пословања = Претежно Србија и регион Балкана | руководиоци = Павле Ћосић | делатност = | производи = | услуге = | приход = | оперативни_приход = | профит = | број_запослених = 1 (2016) | слоган = Истопите мозак као чварак | интернет_страница = [http://www.blic92.net/ -{blic92.net}-] | ипв6 = | алекса_ранг = 15,772,131 (2016)<ref name="urlBlic92.net Site Info">{{cite web | url = http://www.alexa.com/siteinfo/blic92.net | title = Blic92.net Site Info | format = | work = | accessdate = 27. 5. 2016 }}{{Мртва веза}}</ref> | врста_сајта = [[Хумор|Хумористички сајт]] | рекламирање = | регистрација = Не | број_корисника = | језик = [[српски језик|српски]] | почетак_рада = 26. мај 2013. | статус = Активан }} '''Блиц92''' је српски сатирични вебсајт, осмишљен као [[пародија]] на информативне и колажне сајтове "[[Б92]]" и "[[Блиц (новине)|Блиц]]". Његов оснивач и једини уредник је београдски [[лингвистика|лингвиста]] и писац [[Павле Ћосић]], који је претходно био сарадник часописа [[Печат (часопис)|Печат]] и [[njuz.net]]-a.<ref>{{Cite web |url=http://www.kornet.rs/2012/01/10/ovo-nam-mozda-nije-trebalo-njuz-net-2/ |title=Ovo Nam Možda Nije Trebalo – Njuz.Net {{!}} Kornet{{Ботовски наслов}} |access-date=27. 05. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160630011934/http://www.kornet.rs/2012/01/10/ovo-nam-mozda-nije-trebalo-njuz-net-2/ |archive-date=30. 06. 2016 |url-status=dead }}</ref> == Садржај == Чланци на сајту се објављују нередовно (сходно ауторовој инспирацији), те се углавном баве [[иронија|ироничном]] пародијом [[сензационализам|сензационалистичких]] колажних текстова на сајтовима које исмева. == Контроверзе == Ћосић је доспео у жижу интересовања шире јавности када је у [[август]]у [[2013]]. године путем свог [[Фејсбук]] профила понудио десет хиљада евра особи која убије тадашњег првог потпредседника [[Влада Ивице Дачића|Владе]], [[Александар Вучић|Александра Вучића]]. Ћосића је због тога привела полиција. <ref name="automatski generisano1">{{Cite web |url=http://www.kurir.rs/uhapsen-opasan-ludak-nudio-10000-evra-za-vucicevo-ubistvo-clanak-940653 |title=UHAPŠEN OPASAN LUDAK: Nudio 10.000 evra za Vučićevo ubistvo! - Kurir{{Ботовски наслов}} |access-date=27. 05. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160616200053/http://www.kurir.rs/uhapsen-opasan-ludak-nudio-10000-evra-za-vucicevo-ubistvo-clanak-940653 |archive-date=16. 06. 2016 |url-status=dead }}</ref> Он се правдао да је "понуду" изнео у поремећеном стању [[свест]]и, те да је компјутер са кога је напсао дотичан текст проследио полицији на вештачење.<ref name="automatski generisano1" /> Широј јавности није познато да ли је Ћосић накнадно сносио консеквенце због овог чина. == Референце == {{reflist|2}} {{Српски хумористички портали}} [[Категорија:Веб-сајтови у Србији]] [[Категорија:Медији у Београду]] 1o6yg6l0xl66a2qas14q7shj976p9k4 0 1405170 25122169 24932366 2022-07-25T11:52:04Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Бициклистичка трка | ијек = да | назив_трке = Гранд тур трке | тренутни_догађај = [[Ђиро д’Италија 2022.]], [[Тур де Франс 2022.]], [[Вуелта а Еспања 2022.]] | слика = {{triple image|right|Logo Giro Italia.png|75|Tour de France logo.svg|75|Logo vuelta.png|75}} | опис_слике = | локални_називи = | други_називи = | датум = мај <small>(Ђиро д’Италија)</small>, јул <small>(Тур де Франс)</small>, август—септембар <small>(Вуелта а Еспања)</small> | регион = Италија, Француска и Шпанија | дисциплина = [[Друмски бициклизам|Друмски]] | такмичење = [[UCI ворлд тур|-{UCI}- ворлд тур]] | тип = | организатор = [[RCS Sport|-{RCS}-]] <small>(Ђиро д’Италија)</small>; [[Амори спортска организација|-{ASO}-]] <small>(Тур де Франс и Вуелта а Еспања)</small> | директор = | прво_одржавање = {{start date and years ago|ијек=да|1909|5|13}} Ђиро д’Италија;<br />{{Start date and years ago|ијек=да|df=yes|1903|7|1}} Тур де Франс;<br />{{Start date and years ago|ијек=да|df=yes|1935|4|29}} Вуелта а Еспања | број_одржавања = {{#expr:99+{{CURRENTYEAR}}-2016}} <small>(до {{CURRENTYEAR}}) Ђиро д’Италија</small>;<br />{{#expr:105+{{CURRENTYEAR}}-2018}} <small>(до {{CURRENTYEAR}}) Тур де Франс;<br />{{#expr:73+{{CURRENTYEAR}}-2018}} <small>(до {{CURRENTYEAR}}) Вуелта а Еспања | последње_одржавање = | први_победници = {{plainlist| * {{flagathlete|[[Луиђи Гана]]|Италија}} <small>(Ђиро д’Италија)</small> * {{flagathlete|[[Морис Гарен]]|Француска}} <small>(Тур де Франс)</small> * {{flagathlete|[[Гистав Делор]]|Белгија}} <small>(Вуелта а Еспања)</small> }} | највише_победа = {{plainlist| * {{flagathlete|[[Еди Меркс]]|Белгија}}{{quote|''11 пута''}} }} | тренутни_победник2 = {{plainlist| * {{flagathlete|[[Џај Хиндли]]|АУС}} <small>(Ђиро д’Италија)</small> * {{flagathlete|[[Јонас Вингегор]]|ДАН}} <small>(Тур де Франс)</small> * {{flagathlete|[[Примож Роглич]]|СЛО}} <small>(Вуелта а Еспања)</small> {{quote|''2021/2022.''}} }} }} '''Гранд тур трке''', односе се на три главне свјетске професионалне бициклистичке етапне трке — [[Ђиро д’Италија|Ђиро д’Италију]], [[Тур де Франс]] и [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]].<ref name="uciprotour">{{cite web|url=http://www.uci.ch/mm/Document/News/Rulesandregulation/18/23/94/2-ROA-20170701-E_English.PDF |title=UCI Cycling regulations—Part 2: Road Races|date=1. 1. 2017|accessdate=7. 1. 2018|pages=64}}</ref> Све три трке су сличног формата, вишенедељне, са, у последње вријеме, по 21 етапом. Све три трке имају посебан статус у [[Свјетска бициклистичка унија|Светској бициклистичкој унији]] (-{UCI}-) ({{јез-фра|Union Cycliste International}}) и доносе највише бодова у [[UCI свјетски ренкинг|-{UCI}- свјетском ренкингу]], као и у -{UCI}- про туру и [[UCI ворлд тур|-{UCI}- ворлд туру]] раније. Оне су и једине трке којима је дозвољено да трају дуже од 14 дана.<ref name="ucirules">{{cite web|url=http://www.uci.ch/Modules/BUILTIN/getObject.asp?MenuId=MTkzNg&ObjTypeCode=FILE&type=FILE&id=34028&LangId=1 |title=UCI Cycling regulations |date=|accessdate=7. 1. 2018 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110623174023/http://www.uci.ch/Modules/BUILTIN/getObject.asp?MenuId=MTkzNg&ObjTypeCode=FILE&type=FILE&id=34028&LangId=1 |archivedate=23. 6. 2011|df=|pages=41}}</ref> [[Тур де Франс]] је најстарија и најпрестижнија гранд тур трка од све три<ref name="uciprotour" /> и најпопуларнија је и најпознатија бициклистичка трка на свијету.<ref>{{cite web|url=https://www.forbes.com/sites/erikmatuszewski/2016/07/01/the-tour-de-france-cyclings-most-famous-race-by-the-numbers/#4595174822b4 |title=The Tour de France: Cycling's Most Famous Race By The Numbers|last=Matuszewski|first=Erik|date=1. 7. 2016|website=forbes.com |accessdate=7. 1. 2018}}</ref> Први Тур одржан је [[1903]], као креација француског листа ''Лото'', у циљу повећавања тиража и од тада се одржава сваке године, осим прекида за вријеме [[Први светски рат|Првог]] и [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].<ref name="reveal">{{cite web|url=http://www.cyclingrevealed.com/timeline/Race%20Snippets/TdF/TdF1919.htm | title = The Return of a Grand Affair – New Tour Legend: the Maillot Jaune | last = Boyce | first = Barry | publisher = Cycling Revealed | accessdate = 26. 11. 2016}}</ref> Обично се одржава у јулу, а рута је другачија сваке године. Иде се у [[Алпи|Алпе]] и [[Пиринеји|Пиринеје]], а традиционални завршетак трке је на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]] у [[Париз]]у;<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/2011/TDF/LIVE/us/2100/etape_par_etape.html#zone3|title=Tour de France 2011: Stage by stage|publisher=Letour.fr|accessdate=30. 7. 2012|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111223070556/http://www.letour.fr/2011/TDF/LIVE/us/2100/etape_par_etape.html#zone3 | archivedate=23. 12. 2011|url-status=dead}}</ref> [[Етапа на Јелисејским пољима на Тур де Франсу|етапа на којој се слави крај Тура]], пије се шампањац и прославља побједа. Модерни Тур де Франс има 21 етапу и два дана одмора. Број тимова је између 20 и 22, са по осам возача у сваком тиму од 2018, до тада их је било по девет.<ref name="tour reduced riders">{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/uci-reduces-grand-tour-teams-to-8-riders-for-2018/| title = UCI reduces Grand Tour teams to 8 riders for 2018|publisher=Cyclingnews.com|date=22. 6. 2017|accessdate=8. 11. 2017|last=|first=}}</ref> [[Ђиро д'Италија]] је друга по важности, а 40-их, 50-их и почетком 70-их, била је исте важности као и Тур.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2009/giro09/?id=/features/2009/american_giro_stage_winners_may09 |title=An American in Italycyclingnews.com |website=cyclingnews.com |date=5. 5. 2009|accessdate=7. 1. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/news.php?id=features/2007/abu_dhabi07 |title=Million dollar, baby! |website=cyclingnews.com |date=12. 1. 2007|accessdate=7. 1. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2008/vuelta08/?id=/features/2008/vuelta08_az1 |title=Vuelta a España A-Z |website=cyclingnews.com |date=7. 9. 2008|accessdate=7. 1. 2018}}</ref> Обично се одржава у мају, у [[Италија|Италији]], а некада пролази кроз сусједне државе.<ref name="Livestrong Giro Info">{{cite news|url=http://www.livestrong.com/article/344716-the-history-of-the-giro-ditalia/|title=The History of the Giro d'Italia.|last=Seltzer|first=Gregg|publisher=Livestrong|date=26. 5. 2011|accessdate=28. 12. 2016}}</ref> Први Ђиро одржан је 1909. године са циљем да се повећа продаја часописа ''Газета дело спорт'' ({{јез-ита|La Gazzetta dello Sport}}),<ref name="Livestrong Giro Info"/><ref name="larousse1">{{cite web|url=http://www.larousse.fr/encyclopedie/divers/Tour_dItalie/147186 |title=Tour d'Italie ou Giro d'Italia|publisher=Larousse.fr |date=30. 3. 2012 |accessdate=28. 12. 2016}}</ref> а вожен је сваке године осим за вријеме Првог и Другог свјетског рата.<ref name="Livestrong Giro Info"/> Првобитно је учешће било дозвољено само Италијанима, а након што је стекао популарност, Ђиро је проширен и учешће је дозвољено возачима широм свијета. Вуелта а Еспања се у почетку одржавала у априлу, али је након стицања веће поуларности премјештена у август, да би избјегли поклапање са Ђиром. Вози се у Шпанији и државама окружења, такође учествује од 20 до 22 тима, са по осам возача након промјене 2018.<ref name="tour reduced riders"/> Први пут одржана је 1935, а прекидана је више пута: од 1937. до 1940. због [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], 1943. и 1944. због Другог свјетског рата, 1949. и у периоду од 1951. до 1955. због шпанске изолације током режима [[Франсиско Франко|Франсиска Франка]]. Тур де Франс, Ђиро д’Италија и [[Светско друмско првенство UCI — друмска трка за мушкарце|друмска трка]] у оквиру [[Свјетско друмско првенство UCI|Свјетског првенства]] чине [[Трострука круна бициклизма|троструку круну бициклизма]].<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/riders/2007/interviews/?id=stephen_roche07 |title=Taking the triple|website=cyclingnews.com |date=8. 8. 2007|accessdate=7. 1. 2018}}</ref> Рекордер по броју побједа је [[Еди Меркс]] са 11, освојио је по пет пута Тур и Ђиро и једном Вуелту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.com/news/racing/who-is-the-greatest-grand-tour-rider-ever-175929 |title=Who is the greatest Grand Tour rider ever|website=cyclingweekly.com |date=14. 10. 2017|accessdate=7. 1. 2018}}</ref> На другом мјесту је [[Бернар Ино]] са 10 побједа, пет пута је освојио Тур, три пута Ђиро и два пута Вуелту.<ref>{{cite web|url=https://www.thefamouspeople.com/profiles/bernard-hinault-829.php |title=Bernard Hinault Biography |website=thefamouspeople.com |date=|accessdate=7. 1. 2018}}</ref> [[Алберто Контадор]] је освојио по три пута сваку гранд тур трку, али су му одузете побједе на Туру 2010. и Ђиру 2011. због допинга.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/cas-sanction-contador-with-two-year-ban-in-clenbuterol-case/ |title=CAS sanction Contador with two year ban in clenbuterol case |website=cyclingnews.com |date=6. 2. 2012|accessdate=7. 1. 2018}}</ref> Бернар Ино и Алберто Контадор су једини који су све три гранд тур трке освојили више од једном.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/sport/100-tours-100-tales/2017/aug/25/chris-froome-tour-de-france-vuelta-a-espana-double |title= Will Chris Froome become the third cyclist to win the Tour-Vuelta double? |website=theguardian.com |date=25. 8. 2017|accessdate=7. 1. 2018 |first=Suze |last=Clemitson}}</ref> [[Еди Меркс]], [[Бернар Ино]] и [[Крис Фрум]] су једини возачи који су освојили све три гранд тур трке заредом; односно у истом тренутку су били побједници све три гранд тур трке.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/44272406 |title= Chris Froome wins Giro d'Italia to claim historic Grand Tour treble |work= bbc.co.uk |date=27. 5. 2018|accessdate=27. 5. 2018|first=|last=}}</ref> == Опис == [[Датотека:Eddy Merckx 1967.jpg|thumbnail|left|[[Еди Меркс]], рекордер са 11 гранд тур побједа.]] У тренутном формату, гранд тур трке се одржавају по три недеље, са обично по два дана одмора, углавном након прве и након друге недеље. Етапе су измијешане, стартује се или прологом (кратки хронометар, до 8 km), екипним хронометром или спринтерском етапом. Обично је прва недеља лаганија, са доста равних етапа, погодних највише за спринтере, а касније се иде у велика брда. Битну улогу чине индивидуални и екипни хронометри. За разлику од једнодневних трка, на гранд тур тркама етапе су обично дужине испод 200 km, уз неколико преко 200. Број тимова је између 20 и 22, учествују сви ворлд тур тимови и неколико тимова који добију специјалну позивницу организатора (вајлд кард), а од 2019. два најбоља про континентална тима, имају загарантовано мјесто на све три гранд тур трке.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/uci-reforms-to-be-phased-in-through-2019/|title=UCI reforms to be phased in through 2019|work=cyclingnews.com|date=23. 12. 2018|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref> Специјалну позивницу обично добијају тимови из државе у којој се трка одржава или тимови који доносе већу финансијску корист организаторима трке. Одлука о позивницама изазива доста контроверзи, Међународна бициклистичка унија жели да на тркама учествују најбољи тимови, док огранизатори желе да то буду тимови из њихове државе. У периоду од 2005 до 2007, организатори су морали да прихвате све про тур тимове, остављајући мјеста само за две вајлд карте. Ипак, тим Унибет, који је био про тур тим, био је суспендован са сва три гранд тура због кршења закона о коцкању. Године 2008, због допинг скандала Астана није учествовала на Тур де Франсу, док тим Колумбија није учествовао на Вуелта а Еспањи исте године. Од 2011, под новим UCI ворлд тур правилима, сваки ворлд тур тим има загарантовано учешће на све три гранд тур трке, и обавезни су да учествују.{{sfn|UCI cycling regulations|2020|p=215}} [[Датотека:Marco Pantani.jpg|thumbnail|right|[[Марко Пантани]], један од седморице возача који је освојио Ђиро и Тур у истој сезони, последњи који је то успио.]] На гранд тур тркама постоје по четири класификације за које се додјељују мајице, као и мање класификације и награде. Генерални пласман је најважнија класификација на гранд тур тркама и одлучује побједника трке ([[генерални пласман на Тур де Франсу]]<ref>{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra.htm|title=Tour Xtra: About the Tour de France|publisher=cvccbike.com|accessdate=7. 1. 2018}}</ref>, [[генерални пласман на Ђиро д’Италији]]<ref name="Cyclingnews - giro"/> и [[генерални пласман на Вуелта а Еспањи]]).<ref name="inrng">{{cite web|url=http://inrng.com/2013/08/vuelta-jerseys/ |title=The Jerseys of the Vuelta a España |publisher=|date=24. 8. 2013|accessdate=7. 1. 2018}}</ref> Другостепене класификације су брдска ([[брдска класификација на Тур де Франсу]]<ref name="cvccbike">{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/polkadot.htm|title=Tour Xtra: Polka Dot Jersey|publisher=cvccbike.com|accessdate=7. 1. 2018}}</ref>, [[брдска класификација на Ђиро д’Италији]]<ref name="Cyclingnews - giro">{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/features/100th-giro-ditalia-classifications-demystified/|title=100th Giro d'Italia classifications demystified|date=2. 5. 2017|work=Cyclingnews. com|author=|accessdate=7. 1. 2018}}</ref> и [[брдска класификација на Вуелта а Еспањи]]<ref name="inrng"/>), класификација по поенима ([[класификација по поенима на Тур де Франсу]],<ref>{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/green.htm|title=Tour Xtra: The Green Jersey|publisher=cvccbike.com|accessdate=7. 1. 2018}}</ref> [[класификација по поенима на Ђиро д’Италији]]<ref name="Cyclingnews - giro"/> и [[класификација по поенима на Вуелта а Еспањи]].<ref name="inrng"/>) и класификација за најбољег младог возача ([[класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу]],<ref>{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/white.htm|title=Tour Xtra: The White Jersey|publisher=cvccbike.com|accessdate=7. 1. 2018}}</ref> [[класификација за најбољег младог возача на Ђиро д’Италији]]<ref name="Cyclingnews - giro"/> и [[класификација за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/vuelta-a-espana-introduces-young-rider-jersey-in-2019/|title=Vuelta a Espana introduces young rider jersey in 2019|work=cyclingnews.com|date=18. 12. 2018|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref>) Четири возача су успела да освоје три класифијације на једној трци исте године: [[Еди Меркс]] на Ђиро д’Италији 1968. и на Тур де Франсу 1969. године, [[Тони Ромингер]] на Вуелта а Еспањи 1993, [[Лоран Жалабер]] на Вуелта а Еспањи 1995. године<ref>{{cite web|url=http://www.cyclinghalloffame.com/riders/rider_bio.asp?rider_id=50 |title=Tony Rominger |publisher=Cycling Hall of Fame.com |date=27. 3. 1961. |accessdate=7. 1. 2018}}</ref> и [[Тадеј Погачар]] на Тур де Франсу [[Тур де Франс 2020.|2020]].<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/newsround/54232577|title=Tour de France 2020: Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years|work=bbc.co.uk|date=20. 9. 2020|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref> Ријетко се возачи одлучују да возе сва три гранд тура исте године; године 2004, 474 бициклиста стартовало је барем једну грнад тур трку, од чега је њих 68 возило двије, док су само двојица возила све три гранд тур трке.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclismag.com/article.php?sid=917|title=Doubler deux Grands Tours revient à la mode|date=19. 3. 2005|last=Riche|first=Antoine|publisher=CyclisMag|language=француски|accessdate=7. 1. 2018|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20101120051406/http://cyclismag.com/article.php?sid=917 |archivedate=20. 11. 2010}}</ref> Није неуобичајено за спринтере и њихове ''лид-аут возаче'' да стартују све три трке, јер не очекују да ће их завршити, покушавају да остваре што више побједа прије тешких брдских етапа. [[Алесандро Петаки]] је 2010. стартовао све три гранд тур трке, а завршио само Тур де Франс,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/alessandro-petacchi/2010|title=Alessandro Petacchi|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref> док је такође 2011. стартовао сва три гранд тура и завршио Тур и Вуелту, док је Ђиро напустио током етапе 13.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/alessandro-petacchi/2011|title=Alessandro Petacchi|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref> [[Марк Кевендиш]] је стартовао све три гранд тур трке 2011, а завршио је једино Тур де Франс.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/mark-cavendish/2011|title=Mark Cavendish|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref> [[Датотека:Gastone Nencini 1960.jpg|thumbnail|left|[[Гастоне Ненчини]], један од двојице возача који су све три гранд тур трке завршили у топ 10 у истој сезони.]] Током година, 34 возача завршило је сваку гранд тур трку у истој сезони. Од њих, [[Адам Хансен]] је рекордер са шест узастопних година у којима је завршио сваку гранд тур трку, укупно 20 заредом, од Вуелте 2011. до Ђира 2018.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/adam-hansen-brings-record-grand-tour-run-to-an-end-at-giro-ditalia/|title=Adam Hansen brings record Grand Tour run to an end at Giro d'Italia|work=cyclingnews.com|date=29. 5. 2018|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref> [[Марино Лехарета]] је сваки гранд тур завршавао четири године, од чега три године заредом, у периоду од 1989. до 1991, док је такође све три трке завршио и 1987.<ref>{{cite web|url=https://www.velonews.com/news/road/interview-lejarreta-real-king-grand-tours/|title=Interview: Marino Lejarreta, the real king of the grand tours|work=velonews.com|date=|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref> [[Бернардо Руиз]] је све три гранд тур трке завршио такође три године заредом, у периоду од 1955. до 1957;<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/gallery-hansen-to-ride-vuelta-tt-with-special-disc-wheel/|title=Gallery: Hansen to ride Vuelta TT with special disc wheel|work=cyclingnews.com|date=14. 9. 2014|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref> Лехарета и Руиз били су рекордери са 12 узастопних завршених трка, до 2015, када је рекорд срушио Хансен на Вуелта а Еспањи.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/vuelta-a-espana-hansen-attains-his-grand-tour-record-in-madrid/|title=Vuelta a Espana: Hansen attains his Grand Tour record in Madrid|work=cyclingnews.com|date=13. 9. 2015|accessdate=11. 11. 2020|first=Alasdair|last=Fotheringham}}</ref> [[Едуардо Чозас]] је завршио све три трке двије године заредом, 1990. и 1991,<ref name="Tour Xtra">{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/tourrec.htm|title=Tour Xtra|work=cvccbike.com|date=|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060501152418/http://www.cvccbike.com/tour/eddy/tourrec.htm|archivedate=1. 5. 2006}}</ref> док је [[Карлос Састре]] завршио све три трке 2006. и 2010. године.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=5250|title=Carlos Sastre Candil|work=cyclingarchives.com|date=|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref> Само су два возача успјела да заврше сва три гранд тура у топ 10 исте године: [[Рафаел Жеминиани]] 1955, који је Ђиро завршио на четвртом, Тур на шестом и Вуелту на трећем мјесту,<ref>{{cite web|url=https://capovelo.com/raphael-geminiani/|title=Raphaël Géminiani|work=capovelo.com|date=|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref> као и [[Гастоне Ненчини]] 1957. године, који је освојио Ђиро, док је Тур завршио на шестом мјесту, а Вуелту на деветом.<ref>{{cite web|url=https://socalcycling.com/2020/04/24/is-winning-all-three-grand-tours-in-one-year-the-impossible-challenge/|title=Is Winning All Three Grand Tours In One Year Impossible Challenge?|work=socalcycling.com|date=24. 4. 2020|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref> Карлос Састре је 2006. завршио Ђиро на 43 мјесту, Тур на четвртом, а Вуелту на трећем, док је 2010. завршио Ђиро и Вуелту на осмом, а Тур де Франс на 19 мјесту.<ref name="Tour Xtra"/> [[Алехандро Валверде]] је 2016. завршио Ђиро на трећем мјесту и Тур на шестом, али је Вуелту завршио на 12 мјесту,<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/cycling/2016/10/05/who-were-the-20-best-riders-from-the-2016-worldtour/alejandro-valverde---uci-worldtour-2016-rankings/|title=Who were the 20 best riders from the 2016 WorldTour?|work=telegraph.co.uk|date=24. 10. 2016|accessdate=11. 11. 2020|first=|last=}}</ref> мање од два минута иза десетог мјеста.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2016/stage-21/results/|title=Vuelta a Espana: Quintana sails to first overall victory in Madrid|work=cyclingnews.com|date=11. 9. 2016|accessdate=11. 11. 2020|first=Barry|last=Ryan}}</ref> Возачи из исте државе, освојили су сва три гранд тура у истој сезони три пута. Године 1964, Французи су освојили све три трке: [[Жак Анкетил]] је освојио Ђиро и Тур, а [[Ремон Пулидор]] Вуелту;<ref name="cyclingnews"/> године 2008, Шпанци су освојили све три трке: Алберто Контадор је освојио Ђиро и Вуелту, а Карлос Састре Тур де Франс;<ref name="cyclingnews"/> године 2018, Британци су освојили сва три гранд тура: [[Крис Фрум]] је освојио Ђиро, [[Герент Томас]] Тур, а [[Сајмон Јејтс]] Вуелту.<ref>{{cite web|url=https://www.usatoday.com/story/sports/cycling/2018/09/16/dominant-yates-wins-spanish-vuelta-for-1st-grand-tour-title/37836673/|title=Grand Tour sweep for Britain as Yates wins Spanish Vuelta|work=usatoday.com|date=16. 9. 2018|accessdate=13. 11. 2020|first=|last=}}</ref> Британци су једини који су сва три гранд тура у истој сезони освојили са три различита возача.<ref name="cyclingnews">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/british-cycling-celebrates-historic-triple-of-grand-tour-success/|title=British cycling celebrates historic triple of Grand Tour success|work=cyclingnews.com|date=16. 9. 2018|accessdate=13. 11. 2020|first=Alasdair|last=Fotheringham}}</ref> На Ђиру [[Ђиро д’Италија 2020.|2020]], [[Тео Гејган Харт]] и [[Џај Хиндли]] су имали исто вријеме пред хронометар на последњој етапи, што је било први пут у историји да су два возача имала исто вријеме пред последњу етапу на некој гранд тур трци.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/sport/2020/oct/24/cycling-giro-ditalia-stage-20-report-jai-hindley-tao-geoghegan-hart-pink-jersey|title=British cycling celebrates historic triple of Grand Tour success|work=theguardian.com|date=24. 10. 2020|accessdate=13. 11. 2020|first=William|last=Fotheringham}}</ref> Разлика између побједника и другопласираног на све три гранд тур трке 2020. била је мања од минут, што се десило први пут у историји:<ref name="Grand Tour 2020">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/features/close-encounters-are-grand-tours-getting-closer/|title=Close encounters: Are grand tours getting closer|work=cyclingnews.com|date=9. 2. 2021|accessdate=9. 2. 2021|first=Edward|last=Pickering}}</ref> Гејган Харт је освојио Ђиро 39 секунди испред Хиндлија, Погачар је освојио Тур 59 секунди испред Роглича, док је Роглич освојио Вуелту 24 секунди испред [[Ричард Карапаз|Ричарда Карапаза]].<ref name="Grand Tour 2020"/> == -{UCI}- правила == У -{UCI}- ворлд туру, гранд тур трке су добијале највише бодова у рангирању. Побједа на Тур де Франсу доносила је 1000 бодова, а побједа на етапама по 120, док је побједа на Ђиру и Вуелти доносила по 850, а побједа на етапама по 100 поена.<ref name="uciprotour" /> Побједа на другим етапним тркама доносила је по 500 бодова, а побједа на етапама по 60.<ref>{{cite web|url=http://www.uci.ch/Modules/BUILTIN/getObject.asp?MenuId=MTU2MzU&ObjTypeCode=FILE&type=FILE&id=NDk5MDY&LangId=1 |title=UCI Rankings points scale |date= |accessdate=13. 11. 2020}}</ref> Након 2018. -{UCI}- ворлд тур је укинуо ренкинг такмичење и основано је посебно такмичење — [[UCI свјетски ренкинг|-{UCI}- свјетски ренкинг]], а бодови који се додјељују остали су исти.<ref name="UCI ranking">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/uci-to-launch-new-rolling-world-ranking-system-in-2016/|title=UCI to launch new rolling World Ranking system in 2016|work=cyclingnews.com|date=24. 12. 2015|accessdate=13. 11. 2020}}</ref> Гранд тур трке имају специјални статус у погледу дужине трајања, дозвољено им је да трају између 15 и 23 дана.<ref name="ucirules" /> == Детаљи последњих издања == {{col-begin}} {{col-3}} '''[[Ђиро д’Италија]] ([[Ђиро д’Италија 2022.|2022]])''' * Датум: 6. — 29. мај 2022. * [[Датотека:Jersey pink.svg|25п|link=|alt=]] [[Списак победника Ђиро д’Италије|Побједник]]:<br />{{flagathlete|[[Џај Хиндли]]|АУС}} {{col-3}} '''[[Тур де Франс]] ([[Тур де Франс 2022.|2022]])''' * Датум: 1. — 24. јул 2022. * [[Датотека:Jersey yellow.svg|25п|link=|alt=]] [[Списак победника Тур де Франса|Побједник]]:<br />{{flagathlete|[[Јонас Вингегор]]|ДАН}} {{col-3}} '''[[Вуелта а Еспања]] ([[Вуелта а Еспања 2021.|2021]])''' * Датум: 14. август — 5. септембар 2021. * [[Датотека:Jersey red.svg|25п|link=|alt=]] [[Списак победника Вуелта а Еспање|Побједник]]:<br />{{flagathlete|[[Примож Роглич]]|СЛО}} {{col-end}} == Статистика == === Возачи са највише освојених гранд тур трка === {| class="wikitable sortable" |- !Позиција !Возач !Укупно побједа ![[Тур де Франс]] ![[Ђиро д’Италија]] ![[Вуелта а Еспања]] |- | style="text-align:center" | 1 | {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] | style="text-align:center" | 11 | 5 ([[Тур де Франс 1969.|1969]], [[Тур де Франс 1970.|1970]], [[Тур де Франс 1971.|1971]], [[Тур де Франс 1972.|1972]], [[Тур де Франс 1974.|1974]]) | 5 ([[Ђиро д’Италија 1968.|1968]], [[Ђиро д’Италија 1970.|1970]], [[Ђиро д’Италија 1972.|1972]], [[Ђиро д’Италија 1973.|1973]], [[Ђиро д’Италија 1974.|1974]]) | 1 ([[Вуелта а Еспања 1973.|1973]]) |- | style="text-align:center" | 2 | {{зас|Француска}} [[Бернар Ино]] | style="text-align:center" | 10 | 5 ([[Тур де Франс 1978.|1978]], [[Тур де Франс 1979.|1979]], [[Тур де Франс 1981.|1981]], [[Тур де Франс 1982.|1982]], [[Тур де Франс 1985.|1985]]) | 3 ([[Ђиро д’Италија 1980.|1980]], [[Ђиро д’Италија 1982.|1982]], [[Ђиро д’Италија 1985.|1985]]) | 2 ([[Вуелта а Еспања 1978.|1978]], [[Вуелта а Еспања 1983.|1983]]) |- | style="text-align:center" | 3 | {{зас|Француска}} [[Жак Анкетил]] | style="text-align:center" | 8 | 5 ([[Тур де Франс 1957.|1957]], [[Тур де Франс 1961.|1961]], [[Тур де Франс 1962.|1962]], [[Тур де Франс 1963.|1963]], [[Тур де Франс 1964.|1964]]) | 2 ([[Ђиро д’Италија 1960.|1960]], [[Ђиро д’Италија 1964.|1964]]) | 1 ([[Вуелта а Еспања 1963.|1963]]) |- | rowspan="4" style="text-align:center;"|4 | {{зас|Италија}} [[Фаусто Копи]] | rowspan="4" style="text-align:center;"|7 | 2 ([[Тур де Франс 1949.|1949]], [[Тур де Франс 1952.|1952]]) | 5 ([[Ђиро д’Италија 1940.|1940]], [[Ђиро д’Италија 1947.|1947]], [[Ђиро д’Италија 1949.|1949]], [[Ђиро д’Италија 1952.|1952]], [[Ђиро д’Италија 1953.|1953]]) | 0 |- | {{nowrap|{{зас|Шпанија}} [[Мигел Индураин]]}} | 5 ([[Тур де Франс 1991.|1991]], [[Тур де Франс 1992.|1992]], [[Тур де Франс 1993.|1993]], [[Тур де Франс 1994.|1994]], [[Тур де Франс 1995.|1995]]) | 2 ([[Ђиро д’Италија 1992.|1992]], [[Ђиро д’Италија 1993.|1993]]) | 0 |- | {{nowrap|{{зас|Шпанија}} [[Алберто Контадор]]}} | 2 ([[Тур де Франс 2007.|2007]], [[Тур де Франс 2009.|2009]], <s>[[Тур де Франс 2010.|2010]]</s>) | 2 ([[Ђиро д’Италија 2008.|2008]], <s>[[Ђиро д’Италија 2011.|2011]]</s>, [[Ђиро д’Италија 2015.|2015]]) | 3 ([[Вуелта а Еспања 2008.|2008]], [[Вуелта а Еспања 2012.|2012]], [[Вуелта а Еспања 2014.|2014]]) |- | '''{{зас|Уједињено Краљевство}} [[Крис Фрум]]''' | 4 ([[Тур де Франс 2013.|2013]], [[Тур де Франс 2015.|2015]], [[Тур де Франс 2016.|2016]], [[Тур де Франс 2017.|2017]]) | 1 ([[Ђиро д’Италија 2018.|2018]]) | 2 ([[Вуелта а Еспања 2011.|2011]], [[Вуелта а Еспања 2017.|2017]]) |- | rowspan="3" style="text-align:center;"|8 | {{зас|Италија}} [[Алфредо Бинда]] | rowspan="3" style="text-align:center;"|5 | 0 | 5 ([[Ђиро д’Италија 1925.|1925]], [[Ђиро д’Италија 1927.|1927]], [[Ђиро д’Италија 1928.|1928]], [[Ђиро д’Италија 1929.|1929]], [[Ђиро д’Италија 1933.|1933]]) | 0 |- | {{зас|Италија}} [[Ђино Бартали]] | 2 ([[Тур де Франс 1938.|1938]], [[Тур де Франс 1948.|1948]]) | 3 ([[Ђиро д’Италија 1936.|1936]], [[Ђиро д’Италија 1937.|1937]], [[Ђиро д’Италија 1946.|1946]]) | 0 |- | {{nowrap|{{зас|Италија}} [[Феличе Ђимонди]]}} | 1 ([[Тур де Франс 1965.|1965]]) | 3 ([[Ђиро д’Италија 1967|1967]], [[Ђиро д’Италија 1969.|1969]], [[Ђиро д’Италија 1976.|1976]]) | 1 ([[Вуелта а Еспања 1968.|1968]]) |- |} * Активни возачи су болдовани. === Побједе по државама === {| class="sortable plainrowheaders wikitable" style="text-align:center" |- !scope=col|Позиција !scope=col|Држава !scope=col|Ђиро д’Италија !scope=col|Тур де Франс !scope=col|Вуелта а Еспања !scope=col|Укупно |- | style="text-align:center" |1 !scope=row align=left|{{ITA}} | style="text-align:center" |69 | style="text-align:center" |10 | style="text-align:center" |6 | style="text-align:center" |'''85''' |- | style="text-align:center" |2 !scope=row align=left|{{FRA}} | style="text-align:center" |6 | style="text-align:center" |36 | style="text-align:center" |9 | style="text-align:center" |'''51''' |- | style="text-align:center" |3 !scope=row align=left|{{ESP}} | style="text-align:center" |4 | style="text-align:center" |12 | style="text-align:center" |33 | style="text-align:center" |'''49''' |- | style="text-align:center" |4 !scope=row align=left|{{BEL}} | style="text-align:center" |7 | style="text-align:center" |18 | style="text-align:center" |7 | style="text-align:center" |'''32''' |- | rowspan="2" style="text-align:center;"|5 !scope=row align=left|{{SUI}} | style="text-align:center" |3 | style="text-align:center" |2 | style="text-align:center" |5 | rowspan="2" style="text-align:center;"|'''10''' |- !scope=row align=left|{{застава|Уједињено Краљевство}} | style="text-align:center" |2 | style="text-align:center" |6 | style="text-align:center" |2 |- | style="text-align:center" |7 !scope=row align=left|{{LUX}} | style="text-align:center" |2 | style="text-align:center" |5 | style="text-align:center" |0 | style="text-align:center" |'''7''' |- | rowspan="4" style="text-align:center;"|8 !scope=row align=left|{{USA}} | style="text-align:center" |1 | style="text-align:center" |3 | style="text-align:center" |1 | rowspan="4" style="text-align:center;"|'''5''' |- !scope=row align=left|{{NED}} | style="text-align:center" |1 | style="text-align:center" |2 | style="text-align:center" |2 |- !scope=row align=left|{{COL}} | style="text-align:center" |2 | style="text-align:center" |1 | style="text-align:center" |2 |- !scope=row align=left|{{SLO}} | style="text-align:center" |0 | style="text-align:center" |2 | style="text-align:center" |3 |- | rowspan="2" style="text-align:center;"|11 !scope=row align=left|{{застава|Њемачка}} | style="text-align:center" |0 | style="text-align:center" |1 | style="text-align:center" |3 | rowspan="2" style="text-align:center;"|'''4''' |- !scope=row align=left|{{RUS}} | style="text-align:center" |3 | style="text-align:center" |0 | style="text-align:center" |1 |- | style="text-align:center" |14 !scope=row align=left|{{IRL}} | style="text-align:center" |1 | style="text-align:center" |1 | style="text-align:center" |1 | style="text-align:center" |'''3''' |- | style="text-align:center" |15 !scope=row align=left|{{DEN}} | style="text-align:center" |0 | style="text-align:center" |2 | style="text-align:center" |0 | style="text-align:center" |'''2''' |- | rowspan="5" style="text-align:center;"|16 !scope=row align=left|{{SWE}} | style="text-align:center" |1 | style="text-align:center" |0 | style="text-align:center" |0 | rowspan="5" style="text-align:center;"|'''1''' |- !scope=row align=left|{{застава|Еквадор}} | style="text-align:center" |1 | style="text-align:center" |0 | style="text-align:center" |0 |- !scope=row align=left|{{CAN}} | style="text-align:center" |1 | style="text-align:center" |0 | style="text-align:center" |0 |- !scope=row align=left|{{AUS}} | style="text-align:center" |0 | style="text-align:center" |1 | style="text-align:center" |0 |- !scope=row align=left|{{KAZ}} | style="text-align:center" |0 | style="text-align:center" |0 | style="text-align:center" |1 |} === Побједници све три гранд тур трке === Седам бициклиста је током каријере освојило све три гранд тур трке:<ref name="chof">{{cite web |url=http://www.cyclinghalloffame.com/races/results/results_grand_tours.txt |title=Historical Results – The Grand Tours |date= |accessdate=11. 11. 2020 |archive-date=11. 08. 2002 |archive-url=https://web.archive.org/web/20020811200930/http://www.cyclinghalloffame.com/races/results/results_grand_tours.txt |url-status=dead }}</ref> * {{flagathlete|[[Жак Анкетил]]|ФРА}}: пет пута Тур (1957, 1961, 1962, 1963, 1964), два пута Ђиро (1960, 1964) и један пут Вуелту (1963); * {{flagathlete|[[Феличе Ђимонди]]|ИТА}}: једанпут Тур (1965), три пута Ђиро (1967, 1969, 1976) и једанпут Вуелту (1968); * {{flagathlete|[[Еди Меркс]]|БЕЛ}}: пет пута Тур (1969, 1970, 1971, 1972, 1974), пет пута Ђиро (1968, 1970, 1972, 1973, 1974) и једанпут Вуелту (1973); * {{flagathlete|[[Бернар Ино]]|ФРА}}: пет пута Тур (1978, 1979, 1981, 1982, 1985), три пута Ђиро (1980, 1982, 1985) и два пута Вуелту (1978, 1983); * {{flagathlete|[[Алберто Контадор]]|ШПА}}: два пута Тур (2007, 2009), два пута Ђиро (2008, 2015) и три пута Вуелту (2008, 2012, 2014); * {{flagathlete|[[Винченцо Нибали]]|ИТА}}: једанпут Тур (2014), два пута Ђиро (2013, 2016) и једанпут Вуелту (2010); * {{flagathlete|[[Крис Фрум]]|УК}}: четири пута Тур (2013, 2015, 2016, 2017), једанпут Ђиро (2018) и два пута Вуелту (2011, 2017). Ино и Контадор су једини који су сваку гранд тур трку освојили више од једног пута. === Побједници три или више гранд тур трка заредом === Пет возача је побиједило на три или више гранд тур трка заредом: * {{flagathlete|[[Фаусто Копи]]|ИТА}}: 3 гранд тура — Ђиро (1952), Тур (1952), Ђиро (1953). * {{flagathlete|[[Еди Меркс]]|БЕЛ}}: 4 гранд тура — Ђиро (1972), Тур (1972), Вуелта (1973), Ђиро (1973) * {{flagathlete|[[Бернар Ино]]|ФРА}}: 3 гранд тура — Ђиро (1982), Тур (1982), Вуелта (1983). * {{flagathlete|[[Алберто Контадор]]|ШПА}}: 3 гранд тура — Тур (2007), Ђиро (2008), Вуелта (2008). * {{flagathlete|[[Крис Фрум]]|УК}}: 3 гранд тура — Тур (2017), Вуелта (2017), Ђиро (2018). === Побједници двије гранд тур трке у истој сезони === Девет бициклиста је освојило двије гранд тур трке у једној сезони. Седморица бициклиста су освојили [[Ђиро д’Италија|Ђиро д’Италију]] и [[Тур де Франс]] у истој сезони: {{col-start}} {{col-4}} * {{зас|Италија}} [[Фаусто Копи]] 1949, 1952. * {{зас|Француска}} [[Жак Анкетил]] 1964. * {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] 1970, 1972, 1974 * {{зас|Француска}} [[Бернар Ино]] 1982, 1985. * {{зас|Република Ирска}} [[Стивен Роуч]] 1987. * {{зас|Шпанија}} [[Мигел Индураин]] 1992, 1993. * {{зас|Италија}} [[Марко Пантани]] 1998. {{col-end}} Тројица су освојили [[Тур де Франс]] и [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]] у истој сезони: {{col-start}} {{col-4}} * {{зас|Француска}} [[Жак Анкетил]] 1963. * {{зас|Француска}} [[Бернар Ино]] 1978. * {{зас|УК}} [[Крис Фрум]] 2017. {{col-end}} Тројица су освојили [[Ђиро д’Италија|Ђиро д’Италију]] и [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]] у истој сезони: {{col-start}} {{col-4}} * {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] 1973. * {{зас|Италија}} [[Ђовани Батаљин]] 1981. * {{зас|Шпанија}} [[Алберто Контадор]] 2008. {{col-end}} === Најмања разлика између побједника и другопласираног === Разлике између побједника и другопласираног обично се крећу од неколико секунди до неколико минута. У почетним годинама, разлике су износиле и неколико сати, али се временом разлика смањивала и након Другог свјетског рата, највећа разлика је била пола сата.<ref name="Tour de France Winners, Podium, Times"/><ref name="Giro d'Italia (Tour of Italy) Winners, Podium, Distances, Average Speed"/><ref name="Vuelta a España Winners, Podium, Length, Average Speed, Stages, Dates"/> До 2021. укупно је 51 гранд тур трка завршена са разликом између побједника и другопласираног мањом од једног минута, а најмање разлике су 6 секунди на Вуелта а Еспањи<ref name="Vuelta a España Winners, Podium, Length, Average Speed, Stages, Dates"/> и 8 секунди на Тур де Франсу.<ref name="Tour de France Winners, Podium, Times"/> {| class="wikitable" |- style="vertical-align:top;" ! Позиција ! Побједник ! Вријеме ! Другопласирани ! Разлика ! Трка |- | style="text-align:center;"|1. | {{flagicon|ФРА}} [[Ерик Кариту]] | {{nowrap|90 с 08' 03"}} | {{nowrap|{{flagicon|ШПА}} [[Алберто Фернандез (бициклиста)|Алберто Фернандез]]}} | {{nowrap|+00 с 00' 06"}} | {{nowrap|Вуелта а Еспања ([[Вуелта а Еспања 1984.|1984]])}}<ref>{{cite web|url=https://www.eurosport.com/cycling/vuelta-a-espana/2020/i-told-them-i-had-no-chance-when-eric-caritouxs-won-by-the-narrowest-grand-tour-margin_sto7970658/story-amp.shtml|title=Re-cycle: 'I Told Them I Had No Chance': When Éric Caritoux Won La Vuelta By The Narrowest Grand Tour Margin|work=eurosport.com|date=9. 9. 2021|accessdate=17. 9. 2021|last=Lowe|first=Felix}}</ref> |- | style="text-align:center;"|2. | {{flagicon|САД}} [[Грег Лемонд]] | 87 с 38' 35" | {{flagicon|ФРА}} [[Лоран Фињон]] | +00 с 00' 08" | Тур де Франс ([[Тур де Франс 1989.|1989]])<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/fast-tour-de-france-useless-stats-429620|title=Tour de France facts: stats from the world's biggest bike race|work=cyclingweekly.com|date=28. 8. 2020|accessdate=17. 9. 2021|last=Bonville-Ginn|first=Tim}}</ref> |- |rowspan="2" style="text-align:center;"|3. | {{flagicon|ШПА}} [[Хосе Мануел Фуенте]] | 86 с 48' 18" | {{flagicon|ПОР}} [[Хоаким Агостињо]] |rowspan=2| +00 с 00' 11" | Вуелта а Еспања ([[Вуелта а Еспања 1974.|1974]])<ref name="The Closest Grand Tour Of All Time: Vuelta A España Closest Finishes">{{cite web|url=https://www.rouleur.cc/blogs/the-rouleur-journal/the-closest-grand-tour-of-all-time-la-vuelta-closest-finishes|title=The Closest Grand Tour Of All Time: Vuelta A España Closest Finishes|work=rouleur.cc|date=19. 8. 2021|accessdate=17. 9. 2021|last=|first=}}</ref> |- | {{flagicon|ИТА}} [[Фјоренцо Мањи]] | 124 с 51' 52" | {{flagicon|ИТА}} [[Ецио Чечи]] | Ђиро д’Италија ([[Ђиро д’Италија 1948.|1948]])<ref>{{cite web|url=https://www.cyclist.co.uk/in-depth/1177/giro-ditalia-winners-in-seven-stories|title=Giro d'Italia winners in seven stories|work=cyclist.co.uk|date=8. 5. 2019|accessdate=17. 9. 2021|last=|first=}}</ref> |- | style="text-align:center;"|5. | {{flagicon|БЕЛ}} [[Еди Меркс]] | {{nowrap|113 с 08' 13"}} | {{flagicon|ИТА}} [[Ђанбатиста Баронкели]] | +00 с 00' 12" | Ђиро д’Италија ([[Ђиро д’Италија 1974.|1974]])<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/features/giro-ditalia-the-merckx-years/|title=Giro d'Italia: The Merckx years|work=cyclingnews.com|date=3. 5. 2011|accessdate=17. 9. 2021|last=Farrand|first=Stephen}}</ref> |- |rowspan="2" style="text-align:center;"|6. | {{flagicon|ИТА}} [[Анђело Контерно]] | 105 с 37' 52" | {{flagicon|ШПА}} [[Хесус Лороњо]] |rowspan=2| +00 с 00' 13" | Вуелта а Еспања ([[Вуелта а Еспања 1956.|1956]])<ref name="The Closest Grand Tour Of All Time: Vuelta A España Closest Finishes"/> |- | {{flagicon|ИТА}} [[Фјоренцо Мањи]] | 108 с 56' 12" | {{flagicon|ИТА}} [[Фаусто Копи]] | Ђиро д’Италија ([[Ђиро д’Италија 1955.|1955]])<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/features/the-giro-ditalia-by-numbers/|title=The Giro d'Italia by numbers|work=cyclingnews.com|date=30. 5. 2020|accessdate=17. 9. 2021|last=O'Shea|first=Sadhbh}}</ref> |- | style="text-align:center;"|8. | {{flagicon|ШПА}} [[Агустин Тамамес]] | 88 с 00" 56' | {{flagicon|ШПА}} [[Доминго Перурена]] | +00 с 00' 14" | Вуелта а Еспања ([[Вуелта а Еспања 1975.|1975]])<ref name="The Closest Grand Tour Of All Time: Vuelta A España Closest Finishes"/> |- | style="text-align:center;"|9. | {{flagicon|КАН}} [[Рајдер Хеседал]] | 91 с 39' 02" | {{flagicon|ШПА}} [[Хоаким Родригез]] | +00 с 00' 16" | Ђиро д’Италија ([[Ђиро д’Италија 2012.|2012]])<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/sport/2012/may/27/ryder-hesjedal-joaquim-rodriguez-giro-ditalia|title=Ryder Hesjedal stuns Joaquim Rodríguez to capture Giro d’Italia|work=theguardian.com|date=27. 5. 2012|accessdate=17. 9. 2021|last=Callow|first=James}}</ref> |- | style="text-align:center;"|10. | {{flagicon|ШПА}} [[Марино Лехарета]] | 95 с 47' 23" | {{flagicon|БЕЛ}} [[Мишел Полентир]] | +00 с 00' 16" | Вуелта а Еспања ([[Вуелта а Еспања 1982.|1982]])<ref name="The Closest Grand Tour Of All Time: Vuelta A España Closest Finishes"/> |} Највећа разлика између побједника и другопласираног на гранд тур тркама је 2 сата, 59 минута и 21 секунда, која је остварена на првом Тур де Франсу — [[Тур де Франс 1903.|1903]], а побиједио је [[Морис Гарен]].<ref name="Tour de France Winners, Podium, Times">{{cite web|url=https://www.bikeraceinfo.com/tdf/tdfindex.html#|title=Tour de France Winners, Podium, Times|work=Bike Race Info|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=17. 9. 2021|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> Највећа разлика на Ђиро д’Италији је 1 сат, 57 минута и 26 секунди; остварена је [[Ђиро д’Италија 1914.|1914]], а побиједио је [[Алфонсо Калцолари]].<ref name="Giro d'Italia (Tour of Italy) Winners, Podium, Distances, Average Speed">{{cite web|url=https://www.bikeraceinfo.com/giro/giroindx.html|title=Giro d'Italia (Tour of Italy) Winners, Podium, Distances, Average Speed|work=Bike Race Info|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=17. 9. 2021|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> Највећа разлика на Вуелта а Еспањи је 30 минута и 8 секунди; остварена је [[Вуелта а Еспања 1945.|1945]], а побиједио је [[Делио Родригез]].<ref name="Vuelta a España Winners, Podium, Length, Average Speed, Stages, Dates">{{cite web|url=https://www.bikeraceinfo.com/vuelta/vuelta.html|title=Vuelta a España Winners, Podium, Length, Average Speed, Stages, Dates|work=Bike Race Info|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=17. 9. 2021|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> === Побједници брдске класифијације: === {| class="wikitable sortable" style="font-size:95%;" |- ! Позиција ! Возач ! Укупно ! Тур де Франс ! Ђиро д’Италија ! Вуелта а Еспања |- | rowspan="2" style="text-align:center;"|1 | {{flagathlete|[[Ђино Бартали]]|ИТА}} | rowspan="2" style="text-align:center;"|9 | 2 ([[Тур де Франс 1938.|1938]], [[Тур де Франс 1948.|1948]]) | 7 ([[Ђиро д’Италија 1935.|1935]], [[Ђиро д’Италија 1936.|1936]], [[Ђиро д’Италија 1937.|1937]], [[Ђиро д’Италија 1939.|1939]], [[Ђиро д’Италија 1940.|1940]], [[Ђиро д’Италија 1946.|1946]], [[Ђиро д’Италија 1947.|1947]]) | 0 |- | {{nowrap|{{flagathlete|[[Федерико Бамонтес]]|ШПА}}}} | 6 ([[Тур де Франс 1954.|1954]], [[Тур де Франс 1958.|1958]], [[Тур де Франс 1959.|1959]], [[Тур де Франс 1962.|1962]], [[Тур де Франс 1963.|1963]], [[Тур де Франс 1964.|1964]]) | 1 ([[Ђиро д’Италија 1956.|1956]]) | 2 ([[Вуелта а Еспања 1957.|1957]], [[Вуелта а Еспања 1958.|1958]]) |- | style="text-align:center;"|3 | {{flagathlete|[[Лусин ван Импе]]|БЕЛ}} | style="text-align:center;"|8 | 6 ([[Тур де Франс 1971.|1971]], [[Тур де Франс 1972.|1972]], [[Тур де Франс 1975.|1975]], [[Тур де Франс 1977.|1977]], [[Тур де Франс 1981.|1981]], [[Тур де Франс 1983.|1983]]) | 2 ([[Ђиро д’Италија 1982.|1982]], [[Ђиро д’Италија 1983.|1983]]) | 0 |- | style="text-align:center;"|4 | {{flagathlete|[[Ришар Виренк]]|ФРА}} | style="text-align:center;"|7 | 7 ([[Тур де Франс 1994.|1994]], [[Тур де Франс 1995.|1995]], [[Тур де Франс 1996.|1996]], [[Тур де Франс 1997.|1997]], [[Тур де Франс 1999.|1999]], [[Тур де Франс 2003.|2003]], [[Тур де Франс 2004.|2004]]) | 0 | 0 |- | style="text-align:center;"|5 | {{nowrap|{{flagathlete|[[Хулио Хименез]]|ШПА}}}} | style="text-align:center;"|6 | 3 ([[Тур де Франс 1965.|1965]], [[Тур де Франс 1966.|1966]], [[Тур де Франс 1967.|1967]]) | 0 | 3 ([[Вуелта а Еспања 1963.|1963]], [[Вуелта а Еспања 1964.|1964]], [[Вуелта а Еспања 1965.|1965]]) |} Брдску класификацију на све три гранд тур трке освојили су [[Федерико Бамонтес]] и [[Луис Ерера]]. === Побједници класификације по поенима === {| class="wikitable sortable" |- ! Позиција ! Возач ! Укупно ! Тур де Франс ! Ђиро д’Италија ! Вуелта а Еспања |- | style="text-align:center;"|1 | {{flagathlete|[[Ерик Цабел]]|ЊЕМ}} | style="text-align:center;"|9 | 6 ([[Тур де Франс 1996.|1996]], [[Тур де Франс 1997.|1997]], [[Тур де Франс 1998.|1998]], [[Тур де Франс 1999.|1999]], [[Тур де Франс 2000.|2000]], [[Тур де Франс 2001.|2001]]) | 0 | 3 ([[Вуелта а Еспања 2002.|2002]], [[Вуелта а Еспања 2003.|2003]], [[Вуелта а Еспања 2004.|2004]]) |- | rowspan="2" style="text-align:center;"|2 | {{flagathlete|[[Шон Кели]]|ИРС}} | rowspan="2" style="text-align:center;"|8 | 4 ([[Тур де Франс 1982.|1982]], [[Тур де Франс 1983.|1983]], [[Тур де Франс 1985.|1985]], [[Тур де Франс 1989.|1989]]) | 0 | 4 ([[Вуелта а Еспања 1980.|1980]], [[Вуелта а Еспања 1985.|1985]], [[Вуелта а Еспања 1986.|1986]], [[Вуелта а Еспања 1988.|1988]]) |- | {{flagathlete|[[Петер Саган]]|СВК}} | 7 ([[Тур де Франс 2012.|2012]], [[Тур де Франс 2013.|2013]], [[Тур де Франс 2014.|2014]], [[Тур де Франс 2015.|2015]], [[Тур де Франс 2016.|2016]], [[Тур де Франс 2018.|2018]], [[Тур де Франс 2019.|2019]]) | 1 ([[Ђиро д’Италија 2021.|2021]]) | 0 |- | style="text-align:center;"|4 | {{nowrap|{{flagathlete|[[Лоран Жалабер]]|ФРА}}}} | style="text-align:center;"|7 | 2 ([[Тур де Франс 1992.|1992]], [[Тур де Франс 1995.|1995]]) | 1 ([[Ђиро д’Италија 1999.|1999]]) | 4 ([[Вуелта а Еспања 1994.|1994]], [[Вуелта а Еспања 1995.|1995]], [[Вуелта а Еспања 1996.|1996]], [[Вуелта а Еспања 1997.|1997]]) |- | style="text-align:center;"|5 | {{flagathlete|[[Еди Меркс]]|БЕЛ}} | style="text-align:center;"|6 | 3 ([[Тур де Франс 1969.|1969]], [[Тур де Франс 1971.|1971]], [[Тур де Франс 1972.|1972]]) | 2 ([[Ђиро д’Италија 1968.|1968]], [[Ђиро д’Италија 1973.|1973]]) | 1 ([[Вуелта а Еспања 1973.|1973]]) |} Пет возача је освајало класификацију по поенима на све три гранд тур трке: * {{зас|Узбекистан}} [[Џамолидин Абдужапаров]], * {{зас|УК}} [[Марк Кевендиш]], * {{зас|Француска}} [[Лоран Жалабер]], * {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] и * {{зас|Италија}} [[Алесандро Петаки]]. === Побједници класификације за најбољег младог возача === {| class="wikitable sortable" |- ! Позиција ! Возач ! Укупно ! Тур де Франс ! Ђиро д’Италија ! Вуелта а Еспања |- |rowspan="2" style="text-align:center;"|1 | {{flagathlete|[[Анди Шлек]]|ЛУК}} |rowspan="2" style="text-align:center;"|4 | 3 ([[Тур де Франс 2008.|2008]], [[Тур де Франс 2009.|2009]], [[Тур де Франс 2010.|2010]]) | 1 ([[Ђиро д’Италија 2007.|2007]]) | 0 |- | {{flagathlete|[[Тадеј Погачар]]|СЛО}} | 3 ([[Тур де Франс 2020.|2020]], [[Тур де Франс 2021.|2021]], [[Тур де Франс 2022.|2022]]) | 0 | 1 ([[Вуелта а Еспања 2019.|2019]]) |- |rowspan="3" style="text-align:center;"| 2 | {{flagathlete|[[Јан Улрих]]|ЊЕМ}} | rowspan="3" style="text-align:center;"|3 | 3 ([[Тур де Франс 1996.|1996]], [[Тур де Франс 1997.|1997]], [[Тур де Франс 1998.|1998]]) | 0 | 0 |- | {{flagathlete|[[Наиро Кинтана]]|КОЛ}} | 2 ([[Тур де Франс 2013.|2013]], [[Тур де Франс 2015.|2015]]) | 1 ([[Ђиро д’Италија 2014.|2014]]) | 0 |- | {{flagathlete|[[Мигел Анхел Лопез]]|КОЛ}} | 0 | 2 ([[Ђиро д’Италија 2018.|2018]], [[Ђиро д’Италија 2019.|2019]]) | 1 ([[Вуелта а Еспања 2017.|2017]]) |} === Највише етапних побједа === Три возача су освојили по етапу на све три гранд тур трке исте године: [[Мигел Поблет]] 1956, [[Пјерино Бафи]] 1958. и [[Алесандро Петаки]] 2003.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/news/?id=2003/sep03/sep09news2|title=Petacchi equals Poblet and Baffi|date=9. 9. 2003|accessdate=11. 11. 2020|work=cyclingnews.com}}</ref> Бициклисти који су болдовани су и даље активни.<ref>{{cite web|url=http://www.infostradasports.com/download/media/handbook.pdf|title=Giro d'Italia 2009|page=208|publisher=Infostrada sports|year=2009|accessdate=11. 11. 2020|format=pdf|archive-date=17. 12. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101217115026/http://infostradasports.com/download/media/handbook.pdf|url-status=dead}}</ref> Списак је ажуриран након Тур де Франса 2021. {| class="wikitable sortable" |- !Позиција !Возач !Држава !Тур<ref>{{cite web |url=http://www.letour.fr/2009/TDF/COURSE/docs/histo2009_07.pdf |title=Le Tour en chiffres : Les vainqueurs d'étapes |publisher=ASO ||accessdate=11. 11. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100716170655/http://www.letour.fr/2009/TDF/COURSE/docs/histo2009_07.pdf |archive-date=16. 7. 2010 |url-status=dead }}</ref> !Ђиро !Вуелта !Укупно |- |style="text-align:center;"|1 || [[Еди Меркс]] || {{BEL}} || 34 || 24 || 6 || style="text-align:center;"|64 |- |style="text-align:center;"|2 || [[Марио Чиполини]] || {{ITA}} || 12 || 42 || 3 || style="text-align:center;"|57 |- |style="text-align:center;"|3 || '''[[Марк Кевендиш]]''' || {{застава|Уједињено Краљевство}} || 34 || 16 || 3 || style="text-align:center;"|53 |- |style="text-align:center;"|4 || [[Алесандро Петаки]] || {{ITA}} || 6 || 22 || 20 || style="text-align:center;"|48 |- |style="text-align:center;"|5 || [[Алфредо Бинда]] || {{ITA}} || 2 || 41 || 0 || style="text-align:center;"|43 |- |style="text-align:center;"|6 || [[Бернар Ино]] || {{FRA}} || 28 || 6 || 7 || style="text-align:center;"|41 |- |style="text-align:center;"|7 || [[Леарко Гвера]] || {{ITA}} || 8 || 31 || 0 || style="text-align:center;"|39 |- |style="text-align:center;"|8 || [[Делио Родригез]] || {{ESP}} || 0 || 0 || 38 || style="text-align:center;"|38 |- |style="text-align:center;"|9 || [[Рик ван Лој]] || {{BEL}} || 7 || 12 || 18 || style="text-align:center;"|37 |- |style="text-align:center;"|10 || [[Фреди Мартенс]] || {{BEL}} || 15 || 7 || 13 || style="text-align:center;"|35 |- |style="text-align:center;"|11 || [[Фаусто Копи]] || {{ITA}} || 9 || 22 || 0 || style="text-align:center;"|31 |- |style="text-align:center;"|12 || [[Костанте Ђирарденго]] || {{ITA}} || 0 || 30 || 0 || style="text-align:center;"|30 |- |style="text-align:center;"|13 || [[Ђино Бартали]] || {{ITA}} || 12 || 17 || 0 || style="text-align:center;"|29 |- |rowspan="2" style="text-align:center;"|14 || [[Марино Басо]] || {{ITA}} || 6 || 15 || 6 || rowspan="2" style="text-align:center;"|27 |- || [[Франческо Мозер]] || {{ITA}} || 2 || 23 || 2 |- |rowspan="3" style="text-align:center;"|16 || [[Гвидо Бонтемпи]] || {{ITA}} || 6 || 16 || 4 || rowspan="3" style="text-align:center;"|26 |- || [[Рафаеле ди Пако]] || {{ITA}} || 11 || 15 || 0 |- || [[Мигел Поблет]] || {{ESP}} || 3 || 20 || 3 |- |rowspan="4" style="text-align:center;"|19 ||[[Франко Битоси]] || {{ITA}} || 4 || 21 || 0 || rowspan="4" style="text-align:center;"|25 |- || [[Лоран Жалабер]] || {{FRA}} || 4 || 3 || 18 |- || [[Андре Ледик]] || {{FRA}} || 25 || 0 || 0 |- || [[Рик ван Стенберген]] || {{BEL}} || 4 || 15 || 6 |- |rowspan="3" style="text-align:center;"|23|| [[Рогер де Фламинк]] || {{BEL}} || 1 || 22 || 1 || rowspan="3" style="text-align:center;"|24 |- || [[Роби Макјуен]] || {{AUS}} || 12 || 12 || 0 |- || [[Ђузепе Сарони]] || {{ITA}} || 0 || 24 || 0 |- |style="text-align:center;"|26 || [[Андре Даригад]] || {{FRA}} || 22 || 1 || 0 || style="text-align:center;"|23 |- |rowspan="3" style="text-align:center;"|27 || [[Жак Анкетил]] || {{FRA}} || 16 || 5 || 1 || rowspan="3" style="text-align:center;"|22 |- || [[Жан Пол ван Попел]] || {{NED}} || 9 || 4 || 9 |- || '''[[Андре Грајпел]]''' || {{GER}} || 11 || 7 || 4 |- |rowspan="2" style="text-align:center;"|30 || [[Шарли Гол]] || {{LUX}} || 10 || 11 || 0 || rowspan="2" style="text-align:center;"|21 |- || [[Шон Кели]] || {{IRL}} || 5 || 0 || 16 |} Возач са највише етапних побједа на једном гранд туру је Фреди Мартенс, који је на Вуелта а Еспањи 1977. остварио 13 побједа на 19 етапа.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/vuelta-a-espana/1977/gc/stages/winners|title=Vuelta a España 1977 - Winners and leaders|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=13. 11. 2020|first=|last=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/oralhistory/freddy-maertens.html|title=Freddy Maertens|work=Bike Race Info |publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=13. 11. 2020|last=McGann|first=Bill |last2=McGann|first2=Carol}}</ref> Такође, Мартенс је рекордер по броју етапних побједа на гранд тур тркама у једној сезони, 1977. остварио је 20 етапних побједа, 13 на Вуелти и седам на Ђиро д’Италији, прије него што је због пада морао да напусти Ђиро током етапе 8 б.<ref>{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/giro/giro1977.html#facts|title=1977 Giro d'Italia|work=Bike Race Info |publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=13. 11. 2020|last=McGann|first=Bill |last2=McGann|first2=Carol}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Refbegin}} * {{cite book|url=https://www.uci.org/docs/default-source/rules-and-regulations/part-ii-road/2-roa-20200302-e.pdf|title=UCI cycling regulations|series=Part 2, road races|date=3. 3. 2019|accessdate=11. 11. 2020|format=PDF|publication-place=Aigle, Switzerland|publisher=[[Union Cycliste Internationale]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20200520135628/https://www.uci.org/docs/default-source/rules-and-regulations/part-ii-road/2-roa-20200302-e.pdf|archive-date=20. 5. 2020|url-status=live|ref={{harvid|''UCI cycling regulations''|2020}}}} {{Refend}} == Спољашње везе == * [http://www.uci.ch/ Светска бициклистичка унија] * [http://www.cyclinghalloffame.com/races/results/results_grand_tours.txt Историја гранд тур трка] {{Wayback|url=http://www.cyclinghalloffame.com/races/results/results_grand_tours.txt |date=20020811200930 }} {{Гранд тур трке}} {{Ђиро д’Италија}} {{Тур де Франс}} {{Вуелта а Еспања}} {{Нормативна контрола}}{{портал бар|Бициклизам|Италија|Француска|Шпанија}} {{DEFAULTSORT:Гранд тур трке}} [[Категорија:Гранд тур трке| ]] [[Категорија:Друмске бициклистичке трке]] [[Категорија:Терминологија у друмском бициклизму]] r7wm6wntuj2boiavkdqf0ii0at33qvf 0 1405343 25121594 25083375 2022-07-24T21:24:25Z 109.93.50.33 /* Сезона 2022/23. */ wikitext text/x-wiki Овај чланак садржи листе стрелаца [[ФК Црвена звезда]] по сезонама. == Сезона 2009/10. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262009 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2009/10. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|Куп Србије]] ! [[УЕФА Лига Европе 2009/10.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262009 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2009/10. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дејан Лекић]]''' || '''12''' || 2 || '''3''' || '''17''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Јевтић]]''' || 10 || '''4''' || 2 || '''16''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славко Перовић (фудбалер)|Славко Перовић]]''' || 7 || 2 || '''3''' || '''12''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Владимир Богдановић]]''' || 4 || — || 2 || '''6''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|БРА}} '''[[Едуардо де Фиори Мендес Каду]]''' || 3 || 1 || 2 || '''6''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Вилотић]]''' || 2 || 1 || — || '''3''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазовић]]''' || 1 || 2 || — || '''3''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|БРА}} '''[[Савио Оливеира до Вале]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Трифуновић (фудбалер)|Милош Трифуновић]]''' || 2 || 1 || — || '''3''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Блажић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Игњатијевић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Мохамед Авал Исах]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Лазетић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Немања Николић (фудбалер, 1988)|Немања Николић]]''' || — || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Павле Нинков]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == Сезона 2010/11. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262010 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2010/11. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262010 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2010/11. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига Европе 2010/11.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262010 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2010/11. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Андрија Калуђеровић]]''' || '''13''' || '''7''' || — || '''20''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Трифуновић (фудбалер)|Милош Трифуновић]]''' || 6 || — || '''1''' || '''7''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|БРА}} '''[[Едуардо де Фиори Мендес Каду]]''' || 5 || — || '''1''' || '''6''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|БРА}} '''[[Евандро Гоебел]]''' || 5 || — || — || '''5''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дејан Миловановић]]''' || 3 || 1 || — || '''4''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|КОЛ}} '''[[Кристијан Борха]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Марко Вешовић (фудбалер)|Марко Вешовић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Јевтић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Огњен Короман]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазовић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славко Перовић (фудбалер)|Славко Перовић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Стеван Рељић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Мохамед Авал Исах]]''' || — || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Микић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Павле Нинков]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|БРА}} '''[[Савио Оливеира до Вале]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Душко Тошић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Урош Ћосић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == Сезона 2011/12. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262011 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2011/12. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262011 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2011/12. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига Европе 2011/12.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262011 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2011/12. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=EL%262011 |title=ФК ЦЗ у УЕФА Лиги Европе 2011/12. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|КОЛ}} '''[[Кристијан Борха]]''' || 8 || '''4''' || 2 || '''14''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|БРА}} '''[[Едуардо де Фиори Мендес Каду]]''' || '''11''' || — || 1 || '''12''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|БРА}} '''[[Евандро Гоебел]]''' || 8 || 3 || — || '''11''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Андрија Калуђеровић]]''' || 6 || 1 || '''3''' || '''10''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазовић]]''' || 7 || 1 || 1 || '''9''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|БРА}} '''[[Бруно Мезенга]]''' || 1 || 2 || 2 || '''5''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Милуновић]]''' || 4 || 1 || — || '''5''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Филип Касалица]]''' || 2 || 1 || — || '''3''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Микић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Филип Младеновић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Марко Вешовић (фудбалер)|Марко Вешовић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Димитријевић (фудбалер)|Милош Димитријевић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Миливојевић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Мирић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Душко Тошић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == Сезона 2012/13. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262012 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2012/13. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262012 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2012/13. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига Европе 2012/13.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262012 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2012/13. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=EL%262012 |title=ФК ЦЗ у УЕФА Лиги Европе 2012/13. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Огњен Мудрински]]''' || '''11''' || '''1''' || — || '''12''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Милијаш]]''' || 9 || — || — || '''9''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Милуновић]]''' || 6 || '''1''' || 2 || '''9''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Филип Касалица]]''' || 4 || — || '''3''' || '''7''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Миливојевић]]''' || 6 || — || — || '''6''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазовић]]''' || 4 || '''1''' || — || '''5''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|НГР}} '''[[Абиола Дауда]]''' || 4 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Микић]]''' || 3 || — || 1 || '''4''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Димитријевић (фудбалер)|Милош Димитријевић]]''' || 1 || '''1''' || 1 || '''3''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|БРА}} '''[[Едуардо де Фиори Мендес Каду]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Натанијел Асамоа]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|АУС}} '''[[Ели Бабаљ]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Марко Вешовић (фудбалер)|Марко Вешовић]]''' || — || — || 1 || '''1''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Милан Јовановић (фудбалер, 1983)|Милан Јовановић]]''' || — || '''1''' || — || '''1''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Максимовић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Филип Младеновић]]''' || — || — || 1 || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Пантић (1992)|Александар Пантић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Вукан Савићевић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == Сезона 2013/14. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262013 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2013/14. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262013 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2013/14. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига Европе 2013/14.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262013 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2013/14. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Драган Мрђа]]''' || '''19''' || 1 || — || '''20''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|НГР}} '''[[Абиола Дауда]]''' || 11 || '''2''' || — || '''13''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Милијаш]]''' || 8 || 1 || — || '''9''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СЛО}} '''[[Нејц Печник]]''' || 7 || 1 || '''1''' || '''9''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазовић]]''' || 5 || — || — || '''5''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Нинковић]]''' || 5 || — || — || '''5''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Мијаиловић (фудбалер)|Никола Мијаиловић]]''' || 1 || 1 || '''1''' || '''3''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Филип Касалица]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ђорђе Ракић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Горан Гогић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Јовић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Јован Крнета]]''' || — || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Саво Павићевић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Вукан Савићевић]]''' || — || — || '''1''' || '''1''' |} == Сезона 2014/15. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262014 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2014/15. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262014 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2014/15. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазовић]]''' || '''10''' || — || '''10''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Јовић]]''' || 6 || — || '''6''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Петар Орландић]]''' || 5 || — || '''5''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ђорђе Ракић]]''' || 4 || — || '''4''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Милијаш]]''' || 3 || — || '''3''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Гаврић]]''' || 2 || — || '''2''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ђорђе Деспотовић]]''' || 1 || '''1''' || '''2''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Катаи]]''' || 2 || — || '''2''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|Антигва и Барбуда}} '''[[Џошуа Паркер]]''' || 2 || — || '''2''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СЛО}} '''[[Нејц Печник]]''' || 2 || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Михаило Ристић (фудбалер)|Михаило Ристић]]''' || 2 || — || '''2''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|МАК}} '''[[Данијел Аврамовски]]''' || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазић (фудбалер)|Дарко Лазић]]''' || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Мијаиловић (фудбалер)|Никола Мијаиловић]]''' || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Саво Павићевић]]''' || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Вукан Савићевић]]''' || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Саша Стојановић]]''' || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Цветковић]]''' || 1 || — || '''1''' |} == Сезона 2015/16. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262015 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2015/16. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262015 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2015/16. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА лига Европе 2015/16.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262015 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2015/16. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Катаи]]''' || '''21''' || '''2''' || — || '''23''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|ПОР}} '''[[Уго Филипе Оливеира]]''' || 20 || — || — || '''20''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|АРГ}} '''[[Луис Ибањез]]''' || 9 || 1 || — || '''10''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славољуб Срнић]]''' || 8 || — || — || '''8''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Грујић]]''' || 6 || — || — || '''6''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Јовић]]''' || 5 || 1 || — || '''6''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Петар Орландић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Вукан Савићевић]]''' || 2 || — || '''1''' || '''3''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Предраг Сикимић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|ХОЛ}} '''[[Мичел Доналд]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Вукашин Јовановић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ФРА}} '''[[Дамијен Ле Талек]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|Антигва и Барбуда}} '''[[Џошуа Паркер]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Срђан Плавшић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Михаило Ристић (фудбалер)|Михаило Ристић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|ИЗР}} '''[[Идан Веред]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Луковић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СЕН}} '''[[Мамаду Мбођ]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Саша Стојановић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == Сезона 2016/17. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|Првенство Србије]] <br /> <ref name="Списак стрелаца ФК Црвена звезда 1">{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/team/5-super-liga-srbije-2020-21/2-crvena-zvezda |title=Суперлига Србије — статистика (2016—21) |publisher= superliga.rs |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262016 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2016/17. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона]] ! [[УЕФА Лига Европе 2016/17.|Лига Европе]] <br /> <ref name="#1">{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262016 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2016/17. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref name="#1"/> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Ричмонд Боаћи]]''' || '''12''' || '''4''' || — || — || '''16''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Предраг Сикимић]]''' || 7 || 1 || 1 || — || '''9''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|ГАБ}} '''[[Гелор Канга]]''' || 6 || 1 || 1 || — || '''8''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|ПОР}} '''[[Уго Филипе Оливеира]]''' || 7 || 1 || — || — || '''8''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Срђан Плавшић]]''' || 8 || — || — || — || '''8''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Луковић]]''' || 5 || 2 || — || — || '''7''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Петар Орландић]]''' || 6 || 1 || — || — || '''7''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Катаи]]''' || 2 || — || '''3''' || '''1''' || '''6''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|КОС}} '''[[Џон Руиз]]''' || 6 || — || — || — || '''6''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Душан Анђелковић]]''' || 5 || — || — || — || '''5''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|ХОЛ}} '''[[Мичел Доналд]]''' || 3 || — || 2 || — || '''5''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ФРА}} '''[[Дамијен Ле Талек]]''' || 3 || 1 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Петковић]]''' || 4 || — || — || — || '''4''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Полетановић]]''' || 3 || 1 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Михаило Ристић (фудбалер)|Михаило Ристић]]''' || 4 || — || — || — || '''4''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славољуб Срнић]]''' || 2 || 1 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Аџић]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Срђан Вујаклија]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Милић]]''' || 1 || 1 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''20.''' || {{зас|АРГ}} '''[[Луис Ибањез]]''' || — || — || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''21.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Зоран Рендулић]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |} == [[ФК Црвена звезда сезона 2017/18.|Сезона 2017/18.]] == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|Првенство Србије]] <br /> <ref name="Списак стрелаца ФК Црвена звезда 1"/> ! [[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262017 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2017/18. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига Европе 2017/18.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262017 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2017/18. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=EL%262017 |title=ФК ЦЗ у УЕФА Лиги Европе 2017/18. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Пешић]]''' || '''25''' || '''3''' || 1 || '''29''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Ричмонд Боаћи]]''' || 15 || — || '''8''' || '''23''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славољуб Срнић]]''' || 4 || 1 || 4 || '''9''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|КОМ}} '''[[Ел Фарду Бен]]''' || 8 || — || — || '''8''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Аџић]]''' || 4 || '''3''' || — || '''7''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|ХОЛ}} '''[[Мичел Доналд]]''' || 6 || — || 1 || '''7''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Радоњић]]''' || 5 || — || 2 || '''7''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|ГАБ}} '''[[Гелор Канга]]''' || 3 || — || 2 || '''5''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Крстичић]]''' || 4 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дејан Јовељић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Милић]]''' || 2 || 1 || — || '''3''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Урош Рачић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Илић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Милијаш]]''' || — || 1 || 1 || '''2''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Срђан Бабић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Гобељић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Бранко Јовичић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|ФРА}} '''[[Дамијен Ле Талек]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''20.''' || {{зас|БРА}} '''[[Рикардињо (фудбалер, рођен 1989)|Рикардињо]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''21.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Филип Стојковић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''22.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Абрахам Фримпонг]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == [[ФК Црвена звезда сезона 2018/19.|Сезона 2018/19.]] == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|Првенство Србије]] <br /> <ref name="Списак стрелаца ФК Црвена звезда 1"/> ! [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262018 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2018/19. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига шампиона 2018/19.|Лига шампиона]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=CLQ%262018 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу шампиона 2018/19. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=CL%262018 |title=ФК ЦЗ у УЕФА Лиги шампиона 2018/19. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|КОМ}} '''[[Ел Фарду Бен]]''' || '''17''' || 1 || '''7''' || '''25''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Павков]]''' || 12 || 1 || 2 || '''15''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Ричмонд Боаћи]]''' || 13 || — || — || '''13''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дејан Јовељић]]''' || 8 || '''3''' || — || '''11''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Вељко Симић]]''' || 6 || 2 || — || '''8''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|НЕМ}} '''[[Марко Марин]]''' || 6 || — || 1 || '''7''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Гобељић]]''' || 5 || — || 1 || '''6''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Стојиљковић]]''' || 3 || 2 || — || '''5''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Јевтовић]]''' || 4 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Радоњић]]''' || — || — || 4 || '''4''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Срђан Бабић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ХОЛ}} '''[[Лоренцо Ебисилио]]''' || 2 || — || 1 || '''3''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Мирко Иванић]]''' || 1 || 2 || — || '''3''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Алекса Вукановић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Душан Јованчић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|БРА}} '''[[Џонатан Кафу]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Крстичић]]''' || 1 || — || 1 || '''2''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Гајић (фудбалер, рођен 1996)|Милан Гајић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Бранко Јовичић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''20.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Милуновић]]''' || — || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''21.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''22.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Вујадин Савић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''23.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славољуб Срнић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''24.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Филип Стојковић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''25.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Горан Чаушић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == [[ФК Црвена звезда сезона 2019/20.|Сезона 2019/20.]] == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|Првенство Србије]] <br /> <ref name="Списак стрелаца ФК Црвена звезда 1"/> ! [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262019 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2019/20. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига шампиона 2019/20.|Лига шампиона]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=CLQ%262019 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу шампиона 2019/20. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=CL%262019 |title=ФК ЦЗ у УЕФА Лиги шампиона 2019/20. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|КОМ}} '''[[Ел Фарду Бен]]''' || '''13''' || 1 || — || '''14''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Павков]]''' || 7 || — || 2 || '''9''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Алекса Вукановић]]''' || 6 || 1 || 1 || '''8''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Вељко Симић]]''' || 3 || '''4''' || — || '''7''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|ПОР}} '''[[Томане]]''' || 5 || 1 || — || '''6''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Ричмонд Боаћи]]''' || 1 || — || '''4''' || '''5''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|АРГ}} '''[[Матео Гарсија]]''' || 4 || — || 1 || '''5''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Вулић]]''' || 2 || 1 || 1 || '''4''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|НЕМ}} '''[[Марко Марин]]''' || 3 || — || 1 || '''4''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Срђан Бабић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|АУС}} '''[[Милош Дегенек]]''' || 2 || — || 1 || '''3''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Мирко Иванић]]''' || 2 || 1 || — || '''3''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Гобељић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Јевтовић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Милуновић]]''' || 1 || — || 1 || '''2''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Жељко Гаврић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Гајић (фудбалер, рођен 1996)|Милан Гајић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|БРА}} '''[[Жандер]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Душан Јованчић]]''' || — || — || 1 || '''1''' |- align="center" | '''20.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Бранко Јовичић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''21.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Вељко Николић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''22.''' || {{зас|ШПА}} '''[[Хосе Алберто Кањас]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''23.''' || {{зас|ХОЛ}} '''[[Раџив Ван ла Пара]]''' || — || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''24.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Радован Панков]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''25.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Његош Петровић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''26.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Андрија Радуловић (фудбалер)|Андрија Радуловић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == [[ФК Црвена звезда сезона 2020/21.|Сезона 2020/21.]] == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|Првенство Србије]] <br /> <ref name="Списак стрелаца ФК Црвена звезда 1"/> ! [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262020 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2020/21. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига шампиона 2020/21.|Лига шампиона]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=CLQ%262020 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу шампиона 2020/21. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига Европе 2020/21.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262020 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2020/21. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=EL%262020 |title=ФК ЦЗ у УЕФА Лиги Европе 2020/21. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Мирко Иванић]]''' || '''16''' || 1 || '''3''' || — || '''20''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|КОМ}} '''[[Ел Фарду Бен]]''' || 12 || — || '''3''' || '''3''' || '''18''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Катаи]]''' || 14 || 1 || — || '''3''' || '''18''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Павков]]''' || 14 || — || — || 1 || '''15''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|ИТА}} '''[[Дијего Фалчинели]]''' || 9 || '''2''' || — || 2 || '''13''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Жељко Гаврић]]''' || 8 || — || — || — || '''8''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|ГАБ}} '''[[Гелор Канга]]''' || 6 || — || — || 2 || '''8''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Вељко Николић]]''' || 7 || — || — || — || '''7''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Милуновић]]''' || 4 || 1 || — || 1 || '''6''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Алекса Вукановић]]''' || 3 || 1 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|АУТ}} '''[[Срђан Спиридоновић]]''' || 3 || 1 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ИТА}} '''[[Филипо Фалко]]''' || 3 || 1 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Гајић (фудбалер, рођен 1996)|Милан Гајић]]''' || 2 || — || — || 1 || '''3''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Ричмонд Боаћи]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Вулић]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Никола Крстовић]]''' || 1 || 1 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Његош Петровић]]''' || 1 || — || — || 1 || '''2''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Радован Панков]]''' || 1 || 1 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|ОБС}} '''[[Секу Саного]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''20.''' || {{зас|ПОР}} '''[[Томане]]''' || 1 || — || 1 || — || '''2''' |- align="center" | '''21.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Андрија Радуловић (фудбалер)|Андрија Радуловић]]''' || — || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''22.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |} == [[ФК Црвена звезда сезона 2021/22.|Сезона 2021/22.]] == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|Првенство Србије]] ! [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|Куп Србије]] ! [[УЕФА Лига шампиона 2021/22.|Лига шампиона]] ! [[УЕФА Лига Европе 2021/22.|Лига Европе]] ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Катаи]]''' || '''24''' || '''3''' || '''2''' || '''4''' || '''33''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Мирко Иванић]]''' || 17 || 2 || 1 || 4 || '''24''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|КОМ}} '''[[Ел Фарду Бен]]''' || 13 || '''3''' || — || 2 || '''18''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Павков]]''' || 11 || 1 || — || 2 || '''14''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|НОР}} '''[[Охи Омоиџуанфо]]''' || 9 || 2 || — || — || '''11''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|АУТ}} '''[[Александар Драговић]]''' || 4 || — || — || — || '''4''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]''' || 3 || — || — || 1 || '''4''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|ФРА}} '''[[Лои Диони]]''' || 1 || — || '''2''' || — || '''3''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|ГАБ}} '''[[Гелор Канга]]''' || 2 || — || — || 1 || '''3''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Крстичић]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|ОБС}} '''[[Секу Саного]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Станковић (фудбалер, 2003)|Никола Станковић]]''' || — || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|ИТА}} '''[[Филипо Фалко]]''' || 1 || — || 1 || — || '''2''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|КАН}} '''[[Милан Борјан]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Гајић (фудбалер, рођен 1996)|Милан Гајић]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|ХОЛ}} '''[[Ришаиро Живковић]]''' || — || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Никола Крстовић]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Лазетић]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Мотика]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |- align="center" | '''20.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славољуб Срнић]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |- align="center" | '''21.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Петар Станић]]''' || — || 1 || — || — || '''1''' |} == [[ФК Црвена звезда сезона 2022/23.|Сезона 2022/23.]] == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|Првенство Србије]] ! [[Куп Србије у фудбалу 2022/23.|Куп Србије]] ! [[УЕФА Лига шампиона 2022/23.|Лига шампиона]] ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Павков]]''' || '''4''' || — || — || '''4''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Катаи]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Осман Букари]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|ГАБ}} '''[[Гелор Канга]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|ЗАМ}} '''[[Кингс Кангва]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Стефан Митровић (фудбалер, 2002)|Стефан Митровић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == * [http://superliga.rs/ Званични сајт Суперлиге Србије] * [http://us.soccerway.com/teams/serbia/fk-crvena-zvezda-beograd/1942/ ФК Црвена звезда на сајту ''soccerway.com''] {{ФК Црвена звезда}} {{Сезоне ФК Црвена звезда}} [[Категорија:ФК Црвена звезда]] [[Категорија:Спискови за фудбал у Србији]] 466170ekfsjnmh3ibkq02fl7fmpby6c 25121596 25121594 2022-07-24T21:24:44Z 109.93.50.33 /* Сезона 2022/23. */ wikitext text/x-wiki Овај чланак садржи листе стрелаца [[ФК Црвена звезда]] по сезонама. == Сезона 2009/10. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262009 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2009/10. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|Куп Србије]] ! [[УЕФА Лига Европе 2009/10.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262009 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2009/10. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дејан Лекић]]''' || '''12''' || 2 || '''3''' || '''17''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Јевтић]]''' || 10 || '''4''' || 2 || '''16''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славко Перовић (фудбалер)|Славко Перовић]]''' || 7 || 2 || '''3''' || '''12''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Владимир Богдановић]]''' || 4 || — || 2 || '''6''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|БРА}} '''[[Едуардо де Фиори Мендес Каду]]''' || 3 || 1 || 2 || '''6''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Вилотић]]''' || 2 || 1 || — || '''3''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазовић]]''' || 1 || 2 || — || '''3''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|БРА}} '''[[Савио Оливеира до Вале]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Трифуновић (фудбалер)|Милош Трифуновић]]''' || 2 || 1 || — || '''3''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Блажић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Игњатијевић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Мохамед Авал Исах]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Лазетић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Немања Николић (фудбалер, 1988)|Немања Николић]]''' || — || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Павле Нинков]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == Сезона 2010/11. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262010 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2010/11. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262010 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2010/11. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига Европе 2010/11.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262010 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2010/11. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Андрија Калуђеровић]]''' || '''13''' || '''7''' || — || '''20''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Трифуновић (фудбалер)|Милош Трифуновић]]''' || 6 || — || '''1''' || '''7''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|БРА}} '''[[Едуардо де Фиори Мендес Каду]]''' || 5 || — || '''1''' || '''6''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|БРА}} '''[[Евандро Гоебел]]''' || 5 || — || — || '''5''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дејан Миловановић]]''' || 3 || 1 || — || '''4''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|КОЛ}} '''[[Кристијан Борха]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Марко Вешовић (фудбалер)|Марко Вешовић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Јевтић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Огњен Короман]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазовић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славко Перовић (фудбалер)|Славко Перовић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Стеван Рељић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Мохамед Авал Исах]]''' || — || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Микић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Павле Нинков]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|БРА}} '''[[Савио Оливеира до Вале]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Душко Тошић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Урош Ћосић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == Сезона 2011/12. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262011 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2011/12. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262011 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2011/12. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига Европе 2011/12.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262011 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2011/12. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=EL%262011 |title=ФК ЦЗ у УЕФА Лиги Европе 2011/12. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|КОЛ}} '''[[Кристијан Борха]]''' || 8 || '''4''' || 2 || '''14''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|БРА}} '''[[Едуардо де Фиори Мендес Каду]]''' || '''11''' || — || 1 || '''12''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|БРА}} '''[[Евандро Гоебел]]''' || 8 || 3 || — || '''11''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Андрија Калуђеровић]]''' || 6 || 1 || '''3''' || '''10''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазовић]]''' || 7 || 1 || 1 || '''9''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|БРА}} '''[[Бруно Мезенга]]''' || 1 || 2 || 2 || '''5''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Милуновић]]''' || 4 || 1 || — || '''5''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Филип Касалица]]''' || 2 || 1 || — || '''3''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Микић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Филип Младеновић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Марко Вешовић (фудбалер)|Марко Вешовић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Димитријевић (фудбалер)|Милош Димитријевић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Миливојевић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Мирић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Душко Тошић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == Сезона 2012/13. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262012 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2012/13. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262012 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2012/13. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига Европе 2012/13.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262012 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2012/13. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=EL%262012 |title=ФК ЦЗ у УЕФА Лиги Европе 2012/13. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Огњен Мудрински]]''' || '''11''' || '''1''' || — || '''12''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Милијаш]]''' || 9 || — || — || '''9''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Милуновић]]''' || 6 || '''1''' || 2 || '''9''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Филип Касалица]]''' || 4 || — || '''3''' || '''7''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Миливојевић]]''' || 6 || — || — || '''6''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазовић]]''' || 4 || '''1''' || — || '''5''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|НГР}} '''[[Абиола Дауда]]''' || 4 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Микић]]''' || 3 || — || 1 || '''4''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Димитријевић (фудбалер)|Милош Димитријевић]]''' || 1 || '''1''' || 1 || '''3''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|БРА}} '''[[Едуардо де Фиори Мендес Каду]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Натанијел Асамоа]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|АУС}} '''[[Ели Бабаљ]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Марко Вешовић (фудбалер)|Марко Вешовић]]''' || — || — || 1 || '''1''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Милан Јовановић (фудбалер, 1983)|Милан Јовановић]]''' || — || '''1''' || — || '''1''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Максимовић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Филип Младеновић]]''' || — || — || 1 || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Пантић (1992)|Александар Пантић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Вукан Савићевић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == Сезона 2013/14. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262013 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2013/14. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262013 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2013/14. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига Европе 2013/14.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262013 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2013/14. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Драган Мрђа]]''' || '''19''' || 1 || — || '''20''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|НГР}} '''[[Абиола Дауда]]''' || 11 || '''2''' || — || '''13''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Милијаш]]''' || 8 || 1 || — || '''9''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СЛО}} '''[[Нејц Печник]]''' || 7 || 1 || '''1''' || '''9''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазовић]]''' || 5 || — || — || '''5''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Нинковић]]''' || 5 || — || — || '''5''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Мијаиловић (фудбалер)|Никола Мијаиловић]]''' || 1 || 1 || '''1''' || '''3''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Филип Касалица]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ђорђе Ракић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Горан Гогић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Јовић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Јован Крнета]]''' || — || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Саво Павићевић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Вукан Савићевић]]''' || — || — || '''1''' || '''1''' |} == Сезона 2014/15. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262014 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2014/15. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262014 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2014/15. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазовић]]''' || '''10''' || — || '''10''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Јовић]]''' || 6 || — || '''6''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Петар Орландић]]''' || 5 || — || '''5''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ђорђе Ракић]]''' || 4 || — || '''4''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Милијаш]]''' || 3 || — || '''3''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Гаврић]]''' || 2 || — || '''2''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ђорђе Деспотовић]]''' || 1 || '''1''' || '''2''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Катаи]]''' || 2 || — || '''2''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|Антигва и Барбуда}} '''[[Џошуа Паркер]]''' || 2 || — || '''2''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СЛО}} '''[[Нејц Печник]]''' || 2 || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Михаило Ристић (фудбалер)|Михаило Ристић]]''' || 2 || — || '''2''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|МАК}} '''[[Данијел Аврамовски]]''' || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дарко Лазић (фудбалер)|Дарко Лазић]]''' || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Мијаиловић (фудбалер)|Никола Мијаиловић]]''' || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Саво Павићевић]]''' || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Вукан Савићевић]]''' || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Саша Стојановић]]''' || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Цветковић]]''' || 1 || — || '''1''' |} == Сезона 2015/16. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|Првенство Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SER1%262015 |title=ФК ЦЗ у Суперлиги Србије 2015/16. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262015 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2015/16. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА лига Европе 2015/16.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262015 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2015/16. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Катаи]]''' || '''21''' || '''2''' || — || '''23''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|ПОР}} '''[[Уго Филипе Оливеира]]''' || 20 || — || — || '''20''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|АРГ}} '''[[Луис Ибањез]]''' || 9 || 1 || — || '''10''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славољуб Срнић]]''' || 8 || — || — || '''8''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Грујић]]''' || 6 || — || — || '''6''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Јовић]]''' || 5 || 1 || — || '''6''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Петар Орландић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Вукан Савићевић]]''' || 2 || — || '''1''' || '''3''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Предраг Сикимић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|ХОЛ}} '''[[Мичел Доналд]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Вукашин Јовановић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ФРА}} '''[[Дамијен Ле Талек]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|Антигва и Барбуда}} '''[[Џошуа Паркер]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Срђан Плавшић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Михаило Ристић (фудбалер)|Михаило Ристић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|ИЗР}} '''[[Идан Веред]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Луковић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СЕН}} '''[[Мамаду Мбођ]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Саша Стојановић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == Сезона 2016/17. == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|Првенство Србије]] <br /> <ref name="Списак стрелаца ФК Црвена звезда 1">{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/team/5-super-liga-srbije-2020-21/2-crvena-zvezda |title=Суперлига Србије — статистика (2016—21) |publisher= superliga.rs |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262016 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2016/17. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона]] ! [[УЕФА Лига Европе 2016/17.|Лига Европе]] <br /> <ref name="#1">{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262016 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2016/17. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref name="#1"/> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Ричмонд Боаћи]]''' || '''12''' || '''4''' || — || — || '''16''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Предраг Сикимић]]''' || 7 || 1 || 1 || — || '''9''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|ГАБ}} '''[[Гелор Канга]]''' || 6 || 1 || 1 || — || '''8''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|ПОР}} '''[[Уго Филипе Оливеира]]''' || 7 || 1 || — || — || '''8''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Срђан Плавшић]]''' || 8 || — || — || — || '''8''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Луковић]]''' || 5 || 2 || — || — || '''7''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Петар Орландић]]''' || 6 || 1 || — || — || '''7''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Катаи]]''' || 2 || — || '''3''' || '''1''' || '''6''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|КОС}} '''[[Џон Руиз]]''' || 6 || — || — || — || '''6''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Душан Анђелковић]]''' || 5 || — || — || — || '''5''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|ХОЛ}} '''[[Мичел Доналд]]''' || 3 || — || 2 || — || '''5''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ФРА}} '''[[Дамијен Ле Талек]]''' || 3 || 1 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Петковић]]''' || 4 || — || — || — || '''4''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Полетановић]]''' || 3 || 1 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Михаило Ристић (фудбалер)|Михаило Ристић]]''' || 4 || — || — || — || '''4''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славољуб Срнић]]''' || 2 || 1 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Аџић]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Срђан Вујаклија]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Милић]]''' || 1 || 1 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''20.''' || {{зас|АРГ}} '''[[Луис Ибањез]]''' || — || — || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''21.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Зоран Рендулић]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |} == [[ФК Црвена звезда сезона 2017/18.|Сезона 2017/18.]] == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|Првенство Србије]] <br /> <ref name="Списак стрелаца ФК Црвена звезда 1"/> ! [[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262017 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2017/18. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига Европе 2017/18.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262017 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2017/18. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=EL%262017 |title=ФК ЦЗ у УЕФА Лиги Европе 2017/18. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Пешић]]''' || '''25''' || '''3''' || 1 || '''29''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Ричмонд Боаћи]]''' || 15 || — || '''8''' || '''23''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славољуб Срнић]]''' || 4 || 1 || 4 || '''9''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|КОМ}} '''[[Ел Фарду Бен]]''' || 8 || — || — || '''8''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Аџић]]''' || 4 || '''3''' || — || '''7''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|ХОЛ}} '''[[Мичел Доналд]]''' || 6 || — || 1 || '''7''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Радоњић]]''' || 5 || — || 2 || '''7''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|ГАБ}} '''[[Гелор Канга]]''' || 3 || — || 2 || '''5''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Крстичић]]''' || 4 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дејан Јовељић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Милић]]''' || 2 || 1 || — || '''3''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Урош Рачић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Лука Илић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Милијаш]]''' || — || 1 || 1 || '''2''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Срђан Бабић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Гобељић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Бранко Јовичић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|ФРА}} '''[[Дамијен Ле Талек]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''20.''' || {{зас|БРА}} '''[[Рикардињо (фудбалер, рођен 1989)|Рикардињо]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''21.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Филип Стојковић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''22.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Абрахам Фримпонг]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == [[ФК Црвена звезда сезона 2018/19.|Сезона 2018/19.]] == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|Првенство Србије]] <br /> <ref name="Списак стрелаца ФК Црвена звезда 1"/> ! [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262018 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2018/19. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига шампиона 2018/19.|Лига шампиона]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=CLQ%262018 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу шампиона 2018/19. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=CL%262018 |title=ФК ЦЗ у УЕФА Лиги шампиона 2018/19. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|КОМ}} '''[[Ел Фарду Бен]]''' || '''17''' || 1 || '''7''' || '''25''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Павков]]''' || 12 || 1 || 2 || '''15''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Ричмонд Боаћи]]''' || 13 || — || — || '''13''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Дејан Јовељић]]''' || 8 || '''3''' || — || '''11''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Вељко Симић]]''' || 6 || 2 || — || '''8''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|НЕМ}} '''[[Марко Марин]]''' || 6 || — || 1 || '''7''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Гобељић]]''' || 5 || — || 1 || '''6''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Стојиљковић]]''' || 3 || 2 || — || '''5''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Јевтовић]]''' || 4 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Радоњић]]''' || — || — || 4 || '''4''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Срђан Бабић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ХОЛ}} '''[[Лоренцо Ебисилио]]''' || 2 || — || 1 || '''3''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Мирко Иванић]]''' || 1 || 2 || — || '''3''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Алекса Вукановић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Душан Јованчић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|БРА}} '''[[Џонатан Кафу]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Крстичић]]''' || 1 || — || 1 || '''2''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Гајић (фудбалер, рођен 1996)|Милан Гајић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Бранко Јовичић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''20.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Милуновић]]''' || — || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''21.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''22.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Вујадин Савић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''23.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славољуб Срнић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''24.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Филип Стојковић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''25.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Горан Чаушић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == [[ФК Црвена звезда сезона 2019/20.|Сезона 2019/20.]] == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|Првенство Србије]] <br /> <ref name="Списак стрелаца ФК Црвена звезда 1"/> ! [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262019 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2019/20. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига шампиона 2019/20.|Лига шампиона]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=CLQ%262019 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу шампиона 2019/20. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=CL%262019 |title=ФК ЦЗ у УЕФА Лиги шампиона 2019/20. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|КОМ}} '''[[Ел Фарду Бен]]''' || '''13''' || 1 || — || '''14''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Павков]]''' || 7 || — || 2 || '''9''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Алекса Вукановић]]''' || 6 || 1 || 1 || '''8''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Вељко Симић]]''' || 3 || '''4''' || — || '''7''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|ПОР}} '''[[Томане]]''' || 5 || 1 || — || '''6''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Ричмонд Боаћи]]''' || 1 || — || '''4''' || '''5''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|АРГ}} '''[[Матео Гарсија]]''' || 4 || — || 1 || '''5''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Вулић]]''' || 2 || 1 || 1 || '''4''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|НЕМ}} '''[[Марко Марин]]''' || 3 || — || 1 || '''4''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Срђан Бабић]]''' || 3 || — || — || '''3''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|АУС}} '''[[Милош Дегенек]]''' || 2 || — || 1 || '''3''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Мирко Иванић]]''' || 2 || 1 || — || '''3''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Гобељић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Јевтовић]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Милуновић]]''' || 1 || — || 1 || '''2''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Жељко Гаврић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Гајић (фудбалер, рођен 1996)|Милан Гајић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|БРА}} '''[[Жандер]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Душан Јованчић]]''' || — || — || 1 || '''1''' |- align="center" | '''20.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Бранко Јовичић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''21.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Вељко Николић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''22.''' || {{зас|ШПА}} '''[[Хосе Алберто Кањас]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''23.''' || {{зас|ХОЛ}} '''[[Раџив Ван ла Пара]]''' || — || 1 || — || '''1''' |- align="center" | '''24.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Радован Панков]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''25.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Његош Петровић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''26.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Андрија Радуловић (фудбалер)|Андрија Радуловић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == [[ФК Црвена звезда сезона 2020/21.|Сезона 2020/21.]] == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|Првенство Србије]] <br /> <ref name="Списак стрелаца ФК Црвена звезда 1"/> ! [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|Куп Србије]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=SERP%262020 |title=ФК ЦЗ у Купу Србије 2020/21. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига шампиона 2020/21.|Лига шампиона]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=CLQ%262020 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу шампиона 2020/21. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! [[УЕФА Лига Европе 2020/21.|Лига Европе]] <br /> <ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=ELQ%262020 |title=ФК ЦЗ у квал. за УЕФА Лигу Европе 2020/21. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.transfermarkt.com/red-star-belgrade/leistungsdaten/verein/159/plus/0?reldata=EL%262020 |title=ФК ЦЗ у УЕФА Лиги Европе 2020/21. |publisher= transfermarkt.com |accessdate = 9. 6. 2021.}}</ref> ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Мирко Иванић]]''' || '''16''' || 1 || '''3''' || — || '''20''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|КОМ}} '''[[Ел Фарду Бен]]''' || 12 || — || '''3''' || '''3''' || '''18''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Катаи]]''' || 14 || 1 || — || '''3''' || '''18''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Павков]]''' || 14 || — || — || 1 || '''15''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|ИТА}} '''[[Дијего Фалчинели]]''' || 9 || '''2''' || — || 2 || '''13''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Жељко Гаврић]]''' || 8 || — || — || — || '''8''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|ГАБ}} '''[[Гелор Канга]]''' || 6 || — || — || 2 || '''8''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Вељко Николић]]''' || 7 || — || — || — || '''7''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Милуновић]]''' || 4 || 1 || — || 1 || '''6''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Алекса Вукановић]]''' || 3 || 1 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|АУТ}} '''[[Срђан Спиридоновић]]''' || 3 || 1 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|ИТА}} '''[[Филипо Фалко]]''' || 3 || 1 || — || — || '''4''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Гајић (фудбалер, рођен 1996)|Милан Гајић]]''' || 2 || — || — || 1 || '''3''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Ричмонд Боаћи]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милош Вулић]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Никола Крстовић]]''' || 1 || 1 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Његош Петровић]]''' || 1 || — || — || 1 || '''2''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Радован Панков]]''' || 1 || 1 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|ОБС}} '''[[Секу Саного]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''20.''' || {{зас|ПОР}} '''[[Томане]]''' || 1 || — || 1 || — || '''2''' |- align="center" | '''21.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Андрија Радуловић (фудбалер)|Андрија Радуловић]]''' || — || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''22.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |} == [[ФК Црвена звезда сезона 2021/22.|Сезона 2021/22.]] == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|Првенство Србије]] ! [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|Куп Србије]] ! [[УЕФА Лига шампиона 2021/22.|Лига шампиона]] ! [[УЕФА Лига Европе 2021/22.|Лига Европе]] ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Катаи]]''' || '''24''' || '''3''' || '''2''' || '''4''' || '''33''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Мирко Иванић]]''' || 17 || 2 || 1 || 4 || '''24''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|КОМ}} '''[[Ел Фарду Бен]]''' || 13 || '''3''' || — || 2 || '''18''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Павков]]''' || 11 || 1 || — || 2 || '''14''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|НОР}} '''[[Охи Омоиџуанфо]]''' || 9 || 2 || — || — || '''11''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|АУТ}} '''[[Александар Драговић]]''' || 4 || — || — || — || '''4''' |- align="center" | '''7.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Родић (фудбалер)|Милан Родић]]''' || 3 || — || — || 1 || '''4''' |- align="center" | '''8.''' || {{зас|ФРА}} '''[[Лои Диони]]''' || 1 || — || '''2''' || — || '''3''' |- align="center" | '''9.''' || {{зас|ГАБ}} '''[[Гелор Канга]]''' || 2 || — || — || 1 || '''3''' |- align="center" | '''10.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Ненад Крстичић]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''11.''' || {{зас|ОБС}} '''[[Секу Саного]]''' || 2 || — || — || — || '''2''' |- align="center" | '''12.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Никола Станковић (фудбалер, 2003)|Никола Станковић]]''' || — || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''13.''' || {{зас|ИТА}} '''[[Филипо Фалко]]''' || 1 || — || 1 || — || '''2''' |- align="center" | '''14.''' || {{зас|КАН}} '''[[Милан Борјан]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |- align="center" | '''15.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Гајић (фудбалер, рођен 1996)|Милан Гајић]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |- align="center" | '''16.''' || {{зас|ХОЛ}} '''[[Ришаиро Живковић]]''' || — || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''17.''' || {{зас|ЦГ}} '''[[Никола Крстовић]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |- align="center" | '''18.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Марко Лазетић]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |- align="center" | '''19.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Немања Мотика]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |- align="center" | '''20.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Славољуб Срнић]]''' || 1 || — || — || — || '''1''' |- align="center" | '''21.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Петар Станић]]''' || — || 1 || — || — || '''1''' |} == [[ФК Црвена звезда сезона 2022/23.|Сезона 2022/23.]] == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- ! Поз. ! Играч ! [[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|Првенство Србије]] ! [[Куп Србије у фудбалу 2022/23.|Куп Србије]] ! [[УЕФА Лига шампиона 2022/23.|Лига шампиона]] ! Укупно |- align="center" | '''1.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Милан Павков]]''' || '''4''' || — || — || '''4''' |- align="center" | '''2.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Александар Катаи]]''' || 2 || — || — || '''2''' |- align="center" | '''3.''' || {{зас|ГАН}} '''[[Осман Букари]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''4.''' || {{зас|ГАБ}} '''[[Гелор Канга]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''5.''' || {{зас|ЗАМ}} '''[[Кингс Кангва]]''' || 1 || — || — || '''1''' |- align="center" | '''6.''' || {{зас|СРБ}} '''[[Стефан Митровић (фудбалер, 2002)|Стефан Митровић]]''' || 1 || — || — || '''1''' |} == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == * [http://superliga.rs/ Званични сајт Суперлиге Србије] * [http://us.soccerway.com/teams/serbia/fk-crvena-zvezda-beograd/1942/ ФК Црвена звезда на сајту ''soccerway.com''] {{ФК Црвена звезда}} {{Сезоне ФК Црвена звезда}} [[Категорија:ФК Црвена звезда]] [[Категорија:Спискови за фудбал у Србији]] smbfpjbl1cqar5diqpnd8eqfv1lb38s 2 1406457 25122147 25119372 2022-07-25T11:30:59Z Batavele 182801 /* Садржај десно */ wikitext text/x-wiki ==Сакриј почетак== {{сакриј почетак |toggle = left |title = Имена и презимена играча од 1924.године |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 65%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} ==Садржај десно == <!-- [1] --> <!-- {{TOC right}} --> <!-- заглавље десно --> {{clear|both}} [[File:Football pictogram.svg|50п]] [[Датотека:Captain sports.svg|12x12п]] [[Датотека:Captain sports.svg|11x11п]] [[Датотека:Football (soccer ball).svg|10x10п]] [[Датотека:football pictogram.svg|50p|играч утакмице]] [[Датотека:Yellow card.svg|12п]] [[Датотека:Redcard.svg|10п|12p]] [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|20p]] [[Датотека:Offside icon.svg|20p]] {{pengoal}} {{penmiss}} <!-- промашио пенал --> {{suboff|}} {{subon|}} {{clear|both}} [[Датотека:Shooting pictogram.svg|50p]] [[Датотека:FK Palilulac pehar (7).JPG|50п|Омладинци, за прво место 2017/18.]] ----- :[[Датотека:FK Palilulac.png|40п]] '''ФК Палилулац''', [[Крњача (Београд)|Крњача]] '''3:0''' [[Датотека:FK Sremcica.png|18п]] [[ФК Сремчица|ФК Сремчица]] :Финале купа [[Београд]]а одиграно је на игралишту [[Стадион Краљ Петар Први|Рада]] — [[Петар I Карађорђевић|„Краљ Петар Први”]]. <div style="position: relative;"> [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|500px]] {{Image label|x=0.06|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;">[[Датотека:FK Palilulac.png|40п]] '''ФК Палилулац''' [[Датотека:Cup Winner.png|30п]]</span>}} {{Image label|x=0.70|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;">'''3:0'''</span>}} {{Image label|x=1.04|y=0.03|scale=350|text=<span style="font-size:1.20em; color:black;">ФК Сремчица [[Датотека:FK Sremcica.png|18п]]<br /></span>}} <!-- ФК ПАЛИЛУЛАЦ --> {{Image label|x=0.06|y=0.14|scale=450|text=<span style="font-size:1.10em; color:black;">{{spaces|3}}1 '''Жарић'''<br />{{spaces|3}}2 '''Д. Аничић [[Датотека:Captain sports.svg|10п]]'''<br />{{spaces|3}}3 '''Лечић'''<br />{{spaces|3}}4 '''Драган Бијеле'''<br />{{spaces|3}}5 '''Љубеновић'''<br />{{spaces|3}}6 '''Павловић'''<br />{{spaces|3}}7 '''Радивојевић'''<br />{{spaces|3}}8 '''Момировић'''<br />{{spaces|3}}9 '''Иван Алфировић'''<br />{{spaces|1}}10 '''Ловрић{{spaces|20}}Делегат:'''<br />{{spaces|1}}11 '''Петровић'''{{spaces|17}}'''Никола Милановић'''<br/>{{spaces|2}}'''Тренер:'''{{spaces|24}}[[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|20p]]'''Михајло Јекнић'''<br/>{{spaces|2}}'''Милољуб'''{{spaces|20}}[[Датотека:Offside icon.svg|20p]]'''Јован Боровић'''<br/>{{spaces|2}}'''Остојић'''{{spaces|24}}[[Датотека:Offside icon.svg|18p]]'''Милан Караџић'''</span>}} <!-- ФК ЖЕЛЕЗНИК --> {{Image label|x=0.8|y=0.14|scale=450|text=<span style="font-size:1.10em; color:black;">{{spaces|2}}1 '''Ковачевић'''<br />{{spaces|2}}2 '''Рајчетић'''<br />{{spaces|2}}3 '''Стајчић'''<br />{{spaces|2}}4 '''Трифковић'''<br />{{spaces|2}}5 '''Јовановић'''<br />{{spaces|2}}6 '''Јовић'''<br />{{spaces|2}}7 '''Живковић'''<br />{{spaces|2}}8 '''Видаковић'''<br />{{spaces|2}}9 '''Петковић'''<br />10 '''Топалов'''<br />11 '''Радовановић'''<br />'''Тренер:'''<br/>'''Милосав<br/>Раденовић Грба'''</span>}} </div> {{clear|both}} ----------------------- ==ВВВВВ== {| |- | valign="top"| {| class="wikitable" style="text-align: center;" align=left |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:10em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |style="text-align: center;" bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГК'''|Гол Количник (ДГ/ПГ)}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} <!-- |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари">Новине "Спорт" или "Спортски журнал", према процени спортских новинара са утакмица</ref> --> |style="width:15em;"|Првак |- bgcolor= #FFE4E1 align=right style="border: 2px solid red" |align=left|[[#Сезоне од 1948. до 1953.|1952/53.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1953. год., Год. I, Број 1, страна 1.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1952/53."|'''Табела за сезону 1952/53. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Графичар # Хајдук # Синђелић # Сењак # Поштар # Обилић # Техничар # Жарково # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јединство/Бежанија # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац'''}} ||10||18||3||2||13||27||53||0.509||8||align=left|''[[Датотека:FK Graficar.gif|21п]]{{nbsp}}[[ФК Графичар|Графичар]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Други А разред Београдског подсавеза у фудбалу 1953/54.|1953/54.]]<ref name="сезона 53/54"/>||align=left| Други "А" Разред{{Напомена|name="1953/54."|'''Табела за сезону 1953/54. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]„21. Мај“ # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Београд # Напредак, Железник # Кошутњак, Београд # Кнежевац # Михајло Пупин # Победа, Београд # Железник # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Младост, Кнежевац # Макиш # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јадран'''}} ||2||22||{{Напомена|Победе 1953/54.<br />'''1953. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}3. коло Кнежевац — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:1''')<br />{{spaces|2}}4. коло '''Палилулац''' — Михајло Пупин{{spaces|2}}('''4:0''')<br />{{spaces|2}}5. коло Победа — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />{{spaces|2}}6. коло '''Палилулац''' — Црвена звезда(ММЛ){{spaces|2}}('''9:0''')<br />{{spaces|2}}9. коло Младост — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:6''')<br />10. коло Макиш — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''2:3''')<br />11. коло '''Палилулац''' — Јадран{{spaces|2}}('''3:0''')<br />'''1954. Пролећни део'''<br />12. коло '''Палилулац''' — Железник{{spaces|2}}('''2:0''')<br />13. коло Кошутњак — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />14. коло '''Палилулац''' — Кнежевац{{spaces|2}}('''1:0''')<br />16. коло '''Палилулац''' — Победа{{spaces|2}}('''3:0''')<br />17. коло Црвена звезда(ММЛ) — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''1:2''')<br />19. коло „21. мај“ — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''2:5''')<br />20. коло '''Палилулац''' — Младост{{spaces|2}}('''3:0''')<br />21. коло '''Палилулац''' — Макиш{{spaces|2}}('''4:1''')<br />22. коло Јадран — '''Палилулац'''{{spaces|2}}('''0:3''')}}16 ||{{Напомена|Нерешено 1953/54.<br />'''1953. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}7. коло Напредак — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')<br />{{spaces|2}}8. коло Палилулац — „21. мај“{{spaces|2}}('''2:2''')<br />'''1954. Пролећни део'''<br />15. коло Михајло Пупин — Палилулац{{spaces|2}}('''1:1''')}}3 ||{{Напомена|Порази 1953/54.<br />'''1953. Јесењи део'''<br />{{spaces|2}}1. коло '''Железник''' — Палилулац{{spaces|2}}('''6:0''')<br />{{spaces|2}}2. коло Палилулац — '''Кошутњак''' ('''1:2''')<br />'''1954. Пролећни део'''<br />18. коло Палилулац — '''Напредак'''{{spaces|2}}('''1:3''')}}3 ||59||23||2,565||35||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|24п]]{{nbsp}}[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1954/55.|1954/55.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1955. год., Год. II, Број 25, страна 4.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1954/55."|'''Табела за сезону 1954/55. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Синђелић, Београд # Металац, Београд # Булбудерац, Београд # Железничар, Београд # Будућност, Земун # Милутинац # Палилулац, Београд # Дорћол, Београд # Бродарац # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Јединство, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади текстилац, Београд'''}} ||7||22||7||7||8||36||43||0,837||21||align=left|''[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|25п]]{{nbsp}}[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1955/56.|1955/56.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1956. год., Год. IV, Број 19 , страна 1.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1955/56."|'''Табела за сезону 1955/56. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Булбудерац, Београд # Спарта # Херој, Београд # Палилулац, Београд # Пролетер, Београд # Вождовачки, Београд # Техничар # Текстилац, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Пупин # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Витез # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Медицинар, Београд'''}} ||5||22||11||4||7||50||44||1,136||26||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|Београд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1956/57.|1956/57.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 1957. год., Год. V, Број 16.—17., страна 63.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1956/57."|'''Табела за сезону 1956/57. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Текстилац, Земун # Железничар, Београд # Млади Пролетер, Београд # Кнежевац # Шећеранац, Београд # Младост, Београд # Бродоградитељ, Београд # Вождовачки, Београд # Палилулац, Београд # Спарта, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Комграп, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Славија, Београд'''}} ||9||22||5||8||9||39||58||0,672||18||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]][[ФК Текстилац Земун|Текстилац]], [[Земун|Зем]]'' |- bgcolor=#FFE4E1 align=right style="border: 2px solid red" |align=left| [[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1957/58.|1957/58.]]<ref name="сезона 58/59"/> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1957/58."|'''Табела за сезону 1957/58. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Синђелић, Београд # Конструктор # Дијамант, Земун # Млади Пролетер, Београд # „21. мај”, Раковица # Нови Београд # Бродоградитељ, Београд # ИМТ, Нови Београд # Шећеранац, Београд # Дрводељац, Забрежје # Поштар, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Палилулац, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Сутјеска, Београд'''}} ||12||24||8||3||13||41||58||0,707||19||align=left|''[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|25п]]{{nbsp}}[[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Други Ц разред Београдског подсавеза у фудбалу 1958/59.|1958/59.]]<ref name="сезона 58/59"/> ||align=left| Други "Ц" Разред{{Напомена|name="1958/59."|'''Табела за сезону 1958/59. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Дунавац, Гроцка # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Београд # Пољопривредник, Падинска Скела # Партизанка, Београд # Спорт, Београд # Власина, Београд # Сутјеска, Београд # Југославија, Београд # Винча # Елан, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК, Борча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади текстилац, Београд'''}} ||2||22||13||6||3||58||33||1,758||32||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]]{{nbsp}}[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1959/60.|1959/60.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 15. јули 1960. год., Год. VIII, Број 22, страна 87.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1959/60."|'''Табела за сезону 1959/60. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БСК, Београд # Дунавац, Гроцка # ИМТ, Нови Београд # Обилић, Београд # Млади Пролетер, Београд # Победа, Београд # Омладинац, Миријево # Текстилац, Земун # Поштар, Београд # Палилулац, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дијамант, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Соко, Београд'''}} ||10||22||5||2||15||40||62||0,645||12||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|БСК]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1960/61.|1960/61.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 12. јули 1961. год., Год. IX, Број 15, страна 2.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1960/61."|'''Табела за сезону 1960/61. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Омладинац, Београд # Спорт, Београд # Партизанка, Београд # Херој, Београд # Радник, Београд # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Палилулац, Београд # Братство, Крњача # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]„29. Новембар”, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Хидротехника, Београд'''}} ||7||18||7||1||10||31||37||0,838||15||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]] [[ФК Омладинац Београд|Омладинац]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први Б разред Београдског подсавеза у фудбалу 1961/62.|1961/62.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 27. јули 1962. год., Год. X, Број 13, страна 1.</ref> ||align=left| Први "Б" Разред{{Напомена|name="1961/62."|'''Табела за сезону 1961/62. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Спорт, Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Братство, Крњача # Електрична централа, Београд # Палилулац, Крњача # БСК, Борча # Црвена звезда, Мали Мокри Луг # Победа, Београд # Винча # Партизанка, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Млади текстилац, Београд'''}} ||5||17||7||4||6||39||28||1,393||18||align=left|''[[Датотека:Coats of arms of None.svg|20п]] [[ФК Спорт|Спорт]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Први Ц разред Београдског подсавеза у фудбалу 1962/63.|1962/63.]]<ref name="сезона 62/63"/> ||align=left| Први "Ц" Разред{{Напомена|name="1962/63."|'''Табела за сезону 1962/63. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Бродоградитељ, Београд # Палилулац, Крњача # БУСК, Београд # Бежанија # БСК, Борча # Борац, Земун # Хидротехника, Београд # Будућност, Земун # Јанко Лисјак, Београд # Душан Вукасовић, Београд # Соко, Београд'''}} ||2||19||15||2||2||58||27||2,148||32||align=left|''[[Датотека: Лого ФК Бродарац.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК Бродарац|Бродоградитељ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="2" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно|| ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|228|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|97|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|42|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|89|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|478|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=right|{{tooltip|466|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|1,026|Гол Количник (ДГ/ПГ)}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|236|Број освојених бодова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=left| |} {{clear|both}} -------------------- {| |- | valign="top"| {| class="wikitable" style="text-align: center;" align=left |- bgcolor= #dcdbd6 align=left |align=center|Сезона||style="width:13.5em;"| Лига |bgcolor= #dcdbd6|{{nbsp}}{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |bgcolor= #dcdbd6|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |bgcolor= #dcdbd6 align=right style="width:8em;"|{{tooltip|'''Бр. Глед.'''|Број гледалаца када је домаћин и просек за сезону}}<ref name="новинари">Новине "Спорт" или "Спортски журнал", према процени спортских новинара са утакмица</ref> |style="width:15em;"|Првак |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Први Ц разред Београдског подсавеза у фудбалу 1963/64.|1963/64.]]<ref name="сезона 63/64"/>||align=left| Први "Ц" Разред{{Напомена|name="1963/64."|'''Табела за сезону 1963/64. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]БСК, Београд # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # БСК, Борча # Соко, Београд # „29. Новембар”, Београд # Тодор Дукин, Београд # ВСК, Вишњица # Дунав, Велико Село # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Блаж, Овча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Победа, Београд'''}} ||2||18||14||2||2||110||12||98||30||align=right| ||align=left|''[[Датотека:FK Beograd logo.PNG|30p]]{{nbsp}}[[ФК Београд|БСК]], [[Београд|Бгд]]'' |- bgcolor=#C0FFC0 align=right style="border: 2px solid green" |align=left| [[Друга Београдска лига Б група у фудбалу 1964/65.|1964/65.]]<ref name="сезона 64/65"/> ||align=left| Други "Б" Београдска лига{{Напомена|name="1964/65."|'''Табела за сезону 1964/65. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Палилулац, Крњача # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Спорт, Београд # БСК # ИМТ, Нови Београд # Бежанија # Бродарац # Београд # Поштар, Београд # Братство Крњача # Јединство, Сурчин # Балкан, Миријево # Телеоптик, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Винча # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Црвена звезда, Мали Мокри Луг'''}} ||1||26||18||3||5||93||35||58||39||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|25п]]{{nbsp}}[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњ]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|1965/66.<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 27.avgust 1966. год., Год. XIV, Број15, страна 12.</ref>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1965/66."|'''Табела за сезону 1965/66. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ИМ Раковица # Хајдук , Београд # БАСК, Београд # Палилулац, Крњача # ПКБ, Падинска Скела # Рад, Београд # Искра, Барич # Полет, Београд # Дорћол, Београд # „21. Мај”, Раковица # Змај, Земун # Синђелић, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Спорт, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Земун, Земун'''}} ||4||26||10||9||7||35||26||9||29||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Im rakovica beograd.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК ИМ Раковица|ИМ Раковица]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left|[[Прва Београдска лига у фудбалу 1966/67.|1966/67.]]<ref>Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, септембар 1967. год., Год. XV, Број 2, страна 1. </ref>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1966/67."|'''Табела за сезону 1966/67. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Прва искра, Барич # Раднички, Обреновац # Хајдук, Београд # Палилулац, Крњача # Слобода, Београд # БАСК, Београд # Полет, Београд # Рад, Београд # Телеоптик, Земун # ПКБ, Падинска Скела # „21 Мај”, Раковица # Дорћол, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]ОФК Жарково, Жарково # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК, Батајница'''}} ||4||26||10||8||8||32||31||1||28||align=right| ||align=left|''[[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|30п]] [[ФК Прва искра Барич|Искра]], [[Барич]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1967/68.|1967/68.]]<ref>Новине "Спорт" 23. август 1968. год., Год. XVI, Број 3, страна 12,</ref> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1967/68."|'''Табела за сезону 1967/68. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Слобода, Београд # Чукарички, Београд # Хајдук, Београд # Раднички, Обреновац # Палилулац, Крњача # ПКБ, Падинска Скела # Телеоптик, Земун # Полет, Београд # Рад, Београд # БАСК, Београд # Железник # „21 Мај”, Раковица # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Бежанија # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Дорћол, Београд'''}} ||5||26||11||6||9||39||29||10||28||align=right| ||align=left|''[[Датотека:Fkvozdovac.gif|30п]][[ФК Вождовац|Слобода]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1968/69.|1968/69.]]<ref>Новине "СПОРТ" 16.јуни 1969. година, Год. XXV, број 4776, страна 4.</ref> ||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1968/69."|'''Табела за сезону 1968/69. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]ПКБ, Падинска Скела # Београд # Железничар, Београд # Железник # Графичар, Београд # БАСК, Београд # Палилулац, Крњача # ИМТ, Нови Београд # Полет, Београд # Дорћол, Београд # Рад, Београд # БСК Звездара, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Телеоптик, Земун # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]„21 Мај”, Раковица'''}} ||8||26||8||8||10||40||34||6||24||align=right|''{{tooltip|3.320|Број гледалаца}} {{tooltip|(:11)|Број утакмица}} {{tooltip|302|Просек}}''||align=left|''[[Датотека:FK PKB.png|20п]]{{nbsp}}[[ФК ПКБ|ПКБ]], [[Падинска Скела|П.С.]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |align=left| [[Прва Београдска лига у фудбалу 1969/70.|1969/70.]]<ref>Новине "СПОРТ" 15.јуни 1970. година, Год. XXVI, број 5134, страна 5.</ref>||align=left|Прва Београдска лига{{Напомена|name="1969/70."|'''Табела за сезону 1969/70. # [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]Рад, Београд # Железник # Графичар, Београд # Хајдук, Београд # Београд # Дорћол, Београд # Синђелић, Београд # БАСК, Београд # Палилулац, Крњача # Железничар, Београд # ИМТ, Нови Београд # Полет, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]БСК Звездара, Београд # [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]Змај, Земун'''}} ||9||26||7||10||9||21||19||2||24||align=right|''{{tooltip|5.650|Број гледалаца}} {{tooltip|(:13)|Број утакмица}} {{tooltip|435|Просек}}''||align=left|''[[Датотека:GRB FK RAD.png|30п]]{{nbsp}}[[ФК Рад|Рад]], [[Београд|Бгд]]'' |- align=right bgcolor= #efefef |colspan="2" style="text-align: right;" bgcolor= #dcdbd6 |Укупно|| ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|174|Број одиграних утакмица}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|78|Број победе}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|46|Број нерешених}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|50|Број пораза}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|370|Број датих голова}}||bgcolor= #dcdbd6 align=right|{{tooltip|186|Број примљених голова}}||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|184|Гол разлика}} ||bgcolor= #dcdbd6 |{{tooltip|202|Број освојених бодова}}||colspan="2" bgcolor= #dcdbd6 align=left|{{spaces|4}}''{{tooltip|8.970|Број гледалаца}} {{tooltip|(:24)|Број утакмица}} {{tooltip|374|Просек}} '' |} {{clear|both}} ==КАРТОНИ== {| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width:23%; background-color: fff; border: 1px solid lightgreen; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris"| |- style="text-align:center;" |colspan="8"|Жути и Црвени картони за сезону 2007/08. |- style="text-align:center;" |style="width:2em;" colspan="2"|Домаћин||style="width:2em;" colspan="2"|Гост||style="width:2em;" colspan="2"|Укупно||style="width:1.2em;" colspan="2"|По утакмици |- style="text-align:center;" |[[Датотека:Yellow card.svg|15п]]||[[Датотека:Red card.svg|15п]]||[[Датотека:Yellow card.svg|15п]]||[[Датотека:Red card.svg|15п]]||[[Датотека:Yellow card.svg|15п]]||[[Датотека:Red card.svg|15п]]||[[Датотека:Yellow card.svg|15п]]||[[Датотека:Red card.svg|15п]] |- style="text-align:center;" |style="background:#90EE90"|28||style="background:#90EE90"|1||style="background:#CEEBFB"|25||style="background:#CEEBFB"|1||style="background:#dcdbd6"|53||style="background:#dcdbd6"|2 |style="background:#dcdbd6"|1,77||style="background:#dcdbd6"|0,07 |} {{clear|both}} ==куп 1994== {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" |colspan="3"|24. октобар 1994. година, Стадион: Хајдука на "Лиону" Београд у 14:00 часова[1]<br />Терен: Травнат, Време: погодно за игру<br/>Судија: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|20п]] Ђорђевић Славољуб, [[Датотека:Offside icon.svg|20p]] Вукосав Кукић и [[Датотека:Offside icon.svg|20p]] Рајко Ћирковић |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" |style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Палилулац--> |-align="left" ||ФК „Палилулац”, Крњача||style="text-align:center;"|'''2:1''' (1:1)||ФК „Железник”, Железник |- |{{spaces|2}}1 Љуљић (7)<br />{{spaces|2}}2 Љубеновић (7) [[Датотека:Redcard.svg|10п|8p]]<br />{{spaces|2}}3 Лунгуловић (6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]]<br />{{spaces|2}}4 Топалов (6)<br />{{spaces|2}}5 Аничић (7,5) {{pengoal}} 76'<br />{{spaces|2}}6 Бјеле (6) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]] [[Датотека:Yellow card.svg|8п]] [[Датотека:Redcard.svg|10п|8p]]<br />{{spaces|2}}7 Васовић (6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]]<br />{{spaces|2}}8 Момировић [[File:Football pictogram.svg|20п]] (7,5) {{гол|17}}<br />{{spaces|2}}9 Рајић (7)<br />10 Рамадани (7)<br />11 Јеврић (6)<br/>Играли су још:<br/>Петровић (7) и Андрић(-)<br/>Тренер: Славко Јовић|| <!-- Железник--> |{{spaces|2}}1 Николић (7)<br />{{spaces|2}}2 Серафимовић(6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]]<br />{{spaces|2}}3 Стојановић (6) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]]<br />{{spaces|2}}4 Савић (6)<br />{{spaces|2}}5 Ћирић (6,5) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]] [[Датотека:Yellow card.svg|8п]] [[Датотека:Redcard.svg|10п|8p]]<br />{{spaces|2}}6 Митић (6)<br />{{spaces|2}}7 Зец (6) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]]<br />{{spaces|2}}8 Стојанов (6)<br />{{spaces|2}}9 Прерадовић (6,5) {{гол|10}} [[Датотека:Redcard.svg|10п|8p]]<br />10 Смиљанић (7) [[Датотека:Yellow card.svg|8п]]<br />11 Срдић (6)<br/>Играли су још:<br/>Станковић(6) и Милановић (-)<br/>Тренер: Аца Трифуновић |} {{clear|both}} ------------------------- {|align=left colspan=2 style="width:28em; margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- ||Клуб||Основан||Угашен |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Дорћол |- ||СК „Јединство”||мај 1924.||1941 |- ||СК „Вардар”||1920.||1924. |- ||СК „Хакоах”||1924.||1941. |- ||СК „Дунав”||1926.||1928. |- ||СК „Шумадија”||1922.||? |- ||СК „Омладинац”||1920.||1922. |- ||СК „Скадарлија”||?||? |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Палилула |- ||БСК||1911.||? |- ||БСК „Златибор”/БСК „Палилулац”||15. јун 1924.||— |- ||СК „Српски мач”||1906.||? |- ||СК „Јадран”||1920.||1941. |- ||СК „Милетина”||?||? |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Чубура |- ||СК „Обилић”||1924.||2013. |- ||СК „Херој”||1925.||1941. |- ||СК „Ускок”||1926.||1941. |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Ђурђево брдо — Сењак |- ||СК ””Брђанин||1911.||? |- ||СК „Хајдук”||1921.||1935. |- ||СК „Спарта”||1925.||1941. |- ||СК „Викторија”||1921.||? |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Раднички клубови |- ||СК „Графичар”||1922.||1941. |- ||СК „Раднички”||1920.||1941. |- ||СК „Слога”||1926.||1941. |- ||СК „Борац”||1926.||1941. |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Војнички |- ||СК „Гардист”||1926.||1932. |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Сава мале |- ||СК „Железничар”||1924.||1941. |- ||СК „Гвожђар”||1924.||1941. |- ||СК „Карађорђева”||?||? |- ||СК „Србија”||1919.||1941. |- ||СК „Моравац”||1928.||? |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Смедеревски ђерам |- ||СК „Балкан”||1925.||1944. |- ||СК „Космај”||1926.||1933. |- ||СК „Тушко”||1926.||1940. |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Врачар — Славја |- ||СК „Југославија”||6. августа 1913.||1945. |- ||СК „Славија”||1920.||1944. |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Предграђе |- ||СК „Олимпија”||1919.||? |- ||СК „Карађорђе”||1921.||1929. |- ||СК „Душановац”||1912.||1929. |- ||СК „Чукарички”||4. јул 1926.||— |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Трговачки клубови |- ||СК „Трговачки подмладак”/СК „Трговачки”||1925.||1941. |- ||СК „Адмира”||1928.||1941. |- ||СК „Сенегалац”||1928.||1936. |- bgcolor= #dcdbd6 |colspan="3" align=center| Остали |- ||„Руски” СК||1921.||1941. |- ||СК „Црногорац”||?||? |- ||БУСК||1919.||1941. |- ||СК „Соко”||1903.||1931. |} {{clear|both}} ----------------------- ==Приказ позиције== ===1994/95=== ------------------- {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 550 | висина = 250 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 5 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 11 | дебљина_серије1 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 20 | ознака_x1 = Коло→| ознака_x2 = 1 | ознака_x3 = 2| ознака_x4 = 3| ознака_x5 = 4| ознака_x6 = 5| ознака_x7 = 6| ознака_x8 = 7| ознака_x9 = 8| ознака_x10 = 9| ознака_x11 = 10| ознака_x12 = 11 | ознака_x13 = 12| ознака_x14 = 13| ознака_x15 = 14| ознака_x16 = 15| ознака_x17 = 16| ознака_x18 = 17| ознака_x19 = 18| ознака_x20 = 19| ознака_x21 = | ознака_x22 = | ознака_x23 = | ознака_x24 = | ознака_x25 = | ознака_x26 = | ознака_x27 = | ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 20 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = 17| S02V03 = 19| S02V04 = 13| S02V05 = 8| S02V06 = 10| S02V07 = 6| S02V08 = 7| S02V09 = 7| S02V10 = 5| S02V11 = 4| S02V12 = 5| S02V13 = 4| S02V14 = 5| S02V15 = 3| S02V16 = 7 | S02V17 = 6| S02V18 = 4| S02V19 = 6| S02V20 = 2| S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} <!-- | S02V01 = | S02V02 = | S02V03 = | S02V04 = | S02V05 = | S02V06 = | S02V07 = | S02V08 = | S02V09 = | S02V10 = | S02V11 = | S02V12 = | S02V13 = | S02V14 = | S02V15 = | S02V16 = | S02V17 = | S02V18 = | S02V19 = | S02V20 = | S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = --> ------------------- {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 550 | висина = 250 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 5 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 11 | дебљина_серије1 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 20 | ознака_x1 = Коло→| ознака_x2 = 20 | ознака_x3 = 21| ознака_x4 = 22| ознака_x5 = 23| ознака_x6 = 24| ознака_x7 = 25| ознака_x8 = 26| ознака_x9 = 27| ознака_x10 = 28| ознака_x11 = 29| ознака_x12 = 30 | ознака_x13 = 31| ознака_x14 = 32| ознака_x15 = 33| ознака_x16 = 34| ознака_x17 = 35| ознака_x18 = 36| ознака_x19 = 37| ознака_x20 = 38| ознака_x21 = | ознака_x22 = | ознака_x23 = | ознака_x24 = | ознака_x25 = | ознака_x26 = | ознака_x27 = | ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 20 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = 1| S02V03 = 2| S02V04 = 4| S02V05 = 5| S02V06 = 4| S02V07 = 4| S02V08 = 4| S02V09 = 4| S02V10 = 4| S02V11 = 4| S02V12 = 3| S02V13 = 2| S02V14 = 1| S02V15 = 1| S02V16 = 1 | S02V17 = 1| S02V18 = 1| S02V19 = 1| S02V20 = 1| S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} <!-- | S02V01 = | S02V02 = | S02V03 = | S02V04 = | S02V05 = | S02V06 = | S02V07 = | S02V08 = | S02V09 = | S02V10 = | S02V11 = | S02V12 = | S02V13 = | S02V14 = | S02V15 = | S02V16 = | S02V17 = | S02V18 = | S02V19 = | S02V20 = | S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = --> -------------------- ===1926-1952=== -------------------- {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 970 | висина = 180 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 5 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 11 | дебљина_серије2 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 24 | ознака_x1 = Сезона→| ознака_x2 = 1926/27| ознака_x3 = 1927/28| ознака_x4 = 1928/29| ознака_x5 = 1929/30| ознака_x6 = 1930/31| ознака_x7 = 1931/32| ознака_x8 = 1932/33| ознака_x9 = 1933/34| ознака_x10 = 1934/35| ознака_x11 = 1935/36| ознака_x12 = 1936/37 | ознака_x13 = 1937/38| ознака_x14 = 1938/39| ознака_x15 = 1939/40| ознака_x16 = 1940/41| ознака_x17 = 1941/42| ознака_x18 = 1942/43| ознака_x19 = 1943/44| ознака_x20 = 1948/49| ознака_x21 = 1950| ознака_x22 = 1951| ознака_x23 = 1952 | ознака_x24 = | ознака_x25 = 24| ознака_x26 = 25| ознака_x27 = 26| ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 12 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = 10| S02V03 = 2| S02V04 = 1| S02V05 = 7| S02V06 = 3| S02V07 = 7| S02V08 = 4| S02V09 = 3| S02V10 = 5| S02V11 = 3| S02V12 = 2| S02V13 = 4| S02V14 = 9| S02V15 = 4| S02V16 = 4 | S02V17 = 7| S02V18 = 3| S02V19 = 2| S02V20 = 4| S02V21 = 4| S02V22 = 10| S02V23 = 2| S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} ===2021/22=== {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 550 | висина = 180 | падинг_лево = 30 | падинг_десно =10 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 18 | дебљина_серије1 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 27 | ознака_x1 = Коло→| ознака_x2 = 1| ознака_x3 = 2| ознака_x4 = 3| ознака_x5 = 4| ознака_x6 = 5| ознака_x7 = 6| ознака_x8 = 7| ознака_x9 = 8| ознака_x10 = 9| ознака_x11 = 10| ознака_x12 = 11 | ознака_x13 = 12| ознака_x14 = 13| ознака_x15 = 14| ознака_x16 = 15 | ознака_x17 = 16| ознака_x18 = 17| ознака_x19 = 18| ознака_x20 = 19| ознака_x21 = 20| ознака_x22 = 21| ознака_x23 = 22 | ознака_x24 = 23| ознака_x25 = 24| ознака_x26 = 25| ознака_x27 = 26| ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 13 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = 2| S02V03 = 2| S02V04 = 1| S02V05 = 3| S02V06 = 4| S02V07 = 6| S02V08 = 4| S02V09 = 4| S02V10 = 3| S02V11 = 3| S02V12 = 3| S02V13 = 3| S02V14 = 3| S02V15 = 3| S02V16 = 3 | S02V17 = 3| S02V18 = 3| S02V19 = 3| S02V20 = 3| S02V21 = 4| S02V22 = 4| S02V23 = 4| S02V24 = 4| S02V25 = 5| S02V26 = 5| S02V27 = 8| S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} -------------------- ===Јесен/Пролеће Празно=== ------------------- {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 550 | висина = 250 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 5 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 11 | дебљина_серије1 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 18 | ознака_x1 = Коло→| ознака_x2 = 18 | ознака_x3 = 19| ознака_x4 = 20 | ознака_x5 = 21 | ознака_x6 = 22 | ознака_x7 = 23| ознака_x8 = 24 | ознака_x9 = 25| ознака_x10 = 26| ознака_x11 = 27| ознака_x12 = 28 | ознака_x13 = 29| ознака_x14 = 30 | ознака_x15 = 31| ознака_x16 = 32 | ознака_x17 = 33| ознака_x18 = 34| ознака_x19 = | ознака_x20 = | ознака_x21 = | ознака_x22 = | ознака_x23 = | ознака_x24 = | ознака_x25 = | ознака_x26 = | ознака_x27 = | ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 18 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = | S02V03 = | S02V04 = | S02V05 = | S02V06 = | S02V07 = | S02V08 = | S02V09 = | S02V10 = | S02V11 = | S02V12 = | S02V13 = | S02V14 = | S02V15 = | S02V16 = | S02V17 = | S02V18 = | S02V19 = | S02V20 = | S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} <!-- | S02V01 = | S02V02 = | S02V03 = | S02V04 = | S02V05 = | S02V06 = | S02V07 = | S02V08 = | S02V09 = | S02V10 = | S02V11 = | S02V12 = | S02V13 = | S02V14 = | S02V15 = | S02V16 = | S02V17 = | S02V18 = | S02V19 = | S02V20 = | S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = --> -------------------- ===2021/22=== {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 550 | висина = 180 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 5 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 11 | дебљина_серије1 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 27 | ознака_x1 = Коло→| ознака_x2 = 1| ознака_x3 = 2| ознака_x4 = 3| ознака_x5 = 4| ознака_x6 = 5| ознака_x7 = 6| ознака_x8 = 7| ознака_x9 = 8| ознака_x10 = 9| ознака_x11 = 10| ознака_x12 = 11 | ознака_x13 = 12| ознака_x14 = 13| ознака_x15 = 14| ознака_x16 = 15 | ознака_x17 = 16| ознака_x18 = 17| ознака_x19 = 18| ознака_x20 = 19| ознака_x21 = 20| ознака_x22 = 21| ознака_x23 = 22 | ознака_x24 = 23| ознака_x25 = 24| ознака_x26 = 25| ознака_x27 = 26| ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 13 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = 2| S02V03 = 2| S02V04 = 1| S02V05 = 3| S02V06 = 4| S02V07 = 6| S02V08 = 4| S02V09 = 4| S02V10 = 3| S02V11 = 3| S02V12 = 3| S02V13 = 3| S02V14 = 3| S02V15 = | S02V16 = | S02V17 = | S02V18 = | S02V19 = | S02V20 = | S02V21 = | S02V22 = | S02V23 = | S02V24 = | S02V25 = | S02V26 = | S02V27 = | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} -------------------- ===1980/81=== {| width="31%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid lightgreen; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 550 | висина = 180 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 5 | падинг_горе = 11 | падинг_доле = 11 | дебљина_серије1 = 1 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 27 | ознака_x1 = Коло→| ознака_x2 = 1| ознака_x3 = 2| ознака_x4 = 3| ознака_x5 = 4| ознака_x6 = 5| ознака_x7 = 6| ознака_x8 = 7| ознака_x9 = 8| ознака_x10 = 9| ознака_x11 = 10| ознака_x12 = 11 | ознака_x13 = 12| ознака_x14 = 13| ознака_x15 = 14| ознака_x16 = 15 | ознака_x17 = 16| ознака_x18 = 17| ознака_x19 = 18| ознака_x20 = 19| ознака_x21 = 20| ознака_x22 = 21| ознака_x23 = 22 | ознака_x24 = 23| ознака_x25 = 24| ознака_x26 = 25| ознака_x27 = 26| ознака_x28 = | ознака_x29 = | ознака_x30 = | ознака_x31 = | y_макс = 13 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V01 = | S02V02 = 1| S02V03 = 2| S02V04 = 4| S02V05 = 3| S02V06 = 3| S02V07 = 4| S02V08 = 7| S02V09 = 8 | S02V10 = 9| S02V11 = 8| S02V12 = 8| S02V13 = 8| S02V14 = 8| S02V15 = 8| S02V16 = 6| S02V17 = 5| S02V18 = 5 | S02V19 = 5| S02V20 = 5| S02V21 = 6| S02V22 = 6| S02V23 = 6| S02V24 = 5| S02V25 = 5| S02V26 = 5| S02V27 = 3 | S02V28 = | S02V29 = | S02V30 = | S02V31 = | назнаке = да }} |} {{clear|both}} ==Играчки кадар== :{| align=left colspan=2 style="width:23em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- align=center |colspan="6"|Играчки кадар за сезону 2019/20.[1] |- align=center ||#||align=left|Име и презиме||Бру||[[Датотека:Football (soccer ball).svg|12п]]||[[Датотека:Yellow card.svg|10п]]||[[Датотека:Red card.svg|10п]] |- align=center ||1.||align=left|Марко Алексић||6||1|| || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||2.||align=left|Јован Аћимовић||9||3||5||1 |- align=center ||3.||align=left|Никола Аћимовић||8|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||4.||align=left|Младен Билбија||6||3||3||1 |- align=center ||5.||align=left|Душан Васић||1|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||6.||align=left|Александар Врцељ||7||1||4|| |- align=center ||7.||align=left|Тодор Глигоријевић||2|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||8.||align=left|Александар Грујић||1|| || || |- align=center ||9.||align=left|Драгољуб Данојлић||10|| ||2|| |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||10.||align=left|Дино Емини||5|| || || |- align=center ||11.||align=left|Бобан Здравковић||11||1|| || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||12.||align=left|Мирко Илић||3|| || || |- align=center ||13.||align=left|Александар Јасић||7|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||14.||align=left|Филип Јовић||—|| || || |- align=center ||15.||align=left|Урош Јозић||11||1||1|| |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||16.||align=left|Александар Костић||10||1||3|| |- align=center ||17.||align=left|Милош Лазаров Миша||4|| ||2|| |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||18.||align=left|Ђорђе Лоцић||10||2||1|| |- align=center ||19.||align=left|Петар Лукић||6||1|| || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||20.||align=left|Стефан Лутовац||7||1|| || |- align=center ||21.||align=left|Немања Манић||10|| ||2|| |- align=center ||22.||align=left|Александар Милијаш||—|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||23.||align=left|Мића Михајловић||6|| ||1|| |- align=center ||24.||align=left|Стефан Новаков||—|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||25.||align=left|Марко Пандуровић||11||1|| || |- align=center ||26.||align=left|Младен Радовановић||—|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||27.||align=left|Жарко Симовић||1|| || || |- align=center ||28.||align=left|Селдин Скендери||1||1|| || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||29.||align=left|Марко Станковић||2|| || || |- align=center ||30.||align=left|Стефан Станојевић||9||1||4||1 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||31.||align=left|Марко Танасић||1|| || || |- align=center ||32.||align=left|Урош Тошковић||12|| ||1|| |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||33.||align=left|Данило Ћурчић||1|| || || |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||34.||align=left|Алекса Шеговић||1|| ||1|| |} {{clear|both}} ------------------------ ==Голгетери 2020/21== :{| align=left colspan=2 style="width:23em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;"style="background-color: font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=center bgcolor= #dcdbd6 |colspan="4" |Голгетери за сеону 2020/21. годину[1] |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width:3em;"|#|| Име и презиме||style="width:3em;" align=center|БрУ||align=center style="width:3em;"|{{гол|}} |- align=center ||1.||align=left|Урош Јозић||21||9 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||2.||align=left|Мирослав Стекић||14||7 |- align=center ||3.||align=left|Александар Грујић||21||5 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||4,||align=left|Марко Пандуровић||15||5 |- align=center ||5,||align=left|Јован Аћимовић||13||4 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||6,||align=left|Ђорђе Лоцић||11||4 |- align=center ||7,||align=left|Никола Аћимовић||15||2 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||8,||align=left|Александар Врцељ||14||2 |- align=center ||9.||align=left|Душан Васић||18||1 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||10.||align=left|Тодор Глигоријевић||5||1 |- align=center ||11.||align=left|Немања Жарковић||7||1 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||12.||align=left|Александар Костић||15||1 |- align=center ||13.||align=left|Петар Лукић||4||1 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||14.||align=left|Стефан Станојевић||17||1 |- align=center ||15.||align=left|Никола Узуновић||9||1 |- bgcolor=#f9f9f9 align=center ||16.||align=left|Лука Шеговић||6||1 |} {{clear|both}} ------------------------ ==УПРАВА== :На годишњој редовној скупштини одржаној 19. јануар 1930. године одржаној у<br/>кафани „Соколовић”, угао улице Ратарске и Главашеве, изабрана је следећа управа<ref>Службени гласник Београдског Лоптачког Подсавеза „СПОРТИСТА” 23. јануар 1930. година</ref> :{| align=left colspan=2 style="width:40em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: <!-- #f9f9f9; --> font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width: 25em;"| Функција |style="width: 29em;"| Име и презиме |style="width: 25em;"| Занимање |- || Председник || Добривоје Ракић||Технички чиновник ОГБ |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први потпредседник|| Методије Петровић||Трговац |- ||Други потпредседник|| Танасије Стојановић||Столар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први секретар|| Милан Поповић||Адвокат приправник |- ||Други секретар||Милан Ристић||Механичар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први благајник|| Душан Миросављевић||Трговац |- ||Други благајник||Мика Бесарабић||Фризер |- bgcolor=#f9f9f9 ||Економ||Богољуб Илић||Механичар |- |rowspan="4"|Чланови управног одбора||Драгутин Михаиловић||Банкарски чиновник |- ||Србислав Јанковић||Кројач |- ||Коста Марјановић||Обућар |- ||Милан Павловић||Механичар |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="3"|Чланови надзорног одбора||Бранислав Илић||Трговац |- bgcolor=#f9f9f9 ||Радомир Јовановић||Правник |- bgcolor=#f9f9f9 ||Тодор Катунац||Правник |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} ==Сећање== {| |- |valign="top"| ===Рале=== :[[Датотека:Rašid Šemsedinović-Raša 1974.jpg|200п|л]] |valign="top"| {{spaces|20}}[[Рашид Шемсединовић]] Рале<br/>(11. јануар 1941. – недеља, 14. новембар 2021. [[Београд]]) <br />{{spaces|15}}[[Лето|Лети]] [[фудбал]] — [[Зима|Зими]] [[Хокеј на леду|хокеј]]<br/>Био је фудбалер Палилулца, Спорта и БСК са Булбудера.<br/>Фудбалску каријер је почео као халф, на једној утакмици није било голмана тренер Гојко Вишњић Лика одредио га да брани и од тада је био незамељив голман.<br/>У изузетној богатој хокејашкој каријери био члан ХК Авала, ОХК Београд,<br/>ХК Партизан, ХК Црвена звезда и ХК Војводина. Био је репрезентативац некадашње Југославије{{Напомена |name = "Рале"|Рале 53 пута наступао за СФРЈ, од 1962. — 1974.}} као и њен селектор. {| |- ||Учествовао је на олимпијади:<br/>{{spaces|2}}[[Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 1964.|1964.]] [[Инзбрук]] [[Аустрија]]<br/>{{spaces|2}}1971. пред олимпијски турнир [[Сапоро]] [[Јапан]] ||На Светским првенствима:<br/>{{spaces|2}}[[Светско првенство у хокеју на леду 1965.#Резултати групе Б|1965.]] [[Тампере]] [[Финска]]<br/>{{spaces|2}}[[Светско првенство у хокеју на леду 1966.#Резултати групе Б|1966.]] [[Загреб]] [[СФРЈ|Југославија]]<br/>{{spaces|2}}[[Светско првенство у хокеју на леду 1974.|1974.]] [[Љубљана]] [[СФРЈ|Југославија]] |} {{clear|both}} |valign="top"| ===Лала=== :[[Датотека:Stanko Nikolic Lala.jpg|145п|л]] <blockquote> {{spaces|15}}Станко Николић Лала</center><br/>(1946. – недеља, 14. новембар 2021. Београд)<br/>Фудбалску каријеру почео је у млађим категоријама Војводини из Новог Сада.<br/>Када су му се родитељи преселили у Београд наставио је да игра фудбал и носио је дресове Палилулца, Слободе са Душановца, Јагодине, ...<br/>По окончању фудбалске каријере 1974. године почео је да ради у Фудбалском савезу Југославије.<br/>Радни век провео је на Теразијама 35, обишао је цеo свет и стекао нераскидива пријатељства.<br/>Учесник четири Светска ([[Светско првенство у фудбалу 1982.|Шпанија 1982.]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|Италија 1990.]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|Француска 1998.]] и [[Светско првенство у фудбалу 2006.|Немачка 2006.]]) и <br/>два Европска првенства ([[Европско првенство у фудбалу 1984.|Француска 1984.]] и [[Европско првенство у фудбалу 2000.|Белгија и Холандија 2000.]]), али и освајач бронзане медаље на Олимпијском играма у [https://sport.blic.rs/nezaboravni-momenti-olimpijskih-igara/fudbalska-reprezentacija-jugsolavije-brona-olimpijske-igre-los-andjeles-1984/50gc9rb Лос Анђелесу 1984.] године, као део екипе коју су чинили фудбалски виртуози попут Драгана Стојковића, Адмира Смајића, Боре Цветковића, Мехмеда Баждаревића, Нене Грачана, Владе Чапљића, Штефа Деверића… </blockquote> {{clear|both}} |} ==1942/43== :{| align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- bgcolor= #dcdbd6 || ||colspan="4"|<center>'''Први разред Београдског лоптачког подсавеза, сезона 1942/43.'''</center>|| [[Датотека:golden star.svg|18п]] |- bgcolor= #dcdbd6 |align=center |'''Коло''' |align=center |'''Датум''' |align=left style="width: 13em;"|'''Домаћин''' |align=center |'''Резултат''' |align=left style="width: 13em;"|'''Гост''' |align=rht style="width: 2em;"|'''БрГл''' |- align=left |align=center|{{space|2}}1.||11.10.1942.||'''Палилулац'''||align=center|'''5:1'''||Сењак||150 |- align=left |align=center|{{space|2}}2.||25.10.1942.||Електрична централа||align=center|'''0:1'''||'''Палилулац'''||200 |- align=left |align=center|{{space|2}}3.||01.11.1942.||'''Славија'''||align=center|'''4:1'''||Палилулац||100 |- align=left |align=center|{{space|2}}4.||08.11.1942.||'''Палилулац'''||align=center|'''2:0'''||Душановац||100 |- align=left |align=center|{{space|2}}5.||15.11.1942.||Палилулац||align=center|'''0:2'''||'''Железничар'''||50 |- align=left |align=center|{{space|2}}6.||11.04.1943.||'''Палилулац'''||align=center|'''1:0'''||Сењак|| |- align=left |align=center|{{space|2}}7.||18.04.1943.||'''Железничар'''||align=center|'''2:1'''||Палилулац||50 |- align=left |align=center|{{space|2}}8.||09.05.1943.||Палилулац||align=center|'''1:1'''||Електрина централа||овде |- align=left |align=center|{{space|2}}9.||16.05.1943.||Палилулац||align=center|'''1:2'''||'''Славија'''||50 |- align=left |align=center|10.||23.05.1943.||Душановац||align=center|'''0:0'''||Палилулац||300 |- align=left |align=center|11.||25.05.1943.|| ||align=center|'''3:2'''|| ||50 |- align=left |align=center|12.||31.05.1943.|| ||align=center|'''2:1'''|| ||50 |- align=left |align=center|13.||06.03.1943.|| ||align=center|'''2:1'''|| || |- align=left |align=center|14.||13.03.1943.||Српски мач||align=center|'''2:0'''||Златибор|| |- align=left |align=center|15.||25.04.1943.||'''Златибор'''||align=center|'''6:0'''||Спарта|| |- align=left |align=center|16.||01.05.1943.||Златибор||align=center|'''1:1'''||Гвожђар|| |- align=left |align=center|17.||08.05.1943.||'''Србија'''||align=center|'''1:0'''||Златибор|| |- align=left |align=center|18.||15.05.1943.||Златибор||align=center|'''1:1'''||Хајдук(*)|| |- align=left |align=center|19.||22.05.1943.||Златибор||align=center|'''1:4'''||'''Гардист'''|| |- align=left |align=center|20.||29.05.1943.||'''Боемија'''||align=center|'''5:0'''||Златибор|| |- align=left |align=center|21.||02.06.1943.||Златибор||align=center|'''2:2'''||Балкан|| |- align=left |align=center|22.||05.06.1943.||Златибор||align=center|'''4:6'''||'''Трговачки подмладак'''|| |- align=left |align=center|23.||19.06.1943.||'''Космај'''||align=center|'''6:1'''||Златибор|| |- align=left |align=center|24.||19.04.1943.|| ||align=center|''':'''|| || |- align=left |align=center|25.||23.04.1943.|| ||align=center|''':'''|| || |- align=left |align=center|26.||27.04.1943.|| ||align=center|''':'''|| || |- align=left |align=center|27.||03.05.1943.|| ||align=center|'''1:2'''||'''ИМТ'''|| |- align=left |align=center|28.||10.05.1943.||'''Балкан'''||align=center|'''1:0'''||Палилулац||150 |- align=left |align=center|29.||28.05.1943.||'''Сремчица'''||align=center|'''2:0'''||Палилулац||100 |- align=left |align=center|30.||31.05.1943.||Палилулац||align=center|'''0:1'''||'''Врчин'''||50 |- align=left |align=center|31.||04.06.1943.||ГСП Полет||align=center|'''1:1'''||Палилулац||50 |- align=left |align=center|32.||07.06.1943.||'''Палилулац'''||align=center|'''2:0'''||Ресник||50 |- align=left |align=center|33.||11.06.1943.||'''Црвена звезда''' (ММЛ)||align=center|'''3:0'''||Палилулац|| |- align=left |align=center|34.||15.06.1943.||'''Палилулац'''||align=center|'''3:1'''||Лепушница||50 |- align=left |align=center|35.||09.06.1943.|| ||align=center|'''1:1'''||Југопетрол|| |- align=left |align=center|36.||16.06.1943.|| ||align=center|'''2:1'''||Палилулац|| |- align=left |align=center|37.||.06.1943.|| ||align=center|'''0:1'''||'''Палилулац'''|| |- align=left |align=center|38.||.06.1943.|| ||align=center|'''2:0'''||ОФК Жарково|| |} {{clear|both}} == Статистика Првог тима за такмичарске године 1926 — 2014. == {{сакриј почетак |toggle = left |title = Статистички преглед по резултатима које је Палилулац одиграо у периоду од 1926/27. до 1942/43. |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 49%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {| |- | valign="top"| {| class="wikitable sortable" style="text-align:left; border:2px solid green;"| |- style="text-align: right" !align=center|# !align=center|{{tooltip|'''Рез.'''|Резултати}} !{{tooltip|'''БрУ.'''|Број утакмица}} !{{tooltip|'''Поб'''|Победе}} !{{tooltip|'''Нер'''|Нерешено}} !{{tooltip|'''Пор'''|Пораза}} !{{tooltip|'''ДГ'''|Дати голови}} !{{tooltip|'''ПГ'''|Примљени голови}} !{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}1.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}0:0||4|| ||4 || || || || |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}2.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}1:0||22||10|| ||12||10||12||-2 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}3.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}1:1||19|| ||19||||19||19||0 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}4.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}2:0||24||9|| ||15||18||30||-12 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}5.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}2:1||27||13|| ||14||40||41||-1 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}6.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}2:2||13|| ||13|| ||26||26||0 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}7.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:0||27||16|| ||11||48||33||15 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}8.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:1||23||14|| ||9||51||41||10 |- align=right |style="text-align: center"|{{spaces|2}}9.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:2||19||7|| ||12||45||50||-5 |- align=right |style="text-align: center"|10.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}3:3||9|| ||9|| ||27||27||0 |- align=right |style="text-align: center"|11.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:0||6||3|| ||3||12||12||0 |- align=right |style="text-align: center"|12.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:1||12||9|| ||3||39||21||18 |- align=right |style="text-align: center"|13.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:2||10||6|| ||4||32||28||4 |- align=right |style="text-align: center"|14.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}4:3||4||2|| ||2||14||14||0 |- align=right |style="text-align: center"|15.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:0||4||2|| ||2||10||10||0 |- align=right |style="text-align: center"|16.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:1||5||3|| ||2||17||13||4 |- align=right |style="text-align: center"|17.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:2||1||1|| || ||5||2||3 |- align=right |style="text-align: center"|18.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:3||2|| || ||2||6||10||-4 |- align=right |style="text-align: center"|19.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}5:5||1|| ||1||||5||5||0 |- align=right |style="text-align: center"|20.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:0||3||2|| ||1||12||6||6 |- align=right |style="text-align: center"|21.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:1||3||1|| ||2||8||13||-5 |- align=right |style="text-align: center"|22.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:2||2||1|| ||1||8||8||0 |- align=right |style="text-align: center"|23.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:3||1|| || ||1||3||6||-3 |- align=right |style="text-align: center"|24.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}6:4||1|| || ||1||4||6||-2 |- align=right |style="text-align: center"|25.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}7:0||2||2|| || ||14||0||14 |- align=right |style="text-align: center"|26.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}7:1||1||1|| || ||7||1||6 |- align=right |style="text-align: center"|27.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}8:2||2||1|| ||1||10||10||0 |- align=right |style="text-align: center"|28.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}9:0||1||1|| || ||9||0||9 |- align=right |style="text-align: center"|29.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}10:0||2|| || || 2||0||20||-20 |- align=right |style="text-align: center"|30.||style="text-align: center"|{{spaces|2}}10:1||1 || || ||1||1||10||-9 |- align=right |style="text-align: center"|{{tooltip|'''31.'''|Различитa резултата}}||style="text-align: center"|{{spaces|2}}13:0||1||1|| || ||13||0||13 |- style="background:#dcdbd6;" !style="text-align: right" colspan="2"|∑:||style="text-align: right"|{{tooltip|'''252'''|Број утакмица}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''105'''|Број победа}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''46'''|Број нерешених резултата}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''101'''|Број пораза}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''513'''|Број датих голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''474'''|Број примљених голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''39'''|Гол разлика}} |} {{clear|both}} | style="width:50px;"| | valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align:center; border:2px solid green;" |- bgcolor= #dcdbd6 |style="width:4em; text-align:center;" | '''Легенда''' || style="width:20em; text-align:left;"| '''Опис''' |- bgcolor= #efefef | '''Рез''' || align=left | Резултат |- bgcolor= #efefef | '''БрУ.''' || align=left | Број одиграних утакмица по резултату |- bgcolor= #efefef | '''Поб.''' || align=left | Број победа |- bgcolor= #efefef | '''Нер.''' || align=left | Број нерешених |- bgcolor= #efefef | '''Пор.''' || align=left | Број пораза |- bgcolor= #efefef | '''ДГ''' || align=left | Број датих голова |- bgcolor= #efefef | '''ПГ''' || align=left | Број примљених голова |- bgcolor= #efefef | '''ГР''' || align=left | Гол разлика |} |} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} ------------------------------ == Статистика Првог тима за такмичарске године 1926 — 2014. == {{сакриј почетак |toggle = left |title = Статистички преглед по клубовима са којима је Палилулац играо у периодо од 1926/27. до 1942/43. |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 110%; background:lightgreen; border:2px solid; text-align:center; width: 63.5%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {| |- | valign="top"| {| class="wikitable sortable" style="text-align:left; border:2px solid green;" |- style="text-align: right" !#!!style="text-align: left"|'''Клуб'''!!'''БрУ'''!!'''Поб'''!!'''Нер'''!!'''Пор'''!!'''ДГ'''!!'''ПГ'''!!'''ГР''' |- align=right ||1.||style="text-align: left"|Србија, [[Београд]]||6||2||2||2||4||8||-4 |- align=right ||2.||style="text-align: left"|Гвожђар, [[Београд]]||8||3||2||3||15||11||4 |- align=right ||3.||style="text-align: left"|Космај, [[Београд]]||4||2||0||2||6||12||-6 |- align=right ||4.||style="text-align: left"|Занатлија (Космај), [[Београд]]||5||3||1||1||12||10||2 |- align=right ||5.||style="text-align: left"|Хајдук, [[Београд]]||10||2||3||5||13||20||-7 |- align=right ||6.||style="text-align: left"|Хакоах, [[Београд]]||3||1||0||2||8||6||2 |- align=right ||7.||style="text-align: left"|Трговачки подмладак, [[Београд]]||4||1||1||2||15||11||4 |- align=right ||8.||style="text-align: left"|Српски мач, [[Београд]]||15||7||2||6||30||22||8 |- align=right ||9.||style="text-align: left"|Спарта, [[Београд]]||17||9||2||6||45||26||19 |- align=right ||10.||style="text-align: left"|Гардист, [[Београд]]||4||1||2||1||6||7||-1 |- align=right ||11.||style="text-align: left"|Боемија, [[Београд]]||2||0||0||2||2||9||-7 |- align=right ||12.||style="text-align: left"|Балкан, [[Београд]]||18||6||5||7||26||33||-7 |- align=right ||13.||style="text-align: left"|Чукарички, [[Београд]]||13||4||2||7||13||30||-17 |- align=right ||14.||style="text-align: left"|Херој, [[Београд]]||3||1||1||1||5||6||-1 |- align=right ||15.||style="text-align: left"|Славија, [[Београд]]||21||8||5||8||39||50||-11 |- align=right ||16.||style="text-align: left"|Раднички, [[Београд]]||9||2||2||5||11||24||-13 |- align=right ||17.||style="text-align: left"|Олимпија, [[Београд]]||7||3||2||2||19||17||2 |- align=right ||18.||style="text-align: left"|Руски СК, [[Београд]]||19||10||2||7||49||34||15 |- align=right ||19.||style="text-align: left"|Карађорђе, [[Београд]]||5||2||0||3||11||2||9 |- align=right ||20.||style="text-align: left"|Спарта, [[Земун]]||2||0||1||1||2||6||-4 |- align=right ||21.||style="text-align: left"|Ускок, [[Београд]]||12||8||1||3||30||19||11 |- align=right ||22.||style="text-align: left"|Грађански, [[Земун]]||2||1||0||1||4||3||1 |- align=right ||23.||style="text-align: left"|Вождовачки, [[Београд]]||2||1||1||0||7||2||5 |- align=right ||24.||style="text-align: left"|Грађански, [[Београд]]||2||0||1||1||1||2||-1 |- align=right ||25.||style="text-align: left"|Брђанин, [[Београд]]||14||9||3||2||31||15||16 |- align=right ||26.||style="text-align: left"|Јединство, [[Београд]]||2||0||0||2||3||6||-3 |- align=right ||27.||style="text-align: left"|Пупин, [[Београд]]||3||3||0||0||14||5||9 |- align=right ||28.||style="text-align: left"|Душановац, [[Београд]]||9||6||1||2||20||9||11 |- align=right ||29.||style="text-align: left"|Електрична централа, [[Београд]]||6||1||1||4||9||16||-7 |- align=right ||30.||style="text-align: left"|Железничар, [[Београд]]||12||6||1||5||21||17||4 |- align=right ||31.||style="text-align: left"|Борац, [[Београд]]||3||0||0||3||6||10||-4 |- align=right ||32.||style="text-align: left"|Митић, [[Београд]]||2||0||0||2||3||8||-5 |- align=right ||33.||style="text-align: left"|Бановац, [[Београд]]||3||1||0||2||15||6||9 |- align=right ||{{tooltip|'''34'''|Различитих противника}}.||style="text-align: left"|Сењак, [[Београд]]||5||2||2||1||18||12||6 |- style="background:#dcdbd6;" !style="text-align: right" colspan="2"|'''∑:'''||style="text-align: right"|{{tooltip|'''252'''|Број утакмица}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''105'''|Број победа}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''46'''|Број нерешених резултата}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''101'''|Број пораза}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''513'''|Број датих голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''474'''|Број примљених голова}}||style="text-align: right"|{{tooltip|'''39'''|Гол разлика}} |} {{clear|both}} | style="width:50px;"| | valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align:center; border:2px solid green;" |- bgcolor= #dcdbd6 |style="width:4em; text-align:center;" |''' Легенда''' || style="width:20em; text-align:left;"| '''Опис''' |- bgcolor= #efefef | '''БрУ.''' || align=left | Број одиграних утакмица по клубовима |- bgcolor= #efefef | '''Поб.''' || align=left | Број победа |- bgcolor= #efefef | '''Нер.''' || align=left | Број нерешених |- bgcolor= #efefef | '''Пор.''' || align=left | Број пораза |- bgcolor= #efefef | '''ДГ''' || align=left | Број датих голова |- bgcolor= #efefef | '''ПГ''' || align=left | Број примљених голова |- bgcolor= #efefef | '''ГР''' || align=left | Гол разлика |} |} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} -------------- {{clear|both}} ==Мапа Београда== [[Commons:Location markers]]<br/> [[Commons:Category:Map icons]] {{Location map+|Belgrade|float=center|width=1500|places= {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.8393243|long= 20.4765158|label= <font size=4 color="black">'''{{nowrap|[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|15п]] [[Датотека:FK Palilulac.png|20п]] [[Датотека:FK Palilulac logo.jpg|17п]] Палилулац}}'''|| marksize = 15| mark = SpringGreen pog.svg | background = linen|position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.841665 |long= 20.498390 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|21п]] Братство, Поштар 1930}}'''| marksize = 15| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.885775 |long= 20.530772 |label= '''{{nowrap|Овча}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.740744 |long= 20.485178 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Fkheroj1925.jpg|21п]] Херој}}'''|marksize = 15| Link = ФК Херој 1925| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.791799 |long= 20.494349 |label= '''{{nowrap|Омладинац}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.814796 |long= 20.485174 |label= '''{{nowrap|Победа, Соко}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=top}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.811929 |long= 20.444136 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Лого ФК Бродарац.png|21п]] Бродарац}}'''|marksize = 15| link = ФК Бродарац| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.828470 |long= 20.405435 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK IMT NOVI BEOGRAD.png|21п]] ИМТ}}'''| marksize = 15| Link= FK IMT|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.808136 |long= 20.373878 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Bežanija.svg|28п]] Бежанија}}'''|marksize = 15| Link = ФК Бежанија| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.775053 |long= 20.605899 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Vinča.png|20п]] Винча}}'''| marksize = 15| Link = ФК Винча| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.797307 |long= 20.276032 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Jedinstvo Surcin.jpeg|16п]] Јединство, Сурчн}}'''|marksize = 15| Link = ФК Јединство Сурчин| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.780718 |long= 20.513245 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Crvena zvezda MML.png|15п]]Црвена звезда}}'''|marksize = 15| Link = ФК Црвена звезда Мали Мокри Луг| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.736135 |long= 20.426053 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK 21. maj logo.gif|25п]] „21. Мај”}}'''|marksize = 15| background = Linen }} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.828379 |long= 20.450873 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Dorcol Beograd.gif|25п]] Дорћол, [[Датотека:FK Polet logo.gif|25п]] Полет}}'''|marksize = 15| background = Linen }} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.765014 |long= 20.472062 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:GRB FK RAD.png|23п]] Рад}}'''|marksize = 15| Link = ФК Рад| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.784538 |long= 20.432711 |label= '''{{nowrap|БАСК [[Датотека:BASK.svg|20п]]}}'''|marksize = 15| Link = ФК БАСК| background = Linen }} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.760649 |long= 20.408037 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Žarkovo.gif|21п]] Жарково}}'''||marksize = 15| Link = ОФК Жарково| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.906181 |long= 20.272700 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK BSK Batajnica.png|23п]] БСК, Батајница}}'''|marksize = 15| Link = ФК БСК Батајница| background = Linen |position=bottom}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.736230 |long= 20.375916 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|23px]] Железник}}'''|marksize = 15| Link = ФК Железник| background = Linen |position=bottom}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.737687 |long= 20.377067 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Lokomotiva Železnik.gif|15п]] Локомотива, Железник}}'''| marksize = 15| Link= ФК Локомотива Београд|background = Linen |position=top}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.789941 |long= 20.441947 |label= <!-- <font size=3 color="black"> -->'''{{nowrap|[[Датотека:FK Graficar.gif|18п]] Графичар}}'''|marksize = 15| Link = РФК Графичар| background = Linen |position=top}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.774662 |long= 20.489803 |label= <font size=4 color="black">'''{{nowrap|[[Датотека:FK Voždovac.png|20п]] [[Датотека:Fkvozdovac.gif|27п]] Вождовац/Слобода}}'''|marksize = 15| Link=ФК Вождовац|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.860159 |long= 20.418305 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|25п]] ОФК Црвенка, Црвенка Борча}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.905480 |long= 20.449376 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK PKB.png|14п]] ПКБ, Падинска Скела}}'''|marksize = 15| Link = ФК ПКБ| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.810202 |long= 20.500864 |label= '''{{nowrap|Млади пролетер [[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|23п]]}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.890681 |long= 20.428504 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Siti sport klub Kovilovo.png|25п]] Сити Спорт Клуб, Ковилово}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.734064 |long= 20.499797 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Boka seniors Torlak.png|28п]] Бока Сениорс, Торлак}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=top}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.811699 |long= 20.514294 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Beograd logo.PNG |25п]] Београд, Спорт}}'''|marksize = 15| Link = ФК Београд| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.798134 |long= 20.500077 |label= '''{{nowrap|Хајдук [[Датотека:FK Hajduk Beograd grb 1953.jpg|15p]] [[Датотека:HajdukBeograd.svg.png|15п]]}}''' ||marksize = 15| Link = ФК Хајдук Београд| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.825486 |long= 20.397132 |label= '''{{nowrap|Раднички, Нови Београд [[Датотека:Radnicki-jugopetrol-logo.jpg|25п]]}}'''|marksize = 15| Link = ФК Раднички Београд| background = Linen |position=left }} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.795733 |long= 20.520395 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Balkan Mirijevo.gif|22п]] Балкан, Миријево}}'''|marksize = 15| Link = ФК Балкан Миријево| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.770975 |long= 20.364434 |label= '''{{nowrap|Милиционар, Макиш [[Датотека:policajacgrbnovi.jpg|22п]]}}'''|marksize = 15| Link = ФК Милиционер| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.772695 |long= 20.421752 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|20п]] Чукарички}}'''|marksize = 15| Link = ФК Чукарички| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.803885 |long= 20.453806 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Zeleznicar beograd.jpg|25п]] ОФК Железничар }}'''|marksize = 15| Link = ФК Железничар Београд| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.875047 |long= 20.444666 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:BSK Borča - stari.svg|25п|Некадашњи лого БСК Борче]][[Датотека:FK BSK Borča.gif|25п]] БСК Борча}}'''|marksize = 15| Link = ФК БСК Борча| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.852506 |long= 20.382585 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Grb-teleoptik-zemun-m.jpg|28px]] Телеоптик, [[Датотека:FK Milutinac Zemun logo.png|25px]] Милутинац}}'''|marksize = 15| Link = ФК Телеоптик| background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.789945 |long= 20.497323 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Sindjelic Beograd logo.png|18п]] Синђелић, [[Датотека:FK Obilić.svg|15п]] Обилић}}'''| marksize = 15| Link= ФК Синђелић Београд|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.838773 |long= 20.368942 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Zmaj logo.jpg|18п]] Змај, Земун}}'''| marksize = 15| Link= http://www.srbijasport.net/klub/3867-zmaj-1953/lk Змај|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.833078 |long= 20.2358705 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:grb FK Budućnost Dobanovci.png|15п]] Будућност, Добановци}}'''| marksize = 15| Link= ФК Будућност Добановци|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.737185 |long= 20.630745 |label= '''{{nowrap|Подунавац, Ритопек [[Датотека:FK Podunavac Ritopek.png|19п]]}}'''| marksize = 15| Link= ФК Подунавац Ритопек|background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.710695 |long= 20.382323 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Sremcica.png|11п]] Сремчица [[Датотека:ФК Сремчица.png|20п]]}}'''| marksize = 15| Link= ФК Сремчица|background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.731701 |long= 20.314096 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Borac Ostruznica logo.png|20п]] Борац, Остружница}}'''| marksize = 15| Link= http://www.srbijasport.net/klub/772 Борац|background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.710695 |long= 20.503760 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|18п]] Авала 1939, Бели Поток}}'''| marksize = 15| Link= http://www.srbijasport.net/klub/3296-avala Авала|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.753110 |long= 20.445064 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Im rakovica beograd.png|25п]] ИМ Раковица}}'''| marksize = 15| Link= ФК Раковица|background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.805983 |long= 20.501626 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Bulbulderacnovigrb.PNG|15п]] ОФК Звездара, [[Датотека:FK Trudbenik logo.jpg|8п]] Трудбеник, [[Датотека:FK Slavija Beograd.png|15п]] Славија}}'''|marksize = 15|Link= ФК Звездара| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.801 |long= 20.501626 |label= '''{{nowrap|29. Новембар, Партизанка, Млади Обилић}}'''|marksize = 15| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.847464 |long= 20.397763 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:Fkzemun.gif|25п]] Земун}}'''|marksize = 15| link = ФК Земун| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.790798 |long= 20.409617 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|20п|КФК Равна Гора]] КФК Равна Гора}}'''|marksize = 15| link = | background = Linen |position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.758006 |long= 20.525384 |label= '''{{nowrap|[[Датотека:OFK Lug.JPG|18п|ОФК Луг 2020]] ОФК Луг 2020}}'''|marksize = 15| link = | background = Linen |position=left}} |caption= <center><font size=4.5 color="black">'''Локација фудбалских клубова из Београда са којима је играо Палилулац од 1952. године'''</font></center>}} </font> <!-- <font size=3 color="Black"> --> {{clear|both}} ==Мапа Србије са легендом== <!-- background = Lime --> {| |- |valign="top"| {{Location map+|Serbia|float=left|width=1200|places= {{Location map marker|Serbia|lat=44.8162 |long=20.4816 |label= '''<font size=3 color="white">Београд'''</font>|marksize = 15|mark = Cyan pog.svg| link = | background = blue<!-- orange --> |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.436257 |long= 20.694693 |label= <font size=2 color="black">'''<!-- 1 и 2. -->{{nowrap|{{tooltip|1.|ФК Раднички, Младеновац}}, {{tooltip|2.|ФК Младеновац, Младеновац}}}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|mark = Cyan pog.svg|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.444089 |long= 20.26861 |label= <font size=4 color="black">'''<!-- 3. -->{{tooltip|3.|ФК Турбина, Вреоци}}'''|marksize = 10| link = ФК Турбина Вреоци| background = Linen|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.476347 |long= 20.295375 |label= '''<!-- 4. -->{{nowrap|{{tooltip|4.|ТЕК, Велики Црљени}}}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat= 43.151571 |long=22.595907 |label= '''<!-- 5. -->{{nowrap|[[Датотека:Grb radnicki-pirot.png|border|27п]] Раднички Пирот}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.207954 |long=19.712775 |label= '''<!-- 6. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Cement Beocin.gif|border|25px]] Цемент Беочин}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.326697 |long=21.919880 |label= '''<!-- 7. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Sindjelic Niš.gif|border|25п]] Синђелић Ниш}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.326697 |long=21.919880 |label= '''<!-- 8. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Železničar Niš.gif|border|25п]] Железничар Ниш}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.294297 |long=19.298644 |label= '''<!-- 9. -->{{nowrap|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|20px]] Солунац}}<br/>Карађорђево'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.870275 |long=20.650737 |label= '''<!-- 10. -->{{nowrap|[[Датотека:dinamo-pancevo.png|25px]] Динамо Панчево}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.058706 |long=22.105647 |label= '''<!-- 11. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Bor.jpg|22п]] ОФК Бор Бор}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=42.662704 |long=21.156952 |label= '''<!-- 12. -->{{nowrap|[[Датотека:KF Prishtina.gif|border|18п|Приштина]] Приштина}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=42.989964 |long=21.959450 |label= '''<!-- 13. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Dubocica Leskovac.gif|border|20п|Дубочица, Лесковац]] Дубочица Лесковац}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.582970 |long=21.338097 |label= '''<!-- 14. -->{{nowrap|[[Датотека:Grb FK Napredak Kruševac.png|border|22px|Напредак, Крушевац]] Напредак, Крушевац}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.246856 |long=19.841766 |label= '''<!-- 15. 16. -->{{nowrap|[[Датотека:RFK Novi Sad.png|border|28п]] [[Датотека:Grb-novi-sad.gif|border|20п]] Нови Сад, [[Датотека:ФК Кабел Нови Сад.png|border|20px]] Кабел Нови Сад}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.870092 |long=21.403890 |label= '''<!-- 17. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Jedinstvo Paracin.gif|border|22п|Јединство, Параћин]] Јединство Параћин}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.6667 |long=18.9833 |label= '''<!-- 18. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Mladost Apatin.svg|border|20п|Младост, Апатин]] Младост Апатин}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=42.859166 |long=21.906833 |label= '''<!-- 19. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Vucje Logo.JPG|border|20px|ФК Вучје, Вучје]] Вучје}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.367344 |long=19.870843 |label= '''<!-- 20. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Mladost Bački Jarak.gif|border|22п|Младост Бачки Јарак]] Младост Бачки Јарак}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.275833 |long=21.203833 |label= '''<!-- 21. -->{{nowrap|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|20px|Напредак, Кушиљево]] Напредак Кушиљево}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.8245 |long=20.459166 |label= '''<!-- 22. -->{{nowrap|[[Датотека:OFK Kikinda.gif|border|22px]] ОФК Кикинда Кикинда}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.605650 |long=20.049077 |label= '''<!-- 23. -->{{nowrap|[[Датотека:Fk becej-logo.gif|border|22п]] Бечеј}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.383709 |long=20.266374 |label= '''<!-- 24. -->{{nowrap|[[Датотека:Fkkolubaragrb.png.gif|border|17п]] Колубара Лазаревац}}'''|marksize = 10| link = ФК Колубара| background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.276675 |long=19.527726 |label= '''<!-- 25. -->{{nowrap|[[Датотека:grb-csk.gif|border|20п]] ЧСК Пивара Челарево}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.583142 |long=19.623091 |label= '''<!-- 26. -->{{nowrap|[[Датотека:FK VRBAS.jpeg|border|23п]] ОФК Врбас Врбас}}'''|marksize = 10| link = ОФК Врбас| background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.300246 |long=22.004064 |label= '''<!-- 27. -->{{nowrap|[[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|18п]] Винер Брокер Нишка Бања}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.082478 |long=19.308672 |label= '''<!-- 28. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Big Bull Bacinci.gif|border|22п|Биг Бул, Бачинци]] Биг Бул Бачинци}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.716513 |long=20.440673 |label= '''<!-- 29. -->{{tooltip|29.|ФК Ресник, Ресник}}'''|marksize = 10| link = ФК Ресник| background = Linen |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.795405 |long=20.594022 |label= '''<!-- 30. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|border|27п]] Свети Стефан Сланци}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.697321 |long=20.478698 |label= '''<!-- 31. -->{{tooltip|31.|ФК Пиносава, Пиносава}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.997278 |long=20.400791 |label= '''<!-- 32. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|border|22x23п|Пионир, Бесни Фок]] Пионир Бесни Фок}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.637420 |long=20.516979 |label= '''<!-- 33. -->{{tooltip|33.|ФК Минел, Рипањ}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.931134 |long=20.472060 |label= '''<!-- 34. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|15п]] Лепушница Глогоњски Рит}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.667696 |long= 20.718030 |label= '''<!-- 35. -->{{nowrap|[[Датотека:Grbdunavca.jpg|border|20п]] Дунавац Гроцка}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.752438 |long= 20.252262 |label= '''<!-- 36. -->{{tooltip|36.|ФК Срем, Јаково}}'''| marksize = 10| Link= ФК Срем Јаково| background = Linen |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.817949 |long= 20.602047 |label= '''<!-- 37. -->{{tooltip|37.|ФК Дунав, Велико Село}}'''|marksize = 10| link =| background = Linen|position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.397726 |long= 20.364790 |label= '''<!-- 38. -->{{tooltip|38.|ФК Младост, Барошевац}}'''|marksize = 10| link = ФК Младост Барошевац| background = Linen|position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.553944 |long= 20.391526 |label= '''<!-- 39. -->{{tooltip|39.|ОФК Бождаревац, Бождаревац}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.666637 |long= 20.171915 |label= '''<!-- 40. -->{{tooltip|40.|ОФК Уровци, Уровци}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.779018 |long= 20.203747 |label= '''<!-- 41. -->{{nowrap|[[Датотека:FKŠumadinacBečmen.jpg|border|20п]] Шумадинац Бечмен}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.717168 |long= 20.161464 |label= '''<!-- 42. -->{{tooltip|42.|ФК Борац, Прогар}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.873712 |long= 20.186519 |label= '''<!-- 43. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Sindjelic Ugrinovci logo.png|border|20px]] Синђелић Угриновци}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.529880 |long= 20.567736 |label= '''<!-- 44. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Sopot.gif|border|25п]] Сопот}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.374388 |long= 20.412683 |label= '''<!-- 45. -->{{tooltip|45.|Раднички Рудовци}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.661474 |long= 20.590460 |label= '''<!-- 46. -->{{tooltip|46.|ФК Врчин 91, Врчин}}'''|marksize = 10| link = ФК Врчин| background = Linen|position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.579740 |long= 20.737210 |label= '''<!-- 47. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Mladost Umcari logo.png|border|21п]] Младост Умчари}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.436501 |long= 20.402684 |label= '''<!-- 48. -->{{tooltip|48.|ФК Полет, Миросаљци}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.425469 |long= 20.298636 |label= '''<!-- 49. -->{{tooltip|49|ФК Напредак, Медошевац}}'''|marksize = 10| link = | background = Linen|position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.724274 |long= 20.218416 |label= '''<!-- 50. -->{{tooltip|50.|ФК Посавац, Бољевци}}'''|marksize = 10| link = | background = <!-- Linen -->|position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.375062 |long= 20.729268 |label= '''<!-- 51. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Šumadija Jagnjilo.gif|border|20п]] Шумадија Јагњило}}'''|marksize = 10| link = Јагњило| background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.437151 |long=20.741470 |label= '''<!-- 52. -->{{nowrap|[[Датотека:FK Kovacevac.gif|border|20п]] Ковачевац}}'''<!-- </font> -->|marksize = 10| link = | background = |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.675986 |long= 20.206044 |label= '''<!-- 53. -->{{tooltip|53.|ФК Раднички, Обреновац}}'''|marksize = 10| link = ФК Раднички Обреновац| background = Linen|position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.648695 |long= 20.264711 |label= '''<!-- 54. -->{{tooltip|54.|ФК Прва искра, Барич}}'''|marksize = 10| link = | background = |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat= 44.549898 |long=20.444662 |label= '''<!-- 55. -->{{tooltip|55.|ФК Лисовић}}'''|marksize = 10| link = ФК Лисовић| background = Linen|position=bottom}} {{Location map~|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.23 |long= 23|label=<font size=5 color="black">'''{{nowrap|Легенда мапе фудбалских клубова:}}'''</font>| background = |position=left }} {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.12 |long=23.2 |label=<font size=4 color="Black">''' {{nowrap|1. [[Датотека:FK Radnicki Mladenovac logo.png|25п]] Раднички Младеновац, 2. [[Датотека:OFK Mladenovac.svg|border|25п]] Младеновац Младеновац, 3. [[Датотека:FK Turbina Vreoci.gif|border|20п]] Турбина Вреоци,<br/> 4. [[Датотека:FK Tek Veliki Crljeni logo.png|border|25п]] ТЕК Велики Црљени, 5. [[Датотека:Grb radnicki-pirot.png|border|27п]] Раднички Пирот, 10. [[Датотека:dinamo-pancevo.png|25px|Динамо, Панчево]] Динамо Панчево <br/> 27.[[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|18п|Винер Брокер, Нишка Бања]] Винер Брокер Нишка Бања,29. [[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|border|20п|ФК Ресни, Ресник]] Ресник<br/> 30.[[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|border|27п|Свети Стефан, Сланци]] Свети Стефан Сланци,31. [[Датотека:FK Pinosava.png|border|20п|ФК Пиносава]] Пиносава, 33. [[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|21п|Минел, Рипањ]] Минел Рипањ<br/> 34. [[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|15п|Лепушница, Глогоњски Рит]] Лепушница Глогоњски Рит, 36. [[Датотека:FK Srem Jakovo.gif|border|25п|Срем Јаково]] Срем Јаково<br/> 37. [[Датотека:FK Duvan Veliko selo logo.png|border|25px|Дунав, Велико Село]] Дунав Велико Село, 38. [[Датотека:Mladost Baroševac.jpg|border|20п|Младост Барошевац]] Младост Барошевац, <br/>39. [[Датотека:OFK Bozdarevac logo.png|border|25п|ОФК Бождаревац]] ОФК Бождаревац, 40. [[Датотека:OFK Urovci logo.png|border|23п|ОФК Уровци]] ОФК Уровци<br/> 43. [[Датотека:FK Sindjelic Ugrinovci logo.png|border|20px|Синђелић, Угриновци]] Синђелић Угриновци, 45. [[Датотека:FK Radnicki Rudovci logo.png|border|25п]] Раднички Рудовци<br/> 46. [[Датотека:FK Vrcin 91 logo.png|border|22п| ФК Врчин 91]] Врчин 91 Врчин, 48. [[Датотека:FK Polet Mirosaljci logo.png|border|20п|Полет, Миросаљци]] Полет Миросаљци,<br/> 49. [[Датотека:Coats of arms of None.svg|border|20px|Напредак, Медошевац]] Напредак Медошевац, 50. [[Датотека:FK Posavac Boljevci logo.png|border|20п|Посавац, Бољевци]] Посавац Бољевци,<br/> 53. [[Датотека:Radnicki-obrenovac-logo.jpg|border|21п|Раднички, Обреновац]] Раднички Обреновац, 54. [[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|border|25п|Прва искра, Барич]] Прва искра Барич<br/> 55. [[Датотека:FK Lisovic Logo.JPG|border|20px|ФК Лисовић]] Лисовић'''}} | background = <!-- Linen -->|position=left}} <!-- {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.10 |long=23.2 |label='''{{nowrap|4. [[Датотека:FK Tek Veliki Crljeni logo.png|21п]] ТЕК, Велики Црљени}}'''|position=left }} {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.06 |long=23.2 |label='''{{nowrap|3. [[Датотека:FK Turbina Vreoci.gif|15п]] Турбина, Вреоци}}'''|position=left }} --> |caption=<center><font size=5 color="black">'''Локација фудбалских клубова из Србије са којима је играо Палилулац од 1952. године''' </font></center>}} {{clear|both}} <!-- | style="width:1px;"| --> |valign="top"| <!-- {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |--- bgcolor=#dcdbd6 !align=center|{{spaces|2}}#.|| colspan="2" style="text-align:left;"|Клуб||align=left|Место |--- align=center ||{{spaces|2}}1. ||[[Датотека:FK Radnicki Mladenovac logo.png|20п]]||align=left|Раднички||align=left|Младеновац |--- align=center ||{{spaces|2}}2. ||[[Датотека:OFK Mladenovac.svg|20п]]||align=left|Младеновац||align=left|Младеновац |--- align=center ||{{spaces|2}}3. ||[[Датотека:FK Turbina Vreoci.gif|15п]]||align=left|Турбина||align=left|Вреоци |--- align=center ||{{spaces|2}}4. ||[[Датотека:FK Tek Veliki Crljeni logo.png|20п]]||align=left|ТЕК||align=left|Велики Црљени |--- align=center ||{{spaces|2}}5. ||[[Датотека:Grb radnicki-pirot.png|27п]]||align=left|Раднички||align=left|Пирот |--- align=center ||{{spaces|2}}6. ||[[Датотека:FK Cement Beocin.gif|25px]]||align=left|Цемент||align=left|Беочин |--- align=center ||{{spaces|2}}7. ||[[Датотека:FK Sindjelic Niš.gif|25п|Синђелић, Ниш]]||align=left|Синђелић||align=left|Ниш |--- align=center ||{{spaces|2}}8. ||[[Датотека:FK Železničar Niš.gif|25п|Железничар, Ниш]]||align=left|Железничар||align=left|Ниш |--- align=center ||{{spaces|2}}9. ||[[Датотека:Coats of arms of None.svg|16px|Солунац, Карађорђево]]||align=left|Солунац||align=left|Карађорђево |--- align=center ||10. ||[[Датотека:dinamo-pancevo.png|23px|Динамо, Панчево]]||align=left|Динамо||align=left|Панчево |--- align=center ||11. ||[[Датотека:FK Bor.jpg|22п|ОФК Бор, Бор]]||align=left|ОФК Бор||align=left|Бор |--- align=center ||12. ||[[Датотека:KF Prishtina.gif|18п|Приштина]]||align=left|Приштина||align=left|Приштина |--- align=center ||13. ||[[Датотека:FK Dubocica Leskovac.gif|17п|Дубочица, Лесковац]]||align=left|Дубочица||align=left|Лесковац |--- align=center ||14. ||[[Датотека:Grb FK Napredak Kruševac.png|22px|Напредак, Крушевац]]||align=left|Напредак||align=left|Крушевац |--- align=center ||15. ||[[Датотека:Grb-novi-sad.gif|16п|ФК Нови Сад]]||align=left|Нови Сад||align=left|Нови Сад |--- align=center ||16. ||[[Датотека:ФК Кабел Нови Сад.png|16px|ФК Кабел, Нови Сад]]||align=left|Кабел||align=left|Нови Сад |--- align=center ||17. ||[[Датотека:FK Jedinstvo Paracin.gif|22п|Јединство, Параћин]]||align=left|Јединство||align=left|Параћин |--- align=center ||18. ||[[Датотека:FK Mladost Apatin.svg|20п|Младост, Апатин]]||align=left|Младост||align=left|Апатин |--- align=center ||19. ||[[Датотека:Coats of arms of None.svg|16px|ФК Вучје, Вучје]]||align=left|Вучје||align=left|Вучје |--- align=center ||20. ||[[Датотека:FK Mladost Bački Jarak.gif|22п|Младост, Бачки Јарак]]||align=left|Младост||align=left|Бачки Јарак |--- align=center ||21. ||[[Датотека:Coats of arms of None.svg|16px|Напредак, Кушиљево]]||align=left|Напредак||align=left|Кушиљево |--- align=center ||22. ||[[Датотека:OFK Kikinda.gif|22px|ОФК Кикинда]]||align=left|ОФК Кикинда||align=left|Кикинда |--- align=center ||23. ||[[Датотека:Fk becej-logo.gif|22п|ФК Бечеј, Бечеј]]||align=left|Бечеј||align=left|Бечеј |--- align=center ||24. ||[[Датотека:Fkkolubaragrb.png.gif|17п|Колубара, Лазаревац]]||align=left|Колубара||align=left|Лазаревац |--- align=center ||25. ||[[Датотека:grb-csk.gif|19п|ЧСК Пивара, Челарево]]||align=left|ЧСК Пивара||align=left|Челарево |--- align=center ||26. ||[[Датотека:FK VRBAS.jpeg|23п|ОФК Врбас, Врбас]]||align=left|ОФК Врбас||align=left|Врбас |--- align=center ||27. ||[[Датотека:Coats of arms of None.svg|16п|Винер Брокер, Нишка Бања]]||align=left|Винер Брокер||align=left|Нишка Бања |--- align=center ||28. ||[[Датотека:FK Big Bull Bacinci.gif|22п|Биг Бул, Бачинци]]||align=left|Биг Бул||align=left|Бачинци |--- align=center ||29. ||[[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|border|18п|ФК Ресни, Ресник]]||align=left|Ресни||align=left|Ресник |--- align=center ||30. ||[[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|25п|Свети Стефан, Сланци]]||align=left|Свети Стефан||align=left|Сланци |--- align=center ||31. ||[[Датотека:FK Pinosava.png|border|20п|ФК Пиносава]]||align=left|Пиносава||align=left|Пиносава |--- align=center ||32. ||[[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|border|22x23п|Пионир, Бесни Фок]]||align=left|Пионир||align=left|Бесни Фок |--- align=center ||33. ||[[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|20п|Минел, Рипањ]]||align=left|Минел||align=left|Рипањ |--- align=center ||34. ||[[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|15п|Лепушница, Глогоњски Рит]]||align=left|Лепушница||align=left|Глогоњски Рит |--- align=center ||35. ||[[Датотека:Grbdunavca.jpg|20п|Дунавац, Гроцка]]||align=left|Дунавац||align=left|Гроцка |--- align=center ||36. ||[[Датотека:FK Srem Jakovo.gif|20п|Срем, Јаково]]||align=left|Срем||align=left|Јаково |--- align=center ||37. ||[[Датотека:FK Vinča.png|18п|ФК Винча]]||align=left|Винча||align=left|Винча |--- align=center ||38. ||[[Датотека:FK Duvan Veliko selo logo.png|20px|Дунав, Велико Село]]||align=left|Дунав||align=left|Велико Село |--- align=center ||39. ||[[Датотека:Mladost Baroševac.jpg|20п|Младост, Барошевац]]||align=left|Младост||align=left|Барошевац |--- align=center ||40. ||[[Датотека:OFK Bozdarevac logo.png|22п|ОФК Бождаревац]]||align=left|ОФК Бождаревац||align=left|Бождаревац |--- align=center ||41. ||[[Датотека:OFK Urovci logo.png|18п|ОФК Уровци]]||align=left|ОФК Уровци||align=left|Уровци |--- align=center ||42. ||[[Датотека:FKŠumadinacBečmen.jpg|20п|Шумадинац]]||align=left|Шумадинац||align=left|Бечмен |--- align=center ||43. ||[[Датотека:FK Borac Progar logo.png|20п|Борац, Прогар]]||align=left|Борац||align=left|Прогар |--- align=center ||44. ||[[Датотека:FK Sindjelic Ugrinovci logo.png|20px|Синђелић, Угриновци]]||align=left|Синђелић||align=left|Угриновци |--- align=center ||45. ||[[Датотека:FK Sopot.gif|25п|ФК Сопот]]||align=left|Сопот||align=left|Сопот |--- align=center ||46. ||[[Датотека:FK Radnicki Rudovci logo.png|25п|Раднички, Рудовци]]||align=left|Раднички||align=left|Рудовци |--- align=center ||47. ||[[Датотека:FK Vrcin 91 logo.png|20п| ФК Врчин 91]]||align=left|Врчин 91||align=left|Врчин |--- align=center ||48. ||[[Датотека:FK Mladost Umcari logo.png|20п|Младост, Умчари]]||align=left|Младост||align=left|Умчари |--- align=center ||49. ||[[Датотека:FK Polet Mirosaljci logo.png|20п|Полет, Миросаљци]]||align=left|Полет||align=left|Миросаљци |--- align=center ||50. ||[[Датотека:Coats of arms of None.svg|16px|Напредак, Медошевац]]||align=left|Напредак||align=left|Медошевац |--- align=center ||51. ||[[Датотека:FK Posavac Boljevci logo.png|20п|Посавац, Бољевци]]||align=left|Посавац||align=left|Бољевци |--- align=center ||52. ||[[Датотека:FK Šumadija Jagnjilo.gif|20п|Шумадија, Јагњило]]||align=left|Шумадија||align=left|Јагњило |--- align=center ||53. ||[[Датотека:Radnicki-obrenovac-logo.jpg|23п|Раднички, Обреновац]]||align=left|Раднички||align=left|Обреновац |--- align=center ||54. ||[[Датотека:FK Prva iskra Barič.png|25п|Прва искра, Барич]]||align=left|Прва искра||align=left|Барич |--- align=center ||55. ||[[Датотека:FK Lisovic Logo.JPG|16px|ФК Лисовић]]||align=left|Лисовић||align=left|ФК Лисовић |--- align=center ||56. ||[[Датотека:FK Kovacevac.gif|20п|ФК Ковачевац]]||align=left|Ковачевац||align=left|Ковачевац |} --> </font> {{clear|both}} |} == Sezony == {| class="wikitable" |- align="center" bgcolor="#dfdfdf" | '''Sezon''' | '''Liga''' | '''Poziom''' | '''Miejsce''' |- | colspan=4 | {{Flaga|SCG}} [[Federalna Republika Jugosławii]] |- |- align="center" | [[Druga liga SR Јugoslavije u fudbalu (1999/2000)#Sjever (Północ)|1999/00]] | align="left"| [[Druga liga Srbije i Crne Gore u fudbalu|Druga liga SR Јugoslavije]] – Grupa Sjever (Północ) | II | 18 [[Plik:Arrow-down.gif]] |- align="center" | 2000/01 | align="left"| [[Srpska Liga Beograd|Srpska liga (Grupa Beograd)]] | rowspan=2 | III | 4 |- align="center" | 2001/02 | align="left"| Srpska liga (Grupa Beograd) | 17 [[Plik:Arrow-down.gif]] |- align="center" | 2002/03 | align="left"| [[Zonska liga]] (Beogradska zona) | IV | 8 |- | colspan=4 | {{Flaga|SCG}} [[Serbia i Czarnogóra]] |- |- align="center" | 2003/04 | align="left"| [[Zonska liga]] (Beogradska zona) | rowspan=3 | IV | 12 |- align="center" | 2004/05 | align="left"| Zonska liga (Beogradska zona) | 7 |- align="center" | 2005/06 | align="left"| Zonska liga (Beogradska zona) | 1 [[Plik:Arrow-up.gif]] |- | colspan=4 | {{Flaga|SRB}} [[Serbia]] |- |- align="center" | [[Srpska Liga w piłce nożnej (2006/2007)|2006/07]] | align="left"| [[Srpska Liga Beograd|Srpska liga (Grupa Beograd)]] | rowspan=5 | III | 9 |- align="center" | [[Srpska Liga w piłce nożnej (2007/2008)|2007/08]] | align="left"| Srpska liga (Grupa Beograd) | 5 |- align="center" | [[Srpska Liga w piłce nożnej (2008/2009)|2008/09]] | align="left"| Srpska liga (Grupa Beograd) | 10 |- align="center" | [[Srpska Liga w piłce nożnej (2009/2010)|2009/10]] | align="left"| Srpska liga (Grupa Beograd) | 10 |- align="center" | [[Srpska Liga w piłce nożnej (2010/2011)|2010/11]] | align="left"| Srpska liga (Grupa Beograd) | 14 [[Plik:Arrow-down.gif]] |- align="center" | 2011/12 | align="left"| [[Zonska liga]] (Beogradska zona) | rowspan=4 | IV | 11 |- align="center" | 2012/13 | align="left"| Zonska liga (Beogradska zona) | 13 |- align="center" | 2013/14 | align="left"| Zonska liga (Beogradska zona) | 11 |- align="center" | 2014/15 | align="left"| Zonska liga (Beogradska zona) | 16 [[Plik:Arrow-down.gif]] * |- align="center" | 2015/16 | align="left"| brak drużyny w rozgrywkach ligowych | - | - |- align="center" | 2016/17 | align="left"| brak drużyny w rozgrywkach ligowych | - | - |- align="center" | 2017/18 | align="left"| brak drużyny w rozgrywkach ligowych | - | - |- align="center" | 2018/19 | align="left"| brak drużyny w rozgrywkach ligowych | - | - |- align="center" | 2019/20 | align="left"| Međuopštinska liga Beograd - grupa B | rowspan=2 | VI | 10 ** |- align="center" | 2020/21 | align="left"| Međuopštinska liga Beograd - grupa B | ? |} &nbsp;* W trakcie sezonu 2014/15 '''Palilulac''' wycofał się z rozgrywek '''Zonskiej ligi''' (drużyna została rozwiązana). &nbsp;** Z powodu sytuacji epidemicznej związanej z koronawirusem [[COVID-19]] rozgrywki sezonu 2019/2020 zostały zakończone po rozegraniu 14 kolejek. {{clear|both}} ==Палилулац — Графичар== :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|1. септембар 1929. година<ref >Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 2. септембар 1929. година</ref> [[Стадион]]: [[СК Југославија]] у 8:00 часова<br />Публике око 1.000 „душа”.<br/>[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Горанић ([[Београд]])<br />Стрелци: Јовановић за Палилулац, Стеван Берберовић и Сречковић за Графичар<br />[[Корнер (фудбал)|Корнери]]: 10:1, у корист Палилулца |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Палилулац--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Ђорђевић -{II}-<br />{{spaces|2}}2. Стаменковић -{II}-<br />{{spaces|2}}3. Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Ђорђевић -{I}-<br />{{spaces|2}}5. Радивојевић<br />{{spaces|2}}6. Чварковић<br />{{spaces|2}}7. Пецић<br />{{spaces|2}}8. Јовановић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Стаменковић -{I}-<br />10. Кузмановић<br />11. Милкић}} |style="text-align:center;"|'''1:2''' (1:1) <!-- Графичар --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[РФК Графичар|'''Графичар''']], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Агоч<br />{{spaces|2}}2. Грујић<br />{{spaces|2}}3. Петровић -{II}-<br />{{spaces|2}}4. Коцић<br />{{spaces|2}}5. Срећковић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}6. Мут<br />{{spaces|2}}7. Стеван Берберовић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}8. Ђодић<br />{{spaces|2}}9. Петровић -{I}-<br />10. Берберовић -{I}-<br />11. Петковић}} |} :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|8. септембар 1929. година<ref >Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 9. септембар 1929. година</ref><br />[[Стадион]]: [[СК Југославија]] у 8:00 часова<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Милан Николић ([[Београд]])<br />Стрелац: Стеван Берберовић за Графичар |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Графичар--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[РФК Графичар|'''Графичар''']], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Агоч<br />{{spaces|2}}2. Грујић<br />{{spaces|2}}3. Петровић -{II}-<br />{{spaces|2}}4. Коцић<br />{{spaces|2}}5. Срећковић<br />{{spaces|2}}6. '''Мут''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]]<br />{{spaces|2}}7. Стеван Берберовић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}8. Ђодић<br />{{spaces|2}}9. Петровић -{I}-<br />10. Берберовић -{I}-<br />11. Петковић}} |style="text-align:center;"|'''1:0''' (1:0) <!-- Палилулац --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Ђорђевић -{II}-<br />{{spaces|2}}2. Стаменковић -{II}-<br />{{spaces|2}}3. Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Ђорђевић -{I}-<br />{{spaces|2}}5. Радивојевић<br />{{spaces|2}}6. Чварковић<br />{{spaces|2}}7. Пецић<br />{{spaces|2}}8. Јовановић<br />{{spaces|2}}9. Стаменковић -{I}-<br />10. Кузмановић<br />11. Милкић}} |} {{clear|both}} ==Управа из 1929. СК Југославија== :На годишњој редовној скупштини одржаној 10. марта 1929. године изабрана је следећа управа<ref>Службени гласник „СПОРТИСТА” Београдског лоптачког подсавеза, 14. марта 1929.</ref>: :{| align=left colspan=2 style="width:46em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid red; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: <!-- #f9f9f9; --> font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width: 20em;"| Функција |style="width: 25em;"| Име и презиме |style="width: 45em;"| Занимање |- || Председник || Живојин Јевђенијевић||Пуковник |- ||Први Потпредседник|| Димитрије Младеновић||Инспектор Министарства Саобраћаја |- ||Други Потпредседник|| Милутин Станојловић||Директор банке |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први секретар|| Душан Ђорђевић||Чиновник Министарства Спољних Послова |- ||Други секретар||Војислав Божић||Чиновник Министарства Спољних Послова |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први Благајник|| Момчило Костић||Чиновник Дирекције Железнице |- ||Други Благајник|| Јован Стаменковић||Трговац |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="8"|Чланови одбора||[[Јанко Шафарик]]||Архитекта |- bgcolor=#f9f9f9 ||Душан Кезић||Инспектор Министарства Саобраћаја |- bgcolor=#f9f9f9 ||Миодраг Маринковић||Инжињер |- bgcolor=#f9f9f9 ||Бора Вучковић||Инжињер |- bgcolor=#f9f9f9 ||Радомир Стојиловић||Адвокар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Драгољуб Бабић||Виши чиновник Народне Банке |- bgcolor=#f9f9f9 ||Христифор Митровић||Поручник |- bgcolor=#f9f9f9 ||Станислав Вулић||Професор |- |rowspan="3"|Надзорни одбор||[[Јован Ружић]]||Виши чиновник Дирекције Железнице |- ||Боривоје Петровић||Чиновник Занатске Банке |- ||Божидар Марковић||Инжињер |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} ==Садржај десно == :{| align=left colspan=2 style="width:21em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;"style="background-color: font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 | align=center style="width: 1em;"| Коло | align=center style="width: 15em;"| Парови |- align=center ||-{I}-||1—11, 5—3, 6—2, 7—4, 8—9, 10—12 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 ||-{I}-||—, —, —, —, —, — |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} [[Датотека:Popovic Dragoslav.jpeg|200п]] {{clear|both}} [[Драгослав Ј. Поповић|др Драгослав Ј. Поповић]] {{clear|both}} {| |- valign=top | :На редовној годишњој скупштини одржаној 17. фебруара 1929. године одржаној у<br/>кафани „Стижанин”, Кнез Данилова број 5, изабрана је следећа управа<ref name="21.феб 1929"/>: :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;" style="background-color: <!-- #f9f9f9; --> font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width: 20em;"| Функција |style="width: 25em;"| Име и презиме |style="width: 25em;"| Занимање |- || Председник || Бошко Тонкин||Новинар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Потпредседник|| Методије Петровић||Трговац |- ||Први секретар|| Драгољуб Малетић||Медецинар |- bgcolor=#f9f9f9 ||Други секретар||Бранко Илић||Трговац |- |rowspan="2"|Благајници|| Драгутин Михаиловић||Банкарски чиновник |- ||Мика Бесарабић||Фризер |- bgcolor=#f9f9f9 ||Вођа фудбалске секције и економ||Миланко Живановић||Електричар |- |rowspan="2"|Чланови управе||М. Карфик||Инжињер |- ||Воја Вељковић||Студент философије |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="2"|Надзорни одбор||Радомир Јовановић||Правник |- bgcolor=#f9f9f9 ||Никола Малетић||Електро—механичар |- ||Капитен првог тима||Слободан Милкић||Ђак |- bgcolor=#f9f9f9 |rowspan="4"|Почасни председници||Милан Ивковић||Индустријалац |- bgcolor=#f9f9f9 ||Драгослав Војновић||Секретар државне железнице |- bgcolor=#f9f9f9 ||Бошко Чупић||Индустријалац |- bgcolor=#f9f9f9 ||Миодраг Стевановић||Зубни лекар |- |rowspan="9"|Почасни чланови||Јован Ружић||Виши чиновник Дирекције Железнице |- ||Др Мих. Андрејевић||Лекар |- ||Пера Чупић|| |- ||Пасквале Гроси||Кројач |- ||Марко Шрајбер||Индустријалац |- ||Воја Катунац||Начелник Министарства Финансија |- ||Јеша Шапоњић||Бравар |- ||Ђока Вељковић||Економиста |- ||Миодраг Зарић||Судија |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} |width="4"|{{nbsp}} |valign="top"| :На годишњој скупштини ФК „Палилулац”, 15.. јуна 1934. године, изабран је<br/>Г. [[Драгослав Јовановић|Др Драгослав Б. Јовановић]]{{Напомена|Др Драгослав Б. Јовановић доктор права, професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]] и ректор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] oд [[1936]]. до [[1939]]. године.}} шеф кабинета Министра правде за почаснок председника.<ref name="Победа1934">Новине „ПОБЕДА” 22. јул 1934. година</ref> :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;"<!-- align=left style="text-align:left;"style="background-color: font-size: 95%; border: 1px solid green" --> |- align=center bgcolor= #dcdbd6 |colspan="2" |У нову управу су ушли:<ref name="Победа1934" /> |- align=left bgcolor= #dcdbd6 |style="width: 20em;"| Функција |style="width: 25em;"| Име и презиме |- ||Председник||г. Павле Мијаковић |- bgcolor=#f9f9f9 ||Први подпреседник||г. Бора Илић |- ||Други подпреседник||г. Драгољуб Стабловић |- bgcolor=#f9f9f9 ||Секретар||г. Бранко Николић Либаде |- ||Благајник||г. Кокан Костић |- bgcolor=#f9f9f9 || || |} {{clear|both}} :Г. Бора Илић, новизабрани подпреседник клуба, је своје земљиште у Гробљанској улици{{Напомена|Гробљанска улица данас Рузвелтова}}<br/>крај Чупићеве циглане{{Напомена|Чупићева циглана данас је ту хала „Ранко Николић”}}, уступа клубу за подизање игралишта.<br/>Одређен је специјални одбор за изградњу игралишта. |} {{clear|both}} == Пехар СК „Слога” [[Београд]] 1930. година<ref name="ФТЈС"/> == :Током лета и јесени 1930. године одржано је такмичење за подмладак које<br/>организовала СК „Слога” [[Београд]]. Дародавац и предаја пехара победнику<br/>био је г. Милан Т. Стефановић, дворски јувелир. :{| align=left colspan=2 style="width:36em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- bgcolor=#dcdbd6 align=center |align=right bgcolor= #dcdbd6 style="width:1em;"|{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} | align=left style="width:12em;"| '''Клуб''' |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |style="width:2em;"|{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center |align=right|{{tooltip|'''1.'''|Освајач пехара}}|| align=left | {{tooltip|'''Слога'''|Освајач пехара}}, [[Београд]]||9||9||0||0||50||{{spaces|2}}5||{{spaces|2}}45||{{tooltip|'''18'''|Освајач пехара}} |- align=center |align=right|2.|| align=left | Венеција, [[Београд]]||9||7||0||2||22||10||{{spaces|2}}12||14 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|3.|| align=left | [[ФК Палилулац Београд|Златибор]], [[Београд]]||9||5||0||4||19||15||{{spaces|3}}4||10 |- align=center |align=right|4.|| align=left | Тапетар, [[Београд]]||9||5||0||4||20||22||{{spaces|2}}-2||10 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|5.|| align=left | Конкордија, [[Београд]]||9||4||0||5||17||16||{{spaces|3}}1||{{spaces|2}}8 |- align=center |align=right|6.|| align=left | Победа, [[Београд]]||9||4||0||5||23||25||{{spaces|2}}-2||{{spaces|2}}8 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|7.|| align=left | Омладинац, [[Београд]]||9||4||0||5||16||29||-13||{{spaces|2}}8 |- align=center |align=right|8.|| align=left | Орлић, [[Београд]]||9||3||0||6||12||27||-15||{{spaces|2}}6 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 |align=right|9.|| align=left | Јединство, [[Београд]]||9||2||0||7||{{spaces|2}}8||20||-12||{{spaces|2}}4 |- align=center |align=right|10.|| align=left | Бачка, [[Београд]]||9||2||0||7||13||31||-18||{{spaces|2}}4 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 | colspan="9"| |} {{clear|both}} ==Спортска географија [[Београд]]а 1928. године<ref>Службени гласник Београдског лоптацког савеза „СПОРТИСТА”,7. јануар 1928. година</ref>== Велики и мали клубови, са Дорћола, Славије, Ђерма, Палилуле и свих осталих крајева [[Београд]]а.<br/>Београд 1928. године имао је преко 250.000 становника, 43 фудбалска клуба, два велика и шест мала игралишта.<br/>Приближна цифра оних који играју фудбал по клубовима, има око 2.500 фудбалера. {| |valign="top"| ;Игралишта у Београду: * СК „Југославија” на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брдо]] * „Соко” у [[Кошутњак]]у * „БСК” изнад [[Топовске шупе|Топовских шупа]] * „Чукарички” на [[Градска општина Чукарица|Чукарици]] * „Железничар” у [[Бара Венеција|Бари Венецији]] * „Јадран” на [[Дунав]]у близу кланице * „Монплезир” на [[Дунав]]у близу града * „Карађорђе” код [[Вуков споменик|Вуковог]] споменика * „Балкан” на [[Ђерам (Београд)|Смедеревском ђерму]] | style="width:10px;"| |valign="top"| :{| align=left colspan="2" style="width:70em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- bgcolor=#C0FFC0 | colspan="2" |''<center>'''Подела клубова према крају у коме је клуб поникао или из кога је краја гро његових играча'''</center>'' |- |'''[[Дорћол]]'''||'''[[Савамала]]''' |- |{{spaces|5}}Јединство, Вардар, Хакоах, Дунав, Шумадија{{Напомена|ФК „Шумадија” Бајлонова пивара}}, Омладинац, Скардалија||{{spaces|5}}Железничар, Гвожђар, Карађорђева, Србија{{Напомена|ФК „Србија” Железнички парк}}, Моравац{{Напомена|ФК „Моравац” Дом малолетника}} |- |'''[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]'''||'''[[Ђерам (Београд)|Смедеревски ђерам]]''' |- |{{spaces|5}}БСК, Палилулац, Српски мач{{Напомена|ФК „Српски мач” Ратарска улица}}, Јадран, Милетина||{{spaces|5}}Балкан, Космај, Тушко |- |'''[[Чубура]]'''||'''[[Градска општина Врачар|Врачар]] — [[Славија]]''' |- |{{spaces|5}}Обилић, Херој, Ускок{{Напомена|ФК „Ускок” [[Црвени крст (Београд)|Црвени крст]]}}||{{spaces|5}}Југославија, Славија |- |'''Ђурђево брдо — [[Сењак]]'''||'''[[Предграђе]]''' |- |{{spaces|5}}Брђанин, Хајдук{{Напомена|ФК „Хајдук” „Мостар” кафана}}, Спарта, Викторија||{{spaces|5}}Олимпија, Карађорђе, Душановац, Чукарички |- |'''Раднички клубови'''||'''Трговачки клубови''' |- |{{spaces|5}}Графичар, Раднички, Слога{{Напомена|ФК „Слога” келнери}}, Борац||{{spaces|5}}Трговачки подмладак, Адмира, Сенегалац |- |'''Војнички'''||'''Остали''' |- |{{spaces|5}}Гардист||{{spaces|5}}Руски СК, Црногорац, БУСК{{Напомена|БУСК клуб универзитетских студената}}, Соко |- bgcolor=#C0FFC0 | colspan="2" |''<center>'''Сваки крај [[Београд]]а осим [[Теразије (Београд)|Теразија]] имали су своје клубове.'''</center>'' |} {{clear|both}} |} ;Занимљивости за сезону 1928/29. годину :Цене улазница за првенствене утакмице, 10 динара седишта, 5 динара стајање и 2 динара за децу.<ref>Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА” четвртак 30. август 1928. година</ref><br/>На свим првенственим утакмицама право на бесплатан улаз у игралишту имају по 13 играча и 5 фукционера клубова који играју тог дана.<ref>Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА” 20. септембар 1928. година</ref> {{clear|both}} ==Првенствене утакмице== :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|30. септембар 1928. година<ref name="Чука-Пал">Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 1. октобар 1928. година</ref> [[Стадион]]: [[СК Југославија]]<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Стокић ([[Београд]])<br />Стрелци: П. Сам два и Ђорђевић -{II}- за Чукарички<br/>Ристић два и Миросаљевић за Златибор<br />[[Корнер (фудбал)|Корнери]]: 3:2, у корист Чукаричког |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Чукарички--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Чукарички|Чукарички]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Богдановић<br />{{spaces|2}}2. Глишић<br />{{spaces|2}}3. Петаковић<br />{{spaces|2}}4. Жујић<br />{{spaces|2}}5. Ђорђевић -{I}-<br />{{spaces|2}}6. Шарчевић<br />{{spaces|2}}7. Младеновић<br />{{spaces|2}}8. Ђорђевић -{II}- {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Ратаран<br />10. Малек<br />11. '''П. Сам''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] {{гол|}} {{гол|}}}} |style="text-align:center;"|'''3:3''' (1:1) <!-- Палилулац --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Палилулац Београд|Златибор]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Милановић<br />{{spaces|2}}2. Стаменковић -{I}-<br />{{spaces|2}}3. Стојановић<br />{{spaces|2}}4. Толмичев<br />{{spaces|2}}5. Радивојевић<br />{{spaces|2}}6. Чварковић<br />{{spaces|2}}7. Милкић<br />{{spaces|2}}8. Ристић {{гол|}} {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Стаменковић -{II}-<br />10. Кузмановић<br />11. Миросављевић {{гол|}}}} |} :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|30. септембар 1928. година<ref name="Чука-Пал"/> [[Стадион]]: [[СК Југославија]]<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Обућина ([[Београд]])<br />Стрелац: Грујић Славија{{Напомена|име="Славија"}}<br />[[Корнер (фудбал)|Корнери]]: 4:2, у корист Карађорђа{{Напомена|име="Карађорђе"}} |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Славија--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Славија{{Напомена|име="Славија"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Пантић<br />{{spaces|2}}2. Бадњевац<br />{{spaces|2}}3. Тешић<br />{{spaces|2}}4. Ковачевић<br />{{spaces|2}}5. Леви<br />{{spaces|2}}6. Видановић<br />{{spaces|2}}7. Тоскић<br />{{spaces|2}}8. Грујић {{гол|43}}<br />{{spaces|2}}9. Швабић<br />10. Секулић<br />11. Божић}} |style="text-align:center;"|'''1:0''' (0:0) <!-- Карађорђе --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Карађорђе{{Напомена|име="Карађорђе"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. '''Арош''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]]<br />{{spaces|2}}2. Гајић -{I}-<br />{{spaces|2}}3. Хмељак<br />{{spaces|2}}4. Јаковљевић<br />{{spaces|2}}5. Ђ. Сухански<br />{{spaces|2}}6. Н. Цветковић<br />{{spaces|2}}7. Гајић -{II}-<br />{{spaces|2}}8. Ристић<br />{{spaces|2}}9. Максимовић<br />10. Лунгуловић<br />11. Радосављевић{{Напомена|дошао на утакмицу и ушао у игру у 14' другог полувремен и био 11 играч}}}} |} <!-- {{clear|both}} --> :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|11. новембар 1928. година<ref name="Чука-Олимп">Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 12. новембар 1928. година</ref> [[Стадион]]: [[СК Југославија]] у 8:15<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. М. Живановић ([[Београд]])<br />Стрелац: Јованчић оба гола [[ФК Чукарички|Чукарички]] |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Чукарички--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Чукарички|Чукарички]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Богдановић<br />{{spaces|2}}2. Петаковић<br />{{spaces|2}}3. Глишић<br />{{spaces|2}}4. Шаревић<br />{{spaces|2}}5. Станић<br />{{spaces|2}}6. Живковић<br />{{spaces|2}}7. Шљивић<br />{{spaces|2}}8. Ђорђевић<br />{{spaces|2}}9. Ратарац<br />10. '''Јованчић''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] {{гол|}} {{гол|}}<br />11. Сам}} |style="text-align:center;"|'''2:0''' (0:0) <!--Олимпија--> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Олимпија{{Напомена|име="Олимпија"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Пестић<br />{{spaces|2}}2. Станојевић -{I}-<br />{{spaces|2}}3. Станојевић -{II}-<br />{{spaces|2}}4. Инђић<br />{{spaces|2}}5. Поповић<br />{{spaces|2}}6. Грујић<br />{{spaces|2}}7. Петровић<br />{{spaces|2}}8. Милорадовић<br />{{spaces|2}}9. Мирковић<br />10. Пршић<br />11. Ђермановић}} |} {{clear|both}} :{| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|18. новембар 1928. година<ref name="Сла-Рус">Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 19. новембар 1928. година</ref> [[Стадион]]: [[СК Југославија]]<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Паранос ([[Београд]])<br />Стрелци: Швабић два и Грујић за Славију{{Напомена|име="Славија"}}, Јегоров за Руски{{Напомена|име="Руски СК"}} |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Славијаa--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Славија{{Напомена|име="Славија"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Пантић<br />{{spaces|2}}2. Бодљевац<br />{{spaces|2}}3. Тешић<br />{{spaces|2}}4. Ковачевић<br />{{spaces|2}}5. Леви<br />{{spaces|2}}6. '''Б. Петровић''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]]<br />{{spaces|2}}7. Мучелица<br />{{spaces|2}}8. Обрадовић<br />{{spaces|2}}9. Грујић {{гол|}}<br />10. Швабић {{гол|}} {{гол|}}<br />11. Секулић}} |style="text-align:center;"|'''3:1''' (0:1) <!--Руски--> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Руски{{Напомена|име="Руски СК"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Чернојев<br />{{spaces|2}}2. Бискунски<br />{{spaces|2}}3. Михолет<br />{{spaces|2}}4. Ченоваљски<br />{{spaces|2}}5. Тучков<br />{{spaces|2}}6. Ржевски<br />{{spaces|2}}7. Сергијев<br />{{spaces|2}}8. Јегоров {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. Зигери<br />10. Климовић<br />11. Демиртошев}} |} {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|16. децембар 1928. година у 10:15<ref >Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, уторак 18. децембар 1928. година</ref> [[Стадион]]: [[ФК БАСК|Соко]]<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. М. Поповић ([[Београд]])<br />Стрелци: С. Радаковић, Д. Миљковић, Н. Каровић, У. Ђенадић, К. Шрајбер |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Раднички--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Раднички Београд|Раднички]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Р. Малешивић<br />{{spaces|2}}2. П. Петровић<br />{{spaces|2}}3. Н. Јоцић<br />{{spaces|2}}4. М. Симић<br />{{spaces|2}}5. С. Радаковић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}6. М. Трајковић<br />{{spaces|2}}7. Д. Миљковић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}8. Н. Каровић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. У. Ђенадић {{гол|}}<br />10. К. Шрајбер {{гол|}}<br />11. М. Поповић}} |style="text-align:center;"|'''5:0''' (1:0) <!--Олимпија --> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Олимпија{{Напомена|име="Олимпија"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. В. Пестић<br />{{spaces|2}}2. Д. Станојевић -{I}-<br />{{spaces|2}}3. Д. Станојевић -{II}-<br />{{spaces|2}}4. Љ. Грујић<br />{{spaces|2}}5. Ж. Илић<br />{{spaces|2}}6. Б. Инђић<br />{{spaces|2}}7. Р. Петровић<br />{{spaces|2}}8. Д. Милорадовић<br />{{spaces|2}}9. М. Мирковић<br />10. В. Пршић<br />11. Ж. Живић}} |} {| align=left style="text-align:left;" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 95%; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; border: 1px -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" |- style="background:#C0FFC0; text-align:center;" !colspan="3"|23. децембар 1928. година<ref >Службени орган Београдског лоптачког подсавеза „СПОРТИСТА”, понедељак 24. децембар 1928. година</ref> [[Стадион]]: [[СК Југославија]] у 10:15<br />[[Фудбалски судија|Судија]]: [[Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|25п|Главни судија]] г. Бугарски ([[Београд]])<br />Стрелци: за Раднички Ивковић, Радаковић, Поповић, Каровић два гола<br/>за Олимпију Шиловцев и Димерташев |- style="background:#C0FFC0; text-align:left;" !style="width: 16em;"|„Домаћин”||align=center|Резултат||style="width: 16em;"|„Гост” <!--Раднички--> |-align="left" ||{{Collapsible list |hlist=on |title= [[ФК Раднички Београд|Раднички]], [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Р. Малешивић<br />{{spaces|2}}2. П. Петровић<br />{{spaces|2}}3. А. Јоцић<br />{{spaces|2}}4. М. Симић<br />{{spaces|2}}5. '''С. Радаковић''' [[Датотека:football pictogram.svg|20p|играч утакмице]] {{гол|}}<br />{{spaces|2}}6. М. Трајковић<br />{{spaces|2}}7. Ивковић {{гол|}}<br />{{spaces|2}}8. А. Каровић {{гол|}} {{гол|}}<br />{{spaces|2}}9. У. Ђенадић<br />10. К. Шрајбер<br />11. М. Поповић {{гол|}}}} |style="text-align:center;"|'''5:2''' (0:1) <!--Руски--> ||{{Collapsible list |hlist=on |title= Руски{{Напомена|име="Руски СК"}}, [[Београд]] |<hr>{{spaces|2}}1. Максимов<br />{{spaces|2}}2. Бискупски<br />{{spaces|2}}3. Климовић<br />{{spaces|2}}4. Лихолет<br />{{spaces|2}}5. Тучков<br />{{spaces|2}}6. Ржевски<br />{{spaces|2}}7. Сергијев<br />{{spaces|2}}8. Угоров<br />{{spaces|2}}9. Зигерн Кори<br />10. Шиловцев {{гол|}}<br />11. Димерташев {{гол|}}}} |} {{clear|both}} ==Резултати по колима ПРАЗНО== {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center> <span style="color: #000000">'''ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА''' </span> </center> |} <!-- | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | --> |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" | <center> <span style="color: #000000">1. коло, 4. септембра 1954. </span> </center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center> <span style="color: #000000">2. коло, 11. септембра 1954. </span> </center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center> <span style="color: #000000">3. коло, 18. септембра 1954. </span> </center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center> <span style="color: #000000">4. коло, 25. септембра 1954. </span> </center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center> <span style="color: #000000">5. коло, 2. октобра 1954. </span> </center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">6. коло, 9. октобра 1954.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">7. коло, 16. октобра 1954.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">8. коло, 23. октобра 1954.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">9. коло, 30. октобра 1954.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">10. коло, 6. новембра 1954.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">11. коло, 13. новембра 1954.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center> <span style="color: #000000">'''ПРОЛЕЋНИ ДЕО ПРВЕНСТВА''' </span> </center> |} <!-- | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | --> |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">12. коло, 1. априла 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">13. коло, 8. априла 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">14. коло, 15. априла 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">15. коло, 22. априла 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">16. коло, 29. априла 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">17. коло, 6. маја 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">18. коло, 13. маја 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">19. коло, 20. маја 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">20. коло, 27. маја 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">21. коло, 3. јуна 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color: #000000">22. коло, 10. јуна 1955.</span></center> |- | || ''':''' |- bgcolor= C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |- | || ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || ''':''' |} | width=11% valign="top" | |} {{clear|both}} ==Књига== <imagemap> Слика:FK Palilulac Knjiga korice.jpg|300п circle 950 800 600 [[#Предње корице|950 850 600 Предње корице]] circle 950 850 600 [[#Предње корице|950 850 600 Предње корице]] circle 950 950 600 [[#Предње корице|950 950 600 Предње корице]] circle 2950 850 700 [[#Задње корице|Задње корице]] default [[Датотека:FK Palilulac Knjiga korice.jpg|FK Palilulac Knjiga korice]] </imagemap> {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac clanska karta 2021-2024.jpg]] {{Инфокутија Књига | слика = <!-- FK Palilulac Knjiga korice.jpg --> <imagemap> Слика:FK Palilulac Knjiga korice.jpg|300п circle 950 850 600 [[#Предње корице|Предње корице]] circle 2950 850 700 [[#Задње корице|Задње корице]] default [[Датотека:FK Palilulac Knjiga korice.jpg|FK Palilulac Knjiga korice]] </imagemap> | име = <!-- ФК Палилулац, Београд --> | аутор = Драгутин Веланац Бата | жанр = Спорт (фудбал) | тема = Историја ФК „Палилулац”, Крњача | место_и_време_радње = Србија, Немачка и Италија<br/>1924 — 2014. | држава = {{зас|Србија|variant=2004|size=30п}} Србија | језик = [[Српски|Српски, ћирилица]] | издавач оригинала = NEW Image д.о.о. | дизајнер_корица = NEW Image д.о.о. | датум оригинала = [[новембар]] [[2020]]. | датум објављивања = | преводилац = | наслов оригинала = ФК ПАЛИЛУЛАЦ БЕОГРАД | издавач = NEW Image д.о.о. | текст слике = | дизајнер = | artiste_couverture = | серијал = | тип медија = тврд повез | број страна = 137 | исбн = | исбн оригинала = 978-86-920507-1-8 | претходна књига = | наредна књига = | фусноте = Монографија је посвећена свима који су допринели успешном развоју клуба. }} {{clear|both}} == [[Слика:Sciences de la terre.svg|50п|Земља]] Путовања [[Слика:Animhorse.gif|70п]]== ==Korisnik:BataVele== ===Probe=== [[датотека:APNG bouncing beach ball (45px).png]] [[Датотека:Nuvola_apps_kcoloredit.png|55px|Галерија]] [[File:Blacksmith.png|50п]] [[File:Praktica.jpg|50п]] [[File:Crystal Clear app kpaint.png|60п|Галерија слика]] [[File:Fotoaparat Contessa Nettel Tropen Adoro.jpg|50п|Галерија слика]] [[File:Crystal 128 camera SVG.svg|50п|Галерија слика]] [[File:Crystal Clear app korganizer.png|50п|Чланци]] [[File:Nuvola apps kate.png|50п|Чланци]] [[File:Nuvola apps bookcase.svg|50п|Чланци]] [[File:Adult Commons-tan.png|25п]] [[File:Urban Coyote on Speak magazine cover.png|50п]] [[File:InternetSlowdown Day.gif|60п]] [[File:Exquisite-microphone.png|60п|разговор]] [[File:ChessSet.jpg|60п]] [[File:Sciences de la terre.svg|60п]] [[Датотека:Romani barnstar gif.gif|120п]] [[File:RotaWiki.gif|60п]] [[File:Ladybird-animation.gif|100п]] [[File:Animhorse.gif]] [[File:Dharma Wheelmmm-APNG-animation2.png]] [[File:Tireless Contributor Barnstar.gif]] [[File:Wikiswing.gif|200п]] [[File:Barnstar-rotating-reverse.gif]] [[File:Wippmechanik-Stuhl.gif]] [[File:Bügelflasche.gif|200п]] 🏠🏆 <div style="display:flex; flex-direction:row; flex-wrap:wrap;"> {{Clickable button 2|Корисник:Aca|🏠 Почетна|style=background: #FFFFFF; border: 2px solid #DFDFDF}} {{Clickable button 2|Разговор са корисником:Aca|💬 Разговор|style=background: #FFFFFF; border: 2px solid #DFDFDF}} {{Clickable button 2|Корисник:Aca/песак|🧪 Песак|style=background: #FFFFFF; border: 2px solid #DFDFDF}} {{Clickable button 2|Посебно:Доприноси/Aca|✏️ Доприноси|style=background: #FFFFFF; border: 2px solid #DFDFDF}} {{Clickable button 2|Корисник:Aca/споменице|🏆 Споменице|style=background: #FFFFFF; border: 2px solid #DFDFDF}} {{Clickable button 2|Посебно:СтраницеСаПрефиксом/Корисник:Aca/|🔨 Још…|style=background: #FFFFFF; border: 2px solid #DFDFDF}} </div> <!-- <noinclude> {{документација}} </noinclude> --> {{refbegin|5|indent=yes}} # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] {{refend}} <!-- {{Columns-list|colwidth=20em| # Ставка нумерисаног списка # Ставка нумерисаног списка # Ставка нумерисаног списка }} --> ===Главна=== <div <!-- style="position:fixed; left:550px; top:99px; font-size:small; border: solid 2px #C0C58B; background-color:#EAF2F8;" -->> <center> {| align=center cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 10%; background-color: <!-- fff -->#c0ffc0; border: 1px solid green; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |[[Слика:AnimWIKISTAR-laurier-WT.gif|40п|ц]] |<div style="width: 5em; text-align: left; margin-left: 11px;"> [[Датотека:Nuvola filesystems folder home.png|60x60px|link=Корисник:Batavele]]<br/>[[Корисник:Batavele|<b>Главна</b>]]</div> |<div style="width: 5em; text-align: left;"> [[Датотека:Crystal Clear app korganizer.png|60x60px|Чланци|link=Корисник:Batavele/Чланци]]<br/>[[Корисник:Batavele/Чланци|Чланци]]</div> <!-- |<div style="width: 5em; text-align: left;"> [[Датотека:Ice hockey pictogram.svg|60x60px|link=Корисник:Batavele/Хокеј]]<br/>[[Корисник:Batavele/Хокеј|Хокеј]]</div> --> |<div style="width: 5em; text-align: left;"> [[Датотека:Crystal 128 camera SVG.svg|60x60px|link=Корисник:Batavele/Галерија]]<br/>[[Корисник:Batavele/Галерија|Галерија]]</div> |<div style="width: 5em; text-align: left;"> [[File:Exquisite-microphone.png|60x60px|link=Разговор са корисником:Batavele|Разговор са корисником:Batavele]]<br/>[[Разговор са корисником:Batavele|Разговор]]</div> |[[File:RotaWiki.gif|60п]] |} </center> <!-- </div> --> -------------- ==Графички приказ 1926 — 2014. == -------------- {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; font-size: 130%; background:lightgreen; border:2px solid green; text-align:center; width: 36.1%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {| style="width:30%; vertical-align:top; border:2px solid green;"| | <div style="position: relative;" > {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 650 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = Периоди | ознака_x2 = 1926—1952 | ознака_x3 = 1952—1970| ознака_x4 = 1970—1980 | ознака_x5 = 1980—1990 | ознака_x6 = 1990—2000 | ознака_x7 = 2000—2010 | ознака_x8 = 2010—2014 | ознака_x9 = | y_макс = 490 | y_мин = 140 | скала = да | интервал_примарне_скале = 25 | S02V01 = | S02V02 = 256 | S02V03 = 438 | S02V04 = 289 | S02V05 = 324 | S02V06 = 294 | S02V07 = 472 | S02V08 = 152 | S02V09 = | назнаке = да }} {{Image label|x=0.15 |y=0.353 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''256'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.265 |y=0.06 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''438'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.374 |y=0.312 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''289'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.498 |y=0.228 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''324'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.610 |y=0.309 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''294'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.723 |y=0.02 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''472'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.868 |y=0.4821 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''152'''</font>}}<!--2010-2014--> </div> |} {{clear|both}} {{float|left=256.5px|'''Освојени бодови'''}} {{clear|both}} {| style="width:30%; vertical-align:top; border:2px solid green;"| | <div style="position: relative;" > {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_1 = green | боја_серије_2 = orange | боја_серије_3 = red | ширина = 650 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије1 = 1.5 | дебљина_серије2 = 1.5 | дебљина_серије3 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = Периоди | ознака_x2 = 1926—1952| ознака_x3 = 1952—1970| ознака_x4 = 1970—1980 | ознака_x5 = 1980—1990 | ознака_x6 = 1990—2000 | ознака_x7 = 2000—2010 | ознака_x8 = 2010—2014 | ознака_x9 = | y_макс = 180 | y_мин = 10 | скала = да | интервал_примарне_скале = 10 | S01V01 = | S01V02 = 107| S01V03 = 175 | S01V04 = 102 | S01V05 = 131 | S01V06 = 144 | S01V07 = 131 | S01V08 = 43 | S01V09 = | S02V01 = | S02V02 = 42 | S02V03 = 88 | S02V04 = 86 | S02V05 = 76 | S02V06 = 60 | S02V07 = 82 | S02V08 = 23 | S02V09 = | S03V01 = | S03V02 = 90 | S03V03 = 139 | S03V04 = 88 | S03V05 = 89 | S03V06 = 114 | S03V07 = 113 | S03V08 = 59 | S03V09 = | назнаке = да }} <!--Зелено победа--> {{Image label|x=0.118 |y=0.218 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''107'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.234 |y=0.023 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''175'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.385 |y=0.2 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''102'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.48 |y=0.132 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''131'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.09 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''144'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.77 |y=0.15 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''131'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.88 |y=0.405 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''43'''</font>}}<!--2010-2014--> <!--Жуто нерешено--> {{Image label|x=0.158 |y=0.44 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''42'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.236 |y=0.270 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''88'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.38 |y=0.297 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''86'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.478 |y=0.33 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''76'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.62 |y=0.38 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''60'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.735 |y=0.278 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''82'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.85 |y=0.486 |scale=650|text=<font size=3 color="black">'''23'''</font>}}<!--2010-2014--> <!--Црвено пораз--> {{Image label|x=0.133 |y=0.280 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''90'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.266 |y=0.112 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''139'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.391 |y=0.262 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''88'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.498 |y=0.25 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''89'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.189 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''114'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.72 |y=0.189 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''113'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.88 |y=0.3564 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''59'''</font>}}<!--2010-2014--> </div> |} {{clear|both}} {| align=left class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда|green|Победе}}||{{легенда|orange|Нерешено}}||{{легенда|red|Порази}} |} {{clear|both}} {| style="width:30%; vertical-align:top; border:2px solid green;"| | <div style="position: relative;" > {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_1 = green | боја_серије_2 = red | ширина = 650 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 20 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије1 = 1.5 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = Периоди | ознака_x2 = 1926—1952| ознака_x3 = 1952—1970| ознака_x4 = 1970—1980 | ознака_x5 = 1980—1990 | ознака_x6 = 1990—2000 | ознака_x7 = 2000—2010 | ознака_x8 = 2010—2014 | ознака_x9 = | y_макс = 900 | y_мин = 100 | скала = да | интервал_примарне_скале = 50 | S01V01 = | S01V02 = 507 | S01V03 = 848 | S01V04 = 378 | S01V05 = 535 | S01V06 = 562 | S01V07 = 399 | S01V08 = 138 | S01V09 = | S02V01 = | S02V02 = 411 | S02V03 = 652 | S02V04 = 328 | S02V05 = 380 | S02V06 = 445 | S02V07 = 391 | S02V08 = 160 | S02V09 = | назнаке = да }} <!--Зелено дато голова--> {{Image label|x=0.11 |y=0.253 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''507'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.268 |y=0.015 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''848'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.428 |y=0.322 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''378'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.494 |y=0.2 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''535'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.19 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''562'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.75 |y=0.295 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''399'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.8 |y=0.481 |scale=650|text=<font size=3 color="green">'''138'''</font>}}<!--2010-2014--> <!--Црвено примљено голова--> {{Image label|x=0.11 |y=0.312 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''411'''</font>}}<!--1926-1951--> {{Image label|x=0.265 |y=0.129 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''652'''</font>}}<!--1952-1970--> {{Image label|x=0.378 |y=0.38 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''328'''</font>}}<!--1970-1980--> {{Image label|x=0.498 |y=0.35 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''380'''</font>}}<!--1980-1990--> {{Image label|x=0.61 |y=0.27 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''445'''</font>}}<!--1990-2000--> {{Image label|x=0.7 |y=0.335 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''391'''</font>}}<!--2000-2010--> {{Image label|x=0.864 |y=0.466 |scale=650|text=<font size=3 color="red">'''160'''</font>}}<!--2010-2014--> </div> |} {{clear|both}} {| align=left class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда|green|Дато голова}}||{{легенда|red|Примљено голова}} |} {{Сакриј крај}} {{clear|both}} -------------- ==Разно== {{image array|perrow=4|width=80|height=80| border-width = 2 | image1 = Reverend Nicodemus Prilepsky and Tismanski.jpg| caption1 = [[Никодим Тисмански]] | image2 = Milita Despina.jpg| caption2 = [[Милица Деспина]] | image3 = Tsar Jovan Nenad monument.jpg| caption3 = [[Јован Ненад]] | image4 = Savabrankovic.jpg| caption4 = [[Сава II Бранковић|Сава Бранковић]] | image5 = Count Đorđe Branković, Franz Schilhabel, 1849.jpg| caption5 = [[Ђорђе Бранковић (гроф)|Ђорђе Бранковић]] | image6 = DositejObradović.jpg| caption6 = [[Доситеј Обрадовић]] | image7 = Sava Tekelija by Mor Than.jpg| caption7 = [[Сава Текелија]] | image8 = DimitrijeTirol.jpg| caption8 = [[Димитрије П. Тирол|Димитрије Тирол]] | image9 = Jovan Stejić.jpg| caption9 = [[Јован Стејић]] | image10 = Епископ Василијан Петровић.jpg| caption10 = [[Василијан Петровић]] | image11 = Iosif Ivanovici.jpg| caption11 = [[Јован Ивановић]] | image12 = MilanIV.jpg| caption12 = [[Милан Обреновић]] | image13 = Danil, Nova iskra (1899).jpg| caption13 = [[Константин Данил]] | image14 = Stevan Aleksic slikar.jpg| caption14 = [[Стеван Алексић]] | image15 = Tabakovic portret.jpg| caption15 = [[Иван Табаковић]] | image16 = Belodedici.JPG| caption16 = [[Миодраг Белодедић]] }} <onlyinclude> {| class="wikitable plainrowheaders" style="width:100%; margin:auto; background:#fff;" |- ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Бр. у<br />серији ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Бр. у<br />сезони ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Назив ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Редитељ ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Сценариста ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Пpемијерно<br>емитовање ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Прод.<br>код ! scope="col" style="background:#eb4e2f; color:#FFFFFF;"|Гледаоци<br>САД-а (у<br>милионима) {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Морнарички истражитељи |EpisodeNumber = 331 |EpisodeNumber2 = 1 |RTitle = "Подељена кућа (2. део)" |DirectedBy = Тони Вармби |WrittenBy = Стивен Д. Бајндер |OriginalAirDate = {{Start date|2017|9|26}} |ProdCode = 1501 |Viewers = 13.29<ref name="15.01">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/tuesday-final-ratings-sept-26-2017/|title=''Bull'', ''Voice'', ''This Is Us'' adjust up, ''L&O True Crime'' and ''Brooklyn Nine-Nine'' down: Tuesday final ratings|work=[[TV by the Numbers]]|last=Porter|first=Rick|date=September 27, 2017|accessdate=September 27, 2017}}</ref> |ShortSummary = Екипа МЗИС-а је наставила потрагу за Гибсом и Мекгијем после њиховог нестанка док су се борили против побуњеника у Паравгвају. Венс и торес су позвани на саслушање у конгрес после краха задатка у Парагвају. |LineColor = eb4e2f }} |} </onlyinclude> {{Pagelist|Драгутин Веланац Бата|Војин Дворнић|Рашид Шемсединовић}} {{Pagelist|nspace=Template|Драгутин Веланац Бата|Војин Дворнић|Рашид Шемсединовић}} {{Pagelist|nspace=; |delim=''|Драгутин Веланац Бата|Војин Дворнић|Рашид Шемсединовић}} [[File:Simple shapes example.png|thumb|100px|л|{{bulleted list |један |два |три}}]] {{Unbulleted list|Winner|Runner-up|Third place|item1_style=background-color:yellow;|item2_style=background-color:silver;}} -------------- {{clear|both}} ==quote box== {{quote box|width=45%|align=left|background-color=green|quote='''<center>Палилулац је одустао од такмичења у [[Београдска зона|Београдској зони]]!<br/>Фудбал у српској престоници добио још један шамар.<br />У предвечерје старта нове сезоне 2014/2015., иступа клуб који је годинама, деценијама играо и те како<br />запажену улогу на „малим” теренима [[Београд]]а, али и [[Србија|Србије]].'''</center>}} {{clear|both}} ==gallery mode="slideshow"== <code id="slideshow-demo">mode="slideshow"</code> <gallery mode="slideshow"> Датотека:Milorad Rebic Paja.JPG|мини|161 × 231п|<center>Милорад Ребић Паја{{Напомена|Милорад Ребић Паја [[ФК Раднички Пирот|ФК Раднички]] ([[Пирот]])}}</center> Датотека:Srdjan Jankovic Cole.jpg|<center>Срђан Јанковић Цоле{{Напомена|Срђан Јанковић Цоле<br/>у дресу [[SG Wattenscheid 09]], [[Немачка]]<br/>до 1979. ФК Палилулац,[[ФК Рад|Рад]] 1979—1986.,{{spaces|5}}<br/>SG Wattenscheid 09 1986 — 1992.}}</center> Датотека:Bogdan Korak.jpg|<center>[[Богдан Корак]]{{Напомена|Богдан Корак у дресу ФК Реал Мурсија, [[Шпанија]]}}</center> Датотека:Dragan Aničić.jpg|<center>[[Драган Аничић]]</center> Датотека:Mustafa Hodzic 8.IX.1968 u dresu OFK Beograda.jpg|мини|200п|Мустафа Хоџић у дресу [[ОФК Београд]]а {{Напомена|Стадион ЈНА 08.09.1968.,<ref>Новине "СПОРТ" 9. септембра 1968.</ref> Гледалаца 30.000, Судија Чанак, Београд<br />Партизан — ОФК Београд 1:2<br />Партизан: [[Иван Ћурковић|Ћурковић]], Радаковић, [[Милан Дамјановић|Дамјановић]], Ђорђевић, [[Благоје Пауновић|Пауновић]], [[Љубомир Михајловић|Михајловић]],<br/>[[Мане Бајић|Бајић]], Петровић, [[Илија Катић|Катић]]{{гол|28}}, [[Идриз Хошић|Хошић]], Ђорђић, Петковић (Чичић)<br />ОФК Београд: Хоџић, Вукашиновић, Јокић, Мешановић, Кривокућа, [[Драгослав Степановић|Степановић]] {{гол|34}},<br/>Турудија, [[Драгослав Шекуларац|Шекуларац]], [[Слободан Сантрач|Сантрач]], [[Милош Милутиновић|Милутиновић]] {{гол|69}}, [[Илија Петковић|Петковић]]}} Датотека:ФК Слога Краљево 1969 године.jpg|<center>Кајганић у дресу ФК Слога Краљево, стоји други здесна 1969.</center> Датотека:Milo Nikinovic FK Napredak 1975 godina.jpg|<center>Мило Никиновић{{Напомена|Мило Никиновић у дресу [[ФК Напредак Крушевац|ФК Напредак]] ([[Крушевац]]) проглашен 1975. за најбољег фудбалера Друге савезне лиге „Исток”, спортиста Крушевца и олимпијски репрезентативац.<ref>Књига „Фудбал у Расинском округу” аутор Милорад Сијић.</ref>}}</center> Датотека:Milos Vidovic Vidoje FK Partizan 1967.jpg|<center>Милош Видовић Видоје{{Напомена|name="Видоје"|Видоје у дресу Партизана одиграо је:<br/><br/>Интернационалне{{spaces|23}}8{{spaces|5}}1<br/>Куп Југославије{{spaces|27}}3{{spaces|5}}0<br/>Куп сајамских градова{{spaces|16}}1{{spaces|5}}0<br/>Омладински турнир — Ријека{{spaces|4}}4{{spaces|5}}1<br/>Пријатељске{{spaces|30}}62{{spaces|3}}12<br/>Првенствене{{spaces|30}}43{{spaces|5}}7<br/>Турнир "Кварнерска ривијера" 10{{spaces|5}}4<br/>Турнир у Мостару{{spaces|24}}2{{spaces|5}}1<br/>Укупно: 133 утакмице и постигао 26 гола}}</center> Датотека:Milan Vukelic Vukela FK Kumanovo 1972.jpg|<center>Милан Вукелић Вукела{{Напомена|Милан Вукелић Вукела у дресу [[ФК Куманово]] за који је играо од 1970. до 1975. године}}</center> Датотека:Bozidar Tanic FK Radnicki Pirot.jpg|<center>Божидат Танић{{Напомена|Божидат Танић у дресу [[ФК Раднички Пирот|ФК Раднички]] ([[Пирот]]) за који је играо од 1973. до 1975. године}}</center> Датотека:Zoran Dimitrijevic Crvena zvezda.JPG|<center>Зоран Димитријевић{{Напомена|Зоран Димитријевић у дресу [[ФК Црвена звезда]]}}</center> Датотека:Miroslav Vjetrvic.jpg|<center>Мирослав Вјетровић{{Напомена|Мирослав Вјетровић у дресу [[ФК Хановер 96]], [[Немачка]]}}</center> </gallery> ==Слике Палилулца== {{Image frame|align=left|width=1200|pos=bottom|caption=<center>Example usage</center> | content = <div class="plainlinks">{{Center|1=<div style="display: inline-block;">'''''<span style="color:green<!-- darkblue -->; font-family:'Monotype Corsiva'; font-size: 12pt">{{huge|[[Датотека:football pictogram.svg|60p]] Из Палилулца у веће клубове|350%}}</span>'''''</div><div class="wp-teahouse-ask" style="font-size: 1.6em; width:62%;"></div> {{clear}}}} {{image array|perrow = 6|width=200 |height=200| border-width = 1 | image1 = Mustafa Hodzic 8.IX.1968 u dresu OFK Beograda.jpg | caption1 = Mustafa Hodzic | alt1 = alt1 | text1 = ОФК Београд | link1 = ФК Палилулац Београд | image2 = ФК Слога Краљево 1969 године.jpg | caption2 = Бошко Кајганић | alt2 = alt1 | text2 = ФК Слога Краљево | link2 = ФК Палилулац Београд | image3 = Dragan Aničić.jpg | caption3 = Dragan Aničić | image4 = Milos Vidovic Vidoje FK Partizan 1967.jpg | caption4 = Milos Vidovic Vidoje | alt4 = alt4 | text4 = ФК Партизан | link4 = ФК Палилулац Београд | image5 = Milo Nikinovic FK Napredak 1975 godina.jpg | caption5 = Milo Nikinovic | alt5 = alt5 | text5 = ФК Напредак Крушевац | link5 = ФК Палилулац Београд | image6 = Milan Vukelic Vukela FK Kumanovo 1972.jpg | caption6 = Milan Vukelic Vukela | alt6 = alt6 | text6 = ФК Куманово | link6 = ФК Палилулац Београд | image7 = Bozidar Tanic FK Radnicki Pirot.jpg | caption7 = Bozidar Tanic | alt7 = alt7 | text7 = ФК Раднички Пирот | link7 = ФК Палилулац Београд | image8 = Milorad Rebic Paja.JPG | caption8 = Milorad Rebic Paja | alt8 = alt8 | text8 = ФК Раднички Пирот | link8 = ФК Палилулац Београд | image9 = Bogdan Korak.jpg | caption9 = Bogdan Korak | alt9 = alt9 | text9 = ФК Рад | link9 = ФК Палилулац Београд | image10 = Miroslav Vjetrvic.jpg | caption10 = Miroslav Vjetrvic | image11 = Srdjan Jankovic Cole.jpg | caption11 = Srdjan Jankovic Cole | image12 = Zoran Dimitrijevic Crvena zvezda.JPG | caption12 = Zoran Dimitrijevic | alt12 = alt12 | text12 = ФК Црвена звезда | link12 = ФК Палилулац Београд }} }} ==LOGO== [[Датотека:FK Boka seniors Torlak.png|ФК Бока сениорс]] [[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|100п|ФК Лепушница]] [[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png]] [[Датотека:FK Pinosava.png|120п|ФК Пиносава]] [[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|80п|ФК Пионир]] [[Датотека:FK Siti sport klub Kovilovo.png|80п|ФК Сити спорт клуб]] [[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|80п|ФК Свети Стефан]] [[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|ОФК Црвенка]] {{clear|both}} --------------- <imagemap> Image:Sudoku dot notation.png|300px circle 320 315 165 [[w:1|1]] circle 750 315 160 [[w:2|2]] circle 1175 315 160 [[w:3|3]] circle 320 750 160 [[w:4|4]] circle 750 750 160 [[w:5|5]] circle 1175 750 160 [[w:6|6]] circle 320 1175 160 [[w:7|7]] circle 750 1175 160 [[w:8|8]] circle 1175 1175 160 [[w:9|9]] default [[w:Number|Number]] </imagemap> ==ПРИМЕРИ: Photomontage== {{Photomontage | photo1a = Sevilla Plaza de España 19-03-2011 13-36-19.jpg | photo2a = Torredelorotyteatrolamaestranza.JPG | photo2b = Sevila10.JPG | photo3a = Alcaz archiv sev.jpg | photo3b = Real Alcazares Sevilla Spain.JPG | photo4a = Pont Triana.jpg | position = left | color = transparent<!-- lightgreen --> }} {{Photomontage | photo1a = Sevilla Plaza de España 19-03-2011 13-36-19.jpg {{!}}Freedom Monument, in Main Square of Trujillo city | photo2a = Torredelorotyteatrolamaestranza.JPG | photo2b = Sevila10.JPG | photo3a = Alcaz archiv sev.jpg | photo3b = Real Alcazares Sevilla Spain.JPG | photo4a = Pont Triana.jpg | position = right | size = 300 | spacing = 3 | color = lightgreen | border = 3 | color_border = green }} <source lang="moin" style="overflow:auto"> {{Photomontage | photo1a = Trujillo Perú PZ.jpg{{!}}Freedom Monument, in Main Square of Trujillo city | photo1b = | photo1c = | photo1d = | photo1e = | photo2a = Húsares.jpg{{!}}"Húsares de Junín" avenue | photo2b = Huanchaco.jpg{{!}}"Caballitos de totora" in Huanchaco | photo2c = | photo2d = | photo2e = | photo3a = Chan chan wall1.jpg{{!}}Chan Chan, capital of Kingdom Chimu | photo3b = IndependenciaPlazaDeTrujillo.jpg{{!}}"El Libertador" Hotel in Main Square of the city | photo3c = | photo3d = | photo3e = | photo4a = Huaca del Sol - Août 2007.jpg{{!}}Huaca del Sol, Political capital of Mochicas | photo4b = | photo4c = | photo4d = | photo4e = | photo5a = Vista de Huanchaco, Perú.JPG{{!}} Huanchaco beach | photo5b = Huaca de la Luna jt02.jpg{{!}}Huaca de La Luna, religious capital of Mochicas | photo5c = US Navy 070812-N-8704K-272 Alvako Coello and Lupita Carrion perform a dance during a closing ceremony for the Military Sealift Command (MSC) hospital ship USNS Comfort (T-AH 20).jpg{{!}}Childre | photo5d = | photo5e = | photo6a = | photo6b = | photo6c = | photo6d = | photo6e = | photo7a = | photo7b = | photo7c = | photo7d = | photo7e = | size = Број који означава ширину монтаже (задано: 200) | position = Позиција монтаже: лево, центар, десно, ниједан (задано: лево) | spacing = Број који означава ширину размака између слика (задано: 1) | color = Боја размака између слика (задано: црна) | border = Број који означава ширину границе која окружује монтажу (задано: 1) | color_border = Боја оквира око монтаже (задано: црна) | text = Текст приказан испод монтаже, али унутар границе, до ширине монтаже | text_background = Боја позадине текста (задано: #F8F8FF) | foot_montage = Текст ван оквира монтаже }} </source> --------------------- ==plainlist== {{plainlist}} * [[мачка]] * [[пас]] * [[коњ]] * [[крава]] * [[овца]] * [[свиња]] {{endplainlist}} {{plainlist}} [[мачка]] [[пас]] [[коњ]] [[крава]] [[овца]] [[свиња]] {{endplainlist}} {|class="wikitable" style="font-size: 97%; width: 30em; background-color: aqua; font-style: Arial Black; width: 500px; height: 10px; padding: 10px; border: dashed 2px red; margin: 50px;" |- ||Град | style="background:#dfd;"|Стадион |- |style="background:#dfd; border: dotted 2px green;"|Град ||Стадион |- ||Град | style="background:#dfd; font-style: Arial Black;"|Стадион |} <video width="320" height="240" controls> <source src="d:\Palilulac\Slike\AVI Restoran Bitolj Krnjaca 26.XII.2015\Restoran Bitolj Krnjaca 26.XII.2015.mp4" type="video/mp4" /> <source src="movie.ogg" type="video/ogg" /> <p>Download: <a type="Restoran Bitolj Krnjaca 26.XII.2015.mp4" href="d:\Palilulac\Slike\AVI Restoran Bitolj Krnjaca 26.XII.2015\Restoran Bitolj Krnjaca 26.XII.2015.mp4">MP4</a> | <a type="video/ogg" href="movie.ogg">Ogg</a> </p> </video> {{clear|both}} ---------- === Example === {| class="wikitable" ! Code !! Result |- | <code><nowiki>{{Unbulleted list|entry1|entry2|entry3|entry4|entry5|entry6|entry7|entry8|entry9}}</nowiki></code> | {{Unbulleted list|entry1|entry2|entry3|entry4|entry5|entry6|entry7|entry8|entry9}} |- | <code><nowiki>{{Unbulleted list|Winner|Runner-up|Third place|item_style=color:blue;}}</nowiki></code> | {{Unbulleted list|Winner|Runner-up|Third place|item_style=color:blue;}} |- | <code><nowiki>{{Unbulleted list|Winner|Runner-up|Third place|item1_style=background-color:yellow;|item2_style=background-color:silver;}}</nowiki></code> | {{Unbulleted list|Winner|Runner-up|Third place|item1_style=background-color:yellow;|item2_style=background-color:silver;}} |} == Грбови, плакати и пехари Photomontage== {{Photomontage | photo1a = Palilulac Grba.jpg{{!}}100p{{!}}<center>1928 — 1993. и 2014. —</center> | photo1b = FK Palilulac.png{{!}}<center>1993 — 2007.</center> | photo1c = FK Palilulac logo.jpg{{!}}<center>2007 — 2014.</center> | size = 400 | position = left | spacing = 50 | color = <!-- lightgreen --><!-- #FFFFFF --> | border = 3 | color_border = green | text = <center>Амблем кроз историју клуба<ref name = "Архива"/></center> | text_background = lightgreen<!-- #FFDEAD --> }} {{clear|both}} ---------------------------- {{Photomontage | photo1a = FK Palilulac Firenca 1-11 juna 1967 pehar .jpg{{!}}100p{{!}}<center>Пехар за друго месту на турниту у [[Фиренца|Фиренци]], [[Италија]] Јун1967.</center> | photo1b = FK Palilulac pehari (1).jpg | photo1c = FK Palilulac pehari (2).jpg | photo1d = FK Palilulac pehari (3).jpg | photo1c = FK Palilulac pehar (6).jpg | size = 600 | position = left | spacing = 50 | color = <!-- lightgreen --><!-- #FFFFFF --> | border = 3 | color_border = green | text = <center>Амблем кроз историју клуба<ref name = "Архива"/></center> | text_background = lightgreen<!-- #FFDEAD --> }} {{clear|both}} ---------------------------- {{Photomontage | photo1a = FK Palilulac Firenca 1-11 juna 1967 pehar .jpg{{!}}100p{{!}}<center>Пехар за друго месту на турниту у [[Фиренца|Фиренци]], [[Италија]] Јун1967.</center> | photo1b = FK Palilulac Plakat Firenca 1967.jpg{{!}}<center>Плакат за турнир који је одржан од 1. до 11. јуна 1967. у Фиренци, Италија</center> | photo1c = FK Palilulac Firenca 1967 Plakat za finale.jpg{{!}}<center>Плакат за финале турнира.</center> | size = 500 | position = left | spacing = 50 | color = <!-- lightgreen --><!-- #FFFFFF --> | border = 3 | color_border = green | text = <center>[[Фиренца]], [[Италија]] 1 - 11. Јунa 1967. године</center> | text_background = lightgreen<!-- #FFDEAD --> }} {{clear|both}} ------------------- ==Легенде== {| align=left ||{{легенда|green|Победе}}||{{легенда|orange|Нерешено}}||{{легенда|red|Порази}} |} {{clear|both}} {| align=left ||{{легенда|green|Дато голова}}||{{легенда|red|Примљено голова}} |} {{clear|both}} {| |- | valign="top"| == [[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2021/22.]] == {| class="infobox" style="font-size: 95%; width: 28em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | <center>Међуопштинска лига Београд</center> |- bgcolor=#f9f9f9 ! colspan="2" <!-- style="text-align: center; background:#fff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" --> | [[Датотека:Fsbeograd.gif|120п|ц|Прва Београдска лига]] |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | | |- | '''Држава''' || [[Датотека:Flag of Serbia.svg|22x20п|Flag of Serbia]] [[Србија]] |- | '''Сезона''' || 2021/22. |- | '''Спорт''' || [[Датотека:football pictogram.svg|30p]] [[Fudbal|фудбал]] |- | '''Виши ранг''' || Прва Београдска лига |- | '''Ранг''' || [[Међуопштинске лиге|Међуопштинска лига Београд]] <!-- |- | '''Нижи ранг''' || --> |- | '''Сезона почела''' || 22. августа 2021. године |- | '''Сезона завршена''' || јуни 2022. године |- | '''Број тимова''' || 13 |- | '''[[Датотека:Gold medal icon.svg|border]] Шампион''' ||<!-- [[Датотека:FK Siti sport klub Kovilovo.png|25п|ФК Сити спорт клуб]]{{spaces|3}}'''[[ФК Сити Спорт Клуб|Сити Спорт Клуб]]''', [[Ковилово (Палилула)|Ковилово]] --> |- | '''[[Датотека:Silver medal icon.svg|border]] Место''' ||<!-- [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|border|20п|ФК Палилулац]]{{spaces|3}}[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњача]] --> |- | '''[[Датотека:Bronze medal icon.svg|border]] Место''' ||<!-- [[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|23п|ФК Минел]]{{spaces|3}}[http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk Минел], [[Рипањ]] --> |- |colspan="2" |<center>[[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2020/21.|◄ 2020/21.]]{{spaces|5}}Претходна Сезона Следећа{{spaces|5}}[[Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2022/23.|2022/23. ►]]</center> |- |} [[Међуопштинске лиге|'''Међуопштинска лига Београд група „Б”-е''']] (једна од две међуопштинске лиге, „A” и „Б”-e) је шести ниво [[Фудбалски савез Србије|Фудбалског савеза Србије]]. # [[Суперлига Србије у фудбалу|Супер лига Србије]] „Линглонг”, # [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]], # [[Српска лига Београд]], # [[Београдска зона у фудбалу|Београска зона]], # Прва Београдска лига ([[Прва Београдска лига група А|А]], [[Прва Београдска лига група Б|Б]] и [[Прва Београдска лига група Ц|Ц]]), # [[Међуопштинске лиге|Међуопштинска лига Београда]] (А и Б) Виши степен такмичења је Прва Београдска лига. === Клубови и Локација === :{| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 58%; background-color: fff; border: 1px solid lightgreen; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris"| |- style="background:#fff;" |align=right|1.||style="text-align: center" | [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|60п|ФК Палилулац]]||style="text-align: center" | '''[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]]'''<br />{{Фудбалски дресови |pattern_la = |pattern_b = _greenhoops |body = FFFFFF|pattern_ra = |leftarm = 339933|rightarm = 339933|shorts = 339933|socks = FFFFFF}} | style="text-align: center" | [[Крњача (Београд)|Крњача]]<br />[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Palilula Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Палилула]] |align=right|2.||style="text-align: center" | [[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|66п|ФК Ресник]]||style="text-align: center" | '''[[ФК Ресник|Ресник]]'''<br />{{Фудбалски дресови |pattern_la=|pattern_b=_whitehalf|pattern_ra=|leftarm=0000FF|body=0000FF|rightarm=FFFFFF|shorts=0000FF|socks=0000FF}} |style="text-align: center" | [[Ресник (Раковица)|Ресник]]<br />[[Београд]]<br />[[Градска општина Раковица|Раковица]]<br />[[Датотека:Rakovica Coat Of Arms (great).svg|80п|Градска општина Раковица]] |- style="background:#fff;" |align=right|3.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|ФК Свети Стефан]]||style="text-align: center" | [https://www.srbijasport.net/club/5571$2 '''Свети Стефан''']<br />{{Фудбалски дресови |pattern_la = _red_stripes | pattern_b = _red_stripes| body = 0000FF| pattern_ra = _red_stripes |pattern_sh1= _redstripes |pattern_so = _whitetop| leftarm = 0000FF| rightarm = 0000FF | shorts = FFFFFF | socks = 0000FF}} | style="text-align: center" | [[Сланци]]<br />[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Palilula Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Палилула]] |align=right|4.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Pinosava.png|70п|ФК Пиносава]]||style="text-align: center" | [https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card '''Пиносава''']<br />{{Фудбалски дресови | pattern_la=_whiteshoulders|pattern_b=_whitestripes|pattern_ra=_whiteshoulders| leftarm=0000FF|body=0000FF|rightarm=0000FF|shorts=0000FF|socks=0000FF}} |style="text-align: center" | [[Пиносава]]<br />[[Градска општина Вождовац|Вождовац]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Voždovac Coat Of Arms (great).svg|80п|Вождовац]] |- style="background:#fff;" |align=right|5.||style="text-align: center" | [[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|76п|КФК Равна Гора]]||style="text-align: center" | '''КФК Равна Гора'''<br />{{Фудбалски дресови|pattern_la=|pattern_b=_whitethinlines|pattern_ra=|leftarm=FF0000|body=FF0000|rightarm=FF0000|shorts=FF0000|socks=FF0000}} | style="text-align: center" | [[Земун]]<br />[[Датотека:Flag of Zemun, Serbia.png|200п|Застава Земуна]] |align=right|6.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|65п|ФК Пионир]]||style="text-align: center" | [https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card '''Пионир''']<br />{{Фудбалски дресови| pattern_b = _unknown | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF| shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF}} |style="text-align: center" | [[Бесни Фок]]<br />[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Palilula Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Палилула]] |- style="background:#fff;" |align=right|7.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|70п|ФК Авала]]||style="text-align: center" | [http://www.srbijasport.net/club/5285-avala-1939/card '''Авала 1939''']<br />{{Фудбалски дресови| pattern_la=_greenshoulders| pattern_b = _3greenstripes2| body = FFFFFF | pattern_ra =_greenshoulders|pattern_sh=_white stripes|pattern_so=| leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = 339933 | socks = FFFFFF}} | style="text-align: center" | [[Бели Поток (Вождовац)|Бели Поток]]<br />[[Градска општина Вождовац|Вождовац]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Voždovac Coat Of Arms (great).svg|80п|Вождовац]] |align=right|8.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Minel Ripanj.png|76п|ФК Минел]]||style="text-align: center" | [http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk '''Минел''']<br />{{Фудбалски дресови | pattern_b = _unknown | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF}} | style="text-align: center" | [[Рипањ]]<br />[[Градска општина Вождовац|Вождовац]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Voždovac Coat Of Arms (great).svg|80п|Вождовац]] |- style="background:#fff;" |align=right|9.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|60п|ФК Лепушница]]||style="text-align: center" | '''[http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница]'''<br />{{Фудбалски дресови| pattern_b = _unknown | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF| shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF}} | style="text-align: center" | [[Глогоњски Рит]]<br />[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Palilula Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Палилула]] |align=right|10.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|80p|ФК Bratstvo]]||style="text-align: center" | '''[http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство]'''<br />{{Фудбалски дресови | pattern_b = _unknown | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF| shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF}} | style="text-align: center" | [[Крњача (Београд)|Крњача]]<br />[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Palilula Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Палилула]] |- style="background:#fff;" |align=right|11.||style="text-align: center" | [[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|90п|ОФК Црвенка]]||style="text-align: center" | '''[https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka ОФК Црвенка]'''<br />{{Фудбалски дресови|pattern_la = _red_stripes | pattern_b = _red_stripes | body = | pattern_ra = _red_stripes |pattern_sh1= _redstripes|pattern_so = _whitetop| leftarm = FFFFFF| rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF | socks = FF0000}} |style="text-align: center" | [[Црвенка (Палилула)|Црвенка]]<br />[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Palilula Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Палилула]] |align=right|12.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|66п|ФК Млади пролетер]]||style="text-align: center" | '''[http://www.srbijasport.net/klub/1891-mladi-proleter Млади пролетер]'''<br />{{Фудбалски дресови | pattern_b = _unknown | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF| shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF}} |style="text-align: center" | [[Градска општина Звездара|Звездара]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Zvezdara Coat Of Arms (great).svg|80п|Општина Звездара]] |- style="background:#fff;" |align=right|13.||style="text-align: center" | [[Датотека:OFK Lug.JPG|66п|ОФК Луг]]||style="text-align: center" | '''ОФК Луг 2020'''<br />{{Фудбалски дресови | pattern_b = _unknown | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF| shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF}} |style="text-align: center" |[[Велики Мокри Луг]]<br />[[Градска општина Звездара|Звездара]]<br />[[Београд]]<br />[[Датотека:Zvezdara Coat Of Arms (great).svg|80п|Звездара]] |} <!-- </div> --> {{clear|both}} {| |- | valign="top"| :::::{{Location map+|Belgrade|float=right|width=500|places= {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.8393243 |long= 20.4765158 |label= [[ФК Палилулац Београд|'''Палилулац''']]|marksize = 10| Link = ФК Палилулац Београд|position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.860159 |long= 20.418305 |label= [https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka '''{{nowrap|ОФК Црвенка}}''']|marksize = 10|position=top}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.791928 |long= 20.404935 |label= '''{{nowrap|КФК Равна Гора}}'''|marksize = 10|position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.810202 |long= 20.500864 |label= [http://www.srbijasport.net/klub/1891-mladi-proleter '''{{nowrap|Млади пролетер}}''']|marksize = 10|position=bottom}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.841665 |long= 20.498390 |label= '''[http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство]'''|marksize = 10|position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.759134 |long= 20.526585 |label= '''{{nowrap|{{tooltip|ОФК Луг 2020, |Велики Мокри Луг}}}}'''|marksize = 10| Link = | background = |position=bottom}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.710695 |long= 20.503760 |label= [http://www.srbijasport.net/klub/3296-avala '''{{nowrap|Авала 1939}}''']|marksize = 10|position=left}} <!--HIDDEN MARKER FOR BELGRADE CLUBS (UPPER RIGHT CORNER) --> {{Location map~|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.18 |long=22.8 |label='''{{nowrap|Ван Београда:}}'''| background = orange |position=left }} {{Location map~|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.02 |long=23.2 |label=[https://www.srbijasport.net/club/5571$2 '''{{nowrap|Свети Стефан}}''']<br/>[http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card '''Лепушница''']<br/>[https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card '''Пионир''']<br />[https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card '''Пиносава''']<br/>[http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk '''Минел''']<br/>[[фК Ресник|'''Ресник''']] |position=left }} |caption= <center>'''Локација клубова [[Међуопштинске лиге|Међуопштинске лиге]] [[Београд]] група „Б” 2021/22.'''</center> }} | style="width:20px;"| | valign="top"| {{Location map+ |Serbia|float=right|width=450|places= {{Location map marker|Serbia|lat=44.8162 |long=20.4816 |label= '''[[Београд]]'''{{Напомена|{{spaces|2}}1. [[ФК Палилулац Београд|'''Палилулац''']]{{spaces|10}}<br/>{{spaces|2}}5. '''{{nowrap|КФК Равна Гора}}'''<br/>{{spaces|2}}7. [http://www.srbijasport.net/klub/3296-avala '''{{nowrap|Авала 1939}}''']<br/>10. '''[http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство]'''<br/>11. [https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka '''{{nowrap|ОФК Црвенка}}''']<br/>12. '''{{nowrap|ФК Млади пролетер}}'''<br/>13. '''{{nowrap|{{tooltip|ОФК Луг 2020, |Велики Мокри Луг}}}}'''}}|marksize = 15| mark = Cyan pog.svg| background = orange |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.716513 |long=20.440673 |label= '''{{tooltip|2.|ФК Ресник}}'''|marksize = 10 |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.795405 |long=20.594022 |label= '''{{tooltip|3.|ФК Свети Стефан}}'''|marksize = 10 |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.697321 |long=20.478698 |label= '''{{tooltip|4.|ФК Пиносава}}'''|marksize = 10 |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.997278 |long=20.400791 |label= '''{{tooltip|6.|ФК Пионир, Бесни Фок}}'''|marksize = 10 |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.637420 |long=20.516979 |label= '''{{tooltip|8.|ФК Минел, Рипањ}}'''|marksize = 10|position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.931134 |long=20.472060 |label= '''{{tooltip|9.|ФК Лепушница, Глогоњски Рит}}'''|marksize = 10|position=right}} |caption=<center>'''Локација клубова [[Међуопштинске лиге|Међуопштинске лиге]] група „Б” 2021/22.<br/>ван [[Београд]]а'''</center>2 — [[фК Ресник|Ресник]], 3 — [https://www.srbijasport.net/club/5571$2 {{nowrap|Свети Стефан}}] ([[Сланци]]), 4 — [https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card Пиносава],<br/>6 — [https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card Пионир] ([[Бесни Фок]]), 8 — [http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk '''Минел'''],9 — [http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница] ([[Глогоњски Рит]])}} {{clear|both}} |} === Резултати по колима Јесен=== {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:76.7%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid lightgreen; text-align:center;" content = <div class="plainlinks">{{Center|''<span style="color:green; font-family:'Monotype Corsiva'; font-size: 12pt">{{huge|<center>'''ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</center>|200%}}</span>''</div><!-- <span style="color:#000;">'''ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</span> --> |} |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">1. коло, 22. августа 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 23. август 2021.</ref> у 17:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Братство (Крњача) (21. августа)|| '''6:0''' |- |Свети Стефан (Сланци) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''2:6''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Млади пролетер''' (Београд) — Пионир (Бесни Фок)|| '''2:1''' |- |Пиносава — '''Лепушница''' (Глогоњски Рит)|| '''0:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Палилулац''' (Крњача)— ОФК Црвенка (Борча)|| '''5:0''' |- |ОФК Луг 2020 (Велики Мокри Луг) — '''Ресник''' (у 10:00 часова)|| '''2:3''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Минел (Рипањ) — Слободан |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">2. коло, 29 avgust 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 30. avgust 2021.</ref> у 16:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — '''Ресник'''|| '''0:3''' |- |'''ОФК Црвенка''' (Борча) — ОФК Луг 2020 (Велики Мокри Луг)|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Палилулац''' (Крњача)|| '''0:1''' |- |Пионир (Бесни Фок) — '''Пиносава'''|| '''1:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Млади пролетер ({{tooltip|БГД|Београд}}) (28. авг. у 18:00)|| '''2:1''' |- |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Минел (Рипањ) (28. августа)|| '''4:1''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"| Свети Стефан (Сланци) — Слободан |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">3. коло, 5. септембар 2021.<ref>"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 6. септембар 2021.</ref> у 16:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Минел''' (Рипањ) — Братство (Крњача) (4. септ.)|| '''4:1''' |- |Свети Стефан (Сланци) — '''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''3:6''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пиносава — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''2:5''' |- |'''Палилулац''' (Крњача) — Пионир (Бесни Фок)|| '''7:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|БМЛ|Велики Мокри Луг}}) — '''Лепушница''' (Глогоњски Рит) (у 10:00 часова)|| '''0:3''' |- |'''Ресник''' — ОФК Црвенка (Борча)|| '''3:2''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Млади пролетер (Београд) — Слободан |} <!-- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">4. коло, 12. септембар 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 13. септембар 2021.</ref> у 16:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — '''ОФК Црвенка''' (Борча)|| '''1:2''' |- |'''Лепушница''' (Глогоњски Рит) — Ресник|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пионир''' (Бесни Фок) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|БМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''2:1''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Палилулац (Крњача)( 18. сеп) у 18:00|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Млади пролетер (Београд)|| '''3:0''' |- |'''Минел''' (Рипањ) — Свети Стефан (Сланци)|| '''3:0''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Пиносава — Слободна |} --> | width=10% valign="top" | |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">4. коло, 12. септембар 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 13. септембар 2021.</ref> у 16:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — '''ОФК Црвенка''' (Борча)|| '''1:2''' |- |'''Лепушница''' (Глогоњски Рит) — Ресник|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пионир''' (Бесни Фок) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|БМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''2:1''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Палилулац (Крњача)( 18. сеп) у 18:00|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Млади пролетер (Београд)|| '''3:0''' |- |'''Минел''' (Рипањ) — Свети Стефан (Сланци)|| '''3:0''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Пиносава — Слободна |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">5. коло, 19. септембар 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 20. септембар 2021.</ref> у 16:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Свети Стефан (Сланци) — '''Братство''' (Крњача)|| '''1:2''' |- |'''Млади пролетер''' (Београд) — Минел (Рипањ) у 11:00 часова|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пиносава — '''Авала 1939''' (Бели Поток))|| '''1:4''' |- |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — '''КФК Равна гора''' (Земун) у 10:00 часова|| '''2:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |Ресник — '''Пионир''' (Бесни Фок)|| '''0:2''' |- |ОФК Црвенка (Борча) — '''Лепушница''' (Глогоњски Рит)|| '''0:2''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Палилулац (Крњача) — Слободан |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">6. коло, 26. септембар 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 27. септембар 2021.</ref> у 15:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''2:2''' |- |'''Пионир''' (Бесни Фок) — ОФК Црвенка (Борча)|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |КФК Равна гора (Земун) — Ресник 25. септембра у 18:00 часова|| '''0:0''' |- |'''Авала 1939''' (Бели Поток)) — Палилулац (Крњача)|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Минел''' (Рипањ) — Пиносава|| '''10:0''' |- |'''Свети Стефан''' (Сланци) — Млади пролетер (Београд)|| '''4:3''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|ОФК Луг 2020 (Велики Мокри Луг) — Слободан |} | width=10% valign="top" | |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">7. коло, 3. октобр 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 4. октобар 2021.</ref> у 15:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Млади пролетер''' (Београд) — Братство (Крњача) у 11:00 часова|| '''2:1''' |- |'''Пиносава''' — Свети Стефан (Сланци)|| '''3:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Палилулац''' (Крњача) — Минел (Рипањ)|| '''5:2''' |- |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — '''Авала 1939''' (Бели Поток) у 10:00 часова|| '''0:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Црвенка (Борча) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''1:2''' |- |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Пионир''' (Бесни Фок)|| '''0:4''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Ресник — Слободан |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">8. коло, 10. октобр 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 11. октобар 2021.</ref> у 15:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Братство''' (Крњача) — Пионир (Бесни Фок)|| '''1:0''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) (9. окт.) у 18:00 часова|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Ресник|| '''3:2''' |- |'''Минел''' (Рипањ) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) (9. окт.) у 16:00 часова|| '''4:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Свети Стефан (Сланци) — Палилулац (Крњача) (20. окт)|| '''0:10''' |- |'''Млади пролетер''' (Београд) — Пиносава у 11:00 часова|| '''2:1''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|ОФК Црвенка — Слободна |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">9. коло, 17. октобр 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 18. октобар 2021.</ref> у 15:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Пиносава''' — Братство (Крњача)|| '''4:3''' |- |'''Палилулац''' (Крњача) — Млади пролетер (Београд)|| '''9:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''ОФК Луг 2020''' ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — Свети Стефан (Сланци) у 10:00 часова|| '''2:1''' |- |Ресник — Минел (Рипањ)|| '''1:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Црвенка (Борча) — '''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''1:5''' |- |Пионир (Бесни Фок) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''0:3''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Лепушница (Глогоњски Рит) — Слободна |} | width=10% valign="top" | |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">10. коло, 24. октобр 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 25. октобар 2021.</ref> у 14:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''0:1''' |- |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''3:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Минел''' (Рипањ) — ОФК Црвенка (Борча)|| '''4:1''' |- |Свети Стефан (Сланци) — Ресник|| '''0:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Млади пролетер''' (Београд) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) у 11:00 часова|| '''3:1''' |- |Пиносава — Палилулац (Крњача)|| '''1:1''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Пионир (Бесни Фок) — Слободан |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">11. коло, 31. октобр 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 1. новембар 2021.</ref> у 14:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Палилулац''' (Крњача) — Братство (Крњача)|| '''2:0''' |- |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — '''Пиносава''' у 10:00 часова|| '''0:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Ресник''' — Млади пролетер (Београд)|| '''2:1''' |- |'''ОФК Црвенка''' (Борча) — Свети Стефан (Сланци)|| '''3:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Минел''' (Рипањ)|| '''0:4''' |- |Пионир (Бесни Фок) — '''Авала''' 1939 (Бели Поток)|| '''0:1''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|КФК Равна гора (Земун) — Слободан |} | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">12. коло, 7. новембар 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 8. новембар 2021.</ref> у 13:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Авала 1939 (Бели Поток) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''1:2''' |- |'''Минел''' (Рипањ) — Пионир (Бесни Фок)|| '''8:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Свети Стефан''' (Сланци) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''5:0''' |- |Млади пролетер (Београд) — '''ОФК Црвенка''' (Борча) у 11:00 часова|| '''1:5''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пиносава — '''Ресник''' у 11:00 часова|| '''1:4''' |- |'''Палилулац''' (Крњача) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''2:1''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Братство (Крњача) — Слободан |} | width=10% valign="top" | |} {| table width=100% |- | width=11% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">13. коло, 14. новембар 2021.<ref name="ЖУРНАЛ">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 15. октобар 2021.</ref> у 13:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — Братство (Крњача) одлижено|| ''':''' |- |Ресник — Палилулац (Крњача)|| '''0:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Црвенка (Борча) — Пиносава|| '''2:2''' |- |'''Лепушница''' (Глогоњски Рит) — Млади пролетер (Београд)|| '''4:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пионир (Бесни Фок) — '''Свети Стефан''' (Сланци)|| '''1:2''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Минел (Рипањ) у 18:00 часова|| '''4:1''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Авала 1939 (Бели поток) — Слободан |} | width=11% valign="top" | | width=11% valign="top" | | width=10% valign="top" | <!-- | width=14% valign="top" | --> |} === Резултати по колима Пролеће=== {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:89.9%;" |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid lightgreen; text-align:center;" content = <div class="plainlinks">{{Center|''<span style="color:green; font-family:'Monotype Corsiva'; font-size: 12pt">{{huge|<center>'''ПРОЛЕЋНИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</center>|200%}}</span>''</div><!-- <span style="color:#000;">'''ПРОЛЕЋНИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</span> --> |} |} {| table width=90% |- | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">14 коло, 13. март 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 14. март 20221.</ref> у 14:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — '''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''1:3''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Свети Стефан (Сланци) (12. март 17:00)|| '''5:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пионир''' (Бесни Фок) — Млади пролетер (Београд)|| '''4:1''' |- |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Пиносава'''|| '''1:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''ОФК Црвенка''' (Борча) — Палилулац (Крњача)|| '''2:1''' |- |Ресник — '''ОФК Луг 2020''' (Велики Мокри Луг)|| '''2:3''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Минел (Рипањ) — Слободан |} | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">15. коло, 20. март 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 21. март 2022.</ref> у 15:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Ресник — '''Братство''' (Крњача)|| '''1:2''' |- |ОФК Луг 2020 (Велики Мокри Луг) — ОФК Црвенка (Борча) (у 11:00)|| '''1:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Палилулац (Крњача) — '''Лепушница''' (Глогоњски Рит)|| '''0:1''' |- |'''Пиносава''' — Пионир (Бесни Фок)|| '''3:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |Млади пролетер ({{tooltip|БГД|Београд}}) — '''КФК Равна гора''' (Земун) (у 11:00)|| '''1:3''' |- |Минел (Рипањ) — '''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''2:3''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"| Свети Стефан (Сланци) — Слободан |} |} {| table width=90% | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">16. коло, 27. март 2022.<ref>"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 28. март 2022.</ref> у 15:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Братство''' (Крњача) — Минел (Рипањ)|| '''2:0''' |- |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — Свети Стефан (Сланци)|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Пиносава (26. марта у 16:30)|| '''7:1''' |- |Пионир (Бесни Фок) — '''Палилулац''' (Крњача)|| '''0:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''ОФК Луг 2020''' ({{tooltip|БМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''2:3''' |- |ОФК Црвенка (Борча) — '''Ресник'''|| '''1:2''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Млади пролетер (Београд) — Слободан |} | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">17. коло, 3. април 2022.<ref>"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 4. арил 2022.</ref> у 16:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''ОФК Црвенка''' (Борча) — Братство (Крњача)|| '''2:0''' |- |Ресник — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''2:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|БМЛ|Велики Мокри Луг}}) — Пионир (Бесни Фок) (у 11:00)|| '''2:2''' |- |Палилулац (Крњача) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''1:6''' |- bgcolor=C0FFC0 |Млади пролетер (Београд) — '''Авала 1939''' (Бели Поток) (у 11:00)|| '''0:1''' |- |Свети Стефан (Сланци) — '''Минел''' (Рипањ)|| '''0:2''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Пиносава — Слободна |} |} {| table width=90% |- | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">18. коло, 10. април 2022.<ref>"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 11. март 2022.</ref> у 16:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Братство''' (Крњача) — Свети Стефан (Сланци)|| '''2:0''' |- |Минел (Рипањ) — Млади пролетер (Београд)|| '''2:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939''' (Бели Поток)) — Пиносава|| '''4:1''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|БМЛ|Велики Мокри Луг}}) (9. март у 18:00)|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пионир''' (Бесни Фок) — Ресник|| '''4:0''' |- |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''ОФК Црвенка''' (Борча)|| '''3:5''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Палилулац (Крњача) — Слободан |} | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">19. коло, 17. април 2022.<ref>"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 18. март 2021.</ref> у 16:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Братство''' (Крњача) 16. марта|| '''1:3''' |- |'''ОФК Црвенка''' (Борча) — Пионир (Бесни Фок)|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |Ресник — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''2:4''' |- |Палилулац (Крњача) — '''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''0:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пиносава — '''Минел''' (Рипањ)|| '''0:1''' |- |Млади пролетер (Београд) — '''Свети Стефан''' (Сланци) у 11:00 часова|| '''1:3''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|ОФК Луг 2020 (Велики Мокри Луг) — Слободан |} |} {| table width=90% |- | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">20. коло, 23. април 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 25. април 2022.</ref> у 16:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Братство (Крњача) — Млади пролетер (Београд) у 15:30 часова|| '''1:1''' |- |Свети Стефан (Сланци) — '''Пиносава'''|| '''0:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Минел''' (Рипањ) — Палилулац (Крњача)|| '''2:0''' |- |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) (24. април)|| '''5:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''КФК Равна гора''' (Земун) — ОФК Црвенка (Борча) у 18:15 часова|| '''2:0''' |- |'''Пионир''' (Бесни Фок) — Лепушница (Глогоњски Рит) (24. април)|| '''7:4''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Ресник — Слободан |} | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">21. коло, 30. април 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>уторак, 03. мај 2022.</ref> у 16:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Пионир (Бесни Фок) — '''Братство''' (Крњача)|| '''0:2''' |- |Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — '''КФК Равна гора''' (Земун)|| '''0:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Ресник — '''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''1:5''' |- |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — '''Минел''' (Рипањ) (1. мај.) у 11:00 часова|| '''1:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |Палилулац (Крњача) — '''Свети Стефан''' (Сланци)|| '''1:2''' |- |'''Пиносава''' — Млади пролетер (Београд) — у 15:00 часова|| '''4:0''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|ОФК Црвенка — Слободна |} |} {| table width=90% |- | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">22. коло, 8. мај 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 9. мај 2022.</ref> у 16:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Братство''' (Крњача) — Пиносава|| '''4:2''' |- |'''Млади пролетер''' (Београд) — Палилулац (Крњача) у 11:00 часова|| '''4:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Свети Стефан''' (Сланци) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''3:2''' |- |'''Минел''' (Рипањ) — Ресник|| '''4:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939''' (Бели Поток) — ОФК Црвенка (Борча)|| '''3:0''' |- |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Пионир (Бесни Фок) 7. маја у 18:30 час.|| '''8:0''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Лепушница (Глогоњски Рит) — Слободна |} | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">23. коло, 15. мај 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 16. мај 2022.</ref> у 16:30 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Братство (Крњача) 14. маја у 16:15 часова|| '''3:0''' |- |Лепушница (Глогоњски Рит) —'''Авала 1939''' (Бели Поток)|| '''0:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''ОФК Црвенка''' (Борча) — Минел (Рипањ)|| '''3:2''' |- |Ресник — '''Свети Стефан''' (Сланци) у 10:00 часова|| '''2:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — Млади пролетер (Београд) у 11:00 часова|| '''1:1''' |- |Палилулац (Крњача) — '''Пиносава'''|| '''0:5''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Пионир (Бесни Фок) — Слободан |} |} {| table width=90% |- | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">24. коло, 22. мај 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 23. мај 2022.</ref> у 17:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Братство (Крњача)''' — Палилулац (Крњача)|| '''3:1''' |- |'''Пиносава''' — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''4:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Млади пролетер''' (Београд) — Ресник|| '''3:0''' |- |'''Свети Стефан''' (Сланци)— ОФК Црвенка (Борча)|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Минел''' (Рипањ) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''3:0''' |- |'''Авала''' 1939 (Бели Поток) — Пионир (Бесни Фок)|| '''3:0''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|КФК Равна гора (Земун) — Слободна |} | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">25. коло, 29. мај 2022.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 30. мај 2022.</ref> у 17:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''КФК Равна гора''' (Земун) — Авала 1939 (Бели Поток) у 19:00 часова|| '''5:2''' |- |Пионир (Бесни Фок) — '''Минел''' (Рипањ)|| '''1:4''' |- bgcolor=C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Свети Стефан''' (Сланци)|| '''2:4''' |- |ОФК Црвенка (Борча) — '''Млади пролетер''' (Београд)|| '''0:4''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Ресник''' — Пиносава (28. маја)|| '''2:1''' |- |'''ОФК Луг 2020''' ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}}) — Палилулац (Крњача) у 11:00 часова || '''2:0''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Братство (Крњача) — Слободно |} |} {| table width=90% |- | width=10% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">26. коло, 5. јун 2022.<ref name="ЖУРНАЛ">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ"{{spaces|15}}<br/>понедељак, 6. јун 2022.</ref> у 17:00 часова</span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |'''Братство''' (Крњача) — ОФК Луг 2020 ({{tooltip|ВМЛ|Велики Мокри Луг}})|| '''3:2''' |- |Палилулац (Крњача) — '''Ресник'''|| '''1:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пиносава''' — ОФК Црвенка (Борча)|| '''6:3''' |- |'''Млади пролетер''' (Београд) — Лепушница (Глогоњски Рит) у 11:00 часова|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Свети Стефан''' (Сланци) — Пионир (Бесни Фок)|| '''3:0''' |- |'''Минел''' (Рипањ) — КФК Равна гора (Земун)|| '''3:2''' |- align=center bgcolor=C0FFC0 |colspan="2"|Авала 1939 (Бели поток) — Слободан |} | width=10% valign="top" | |} {{clear|both}} === Резултати по колима === {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=24% |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid lightgreen; text-align:center;" content = <div class="plainlinks">{{Center|''<span style="color:green; font-family:'Monotype Corsiva'; font-size: 12pt">{{huge|<center>'''ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</center>|150%}}</span>''</div><!-- <span style="color:#000;">'''ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</span> --> || || |} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=24% |- | colspan="2" style="background:#dcdbd6; border:1px solid lightgreen; text-align:center;" content = <div class="plainlinks">{{Center|''<span style="color:green; font-family:'Monotype Corsiva'; font-size: 12pt">{{huge|<center>'''ПРОЛЕЋНИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</center>|150%}}</span>''</div><!-- <center> <span style="color: #000000">'''ПРОЛЕЋНИ ДЕО ПРВЕНСТВА'''</span> </center> --> |} <div style="width:800px; height:690px; overflow-y:auto; margin:0 left; border:0 solid #bbb;"> {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">1. коло, 30.августа 2021.<ref name="31.08.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 31. августа 2021.</ref> у 16:30</span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 | Минил (Рипањ) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''2:2''' |- |'''Палилулац''' (Крњача) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| '''3:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пионир (Бесни Фок) — Ресник (Ресик)|| '''0:0''' |- |'''Авала 1939''' ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) (29. август)|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) (29. август)|| '''2:2''' |- |'''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''4:0''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=2 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">12. коло, 28. марта 2022. у 15:30<ref name="Журнал">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 29. март 2022.</ref> </span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — '''Минил''' (Рипањ)|| '''1:3''' |- |ОФК Црвенка ({{tooltip|(ЦБ)|Црвенка, Борча}}) — '''Палилулац''' (Крњача)|| '''0:5''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Ресник''' (Ресик) — Пионир (Бесни Фок)|| '''2:0''' |- |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| '''1:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) — '''Бока Сениорс''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 12:00|| '''{{tooltip|1:2|1:0}}''' |- |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 11:00|| '''3:3''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">2. коло, 30.августа 2021.<ref name="31.08.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 31. августа 2021.</ref> у 16:00</span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 | Лепушница (Глогоњски Рит) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''1:1''' |- |Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) — '''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''1:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пиносава''' ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''3:2''' |- |'''Ресник''' (Ресик) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| '''2:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''ОФК Црвенка''' ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Пионир (Бесни Фок)|| '''1:0''' |- |Минил (Рипањ) — '''Палилулац''' (Крњача)|| '''0:3''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">13. коло, 4. априла 2022. у 16:00<ref name="5.04.2022">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 5. априла 2022.</ref> </span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Лепушница''' ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) у 11:00|| '''0:2''' |- |'''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) у {{tooltip|12:00|3. априла}}|| '''7:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}){{Напомена|име="КоронаПиносава"|Одложена играчи ФК „Пиносава” имају корону.}}|| <center>''':'''</center> |- |Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — '''Ресник''' (Ресик) 3. априла|| '''0:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пионир''' (Бесни Фок) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) у 13:00|| '''5:1''' |- |Палилулац (Крњача) — Минил (Рипањ)|| '''0:0''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">3. коло, 30.августа 2021. у 16:00<ref name="31.08.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 31. августа 2021.</ref></span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |'''Палилулац''' (Крњача) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''2:0''' |- |Пионир (Бесни Фок) — '''Минил''' (Рипањ)|| '''0:1''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939''' ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) (12.сеп.)|| '''3:2''' |- |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Ресник''' (Ресик)|| '''0:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Пиносава''' ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) (12.сеп.)|| '''0:1''' |- |'''Млади пролетер''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) у 11:00|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">14. коло, 11. априла 2022. у 16:00<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 12. априла 2022.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — Палилулац (Крњача)|| '''1:1''' |- |'''Минил''' (Рипањ) — Пионир (Бесни Фок)|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — '''Авала 1939''' ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| '''0:3''' |- |'''Ресник''' (Ресик) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''3:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}}){{Напомена|име="КоронаПиносава"}}|| <center>''':'''</center> |- |'''Свети Стефан'''({{tooltip|Сл|Сланци}}) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 13:00|| '''{{tooltip|3:1|2:0}}''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">4. коло, 20. септембра 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 21. септембра 2021.</ref> у 16:00</span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}})|| '''2:2''' |- |'''Пиносава''' ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''4:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |Ресник (Ресик) — '''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''0:3''' |- |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — '''Бока Сениорс''' ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''1:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Минил''' (Рипањ) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| '''1:0''' |- |'''Палилулац''' (Крњача) — Пионир (Бесни Фок)|| '''4:0''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">15. коло, 29.март 1970. </span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| ''':''' |- |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Ресник (Ресик)|| ''':''' |- |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Минил (Рипањ)|| ''':''' |- |Пионир (Бесни Фок) — Палилулац (Крњача)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">5. коло, 27.септембра 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 28. септембра 2021.</ref> у 15:30</span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |Пионир (Бесни Фок) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| '''1:1''' |- |Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — '''Палилулац''' (Крњача)|| '''2:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Минил (Рипањ) у 16:00|| '''1:1''' |- |'''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) (26. сеп)|| '''3:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Ресник''' (Ресик) у 11:00|| '''2:3''' |- |Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) — '''Пиносава''' ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) (26. сеп)|| '''2:3''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">16. коло, 22.септембра 2021.<ref name="23.09.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 23. септембра 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — Пионир (Бесни Фок)|| ''':''' |- |Палилулац (Крњача) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Минил (Рипањ) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Ресник (Ресик) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">6. коло, 4. октобра 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 5. октобра 2021.</ref> у 14:30</span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |'''Лепушница''' (Глогоњски Рит) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| '''3:2''' |- |'''Ресник''' (Ресик) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}})|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''ОФК Црвенка''' ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 15:00|| '''1:0''' |- |Минил (Рипањ) — '''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''3:4''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Палилулац''' (Крњача) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 15:00|| '''3:2''' |- |'''Пионир''' (Бесни Фок) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| '''4:2''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">17. коло, 22.септембра 2021.<ref name="23.09.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 23. септембра 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Лепушница (Глогоњски Рит)|| ''':''' |- |Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}}) — Ресник (Ресик)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| ''':''' |- |Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Минил (Рипањ)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Палилулац (Крњача)|| ''':''' |- |Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Пионир (Бесни Фок)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">7. коло, 11. октобра 2021.у 14:00<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 12. октобра 2021.</ref></span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |'''Авала 1939''' ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) (10.окт.)|| '''4:0''' |- |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Пионир''' ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}}) (10. окт.) у 14;30|| '''1:4''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Палилулац (Крњача) (10. окт) у 15:00|| '''3:0''' |- |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Минил''' (Рипањ) у 11:00|| '''2:4''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Свети Стефан''' ({{tooltip|Сл|Сланци}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| '''3:1''' |- |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — '''Ресник''' (Ресик)|| '''0:1''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">18. коло, 22.септембра 2021.<ref name="23.09.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 23. септембра 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница (Глогоњски Рит) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| ''':''' |- |Пионир (Бесни Фок) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Палилулац (Крњача) — Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- |Минил (Рипањ) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Свети Стефан({{tooltip|Сл|Сланци}})|| ''':''' |- |Ресник (Ресик) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">8. коло, 18. октобра 2021.<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 19. октобра 2021.</ref> у 13:30</span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — Ресник (Ресик)|| '''0:0''' |- |'''ОФК Црвенка''' ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Минил''' (Рипањ) — Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}})|| '''3:1''' |- |'''Палилулац''' (Крњача) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 15:00|| '''1:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пионир ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}}) — '''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''1:3''' |- |'''Авала 1939''' ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) (17. окт.)|| '''9:2''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">19. коло, 22.септембра 2021.<ref name="23.09.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 23. септембра 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Ресник (Ресик) — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}})|| ''':''' |- |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}}) — Минил (Рипањ)|| ''':''' |- |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Палилулац (Крњача)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Пионир ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}})|| ''':''' |- |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">9. коло, 25. октобра 2021. у 13:30<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 26. октобра 2021.</ref> </span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |'''Бока Сениорс''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) (24. окт.)|| '''2:1''' |- |Сити Спорт Клуб({{tooltip|Бг|Београд}})—'''Авала 1939'''({{tooltip|БП|Бели Поток}}) (24. окт.) {{tooltip|у 15|часова}}|| '''0:3'''{{Напомена |name="Прекид"|Утакмица прекинута при резултату 0:2 јер је Сити Спорт Клуб напустио утакмицу}} |- bgcolor=C0FFC0 |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Пионир''' ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}}) у 11:00|| '''0:3''' |- |Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}}) — '''Палилулац''' (Крњача)|| '''0:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Пиносава''' ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Минил (Рипањ)|| '''2:1''' |- |'''Ресник''' (Ресик) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| '''5:0''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">20. коло, 22.септембра 2021.<ref name="23.09.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 23. септембра 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- |Авала 1939({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Сити Спорт Клуб({{tooltip|Бг|Београд}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пионир({{tooltip|БФ|Бесни Фок}}) — Млади пролетер({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- |Палилулац (Крњача) — Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Минил (Рипањ) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| ''':''' |- |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Ресник (Ресик)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">10. коло, 1. новембар 2021. у 13:30<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 2. новембар 2021.</ref></span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |'''Лепушница''' ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| '''3:0''' |- |'''Минил''' (Рипањ) — Ресник (Ресик)|| '''4:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Палилулац''' (Крњача) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| '''4:2''' |- |'''Пионир''' ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}}) — Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}}) (22. нов.) у 13:00|| '''2:0''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Авала 1939'''({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| '''7:2''' |- |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — '''Сити Спорт Клуб'''({{tooltip|Бг|Београд}})|| '''0:3''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" |<center> <span style="color: #000000">21. коло, 22.септембра 2021.<ref name="23.09.2021">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 23. септембра 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}})|| ''':''' |- |Ресник (Ресик) — Минил (Рипањ)|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Палилулац (Крњача)|| ''':''' |- |Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}}) — Пионир ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Авала 1939({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| ''':''' |- |Сити Спорт Клуб({{tooltip|Бг|Београд}}) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} {| align=left border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">11. коло, 8. новембра 2021. у 13:30<ref >"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 9. новембар 2021.</ref></span> </center>|| || |- bgcolor= C0FFC0 |'''Сити Спорт Клуб''' ({{tooltip|Бг|Београд}}) — Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) у 10:00|| '''5:1''' |- |'''Млади пролетер''' ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) у 11:00|| '''6:3''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Свети Стефан''' ({{tooltip|Сл|Сланци}}) — Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}})|| '''3:1''' |- |Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}}) — Пионир ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}})|| '''2:2''' |- bgcolor=C0FFC0 |'''Ресник''' (Ресик) — Палилулац (Крњача)|| '''3:0''' |- |ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}}) — '''Минил''' (Рипањ)|| '''2:5''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |- |<font size=1>{{spaces|5}}</font> ||<font size=1>{{spaces|5}}</font> |} {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=49.5% |- | colspan=5 bgcolor=#dcdbd6 style="border:1px solid lightgreen;" | <center> <span style="color: #000000">22. коло, 3. новембра 2021.<ref name="3. новембара 2021.">"СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 4. новембар 2021.</ref></span> </center> |- bgcolor= C0FFC0 |Лепушница ({{tooltip|ГР|Глогоњски Рит}}) — Сити Спорт Клуб ({{tooltip|Бг|Београд}})|| ''':''' |- |Бока Сениорс ({{tooltip|Бгд|Београд}}) — Млади пролетер ({{tooltip|Бгд|Београд}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Авала 1939 ({{tooltip|БП|Бели Поток}}) — Свети Стефан ({{tooltip|Сл|Сланци}})|| ''':''' |- |Пионир ({{tooltip|БФ|Бесни Фок}}) — Пиносава ({{tooltip|Пи|Пиносава}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 |Палилулац (Крњача) — Ресник (Ресик)|| ''':''' |- |Минил (Рипањ) — ОФК Црвенка ({{tooltip|ЦБ|Црвенка, Борча}})|| ''':''' |- bgcolor=C0FFC0 | || |- bgcolor=C0FFC0 | || |} {{clear|both}} </div> <!-- {| |- | valign="top"| --> === Резултати<ref name="ЖУРНАЛ"/> === :{| cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"|<br />&nbsp;#!! style="text-align: left" colspan="2"|<br />Екипа домаћина!! {{tooltip|[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|border|23п]]<br/>1|ФК Палилулац}} !! {{tooltip|[[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|border|20п]]<br/>2|ФК Ресник}} !! {{tooltip|[[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|border|25п]]<br/>3|ФК Свети Стефан}} !!{{tooltip|[[Датотека:FK Pinosava.png|border|23п]]<br/>4|ФК Пиносава}} !! {{tooltip|[[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|border|23п]]<br/>5|КФК Равна гора}} !!{{tooltip|[[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|border|20x23п]]<br/>6|ФК Пионир}} !! {{tooltip|[[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|border|23п]]<br/>7|ФК Авала 1939}} !! {{tooltip|[[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|23п]]<br/>8|ФК Минел}} !! {{tooltip|[[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|18п]]<br/>9|ФК Лепушница}} !! {{tooltip|[[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|border|23п]]<br/>10|ФК Братство, Крњача}} !!{{tooltip|[[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|border|23п]]<br/>11|ОФК Црвенка, Борча}} !!{{tooltip|[[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|border|23п]]<br/>12|ФК Млади пролетер}}!!{{tooltip|[[Датотека:OFK Lug.JPG|border|23п]]<br/>13|ОФК Луг 2020}} |- !style="text-align: right" |1.||style="text-align: center" | [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|border|23п|ФК Палилулац]]|| style="text-align: left" | [[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњача]] |style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #FFE4E1;" |1:3||style="background: #FFE4E1;"|1:2||style="background: #FFE4E1;"|0:5 |style="background: #FFE4E1;"|1:6||style="background: #C0FFC0;" |7:0||style="background: #FFE4E1;" |0:3||style="background: #C0FFC0;" |5:2 |style="background: #FFE4E1;"|0:1||style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #C0FFC0;" |5:0||style="background: #C0FFC0;" |9:0||style="background: #C0FFC0;" |2:1 |- ! style="background: #F9F9F9;" !style="text-align: right" |2.||style="text-align: center" | [[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|border|20п|ФК Ресник]]|| style="text-align: left" | [[ФК Ресник|Ресник]], [[Ресник (Раковица)|Ресник]] |style="background: #FFFACD;" |0:0||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #FFE4E1;" |2:3||style="background: #C0FFC0;" |2:1 |style="background: #FFE4E1;" |2:4||style="background: #FFE4E1;" |0:2||style="background: #FFE4E1;" |1:5||style="background: #FFFACD;" |1:1 |style="background: #FFFACD;" |2:2||style="background: #FFE4E1;" |1:2||style="background: #C0FFC0;" |3:2||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #FFE4E1;" |2:3 |- !style="text-align: right" |3.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|border|25п|ФК Свети Стефан]]|| style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/5571$2 Свети Стефан], [[Сланци]] |style="background: #FFE4E1;" |0:10||style="background: #FFFACD;" |0:0||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #FFE4E1;" |0:2 |style="background: #FFE4E1;" |2:6||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #FFE4E1;" |3:6||style="background: #FFE4E1;" |0:2 |style="background: #C0FFC0;" |5:0||style="background: #FFE4E1;" |1:2||style="background: #C0FFC0;" |1:0||style="background: #C0FFC0;" |4:3||style="background: #C0FFC0;" |3:2 |-! style="background:#F0F0F0;" !style="text-align: right" |4.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Pinosava.png|border|23п|ФК Пиносава]]|| style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card Пиносава], [[Пиносава]] |style="background: #FFFACD;" |1:1||style="background: #FFE4E1;" |1:4||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX''' |style="background: #FFE4E1;" |2:5||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #FFE4E1;" |1:4||style="background: #FFE4E1;" |0:1 |style="background: #FFE4E1;" |0:3||style="background: #C0FFC0;" |4:3||style="background: #C0FFC0;" |6:3||style="background: #C0FFC0;" |4:0||style="background: #C0FFC0;" |4:1 |- !style="text-align: right" |5.||style="text-align: center" | [[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|25п|КФК Равна Гора]]|| style="text-align: left" | КФК Равна Гора, [[Земун]] |style="background: #C0FFC0;" |1:0||style="background: #FFFACD;" |0:0||style="background: #C0FFC0;" |5:1||style="background: #C0FFC0;" |7:1 |style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #C0FFC0;" |8:0||style="background: #C0FFC0;" |5:2||style="background: #C0FFC0;" |4:1 |style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #C0FFC0;" |2:0 |-! style="background:#F0F0F0;" !style="text-align: right" |6.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|border|20x23п|ФК Пионир]]|| style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card Пионир], [[Бесни Фок]] |style="background: #FFE4E1;" |0:1||style="background: #C0FFC0;" |4:0||style="background: #FFE4E1;" |1:2||style="background: #FFE4E1;" |1:2 |style="background: #FFE4E1;" |0:3||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #FFE4E1;" |0:1||style="background: #FFE4E1;" |1:4 |style="background: #C0FFC0;" |7:4||style="background: #dcdbd6;" |0:2||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #C0FFC0;" |4:1||style="background: #C0FFC0;" |2:1 |- !style="text-align: right" |7.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|border|23п|ФК Авала 1939]]|| style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/5285-avala-1939/card Авала 1939], [[Бели Поток (Вождовац)|Бели Поток]] |style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #C0FFC0;" |3:2||style="background: #C0FFC0;" |1:0||style="background: #C0FFC0;"|4:1 |style="background: #FFE4E1;" |1:2||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #C0FFC0;" |4:1 |style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #C0FFC0;" |6:0||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #C0FFC0;" |5:0 |-! style="background:#F0F0F0;" !style="text-align: right" |8.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|23п|ФК Минел]]|| style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk Минел], [[Рипањ]] |style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #C0FFC0;" |4:0||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #C0FFC0;" |10:0 |style="background: #C0FFC0;" |3:2||style="background: #C0FFC0;" |8:0||style="background: #FFE4E1;" |2:3||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX''' |style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #C0FFC0;" |4:1||style="background: #C0FFC0;" |4:1||style="background: #FFFACD;" |2:2||style="background: #C0FFC0;" |4:1 |- !style="text-align: right" |9.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|17п|ФК Лепушница]]|| style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница], [[Глогоњски Рит]] |style="background: #FFE4E1;" |0:1||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #FFE4E1;" |2:4||style="background: #FFE4E1;" |1:2 |style="background: #FFE4E1;" |0:1||style="background: #FFE4E1;" |0:4||style="background: #FFE4E1;" |0:2||style="background: #FFE4E1;" |0:4 |style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #FFE4E1;" |1:3||style="background: #FFE4E1;" |3:5||style="background: #C0FFC0;" |4:1||style="background: #FFE4E1;" |2:3 |-! style="background:#F0F0F0;" !10.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|20p|ФК Братство]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство], [[Крњача (Београд)|Крњача]] |style="background: #C0FFC0;"|3:1||style="background: #FFE4E1;"|0:3||style="background: #C0FFC0;"|2:0||style="background: #C0FFC0;"|4:2 |style="background: #FFE4E1;"|0:1||style="background:#C0FFC0;"|1:0||style="background:#FFE4E1;"|1:3||style="background: #C0FFC0;"|2:0 |style="background: #FFFACD;"|2:2||style="background:#dcdbd6;"|'''XXX'''||style="background:#FFE4E1;"|1:2||style="background: #FFFACD;"|1:1||style="background: #C0FFC0;"|3:2 |-! !11.||style="text-align: center" | [[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|border|23п|ОФК Црвенка]]|| style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka ОФК Црвенка], [[Црвенка (Палилула)|Црвенка]] |style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #FFE4E1;" |1:2||style="background: #C0FFC0;" |3:1||style="background: #FFFACD;" |2:2 |style="background: #FFE4E1;" |1:2||style="background: #C0FFC0;" |1:0||style="background: #FFE4E1;" |1:5||style="background: #C0FFC0;" |3:2 |style="background: #FFE4E1;" |0:2||style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #FFE4E1;" |0:4||style="background: #C0FFC0;" |1:0 |-! style="background:#F0F0F0;" !12.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|border|23п|ФК Млади пролетер]]|| style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/klub/1891-mladi-proleter Млади пролетер], [[Београд]] |style="background: #C0FFC0;" |4:1||style="background: #C0FFC0;" |3:0||style="background: #FFE4E1;" |1:3||style="background: #C0FFC0;" |2:1 |style="background: #FFE4E1;" |1:3||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #FFE4E1;" |0:1||style="background: #C0FFC0;" |2:1 |style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #FFE4E1;" |1:5||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX'''||style="background: #C0FFC0;" |3:1 |-! !13.||style="text-align: center" | [[Датотека:OFK Lug.JPG|border|25п|ОФК Луг]]|| style="text-align: left" | ОФК Луг 2020, [[Велики Мокри Луг]] |style="background: #C0FFC0;" |2:0||style="background: #FFE4E1;" |2:3||style="background: #C0FFC0;" |2:1||style="background: #FFE4E1;" |0:2 |style="background: #FFE4E1;" |2:3||style="background: #FFFACD;" |2:2||style="background: #FFE4E1;" |0:3||style="background: #FFE4E1;" |1:2 |style="background: #FFE4E1;" |0:3||style="background: #F9F9F9;" |{{tooltip|ОдУ|У 13. колу одложена утакмица са Братством. Није одиграна}}||style="background: #FFFACD;" |1:1||style="background: #FFFACD;" |1:1||style="background: #dcdbd6;" |'''XXX''' |} :{| class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда| #C0FFC0| Победа домаћина}} || {{легенда| #FFFACD| Нерешено}} || {{легенда| #FFE4E1| Пораз домаћина}} |} {{clear|both}} <!-- | style="width:1px;"| | valign="top"| --> === Статистика === {| align=left |- | valign="top"| :{| class="infobox" style="font-size: 95%; width: 52em;" |- style="background: #98A1B2;" ! colspan="2" style="text-align:center; font-size:medium; background:#dcdbd6;"| '''Статистички подаци''' |- | '''Одиграно кола''' || 26 од 26 |- style="background: #C0FFC0;" | '''Број утакмица у колу''' ||{{spaces|2}}6 од 6 |- | '''Одиграно утакмица''' || 155{{Напомена|У 13. колу одложена утакмица са Братством. Није одиграна}} од 156 |- style="background: #C0FFC0;" | '''Број победа домаћих екипа''' || {{spaces|2}}81 |- | '''Број мечева без победника''' ||{{spaces|2}}13 |- style="background: #C0FFC0;" | '''Број победа гостујућих екипа''' || {{spaces|2}}61 |- | '''Укупно датих голова''' || 600 |- style="background: #C0FFC0;" | style="text-align: right"|'''по колу:''' ||{{spaces|2}}23,08 |- | style="text-align: right"| '''по мечу:''' ||{{spaces|4}}3,87 |- style="background: #C0FFC0;" | '''Укупан број голова домаћих екипа''' || 340 |- |style="text-align: right"|'''по колу:''' ||{{spaces|2}}13,08 |- style="background: #C0FFC0;" |style="text-align: right"| '''по мечу:''' ||{{spaces|4}}2,19 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа''' || 260 |- style="background: #C0FFC0;" |style="text-align: right"|'''по колу:''' ||{{spaces|2}}10,00 |- |style="text-align: right"|'''по мечу:''' ||{{spaces|4}}1,68 |- style="background: #C0FFC0;" | '''Највећа победа домаћег тима'''||'''(+10)'''{{spaces|2}}'''[http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk Минел]''', [[Рипањ]] - [https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card Пиносава], [[Пиносава]] '''(10:0)''' |- | '''Највећа победа гостујућег тима''' ||'''(-10)'''{{spaces|2}}[https://www.srbijasport.net/club/5571$2 Свети Стефан], [[Сланци]] - [[ФК Палилулац Београд|'''Палилулац''']], [[Крњача (Београд)|Крњача]] '''(0:10)''' |- | '''Највише датих голова у мечу''' ||'''(+11)'''{{spaces|2}}[https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card '''Пионир'''], [[Бесни Фок]] - [http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница], [[Глогоњски Рит]] '''(7:4)''' |colspan="2" | |} |} {{clear|both}} === Позиције на табели по колима<ref name="ЖУРНАЛ"/> === :{| "style="background:#ceebfb; font-size:95%; text-align:center;" class="wikitable sortable" !align="right"|&nbsp;!!style="text-align:left;" colspan="2"|Клуб{{spaces|39}}Коло→!!1.!!2.!!3.!!4.!!5.!!6.!!7.!!8.!!9.!!10.!!11.!!12.!!{{abbr|13.|Јесењи део}}!!14.!!15.!!16.!!17.!!18.!!19.!!20.!!21.!!22.!!23.!!24.!!25.!!{{abbr|26.|Коначни Пласман}} |-! align="right" !{{spaces|2}}1.||style="text-align: center" | [[Датотека:Palilulac Grba.jpg|border|21п]]||style="text-align: left" | [[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњача]] |style="background:#F9F9F9;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#90EE90;"|1||style="background:#FFCCCC;"|3||style="background:#FFCCCC;"|4||style="background:#FFCCCC;"|6 |style="background:#90EE90;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#90EE90;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3 |style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3 |style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#FFCCCC;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#FFCCCC;"|5 |style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#FFCCCC;"|8 |-! align="right" !{{spaces|2}}2.||style="text-align: center" | [[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|border|20п]]||style="text-align: left" | [[ФК Ресник|Ресник]],[[Ресник (Раковица)|Ресник]] |style="background:#F9F9F9;"|5||style="background:#90EE90;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#FFCCCC;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#90EE90;"|4 |style="background:#FFCCCC;"|6||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#90EE90;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5 |style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#FFCCCC;"|6||style="background:#90EE90;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5 |style="background:#FFCCCC;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#CEEBFB;"|7||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#FFCCCC;"|10 |style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10 |-! align="right" !{{spaces|2}}3.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|border|28п]]||style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/5571$2 Свети Стефан], [[Сланци]] |style="background:#F9F9F9;"|11||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#90EE90;"|11||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#FFCCCC;"|13||style="background:#90EE90;"|11 |style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12 |style="background:#90EE90;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#FFCCCC;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13 |style="background:#90EE90;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#90EE90;"|10||style="background:#90EE90;"|8 |style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|6 |-! align="right" !{{spaces|2}}4.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Pinosava.png|border|23п]]||style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card Пиносава], [[Пиносава]] |style="background:#F9F9F9;"|10||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#FFCCCC;"|9||style="background:#FFCCCC;"|10||style="background:#FFCCCC;"|12 |style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#90EE90;"|11||style="background:#90EE90;"|10||style="background:#90EE90;"|8||style="background:#CEEBFB;"|8 |style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|6||style="background:#90EE90;"|5||style="background:#FFCCCC;"|6||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#CEEBFB;"|8 |style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#90EE90;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#90EE90;"|4 |style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4 |-! align="right" !{{spaces|2}}5.||style="text-align: center" | [[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|25п|КФК Равна Гора]]|| style="text-align: left" | КФК Равна Гора, [[Земун]] |style="background:#F9F9F9;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#90EE90;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2 |style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#90EE90;"|1||style="background:#FFCCCC;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2 |style="background:#90EE90;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1 |style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#FFCCCC;"|2 |style="background:#90EE90;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1 |-! align="right" !{{spaces|2}}6.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|border|20x23п]]||style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card Пионир], [[Бесни Фок]] |style="background:#F9F9F9;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#90EE90;"|10||style="background:#90EE90;"|8||style="background:#90EE90;"|7 |style="background:#90EE90;"|5||style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#90EE90;"|6||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#FFCCCC;"|9||style="background:#FFCCCC;"|10 |style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#90EE90;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9 ||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9 |style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#90EE90;"|8||style="background:#FFCCCC;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#FFCCCC;"|11 |style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11 |-! align="right" !{{spaces|2}}7.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|border|23п]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/5285-avala-1939/card Авала 1939], [[Бели Поток (Вождовац)|Бели Поток]] |style="background:#F9F9F9;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#FFCCCC;"|2||style="background:#90EE90;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1 |style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1||style="background:#FFCCCC;"|2||style="background:#90EE90;"|1||style="background:#CEEBFB;"|1 |style="background:#FFCCCC;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2 |style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2||style="background:#90EE90;"|1 |style="background:#FFCCCC;"|2||style="background:#CEEBFB;"|2 |-! align="right" !{{spaces|2}}8.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|21п]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk Минел], [[Рипањ]] |style="background:#F9F9F9;"|7||style="background:#FFCCCC;"|11||style="background:#90EE90;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#90EE90;"|5 |style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#90EE90;"|5||style="background:#90EE90;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4 |style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#CEEBFB;"|4 |style="background:#CEEBFB;"|4||style="background:#90EE90;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3 |style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3 |-! align="right" !{{spaces|2}}9.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|16п]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница], [[Глогоњски Рит]] |style="background:#F9F9F9;"|4||style="background:#FFCCCC;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#90EE90;"|4||style="background:#90EE90;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3 |style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#CEEBFB;"|3||style="background:#FFCCCC;"|5||style="background:#FFCCCC;"|6||style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#CEEBFB;"|7 |style="background:#90EE90;"|6||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#CEEBFB;"|7||style="background:#CEEBFB;"|7||style="background:#CEEBFB;"|7 |style="background:#CEEBFB;"|7||style="background:#FFCCCC;"|9||style="background:#FFCCCC;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12 |style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12 |-! align="right" !10.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|23p|ФК Братство]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство], [[Крњача (Београд)|Крњача]] |style="background:#F9F9F9;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#90EE90;"|11||style="background:#90EE90;"|10 |style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#90EE90;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#FFCCCC;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11 |style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12||style="background:#90EE90;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11 |style="background:#90EE90;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#90EE90;"|8||style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#CEEBFB;"|7 |style="background:#CEEBFB;"|7||style="background:#90EE90;"|5 |-! align="right" !11.||style="text-align: center" | [[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|border|23п]]||style="text-align: left" | [https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka ОФК Црвенка], [[Црвенка (Палилула)|Црвенка]] |style="background:#F9F9F9;"|12||style="background:#90EE90;"|8||style="background:#FFCCCC;"|9||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#FFCCCC;"|9||style="background:#CEEBFB;"|9 |style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#FFCCCC;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#FFCCCC;"|11||style="background:#90EE90;"|10||style="background:#90EE90;"|9 |style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6 |style="background:#90EE90;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#CEEBFB;"|5||style="background:#FFCCCC;"|6 |style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#FFCCCC;"|9 |-! align="right" !12.||style="text-align: center" | [[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|border|23п]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/klub/1891-mladi-proleter Млади пролетер], [[Београд]] |style="background:#F9F9F9;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6||style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#FFCCCC;"|8||style="background:#90EE90;"|7||style="background:#FFCCCC;"|8 |style="background:#CEEBFB;"|8||style="background:#90EE90;"|6||style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#90EE90;"|5||style="background:#FFCCCC;"|6||style="background:#CEEBFB;"|6 |style="background:#FFCCCC;"|7||style="background:#FFCCCC;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10 |style="background:#FFCCCC;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#CEEBFB;"|11||style="background:#90EE90;"|9 |style="background:#CEEBFB;"|9||style="background:#90EE90;"|7 |-! align="right" !13.||style="text-align: center" | [[Датотека:OFK Lug.JPG|border|25п|ОФК Луг]]|| style="text-align: left" | ОФК Луг 2020, [[Велики Мокри Луг|ВМЛ]] |style="background:#F9F9F9;"|8||style="background:#FFCCCC;"|10||style="background:#CEEBFB;"|10||style="background:#FFCCCC;"|11||style="background:#FFCCCC;"|12||style="background:#FFCCCC;"|13 |style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13 |style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#90EE90;"|12||style="background:#CEEBFB;"|12 |style="background:#FFCCCC;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13 |style="background:#CEEBFB;"|13||style="background:#CEEBFB;"|13 |} :{| class="wikitable" style="text-align:left; background:#dcdbd6;" ||{{легенда| #90EE90|{{tooltip| Напредовање|на табели}}}} || {{легенда| #CEEBFB|{{tooltip|Без промене|на табели}}}} || {{легенда| #FFCCCC|{{tooltip|Пад|на табели}}}} |} {{clear|both}} === Табела<ref name="ЖУРНАЛ"/> === {| |valign="top"| :{| align=left colspan=2 style="width:42em; margin: 1em 1em 1em 0; border:1px solid green; -moz-border-radius:8px; -webkit-border-radius:8px; border-radius:8px;" <!-- align=left border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" --> |- align=center bgcolor= #dcdbd6 || ||{{tooltip|'''М'''|Место на табели}} |align=left colspan="2"|'''Клуб''' |style="width:2em;" |{{tooltip|'''Одиг'''|Број одиграних утакмица}} |style="width:2em;" |{{tooltip|'''Поб'''|Број победе}} |style="width:2em;" |{{spaces|2}}{{tooltip|'''Нер'''|Број нерешених}} |style="width:2em;" |{{tooltip|'''Пор'''|Број пораза}} |style="width:2em;" |{{tooltip|'''ДГ'''|Број датих голова}} |style="width:2em;" |{{tooltip|'''ПГ'''|Број примљених голова}} |style="width:2em;" |{{tooltip|'''ГР'''|Гол разлика}} |style="width:2em;" |{{tooltip|'''Бод'''|Број освојених бодова}} |- bgcolor=#C0FFC0 align=center |align=center| [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Следеће сезона: Прва Београдска лиг]] ||{{tooltip|{{spaces|2}}1.|Следеће сезона: Прва Београдска лига}}||style="text-align: center" |[[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|border|23п|КФК Равна гора]]||align=left|КФК Равна гора, [[Земун]] ||24||22||1||align=center|1||79||21||{{spaces|1}}58||{{tooltip|67|Следеће сезона: Прва Београдска лига}} |- align=center || ||{{spaces|2}}2.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Avala Beli Potok.jpeg|border|23п|ФК Авала 1939]]||align=left|[http://www.srbijasport.net/club/5285-avala-1939/card Авала 1939], [[Бели Поток (Вождовац)|Бели Поток]] ||24||22||0||align=center|2||76||20||{{spaces|1}}56||66 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 || ||{{spaces|2}}3.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Minel Ripanj.png|border|23п|ФК Минел]]||align=left|[http://www.srbijasport.net/klub/6351-minel/lk Минел], [[Рипањ]] ||24||15||2||align=center|7||70||33||{{spaces|1}}37||47 |- align=center || ||{{spaces|2}}4.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Pinosava.png|border|23п|ФК Пиносава]]||align=left|[https://www.srbijasport.net/club/4377-pinosava/card Пиносава], [[Пиносава]] (-1) ||24||11||2||align=center|11||50||58||{{spaces|1}}-8||34 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 || ||{{spaces|2}}5.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Bratstvo Krnjaca Beograd logo.png|23p|ФК Братство]]||style="text-align: left" | [http://www.srbijasport.net/club/3450-bratstvo Братство], [[Крњача (Београд)|Крњача]] (-1) ||23||10||2||align=center|11||34||43||{{spaces|1}}-9||31 |- align=center || ||{{spaces|2}}6.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Sveti Stefan Slanci.png|border|26п|ФК Свети Стефан]]||align=left|[https://www.srbijasport.net/club/5571$2 Свети Стефан], [[Сланци]] ||24||10||1||align=center|13||39||59||-20||{{spaces|1}}31 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 || ||{{spaces|2}}7.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Mladi Proleter logo.png|border|23п|ФК Млади пролетер]]||align=left|[http://www.srbijasport.net/klub/1891-mladi-proleter Млади пролетер], [[Београд]] ||24||9||3||align=center|12||38||55||-17||30 |- align=center || ||{{spaces|2}}8.||style="text-align: center" |[[Датотека:Palilulac Grba.jpg|border|20п|ФК Палилулац]]||align=left|[[ФК Палилулац Београд|Палилулац]], [[Крњача (Београд)|Крњача]] ||24||9||2||align=center|13||49||40||{{spaces|2}}9||29 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 || ||{{spaces|2}}9.||style="text-align: center" |[[Датотека:OFK Crvenka Borca.png|border|23п|ОФК Црвенка]]||align=left|[https://www.srbijasport.net/club/1401-crvenka ОФК Црвенка], [[Црвенка (Палилула)|Црвенка]] ||24||9||2||align=center|13||37||53||-16||29 |- align=center || || 10.||style="text-align: center" |[[Датотека:150px-Fc Resnik logo.png|border|20п|ФК Ресник]]||align=left|[[ФК Ресник|Ресник]],[[Ресник (Раковица)|Ресник]] (-1) ||24||8||5||align=center|11||36||47||-11||28 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 || || 11.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Pionir Besni Fok.png|border|20x23п|ФК Пионир]]||align=left|[https://www.srbijasport.net/club/3451-pionir/card Пионир], [[Бесни Фок]] ||24||7||1||align=center|16||31||60||-29||22 |- align=center || ||12.||style="text-align: center" |[[Датотека:FK Lepusnica Glogonjski rit.png|border|15п|ФК Лепушница]]||align=left|[http://www.srbijasport.net/club/3479-lepusnica/card Лепушница], [[Глогоњски Рит]] ||24||6||2||align=center|16||33||57||-24||20 |- align=center bgcolor=#f9f9f9 || || 13.||style="text-align: center" |[[Датотека:OFK Lug.JPG|border|23п|ОФК Луг]]||align=left|ОФК Луг 2020, [[Велики Мокри Луг|ВМЛ]] (-1) ||23||4||3||align=center|16||28||54||-26||14 |} |width"5"|&nbsp; |valign="top"| {| align=left class="wikitable" style="text-align: center; margin: 1 auto;" |- !Првак Међуопштинске лиге<br/>[[Београд]] група „Б” у фудбалу 2021/22. |- |[[Датотека:KFK Ravna Gora.JPG|border|100п|КФК Равна гора]]<br />'''КФК Равна гора''', [[Земун]] |} |width"5"|&nbsp; |valign="top"| {{сакриј почетак |toggle = left |title = Легенда |titlestyle = font-style:italic; padding-left:4em; font-size: 120%; background:#dcdbd6; border:2px solid; text-align:center; width: 77.8%; |border = |bg1 = lightgreen |bg2 = }} {{Легенда за заглавље}} {{clear|both}} {| class="wikitable" |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|20п]]||style="width:16em; text-align:left;" | Виши ранг: Прва Београдска лига<!-- <br/>Напредовање на табели --> <!-- |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:RedDownArrow.svg|20п]]||style="width:16em; text-align:left;" | Пад на табели |- bgcolor=#C0FFC0 |style="width:4em; text-align:center;" | [[Датотека:Disc Plain green dark.svg|15п]]||style="width:16em; text-align:left;" | Без промене на табели --> |} {{Сакриј крај}} |} {{clear|both}} === Напомене === {{Напомене|1}} === Референце === {{reflist|2}} === Спољашње везе === * [http://www.fsb.org.rs/ Фудбалски савез Београда - званични сајт] * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] {{Фудбал у Србији}} {{нормативна контрола}}{{Портал бар|Спорт|Фудбал|Србија|Београд}} <div style="position: fixed; right:0; bottom:0; display:block;"> [[Датотека:football pictogram.svg|100п]] </div> == Стрелице горе-доле == [[Датотека:FSB 100 godina zahvalnica.JPG|400p]] {{clear|both}} [[Датотека:FK Palilulac Clanska knjizica iz 50-tih godina.JPG|400p]] {{clear|both}} {{гол|4|казнени ударац}} {{аббр|{{Checked}}|Без промене на табели}} {{аббр|{{Check mark|25}}|Без промене на табели}} [[Датотека:Arrow-down.gif|30п]] [[Датотека:Arrow-down.gif]] [[Датотека:Arrow-up.gif|30п]] [[Датотека:Arrow-up.gif]] [[Датотека:Disc Plain yellow dark.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain yellow.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain black.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain blue dark.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain blue.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain red dark.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain red.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain green dark.svg|35п]] [[Датотека:Disc Plain green.svg|35п]] {{Checked|bbbb}} {{Checked box}} {{Qmark}} {{Question mark}} {{Bulb}} {{Bulb2}} {{Idea}} {{NewProposal}} [[Датотека:Soccerball mask.svg]] [[Датотека:Football Pallo valmiina-cropped.jpg]] [[Датотека:UEFA orthographic projection Mapa UEFA.png|thumb|left|250px|<center>[[УЕФА]]</center>]] [[Датотека:gouden medaille.svg]] [[Датотека:Zilveren medaille.svg]] [[Датотека:Bronzen medaille.svg]] [[Датотека:Continental models-Australia.gif|мини|250px|л|Анимирана, бојом кодирана мапа која приказује различите континенте и регионе. [[Границе између континената Земље|У зависности од конвенције и модела]], неки континенти могу бити консолидовани или подељени: на пример, [[Евроазија]] је најчешће подељена на [[Азија|Азију]] и [[Европа|Европу]] (црвене нијансе), док се [[Северна Америка|Северна]] и [[Јужна Америка]] понекад препознају као [[Америке|један Амерички континент]] (зелене нијансе).]] {{clear|both}} == Дресови == :{| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 3%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | {| style="background:none;" |} {| class="wikitable" style="text-align:left;"| |1 {{Фудбалски дресови | align = | pattern_la=|pattern_ra=|pattern_b = _greenhalf | leftarm = FFFFFF| body = FFFFFF| rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF| socks = FFFFFF }} |2 {{Фудбалски дресови |pattern_la=|pattern_b=_whitehalf|pattern_ra= |leftarm=008000||body=008000||rightarm=FFFFFF||shorts=FFFFFF||socks=008000 }} |3 {{Фудбалски дресови | pattern_la = _bluehalf2| pattern_b=_bluehalf2| pattern_ra = |leftarm=0000ff||body=||rightarm=||shorts=FFFFFF||socks= 0000ff }} |4 {{Фудбалски дресови | pattern_la=_scp_home|pattern_b=_sporting1112h|pattern_ra=_scp_home|pattern_sh= |pattern_so= _scp1011a | leftarm=008877|body=008877|rightarm=008877|shorts=FFFFFF|socks=008877 }} |5 {{Фудбалски дресови | pattern_la =_celtic1213h |pattern_b =_celtic1213h |pattern_ra =_celtic1213h |pattern_sh =_por10h |pattern_so =_celtic1213h | leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = FFFFFF |socks = 008877 }} |6 {{Фудбалски дресови | pattern_la = _ifk1617h | pattern_b = _ifk1617h| pattern_ra = _ifk1617h | leftarm = 000000| body = 000000| rightarm = 000000| shorts = 0042E8| socks = FFFFFF }} |7 {{Фудбалски дресови | align = right | pattern_la = _white_stripes| pattern_b = _whitestripes3| pattern_ra = _white_stripes | leftarm = 205090| body = 205090| rightarm = 205090| shorts = 205090| socks = 205090 }} |8 {{Фудбалски дресови |pattern_la = _fcporto1617h|pattern_b = _fcporto1617h|pattern_ra = _fcporto1617h|pattern_sh = _whitesides|pattern_so = _fcporto1617h |leftarm = |body = |rightarm = |shorts = 3053C6|socks1 = }} |9 {{Фудбалски дресови | pattern_la = _atletico1617h| pattern_b = _atletico1617h| pattern_ra = _atletico1617h| pattern_sh =| pattern_so1 = | leftarm = d20000| body = d20000| rightarm = d20000| shorts = 0000FF| socks = 0000FF }} |10 {{Фудбалски дресови | align = right| pattern_la = _white_stripes| pattern_b = _whitestripes|_collarwhite| pattern_ra = _white_stripes | leftarm = 0000ff| body = 0000ff| rightarm = 0000ff| shorts = ffffff| socks = 000000 }} |11 {{Фудбалски дресови | align = right| pattern_la = _white_stripes| pattern_b = _whitestripes| pattern_ra = _white_stripes| pattern_so = _3_stripes_white | leftarm = ee2c2c| body = ee2c2c| rightarm = ee2c2c| shorts = 000000| socks = 000000 }} |12 {{Фудбалски дресови | align = right| pattern_la = | pattern_b = _greenquarters14| pattern_ra = | pattern_so = _3_stripes_white | leftarm = ffffff| body = ffffff| rightarm = 008000| shorts = ffffff| socks = 008000 }} |13 {{Фудбалски дресови | align = right| pattern_la = | pattern_b = _greenwhitegreen| pattern_ra = | pattern_so = | leftarm = ffffff| body = ffffff| rightarm = ffffff| shorts = 000000| socks = 000000 }} |14 {{Фудбалски дресови | pattern_la=|pattern_b=_sjk19t|pattern_ra= | leftarm=3CB371|body=3CB371|rightarm=3CB371|shorts=FFFFFF|socks=FFFFFF }} |} {| class="wikitable" style="text-align:left;"| |15џџџџ {{Фудбалски дресови | pattern_b = _espanyol1920h| pattern_ra = | pattern_sh = | pattern_so = _espanyol1920h | leftarm = 0040FF| body = 0040FF| rightarm = 0040FF| shorts = 0040FF| socks = FFFFFF }} |1Хајдук {{Фудбалски дресови | pattern_la = _thinbluehoops|pattern_b =_thinbluehoops |pattern_ra =_thinbluehoops |pattern_sh = _color_3_stripes_blue|pattern_so =_thinbluehoops | leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = FFFFFF |socks = 0000ff }} |2Хајдук {{Фудбалски дресови | pattern_la = _greenshoulders|pattern_b =FFFFFF |pattern_ra =_greenshoulders |pattern_sh =|pattern_so =<!-- _color_3_stripes_black -->_blacktop | leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = 14a674 |socks = FFFFFF }} |3Хајдук {{Фудбалски дресови | pattern_b = CC0000 | body = CC0000 | pattern_ra = | leftarm = CC0000 | rightarm = CC0000 | shorts = FFFFFF| socks = CC0000 }} |4Хајдук {{Фудбалски дресови |pattern_la=_greenshoulders| pattern_b = _3greenstripes2| body = FFFFFF | pattern_ra =_greenshoulders|pattern_sh=_green stripes|pattern_so= | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF | socks = 339933 }} |5Хајдук {{Фудбалски дресови | pattern_la = _thinbluehoops|pattern_b =_thinbluehoops |pattern_ra =_thinbluehoops |pattern_sh = _color_3_stripes_blue|pattern_so =FFDF00 | leftarm = FFDF00 |body = FFDF00 |rightarm = FFDF00 |shorts = FFFFFF |socks = 0000ff }} |6Хајдук {{Фудбалски дресови | pattern_la = FFFFFF|pattern_b =FFFFFF |pattern_ra =FFFFFF |pattern_sh =_redsides<!-- _orange_stripes -->|pattern_so =FFFFFF | leftarm = FFFFFF |body = |rightarm = FFFFFF |shorts = FFFFFF |socks = FFFFFF }} |} |} ;За књигу {| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 3%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | {| style="background:none;" |} {| |- | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_la = _thinbluehoops|pattern_b =_thinbluehoops |pattern_ra =_thinbluehoops |pattern_sh = _color_3_stripes_blue|pattern_so =_blacktop | leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = FFFFFF |socks = FFFFFF |title = 1932/33. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_b = CC0000| body = CC0000| pattern_ra = | leftarm = CC0000| rightarm = CC0000 | shorts = FFFFFF | socks = CC0000 | title = 1948—1952. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_la = _bluehalf2| pattern_b=_bluehalf2| pattern_ra = |leftarm=0000ff||body=||rightarm=||shorts=FFFFFF||socks= 0000ff | title = 1952. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_b = _blackstripes_thin4 | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = 000000 | rightarm = 000000 | shorts = FFFFFF | socks = 000000 | title = 1952—1956. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_b = _greenhoops | body = FFFFFF | pattern_ra = | leftarm = 339933 | rightarm = 339933 | shorts = FFFFFF | socks = 339933 | title = 1956—1963. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови |pattern_la=_greenshoulders| pattern_b = _3greenstripes2| body = FFFFFF | pattern_ra =_greenshoulders|pattern_sh=_green stripes|pattern_so= | leftarm = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF | socks = 339933 | title = 1963—1990. }} |} |} {| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 3%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | {| style="background:none;" |} {| |- | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_b = 339933 | body = 0eb37b | pattern_ra = | leftarm = 0eb37b | rightarm = 0eb37b | shorts = FFFFFF | socks = 0eb37b | title = 1952—1990. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_b = _greenstripes | body = FFDF00 | pattern_ra = | leftarm = FFDF00 | rightarm = FFDF00 | shorts = 14a674 | socks = FFFFFF | title = 1990.—2015. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови | pattern_b = _whiteborder | body = CC0000 | pattern_ra = | leftarm = CC0000 | rightarm = CC0000 | shorts = CC0000 | socks = FFFFFF | title = 1990—2015. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови |pattern_la = | pattern_b = _greenhalf | body = FFFFFF | pattern_ra = 0eb37b | leftarm = | rightarm = 0eb37b | shorts = FFFFFF | socks = 0eb37b | title = 2015. — 2019. }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови |pattern_la = |pattern_b = _greenhoops |body = FFFFFF|pattern_ra = |leftarm = 339933|rightarm = 339933|shorts = 339933|socks = FFFFFF |title = 2019.— }} | valign="top" | {{Фудбалски дресови |pattern_la =|leftarm = |pattern_b =|body = FFFFFF|pattern_ra = |rightarm = |shorts = E32636|socks = FFFFFF |title = 2019.— }} |} |} {{Football kit|pattern_la=|pattern_b=_whitethinlines|pattern_ra=| leftarm=0000AA||body=0000AA||rightarm=0000AA||shorts=0000AA||socks=0000AA|title = као домаћин}} == Иконе == {{double image|десно|Fox-40-whistle.jpg|160|Offside icon.svg|160|<center>Реквизити судија</center>}} {| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 3%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | {| style="background:none;" |} |} <gallery class="left" widths="100" heights="100" perrow=6> Датотека:Captain sports.svg|Captain Датотека:Beograd district.gif|<center>Карта београдских општина</center> Датотека:Fox-40-whistle.jpg|<center>Спортска пиштаљка</center> Датотека:Offside icon.svg|<center>Заставица помочног судије</center> Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije.jpg|Пиштаљка фудбалског судије која је прошла „сито и решето” 70-тих година Датотека:Pistaljka fudbalskog sudije horizontalno.jpg|Пиштаљка фудбалског судије која је прошла „сито и решето” 70-тих година </gallery> [[Датотека:Fox-40-whistle.jpg|150px|лево|мини|<center>Спортска пиштаљка]]</center> [[Датотека:Clemens Schüttengruber, Fußballschiedsrichter (02).jpg|десно|мини|300px|]] {{урађено|}} {{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}} [[Датотека:silver medal olympic.svg|ивица|65п|'''2° место''']] [[Датотека:gold medal olympic.svg|ивица|65п|'''1° место''']] [[Датотека:bronze medal olympic.svg|ивица|65п|'''3° место''']] [[Датотека:olympics.svg|ивица|65п]] [[Датотека:Europe medals.PNG|ивица|65п]] [[Датотека:UEFA orthographic projection Mapa UEFA.png|thumb|left|250px|<center>[[УЕФА]]</center>]] [[Датотека:gouden medaille.svg]] [[Датотека:Zilveren medaille.svg]] [[Датотека:Bronzen medaille.svg]] {{clear|both}} {{subon|71}} {{suboff|71}} {{Улазак на терен-замена играча}} {{Излазак са терена-замењен|67}} {{pengoal}} Промашај {{penmiss}} {{goal}} {{гол}} * Списак београдских општина: [[Датотека:Beograd district.gif|350п|лево|мини|<center>Карта београдских општина</center>]] {{clear|both}} <gallery heights="150" mode=packed > Датотека:Yugoslav Football Federation 1990.png|<center>1990</center> Датотека:‎Fudbalski Savez SRJ.gif|<center>Фудбалски савез<br />[[СР Југославија|СР Југославије]]</center> датотека:Soccer Serbia.png </gallery> {{clear|both}} {{clear|both}} == Галерија == {| align=left |- |<code id="slideshow-demo">mode="slideshow"</code> |- |<gallery mode="slideshow"> Датотека:archery pictogram.svg|<center>Стрељаштво</center> Датотека:handball pictogram.svg|<center>Rukomet</center> Датотека:football pictogram.svg|<center>Fudbal</center> Датотека:table tennis pictogram.svg|<center>Stoni tenis</center> Датотека:chess pictogram.svg|<center>Sah</center> Датотека:basketball pictogram.svg|<center>Koшarka</center> Датотека:Ice hockey pictogram.svg|<center>Хокеј</center> Датотека:Boxing pictogram.svg|<center>Boks</center> Датотека:Athletics pictogram.svg|<center>Atletika</center> Датотека:Olympic pictogram Athletics colored.png|<center>Трчање</center> Датотека:Wrestling pictogram.svg|<center>Рвање</center> Датотека:High jump pictogram.svg|<center>Скокови</center> Датотека:Olympic schedule (Competitions) Javelin throw.svg|<center>Бацање</center> Датотека:Weightlifting pictogram.svg|<center>Дизање тегова</center> Датотека:golden star.svg|<center>Дерби мечеви</center> Датотека:golden star.svg|<center>Дерби кола</center> Датотека:Football (soccer ball).svg|<center>Фудбал</center> Датотека:Fussball.jpg|<center>Фудбал</center> Датотека:Soccer.Field Transparant.png|<center>Терен</center> </gallery> |} {{clear|both}} == Дијаграм == === Пласман од 1966. до 1973. године === :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 800 | висина = 250 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 18 | ознака_x1 = 1952/53 | ознака_x2 = 1953/54 | ознака_x3 = 1954/55 | ознака_x4 = 1955/56 | ознака_x5 = 1956/57 | ознака_x6 = 1957/58 | ознака_x7 = 1958/59 | ознака_x8 = 1959/60| ознака_x9 = 1960/61| ознака_x10 = 1961/62 | ознака_x11 = 1962/63 | ознака_x12 = 1963/64 | ознака_x13 = 1964/65 | ознака_x14 = 1965/66 | ознака_x15 = 1966/67 | ознака_x16 = 1967/68 | ознака_x17 = 1968/69 | ознака_x18 = 1969/70 | y_макс = 18 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 10 | S02V02 = 2 | S02V03 = 7 | S02V04 = 5 | S02V05 = 9 | S02V06 = 12 | S02V07 = 2 | S02V08 = 10| S02V09 = 7| S02V10 = 5| S02V11 = 2| S02V12 = 2| S02V13 = 1| S02V14 = 4| S02V15 = 4| S02V16 = 5| S02V17 = 8| S02V18 = 9 | назнаке = да }} |} <!-- red, blue, green, yelloworange, purple, magenta, orange, lavender, powderblue, brightgreen црвена, плава, зелена, наранџастожута, љубичаста, пурпурноцрвена, наранџаста, блиједоплава са мрвицом сљезове боје, блиједоплава, свијетлозелена --> {{clear|both}} === Графикон посећености утакмица по колима === ----- :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 550 | висина = 650 | падинг_лево = 40 | падинг_десно = 15 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије1 = 3 | дебљина_серије2 = 3 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 16 | ознака_x1 = Коло | ознака_x2 = 1./16. | ознака_x3 = 2./17. | ознака_x4 = 3./18. | ознака_x5 = 4./19. |ознака_x6 = 5./20. | ознака_x7 = 6./21. | ознака_x8 = 7./22. | ознака_x9 = 8./23. | ознака_x10 = 9./24. | ознака_x11 = 10./25. | ознака_x12 = 11./26. | ознака_x13 = 12./27. | ознака_x14 = 13./28. | ознака_x15 = 14./29. | ознака_x16 = 15./30. | y_макс = 3950 | y_мин = 300 | скала = да | интервал_примарне_скале = 100 | S01V02 = 2600 | S01V03 = 3100 | S01V04 = 1800 | S01V05 = 2700 | S01V06 = 1300 | S01V07 = 2655 | S01V08 = 2850 | S01V09 = 3350 | S01V10 = 3200 | S01V11 = 2600 | S01V12 = 3050 | S01V13 = 3180 | S01V14 = 2300 | S01V15 = 1900 | S01V16 = 1650 | S02V02 = 2950 | S02V03 = 2550 | S02V04 = 3800 | S02V05 = 3700 | S02V06 = 2650 | S02V07 = 2700 | S02V08 = 3350 | S02V09 = 3500 | S02V10 = 1900 | S02V11 = 950 | S02V12 = 300 | S02V13 = 1650 | S02V14 = 3900 | S02V15 = 2550 | S02V16 = 2200 | назнаке = да }} |} :{| class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда|red|Пролећни део}}||{{легенда|blue|Јесењи део}} |} {{clear|both}} === Дијаграм посећеност утакмица по клубовима === ----- :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 1050 | висина = 950 | падинг_лево = 40 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије1 = 3 | дебљина_серије2 = 3 | дебљина_серије3 = 3 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 17 | ознака_x1 = Коло: | ознака_x2 = Вождовац | ознака_x3 = ИМТ | ознака_x4 = ОФК Жарково | ознака_x5 = Прва Искра |ознака_x6 = Графичар | ознака_x7 = ИЛР Железник | ознака_x8 = Палилулац | ознака_x9 = Будућност | ознака_x10 = БАСК | ознака_x11 = Телеоптик | ознака_x12 = Дунавац | ознака_x13 = ИМ Раковица | ознака_x14 = Полет | ознака_x15 = Авала | ознака_x16 = Змај | ознака_x17 = Трудбеник | y_макс = 11900 | y_мин = 500 | скала = да | интервал_примарне_скале = 200 | S01V02 = 4900 | S01V03 = 1900 | S01V04 = 5900 | S01V05 = 1400 | S01V06 = 2800 | S01V07 = 900 | S01V08 = 800 | S01V09 = 1750 | S01V10 = 5100 | S01V11 = 3400 | S01V12 = 1000 | S01V13 = 500 | S01V14 = 1530 | S01V15 = 1600 | S01V16 = 2700 | S01V17 = 2055 | S02V02 = 2600 | S02V03 = 2900 | S02V04 = 5900 | S02V05 = 1400 | S02V06 = 3000 | S02V07 = 1600 | S02V08 = 1750 | S02V09 = 1950 | S02V10 = 4750 | S02V11 = 2350 | S02V12 = 1800 | S02V13 = 1450 | S02V14 = 1350 | S02V15 = 2400 | S02V16 = 1700 | S02V17 = 1750 | S03V02 = 7500 | S03V03 = 4800 | S03V04 = 11800 | S03V05 = 2800 | S03V06 = 5800 | S03V07 = 2500 | S03V08 = 2550 | S03V09 = 3700 | S03V10 = 9850 | S03V11 = 5750 | S03V12 = 2800 | S03V13 = 1950 | S03V14 = 2880 | S03V15 = 4000 | S03V16 = 4400 | S03V17 = 3850 | назнаке = да }} |} :{| class="wikitable" style="text-align:left" style="background: #dcdbd6;" ||{{легенда|red|Пролећни део}}||{{легенда|blue|Јесењи део}}||{{легенда|green|Укупно}} |} {{clear|both}} ;Дијаграм посећеност утакмица по клубовима ----- {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid green; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 1400 | висина = 500 | падинг_лево = 40 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије3 = 2 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 20 | ознака_x1 = | ознака_x2 = Палилулац | ознака_x3 = Чукарчки | ознака_x4 = Бечеј | ознака_x5 = Колубара |ознака_x6 = ЧСК Пивара | ознака_x7 = Јединство | ознака_x8 = Динамо | ознака_x9 = Бор | ознака_x10 = Младост | ознака_x11 = ОФК Звездара | ознака_x12 = Врбас | ознака_x13 = Напредак | ознака_x14 = Винер Брокер | ознака_x15 = Нови Сад | ознака_x16 = Хајдук | ознака_x17 = ОФК Кикинда | ознака_x18 = Раднички ЈП | ознака_x19 = Београд | ознака_x20 = | y_макс = 22000 | y_мин = 2000 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1000 | S03V02 = 2150 | S03V03 = 3300 | S03V04 = 7700 | S03V05 = 15400 | S03V06 = 14000 | S03V07 = 8300 | S03V08 = 6800 | S03V09 = 21700 | S03V10 = 11200 | S03V11 = 3000 | S03V12 = 7400 | S03V13 = 15500 | S03V14 = 2700 | S03V15 = 3500 | S03V16 = 3900 | S03V17 = 7700 | S03V18 = 3550 | S03V19 = 5400 | назнаке = да }} |} {{clear|both}} == Soviet Union дијаграм == <timeline> # Све мере су у пикселима ImageSize = width:160 height:1550 PlotArea = left:50 right:60 bottom:10 top:10 AlignBars = justify DateFormat = yyyy Period = from:1932 till:2014 TimeAxis = orientation:vertical ScaleMajor = unit:year increment:2 start:1932 # не постоји аутоматско откривање судара, # зато ручно померајте текстове горе или доле како бисте избегли преклапање Define $dx = 25 # shift text to right side of bar PlotData= bar:Leaders color:red width:25 mark:(line,white) align:left fontsize:S from:start till:1932 shift:($dx,15) text:Vladimir~Ilyich~[[Lenin]] from:1932 till:1953 shift:($dx,5) text:[[Stalin|Josef~Stalin]] from:1953 till:1964 shift:($dx,5) text:Nikita~[[Khrushchev]] from:1964 till:1982 shift:($dx,5) text:Leonid~[[Brezhnev]] from:1982 till:1984 shift:($dx,-12) text:Yuri~[[Andropov]] from:1984 till:1985 shift:($dx,4) text:Konstantin~[[Chernenko]] fontsize:XS from:1985 till:1990 shift:($dx,5) text:ПрваБеоградскалига fontsize:XS from:1990 till:end color:yellow </timeline> {{clear|both}} ---- #{{fusd|m1}} Ovo je tekst za prvu fusnotu. {{clear|both}} === Soviet Union дијаграм оригинал === <timeline> # Све мере су у пикселима ImageSize = width:160 height:550 PlotArea = left:50 right:60 bottom:10 top:10 AlignBars = justify DateFormat = yyyy Period = from:1917 till:2020 TimeAxis = orientation:vertical ScaleMajor = unit:year increment:5 start:1920 # не постоји аутоматско откривање судара, # зато ручно померајте текстове горе или доле како бисте избегли преклапање Define $dx = 25 # shift text to right side of bar PlotData= bar:Leaders color:red width:25 mark:(line,white) align:left fontsize:S from:start till:1924 shift:($dx,15) text:Vladimir~Ilyich~[[Lenin]] from:1924 till:1953 shift:($dx,5) text:[[Stalin|Josef~Stalin]] from:1953 till:1964 shift:($dx,5) text:Nikita~[[Khrushchev]] from:1964 till:1982 shift:($dx,5) text:Leonid~[[Brezhnev]] from:1982 till:1984 shift:($dx,-12) text:Yuri~[[Andropov]] from:1984 till:1985 shift:($dx,4) text:Konstantin~[[Chernenko]] fontsize:XS from:1985 till:1990 shift:($dx,5) text:ПрваБеоградскалига fontsize:XS from:1990 till:end color:yellow </timeline> {{clear|both}} ---- #{{fusd|m1}} Ovo je tekst za prvu fusnotu. {{clear|both}} == Преусмераваље == === на другу страницу === [[Првенство првог Б-е разреда Београдског подсавеза у фудбалу 1960/61.#Резултати и статистика|ЕУРЕКА]] === у оквиру исте странице === [[#Иконе|Иконе]] == {{tl|Float}} {{tl|stack}} {{tl|clear}} {{tl|align}} == {{float|right=540px|Није реално стање пошто у многим извештајима са утакмица нема податaка за жуте и црвене картоне.}} {{clear|both}} {{stack|[[Датотека:Australis_hector.jpg|мини|<center>Зелени шкорпиони 1</center>]]}} {{stack begin}} [[Датотека:Australis_hector.jpg|мини|<center>Зелени шкорпиони 2</center>]] {{stack end}} {{stack| [[Датотека:Australis_hector.jpg|мини|<center>Зелени шкорпиони 3</center>]] | float=left | clear=true}} {{clear|both}} Није реално стање пошто у многим извештајима са утакмица нема податaка за жуте и црвене картоне {{clear|both}} == Звонко Михајловски == ФУДБАЛ:<br/>Јуниори и други тим Партизана<br/>FK Bregalnica Sstip (druga sav.liga)<br/>Palilulac (Bgd),<br/>Jedinstvo(Zemun),<br/>Hajduk (Bgd). HOKEJ NA LEDU:<br/>PARTIZAN (20 sezona...oko 700 UTAKMICA, 10 god.Kapiten) Reprez.Jugoslavije 75 utakmica (1965 - 70).<br/>Igrao NA 4 Svetska prvenstva. „Б”-е група<br/>1966. Загреб СФРЈ<br/>1967. Беч Аустрија<br/>1969. Љубљана СФРЈ<br/>1970. Букурешт Румунија {{clear|both}} == Душан (Сава) Сопић == Душан Сопић је рођен 1945. године у Бору. Играо је на месту везног играча, за Партизан је наступао у сезони 1963/64 и одиграо 22 утакмице. После Партизана каријеру је наставио у Бору. {{Фудбал биографија | име = Душан (Сава) Сопић | слика = | опис_слике = | пуно_име = Душан (Сава) Сопић | датум_рођења = {{датум рођења|1945|07|29|год=да}} | место_рођења = [[Бор]] | држава_рођења = {{застава|СФРЈ}} | датум_смрти = {{Датум смрти|df=yes|2017|07|30|1945|07|29|год=да}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = {{зас|СРБ}} [[Србија]] | висина = {{height|m=1.76}} | надимак = „Цале” | позиција = везни фудбалер | актуелни_клуб = | актуелни_број = | младе_године = — 1963 | млади_клубови = [[ФК Партизан|Партизан]], [[Београд]] | године = 1963 – 1966<br />1966 – 1967<br />1967 – 1975<br />1975 – 1976<br />1977 — 1978 | клубови = [[ФК Партизан|Партизан]], [[Београд]]<br />[[НК Марибор|Марибор]], [[Словенија]]<br />[[ФК Бор|Бор]], [[Србија]]<br />[[America de Cali]], [[Кали]] [[Колумбија]]<br />[[Portuguesa FC]], [[Венецуела]] | голови = 47 (14)<br /><br />113 (4) | репрезентација_(године) = | репрезентација_(име) = | репрезентација_(голови) = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | актуелизовано1_(датум) = | актуелизовано2_(датум) = }} 2990.SOPIĆ DUŠAN (Partizan, Bor) Rođen: 29.07.1945. u Boru. Umro: 30.07.2017. Pozicija u timu: vezni fudbaler. СТАТИСТИКА: Omladinski turnir - Rijeka 5 2 Prijateljski 20 9 Prvenstveni 22 3 Ukupno 47 14 Преузето са http://partizan.rs/svi-igraci-partizana/ KARIJERA: - 1965/66:Partizan; - 1966: Maribor; - 1967 - 1975: Bor; - 1975/76: America de Cali; - 1977/78: Portuguesa FC. PRVOLIGAŠKA STATISTIKA: 113/4. - 1968/69: 29/2; - 1969/70; 34/0; - 1970/71: 29/2; - 1972/73: 9/0; - 1973/74: 6/0l - 1974/75: 6/0. {{clear|both}} == Графика финала == == Четврт финале без трећим местом == {{Round8 <!--Датум-Место/Екипа 1/Резултат 1/Екипа 2/Резултат 2 --> <!--Четвртфинале --> | |'''[[СК Југославија]]'''|5|[[НК Славија Осијек|Славија]]|2 | |'''[[ФК Раднички Сомбор|Сомборски СК]]''' {{tooltip|(дир)|директно у полуфинале}}| | | | |[[ХНК Хајдук Сплит|'''Хајдук''']], [[Сплит]]|3(4,5)|[[1. ХШК Грађански|Грађански]], [[Загреб]]|3(4,0) | |[[НК САШК Напредак|'''САШК''']]|3|[[НК Олимпија Љубљана|Илирија]], [[Љубљана]]|1 <!-- Полуфинале --> | |'''[[СК Југославија]]'''|5|[[ФК Раднички Сомбор|Сомборски СК]]|1 | |'''[[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]]''' |6|[[НК САШК Напредак|САШК]]|1 <!--Финале --> | |'''[[СК Југославија]]'''|2|[[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]]|1 }} ---- {{clear|both}} === Четврт финале са трећим местом === {{Round8-with third <!--Датум-Место/Екипа 1/Резултат 1/Екипа 2/Резултат 2 --> <!--Четвртфинале --> | 14. јун - Мексико сити|{{fb|URS|1955}}|0|'''{{fb|URU}}''' (про)|1 | 14. јун - Гвадалахара|'''{{fb|BRA|1968}}'''|4|{{fb|PER}}|2 | 14. јун - Толука|'''{{fb|ITA}}'''|4|{{fb|MEX}}|1 | 14. јун - Леон|'''{{fb|FRG}}''' (про)|3|{{fb|ENG}}|2 <!-- Полуфинале --> | 17. јун - Гвадалахара|{{fb|URU}}|1|'''{{fb|BRA|1968}}'''|3 | 17. јун - Мексико сити|'''{{fb|ITA}}''' (про)|4|{{fb|FRG}}|3 <!--Финале --> | 21. јун - Мексико сити|'''{{fb|BRA|1968}}'''|4|{{fb|ITA}}|1 <!--Треће место --> | 20. јун - Мексико сити|{{fb|URU}}|0|'''{{fb|FRG}}'''|1 }} ---- {{clear|both}} === Четврт финале без трећег места === {| border=0 cellpadding=0 cellspacing=0 style="font-size: 90%; margin:1em 2em 1em 1em;" | height=6| | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f2f2f2"|Четвртфинале | colspan="2"| | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f2f2f2"|Полуфинале | colspan="2"| | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f2f2f2"|Финале |- | height=6| <!--Четвртфинале--> | width=150|&nbsp;<!--тимови--> | width=50|&nbsp;<!--резултат--> | width=20|&nbsp;<!--црте хризонтане--> | width=25|&nbsp;<!--црте верткално--> <!--плуфинале --> | width=150|&nbsp;<!--тимови--> | width=50|&nbsp;<!--резултат--> | width=20|&nbsp;<!--црте хризонтане--> | width=25|&nbsp;<!--црте верткално--> <!--финале--> | width=150|&nbsp;<!--тимови--> | width=50|&nbsp;<!--резултат--> |- | height=6| <!--Четвртфинале датум за први пар--> | colspan="2" rowspan="2"|{{{1|&nbsp;}}} | rowspan="4" style="border-width:0 0 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | rowspan="7" style="border-width:0 0 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | colspan="2" rowspan="3"| | rowspan="7" style="border-width:0 0 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | rowspan="13" style="border-width:0 0 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | colspan="2" rowspan="9"| |- | height=6| |- <!--Четвртфинале први пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч1&nbsp;{{{2|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч1&nbsp;{{{3|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--полуфинале датум--> | colspan="2" rowspan="2"|{{{21|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--Четвртфинале први пар--> | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч1&nbsp;{{{4|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч1&nbsp;{{{5|&nbsp;}}} | rowspan="6" style="border-width:2px 3px 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; |- | height=6| <!--полуфинале први пар--> | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|п1&nbsp;{{{22|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|п1&nbsp;{{{23|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--Четвртфинале датм за други пар--> | colspan="2" rowspan="2"|{{{6|&nbsp;}}} |- <!--полуфинале први пар--> | height=6| | rowspan="12" style="border-width:2px 0 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|п1&nbsp;{{{24|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|п1&nbsp;{{{25|&nbsp;}}} | rowspan="12" style="border-width:2px 3px 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; |- <!--Четвртфинале други пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч2&nbsp;{{{7|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч2&nbsp;{{{8|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--финале датум--> | colspan="2" rowspan="6"| | colspan="2" rowspan="2"|{{{31|&nbsp;}}} |- <!--Четвртфинале други пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч2&nbsp;{{{9|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч2&nbsp;{{{10|&nbsp;}}} | rowspan="6" style="border-width:2px 0 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; |- <!--финале--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ф1&nbsp;{{{32|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ф1&nbsp;{{{33|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--Четвртфинале датум за трећи пар--> | colspan="2" rowspan="2"|{{{11|&nbsp;}}} |- <!--финале--> | height=6| | rowspan="11" style="border-width:2px 0 0 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ф2&nbsp;{{{34|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ф2&nbsp;{{{35|&nbsp;}}} |- <!--Четвртфинале трећи пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч3&nbsp;{{{12|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч3&nbsp;{{{13|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--полуфинале датум за други пар--> | colspan="2" rowspan="2"|{{{26|&nbsp;}}} | colspan="2" rowspan="2"| |- <!--Четвртфинале трећи пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч3&nbsp;{{{14|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч3&nbsp;{{{15|&nbsp;}}} | rowspan="6" style="border-width:2px 3px 1px 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; |- <!--полуфинале други пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|п2&nbsp;{{{27|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|п2&nbsp;{{{28|&nbsp;}}} |- | height=6| <!--Четвртфинале датум за четврти пар--> | colspan="2" rowspan="2"|{{{16|&nbsp;}}} |- <!--полуфинале други пар--> | height=6| | rowspan="5" style="border-width:2px 0 0 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|п2&nbsp;{{{29|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|п2&nbsp;{{{30|&nbsp;}}} | rowspan="5" style="border-width:2px 0 0 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; | colspan="2"| |- <!--Четвртфинале четврти пар--> | height=6| | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч4&nbsp;{{{17|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч4&nbsp;{{{18|&nbsp;}}} |- | height=6| | colspan="2" rowspan="3"| |- | height=6| <!--Четвртфинале четврти пар--> | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|ч4&nbsp;{{{19|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|ч4&nbsp;{{{20|&nbsp;}}} | rowspan="2" style="border-width:2px 0 0 0; border-style: solid;border-color:black;"|&nbsp; |- | height=6| | colspan="2"| |- | height=6| | colspan="8"| | colspan="2" rowspan="2" valign="top"|{{{36|&nbsp;}}} |- | height=6| | colspan="8"| |} <noinclude> </noinclude> === Полуфинале без трећег места === {{Рунда-4 <!--Полуфинале--> | Вршац|'''Војводина''', Нови Сад|2|Железничар, Сарајево|0 | |'''Напредак''', Крушевац|0 ({{tooltip|'''5'''|Пенали}})|Земун|0 ({{tooltip|4|Пенали}}) <!--финале--> |Ниш|'''Раднички''', Ниш|'''3'''|Ујпешт Дожа, Крушевац|1}} ---------- {| border=0 cellpadding=0 cellspacing=0 style="font-size: 90%; margin:1em 2em 1em 1em;" | &nbsp; | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f2f2f2|{{{RD1|Полуфинале}}} | colspan="2" | | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f2f2f2|{{{RD2|Финале}}} |- | &nbsp; | width=150|&nbsp; | width=50|&nbsp; | width=20|&nbsp; | width=25|&nbsp; | width=150|&nbsp; | width=50|&nbsp; <!-- Први пар полуфинала --> |- | height=6| | colspan="6" rowspan="1"|{{{1|&nbsp;}}} |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"| &nbsp;{{{2|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9| {{{3|&nbsp;}}} | align=center style="border-width:0 0 2px 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"| &nbsp;{{{4|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9| {{{5|&nbsp;}}} | rowspan="10" align=center style="border-width:2px 2px 2px 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; |- | height=6| |&nbsp; <!-- Пар Финала --> |- | height=6| | colspan="4" rowspan="1"| | colspan="2" rowspan="1"|{{{11|&nbsp;}}} |- | height=6| | rowspan="2" colspan="3"|&nbsp; | align=center style="border-width:0 0 2px 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"| {{{12|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|{{{13|&nbsp;}}} |- | height=6| | align=center style="border-width:2px 0 0 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"| &nbsp;{{{14|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|{{{15|&nbsp;}}} |- | height=3 colspan=7| | |- | height="3"| | |- | height=6| | colspan="4" rowspan="1"| <!-- | colspan="2" rowspan="1" align="center" style="border:0px solid #aaa;" bgcolor="#f2f2f2"|Third place --> <!-- Други пар полуфинала --> |- | height=6| | colspan="2" rowspan="1"|{{{6|&nbsp;}}} | colspan="1" rowspan="1"| <!-- | colspan="2" rowspan="1"|{{{16|&nbsp;}}} --> |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"| &nbsp;{{{7|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9| {{{8|&nbsp;}}} | colspan="1" rowspan="1"| <!-- | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|&nbsp;{{{17|&nbsp;}}} | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|&nbsp;{{{18|&nbsp;}}} --> |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"| &nbsp;{{{9|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9| {{{10|&nbsp;}}} | align=center style="border-width:2px 0 0 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; | colspan="1" rowspan="1"| <!-- | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|&nbsp;{{{19|&nbsp;}}} | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|&nbsp;{{{20|&nbsp;}}} --> |}<noinclude> </noinclude> === Полуфинале са трећим местом === {| border=0 cellpadding=0 cellspacing=0 style="font-size: 90%; margin:1em 2em 1em 1em;" | &nbsp; | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f2f2f2|{{{RD1|Полуфинале}}} | colspan="2" | | align="center" colspan="2" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f2f2f2|{{{RD2|Финале}}} |- | &nbsp; | width=150|&nbsp; | width=50|&nbsp; | width=20|&nbsp; | width=25|&nbsp; | width=150|&nbsp; | width=50|&nbsp; <!-- Први пар полуфинала --> |- | height=6| | colspan="6" rowspan="1"|д1{{{1|&nbsp;}}} |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Беостар&nbsp;{{{2|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|4{{{3|&nbsp;}}} | align=center style="border-width:0 0 2px 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Црвена звезда&nbsp;{{{4|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|1{{{5|&nbsp;}}} | rowspan="10" align=center style="border-width:2px 2px 2px 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; |- | height=6| |&nbsp; <!-- Пар Финала --> |- | height=6| | colspan="4" rowspan="1"| | colspan="2" rowspan="1"|дф{{{11|&nbsp;}}} |- | height=6| | rowspan="2" colspan="3"|&nbsp; | align=center style="border-width:0 0 2px 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; ! align=left style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Спартак{{{12|&nbsp;}}} ! align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|4{{{13|&nbsp;}}} |- | height=6| | align=center style="border-width:2px 0 0 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Беостар&nbsp;{{{14|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|1{{{15|&nbsp;}}} |- | height=20| | |- | height=6| | |- | height=6| | colspan="4" rowspan="1"| | colspan="2" rowspan="1" align="center" style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f2f2f2"|Треће место <!-- Други пар полуфинала --> |- | height=6| | colspan="2" rowspan="1"|д2{{{6|&nbsp;}}} | colspan="1" rowspan="1"| | colspan="2" rowspan="1"|дт{{{16|&nbsp;}}} |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Спартак&nbsp;{{{7|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|4{{{8|&nbsp;}}} | colspan="1" rowspan="1"| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Црвена звезда&nbsp;{{{17|&nbsp;}}} | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|3&nbsp;{{{18|&nbsp;}}} |- | height=6| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Ол Старс&nbsp;{{{9|&nbsp;}}} | align=center style="border:1px solid #aaa;" bgcolor=#f9f9f9|1{{{10|&nbsp;}}} | align=center style="border-width:2px 0 0 0; border-style:solid;border-color:black;"|&nbsp; | colspan="1" rowspan="1"| | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9"|Ол Старс&nbsp;{{{19|&nbsp;}}} | style="border:1px solid #aaa;" bgcolor="#f9f9f9" align="center"|1&nbsp;{{{20|&nbsp;}}} |}<noinclude> </noinclude> === Осмина финала === <!--{{Рунда-16 без трећег места--> {{Round16|3rdplace=no <!--Датум-Место/Екипа 1/Резултат 1/Екипа 2/Резултат 2 --> <!--Осмина--> | среда, 8. децембр 1999.|[[Датотека:Grb_veliki.gif|25п]][[ФК Зета|Зета]], [[Голубовци|Голубовца]]|1|[[Датотека:FK Obilić.svg|20п]] '''[[ФК Обилић|Обилић]]''', [[Београд]]|2 | |[[Датотека:FK Balkan Mirijevo.gif|25п]] [[ФК Балкан Миријево|Балкан Буковица]]|0|[[Датотека:policajacgrbnovi.jpg|25п]] '''[[ФК Полицајац|Милиционар]]'''|2 | |[[Датотека:ФК Семендрија 1924.png|30п]] [[ФК Смедерево|Сартид 1903]], [[Смедерево|Сд]]|0|[[Датотека:Logo FC Red Star_Belgrade.svg|25п]]{{spaces|2}} '''[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]'''|3 | |[[Датотека:Fk Radnicki 1923 Novi GRB.PNG|30п]] '''[[ФК Раднички 1923|Раднички]]''', [[Крагујевац|Кг]] |1|[[Датотека:FK Čukarički.jpg|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Чукарички|Чукарички]], [[Београд|Бгд]]|0 | |[[Датотека:Grb FK Napredak Kruševac.png|25п]] '''[[ФК Напредак Крушевац|Напредак]]''', [[Крушевац|Кш]]|2|[[Датотека:Mogren Budva.gif‎|25п]] [[ФК Могрен|Могрен]], [[Будва]]|0 | |[[Датотека:100px-Zeleznik-Belgrade.png|30px]] '''[[ФК Железник|Железник]]''', [[Београд|Бгд]]|1| {{spaces|2}}[[ФК Војводина|Војводина]], [[Нови Сад|НС]]|0 | |[[Датотека:Fkzemun.gif|30п]] '''[[ФК Земун|Земун]]'''|0 {{tooltip|(4)|Пенали}}|[[Датотека:FK Partizan logo.png|25п]]{{spaces|2}}[[ФК Партизан|Партизан]], [[Београд|Бгд]]|0 {{tooltip|(3)|Пенали}} | |[[Датотека:BuducnostBanatskiDvor.gif|28п]] [[ФК Будућност Банатски Двор|Будучност]], [[Банатски Двор|Б.Д.]]|1 {{tooltip|(2)|Пенали}}|[[Датотека:FK Čelik Nikšić.gif|25п]] '''[[ФК Челик Никшић|Челик Унипром]]''', [[Никшић]]|1 ({{tooltip|'''4'''|Пенали}}) <!--Четвртфинале--> | среда, 5. априла 2000.|'''Милициоар'''|1 ({{tooltip|'''5'''|Пенали}})|Обилић|1 ({{tooltip|4|Пенали}}) | |'''Црвена звезда'''|'''1'''|Раднички,Крагујевац|0 | |'''Напредак''', Крушевац|0 ({{tooltip|'''3'''|Пенали}})|Железник|0 ({{tooltip|1|Пенали}}) | |Челик|0|'''Земун'''|5 <!--Полуфинале--> | среда, 19. априла 2000.|Милиционар|0|'''Црвена звзда'''|3 | |'''Напредак''', Крушевац|0 ({{tooltip|'''5'''|Пенали}})|Земун|0 ({{tooltip|4|Пенали}}) <!--финале--> |среда, 10. маја 2000.|'''Црвена звезда'''|'''4'''|Напредак, Крушевац|0 }} == Једна љубав хиљаду одбрана == <div style="font-size: 50pt; text-align:center; color: Black; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em blue; font-style: italic; font=Arial Black">'''»Jедна љубав хиљаду одбрана«'''</div> <div style="font-size: 50pt; text-align:center; color: Black; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em Black; font-style: italic; font=Arial Black">'''»Једна љубав хиљаду одбрана«'''</div> <div style="font-size: 50pt; text-align:center; color: white; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em Black; font-style: italic; font=Arial Black">'''»Једна љубав хиљаду одбрана«'''</div> <div style="font-size: 50pt; text-align:center; color: white; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em blue; font-style: italic; font=Arial Black">'''»Једна љубав хиљаду одбрана«'''</div> == Графички приказ == <div title="Овај надимак ништа не значи!" style="font-size: 20pt; text-align:center; color: green; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em green;">'''ФК Палилулац Београд'''</div> <div style="font-size: 20pt; text-align:center; color: white; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em red;"><center>'''ФК Хајдук Београд'''</center></div> <div class="overflowbugy" style="overflow:auto;"> {{#tag:timeline| DateFormat = dd/mm/yyyy ImageSize = width:800 height:auto barincrement:18 <!-- (max 1800 i 20) --> Period = from:01/01/2004 till:{{#timel:d/m/Y|+6 months}} TimeAxis = orientation:horizontal PlotArea = right:20 left:20 bottom:100 top:20 Legend = position:bottom orientation:vertical Colors = id:bg value:rgb(1,1,1) id:major value:black id:minor value:rgb(0.8,0.8,0.8) id:text value:black id:header value:powderblue2 id:htext value:white id:активни value:rgb(0.6,0.9,0.2) legend:Активни_администратори id:неактивни value:rgb(0.6,0.9,1) legend:Неактивни_или_тренутно_({{#timel:j._n._Y}})_мање_активни_администратори,_укључени_у_рад_заједнице_на_други_начин id:бивши value:rgb(1,0.4,0.0) legend:Бивши_администратори BackgroundColors = canvas:bg ScaleMajor = gridcolor:major unit:year increment:1 start:01/01/2004 ScaleMinor = gridcolor:minor unit:month increment:1 start:01/01/2004 BarData = Bar:T1 Barset:размак_при_врху Barset:S2004 Barset:S2005 Barset:S2006 Barset:S2007 Barset:S2008 Barset:S2009 Barset:S2010 Barset:S2011 Barset:S2012 Barset:S2013 Barset:S2014 Barset:S2015 PlotData = width:12 textcolor:black bar:T1 color:header textcolor:black width:30 shift:(-205,-7) fontsize:l from:01/01/2004 till:01/01/2018 text:"Администратори Википедије на српском језику" barset:S2004 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:17/07/2004 till:05/01/2006 text:"[[Корисник:Милош|Милош]]" barset:break color:бивши from:03/03/2006 till:23/05/2006 barset:break color:бивши from:26/03/2008 till:26/03/2008 color:бивши from:17/07/2004 till:17/07/2018 text:"[[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]]" color:бивши from:17/07/2004 till:17/07/2004 text:"[[Корисник:Avala|Avala]]" barset:break barset:skip barset:skip color:бивши from:20/07/2004 till:12/06/2016 color:активни from:19/07/2004 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Djordjes|Djordjes]]" color:неактивни from:08/11/2004 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]]" color:бивши from:15/12/2004 till:19/01/2006 text:"[[Корисник:Pokrajac|Pokrajac]]" color:бивши from:15/12/2004 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Никола Прљић|Никола Прљић]]" color:бивши from:26/12/2004 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Zorba|Zorba]]" barset:S2005 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:10/01/2005 till:05/06/2011 text:"[[Корисник:Bonzo|Bonzo]]" color:бивши from:15/03/2005 till:20/01/2012 text:"[[Корисник:Саша Стефановић|Саша Стефановић]]" color:бивши from:15/03/2005 till:11/01/2006 text:"[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]]" barset:break barset:skip barset:skip color:бивши from:11/02/2006 till:28/12/2008 color:бивши from:15/03/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]]" color:бивши from:15/03/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Ninam|Ninam]]" color:бивши from:04/04/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:PANONIAN|PANONIAN]]" color:бивши from:12/04/2005 till:22/06/2011 text:"[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]]" color:бивши from:25/04/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Dzivdzan|Dzivdzan]]" color:бивши from:25/04/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Ivan|Ivan]]" color:активни from:15/05/2005 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Dungodung|Dungodung]]" color:бивши from:31/05/2005 till:18/11/2007 text:"[[Корисник:Kaster|Kaster]]" color:бивши from:19/06/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Yillilan|Yillilan]]" color:бивши from:20/06/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Sashast|Sashast]]" color:неактивни from:09/07/2005 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Јованвб|Јованвб]]" color:бивши from:09/07/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Romanm|Romanm]]" color:бивши from:24/07/2005 till:31/07/2007 text:"[[Корисник:Милан Јелисавчић|Милан Јелисавчић]]" color:бивши from:27/07/2005 till:14/12/2015 text:"[[Корисник:Goldfinger|Goldfinger]]" color:бивши from:07/08/2005 till:18/09/2007 text:"[[Корисник:BraneJ|BraneJ]]" color:бивши from:11/08/2005 till:06/11/2014 text:"[[Корисник:Краљевић Марко|Краљевић Марко]]" color:бивши from:13/08/2005 till:07/10/2009 text:"[[Корисник:Ђорђе Д. Божовић|Ђорђе Д. Божовић]]" color:бивши from:07/09/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:А.Динчић|А.Динчић]]" color:бивши from:11/09/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Domatrios|Domatrios]]" color:бивши from:27/10/2005 till:07/10/2009 text:"[[Корисник:Д Орловић|Д Орловић]]" color:бивши from:17/11/2005 till:22/04/2018 text:"[[Корисник:JustUser|JustUser]]" color:бивши from:22/11/2005 till:04/12/2009 text:"[[Корисник:Момир Томић|Момир Томић]]" color:бивши from:25/11/2005 till:27/07/2006 text:"[[Корисник:Бормалагурски|Бормалагурски]]" color:бивши from:12/12/2005 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:VKokielov|VKokielov]]" color:бивши from:19/12/2005 till:12/09/2006 text:"[[Корисник:Тснена|Тснена]]" barset:S2006 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:05/01/2006 till:10/08/2006 text:"[[Корисник:Славен Косановић|Славен Косановић]]" barset:break color:бивши from:11/08/2006 till:13/03/2010 color:бивши from:11/02/2006 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Срђан Весић|Срђан Весић]]" color:бивши from:21/03/2006 till:29/01/2013 text:"[[Корисник:Djus|Djus]]" color:бивши from:07/05/2006 till:17/08/2008 text:"[[Корисник:BokicaK|BokicaK]]" barset:break barset:skip barset:skip barset:skip color:бивши from:01/06/2009 till:15/04/2018 color:бивши from:14/05/2006 till:14/04/2007 text:"[[Корисник:Маре|Маре]]" color:бивши from:29/06/2006 till:06/04/2012 text:"[[Корисник:Rainman|Rainman]]" color:бивши from:16/07/2006 till:05/10/2006 text:"[[Корисник:Verlor|Verlor]]" color:бивши from:28/09/2006 till:26/02/2008 text:"[[Корисник:Кале|Кале]]" barset:break barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip color:бивши from:26/02/2008 till:26/03/2012 color:бивши from:02/12/2006 till:02/09/2007 text:"[[Корисник:АПлећаш|АПлећаш]]" color:бивши from:26/12/2006 till:03/07/2012 text:"[[Корисник:Laslovarga|Laslovarga]]" barset:S2007 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:03/01/2007 till:02/09/2007 text:"[[Корисник:Sinovac|Sinovac]]" color:бивши from:05/01/2007 till:28/12/2008 text:"[[Корисник:Велимир85|Велимир85]]" color:бивши from:23/02/2007 till:02/09/2007 text:"[[Корисник:СрејовићНенад|СрејовићНенад]]" color:бивши from:12/03/2007 till:15/05/2012 text:"[[Корисник:Бановић|Бановић]]" color:бивши from:29/03/2007 till:02/09/2007 text:"[[Корисник:Зоран Докић|Зоран Докић]]" color:бивши from:08/05/2007 till:05/08/2016 text:"[[Корисник:Михајло Анђелковић|Михајло Анђелковић]]" color:бивши from:09/08/2007 till:02/11/2007 text:"[[Корисник:Филип Кнежић|Филип Кнежић]]" color:бивши from:18/10/2007 till:05/07/2012 text:"[[Корисник:Vojvoda|Vojvoda]]" color:бивши from:20/10/2007 till:05/08/2010 text:"[[Корисник:Micki|Micki]]" barset:break barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip barset:skip color:бивши from:02/12/2010 till:01/06/2013 barset:S2008 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:02/08/2008 till:09/11/2009 text:"[[Корисник:Metodicar|Metodicar]]" barset:S2009 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:неактивни from:09/01/2009 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Geologicharka|Geologicharka]]" color:неактивни from:31/03/2009 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Burga|Burga]]" color:бивши from:09/04/2009 till:21/11/2009 text:"[[Корисник:Mladifilozof|Mladifilozof]]" barset:S2010 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:29/05/2010 till:27/01/2012 text:"[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]]" color:бивши from:26/12/2010 till:06/04/2012 text:"[[Корисник:Sabate|Sabate]]" barset:S2011 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:05/06/2011 till:10/04/2016 text:"[[Корисник:MikyM|MikyM]]" barset:S2012 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:бивши from:08/01/2012 till:19/04/2017 text:"[[Корисник:Alexmilt|Alexmilt]]" color:бивши from:25/05/2012 till:15/03/2016 text:"[[Корисник:Zarathushtra|Zarathushtra]]" color:активни from:05/08/2012 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]]" barset:S2013 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:активни from:03/01/2014 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]]" barset:S2014 shift:(6,-5) anchor:from fontsize:s color:активни from:04/09/2015 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Milicevic01|Milicevic01]]" color:активни from:04/09/2015 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]]" color:активни from:05/09/2015 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]]" color:активни from:05/09/2015 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:CarRadovan|CarRadovan]]" color:активни from:06/09/2015 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:НиколаБ|НиколаБ]]" barset:S2015 shift:(-6,-5) anchor:from fontsize:s color:активни from:20/01/2018 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]]" color:активни from:24/01/2018 till:{{#timel:d/m/Y}} text:"[[Корисник:Lackope|Lackope]]" }} </div> <!-- {{archives |auto= short }} {{TOC right}}--> <div style="position: fixed; right:0; bottom:0; display:block;"> [[Датотека:football pictogram.svg|100п|link=Портал:Фудбал]] </div> [[Датотека:Izabrani.png]] == Графички приказ сакривен == {{сакриј почетак |toggle = left |title = Графички приказ |titlestyle = font-style:italic; padding-right:3em; }} <timeline> ImageSize = width:999 height:100 PlotArea = left:10 right:10 bottom:30 top:10 TimeAxis = orientation:horizontal format:yyyy DateFormat = dd/mm/yyyy Period = from:01/07/1951 till:01/07/1970 ScaleMajor = unit:year increment:1 start:1952 Colors = id:bl1 value:rgb(0.5,0.8,0.5) id:bl2 value:rgb(0.9,0.9,0.3) id:bl3 value:rgb(0.6,0.6,0.5) id:bl4 value:rgb(0.7,0.7,0.7) id:bl5 value:rgb(0.7,0.9,0.7) id:rs value:rgb(0.8,0.6,0.6) id:rn value:rgb(0.9,0.1,0.1) PlotData= bar:Position width:26 color:white align:center from:01/07/1951 till:01/07/1952 shift:(0,-3) text:/ from:01/07/1952 till:01/07/1953 shift:(0,-3) text:10/10 from:01/07/1951 till:01/07/1953 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1953 till:01/07/1954 shift:(0,-3) text:2/12 from:01/07/1953 till:01/07/1954 color:bl4 shift:(0,20) text: II Разред from:01/07/1954 till:01/07/1955 shift:(0,-3) text:7/12 from:01/07/1955 till:01/07/1956 shift:(0,-3) text:5/12 from:01/07/1956 till:01/07/1957 shift:(0,-3) text:9/12 from:01/07/1957 till:01/07/1958 shift:(0,-3) text:12/13 from:01/07/1954 till:01/07/1958 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1958 till:01/07/1959 shift:(0,-3) text:2/12 from:01/07/1958 till:01/07/1959 color:bl4 shift:(0,20) text: II Разред from:01/07/1959 till:01/07/1960 shift:(0,-3) text:10/12 from:01/07/1960 till:01/07/1961 shift:(0,-3) text:7/10 from:01/07/1961 till:01/07/1962 shift:(0,-3) text:5/10 from:01/07/1962 till:01/07/1963 shift:(0,-3) text:2/11 from:01/07/1963 till:01/07/1964 shift:(0,-3) text:2/10 from:01/07/1959 till:01/07/1964 color:bl5 shift:(0,20) text: I Разред from:01/07/1964 till:01/07/1965 shift:(0,-3) text:1/14 from:01/07/1964 till:01/07/1965 color:bl4 shift:(0,20) text: II БГД лига from:01/07/1965 till:01/07/1966 shift:(0,-3) text:4/14 from:01/07/1966 till:01/07/1967 shift:(0,-3) text:4/14 from:01/07/1967 till:01/07/1968 shift:(0,-3) text:5/14 from:01/07/1968 till:01/07/1969 shift:(0,-3) text:8/14 from:01/07/1969 till:01/07/1970 shift:(0,-3) text:9/14 from:01/07/1965 till:01/07/1970 color:bl5 shift:(0,20) text: I Бгд лига </timeline> {{clear|both}} :{| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:2px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | боја_серије_2 = green | ширина = 900 | висина = 350 | падинг_лево = 30 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | дебљина_серије2 = 1.5 | број_серије = 2 | бр_x-вредности = 19 | ознака_x1 = 1952/53 | ознака_x2 = 1952/53 | ознака_x3 = 1953/54 | ознака_x4 = 1954/55 | ознака_x5 = 1955/56 | ознака_x6 = 1956/57 | ознака_x7 = 1957/58 | ознака_x8 = 1958/59 | ознака_x9 = 1959/60 | ознака_x10 = 1960/61| ознака_x11 = 1961/62 | ознака_x12 = 1962/63 | ознака_x13 = 1963/64 | ознака_x14 = 1964/65 | ознака_x15 = 1965/66 | ознака_x16 = 1966/67 | ознака_x17 = 1967/68 | ознака_x18 = 1968/69 | ознака_x19 = 1969/70 | y_макс = 19 | y_мин = 0 | скала = да | интервал_примарне_скале = 1 | S02V02 = 10 | S02V03 = 2 | S02V04 = 7 | S02V05 = 5 | S02V06 = 9 | S02V07 = 12 | S02V08 = 2 | S02V09 = 10| S02V10 = 7| S02V11 = 5| S02V12 = 2| S02V13 = 2| S02V14 = 1| S02V15 = 4| S02V16 = 4| S02V17 = 5 | S02V18 = 8| S02V19 = 9 | назнаке = да }} |} {{clear|both}} {{Сакриј крај}} ------- === Боје === {| border="0" +C104AA66:K102 |- |[[w:en:black|black]] |align="center" style="background:#000000; color:#ffffff; font-family:monospace;" width=15%|#000000 |width=5%| ||[[w:en:silver (color)|silver]] |align="center" style="background:#c0c0c0; color:#000000; font-family:monospace;" width=15%|#c0c0c0 |width=5%| ||[[w:en:maroon (color)|maroon]] |align="center" style="background:#800000; color:#ffffff; font-family:monospace;" width=15%|#800000 |width=5%| ||[[w:en:red|red]] |align="center" style="background:#ff0000; color:#ffffff; font-family:monospace;" width=15%|#ff0000 |- |[[w:en:Navy blue|navy]] |align="center" style="background:#000080; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#000080 || ||[[w:en:blue|blue]] |align="center" style="background:#0000ff; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#0000ff || ||[[w:en:purple|purple]] |align="center" style="background:#800080; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#800080 || ||[[w:en:fuchsia (color)|fuchsia]] |align="center" style="background:#ff00ff; color:#000000; font-family:monospace;"|#ff00ff |- |[[w:en:green|green]] |align="center" style="background:#008000; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#008000 || ||[[w:en:lime (color)|lime]] |align="center" style="background:#00ff00; color:#000000; font-family:monospace;"|#00ff00 || ||[[w:en:olive (color)|olive]] |align="center" style="background:#808000; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#808000 || ||[[w:en:yellow|Yellow]] |align="center" style="background:#ffff00; color:#000000; font-family:monospace;"|#ffff00 |- |[[w:en:teal (color)|teal]] |align="center" style="background:#008080; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#008080 || ||[[w:en:aquamarine (color)|aqua]] |align="center" style="background:#00ffff; color:#000000; font-family:monospace;"|#00ffff || ||[[w:en:grey|gray]] |align="center" style="background:#808080; color:#ffffff; font-family:monospace;"|#808080 || ||[[w:en:white|white]] |align="center" style="background:#ffffff; color:#000000; font-family:monospace;"|#ffffff |} == Панорама imagemap == <imagemap> Слика:FK Palilulac Bgd zona 2004-05.jpg|800п|л|alt=Београдска зона 2004/05 circle 950 850 700 [[Војин Дворнић]] circle 2950 850 700 [[Драган Аничић]] default [[Београдска зона 2004/05]] </imagemap> {{clear|both}} <imagemap> Слика:Bryan-Sewall.jpg|300п|л|alt=Постер за предизборну капмању из 1896. у којој је Вилијам Џ. Брајан из Небраске кандидован за председника, а Артур Сјуал из Мејна за потпредсеника circle 950 850 700 [[Вилијам Џенингс Брајан|Вилијам Џ. Брајан]] circle 2950 850 700 [[Артур Сјуал]] default [http://projects.vassar.edu/1896/democrats.html Демократска партија 1896.] </imagemap> {{clear|both}} Различити делови слике могу да представљају везе (линкове) ка различитим страницама. На пример, уколико кликне на леву сличицу читалац бива преусмерен на чланак ''[[Вилијам Џенингс Брајан]]'', кликом на десну сличицу долази на чланак ''[[Артур Сјуал]]'', а уколико кликне на било који други део слике отвориће се следећа веб страница: <code><nowiki>http://projects.vassar.edu/1896/democrats.html</nowiki></code>. Ово се постиже на следећи начин: <pre style="overflow:auto;"> <imagemap> Слика:Bryan-Sewall.jpg|300п|десно|alt=Постер за предизборну капмању из 1896. у којој је Вилијам Џ. Брајан из Небраске кандидован за председника, а Артур Сјуал из Мејна за потпредсеника circle 950 850 700 [[Вилијам Џенингс Брајан|Вилијам Џ. Брајан]] circle 2950 850 700 [[Артур Сјуал]] default [http://projects.vassar.edu/1896/democrats.html Демократска партија 1896.] </imagemap> </pre> Када се пређе показивачем миша преко одређених делова слике добијају се следећа обавештења: „Вилијам Џ. Брајан“, „Артур Сјуал“ и „Демократска партија 1896.“ Алтернативни текст је исти за читаву слику. Димензије оригиналне слике су 3916×1980 пиксела и координате се односе на те димензије, а не на слику ширине 300 пиксела. Другим речима, иста синтакса би се користила и за слику која је ужа или шира од ове. Као што је наведено на [[mw:Extension:ImageMap|овој страници]], делови слике могу да буду дефинисани као кругови ({{јез-енг|circle}}), правоугаоници ({{јез-енг|rect}}) и произвољни многоуглови ({{јез-енг|poly}}), а плава иконица [[Слика:Desc-20.png|x14п|link=|alt=]] може да се помера или да се потпуно избаци. Такође могу да се користе и опције „<code>мини</code>“ или „<code>оквир</code>“, што значи да ће слика имати алтернативни текст и опис као и обично, са иконицом [[Слика:Magnify-clip.png|link=|alt=]] уместо плаве иконице [[Слика:Desc-20.png|x14п|link=|alt=]]. На тулсерверу постоји [http://toolserver.org/~dapete/ImageMapEdit/ImageMapEdit.html -{Image map editor}-]. {{clear|both}} ==Постављање текста на слику== {{Annotated image | float=right | caption=Пример дијаграма са линковима и текстом| image=Wiwaxia body zones.png | width=300 | height=110| image-width=150 | image-left=93 | image-top=0 | annotations = {{Annotation|85|25|[[Кичма]]}} {{Annotation|142|37|Дорзални}} {{Annotation|32|60|Горњи латерални}} {{Annotation|205|70|Доњи латерални}} {{Annotation|32|79|Вентролатерални}} {{Annotation|173|96|<span style{{=}}"background-color:#753a00">&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</span> {{=}} Предњи део}} }} <pre style="overflow:auto;"> {{Annotated image | float=right | caption=Пример дијаграма са линковима и текстом на слици| image=Wiwaxia body zones.png | width=300 | height=110| image-width=150 | image-left=93 | image-top=0 | annotations = {{Annotation|85|25|[[Кичма]]}} {{Annotation|142|37|Дорзални}} {{Annotation|32|60|Горњи латерални}} {{Annotation|205|70|Доњи латерални}} {{Annotation|32|79|Вентролатерални}} {{Annotation|173|96|<span style{{=}}"background-color:#753a00">&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</span> {{=}} Предњи део}} }} </pre> Неки дијаграми не садрже текст, тако да могу да се користе на свим језицима или се шаљу без текста када желимо да на слику додамо везе (линкове). У тим случајевима, текст може да се дода на слику помоћу шаблона [[Шаблон:Annotated image|-{Annotated image}-]]. {{-}} == Везе са слика == <imagemap> Слика:Bryan-Sewall.jpg|300п|л|alt=Постер за предизборну капмању из 1896. у којој је Вилијам Џ. Брајан из Небраске кандидован за председника, а Артур Сјуал из Мејна за потпредсеника circle 950 850 700 [[Вилијам Џенингс Брајан|Вилијам Џ. Брајан]] circle 2950 850 700 [[Артур Сјуал]] default [http://projects.vassar.edu/1896/democrats.html Демократска партија 1896.] </imagemap> {{clear|both}} == [[Хокеј на леду|Хокејаш]] == [[Датотека:Ice hockey pictogram.svg|150п|link=Портал:Хокеј на леду]] <div style="position: fixed; right:0; bottom:0; display:block;"> </div> {{clear|both}} == Управо сада на [[Википедија на српском језику|Википедији на српском језику]] == {| cellpadding="10" cellspacing="1" style="width: 95%; background-color: green; border: 1px solid #AAAAAA; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; background-repeat:no-repeat; background-position:-25px -15px;" class="globegris" |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:95%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | {| style="background:none;" |} {| width=100% cellspacing=1 style="background-color: #A9A9A9;" |- |<div style="margin-left: -5px; margin-bottom: -5px; margin-top: -5px; margin-right: -5px; padding: 5px; padding-top: 5px; background: #f9f9f9; border: 1px solid #8888aa; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px;"> '''Управо сада на [[Википедија на српском језику|Википедији на српском језику]]'''<br /> {{float|left=10px|'''Скорашње измене'''}} {{float|left=540px|'''Нове странце'''}} {{float|left=1040px|'''Нове слике'''}}<br /> <div style="font-size:90%; text-align:left; vertical-align:top; position:relative; width:100%;height:492px;background:#FFF;border:solid 1px black"> <div style="position:absolute;left:0%;right:67%;height:100%;overflow:auto;padding-left:4px">{{Special:Recentchanges/limit=55}}</div> <div style="position:absolute;left:33%;right:34%;height:100%;overflow:auto;">{{Special:Newpages/limit=55}}</div> <div style="background:#FFF; position:absolute;left:66%;right:0%;height:100%;overflow:auto;">{{Special:Newimages/57}}</div> </div> |} |} {{Национални фудбалски тим | name = ЕП2000ЕНГф | bg = white | fg = #2B57AC | country = Енглеска | country case = Енглеске | comp link = Европско првенство у фудбалу 2000. | comp = Европско првенство у фудбалу 2000. | image = | p1 = [[Дејвид Симан|Симан]] | p2 = [[Гари Невил|Г. Невил]] | p3 = [[Фил Невил|Ф. Невил]] | p4 = [[Сол Кембел|Кембел]] | p5 = [[Тони Адамс|Адамс]] | p6 = [[Мартин Кион|Адамс]] | p7 = [[Дејвид Бекам|Бекам]] | p8 = [[Пол Скоулс|Скоулс]] | p9 = [[Алан Ширер|Ширер]] (к) | p10 = [[Мајкл Овен|Овен]] | p11 = [[Стив Макманаман|Макманаман]] | p12 = [[Гарет Саутгејт|Грин]] | p13 = [[Најџел Мартин|Мартин]] | p14 = [[Пол Инс|Инс]] | p15 = [[Гарет Бари|Бари]] | p16 = [[Стивен Џерард|Џерард]] | p17 = [[Денис Вајс|Вајс]] | p18 = [[Ник Бармби|Бармби]] | p19 = [[Емил Хески|Хески]] | p20 = [[Кевин Филипс|Филипс]] | p21 = [[Роби Фаулер|Фаулер]] | p22 = [[Ричард Рајт (фудбалер)|Рајт]] | p23 = | coach = [[Кевин Киган|Киган]] }} {{Национални фудбалски тим | name = ЕП2000ЕНГф | bg = white | fg = #2B57AC | country = Енглеска | country case = Енглеске | comp link = Европско првенство у фудбалу 2000. | comp = Европско првенство у фудбалу 2000. | image = | p1 = [[Дејвид Симан|Симан]] | p2 = [[Гари Невил|Г. Невил]] | p3 = [[Фил Невил|Ф. Невил]] | p4 = [[Сол Кембел|Кембел]] | p5 = [[Тони Адамс|Адамс]] | p6 = [[Мартин Кион|Адамс]] | p7 = [[Дејвид Бекам|Бекам]] | p8 = [[Пол Скоулс|Скоулс]] | p9 = [[Алан Ширер|Ширер]] (к) | p10 = [[Мајкл Овен|Овен]] | p11 = [[Стив Макманаман|Макманаман]] | p12 = [[Гарет Саутгејт|Грин]] | p13 = [[Најџел Мартин|Мартин]] | p14 = [[Пол Инс|Инс]] | p15 = [[Гарет Бари|Бари]] | p16 = [[Стивен Џерард|Џерард]] | p17 = [[Денис Вајс|Вајс]] | p18 = [[Ник Бармби|Бармби]] | p19 = [[Емил Хески|Хески]] | p20 = [[Кевин Филипс|Филипс]] | p21 = [[Роби Фаулер|Фаулер]] | p22 = [[Ричард Рајт (фудбалер)|Рајт]] | p23 = | coach = [[Кевин Киган|Киган]] }} <div style="position: fixed; right:0; bottom:0; display:block;">[[Датотека:Gnome-go-up.svg|35п|Врх странице|link=#top|Врх стране]]{{spaces|1}}[[Датотека:football pictogram.svg|100п|link=#top|Врх стране]]</div> {{clear|both}} a5luitk52veebnkdgybypw415bs8vu5 0 1411580 25121228 23891704 2022-07-24T15:40:44Z 89.185.105.163 /* Ратни пут */ wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = '''11. крупска лака пјешадијска бригада''' | део = [[2. крајишки корпус Војске Републике Српске|2. крајишки корпус]] | слика = 11. krupska brigada.jpg | опис_слике = Грб 11. крупске лаке пјешадијске бригаде | време_постојања = 1992—1996. | место = [[Босанска Крупа]] | надимак = | формација = бригада | јачина = 2.150 {{sfn|Други крајишки|2019|p=279}} | јачина2 = | јачина3 = 2.150 {{sfn|Други крајишки|2019|p=279}} | командант = Миле Штрбац | командант2 = Вукашин Даничић | командант3 = Јован Остојић (јули 1992 - мај 1995) | командант4 = Ранко Миљатовић | битке = {{br separated list|[[Операција Штит|Штит]]| [[Операција Маестрал|Маестрал]]|[[Операција Вагањ|Вагањ]]}} | одликовања = [[Орден Немањића]] (два пута) }} '''Једанаеста крупска лака пјешадијска бригада''' је била пјешадијска јединица [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]], у саставу [[2. крајишки корпус Војске Републике Српске|Другог крајишког корпуса]]. Зона одговорности ове јединице је била територија општине Српска Крупа, која је у периоду [[Рат у БиХ|Одбрамбено-отаџбинског рата]] била у саставу [[Република Српска|Републике Српске]]. Према прелиминарним подацима у редовима 11. крупске лаке пјешадијске бригаде у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату борило се 2.810 бораца, њих 310 дало је животе за [[Република Српска|Републику Српску]], а њих 946 је рањено. == Састав и наоружање == Почетком јуна 1992. у свом саставу је имала око 1.300 људи. Тај број је нарастао на 2.150 почетком 1993. Бригада је у свом саставу имала: команду, команду стана, извиђачки вод, вод везе, вод војне полиције, три пешадијска батаљона, чету минобацача 120 mm, инжењеријску чету, лаки артиљеријско-ракетни вод ПВО, мешовити противоклопни вод и позадинску чету.{{sfn|Други крајишки|2019|p=279}} Од средстава ратне технике калибра преко 20 mm јединица је имала противавионске топове 20 mm, минобацаче 60, 82 и 120 mm и самоходна оруђа 76 mm.{{sfn|Други крајишки|2019|p=279}} Попуна материјалним средствима вршила се из магацина [[Територијална одбрана|Територијалне одбране]] са подручја општине и делом од 10. корпуса [[Југословенска народна армија|ЈНА]] који се из [[Хрватска|Хрватске]] повукао на територију [[Бихаћ]]а почетком 1992.{{sfn|Други крајишки|2019|p=279}} == Ратни пут == 11. крупска лака пјешадијска бригада је формирана крајем мјесеца априла, на територији општине Српска Крупа, дијелу бивше општине [[Општина Босанска Крупа|Босанска Крупа]], који је ушао у састав [[Република Српска|Републике Српске]]. Од јула [[1992]]. до маја [[1995]]. године командант бригаде је био Јован Остојић. Бригада је за своје војне заслуге два пута одликована [[Орден Немањића|Орденом Немањића]], што доказује да је бригада извршила све задатке због којих је формирана, те помагала својој браћи широм [[Република Српска|Републике Српске]]. Бригада се бранила на десној обали [[Уна|реке Уне]] од Братића брда до села [[Грмуша|Грмуше]]. Поред своје зоне, учествовала је у борбеним дејствима и на другим деловима фронта ван зоне корпуса: јединица јачине чете учествовала је на фронту [[Власеница]]–[[Милићи]]-Хан Пијесак1993.у операцији Церска. Дијелови бригаде учествују у операцији Лукавац 93 гдје у садејству са осталим јединицама ВРС заузимају градић Трново као и планине Игман и Бјелашницу.У операцији Звезда 94 у рејону Горажда дијелови крупске бр.учествују у правцу према фабрици муниције Победа гдје долазе до капија фабрике и бивају заустављени.На бихаћком ратишту у фебруару 94.Крупска бригада заједно са 17.Кључком ВРС и одредом Орлови Грмеча учествује у акцији Бараковац гдје ослобађа огромно подручје од села Грабеж па све до коте Бараковац која се налази неколико километара изнад града Бихаћа.У овој акцији 5.корпусу су насени страховити губитци од 102.погинула муслиманска борца.У јесен 94.у акцији Грмеч 511.бригада 5.корпуса јаким напредовањем заузима села Грмуша и Радић па долазе 2 км до самог града,када их ИДВ 11.крупске бр.зауставља и одбацује на 4 км од центра Крупе гдје се успоставља линија одбране уз помоћ других јединица ВРС које су дошле у испомоћ.Да би у следећих неколико дана јуришни батољон хамза под командом р.изета нанића прешао на десну страну Уне и заузео село Остружница,гдје интервенише поново ИДВ 11.Крупске ВРС са још интервентним водом полиције и заустављају напредовање 505.бр и уз помоћ осталих јединца затварају обруч и 505.остаје 12 дана у окружењу држећи мостобран и бранећи се од скоро свакодневних напада једица ВРС које су помагале 11.Крупској.У контра офанзиви ШТИТ под командом генерала Манојла Миловановића 505та се повлачи на лијеву страну обале уз 26 погинулих 147 рањених хамзи.Док код села Врањска креће офанзива здружених јединица ВРС и непријатељске бригаде 511 и 503 бивају потучене и враћене 15км на почетне положаје.Након ових борби 1.и3.батаљон 11.Крупске вођен извиђачким водом спроводи акцију Мостобран 1 гдје прелазе на лијеву страну Уне разбијају непријатеља,заузимају дијелове индустријске зоне и доминантну коту Кобиљњак.Неколико дана касније 1.бригада из Новог Града преузима овај мостобран да би 11.Крупска поново вођена извиђачима прешла ријеку Уни изнад града и направила још један један мостобран ушавши 4 км у дубину села Перна.Страховите и скоро свакодневне борбе су трајале на оба мостобрана да би доњи бивао повучен у мају а,горњи у јуну 95.Циљ акција Мостобран 1 и 2 је био да се развуку снаге 5.корпуса и тиме помогне Аутономији.Интервентна чета 4.батаљона 11.Крупске је учествовала у подршци снагама Аутономне Покрајине Западна Босна у јулу 95.Након Нато удара и притиска да се рат у БиХ приведе крају 5.корпус 11.9.пролази не брањену линију у селу Хргар и напредује према Петровцу и Кључу гдје скоро цијелу Грмеч бива не брањен осим на Крупском дијелу у селу Радић гдје Крупска бригада остаје у полуокружењу и уз тешке борбе извлачи се према селу Пученик и даље према Новом Граду напуштајући саму Крупу и сва села без борби.Бригада се зауставља у Приједору и бива упућена у испомоћ 6.Санској у рејон Подвидаче гдје води борбе са 503.цазин и питискује их до близу Лушци Паланке када пада Сански Мост и бригада се повлачи у шире подручје Будимлић Јапре и ту дочекује Дејтон.Са подручја опшине Босанска Крупа је погинуло 310 бораца,210 у Крупској бригади а остали по другим јединицама и разним несрећним случајевима. {{sfn|Други крајишки|2019|p=279}} == Послератни период == Општина Српска Крупа је након [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]] изгубила велики дио територије, а на дијелу који је остао у [[Република Српска|Републици Српској]], формирана је општина [[Крупа на Уни]]. == Дан бригаде == Током априла мјесеца сваке године, у [[Доњи Дубовик (Крупа на Уни)|Доњем Дубовику]], сједишту општине [[Општина Крупа на Уни|Крупе на Уни]], код централног спомен обиљежја, обиљежавају се дани 11. крупске лаке пјешадијске бригаде, у организацији мјесне канцеларије Борачке организације и општине [[Општина Крупа на Уни|Крупа на Уни]].<ref>{{cite web|title=Обиљежен Дан 11. крупске лаке пјешадијске бригаде|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=146909|work=РТРС|accessdate=28. 7. 2016.}}</ref> == Види још == * [[Општина Крупа на Уни]] * [[Општина Босанска Крупа]] * [[2. крајишки корпус Војске Републике Српске]] * [[Војска Републике Српске]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref={{SfnRef|Други крајишки|2019}}|last=Кукобат|first=Душан|last2=Димитријевић|first2=Бојан Б.|title= 2. крајишки корпус Војске Републике Српске|year=2019|url= |publisher=Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица|location=Бања Лука |isbn=978-99976-730-5-3|pages=}} == Спољашње везе == {{портал бар|Сукоби на територији СФРЈ|војна историја Срба|Република Српска}} {{Војска Републике Српске|вј}} [[Категорија:Формације Војске Републике Српске]] [[Категорија:Бригаде Војске Републике Српске]] [[Категорија:2. Крајишки корпус ВРС]] guu8x1x0y0yn2r4i9m9zf5nky6fsbxp 25121903 25121228 2022-07-25T07:11:49Z 89.185.105.81 /* Ратни пут */ wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = '''11. крупска лака пјешадијска бригада''' | део = [[2. крајишки корпус Војске Републике Српске|2. крајишки корпус]] | слика = 11. krupska brigada.jpg | опис_слике = Грб 11. крупске лаке пјешадијске бригаде | време_постојања = 1992—1996. | место = [[Босанска Крупа]] | надимак = | формација = бригада | јачина = 2.150 {{sfn|Други крајишки|2019|p=279}} | јачина2 = | јачина3 = 2.150 {{sfn|Други крајишки|2019|p=279}} | командант = Миле Штрбац | командант2 = Вукашин Даничић | командант3 = Јован Остојић (јули 1992 - мај 1995) | командант4 = Ранко Миљатовић | битке = {{br separated list|[[Операција Штит|Штит]]| [[Операција Маестрал|Маестрал]]|[[Операција Вагањ|Вагањ]]}} | одликовања = [[Орден Немањића]] (два пута) }} '''Једанаеста крупска лака пјешадијска бригада''' је била пјешадијска јединица [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]], у саставу [[2. крајишки корпус Војске Републике Српске|Другог крајишког корпуса]]. Зона одговорности ове јединице је била територија општине Српска Крупа, која је у периоду [[Рат у БиХ|Одбрамбено-отаџбинског рата]] била у саставу [[Република Српска|Републике Српске]]. Према прелиминарним подацима у редовима 11. крупске лаке пјешадијске бригаде у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату борило се 2.810 бораца, њих 310 дало је животе за [[Република Српска|Републику Српску]], а њих 946 је рањено. == Састав и наоружање == Почетком јуна 1992. у свом саставу је имала око 1.300 људи. Тај број је нарастао на 2.150 почетком 1993. Бригада је у свом саставу имала: команду, команду стана, извиђачки вод, вод везе, вод војне полиције, три пешадијска батаљона, чету минобацача 120 mm, инжењеријску чету, лаки артиљеријско-ракетни вод ПВО, мешовити противоклопни вод и позадинску чету.{{sfn|Други крајишки|2019|p=279}} Од средстава ратне технике калибра преко 20 mm јединица је имала противавионске топове 20 mm, минобацаче 60, 82 и 120 mm и самоходна оруђа 76 mm.{{sfn|Други крајишки|2019|p=279}} Попуна материјалним средствима вршила се из магацина [[Територијална одбрана|Територијалне одбране]] са подручја општине и делом од 10. корпуса [[Југословенска народна армија|ЈНА]] који се из [[Хрватска|Хрватске]] повукао на територију [[Бихаћ]]а почетком 1992.{{sfn|Други крајишки|2019|p=279}} == Ратни пут == 11. крупска лака пјешадијска бригада је формирана крајем мјесеца априла, на територији општине Српска Крупа, дијелу бивше општине [[Општина Босанска Крупа|Босанска Крупа]], који је ушао у састав [[Република Српска|Републике Српске]]. Од јула [[1992]]. до маја [[1995]]. године командант бригаде је био Јован Остојић. Бригада је за своје војне заслуге два пута одликована [[Орден Немањића|Орденом Немањића]], што доказује да је бригада извршила све задатке због којих је формирана, те помагала својој браћи широм [[Република Српска|Републике Српске]]. Бригада се бранила на десној обали [[Уна|реке Уне]] од Братића брда до села [[Грмуша|Грмуше]]. Поред своје зоне, учествовала је у борбеним дејствима и на другим деловима фронта ван зоне корпуса: јединица јачине чете учествовала је на фронту [[Власеница]]–[[Милићи]]-Хан Пијесак1993.у операцији Церска. Дијелови бригаде учествују у операцији Лукавац 93 гдје у садејству са осталим јединицама ВРС заузимају градић Трново као и планине Игман и Бјелашницу.У операцији Звезда 94 у рејону Горажда дијелови крупске бр.учествују у правцу према фабрици муниције Победа гдје долазе до капија фабрике и бивају заустављени.На бихаћком ратишту у фебруару 94.Крупска бригада заједно са 17.Кључком ВРС и одредом Орлови Грмеча учествује у акцији Бараковац гдје ослобађа огромно подручје од села Грабеж па све до коте Бараковац која се налази неколико километара изнад града Бихаћа.У овој акцији 5.корпусу су насени страховити губитци од 102.погинула муслиманска борца.У јесен 94.у акцији Грмеч 511.бригада 5.корпуса јаким напредовањем заузима села Грмуша и Радић па долазе 2 км до самог града,када их ИДВ 11.крупске ca joш интервентним водом полиције и неколицином бораца зауставља и одбацује на 4 км од центра Крупе гдје се успоставља линија одбране уз помоћ других јединица ВРС које су дошле у испомоћ.Да би у следећих неколико дана јуришни батољон хамза под командом р.изета нанића прешао на десну страну Уне и заузео село Остружница,гдје интервенише поново ИДВ 11.Крупске ВРС са још интервентним водом полиције и заустављају напредовање 505.бр и уз помоћ осталих јединца затварају обруч и 505.остаје 12 дана у окружењу држећи мостобран и бранећи се од скоро свакодневних напада једица ВРС које су помагале 11.Крупској.У контра офанзиви ШТИТ под командом генерала Манојла Миловановића 505та се повлачи на лијеву страну обале уз 26 погинулих 147 рањених хамзи.Док код села Врањска креће офанзива здружених јединица ВРС и непријатељске бригаде 511 и 503 бивају потучене и враћене 15км на почетне положаје.Након ових борби 1.и3.батаљон 11.Крупске вођен извиђачким водом спроводи акцију Мостобран 1 гдје прелазе на лијеву страну Уне разбијају непријатеља,заузимају дијелове индустријске зоне и доминантну коту Кобиљњак.Неколико дана касније 1.бригада из Новог Града преузима овај мостобран да би 11.Крупска поново вођена извиђачима прешла ријеку Уни изнад града и направила још један један мостобран ушавши 4 км у дубину села Перна.Страховите и скоро свакодневне борбе су трајале на оба мостобрана да би доњи бивао повучен у мају а,горњи у јуну 95.Циљ акција Мостобран 1 и 2 је био да се развуку снаге 5.корпуса и тиме помогне Аутономији.Интервентна чета 4.батаљона 11.Крупске је учествовала у подршци снагама Аутономне Покрајине Западна Босна у јулу 95.Након Нато удара и притиска да се рат у БиХ приведе крају 5.корпус 11.9.пролази не брањену линију у селу Хргар и напредује према Петровцу и Кључу гдје скоро цијелу Грмеч бива не брањен осим на Крупском дијелу у селу Радић гдје Крупска бригада остаје у полуокружењу и уз тешке борбе 16.9.главнина снага извлачи се према селу Пученик а, један дио преко Крупе и даље према Новом Граду напуштајући саму Крупу и сва села без борби.Бригада се зауставља у Приједору и бива упућена у испомоћ 6.Санској у рејон Подвидаче гдје води борбе са 503.цазин и питискује их до близу Лушци Паланке када пада Сански Мост и бригада се повлачи у шире подручје Будимлић Јапре и ту дочекује Дејтон.Са подручја опшине Босанска Крупа је погинуло 310 бораца,210 у Крупској бригади а остали по другим јединицама и разним несрећним случајевима. {{sfn|Други крајишки|2019|p=279}} == Послератни период == Општина Српска Крупа је након [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]] изгубила велики дио територије, а на дијелу који је остао у [[Република Српска|Републици Српској]], формирана је општина [[Крупа на Уни]]. == Дан бригаде == Током априла мјесеца сваке године, у [[Доњи Дубовик (Крупа на Уни)|Доњем Дубовику]], сједишту општине [[Општина Крупа на Уни|Крупе на Уни]], код централног спомен обиљежја, обиљежавају се дани 11. крупске лаке пјешадијске бригаде, у организацији мјесне канцеларије Борачке организације и општине [[Општина Крупа на Уни|Крупа на Уни]].<ref>{{cite web|title=Обиљежен Дан 11. крупске лаке пјешадијске бригаде|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=146909|work=РТРС|accessdate=28. 7. 2016.}}</ref> == Види још == * [[Општина Крупа на Уни]] * [[Општина Босанска Крупа]] * [[2. крајишки корпус Војске Републике Српске]] * [[Војска Републике Српске]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref={{SfnRef|Други крајишки|2019}}|last=Кукобат|first=Душан|last2=Димитријевић|first2=Бојан Б.|title= 2. крајишки корпус Војске Републике Српске|year=2019|url= |publisher=Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица|location=Бања Лука |isbn=978-99976-730-5-3|pages=}} == Спољашње везе == {{портал бар|Сукоби на територији СФРЈ|војна историја Срба|Република Српска}} {{Војска Републике Српске|вј}} [[Категорија:Формације Војске Републике Српске]] [[Категорија:Бригаде Војске Републике Српске]] [[Категорија:2. Крајишки корпус ВРС]] bvfirw6axtu0rykx3uvt8l8r6785srk 2 1414253 25121717 25118971 2022-07-24T23:24:11Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki {{Дискорд иконица}} {{иконица за Viber}} {{иконица за аутоматски патролиране}} <div style="font-family:Trebuchet MS, sans-serif; font-size:13px; padding:8px; background:#ccccFF; color:black; border:2px solid #1F75FE; -moz-border-radius:20px;"> {{#Babel:sr|en-3|de-1}} {|cellspacing="0" cellpadding="0" |<div style="float:right; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |- |{{Корисник Вики/Вики старост корисника|day=23|month=7|year=2016}} |- |{{Корисник Вики/Измене|29018}} |- |{{Корисник Вики/Чланци|333}} |- |{{Корисник Вики/Шаблони|237}} |} == Инфо == * Зовем се '''Драган Латиновић''' * Живим у [[Мракодол]]у ([[Костајница (Република Српска)|Костајница]]) * Рођен сам [[30. август|30.08.]][[1997]]. године * На Википедију на српском језику сам се регистровао [[23. јул|23.07.]][[2016]]. године Ово је моја корисничка страница. На Википедији на српском доприносим на чланаци из [[Биологија|биологије]], [[Палеонтологија|палеонтологије]], [[Митологија|митологије]], итд. Било каква питања су добродошла на страници за разговор. == Подстранице == {|cellspacing="0" cellpadding="0" |<div style="float:right; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |- |{{Корисник Вики/Датум}} |- |{{Корисник Вики/Време}} |- |{{Корисник Вики/Број чланка}} |- |{{Корисник Вики/Један од корисника}} |- |{{Шаблон:Корисник Вики/Члан википедије}} |- |{{Шаблон:Корисник Вики/Википедија}} |- |{{Корисник Вики/Аутоматски патролиран}} |- |{{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} |- |{{Корисник вики/Дискорд|налог=The Explaner - Dragan#9554}} |- |{{Корисник Вики/Viber}} |} {|cellspacing="0" cellpadding="0" style="background:#ccccFF; float:right; margin-left:1em; margin-bottom:0.5em; border:1px solid #1F75FE" |- bgcolor="#87CEEB" |align=center colspan=1|<center>{{nbsp}}'''Земље<br>које сам<br>посјетио:'''{{nbsp}}</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Bosnia_and_Herzegovina.svg|50п|држава у којој живим]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Serbia.svg|50п|Нови Сад, Сремски Карловци и Петроварадин (2017.)]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Croatia.svg|50п|]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Montenegro.svg|50п|Будва и манастир Острог (2011.)]]</center> |} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Галерија]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/песак]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Чланци]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Шаблони]]}} == Измјене == [[Корисник:FelixBot/измене/1]] (на којем сам мјесту) <br> [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/The%20Explaner '''XTools - The Explaner''' (тренутно стање)] {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; background:#eeeeFF; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{СП100|100}} |{{СП500|500}} |{{СП1000|1000}} |{{СП5000|5000}} |} <br><br><br> {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; background:#eeeeFF; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{СП10000|10000}} |{{СП50000|29018}} |{{СП100000|29018}} |{{СП500000|29018}} |} <br><br><br> == [[Датотека:AnimWIKISTAR-laurier-WT.gif|30px]] Споменице и захвалнице [[Датотека:AnimWIKISTAR-laurier-WT.gif|30px]] == {|class="wikitable"; |- style="vertical-align:center; |{{СС-радитруд|За сређивање и додавање чланака о разним животињама|MarinaSimic}} |{{СС-радитруд|За сређивање чланака о зверима|Serbian Nickmen}} |{{СС-радитруд|За чланке о животињама|Djordjes}} |{{СС-радитруд|За чланке о зверима|ADprom}} |{{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} |{{СН-споменица|За сређивање чланака о животињама|Serbian Nickmen}} |- style="vertical-align:center; |{{СС-општа|За свеукупан допринос и велики труд|Rastko Milenkovic}} |} {|style="background-color:#fdffe7; border:1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align:middle; padding:5px;" |[[Датотека:Tireless Contributor Barnstar Hires.gif|100px]] |style="font-size:x-large; padding:3px 3px 0 3px; height:1.5em;" |'''Споменица за неуморност''' |- |style="vertical-align:middle; padding:3px;" |Свака част. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 00:42, 19. јануар 2020. (CET) |} == О мени == {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{Корисник Вики/старост |day=30 |month=8 |year=1997}} |{{Шаблон:Корисник Вики/Србин}} |{{Корисник Вики/Мушкарац}} |{{Корисник Вики/Хетеросексуалац}} |- |{{Корисник Вики/Република Српска}} |{{Корисник Вики/БиХ}} |{{Корисник Вики/Словен}} |{{Корисник Вики/Обраћање на ти}} |- |{{Корисник Вики/Антифашиста}} |{{Корисник Вики/Атеист}} |{{Корисник Вики/Агностик}} |{{Корисник Вики/Хороскоп}} |- |{{Корисник Вики/Деснорук}} |{{Корисник Вики/Уљудан}} |{{Корисник Вики/Непушач}} |{{Корисник Вики/antismoke}} |- |{{Корисник Вики/ћир-ије-м}} |{{Корисник Вики/ћир-ијекав}} |{{Userbox |border-c=#999 |id=Ѣ |id-c=gold |info=Овај корисник се труди да пише чланке на '''[[Екавски изговор|екавици]]''', иако користи '''[[Ијекавски изговор|ијекавицу]]'''/'''[[Икавски изговор|икавицу]]'''.}} |{{Корисник Вики/Рок}} |- |{{Корисник Вики/Бурек}} |{{Корисник Вики/Сарма}} |{{Корисник Вики/Чоколада}} |{{Корисник Вики/Пица}} |- |{{Корисник Вики/Лаптоп}} |{{Корисник Вики/Гугл кроум}} |{{Корисник Вики/Вај-фај}} |{{Корисник Вики/Виндоус 7}} |- |{{Корисник Вики/Биологија}} |{{Корисник Вики/сувопарност}} |{{Корисник Вики/ии}} |{{Корисник Вики/лепо}} |- |{{Корисник Вики/кутијице}} |{{Корисник Вики/Наћи икс}} |{{Корисник Вики/Гугл}} |{{Корисник Вики/Плаво}} |- |{{Корисник Вики/Антидискриминатор}} |{{Корисник Вики/Крава}} |{{Корисник Вики/СФ}} |} {|width=100% cellspacing=10 style="background-color:#1F75FE;" |- |<div style="margin-left:-5px; margin-bottom:5px; margin-top:5px; margin-right:-5px; padding:5px; padding-top:5px; background:#ccccFF; border:1px solid black; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px;"> <center>'''Управо сада на [[Википедија на српском језику|Википедији на српском језику]]'''<br> <center><div style="font-size:90%; text-align:left; vertical-align:top; position:relative; width:100%; height:265px; background:#FFF; border:solid 1px black"> <div style="position:absolute; left:0%;right:67%; height:100%; overflow:auto; padding-left:4px">{{Special:Recentchanges/limit=25}} <div style="position:absolute; top:0px;z-order:2; background:#FFF; padding:5px; width:90%; height:1.5em">'''Скорашње измене'''</div></div><div style="position:absolute; left:33%; right:34%; height:100%; overflow:auto;"> {{nbsp}}{{nbsp}}'''Нове странце'''{{Special:Newpages/limit=25}}</div> <div style="background:#FFF; position:absolute; left:66%; right:0%; height:100%; overflow:auto;">{{nbsp}}{{nbsp}}'''Нове слике'''{{Special:Newimages/16}}</div> </div> |} [[en:user:The_Explaner]] f6ck4l9hxze43j565xsvy9nqg9lz08b 25121721 25121717 2022-07-24T23:33:36Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki {{Дискорд иконица}} {{иконица за Viber}} {{иконица за аутоматски патролиране}} <div style="font-family:Trebuchet MS, sans-serif; font-size:13px; padding:8px; background:#ccccFF; color:black; border:2px solid #1F75FE; -moz-border-radius:20px;"> {{#Babel:sr|en-3|de-1}} {|cellspacing="0" cellpadding="0" |<div style="float:right; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |- |{{Корисник Вики/Вики старост корисника|day=23|month=7|year=2016}} |- |{{Корисник Вики/Измене|29074}} |- |{{Корисник Вики/Чланци|333}} |- |{{Корисник Вики/Шаблони|237}} |} == Инфо == * Зовем се '''Драган Латиновић''' * Живим у [[Мракодол]]у ([[Костајница (Република Српска)|Костајница]]) * Рођен сам [[30. август|30.08.]][[1997]]. године * На Википедију на српском језику сам се регистровао [[23. јул|23.07.]][[2016]]. године Ово је моја корисничка страница. На Википедији на српском доприносим на чланаци из [[Биологија|биологије]], [[Палеонтологија|палеонтологије]], [[Митологија|митологије]], итд. Било каква питања су добродошла на страници за разговор. == Подстранице == {|cellspacing="0" cellpadding="0" |<div style="float:right; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |- |{{Корисник Вики/Датум}} |- |{{Корисник Вики/Време}} |- |{{Корисник Вики/Број чланка}} |- |{{Корисник Вики/Један од корисника}} |- |{{Шаблон:Корисник Вики/Члан википедије}} |- |{{Шаблон:Корисник Вики/Википедија}} |- |{{Корисник Вики/Аутоматски патролиран}} |- |{{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} |- |{{Корисник вики/Дискорд|налог=The Explaner - Dragan#9554}} |- |{{Корисник Вики/Viber}} |} {|cellspacing="0" cellpadding="0" style="background:#ccccFF; float:right; margin-left:1em; margin-bottom:0.5em; border:1px solid #1F75FE" |- bgcolor="#87CEEB" |align=center colspan=1|<center>{{nbsp}}'''Земље<br>које сам<br>посјетио:'''{{nbsp}}</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Bosnia_and_Herzegovina.svg|50п|држава у којој живим]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Serbia.svg|50п|Нови Сад, Сремски Карловци и Петроварадин (2017.)]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Croatia.svg|50п|]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Montenegro.svg|50п|Будва и манастир Острог (2011.)]]</center> |} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Галерија]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/песак]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Чланци]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Шаблони]]}} == Измјене == [[Корисник:FelixBot/измене/1]] (на којем сам мјесту) <br> [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/The%20Explaner '''XTools - The Explaner''' (тренутно стање)] {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; background:#eeeeFF; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{СП100|100}} |{{СП500|500}} |{{СП1000|1000}} |{{СП5000|5000}} |} <br><br><br> {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; background:#eeeeFF; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{СП10000|10000}} |{{СП50000|29018}} |{{СП100000|29018}} |{{СП500000|29018}} |} <br><br><br> == [[Датотека:AnimWIKISTAR-laurier-WT.gif|30px]] Споменице и захвалнице [[Датотека:AnimWIKISTAR-laurier-WT.gif|30px]] == {|class="wikitable"; |- style="vertical-align:center; |{{СС-радитруд|За сређивање и додавање чланака о разним животињама|MarinaSimic}} |{{СС-радитруд|За сређивање чланака о зверима|Serbian Nickmen}} |{{СС-радитруд|За чланке о животињама|Djordjes}} |{{СС-радитруд|За чланке о зверима|ADprom}} |{{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} |{{СН-споменица|За сређивање чланака о животињама|Serbian Nickmen}} |- style="vertical-align:center; |{{СС-општа|За свеукупан допринос и велики труд|Rastko Milenkovic}} |} {|style="background-color:#fdffe7; border:1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align:middle; padding:5px;" |[[Датотека:Tireless Contributor Barnstar Hires.gif|100px]] |style="font-size:x-large; padding:3px 3px 0 3px; height:1.5em;" |'''Споменица за неуморност''' |- |style="vertical-align:middle; padding:3px;" |Свака част. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 00:42, 19. јануар 2020. (CET) |} == О мени == {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{Корисник Вики/старост |day=30 |month=8 |year=1997}} |{{Шаблон:Корисник Вики/Србин}} |{{Корисник Вики/Мушкарац}} |{{Корисник Вики/Хетеросексуалац}} |- |{{Корисник Вики/Република Српска}} |{{Корисник Вики/БиХ}} |{{Корисник Вики/Словен}} |{{Корисник Вики/Обраћање на ти}} |- |{{Корисник Вики/Антифашиста}} |{{Корисник Вики/Атеист}} |{{Корисник Вики/Агностик}} |{{Корисник Вики/Хороскоп}} |- |{{Корисник Вики/Деснорук}} |{{Корисник Вики/Уљудан}} |{{Корисник Вики/Непушач}} |{{Корисник Вики/antismoke}} |- |{{Корисник Вики/ћир-ије-м}} |{{Корисник Вики/ћир-ијекав}} |{{Userbox |border-c=#999 |id=Ѣ |id-c=gold |info=Овај корисник се труди да пише чланке на '''[[Екавски изговор|екавици]]''', иако користи '''[[Ијекавски изговор|ијекавицу]]'''/'''[[Икавски изговор|икавицу]]'''.}} |{{Корисник Вики/Рок}} |- |{{Корисник Вики/Бурек}} |{{Корисник Вики/Сарма}} |{{Корисник Вики/Чоколада}} |{{Корисник Вики/Пица}} |- |{{Корисник Вики/Лаптоп}} |{{Корисник Вики/Гугл кроум}} |{{Корисник Вики/Вај-фај}} |{{Корисник Вики/Виндоус 7}} |- |{{Корисник Вики/Биологија}} |{{Корисник Вики/сувопарност}} |{{Корисник Вики/ии}} |{{Корисник Вики/лепо}} |- |{{Корисник Вики/кутијице}} |{{Корисник Вики/Наћи икс}} |{{Корисник Вики/Гугл}} |{{Корисник Вики/Плаво}} |- |{{Корисник Вики/Антидискриминатор}} |{{Корисник Вики/Крава}} |{{Корисник Вики/СФ}} |} {|width=100% cellspacing=10 style="background-color:#1F75FE;" |- |<div style="margin-left:-5px; margin-bottom:5px; margin-top:5px; margin-right:-5px; padding:5px; padding-top:5px; background:#ccccFF; border:1px solid black; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px;"> <center>'''Управо сада на [[Википедија на српском језику|Википедији на српском језику]]'''<br> <center><div style="font-size:90%; text-align:left; vertical-align:top; position:relative; width:100%; height:265px; background:#FFF; border:solid 1px black"> <div style="position:absolute; left:0%;right:67%; height:100%; overflow:auto; padding-left:4px">{{Special:Recentchanges/limit=25}} <div style="position:absolute; top:0px;z-order:2; background:#FFF; padding:5px; width:90%; height:1.5em">'''Скорашње измене'''</div></div><div style="position:absolute; left:33%; right:34%; height:100%; overflow:auto;"> {{nbsp}}{{nbsp}}'''Нове странце'''{{Special:Newpages/limit=25}}</div> <div style="background:#FFF; position:absolute; left:66%; right:0%; height:100%; overflow:auto;">{{nbsp}}{{nbsp}}'''Нове слике'''{{Special:Newimages/16}}</div> </div> |} [[en:user:The_Explaner]] a8ck7453qby86ohijoxz25tozfcd51v 10 1422977 25121841 24918384 2022-07-25T04:40:05Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Победници Тур де Франса |image = |title = [[Тур де Франс|{{#if:{{{латиница|}}}|Pob{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|j}}ednici Tur de Fransa|Поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}едници Тур де Франса}}]] |state = {{{state|autocollapse}}} |bodyclass = hlist |group1 = <div style="text-align:left">1903—1919.</div> |list1 = * 1903: [[Морис Гарен]] * 1904: [[Анри Корне]]<sup>1</sup> * 1905: [[Луј Труселије]] * 1906: [[Рене Потје]] * 1907: [[Лисјен Пети Бретон]] * 1907: [[Лисјен Пети Бретон]] * 1909: [[Франсоа Фабе]] * 1910: [[Октав Лапиз]] * 1911: [[Гистав Гаригу]] * 1912: [[Одил Дефраје]] * 1913: [[Филип Тис]] * 1914: [[Филип Тис]] * {{grey|1915—1918. <small>(Први св{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}етски рат)</small>}} * 1919: [[Фирмен Ламбо]] |group2 = <div style="text-align:left">1920—1939.</div> |list2 = * 1920: [[Филип Тис]] * 1921: [[Леон Сјер]] * 1922: [[Фирмен Ламбо]] * 1923: [[Анри Пелисје]] * 1924: [[Отавио Ботекја]] * 1925: [[Отавио Ботекја]] * 1926: [[Лисјен Бис]] * 1927: [[Николас Франц]] * 1928: [[Николас Франц]] * 1929: [[Маурис де Вале]] * 1930: [[Андре Ледик]] * 1931: [[Антонен Мањ]] * 1932: [[Андре Ледик]] * 1933: [[Жорж Спеше]] * 1934: [[Антонен Мањ]] * 1935: [[Ромен Мас]] * 1936: [[Силвер Мас]] * 1937: [[Роже Лапебје]] * 1938: [[Ђино Бартали]] * 1939: [[Силвер Мас]] |group3 = <div style="text-align:left">1940—1959.</div> |list3 = * {{grey|1940—1946. <small>(Други св{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}етски рат)</small>}} * 1947: [[Жан Робик]] * 1948: [[Ђино Бартали]] * 1949: [[Фаусто Копи]] * 1950: [[Фердинанд Киблер]] * 1951: [[Хуго Коблет]] * 1952: [[Фаусто Копи]] * 1953: [[Луизон Бобе]] * 1955: [[Луизон Бобе]] * 1956: [[Роже Валковјак]] * 1957: [[Жак Анкетил]] * 1958: [[Шарли Гол]] * 1959: [[Федерико Бамонтес]] |group4 = <div style="text-align:left">1960—1979.</div> |list4 = * 1960: [[Гастоне Ненчини]] * 1961: [[Жак Анкетил]] * 1962: [[Жак Анкетил]] * 1963: [[Жак Анкетил]] * 1964: [[Жак Анкетил]] * 1965: [[Феличе Ђимонди]] * 1966: [[Лисјен Емар]] * 1967: [[Роже Пенжон]] * 1968: [[Јан Јансен]] * 1969: [[Еди Меркс]] * 1970: [[Еди Меркс]] * 1971: [[Еди Меркс]] * 1972: [[Еди Меркс]] * 1973: [[Луис Окања]] * 1974: [[Еди Меркс]] * 1975: [[Бернар Тевене]] * 1976: [[Лусин ван Импе]] * 1977: [[Бернар Тевене]] * 1978: [[Бернар Ино]] * 1979: [[Бернар Ино]] |group5 = <div style="text-align:left">1980—1999.</div> |list5 = * 1980: [[Јоп Зутемелк]] * 1981: [[Бернар Ино]] * 1982: [[Бернар Ино]] * 1983: [[Лоран Фињон]] * 1984: [[Лоран Фињон]] * 1985: [[Бернар Ино]] * 1986: [[Грег Лемонд]] * 1987: [[Стивен Роуч]] * 1988: [[Педро Делгадо]] * 1989: [[Грег Лемонд]] * 1990: [[Грег Лемонд]] * 1991: [[Мигел Индураин]] * 1992: [[Мигел Индураин]] * 1993: [[Мигел Индураин]] * 1994: [[Мигел Индураин]] * 1995: [[Мигел Индураин]] * 1996: [[Бјарне Рис]] * 1997: [[Јан Улрих]] * 1998: [[Марко Пантани]] |group6 = <div style="text-align:left">2000—2019.</div> |list6 = * {{grey|1999—2005: [[:en:Doping at the Tour de France|''резултати поништени због допинга'']]}}<sup>2</sup> * 2006: [[Оскар Переиро]]<sup>3</sup> * 2007: [[Алберто Контадор]] * 2008: [[Карлос Састре]] * 2009: [[Алберто Контадор]] * 2010: [[Анди Шлек]]<sup>4</sup> * 2011: [[Кадел Еванс]] * 2012: [[Бредли Вигинс]] * 2013: [[Крис Фрум]] * 2014: [[Винченцо Нибали]] * 2015: [[Крис Фрум]] * 2016: [[Крис Фрум]] * 2017: [[Крис Фрум]] * [[Тур де Франс 2018.|2018]]: [[Герент Томас]] * 2019: [[Еган Бернал]] |group7 = <div style="text-align:left">2020—2039.</div> |list7 = * [[Тур де Франс 2020.|2020]]. [[Тадеј Погачар]] * [[Тур де Франс 2021.|2021]]. [[Тадеј Погачар]] * [[Тур де Франс 2022.|2022]]. [[Јонас Вингегор]] |belowclass = plainlist |below = {{br separated entries |<sup>1</sup> 1904. Тур је освојио Морис Гарен, али му је поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}еда одузета због варања. |<sup>2</sup> [[Ленс Армстронг]] је освајао Тур у периоду 1999—2005, алу су му поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}еде одузете због допинга. |<sup>3</sup> 2006. Тур је освојио [[Флојд Ландис]], али му је поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}еда одузета због допинга. |<sup>4</sup> 2010. Тур је освојио Алберто Контадор, али му је поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}еда одузета због допинга.}} }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Навигациони шаблони за Тур де Франс|*]]</noinclude> iyipgriyndr9s02tilozeg5qxqratw6 0 1425372 25121577 24985465 2022-07-24T21:01:43Z CommonsDelinker 4757 Датотека EyeColors.jpg замењена је датотеком [[:c:File:Fruit_Fly_Eye_Colors.jpg|Fruit_Fly_Eye_Colors.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR2|Criterion 2]] (meaningless or ambiguous name) wikitext text/x-wiki {{speciesbox-lat | name = -{''Drosophila melanogaster''}- | image = Drosophila melanogaster - side (aka).jpg | image_caption = Mužjak ''Drosophila melanogaster'' | genus = Drosophila | subgenus = [[Sophophora]] | species =melanogaster | binomial_authority = [[Johann Wilhelm Meigen|Meigen]], 1830<ref>{{cite book|last=JW|first=Meigen|title=Systematische Beschreibung der bekannten europäischen zweiflügeligen Insekten.|volume=6|publisher=Schulz-Wundermann|year=1830|url=https://dlib.stanford.edu:6521/text1/dd-ill/insekten6.pdf|format=PDF|accessdate=11. 10. 2016|archive-url=https://www.webcitation.org/5nDbhU1QX?url=https://dlib.stanford.edu:6521/text1/dd-ill/insekten6.pdf#|archive-date=1. 2. 2010|url-status=dead}}</ref> }} {{multiple image | align = right | direction = vertical | width = 254 | image1 = Drosophila melanogaster - top (aka).jpg | alt1 = | caption1 = {{center|Pogled od gore}} | image2 = Drosophila melanogaster - front (aka).jpg | alt2 = | caption2 = {{center|Frontlni pogled}} }} '''Vinska mušica''' ({{jez-lat-lat|Drosophila melanogaster}}) je [[insekt]] porodice -{Drosophilidae}-, reda [[Diptera|dvokrilaca]] (-{Diptera}-).<ref>Jones E., Hartl D. L. : Genetics: principles and analysis. Jones and Bartlett Publishers. Boston. {{page|year=1998|isbn=978-0-7637-0489-6|pages=}}</ref><ref>Hadžiselimović R. (1972): Eksperimentalno ukrštanje sojeva vinske mušice (Drosophila melanogaster). 1. Šta treba znati i imati za organizovanje eksperimentalnog ukrštanja dva soja vinske mušice. Biološki list, 20 (7): 108-111.</ref><ref>Hadžiselimović R. (1972): 2. Eksperimentalno dihibridno ukrštanje dva soja vinske mušice. Biološki list, 20 (8): 122-125.</ref> Ova vrsta je opšte poznata kao ''obična vinska mušica'' (mada netačno<ref name="ento.psu.edu" />) ili ''vinska mušica''. Počevši od predloga [[Charles W. Woodworth|Čarlsa Vudvorta]] da se ova vrsta koristi kao [[model organism|model organizam]], -{''D. melanogaster''}- je ušla i zadržala se u širokoj upotrebi u biološkim istraživanjima u poljima [[genetics|genetike]], [[physiology|fiziologije]], mikrobne [[pathogenesis|patogeneze]], i teorije [[Life history theory|istorije evolucije]]. Do 2017. godine je osam [[Nobel prize|Nobelovih nagrada]] bilo dodeljeno za istraživanja u kojima je korištena -{''Drosophila''}-.<ref>{{cite web|url=http://www.animalresearch.info/en/medical-advances/nobel-prizes/ |title=Nobel Prizes }}</ref> Rašireno je korišćenje -{''D. melanogaster''}- u istraživanjima, jer se može lako uzgajati u laboratorijskim uslovima, ima samo četiri para [[hromozom]]a, brzo se razmnožava, i nosi veliki broj jaja.<ref name="Encyclopedia of genetics" /> Njen [[Cosmopolitan distribution|geografski opseg]] obuhvata sve kontinente, i brojna ostrva.<ref name="Markow2015">{{cite journal|vauthors=Markow TA | title = The secret lives of Drosophila flies | language = English | journal = eLife | volume = 4 |date=jun 2015 | pmid = 26041333 | pmc = 4454838 | doi = 10.7554/eLife.06793 }}</ref> -{''D. melanogaster''}- je štetočina u domovima, restoranima i drugim mestima gde se poslužuje hrana.<ref name="ento.psu.edu">{{cite web|url=http://ento.psu.edu/extension/factsheets/vinegar-flies|title=Vinegar Flies, ''Drosophila'' species, Family: Drosophilidae |publisher=Department of Entomology, College of Agricultural Sciences, Pennsylvania State University|year=2017|accessdate=20. 7. 2017}}</ref> == Opis == Voćna mušica je neugledni, sitni dvokrilni insekt, koji obično živi na trulećem voću, povrću i ostalim podlogama u kojima se odvijaju procesi [[Ферментација (биохемија)|alkoholnog vrenja]]. Hrani se živim ćelijama [[Kvasac|kvasca]]. U prirodnim populacijama, telo joj je žućkasto do svetlosmeđe, a oči ciglaste. Duga je 3–5&nbsp;mm. Za samo petnaestak dana, na sobnoj temperaturi, odvija se proces potpune [[Метаморфоза (биологија)|metamorfoze]]: [[jaje]] – [[larva]] – [[Lutka (biologija)|lutka]] – odrasla [[Одрасли|jedinka]].<ref name="Encyclopedia of genetics">{{cite encyclopedia|last=Sang|first=James H. |editor=Eric C. R. Reeve |encyclopedia=Encyclopedia of genetics |title=Drosophila melanogaster: The Fruit Fly |url=https://books.google.com/?id=JjLWYKqehRsC&pg=PA157&lpg=PA157&dq=drosophila+eggs+day+lifetime |accessdate=1. 7. 2009 |edition= |date=23. 6. 2001 |year=|publisher=Fitzroy Dearborn Publishers, I |volume= |location=USA |isbn=978-1-884964-34-3 |pages=157}}</ref> Osim obične, postoji i mnogo drugih vrsta voćnih mušica, ali vinska je daleko najpoznatija, jer se često koristi kao modelni organizam u laboratorijskim istraživanjima, od [[molekulska genetika|molekulske]] do [[evolucijska genetika|evolucijske genetike]]. Među 8.500 jedinki koje su svojevremeno prikupljene iz buradi sa komom ili džibrom za proizvodnju [[vino|vina]] i [[rakija|rakije]], u 16 naseljenih mesta širom [[BiH|Bosne i Hercegovine]], registrovano je šest vrsta roda ''-{Drosophila}-'': ''-{D. melanogaster}-'', ''-{D. busckii}-'', ''-{D. funebris}-'', ''-{D. hydei}-'', ''-{D. immigrans}-'' i ''-{D. simulans}-''.<ref>Kekić V., Hadžiselimović R., Šmit Ž. (1985): Faunističko-ekološka istraživanja voćnih mušica (''Drosophila'') ljudskih naselja u Bosni i Hercegovini (Jugoslavija). Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, 24: 137-151.</ref><ref>Hadžiselimović R., Maslić E., Pavlović B. (1971): Varijabilnost veličine tijela Drosophila melanogaster u prirodnim populacijama Bosne i Hercegovine. Genetika, 3 (1): 157-166.</ref> == Razviće == Na temperaturi od 20&nbsp;°C, od polaganja jaja do izletanja odraslih prođe oko 15 dana, a na 25&nbsp;°C, svega 10 dana. Na temperaturama od 5-6&nbsp;°C samo stupanja [[larva|larve]] traje oko 60 dana, a na 0&nbsp;°C – proces razvića se zaustavlja. Temperature više od optimalnih, međutim, deluju na sposobnost razmnožavanja. Tako već na 33&nbsp;°C mužjaci gube plodnost. '''[[Jaje|Jaja]]''' ženka polaže već nakod dva sata iza oplodnje. Svaka ženka prosečno dnevno položi 50-70 belih jaja, maksimalno 500 tokom prvih 10 dana. Kasnije broj dnevno položenih jaja opada, tako da u toku života (najviše 35-40 dana) ženka ih položi do 1.000 jaja. Jaja su mala (duga do 5&nbsp;mm), ovalna, sa dva filamenta. U vreme polaganja razviće je već u toku. '''[[Larva]]''' je u početku bela, a kasnije požuti. Izražena joj je regionalna segmentiranost na glavu (jedan segment), grudi (tri segmenta) i abdimen (8 segmenata). Larva raste, presvlači se tri puta, a pred zakukuljenje doseže dužinu do 5&nbsp;mm. '''[[Lutka (insekt)|Lutka]]''' ('''kukuljica'''), u početku je žuta, a kasnije dobija smeđu nijansu. Dosegne dužinu do 3–5&nbsp;mm, a njena silueta podseća na sovu ušaru. '''Odrasle jedinke''' (adulti ili imaga) imaju sve odlike dvokrilaca i dužinu do 5&nbsp;mm. * '''Glavne [[pol|međuspolne]] [[morfologija|morfološke]] razlike''' {| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="toccolours" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100%;" |- | style="background:#ddffdd;" align="center" | '''[[Ženka]]''' | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | '''[[Mužjak]]''' |- | colspan=2 align="center" |[[Датотека:Biology_Illustration_Animals_Insects_Drosophila_melanogaster.svg|mini|center|500п|<center>'''Vinska mušica''': [[ženka]] (levo) i [[mužjak]] (desno)]] |- | * Veća od mužjaka, * Ima zašiljen zadak, sa naizmeničnim svetlim i tamnim pojasevima, * Nema češlja na prvom paru nogu, * Spoljno genitalno polje sa legalicom; | * Manji od ženke, * Posledni tamni pojasevi zatka spojeni u tamno polje * Na prvom paru nogu ima češalj za prihvatanje pri kopulaciji, * Kopulatorni organ između dva genitalna nabora |- |} <gallery> Datoteka:Genoma Drosophila melanogaster.png|Idiogram [[hromozom|hromozomske garniture]] ''-{D. melanogaster}-'' Datoteka:Fruit Fly Eye Colors.jpg|'''[[Divlji tip]]''' i mutanti ''-{D. melanogaster}-'':<br />U smeru kazaljke na satu: smeđe oči sa crnim telom, cinober oči, sepija oči, vermilion oči, bele oči i divlji tip, sa cigrasto-crvenim očima i žutim telom Datoteka:Fruit flies.jpg|Parenje vinske mušice:<br />Povećavanjem slike, kod mužjaka uočiti češalj za prihvatanje na prednjem paru nogu Datoteka:Drosophila egg.png|[[Jaje]] ''-{D. melanogaster}-'' Datoteka:Drosophila 2nd instar larva.jpg|[[Larva]] ''-{D. melanogaster}-'' </gallery> == Modelni organizam == [[Датотека:Polyten chromosome.jpg|мини|десно|200п|Politeni hromosomi]] Drozofila je jedna od prvih laboratorijskih [[životinja]], koja ispunjava sva poželjna svojstva modelnih organizama: * generacijsko vreme, tj. period od polaganja jaja do [[pol]]ne zrelosti, na sobnoj temperaturi od oko 22<sup>0</sup> '''C''', traje oko 14 dana, u poređenju sa čovekom kod koja prosečno efektivno generacijsko vreme traje oko 20 godina, iako realnu polnu zrelost dostiže mnogo ranije. Svaka [[ženka]] vinske mušice, u povoljnim uvetima, može proizvesti par hiljada potomaka. Postoje proračini da bi potomstvo jednog para vinske mušice, ukoliko bi preživele sve jedinke, svih sukcesivnih genetacija, tokom jedne kalendarske odine, pokrilo površinju [[Zemlja|zemaljske]] kugle. Podobnost eksperimentalnog uzgoja vinske mušice je i u: * lakom održavanju u laboratorijskim uslovima, i * jednostavnom razlikovanju mužjaka i ženki. [[Mužjak]] ima crno polje na leđnoj strani završetka zatka (koji je zaobljen), dok ženka na istoj poziciji ima uske tamne pojase i jače razvijen zadak, sa zašiljenim krajem. * Pored toga, svi predstavnici roda ''Drosophila'', u [[Хаплоидан|diploidnoj]] [[hromozom|hromozomskoj garnituri]] imaju po osam [[hromozom]]a (2n = 8). U [[Пљувачне жлезде|pljuvačnim žlezdama]] vinske mušice nalaze se neobičajeno veliki tzv. džinovski ili politeni, [[hromozom]]i. Nakon specifičnog bojenja, dobro su vidljivi pod svetlosnim [[mikroskop]]om, a naziru se čak i pod običnom [[lupa|lupom]]. Zbog toga je voćna mušica gotovo idealna za [[genetika|genetička]] istraživanja, osobito za proučavanje [[mutacija]] i [[interakcija gena|interakcije gena]]. Danas postoji na hiljade prirodnih i laboratorijskih [[Мутација|mutanata]] vinskih mušica. Na primer, mutirana vinska mušica, umesto normalnih krila, može da ima samo patrljke (vestigijalna krila) ili nesimetrična, umesto normalnih krila, tamno telo umesto žuto-smeđeg, i bele [[oči]], ciglaste cinober, „kardinal“ ili smeđe, umesto crveno-ciglastih očiju. Čarls v. Vudvort se smatra prvim uzgajivačem vinske mušice za potrebe naučnih istraživanja. Time se ozbiljnije počeo baviti [[Tomas Hant Morgan]] [[1910]]. godine, a nakon toga praktično celi istraživački vek je proveo istražujući različite aspekte genetike ovog dvokrilca. Za vreme boravka na ''[[Универзитет Колумбија|Univerzitetu Kolumbije]]'', Morgan je uspeo da pokaže kako se [[gen]]i prenose na [[hromozom]]ima i da su oni mehanička osnova [[genetika|nasleđivanja]]. Time je postavio osnove za razvoj moderne genetike, za koje je [[1933]]. dobio [[Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu|Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu]]. == Vidi još == * [[Insekt]] * [[Dvokrilci]] == Reference == {{извори|30em}} == Literatura == {{refbegin|2}} * {{cite journal|author=K. Haug-Collet |display-authors=etal | title=Cloning and Characterization of a Potassium-Dependent Sodium/Calcium Exchanger in Drosophila | journal=J. Cell Biol. |year=1999| volume=147 | issue=3 | pmid=10545508 | doi=10.1083/jcb.147.3.659 | pmc=2151195 |pages=659-70}} * {{cite journal|last=Ranganathan|first=R.| title=Signal transduction in ''Drosophila'' photoreceptors | journal=Annu. Rev. Neurosci. |year=1995| volume=18 | pmid=7605064 | doi=10.1146/annurev.ne.18.030195.001435 |display-authors=etal|pages=283-317}} * {{cite journal|title=The genome sequence of ''Drosophila melanogaster'' | journal=[[Science (journal)|Science]] |year=2000|pages=2185-95| volume=287 | issue=5461 | pmid=10731132 | doi=10.1126/science.287.5461.2185 | bibcode=2000Sci...287.2185. |last=Adams|first=Mark D. |display-authors=etal <!-- no need to overload the citation template, but here is the list of coauthors ...|last2=Celniker|first2=Susan E.|last3=Holt|first3=Robert A.|last4=Evans|first4=Cheryl A.|last5=Gocayne|first5=Jeannine D.|last6=Amanatides|first6=Peter G.|last7=Scherer|first7=Steven E.|last8=Li|first8=Peter W.|last9=Hoskins|first9=Roger A.|author10 = Richard F. Galle|author12 = Reed A. George|author13 = Suzanna E. Lewis|author14 = Stephen Richards|author15 = Michael Ashburner|author16 = Scott N. Henderson|author17 = Granger G. Sutton|author18 = Jennifer R. Wortman|author19 = Mark D. Yandell|author20 = Qing Zhang|author21 = Lin X. Chen|author22 = Rhonda C. Brandon|author23 = Yu-Hui C. Rogers|author24 = Robert G. Blazej|author25 = Mark Champe|author26 = Barret D. Pfeiffer|author27 = Kenneth H. Wan|author28 = Clare Doyle|author29 = Evan G. Baxter|author30 = Gregg Helt|author31 = Catherine R. Nelson|author32 = George L. Gabor, Miklos|author33 = Josep F. Abril|author34 = Anna Agbayani|author35 = Hui-Jin An|author36 = Cynthia Andrews-Pfannkoch|author37 = Danita Baldwin|author38 = Richard M. Ballew|author39 = Anand Basu|author40 = James Baxendale|author41 = Leyla Bayraktaroglu|author42 = Ellen M. Beasley|author43 = Karen Y. Beeson|author44 = P. V. Benos|author45 = Benjamin P. Berman|author46 = Deepali Bhandari|author47 = Slava Bolshakov|author48 = Dana Borkova|author49 = Michael R. Botchan|author50 = John Bouck|author51 = Peter Brokstein|author52 = Phillipe Brottier|author53 = Kenneth C. Burtis|author54 = Dana A. Busam|author55 = Heather Butler|author56 = Edouard Cadieu|author57 = Angela Center|author58 = Ishwar Chandra|author59 = J. Michael Cherry|author60 = Simon Cawley|author61 = Carl Dahlke|author62 = Lionel B. Davenport|author63 = Peter Davies|author64 = Beatriz de Pablos|author65 = Arthur Delcher|author66 = Zuoming Deng|author67 = Anne Deslattes Mays|author68 = Ian Dew|author69 = Suzanne M. Dietz|author70 = Kristina Dodson|author71 = Lisa E. Doup|author72 = Michael Downes|author73 = Shannon Dugan-Rocha|author74 = Boris C. Dunkov|author75 = Patrick Dunn|author76 = Kenneth J. Durbin|author77 = Carlos C. Evangelista|author78 = Concepcion Ferraz|author79 = Steven Ferriera|author80 = Wolfgang Fleischmann|author81 = Carl Fosler|author82 = Andrei E. Gabrielian|author83 = Neha S. Garg|author84 = William M. Gelbart|author85 = Ken Glasser|author86 = Anna Glodek|author87 = Fangcheng Gong|author88 = J. Harley Gorrell|author89 = Zhiping Gu|author90 = Ping Guan|author91 = Michael Harris|author92 = Nomi L. Harris|author93 = Damon Harvey|author94 = Thomas J. Heiman|author95 = Judith R. Hernandez|author96 = Jarrett Houck|author97 = Damon Hostin|author98 = Kathryn A. Houston|author99 = Timothy J. Howland|author100 = Ming-Hui Wei|author101 = Chinyere Ibegwam|author102 = Mena Jalali|author103 = Francis Kalush|author104 = Gary H. Karpen|author105 = Zhaoxi Ke|author106 = James A. Kennison|author107 = Karen A. Ketchum|author108 = Bruce E. Kimmel|author109 = Chinnappa D. Kodira|author110 = Cheryl Kraft|author111 = Saul Kravitz|author112 = David Kulp|author113 = Zhongwu Lai|author114 = Paul Lasko|author115 = Yiding Lei|author116 = Alexander A. Levitsky|author117 = Jiayin Li|author118 = Zhenya Li|author119 = Yong Liang|author120 = Xiaoying Lin|author121 = Xiangjun Liu|author122 = Bettina Mattei|author123 = Tina C. McIntosh|author124 = Michael P. McLeod|author125 = Duncan McPherson|author126 = Gennady Merkulov|author127 = Natalia V. Milshina|author128 = Clark Mobarry|author129 = Joe Morris|author130 = Ali Moshrefi|author131 = Stephen M. Mount|author132 = Mee Moy|author133 = Brian Murphy|author134 = Lee Murphy|author135 = Donna M. Muzny|author136 = David L. Nelson|author137 = David R. Nelson|author138 = Keith A. Nelson|author139 = Katherine Nixon|author140 = Deborah R. Nusskern|author141 = Joanne M. Pacleb|author142 = Michael Palazzolo|author143 = Gjange S. Pittman|author144 = Sue Pan|author145 = John Pollard|author146 = Vinita Puri|author147 = Martin G. Reese|author148 = Knut Reinert|author149 = Karin Remington|author150 = Robert D. C. Saunders|author151 = Frederick Scheeler|author152 = Hua Shen|author153 = Bixiang Christopher Shue|author154 = Inga Sidén-Kiamos|author155 = Michael Simpson|author156 = Marian P. Skupski|author157 = Tom Smith|author158 = Eugene Spier|author159 = Allan C. Spradling|author160 = Mark Stapleton|author161 = Renee Strong|author162 = Eric Sun|author163 = Robert Svirskas|author164 = Cyndee Tector|author165 = Russell Turner|author166 = Eli Venter|author167 = Aihui H. Wang|author168 = Xin Wang|author169 = Zhen-Yuan Wang|author170 = David A. Wassarman|author171 = George M. Weinstock|author172 = Jean Weissenbach|author173 = Sherita M. Williams|author174 = Trevor Woodage|author175 = Kim C. Worley|author176 = David Wu|author177 = Song Yang|author178 = Q. Alison Yao|author179 = Jane Ye|author180 = Ru-Fang Yeh|author181 = Jayshree S. Zaveri|author182 = Ming Zhan|author183 = Guangren Zhang|author184 = Qi Zhao|author185 = Liansheng Zheng|author186 = Xiangqun H. Zheng|author187 = Fei N. Zhong|author188 = Wenyan Zhong|author189 = Xiaojun Zhou|author190 = Shiaoping Zhu|author191 = Xiaohong Zhu|author192 = Hamilton O. Smith|author193 = Richard A. Gibbs|author194 = Eugene W. Myers|author195 = Gerald M. Rubin|author196 = J. Craig Venter -->}} * {{Cite book|ref=harv|last=Kohler|first=Robert E.|title=Lords of the Fly: ''Drosophila genetics'' and the experimental life |url=https://archive.org/details/lordsofflydrosop0000kohl|publisher=University of Chicago Press |location=Chicago |year=1994|isbn=978-0-226-45063-6 }} * {{Cite book|ref=harv|author=Gilbert S.F. |title=Developmental Biology. 6th edition |publisher=Sunderland (MA): Sinauer Associates; 2000 |year=2000 }} * {{Cite journal|url=http://dmm.biologists.org/content/9/3/229.long |date=1. 3. 2016|title=Fruit flies on the front line: the translational impact of Drosophila|journal=[[Dis. Model. Mech.|Disease Models & Mechanisms]]|doi=10.1242/dmm.024810|pmid=26935101|vauthors=Perrimon N, Bonini NM, Dhillon P|volume=9|pmc=4833334|pages=229-31}} {{refend}} == Spoljašnje veze == {{commons|Drosophila melanogaster}} {{div col}} * [http://ceolas.org/VL/fly/intro.html A quick and simple introduction to ''Drosophila melanogaster''] * [http://flybase.net/ FlyBase — A Database of Drosophila Genes & Genomes] * [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/mapview/map_search.cgi?taxid=7227 NCBI page on ''Drosophila melanogaster''] * [http://www.ceolas.org/VL/fly/ The WWW Virtual Library: ''Drosophila''] * [http://www.fruitfly.org/ The Berkeley ''Drosophila'' Genome Project] * [http://flymove.uni-muenster.de/ FlyMove] * [https://web.archive.org/web/20141207034318/http://www.genetics-gsa.org/conferences/drosophila_conference.shtml Annual Drosophila Research Conference] * [http://www.sdbonline.org/fly/aimain/1aahome.htm The Interactive Fly — A guide to ''Drosophila'' genes and their roles in development] * [https://web.archive.org/web/20050829062442/http://flynome.com/index.html ''Drosophila'' Nomenclature — naming of genes] * [http://lancaster.unl.edu/pest/resources/FruitFlyTrap.shtml Make Your Own Fruit Fly Trap] * [http://www.youtube.com/watch?v=Lb6TJzTLg_E Drosophila Development] * [http://ohioline.osu.edu/hyg-fact/2000/2109.html Illustrates a simple to make non-toxic Vinegar fly trap] * [http://www.cshprotocols.org/cgi/content/full/2007/20/pdb.prot4847 Measurement of Courtship Behavior in Drosophila melanogaster] * [http://www.cshprotocols.org/cgi/content/full/2007/6/pdb.ip35 Maintenance of a Drosophila Laboratory: General Procedures] * [http://www.cshprotocols.org/cgi/content/full/2006/21/pdb.prot4519 Transcript In Situ Hybridization of Whole-Mount Embryos for Phenotype Analysis of RNAi-Treated Drosophila] * [http://www.cshprotocols.org/cgi/content/full/2008/3/pdb.prot4918 Injection of dsRNA into Drosophila Embryos for RNA Interference (RNAi)] * View the [http://www.ensembl.org/Drosophila_melanogaster/Info/Index/ fruitfly genome] on Ensembl * [http://www.flyfacility.ls.manchester.ac.uk/forthepublic/ Manchester Fly Facility - for the public] from the University of Manchester {{div col end}} {{Инсекти у култури}} {{taxonbar-lat}} [[Категорија:Drosophilidae]] [[Категорија:Инсекти у култури]] pzeozx5xxur9e5dfamydx24ef4ww72t 0 1427941 25122056 24566188 2022-07-25T10:11:50Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Алекса Милојевић | слика = | пуно_име = Алекса Милојевић<ref>{{cite web|url=https://ofkbacka.rs/player/milojevic-aleksa/|title=Milojević, Aleksa|publisher=ОФК Бачка Бачка Паланка, званична презентација|accessdate=23. 9. 2021|archive-date=04. 08. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200804192817/https://ofkbacka.rs/player/milojevic-aleksa/|url-status=dead}}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|2000|1|8|год=да}}<ref>{{cite web |url=http://www.fkjagodina.org.rs/44-milojevic-aleksa|title=Milojević, Aleksa|publisher=ФК Јагодина, званична презентација|date=6. 1. 2016|accessdate=26. 10. 2016}}</ref> | место_рођења = [[Јагодина]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref name="Srbijafudbal">{{cite web|url=http://www.srbijafudbal.com/jagodina/milojevic_a.htm|title=Aleksa Milojevic|publisher=srbijafudbal.com|accessdate=26. 10. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161013222938/http://www.srbijafudbal.com/jagodina/milojevic_a.htm|archive-date=13. 10. 2016|url-status=dead|df=}}</ref> | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,86 m<ref name="Srbijafudbal"/> | маса = 84 kg<ref name="Srbijafudbal"/> | надимак = | актуелни_клуб = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | актуелни_број = 26 | позиција = [[Фудбалски голман|голман]]<ref>{{cite web |url=http://www.fkjagodina.org.rs/nebojsa-kostic-vrhunski-trener-golmana|title=Nebojša Kostić vrhunski trener golmana|publisher=ФК Јагодина, званична презентација|date=24. 10. 2016|accessdate=26. 10. 2016}}</ref> | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Јагодина|Јагодина]] | године1 = 2016—2018. | клубови1 = [[ФК Јагодина|Јагодина]] | наступи1 = 24 | голови1 = 0 | године2 = 2018—2021. | клубови2 = [[ОФК Бачка Бачка Паланка|Бачка Бачка Паланка]] | наступи2 = 84 | голови2 = 0 | године3 = 2022— | клубови3 = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | наступи3 = 18 | голови3 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2015. | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 15 година|Србија до 15]] | репрезентација_(наступи)1 = 2 | репрезентација_(голови)1 = 0 | репрезентација_(године)2 = 2015—2016. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 16 година|Србија до 16]] | репрезентација_(наступи)2 = 9 | репрезентација_(голови)2 = 0 | репрезентација_(године)3 = 2016—2017. | репрезентација_(име)3 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 17 година|Србија до 17]] | репрезентација_(наступи)3 = 10 | репрезентација_(голови)3 = 0 | репрезентација_(године)4 = 2018. | репрезентација_(име)4 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 18 година|Србија до 18]] | репрезентација_(наступи)4 = 1 | репрезентација_(голови)4 = 0 | репрезентација_(године)5 = 2018—2019. | репрезентација_(име)5 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Србија до 19]] | репрезентација_(наступи)5 = 5 | репрезентација_(голови)5 = 0 | репрезентација_(године)6 = 2020—2022. | репрезентација_(име)6 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|Србија до 21]] | репрезентација_(наступи)6 = 2 | репрезентација_(голови)6 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 25. јул 2022. | актуелизовано2_(датум) = 25. јул 2022. }} '''Алекса Милојевић''' ([[Јагодина]], [[8. јануар]] [[2000]]) је [[Србиja|српски]] [[фудбалски голман]] који тренутно наступа за [[ФК Младост Нови Сад|Младост]] из [[Нови Сад|Новог Сада]]. == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|25. јула 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/a-milojević/441763|title=Aleksa Milojević|website=macsonuclarim.com|accessdate=23. 9. 2021|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}} |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="4"|[[ФК Јагодина|Јагодина]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]]<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php/klubovi/jagodina/igracki-kadar|title=FK Jagodina - Igrački kadar|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|year=2016|accessdate=23. 9. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304084114/http://www.superliga.rs/index.php/klubovi/jagodina/igracki-kadar|archivedate=4. 3. 2016}}</ref> |[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''1'''||'''0''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]]<ref name="Resultados">{{cite web|url=https://www.resultados-futbol.com/jugador/2017/A-Milojevic-347539|title=A. Milojević|website=resultados-futbol.com|accessdate=23. 9. 2021|language=es}}</ref> |rowspan="2"|[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |7||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''7'''||'''0''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]<ref>{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/index.php?nav=igraci&sub=igrac&klubid=27&igracid=3107|title=Milojević, Aleksa — sezona 2017/18.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=23. 9. 2021}}</ref> |15||0||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''16'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !23!!0!!1!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!24!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="5"|[[ОФК Бачка Бачка Паланка|Бачка Бачка Паланка]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2019/19.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1786-12-milojevic-aleksa-g|title=Milojević, Aleksa — sezona 2018/19.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=23. 9. 2021}}</ref> |Суперлига Србије |1||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''1'''||'''0''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]<ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2020-21/player/4-prva-liga-srbije-2019-20/2078-01-milojevic-aleksa-g|title=Milojević, Aleksa — sezona 2019/20.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=23. 9. 2021}}</ref> |Прва лига Србије |29||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''29'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/5-super-liga-srbije-2020-21/2940-01-milojevic-aleksa-g|title=Milojević, Aleksa — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=23. 9. 2021}}</ref> |Суперлига Србије |36||0||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''37'''||'''0''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2020-21/player/6-prva-liga-srbije-2021-22/3495-01-milojevic-aleksa-g|title=Milojević, Aleksa — sezona 2021/22.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=23. 9. 2021}}</ref> |Прва лига Србије |18||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''18'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !84!!0!!1!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!85!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2021-22/player/6-prva-liga-srbije-2021-22/3973-26-milojevic-aleksa-g|title=Milojević, Aleksa — sezona 2021/22.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |Прва лига Србије |15||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''15'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23]].<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-super-liga-srbije-2022-23/4404-milojevi-aleksa-g|title=Milojević, Aleksa — sezona 2022/23.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=25. 7. 2022}}</ref> |Суперлига Србије |3||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''3'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !18!!0!!0!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!18!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan=3"|Каријера !125!!0!!2!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!127!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} === Утакмице у дресу репрезентације === {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 15 година|Репрезентација Србије у узрасту до 15 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="13%" |Датум ! width="25%" |Такмичење ! width="22%" |Локација ! width="17%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="17%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2015|2|14}} | style="text-align:center" | Mеђунaрoдни турнир у Aнтaлији | style="text-align:center" | Eмирхaн спoрт кoмплекс | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 0 |{{зас|Аустрија}} Аустрија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=http://fudbalsrbija.net/pobeda-pionira-srbije/|title=Pobeda pionira Srbije|work=Фудбалски савез Србије|publisher=fudbalsrbija.net|last=Š|first=Saša|date=14. 2. 2015|accessdate=25. 5. 2022|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150407043123/http://fudbalsrbija.net/pobeda-pionira-srbije/|archivedate=7. 4. 2015}}</ref> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 2. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2015|4|14}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 1 |{{зас|Чешка}} Чешка | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=nY_KBMb67IM|title=Srbija-Ceska 1-1 (U-15)|website=Јутјуб|last=Cocic|first=Bratislav COLE|date=14. 4. 2015|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- ! style="text-align:center" | 2 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица и постигнутих погодака'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" | |} {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 16 година|Репрезентација Србије у узрасту до 16 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="13%" |Датум ! width="25%" |Такмичење ! width="22%" |Локација ! width="17%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="17%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2015|10|27}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Бидгошч]] | style="text-align:right" | {{зас|Пољска}} Пољска | style="text-align:center" | 1 : 2 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=http://fss.rs/index.php?id=3153&aid=8974|title=У-16: Пољска - Србија 1:2|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=27. 10. 2015|accessdate=25. 5. 2022|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160531173012/http://fss.rs/index.php?id=3153&aid=8974|archivedate=31. 5. 2016}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 2. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2015|11|18}} | style="text-align:center" | Турнир пријатељства | style="text-align:center" | {{ill|en|Тренинг центар Петар Милошевски|Petar Miloševski Training Centre}}, [[Скопље]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 0 : 3 |{{зас|Италија}} Италија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://www.goldelnapoli.it/gaetano-esordio-ok-in-nazionale-under-16/|title=Gaetano, esordio ok in Nazionale under 16|trans-title=Успешан деби Гаетана на националном турниру до 16 година|website=goldelnapoli.it|date=19. 11. 2015|accessdate=25. 5. 2022|language=it}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 3. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|3|11}} | style="text-align:center" | Развојни турнир УЕФА | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 2 |{{зас|Шкотска}} Шкотска | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=http://fss.rs/index.php?id=2021&aid=9780|title=Развојни турнир УEФA У-16: Србија - Шкотска 1:2 (0:1)|website=Фудбалски савез Србије|date=11. 3. 2016|accessdate=25. 5. 2022|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160417024404/http://fss.rs/index.php?id=2021&aid=9780|archivedate=17. 4. 2016}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 4. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|3|13}} | style="text-align:center" | Развојни турнир УЕФА | style="text-align:center" | Кућа фудбала, Стара Пазова | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 4 : 0 |{{зас|Молдавија}} Молдавија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=http://www.fss.rs/index.php?id=2021&aid=9782|title=Развојни турнир УEФA У-16: Србија – Молдавија 4:0 (3:0)|website=Фудбалски савез Србије|date=13. 3. 2016|accessdate=25. 5. 2022|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160315112850/http://www.fss.rs/index.php?id=2021&aid=9782|archivedate=15. 3. 2016}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 5. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|5|12}} | style="text-align:center" | Турнир „Виктор Бањиков“ | style="text-align:center" | Стaдин Мелњук, [[Кијев]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 0 |{{зас|Бугарска}} Бугарска | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{Cite book|url=https://webshop.politika.rs/read/sportski-zurnal-828/article/sportski-zurnal-9320/page/5.html|last=Р|first=З.|title=Нешковић погодио|date=13. 5. 2016|publisher=Спортски журнал (Београд), број 9302|id=|p=5|url-access=subscription}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 6. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|5|14}} | style="text-align:center" | Турнир „Виктор Бањиков“ | style="text-align:center" | Стaдин Мелники | style="text-align:right" | {{зас|Украјина}} Украјина | style="text-align:center" | 0 : 1 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=http://www.fss.rs/index.php?id=3153&aid=10251|title=У-16 Турнир „Виктор Бањиков“:Украјина – Србија 0:1(0:1)|website=Фудбалски савез Србије|date=14. 5. 2016|accessdate=25. 5. 2022|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170811182542/http://www.fss.rs/index.php?id=3153&aid=10251|archivedate=11. 8. 2017}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 7. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|6|9}} | style="text-align:center" | Меморијални турнир „[[Миљан Миљанић]]” | style="text-align:center" | [[Стадион Чукаричког]], [[Баново Брдо]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 0 : 1 |{{зас|Словенија}} Словенија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=http://www.fss.rs/index.php?id=2021&aid=10522|title=У-16: Меморијал "Миљан Миљанић"|website=Фудбалски савез Србије|date=9. 6. 2016|accessdate=25. 5. 2022|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160612210119/http://www.fss.rs/index.php?id=2021&aid=10522|archivedate=12. 6. 2016}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 8. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|6|10}} | style="text-align:center" | Меморијални турнир „Миљан Миљанић” | style="text-align:center" | Стадион Чукаричког, Баново Брдо | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 4 : 0 |{{зас|Црна Гора}} Црна Гора | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=http://cg-fudbal.com/u17-srbija-bolja-od-sokola|title=U17: Srbija bolja od „sokola“|work=Фудбалски савез Црне Горе|publisher=cg-fudbal.com|date=11. 6. 2016|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 9. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|6|12}} | style="text-align:center" | Меморијални турнир „Миљан Миљанић” | style="text-align:center" | Стадион Чукаричког, Баново Брдо | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 3 |{{зас|Хрватска}} Хрватска | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=https://hns-cff.hr/matches/306516/srbija-hrvatska-1-3/|title=Srbija - Hrvatska 1:3|website=[[Фудбалски савез Хрватске]]|date=12. 6. 2016|accessdate=25. 5. 2022|language=hr}}</ref> |- ! style="text-align:center" | 9 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица и постигнутих погодака'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" | |} {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 17 година|Репрезентација Србије у узрасту до 17 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="13%" |Датум ! width="25%" |Такмичење ! width="22%" |Локација ! width="17%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="17%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|7|30}} | style="text-align:center" | Међународни турнир „Рацкеве” | style="text-align:center" | Градски стадион, [[Српски Ковин]] | style="text-align:right" | {{зас|Чешка}} Чешка | style="text-align:center" | 1 : 0 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=http://www.fss.rs/index.php?id=2021&aid=10739|title=У-17: Чешка – Србија 1:0 (0:0)|website=Фудбалски савез Србије|date=30. 7. 2016|accessdate=25. 5. 2022|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160802001820/http://www.fss.rs/index.php?id=2021&aid=10739|archivedate=2. 8. 2016}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 2. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|7|30}} | style="text-align:center" | Међународни турнир „Рацкеве” | style="text-align:center" | Градски стадион, Српски Ковин | style="text-align:right" | {{зас|Мађарска}} Мађарска | style="text-align:center" | 2 : 0 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=http://www.fss.rs/index.php?id=2021&aid=10753|title=У-17: Мађарска – Србија 2:0 (2:0)|website=Фудбалски савез Србије|date=3. 8. 2016|accessdate=25. 5. 2022|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160809073104/http://www.fss.rs/index.php?id=2021&aid=10753|archivedate=9. 8. 2016}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 3. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|9|20}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | Кућа фудбала, Стара Пазова | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 6 : 2 |{{зас|Белорусија}} Белорусија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2016&mm=09&dd=20&nav_id=1178995|title=Stanković debitovao, kadeti razbili Belorusiju|last=N|first=Đ.|publisher=Б92|date=20. 9. 2016|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 4. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|9|20}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | Кућа фудбала, Стара Пазова | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 0 |{{зас|Белорусија}} Белорусија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/kadeti-ponovo-bolji-od-belorusije/146654|title=Kadeti ponovo bolji od Belorusije|publisher=mozzartsport.com|date=22. 9. 2016|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 5. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|10|26}} | style="text-align:center" | Квалификације за Европско првенство | style="text-align:center" | [[Стадион Бруно Бући]], [[Руси (Равена)|Руси]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 3 : 1 |{{зас|Северна Македонија}} Северна Македонија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=http://www.supersport.rs/sportske-vesti-fudbal/50233/dobar-start-kadeta-lako-protiv-makedonije.html|title=Dobar start kadeta: Lako protiv Makedonije|last=Kijanović|first=Marko|publisher=supersport.rs|date=26. 10. 2016|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 6. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|10|28}} | style="text-align:center" | Квалификације за Европско првенство | style="text-align:center" | Стадион Бруно Бући, Руси | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 2 : 0 |{{зас|Албанија}} Албанија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://sportklub.rs/fudbal/reprezentacija-fudbal/a133272-Gledaju-ka-Hrvatskoj-Kadeti-Srbije-bolji-od-Albanije/|title=Gledaju ka Hrvatskoj: Kadeti Srbije bolji od Albanije|publisher=[[Спорт клуб]]|date=28. 10. 2016|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 7. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|10|31}} | style="text-align:center" | Квалификације за Европско првенство | style="text-align:center" | [[Стадион Бруно Бенели]], [[Равена]] | style="text-align:right" | {{зас|Италија}} Италија | style="text-align:center" | 2 : 0 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://www.novosti.rs/вести/спорт.434.html:632760-Orlici-porazom-zavrsili-prvu-rundu-kvalifikacija-za-EP|title=“Орлићи” поразом завршили прву рунду квалификација за ЕП|publisher=[[Вечерње новости]]|date=31. 10. 2016|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 8. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2017|3|2}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Станишићи (етно-село)|Етно село Станишићи]] | style="text-align:right" | {{зас|Босна и Херцеговина}} Босна и Херцеговина | style="text-align:center" | 1 : 1 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/test-pred-kvalifikacije-remi-ognjenovicevih-orlica-u-bosni/kbc955e|title=TEST PRED KVALIFIKACIJE Remi Ognjenovićevih "orlića" u Bosni|work=Фудбалски савез Србије|publisher=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=2. 3. 2017|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 9. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2017|4|27}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | Кућа фудбала, Стара Пазова | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 5 : 1 |{{зас|Украјина}} Украјина | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{Cite news|url=https://fss.rs/kadeti-u-petoj-brzini-pred-odlazak-na-epsrbija-ukrajina-5140/|title=Кадети у петој брзини пред одлазак на ЕП:Србија – Украјина 5:1(4:0)|date=27. 4. 2017|accessdate=25. 5. 2022|publisher=Фудбалски савез Србије}}</ref> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 10. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2017|6|7}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Стадион у Капошвару]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 0 : 0 |{{зас|Индија}} Индија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/provera-kadeta-u-kaposvaru-protiv-indije-bez-golova/|title=Провера кадета у Капошвару против Индије без голова|website=Фудбалски савез Србије|date=8. 6. 2017|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- ! style="text-align:center" | 10 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица и постигнутих погодака'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" | |} {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 18 година|Репрезентација Србије у узрасту до 18 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="13%" |Датум ! width="25%" |Такмичење ! width="22%" |Локација ! width="17%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="17%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Мин.|Укупно одгираних минута у току утакмице}} ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2018|4|17}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 3 : 3 |{{зас|Босна и Херцеговина}} Босна и Херцеговина | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/mladji-omladinci-remizirali-sa-bosnom-i-hercegovinom-u-prvoj-od-dve-provere-33-13/|title=Млађи омладинци ремизирали са Босном и Херцеговином у првој од две провере – 3:3 (1:3)|website=Фудбалски савез Србије|date=17. 4. 2018|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- ! style="text-align:center" | 1 ! colspan="7" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица и постигнутих погодака'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" | |} {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Репрезентација Србије у узрасту до 19 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="12%" |Датум ! width="22%" |Такмичење ! width="20%" |Локација ! width="12%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="12%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2018|9|8}} | style="text-align:center" | Меморијални турнир „Стеван Вилотић Ћеле” | style="text-align:center" | [[Стадион Милан Средановић]], [[Кула (град)|Кула]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 1 |{{зас|Црна Гора}} Црна Гора | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=https://fscg.me/vijesti/6415/novi-remi-sokolica/|title=Novi remi „Sokolića“|last=Vukotić|first=Danilo|website=Фудбалски савез Црне Горе|date=8. 9. 2018|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 2. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2018|9|13}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 2 : 0 |{{зас|Индија}} Индија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=https://fss.rs/rezervni-sastav-omladinske-selekcije-ubedljiv-u-prijateljskom-mecu-sa-indijom/|title=Резервни састав омладинске селекције убедљив у пријатељском мечу са Индијом|website=Фудбалски савез Србије|date=13. 9. 2018|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 3. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2018|10|13}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | Кућа фудбала, Стара Пазова | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 0 : 3 |{{зас|Русија}} Русија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=https://fss.rs/omladinci-porazeni-od-rusije-u-drugoj-proveri-pred-start-u-kvalifikacijama-za-ep/|title=Омладинци поражени од Русије у другој провери пред старт квалификација за EП|website=Фудбалски савез Србије|date=13. 10. 2018|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 4. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2018|11|20}} | style="text-align:center" | Квалификације за Европско првенство | style="text-align:center" | {{ill|en|Стадион у Колерејну|The Showgrounds (Coleraine)}} | style="text-align:right" | {{зас|Пољска}} Пољска | style="text-align:center" | 1 : 4 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/srbija-overila-plasman-na-evropsko-prvenstvo-mladi-fudbaleri-deklasirali-poljsku/83pzhlj|title=Srbija "overila" plasman na Evropsko prvenstvo {{!}} Mladi fudbaleri deklasirali Poljsku, najraspoloženiji Vlahović|work=Фудбалски савез Србије|publisher=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=20. 11. 2018|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 5. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2019|2|14}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Стадион Плава лагуна]], [[Пореч]] | style="text-align:right" | {{зас|Хрватска}} Хрватска | style="text-align:center" | 1 : 0 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/orlici-izgubili-od-vrsnjaka-iz-hrvatske-srbija-u-proveri-pred-turnir-za-odlazak-na/jetzmqr|title="Orlići" izgubili od vršnjaka iz Hrvatske {{!}} Srbija u proveri pred turnir za odlazak na Evropsko prvenstvo pretrpela poraz|work=Фудбалски савез Србије|publisher=Блиц|date=14. 2. 2019|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 6. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2019|2|26}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | Кућа фудбала, Стара Пазова | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 0 : 1 |{{зас|Словенија}} Словенија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://hotsport.rs/2019/02/26/omladinci-porazeni-srbija-porazena-u-prvom-od-dva-meca-protiv-slovenije/|title=Omladinci poraženi: Srbija poražena u prvom od dva meča protiv Slovenije|last=Ilić|first=Aleksandar|publisher=hotsport.rs|date=26. 2. 2019|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- ! style="text-align:center" | 6 ! colspan="7" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица и постигнутих погодака'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" | |} {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|Репрезентација Србије у узрасту до 21 године старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="12%" |Датум ! width="22%" |Такмичење ! width="20%" |Локација ! width="12%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="12%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2021|3|30}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | {{ill|tr|Бахчешехир арена|Bahçeşehir Okulları Stadyumu}}, [[Алања]] | style="text-align:right" | {{зас|Турска}} Турска | style="text-align:center" | 0 : 1 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/u21-orlici-slavili-u-alanji-protiv-turske/|title=<nowiki>U21 | Орлићи славили у Алањи против Турске</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=30. 3. 2021|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 2. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2021|6|6}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 0 : 0 |{{зас|Русија}} Русија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/u21-dobra-srbija-u-remiju-sa-rusijom/|title=<nowiki>U21 | Добра Србија у ремију са Русијом</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=6. 6. 2021|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |- ! style="text-align:center" | 2 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица, постигнутих погодака и минута проведених на терену'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" | |} == Трофеји, награде и признања == === Екипно === ;Младост Нови Сад * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] : [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/super-liga/130695/mladost-gat-u-super-ligi-podvig-za-sva-vremena|title=Младост ГАТ у Супер лиги: Подвиг за сва времена|publisher=[[Спортски журнал]]|date=17. 5. 2022|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Србија}} * {{Soccerway|aleksa-milojevi/441763}} * {{Transfermarkt|427819}} * {{soccerbase|119356}} * {{UEFA player|250105503}} * {{WorldFootball.net|aleksa-milojevic}} * {{Footballdatabase|288430}} * {{Zerozero|504804}} * {{Fussballdaten|aleksa-milojevic}} {{Младост Нови Сад}} {{DEFAULTSORT:Милојевић, Алекса}} [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Спортисти из Јагодине]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Јагодине]] [[Категорија:Фудбалери ОФК Бачке]] [[Категорија:Фудбалери Младости Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] 85buhy7y5ajho26r2dwqmvhvix4ya5t 0 1429905 25121824 24932356 2022-07-25T03:55:02Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Спортска награда | име = Брдска класификација на Тур де Франсу | слика = Jersey polkadot.svg | опис_слике = Тачкаста мајица, која се додељује победнику брдске класификације | спорт = [[Друмски бициклизам]] | такмичење = [[Тур де Франс]] | дисциплина = | област = Најбољи брдаш на Тур де Франсу | српско_име = | локално_име = {{plainlist| * ''Maillot à pois rouges'' {{fr}} }} | надимак = {{plainlist| * ''Polka dot jersey'' {{en}} * ''Maglia a pois'' {{it}} }} | прва_награда = 1933. | број = {{#expr:76+{{CURRENTYEAR}}-2016}} <small>(до {{CURRENTYEAR}})</small> | последња_награда = | први_добитник = [[Датотека:Flag of Spain (1931 - 1939).svg|20п]] [[Висенте Труеба]] | најучесталији_добитник = * {{flagathlete|[[Ришар Виренк]]|Француска}} {{quote|''7 пута''}} | најскорашњији_добитник = {{зас|Данска}} [[Јонас Вингегор]] <small>([[Тур де Франс 2022.|2022]].)</small> }} '''Брдска класификација''' је друго по важности такмичење на [[Тур де Франс]]у, уведена је 1933. Тур де Франс има 21 етапу, на скоро свакој има брдских циљева, који су подељени у 5 категорија, у зависности од дужине и нагиба. Победник брдске класификације је возач који сакупи највише бодова на брдским циљевима. Лидер брдске класификације се назива краљем планина, а од 1975. носи тачкасту мајицу ({{јез-фра|Maillot à pois rouges}}). == Историја == На првом Тур де Франсу није се ишло преко брдских пролаза, али јесте преко неколико мањих успона. Први је био кол де Ешармокс ({{јез-фра|col des Echarmeaux}}), на првој етапи, од [[Париз]]а до [[Лион]]а. Први велики успон, бал д'Алсак, уведен је 1905.{{sfn|Woodland|2000|p=38}} Планине нису биле на Туру до 1910. када се кренуло у [[Пиринеји|Пиринеје]]. Те године су се возили кол д'Обиск и Турмале, на којима су возачи више ходали него што су возили.{{sfn|McGann|McGann|2006|p=29}} Након Пиринеја, Дегранж је имао велико самопоуздање и додао је и Алпе 1911.{{sfn|Woodland|2000|p=43}} Највећи успон који се возио је ''Ким де ла Боне Рестефон'', који се возио 1962. на надморској висини од 2802 метра.{{sfn|Woodland|2007|p=273}} Највећи брдски циљ био је ''Кол де Галибије'', који се возио 2011.<ref>{{cite news|title=Tour de France 2011—The Galibier 1911–2011|url=http://www.letour.fr/2011/TDF/COURSE/us/le_galibier.html|work=Letour.fr|accessdate=22. фебруар 2017.|date=10. јул 1911.|archive-url=https://web.archive.org/web/20110720075914/http://www.letour.fr/2011/TDF/COURSE/us/le_galibier.html|archive-date=20. 07. 2011|url-status=dead|df=}}</ref> Од 1905. организатори трке, уредници часописа Ауто, су бирали најбољег брдаша, али није постојала званична класификација нити награда.<ref>{{cite web|url=http://www.wielerarchieven.be/forum/showthread.php?t=3067|title=Tour - WielerArchieven|publisher=|accessdate=22. фебруар 2017.|archive-url=https://web.archive.org/web/20140503013007/http://www.wielerarchieven.be/forum/showthread.php?t=3067|archive-date=03. 05. 2014|url-status=dead}}</ref> Класификација је уведена 1933. и први победник је био [[Висенте Труеба]]. Директор Тур де Франса, [[Анри Дегранж]], увео је 1934. временски бонус за возача који је пређе први преко брдског циља. Тај бонус је касније укинут, али је брдска класификација остала.<ref name="cvccbike">{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/polkadot.htm|title=Tour Xtra: Polka Dot Jersey|publisher=|accessdate=22. фебруар 2017.}}</ref> [[Датотека:Richard Virenque - Tour de France 2003 - Alpe d'Huez (cropped).jpg|thumb|right|[[Ришар Виренк]], освојио је брдску класификацију рекордних седам пута.]] Иако је брдска класификација уведена 1933. посебна мајица није постојала до 1975. када је уведена тачкаста мајица (бијела мајица са црвеним кружићима).<ref name="cvccbike"/> Боје су биле по спонзору, компанији [[чоколада|чоколаде]] Пулен, чије су чоколадице биле прекривене тачкастим омотом.<ref name="cvccbike"/> Тренутни спонзор мајице је ланац супермаркета Карфур, који мајицу спонзорише од 1993. У почетку су је спонзорисали са брендом Шампион, а од 2009. је спонзор главни бренд Карфур. [[Фелицин Верваке]] је први возач који је освојио класификацију двапут, док је [[Ђино Бартали]] први који је освојио Тур и брдску класификацију исте године — 1938, док је исто поновио и 1948. Његов резултат изједначио је [[Фаусто Копи]], који је освојио Тур и брдску класификацију 1949 и 1952, док је [[Федерико Бамонтес]] у периоду од 1954 до 1964 освојио брдску класификацију шест пута. [[Еди Меркс]] је постао возач који је освојио Тур и брдску класификацију двапут — 1969 и 1970. Од 1971 до 1977, [[Лусин ван Импе]] је освојио класификацију шест пута и изједначио је рекорд Бамонтеса. [[Дејвид Милар]] је први Британац који је освојио класификацију — 1984, док је годину касније [[Луис Ерера]] постао први колумбијски победник класификације. [[Стивен Рокс]] је освојио класификацију за Холандију 1988, а 1993 [[Тони Ромингер]] је постао први швајцарски победник класификације. У периоду од 1994 до 2004, [[Ришар Виренк]] је освојио класификацију рекордних седам пута. Године 2008, класификацију је освојио Аустријанац [[Бернард Кохл]], а у октобру је утврђено да је био допингован,<ref>{{cite web |url=https://www.lequipe.fr/Cyclisme/breves2008/20081013_184539_kohl-a-triche-lui-aussi_Dev.html |title=Kohl a triché lui aussi |publisher=Lequipe.fr |date=13. 10. 2008 |accessdate=11. 2. 2020 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120122114937/http://www.lequipe.fr/Cyclisme/breves2008/20081013_184539_kohl-a-triche-lui-aussi_Dev.html |archivedate=22. 1. 2012 |df=dmy-all }}</ref> што је и сам признао.<ref>{{cite web |url=http://www.bikeradar.com/news/article/update-bernhard-kohl-admits-doping-18971 |title=Kohl admits doping |publisher=Bikeradar.com |date=15. 10. 2008 |accessdate=11. 2. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171111100113/http://www.bikeradar.com/news/article/update-bernhard-kohl-admits-doping-18971/ |archive-date=11. 11. 2017 |url-status=dead }}</ref> Резултати су му поништени и побједа је припала [[Карлос Састре|Карлосу Састреу]], који је тако постао први возач након Едија Меркса, који је освојио Тур и брдску класификацију исте године. Године 2009, [[Франко Пелицоти]] је освојио класификацију, али му је она одузета 2011. јер је утврђено да се допинговао.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/pellizotti-banned-for-two-years-by-the-court-of-arbitration-for-sport|title=Pellizotti banned for two years by the Court of Arbitration for Sport|work=cyclingnews.com|date=8. 3. 2011|accessdate=11. 2. 2020}}</ref> На другом мјесту завршио је [[Егои Мартинез]]. [[Рафал Мајка]] је постао први пољски победник класификације 2014, док је [[Крис Фрум]] освојио Тур и брдску класификацију 2015, поставши тако седми возач који је то остварио. Мајка је класификацију освојио и 2016, након чега су три године заредом класификацију освајали Французи. Године 2020, [[Тадеј Погачар]] је освојио Тур де Франс, брдску и класификацију за најбољег младог возача, поставши први возач који је то урадио.<ref>{{cite web|url=https://www.web24.news/u/2020/09/pogacar-an-unprecedented-raid-since-eddy-merckx.html|title=Pogacar, an unprecedented raid since Eddy Merckx|work=web24.news|date=20. 9. 2020|accessdate=21. 7. 2021|first=|last=}}</ref> Године 2021. поново је освојио Тур, брдску и класификацију за најбољег младог возача, поставши први возач који је све три класификације освојио двапут заредом, а такође, постао је четврти возач, први након Меркса, који је освојио Тур и брдску класификацију исте године двапут.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/ostali-sportovi/vesti/alpi-su-mu-preniski-dajte-mu-himalaje-tadej-pogacar-odbranio-titulu-na-tur-de-fransu/393390|title=Alpi su mu preniski, dajte mu Himalaje: Tadej Pogačar odbranio titulu na Tur de Fransu|work=mozzartsport.com|date=18. 7. 2021|accessdate=21. 7. 2021|first=|last=}}</ref> Године 2022. [[Јонас Вингегор]] је освојио Тур и брдску класификацију, поставши девети возач који је то остварио.<ref>{{cite web|url=https://www.france24.com/en/live-news/20220724-%F0%9F%94%B4-danish-cyclist-jonas-vingegaard-wins-2022-tour-de-france|title=Danish cyclist Jonas Vingegaard wins 2022 Tour de France|work=france24.com|date=24. 7. 2022|accessdate=25. 7. 2022|first=|last=}}</ref> == Тренутна ситуација == На врху сваког успона на Туру, додељују се бодови возачима који пређу први. Успони су подељени у пет категорија, успони екстра категорије су најтежи, а успони четврте најлакши и носе само један поен. Категоризација успона је направљена према дужини успона, проценту нагиба, његовој функцији у етапи (да ли је у току етапе или на самом крају) и локацији у трци (на почетним етапама или на крају). У почетку, неколико најтежих успона су одређени као успони ван категорије и бодовање је ишло по индивидуалном учинку возача. Од 1980. бодовање за успоне ван категорије је промењено и примењују се правила као и за друге категорије и успони ван категорије (или успони екстра категорије) доносе највише бодова.<ref name="letour"/> Систем бодовања је промењен 2004. и први возач који пређе преко брдског циља четврте категорије добијао је три поена, док је за екстра категорију први возач добијао 20 поена. Од 2004. су дуплирани бодови који се добијају на крају задњег брдског циља на етапи, ако је то барем циљ друге категорије.<ref name="letour">{{cite web|url=http://www.letour.fr/2006/TDF/LIVE/docs/reglement_2006_us.pdf|title=Regulations of the race|publisher=ASA/letour.fr|accessdate=22. фебруар 2017.|archive-url=https://web.archive.org/web/20060705025939/http://www.letour.fr/2006/TDF/LIVE/docs/reglement_2006_us.pdf|archive-date=05. 07. 2006|url-status=dead|df=}}</ref> Правила су опет промењена након Тур де Франса 2011. и возач који први пређе преко брдског циља четврте категорије добијао је један поен, док је возач који први пређе преко брдског циља екстра категорије добијао 25 поена.<ref name="letour"/> Правила су поново промењена 2017, када је смањен број бодова које добијају возачи на брдским циљевима екстра категорије: са 25 на 20 за првопласираног, са 20 на 15 за другопласираног итд.<ref name="sistem bodovanja od 2017"/> Такође је смањен и број возача који добијају бодове, са десет на осам.<ref name="sistem bodovanja od 2017"/> Након што је Погачар освојио Тур и брдску класификацију двије године заредом, правила су промењена пред почетак трке 2022. и укинути су дупли бодови који су се додељивали за брдске циљеве који су уједно и циљ етапе.<ref name="The Ultimate Guide to the Tour de France 2022 King of the Mountains Competition">{{cite web|url=https://lanternerouge.com.au/2022/07/01/the-ultimate-guide-to-the-tour-de-france-2022-king-of-the-mountains-competition/|title=The Ultimate Guide to the Tour de France 2022 King of the Mountains Competition|work=lanternerouge.com.au|date=1. 7. 2022|accessdate=25. 7. 2022|first=Raúl|last=Banqueri}}</ref> == Систем бодовања == {| class="wikitable" text-align:center" |+Систем бодовања од 2017.<ref name="sistem bodovanja od 2017">{{cite web|title=Bonifications, classements, chutes et délais : ce que dit le règlement du Tour de France|url=https://www.lequipe.fr/Cyclisme-sur-route/Actualites/Bonifications-classements-chutes-et-delais-ce-que-dit-le-reglement-du-tour-de-france/813791|publisher=L'Équipe|accessdate=11. 2. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/le-tour/2012/docs/reglement.pdf|title=37 General best climber ranking|accessdate=22. 2. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20150714233556/http://www.letour.fr/le-tour/2012/docs/reglement.pdf|archive-date=14. 7. 2015|url-status=dead|df=}}</ref> |- ! style="width:20%;"| Пласман возача ! style="width:16%;"| 4 категорија ! style="width:16%;"| 3 категорија ! style="width:16%;"| 2 категорија ! style="width:16%;"| 1 категорија ! style="width:16%;"| екстра категорија |- | 1 || 1 || 2 || 5 || 10 || 20 |- | 2 || || 1 || 3 || 8 || 15 |- | 3 || || || 2 || 6 || 12 |- | 4 || || || 1 || 4 || 10 |- | 5 || || || || 2 || 8 |- | 6 || || || || 1 || 6 |- | 7 || || || || || 4 |- | 8 || || || || || 2 |} До 2022. додељивали су се дупли бодови за брдске циљеве који су најмање друге категорије и представљају циљ етапе.<ref name="The Ultimate Guide to the Tour de France 2022 King of the Mountains Competition"/> {| class="wikitable" text-align:center" |+Поени који су се додељивали ако је брдски циљ и финиш етапе |- ! style="width:31%;"| Пласман возача. ! style="width:23%;"| 2 категорија ! style="width:23%;"| 1 категорија ! style="width:23%;"| екстра категорија |- | 1 || 10 || 20 || 40 |- | 2 || 6 || 16 || 30 |- | 3 || 4 || 12 || 24 |- | 4 || 2 || 8 || 20 |- | 5 || || 4 || 16 |- | 6 || || 2 || 12 |- | 7 || || || 8 |- | 8 || || || 4 |} Ако два или више возача имају исти број бодова, победник је онај који има више првих места на циљевима екстра категорије,<ref name="The Ultimate Guide to the Tour de France 2022 King of the Mountains Competition"/> а ако имају исти број првих места онда се гледа већи број првих места на циљевима прве категорије. Ако су и ту изједначени, гледају се прва места на циљевима друге, треће и четврте категорије. Ако су изједначени у свим категоријама, победник је возач који има већу позицију у генералном пласману.<ref name="The Ultimate Guide to the Tour de France 2022 King of the Mountains Competition"/> До 2011. бодовање се вршило на следећи начин: * брдски циљеви екстра категорије: 20, 18, 16, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5. Бодове су добијали првих десет возача на успону. * брдски циљеви 1 категорије: 15, 13, 11, 9, 8, 7, 6, 5 - за првих осам возача преко брдског циља. * брдски циљеви 2 категорије: 10, 9, 8, 7, 6, 5 - за првих шест возача преко брдског циља. * брдски циљеви 3 категорије: 4, 3, 2, 1 - за прва четири возача преко брдског циља. * брдски циљеви 4 категорије: 3, 2, 1 - за прва три возача преко брдског циља. == Победници == '''Победници брдске класификације.'''<ref>{{cite news |title=Previous overall and classification winners |url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/race-history/ |work=Cyclingnews.com |publisher=Future plc |accessdate=22. 2. 2017 |date=1. 8. 2016}}</ref> {{col-start}} {{col-4}} * [[Тур де Франс 2022.|2022]]. {{зас|Данска}} [[Јонас Вингегор]] * [[Тур де Франс 2021.|2021]]. {{зас|Словенија}} [[Тадеј Погачар]] * [[Тур де Франс 2020.|2020]]. {{зас|Словенија}} [[Тадеј Погачар]] * 2019. {{зас|Француска}} [[Ромен Барде]] * [[Тур де Франс 2018.|2018]]. {{зас|Француска}} [[Жилијен Алафилип]] * 2017. {{зас|Француска}} [[Ворен Барги]] * 2016. {{зас|Пољска}} [[Рафал Мајка]] * 2015. {{зас|УК}} [[Крис Фрум]] * 2014. {{зас|Пољска}} [[Рафал Мајка]] * 2013. {{зас|Колумбија}} [[Наиро Кинтана]] * 2012. {{зас|Француска}} [[Томас Воклер]] * 2011. {{зас|Шпанија}} [[Самуел Санчез]] * 2010. {{зас|Француска}} [[Антони Шарто]] * 2009. {{зас|Италија}} ''<s>[[Франко Пелицоти]]</s>''<ref group="н.">Пелицотију је победа у брдској класификацији одузета након што је био позитиван на допинг тесту, није додељена другопласираном у класификацији.</ref> * 2008. {{зас|Шпанија}} ''<s> [[Бернард Кохл]]</s>'' [[Карлос Састре]]<ref group="н.">Бернард Кохл је освојио брдску класификацију 2008. године, али му је она одузета због допинга и додељена је другопласираном Карлосу Састреу.</ref> * 2007. {{зас|Колумбија}} [[Маурисио Солер]] * 2006. {{зас|Данска}} [[Мајкл Расмусен]] * 2005. {{зас|Данска}} [[Мајкл Расмусен]] * 2004. {{зас|Француска}} [[Ришар Виренк]] * 2003. {{зас|Француска}} [[Ришар Виренк]] * 2002. {{зас|Француска}} [[Лоран Жалабер]] * 2001. {{зас|Француска}} [[Лоран Жалабер]] * 2000. {{зас|Колумбија}} [[Сантјаго Ботеро]] * 1999. {{зас|Француска}} [[Ришар Виренк]] * 1998. {{зас|Француска}} [[Кристоф Ринеро]] * 1997. {{зас|Француска}} [[Ришар Виренк]] * 1996. {{зас|Француска}} [[Ришар Виренк]] * 1995. {{зас|Француска}} [[Ришар Виренк]] * 1994. {{зас|Француска}} [[Ришар Виренк]] * 1993. {{зас|Швајцарска}} [[Тони Ромингер]] * 1992. {{зас|Италија}} [[Клаудио Кјапучи]] * 1991. {{зас|Италија}} [[Клаудио Кјапучи]] * 1990. {{зас|Француска}} [[Тјери Клаверола]] * 1989. {{зас|Холандија}} [[Герт Јан Тхенисе]] * 1988. {{зас|Холандија}} [[Стивен Рокс]] * 1987. {{зас| Колумбија}} [[Луис Ерера]] * 1986. {{зас|Француска}} [[Бернар Ино]] * 1985. {{зас|Колумбија}} [[Луис Ерера]] * 1984. {{зас|УК}} [[Роберт Милар]] * 1983. {{зас|Белгија}} [[Лусин ван Импе]] * 1982. {{зас|Француска}} [[Бернар Вале]] * 1981. {{зас|Белгија}} [[Лусин ван Импе]] * 1980. {{зас|Француска}} [[Ремон Мартен]] {{col-4}} * 1979. {{зас|Италија}} [[Ђовани Батаљин]] * 1978. {{зас|Француска}} [[Маријано Мартинез]] * 1977. {{зас|Белгија}} [[Лусин ван Импе]] * 1976. {{зас|Италија}} [[Ђанкарло Белини]] * 1975. {{зас|Белгија}} [[Лусин ван Импе]] * 1974. {{зас|Шпанија|1945}} [[Доминго Перурена]] * 1973. {{зас|Шпанија|1945}} [[Педро Торес]] * 1972. {{зас|Белгија}} [[Лусин ван Импе]] * 1971. {{зас|Белгија}} [[Лусин ван Импе]] * 1970. {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] * 1969. {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] * 1968. {{зас|Шпанија|1945}} [[Аурелио Гонзалес]] * 1967. {{зас|Шпанија|1945}} [[Хулио Хименез]] * 1966. {{зас|Шпанија|1945}} [[Хулио Хименез]] * 1965. {{зас|Шпанија|1945}} [[Хулио Хименез]] * 1964. {{зас|Шпанија|1945}} [[Федерико Бамонтес]] * 1963. {{зас|Шпанија|1945}} [[Федерико Бамонтес]] * 1962. {{зас|Шпанија|1945}} [[Федерико Бамонтес]] * 1961. {{зас|Италија}} [[Имерио Масињан]] * 1960. {{зас|Италија}} [[Имерио Масињан]] * 1959. {{зас|Шпанија|1945}} [[федерико Бамонтес]] * 1958. {{зас|Шпанија|1945}} [[Федерико Бамонтес]] * 1957. {{зас|Италија}} [[Гастоне Ненчини]] * 1956. {{зас|Луксембург}} [[Шарли Гол]] * 1955. {{зас|Луксембург}} [[Шарли Гол]] * 1954. {{зас|Шпанија|1945}} [[Федерико Бамонтес]] * 1953. {{зас|Шпанија|1945}} [[Хесус Лороњо]] * 1952. {{зас|Италија}} [[Фаусто Копи]] * 1951. {{зас|Француска}} [[Рафаел Жеминиани]] * 1950. {{зас|Француска}} [[Луизон Бобе]] * 1949. {{зас|Италија}} [[Фаусто Копи]] * 1948. {{зас|Италија}} [[Ђино Бартали]] * 1947. {{зас|Италија}} [[Пјер Брамбила]] * 1940—1946. ''Други светски рат'' * 1939. {{зас|Белгија}} [[Силвер Мас]] * 1938. {{зас|Италија|1861}} [[Ђино Бартали]] * 1937. {{зас|Белгија}} [[Фелицин Верваке]] * 1936. {{зас|Шпанија|1931}} [[Хулијан Берендеро]] * 1935. {{зас|Белгија}} [[Фелицин Верваке]] * 1934. {{зас|Француска}} [[Рене Вијето]] * 1933. {{зас|Шпанија|1931}} [[Висенте Труеба]] {{col-end}} === Вишеструки победници === {| class="wikitable" |- !Позиција !Име !Држава !Број победа !Године |- |style="text-align:center;"|1 || [[Ришар Виренк]] || {{FRA}} ||align=center| 7 ||align=right| [[Тур де Франс 1994.|1994]], [[Тур де Франс 1995.|1995]], [[Тур де Франс 1996.|1996]], [[Тур де Франс 1997.|1997]], [[Тур де Франс 1999.|1999]], [[Тур де Франс 2003.|2003]], [[Тур де Франс 2004.|2004]] |- |rowspan="2" style="text-align:center;"|2 || [[Федерико Бамонтес]] || {{ESP}} ||rowspan="2" style="text-align:center;"|6 ||align=right| [[Тур де Франс 1954.|1954]], [[Тур де Франс 1958.|1958]], [[Тур де Франс 1959.|1959]], [[Тур де Франс 1962.|1962]], [[Тур де Франс 1963.|1963]], [[Тур де Франс 1964|1964]] |- | [[Лусин ван Импе]] || {{BEL}} ||align=right| [[Тур де Франс 1971.|1971]], [[Тур де Франс 1972.|1972]], [[Тур де Франс 1975.|1975]], [[Тур де Франс 1977.|1977]], [[Тур де Франс 1981.|1981]], [[Тур де Франс 1983.|1983]] |- |style="text-align:center;"|4 || [[Хулио Хименез]] || {{ESP}} ||align=center| 3 ||align=right| [[Тур де Франс 1965.|1965]], [[Тур де Франс 1966.|1966]], [[Тур де Франс 1967.|1967]] |- |rowspan="12" style="text-align:center;"|5 || [[Фелицин Верваке]] || {{BEL}} ||rowspan="12" style="text-align:center;"|2 ||align=right| [[Тур де Франс 1935.|1935]], [[Тур де Франс 1937.|1937]] |- | [[Ђино Бартали]] || {{ITA}} ||align=right| [[Тур де Франс 1938.|1938]], [[Тур де Франс 1948.|1948]] |- | [[Фаусто Копи]] || {{ITA}} ||align=right| [[Тур де Франс 1949.|1949]], [[Тур де Франс 1952.|1952]] |- | [[Шарли Гол]] || {{застава|Луксембург}} ||align=right| [[Тур де Франс 1955.|1955]], [[Тур де Франс 1956.|1956]] |- | [[Имерио Масињан]] || {{ITA}} ||align=right| [[Тур де Франс 1960.|1960]], [[Тур де Франс 1961.|1961]] |- | [[Еди Меркс]] || {{BEL}} ||align=right| [[Тур де Франс 1969.|1969]], [[Тур де Франс 1970.|1970]] |- | [[Луис Ерера]] || {{COL}} ||align=right| [[Тур де Франс 1985.|1985]], [[Тур де Франс 1987.|1987]] |- | [[Клаудио Кјапучи]] || {{ITA}} ||align=right| [[Тур де Франс 1991.|1991]], [[Тур де Франс 1992.|1992]] |- | [[Лоран Жалабер]] || {{FRA}} ||align=right| [[Тур де Франс 2001.|2001]], [[Тур де Франс 2002.|2002]] |- | [[Мајкл Расмусен]] || {{DEN}} ||align=right| [[Тур де Франс 2005.|2005]], [[Тур де Франс 2006.|2006]] |- | '''[[Рафал Мајка]]''' || {{POL}} ||align=right| [[Тур де Франс 2014.|2014]], [[Тур де Франс 2016.|2016]] |- | '''[[Тадеј Погачар]]''' || {{SLO}} ||align=right| [[Тур де Франс 2020.|2020]], [[Тур де Франс 2021.|2021]] |} === По државама === {| class="wikitable" |- !Позиција !Држава !Број победа !Возач са највише победа !Последњи победник |- |style="text-align:center;"|1 || {{FRA}} || style="text-align:center;"|23 || [[Ришар Виренк]] (7)|| [[Ромен Барде]] 2019. |- |style="text-align:center;"|2 || {{ESP}} || style="text-align:center;"|17 || [[Федерико Бајамонтес]] (6)|| [[Самуел Санчез]] 2011. |- |style="text-align:center;"|3 || {{ITA}} || style="text-align:center;"|12 || [[Ђино Бартали]], [[Фаусто Копи]], [[Имерио Масињан]], [[Клаудио Кјапучи]] (2 сви)|| [[Клаудио Кјапучи]] 1992. |- |style="text-align:center;"|4 || {{BEL}} || style="text-align:center;"|11 || [[Лусин ван Импе]] (6)|| [[Лусин ван Импе]] 1983. |- |style="text-align:center;"|5 || {{COL}} || style="text-align:center;"|5 || [[Луис Ерера]] (2) || [[Наиро Кинтана]] 2013. |- |style="text-align:center;"|6 || {{DEN}} || style="text-align:center;"|3 || [[Мајкл Расмусен]] (2) || [[Јонас Вингегор]] 2022. |- |rowspan="5" style="text-align:center;"|7 ||{{застава|Луксембург}} || rowspan="5" style="text-align:center;"|2 || [[Шарли Гол]] (2) || [[Шарли Гол]] 1956. |- |{{застава|Холандија}} || [[Стивен Рокс]], [[Герт Јан Тхенисе]] || [[Герт Јан Тхенисе]] 1989. |- |{{GBR}} || [[Роберт Милар]], [[Крис Фрум]] || [[Крис Фрум]] 2015. |- |{{POL}}|| [[Рафал Мајка]] (2) || [[Рафал Мајка]] 2016. |- |{{застава|Словенија}} || [[Тадеј Погачар]] (2) || [[Тадеј Погачар]] 2021. |- |style="text-align:center;"|11 || {{nowrap|{{SUI}}}} || style="text-align:center;"|1 || [[Тони Ромингер]] || {{nowrap|[[Тони Ромингер]] 1993.}} |} '''Победници Тур де Франса и брдске класификације исте године:''' Неки бициклисти су освојили Тур де Франс и брдску класификацију исте године. У почетним годинама Тура, само су највећи брдски циљеви доносили бодове за брдску класификацију, па су тако возачи који су били високо позиционирани у генералном пласману, били високо и у брдској класификацији, што је омогућавало да често победник Тура освоји брдску класификацију. [[Еди Меркс]] је 1969. освојио Тур де Франс, брдску класификацију, али и [[Класификација по поенима на Тур де Франсу|класификацију по поенима]], једини коме је то успело. [[Тадеј Погачар]] је 2020. освојио Тур де Франс, брдску класификацију и класификацију за најбољег младог возача, поставши први који је освојио те три класификације исте године и други возач, након Меркса, који је освојио три класификације на једном Туру. Године 2021. Погачар је поново освојио све три класификације, поставши први возач који је освојио три класификације на Туру двапут, а такође, постао је први возач након Меркса, који је освојио Тур и брдску класификацију двије године заредом. Победници Тур де Франса и брдске класификације исте године: * [[Ђино Бартали]] 1938. * [[Силвер Мас]] 1939. * [[Ђино Бартали]] 1948. * [[Фаусто Копи]] 1949. * [[Фаусто Копи]] 1952. * [[Федерико Бамонтес]] 1959. * [[Еди Меркс]] 1969. * [[Еди Меркс]] 1970. * [[Карлос Састре]] 2008. * [[Крис Фрум]] 2015. * [[Тадеј Погачар]] 2020. * [[Тадеј Погачар]] 2021. * [[Јонас Вингегор]] 2022. === Најбољи брдаш === Од 1905. организатори Тура, часопис ''Лото'', бирали су на крају Тура најбољег брдаша, али није било награде нити система бодовања, већ је било незванично. Сматра се претечом данашње брдске класификације.<ref>{{cite web|url=http://www.wielerarchieven.be/forum/showthread.php?t=3067&page=3|title=Tour - Pagina 3 - WielerArchieven|publisher=|accessdate=22. фебруар 2017.}}</ref> {{col-start}} {{col-4}} * 1905. {{зас|Француска}} [[Рене Потје]] * 1906. {{зас|Француска}} [[Рене Потје]] * 1907. {{зас|Француска}} [[Емил Жорж]] * 1908. {{зас|Француска}} [[Гистав Гаригу]] * 1909. {{зас|Луксембург}} [[Франсоа Фабер]] * 1910. {{зас|Француска}} [[Октав Лапиз]] * 1911. {{зас|Француска}} [[Пол Дибок]] * 1912. {{зас|Белгија}} [[Одил Дефраје]] * 1913. {{зас|Белгија}} [[Филип Тис]] * 1914. {{зас|Белгија}} [[Фирмен Ламбо]] * 1915—1918. ''Први светски рат'' * 1919. {{зас|Француска}} [[Оноре Бартелеми]] * 1920. {{зас|Белгија}} [[Фирмен Ламбо]] * 1921. {{зас|Белгија}} [[Хектор Хесгем]] * 1922. {{зас|Француска}} [[Жан Алавоан]] * 1923. {{зас|Француска}} [[Анри Пелисје]] * 1924. {{зас|Италија|1861}} [[Отавио Ботекја]] * 1925. {{зас|Италија|1861}} [[Отавио Ботекја]] * 1926. {{зас|Белгија}} [[Лисјен Бис]] * 1927. {{зас|Италија|1861}} [[Ђовани Микеле Гордини]] * 1928. {{зас|Француска}} [[Виктор Фонтан]] * 1929. {{зас|Француска}} [[Виктор Фонтан]] * 1930. {{зас|Француска}} [[Бено Форе]] * 1931. {{зас|Белгија}} [[Јеф Демојсер]] * 1932. {{зас|Шпанија|1931}} [[Висенте Труеба]] {{col-end}} == Види још == * [[Генерални пласман на Тур де Франсу]] * [[Класификација по поенима на Тур де Франсу]] * [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу]] * [[Најагресивнији возач на Тур де Франсу]] * [[Тимска класификација на Тур де Франсу]] == Напомене == {{reflist|group="н."}} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20170801053601/http://www.letour.fr/le-tour/2017/us/ Званични сајт] {{Победници брдске класификације на Тур де Франсу}} [[Категорија:Тур де Франс]] dimvayiwd0r9251xxad2jaliwleulgh 0 1430346 25121828 24932391 2022-07-25T04:03:02Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Спортска награда | име = Класификација по поенима на Тур де Франсу | слика = Jersey green.svg | опис_слике = Зелена мајица, која се додељује победнику класификације по поенима | спорт = [[Друмски бициклизам]] | такмичење = [[Тур де Франс]] | дисциплина = | област = Најбољи спринтер на Тур де Франсу | српско_име = | локално_име = {{plainlist| * ''Maillot vert'' {{fr}} }} | надимак = {{plainlist| * ''Green jersey'' {{en}} * ''Maglia verde'' {{it}} }} | прва_награда = 1953. | број = {{#expr:63+{{CURRENTYEAR}}-2016}} <small>(до {{CURRENTYEAR}})</small> | последња_награда = | први_добитник = {{зас|Швајцарска}} [[Фриц Шер]] | најучесталији_добитник = * {{flagathlete|[[Ерик Цабел]]|Немачка}} * {{flagathlete|[[Петер Саган]]|Словачка}} {{quote|''7 пута''}} | најскорашњији_добитник = {{зас|Белгија}} [[Ваут ван Арт]] <small>([[Тур де Франс 2022.|2022]].)</small> }} '''Класификација по поенима на Тур де Франсу''' је једна од другостепених класификација на етапној бициклистичкој трци, [[Тур де Франс]]у. Уведена је 1953. Поени се добијају на крају сваке етапе и на пролазним циљевима у току етапе. Сматра се такмичењем за спринтере јер равне етапе доносе највише бодова, а спринтери се боре за бодове на сваком пролазном циљу. Лидер у класификацији носи зелену мајицу у току етапе, а победник на крају трке осим зелене мајице добија и новчану награду. Ова класификација је инспирисала многе друге трке, укључујући и друге две [[гранд тур]] трке, које су је увеле након Тура. == Историја == [[Датотека:Mario CIPOLLINI 1.jpg|thumb|right|[[Марио Чиполини]] на Тур де Франсу 1993.]] Након скандала на [[Тур де Франс]]у 1904. када су бројни бициклисти варали, директор Тура, [[Анри Дегранж]] је променио правила, која су се практиковала од 1905. Победник Тура није више био возач са најбољим временом, већ возач са највише бодова. На крају сваке етапе, најбоље пласирани возачи су добијали бодове и возач са највише бодова на крају Тура је био победник.{{sfn|Augendre|1996|p=9}} То је произвело нежељени ефекат, возачи се нису трудили у току етапа, возили су лагано до циља и онда се борили за бодове.{{sfn|Augendre|1996|p=9}} Такав Тур није био превише привлачан и 1912. су враћена стара правила, победник Тура је возач са најбољим временом. На прослави 50 година Тур де Франса, 1953. систем по поенима је враћен, али као посебна класификација. Лидер у генералном пласману је носио жуту мајицу, па је и лидеру у класификацији по поенима додељивана мајица, зелена, по спонзору, произвођачу косилица за траву.<ref name="cvccbike"/> У почетку, бициклисти су само добијали казнене поене јер нису завршили етапу на високој позицији, па је бициклиста са најмање поена био победник класификације. На захтев спонзора, мајица за класификацију по поенима је била црвена 1968.<ref name="cvccbike">{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/green.htm |title=Tour Xtra: Green Jersey |publisher=Cvccbike.com |date= |accessdate=22. фебруар 2017.}}</ref> Систем је промењен 1959. и бициклисти су добијали бодове за најбоље позиције и победник класификације је бициклиста који сакупи највише бодова. 1971. је успостављена класификација за бодове на пролазним циљевима, укинута је 1989. и од тада се бодови освојени на пролазним циљевима рачунају у класификацију по поенима. Класификација се сматра такмичењем за спринтере јер равне етапе доносе највише бодова и најбољи спринтери се боре за победу,<ref name="clasexp">{{cite web|url=http://www.roadcycling.co.nz/TourdeFrance/tour-de-france-demystified-part-1.html|title=Tour de France demystified - Evaluating success|first=Sarah|last=Christian|date=2. јул 2009.|accessdate=22. фебруар 2017.|publisher=RoadCycling.co.nz Ltd|archive-url=https://web.archive.org/web/20130209134934/http://www.roadcycling.co.nz/TourdeFrance/tour-de-france-demystified-part-1.html|archive-date=09. 02. 2013|url-status=dead|df=}}</ref> али да би освојио класификацију, бициклиста мора да поседује и вештине ''ал араунд'' возача, јер доста бодова се осваја на брдским етапама, где су обично спринтери у другом плану. Примера ради, [[Марио Чиполини]] је био један од најбољих спринтера свог доба, али није био у конкуренцији за зелену мајицу јер није ишао добро узбрдо, остајао је ван временског лимита (на свакој етапи постоји дозвољени временски заостатак за победником) и морао је да напусти трку. Четири пута је победник Тур де Франса освојио и класификацију по поенима, три пута [[Еди Меркс]] и једном [[Бернар Ино]]. Еди Меркс је 1969. освојио Тур де Франс, [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдску класификацију]] и класификацију по поенима, нешто што нико други није успио. Класификацијом је доминирао [[Ерик Цабел]], који је освојио шест пута заредом у периоду од 1996. до 2001.<ref>{{cite web|url=https://roadcyclinguk.com/racing/features-racing/tour-de-france-2017-will-win-green-jersey-peter-sagans-disqualification.html#Eh0Wqt6Vfqg8msgM.97|title=Tour de France 2017: who will win the green jersey after Peter Sagan’s disqualification?|website=roadcyclinguk.com|date=5. јул 2017.|accessdate=5. јул 2017.|last=Henrys|first=Colin}}</ref> На Тур де Франсу 2017, на четвртој етапи, у завршном спринту, петоструки узастопни победник класификације по поенима, [[Петер Саган]] је лактом гурнуо и оборио [[Марк Кевендиш|Марка Кевендиша]], због чега је дисквалификован и тако онемогућен да изједначи рекорд [[Ерик Цабел|Ерика Цабела]] од шест освојених мајица заредом.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/peter-sagan-disqualified-from-tour-de-france/|title=Peter Sagan disqualified from Tour de France|website=cyclingnews.com|date=4. јул 2017.|accessdate=5. јул 2017|last=Benson|first=Daniel}}</ref> Рекорд од шест освојених класификација, Саган је изједначио на Туру [[Тур де Франс 2018.|2018]],<ref>{{cite web|url= http://www.cyclingnews.com/news/peter-sagan-toughs-it-out-to-win-his-sixth-green-jersey-in-paris/ |title= Peter Sagan toughs it out to win his sixth green jersey in Paris |work= cyclingnews.com |date = 30. 7. 2018|accessdate = 30. 7. 2018|first=|last=}}</ref> гдје је такође поставио нови рекорд по броју освојених поена — 477.<ref>{{cite web|url= http://www.thebikecomesfirst.com/peter-sagan-wins-record-equalling-sixth-tour-de-france-green-jersey/ |title= Peter Sagan wins record-equalling sixth Tour de France green jersey |work= thebikecomesfirst.com |date = 29. 7. 2018|accessdate = 30. 7. 2018|first=|last=}}</ref> Године 2019. Саган је освојио класификацију рекордни, седми пут.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/peter-sagan-im-still-in-the-hunt-for-the-green-jersey-at-the-tour-de-france/|title=Peter Sagan: I'm still in the hunt for the green jersey at the Tour de France|work=cyclingnews.com|date=1. 7. 2021|accessdate=21. 7. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Године 2020. класификацију је освојио [[Сем Бенет]], испред Сагана, поставши тако први ирски побједник након Шона Келија 1989.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/sam-bennett-checks-off-champs-elysees-and-green-jersey-victories-at-the-tour-de-france/|title=Sam Bennett checks off Champs-Élysées and green jersey victories at the Tour de France|work=cyclingnews.com|date=20. 9. 2020|accessdate=21. 7. 2021|first=Alasdair|last=Fotheringham}}</ref> Године 2021. [[Марк Кевендиш]] је освојио класификацију по други пут, први пут након 2011, поставивши рекорд по најдужем раздобљу између двије побједе.<ref>{{cite web|url=https://www.deceuninck-quickstep.com/en/news/5058/mark-cavendish-wins-the-tour-de-france-green-jersey|title=Mark Cavendish wins the Tour de France green jersey|work=deceuninck-quickstep.com|date=18. 7. 2021|accessdate=21. 7. 2021|first=|last=}}</ref> Године 2022. класификацију је освојио [[Ваут ван Арт]], који је сакупио 480 бодова и срушио рекорд Петера Сагана по броју бодова на једном Тур де Франсу.<ref>{{cite web|url=https://belgium.detailzero.com/news/amp/17955|title=Wout van Aert breaks Peter Sagan’s green jersey points record|work=https://belgium.detailzero.com|date=23. 7. 2022|accessdate=25. 7. 2022|first=|last=}}</ref> == Систем бодовања == === Тренутна ситуација === {| class="wikitable" |- !colspan=2|Тип||1||2||3||4||5||6||7||8||9||10||11||12||13||14||15 |- |[[Image:Plainstage.svg]]||равне етапе||50||30||20||18||16||14||12||10||8||7||6||5||4||3||2 |- |[[Image:Mediummountainstage.svg]]||средње тешке брдске етапе||30||25||22||19||17||15||13||11||9||7||6||5||4||3||2 |- |[[Image:Mountainstage.svg]]||тешке брдске етапе||20||17||15||13||11||10||9||8||7||6||5||4||3||2||1 |- |[[Image:Time Trial.svg|22px]]||хронометар||20||17||15||13||11||10||9||8||7||6||5||4||3||2||1 |- | ||пролазни циљеви||20||17||15||13||11||10||9||8||7||6||5||4||3||2||1 |} <ref>{{cite web|url=http://www.letour.com/le-tour/2015/us/sporting-stakes-rules.html|title=Правила класификације по поенима|publisher=|accessdate=22. фебруар 2017.|archive-url=https://web.archive.org/web/20170204062238/http://www.letour.com/le-tour/2015/us/sporting-stakes-rules.html|archive-date=04. 02. 2017|url-status=dead|df=}}</ref> === 2011 — 2014 === Систем бодовања који се користио од 2011. до 2014:<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/2011/TDF/COURSE/docs/reglement.pdf|publisher=ASO/letour.fr|title=Regulations of the race|accessdate=22. фебруар 2017.|archive-url=https://web.archive.org/web/20110902041622/http://www.letour.fr/2011/TDF/COURSE/docs/reglement.pdf|archive-date=02. 09. 2011|url-status=dead|df=}}</ref> {| class="wikitable" |- !colspan=2|Тип||1||2||3||4||5||6||7||8||9||10||11||12||13||14||15 |- |[[Image:Plainstage.svg]]||равне етапе||45||35||30||26||22||20||18||16||14||12||10||8||6||4||2 |- |[[Image:Mediummountainstage.svg]]||средње тешке брдске етапе||30||25||22||19||17||15||13||11||9||7||6||5||4||3||2 |- |[[Image:Mountainstage.svg]]||тешке брдске етапе||20||17||15||13||11||10||9||8||7||6||5||4||3||2||1 |- |[[Image:Time Trial.svg|22px]]||пролог/хронометар||20||17||15||13||11||10||9||8||7||6||5||4||3||2||1 |- | ||пролазни циљеви||20||17||15||13||11||10||9||8||7||6||5||4||3||2||1 |} Возачи могу да изгубе поена због кршења правила, због чега су неки возачи завршавали Тур са негативнним бројем бодова.<ref>{{cite web |url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2007/tour07/?id=features/FAQ |title=Le Tour 101 |accessdate=22. фебруар 2017. |work=cyclingnews.com}}</ref> Пре почетка Тура, организатори објављују које се етапе сматрају равничарским, а које средње тешким брдским и тешким брдским етапама. Равничарске етапе обично имају неки брдски циљ четврте или треће категорије или немају ниједан категоризовани успон. Средње тешке брдске етапе су етапе које имају неколико брдских циљева друге и треће категорије, а тешке брдске етапе су етапе које имају неколико брдских циљева прве и екстра категорије. Уколико два возача имају исто време на прологу или хронометру, добијају по пола бода. Возач који не заврши етапу, брише се из класификације. На крају сваке етапе, лидер класификације по поенима добија зелену мајицу. Ако више возача има исти број бодова, мајицу добија возач са више етапних победа. Ако имају исти број победа, лидер (касније и победник класификације) је возач са више победа на пролазним циљевима, ако је и ту изједначено, лидер је боље позиционирани возач у генералном пласману. === Пре 2011 === Правила су се мењала током година. Кад је класификација успостављена 1953. возачи су добијали казнене поене јер нису завршили на високој позицији, тако да је возач са најмање поена био победник класификације. Касније, поени су давати за прве неколике позиције на свакој етапи. Још касније, успостављена је подела бодовања према типу етапе, где су равне доносиле највише бодова.<ref name="cvccbike"/> Систем бодовања који се користио до 2011: {| class="wikitable" |- !colspan=2|Тип||1||2||3||4||5||6||7||8||9||10||11||12||13||14||15||16||17||18||19||20||21||22||23||24||25 |- |[[Image:Plainstage.svg]]||равне етапе||35||30||26||24||22||20||19||18||17||16||15||14||13||12||11||10||9||8||7||6||5||4||3||2||1 |- |[[Image:Mediummountainstage.svg]]||средње тешке брдске етапе||25||22||20||18||16||15||14||13||12||11||10||9||8||7||6||5||4||3||2||1|||||||||| |- |[[Image:Mountainstage.svg]]||тешке брдске етапе||20||17||15||13||12||10||9||8||7||6||5||4||3||2||1|||||||||||||||||||| |- |[[Image:Time Trial.svg|22px]]||пролог/хронометар||15||12||10||8||6||5||4||3||2||1|||||||||||||||||||||||||||||| |- | ||пролазни циљеви||6||4||2|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| |} == Победници == '''Победници класификације по поенима.'''<ref>{{cite news |title=Previous overall and classification winners |url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/race-history/ |work=Cyclingnews.com |publisher=Future plc |accessdate=22. фебруар 2017. |date=1. август 2016.|author1=|author2=}}</ref> {{col-start}} {{col-4}} * [[Тур де Франс 2022.|2022]]. {{зас|Белгија}} [[Ваут ван Арт]] * [[Тур де Франс 2021.|2021]]. {{зас|Уједињено Краљевство}} [[Марк Кевендиш]] * [[Тур де Франс 2020.|2020]]. {{зас|Ирска}} [[Сем Бенет]] * [[Тур де Франс 2019.|2019]]. {{зас|Словачка}} [[Петер Саган]] * [[Тур де Франс 2018.|2018]]. {{зас|Словачка}} [[Петер Саган]] * 2017. {{зас|Аустралија}} [[Мајкл Метјуз]] * 2016. {{зас|Словачка}} [[Петер Саган]] * 2015. {{зас|Словачка}} [[Петер Саган]] * 2014. {{зас|Словачка}} [[Петер Саган]] * 2013. {{зас|Словачка}} [[Петер Саган]] * 2012. {{зас|Словачка}} [[Петер Саган]] * 2011. {{зас|УК}} [[Марк Кевендиш]] * 2010. {{зас|Италија}} [[Алесандро Петаки]] * 2009. {{зас|Норвешка}} [[Тор Хусховд]] * 2008. {{зас|Шпанија}} [[Оскар Фреире]] * 2007. {{зас|Белгија}} [[Том Бонен]] * 2006. {{зас|Аустралија}} [[Роби Макјуен]] * 2005. {{зас|Норвешка}} [[Тор Хусховд]] * 2004. {{зас|Аустралија}} [[роби Макјуен]] * 2003. {{зас|Аустралија}} [[Бејден Кук]] * 2002. {{зас|Аустралија}} [[Роби Макјуен]] * 2001. {{зас|Немачка}} [[Ерик Цабел]] * 2000. {{зас|Немачка}} [[Ерик Цабел]] * 1999. {{зас|Немачка}} [[Ерик Цабел]] * 1998. {{зас|Немачка}} [[Ерик Цабел]] * 1997. {{зас|Немачка}} [[Ерик Цабел]] * 1996. {{зас|Немачка}} [[Ерик Цабел]] * 1995. {{зас|Француска}} [[Лоран Жалабер]] * 1994. {{зас|Узбекистан}} [[Џамолидин Абдужапаров]] * 1993. {{зас|Узбекистан}} [[Џамолидин Абдужапаров]] * 1992. {{зас|Француска}} [[Лоран Жалабер]] * 1991. {{зас|Узбекистан}} [[Џамолидин Абдужапаров]] * 1990. {{зас|Немачка}} [[Олаф Лудвиг]] * 1989. {{зас|Ирска}} [[Шон Кели]] * 1988. {{зас|Белгија}} [[Еди Планкарт]] * 1987. {{зас|Холандија}} [[Жан Пол ван Попел]] {{col-4}} * 1986. {{зас|Белгија}} [[Ерик Вандерарден]] * 1985. {{зас|Ирска}} [[Шон Кели]] * 1984. {{зас|Белгија}} [[Франк Хосте]] * 1983. {{зас|Ирска}} [[Шон Кели]] * 1982. {{зас|Ирска}} [[Шон Кели]] * 1981. {{зас|Белгија}} [[Фреди Мартенс]] * 1980. {{зас|Белгија}} [[Руди Певенах]] * 1979. {{зас|Француска}} [[Бернар Ино]] * 1978. {{зас|Белгија}} [[Фреди Мартенс]] * 1977. {{зас|Француска}} [[Жак Екласан]] * 1976. {{зас|Белгија}} [[Фреди Мартенс]] * 1975. {{зас|Белгија}} [[Рик ван Линден]] * 1974. {{зас|Белгија}} [[Патрик Серку]] * 1973. {{зас|Белгија}} [[Херман ван Спрингел]] * 1972. {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] * 1971. {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] * 1970. {{зас|Белгија}} [[Валтер Годефрот]] * 1969. {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] * 1968. {{зас|Италија}} [[Франко Битоси]] * 1967. {{зас|Холандија}} [[Јан Јансен]] * 1966. {{зас|Белгија}} [[Вили Планкарт]] * 1965. {{зас|Холандија}} [[Јан Јансен]] * 1964. {{зас|Холандија}} [[Јан Јансен]] * 1963. {{зас|Белгија}} [[Рик ван Лој]] * 1962. {{зас|Немачка}} [[Руди Алтиг]] * 1961. {{зас|Француска}} [[Андре Даригад]] * 1960. {{зас|Француска}} [[Жан Гразик]] * 1959. {{зас|Француска}} [[Андре Даригад]] * 1958. {{зас|Француска}} [[Жан Гразик]] * 1957. {{зас|Француска}} [[Жан Форестје]] * 1956. {{зас|Белгија}} [[Стан Окерс]] * 1955. {{зас|Белгија}} [[Стан Окерс]] * 1954. {{зас|Швајцарска}} [[Фердинанд Киблер]] * 1953. {{зас|Швајцарска}} [[Фриц Шер]] {{col-end}} === Вишеструки победници === {| class="wikitable" |- !Позиција !Име !Држава !Број победа !Године |- |style="text-align:center;"|1 || '''[[Петер Саган]]''' || {{SVK}} ||style="text-align:center;"|7 ||align=right| [[Тур де Франс 2012.|2012]], [[Тур де Франс 2013.|2013]], [[Тур де Франс 2014.|2014]], [[Тур де Франс 2015.|2015]], [[Тур де Франс 2016.|2016]], [[Тур де Франс 2018.|2018]], [[Тур де Франс 2019.|2019]] |- |style="text-align:center;"|2 || [[Ерик Цабел]] || {{GER}} ||style="text-align:center;"|6 ||align=right| [[Тур де Франс 1996.|1996]], [[Тур де Франс 1997.|1997]], [[Тур де Франс 1998.|1998]], [[Тур де Франс 1999.|1999]], [[Тур де Франс 2000.|2000]], [[Тур де Франс 2001.|2001]] |- |style="text-align:center;"|3 || [[Шон Кели]] || {{IRL}} ||align=center| 4 ||align=right| [[Тур де Франс 1982.|1982]], [[Тур де Франс 1983.|1983]], [[Тур де Франс 1985.|1985]], [[Тур де Франс 1989.|1989]] |- |rowspan="5" style="text-align:center;"|4 || [[Јан Јансен]] || {{застава|Холандија}} ||rowspan="5" style="text-align:center;"| 3 ||align=right| [[Тур де Франс 1964.|1964]], [[Тур де Франс 1965.|1965]], [[Тур де Франс 1967.|1967]] |- | [[Еди Меркс]] || {{BEL}} ||align=right| [[Тур де Франс 1969.|1969]], [[Тур де Франс 1971.|1971]], [[Тур де Франс 1972.|1972]] |- | [[Фреди Мартенс]] || {{BEL}} ||align=right| [[Тур де Франс 1976.|1976]], [[Тур де Франс 1978.|1978]], [[Тур де Франс 1981.|1981]] |- | [[Џамолидин Абдужапаров]] || {{UZB}} ||align=right| [[Тур де Франс 1991.|1991]], [[Тур де Франс 1993.|1993]], [[Тур де Франс 1994.|1994]] |- | [[Роби Макјуен]] || {{AUS}} ||align=right| [[Тур де Франс 2002.|2002]], [[Тур де Франс 2004.|2004]], [[Тур де Франс 2006.|2006]] |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|9 || [[Стан Окерс]] || {{BEL}} ||rowspan="6" style="text-align:center;"|2 ||align=right| [[Тур де Франс 1955.|1955]], [[Тур де Франс 1956.|1956]] |- | [[Жан Гразик]] || {{FRA}} ||align=right| [[Тур де Франс 1958.|1958]], [[Тур де Франс 1960.|1960]] |- |[[Андре Даригад]] || {{FRA}} ||align=right| [[Тур де Франс 1959.|1959]], [[Тур де Франс 1961.|1961]] |- |[[Лоран Жалабер]] || {{FRA}} ||align=right| [[Тур де Франс 1992.|1992]], [[Тур де Франс 1995.|1995]] |- |[[Тор Хусховд]] || {{NOR}} ||align=right| [[Тур де Франс 2005.|2005]], [[Тур де Франс 2009.|2009]] |- |[[Марк Кевендиш]] || {{GBR}} ||align=right| [[Тур де Франс 2011.|2011]], [[Тур де Франс 2021.|2021]] |} === По државама === {| class="wikitable" |- !Позиција !Држава !Број победа |- | style="text-align:center;"|1  || {{BEL}} || style="text-align:center;"|20 |- | style="text-align:center;"|2  || {{FRA}} || style="text-align:center;"|9 |- | style="text-align:center;"|3  || {{GER}} || style="text-align:center;"|8 |- | style="text-align:center;"|4  || {{SVK}} || style="text-align:center;"|7 |- | style="text-align:center;"|5  || {{AUS}} || style="text-align:center;"|5 |- | style="text-align:center;"|6 || {{IRL}} || style="text-align:center;"|5 |- | style="text-align:center;"|7;|| {{застава|Холандија}} || style="text-align:center;"|4 |- | style="text-align:center;"|8  || {{UZB}} || style="text-align:center;"|3 |- | rowspan="4" style="text-align:center;"|9  || {{ITA}} || rowspan="4" style="text-align:center;"|2 |- | {{NOR}} |- | {{SUI}} |- | {{застава|Уједињено Краљевство}} |- | style="text-align:center;"|12  || {{ESP}} || style="text-align:center;"|1 |} == Види још == * [[Генерални пласман на Тур де Франсу]] * [[Брдска класификација на Тур де Франсу]] * [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу]] * [[Најагресивнији возач на Тур де Франсу]] * [[Тимска класификација на Тур де Франсу]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/green.htm Класификација по поенима на Тур де Франсу] {{Победници класификације по поенима на Тур де Франсу}} [[Категорија:Тур де Франс]] af4i84by8odt5qltva6e31aj13vc9g4 0 1430575 25121833 24932389 2022-07-25T04:28:17Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Спортска награда | име = Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу | слика = Jersey white.svg | опис_слике = Бела мајица, која се додељује најбољем младом возачу на Тур де Франсу | спорт = [[Друмски бициклизам]] | такмичење = [[Тур де Франс]] | дисциплина = | област = Најбољи млади возач на Тур де Франсу | српско_име = | локално_име = {{plainlist| * ''Maillot blanc'' {{fr}} }} | надимак = {{plainlist| * ''White jersey'' {{en}} * ''Maglia bianca'' {{it}} * ''Мaillot blanco'' {{es}} }} | прва_награда = 1975. | број = {{#expr:41+{{CURRENTYEAR}}-2016}} <small>(до {{CURRENTYEAR}})</small> | последња_награда = | први_добитник = {{зас|Италија}} [[Франческо Мозер]] | најучесталији_добитник = * {{flagathlete|[[Анди Шлек]]|Луксембург}} * {{flagathlete|[[Јан Улрих]]|Немачка}} {{quote|''3 пута''}} | најскорашњији_добитник = {{зас|Словенија}} [[Тадеј Погачар]] <small>([[Тур де Франс 2022.|2022]].)</small> }} '''Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу''' једна је од другостепених класификација на једној од гранд тур трка — [[Тур де Франс]]у, заједно са [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдском]] и [[Класификација по поенима на Тур де Франсу|класификацијом по поенима]]. Уколико је исти возач лидер у брдској и класификацији за најбољег младог возача, предност има брдска класификација. Класификација је уведена 1975. и током година је више пута мењана. Правила нису дозвољавала најискуснијим возачима да учествују у рангирању. Некад је било одређено бројем година, некад тиме да ли је тај возач возио Тур де Франс раније или да ли је професионалац дуже од две године. Задњих година, у класификацији учествују само млађи од 26 година, а систем је исти као и у генералном пласману, сабира се време на крају сваке етапе и возач са најбољим временом, који има испод 26 година је лидер класификације. == Историја == [[Датотека:Andy Schleck Tour de France 2009.jpg|thumb|right|[[Анди Шлек]] на [[Тур де Франс 2009.|Тур де Франсу 2009]].]] Од 1968. до 1985. на Тур де Франсу се додељивала бела мајица, али за [[класификација комбинације на Тур де Франсу|класификацију комбинације]] (сабира се учинак у осталим класификацијама), али 1975. је укинута и замењена класификацијом за најбољег младог возача. У класификацији су учествовали сви возачи који су минимум три године професионалци, користећи систем који се користи у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingrevealed.com/Mar06/top25-7.htm|title=Cycling Revealed|publisher=|accessdate=22. фебруар 2017.}}</ref> Лидер класификације је носио белу мајицу. Правила су промењена 1983. и само возачи који учествују први пут на Тур де Франсу су се такмичили у класификацији. Правила су промењена опет 1987. и у класификацији су се такмичили сви возачи млађи од 26 година.<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/2011/TDF/COURSE/docs/reglement.pdf|title=La Vuelta 2016|publisher=|accessdate=22. фебруар 2017.|archive-url=https://web.archive.org/web/20110902041622/http://www.letour.fr/2011/TDF/COURSE/docs/reglement.pdf|archive-date=02. 09. 2011|url-status=dead|df=}}</ref> Од 1989. до 1999. бела мајица се није додељивала, али класификација се рачунала, мајица је враћена 2000. Године 1997. класификација је преименована у "Сувенир Фабио Касартели".<ref>{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/white.htm|title=Tour Xtra: White Jersey|publisher=|accessdate=22. 2. 2017}}</ref> Тадеј Погачар је освојио класификацију 2020, 2021. и 2022. чиме је изједначио рекорд који су држали Јан Улрих и Анди Шлек, са по три победе. == Победници == Седам пута је возач који је освојио Тур де Франс, освојио и класификацију за најбољег младог возача: * [[Лоран Фињон]] 1983. * [[Јан Улрих]] 1997. * [[Алберто Контадор]] 2007. * [[Анди Шлек]] 2010. * [[Еган Бернал]] 2019. * [[Тадеј Погачар]] 2020. * [[Тадеј Погачар]] 2021. [[Наиро Кинтана]] (2013) и Тадеј Погачар (2020. и 2021) су једини бициклисти који су освојили [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдску класификацију]] и класификацију за најбољег младог возача исте године. Погачар је једини возач који је освојио Тур, брдску и класификацију за најбољег младог возача исте године двапут, а такође, једини је возач који је освојио Тур и класификацију за најбољег младог возача двапут.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/ostali-sportovi/vesti/alpi-su-mu-preniski-dajte-mu-himalaje-tadej-pogacar-odbranio-titulu-na-tur-de-fransu/393390|title=Alpi su mu preniski, dajte mu Himalaje: Tadej Pogačar odbranio titulu na Tur de Fransu|work=mozzartsport.com|date=18. 7. 2021|accessdate=21. 7. 2021|first=|last=}}</ref> '''Победници класификације за најбољег младог возача.'''<ref>{{cite news |title=Previous overall and classification winners |url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/race-history/ |work=Cyclingnews.com |publisher=Future plc |accessdate=21. фебруар 2017. |date=1. 8. 2016}}</ref> {{col-start}} {{col-4}} * [[Тур де Франс 2022.|2022]]. {{зас|Словенија}} [[Тадеј Погачар]] * [[Тур де Франс 2021.|2021]]. {{зас|Словенија}} [[Тадеј Погачар]] * [[Тур де Франс 2020.|2020]]. {{зас|Словенија}} [[Тадеј Погачар]] * [[Тур де Франс 2019.|2019]]. {{зас|Колумбија}} [[Еган Бернал]] * [[Тур де Франс 2018.|2018]]. {{зас|Француска}} [[Пјер Латур]] * 2017. {{зас|УК}} [[Сајмон Јејтс]] * 2016. {{зас|УК}} [[Адам Јејтс]] * 2015. {{зас|Колумбија}} [[Наиро Кинтана]] * 2014. {{зас|Француска}} [[Тибо Пино]] * 2013. {{зас|Колумбија}} [[Наиро Кинтана]] * 2012. {{зас|САД}} [[Тиџеј ван Гардерен]] * 2011. {{зас|Француска}} [[Пјер Ролан]] * 2010. {{зас|Луксембург}} [[Анди Шлек]] * 2009. {{зас|Луксембург}} [[Анди Шлек]] * 2008. {{зас|Луксембург}} [[Анди Шлек]] * 2007. {{зас|Шпанија}} [[Алберто Контадор]] * 2006. {{зас|Италија}} [[Дамијано Кунего]] * 2005. {{зас|Украјина}} [[Јарослав Попович]] * 2004. {{зас|Русија}} [[Владимир Карпец]] * 2003. {{зас|Русија}} [[Денис Мењшов]] * 2002. {{зас|Италија}} [[Иван Басо]] * 2001. {{зас|Шпанија}} [[Оскар Севиља]] * 2000. {{зас|Шпанија}} [[Франсиско Мансебо]] * 1999. {{зас|Француска}} [[Беноа Салмон]] {{col-4}} * 1998. {{зас|Немачка}} [[Јан Улрих]] * 1997. {{зас|Немачка}} [[Јан Улрих]] * 1996. {{зас|Немачка}} [[Јан Улрих]] * 1995. {{зас|Италија}} [[Марко Пантани]] * 1994. {{зас|Италија}} [[Марко Пантани]] * 1993. {{зас|Шпанија}} [[Антонио Мартин]] * 1992. {{зас|Холандија}} [[Еди Баувманс]] * 1991. {{зас|Колумбија}} [[Алваро Мехиа]] * 1990. {{зас|Француска}} [[Жил Делион]] * 1989. {{зас|Француска}} [[Фабрис Филипо]]<ref group="н.">Филипо је завршио други у класификацији, иза Алберта Луиса Камарга, али Камарго није био пријављен за такмичење.</ref> * 1988. {{зас|Холандија}} [[Ерик Брекинк]] * 1987. {{зас|Мексико}} [[Раул Алкала]] * 1986. {{зас|САД}} [[Ендру Хампстен]] * 1985. {{зас|Колумбија}} [[Фабио Пара]] * 1984. {{зас|САД}} [[Грег Лемонд]] * 1983. {{зас|Француска}} [[Лоран Фињон]] * 1982. {{зас|Аустралија}} [[Фил Андерсон]] * 1981. {{зас|Холандија}} [[Питер Винен]] * 1980. {{зас|Холандија}} [[Јохан ван дер Велде]] * 1979. {{зас|Француска}} [[Жан Рене Бернодо]] * 1978. {{зас|Холандија}} [[Хенк Лубердинг]] * 1977. {{зас|Немачка}} [[Дитрих Турау]] * 1976. {{зас|Шпанија}} [[Енрике Мартинез]] * 1975. {{зас|Италија}} [[Франческо Мозер]] {{col-end}} === Вишеструки победници === {| class="wikitable" |- !Позиција !Име !Држава !Број победа !Године |- |rowspan="3" style="text-align:center;"|1 || [[Јан Улрих]] || {{GER}} ||rowspan="3" style="text-align:center;"|3 ||align=right| [[Тур де Франс 1996.|1996]], [[Тур де Франс 1997.|1997]], [[Тур де Франс 1998.|1998]] |- || [[Анди Шлек]] || {{застава|Луксембург}} ||align=right| [[Тур де Франс 2008.|2008]], [[Тур де Франс 2009.|2009]], [[Тур де Франс 2010.|2010]] |- || [[Тадеј Погачар]] || {{SLO}} ||align=right| [[Тур де Франс 2020.|2020]], [[Тур де Франс 2021.|2021]], [[Тур де Франс 2022.|2022]] |- |rowspan="2" style="text-align:center;"|3 || [[Марко Пантани]] || {{ITA}} ||rowspan="2" style="text-align:center;"|2 ||align=right| [[Тур де Франс 1994.|1994]], [[Тур де Франс 1995.|1995]] |- || [[Наиро Кинтана]] || {{COL}} ||align=right| [[Тур де Франс 2013.|2013]], [[Тур де Франс 2015.|2015]] |} === По државама === {| class="sortable plainrowheaders wikitable" |+Победници класификације за најбољег младог возача по државама !scope=col|Позиција !scope=col|Држава !scope=col|Број бициклиста који су победили !scope=col|Број победа |- |style="text-align:center;"|1 |{{FRA}} |style="text-align:center;"|8 |style="text-align:center;"|8 |- | rowspan="4" style="text-align:center;"|2 |{{ITA}} |style="text-align:center;"|4 |rowspan="4" style="text-align:center;"|5 |- |{{застава|Холандија}} |style="text-align:center;"|5 |- |{{ESP}} |style="text-align:center;"|5 |- |{{COL}} |style="text-align:center;"|4 |- |style="text-align:center;"|6 |{{GER}} |style="text-align:center;"|2 |style="text-align:center;"|4 |- |rowspan="3" style="text-align:center;"|7 |{{застава|Луксембург}} |style="text-align:center;"|1 |rowspan="3" style="text-align:center;"|3 |- |{{USA}} |style="text-align:center;"|3 |- | {{застава|Словенија}} | style="text-align:center;"|1 |- |rowspan="2" style="text-align:center;"|9 |{{RUS}} |style="text-align:center;"|2 |rowspan="2" style="text-align:center;"|2 |- |{{GBR}} |style="text-align:center;"|2 |- |rowspan="3" style="text-align:center;"|11 |{{AUS}} |style="text-align:center;"|1 |rowspan="3" style="text-align:center;"|1 |- |{{MEX}} |style="text-align:center;"|1 |- |{{UKR}} |style="text-align:center;"|1 |} == Види још == * [[Генерални пласман на Тур де Франсу]] * [[Брдска класификација на Тур де Франсу]] * [[Класификација по поенима на Тур де Франсу]] * [[Најагресивнији возач на Тур де Франсу]] * [[Тимска класификација на Тур де Франсу]] == Напомене == {{reflist|group="н."}} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/white.htm Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу] {{Победници класификације за најбољег младог возача на Тур де Франсу}} [[Категорија:Тур де Франс]] sljptx6r55v6bmxumyay4v5at1v4ljn 0 1431083 25121835 24932414 2022-07-25T04:33:54Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Спортска награда | име = Награда за најагресивнијег возача на Тур де Франсу | слика = Jersey red number.svg | опис_слике = Црвени број, који се додељује Најагресивнијем возачу | спорт = [[Друмски бициклизам]] | такмичење = [[Тур де Франс]] | дисциплина = | област = Најагресивнији возач на Тур де Франсу | српско_име = | локално_име = {{plainlist| * ''Le Prix de la combativité'' {{fr}} }} | надимак = {{plainlist| * ''Combativity award'' {{en}} * ''Premio della Combattività'' {{it}} }} | прва_награда = 1952. | број = {{#expr:64+{{CURRENTYEAR}}-2016}} <small>(до {{CURRENTYEAR}})</small> | последња_награда = | први_добитник = {{зас|Холандија}} [[Ваут Вагтманс]] | најучесталији_добитник = * {{flagathlete|[[Еди Меркс]]|Белгија}} {{quote|''4 пута''}} | најскорашњији_добитник = {{зас|Белгија}} [[Ваут ван Арт]] <small>([[Тур де Франс 2022.|2022]].)</small> }} '''Награда за најагресивнијег возача на [[Тур де Франс]]у''' је успостављена 1952. На крају сваке етапе ту награду добија возач који је највише нападао и највише времена провео у бегу. На крају, бира се најагресивнији возач целог Тур де Франса, то је бициклиста који је највише пута проглашаван за најагресивнијег. Од 1981. најагресивнији возач није освојио Тур исте године. == Историја == Од 1952. додељује се награда најагресивнијем возачу.<ref>{{cite news|url=http://www.independent.co.uk/sport/general/tour-de-france-an-alternative-view-of-the-ultimate-road-race-456215.html|title=Tour de France: An alternative view of the ultimate road race|date=6. јул 2007.|accessdate=22. фебруар 2017.|publisher=The Independent|archive-date=08. 07. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080708095307/http://www.independent.co.uk/sport/general/tour-de-france-an-alternative-view-of-the-ultimate-road-race-456215.html|url-status=dead}}</ref> На крају сваке етапе, додељује се награда најагресивнијем возачу, а на крају трке се додељује најагресивнијем возачу целог Тура.<ref>{{cite news|title=Premies voor Van der Pluym en Stolker|url=http://www.archiefleeuwardercourant.nl/site/article.do?code=LC&date=19560714&id=LC-19560714-11001|work=Leeuwarder Courant|date=14. јул 1956.|page=11|accessdate=22. фебруар 2017.|language=немачком|archive-url=https://web.archive.org/web/20090713214439/http://www.archiefleeuwardercourant.nl/site/article.do?code=LC&date=19560714&id=LC-19560714-11001|archive-date=13. 07. 2009|url-status=dead}}</ref> 1954. награду су добила двојица бициклиста.<ref>{{cite news|title=Bobet onbetwist winnaar van Tour de France|url=http://www.archiefleeuwardercourant.nl/site/article.do?code=LC&date=19540802&id=LC-19540802-4005&words=+(+klassement)%20klassement|work=Leeuwarder Courant|date=2. август 1954.|page=3|accessdate=22. фебруар 2017.|language=немачком}}</ref> 1956. [[Андре Даригад]] је проглашен најагресивнијим возачем.<ref>{{cite news|title=Klassementen|url=http://www.archiefleeuwardercourant.nl/site/article.do?code=LC&date=19560730&id=LC-19560730-5007&words=+(+klassement)%20klassement|work=Leeuwarder Courant|date=30. јул 1956.|page=5|accessdate=22. фебруар 2017.|language=немачком|archive-url=https://web.archive.org/web/20090713214444/http://www.archiefleeuwardercourant.nl/site/article.do?code=LC&date=19560730&id=LC-19560730-5007&words=+(+klassement)%20klassement|archive-date=13. 07. 2009|url-status=dead}}</ref> Године 1961. није додељена индивидуална награда, већ је додељена целом тиму. Систем се мењао током година. Раније су возачи добијали поене и возач са највише поена је био победник.<ref name="cvcc">{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/combativity.htm|title=Tour Xtra:Combativity Classification|publisher=CvccBike|author=Eddy van der Mark|accessdate=22. фебруар 2017.}}</ref> Бициклиста није морао да заврши трку да би добио награду, [[Сирил Гимар]] 1972. није завршио трку, али је добио награду за најагресивнијег возача. Године 1979. награда је додељена [[Јоп Зутемелк|Јопу Зутемелку]], али је касније дисквалификован због допинга и награда је припала [[Хени Којпер|Хенију Којперу]].<ref>{{cite news|title=Zoetemelk strijdlustigste|url=http://www.archiefleeuwardercourant.nl/site/article.do?code=LC&date=19790723&id=LC-19790723-13004&words=+(+strijdlustigste)%20strijdlustigst|work=Leeuwarder Courant|date=23. 7. 1979|page=13|accessdate=22. 2. 2017|language=немачки|archive-url=https://web.archive.org/web/20090713214505/http://www.archiefleeuwardercourant.nl/site/article.do?code=LC&date=19790723&id=LC-19790723-13004&words=+(+strijdlustigste)%20strijdlustigst|archive-date=13. 7. 2009|url-status=dead}}</ref> == Тренутни систем == Тренутни систем награђивања је активан од 2003. Осам судија, који су специјалисти за бициклизам, бира најагресивнијег возача на крају сваке етапе (осим на хронометру).<ref name="letour2008"/> За најагресивнијег на крају етапе може бити изабрано више од једног бициклисте, а награду може добити и цели тим. Најагресивнији возач не добија мајицу коју ће носити на наредној етапи, већ добија црвени број (бели број на црвеној позадини), од 1998.<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/2008/TDF/COURSE/docs/reglement_fr_us.pdf|language=француском|publisher=Amaury Sport Organisation|accessdate=22. фебруар 2017.|quote=Par ailleurs, le coureur combatif sera identifié par deux dossards spécifiques avec chiffres blancs sur fond rouge.|page=61|date=17. јул 2008.|title=Règlement de l'Épreuve - Article 10: Maillots des leaders|archive-url=https://web.archive.org/web/20090327070838/http://www.letour.fr/2008/TDF/COURSE/docs/reglement_fr_us.pdf|archive-date=27. 03. 2009|url-status=dead|df=}}</ref><ref name="Brownlee2013">{{cite book|author=Nick Brownlee|title=Vive le Tour!: Wiggo, and the Amazing Tales of the Tour de France|url=https://books.google.com/books?id=jrK_CAAAQBAJ&pg=PT82|date=23. јул 2013.|publisher=Pavilion Books|isbn=978-1-909396-34-0|pages=75|accessdate=22. фебруар 2017.|archive-date=22. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170222200501/https://books.google.com/books?id=jrK_CAAAQBAJ&pg=PT82|url-status=dead}}</ref> На крају Тур де Франса, обично у току задње етапе, проглашава се најагресивнији возач целе трке и добија награду од 20.000 еура.<ref name="letour2008">{{cite web|url=http://www.letour.fr/2008/TDF/LIVE/us/reglements.html|title=Tour de France 2008 - Rules|publisher=Amaury Sport Organisation|accessdate=22. фебруар 2017.|archive-url=https://web.archive.org/web/20121018234553/http://www.letour.fr/2008/TDF/LIVE/us/reglements.html|archive-date=18. 10. 2012|url-status=dead|df=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/2008/TDF/COURSE/docs/reglement_fr_us.pdf|language=француском|publisher=Amaury Sport Organisation|accessdate=22. 2. 2017|page=69|date=17. 7. 2008|title=Règlement de l'Épreuve - Article 24f: Prix de la Combativité|archive-url=https://web.archive.org/web/20090327070838/http://www.letour.fr/2008/TDF/COURSE/docs/reglement_fr_us.pdf|archive-date=27. 3. 2009|url-status=dead|df=}}</ref><ref name="prizemoney">{{cite web|url=http://www.letour.fr/2008/TDF/COURSE/docs/reglement_fr_us.pdf|publisher=Amaury Sport Organisation|accessdate=22. фебруар 2017.|page=79|date=17. јул 2008.|title=Liste des prix/Prize money - Article 7. Classement de la combativité|archive-url=https://web.archive.org/web/20090327070838/http://www.letour.fr/2008/TDF/COURSE/docs/reglement_fr_us.pdf|archive-date=27. 03. 2009|url-status=dead|df=}}</ref> == Победници == '''Добитници награде за најагресивнијег возача.'''<ref>{{cite news |title=Previous overall and classification winners |url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/race-history/ |work=Cyclingnews.com |publisher=Future plc |accessdate=22. фебруар 2017. |date=1. август 2016.|author1=|author2=}}</ref> {{col-start}} {{col-4}} * [[Тур де Франс 2022.|2022]]. {{зас|Белгија}} [[Ваут ван Арт]] * [[Тур де Франс 2021.|2021]]. {{зас|Француска}} [[Френк Бонамур]] * [[Тур де Франс 2020.|2020]]. {{зас|Швајцарска}} [[Марк Ирши]] * [[Тур де Франс 2019.|2019]]. {{зас|Француска}} [[Жилијен Алафилип]] * [[Тур де Франс 2018.|2018]]. {{зас|Ирска}} [[Данијел Мартин (бициклиста)|Данијел Мартин]] * 2017. {{зас|Француска}} [[Ворен Барги]] * 2016. {{зас|Словачка}} [[Петер Саган]] * 2015. {{зас|Француска}} [[Ромен Барде]] * 2014. {{зас|Италија}} [[Алесандро де Марки]] * 2013. {{зас|Француска}} [[Кристоф Риблон]] * 2012. {{зас|Данска}} [[Крис Анкер Серенсен]] * 2011. {{зас|Француска}} [[Жереми Роа]] * 2010. {{зас|Француска}} [[Силван Шаванел]] * 2009. {{зас|Италија}} <s>[[Франко Пелицоти]]{{efn|name=pellizotti-note|Франко Пелицоти је освојио брдску класификацију и награду за најагресивнијег возача на Тур де Франсу 2009, али су му, у марту 2011, поништени сви резултати које је остварио од 7. маја 2009, због нерегуларних података у биолошком пасошу.<ref name="pellizotti-ref">{{cite press release|date=8. 3. 2011|title=The Court of Arbitration for Sport (CAS) imposes a two-year ban on the Italian cyclists Pietro Caucchioli and Franco Pellizotti|url=http://www.tas-cas.org/d2wfiles/document/4615/5048/0/press%20release%20ANG_2010%2003%2008_.pdf|url-status=dead|location=Lausanne|publisher=[[Court of Arbitration for Sport]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20110517024029/http://www.tas-cas.org/d2wfiles/document/4615/5048/0/press%20release%20ANG_2010%2003%2008_.pdf|archive-date=17. 5. 2011|accessdate=7. 8. 2021}}</ref>}}</s> * 2008. {{зас|Француска}} [[Силван Шаванел]] * 2007. {{зас|Шпанија}} [[Аметс Чурука]] * 2006. {{зас|Шпанија}} [[Давид де ла Фуенте]] * 2005. {{зас|Шпанија}} [[Оскар Переиро]] * 2004. {{зас|Француска}} [[Ришар Виренк]] * 2003. {{зас|Казахстан}} [[Александар Винокуров]] * 2002. {{зас|Француска}} [[Лоран Жалабер]] * 2001. {{зас|Француска}} [[Лоран Жалабер]] * 2000. {{зас|Холандија}} [[Ерик Декер]] * 1999. {{зас|Француска}} [[Жак Диран]] * 1998. {{зас|Француска}} [[Жак Диран]] * 1997. {{зас|Француска}} [[Ришар Виренк]] * 1996. {{зас|Француска}} [[Ришар Виренк]] * 1995. {{зас|Колумбија}} [[Ернан Буенаора]] * 1994. {{зас|Италија}} [[Ерос Поли]] * 1993. {{зас|Италија}} [[Масимо Гирото]] * 1992. {{зас|Италија}} [[Клаудио Кјапучи]] * 1991. {{зас|Италија}} [[Клаудио Кјапучи]] * 1990. {{зас|Шпанија}} [[Едуардо Чозас]] * 1989. {{зас|Француска}} [[Лоран Фињон]] * 1988. {{зас|Француска}} [[Жером Симон]] * 1987. {{зас|Француска}} [[Режис Клер]] {{col-4}} * 1986. {{зас|Француска}} [[Бернар Ино]] * 1985. {{зас|Холандија}} [[Мартен Дикрот]] * 1984. {{зас|Француска}} [[Бернар Ино]] * 1983. {{зас|Швајцарска}} [[Серж Демијер]] * 1982. {{зас|Француска}} [[Режис Клер]] * 1981. {{зас|Француска}} [[Бернар Ино]] * 1980. {{зас|Француска}} [[Кристијан Левавасер]] * 1979. {{зас|Холандија}} [[Хени Којпер]] * 1978. {{зас|Белгија}} [[Пол Веленс]] * 1977. {{зас|Холандија}} [[Гери Кнетеман]] * 1976. {{зас|Француска}} [[Ремон Делисл]] * 1975. {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] * 1974. {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] * 1973. {{зас|Шпанија}} [[Луис Окања]] * 1972. {{зас|Француска}} [[Сирил Гимар]] * 1971. {{зас|Шпанија}} [[Луис Окања]] * 1970. {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] * 1969. {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] * 1968. {{зас|Француска}} [[Роже Пинжон]] * 1967. {{зас|Француска}} [[Дезир Летор]] * 1966. {{зас|Немачка}} [[Руди Алтиг]] * 1965. {{зас|Италија}} [[Феличе Ђимонди]] * 1964. {{зас|Француска}} [[Анри Англад]] * 1963. {{зас|Белгија}} [[Рик ван Лој]] * 1962. {{зас|Белгија}} [[Еди Павуелс]] * 1961. {{зас|Француска}} ''тим Уст–суд–Уст'' * 1960. {{зас|Француска}} [[Жан Гразик]] * 1959. {{зас|Француска}} [[Жерар Сен]] * 1958. {{зас|Шпанија}} [[Федерико Бајамонтес]] * 1957. {{зас|Француска}} [[Николас Бароне]] * 1956. {{зас|Француска}} [[Андре Даригад]] * 1955. {{зас|Луксембург}} [[Шарли Гол]] * 1954. {{зас|Француска}} [[Лисјен Лазарид]] / {{зас|Француска}} [[Франсоа Мае]]{{efn|Године 1954, награда је припала Франсои Маеу и Лисјену Лазариду.<ref>{{cite news|title=Bobet onbetwist winnaar van Tour de France|url=http://www.archiefleeuwardercourant.nl/site/article.do?code=LC&date=19540802&id=LC-19540802-4005&words=+(+klassement)%20klassement|work=Leeuwarder Courant|date=2. 8. 1954|page=3|accessdate=7. 8. 2021|language=холандски}}</ref>}} * 1953. {{зас|Холандија}} [[Ваут Вагманс]] {{col-end}} === Вишеструки победници === {| class="wikitable" |- !Позиција !Име !Држава !Број победа !Године |- |style="text-align:center;"|1 || [[Еди Меркс]] || {{BEL}} ||style="text-align:center;"|4 ||align=right| [[Тур де Франс 1969.|1969]], [[Тур де Франс 1970.|1970]], [[Тур де Франс 1974.|1974]], [[Тур де Франс 1975.|1975]] |- |rowspan="2" style="text-align:center;"|2 || [[Бернар Ино]] || {{FRA}} ||rowspan="2" style="text-align:center;"|3 ||align=right| [[Тур де Франс 1981.|1981]], [[Тур де Франс 1984.|1984]], [[Тур де Франс 1986.|1986]] |- | [[Ришар Виренк]] || {{FRA}} ||align=right| [[Тур де Франс 1996.|1996]], [[Тур де Франс 1997.|1997]], [[Тур де Франс 2004.|2004]] |- |rowspan="6" style="text-align:center;"|3 || [[Луис Окања]] || {{ESP}} ||rowspan="6" style="text-align:center;"|2 ||align=right| [[Тур де Франс 1971.|1971]], [[Тур де Франс 1973.|1973]] |- | [[Клаудио Кјапучи]] || {{ITA}} ||align=right| [[Тур де Франс 1991.|1991]], [[Тур де Франс 1992.|1992]] |- | [[Режис Клер]] || {{FRA}} ||align=right| [[Тур де Франс 1982.|1982]], [[Тур де Франс 1987.|1987]] |- | [[Жак Диран]] || {{FRA}} ||align=right| [[Тур де Франс 1998.|1998]], [[Тур де Франс 1999.|1999]] |- | [[Лоран Жалабер]] || {{FRA}} ||align=right| [[Тур де Франс 2001.|2001]], [[Тур де Франс 2002.|2002]] |- | [[Силван Шаванел]] || {{FRA}} ||align=right| [[Тур де Франс 2008.|2008]], [[Тур де Франс 2010.|2010]] |} === По државама === {| class="wikitable" |- !Позиција !Држава !Број победа !Возач са највише победа !Последњи победник |- |style="text-align:center;"|1 || {{FRA}} || style="text-align:center;"|34 || [[Бернар Ино]], [[Ришар Виренк]] (3)|| [[Френк Бонамур]] 2021. |- |style="text-align:center;"|2 || {{BEL}} || style="text-align:center;"|8 || [[Еди Меркс]] (4)|| [[Ваут ван Арт]] 2022. |- |style="text-align:center;"|3 || {{ESP}} || style="text-align:center;"|7 || [[Луис Окања]] (2)|| [[Аметс Чурука]] 2007. |- |style="text-align:center;"|4 || {{ITA}} || style="text-align:center;"|6 || [[Клаудио Кјапучи]] (2)|| [[Алесандро де Марки]] 2014. |- |style="text-align:center;"|5 || {{застава|Холандија}} || style="text-align:center;"|5 || [[Ваут Вагманс]], [[Гери Кнетеман]], [[Хени Којпер]], [[Мартен Дикрот]], [[Ерик Декер]] (сви по 1) || [[Ерик Декер]] 2000. |- |style="text-align:center;"|6 || {{nowrap|{{SUI}}}} || style="text-align:center;"|2 || [[Серж Демијер]], [[Марк Ирши]] (1) || [[Марк Ирши]] [[Тур де Франс 2020.|2020]]. |- |rowspan="7" style="text-align:center;"|6 || {{DEN}} || rowspan="7" style="text-align:center;"|1 || [[Крис Анкер Серенсен]] (1) || [[Крис Анкер Серенсен]] 2012. |- | {{nowrap|{{застава|Луксембург}}}} || [[Шарли Гол]] (1) || [[Шарли Гол]] 1955. |- | {{застава|Словачка}} || [[Петер Саган]] (1) || [[Петер Саган]] 2016. |- | {{KAZ}} || [[Александар Винокуров]], (1) || [[Александар Винокуров]] 2003. |- | {{KOL}} || [[Ернан Буенаора]] (1) || [[Ернан Буенаора]] 1995. |- | {{GER}} || [[Руди Алтиг]] (1) || [[Руди Алтиг]] 1966. |- | {{застава|Ирска}} || [[Данијел Мартин (бициклиста)|Данијел Мартин]] (1) || [[Данијел Мартин (бициклиста)|Данијел Мартин]] [[Тур де Франс 2018.|2018]]. |} == Види још == * [[Генерални пласман на Тур де Франсу]] * [[Класификација по поенима на Тур де Франсу]] * [[Брдска класификација на Тур де Франсу]] * [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу]] * [[Тимска класификација на Тур де Франсу]] == Напомене == {{notelist}} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/combativity.htm Награда за најагресивнијег возача на Тур де Франсу] {{Најагресивнији возач на Тур де Франсу}} [[Категорија:Тур де Франс]] fkowgmpbec5ik7eqnxkwrd13mozcbh9 0 1431721 25121836 24932430 2022-07-25T04:36:25Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Спортска награда | име = Тимска класификација на Тур де Франсу | слика = Jersey yellow number.svg | опис_слике = Жути бројеви, које добијају возачи најбољег тима на Тур де Франсу | спорт = [[Друмски бициклизам]] | такмичење = [[Тур де Франс]] | дисциплина = | област = Најбољи тим на Тур де Франсу | српско_име = | локално_име = {{plainlist| * ''Classement d'équipes'' {{fr}} }} | надимак = {{plainlist| * ''Team classification'' {{en}} }} | прва_награда = 1930. | број = {{#expr:79+{{CURRENTYEAR}}-2016}} <small>(до {{CURRENTYEAR}})</small> | последња_награда = | први_добитник = {{зас|Француска}} Тим Француске | најучесталији_добитник = | најскорашњији_добитник = {{зас|УК}} [[Бициклистички тим Инеос гренадирс|Инеос гренадирс]] <small>([[Тур де Франс 2022.|2022]].)</small> }} '''Тимска класификација''' је награда коју добија најбољи тим на [[Тур де Франс]]у. Додељује се од 1930. Систем награђивања се мењао током година, нема посебне мајице, већ возачи најбољег тима након сваке етапе добијају жуте бројеви (црни бројеви на жутој позадини), које носе на дресу на наредној етапи. == Историја == У почетним годинама Тура, возачи су учествовали индивидуално, имали су спонзора, али им није било дозвољено да наступају као тим, јер је оснивач Тура, [[Анри Дегранж]] хтео да Тур де Франс представља индивидуалну снагу. Тих година, бициклисти су могли да наступају без спонзора и били су означени посебним именом:<ref name="cvccbike">{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/teams.htm|title=Tour Xtra: General Team Classification |publisher=|accessdate=22. фебруар 2017.}}</ref> * 1909 — 1914 изоловани * 1919 категорија Б * 1920 — 1922 друга класа * 1923 — 1926 Туристи * 1937 индивидуалци<ref name="cvccbike"/> Године 1930. Дегранж је одустао од идеје да бициклисти наступају индивидуално, али није хтео ни комерцијалне тимове, па је увео националне тимове. Национални тимови су на Туру били у два наврата: 1930 — 1961, 1967 — 1968. Од 1962. до 1966. и од 1969. комерцијални тимови су на Тур де Франсу. Од самог увођења тимова на Туру, уведена и тимска класификација, која се у почетку звала "интернационални челенџ"<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/2009/TDF/COURSE/docs/histo2009_03.pdf|title=Official Tour de France history 1930|accessdate=22. фебруар 2017.|archive-url=https://web.archive.org/web/20100716170652/http://www.letour.fr/2009/TDF/COURSE/docs/histo2009_03.pdf|archive-date=16. 07. 2010|url-status=dead|df=}}</ref>. Класификација се рачунала тако што су сваком тиму додавата времена тројице најбољих у [[Генерални пласман на Тур де Франсу|генералном пласману]].<ref name="tdf2011"/> Систем је промењен 1961. и уведен је систем бодовања. Тим је добио 1 поен за најбоље тимско време на свакој етапи и тим са највише бодова је победник. Ипак, тај систем је користио само 1961. и 1962. а од 1963. враћен је систем по времену возача. 1970. класификација је преименована у такмичење тимова и промењен је систем одређивања најбољег тима: након сваке етапе, сви бициклисти су добијали поене (1 поен за победника, 2 за другопласираног итд) и тим са најмање поена је био победник тимске класификације.<ref>{{cite web|url=http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/other.htm|title=Tour Xtra: Other Classifications|publisher=|accessdate=22. фебруар 2017.}}</ref> До 1990. возачи најбољег тима су носили жуте капе. Од 2006. возачи најбољег тима носе жуте бројеве на црној позадини,<ref name="tdf2011"/><ref name="NaurightParrish2012">{{cite book|author1=John Nauright|author2=Charles Parrish|title=Sports Around the World: History, Culture, and Practice|url=https://books.google.com/books?id=IkLYDgTnMxEC&pg=RA1-PA455|year=2012|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-59884-300-2|page=455|accessdate=22. фебруар 2017.}}</ref> а од 2012. имају право да носе и жуте кациге.<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/le-tour/2012/us/stage-1/news/int/team-standings-sky-s-yellow-helmet.html|title=Team Standings: Sky's Yellow Helmet - News stage 1|publisher=|accessdate=22. фебруар 2017.|archive-url=https://web.archive.org/web/20120705053324/http://www.letour.fr/le-tour/2012/us/stage-1/news/int/team-standings-sky-s-yellow-helmet.html|archive-date=05. 07. 2012|url-status=dead|df=}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.cyclingnews.com/news/radioshack-nissan-aims-to-defend-yellow-with-stage-win|title=RadioShack-Nissan aims to defend yellow with stage win|date=1. јул 2012|first=Brecht |last=Decaluwé|work=cyclingnews.com|accessdate=22. фебруар 2017.}}</ref> == Статус == Тимска класификација се сматра мање битним такмичењем од генералног пласмана и редак је случај да тим дође на Тур де Франс са намером да победи у тимској класификацији. Уколико је тим у току трке у доброј позицији да победи у тимској класификацији, онда могу да промене тактику и покушају да победе у класификацији.<ref name="tdf2011">{{cite web|url=http://www.letour.fr/2011/TDF/COURSE/us/actus.html#zone169392|title=Five good reasons to follow the team classification|date=28. јун 2011.|accessdate=22. фебруар 2017.|publisher=Amaury Sport Organisation|work=Letour.fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20101022110152/http://www.letour.fr/2011/TDF/COURSE/us/actus.html#zone169392|archive-date=22. 10. 2010|url-status=dead|df=}}</ref> Када је [[Ленс Армстронг]] 2010. остао без шанси да освоји Тур де Франс, он и његови сувозачи су се фокусирали на тимску класификацију и њихов тим, Рејдиошек, победио је у тимској класификацији.<ref name="tdf2011"/> Добар пласман у тимској класификацији може да помогне мањим тимовима да се квалификују за наредни Тур де Франс. 2010. успостављен је систем по којем се одлучује који ће про континентални тимови (други ранг тимова) учествовати на Туру и тимска класификација је део тог система.<ref name="tdf2011"/> == Систем рачунања == Од 2011. тимска класификација се рачуна тако што се сабира време најбоље тројице возача на свакој етапи. На хронометру, за време тима се узима време петог возача тог тима који пређе циљ или време задњег возача, ако их је на трци остало мање од пет. Ако тим на Туру остане са мање од три возача, брише се из тимске класификације. == Победници == '''Победници тимске класификације:'''<ref>{{cite news |title=Previous overall and classification winners |url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/race-history/ |work=Cyclingnews.com |publisher=Future plc |accessdate=22. фебруар 2017. |date=1. август 2016.|author1=|author2=}}</ref> {{col-start}} {{col-4}} * [[Тур де Франс 2022.|2022]]. {{зас|УК}} [[Бициклистички тим Инеос гренадирс|Инеос гренадирс]] * [[Тур де Франс 2021.|2021]]. {{зас|Бахреин}} [[Бициклистички тим Бахреин—викторијус|Бахреин—викторијус]] * [[Тур де Франс 2020.|2020]]. {{зас|Шпанија}} [[Бициклистички тим Мовистар|Мовистар]] * [[Тур де Франс 2019.|2019]]. {{зас|Шпанија}} Мовистар * [[Тур де Франс 2018.|2018]]. {{зас|Шпанија}} Мовистар * 2017. {{зас|УК}} Скај * 2016. {{зас|Шпанија}} Мовистар * 2015. {{зас|Шпанија}} Мовистар * 2014. {{зас|Француска}} АГ2Р ла Мондиал * 2013. {{зас|Данска}} Саксо—Тинкоф * 2012. {{зас|Луксембург}} Рејдиошек—Нисан * 2011. {{зас|САД}} Гармин * 2010. {{зас|САД}} Рејдиошек * 2009. {{зас|Казахстан}} Астана * 2008. {{зас|Данска}} ЦСЦ Саксо—Банк * 2007. {{зас|САД}} Дискавери чанел * 2006. {{зас|Немачка}} Т-Мобајл * 2005. {{зас|Немачка}} Т-Мобајл * 2004. {{зас|Немачка}} Т-Мобајл * 2003. {{зас|Данска}} Тим ЦСЦ * 2002. {{зас|Шпанија}} Онце Ероски * 2001. {{зас|Шпанија}} Келме * 2000. {{зас|Шпанија}} Келме * 1999. {{зас|Шпанија}} Банесто * 1998. {{зас|Француска}} Кофидис * 1997. {{зас|Немачка}} Тим Телеком * 1996. {{зас|Француска}} Фестина * 1995. {{зас|Шпанија}} Онце Ероски * 1994. {{зас|Андора}} Фестина * 1993. {{зас|Шпанија}} Карера * 1992. {{зас|Италија}} Карера * 1991. {{зас|Шпанија}} Банесто * 1990. {{зас|Француска}} З - Пежо * 1989. {{зас|Холандија}} ПДМ * 1988. {{зас|Холандија}} ПДМ * 1987. {{зас|Француска}} Систем и -житан * 1986. {{зас|Француска}} Ла вије клер * 1985. {{зас|Француска}} Ла вије клер * 1984. {{зас|Француска}} Рено * 1983. {{зас|Холандија}} Ти - Ралејх * 1982. {{зас|Француска}} Коп Меркије * 1981. {{зас|Француска}} Пежо * 1980. {{зас|Француска}} Мико Меркије * 1979. {{зас|Француска}} Рено {{col-4}} * 1978. {{зас|Француска}} Мико Меркије * 1977. {{зас|Холандија}} Ти - Ралејх * 1976. {{зас|Шпанија}} Кас * 1975. {{зас|Француска}} Ган Меркије * 1974. {{зас|Шпанија}} Кас * 1973. {{зас|Француска}} Бик * 1972. {{зас|Француска}} Ган Мекирје * 1971. {{зас|Француска}} Бик * 1970. {{зас|Италија}} Салварани * 1969. {{зас|Белгија}} Фама * 1968. {{зас|Шпанија}} Тим Шпаније * 1967. {{зас|Француска}} Тим Француске<ref group="н.">1967. и 1968. су били враћени национални тимови на Тур, задњи пут.</ref> * 1966. {{зас|Шпанија}} Кас * 1965. {{зас|Шпанија}} Кас * 1964. {{зас|Француска}} Пелорт * 1963. {{зас|Француска}} Сен Рафаел * 1962. {{зас|Француска}} Сен Рафаел * 1961. {{зас|Француска}} Тим Француске * 1960. {{зас|Француска}} Тим Француске * 1959. {{зас|Белгија}} Тим Белгије * 1958. {{зас|Белгија}} Тим Белгије * 1957. {{зас|Француска}} Тим Француске * 1956. {{зас|Белгија}} Тим Белгије * 1955. {{зас|Француска}} Тим Француске * 1954. {{зас|Швајцарска}} Тим Швајцарске * 1953. {{зас|Холандија}} Тим Холандије * 1952. {{зас|Италија}} Тим Италије * 1951. {{зас|Француска}} Тим Француске * 1950. {{зас|Белгија}} А тим Белгије * 1949. {{зас|Италија}} А тим Италије * 1948. {{зас|Белгија}} А тим Белгије * 1947. {{зас|Италија}} Тим Италије * 1940 — 1946. ''Други светски рат'' * 1939. {{зас|Белгија}} Б тим Белгије<ref group="н.">Једна нација је могла да учествује са два тима, Белгија је 1939. освојила тимску класификацију са Б тимом, а 1948. и 1950. са А тимом. Италија је 1949. освојила са А тимом.</ref> * 1938. {{зас|Белгија}} Тим Белгије * 1937. {{зас|Француска}} Тим Француске * 1936. {{зас|Белгија}} Тим Белгије * 1935. {{зас|Белгија}} Тим Белгије * 1934. {{зас|Француска}} Тим Француске * 1933. {{зас|Француска}} Тим Француске * 1932. {{зас|Италија}} Тим Италије * 1931. {{зас|Белгија}} Тим Белгије * 1930. {{зас|Француска}} Тим Француске {{col-end}} == Види још == * [[Генерални пласман на Тур де Франсу]] * [[Брдска класификација на Тур де Франсу]] * [[Класификација по поенима на Тур де Франсу]] * [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу]] * [[Најагресивнији возач на Тур де Франсу]] == Напомене == {{reflist|group="н."}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/teams.htm Историја тимске класификације на Тур де Франсу] [[Категорија:Тур де Франс]] 05lfdo6q0npaw0cgnlgb0qa88sj7p5o 10 1431725 25121840 23952719 2022-07-25T04:39:42Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Победници брдске класификације на Тур де Франсу |image = |title = [[Брдска класификација на Тур де Франсу|Поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}едници брдске класификације на Тур де Франсу]] |state = {{{state|autocollapse}}} |bodyclass = hlist |group1 = <div style="text-align:left">1933—1949.</div> |list1 = * 1933. [[Висенте Труеба]] * 1934. [[Рене Вијето]] * 1935. [[Фелицин Верваке]] * 1936. [[Хулијан Берендеро]] * 1937. [[Фелицин Верваке]] * 1938. [[Ђино Бартали]] * 1939. [[Силвер Мас]] * {{grey|1940—1946. <small>(Други св{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}етски рат)</small>}} * 1947. [[Пјер Брамбила]] * 1948. [[Ђино Бартали]] * 1949. [[Фаусто Копи]] |group2 = <div style="text-align:left">1950—1969.</div> |list2 = * 1950. [[Луизон Бобе]] * 1951. [[Рафаел Жеминиани]] * 1952. [[Фаусто Копи]] * 1953. [[Хесус Лороњо]] * 1954. [[Федерико Бамонтес]] * 1955. [[Шарли Гол]] * 1956. [[Шарли Гол]] * 1957. [[Гастоне Ненчини]] * 1958. [[Федерико Бамонтес]] * 1959. [[Федерико Бамонтес]] * 1960. [[Имерио Масињан]] * 1961. [[Имерио Масињан]] * 1962. [[Федерико Бамонтес]] * 1963. [[Федерико Бамонтес]] * 1964. [[Федерико Бамонтес]] * 1965. [[Хулио Хименез]] * 1966. [[Хулио Хименез]] * 1967. [[Хулио Хименез]] * 1968. [[Аурелио Гонзалес]] * 1969. [[Еди Меркс]] |group3 = <div style="text-align:left">1970—1989.</div> |list3 = * 1970. [[Еди Меркс]] * 1971. [[Лусин ван Импе]] * 1972. [[Лусин ван Импе]] * 1973. [[Педро Торес]] * 1974. [[Доминго Перурена]] * 1975. [[Лусин ван Импе]] * 1976. [[Ђовани Белони]] * 1977. [[Лусин ван Импе]] * 1978. [[Мариано Мартинез]] * 1979. [[Ђовани Батаљин]] * 1980. [[Ремон Мартин]] * 1981. [[Лусин ван Импе]] * 1982. [[Бернар Валет]] * 1983. [[Лусин ван Импе]] * 1984. [[Роберт Милар]] * 1985. [[Луис Ерера]] * 1986. [[Бернар Ино]] * 1987. [[Луис Ерера]] * 1988. [[Стивен Рокс]] * 1989. [[Герт Јан Тхенисе]] |group4 = <div style="text-align:left">1990—2009.</div> |list4 = * 1990. [[Тјери Клаверала]] * 1991. [[Клаудио Кјапучи]] * 1992. [[Клаудио Кјапучи]] * 1993. [[Тони Ромингер]] * 1994. [[Ришар Виренк]] * 1995. [[Ришар Виренк]] * 1996. [[Ришар Виренк]] * 1997. [[Ришар Виренк]] * 1998. [[Кристоф Ринеро]] * 1999. [[Ришар Виренк]] * 2000. [[Сантјаго Ботеро]] * 2001. [[Лоран Жалабер]] * 2002. [[Лоран Жалабер]] * 2003. [[Ришар Виренк]] * 2004. [[Ришар Виренк]] * 2005. [[Мајкл Расмусен]] * 2006. [[Мајкл Расмусен]] * 2007. [[Маурисио Солер]] * 2008. [[Карлос Састре]] * 2009. <s>[[Франко Пелицоти]]</s><sup>1</sup> |group5 = <div style="text-align:left">2010—2029.</div> |list5 = * 2010. [[Антони Шарто]] * 2011. [[Самуел Санчез]] * 2012. [[Томас Воклер]] * 2013. [[Наиро Кинтана]] * 2014. [[Рафал Мајка]] * 2015. [[Крис Фрум]] * 2016. [[Рафал Мајка]] * 2017. [[Ворен Барги]] * [[Тур де Франс 2018.|2018]]. [[Жилијен Алафилип]] * 2019. [[Ромен Барде]] * [[Тур де Франс 2020.|2020]]. [[Тадеј Погачар]] * [[Тур де Франс 2021.|2021]]. [[Тадеј Погачар]] * [[Тур де Франс 2022.|2022]]. [[Јонас Вингегор]] |belowclass = plainlist |below = * <sup>1</sup> Пелицотију је поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}еда одузета због допинга. }}<noinclude>[[Категорија:Навигациони шаблони за Тур де Франс|Брдска класификација]]</noinclude> 4un3z1fjg4ol1re9un0rgy1tn5sv6ut 10 1431732 25121838 23952718 2022-07-25T04:38:39Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Победници класификације по поенима на Тур де Франсу |image = |title = [[Класификација по поенима на Тур де Франсу|Поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}едници класификације по поенима на Тур де Франсу]] |state = {{{state|autocollapse}}} |bodyclass = hlist |group1 = <div style="text-align:left">1953—1969.</div> |list1 = * 1953. [[Фриц Шер]] * 1954. [[Фердинанд Киблер]] * 1955. [[Стан Окерс]] * 1956. [[Стан Окерс]] * 1957. [[Жан Форестје]] * 1958. [[Жан Гразик]] * 1959. [[Андре Даригад]] * 1960. [[Жан Гразик]] * 1961. [[Андре Даригад]] * 1962. [[Руди Алтиг]] * 1963. [[Рик ван Лој]] * 1964. [[Јан Јансен]] * 1965. [[Јан Јансен]] * 1966. [[Вили Планкарт]] * 1967. [[Јан Јансен]] * 1968. [[Франко Битоси]] * 1969. [[Еди Меркс]] |group2 = <div style="text-align:left">1970—1989.</div> |list2 = * 1970. [[Валтер Годефрот]] * 1971. [[Еди Меркс]] * 1971. [[Еди Меркс]] * 1973. [[Херман ван Спрингел]] * 1974. [[Патрик Серку]] * 1975. [[Рик ван Линден]] * 1976. [[Фреди Мартенс]] * 1977. [[Жак Екласан]] * 1978. [[Фреди Мартенс]] * 1979. [[Бернар Ино]] * 1980. [[Руди Пегенах]] * 1981. [[Фреди Мартенс]] * 1982. [[Шон Кели]] * 1983. [[Шон Кели]] * 1984. [[Франк Хосте]] * 1985. [[Шон Кели]] * 1986. [[Ерик Вандерден]] * 1987. [[Жан Пол ван Попел]] * 1988. [[Еди Планкарт]] * 1989. [[Шон Кели]] |group3 = <div style="text-align:left">1990—2009.</div> |list3 = * 1990. [[Олаф Лудвиг]] * 1991. [[Жамолидин Абдужапаров]] * 1992. [[Лоран Жалабер]] * 1993. [[Жамолидин Абдужапаров]] * 1994. [[Жамолидин Абдужапаров]] * 1995. [[Лоран Жалабер]] * 1996. [[Ерик Цабел]] * 1997. [[Ерик Цабел]] * 1998. [[Ерик Цабел]] * 1999. [[Ерик Цабел]] * 2000. [[Ерик Цабел]] * 2001. [[Ерик Цабел]] * 2002. [[Роби Макјуен]] * 2003. [[Баден Кук]] * 2004. [[Роби Макјуен]] * 2005. [[Тор Хусховд]] * 2006. [[Роби Макјуен]] * 2007. [[Том Бонен]] * 2008. [[Оскар Фреире]] * 2009. [[Тор Хусховд]] |group4 = <div style="text-align:left">2010—2029.</div> |list4 = * 2010. [[Алесандро Петаки]] * 2011. [[Марк Кевендиш]] * 2012. [[Петер Саган]] * 2013. [[Петер Саган]] * 2014. [[Петер Саган]] * 2015. [[Петер Саган]] * 2016. [[Петер Саган]] * 2017. [[Мајкл Метјуз]] * [[Тур де Франс 2018.|2018]]. [[Петер Саган]] * 2019. [[Петер Саган]] * [[Тур де Франс 2020.|2020]]. [[Сем Бенет]] * [[Тур де Франс 2021.|2021]]. [[Марк Кевендиш]] * [[Тур де Франс 2022.|2022]]. [[Ваут ван Арт]] }}<noinclude>[[Категорија:Навигациони шаблони за Тур де Франс|Класификација по поенима]]</noinclude> 1868egjdygg5wu01bim0sbait6vjpaz 10 1431965 25121839 23952715 2022-07-25T04:39:09Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Победници класификације за најбољег младог возача на Тур де Франсу |image = |title = [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу|Поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}едници класификације за најбољег младог возача на Тур де Франсу]] |state = {{{state|autocollapse}}} |bodyclass = hlist |group1 = <div style="text-align:left">1975—1989.</div> |list1 = * 1975. [[Франческо Мозер]] * 1976. [[Енрике Мартинез]] * 1977. [[Дитрих Турау]] * 1978. [[Хенк Лубердинг]] * 1979. [[Жан Рене Бернодо]] * 1980. [[Јохан ван дер Велде]] * 1981. [[Питер Винен]] * 1982. [[Фил Андерсон]] * 1983. [[Лоран Фињон]] * 1984. [[Грег Лемонд]] * 1985. [[Фабио Пара]] * 1986. [[Ендру Хампстен]] * 1987. [[Раул Алкала]] * 1988. [[Ерик Брекинк]] * 1989. [[Фабрис Филипо]] |group2 = <div style="text-align:left">1990—2009.</div> |list2 = * 1990. [[Жил Делион]] * 1991. [[Алваро Мехиа]] * 1992. [[Еди Баувманс]] * 1993. [[Антонио Мартин]] * 1994. [[Марко Пантани]] * 1995. [[Марко Пантани]] * 1996. [[Јан Улрих]] * 1997. [[Јан Улрих]] * 1998. [[Јан Улрих]] * 1999. [[Беноа Салмон]] * 2000. [[Франсиско Монсебо]] * 2001. [[Оскар Севиља]] * 2002. [[Иван Басо]] * 2003. [[Денис Мењшов]] * 2004. [[Владимир Карпец]] * 2005. [[Јарослав Попович]] * 2006. [[Дамијано Кунего]] * 2007. [[Алберто Контадор]] * 2008. [[Анди Шлек]] * 2009. [[Анди Шлек]] |group3 = <div style="text-align:left">2010—2029.</div> |list3 = * 2010. [[Анди Шлек]] * 2011. [[Пјер Ролан]] * 2012. [[Тиџеј ван Гардерен]] * 2013. [[Наиро Кинтана]] * 2014. [[Тибо Пино]] * 2015. [[Наиро Кинтана]] * 2016. [[Адам Јејтс]] * 2017. [[Сајмон Јејтс]] * [[Тур де Франс 2018.|2018]]. [[Пјер Латур]] * 2019. [[Еган Бернал]] * [[Тур де Франс 2020.|2020]]. [[Тадеј Погачар]] * [[Тур де Франс 2021.|2021]]. [[Тадеј Погачар]] * [[Тур де Франс 2022.|2022]]. [[Тадеј Погачар]] }}<noinclude>[[Категорија:Навигациони шаблони за Тур де Франс|Најбољи млади возач]]</noinclude> 72bu7zuo7gr7jaacjftslad8cgczp46 10 1432646 25121837 23952716 2022-07-25T04:38:18Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Најагресивнији возач на Тур де Франсу |image = |title = [[Најагресивнији возач на Тур де Франсу|Добитници награде за најагресивнијег возача на Тур де Франсу]] |state = {{{state|autocollapse}}} |bodyclass = hlist |group1 = <div style="text-align:left">1953—1969.</div> |list1 = * 1953. [[Ваут Вагманс]] * 1954. [[Лисјен Лазарид]]/[[Франсоа Мае]]<sup>1</sup> * 1955. [[Шарли Гол]] * 1956. [[Андре Даригад]] * 1957. [[Николас Бароне]] * 1958. [[Федерико Бамонтес]] * 1959. [[Жерар Сен]] * 1960. [[Жан Гразик]] * 1961. ''Тим Уст–суд–Уст''<sup>2</sup> * 1962. [[Еди Павуелс]] * 1963. [[Рик ван Лој]] * 1964. [[Анри Англад]] * 1965. [[Феличе Ђимонди]] * 1966. [[Руди Алтиг]] * 1967. [[Дезир Летор]] * 1968. [[Роже Пенжон]] * 1969. [[Еди Меркс]] |group2 = <div style="text-align:left">1970—1989.</div> |list2 = * 1970. [[Еди Меркс]] * 1971. [[Луис Окања]] * 1972. [[Сирил Гимар]] * 1973. [[Луис Окања]] * 1974. [[Еди Меркс]] * 1975. [[Еди Меркс]] * 1976. [[Ремон Делисл]] * 1977. [[Гери Кнетеман]] * 1978. [[Пол Веленс]] * 1979. [[Хени Којпер]] * 1980. [[Кристијан Левавасер]] * 1981. [[Бернар Ино]] * 1982. [[Режис Клер]] * 1983. [[Серж Демијер]] * 1984. [[Бернар Ино]] * 1985. [[Мартен Дикрот]] * 1986. [[Бернар Ино]] * 1987. [[Режис Клер]] * 1988. [[Жером Симон]] * 1989. [[Лоран Фињон]] |group3 = <div style="text-align:left">1990—2009.</div> |list3 = * 1990. [[Едуардо Чозас]] * 1991. [[Клаудио Кјапучи]] * 1992. [[Клаудио Кјапучи]] * 1993. [[Масимо Гирото]] * 1994. [[Ерос Поли]] * 1995. [[Ернан Буенаора]] * 1996. [[Ришар Виренк]] * 1997. [[Ришар Виренк]] * 1998. [[Жак Диран]] * 1999. [[Жак Диран]] * 2000. [[Ерик Декер]] * 2001. [[Лоран Жалабер]] * 2002. [[Лоран Жалабер]] * 2003. [[Александар Винокуров]] * 2004. [[Ришар Виренк]] * 2005. [[Оскар Переиро]] * 2006. [[Давид де ла Фуенте]] * 2007. [[Аметс Чурука]] * 2008. [[Силван Шаванел]] * 2009. <s>[[Франко Пелицоти]]</s><sup>3</sup> |group4 = <div style="text-align:left">2010—2029.</div> |list4 = * 2010. [[Силван Шаванел]] * 2011. [[Жереми Роа]] * 2012. [[Крис Анкер Серенсен]] * 2013. [[Кристоф Риблон]] * 2014. [[Алесандро де Марки]] * 2015. [[Ромен Барде]] * 2016. [[Петер Саган]] * 2017. [[Ворен Барги]] * [[Тур де Франс 2018.|2018]]. [[Данијел Мартин (бициклиста)|Данијел Мартин]] * 2019. [[Жилијен Алафилип]] * [[Тур де Франс 2020.|2020]]. [[Марк Ирши]] * [[Тур де Франс 2021.|2021]]. [[Френк Бонамур]] * [[Тур де Франс 2022.|2022]]. [[Ваут ван Арт]] |belowclass = plainlist |below = {{br separated entries|<sup>1</sup>Године 1954. награду су добила двојица возача | <sup>2</sup> Године 1961. није дод{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|иј}}ељена индивидуална награда, већ је она припала ц{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|иј}}елом тиму. | <sup>3</sup> Пелицотију је награда 2009. одузета због допинга.}} }}<noinclude>[[Категорија:Навигациони шаблони за Тур де Франс]]</noinclude> 1u8z2122sanzy54w645dgzuxy9mkscm 0 1433644 25121825 24932364 2022-07-25T03:57:01Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Спортска награда | име = Генерални пласман на Тур де Франсу | слика = Maillotjaune.jpg | опис_слике = Жута мајица, која се додељује победнику Тур де Франса | спорт = [[Друмски бициклизам]] | такмичење = [[Тур де Франс]] | дисциплина = | област = | српско_име = | локално_име = {{plainlist| * ''Maillot jaune'' {{fr}} }} | надимак = {{plainlist| * ''Yellow jersey'' {{en}} * ''Maglia gialla'' {{it}} }} | прва_награда = 1903. | број = {{#expr:103+{{CURRENTYEAR}}-2016}} <small>(до {{CURRENTYEAR}})</small> | последња_награда = | први_добитник = {{зас|Француска}} [[Морис Гарен]] | најучесталији_добитник = {{plainlist| * {{flagathlete|[[Жак Анкетил]]|Француска}} * {{flagathlete|[[Еди Меркс]]|Белгија}} * {{flagathlete|[[Бернар Ино]]|Француска}} * {{flagathlete|[[Мигел Индураин]]|Шпанија}}{{quote|''5 пута''}} }} | најскорашњији_добитник = {{зас|Данска}} [[Јонас Вингегор]] <small>([[Тур де Франс 2022.|2022]].)</small> }} '''Генерални пласман''' је најважнији пласман на [[Тур де Франс]]у. Победник генералног пласмана је победник Тура. Од 1919. лидер у генералном пласману носи жуту мајицу. == Историја == Победник првог Тур де Франса носио је зелени повез за руку.<ref name="jersey">{{cite book|last=Woodland| first = Les (ed.)| title = Yellow Jersey Companion to the Tour de France| publisher = Yellow Jersey, UK| year=2007| accessdate = 18. 2. 2017.}}</ref> Након другог Тур де Франса, правила су промењена и лидер се није одређивао по времену, већ по бодовима. Такав систем користио се до 1912. након чега је враћено рачунање по времену. Постоји недоумица око тога кад је уведена жута мајица. Белгијанац, [[Филип Тис]], који је освојио Тур 1913, 1914. и 1920. изјавио је кад је имао 67 година, за белгијски часопис, да је награђен са жутом мајицом 1913. када му је организатор Тура, [[Анри Дегранж]], понудио да вози у обојеној мајици, али је Тис то одбио, изјавивши да, ако би био препознатљив, то би охрабрило друге да возе против њега.<ref name="jersey"/><ref name="Chany">{{cite book|last=Chany| first = Pierre| title = La Fabuleuse Histoire du Tour de France | publisher = Martinière | year=1997| location = France | accessdate = 18. 2. 2017.}}</ref> Званично, први носилац жуте мајице је [[Ежен Кристоф]], који је мајицу носио 18. јула 1919. на етапи од [[Гренобл]]а до [[Женева|Женеве]].<ref name="ABC">{{cite book|author=Ollivier, Jean-Paul | title = L'ABCdaire du Tour de France | publisher = Flammarion| year=2001| location = France | accessdate = 18. 2. 2017.}}</ref> Боја је изабрана због жуте боје часописа Ауто. Кристофу се није свидело да је носи и жалио се да су навијачи имитирали канаринце кад год би он прошао.<ref>{{cite book|author=Ollivier, Jean-Paul | title = Maillot Jaune|url=https://archive.org/details/maillotjaune0000olli | publisher = Sélection du Reader's Digest | year=1999| location = France | accessdate = 18. 2. 2017.}}</ref> На наредном Тур де Франсу, 1920. жута мајица није додељивана до девете етапе, кад је поново представљена.<ref name="Gann1920">{{cite book|last=McGann| first = Bill| last2=McGann| first2 = Carol| title = The Story of the Tour De France | publisher = Dog Ear Publishing| year=2006| accessdate = 17. 11. 2016. | url = https://books.google.com/books?id=jxq20JskqMUC|isbn=978-1-59858-180-5| pages=56–57}}</ref> Након Дегранжове смрти, његови стилизовани иницијали су стављени на жуту мајицу,<ref name="ABC"/> првобитно на груди, а 1969. су премештени на рукав, да би се направило место за спонзора, компанију Вирлукс. Иницијали су враћени на предњи део 1972. некад на левој, некад на десној страни, али су мачени 1984. да би направили место за комерцијални лого. Компанија Најк је вратила иницијале 2003. као део прославе стогодишњице Тура.<ref name="jersey"/> Оригиналне жуте мајице биле су конвенционалне. Возачи су морали да их облаче преко главе, на бини. Доста година су мајице прављене у ограниченој величини и многи возачи су се мучили да их обуку, посебно кад су били уморни или мокри. Данас, мајице се праве у свим величинама, имају рајсфершлус позади и закопчавају се. За жуту мајицу нису заштићена права и она је употребљена на још доста трка. == Правила == Тур де Франс и друге етапне бициклистичке трке су одређене по времену на свакој појединачној етапи. Возач са најбољим временом је лидер Тура и добија жуту мајицу. коју носи на наредној етапи. Возач са најбољим временом на крају је победник Тура. Време може да се дода, кроз временску бонификацију за прву тројицу на крају етапе и на пролазним циљевима или одузме, због кршења правила.<ref name="ASO">{{cite web| url = http://www.letour.fr/2006/TDF/LIVE/docs/reglement_2006_us.pdf| publisher = ASO/letour.fr| title = Tour de France reglement| format = PDF| accessdate = 17. 11. 2016.| language = француском| archive-url = https://web.archive.org/web/20060705025939/http://www.letour.fr/2006/TDF/LIVE/docs/reglement_2006_us.pdf| archive-date = 05. 07. 2006|url-status=dead| df = }}</ref> Лидерске мајице се користе и на другим тркама, али нису увек жуте боје. На Туру Калифорније се користи златна мајица, на [[Ђиро д’Италија|Ђиро д’Италији]] роза, а на [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспањи]] црвена од 2010. до 2010. се користила златна. == Вишеструки лидери Тура == У почетним годинама Тура, време се рачунало у минутима. Иако су их делиле секунде, неколико пута су возачи делили исто време. 1914. пре него је додељивана жута мајица, [[Филип Тис]] и [[Жан Росиј]] су имали исто време.<ref>{{cite web | url = http://www.radsport-seite.de/tour1914.html | title = Tour de France 1914. | accessdate = 17. 11. 2016. | publisher = www.radsport-seite.de | language = немачком }}</ref> Након увођења жуте мајице 1919. та ситуација се десила двапут. Први пут 1929. када је трк дошла до [[Бордо]]а, тројица су имала исто време, Луксембуржанин [[Николас Франц]] и Французи [[Андре Ледик]] и [[Виктор Фонтан]]. Сви су возили у жутој мајици, али нико није успио да је задржи.<ref name="shared1929">{{cite book|last=McGann| first = Bill| last2=McGann| first2 = Carol| title = The Story of the Tour De France | year=2006| url = https://books.google.com/books?id=jxq20JskqMUC| accessdate = 17. новембар 2016.| publisher = Dog Ear Publishing|isbn=978-1-59858-180-5| quote=''Франц, Андре Ледик и Виктор Фонтан, који су били у победничком бегу на етапи 17, имали су исто време. Данас, судије погледају у резултате са хронометра, где одлучују секунде, а ако то не решава проблем, онда га решавају позиције на етапама. Тур није имао правила о истом времену и три жуте мајице су додељене.''| pages=92}}</ref>. 1931. [[Шарл Пелисје]] и [[Рафаеле ди Пако]] су имали исто време и били су лидери.<ref name="shared1931">{{cite book|last=McGann| first = Bill| last2=McGann| first2 = Carol| title = The Story of the Tour De France| url = https://books.google.com/books?id=jxq20JskqMUC| year=2006| publisher = Dog Ear Publishing|isbn=978-1-59858-180-5| pages=118}}</ref> Проблем вишеструких лидера је касније решен тако што је мајица давата возачу који је имао боље позиције у претходним етапама. Увођење кратког хронометра - пролога на почетку Тура 1967. значило је да ће возачи бити раздвојени секундама.<ref name="ASO"/> == Без возача у жутој мајици == Неки возачи су одбили да обуку жуту мајицу на наредној етапи, када лидер трке није могао да стартује на наредној етапи. 1950. Швајцарац [[Фердинанд Киблер]] је возио у мајици националног шампиона, уместо у жутој мајици, јер је лидер Тура, [[Фјоренцо Мањи]] напустио Тур са целим тимом, у знак протеста због претњи које је добијао од навијача. [[Еди Меркс]] је 1971. одбио да обуче жуту мајицу након што је претходни лидер, [[Луис Окања]] пао на успону кол де Менте, у [[Пиринеји]]ма.<ref name="Velonews">{{cite news | url = http://velonews.competitor.com/2015/07/news/froome-in-yellow-on-friday-its-his-choice_377475 | title = Froome in yellow on Friday? | work = Velonews | publisher = | date = 09. 07. 2015. | accessdate = 17. 11. 2016. | archive-url = https://web.archive.org/web/20150709235146/http://velonews.competitor.com/2015/07/news/froome-in-yellow-on-friday-its-his-choice_377475 | archive-date = 09. 07. 2015 | url-status = dead }}</ref> Холанђанин [[Јоп Зутемелк]] није обукао мајицу 1980. када је онда у његов посед јер се дотадашњи лидер, [[Бернар Ино]] повукао због тендинитиса.<ref name="Velonews"/> 1991. [[Грег Лемонд]] је возио без жуте мајице јер је [[Ролф Серенсен]] морао да одустане због пада.<ref name="Velonews"/> 2005. [[Ленс Армстронг]] је одбио да обуче жуту мајицу након што је [[Дејвид Забриски]] напустио Тур због пада.<ref>{{cite web|url=http://www.tdfblog.com/2005/07/armstrong_wont_.html| title = Armstrong declines yellow jersey, organizers insist | publisher = | date=06. 07. 2005. | accessdate = 17. 11. 2016.}}</ref> Године 2015. није било жуте мајице на седмој етапи. [[Тони Мартин]] је на шестој етапи пао, али је завршио и био је лидер, међутим, није могао да стартује на седмој етапи и лидер је постао [[Крис Фрум]], који је одбио да обуче жуту мајицу.<ref>{{cite web|url=http://ftw.usatoday.com/2015/07/new-tour-de-france-leader-refuses-to-wear-yellow-jersey-out-of-respect-to-injured-cyclist| title = New Tour de France leader isn't wearing a yellow jersey on Friday | date = 10. 7. 2015.| publisher = | accessdate = 17. 11. 2016.| author = Nina Mandell}}</ref> Првог дана Тура, допуштено је победнику претходног Тура да носи жуту мајицу, али је тај избор остављен возачима, који га задњих година не практикују. Прошлогодишњи победник традиционално стартује Тур са бројем 1, док његови сувозачи носи бројеве од 2 до 8. Лидери тимова обично носе први број у серији (11, 21, 31 итд.), али то не мора да значи да су то лидери за генерални пласман, јер неки тимови долазе са спринтером као лидером тима у борби за [[Класификација по поенима на Тур де Франсу|зелену мајицу]]. На старту Тура 2007. није било ни жуте мајице ни броја 1, јер је победник 2006. [[Флојд Ландис]] пао на допинг тесту након Тура и организатори су одбили да прогласе званичног победника док се затвори случај Ландис. На дан 20. септембра 2007. Ландис је проглашен кривим за допинг и победа је приписана [[Оскар Переиро|Оскару Переиру]]. Године 2008. број 1 је дат [[Кадел Еванс|Каделу Евансу]], другопласираном из 2007. након што победник Тура 2007. — [[Алберто Контадор]] није могао да брани титулу, због несугласица између организатора Тура — -{ASO}- и његовог новог тима — Астане, којима је било забрањено да учествују на Туру. == Скандал у жутој мајици == Године 1978. Белгијанац [[Михел Полентир]] је постао лидер Тура након напада на Алп ду Езу, дисквалификован је истог дана јер је покушао да вара на допинг тесту. Године 1988. Шпанац [[Педро Делгадо]] је освојио Тур де Франс, упркос томе што је допинг тест показао да је Делгадо узимао дрогу, коју је можда узимао да би прикрио употребу стероида. Делгаду је било дозвољено да настави јер дрога није била на листи недозвољених средстава. Данац [[Бјарне Рис]], победник Тура 1996. изјавио је 2007. да је користио дрогу те године. Рис је 2007. био спортски директор тима ЦСЦ и организатори Тура су га замолили да се држи подаље од Тура те године. Победник Тура 2006. [[Флојд Ландис]], дисквалификован је годину након трке. Ландис је пао на допинг тесту урађеном након етапе 17 и поступак против њега окончан је 20. септембра 2007. када је проглашен кривим за допинг и победа на Туру 2006. је приписана [[Оскар Переиро|Оскару Переиру]]. Ландис се на пресуду жалио суду за спортску арбитражу, али је пресуда донета крајем јуна 2008. потврдила претходну.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/other_sports/cycling/7478019.stm | work=BBC | title=Landis ban appeal is turned down | date = 30. 6. 2008. | accessdate = 17. 11. 2016.}}</ref> Ландис је неколико година касније признао да се допинговао. Године 2007. Данац [[Мајкл Расмусен]] је избачен са Тура од стране свог тима, у тренутку када је био лидер, након што је утврђено да је покушао да избегне допинг контролу раније током године. Расмусен је рекао да је био у [[Мексико|Мексику]], али је виђен да тренира у [[Италија|Италији]]. Касније је признао да се допинговао више од десет година.<ref>{{cite news|url=http://www.telegraph.co.uk/sport/othersports/cycling/9839691/Danish-cyclist-Michael-Rasmussen-admits-doping-for-more-than-a-decade-and-quits-the-sport.html | location=London | work=Telegraph | title=Danish cyclist Michael Rasmussen admits doping for more than a decade and quits the sport | date = 31. 1. 2013.| accessdate = 17. 11. 2016.| author = acquelin Magnay}}</ref> [[Морис Гарен]] је освојио Тур де Франс пре него што је почела да се додељује жута мајица, али је 1904. као победник дисквалификован након што је утврђено да су он и остали водећи возачи варали. Ти докази су нестали 1940. заједно са остатком архиве Тура, када су премештени на југ да би избегли немачку инвазију. Али човек који је као мали познавао Гарена, рекао је да је Гарен у старости признао да је ишао возом једним делом пута. Године 2012. [[Ленс Армстронг|Ленсу Армстронгу]] је одезето свих седам победа на Туру, од стране светске бициклистичке уније — UCI, а по извештају америчке антидопинг агенције.<ref>{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/cycling/20008520| title = Lance Armstrong stripped of all seven Tour de France wins by UCI | publisher = BBC| date = 22. 10. 2012.| accessdate = 17. 11. 2016. }}</ref> == Рекордан број дана у жутој мајици == Возач који је највише пута носио жуту мајицу је Белгијанац [[Еди Меркс]], који је мајицу носио укупно 96 дана.<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/racing/tour-de-france/spent-days-yellow-jersey-tour-de-france-history-263151 | title = Who has spent the most days in the yellow jersey in Tour de France history? | publisher = | work = Cyclingweekly| date = 21. 7. 2016.| accessdate = 17. 11. 2016. | author = Stuart Clarke}}</ref> Ленс Армстронг је мајицу носио на укупно 83 етапе, али су му резултати поништени због допинга.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/spent-days-yellow-jersey-tour-de-france-history-263151|title=Who has spent the most days in the yellow jersey in Tour de France history?|work=cyclingweekly.com||date=21. 7. 2016|accessdate=21. 7. 2021|first=Stuart|last=Clarke}}</ref> Највећи број возача који су носили жуту мајицу на једном Туру је осам, што се догодило 1958. и 1987. == Човек који је одбио жуту мајицу == Жута мајица се деценијама, као и све друге бициклистичке мајице, прави од [[вуна|вуне]]. Не постоји синтетичко влакно које има и топлоту и апсорпцију као вуна. Вез је био скуп и једино што је смело да стоји на мајици су слова Х и Д, иницијали Анрија Дегранжа ({{јез-фра|Henri Desgrange}}). Возачи додају име тима за који возе или име професионалног тима за који возе ван Тура (у годинама када су на Туру били национални тимови) тако што иглом прикаче са предње стране штампану тканину. Како синтетички материјал није постојао на начин да би се могла направити цела мајица, синтетички конац је додат 1947. пратећи долазак компаније Софил као спонзора. Софил је производио вештачко предиво. Возачи, посебно Француз [[Луизон Бобе]], веровали су у чистоћу вуне. Бобе је инсистирао на томе да је бициклистима потребна вуна за дуге дане знојења по врућини и прашини. Било је то питање хигијене. Због вештачких материјала, возачи се више зноје и у току свог првог Тур де Франса, Бобе је одбио да носи мајицу у којој је представљен. Компромис није био могућ и Жак Годе, тадашњи директор Тура, морао је да натера Софил да направе нову мајицу преко ноћи. Лого је био видљив, али није било фабричког материјала. == Спонзори == Први спонзор жуте мајице била је компанија Мико од 1971. до 1983.<ref>{{cite web | url = http://www.liberation.fr/sports/2003/07/08/miko-une-creme-de-sponsor_439099 | title = Miko, une creme de sponsor | accessdate = 17. 11. 2016. | publisher = www.liberation.fr | language = француском }}</ref> Од 1984. до 1986. спонзор је била компанија Бананија. Тренутно, спонзор је француска банка, креди Лион ({{јез-фра|Crédit Lyonnais}}) од 1987.<ref>{{cite web|url=http://www.lcl.com/fr/communication/sponsoring/tour-de-france/tour-de-france-2007/20-ans-de-maillot-jaune-tour-de-france-2007.html| title = 20 ans de maillot jaune, Tour de France| date = | accessdate = 17. 11. 2016.| language = француском|archive-url=https://web.archive.org/web/20071101054502/http://www.lcl.com/fr/communication/sponsoring/tour-de-france/tour-de-france-2007/20-ans-de-maillot-jaune-tour-de-france-2007.html|archive-date=01. 11. 2007|url-status=dead|df=}}</ref> Банка је комерцијални партнер Тура од 1981. Победник сваке етапе добија играчку лава. Креди Лион је 2003. прешао у власништво друге банке, креди Агрикол ({{јез-фра|Crédit Agricole}}) и од 2005. се зове LCL. Иако је у власништву креди Агрикола, послују независно. == Види још == * [[Списак победника на Тур де Франсу]] * [[Брдска класификација на Тур де Франсу]] * [[Класификација по поенима на Тур де Франсу]] * [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу]] * [[Најагресивнији возач на Тур де Франсу]] * [[Тимска класификација на Тур де Франсу]] == Референце == {{reflist}} === Цитирана библиографија === {{refbegin}} * {{Cite book| ref=harv| last=Cazeneuve| last2=Chany| first=Thierry | first2=Pierre | title=La fabuleuse histoire du Tour de France | url=https://books.google.com/books?id=u2KeSYyU_gsC | accessdate = 17. 11. 2016. | year=2011| publisher=La Martinière | location=Paris |isbn=978-2-7324-4792-6}} * {{Cite book| ref=harv| last=McGann| last2=McGann| first=Bill | first2=Carol | title=The Story of the Tour de France, Volume 1 | url=https://books.google.com/books?id=jxq20JskqMUC | accessdate = 17. 11. 2016. | year=2006| publisher=Dog Ear Publishing | location=Indianapolis, U.S. |isbn=978-1-59858-180-5}} * {{Cite book| ref=harv| last=Woodland| first=Les | title=The Yellow Jersey Companion to the Tour de France | url=https://books.google.com/books?id=QdMSjfvjDhUC | accessdate = 18. 2. 2017. | year=2007| origyear=2003 | publisher=Random House | location=London |isbn=978-0-224-08016-3}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ollivier| first=Jean-Paul | title=Maillot jaune | url=https://books.google.com/books?id=vLaYAAAACAAJ&dq=Maillot+Jaune,+Selection+Readers+Digest&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiF1vSgnpnSAhWsK8AKHaxFDqYQ6AEIDDAA | accessdate = 18. 2. 2017. | year=2001| origyear=1999 | publisher=Sélection du Reader's Digest | location= |isbn=978-2-7098-1251-1}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ollivier| first=Jean-Paul | title=L'ABCdaire du Tour de France | url=https://books.google.com/books?id=TdOoPAAACAAJ&dq=L'ABCdaire+du+Tour+de+France+jean-paul+olivier&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj1-P2noJnSAhVmFMAKHcc_AWIQ6AEIDDAA | accessdate = 18. 2. 2017. | year=2001| origyear=| publisher=Flammarion | location= |isbn=978-2-08-012727-3 }} {{Refend}} == Спољашње везе == * [http://www.cvccbike.com/tour/eddy/xtra_bestanden/yellow.htm Генерални пласман на Тур де Франсу] {{Commonscat|Yellow jersey (Tour de France)}} {{Победници Тур де Франса}} {{Портал бар|Бициклизам}} [[Категорија:Тур де Франс]] owpifofi1onx5xyr1z0c06x8e95jxq8 0 1498155 25121094 24381542 2022-07-24T13:04:11Z Magog the Ogre 41325 English -> Serbian map wikitext text/x-wiki [[Датотека:Popolazioni della Dalmazia.png|upright=1.4|мини| Подручја илирских племена, са ознаком МАEZEI]] [[Датотека:Illyrian Tribes (Српски-srpski).svg|мини|мини|400px|Постојбина Мезеја (испод жуте ознаке ''Catari'')]] ''' Мезеји''', ''Маизаои'' или ''Мазаиои'' ([[starogrčki jezik|стгрч.]]: Μαζαῖοι) били су [[Илири|илирска]] "народоносна заједница" централне и сјеверозападне [[Босна|Босне]].{{sfn|Wilkes|1992|pp=}} Били су аутохтоно [[Илири|илирско]] [[племе]], које је насељавало унутрашњост данашње [[Босна и Херцеговина|Босна и Херцеговине]], углавном у басену [[Сана (ријека)|Сане]] и средњег тока [[Врбас (rijeka)|Врбаса]], отприлике око [[Врбања (rijeka)|Врбање]] и [[угар|Угра]] ([[550 п. н. е.]] - [[300]] не.). Ово подручје на картама тог времена називају [[Доњи Краји]]. Неке области ове територије дијелили су са Десидијатима / [[Деситиати]]ма и [[Аутаријати]]ма. Граничили су се са [[Дардани]]ма (исток), [[Јаподи]]ма (запад, око [[Уна|Уне]] и [[Крка (Хрватска)|Крке]]), Јасима, Колапијанима и Варцијанима (сјевер: [[Сава]] – [[Драва]] – [[Дунав]]), Либурнима и Делматима (југ), Бреуцима (сјевероисточно: данас [[Семберија]]) и Дериопима (југ: око [[Јајце|Јајца]] и [[Плива|Пливе]]). [[Датотека:Batonski ustanak.jpg|мини|250px|left|Рељефна камеја ''Gemma Augustea'' – у част побједе Римљана у Великом илирском устанку<br />(''Kunsthistorisches Museum'' у [[Беч]]у) ]] Као и остатали Илири, Мезеји су живјели у утврђеним или полу-утврђеним насељима, од пољопривреде, [[лов]]a и [[риболов]]а. Антички писци (Херодиан, [[Тит Ливије|Ливије]], Плиније, [[Страбон]], Тхеопхрастус и други), Илире описују као људе високог раста, јаке и добре [[ратник]]e, склоне пићу. Нису одржавали личну хигијену, а живјели је у [[патријарх]]алним заједницама. Према њима, сваке осме године дијелили су земљу (територију), раѕједињени у међусобним борбама и отпорима непријатељу. "Маизаиои" су имали 269 судија. Међу [[Илири]]ма {{Цитат|...Најпознатији су Дезитијати, Мезеји, Даорси, Далмати, Јаподи, Ардијејци, Аутаријати, Деури, Деретини ...<ref>Benac A., Ur. (1986): Bosna i Herzegovina / Bosnia and Herzegovia / Bosnien und Herzegowina. Svjetlost, Sarajevo.</ref>}} Када су освојили први [[Далмација|далматинске]] [[оток]]e ([[229]]. п. н. е.), [[Римљани]] су основали своју покрајину ''[[Илирик]]''. Након жилавог илирскоg отпора на њихову инвазију у унутрашњост, коначно cу освојили земљу значајног [[краљ]]a Генција (Генције, 167. или 168. године п. н. е.). Читав [[вiјек]], у крвавиm борбама, продирали cу у унутрашњости Илирика.<ref>Šentija J. (1977): Opća enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda, 3: Foc-Iw. Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb.</ref> Постепено cу освајили унутрашњост [[Балканско полуострво|Балкана]], гдје је било подручје Мезеја. Ова вјековnа илирска драме завршила cе између 6. и 9. вијека не, a збила cе у срцу данашње Босне и Херцеговине. То је био [[Батонов устанак]] (назван по два лидера – имењака: дезитијатском и бреукчом [[Батон]]у). Посљедњи пут су cе ујединила многа [[Илири|илирска]] племена и, према римским хроничарима, [[Рим]]ом cу кружиле паничне приче о најезди 800.000 побуњеника, укључујући 200.000 елитних војника и 8.000 коњаника. Устанак је изазван принудном мобилизацијом Илира у римску војску. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|ref=harv|last=Wilkes|first=J. J.|title=The Illyrians|year=1992|isbn=978-0-631-19807-9|pages=}} {{Илири}} [[Категорија:Историја Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Илири]] 838yn0054zsmacgzt953s8hgngx1owd 0 1498160 25121849 23428515 2022-07-25T05:07:57Z 178.237.220.129 Граматичке исправке, додавање српских речи и украшавање финесама. wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Видео-игра | наслов = Илидан Стормрејџ | слика =Illidan Stormrage.png | величина_слике = | алт = | опис =Изглед карактера у игрици -{[[Heroes of the Storm]]}- | девелопер = -{[[Близард ентертејнмент|Blizzard Entertainment]]}- | издавач = -{Blizzard Entertainment}- | дистрибутер = | серија = | енџин = | платформе = | датум_изласка = | жанр = | модови = | режисер = | продуцент = | дизајнер = | програмер = | уметник = | писац = | композитор = | кабинет = | аркадни_систем = | процесор = | звук = | дисплеј = | верзија = | медијум = | спецификације = | начин_контроле = | претходник = | наследник = | веб-сајт = }} '''Илидан Стормрејџ''' ({{Јез-енгл|Illidan Stormrage}}) измишљени је карактер који се појављује у [[Warcraft]] играма компаније [[Blizzard Entertainment]]. Рођен као ноћни елф и чаробњак, његова потрага за моћи довела га је до извршавања неколико ужасавајућих дела над својим народом, због чега је добио надимак „издајник” и постао први ловац на демоне. Самопрозвани господар Аутленда(енг. Outland), побегао је у Легију и постао делом демон. Овај карактер је један од најспомињанијихи најпопуларнијих у [[Warcraft]] франшизи и добио је позитивне критике од стране играча. Глас му је давао Matthew Yang King у [[Warcraft III: Reign of Chaos]] и у експанзији [[Warcraft III: The Frozen Throne|The Frozen Throne]], и од стране Liam O’Brien од [[World of Warcraft: The Burning Crusade]] надаље. == Развој == У интервијуу са члановима Warcraft развојног тима Scott Mercer-а и Greg Street-а, Mercer је поменуо: „Схватили смо да се Илидан појављивао доста у уметничком концепту и у осталој материји везаној за експанзију, али врло мало играча га је заправо видело у игри. За већину хероја, Илидан је био као [[Саурон]] у [[Господар прстенова|Господару Прстенова]], он је свеприсутно зло за које су сви чули, али никад се нису сусрели очи у очи”.<ref name="interview">{{cite web|url=http://www.hordelife.com/2010/02/04/rise-and-fall-of-the-lich-king-wow-developer-interview/ |title=Rise and Fall of the Lich King: WoW Developer Interview |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> То је резултовало да развојни тим уложи више напора да осигура играчима да имају „више личног искуства” са карактерима попут Илидана.<ref name="interview" /> == Улога у игри ''Warcraft'' == Илидан Стормрејџ је први ловац на демоне, који увек са собом носи мачеве „Twin Blades of Azzinoth”, узете од пораженог господара демона. Рођен је као ноћни [[Вилењаци|вилењак]] пре рата древних народа, конфликта који се догодио 10.000 година пре Трећег рата, кад је хаотична Легија напала [[Azeroth|Азерот]]. Вођен жељом за моћи и жељом да импресионира [[Tyrande Whisperwind|Тиранде Виспервинд]], Илидан је склопио савез са Легијом да осигура улаз њиховог вође, Саргераса, у Азерот преко моћи артифекта званог демонска душа и енергије извора вечности. Напори Малфјуриона, Илидановог брата близанца, покварили су планове Легије, тако што је са Илиданом, који је прешао на његову страну, успео да порази демоне. Након обнављања уништеног Извора вечности, тј. прикупљања његове моћи која је привукла Легију да нападне Азерот на првом месту, Илидан је послат у затвор на десет хиљада година. Добио је надимак „издајник” током рата древних народа, након кога је он једнако обмањивао и пријатеље и непријатеље у жељи да стекне што већу моћ. Током трећег рата, Тиранде је ослободила Илидана наког десет миленијума заробљеништва, у нади да ће се издајник искупити у борби против Легије. Иако се борио да заштити свој народ, убрзо је поклеко, након што је упио моћи из демонске лобање Гул'Дана. Илидан је постао демон, након чега је одбачен од стране свог брата. Бежећи од беса ноћних виловњака, два пута осуђивани Илидан је склопио савез са једином снагом која је хтела да га прохвати — Легијом. Илиданови демонски господари су га послали да уништи Краља Личева(енг. [http://wowwiki.wikia.com/wiki/The_Lich_King Lich King]), који се ослободио утицаја демона. Илидан, међутим, није успео да постигне свој задатак. Да би се заштитио од освете Легије, Илидан је побего у Аутленд, уништени свет којим је владао уз помоћ генерала нага расе, Лејди Вашј(енг. Lady Vashj), принца крвавих виловњака, Кел’таса(енг. Kael'thas) и господара групе дренеја, Акаме. Илидан је главни противник у експанзији World of Warcraft: The Burning Crusade. Поражен је од стране Мајев Шадовсонг (енг. Maiev Shadowsong), чувара затвора где је био затворен, у нападу почетом од стране Акаме и играча. Илидан је представљен у неколико задатака у две експанзије одмах након World of Warcraft: The Burning Crusade. У World of Warcraft: The Frozen Throne, играчи су у улози Артаса(енг. [[Arthas Menethil|Arthas]]) у сукобу са Илиданом испред Цитаделе (енг. Icecrown Citadel), на крају експанзије. У World of Warcraft: Cataclysm, играчи су у улози Илидана, присвајају лобању Гул'Дана(енг. [https://web.archive.org/web/20170224133057/[[:en:Characters of Warcraft#Gul'dan]] Gul’dan]) и убијају демона Тихондријуса(енг. Tichondrius)(из игре [[Warcraft III: Reign of Chaos|Warcraft:Reign of Chaos]]). Такође се појављује у тамници Извора Вечности(енг. Well of Eternity), на крају експанзије [[World of Warcraft: Cataclysm]], где играчи путују десет хиљада година уназад на крај рата древних народа. Илидан се поново појављује у експанзији [[World of Warcraft: Legion|World of Warcraft:Legion]], шестој експанзији игре World of Warcraft. Најава приказује Гул Дана у другом свету Драенора(енг. [[World of Warcraft: Warlords of Draenor|Draenor]]) како проналази Илиданово тело заробљено унутар кристала у гробници чувара(енг. Vault of the Wardens). На кратко се појављује у уводној најави за класу ловца на демоне(која починје непосредно пре Илиданове смрти у експанзији World of Warcraft: The Burning Crusade), како шаље своје следбенике на свет по имену Мардум(енг. Maardum) да преузму демонски артифект по имену „Sargerite Keystone”, који би дозволио да нападну било који свет који је под контролом Легије. Ловци на демоне су успели и вратили се у Аутленд(енг. Outland), само да би сазнали да је Илидан поражен, након чега су и они заробљени у гробници чувара. Низ задатака доступни свим класама укључују Нару(енг. Naaru), кристална бића која отеловљује светлост, тражећи да оживе Илидана као изабраног хероја против Легије. Играчи се стављају у улогу Илидана током уводних борби, укључујући његову смрт у црном храму(енг. Black Tample). Након пораза Гул'Дана, кристал у коме са налазио Илидан је померен, док је Гул'Дан бацао чаролију. Након пораза Гул'Дана, Илидан га хвата и убија га на сличан начин као што је убијен Varian Wrynn, претходни крај Стормвинда (енг. Stormwind). Након тога Илидан изазива играче да му се придруже да поразе Легију. === Остала појављивања === Илидан се појављује као карактер кога је могуће контролисати у видео игри [[Heroes of the Storm]]. Има могућност да се креће брзо и прескаче непријатеље.<ref>{{cite web|url=http://2p.com/4432567_1/Heroes-of-The-Storm-Character-Illidan-Guide-by-exist |title=Heroes of The Storm Hero: Illidan Basic Guide |publisher=2p.com |accessdate=17. 09. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160918004414/http://2p.com/4432567_1/Heroes-of-The-Storm-Character-Illidan-Guide-by-exist |archive-date=18. 09. 2016 |url-status=dead }}</ref> Као и много истакнути World of Warcraft карактери, Илидан се појављује као карта коју је могуће поседовати у видео игри [[Hearthstone (video game)|Hearthstone]].<ref>{{cite web|url=http://au.ign.com/articles/2014/07/30/hearthstones-hidden-lore-connections-explained |title=Hearthstone's hidden lore connections explained |publisher=IGN |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> На крају, појављују се као противник ког играч мора победити у уводној фази игре.<ref>{{cite web|url=http://www.engadget.com/2013/08/16/hearthstone-beta-playing-through-the-tutorial/ |title=Hearthstone Beta: Playing through the tutorial |publisher=Engadget |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> === ''World of Warcraft: Илидан '' === У роману World of Warcraft: Illidan, написаног од стране William King-а и објављен од стране Del Ray Books у априлу 2017, више детаља је откривено о Илидановим намерама него што је било приказано у експанзији World of Warcraft: The Burning Crusade.<ref>{{cite book|last=King |first=William |date=12. 04. 2016 |title=Illidan: World of Warcraft |location= |publisher=[[Del Rey Books]] |isbn=978-0-399-17756-9|pages=}}</ref> Главна прича у књизи дешава се шест месеци пре него што је Илидан поражен од стране играча. Ради се о скупљању војске ловца на демоне и о његовим плановима како поразити Легију. == Одзив == Овај карактер је добио углавном позитивне критике. Часопис Empire га је сместио на седамнаесто место на својој листи „50 најбољих карактера видео игара”.<ref>{{cite web|url=http://www.empireonline.com/features/50-greatest-video-game-characters/default.asp?film=17 |title=The 50 Greatest Video Game Characters |publisher=Empire |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> Такође је стављен на пето место листе „топ 10 величанствених зликовца игре Warcraft” коју је начинио Matthew Rossi за блог Engadget наводећи „његови поступци токон и након рата су били кључни у поразу Легије и очувању магије. Да није било илидана Нордрасил(енг. Nordrassil) не би постојао, нити извор вечности, а Хијал(енг. Hyjal) би био само планина. Упркос затвореништву од десет хиљада година због својих дела, Илидан је успео да се инфилтрира у Легију и добије моћ лобање Гул Дана.”<ref>{{cite web|url=http://www.engadget.com/2012/07/04/know-your-lore-top-10-magnificent-bastards-of-warcraft-part-2/ |title=Know Your Lore: Top 10 magnificent bastards of Warcraft, part 2 |publisher=Engadget |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> Такође је навео „Он је један од највећих који се служио магијом, и први икад који је прогањао и убијао демоне, чудак и лудак. Издао је сопствени наод да би заштитио и њих и свет, али увек је себи био на првом месту. Себичан, живахан, озлојеђен, мучен од стране самог себе, помогао је да Азерот буде како јесте данас.”<ref>{{cite web|url=http://www.engadget.com/2011/11/09/know-your-lore-illidan-stormrage-the-betrayer/ |title=Know Your Lore: Illidan Stormrage, The Betrayer |publisher=Engadget |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> Сусрет са Илиданом у Црном храму стављен је на листу „10 најбољих момената игре World of Warcraft” британског сајта Digital Spy, где је Andy Joannou навео „Са Илиданом у Црном храму, то место је постала тамница која дефинише саму игру World of Warcraft”<ref>{{cite web|url=http://www.digitalspy.com.au/gaming/feature/a610346/the-10-best-moments-from-world-of-warcrafts-first-decade.html |title=The 10 best moments from World of Warcraft's first decade |publisher=Digital Spy |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> Док је критиковао константно убијање зликоваца, Matthew Rossi је такође сматрао да је Илиданова смрт на врху Црног храма била несрећан случај, и да је његова смрт на врху Црног храма губитак значајног дела приче, не само зато што није достојан тога, већ што пуштањем тамнице Сунчевог платоа (енг. Sunwell Plateau), сазнајемо да он уопште није био главна претња, у ствари он је заправо био фигура опседнута својим поразом на крају игре Warcraft III, а Кил Јаден(енг. Kil’Jaeden) је био тај који је све време представљао претњу.<ref>{{cite web|url=http://www.engadget.com/2013/08/28/warcraft-and-its-joker-problem/ |title=Warcraft and its „Joker Problem” |publisher=Engadget |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> Darren Brown из Engadget-а поменуо је овај лик као један са којим је било најтеже сукобити се у игри World of Warcraft.<ref>{{cite web|url=http://www.engadget.com/2010/12/14/breakfast-topic-who-will-be-the-ultimate-boss-encounter-of-wow/ |title=Breakfast Topic: Who will be the ultimate boss encounter of WoW? |publisher=Engadget |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> Yannick Lejacq на блогу Kotaku је набројао алузије на везу између Тиранде и Илидана као један од позитивних аспеката игре Heroes of the Storm, рекавши да Тиранде и Илидан имају слабу романтичну прошлост из својих дана проведених заједно у игри World of Warcraft.<ref>{{cite web|url=http://www.kotaku.com.au/2015/03/one-small-thing-i-love-about-heroes-of-the-storm/ |title=One Small Thing I Love About Heroes Of The Storm |publisher=Kotaku |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> Због своје популарности, Илидан се често појављивао у различитој роби повезаној са игром World of Warcraft. То укључује фигурице<ref>{{cite web|url=http://www.engadget.com/2015/02/11/blizzard-heroes-of-the-storm-figurines/ |title=Dozens of Blizzard's biggest game characters are getting figurines |publisher=Engadget |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> и костиме за ноћ веђтица.<ref>{{cite web|url=http://www.engadget.com/2013/10/23/blizzard-store-now-offering-full-halloween-costumes/ |title=Blizzard store now offering full Halloween costumes |publisher=Engadget |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> Такође је популаран карактер у кога се прерушавају.<ref>{{cite web|url=http://www.engadget.com/2010/10/23/blizzcon-2010-costume-contest-gallery/ |title=BlizzCon 2010: Costume contest gallery |publisher=Engadget |accessdate=17. 09. 2016}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} [[Категорија:Ликови из видео-игара]] 1g1wdw088aqun365tm91efvm3i174ua 0 1501780 25121978 24934323 2022-07-25T09:09:17Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki '''Библиотека Института за нуклеарне науке Винча''' постоји колико и сам [[Институт за нуклеарне науке Винча|институт]], који је основан [[1948]]. године у [[Винча|Винчи]] недалеко од [[Београд]]а. Библиотека Института за нуклеарне науке “Винча” је интегрални део учења, истраживања и научног рада. Мисија Библиотеке је да својим корисницима обезбеди најквалитетније и најактуелније изворе информација, врхунски едукативни садржај и простор за учење, и обезбеди сваку другу помоћ у истраживању. == Фонд Библиотеке == Библиотека у свом фонду поседује преко 36000 књига и око 1500 наслова часописа, претежно из области физике, хемије, биологије, електротехнике, металургије, нуклеарне технике, машинства и енергетике. Као чланици система Виртуелне библиотеке Србије, омогућено је претраживање литературе помоћу електронског каталога и знатно је олакшана међубиблиотечка размена са преко 190 библиотека из Србије. У сарадњи са Универзитетском библиотеком “Светозар Марковић” омогућена је и међубиблиотечка размена са целим светом. Посредством Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку ([[КоБСОН]]) омогућен је бесплатан онлајн приступ за преко 36000 најбољих светских научних часописа, и преко 150000 књига из свих научних области. Попуњавање фонда [[књига]], [[часопис]]а, [[енциклопедија]], [[речник]]а, зборника апстраката је започето када је оснивач Института, професор [[Павле Савић]].<ref>Казивања Павла Савића о периоду [[1944]]–[[1960]]</ref> године, [[1948]]. године обезбедио стотинак књига из Француске. Данас је број књига у фонду преко 35500. Најстарија књига коју поседује Библиотека је -{''Phylosophiae Naturalis Principia Mathematica''}- [[Исак Њутн|Исака Њутна]] која је штампана [[1723]]. године. ''Библиотека'' поседује и око 1550 наслова часописа из области физике, хемије, биологије, електронике, металургије и керамике, нуклеарне технике, машинства и енергетике, а поседује и опште и популарне часописе. Најстарији број часописа датира из [[1874]]. године -{''Annalen der Physic''}-. Набавна динамика Библиотеке се усклађује са потребама истраживача и реализује се преко Савета корисника библиотеке, тела које припада Научном већу Института. ''Библиотека'' је учествовала у издаваштву Института тако што је део уредништва био у три текућа научна часописа врхунског научног карактера: ''[[Термотехника (часопис)|Термотехника]]''<ref>{{Cite web |url=http://termotehnika.vinca.rs/ |title=40 година Термотехнике |access-date=31. 03. 2017 |archive-date=28. 03. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170328021507/http://termotehnika.vinca.rs/ |url-status=dead }}</ref> која је основана [[1974]]. -{''Thermal Sciences''}-<ref>[http://thermalscience.vinca.rs/ Thermal Science Journal]</ref> [[1996]]. и -{''Nuclear Technology & Radiation Protection''}-<ref>[http://ntrp.vinca.rs -{Nuclear Technology & Radiation Protection, an international scientific journal}-]</ref> [[1985]]''. Почетком 90-их година 20. века започето је самостално обезбеђивање електронске базе података: -{''Current contents''}- издавача из Филаделфије. Нека од тих издања једино је наша Библиотека имала најпре на дискетама, од [[1995]]. године и на компакт дисковима, који су се у Библиотеци набављали још од [[1965]]. године у папирном облику. ''Библиотека'' има свој линк на сајту Института Винча, и опремљена је одговарајућим бројем рачунара, штампача, скенера, фотокопир апаратом, као и брзом Интрнет везом преко Рачунарског центра Универзитета у Београду. Даљи прелазак на аутоматску обраду је настаљен [[1995]]. године, од када Библиотека користи електронски каталог књига путем међубиблиотечке размене. Библиотека остварује блиску сарадњу са већином сличних библиотека. [[Библиотека]] за своје кориснике има слободан приступ целокупном фонду. Већина истраживача има приступ за рад од куће. Библиотека редовно у фонду добија часописе: Техника, Термотехника, -{''Thermal Sciences''}-, -{''Nuclear Technology & Radiation Protection''}-, [[Хемијска индустрија]], Хемијски преглед, -{''[[Journal of the Serbian Chemical Society]]''}-, Млади физичар, Инфотека, Библиотекар, Национална пословна ревија, [[Гласник]], -{''[[Nature (часопис)|Nature]]''}-, -{''[[Nature]]-photonics''}-, -{''[[Nature]]-materials''}-, -{''[[Nature]]-nanotechnology''}-, -{''[[Nature]]-Physics''}-, -{''JINR News-Dubna''}-, -{''Max Planck Research''}-, -{''Nucleonika''}-, -{''Аnnuare de L'Institut de Mathematiques-Skopje''}-, -{''Scientific Bulletin of the Politehnica Univeristy of Timisoara''}-, -{''Pisma v ečaja''}-, -{''<ref>Yugoslav Journal of Operations Research</ref>''}-, У Библиотеци се налазе и: Наномедицина највећи изазов 21. века је објављена [[2012]]. године, Како живе и умиру ћелије у нама [[2013]], [[2014]]. Инструменталне методе кључ разумевања нанотехнологије и наномедицине, a [[2016]] -{''Bridge between nanophysics and nanomedicine''}-<ref>[https://www.researchgate.net/publication/301681923_Bridge_between_nanophysics_and_alternative_medicine_A_new_energetic_approach_to_the_human_cell_treatment_and_their_healing -{Bridge between nanophysics and nanomedicine}-]</ref> (Вукоман Јокановић) веома популарна тематика времена у коме живимо. Овакав концептуално потпуно оригиналан приступ, ствара изузетне могућности за профилисање нових облика образовања и усмерења на нашим факултетима и факултетима у ширем региону којима је српски језик близак. [[Институт за нуклеарне науке Винча|Лабораторија за радиобиологију и молекуларну генетику]] свечано обележава [[2017]]. годину због награде фондације Горан Љубијанкић коју је добио Иван Јовановић за најбоље написану докторску дисертацију''Анализа експресије целокупног генома у циљу идентификације кључнех гена и микро РНК за настанак урођених аномалија бубрега и уринарног тракта човека'' одбрањену у [[2016]]. години. Библиотека поседује и велики број зборника са различитих конференција. [[Чернобиљ]] је посебно обележила [[2016]]. годину моногрфија -{Чернобиљ 30 година после}- <ref>{{Cite web|url=http://www.standard.rs/svet/34490-%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%99,-30-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5 |title=Чернобиљ 30 година после |accessdate=7. 4. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160701223956/http://www.standard.rs/svet/34490-%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%99,-30-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5 |archive-date=1. 7. 2016 |url-status=dead }}</ref> поводом ванредне конференције [http://Друштва%20за%20заштиту%20од%20зрачења%20и%20заштиту%20животне%20средине%20Србије%20и%20Црне%20Горе Друштва за заштиту од зрачења и заштиту животне средине Србије и Црне Горе] {{Wayback|url=http:/// |date=20130730023109 }} 26. априла [[2016]]. године. [[Павле Савић]] нам је оставио у наслеђе велики репозиторијум који је и сада у доради. Од [[2011]]. до данашњих дана Винчине радионице доследно следе пут претходника, о чему посебну бригу води Друштво истраживача Винча путем радионица и отворених врата која се [[2017]]. године одржавају 10. маја. [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије]] и Министарство иностраних послова и међународне сарадње Републике Италије [[2014]]. оснивају национални научни скуп [[Лантерна]] у циљу изучавања нуклеарне и друге аналитичке тахнике у изучавању културног наслеђа – заштите баштине између природних и друштвених научих области. == Публикације сарадника == У овом делу посебно се приказују публикације у форми књига које су, као трајно наслеђе, сарадници Института стварали и оставили генерацијама које долазе. Реч је о стручним књигама из научних области: физике, хемије, физичке и радијационе хемије, биологије, материјала, електронике и рачунарства, енергетике, заштите,-{<ref>Монографија Пола века Института Винча ([[1948]]–[[1998]]). {{page|year=|isbn=978-86-7306-044-6|pages=}}</ref>}- Библиотека поседује и кртак приказ РО [[Институт]] Борис Кидрич [[Винча]] од [[1948]]–[[1988]]. у дигиталном облику. Поводом 70 година постојања [[Институт за нуклеарне науке Винча|Института за нуклеарне науке „Винча”]] објављена је књига апстраката.<ref>Institut “Vinča” 70 godina u nauci</ref> === Физика === [[Атанасије Стојковић]] (1773–1832) прва физика на српском језику је дигитализована. Акцелераторска инсталација [[Никола Тесла]] наставља основна и примењена истраживања модификације својстава матријала и развој радијационих технологија материјала. -{''[http://Nuclear%20Technology%20&%20Radiation%20Protection Nuclear Technology & Radiation Protection]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}''}- редовно прати светски тренд из области нуклеарне технологије и радијационе заштите. Библиотека поседује и кратак приказ РО [[Институт]] [[Борис Кидрич]] [[Винча]] од [[1948]]–[[1988]]. у дигиталном облику. Из обасти физике посебно истакнути аутори бројних публикација: Родољуб Симовић,<ref name="Nuclear Technology">[http://ntrp.vinca.rs/HistoryF.htm Nuclear Technology & Radiation Protection]</ref> Милорад Млађеновић, [[Списак српских физичара]] - Развој физике и електромагнетизам, Моћ науке, Ђорђе Бек-Узаров – атомски физичар [[Српска историја]], Гордана Ћујић Јонизујућа зрачења из природе, Београд, [[1995]]. Друштво физичара Србије, Иван Аничин ([[1944]]–[[2016]]) ([[Винча]] – [[циклотрон]]) [[Институт за физику]], Ђуро Крмпотић, Радомир Вукановић, Стеван Коички, Бранислава Перовић, Славољуб Пешић - Таласи у плазми, Богдан Степанчић, Крунослав Суботић [[Планета]], Младен Жупанчић, Миодраг Манасијевић, Љиљана Милинковић, Ранко Остојић, Драгослав Ћирић, Небојша Нешковић <ref>Rainbows in Channeling of Charged Particles in Crystals and Nanotubes</ref> [[Springer]], Мирко Вуковић, Душан Секулић, Драган Савић, Предраг Анастасијевић, [[Ратко Јанев]], Ђуро Миљанић, [[Јагош Пурић]] Испитивање Штарковог ширења и померања спектралних линија неутралних атома и јона у плазми, [[1972]] – Група за физику и технологију плазме Физичког факултета [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]], Иван Шлаус, Милош Шкорић [[1981]], Илија Плећаш [[1973]].[[Научно друштво Србије]], Бранислава Перовић-Нешковић, Миодраг Стојић, Александар Танчић, Ђорђе Петковић, Јово Мартиновић, Тома Тасовац - Центар за дигиталне хуманитарне науке, Библиографије радова сарадника Института за нуклерне науке Винча [[1996]] (Војислав Аранђеловић), Билтен Института [[1997]] (Драгољуб Антић), чија издања поседује Библиотека Института; Љубомир Радановић, Душан Стефановић, Бранко Ђурић, Школа првих десет година рада – оснивање и развој од [[1956]]. до [[1966]]. године (Олга Млађеновић), Љиљна Петковић, Славољуб Петровић, Милија Милановић, Милан Черчек, Светозар Поповић, Ненад Јанковић, Зоран Драче, Милан Курепа, Петар Аџић [[1985]].([[Нуклеарна физика]]) [[Научно друштво Србије]], [[Физички факултет Универзитета у Београду]]; Мирослав Копечни [[Енергија ветра]] и редовни дописник листа [[Информатор]],<ref>Информатор [[1993]]</ref> који је у фонду Библотеке; Друштво физикохемичара Србије, Стеван Јокић – [[Радиоактивност]] поводом 100 година од открића радиоактивности [[1998]], иницијатива <ref>Рука у тесту – Друштво физичара Србије</ref> ([[Жорж Шарпак]]) [[2001]]; Зрнца наука; Субатомска физика [[2000]]. [[Жорж Шарпак]] Рука у тесту [[2001]]; [[2003]]; Звонко Марић [[Институт за физику]], [[Земун]], [[Српска академија науке и уметности]], Драгослав Никезић – [[Природно-математички факултет]], [[Универзитет у Крагујевцу]], Марко Стојановић – [[Соларна енергија]], Бранка Чобић, Томислав Ненадовић, Томислав Павловић (Физика и техника танких слојева [[1997]]); Љубисав Новаковић, Вељко Вељковић, Виктор Лазаревич Аксенов, Слободан Стаменковић, Иштван Бикит, Ђура Крмпотић, Миодраг Крмар, Јарослав Сливка, [[Мирослав Весковић]], Драгомир Крпић, Александар Танчић, Ненад Раишић, Душан Стефановић, Милан Павићевић, Бранка Бабић-Стојић, Љиљана Вуксановић, Јуриј Вучина, Милорад Давидовић, Рајко Добријевић, Марко Нинковић, Милан Пешић, Јагош Раичевић, Обрад Шотић <ref>Нуклеарни реактор РА: ревитализација, модернизација, коришћење. {{page|year=|isbn=978-86-7306-030-9|pages=}}</ref> Јован Недељковић, Златко Ракочевић, Љупчо Хаџиевски, Бошко Бојовић, Милутин Степић, Маријана Петковић – високо котирани светски научници из области атомске физике ([[Фотоника]]), [[Друштво истраживача Винча]] управо одржана манифестација ''Отворена врата'' 10. маја [[2017]]. године даје допринос истраживачима у ширењу сазнања из свих области [[наука]]. Тим поводом Институт и Библиотеку Института је посетило преко 600 ученика, студената и професора. === Хемија и радијациона хемија === Библиотека у сарадњи са библиотеком [[Српско хемијско друштво|Српског хемијског друштва]] учествује у одржавању конференција чији су резултати од великог значаја нашим истаживачима. Оснивањем Хемијске лабораторије [[1948]]. године цењени [[Павле Савић]] је указао на значај истраживања из области физичке хемије. Часопис -{''[[Journal of the Serbian Chemical Society]]''}- редовно стиже у фонд Библиотеке. [[Душан Каназир]] је 1949. године основао молекуларну Лабораторију у Винчи. Иван Драганић -{<ref>Радиоактивни изотопи и зрачења – теоријске основе и радне технике GGKEY:SL1GT75LLTF</ref>}- је од великог значаја истраживачима. [[Технецијум]] 99 m [[генератор]] на бази [[молибден]]а -99 високе специфичне [[радиоактивност]]и – [[производња]], контрола и видови примене (Јуриј Вучина), [[2003]]. === Биологија === Убрзо по оснивању Института [[1949]]. године је основана и Лабораторија за радиобиологију и молекуларну генетику чији је оснивач [[Душан Каназир]]. Годишњу награду Горан Љубијанкић за [[2016]]. је добио др Иван Јовановић за најбоље написану докторску дисертацију из области молекуларне биологије: Анализа експресије целокупног генома у циљу идентификације кључних гена и микро [[РНК]] за настанак урођеих аномалија бубрега и уринарног тракта човека. Велики допринос истраживањима из исте области је монографија у којој су доктори [[Институт за нуклеарне науке Винча|Института за нуклеарне науке Винча]] објавили рад, а издавач је Inteh. === Енергетика === Из области енергетике велики допринос истраживачима су издања чији су аутори и уредници: Јовица Ризнић [[Термотехника (часопис)]], Миодраг Радовановић, Наим Афган, Родољуб Симовић, ''Nuclear Technology & Radiation Protection'',<ref name="Nuclear Technology" /> Зоран Животић, Љубомир Јовановић [[Термотехника (часопис)]], Милован Студовић, Владета Урошевић, Милан Напијало, Коста Маглић, Ненад Перовић, Гордана Данковић, Љубиша Зековић, Андреј Станимировић – [[монографија]] Примарна термометрија, Божидар Маршићанин, Марко Поповић, Зоран Зарић, [[Димитрије Савић]] ([[Сагоревање у флуидизованом слоју]])<ref>{{cite book|title=Fluidized Bed Combustion |last=Savić|first=Dimitrije|publisher = |location = |id=|url = }}</ref> [[1994]]. – Симеон Ока <ref>Симеон Ока, Сагоревање у флуидизованом слоју, процеси и примена. {{page|year=1996|isbn=9788678770036|pages=}}</ref> [[1994]]. за коју је исте године светски признат научник добио другу [[Октобарска награда|Октобарску награду]], Невен Нинић, Сретен Николић, Момир Николић, Јоцо Мићић,<ref>Душан Спасојевић (ур.) Сигурност и поузданост нуклеарних електрана у окружењу Југославије 1996.</ref> [[Иван Михајлов]], Драгослав Поповић, Душан Стефановић, Милан Пешић, Валерије Јовић, Љубица Вујисић, Александар Вехауц, Лариса Јовић, Стојан Миливојевић, Милан Рајковић [[1997]]<ref name="Nuclear Technology" /> [[1995]]. Факултет техничких наука [[Нови Сад]], Предраг Радовановић [[1994]]. Предраг Стефановић [[1997]]. и Дејан Цветиновић [[2014]]. уредници <ref>[[Термотехника (часопис)]]</ref> [[Машински факултет Универзитета у Београду]];<ref>[[Електране]]. {{page|year=|isbn=9788678770272|pages=}}</ref> === Заштита === Напретком технологије и библиотека прелази на електронску обраду података. [[Радиографија]] (Радојко Павловић) је још једна публикација од значаја за следбенике Павла Савића. Зборници радова Друштва за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе су дигитализовани од самог оснивања Друштва [[1963]]. године. [[Чернобиљ]] – монографија Чернобиљ 30 година после <ref>{{cite book|title=ЧЕРНОБИЉ 30 година после | editor-last = Пантелић | editor-first = Гордана |isbn=978-86-7306-138-2|pages=}}</ref> приказује резултате дугогодишњих истраживања. === Материјали === Библиотека поседује велики број публикација и из области материјала<ref>{{cite book|title=Прахови ојачаних легура бакра. {{page|year=|isbn=978-86-80055-84-8|pages=}}|last=Божић|first=Душан|last2=Вујовић|first2=Зоран|last3=Тадић|first3=Срђан|last4=Митков|first4=Мирјана|last5=Ристић|first5=Момчило|author6= Биљана Стојановић}}</ref><ref>Вукоман Јокановић [[нанотехнологија]] и наномедицина; [[Интеракција]] и дијагностика угљеничних материјала путем ласера. {{page|year=|isbn=9788678770272|pages=}}</ref> Још једно издање из области матријала <ref>{{cite book|title=Својства и примена мултифункционалне микролегиране композитне алумо-силикатне керамике као активног диелектрика са наноструктурним металним филмовима на аморфно-кристалној матрици, уз фракталну природу границе зрна|first=Јелена|last=Пуреновић|year=2017|isbn=9788673061375|pages=}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} [[Категорија:Библиотеке у Београду|Институт за нуклеарне науке Винча]] [[Категорија:Култура у Гроцкој]] [[Категорија:Образовање у Гроцкој]] pw0a3sfigq4kxjf1q63xmzwl9j2evwr 0 1502641 25121384 24372685 2022-07-24T18:02:46Z 178.223.21.169 Ispravljena greška u kucanju wikitext text/x-wiki [[Датотека:Тавче Гравче.jpg|мини|десно|Тавче на гравче]] '''Гравче на тавче''' је традиционално [[Македонска кухиња|македонско јело]]. Јело се може наћи у готово свим ресторанима у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] и широм света где живи македонска дијаспора, главни састојак јела је [[пасуљ]]. Јело се служи у традиционалним глиненим посудама.<ref>{{cite web |title=Gravče na tavče (tavče gravče) |url=http://www.prakticnazena.tv/gravce-na-tavce-tavce-gravce-originalni-makedonski-recept-elena-risteska/ |website=Praktična žena |accessdate=24. 1. 2020}}</ref> Тавче-гравче сматра се националним јелом Македоније. Један од најпознатијих тавче-гравче је онај на тетовски начин.<ref>{{cite web |title=Prebranac - gravče na tavče |url=https://www.agromedia.rs/Zivot-na-selu/tradicionalni-recepti/prebranac-gravce-na-tavce |website=Agromedia |accessdate=24. 1. 2020}}</ref> Иако постоји неколико рецепата за тавче-гравче главни састојци су пасуљ, лук, уље, црвена паприка, [[бибер]], со и першун.<ref>{{cite web |title=Makedonski specijalitet |url=https://glossy.espreso.rs/zdravi-i-srecni/recepti/99985/makedonski-specijalitet-ovako-se-pravi-dobro-gravce-na-tavce |website=Glosy |accessdate=24. 1. 2020}}</ref> == Припрема == Прво се насецка лук и попржи на врућем уљу, а затим се залије с водом те се настави пећи на тихој ватри још 15 минута. Затим се стави исецкана свежа паприка, сецкани бели лук, љута папричица и парадајз и све заједно динста још 10 минута. На крају се запржи с млевеном црвеном паприком и брашном, а затим све залије с још 300 мл воде. Претходно кувани пасуљ се стави у земљану посуду, затим пирјано поврће, зачини те се пажљиво промеша. По потреби налије се још воде, те се запече у рерни. Послужује се топло с ајваром или пинђуром. У припреми се могу користити сува ребра која се скувају, а вода у којој су кувана користи се за подливање.<ref>{{cite web |url=http://www.bastabalkana.com/2013/12/recept-za-tavce-na-gravce-tavce-gravce/ |title=Tavče na gravče|accessdate =4. 4. 2017. |format= |rad=Recept za Tavče na gravče}}</ref> == Види још == * [[Северна Македонија]] * [[Македонска кухиња]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Македонија}} {{commonscat|Tavče Gravče}} [[Категорија:Македонска кухиња]] [[Категорија:Балканска кухиња]] qsxhkpwv6o8kcp8hlfq1ouaz0qkw96k 25121553 25121384 2022-07-24T20:40:47Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/178.223.21.169|178.223.21.169]] ([[User talk:178.223.21.169|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] wikitext text/x-wiki [[Датотека:Тавче Гравче.jpg|мини|десно|Тавче на гравче]] '''Тавче на гравче''' је традиционално [[Македонска кухиња|македонско јело]]. Јело се може наћи у готово свим ресторанима у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] и широм света где живи македонска дијаспора, главни састојак јела је [[пасуљ]]. Јело се служи у традиционалним глиненим посудама.<ref>{{cite web |title=Gravče na tavče (tavče gravče) |url=http://www.prakticnazena.tv/gravce-na-tavce-tavce-gravce-originalni-makedonski-recept-elena-risteska/ |website=Praktična žena |accessdate=24. 1. 2020}}</ref> Тавче-гравче сматра се националним јелом Македоније. Један од најпознатијих тавче-гравче је онај на тетовски начин.<ref>{{cite web |title=Prebranac - gravče na tavče |url=https://www.agromedia.rs/Zivot-na-selu/tradicionalni-recepti/prebranac-gravce-na-tavce |website=Agromedia |accessdate=24. 1. 2020}}</ref> Иако постоји неколико рецепата за тавче-гравче главни састојци су пасуљ, лук, уље, црвена паприка, [[бибер]], со и першун.<ref>{{cite web |title=Makedonski specijalitet |url=https://glossy.espreso.rs/zdravi-i-srecni/recepti/99985/makedonski-specijalitet-ovako-se-pravi-dobro-gravce-na-tavce |website=Glosy |accessdate=24. 1. 2020}}</ref> == Припрема == Прво се насецка лук и попржи на врућем уљу, а затим се залије с водом те се настави пећи на тихој ватри још 15 минута. Затим се стави исецкана свежа паприка, сецкани бели лук, љута папричица и парадајз и све заједно динста још 10 минута. На крају се запржи с млевеном црвеном паприком и брашном, а затим све залије с још 300 мл воде. Претходно кувани пасуљ се стави у земљану посуду, затим пирјано поврће, зачини те се пажљиво промеша. По потреби налије се још воде, те се запече у рерни. Послужује се топло с ајваром или пинђуром. У припреми се могу користити сува ребра која се скувају, а вода у којој су кувана користи се за подливање.<ref>{{cite web |url=http://www.bastabalkana.com/2013/12/recept-za-tavce-na-gravce-tavce-gravce/ |title=Tavče na gravče|accessdate =4. 4. 2017. |format= |rad=Recept za Tavče na gravče}}</ref> == Види још == * [[Северна Македонија]] * [[Македонска кухиња]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Македонија}} {{commonscat|Tavče Gravče}} [[Категорија:Македонска кухиња]] [[Категорија:Балканска кухиња]] 61vohhrh5qmvhlhy41oxa9k9rfc4793 0 1504168 25121246 24386316 2022-07-24T15:55:11Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Амерички научнофантастични суперхеројски филм из 2017. године}} {{Инфокутија Филм | назив = Чувари галаксије 2 | слика = Guardians of the Galaxy Vol. 2.jpg | опис_слике = ''Постер на српском језику'' | оназив = ''Guardians of the Galaxy Vol. 2'' | година = '''5. мај 2017.'''<br />(САД) | земља = {{застава|САД}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = [[Научнофантастични филм|научнофантастични]] | на_основу = | режија = [[Џејмс Ган]] | сценарио = Џејмс Ган | музика = Тајлер Бејтс | улоге = [[Крис Прат]]<br />[[Зои Салдана]]<br />[[Дејв Батиста]]<br />[[Вин Дизел]]<br />[[Бредли Купер]]<br />[[Мајкл Рукер]]<br />[[Карен Гилан]]<br />[[Пом Клементиф]]<br />[[Елизабет Дебицки]]<br />[[Крис Саливен]]<br />[[Шон Ган]]<br />[[Силвестер Сталоне]]<br />[[Курт Расел]] | продуцент = [[Кевин Фајги]] | компанија = [[Walt Disney Studios Motion Pictures]] | студио = [[Marvel Studios]] | трајање = 137 [[минута|мин.]] | монтажа = Фред Раскин<br />Крејг Вуд | сниматељ = Хенри Брам | сценографија = | награде = | буџет = 200 милиона [[Амерички долар|$]] | зарада = 863,8 милиона [[Амерички долар|$]] | претходни = [[Чувари галаксије (филм)|Чувари галаксије]] | следећи = [[Чувари галаксије 3]] | вебсајт = [https://marvel.com/guardians] | имдб = 3896198 }} '''''Чувари галаксије 2''''' ({{јез-ен|Guardians of the Galaxy Vol. 2}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[Научнофантастични филм|научнофантастични]] [[суперхеројски филм]] из [[2017]]. године, [[редитељ]]а и [[Scenarista|сценаристе]] [[Џејмс Ган|Џејмса Гана]] и наставак филма ''[[Чувари галаксије (филм)|Чувари галаксије]]'' из [[2014]]. године. [[Филмски продуцент|Продуцент]] филма је [[Кевин Фајги]]. Ово је петнаести наставак у серији филмова из [[Марвелов филмски универзум|Марвеловог филмског универзума]]. Музику је компоновао Тајлер Бејтс. Глумачку екипу чине [[Крис Прат]], [[Зои Салдана]], [[Дејв Батиста]], [[Вин Дизел]], [[Бредли Купер]], [[Мајкл Рукер]], [[Карен Гилан]], [[Пом Клементиф]], [[Елизабет Дебицки]], [[Крис Саливен]], [[Шон Ган]], [[Силвестер Сталоне]] и [[Курт Расел]]. У филму, Чувари галаксије путују кроз космос док помажу Питеру Квилу да сазна више о свом мистериозном пореклу. Филм је званично најављен на [[Сан Дијего Комик Кон]]у 2014. године, пре изласка првог дела, када је најављено да ће Ган режирати и овај филм. Снимање је почело у фебруару 2016. у [[Округ Фејет (Џорџија)|Округу Фејет, Џорџија]], а завршено је у јуну исте године, док су многи чланови филмске екипе промењени због својих других обавеза. Ган је одлучио да смести радњу филма кратко након догађаја из претходног остварења, како би истражио нове улоге ликова као Чувара галаксије и како би истражио причу о Квиловом оцу, која је започета у претходном филму. Расел је потврђен као Квилов отац у јулу 2016, када је добио улогу Ига, иако овај лик у стриповима није Квилов отац. Филм је премијерно приказан 10. априла 2017. у [[Токио|Токију]], док је у америчким биоскопима реализован 5. маја исте године. Зарадио је преко 863 милиона долара широм света, чиме је надмашио свог претходника, а био је и осми филм по заради из 2017. године. Филм је добио похвале за визуелне ефекте, режију, музику, хумор и глуму, иако су га неки критичари сматрали слабијим у односу на претходни филм. На 90. додели [[Оскар]]а био је номинован у категорији за најбоље визуелне ефекте. Наставак, ''[[Чувари галаксије 3]]'', у коме ће се Ган вратити као режисер и сценариста, тренутно је у развоју. == Радња == {{упозорење-филм}} Новооформљена група хероја коју чине [[Стар Лорд (стрип)|Питер Квил]], Гамора, Дракс Разарач, [[Грут|Беба Грут]] и Рокет себе назива ''Чуварима галаксије''. Ајеша, лидер напредне расе ванземаљаца чија кожа је прекривена златом, предаје Чуварима Гаморину сестру Небулу у замену за батерије које је Небула покушала да украде од чудовишта из друге димензије. Након што схвати да је Рокет украо батерије за себе, Ајеша наређује напад на брод Чувара галаксије, ''Милано''. Необична појава уништава све дронове који су пратили Чуваре и они падају на оближњу планету. Тамо сазнају да је појава која их је спасила Квилов отац, Иго. Он позива тим у свој дом, али Рокет и Грут одлучују да остану код брода и чувају Небулу. У међувремену, Ајеша ангажује Јондуа Удонту и његову посаду, који су сада избачени из веће групе познате као Свемирски одметници ''(енгл. Ravegers)'' због трговине робљем. Они заробе Рокета, али када Јонду оклева са Квилом, ког је одгајио, један од његових поручника, Тејзерфејс, сумња у Јондуову објективност и уз Небулу организује пуч против капетана брода. Небула одлази у потрагу за Гамором, коју криви за мучење током одрастања које је спроводио њихов усвојитељ - [[Танос]]. Заточени, Јонду и Рокет се зближавају са циљем бекства. Уз помоћ Грута и једног од Јондуових сарадника, који је заправо био против пуча, они беже са брода пре него што га дигну у ваздух. Пре него што издахне, Тејзерфејс упозори Ајешу да је Јонду побегао и открива његову локацију. Иго, припадник древног народа Селестијала, открива да је уз помоћ својих моћи манипулације материјом створио себи планету за дом и да одатле, у различитим пројекцијама, путује Универзумом и трага за одговорима који га муче. Тако је упознао Квилову мајку, Мередит. Он је ангажовао Јондуа да отме Квила након Мередитине смрти и од тада трага за Квилом. Иго учи Квила како да манипулише снагом Селестијала. Небула стиже на Игову дом-планету и напада Гамору. У борби, њих две склапају примирје након што пронађу пећину препуну посмртних остатака. Иго открива Квилу да је на својим путовањима оставио на хиљаде остатака генетског материјала којима ће проширити своје моћи, али да би их активирао потребан му је још један припадник расе Селестијала. Због тога је зачео са хиљадама жена широм Универзума и ангажовао Јондуа да за њега киднапује његове властите потомке, од којих ниједан није успео да активира моћ Селестијала. На Игов наговор, Квил му помаже да активира моћ која креће да прождире светове, али се Квил окреће против Ига када сазна да је он изазвао тумор који је убио Мередит, јер је за њега представљала дистракцију од оригиналног плана. Мантис, Игова слушкиња појачане емпатије, зближава се са Драксом и открива Игов план. Гамора у Небула се срећу са Јондуом, Грутом и Рокетом, који такође знају шта Иго смера. Чувари налазе Игов мозак у самом средишту његове дом-планете, али их нападају Ајешини дронови. Рокет конструише бомбу од раније украдених батерија, коју Грут уноси у Игов мозак. Користећи нове моћи, Квил се бори са својим оцем док Чувари не побегну заједно са Јондуом и Мантис. Бомба експлодира и убија Ига, као и читаву планету. Квил губи моћи које је раније добио од Ига. Јонду се жртвује за Квила и умире у бестежинском простору. Квил схвата да је разлог због ког га Јонду није одвео оцу управо то што је Јонду знао да би Иго убио Квила моћи Селестијала. Небула одлази у потрагу за Таносом, ког жели да убије својим рукама. Одметници и Чувари организују сахрану Јондуу. У серији завршних сцена: Краглин, Јондуов савезник, успе да контролише његову телекинетичку стрелу; лидер Одметника се састаје са својим саборцима; Грут израста у тинејџера;{{напомена|Режисер филма Џејмс Ган изјавио је да је секвенца у којој је Грут приказан као тинејџер снимљена „годинама касније” у односу на остала дешавања у филму, јер се Грут у истом издању појављује и у филму ''[[Осветници: Рат бескраја]]''.}} Ајеша ствара биће којим планира да уништи Чуваре и даје му име Адам;{{напомена|Ван екрана је потврђено да се ради о [[Адам Ворлок|Адаму Ворлоку]], ког је Ган планирао као лика у филму, али је остављен у пост-кредит сценама како би своје појављивање у Марвеловом филмском Универзуму отпочео у неком од наредних филмова.}} група незаинтересованих Надзорника напушта састанак на ком се дискутује о њиховим утисцима које носе са [[Планета Земља|Земље]].{{напомена|Информисање Надзорника води старац у космонаутском оделу, што је камео-појављивање Стена Лија.}} == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Крис Прат]] || [[Стар Лорд (стрип)|Питер Квил / Стар Лорд]] |- | [[Зои Салдана]] || Гамора |- | [[Дејв Батиста]] || Дракс Разарач |- | [[Вин Дизел]] || [[Грут]] |- | [[Бредли Купер]] || Рокет |- | [[Мајкл Рукер]] || Јонду Удонта |- | [[Карен Гилан]] || Небула |- | [[Пом Клементиф]] || Мантис |- | [[Елизабет Дебицки]] || Ајеша |- | [[Крис Саливен]] || Марсиа |- | [[Шон Ган]] || Тејзерфејс |- | [[Силвестер Сталоне]] || Стакар |- | [[Курт Расел]] || Иго |- | [[Мишел Јео]] || Алета Огорд / Стархок |} == Напомене == {{напомене}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Guardians of the Galaxy Vol. 2}} * {{ИМДб наслов|id=tt3896198|title= Чувари галаксије 2 }} {{Шаблон:Марвелов филмски универзум}} {{Џејмс Ган}} [[Категорија:Филмови 2017.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Naučnofantastični filmovi iz 2010-ih]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Марвелов филмски универзум]] [[Категорија:Наставци филмова из 2010-их]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:3Д филмови 2017.]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови Taramount Film-а]] mn8t85yu4nsn18wdnlpg329but5gtbg 0 1592820 25121624 22287211 2022-07-24T22:38:41Z Krojacikroje 310588 wikitext text/x-wiki {{Без инлајн извора}} '''Кројач''' је врста занатлије који шије и кроји одећу. Он шије одећу према поруџбини од различитог материјала. Овај занат је међу најстаријима у региону. Овде се јавља у Војводини у 19. веку када су кројачи почели да шију моделе одеће познате у иностранству. Посебно су се истицали [https://cikcak.online/ кројачи из Суботице]. Тада је [[одећа]] која је била доступна само богатом слоју становништва постала доступна и другим грађанима. Настанком шиваћих машина у 19. веку дошло је до револуције у производњи одеће, а стварањем савремених машина производе се јефтинији производи него они створени кројачким услугама. [[Датотека:The Tailor of Folk Suits.jpg|мини|десно|<center>Рад подразумева шиваћу машину.]] [[Датотека:A tailor fitting a customer (Belgrade, 1937).jpg|мини|десно|<center>Узимање мере (Салон у краља Милана у Београду, 1937).]] == Производња == Кројач прави одећу у затвореној просторији, у свом простору или радионици. Његов посао је напоран и захтева седење и стајање. Алати који користи су [[машина за шивење]], [[игла]], кројачки метар, креде. Мора да буде спретан, доброг вида и креативан како би најбоље одговорио захтевима клијената. Производи се кроје по наруџбини и по мери. == Школовање == Школовање за овај занат траје обично три године, а школовање подразумева теоријски и практични део. И данас постоје школе за ово занимање али је заинтересованост мала, а занат је у изумирању. == Литература == * Вићентијевић Марина, Анђелић Весна, Ерић Весна (2012). ''Народна традиција''. Крагујевац: Атос == Спољашње везе == {{commonscat|Tailors}} * [http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimanja/konfeksionar-krojac-sivac Школовање за кројача] * [http://www.blic.rs/vesti/beograd/krojaci-rade-kao-singerice/ky152sr Кројачи данас] * [http://slovopres.com/krojaci-od-zanata/ Ставка пописа с ознакама] * [http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:570385-%D0%9A%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5-%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B1%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B0-%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B5 Кројачи данас 2] * [http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:546644-Vitezovi-sa-makazama Витезови са маказама] [[Категорија:Занати]] hgp9y54fid7rl1d3odpn4hzobhtwrmb 0 1603170 25121267 24342534 2022-07-24T16:07:15Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Чудесна Жена | слика = Wonder Woman.jpg | опис_слике = ''Филмски постер на српском језику'' | оназив = ''Wonder Woman'' | година = '''2. јун 2017.'''<br />(САД) | земља = {{застава|САД}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = [[Научнофантастични филм|научнофантастични]]<br />[[Суперхерој|суперхеројски]] | на_основу = ''[[Чудесна Жена]]''<br />(Вилијам Молтон Марстон) | режија = [[Пети Џенкинс]] | сценарио = Алан Хајнберг | музика = Руперт Грегсон-Вилијамс | улоге = [[Гал Гадот]]<br />[[Крис Пајн]]<br />[[Робин Рајт]]<br />[[Дани Хастон]]<br />[[Дејвид Тјулис]]<br />[[Кони Нилсен]]<br />[[Елена Анаја]] | продуцент = Чарлс Ровен<br />Дебора Снајдер<br />[[Зак Снајдер]]<br />Ричард Сакли | компанија = [[Warner Bros.]] | студио = [[DC Films]] | трајање = 141 [[минута|мин.]] | монтажа = Мартин Волш | сниматељ = Метју Џенсен | сценографија = | награде = | буџет = 120 милиона [[Амерички долар|$]]<ref>{{cite web |url=https://variety.com/2017/film/news/biggest-hits-and-flops-of-2017-king-arthur-wonder-woman-1202640819/ |title=Biggest Hits and Flops of 2017 |first=Dave |last=McNary |work=[[Variety (magazine)|Variety]] |date=December 20, 2017 |access-date=June 20, 2018}}</ref><ref name="2017FFS">{{Cite journal |date=August 8, 2018 |title=2017 Feature Film Study |url=https://www.filmla.com/wp-content/uploads/2018/08/2017_film_study_v3-WEB.pdf |journal=FilmL.A. |page=25 |access-date=August 9, 2018}}</ref> | зарада = 822,3 милиона [[Амерички долар|$]]<ref name="BOM">{{cite web |url=https://www.boxofficemojo.com/title/tt0451279/ |title=Wonder Woman (2017) |work=[[Box Office Mojo]] |access-date=December 27, 2020 }}</ref> | претходни = | следећи = [[Чудесна Жена 1984]] | вебсајт = [http://wonderwomanfilm.com/] | имдб = 0451279 }} '''''Чудесна Жена''''' ({{јез-ен|Wonder Woman}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[Научнофантастични филм|научнофантастични]] [[Суперхерој|суперхеројски]] [[филм]] из [[2017]]. године, [[редитељ]]ке [[Пети Џенкинс]], док [[Scenarista|сценарио]] потписује Алан Хајнберг по сопственој филмској причи уз помоћ [[Зак Снајдер|Зака Снајдера]] и Џејсона Фучса на основу стрипа ''[[Чудесна жена]]'' аутора Вилијама Молтон Марстона. [[Филмски продуцент|Продуценти]] филма су Чарлс Ровен, Дебора Снајдер, [[Зак Снајдер]] и Ричард Сакли. Ово је четврти наставак у серији филмова из [[Ди-Сијев проширени универзум|Ди-Сијевог проширеног универзума]]. Музику је компоновао Руперт Грегсон-Вилијамс. Насловну улогу тумачи [[Гал Гадот]] као [[Чудесна Жена]], док су у осталим улогама [[Крис Пајн]], [[Робин Рајт]], [[Дани Хастон]], [[Дејвид Тјулис]], [[Кони Нилсен]] и [[Елена Анаја]]. У филму, Дајана, принцеза Амазонки, покушава да оконча [[Први светски рат]], верујући да је сукоб започео дугогодишњи непријатељ Амазонки, Арес, након што се амерички пилот и шпијун Стив Тревор срушио на њиховом острву Темискира и о томе је обавестио. Развој филма о Чудесној Жени је почео 1996. године, са Иваном Рајтманом као продуцентом и могућим сценаристом. Развој је прекинут и није настављен годинама касније; Џон Коен, Тод Алкот и [[Џос Видон]] су, између осталих, били прикључени пројекту у разним фазама. [[Warner Bros.]] је најавио филм 2010. и Џенкинсова је потписала за режију 2015. године. Филм је инспирисан причама о Чудесној Жени из 1940-их, као и 1980-их. Снимање је почело 21. новембра 2015, а завршено је 6. маја 2016. године, док је филм сниман у Уједињеном Краљевству, Француској и Италији. Додатне сцене су снимљене у новембру 2016. године. Филм је премијерно приказан 15. маја 2017. у [[Шангај]]у, док је у америчким биоскопима реализован 2. јуна исте године, у 4Д, РеалД 3Д и ИМАКС 3Д форматима. Добио је позитивне критике од стране критичара, који су нарочито похвалили режију, глуму, визуелне ефекте, акционе сцене и музику. Зарадио је преко 822 милиона долара широм света, што га чини десетим најуспешнијим филмом из 2017. године. [[Амерички филмски институт]] га је сврстао међу десет најбољих филмова из 2017, а филм је освојио награду Хуго за најбољу драмску презентацију 2018. године. Наставак, ''[[Чудесна жена 1984]]'', премијерно је приказан 2020. године. == Радња == {{Упозорење-филм}} У данашњем [[Париз|Паризу]], Дајана Принс добија избледелу фотографију на којој се налази са још четворицом мушкараца насталу током [[Први светски рат|Првог светског рата]] што је наводи да се сети своје прошлости. Кћи краљице Хиполите и бога Зевса, Дајана је одрастала на скривеном острву Амазонки, Темискрији. Хиполита објашњава Дајани њихово порекло, да су створене од стране богова како би заштитиле човечанство од манипулирања бога Ареса који је постао љубоморан на људе, због чега их тера у ратове. Када су остали богови покушали да спрече Ареса, он их је побио све изузев Зевса који га је натерао на повлачење. Пре своје смрти, Зевс је оставио Амазонкама оружје, мач ''убицу богова'' да би спремио Амазонке за Аресов повратак. Хиполита нерадо пристаје на ћеркино убеђивање да тренира заједно са Хиполитином сестром, генералком Антиопом. Током 1918. године, млада Дајана спасава пилота авијације Сједињених Држава, Стива Тревора након што се његов авион сруши недалеко од обала Темискрије. Тревора прате немачки војници након чега уследи сукоб између војника и Амазонки у ком Антиопа трагично настрада. Признајући све ''ласу Хестије'', Тревор открива да између људи тренутно влада сукоб невиђених размера. Даље открива да је као британски шпијун у немачким редовима украо бележницу докторке Изабел Мару, која покушава да синтетише бојни отров отпоран на гас маске за генерала Ериха Лудендорфа. Верујући да иза сукоба стоји Арес, Дајана узима Зевсов мач, ласо истине и свој штит и одлази са Тревором упркос мајчином противљењу. У Лондону, они достављају бележницу врховној комадни Уједињеног Краљевства где сер Патрик Морган покушава да уговори примирје са Немцима. Дајана преводи Маруину бележницу и открива да се Немци надају синтетисању и пуштању гаса како би преокренули ток рата. Врховна команда наређује Тревору да одступи, али он одбија наређење и заједно са Дајаном регрутује мароканског шпијуна Самира, Шкота снајперисту Чарлија и Индијанца, поглавицу Напија са циљем да им помогну пребацивање на западни фронт. Група стиже у [[Белгија|Белгију]] где се пробија кроз ничију земљу до непријатељских линија и ослобађа села која су окупирали Немци. Током кратке прославе ослобођења, локални фотограф слика петорку. Дајана и Стив се заљубљују једно у друго. Тим сазнаје за забаву коју организује немачка врховна команда. Појединачно, Стив и Дајана се убацују на журку са различитим циљевима: Тревор да уништи гас, а Принс да убије Лудендорфа. Тревор зауставља Дајану не желећи да ризикује мисију, али Лудендорф пушта гас на суседно село и убија све становнике. Кривећи Стива, Дајана прати Лудендорфа до базе где се гас укрцава у бомбардер и убија га. Збуњена што рат није престао, Дајана схвата да Лудендорф није Арес. Сер Патрик се открива као прави Арес. Он говори Дајани колико је мало потребно да би се људи завели на рат. Арес уништава Дајанин мач и говори јој да је као кћер Зевса и Хиполите она заправо ''убица богова''. Он не успева да је убеди на уништење човечанства како би направио рај на Земљи. Током борбе богова, Треворов тим уништава Маруину лабораторију. Тревор отима авион са отровом и одлеће довољно високо да отров не може нашкодити људима након чега разноси авион у ком је. Арес покуша да усмери Дајанин гнев како би убила Мару, али успомене проживљене са Стивом убеђују је да има доброга у људима. Она поштеди докторку Мару и преусмери Аресову муњу на њега што њега убије. Касније, тим прославља завршетак рата. У садашњости, Дајана шаље електронску поруку Брусу Вејну где му захваљује на послатој фотографији. Она наставља своју борбу за добробит Земље као Чудесна Жена. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Гал Гадот]] || [[Чудесна Жена|Дајана Принс / Чудесна Жена]] |- | [[Крис Пајн]] || Стив Тревор |- | [[Робин Рајт]] || Антиопа |- | [[Дени Xјустон]] || генерал [[Ерих Лудендорф]] |- | [[Дејвид Тјулис]] || Патрик Морган / Арес |- | [[Кони Нилсен]] || краљица Хиполита |- | [[Елена Анаја]] || Изабел Мару / др Отров |} == Референце == {{Reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Wonder Woman and her cast}} * {{ИМДб наслов|id=tt0451279|title= Чудесна Жена }} {{DC-јев проширени универзум}} {{Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм}} {{МТВ филмска награда за најбољу тучу}} {{Зак Снајдер}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филмови 2017.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Naučnofantastični filmovi iz 2010-ih]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:3Д филмови 2017.]] [[Категорија:Филмови DC-јевог проширеног универзума]] [[Категорија:Амерички ратни филмови]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] [[Категорија:Филмови Blitz-а]] m32aylj562nfhy7gfpgsvjw2j6h01h2 0 1604956 25121576 21324211 2022-07-24T21:01:34Z 109.237.2.66 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Референдум | ијек = да | име = Референдум о независности Македоније | поднаслов = | слика = | ширина_слике = | алт_слике = | опис = | локација = [[СР Македонија]] | датум = {{start date|1991|9|8}} | да = 1079308 | не = 39639 | невалидно = 13648 | остало = | остало_тип = <!-- нпр. „неформални гласови” или „празни гласови” --> | укупно = 1132595 | електорат = 1495807 | излазност = | мапа = | дивизија_мапе = | опис_мапе = | мапа2 = | дивизија_мапе2 = | опис_мапе2 = | напомене = | систем_гласања = | ширина = | шипке_ширина = | статус = | део1_тема = | део1_избор1 = | део1_проценат1 = | део1_боја1 = | део1_избор2 = | део1_проценат2 = | део1_боја2 = | део1_избор3 = | део1_проценат3 = | део1_боја3 = | део1_избор4 = | део1_проценат4 = | део1_боја4 = | део1_избор5 = | део1_проценат5 = | део1_боја5 = | део1_опис = | веб-сајт = }} '''[[Референдум]] о независности [[Македонија|Македоније]]''' одржан је [[8. септембар|8. септембра]] [[1991]]. године.{{sfn|Nohlen|Stöver|2010|p=1283}} Излазност је била 75,7%.{{sfn|Nohlen|Stöver|2010|p=1283}} Од 1.132.595 изишлих гласача њих 96,4% било је за независност, а 3,6% против. Референдумско питање је гласило: ''Да ли сте за суверену и независну Македонију, с правом удруживања с независним државама Југославије?'' ({{јез-мак|Дали сте за суверена и независна држава Македонија, со право на влез во иден сојуз на суверени држави на Југославија?}}). Македонија је убрзо након референдума постала суверена и независна држава. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|author1=Nohlen, D.|authorlink=Dieter Nohlen|author2= Stöver, P.|title=Elections in Europe: A data handbook|year=2010|isbn=978-3-8329-5609-7|pages=1278}} == Спољашње везе == {{Портал|Историја}} {{Commonscat|Macedonian independence referendum, 1991|Референдум о независности Македоније}} {{Избори у Северноj Македониjи}} [[Категорија:Референдуми]] [[Категорија:Политика Северне Македоније]] [[Категорија:Историја Северне Македоније]] 9jz111m3jxmlo8gwfosb46rry1g50vo 0 1611487 25121498 24066468 2022-07-24T19:48:08Z 24.135.146.9 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Надежда Брадић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1922|2|23|год=да}} | место_рођења = [[Лозница]] | држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија|name=Краљевина СХС}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | религија = | друга имена = Нада | активност = [[1964]]–[[1984]] | занимање = филмска и позоришна глумица | деца = | супружник = | битне улоге = [[Луде године]], [[Буђење пацова]], [[Камионџије 2]] | презентација = | awards = | имдб = 0103106 }} '''Надежда Брадић''' (негде и као ''Нада Брадић'') – ([[Лозница]], [[23. фебруар]] [[1922]]) је [[Југословени|југословенска]] и [[Срби|српска]] [[Позориште|позоришна]], [[Телевизија|телевизијска]] и [[филм]]ска [[списак српских глумаца|глумица]].<ref>[http://www.imdb.com/name/nm0103106/ Nadežda Bradić na ''IMDb''-u]</ref> Најпознатије улоге играла је у филмовима ''[[Луде године]]'', ''[[Буђење пацова]]'' и филму ''[[Камионџије 2]]''. Прву улогу остварила је у филму ''[[Народни посланик (ТВ филм)|Народни посланик]]'' из [[1964]]. године. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи }} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="3" | 1960-е |- | style="text-align:center" | 1964. || [[Народни посланик (ТВ филм РТБ)|Народни посланик]]|| |- | style="text-align:center" | 1967. || [[Буђење пацова]] || госпођа Милоусић |- | style="text-align:center" | 1968. || [[Код Лондона]] || |- | style="text-align:center" | 1968. || [[Максим нашег доба]] || жена на сахрани |- | style="text-align:center" | 1969. || [[Рађање радног народа]] || чистачица |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="3" | 1970-е |- | style="text-align:center"| 1971. || [[Дипломци]] || портирка у студентском дому |- | style="text-align:center"| 1972. || [[Камионџије]] || Костадинка |- | style="text-align:center"| 1973. || [[Филип на коњу]] || |- | style="text-align:center" | 1977. || [[Бабино унуче (ТВ серија)|Бабино унуче]] || дебела удовица |- | style="text-align:center" | 1977. || [[Луде године]] || госпођа на балкону |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="3" | 1980-е |- | style="text-align:center"| 1982. || [[Приче преко пуне линије]] || кума Јагода |- | style="text-align:center"| 1984. || [[Камионџије 2]] || |} == Референце == {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Брадић, Надежда}} [[Категорија:Рођени 1923.]] [[Категорија:Српске глумице]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Лозничани]] [[Категорија:Биографије живих особа]] e8rlb7mjwyfp0az8917ppxudr1thpah 0 1611873 25121232 24063244 2022-07-24T15:44:22Z 24.135.146.9 wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Чедомир Чеда Марковић | слика = Cedo Markovic-mc.rs.jpg | датум_рођења = {{Датум рођења|1951|9|21|год=да}} | место_рођења = [[Жбевац]] | држава_рођења = {{застава|ФНРЈ}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | боја_позадине = соло | инструмент = [[Певач|Вокал]] | жанр = изворна, фолк | занимање = [[Певач]] | активни_период = 1974—данас | издавачка_кућа = [[Гранд продукција|Гранд]] од [[2010]], [[ПГП РТБ|ПГП]], [[Југотон]] }} '''Чедомир „Чеда” Марковић''' ([[Жбевац]] код [[Бујановац|Бујановца]], [[21. септембар]] [[1951]]) српски је певач изворне и народне музике. До сада је снимио пет албума и један ЕП, а познат је по хитовима: ''И да се врате године младе'', ''Жал из младости'', ''Стани, сузо, издајице'' и ''Не точите младо вино''. == Биографија и каријера == Рођен је 21. септембра 1951. у селу Жбевац код Бујановца<ref name="automatski generisano1">[http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=158.0 Čedomir Marković (1949){{Ботовски наслов}}]</ref>. Каријеру је започео у [[Радио Скопље|Радио Скопљу]], снимајући врањанске песме.<ref name="automatski generisano1" /> Прву плочу ''"Јелена, љубави"'' снимио је 1974. године.<ref name="automatski generisano1" /> Дугогодишњи је солиста [[Радио Београд]]а. Познат је као извођач изворних песама, претежно врањанских. Познате су његове песме: ''Жал из младости'', ''Стани, сузо, издајице'', ''И да се врате године младе'', ''Не точите младо вино'', ''Опрости ми, голубице тужна'', ''Марија'', ''Ја знам, старим сам''... Године 2006. на фестивалу ''[[Златиборска песма]]'' освојио је прву награду, певајући песму ''И да се врате године младе''. Одржао је солистичке концерте у Дому синдиката 2008.<ref name="automatski generisano1" /> и Сава центру 2012. године.<ref>[http://www.vesti-online.com/Scena/Estrada/266765/Pesme-za-sve-generacije Vesti online / Scena / Estrada / Pesme za sve generacije{{Ботовски наслов}}]</ref> 2019. године Савез естрадно-музичких уметника Србије доделио му је Естрадно-музичку награду Србије за животно дело. <ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:834170-Nagrade-za-zivotno-delo-Marinku-Merimi-Dasi|title=Nagrade za životno delo Marinku, Merimi, Daši...|last=Ćunković|first=M.|last2=|first2=|date=4. 12. 2019|website=Novosti|language=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=5. 12. 2019}}</ref> == Награде и признања == * Естрадно-музичка награда Србије за животно дело, 2019. * Естрадно-музичка награда Србије, 2016. * Победник фестивала "Златиборска песма", 2006. == Дискографија == === Сингл-плоче === * 1977. [[Јелена, љубави]] === Студијски албуми === * 1995. [[Врањски дерт и мерак (албум)|Врањски дерт и мерак]] (Југотон Београд) * 2004. [[Песме мерака и дерта (албум)|Песме мерака и дерта]] (Take It Or Leave It Records) * 2006. [[И да се врате године младе (албум)|И да се врате године младе]] ([[ПГП РТС]]) * 2008. [[Стани, сузо, издајице (албум)|Стани, сузо, издајице]] ([[ПГП РТС]]) * 2010. [[Ево признајем (албум)|Ево признајем]] ([[Гранд продукција]]) == Фестивали == * 2005. Врњачка Бања - ''Не точите младо вино'' * 2006. Златиборска песма, Златибор - ''И да се врате године младе'', победничка песма * 2007. Војвођанске златне жице, Нови Сад - ''Има један бећар стари'' * 2011. Лира, Београд - ''Стани сузо, издајице'' (Гост ревијалног дела фестивала) * 2014. [[Гранд фестивал 2014.|Гранд фестивал]] - ''Ти си мој бол'' * 2017. Фестивал "Драгиша Недовић", Крагујевац - ''Коме шумиш, ој Мораво'' * 2017. Моравски бисери - ''Подгорица'' * 2020. [[Сабор народне музике Србије]], Београд - ''Нек' ти живот буде песма'' == Референце == {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Марковић, Чеда}} [[Категорија:Рођени 1951.]] [[Категорија:Српски певачи]] [[Категорија:Бујановчани]] mbpw0w9lur85iavhw29gezjfrsla1by 0 1618455 25121131 23360343 2022-07-24T13:56:20Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Албум | име_албума = Тестамент | име_извођача = [[Александра Пријовић]] | тип = студио | слика = AleksandraPrijovicTestament.jpg | величина_слике = | жанр = [[Поп музика|поп]], [[Folk muzika|фолк]] | датум = [[25. јул]] [[2017]]. | издавач = [[Гранд продукција]] | трајање = | година1 = [[2017]]. | продуцент = | година1 = 2017 | овај_албум = Тестамент | година2 = 2022 | албум_после = [[Звук тишине]] }} '''''Тестамент''''' је назив првог [[Студијски албум|студијског албума]] [[Александра Пријовић|Александре Пријовић]], који је објављен [[25. јул]]а [[2017]]. године за [[Гранд продукција|Гранд продукцију]].<ref>[http://www.zvezdegranda.net/2017/aleksandra-prijovic-album-testament-sve-pesme/ Aleksandra Prijović – album Testament – sve pesme], Приступљено 14. 8. 2017.</ref> == Списак песама == # Тестамент # Тело # Следећа # Клизав под # Сепаре # Место злочина # Вољена грешко # Литар вина, литар крви # Сенке # Тотална анестезија # За нас касно је '''Бонус песме''' сy од 8. до 11. == Информације о албуму == * Аранжмани – Александар Кобац (трака: 11), Дејан Абадић (траке: 1, 2, 4, 6, 7, 8), Енџи Маврић (трака: 3), Срђан Јовановић - Срки boy (трака: 9) * Дизајн – Станислав Закић * Текстови – [[Драган Брајовић Браја]] (траке: 1, 2, 4, 5, 6, 7, 8, 9), Филип Живојиновић (траке: 4, 8) * Текст и аранжман – Саша Милошевић Маре (трака: 10) * Музика – Драган Брајовић Браја (траке: 1, 2, 4, 6, 7, 8, 9), Филип Живојиновић (трака: 8), Младен Динкић (трака: 10) * Музика и аранжман – [[Дамир Хандановић]] (трака: 5) * Музика и текст – Пеђа Меденица (трака: 3), Стева Симеуновић (трака: 11) * Фотографија – Фрањо Матковић == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.discogs.com/Aleksandra-Prijovi%C4%87-Testament/release/10621185 „Тестамент“ на сајту Discogs] [[Категорија:Албуми 2017.]] [[Категорија:Албуми издати за Grand Production]] lnzkfbk123r8fyg1kmm0y8e609r40ij 0 1980468 25121985 24197758 2022-07-25T09:18:18Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{Infokutija etnička grupa-lat | ime = Aini | slika = AinuGroup.JPG|300px | opis_slike = Grupa Ainua u [[Sahalinska oblast|Sahalinskoj oblasti]] (1902) | ukupno = {{zastava|Rusija}} 109 | ukupno_godina = 2010 | ukupno_izvor = Popis stanovništa u Rusiji | ukupno_ref = <ref>http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/Documents/Materials/pril3_dok2.xlsx</ref> | genealogija = | regioni = {{zastava|Habarovska Pokrajina}}<br />{{zastava|Kamčatska Pokrajina}}<br />{{zastava|Sahalinska oblast}}<br /> | jezik = [[ainski jezik|ainski]], [[ruski jezik|ruski]] | religija = [[Ruska pravoslavna crkva]], [[šamanizam]] | srodne_grupe = [[Аini]] sa [[Hokaido|Hokaida]];<br />kulturno srodne: [[Kamčadali]], [[Рјукјуани|Rjukjuani]]<ref>[http://www.asianscientist.com/2012/12/in-the-lab/ryukyuan-ainu-people-genetically-similar-2012/ Ryukyuan, Ainu People Genetically Similar | Asian Scientist Magazine | Science, Technology and Medicine News Updates From Asia<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref>, [[Јапанци|Jamoto]] (Japanci) }} [[Датотека:Kuril-Chishima Ainu House 1899 (No.1057).jpg|мини|Ainu ljudi ispred tradicionalnog šatora]] [[Датотека:Sakhalin ainu men.jpg|мини|Ainu muškarci]] [[Датотека:AinuPloma.jpg|мини|Ainu kaput od kože ptica (Ainu muzej, [[Hokaido]], [[Japan]])]] '''Ainu''' ili '''[[Aini]]''',<ref>{{Cite book | last = Zečević | first = Slobodan | title = Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu knj. 36: Bulletin du Musée Ethnographique de Belgrade | url = https://books.google.rs/books?id=Yj-lBQAAQBAJ |id=ISSN: 0350-0322 | page = 76}}</ref> starosedelački su narod [[Rusija|Rusije]] koji živi u [[Sahalinska oblast|Sahalinskoj oblasti]], [[Habarovska Pokrajina|Habarovskoj Pokrajini]] i [[Kamčatska Pokrajina|Kamčatskoj Pokrajini]]. Pored Rusije, Aini naseljavaju i sever [[Japan]]a. Ruski '''Ajni''' ({{jez-ru|Айны|el}}) nazivaju se i '''Kurilima''' ({{jez-ru|Куриль|el}}), '''Kamčatskim Kurilima''' ({{jez-ru|Камчатские Куриль / Камчадальские Айны|el}}) ili '''Ejni''' ({{jez-ru|Ейны|el}}). Postoji šest podgrupa ruskih Aina: Kamčatski Aini, Severnokurilski Aini, Južnokurilski Aini, Severnosahalinski Aini, Južnosahalinski Aini i Amurski Aini. Iako se samo oko 100 ljudi izjašnjava kao Aini u Rusiji (prema popisu iz 2010), pretpostavlja se da je makar 1.000 ljudi iz Rusije ainskog porekla. Nizak broj Aina je usled odbijanja federalne vlade da ovaj narod prizna kao postojeću etničku grupu. Većina onih koji se izjašnjavaju kao Aini žive u Kamčatskoj Pokrajini, iako se najveći broj ljudi sa ainskim poreklom (koje ne priznaju) sreću u Sahalinskoj oblasti.<ref name="english.ruvr.ru">{{Cite web | url = http://english.ruvr.ru/radio_broadcast/2249159/49638669.html | title = Archived copy |archive-url=https://web.archive.org/web/20120305074855/http://english.ruvr.ru/radio_broadcast/2249159/49638669.html |archive-date = 5. 3. 2012 |url-status=dead | accessdate = 22. 2. 2012}}</ref> == Istorija == Trgovačke ekspedicije Aina na poluostrvu [[Kamčatka]] i ostalim severnim regionima današnje Rusije su započele vrlo rano, uprkos tradicionalno sedenternim običajima Aina društava. Seobe Aina na Kamčatku i oblast reke [[Amur]] sa [[Hokaido|Hokaida]] su bile jako ograničene u periodu posle 16. veka, usled zabrane i onemogućavanja seoba od strane japanskih trgovaca.<ref name="BellwoodNess2014">{{Cite book | url = https://books.google.com/books?id=2HMTBwAAQBAJ&pg=PA227 | title = The Global Prehistory of Human Migration | last = Peter Bellwood | last2 = Immanuel Ness | date = 10. 11. 2014 | publisher = John Wiley & Sons | isbn = 978-1-118-97059-1 | page = 227}}</ref> Kamčatski Aini su prvi put došli u kontakt sa ruskim trgovcima krzna na kraju 17. veka. Veza između Amurskih i Severnokurilskih Aina je ostvarena tokom 18. veka. Aini su mislili da su Rusi, koji se razlikuju po izgledu od njihovih neprijatelja, mongoloidnih Japanaca, njihovi prijatelji, što je dovelo do toga da do sredine 18. veka više od 1.500 Aina uzima rusko državljanstvo. Aini imaju kavkazoidne karakteristike, što je bilo i glavni razlog za uzimanje ruskog državljanstva. Kada su Japanci prvi put došli u kontakt sa Rusima, nazvali su ih ''Crveni Aini'' (plavokosi Aini). Tek su početkom 19. veka Japanci shvatili da su Rusi druga etnička grupa i da ne pripadaju Ainima. Rusi su sa druge strane Aine opisivali kao „dlakave”, „tamnopute” sa tamnom kosom i očima. Ranoruski istraživači su navodili da Aini izgledaju kao bradati ruski seljaci (tamnoputi) ili kao [[Роми|Romi]]. Aini (pogotovo sa Kurilskih ostrva) podržavali su Ruse za vreme konflikta sa Japancima u 19. veku. Međutim, posle poraza u [[Руско-јапански рат|Rusko-japanskom]] ratu 1905. godine, Rusi su okrenuli leđa svojim saveznicima i ostavili ih na milost i nemilost [[Japan]]a. Hiljade Aina i njihovih porodica je pobijeno, a ostatak preseljen na ostrvo Hakaido. Kao rezultat ovoga, Aini nisu dali podršku Rusima tokom [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]]. Mali broj Aina je odlučilo da ostane u Rusiji posle završetka rata. Njih 90% je prihvatilo repatrijaciju u Japan. === Ponovno naseljavanje Kamčatke === Kao rezultat [[Peterburški dogovor (1875)|Peterburškog dogovora]], [[Kurilska ostrva]] su predata Japanu, zajedno sa Ainima. Ukupno 83 severnokurilskih Aina je došlo u [[Petropavlovsk Kamčatski]] 18. septembra 1877. godine, posle odluke da žele da ostanu pod protektoratom Rusije. Oni su odbili predlog ruskih vlasti da se presele u novi rezervat [[Komandorska ostrva|Komandorskih ostrva]]. Konačno je dogovor postignut 1881. godine, kada je dogovoreno da Aini nasele selo Javin. Marta 1881. je jedna grupa napustila Petropavlovsk i započela putovanje peške do Javina. Četiri meseca kasnije su stigli do svojih kuća. Goligino, još jedno ainsko selo je napravljeno kasnije. Još devet Aina je 1884. došlo u selo. Prema popisu iz 1897. u Rusiji, Goligino je imalo populaciju od 57 (svi Aini), a Javin od 39 stanovnika (33 Aina i 6 Rusa).<ref>[http://ansipra.npolar.no/russian/Items/Japan-3%20Ru.html ANSIPRA-Japan-3<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> Pod Sovjetima su oba sela uništena i stanovnici prebačeni u većinsku rusku ruralnu naseobinu Zaporožje [[Ulšbolšeteski region|Ulšbolšeteskog regiona]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=IcIErWxe16k Камчадальские айны добиваются признания - YouTube<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> Kao rezultat mešanih brakova došlo je do asimilacije 3 etničke grupe Kamčadala. Tokom ruske carevine, Ainima je bila zabranjena samoidentifikacija jer su imperijalistički japanski zvaničnici smatrali da sve teritorije koje naseljavaju Aini pripadaju Japanu. Termini „Kurili” i „Kamčatski Kurili” su korišćeni za identifikaciju etničkih grupa sa ovih prostora. Tokom vremena [[Совјетски Савез|Sovjetskog Saveza]], ljudi sa ainskim prezimenima su slati u [[Гулаг|gulage]] i radne kampove, gde su često stradali zbog mešanja sa Japancima. Zbog ovoga je većina Aina svoja imena i prezimena zamenila slovenskim. Dana 7. februara 1953. godine, K. Omelčenko, ministar vojske i državni sekretar u SSSR-u je zabranio štampi da bilo šta piše o Ainima koji žive u državi. Ova odluka je opozvana tek dve decenije kasnije.{{чињеница | date = 9. 2018.}} === Nova istorija === Severnokurilski Aini iz Zaporožja su trenutno najveća Ainska podgrupa u Rusiji. Nakamura klan (Južnokurilski Aini) najmanja su podgrupa i broje samo 6 pripadnika koji žive u Petropavlovsku. Na Sahalinskom ostrvu je mali broj ljudi koji se izjašnjavaju kao sahalinski Aini, dok veći broj njih, koji nose poreklo preko oca od Aina, to ne priznaje. Većina od 888 ljudi japanskog porekla koji žive u Rusiji (popis iz 2010) mešavina su Aina i Japanaca, iako većina njih to ne priznaje (čisto japansko poreklo daje im pravo na ulazak u Japan bez vize).<ref>[http://www.5-tv.ru/news/37800/ В России снова появились айны - самый загадочный народ Дальнего востока<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> Slično tome, niko sebe ne naziva Ainima amurske doline, bez obzira što se ljudi ainskog porekla mogu naći u Haborovsku. Veruje se da ne postoji nijedan potomak kamčatskih Ainua danas. Godine 1979, SSSR je izbacio termin „Ainu” sa liste živećih etničkih grupa Rusije, akt kojim se Aini smatraju isčezlom etničkom grupom sa njenih teritorija. Prema popisu stanovništa iz 2002, ispitanicima nije data mogućnost izjašnjavanja kao Ainu.<ref>{{Cite web | url = http://www.perepis2002.ru/ct/doc/English/4-2.xls | title = Archived copy |archive-url=https://web.archive.org/web/20070217070612/http://www.perepis2002.ru/ct/doc/English/4-2.xls |archive-date = 17. 2. 2007 |url-status=dead | accessdate = 8. 9. 2017}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.perepis2002.ru/ct/doc/English/4-3.xls |title=Архивирана копија |access-date=08. 09. 2017 |archive-date=19. 07. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110719234627/http://www.perepis2002.ru/ct/doc/English/4-3.xls |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite web | url = http://www.perepis2002.ru/index.html?id=87 | title = Archived copy |archive-url=https://web.archive.org/web/20110719233704/http://www.perepis2002.ru/index.html?id=87 |archive-date = 19. 7. 2011 |url-status=dead | accessdate = 8. 9. 2017}}</ref> Aini su se izjasnili kao starosedeoci [[Курилска острва|Kurilskih ostrva]] i da su kako Japanci, tako i Rusi bili napadači.<ref>{{Cite news | url = http://www.independent.co.uk/news/world/ainu-people-lay-ancient-claim-to-kurile-islands-the-hunters-and-fishers-who-lost-their-land-to-the-russians-and-japanese-are-gaining-the-confidence-to-demand-their-rights-reports-terry-mccarthy-1552879.html | title = Ainu people lay ancient claim to Kurile Islands: The hunters and fishers who lost their land to the Russians and Japanese are gaining the confidence to demand their rights | last = McCarthy | first = Terry | date = 22. 9. 1992 | work = The Independent}}</ref> U 2004. godini, mala grupa Aina iz Kamčatske pokrajine je pisalo [[Владимир Путин|Vladimiru Putinu]], tražeći od njega da preispita odluke o dodeljivanju spornih južnih Kurilskih ostrva Japanu. U pismu su prozvali Japance, Ruse ruskog carstva i Sovjete zbog izvršenih zločina nad Ainima, kao što su ubijanja, deportacije i asimilacija. Takođe su tražili od njega da prizna da su Japanci počinjeni [[Genocide|genocid]] nad Ainima, što je Putin odbio.<ref>[http://kamtime.ru/old/archive/08_12_2004/13.shtml Камчатское Время<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> Prema mišljenu zajednice, njihov usud se jedino može porediti sa intenzitetom i načinom nestanka starosedelačkih zajednica Amerika. Tokom popisa stanovništva u Rusiji 2010. godine, skoro 100 ljudi je probalo da se registruje kao etnički Aini u selima, ali je lokalna vlada Kamčatske provincije odbila to, svrstavajući ove ljudi u grupu etničkih Kamčadala.<ref>{{Cite web | url = http://www.kamchatka-etno.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=85&Itemid=95 | title = Archived copy |archive-url=https://web.archive.org/web/20120623191226/http://www.kamchatka-etno.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=85&Itemid=95 |archive-date = 23. 6. 2012 |url-status=dead | accessdate = 8. 9. 2017}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://pk.russiaregionpress.ru/archives/4889 |title=Петропавловск-Камчатский » Айны – древние и таинственные<!-- Наслов који је генерисао бот --> |access-date=08. 09. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161229005214/http://pk.russiaregionpress.ru/archives/4889 |archive-date=29. 12. 2016 |url-status=dead }}</ref> Godine 2011. je predstavnik kamčatskih Aina, Aleksej Vladimirovič Nakamura, tražio od Vladimira Iljuhina (guverner Kamčatke) i Borisa Nevzorova (predsedavajući [[Државна дума|Dumom]]) da uključe Aine u centralnu listu starosedelaca Severne Rusije, Sibira i Dalekog Istoka. I ovaj predlog je odbijen.<ref>{{Cite web |url=http://severdv.ru/news/show/?id=52022&r=27&p=41 |title=Архивирана копија |access-date=08. 09. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160325174941/http://severdv.ru/news/show/?id=52022&r=27&p=41 |archive-date=25. 03. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref> Etnički Aini Sahalinske oblasti i Habarovske provincije nisu organizovani politički. Po rečima Alekseja Nakamure, od 2012. godine, u Rusiji ima 205 Aina (što je povećanje u odnosu na 2008. godinu kada se samo 12 ljudi izjašnjavalo kao Aini) i oni se, pored kurilskih Kamčadala ([[Ителмени|Itelmena]] sa Kurilskih ostrva), bore za zvanično priznanje.<ref>[http://nazaccent.ru/interview/13/ Алексей Накамура - Интервью<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref><ref>[http://www.segodnia.ru/content/105359 Айны – борцы с самураями | Сегодня.ру<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> Pošto Aini nisu zvanično prepoznati kao etnička grupa, na zvaničnim listama se oni upisuju kao ljudi bez etniteta, etnički Rusi ili Kamčadali.<ref>[http://www.rg.ru/2008/04/03/reg-dvostok/ainu.html Представители малочисленного народа айну хотят узаконить свой статус — Российская газета<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> Godine 2012, kako kurilskim Ainima tako i kurilskim Kamčadalima, zabranjen je ribolov i pravo na lov, što vlada Rusije garantuje ustavnim pravom svim starosedelačkim etničkim grupama dalekog severa.<ref name="english.ruvr.ru" /><ref>[http://www.indigenous.ru/modules.php?name=News&file=article&sid=894 Льыоравэтльан - Представители малочисленного народа айну на Камчатке хотят узаконить свой статус<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> Nedavno su Aini osnovali Udruženje ruskih Aina krajnjeg Istoka (RADA).<ref>[http://www.eurasiareview.com/10042011-russias-ainu-community-makes-its-existence-known-analysis/ Russia’s Ainu Community Makes Its Existence Known – Analysis – Eurasia Review<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> == Demografija == Po podacima popisa iz 2010. godine, svega 109 Aina živi u Rusiji. Od ovog broja, 94 živi u [[Камчатска Покрајина|Kamčatskoj pokrajini]], 4 u [[Primorska Pokrajina|Primorkoj pokrajini]], 3 u [[Sahalinska oblast|Sahalinskoj oblasti]], 1 u [[Хабаровск|Habarovsku]], 4 u [[Moskva|Moskvi]], 1 u [[Санкт Петербург|Sankt Peterburgu]], 1 u [[Jekaterinburg]]u i 1 u [[Rostov]]u. Pravi broj Aina je verovatno veći, pošto je stotinak Aina Sahalina odbilo da se izjasni tako.<ref>[http://rusk.ru/st.php?idar=44728 Русская линия / Библиотека периодической печати / Северные острова принадлежат айнам<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> == Aini Sahalina == Za vreme Ruskog Carstva, Aini koji su živeli u carstvu nisu smeli da se izjašnjavaju tako, jer su imperijalistički japanski zvaničnici smatrali da sve teritorije koje naseljavaju Aini pripadaju Japanu. Termini „Kurili” i „Kamčatski Kurili” i slično su korišćeni za identifikaciju Aina. Tokom vremena [[Совјетски Савез|Sovjetskog Saveza]], ljudi sa ainskim prezimenima su slati u [[Гулаг|gulage]] i radne kampove, gde su često stradali zbog mešanja sa Japancima. Zbog toga je većina Aina svoja imena i prezimena zamenila slovenskim. Da bi uništili ainski identitet, Sovjetski zvaničnici su ih skinuli sa liste starosedelačkih naroda, te njihova etnička pripadnost nije mogla da se nađe u pasošu. Zbog ovoga, deca rođena posle 1945. godine nisu mogla da se izjasne kao Aini. Posle Drugog svetskog rata, većina Sahalinskih Aina je deportovano u Japan. Od 1.159 Aina, samo je 100 preostalo u Rusiji. Od tih koji su preostali, samo su stariji bili čistokrvni Aini, dok je ostatak ili bio mešavina sa nekim starosedelačkim narodom ili mešavina sa Rusima. Poslednje ainsko domaćinstvo je nestalo kasnih 1960-tih, kada je Jamanaka Kitaro izvršio samoubistvo zbog smrti njegove supruge. Par nije imao dece.<ref>{{Cite web | url = http://www.agesmystery.ru/node/630 | title = Архивирана копија | accessdate = 8. 09. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110211113904/http://www.agesmystery.ru/node/630# | archive-date = 11. 02. 2011 |url-status=dead | df = }}</ref> == Aini Ulšbolšeteskog regiona == Od 826 ljudi koji žive u selu Zaporožje u Ulšbolšeteskom regionu, više od 100 njih tvrdilo je da su Aini na popisu 2010. Oni su bivši stanovnici ili njihovi potomci poharanih ainskih sela Javina i Goligina. Broj ljudi sa ainskim poreklom je mnogo veći, ali generalno postoji otklon od indentifilacije ljudi sa Ainima, slično kao u Sahalinu, samo manjih proporcija. Većina populacije u Zaporožju sebe naziva Kamčadalima (termin koji se upotrebljava za ljude mešanog porekla sa jakim slovenskim poreklom) ili Rusima, radije nego da se identifikuju sa nekim od strarosedelačkih etničkih grupa (Aini ili [[Itelmeni]]). Iako identifikacija kao Itelmen daje neke dodatne pogodnosti (lovna i ribolovna dozvola), stanovnici su jako oprezni zbog etničke polarizacije i odgovora čistokrvnih ruskih sunarodnika. Identifikacija kao Ainu nema nijednu prednost. Pošto nisu priznati kao etnička grupa, oni nemaju pravo na ribolovačke i lovačke kvote. Porodice i prezime Aina sa kurilskim poreklom su: Butini (-{Бутины}-), Storoževi (-{Сторожевы}-), Ignatijevi (-{Игнатьевы}-), Merlini (-{Мерлины}-), Konevi (-{Коневы}-), Lukaševskije (-{Лукашевские}-) i Novograblinije (-{Новограбленные}-). == Aini klana Nakamura == Za razliku od ostalih Ainu klanova koji danas žive u Rusiji, postoje osnovane sumnje u pripadnost klana Nakamura kamčatskim Ainima. Ne zna se da li pripadaju severnokurilskim, južnokurilskim ili kamčatskim Ainima. Ovaj problem se stvorio zbog toga što je klan prvobitno imigrirao na Kamčatku sa ostrva [[Kunašir]] 1789. godine. Kunaširski Aini pripadaju južnokurilskim Ainima. Oni su se naselili oko [[Kurilsko jezero|Kurilskog jezera]] koje je bilo nastanjeno kamčatskim i severnokurilskim Ainima. Godine 1929, Aini sa Kurilskog jezera su prebegli na ostrvo [[Paramušir]] posle oružanog konflikta sa Sovjetima. U to vreme Paramušir je bio pod upravom Japana. Tokom invazije Kurilskih ostrva, Akira Nakamura (b. 1897) bio je zarobljen od strane sovjetske vojske, a njegov stariji sin, Takeši Nakamura (1925–1945) ubijen tokom bitke. Preživelog Akirinog sina, Keizoa (b. 1927) su zarobili, a kasnije uključili u sovjetsku vojsku. Posle rata, Keizo je otišao u grad [[Korsakov]] i počeo da radi u lokalnoj luci. Godine 1963, on se oženio Tamarom Pihtejevom, članicom sahalinskog ainskog plemena. Njihov jedini sin Aleksej je rođen 1964. godine. Potomci Tamare i Alekseja se nalaze na Sahalinu i na Kamčatki. Poslednja poznata deportacija Aina u Japan se desila 1982. godine, kada je Keizo Nakamura, čistokrvni južnokurilski Ainu, deportovan na Hokaido po odsluživanju svoje petnaestogodišnje kazne u provinciji [[Magadan]]. Njegova žena, Tamara Timofejevna Pihtejeva, bila je mešanog, ainsko-sahalinskog i [[Нивхи|gilijačkog]] porekla. Posle hapšenja Keizoa 1967, Tamara i njen sin Aleksej Nakamura su proterani sa Kamčatke i poslati na ostrvo Sahalin da žive u gradu [[Tomari]]. == Aini Komandorskih ostrva == Godine 1877, porodoca Badajev se odvojila od ostatka severnokurilskih Aina i odlučila da se naseli na [[Komandorska ostrva]], zajedno sa [[Aleuti]]ma. Oni su se priključili Aleutima i danas se tako identifikuju. Dve porodice koje tamo obitavaju veruju da imaju delimično ainsko poreklo — Badajevi i Kuznjecovi.<ref>{{Cite web | url = http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/ajni_prjamcuk.html | title = Архивирана копија | accessdate = 8. 09. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20130127074106/http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/ajni_prjamcuk.html# | archive-date = 27. 01. 2013 |url-status=dead | df = }}</ref> Komandorska ostrva su prvobitno označena kao utočišta za [[Aleuti|Aleute]] ([[Atka]] ostrva, [[Atu (ostrvo)]], [[Lisičja ostrva]], [[Andreanova ostrva]] i slično), koji su morali da napuste [[Аљаска|Aljasku]] nakon što su je Rusi prodali [[Сједињене Америчке Државе|SAD]]-u. Na Beringovom ostrvu je 1827. godine živelo 110 ljudi (od kojih je 93 Aleuta ili aleutsko-ruskih kreola). Pošto su severnokurilski Aini imajli slične probleme, car je želeo da ih premesti blizu Aleuta. Aini su bili skeptični u vezi ponude i odbili su predlog, želeći da ostanu na Kamčatki koja im je geografski bila poznata. Poznata je samo jedna ainska porodica koja se preselila, a njoj su se potom pridružili etnički Rusi, Kamčadali, Itelmeni, Kodijakci (eskimski [[Алутити|Alutiti]] sa ostrva Kodiak) i Kreoli (ljudi mešanog porekla ili [[Metisi (Kanada)|Metisi]]), [[Komi (narod)]] i [[Romi]]). Do 1879. godine, ostrvo je bilo dom 168 Aleuta, 332 Kreola, plus oko 50 do 60 ljudi drugih nacionalnosti, uključujući Aine i Ruse. Svi Kreoli su govorili aleutskim jezikom koji je bio govor njihovih majki. Aini, zajedno sa ostalim manjinama su brzo, u samo nekoliko decenija, asimilovani od strane Aleuta. == Federalno priznanje == Prema zvaničnicima popisa Ruske Federacije, Aini su isčezla etnička grupa Rusije. Oni koji se poistovećuju sa Ainima, niti govore ainskim jezikom, niti praktikuju tradicije ainske kulture. Društvenim ponašanjem i običajima gotovo su identični staroruskim naseljenicima Kamčatke i zato se beneficije koje imaju Itelmeni ne mogu dati Ainima Kamčatke. Jezik Aina je nestao kao govorni jezik Rusije. Bolšeretski kurili su prestali sa upotrebom jezika početkom 20. veka. Samo troje ljudi koji su tečno govorili su preostali na Sahalinu do 1979, a od 1980. godine se on smatra izumrlim jezikom. Iako je Keizo Nakamura govorio tečno kurilskoainski jezik i preveo nekoliko dokumenata na ruski za potrebe [[NKVD]]a, znanje jezika nije preneo na sina. [[Take Asai]], poslednja koja je govorila sahalinskoainskim jezikom, umrla je u Japanu 1994. godine.<ref>{{cite book | title = The Collected Works of Bronisław Piłsudski | volume = 3 | series = Trends in Linguistics Series | last = Piłsudski | first = Bronisław | authorlink = Bronisław Piłsudski | author2 = Alfred F. Majewicz | year = 2004 | publisher = Walter de Gruyter | location = | isbn = 9783110176148 | page = 600 | url = https://books.google.com/books?id=NX0W2N8pgWQC | accessdate = 22. 5. 2012.}}</ref> == Reference == {{reflist|3}} {{Etničke grupe Rusije}} {{Commonscat|Ainu}} [[Категорија:Аини]] [[Категорија:Етничке групе Русије]] [[Категорија:Сахалинска област]] 0vef71n57y6hbauqugxjgzpg0stkul2 0 1981721 25121270 24441123 2022-07-24T16:07:41Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{филм | назив = Лига правде | слика = Justice League poster.jpg | опис_слике = ''Филмски постер на српском језику'' | оназив = Justice League | година = '''17. новембар 2017.'''<br />(САД) | земља = {{застава|САД}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = [[Научнофантастични филм|научнофантастични]]<br />[[Суперхерој|суперхеројски]] | на_основу = ''[[Лига правде]]''<br />(Гарднер Фокс) | режија = [[Зак Снајдер]] | сценарио = Крис Терио<br />Џос Видон | музика = Дени Елфман | улоге = [[Бен Афлек]]<br />[[Хенри Кавил]]<br />[[Гал Гадот]]<br />[[Џејсон Момоа]]<br />[[Езра Милер]]<br />[[Реј Фишер]]<br />[[Киран Хиндс]]<br />[[Ејми Адамс]]<br />[[Џеси Ајзенберг]]<br />[[Џереми Ајронс]]<br />[[Дајана Лејн]]<br />[[Кони Нилсен]]<br />[[Џеј Кеј Симонс|Џ. К. Симонс]] | продуцент = Чарлс Ровен<br />Дебора Снајдер<br />Џон Берг<br />Џоф Џонс | прича = Крис Териo<br />[[Зак Снајдер]] | компанија = [[Warner Bros.]] | студио = [[DC Films]] | трајање = 120 [[минута|мин.]] | монтажа = Дејвид Бренер<br />Ричард Пирсон<br />Мартин Волш | сниматељ = Фабијан Вагнер | сценографија = | награде = | буџет = 300 милиона [[Амерички долар|$]] | зарада = 657,9 милиона [[Амерички долар|$]]<ref name="BOM13">{{cite Box Office Mojo |id=1129088513 |url=https://www.boxofficemojo.com/release/rl1129088513/|title=Justice League|access-date=December 9, 2021}}{{cbignore}}</ref> | претходни = ''[[Бетмен против Супермена: Зора праведника]]'' | следећи = | вебсајт = [http://www.justiceleaguethemovie.com/] | имдб = 0974015 }} '''''Лига правде''''' ({{јез-енгл|Justice League}}) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[Научнофантастични филм|научнофантастични]] [[Суперхерој|суперхеројски]] [[филм]] из [[2017]]. године [[редитељ]]а [[Зак Снајдер|Зака Снајдера]], а по [[Scenarista|сценарију]] Криса Терија и Џоса Видона и филмској причи Криса Терија и [[Зак Снајдер|Зака Снајдера]] на основу стрипа ''[[Лига правде]]'' аутора Гарднера Фокса и наставак филма ''[[Бетмен против Супермена: Зора праведника]]'' из [[2016]]. године. [[Филмски продуцент|Продуценти]] филма су Чарлс Ровен, Дебора Снајдер, Џон Берг и Џоф Џонс. Музику је компоновао Дени Елфман. Ово је пети наставак у серији филмова из [[Ди-Сијев проширени универзум|Ди-Сијевог проширеног универзума]]. Глумачку екипу чине [[Бен Афлек]], [[Хенри Кавил]], [[Гал Гадот]], [[Џејсон Момоа]], [[Езра Милер]], [[Реј Фишер]], [[Киран Хиндс]], [[Ејми Адамс]], [[Вилем Дафо]], [[Џеси Ајзенберг]], [[Џереми Ајронс]], [[Дајана Лејн]], [[Кони Нилсен]] и [[Џеј Кеј Симонс|Џ. К. Симонс]]. Светска премијера филма је одржана [[26. октобар|26. октобра]] [[2017]]. године у [[Пекинг]]у, а у [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] биоскопе је пуштен [[17. новембар|17. новембра]] исте године. Буџет филма је износио 300 милиона [[Амерички долар|долара]], те је један од најскупљих филмова икада направљених, а зарада од филма је 657,9 милиона [[Амерички долар|долара]]. Добио је помешане критике од стране критичара, који су похвалили акционе сцене и глуму, али су критиковали радњу, филмски темпо и [[CGI (графика)|рачунарски генерисане ефекте]]. Видонова режија је такође критикована, а тон филма је наишао на поларизован одговор, при чему су неки ценили светлији тон у поређењу са претходним филмовима из серијала, а други су га сматрали недоследним и неприродним. Након премијере филма, фанови су почели да се залажу за објављивање Снајдерове оригиналне верзије филма; Warner Bros. је одлучио да настави са пројектом у фебруару 2020. године. Објављена је као ''[[Лига правде Зака Снајдера]]'' на платформи [[HBO Max]] 18. марта 2021. године. == Радња == {{упозорење-филм}} Подстакнут обновљеном вером у човечанство и инспирисан [[Супермен]]овим несебичним чином, [[Бетмен|Брус Вејн]] ([[Бен Афлек]]) тражи помоћ своје новооткривене савезнице, [[Чудесна жена (стрип)|Дајане Принс]] ([[Гал Гадот]]), у суочавању с највећим непријатељом до сада. Заједно, Брус Вејн и Дајана Принс морају да пронађу тим суперљуди како би отклонили нову претњу. Упркос формацији коју чине хероји Бетмен, Чудесна жена, [[Аквамен (стрип)|Аквамен]] ([[Џејсон Момоа]]), [[Флеш (стрип)|Флеш]] ([[Езра Милер]]) и Киборг ([[Реј Фишер]]), можда ће бити прекасно да се спаси планета од напада катастофалних размера. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Бен Афлек]] || [[Бетмен|Брус Вејн / Бетмен]] |- | [[Хенри Кавил]] || [[Супермен|Кларк Кент / Супермен]] |- | [[Гал Гадот]] || [[Чудесна жена (стрип)|Дајана Принс / Чудесна жена]] |- | [[Џејсон Момоа]] || [[Аквамен (стрип)|Артур Кари / Аквамен]] |- | [[Езра Милер]] || [[Флеш (стрип)|Бери Ален / Флеш]] |- | [[Реј Фишер]] || [[Киборг (стрип)|Виктор Стоун / Киборг]] |- | [[Киран Хиндс]] || Степенвулф |- | [[Ејми Адамс]] || Лоис Лејн |- | [[Џереми Ајронс]] || Алфред Пениворт |- | [[Дајана Лејн]] || Марта Кент |- | [[Кони Нилсен]] || краљица Хиполита |- | [[Џеј Кеј Симонс|Џ. К. Симонс]] || Џејмс Гордон |- | [[Џеси Ајзенберг]] || Лекс Лутор |} == Референце == {{Reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Justice League (2017 film)}} * {{IMDb title|0974015|Лига правде}} {{DC-јев проширени универзум}} {{Зак Снајдер}} [[Категорија:Филмови 2017.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Naučnofantastični filmovi iz 2010-ih]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:3Д филмови 2017.]] [[Категорија:Филмови DC-јевог проширеног универзума]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] [[Категорија:Филмови Blitz-а]] 1agzxvgf9mpsahe9e7u9raj3uzc07ji 0 1986240 25121117 24309634 2022-07-24T13:40:29Z UkLz 191615 измењен број отворених Старбакс радњи у Србији (тренутно 5, застарела верзија: 3). wikitext text/x-wiki {{Infobox Company | name = Старбакс | logo = [[Датотека:Starbucks Corporation Logo 2011.png|160px]]<br/><br/>[[Датотека:Starbucks Headquarters Seattle.jpg|230px]]<br/>Зграда седишта Старбакс-а, ''Starbucks Center''<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Starbucks_Center en.wikipedia.org/Starbucks_Center]</ref> у Сијетлу, САД | type = јавна | industry = ланац кафића | foundation = [[31. март]] [[1971]].<br/>[[Сијетл]],<br/>{{застава|САД}} | founder = [[Џери Болдвин]], [[Зев Сијегл]], [[Гордон Баукер]] | location = Сијетл, САД | key_people = Маирон Улман ({{small|председник борда директора}}),<br/>[[Кевин Џонсон]] ({{small|председник и [[главни извршни директор]]}}) | area_served = 28.212 локација широм света (2018) | products = [[кафа]], [[чај]]еви, [[воћни сок|сокови]], [[сендвич]]и | revenue = {{increase}} US$24 милијарди<ref name="ar2018">{{cite web|title=Annual Report 2018 on SEC Filing Form 10-K|url=https://www.sec.gov/Archives/edgar/data/829224/000082922418000052/sbux-9302018x10xk.htm|date=16. 11. 2018|publisher=Starbucks Corporation|accessdate=2. 12. 2019|language=en}}</ref> <small>(2018)</small> | operating_income = {{Decrease}} US$3,88 милијарди<ref name="ar2018"/><small>(2018)</small> | net_income = {{increase}} US$4,51 милијарда<ref name="ar2018"/><small>(2018)</small> | assets = {{increase}} US$24,15 милијарди<ref name="ar2018"/> <small>(2018)</small> | equity = {{Decrease}} US$1,16 милијарди<ref name="ar2018"/> <small>(2018)</small> | num_employees = 291.000<ref name="ar2018"/> (2018) | subsid = ''Starbucks Coffee Company'',<br/>''Ethos Water'',<br/>''Evolution Fresh'',<br/>''Hear Music'',<br/>''La Boulange Bakery'',<br/>''Seattle's Best Coffee'',<br/>''Teavana'',<br/>''Torrefazione Italia'' | website = {{URL|www.starbucks.com}} }} '''Старбакс''' ({{јез-ен|Starbucks}}) [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] је компанија којој је примарна делатност продаја напитака од [[кафа|кафе]] и у свом власништву има ланац [[кафић]]а. Компанија је основана у [[Сијетл]]у 1971. године. Тренутно је у погону 26.696 пословница (13.327 у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], 2.500 у [[Кина|Кини]], 2.359 у [[Канада|Канади]], 1.191 у [[Јапан]]у и остало у разним државама).<ref name="loxcel" /> == Историја == Прва пословница отворена је у [[Сијетл]]у, [[30. март]]а [[1971]]. године.<ref>Starbucks [https://www.starbucks.com/coffeehouse/store-design/1st-and-pike, "1st and Pike"] {{Wayback|url=https://www.starbucks.com/coffeehouse/store-design/1st-and-pike, |date=20210419164935 }}, "Starbucks", 2016</ref> Основали су је тројица партнера који су се упознали за време студентских дана док су студирали на [[Универзитет у Сан Франциску|Универзитету у Сан Франциску]]:<ref name="TimeOutSF">{{Cite book|last=Out|first=Time|title=Time Out Guide San Francisco|url=https://books.google.com/books?id=esY90CkrXbYC|accessdate=9. 4. 2013|year=2011|publisher=Time Out Guides|isbn=978-1-84670-220-4|pages=}}</ref> професор енглеског језика [[Џери Болдвин]], професор историје [[Зев Сијегл]] и писац [[Гордон Баукер]]. Компанија је добила име по морнару из дела ''[[Моби Дик (роман)|Моби Дик]]'', који се звао Старбак.<ref>{{cite web|url=http://blog.seattlepi.com/thebigblog/2012/06/29/how-starbucks-got-its-name/|title=How Starbucks got its name – Seattle's Big Blog|work=[[Seattle Post-Intelligencer]]|accessdate=21. 10. 2015|archive-date=06. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151006211428/http://blog.seattlepi.com/thebigblog/2012/06/29/how-starbucks-got-its-name/|url-status=dead}}</ref> Током прве године пословања нису послуживали већ скувану кафу, него су купци куповали цела пржена зрна кафе.<ref>[http://www.theguardian.com/cities/2015/may/14/the-first-starbucks-coffee-shop-seattle-a-history-of-cities-in-50-buildings-day-36 The first Starbucks coffee shop],'' theguardian.com, приступљено 24. марта 2016.''</ref><ref name="usa1992">{{cite news|title=Coffee firm's plans to go national are percolating|last=Reeves|first=Linda Dono|year=1992|publisher=USA Today}}</ref> Током [[1980-e|1980-их]] година укупна продаја кафе у САД-у је била у опадању, али продаја специјалитета од кафе, односно напитака порасла је са 3% у [[1983]]. години<ref name="wsj1989">{{cite news|title=Boom in Fancy Coffee Pits Big Marketers, Little Firms|last=Robichaux|first=Mark|publisher=The Wall Street Journal|date=6. 11. 1989}}</ref> на 10% у [[1989]]. До [[1986]]. године компанија је у свом власништву имала 6 пословница у Сијетлу<ref name="wsj1989"/> и започела је продају еспресо кафе.<ref>{{cite news|title=Americans Wake Up and Smell the Coffee|last=Fabricant|first=Florence|date=2. 9. 1992|url=https://www.nytimes.com/1992/09/02/garden/americans-wake-up-and-smell-the-coffee.html|publisher=The New York Times}}</ref> До 1989. године компанија је отворила додатних 30-ак пословница, па је тада у свом власништву имала 46 пословница широм САД-а. Годишња потрошња кафе била је око 907.000 килограма.<ref name="wsj1989"/> Године 1992, Старбакс је имао 140 пословница и на годишњем нивоу приход од око 73 милиона долара ([[1987]]. године зарадили су 1,3 милиона долара). Тржишна вредност компаније је у то доба износила 271 милиона долара. Исте године продато је око 12% деоница компаније, па је тако добијено 25 милиона долара свежег капитала. Исти тај капитал омогућио је отварање нових пословница у идућих пар година.<ref>{{cite news|title=Interest brews for Starbucks Coffee retailer makes stock offering amid latest java craze|publisher=The Globe and Mail|date=17. 6. 1992}}</ref> Године 2013, преко 10% продате кафе и осталог вршило се путем мобилних апликација коришћењем Старбакс апликације.<ref>{{cite web|title=Mobile Payment At U.S. Starbucks Locations Crosses 10% As More Stores Get Wireless Charging|url=https://techcrunch.com/2013/07/26/mobile-payment-at-u-s-starbucks-locations-crosses-10-as-more-stores-get-wireless-charging/}}</ref> <!-- == Старбакс у Србији == Године 2018, најављено је отварање Старбакса у Србији.<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web|title=Старбакс стиже у Србију|url=http://rs.n1info.com/a393573/Biznis/Starbaks-stize-u-Srbiju.html/|accessdate=4. 6. 2018}}</ref> Своју прву пословицу у [[Србија|Србији]], Старбакс отворио је [[15. април]]а [[2019]]. године у тржном центру "Рајићева" у [[Београд]]у.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Најављено је отварање Старбакса у другим већим градовима у Србији, као што су [[Нови Сад]], [[Ниш]], [[Крагујевац]], [[Суботица]] и слично. --> == Локације == Седиште компаније смештено је у Сијетлу, где, према подацима из [[2015]]. године, ради 3.501 радник.<ref name="lerman2015">{{cite news|last=Lerman|first=Rachel| title=Starbucks confirms layoffs at Seattle headquarters |date=15. 1. 2014 | work=[[Puget Sound Bus. J.|Puget Sound Business Journal]] | url=http://www.bizjournals.com/seattle/blog/2015/01/starbucks-confirms-layoffs-at-seattle-headquarters.html }}</ref> Према подацима од [[7. јул]]а [[2016]]. године, Старбакс је присутан на шест континената и 74 државе, са укупно 23.768 продавница.<ref name="loxcel">{{cite web|title=Loxcel Starbucks Map|url=http://www.loxcel.com/sbux-faq.html|work=Starbucks|accessdate=23. 9. 2017|date=23. 9. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20150928033929/http://www.loxcel.com/sbux-faq.html|archive-date=28. 9. 2015|url-status=dead}}</ref><ref name="Profile2014-10">{{cite web|title=Starbucks Company Profile |publisher=Starbucks Coffee Company |url=http://globalassets.starbucks.com/assets/233b9b746b384f8ca57882614f6cebdb.pdf |type=PDF |date=1. 7. 2014}}</ref><ref name="autogenerated1">[http://chartsbin.com/view/30908] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150618071741/http://chartsbin.com/view/30908 |date=18. 6. 2015 }}</ref> [[Датотека:Starbucks (Updated as of 2019).png|мини|лево|550x550px|Присуство Старбакс-а у државама и територијама широм света (септембар 2019)<ref>{{Cite web|url=https://www.statista.com/statistics/266465/number-of-starbucks-stores-worldwide/|title=Number of Starbucks stores worldwide 2018|website=Statista|language=en|accessdate=3. 12. 2019}}</ref>]] {| style="width:100%;" |- | style="width:15%; vertical-align:top; text-align:left;"| ;Африка * {{flagcountry|Egypt}}: 32 * {{flagcountry|Morocco}}: 8 * {{flagcountry|South Africa}}: 3 ;Северна Америка * {{flagcountry|United States}}: 13,327 * {{flagcountry|Canada}}: 2,359 * {{flagcountry|Mexico}}: 531 * {{flagcountry|Puerto Rico}}: 22 * {{flagcountry|Bahamas}}: 19 * {{flagcountry|Costa Rica}}: 12 * {{flagcountry|El Salvador}}: 11 * {{flagcountry|Guatemala}}: 7 * {{flagcountry|Panama}}: 5 * {{flagcountry|Aruba}}: 3 * {{flagcountry|Trinidad and Tobago}}: 3 * {{flagcountry|Curaçao}}: 2 ;Океанија * {{flagcountry|New Zealand}}: 26 * {{flagcountry|Australia}}: 25 ;Јужна Америка * {{flagcountry|Brazil}}: 104 * {{flagcountry|Argentina}}: 100 * {{flagcountry|Chile}}: 91 * {{flagcountry|Peru}}: 81 * {{flagcountry|Colombia}}: 18 * {{flagcountry|Bolivia}}: 4 | style="width:15%; vertical-align:top; text-align:left;"| ;Азија * {{flagcountry|China}}: 2,500 * {{flagcountry|Japan}}: 1,191 * {{flagcountry|South Korea}}: 985 * {{flagcountry|Turkey}}: 408<!---moving to Europe will be considered vandalism and will lead to blocking of account and IP---> * {{flagcountry|Taiwan}}: 398 * {{flagcountry|Philippines}}: 300 * {{flagcountry|Thailand}}: 264 * {{flagcountry|Indonesia}}: 249 * {{flagcountry|Malaysia}}: 220 * {{flagcountry|Hong Kong}}: 147 * {{flagcountry|United Arab Emirates}}: 138 * {{flagcountry|Singapore}}: 125 * {{flagcountry|Saudi Arabia}}: 92 * {{flagcountry|India}}: 89 * {{flagcountry|Kuwait}}: 89 * {{flagcountry|Lebanon}}: 30 * {{flagcountry|Vietnam}}: 28 * {{flagcountry|Bahrain}}: 19 * {{flagcountry|Qatar}}: 18 * {{flagcountry|Jordan}}: 14 * {{flagcountry|Oman}}: 11 * {{flagcountry|Kazakhstan}}: 11 * {{flagcountry|Cyprus}}: 10<!---moving to Europe will be considered vandalism and will lead to blocking of account and IP---> * {{flagcountry|Azerbaijan}}: 4<!---moving to Europe will be considered vandalism and will lead to blocking of account and IP---> * {{flagcountry|Brunei}}: 4 * {{flagcountry|Cambodia}}: 4 | style="width:15%; vertical-align:top; text-align:left;"| ;Европа * {{flagcountry|United Kingdom}}: 884 * {{flagcountry|Germany}}: 161 * {{flagcountry|France}}: 121 * {{flagcountry|Russia}}: 107 * {{flagcountry|Spain}}: 107 * {{flagcountry|Ireland}}: 67 * {{flagcountry|Switzerland}}: 63 * {{flagcountry|Netherlands}}: 59 * {{flagcountry|Poland}}: 45 * {{flagcountry|Greece}}: 28 * {{flagcountry|Czechia}}: 26 * {{flagcountry|Romania}}: 21 * {{flagcountry|Austria}}: 20 * {{flagcountry|Denmark}}: 20 * {{flagcountry|Belgium}}: 19 * {{flagcountry|Norway}}: 17 * {{flagcountry|Sweden}}: 17 * {{flagcountry|Hungary}}: 16 * {{flagcountry|Portugal}}: 11 * {{flagcountry|Finland}}: 8 * {{flagcountry|Bulgaria}}: 5 * {{flagcountry|Serbia}}: 5 * {{flagcountry|Slovakia}}: 3 * {{flagcountry|Luxembourg}}: 2 * {{flagcountry|Monaco}}: 2 * {{flagcountry|Andorra}}: 1 |} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Out|first=Time|title=Time Out Guide San Francisco|url=https://books.google.com/books?id=esY90CkrXbYC|accessdate=9. 4. 2013|year=2011|publisher=Time Out Guides|isbn=978-1-84670-220-4|pages=}} == Додатна литература == * {{Cite book| ref=harv||last=Behar|first=Howard|authorlink=Howard Behar with Janet Goldstein. |title=It's Not About the Coffee: Leadership Principles from a Life at Starbucks| url=https://archive.org/details/itsnotaboutcoffe00beha|location=|publisher=208 pages|year=2007|isbn=978-1-59184-192-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Clark, Taylor. |title=Starbucked: A Double Tall Tale of Caffeine, Commerce and Culture|location=|publisher=336 pages|year=2007|isbn=978-0-316-01348-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Michelli|first=Joseph A.|title=The Starbucks experience: 5 principles for turning ordinary into extraordinary|location=|publisher=208 pages|year=2006|isbn=978-0-07-147784-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Pendergrast| first =Mark |authorlink=Mark Pendergrast | title =Uncommon Grounds: The History of Coffee and How It Transformed Our World | publisher=Texere | location=London |year=2001|origyear=1999 | |isbn=978-1-58799-088-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=[[Howard Schultz|Schultz, Howard.]] and [[Dori Jones Yang]]. |title=Pour Your Heart Into It: How Starbucks Built a Company One Cup at a Time|location=|publisher=350 pages|year=1997|isbn=978-0-7868-6315-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Simon, Bryant. |title=Everything but the Coffee: Learning about America from Starbucks|location=|publisher=320 pages|year=2009|isbn=978-0-520-26106-8|pages=}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Starbucks}} * {{званични веб-сајт|https://www.starbucks.com}} * {{Twitter | id = @Starbucks}} {{NASDAQ-100}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Предузећа из САД]] [[Категорија:Предузећа индекса NASDAQ-100]] jkl4u5kiyswpn444doth5vr3iszp5ms 0 1989894 25121495 24310815 2022-07-24T19:44:56Z 24.135.146.9 wikitext text/x-wiki {{БЖО-БИ}} {{Кутијица за глумце | име = Соња Вукићевић | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1951|6|12|год=да}} | место_рођења = [[Ваљево]] | држава_рођења = {{застава|ФНРЈ}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | битна улога = | awards = | имдб = 0904348 }} '''Соња Вукићевић''' ([[Ваљево]], [[12. јун]] [[1951]]) је српски [[Кореографија|кореограф]], [[Балетски играч|балерина]], [[Редитељ|редитељ]] и [[глумац|глумица]].<ref>{{cite web |last1=Bašić-Savić |first1=Željka |title=Ekskluzivno: Sonja Vukićević – Oni mene vole, ali me ne žele |url=http://www.avantartmagazin.com/sonja-vukicevic-oni-mene-vole-ali-me-ne-zele/ |website=avantartmagazin.com |access-date=17. 1. 2022}}</ref><ref>{{cite web |title=SONJA VUKIĆEVIĆ BIOGRAFIJA |url=https://www.vesti.rs/Penzija/Sonja-Vukicevic-Biografija.html |website=vesti.rs |access-date=17. 1. 2022}}</ref> == Биографија == Рођена је у Ваљеву, као беба се преселила у Београд са породицом, и са пет година кренула је да тренира [[Ритмичка гимнастика|ритмичку гимнастику]] и ускоро постала вицешампионка Југославије. У трчању на 800 метара за јуниоре била је првакиња Србије - кад и [[Вера Николић]] за сениоре. Похађала је [[Балетска школа „Лујо Давичо”|балетску школу "Лујо Давичо"]] и примљена у ансамбл балета [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]. Остварила је бројне соло улоге у балетима “Даринкин дар”, “Кинеска прича”, “Кармен”, “Тријумфи Афродите”... У “Жизели” је играла неумољиву краљицу Мирту, у “Петру Пану” капетана Куку. Сарађивала је са нашим врхунским балетским уметницима. Била је удата за Бранка Поповића и мајка је глумице [[Христина Поповић|Христине Поповић]].<ref>{{cite web |title=BALERINA KOJA JE OMAĐIJALA CELU JUGOSLAVIJU I TITA: Životna priča Sonje Vukićević! |url=https://stil.kurir.rs/celebrities/vip-prica/93537/zivotna-prica-sonje-vukicevic |website=stil.kurir.rs |access-date=17. 1. 2022}}</ref><ref>{{cite web |title=Соња Вукићевић |url=http://www.srpskilegat.rs/rodjena-je-balerina-koreograf-sonja-vukicevic/ |website=srpskilegat.rs |access-date=17. 1. 2022}}</ref> Као слободни уметник режирала је кореодраме, сопствене представе и учествовала у драмским представама у Југословенском драмском позоришту, Битеф театру и Павиљону "Вељковић". Посебно су важне представе "Плава птица","Позоришне илузије", "Магбет", "Процес", "Алцхајмер симфонија", "Мрак летње ноћи", "Циркус историја". Са својим кореодрамама наступила је на више фестивала у земљи и иностранству и освојила више награда.<ref>{{cite web |title=Sonja VUKIĆEVIĆ |url=http://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5789 |website=teatroslov.mpus.org.rs |access-date=17. 1. 2022}}</ref> Остварила је значајне улоге и у другим центрима бивше Југославије. Стварала је прве представе савременог плеса у Србији. Значајни део њеног опуса чини кореографски (и извођачки) рад у ЈДП-у: Хамлет, Нора, Рођени у YU, Расправа, Нижински, Салома, Мајн кампф, Плава птица, Марио и мађионичар, Дозивање птица, Лакрдијаш. За ове представе добила је неколико годишњих признања ЈДП. Радила је кореографије за драмске представе Душана Јовановића, Љубише Ристића, Хариса Пашовића, Горчина Стојановића, Ирфана Менсура, Иване Вујић, Никите Миливојевића, Радмиле Војводић, Александра Поповског, Саше Миленковског, Томажа Пандура, Снежане Тришић… Самосталну кореографску и редитељску каријеру остварила је у ЦЗКД: Макбет/ОНО (1996), Алцхајмер (1998), Процес (1998), Мрак летње ноћи (1999); прву самосталну продукцију Битефа, Циркус Историја (2006); Кармина Бурана и Родољупци у СНП, Нови Сад. Играла је у филмовима, бавила се и вајањем.<ref>{{cite web |title=СОЊА ВУКИЋЕВИЋ |url=https://www.narodnopozoriste.rs/sr/predstave/hazarski-recnik-lovci-na-snove |website=narodnopozoriste.rs |access-date=17. 1. 2022}}</ref> Најважније награде: бројне награде за балетске улоге; прва добитница Награде „Димитрије Парлић“; Награда града Београда; награда Удружења балетских уметника Србије за животно дело.<ref>{{cite web |title=SONJA VUKIĆEVIĆ |url=https://www.tickets.rs/person/sonja-vukicevic-13701#panel1 |website=tickets.rs |access-date=17. 1. 2022}}</ref><ref>{{cite web |title=Sonja Vukićević: Ples je najteža umetnost |url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/sonja-vukicevic-ples-je-najteza-umetnost/vgrms6k |website=blic.rs |access-date=17. 1. 2022}}</ref> == Улоге == {| class="wikitable" style="text-align:center;" ! !1980 !1990 !2000 !2010 !Укупно |- ! style="text-align:left;" | Дугометражни филм |0 |2 |2 |1 |5 |- ! style="text-align:left;" | ТВ филм |1 |0 |0 |0 |1 |- ! style="text-align:left;" | ТВ серија |0 |0 |1 |1 |2 |- ! style="text-align:left;" | Кратки филм |0 |0 |0 |1 |1 |- ! style="text-align:left;" | Укупно |1 |2 |3 |3 |9 |} {{Филмографија-домаћи}}|- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1980.е_ |- | 1987. || [[Варијације за Пепељугу]] (ТВ филм) || Годес |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1990.е |- | 1994. || [[Вуковар, једна прича]] || Риђа |- | 1997. || [[Танго је тужна мисао која се плеше]] || Олга |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2000.е |- | 2002. || [[Лавиринт (ТВ серија)|Лавиринт]] (ТВ серија)|| Медијум |- | 2002. || [[Лавиринт (филм)|Лавиринт]] || Медијум |- | 2007. || [[Одбачен]] || Женска персона |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010.е |- | 2016. || [[Процеп (филм)|Процеп]] || Старица |- | 2016. || [[Малеш]] (кратки филм) || Мајка |- | 2017. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Сликарева зена |} == Селф == {{Филмографија-домаћи}}|- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |2010.е |- | 2013. || [[Мој Лични Печат]] (ТВ документарна серија) || Лично |} == Референце == {{reflist|}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0904348|name=Соња Вукићевић}} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/410115/Volim-dela-u-kojima-se-sanja Волим дела у којима се сања („Политика”, 27. август 2018)] {{DEFAULTSORT:Вукићевић, Соња}} [[Категорија:Рођени 1951.]] [[Категорија:Српске глумице]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Ваљевци]] [[Категорија:Биографије живих особа]] jcrywypip6s3dkt09xhrt99zuys02d6 0 1996229 25121765 25112534 2022-07-25T01:06:54Z Stephan1000000 247795 број_епизода wikitext text/x-wiki {{кратак опис|америчка тинејџерско-драмска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Ривердејл | слика = Riverdale_logo.png | оригинални_назив = -{Riverdale}- | жанр = {{Plainlist| * [[тинејџерска драма]] * [[Мистерија (жанр)|мистерија]] * [[Криминалистички филм|криминалистика]] }} | творац = Роберто Агире Сакаса | базирано_на = {{темељи се на|ликовима|-{[[Archie Comics]]}--а}} | улоге = {{Plainlist| * [[Кеј Џеј Апа]] * [[Лили Рајнхарт]] * [[Камила Мендес]] * [[Кол Спраус]] * [[Марисол Николас]] * [[Меделин Петш]] * [[Ешли Мари]] * [[Мејчен Ејмик]] * [[Лук Пери]] * [[Марк Консуелос]] * [[Кејси Кот]] * [[Скит Улрих]] * [[Чарлс Мелтон]] * [[Ванеса Морган]] * [[Дру Реј Танер]] * [[Ерин Вестбрук]] }} | наратор = Кол Спраус | композитор = {{Plainlist| * Блејк Нили * Шери Чунг }} | земља = САД | локација = [[Ванкувер]] | језик = {{Plainlist| * [[Енглески језик|енглески]] * + [[Српски језик|српски]] <small>(титл)</small> }} | број_сезона = 6 | број_епизода = 116 | списак_епизода = Списак епизода серије Ривердејл | време_трајања = 42—46 минута | извршни_продуцент = {{Plainlist| * Џон Голдвотер * Сара Шехтер * Грег Берланти * Роберто Агире Сакаса * Мајкл Граси }} | продуцент = Џ. Б. Моранвил | монтажер = {{Plainlist| * Пол Карасик * Хари Џерџијан * Марвин Матика * Ден Холанд * Адам Рајх }} | кинематографија = {{Plainlist| * Стивен Џексон * Дејвид Ланценберг * Бернард Котур }} | продукција = {{Plainlist| * -{Berlanti Productions}- * -{Archie Comics}- * -{[[Warner Bros. Television Studios]]}- * -{[[CBS Studios]]}- }} | дистрибуција = -{[[Warner Bros. Television Distribution]]}- | мрежа = -{[[The CW]]}- | почетак_емитовања = {{датум почетка|2017|1|26}} | крај_емитовања = данас | сродно_приказивање = {{Plainlist| * ''[[Сабрина: Језиве пустоловине]]'' * ''[[Кејти Кин (ТВ серија)|Кејти Кин]]'' }} | емитовање_у_Србији = да | канал2 = -{[[Netflix]]}-, -{[[Fox Life]]}- | почетак_емитовања2 = {{датум почетка|2017|1|27}} | крај_емитовања2 = данас }} '''''Ривердејл''''' ({{јез-енгл|Riverdale}}) америчка је [[Тинејџерска драма|тинејџерско-драмска]] телевизијска серија која се темељи на ликовима -{[[Archie Comics]]}--а. Серију је за -{[[The CW]]}- прилагодио Роберто Агире Сакаса, главни креативни директор -{Archie Comics}--а, док су је продуцирали -{[[Warner Bros. Television]]}- и -{[[CBS Studios]]}-, којима су помогли -{Berlanti Productions}- и -{Archie Comics}-. Првобитно замишљена као филмска адаптација за -{[[Warner Bros. Pictures]]}-, идеја је поново замишљена као телевизијска серија за -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}-. Године 2015. развој пројекта се преселио на -{The CW}-, где је наручен пилот серије. Снимање се одвија у [[Ванкувер]]у. У Србији серију приказује -{[[Netflix]]}-. Садржи ансамблску поделу улога по ликовима -{Archie Comics}--а, док је [[Кеј Џеј Апа]] у улози Арчија Ендруза, [[Лили Рајнхарт]] као Бети Купер, [[Камила Мендес]] као Вероника Лоџ и [[Кол Спраус]] као Џагхед Џоунс, наратор серије. Након што је тинејџер убијен у граду Ривердејл, ова група тинејџера покушава да разоткрије зла која вребају у овом наизглед невином граду. Серија је премијерно приказана 26. јануара 2017. године. Добила је позитивне критике. У фебруару 2021. обновљена је за шесту сезону, која је премијерно приказана 16. новембра 2021. године. У марту 2022. обновљена је за седму и финалну сезону, која ће бити приказивана 2023. године. == Радња == Серија прати живот Арчија Ендруза у граду Ривердејл и истражује мрак скривен иза његове наизглед савршене слике.<ref>{{cite magazine |url=https://variety.com/2016/tv/news/cw-archie-comics-riverdale-pilot-greg-berlanti-1201692555/ |title=CW Picks Up Four Pilots Including Greg Berlanti's Archie Comics Project 'Riverdale' |last=Wagmeister |first=Elizabeth |date=January 29, 2016 |magazine=[[Variety (magazine)|Variety]] |access-date=August 22, 2017 |archive-date=March 29, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190329160807/https://variety.com/2016/tv/news/cw-archie-comics-riverdale-pilot-greg-berlanti-1201692555/ |url-status=live }}</ref> == Улоге == [[Датотека:Riverdale panel at SDCC 2017 (36174502760).jpg|мини|Меделин Петш, Кол Спраус, Лили Рајнхарт, Камила Мендес и Кеј Џеј Апа на фестивалу -{[[San Diego Comic-Con]]}- 2017. године]] * [[Кеј Џеј Апа]] као Арчи Ендруз: бивши [[Амерички фудбал|фудбалер]] средње школе који гаји страст према музици. Син је Фреда Ендруза. Бивши је наредник у војсци, а сада инструктор Корпуса за обуку резервних официра у својој средњој школи. Дубоко је укључен у заштиту своје заједнице од сваке опасности. Најбољи је пријатељ Џагхеда Џоунса, Бети Купер и Веронике Лоџ. Стиче моћ непобедивости.<ref name="ArchieJosie">{{cite magazine |url=https://deadline.com/2016/02/riverdale-archie-cast-kj-apa-cw-pilot-1201708847/ |title='Riverdale' Finds Its Archie & Josie: KJ Apa To Topline CW Pilot |magazine=[[Deadline Hollywood]] |last=Andreeva |first=Nellie |date=February 24, 2016 |access-date=February 25, 2016 |archive-date=March 29, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190329144701/https://deadline.com/2016/02/riverdale-archie-cast-kj-apa-cw-pilot-1201708847/ |url-status=live }}</ref> Гаји осећања према Бети и Вероники. Тренутно је у вези са Бети. * [[Лили Рајнхарт]] као Бети Купер: паметна девојка са дугогодишњом симпатијом према Арчију, спријатељује се са Вероником Лоџ како би јој помогла да поправи свој савршени живот. Била је у вези са Џагхедом током средње школе. Сада је агент ФБИ и ради из своје заједнице. Тренутно је у вези са Арчијем. Може да чита ауре.<ref name="BettyJughead" /> * [[Камила Мендес]] као Вероника Лоџ: богаташица са Менхетна која се на почетку серије сели у Ривердејл са надом да ће постати боља особа након што буде приморана да размишља о свом животу, након што јој отац одлази у затвор. Показано је да је амбициозна до крајњих граница са снажном жељом да успе, док истовремено покушава да остане неискварена и скромна. Након временског скока у петој сезони, имала је изузетно успешну каријеру на Вол стриту од које је морала да одустане након што је била у токсичној вези са насилним мужем од којег се развела. Била је у вези са Реџијем, али раскидају током шесте сезоне. * [[Кол Спраус]] као Џагхед Џоунс: филозофски настројени друштвени изопштеник и Арчијев најбољи пријатељ.<ref name="BettyJughead">{{cite magazine |title='Riverdale' Archie Comics CW Pilot Casts Its Betty Cooper & Jughead Jones |url=https://deadline.com/2016/02/riverdale-betty-cooper-lili-reinhart-jughead-jones-cole-sprouse-archie-comics-the-cw-pilot-1201699204/ |magazine=Deadline Hollywood |date=February 9, 2016 |access-date=February 9, 2016 |first=Nellie |last=Andreeva |archive-date=February 10, 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160210091235/https://deadline.com/2016/02/riverdale-betty-cooper-lili-reinhart-jughead-jones-cole-sprouse-archie-comics-the-cw-pilot-1201699204/ |url-status=live }}</ref> Био је вођа Саутсајд Серпентса и Бетин дечко. Сада је књижевник, наставник енглеског и саветник у средњошколским новинама. Забавља се са Табитом Тејт и може да чита мисли након експлозије у Арчијевој кући. * [[Маросол Николас]] као Хермиона Лоџ (рођ. Гомез<ref name="sixty">{{cite episode | title=Chapter Sixty: Dog Day Afternoon | series=Riverdale | credits=Ace Hasan, Greg Murray (writers); Gregory Smith (director) | network=The CW | airdate=October 23, 2019 | season=4 | number=3 }}</ref>) (1—5. сезона; гостујућа улога у 6. сезони): Вероникина мајка, која се са ћерком вратила у Ривердејл након заточеништва њеног супруга, Хајрама Лоџа.<ref>{{cite magazine |url=https://deadline.com/2016/03/riverdale-hermione-llodge-cast-marisol-nichols-cw-pilot-1201714266/ |title='Riverdale' CW Pilot Finds Hermione Lodge |magazine=Deadline Hollywood |last=Petski |first=Denise |date=March 3, 2016 |access-date=March 3, 2016 |archive-date=March 4, 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304223221/http://deadline.com/2016/03/riverdale-hermione-llodge-cast-marisol-nichols-cw-pilot-1201714266/ |url-status=live }}</ref> Након што је оставила Хајрама постала је ријалити-звезда. * [[Меделин Петш]] као Шерил Блосом: богата, трауматизована и понекад манипулативна жена која је била у разреду са Арчијем и његовим пријатељима.<ref>{{cite magazine |url=https://deadline.com/2016/02/riverdale-cheryl-blossom-cw-pilot-madelaine-petsch-1201708939/ |title='Riverdale' CW Pilot Finds Cheryl Blossom |magazine=Deadline Hollywood |last=Andreeva |first=Nellie |date=February 24, 2016 |access-date=February 25, 2016 |archive-date=February 25, 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160225225105/https://deadline.com/2016/02/riverdale-cheryl-blossom-cw-pilot-madelaine-petsch-1201708939/ |url-status=live }}</ref> Шерил се [[Каминг аут|аутовала]] као лезбејка у другој сезони и излазила са Тони, све док нису раскинуле због Тонине породице која није одобравала везу.<ref>{{cite web|url=https://www.popbuzz.com/tv-film/riverdale/cheryl-blossom-lesbian/|title='Riverdale' star Madelaine Petsch says Cheryl Blossom is a lesbian, not bisexual|last=Idika|first=Nicky|website=PopBuzz|date=November 15, 2018|access-date=November 16, 2018|archive-date=November 16, 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181116124223/https://www.popbuzz.com/tv-film/riverdale/cheryl-blossom-lesbian/|url-status=live}}</ref> Сада је власница фирме -{Blossom Maple Farms}- и вођа [[Чирлидинг|чирлидерсица]] у средњој школи. Може да ствара ватру. * [[Ешли Мари]] као Џози Макој (1—4. сезона; специјална гостјућа улога у 5. сезони): главна певачица музичке групе Џози и Мачкице и Арчијева бивша другарица из разреда.<ref name="ArchieJosie" /> Сада је мултиплатинаста суперзвезда. * [[Мејчен Ејмик]] као Алис Купер: Бетина и Полина мајка, која је уредница локалних новина.<ref>{{cite magazine |url=https://deadline.com/2016/03/riverdale-cw-pilot-cast-madchen-amick-alice-cooper-1201714731/ |title='Riverdale' CW Pilot Casts Mädchen Amick As Alice Cooper |magazine=Deadline Hollywood |last=Andreeva |first=Nellie |date=March 4, 2016 |access-date=March 4, 2016 |archive-date=March 5, 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305003816/https://deadline.com/2016/03/riverdale-cw-pilot-cast-madchen-amick-alice-cooper-1201714731/ |url-status=live }}</ref> Сада је репортерка вести из Ривердејла. * [[Лук Пери]] као Фред Ендруз (1—3. сезона): Арчијев отац, који поседује грађевинску фирму.<ref>{{cite magazine |url=https://deadline.com/2016/02/riverdale-luke-perry-cast-archie-dad-comics-cw-pilot-1201708704/ |title='Riverdale': Luke Perry To Play Archie's Dad in Archie Comics CW Pilot |magazine=Deadline Hollywood |last=Andreeva |first=Nellie |date=February 24, 2016 |access-date=February 25, 2016 |archive-date=February 26, 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160226083231/https://deadline.com/2016/02/riverdale-luke-perry-cast-archie-dad-comics-cw-pilot-1201708704/ |url-status=live }}</ref> Био је заљубљен у Вероникину мајку.<ref>{{cite magazine |url=https://deadline.com/2016/02/riverdale-luke-perry-cast-archie-dad-comics-cw-pilot-1201708704/ |title='Riverdale': Luke Perry To Play Archie's Dad in Archie Comics CW Pilot |magazine=Deadline Hollywood |last=Andreeva |first=Nellie |date=February 24, 2016 |access-date=February 25, 2016 |archive-date=February 26, 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160226083231/https://deadline.com/2016/02/riverdale-luke-perry-cast-archie-dad-comics-cw-pilot-1201708704/ |url-status=live }}</ref> * [[Марк Консуелос]] као Хајрам Лоџ (рођ. Хаиме Луна<ref name="sixty"/>) (2—5. сезона): Вероникин отац, који је недавно затворен због илегалних активности.<ref>{{Cite news |url=https://deadline.com/2017/04/mark-consuelos-cast-riverdale-season-2-suits-dule-hill-1202077582/ |title=Mark Consuelos Joins 'Riverdale' For Season 2; 'Suits' Casts Dulé Hill |last=Petski |first=Denise |date=April 25, 2017 |work=Deadline Hollywood |access-date=April 29, 2017 |archive-date=April 30, 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170430030159/http://deadline.com/2017/04/mark-consuelos-cast-riverdale-season-2-suits-dule-hill-1202077582/ |url-status=live }}</ref> * [[Кејси Кот]] као Кевин Келер (2. сезона—данас; споредна улога у 1. сезони): Отворено геј средњошколац који је пријатељ са Арчијем, Бети и Вероником. Син је шерифа Ривердејла.<ref>{{cite magazine |url=http://tvline.com/2017/05/12/riverdale-season-2-casey-cott-series-regular-kevin/ |title=Riverdale Promotes Casey Cott to Regular for Season 2 |magazine=[[TVLine]] |date=May 12, 2017 |access-date=May 31, 2017 |archive-date=August 24, 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824023233/http://tvline.com/2017/05/12/riverdale-season-2-casey-cott-series-regular-kevin/ |url-status=live }}</ref> Враћа се у Ривердејл и постаје учитељ након што није успео на Бродвеју. Напушта сина којег је планирао са Тони и Фангсом. Касније је поднео захтев за искључиво старатељство над бебом Ентонијем. * [[Скит Улрих]] као Ф. П. Џоунс (2—5. сезона; споредна улога у 1. сезони): Џагхедов отуђени отац и вођа Саутсајд Серпентса, банде криминалаца који живе и делују на ободу Ривердејла.<ref name="ep10">{{cite tweet |user=CWRiverdaleNews |number=808480386191917057 |date=December 12, 2016 |title=Episode 10 is called 'The Lost Weekend' It confirms Jordan Calloway as Chuck Clayton and the recasting of Dilton Doily. And Mary Andrews 😱}}</ref><ref>{{cite web |url=https://comicbook.com/2016/09/27/screams-skeet-ulrich-joins-riverdale----as-jugheads-dad-/ |title=Scream's Skeet Ulrich Joins Riverdale – As Jughead's Dad? |website=ComicBook.com |last=Burlingame |first=Russ |date=September 27, 2016 |access-date=October 11, 2016 |archive-date=October 12, 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161012151026/http://comicbook.com/2016/09/27/screams-skeet-ulrich-joins-riverdale----as-jugheads-dad-/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite magazine |url=https://deadline.com/2017/06/riverdale-skeet-ulrich-promoted-series-regular-season-2-fp-jones-the-cw-1202105590/ |title='Riverdale': Skeet Ulrich Upped To Series Regular For Season 2 of the CW Drama |last=Andreeva |first=Nellie |magazine=Deadline Hollywood |date=June 1, 2017 |access-date=October 13, 2017 |archive-date=October 3, 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171003114109/http://deadline.com/2017/06/riverdale-skeet-ulrich-promoted-series-regular-season-2-fp-jones-the-cw-1202105590/ |url-status=live }}</ref> Био је шериф, али је напустио Ривердејл да би одвео Џагхедову сестру Џелибин назад у Толедо њеној мајци. * [[Чарлс Мелтон]] као Реџи Ментл (3. сезона—данас; споредна улога у 2. сезони): Арчијев дугогодишњи пријатељ и ривал, фудбалер средње школе и градски шаљивџија.<ref name="The-Wrap">{{cite magazine |url=https://www.thewrap.com/cws-archie-pilot-riverdale-casts-reggie-moose-and-dilton-exclusive/ |title=CW's Archie Pilot 'Riverdale' Casts Reggie, Moose and Dilton (Exclusive) |magazine=[[TheWrap]] |last=Ge |first=Linda |date=March 9, 2016 |access-date=March 14, 2016 |archive-date=March 13, 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160313143423/http://www.thewrap.com/cws-archie-pilot-riverdale-casts-reggie-moose-and-dilton-exclusive/ |url-status=live }}</ref><ref name="Melton">{{Cite web|url=https://ew.com/tv/2017/05/12/riverdale-charles-melton-reggie/|title='Riverdale' Casts Its New Reggie|first=Derek|last=Lawrence|date=May 13, 2017|work=[[Entertainment Weekly]]|access-date=May 13, 2017|archive-date=May 16, 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170516181004/http://ew.com/tv/2017/05/12/riverdale-charles-melton-reggie/|url-status=live}}</ref><ref name="season3cast">{{Cite news |url=https://www.tvinsider.com/686079/riverdale-season-3-vanessa-morgan-charles-melton-series-regulars/ |title='Riverdale' Ups Vanessa Morgan & Charles Melton to Series Regulars for Season 3 |date=May 2, 2018 |work=TV Insider |access-date=May 2, 2018 |archive-date=May 2, 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180502224754/https://www.tvinsider.com/686079/riverdale-season-3-vanessa-morgan-charles-melton-series-regulars/ |url-status=live }}</ref> Првобитно Реџија је глумио [[Рос Батлер]] у првој сезони, који је напустио серију због обавеза према снимању ''[[13 разлога]]''. * [[Ванеса Морган]] као Тони Топаз (3. сезона—данас; споредна улога у 2. сезони): бисексуална чланица Саутсајт Серпентса, која се спријатељи са Џагхедом у другој сезони. Била је у вези са Шерил.<ref name="season3cast" /> Сада је вођа Саутсајд Серпентса, саветнца у средњој школи. Ддгаја сина са својим дечком Фангсом након што је пристала да буде сурогат за њега и његовог бившег дечка, Кевина. * [[Дру Реј Танер]] као Фангс Фогарти (5. сезона—данас; споредна улога у 2—4. сезони): члан Саутсајд Серпентса и Кевинов бивши дечко.<ref>{{Cite web |url=https://www.eonline.com/news/1192716/riverdale-promotes-drew-ray-tanner-to-series-regular-for-season-5 |title=Riverdale Promotes Drew Ray Tanner to Series Regular For Season 5 |last=Piester |first=Lauren |work=[[E!]] |date=September 30, 2020 |access-date=January 16, 2021 |archive-date=January 1, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210101021958/https://www.eonline.com/news/1192716/riverdale-promotes-drew-ray-tanner-to-series-regular-for-season-5 |url-status=live }}</ref> Сада је камионџија. Има сина са својом девојком Тони, након што је Кевин раскинуо с њим. * [[Ерин Вестбрук]] као Табита Тејт (5. сезона—данас): амбициозна унука Попa Тејта, која је дошла у Ривердејл да преузме -{Pop's Chock’lit Shoppe}- у нади да залогајницу претвори у франшизу, чак и док се град око ње бори за опстанак.<ref name="ErinnW">{{cite web|last=Petski|first=Denise|date=September 29, 2020|title='Riverdale': Erinn Westbrook Joins Season 5 Cast As New Series Regular|url=https://deadline.com/2020/09/riverdale-erinn-westbrook-season-5-cast-series-regular-1234585636/|access-date=September 29, 2020|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-date=September 29, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200929190309/https://deadline.com/2020/09/riverdale-erinn-westbrook-season-5-cast-series-regular-1234585636/|url-status=live}}</ref> Тренутно је у вези са Џагхедом и може да путује кроз време. == Епизоде == {{детаљније|Списак епизода серије Ривердејл}} {{:Списак епизода серије Ривердејл}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{Званични веб-сајт}} *{{IMDb наслов}} {{портал бар|Сједињене Америчке Државе}} [[Категорија:Америчке серије које су се почеле приказивати 2017.]] [[Категорија:Америчке тинејџерске телевизијске серије]] [[Категорија:Америчке драмске телевизијске серије]] [[Категорија:Оригинални програм мреже The CW]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Телевизијске серије са ЛГБТ тематиком]] [[Категорија:Телевизијске серије CBS Studios-а]] [[Категорија:Телевизијске серије Warner Bros. Television Studios-а]] 5pq7yrc417z9wuned2k5vw6p9ev9qy8 0 2090074 25122064 24605596 2022-07-25T10:15:28Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Зарија Ламбулић | слика = | пуно_име = Зарија Ламбулић<ref name="pls"/> | датум_рођења = {{датум рођења|1998|5|25|год=да}}<ref name="pls"/> | место_рођења = [[Пећ (град)|Пећ]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref name="pec"/> | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,93 m<ref name="srbijafudbal"/> | маса = 80 kg<ref name="srbijafudbal"/> | надимак = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)#Центархалф|штопер]]<ref name="pec"/> | актуелни_клуб = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | актуелни_број = 35 | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Бродарац|Бродарац]] | године1 = 2017—2019. | клубови1 = [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер Нови Сад]] | наступи1 = 44 | голови1 = 1 | године2 = 2019—2020. | клубови2 = [[ФК Шахтјор Солигорск|Шахтјор Солигорск]] | наступи2 = 4 | голови2 = 0 | године3 = 2020. | клубови3 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ХШК Зрињски|Зрињски]] | наступи3 = 1 | голови3 = 0 | године4 = 2021. | клубови4 = [[ФК Златибор|Златибор Чајетина]] | наступи4 = 11 | голови4 = 0 | године5 = 2021—2022. | клубови5 = [[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] | наступи5 = 4 | голови5 = 0 | године6 = 2021. | клубови6 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер Нови Сад]] | наступи6 = 10 | голови6 = 0 | године7 = 2022— | клубови7 = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | наступи7 = 0 | голови7 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2016—2017. | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Србија до 19]] | репрезентација_(наступи)1 = 5 | репрезентација_(голови)1 = 1 | репрезентација_(године)2 = 2018. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 20 година|Србија до 20]] | репрезентација_(наступи)2 = 1 | репрезентација_(голови)2 = 0 | репрезентација_(године)3 = 2018. | репрезентација_(име)3 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|Србија до 21]] | репрезентација_(наступи)3 = 1 | репрезентација_(голови)3 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 16. јун 2022. | актуелизовано2_(датум) = 16. септембар 2021. }} '''Зарија Ламбулић''' ([[Пећ (град)|Пећ]], [[25. мај]]а [[1998]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Младост Нови Сад|Младост]] из [[Нови Сад|Новог Сада]]. == Каријера == Прошавши млађе категорије фудбалског клуба [[ФК Бродарац|Бродарца]] са [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]],<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://www.srbijafudbal.com/proleter_novisad/lambulic_z.htm|title=Ламбулић, Зарија|publisher=srbijafudbal.com|accessdate=1. 1. 2018|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720202337/http://srbijafudbal.com/proleter_novisad/lambulic_z.htm|archivedate=20. 7. 2019}}</ref> Ламбулић је са својом генерацијом, освојио титулу омладинског шампиона Србије за сезону 2016/17, по први пут у историји клуба.<ref>{{cite web|url=https://sportjunior.rs/omladinci-brodarca-prvaci-srbije|title=Omladinci Brodarca prvaci Srbije|last=Stošić|first=Anđela|website=sportjunior.rs|date=15. 5. 2017|accessdate=1. 1. 2018|archive-date=30. 08. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200830161805/https://sportjunior.rs/omladinci-brodarca-prvaci-srbije|url-status=dead}}</ref> По навршетку омладинског стажа, наредног лета је прешао у [[Нови Сад|новосадски]] [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер]].<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/novosadski-proleter-provesce-sedam-dana-na-zlatiboru-09-08-2017|title=Новосадски Пролетер провешће седам дана на Златибору| last=Поповић | first = М. |website=[[Дневник холдинг]]|date=9. 8. 2017|accessdate=1. 1. 2018}}</ref> Након уводна два кола у [[Прва лига Србије у фудбалу|Првој лиги Србије]] за сезону [[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]],<ref name="pls">{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/index.php?nav=klub&sub=igrac&igracid=3570&klubid=22| title = Lambulić, Zarija — sezona 2017/18.| website = Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|date=19. 8. 2017| accessdate=16. 10. 2018}}</ref> Ламбулић је свој дебитантски наступ за екипу Пролетера забележио на сусрету са [[ФК Раднички Пирот|Радничким]] из [[Пирот]]а [[4. септембар|4. септембра]] [[2017]]. године, ушавши у игру уместо [[Данило Николић (фудбалер)|Данила Николића]] у 24. минуту утакмице.<ref>{{cite web|url=http://www.plusonline.rs/novosadani-mudriji-od-pirocanaca-da-li-je-sudija-trifkovic-ostetio-radnicki|title=Novosađani mudriji od Piroćanaca! Da li je sudija Trifković oštetio Radnički?|website=plusonline.rs|date=4. 9. 2017|accessdate=1. 1. 2018}}</ref> Неколико дана касније, потписао је трогодишњи професионални уговор,<ref>{{cite web|url=http://www.fss.rs/documents/fudbal/2017/fudbal_37_2017.pdf|title=Фудбал 37/2017|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=7. 9. 2017|accessdate=13. 9. 2017|p=1927|format=PDF|archive-date=14. 09. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170914220500/http://www.fss.rs/documents/fudbal/2017/fudbal_37_2017.pdf|url-status=dead}}</ref> након чега се усталио у постави своје екипе. Први гол у својој сениорској каријери, Ламбулић је постигао у 13. колу такмичења, против [[ФК Раднички 1923|Радничког]] из [[Крагујевац|Крагујевца]].<ref>{{cite web|url=http://www.kragujevacke.rs/SPORT/FUDBAL_19|title=„Crni“ sudija Mitić| last=Soković | first = Saša |website=kragujevacke.rs|date=14. 11. 2017|accessdate=1. 1. 2018}}</ref> У првом делу сезоне одиграо је укупно 12 утакмица, пропустивши последње коло због повреде.<ref>{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/proleter-na-popravnom/185870|title=Proleter na popravnom|website=mozzartsport.com|date=24. 11. 2017|accessdate=1. 1. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20171226021451/http://www.mozzartsport.com/vesti/proleter-na-popravnom/185870|archive-date=26. 12. 2017|url-status=dead}}</ref> Крајем године уврштен је у селекцију „најбољих 11“ [[Прва лига Србије у фудбалу|Прве лиге Србије]].<ref name="top11">{{cite web|url=https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10210966666992718&set=a.1840748228525.2092646.1535143319&type=3|title=TOP ELEVEN - Prva liga Srbije|website=srbijafudbal.com|date=6. 12. 2017|accessdate=1. 1. 2018}}</ref> Освојивши прво место на табели Прве лиге Србије, Ламбулић се са екипом Пролетера пласирао у највиши ранг фудбалског такмичења.<ref name="fppls">{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/prva-liga/64327/proleter-osvojio-prvu-ligu-vranjancima-bod-dovoljan-za-elitu|title=Пролетер освојио Прву лигу, Врањанцима бод довољан за елиту!|website=[[Спортски журнал]]|date=26. 5. 2018|accessdate=16. 10. 2018}}</ref> Ламбулић је 4. јула 2019. године потписао уговор на две и по године са [[ФК Шахтјор Солигорск|Шахтјором]] из [[Солигорск]]а.<ref>{{Cite web|url=http://www.fcshakhter.by/article.asp?id=1310|title=Зария Ламбулич стал игроком «Шахтера» |date=4. 7. 2019|accessdate=7. 7. 2019|publisher=fcshakhter.by|language=be}}</ref> Почетком октобра наредне године прослеђен је [[ХШК Зрињски|Зрињском]],<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/lambulic-do-kraja-sezone-u-zrinjskom-237430/|title=Lambulić do kraja sezone u Zrinjskom|last=Marković|first=Mirko|publisher=maxbetsport.rs|date=3. 10. 2020|accessdate=16. 9. 2020}}</ref> а затим је пред други део такмичарске [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]]. прешао у екипу [[ФК Златибор|Златибора]] из [[Чајетина|Чајетине]].<ref>{{cite news|url=https://sportklub.rs/fudbal/srbija-super-liga/lambulic-i-maletic-na-zlatiboru/|title=Lambulić i Maletić na Zlatiboru|last=Spasojević|first=Branko|publisher=[[Спорт клуб]]|date=4. 2. 2021|accessdate=16. 9. 2020}}</ref> Лета 2021. потписао је за [[ФК Младост Лучани|Младост]] из [[Лучани|Лучана]],<ref>{{cite web|url=https://lucani.info/u-lucane-stigli-lambulic-i-tumbasevic-stefanovic-sve-blizi-klupi/|title=U Lučane stigli Lambulić i Tumbasević, Stefanović sve bliži klupi|website=lucani.info|date=9. 6. 2021|accessdate=11. 9. 2021}}</ref> али се пред крај истог прелазног рока вратио у Пролетер до краја сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/transferi-na-relaciji-proleter-mladost-danoski-u-lucanima-lambulic-u-novom-sadu-309217/|title=Transferi na relaciji Proleter – Mladost: Danoski u Lučanima, Lambulić u Novom Sadu|last=Tomašević|first=Dalibor|publisher=maxbetsport.rs|date=16. 9. 2021|accessdate=16. 9. 2020}}</ref> Позајмица је окончана после јесењег дела сезоне,<ref>{{cite news|url=https://hotsport.rs/2022/01/06/hotsport-saznaje-proleter-se-ne-zaustavlja-na-slanu-baru-stize-jos-jedno-pojacanje/|title=Hotsport saznaje: Proleter se ne zaustavlja – na Slanu Baru stiže još jedno pojačanje!|publisher=hotsport.rs|date=6. 1. 2022|accessdate=16. 6. 2022}}</ref> па се Ламбулић одазвао првој прозивци екипе Младости у 2022.<ref>{{cite news|url=https://www.fkmladostlucani.com/index.php/component/k2/item/748-plavo-beli-zapoceli-pripreme.html|title=Plavo-beli započeli pripreme|last=Joković|first=Goran|website=ФК Младост Лучани, званична презентација|date=12. 1. 2022|accessdate=16. 6. 2022}}</ref> Средином јуна 2022. прешао је у истоимени клуб из Новог Сада који је претходно остварио пласман у Суперлигу.<ref>{{cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/super-liga/132610/tri-novajlije-u-redovima-debitanta-iz-novog-sada|title=Три новајлије у редовима дебитанта из Новог Сада|publisher=Спортски журнал|date=16. 6. 2022|accessdate=16. 6. 2022}}</ref> == Репрезентација == Ламбулић је први позив у [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|омладинску репрезентацију Србије]] добио крајем 2016. од селектора [[Милан Косановић|Милана Косановића]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/вести/спорт.434.html:639165-Косановић-одабрао-омладинце-за-проверу-против-Италије|title=Косановић одабрао омладинце за проверу против Италије|website=[[Вечерње новости]]|date=9. 12. 2016|accessdate=1. 1. 2018}}</ref> Дебитовао је против [[Фудбалска репрезентација Италије до 19 година|Италије]] [[14. децембра]],<ref name="Italija*U19">{{cite web|url=http://www.fss.rs/index.php?id=2021&aid=11667|title=Реми омладинаца у провери са Италијом у Сан Бенедету|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=14. 12. 2016|accessdate=1. 1. 2018}}</ref> а први гол за ову селекцију постигао је против [[Фудбалска репрезентација Босне и Херцеговине до 19 година|Босне и Херцеговине]] [[9. марта]] наредне године.<ref name="BIH-gol">{{cite web|url=https://www.nfsbih.ba/vijesti/remi-u-19-selekcija-bih-i-srbije/|title=Remi „U-19“ selekcija BiH i Srbije|language=bs|website=[[Фудбалски савез Босне и Херцеговине]]|date=9. 3. 2017|accessdate=16. 10. 2018}}</ref> За репрезентацију у том узрасту, Ламбулић је уписао укупно пет наступа, од чега један у елитној рунди квалификација за [[Европско првенство у фудбалу до 19 година|Европско првенство]] [[2017]], на које се селекција Србије није пласирала.<ref name="Kipar*U19">{{cite web|url=http://www.fss.rs/index.php?id=2021&aid=12269|title=Омладинци на опроштају мирољубиво са Кипром -0:0|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=28. 3. 2017|accessdate=16. 10. 2018}}</ref> Ламбулић се, у [[Октобар|октобру]] [[2018]]. године нашао на списку играча [[Фудбалска репрезентација Србије до 23 године|селекције до 23]] године старости, под вођством [[Милан Обрадовић|Милана Обрадовића]], за пријатељску утакмицу против репрезентације Француске у узрасту до 20 година.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/ako-niste-znali-srbija-sutra-igra-sa-francuskom/308852|title=Ako niste znali, Srbija sutra igra sa Francuskom|website=mozzartsport.com|date=14. 10. 2018|accessdate=16. 10. 2018}}</ref> У међувремену је добио позив [[Горан Ђоровић|Горана Ђоровића]] у [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|младу репрезентацију Србије]],<ref name="pec">{{cite web|url=https://millenniumsport.rs/2018/10/15/novi-orlic-zarija-lambulic/|title=Novi "Orlić" Zarija Lambulić|last=Orsić|first=Srđan|website=millenniumsport.rs|date=15. 10. 2018|accessdate=16. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181016130031/https://millenniumsport.rs/2018/10/15/novi-orlic-zarija-lambulic/|archive-date=16. 10. 2018|url-status=dead}}</ref> те на тој утакмици није наступио.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/reprezentacija/71054/orlicima-puna-mreza-galski-petlovi-majstori-za-kontre|title=Орлићима пуна мрежа, Галски петлови мајстори за контре|website=[[Спортски журнал]]|date=15. 10. 2018|accessdate=16. 10. 2018}}</ref> Ламбулић је за младу репрезентацију Србије дебитовао у последњој утакмици квалификација за [[Европско првенство у фудбалу до 21 године|Европско првенство]] [[2019]], ушавши у игру на полувремену сусрета са Јерменијом [[16. октобар|16. октобра]] [[2018]].<ref>{{cite web|url=https://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/sjajni-orlici-mlada-reprezentacija-srbije-remijem-okoncala-fenomenalne-kvalifikacije/sge7ydb|title=SJAJNI "ORLIĆI" Mlada reprezentacija Srbije remijem okončala fenomenalne kvalifikacije| last=O | first = B. |website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=16. 10. 2018|accessdate=16. 10. 2018}}</ref> Он се, потом, нашао на списку [[Фудбалска репрезентација Србије до 20 година|млађе младе репрезентације]], сачињеном од играча рођених [[1998]]. и млађих,<ref>{{cite web|url=http://www.fss.rs/index.php?id=2021&aid=14615|title=Млада репрезентација има провере против Црне Горе и Македоније, Горан Ђоровић позвао 25 играча|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=9. 11. 2018|accessdate=10. 11. 2018}}</ref> а за ту селекцију је по први пут наступио против Црне Горе, [[15. новембар|15. новембра]] 2018.<ref name="CGU20">{{cite web|url=https://fscg.me/vijesti/6595/pobjeda-nad-srbijom/|title=Pobjeda nad Srbijom|last=Vukotić|first=Danilo|website=[[Фудбалски савез Црне Горе]]|date=15. 11. 2018|accessdate=15. 11. 2018}}</ref> Почетком [[2019]]. године, Ламбулић је добио позив [[Младен Крстајић|Младена Крстајића]] за пријатељске утакмице против селекција [[Сент Китс и Невис|Сент Китса и Невиса]], односно [[Фудбалски савез Барбадоса|Барбадоса]], на [[Кариби]]ма.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3023127-optuzili-ga-da-je-za-3-minuta-namerno-napravio-penal-i-dao-autogol-on-dobio-poziv-u-reprezentaciju-srbije-video|title=Optužili ga da je za 3 minuta namerno napravio penal i dao autogol, on dobio poziv u reprezentaciju Srbije (VIDEO)|website=[[Telegraf.rs|Телеграф]]|date=12. 1. 2019|accessdate=12. 1. 2019}}</ref> Сусрети су средином [[јануар]]а отказани, услед немогућности домаћина да затвори финансијску конструкцију тих догађаја.<ref>{{Cite web|url=https://millenniumsport.rs/2019/01/15/nista-od-kariba-otkazani-mecevi-reprezentacije/|title=Ništa od Kariba: Otkazani mečevi reprezentacije|date=15. 1. 2019|accessdate=18. 1. 2019|last=Đinđić|first=Marko|publisher=millenniumsport.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20190119121051/https://millenniumsport.rs/2019/01/15/nista-od-kariba-otkazani-mecevi-reprezentacije/|archive-date=19. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|25. јула 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/z-lambulić/478331|title=Zarija Lambulić|website=macsonuclarim.com|accessdate=16. 9. 2021|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:93%" |+ <small>Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу</small> |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Национални куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="2"|[[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер Нови Сад]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]<ref name="pls"/> |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |14||1||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''14'''||1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2018-19/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1534-05-lambulic-zarija|title=Lambulić, Zarija — sezona 2018/19.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=16. 10. 2018}}</ref> |[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |30||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''30'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Шахтјор Солигорск|Шахтјор Солигорск]] |2019.<ref name="footballfacts">{{cite web|url=https://footballfacts.ru/person/582592-lambulichzariya|title=Ламбулич, Зария|website=footballfacts.ru|accessdate=16. 9. 2021|language=ru}}</ref> |rowspan="2"|[[Премијер лига Белорусије у фудбалу|Премијер лига Белорусије]] |2||0||1||0||colspan="2"|—||0||0||'''3'''||'''0''' |- |2020.<ref name="footballfacts"/> |2||0||1||0||0||0||0||0||'''3'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !4!!0!!2!!0!!0!!0!!0!!0!!6!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ХШК Зрињски|Зрињски]] <small>'''''(позајмица)'''''</small> |[[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://plbih.ba/igrac/zarija-lambulic/|title=Zarija Lambulić — sezona 2020/21.|website=Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу, званична презентација|accessdate=16. 9. 2021|language=bs|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20210414012911/https://plbih.ba/igrac/zarija-lambulic/|archivedate=14. 4. 2021}}</ref> |[[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лига Босне и Херцеговине]] !1!!0!!1!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!2!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Златибор|Златибор Чајетина]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/5-super-liga-srbije-2020-21/3479-30-lambulic-zarija|title=Lambulić, Zarija — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=16. 9. 2021}}</ref> |Суперлига Србије !11!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!11!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3804-15-lambulic-zarija|title=Lambulić, Zarija — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=16. 9. 2021}}</ref> |Суперлига Србије !4!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!4!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="2"|Пролетер Нови Сад <small>'''''(позајмица)'''''</small> |2021/22.<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/4020-35-lambulic-zarija|title=Lambulić, Zarija — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=23. 9. 2021}}</ref> |Суперлига Србије |10||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''10'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !54!!1!!0!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!54!!1 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-super-liga-srbije-2022-23/4410-lambuli-zarija|title=Lambulić, Zarija — sezona 2022/23.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=25. 7. 2022}}</ref> |Суперлига Србије |0||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !74!!1!!3!!0!!0!!0!!0!!0!!77!!1 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=13 | |} === Утакмице у дресу репрезентације === {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Репрезентација Србије у узрасту до 19 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="12%" |Датум ! width="22%" |Такмичење ! width="20%" |Локација ! width="12%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="12%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2016|12|14}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | Сан Бенедето | style="text-align:right" | {{зас|Италија}} Италија | style="text-align:center" | 0 : 0 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="Italija*U19"/> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 2. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2017|3|7}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 4 : 1 |{{зас|Бугарска}} Бугарска | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=https://fss.rs/omladinci-ponovo-bolji-od-bugarske/|title=Омладинци поново бољи од Бугарске|website=Фудбалски савез Србије|date=23. 2. 2017|accessdate=16. 9. 2021}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 3. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2017|3|7}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | Кућа фудбала, Стара Пазова | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 0 : 5 |{{зас|Босна и Херцеговина}} Босна и Херцеговина | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://bhfanaticos.com/2017/03/07/u-19-visoka-pobjeda-nad-srbijom-u-staroj-pazovi/|title=U-19: Visoka pobjeda nad Srbijom u Staroj Pazovi|author=Ajdin|publisher=bhfanaticos.com|date=7. 3. 2017|accessdate=16. 9. 2021|language=bs}}</ref> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 4. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2017|3|9}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | Кућа фудбала, Стара Пазова | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 3 : 3 |{{зас|Босна и Херцеговина}} Босна и Херцеговина | style="text-align:center" | {{гол}} | style="text-align:center" |<ref name="BIH-gol"/> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 5. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2017|3|28}} | style="text-align:center" | Квалификације за Европско првенство | style="text-align:center" | Стадион Ам Сомердам | style="text-align:right" | {{зас|Кипар}} Кипар | style="text-align:center" | 0 : 0 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="Kipar*U19"/> |- ! style="text-align:center" | 5 ! colspan="7" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица и постигнутих погодака'' ! style="text-align:center" | 1 ! style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=https://fudbalpsiho.files.wordpress.com/2017/05/u191617.pdf|title=Репрезентација Србије до 19 година|website=fudbalpsiho@wordpress.com|accessdate=16. 10. 2018}}</ref> |} {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 20 година|Репрезентација Србије у узрасту до 20 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="12%" |Датум ! width="22%" |Такмичење ! width="20%" |Локација ! width="12%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="12%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2018|11|15}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Стадион под Малим брдом]], [[Петровац на Мору]] | style="text-align:right" | {{зас|Црна Гора}} Црна Гора | style="text-align:center" | 1 : 0 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="CGU20"/> |- ! style="text-align:center" | 1 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица, постигнутих погодака и минута проведених на терену'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/3317047/djorovic-pozvao-novu-grupu-mladih-igraca.html|title=Ђоровић позвао нову групу младих играча|website=[[Радио-телевизија Србије]]|date=9. 11. 2018|accessdate=16. 9. 2021}}</ref> |} {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|Репрезентација Србије у узрасту до 21 године старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="12%" |Датум ! width="22%" |Такмичење ! width="20%" |Локација ! width="12%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="12%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2018|11|15}} | style="text-align:center" | Квалификације за Европско првенство | style="text-align:center" | [[Стадион Карађорђе]], [[Нови Сад]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 0 : 0 |{{зас|Јерменија}} Јерменија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/mlada-reprezentacija-srbije-remijem-otisla-u-evropu-16-10-2018|title=Млада репрезентација Србије ремијем отишла у Европу|last=Предојевић|first=А.|publisher=[[Дневник холдинг]]|date=16. 10. 2018|accessdate=16. 9. 2021}}</ref> |- ! style="text-align:center" | 1 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица, постигнутих погодака и минута проведених на терену'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" | |} == Трофеји и награде == ; Пролетер Нови Сад * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]]ː [[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]<ref name="fppls"/> == Референце == {{reflist|colwidth=30em}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Србија}} * {{Soccerway|zari-lambuli/478331}} * {{Transfermarkt|500205}} * {{Soccerbase|114746}} * {{UEFA player|250107328}} * {{WorldFootball.net|zarija-lambulic}} * {{Footballdatabase|318523}} * {{Zerozero|559293}} * {{Fussballdaten|zarija-lambulic}} {{Младост Нови Сад}} {{DEFAULTSORT:Ламбулић, Зарија}} [[Категорија:Рођени 1998.]] [[Категорија:Пећанци]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Пролетера Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Зрињског Мостар]] [[Категорија:Фудбалери Златибора]] [[Категорија:Фудбалери Младости Лучана]] [[Категорија:Фудбалери Младости Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] 60jl5pi5eghb2mf2gcfvfjto04uwluv 0 2090092 25121523 15863289 2022-07-24T20:18:27Z 62.4.57.22 Andrija 1-8 wikitext text/x-wiki '''„Омладина”''' био је студентски часопис Српске омладине у Загребу који је јако кратко излазио (1894–1895). Тај месечник је први студентски часопис на Свеуччилишту у Загребу.{{sfn|Артуковић|2001|p=32}} У његовој уређивачкој политици су поред прошлости, доминантно заступљене у свим родовима (чланцима, поезији и причи), биле евидентне и струје модерних идеја, које се посебно виде у објављеним преводима.<ref>''„Омладина”, лист студената на свеучилишту Фрање Јосипа I у Загребу'', Зборник о Србима у Хрватској 1. Београд, САНУ, 1989, 117–130.</ref> == Историја == Часопис је основао њен власник Петар Белобрк (1874—1935), доцније адвокат и политичар, а издавач је била „Српска академска омладина у Загребу”. Излазио је од 1. јануара 1894. (12 бројева) до 1. маја 1895. (5 бројева). Штампан је у Српској штампарији у Загребу. Цена месечника за пола године била је 75 новчића а за целу 1,50 форинта. Рукописи и претплата слати су на уредништво (Медулићева улица бр. 7). Према идеји оснивача, омладинаца Срба са Свеучилишта у Загребу, часопис је имао задатак да настави традицију књижевних листова, својих претходника, часописа Српског забавника (1884–1885), у ком би сарађивали омладинци, студенти, али и старији познати писци.<ref>Станиша Војиновић, ''Литература листа Српски забавник (1884–1885)'', Зборник o Србима у Хрватској 5. уредник Василије Крестић, Београд, САНУ, 2004, 355–400.</ref> Иако се Белобрк водио као уредник часописа „Омладина” он је заправо био само номинални уредник, а прави је био Каменко Суботић (Вуковар, 1870—1932), који је објавио највећи број прилога под пуним именом и различитим псеудонимима (Петар Милановић, Leander).<ref>''Литература списа Каменка Суботића (1884–1928)''. Нови Сад [1928], 2. Неке псеудониме разрешио је у овој библиографији.</ref> == Сарадници == Поред познатих сарадника Омладине: [[Владимир М. Јовановић|Владимира М. Јовановића]], [[Алекса Шантић|Алексе Шантића]], [[Светозар Ћоровић|Светозара Ћоровића]], у часопису су своје радове објавили и други, данас већ заборављени писци: Васо Папрић, Дамјан Јеврић, Михаило Вукчевић, Мило Војводић, Јован Живојновић, Јован З. Медурић == Извори == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} [[Категорија:Студентски часописи]] 2l0jl1mf4gfpnu6jsgnckkvrfpep0ya 25121524 25121523 2022-07-24T20:18:53Z 62.4.57.22 wikitext text/x-wiki '''„Омладина”''' био је студентски часопис Српске омладине у Загребу који је јако кратко излазио (1894–1895). Тај месечник је први студентски часопис на Свеучилишту у Загребу.{{sfn|Артуковић|2001|p=32}} У његовој уређивачкој политици су поред прошлости, доминантно заступљене у свим родовима (чланцима, поезији и причи), биле евидентне и струје модерних идеја, које се посебно виде у објављеним преводима.<ref>''„Омладина”, лист студената на свеучилишту Фрање Јосипа I у Загребу'', Зборник о Србима у Хрватској 1. Београд, САНУ, 1989, 117–130.</ref> == Историја == Часопис је основао њен власник Петар Белобрк (1874—1935), доцније адвокат и политичар, а издавач је била „Српска академска омладина у Загребу”. Излазио је од 1. јануара 1894. (12 бројева) до 1. маја 1895. (5 бројева). Штампан је у Српској штампарији у Загребу. Цена месечника за пола године била је 75 новчића а за целу 1,50 форинта. Рукописи и претплата слати су на уредништво (Медулићева улица бр. 7). Према идеји оснивача, омладинаца Срба са Свеучилишта у Загребу, часопис је имао задатак да настави традицију књижевних листова, својих претходника, часописа Српског забавника (1884–1885), у ком би сарађивали омладинци, студенти, али и старији познати писци.<ref>Станиша Војиновић, ''Литература листа Српски забавник (1884–1885)'', Зборник o Србима у Хрватској 5. уредник Василије Крестић, Београд, САНУ, 2004, 355–400.</ref> Иако се Белобрк водио као уредник часописа „Омладина” он је заправо био само номинални уредник, а прави је био Каменко Суботић (Вуковар, 1870—1932), који је објавио највећи број прилога под пуним именом и различитим псеудонимима (Петар Милановић, Leander).<ref>''Литература списа Каменка Суботића (1884–1928)''. Нови Сад [1928], 2. Неке псеудониме разрешио је у овој библиографији.</ref> == Сарадници == Поред познатих сарадника Омладине: [[Владимир М. Јовановић|Владимира М. Јовановића]], [[Алекса Шантић|Алексе Шантића]], [[Светозар Ћоровић|Светозара Ћоровића]], у часопису су своје радове објавили и други, данас већ заборављени писци: Васо Папрић, Дамјан Јеврић, Михаило Вукчевић, Мило Војводић, Јован Живојновић, Јован З. Медурић == Извори == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} [[Категорија:Студентски часописи]] 95p2hfsd57yu2j7pinygruxseogmvgd 0 2093195 25121548 24923317 2022-07-24T20:34:50Z 109.93.50.33 /* Ч */ wikitext text/x-wiki Овај чланак садржи списак кошаркаша који су наступали за [[Хјустон рокетси|Хјустон рокетсе]]. Списак је тренутно ограничен само на играче који имају чланке на српској Википедији. == А == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|АУС}} [[Дејвид Андерсен]] || 2009—2010 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Рајан Андерсон]] || [[НБА сезона 2016/17.|2016]]—[[НБА сезона 2017/18.|2018]], [[НБА сезона 2019/20.|2019]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џејмс Андерсон]] || 2013 |- |align="left"|{{зас|ТУР}} [[Омер Ашик]] || 2012—2014 |- |} == Б == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Рик Бари]] || 1978—1980 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Чарлс Баркли]] || 1996—2000 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Патрик Беверли]] || 2013—[[НБА сезона 2016/17.|2017]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Боби Браун (кошаркаш)|Боби Браун]] || [[НБА сезона 2016/17.|2016]]—[[НБА сезона 2017/18.|2018]] |- |} == В == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џејмс Вајт]] || 2009 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Расел Вестбрук]] || [[НБА сезона 2019/20.|2019—2020]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Лу Вилијамс]] || [[НБА сезона 2016/17.|2017]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џон Вол]] || [[НБА сезона 2020/21.|2020]]—[[НБА сезона 2021/22.|2022]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Мета Ворлд Пис]] || 2008—2009 |- |} == Г == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Ендру Гаудлок]] || [[НБА сезона 2015/16.|2016]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Ерик Гордон]] || [[НБА сезона 2016/17.|2016]]— |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џеф Грин]] || [[НБА сезона 2019/20.|2020]] |- |} == Д == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|АРГ}} [[Карлос Делфино]] || 2012—2013 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џои Дорси]] || 2008—2010, 2014—2015 |- |align="left"|{{зас|СЛО}} [[Горан Драгић]] || 2011—2012 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Клајд Дрекслер]] || 1995—1998 |- |} == Е == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|КАН}} [[Тајлер Енис]] || [[НБА сезона 2016/17.|2016—2017]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Кармело Ентони]] || [[НБА сезона 2018/19.|2018—2019]] |- |} == К == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Демаркус Казинс]] || [[НБА сезона 2020/21.|2020—2021]] |- |align="left"|{{зас|ИЗР}} [[Омри Каспи]] || 2013—2014 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Роберт Ковингтон]] || 2013—2014, [[НБА сезона 2019/20.|2020]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Дејкван Кук]] || 2012—2013 |- |align="left"|{{зас|ЛЕТ}} [[Родионс Курукс]] || [[НБА сезона 2020/21.|2021]] |- |} == Л == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|ПОЉ}} [[Маћеј Лампе]] || 2006 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џереми Лин]] || 2012—2014 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Кајл Лаури]] || 2009—2012 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џон Лукас III]] || 2005—2006, 2006—2007 |- |} == М == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Трејси Макгрејди]] || 2004—2010 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Мозиз Малон]] || 1976—1982 |- |align="left"|{{зас|СРБ}} [[Бобан Марјановић]] || [[НБА сезона 2022/23.|2022]]— |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Кевин Мартин]] || 2010—2012 |- |align="left"|{{зас|УК}} [[Попс Менса-Бонсу]] || 2009 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Бред Милер]] || 2010—2011 |- |align="left"|{{зас|КИН}} [[Јао Минг]] || 2002—2011 |- |align="left"|{{зас|ЛИТ}} [[Донатас Мотијејунас]] || 2012—[[НБА сезона 2015/16.|2016]] |- |align="left"|{{зас|ДРК}} [[Дикембе Мутомбо]] || 2004—2009 |- |} == Н == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џејмс Нанели]] || [[НБА сезона 2018/19.|2019]] |- |align="left"|{{зас|СЛО}} [[Боштјан Нахбар]] || 2002—2004 |- |align="left"|{{зас|БРА}} [[Нене]] || [[НБА сезона 2016/17.|2016]]—[[НБА сезона 2019/20.|2020]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Стив Новак]] || 2006—2008 |- |} == О == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Виктор Оладипо]] || [[НБА сезона 2020/21.|2021]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Хаким Олајџувон]] || 1984—2001 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Роберт Ори]] || 1992—1996 |- |} == П == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|ГРЧ}} [[Костас Папаниколау]] || 2014—2015 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Чандлер Парсонс]] || 2011—2014 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Скоти Пипен]] || 1998—1999 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Крис Пол]] || [[НБА сезона 2017/18.|2017]]—[[НБА сезона 2018/19.|2019]] |- |align="left"|{{зас|АРГ}} [[Пабло Прихиони]] || 2015 |- |} == Р == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Глен Рајс]] || 2001—2003 |- |} == С == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|ШВА}} [[Табо Сефолоша]] || [[НБА сезона 2019/20.|2019—2020]] |- |align="left"|{{зас|АРГ}} [[Луис Скола]] || 2007—2012 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џош Смит]] || 2014—2015, [[НБА сезона 2015/16.|2016]] |- |align="left"|{{зас|ГРЧ}} [[Василис Спанулис]] || 2006—2007 |- |} == Т == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|ХРВ}} [[Жан Табак]] || 1994—1995 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џејсон Тери]] || 2014—[[НБА сезона 2015/16.|2016]] |- |} == Ф == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Кенет Фарид]] || [[НБА сезона 2018/19.|2019]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Стив Франсис]] || 1999—2004, 2007 |- |} == Х == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џејмс Харден]] || 2012—[[НБА сезона 2020/21.|2021]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Двајт Хауард]] || 2013—[[НБА сезона 2015/16.|2016]] |- |} == Ч == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Тајсон Чандлер]] || [[НБА сезона 2019/20.|2019—2020]] |- |} == Џ == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Арон Џексон]] || [[НБА сезона 2017/18.|2018]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Боби Џексон]] || 2008 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џо Џонсон (кошаркаш)|Џо Џонсон]] || [[НБА сезона 2017/18.|2018]] |- |} == Ш == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|РУС}} [[Алексеј Швед]] || 2014—2015 |- |align="left"|{{зас|НЕМ}} [[Денис Шредер]] || [[НБА сезона 2021/22.|2022]]— |- |} {{Хјустон рокетси}} [[Категорија:Кошаркаши Хјустон рокетса]] [[Категорија:Списак кошаркаша НБА клубова]] jbs7itsaib1pms9ej7qj7btaywnj0ir 0 2197319 25121374 24712840 2022-07-24T17:30:43Z 2405:201:D028:1038:61A0:FA9:B7E3:8EC /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Фраксионамијенто Ваље дел Невадо (Калимаја) је насеље у Мексику}} {{Infobox settlement | name = Фраксионамијенто Ваље дел Невадо <!-- at least one of the first two fields must be filled in --> | official_name = | native_name = {{изворно име|es|Fraccionamiento Valle del Nevado}} | native_name_lang = es <!-- ISO 639-2 code e.g. "fr" for French. If more than one, use {{lang}} instead --> | other_name = | settlement_type = Насеље <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = | imagesize = | image_alt = | image_caption = | image_flag = | flag_size = | flag_alt = | flag_border = | flag_link = | image_seal = | seal_size = | seal_alt = | seal_link = | seal_type = | image_shield = | shield_size = | shield_alt = | shield_link = | image_blank_emblem = | blank_emblem_type = <!-- defaults to Logo --> | blank_emblem_size = | blank_emblem_alt = | blank_emblem_link = | etymology = | nickname = | motto = | anthem = <!-- maps and coordinates --> | image_map = | mapsize = | map_alt = | map_caption = | image_map1 = | mapsize1 = | map_alt1 = | map_caption1 = | pushpin_map = Mexico <!-- name of a location map as per Template:Location_map --> | pushpin_label_position = bottom <!-- position of the pushpin label: left, right, top, bottom, none --> | pushpin_label = <!-- only necessary if "name" or "official_name" are too long --> | pushpin_map_alt = MX | pushpin_mapsize = 250 | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = Локација у Мексику | coordinates = {{coord|19|6|37|N|99|19|53|W|region:MX|display=inline,title}} | coor_pinpoint = <!-- to specify exact location of coordinates (was coor_type) --> | coordinates_footnotes = <ref name="Inegi" /> | grid_name = <!-- name of a regional grid system --> | grid_position = <!-- position on the regional grid system --> <!-- location --> | subdivision_type = [[Списак држава|Држава]] | subdivision_name = {{flag|Мексико}} | subdivision_type1 = [[Савезне државе Мексика|Савезна држава]] | subdivision_name1 = [[Мексико (држава)|Мексико]] | subdivision_type2 = [[Општине Мексика|Општина]] | subdivision_name2 = [[Општина Калимаја (Мексико)|Калимаја]] <!-- established --> | established_title = <!-- Founded --> | established_date = | established_title1 = <!-- Incorporated (town) --> | established_date1 = | established_title2 = <!-- Incorporated (city) --> | established_date2 = | extinct_title = | extinct_date = | founder = | named_for = <!-- seat, smaller parts --> | seat_type = <!-- defaults to: Seat --> | seat = | seat1_type = <!-- defaults to: Former seat --> | seat1 = | parts_type = <!-- defaults to: Boroughs --> | parts_style = <!-- list, coll (collapsed list), para (paragraph format) --> | parts = <!-- parts text, or header for parts list --> | p1 = | p2 = <!-- etc., up to p50: for separate parts to be listed--> <!-- government type, leaders --> | government_footnotes = <!-- for references: use <ref> tags --> | government_type = | governing_body = | leader_party = | leader_title = | leader_name = <!-- add &nbsp; (no-break space) to disable automatic links --> | leader_title1 = | leader_name1 = <!-- etc., up to leader_title4 / leader_name4 --> <!-- display settings --> | total_type = <!-- to set a non-standard label for total area and population rows --> | unit_pref = <!-- enter: Imperial, to display imperial before metric --> <!-- area --> | area_footnotes = <!-- for references: use <ref> tags --> | area_magnitude = <!-- use only to set a special wikilink --> | dunam_link = <!-- If dunams are used, this specifies which dunam to link. --> | area_total_km2 = <!-- ALL fields with measurements have automatic unit conversion --> | area_total_sq_mi = <!-- see table @ Template:Infobox settlement for details --> | area_total_ha = | area_total_acre = | area_total_dunam = <!-- used in Middle East articles only --> | area_land_km2 = | area_land_sq_mi = | area_land_ha = | area_land_acre = | area_land_dunam = <!-- used in Middle East articles only --> | area_water_km2 = | area_water_sq_mi = | area_water_ha = | area_water_acre = | area_water_dunam = <!-- used in Middle East articles only --> | area_water_percent = | area_urban_footnotes = <!-- for references: use <ref> tags --> | area_urban_km2 = | area_urban_sq_mi = | area_urban_ha = | area_urban_acre = | area_urban_dunam = <!-- used in Middle East articles only --> | area_rural_footnotes = <!-- for references: use <ref> tags --> | area_rural_km2 = | area_rural_sq_mi = | area_rural_ha = | area_rural_acre = | area_rural_dunam = <!-- used in Middle East articles only --> | area_metro_footnotes = <!-- for references: use <ref> tags --> | area_metro_km2 = | area_metro_sq_mi = | area_metro_ha = | area_metro_acre = | area_metro_dunam = <!-- used in Middle East articles only --> | area_rank = | area_note = <!-- dimensions --> | dimensions_footnotes = <!-- for references: use <ref> tags --> | length_km = | length_mi = | width_km = | width_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = <ref name="Inegi" /> | elevation_m = 2575 | elevation_ft = | elevation_point = <!-- for denoting the measurement point --> | elevation_max_footnotes = <!-- for references: use <ref> tags --> | elevation_max_m = | elevation_max_ft = | elevation_max_point = <!-- for denoting the measurement point --> | elevation_max_rank = | elevation_min_footnotes = <!-- for references: use <ref> tags --> | elevation_min_m = | elevation_min_ft = | elevation_min_point = <!-- for denoting the measurement point --> | elevation_min_rank = <!-- population --> | population_as_of = 2010 | population_footnotes = <ref name="Inegi" /> | population_total = 614 | pop_est_as_of = | pop_est_footnotes = | population_est = | population_rank = | population_density_km2 = <!-- for automatic calculation of any density field, use: auto --> | population_density_sq_mi= | population_urban_footnotes = | population_urban = | population_density_urban_km2 = | population_density_urban_sq_mi = | population_rural_footnotes = | population_rural = | population_density_rural_km2 = | population_density_rural_sq_mi = | population_metro_footnotes = | population_metro = | population_density_metro_km2 = | population_density_metro_sq_mi = | population_density = | population_density_rank = | population_blank1_title = | population_blank1 = | population_density_blank1_km2 = | population_density_blank1_sq_mi= | population_blank2_title = | population_blank2 = | population_density_blank2_km2 = | population_density_blank2_sq_mi= | population_demonym = <!-- demonym, e.g. Liverpudlian for someone from Liverpool --> | population_note = <!-- demographics (section 1) --> | demographics_type1 = | demographics1_footnotes = <!-- for references: use <ref> tags --> | demographics1_title1 = | demographics1_info1 = <!-- etc., up to demographics1_title5 / demographics1_info5 --> <!-- demographics (section 2) --> | demographics_type2 = | demographics2_footnotes = <!-- for references: use <ref> tags --> | demographics2_title1 = | demographics2_info1 = <!-- etc., up to demographics2_title5 / demographics2_info5 --> <!-- time zone(s) --> | timezone1 = [[UTC-6]] | utc_offset1 = | timezone1_DST = [[UTC-5]] | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = <!-- enter ZIP Code, Postcode, Post code, Postal code... --> | postal_code = | postal2_code_type = <!-- enter ZIP Code, Postcode, Post code, Postal code... --> | postal2_code = | area_code_type = <!-- defaults to: Area code(s) --> | area_code = | geocode = 8862019 | iso_code = | registration_plate_type = | registration_plate = <!-- blank fields (section 1) --> | blank_name_sec1 = [[INEGI kod|-{''INEGI''}- код]] | blank_info_sec1 = 150180036 | blank1_name_sec1 = | blank1_info_sec1 = | blank2_name_sec1 = | blank2_info_sec1 = <!-- etc., up to blank7_name_sec1 / blank7_info_sec1 --> <!-- blank fields (section 2) --> | blank_name_sec2 = | blank_info_sec2 = | blank1_name_sec2 = | blank1_info_sec2 = | blank2_name_sec2 = | blank2_info_sec2 = <!-- etc., up to blank7_name_sec2 / blank7_info_sec2 --> <!-- website, footnotes --> | website = <!-- {{URL|example.com}} --> | footnotes = }} '''Фраксионамијенто Ваље дел Невадо''' ({{Јез-шпа|Fraccionamiento Valle del Nevado}}) насеље је у [[Мексико|Мексику]] у савезној држави [[Мексико (држава)|Мексико]] у [[Општине Мексика|општини]] [[Општина Калимаја (Мексико)|Калимаја]]. Насеље се налази на [[Apsolutna visina|надморској висини]] од 2575 м.<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref> == Становништво == Према подацима из [[2010]]. године у насељу је живело 614 становника.<ref name="Inegi">{{Inegi}}</ref> === Хронологија === {{Demography |caption= Расподела броја становника<br/> (мушкараца / жена)<ref name="Inegi" /> |source= |2010= 614 <br/> (316 / 298) }} === Попис === {{Графикон пирамида |извор=<ref name="Inegi" /> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|0-2|gray|28|70.00|40.00|16}} {{Врста лево десно|3-5|gray|22|55.00|52.50|21}} {{Врста лево десно|6-11|gray|34|85.00|85.00|34}} {{Врста лево десно|12-14|gray|21|52.50|52.50|21}} {{Врста лево десно|15-17|gray|18|45.00|35.00|14}} {{Врста лево десно|18-24|gray|26|65.00|95.00|38}} {{Врста лево десно|60+|gray|4|10.00|5.00|2}} |просекм=27.2 |просекж=27.5 }} <div style="height:300px;overflow:auto;"> {| class="wikitable sortable" style="text-align:right;" |+ Резултати пописа [[2010]]. године<ref name="Inegi" /> ! # ! Индикатор ! Вредност |- | 1 ! style="text-align:right;" | Становништво од 0 до 2 године | 44 |- | 2 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 0 до 2 године ! style="text-align:right;" | 28 |- | 3 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 0 до 2 године | 16 |- | 4 ! style="text-align:right;" | Становништво са 3 и више година ! style="text-align:right;" | 567 |- | 5 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво са 3 и више година | 286 |- | 6 ! style="text-align:right;" | Женско становништво са 3 и више година ! style="text-align:right;" | 281 |- | 7 ! style="text-align:right;" | Становништво са 5 и више година | 541 |- | 8 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво са 5 и више година ! style="text-align:right;" | 273 |- | 9 ! style="text-align:right;" | Женско становништво са 5 и више година | 268 |- | 10 ! style="text-align:right;" | Становништво са 12 и више година ! style="text-align:right;" | 456 |- | 11 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво са 12 и више година | 230 |- | 12 ! style="text-align:right;" | Женско становништво са 12 и више година ! style="text-align:right;" | 226 |- | 13 ! style="text-align:right;" | Становништво са 15 и више година | 414 |- | 14 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво са 15 и више година ! style="text-align:right;" | 209 |- | 15 ! style="text-align:right;" | Женско становништво са 15 и више година | 205 |- | 16 ! style="text-align:right;" | Становништво са 18 и више година ! style="text-align:right;" | 382 |- | 17 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво са 18 и више година | 191 |- | 18 ! style="text-align:right;" | Женско становништво са 18 и више година ! style="text-align:right;" | 191 |- | 19 ! style="text-align:right;" | Становништво од 3 до 5 година | 43 |- | 20 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 3 до 5 година ! style="text-align:right;" | 22 |- | 21 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 3 до 5 година | 21 |- | 22 ! style="text-align:right;" | Становништво од 6 до 11 година ! style="text-align:right;" | 68 |- | 23 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 6 до 11 година | 34 |- | 24 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 6 до 11 година ! style="text-align:right;" | 34 |- | 25 ! style="text-align:right;" | Становништво од 8 до 14 година | 83 |- | 26 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 8 до 14 година ! style="text-align:right;" | 44 |- | 27 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 8 до 14 година | 39 |- | 28 ! style="text-align:right;" | Становништво од 12 до 14 година ! style="text-align:right;" | 42 |- | 29 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 12 до 14 година | 21 |- | 30 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 12 до 14 година ! style="text-align:right;" | 21 |- | 31 ! style="text-align:right;" | Становништво од 15 до 17 година | 32 |- | 32 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 15 до 17 година ! style="text-align:right;" | 18 |- | 33 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 15 до 17 година | 14 |- | 34 ! style="text-align:right;" | Становништво од 18 до 24 године ! style="text-align:right;" | 64 |- | 35 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 18 до 24 године | 26 |- | 36 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 18 до 24 године ! style="text-align:right;" | 38 |- | 37 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 15 до 49 година | 195 |- | 38 ! style="text-align:right;" | Становништво са 60 и више година ! style="text-align:right;" | 6 |- | 39 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво са 60 и више година | 4 |- | 40 ! style="text-align:right;" | Женско становништво са 60 и више година ! style="text-align:right;" | 2 |- | 41 ! style="text-align:right;" | Однос између мушкараца и жена | 106.04 |- | 42 ! style="text-align:right;" | Становништво од нуле до 14 година ! style="text-align:right;" | 197 |- | 43 ! style="text-align:right;" | Становништво од 15 до 64 године | 411 |- | 44 ! style="text-align:right;" | Становништво од 65 година и више ! style="text-align:right;" | 3 |- | 45 ! style="text-align:right;" | Просечан број деце | 1.46 |- | 46 ! style="text-align:right;" | Становништво рођено у ентитету ! style="text-align:right;" | 396 |- | 47 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво рођено у ентитету | 218 |- | 48 ! style="text-align:right;" | Женско становништво рођено у ентитету ! style="text-align:right;" | 178 |- | 49 ! style="text-align:right;" | Становништво рођено у другом ентитету | 211 |- | 50 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво рођено у другом ентитету ! style="text-align:right;" | 93 |- | 51 ! style="text-align:right;" | Женско становништво рођено у другом ентитету | 118 |- | 52 ! style="text-align:right;" | Становништво од 5 година и више резидентно у ентитету у јуну 2005. године ! style="text-align:right;" | 427 |- | 53 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво старосног доба од 5 година и више, резидентно у ентитету у јуну 2005. године | 219 |- | 54 ! style="text-align:right;" | Женско становништво старосног доба од 5 и више година, резидентно у ентитету у јуну 2005. године ! style="text-align:right;" | 208 |- | 55 ! style="text-align:right;" | Становништво од 5 година и више које је живело у другом ентитету у јуну 2005. године | 109 |- | 56 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво старије од 5 година које је живело у другом ентитету у јуну 2005. године ! style="text-align:right;" | 50 |- | 57 ! style="text-align:right;" | Женско становништво старије од 5 година које је живело у другом ентитету у јуну 2005. године | 59 |- | 58 ! style="text-align:right;" | Становништво од 3 године и више које говори аутохтони језик ! style="text-align:right;" | 3 |- | 59 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво старо 3 године и више које говори аутохтони језик | 2 |- | 60 ! style="text-align:right;" | Женско становништво старо 3 године и више које говори аутохтони језик ! style="text-align:right;" | 1 |- | 61 ! style="text-align:right;" | Становништво од 3 године и више које говори аутохтони језик и не говори шпански језик | 0 |- | 62 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво старо 3 године и више које говори аутохтони језик и не говори шпански ! style="text-align:right;" | 0 |- | 63 ! style="text-align:right;" | Женско становништво старо 3 године и више које говори аутохтони језик и не говори шпански језик | 0 |- | 64 ! style="text-align:right;" | Становништво старо 3 године и више које говори аутохтони језик и шпански ! style="text-align:right;" | 2 |- | 65 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво старо 3 године и више које говори аутохтони језик и шпански | 1 |- | 66 ! style="text-align:right;" | Женско становништво старо 3 године и више које говори аутохтони језик и шпански ! style="text-align:right;" | 1 |- | 67 ! style="text-align:right;" | Становништво од 5 година и више које говори аутохтони језик | 3 |- | 68 ! style="text-align:right;" | Становништво од 5 година и више које говори аутохтони језик и не говори шпански језик ! style="text-align:right;" | 0 |- | 69 ! style="text-align:right;" | Становништво од 5 година и више које говори аутохтони језик и говори шпански језик | 2 |- | 70 ! style="text-align:right;" | Становништво у домородачким домаћинствима ! style="text-align:right;" | 10 |- | 71 ! style="text-align:right;" | Становништво са ограничењима у активностима | 13 |- | 72 ! style="text-align:right;" | Становништво са ограниченим ходањем или кретањем, горе или доле ! style="text-align:right;" | 5 |- | 73 ! style="text-align:right;" | Становници са ограничењима вида, чак и уз кориштење сочива | 3 |- | 74 ! style="text-align:right;" | Становништво са ограничењима говора, комуникације или конверзације ! style="text-align:right;" | 0 |- | 75 ! style="text-align:right;" | Становништво са ограниченим слухом | 4 |- | 76 ! style="text-align:right;" | Становништво са ограничењима при одевању, купању или јелу ! style="text-align:right;" | 1 |- | 77 ! style="text-align:right;" | Становништво са ограничењима у опажању или учењу једноставних ствари | 1 |- | 78 ! style="text-align:right;" | Становништво са менталним ограничењима ! style="text-align:right;" | 0 |- | 79 ! style="text-align:right;" | Становништво без ограничења активности | 598 |- | 80 ! style="text-align:right;" | Становништво од 3 до 5 година које не похађа школу ! style="text-align:right;" | 13 |- | 81 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 3 до 5 година које не похађа школу | 7 |- | 82 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 3 до 5 година које не похађа школу ! style="text-align:right;" | 6 |- | 83 ! style="text-align:right;" | Становништво од 6 до 11 година које не похађа школу | 5 |- | 84 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 6 до 11 година које не похађа школу ! style="text-align:right;" | 2 |- | 85 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 6 до 11 година које не похађа школу | 3 |- | 86 ! style="text-align:right;" | Становништво од 12 до 14 година које не похађа школу ! style="text-align:right;" | 2 |- | 87 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 12 до 14 година које не похађа школу | 1 |- | 88 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 12 до 14 година које не похађа школу ! style="text-align:right;" | 1 |- | 89 ! style="text-align:right;" | Становништво од 15 до 17 година похађа школу | 21 |- | 90 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 15 до 17 година похађа школу ! style="text-align:right;" | 11 |- | 91 ! style="text-align:right;" | Женско становништво између 15 и 17 година живота у школи | 10 |- | 92 ! style="text-align:right;" | Становништво од 18 до 24 године похађа школу ! style="text-align:right;" | 13 |- | 93 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 18 до 24 године похађа школу | 6 |- | 94 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 18 до 24 године похађа школу ! style="text-align:right;" | 7 |- | 95 ! style="text-align:right;" | Становништво од 8 до 14 година које не може да чита и пише | 0 |- | 96 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво старосног доба од 8 до 14 година које не може да чита и пише ! style="text-align:right;" | 0 |- | 97 ! style="text-align:right;" | Женско становништво старосног доби од 8 до 14 година које не може да чита и пише | 0 |- | 98 ! style="text-align:right;" | Становништво од 15 година и више које је неписмено ! style="text-align:right;" | 4 |- | 99 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво од 15 година и више које је неписмено | 1 |- | 100 ! style="text-align:right;" | Женско становништво од 15 година и више које је неписмено ! style="text-align:right;" | 3 |- | 101 ! style="text-align:right;" | Становништво старо 15 и више година без школовања | 6 |- | 102 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво старо 15 и више година без школовања ! style="text-align:right;" | 2 |- | 103 ! style="text-align:right;" | Женско становништво старо 15 и више година без школовања | 4 |- | 104 ! style="text-align:right;" | Становништво старосног доба 15 и више година са непотпуним основним образовањем ! style="text-align:right;" | 7 |- | 105 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво старосног доба од 15 година и више са непотпуном основним образовањем | 1 |- | 106 ! style="text-align:right;" | Женско становништво старосног доба 15 и више година са непотпуном основним образовањем ! style="text-align:right;" | 6 |- | 107 ! style="text-align:right;" | Становништво старо 15 и више година са комплетним основним образовањем | 22 |- | 108 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво старо 15 година и више са комплетним основним образовањем ! style="text-align:right;" | 3 |- | 109 ! style="text-align:right;" | Женско становништво старо 15 и више година са комплетним основним образовањем | 19 |- | 110 ! style="text-align:right;" | Становништво старосног доба 15 и више година са непотпуним средњим образовањем ! style="text-align:right;" | 15 |- | 111 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво старосног доба од 15 година и више са непотпуним средњим образовањем | 5 |- | 112 ! style="text-align:right;" | Женско становништво старосног доба од 15 година и више са непотпуним средњим образовањем ! style="text-align:right;" | 10 |- | 113 ! style="text-align:right;" | Становништво старо 15 и више година са пуним секундарном образовањем | 112 |- | 114 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво старосног доба од 15 година и више са пуним секундарном образовањем ! style="text-align:right;" | 63 |- | 115 ! style="text-align:right;" | Женско становништво старосног доба од 15 година и више са пуним секундарном образовањем | 49 |- | 116 ! style="text-align:right;" | Становништво старије од 18 година са постосновним образовањем ! style="text-align:right;" | 235 |- | 117 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво старије од 18 година са постосновним образовањем | 126 |- | 118 ! style="text-align:right;" | Женско становништво старије од 18 година са постосновним образовањем ! style="text-align:right;" | 109 |- | 119 ! style="text-align:right;" | Просечна оцена школовања | 11.39 |- | 120 ! style="text-align:right;" | Просечан ниво образовања мушке популације ! style="text-align:right;" | 11.75 |- | 121 ! style="text-align:right;" | Просечан ниво образовања женског становништва | 11.02 |- | 122 ! style="text-align:right;" | Економски активно становништво ! style="text-align:right;" | 288 |- | 123 ! style="text-align:right;" | Економски активна мушка популација | 185 |- | 124 ! style="text-align:right;" | Економски активна женска популација ! style="text-align:right;" | 103 |- | 125 ! style="text-align:right;" | Становништво које није економски активно | 168 |- | 126 ! style="text-align:right;" | Мушко становништво које није економски активно ! style="text-align:right;" | 45 |- | 127 ! style="text-align:right;" | Женско становништво које није економски активно | 123 |- | 128 ! style="text-align:right;" | Запослено становништво ! style="text-align:right;" | 268 |- | 129 ! style="text-align:right;" | Запослено мушко становништво | 174 |- | 130 ! style="text-align:right;" | Запослено женско становништво ! style="text-align:right;" | 94 |- | 131 ! style="text-align:right;" | Незапослена популација | 20 |- | 132 ! style="text-align:right;" | Незапослена мушка популација ! style="text-align:right;" | 11 |- | 133 ! style="text-align:right;" | Незапослена женска популација | 9 |- | 134 ! style="text-align:right;" | Становништво без права на здравствене услуге ! style="text-align:right;" | 106 |- | 135 ! style="text-align:right;" | Становништво које има право на здравствене услуге | 504 |- | 136 ! style="text-align:right;" | Становништво које има право на ИМСС ! style="text-align:right;" | 259 |- | 137 ! style="text-align:right;" | Становништво које има право на социјално осигурање | 53 |- | 138 ! style="text-align:right;" | Становништво које има право на државно социјално осигурање ! style="text-align:right;" | 0 |- | 139 ! style="text-align:right;" | Становништво које има право на опште осигурање или здравствено осигурање за нову генерацију | 27 |- | 140 ! style="text-align:right;" | Становништво које је било једном или није било у браку током 12 година и више ! style="text-align:right;" | 130 |- | 141 ! style="text-align:right;" | Венчано или уједињено становништво од 12 година и више | 299 |- | 142 ! style="text-align:right;" | Становништво које је било у браку или уједињено 12 година и више ! style="text-align:right;" | 27 |- | 143 ! style="text-align:right;" | Становништво са католичком религијом | 527 |- | 144 ! style="text-align:right;" | Протестанти, еванђелисти и библијски следбеници различити од еванђелиста ! style="text-align:right;" | 53 |- | 145 ! style="text-align:right;" | Становништво са другим религијама различитим од претходних | 0 |- | 146 ! style="text-align:right;" | Становништво без религије ! style="text-align:right;" | 25 |- | 147 ! style="text-align:right;" | Укупно пописаних домаћинства | 190 |- | 148 ! style="text-align:right;" | Пописна домаћинства на челу са мушкарцима ! style="text-align:right;" | 161 |- | 149 ! style="text-align:right;" | Пописна домаћинства на челу са женама | 29 |- | 150 ! style="text-align:right;" | Становништво у пописним домаћинствима ! style="text-align:right;" | 611 |- | 151 ! style="text-align:right;" | Становништво у пописним домаћинствима на челу са мушкарцима | 536 |- | 152 ! style="text-align:right;" | Становништво у пописним домаћинствима на челу са женама ! style="text-align:right;" | 75 |- | 153 ! style="text-align:right;" | Укупно домаћинстава | 1321 |- | 154 ! style="text-align:right;" | Укупно насељених домаћинстава ! style="text-align:right;" | 191 |- | 155 ! style="text-align:right;" | Укупно приватних кућа | 1320 |- | 156 ! style="text-align:right;" | Насељени приватни домови ! style="text-align:right;" | 190 |- | 157 ! style="text-align:right;" | Укупно насељених приватних кућа | 191 |- | 158 ! style="text-align:right;" | Ненасељене приватне куће ! style="text-align:right;" | 610 |- | 159 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства за привремену употребу | 520 |- | 160 ! style="text-align:right;" | Становници у насељеним приватним кућама ! style="text-align:right;" | 611 |- | 161 ! style="text-align:right;" | Насељеност станара у приватним становима | 3.22 |- | 162 ! style="text-align:right;" | Просечно становника по соби у приватним насељеним домаћинствима ! style="text-align:right;" | 1.12 |- | 163 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства са подовима од различитих материјала од земље | 189 |- | 164 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства у приземљу ! style="text-align:right;" | 1 |- | 165 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства са једном спаваћом собом | 45 |- | 166 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства са две спаваће собе и више ! style="text-align:right;" | 144 |- | 167 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства са једним собом | 1 |- | 168 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства са две собе ! style="text-align:right;" | 55 |- | 169 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства са 3 собе и више | 134 |- | 170 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају електрично светло ! style="text-align:right;" | 184 |- | 171 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која немају електрично светло | 6 |- | 172 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају водоводну воду у стамбеном простору ! style="text-align:right;" | 190 |- | 173 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која немају водоводну воду у стамбеном простору | 0 |- | 174 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају тоалет ! style="text-align:right;" | 190 |- | 175 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају канализацију | 190 |- | 176 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која немају канализацију ! style="text-align:right;" | 0 |- | 177 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају електрично светло, довод воде из јавне мреже и канализацију | 184 |- | 178 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства без икаквих услова ! style="text-align:right;" | 1 |- | 179 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају радио | 151 |- | 180 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају телевизор ! style="text-align:right;" | 178 |- | 181 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају фрижидер | 148 |- | 182 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају машину за веш ! style="text-align:right;" | 119 |- | 183 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају аутомобил или комби | 131 |- | 184 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају рачунар ! style="text-align:right;" | 57 |- | 185 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају фиксну телефонску линију | 8 |- | 186 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају мобилни телефон ! style="text-align:right;" | 180 |- | 187 ! style="text-align:right;" | Појединачна домаћинства која имају приступ интернету | 10 |- | 188 ! style="text-align:right;" | Величина локације ! style="text-align:right;" | 3 |} </div> == Види још == * [[Савезне државе Мексика]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Fraccionamiento Valle del Nevado}} * [https://en.mexico.pueblosamerica.com/ Мексичка насеља] * [https://thestyledare.com/valle-nevado-granite/ Valle Nevado] {{Клица-насеље-Мексико}} {{Мексичка општина Калимаја (Мексико)}} {{Нормативна контрола}} {{Портал бар|Мексико|Северна Америка|Латинска Америка|Географија}} {{DEFAULTSORT:Фраксионамијенто Ваље дел Невадо (Калимаја)}} [[Категорија:Насеља у општини Калимаја (Мексико)]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Мексику]] k1zv74ij5xq772oaw047mgydzupmhj5 2 3862569 25122070 25115401 2022-07-25T10:34:02Z Славен Косановић 1823 wikitext text/x-wiki Књига скица, блок за скицирање или књига цртежа, књига или блок са тврдим или меким повезом у којој умјетници скицирају, цртају и чувају своје идеје за амбициознија умјетничка дјела. У моди међу широм публиком последњих деценија 21. века, ове књиге су израђиване још на почетку доба ренесансе, а могуће и раније. Тадашњи умјетници су у њима чували идејне цртеже за сликарска и вајарска дјела који су неријетко преношени с покољења на покољење. Међу најпознатијим књигама скица у историји умјетности су оне Леонарда да Винчија и венецијанског сликара Ђованија Белинија. Ričard Rorty<ref name="automatski_generisano3">{{harvnb|Murray|2006|pp=493-495}}</ref> {{cite encyclopedia | ref=harv |editor-last=Murray |editor-first=Donald M. |title=Rorty, Richard |encyclopedia=Encyclopedia of Philosophy |edition= 2 |date=2006 |publisher=Thomson Gale |volume=8 |location=Fragminton Hills |pages=493-495 |isbn= 0-02-865788-8}} {{cite encyclopedia | ref=harv | editor1-last=Клајн | editor1-first=Иван | editor2-last=Шипка |editor2-first=Милан | title=Стил |encyclopedia=Велики речник страних речи и израза | date=2006 |publisher=Прометеј | location=Нови Сад |pages=1175}} Стил<ref name="automatski_generisano2">{{harvnb|Клајн | Шипка |2006 |pp=1175}}</ref> {{cite encyclopedia | ref=harv |editor-last=Craig |editor-first=Edward |title=German Idealism |encyclopedia=The Shorter Routledge Encyclopedia of Philosophy |edition= 1 |date=2005 |publisher=Routledge |location=London and New York |isbn= 0-415-32495-5}} German Idealism<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> [https://journals.sagepub.com/stoken/default+domain/10.1177%2F0309816819873377/full?_gl=1*1ykzw85*_ga*MTU3NTA4MjYuMTY1ODc0NDkzMQ..*_ga_60R758KFDG*MTY1ODc0NDkyOS4xLjEuMTY1ODc0NTEyMi4w*_ga_RK7MQ5ZZVZ*MTY1ODc0NTExNS4xLjEuMTY1ODc0NTEyMi4w Behind the veils of discourse: Analysing the connection between discourse and exploitation on the ‘social’ internet] clnyd7410dks21s5odwtlvjrv8y47kn 3 3869476 25121175 22977261 2022-07-24T14:47:12Z Céréales Killer 149611 Céréales Killer преместио је страницу [[Разговор са корисником:TaylorSnail]] на [[Разговор са корисником:Morc'hast]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/TaylorSnail|TaylorSnail]] у [[Special:CentralAuth/Morc'hast|Morc'hast]] wikitext text/x-wiki {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;" |<big>'''Поздрав, {{СТРАНИЦА}}.''' [[Википедија:Добро дошли|Добро дошли]] на [[Википедија на српском језику|Википедију на српском језику]]! </big> |- | colspan="4" | Здраво, {{СТРАНИЦА}}. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. |- | colspan="4" | Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Молимо Вас да одвојите мало времена и '''прочитате следеће теме''', пре него што почнете да уређујете Википедију. |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app lassist.png|30п]] | [[Википедија:Пет стубова|'''Пет стубова Википедије'''<br />Шта је Википедија?]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action info.svg|30п]] | [[Помоћ:Садржај|'''Помоћ'''<br />Општи приручник за уређивање Википедије]] |- | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app Startup Wizard.png|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Упутства|'''Упутства'''<br />Брзо научите да правите измене, корак по корак]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app kedit.svg|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Песак|'''Песак'''<br />За увежбавање рада на Википедији]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal_Clear_app_tutorials.png|30п]] | [[Википедија:Википедијанац (основни курс)| '''Основни курс'''<br />Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима]] | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action apply.png|30п]] | [[Помоћ:Уређивање|'''Научите како се уређује страница'''<br />Водич за уређивање страница]] |- | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps important yellow.svg|30п]] | [[Википедија:Шта Википедија није|'''Ствари које не би требало да радите'''<br />Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps ksirc.png|30п]] | [[Википедија:Најчешће постављана питања|'''Најчешће постављана питања'''<br />Питања која многи постављају]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app file-manager.png|30п]] | [[Википедија:Правила и смернице|'''Правила Википедије'''<br />Правила и смернице које је усвојила заједница]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps kteatime.png|30п]] | [[Википедија:Трг|'''Трг'''<br />Место где можете питати друге википедијанце]] |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | [[Датотека:WikiEditor toolbar - signature.png|д|120п|Дугме за аутоматски потпис]] Молимо Вас да се потписујете на страницама за разговор помоћу четири тилде <nowiki>(~~~~)</nowiki> или кликом на дугме које се налази изнад прозора за прављење измена — то даје ваше име, тренутно време и датум. Такође, молимо Вас да се не потписујете у чланцима. За слање слика на Википедију, молимо Вас да прочитате: * [[Википедија:Правила о коришћењу слика|Правила о коришћењу слика]] * [[Википедија:Ауторско право|Ауторско право]] * [[Википедија:Налепнице за ауторско право над сликама|Налепнице за ауторско право над сликама]] <u>'''Пре него што почнете с уређивањем чланака, молимо Вас да прочитате важне [[Википедија:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији|напомене о писању српским језиком на Википедији]].'''</u> Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати [[Српска ћирилица|ћирилицом]] и [[гајица|латиницом]], [[Екавски изговор|екавицом]] и [[Ијекавски изговор|ијекавицом]], али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „-{osisanom}-” латиницом, односно -{[[ASCII]]}--јем, биће уклоњене без одлагања. <div align=right>-{'''''[[Википедија:Језичке кутијице/Sr-0|Don't speak Serbian? Sr-0?]] — talk to us via [[Википедија:Трг/Енглески|our Village Pump in English]].'''''}-</div> </div> |} Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални [[Википедија:Википедијанци|корисник]]. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на [[Википедија:Трг|Тргу]]. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!-- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 15:52, 24. март 2018. (CET) igzusigp7svlqe76h7t743z121pnw1l 0 3869885 25122170 24439381 2022-07-25T11:52:58Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Боабдил | слика = El rey chico de Granada.jpg | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = 1459 | место_рођења = [[Гранада]] | држава_рођења = | датум_смрти = 1532 | место_смрти = [[Фес (град)|Фес]] | држава_смрти = | сахрањен = | функција = | владавина = | претходник = | наследник = | династија = [[Династија Насрида]] | отац = [[Абу ал Хасан Али, Султан Гранаде]] | мајка = [[Аиша]] | супружник = [[Морајма]] | деца = }} '''Абу Абдалах Мухамад''' познат кастилијанцима као Боабдил (шпански ренџер Абу Абдулах), био је 22. и последњи владар Насрида из [[Емират Гранада|Емирата Гранаде]] у [[Иберија|Иберији]]. == Султан == Мухамед XII је био син [[Абу ал-Хасана Алија]], [[султан]]а [[Емирата]] из Гранаде кога је наслиједио [[1482]]. године. Био је заробљен у [[Лусена|Лусени]] [[1483]]. године. За вријеме заробљеништва његов отац је био враћен на власт у [[Гранада|Гранади]]. [[1485]]. долази до смјене и његов ујак [[Мухамед XIII]] постаје нови владар, познат и као [[Абдуллах ез Загал]]. Мухамед је добио своју слободу и хришћанску подршку за повратак на пријестол [[1487]]. године, сагласним да се Гранада задржи као трибутно краљевство под католичким монархом. Даље се обавезао да неће интервенисати у опсади [[Малага|Малаге]], коју су хришћани заузели. == Краљевство Гранада == Године [[1491]], Мухамеда XII позивали су [[Фернандо II од Арагона]] и [[Изабела I од Кастиље]] да предају град Гранаду. [[2. јануар]]а [[1492]], Гранада је била предана [[Шпанија|Шпанији]]. У најраскошнијем одјелу краљевска поворка преселила се из [[Санта Фе (Гранада)|Санта Феа]] на мјесто које је било удаљено око једне миље од Гранаде, гдје је Фердинанд преузео своју позицију на обалама Генила. Приватно писмо које је очевидац показао Леону само шест дана након што је Гранада предата гласило је: <blockquote>Маврски султан са око осамдесет или стотину коњаника врло добро обучен, отишао је да пољуби руку својих Височанстава. Према коначном уговору o капитулацији и Изабела и Фердинанд ће одбити понуду, а кључ за Гранаду ће прећи у шпанске руке, а без Мухамеда XII да пољуби руке Лос Реиеса, пошто је шпански краљевски пар постао познат. Непокорна мајка Мухамеда XII инсистирала је на томе што је њеном сину спасила ово коначно понижење.</blockquote> Чини се да је био присутан [[Кристифор Колумбо]]; он се позива на предају: <blockquote>Након што су Ваше Височанства завршиле рат Мавра који су владали у Европи и завршили рат за велики град Гранаду, гдје је ове седмице 1492. године 2. јануара видео краљевске заставе ваших Височанстава постављених силом оружја на токове [[Алхамбра|Алхамбре]].</blockquote> == Боравак у егзилу == Легенда говори о томе како је Мухамед XII ишао у изгнанство, стигао је до стјеновитог проминентитета који је посљедњи поглед на град. Овде је уздахнуо и погледао последњи пут Алхамбру и зелену долину која се ширила испод. Мјесто на коме се то наводно догодило данас је познато као [[Суспиро дел Моро]], "уздах Моор". Мухамед је ожалио свој губитак и наставио путовање до егзила у пратњи његове мајке. Мухамед XII је добио имање у [[Лаујар де Андараку]], Лас Алпујаррас, планинском подручју између [[Трансмексички вулкански појас|Сијера Неваде]] и [[Средоземно море|Средоземног мора]], али је у [[Октобар|октобру]] [[1493]]. прешао Медитеран у [[Фес (град)|Фес]], у [[Мароко|Мароку]], уз пратњу 1.130 присутних и службеника. Велики број муслиманског становништва Гранаде већ је побјегао у [[Северна Африка|Сјеверну Африку]], користећи одредбу о члановима предаје која је омогућила слободан пролаз. Убрзо након његове предаје, Мухаммад Боабдил је послао дуго писмо маринидским владарима у Мароку који су тражили уточиште. === Писмо краљу Марока === Писмо започиње дугом песмом која похваљује мариниде, а затим прозни пасус у којем се тражи опроштај за раније кршење његових предака против Маринида. Цијели текст је извјештавао ал-Маккар. .. Господин Кастиља предложио нам је угледну резиденцију и дао нам је увјеравања о сигурности којима је обећао својим руком, довољно да убједи душе. Али ми, као потомци Бану ал-Ахмар-а, нисмо се задовољили и наша вјера у Бога нам не дозвољава да живимо под заштитом невјерности. Такође смо добили са истока пуно слова пуно добре воље, позивајући нас да дођемо на своју земљу и понудимо најбоље предности. Али не можемо да изаберемо осим нашег дома и дома наших предака, можемо прихватити само заштиту наших рођака, не због опортунизма, већ да потврдимо братски однос између нас и испуњавамо свједочанство наших предака, што нам не говори да тражимо било какву помоћ другу од Маринида и да не дозволимо да нас нешто спријечава да одлазимо код вас. Тако смо пролазили на огромне земље и упловили у бурно море и надамо се да нам се неће вратити и да ће наше очи бити задовољене, а наше болове и тешке душе ће бити исцељене од ове велике боли ... - Мухамад Абу Абдаллах Оригинална верзија писма на арапском језику: ولقد عرض علينا صاحب قشتالة مواضع معتبرة خير فيها، وأعطى من أمانه المؤكد فيه خطه بأيمانه ما يقنع النفوس ويكفيها، فلم نر ونحن من سلالة الأحمر، مجاورة الصفر، ولا سوغ لنا الإيمان الإقامة بين ظهراني الكفر، ما وجدنا عن ذلك مندوحة ولو شاسعة، وأمنا من المطالب المشاغب حمة شرٍ لنا لاسعة، وادكرنا أي ادكار، قول الله تعالى المنكر لذلك غاية الإنكار "ألم تكن أرض الله واسعة" وقول الرسول، عليه الصلاة والسلام، المبالغ في ذلك بأبلغ الكلام "أنا بريء من مؤمن مع كافر لا تتراءى ناراهما" وقول الشاعر الحاث على حث المطية، المتثاقلة عن السير في طريق منجاء البطية وما أنا والتلدد نحو نجد وقد غصت تهامة بالرجال ووصلت أيضاً من الشرق إلينا، كتب كريمة المقاصد لدينا، تستدعي الانحياز إلى تلك الجنبات، وتتضمن ما لا مزيد عليه من الرغبات، فلم نختر إلا دارنا التي كانت دار آبائنا من قبلنا، ولم نرتض الإنضواء إلا لمن بحبله وصل حبلنا، وبريش نبله ريش نبلنا، إدلالاً على محل إخاء متوارث لا عن كلالة، وامتثالاً لوصاة أجداد لأنظارهم وأقدارهم أصالة وجلالة، إذ قد روينا عمن سلف من أسلافنا، في الإيصاء لمن يخلف بعدهم من أخلافنا، أن لا يبتغوا إذا دهمهم داهم بالحضرة المرينية بدلاً، ولا يجدوا عن طريقها في التوجه إلى فريقها معدلاً، فاخترقنا إلى الرياض الأريضة الفجاج، وركبنا إلى البحر الفرات ظهر البحر الأجاج، فلا غرو أن نرد منه على ما يقر العين، ويشفي النفس الشاكية من ألم البين Историчар из [[17. век|17. вијека]] [[Ал-Маккари]] написао је да је Мухамед XII прешао Медитеран до [[Мелиља|Мелиље]] и отишао у Фес где је градио палату. Остао је тамо до своје смрти 1533/1534 (940 н. е.){{sfn|Harvey|1992|p=327}} Био је сахрањен у близини Мусале (мјесто посебне молитве током исламских фестивала) који се налазио изван "Баб Схериа" у Фесу. Мухамед XII је имао два сина; Иусеф и Ахмед. Ал-Маккари се сусрео са својим потомцима 1618. године у Фесу; они су живјели у сиромаштву и ослањали се на [[Зекат]] .Шпански хроничар Луис дел Мармол Карвахал<ref>{{Cite book|title=Encyclopedia of African History: A - G.. 1|url=https://books.google.com/books?id=Ftz_gtO-pngC&pg=PA220|year=2005|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-1-57958-245-6|pages=220}}</ref> написао је: "Мухамед XII умро је у близини Оуед ел Ассоуада (Црна ријека) у тврђави рекао је Вакуби током рата између [[Мариниди|Маринида]] и [[Садијаци|Садијаца]]." Овај извор такође узима Лоуис де Чениер, дипломата краља [[Француска|Француске]] [[Луј XVI|Луја XVI]], у свом историјском истраживању о маровима и историји царске државе Марока објављеном у [[Париз]]у [[1787]]<ref>{{Cite book|last=Chénier|first=Louis de|title=Recherches historiques sur les Maures, et histoire de l'empire de Maroc|url=https://books.google.com/books?id=j1wPAAAAQAAJ&pg=PA341|year=1787|pages=341}}</ref>. == Мухамед XII као инспирација == * Он је главни лик у "[http://Освајање%20Гранаде Освајању Гранаде]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}" Џона Дрејдена, херојској драми у два дјела, [[1672]]. * Био је предмет три-акт опера „[http://Boabdil,%20der%20letzte%20Maurenkönig Boabdil, der letzte Maurenkönig]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}”, Оп. 49, написан 1892. од стране јеврејско-немачко-пољског композитора Мозговског. * Шпански композитор Гаспар Касадо написао је „ [http://Elegía%20a%20la%20pérdida%20de%20la%20Alhambra Elegía a la pérdida de la Alhambra]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}" за виолончело и клавир, у знак сјећања на краља. * Шпански композитор Антон Гарциа Абрил написао је „ [http://Canciones%20del%20Jardin%20Secreto Canciones del Jardin Secreto]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}" из циклуса пјесама за глас и клавир; он је постављен на текст (на Андалузијском арапском језику) који се приписује Боабдилу, у којем се жали на губитак Алхамбре. * Абу Абдаллах се појављује као главни лик у „[http://De%20Ongelukkige De Ongelukkige]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}” који је 1915. објавио холандски аутор Луис Коуперус. Овај роман покрива последњу деценију владавине Абу Абдаллаха владара Емирата Гранаде. * Он је приказан од стране Калида Абдале у филму „ [[Assassin's Creed]] "(2016). * Андалузијски пјевач и пјесник Карлос Кано посветио је пјесми Мухамеду XII у свом албуму „[http://Crónicas%20Granadinas,%20entitled%20Caída%20del%20Rey%20Chico Crónicas Granadinas, entitled Caída del Rey Chico] {{Wayback|url=http:/// |date=20130730023109 }}” * Књига Салмана Русхдија, „ [http://The%20Moor's%20Last%20Sigh The Moor's Last Sigh]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}” , такође садржи досљедне референце на Мухамеда XII. * Он се појављује као лик у Лео Африканусу (роман) Амина Малоуфа. [[Датотека:Sword of Boabdil.jpg|мини|Мач краља Боабдила]] * Књига Луиса Арагона даје драматизовану и поетску верзију приче о хватању Гранаде, што укључује Мухамеда XII као један од два главна карактера присутна у роману (Мајнун је други Елса, за коју се може рећи је други главни лик, одсутан је из књиге.) * Пакистанска Телевизијска Корпорација (ПТВ) произвела је драму 1980. године, на основу романа „[http://Shaheen Shaheen]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}” Насима Хијазија. У овој драми Абу Абдуллах Мохаммад је играо Шакил Ахмеда. * Такође [[1980]]. године (у периоду од 22. [[Новембар|новембра]] до 7. [[фебруар]]а [[1981]]. године) појавио се у додатку стрипу португалском листу „[http://A%20Capital A Capital]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}” 12-страница стриповска прича о освајању Гранаде са Боабдилом као главним ликом, Луз до Ориенте ("Свјетлост оријентације "). Скрипте је написао књижевник популарне књижевности и књижевник Хорге Магалхаес, а цртеж је био вајара португалско-гвинејског сликара Аугусто Триго. * Боабдил се појавио као главни лик у шпанском серијском филму Рекуием пор Гранада ([[1991]]). У овом серијалу, одиграо га је Мануел Бандера. Млади Боабдил је играо Луцас Мартин. * Боабдил се појавио као главни лик у другој сезони Шпанске ТВ серије Исабел ([[2013]]). У овој емисији, играо је Алек Мартинез. == Галерија == <gallery>Les Adieux du roi Boabdil a Grenade Alfred Dehodencq 1822 1882.jpg La Rendición de Granada (Francisco Pradilla).jpg Washington Irving Memorial Irvington Boabdil.jpg Señoríos del Reino de Granada.svg </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book | ref= harv|last=Chénier|first=Louis de|title=Recherches historiques sur les Maures, et histoire de l'empire de Maroc|url=https://books.google.com/books?id=j1wPAAAAQAAJ&pg=PA341|year=1787|pages=341}} * {{Cite book| ref= harv|title=Encyclopedia of African History: A - G.. 1|url=https://books.google.com/books?id=Ftz_gtO-pngC&pg=PA220|year=2005|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-1-57958-245-6|pages=220}} * {{Cite book | ref= harv|last=Harvey|first=L. P.|title=Islamic Spain, 1250 to 1500|url=https://books.google.com/books?id=td3tcLWvSNkC&pg=PA327|year=1992|publisher=University of Chicago Press|isbn=978-0-226-31962-9|pages=327}} {{Commonscat|Muhammad XII of Granada}} [[Категорија:Рођени 1459.]] [[Категорија:Умрли 1532.]] [[Категорија:Гранадски емират]] ndol2ouqe7w3kioktp9oef5125w80i6 2 3874493 25121896 23659315 2022-07-25T07:07:31Z DBatura 218271 wikitext text/x-wiki {{Flagicon|Serbia}} '''Здраво!''' {{Flagicon|Belarus}} '''Прывiтанне!''' <span style="position:absolute;top:-60px;left:-175px;z-index:10">[[Датотека:Coat of arms of Serbia small.svg|50px|border]]</span> {{ККПочетак|DBatura}} {{Userbox |id=[[File:Flag of Belarus.svg|border|50px]] |id-c = #dde |info = <center> Овај корисник је држављанин '''[[Белорусија|Републике Белорусије]]'''. </center> |info-c = #fdfffa |border-c = silver }}{{Userbox |id=[[File:Emblem of the Papacy SE.svg|border|50px]] |id-c = #dde |info = <center>Овај корисник је '''[[Католичка црква|католик]]'''.</center> |info-c = #fdfffa |border-c = silver }} {{Корисник Вики/Српска историја}} {{Userbox |id=[[File:Bssr gerb 1926 1937.png|border|50px]] |id-c = #dde |info = <center>Овај корисник је заинтересован за '''[[Историја Белорусије|историју Белорусије]]'''.</center> |info-c = #fdfffa |border-c = silver }} {{#Babel:be|ru|uk-2|de-1|sr-1}} __БЕЗСАДРЖАЈА__ {{КККрај}} == Споменице и захвалнице == {{СП100|33}} 0n5ae2kmeg0ie95op6eaiudrf5dqpsq 25121899 25121896 2022-07-25T07:08:10Z DBatura 218271 wikitext text/x-wiki {{Flagicon|Serbia}} '''Здраво!''' {{Flagicon|Belarus}} '''Прывiтанне!''' <span style="position:absolute;top:-60px;left:-175px;z-index:10">[[Датотека:Coat of arms of Serbia small.svg|50px|border]]</span> {{ККПочетак|DBatura}} {{Userbox |id=[[File:Flag of Belarus.svg|border|50px]] |id-c = #dde |info = <center> Овај корисник је држављанин '''[[Белорусија|Републике Белорусије]]'''. </center> |info-c = #fdfffa |border-c = silver }}{{Userbox |id=[[File:Emblem of the Papacy SE.svg|border|50px]] |id-c = #dde |info = <center>Овај корисник је '''[[Католичка црква|католик]]'''.</center> |info-c = #fdfffa |border-c = silver }} {{#Babel:be|ru|uk-2|de-1|sr-1}} __БЕЗСАДРЖАЈА__ {{КККрај}} == Споменице и захвалнице == {{СП100|33}} 5dazejjqijfjt4euwgmkgyutvdd1fbj 0 3879233 25121160 20522919 2022-07-24T14:28:12Z 24.135.192.13 неколико граматичких грешака wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Хришћанска богомоља | име = Патријаршијска катедрала у Пицунди | изворно_име = Катедрала светог апостола Андреја | слика = 2014 Picunda, Sobór św. Andrzeja (01).jpg | слика_величина = | опис_слике = | статус = | тип = православни манастир | јурисдикција = [[Абхазијска православна црква]] (дефакто) <br /> [[Грузијска православна црква]] (дејуре) | основан = 10. век | оснивач = [[Баграт III од Грузије]] | посвећен = [[Андрија Првозвани|Андрији Првозваном]] | поново_оснивање = | ниво_значаја = | место = [[Пицунда]] | држава = {{застава|Абхазија}} (дефакто) <br /> {{застава|Грузија}} (дејуре) | мапа = Georgia | latd = 43 | latm = 10 | lats =00 | latNS = N | longd = 40 | longm = 20 | longs =00 | longEW = E }} '''Катедрала светог апостола Андреја''', такође позната као '''Патријаршијска катедрала''' ({{јез-гру|ბიჭვინთის ტაძარი}}) је [[Грузијска православна црква|грузијска православна]] [[саборна црква|катедрала]] која се налази у [[Пицунда|Пицунди]], у [[Дистрикт Гагра|дистрикту Гагра]] у [[дефакто]] независној [[Абхазија|Абхазији]], међународно признатом делу [[Грузија|Грузије]]. Катедралу тренутно као своје седиште користи [[Абхазијска православна црква]], иако је то коришћење оспорено од стране Грузије и сматра се нерегуларним од стране [[Православна црква|православне]] заједнице. Катедралу у Пицунди је изградио у 10. веку краљ [[Баграт III од Грузије]]. Била је седиште [[Грузијска православна црква|Грузијске православне цркве]] до краја 16. века када је Абхазија пала под [[Османско царство|османску]] власт. Према француском путописцу из 17. века [[Жан Шарден|Жану Шардену]], католику, који није дуго живео у Пицунди, једном годишње је катедралу посећивала свита епископа и принчева ради освећења мира.<ref name = "akak">Акты собранные Кавказскою Археографическою Комиссиею (''Acts of Caucasian Archeographic Commission''), v. 5, pp. 1069–1070, cited by {{cite book|title= По обе стороны Большого Кавказа. Сборник документов (1-я половина XIX века). Том II. |last= Экзеков|first= Мусса|year=2012|publisher= Питер|isbn=9785459008906|pages= 574–575}}</ref> Катедрала је реконструисана 1869. године када је Абхазија постала део Руске Империје.<ref name = "akak"/> Основа катедрале је правоугаоник проширен полукружним апсидама. Позната је по импресивној величини, висока је 29 м (укључујући куполу), дугачка 37 м и широка 25 м, зидови су дебљине до 1.5 м. Грађевина се ослања на тешке плоче сивог пешчара; зидови се састоје од наизменичних редова камена и цигaлa, што представља типичну технику [[Византијска архитектура|византијске архитектуре]]. Катедрала садржи трагове фресaкa из 13-ог и 16. века. Грузински рукопис Четири јеванђеља из 12. века пронађен је у катедрали 1830. године, данас се чува у Националном центру за рукописе у [[Тбилиси]]ју. == Галерија == <gallery> File:Abkhasie. Basilique de Pijzjounda. (1847).jpg|Цртеж катедрале из 1847. године. Аутор Григори Гагарин File:Pitsunda Cathedral window.jpg|Прозор у катедрали File:Organ in Pitsunda.jpg|Оргуље у катедрали </gallery> == Тренутно стање == Територија Абхазије је тренутно под управом [[Русија|Русије]], због чега је онемогућено грузијској цркви да утврди детаљно стање и предузима одговарајуће радове. Главној [[Црква (грађевина)|цркви]] је потребно заменити кров. Физичко стање конструкције унутар комплекса је у лошем стању. Катедрала у Пицунди је добила статус споменика од националног значаја. == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Цркве Грузијске православне цркве]] [[Категорија:Саборни храмови]] [[Категорија:Абхазија]] 2sl9n9u6zk1oflfxcvmtz9z8cgu1dg4 0 3883564 25121557 23500709 2022-07-24T20:46:09Z 109.237.2.66 /* Парламентарне партије */ wikitext text/x-wiki {{Ажурирати}} У [[Северна Македонија|Северној Македонији]] постоји велики број политичких партија који учествују у политичком животу на државном и локалном нивоу. Уз увођење вишепартијског система у [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македонији]] 1990. године, политички монопол [[Савез комуниста Македоније|Савеза комуниста Македоније]] (Комунистичка партија Македоније до 1952. године) престао је и у земљи је настао велики број странака. Те, 1990. године регистровано је 24 политичких партија. На [[Македонски парламентарни избори 1990.|македонским парламентарним изборима 1990. године]] учествовала су три политичке странке. Наредне, 1991. године регистровано је 14 политичких странака, 1992. 18 странака, 1993. године десет, 1994. седам, 1995. четири, 1996 три, а 1997. године две политичке партије. Уочи [[Македонски парламентарни избори 1998.|македонских парламентарних избора 1998. године]] регистровано је седам нових странака. <br />Најмањи број странака у историји [[Северна Македонија|Северне Македоније]] забележен је 1999. године, када је регистрована само једна странка, да би се наредне године појавило 10 нових.<ref name="новамакедонија">{{Cite web|url=https://daily.mk/vesti/da-se-bide-lider-pa-makar-i-vo-maalo|title=Да се биде лидер, па макар и во маало |language=македонски|accessdate=27. 10. 2010.}}</ref> Према подацима Основног суда у Скољу, где се води регистар странака, до децембра 2009. године у Северној Македонији регистровано је 99 странака, што је знатно мањи број у поређењу са 2005. годином, када је на простору [[Северна Македонија|Северне Македоније]] било регистровано 150 странака. Од свих 99 странака регистрованих 2009. године, само је 45 њих усклађено са новим законом о политичким странкама, према којем се подносе подаци о броју чланова сваке две године. Овај метод практикује се да би се спречио метод поновног регистровања странака само до избора, за личне интересе.<ref name="новамакедонија"/> Већина свих ових партија имала је мали утицај на политичку сцену, а неке од њих су данас неактивне. Мале странке су ретко одлучивале о изборним резултатима у [[Северна Македонија|Северној Македонији]], а најчешће су постајале дугорочни партнери са већим странкама, као што су [[ВМРО-ДПМНЕ]], [[Социјалдемократски савез Македоније]] у македонском блоку или са странкама [[Демократска унија за интеграцију]] и [[Демократска партија Албанаца]] у албанском блоку. == Парламентарне партије == Списак партија које су освојиле мандат на [[Македонски парламентарни избори 2016.|македонским парламентарним изборима 2016. године]]:<ref name="sobranie">{{Cite web|url=http://sobranie.mk/segashen-sostav-2016.nspx|title=Собрание на Северна Македонија/Сегашен состав|language=македонски|accessdate=}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align: left" |- !Име||Коалиција||Скр.||Лидер||Мандати |- ![[ВМРО-ДПМНЕ|Унутрашња македонска револуционарна организација — Демократска партија за македонско национално јединство]] |—||ВМРО-ДПМНЕ||[[Никола Груевски]]||42 |- ![[Социјалдемократски савез Македоније]] |—||СДСМ||[[Зоран Заев]]||35 |- ![[Демократска унија за интеграцију]] <br /> ''Bashkimi Demokratik për Integrim'' | самостално||ДУИ / ''BDI''||[[Али Ахмети]]||10 |- ![[Покрет Беса]] <br /> ''Lëvizja Besa'' | самостално||Беса / ''Besa''||[[Билал Касами]]||5 |- ![[Социјалистичка партија Македоније]] |ВМРО-ДПМНЕ||СПМ||[[Љубисав Иванов - Ѕинго]]||3 |- ![[Грађанска опција за Македонију]] |ВМРО-ДПМНЕ||ГРОМ||[[Стевче Јакимовски]]||2 |- ![[Демократска партија Албанаца]] | самостално||ДПА||[[Мендух Тачи]]||2 |- ![[Либерално-демократска партија (Северна Македонија)|Либерално-демократска партија]] |СДСМ||ЛДП||[[Горан Милевски]]||2 |- ![[Нова социјалдемократска партија]] |СДСМ||НСДП||[[Тито Петковски]] ||2 |- ![[Јединство (политичка партија)|Јединство]]<br /> ''Uniteti'' |[[Алијанса за Албанце]]||/||[[Гезим Острени]]||1 |- ![[Покрет за реформу - Демократска партија Албанаца]]<br /> ''Lëvizja për Reforma - Partia Demokratike Shqiptare'' |[[Алијанса за Албанце]]||ДР-ДПА/LP-PDSH||[[Зијадин Села]]||1 |- ![[Национални демократски препород]]<br /> ''Rilindja Demokratike Kombëtare'' |[[Алијанса за Албанце]]||НДП/RDK||[[Весел Мемеди]]||1 |- ![[Демократска партија Турака у Македонији]] <br /> ''Makedonya Türk Demokratik Partisi'' |ВМРО-ДПМНЕ||ДПТ / ''TDP''||[[Кенан Хасипи]]||1 |- ![[Странка Рома Македоније]] |ВМРО-ДПМНЕ||СРМ||[[Амди Бајрам]]||1 |- ![[Удружење за културну унификацију Бошњака]] |ВМРО-ДПМНЕ||АВАЗ||[[Зекир Рамчиловић]] ||1 |- ![[Демократска партија Срба у Македонији]] <br /> ''Демократска партија Срба у Македонији'' |ВМРО-ДПМНЕ||ДПСМ||[[Иван Стоилковић]]||1 |- ![[Демократска обнова Македоније]] |СДСМ||ДОМ||[[Лиљана Поповска]]||1 |- ![[Партија за европску будућност]] |СДСМ||ПЕИ||[[Фијат Цаноски]]||1 |- ![[Партија за покрет Турака у Македонији]] Makedonya Türk Hareket Partisi |СДСМ||ПДТ||[[Аднан Кахил]] ||1 |- ![[Партија уједињених пензионера и грађана Македоније]] |СДСМ||ПОПГМ||[[Илија Николовски]] ||1 |- !Независни посланици |—||—||—||6 |- |} == Активне партије == У следећем списку налазе се партије које нису освојиле мандат у [[Собрање Северне Македоније|Собрању Северне Македоније]], а учествовале су на [[Македонски парламентарни избори (2008)|парламентарним изборима 2008. године.]], самостално или у коалицији<ref name="а1">{{Cite web|url=http://www.a1.com.mk/izbori2008/partii.asp|title=Партии и коалиции - Избори 2008|language=македонски|accessdate=26. 10. 2010.|archive-url=https://web.archive.org/web/20080821103505/http://a1.com.mk/izbori2008/partii.asp|archive-date=21. 8. 2008|url-status=dead}}</ref>, како и на локалним и [[Избори за председника Северне Македоније 2009.|председничким изборима 2009. године]]: * [[Бошњачка демократска партија]] (БДП; део странке [[За бољу Македонију]]) * [[ВМРО-ДП|Унутрашња македонска револуционарна организација — Демократска партија за македонско национално јединство]] (ВМРО-ДП; 2008 - самостално, 2009 - у коалицији са [[ТМОРО-ВЕП]]) * [[Унутрашња македонска револуционарна организација - Народна партија]] (ВМРО-НП; самостално) * Покрет за национално јединство Турака у Македонији (ДНЕТ; самостално) * Демократска лига на Бошњака у Северној Македонији (ДЛБ; 2008 - није учествовала, 2009 - самостално) * [[Демократска унија Албанаца]] (ДУА; ''Bashkimi Demokratik Shqiptar'', BDSh; 2008 - самостално, 2009 - није учествовала) * Демократска унија Рома (ДУР; 2008 - дел од За бољу Македонију, 2009 - самостално) * Демократске снаге Рома (ДСР; 2008 - није учествовала, 2009 - као део странке [[За бољу Македонију]]) * Демократски савез Влаха Македоније (ДСВМ; 2008 - део странке [[Сунце - Коалиција за Европу]], 2009 - самостално) * Зелена партија Македоније (ЗПМ; 2008 - део партије Сунце - Коалиција за Европу, 2009 - није учествовала ) * [[Левица (политичка партија)|Левица]] (формирана у фебруару 2016.. године) * [[Либерална партија (Македонија)|Либерална партија]] (лидер: Ивон Величковски) * Коалиција "Заједно за Шуто Оризари" (коалиција ромских партија, 2008 - није учествовала, 2009 - самостално) * Народни покрет за Македонију (НДМ; 2008 - део странке За бољу Македонију, 2009 - самостално) * [[Национална демократска унија (Македонија)|Национална демократска унија]] (НДУ; 2008 - самостално, 2009 - није учествовала) * Нова алтернатива (лидер: Георгије Оровчанец) * Нова Демократија (лидер: Имер Селмани) * Нова либерална партија - НЛП, партија формирана од стране Зорана Крстевскиог, 2009. године. * Уједињена странка за еманципацију (ОПЕ; део странке За бољу Македонију) * Уједињена Македонија - партија формирана од стране Љубе Бошковског, 2009. године. * Партија за демократски просперитет (ПДП; ''Partia e prosperiteti demokratike'', PPD; самостално) * Партија за европску индицију (лидер: Фијат Цаноски) * Партија интеграције Рома (ПИР; део партије За бољу Македонију) * Странка за потпуну еманципацију Рома (ПЦЕР; део странке За бољу Македонију) * Странка Влаха Македоније (ПВМ; део странке За бољу Македонију) * [[Зелена странка (Македонија)|Зелена странка]] (ПЗ; део странке За бољу Македонију) * Партија уједињених демократа Македоније (ПОДЕМ; 2008 - није учествовала, 2009 - самостално) * Партија пензионера Северне Македоније (ППРМ; 2008 - део странке [[Сунце. Коалиција за Европу]], 2009 - самостално) * Партија правде (ПП; део странке За бољу Македонију) * Партија Слободних демократа (ПСД; самостално) * Радна пољопривредна партија Северне Македоније (РЗП; део стране За бољу Македонију) * [[Радикална странка Срба у Македонији]] (РССМ; самосталном) * Реформирана комунистичка партија Македоније (РКПМ; 2008 - није учествовала, 2009 - самостално) * [[Савез Титових левих снага]] (СТЛС; самостално) * Социјалдемократска партија Македоније (СДПМ; самостално) * Социјалдемократска унија (СДУ; 2008 - није учествовала, 2009 - самостално) * Отаџбина Македонска организација за радикалну обнова - Вардар — Егеј — Пирин (ТМОРО-ВЕП; 2008 - самостално, 2009 - у коалцији са ВМРО-ДП) * Трајно македонско радикално уједињење (ТМРО; 2008 - самостално, 2009 - део странке За бољу Македонију)) Чланови неке од ових странака су део општинских већа или имају јавну функцију. Ово се посебно односи на мање партије коалиције ''За бољу Македонију''. * Фронт за демократску Македонију (ФроДеМ) - основана у октобру 2015. године <ref>[http://falanga.com.au/ekskluzivno-frodem-na-jove-kekenovski---nova-politichka-opcija-vo-makedonija ''ЕКСКЛУЗИВНО: ФРОДЕМ на Јове Кекеновски - Нова политичка опција во Македонија!'']{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Неактивне и угашене политичке партије == Списак странака које су учествовале на парламентарни изборима у Северној Македонији до 2008. године. Многе од ових странак су угашене, а неке су припојене другим.<ref name="рик90">{{Cite book|last=| first = |author-link = | title = Избори ’90: Конечни резултати од изборите за пратеници во собранието на СР Македонија| publisher = Републичка изборна комисија |year=1990 | location = Скопје |pages=}}</ref><ref name="дик98"/><ref name="рик94">{{Cite book|last=| first = |author-link = | title = Избори 1994: Конечни резултати од изборите за пратеници во Собранието на Северна Македонија | publisher = Републичка изборна комисија |year=1994 | location = Скопје |pages=}}</ref><ref name="дик98">{{Cite book|last=| first = |author-link = | title = Парламентарни избори ’98: Конечни резултати од „Парламентарните избори ’98 | publisher = Државна изборна комисија |year=1999 | location = Скопје |pages=}}</ref><ref name="собрание02">{{Cite web|url=http://www.sobranie.mk/?ItemID=698D0B8FE6F1FA44934FC46188F0A678|title=Листа на пријавени кандидати - 2002|language=македонски|accessdate=28. 10. 2010.}}</ref><ref name="собрание06">{{Cite web|url=http://www.sobranie.mk/WBStorage/Files/Rezultati-2006-5.pdf|title=Конечни збирни резултати од гласањето - 2006|language=македонски|accessdate=28. 10. 2010.}}</ref> * Балканска федерација - Балкан без граница - партија регистрована 5. децембра 1990. године * Унутрашња македонска револуционарна организација - права македонска реформска прилика (ВМРО-ВМРО; 2002 - део колацији Прави начин) * Унутрашња македонска револуционарна организација - Гоце Делчев - Радикална демократска партија (ВМРО-ГД-РДП; 1994 - самостално) * Унутрашња македонска револуционарна организација - Покрет за обнову Македоније (ВМРО-ДОМ; 1998 - самостално) * Унутрашња македонска револуционарна организација - Уједињење (ВМРО-Уједињене; 1994, 2002 - самостално) * ВМРО-Слободне демократе Илиндена - партија отцепљена од [[ВМРО-ДПМНЕ]] почетком [[1990|деведесетих година]] * [[Унутрашња македонска револуционарна организација - Македонска]] (лидер [[Борис Стојменов]]) * ВУнутрашња македонска револуционарна организација - - Македонски национални демократски савез (ВМРО-МНДС; 1994 - самостално) * Унутрашња македонска револуционарна организација - Отаџбинска (ВМРО-Отаџбинска; 1994 - самостално) * Грађанско-либерална партија Македоније (ГЛПМ; 1994, 1998 - самостално) * Покрет за све-македонске акционе слободне демократе - МААК (МААК, 1990, 1994 - самостално) * Демократска алијанса Албанаца (ДААМ; 2006 - у коалицији са НДС) * Демократска алтернатива (ДА; 1998 - у колацији са [[ВМРО-ДПМНЕ]], 2002, 2006 - самостално) * Демократска десница (ДД; 2011-2012) * [[Демократска партија (Македонија)|Демократска партија]] (ДП; 1994 - самостално, бојкот другог круга избора) * Демократска партија за православно јединство на Срба и Македонаца (ДППЕСМ; 2002 - Део коалиције Прави начин) * [[Демократска партија Македоније]] (ДПМ; 1998 - у коалцији са ЛДП, како и со МААК-КП и МА, 2002, 2006 - самостално) * Демократска партија Напред Македонијо - Форца (ФОРЦА; 2002, 2006 - самостално) * Демократска прогресивна партија Рома у Македонији (ДППРМ; 1994 - самостално, 1998 - у колацији са више странака) * Демократско-републиканска унија Македоније (ДРУМ; 2006 - самостално) * Демократски савез - Странка пољопривредника Македоније (ДС-ПЗМ; 1990, 1994 - самостално) * Демократски савез просветних радника и грађана Македоније (ДСПРГМ; 1994 - самостално) * [[Демократска партија Срба у Македонији]] (ДССМ; 2002 - самостално и као део коалције Грађанска алијанса Македоније) * Демократски савез Турака Македоније(ДСТМ; 1990 - самостално) * Демократски центар (ДЦ; 2002 - у коалцији са ПЗ) * Демохришћанска партија Македоније (ДХПМ; 1990, 1994 - самостално) * Европска партија Македоније (ЕПМ; 2006 - део коалиције предвођене од стране [[ВМРО-ДПМНЕ]]) * Пољопривредна народна партија Македоније (ЗНПМ; 2006 - самостално) * Комунистичка партија Македоније (КПМ; 1994, 1998, 2002, 2006 - самостално) * Лева сила Македоније (ЛСМ; 2006 - самостално) * Лига за демократију (ЛД; 1990 - самостално, 1998 - у коалцији са ДА и [[ВМРО-ДПМНЕ]], 2002 - као део коалиције Грашанска алијанса Македоније, 2006 - самостално) * МААК - Јединствена македонска опција (МААК-ЕМО; 2002 - самостално) * МААК - Конзервативна партија (МААК-КП; 1998 - у коалцији са МА и ДП) * Македонска алијанса (МА; 1998 - у коалцији са МААК-КП и ДП, 2002 - у коалцији са МНП) * Македонска народна партија (МНП; 2002 - у коалцији са МА) * Македонска хришћанска партија (МХП; 2002 - део коалције Прави начин) * Македонска партија (МП; 2006 - самостално) * Македонска партија за мир и независност * Македонски национални фронт (МНФ; 1994 - самостално) * Македонско народни покрет * Млада демократско-прогресивна странка (МДПС; 1990 - у коалцији са СРСМ , како и СПМ) * [[Млади европски федералисти]] - МЕФМ, покрет формирао [[Нано Ружин]] и други 23. децембра 1991. године, данас део НВО * Мултинационална народна партија Македоније (МННПМ; 1994 - самостално) * Народна воља (НВ; 2002 - самостално) * Национална алтернатива (2006 - самостално) * Народна демократска партија (НДП, 1990 - у коалцији са ПДП, 1994 - самостално, 1998 - у коалцији са ПДПА, 2002, 2006 - самостално) * Народна партија Македоније (НПМ; 1990 - самостално) * Нова демократија (НД; 2002 - самостално) * Нова социјал-демократска партија (1994 - у коалицији са ДП)< * Нове демократске силе (НДС; 2006 - у коалицији са ДААМ) * Нови комунистички порект Македоније (НКДМ; 1994 - самостално) * Уједињена партија Рома Македоније (ОПРМ; 2002 - део партије За Македонију заједно) * Уједињени Македонци (2006 - самостално) * Партија за демократсу акцију - Прави начин (ПДА - ВП; 1998 - самостално) * Партија за демократска акција - Исламски начин (ПДА - ИП; 1994 - у коалцији са ДПТ) * Партија за демократску будућност (ПДИ; 2006 - самостално) * Партија за демократски просперитет Албанаца (ПДПА; 1998 - коалиција са [[НДП]], данас ДПА) * Партија за демократски покрет за Египћане Македоније (ПДДЕ; 2002 - део коалцији Грађанске алијансе Македоније) * Партија за директну акцију * Партија за јединство Рома Македоније (ПЕР; 2002 - самостално) * Партија за економску обнову (ПЕО; 2006 - самостално) * Партија за напредак (1991—1995) * Партија за социјалну правду у Македонији (ПСПМ; 1994 - самостално) * Политичка партија незапослених Македоније (ППНМ; 1994 - самостално) * Препород и уједињење македонских националних идеала (ПОМНИ; 2002 - самостално) * Прогресивна партија (2002 - самостално) * Радничка партија (РП; 1994, 1998 - самостално) * Радничка партија Македоније (1990, 1994 - самостално) * Републиканска партија Македоније (1994, 2002 - самостално) * Републиканска партија народног јединства (РПНЕ; 1998 - самостално) * Свемакедонска радничка партија Македоније (СРПМ; 2002 - самостално) * Савез комуниста Македоније (СКМ; 1994, 1998 - самостално) * Савез Комуниста Македоније - Партија за демократска преображај (СКМ-ПДП; 1990 - самостално, данас СДСМ) * Савез пензионера општине Битола (СПОБ; 1990 - самостално) * Унија реформских снага Македоније (СРСМ; 1990, самостално и у колацији са МДСМ, како и са СПМ) * Социјалистичка хришћанска партија Македоније (СХПМ; 1998 - самостално, 2002, 2006 - део партије За Македонију заједно) * Партија Југословена Северне Македоније (СЈРМ; 1990, 1994 - самостално) * Форум за љуфдска права - партија формирана од стране Томислава Чокревког, регистрирана [[1990|деведесетих година]] * Центар демократских сила (ЦДС; 2006 - самостално) * Албански савез - партија формирана 2010. године == Види још == * [[Политички систем Северне Македоније]] * [[Собрање Северне Македоније]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Political parties in the Republic of Macedonia}} * [https://web.archive.org/web/20060308213114/http://www.europeanforum.net/country/macedonia#3 Политичке партије у Северној Македонији] {{Шаблон:Политичке странке у Северној Македонији}} {{портал бар|Македонија|Политика}} [[Категорија:Политичке партије у Северној Македонији|*]] [[Категорија:Спискови везани за политику у Северној Македонији|Политичке странке у Северној Македонији]] c53rgcexqdsebets2gvp71d6vmqv41t 0 3883601 25121368 24566141 2022-07-24T17:19:48Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Лук Хемсворт | слика = Luke Hemsworth by Gage Skidmore.jpg | опис_слике = Хемсворт 2017. на Комик кону у [[Сан Дијего|Сан Дијегу]] на промоцији [[Западни свет (серија)|Западни свет]] | слика_ширина = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1980|11|05|год=да}} | место_рођења = [[Мелбурн]] | држава_рођења = [[Аустралија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = | активност = 2001–данас | занимање = глумац | супружник = Саманта Хемсворт (2007) | партнер = | деца = 4 | битна улога = | презентација = | потпис = | имдб = 1292661 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = }} '''Лук Хемсворт''' ({{јез-енгл|Chris Hemsworth}}; [[Мелбурн]], [[5. новембар]] [[1980]])<ref name="heraldsun">{{cite web|url=http://www.heraldsun.com.au/entertainment/confidential/cyrus-spent-new-year-on-phillip-island/story-e6frf96o-1225815733215|title= Cyrus 'saw in new year on Phillip Island' |date = 4. 1. 2010|work=Herald Sun |location=Australia|accessdate = 27. 2. 2010|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110614143506/http://www.heraldsun.com.au/entertainment/confidential/cyrus-spent-new-year-on-phillip-island/story-e6frf96o-1225815733215 | archivedate = 14. 6. 2011|url-status=live}}</ref> аустралији је глумац најпознатији по својој улози Нејтана Трејсона у телевизијској серији ''Комшије'' и Ешли Стабс у [[Ејч-Би-Оу|ХБО]] серији ''[[Западни свет (серија)|Западни свет]]''.<ref name="dailymail-dreams">{{cite web|title=Let's get ripped together! Chris Hemsworth keeps brother Luke's Hollywood dreams alive by hiring him on set as a personal trainer|url=http://www.dailymail.co.uk/tvshowbiz/article-3992108/Chris-Hemsworth-kept-brother-Luke-s-Hollywood-dreams-alive-hiring-personal-trainer.html|website=Daily Mail}}</ref> == Референце == {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Хемсворт, Лук}} {{Commonscat|Luke Hemsworth}} * {{ИМДб име|id=nm1292661|name=Лук Хемсворт}} [[Категорија:Рођени 1980.]] [[Категорија:Аустралијски глумци]] od3k57hpo3ai96buvyvi8q6viiy4xew 25121369 25121368 2022-07-24T17:20:02Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Лук Хемсворт | слика = Luke Hemsworth by Gage Skidmore.jpg | опис_слике = Хемсворт 2017. на Комик кону у [[Сан Дијего|Сан Дијегу]] на промоцији [[Западни свет (серија)|Западни свет]] | слика_ширина = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1980|11|05|год=да}} | место_рођења = [[Мелбурн]] | држава_рођења = [[Аустралија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = | активност = 2001–данас | занимање = глумац | супружник = Саманта Хемсворт (2007) | партнер = | деца = 4 | битна улога = | презентација = | потпис = | имдб = 1292661 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = }} '''Лук Хемсворт''' ({{јез-енгл|Luke Hemsworth}}; [[Мелбурн]], [[5. новембар]] [[1980]])<ref name="heraldsun">{{cite web|url=http://www.heraldsun.com.au/entertainment/confidential/cyrus-spent-new-year-on-phillip-island/story-e6frf96o-1225815733215|title= Cyrus 'saw in new year on Phillip Island' |date = 4. 1. 2010|work=Herald Sun |location=Australia|accessdate = 27. 2. 2010|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110614143506/http://www.heraldsun.com.au/entertainment/confidential/cyrus-spent-new-year-on-phillip-island/story-e6frf96o-1225815733215 | archivedate = 14. 6. 2011|url-status=live}}</ref> аустралији је глумац најпознатији по својој улози Нејтана Трејсона у телевизијској серији ''Комшије'' и Ешли Стабс у [[Ејч-Би-Оу|ХБО]] серији ''[[Западни свет (серија)|Западни свет]]''.<ref name="dailymail-dreams">{{cite web|title=Let's get ripped together! Chris Hemsworth keeps brother Luke's Hollywood dreams alive by hiring him on set as a personal trainer|url=http://www.dailymail.co.uk/tvshowbiz/article-3992108/Chris-Hemsworth-kept-brother-Luke-s-Hollywood-dreams-alive-hiring-personal-trainer.html|website=Daily Mail}}</ref> == Референце == {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Хемсворт, Лук}} {{Commonscat|Luke Hemsworth}} * {{ИМДб име|id=nm1292661|name=Лук Хемсворт}} [[Категорија:Рођени 1980.]] [[Категорија:Аустралијски глумци]] q9whm87pren8dljubcnsw20io35we6w 0 3883706 25122165 24520696 2022-07-25T11:49:01Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki '''Bečka konvencija o diplomatskim odnosima''' iz 1961. godine je međunarodni [[sporazum]] koji definiše okvir za [[Diplomatski odnosi|diplomatske odnose]] između [[Независне државе|nezavisnih država]]. Ona određuje privilegije [[Дипломатска мисија|diplomatske misije]] koje omogućavaju diplomatama da izvršavaju svoju funkciju bez straha od prinude ili uznemiravanja od strane zemlje domaćina. Ovo predstavlja pravnu osnovu za [[Дипломатски имунитет|diplomatski imunitet]]. Njeni članovi se smatraju temeljima savremenih međunarodnih odnosa. Od februara 2017. ratifikovano je od 191 države. <ref name="automatski generisano1">[https://treaties.un.org/pages/ViewDetails.aspx?src=TREATY&mtdsg_no=III-3&chapter=3&clang=_en UNTC{{Ботовски наслов}}]</ref> == Istorija == Tokom istorije suverenih država, diplomate su uživali poseban status. Njihova funkcija pregovaranja o sporazumima između država zahteva posebne privilegije. Izaslanik iz druge nacije tradicionalno se tretira kao gost, njihova komunikacija sa njihovom domovinom se tretira kao poverljiva, a njihova sloboda od prinude i potčinjavanja od strane države domaćina tretira se kao suštinska. Prvi pokušaj kodifikacije [[Дипломатски имунитет|diplomatskog imuniteta]] u diplomatsko pravo dogodio se [[Бечки конгрес|Bečkim kongresom]] 1815. godine. Ovo je mnogo kasnije pratila Konvencija o diplomatskim službenicima (Havana, 1928). Ovaj sporazum o postupanju sa diplomatama je bio rezultat nacrta [[Комисија за међународно право УН|Komisije za međunarodno pravo]]. Sporazum je usvojen 18. aprila 1961. godine Konferencijom Ujedinjenih nacija o diplomatskim odnosima i imunitetima održanoj u [[Беч|Beču, Austrija]], a prvi put je sproveden 24. aprila 1964. godine. Na istoj konferenciji je usvojen i Opcioni protokol o sticanju državljanstva, Opcioni protokol koji se odnosi na Obavezno rešavanje sporova, Završni akt i četiri rezolucije priložene tom Zakonu. Dve godine kasnije, [[Уједињене нације|Ujedinjene nacije]] su usvojile blisko povezani sporazum, Bečku konvenciju o konzularnim odnosima. == Sažetak odredbi == Ugovor je obiman dokument, koji sadrži 53 članka. U nastavku sledi osnovni pregled njegovih ključnih odredbi.<ref>[http://legal.un.org/avl/ha/vcdr/vcdr.html United Nations Audiovisual Library of International Law{{Ботовски наслов}}]</ref> * Član 9. Država domaćin u bilo kom trenutku i iz bilo kog razloga može proglasiti određenog člana diplomatskog osoblja [[Persona non grata|nepoželjnom osobom]]. Država koja šalje mora opozvati to lice u razumnom vremenskom roku, ili u protivnom, to lice može izgubiti njihov diplomatski imunitet. * Član 22. Prostorije diplomatske misije, kao što je ambasada, su neprikosnovene i država domaćin ne sme ulaziti u njih osim uz dozvolu šefa misije. Štaviše, zemlja domaćin mora zaštititi misiju od upada ili štete. Država domaćin ne sme nikada pretraživati prostorije, niti zapleniti dokumente ili imovinu unutar njih. Član 30 proširuje ovu odredbu na privatno prebivalište diplomata. * Član 24 utvrđuje da su arhivi i dokumenti diplomatske misije neprikosnoveni. Država prijema ne može oduzeti ili otvoriti takve dokumente. * Član 27. Država domaćin mora dozvoliti i zaštititi slobodnu komunikaciju između diplomata misije i njihove zemlje. Diplomatska torba nikada ne sme da se otvori čak i zbog sumnje na zloupotrebu. Diplomatski kurir nikada ne sme biti uhapšen ili zadržan. * Član 29. Diplomate ne smeju biti odgovorni ni za kakav oblik hapšenja ili pritvora. Imuni su od građanskog ili krivičnog gonjenja, mada zemlja koja šalje može odustati od ovog prava prema članu 32. Prema članu 34, oni su oslobođeni većine poreza, a prema članu 36, oni su izuzeti od većine carinskih dažbina. * Član 31.1c Akcije koje nisu obuhvaćene diplomatskim imunitetom: profesionalne aktivnosti van zvaničnih funkcija diplomata. * Član 34 govori o oslobađanju od poreza diplomatskih predstavnika, dok član 36 utvrđuje da su diplomatski predstavnici izuzeti od carinskih dažbina. * Član 37. Članovi porodice diplomata koji žive u zemlji domaćina uživaju uglavnom iste zaštite kao i same diplomate. == Opcioni protokoli == U istoj godini kada je sporazum usvojen, dodati su dva [[Протокол|protokola]] za amandmane. Zemlje mogu ratifikovati glavni ugovor bez neophodnog ratifikovanja ovih opcionih sporazuma. •Što se tiče sticanja državljanstva. Šef misije, osoblje misije i njihove porodice ne mogu dobiti državljanstvo zemlje prijema. •Što se tiče obaveznog rešavanja sporova. Sporovi koji proizilaze iz tumačenja ovog sporazuma mogu se podneti pred [[Међународни суд правде|Međunarodnim sudom pravde.]] == Države ugovornice konvencije == Od februara 2017. godine postoji 191 država ugovornica konvencije<ref name="automatski generisano1" /> uključujući sve [[Државе чланице Уједињених нација|države članice UN-a]] osim [[Палау|Palaua]], [[Соломонска острва|Solomonskih ostrva]], [[Јужни Судан|Južnog Sudana]] i [[Вануату|Vanuatu]]. Uključene kao države članice su Sveti Vid i država Palestine, dve [[Посматрачи Генералне скупштине Уједињених нација|države posmatrači]]. [[Република Кина|Republika Kina]] je potpisala i ratifikovala Bečku konvenciju o diplomatskim odnosima 18. aprila 1961. i 19. decembra 1969, pre nego što su UN odobrile sedište Kine u Narodnoj Republici Kini. Ne postoje države koje su potpisale ugovor, a da ga nisu ratifikovale. == Vidi takođe == * [http://Bečka%20konvencija%20o%20konzularnim%20odnosima Bečka konvencija o konzularnim odnosima]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} (1963) * [http://Bečka%20konvencija%20o%20pravu%20međunarodnih%20ugovora Bečka konvencija o Zakonu ugovora]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} (1969) * [http://Bečka%20konvencija%20o%20ugovoru%20između%20država%20i%20međunarodnih%20organizacija%20ili%20između%20međunarodnih%20organizacija Bečka konvencija o ugovoru između država i međunarodnih organizacija ili između međunarodnih organizacija] {{Wayback|url=http:/// |date=20130730023109 }} (1986) * [http://Bečke%20konvencije Bečke konvencije]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} za listu drugih konvencija * [[Дипломатски имунитет|Diplomatski imunitet]] * [[Амбасада|Ambasada]] == Reference == {{reflist}} == Spoljašnje veze == * http://legal.un.org/ilc/texts/instruments/english/conventions/9_1_1961.pdf {{Commonscat|Vienna Convention on Diplomatic Relations}} [[Категорија:Споразуми]] [[Категорија:Дипломатија]] 0w8jkz2z3boljie6046yph2de0mkwn6 0 3890419 25121252 24920784 2022-07-24T16:00:50Z Boja02 203906 /* Филмови */ wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} [[Марвел]] је америчка издавачка кућа за стрипове. Познати јунаци Марвелових стрипова су [[Spajdermen|Спајдермен]], [[Вулверин]], [[Хулк]], [[Тор (стрип)|Тор]], [[Ајрон Мен|Ајронмен]], [[Капетан Америка]] и други, као и тимови Осветници, Икс-људи, Чувари галаксије и Фантастична четворка. Већина Марвелових јунака смештени су у исти [[Марвелов филмски универзум|универзум]], у местима која имитирају стварна. Многи главни ликови смештени су у [[Њујорк]].<ref>{{Cite book|title=The Marvel Comics Guide to New York City| last=Sanderson| first = Peter| publisher = Gallery Books.|year=2007| id = | location = |pages=}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.dorkly.com/post/14649/8-real-fictional-addresses-of-superheroes-in-new-york-city| title = 8 Real & Fictional Addresses of Superheroes in New York City| last=Staff| first = |date=| work = Dorkly|accessdate=12. 8. 2018.|archive-url=|archive-date=|dead-url=| language = en-US}}</ref> Многи стрипови ове издавачке куће екранизовани су и ово је листа филмова заснованих на њима. == Акциони филмови == Део филмова смештен је у [[Марвелов филмски универзум]]. === Филмови === {| class="wikitable sortable" !Година !Назив !Оригиналан назив |- |1944 |''Капетан Америка'' |''Captain America'' |- |1986 |''Хауард патка'' |''Howard the Duck'' |- |1989 |''Панишер'' |''The Punisher'' |- |1990 |''Капетан Америка'' |''Captain America'' |- |1994 |''Фантастична четворка'' |''The Fantastic Four'' |- |1998 |''[[Блејд]]'' |''Blade'' |- |2000 |[[Икс-људи (филм)|''Икс-људи'']] |''X-Men'' |- | rowspan="2" |2002 |[[Блејд 2|''Блејд 2'']] |''Blade II'' |- |[[Спајдермен (филм)|''Спајдермен'']] |''Spider-Man'' |- | rowspan="3" |2003 |''[[Derdevil (film)|Дердевил]]'' |''Daredevil'' |- |[[Икс-људи 2|''Икс-људи 2'']] |''X2'' |- |[[Хулк (филм)|''Хулк'']] |''Hulk'' |- | rowspan="3" |2004 |[[Панишер (филм из 2004)|''Панишер'']] |''The Punisher'' |- |''[[Спајдермен 2]]'' |''Spider-Man 2'' |- |''[[Блејд: Тројство]]'' |''Blade: Trinity'' |- | rowspan="2" |2005 |''[[Електра (филм из 2005)|Електра]]'' |''Elektra'' |- |[[Фантастична четворка (филм из 2005)|''Фантастична четворка'']] |''Fantastic Four'' |- |2006 |[[Икс-људи 3: Последње упориште|''Икс-људи: Последње упориште'']] |''X-Men: The Last Stand'' |- | rowspan="3" |2007 |[[Ghost Rider (филм)|''Гоуст рајдер'']] |''Ghost Rider'' |- |''[[Спајдермен 3]]'' |''Spider-Man 3'' |- |[[Фантастична четворка: Успон Сребрног летача|''Фантастична четворка: Успон Сребрног летача'']] |''Fantastic Four: Rise of the Silver Surfer'' |- | rowspan="3" |2008 |[[Ајронмен (филм)|''Ајронмен'']] |''Iron Man'' |- |''[[Невероватни Халк (филм)|Невероватни Халк]]'' |''The Incredible Hulk'' |- |''Панишер: Зона рата'' |''Punisher: War Zone'' |- |2009 |[[Икс - људи Почеци: Вулверин|''Икс-људи почеци: Вулверин'']] |''X-Men Origins: Wolverine'' |- |2010 |''[[Ајронмен 2]]'' |''Iron Man 2'' |- | rowspan="4" |2011 |''[[Тор (филм)|Тор]]'' |''Thor'' |- |''[[Икс-људи: Прва класа]]'' |''X-Men: First Class'' |- |[[Капетан Америка: Први осветник|''Капетан Америка: Први осветник'']] |''Captain America: The First Avenger'' |- |''Гоуст рајдер: Дух одмазде'' |''Ghost Rider: Spirit of Vengeance'' |- | rowspan="2" |2012 |''[[Осветници (филм из 2012)|Осветници]]'' |''The Avengers'' |- |''[[Чудесни Спајдермен]]'' |''The Amazing Spider-Man'' |- | rowspan="3" |2013 |[[Ајронмен 3|''Ајронмен 3'']] |''Iron Man 3'' |- |''[[Вулверин (филм)|Вулверин]]'' |''The Wolverine'' |- |[[Тор: Мрачни свет|''Тор: Мрачни свет'']] |''Thor: The Dark World'' |- | rowspan="4" |2014 |''[[Капетан Америка: Зимски војник]]'' |''Captain America: The Winter Soldier'' |- |''[[Чудесни Спајдермен 2]]'' |''The Amazing Spider-Man 2'' |- |''[[Икс-људи: Дани будуће прошлости]]'' |''X-Men: Days of Future Past'' |- |[[Чувари галаксије (филм)|''Чувари галаксије'']] |''Guardians of the Galaxy'' |- | rowspan="3" |2015 |''[[Осветници: Ера Алтрона]]'' |''Avengers: Age of Ultron'' |- |''[[Антмен (филм)|Антмен]]'' |''Ant-Man'' |- |''[[Фантастична четворка (филм из 2015)|Фантастична четворка]]'' |''Fantastic Four'' |- | rowspan="4" |2016 |''[[Дедпул (филм)|Дедпул]]'' |''Deadpool'' |- |[[Капетан Америка: Грађански рат|''Капетан Америка: Грађански рат'']] |''Captain America: Civil War'' |- |''[[Икс-људи: Апокалипса]]'' |''X-Men: Apocalypse'' |- |''[[Доктор Стрејнџ (филм из 2016)|Доктор Стрејнџ]]'' |''Doctor Strange'' |- | rowspan="4" |2017 |''[[Логан (филм)|Логан]]'' |''Logan'' |- |''[[Чувари галаксије 2]]'' |''Guardians of the Galaxy Vol. 2'' |- |''[[Спајдермен: Повратак кући]]'' |''Spider-Man: Homecoming'' |- |''[[Тор: Рагнарок]]'' |''Thor: Ragnarok'' |- | rowspan="5" |2018 |''[[Црни Пантер (филм)|Црни Пантер]]'' |''Black Panther'' |- |''[[Осветници: Рат бескраја]]'' |''Avengers: Infinity War'' |- |''[[Дедпул 2]]'' |''Deadpool 2'' |- |''[[Антмен и Оса]]'' |''Ant-Man and the Wasp'' |- |''[[Веном (филм из 2018)|Веном]]'' |''Venom'' |- | rowspan="4" |2019 |''[[Капетан Марвел (филм)|Капетан Марвел]]'' |''Captain Marvel'' |- |''[[Осветници: Крај игре]]'' |''Avengers: Endgame'' |- |''[[Икс-људи: Мрачни Феникс]]'' |''Dark Phoenix'' |- |''[[Спајдермен: Далеко од куће]]'' |''Spider-Man: Far From Home'' |- |- | rowspan="1" |2020 |''[[Нови мутанти (филм)|Нови мутанти]]'' |''The New Mutants'' |- | rowspan="5" |2021 |''[[Црна удовица (филм из 2021)|Црна удовица]]'' |''Black Widow'' |- |''[[Шенг-Чи и легенда о десет прстенова]]'' |''Shang-Chi and the Legend of the Ten Rings'' |- |''[[Веном 2]]'' |''Venom: Let There Be Carnage'' |- |''[[Вечни (филм)|Вечни]]'' |''Eternals'' |- |''[[Спајдермен: Пут без повратка]]'' |''Spider-Man: No Way Home'' |- | rowspan="3" |2022 |''[[Морбиус (филм)|Морбиус]]'' |''Morbius'' |- |''[[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]]'' |''Doctor Strange in the Multiverse of Madness'' |- |''[[Тор: Љубав и гром]]'' |''Thor: Love and Thunder'' |- |- style="background:#b0c4de;" ! colspan="3" |Предстојећи филмови |- | rowspan="1" |2022 |''[[Црни Пантер: Ваканда заувек]]'' |''Black Panther: Wakanda Forever'' |- | rowspan="6" |2023 |''[[Ловац Крејвен (филм)|Ловац Крејвен]]'' |''Kraven the Hunter'' |- |''[[Антмен и Оса: Квантуманија]]'' |''Ant-Man and the Wasp: Quantumania'' |- |''[[Чувари галаксије 3]]'' |''Guardians of the Galaxy Vol. 3'' |- |''[[Марвелови (филм)|Марвелови]]'' |''The Marvels'' |- |''[[Мадам Веб (филм)|Мадам Веб]]'' |''Madame Web'' |- |''Блејд'' |''Blade'' |- | rowspan="3" |2024 |''Капетан Америка: Нови светски поредак'' |''Captain America: New World Order'' |- |''Тандерболтови'' |''Thunderbolts'' |- |''Фантастична четворка'' |''Fantastic Four'' |- | rowspan="2" |2025 |''Осветници: Династија Канг'' |''Avengers: The Kang Dynasty'' |- |''Осветници: Тајни ратови'' |''Avengers: Secret Wars'' |- |} === Кратки филмови === {| class="wikitable" !Година !Назив !Оригиналан назив !Дужина |- | rowspan="2" |2011 |''Консултант'' |''The Consultant'' | align="right" |4 минута |- |''Смешна ствар се десила на путу до Торовог чекића'' |''A Funny Thing Happened on the Way to Thor's Hammer'' | align="right" |4 минута |- |2012 |''Предмет 47'' |''Item 47'' | align="right" |12 минута |- |2013 |''Агент Картер'' |''Agent Carter'' | align="right" |15 минута |- |2014 |''Сви поздрављају краља'' |''All Hail the King'' | align="right" |14 минута |- |2016 |''Тим Тор'' |''Team Thor'' | align="right" |4 минута |- | rowspan="2" |2017 |''Тим Тор: Други део, Gde Su Oni Sada?'' |''Team Thor: Part 2, Where Are They Now?'' | align="right" |5 минута |- |''Ниједно добро дело'' |''No Good Deed'' | align="right" |4 минута |- |2018 |''Тим Дерил'' |''Team Darryl'' | align="right" |6 минута |} === Од Марвелових сарадника === {| class="wikitable" !Година !Назив !Оригиналан назив |- |- style="background:#b0c4de;" ! colspan="2" |Ајкон комикс !Icon Comics |- |2010 |''[[Фајтер (филм)|Фајтер]]'' |''Kick-Ass'' |- |2013 |''[[Фајтер 2]]'' |''Kick-Ass 2'' |- |2015 |''[[Кингсман: Тајна служба]]'' |''Kingsman: The Secret Service'' |- |2017 |''[[Кингсман: Златни круг]]'' |''Kingsman: The Golden Circle'' |- |2021 |''[[Кингсман: Почетак]]'' |''The King's Man'' |- |- style="background:#b0c4de;" ! colspan="2" |Малибу комикс !Malibu Comics |- | rowspan="2" |1993 |''Тежак случај'' |''Hardcase'' |- |''Фајерарм'' |''Firearm'' |- | rowspan="2" |1997 |''Најтмен: Светска премијера'' |''Nightman: World Premiere'' |- |''[[Људи у црном (филм)|Људи у црном]]'' |''Men in Black'' |- |2002 |''[[Људи у црном 2]]'' |''Men in Black II'' |- |2012 |''[[Људи у црном 3]]'' |''Men in Black 3'' |- |2019 |''[[Људи у црном: Глобална претња]]'' |''Men in Black: International'' |} === Телевизијски филмови === {| class="wikitable" !Година !Назив !Оригиналан назив |- | rowspan="3" |1977 |''Спајдермен'' |''Spider-Man'' |- |''Невероватни Халк'' |''The Incredible Hulk'' |- |''Повратак невероватног Халка'' |''Return of the Incredible Hulk'' |- |1978 |''Доктор Стрејнџ'' |''Dr. Strange'' |- | rowspan="2" |1979 |''Капетан Америка'' |''Captain America'' |- |''Капетан Америка 2: Пребрза смрт'' |''Captain America II: Death Too Soon'' |- |1988 |''Невероватни Халк се враћа'' |''The Incredible Hulk Returns'' |- |1989 |''Суђење невероватном Халку'' |''The Trial of the Incredible Hulk'' |- |1990 |''Смрт невероватног Халка'' |''The Death of the Incredible Hulk'' |- |1996 |''Генерација Икс'' |''Generation X'' |- |1998 |''Ник Фјури: Агент Ш. И. Л. Д. А.'' |''Nick Fury: Agent of S.H.I.E.L.D.'' |- |2005 |''Човек'' |''Man-Thing'' |} ==== Епизоде као филмови ==== {| class="wikitable" !Година !Назив !Серија !Оригиналан назив !Оригиналан назив серије |- | rowspan="2" |1978 |''Невероватни Халк: Венчан'' |''Невероватни Халк'' |''The Incredible Hulk: Married'' |''The Incredible Hulk'' |- |''Спајдермен узвраћа ударац'' | rowspan="2" |''Чудесни Спајдермен'' |''Spider-Man Strikes Back'' | rowspan="2" |''The Amazing Spider-Man'' |- |1979 |''Спајдермен: Змајев изазов'' |''Spider-Man: The Dragon's Challenge'' |- |2007 |''Блејд: Кућа Читона'' |''Блејд: Серија'' |''Blade: House of Chthon'' |''Blade: The Series'' |- |2017 |''Суперљуди'' |''Суперљуди'' |''Inhumans'' |''Inhumans'' |} == Анимирани филмови == {| class="wikitable" !Година !Назив !Оригиналан назив |- | rowspan="2" |2006 |''Коначни Осветници'' |''Ultimate Avengers'' |- |''Коначни Осветници'' |''Ultimate Avengers 2'' |- | rowspan="2" |2007 |''Невидљиви Ајронмен'' |''The Invincible Iron Man'' |- |''Доктор Стрејнџ: Врховни вештац'' |''Doctor Strange: The Sorcerer Supreme'' |- |2008 |''Следећи Осветници: Хероји сутрашњице'' |''Next Avengers: Heroes of Tomorrow'' |- |2009 |''Халк против'' |''Hulk Versus'' |- |2010 |''Планета Халк'' |''Planet Hulk'' |- |2011 |''Тор: Бајке из Асгарда'' |''Thor: Tales of Asgard'' |- | rowspan="2" |2013 |''Ајронмен: Успон Техновора'' |''Iron Man: Rise of Technovore'' |- |''Ајронмен и Халк: Хероји уједињени'' |''Iron Man & Hulk: Heroes United'' |- | rowspan="3" |2014 |''Осветници поверљиво: Црна удовица и Панишер'' |''Avengers Confidential: Black Widow & Punisher'' |- |''Ајронмен и Капетан Америка: Хероји уједињени'' |''Iron Man & Captain America: Heroes United'' |- |''[[Град хероја]]'' |''Big Hero 6'' |- |2015 |''Авантуре Марвелових суперјунака: Борба мраза'' |''Marvel Super Hero Adventures: Frost Fight!'' |- |2016 |''Халк: Где буду чудовишта'' |''Hulk: Where Monsters Dwell'' |- |2018 |''[[Спајдермен: Нови свет]]'' |''Spider-Man: Into the Spider-Verse'' |} === Телевизијски филмови === {| class="wikitable" !Година !Назив !Оригиналан назив |- |1980 |''Дракула: Суверен проклетих'' |''Dracula: Sovereign of the Damned'' |- |1981 |Франкенштајн |''Kyoufu Densetsu Kaiki! Frankenstein'' |- |2017 |Бајмакс се враћа |''Baymax Returns'' |- |2018 |''Успон Марвела: Тајни ратници'' |''Marvel Rising: Secret Warriors'' |- |} === Лего верзије === {| class="wikitable" !Година !Назив !Оригиналан назив |- |2013 |''Лего Марвелови суперјунаци: Максимално преоптерећење'' |''Lego Marvel Super Heroes: Maximum Overload'' |- |2015 |''Лего Марвелови суперјунаци: Осветници поново окупљени'' |''Lego Marvel Super Heroes: Avengers Reassembled'' |- |2017 |''Лего Марвелови суперјунаци - Чувари галаксије: Претња Танос'' |''Lego Marvel Super Heroes - Guardians of the Galaxy: The Thanos Threat'' |- |2018 |''Лего Марвелови суперјунаци - Црни пантер: Проблем у Ваканди'' |''Lego Marvel Super Heroes - Black Panther: Trouble in Wakanda'' |} === Кратки филмови === {| class="wikitable" !Година !Назив !Оригиналан назив |- |2010 |''Марвелови суперјунаци 4Д'' (Лондон) |''Marvel Super Heroes 4D'' (London) |- |2012 |''Марвелови суперјунаци 4Д'' (Њујорк) |''Marvel Super Heroes 4D'' (New York) |- | rowspan="2" |2013 |''Марвелови суперјунаци 4Д'' (Лас Вегас) |''Marvel Super Heroes 4D'' (Las Vegas) |- |''Марвелови суперјунаци 4Д'' (Бали) |''Marvel Super Heroes 4D'' (Bali) |} == Зарада == {| class="wikitable sortable" ! rowspan="2" |Назив ! rowspan="2" |Датум изласка у САД ! rowspan="2" |Буџет (у милионима) ! colspan="4" |Зарада<ref>{{Cite web|url=https://www.boxofficemojo.com/franchises/chart/?id=marvelcomics.htm| title = Marvel Comics Movies at the Box Office - Box Office Mojo| last=| first = |date=| website = www.boxofficemojo.com| language = en|accessdate=12. 8. 2018.}}</ref> |- !Викенд премијере у САД !Северна Америка !Остатак света !Укупно |- |''Хауард патка'' |1. август 1986. |$37 |$5.070.136 |$16.295.774 |$21.667.000 |$37.962.774 |- |''Блејд'' |21. август 1998. |$45 |$17.073.856 |$70.087.718 |$61.095.812 |$131.183.530 |- |''Икс-људи'' |14. јул 2000. |$75 |$54.471.475 |$157.299.717 |$139.039.810 |$296.339.527 |- |''Блејд 2'' |22. март 2002. |$54 |$32.528.016 |$82.348.319 |$72.661.713 |$155.010.032 |- |''Спајдермен'' |3. мај 2002. |$139 |$114.844.116 |$403.706.375 |$418.002.176 |$821.708.551 |- |''Дердевил'' |14. фебруар 2003. |$78 |$40.310.419 |$102.543.518 |$76.636.200 |$179.179.718 |- |''Икс-људи 2'' |2. мај 2003. |$110 |$85.558.731 |$214.949.694 |$192.761.855 |$407.711.549 |- |''Халк'' |20. јун 2003. |$137 |$62.128.420 |$132.177.234 |$113.183.246 |$245.360.480 |- |''Панишер'' |16. април 2004. |$33 |$13.834.527 |$33.810.189 |$20.889.916 |$54.700.105 |- |''Спајдермен 2'' |30. јун 2004. |$200 |$88.156.227 |$373.585.825 |$410.180.516 |$783.766.341 |- |''Блејд: Тројство'' |8. децембар 2004. |$65 |$16.061.271 |$52.411.906 |$76.493.460 |$128.905.366 |- |''Електра'' |14. јануар 2005. |$43 |$12.804.793 |$24.409.722 |$32.271.844 |$56.681.566 |- |''Фантастична четворка'' |8. јул 2005. |$100 |$56.061.504 |$154.696.080 |$175.883.639 |$330.579.719 |- |''Икс-људи: Последње упориште'' |26. мај 2006. |$210 |$102.750.665 |$234.362.462 |$224.997.093 |$459.359.555 |- |''Гоуст рајдер'' |16. фебруар 2007. |$110 |$45.388.836 |$115.802.596 |$112.935.797 |$228.738.393 |- |''Спајдермен 3'' |4. мај 2007. |$258 |$151.116.516 |$336.530.303 |$554.341.323 |$890.871.626 |- |''Фантастична четворка: Успон Сребрног летача'' |15. јун 2007. |$130 |$58.051.684 |$131.921.738 |$157.126.025 |$289.047.763 |- |''Ајронмен'' |2. мај 2008. |$140 |$98.618.668 |$318.412.101 |$266.762.121 |$585.174.222 |- |''Невероватни Халк'' |13. јун 2008. |$150 |$55.414.050 |$134.806.913 |$128.620.638 |$263.427.551 |- |''Панишер: Зона рата'' |5. децембар 2008. |$35 |$4.271.451 |$8.050.977 |$2.049.059 |$10.100.036 |- |''Икс-људи почеци: Вулверин'' |1. мај 2009. |$150 |$85.058.003 |$179.883.157 |$193.179.707 |$373.062.864 |- |''Ајронмен 2'' |7. мај 2010. |$200 |$128.122.480 |$312.433.331 |$311.500.000 |$623.933.331 |- |''Тор'' |6. мај 2011. |$150 |$65.723.338 |$181.030.624 |$268.295.994 |$449.326.618 |- |''Икс-људи: Прва класа'' |3. јун 2011. |$160 |$55.101.604 |$146.408.305 |$207.215.819 |$353.624.124 |- |''Капетан Америка: Први осветник'' |22. јул 2011. |$140 |$65.058.524 |$176.654.505 |$193.915.269 |$370.569.774 |- |''Гоуст рајдер: Дух одмазде'' |17. фебруар 2012. |$57 |$22.115.334 |$51.774.002 |$80.789.928 |$132.563.930 |- |''Осветници'' |4. мај 2012. |$220 |$207.438.708 |$623.357.910 |$895.455.078 |$1.518.812.988 |- |''Чудесни Спајдермен'' |3. јул 2012. |$230 |$62.004.688 |$262.030.663 |$495.900.000 |$757.930.663 |- |''Ајронмен 3'' |3. мај 2013. |$200 |$174.144.585 |$409.013.994 |$805.797.258 |$1.214.811.252 |- |''Вулверин'' |26. јул 2013. |$120 |$53.113.752 |$132.550.960 |$282.271.394 |$414.828.246 |- |''Тор: Мрачни свет'' |8. новембар 2013. |$170 |$85.737.841 |$206.362.140 |$438.209.262 |$644.571.402 |- |''Капетан Америка: Зимски војник'' |4. април 2014. |$170 |$95.023.721 |$259.766.572 |$454.497.695 |$714.264.267 |- |''Чудесни Спајдермен 2'' |2. мај 2014. |$255 |$91.608.337 |$202.853.933 |$506.128.390 |$708.982.323 |- |''Икс-људи: Дани будуће прошлости'' |23. мај 2014. |$200 |$90.823.660 |$233.921.534 |$513.941.241 |$747.862.775 |- |''Чувари галаксије'' |1. август 2014. |$170 |$94.320.883 |$333.176.600 |$440.152.029 |$773.328.629 |- |''Град хероја'' |7. новембар 2014. |$165 |$56.215.889 |$222.527.828 |$435.290.784 |$657.818.612 |- |''Осветници: Ера Алтрона'' |1. мај 2015. |$250 |$191.271.109 |$459.005.868 |$946.397.826 |$1.405.403.694 |- |''Антмен'' |17. јул 2015. |$130 |$57.225.526 |$180.202.163 |$339.109.802 |$519.311.965 |- |''Фантастична четворка'' |7. август 2016. |$120 |$25.685.737 |$56.117.548 |$111.860.048 |$167.977.596 |- |''Дедпул'' |12. фебруар 2016. |$58 |$132.434.600 |$363.070.709 |$420.042.270 |$783.112.979 |- |''Капетан Америка: Грађански рат'' |6. мај 2016. |$250 |$179.139.142 |$408.084.349 |$745.220.146 |$1.153.304.495 |- |''Икс-људи: Апокалипса'' |27. мај 2016. |$178 |$65.769.562 |$155.442.489 |$388.492.298 |$543.934.787 |- |''Доктор Стрејнџ'' |4. новембар 2016. |$165 |$85.058.311 |$232.641.920 |$445.076.475 |$677.718.395 |- |''Логан'' |3. мај 2017. |$97 |$88.411.916 |$226.277.068 |$390.518.532 |$616.795.600 |- |''Чувари галаксије 2'' |5. мај 2017. |$200 |$146.510.104 |$389.813.101 |$473.942.950 |$863.756.051 |- |''Спајдермен: Повратак кући'' |7. јул 2017. |$175 |$117.027.503 |$334.201.140 |$545.965.784 |$880.166.924 |- |''Суперљуди'' |1. септембар 2017.| Н/Д |$1.500.000 |$1.521.787 |$1.330.495 |$2.852.282 |- |''Тор: Рагнарок'' |3. новембар 2017. |$180 |$122.744.989 |$315.058.289 |$538.918.837 |$853.977.126 |- |''Црни пантер'' |16. фебруар 2018. |$200 |$202.003.951 |$699.886.993 |$646.653.304 |$1.346.540.297 |- |''Осветници: Рат бескраја'' |27. април 2018. |$316 |$257.698.183 |$675.403.437 |$1.365.088.563 |$2.040.492.000 |- |''Дедпул 2'' |18. мај 2018. |$110 |$125.507.153 |$315.455.620 |$411.193.742 |$726.649.362 |- |''Антмен и оса'' |6. јул 2018. |$162 |$75.812.205 |$103.985.225 |$85.891.514 |$189.876.739 |- ! colspan="2" class="unsortable" |Укупно !$7.448.000.000 !$4.346.863.819 !$11.571.209.394 !$17.250.640.817 !$29.629.193.449 |- ! colspan="2" class="unsortable" |Просечно !$143.490.196 !$85.232.624 !$226.886.459 !$338.247.859 !$580.964.577 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.marvel.com/movies Movies on Marvel.com] на енглеском. [[Категорија:Марвел]] [[Категорија:Амерички филмови]] 5f0v2bqm4o79udnolxyea49twsyh8ak 0 3894014 25121951 24440186 2022-07-25T08:33:22Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Бициклиста | ијек = да | име = Герент Томас | слика = Tour de France 2017, Stage 2 (35637429996).jpg | назив слике = Томас на Тур де Франсу 2017. године. | пуно име = Герент Хауел Томас | надимак = Џи (G) | датум_рођења = {{датум рођења|1986|5|25|год=да}} | место_рођења = [[Кардиф]] | држава_рођења = [[Велс]], [[Уједињено Краљевство|УК]] | држава = {{застава|Уједињено Краљевство}} | висина = 1,83 [[Метар|m]]<ref name="sky-profile">{{cite web|title=Geraint Thomas profile |url=http://www.teamsky.com/profile/0,27291,17543_8341201,00.html |work=teamsky.com |publisher=BSkyB |accessdate=27. 7. 2018 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130501095715/http://www.teamsky.com/profile/0,27291,17543_8341201,00.html |archivedate=1. 5. 2013 |df=dmy }}</ref> | тежина = 70 [[Килограм|kg]] <ref name="sky-profile"/> | тим = [[Бициклистички тим Инеос Гренадирс|Инеос Гренадирс]] | дисциплина = друмски / писта | тип = ал араундер | године_јун1 = — | године_јун2 = — | године_јун3 = — | године_јун4 = 2005 | године_јун5 = 2006 | тимови_јун1 = Менди Флајерс | тимови_јун2 = Сајклинг клуб Кардиф | тимови_јун3 = Кардиф џаст ин фронт | тимови_јун4 = Визенхоф | тимови_јун5 = Сунијер Дувал —Продир | године1 = 2006 | године2 = 2007—2009 | године3 = 2010— | тимови1 = Ресајклинг | тимови2 = Барловрлд | тимови3 = [[Бициклистички тим Инеос Гренадирс|Скај]] | Тур де Франс = 1 ([[Тур де Франс 2018.|2018]]) | класификација по поенима Тур = | брдска класификација Тур = | Млади такмичар Тур = | Агресивност Тур = | Ђиро ди Италија = | класификација по поенима Ђиро = | брдска класификација Ђиро = | Млади такмичар Ђиро = | Вуелта а Еспања = | класификација по поенима Вуелта = | брдска класификација Вуелта = | Млади такмичар Вуелта = | Париз—Ница = 1 (2016) | Критеријум ди Дофине = 1 (2018) | Тур де Романди = 1 (2021) | Тур де Свис = 1 (2022) | Милано—Санремо = | Фландрија = | Флеш Валон = | Париз—Рубе = | Лијеж—Бастоњ—Лијеж = | Ломбардија = | Е3 Бинкбанк = 1 (2015) | Светски шампион = | Светски шампион 2 = | Национални шампион = [[Датотека:MaillotReinoUnido.PNG|20п]] 1 (2010) | Национални шампион 2 = [[Датотека:MaillotReinoUnido.PNG|20п]] 1 (2018) | успеси = [[Бајерн—Рундфарт]] 2 (2011, 2014)<br />[[Волта ао Алгарве]] 2 (2015, 2016)<br />[[Тур оф Алпс]] 1 (2017) | медаље = {{медаља почетак}} {{MedalCountry|{{зас|Уједињено Краљевство}} Уједињено Краљевство}} {{медаља спорт|[[Бициклизам на писти]]}} {{медаља такмичење|[[Бициклизам на Летњим олимпијским играма|Олимпијске игре]]}} {{медаља злато|[[Летње олимпијске игре 2008.|Пекинг 2008.]]|Дохватна вожња екипно}} {{медаља злато|[[Летње олимпијске игре 2012.|Лондон 2012.]]|Дохватна вожња екипно}} {{медаља такмичење|[[Свјетско првенство UCI у бициклизму на писти|Свјетско првенство]]}} {{медаља злато|Палма де Мајорка 2007.|Дохватна вожња екипно}} {{медаља злато|Манчестер 2008.|Дохватна вожња екипно}} {{медаља злато|Мелбурн 2012.|Дохватна вожња екипно}} {{медаља сребро|Бордо 2006.|Дохватна вожња екипно}} {{медаља сребро|Мелбурн 2012.|Дохватна вожња екипно}} {{MedalCountry|{{зас|Велс}} Велс}} {{медаља такмичење|[[Бициклизам на играма Комонвелта|Игре Комонвелта]]}} {{медаља бронза|Мелбурн 2006.|Трка на поене}} {{медаља спорт|[[Друмски бициклизам]]}} {{MedalCountry|{{зас|Велс}} Велс}} {{медаља такмичење|[[Бициклизам на играма Комонвелта|Игре Комонвелта]]}} {{медаља злато|Глазгов 2014.|Друмска трка}} {{медаља бронза|Глазгов 2014.|Вожња на хронометар}} {{MedalCountry|[[Бициклистички тим Инеос Гренадирс|Скај]]}} {{медаља такмичење|[[Свјетско друмско првенство UCI|Свјетско првенство]]}} {{медаља бронза|Фиренца 2013.|Екипни хронометар}} {{медаља крај}} | ажурирано = [[27. јул]] [[2018]]. }} '''Герент Хауел Томас''' ({{јез-енг|Geraint Howell Thomas}}; [[Кардиф]], [[25. мај]] [[1986]])<ref>{{cite web|url=https://www.eurosport.com/cycling/geraint-thomas_prs120417/person.shtml |title= Geraint Thomas |publisher= eurosport.com |date=|accessdate=27. 7. 2018|first=|last=}}</ref> [[Велс|велшки]] је професионални [[Бициклизам|бициклиста]], који тренутно вози за британски [[UCI ворлд тур]] тим [[Бициклистички тим Инеос Гренадирс|Инеос Гренадирс]], Велс и [[Уједињено Краљевство]].<ref>{{cite web|url=http://www.teamsky.com/teamsky/riders/rider/4322#pBdWJHyTJLKk55Xg.97 |title=Geraint Thomas |publisher= teamsky.com |year=2015 |accessdate=27. 7. 2018 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150801125510/http://www.teamsky.com/teamsky/riders/rider/4322#pBdWJHyTJLKk55Xg.97 |archivedate=1. 8. 2015 |df=dmy-all }}</ref> Члан је реда британског краљевства (МБЕ). Освојио је једном Тур де Франс, док је по једном завршио на другом и трећем мјесту. По једном је освојио Критеријум ди Дофине, Париз—Ницу, Тур де Романди, Тур де Свис и Е3 Бинкбанк, као и првенство Уједињеног Краљевства у друмској и у вожњи на хронометар. Једном је освојио Тур оф Алпс, док је по двапут освојио Бајерн—Рундфарт и Волта ао Алгарве. Освојио је двије златне медаље на Олимпијским играма — [[Летње олимпијске игре 2008.|2008]]. и [[Летње олимпијске игре 2012.|2012]], у дисциплини дохватна вожња екипно, док је освојио три златне и двије сребрне медаље на Свјетском првенству у [[Свјетско првенство UCI у бициклизму на писти — Дохватна вожња екипно за мушкарце|дохватној вожњи екипно]]. Професионалну каријеру почео је 2006. године, у тиму ресајклинг, гдје је возио и друмске, као и трке на писти. На писти, специјалиста је у дисциплини екипна дохватно. Освојио је три пута Свјетско првенство на писти и двије златне медаље на Олимпијским играма, обје у дисциплини екипна дохватно, [[Летње олимпијске игре 2008.|2008]] и [[Летње олимпијске игре 2012.|2012]]. Као јуниор, освојио је [[Париз—Рубе за јуниоре|јуниорски Париз—Рубе]] 2004, након чега је остварио велике успјехе као професионалац. Побиједио је на друмској трци на националном првенству Велике Британије 2010, док је представљајући Велс освојио друмску трку на Играма Комонвелта 2014. Прву велику побједу остварио је 2015. године, када је освојио класик [[Е3 Харелбеке]]. Исте године, Томас се, радећи за [[Крис Фрум|Криса Фрума]], борио за генерални пласман на [[Тур де Франс]]у, гдје је заузимао четврто мјесто до етапе 19, када је изгубио 22 минута и пао на 15 мјесто.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2015/stage-19/results/ |title= Tour de France: Nibali redeemed with La Toussuire win |work=cyclingnews.com|date=24. 7. 2015|accessdate=27. 7. 2018|first=|last=}}</ref> Трансформацију у лидера на етапним тркама наставио је освајањем Париз—Нице 2016. године. Заједно са [[Микел Ланда|Микелом Ландом]], био је лидер тима Скај на Ђиро д’Италији 2017, али је због пада на деветој етапи изгубио вријеме<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/giro-ditalia/stage-9/results/ |title= Giro d'Italia: Quintana conquers Blockhaus |work= cyclingnews.com |date=14. 5. 2017 |accessdate=27. 7. 2018 |first= |last= |archive-url= https://web.archive.org/web/20180726104204/http://www.cyclingnews.com/giro-ditalia/stage-9/results/ |archive-date=26. 07. 2018 |url-status=dead |df=}}</ref> и касније се повукао са трке. На Тур де Франсу 2017, побиједио је на хронометру на првој етапи и тако постао први велшанин који је обукао жуту мајицу на Тур де Франсу;<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/geraint-thomas-wins-tour-de-france-2017-stage-one-time-trial-to-wear-yellow-jersey-338228 |title= Geraint Thomas wins Tour de France 2017 stage one time trial to wear yellow jersey |work= cyclingweekly.com |date=|accessdate=27. 7. 2018|first=Nigel|last=Wynn}}</ref> на деветој етапи, док је био на другом мјесту, пао је на спусту, због чега је морао да напусти Тур.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/five-talking-points-stage-nine-tour-de-france-340658 |title= Five talking points from stage nine of the Tour de France|work= cyclingweekly.com |date=9. 7. 2017|accessdate=27. 7. 2018|first= Craig |last=Cunningham }}</ref> Године 2018, освојио је [[Критеријум ди Дофине]], након чега је био лидер на Тур де Франсу, заједно са [[Крис Фрум|Крисом Фрумом]], који је покушао да освоји и Ђиро и Тур у истој години. Томас је узео жуту мајицу на етапи 11, сачувао је све до краја и освојио Тур,<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/44998961 | title= Tour de France: Geraint Thomas wins as Chris Froome finishes third |publisher=bbc.co.uk |date=29. 7. 2018|accessdate=29. 7. 2018|first=Peter|last=Scrivener}}</ref> поставши тако први Велшанин и трећи Британац који је освојио трку; такође, постао је први британски побједник Тур де Франса који је рођен у Британији, с обзиром на то да је [[Бредли Вигинс]] рођен у [[Белгија|Белгији]], а [[Крис Фрум]] у [[Кенија|Кенији]].<ref>{{cite web|url=https://www.mirror.co.uk/sport/other-sports/cycling/breaking-geraint-thomas-wins-tour-13000504 | title= Geraint Thomas wins Tour de France 2018 and toasts victory with glass of champagne on way to finish line |publisher= mirror.co.uk |date=29. 7. 2018|accessdate=29. 7. 2018|first=Mike|last=Walters}}</ref> Године 2019, завршио је Тур де Франс на другом мјесту, иза сувозача — [[Еган Бернал|Егана Бернала]], који је постао први колумбијски побједник Тура. Сезона 2020. била је прекинута од марта до августа због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]]. Због лоше форме, Томас је изостављен из тима за Тур [[Тур де Франс 2020.|2020]] и био је лидер тима Инеос на [[Ђиро д’Италија|Ђиро д’Италији]], али је због пада изгубио доста времена на трећој етапи, након чега је напустио Ђиро. Године 2021. освојио је Тур де Романди, што му је била прва освојена трка након Тур де Франса 2018. У наставку сезоне, био је лидер Инеоса на Туру, заједно са [[Ричард Карапаз|Ричардом Карапазом]] и [[Тео Гејган Харт|Теом Гејган Хартом]], али је због падова на почетним етапама изгубио доста времена и радио је за Карапаза до краја трке. Године 2022. освојио је [[Тур де Свис]], након чега је био лидер тима на Тур де Франсу, заједно са [[Данијел Мартинез|Данијелом Мартинезом]] и [[Адам Јејтс|Адамом Јејтсом]]. На четири етапе завршио је на четвртом мјесту и Тур је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, иза [[Јонас Вингегор|Јонаса Вингегора]] и [[Тадеј Погачар|Тадеја Погачара]], што му је био трећи Тур који је завршио на подијуму. == Дјетињство и јуниорска каријера == Рођен у [[Кардиф]]у, Томас је похађао средњу школу ''Вајтчурч'',<ref>{{cite web|url=http://www.geraintthomas.com/about/ | title=About Geraint |publisher= geraintthomas.com |year=2015 |accessdate=27. 7. 2018}}</ref> исту школу коју су похађали и фудбалер [[Гарет Бејл]] и рагбиста [[Сем Ворбертон]].<ref>{{cite web|url=https://www.mirror.co.uk/sport/other-sports/cycling/geraint-thomas-profile-inside-track-12990786 | title= Who is Geraint Thomas? Inside track on Britain's Tour de France hopeful | publisher= mirror.co.uk |date=28. 7. 2018 |accessdate=27. 7. 2018|first=Mike|last=Walters}}</ref> У раном дјетињству бавио се различитим спортовима, највише пливањем, а затим је почео да се бави и бициклизмом; једно вријеме је тренирао оба спорта, након чега се опредијелио за бициклизам,<ref name="bbc"/> којим је почео да се бави са 10 година, у клубу Менди Флејерс,<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2007/tour07/?id=/riders/2007/interviews/tour_geraint_thomas_pre07| title=An interview with Geraint Thomas| publisher= autobus.cyclingnews.com |date=5. 7. 2007 |accessdate=27. 7. 2018 }}</ref> гдје је возио заједно са [[Лук Роув|Луком Роувом]], будућим сувозачем у тиму [[Бициклистички тим Скај|Скај]]. Јуниорску каријеру је наставио у локалним клубовима: Сајклинг клуб Кардиф и Кардиф џаст ин фронт; први бицикл који је имао био је плави џајант.<ref name="thomas interview">{{cite web|url=http://www.cyclist.co.uk/in-depth/219/geraint-thomas-interview|title=Geraint Thomas interview|publisher= cyclist.co.uk|date=|accessdate=27. 7. 2018 }}</ref> Велике успјехе остварио је у конкуренцији до 14 и 16 година. На националном првенству 2003, завршио је трећи у дисциплини 1 km спринт, иза [[Марк Кевендиш|Марка Кевендиша]] и Метјуа Крамптона;<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=~~~~ |title= National Championship, Track, 1 km, Juniors, Great Britain 2003 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018|first=|last=}}</ref> трећи је завршио и у дисциплини скреч, иза побједника Бруса Едгара и Марка Кевендиша,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=47320 |title= National Championship, Track, Scratch, Juniors, Great Britain 2003 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018|first=|last=}}</ref> док је друга мјеста освојио у дисциплинама дохватна индивидуално<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=47099 |title= National Championship, Track, Pursuit, Juniors, Great Britain 2003 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018|first=|last=}}</ref> и на трци на поене.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=47322 |title= National Championship, Track, Points race, Juniors, Great Britain 2003 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018|first=|last=}}</ref> У јулу исте године, возио је национално првенство у друмској вожњи за јуниоре, гдје је завршио трећи, иза Мета Брамејера и Марка Кевендиша.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=39631 |title= National Championship, Road, Juniors, Great Britain 2003 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018|first=|last=}}</ref> Први велики успјех остварио је на Европском првенству на писти 2004. године, када је освојио сребрну медаљу у трци на поене.<ref name="bbc">{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/wales/raiseyourgame/pages/geraint_thomas.shtml| title=In the zone: Geraint Thomas| publisher= bbc.co.uk|date=28. 8. 2008 |accessdate=27. 7. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080828172605/http://www.bbc.co.uk/wales/raiseyourgame/pages/geraint_thomas.shtml|archivedate=28. 8. 2008}}</ref> Исте године освојио је и Париз—Рубе за јуниоре, 16 секунди испред [[Ијан Станард|Ијана Станарда]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/paris-roubaix-juniors/2004|title=Paris - Roubaix juniors 2004|publisher=procyclingstats.com|date=|accessdate=27. 7. 2018|archive-date=29. 07. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180729012851/https://www.procyclingstats.com/mob/race/paris-roubaix-juniors/2004|url-status=dead}}</ref> Исте године формирана је британска бициклистичка академија, налик на Харвард за талентоване бициклисте, којој се Томас придружио.<ref name="bbc"/> У августу 2004, учествовао је на Свјетском првенству за јуниоре на писти, гдје је освојио златну медаљу у дисциплини скреч 10 km; Рус Павел Корж напао је први, што је пратило још пет возача, укључујући и Томаса, који је у спринту побиједио Чилеанца Луиса Мансиљу и освојио злато.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/track/2004/jul04/juniorworlds04/?id=men_scratch |title=Men Scratch 10 km: Thomas takes Gold for Great Britain|work=autobus.cyclingnews.com |date=28. 7. 2004|accessdate=29. 7. 2018|first=Kristy|last=Scrymgeour }}</ref> Свјетско првенство почео је дан раније, у квалификацијама за дисциплину дохватна индивидуално, гдје је завршио девети, не успјевши да се квалификује, за секунду.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/track/2004/jul04/juniorworlds04/?id=men_individual_pursuit |title= Men's 3000m Individual Pursuit: Ford overcomes pressure |work=autobus.cyclingnews.com |date=1. 8. 2004|accessdate=29. 7. 2018|first=Kristy|last=Scrymgeour }}</ref> Такмичио се у још двије дисциплине; трку на поене 24 km завршио је на 17. мјесту,<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/track/2004/jul04/juniorworlds04/?id=men_points_race |title= Men Points race 24 km: Barth makes the perfect move |work=autobus.cyclingnews.com |date=30. 7. 2004|accessdate=29. 7. 2018|first=Kristy|last=Scrymgeour }}</ref> док мадисон, у пару са Томасом Валтерсом, није завршио, јер је Валтерс пао и повриједио раме.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/track/2004/jul04/juniorworlds04/?id=men_madison |title=Men Madison 30 km: Aussies too strong |work=autobus.cyclingnews.com |date=1. 8. 2004|accessdate=29. 7. 2018|first=Kristy|last=Scrymgeour }}</ref> У фебруару 2005. доживио је тежак пад дан пред трку на писти у Аустралији.<ref name="bbc"/> Возач испред њега налетио је на парче метала на путу, које је затим одлетјело у Томасов точак. Током пада, парче метала му је ушло у тијело и повриједило слезину.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/other_sports/cycling/4276183.stm| title=Thomas in hospital after crashing| work=BBC Sport| publisher=BBC|date=18. 2. 2005 |accessdate=29. 7. 2018}}</ref> У болници је одбио да прими морфијум за болове говорећи да сјутра има трку,<ref name="bbc"/> али након што су утврдили шта је у питању, примио је морфијум и слезина му је уклоњена;<ref>{{cite web|url=http://www.britishcycling.org.uk/web/site/BC/tra/EventReports2005/20050327_Worlds_Thomas.asp |title=Geraint Thomas Recovering from Aussie Crash |last=Hickmott|first=Larry|publisher=British Cycling |date=27. 3. 2005 |accessdate=29. 7. 2018 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081203161007/http://www.britishcycling.org.uk/web/site/BC/tra/EventReports2005/20050327_Worlds_Thomas.asp |archivedate=3. 12. 2008 |df=dmy }}</ref> због повреде је одсуствовао шест недеља, тај догађај описао је као најтежи у каријери.<ref name="bbc"/> На дан 25. маја 2005, Томас је на свој 19 рођендан, заједно са другим члановима академије, [[Марк Кевендиш|Марком Кевендишем]] и Едом Кленсијем, отишао да гледа финале Лиге шампиона [[Лига шампиона 2004/05.|2005]], између [[ФК Ливерпул|Ливерпула]] и [[ФК Милан|Милана]].<ref name="thomas interview"/> Утакмица је ријешена након пенала, због чега су попили више него што су очекивали;<ref name="thomas interview"/> тадашњи директор академије — Дејв Брелсфорд, сазнао је за то и казнио је Томаса тако што га је избацио из тима за трку Фајв Валејс у Велсу.<ref name="thomas interview"/> Умјесто трке послати су да тренирају са [[Бредли Вигинс|Бредлијем Вигинсом]] и [[Стив Камингс|Стивом Камингсом]], што је Томас описао као много гору казну, "шест сати на максимуму са двојицом професионалаца".<ref name="thomas interview"/> У августу, возио је трку кроз Британију, коју је завршио на 42 мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-of-brittain/2005//gc|title=Tour of Britain 2005|publisher=procyclingstats.com|date=|accessdate=27. 7. 2018|archive-date=28. 07. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180728221539/https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-of-brittain/2005//gc|url-status=dead}}</ref> На националном првенству на писти за сениоре одржаном у октобру, побиједио је у двије дисциплине. У дисциплини дохватна екипно освојио је прво мјесто заједно са Марком Кевендишем, Едвардом Кленсијем и Стивом Камингсом,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=58844 |title= National Championship, Track, Team Pursuit, Elite, Great Britain 2005 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018|first=|last=}}</ref> док је у дисциплини скреч побиједио испред Кевендиша и [[Бен Свифт|Бена Свифта]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=59276 |title= National Championship, Track, Scratch, Elite, Great Britain 2005 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018|first=|last=}}</ref> Године 2006, возио је Тур де Лањави, који је завршио на 56 мјесту;<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-de-langkawi/2006//gc|title=Le Tour de Langkawi 2006|publisher=procyclingstats.com|date=|accessdate=27. 7. 2018|archive-date=28. 07. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180728221559/https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-de-langkawi/2006//gc|url-status=dead}}</ref> Тур Британије завршио је на 40 мјесту.<ref>{{cite web |url= https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-of-brittain/2006//gc |title= Tour of Britain 2006 |publisher= procyclingstats.com |date= |accessdate= 27. 7. 2018 |archive-date= 28. 07. 2018 |archive-url= https://web.archive.org/web/20180728221525/https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-of-brittain/2006//gc |url-status= dead }}</ref> Прва друмска трка коју је освојио била је трка Флече ди Суд у Луксембургу, коју је освојио 13 секунди испред Волфрама Визеа, уз једну етапну побједу.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=65915 |title= Flèche du Sud 2006 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018|first=|last=}}</ref> Сезону на писти почео је у Аустралији, гдје је освојио два трећа мјеста, након чега је учествовао на Свјетском првенству у [[Бордо]]у. Такмичио се у дисциплини дохватна екипно, са Стивеном Камингсом, Робом Хајлсом и Полом Манингом. Након што су у квалификацијама заузели прво мјесто, у трци за златну медаљу поражени су од Аустралије за 0.36 стотинки.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/track/2006/apr06/wtc06/?id=results/men_tp |title= Men's team pursuit: Britain and Australia to meet up once again|work= autobus.cyclingnews.com |date=15. 4. 2006|accessdate=29. 7. 2018|first= Mal |last=Sawford }}</ref> У јулу учествовао је на Европском првенству на писти за возаче до 23 године. У дисциплини дохватна екипно, заједно са Едвардом Кленсијем, Ијаном Станардом и Ендруом Тенантом, освојио је златну медаљу, три секунде испред Русије.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=70478 |title= European Championship, Track, Team Pursuit, U23 2006 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018|first=|last=}}</ref> У дисциплини скреч освојио је сребрну медаљу, завршивши иза Холанђанина Вима Стретинга.<ref>{{cite web|url=http://www.britishcycling.org.uk/web/site/BC/gbr/EventReports2006/20060722_Mens_Scratch_U23.asp |title= Under 23 Mens Scratch Race |work= britishcycling.org.uk |date=|accessdate=29. 7. 2018|first=|last=|archiveurl= https://web.archive.org/web/20081121134540/http://www.britishcycling.org.uk/web/site/BC/gbr/EventReports2006/20060722_Mens_Scratch_U23.asp |archivedate=21. 11. 2008}}</ref> == Професионална каријера == === 2007—2009. === [[Датотека:Geraint Thomas 2007.jpg|мини|усправно|лево|Томас током прве етапе на Тур де Франсу 2007.]] Професионалну каријеру почео је 2007. године, у британском тиму Барлворлд.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/how-geraint-thomas-became-a-tour-de-france-contender-11449579 |title= How Geraint Thomas became a Tour de France contender |work= sky.com |date=|accessdate=29. 7. 2018|first=|last=}}</ref> Сезону је почео у јануару, на [[Тур даун андер]] трци у Аустралији; најбољи резултат остварио је на четвртој етапи, коју је завршио на 14. мјесту;<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-down-under/2007//stage-4 |title=Tour Down Under 2007 - stage 4 |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=29. 7. 2018 |first= |last= |archive-date=29. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180729230422/https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-down-under/2007//stage-4 |url-status=dead }}</ref> у генералном пласману завршио је на 47. мјесту.<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-down-under/2007//gc |title=Tour Down Under 2007 - general classification |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=29. 7. 2018 |first= |last= |archive-date=29. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180729200600/https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-down-under/2007//gc |url-status=dead }}</ref> У фебруару, возио је трке на писти, на трци у Манчестеру, у дисциплини мадисон, завршио је други у пару са Робертом Хејлсом.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=82826 |title= Manchester, Madison 2007 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018 |first=|last=}}</ref> На Свјетском првенству у дисциплини дохватна екипно, био је члан британског тима који је освојио злато; у тиму су били још [[Бредли Вигинс]], Едвард Кленси и Пол Манинг.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=84312 |title= World Championship, Track, Team Pursuit, Elite 2007 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018 |first=|last=}}</ref> Сезону је наставио у Португалији, на Волта ао Алентехо трци, коју је завршио на 107. мјесту.<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/volta-ao-alentejo/2007//gc |title=Volta ao Alentejo em Bicicleta 2007 |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=29. 7. 2018 |first= |last= |archive-date=29. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180729200615/https://www.procyclingstats.com/mob/race/volta-ao-alentejo/2007//gc |url-status=dead }}</ref> Тур де Пикади трку завршио је на 23. мјесту, што му је био најбољи резултат у сезони.<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/60th-tour-de-picardie/2007//gc |title=Tour de Picadie 2007 |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=29. 7. 2018 |first= |last= |archive-date=29. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180729230451/https://www.procyclingstats.com/mob/race/60th-tour-de-picardie/2007//gc |url-status=dead }}</ref> Тим Барлворлд је добио вајлд кард позивницу за Тур де Франс [[Тур де Франс 2007.|2007]], Томас је ушао у састав тима, поставши тако први Велшанин на Туру још од 1967. године, када је Колин Луис возио Тур.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/other_sports/cycling/7129763.stm| title=Thomas backed for Beijing glory| work=BBC Sport| publisher=BBC|date=5. 12. 2007 | accessdate=29. 7. 2018}}</ref> Навијачи Велса пружили су му велику подршку на првој етапи, док му је неколико њих пружало подршку и током цијеле трке.<ref>{{cite web|url=http://www.britishcycling.org.uk/web/site/WCU/lei/News2007/20070717_Maindy_Tour_Trip.asp|title=Maindy Flyers 'On Tour'!|last=Jenkins|first=Ian|publisher=Welsh Cyclin|date=17. 7. 2007 | accessdate=29. 7. 2018 |url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20081123023153/http://www.britishcycling.org.uk/web/site/WCU/lei/News2007/20070717_Maindy_Tour_Trip.asp |archivedate=23. 11. 2008 |df=dmy }}</ref> Први Тур у каријери завршио је на 140. мјесту, од 141 возача колико их је завршило.<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/2007/TDF/LIVE/us/2000/classement/index.html| title=2007 Tour de France, Overall Standing| publisher=Le Tour de France|date=29. 7. 2007 | accessdate=29. 7. 2018}}</ref> Након Тур де Франса, возио је Вуелта а Бургос трку, коју је завршио на 82. мјесту.<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/vuelta-a-burgos/2007//gc |title=Vuelta a Burgos 2007 |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=29. 7. 2018 |first= |last= |archive-date=29. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180729230412/https://www.procyclingstats.com/mob/race/vuelta-a-burgos/2007//gc |url-status=dead }}</ref> Сезону на друму завршио је на домаћој трци, Тур оф Бритејн. Трка је стартовала хронометром, који је Томас завршио на седмом мјесту;<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-of-brittain/2007//stage-1 |title=Tour of Britain 2007 - stage 1 |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=29. 7. 2018 |first= |last= |archive-date=29. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180729200620/https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-of-brittain/2007//stage-1 |url-status=dead }}</ref> спринт на другој етапи завршио је на петом мјесту,<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-of-brittain/2007//stage-2 |title=Tour of Britain 2007 - stage 2 |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=29. 7. 2018 |first= |last= |archive-date=29. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180729200629/https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-of-brittain/2007//stage-2 |url-status=dead }}</ref> док је у генералном пласману завршио на 59. мјесту.<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-of-brittain/2007//gc |title=Tour of Britain 2007 - general classification |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=29. 7. 2018 |first= |last= |archive-date=29. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180729200555/https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-of-brittain/2007//gc |url-status=dead }}</ref> Сезону је завршио на писти, гдје је у дисциплини дохватна екипно освојио прво мјесто у [[Пекинг]]у, заједно са Стивом Камингсом, Едвардом Кленсијем и Полом Манингом.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=103431 |title= Beijing, Team Pursuit 2007 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018 |first=|last=}}</ref> Номинован је за спортску личност године у Велсу, у избору часописа BBC; у јавном гласању, боксер [[Џо Калзаге]] је добио награду са 77% гласова, друго мјесто припало је голферки [[Беки Бреуертон]], док је Томас освојио треће мјесто, испред [[Рајан Гигс|Рајана Гигса]].<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/wales/7109016.stm| title=Calzaghe claims BBC Wales award| work=BBC Sport| publisher=BBC||date=2. 12. 2007 | accessdate=29. 7. 2018}}</ref> Сезону 2008. почео је на писти. На такмичењу Свјетског купа, у Копенхагену, био је члан британског тима у дисциплини дохватна екипно, гдје је заједно са Стивеном Буркијем, Едвардом Кленсијем и Полом Манингом освојио прво мјесто.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=107618 |title= København, Team Pursuit 2008 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=29. 7. 2018 |first=|last=}}</ref> На Свјетском првенству у Манчестеру, у истој дисциплини, био је члан британског тима, заједно са Манингом, Кленсијем и [[Бредли Вигинс|Бредлијем Вигинсом]]. Освојили су златну медаљу, три секунде испред Данске, уз нови свјетски рекорд — 3:56.322.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/track/2008/mar08/wtc08/?id=results/men_tp |title= Great Britain smash World record and throw down Beijing gauntlet |work= autobus.cyclingnews.com |date=27. 3. 2008|accessdate=29. 7. 2018 |first=Ben|last=Atkins}}</ref> Сезону на друму почео је у априлу, на португалској трци Волта ао Алентехо, коју је завршио на 50. мјесту.<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/volta-ao-alentejo/2008//gc |title=Volta ao Alentejo 2008 |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=29. 7. 2018 |first= |last= |archive-date=29. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180729200552/https://www.procyclingstats.com/mob/race/volta-ao-alentejo/2008//gc |url-status=dead }}</ref> У мају возио је [[Ђиро д’Италија|Ђиро д’Италију]] по први пут. Ђиро је почео екипним хронометром, који је Томасов тим Барлворлд завршио на петом мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/giro-ditalia-2008/stage-1/results/ |title= Slipstream shows speed in Sicily |work= cyclingnews.com |date=9. 5. 2008|accessdate=29. 7. 2018 |first=|last=}}</ref> У наставку трке губио је вријеме, а најбољи резултат остварио је на хронометру на последњој етапи, гдје је завршио на 12 мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/giro-ditalia-2008/stage-21/results/ |title= Hola! Contador conquers second Grand Tour |work= cyclingnews.com |date=3. 6. 2008|accessdate=29. 7. 2018 |first=|last=}}</ref> У генералном пласману завршио је на 118. мјесту, три сата и 23 минута иза побједника — [[Алберто Контадор|Алберта Контадора]].<ref>{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/giro/giro2008.html |title= 2008 Giro D'Italia |work= bikeraceinfo.com |date=|accessdate=29. 7. 2018 |first=|last=}}</ref> Након Ђира возио је Стер Електрер трку, коју је завршио на 118. мјесту у генералном пласману.<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/ster-elektro-tour/2008//gc |title=Ster Elektrotoer 2008 |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=29. 7. 2018 |first= |last= |archive-date=29. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180729200557/https://www.procyclingstats.com/mob/race/ster-elektro-tour/2008//gc |url-status=dead }}</ref> У августу, ушао је у састав британског тима за Олимпијске игре [[Летње олимпијске игре 2008.|2008]], у [[Пекинг]]у, гдје је учествовао у дисциплини дохватна екипно. Томас је заједно са Вигинсом, Кленсијем и Манингом освојио златну медаљу, седам секунди испред Данске, поставивши нови свјетски рекорд — 3.53.314.<ref name="wr-2">{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2008/olympics08/?id=results/28 |title= Foursome put the 'great' in Great Britain |work= autobus.cyclingnews.com |date=18. 8. 2008|accessdate=29. 7. 2018 |first=|last=}}</ref> У септембру, возио је Тур оф Бритејн трку, коју је завршио на 71. мјесту.<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-of-brittain/2008//gc |title=Tour of Britain 2008 |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=29. 7. 2018 |first= |last= |archive-date=29. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180729200618/https://www.procyclingstats.com/mob/race/tour-of-brittain/2008//gc |url-status=dead }}</ref> Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио друмску трку, али је није завршио.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2008/worlds08/?id=results/worlds086 |title= Ballan crowned new King of Italy |work= autobus.cyclingnews.com |date=28. 9. 2018|accessdate=29. 7. 2018 |first=|last=}}</ref> [[Датотека:Tour of Britain 2009 Stage 2 Geraint Thomas AB.JPG|мини|усправно|десно|Томас на Тур оф Бритејн трци 2009.]] Сезону 2009. почео је на писти, у јануару. Првенство Британије у мадисону, у пару са [[Лук Роув|Луком Роувом]], завршио је други, иза Марка Кристијана и [[Питер Кено|Питера Кеноа]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=231829 |title= National Championship, Track, Madison, Elite, Great Britain 2009 |work= cyclingarchives.com |date=|accessdate=2. 8. 2018 |first=|last=}}</ref> Сезону на друму почео је на класику у Италији — ''Коста дељи Етруки'', који је завршио на 110. мјесту;<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/gp-costa-degli-etruschi/2009 |title=GP Costa Degli Etruschi 2009 |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=2. 8. 2018 |first= |last= |archive-date=02. 08. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180802193222/https://www.procyclingstats.com/mob/race/gp-costa-degli-etruschi/2009 |url-status=dead }}</ref> након чега је возио Тур Медитерана, али га није завршио. У марту, возио је Тирено—Адријатико, који је морао да напусти због пада на петој етапи.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2009/mar09/tirreno09/?id=results/tirreno095 |title= Klöden's time trial victory propels him into overall lead|work= autobus.cyclingnews.com |date=15. 3. 2009|accessdate=2. 8. 2018 |first= Bjorn |last=Haake }}</ref> Вратио се након мјесец дана, возио је Ђиро дел Трентино, који је завршио на 116. мјесту у генералном пласману, од 120 возача колико их је завршило трку.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/road.php?id=road/2009/apr09/trentino09/trentino094#gc |title= Basso back, Di Luca stage|work= autobus.cyclingnews.com |date=25. 4. 2009|accessdate=2. 8. 2018 |first= Gregor |last=Brown }}</ref> Најбољи резултат у сезони остварио је на италијанском класику [[Копа Берноки]]. На последњем успону, Томас је напао заједно са Стивом Камингсом, [[Лука Паолини|Луком Паолинијем]] и још четири возача; Томас је радио за сувозача — Камингса, и у спринту завршио је пети.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/91st-coppa-bernocchi-1-1/results/ |title= Coppa Bernocchi win aids Paolini's cause |work= cyclingnews.com |date=20. 8. 2009|accessdate=2. 8. 2018 |first=Gregor|last=Brown}}</ref> У септембру возио је домаћу трку, Тур оф Бритејн. Све етапе биле су претежно равне, Томас је трећу завршио на десетом мјесту,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-britain-2-1/stage-3/results/ |title= Boasson Hagen claims Britain's third stage |work= cyclingnews.com |date=14. 9. 2009|accessdate=2. 8. 2018 |first=Gerry|last=McManus}}</ref> седму на шестом<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-britain-2-1/stage-7/results/ |title= Swift's sweet victory in Somerset |work= cyclingnews.com |date=18. 9. 2009|accessdate=2. 8. 2018 |first= Gerry|last=McManus}}</ref> и у генералном пласману завршио је на шестом мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-britain-2-1/stage-8/results/ |title= Merlo takes first pro win on Britain's final stage |work= cyclingnews.com |date=19. 9. 2009 |accessdate=2. 8. 2018 |first= |last=}}</ref> Сезону на друму завршио је на Свјетском првенству, гдје је возио друмску трку, али је није завршио; [[Кадел Еванс]] освојио је Свјетско првенство.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/76th-uci-road-world-championships-cm/mens-elite-road-race/results/ |title= Evans becomes road World Champion in Mendrisio |work= cyclingnews.com |date=27. 9. 2009|accessdate=2. 8. 2018 |first=Richard|last=Moore}}</ref> Сезону је завршио на писти, гдје је освојио првенство Британије у дисциплини дохватна вожња индивидуално.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=198131 |title= National Championship, Track, Pursuit, Elite, Great Britain 2009 |work=cyclingarchives.com|date=|accessdate=2. 8. 2018 |first=|last=}}</ref> === 2010. === На крају 2009, Томас је прешао у новоформирани британски тим Скај, заједно са Крисом Фрумом и Бредлијем Вигинсом.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/latest-news/team-sky-names-its-first-six-riders-66407 |title= Team Sky names its first six riders |work= cyclingweekly.com |date=9. 9. 2009|accessdate=4. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Сезону је почео на Тур оф Катар трци, на којој је тим Скај побиједио на екипном хронометру на отварању.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-qatar-2-1/stage-1/results/ |title= Dominant start for Sky in Qatar team time trial |work= cyclingnews.com |date=7. 2. 2010|accessdate=4. 8. 2018|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Након неколико етапних трка у којима није био конкурентан, возио је калдрмисане класике. [[Гент—Вевелгем]] није завршио; [[Ронде ван Фландерен]] завршио је на 33,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/ronde-van-vlaanderen-upt/results/ |title= The sun shines for the Swiss champion in Flanders |work= cyclingnews.com |date=4. 4. 2010|accessdate=4. 8. 2018|first=Ronan|last=Houssain}}</ref> док је [[Париз—Рубе]] завршио на 64. мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-roubaix-2010/results/ |title= Cancellara crowned king of the cobbled Classics |work= cyclingnews.com |date=11. 4. 2010|accessdate=4. 8. 2018|first= Ronan|last=Houssain}}</ref> На Критеријуму ди Дофине завршио је у првих 10 на прве четири етапе, захваљујући чему је био лидер класификације по поенима на три етапе (другој, четвртој и шестој). У класификацији по поенима на крају је завршио на петом мјесту, док је у генералном пласману завршио на 21. мјесту, 11 минута и 50 секунди иза побједника — [[Јанез Брајкович|Јанеза Брајковича]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2010/stage-7/results/ |title= Brajkovic wins the Critérium du Dauphiné |work= cyclingnews.com |date=13. 6. 2010|accessdate=4. 8. 2018|first=|last=}}</ref> [[Датотека:Geraint Thomas 2010TDF (cropped).jpg|мини|лево|усправно|Томас на Тур де Франсу 2010, у бијелој мајици, као лидер [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу|класификацији за најбољег младог возача]].]] На националном првенству Велике Британије, побиједио је сувозача из Скаја, Питера Кеноа и остварио прву професионалну побједу.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/british-road-championships-ne/elite-mens-road-race/results/ |title= Thomas leads Team Sky domination |work= cyclingnews.com |date=27. 6. 2010|accessdate=4. 8. 2018|first=Gerry|last=McManus}}</ref> У јулу, Томас је ушао у састав тима за Тур де Франс, то је било прво учешће тима Скај на трци у Француској, на којој је [[Бредли Вигинс]] био лидер тима. Тур је стартовао прологом, који је Томас завршио на петом мјесту, 23 секунде иза [[Фабијан Канчелара|Фабијана Канчеларе]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2010/prologue/results/ |title= Cancellara wins prologue time trial |work= cyclingnews.com |date=3. 7. 2010|accessdate=4. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На трећој етапи вожене су секције по коцки, [[Рајдер Хеседал]] је напао и одвојио се од групе, након чега је Томас напао заједно са Канчеларом, [[Тор Хусховд|Тором Хусховдом]], [[Анди Шлек|Андијем Шлеком]] и [[Кадел Еванс|Каделом Евансом]];<ref name="tour de france 2010 - stage 3"/> достигли су Хеседала и стигли су заједно на циљ. Хусховд је тријумфовао у спринту, док је Томас завршио други.<ref name="tour de france 2010 - stage 3"/> Захваљујући добром резултату, Томас је дошао до другог мјеста у генералном пласману, док су вријеме изгубили Вигинс, [[Алберто Контадор]] и [[Ленс Армстронг]].<ref name="tour de france 2010 - stage 3">{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2010/stage-3/results/ |title= Carnage on the cobbles! |work= cyclingnews.com |date=6. 7. 2010|accessdate=4. 8. 2018|first=Les|last=Clarce}}</ref> На првој брдској, седмој етапи, Томас је завршио пет минута иза побједника — [[Силван Шаванел|Силвана Шаванела]] и пао је на 31. мјесто у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2010/stage-7/results/ |title= Chavanel races to victory in first mountains stage |work= cyclingnews.com |date=10. 7. 2010|accessdate=4. 8. 2018|first=Richard|last=Moore}}</ref> На осмој етапи изгубио је 28 минута и испао из борбе за генерални пласман, као и из борбе за најбољег младог возача: на етапи је такође [[Ленс Армстронг]] изгубио 12 минута, док су лидери тима Скај, [[Бредли Вигинс]] и [[Томас Лефквист]] завршили етапу два минута иза.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2010/stage-7/results/ |title= Advantage Schleck on first major mountain stage |work= cyclingnews.com |date=11. 7. 2010|accessdate=4. 8. 2018|first= Richard|last=Moore}}</ref> Томас је Тур завршио на 67. мјесту, два сата иза побједника — [[Алберто Контадор|Алберта Контадора]]; лидери тима Скај нису завршили у топ 10; [[Томас Лефквист]] завршио је 20 минута иза Контадора, док је [[Бредли Вигинс]] завршио 39 минута иза.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2010/stage-20/results/ |title= Tres victorias de Francia para Contador! |work= cyclingnews.com |date=25. 7. 2010|accessdate=4. 8. 2018|first=Anthony|last=Tan}}</ref> Првенство Британије у вожњи на хронометар одржано је у септембру, возачи тима Скај заузели су прва три мјеста. Томас је завршио трећи, минут и 40 секунди иза Бредлија Вигинса и 13 секунди иза [[Крис Фрум|Криса Фрума]].<ref>{{cite web|url=https://www.britishcycling.org.uk/road/article/roa20100903-2010-British-Time-Trial-Championships-0 |title= 2010 National Time Trial Championships |work= britishcycling.org.uk |date=5. 9. 2018|accessdate=4. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Сезону је завршио на Тур оф Бритејн трци, коју је завршио на 12. мјесту у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-britain-2-1-1/stage-8/results/ |title= Albasini wins the Tour of Britain |work= cyclingnews.com |date=18. 9. 2010|accessdate=4. 8. 2018|first=Robert|last=Lampard}}</ref> Крајем септембра требало је да путује у [[Делхи]], на Игре Комонвелта 2010, али се повукао, као и неколико других бициклиста, због забринутости за своје здравље. [[Денга грозница]] је била једна од ствари због које су бринули. Болест је била посебно ризик за Томаса, који је уклонио слезину 2005. године. Након одлуке да се повуче, изјавио је: „Ово је велико разочарење, могу да возим за Велс једном сваке четири године, али то је одлука коју сам морао да донесем.”<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/other_sports/cycling/8825573.stm| title=Geraint Thomas pulls out of Commonwealth Games in Delhi| work=BBC Sport| publisher=BBC|date=24. 9. 2010| accessdate=4. 8. 2018}}</ref> === 2011. === [[Датотека:Geraint Thomas CD 2011.jpg|мини|усправно|десно|Томас у мајици националног шампиона 2011. године.]] Сезону 2011. почео је на Тур даун Андер трци, коју је завршио на 68. мјесту у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/santos-tour-down-under-2011/stage-6/results/ |title= Swift and Henderson head Sky quinella |work=cyclingnews.com|date=23. 1. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=Les|last=Clarce}}</ref> На Париз—Ницу дошао је као помоћник Бредлија Вигинса, који је завршио трећи, док је Томас завршио на 83. мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2011/stage-8/results/ |title=Tony Martin secures overall victory at Paris-Nice |work=cyclingnews.com|date=13. 3. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first= Jean-François |last=Quénet }}</ref> Прољећне класике почео је на [[Милано—Санремо|Милано—Санрему]], гдје није био конкурентан, након чега је остварио добре резултате. Класик Сарда завршио је шести.<ref>{{cite web|url=http://www.teamsky.com/profile/0,27291,17543_6636476,00.html |title= Geraint Thomas has hailed his first season at Team Sky as the best of his career so far and is hoping the confidence gained will propel him to greater things in 2011. |publisher=Team Sky |date=25. 5. 2011 |accessdate=5. 8. 2018 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120102101431/http://www.teamsky.com/profile/0,27291,17543_6636476,00.html |archivedate=2. 1. 2012}}</ref> Класик [[Дварс дор Фландерен]] завршио је други.<ref name="dwars door vlaanderen 2011"/> Томас и [[Ник Нојенс]] напали су из главне групе на 20 km до циља и достигли тројицу возача који су били већ испред; Фредерик Аморизон је био једини који се задржао са њима, али је и он отпао на километар до циља.<ref name="dwars door vlaanderen 2011"/> Нојенс и Томас су направили 20 секунди предности, али у финишу је главна група смањила предност и дошли су на циљ секунду испред групе, Нојенс је одспринтао Томаса, који је тако остварио најбољи резултат на класицима.<ref name="dwars door vlaanderen 2011">{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/dwars-door-vlaanderen-a-travers-la-flandre-1-1-1/results/ |title= Nuyens victorious at Dwars door Vlaanderen |work=cyclingnews.com|date=23. 3. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=Daniel|last=Simms}}</ref> [[Ронде ван Фландерен]] завршио је на десетом мјесту, у групи која је на циљ дошла пет секунди иза Нојенса.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/othersports/cycling/8425000/Tour-of-Flanders-2011-Saxo-Bank-SunGards-Nick-Nuyens-denies-favourites-to-win-his-first-monument-of-cycling.html|title=Tour of Flanders 2011: Saxo Bank-SunGard's Nick Nuyens denies favourites to win his first monument of cycling|work=Telegraph.co.uk |date=3. 4. 2011|accessdate=5. 8. 2018|first=|last=}}</ref> У мају освојио је прву етапну трку, [[Бајерн—Рундфарт]]. Прве борбе вођене су на трећој етапи, након прве двије спринтерске етапе. Након достизања двојице возача који су били испред групе, други возачи су напали, што је пратио и Томас; дошли су на циљ испред групе и Томас је у спринту осморице завршио други, дошавши тако до другог мјеста у генералном пласману, седам секунди иза [[Микел Албасини|Микела Албасинија]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/bayern-rundfahrt-2-hc/stage-3/results/ |title= Albasini beats Thomas in Aichach |work=cyclingnews.com|date=27. 5. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Хронометар на четвртој етапи завршио је на петом мјесту, минут иза сувозача, Бредлија Вигинса и преузео је лидерску мајицу.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/bayern-rundfahrt-2-hc/stage-4/results/ |title= Sky's the limit in Bayern |work=cyclingnews.com|date=28. 5. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Последња етапа била је спринтерска, није било промјена и Томас је освојио трку.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/bayern-rundfahrt-2-hc/stage-5/results/ |title= Thomas triumphs at Bayern-Rundfahrt |work=cyclingnews.com|date=29. 5. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=Susan|last=Westemeyer}}</ref> Након Критеријума ди Дофине, гдје је био један од возача који су помогли Вигинсу да освоји трку,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2011/stage-7/results/ |title= Wiggins claims Dauphiné overall victory |work=cyclingnews.com|date=12. 6. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Томас је на националном првенству у друмској вожњи завршио други, иза Вигинса. Вигинс је напао на последњем успону и дошао до соло побједе, 20 секунди испред Томаса, који је одспринтао Питера Кеноа за друго мјесто.<ref>{{cite web|url=http://www.britishcycling.org.uk/road/article/roa20110626-road-Live--Men%E2%80%99s-National-RR-Champs-0 |title=Wiggins Wins National RR Champs |publisher=British Cycling|date=26. 6. 2011 |accessdate=5. 8. 2018}}</ref> [[Датотека:Geraint Thomas 2011 Tour de France (cropped).jpg|мини|усправно|лево|Томас на Тур де Франсу [[Тур де Франс 2011.|2011]].]] Томас је ушао у састав тима за Тур де Франс [[Тур де Франс 2011.|2011]], на којем је Вигинс био лидер тима Скај и велики фаворит за освајање.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/sky-announces-tour-de-france-team/ |title= Sky announces Tour de France team |work=cyclingnews.com|date=23. 6. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Тур је стартовао спринтерском етапом, на којој је због пада много возача изгубило вријеме; Томас је завршио на шестом мјесту и узео бијелу мајицу за лидера [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу|класификације за најбољег младог возача]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/thomas-white-jersey-could-soon-be-yellow-heading-into-ttt |title=Thomas' white jersey could soon be yellow heading into TTT |work=cyclingnews.com |publisher=IPC Media Limited |date=3. 7. 2011 |accessdate=5. 8. 2018 |first=Jane |last=Aubrey }}</ref> На другој етапи вожен је екипни хронометар, Скај је завршио трећи, четири секунде иза Гармина, Томас је тако пропустио прилику да узме жуту мајицу, али је задржао бијелу мајицу.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2011/stage-2/results/ |title= Garmin-Cervelo wins team time trial |work=cyclingnews.com|date=3. 7. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=Les|last=Clarce}}</ref> Седма етапа била је лоша за Томаса и тим Скај; [[Бредли Вигинс]] је пао на 40 km до циља и повриједио раме. Томас и остали сувозачи су га чекали, али повреда је била тешка и морао је да напусти Тур.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2011/stage-7/results/ |title= Cavendish repeats at site of first Tour success |work=cyclingnews.com|date=8. 7. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=Peter|last=Cossins}}</ref> Томас је изгубио три минута и бијелу мајицу преузео је [[Роберт Хесинк]].<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/cycling/14086677.stm |title=Tour de France: Wiggins crashes out, Cavendish wins stage |work=bbc.co.uk |date=8. 7. 2011 |accessdate=5. 8. 2018}}</ref> На етапи 12, дугој 212 km, добио је награду за [[Најагресивнији возач на Тур де Франсу|најагресивнијег возача]], након напада од другог километра етапе. На спусту са успона ''Ла Уркитје д’Ансизан'', двапут је изгубио контролу над бициклом и пао је.<ref name="2011tourSWEcho">{{cite web|url=http://www.walesonline.co.uk/sports/cycling/2011/07/15/cycling-geraint-thomas-in-the-thick-of-the-tour-de-france-action-91466-29056397| title=Geraint Thomas in the thick of the Tour de France action| publisher=South Wales Echo|date=15. 7. 2011| accessdate=5. 8. 2018}}</ref> Етапу је завршио на 36. мјесту, након што је достигнут од стране главне групе, 7 km прије почетка последњег успона; пао је на 25. мјесто у генералном пласману.<ref name="2011tourSWEcho" /><ref>{{cite web| url=http://velonews.competitor.com/2011/07/tour-de-france/2011-tour-de-france-results-stage-12_183876| title=2011 Tour de France results, stage 12| publisher=Velo News| date=14. 7. 2011| accessdate=5. 8. 2018| archive-url=https://web.archive.org/web/20160303204300/http://velonews.competitor.com/2011/07/tour-de-france/2011-tour-de-france-results-stage-12_183876| archive-date=03. 03. 2016| url-status=dead}}</ref> Након етапе 16 потписао је нови трогодишњи уговор са тимом Скај.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2011/jul/19/geraint-thomas-contract-team-sky | title=Geraint Thomas signs new three-year contract with Team Sky| | work= theguardian.com |date=19. 7. 2011 |accessdate=5. 8. 2018 | location=London | first=Evan | last=Fanning}}</ref> Тур је завршио на 31. мјесту у [[Генерални пласман на Тур де Франсу|генералном пласману]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest/529522/boardman-it-s-decision-time-for-geraint-thomas.html |title=Boardman: it's decision time for Geraint Thomas |publisher= cyclingweekly.co.uk |date=26. 7. 2011|accessdate=5. 8. 2018 |first=Will |last=Irwin}}</ref> Након Тур де Франса возио је Енеко Тур, који је завршио на 57. мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/eneco-tour-upt-2/stage-6/results/ |title= Boasson Hagen takes final stage victory |work=cyclingnews.com|date=14. 8. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Тур оф Бритејн трку завршио је на 12. мјесту, уз освојену класификацију по поенима.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-britain-2-1-2/stage-8b/results/ |title= Boom wins Tour of Britain |work=cyclingnews.com|date=18. 9. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=Rob|last=Lampard}}</ref> Томас је био други до шесте етапе, када је пао и изгубио два минута.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-britain-2-1-2/stage-6/results/ |title= Boom wins in Wells and extends overall lead |work=cyclingnews.com|date=16. 9. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=Rob|last=Lampard}}</ref> Сезону је завршио на [[Светско друмско првенство UCI — друмска трка за мушкарце|Свјетском првенству у друмској вожњи]], гдје је био дио тима Велике Британије који је помогао [[Марк Кевендиш|Марку Кевендишу]] да освоји првенство.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2011/elite-men-road-race/results/ |title= Cavendish sprints out of nowhere to Worlds victory ahead of Goss |work=cyclingnews.com|date=25. 9. 2011 |accessdate=5. 8. 2018|first=Peter|last=Cossins}}</ref> === 2012. === Фокус сезоне за Томаса биле су Олимпијске игре [[Летње олимпијске игре 2012.|2012]]. у [[Лондон]]у, изјавио је да ће размотрити повлачење са такмичења на писти након Игара.<ref>{{cite web|last=Thomas|first=Graham|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/cycling/15208779.stm|title=Geraint Thomas considers quitting track after London Olympics|publisher= BBC Wales Sport |date=7. 10. 2011 |accessdate=5. 8. 2018}}</ref> Сезону 2012 почео је на Тур даун Андер трци у јануару; завршио је на 46. мјесту у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/tourdownunder/stage-6/results |title= Gerrans crowned Tour Down Under champion in Adelaide |work=cyclingnews.com|date=22. 1. 2012 |accessdate=5. 8. 2018|first=Alex|last=Hinds|archiveurl= https://web.archive.org/web/20120123113125/http://www.cyclingnews.com/tourdownunder/stage-6/results|archivedate=23. 1. 2012}}</ref> У марту, био је дио тима који је помогао Вигинсу да освоји Париз—Ницу.<ref>{{cite web|url=http://www.walesonline.co.uk/sports/cycling/2012/03/05/cycling-geraint-thomas-helps-bradley-wiggins-claim-paris-nice-yellow-jersey-91466-30466176/ |title=Geraint Thomas helps Bradley Wiggins claim Paris-Nice yellow jersey |work=walesonline.co.uk|publisher=Media Wales |date=5. 3. 2012 |accessdate=5. 8. 2018|first=Andy |last=Howell}}</ref> У априлу, Томас је био дио британског тима на Свјетском првенству на писти. На дан 4. априла, Томас је са Едом Кленсијем, Питером Кеноом и Стивеном Буркијем освојио злато у дисциплини дохватна вожња екипно, са новим свјетским рекордом — 3:53.295.<ref name="wr-3">{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest/532354/great-britain-break-team-pursuit-world-record-to-win-gold.html |title=Great Britain break team pursuit world record to win gold |work= cyclingweekly.co.uk |publisher=IPC Media Limited |date=4. 4. 2012 |accessdate=5. 8. 2018 |first=Simon |last=Richardson}}</ref> То је било прво злато за британски тим од 2008. године.<ref name="wr-3"/> У пару са [[Бен Свифт|Беном Свифтом]], освојио је сребрну медаљу у дисциплини мадисон.<ref>{{cite web|url=http://www.sbs.com.au/cyclingcentral/news/35883/belgians-win-world-madison-crown |title=Belgians win world Madison crown |work=SBS Cycling Central |date=|accessdate=5. 8. 2018 |archiveurl=https://archive.is/20130219124159/http://www.sbs.com.au/cyclingcentral/news/35883/belgians-win-world-madison-crown|archivedate=19. 2. 2013}}</ref> Након Свјетског првенства, вратио се друмским тркама. Побиједио је на прологу на Тур де Романди трци и узео лидерску мајицу.<ref>{{cite web|title=Tour de Romandie: Geraint Thomas wins on opening day|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/cycling/17832409|work=bbc.co.uk |date=24. 4. 2012 |accessdate=5. 8. 2018}}</ref> На другој етапи изгубио је седам минута и пао је у генералном пласману;<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2012/stage-1/results/ |title= Wiggins takes sprint victory in La Chaux-de-Fonds |work=cyclingnews.com|date=25. 4. 2012 |accessdate=5. 8. 2018|first=Laura|last=Weislo}}</ref> на четвртој етапи напустио је трку.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2012/stage-4/results/ |title= Sanchez sprints to second straight victory at Tour de Romandie |work=cyclingnews.com|date=28. 4. 2012 |accessdate=5. 8. 2018|first=Peter|last=Hymas}}</ref> [[Датотека:Geraint Thomas (podium) - TDR 2012 (cropped).jpg|мини|десно|усправно|Томас у лидерској мајици на Тур де Романди 2012.]] У мају, возио је [[Ђиро д’Италија|Ђиро д’Италију]]. Ђиро је почео хронометром, који је Томас завршио на другом мјесту, девет секунди иза [[Тејлор Фини|Тејлора Финија]].<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/othersports/cycling/9248504/Giro-dItalia-2012-Taylor-Phinney-romps-to-victory-in-opening-time-trial-ahead-of-Team-Skys-Geraint-Thomas.html |title=Taylor Phinney romps to victory in opening time-trial ahead of Team Sky's Geraint Thomas |work= telegraph.co.uk |publisher=Telegraph Media Group Limited |date=5. 5. 2012 |accessdate=5. 8. 2018 |first=Brendan |last=Gallagher}}</ref> У наставку трке, био је лид аут Марку Кевендишу, помогавши му да оствари три етапне побједе.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest/532846/cavendish-s-sky-lead-out-still-on-learning-curve.html |title=Cavendish's Sky lead-out still on learning curve |work= cyclingweekly.co.uk |publisher=IPC Media Limited|date=|accessdate=5. 8. 2018 |location=Cervere, Italy |first=Gregor| last=Brown}}</ref> Хронометар на последњој етапи завршио је други, 39 секунди иза [[Марко Пиноти|Марка Пинотија]]; Ђиро је завршио на 80. мјесту у генералном пласману, док су лидери тима — [[Ригоберто Уран]] и [[Серхио Енао]] завршили на седмом, односно деветом мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/cycling/18229220 |title=Giro d'Italia 2012: Ryder Hesjedal is first Canadian to win the race |work= bbc.co.uk |date=27. 5. 2012 |accessdate=5. 8. 2018}}</ref> Одлучио је да пропусти Тур де Франс, да би се што боље припремио за Олимпијске игре.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2011/oct/24/geraint-thomas-tour-de-france-olympics |title=Geraint Thomas to skip Tour de France in bid for Olympic gold |work= theguardian.com |date=24. 10. 2011 |accessdate=5. 8. 2018 |location=London |first=James |last=Callow}}</ref> Тур је освојио његов сувозач — [[Бредли Вигинс]], који је постао први британски побједник Тура.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/18946960 |title= Bradley Wiggins wins 2012 Tour de France |work= bbc.co.uk |date=22. 7. 2012 |accessdate=5. 8. 2018|first=|last=}}</ref> У августу био је дио британског тима на Олимпијским играма, гдје је возио у дисциплини дохватна вожња екипно; возио је заједно са возачима са којима је освојио Свјетско првенство у априлу — Едом Кленсијем, Стивеном Буркијем и Питером Кеноом. Британски тим је већ у првом кругу поставио нови свјетски рекорд — 3:52.499.<ref name="wr-4">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/olympics/19104072|title=Track cycling: GB men set team pursuit world record|publisher=bbc.co.uk |date=2. 8. 2012 |accessdate=5. 8. 2018}}</ref> У финалу возили су против Аустралије. Британци су поставили нови свјетски рекорд — 3:51.659, завршивши скоро три секунде испред Аустралије; Томас је тако освојио другу златну медаљу на Олимпијским играма.<ref name="wr-5">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/olympics/18916652|title=Olympics cycling: Team GB defend men's pursuit title|publisher=bbc.co.uk|date=3. 8. 2012|accessdate=5. 8. 2018|first=Chris|last=Bevan|archive-url=https://web.archive.org/web/20150809114806/http://www.bbc.co.uk/sport/0/olympics/18916652|archive-date=9. 8. 2015|url-status=dead}}</ref> Сезону је наставио на трци кроз Данску, коју је завршио на 108. мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/post-danmark-rundt-tour-of-denmark-2012/stage-6/results/ |title= Cavendish wins final stage at Tour of Denmark |work=cyclingnews.com|date=26. 8. 2012 |accessdate=5. 8. 2018|first=|last=}}</ref> У септембру возио је класике у [[Канада|Канади]], [[Гран при сајклисте де Квебек]] и [[Гран при сајклисте де Монтреал]], али није ниједан завршио. На Свјетском друмском првенству возио је екипни хронометар, који је тим Скај завршио на деветом мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2012/elite-men-team-time-trial/results/ |title= Omega Pharma-Quick Step wins world championship team time trial |work=cyclingnews.com|date=16. 9. 2012 |accessdate=5. 8. 2018|first=Daniel|last=Benson}}</ref> Крајем септембра возио је Еурометропола Тур у Белгији, који је завршио на 115. мјесту у генералном пласману.<ref>{{cite web |url=https://www.procyclingstats.com/mob/race/circuit-franco-belge/2012//gc |title=Eurométropole Tour 2012 |work=procyclingstats.com |date= |accessdate=5. 8. 2018 |first= |last= |archive-date=05. 08. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180805203402/https://www.procyclingstats.com/mob/race/circuit-franco-belge/2012//gc |url-status=dead }}</ref> У октобру возио је класике Париз—Бурж и Париз Тур, али их није завршио. === 2013. === [[Датотека:Tour de France 2013, thomas (14869457072).jpg|усправно|мини|лево|Томас на Тур де Франсу [[Тур де Франс 2013.|2013]].]] Сезону 2013 почео је на Сантос Тур даун Андер трци у [[Аделејд]]у. На другој етапи напао је на успону Коркскру, на 10 km до циља; на спусту придружила су му се тројица возача, али их је Томас одспринтао и освојио етапу, захваљујући чему је преузео лидерску мајицу.<ref>{{cite news|url=http://www.velonation.com/News/ID/13768/Thomas-grabs-stage-win-and-race-lead-on-day-two-of-Santos-Tour-Down-Under.aspx|title=Thomas grabs stage win and race lead on day two of Santos Tour Down Under|work=VeloNation|publisher=VeloNation LLC|date=23. 1. 2013|accessdate=8. 8. 2018}}</ref> Мајицу је задржао све до одлучујуће, пете етапе, када на успону ''Вилунга хил'' није имао снаге да испрати нападе и завршио је 28 секунди иза, због чега је пао на пето мјесто.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/cycling/21211326|title=Geraint Thomas drops to fifth place|work=bbc.co.uk|date=26. 1. 2013|accessdate=8. 8. 2018}}</ref> У спринту на последњој, шестој етапи, група се раздвојила, Томас је завршио шести, четири секунде испред групе, захваљујућо чему је трку завршио на трећем мјесту у генералном пласману, уз освојену спринт класификацију.<ref>{{cite web|title=Tour Down Under: Geraint Thomas finishes third|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/cycling/21219463|work=bbc.co.uk|date=27. 1. 2013|accessdate=8. 8. 2018}}</ref> Сезону је наставио на Тур оф Катар трци, која је била намијењена претежно за спринтере. Трку је освојио [[Марк Кевендиш]], уз четири етапне побједе, док је Томас завршио на десетом мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-qatar-2013/stage-6/results/|title= Tour of Qatar: Cavendish wins final stage and overall|publisher=cyclingnews.com |date=8. 2. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first=Barry |last=Ryan}}</ref> Добио је улогу лидера тима на класицима; најбољи резултат било му је четврто мјесто на класицима Омлоп хет Невсблад и ЕЗ Харелбеке,<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingnews.com/races/e3-harelbeke-2013/results|title=Cancellara wins E3 Harelbeke 2013|work=cyclingnews.com|publisher=Future plc|date=22. 3. 2013|accessdate=8. 8. 2018}}</ref> док је на [[Милано—Санремо|Милано—Санрему]] пао и није га завршио.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/milan-san-remo-2013/results/|title= Gerald Ciolek wins Milan-San Remo|publisher=cyclingnews.com |date=17. 3. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> [[Ронде ван Фландерен]] завршио је на 41. минуту, три минута иза побједника — Фабијана Канчеларе.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-flanders-2013/results/|title= Cancellara wins Tour of Flanders |publisher=cyclingnews.com |date=31. 3. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first=Ronan |last=Houssain}}</ref> [[Париз—Рубе]] завршио је на 79. мјесту,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-roubaix-2013/results/|title=Cancellara wins his third Paris-Roubaix |publisher=cyclingnews.com |date=7. 4. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> док [[Гент—Вевелгем]] није завршио.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/gent-wevelgem-1/results/|title=Sagan solos away for crafty Gent-Wevelgem victory |publisher=cyclingnews.com |date=24. 3. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Сезону је наставио у Њемачкој, на Бајерн—Рундфарх трци. Хронометар на четвртој етапи завршио је на трећем мјесту, захваљујући чему је дошао до другог мјеста у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/bayern-rundfahrt-2013/stage-4/results/|title=Malori wins time trial stage at Bayern-Rundfahrt |publisher=cyclingnews.com |date=25. 5. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Последња етапа била је спринтерска и трку је завршио на другом мјесту, 23 секунде иза [[Адријано Малори|Адријана Малорија]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/bayern-rundfahrt-2013/stage-5/results/|title=Haussler bags first win of 2013 in Bayern-Rundfahrt finale |publisher=cyclingnews.com |date=26. 5. 2018|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Сезону је наставио на Критеријум ди Дофинеу, гдје је радио за Криса Фрума. Фрум је освојио Дофине, док је други возач Скаја — [[Ричи Порт]] завршио други; Томас је завршио на 15. мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2013/stage-8/results/|title=De Marchi wins final stage of Dauphiné |publisher=cyclingnews.com |date=9. 6. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Ушао је у састав тима за Тур де Франс, гдје је лидер био [[Крис Фрум]] умјесто [[Бредли Вигинс|Бредлија Вигинса]].<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/sport/2013/jun/19/chris-froom-bradley-wiggins-tour-france|title= Chris Froome given space by Bradley Wiggins' Tour de France absence |publisher=theguardian.com |date=19. 6. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first= Sean|last=Ingle}}</ref> Већ на првој етапи, Томас је пао; стартовао је другу етапу, коју је завршио на 196. мјесту од 198 возача, 17 минута иза побједника — [[Јан Бакелантс|Јана Бакелантса]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2013/stage-2/results/|title= Tour de France stage 2: Bakelants wins|publisher=cyclingnews.com |date=30. 6. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first=Daniel |last=Benson}}</ref> Након етапе отишао је поново у болницу, гдје је утврђено да је повриједио карлицу.<ref>{{cite news|url=http://www1.skysports.com/cycling/news/12040/8801283/Tour-de-France-Geraint-Thomas-to-battle-on-despite-suffering-from-fractured-pelvis|title=Geraint Thomas to battle on despite suffering from fractured pelvis|work=skysports.com|date=2. 7. 2013|accessdate=8. 8. 2018}}</ref> Упркос повреди наставио је трку, помогао је Фруму да освоји први Тур, док је он завршио на 140. мјесту у генералном пласману.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/sport/2013/jul/21/tour-de-france-stage-21-results|title = Tour de France 2013: stage 21 results|work= theguardian.com|date=21. 7. 2013|accessdate=8. 8. 2018}}</ref> Сезону је наставио у септембру, на класицима. Након што није завршио класик у западној Француској, класик [[Гран при сајклисте де Квебек]] у Канади завршио је на 97. мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/grand-prix-cycliste-de-quebec-2013/results/|title= Gesink wins GP Quebec|publisher=cyclingnews.com |date=13. 9. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first=Peter |last=Hymas}}</ref> [[Гран при сајклисте де Монтреал]] није завршио, а сезону је завршио на Свјетском првенству. Са тимом Скај освојио је бронзану медаљу на екипном хронометру; Скај је завршио 22 секунде иза Омега Фарма лото тима и Орика ГринЕџ тима, који су завршили са мање од секунде разлике.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2013/elite-men-team-time-trial/results/|title= Omega Pharma Quick Step wins elite men's time trial world championship |publisher=cyclingnews.com |date=22. 9. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first=Laura |last=Weislo}}</ref> Возио је и друмску трку, али је није завршио.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2013/elite-men-road-race/results/|title=Rui Costa wins men's road race world championship |publisher=cyclingnews.com |date=29. 9. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first=Barry |last=Ryan}}</ref> === 2014. === [[Датотека:Tour de France 2014, thomas (14889592613).jpg|мини|десно|Томас на Тур де Франсу [[Тур де Франс 2014.|2014]].]] Сезону 2014 почео је на Сантос Тур даун Андер трци, гдје је радио за Ричија Порта; завршио је на осмом мјесту, док је Порт завршио на четвртом мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/santos-tour-down-under-2014/stage-6/results/|title= Final day victory for Andre Greipel at the Tour Down Under|publisher=cyclingnews.com |date=26. 1. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Zeb|last=Woodpower}}</ref> Мјесец дана касније возио је Вуелта а Андалузију, гдје је пролог на отварању завршио на петом мјесту, 14 секунди иза [[Алехандро Валверде|Алехандра Валвердеа]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-andalucia-ruta-ciclista-del-sol-2014/prologue/results/|title= Valverde smokes Ruta del Sol prologue|publisher=cyclingnews.com |date=19. 2. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Валверде је доминирао трком, освојио је уз три етапне побједе, док је Томас завршио на 11. мјесту, минут и по иза.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-andalucia-ruta-ciclista-del-sol-2014/stage-4/results/|title= Hofland wins final Ruta del Sol stage|publisher=cyclingnews.com |date=23. 2. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> У марту возио је Париз—Ницу; првобитно је на трку дошао као помоћник за Ричија Порта, али након што се Фрум повриједио, из тима су одлучили да га Порт замијени на Тирено—Адријатику, док је Томас био лидер на Париз—Ници.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/latest-news/froome-tirreno-thomas-lead-france-117001|title=Froome out of Tirreno, Thomas to lead in France|publisher=cyclingnews.com |date=7. 3. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Simon |last=Richardson}}</ref> На четвртој етапи, [[Том Јелте Слагтер]] напао је при врху последљег успона, на 14 km до циља; Томас је кренуо за њим и достигао га на спусту.<ref name="paris-nice 2014 - stage 4"/> Слагтер и Томас су успјели да остану испред главне групе; Томас је први почео да спринта, али га је Слагтер обишао и побиједио.<ref name="paris-nice 2014 - stage 4"/> Томас је завршио други, пет секунди испред главне групе и захваљујући секундама бонификације преузео је лидерску мајицу, три секунде испред [[Џон Дегенколб|Џона Дегенколба]].<ref name="paris-nice 2014 - stage 4">{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2014/stage-4/results/|title=Slagter wins stage 4 in Paris-Nice |publisher=cyclingnews.com |date=12. 3. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Peter |last=Hymas}}</ref> На шестој етапи, на успону Мур де Хуј, дугом 1,5 km, Томас није могао да реагује на напад [[Карлос Бетанкур|Карлоса Бетанкура]], који је освојио етапу.<ref name="paris-nice 2014 - stage 6"/> Томас је завршио четврти, три секунде иза, али захваљујући бонификацији од 10 секунди, Бетанкур је преузео лидерску мајицу, док је Томас пао на друго мјесто.<ref name="paris-nice 2014 - stage 6">{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2014/stage-6/results/|title=Betancur wins second straight stage at Paris-Nice |publisher=cyclingnews.com |date=14. 3. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Barry |last=Ryan}}</ref> На седмој етапи је пао и повриједио се, али је успио да заврши етапу, седам минута иза главне групе, због чега је испао из борбе за генерални пласман.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2014/stage-7/results/|title= Slagter bags another stage win in Paris-Nice|publisher=cyclingnews.com |date=15. 3. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Sadhbh |last=O'Shea}}</ref> Упркос томе што је завршио претходну, последњу, осму етапу, није стартовао.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2014/stage-8/results/|title=Vichot wins final Paris-Nice stage |publisher=cyclingnews.com |date=16. 3. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Sadhbh |last=O'Shea}}</ref> Сезону је наставио на класицима. [[Милано—Санремо]] није завршио, након чега је завршио трећи на [[Е3 Харелбеке]]у.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2014/mar/28/peter-sagan-wins-e3-harelbeke-belgium|title=Peter Sagan sees off sprint rivals to win E3 Harelbeke in Belgium|work=theguardian.com|publisher=Guardian Media Group|date=28. 3. 2014|accessdate=8. 8. 2018|agency=Associated Press}}</ref> На Карнемелкбекстрату [[Петер Саган]] је напао, пратили су [[Ники Терпстра]], [[Штајн Ванденберг]] и Томас; Саган је у тријумфовао у спринту, док је Томас завршио трећи, иза Терпстре.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/e3-harelbeke-2014/results/|title=Sagan victorious in E3 Harelbeke |publisher=cyclingnews.com |date=28. 3. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Предводио је тим на Ронде ван Фландерену, гдје је завршио осми, 37 секунди иза побједника — [[Фабијан Канчелара|Фабијана Канчеларе]].<ref>{{cite news|url=http://www1.skysports.com/cycling/news/12040/9252690/tour-of-flanders-fabian-cancellara-wins-after-pipping-greg-van-avermaet-and-sep-vanmarcke|title=Fabian Cancellara wins after pipping Greg van Avermaet and Sep Vanmarcke|work=skysports.com|date=6. 4. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Matt|last=Westby}}</ref> Након што је отпао на успону Тајенберг, успио је да заврши Париз—Рубе на седмом мјесту, 20 секунди иза Терпстре.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest-news/bradley-wiggins-geraint-thomas-reflect-paris-roubaix-120216|title=Bradley Wiggins and Geraint Thomas reflect on Paris-Roubaix|work=cyclingweekly.co.uk|date=13. 4. 2014|accessdate=8. 8. 2018}}</ref> У мају, возио је Бајерн—Рундфарх. На хронометру на четвртој етапи побиједио је и преузео је лидерску мајицу.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/bayern-rundfahrt-2014/stage-4/results/|title=Bayern Rundfahrt: Thomas takes over in time trial |publisher=cyclingnews.com |date=31. 5. 2013|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Мајицу је сачувао до краја и освојио је трку, други пут у каријери.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/bayern-rundfahrt-2014/stage-5/results/|title=Bennett wins final Bayern Rundfahrt stage |publisher=cyclingnews.com |date=1. 6. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Критеријум ди Дофине завршио је на 46. мјесту;<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2014/stage-8/results/|title=Talansky wins Critérium du Dauphiné |publisher=cyclingnews.com |date=15. 6. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Susan |last=Westemeyer}}</ref> национално првенство у вожњи на хронометар завршио је на другом мјесту, минут и осам секунди иза Бредлија Вигинса,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/british-road-championships-2014/time-trial-men/results/|title= Wiggins wins British time trial title|publisher=cyclingnews.com |date=26. 6. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Sadhbh |last=O'Shea}}</ref> док је национално првенство у друмској вожњи завршио на осмом мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/british-road-championships-2014/road-race-men/results/|title=Kennaugh beats Swift to British national road title |publisher=cyclingnews.com |date=29. 6. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На Тур де Франс, Томас је дошао као један од помоћника за Криса Фрума, који је покушавао да освоји Тур другу годину заредом.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/team-sky-announces-squad-tour-de-france-wiggins-128446|title= Team Sky announces squad for Tour de France: No Wiggins|publisher=cyclingweekly.com |date=27. 6. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Nigel |last=Wynn}}</ref> На петој етапи, Фрум је напустио Тур након пада, након чега је Порт преузео улогу лидера.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2014/stage-5/results/|title=Tour de France: Boom the master of the pavé|publisher=cyclingnews.com |date=9. 7. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Barry |last=Ryan}}</ref> На етапи 13, Томас и Порт су изгубили осам минута; Порт је пао на 16, а Томас на 18 мјесто.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2014/stage-13/results/|title=Tour de France: Nibali dominates first Alpine stage in Chamrousse |publisher=cyclingnews.com |date=18. 7. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Томас је Тур завршио као најбоље пласирани возач тима Скај, на 22. мјесту, 59 минута иза побједника — [[Винченцо Нибали|Винченца Нибалија]], а два минута испред Порта, који је завршио на 23. мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2014/stage-21/results/|title=Nibali wins the Tour de France |publisher=cyclingnews.com |date=27. 7. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> [[Датотека:Geraint Thomas Commonwealth Games Men's Time Trial Glasgow 2014.jpg|мини|лево|Томас на Играма Комонвелта, гдје је освојио бронзану медаљу на хронометру.]] Сезону је наставио на Играма Комонвелта у [[Глазгов]]у, гдје је представљао Велс. У вожњи на хронометар освојио је бронзану медаљу, 14 секунди иза [[Алекс Даусет|Алекса Даусета]], док је сребрну медаљу освојио [[Роан Денис]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/2014-commonwealth-games-2014/elite-men-individual-time-trial/results/|title=Dowsett claims Commonwealth Games time trial gold |publisher=cyclingnews.com |date=31. 7. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Daniel |last=Benson}}</ref> На друмској трци, Томас је био у бијегу са [[Џек Бауер|Џеком Бауером]] и [[Скот Твајтс|Скотом Твајтсом]], након чега је напао на 11 km до циља; убрзо је стекао 40 секунди предности, а на 6 km до циља пукла му је гума на предњем точку.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/thomas-survives-late-puncture-to-win-commonwealth-games-gold/|title=Thomas survives late puncture to win Commonwealth Games gold |publisher=cyclingnews.com |date=3. 8. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Daniel |last=Benson}}</ref> Међутим, након промјене точка убрзао је и освојио злато минут и 21 секунду испред Бауера.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/2014-commonwealth-games-2014/elite-men-road-race/results/|title=Thomas wins gold for Wales in Commonwealth Games road race |publisher=cyclingnews.com |date=3. 8. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Sadhbh |last=O'Shea}}</ref> На хронометру на трећој етапи Енеко Тура, Томас је завршио трећи, 10 секунди иза [[Том Димулен|Тома Димулена]], захваљујући чему је дошао до шестог мјеста у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/eneco-tour-2014/stage-3/results/|title=Dumoulin wins Eneco Tour time trial |publisher=cyclingnews.com |date=13. 8. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Sadhbh|last=O'Shea}}</ref> На шестом мјесту је и завршио трку, 38 секунди иза [[Тим Веленс|Тима Веленса]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/eneco-tour-2014/stage-7/results/|title=Wellens wins the Eneco Tour |publisher=cyclingnews.com |date=17. 8. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Daniel |last=Benson}}</ref> На крају сезоне возио је класике у Канади; Гран при сајклисте де Квебек завршио је на 116. мјесту,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/grand-prix-cycliste-de-quebec-2014/results/|title=Gerrans wins Grand Prix Cycliste de Québec |publisher=cyclingnews.com |date=12. 9. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=|last=}}</ref> док је Гран при сајклисте де Монтреал, одржан дан касније, завршио на 90. мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/grand-prix-cycliste-de-montreal-2014/results/|title=Gerrans wins GP de Montréal |publisher=cyclingnews.com |date=13. 9. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Kirsten |last=Frattini}}</ref> Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио екипни хронометар, који је тим Скај завршио на четвртом мјесту, двије секунде иза трећепласиране Омега Фарме.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2014/mens-team-time-trial/results/|title=World Championships: BMC win men's TTT |publisher=cyclingnews.com |date=21. 9. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first= Alasdair|last=Fotheringham}}</ref> Друмску трку није завршио.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2014/mens-elite-road-race/results/|title=World Championships: Michal Kwiatkowski wins road race gold |publisher=cyclingnews.com |date=28. 9. 2014|accessdate=8. 8. 2018|first=Daniel |last=Benson}}</ref> У децембру, у јавном гласању, добио је награду за спортисту године Велса;<ref name="Wales Sports Personality 2014 - bbc"/> награду је освојио испред гимнастичарке [[Френки Џоунс]] и [[Манон Карпентер]], возачице у брдском бициклизму.<ref name="Wales Sports Personality 2014 - bbc"/> Трофеј му је уручио [[Бредли Вигинс|Сер Бредли Вигинс]].<ref name="Wales Sports Personality 2014 - bbc">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/wales/30331032|title=BBC Sport - Geraint Thomas wins BBC Cymru Wales Sports Personality 2014|work=bbc.co.uk|date=8. 12. 2014|accessdate=8. 8. 2018}}</ref> === 2015. === Сезону 2015 почео је на Сантос Тур даун Андер трци, коју је завршио на 32. мјесту у генералном пласману,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/santos-tour-down-under-2015/stage-6/results/|title= Tour Down Under: Wippert wins final stage in Adelaide|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=25. 1. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> након чега је Дубаи Тур, намијењен спринтерима, завршио на 38. мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/dubai-tour-2015/stage-4/results/|title= Cavendish wins final stage and overall at Dubai Tour|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=7. 2. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Крајем фебруара возио је [[Волта ао Алгарве]] трку у Португалији. На другој етапи, пратио је напад [[Рејн Тарамаје|Рејна Тарамајеа]] на последњем успону, након чега је напао и одвојио се, на спусту је задржао предност и побиједио је са 19 секунди испред Тарамајеа и 23 секунде испред главне групе, захваљујући чему је преузео лидерску мајицу.<ref>{{cite web|url=http://www1.skysports.com/cycling/news/12040/9721788/geraint-thomas-takes-volta-ao-algarve-lead-by-winning-stage-two|title=Geraint Thomas takes Volta ao Algarve lead by winning stage two|work=skysports.com|date=19. 2. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Хронометар на трећој етапи завршио је на трећем мјесту, три секунде иза [[Тони Мартин|Тонија Мартина]] и тако повећао предност у генералном пласману, на 30 секунди испред Мартина, који је дошао до другог мјеста.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/racing/geraint-thomas-increases-lead-in-tour-of-the-algarve-158825|title=Geraint Thomas increases lead in Tour of the Algarve|work=cyclingweekly.co.uk|date=20. 2. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На краљевској, четвртој етапи, завршио је четврти, девет секунди иза сувозача — [[Ричи Порт|Ричија Порта]], шест секунди иза [[Михал Квјатковски|Михала Квјатковског]], који је дошао до другог мјеста.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-2015/stage-4/results|title=Volta ao Algarve: Porte wins in Malhão |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=21. 2. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Последња етапа била је равна и Томас је освојио трку 27 секунди испред Квјатковског.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest-news/geraint-thomas-wins-2015-volta-ao-algarve-andre-greipel-gets-final-stage-victory-159173|title=Geraint Thomas wins 2015 Volta ao Algarve; André Greipel gets final stage victory|work=cyclingweekly.co.uk|date=22. 2. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first =|last=}}</ref> [[Датотека:Harelbeke - E3 Harelbeke, 27 maart 2015 (G17).JPG|мини|десно|Томас након побједе на Е3 Харелбеке класику 2015.]] Сезону је наставио у марту, на [[Париз—Ница|Париз—Ници]]. Трка је почела прологом, који је Томас завршио на десетом мјесту, 14 секунди иза Квјатковског.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2015/prologue/results/|title= Paris-Nice: Kwiatkowski wins prologue|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=8. 3. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На краљевској, четвртој етапи, Томас је заједно са сувозачем, Ричијем Портом, напао на 2 km до циља; Порт је тријумфовао, а Томас завршио други, захваљујући чему је дошао до трећег мјеста у генералном пласману, три секунде иза Квјатковског.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2015/stage-4/results|title=Paris-Nice: Porte wins atop Croix de Chaubouret|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=13. 3. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На шестој етапи, [[Тони Галопен]] је тријумфовао, док је Томас завршио у групи, минут иза; на спусту је пао, али је успио да достигне групу. Галопен је преузео лидерску мајицу, док је Томас пао на четврто мјесто, 38 секунди иза, али двије секунде иза Порта и једну иза Квјатковског.<ref>{{cite web |url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2015/stage-6/results|title=Paris-Nice: Gallopin wins stage 6 and takes race lead|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=14. 3. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На последњој, седмој етапи вожен је хронометар, који је завршио на седмом мјесту, 39 секунди иза Порта и Париз—Ницу завршио је на петом мјесту, 41 секунду иза побједника — [[Ричи Порт|Ричија Порта]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2015/stage-7/results/|title=Richie Porte takes Paris-Nice overall victory |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=15. 3. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Недељу дана касније возио је Милано—Санремо. Нападао је неколико пута током трке, најзначајнији напад упутио је на спусту са успона ''Чипреса''; соло је прешао и успон ''Пођо'', али је након тога достигнут и завршио је на 31. мјесту, у главној групи.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest-news/geraint-thomas-hoping-to-continue-form-after-heroic-ride-in-milan-san-remo-163206|title=Geraint Thomas hoping to continue form after heroic ride in Milan-San Remo|work=cyclingweekly.co.ulk|date=22. 3. 2015|accessdate=11. 8. 2018||first=Gregor|last=Brown}}</ref> Пет дана касније возио је белгијски класик [[Е3 Харелбеке]]. На 41 km до циља, Томас је напао заједно са [[Петер Саган|Петером Саганом]] и [[Здењек Штибар|Здењеком Штибаром]] на једној од калдрмисаних секција — Кваремонту. На 4 km до циља, Томас је напао и дошао до соло побједе, 25 секунди испред Штибара, док је Сагана достигла главна група.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/e3-harelbeke-2015/results/|title= Thomas solos away from Stybar to win E3 Harelbeke|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=27. 3. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Томас је тако постао први британски побједник трке.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/cycling/32093178|title= Geraint Thomas: Team Sky rider wins E3 Harelbeke in Belgium|work=BBC Sport|date=|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Сезону класика наставио је два дана касније, возио је [[Гент—Вевелгем]]. Трка је вожена по тешким временским условима; Томас је заједно са мањом групом возача напао на нешто више од 40 km до циља; пао је али је успио да достигне групу. На 5 km до циља, [[Лука Паолини]] је напао и нико није могао да га достигне; Томас је завршио трећи, 11 секунди иза Паолонија; у борби за друго мјесто одспринтао га је [[Ники Терпстра]].<ref>{{cite web|url=https://uk.eurosport.yahoo.com/blogs/blazin-saddles/geraint-thomas-thrown-off-bike-by-huge-gust-of-wind-at-gent-wevelgem-181510006.html|title=Geraint Thomas thrown off bike by huge gust of wind at Gent-Wevelgem|work=uk.eurosport.yahoo.com|date=29. 3. 2015|accessdate=11. 8. 2018|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150402113200/https://uk.eurosport.yahoo.com/blogs/blazin-saddles/geraint-thomas-thrown-off-bike-by-huge-gust-of-wind-at-gent-wevelgem-181510006.html|archivedate=2. 4. 2015}}</ref> Сезону је наставио на Тур де Романди трци у мају, на којој је радио за Фрума и завршио је на 87. мјесту у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2015/stage-6/results/|title=Zakarin wins Tour de Romandie |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=3. 5. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=Sadhbh|last=O'Shea}}</ref> У јуну, возио је Тур де Свис трку. Трка је почела прологом, који је завршио на десетом мјесту, седам секунди иза [[Том Димулен|Тома Димулена]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-suisse-2015/stage-1/results/|title= Tom Dumoulin wins opening time trial at Tour de Suisse|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=13. 6. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На петој етапи, чији је циљ био на успону Ретенбах, са надморском висином 2.669 m, Томас је завршио пети, 43 секунди иза [[Тибо Пино|Тиба Пиноа]] и дошао до другог мјеста у генералном пласману, 47 секунди иза Пиноа.<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-suisse-2015/stage-5/results|title=Tour de Suisse: Pinot wins on Rettenbachgletscher|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=17. 6. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> На наредне три етапе надокнадио је 13 секунди и пред последњу етапи заостајао је 34 секунде. На последњој, деветој етапи вожен је хронометар. Томас га је завршио на петом мјесту, 36 секунди иза Димулена, минут и 30 секунди испред Пиноа, али је изгубио 18 секунди од [[Симон Шпилак|Симона Шпилака]], који је освојио трку; Томас је тако завршио други, пет секунди иза.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/cycling/33215751|title= Geraint Thomas finishes second at the Tour de Suisse|work=bbc.co.uk|date=|accessdate=11. 8. 2018}}</ref> [[Датотека:Le Tour de France 2015 Stage 21 (20181164625).jpg|мини|лево|Томас током етапе 21 на Тур де Франсу [[Тур де Франс 2015.|2015]].]] У јулу, возио је Тур де Франс, где је био помоћник Крису Фруму. Тур је стартовао хронометром, који је завршио на 12. мјесту, 33 секунде иза [[Роан Денис|Роана Дениса]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2015/stage-1/results/|title=Tour de France: Dennis sets record speed to claim first maillot jaune in Utrecht |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=4. 7. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=Zeb|last=Woodpower}}</ref> На другој етапи главна група се подијелила, због јаког вјетра; Томас и Фрум су завршили минут и по испред других фаворита и Томас је дошао до петог мјеста у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2015/stage-2/results/|title=Tour de France: Greipel wins storm-swept stage to Neeltje Jans |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=5. 7. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=Zeb|last=Woodpower}}</ref> На трећој етапи [[Хоаким Родригез]] и Фрум су одлучивали о побједи, док је Томас изгубио минут и 10 секунди.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2015/stage-3/results/|title= Tour de France: Rodriguez wins on the Mur de Huy|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=6. 7. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=Zeb|last=Woodpower}}</ref> Циљ осме етапе био је на успону ''Мур де Бретањ''; Томас је, након што је радио за Фрума, отпао на 2 km до циља и изгубио минут, због чега је пао на 15. мјесто у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2015/stage-8/results/|title=Tour de France: Vuillermoz wins on the Mûr-de-Bretagne |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=11. 7. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=Susan|last=Westemeyer}}</ref> На деветој етапи вожен је екипни хронометар, који је тим Скај завршио на другом мјесту, захваљујући чему је Томас на први дан одмора отишао са осмог мјеста.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2015/stage-9/results/|title=Tour de France: BMC win team time trial in Plumelec |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=12. 7. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Десета етапа била је прва права брдска етапа. Тим Скај је контролисао трку, а Фрум је напао на 6,4 km до циља и тријумфовао; Томас је завршио шести, два минута иза и дошао је до петог мјеста у генералном пласману, јер су други возачи изгубили више времена.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2015/stage-10/results/|title= Tour de France: Froome crushes competition in first major summit finish|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=14. 7. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На етапи 14 изгубио је 30 секунди од [[Алберто Контадор|Алберта Контадора]] и пао је на шесто мјесто.<ref>{{cite web|url=http://www.skysports.com/cycling/news/15264/9917183/tour-de-france-steve-cummings-wins-stage-14-as-chris-froome-extends-lead |title=Tour de France: Steve Cummings wins as Chris Froome extends lead |work=skysports.com |date=19. 7. 2015 ||accessdate=11. 8. 2018|last=Westby |first=Matt}}</ref> На етапи 16 је пао, након што је [[Ворен Барги]] изгубио контролу на спусту и покупио га;<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/othersports/cycling/chris-froome/11752281/Geraint-Thomass-horror-fall-in-stage-16-fails-to-dampen-spirits-as-Chris-Froome-retains-Tour-de-France-lead.html|title=Geraint Thomas's horror fall in stage 16 fails to dampen spirits as Chris Froome retains Tour de France lead|work=telegraph.co.uk|date=20. 7. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> ипак, избјегао је озбиљнију повреду и завршио је етапу, изгубивши само 38 секунди.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/racing/tour-de-france/geraint-thomas-keeps-sense-of-humour-after-scary-tour-de-france-crash-183555|title=Geraint Thomas keeps sense of humour after scary Tour de France crash|work=cyclingweekly.co uk|date=20. 7. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На етапи 17, другопласирани [[Тиџеј ван Гардерен]] због болести је морао да напусти Тур, док је [[Алберто Контадор]] због пада изгубио минут и по, захваљујући чему је Томас дошао до четвртог мјеста у генералном пласману, шест секунди испред Контадора.<ref>{{cite web|url=http://www.walesonline.co.uk/sport/other-sport/cycling/tour-de-france-2015-geraint-9709424 |title=Tour de France 2015: Geraint Thomas rises to fourth overall as Team Sky mate Chris Froome retains yellow jersey|work=walesonline.co.uk|date=22. 7. 2015|accessdate=11. 8. 2018}}</ref> На етапи 19, Томас је отпао већ на успону ''Кол де ла Кроа де Фер'', на преко 50 km до циља; завршио је етапу 22 минута иза групе и пао је на 15. мјесто у генералном пласману.<ref>{{cite web |url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest-news/geraint-thomas-describes-his-tour-de-france-bad-day-as-being-like-an-ikea-nail-184399 |title=Geraint Thomas describes his Tour de France bad day as being like an Ikea nail |work=cyclingweekly.co.uk |date=24. 7. 2015 |accessdate=11. 8. 2018 |last=Bull |first=Nick |archive-date=19. 04. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160419223806/http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest-news/geraint-thomas-describes-his-tour-de-france-bad-day-as-being-like-an-ikea-nail-184399 |url-status=dead }}</ref> На етапи 20 изгубио је још пет минута, док на последњој етапи није било временских разлика и завршио је Тур на 15. мјесту, 31 минут иза Фрума, који је освојио свој други Тур.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2015/stage-21/results/|title=Chris Froome wins Tour de France 2015 |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=26. 7. 2018|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Након Тур де Франса возио је [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]] у августу, гдје је такође радио за Фрума. Вуелта је почела екипним хронометром, који је био неутрализован за генерални пласман, те га је тим Скај завршио на 20. мјесту од 22 тима.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2015/stage-1/results/|title=BMC win opening Vuelta a Espana team time trial |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=26. 8. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=Sadhbh|last=O'Shea}}</ref> На другој етапи, [[Естебан Чавез]] је побиједио, док је Томас завршио скоро шест минута иза.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2015/stage-2/results/|title=Vuelta a España: Chaves wins on Caminito del Rey |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=23. 8. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> У наставку трке губио је вријеме, а најбољи резултат остварио је на хронометру на етапи 17, завршио је на 12. мјесту, два и по минута иза [[Том Димулен|Тома Димулена]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2015/stage-17/results/|title=Vuelta a Espana: Dumoulin smashes Burgos time trial |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=9. 9. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Вуелту је завршио на 69. мјесту у генералном пласману, два и по сата иза побједника — [[Фабио Ару|Фабија Аруа]], након чега је завршио сезону.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2015/stage-21/results/|title=Vuelta a Espana: Degenkolb wins final stage in Madrid |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=13. 9. 2015|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> === 2016. === [[Датотека:Geraint Thomas jaune Madone d'Utelle 2016.JPG|мини|усправно|десно|Томас на Париз—Ници 2016.]] Сезону 2016 почео је на Сантос Тур даун Андер трци, коју је завршио на 39. мјесту, три минута иза [[Сајмон Геранс|Сајмона Геранса]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/santos-tour-down-under-2016/stage-6/results/|title=Simon Gerrans wins the 2016 Tour Down Under |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=24. 1. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Zeb|last=Woodpower}}</ref> У фебруару возио је Волта ао Алгарве трку у Португалији, коју је освојио претходне сезоне. Прве борбе вођене су на другој етапи, чији је циљ био на успону; Томас је завршио други, секунду иза [[Луис Леон Санчез|Луиса Леона Санчеза]] и дошао је до другог мјеста у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2016/stage-2/results/|title=Volta ao Algarve stage 2: Luis Leon Sanchez wins on Alto da Foia |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=18. 2. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На трећој етапи вожен је хронометар, који је завршио на трећем мјесту, 28 секунди иза [[Фабијан Канчелара|Фабијана Канчеларе]] и 25 секунди иза Тонија Мартина, који је преузео лидерску мајицу, Томас је остао други, три секунде иза.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2016/stage-3/results/|title=Volta ao Algarve: Cancellara wins stage 3 time trial in Sagres |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=19. 2. 2016 |accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На последњој, петој етапи, чији је циљ био на успону ''Алто де Малао'', завршио је пети, 28 секунди иза Контадора и освојио је трку 19 секунди испред [[Јон Изагире|Јона Изагиреа]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2016/stage-5/results/|title= Volta ao Algarve: Thomas takes overall victory as Contador wins the final stage|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=21. 2. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> У марту био је лидер тима Скај на Париз—Ници. Трка је почела прологом, који је завршио на седмом мјесту, седам секунди иза [[Мајкл Метјуз|Мајкла Метјуза]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2016/prologue/results/|title=Paris-Nice prologue: Matthews beats Dumoulin to claim yellow jersey |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=6. 3. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Након неколико спринтерских етапа и отказане треће етапе због снијега, прве борбе за генерални пласман вођене су на петој етапи, на којој је вожено пет успона. [[Алексеј Луценко]] је тријумфовао, док је Томас завршио у групи и остао на шестом мјесту у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2016/stage-5/results/|title=Paris-Nice: Lutsenko wins on Ventoux stage |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=11. 3. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Шеста етапа била је прва чији је циљ био на успону. [[Рафал Мајка]] је напао на 5,5 km до циља, што су пратила четири возача; у последњем километру, [[Илнур Закарин]], Контадор и Томас су се одвојили од осталих. Закарин је побиједио у спринту, док је Томас завршио други и преузео лидерску мајицу, 15 секунди испред Контадора.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/sport/2016/mar/12/geraint-thomas-yellow-jersey-paris-nice|title=Geraint Thomas takes yellow jersey before final stage of Paris-Nice|work=theguardian.com|date=12. 3. 2016|accessdate=11. 8. 2018}}</ref> На последњој етапи, Контадор је напао на последњем успону, а Томас није могао да прати; завршио је пет секунди иза, док је Контадор узео шест секунди бонификације за друго мјесто и надокнадио укупно 11 секунди, што није било довољно и Томас је освојио Париз—Ницу, четири секунде испред Контадора, остваривши највећи успјех у дотадашњој каријери.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest-news/geraint-thomas-stages-remarkable-comeback-to-hold-off-alberto-contador-and-win-paris-nice-216402|title=Geraint Thomas stages remarkable comeback to hold off Alberto Contador and win Paris-Nice|work=cyclingweekly.co.uk|date=13. 3. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Stuart|last=Clarke}}</ref> Сезону је наставио на Милано—Санрему, гдје није био конкурентан, након чега је возио [[Вуелта а Каталуња|Вуелта а Каталуњу]]. Након прве двије спринтерске етапе, циљ треће био је на брду. Томас је радио за Фрума и етапу је завршио на 12. мјесту, 18 секунди иза побједника — [[Данијел Мартин|Данијела Мартина]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/volta-ciclista-a-catalunya-2016/stage-3/results/|title=Volta a Catalunya: Dan Martin wins stage 3 on climb to La Molina |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=23. 3. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> Након што је изгубио 14 минута на четвртој етапи, повукао се са трке, истичући да се не осјећа најбоље и да му је потребан одмор пред [[Ронде ван Фландерен]].<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/35898929|title=Geraint Thomas pulls out of the Volta a Catalunya after stage four |work=bbc.co.uk|date=25. 3. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Ронде је завршио на 12. мјесту, у групи која је на циљ стигла 49 секунди иза Сагана.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-flanders-2016/results/|title= Peter Sagan storms to Tour of Flanders win|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=3. 4. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> У априлу возио је Тур де Романди. Трка је почела прологом, који је завршио на четвртом мјесту, седам секунди иза [[Јон Изагире|Јона Изагиреа]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2016/prologue/results/|title= Izagirre wins prologue at Tour de Romandie|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=26. 4. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На другој етапи, чији је циљ био на успону, [[Наиро Кинтана]] и Илнур Закарин напали су на 5 km до циља; Томас је дистанциран и од друге групе и изгубио је скоро минут.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2016/stage-2/results/|title=Tour de Romandie: Quintana wins stage 2 in Morgins after Zakarin relegated |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=28. 4. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На хронометру на трећој етапи изгубио је још минут и у генералном пласману заостајао је скоро два минута.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2016/stage-3/results/|title=Tour de Romandie: Pinot wins time trial in Sion |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=29. 4. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На четвртој етапи дефинитивно је испао из борбе за генерални пласман; завршио је у великој групи која је на циљ дошла 27 минута иза Фрума и трку је завршио на 51. мјесту, 29 минута иза Кинтане.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2016/stage-5/results/|title=Quintana wins the Tour de Romandie |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=1. 5. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> У мају 2016, објављено је да је потписао нови двогодишњи уговор са Скајем, до краја 2018. године,<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/geraint-thomas-extends-contract-with-team-sky/|title=Geraint Thomas extends contract with Team Sky|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=23. 5. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> али је током јуна Томас изјавио да је ипак потписао једногодишњи уговор, са опцијом продужетка на још једну сезону.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/thomas-keeping-his-options-open-with-one-year-team-sky-deal/ |title=Thomas keeping his options open with one-year Team Sky deal |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company |date=7. 6. 2016 |accessdate=11. 8. 2018|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Сезону је наставио у јуну, на Тур де Свис трци. Трка је стартовала прологом, који је завршио на 14. мјесту, 12 секунди иза Канчеларе.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-suisse-2016/stage-1/results/|title= Tour de Suisse: Cancellara claims prologue victory|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=11. 6. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Био је на осмом мјесту у генералном пласману све до последње, девете етапе. На етапи су вожена два брдска циља екстра категорије; Томас је завршио 11 минута иза и трку је завршио на 17. мјесту у генералном пласману, 12 минута иза [[Мигел Анхел Лопез|Мигела Анхела Лопеза]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-suisse-2016/stage-9/results/|title=López wins Tour de Suisse |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=19. 6. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> [[Датотека:Tour de France 2016, thomas (27979592213).jpg|мини|усправно|лево|Томас на Тур де Франсу [[Тур де Франс 2016.|2016]].]] У јулу, ушао је у састав тима Скај за Тур де Франс, гдје је радио за Фрума. Након неколико спринтерских етапа, на којима је доминирао [[Марк Кевендиш]] са три побједе, прве борбе за генерални пласман одвијале су се на осмој етапи; Фрум је тријумфовао на етапи чији је циљ био на спусту, док је Томас завршио минут и по иза.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2016/stage-8/results/|title= Tour de France: Froome attacks descent to win stage to Luchon|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=9. 7. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Peter|last=Cossins}}</ref> Етапа 12 вожена је до ''Мон Вентуа''. Фрум, [[Ричи Порт]] и [[Бауке Молема]] су оборени од стране мотористе на Вентуу, али су добили исто вријеме као побједник етапе, док је Томас завршио пет и по минута иза и пао је на 16. мјесто у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2016/stage-12/results/|title=Tour de France: Froome knocked from bike on Mont Ventoux, keeps yellow |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=14. 7. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На етапи 13 вожен је хронометар, који је завршио на седмом мјесту, два минута иза [[Том Димулен|Тома Димулена]] и напредовао на 15. мјесто у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2016/stage-13/results/|title= Tour de France: Dumoulin wins stage 13 time trial in Pont-d'Arc|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=15. 7. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На етапи 17, изгубио је осам минута, али је остао на 15. мјесту, 20 минута иза Фрума.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2016/stage-17/results/|title= Tour de France: Zakarin wins atop Finhaut-Emosson|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=20. 7. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> На етапи 18 вожен је брдски хронометар, који је завршио на 23. мјесту, два минута иза Фрума, који је побиједио на етапи.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2016/stage-18/results/|title=Tour de France: Froome wins mountain time trial to Megève |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=21. 7. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На етапи 19, Фрум је пао на спусту прије последњег успона, Томас му је дао свој бицикл, док је он остао да чека тимски аутомобил. Аутомобил га је прошао, али је стао након неколико стотина метара и дали су Томасу други бицикл;<ref name="tour de france 2016 - stage 19"/> етапу је завршио шест минута иза Фрума и групе, али је задржао позицију у генералном пласману.<ref name="tour de france 2016 - stage 19">{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2016/stage-19/results/|title=Tour de France: Bardet wins summit to Saint-Gervais Mont Blanc |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=22. 7. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Pat|last=Malach}}</ref> Тур је завршио на 15. мјесту, другу годину заредом, 28 минута иза Фрума, који је освојио свој трећи Тур.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2016/stage-21/results/|title=Tour de France: Froome seals third overall victory in Paris |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=24. 7. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Daniel|last=Benson}}</ref> Заједно са Фрумом, изабран је да вози на Олимпијским играма [[Летње олимпијске игре 2016.|2016]]; возио је и [[Бициклизам на Летњим олимпијским играма 2016. — Друмска трка за мушкарце|друмску трку]] и [[Бициклизам на Летњим олимпијским играма 2016. — Вожња на хронометар за мушкарце|трку на хронометар]]. На друмској трци пао је на спусту са последњег успона, на око 10 km до циља, у тренутку када је био при врху групе, са могућношћу да се бори за медаљу. Наставио је трку и завршио је на 11. мјесту, два и по минута иза [[Грег ван Авермат|Грега ван Авермата]], који је освојио златну медаљу.<ref name="olympic 2016 - road race"/> Након трке изјавио је да није гледао резултате нити преглед трке.<ref name="olympic 2016 - road race">{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.com/news/racing/olympics/geraint-thomas-olympics-disappointment-raw-havent-even-looked-results-272435#53LCSq1Rma7EOrbe.99|title=Geraint Thomas on Olympics disappointment: 'It’s too raw, I haven’t even looked at the results'|work=cyclingweekly.com|date=7. 8. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Nigel|last=Wynn|first2=Richard|last2=Abraham}}</ref> За хронометар није био планиран да вози, али је позван на мање од 48 сати прије старта, због чега није имао довољно времена да се припреми; завршио је на деветом мјесту, два минута и 37 секунди иза [[Фабијан Канчелара|Фабијана Канчеларе]], који је освојио златну медаљу.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.com/news/racing/olympics/geraint-thomas-eating-mcdonalds-road-boys-sunday-273365|title=Geraint Thomas on Rio time trial ride: 'I was eating McDonalds with the road boys on Sunday|work=cyclingweekly.com|date=10. 8. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Nigel|last=Wynn}}</ref> Мјесец након Игара возио је класике у Канади, након чега је возио Енеко Тур, који је завршио на 32. мјесту у генералном пласману, три минута иза [[Ники Терпстра|Никија Терпстре]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/eneco-tour-2016/stage-7/results/|title= Terpstra wins Eneco Tour as Dennis crashes out|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=25. 9. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је са тимом Скај освојио четврто мјесто на екипном хронометру, 54 секунде иза Етикс Квик—Степа.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2016/team-time-trial-elite-men/results/|title=UCI World Championships: Etixx beat BMC to win TTT title |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=9. 10. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Возио је и друмску трку, гдје је радио за Кевендиша, који је освојио сребрну медаљу, док Томас није завршио трку.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2016/elite-men-road-race/results/|title=World Championships: Sagan beats Cavendish to defend elite men's world title in Doha |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=16. 10. 2016|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> === 2017. === Почетком јануара, тим Скај је објавио да ће Томас и [[Микел Ланда]] бити лидери тима на [[Ђиро д’Италија|Ђиро д’Италији]]; то је био први пут да је Томас добио улогу лидера на некој [[Гранд тур трке|гранд тур трци]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/thomas-and-landa-to-have-joint-leadership-of-team-sky-at-giro-ditalia/|title=Thomas and Landa to have joint leadership of Team Sky at Giro d'Italia|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=11. 1. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Сезону 2017 почео је на Сантос Тур даун Андер трци, коју је завршио на 49. мјесту у генералном пласману, шест и по минута иза Ричија Порта.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/santos-tour-down-under-2017/stage-6/results/|title= Tour Down Under: Porte seals overall victory in Adelaide|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=22. 1. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> У марту, возио је [[Тирено—Адријатико]]. Трка је почела екипним хронометром, на коме је [[Ђани Москон]] пао, када му се предњи точак искривио при великој брзини; ипак, успио је да настави трку.<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/racing/gianni-mosons-front-wheel-collapses-bizarre-crash-tirreno-ttt-318733|title=Gianni Moscon's front wheel collapses in bizarre crash during Tirreno TTT (video)|work=cyclingweekly.co.uk|publisher=Time Inc. UK|date=8. 3. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=Richard|last=Windsor}}</ref> Након етапе, Томас је изјавио да су још двојица возача из тима имали незгоду са точковима; етапу су завршили минут и 41 секунду иза [[Бициклистички тим БМЦ|БМЦ-а]].<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingnews.com/news/wheel-failures-decimate-team-skys-tirreno-adriatico-ambitions/|title=Wheel failures decimate Team Sky's Tirreno-Adriatico ambitions|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=8. 3. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> На другој етапи, на 5,5 km до циља, Томас и [[Боб Јунгелс]] су напали на дионици са 16 процената нагиба, што су пратили [[Тим Веленс]], [[Тиџеј ван Гардерен]] и [[Дамијано Карузо]]. Након што је Томас поново напао, [[Наиро Кинтана]] је кренуо за њим из друге групе, али је Томас био недостижан и побиједио је девет секунди испред [[Том Димулен|Тома Димулена]].<ref>{{cite news|url=http://www.skysports.com/cycling/news/15264/10795776/team-skys-geraint-thomas-wins-second-stage-of-tirreno-adriatico|title=Team Sky's Geraint Thomas wins second stage of Tirreno-Adriatico|work=skysports.com|date=9. 3. 2017|accessdate = 11. 8. 2018|first=Andy|last=Charles}}</ref> На четвртој етапи, Кинтана је напао на 5 km до циља, пратили су [[Адам Јејтс]] и Томас; Кинтана је напао поново на 2 km до циља, што нико није могао да прати. Томас је завршио други, 18 секунди иза и дошао је до осмог мјеста у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://static2.tirrenoadriatico.it/wp-content/uploads/2017/03/Ordine-di-arrivo-1.pdf|title=Montalto di Castro - Terminillo (Campoforogna) km 187: Ordine d'arrivo / Ordre d'arrivée / Order of arrival|format=PDF|work=tirrenoadriatico.it|publisher=RCS MediaGroup|date=11. 3. 2017|accessdate=11. 8. 2018}}</ref> Хронометар на последњој етапи завршио је на осмом мјесту, 16 секунди иза [[Роан Денис|Роана Дениса]] и трку је завршио на петом мјесту у генералном пласману, 58 секунди иза Кинтане.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2017/stage-7/results/|title= Quintana seals Tirreno-Adriatico victory|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=14. 3. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Крајем марта возио је Вуелта а Каталуњу. Тим Скај је екипни хронометар на другој етапи завршио на другом мјесту, 44 секунде иза БМЦ-а;<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/volta-ciclista-a-catalunya-2017/stage-2/results/|title=Volta a Catalunya: Movistar powers to team time trial victory |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=21. 3. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> док је добром вожњом на првој брдској, трећој етапи, дошао до трећег мјеста у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/volta-ciclista-a-catalunya-2017/stage-3/results/|title=Volta Catalunya: Valverde wins stage 3 |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=22. 3. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На шестој етапи, тимови Мовистар и Трек радили су на челу и група се раздвојила; ниједан возач тима Скај није био у водећој групи од око 50 возача.<ref name="vuelta a catalunya 2017 - stage 6"/> У почетку су одржавали заостатак од минут, али он је растао, док нису одустали од потјере и завршили су етапу 26 минута иза прве групе.<ref name="vuelta a catalunya 2017 - stage 6">{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/volta-ciclista-a-catalunya-2017/stage-6/results/|title=Impey wins Volta a Catalunya stage 6 |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=25. 3. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Трку је завршио на 34. мјесту у генералном пласману, 32 минута иза [[Алехандро Валверде|Алехандра Валвердеа]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/volta-ciclista-a-catalunya-2017/stage-7/results/|title=Valverde wins Volta a Catalunya|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=26. 3. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=Alasdair|last=Fotheringham}}</ref> [[Датотека:2017 TdF E3 Geraint Thomas.jpg|мини|усправно|Томас у жутој мајици на Тур де Франсу [[Тур де Франс 2017.|2017]].]] У априлу возио је Тур оф Алпс трку (која се раније звала Ђиро дел Трентино). На првој етапи био је дио шесточланог бијега који је на циљ стигао испред групе; упркос више покушаја да дође до соло побједе, није успио и у спринту је [[Микеле Скарпони]] тријумфовао, док је Томас завршио други. То је била прва побједа Скарпонија од 2013. године и прва побједа на ворлд тур трци од 2011.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-alps-2017/stage-1/results/|title=Scarponi wins stage 1 of the Tour of the Alps |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=17. 4. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На трећој етапи, [[Микел Ланда]] и [[Доменико Поцовиво]] су напали на 5 km до циља, Томас их је достигао у последњем километру, након чега је напао, што је пратио Ланда; Томас је побиједио и преузео лидерску мајицу, 16 секунди испред Поцовива.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-alps-2017/stage-3/results/|title= Tour of the Alps: Thomas wins stage 3 to move into overall lead|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=19. 4. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Мајицу је сачувао до краја и освојио је трку, седам секунди испред [[Тибо Пино|Тиба Пиноа]]; Томас је тако постао први британски побједник трке.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/sport/wales/39659982|title=Geraint Thomas wins Tour of Alps: Welshman the first Briton to win event|work=bbc.co.uk|date=21. 4. 2017|accessdate=11. 8. 2018}}</ref> [[Микеле Скарпони]], који је трку завршио на четвртом мјесту, убијен је дан након завршетка трке, када га је камион ударио на тренингу.<ref>{{cite news|url=http://www.cronacheancona.it/2017/04/22/e-morto-il-ciclista-michele-scarponi-investito-nella-sua-filottrano/26379/|title=È morto il ciclista Michele Scarponi, investito nella sua Filottrano|language=италијански|work=Cronache Ancona|publisher=CA Comunicazione S.r.l|date=22. 4. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=Marina|last=Verdenelli}}</ref> У мају, возио је Ђиро д’Италију, гдје је заједно са Ландом био лидер тима Скај. Након три спринтерске етапе, четврта је вожена до [[Етна|Мон Етне]]; [[Илнур Закарин]] једини је возач за генерални пласман који је завршио испред групе, док је Томас завршио етапу на трећем мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/giro-ditalia/stage-4/results/|title=Giro d'Italia: Polanc wins stage 4 on Mount Etna |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=9. 5. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=Daniel|last=Benson}}</ref> Прве борбе за генерални пласман вођене су на деветој етапи, чији је циљ био на успону прве категорије — ''Блокаусту''. Како се група приближавала последњем успону, на 20 km до циља, [[Вилко Келдерман]] је ударио у полицијски мотор, који је био паркиран са десне стране улице. Након Келдермана пали су и [[Адам Јејтс]], као и Скајев дуо — [[Микел Ланда]] и Томас. Ланда је одмах устао и наставио трку, али је убрзо осјетио бол и на крају је изгубио 27 минута; сувозачи су се вратили до Томаса, који је на крају етапу завршио пет минута иза Кинтане и пао је на 17. мјесто у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/39915940|title=Giro d'Italia 2017: Geraint Thomas crashes as Quintana takes charge|publisher=bbc.co.uk|date=14. 5. 2017|accessdate=11. 8. 2018}}</ref> На десетој етапи, након дана одмора, вожен је 39,8 km дуг хронометар, који је Томас завршио на другом мјесту, 49 секунди иза Димулена и напредовао је на 11. мјесто у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/39939571|title=Giro d'Italia 2017: Geraint Thomas second to Thomas Dumoulin in time trial|publisher=bbc.co.uk|date=16. 5. 2017|accessdate=11. 8. 2018}}</ref> Ипак, на етапама 11 и 12 изгубио је укупно два минута и повукао се са Ђира, није стартовао етапу 13.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/39972898|title=Giro d'Italia: Geraint Thomas pulls out of race after crash on Sunday|publisher=bbc.co.uk|date=19. 5. 2017|accessdate=11. 8. 2018}}</ref> У јулу ушао је у састав тима Скај за Тур де Франс, гдје је радио за Фрума, који је покушао да освоји четврти Тур. Прва етапа био је хронометар дуг 14 km, на којем је Томас тријумфовао и постао први Велшанин који је обукао жуту мајицу на Туру.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2017/stage-1/results/|title=Tour de France: Geraint Thomas wins stage 1 |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=1. 7. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=Susan|last=Westemeyer}}</ref> На петој етапи, Фрум је напао на 2 km до циља, што није могао Томас да прати, завршио је 20 секунди иза Фрума, односно 40 иза [[Фабио Ару|Фабија Аруа]], који је побиједио на етапи; Фрум је преузео жуту мајицу, док је Томас пао на друго мјесто, 12 секунди иза.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2017/stage-5/results/|title=Tour de France: Aru wins on La Planche des Belles Filles |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=5. 7. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Борбе за генерални пласман настављене су на деветој етапи. На 100 km до циља, Томас је на спусту са Кол де ла Бишеа пао, због чега је морао да напусти Тур.<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2017/stage-9/results/|title=Tour de France: Uran wins stage 9 in photo finish|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=9. 7. 2017|accessdate=11. 8. 2018}}</ref> Сезону је наставио у септембру, на Тур оф Бритејн трци. Прве четири етапе биле су спринтерске, док је на петој вожен хронометар, који је Томас завршио на осмом мјесту, 17 секунди иза [[Ларс Бум|Ларса Бума]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-britain-2017/stage-5/results/|title= Boom wins Tour of Britain time trial|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=7. 9. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Преостале три етапе биле су такође спринтерске и трку је завршио на осмом мјесту у генералном пласману, 24 секунде иза Ларса Бума.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-britain-2017/stage-8/results/|title=Tour of Britain: Lars Boom wins overall |work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=10. 9. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио само [[Свјетско друмско првенство UCI 2017 — екипни хронометар за мушкарце|екипни хронометар]], на којем је тим Скај освојио бронзану медаљу, 22 секунде иза тима [[Бициклистички тим Санвеб|Санвеб]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2017/team-time-trial-elite-men/results/|title= World Championships: Team Sunweb win men's team time trial|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=17. 9. 2017|accessdate=11. 8. 2018|first=|last=}}</ref> === 2018. === [[Датотека:2018 LBL Finish Geraint Thomas.jpg|мини|лево|150п|Томас на Лијеж—Бастоњ—Лијежу 2018.]] Сезону 2018 почео је у фебруару, на Волта ао Алгарве трци. Циљ друге етапе био је на 15 km дугом успону, на којем је тим Скај контролисао трку, а на 3 km до циља напали су и Томас и други возачи. [[Михал Квјатковски]] је тријумфовао, док је Томас завршио трећи у спринту групе и преузео лидерску мајицу.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2018/stage-2/results/|title=Volta ao Algarve: Kwiatkowski wins stage 2 mountain finish to Foia |work=cyclingnews.com|date=15. 2. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На трећој етапи вожен је 20,3 km дуг хронометар, на којем је Томас побиједио и повећао предност на 22 секунде.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.com/news/latest-news/geraint-thomas-wins-volta-ao-algarve-time-trial-369520|title=Geraint Thomas wins Volta ao Algarve time trial to increase overall lead |work=cyclingweekly.com|date=16. 2. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Nigel|last=Wynn}}</ref> На последњој, петој етапи, група од 31 возача, укључујући и његовог сувозача — Квјатковског, отишла је у бијег на почетку етапе и стигла на циљ прије групе. Квјатковски је тријумфовао минут и 50 секунди испред Томаса и освојио је трку минут и 31 секунду испред Томаса, који је завршио други.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/geraint-thomas-downed-by-friendly-fire-at-volta-ao-algarve/|title=Geraint Thomas downed by friendly fire at Volta ao Algarve - |work=cyclingnews.com|date=18. 2. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Daniel|last=Benson}}</ref> У марту возио је Тирено—Адријатико. Трка је почела екипним хронометром, који је тим Скај завршио на трећем мјесту, девет секунди иза БМЦ-а.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2018/stage-1/results/ |title =Tirreno-Adriatico: BMC Racing wins team time trial|work=cyclingnews.com|date=7. 3. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На трећој етапи вожена су брда; Скај је контролисао трку, али напад [[Примож Роглич|Приможа Роглича]] нису могли да испрате; Томас је завршио четврти, седам секунди иза Роглича и преузео је лидерску мајицу.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2018/stage-3/results/|title =Tirreno-Adriatico: Roglic wins stage 3 in Trevi|work=cyclingnews.com|date=9. 3. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На четвртој етапи, на 1,5 km до циља на успону Сарнано—Сасотето, имао је проблем са ланцем и морао је да промијени бицикл, због чега је изгубио 40 секунди и пао на пето мјесто у генералном пласману, 28 секунди иза [[Дамијано Карузо|Дамијана Каруза]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.com/news/racing/its-frustrating-geraint-thomas-on-losing-tirreno-adriatico-lead-due-to-slipped-chain-372436#FDeQgO0tr5lIEhd8.99|title='It's frustrating': Geraint Thomas on losing Tirreno-Adriatico lead due to jammed chain|work=cyclingweekly.com|date=10. 3. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Gregor|last=Brown}}</ref> Хронометар на последњој етапи завршио је на 13. мјесту, 22 секунде иза [[Роан Денис|Роана Дениса]] и трку је завршио на трећем мјесту, 32 секунде иза сувозача — Михала Квјатковског.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.com/news/racing/geraint-thomas-reflects-on-bittersweet-tirreno-adriatico-podium-spot-372824|title=Geraint Thomas reflects on 'bittersweet' Tirreno-Adriatico podium spot|work=cyclingweekly.com|date=13. 3. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Nigel|last=Wynn}}</ref> У априлу возио је [[Париз—Рубе]], који је морао да напусти због пада на првој секцији калдрме, на 160 km до циља; након пада је наставио трку, али недуго касније је одлучио да је напусти.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.com/news/racing/geraint-thomas-abandons-paris-roubaix-crash-opening-cobble-sector-375818#pjjQpFclpW8yr6aK.99|title=Geraint Thomas abandons Paris-Roubaix after crash on opening cobble sector|work=cyclingweekly.com|date=8. 4. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Henry|last=Robertshaw}}</ref> Од класика возио је још [[Арденски класици|арденски класик]], [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]], који је завршио на 56. мјесту, три и по минута иза [[Боб Јунгелс|Боба Јунгелса]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/liege-bastogne-liege-2018/results/|title =Jungels wins Liege-Bastogne-Liege|work=cyclingnews.com|date=22. 4. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Barry|last=Ryan}}</ref> Сезону је наставио на Тур де Романди трци. Трка је стартовала прологом, који је Томас завршио на шестом мјесту, пет секунди иза [[Мајкл Метјуз|Мајкла Метјуза]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2018/prologue/results/ |title =Tour de Romandie: Matthews wins prologue|work=cyclingnews.com|date=24. 4. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Barry|last=Ryan}}</ref> Хронометар на трећој етапи завршио је на 27. мјесту, два и по минута иза сувозача, [[Еган Бернал|Егана Бернала]] и пао је на 19. мјесто у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2018/stage-3/results/ |title =Tour de Romandie: Bernal wins stage 3 time trial|work=cyclingnews.com|date=27. 4. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Barry|last=Ryan}}</ref> На краљевској, четвртој етапи изгубио је пет и по минута, док је Бернал остао на другом мјесту.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2018/stage-4/results/ |title =Fuglsang wins Tour de Romandie queen stage|work=cyclingnews.com|date=28. 4. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На последњој етапи није било промјена и трку је завршио на 33. мјесту у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2018/stage-5/results/|title =Roglic wins Tour de Romandie|work=cyclingnews.com|date=29. 4. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> У јуну, био је лидер тима Скај на Критеријуму ди Дофине, у одсуству Фрума, који је освојио [[Ђиро д’Италија 2018.|Ђиро д’Италију]] недељу раније.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.com/news/racing/team-sky-reveal-criterium-du-dauphine-line-one-big-name-missing-381784|title=Team Sky reveal Critérium du Dauphiné line-up with one big name missing|work=cyclingweekly.com|date=31. 5. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Henry|last=Robertshaw}}</ref> Дофине је стартовао прологом, на којем је Томас пао и завршио га је на 43. мјесту, 21 секунду иза Квјатковског.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/geraint-thomas-crashes-during-criterium-du-dauphine-prologue/|title=Geraint Thomas crashes during Criterium du Dauphine prologue|work=cyclingnews.com|date=3. 6. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На трећој етапи вожен је екипни хронометар, на којем је тим Скај побиједио и Томас је дошао до четвртог мјеста у генералном пласману, док су на прве три позиције такође били возачи из Скаја.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/44387755|title=Criterium du Dauphine: Team Sky win team time trial, Michal Kwiatkowski leads|work=bbc.co.uk|date=6. 6. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На првој брдској, четвртој етапи, [[Данијел Мартин]] је напао на последњем километру, пратили су [[Жилијен Алафилип]], [[Ромен Барде]] и Томас; Алафилип је тријумфовао, док је Томас завршио трећи и дошао је до трећег мјеста у генералном пласману, шест секунди иза сувозача, [[Ђани Москон|Ђанија Москона]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2018/stage-4/results/ |title =Criterium du Dauphine: Alaphilippe wins stage 4|work=cyclingnews.com|date=7. 6. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Sadhbh|last=O'Shea}}</ref> На петој етапи Данијел Мартин је напао на 3 km до циља, Томас је касно реаговао и није успио да га стигне, завршио је други, четири секунде иза и преузео је лидерску мајицу, минут и 10 секунди испред Дамијана Каруза.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/44419722|title=Criterium du Dauphine: Geraint Thomas leads as Dan Martin wins stage|work=bbc.co.uk|date=8. 6. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На шестој етапи, [[Пељо Билбао]] је отишао у бијег заједно са још 26 возача, опстао је до краја и побиједио на етапи. У групи фаворита, Данијел Мартин је напао први и пратила су четири возача; Томас је напао на последњем километру, нико није могао да прати и завршио је други, 21 секунду иза Билбаа, повећавши предност у генералном пласману на минут и по испред Адама Јејтса, који је дошао до другог мјеста.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/44425954|title=Criterium du Dauphine: Geraint Thomas extends overall lead|work=bbc.co.uk|date=9. 6. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На последњој етапи, Барде је нападао више пута, Томас је имао двапут механичких проблема, али се задржао уз остале фаворите, све до последњег километра, када је Адам Јејтс напао и тријумфовао на етапи, док је Томас завршио 20 секунди иза и освојио је Дофине минут испред Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/44431309|title=Criterium du Dauphine: Geraint Thomas wins from fellow Briton Adam Yates|work=bbc.co.uk|date=10. 6. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> [[Датотека:TDF34752 thomas froome (41961100070).jpg|мини|десно|Томас на етапи 19, на Тур де Франсу [[Тур де Франс 2018.|2018]].]] У јулу, био је лидер тима Скај на Тур де Франсу [[Тур де Франс 2018.|2018]], заједно са [[Крис Фрум|Крисом Фрумом]], који је освојио Ђиро д’Италију и покушао је да оствари ''Ђиро—Тур дабл''. Томас је изјавио да се осјећа боље него што се икад раније осјећао пред Тур де Франс и да ће се лидерска позиција у тиму одлучити у Алпима.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/thomas-team-sky-leadership-will-be-decided-in-the-alps/ |title =Thomas: Team Sky leadership will be decided in the Alps|work=cyclingnews.com|date=5. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На првој етапи, Фрум је пао и завршио 51 секунду иза главне групе, у којој је завршио Томас; осим Фрума, вријеме су изгубили [[Адам Јејтс]], [[Ричи Порт]] и [[Наиро Кинтана]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-1/results/|title=Tour de France: Gaviria wins opener and takes first yellow jersey|work=cyclingnews.com|date=7. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Daniel|last=Ostanek|archive-url=https://web.archive.org/web/20180809160036/http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-1/results/|archive-date=9. 8. 2018|url-status=dead}}</ref> На трећој етапи вожен је екипни хронометар, који је тим Скај завршио на другом мјесту, четири секунде иза [[Бициклистички тим БМЦ|БМЦ-а]] и Томас је дошао до трећег мјеста у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-3/results/|title=BMC Racing win Tour de France TTT|work=cyclingnews.com|date=9. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Laura|last=Weislo|archive-url=https://web.archive.org/web/20180805142954/http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-3/results/|archive-date=5. 8. 2018|url-status=dead}}</ref> Циљ шесте етапе био је на успону ''Мур де Бретањ''. Данијел Мартин је напао на последњем километру и тријумфовао; Томас је завршио у групи која је стигла на циљ три секунде након Мартина, док је Фрум завршио додатних пет секунди иза.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-6/results/|title=Tour de France: Dan Martin wins on the Mur de Bretagne|work=cyclingnews.com|date=12. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Daniel|last=Benson|archive-url=https://web.archive.org/web/20180729005852/http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-6/results/|archive-date=29. 7. 2018|url-status=dead}}</ref> На деветој етапи вожене су секције калдрме које се возе на Париз—Рубеу; многи возачи су имали механичких проблема, док је [[Ричи Порт]] напустио Тур због пада. Томас је завршио у главној групи, која је на циљ дошла 27 секунди иза водеће тројке и дошао је до другог мјеста у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-9/results/|title = Tour de France: Degenkolb wins much-feared stage in Roubaix|work = cyclingnews.com|date=15. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first = |last=|archive-url = https://web.archive.org/web/20180716095413/http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-9/results/|archive-date=16. 7. 2018|url-status=dead|df = }}</ref> Након девете етапе слиједио је дан одмора, на коме су почеле спекулације око лидерске позиције у тиму. Томас је одговарао дипломатски, истичући да још није вожен ниједан прави успон и да ће након Алп д’Иза ситуација бити јаснија.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/chris-froome-or-geraint-thomas-team-sky-to-decide-on-tour-de-france-leader-on-alpe-dhuez-386732|title=Chris Froome or Geraint Thomas? Team Sky to decide Tour de France leader on Alpe d’Huez|work=cyclingweekly.com|date=16. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Gregor|last=Brown}}</ref> Прва велика брдска етапа била је етапа 11, чији је циљ био на успону ''Ла Розјер''. Томас је напао из групе фаворита на 6 km до циља, али је [[Том Димулен]] предводио групу и достигао га. Поново је напао на последњем километру, дистанцирао Димулена, а затим достигао и [[Микел Ниеве|Микела Ниевеа]], који је био у бијегу већи дио етапе; побиједио је на етапи 20 секунди испред Димулена и Фрума и преузео је жуту мајицу.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2018/stage-11/results/|title=Tour de France: Geraint Thomas wins stage 11 at La Rosiere, takes yellow|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=18. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На етапи 12 вожено је неколико успона, док је циљ био на Алп д’Иезу, дугом 13,8 km. [[Стивен Кројсвајк]] је напао из групе фаворита на 85 km до циља, створио је велику предност, што је тим Скај успио да достигне у финишу. На почетку успона, нападали су [[Винченцо Нибали]], [[Наиро Кинтана]] и [[Микел Ланда]], али их је [[Еген Бернал]] на темпо достизао. Након што су достигли Кројсвајка на 4 km до циља, Димулен је напао, пратили су Томас, Фрум, Барде и Ланда и стигли су заједно до последњег километра; Томас је напао на 300 m до циља и тријумфовао двије секунде испред Димулена, повећавши предност у генералном пласману на минут и 39 секунди испред Фрума.<ref name="tour de france 2018 - stage 12">{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/cycling/2018/07/19/tour-de-france-2018-stage-12-live-updates-road-alpe-dhuez/|title=Tour de France 2018, stage 12: Geraint Thomas makes history on Alpe d'Huez as Welshman extends overall lead|work=telegraph.co.uk|date=20. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018 |first=Tom|last=Cary}}</ref> Томас је тако постао први возач који је у жутој мајици тријумфовао на Алп д’Изу, као и први британски побједник на том успону.<ref name="tour de france 2018 - stage 12"/> Након етапе изјавио је да не вјерује да може да освоји Тур и да је Фрум лидер тима.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/tour-de-france-geraint-thomas-on-cloud-nine-after-historic-alpe-dhuez-win/ |title =Tour de France: Geraint Thomas on cloud nine after historic Alpe d'Huez win|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=19. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Daniel|last=Benson}}</ref> Након што на првој етапи у Пиринејима није било напада, борбе су вођене на етапи 17, која је била дуга само 65 km; толико кратка етапа на Туру није вожена од 1988. године.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-17/ |title =Tour de France 2018: Stage 17 preview|work=cyclingnews.com|date=23. 10. 2017|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Наиро Кинтана, који је био доста далеко у генералном пласману, напао је заједно са Данијелом Мартином на последњем успону, Кол ди Портеу; успио је да дистанцира све и да побиједи на етапи. У групи фаворита, Димулен и [[Примож Роглич]] су више пута нападали, али је Томас пратио сваки напад, у финишу је сам напао и завршио пет секунди испред, док је Фрум завршио 48 секунди иза. Томас је повећао предност у генералном пласману на минут и 59 секунди испред Димулена, док је Фрум пао на треће мјесто, два и по минута иза.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/cycling/2018/07/25/tour-de-france-2018-stage-17-live-updates/|title=Tour de France 2018, stage 17: Geraint Thomas tightens grip on yellow as Chris Froome cracks as Nairo Quintana ends five-year wait for victory |work=telegraph.co.uk|date=25. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=John|last=MacLeary}}</ref> На последњој брдској, етапи 19, Роглич је напао на последњем успону, ''Кол де Обиску'', што је Томас пратио. На спусту је Роглич успио да се одвоји и да тријумфује 20 секунди испред Томаса, који је узео шест секунди бонификације за друго мјесто и повећао предност испред Димулена на два минута и пет секунди.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/44984810|title=Tour de France: Geraint Thomas edges closer to victory after second place on stage 19|work=bbc.co.uk|date=27. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> На етапи 20 вожен је 31 km дуг хронометар. Томас је на прва два пролазна циља имао боље вријеме од Димулена, док је у финишу попустио и завршио етапу на трећем мјесту, 14 секунди иза Димулена.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/cycling/44992130 | title=Tour de France: Geraint Thomas set to win after maintaining lead on stage 20| work=bbc.co.uk |date=28. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Peter|last=Scrivener}}</ref> На последњој етапи није било промјена и Томас је освојио Тур минут и 51 секунду испред Димулена, док је Фрум завршио трећи, два и по минута иза.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-21/results/|title=Geraint Thomas wins 2018 Tour de France|work=cyclingnews.com|date=29. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Daniel|last=Ostanek|archive-url=https://web.archive.org/web/20161101112734/http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-21/results/|archive-date=1. 11. 2016|url-status=dead}}</ref> Томас је тако постао трећи Британац и први Велшанин који је освојио Тур; такође, први је британски побједник Тура који је рођен у Британији.<ref>{{cite web|url=https://www.walesonline.co.uk/sport/other-sport/cycling/geraint-thomas-tour-de-france-14963166|title=Geraint Thomas takes Tour de France glory as history is made|publisher=WalesOnline|date=28. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=Andy|last=Howell}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/sport/2018/jul/29/geraint-thomas-seals-tour-de-france-title-paris-team-sky-chris-froome |title =Geraint Thomas seals maiden Tour de France title with Paris procession|work=theguardian.com|date=29. 7. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Након освајања Тура, у Кардифу су га дочекале хиљаде људи, а Томас је у шали изјавио да се плашио да ће доћи само његова жена и пас.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/cycling-comes-home-to-wales-as-cardiff-welcomes-tour-champion-thomas/ |title =Cycling comes home to Wales as Cardiff welcomes Tour champion Thomas|work=cyclingnews.com|date=10. 8. 2018|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Сезону је наставио на критеријумима у Њемачкој и Холандији, тријумфовао је на оба. На Спракасен Ђиро Бохум критеријуму побиједио је испред [[Рик Цабел|Рика Цабела]];<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=312841 |title =Bochum 2018 Sparkassen Giro Bochum|work=cyclingarchives.com|date=|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> док је на Профронде ван Сурхистервену побиједио испред Тома Димулена.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=312815 |title =Surhuisterveen 2018 Profronde van Surhuisterveen|work=cyclingarchives.com|date=|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Почетком септембра возио је [[Тур оф Бритејн трку]], коју је завршио на 36 мјесту, девет минута иза побједника — [[Жилијен Алафилип|Жилијена Алафилипа]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-britain-2018/stage-8/results/ |title =Julian Alaphilippewins 2018 Tour of Britain|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=9. 9. 2018|accessdate=18. 12. 2018|first=William|last=Fotheringham}}</ref> Након трке, Томас је одбацио могућност да вози Свјетско првенство и завршио је сезону.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/chris-froome-geraint-thomas-to-miss-world-championships/ |title =Froome, Geraint Thomas to miss World Championships|work=cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=5. 9. 2018|accessdate=18. 12. 2018|first=|last=}}</ref> Јутро прије последње етапе Тур оф Бритејн трке, продужио је уговор са тимом Скај на још три године, до 2021. године.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/geraint-thomas-confirms-three-year-extension-deal-team-sky-393635 |title =Geraint Thomas confirms three-year extension deal with Team Sky|work=cyclingweekly.com|date=9. 9. 2018|accessdate=18. 12. 2018|first=Gregor|last=Brown}}</ref> Томасу је украден трофеј са Тур де Франса током бициклистичког шоуа у [[Бирмингем]]у, на којем је тим Скај изложио Фрумове трофеје са Тура, Ђира и Вуелте и Томасов трофеј са Тура.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/geraint-thomas-tour-de-france-trophy-stolen/ |title =Thomas' Tour de France trophy stolen|work=cyclingweekly.com|publisher=Immediate Media Company|date=10. 10. 2018|accessdate=18. 12. 2018|first=Josh|last=Evans}}</ref> Реплика трофеја, коју је израдила [[Амори спортска организација]], додијељена му је током церемоније проглашавања спортисте године Уједињеног Краљевства, под називом [[Би-Би-Си спортиста године]];<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-wales-46583609 |title =Geraint Thomas's stolen Tour de France trophy replaced|work=bbc.co.uk|publisher=|date=16. 12. 2018|accessdate=18. 12. 2018|first=|last=}}</ref> Томас је освојио награду испред [[Луис Хамилтон|Луиса Хамилтона]] и [[Хари Кејн|Харија Кејна]].<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/sports-personality/46566121|title =Sports Personality of the Year winner: Geraint Thomas triumphs after Tour de France success|work=bbc.co.uk|date=16. 12. 2018|accessdate=18. 12. 2018|first=|last=}}</ref> Почетком децембра освојио је по други пут награду за спортисту године у Велсу, након што је у гласању побиједио 2014. године.<ref name="auto">{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/wales/46276050 |title =BBC Cymru Wales Sports Personality of the Year 2018: Geraint Thomas wins award|work=bbc.co.uk|date=4. 12. 2018|accessdate=18. 12. 2018|first=|last=}}</ref> Награду је освојио испред снукераша [[Марк Вилијамс|Марка Вилијамса]] и такмичарке у [[скелетон]]у, [[Лаура Диз|Лауре Диз]].<ref name="auto"/> На дан 12. децембра 2018. године, компанија Скај је објавила да се повлачи из бициклизма на крају 2019. године, остављајући тим без главног спонзора.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/sky-announce-cycling-sponsorship-will-end-2019-leaving-team-sky-without-backer-402729 |title =Sky announce that cycling sponsorship will end in 2019, leaving Team Sky without a backer |work=cyclingweekly.com|date=12. 12. 2018|accessdate=18. 12. 2018|first=Alex|last=Ballinger}}</ref> === 2019 === [[Датотека:Geraint Thomas 2019.jpg|мини|лево|Томас на Тур де Романди трци 2019.]] Након славља због освајања Тура 2018, пред старт 2019. имао је проблема са прекомјерном тежином.<ref>{{cite web|last=Cary|first=Tom|title=Party time over as 'more confident than ever' Geraint Thomas sets sights on more Tour de France success|url=https://www.telegraph.co.uk/cycling/2019/06/04/party-time-confident-ever-geraint-thomas-sets-sights-tour-de/ |work=The Daily Telegraph|publisher=Telegraph Media Group|date=4. 6. 2019|accessdate=13. 1. 2021}}</ref> Сезону 2019. почео је у фебруару, на Вуелта а ла Комунидад Валенсијана трци, гдје је хронометар на првој етапи завршио на 13 мјесту, 20 секунди иза Босон Хагена.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-la-comunitat-valenciana-2019/stage-1/results/|title=Volta a la Comunitat Valenciana: Boasson Hagen wins opening time trial|work=cyclingnews.com|date=6. 2. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Dylan|last=Terry}}</ref> У наставку трке губио је вријеме и завршио је на 44 мјесту у генералном пласману, четири и по минута иза [[Јон Изагире|Јона Изагиреа]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-la-comunitat-valenciana-2019/stage-5/results/|title=Izagirre wins Volta a la Comunitat Valenciana|work=cyclingnews.com|date=16. 2. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> У марту, возио је Страде Бјанке. На око 50 km до циља, био је у другој групи, морао је да промијени точак, након чега је завршио на 12 мјесту, скоро три минута иза Алафилипа.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2019/results/|title=Alaphilippe wins Strade Bianche|work=cyclingnews.com|date=9. 3. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> Сезону је наставио на Тирено—Адријатику, али је морао да напусти трку током четврте етапе због стомачних проблема.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2019/stage-4/results/|title=Tirreno-Adriatico: Lutsenko takes dramatic stage 4 win|work=cyclingnews.com|date=16. 3. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Susan|last=Westemeyer}}</ref> У априлу, возио је [[Вуелта ал Паис Баско]], гдје је хронометар на првој етапи завршио на деветом мјесту, 30 секунди иза [[Максимилијан Шахман|Максимилијана Шахмана]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-1/results/|title=Itzulia Basque Country: Schachmann wins stage 1|work=cyclingnews.com|date=8. 4. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На трећој етапи изгубио је преко пет минута<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-3/results/|title=Tour of the Basque Country: Schachmann wins stage 3 in Estibaliz|work=cyclingnews.com|date=10. 4. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> и трку је завршио на 40 мјесту у генералном пласману, 35 минута иза Јона Изагиреа.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-6/results/|title=Ion Izagirre wins the Tour of the Basque Country|work=cyclingnews.com|date=13. 4. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> Сезону је наставио на Тур де Романди трци, гдје је пролог завршио на петом мјесту, четири секунде иза [[Јан Тратник|Јана Тратника]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2019/prologue/results/|title=Tour de Romandie: Tratnik wins prologue|work=cyclingnews.com|date=30. 4. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> На трећој етапи, фаворити за освајање трке борили су се за етапну побједу, Томас се скоро сударио са [[Мајкл Вудс|Мајклом Вудсом]] и завршио је три секунде иза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2019/stage-3/results/|title=Tour de Romandie: Gaudu claims victory on stage 3|work=cyclingnews.com|date=3. 5. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> На четвртој етапи, на 3 km до циља, Роглич је напао, остали су пратили; Роглич и Томас су напали на 2 km до циља, али су достигнути; Роглич је побиједио у спринту, док је Томас завршио на трећем мјесту и дошао је до четвртог мјеста у генералном пласману, 26 секунди иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2019/stage-4/results/|title=Tour de Romandie: Roglic wins stage 4|work=cyclingnews.com|date=4. 5. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> Хронометар на последњој етапи завршио је на десетом мјесту, 46 секунди иза Роглича и трку је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, минут и 12 секунди иза Роглича, који је освојио трку.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2019/stage-5/results/|title=Roglic wins Tour de Romandie|work=cyclingnews.com|date=5. 4. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> У јуну, возио је [[Тур де Свис]], гдје је био лидер заједно са [[Еган Бернал|Еганом Берналом]], док је Фрум био лидер на Критеријуму ди Дофине. Током Тур де Свиса, тим Скај је постао тим Инеос, након повлачења Скаја као спонзора.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/cycling/47629760|title=Team Sky become Team Ineos as new sponsor owned by Sir Jim Ratcliffe is confirmed|work=bbc.com|date=19. 3. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> Хронометар на првој етапи завршио је на 13 мјесту, 17 секунди иза [[Роан Денис|Роана Дениса]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-suisse-2019/stage-1/results/|title=Tour de Suisse: Rohan Dennis wins opening time trial|work=cyclingnews.com|date=15. 6. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На четвртој етапи, на 30 km до циља, пао је и морао је да напусти трку.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-suisse-2019/stage-4/results/|title=Tour de Suisse: Viviani beats Matthews and Sagan to win stage 4|work=cyclingnews.com|date=18. 6. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> [[Датотека:Tour de France 2019, Egan Bernal and Geraint Thomas (48416905411).jpg|мини|десно|Томас на на Тур де Франсу [[Тур де Франс 2019.|2019]].]] Због повреде на Тур де Свису и времена које је било потребно за опоравак, доведене су у питање његове перформансе, али је остао један од главних фаворита за освајање Тур де Франса.<ref name="cn_formranking">{{cite web |last=Fletcher|first=Patrick |title=Form ranking: Tour de France 2019 favourites – Pre-race |url=http://www.cyclingnews.com/features/form-ranking-tour-de-france-2019-favourites-pre-race/ |website=Cyclingnews.com|publisher=Future plc|accessdate=13. 1. 2021|date=25. 6. 2019}}</ref> Након повреде Фрума на Критеријуму ди Дофине, због које је морао да пропусти Тур,<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/chris-froome-would-want-us-to-keep-fighting-for-the-dauphine-and-tour-de-france-says-knaven/|title=Chris Froome would want us to keep fighting for the Dauphine and Tour de France, says Knaven|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=13. 6. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> Бернал и Томас су именовани за удружене лидере тима Инеос,<ref>{{cite news |title=Tour de France: Ineos name Thomas and Bernal as joint team leaders |url=https://www.theguardian.com/sport/2019/jun/28/tour-de-france-ineos-name-thomas-and-bernal-as-joint-team-leaders|accessdate=13. 1. 2021|work=TheGuardian.com|publisher=Guardian Media Group |agency=Press Association|date=28. 6. 2019}}</ref> али су неки медији пренијели да очекују борбу унутар тима између њих двојице.<ref>{{cite news|last=Cary|first=Tom|title=Geraint Thomas faces prospect of internal battle with new Ineos co-leader Egan Bernal as rivals eye up 'wide open' Tour de France|url=https://www.telegraph.co.uk/cycling/2019/06/29/team-ineos-co-leaders-geraint-thomas-egan-bernal-mean-tour-de/|accessdate=13. 1. 2021|work=The Daily Telegraph|publisher=Telegraph Media Group|date=29. 6. 2019}}</ref><ref>{{cite news|last=Rogers|first=Neal|title=Friendly fire: The Tour de France will be a battle between teammates|url=https://www.espn.com/endurance/story/_/id/27106088/friendly-fire-tour-de-france-battle-teammates|accessdate=13. 1. 2021|website=ESPN.com|publisher=ESPN Inc.|date=2. 7. 2019}}</ref> Бернал је требало да буде лидер на Ђиро д’Италији, али је сломио кључну кост, због чега је морао да пропусти Ђиро.<ref>{{cite web |last=Benson |first=Daniel |title=Egan Bernal out of Giro d'Italia after collarbone break |url=http://www.cyclingnews.com/news/egan-bernal-out-of-giro-ditalia-after-collarbone-break/ |website=Cyclingnews.com|publisher=Future plc|accessdate=13. 1. 2021|date=4. 5. 2019}}</ref> Тур је стартовао спринтерском етапом у [[Брисел]]у. На другој етапи, вожен је екипни хронометар, који је Инеос завршио на другом мјесту, 20 секунди иза Јумбо—визме и Томас је дошао до осмог мјеста у генералном пласману, 30 секунди иза [[Мик Теунисен|Мика Теунисена]].<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2019/stage-2/results/|title=Tour de France: Jumbo-Visma win team time trial in Brussels|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=7. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На трећој етапи, [[Жилијен Алафилип]] је напао на 15 km до циља и побиједио, док је Томас завршио 31 секунду иза, а пет секунди иза групе у којој је био Бернал; након треће етапе, заостајао је 45 секунди иза Алафилипа у генералном пласману.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2019/stage-3/results/|title=Tour de France: Alaphilippe wins stage 3|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=8. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> На шестој етапи, само је Квјатковски остао уз лидере Инеоса на последњем успону, а након напада Ланде, отпао је и он. Томас је напао и завршио је на четвртом мјесту, двије секунде испред Алафилипа, а девет секунди испред Бернала.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2019/stage-6/results/|title=Tour de France: Teuns wins atop La Planche des Belles Filles|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=11. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На осмој етапи, Алафилип и [[Тибо Пино]] су напали на 300 метара до врха брдског циља, а затим радили заједно и завршили 20 секунди испред групе; Томас је завршио на десетом мјесту и дошао је до петог мјеста у генералном пласману, минут и 12 секунди иза Алафилипа.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2019/stage-8/results/|title=Tour de France: De Gendt wins in Saint Etienne|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=13. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На равној, десетој етапи, усљед јаког вјетра, група се раздвојила и многи возачи су изгубили вријеме, захваљујући чему је Томас дошао до другог мјеста у генералном пласману, иза Алафилипа, а испред Бернала.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2019/stage-10/results/|title=Tour de France: Wout van Aert wins stage 10|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=15. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На првој етапи у Пиринејима није било борби за генерални пласман, након чега је хонометар на етапи 13 завршио на другом мјесту, 14 секунди иза Алафилипа и заостајао је минут и 26 секунди иза Алафилипа у генералном пласману, док је био минут и по испред Бернала.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2019/stage-13/results/|title=Tour de France: Alaphilippe wins stage 13 time trial|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=19. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> На етапи 14, воженој до успона ''Кол ди Турмале'', на челу групе су радили [[Давид Году]] за Пиноа, као и [[Лауренс де Плус]] и [[Џорџ Бенет]] за Кројсвајка и возачи су отпадали од групе, а у последњем километру отпао је и Томас. Пино је напао на 500 метара до циља и побиједио, док је Томас завршио 36 секунди иза; остао је на другом мјесту у генералном пласману, два минута и двије секунде иза Алафилипа.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2019/stage-14/results/|title=Tour de France: Pinot wins stage 14 atop Tourmalet|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=20. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 15, Пино је напао на 6 km до циља, пратили су само Бернал, [[Емануел Букман]] и Алафилип. Пино је наставио са нападима, а први је отпао Алафилип, затим и Букман и Бернал, који су до циља радили заједно. Томас је престигао Алафилипа и завршио је 50 секунди иза Пиноа, 31 секунду иза Бернала, а 27 секунди испред Алафилипа и заостајао је минут и 35 секунди иза Алафилипа у генералном пласману.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2019/stage-15/results/|title=Tour de France: Simon Yates takes a second stage win on Prat d'Albis|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=21. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> На етапи 18, Бернал је напао на 3 km до врха успона ''Кол де Галибије''; брзо је направио велику ипредност, али је пред врх успона Томас напао групу и преданост Бернала је опала. Томас и Алафилип су завршили у истој групи, 32 секунде иза Бернала, због чега је Томас пао на треће мјесто у генералном пласману, пет секунди иза Бернала, који је дошао до другог мјеста.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2019/stage-18/results/|title=Tour de France: Quintana wins stage 18|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=25. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> На етапи 19, на 6 km до врха претпоследњег успона — ''Кол де л’Изерана'', Томас је напао, а Алафилип се мучио. Километар касније, Бернал је напао и дистанцирао све, стекавши преко два минута предности испред Алафилипа до врха Изерана, а минут испред Томаса.<ref name="tdf 2019- stage 19">{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2019/stage-19/results/|title=Tour de France: Bernal takes yellow on shortened stage 19|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=26. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Алафилип је на спусту смањио заостатак, али је јављено да се етапа прекида због снијежне лавине, због које није могуће ићи до циља у Тижну.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/tour-de-france-stage-19-truncated-by-ice-and-mudslides/|title=Tour de France stage 19 truncated by ice and mudslides|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=26. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> Није проглашен побједник етапе, а времена су узета са пролаза преко Изерана, захваљујући чему је Бернал узео жуту мајицу први пут у каријери, 48 секунди испред Алафилипа, док је Томас пао на треће мјесто, минут и 16 секунди иза Бернала.<ref name="tdf 2019- stage 19"/> Из истог разлога, етапа 20 је скраћена на само 59 километара.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/key-tour-de-france-stage-slashed-as-landslide-blocks-cormet-roselend/|title=Key Tour de France stage slashed as landslide blocks Cormet Roselend|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=26. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> На етапи 20, нападали су Кројсвајк и Букман, али су их Бернал и Томас пратили и прешли су кроз циљ заједно, 17 секунди иза Нибалија, док је Алафилип изгубио још три минута и пао на пето мјесто, захваљујући чему је Томас дошао до другог мјеста.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2019/stage-20/results/|title=Tour de France: Bernal one stage from overall victory, Nibali wins atop Val Thorens|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=27. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Daniel|last=Ostanek|first2=Kristen|last2=Frattini}}</ref> Последња етапа је била спринтерска, није било промјена и Томас је завршио на другом мјесту у генералном пласману, минут и 11 секунди иза Бернала,.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2019/stage-21/results/|title=Egan Bernal wins 2019 Tour de France|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=28. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Stephen|last=Farrand|first2=Kristen|last2=Frattini}}</ref> који је постао први колумбијски побједник Тура.<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2019/07/27/sports/cycling/tour-de-france-egan-bernal-winner.html|title=At 22, Egan Bernal All but Secures Tour de France Win|publisher=Associated Press|work=The New York Times|date=27. 7. 2019|accessdate=13. 1. 2021}}</ref> Једину побједу у сезони остварио је на Критеријуму Хановер, који је био дуг 48 km, а вожен је дан пред почетак Дојчланд Тура; побиједио је испред [[Нилс Полит|Нилса Полита]] и [[Андре Грајпел|Андреа Грајпела]].<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingarchives.com/ritfiche.php?ritid=331813|title=Hannover, Criterium 2019 Nacht von Hannover|work=cyclingarchives.com|date=|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> Сезону је наставио крајем августа, на [[Дојчланд Тур]]у, који је завршио на 65 мјесту у генералном пласману, 22 минута иза [[Јаспер Стојвен|Јаспера Стојвена]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/deutschland-tour-2019/stage-4/results/|title=Jasper Stuyven wins Deutschland Tour|work=cyclingnews.com|date=1. 9. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> У септембру је возио класике у Канади; Гран при сајклисте де Квебек је завршио на 97 мјесту,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/grand-prix-cycliste-de-quebec-2019/results/|title=Matthews wins Grand Prix Cycliste de Québec|work=cyclingnews.com|date=13. 9. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> док Гран при сајклисте де Монтреал није завршио.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/grand-prix-cycliste-de-montreal-2019/elite-men/results/|title=Van Avermaet wins Grand Prix Cycliste de Montréal|work=cyclingnews.com|date=15. 9. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио друмску трку, али је није завршио.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2019/men-elite-road-race/results/|title=World Championships: Mads Pedersen wins elite men's rainbow jersey|work=cyclingnews.com|date=29. 9. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> === 2020 === Сезону 2020. почео је на Волта ао Алгарве трци, коју је освајао двапут.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-2020/preview/|title=Volta ao Algarve 2020 – Preview|work=cyclingnews.com|date=15. 2. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> На другој етапи, отпао је од групе на 3 km до циља и завршио је минут иза [[Ремко Евенепол|Ремка Евенепола]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-2020/stage-2/results/|title=Volta ao Algarve: Evenepoel wins stage 2|work=cyclingnews.com|date=20. 2. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На четвртој етапи, поново је отпао од групе и завршио је скоро два и по минута иза [[Мигел Анхел Лопез|Мигела Анхела Лопеза]], који је побиједио четири секунде испред Евенепола.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-2020/stage-4/results/|title=Volta ao Algarve: Lopez wins on Alto do Malhão|work=cyclingnews.com|date=22. 2. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Хронометар на последњој, петој етапи, завршио је на 12 мјесту, 53 секунде иза Евенепола и трку је завршио на 21 мјесту у генералном пласману, четири минута иза Евенепола.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-2020/stage-5/results/|title=Volta ao Algarve: Evenepoel seals second stage race victory|work=cyclingnews.com|date=23. 2. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Крајем фебруара, након пете етапе на УАЕ Туру, неколико возача је било позитивно на [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]], због чега је трка прекинута,<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-china-health-cycling/cycling-uae-tour-canceled-after-positive-coronavirus-tests-idUSKCN20L333|title=Cycling: UAE Tour canceled after positive coronavirus tests |work=reuters.com|date=27. 2. 2019|accessdate=13. 1. 2021|first=Martyn |last=Herman}}</ref> а након Париз—Нице, која је прекинута прије последње етапе, 14. марта, прекинута је читава сезона у бициклизму, а трке су или одложене или отказане.<ref name="uci20200315">{{cite web |url=https://www.uci.org/inside-uci/press-releases/the-uci-takes-strong-measures-faced-with-the-development-of-the-coronavirus |title=The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus|date=15. 3. 2020 |publisher=Union Cycliste Internationale |accessdate=13. 1. 2021}}</ref><ref name="uci20200318">{{cite web |url=https://www.uci.org/inside-uci/press-releases/the-uci-and-its-partners-unite-to-face-the-consequences-of-the-coronavirus-for-road-cycling |title=The UCI and its partners unite to face the consequences of the coronavirus for road cycling |date=18. 3. 2020 |publisher=Union Cycliste Internationale |accessdate=13. 1. 2021}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uci.org/inside-uci/press-releases/the-uci-prolongs-the-suspension-of-cycling-events-until-1-june-2020-and-continues-consultations-for-the-reorganisation-of-the-uci-international-road-calendar |title=The UCI prolongs the suspension of cycling events until 1 June 2020 and continues consultations for the reorganisation of the UCI International Road Calendar |date=1. 4. 2020 |publisher=Union Cycliste Internationale |accessdate=13. 1. 2021}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|UCI]] је објавио нови календар за сезону 2020, по којем је старт Тура помјерен за 29. август, док су [[Ђиро д’Италија 2020.|Ђиро д’Италија]] и [[Вуелта а Еспања 2020.|Вуелта а Еспања]] помјерене за октобар.<ref>{{cite news| url= https://www.cyclingnews.com/news/uci-reveal-new-mens-and-womens-post-covid-19-race-calendar/| title= UCI reveal new mens and womens post-COVID-19 race calendar|work=Cyclingnews.com|date=5. 5. 2020|accessdate=27. 8. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/uci-publishes-full-revised-2020-road-calendar/|title=UCI publishes full revised 2020 road calendar|work=cyclingnews.com|publisher=Future Publishing Limited|date=19. 5. 2020|accessdate=7. 9. 2020|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Сезона је настављена 1. августа, а планирано је да Томас, Фрум и Бернал буду удружени лидери на Тур де Франсу, због чега су возили заједно припремне трке.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/geraint-thomas-and-egan-bernal-confirmed-leaders-for-the-tour-de-france/|title=Geraint Thomas and Egan Bernal confirmed leaders for the Tour de France|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=16. 1. 2020|accessdate=3. 9. 2020|first=|last=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/team-ineos-and-jumbo-visma-prepare-for-battle-at-tour-de-france/|title=Team Ineos and Jumbo-Visma prepare for battle at Tour de France|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=22. 6. 2020|accessdate=3. 9. 2020|first=|last=}}</ref> Сезону су наставили на Тур де л’Ен трци; Томас је био у лошој форми и завршио је на 34 мјесту у генералном пласману, 21 минут иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-l-ain-2020/stage-3/results/|title=Tour de l'Ain: Roglic seals overall title with victory on Grand Colombier|work=cyclingnews.com|date=9. 8. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Peter|last=Cossins}}</ref> Сезону је наставио на Критеријуму ди Дофине, гдје такође није био у форми и завршио је на 37 мјесту у генералном пласману, 53 минута иза [[Данијел Мартинез|Данијела Мартинеза]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-5/results/|title=Daniel Martinez wins Critérium du Dauphiné|work=cyclingnews.com|date=16. 8. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Peter|last=Cossins}}</ref> Због лоше форме, Фрум и Томас су изостављени из тима Инеос за Тур, док је Бернал изабран за лидера,<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/chris-froome-and-geraint-thomas-dropped-from-ineos-tour-de-france-team/|title=Chris Froome and Geraint Thomas dropped from Ineos Tour de France team|work=Cyclingnews.com|publisher=Immediate Media Company|date=19. 8. 2020|accessdate=3. 9. 2020|first=|last=}}</ref> због чега је Томас промијенио фокус на Ђиро.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/geraint-thomas-forced-to-switch-focus-to-giro-ditalia-after-tour-de-france-snub/|title=Geraint Thomas forced to switch focus to Giro d'Italia after Tour de France snub|work=cyclingnews.com|date=19. 8. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> У септембру возио је Тирено—Адријатико. На трећој етапи, Вудс је напао на врху последњег успона; [[Александар Власов]], Фуглсанг и Томас су покушавали да га достигну, придружило им се још возача и Томас је завршио на десетом мјесту, у групи возача који су на циљ стигли 20 секунди иза Вудса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2020/stage-3/results/|title=Tirreno-Adriatico: Woods wins stage 3|work=cyclingnews.com|date=9. 9. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Paweł|last=Gadzała}}</ref> На четвртој етапи, Сајмон Јејтс је напао на 13 km до циља, пратили су Вудс, Томас, Власов и [[Рафал Мајка]], али их је на спусту достигла већа група. Томас је завршио на петом мјесту, у групи која је стигла на циљ десет секунди иза [[Лукас Хамилтон|Лукаса Хамилтона]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2020/stage-4/results/|title=Tirreno-Adriatico: Lucas Hamilton wins stage 4|work=cyclingnews.com|date=10. 9. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Paweł|last=Gadzała}}</ref> На петој етапи, Јејтс је напао на 4.5 km до циља; Мајка, Власов и Томас су покушавали да га достигну, али нису успјели и Томас је завршио на другом мјесту, 35 секунди иза Јејтса, захваљујући чему је дошао до трећег мјеста у генералном пласману, 39 секунди иза Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2020/stage-5/results/|title=Tirreno-Adriatico: Simon Yates wins stage 5 summit finish|work=cyclingnews.com|date=11. 9. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> Хронометар на последњој, осмој етапи, завршио је на четвртом мјесту, 28 секунди иза сувозача — [[Филипо Гана|Филипа Гане]] и завршио је на другом мјесту у генералном пласману, 17 секунди иза Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2020/stage-8/results/|title=Simon Yates wins Tirreno-Adriatico|work=cyclingnews.com|date=14. 9. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> Након Тирено—Адријатика и након етапе 15 на Тур де Франсу на којој је Бернал изгубио седам минута, бивши Томасов сувозач и консултант Еуроспорта — [[Бредли Вигинс]], изјавио је да је била грешка што Томас није ушао у састав тима за Тур де Франс, истакавши да би он, чак и у лошој форми, био кандидат за топ 10 у генералном пласману и да би могао да се држи са фаворитима на етапи 15.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/bradley-wiggins-calls-dave-brailsfords-tour-de-france-team-selection-into-question/|title=Bradley Wiggins calls Dave Brailsford's Tour de France team selection into question|work=cyclingnews.com|date=13. 9. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> Томас није хтио да коментарише Вигинсову изјаву, већ је изјавио да није био 100 посто спреман за Тур и није хтио да учествује на Туру у некој другој улози.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/geraint-thomas-refuses-to-second-guess-ineos-tour-de-france-selection/|title=Geraint Thomas refuses to second-guess Ineos' Tour de France selection|work=cyclingnews.com|date=14. 9. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> Сезону је наставио на Свјетском првенству, гдје је по први пут у каријери возио [[Свјетско друмско првенство UCI — Вожња на хронометар за мушкарце|трку на хронометар]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/im-going-to-give-it-everything-ive-got-geraint-thomas-confident-ahead-of-his-debut-world-championship-time-trial-469949|title=‘I’m going to give it everything I’ve got’: Geraint Thomas confident ahead of his debut World Championship time trial |work=cyclingweekly.com|date=24. 9. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Alex|last=Ballinger}}</ref> Завршио је на четвртом мјесту, 37 секунди иза Гане, који је освојио златну медаљу и седам секунди иза [[Стефан Кинг|Стефана Кинга]], који је освојио бронзану медаљу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2020/elite-men-time-trial/results/|title=Ganna wins time trial title at Imola World Championships|work=cyclingnews.com|date=25. 9. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> У октобру је возио Ђиро д’Италију, гдје је био један од највећих фаворита, уз Сајмона Јејтса, Стивена Кројсвајка, Винченца Нибалија и Јакоба Фуглсанга.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/giro-d-italia-2020/preview/|title=Giro d'Italia 2020 – Preview|work=cyclingnews.com|date=29. 9. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Ђиро је стартовао хронометром, који је завршио на четвртом мјесту, 23 секунде иза Гане, али 26 секунди испред Јејтса и преко минут испред Нибалија.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/giro-d-italia-2020/stage-1/results/|title=Giro d'Italia: Filippo Ganna wins stage 1|work=cyclingnews.com|date=3. 10. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На трећој етапи, воженој до Моунт Етне, пао је у неутралној зони, прије почетка етапе. На 35 km до циља, отпао је од групе и изгубио је 12 минута,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/giro-d-italia-2020/stage-3/results/|title=Giro d'Italia: Caicedo wins on Mount Etna as Thomas, Yates lose ground|work=cyclingnews.com|date=5. 10. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> а због повреде задобијене у паду, напустио је Ђиро и није стартовао четврту етапу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/giro-d-italia-2020/stage-4/results/|title=Giro d'Italia: Démare victorious in Villafranca Tirrena as Thomas drops out|work=cyclingnews.com|date=6. 10. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Након повлачења са Ђира, завршио је сезону, а тим Инеос Гренадирс је остварио најбољи резултат на некој гранд тур трци од оснивања, [[Тео Гејган Харт]] је освојио Ђиро, а тим је остварио седам етапних побједа, освојио је [[Тимска класификација на Ђиро д’Италији|тимску класификацију]] и награду [[Чима Копи]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/rohan-dennis-proud-to-be-part-of-ineos-grenadiers-giro-ditalia-victory/|title=Rohan Dennis proud to be part of Ineos Grenadiers' Giro d'Italia victory|work=cyclingnews.com|date=25. 10. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> Томас је изјавио да је срећан због Гејгана Харта, али да му је било тешко да га гледа како осваја Ђиро и да често није гледао трку уживо.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/geraint-thomas-i-struggled-to-watch-geoghegan-hart-win-the-giro-ditalia/|title=Geraint Thomas: I struggled to watch Geoghegan Hart win the Giro d'Italia|work=cyclingnews.com|date=29. 10. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> У децембру је повриједио раме приликом пада на тренингу, али није имао прелома. <ref name="Thomas crash 2020">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/geraint-thomas-dislocates-shoulder-in-training-crash/|title=Geraint Thomas dislocates shoulder in training crash|work=cyclingnews.com|date=6. 12. 2020|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> === 2021 === Прије почетка сезоне, изјавио је да су му циљ у сезони 2021. Тур де Франс и Олимпијске игре, али да ће можда возити Ђиро.<ref name="Thomas crash 2020"/> Прије старта сезоне, тим Инеос Гренадирс је објавио да ће Бернал возити Ђиро д’Италију, а да ће Томас, Карапаз и [[Тео Гејган Харт]], који је освојио Ђиро 2020. бити удружени лидери на Тур де Франсу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/bernal-targets-giro-ditalia-as-ineos-send-thomas-geoghegan-hart-carapaz-to-tour-de-france/|title=Bernal targets Giro d'Italia as Ineos send Thomas, Geoghegan Hart, Carapaz to Tour de France|work=cyclingnews.com|date=4. 2. 2021|accessdate=11. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Сезону је почео у фебруару, на трци у Француској — Етоил де Бесеж, гдје је возио заједно са Берналом. На трећој етапи, Бернал је био у бијегу, али је завршио минут иза побједника — [[Тим Веленс|Тима Веленса]], док је Томас завршио у главној групи, која је дошла на циљ три минута иза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/etoile-de-besseges-tour-du-gard-2021/stage-3/results/|title=Etoile de Bessèges: Wellens solos to victory on stage 3|work=cyclingnews.com|date=5. 2. 2021|accessdate=11. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> Хронометар на последњој етапи завршио је на 23 мјесту, 58 секунди иза Филипа Гане и завршио је на 49 мјесту у генералном пласману, пет минута иза Веленса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/etoile-de-besseges-tour-du-gard-2021/stage-5/results/|title=Tim Wellens wins Étoile de Bèsseges|work=cyclingnews.com|date=7. 2. 2021|accessdate=11. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Након трке, рекао је да је хронометар био шок за његово тијело и да је скоро стао и ишао пјешке на успону био, изјавивши: „било би брже да сам трчао“.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/geraint-thomas-besseges-was-a-shock-to-the-system/|title=Geraint Thomas: Bessèges was a shock to the system|work=cyclingnews.com|date=8. 2. 2021|accessdate=11. 2. 2021|first=Peter|last=Cossins}}</ref> Сезону је наставио на Тур ди Вар трци. На другој етапи, изгубио је скоро два минута,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-des-alpes-maritimes-et-du-var-2021/stage-2/results/|title=Tour du Var: Woods takes stage 2 victory|work=cyclingnews.com|date=20. 2. 2021|accessdate=4. 3. 2021|first=|last=}}</ref> док је на последњој, трећој етапи изгубио четири минута и завршио је на 26 мјесту у генералном пласману, пет и по минута иза [[Ђанлука Брамбила|Ђанлуке Брамбиле]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-des-alpes-maritimes-et-du-var-2021/stage-3/results/|title=Tour du Var: Brambilla secures stage 3 and overall victory|work=cyclingnews.com|date=21. 2. 2021|accessdate=4. 3. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> У марту, заједно са Берналом, возио је [[Тирено—Адријатико]], главни ривали били су им Погачар, Нибали, Кинтана, Сајмон Јејтс, Ланда и Ван Арт, који је хтио да се опроба као лидер тима на етапним тркама.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/wout-van-aert-to-test-stage-racing-ability-at-tirreno-adriatico/|title=Wout van Aert to test stage racing ability at Tirreno-Adriatico|work=cyclingnews.com|date=10. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Након прве двије етапе, на којима су по побједу остварили Ван Арт и Алафилип,<ref>{{cite web|url=https://www.tirrenoadriatico.it/en/news/van-aert-pogacar-two-seas-two-kings/|title=Van Aert, Pogačar: two seas, two kings|work=tirrenoadriatico.it|date=16. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=|last=}}</ref> Ван дер Пул је остварио побједу на трећој етапи, док су Бернал и Томас изгубили вријеме јер су били задржани у паду на 3.3 km до циља и завршили су 18 секунди иза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/bernal-and-thomas-lose-time-ahead-of-tirreno-adriatico-summit-finish/|title=Bernal and Thomas lose time ahead of Tirreno-Adriatico summit finish|work=cyclingnews.com|date=13. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Циљ четврте етапе био је на успону ''Прати ди Тиво''. Бернал је напао на 7.8 km до циља, пратили су Погачар и Фуглсанг, а затим су их достигли остали, након чега је Томас напао, али је брзо достигнут. Томас је поново напао на 6.8 km до циља и остао је испред групе, након чега је Погачар напао на 5.5 km до циља и брзо је достигао Томаса, кога су затим достигли и возачи из групе иза, који су радили заједно, покушавајући да достигну Погачара, а након што је Јејтс напао, Томас је отпао и, заједно са Берналом, завршио је 58 секунди иза Погачара, који је побиједио на етапи и преузео лидерску мајицу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2021/stage-4/results/|title=Tirreno-Adriatico: Victory and leader's jersey for Pogacar on stage 4|work=cyclingnews.com|date=13. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На петој етапи, Ван дер Пул је нападао неколико пута, због чега се група преполовила у више мањих група; Бернал је напао на 56 km до циља, након чега је Ван дер Пул напао на 52 km до циља; стекао је три минута предности, након чега је Погачар напао из главне групе, на 17 km до циља, након чега је Томас отпао и завршио је на 66 мјесту, 13 минута иза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2021/stage-5/results/|title=Tirreno-Adriatico: Mathieu van der Poel wins stage 5 after 52km solo attack|work=cyclingnews.com|date=14. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> Хронометар на последњој, седмој етапи, завршио је на 11 мјесту, 28 секунди иза Ван Арта и завршио је на 24 мјесту у генералном пласману, 17 минута иза Погачара.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2021/stage-7/results/|title=Tirreno-Adriatico: Wout van Aert beats Filippo Ganna in closing time trial|work=cyclingnews.com|date=16. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Након трке, нашао се на 11 мјесту у анализи сајта [[cyclingnews]], у ренкингу форме возача за Тур де Франс.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/features/form-ranking-tour-de-france-2021-contenders/|title=Form ranking: Tour de France 2021 contenders|work=cyclingnews.com|date=18. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Сезону је наставио на Вуелта а Каталуњи, гдје је хронометар на другој етапи, завршио на десетом мјесту, 47 секунди иза сувозача — Роана Дениса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ciclista-a-catalunya-2021/stage-2/results/|title=Volta a Catalunya: Rohan Dennis wins stage 2 time trial|work=cyclingnews.com|date=23. 3. 2021|accessdate=2. 5. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> На трећој етапи, Адам Јејтс, Кус и Валверде су напали на последњем успону; Јејтс је побиједио, док је Томас завршио на четвртом мјесту, 31 секунду иза и дошао је до четвртог мјеста у генералном пласману, 53 секунде иза Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ciclista-a-catalunya-2021/stage-3/results/|title=Volta a Catalunya: Adam Yates wins stage 3 atop Vallter 2000|work=cyclingnews.com|date=24. 3. 2021|accessdate=2. 5. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> На четвртој етапи, [[Естебан Чавез]] је напао на 7 km до циља, возачи Инеоса — Денис, [[Ричард Карапаз]] и Порт су радили на челу групе у покушају да га достигну. Чавез је побиједио на етапи, седам секунди испред групе, коју је одспринтао [[Мајкл Вудс]], док је Томас завршио на трећем мјесту и дошао је до трећег мјеста у генералном пласману, иза сувозача — Јејтса и Порта.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ciclista-a-catalunya-2021/stage-4/results/|title=Volta a Catalunya: Esteban Chaves takes his first win in two years on Port Ainé|work=cyclingnews.com|date=25. 3. 2021|accessdate=2. 5. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На последњој, седмој етапи, тим Мовистар је радио на челу, у покушају да Валверде дође до подијума. Сви возачи Инеоса су отпали из групе, осим три лидера, након чега је Валверде напао на три круга до краја, али су га пратили. Томас је завршио на трећем мјесту, 49 секунди иза Адама Јејтса и шест секунди иза Порта, чиме је Инеос завршио са три возача на подијуму на некој трци по први пут у историји тима.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ciclista-a-catalunya-2021/stage-7/results/|title=Adam Yates wins the Volta a Catalunya|work=cyclingnews.com|date=28. 3. 2021|accessdate=2. 5. 2021|first=Alasdair|last=Fotheringham}}</ref> У априлу, возио је Тур де Романди. Пролог на првој етапи завршио је на другом мјесту, девет секунди иза Дениса, са истим временом као Порт.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2021/prologue/results/|title=Tour de Romandie: Rohan Dennis wins prologue|work=cyclingnews.com|date=27. 4. 2021|accessdate=2. 5. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На трећој етапи, [[Марк Солер]] је напао на последњем успону, остварио је побједу, 22 секунде испред главне групе и преузео је лидерску мајицу. Денис је пао у финишу, због чега је је испао из топ 10, док је Томас остао на другом мјесту, 14 секунди иза Солера.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2021/stage-3/results/|title=Tour de Romandie: Marc Soler solos to victory on stage 3|work=cyclingnews.com|date=30. 4. 2021|accessdate=2. 5. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> На четвртој етапи, [[Лукас Хамилтон]], [[Бен О Конор]] и Мајкл Вудс су напали на 5 km до циља; Томас је првобитно возио заједно са Солером и Портом, али је затим напао на 3 km до циља, престигао Хамилтона и О Конора и достигао Вудса, са којим је возио до циља.<ref name="Tour de Romandie 2021 - stage 4"/> На 200 метара до циља, Вудс је напао, али је Томас пратио. У спринту, на 50 метара до циља, устао је са сједишта, покушао је да промијени брзину, али му је десна рука склизнула са ручке и пао је.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/geraint-thomas-feels-foolish-after-bizarre-finish-line-crash-at-tour-de-romandie/|title=Geraint Thomas feels foolish after bizarre finish-line crash at Tour de Romandie|work=cyclingnews.com|date=1. 5. 2021|accessdate=2. 5. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> Вудс је побиједио, док је Томас завршио на трећем мјесту, 21 секунду иза, а престигао га је О Конор.<ref name="Tour de Romandie 2021 - stage 4"/> Вудс је преузео лидерску мајицу, док је Томас остао на другом мјесту, 11 секунди иза.<ref name="Tour de Romandie 2021 - stage 4">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2021/stage-4/results/|title=Tour de Romandie: Woods wins stage 4 and takes overall lead as Geraint Thomas crashes at summit finish|work=cyclingnews.com|date=1. 5. 2021|accessdate=2. 5. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Хронометар на последњој, петој етапи, завршио је на трећем мјесту, 17 секунди иза [[Реми Кавања|Ремија Кавање]], али 54 секунде испред Вудса и освојио је трку, 28 секунди испред Порта.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-romandie-2021/stage-5/results/|title=Geraint Thomas wins Tour de Romandie|work=cyclingnews.com|date=2. 5. 2021|accessdate=2. 5. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> == Приватни живот == Томас и његова жена, Сара Елен Томас, упознали су се преко заједничких пријатеља.<ref>{{cite web|url=http://www.walesonline.co.uk/news/wales-news/geraint-thomas-girlfriend-why-ive-1820543|title=Geraint Thomas’ girlfriend: "Why I've travelled thousands of miles to support Ger"|work=walesonline.co.uk|date=9. 7. 2011|accessdate=14. 8. 2018|first=|last=}}</ref> Живе у [[Монако|Монаку]], а вјенчали су се у Кардифу у октобру 2015. године <ref>{{cite web|url=https://www.walesonline.co.uk/news/wales-news/everyone-huddled-around-tv--10199406|title=Everyone was huddled around a TV – the place went crazy' How Geraint Thomas' wedding guests celebrated when Australia beat England |work=walesonline.co.uk |date=5. 10. 2015|accessdate=14. 8. 2018|first=Sion|last=Morgan}}</ref> У октобру 2015, објавио је аутобиографију ''The World of Cycling According to G''.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/othersports/cycling/11958803/Geraint-Thomas-All-you-are-aware-of-is-the-pain-in-cycling.-Its-your-own-little-world-of-torture.html |title =Geraint Thomas: All you are aware of is the pain in cycling. It's your own little world of torture|work=telegraph.co.uk|date=27. 10. 2015|accessdate=14. 8. 2018|first=Geraint|last=Thomas}}</ref> У марту 2016. одобрен му је захтјев да кућу у [[Монмутшир]]у претвори у салу за вјенчања, иако су се мјештани противили, тврдећи да повећан саобраћај у уским улицама и бука касно ноћу могу да изазову проблеме.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/uk-wales-south-east-wales-35696217|title=Olympian Geraint Thomas' wedding venue plans approved|work=bbc.com|date=1. 3. 2016|accessdate=13. 1. 2021|first=|last=}}</ref> На дан 4. октобра 2019. објављено је да је добио сина.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/uk-wales-49932864|title=Geraint Thomas and wife welcome baby boy|date=4. 10. 2019|accessdate=13. 1. 2021|work=www.bbc.co.uk}}</ref> == У популарној култури == Велшки навијачи Томаса, почели су да му пјевају верзију пјесме ''Titw Tomos Las'',<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=XIni2DrPGXk|title=Hogia'r Wyddfa - Titw Tomos Las Lawen|publisher=youtube.com|date=30. 11. 2012|accessdate=19. 8. 2018|first=|last=Noson}}</ref> коју је снимила група [[Hogia'r Wyddfa]], популарни велшки квинтет из 60-их и 70-их година 20. вијека.<ref>{{Cite web|url=http://www.dailypost.co.uk/news/north-wales-news/hogiar-wyddfa-celebrate-50-years-6461804 |title = Hogia'r Wyddfa celebrate 50 years on stage |work = dailypost.co.uk |date=2. 1. 2014 |accessdate=19. 8. 2018|first = Gareth|last=Wyn-Williams}}</ref> Пјесма је о [[Плава сеница|плавој сеници]] (Titw Tomos Las на велшком) и акцентује Томасово презиме, које се пише Томос на велшком.<ref>{{cite web|url=https://www.behindthename.com/name/tomos|title=Given Name TOMOS|work=behindthename.com|date=|accessdate=19. 8. 2018}}</ref> Радио Би-Би-Си снимио је нову верзију пјесме, коју су отпјевали два члана групе Hogia'r Wyddfa, заједно са групом Сиди, бендом Band Pres Llareggub и локалном дјецом. Пјесма је емитована у јутарњем програму националне телевизије Велса, након чега је подијељена на друштвене мреже.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/cymrufyw/44954312|title=Titw Tomos Las, Hogia'r Wyddfa a Geraint Thomas|publisher=bbc.co.uk|date=25. 7. 2018|accessdate=19. 8. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/programmes/p06fnknw|title=Ail recordio Titw Tomos Las ar gyfer Geraint Thomas, Aled Hughes|work=bbc.co.uk|date=|accessdate=19. 8. 2018}}</ref> Велшки пјевач текстописац — [[Макс Бојс]], написао је поему у част Томасовог освајања Тур де Франса, под називом „Момак који се попео на планину“, а Бојс је отпјевао на церемонији прославе у Кардифу, у августу 2018.<ref name="homecoming">{{cite web |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-wales-45114912 |title=Geraint Thomas: Hero's homecoming for Tour de France winner |author=<!--Not stated--> |date=9. 8. 2018|website=bbc.co.uk|accessdate=13. 1. 2021}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-wales-45068810 |title=Geraint Thomas: Max Boyce immortalises Tour de France victory |author=<!--Not stated--> |date=4. 8. 2018|website=bbc.co.uk|accessdate=13. 1. 2021}}</ref> У децембру 2019, [[BBC]] је објавио документарни филм под називом „Герент Томас: пут ће одлучити“, који траје сат времена. Филм прати Томасово освајање Тур де Франса и осјећања његове жене.<ref>{{cite web|url=https://www.radiotimes.com/tv-programme/e/khbj6v/geraint-thomas-the-road-will-decide--geraint-thomas-the-road-will-decide/|title=Geraint Thomas: The Road Will Decide|last=O'Hagan|first=Simon|website=radiotimes.com|accessdate=13. 1. 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/iplayer/episode/m000cjbj/geraint-thomas-the-road-will-decide|title=Geraint Thomas: The Road Will Decide|website=bbc.co.uk|accessdate=13. 1. 2021}}</ref> == Резултати на тркама == === Резултати на гранд тур тркама === {| class="wikitable plainrowheaders" |- ! scope="col" | [[Гранд тур трке]] ! scope="col" | 2007 ! scope="col" | 2008 ! scope="col" | 2009 ! scope="col" | 2010 ! scope="col" | 2011 ! scope="col" | 2012 ! scope="col" | 2013 ! scope="col" | 2014 ! scope="col" | 2015 ! scope="col" | 2016 ! scope="col" | 2017 ! scope="col" | 2018 ! scope="col" | 2019 ! scope="col" | 2020 ! scope="col" | 2021 |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|розе}} [[Ђиро д’Италија]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|118 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|80 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"| |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Тур де Франс]] | style="text-align:center;"|140 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|67 | style="text-align:center;"|31 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|140 | style="text-align:center;"|22 | style="text-align:center;"|15 | style="text-align:center;"|15 | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;" style="background:yellow;"|[[Тур де Франс 2018.|'''1''']] | style="text-align:center;" style="background:#c0c0c0;"|[[Тур де Франс 2019.|'''1''']] | style="text-align:center;"|[[Тур де Франс 2020.|—]] | style="text-align:center;"| |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|црвена}} [[Вуелта а Еспања]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|69 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |} === Резултати на главним етапним тркама === {| class="wikitable plainrowheaders" |- ! scope="col" | Етапне трке ! scope="col" | 2007 ! scope="col" | 2008 ! scope="col" | 2009 ! scope="col" | 2010 ! scope="col" | 2011 ! scope="col" | 2012 ! scope="col" | 2013 ! scope="col" | 2014 ! scope="col" | 2015 ! scope="col" | 2016 ! scope="col" | 2017 ! scope="col" | 2018 ! scope="col" | 2019 ! scope="col" | 2020 ! scope="col" | 2021 |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Париз—Ница]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|86 | style="text-align:center;"|83 | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="background:#ddddff;"|5 | style="background:yellow;" |'''1''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|плава}} [[Тирено—Адријатико]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|121 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;" style="background:#ddddff;"|5 | style="text-align:center;background:#c9ae5d;"|'''3''' | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;" style="background:#c0c0c0;"|'''2''' | style="text-align:center;"|24 |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|Вуелта а Каталуња}} [[Вуелта а Каталуња]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|34 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#c9ae5d;"|'''3''' |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Вуелта ал Паис Баско]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|40 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Тур де Романди]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|88 | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|87 | style="text-align:center;"|51 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|33 | style="text-align:center;background:#c9ae5d;"|'''3''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:yellow;"|'''1''' |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|Дофине}} [[Критеријум ди Дофине]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|21 | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|15 | style="text-align:center;"|46 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;" style="background:yellow;" |'''1''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|37 | style="text-align:center;"| |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Тур де Свис]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="background:#c0c0c0;"|'''2''' | style="text-align:center;"|17 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |} === Резултати на класицима === {| class="wikitable" |- ! [[Монументални бициклистички класици|Монументални класици]] ! scope="col" | 2007 ! scope="col" | 2008 ! scope="col" | 2009 ! scope="col" | 2010 ! scope="col" | 2011 ! scope="col" | 2012 ! scope="col" | 2013 ! scope="col" | 2014 ! scope="col" | 2015 ! scope="col" | 2016 ! scope="col" | 2017 ! scope="col" | 2018 ! scope="col" | 2019 ! scope="col" | 2020 ! scope="col" | 2021 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Милано—Санремо]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|60 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|31 | style="text-align:center;"|169 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Ронде ван Фландерен]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|33 | style="background:#ddf;" |10 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|41 | style="background:#ddf;"|8 | style="text-align:center;"|14 | style="text-align:center;"|12 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Париз—Рубе]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|64 | style="text-align:center;"|OTL | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|79 | style="background:#ddf; |7 | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|56 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Ђиро ди Ломбардија]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |- ! Остали класици ! scope="col" | 2007 ! scope="col" | 2008 ! scope="col" | 2009 ! scope="col" | 2010 ! scope="col" | 2011 ! scope="col" | 2012 ! scope="col" | 2013 ! scope="col" | 2014 ! scope="col" | 2015 ! scope="col" | 2016 ! scope="col" | 2017 ! scope="col" | 2018 ! scope="col" | 2019 ! scope="col" | 2020 ! scope="col" | 2021 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Омлоп хет Ниувсблад]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;" style="background:#ddddff;"|4 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Курне—Брисел—Курне]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Страде Бјанке]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|12 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Е3 Бинкбанк]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|50 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;" style="background:#ddddff;"|4 | style="text-align:center;" style="background:#c9ae5d;"|'''3''' | style="text-align:center;background:#ffd700;"|'''1''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Гент—Вевелгем]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|124 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|112 | style="text-align:center;background:#c9ae5d;"|'''3''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Дварс дор Фландерен]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|32 | style="text-align:center;" style="background:#c0c0c0;"|'''2''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|19 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Шелдепрајс]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|24 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|129 | style="text-align:center;"|142 | style="text-align:center;"|152 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Амстел голд рејс]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Флеш Валон]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Класик Сан Себастијан]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Бретање класик]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|75 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Гран при сајклисте де Квебек]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|98 | style="text-align:center;"|116 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|73 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|97 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Гран при сајклисте де Монтреал]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|90 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|66 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Милано—Торино]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |} === Резултати на Свјетском првенству === {| class="wikitable" |- ! [[Свјетско друмско првенство UCI|Свјетско првенство у друмској вожњи]] ! scope="col" | 2007 ! scope="col" | 2008 ! scope="col" | 2009 ! scope="col" | 2010 ! scope="col" | 2011 ! scope="col" | 2012 ! scope="col" | 2013 ! scope="col" | 2014 ! scope="col" | 2015 ! scope="col" | 2016 ! scope="col" | 2017 ! scope="col" | 2018 ! scope="col" | 2019 ! scope="col" | 2020 ! scope="col" | 2021 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Светско друмско првенство UCI — друмска трка за мушкарце|Друмска трка]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|81 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Светско друмско првенство UCI — вожња на хронометар за мушкарце|Вожња на хронометар]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;" style="background:#ddddff;"|4 | style="text-align:center;"| |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Светско друмско првенство UCI — екипни хронометар за мушкарце|Екипни хронометар]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|9 | style="text-align:center;" style="background:#c9ae5d;"|'''3''' | style="text-align:center;"|4 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|4 | style="text-align:center;" style="background:#c9ae5d;"|'''3''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |- ! [[Свјетско првенство у бициклизму на писти|Свјетско првенство на писти]] ! scope="col" | 2007 ! scope="col" | 2008 ! scope="col" | 2009 ! scope="col" | 2010 ! scope="col" | 2011 ! scope="col" | 2012 ! colspan="9"| — |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско првенство у бициклизму на писти — дохватна вожња индивидуално за мушкарце|Дохватна вожња индивидуално]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|5 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско првенство у бициклизму на писти — дохватна вожња екипно за мушкарце|Дохватна вожња екипно]] | style="text-align:center;" style="background:#ffd700;"|'''1''' | style="text-align:center;" style="background:#ffd700;"|'''1''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;" style="background:#ffd700;"|'''1''' |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско првенство у бициклизму на писти — медисон|Медисон]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;" style="background:#c0c0c0;"|'''2''' |} === Резултати на Олимпијским играма === {| class="wikitable" |- ! [[Бициклизам на Летњим олимпијским играма|Друмске трке]] ! scope="col" | 2008 ! scope="col" | 2012 ! scope="col" | 2016 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|Друмска трка | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|11 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|Трка на хронометар | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|9 |- ! [[Бициклизам у дворани на Летњим олимпијским играма|Трке на писти]] ! scope="col" | 2008 ! scope="col" | 2012 ! colspan="3"| — |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско првенство у бициклизму на писти — дохватна вожња екипно|Дохватна вожња екипно]] | style="text-align:center;" style="background:#ffd700;"|'''1''' | style="text-align:center;" style="background:#ffd700;"|'''1''' | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на националном првенству === {| class="wikitable" |- ! Првенство Уједињеног Краљевства ! scope="col" | 2007 ! scope="col" | 2008 ! scope="col" | 2009 ! scope="col" | 2010 ! scope="col" | 2011 ! scope="col" | 2012 ! scope="col" | 2013 ! scope="col" | 2014 ! scope="col" | 2015 ! scope="col" | 2016 ! scope="col" | 2017 ! scope="col" | 2018 ! scope="col" | 2019 ! scope="col" | 2020 ! scope="col" | 2021 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Првенство Уједињеног Краљевства у друмској вожњи|Друмска трка]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="background:gold;"|'''1''' | style="background:silver;"|'''2''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="background:#ddf;|8 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNS | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"| [[Првенство Уједињеног Краљевства у вожњи на хронометар|Вожња на хронометар]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="background:silver;"|'''2''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| |} {| class="wikitable" |+ Легенда |- ! scope="row" | — | Није учествовао |- ! scope="row" | DNF | Није завршио |- ! scope="row" | DSQ | Дисквалификован |} {| class="wikitable" |+ Легенда |- ! scope="row" | — | Није учествовао |- ! scope="row" | DNF | Није завршио |} === Свјетски рекорди === {| class="wikitable" |- ! Дисциплина ! Рекорд ! Датум ! Такмичење ! Велодром ! {{abbr|Реф|Референца}} |- | rowspan="6" | [[Дохватна вожња екипно]] ! scope="row" style="text-align:left;" | 3:56.322 | 27. март 2008. | Свјетско првенство | Велодром у [[Манчестер]]у | style="text-align:center;" | <ref>{{cite web|title=2008 World Championships Final Results|url=http://www.tissottiming.com/File/Download?id=0003040104040006FFFFFFFFFFFFFF00|format=PDF|website=TissotTiming.com|publisher=[[Union Cycliste Internationale]]|accessdate=19. 8. 2018}}</ref> |- ! scope="row" style="text-align:left;" | 3:55.202 | 17. август 2008. | rowspan="2" | [[Летње олимпијске игре 2008.|Олимпијске игре]] | rowspan="2" | Лаошан ([[Пекинг]]) | style="text-align:center;" | <ref name="wr-2" /> |- ! scope="row" style="text-align:left;" | 3:53.314 | 18. август 2008. | style="text-align:center;" | <ref name="wr-2" /> |- ! scope="row" style="text-align:left;" | 3:53.295 | 4. април 2012. | Свјетско првенство | Хисенс арена ([[Мелбурн]]) | style="text-align:center;" | <ref name="wr-3" /> |- ! scope="row" style="text-align:left;" | 3:52.499 | 2. август 2012. | rowspan="2" | [[Летње олимпијске игре 2012.|Олимпијске игре]] | rowspan="2" | Ли Валеј ([[Лондон]]) | style="text-align:center;" | <ref name="wr-4" /> |- ! scope="row" style="text-align:left;" | 3:51.659 | 3. август 2012. | style="text-align:center;" | <ref name="wr-5" /> |} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv| last=Thomas| first=Geraint| title=The World of Cycling According to G |url=https://books.google.me/books?id=M_YcjwEACAAJ&dq=the+world+of+cycling+according+to+g&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiHlOqD8uvcAhU0xaYKHfpBBgsQ6AEICjAA |year=2015 | publisher=Hachette| location=London |isbn=978-1-7842-9639-1|pages=}} == Спољашње везе == {{commons category|Geraint Thomas}} * [https://www.geraintthomas.com/ Званични веб сајт] * [http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=11292 Профил] на сајту cyclingarchives.com * [https://www.procyclingstats.com/rider/geraint-thomas Профил] на сајту procyclingstats.com * [https://web.archive.org/web/20150801125510/http://www.teamsky.com/teamsky/riders/rider/4322#j6ca8hwf8i5UXWp6.97 Профил] на сајту тима Скај * [http://www.britishcycling.org.uk/gbcyclingteam/bio/21 Профил] на сајту britishcycling.org.uk {{Победници Тур де Франса|ијек=да}} {{Би-Би-Си спортиста године|ијек=да}} {{Navboxes colour | title = Постигнућа | bg = gold | state = collapsed | list1 = {{S-start}} {{S-ach|ach}} {{Succession box |ијек=да | before = 2009.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|УК}} [[Кристијан Хаус]]</span> | title = Првак Британије у друмској вожњи |years = 2010. (Прва титула) | after = 2011.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|УК}} [[Бредли Вигинс]]</span> }} {{Succession box |ијек=да | before = 2010.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Белгија}} [[Максим Момфор]]</span> | title = [[Бајерн—Рундфарт|Побједник Бајерн—Рундфарта]] |years = 2011. (Прва титула) | after = 2012.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Аустралија}} [[Мајкл Роџерс]]</span> }} {{succession box |ијек=да | before = 2014.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Словачка}} [[Петер Саган]]</span> | title = [[Е3 Бинкбанк|Побједник Е3 Харелбекеа]] |years = 2014. (Прва титула) | after = 2015.<br />{{зас|Пољска}} [[Михал Квјатковски]] }} {{Succession box |ијек=да | before = 2013.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Италија}} [[Адријано Малори]]</span> | title = [[Бајерн—Рундфарт|Побједник Бајерн—Рундфарта]] |years = 2014. (Друга титула) | after = 2015.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Уједињено Краљевство}} [[Алекс Даусет]]</span> }} {{succession box |ијек=да | before = 2014.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Пољска}} [[Михал Квјатковски]]</span> | title = [[Волта ао Алгарве|Побједник Волта ао Алгарвеа]] |years = 2015. и 2016. (Прва и друга титула) | after = 2017.<br />{{зас|Словенија}} [[Примож Роглич]] }} {{Succession box |ијек=да | before = 2015.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Аустралија}} [[Ричи Порт]]</span> | title = [[Париз—Ница|Побједник Париз—Нице]] |years = 2016. (Прва титула) | after = 2017.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Колумбија}} [[Серхио Енао]]</span> }} {{Succession box |ијек=да | before = 2016.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Шпанија}} [[Микел Ланда]]</span> | title = [[Тур оф Алпс|Побједник Тур оф Алпс трке]] |years = 2017. (Прва титула) | after = 2018.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Француска}} [[Тибо Пино]]</span> }} {{Succession box |ијек=да | before = 2017.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Данска}} [[Јакоб Фуглсанг]]</span> | title = [[Критеријум ди Дофине|Побједник Критеријума ди Дофине]] |years = 2018. (Прва титула) | after = 2019.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Данска}} [[Јакоб Фуглсанг]]</span> }} {{Succession box |ијек=да | before = 2017.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|УК}} [[Стив Камингс]]</span> | title = Првак Британије у вожњи на хронометар |years = 2018. (Прва титула) | after = 2019.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|УК}} [[Акекс Даусет]]</span> }} {{Succession box |ијек=да | before = [[Тур де Франс 2017.|2017]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|УК}} [[Крис Фрум]]</span> | title = [[Тур де Франс|Побједник Тур де Франса]] |years = [[Тур де Франс 2018.|2018]]. (Прва титула) | after = [[Тур де Франс 2019.|2019]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Колумбија}} [[Еган Бернал]]</span> }} {{Succession box |ијек=да | before = [[Тур де Романди 2019.|2019]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Словенија}} [[Примож Роглич]]</span> | title = [[Тур де Романди|Побједник Тур де Романдија]] |years = [[Тур де Романди 2021.|2021]]. (Прва титула) | after = [[Тур де Романди 2022.|2022]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{flagg|uxx|blank}} [[Александар Власов]]</span> }} {{Succession box |ијек=да | before = [[Тур де Свис 2021.|2021]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Еквадор}} [[Ричард Карапаз]]</span> | title = [[Тур де Свис|Побједник Тур де Свиса]] |years = [[Тур де Свис 2022.|2022]]. (Прва титула) | after = [[Тур де Свис 2023.|2023]].<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box |ијек=да | before = 2017.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|УК}} [[Мохамед Фара]]</span> | title = [[Награда Би-Би-Си спортиста године|Би-Би-Си спортиста године]] |years = 2018. (Прва награда) | after = 2019.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|УК}} [[Бен Стокс]]</span> }} {{S-end}} }} {{нормативна контрола}}{{Портал бар|Бициклизам|Биографија|Уједињено Краљевство}} {{изабрани}} {{DEFAULTSORT:Томас, Герент}} [[Категорија:Рођени 1986.]] [[Категорија:Велшки бициклисти]] [[Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2008.]] [[Категорија:Британски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2008.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2008.]] [[Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2012.]] [[Категорија:Британски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2012.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2012.]] [[Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Британски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Британски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Освајачи златних олимпијских медаља за Уједињено Краљевство]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у бициклизму]] [[Категорија:Олимпијски победници у бициклизму]] [[Категорија:Бициклисти на Ђиро д’Италији]] [[Категорија:Бициклисти на Тур де Франсу]] [[Категорија:Бициклисти на Вуелта а Еспањи]] [[Категорија:Светски шампиони у бициклизму на писти]] [[Категорија:Победници Тур де Франса]] [[Категорија:Добитници награде за Би-Би-Си спортисту године]] [[Категорија:Спортисти из Кардифа]] ma3esly17iemj9y3yfcvjw11qr6zw1l 2 3899017 25121176 22977259 2022-07-24T14:47:12Z Céréales Killer 149611 Céréales Killer преместио је страницу [[Корисник:TaylorSnail]] на [[Корисник:Morc'hast]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/TaylorSnail|TaylorSnail]] у [[Special:CentralAuth/Morc'hast|Morc'hast]] wikitext text/x-wiki {{сзнк}} 1wtuhq13m43eh2oznl5fitd9kgpt0mv 4 3915593 25121103 25119460 2022-07-24T13:12:53Z Uw17 165959 /* Чланци */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Википројекат Филм/заглавље}} == Списак == <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> === Чланци === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[Анабела (филм)]] || 16. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 2 || [[Мистерија породице Хантер]] || 16. септембар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 3 || [[На граници (ТВ серија)]] || 18. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 4 || [[Џудо бој]] || 20. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Cartoons Serbia Official|Cartoons Serbia Official]] |- | 5 || [[Цоци]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 6 || [[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 7 || [[Списак ликова из филмског серијала Ноћ вештица]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 8 || [[Кунг Фу Панда: Легенде о Феноментастичном]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 9 || [[Ратник Кишна Кап]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 10 || [[Мали летећи медведићи]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Cartoons Serbia Official|Cartoons Serbia Official]] |- | 11 || [[Призивање зла 2]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 12 || [[Сребрни метак (филм)|Сребрни метак]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 13 || [[Изгубљени дечаци]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 14 || [[Пустоловине са Дигимонима 03]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 15 || [[Клетва (филм)|Клетва]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 16 || [[Одред против чудовишта]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 17 || [[Урок (филм)|Урок]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:LazarShy|LazarShy]] |- | 18 || [[Авантуре малог Пере]] || 25. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 19 || [[Чарли и фабрика чоколаде (филм)]] || 26. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 20 || [[Ралф разбија интернет: Разбијач Ралф 2]] || 27. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 21 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ]] || 28. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 22 || [[Астрална подмуклост 2]] || 29. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 23 || [[Инферно (филм из 2016)]] || 1. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 24 || [[Тексашки масакр моторном тестером 2]] || 4. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 25 || [[Леприкон (филм)|Леприкон]] || 6. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 26 || [[50/50 (филм из 2011)]] || 7. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 27 || [[Рон Хауард]] || 8. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 28 || [[Ја сам Френки]] || 9. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 29 || [[Аватар: Последњи владар ветрова (сезона 1)]] || 12. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 30 || [[Џон Фавро]] || 12. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 31 || [[Астрална подмуклост 3]] || 13. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 32 || [[Астрална подмуклост 4: Последњи кључ]] || 13. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 33 || [[Водени свет малих гупија]] || 15. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 34 || [[Миа и ја]] || 20. октобар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 35 || [[30 дана ноћи]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 36 || [[Чак Лори]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 37 || [[Геније (ТВ серија)]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 38 || [[Крај ј***ног света]] || 24. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 39 || [[Полтергајст 2: Друга страна]] || 26. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 40 || [[Доналд Плезенс]] || 27. октобар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 41 || [[Полтергајст 3]] || 28. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[Звезда је рођена (филм из 2018)]] || 29. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 43 || [[Принц таме]] || 4. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 44 || [[Инферно (филм из 1980)|Инферно]] || 5. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 45 || [[Моја генијална пријатељица (мини-серија)]] || 23. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 46 || [[Зврчка (филм)|Зврчка]] || 8. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 47 || [[Мајка суза]] || 9. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 48 || [[Диско плесач]] || 14. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 49 || [[Леприкон 2]] || 15. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 50 || [[30 дана ноћи 2: Мрачни дани]] || 29. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 51 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]] || 15. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 52 || [[Амерички вукодлак у Лондону]] || 18. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 53 || [[Топ ган 2: Маверик]] || 19. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 54 || [[Ужас из дубине 2]] || 20. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 55 || [[Анабела 2: Стварање зла]] || 22. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 56 || [[Лин Шеј]] || 23. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 57 || [[Вес Крејвен]] || 25. јануар 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 58 || [[Чупавци]] || 26. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 59 || [[Бенедикт Вонг]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 60 || [[Винстон Дјук]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 61 || [[Данај Гурира]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 62 || [[Пом Клементиф]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 63 || [[Кларк Грег]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 64 || [[Мајкл Рукер]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 65 || [[Џос Видон]] || 3. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 66 || [[Џон Бернтал]] || 5. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 67 || [[Панишер (ТВ серија)]] || 5. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 68 || [[Инвазија трећих бића]] || 10. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 69 || [[Јеленин свет]] || 11. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 70 || [[Чупавци 2: Главно јело]] || 15. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 71 || [[До звезда]] || 15. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 72 || [[Лук Пери]] || 4. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 73 || [[91. додела Оскара]] || 5. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 74 || [[Зелена књига (филм)]] || 5. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 75 || [[Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 76 || [[Авантуре Кида Опасност]] || 18. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 77 || [[Шпијунски филм]] || 29. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 78 || [[Дамбо (филм из 2019)]] || 1. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 79 || [[Панда против ванземаљаца]] || 1. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 80 || [[Јосиф: Краљ снова]] || 2. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 81 || [[Мадагаскар 2: Бег у Африку]] || 4. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 82 || [[Писма покојника (филм)]] || 5. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 83 || [[Списак ликова из Звезданих ратова]] || 13. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 84 || [[Порин (награда)]] || 24. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 85 || [[Чернобиљ (ТВ серија)]] || 25. мај 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 86 || [[Георге Вода]] || 27. мај 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 87 || [[Џошуа Џексон]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 88 || [[Џаред Харис]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 89 || [[Фринџ]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 90 || [[Круна (ТВ серија)]] || 13. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 91 || [[Викторија (ТВ серија)]] || 20. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 92 || [[Призивање духова]] || 16. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 93 || [[Чупавци 3: Оно си што једу]] || 16. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 94 || [[У потрази за тамом]] || 17. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 95 || [[Виртуелна свест]] || 20. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 96 || [[Полицајац манијак 2]] || 22. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 97 || [[Брус Кембел]] || 22. јул 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 98 || [[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]] || 23. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 99 || [[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]] || 23. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''100''' || [[Призивање духова 2: Порекло зла]] || 24. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 101 || [[Ентони Данијелс]] || 24. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 102 || [[Зелени фењер (филм из 2011)]] || 25. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 103 || [[Истеривач ђавола 4: Почетак]] || 26. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 104 || [[Чудотворци (ТВ серија)]] || 8. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 105 || [[Зелда Рубинстејн]] || 14. август 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 106 || [[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]] || 16. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 107 || [[Господар жеља]] || 22. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 108 || [[Истеривач ђавола 5: Власт]] || 22. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 109 || [[Кори Хејм]] || 29. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 110 || [[Змија и дуга]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 111 || [[Атомски мрав]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 112 || [[Чистач]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 113 || [[Џонатан Крик]] || 3. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 114 || [[Црни анђео]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 5. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 115 || [[Холивуд Сафари]] || 5. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 116 || [[Хотел Вавилон]] || 7. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 117 || [[Хаф]] || 8. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 118 || [[Списак хорор филмова са највећом зарадом]] || 12. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 119 || [[Филаделфија (серија)]] || 13. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 120 || [[ФБИ (серија)]] || 14. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 121 || [[Улица наде 413]] || 15. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 122 || [[Уврнути]] || 20. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 123 || [[Бог, Ђаво и Боб]] || 20. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 124 || [[Боб и Роуз]] || 21. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 125 || [[Алан Дејвис]] || 22. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 126 || [[Тачка усијања]] || 22. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 127 || [[Тајне Палм Спрингса]] || 23. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 128 || [[Сибил]] || 25. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 129 || [[Сви градоначелникови људи]] || 26. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 130 || [[Саут Бич]] || 27. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 131 || [[Слагалица страве]] || 13. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 131 || [[Други живот (ТВ серија)]] || 14. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 133 || [[Слагалица страве 2]] || 15. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 134 || [[Изгубљени у свемиру (ТВ серија, 2018)]] || 16. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 135 || [[Бетси Расел]] || 16. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 136 || [[Слагалица страве 3]] || 17. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 137 || [[Слагалица страве 4]] || 18. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 138 || [[Слагалица страве 5]] || 25. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 139 || [[Слагалица страве 6]] || 26. октобар 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 140 || [[Слагалица страве 7: Последње поглавље]] || 26. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 141 || [[Џена Колман]] || 6. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 142 || [[Слагалица страве 8: Џигсоу]] || 8. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 143 || [[Слагалица страве 9: Донор органа]] || 9. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 144 || [[Мачије око (филм)]] || 9. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 145 || [[Нож у леђа]] || 24. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 146 || [[Пустоловине са Дигимонима: Последња еволуција]] || 26. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 147 || [[Списак ликова серијала Пустоловине са Дигимонима]] || 27. новембар 2019. || Допуњен чланак || {{Inprogress}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 148 || [[Педро Паскал]] || 3. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 149 || [[Френк Оз]] || 30. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 150 || [[Шери Мун Зомби]] || 31. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 151 || [[Абрахам ван Хелсинг]] || 1. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 152 || [[Питер Кушинг]] || 2. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 153 || [[Дракулин хорор]] || 3. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 154 || [[Дракулине невесте]] || 3. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 155 || [[Дракула: Принц таме]] || 4. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 156 || [[Слуга (филм из 2019)]] || 5. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 157 || [[Дракула је устао из гроба]] || 5. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 158 || [[Окуси Дракулину крв]] || 6. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 159 || [[Роберт Хјустон]] || 7. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 160 || [[Дракулини ожиљци]] || 8. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 161 || [[Дракула у 1972-ој]] || 11. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 162 || [[Дракулини сатанистички ритуали]] || 12. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 163 || [[Легенда о 7 златних вампира]] || 13. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 164 || [[Дарија Николоди]] || 23. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 165 || [[Дракула (филм из 1931)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 166 || [[Франкенштајн (филм из 1931)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 167 || [[Керол Кејн]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 168 || [[Дарио Арђенто]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 169 || [[Кућа од воска (филм из 2005)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 170 || [[Тихо место]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 171 || [[28 недеља касније]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 172 || [[Ханибал (филм из 2001)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 173 || [[Жандар у Њујорку]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 174 || [[Жандар се жени]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 175 || [[Жандар у пензији]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 176 || [[Жандар и ванземаљци]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 177 || [[Жандар и жандарке]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 178 || [[Продавачица љубичица]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 179 || [[Петак тринаести 12]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 180 || [[Азија Арђенто]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 181 || [[Жандар из Сен Тропеа]] || 2. фебруар 2020. || Допуњен чланак|| {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 182 || [[Сем Рејми]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 183 || [[Оз, велики и моћни]] || 3. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 184 || [[Мува (филм из 1986)]] || 3. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 185 || [[Одвуци ме у пакао]] || 4. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 186 || [[Hermione Granger и Quarter Life Crisis]] || 5. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 187 || [[Дечије игре (филм из 1988)]] || 7. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 188 || [[Гремлини]] || 7. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 189 || [[Колиба у шуми]] || 8. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 190 || [[Прочишћење]] || 8. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 191 || [[Не диши]] || 9. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 192 || [[Коцка (филм)]] || 9. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 193 || [[Кловерфилд]] || 10. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 194 || [[Паразит (филм)]] || 11. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 195 || [[Осми путник против предатора]] || 12. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 196 || [[Ди Волас]] || 14. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 197 || [[Винсент Прајс]] || 14. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 198 || [[Зимски сан (филм)|Зимски сан]] || 17. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 199 || [[Воз до Бусана]] || 17. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''200''' || [[Жерар Филип]] || 18. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 201 || [[Култни филм]] || 19. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 202 || [[Раџ Капур]] || 19. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 203 || [[Тоб Хупер]] || 21. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 204 || [[Франкенштајнова невеста]] || 21. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 205 || [[70. додела Оскара]] || 23. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 206 || [[Адријен Барбо]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 207 || [[Кинг Конг (филм из 1933)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 208 || [[Годзила (филм из 1954)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 209 || [[Кинг Конг (лик)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 210 || [[Наставак]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 211 || [[Александар Глигорић]] || 26. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 212 || [[Маја Милош]] || 26. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 213 || [[Срећан дан смрти]] || 7. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 214 || [[Срећан дан смрти 2]] || 8. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 215 || [[Слешер филм]] || 9. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 216 || [[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]] || 12. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 217 || [[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]] || 13. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 218 || [[Тексашки масакр моторном тестером 5]] || 14. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 219 || [[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]] || 15. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 220 || [[Тексашки масакр моторном тестером 7]] || 16. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 221 || [[Тексашки масакр моторном тестером 8: Ледерфејс]] || 17. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 222 || [[Данијела Харис]] || 22. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 223 || [[Тинка Курти]] || 22. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 224 || [[Сара Мишел Гелар]] || 23. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 225 || [[Џејми Лојд]] || 25. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 226 || [[Хедер Лангенкамп]] || 26. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 227 || [[Краљица вриска]] || 26. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 228 || [[Angelo My Love (филм из 1983)]] || 7. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 229 || [[Гаџо дило (филм)]] || 7. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 230 || [[Latcho drom (филм из 1993)]] || 7. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 231 || [[Моира Орфеи]] || 8. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 232 || [[Ворвик Дејвис]] || 9. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 233 || [[Оја Кодар]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 234 || [[Шарл Мило]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 235 || [[Анђела Греговић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 236 || [[Данијела Томовић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 237 || [[Ивана Шћепановић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 238 || [[Николај Сличенко]] || 11. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 239 || [[Оливера Марковић]] || 12. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 240 || [[Бора Тодоровић]] || 12. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 241 || [[Дана Тодоровић]] || 13. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 242 || [[Мирољуб Турајлија]] || 13. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 243 || [[Слободанка Латиновић]] || 14. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 244 || [[Драгољуб Денда]] || 15. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 245 || [[Драга Живановић]] || 15. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 246 || [[Столе Новаковић]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 247 || [[Дејан Тончић]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 248 || [[Милорад Капор]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 249 || [[Миодраг Крчмарик]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 250 || [[Ивана В. Јовановић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 251 || [[Вук Салетовић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 252 || [[Миљан Давидовић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 253 || [[Милан Босиљчић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 254 || [[Милош Ђуровић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 255 || [[Јелена Пузић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 256 || [[Ксенија Маринковић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 257 || [[Андреј Пиповић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 258 || [[Игор Дамњановић]] || 20. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 259 || [[Јелена Љутић]] || 21. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 260 || [[Шаони Смит]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 261 || [[Линда Блер]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 262 || [[Мерилин Бернс]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 263 || [[Вероника Картрајт]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 264 || [[Линеа Квигли]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 265 || [[Владислав Михаиловић]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 266 || [[Барбара Стил]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 267 || [[Кристина Баранска]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 268 || [[Марко Панајотовић]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 269 || [[Каролина Вилијамс]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 270 || [[Ширли Џоунс]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 271 || [[Растко Вујисић]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 272 || [[Миливоје Миша Станимировић]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 273 || [[Кетрин Изабел]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 274 || [[Урош Нововић]] || 27. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 275 || [[Јован Здравковић]] || 27. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 276 || [[Зијнет Сали]] || 30. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 277 || [[Бебин слободан дан]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 278 || [[Чивава са Беверли Хилса]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 279 || [[Чивава са Беверли Хилса 2]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 280 || [[Чивава са Беверли Хилса 3]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 281 || [[Мама миа! Идемо поново]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 282 || [[Типи Хедрен]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 283 || [[Соланж Ноулс]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 284 || [[Лилијан Шовен]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 285 || [[Фатална Џинџер]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 286 || [[Летописи Нарније: Принц Каспијан ]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 287 || [[Летописи Нарније: Лав, вештица и орман]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 288 || [[Фатална Џинџер 2: Ослобођена]] || 3. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 289 || [[Повратак живих мртваца]] || 4. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 290 || [[Повратак живих мртваца 2]] || 5. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 291 || [[Повратак живих мртваца 3]] || 7. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 292 || [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 293 || [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 294 || [[Безумље]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 295 || [[Ружњићи]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 296 || [[Бундевоглави 2: Крвава крила]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 297 || [[Штрумпфови 2 (филм)|Штрумпфови 2]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 298 || [[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]] || 12. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 299 || [[Бундевоглави 4: Крвава завада]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''300''' || [[Феномен (филм из 1985)]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 301 || [[Зец Петар (филм)|Зец Петар]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 302 || [[Ти си следећи]] || 14. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 303 || [[Птица са кристалним перјем]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 304 || [[Одједном тата]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 305 || [[Измаглица (филм)|Измаглица]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 306 || [[Мој пас Патрик]] || 16. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 307 || [[Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама]] || 25. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Sadko]] |- | 308 || [[Катја Паскалева]] || 31. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 309 || [[Фатална Џинџер 3: Почетак]] || 18. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 310 || [[Птице 2: Крај копна]] || 19. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 311 || [[Леприкон 3]] || 20. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 312 || [[Пљунем ти на гроб]] || 21. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 313 || [[Леприкон 4: У свемиру]] || 21. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 314 || [[Човек од прућа]] || 25. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 315 || [[Аутопсија Џејн Доу]] || 27. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 316 || [[Зелена соба]] || 27. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 317 || [[Чупавци 4: Нападају твој свемир]] || 29. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 318 || [[Британска независна филмска награда – Награда Ричард Харис|Награда Ричард Харис]] || 30. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 319 || [[Чупавци 5: Чупавци нападају!]] || 2. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 320 || [[Врисак 5]] || 3. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 321 || [[Франкенштајново проклетство]] || 7. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 322 || [[Горгона (филм)]] || 9. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 323 || [[Призивање зла 3: Ђаво ме је натерао]] || 10. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 324 || [[Урликање]] || 11. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 325 || [[Арахнофобија (филм)]] || 11. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 326 || [[Дракула (филм из 1979)]] || 12. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 327 || [[Кевин Вилијамсон]] || 13. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 328 || [[Потпаљивачица]] || 14. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 329 || [[REC (филм)]] || 15. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 330 || [[Мануела Веласко]] || 15. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 331 || [[REC 2]] || 16. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 332 || [[Роди Макдауал]] || 19. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 333 || [[Награда Сатурн за најбољег режисера]] || 21. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 334 || [[Награда Сатурн за најбољи сценарио]] || 21. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 335 || [[Награда Сатурн за најбољу музику]] || 22. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 336 || [[Награда Сатурн за најбољу монтажу]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 337 || [[Награда Сатурн за најбољу сценографију]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 338 || [[Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 339 || [[Награда Сатурн за најбољу филмску фантазију]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 340 || [[Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 341 || [[Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 342 || [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 343 || [[Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 344 || [[Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 345 || [[Награда Сатурн за најбољу шминку]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 346 || [[Награда Сатурн за најбољи костим]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 347 || [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 348 || [[Разговор о Википедији:Википројекат Филм/Учесници]] || 6. октобар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 349 || [[Жртве паљенице]] || 7. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 350 || [[Дракула: Неиспричано]] || 13. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 351 || [[REC 3: Почетак]] || 14. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 352 || [[Деда Мраз (филм)]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 353 || [[Деда Мраз 2]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 354 || [[Деда мраз 3: Одбегли деда]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 355 || [[Божићни принц]] || 24. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 356 || [[Црна недеља]] || 25. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 357 || [[Близу таме]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 358 || [[Божићни принц: Краљевско венчање]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 359 || [[Божићни принц: Краљевска беба]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 360 || [[Ништа без маме]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 361 || [[Дечије игре 2]] || 28. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 362 || [[Прочишћење 2: Анархија]] || 28. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 363 || [[Дечије игре 3]] || 29. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 364 || [[Прочишћење 3: Изборна година]] || 30. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 365 || [[Црна мачка (филм из 1934)]] || 31. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 366 || [[Клетва 2]] || 4. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 367 || [[Клетва 3]] || 5. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 368 || [[Награда Станиславски]] || 20. јaнуар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 369 || [[Коштани томахавк]] || 28. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 370 || [[Врела срца]] || 3. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 371 || [[Дечије игре 4: Чакијева невеста]] || 13. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 372 || [[Дечије игре 5: Чакијево семе]] || 13. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 373 || [[Залудне руке]] || 14. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 374 || [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм]] || 14. март 2021. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 375 || [[Урбане легенде]] || 15. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 376 || [[Хари Манфредини]] || 20. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 377 || [[Мачка са девет репова]] || 29. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 378 || [[Мондо (филм из 1995)]] || 4. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 379 || [[Леонор Телес (редитељка)]] || 4. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 380 || [[Крис Сарандон]] || 15. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 381 || [[Ерих Волфганг Корнголд]] || 16. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 382 || [[Хуља Авшар]] || 16. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 383 || [[Том Савини]] || 22. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 384 || [[Вилдан Атасевер]] || 22. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 385 || [[Барбара Крамптон]] || 24. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 386 || [[Кери Елвес]] || 25. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 387 || [[Томрис Инџер]] || 26. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 388 || [[Како горе, тако доле]] || 1. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 389 || [[Брејкденс (филм)]] || 4. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 390 || [[Иваново детињство]] || 15. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 391 || [[Treći čovek|Трећи човек]] || 19. јун 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 392 || [[Опера (филм)|Опера]] || 29. јул 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 393 || [[Ребека Рут]] || 15. септембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 394 || [[Ненси Стивенс]] || 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 395 || [[Филмографија Андреја Звјагинцева]] || 13. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 396 || [[Тони Тод]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 397 || [[Агонија (филм)|Агонија]] || 9. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 398 || [[Четири муве на сивом сомоту]] || 9. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 399 || [[Чуда Кине (Дизниленд)]] || 10. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''400''' || [[Дизниленд после мрака]] || 11. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 401 || [[Мајкл Бериман]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 402 || [[Десетогодишњица Дизниленда]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 403 || [[Сања Марковић]] || 24. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 404 || [[Црни Груја (франшиза)]] || 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 405 || [[Божић једне мачке]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 406 || [[Мој тата је шкртица]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 407 || [[Смртоносни благослов]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 408 || [[Спремна или не]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 409 || [[Наслеђено зло]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 410 || [[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)]] || 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 411 || [[Вампир у Бруклину]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 412 || [[Људи под степеницама]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 413 || [[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 414 || [[Холгер Левендалер]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 415 || [[Шокер]] || 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 416 || [[Ђаво (филм)]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 417 || [[Чарлс Џарот]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 418 || [[Стив Бокс]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 419 || [[Морис Клош]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 420 || [[Ђавоља кичма]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 421 || [[Елмар Клос]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 422 || [[Серж Бургињон]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 423 || [[Ришар Дембо]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 424 || [[Фонс Радемакерс]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 425 || [[Мике ван Дим]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 426 || [[Маржори Роудс]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 427 || [[REC 4: Апокалипса]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 428 || [[Џоселин Лагард]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 429 || [[Мртва зона]] || 12. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 430 || [[Еденско језеро]] || 13. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 431 || [[Менди (филм)]] || 14. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 432 || [[Не окрећи се]] || 15. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 433 || [[Полицајац манијак 3: Значка тишине]] || 16. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 434 || [[Јама и клатно (филм из 1961)]] || 17. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 435 || [[Спаљивање (филм)]] || 18. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 436 || [[Дан дипломирања]] || 19. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 437 || [[Створење из Црне лагуне]] || 20. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 438 || [[Кућа на уклетом брду]] || 21. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 439 || [[Камиј Китон]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 440 || [[Пи Џеј Соулс]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 441 || [[Соба лептира]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 442 || [[Људи мачке]] || 23. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 443 || [[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]] || 24. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 444 || [[Дечије игре 7: Чакијев култ]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 445 || [[Дечије игре (филм из 2019)]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 446 || [[Ђавоља кућа]] || 27. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 447 || [[Прикрада]] || 28. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 448 || [[Шоу наказа]] || 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 449 || [[Шоу наказа 2]] || 30. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 450 || [[Шоу наказа 3]] || 31. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 451 || [[Уклети замак]] || 1. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 452 || [[Мумија (филм из 1932)]] || 2. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 453 || [[Замена (филм из 1980)]] || 3. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 454 || [[Џејкобова лествица кошмара]] || 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 455 || [[Секира (филм)]] || 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 456 || [[Секира 2]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 457 || [[Еј Џеј Боуен]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 458 || [[Секира 3]] || 7. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 459 || [[Воз терора]] || 8. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 460 || [[Невидљиви човек (филм из 1933)]] || 9. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 461 || [[К. Х. С. П.]] || 10. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 462 || [[Алис, слатка Алис]] || 11. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 463 || [[Предсказање]] || 12. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 464 || [[Предсказање 2: Демијан]] || 13. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 465 || [[Предсказање 3: Коначни обрачун]] || 14. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 466 || [[Предсказање 4: Буђење]] || 15. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 467 || [[Предсказање (филм из 2006)]] || 16. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 468 || [[Отвори врата правом]] || 17. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 469 || [[Пусти ме унутра]] || 18. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 470 || [[Чопинг мол]] || 19. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 471 || [[Тексашки масакр моторном тестером 9]] || 20. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 472 || [[Повратак у школу страве]] || 21. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 473 || [[Пирана 2: Мрешћење]] || 22. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 474 || [[Вештица из Блера 2: Књига сенки]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 475 || [[Вукодлак (филм из 1941)]] || 24. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 476 || [[Вештица из Блера 3]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 477 || [[Адам Вингард]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 478 || [[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 479 || [[Рут Гордон]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 480 || [[Стигмата (филм)]] || 27. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 481 || [[Поседнуће (филм из 1963)]] || 28. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 482 || [[Сви момци воле Менди Лејн]] || 1. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 483 || [[Џефри Коумс]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 484 || [[Брајан Јузна]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 485 || [[Реаниматор]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 486 || [[Реаниматорова невеста]] || 3. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 487 || [[Изван Реаниматора]] || 4. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 488 || [[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 489 || [[Сви смо мртви]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 490 || [[Амитивилски ужас 3: Ђаво]] || 6. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 491 || [[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]] || 7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 492 || [[Кинг Конг (филм из 1976)]] || 8. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 493 || [[Видеодром]] || 9. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 494 || [[Средина лета]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 495 || [[Пирамида (филм)]] || 11. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 496 || [[Грајндхаус (филм)]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 497 || [[Џеј Хернандез]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 498 || [[Бил Мозли]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 499 || [[Друштво (филм)]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''500''' || [[Матилда Лац]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 501 || [[Освета (филм из 2017)]] || 14. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 502 || [[Барбара Шели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 503 || [[Карантин (филм)]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 504 || [[Шон Ведерли]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 505 || [[Лиса Робин Кели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 506 || [[Село уклетих]] || 16. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 507 || [[Леприкон 5: У гету]] || 17. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 508 || [[Леприкон 6: Повратак у гето]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 509 || [[Страшно страшило 2]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 510 || [[Мува 2]] || 20. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 511 || [[Виј (филм из 1909)]] || 21. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 512 || [[У поноћ на гробљу]] || 22. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 513 || [[Прочишћење 4: Прво прочишћење]] || 23. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 514 || [[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]] || 24. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 515 || [[Гогољ: Почетак]] || 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 516 || [[Леприкон 7: Порекло]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 517 || [[Хорнсвогл]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 518 || [[Александар Петров (глумац)]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 519 || [[Гогољ: Виј]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 520 || [[Леприкон 8: Повратак Леприкона]] || 28. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 521 || [[Тејлор Спрејтлер]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 522 || [[Страшно страшило 3]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 523 || [[Гогољ: Страшна освета]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 524 || [[Виј (филм из 1967)]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 525 || [[Први април (филм из 1986)]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 526 || [[Бабадук]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 527 || [[Дан живих мртваца (филм из 2008)]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 528 || [[Манијак (филм из 1980)]] || 4. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 529 || [[Мехур убица]] || 5. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 530 || [[Мехур убица 2: Чувај се!]] || 6. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 531 || [[Мехур убица (филм из 1988)]] || 7. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 532 || [[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 533 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 534 || [[Кућа хиљаду лешева]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 535 || [[Мег Фостер]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 536 || [[Ђавољи шкарт]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 537 || [[Троје из пакла]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 538 || [[V/H/S]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 539 || [[V/H/S/2]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 540 || [[Накарадно]] || 15. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 541 || [[Деца кукуруза (филм из 1984)]] || 16. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 542 || [[Куџо (филм)]] || 17. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 543 || [[Џенифер Кент]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 544 || [[Девојчица која живи доле низ улицу]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 545 || [[V/H/S: Вирално]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 546 || [[V/H/S/94]] || 20. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 547 || [[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 548 || [[Џина Филипс]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 549 || [[Џозеф Бишара]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 550 || [[Гмизавци (филм)]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 551 || [[Гробље кућних љубимаца 2]] || 23. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 552 || [[Кејси Кларк]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 553 || [[Смрт у очима]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 554 || [[Ћорсокак (филм)]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 555 || [[Роб Зомби]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 556 || [[Илај Рот]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 557 || [[Напад парадајза убица]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 558 || [[Ерик Кристмас]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 559 || [[Наказе]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 560 || [[Леонид Курављов]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 561 || [[Дракулина ћерка]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 562 || [[Његова кућа]] || 29. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 563 || [[Франкенштајнов син]] || 30. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 564 || [[X (филм из 2022)]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 565 || [[Глас (филм из 2010)]] || 2. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 566 || [[Аудиција (филм из 1999)]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 567 || [[Видим, видим]] || 4. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 568 || [[Амитивилски ужас 6: Било је време]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 569 || [[Ноћ демона (филм из 1988)]] || 6. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 570 || [[Острво живих мртваца]] || 7. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 571 || [[Град живих мртваца]] || 8. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 572 || [[Ноћ наказа]] || 9. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 573 || [[Мартин (филм из 1977)]] || 10. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 574 || [[Зубар (филм)]] || 11. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 575 || [[Зубар 2]] || 12. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 576 || [[Масакр на журци]] || 13. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 577 || [[Лучо Фулчи]] || 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 578 || [[Изван (филм из 1981)]] || 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 579 || [[Кућа поред гробља]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 580 || [[Улрих Сајдл]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 581 || [[Масакр на журци 2]] || 16. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 582 || [[Помахнитала пена]] || 17. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 583 || [[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)]] || 18. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 584 || [[Поседнуће (филм из 1999)]] || 19. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 585 || [[Два зла ока]] || 20. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 586 || [[Безнадежни случај из корпе]] || 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 587 || [[Френк Хененлотер]] || 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 588 || [[Крвави залив]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 589 || [[Марио Бава]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 590 || [[Ђало филм]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 591 || [[Безнадежни случај из корпе 2]] || 23. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 592 || [[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]] || 24. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 593 || [[Странци (филм из 2008)]] || 25. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 594 || [[Странци 2: Плен у ноћи]] || 26. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 595 || [[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]] || 27. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 596 || [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] || 28. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 597 || [[Вољени (филм)]] || 29. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 598 || [[Изгубљени дечаци 2: Племе]] || 30. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 599 || [[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]] || 31. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''600''' || [[Зла смрт (филм из 2013)]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 601 || [[Мала продавница страве (филм из 1986)]] || 2. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 602 || [[Ковен (филм)]] || 3. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 603 || [[Из пакла (филм)]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 604 || [[Руке Трбосека]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 605 || [[Дракулина смрт]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 606 || [[Пол Вегенер]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 607 || [[Голем (филм)]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 608 || [[Голем и плесачица]] || 8. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 609 || [[Крв и црна чипка]] || 9. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 610 || [[Ноћ страве (филм из 2011)]] || 10. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 611 || [[Језиве приче из мрака]] || 11. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 612 || [[Голем: Како је дошао на свет]] || 12. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 613 || [[Деца кукуруза 2: Последња жртва]] || 13. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 614 || [[Створ (филм из 2011)]] || 14. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 615 || [[Елвира, господарица таме]] || 15. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 616 || [[Шта радимо сакривени]] || 16. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 617 || [[Трострука круна глуме]] || 16. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 618 || [[Вампири (филм из 1998)]] || 17. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 619 || [[Круг (филм из 2015)]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 620 || [[Џули Бенз]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 621 || [[Добри син]] || 19. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 622 || [[Мајка!]] || 20. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 623 || [[Посета (филм из 2015)]] || 21. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 624 || [[Операција страх]] || 22. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 625 || [[Небеска тема]] || 23. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:EmiliaITČA|EmiliaITČA]] |- | 626 || [[Бежање са часова]] || 23. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 627 || [[Подрхтавање]] || 24. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 628 || [[Земља Минотаура]] || 25. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 629 || [[То је освојило свет]] || 26. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 630 || [[Франкенштајнова освета]] || 27. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 631 || [[Инвазија трећих бића (филм из 1956)]] || 28. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 632 || [[Мала продавница страве (филм из 1960)]] || 29. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 633 || [[Језеро страха]] || 30. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 634 || [[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 635 || [[Даг Бредли]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 636 || [[Господари пакла 4: Крвна веза]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 637 || [[Очи без лица]] || 3. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 638 || [[Господари пакла 5: Инферно]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 639 || [[Жак Турнер]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 640 || [[Господари пакла 6: Трагач пакла]] || 5. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 641 || [[Господари пакла 7: Мртвији]] || 6. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 642 || [[Јазбина белог црва]] || 7. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 643 || [[Кери 2: Бес]] || 8. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 644 || [[Амерички вукодлак у Паризу]] || 9. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 645 || [[Лудаци (филм из 1973)]] || 10. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 646 || [[Улица страха, 1. део: 1994.]] || 11. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 647 || [[Улица страха, 2. део: 1978.]] || 12. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 648 || [[Улица страха, 3. део: 1666.]] || 13. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 649 || [[Станар (филм)]] || 14. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 650 || [[Ноћ комете]] || 15. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 651 || [[Манијак (филм из 2012)]] || 16. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 652 || [[Језеро Мунго]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 653 || [[Талија Цукер]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 654 || [[Мумијина рука]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 655 || [[Џорџ Зуко]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 656 || [[Сестринство (филм)]] || 19. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 657 || [[Смрт после смрти]] || 20. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 658 || [[Уклета (филм)]] || 21. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 659 || [[Стендалов синдром (филм)]] || 22. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 660 || [[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)]] || 23. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 661 || [[Пљунем ти на гроб 2]] || 24. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} |} === Шаблони === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Шаблон !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[Шаблон:Хрватске теленовеле|Хрватске теленовеле]] || 17. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 2 || [[Шаблон:Hrvatske telenovele-lat|Hrvatske telenovele-lat]] || 17. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 3 || [[Шаблон:Капетан Харлок|Капетан Харлок]] || 28. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 4 || [[Шаблон:Дрејк и Џош|Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 5 || [[Шаблон:Ден Шнајдер|Ден Шнајдер]] || 15. март 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 6 || [[Шаблон:Слагалица страве|Слагалица страве]] || 27. октобар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 7 || [[Шаблон:Ноћ вештица (серијал филмова)|Ноћ вештица]] || 12. новембар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 8 || [[Шаблон:Инфокутија Дигимони - Ликови|Ликови из Пустоловина са Дигимонима]] || 26. новембар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 9 || [[Шаблон:Српски кандидати за Оскара|Српски кандидати за Оскара]] || 17. фебруар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Садко|Садко]] |- | 10 || [[Шаблон:Наградa ТВ и Новелас за најбољу главну глумицу|Наградa ТВ и Новелас за најбољу главну глумицу]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 11 || [[Шаблон:Наградa ТВ и новелас за најбољу теленовелу|Наградa ТВ и новелас за најбољу теленовелу]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 12 || [[Шаблон:БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози|БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 13 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи анимирани филм|БАФТА за најбољи анимирани филм]] || 10. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 14 || [[Шаблон:БАФТА за најбољу глумицу у главној улози|БАФТА за најбољу глумицу у главној улози]] || 10. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 15 || [[Шаблон:Астрална подмуклост (филмска серија)|Астрална подмуклост (филмска серија)]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 16 || [[Шаблон:БАФТА за најбољег глумца у главној улози|БАФТА за најбољег глумца у главној улози]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 17 || [[Шаблон:Фантазам (франшиза)|Фантазам (франшиза)]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 18 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи филм|БАФТА за најбољи филм]] || 12. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 19 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи филм на страном језику|БАФТА за најбољи филм на страном језику]] || 12. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 20 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи британски филм|БАФТА за најбољи британски филм]] || 13. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 21 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољу глумицу у главној улози|Награда Спирит за најбољу глумицу у главној улози]] || 14. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 22 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Спирит за најбољу глумицу у споредној улози]] || 14. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 23 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег глумца у главној улози|Награда Спирит за најбољег глумца у главној улози]] || 15. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 24 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег глумца у споредној улози|Награда Спирит за најбољег глумца у споредној улози]] || 16. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 25 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољи филм|Награда Спирит за најбољи филм]] || 16. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 26 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег режисера|Награда Спирит за најбољег режисера]] || 17. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 27 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу споредну женску улогу у мини-серији или ТВ филму|Награда Еми за најбољу споредну женску улогу у <br> мини-серији или ТВ филму]] || 18. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 28 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији|Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији]] || 19. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији|Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији]] || 20. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 30 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији|Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији]] || 22. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 31 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу хумористичку серију|Награда Еми за најбољу хумористичку серију]] || 24. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 32 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег режисера|Награда Сателит за најбољег режисера]] || 25. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 33 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумицу у главној улози|Награда Сателит за најбољу глумицу у главној улози]] || 26. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 34 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Сателит за најбољу глумицу у споредној улози]] || 26. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 35 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози|Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози]] || 27. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 36 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у споредној улози|Награда Сателит за најбољег глумца у споредној улози]] || 28. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 37 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумачку поставу (филм)|Награда Сателит за најбољу глумачку поставу]] || 29. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 38 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму|Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму]] || 29. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 39 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољи филм|Награда Сателит за најбољи филм]] || 30. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 40 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу|Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу]] || 10. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 41 || [[Шаблон:Дарио Арђенто|Дарио Арђенто]] || 15. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу|Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу]] || 17. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 43 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за споредну женску улогу|Награда Националног одбора за ревизију за споредну женску улогу]] || 25. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 44 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу|Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу]] || 30. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 45 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму — драма]] || 2. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 46 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму — драма]] || 5. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 47 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу споредну глумицу у играном филму|Златни глобус за најбољу споредну глумицу — играни филм]] || 6. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 48 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег споредног глумца у играном филму|Златни глобус за најбољег споредног глумца — играни филм]] || 11. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 49 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (мјузикл или комедија)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму — мјузикл <br> или комедија]] || 14. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 50 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у ТВ серији (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у ТВ серији — драма]] || 15. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 51 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму|Златни глобус за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму]] || 16. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 52 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег споредног глумца у серији, мини-серији или ТВ филму|Златни глобус за најбољег споредног глумца — серија, мини-серија <br> или ТВ филм]] || 19. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 53 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољи анимирани филм|Златни глобус за најбољи анимирани филм]] || 20. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 54 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољег глумца у главној улози|Британска независна филмска награда за најбољег глумца у <br> главној улози]] || 26. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 55 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољег глумца у споредној улози|Британска независна филмска награда за најбољег глумца у <br> споредној улози]] || 27. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 56 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у главној улози|Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у <br> главној улози]] || 27. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 57 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у споредној улози|Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у <br> споредној улози]] || 28. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 58 || [[Шаблон:Британске независне филмске награде|Британске независне филмске награде]] || 28. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 59 || [[Шаблон:Награда Ричард Харис|Награда Ричард Харис]] || 30. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 60 || [[Шаблон:Награда Гоја за најбољи филм|Награда Гоја за најбољи филм]] || 3. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 61 || [[Шаблон:Наградe Гоја|Наградe Гоја]] || 4. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 62 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољег негативца|МТВ филмска награда за најбољег негативца]] || 4. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 63 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу улогу у комедији|МТВ филмска награда за најбољу улогу у комедији]] || 5. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 64 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће|МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће]] || 6. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 65 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу улогу|МТВ филмска награда за најбољу улогу]] || 6. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 66 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу тучу|МТВ филмска награда за најбољу тучу]] || 6. август 2020. || Допуњен || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 67 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи пољубац|МТВ филмска награда за најбољи пољубац]] || 7. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 68 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи филм|МТВ филмска награда за најбољи филм]] || 8. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 69 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи филмски дуо|МТВ филмска награда за најбољи филмски дуо]] || 8. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 70 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у драмској серији|Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у драмској серији]] || 16. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 71 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у хумористичкој серији|Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у хумористичкој <br> серији]] || 19. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 72 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у драмској серији|Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у драмској серији]] || 20. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 73 || [[Шаблон:Петак тринаести (серијал филмова)|Петак тринаести]] || 21. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 74 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у хумористичкој серији|Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у хумористичкој <br> серији]] || 21. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 75 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној <br> улози]] || 22. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 76 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној <br> улози]] || 23. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 77 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у споредној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у споредној <br> улози]] || 25. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 78 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у споредној <br> улози]] || 26. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 79 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу]] || 27. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 80 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи сценарио|Награда Сатурн за најбољи сценарио]] || 27. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 81 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за животно дело|Награда Удружења филмских глумаца за животно дело]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 82 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољег режисера|Награда Сатурн за најбољег режисера]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 83 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољу музику|Награда Сатурн за најбољу музику]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 84 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм|Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 85 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи анимирани филм|Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 86 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи међународни филм|Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 87 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи трилер филм|Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 88 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа|Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 89 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције|Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 90 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег глумца|Награда Емпајер за најбољег глумца]] || 5. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 91 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољу глумицу|Награда Емпајер за најбољу глумицу]] || 6. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 92 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег новајлију|Награда Емпајер за најбољег новајлију]] || 7. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 93 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег режисера|Награда Емпајер за најбољег режисера]] || 8. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 94 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи британски филм|Награда Емпајер за најбољи британски филм]] || 9. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 95 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм|Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм]] || 10. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 96 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи трилер|Награда Емпајер за најбољи трилер]] || 10. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 97 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи филм|Награда Емпајер за најбољи филм]] || 11. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 98 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи хорор|Награда Емпајер за најбољи хорор]] || 15. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 99 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољу комедију|Награда Емпајер за најбољу комедију]] || 15. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | '''100''' || [[Шаблон:Награда Цар Константин|Награда Цар Константин]] || 3. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 101 || [[Шаблон:Награда Царица Теодора|Награда Царица Теодора]] || 3. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 102 || [[Шаблон:Гран при награда — Наиса|Гран при награда — Наиса]] || 4. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 103 || [[Шаблон:Награда Павле Вуисић|Награда Павле Вуисић]] || 10. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 104 || [[Шаблон:Глумачки пар године|Глумачки пар године]] || 11. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 105 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну мушку улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну <br> мушку улогу]] || 8. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 106 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну женску улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну <br> женску улогу]] || 9. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 107 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну мушку улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну <br> мушку улогу]] || 9. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 108 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну женску улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну <br> женску улогу]] || 10. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 109 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољу глумицу|Сребрни медвед за најбољу глумицу]] || 16. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 110 || [[Шаблон:Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг|Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг]] || 17. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 111 || [[Шаблон:Хуманитарна награда Џин Хершолт|Хуманитарна награда Џин Хершолт]] || 18. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 112 || [[Шаблон:Награда Станиславски|Награда Станиславски]] || 20. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 113 || [[Шаблон:Оскар за најбољи филм на страном језику|Оскар за најбољи филм на страном језику]] || 23. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 114 || [[Шаблон:Џек Николсон|Џек Николсон]] || 28. август 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 115 || [[Шаблон:Награда др. Бранивој Ђорђевић|Награда др. Бранивој Ђорђевић]] || 29. август 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 116 || [[Шаблон:Џорџ Клуни|Џорџ Клуни]] || 1. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 117 || [[Шаблон:Педро Алмодовар|Педро Алмодовар]] || 1. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 118 || [[Шаблон:Бигас Луна|Бигас Луна]] || 2. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 119 || [[Шаблон:Црни Груја|Црни Груја]] || 23. децембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 120 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољег глумца|Сребрни медвед за најбољег глумца]] || 2. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 121 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољу режију|Сребрни медвед за најбољу режију]] || 13. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 122 || [[Шаблон:Сребрни медвед за Велику награду жирија|Сребрни медвед за Велику награду жирија]] || 26. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 123 || [[Шаблон:Живи мртваци|Живи мртваци]] || 19. мај 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 124 || [[Шаблон:Џорџ Ромеро|Џорџ Ромеро]] || 21. мај 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 125 || [[Шаблон:Трострука круна глуме|Трострука круна глуме]] || 17. јун 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 126 || [[Шаблон:Марио Бава|Марио Бава]] || 17. јун 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 127 || [[Шаблон:Пљунем ти на гроб|Пљунем ти на гроб]] || 23. јул 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} === Категорије === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Категорије !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[:Категорија: Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну песму|Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну песму]] || 15. октобар 2018. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2 || [[:Категорија: Ноћ вештица (франшиза)|Ноћ вештица (франшиза)]] || 15. октобар 2019. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 3 || [[:Категорија: Јужнокорејски филмови|Јужнокорејски филмови]] || 17. фебруар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 4 || [[:Категорија:Шаблони за награде БАФТА|Шаблони за награде БАФТА]] || 9. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 5 || [[:Категорија:Навигацијске кутије серије хорор филмова|Навигацијске кутије серије хорор филмова]] || 11. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 6 || [[:Категорија:Фантазам (франшиза)|Фантазам (франшиза)]] || 12. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 7 || [[:Категорија:БАФТА победници (филмови)|БАФТА победници (филмови)]] || 13. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 8 || [[:Категорија:Шаблони награде Спирит|Шаблони награде Спирит]] || 17. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 9 || [[:Категорија:Шаблони награде Еми|Шаблони награде Еми]] || 19. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 10 || [[:Категорија:Шаблони за награду Сателит|Шаблони награде Сателит]] || 25. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 11 || [[:Категорија:Шаблони за Награде Националног одбора за ревизију|Шаблони награде националног одбора за ревизију]] || 2. јун 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 12 || [[:Категорија:Шаблони награде Златни глобус|Шаблони награде Златни глобус]] || 22. јун 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 13 || [[:Категорија:Шаблони за награде Гоја|Шаблони за награде Гоја]] || 3. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 14 || [[:Категорија:Шаблони за МТВ филмске награде|Шаблони за МТВ филмске награде]] || 9. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 15 || [[:Категорија:Филмови продукцијске куће Хамер|Филмови продукцијске куће Хамер]] || 21. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 16 || [[:Категорија:Шаблони за награде Удружења филмских глумаца|Шаблони за награде Удружења филмских глумаца]] || 30. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 17 || [[:Категорија:Шаблони за награде Емпајер|Шаблони за награде Емпајер]] || 19. септембар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 18 || [[:Категорија:Добитнице награде Царица Теодора|Добитнице награде Царица Теодора]] || 29. септембар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 19 || [[:Категорија:Добитници Гран при награде Наиса|Добитници Гран при награде Наиса]] || 4. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 20 || [[:Категорија:Добитници награде Павле Вуисић|Добитници награде Павле Вуисић]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 21 || [[:Категорија:Добитници награде Славица|Добитници награде Славица]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 22 || [[:Категорија:Шаблони за награде Фестивалa глумачких остварења Филмски сусрети|Шаблони за награде Фестивалa глумачких остварења Филмски сусрети]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 23 || [[:Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он|Добитнице и добитници награде Она и он]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 24 || [[:Категорија:Добитници награде Зоран Радмиловић|Добитници награде Зоран Радмиловић]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 25 || [[:Категорија:Добитнице награде Жанка Стокић|Добитнице награде Жанка Стокић]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 26 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена|Добитници награде Златна арена]] || 17. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 27 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу режију|Добитници награде Златна арена за најбољу режију]] || 17. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 28 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио|Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио]] || 18. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу|Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу]] || 19. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу|Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу]] || 19. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 30 || [[:Категорија:Шаблони награде удружења филмских критичара на мрежи|Шаблони награде удружења филмских критичара на мрежи]] || 10. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 31 || [[:Категорија:Награде Друштва филмских критичара на мрежи|Награде Друштва филмских критичара на мрежи]] || 10. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 32 || [[:Категорија:Шаблони за награде Сребрни медвед|Шаблони за награде Сребрни медвед]] || 16. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 33 || [[:Категорија:Филмови које је режирао Џорџ Клуни|Филмови које је режирао Џорџ Клуни]] || 1. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 34 || [[:Категорија:Навигациони шаблони за шпанске редитеље|Навигациони шаблони за шпанске редитеље]] || 1. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 35 || [[:Категорија:Навигациони шаблони за јапанске редитеље|Навигациони шаблони за јапанске редитеље]] || 2. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 36 || [[:Категорија:Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију|Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију]] || 16. фебруар 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 37 || [[:Категорија:Хорор телевизијске серије|Хорор телевизијске серија]] || 6. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 38 || [[:Категорија:Филмови 1910.|Филмови 1910.]] || 22. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 39 || [[:Категорија:Филмови 1909.|Филмови 1909.]] || 22. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 40 || [[:Категорија:Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну музику|Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну музику]] || 20. мај 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 41 || [[:Категорија:Изгубљени филмови|Изгубљени филмови]] || 6. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[:Категорија:Филмови 1915.|Филмови 1915.]] || 7. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 43 || [[:Категорија:Филмови 1917.|Филмови 1917.]] || 8. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 44 || [[:Категорија:Ђало филмови|Ђало филмови]] || 17. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 45 || [[:Категорија:Природни хорор филмови|Природни хорор филмови]] || 18. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 46 || [[:Категорија:Фолк хорор филмови|Фолк хорор филмови]] || 19. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 47 || [[:Категорија:Сплатер филмови|Сплатер филмови]] || 19. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 48 || [[:Категорија:Готички хорор филмови|Готички хорор филмови]] || 23. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 49 || [[:Категорија:Телесни хорор филмови|Телесни хорор филмови]] || 23. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 50 || [[:Категорија:Комични хорор филмови|Комични хорор филмови]] || 24. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 51 || [[:Категорија:Акциони хорор филмови|Акциони хорор филмови]] || 25. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} __БЕЗСАДРЖАЈА__ [[Категорија:Википројекат Филм| ]] dlebduvf8wg7dd6hzh6zx1h3q4ck79p 25122122 25121103 2022-07-25T11:09:53Z Uw17 165959 /* Чланци */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Википројекат Филм/заглавље}} == Списак == <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> === Чланци === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[Анабела (филм)]] || 16. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 2 || [[Мистерија породице Хантер]] || 16. септембар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 3 || [[На граници (ТВ серија)]] || 18. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 4 || [[Џудо бој]] || 20. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Cartoons Serbia Official|Cartoons Serbia Official]] |- | 5 || [[Цоци]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 6 || [[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 7 || [[Списак ликова из филмског серијала Ноћ вештица]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 8 || [[Кунг Фу Панда: Легенде о Феноментастичном]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 9 || [[Ратник Кишна Кап]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 10 || [[Мали летећи медведићи]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Cartoons Serbia Official|Cartoons Serbia Official]] |- | 11 || [[Призивање зла 2]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 12 || [[Сребрни метак (филм)|Сребрни метак]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 13 || [[Изгубљени дечаци]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 14 || [[Пустоловине са Дигимонима 03]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 15 || [[Клетва (филм)|Клетва]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 16 || [[Одред против чудовишта]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 17 || [[Урок (филм)|Урок]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:LazarShy|LazarShy]] |- | 18 || [[Авантуре малог Пере]] || 25. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 19 || [[Чарли и фабрика чоколаде (филм)]] || 26. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 20 || [[Ралф разбија интернет: Разбијач Ралф 2]] || 27. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 21 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ]] || 28. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 22 || [[Астрална подмуклост 2]] || 29. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 23 || [[Инферно (филм из 2016)]] || 1. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 24 || [[Тексашки масакр моторном тестером 2]] || 4. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 25 || [[Леприкон (филм)|Леприкон]] || 6. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 26 || [[50/50 (филм из 2011)]] || 7. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 27 || [[Рон Хауард]] || 8. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 28 || [[Ја сам Френки]] || 9. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 29 || [[Аватар: Последњи владар ветрова (сезона 1)]] || 12. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 30 || [[Џон Фавро]] || 12. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 31 || [[Астрална подмуклост 3]] || 13. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 32 || [[Астрална подмуклост 4: Последњи кључ]] || 13. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 33 || [[Водени свет малих гупија]] || 15. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 34 || [[Миа и ја]] || 20. октобар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 35 || [[30 дана ноћи]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 36 || [[Чак Лори]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 37 || [[Геније (ТВ серија)]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 38 || [[Крај ј***ног света]] || 24. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 39 || [[Полтергајст 2: Друга страна]] || 26. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 40 || [[Доналд Плезенс]] || 27. октобар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 41 || [[Полтергајст 3]] || 28. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[Звезда је рођена (филм из 2018)]] || 29. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 43 || [[Принц таме]] || 4. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 44 || [[Инферно (филм из 1980)|Инферно]] || 5. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 45 || [[Моја генијална пријатељица (мини-серија)]] || 23. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 46 || [[Зврчка (филм)|Зврчка]] || 8. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 47 || [[Мајка суза]] || 9. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 48 || [[Диско плесач]] || 14. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 49 || [[Леприкон 2]] || 15. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 50 || [[30 дана ноћи 2: Мрачни дани]] || 29. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 51 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]] || 15. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 52 || [[Амерички вукодлак у Лондону]] || 18. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 53 || [[Топ ган 2: Маверик]] || 19. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 54 || [[Ужас из дубине 2]] || 20. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 55 || [[Анабела 2: Стварање зла]] || 22. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 56 || [[Лин Шеј]] || 23. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 57 || [[Вес Крејвен]] || 25. јануар 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 58 || [[Чупавци]] || 26. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 59 || [[Бенедикт Вонг]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 60 || [[Винстон Дјук]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 61 || [[Данај Гурира]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 62 || [[Пом Клементиф]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 63 || [[Кларк Грег]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 64 || [[Мајкл Рукер]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 65 || [[Џос Видон]] || 3. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 66 || [[Џон Бернтал]] || 5. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 67 || [[Панишер (ТВ серија)]] || 5. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 68 || [[Инвазија трећих бића]] || 10. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 69 || [[Јеленин свет]] || 11. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 70 || [[Чупавци 2: Главно јело]] || 15. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 71 || [[До звезда]] || 15. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 72 || [[Лук Пери]] || 4. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 73 || [[91. додела Оскара]] || 5. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 74 || [[Зелена књига (филм)]] || 5. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 75 || [[Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 76 || [[Авантуре Кида Опасност]] || 18. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 77 || [[Шпијунски филм]] || 29. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 78 || [[Дамбо (филм из 2019)]] || 1. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 79 || [[Панда против ванземаљаца]] || 1. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 80 || [[Јосиф: Краљ снова]] || 2. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 81 || [[Мадагаскар 2: Бег у Африку]] || 4. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 82 || [[Писма покојника (филм)]] || 5. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 83 || [[Списак ликова из Звезданих ратова]] || 13. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 84 || [[Порин (награда)]] || 24. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 85 || [[Чернобиљ (ТВ серија)]] || 25. мај 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 86 || [[Георге Вода]] || 27. мај 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 87 || [[Џошуа Џексон]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 88 || [[Џаред Харис]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 89 || [[Фринџ]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 90 || [[Круна (ТВ серија)]] || 13. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 91 || [[Викторија (ТВ серија)]] || 20. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 92 || [[Призивање духова]] || 16. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 93 || [[Чупавци 3: Оно си што једу]] || 16. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 94 || [[У потрази за тамом]] || 17. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 95 || [[Виртуелна свест]] || 20. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 96 || [[Полицајац манијак 2]] || 22. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 97 || [[Брус Кембел]] || 22. јул 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 98 || [[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]] || 23. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 99 || [[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]] || 23. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''100''' || [[Призивање духова 2: Порекло зла]] || 24. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 101 || [[Ентони Данијелс]] || 24. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 102 || [[Зелени фењер (филм из 2011)]] || 25. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 103 || [[Истеривач ђавола 4: Почетак]] || 26. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 104 || [[Чудотворци (ТВ серија)]] || 8. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 105 || [[Зелда Рубинстејн]] || 14. август 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 106 || [[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]] || 16. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 107 || [[Господар жеља]] || 22. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 108 || [[Истеривач ђавола 5: Власт]] || 22. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 109 || [[Кори Хејм]] || 29. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 110 || [[Змија и дуга]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 111 || [[Атомски мрав]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 112 || [[Чистач]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 113 || [[Џонатан Крик]] || 3. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 114 || [[Црни анђео]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 5. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 115 || [[Холивуд Сафари]] || 5. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 116 || [[Хотел Вавилон]] || 7. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 117 || [[Хаф]] || 8. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 118 || [[Списак хорор филмова са највећом зарадом]] || 12. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 119 || [[Филаделфија (серија)]] || 13. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 120 || [[ФБИ (серија)]] || 14. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 121 || [[Улица наде 413]] || 15. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 122 || [[Уврнути]] || 20. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 123 || [[Бог, Ђаво и Боб]] || 20. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 124 || [[Боб и Роуз]] || 21. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 125 || [[Алан Дејвис]] || 22. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 126 || [[Тачка усијања]] || 22. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 127 || [[Тајне Палм Спрингса]] || 23. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 128 || [[Сибил]] || 25. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 129 || [[Сви градоначелникови људи]] || 26. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 130 || [[Саут Бич]] || 27. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 131 || [[Слагалица страве]] || 13. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 131 || [[Други живот (ТВ серија)]] || 14. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 133 || [[Слагалица страве 2]] || 15. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 134 || [[Изгубљени у свемиру (ТВ серија, 2018)]] || 16. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 135 || [[Бетси Расел]] || 16. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 136 || [[Слагалица страве 3]] || 17. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 137 || [[Слагалица страве 4]] || 18. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 138 || [[Слагалица страве 5]] || 25. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 139 || [[Слагалица страве 6]] || 26. октобар 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 140 || [[Слагалица страве 7: Последње поглавље]] || 26. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 141 || [[Џена Колман]] || 6. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 142 || [[Слагалица страве 8: Џигсоу]] || 8. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 143 || [[Слагалица страве 9: Донор органа]] || 9. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 144 || [[Мачије око (филм)]] || 9. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 145 || [[Нож у леђа]] || 24. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 146 || [[Пустоловине са Дигимонима: Последња еволуција]] || 26. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 147 || [[Списак ликова серијала Пустоловине са Дигимонима]] || 27. новембар 2019. || Допуњен чланак || {{Inprogress}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 148 || [[Педро Паскал]] || 3. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 149 || [[Френк Оз]] || 30. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 150 || [[Шери Мун Зомби]] || 31. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 151 || [[Абрахам ван Хелсинг]] || 1. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 152 || [[Питер Кушинг]] || 2. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 153 || [[Дракулин хорор]] || 3. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 154 || [[Дракулине невесте]] || 3. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 155 || [[Дракула: Принц таме]] || 4. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 156 || [[Слуга (филм из 2019)]] || 5. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 157 || [[Дракула је устао из гроба]] || 5. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 158 || [[Окуси Дракулину крв]] || 6. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 159 || [[Роберт Хјустон]] || 7. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 160 || [[Дракулини ожиљци]] || 8. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 161 || [[Дракула у 1972-ој]] || 11. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 162 || [[Дракулини сатанистички ритуали]] || 12. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 163 || [[Легенда о 7 златних вампира]] || 13. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 164 || [[Дарија Николоди]] || 23. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 165 || [[Дракула (филм из 1931)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 166 || [[Франкенштајн (филм из 1931)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 167 || [[Керол Кејн]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 168 || [[Дарио Арђенто]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 169 || [[Кућа од воска (филм из 2005)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 170 || [[Тихо место]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 171 || [[28 недеља касније]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 172 || [[Ханибал (филм из 2001)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 173 || [[Жандар у Њујорку]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 174 || [[Жандар се жени]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 175 || [[Жандар у пензији]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 176 || [[Жандар и ванземаљци]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 177 || [[Жандар и жандарке]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 178 || [[Продавачица љубичица]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 179 || [[Петак тринаести 12]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 180 || [[Азија Арђенто]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 181 || [[Жандар из Сен Тропеа]] || 2. фебруар 2020. || Допуњен чланак|| {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 182 || [[Сем Рејми]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 183 || [[Оз, велики и моћни]] || 3. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 184 || [[Мува (филм из 1986)]] || 3. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 185 || [[Одвуци ме у пакао]] || 4. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 186 || [[Hermione Granger и Quarter Life Crisis]] || 5. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 187 || [[Дечије игре (филм из 1988)]] || 7. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 188 || [[Гремлини]] || 7. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 189 || [[Колиба у шуми]] || 8. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 190 || [[Прочишћење]] || 8. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 191 || [[Не диши]] || 9. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 192 || [[Коцка (филм)]] || 9. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 193 || [[Кловерфилд]] || 10. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 194 || [[Паразит (филм)]] || 11. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 195 || [[Осми путник против предатора]] || 12. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 196 || [[Ди Волас]] || 14. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 197 || [[Винсент Прајс]] || 14. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 198 || [[Зимски сан (филм)|Зимски сан]] || 17. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 199 || [[Воз до Бусана]] || 17. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''200''' || [[Жерар Филип]] || 18. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 201 || [[Култни филм]] || 19. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 202 || [[Раџ Капур]] || 19. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 203 || [[Тоб Хупер]] || 21. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 204 || [[Франкенштајнова невеста]] || 21. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 205 || [[70. додела Оскара]] || 23. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 206 || [[Адријен Барбо]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 207 || [[Кинг Конг (филм из 1933)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 208 || [[Годзила (филм из 1954)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 209 || [[Кинг Конг (лик)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 210 || [[Наставак]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 211 || [[Александар Глигорић]] || 26. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 212 || [[Маја Милош]] || 26. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 213 || [[Срећан дан смрти]] || 7. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 214 || [[Срећан дан смрти 2]] || 8. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 215 || [[Слешер филм]] || 9. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 216 || [[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]] || 12. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 217 || [[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]] || 13. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 218 || [[Тексашки масакр моторном тестером 5]] || 14. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 219 || [[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]] || 15. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 220 || [[Тексашки масакр моторном тестером 7]] || 16. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 221 || [[Тексашки масакр моторном тестером 8: Ледерфејс]] || 17. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 222 || [[Данијела Харис]] || 22. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 223 || [[Тинка Курти]] || 22. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 224 || [[Сара Мишел Гелар]] || 23. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 225 || [[Џејми Лојд]] || 25. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 226 || [[Хедер Лангенкамп]] || 26. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 227 || [[Краљица вриска]] || 26. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 228 || [[Angelo My Love (филм из 1983)]] || 7. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 229 || [[Гаџо дило (филм)]] || 7. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 230 || [[Latcho drom (филм из 1993)]] || 7. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 231 || [[Моира Орфеи]] || 8. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 232 || [[Ворвик Дејвис]] || 9. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 233 || [[Оја Кодар]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 234 || [[Шарл Мило]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 235 || [[Анђела Греговић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 236 || [[Данијела Томовић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 237 || [[Ивана Шћепановић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 238 || [[Николај Сличенко]] || 11. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 239 || [[Оливера Марковић]] || 12. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 240 || [[Бора Тодоровић]] || 12. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 241 || [[Дана Тодоровић]] || 13. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 242 || [[Мирољуб Турајлија]] || 13. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 243 || [[Слободанка Латиновић]] || 14. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 244 || [[Драгољуб Денда]] || 15. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 245 || [[Драга Живановић]] || 15. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 246 || [[Столе Новаковић]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 247 || [[Дејан Тончић]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 248 || [[Милорад Капор]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 249 || [[Миодраг Крчмарик]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 250 || [[Ивана В. Јовановић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 251 || [[Вук Салетовић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 252 || [[Миљан Давидовић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 253 || [[Милан Босиљчић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 254 || [[Милош Ђуровић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 255 || [[Јелена Пузић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 256 || [[Ксенија Маринковић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 257 || [[Андреј Пиповић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 258 || [[Игор Дамњановић]] || 20. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 259 || [[Јелена Љутић]] || 21. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 260 || [[Шаони Смит]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 261 || [[Линда Блер]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 262 || [[Мерилин Бернс]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 263 || [[Вероника Картрајт]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 264 || [[Линеа Квигли]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 265 || [[Владислав Михаиловић]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 266 || [[Барбара Стил]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 267 || [[Кристина Баранска]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 268 || [[Марко Панајотовић]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 269 || [[Каролина Вилијамс]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 270 || [[Ширли Џоунс]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 271 || [[Растко Вујисић]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 272 || [[Миливоје Миша Станимировић]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 273 || [[Кетрин Изабел]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 274 || [[Урош Нововић]] || 27. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 275 || [[Јован Здравковић]] || 27. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 276 || [[Зијнет Сали]] || 30. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 277 || [[Бебин слободан дан]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 278 || [[Чивава са Беверли Хилса]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 279 || [[Чивава са Беверли Хилса 2]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 280 || [[Чивава са Беверли Хилса 3]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 281 || [[Мама миа! Идемо поново]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 282 || [[Типи Хедрен]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 283 || [[Соланж Ноулс]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 284 || [[Лилијан Шовен]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 285 || [[Фатална Џинџер]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 286 || [[Летописи Нарније: Принц Каспијан ]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 287 || [[Летописи Нарније: Лав, вештица и орман]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 288 || [[Фатална Џинџер 2: Ослобођена]] || 3. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 289 || [[Повратак живих мртваца]] || 4. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 290 || [[Повратак живих мртваца 2]] || 5. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 291 || [[Повратак живих мртваца 3]] || 7. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 292 || [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 293 || [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 294 || [[Безумље]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 295 || [[Ружњићи]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 296 || [[Бундевоглави 2: Крвава крила]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 297 || [[Штрумпфови 2 (филм)|Штрумпфови 2]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 298 || [[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]] || 12. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 299 || [[Бундевоглави 4: Крвава завада]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''300''' || [[Феномен (филм из 1985)]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 301 || [[Зец Петар (филм)|Зец Петар]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 302 || [[Ти си следећи]] || 14. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 303 || [[Птица са кристалним перјем]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 304 || [[Одједном тата]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 305 || [[Измаглица (филм)|Измаглица]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 306 || [[Мој пас Патрик]] || 16. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 307 || [[Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама]] || 25. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Sadko]] |- | 308 || [[Катја Паскалева]] || 31. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 309 || [[Фатална Џинџер 3: Почетак]] || 18. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 310 || [[Птице 2: Крај копна]] || 19. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 311 || [[Леприкон 3]] || 20. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 312 || [[Пљунем ти на гроб]] || 21. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 313 || [[Леприкон 4: У свемиру]] || 21. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 314 || [[Човек од прућа]] || 25. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 315 || [[Аутопсија Џејн Доу]] || 27. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 316 || [[Зелена соба]] || 27. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 317 || [[Чупавци 4: Нападају твој свемир]] || 29. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 318 || [[Британска независна филмска награда – Награда Ричард Харис|Награда Ричард Харис]] || 30. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 319 || [[Чупавци 5: Чупавци нападају!]] || 2. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 320 || [[Врисак 5]] || 3. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 321 || [[Франкенштајново проклетство]] || 7. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 322 || [[Горгона (филм)]] || 9. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 323 || [[Призивање зла 3: Ђаво ме је натерао]] || 10. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 324 || [[Урликање]] || 11. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 325 || [[Арахнофобија (филм)]] || 11. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 326 || [[Дракула (филм из 1979)]] || 12. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 327 || [[Кевин Вилијамсон]] || 13. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 328 || [[Потпаљивачица]] || 14. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 329 || [[REC (филм)]] || 15. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 330 || [[Мануела Веласко]] || 15. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 331 || [[REC 2]] || 16. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 332 || [[Роди Макдауал]] || 19. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 333 || [[Награда Сатурн за најбољег режисера]] || 21. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 334 || [[Награда Сатурн за најбољи сценарио]] || 21. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 335 || [[Награда Сатурн за најбољу музику]] || 22. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 336 || [[Награда Сатурн за најбољу монтажу]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 337 || [[Награда Сатурн за најбољу сценографију]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 338 || [[Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 339 || [[Награда Сатурн за најбољу филмску фантазију]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 340 || [[Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 341 || [[Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 342 || [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 343 || [[Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 344 || [[Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 345 || [[Награда Сатурн за најбољу шминку]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 346 || [[Награда Сатурн за најбољи костим]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 347 || [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 348 || [[Разговор о Википедији:Википројекат Филм/Учесници]] || 6. октобар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 349 || [[Жртве паљенице]] || 7. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 350 || [[Дракула: Неиспричано]] || 13. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 351 || [[REC 3: Почетак]] || 14. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 352 || [[Деда Мраз (филм)]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 353 || [[Деда Мраз 2]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 354 || [[Деда мраз 3: Одбегли деда]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 355 || [[Божићни принц]] || 24. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 356 || [[Црна недеља]] || 25. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 357 || [[Близу таме]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 358 || [[Божићни принц: Краљевско венчање]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 359 || [[Божићни принц: Краљевска беба]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 360 || [[Ништа без маме]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 361 || [[Дечије игре 2]] || 28. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 362 || [[Прочишћење 2: Анархија]] || 28. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 363 || [[Дечије игре 3]] || 29. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 364 || [[Прочишћење 3: Изборна година]] || 30. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 365 || [[Црна мачка (филм из 1934)]] || 31. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 366 || [[Клетва 2]] || 4. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 367 || [[Клетва 3]] || 5. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 368 || [[Награда Станиславски]] || 20. јaнуар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 369 || [[Коштани томахавк]] || 28. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 370 || [[Врела срца]] || 3. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 371 || [[Дечије игре 4: Чакијева невеста]] || 13. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 372 || [[Дечије игре 5: Чакијево семе]] || 13. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 373 || [[Залудне руке]] || 14. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 374 || [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм]] || 14. март 2021. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 375 || [[Урбане легенде]] || 15. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 376 || [[Хари Манфредини]] || 20. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 377 || [[Мачка са девет репова]] || 29. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 378 || [[Мондо (филм из 1995)]] || 4. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 379 || [[Леонор Телес (редитељка)]] || 4. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 380 || [[Крис Сарандон]] || 15. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 381 || [[Ерих Волфганг Корнголд]] || 16. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 382 || [[Хуља Авшар]] || 16. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 383 || [[Том Савини]] || 22. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 384 || [[Вилдан Атасевер]] || 22. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 385 || [[Барбара Крамптон]] || 24. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 386 || [[Кери Елвес]] || 25. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 387 || [[Томрис Инџер]] || 26. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 388 || [[Како горе, тако доле]] || 1. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 389 || [[Брејкденс (филм)]] || 4. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 390 || [[Иваново детињство]] || 15. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 391 || [[Treći čovek|Трећи човек]] || 19. јун 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 392 || [[Опера (филм)|Опера]] || 29. јул 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 393 || [[Ребека Рут]] || 15. септембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 394 || [[Ненси Стивенс]] || 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 395 || [[Филмографија Андреја Звјагинцева]] || 13. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 396 || [[Тони Тод]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 397 || [[Агонија (филм)|Агонија]] || 9. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 398 || [[Четири муве на сивом сомоту]] || 9. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 399 || [[Чуда Кине (Дизниленд)]] || 10. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''400''' || [[Дизниленд после мрака]] || 11. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 401 || [[Мајкл Бериман]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 402 || [[Десетогодишњица Дизниленда]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 403 || [[Сања Марковић]] || 24. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 404 || [[Црни Груја (франшиза)]] || 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 405 || [[Божић једне мачке]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 406 || [[Мој тата је шкртица]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 407 || [[Смртоносни благослов]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 408 || [[Спремна или не]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 409 || [[Наслеђено зло]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 410 || [[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)]] || 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 411 || [[Вампир у Бруклину]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 412 || [[Људи под степеницама]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 413 || [[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 414 || [[Холгер Левендалер]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 415 || [[Шокер]] || 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 416 || [[Ђаво (филм)]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 417 || [[Чарлс Џарот]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 418 || [[Стив Бокс]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 419 || [[Морис Клош]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 420 || [[Ђавоља кичма]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 421 || [[Елмар Клос]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 422 || [[Серж Бургињон]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 423 || [[Ришар Дембо]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 424 || [[Фонс Радемакерс]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 425 || [[Мике ван Дим]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 426 || [[Маржори Роудс]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 427 || [[REC 4: Апокалипса]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 428 || [[Џоселин Лагард]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 429 || [[Мртва зона]] || 12. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 430 || [[Еденско језеро]] || 13. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 431 || [[Менди (филм)]] || 14. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 432 || [[Не окрећи се]] || 15. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 433 || [[Полицајац манијак 3: Значка тишине]] || 16. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 434 || [[Јама и клатно (филм из 1961)]] || 17. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 435 || [[Спаљивање (филм)]] || 18. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 436 || [[Дан дипломирања]] || 19. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 437 || [[Створење из Црне лагуне]] || 20. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 438 || [[Кућа на уклетом брду]] || 21. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 439 || [[Камиј Китон]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 440 || [[Пи Џеј Соулс]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 441 || [[Соба лептира]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 442 || [[Људи мачке]] || 23. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 443 || [[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]] || 24. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 444 || [[Дечије игре 7: Чакијев култ]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 445 || [[Дечије игре (филм из 2019)]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 446 || [[Ђавоља кућа]] || 27. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 447 || [[Прикрада]] || 28. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 448 || [[Шоу наказа]] || 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 449 || [[Шоу наказа 2]] || 30. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 450 || [[Шоу наказа 3]] || 31. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 451 || [[Уклети замак]] || 1. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 452 || [[Мумија (филм из 1932)]] || 2. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 453 || [[Замена (филм из 1980)]] || 3. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 454 || [[Џејкобова лествица кошмара]] || 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 455 || [[Секира (филм)]] || 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 456 || [[Секира 2]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 457 || [[Еј Џеј Боуен]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 458 || [[Секира 3]] || 7. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 459 || [[Воз терора]] || 8. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 460 || [[Невидљиви човек (филм из 1933)]] || 9. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 461 || [[К. Х. С. П.]] || 10. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 462 || [[Алис, слатка Алис]] || 11. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 463 || [[Предсказање]] || 12. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 464 || [[Предсказање 2: Демијан]] || 13. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 465 || [[Предсказање 3: Коначни обрачун]] || 14. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 466 || [[Предсказање 4: Буђење]] || 15. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 467 || [[Предсказање (филм из 2006)]] || 16. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 468 || [[Отвори врата правом]] || 17. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 469 || [[Пусти ме унутра]] || 18. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 470 || [[Чопинг мол]] || 19. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 471 || [[Тексашки масакр моторном тестером 9]] || 20. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 472 || [[Повратак у школу страве]] || 21. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 473 || [[Пирана 2: Мрешћење]] || 22. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 474 || [[Вештица из Блера 2: Књига сенки]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 475 || [[Вукодлак (филм из 1941)]] || 24. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 476 || [[Вештица из Блера 3]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 477 || [[Адам Вингард]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 478 || [[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 479 || [[Рут Гордон]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 480 || [[Стигмата (филм)]] || 27. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 481 || [[Поседнуће (филм из 1963)]] || 28. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 482 || [[Сви момци воле Менди Лејн]] || 1. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 483 || [[Џефри Коумс]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 484 || [[Брајан Јузна]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 485 || [[Реаниматор]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 486 || [[Реаниматорова невеста]] || 3. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 487 || [[Изван Реаниматора]] || 4. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 488 || [[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 489 || [[Сви смо мртви]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 490 || [[Амитивилски ужас 3: Ђаво]] || 6. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 491 || [[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]] || 7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 492 || [[Кинг Конг (филм из 1976)]] || 8. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 493 || [[Видеодром]] || 9. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 494 || [[Средина лета]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 495 || [[Пирамида (филм)]] || 11. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 496 || [[Грајндхаус (филм)]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 497 || [[Џеј Хернандез]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 498 || [[Бил Мозли]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 499 || [[Друштво (филм)]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''500''' || [[Матилда Лац]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 501 || [[Освета (филм из 2017)]] || 14. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 502 || [[Барбара Шели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 503 || [[Карантин (филм)]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 504 || [[Шон Ведерли]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 505 || [[Лиса Робин Кели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 506 || [[Село уклетих]] || 16. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 507 || [[Леприкон 5: У гету]] || 17. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 508 || [[Леприкон 6: Повратак у гето]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 509 || [[Страшно страшило 2]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 510 || [[Мува 2]] || 20. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 511 || [[Виј (филм из 1909)]] || 21. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 512 || [[У поноћ на гробљу]] || 22. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 513 || [[Прочишћење 4: Прво прочишћење]] || 23. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 514 || [[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]] || 24. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 515 || [[Гогољ: Почетак]] || 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 516 || [[Леприкон 7: Порекло]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 517 || [[Хорнсвогл]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 518 || [[Александар Петров (глумац)]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 519 || [[Гогољ: Виј]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 520 || [[Леприкон 8: Повратак Леприкона]] || 28. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 521 || [[Тејлор Спрејтлер]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 522 || [[Страшно страшило 3]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 523 || [[Гогољ: Страшна освета]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 524 || [[Виј (филм из 1967)]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 525 || [[Први април (филм из 1986)]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 526 || [[Бабадук]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 527 || [[Дан живих мртваца (филм из 2008)]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 528 || [[Манијак (филм из 1980)]] || 4. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 529 || [[Мехур убица]] || 5. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 530 || [[Мехур убица 2: Чувај се!]] || 6. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 531 || [[Мехур убица (филм из 1988)]] || 7. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 532 || [[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 533 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 534 || [[Кућа хиљаду лешева]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 535 || [[Мег Фостер]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 536 || [[Ђавољи шкарт]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 537 || [[Троје из пакла]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 538 || [[V/H/S]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 539 || [[V/H/S/2]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 540 || [[Накарадно]] || 15. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 541 || [[Деца кукуруза (филм из 1984)]] || 16. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 542 || [[Куџо (филм)]] || 17. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 543 || [[Џенифер Кент]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 544 || [[Девојчица која живи доле низ улицу]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 545 || [[V/H/S: Вирално]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 546 || [[V/H/S/94]] || 20. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 547 || [[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 548 || [[Џина Филипс]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 549 || [[Џозеф Бишара]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 550 || [[Гмизавци (филм)]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 551 || [[Гробље кућних љубимаца 2]] || 23. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 552 || [[Кејси Кларк]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 553 || [[Смрт у очима]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 554 || [[Ћорсокак (филм)]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 555 || [[Роб Зомби]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 556 || [[Илај Рот]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 557 || [[Напад парадајза убица]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 558 || [[Ерик Кристмас]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 559 || [[Наказе]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 560 || [[Леонид Курављов]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 561 || [[Дракулина ћерка]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 562 || [[Његова кућа]] || 29. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 563 || [[Франкенштајнов син]] || 30. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 564 || [[X (филм из 2022)]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 565 || [[Глас (филм из 2010)]] || 2. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 566 || [[Аудиција (филм из 1999)]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 567 || [[Видим, видим]] || 4. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 568 || [[Амитивилски ужас 6: Било је време]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 569 || [[Ноћ демона (филм из 1988)]] || 6. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 570 || [[Острво живих мртваца]] || 7. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 571 || [[Град живих мртваца]] || 8. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 572 || [[Ноћ наказа]] || 9. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 573 || [[Мартин (филм из 1977)]] || 10. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 574 || [[Зубар (филм)]] || 11. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 575 || [[Зубар 2]] || 12. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 576 || [[Масакр на журци]] || 13. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 577 || [[Лучо Фулчи]] || 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 578 || [[Изван (филм из 1981)]] || 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 579 || [[Кућа поред гробља]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 580 || [[Улрих Сајдл]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 581 || [[Масакр на журци 2]] || 16. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 582 || [[Помахнитала пена]] || 17. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 583 || [[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)]] || 18. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 584 || [[Поседнуће (филм из 1999)]] || 19. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 585 || [[Два зла ока]] || 20. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 586 || [[Безнадежни случај из корпе]] || 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 587 || [[Френк Хененлотер]] || 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 588 || [[Крвави залив]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 589 || [[Марио Бава]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 590 || [[Ђало филм]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 591 || [[Безнадежни случај из корпе 2]] || 23. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 592 || [[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]] || 24. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 593 || [[Странци (филм из 2008)]] || 25. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 594 || [[Странци 2: Плен у ноћи]] || 26. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 595 || [[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]] || 27. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 596 || [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] || 28. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 597 || [[Вољени (филм)]] || 29. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 598 || [[Изгубљени дечаци 2: Племе]] || 30. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 599 || [[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]] || 31. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''600''' || [[Зла смрт (филм из 2013)]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 601 || [[Мала продавница страве (филм из 1986)]] || 2. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 602 || [[Ковен (филм)]] || 3. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 603 || [[Из пакла (филм)]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 604 || [[Руке Трбосека]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 605 || [[Дракулина смрт]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 606 || [[Пол Вегенер]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 607 || [[Голем (филм)]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 608 || [[Голем и плесачица]] || 8. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 609 || [[Крв и црна чипка]] || 9. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 610 || [[Ноћ страве (филм из 2011)]] || 10. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 611 || [[Језиве приче из мрака]] || 11. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 612 || [[Голем: Како је дошао на свет]] || 12. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 613 || [[Деца кукуруза 2: Последња жртва]] || 13. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 614 || [[Створ (филм из 2011)]] || 14. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 615 || [[Елвира, господарица таме]] || 15. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 616 || [[Шта радимо сакривени]] || 16. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 617 || [[Трострука круна глуме]] || 16. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 618 || [[Вампири (филм из 1998)]] || 17. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 619 || [[Круг (филм из 2015)]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 620 || [[Џули Бенз]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 621 || [[Добри син]] || 19. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 622 || [[Мајка!]] || 20. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 623 || [[Посета (филм из 2015)]] || 21. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 624 || [[Операција страх]] || 22. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 625 || [[Небеска тема]] || 23. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:EmiliaITČA|EmiliaITČA]] |- | 626 || [[Бежање са часова]] || 23. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 627 || [[Подрхтавање]] || 24. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 628 || [[Земља Минотаура]] || 25. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 629 || [[То је освојило свет]] || 26. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 630 || [[Франкенштајнова освета]] || 27. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 631 || [[Инвазија трећих бића (филм из 1956)]] || 28. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 632 || [[Мала продавница страве (филм из 1960)]] || 29. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 633 || [[Језеро страха]] || 30. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 634 || [[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 635 || [[Даг Бредли]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 636 || [[Господари пакла 4: Крвна веза]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 637 || [[Очи без лица]] || 3. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 638 || [[Господари пакла 5: Инферно]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 639 || [[Жак Турнер]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 640 || [[Господари пакла 6: Трагач пакла]] || 5. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 641 || [[Господари пакла 7: Мртвији]] || 6. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 642 || [[Јазбина белог црва]] || 7. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 643 || [[Кери 2: Бес]] || 8. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 644 || [[Амерички вукодлак у Паризу]] || 9. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 645 || [[Лудаци (филм из 1973)]] || 10. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 646 || [[Улица страха, 1. део: 1994.]] || 11. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 647 || [[Улица страха, 2. део: 1978.]] || 12. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 648 || [[Улица страха, 3. део: 1666.]] || 13. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 649 || [[Станар (филм)]] || 14. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 650 || [[Ноћ комете]] || 15. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 651 || [[Манијак (филм из 2012)]] || 16. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 652 || [[Језеро Мунго]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 653 || [[Талија Цукер]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 654 || [[Мумијина рука]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 655 || [[Џорџ Зуко]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 656 || [[Сестринство (филм)]] || 19. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 657 || [[Смрт после смрти]] || 20. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 658 || [[Уклета (филм)]] || 21. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 659 || [[Стендалов синдром (филм)]] || 22. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 660 || [[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)]] || 23. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 661 || [[Пљунем ти на гроб 2]] || 24. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 662 || [[Мртав жив]] || 25. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} |} === Шаблони === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Шаблон !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[Шаблон:Хрватске теленовеле|Хрватске теленовеле]] || 17. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 2 || [[Шаблон:Hrvatske telenovele-lat|Hrvatske telenovele-lat]] || 17. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 3 || [[Шаблон:Капетан Харлок|Капетан Харлок]] || 28. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 4 || [[Шаблон:Дрејк и Џош|Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 5 || [[Шаблон:Ден Шнајдер|Ден Шнајдер]] || 15. март 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 6 || [[Шаблон:Слагалица страве|Слагалица страве]] || 27. октобар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 7 || [[Шаблон:Ноћ вештица (серијал филмова)|Ноћ вештица]] || 12. новембар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 8 || [[Шаблон:Инфокутија Дигимони - Ликови|Ликови из Пустоловина са Дигимонима]] || 26. новембар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 9 || [[Шаблон:Српски кандидати за Оскара|Српски кандидати за Оскара]] || 17. фебруар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Садко|Садко]] |- | 10 || [[Шаблон:Наградa ТВ и Новелас за најбољу главну глумицу|Наградa ТВ и Новелас за најбољу главну глумицу]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 11 || [[Шаблон:Наградa ТВ и новелас за најбољу теленовелу|Наградa ТВ и новелас за најбољу теленовелу]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 12 || [[Шаблон:БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози|БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 13 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи анимирани филм|БАФТА за најбољи анимирани филм]] || 10. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 14 || [[Шаблон:БАФТА за најбољу глумицу у главној улози|БАФТА за најбољу глумицу у главној улози]] || 10. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 15 || [[Шаблон:Астрална подмуклост (филмска серија)|Астрална подмуклост (филмска серија)]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 16 || [[Шаблон:БАФТА за најбољег глумца у главној улози|БАФТА за најбољег глумца у главној улози]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 17 || [[Шаблон:Фантазам (франшиза)|Фантазам (франшиза)]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 18 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи филм|БАФТА за најбољи филм]] || 12. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 19 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи филм на страном језику|БАФТА за најбољи филм на страном језику]] || 12. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 20 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи британски филм|БАФТА за најбољи британски филм]] || 13. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 21 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољу глумицу у главној улози|Награда Спирит за најбољу глумицу у главној улози]] || 14. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 22 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Спирит за најбољу глумицу у споредној улози]] || 14. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 23 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег глумца у главној улози|Награда Спирит за најбољег глумца у главној улози]] || 15. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 24 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег глумца у споредној улози|Награда Спирит за најбољег глумца у споредној улози]] || 16. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 25 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољи филм|Награда Спирит за најбољи филм]] || 16. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 26 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег режисера|Награда Спирит за најбољег режисера]] || 17. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 27 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу споредну женску улогу у мини-серији или ТВ филму|Награда Еми за најбољу споредну женску улогу у <br> мини-серији или ТВ филму]] || 18. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 28 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији|Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији]] || 19. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији|Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији]] || 20. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 30 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији|Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији]] || 22. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 31 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу хумористичку серију|Награда Еми за најбољу хумористичку серију]] || 24. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 32 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег режисера|Награда Сателит за најбољег режисера]] || 25. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 33 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумицу у главној улози|Награда Сателит за најбољу глумицу у главној улози]] || 26. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 34 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Сателит за најбољу глумицу у споредној улози]] || 26. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 35 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози|Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози]] || 27. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 36 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у споредној улози|Награда Сателит за најбољег глумца у споредној улози]] || 28. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 37 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумачку поставу (филм)|Награда Сателит за најбољу глумачку поставу]] || 29. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 38 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму|Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму]] || 29. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 39 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољи филм|Награда Сателит за најбољи филм]] || 30. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 40 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу|Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу]] || 10. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 41 || [[Шаблон:Дарио Арђенто|Дарио Арђенто]] || 15. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу|Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу]] || 17. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 43 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за споредну женску улогу|Награда Националног одбора за ревизију за споредну женску улогу]] || 25. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 44 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу|Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу]] || 30. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 45 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму — драма]] || 2. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 46 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму — драма]] || 5. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 47 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу споредну глумицу у играном филму|Златни глобус за најбољу споредну глумицу — играни филм]] || 6. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 48 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег споредног глумца у играном филму|Златни глобус за најбољег споредног глумца — играни филм]] || 11. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 49 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (мјузикл или комедија)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму — мјузикл <br> или комедија]] || 14. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 50 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у ТВ серији (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у ТВ серији — драма]] || 15. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 51 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму|Златни глобус за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму]] || 16. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 52 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег споредног глумца у серији, мини-серији или ТВ филму|Златни глобус за најбољег споредног глумца — серија, мини-серија <br> или ТВ филм]] || 19. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 53 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољи анимирани филм|Златни глобус за најбољи анимирани филм]] || 20. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 54 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољег глумца у главној улози|Британска независна филмска награда за најбољег глумца у <br> главној улози]] || 26. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 55 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољег глумца у споредној улози|Британска независна филмска награда за најбољег глумца у <br> споредној улози]] || 27. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 56 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у главној улози|Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у <br> главној улози]] || 27. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 57 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у споредној улози|Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у <br> споредној улози]] || 28. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 58 || [[Шаблон:Британске независне филмске награде|Британске независне филмске награде]] || 28. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 59 || [[Шаблон:Награда Ричард Харис|Награда Ричард Харис]] || 30. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 60 || [[Шаблон:Награда Гоја за најбољи филм|Награда Гоја за најбољи филм]] || 3. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 61 || [[Шаблон:Наградe Гоја|Наградe Гоја]] || 4. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 62 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољег негативца|МТВ филмска награда за најбољег негативца]] || 4. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 63 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу улогу у комедији|МТВ филмска награда за најбољу улогу у комедији]] || 5. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 64 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће|МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће]] || 6. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 65 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу улогу|МТВ филмска награда за најбољу улогу]] || 6. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 66 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу тучу|МТВ филмска награда за најбољу тучу]] || 6. август 2020. || Допуњен || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 67 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи пољубац|МТВ филмска награда за најбољи пољубац]] || 7. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 68 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи филм|МТВ филмска награда за најбољи филм]] || 8. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 69 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи филмски дуо|МТВ филмска награда за најбољи филмски дуо]] || 8. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 70 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у драмској серији|Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у драмској серији]] || 16. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 71 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у хумористичкој серији|Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у хумористичкој <br> серији]] || 19. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 72 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у драмској серији|Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у драмској серији]] || 20. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 73 || [[Шаблон:Петак тринаести (серијал филмова)|Петак тринаести]] || 21. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 74 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у хумористичкој серији|Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у хумористичкој <br> серији]] || 21. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 75 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној <br> улози]] || 22. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 76 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној <br> улози]] || 23. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 77 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у споредној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у споредној <br> улози]] || 25. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 78 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у споредној <br> улози]] || 26. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 79 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу]] || 27. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 80 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи сценарио|Награда Сатурн за најбољи сценарио]] || 27. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 81 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за животно дело|Награда Удружења филмских глумаца за животно дело]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 82 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољег режисера|Награда Сатурн за најбољег режисера]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 83 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољу музику|Награда Сатурн за најбољу музику]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 84 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм|Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 85 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи анимирани филм|Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 86 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи међународни филм|Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 87 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи трилер филм|Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 88 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа|Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 89 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције|Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 90 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег глумца|Награда Емпајер за најбољег глумца]] || 5. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 91 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољу глумицу|Награда Емпајер за најбољу глумицу]] || 6. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 92 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег новајлију|Награда Емпајер за најбољег новајлију]] || 7. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 93 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег режисера|Награда Емпајер за најбољег режисера]] || 8. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 94 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи британски филм|Награда Емпајер за најбољи британски филм]] || 9. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 95 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм|Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм]] || 10. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 96 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи трилер|Награда Емпајер за најбољи трилер]] || 10. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 97 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи филм|Награда Емпајер за најбољи филм]] || 11. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 98 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи хорор|Награда Емпајер за најбољи хорор]] || 15. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 99 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољу комедију|Награда Емпајер за најбољу комедију]] || 15. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | '''100''' || [[Шаблон:Награда Цар Константин|Награда Цар Константин]] || 3. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 101 || [[Шаблон:Награда Царица Теодора|Награда Царица Теодора]] || 3. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 102 || [[Шаблон:Гран при награда — Наиса|Гран при награда — Наиса]] || 4. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 103 || [[Шаблон:Награда Павле Вуисић|Награда Павле Вуисић]] || 10. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 104 || [[Шаблон:Глумачки пар године|Глумачки пар године]] || 11. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 105 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну мушку улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну <br> мушку улогу]] || 8. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 106 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну женску улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну <br> женску улогу]] || 9. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 107 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну мушку улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну <br> мушку улогу]] || 9. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 108 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну женску улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну <br> женску улогу]] || 10. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 109 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољу глумицу|Сребрни медвед за најбољу глумицу]] || 16. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 110 || [[Шаблон:Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг|Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг]] || 17. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 111 || [[Шаблон:Хуманитарна награда Џин Хершолт|Хуманитарна награда Џин Хершолт]] || 18. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 112 || [[Шаблон:Награда Станиславски|Награда Станиславски]] || 20. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 113 || [[Шаблон:Оскар за најбољи филм на страном језику|Оскар за најбољи филм на страном језику]] || 23. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 114 || [[Шаблон:Џек Николсон|Џек Николсон]] || 28. август 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 115 || [[Шаблон:Награда др. Бранивој Ђорђевић|Награда др. Бранивој Ђорђевић]] || 29. август 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 116 || [[Шаблон:Џорџ Клуни|Џорџ Клуни]] || 1. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 117 || [[Шаблон:Педро Алмодовар|Педро Алмодовар]] || 1. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 118 || [[Шаблон:Бигас Луна|Бигас Луна]] || 2. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 119 || [[Шаблон:Црни Груја|Црни Груја]] || 23. децембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 120 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољег глумца|Сребрни медвед за најбољег глумца]] || 2. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 121 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољу режију|Сребрни медвед за најбољу режију]] || 13. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 122 || [[Шаблон:Сребрни медвед за Велику награду жирија|Сребрни медвед за Велику награду жирија]] || 26. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 123 || [[Шаблон:Живи мртваци|Живи мртваци]] || 19. мај 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 124 || [[Шаблон:Џорџ Ромеро|Џорџ Ромеро]] || 21. мај 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 125 || [[Шаблон:Трострука круна глуме|Трострука круна глуме]] || 17. јун 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 126 || [[Шаблон:Марио Бава|Марио Бава]] || 17. јун 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 127 || [[Шаблон:Пљунем ти на гроб|Пљунем ти на гроб]] || 23. јул 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} === Категорије === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Категорије !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[:Категорија: Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну песму|Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну песму]] || 15. октобар 2018. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2 || [[:Категорија: Ноћ вештица (франшиза)|Ноћ вештица (франшиза)]] || 15. октобар 2019. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 3 || [[:Категорија: Јужнокорејски филмови|Јужнокорејски филмови]] || 17. фебруар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 4 || [[:Категорија:Шаблони за награде БАФТА|Шаблони за награде БАФТА]] || 9. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 5 || [[:Категорија:Навигацијске кутије серије хорор филмова|Навигацијске кутије серије хорор филмова]] || 11. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 6 || [[:Категорија:Фантазам (франшиза)|Фантазам (франшиза)]] || 12. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 7 || [[:Категорија:БАФТА победници (филмови)|БАФТА победници (филмови)]] || 13. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 8 || [[:Категорија:Шаблони награде Спирит|Шаблони награде Спирит]] || 17. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 9 || [[:Категорија:Шаблони награде Еми|Шаблони награде Еми]] || 19. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 10 || [[:Категорија:Шаблони за награду Сателит|Шаблони награде Сателит]] || 25. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 11 || [[:Категорија:Шаблони за Награде Националног одбора за ревизију|Шаблони награде националног одбора за ревизију]] || 2. јун 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 12 || [[:Категорија:Шаблони награде Златни глобус|Шаблони награде Златни глобус]] || 22. јун 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 13 || [[:Категорија:Шаблони за награде Гоја|Шаблони за награде Гоја]] || 3. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 14 || [[:Категорија:Шаблони за МТВ филмске награде|Шаблони за МТВ филмске награде]] || 9. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 15 || [[:Категорија:Филмови продукцијске куће Хамер|Филмови продукцијске куће Хамер]] || 21. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 16 || [[:Категорија:Шаблони за награде Удружења филмских глумаца|Шаблони за награде Удружења филмских глумаца]] || 30. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 17 || [[:Категорија:Шаблони за награде Емпајер|Шаблони за награде Емпајер]] || 19. септембар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 18 || [[:Категорија:Добитнице награде Царица Теодора|Добитнице награде Царица Теодора]] || 29. септембар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 19 || [[:Категорија:Добитници Гран при награде Наиса|Добитници Гран при награде Наиса]] || 4. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 20 || [[:Категорија:Добитници награде Павле Вуисић|Добитници награде Павле Вуисић]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 21 || [[:Категорија:Добитници награде Славица|Добитници награде Славица]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 22 || [[:Категорија:Шаблони за награде Фестивалa глумачких остварења Филмски сусрети|Шаблони за награде Фестивалa глумачких остварења Филмски сусрети]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 23 || [[:Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он|Добитнице и добитници награде Она и он]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 24 || [[:Категорија:Добитници награде Зоран Радмиловић|Добитници награде Зоран Радмиловић]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 25 || [[:Категорија:Добитнице награде Жанка Стокић|Добитнице награде Жанка Стокић]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 26 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена|Добитници награде Златна арена]] || 17. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 27 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу режију|Добитници награде Златна арена за најбољу режију]] || 17. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 28 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио|Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио]] || 18. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу|Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу]] || 19. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу|Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу]] || 19. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 30 || [[:Категорија:Шаблони награде удружења филмских критичара на мрежи|Шаблони награде удружења филмских критичара на мрежи]] || 10. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 31 || [[:Категорија:Награде Друштва филмских критичара на мрежи|Награде Друштва филмских критичара на мрежи]] || 10. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 32 || [[:Категорија:Шаблони за награде Сребрни медвед|Шаблони за награде Сребрни медвед]] || 16. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 33 || [[:Категорија:Филмови које је режирао Џорџ Клуни|Филмови које је режирао Џорџ Клуни]] || 1. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 34 || [[:Категорија:Навигациони шаблони за шпанске редитеље|Навигациони шаблони за шпанске редитеље]] || 1. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 35 || [[:Категорија:Навигациони шаблони за јапанске редитеље|Навигациони шаблони за јапанске редитеље]] || 2. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 36 || [[:Категорија:Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију|Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију]] || 16. фебруар 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 37 || [[:Категорија:Хорор телевизијске серије|Хорор телевизијске серија]] || 6. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 38 || [[:Категорија:Филмови 1910.|Филмови 1910.]] || 22. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 39 || [[:Категорија:Филмови 1909.|Филмови 1909.]] || 22. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 40 || [[:Категорија:Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну музику|Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну музику]] || 20. мај 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 41 || [[:Категорија:Изгубљени филмови|Изгубљени филмови]] || 6. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[:Категорија:Филмови 1915.|Филмови 1915.]] || 7. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 43 || [[:Категорија:Филмови 1917.|Филмови 1917.]] || 8. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 44 || [[:Категорија:Ђало филмови|Ђало филмови]] || 17. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 45 || [[:Категорија:Природни хорор филмови|Природни хорор филмови]] || 18. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 46 || [[:Категорија:Фолк хорор филмови|Фолк хорор филмови]] || 19. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 47 || [[:Категорија:Сплатер филмови|Сплатер филмови]] || 19. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 48 || [[:Категорија:Готички хорор филмови|Готички хорор филмови]] || 23. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 49 || [[:Категорија:Телесни хорор филмови|Телесни хорор филмови]] || 23. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 50 || [[:Категорија:Комични хорор филмови|Комични хорор филмови]] || 24. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 51 || [[:Категорија:Акциони хорор филмови|Акциони хорор филмови]] || 25. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} __БЕЗСАДРЖАЈА__ [[Категорија:Википројекат Филм| ]] 7mbzbr02fmwd0tdl0xxddkbinddqrnk 25122124 25122122 2022-07-25T11:11:08Z Uw17 165959 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Википројекат Филм/заглавље}} == Списак == <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> === Чланци === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[Анабела (филм)]] || 16. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 2 || [[Мистерија породице Хантер]] || 16. септембар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 3 || [[На граници (ТВ серија)]] || 18. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 4 || [[Џудо бој]] || 20. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Cartoons Serbia Official|Cartoons Serbia Official]] |- | 5 || [[Цоци]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 6 || [[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 7 || [[Списак ликова из филмског серијала Ноћ вештица]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 8 || [[Кунг Фу Панда: Легенде о Феноментастичном]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 9 || [[Ратник Кишна Кап]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 10 || [[Мали летећи медведићи]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Cartoons Serbia Official|Cartoons Serbia Official]] |- | 11 || [[Призивање зла 2]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 12 || [[Сребрни метак (филм)|Сребрни метак]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 13 || [[Изгубљени дечаци]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 14 || [[Пустоловине са Дигимонима 03]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 15 || [[Клетва (филм)|Клетва]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 16 || [[Одред против чудовишта]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 17 || [[Урок (филм)|Урок]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:LazarShy|LazarShy]] |- | 18 || [[Авантуре малог Пере]] || 25. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 19 || [[Чарли и фабрика чоколаде (филм)]] || 26. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 20 || [[Ралф разбија интернет: Разбијач Ралф 2]] || 27. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 21 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ]] || 28. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 22 || [[Астрална подмуклост 2]] || 29. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 23 || [[Инферно (филм из 2016)]] || 1. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 24 || [[Тексашки масакр моторном тестером 2]] || 4. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 25 || [[Леприкон (филм)|Леприкон]] || 6. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 26 || [[50/50 (филм из 2011)]] || 7. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 27 || [[Рон Хауард]] || 8. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 28 || [[Ја сам Френки]] || 9. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 29 || [[Аватар: Последњи владар ветрова (сезона 1)]] || 12. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 30 || [[Џон Фавро]] || 12. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 31 || [[Астрална подмуклост 3]] || 13. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 32 || [[Астрална подмуклост 4: Последњи кључ]] || 13. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 33 || [[Водени свет малих гупија]] || 15. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 34 || [[Миа и ја]] || 20. октобар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 35 || [[30 дана ноћи]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 36 || [[Чак Лори]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 37 || [[Геније (ТВ серија)]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 38 || [[Крај ј***ног света]] || 24. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 39 || [[Полтергајст 2: Друга страна]] || 26. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 40 || [[Доналд Плезенс]] || 27. октобар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 41 || [[Полтергајст 3]] || 28. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[Звезда је рођена (филм из 2018)]] || 29. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 43 || [[Принц таме]] || 4. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 44 || [[Инферно (филм из 1980)|Инферно]] || 5. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 45 || [[Моја генијална пријатељица (мини-серија)]] || 23. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 46 || [[Зврчка (филм)|Зврчка]] || 8. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 47 || [[Мајка суза]] || 9. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 48 || [[Диско плесач]] || 14. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 49 || [[Леприкон 2]] || 15. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 50 || [[30 дана ноћи 2: Мрачни дани]] || 29. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 51 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]] || 15. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 52 || [[Амерички вукодлак у Лондону]] || 18. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 53 || [[Топ ган 2: Маверик]] || 19. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 54 || [[Ужас из дубине 2]] || 20. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 55 || [[Анабела 2: Стварање зла]] || 22. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 56 || [[Лин Шеј]] || 23. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 57 || [[Вес Крејвен]] || 25. јануар 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 58 || [[Чупавци]] || 26. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 59 || [[Бенедикт Вонг]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 60 || [[Винстон Дјук]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 61 || [[Данај Гурира]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 62 || [[Пом Клементиф]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 63 || [[Кларк Грег]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 64 || [[Мајкл Рукер]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 65 || [[Џос Видон]] || 3. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 66 || [[Џон Бернтал]] || 5. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 67 || [[Панишер (ТВ серија)]] || 5. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 68 || [[Инвазија трећих бића]] || 10. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 69 || [[Јеленин свет]] || 11. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 70 || [[Чупавци 2: Главно јело]] || 15. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 71 || [[До звезда]] || 15. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 72 || [[Лук Пери]] || 4. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 73 || [[91. додела Оскара]] || 5. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 74 || [[Зелена књига (филм)]] || 5. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 75 || [[Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 76 || [[Авантуре Кида Опасност]] || 18. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 77 || [[Шпијунски филм]] || 29. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 78 || [[Дамбо (филм из 2019)]] || 1. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 79 || [[Панда против ванземаљаца]] || 1. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 80 || [[Јосиф: Краљ снова]] || 2. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 81 || [[Мадагаскар 2: Бег у Африку]] || 4. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 82 || [[Писма покојника (филм)]] || 5. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 83 || [[Списак ликова из Звезданих ратова]] || 13. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 84 || [[Порин (награда)]] || 24. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 85 || [[Чернобиљ (ТВ серија)]] || 25. мај 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 86 || [[Георге Вода]] || 27. мај 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 87 || [[Џошуа Џексон]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 88 || [[Џаред Харис]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 89 || [[Фринџ]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 90 || [[Круна (ТВ серија)]] || 13. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 91 || [[Викторија (ТВ серија)]] || 20. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 92 || [[Призивање духова]] || 16. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 93 || [[Чупавци 3: Оно си што једу]] || 16. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 94 || [[У потрази за тамом]] || 17. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 95 || [[Виртуелна свест]] || 20. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 96 || [[Полицајац манијак 2]] || 22. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 97 || [[Брус Кембел]] || 22. јул 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 98 || [[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]] || 23. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 99 || [[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]] || 23. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''100''' || [[Призивање духова 2: Порекло зла]] || 24. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 101 || [[Ентони Данијелс]] || 24. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 102 || [[Зелени фењер (филм из 2011)]] || 25. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 103 || [[Истеривач ђавола 4: Почетак]] || 26. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 104 || [[Чудотворци (ТВ серија)]] || 8. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 105 || [[Зелда Рубинстејн]] || 14. август 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 106 || [[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]] || 16. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 107 || [[Господар жеља]] || 22. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 108 || [[Истеривач ђавола 5: Власт]] || 22. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 109 || [[Кори Хејм]] || 29. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 110 || [[Змија и дуга]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 111 || [[Атомски мрав]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 112 || [[Чистач]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 113 || [[Џонатан Крик]] || 3. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 114 || [[Црни анђео]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 5. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 115 || [[Холивуд Сафари]] || 5. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 116 || [[Хотел Вавилон]] || 7. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 117 || [[Хаф]] || 8. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 118 || [[Списак хорор филмова са највећом зарадом]] || 12. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 119 || [[Филаделфија (серија)]] || 13. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 120 || [[ФБИ (серија)]] || 14. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 121 || [[Улица наде 413]] || 15. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 122 || [[Уврнути]] || 20. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 123 || [[Бог, Ђаво и Боб]] || 20. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 124 || [[Боб и Роуз]] || 21. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 125 || [[Алан Дејвис]] || 22. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 126 || [[Тачка усијања]] || 22. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 127 || [[Тајне Палм Спрингса]] || 23. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 128 || [[Сибил]] || 25. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 129 || [[Сви градоначелникови људи]] || 26. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 130 || [[Саут Бич]] || 27. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 131 || [[Слагалица страве]] || 13. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 131 || [[Други живот (ТВ серија)]] || 14. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 133 || [[Слагалица страве 2]] || 15. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 134 || [[Изгубљени у свемиру (ТВ серија, 2018)]] || 16. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 135 || [[Бетси Расел]] || 16. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 136 || [[Слагалица страве 3]] || 17. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 137 || [[Слагалица страве 4]] || 18. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 138 || [[Слагалица страве 5]] || 25. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 139 || [[Слагалица страве 6]] || 26. октобар 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 140 || [[Слагалица страве 7: Последње поглавље]] || 26. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 141 || [[Џена Колман]] || 6. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 142 || [[Слагалица страве 8: Џигсоу]] || 8. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 143 || [[Слагалица страве 9: Донор органа]] || 9. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 144 || [[Мачије око (филм)]] || 9. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 145 || [[Нож у леђа]] || 24. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 146 || [[Пустоловине са Дигимонима: Последња еволуција]] || 26. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 147 || [[Списак ликова серијала Пустоловине са Дигимонима]] || 27. новембар 2019. || Допуњен чланак || {{Inprogress}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 148 || [[Педро Паскал]] || 3. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 149 || [[Френк Оз]] || 30. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 150 || [[Шери Мун Зомби]] || 31. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 151 || [[Абрахам ван Хелсинг]] || 1. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 152 || [[Питер Кушинг]] || 2. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 153 || [[Дракулин хорор]] || 3. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 154 || [[Дракулине невесте]] || 3. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 155 || [[Дракула: Принц таме]] || 4. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 156 || [[Слуга (филм из 2019)]] || 5. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 157 || [[Дракула је устао из гроба]] || 5. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 158 || [[Окуси Дракулину крв]] || 6. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 159 || [[Роберт Хјустон]] || 7. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 160 || [[Дракулини ожиљци]] || 8. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 161 || [[Дракула у 1972-ој]] || 11. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 162 || [[Дракулини сатанистички ритуали]] || 12. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 163 || [[Легенда о 7 златних вампира]] || 13. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 164 || [[Дарија Николоди]] || 23. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 165 || [[Дракула (филм из 1931)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 166 || [[Франкенштајн (филм из 1931)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 167 || [[Керол Кејн]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 168 || [[Дарио Арђенто]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 169 || [[Кућа од воска (филм из 2005)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 170 || [[Тихо место]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 171 || [[28 недеља касније]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 172 || [[Ханибал (филм из 2001)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 173 || [[Жандар у Њујорку]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 174 || [[Жандар се жени]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 175 || [[Жандар у пензији]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 176 || [[Жандар и ванземаљци]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 177 || [[Жандар и жандарке]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 178 || [[Продавачица љубичица]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 179 || [[Петак тринаести 12]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 180 || [[Азија Арђенто]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 181 || [[Жандар из Сен Тропеа]] || 2. фебруар 2020. || Допуњен чланак|| {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 182 || [[Сем Рејми]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 183 || [[Оз, велики и моћни]] || 3. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 184 || [[Мува (филм из 1986)]] || 3. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 185 || [[Одвуци ме у пакао]] || 4. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 186 || [[Hermione Granger и Quarter Life Crisis]] || 5. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 187 || [[Дечије игре (филм из 1988)]] || 7. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 188 || [[Гремлини]] || 7. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 189 || [[Колиба у шуми]] || 8. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 190 || [[Прочишћење]] || 8. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 191 || [[Не диши]] || 9. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 192 || [[Коцка (филм)]] || 9. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 193 || [[Кловерфилд]] || 10. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 194 || [[Паразит (филм)]] || 11. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 195 || [[Осми путник против предатора]] || 12. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 196 || [[Ди Волас]] || 14. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 197 || [[Винсент Прајс]] || 14. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 198 || [[Зимски сан (филм)|Зимски сан]] || 17. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 199 || [[Воз до Бусана]] || 17. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''200''' || [[Жерар Филип]] || 18. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 201 || [[Култни филм]] || 19. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 202 || [[Раџ Капур]] || 19. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 203 || [[Тоб Хупер]] || 21. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 204 || [[Франкенштајнова невеста]] || 21. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 205 || [[70. додела Оскара]] || 23. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 206 || [[Адријен Барбо]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 207 || [[Кинг Конг (филм из 1933)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 208 || [[Годзила (филм из 1954)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 209 || [[Кинг Конг (лик)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 210 || [[Наставак]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 211 || [[Александар Глигорић]] || 26. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 212 || [[Маја Милош]] || 26. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 213 || [[Срећан дан смрти]] || 7. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 214 || [[Срећан дан смрти 2]] || 8. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 215 || [[Слешер филм]] || 9. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 216 || [[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]] || 12. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 217 || [[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]] || 13. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 218 || [[Тексашки масакр моторном тестером 5]] || 14. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 219 || [[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]] || 15. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 220 || [[Тексашки масакр моторном тестером 7]] || 16. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 221 || [[Тексашки масакр моторном тестером 8: Ледерфејс]] || 17. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 222 || [[Данијела Харис]] || 22. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 223 || [[Тинка Курти]] || 22. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 224 || [[Сара Мишел Гелар]] || 23. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 225 || [[Џејми Лојд]] || 25. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 226 || [[Хедер Лангенкамп]] || 26. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 227 || [[Краљица вриска]] || 26. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 228 || [[Angelo My Love (филм из 1983)]] || 7. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 229 || [[Гаџо дило (филм)]] || 7. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 230 || [[Latcho drom (филм из 1993)]] || 7. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 231 || [[Моира Орфеи]] || 8. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 232 || [[Ворвик Дејвис]] || 9. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 233 || [[Оја Кодар]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 234 || [[Шарл Мило]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 235 || [[Анђела Греговић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 236 || [[Данијела Томовић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 237 || [[Ивана Шћепановић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 238 || [[Николај Сличенко]] || 11. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 239 || [[Оливера Марковић]] || 12. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 240 || [[Бора Тодоровић]] || 12. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 241 || [[Дана Тодоровић]] || 13. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 242 || [[Мирољуб Турајлија]] || 13. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 243 || [[Слободанка Латиновић]] || 14. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 244 || [[Драгољуб Денда]] || 15. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 245 || [[Драга Живановић]] || 15. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 246 || [[Столе Новаковић]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 247 || [[Дејан Тончић]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 248 || [[Милорад Капор]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 249 || [[Миодраг Крчмарик]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 250 || [[Ивана В. Јовановић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 251 || [[Вук Салетовић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 252 || [[Миљан Давидовић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 253 || [[Милан Босиљчић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 254 || [[Милош Ђуровић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 255 || [[Јелена Пузић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 256 || [[Ксенија Маринковић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 257 || [[Андреј Пиповић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 258 || [[Игор Дамњановић]] || 20. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 259 || [[Јелена Љутић]] || 21. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 260 || [[Шаони Смит]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 261 || [[Линда Блер]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 262 || [[Мерилин Бернс]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 263 || [[Вероника Картрајт]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 264 || [[Линеа Квигли]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 265 || [[Владислав Михаиловић]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 266 || [[Барбара Стил]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 267 || [[Кристина Баранска]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 268 || [[Марко Панајотовић]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 269 || [[Каролина Вилијамс]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 270 || [[Ширли Џоунс]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 271 || [[Растко Вујисић]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 272 || [[Миливоје Миша Станимировић]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 273 || [[Кетрин Изабел]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 274 || [[Урош Нововић]] || 27. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 275 || [[Јован Здравковић]] || 27. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 276 || [[Зијнет Сали]] || 30. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 277 || [[Бебин слободан дан]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 278 || [[Чивава са Беверли Хилса]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 279 || [[Чивава са Беверли Хилса 2]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 280 || [[Чивава са Беверли Хилса 3]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 281 || [[Мама миа! Идемо поново]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 282 || [[Типи Хедрен]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 283 || [[Соланж Ноулс]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 284 || [[Лилијан Шовен]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 285 || [[Фатална Џинџер]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 286 || [[Летописи Нарније: Принц Каспијан ]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 287 || [[Летописи Нарније: Лав, вештица и орман]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 288 || [[Фатална Џинџер 2: Ослобођена]] || 3. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 289 || [[Повратак живих мртваца]] || 4. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 290 || [[Повратак живих мртваца 2]] || 5. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 291 || [[Повратак живих мртваца 3]] || 7. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 292 || [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 293 || [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 294 || [[Безумље]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 295 || [[Ружњићи]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 296 || [[Бундевоглави 2: Крвава крила]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 297 || [[Штрумпфови 2 (филм)|Штрумпфови 2]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 298 || [[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]] || 12. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 299 || [[Бундевоглави 4: Крвава завада]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''300''' || [[Феномен (филм из 1985)]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 301 || [[Зец Петар (филм)|Зец Петар]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 302 || [[Ти си следећи]] || 14. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 303 || [[Птица са кристалним перјем]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 304 || [[Одједном тата]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 305 || [[Измаглица (филм)|Измаглица]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 306 || [[Мој пас Патрик]] || 16. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 307 || [[Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама]] || 25. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Sadko]] |- | 308 || [[Катја Паскалева]] || 31. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 309 || [[Фатална Џинџер 3: Почетак]] || 18. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 310 || [[Птице 2: Крај копна]] || 19. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 311 || [[Леприкон 3]] || 20. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 312 || [[Пљунем ти на гроб]] || 21. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 313 || [[Леприкон 4: У свемиру]] || 21. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 314 || [[Човек од прућа]] || 25. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 315 || [[Аутопсија Џејн Доу]] || 27. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 316 || [[Зелена соба]] || 27. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 317 || [[Чупавци 4: Нападају твој свемир]] || 29. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 318 || [[Британска независна филмска награда – Награда Ричард Харис|Награда Ричард Харис]] || 30. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 319 || [[Чупавци 5: Чупавци нападају!]] || 2. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 320 || [[Врисак 5]] || 3. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 321 || [[Франкенштајново проклетство]] || 7. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 322 || [[Горгона (филм)]] || 9. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 323 || [[Призивање зла 3: Ђаво ме је натерао]] || 10. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 324 || [[Урликање]] || 11. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 325 || [[Арахнофобија (филм)]] || 11. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 326 || [[Дракула (филм из 1979)]] || 12. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 327 || [[Кевин Вилијамсон]] || 13. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 328 || [[Потпаљивачица]] || 14. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 329 || [[REC (филм)]] || 15. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 330 || [[Мануела Веласко]] || 15. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 331 || [[REC 2]] || 16. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 332 || [[Роди Макдауал]] || 19. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 333 || [[Награда Сатурн за најбољег режисера]] || 21. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 334 || [[Награда Сатурн за најбољи сценарио]] || 21. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 335 || [[Награда Сатурн за најбољу музику]] || 22. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 336 || [[Награда Сатурн за најбољу монтажу]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 337 || [[Награда Сатурн за најбољу сценографију]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 338 || [[Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 339 || [[Награда Сатурн за најбољу филмску фантазију]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 340 || [[Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 341 || [[Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 342 || [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 343 || [[Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 344 || [[Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 345 || [[Награда Сатурн за најбољу шминку]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 346 || [[Награда Сатурн за најбољи костим]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 347 || [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 348 || [[Разговор о Википедији:Википројекат Филм/Учесници]] || 6. октобар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 349 || [[Жртве паљенице]] || 7. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 350 || [[Дракула: Неиспричано]] || 13. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 351 || [[REC 3: Почетак]] || 14. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 352 || [[Деда Мраз (филм)]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 353 || [[Деда Мраз 2]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 354 || [[Деда мраз 3: Одбегли деда]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 355 || [[Божићни принц]] || 24. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 356 || [[Црна недеља]] || 25. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 357 || [[Близу таме]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 358 || [[Божићни принц: Краљевско венчање]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 359 || [[Божићни принц: Краљевска беба]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 360 || [[Ништа без маме]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 361 || [[Дечије игре 2]] || 28. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 362 || [[Прочишћење 2: Анархија]] || 28. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 363 || [[Дечије игре 3]] || 29. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 364 || [[Прочишћење 3: Изборна година]] || 30. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 365 || [[Црна мачка (филм из 1934)]] || 31. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 366 || [[Клетва 2]] || 4. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 367 || [[Клетва 3]] || 5. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 368 || [[Награда Станиславски]] || 20. јaнуар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 369 || [[Коштани томахавк]] || 28. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 370 || [[Врела срца]] || 3. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 371 || [[Дечије игре 4: Чакијева невеста]] || 13. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 372 || [[Дечије игре 5: Чакијево семе]] || 13. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 373 || [[Залудне руке]] || 14. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 374 || [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм]] || 14. март 2021. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 375 || [[Урбане легенде]] || 15. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 376 || [[Хари Манфредини]] || 20. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 377 || [[Мачка са девет репова]] || 29. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 378 || [[Мондо (филм из 1995)]] || 4. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 379 || [[Леонор Телес (редитељка)]] || 4. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 380 || [[Крис Сарандон]] || 15. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 381 || [[Ерих Волфганг Корнголд]] || 16. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 382 || [[Хуља Авшар]] || 16. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 383 || [[Том Савини]] || 22. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 384 || [[Вилдан Атасевер]] || 22. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 385 || [[Барбара Крамптон]] || 24. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 386 || [[Кери Елвес]] || 25. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 387 || [[Томрис Инџер]] || 26. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 388 || [[Како горе, тако доле]] || 1. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 389 || [[Брејкденс (филм)]] || 4. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 390 || [[Иваново детињство]] || 15. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 391 || [[Treći čovek|Трећи човек]] || 19. јун 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 392 || [[Опера (филм)|Опера]] || 29. јул 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 393 || [[Ребека Рут]] || 15. септембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 394 || [[Ненси Стивенс]] || 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 395 || [[Филмографија Андреја Звјагинцева]] || 13. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 396 || [[Тони Тод]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 397 || [[Агонија (филм)|Агонија]] || 9. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 398 || [[Четири муве на сивом сомоту]] || 9. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 399 || [[Чуда Кине (Дизниленд)]] || 10. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''400''' || [[Дизниленд после мрака]] || 11. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 401 || [[Мајкл Бериман]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 402 || [[Десетогодишњица Дизниленда]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 403 || [[Сања Марковић]] || 24. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 404 || [[Црни Груја (франшиза)]] || 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 405 || [[Божић једне мачке]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 406 || [[Мој тата је шкртица]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 407 || [[Смртоносни благослов]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 408 || [[Спремна или не]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 409 || [[Наслеђено зло]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 410 || [[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)]] || 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 411 || [[Вампир у Бруклину]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 412 || [[Људи под степеницама]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 413 || [[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 414 || [[Холгер Левендалер]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 415 || [[Шокер]] || 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 416 || [[Ђаво (филм)]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 417 || [[Чарлс Џарот]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 418 || [[Стив Бокс]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 419 || [[Морис Клош]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 420 || [[Ђавоља кичма]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 421 || [[Елмар Клос]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 422 || [[Серж Бургињон]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 423 || [[Ришар Дембо]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 424 || [[Фонс Радемакерс]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 425 || [[Мике ван Дим]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 426 || [[Маржори Роудс]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 427 || [[REC 4: Апокалипса]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 428 || [[Џоселин Лагард]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 429 || [[Мртва зона]] || 12. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 430 || [[Еденско језеро]] || 13. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 431 || [[Менди (филм)]] || 14. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 432 || [[Не окрећи се]] || 15. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 433 || [[Полицајац манијак 3: Значка тишине]] || 16. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 434 || [[Јама и клатно (филм из 1961)]] || 17. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 435 || [[Спаљивање (филм)]] || 18. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 436 || [[Дан дипломирања]] || 19. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 437 || [[Створење из Црне лагуне]] || 20. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 438 || [[Кућа на уклетом брду]] || 21. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 439 || [[Камиј Китон]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 440 || [[Пи Џеј Соулс]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 441 || [[Соба лептира]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 442 || [[Људи мачке]] || 23. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 443 || [[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]] || 24. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 444 || [[Дечије игре 7: Чакијев култ]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 445 || [[Дечије игре (филм из 2019)]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 446 || [[Ђавоља кућа]] || 27. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 447 || [[Прикрада]] || 28. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 448 || [[Шоу наказа]] || 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 449 || [[Шоу наказа 2]] || 30. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 450 || [[Шоу наказа 3]] || 31. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 451 || [[Уклети замак]] || 1. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 452 || [[Мумија (филм из 1932)]] || 2. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 453 || [[Замена (филм из 1980)]] || 3. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 454 || [[Џејкобова лествица кошмара]] || 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 455 || [[Секира (филм)]] || 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 456 || [[Секира 2]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 457 || [[Еј Џеј Боуен]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 458 || [[Секира 3]] || 7. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 459 || [[Воз терора]] || 8. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 460 || [[Невидљиви човек (филм из 1933)]] || 9. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 461 || [[К. Х. С. П.]] || 10. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 462 || [[Алис, слатка Алис]] || 11. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 463 || [[Предсказање]] || 12. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 464 || [[Предсказање 2: Демијан]] || 13. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 465 || [[Предсказање 3: Коначни обрачун]] || 14. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 466 || [[Предсказање 4: Буђење]] || 15. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 467 || [[Предсказање (филм из 2006)]] || 16. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 468 || [[Отвори врата правом]] || 17. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 469 || [[Пусти ме унутра]] || 18. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 470 || [[Чопинг мол]] || 19. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 471 || [[Тексашки масакр моторном тестером 9]] || 20. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 472 || [[Повратак у школу страве]] || 21. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 473 || [[Пирана 2: Мрешћење]] || 22. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 474 || [[Вештица из Блера 2: Књига сенки]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 475 || [[Вукодлак (филм из 1941)]] || 24. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 476 || [[Вештица из Блера 3]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 477 || [[Адам Вингард]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 478 || [[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 479 || [[Рут Гордон]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 480 || [[Стигмата (филм)]] || 27. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 481 || [[Поседнуће (филм из 1963)]] || 28. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 482 || [[Сви момци воле Менди Лејн]] || 1. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 483 || [[Џефри Коумс]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 484 || [[Брајан Јузна]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 485 || [[Реаниматор]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 486 || [[Реаниматорова невеста]] || 3. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 487 || [[Изван Реаниматора]] || 4. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 488 || [[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 489 || [[Сви смо мртви]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 490 || [[Амитивилски ужас 3: Ђаво]] || 6. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 491 || [[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]] || 7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 492 || [[Кинг Конг (филм из 1976)]] || 8. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 493 || [[Видеодром]] || 9. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 494 || [[Средина лета]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 495 || [[Пирамида (филм)]] || 11. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 496 || [[Грајндхаус (филм)]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 497 || [[Џеј Хернандез]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 498 || [[Бил Мозли]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 499 || [[Друштво (филм)]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''500''' || [[Матилда Лац]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 501 || [[Освета (филм из 2017)]] || 14. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 502 || [[Барбара Шели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 503 || [[Карантин (филм)]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 504 || [[Шон Ведерли]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 505 || [[Лиса Робин Кели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 506 || [[Село уклетих]] || 16. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 507 || [[Леприкон 5: У гету]] || 17. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 508 || [[Леприкон 6: Повратак у гето]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 509 || [[Страшно страшило 2]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 510 || [[Мува 2]] || 20. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 511 || [[Виј (филм из 1909)]] || 21. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 512 || [[У поноћ на гробљу]] || 22. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 513 || [[Прочишћење 4: Прво прочишћење]] || 23. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 514 || [[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]] || 24. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 515 || [[Гогољ: Почетак]] || 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 516 || [[Леприкон 7: Порекло]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 517 || [[Хорнсвогл]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 518 || [[Александар Петров (глумац)]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 519 || [[Гогољ: Виј]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 520 || [[Леприкон 8: Повратак Леприкона]] || 28. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 521 || [[Тејлор Спрејтлер]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 522 || [[Страшно страшило 3]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 523 || [[Гогољ: Страшна освета]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 524 || [[Виј (филм из 1967)]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 525 || [[Први април (филм из 1986)]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 526 || [[Бабадук]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 527 || [[Дан живих мртваца (филм из 2008)]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 528 || [[Манијак (филм из 1980)]] || 4. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 529 || [[Мехур убица]] || 5. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 530 || [[Мехур убица 2: Чувај се!]] || 6. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 531 || [[Мехур убица (филм из 1988)]] || 7. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 532 || [[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 533 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 534 || [[Кућа хиљаду лешева]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 535 || [[Мег Фостер]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 536 || [[Ђавољи шкарт]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 537 || [[Троје из пакла]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 538 || [[V/H/S]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 539 || [[V/H/S/2]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 540 || [[Накарадно]] || 15. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 541 || [[Деца кукуруза (филм из 1984)]] || 16. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 542 || [[Куџо (филм)]] || 17. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 543 || [[Џенифер Кент]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 544 || [[Девојчица која живи доле низ улицу]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 545 || [[V/H/S: Вирално]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 546 || [[V/H/S/94]] || 20. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 547 || [[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 548 || [[Џина Филипс]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 549 || [[Џозеф Бишара]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 550 || [[Гмизавци (филм)]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 551 || [[Гробље кућних љубимаца 2]] || 23. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 552 || [[Кејси Кларк]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 553 || [[Смрт у очима]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 554 || [[Ћорсокак (филм)]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 555 || [[Роб Зомби]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 556 || [[Илај Рот]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 557 || [[Напад парадајза убица]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 558 || [[Ерик Кристмас]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 559 || [[Наказе]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 560 || [[Леонид Курављов]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 561 || [[Дракулина ћерка]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 562 || [[Његова кућа]] || 29. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 563 || [[Франкенштајнов син]] || 30. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 564 || [[X (филм из 2022)]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 565 || [[Глас (филм из 2010)]] || 2. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 566 || [[Аудиција (филм из 1999)]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 567 || [[Видим, видим]] || 4. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 568 || [[Амитивилски ужас 6: Било је време]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 569 || [[Ноћ демона (филм из 1988)]] || 6. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 570 || [[Острво живих мртваца]] || 7. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 571 || [[Град живих мртваца]] || 8. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 572 || [[Ноћ наказа]] || 9. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 573 || [[Мартин (филм из 1977)]] || 10. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 574 || [[Зубар (филм)]] || 11. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 575 || [[Зубар 2]] || 12. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 576 || [[Масакр на журци]] || 13. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 577 || [[Лучо Фулчи]] || 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 578 || [[Изван (филм из 1981)]] || 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 579 || [[Кућа поред гробља]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 580 || [[Улрих Сајдл]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 581 || [[Масакр на журци 2]] || 16. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 582 || [[Помахнитала пена]] || 17. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 583 || [[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)]] || 18. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 584 || [[Поседнуће (филм из 1999)]] || 19. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 585 || [[Два зла ока]] || 20. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 586 || [[Безнадежни случај из корпе]] || 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 587 || [[Френк Хененлотер]] || 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 588 || [[Крвави залив]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 589 || [[Марио Бава]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 590 || [[Ђало филм]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 591 || [[Безнадежни случај из корпе 2]] || 23. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 592 || [[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]] || 24. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 593 || [[Странци (филм из 2008)]] || 25. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 594 || [[Странци 2: Плен у ноћи]] || 26. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 595 || [[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]] || 27. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 596 || [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] || 28. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 597 || [[Вољени (филм)]] || 29. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 598 || [[Изгубљени дечаци 2: Племе]] || 30. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 599 || [[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]] || 31. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''600''' || [[Зла смрт (филм из 2013)]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 601 || [[Мала продавница страве (филм из 1986)]] || 2. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 602 || [[Ковен (филм)]] || 3. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 603 || [[Из пакла (филм)]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 604 || [[Руке Трбосека]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 605 || [[Дракулина смрт]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 606 || [[Пол Вегенер]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 607 || [[Голем (филм)]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 608 || [[Голем и плесачица]] || 8. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 609 || [[Крв и црна чипка]] || 9. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 610 || [[Ноћ страве (филм из 2011)]] || 10. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 611 || [[Језиве приче из мрака]] || 11. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 612 || [[Голем: Како је дошао на свет]] || 12. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 613 || [[Деца кукуруза 2: Последња жртва]] || 13. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 614 || [[Створ (филм из 2011)]] || 14. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 615 || [[Елвира, господарица таме]] || 15. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 616 || [[Шта радимо сакривени]] || 16. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 617 || [[Трострука круна глуме]] || 16. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 618 || [[Вампири (филм из 1998)]] || 17. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 619 || [[Круг (филм из 2015)]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 620 || [[Џули Бенз]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 621 || [[Добри син]] || 19. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 622 || [[Мајка!]] || 20. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 623 || [[Посета (филм из 2015)]] || 21. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 624 || [[Операција страх]] || 22. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 625 || [[Небеска тема]] || 23. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:EmiliaITČA|EmiliaITČA]] |- | 626 || [[Бежање са часова]] || 23. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 627 || [[Подрхтавање]] || 24. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 628 || [[Земља Минотаура]] || 25. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 629 || [[То је освојило свет]] || 26. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 630 || [[Франкенштајнова освета]] || 27. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 631 || [[Инвазија трећих бића (филм из 1956)]] || 28. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 632 || [[Мала продавница страве (филм из 1960)]] || 29. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 633 || [[Језеро страха]] || 30. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 634 || [[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 635 || [[Даг Бредли]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 636 || [[Господари пакла 4: Крвна веза]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 637 || [[Очи без лица]] || 3. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 638 || [[Господари пакла 5: Инферно]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 639 || [[Жак Турнер]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 640 || [[Господари пакла 6: Трагач пакла]] || 5. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 641 || [[Господари пакла 7: Мртвији]] || 6. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 642 || [[Јазбина белог црва]] || 7. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 643 || [[Кери 2: Бес]] || 8. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 644 || [[Амерички вукодлак у Паризу]] || 9. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 645 || [[Лудаци (филм из 1973)]] || 10. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 646 || [[Улица страха, 1. део: 1994.]] || 11. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 647 || [[Улица страха, 2. део: 1978.]] || 12. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 648 || [[Улица страха, 3. део: 1666.]] || 13. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 649 || [[Станар (филм)]] || 14. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 650 || [[Ноћ комете]] || 15. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 651 || [[Манијак (филм из 2012)]] || 16. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 652 || [[Језеро Мунго]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 653 || [[Талија Цукер]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 654 || [[Мумијина рука]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 655 || [[Џорџ Зуко]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 656 || [[Сестринство (филм)]] || 19. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 657 || [[Смрт после смрти]] || 20. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 658 || [[Уклета (филм)]] || 21. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 659 || [[Стендалов синдром (филм)]] || 22. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 660 || [[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)]] || 23. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 661 || [[Пљунем ти на гроб 2]] || 24. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 662 || [[Мртав жив]] || 25. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} === Шаблони === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Шаблон !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[Шаблон:Хрватске теленовеле|Хрватске теленовеле]] || 17. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 2 || [[Шаблон:Hrvatske telenovele-lat|Hrvatske telenovele-lat]] || 17. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 3 || [[Шаблон:Капетан Харлок|Капетан Харлок]] || 28. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 4 || [[Шаблон:Дрејк и Џош|Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 5 || [[Шаблон:Ден Шнајдер|Ден Шнајдер]] || 15. март 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 6 || [[Шаблон:Слагалица страве|Слагалица страве]] || 27. октобар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 7 || [[Шаблон:Ноћ вештица (серијал филмова)|Ноћ вештица]] || 12. новембар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 8 || [[Шаблон:Инфокутија Дигимони - Ликови|Ликови из Пустоловина са Дигимонима]] || 26. новембар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 9 || [[Шаблон:Српски кандидати за Оскара|Српски кандидати за Оскара]] || 17. фебруар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Садко|Садко]] |- | 10 || [[Шаблон:Наградa ТВ и Новелас за најбољу главну глумицу|Наградa ТВ и Новелас за најбољу главну глумицу]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 11 || [[Шаблон:Наградa ТВ и новелас за најбољу теленовелу|Наградa ТВ и новелас за најбољу теленовелу]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 12 || [[Шаблон:БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози|БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 13 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи анимирани филм|БАФТА за најбољи анимирани филм]] || 10. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 14 || [[Шаблон:БАФТА за најбољу глумицу у главној улози|БАФТА за најбољу глумицу у главној улози]] || 10. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 15 || [[Шаблон:Астрална подмуклост (филмска серија)|Астрална подмуклост (филмска серија)]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 16 || [[Шаблон:БАФТА за најбољег глумца у главној улози|БАФТА за најбољег глумца у главној улози]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 17 || [[Шаблон:Фантазам (франшиза)|Фантазам (франшиза)]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 18 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи филм|БАФТА за најбољи филм]] || 12. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 19 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи филм на страном језику|БАФТА за најбољи филм на страном језику]] || 12. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 20 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи британски филм|БАФТА за најбољи британски филм]] || 13. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 21 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољу глумицу у главној улози|Награда Спирит за најбољу глумицу у главној улози]] || 14. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 22 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Спирит за најбољу глумицу у споредној улози]] || 14. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 23 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег глумца у главној улози|Награда Спирит за најбољег глумца у главној улози]] || 15. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 24 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег глумца у споредној улози|Награда Спирит за најбољег глумца у споредној улози]] || 16. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 25 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољи филм|Награда Спирит за најбољи филм]] || 16. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 26 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег режисера|Награда Спирит за најбољег режисера]] || 17. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 27 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу споредну женску улогу у мини-серији или ТВ филму|Награда Еми за најбољу споредну женску улогу у <br> мини-серији или ТВ филму]] || 18. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 28 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији|Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији]] || 19. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији|Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији]] || 20. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 30 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији|Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији]] || 22. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 31 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу хумористичку серију|Награда Еми за најбољу хумористичку серију]] || 24. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 32 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег режисера|Награда Сателит за најбољег режисера]] || 25. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 33 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумицу у главној улози|Награда Сателит за најбољу глумицу у главној улози]] || 26. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 34 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Сателит за најбољу глумицу у споредној улози]] || 26. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 35 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози|Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози]] || 27. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 36 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у споредној улози|Награда Сателит за најбољег глумца у споредној улози]] || 28. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 37 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумачку поставу (филм)|Награда Сателит за најбољу глумачку поставу]] || 29. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 38 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму|Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму]] || 29. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 39 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољи филм|Награда Сателит за најбољи филм]] || 30. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 40 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу|Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу]] || 10. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 41 || [[Шаблон:Дарио Арђенто|Дарио Арђенто]] || 15. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу|Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу]] || 17. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 43 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за споредну женску улогу|Награда Националног одбора за ревизију за споредну женску улогу]] || 25. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 44 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу|Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу]] || 30. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 45 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму — драма]] || 2. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 46 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму — драма]] || 5. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 47 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу споредну глумицу у играном филму|Златни глобус за најбољу споредну глумицу — играни филм]] || 6. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 48 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег споредног глумца у играном филму|Златни глобус за најбољег споредног глумца — играни филм]] || 11. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 49 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (мјузикл или комедија)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму — мјузикл <br> или комедија]] || 14. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 50 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у ТВ серији (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у ТВ серији — драма]] || 15. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 51 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму|Златни глобус за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму]] || 16. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 52 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег споредног глумца у серији, мини-серији или ТВ филму|Златни глобус за најбољег споредног глумца — серија, мини-серија <br> или ТВ филм]] || 19. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 53 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољи анимирани филм|Златни глобус за најбољи анимирани филм]] || 20. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 54 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољег глумца у главној улози|Британска независна филмска награда за најбољег глумца у <br> главној улози]] || 26. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 55 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољег глумца у споредној улози|Британска независна филмска награда за најбољег глумца у <br> споредној улози]] || 27. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 56 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у главној улози|Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у <br> главној улози]] || 27. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 57 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у споредној улози|Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у <br> споредној улози]] || 28. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 58 || [[Шаблон:Британске независне филмске награде|Британске независне филмске награде]] || 28. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 59 || [[Шаблон:Награда Ричард Харис|Награда Ричард Харис]] || 30. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 60 || [[Шаблон:Награда Гоја за најбољи филм|Награда Гоја за најбољи филм]] || 3. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 61 || [[Шаблон:Наградe Гоја|Наградe Гоја]] || 4. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 62 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољег негативца|МТВ филмска награда за најбољег негативца]] || 4. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 63 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу улогу у комедији|МТВ филмска награда за најбољу улогу у комедији]] || 5. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 64 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће|МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће]] || 6. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 65 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу улогу|МТВ филмска награда за најбољу улогу]] || 6. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 66 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу тучу|МТВ филмска награда за најбољу тучу]] || 6. август 2020. || Допуњен || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 67 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи пољубац|МТВ филмска награда за најбољи пољубац]] || 7. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 68 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи филм|МТВ филмска награда за најбољи филм]] || 8. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 69 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи филмски дуо|МТВ филмска награда за најбољи филмски дуо]] || 8. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 70 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у драмској серији|Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у драмској серији]] || 16. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 71 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у хумористичкој серији|Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у хумористичкој <br> серији]] || 19. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 72 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у драмској серији|Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у драмској серији]] || 20. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 73 || [[Шаблон:Петак тринаести (серијал филмова)|Петак тринаести]] || 21. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 74 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у хумористичкој серији|Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у хумористичкој <br> серији]] || 21. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 75 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној <br> улози]] || 22. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 76 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној <br> улози]] || 23. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 77 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у споредној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у споредној <br> улози]] || 25. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 78 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у споредној <br> улози]] || 26. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 79 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу]] || 27. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 80 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи сценарио|Награда Сатурн за најбољи сценарио]] || 27. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 81 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за животно дело|Награда Удружења филмских глумаца за животно дело]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 82 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољег режисера|Награда Сатурн за најбољег режисера]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 83 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољу музику|Награда Сатурн за најбољу музику]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 84 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм|Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 85 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи анимирани филм|Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 86 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи међународни филм|Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 87 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи трилер филм|Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 88 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа|Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 89 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције|Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 90 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег глумца|Награда Емпајер за најбољег глумца]] || 5. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 91 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољу глумицу|Награда Емпајер за најбољу глумицу]] || 6. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 92 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег новајлију|Награда Емпајер за најбољег новајлију]] || 7. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 93 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег режисера|Награда Емпајер за најбољег режисера]] || 8. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 94 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи британски филм|Награда Емпајер за најбољи британски филм]] || 9. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 95 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм|Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм]] || 10. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 96 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи трилер|Награда Емпајер за најбољи трилер]] || 10. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 97 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи филм|Награда Емпајер за најбољи филм]] || 11. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 98 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи хорор|Награда Емпајер за најбољи хорор]] || 15. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 99 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољу комедију|Награда Емпајер за најбољу комедију]] || 15. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | '''100''' || [[Шаблон:Награда Цар Константин|Награда Цар Константин]] || 3. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 101 || [[Шаблон:Награда Царица Теодора|Награда Царица Теодора]] || 3. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 102 || [[Шаблон:Гран при награда — Наиса|Гран при награда — Наиса]] || 4. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 103 || [[Шаблон:Награда Павле Вуисић|Награда Павле Вуисић]] || 10. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 104 || [[Шаблон:Глумачки пар године|Глумачки пар године]] || 11. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 105 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну мушку улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну <br> мушку улогу]] || 8. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 106 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну женску улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну <br> женску улогу]] || 9. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 107 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну мушку улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну <br> мушку улогу]] || 9. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 108 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну женску улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну <br> женску улогу]] || 10. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 109 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољу глумицу|Сребрни медвед за најбољу глумицу]] || 16. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 110 || [[Шаблон:Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг|Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг]] || 17. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 111 || [[Шаблон:Хуманитарна награда Џин Хершолт|Хуманитарна награда Џин Хершолт]] || 18. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 112 || [[Шаблон:Награда Станиславски|Награда Станиславски]] || 20. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 113 || [[Шаблон:Оскар за најбољи филм на страном језику|Оскар за најбољи филм на страном језику]] || 23. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 114 || [[Шаблон:Џек Николсон|Џек Николсон]] || 28. август 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 115 || [[Шаблон:Награда др. Бранивој Ђорђевић|Награда др. Бранивој Ђорђевић]] || 29. август 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 116 || [[Шаблон:Џорџ Клуни|Џорџ Клуни]] || 1. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 117 || [[Шаблон:Педро Алмодовар|Педро Алмодовар]] || 1. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 118 || [[Шаблон:Бигас Луна|Бигас Луна]] || 2. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 119 || [[Шаблон:Црни Груја|Црни Груја]] || 23. децембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 120 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољег глумца|Сребрни медвед за најбољег глумца]] || 2. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 121 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољу режију|Сребрни медвед за најбољу режију]] || 13. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 122 || [[Шаблон:Сребрни медвед за Велику награду жирија|Сребрни медвед за Велику награду жирија]] || 26. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 123 || [[Шаблон:Живи мртваци|Живи мртваци]] || 19. мај 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 124 || [[Шаблон:Џорџ Ромеро|Џорџ Ромеро]] || 21. мај 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 125 || [[Шаблон:Трострука круна глуме|Трострука круна глуме]] || 17. јун 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 126 || [[Шаблон:Марио Бава|Марио Бава]] || 17. јун 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 127 || [[Шаблон:Пљунем ти на гроб|Пљунем ти на гроб]] || 23. јул 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} === Категорије === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Категорије !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[:Категорија: Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну песму|Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну песму]] || 15. октобар 2018. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2 || [[:Категорија: Ноћ вештица (франшиза)|Ноћ вештица (франшиза)]] || 15. октобар 2019. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 3 || [[:Категорија: Јужнокорејски филмови|Јужнокорејски филмови]] || 17. фебруар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 4 || [[:Категорија:Шаблони за награде БАФТА|Шаблони за награде БАФТА]] || 9. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 5 || [[:Категорија:Навигацијске кутије серије хорор филмова|Навигацијске кутије серије хорор филмова]] || 11. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 6 || [[:Категорија:Фантазам (франшиза)|Фантазам (франшиза)]] || 12. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 7 || [[:Категорија:БАФТА победници (филмови)|БАФТА победници (филмови)]] || 13. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 8 || [[:Категорија:Шаблони награде Спирит|Шаблони награде Спирит]] || 17. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 9 || [[:Категорија:Шаблони награде Еми|Шаблони награде Еми]] || 19. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 10 || [[:Категорија:Шаблони за награду Сателит|Шаблони награде Сателит]] || 25. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 11 || [[:Категорија:Шаблони за Награде Националног одбора за ревизију|Шаблони награде националног одбора за ревизију]] || 2. јун 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 12 || [[:Категорија:Шаблони награде Златни глобус|Шаблони награде Златни глобус]] || 22. јун 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 13 || [[:Категорија:Шаблони за награде Гоја|Шаблони за награде Гоја]] || 3. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 14 || [[:Категорија:Шаблони за МТВ филмске награде|Шаблони за МТВ филмске награде]] || 9. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 15 || [[:Категорија:Филмови продукцијске куће Хамер|Филмови продукцијске куће Хамер]] || 21. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 16 || [[:Категорија:Шаблони за награде Удружења филмских глумаца|Шаблони за награде Удружења филмских глумаца]] || 30. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 17 || [[:Категорија:Шаблони за награде Емпајер|Шаблони за награде Емпајер]] || 19. септембар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 18 || [[:Категорија:Добитнице награде Царица Теодора|Добитнице награде Царица Теодора]] || 29. септембар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 19 || [[:Категорија:Добитници Гран при награде Наиса|Добитници Гран при награде Наиса]] || 4. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 20 || [[:Категорија:Добитници награде Павле Вуисић|Добитници награде Павле Вуисић]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 21 || [[:Категорија:Добитници награде Славица|Добитници награде Славица]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 22 || [[:Категорија:Шаблони за награде Фестивалa глумачких остварења Филмски сусрети|Шаблони за награде Фестивалa глумачких остварења Филмски сусрети]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 23 || [[:Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он|Добитнице и добитници награде Она и он]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 24 || [[:Категорија:Добитници награде Зоран Радмиловић|Добитници награде Зоран Радмиловић]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 25 || [[:Категорија:Добитнице награде Жанка Стокић|Добитнице награде Жанка Стокић]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 26 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена|Добитници награде Златна арена]] || 17. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 27 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу режију|Добитници награде Златна арена за најбољу режију]] || 17. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 28 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио|Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио]] || 18. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу|Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу]] || 19. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу|Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу]] || 19. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 30 || [[:Категорија:Шаблони награде удружења филмских критичара на мрежи|Шаблони награде удружења филмских критичара на мрежи]] || 10. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 31 || [[:Категорија:Награде Друштва филмских критичара на мрежи|Награде Друштва филмских критичара на мрежи]] || 10. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 32 || [[:Категорија:Шаблони за награде Сребрни медвед|Шаблони за награде Сребрни медвед]] || 16. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 33 || [[:Категорија:Филмови које је режирао Џорџ Клуни|Филмови које је режирао Џорџ Клуни]] || 1. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 34 || [[:Категорија:Навигациони шаблони за шпанске редитеље|Навигациони шаблони за шпанске редитеље]] || 1. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 35 || [[:Категорија:Навигациони шаблони за јапанске редитеље|Навигациони шаблони за јапанске редитеље]] || 2. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 36 || [[:Категорија:Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију|Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију]] || 16. фебруар 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 37 || [[:Категорија:Хорор телевизијске серије|Хорор телевизијске серија]] || 6. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 38 || [[:Категорија:Филмови 1910.|Филмови 1910.]] || 22. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 39 || [[:Категорија:Филмови 1909.|Филмови 1909.]] || 22. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 40 || [[:Категорија:Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну музику|Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну музику]] || 20. мај 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 41 || [[:Категорија:Изгубљени филмови|Изгубљени филмови]] || 6. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[:Категорија:Филмови 1915.|Филмови 1915.]] || 7. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 43 || [[:Категорија:Филмови 1917.|Филмови 1917.]] || 8. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 44 || [[:Категорија:Ђало филмови|Ђало филмови]] || 17. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 45 || [[:Категорија:Природни хорор филмови|Природни хорор филмови]] || 18. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 46 || [[:Категорија:Фолк хорор филмови|Фолк хорор филмови]] || 19. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 47 || [[:Категорија:Сплатер филмови|Сплатер филмови]] || 19. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 48 || [[:Категорија:Готички хорор филмови|Готички хорор филмови]] || 23. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 49 || [[:Категорија:Телесни хорор филмови|Телесни хорор филмови]] || 23. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 50 || [[:Категорија:Комични хорор филмови|Комични хорор филмови]] || 24. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 51 || [[:Категорија:Акциони хорор филмови|Акциони хорор филмови]] || 25. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} |} __БЕЗСАДРЖАЈА__ [[Категорија:Википројекат Филм| ]] shbq0a3pt62rsvjiwrjodttxu7f5u4n 2 3923624 25121259 24637801 2022-07-24T16:03:45Z Acaalexaca 166193 /* Споменице и захвалнице */ wikitext text/x-wiki {{инфокутија биографија | име = Gzanag | слика = Žana_Gnjatović.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = На радном месту у Градској библиотеци у Сомбору | пуно_име = Жана Гњатовић | друга_имена = | датум_рођења = {{Датум рођења|1973|8|17|год=да}} | место_рођења = [[Сомбор]] | држава_рођења = | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | пребивалиште = [[Сомбор]] | религија = | супруг = Милан | деца = Јелена | држављанство = Српско | образовање = Факултет | занимање = | активни_период = новембар 2018 — данас | значајни_радови = | награде = | веб-сајт = | потпис = }} {{цитат3|''<big>Замислите свет у коме свака особа<br /> ''има слободан приступ целокупном људском знању''.<br /> ''То је оно на чему ми радимо.''|<big>'''Џими Вејлс''', оснивач Википедије</big>.</big>}} {{иконица за Viber}} '''Жана Гњатовић''' је дипломирани библиотекар у [[Градска библиотека Карло Бијелицки|Градској библиотеци "Карло Бијелицки"]] у [[Сомбор|Сомбору]] и ради на Одељењу за одрасле кориснике.<br /> <br /> <br /> == Gzanag воли == * слику "[[Пољубац (Климт)|Пољубац]]" [[Густав Климт|Густава Климта]], * цео опус маестра [[Енио Мориконе|Ениа Мориконеа]], * да чита [[Биографија|биографије]], [[Аутобиографија|аутобиографије]], [[Мемоари|мемоаре]], * да путује, * да обилази и упознаје [[Србија|Србију]], * да одлази на [[концерт|концерте]], у [[биоскоп]], у [[позориште]], * да шета, трчи, вози бицикл, планинари, * да пије [[вино]] - бело, * [[Сомбор]], [[Нови Сад]], [[Београд]], [[Златибор]], [[Дунав]],... <gallery widths="120" heights="120" class="center" style="border: 1px solid #a86; box-shadow: 0.1em 0.1em 0.5em rgba(0,0,0,0.75); border-radius: 0.5em;"> File:El beso(Gustav Klimt).jpg|''Пољубац'' Густава Климта File:Sombor 2012-04-12 17-01-57.jpg|Сомбор File:Novi Sad city center.jpg|Нови Сад File:Zlatibor.JPG|Златибор File:Color of port wine.jpg |Вино File:Narodno pozoriste Sombor, koncert.jpg|Народно Позориште Сомбор File:Morricone Conducting 2.jpg|Енио Мориконе File:Danube in Ritopek, Serbia.jpg|Дунав File:Loaded touring bicycle.JPG|Бициклизам </gallery> {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float: left; border: 1px solid {{{1|#A4B4FF}}}; margin: 1px;">|{{Корисник Вики/Сомбор}} |{{Корисник Вики/Датум }} |{{Корисник Вики/Време }} |{{Корисник Вики/старост|day=17|month=8|year=1973}} |- |{{Корисник Вики/Женско}} |{{Корисник Вики/Хороскоп Лав }} |{{Корисник Вики/Вики старост корисника|day=2|month=11|year=2018 }} |{{Корисник Вики/Библиотека}} |- |{{Корисник Вики/Библиотекар}} |{{Корисник Вики/Улепшавање }} |{{Корисник sr}} |{{Корисник Вики/Читање}} |- |{{Корисник Вики/Један од корисника }} |{{Корисник Вики/Измене|17.141}} |{{Корисник Вики/Чланци2|680}} |{{Шаблон:Корисник Вики/Аутоматски патролисан}} |- |{{Корисник Вики/Чоколада }} |{{Корисник Вики/Кафа }} |{{Корисник Вики/Вино }} |{{Корисник Вики/Црничај }} |- |{{Корисник Вики/Зелени чај }} |{{Корисник Вики/Бурек }} |{{Корисник Вики/Књига|Мали принц }} |{{Корисник Вики/Филм+2|Доручак код Тифанија }} |- |{{Корисник Вики/Песма+3|Woman in Love|Барбре Страјсенд }} |{{Корисник Вики/Деснорук }} |{{Корисник Вики/Непушач }} |{{Корисник Вики/Родна равноправност }} |- |{{Корисник Вики/Државе посетио|9 }} |{{Корисник Вики/Бициклизам }} |{{Корисник Вики/Планинарење }} |{{Корисник Вики/Шуме }} |- |{{Корисник Вики/Воли Војводину }} |{{Корисник Вики/Воли Србију }} |{{Корисник Вики/Позориште }} |{{Корисник Вики/Телевизија }} |- |{{Корисник Вики/N1 }} |{{Корисник Вики/Светски ратови }} |{{Корисник Вики/Фотографија }} |{{Корисник Вики/Филм}} |- |{{Корисник Вики/Рок }} |{{Корисник Вики/Пежо }} |{{Корисник Вики/Жуто}} |{{Корисник Вики/Црвено}} |- |{{Корисник Вики/Сунце}} |{{Корисник Вики/Родитељ}} |{{Корисник Вики/Млађа сестра}} |{{Корисник Вики/Старија сестра}} |- |}{{userbox | border-c = #e2d7d5 | id = [[File:40pxWikipediaLibraryOwl.png|40px|alt=The Wikipedia Library Owl]] | id-c = #fff4d5 | id-fc = | id-s = 17 | info = <center>'''Овај библиотекар је додао референцу на Википедији'''</center><small><br></small><center> '''[[Википедија:Кампања уређивања референци 1lib1ref|#1Lib1Ref]]'''</center> | info-c = #fff | usercategory = }} <noinclude> <noinclude> [[Категорија:Корисничке кутијице]] </noinclude><br /> <br /> <br /> == Написани чланци == Све чланке које сам написала можете видети [https://xtools.wmflabs.org/pages/sr.wikipedia.org/Gzanag?uselang=sr овде]. == Учешће у акцијама писања чланака == === 2019. година === <div style="font-size:100%; box-shadow:0 0 8px #006699; border-radius:0.6em; margin-bottom:1.5em; margin-top:1.5em; margin-left:5%; margin-right:5%; padding:1em; "> * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80/2019 Википедија:Вики библиотекар/2019 (Други Вики-маратон 2019: Моја улица)] </div> === 2020. година === <div style="font-size:100%; box-shadow:0 0 8px #006699; border-radius:0.6em; margin-bottom:1.5em; margin-top:1.5em; margin-left:5%; margin-right:5%; padding:1em; "> * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%83%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8_1lib1ref_2020 Википедија:Кампања уређивања референци 1lib1ref 2020] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80/2020 Википедија:Вики библиотекар/2020 (Први Вики-маратон 2020: Српска хумористичко-сатирична периодика 19. и 20. века)] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80/2020 Википедија:Вики библиотекар/2020 (Други Вики-маратон 2020: Моја улица)] * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80_2020 Вики Сениор 2020: Дани европске баштине‎] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција писања чланака о нобеловцима] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/Gzanag Википедија: Акција писања чланака Грађевине света (2020)] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80/2020 Википедија:Вики библиотекар/2020 (Други Вики-маратон 2020: Штампа мога краја)] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D1%81_%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана особа с инвалидитетом] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B8 Википедија:Такмичење у писању чланака/Традиција и обичаји] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_2020. Википедија:Уређивачки маратон поводом Дана библиотекара Србије 2020.]{{red|♥}} </div> === 2021. година === <div style="font-size:100%; box-shadow:0 0 8px #006699; border-radius:0.6em; margin-bottom:1.5em; margin-top:1.5em; margin-left:5%; margin-right:5%; padding:1em; "> * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%83/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција писања чланака о Паризу] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%83%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8_1Lib1Ref_2021 Википедија:Кампања уређивања референци 1Lib1Ref 2021] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B8/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција писања чланака о Кини] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0_2021. Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана жена 2021.] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција писања чланака о храни] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80/2021 Википедија:Вики библиотекар/2021 (Први Вики-маратон: Књижевност за децу)] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0_2021. Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2021.] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83_3/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција писања чланака о Београду 3] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција писања биографија] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BE_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8_2021 Википедија:Уређивачки маратон о животној средини 2021] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80_2021 Википедија:Вики Сениор 2021 (Први Вики-маратон: Жене у књижевности и „женска” књижевност)]{{red|♥}} * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D1%83_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%B4%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC#%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B5 Википедија:Уређивачки маратон у сарадњи са Јеврејском дигиталном библиотеком] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B0_2021. Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана музеја 2021.] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80_2021 Википедија:Вики Сениор 2021 (Други Вики-маратон: Нематеријално културно наслеђе Света)] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B8/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција писања чланака о медицини] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција фудбалери на Европском првенству] * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B4_2021. Википедија:Уређивачки маратон Вики воли прајд 2021.] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0/%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Такмичење у писању чланака/Крила] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80/2021 Википедија:Вики библиотекар/2021 (Други Вики-маратон: Кафане: некад и сад)]{{red|♥}} * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80_2021 Википедија:Вики Сениор 2021 (Трећи Вики-маратон: Нематеријално културно наслеђе Европе)] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BE_%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83 Википедија:Уређивачки маратон о менталном здрављу]{{red|♥}} * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%86%D1%83/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција писања чланака о Пожаревцу] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A3%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%98_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D1%83_2021/e%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2021] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5 Википедија:Такмичење у писању чланака/Књиге] {{red|♥}} * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80/2021 Википедија:Вики библиотекар/2021 (Трећи Вики-маратон: Кафане: некад и сад)]{{red|♥}} * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80/2021 Википедија:Вики библиотекар/2021 (Четврти Вики-маратон: Моја улица)] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D1%81a_%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC_2021. Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана особа сa инвалидитетом 2021.] </div> === 2022. година === <div style="font-size:100%; box-shadow:0 0 8px #006699; border-radius:0.6em; margin-bottom:1.5em; margin-top:1.5em; margin-left:5%; margin-right:5%; padding:1em; "> * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%83%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8_1lib1ref_2022 Википедија:Кампања уређивања референци 1lib1ref 2022]{{red|♥}} * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_-_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8#%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8 Википедија:Уређивачки маратон - Образовање у Србији] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0_2022 Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана жена 2022] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D0%BC%D1%83_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција писања чланака на тему Украјине и Русије] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80/2022 Википедија:Вики библиотекар/2022 (Први Вики-маратон: Награђивани писци и њихова дела)]{{red|♥}}{{red|♥}}{{red|♥}} * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D1%83_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8 Википедија:Уређивачки маратон у сарадњи са Српском академијом наука и уметности] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A6%D0%95%D0%95_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_2022./%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2022.] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0_2022. Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2022.] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D0%BC%D1%83_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција писања чланака на тему интернет културе] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_2/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција писања биографија 2] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Такмичење у писању чланака/Православни храмови] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BE_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8_2022#%D0%A3%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8 Википедија:Уређивачки маратон о животној средини 2022]{{red|♥}}{{red|♥}}{{red|♥}} * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80_2022 Википедија:Вики Сениор 2022 (Први Вики-маратон: Књижевност за децу)]{{red|♥}}{{red|♥}}{{red|♥}} * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83_4/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 Википедија:Акција писања чланака о Београду 4] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80/2022 Википедија:Вики библиотекар/2022 (Други Вики-маратон: Српска штампа 19. и 20. века)] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80_2022 Википедија:Вики Сениор 2022 (Други Вики-маратон: Нематеријално културно наслеђе Света)] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_2022. Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана избеглица 2022.] </div> == Дешавања == * Присуство и учешће на конференцији [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B2_2022 Википедија:Викилајв 2022]. ==Споменице и захвалнице == {{СП10000|7546}} {| style=background:transparent |- !{{СС-радитруд|За чланке везане за Сомбор!|Ванилица}} !|{{СС-фото|За фотографије Сомбора|Ванилица}} |{{Акција нобеловци|SimplyFreddie}} |{{СС-радитруд|За чланке на теме „у тем Сомбору”|Djordjes}} |{{Споменица/Међународни дан особа са инвалидитетом|Бојан Цветановић}} |{{Споменица/Грађевине света|IvanaMadzarevic}} |{{Споменица/Дан библиотекара Србије|Горана Гомирац}} |{{Споменица/Традиција и обичаји}} |- |{{Акција Париз-учесник||Acaalexaca}} |{{Кинa-споменица|IvanaMadzarevic}} |{{Споменица/Међународни дан жена (2021)}} |{{Споменица/Акција писања чланака о храни}} |{{Споменица/Светски дан Рома 2021|Бојан Цветановић}} |{{Споменица Википројекат Београд учесница треће акције|MareBG}} |{{Споменица/Уређивачки маратон о животној средини 2021}} |{{Споменица Википројекат Биографија|За значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} |- |{{Споменица Википројекат Биографија учесник акције|Nikolina Šepić}} |{{Споменица/Уређивачки маратон у сарадњи са ЈДБ}} |{{Споменица/Уређивачки маратон поводом Међународног дана музеја 2021.}} |{{Споменица/Акција о медицини}} |{{Споменица АФЕП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Европском првенству.|Soundwaweserb}} |{{Споменица/Вики воли прајд 2021|Бојан Цветановић}} |{{Споменица/Такмичење у писању чланака Крила}} |{{Споменица/Уређивачки маратон о менталном здрављу|Ивана Маџаревић}} |- |{{Споменица/Акција о Пожаревцу}} |{{Споменица/Упознај Српску 2021-учесник}} |{{Споменица/Међународни дан особа са инвалидитетом 2021.|Бојан Цветановић}} |{{Споменица/Такмичење „Књиге”}} |{{Образовање у Србији}} |{{Споменица/Међународни дан жена 2022}} |{{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} |{{Споменица/Уређивачки маратон у сарадњи са САНУ|Горана Гомирац}} |- |{{Споменица/Акција „интернет култура”}} |{{Споменица/Светски дан Рома 2022|Бојан Цветановић}} | {{Споменица/Уређивачки маратон о животној средини 2022|Невена Рудинац}} |{{Споменица Википројекат Биографија 2 победник акције|Nikolina Šepić}} |{{Споменица Википројекат Београд учесник четврте акције|МареБГ}} |{{Споменица Википројекат Београд победник четврте акције|МареБГ}} |{{Споменица Википројекат Београд најбољи чланак четврте акције|МареБГ}} |{{Споменица/ЦЕЕ пролеће 2022}} |- |{{Споменица/Светски дан избеглица 2022|Невена Рудинац}} |{{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |} == Галерија == {{double image|left|Sombor01.jpg|500|Gradska_biblioteka_"Karlo_Bijelicki".jpg|500|Сомбор - поглед ка Жупанији|"моја" Библиотека - Градска библиотека "Карло Бијелицки"}} q0b5vvgvrazlhx6768r6j3ac67p7q87 0 3932039 25121789 22783150 2022-07-25T02:13:14Z 109.93.213.13 /* Референце */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:Amsterdam_(NL),_Anne-Frank-Huis_--_2015_--_7185.jpg|алт=|мини]] '''Музеј [[Ана Франк|Ане Франк]]''' ([[Холандски језик|холандски]]: ''Аnne Frank Huis'') је [[музеј]] у [[Амстердам]]у, у [[Холандија|Холандији]], који садржи [[Слика|слике]], цитате, [[Видео|видее]], као и оригиналне предмете из живота Ане Франк и њене породице. Према подацима о посећености из 2009. године, Музеј Ане Франк је други најпосећенији музеј у Холандији.<ref>{{Cite web|url=https://www.dagjeweg.nl/nieuwsredactie/13087/Musea%20hebben%20lak%20aan%20recessie|title=Musea hebben lak aan recessie|website=DagjeWeg.NL|language=nl|accessdate=10. 12. 2018}}</ref> == Историја == Музеј Ане Франк је на почетку Ани Франк и другим људима служио као место за скривање током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Након рата, место је оронуло и остало је напуштено. [[1950]]. године фабрика текстила Бергхаус желела је да га купи. Бергхаус је планирао рушење зграда и изградњу нове фабричке зграде. Ото Франк је покушавао да заустави рушење и изнајмио је зграду од власника 1953. Међутим, недостајало му је средстава за правилан рад на рестаурацији. [[1954]]. године Ото Франк је продао зграду Бергхаусу. Комитет истакнутих грађана Амстердама покренуо је иницијативу да спаси зграду од рушења у којој је Ана Франк писала свој дневник. Организација Кућа Ане Франк основана је [[1957]]. године, а његова главна сврха била је очување скровишта, отварање куће за јавност и промовисање идеала Ане Франк. Бергхаус је одустао од идеје рушења зграда и донирао је зграду организацији Кућа Ане Франк. [[1958]]. године, Општина и Универзитет у Амстердаму заједно планирају стамбено насеље. Универзитет је обезбедио финансирање и надокнадио недостатке организације. На тај начин спасено је некадашње скровиште Ане Франк. Скровиште, тј. Кућа Ане Франк, обновљено је и отворено за јавност [[3. мај]]а [[1960]]. године. Тајни анекс куће остављен је празан, на захтев Ота Франка. Након отварања, број посетилаца у Кући Ане Франк се повећавао, све до 1,2 милиона посетилаца годишње.<ref>{{Cite web|url=https://www.annefrank.org/en/about-us/how-it-all-began/|title=How it all began|date=30. 01. 2018|website=Anne Frank Website|language=en|accessdate=10. 12. 2018}}</ref> == Садржај музеја == === Главна кућа и анекс === Дана [[6. јул]]а [[1942]]. породица Франк се скривала у згради у Принсенхрахт 263. Касније им се придружила и породица Ван Пелс и Фриц Пфефер. Зграда се састојала из два дела: главне куће и анекса. Осам људи се скривало на горњим спратовима анекса. Када је Ото Франк био једини који се вратио из Аушвица јуна [[1945]]. године, анекс је био празан и напуштен. Кућа Ане Франк отворила се 1960, а анекс је остао празан. === Соба Ане Франк === Ана је делила собу с Фрицом Пфефером, што је често доводило до свађа, а пошто се није могло из стана излазити напоље, њен дневник је био место за одмор. Такође, у тој соби постоји много слика које је Ана постављала, да би је улепшала и осветлила. === Дневник соба === У соби са дневником се може видети оригинални црвени дневник Ане Франк који је добила за њен 13. рођендан [[12. јун]]а [[1942]]. Неколико недеља касније породица Франк морала је да се крије. Након попуњавања дневника наставила је да пише у свескама. Марта [[1944]]. Ана је сазнала да ће влада након рата сакупљати дневнике и одлучила је да препише читав свој дневник. Преписана верзија састоји се од 215 слободних листова папира, од којих су неки изложени у музеју. Остале две свеске су "Омиљена књига за цитате", у којој је Ана преписивала цитате који су јој је се допали и „Књига са причама”, у којој се налазе кратке приче које је сама смислила. === Сећања на Ану Франк === Ова изложба садржи филм у којем су 22 писца, глумца, посетиоца и људи који су знали Ану причали о томе колико им је значила. === Занимљивости === Свуда кроз музеј, и даље се могу видети трагови и лични предмети људи који су се скривали у кући. == Референце == {{reflist|30em}} {{DEFAULTSORT:Ане Франк, Музеј}} [[Категорија:Амстердам]] [[Категорија:Музеји у Холандији]] 4e2eucyfl68ydmyhhe59fz9xkmu103t 0 3934761 25121791 22783152 2022-07-25T02:15:33Z 109.93.213.13 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музеј | име =Музеј Франса Халса | оригинално_име =Frans Hals Museum | слика = [[File:Frans hals museum logo 2018.png|230px]]<br/>[[File:Courtyard-main hall-oudemannenhuis haarlem.JPG|230px]]<br/>Музеј Франса Халса |држава=Холандија |град=Харлем |map_caption= |map_alt= |latitude= |longitude= |оснивање=1862. |затварање= |колекција= |број предмета= |површина= |посетиоци= 150.802 (2017) |директор=Ан Деместер (Ann Demeester) |председник= |кустос= |превоз= |мрежа= |веб=https://www.franshalsmuseum.nl/en/ |адреса=Groot Heiligland 62 Haarlem, Netherlands}} '''Музеј Франса Халса''' ({{јез-хол|Frans Hals Museum}}) се налази у Холандији у граду [[Харлем]]у. Основан је [[1862]]. године у тек реновираној Доминиканској цркви а [[1913]]. године, када му је било потребно више простора, премештен је у напуштено градско сиротиште. Музеј је поново подељен на две локације [[1950]]. године када је колекција модерне уметности премештена у Хал а главна колекција, укључујући и дела познатог сликара из 17. века по коме је музеј и добио име, Франса Халса, премештена у ''Oude Mannenhuis.'' Колекцију чини велики број слика у власништву града Харлема: преко 100 уметничких дела одузетих Католичкој цркви 1590-их година након протестантске реформе и велик број слика спасених из локалних срушених зграда од 15. века до данас. Године [[2018]]. музеј се поново спаја са музејом Хал који сада чине један Музеј Франс Халс са две локације: Хоф и Хал.<ref>{{Cite web|url=https://www.franshalsmuseum.nl/en/news/a-marriage-made-in-art-heaven/|title="A marriage made in art heaven - Frans Hals Museum". Frans Hals Museum. Приступљено 2018-03-30.|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> == Историја колекције == Старији комади из колекције, који имају углавном религиозне теме, су харлемске реликвије из времена реформације када су сва римокатоличка дела бивала одузета [[1648]]. године. И сам Франс Халс је био задужен за одузимање неких од комада из колекције. У 17. веку градско веће је куповином разних уметничких комада декорисало градску скупштину. У то време је скупштина служила као не врста музеја. Први знаци званичног музеја појавили су се када је Холандско Научно удружење [[1754]]. године почело да изнајмљује салу Принсенхоф градске скупштине за своје састанке и да је уређује као [[Кабинет куриозитета|кабинет куриозитета.]] Испоставило се да је ова пространа сала ипак превише мала за број уметничких дела која су донирали чланови удружења. Године [[1777]]. удружење је преместило колекцију у реновирану кућу у Гроте Хоудстрат. Ово премештање је поделило колекцију. Природњачка половина је сада део колекције музеја Тејлерс. === Колекција од 1862. године === Средином 19. века добили су још један спрат градске скупштине за додатка места за излагање. Тада је музеј први пут отворен за јавност са посебним улазом, одвојеним од главног улаза скупштине. Ово је такође био први пут да су сви групни портрети били приказани на истом месту, један поред другог. Тада још нису донета дела савремене уметности, та дела су се могла видети у оближњем музеју Тејлерс. Уметнички критичар Виктор де Стуерс је стrого критиковао музеје у Харлему због не приказивања радова неких од савремених уметника. == Листа сликара == У Харлему је између [[1605]]. и [[1635]]. насликано преко 100,000<ref>Museum exhibition in 2008 "Haarlem, The Cradle of the Golden Age"</ref> слика али нису све остале очуване. [[Датотека:After_Frans_Hals_001.jpg|мини|Франс Халс ]] Листа уметника чије се слике данас налазе у музеју: * Јаn van Scorel, 1495–1562 * Maarten van Heemskerck, 1498–1574 * Karel van Mander, 1548–1606 * Hendrick Goltzius, 1558–1617 * Cornelis Cornelisz van Haarlem, 1562–1638 * Floris Claesz van Dijck, 1575–1651 * Cornelis Claesz van Wieringen, 1580–1633 * Frans Hals, 1582–1666 * Dirck Hals, 1591–1656 * Willem Claeszoon Heda, 1594–1680 * Pieter Claesz, 1597–1660 * Johannes Cornelisz Verspronck, 1597–1662 * Salomon de Bray, 1597–1664 * Pieter Saenredam, 1597–1665 * Salomon van Ruysdael, 1600–1670 * Adriaen Brouwer, 1605–1638 * Judith Leyster, 1609–1660 * Jan Miense Molenaer, 1610–1668 * Bartholomeus van der Helst, 1613–1670 * Jan Steen, 1625–1679 * Jan de Bray, 1627–1697 * Jacob van Ruisdael, 1628–1682 * Gerrit Adriaenszoon Berckheyde, 1638–1698 == Галерија == <gallery> Датотека:Capturing Damiate.jpg|Opsada Damiete Датотека:Frans Hals - Regentesses of the Old Men's Almshouse - WGA11184.jpg|Групни портрет Франса Халса Датотека:Frans Hals - Regents of the Old Men's Almshouse - WGA11182.jpg|Групни портрет Франса Халса </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Frans Hals Museum}} * {{званични веб-сајт|http://www.franshalsmuseum.nl}} {{DEFAULTSORT:Франса Халса, Музеј}} [[Категорија:Амстердам]] [[Категорија:Музеји уметности]] [[Категорија:Музеји у Холандији]] c7eipzq02bxgwllq0welhl801dcz8yf 0 3936149 25121148 24932066 2022-07-24T14:09:58Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|државни универзитет у Приштини}} {{о страници|историјском универзитету|универзитет на српском језику у Косовској Митровици|Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)|универзитет на албанском језику у Приштини|Универзитет у Приштини (Приштина)}} {{Инфокутија Универзитет | име = Универзитет у Приштини | слика = University of Prishtina logo (1970-1999).svg | величина_слике = 0.7 | опис_слике = Грб | друго_име = -{Universiteti i Prishtinës}- | тип = [[државни универзитет]] | оснивање = {{датум почетка|1969}} | затварање = {{датум завршетка|1999}} | град = [[Приштина]] | земља = [[Србија]] }} '''Универзитет у Приштини''' ({{јез-алб|Universiteti i Prishtinës}}) основан је у [[Приштина|Приштини]] за академску годину 1969—1970, а радио је све до 1999.<ref>{{cite web |url=http://www.rektorat.ftnkm.info/cirilica/vesti.php |title=Speech of the Rector of the University of Priština published at the University's website |publisher=University of Pristina |year=1967}}</ref><ref name="Republika">{{cite news |first=Slađana |last=Đurić |author-link=Slađana Đurić |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |title=Izmesteni univerzitet |work=[[Republika (Serbian magazine)|Republika]] magazine, No. 240-241 |year=2000}}</ref> Због политичких преокрета, рата, узастопних избацивања наставника једне или друге националности, као и каснијом етничком поларизацијом, дошло је до две неповезане институције које користе исто име. Активности на албанском језику се обављају на првобитној локацији ([[Универзитет у Приштини (Приштина)|Универзитет у Приштини]]) по образовном систему [[Република Косово|Републике Косово]], док се [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)|Универзитет у Приштини]] на српском језику преселио у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]] и прати образовни систем [[Србија|Републике Србије]]. == Историја == === Оснивање === Прве установе високог образовања на Косову и Метохији основане су 1958—1969. године и радиле су самостално или као део [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].<ref name="Hörner2007">{{cite book|last=Hörner|first=Wolfgang|title=The education systems of Europe|url=https://books.google.com/books?id=FI5hZqm2_0MC&pg=PA415|access-date=18 March 2012|year=2007|publisher=Springer|isbn=9781402048685|page=415}}</ref> Како је [[Савез комуниста Косова]] тражио већу аутонимију, новембра 1968. године покренуте су опсежне демонстрације на читавом Косову и Метохији.<ref name="Ramet1997">{{cite book|last=Ramet|first=Sabrina P.|title=Whose democracy?: nationalism, religion, and the doctrine of collective rights in post-1989 Eastern Europe|url=https://books.google.com/books?id=GghxFpyBH7MC&pg=PA145|access-date=18 March 2012|year=1997|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=9780847683246|page=145}}</ref> Демонстрације су довеле до оснивања Универзитета у Приштини за академску годину 1969—1970. Први факултети универзитета били су факултети инжењерства, медицине, права и филозофије, док је настава предавана на албанском и српскохрватском језику.<ref name="Hörner2007"/><ref name="BideleuxJeffries2007">{{cite book|last1=Bideleux|first1=Robert|last2=Jeffries|first2=Ian|title=The Balkans: a post-communist history|url=https://books.google.com/books?id=5jrHOKsU9pEC&pg=PA529|access-date=18 March 2012|year=2007|publisher=Taylor & Francis|isbn=9780415229623|page=529}}</ref> Пошто је организациони статус институције био заснован на језику, често се гледао као два одвојена универзитета.<ref name="Kostovicova2005">{{cite book|last=Kostovicova|first=Denisa|title=Kosovo: the politics of identity and space|url=https://books.google.com/books?id=L562PiBM6GEC|access-date=18 March 2012|year=2005|publisher=Routledge|isbn=9780415348065|page=44}}</ref> Албански лидери на Косову поздравили су оснивање универзитета, али су изразили став да је универзитет прекретница ка политичкој једнакости унутар федерације, а не крајњи циљ. Делегација универзитета је, на позив, посетила [[Универзитет у Тирани]] у [[Народна Република Албанија|Народној Социјалистичкој Републици Албанији]] у периоду од 19. до 29. октобра 1970. године где је потписала споразум о сарадњи и размени.<ref name="HronikaBelgrade">Milutin Tomanović (1971) ''Hronika međunarodnih događaja 1970'', [[Institute of International Politics and Economics]]: [[Belgrade]], p. 2489 (in [[Serbo-Croatian]])</ref> Док је оснивање универзитета подржао [Јосип Броз Тито], према речима једног од лидера [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] у то време, Универзитет се суочио са снажним политичким противљењем српских комуниста, који су га сматрали „претечом аутономије за Косово”. Већ 1971. одржане су демонстрације Срба и Црногораца против отварања универзитета.<ref name="Kostovicova2005"/> === 1970-е === Током 1970-их Универзитет се брзо проширио у погледу наставе на албанском језику,<ref name="Republika" /> са 7.712 студената у академској години 1969—1970.<ref name=PSUP>{{cite web |url=http://www.uni-pr.edu/dokument/statistikat2004_2005/3_Pasqyraenumrittestudentevesipasmenyreseestudimitprejvitit1969_70deri2004_05.pdf |title=Pasqyra e studentëve të Universitetit të Prishtinës për periudhën 1969/70-2004-05 |publisher=University of Pristina (state university situated at Pristina) |language=sq |access-date=7 February 2006 }}</ref> на 43.321 у академској години 1980—1981,<ref name=PSUP /> што је био највећи број студената икада.<ref name=PSUP /> [[Идеологија|Идеолошки]] је радио на јачању албанске националне свести.<ref name="Republika" /> Универзитет је био поприште поновљених демонстрација националистичих Албанаца. Године 1974. најмање 100 студената је ухапшено због учешћа у демонстрацијама.<ref>{{cite book |last=Ramet |first=Sabrina P.|author-link=Sabrina P. Ramet |title=Nationalism and Federalism in Yugoslavia, 1962–1991 |publisher=[[Indiana University Press]]| edition=2nd|year=1992|isbn=0-253-20703-7|page=193}}</ref> === Демонстрације 1981. === {{детаљније|Немири на Косову 1981.}} Универзитет је био почетна тачка студентских протеста 1981. на Косову.<ref name="Republika" /> Иако су власти поново окривиле демонстрације националистичким радикалима, фактори који су допринели били су културна изолација Косова унутар Југославије и његово ендемско сиромаштво, што је довело до тога да покрајина има највећи проценат и студената и неписмених у Југославији. Истовремено је систем Универзитета допринео незапослености, при чему су високообразовани и огорчени Албанци постали све више привржени национализму.<ref name="mertus">{{cite book|last=Mertus|first=Julie A.|author-link=Julie A. Mertus |title=Kosovo: How Myths and Truths Started a War |url=http://www.ucpress.edu/books/pages/8454/8454.ch01.html|publisher=[[University of California Press]]|year=1999 |isbn=0-253-20703-7 |chapter=The 1981 Student Demonstrations}}</ref> Поред тога, српско и црногорско становништво Косова све више су негодовале због економског и социјалног оптерећења студентског становништва универзитета. До 1981. године Универзитет у Приштини је имао 20.000 студената — сваки десети становник града.<ref name="mertus" /> Демонстрације су почеле 11. марта 1981. године, првобитно као спонтани мањи протест за бољу храну у школској мензи и побољшање услова живота у домовима. Полиција их је очистила, али су демонстрације настављене две седмице касније, 26. марта 1981. Овог пута полиција је употребила силу да растера албанске студенте у студентском дому, ранивши 35 људи и ухапсивши 21. Насиље је изазвало масовне демонстрације широм Косова, [[ванредно стање]], нереде и бројне жртве. Након демонстрација, десила се чистка међу запоселнима на факултетма и студентима Универзитета за које се сматрало да су „[[Сепаратизам|сепаратисти]]”. Укупно је 226 студената и радника осуђено на казну затвора до петнаест година. Међу онима који су замењени члановима Комунистичке партије били су председник Универзитета и два ректора. Универзитету је такође забрањено коришћење уџбеника увезених из Албаније; од тада је било дозвољено да користе само књиге преведене са српскохрватског. Демонстрације су такође изазвале подељене реакције међу српским политичарима.<ref name="mertus" /> Српско комунистичко руководство је прогласило Универзитет „тврђавом национализма”.<ref name="Kostovicova2005"/> Током 1980-их Универзитет је наставио да подржава захтеве за промену статуса Косова,<ref name="Republika" /> док је такође ширио идеологију [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]] и [[Маоизам|маоизма]], као и да пропагира стварање [[Велика Албанија|Велике Албаније]], највише захваљујући албанским професорима из [[Тирана|Тиране]].<ref name="Danas">{{cite news |author=Sava Janjić |url=http://www.mfa.gov.rs/Srpski/FDP/danas09082002.htm |title=Sudbinski most na reci Ibar |language=sr |newspaper=[[Danas (newspaper)|Danas]] |date=9 August 2002 }}</ref> У међувремену, непрекидни рад Универзитета је био практично немогућ због честих демонстрација Албанаца и политичких сукоба између српских и албанских чланова администрације Универзитета. Понекад су због демонстрација читави домови затварани.<ref name="Republika" /> === 1990—1998. === Српски политичар, а касније и национални лидер [[Слободан Милошевић]], успешно је искористио питање Косова да се 1989. прогура у [[Председник Републике Србије|Председништво Србије]]. Крајем 1980-их, на његов захтев, [[Устав Србије из 1990.|Устав Србије]] је промењен, а [[аутономија]] Косова смањена, док је поново враћено име Косово и Метохије које је претгодно 1969. скраћено на само Косово како би власти угодиле захтевима Албанаца.<ref>{{cite book |script-title=sr:Устав републике Србије |pages=Articles 6 and 108–112 |url=http://www.parlament.gov.rs/content/cir/akta/ustav/ustav_1.asp |language=sr |no-pp=true }}</ref> Управљање покрајинским универзитетима, Универзитетом у Приштини и [[Универзитет у Новом Саду|Новом Саду]], пренето је са покрајинских власти на [[Београд]]. Универзитет у Приштини је био кључна мета репресије. Као и са другим образовним установама на Косову и Метохији у то време, постојећи наставни план и програм Универзитета је укинут и замењен новим који је осмишљен у Београду. Албански професори и студенти су у великој мери одбијали да прихвате нове наставне планове и програме, као и образовне промене које је наметнула [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]], а такође су вођене демонстрације против текућег смањења аутономије Косова. Због тога су многи албански професори оптужени за кршење Закона о образовању, те су отпуштени и замењени Србима. У неким случајевима отпуштање је вршено под другим изговорима (као што је, на пример, „излазак из зграде факултета у току радног времена”).<ref name="Kostovicova2005"/> [[Ректор]] проф. др [[Ејуп Статовци]] затворен је након што је написао писмо у којем тражи да се зграде Универзитета врате албанским факултетима и студентима. Његова замена, проф. др [[Радивоје Паповић]], објаснио је званично образложење за промене направљене на Универзитету: :Наш први задатак је био да отклонимо мржњу према свему што је српско која се овде гомилала деценијама... Ова фабрика зла, основана са основном намером да уништи Србију и српско име... сада је уништена захваљујући координисано деловање Владе и универзитетских кадрова... Наш Универзитет има за крајњи циљ обнову српске мисли на Косову и Метохији.<ref name="mazowiecki">{{Cite journal|author=Tadeusz Mazowiecki|author-link=Tadeusz Mazowiecki|title=Fifth periodic report on the situation of human rights in the territory of the former Yugoslavia|publisher=[[Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights]]|date=17 November 1993|url=http://www.unhchr.ch/Huridocda/Huridoca.nsf/2848af408d01ec0ac1256609004e770b/3e70ccf5ab7cd9c9802566710056e56f?OpenDocument#CONTENTS}}</ref> Паповић је 16. јануара 1997. године тешко повређен у нападу ауто-бомбом припадника [[Ослободилачка војска Косова|Ослободилачке војске Косова]] (ОВК), Наита Хасанија.<ref>"[http://www.unmikonline.org/press/2002/mon/mar/lmm280302.htm#3 Hasani: Toward independence with the KPC (Koha Ditore)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070329215021/http://www.unmikonline.org/press/2002/mon/mar/lmm280302.htm#3 |date=2007-03-29 }}", UNMIK Local Media Monitoring, 27 March 2002</ref> Драстично се променио и састав студентског тела. Примењена је нова уписна политика која је — у теорији — предвиђала однос један према један између две језичке групе, односно 1.580 редовних студената у свакој, почев од почетка школске 1991—1992. У пракси, студенти на албанском језику од тада су бојкотовали образовање, смањивши број албанских студената са 27.000 на нулу. То су поздравили многи Срби, јер би се средства сада трошила само на студенте неалбанске националности. Преостали албански професори су наставили да раде неко време, али су после годину и по дана бојкота били технолошки вишак и углавном су отпуштени. Они који су били потребни понуђени су да раде на образовању на српском језику, али их је због претњи и притисака других Албанаца остало мало.<ref name="Republika" /> Тиме су се Албанци практично потпуно одвојили од универзитета: није било особља које је говорило албански да би предавало студентима, нити студената који би говорили албански за особље које би предавало.<ref name="Kostovicova2005"/> Образовање на албанском језику је потом настављено у приватним установама као део незваничне државе, самопроглашене Републике Косово коју су основали Албанци, што је омогућило наставак образовања за око 30.000 албанских ученика.<ref name="Kostovicova2005"/> Албански, паралелни универзитет је себе такође називао Универзитет у Приштини, а финансирала га је албанска дијаспора и постојао је без икакве везе са академским системом Србије, што је довело до погоршања квалитета образовања (нпр. студенти медицине нису имали приступ клиникама, лабораторијама или другу неопходну опрему).<ref name="aim">{{cite web |url=http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199601/60103-002-pubs-pri.htm |title=Albanski skolski sistem na Kosovu |first=Skeljzen |last=Malici |work=Aimpress |date=3 January 1996 |access-date=18 October 2011}}</ref> Међутим, универзитетски професори су известили о великом броју дипломаца, магистара и доктора.<ref name="Republika" /> Универзитет је издавао дипломе у име Републике Косово коју није признавала [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]. Снаге државне безбедности радиле су на гашењу паралелних установа.<ref name="mazowiecki" /> У другој половини 1990-их година, Влада Србије је започела преговоре са албанским лидерима о Универзитету, што је 1998. године, како се развијала криза на Косову и Метохији, довела до споразума између власти и лидера Албанаца да се дозволи повратак албанских студената на Универзитет.<ref>{{cite news |title=Measures Agreed on Implementation of Education Accord |url=http://www.hri.org/news/balkans/kosova/1998/98-03-23.ksv.html |publisher=Kosova Information Center |date=28 March 1998 |access-date=5 September 2006}}</ref> Према споразуму Слободана Милошевића и [[Ибрахим Ругова|Ибрахима Ругове]], Албанци би требало да добију контролу над 60% универзитетског кампуса, Срби 35%, а Турци 5%.<ref>{{cite web|url=http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml |title=''Novosti'', 2007-08-26 |publisher=Prijemni.infostud.com |access-date=18 October 2011}}</ref> Три зграде Универзитета предате су Албанцима 15. маја 1998. Међутим, Срби су организовали демонстрације против премештања, те су на крају измештени од стране владиних снага.<ref>{{Cite journal|author=Kofi Annan|author-link=Kofi Annan|title=Report of the Secretary-General Prepared Pursuant to Resolution 1160 (1998) of the Security Council |publisher=[[United Nations Secretary General]] |date=4 June 1998 |url=http://www.nato.int/ifor/un/1998/u980604a.htm}}</ref> Зграде су биле у великој мери девастиране, а намештај и опрема намерно вандализовани како би били неупотребљиви.<ref name=reviews>{{cite book|title=Reviews of National Policies for Education|publisher=[[Organisation for Economic Co-operation and Development]] |year=2003|isbn=92-64-10071-7 |pages=344–62}}</ref> === Рат на Косову и Метохији и његове последице === Године 1999. [[Рат на Косову и Метохији]] потпуно је пореметио рад и главног и паралелног Универзитета. Након издавања [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|Резолуције 1244]] и доласка [[КФОР|КФОР-а]], већина особља и студената побегла је са Косова и Метохије почетком јуна 1999.<ref name="Republika" /> До августа исте године, само два месеца након завршетка Рата, српско становништво Приштине је пало са 40.000 на мање од 1.000.<ref>{{cite book|last=Sremac|first=Danielle S. |author-link=Danielle S. Sremac|title=War of Words: Washington Tackles the Yugoslav Conflict |publisher=Praeger/Greenwood|year=1999 |isbn=0-275-96609-7}}</ref> Након тога, Универзитет се распао на две институције које имају исто име: једну са седиштем у [[Универзитет у Приштини (Приштина)|Приштини]] и другу у [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)|Косовској Митровици]]. == Почасни докторанти == * 1975 — [[Јосип Броз Тито]] (бивши [[председник СФРЈ]]) * 1975 — [[Фахрудин Али Ахмед]] (бивши [[председник Индије]]) * 1987 — [[Драгиша Ивановић]] (професор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Беофраду]]) == Референце == {{извори}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Универзитет у Приштини| ]] [[Категорија:Универзитети у Србији]] mxnnxdr13t67b8ynbpndp283g6zpg6p 0 3962353 25121994 25120946 2022-07-25T09:24:24Z Dukae1969 184906 /* 1983 */ wikitext text/x-wiki '''''[[Марти Мистерија|Marti Misterija]]''''' je u bivšoj Jugoslaviji počeo da se pojavljuje 1983. god. kao vanredno izdanje [[Lunov Magnus Strip|Lunov magnus stripa]]. Do 1992. god. objavljeno je prvih 107 epizoda. U prvih nekoliko svezaka [[Марти Мистерија|Marti Misterija]] izlazio je zajedno sa stripom Đil. Đil i Misterija su se smenjivali na naslovnim stranama, kao i u samoj svesci, koja je imala skoro 200 strana. Ako je na naslovnoj strani bio Đil, sveska bi počela sa Đilom, a u drugom delu bi bio deo epizode Marti Misterije, i obrnuto. Posle br. 11, Đil je izbačen, ali je vanredno izdanje LMS nastavilo da kombinuje epizode Marti Misterije sa manje poznatim strup junacima. Tek od vanrednog broja 36, Dnevnik počinje u ovoj ediciji da objavljuje isključivo epizode Marti Misterije. ==Epizode objavljene kao vanredno izdanje LMS== ===1983=== 1. [[Људи у црном (стрип)|Ljudi u crnom]]<ref>Epizoda je nosila naslov ''Marti Misterija''.</ref> 2. [[Освета божанства Ра (стрип)|Osveta božanstva Ra]] 3. [[Операција Арка (стрип)|Operacija Arka]] 4. [[Prokleto pleme (strip Marti Misterije)|Prokleto pleme]] 5. [[Kuća na granici sveta (strip)|Kuća na granici sveta]] 6. [[Zločin u praistoriji (strip)|Zločin u praistoriji]] ===1984=== 7. Čovek koji je otkrio Evropu 8. Izvor mladosti 9. Bermudski trougao 10. Tajna Luzitanije 11. U senci Teotiuakana 12. Duh Teotiuakana 13. Vampir u Nju Jorku 14. Prokletstvo vampira 15. Mač kralja Artura ===1984=== 9. Bermudski trougao 10. Tajna Luzitanije (ostatak spiska je u izradi) ==Fusnote== [[Категорија:Italijanski strip]] [[Категорија:Stripovi o Marti Misteriji]] p1hulq8tmxkjz9bwe2utgog1d6x7ixr 25121995 25121994 2022-07-25T09:24:47Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki '''''[[Марти Мистерија|Marti Misterija]]''''' je u bivšoj Jugoslaviji počeo da se pojavljuje 1983. god. kao vanredno izdanje [[Lunov Magnus Strip|Lunov magnus stripa]]. Do 1992. god. objavljeno je prvih 107 epizoda. U prvih nekoliko svezaka [[Марти Мистерија|Marti Misterija]] izlazio je zajedno sa stripom Đil. Đil i Misterija su se smenjivali na naslovnim stranama, kao i u samoj svesci, koja je imala skoro 200 strana. Ako je na naslovnoj strani bio Đil, sveska bi počela sa Đilom, a u drugom delu bi bio deo epizode Marti Misterije, i obrnuto. Posle br. 11, Đil je izbačen, ali je vanredno izdanje LMS nastavilo da kombinuje epizode Marti Misterije sa manje poznatim strup junacima. Tek od vanrednog broja 36, Dnevnik počinje u ovoj ediciji da objavljuje isključivo epizode Marti Misterije. ==Epizode objavljene kao vanredno izdanje LMS== ===1983=== 1. [[Људи у црном (стрип)|Ljudi u crnom]]<ref>Epizoda je nosila naslov ''Marti Misterija''.</ref> 2. [[Освета божанства Ра (стрип)|Osveta božanstva Ra]] 3. [[Операција Арка (стрип)|Operacija Arka]] 4. [[Prokleto pleme (strip Marti Misterije)|Prokleto pleme]] 5. [[Kuća na granici sveta (strip)|Kuća na granici sveta]] 6. [[Zločin u praistoriji (strip)|Zločin u praistoriji]] ===1984=== 7. Čovek koji je otkrio Evropu 8. Izvor mladosti 9. Bermudski trougao 10. Tajna Luzitanije 11. U senci Teotiuakana 12. Duh Teotiuakana 13. Vampir u Nju Jorku 14. Prokletstvo vampira 15. Mač kralja Artura ==Fusnote== [[Категорија:Italijanski strip]] [[Категорија:Stripovi o Marti Misteriji]] 127e495u2a1mr8f9agstwb8e8f1xy43 0 4006338 25121882 25120862 2022-07-25T06:07:38Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|филм Џозефа Косињског из 2022.}} {{Инфокутија Филм | назив = Топ ган: Маверик | слика = Топ ган 2 - постер.jpg | опис слике = Филмски постер на српском језику | изворни назив = -{Top Gun: Maverick}- | режија = [[Џозеф Косињски]] | сценарио = {{Plainlist| * Ерен Кругер * Ерик Ворен Сингер * Кристофер Маквори }} | продуцент = {{Plainlist| * [[Џери Брукхајмер]] * [[Том Круз]] * Кристофер Маквори * Дејвид Елисон }} | прича = {{Plainlist| * Питер Крејг * Џастин Маркс }} | на основу = {{темељи се на|ликовима|Џима Кеша|Џека Епса Млађег}} | главне улоге = {{Plainlist| * Том Круз * [[Мајлс Телер]] * [[Џенифер Конели]] * [[Џон Хам]] * [[Глен Пауел]] * [[Луис Пулман]] * [[Ед Харис]] * [[Вал Килмер]] }} | музика = {{Plainlist| * [[Лејди Гага]] * [[Харолд Фалтермајер]] * [[Ханс Цимер]] * Лорн Балф }} | кинематографија = Клаудио Миранда | монтажа = Еди Хамилтон | издавачка кућа = {{Plainlist| * -{Skydance Media}- * -{Don Simpson/Jerry Bruckheimer Films}- }} | дистрибутер = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Paramount Pictures]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[Taramount Film]]}- }} | година = 2022. | трајање = 131 минут<ref>{{cite web|url=https://www.regmovies.com/movies/top-gun-maverick/ho00009997#/|title=Top Gun Maverick|website=regmovies|accessdate=April 26, 2022}}</ref> | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 170 милиона долара<ref>{{cite report|title=Film and Television Tax Credit Program Program 2.0|url=http://film.ca.gov/wp-content/uploads/CFC-Approved-Projects-List.pdf|publisher=[[California Film Commission]]|page=9|access-date=October 4, 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20171004180757/http://film.ca.gov/wp-content/uploads/CFC-Approved-Projects-List.pdf|archive-date=October 4, 2017|url-status=live}}</ref> | зарада = 1,283 милијарди долара | претходни = [[Топ ган]] | следећи = }} '''''Топ ган: Маверик''''' ({{јез-енгл|Top Gun: Maverick}}) амерички је [[Акциони филм|акциони]] и [[Драма (филмски жанр)|драмски филм]] из 2022. године у режији [[Џозеф Косињски|Џозефа Косињског]]. Сценарио потписују Ерен Кругер, Ерик Ворен Сингер и Кристофер Маквори, по причи Питера Крејга и Џастина Маркса. Наставак је филма ''[[Топ ган]]'' из 1986. године. Главну улогу глуми [[Том Круз]], док се у споредним улогама налазе: [[Мајлс Телер]], [[Џенифер Конели]], [[Џон Хам]], [[Глен Пауел]], [[Луис Пулман]], [[Ед Харис]] и [[Вал Килмер]]. Круз и Килмер понављају своје улоге из првог филма. Радња се одвија 36 година после догађаја из првог филма. Прати Маверика, који је покушавао да избегне напредовање у рангу који би га приземљио. Међутим он се враћа у Програм инструктора тактике ратних бораца морнарице Сједињених Америчких Држава (познат као Маверик), где мора да се суочи са својом прошлошћу јер је задужен за обуку нове ескадриле борбених пилота. Развој наставка филма ''Топ ган'' најављен је 2010. године, када је -{[[Paramount Pictures]]}- унајмио редитеља оригиналног филма Тонија Скота и продуцента [[Џери Брукхајмер|Џерија Брукхајмера]], са планом да се Круз и Килмер врате у главне улоге. После првог нацрта, који је завршен средином 2012. године, Скот је извршио самоубиство, што је довело до паузе у продукцији филма.<ref>{{Cite web |title=Top Gun: Maverick Was Screened For Ridley Scott In Memory Of His Brother Tony – Exclusive |url=https://www.empireonline.com/movies/news/top-gun-maverick-screened-for-ridley-scott-memory-of-tony-exclusive/ |access-date=2022-05-25 |website=Empire}}</ref><ref>{{cite web|url=https://deadline.com/video/top-gun-maverick-review-tom-cruise-sequel/|title=''Top Gun: Maverick'' Review: Tom Cruise Is Back Soaring In What May Be The Role Of His Career|date=May 12, 2022|first=Pete|last=Hammond|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=May 12, 2022}}</ref> У јуну 2017. Џозеф Косињски је ангажован да преправи нацрт Крејговог и Марксовог сценарија. С обзиром да су Круг и други чланови глумачке поставе дошли почетком 2018. године, снимање је трајало од маја 2018. до априла 2019. у [[Калифорнија|Калифорнији]], [[Вашингтон]]у и [[Мериленд]]у. Филм је снимљен помоћу -{[[IMAX]]}- сертификованих камера са 6К екраном. Премијерно је приказан 28. априла 2022. године, а -{[[Paramount Pictures]]}- га је пустио у биоскопе 27. маја 2022. године, односно -{[[Taramount Film]]}- 26. маја у Србији. Било је планирано да буде приказан 12. јула 2019, али је одложен како би продукцијски тим успео да сними неколико сложених акционих сцена, након чега је уследила [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]] и сукоби око распореда. Добио је веома добре критике критичара, а многи су га сматрали бољим од оригиналног филма.<ref>{{Cite web|title=Top Gun Maverick Reviews |url=https://editorial.rottentomatoes.com/article/top-gun-maverick-first-reviews-the-most-thrilling-blockbuster-weve-gotten-in-years/|url-status=live|website=[[Rotten Tomatoes]]}}</ref> == Радња == Радња филма прати главног јунака из [[Топ ган|првог дела]], тада [[Поручник корвете|поручника корвете]], а сада [[Капетан бојног брода|капетана бојног брода]] Пита „Маверика” Мичела, као инструктора летења. Један од централних ликова је и Бредли Бредшо, син Мавериковог најбољег пријатеља „Гуса”, који је погинуо у несрећи, док је летео са Мавериком. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Том Круз]]|| [[Капетан бојног брода]] Пит „Маверик” Мичел |- | [[Мајлс Телер]] || [[Поручник корвете]] Бредли „Рустер” Бредшо |- | [[Џенифер Конели]] || Пенелопа „Пени” Бенџамин |- | [[Џон Хам]] || [[Вице-адмирал]] Бо „Циклон” Симпсон |- | [[Глен Пауел]] || Поручник корвете Џејк „Хенгмен” Сересин |- | [[Луис Пулман]] || Поручник корвете Роберт „Боб” Флојд |- | [[Ед Харис]] || [[Контра-адмирал]] Честер „Хамер” Кејн |- | [[Вал Килмер]] || [[Адмирал]] Том „Ледени” Казански |- | [[Моника Барбаро]] || Поручник корвете Наташа „Феникс” Трејс |- | [[Чарлс Парнел]] || Контра-адмирал Соломон „Ворлок” Бејтс |- | [[Џеј Елис]] || Поручник корвете Рубен „Пејбек” Фич |- | [[Дени Рамирез]] || Поручник корвете Мики „Фанбој” Гарсија |- | [[Грег Дејвис]] || Поручник корвете Хави „Којот” Мачадо |- | [[Башир Салахудин]] || [[Заставник]] Берни „Хондо” Колман |- | [[Мени Џасинто]] || Поручник корвете Били „Фриц” Авалон |- | [[Џек Шумахер]] || Поручник корвете Нил „Омаха” Викандер |- | [[Џејк Пикинг]] || Поручник корвете Бригам „Харвард” Ленокс |- | [[Рејмонд Ли]] || Поручник корвете Логан „Јејл” Ли |- | [[Лилијана Вреј]] || Амилија Бенџамин |- | [[Џин Луиза Кели]] || Сара Казански |- | [[Боб Стивенсон]] || Едвард Клејтон |- | [[Челси Харис]] || Анџела Берк |} == Снимање == [[Датотека:Топ ган 2.jpg|мини|Промотивна фтографија са слоганом филма: ''Осећај потребе.'']] Снимање филма је званично започело [[30. мај]]а [[2018]]. године, у [[Сан Дијего|Сан Дијегу]], [[Калифорнија]]. [[Том Круз]] је већ наредног дана поделио фотографију са првог дана снимања.<ref>{{cite news|last=Mitchell |first=Robert |title=Tom Cruise Shares First Look Photo as ‘Top Gun 2’ Begins Production |url=https://variety.com/2018/film/news/tom-cruise-top-gun-maverick-photo-1202826439/ |accessdate=01. 6. 2018 |work=Variety |date=31. 5. 2018.}}</ref><ref>{{cite news|last=Ong |first=Jermaine |title=Top Gun 2: Tom Cruise shares photo on first day of production on 'Top Gun' sequel |url=https://www.10news.com/entertainment/top-gun-2-tom-cruise-shares-photo-on-first-day-of-production-on-top-gun-sequel |accessdate=01. 6. 2018 |work=10News |date=31. 5. 2018}}</ref> Планирано је да се снимање заврши до [[15. април]]а [[2019]]. године, такође у [[Сан Дијего|Сан Дијегу]]. Премијера филма је првобитно била најављена за [[12. јул]] [[2019]], али је [[Парамаунт пикчерс]] крајем [[август]]а [[2018]]. објавио да ће филм ипак доживети своју премијеру [[2020]]. и то [[26. јун]]а.<ref>{{cite news|author=Anthony D'Alessandro|title=‘Top Gun: Maverick’ Flies To Summer 2020 With ‘A Quiet Place’ Sequel & More: Paramount Release Date Changes|url=https://deadline.com/2018/08/top-gun-2-a-quiet-place-2-new-release-date-1202446275/|accessdate=15. 9. 2018|work=Deadline|date=29. 8. 2018}}</ref> == Кастинг == Поред [[Том Круз|Тома Круза]] који се враћа у улогу Пита „Маверика” Мичела и [[Вал Килмер]] се враћа у улогу Тома „Леденог” Казанског.<ref>{{cite news|last=Gonzalez |first=Umberto |last2=Donnelly |first2=Matt |title=Iceman Returneth: Val Kilmer to Return for ‘Top Gun: Maverick’ |url=https://www.thewrap.com/val-kilmer-iceman-top-gun-maverick/ |accessdate=07. 6. 2018 |work=TheWrap |date=06. 6. 2018}}</ref> Килмер је претходно преко друштвених мрежа и сам исказао велику жељу да се врати у улогу.<ref>{{cite web|url=https://www.facebook.com/valkilmer/posts/1068503603181347|title=Val Kilmer|website=www.facebook.com}}</ref> Упркос великој жељи [[Кели Макгилис]] да се врати у лик Маверикове велике љубави, Шарлот „Чарли” Блеквуд, то се неће десити, а ни [[Мег Рајан]] се не враћа као Керол Бредшо, али ће улогу њеног сина Бредлија, тумачити [[Мајлс Телер]].<ref name="TellerCast">{{cite news|last=Kroll |first=Justin |title=Miles Teller to Play Goose’s Son in ‘Top Gun: Maverick’ (EXCLUSIVE) |url=https://variety.com/2018/film/news/top-gun-maverick-miles-teller-1202861366/ |accessdate=06. 7. 2018 |work=Variety |date=03. 7. 2018}}</ref> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.topgunmovie.com/}} * {{IMDb title|1745960}} {{низ | пре = ''[[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]]'' | титула= Филмови са највећом зарадом у 2022. години (САД)<br /><small>29. мај и 5. јун</small> | после= ''[[Свет из доба јуре: Надмоћ]]'' }} {{Џозеф Косињски}} {{Ерен Кругер}} [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:4DX филмови]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Амерички драмски филмови]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови студија Paramount Pictures]] [[Категорија:Филмови Taramount Film-а]] h5eexq9620fmdkdv4dchf7jqnz8zk94 0 4010616 25121974 24565924 2022-07-25T09:07:11Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Немања Илић | слика = | опис_слике = | пуно_име = Немања Илић<ref name="ofkbacka">{{cite web|url=http://fkbacka.com/player/nemanja-ilic/|title=Nemanja Ilić|website=ОФК Бачка Бачка Паланка, званична презентациј|accessdate=8. 2. 2019|deadurl=|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170103184505/http://fkbacka.com/player/nemanja-ilic/|archivedate=3. 1. 2017}}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|1992|8|27|год=да}}<ref name="ofkbacka"/> | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref name="ofkbacka"/> | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,90 m<ref name="ofkbacka"/> | маса = 83 kg<ref name="ofkbacka"/> | надимак = | актуелни_клуб = [[РФК Нови Сад 1921|РФК Нови Сад]] | актуелни_број = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)#штопер|штопер]]<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/ilic-produzio-vernost-backoj-91157/|title=Ilić produžio vernost Bačkoj|last=Đurović|first=Radomir|publisher=maxbetsport.rs|date=6. 2. 2019|accessdate=19. 5. 2022}}</ref><ref>{{cite news|url=https://sportsport.ba/fudbal/sloboda-ilic-djordjic-terzic-pojacanja/395295|title=Sloboda u finiš sezone ulazi sa tri nova imena?|last=Zilić|first=H.|publisher=sportsport.ba|date=30. 3. 2021|accessdate=19. 5. 2022|language=bs}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.fksloboda.ba/vijesti/nemanja-ilic-nadam-se-da-cemo-odigrati-jos-jednu-dobru-utakmicu-a4NbS6J5h0DJ|title=Nemanja Ilić: Nadam se da ćemo odigrati još jednu dobru utakmicu|website=ФК Слобода Тузла, званична презентација|date=21. 5. 2021|accessdate=19. 5. 2022|language=bs}}</ref> | младе_године1 = | млади_клубови1 = | године1 = 2010—2011. | клубови1 = [[ФК Обилић Змајево|Обилић Змајево]] | наступи1 = | голови1 = | године2 = 2012—2014. | клубови2 = [[ФК ЧСК Пивара|ЧСК Челарево]] | наступи2 = 63 | голови2 = 2 | године3 = 2014—2019. | клубови3 = [[ОФК Бачка Бачка Паланка|Бачка Бачка Паланка]] | наступи3 = 137 | голови3 = 5 | године4 = 2019. | клубови4 = [[ФК Работнички|Работнички]] | наступи4 = 13 | голови4 = 0 | године5 = 2020. | клубови5 = Самут Сакон | наступи5 = 13 | голови5 = 0 | године6 = 2021. | клубови6 = [[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]] | наступи6 = 9 | голови6 = 0 | године7 = 2021—2022. | клубови7 = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | наступи7 = 23 | голови7 = 0 | године8 = 2022— | клубови8 = [[РФК Нови Сад 1921|РФК Нови Сад]] | наступи8 = 0 | голови8 = 0 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | актуелизовано1_(датум) = 25. јул 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Немања Илић''' ([[Нови Сад]], [[27. август]]а [[1992]]) српски је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за новосадску [[РФК Нови Сад 1921]].<ref>{{Instagram|p/Cfw30B8LKxV|@rfknovisad: Još jedno novo lice u Novom Sadu - Nemanja Ilić! 🔵🟡🕊}}</ref> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|25. јула 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/n-ilić/359453|title=Nemanja Ilić|website=macsonuclarim.com|accessdate=19. 5. 2022|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}} |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="4"|[[ФК ЧСК Пивара|ЧСК Челарево]] |[[Српска лига Војводина 2011/12.|2011/12.]]<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/backa_bp/ilic_n.htm|title=Илић, Немања|publisher=srbijafudbal.com|accessdate=8. 2. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190121101230/http://srbijafudbal.com/backa_bp/ilic_n.htm|archive-date=21. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> |rowspan="3"|[[Српска лига Војводина]] |7||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''7'''||'''0''' |- |[[Српска лига Војводина 2012/13.|2012/13.]]<ref name="srbijafudbal"/> |28||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''28'''||'''1''' |- |[[Српска лига Војводина 2013/14.|2013/14.]]<ref name="srbijafudbal"/> |28||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''28'''||'''1''' |- !colspan="2"|Укупно !63!!2!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!63!!2 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="6"|[[ОФК Бачка Бачка Паланка|Бачка Бачка Паланка]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]]<ref>{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=igrac&igracid=441&klubid=50|title=Ilić, Nemanja — sezona 2014/15.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=19. 5. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20150524234615/http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=igrac&igracid=441&klubid=50|archive-date=24. 5. 2015|url-status=dead}}</ref> |rowspan="2"|[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |26||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''26'''||'''1''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]]<ref name="Resultados">{{cite web|url=https://www.resultados-futbol.com/jugador/2016/N-Ilic-333868|title=N. Ilić|website=resultados-futbol.com|accessdate=19. 5. 2022|language=es}}</ref> |26||1||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''26'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2021-22/player/1-super-liga-srbije-2016-17/261-04-ilic-nemanja|title=Ilić, Nemanja — sezona 2016/17.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=19. 5. 2022}}</ref> |rowspan="3"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |30||1||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''31'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2021-22/player/2-super-liga-srbije-2017-18/679-04-ilic-nemanja|title=Ilić, Nemanja — sezona 2017/18.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=19. 5. 2022}}</ref> |25||1||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''25'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2021-22/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1658-04-ilic-nemanja|title=Ilić, Nemanja — sezona 2018/19.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=19. 5. 2022}}</ref> |31||1||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''32'''||'''1''' |- !colspan="2"|Укупно !137!!5!!3!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!140!!5 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Работнички|Работнички]] |2019/20.<ref>{{cite web|url=https://www.mackolik.com/futbolcu/n-ili%C4%87/42jdzbmps66zl0mblqcqsfzdh|title=Nemanja Ilić|website=mackolik.com|accessdate=19. 5. 2022|language=tr}}</ref> |[[Прва лига Македоније у фудбалу|Прва лига Македоније]] !13!!0!!1!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!14!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |Самут Сакон |2020/21.<ref>{{cite web|url=https://everythingforfootball.com/player/nemanja-ilic/|title=Nemanja Ilic|website=everythingforfootball.com|accessdate=19. 5. 2022|language=en}}</ref> |Друга лига Тајланда !13!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!13!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]] |[[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://plbih.ba/igrac/nemanja-ilic/|title=Nemanja Ilić|website=Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу, званична презентација|accessdate=19. 5. 2022|language=bs}}</ref> |[[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лига Босне и Херцеговине]] !9!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!9!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2021-22/player/6-prva-liga-srbije-2021-22/3448-27-ilic-nemanja|title=Ilić, Nemanja — sezona 2021/22.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=19. 5. 2022}}</ref> |Прва лига Србије !23!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!23!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[РФК Нови Сад 1921|РФК Нови Сад]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23]]. |Прва лига Србије |0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !258!!7!!4!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!262!!7 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} == Трофеји, награде и признања == === Екипно === ;Младост Нови Сад * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] : [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/super-liga/130695/mladost-gat-u-super-ligi-podvig-za-sva-vremena|title=Младост ГАТ у Супер лиги: Подвиг за сва времена|publisher=[[Спортски журнал]]|date=17. 5. 2022|accessdate=19. 5. 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|биографија|фудбал|Србија}} * {{Soccerway|nemanja-ili/359453}} * {{transfermarkt|339365}} * {{Soccerbase|93515}} * {{WorldFootball.net|nemanja-ilic_2}} * {{Footballdatabase|290305}} * {{Zerozero|323271}} * {{Fussballdaten|nemanja-ilic}} {{DEFAULTSORT:Илић, Немања}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Спортисти из Новог Сада]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Обилића Змајево]] [[Категорија:Фудбалери ЧСК Пиваре]] [[Категорија:Фудбалери ОФК Бачке]] [[Категорија:Фудбалери Работничког]] [[Категорија:Фудбалери Младости Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Новог Сада]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] 8scx1929cszbv9zipbg4hfulx34mpzp 25121975 25121974 2022-07-25T09:07:37Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Немања Илић | слика = | опис_слике = | пуно_име = Немања Илић<ref name="ofkbacka">{{cite web|url=http://fkbacka.com/player/nemanja-ilic/|title=Nemanja Ilić|website=ОФК Бачка Бачка Паланка, званична презентациј|accessdate=8. 2. 2019|deadurl=|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170103184505/http://fkbacka.com/player/nemanja-ilic/|archivedate=3. 1. 2017}}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|1992|8|27|год=да}}<ref name="ofkbacka"/> | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref name="ofkbacka"/> | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,90 m<ref name="ofkbacka"/> | маса = 83 kg<ref name="ofkbacka"/> | надимак = | актуелни_клуб = [[РФК Нови Сад 1921|РФК Нови Сад]] | актуелни_број = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)#штопер|штопер]]<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/ilic-produzio-vernost-backoj-91157/|title=Ilić produžio vernost Bačkoj|last=Đurović|first=Radomir|publisher=maxbetsport.rs|date=6. 2. 2019|accessdate=19. 5. 2022}}</ref><ref>{{cite news|url=https://sportsport.ba/fudbal/sloboda-ilic-djordjic-terzic-pojacanja/395295|title=Sloboda u finiš sezone ulazi sa tri nova imena?|last=Zilić|first=H.|publisher=sportsport.ba|date=30. 3. 2021|accessdate=19. 5. 2022|language=bs}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.fksloboda.ba/vijesti/nemanja-ilic-nadam-se-da-cemo-odigrati-jos-jednu-dobru-utakmicu-a4NbS6J5h0DJ|title=Nemanja Ilić: Nadam se da ćemo odigrati još jednu dobru utakmicu|website=ФК Слобода Тузла, званична презентација|date=21. 5. 2021|accessdate=19. 5. 2022|language=bs}}</ref> | младе_године1 = | млади_клубови1 = | године1 = 2010—2011. | клубови1 = [[ФК Обилић Змајево|Обилић Змајево]] | наступи1 = | голови1 = | године2 = 2012—2014. | клубови2 = [[ФК ЧСК Пивара|ЧСК Челарево]] | наступи2 = 63 | голови2 = 2 | године3 = 2014—2019. | клубови3 = [[ОФК Бачка Бачка Паланка|Бачка Бачка Паланка]] | наступи3 = 137 | голови3 = 5 | године4 = 2019. | клубови4 = [[ФК Работнички|Работнички]] | наступи4 = 13 | голови4 = 0 | године5 = 2020. | клубови5 = Самут Сакон | наступи5 = 13 | голови5 = 0 | године6 = 2021. | клубови6 = [[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]] | наступи6 = 9 | голови6 = 0 | године7 = 2021—2022. | клубови7 = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | наступи7 = 23 | голови7 = 0 | године8 = 2022— | клубови8 = [[РФК Нови Сад 1921|РФК Нови Сад]] | наступи8 = 0 | голови8 = 0 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | актуелизовано1_(датум) = 25. јул 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Немања Илић''' ([[Нови Сад]], [[27. август]]а [[1992]]) српски је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[РФК Нови Сад 1921]].<ref>{{Instagram|p/Cfw30B8LKxV|@rfknovisad: Još jedno novo lice u Novom Sadu - Nemanja Ilić! 🔵🟡🕊}}</ref> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|25. јула 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/n-ilić/359453|title=Nemanja Ilić|website=macsonuclarim.com|accessdate=19. 5. 2022|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}} |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="4"|[[ФК ЧСК Пивара|ЧСК Челарево]] |[[Српска лига Војводина 2011/12.|2011/12.]]<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/backa_bp/ilic_n.htm|title=Илић, Немања|publisher=srbijafudbal.com|accessdate=8. 2. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190121101230/http://srbijafudbal.com/backa_bp/ilic_n.htm|archive-date=21. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> |rowspan="3"|[[Српска лига Војводина]] |7||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''7'''||'''0''' |- |[[Српска лига Војводина 2012/13.|2012/13.]]<ref name="srbijafudbal"/> |28||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''28'''||'''1''' |- |[[Српска лига Војводина 2013/14.|2013/14.]]<ref name="srbijafudbal"/> |28||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''28'''||'''1''' |- !colspan="2"|Укупно !63!!2!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!63!!2 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="6"|[[ОФК Бачка Бачка Паланка|Бачка Бачка Паланка]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]]<ref>{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=igrac&igracid=441&klubid=50|title=Ilić, Nemanja — sezona 2014/15.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=19. 5. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20150524234615/http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=igrac&igracid=441&klubid=50|archive-date=24. 5. 2015|url-status=dead}}</ref> |rowspan="2"|[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |26||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''26'''||'''1''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]]<ref name="Resultados">{{cite web|url=https://www.resultados-futbol.com/jugador/2016/N-Ilic-333868|title=N. Ilić|website=resultados-futbol.com|accessdate=19. 5. 2022|language=es}}</ref> |26||1||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''26'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2021-22/player/1-super-liga-srbije-2016-17/261-04-ilic-nemanja|title=Ilić, Nemanja — sezona 2016/17.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=19. 5. 2022}}</ref> |rowspan="3"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |30||1||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''31'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2021-22/player/2-super-liga-srbije-2017-18/679-04-ilic-nemanja|title=Ilić, Nemanja — sezona 2017/18.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=19. 5. 2022}}</ref> |25||1||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''25'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2021-22/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1658-04-ilic-nemanja|title=Ilić, Nemanja — sezona 2018/19.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=19. 5. 2022}}</ref> |31||1||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''32'''||'''1''' |- !colspan="2"|Укупно !137!!5!!3!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!140!!5 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Работнички|Работнички]] |2019/20.<ref>{{cite web|url=https://www.mackolik.com/futbolcu/n-ili%C4%87/42jdzbmps66zl0mblqcqsfzdh|title=Nemanja Ilić|website=mackolik.com|accessdate=19. 5. 2022|language=tr}}</ref> |[[Прва лига Македоније у фудбалу|Прва лига Македоније]] !13!!0!!1!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!14!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |Самут Сакон |2020/21.<ref>{{cite web|url=https://everythingforfootball.com/player/nemanja-ilic/|title=Nemanja Ilic|website=everythingforfootball.com|accessdate=19. 5. 2022|language=en}}</ref> |Друга лига Тајланда !13!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!13!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]] |[[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://plbih.ba/igrac/nemanja-ilic/|title=Nemanja Ilić|website=Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу, званична презентација|accessdate=19. 5. 2022|language=bs}}</ref> |[[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лига Босне и Херцеговине]] !9!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!9!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2021-22/player/6-prva-liga-srbije-2021-22/3448-27-ilic-nemanja|title=Ilić, Nemanja — sezona 2021/22.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=19. 5. 2022}}</ref> |Прва лига Србије !23!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!23!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[РФК Нови Сад 1921|РФК Нови Сад]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23]]. |Прва лига Србије |0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !258!!7!!4!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!262!!7 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} == Трофеји, награде и признања == === Екипно === ;Младост Нови Сад * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] : [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/super-liga/130695/mladost-gat-u-super-ligi-podvig-za-sva-vremena|title=Младост ГАТ у Супер лиги: Подвиг за сва времена|publisher=[[Спортски журнал]]|date=17. 5. 2022|accessdate=19. 5. 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|биографија|фудбал|Србија}} * {{Soccerway|nemanja-ili/359453}} * {{transfermarkt|339365}} * {{Soccerbase|93515}} * {{WorldFootball.net|nemanja-ilic_2}} * {{Footballdatabase|290305}} * {{Zerozero|323271}} * {{Fussballdaten|nemanja-ilic}} {{DEFAULTSORT:Илић, Немања}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Спортисти из Новог Сада]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Обилића Змајево]] [[Категорија:Фудбалери ЧСК Пиваре]] [[Категорија:Фудбалери ОФК Бачке]] [[Категорија:Фудбалери Работничког]] [[Категорија:Фудбалери Младости Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Новог Сада]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] 0xnfs5xce29i8vfi68dawctdffb57du 0 4013917 25121381 24281139 2022-07-24T18:01:05Z Drazetad 3301 /* Спортска каријера */ wikitext text/x-wiki {{Атлетичар | име = Јосип Алебић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1947|1|7|}} | место_рођења = [[Хрваце]], код [[Сињ]]а | држава_рођења = [[ФНР Југославија]], данас [[Хрватска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2021|3|8|1947|1|7|}} | место_смрти = [[Јесенице (Дуги Рат)|Јесенице]] | држава_смрти = [[Хрватска]] | држављанство = [[Југославија|југословенско]], од 1991. [[Хрватска|хрватско]] | висина = 1,77 м | клуб = АСК [[Сплит]] | каријера = | дисциплине = [[скок увис]] | рекорди = | награде = Спортиста годуине 1977.<br /> Награда града Сплита 2012.<br /> Награда Фрањо Бучар 2013. | медаље = }} {{медаља почетак}} {{медаља спорт|[[Атлетика]]}} {{медаља спорт|[[Трка на 400 метара|400 м]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у атлетици у дворани|Европско првенство у дворани]]}} {{медаља сребро|[[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|1975. Катовице]] |49.04}} {{медаља такмичење|[[Медитеранске игре]]}} {{медаља злато|[[Медитеранске игре 1975.|1975. Алжир]] |46.44}} {{медаља бронза|[[Медитеранске игре 1979.|1979. Сплит]] |46.24}} {{медаља спорт|[[Штафета 4 х 400 метара|4 х 400 м]]}} {{медаља злато|[[Медитеранске игре 1975.|1975. Алжир]] |3:05.58}} {{медаља сребро|[[Медитеранске игре 1979.|1979. Сплит]] |3:04.33}} {{медаља такмичење|[[Светски куп у атлетици|Светски куп]]}} {{медаља сребро|[[Светски куп у атлетици 1977.|1977. Диселдорф]] |3:02,47}} {{медаља крај}} '''Јосип Алебић''' (познат као '''Јозо''' и '''Јошко''', [[Хрваце]], код [[Сињ]]а, [[7. јануар]] [[1947]] — [[Крило Јасенице]], [[8. март]] [[2021]])<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/sport/ostali-sportovi/972727/preminuo-najtrofejniji-atleticar-bivse-jugoslavije-splicanin-josip-alebic-bio-14-puta-sampion-sfrj-osam-puta-balkana|title= PREMINUO NAJTROFEJNIJI ATLETIČAR BIVŠE JUGOSLAVIJE: Splićanin Josip Alebić bio je 14 puta šampion SFRJ i osam puta Balkana|date=8. 3. 2021|accessdate=8. 3. 2021|publisher=[[Вечерње новости]]}}</ref> био је [[Југославија|југословенски]] и [[Хрватска|хрватски]] [[атлетика|атлетичар]], чија је специјалност била [[трка на 400 метара]]. Троструки је учесник [[Летње олимпијске игре|Летњих олимпијских игара]], члан штафете репрезентације [[Европа|Европе]] на Светском купу у атлетици 1977. сребрни са [[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|Европског првенства у дворани 1975.]], вишеструки освајач медаља на [[Медитеранске игре|Медитеранским играма]]. == Спортска каријера == На почетку каријере тренирао је [[трка на 60 метара|трку на 60 метара]], [[скок удаљ]] и играо [[фудбал]]. Каријеру је започео 1962. године, када се придружио клубу [[АСК]] из [[Сплит]], који је представљао током своје каријере. Три пута се такмичио на Олимпијским играма, без већег успеха. Године 1972. у [[Минхен]]у елиминисан је у квалификацијама трке на 400 метара и штафети 4 × 400 м. У [[Монтреал]]у 1976. елиминисан је у четвртфиналу на 400 м, а 1980. у [[Москва|Москви]] завршио је у трци од 400 метара у четвртфиналу и квалификацијама на 4 × 400 м. На [[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|Европском првенству у дворани 1975.]] у [[Катовице|Катовицама]] освојио је сребрну медаља. Сребрну медаљу освојио је и са Европском птафетом 4 х 400 мметара на првом Светском купу у атлетици 1977. у [[Диселдорф]]у ( Алебић, [[Франсис Демартон]] (ФРА), [[Дејвид Јенкинс (атлетичар)|Дејвид Јенкинс]] (УК) и [[Ришард Подлас]] (ПОЉ) ). Две златне медаље освојио је на [[Медитеранске игре|Медитеранским играма]] [[1975]]. у [[Алжир]]у на 400 м и са штафети 4 х 400 м. ([[Ивица Ивичак]], [[Милорад Чикић]], [[Милован Савић]], Алебић) Четири године касније на Медитеранским играма у [[Сплит]]у освојио је бронзану меаљу на 400 м и сребрну са штафетом ([[Жељко Кнапић]], [[Драган Животић]], [[Рок Копитар]] и Алебић). Вишеструки је првак Југославије и Хрватске на 200 и 400 метара и штафетом 4 x 400 м. Првак Јуославије на 200 м био је од 1975. до 1997, а на 400 метара је првак 1972. и од 1974. до 1977. и од 1979. до 1981. године. Првак Балкана на 400 метара од 1972 до 1977. године. == Значајнији резултати == {| class="wikitable" |] |- ! Година ! Такмичење ! Домаћин ! Пласман ! Дисциплине ! Резултат ! Напомена |- !colspan="7"|Представљајући {{зас|YUG}} [[Југославија|Југославију]] |- |rowspan=2|1972 |rowspan=2|[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972.|Олимпијске игре]] |rowspan=2|[[Минхен]], [[Западна Немачка]] |align="center" |41. |400 м |[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972 — 400 метара за мушкарце|47,01]] |[https://web.archive.org/web/20100310141451/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1972/ATH/mens-400-metres-round-one.html] |- |align="center" |12. |4 × 400 м |[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972 — штафета 4 х 400 метара|3:05,70]] |[https://web.archive.org/web/20100310141233/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1972/ATH/mens-4-x-400-metres-relay-round-one.html] |- |rowspan=3|1975 |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|Европско првенство у дворани]] |[[Катовице]], [[Пољска]] |align="center" |[[Датотека:Silver medal europe.svg|16п]] |400 м |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1975 — 400 метара ѕа мушкарце|49,04]] | [http://www.maik-richter.de/results/indoor/europe/1975/m75_02.html] |- |rowspan=2|[[Мадитеранске игре 1975.|Медитеранске игре]] |rowspan=2|[[Алжир (град)|Алжир]], [[Алжир]] |align="center" |[[Датотека:Gold MedGames.svg|18п]] |400 м |46,44 | |- |align="center" |[[Датотека:Gold MedGames.svg|18п]] |4 × 400 м |align="center" |3:05,58 | |- |rowspan=2|1976 |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1976.|Европско првенство у дворани]] |[[Минхен]], [[Западна Немачка]] |align="center" |8. |400 м |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1976 — 400 метара ѕа мушкарце|49.31]] |[http://www.maik-richter.de/results/indoor/europe/1976/m76_02_s.html] |- |[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1976.|Олимпијске игре]] |[[Монтреал]], [[Канада]] |align="center" |23. |400 м |[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1976 — 400 м за мушкарце|46,94]] |[https://web.archive.org/web/20090808233537/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1976/ATH/mens-400-metres-quarter-finals.html] |- |rowspan=2|1979 |rowspan=2|[[Медитеранске игре 1979.|Медитеранске игре]] |rowspan=2|[[Сплит]], [[СФРЈ|Југославија]] |align="center" |[[Датотека:Bronze MedGames.svg|18п]] |400 м |[[Атлертика на Медитеранским игхрама 1979 – Резултат#400 метара|46,24]] | |- |align="center" |[[Датотека:Silver MedGames.svg|18п]] |4 х 400 м |[[Атлертика на Медитеранским игхрама 1979 – Резултат#Штафета 4 х 400 метара|3:04,33]] | |- |rowspan=2|1980. |rowspan=2|[[аАтлетика на Летњим олимпијским играма 1980.|Олимпијске игре]] |rowspan=2|[[Москва]], [[Совјетски Савез]] |align="center" |21. |400 м |[[Атлетика на Летњим олимшијским играма 1980 — 400 метара за мушкарце|46,60]] |[https://web.archive.org/web/20100519092939/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1980/ATH/mens-400-metres-quarter-finals.html] |- |align="center" |9. |4 х 400 м |[[Атлетика на Летњим олимшијским играма 1980 — штафета 4 х 400 метатра за мушкарце|3:05,3]] |[https://web.archive.org/web/20090707195940/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1980/ATH/mens-4-x-400-metres-relay-round-one.html] |- !colspan="7"|Представљајући [[ЕАА|Европу]] |- |1977 |[[Светски куп у атлетици 1977.|Светски куп]] |[[Диселдорф]], [[Западна Немачка]] |align="center" |[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|17п]] |4 х 400 м |3:02,47 |[http://www.gbrathletics.com/ic/wp.htm] |- |} == Рекорди == Био је рекордер Медитерана и Јуославије. Најбољи резултат на 200 м 21,31 секунду истрчао је [[10. јул]]а 1977. у [[Нова Горица|Новој Горици]]. Лични рекорд на 400 метара од 45,86 поставио је 11. маја 1977. у [[Анкара||Анкари]]. == Награде == Године 1977. проглашен је Спортистом године у избору загребачких Спортских новости. Добитник је Државне награде за спорт „Фрањо Бучар” 2013. за животно дело. За „изнимна спортска достигнућа те допринос сплитској и хрватској атлетици” добио је награду за животно дело Града Сплита 2012. godine.<ref>[http://www.split.hr/Default.aspx?art=3789&sec=1489&dm=2 Јавна признања 2012. године.]</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Олимпијске игре}} * {{Sports-reference|al/jozo-alebic-1}} * [http://trackfield.brinkster.net/Profile.asp?ID=13017&Gender=M Статистика резултата на trackfield.brinkster.net] {{DEFAULTSORT:Алебић, Јосип}} [[Категорија:Рођени 1947.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Југословенски атлетичари]] [[Категорија:Хрватски атлетичари]] [[Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 1972.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1972.]] [[Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 1976.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1976.]] [[Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 1980.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1980.]] [[Категорија:Спринтери]] [[Категорија:Освајачи медаља на Европском првенству у атлетици у дворани 1975.]] ncqvrovghnincr09dq2a66douo8dvlb 25121393 25121381 2022-07-24T18:08:34Z Drazetad 3301 wikitext text/x-wiki {{Атлетичар | име = Јосип Алебић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1947|1|7|}} | место_рођења = [[Хрваце]], код [[Сињ]]а | држава_рођења = [[ФНР Југославија]], данас [[Хрватска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2021|3|8|1947|1|7|}} | место_смрти = [[Јесенице (Дуги Рат)|Јесенице]] | држава_смрти = [[Хрватска]] | држављанство = [[Југославија|југословенско]], од 1991. [[Хрватска|хрватско]] | висина = 1,77 м | клуб = АСК [[Сплит]] | каријера = | дисциплине = [[Трка на 400 метара|400 м]] | рекорди = | награде = Спортиста годуине 1977.<br /> Награда града Сплита 2012.<br /> Награда Фрањо Бучар 2013. | медаље = }} {{медаља почетак}} {{медаља спорт|[[Атлетика]]}} {{медаља спорт|[[Трка на 400 метара|400 м]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у атлетици у дворани|Европско првенство у дворани]]}} {{медаља сребро|[[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|1975. Катовице]] |49.04}} {{медаља такмичење|[[Медитеранске игре]]}} {{медаља злато|[[Медитеранске игре 1975.|1975. Алжир]] |46.44}} {{медаља бронза|[[Медитеранске игре 1979.|1979. Сплит]] |46.24}} {{медаља спорт|[[Штафета 4 х 400 метара|4 х 400 м]]}} {{медаља злато|[[Медитеранске игре 1975.|1975. Алжир]] |3:05.58}} {{медаља сребро|[[Медитеранске игре 1979.|1979. Сплит]] |3:04.33}} {{медаља такмичење|[[Светски куп у атлетици|Светски куп]]}} {{медаља сребро|[[Светски куп у атлетици 1977.|1977. Диселдорф]] |3:02,47}} {{медаља крај}} '''Јосип Алебић''' (познат као '''Јозо''' и '''Јошко''', [[Хрваце]], код [[Сињ]]а, [[7. јануар]] [[1947]] — [[Крило Јасенице]], [[8. март]] [[2021]])<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/sport/ostali-sportovi/972727/preminuo-najtrofejniji-atleticar-bivse-jugoslavije-splicanin-josip-alebic-bio-14-puta-sampion-sfrj-osam-puta-balkana|title= PREMINUO NAJTROFEJNIJI ATLETIČAR BIVŠE JUGOSLAVIJE: Splićanin Josip Alebić bio je 14 puta šampion SFRJ i osam puta Balkana|date=8. 3. 2021|accessdate=8. 3. 2021|publisher=[[Вечерње новости]]}}</ref> био је [[Југославија|југословенски]] и [[Хрватска|хрватски]] [[атлетика|атлетичар]], чија је специјалност била [[трка на 400 метара]]. Троструки је учесник [[Летње олимпијске игре|Летњих олимпијских игара]], члан штафете репрезентације [[Европа|Европе]] на Светском купу у атлетици 1977. сребрни са [[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|Европског првенства у дворани 1975.]], вишеструки освајач медаља на [[Медитеранске игре|Медитеранским играма]]. == Спортска каријера == На почетку каријере тренирао је [[трка на 60 метара|трку на 60 метара]], [[скок удаљ]] и играо [[фудбал]]. Каријеру је започео 1962. године, када се придружио клубу [[АСК]] из [[Сплит]], који је представљао током своје каријере. Три пута се такмичио на Олимпијским играма, без већег успеха. Године 1972. у [[Минхен]]у елиминисан је у квалификацијама трке на 400 метара и штафети 4 × 400 м. У [[Монтреал]]у 1976. елиминисан је у четвртфиналу на 400 м, а 1980. у [[Москва|Москви]] завршио је у трци од 400 метара у четвртфиналу и квалификацијама на 4 × 400 м. На [[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|Европском првенству у дворани 1975.]] у [[Катовице|Катовицама]] освојио је сребрну медаља. Сребрну медаљу освојио је и са Европском птафетом 4 х 400 мметара на првом Светском купу у атлетици 1977. у [[Диселдорф]]у ( Алебић, [[Франсис Демартон]] (ФРА), [[Дејвид Јенкинс (атлетичар)|Дејвид Јенкинс]] (УК) и [[Ришард Подлас]] (ПОЉ) ). Две златне медаље освојио је на [[Медитеранске игре|Медитеранским играма]] [[1975]]. у [[Алжир]]у на 400 м и са штафети 4 х 400 м. ([[Ивица Ивичак]], [[Милорад Чикић]], [[Милован Савић]], Алебић) Четири године касније на Медитеранским играма у [[Сплит]]у освојио је бронзану меаљу на 400 м и сребрну са штафетом ([[Жељко Кнапић]], [[Драган Животић]], [[Рок Копитар]] и Алебић). Вишеструки је првак Југославије и Хрватске на 200 и 400 метара и штафетом 4 x 400 м. Првак Јуославије на 200 м био је од 1975. до 1997, а на 400 метара је првак 1972. и од 1974. до 1977. и од 1979. до 1981. године. Првак Балкана на 400 метара од 1972 до 1977. године. == Значајнији резултати == {| class="wikitable" |] |- ! Година ! Такмичење ! Домаћин ! Пласман ! Дисциплине ! Резултат ! Напомена |- !colspan="7"|Представљајући {{зас|YUG}} [[Југославија|Југославију]] |- |rowspan=2|1972 |rowspan=2|[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972.|Олимпијске игре]] |rowspan=2|[[Минхен]], [[Западна Немачка]] |align="center" |41. |400 м |[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972 — 400 метара за мушкарце|47,01]] |[https://web.archive.org/web/20100310141451/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1972/ATH/mens-400-metres-round-one.html] |- |align="center" |12. |4 × 400 м |[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972 — штафета 4 х 400 метара|3:05,70]] |[https://web.archive.org/web/20100310141233/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1972/ATH/mens-4-x-400-metres-relay-round-one.html] |- |rowspan=3|1975 |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|Европско првенство у дворани]] |[[Катовице]], [[Пољска]] |align="center" |[[Датотека:Silver medal europe.svg|16п]] |400 м |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1975 — 400 метара ѕа мушкарце|49,04]] | [http://www.maik-richter.de/results/indoor/europe/1975/m75_02.html] |- |rowspan=2|[[Мадитеранске игре 1975.|Медитеранске игре]] |rowspan=2|[[Алжир (град)|Алжир]], [[Алжир]] |align="center" |[[Датотека:Gold MedGames.svg|18п]] |400 м |46,44 | |- |align="center" |[[Датотека:Gold MedGames.svg|18п]] |4 × 400 м |align="center" |3:05,58 | |- |rowspan=2|1976 |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1976.|Европско првенство у дворани]] |[[Минхен]], [[Западна Немачка]] |align="center" |8. |400 м |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1976 — 400 метара ѕа мушкарце|49.31]] |[http://www.maik-richter.de/results/indoor/europe/1976/m76_02_s.html] |- |[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1976.|Олимпијске игре]] |[[Монтреал]], [[Канада]] |align="center" |23. |400 м |[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1976 — 400 м за мушкарце|46,94]] |[https://web.archive.org/web/20090808233537/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1976/ATH/mens-400-metres-quarter-finals.html] |- |rowspan=2|1979 |rowspan=2|[[Медитеранске игре 1979.|Медитеранске игре]] |rowspan=2|[[Сплит]], [[СФРЈ|Југославија]] |align="center" |[[Датотека:Bronze MedGames.svg|18п]] |400 м |[[Атлертика на Медитеранским игхрама 1979 – Резултат#400 метара|46,24]] | |- |align="center" |[[Датотека:Silver MedGames.svg|18п]] |4 х 400 м |[[Атлертика на Медитеранским игхрама 1979 – Резултат#Штафета 4 х 400 метара|3:04,33]] | |- |rowspan=2|1980. |rowspan=2|[[аАтлетика на Летњим олимпијским играма 1980.|Олимпијске игре]] |rowspan=2|[[Москва]], [[Совјетски Савез]] |align="center" |21. |400 м |[[Атлетика на Летњим олимшијским играма 1980 — 400 метара за мушкарце|46,60]] |[https://web.archive.org/web/20100519092939/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1980/ATH/mens-400-metres-quarter-finals.html] |- |align="center" |9. |4 х 400 м |[[Атлетика на Летњим олимшијским играма 1980 — штафета 4 х 400 метатра за мушкарце|3:05,3]] |[https://web.archive.org/web/20090707195940/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1980/ATH/mens-4-x-400-metres-relay-round-one.html] |- !colspan="7"|Представљајући [[ЕАА|Европу]] |- |1977 |[[Светски куп у атлетици 1977.|Светски куп]] |[[Диселдорф]], [[Западна Немачка]] |align="center" |[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|17п]] |4 х 400 м |3:02,47 |[http://www.gbrathletics.com/ic/wp.htm] |- |} == Рекорди == Био је рекордер Медитерана и Јуославије. Најбољи резултат на 200 м 21,31 секунду истрчао је [[10. јул]]а 1977. у [[Нова Горица|Новој Горици]]. Лични рекорд на 400 метара од 45,86 поставио је 11. маја 1977. у [[Анкара||Анкари]]. == Награде == Године 1977. проглашен је Спортистом године у избору загребачких Спортских новости. Добитник је Државне награде за спорт „Фрањо Бучар” 2013. за животно дело. За „изнимна спортска достигнућа те допринос сплитској и хрватској атлетици” добио је награду за животно дело Града Сплита 2012. godine.<ref>[http://www.split.hr/Default.aspx?art=3789&sec=1489&dm=2 Јавна признања 2012. године.]</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Олимпијске игре}} * {{Sports-reference|al/jozo-alebic-1}} * [http://trackfield.brinkster.net/Profile.asp?ID=13017&Gender=M Статистика резултата на trackfield.brinkster.net] {{DEFAULTSORT:Алебић, Јосип}} [[Категорија:Рођени 1947.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Југословенски атлетичари]] [[Категорија:Хрватски атлетичари]] [[Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 1972.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1972.]] [[Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 1976.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1976.]] [[Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 1980.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1980.]] [[Категорија:Спринтери]] [[Категорија:Освајачи медаља на Европском првенству у атлетици у дворани 1975.]] e0m1ohe865zbyr08pngloe9feyxiwnl 25121396 25121393 2022-07-24T18:19:44Z Drazetad 3301 wikitext text/x-wiki {{Атлетичар | име = Јосип Алебић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1947|1|7|}} | место_рођења = [[Хрваце]], код [[Сињ]]а | држава_рођења = [[ФНР Југославија]], данас [[Хрватска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2021|3|8|1947|1|7|}} | место_смрти = [[Јесенице (Дуги Рат)|Јесенице]] | држава_смрти = [[Хрватска]] | држављанство = [[Југославија|југословенско]], од 1991. [[Хрватска|хрватско]] | висина = 1,77 м | клуб = АСК [[Сплит]] | каријера = | дисциплине = [[Трка на 400 метара|400 м]] | рекорди = | награде = Спортиста годуине 1977.<br /> Награда града Сплита 2012.<br /> Награда Фрањо Бучар 2013. | медаље = }} {{медаља почетак}} {{медаља спорт|[[Атлетика]]}} {{медаља спорт|[[Трка на 400 метара|400 м]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у атлетици у дворани|Европско првенство у дворани]]}} {{медаља сребро|[[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|1975. Катовице]] |49.04}} {{медаља такмичење|[[Медитеранске игре]]}} {{медаља злато|[[Медитеранске игре 1975.|1975. Алжир]] |46.44}} {{медаља бронза|[[Медитеранске игре 1979.|1979. Сплит]] |46.24}} {{медаља спорт|[[Штафета 4 х 400 метара|4 х 400 м]]}} {{медаља злато|[[Медитеранске игре 1975.|1975. Алжир]] |3:05.58}} {{медаља сребро|[[Медитеранске игре 1979.|1979. Сплит]] |3:04.33}} {{медаља такмичење|[[Светски куп у атлетици|Светски куп]]}} {{медаља сребро|[[Светски куп у атлетици 1977.|1977. Диселдорф]] |3:02,47}} {{медаља крај}} '''Јосип Алебић''' (познат као '''Јозо''' и '''Јошко''', [[Хрваце]], код [[Сињ]]а, [[7. јануар]] [[1947]] — [[Крило Јасенице]], [[8. март]] [[2021]])<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/sport/ostali-sportovi/972727/preminuo-najtrofejniji-atleticar-bivse-jugoslavije-splicanin-josip-alebic-bio-14-puta-sampion-sfrj-osam-puta-balkana|title= PREMINUO NAJTROFEJNIJI ATLETIČAR BIVŠE JUGOSLAVIJE: Splićanin Josip Alebić bio je 14 puta šampion SFRJ i osam puta Balkana|date=8. 3. 2021|accessdate=8. 3. 2021|publisher=[[Вечерње новости]]}}</ref> био је [[Југославија|југословенски]] и [[Хрватска|хрватски]] [[атлетика|атлетичар]], чија је специјалност била [[трка на 400 метара]]. Троструки је учесник [[Летње олимпијске игре|Летњих олимпијских игара]], члан штафете репрезентације [[Европа|Европе]] на Светском купу у атлетици 1977. сребрни са [[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|Европског првенства у дворани 1975.]], вишеструки освајач медаља на [[Медитеранске игре|Медитеранским играма]]. == Спортска каријера == На почетку каријере тренирао је [[трка на 60 метара|трку на 60 метара]], [[скок удаљ]] и играо [[фудбал]]. Каријеру је започео 1962. године, када се придружио клубу [[АСК]] из [[Сплит]]а, који је представљао током своје каријере. Три пута се такмичио на Олимпијским играма, без већег успеха. Године 1972. у [[Минхен]]у елиминисан је у квалификацијама трке на 400 метара и штафети 4 × 400 м. У [[Монтреал]]у 1976. елиминисан је у четвртфиналу на 400 м, а 1980. у [[Москва|Москви]] завршио је у трци од 400 метара у четвртфиналу и квалификацијама на 4 × 400 м. На [[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|Европском првенству у дворани 1975.]] у [[Катовице|Катовицама]] освојио је сребрну медаља. Сребрну медаљу освојио је и са Европском штафетом 4 х 400 метара на првом Светском купу у атлетици 1977. у [[Диселдорф]]у ( Алебић, [[Франсис Демартон]] (ФРА), [[Дејвид Јенкинс (атлетичар)|Дејвид Јенкинс]] (УК) и [[Ришард Подлас]] (ПОЉ) ). Две златне медаље освојио је на [[Медитеранске игре|Медитеранским играма]] [[1975]]. у [[Алжир]]у на 400 м и са штафети 4 х 400 м. ([[Ивица Ивичак]], [[Милорад Чикић]], [[Милован Савић]], Алебић) Четири године касније на Медитеранским играма у [[Сплит]]у освојио је бронзану меаљу на 400 м и сребрну са штафетом ([[Жељко Кнапић]], [[Драган Животић]], [[Рок Копитар]] и Алебић). Вишеструки је првак Југославије и Хрватске на 200 и 400 метара и штафетом 4 x 400 м. Првак Јуославије на 200 м био је од 1975. до 1997, а на 400 метара је првак 1972. и од 1974. до 1977. и од 1979. до 1981. године. Првак Балкана на 400 метара од 1972 до 1977. године. == Значајнији резултати == {| class="wikitable" |] |- ! Година ! Такмичење ! Домаћин ! Пласман ! Дисциплине ! Резултат ! Напомена |- !colspan="7"|Представљајући {{зас|YUG}} [[Југославија|Југославију]] |- |rowspan=2|1972 |rowspan=2|[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972.|Олимпијске игре]] |rowspan=2|[[Минхен]], [[Западна Немачка]] |align="center" |41. |400 м |[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972 — 400 метара за мушкарце|47,01]] |[https://web.archive.org/web/20100310141451/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1972/ATH/mens-400-metres-round-one.html] |- |align="center" |12. |4 × 400 м |[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972 — штафета 4 х 400 метара|3:05,70]] |[https://web.archive.org/web/20100310141233/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1972/ATH/mens-4-x-400-metres-relay-round-one.html] |- |rowspan=3|1975 |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|Европско првенство у дворани]] |[[Катовице]], [[Пољска]] |align="center" |[[Датотека:Silver medal europe.svg|16п]] |400 м |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1975 — 400 метара ѕа мушкарце|49,04]] | [http://www.maik-richter.de/results/indoor/europe/1975/m75_02.html] |- |rowspan=2|[[Мадитеранске игре 1975.|Медитеранске игре]] |rowspan=2|[[Алжир (град)|Алжир]], [[Алжир]] |align="center" |[[Датотека:Gold MedGames.svg|18п]] |400 м |46,44 | |- |align="center" |[[Датотека:Gold MedGames.svg|18п]] |4 × 400 м |align="center" |3:05,58 | |- |rowspan=2|1976 |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1976.|Европско првенство у дворани]] |[[Минхен]], [[Западна Немачка]] |align="center" |8. |400 м |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1976 — 400 метара ѕа мушкарце|49.31]] |[http://www.maik-richter.de/results/indoor/europe/1976/m76_02_s.html] |- |[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1976.|Олимпијске игре]] |[[Монтреал]], [[Канада]] |align="center" |23. |400 м |[[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1976 — 400 м за мушкарце|46,94]] |[https://web.archive.org/web/20090808233537/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1976/ATH/mens-400-metres-quarter-finals.html] |- |rowspan=2|1979 |rowspan=2|[[Медитеранске игре 1979.|Медитеранске игре]] |rowspan=2|[[Сплит]], [[СФРЈ|Југославија]] |align="center" |[[Датотека:Bronze MedGames.svg|18п]] |400 м |[[Атлертика на Медитеранским игхрама 1979 – Резултат#400 метара|46,24]] | |- |align="center" |[[Датотека:Silver MedGames.svg|18п]] |4 х 400 м |[[Атлертика на Медитеранским игхрама 1979 – Резултат#Штафета 4 х 400 метара|3:04,33]] | |- |rowspan=2|1980. |rowspan=2|[[аАтлетика на Летњим олимпијским играма 1980.|Олимпијске игре]] |rowspan=2|[[Москва]], [[Совјетски Савез]] |align="center" |21. |400 м |[[Атлетика на Летњим олимшијским играма 1980 — 400 метара за мушкарце|46,60]] |[https://web.archive.org/web/20100519092939/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1980/ATH/mens-400-metres-quarter-finals.html] |- |align="center" |9. |4 х 400 м |[[Атлетика на Летњим олимшијским играма 1980 — штафета 4 х 400 метатра за мушкарце|3:05,3]] |[https://web.archive.org/web/20090707195940/http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1980/ATH/mens-4-x-400-metres-relay-round-one.html] |- !colspan="7"|Представљајући [[ЕАА|Европу]] |- |1977 |[[Светски куп у атлетици 1977.|Светски куп]] |[[Диселдорф]], [[Западна Немачка]] |align="center" |[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|17п]] |4 х 400 м |3:02,47 |[http://www.gbrathletics.com/ic/wp.htm] |- |} == Рекорди == Био је рекордер Медитерана и Јуославије. Најбољи резултат на 200 м 21,31 секунду истрчао је [[10. јул]]а 1977. у [[Нова Горица|Новој Горици]]. Лични рекорд на 400 метара од 45,86 поставио је 11. маја 1977. у [[Анкара||Анкари]]. == Награде == Године 1977. проглашен је Спортистом године у избору загребачких Спортских новости. Добитник је Државне награде за спорт „Фрањо Бучар” 2013. за животно дело. За „изнимна спортска достигнућа те допринос сплитској и хрватској атлетици” добио је награду за животно дело Града Сплита 2012. godine.<ref>[http://www.split.hr/Default.aspx?art=3789&sec=1489&dm=2 Јавна признања 2012. године.]</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Олимпијске игре}} * {{Sports-reference|al/jozo-alebic-1}} * [http://trackfield.brinkster.net/Profile.asp?ID=13017&Gender=M Статистика резултата на trackfield.brinkster.net] {{DEFAULTSORT:Алебић, Јосип}} [[Категорија:Рођени 1947.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Југословенски атлетичари]] [[Категорија:Хрватски атлетичари]] [[Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 1972.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1972.]] [[Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 1976.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1976.]] [[Категорија:Атлетичари на Летњим олимпијским играма 1980.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1980.]] [[Категорија:Спринтери]] [[Категорија:Освајачи медаља на Европском првенству у атлетици у дворани 1975.]] l55umyobh3s0weja06n5aaqjcuyuao7 0 4019672 25121272 24343130 2022-07-24T16:08:12Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{филм | назив = Шазам! | слика = Shazam!.jpg | опис_слике = ''Постер за филм на српском језику'' | оназив = Shazam! | година = '''5. април 2019.'''<br />(САД) | земља = {{застава|САД}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = [[Научнофантастични филм|научнофантастични]]<br />[[Суперхерој|суперхеројски]] | на_основу = ''[[Шазам (стрип)|Шазам]]''<br />(Бил Паркер, Чарлс Кларенс Бек) | режија = [[Дејвид Сандберг]] | сценарио = Хенри Гајден | музика = Бенџамин Волфиш | улоге = [[Закари Леви]]<br />[[Марк Стронг]]<br />[[Ашер Ејнџел]]<br />[[Џек Дилан Грејзер]]<br />[[Џимон Хансу]] | продуцент = Питер Сафран | компанија = [[Warner Bros.]] | студио = [[DC Films]] | трајање = 132 [[минута|мин.]] | монтажа = Мичел Алер | сниматељ = Максим Александре | сценографија = | награде = | буџет = 100 милиона [[Амерички долар|$]]<ref name="Fuster">{{cite web|last=Fuster|first=Jeremy|url=https://www.thewrap.com/shazam-surges-to-53-million-box-office-opening/|title='Shazam!' Surges to $53 Million Box Office Opening|website=[[TheWrap]]|date=April 7, 2019|access-date=April 20, 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190408211428/https://www.thewrap.com/shazam-surges-to-53-million-box-office-opening/|archive-date=April 8, 2019|url-status=live}}</ref><ref name=preview>{{cite web|url=https://deadline.com/2019/03/shazam-pet-sematary-projected-box-office-opening-1202575628/|title='Shazam!' Looks To Strike Lightning With $45M Opening; 'Pet Sematary' Eyes Mid $20M+ – Early Tracking|website=[[Deadline Hollywood]]|author=Anthony D'Alessandro|date=March 14, 2019|access-date=March 14, 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190330070649/https://deadline.com/2019/03/shazam-pet-sematary-projected-box-office-opening-1202575628/|archive-date=March 30, 2019|url-status=live}}</ref> | зарада = 364,6 милиона $<ref name=BOM>{{cite Box Office Mojo|id=0448115|title=Shazam!|access-date=January 17, 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201111234541/https://www.boxofficemojo.com/title/tt0448115|archive-date=January 17, 2021|url-status=live}}</ref><ref name="NUM">{{Cite The Numbers |title=Shazam |id=Shazam-(2019) |access-date=December 29, 2021}}</ref> | претходни = | следећи = [[Шазам! Бес Богова]] | имдб = 0448115 }} '''''Шазам!''''' ({{јез-енгл|Shazam!}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[Научнофантастични филм|научнофантастични]] [[Суперхерој|суперхеројски]] [[филм]] из [[2019]]. године [[редитељ]]а [[Дејвид Сандберг|Дејвида Сандберга]], а по [[Scenarista|сценарију]] Хенрија Гајдена и филмске приче Хенрија Гајдена и Дарена Лемкеа на основу стрипа ''[[Шазам (стрип)|Шазам]]'' аутора Била Паркера и Чарлса Кларенса Бека. [[Филмски продуцент|Продуцент]] филма је Питер Сафран. Музику је компоновао Бенџамин Волфиш. Ово је седми наставак у серији филмова из [[Ди-Сијев проширени универзум|Ди-Сијевог проширеног универзума]]. Насловну улогу тумачи [[Закари Леви]] као Вилијам „Били” Бетсон ([[Шазам (стрип)|Шазам]]), док су у осталим улогама [[Марк Стронг]], [[Ашер Ејнџел]], [[Џек Дилан Грејзер]] и [[Џимон Хансу]]. Светска премијера филма је одржана [[5. април]]а [[2019]]. у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Буџет филма је износио 100 милиона [[Амерички долар|долара]], а зарада 364,6 милиона долара. == Радња == {{упозорење-филм}} Редитељ филма ''[[Анабела 2: Стварање зла]]'' доноси адаптацију стрипа из [[DC stripovi|ДЦ свемира]] са [[Закари Леви|Закаријем Левијем]] у улози нетипичног суперјунака [[Шазам (стрип)|Шазама]] и [[Марк Стронг|Марком Стронгом]] у улози главног негативца. Сви имамо суперјунаке у себи, потребно је само мало магије да они изађу. У случају четрнаестогодишњег дечака ''Билија Бетсона'' ([[Ашер Ејнџел]]) потребно је рећи ШАЗАМ! Њему је древни чаробњак ([[Џимон Хансу]]) дао моћ да се по потреби трансформише у одраслог мушкарца с надљудским моћима. Још увек дечак у души, [[Шазам! (стрип)|Шазам]] открива своју одраслу верзију чинећи оно што би сваки тинејџер учинио са супермоћима — забавља се с њим! Може ли летети? Има ли рендгенски вид? Може ли избацити муње из својих руку? Шазам испробава границе својих моћи, али мораће брзо овладати њима како би се борио против смртоносних сила које конролише ''др'' Тадеус Сивана ([[Марк Стронг]]). == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Закари Леви]] || Вилијам „Били” Бетсон / [[Шазам (стрип)|Шазам]] |- | [[Ашер Ејнџел]] || млади Вилијам „Били” Бетсон |- | [[Марк Стронг]] || др Тадеус Сивана |- | [[Џек Дилан Грејзер]] || Фредерик „Фреди” Фриман |- | [[Џимон Хансу]] || чаробњак Шазам |} == Референце == {{Reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Shazam! (film)}} * {{IMDb title|0448115|Шазам!}} {{DC-јев проширени универзум}} [[Категорија:Филмови 2019.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Naučnofantastični filmovi iz 2010-ih]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:3Д филмови 2019.]] [[Категорија:Филмови DC-јевог проширеног универзума]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови студија New Line Cinema]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] [[Категорија:Филмови Blitz-а]] f172f6cu2qg0g64ixsr3jh1800c2yss 0 4020024 25121406 25055137 2022-07-24T18:29:13Z 93.86.191.200 /* Галерија */Додавање фреске wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица= Српска војска у средњем веку | део= | слика = Visoki_Decani_06.JPG | опис_слике =Ратничка опрема из 14. века на фресци из [[Високи Дечани|Високих Дечана]]. | време = | место = | формација = | јачина = 27.000 (924){{sfn|Логос|2019|p=24-26}}<br />30.000 (1330)<ref name="КЈ5"/><br />70.000 (1371)<br />20.000 (1389)<ref name="ВЕ40"/> <br />5.000 (1402)<ref name="ВЕ8"/><br /> 6.000 (1459)<ref name="ВЕ8"/> | командант= . | политички_комесар = | битке = <br />[[Битка код Пантина]]<br />[[Битка на Морави|Битка на Морави 1190.]]<br />[[Битка на Гатачком пољу]]<br />[[Конфликт са Ногајевом хордом|Сукоб са Монголима 1282]]<br />[[Битка код Галипоља 1312.|Битка код Галипоља]]<br />[[Битка код Велбужда]]<br />[[Битка на Марици]]<br />[[Бој на Косову]]<br />[[Опсада Смедерева (1439)]] | одликовања = }} {{Историја Србије}} Историја '''српске војске''' у [[Средњи век|средњем веку]] може се поделити на неколико периода: доба византијске врховне власти (7-12. век), доба [[Немањићи|Немањића]] (1180—1371), доба феудалне анархије (1371—1402), доба [[Српска деспотовина|српске деспотовине]] (1402—1459) и доба [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарске]] врховне власти (1459—1527). == Доба византијске врховне власти (9-12. век) == [[Датотека:Serbien 9.Jhd.jpg|мини|Српске области и градови у 9. веку.|310x310пискел]] === Почеци српске државе === {{главни|Кнежевина Србија у раном средњем веку}} [[File:Medieval Serbian soldier outfit replica.jpg|thumb|Реплика Српске средњовековне опреме из доба Стефана Немање са објашњењима]] [[File:Славна победа Војислава над Грцима год. 1043..jpg|thumb|Победа Војислава над Грцима год. 1043.]] [[Срби]] (''Сораби'') на [[Балканско полуострво|Балкану]] се први пут се помињу у [[Франачка|франачком]] летопису у догађајима који су везани за 822. годину, као силан народ који држи велики део бивше римске провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмације]], али према писању [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959) у [[De administrando imperio|О управљању царством]] Срби су на [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|населили]] Балкан у време цара [[Ираклије|Ираклија]] (610-641).{{sfn|Логос|2017|p=33, 74}} Према Константину VII Порфирогениту, Србија је била само једна од српских земаља на Балкану насељавали су планинске области на горњој [[Дрина|Дрини]] са [[Пива (река)|Пивом]] и [[Тара (река)|Таром]], доњи ток [[Западна Морава|Западне Мораве]], долине [[Лим (река)|Лима]] и [[Ибар|Ибра]], земљу која ће касније понети име [[Рашка]]. Поред Србије, Срби су населили суседне земље [[Травуњани]]ју и [[Захумљани|Захумље]].{{sfn|Логос|2017|p=33, 74}} За [[Дукљани|Дукљу]] Константин VII није изричито написао да су је населили Срби у првој половини VII века, али то је вероватно. Постоји мишљење да је пресуднији утицај на стварање прве државе код Срба извршила добро уређена Византија и да је прву [[држава|државу]] Срба на Балканском полуострву до средине [[7. век]]а створио вођа досељавања Срба и њихов први владар на Балканском полуострву.{{Напомена|Већинско мишљење о стварању државе код Срба средином 9. века заснива се на мало више писаних вести о Србима које постоје тек за то време, а из којих се могу извести елементи државе (владар, владарева војна дружина, подела државе на жупе, порези, ...). Насупрот томе, опис легендарног Селимира који је сачуван у Барском родослову, или Летопису попа Дукљанина изгледа указје да је вођа сеобе Срба на Балкан уз помоћ Византије створио прву државу већ средином 7. века. Тако је прва држава Срба на Балкану вероватно настала средином 7. века и слично првој држави Бугара, или тзв. Царству Инка била држава неписменог народа{{sfn|Логос|2017|p=75-80}}}} Средином 9. века, под кнезом [[Властимир]]ом (о његовим претходницима [[Вишеслав]]у, [[Радослав Вишеславић|Радославу]] и [[Просигој]]у веома мало се зна), Срби су у трогодишњем рату одбили насртаје [[Прво бугарско царство|Бугара]] под каном [[Пресијан I|Пресијаном]]. Властимирови синови [[Мутимир]], [[Стројимир Властимировић|Стројимир]] и [[Гојник]] потукли су Пресијановог сина [[Борис I|Бориса]] између 852. и 867. када је упао у Рашку, и заробили Борисовог сина [[Владимир I Велики|Владимира]] са 12 великих бољара. Ти успеси убрзавају процес распадања родова и стварања државе, као и примање хришћанства (након 863), које обједињује Србе централистичком црквеном организацијом, која јача власт кнежева.<ref name="ВЕ5">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=37}}</ref> Крајем 9. и почетком 10. века српски кнез [[Петар Гојниковић]] (око 892-917. или 818) владао је кнежевином [[Травунија]] и Неретљанском облашћу ([[Неретљанска кнежевина|Паганијом]]) и види се да су српске земље повремено биле уједињене у истој држави.{{sfn|Логос|2017|p=94-96}} Византијски цареви су све до латинске инвазије 1204. истицали врховну власт над српским владарима, али се она током времена неједнако осећала, а на махове и сасвим губила. Даљи развој и ширење Србије зауставили су Бугари у 10. веку: српски кнез [[Захарије Прибисављевић]] (Првосављевић) потукао је Бугаре цара Симеона који су упали у Србију, али нови налет Бугара 924. није могао издржати и морао се склонити у Хрватску; земља је опустошена, а заробљени српски жупани одведени су у Бугарску. После смрти цара Симеона [[927]]. године, када је моћ Бугарске почела да опада, [[Часлав Клонимировић]] обновио је Србију, која је вероватно захватила територије од [[Уна|Уне]] на западу до доњег тока [[Западна Морава|Западне Мораве]] на истоку, а од [[Сава|Саве]] на северу до [[Јадранско море|Јадранског мора]] на југу.{{sfn|Логос|2019|p=28, 30-31, 34-38}} Крајем 10. века Рашку је покорио [[цар Самуило]].<ref name="ВЕ5"/> Друга српска држава стварала се упоредо у [[Дукља|Дукљи]], од 11. века названа Зетом по десној притоци реке Мораче. Захватала је део данашње Црне Горе и северне Албаније. Више података о тој кнежевини имамо тек за владе кнеза Владимира (крај 10 - почетак 11. века), кога је победио, а затим вратио на власт Самуило.<ref name="ВЕ5"/> === Владар и жупани === Владар ([[кнез]]) је био врховни војсковођа и судија, а његова власт преносила се преко [[жупан]]а и народне скупштине на цео народ и земљу.{{sfn|Логос|2017|p=75, 77}} Жупани су били старешине [[Жупа (административна област)|жупа]], основних делова државе, које су чиниле речне долине или котлине, међусобно раздвојене ненасељеним шумским или планинским пределима. Средиште жупе био је [[Град (словенско значење)|град]]. После кнеза жупани су били најмоћнији људи у земљи. Њима су били потчињени сатници, старешине делова жупе (као -{centenarius}- у [[Франачка|Франачкој]]). У каснијем периоду помињу се тисућници, сатници, прдесетници и десетници, по [[Византија|византијском]] (управо [[Римско царство|римском]]) декадном систему, који су [[Словени]], као и [[Германи]], прихватили још у доба племенског уређења. Свакако, биле су то само титуле, јер нема доказа да су се војске тако и делиле.<ref name="ВЕ1">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=41}}</ref> Народне скупштине биле су двојаке: државни сабор и скупови жупа. Први су бирали владара ако је престо био упражњен, а други решавали локална питања.<ref name="ВЕ1"/> Српско војничко уређење као и остали сегменти државног уређења били су по узору на Византију или од западних земаља по угледима на Италију одакле је утицај долазио из Далматинског приморја. <ref>Хералдички обичаји код Срба, у примени и књижевности, стр.10</ref> === Народна војска === [[File:Costimography for the Nemanjići series.IMG 3640 (2).jpg|thumb|Реплике српских средњовековних шлемова у доба Стефана Немање]] Владарева наоружана пратња била је језгро војске племенског савеза, а радила је и полицијске послове против оних који нису поштовали обичајно право и имовину родовско-племенских старешина. На локалним скупштинама су учествовали сви слободни мушкарци, који су сви уједно и војници, готово искључиво [[Пешадија|пешаци]]. Главно оружје било је [[лук и стрела]] (понегде и отровна), а помињу се и [[Копље|копља]] и штитови. [[Мач]]еве (у оно доба реткост у нашим крајевима) поседовале су само старешине. У планинама су Срби могли да пруже јак отпор коњаничким народима - [[Аварски каганат|Аварима]], [[Прво бугарско царство|Бугарима]], [[Краљевина Мађарска (1000–1526)|Мађарима]]. У време када је подложност Византији била ефективна, Срби су јој давали помоћну војску. У доба [[Василије I Македонац|Василија I]] (867—886) српски ратници одлазили су у [[Краљевина Обе Сицилије|јужну Италију]], где су се са [[Краљевина Хрватска (925–1102)|Хрватима]], [[Захумље|Захумљанима]], [[Травуњани]]ма и [[Конављани]]ма борили против [[Арабљани|Арабљана]]. У доба [[Комнини|Комнина]] (11-12. век) српски велики жупан био је дужан да даје 2.000 људи приликом царевих похода на запад (у Европи), а 300 (касније 500) за походе у Азију.<ref name="ВЕ1"/> Према неким проценама у првој половини [[10. век]]а у време владавине Захарија Србија је могла имати око 27.000 војника и морнара, а од тога било је око 23.000 [[пешадија|пешадинаца]], око 1.700 [[коњица|коњаника]] и више од 100 бродова са око 2.800 [[Ратна морнарица|морнара]].{{sfn|Логос|2019|p=24-26}} === Пешадија === У старих Словена, пре развоја феудалних односа, пешаци су представљали главну војну снагу. Од оружја су имали два копља (једно за бацање, друго за борбу прса у прса), лук и секиру, а као заштитно оружје-штит. Формирањем словенских држава развијају се феудални односи, а тиме и опада улога пешадије. Међутим, како је и даље остало мноштво ситних слободних земљопоседника који су избегли да постану кметови, али нису имали средстава да сами набаве коње и скупоцену опрему, они се боре пешке, а у доба Немањића властелинчићи и чине најбројнији део војске.<ref name="ВЕ20">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=[[Војна енциклопедија]] (том 8)|year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=642}}</ref> [[Датотека:Costimography for the Nemanjići series.IMG 3637 (2).jpg|мини|десно|Реплика српске војне ношње из времена Стефана Немање]] [[File:Medieval Serbian chainamail shirt.jpg|thumb||мини|лево|Панцирна кошуља ношена од стране српских ратника у Средњем веку]] [[File:Medieval Serbian sword.jpg|thumb||мини|десно|Српски средњовековни мач]] [[File:Serbian medieval army equipment.jpg|thumb||мини|лево|Српски средњовековна опрема]] [[File:BMM-SerbianArmyOrganizationInMiddleAges1.JPG|thumb||мини|лево|Српска војна организација у Средњем веку]] [[Датотека:Nemanjić dynasty coat of arms, Palavestra.png|мини|мини|десно|Грб Немањића, претпоставља се да је Душан Немањић носио шлем попут онога са грба у току битке на Велбужду]] [[Датотека:Grb Lazarevic.jpg|мини|лево|Грб Лазаревића са шлемом какав се претпоставља да су носили кнез Лазар Хребељановић и деспот Стефан Лазаревић]] [[File:Serbian armor 15th century.jpg|thumb|десно|Српски оклоп 15.век]] [[File:Armor of a Serbian knight from the 15th century.jpg|thumb|мини|Оклоп српског витеза из 15. века]] [[File:Viteški šlem.jpg|thumb|мини|десно|Витешки шлем из 15. века пронађен у Смедеревској тврђави]] == Доба [[Немањићи|Немањића]] (1180—1371) == {{главни|Историја Србије у средњем веку}} [[File:Costimography for the Nemanjići series.IMG 3623 (2).jpg|thumb|Reконструкција ратничке опреме из доба Стефана Немање]] [[Датотека:Victory of King Milutin over the Tatars, Anastas Jovanović (1853).jpg|мини|лево|Краљ Милутин побеђује Татаре у битци на реци Дриму, Татарска војска покушала је на коњима да прејаше набујали Дрим,српска војска их је дочекала на суседној обали и потукла оружјем и стрелама]] [[Датотека:Battle of Velbužd, detail from Visoki Dečani.jpg|мини|десно|Битка код Велбужда]] [[File:Dugovics.jpg|thumb|лево|Романтичарски приказ Титуса Дуговића, српског ратника у служби Јањоша Хуњадија како гине у одбрани Београда 1456]] [[File:Kenyérmezői csata.jpg|thumb|Битка на Хлебном пољу, у којој је лево крило мађарске војске држао Вук Гргуровић Змај Огњени Вук, битка је била значајна победа Мађарске краљевине и Српске деспотовине]] === Феудализам у Србији === Процес феудализације Србије, који је већ у [[Стефан Немања|Немањино]] доба (1166—1196) био прилично одмакао, довршио се за владе његових потомака. Сва земља прешла је у посед властеле, цркве и владара. Њен највећи обрадиви део припадао је властели (племству), која се временом раслојавала на велику, малу и властелинчиће. Великаши су могли поседовати и читаве жупе, а властелинчићи су већином лично обрађивали своје парче земље, али је било и таквих који су имали читава села.<ref name="ВЕ1"/> Властелинства су чинила основу државне организације. Властелин је имао управну, судску и војну власт. Владар је био на челу државне управе, али су његову власт ограничавали црквени и световни великаши. Велика кохезиона сила била је српска православна црква, централизована и организационо прилагођена државним потребама. У њој су владари имали имали моћног савезника, па су је богато даривали земљом. У освојеним областима Македоније, Епира и Тесалије српска и албанска властела заменила су византијску. Ранија властела се понегде задржала на нижим положајима. Дошљаци су доводили своје оружане пратње, које су често насељавали и на црквену земљу (чиме се црква војно активирала), а део су задржавали код себе на дворовима, у градовима.<ref name="ВЕ1"/> Наглим проширењем државе превазиђен је дотадашњи начин управљања, нарочито у бившим византијским областима. Настаје нови облик власти: властели се дају на управу грдови, жупе, чак и читаве покрајине (назване областима или земљама), које се истичу као целине формиране према географским или етнографским факторима, или према моћи намесника и родбинском односу према круни, што је било погубно за државу као целину.<ref name="ВЕ2">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=42}}</ref> Феудалне војске су територијалне, земљопоседничке војске. И у Србији Немањића, војна обавеза била је везана за земљишни посед. По [[Душанов законик|Душановом законику]] баштине су ''војевале војску'', што се без сумње односи само на слободне баштине племства, на властелу и властелинчиће. То је била њихова лична обавеза. Баштине нису биле задужене одређеним војним контингентима (као што то није било ни на Западу), изузев у посебним случајевима. У [[Цар Душан|Душаново]] доба, [[Будва]], град од око 800 становника, била је обавезна да му стави на располагање 50 људи под једним капетаном за акцију на ограниченом простору. Такве обавезе су могле теретити и друге градове под српском влашћу, који су као посебне административне јединице били у аутономном односу према круни, али се аналогија не може проширити на властеоске баштине у унутрашњости земље.<ref name="ВЕ2"/> У Србији није било изграђених феудалних лествица као на Западу. Намесници области или земаља били су, вероватно, одговорни да се сва властела и властелинчићи њихове територије одазову владаочевом позиву у рат. [[Пронија]], византијска установа затечена у Македонији и пренета у Србију, била је изразито војничко добро које се, начелно, давало само активним борцима, за разлику од слободних властеоских баштина које су биле војнички јалове ако сопственик није био способан за војну службу.<ref name="ВЕ2"/> === Војна организација === Војска је била састављена из три елемента: властела с пратњом, особито коњица пронијара, даље оружани тежаци и пастири, већином лако наоружани и врло хитри пешадијски стрелци, и најзад страни најамници које је давао владалац и плаћао из своје благајне. Врховни војсковођа био је краљ, доцније цар, а заступале су га његове војсковође, војводе, којима се, по законику, имао свако покоравати као и владаоцу, али има података да се у царевом одсуству војводе нису хтеле међусобно покоравати.<ref name="ВЕ3"/> У одсуству владареву вођење војске често није било добро због великог броја војсковођа; како Кантакузин прича, заповедало је, у јесен 1342, српском војском пред Сером двадесет племића, међу којима најстарији беху Вратко и Оливер.<ref name="КЈ5">{{Cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=108}}</ref> По [[Душанов законик|законику цара Душана]], војна обавеза почивала је на баштини. Ту је дужност имао сваки власник баштине, не само властела и властеличићи, који су се раније просто звали ""војници"", особито пронијари, него и сељаци и пастири, због чега се манастирски људи, у повељама, нарочито ослобађају те дужности. Нису познате појединости о том. Војници међу Власима изреком се помињу у хрисовуљи манастира Бањске. Од приморских градова Будва је давала 50 људи под једним ""капетаном"", који је добијао од општине двоструку плату и коња; али Будванци су само онда били дужни војевати, ако би ""краљ"" лично био у војсци, па и то само у оним војним походима, који би се кретали у области између Скадра, Котора и Зете.<ref name="КЈ5"/> О броју војника нема довољно података. Јаки су били контингенти планинског становништва; село [[Тузи]] код Подгорице, на броју 150 кућа, дужно је било, још под Млечанима 1416, да опреми 500 људи, које коњаника које пешака. Манастирска села ослобођена беху ратне службе, али су морала чувати манастирске куле, па су, који пут, морала давати људе, на пр. за чување манастира у Светој Гори. Нема сумње да су ове повластице доводиле до смањивања локалних трупа. У то доба војске нису биле многобројне већ и због тога, што их је тешко било исхрањивати. Немања је обећао цару [[Фридрих I Барбароса|Фридриху I]] 1189. да ће му дати 20.000 војника у помоћ. По Кантакузину, српска и бугарска војска имале су, у [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] 1330, свака по 15.000 људи. [[Котор]] је дао 1000 оклопника копљаника под водством [[Никола Бућа|Николе Буће]], током битке код Велбужда.<ref>Енциклопедија Југославије 2. Босна - Дио, стр.248</ref> Из времена Стефана Душана нема поузданих података.<ref name="КЈ6">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=109}}</ref> ==== Властела ==== Главнину оружане силе чинила је властеоска војска, састављена из жупских (покрајинских) контингената врло неједнаких по величини и квалитету, што је зависило од пространства, насељености, богатства и ратничких традиција територија са којих су прикупљени. Ови одреди називају се ''војске'' и ''војводства''. Њихово видно обележје био је стег, по коме су вође називане и стегоношама.<ref name="ВЕ3"/> Војска је окупљана од случаја до случаја. На владарев позив властела и властелинчићи су у одређено време долазили на одређено зборно место. Али властела се није увек спремно одазивала. Устезала се нарочито када није била непосредно заинтересована за рат, а владар није имао довољно снаге да је присили на послушност. Често је и задоцњавала. Властела је својим оружјем слободно располагала, па је и ратовала за своје интересе. Крваве распре међу великашима нису биле ретке. Душанов законик (1349) је институцијом двобоја покушао да ограничи свађе племића на личне сукобе и борбе. У династичким сукобима властеоске војске су играле главну улогу. Мање су биле могућности одметања оних жупа на чијем челу су стајали краљевски чиновници (''кефалије''), ако се (што је била тенденција времена) нису претворили у феудалце. У начелу, ''пронијари'' су морали бити послушни према круни. Намесници земаља били су, у суштини, пронијари.<ref name="ВЕ3"/> Српска властела и владари су се одликовали ношењем златног појаса, о који су качили оружје. Тако архиепископ Данило у житију [[Драгутин Немањић|Стефана Драгутина]] наводи да је Драгутин носио златни појас за оружје, кога се одрекао када је предавао власт брату [[Милутин Немањић|Милутину]]. Такође је напоменуто да је [[Душан Немањић|цар Душан]] после свог крунисања за цара, као знамење царског звања носио црвену обућу. Главна одлика властеле је била поседовање богатије ратне опреме, јачих коња као и поседовање разних животиња за лов, као што су хртови, соколови и орлови. У народном предању се напомиње да су Девет Југовића поседовали хртове и соколове, који су после њихове смрти побијени као вид жртве. Српска властела је уживала и у вишебоју, пандаму витешког турнира. На вишебоју би се властела огледала у гађању прстена на врху копља из лука и стреле или би се ратници огледали у двобоју, а најбољи би од владара добили златни појас као награду. Још једна одлика српске властеле била су коса и брада. Српски властелини су у средњем веку пуштали дугу браду која је ишла у два крака. Српска властела била је образована за своје време и служила се са више језика народа са којима је долазила у контакт. Страни језик који се највише користио био је Грчки, потом следе Мађарски, Латински, Бугарски и Албански. Док се са Византинцима споразумевало на Грчком, са Католицима се споразумевало на Латинском. Постојао је и обичај међу властелом и владарима, да у говорима који су држали војсци и народу се чешће користи говор инспирисан религијом и Светим Писмом, будући да је то било време када је религија била доминантна у свим аспектима живота. ==== Сељаци ==== Властела је од потчињених људи водила у рат само онолико, колико је могла да одвоји и издржава, најчешће слуге и коњушаре, који су свакао били и наоружани. Радна снага била је врло драгоцена, па се због тога кметови и везују за земљу. Властела није имала рачуна да од добрих кметова ствара рђаве ратнике.<ref name="ВЕ2"/> Слабо наоружани и слабо извежбани пешаци тада нису значили много на бојишту. Наоружани кметови не би ни трпели тешку власт властеле. Посебна дужност кметова била је да одржавају и чувају утврђене градове, да дају стражу на путевима и на граници, где су гранична властела или ''крајишници'' били одговорни за безбедност. Црквене баштине биле су ослобођене војне обавезе. Манастирски сељаци били су дужни само да чувају манастирске куле. Народ је могао активно учествовати у рату само у одбрани ужег завичаја - традиција још из времена племенског друштвеног и војног уређења. Тактички је то могло бити ефикасно само у расутој борби у планинским и шумовитим крајевима. Мађарски краљ [[Лудовик I]], на пример, осетио је 1359. сву тежину ратовања у шумама око [[Рудник (планина)|Рудника]] против наоружаних сељака. У таквим случајевима су се и манастирски кметови морали латити оружја.<ref name="ВЕ3">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=43}}</ref> ==== Најамници ==== [[File:Serbian infantry helmets medieval.jpg|thumb|Дијаграм шлемова српске тешке пешадије]] Поред територијалне (властеоске) војске било је у Србији и страних најамника. Најранији случај употребе најамника јесте битка код Пантина, где су Немањина браћа против Немање повела најмничку војску састављену од Турака и Франака ојачану Византијским одредима. Немања их је код Пантина дочекао са домаћом војском и до ногу потукао.<ref>Др Милош Благојевић, Србија у доба Немањића 44.стр.</ref> Касније се јављају за владе [[Краљ Милутин|краља Милутина]] (1282—1321), у исто време када су обновљени рудници почели да доносе значајне приходе централној власти, која их је и узимала у службу. Милутин је узимао источне лаке коњанике - ''туркополе'', Кумане, Татаре, Алане (Јасе, Осете). Касније, у доба Стефана Дечанског (1321—1331) и цара Душана (1331—1355) служе западни најамници - витезови, ефикаснији тешки коњаници, вероватно и скупљи. Врло вероватно да је Душан, боравећи у младости, током изгнанства његовог оца на византијском двору приметио да византијски цар користи најамнике [[Варијашку гарду|варијашка гарда]] и да је један од корака ка титули цара био да и сам набави стране плаћенике као личну телесну гарду по узору на византијске цареве. Најамници су тада били једина стајаћа војска, уколико и они нису били насељени на земљи као Милутинови туркополи; иако малобројни (до 2.000), они су били најсигурнији владарев ослонац, али су се знали и побунити ако нису били редовно плаћани. У доба [[Цар Душан|Душана]] (1331—1355) гарнизонирали су и у заузетим градовима.<ref name="ВЕ3"/> У [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] краљ Стефан Дечански је располагао са 1.000 најамника Немаца и Шпанаца, од којих су 300 били оклопници. Душанову личну гарду чинило је 300 немачких оклопника.<ref name="ВЕ10">{{cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 4) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=557–558}}</ref> Најамници су најчешће коришћени при ратовању изван граница Србије, пошто су за ратовање изван земље била потребна издатна средства, који већина српских војника није имала, а и српски војници нису били вични ратовању изван земље.<ref>Др Милош Благојевић, Србија у доба Немањића 46.стр.</ref> Од најамника најпознатији су били Палман де Брахт, капетан гарде цара Душана, његов брат Кијаране и Палманов синовац Ђорђе. ===== Турци и Татари ===== Под Стефаном Урошем II Милутином, помиње се, убрзо после 1282, долазак многих страних ратника из околних држава који су слушали о краљевој слави и храбрости, те му понудили своје услуге против Грка. Ови најамници беху делом западњачки витезови, делом хришћански или нехришћански источњаци. Источњаци беху за владе краља Милутина [[Кумани]], од којих је краљ 1321. скоро 2000 послао у помоћ своме тасту цару [[Андроник II Палеолог|Андронику II]], па онда Туркополи или хришћански Турци, као најамнички вођа Мелек с 1000 коњаника и 500 пешака, па јужноруски [[Татари]], па, најзад, кавкаски хришћани Алани код Грка, или Јаси у староруским хроникама и у Србина Данила, преци данашњих Осета, којих је тада много било и у татарској, бугарској и византијској војсци. Рђаво се искуство стекло с Мелеком који је, по Нићифору Григори, био Турчин хришћанске вере, првобитно у византијској служби па је онда пристао уз [[Каталонска дружина|Каталонце]]. Најпосле га је примио српски краљ, који је разоружао његове људе, па их населио као војничке колонисте. Богатство Србије навело је, како [[Данило II (архиепископ српски)|Данило]] прича, ове Турке да склопе заверу против краља. Иако су они ""његов хлеб јели"", хтедоше ипак да га убију и његову државу опљачкају, али их Урош II предухитри, победивши их са својом, на брзу руку скупљеном властелом, сродницима и телесном стражом. Једни су посечени, други продани као робље, а остали протерани и прогнани; Мелек би ухваћен и смакнут. По Орбинију, још и Стефан Душан имао је један одред Турака као најамнике, чије је седиште било близу [[Дањ]]а, у скадарском крају.<ref name="КЈ7">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=112–114}}</ref> ===== Италијани и Шпанци ===== О Италијанима у српској служби говори један натпис у [[Тревизо|Тревизу]] из године 1304. Ту се каже како је -{Franciscus de Salomone}-, брат тамошњега епископа Кастелана де Саломоне (1309—1322), произведен за витеза од стране краља [[Краљ Милутин|Уроша II]]. [[Нићифор Григора]] помиње у српској војсци, на војном походу против Бугара 1330, 1000 коњаника ""Келта"", а Кантакузин 300 оклопника ""Аламана"". Али, то не беху ни Француза ни Немци, него Шпанци. У дубровачким архивским књигама јављају се тада "''Хуан Мартино де Понте из Шпаније, војник краља Србије и Приморја''" ({{јез-лат|Johannes Martino de Ponte de partibus Yspanie, constabilis regis Servie et Maritime regionis}}), као и "'' војник Педро Боргоњон, војник Педро Семино, Педро Лопез и Родриго де Спура из [[Арагон]]а''" ({{јез-лат|Petrus Borgognonus constabilis, Petrus Seminus constabilis, Petrus Lopez et Lodricus de Spura de Aragonia}}).<ref name="КЈ7"/> [[File:Gatačko polje - dio.jpg|thumb|Гатачко поље, место одлучујуће битке између Уроша и Драгутина Немањића]] ===== Немци ===== Папско изасланство затекло је, 1355, на двору цареву 300 Немаца ({{јез-лат|Teutonici}}), племића и најамника, под командом једнога капетана, чије се име не помиње, али који је био веран присталица римске цркве. Сем ове телесне страже, било је и неколико одреда Немаца као гарнизона у важним местима. Цар Кантакузин посео је, као бегунац на српском двору, 1343, град Бер, праћен краљевим немачким најамницима ({{јез-грч|Γερµανοι}}). Када је, седам година доцније, 1350, освојио Бер за себе, затекао је онде још увек исти одред. Пошто се град предао, допустио је он Немцима да оду из града у пуној ратној опреми, обдаривши их уз то, док су Срби отпуштени били без оружја и коња.<ref name="КЈ7"/> Знаменита личност на Душанову двору био је 1333-1355 немачки војсковоћа, витез Палман. Његова отаџбина, по свој прилици, била је у источним Алпима. Он се први пут јавља као "''плаћеник господара краља Србије''" ({{јез-лат|stipendiarius domini regis Raxie}}) у дубровачким архивским књигама, у октобру 1333, када је примио заложено оружје некога безименога краљевога најамника с тим, да га преда краљевом личном лекару магистру Антонију. У априлу 1336. пропутовало је кроз Дубровник српском краљу, изасланство аустријског херцега Отона које је пратио немачки витез Палман ({{јез-лат|dominus Palmanus, miles Teutonicus}}). У српској служби били су и два рођака Палманова, његов брат Кијаране (''-{Chiarane}-'') и његов синовац Ђорђе.<ref name="КЈ7"/> === Ратна опрема === [[File:Serbian infantry from 1341.jpg|thumb|Српска тешка пешадија скица према фрескама из манастира Лесново из 1341]] [[File:Medieval Serbian helmets.jpg|thumb|Средњовековни српски шлемови на фрескама по манастира]] Властела се борила на коњу, а властелинчићи, претежно, пешке. Коњаници су имали копље и мач, вероватно и буздован (палицу), а пешаци-властелинчићи копље, мач и штит; [[себри]] (неплемићи) били су стрелци или праћкаши. Самострел се слабо употребљавао. Византијски извори из доба Манојла Комнина (1180) тврде да је већина српских бораца била наоружана копљима и дугим штитовима; имућнији ратници имали су и оклопе за људе и коње. Најбољи су добављани из Италије. Потпуну витешку опрему у западном смислу могао је имати само мали део коњаника, само имућна властела.<ref name="ВЕ3"/> У Србији је чак постојала византијска функција мачоносца, особе која је владару носила мач, о чему сведочи фреска краља Владислава, у пратњи мачоносца са мачем.<ref>Гавро Шкривањић, Оружије у Средњовековној Србији, Босни и Дубровнику. стр.57</ref>Иако је развој српског наоружања потицао са стране, то оружије је добијало белег народа који га је употребљавао, тако да је српско наоружање у средњем без обзира на његово порекло српско.<ref>Гавро Шкривањић, Оружије у Средњовековној Србији, Босни и Дуборвнику,стр. 194</ref>Срби су знатан утицај црпели и од западних народа првенствено Нормана који су освојили Сицилију, као и од Германа од којих су усвојили израду конусних шелмова,мачева, штитова,тешких копаља, док су од источних народа, Хуна, Авара и Бугара усвојили крљушт оклопе од металних плочица и вережњаче,шиљате шелмове и облике лукова и стрела.<ref>Гавро Шкривањић,Оружије у Средњовековној Србији, Босни и Дуборвинку, стр.188</ref> ==== Лук и стрела ==== Лукови су били од дрвета, кости и рога, а отровне стреле помињу се у многим изворима. Приликом сукоба са Србима на Морави, у пределу данашње Ћуприје, осетили су отровне стреле војници [[Хајнрих Лав|Хајнриха Лава]], када је ишао у крсташки рат 1172; исто тако крсташи [[Трећи крсташки рат|трећега похода]] 1189, на маршу од [[Браничево (област)|Браничева]] ка [[Ниш]]у, па и краљ [[Жигмунд Луксембуршки|Сигисмунд]], када је ишао против Влашке 1395. Српска пешадија је у битци на Велбужду била одлично извежбана у употреби стрела.<ref>Гавро Шкривањић, Битка код Велбужда,28.7.1330., стр. 74.</ref>Византинци су употребљавали ово оружје у лову. Цар [[Јован Комнин]] умро је, додирнувши непажњом отровну стрелу у лову на дивље вепрове, у долинама [[Таурус]]а. Цар Кантакузин само је случајно избегао код [[Бер]]а у Македонији отровној стрели коју му је наменио ловац [[Алусијан]]. По једном млетачком опису, Мркојевићи код [[Бар]]а употребљавали су још око 1559. стреле премазане биљним отровом.<ref name="КЈ8">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=110}}</ref> ==== Оклопи ==== Конкретни подаци о оклопима у Србији Немањића су оскудни.Први историјски писани извор даје Ана Комнена. Она у свом спису наводи:,,Овај савезник (Срби) навукао је оклопе и постројио се у борбени поредак.'' Међутим не даје се јасан опис самих оклопа.Оклопи се такође спомињу и у Наумовом житију.<ref>Гавро Шкривањић, Оружије у Средњовековној Србији, Босни и Дуборвнику,стр.138,188</ref> Може се претпоставити да су у време Стефана Немање и Стефана Првовенчаног оклопи били по узору на Византијске израђени од малих кожних браон коцкица нанизаних у оклоп, какви су и приказани на фрескама, такозвани [[крљушт оклоп]]. Такође су на фрескама приказани грудни појас или Варијашке траке,зване на грчком пекторарион (πέκτοράριον) браон кожне траке које су се носиле преко груди и оклопа причвршћене са две додатне траке које су ишле преко рамена и спајале се са траком преко груди. Ове траке су Срби усвојили од Византијске војске, а назване су по Варијашкој гарди виазнтијски царева, који су донели траку код Византинаца. Неки ратници на српским фрескама, приказани су са кружним грчким оклопом, клибониом. Тек касније уочи Косовског боја јављају се [[крљушт оклоп]] од металне крљушти. Ратници су носили разне оклопе за заштиту главе, врата, руку, груди, шака и ногу.На глави се најчешће носио шлем који се такође називао кацида или кацига.<ref>Стојан Новаковић,Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности, стр.31</ref> Шлемови у средњовековној Европи су углавном имали два основна облика, лоптасти-римски и конусни-германски. Код Срба се шлем помиње први пут у 12. веку и углавном су у почетку били конусног облика. Као последица развоја стреле, мења се и конусни облик, који све више постаје лоптасти, са плитком и полудобоком калотом(основом шлема). У периоду развијеног Средњег века, код Срба се појављују такозвани гвоздени шешири. Њих углавном употребљава пешадија. Шлемови оваковог типа имали су спуштени, водоравни обод или пљоснате ободе форме хекасгона, по узору на византијске шлемове. Код некох шлемова врх калоте је био зашиљен или је садржао металне шиљке. Шлемови су украшавани разним додатцима, као што су метална пера, лишће, рогови. Занимљиви су додатци у виду кресте птице или разних звери. Код неких шлемова, били су осликани грбови.<ref>Сима Ћирковић,Раде Михаљчић, Лексикон српског средњег века, стр. 823, 824.</ref> Шлемови властелина су у време цара Душана и пред Косовски бој били украшени [[челенка (херладика)|челенкама]] у облику крила или змаја са крилима.Челенка је била украс за храброст, која је додељивана ратницима за претходно исказану храброст у борби. Сам цар Душан је шлем изд одба своје владавине стављао на свој новац. Шлем на новцу је описан да је једнаког, лепог облика,одгоре полуокургло сведен, спреда прав ниже савијеног врха који је пругом или неком засеком од осталог шлема одвојен. <ref>Стојан Новаковић, Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности, стр.35.</ref> Шлем на Душановом новцу, ткз. дубоки шлем <ref>Гавро Шкриванић, Оружије у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику, стр.151</ref> има приказ шлемове дашчице,особину присутну само код српских шлемова, која се не налази на приказима других европских шлемова тог времена. <ref>Стојан Новаковић, Хералдички обичаји код Срба у примени и књижевности, стр.39</ref> Шлемови су имали разне облике, неки су чак подсећали на шешир, па су тако и називани.Шлемови налик шшеширима су били распортрањени по целој Европи тог времена, али иако су се у основи састојали из истих елемената, главног дела шлема и обода, разликовали су се по облику елемената. Рецимо Енглески шлем је био равног обода, Француски је имао обод под углом, док је Грчки обод на шлему био у облику равног хексагона, са ободом састављеним из шест равних плочица. Тако да се можем предпоставити да је и код Срба шлем налик шеширу имао некакве своје карактеристике у елементима. Делови оклопа израђивани су од плетива металних верижица, познатијих у старом српском речнику као брније. Било је и оклопа од коже ојачане металним вережицама. Оклоп који штити цело тело био је тежак, замарао је и ратника и коња. Зато су га навлачили непосредно пред битку, уз неопходну помоћ са стране. Од штитова Срби су носили разне штитове, округле, бадемастог облика, а најчешће приказан штит на фрескама је троугласти штит, који је био конкавног облика. Италијански оклоп увезен из Ђенове и Венеције током 14. века, када се одиграла битка код Велбужда, састојао се од низа правоугаоних плочица које су биле причвршћене и наизменично постављане попут црепова. У последњим деценијама 14. века, пре и током Косовске битке, у Србији су се носили оклопи за леђа и груди, обликовани од две плоче, који су имали сиво-црни тон. Грб кнеза Лазара из Хиландара садржи приказ шлема са роговима и визиром.Фреске у манастиру Лесново приказују ратнике са шлемовима на којима су на ободу прикачени метални рогови равни или конкавно савијени, који на врху имају два крака. [[File:Weapons of Medieval Bosnian kingdom.jpg|thumb|Шлемови и оружје војске краља Твртка и Влатка Вуковића]] За племиће је набављена углавном увезена ратна опрема. Обични војници и сељаци набављали су војну опрему из локалних радионица и ковачница.Обични ратници нижег порекла носили су обичан шлем без украса и заштите. Богата властела и владари волели су украшене оклопе. Оклоп византијског цара Манојла Комнина у којем се борио проив Срба 1150. године био је сав у злату и штитио га од главе до пете. Поред оклопа за људе постојали су оклопи за коње.<ref>Др Милош Благојевић, Србија у доба Немањића, од кнежевине до царства 1168-1371, стр. 44,46</ref> Тако је 1329. Которанин Тома Паулић увезао из Венеције у Србију (преко Дубровника) 50 гвоздених шлемова, 10 верижних огрлица, 10 пари верижних рукавица и 25 пари оклопа за ноге. Дубровчани су 1323. нудили Стефану Дечанском 200 оклопа у вредности од 2.000 перпера, у замену за малу исправку границе. Млечани су у неколико махова допустили Стефану Душану да у Венецији набави око 500 оклопа (шлемова, верижних огрлица, рукавица и оклопа за ноге).<ref>{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=110–111}}</ref> До појаве панталона, српски ратници су носили калци или бечве. То су биле две одвојене ногавице преко којих је кошуља ишла и била окачена за појас.<ref>https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/955443/nemanjici-krojili-modu-tekstilnu-industriju-istoricar-umetnosti-bojan-popovic-otkriva-nepoznatu-istoriju-odevanja-srba</ref> Док је властела носила у рату одећу од скупљих материјала, већина војске (готово цела пешадија) је носила одећу израђену од домаћих материјала углавном лана и конопље, која је имала белу или смеђу боју. Пешадија је уобичајено била састављена од војника нижег порекла. Будући да су властела и владари били од важности за државу, они су и гледали да се боље заштите оклопима, док је пешадија као припадници нижег сталежа, од мање важности за државу, била слабије заштићена, углавном само шлемом и од оружија је носила копље. Било је и војника који су били без икакве заштите, наоружани само тољагама или пољопривредним оруђем од којих је најпрактичнија била секира.Било је неопходно да пешадија буде лако одевена без претераног опретерећења за кретање, јер коњица је могла да приушти себи тежи оклоп, будући да су јаки коњи могли да издрже терет, док би за пешадију кретање у тешком и слабо покретно оклопу било фатално, јер би били лака мета. Такође што се тиче снаге коњице, у рату је било много важније брзина кретања коња, и способност наношења велике штете противнику, него фактор оклопљености, што се показало код монголских ратника који су били без оклопа, али су успех на бојном пољу постизали увежбаношћу коришћења лукова и стрела у покрету на коњима. У косовској бици српска коњица, бројно слабија од турске, али са делом оклопника којима по квалитету у Турака није било равних, образовала је први борбени ред. Међутим, њена снага није била довољна да разбије чврсте редове турске пешадије, нарочито јаничара, па су Срби, и поред почетних успеха, претрпели пораз. У [[Ангорска битка|ангорској бици]], од 5.000 српских ратника било је неколико стотина оклопљених коњаника, који су били најефикаснији борци на бојишту; нарочито су се истакли у току повлачења, заштитом потученог османског десног крила.<ref name="ВЕ10" /> [[File:Народни музеј Ниш, археологија, поставка у раздобљу од неолита до средњег века 51.jpg|мини|десно|Грудни оклоп, Музеј у Нишу]] [[File:Serbian helmet.jpg|thumb|Шлем српске пешадије по фресци из манастир Лесново]] ====Ратни барјаци==== Сачувани су податци о три барјака. Један је барјак краља Уроша са приказом сунца и светца, који је оштећен и чува се у музеју Срема, друге две су барјак крсташ и троугаони барјак цара Душана, који је Душан користио у опсади Сера и који су предати братству Хиландара,током његовог боравка 1347 и 1348. године, где се и данас налази. Како је напоменуто барјак је облика троугла и израђен је од јаке црвене и зелене свиле.<ref>Михајло Блејић,Хиландар Велика царска лавра, стр. 142</ref> Српски средњовековни барјаци, према малоборјним податцима, могу се поделити у пет група:1.Ставролике заставе-барјаци крсташи који су нам познати са новца краљева Уроша, Милутина и Драгутинакао и два барјака са Хиладнара која се приписују цару Душану,2.Хагиографске заставе- с приказима светаца и иконама као застава краља Уроша из Морића,3.Хералдичке заставе-застава са грбом двоглавог орла цара Душана,4.Униколорне заставе-жута застава коју традиција приписује Стефану Дечанском и 5.Биколорне заставе-у коју спада црвено плава коњичка застава краља Владислава.<ref>Историја број 58.Новембар 2014, Никола Гиљен</ref> === Репутација српских ратника === Срби су у средњем веку, у очима свих суседа, важили као ратоборан и храбар народ. Извештаји из доба Комнина показују да није било лако ратовати с њима. Цар Манојло Комнен, за време тих војних похода, продро је само један једини пут 1150. са истока до обале Таре. Када је цар Фридрих I Барбариса 1189, на трећем крсташком походу, од Немање свечано поздрављен био у Нишу и, ускоро за тим, дошао у сукоб с Византинцима због забране пролаза, преговарао је он о савезу с великим жупаном Немањом и с царевима Петром и Асеном, да би стекао потпору Срба и Бугара против Грка. Краљ Урош II Милутин, под чијом је владом почела успешна офансива против ослабеле државе Палеолога, имао је војну моћ која је импоновала Грцима.<ref name="КЈ2">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=106}}</ref> Јован Кантакузин описује у својим мемоарима потпун пораз и заробљење свога сина, цара Матије Кантакузина, приликом једне провале у српску облает код Сера, у доба Душанова сина, цара Уроша 1357; Турци, у његовој војсци, застрашени беху множином и смелошћу Срба који им тада још не беху довољно познати.<ref name="КЈ3"/> ==== Предности ==== [[File:Serbian midleaged chain mail, Military Museum, Belgrade.jpg|мини|лево|Српска верезњача или брњија]] Српске трупе изврсне беху особито у својој земљи. Флорентинац Матија Вилани описује напорно шумско ратовање у Србији, приказујући војни поход угарскога краља [[Лудовик I|Лудовика I]] против цара [[Урош Нејаки|Уроша]] 1359: велике рашке планине ({{јез-лат|grandi montagne di Rascia}}) код [[Рудник (планина)|Рудника]], природна шумска утврђења ({{јез-лат|fortezze delle boscaglie}}), камо за Србима нико није могао ићи без великих губитака, и непрекидно узнемиривање угарске војске од стране наоружаних српских сељака ({{јез-лат|villani}}).<ref name="КЈ3"/> ==== Недостаци ==== У офанзиви српска армија имала је слабе стране стога, што је војска нерадо гледала на дуготрајно ратовање у далеким земљама. Истина, под краљем Милутином његов војсковођа [[Новак Гребострек]] ишао је 1313. у [[Мала Азија|Малу Азију]] да помогне војсци цара [[Андроник II Палеолог|Андроника II]] против Турака, али су његови одреди, по свој прилици, састављени били од одабраних људи и страних најамника.<ref name="КЈ3"/> Кантакузин се јада да му је Стефан Душан, када је у савезу с њим опседао [[Сер]] 1343, узео собом најбоље трупе да с њима поседне градове баш тада преминулога [[Хреља|Хреље]]. По њему, остали српски ратници само су неупотребљива гомила ({{јез-грч|οχλος µονον ανονητος}}); они су, после нешто више од два месеца ратовања, били већ изнурени те не хтедоше ићи далеко против [[Димотика (град)|Димотике]], него послаше своје бојне коње и оружје кући. Када су Стефан Душан и његов војсковођа [[Прељуб]] посели [[Епир]] и [[Тесалија|Тесалију]] 1348, било је у српској војсци највише Арбанаса који су од војнога похода [[Андроник III Палеолог|Андроника III]] на Албанију омрзнули Византинце, те су се радо придружили Србима. Услед српског освојења, Епир беше поново насељен арбанашком властелом и ратницима.<ref name="КЈ3"/> Димитрије Кидон каже у једној од својих беседа 1366: "''Срби и Бугари блиски су Византинцима, слични су нам и исте су вере, али, Византија се не може надати помоћи од њих, јер су то сиромашни народи, који немају обичај да ратују у далеким земљама''". Овај недостатак показао се код експедиција у Тракију. Када је Стефан Душан 1352. послао цару [[Јован V Палеолог|Јовану Палеологу]] помоћ под казнацем Бориловићем, [[Битка код Димотике|потукоше код Димотике]] турске чете, присталице Кантакузина, изненадним нападом, до ноге српске коњанике којих је, по Кантакузину, било 7.000, а по Григори 4.000, и који су имали слабе коње, а уз то беху и невични крају. Исто тако, офанзива краља Вукашина и његова брата Угљеше 1371, против Турака у једренском крају, довела је до страховита [[Битка на Марици|пораза на обалама Марице]], у шумовитом пределу [[Черномен]]а.<ref name="КЈ3">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=107}}</ref> === Стратегија и тактика === [[File:Serbian weapons XV century.jpg|thumb|мини|Оружје из Србије 15. век]] Битака на отвореном пољу било је мало у позније доба Немањића. Све се решавало тврђавском војном, опсадом градова. У бојевима и биткама главну реч имали су коњаници, али су и пешаци играли знатну улогу, већу него у исто доба на западу. Српска властела је вероватно ратовала ''о свом руху и круху'' у извесним временским и просторним границама. Експедиције на дужим правцима, као она Новака Гребострека или Бориловића, падале су свакако на терет краља, односно цара.<ref name="ВЕ3"/> Што се тиче начина ратовања, обичај је био да су се у ратовима између хришћана исте вере на Балкану: Византинаца, Епираца, Бугара и Срба, задржавали у ропству само војсковође, и то обично у железним оковима на ногама; просте војнике брзо би разоружали и слали кући. Изван битке није био нико убијан, а и заробљеници нису се продавали у робље. Само су поганичким (нехришћанским) најамничким вођама отсецане главе и натицане на копље, као једном Татарину у византијској служби 1282, Чрноглаву.<ref name="КЈ4"/> Ратовало се највише тако што се пустошила непријатељска земља, што су се уништавали воћњаци, виногради и засејана поља, и што су зграде спаљиване. Испред војске ишле су извиднице (''-{сьходникь}-''). У подизању утврђења и опсађивању градова Срби се нису могли мерити са Византинцима, који су очували традиције грчке и римске архитектуре. Још и за владе Стефана Душана, византијски градови у Македонији приморани беху на предају више пустошењем околине и глађу него систематском опсадом.<ref name="КЈ4">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=111}}</ref> === Утврђења у Србији === [[File:Хиландар - Пирг Краља Милутина - panoramio.jpg|thumb|Приг или кула коју је краљ Милутин подигао у Хиладнару]] Градови (утврђени [[Замак|замкови]]) били су делом чврсте грађевине са каменим зидинама и кулама, а делом дрвени објекти. Утврђених градова (вароши) било је готово искључиво у приморју и на територији освојеној од Византије.<ref name="ВЕ3"/> Од утврђених места у Србији најпростија беху [[Палисада|палисаде]] од брвана и коља. [[Ана Комнина]] помиње, у време свога оца, цара [[Алексије I Комнин|Алексија Комнина]] (1081—1118), на српској граници, поред камених и циглених грађевина, још и дрвене куле и утврђења ({{јез-грч|ξυλινους πυργους}}). "''-{Дрвнь}-''" - дрвени град - помиње се у једној повељи краља [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]] (1276—1282), у опису граница села [[Локвица (Призрен)|Локвице]] код [[Призрен]]а.<ref>{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=115}}</ref> Нека камена утврђења у кршу потичу још из предримских, илирских времена, као [[Медун (тврђава)|Медун]] у Кучима на истоку [[Црна Гора|Црне Горе]] (некада Метеон у области Лабеата, где је римски легат Перперна заробио жену илирскога краља [[Генције|Генција]], заједно с њеним синовима); у време деспота Ђурђа, па све до 19. века, била је то важна тврђава с киклопским стенама и прастарим каменим степеницама. Остале тврђаве беху грађевине [[Римљани|Римљана]] или потичу из времена [[Јустинијан I|Јустинијана]]. Остале грађевине биле су из познијега средњега века. Не зна се ништа подробније како су у време Немањића изгледали градови са својим стенама, ступовима или грчки пирговима, вратима, јер су призренски, новобрдски, звечански и др. замкови још неиспитани. Срби су, за ознаку високог утврђења, примили од Византинаца арапску реч ''[[кула]]'' која је још и данас позната у земљама где су били Турци. Тако се на пр. зову у повељама утврђења у Призрену, [[Скопље|Скопљу]] и [[Прилеп]]у.<ref name="КЈ1">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=116}}</ref> Варошки или градски становници, а тако исто и читава жупа, дужни су били одржавати град у добром стању и подизати нове грађевине. Цар [[Јован VI Кантакузин|Јован Кантакузин]] прича, како је Стефан Душан с великим трошком поново дао утврдити 1350. [[Бер]], у јужној Македонији. Поред старог [[акропољ]]а, подигнуто беше још једно утврђење на тај начин што је један део вароши [[Шанац (пољско утврђење)|опшанчен]], те су саграђене две велике и три мале куле с двоструким бедемским зупцима. Ван града је логоровало 10.000 радника који су се тим послом бавили. И у миру, становништво је свакога града и околне жупе дужно било чувати град и дању и ноћу. То је обавеза чувања града ("-{''градоблюдени''}-"); у повељама се често све обвезе за чување и зидање тврђава кратко зову ''град''. Стража се, понекад, зове грчки цаконство ({{јез-грч|ϕυλαξις τζακονικη}}) или парамун ({{јез-грч|παραµονη}}) - стража. Становници жупе били су дужни да по друмовима, на одређеним местима (тзв. стражиште, вардиште) чувају стражу, особито у пустим планинама, а, поврх тога, давали су, у пограничним жупама, и пограничну стражу. По једној повељи краља Стефана Драгутина (1276—1282), дужна су била тада села код Призрена да дају пограничну стражу против Грка ("-{''стрглы стражоу ωдь Грькь''}-").<ref name="КЈ1"/> [[File:Mag pan.jpg|center|300px|thumb|Тврђава Маглич]] [[File:Kaljaja1.jpg|thumb|десно|Глави улаз Призренске тврђаве прве престонице цара Душана]] [[File:Zvečan Fortress overview.jpg|thumb|лево|Тврђава Звечани где је заточен и умро Стефан Дечански]] [[File:KaleFortress-Skopje1.JPG|thumb|десно|Скопска тврђава где је цар Душан крунисан за цара]] [[File:Shkoder fortress.jpg|thumb|лево|Остаци Скадра на Бојани]] [[File:Medieval Novo Brdo Fortress after reconstruction.jpg|thumb|Ново Брдо]] [[File:Markovi Kuli zapaden del.JPG|thumb|десно|Остатци тврђаве Краљевића Марка у Прилепу]] === Флота === Немањићи нису имали своју флоту. Били су упућени на оно мало бродова потчињених градова - [[Котор]]а, [[Улцињ]]а, [[Будва|Будве]]. Понекад су им и Дубровчани давали помоћ на мору. За ону годину у којој би Дубровчани дали Србима помоћ на мору per mare adiutorium, они су се ослобађали од плаћања данка за винограде и царине за робу. Овај споразум постојао је за владе Немање и Стефана Првовенчанога, а потврдио га je негде око 1235, унук Немањин, краљ Стефан Владислав, повељом којом се обнављају стари уговори.<ref>{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=117}}</ref> Било је то крупно поманкање војне моћи велике државе која је избијала на три мора, а тежила хегемонији на Балкану. Јаке обалске градове, као [[Дубровник]] и [[Солун]], Срби нису могли заузети. Зато је [[Цар Душан|Душан]] набавком 4 [[Галија (брод)|галије]] из [[Млетачка република|Венеције]] почео да изграђује своју флоту.<ref name="ВЕ3"/> ====Битка код Велбужда==== [[File:Map od battle of Velbazdh.jpg|thumb|Мапа битке код Велбужда]] [[Стефан Урош III Дечански|Стефан Дечански]] је сакупио војску од око 15 хиљада војника. Међу 15 хиљада војника 2 хиљаде су били Немачки и Шпански плаћеници. Међу Немачким најамницима је било 300 коњаника и 1000 пешака, а од Шпанаца су били Каталонски Алмогавери. Осталих 13 хиљада војника били су Срби. [[Михајло III Шишман|Михајло Шишман]] је сакупио исти број војника око 15 хиљада међу којима су осим Бугара били Татари и Власи.<ref name="ReferenceA">Др Милош Благоејвић, Србија у доба Немањића, стр.149,150</ref> Пре почетка битке било је потписано примирје. Стефан примирје није испоштовао, већ је своју војску постројио у два борбена поретка, у првом коњицу, у другом пешадију, а војнике је устројио на чете(пукове) пре напада. Потом је кренуо ка бугарском логору.<ref name="ReferenceB">Мирослав Крлежа, Звонко Ткалец, Енциклопедија Југославије Србија-Ж, стр. 470,471,472</ref> Стефан Дечански је пред битку рекао :„У име твоје Господе, погнаћу непријатеље моје и победићу их.”<ref name="ReferenceA"/> Напад који су отпочели српски коњаници био је означен трубама. Српски коњаници су се поделили у две колоне, једну којом је командовао Стефан Дечански, другу којом је комаднова [[Стефан Душан|Душан]].<ref name="ReferenceB"/> Пешадија је помагала служећи се углавном стрелама. Извори говоре да су Бугари били заслепљени сјајем српског оружја:„И тада затрубеше убојне трубе, судари се оружје с обе стране, и коњи фрком зарзаше, и био је велики вапај”<ref name="ReferenceA"/> Изненађени Михајло Шишман је импровизовао борбени поредка, у којем је главнина била на окупу, с коњицом испред.<ref name="ReferenceB"/> Изненадни српски напад затекао је Бугаре потпуно неспремне. Бугарски редови нису издржали ни први налет српске војске, већ су одмах распали и отпочели неорганизовано повлачење, што је српска војска искористила и у потпуности их разбила. У борби су се нарочито истакли одреди под вођством младог краља Душана. Његови одреди су разбили језгро око цара Михајла, а затим су разбијена крила бугарског распореда. За Душанове стрелце савремени српски описивач битке наводи: „... ни су стрељали са обе руке и никако нису грешили“. Поред њих, под његовом командом Орбини наводи и 1300 немачких најамника, од чега је било 300 коњаника искусних у борбама, који су јурнули право ка делу бугарске војске у коме се налазила царска застава и сам цар Михајло.<ref name="ReferenceA"/> Такође су се у битци истакли которски оклопници, њих 1000 предвођени [[Никола Бућа|Николом Бућом]]. Пошто није успео да среди редове своје војске, цар Михајло је и сам кренуо да бежи. Током бежања, он је пао са коња, и био убијен од стране српске војске. == Доба феудалне анархије (1371—1389) == === Распад Српског царства === [[Датотека:Central balkans 1373 1395 sr.png|мини|Поседи српских великаша 1373-1395.]] [[File:Diagram of battle of Maritsa 1371.jpg|thumb|Диаграм Маричке битке 1371]] Последњих година Душанове владе на [[Балканско полуострво|Балкан]] продиру [[Турци Османлије]] и у два маха побеђују Душанове одреде: [[Битка код Стефанијане|код Стефанијане]] (под војводом Прељубом) и [[Битка код Димотике|код Димотике]] (под казнацом Бориловићем). Изненадном Душановом смрћу 1355. почело је распадање [[Српско царство|Српског царства]]: његов син [[Урош Нејаки]] (1355—1371) није имао снаге да савлада сепаратистичке тежње великаша - покрајинских намесника. Нестанком централне власти настала је у земљи општа несигурност. Док се Србија распарчавала на полу-независне феудалне области, Турци Османлије шире се под све јачом централном влашћу бега [[Орхан]]а (1326—1359)и емира [[Мурат I|Мурата]] (1359—1389): прешавши 1354. на Балканско полуострво, они су брзо освојили [[Тракија|Тракију]] и заузели [[Адријанопољ]] (око 1362), где Мурат I преноси своју престоницу. Након тога турске трупе већ дубоко упадају у суседне балканске земље.<ref name="ВЕ1"/> Мада распарчани, Срби су у другој половини 14. века били још увек војно најјачи на Балкану, једини који су Османлијама могли пружити озбиљан отпор. У те судбоносне борбе ушли су разједињени, по деловима. Од српских династа први је [[Угљеша Мрњавчевић]] осетио опасност од Турака: он и његов брат [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашин]] покушали су да их потисну из Тракије, али су [[Битка на Марици|поражени на Марици]] 1371. Убрзо затим умро је Урош, цар без власти, кога нико није наследио на престолу.<ref name="ВЕ1"/> === Моравска Србија === {{главни|Моравска Србија}} Катастрофални пораз на Марици изменио је из основа однос снага на Балкану. У наредне две деценије Османлије су ставиле под своју контролу сав централни део Балканског полуострва, бугарски и византијски цар постали су турски вазали обавезни на данак и помоћну војску; то није мимоишло ни српске династе на југу Душановог Царства, браћу Дејановиће и вукашиновог сина, краља Марка, који је сачувао малу област у северозападној Македонији.<ref name="ВЕ3"/> На северу Деушанове царевине, у српском етничком подручју, створене су три државне формације: [[Зета у доба Балшића|Зета]] (са престоницама у [[Скадар|Скадру]] и [[Улцињ]]у) под влашћу Балшића, [[Моравска Србија]] (са престоницом у [[Крушевац|Крушевцу]]) под влашћу [[Лазар Хребељановић|Лазара Хребељановића]], и [[Област Бранковића|Косово и Метохија]] (са престоницом у [[Скопље|Скопљу]]) под влашћу [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]]. Кнез Лазар завладао је највећим делом бившег царства: читавим [[Поморавље]]м, Мачвом и [[Браничево]]м (пошто је са босанским баном Твртком поделио земље [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]]); под његовом влашћу били су и рудници [[Ново Брдо]] и Рудник. Ородивши се са Вуком Бранковићем, [[Ђурађ Страцимировић Балшић|Ђурђем Страцимировићем Балшићем]] и бугарским царем [[Иван Шишман|Иваном Шишманом]], кнез Лазар је наметнуо свој ауторитет осталим великашима и представљао се као носилац српског државног континуитета; називао се ипак само кнезом Срба и Подунавља, док је српску краљевску титулу (поред Марка на југу), понео 1377. босански бан [[Твртко I Котроманић]].<ref name="ВЕ3"/> ==== Лазарева војска ==== Војска Моравске Србије истакла се у локалним сукобима међу српским великашима након смрти цара Уроша 1371 (нарочито у рату против Алтомановића (1371—1373), док је у два наврата потукла Турке: један пљачкашки одред [[Битка на Дубравници|разбијен је на Дубравници]] (1381), а војска самог султана Мурата [[Битка на Плочнику|побеђена је на Плочнику]] (1386). У великој мери то је и даље била војска Немањића: једина новина било је увођење ватреног оружја, које се помиње од 1373.<ref name="ВЕ0"/> ==== Бој на Косову ==== {{главни|Косовска битка}} [[Датотека:Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg|мини|десно|300п|Романтичарски приказ српске војске у боју на Косову (19. век).]] Турским освајачким походима претходили су дубоки продори нерегуларне коњице (акинџија). Први такав пљачкашки упад у Србију забележен је 1381. када су два српска властелина, [[Цреп Вукославић|Цреп]] и Витомир, [[Битка на Дубравници|разбила турке код Параћина]]. Мурат I је лично кренуо против србије 1386, заузео [[Ниш]], али га је кнез Лазар сузбио [[Битка код Плочника|код Плочника]] (близу [[Прокупље (тврђава)|Прокупља]]). Две године касније, 1388, босански војвода [[Влатко Вуковић]] је [[Битка код Билеће|код Билеће]] уништио турску војску коју је предводио [[Лала Шахин]], победник на Марици 1371. Ситуација је била сазрела за решавајући обрачун: у [[Бој на Косову|боју на Косову]], 15. јуна (28. по новом) 1389, бројнија и боље организована турска војска, коју је опремила јединствена и централизована Османска држава, надвладала је скуп феудалних контингената ма колико да су се они упорно и храбро борили.<ref name="ВЕ3"/> ===== Супротстављене снаге ===== [[File:Kosovo battle diorama.jpg|thumb|Модел Косовске битке распореда трупа, српска војска је приказана сребрним фигурама, а турска тамнијим]] На Косово је Мурат могао извести око 40.000 бораца, од чега око 5.000 јаничара, 2.500 своје коњичке гарде, 6.000 спахија, око 20.000 азапа и акинџија и 8.000 својих вазала (укључујући и браћу Дејановиће из Македоније). Лазар је могао прикупити највише 25.000, од чега 15.000 својих људи (колико и Дечански пред битку код Велбужда 1330), 5.000 Вукових људи и исто толико Босанаца под командом Влатка Вуковића, победника код Билеће (укључујући и хрватског ''бана [[Ivan Paližna|Ивана Палижну]] са крсташима''); у суштини, биле су то три савезничке војске, са Лазарем као вођом коалиције. Подаци о снагама су приближни, пре високи него ниски, изведени из обостраних могућности. Извори наводе стотине хиљада ратника које се у то време нигде не виде на бојишту, ни у развијенијим и насељенијим земљама. Али однос снага не изражава се само бројем.<ref name="ВЕ40"/> На страни Османлија била је и надмоћнија организација. Њихови емири (султани) имали су неупоредиво више власти од српских краљева, према томе и прихода, толико да су могли у миру и рату издржавати јаничаре, дисциплиновану и извежбану стајаћу војску, потпуно одану њиховој личности - чија се ефикасност на Западу неће дуго достићи. Османлијске спахије по социјалном положају и војничким обавезама имају сличности са српском властелом, и уопште, са феудалцима на западу, али у оно рано доба турске експанзије готово сви су своје спахилуке били заслужили борбом у емировој служби - то су морали чинити и њихови синови, пошто се спахилуци нису наслеђивали - па су се спремније одазивали емировом позиву и за њега се сасвим залагали у борби. Емирову коњичку гарду чинили су пробрани коњаници. Азапи, у суштини милиција пешке наоружана копљима, није се ничим истицала над сличним европским трупама, а акинџије, милиција на коњу, била је врло способна за продоре у дубини противничке територије, али и за еластичну борбу изнуравања (наизменичних напада и повлачења) на бојишту.<ref name="ВЕ40"/> У поређењу са њима, српска властела, боље наоружана и заштићена (оклопљена) за блиску борбу имала је већу ударну снагу, српска пешадија (претежно властелинчићи) били су бољи од турских азапа, способнији за блиску борбу, али су Османлије у јаничарима имале несавладиво језго армије, а у спахијама и акинџијама одреде изврсних маневарских способности. Уз бројну, на страни Османлија била је организацијска и тактичка надмоћност.<ref name="ВЕ40">{{cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 4) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=659–660}}</ref> [[File:Kosovo battle panorama.jpg|thumb|Панорама Косовске битке]] ===== Ратни распоред ===== [[File:1389 Kosovo battle troop disposition.jpg|thumb|1389 Распоред српских и турских трупа на Косову]] Лазар је дочекао Турке на левој обали Лаба, на благо нагнутој равници, где им је препречио пут за продор на Косово. Лазар, вођа коалиције са најјачим контингентом, био је свакако у центру, Вук и Влатко на десном, односно левом крилу. У првој линији били су коњаници, у другој пешаци; такав борбени поредак потврђен је не само историјским изворима, већ структуром и тактиком средњовековних феудалних војски. Не можемо рећи колико је било пешака, а колико коњаника; коњаника свакако неколико хиљада, али у потпуном оклопу западног типа само неколико стотина.<ref name="ВЕ40"/> Из броја турских спахија може се извести аналогија: ако је Османска држава могла да издржава само 6.000 спахија, далеко мање српске земље нису могле ни упола толико (до 3.000) властеле. Мурат је у првој линији центра имао јаничаре, а иза њих стао је лично, окружен коњичком гардом. Бајазит је стао на десно крило на челу европских, а Јакуб на лево крило, на челу азијских трупа; на оба крила азапи су били у првом, а коњаници у другом реду. Непосредно пред битку око 1.000 стрелаца је истурено пред фронт; коморе подељене на крила и центар утврдиле су се иза бојног реда под заштитом мањих одреда.<ref name="ВЕ40"/> У Турака је квалитет био у центру; на српској страни не можемо рећи који део је био бољи. Свака од три савезничке војске био је феудални позив одређене територије, где је било бољих и слабијих бораца. Јединство команде било је велика предност Турака: Муратов ауторитет био је неоспоран, док га Лазар није имао ни у приближној мери. Феудалне војске су скуп одреда који дугују послучност својим сизеренима (великашима), а не круни. Тешко да је Лазар могао спроводити своју вољу и у сопственој војсци, а са Вуком и Влатком више се споразумевао него што им је командовао.<ref name="ВЕ40"/> [[File:Kosovo-polje.jpg|thumb|Косово поље, поприште битке између Срба и Турака]] ===== Битка ===== [[File:Hilandar-coat of arms.jpg|thumb|Грб кнеѕа Лазара Хребељановића у Хиландару с прикаѕом шлема кнеѕа Лазара]] На Косову су Турци водили одбрамбену битку која се, кад је добро вођена, увек довршава нападом. Била је уобичајена тактика Османлија оног времена да противнику препусте напад, што се логично изводило из могућности њихове војске, као и из борбеног распореда. Ипак, борбу су почели Турци: њихови стрелци истрчали су напред и обасули стрелама српске коњанике да би их растројили. Српске стрелце извори не помињу; то је оружје у Европи (осим Енглеске) било много мање развијено него у источних народа. Кад се на њих спустила киша стрела, српски коњаници навалили су на турске стрелце, одбацили их, пробили прве редове турског левог крила, продрли у његову позадину и разбиликомору и њен заштитни одред. Тај почетни српски успех не треба прецењивати: лаки коњаници Истока умели су вешто да маневришу пред оклопницима Запада; измицали су пред њима да би избегли удар, па се поново враћали у борбу под повољнијим условима. Сигурно је да спахије и акинџије левог турског крила нису избачене из борбе. Према центру и десном турском крилу Срби нису имали успеха. Јаничари у центру били су стожер борбеног пореткам око кога су се крила могла и повијати у таласању борбе. Бајазит, који је у то време већ био заменио свог смртно рањеног или погинулог оца, кренуо је у противнапад са десног крила.<ref name="ВЕ40"/> Шта је даље било, извори су нејасни. Можемо претпоставити да су Босанци (српско лево крило) одбачени, после чега је обухваћени српски центар подлегао у тешкој борби против концентричног дејства турског десног крила и центра. Вук и Влатко повукли су се без значајнијих губитака, док је Лазар у току гоњења заробљен, доведен пред Бајазита и погубљен.<ref name="ВЕ40"/> За објашњење српског пораза на Косову није потребно издајство. На победничкој страни била је јача државна организација, бројнија и хомогенија војска. Војничка моћ Србије је сломљена; потиснута према Дунаву, она ће се још борити за опстанак, одржати више деценија, али Турцима превласт на Балкану више нико неће озбиљно оспорити. Победом на Косову они су себи отворили пут за упад у Панонску низију.<ref name="ВЕ40"/> == Доба турске превласти (1389–1402) == Иако одлучно поражена на Косову, Србија се још 70 година борила за свој државни опстанак. Притиснута од Мађара, који су провалили у Србију већ у јесен 1389. и заузели неке градове, Лазарева удовица, кнегиња Милица, помирила се са новим султаном [[Бајазит I|Бајазитом I]], дала му за жену своју кћер и обавезала се на данак и давање помоћне војске које ће предводити, тада још малолетни, [[Вук Лазаревић|Вук]] и [[Стефан Лазаревић]]. Вука Бранковића, који је неко време самостално иступао ослањајући се на Угарску, Турци су протерали 1392, а његови синови су, такође, учествовали у турским војним походима.<ref name="ВЕ3"/> Срби су Турцима давали тешку (оклопну) коњицу коју они нису имали. Срби и Турци ратовали су заједно против Мађара на Дунаву и Сави већ 1390. Поред краља Марка и Константина Дејановића, Стефан Лазаревић учествовао је у Бајазитовом походу против Влашке 1395, где су Турци [[Битка на Ровинама|потучени на Ровинама]], а наредне године са својих 1.500 коњаника истакао се у [[Битка код Никопоља|никопољској бици]].<ref name="ВЕ4">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=44}}</ref> === Ватрено оружје === [[Датотека:200KgWroughtIronBombard1450MetzFrance.jpg|мини|лево|Бомбарда од кованог гвожђа.]] У [[Дубровачка република|Дубровнику]], [[топ]]ови се појављују од 1361, израђују се од 1363, а тополивница је основана 1410. У средњовековној Србији артиљеријска оруђа помињу се од 1373. (током опсаде [[Ужице|Ужица]] у рату [[Кнез Лазар|кнеза Лазара]] против [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]]), а израђују ([[Балиста|балисте]] и [[Бомбарда|бомбарде]]) од 1386. (уговор између кнеза Лазара и Дубровника), под руководством Дубровчанина Милоша Радослевића, па се на основу тога тврди да их је било у косовској бици 1389. [[Стефан Лазаревић]] добија 1425. дозволу за увоз [[барут]]а из Дубровника, а оруђа му израђују домаћи мајстори. Идуће године, код [[Сребреница у средњем веку|Сребренице]] (у рату против Босне), он је заробио две ''праште'' (бомбарде), једну велику и једну малу. Турци су употребљавали артиљерију при [[Опсада Смедерева (1439)|заузимању Смедерева]] (1439), [[Опсада Новог Брда (1439–1441)|Новог Брда]] (1441) и [[Опсада Београда (1456)|Београда]] (1456). Хроничар [[Константин Михаиловић]] истиче да су Турци носили бакар и пред сваку битку лили артиљеријска оруђа, нарочито тешка.<ref name="ВЕ0">{{cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 10) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=334}}</ref> == Српска деспотовина (1402–1459) == [[Датотека:Despotova kula6.jpg|мини|Кула деспота Стефана у Београду.]] Када је татарски освајач [[Тамерлан]] 1402. провалио у Малу Азију, у [[Бајазит I|Бајазитовој]] војсци, која му је пошла у сусрет, било је око 5.000 Срба под Лазаревићима (Стефаном и [[Вук Лазаревић|Вуком]]) и Бранковићима ([[Ђурађ Бранковић|Ђурађом]] и Гргуром). Српски оклопници су се истакли и у [[Ангорска битка|ангорској бици]]: Срби су успели да се пробију из обруча, иако нису успели да спасу Стефановог зета Бајазита.<ref name="ВЕ4"/> Бајазитов пораз код Ангоре (1402) и слабост Турака, хришћани су искористили за међусобне сукобе: [[Лазаревићи]] и [[Бранковићи]] сукобили су се већ на путу кући - 21. новембра 1402. Ђурађ Бранковић је с Турцима напао Стефана Лазаревића [[Битка на Косову (1402)|код Триполија на Косову]], али је поражен. === Стефан Лазаревић (1402-1427) === Стефан је после ангорске битке од византијског цара добио титулу деспота (1402–1427), а затим је прихватио сизеренство угарског [[Сигисмунд Луксембуршки|краља Сигисмунда]]: споразумом од 1403. добио је од Мађара [[Мачванска бановина|Мачву]] и [[Београд]], који је обновио, утврдио и ојачао топовима. У то време ватрено оружје све се више јавља у Србији. У међувремену, Вук Лазаревић уплео се у борбе Бајазитових наследника и уз помоћ Турака отео јужну половину Деспотовине. Турски претендент [[Муса Челебија|Муса]] погубио је Вука Лазаревића и Гргура Бранковића, после чега је Ђурађ Бранковић пришао Деспоту (који га је усинио) и 1413. (на челу српских, босанских, угарских и турских снага [[Мехмед I|Мехмеда I]]) разбио Мусу код села [[Чамурлија|Чамурлу]] под [[Витоша|Витошем]]. После тога Србија се нашла у двоструком вазалном односу, према [[Угарско краљевство (1000–1526)|Мађарској]] и Турској, али је добила 14 година мира. Под [[Стефан Лазаревић|Стефаном Лазаревићем]] Србија је нагло привредно и културно напредовала: он је самовољу великаша обуздавао јаким најамничким одредима (регрутованим у Угарској) које је издржавао од својих богатих рудника у [[Ново Брдо (тврђава)|Новом Брду]] и [[Сребреница у средњем веку|Сребреници]].<ref name="ВЕ4"/> [[File:Battle of Rovine (1395).jpg|thumb|лево|Битка код Ровина 1395. у којој је погинуо Марко Мрњавчевић]] [[File:Nicopol final battle 1398.jpg|thumb|десно|Битка код Никопоља 1398]] === Ђурађ Бранковић (1427-1456) === [[Датотека:Smederevska tvrđava, opšti izgled.jpg|мини|Град Смедерево, довршен 1430.]] [[Мурат II]] је 1427. (још за Стефановог живота) провалио у Србију и заузео [[Ниш]] и [[Крушевац]], али се [[Ново Брдо]] одбранило уз помоћ [[Дубровачка република|Дубровчана]]; [[Краљевина Босна|Босанци]] су напали [[Сребреница у средњем веку|Сребреницу]] (око које ће се Срби и Босанци отимати све до пада под Турке), а Београд је по уговору враћен [[Угарско краљевство (1000–1526)|Угарској]]. Ђурађ је 1428. искупио од Турака мир данком од 50.000 дуката годишње и обећањем да ће давати Турцима 2.000 коњаника помоћне војске. Пошто је изгубио Београд, Ђурађ је 1429-1430. саградио на Дунаву велику тврђаву [[Смедеревска тврђава|Смедерево]]<ref name="ВЕ4"/>, које ће постати главно (и последње) упориште Деспотовине: иако масивна (са троструким зидинама и 24 куле) и брањена водом, тврђава је у време градње већ била застарела, пошто је била предвиђена искључиво за одбрану хладним оружјем, у време када су топови постали омиљено опсадно оружје Турака.<ref name="ВЕ8">{{cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 8) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=724-725}}</ref> Србија није могла вечно остати неутрална: у рату са Угарском, Турци су 1437. заузели [[Браничево (област)|Браничево]], а 1439. су после тромесечне опсаде и бомбардовања топовима (изливеним под зидинама тврђаве) [[Опсада Смедерева (1439)|пало је и Смедерево]], док се [[Пад Новог Брда (1441)|Ново Брдо одржало до 1441]]: био је то први пад Деспотовине.<ref name="ВЕ4"/> Ђурађ се повукао у [[Зета у саставу Српске деспотовине|Зету]], али је протеран од [[Млечани|Млечана]] и њихових вазала, породице [[Црнојевићка Зета|Црнојевића]], побегао у Дубровник, а затим у Угарску, одакле је 1443. покренуо српско-мађарски поход са [[Јанош Хуњади|Јаношом Хуњадијем]] на челу, који је потиснуо Османлије све до [[Софија|Софије]]. Деспотова војска састојала се већином од најамничких чета, састављених од Француза, Италијана, Мађара, Немаца, Грка и Албанаца.<ref name="ВЕ8"/> Једренским миром Турци су 22. августа 1444. вратили деспоту Ђурђу Смедерево, [[Голубац (тврђава)|Голубац]] и Ново Брдо, али били су то опустошени градови у опустошеној земљи.<ref name="ВЕ4"/> Док су Угри потучени од Турака [[Битка код Варне|код Варне]] (1444) и [[Битка на Косову (1448)|на Косову]] (1448), Ђурађ се покорио Турцима и покушао да поврати своје поседе у Босни и Зети, уплевши се у дуг и скуп рат са Млецима: деспотове војсковође Алтоман и Тома Кантакузин су са 12.000 Срба и Турака-најамника потучене у јулу и септембру 1452.<ref name="ВЕ4"/> После турског [[Пад Цариграда (1453)|освајања Цариграда]] (1453) у којем је учествовао и деспотов одред од 1.500 коњаника и чета рудара из Новог Брда, [[Мехмед Освајач]] је 1454. опустошио Србију и одвео 50.000 заробљеника, али се Смедерево (брањено од 6.000 одабраних војника под командом [[Тома Кантакузин|Томе Кантакузина]]<ref name="ВЕ8"/>) одбранило уз помоћ Мађара, Јанош Хуњади разбио је Турке код [[Крушевац|Крушевца]], док је деспотов војвода [[Никола Скобаљић]] потукао Турке код [[Врање|Врања]]. 1455. Мехмед Освајач је после 40 дана бомбардовања коначно заузео Ново Брдо, али је 1456. узалудно опседао [[Опсада Смедерева (1456)|Смедерево]] и [[Опсада Београда (1456)|Београд]].<ref name="ВЕ4"/> Биле су то последње српске победе: деспот Ђурађ умро је исте године, а његови наследници предали су последњу престоницу средњовековне Србије 20. јуна 1459.<ref name="ВЕ8"/> [[File:Model of the Smederevo fortress (1).jpg|thumb|Макета Смедеревске тврђаве]] == У популарној култури== Српска средњовековна војска приказана је у филмовима [[Бој на Косову (филм)|Бој на Косову]], [[Бановић Страхиња (филм)|Бановић Страхиња]], [[Доротеј (филм)|Доротеј]] и у серији [[Немањићи — рађање краљевине]].У серији Немањићи рађање краљевине и филму Косовски бој приказано је да је српска пешадија носила одећу смеђе боје, што се поклапа са историјским изворима да је одећа обичних војника израђивана од конопље и лана. Српска војска из средњег века такође је приказана у бугарском филму ''Борис -{I}-'', из времена пред Немањићког владара Мутимира. Српском војском из Средњег века се бавио и [[Александар Дероко]]. Он је израдио многе студије и скице српских ратника по узору на фреске из манастира, такође је израдио скицу српске тешке пешадије по фресци из манастира Лесново из 1341-ве године, где је српска војска приказана са специфичним шлемовима из тог времена, украшеним роговима и крестом.<ref>Гавро Шкриванић. Оружије у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику, стр. 155</ref> Оспри британски издавач је приказао у својој књизи Никопоље 1396 јуриш оклопних коњаника [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]] током битке. Једна од две статуе код цркве Ружице на Калемегдану представља копљаника цара Душана. ==Галерија== <gallery> <center> Датотека:Sleeping soldiers by Christ's tomb, Mileševa.jpg|thumb|Фреска из манастира Милешева приказује војнике на Христовом гробу у ношњи средњовековне српске војске по узору на Византију,војници су у панцирним, верижним кошуљама, са конусним шелмовима Датотека:Frescos from the Michael the Archangel Church of Lesnovo 0102.JPG|thumb|Српска војна ношња, фреска Манастир Лесново Датотека:Frescos from the Michael the Archangel Church of Lesnovo 0175.JPG|thumb|Фреска војника са шлемом манастир Лесново Датотека:Zivopis-Velestovo.JPG|thumb|Фреска са војником са шлемом File:02 Нагоричино сц из страст цикла с.jpg|thumb|Фреска са војником са шлемом из Старог Нагоричана File:03 Нагоричино сц из страст цикла с.jpg|thumb|Фреска из Старог Нагоричана File:Frescos in St. George's Church (Staro Nagoricane) 0115.jpg|thumb|Фреска из Старог Нагоричана Датотека:Frescos from the Michael the Archangel Church of Lesnovo 0139.JPG|thumb|Фреска ратника из манастира Лесново Датотека:Freski vo Sv. Pantelejmon od Nerezi 084.JPG|thumb|Фреске ратника у цркви Св. Пантелејмона у Нереѕијима, трећа фреска приказује ратника у верижној кошуљи Датотека:Del od freskozivopisot vo crkvata Sveti Nikita, selo Banjani, skopsko (13).jpg|thumb|Српски ратник манастир светог Никите Датотека:Del od freskozivopisot vo crkvata Sveti Nikita, selo Banjani, skopsko (56).jpg|thumb|Фреска српског ратника манастир светог Никите Датотека:Del od freskozivopisot vo crkvata Sveti Nikita, selo Banjani, skopsko (58).jpg|thumb|Ратник манастир светог Никите Бањани Датотека:Stefan Milutin, St. George's Church, Staro Nagoričane.jpg|thumb|Фреска из Старог Нагоричана, приказује како Св.Ђорђе предаје мач краљу Милутину, као доказ његове победе код Галипоља Датотека:Frescos from the Michael the Archangel Church of Lesnovo 038.JPG|thumb|Фреска из манастира Лесново приказује српског ратника поред деспота Оливера, властелина цара Душана Датотека:Kosovski mit-ikona SPC.jpg|thumb|Икона Косовске битке Датотека:Manastiri i Deçanit 12.jpg|thumb|Манастир Дечани, приказ ратника са шлемовима Датотека:Sveti ratnici Manasija.jpg|thumb|Фреска ратника из Манасије, ратник у средини носи кружни грчки оклоп, Клибанион Датотека:Pernik Region - Zemen Municipality - Village of Zemen - Zemen Monastery and Frescos (9).jpg|thumb|Војник са шлемом на фресци до Христа у манастиру Светог Јована у Земену представља ратника из доба Дејана Драгаша Датотека:Црква Ружица, Београд (улаз).jpg|thumb|Скулптура српског средњовековног војника код цркве Ружица на Калемегдану представља копљаника цара Душана. Датотека:Ivan Crnojević.jpg|thumb|У романтичарским приказима српски ратници су приказани увек са шлемом са челенком у облику змаја или змајевих крила. На слици: [[Иван Црнојевић]]. Датотека:Србија, опис земле, народа и државе, 11.jpg|thumb|Српски средњовековни ратник, романтичарски приказ за књигу Србија, опис земле, народа и државе, Владислав Тителбах Датотека:XIV century Serbian weapons.jpg|Шлем немачких најамника и мач шпанских најамника коришћен у битци код Велбужда Датотека:Oriental helmet.jpg|thumb|Оријентални тип шлема Датотека:Srpsko srednjovekovno oružje.jpg|thumb|Српско средњевековно наоружање File:Reproducció de la indumentària d'un almogàver 2.JPG|thumb|Изглед Алмогавера, Каталонских плаћеника који су учествовали на Српској страни током битке код Велбужда Датотека:Battle velbazd john harris valda.jpg|thumb|Српска војска напада Бугарског цара Михајла Шишмана током битке код Велбужда, Џон Харисон Вајлда Датотека:P9295944 (2).JPG|thumb|Место битке код Велбужда File:Nova stalna postavka Narodnog muzeja u Leskovcu - Vremeplov leskovačkog kraja 10.jpg|мини|Штит са мотивима српског грба]] Датотека:Stevan Todorović, Postriženje Svetog Save (Sveti Sava odriče povratak svome kraljevskom domu), 1907.jpg|thumb|Романтичарска слика ,,Пострижење Светога Саве'' Стевана Тодоровића приказује српске средњовековне ратнике Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|thumb|Приказ кнеза Лазара у златном оклопу са шлемом, Урош Предић Датотека:Paja JovanoviKrunisanje Cara Dusana 2.jpg|мини|Српски ратници на крунисању цара Душана, слика [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]],цар Душан и његов син Урош приказани су са црвеним ципелама, док Палман де Брахт вођа најамника са шлемом са роговима у руци, око струка носи златни појас, одличије највећих достојника и властеле срењновековне Србије Датотека:Kaljaja Prizren.jpg|thumb|Тврђава Призрен, престоница Цара Душана [[File:Adam Stefanović - Jug Bogdan i njegovi sinovi, XIX century.jpg|thumb|Адам Стефановић, Романтичарски приказ Југ Богдана(Вратака Немањића) и Девет Југовића]] Датотека:Miloš Obilić, by Aleksandar Dobrić, 1861.jpg|мини|[[Милош Обилић]] на [[Романтизам|романтичарској]] слици из 19. века Датотека:Boško Jugović by Đorđe Putnik.jpg|thumb|Романтичарски приказ српског ратника Бошка Југовића једног од деветорице браће Југовића Датотека:Zawisza Czarny z Garbowa.JPG|thumb|Завиша Црни, пољски национални јунак погинуо је код Голупца 1428. године Датотека:1396-Battle of Nicopolis.jpg|thumb|Битка код Никопоља Османска минијатура Датотека:Ankara savaşı Bayezid ve Timur.jpg|thumb|Битка код Ангоре 1402. у којој је заробљен султан Бајазит </gallery> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=108}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editorlink=Никола Гажевић |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editorlink=Никола Гажевић |title=[[Војна енциклопедија]] (том 4) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editorlink=Никола Гажевић |title=[[Војна енциклопедија]] (том 7) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД }} * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба I| location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4|url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019_pdf|year=2019}} == Спољашње везе == * http://www.rts.rs/page/rts/sr/rtspredstavlja/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B8/story/2666/radjanje-kraljevine/3122762/ratna-oprema-u-doba-nemanjica.html * [https://kultura.rs/objekat/2546021-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D1%88%D1%83%D1%99%D0%B0] Панцирна кошуља * [https://kultura.rs/objekat/2494656-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B0-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B0] Предња страна грудног оклопа * [http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/113/heraldicki-obicaji-u-srba-u-primeni-i-knjizevnosti] * [https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-380.pdf]Каталог Историјског музеја о средњовековном српском оружију * [https://kupdf.net/download/gavro-a-skrivanic-oruzje-u-srednjovekovnoj-srbiji-bosni-i-dubrovniku_59f1f73fe2b6f59052938682_pdf] [[Категорија:Историја Срба у средњем веку]] [[Категорија:Војска Србије]] 7h07ugae6wozdg5ee54gyioyhylvtka 25121970 25121406 2022-07-25T08:57:57Z 93.86.191.200 /* Најамници */ wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица= Српска војска у средњем веку | део= | слика = Visoki_Decani_06.JPG | опис_слике =Ратничка опрема из 14. века на фресци из [[Високи Дечани|Високих Дечана]]. | време = | место = | формација = | јачина = 27.000 (924){{sfn|Логос|2019|p=24-26}}<br />30.000 (1330)<ref name="КЈ5"/><br />70.000 (1371)<br />20.000 (1389)<ref name="ВЕ40"/> <br />5.000 (1402)<ref name="ВЕ8"/><br /> 6.000 (1459)<ref name="ВЕ8"/> | командант= . | политички_комесар = | битке = <br />[[Битка код Пантина]]<br />[[Битка на Морави|Битка на Морави 1190.]]<br />[[Битка на Гатачком пољу]]<br />[[Конфликт са Ногајевом хордом|Сукоб са Монголима 1282]]<br />[[Битка код Галипоља 1312.|Битка код Галипоља]]<br />[[Битка код Велбужда]]<br />[[Битка на Марици]]<br />[[Бој на Косову]]<br />[[Опсада Смедерева (1439)]] | одликовања = }} {{Историја Србије}} Историја '''српске војске''' у [[Средњи век|средњем веку]] може се поделити на неколико периода: доба византијске врховне власти (7-12. век), доба [[Немањићи|Немањића]] (1180—1371), доба феудалне анархије (1371—1402), доба [[Српска деспотовина|српске деспотовине]] (1402—1459) и доба [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарске]] врховне власти (1459—1527). == Доба византијске врховне власти (9-12. век) == [[Датотека:Serbien 9.Jhd.jpg|мини|Српске области и градови у 9. веку.|310x310пискел]] === Почеци српске државе === {{главни|Кнежевина Србија у раном средњем веку}} [[File:Medieval Serbian soldier outfit replica.jpg|thumb|Реплика Српске средњовековне опреме из доба Стефана Немање са објашњењима]] [[File:Славна победа Војислава над Грцима год. 1043..jpg|thumb|Победа Војислава над Грцима год. 1043.]] [[Срби]] (''Сораби'') на [[Балканско полуострво|Балкану]] се први пут се помињу у [[Франачка|франачком]] летопису у догађајима који су везани за 822. годину, као силан народ који држи велики део бивше римске провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмације]], али према писању [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959) у [[De administrando imperio|О управљању царством]] Срби су на [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|населили]] Балкан у време цара [[Ираклије|Ираклија]] (610-641).{{sfn|Логос|2017|p=33, 74}} Према Константину VII Порфирогениту, Србија је била само једна од српских земаља на Балкану насељавали су планинске области на горњој [[Дрина|Дрини]] са [[Пива (река)|Пивом]] и [[Тара (река)|Таром]], доњи ток [[Западна Морава|Западне Мораве]], долине [[Лим (река)|Лима]] и [[Ибар|Ибра]], земљу која ће касније понети име [[Рашка]]. Поред Србије, Срби су населили суседне земље [[Травуњани]]ју и [[Захумљани|Захумље]].{{sfn|Логос|2017|p=33, 74}} За [[Дукљани|Дукљу]] Константин VII није изричито написао да су је населили Срби у првој половини VII века, али то је вероватно. Постоји мишљење да је пресуднији утицај на стварање прве државе код Срба извршила добро уређена Византија и да је прву [[држава|државу]] Срба на Балканском полуострву до средине [[7. век]]а створио вођа досељавања Срба и њихов први владар на Балканском полуострву.{{Напомена|Већинско мишљење о стварању државе код Срба средином 9. века заснива се на мало више писаних вести о Србима које постоје тек за то време, а из којих се могу извести елементи државе (владар, владарева војна дружина, подела државе на жупе, порези, ...). Насупрот томе, опис легендарног Селимира који је сачуван у Барском родослову, или Летопису попа Дукљанина изгледа указје да је вођа сеобе Срба на Балкан уз помоћ Византије створио прву државу већ средином 7. века. Тако је прва држава Срба на Балкану вероватно настала средином 7. века и слично првој држави Бугара, или тзв. Царству Инка била држава неписменог народа{{sfn|Логос|2017|p=75-80}}}} Средином 9. века, под кнезом [[Властимир]]ом (о његовим претходницима [[Вишеслав]]у, [[Радослав Вишеславић|Радославу]] и [[Просигој]]у веома мало се зна), Срби су у трогодишњем рату одбили насртаје [[Прво бугарско царство|Бугара]] под каном [[Пресијан I|Пресијаном]]. Властимирови синови [[Мутимир]], [[Стројимир Властимировић|Стројимир]] и [[Гојник]] потукли су Пресијановог сина [[Борис I|Бориса]] између 852. и 867. када је упао у Рашку, и заробили Борисовог сина [[Владимир I Велики|Владимира]] са 12 великих бољара. Ти успеси убрзавају процес распадања родова и стварања државе, као и примање хришћанства (након 863), које обједињује Србе централистичком црквеном организацијом, која јача власт кнежева.<ref name="ВЕ5">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=37}}</ref> Крајем 9. и почетком 10. века српски кнез [[Петар Гојниковић]] (око 892-917. или 818) владао је кнежевином [[Травунија]] и Неретљанском облашћу ([[Неретљанска кнежевина|Паганијом]]) и види се да су српске земље повремено биле уједињене у истој држави.{{sfn|Логос|2017|p=94-96}} Византијски цареви су све до латинске инвазије 1204. истицали врховну власт над српским владарима, али се она током времена неједнако осећала, а на махове и сасвим губила. Даљи развој и ширење Србије зауставили су Бугари у 10. веку: српски кнез [[Захарије Прибисављевић]] (Првосављевић) потукао је Бугаре цара Симеона који су упали у Србију, али нови налет Бугара 924. није могао издржати и морао се склонити у Хрватску; земља је опустошена, а заробљени српски жупани одведени су у Бугарску. После смрти цара Симеона [[927]]. године, када је моћ Бугарске почела да опада, [[Часлав Клонимировић]] обновио је Србију, која је вероватно захватила територије од [[Уна|Уне]] на западу до доњег тока [[Западна Морава|Западне Мораве]] на истоку, а од [[Сава|Саве]] на северу до [[Јадранско море|Јадранског мора]] на југу.{{sfn|Логос|2019|p=28, 30-31, 34-38}} Крајем 10. века Рашку је покорио [[цар Самуило]].<ref name="ВЕ5"/> Друга српска држава стварала се упоредо у [[Дукља|Дукљи]], од 11. века названа Зетом по десној притоци реке Мораче. Захватала је део данашње Црне Горе и северне Албаније. Више података о тој кнежевини имамо тек за владе кнеза Владимира (крај 10 - почетак 11. века), кога је победио, а затим вратио на власт Самуило.<ref name="ВЕ5"/> === Владар и жупани === Владар ([[кнез]]) је био врховни војсковођа и судија, а његова власт преносила се преко [[жупан]]а и народне скупштине на цео народ и земљу.{{sfn|Логос|2017|p=75, 77}} Жупани су били старешине [[Жупа (административна област)|жупа]], основних делова државе, које су чиниле речне долине или котлине, међусобно раздвојене ненасељеним шумским или планинским пределима. Средиште жупе био је [[Град (словенско значење)|град]]. После кнеза жупани су били најмоћнији људи у земљи. Њима су били потчињени сатници, старешине делова жупе (као -{centenarius}- у [[Франачка|Франачкој]]). У каснијем периоду помињу се тисућници, сатници, прдесетници и десетници, по [[Византија|византијском]] (управо [[Римско царство|римском]]) декадном систему, који су [[Словени]], као и [[Германи]], прихватили још у доба племенског уређења. Свакако, биле су то само титуле, јер нема доказа да су се војске тако и делиле.<ref name="ВЕ1">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=41}}</ref> Народне скупштине биле су двојаке: државни сабор и скупови жупа. Први су бирали владара ако је престо био упражњен, а други решавали локална питања.<ref name="ВЕ1"/> Српско војничко уређење као и остали сегменти државног уређења били су по узору на Византију или од западних земаља по угледима на Италију одакле је утицај долазио из Далматинског приморја. <ref>Хералдички обичаји код Срба, у примени и књижевности, стр.10</ref> === Народна војска === [[File:Costimography for the Nemanjići series.IMG 3640 (2).jpg|thumb|Реплике српских средњовековних шлемова у доба Стефана Немање]] Владарева наоружана пратња била је језгро војске племенског савеза, а радила је и полицијске послове против оних који нису поштовали обичајно право и имовину родовско-племенских старешина. На локалним скупштинама су учествовали сви слободни мушкарци, који су сви уједно и војници, готово искључиво [[Пешадија|пешаци]]. Главно оружје било је [[лук и стрела]] (понегде и отровна), а помињу се и [[Копље|копља]] и штитови. [[Мач]]еве (у оно доба реткост у нашим крајевима) поседовале су само старешине. У планинама су Срби могли да пруже јак отпор коњаничким народима - [[Аварски каганат|Аварима]], [[Прво бугарско царство|Бугарима]], [[Краљевина Мађарска (1000–1526)|Мађарима]]. У време када је подложност Византији била ефективна, Срби су јој давали помоћну војску. У доба [[Василије I Македонац|Василија I]] (867—886) српски ратници одлазили су у [[Краљевина Обе Сицилије|јужну Италију]], где су се са [[Краљевина Хрватска (925–1102)|Хрватима]], [[Захумље|Захумљанима]], [[Травуњани]]ма и [[Конављани]]ма борили против [[Арабљани|Арабљана]]. У доба [[Комнини|Комнина]] (11-12. век) српски велики жупан био је дужан да даје 2.000 људи приликом царевих похода на запад (у Европи), а 300 (касније 500) за походе у Азију.<ref name="ВЕ1"/> Према неким проценама у првој половини [[10. век]]а у време владавине Захарија Србија је могла имати око 27.000 војника и морнара, а од тога било је око 23.000 [[пешадија|пешадинаца]], око 1.700 [[коњица|коњаника]] и више од 100 бродова са око 2.800 [[Ратна морнарица|морнара]].{{sfn|Логос|2019|p=24-26}} === Пешадија === У старих Словена, пре развоја феудалних односа, пешаци су представљали главну војну снагу. Од оружја су имали два копља (једно за бацање, друго за борбу прса у прса), лук и секиру, а као заштитно оружје-штит. Формирањем словенских држава развијају се феудални односи, а тиме и опада улога пешадије. Међутим, како је и даље остало мноштво ситних слободних земљопоседника који су избегли да постану кметови, али нису имали средстава да сами набаве коње и скупоцену опрему, они се боре пешке, а у доба Немањића властелинчићи и чине најбројнији део војске.<ref name="ВЕ20">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=[[Војна енциклопедија]] (том 8)|year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=642}}</ref> [[Датотека:Costimography for the Nemanjići series.IMG 3637 (2).jpg|мини|десно|Реплика српске војне ношње из времена Стефана Немање]] [[File:Medieval Serbian chainamail shirt.jpg|thumb||мини|лево|Панцирна кошуља ношена од стране српских ратника у Средњем веку]] [[File:Medieval Serbian sword.jpg|thumb||мини|десно|Српски средњовековни мач]] [[File:Serbian medieval army equipment.jpg|thumb||мини|лево|Српски средњовековна опрема]] [[File:BMM-SerbianArmyOrganizationInMiddleAges1.JPG|thumb||мини|лево|Српска војна организација у Средњем веку]] [[Датотека:Nemanjić dynasty coat of arms, Palavestra.png|мини|мини|десно|Грб Немањића, претпоставља се да је Душан Немањић носио шлем попут онога са грба у току битке на Велбужду]] [[Датотека:Grb Lazarevic.jpg|мини|лево|Грб Лазаревића са шлемом какав се претпоставља да су носили кнез Лазар Хребељановић и деспот Стефан Лазаревић]] [[File:Serbian armor 15th century.jpg|thumb|десно|Српски оклоп 15.век]] [[File:Armor of a Serbian knight from the 15th century.jpg|thumb|мини|Оклоп српског витеза из 15. века]] [[File:Viteški šlem.jpg|thumb|мини|десно|Витешки шлем из 15. века пронађен у Смедеревској тврђави]] == Доба [[Немањићи|Немањића]] (1180—1371) == {{главни|Историја Србије у средњем веку}} [[File:Costimography for the Nemanjići series.IMG 3623 (2).jpg|thumb|Reконструкција ратничке опреме из доба Стефана Немање]] [[Датотека:Victory of King Milutin over the Tatars, Anastas Jovanović (1853).jpg|мини|лево|Краљ Милутин побеђује Татаре у битци на реци Дриму, Татарска војска покушала је на коњима да прејаше набујали Дрим,српска војска их је дочекала на суседној обали и потукла оружјем и стрелама]] [[Датотека:Battle of Velbužd, detail from Visoki Dečani.jpg|мини|десно|Битка код Велбужда]] [[File:Dugovics.jpg|thumb|лево|Романтичарски приказ Титуса Дуговића, српског ратника у служби Јањоша Хуњадија како гине у одбрани Београда 1456]] [[File:Kenyérmezői csata.jpg|thumb|Битка на Хлебном пољу, у којој је лево крило мађарске војске држао Вук Гргуровић Змај Огњени Вук, битка је била значајна победа Мађарске краљевине и Српске деспотовине]] === Феудализам у Србији === Процес феудализације Србије, који је већ у [[Стефан Немања|Немањино]] доба (1166—1196) био прилично одмакао, довршио се за владе његових потомака. Сва земља прешла је у посед властеле, цркве и владара. Њен највећи обрадиви део припадао је властели (племству), која се временом раслојавала на велику, малу и властелинчиће. Великаши су могли поседовати и читаве жупе, а властелинчићи су већином лично обрађивали своје парче земље, али је било и таквих који су имали читава села.<ref name="ВЕ1"/> Властелинства су чинила основу државне организације. Властелин је имао управну, судску и војну власт. Владар је био на челу државне управе, али су његову власт ограничавали црквени и световни великаши. Велика кохезиона сила била је српска православна црква, централизована и организационо прилагођена државним потребама. У њој су владари имали имали моћног савезника, па су је богато даривали земљом. У освојеним областима Македоније, Епира и Тесалије српска и албанска властела заменила су византијску. Ранија властела се понегде задржала на нижим положајима. Дошљаци су доводили своје оружане пратње, које су често насељавали и на црквену земљу (чиме се црква војно активирала), а део су задржавали код себе на дворовима, у градовима.<ref name="ВЕ1"/> Наглим проширењем државе превазиђен је дотадашњи начин управљања, нарочито у бившим византијским областима. Настаје нови облик власти: властели се дају на управу грдови, жупе, чак и читаве покрајине (назване областима или земљама), које се истичу као целине формиране према географским или етнографским факторима, или према моћи намесника и родбинском односу према круни, што је било погубно за државу као целину.<ref name="ВЕ2">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=42}}</ref> Феудалне војске су територијалне, земљопоседничке војске. И у Србији Немањића, војна обавеза била је везана за земљишни посед. По [[Душанов законик|Душановом законику]] баштине су ''војевале војску'', што се без сумње односи само на слободне баштине племства, на властелу и властелинчиће. То је била њихова лична обавеза. Баштине нису биле задужене одређеним војним контингентима (као што то није било ни на Западу), изузев у посебним случајевима. У [[Цар Душан|Душаново]] доба, [[Будва]], град од око 800 становника, била је обавезна да му стави на располагање 50 људи под једним капетаном за акцију на ограниченом простору. Такве обавезе су могле теретити и друге градове под српском влашћу, који су као посебне административне јединице били у аутономном односу према круни, али се аналогија не може проширити на властеоске баштине у унутрашњости земље.<ref name="ВЕ2"/> У Србији није било изграђених феудалних лествица као на Западу. Намесници области или земаља били су, вероватно, одговорни да се сва властела и властелинчићи њихове територије одазову владаочевом позиву у рат. [[Пронија]], византијска установа затечена у Македонији и пренета у Србију, била је изразито војничко добро које се, начелно, давало само активним борцима, за разлику од слободних властеоских баштина које су биле војнички јалове ако сопственик није био способан за војну службу.<ref name="ВЕ2"/> === Војна организација === Војска је била састављена из три елемента: властела с пратњом, особито коњица пронијара, даље оружани тежаци и пастири, већином лако наоружани и врло хитри пешадијски стрелци, и најзад страни најамници које је давао владалац и плаћао из своје благајне. Врховни војсковођа био је краљ, доцније цар, а заступале су га његове војсковође, војводе, којима се, по законику, имао свако покоравати као и владаоцу, али има података да се у царевом одсуству војводе нису хтеле међусобно покоравати.<ref name="ВЕ3"/> У одсуству владареву вођење војске често није било добро због великог броја војсковођа; како Кантакузин прича, заповедало је, у јесен 1342, српском војском пред Сером двадесет племића, међу којима најстарији беху Вратко и Оливер.<ref name="КЈ5">{{Cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=108}}</ref> По [[Душанов законик|законику цара Душана]], војна обавеза почивала је на баштини. Ту је дужност имао сваки власник баштине, не само властела и властеличићи, који су се раније просто звали ""војници"", особито пронијари, него и сељаци и пастири, због чега се манастирски људи, у повељама, нарочито ослобађају те дужности. Нису познате појединости о том. Војници међу Власима изреком се помињу у хрисовуљи манастира Бањске. Од приморских градова Будва је давала 50 људи под једним ""капетаном"", који је добијао од општине двоструку плату и коња; али Будванци су само онда били дужни војевати, ако би ""краљ"" лично био у војсци, па и то само у оним војним походима, који би се кретали у области између Скадра, Котора и Зете.<ref name="КЈ5"/> О броју војника нема довољно података. Јаки су били контингенти планинског становништва; село [[Тузи]] код Подгорице, на броју 150 кућа, дужно је било, још под Млечанима 1416, да опреми 500 људи, које коњаника које пешака. Манастирска села ослобођена беху ратне службе, али су морала чувати манастирске куле, па су, који пут, морала давати људе, на пр. за чување манастира у Светој Гори. Нема сумње да су ове повластице доводиле до смањивања локалних трупа. У то доба војске нису биле многобројне већ и због тога, што их је тешко било исхрањивати. Немања је обећао цару [[Фридрих I Барбароса|Фридриху I]] 1189. да ће му дати 20.000 војника у помоћ. По Кантакузину, српска и бугарска војска имале су, у [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] 1330, свака по 15.000 људи. [[Котор]] је дао 1000 оклопника копљаника под водством [[Никола Бућа|Николе Буће]], током битке код Велбужда.<ref>Енциклопедија Југославије 2. Босна - Дио, стр.248</ref> Из времена Стефана Душана нема поузданих података.<ref name="КЈ6">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=109}}</ref> ==== Властела ==== Главнину оружане силе чинила је властеоска војска, састављена из жупских (покрајинских) контингената врло неједнаких по величини и квалитету, што је зависило од пространства, насељености, богатства и ратничких традиција територија са којих су прикупљени. Ови одреди називају се ''војске'' и ''војводства''. Њихово видно обележје био је стег, по коме су вође називане и стегоношама.<ref name="ВЕ3"/> Војска је окупљана од случаја до случаја. На владарев позив властела и властелинчићи су у одређено време долазили на одређено зборно место. Али властела се није увек спремно одазивала. Устезала се нарочито када није била непосредно заинтересована за рат, а владар није имао довољно снаге да је присили на послушност. Често је и задоцњавала. Властела је својим оружјем слободно располагала, па је и ратовала за своје интересе. Крваве распре међу великашима нису биле ретке. Душанов законик (1349) је институцијом двобоја покушао да ограничи свађе племића на личне сукобе и борбе. У династичким сукобима властеоске војске су играле главну улогу. Мање су биле могућности одметања оних жупа на чијем челу су стајали краљевски чиновници (''кефалије''), ако се (што је била тенденција времена) нису претворили у феудалце. У начелу, ''пронијари'' су морали бити послушни према круни. Намесници земаља били су, у суштини, пронијари.<ref name="ВЕ3"/> Српска властела и владари су се одликовали ношењем златног појаса, о који су качили оружје. Тако архиепископ Данило у житију [[Драгутин Немањић|Стефана Драгутина]] наводи да је Драгутин носио златни појас за оружје, кога се одрекао када је предавао власт брату [[Милутин Немањић|Милутину]]. Такође је напоменуто да је [[Душан Немањић|цар Душан]] после свог крунисања за цара, као знамење царског звања носио црвену обућу. Главна одлика властеле је била поседовање богатије ратне опреме, јачих коња као и поседовање разних животиња за лов, као што су хртови, соколови и орлови. У народном предању се напомиње да су Девет Југовића поседовали хртове и соколове, који су после њихове смрти побијени као вид жртве. Српска властела је уживала и у вишебоју, пандаму витешког турнира. На вишебоју би се властела огледала у гађању прстена на врху копља из лука и стреле или би се ратници огледали у двобоју, а најбољи би од владара добили златни појас као награду. Још једна одлика српске властеле била су коса и брада. Српски властелини су у средњем веку пуштали дугу браду која је ишла у два крака. Српска властела била је образована за своје време и служила се са више језика народа са којима је долазила у контакт. Страни језик који се највише користио био је Грчки, потом следе Мађарски, Латински, Бугарски и Албански. Док се са Византинцима споразумевало на Грчком, са Католицима се споразумевало на Латинском. Постојао је и обичај међу властелом и владарима, да у говорима који су држали војсци и народу се чешће користи говор инспирисан религијом и Светим Писмом, будући да је то било време када је религија била доминантна у свим аспектима живота. ==== Сељаци ==== Властела је од потчињених људи водила у рат само онолико, колико је могла да одвоји и издржава, најчешће слуге и коњушаре, који су свакао били и наоружани. Радна снага била је врло драгоцена, па се због тога кметови и везују за земљу. Властела није имала рачуна да од добрих кметова ствара рђаве ратнике.<ref name="ВЕ2"/> Слабо наоружани и слабо извежбани пешаци тада нису значили много на бојишту. Наоружани кметови не би ни трпели тешку власт властеле. Посебна дужност кметова била је да одржавају и чувају утврђене градове, да дају стражу на путевима и на граници, где су гранична властела или ''крајишници'' били одговорни за безбедност. Црквене баштине биле су ослобођене војне обавезе. Манастирски сељаци били су дужни само да чувају манастирске куле. Народ је могао активно учествовати у рату само у одбрани ужег завичаја - традиција још из времена племенског друштвеног и војног уређења. Тактички је то могло бити ефикасно само у расутој борби у планинским и шумовитим крајевима. Мађарски краљ [[Лудовик I]], на пример, осетио је 1359. сву тежину ратовања у шумама око [[Рудник (планина)|Рудника]] против наоружаних сељака. У таквим случајевима су се и манастирски кметови морали латити оружја.<ref name="ВЕ3">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=43}}</ref> ==== Најамници ==== [[File:Serbian infantry helmets medieval.jpg|thumb|Дијаграм шлемова српске тешке пешадије]] Поред територијалне (властеоске) војске било је у Србији и страних најамника. Најранији случај употребе најамника јесте битка код Пантина, где су Немањина браћа против Немање повела најмничку војску састављену од Турака и Франака ојачану Византијским одредима. Немања их је код Пантина дочекао са домаћом војском и до ногу потукао.<ref>Др Милош Благојевић, Србија у доба Немањића 44.стр.</ref> Краљ Драгутин је од угарског краља као помоћ у битци на Гатачком пољу, добио поред угарских одреда и куманске најамнике. <ref>Константин Јирачек, Историја Срба, стр. 186.</ref>Касније се јављају за владе [[Краљ Милутин|краља Милутина]] (1282—1321), у исто време када су обновљени рудници почели да доносе значајне приходе централној власти, која их је и узимала у службу. Милутин је узимао источне лаке коњанике - ''туркополе'', Кумане, Татаре, Алане (Јасе, Осете). Касније, у доба Стефана Дечанског (1321—1331) и цара Душана (1331—1355) служе западни најамници - витезови, ефикаснији тешки коњаници, вероватно и скупљи. Врло вероватно да је Душан, боравећи у младости, током изгнанства његовог оца на византијском двору приметио да византијски цар користи најамнике [[Варијашку гарду|варијашка гарда]] и да је један од корака ка титули цара био да и сам набави стране плаћенике као личну телесну гарду по узору на византијске цареве. Најамници су тада били једина стајаћа војска, уколико и они нису били насељени на земљи као Милутинови туркополи; иако малобројни (до 2.000), они су били најсигурнији владарев ослонац, али су се знали и побунити ако нису били редовно плаћани. У доба [[Цар Душан|Душана]] (1331—1355) гарнизонирали су и у заузетим градовима.<ref name="ВЕ3"/> У [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] краљ Стефан Дечански је располагао са 1.000 најамника Немаца и Шпанаца, од којих су 300 били оклопници. Душанову личну гарду чинило је 300 немачких оклопника.<ref name="ВЕ10">{{cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 4) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=557–558}}</ref> Најамници су најчешће коришћени при ратовању изван граница Србије, пошто су за ратовање изван земље била потребна издатна средства, који већина српских војника није имала, а и српски војници нису били вични ратовању изван земље.<ref>Др Милош Благојевић, Србија у доба Немањића 46.стр.</ref> Од најамника најпознатији су били Палман де Брахт, капетан гарде цара Душана, његов брат Кијаране и Палманов синовац Ђорђе. ===== Турци и Татари ===== Под Стефаном Урошем II Милутином, помиње се, убрзо после 1282, долазак многих страних ратника из околних држава који су слушали о краљевој слави и храбрости, те му понудили своје услуге против Грка. Ови најамници беху делом западњачки витезови, делом хришћански или нехришћански источњаци. Источњаци беху за владе краља Милутина [[Кумани]], од којих је краљ 1321. скоро 2000 послао у помоћ своме тасту цару [[Андроник II Палеолог|Андронику II]], па онда Туркополи или хришћански Турци, као најамнички вођа Мелек с 1000 коњаника и 500 пешака, па јужноруски [[Татари]], па, најзад, кавкаски хришћани Алани код Грка, или Јаси у староруским хроникама и у Србина Данила, преци данашњих Осета, којих је тада много било и у татарској, бугарској и византијској војсци. Рђаво се искуство стекло с Мелеком који је, по Нићифору Григори, био Турчин хришћанске вере, првобитно у византијској служби па је онда пристао уз [[Каталонска дружина|Каталонце]]. Најпосле га је примио српски краљ, који је разоружао његове људе, па их населио као војничке колонисте. Богатство Србије навело је, како [[Данило II (архиепископ српски)|Данило]] прича, ове Турке да склопе заверу против краља. Иако су они ""његов хлеб јели"", хтедоше ипак да га убију и његову државу опљачкају, али их Урош II предухитри, победивши их са својом, на брзу руку скупљеном властелом, сродницима и телесном стражом. Једни су посечени, други продани као робље, а остали протерани и прогнани; Мелек би ухваћен и смакнут. По Орбинију, још и Стефан Душан имао је један одред Турака као најамнике, чије је седиште било близу [[Дањ]]а, у скадарском крају.<ref name="КЈ7">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=112–114}}</ref> ===== Италијани и Шпанци ===== О Италијанима у српској служби говори један натпис у [[Тревизо|Тревизу]] из године 1304. Ту се каже како је -{Franciscus de Salomone}-, брат тамошњега епископа Кастелана де Саломоне (1309—1322), произведен за витеза од стране краља [[Краљ Милутин|Уроша II]]. [[Нићифор Григора]] помиње у српској војсци, на војном походу против Бугара 1330, 1000 коњаника ""Келта"", а Кантакузин 300 оклопника ""Аламана"". Али, то не беху ни Француза ни Немци, него Шпанци. У дубровачким архивским књигама јављају се тада "''Хуан Мартино де Понте из Шпаније, војник краља Србије и Приморја''" ({{јез-лат|Johannes Martino de Ponte de partibus Yspanie, constabilis regis Servie et Maritime regionis}}), као и "'' војник Педро Боргоњон, војник Педро Семино, Педро Лопез и Родриго де Спура из [[Арагон]]а''" ({{јез-лат|Petrus Borgognonus constabilis, Petrus Seminus constabilis, Petrus Lopez et Lodricus de Spura de Aragonia}}).<ref name="КЈ7"/> [[File:Gatačko polje - dio.jpg|thumb|Гатачко поље, место одлучујуће битке између Уроша и Драгутина Немањића]] ===== Немци ===== Папско изасланство затекло је, 1355, на двору цареву 300 Немаца ({{јез-лат|Teutonici}}), племића и најамника, под командом једнога капетана, чије се име не помиње, али који је био веран присталица римске цркве. Сем ове телесне страже, било је и неколико одреда Немаца као гарнизона у важним местима. Цар Кантакузин посео је, као бегунац на српском двору, 1343, град Бер, праћен краљевим немачким најамницима ({{јез-грч|Γερµανοι}}). Када је, седам година доцније, 1350, освојио Бер за себе, затекао је онде још увек исти одред. Пошто се град предао, допустио је он Немцима да оду из града у пуној ратној опреми, обдаривши их уз то, док су Срби отпуштени били без оружја и коња.<ref name="КЈ7"/> Знаменита личност на Душанову двору био је 1333-1355 немачки војсковоћа, витез Палман. Његова отаџбина, по свој прилици, била је у источним Алпима. Он се први пут јавља као "''плаћеник господара краља Србије''" ({{јез-лат|stipendiarius domini regis Raxie}}) у дубровачким архивским књигама, у октобру 1333, када је примио заложено оружје некога безименога краљевога најамника с тим, да га преда краљевом личном лекару магистру Антонију. У априлу 1336. пропутовало је кроз Дубровник српском краљу, изасланство аустријског херцега Отона које је пратио немачки витез Палман ({{јез-лат|dominus Palmanus, miles Teutonicus}}). У српској служби били су и два рођака Палманова, његов брат Кијаране (''-{Chiarane}-'') и његов синовац Ђорђе.<ref name="КЈ7"/> === Ратна опрема === [[File:Serbian infantry from 1341.jpg|thumb|Српска тешка пешадија скица према фрескама из манастира Лесново из 1341]] [[File:Medieval Serbian helmets.jpg|thumb|Средњовековни српски шлемови на фрескама по манастира]] Властела се борила на коњу, а властелинчићи, претежно, пешке. Коњаници су имали копље и мач, вероватно и буздован (палицу), а пешаци-властелинчићи копље, мач и штит; [[себри]] (неплемићи) били су стрелци или праћкаши. Самострел се слабо употребљавао. Византијски извори из доба Манојла Комнина (1180) тврде да је већина српских бораца била наоружана копљима и дугим штитовима; имућнији ратници имали су и оклопе за људе и коње. Најбољи су добављани из Италије. Потпуну витешку опрему у западном смислу могао је имати само мали део коњаника, само имућна властела.<ref name="ВЕ3"/> У Србији је чак постојала византијска функција мачоносца, особе која је владару носила мач, о чему сведочи фреска краља Владислава, у пратњи мачоносца са мачем.<ref>Гавро Шкривањић, Оружије у Средњовековној Србији, Босни и Дубровнику. стр.57</ref>Иако је развој српског наоружања потицао са стране, то оружије је добијало белег народа који га је употребљавао, тако да је српско наоружање у средњем без обзира на његово порекло српско.<ref>Гавро Шкривањић, Оружије у Средњовековној Србији, Босни и Дуборвнику,стр. 194</ref>Срби су знатан утицај црпели и од западних народа првенствено Нормана који су освојили Сицилију, као и од Германа од којих су усвојили израду конусних шелмова,мачева, штитова,тешких копаља, док су од источних народа, Хуна, Авара и Бугара усвојили крљушт оклопе од металних плочица и вережњаче,шиљате шелмове и облике лукова и стрела.<ref>Гавро Шкривањић,Оружије у Средњовековној Србији, Босни и Дуборвинку, стр.188</ref> ==== Лук и стрела ==== Лукови су били од дрвета, кости и рога, а отровне стреле помињу се у многим изворима. Приликом сукоба са Србима на Морави, у пределу данашње Ћуприје, осетили су отровне стреле војници [[Хајнрих Лав|Хајнриха Лава]], када је ишао у крсташки рат 1172; исто тако крсташи [[Трећи крсташки рат|трећега похода]] 1189, на маршу од [[Браничево (област)|Браничева]] ка [[Ниш]]у, па и краљ [[Жигмунд Луксембуршки|Сигисмунд]], када је ишао против Влашке 1395. Српска пешадија је у битци на Велбужду била одлично извежбана у употреби стрела.<ref>Гавро Шкривањић, Битка код Велбужда,28.7.1330., стр. 74.</ref>Византинци су употребљавали ово оружје у лову. Цар [[Јован Комнин]] умро је, додирнувши непажњом отровну стрелу у лову на дивље вепрове, у долинама [[Таурус]]а. Цар Кантакузин само је случајно избегао код [[Бер]]а у Македонији отровној стрели коју му је наменио ловац [[Алусијан]]. По једном млетачком опису, Мркојевићи код [[Бар]]а употребљавали су још око 1559. стреле премазане биљним отровом.<ref name="КЈ8">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=110}}</ref> ==== Оклопи ==== Конкретни подаци о оклопима у Србији Немањића су оскудни.Први историјски писани извор даје Ана Комнена. Она у свом спису наводи:,,Овај савезник (Срби) навукао је оклопе и постројио се у борбени поредак.'' Међутим не даје се јасан опис самих оклопа.Оклопи се такође спомињу и у Наумовом житију.<ref>Гавро Шкривањић, Оружије у Средњовековној Србији, Босни и Дуборвнику,стр.138,188</ref> Може се претпоставити да су у време Стефана Немање и Стефана Првовенчаног оклопи били по узору на Византијске израђени од малих кожних браон коцкица нанизаних у оклоп, какви су и приказани на фрескама, такозвани [[крљушт оклоп]]. Такође су на фрескама приказани грудни појас или Варијашке траке,зване на грчком пекторарион (πέκτοράριον) браон кожне траке које су се носиле преко груди и оклопа причвршћене са две додатне траке које су ишле преко рамена и спајале се са траком преко груди. Ове траке су Срби усвојили од Византијске војске, а назване су по Варијашкој гарди виазнтијски царева, који су донели траку код Византинаца. Неки ратници на српским фрескама, приказани су са кружним грчким оклопом, клибониом. Тек касније уочи Косовског боја јављају се [[крљушт оклоп]] од металне крљушти. Ратници су носили разне оклопе за заштиту главе, врата, руку, груди, шака и ногу.На глави се најчешће носио шлем који се такође називао кацида или кацига.<ref>Стојан Новаковић,Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности, стр.31</ref> Шлемови у средњовековној Европи су углавном имали два основна облика, лоптасти-римски и конусни-германски. Код Срба се шлем помиње први пут у 12. веку и углавном су у почетку били конусног облика. Као последица развоја стреле, мења се и конусни облик, који све више постаје лоптасти, са плитком и полудобоком калотом(основом шлема). У периоду развијеног Средњег века, код Срба се појављују такозвани гвоздени шешири. Њих углавном употребљава пешадија. Шлемови оваковог типа имали су спуштени, водоравни обод или пљоснате ободе форме хекасгона, по узору на византијске шлемове. Код некох шлемова врх калоте је био зашиљен или је садржао металне шиљке. Шлемови су украшавани разним додатцима, као што су метална пера, лишће, рогови. Занимљиви су додатци у виду кресте птице или разних звери. Код неких шлемова, били су осликани грбови.<ref>Сима Ћирковић,Раде Михаљчић, Лексикон српског средњег века, стр. 823, 824.</ref> Шлемови властелина су у време цара Душана и пред Косовски бој били украшени [[челенка (херладика)|челенкама]] у облику крила или змаја са крилима.Челенка је била украс за храброст, која је додељивана ратницима за претходно исказану храброст у борби. Сам цар Душан је шлем изд одба своје владавине стављао на свој новац. Шлем на новцу је описан да је једнаког, лепог облика,одгоре полуокургло сведен, спреда прав ниже савијеног врха који је пругом или неком засеком од осталог шлема одвојен. <ref>Стојан Новаковић, Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности, стр.35.</ref> Шлем на Душановом новцу, ткз. дубоки шлем <ref>Гавро Шкриванић, Оружије у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику, стр.151</ref> има приказ шлемове дашчице,особину присутну само код српских шлемова, која се не налази на приказима других европских шлемова тог времена. <ref>Стојан Новаковић, Хералдички обичаји код Срба у примени и књижевности, стр.39</ref> Шлемови су имали разне облике, неки су чак подсећали на шешир, па су тако и називани.Шлемови налик шшеширима су били распортрањени по целој Европи тог времена, али иако су се у основи састојали из истих елемената, главног дела шлема и обода, разликовали су се по облику елемената. Рецимо Енглески шлем је био равног обода, Француски је имао обод под углом, док је Грчки обод на шлему био у облику равног хексагона, са ободом састављеним из шест равних плочица. Тако да се можем предпоставити да је и код Срба шлем налик шеширу имао некакве своје карактеристике у елементима. Делови оклопа израђивани су од плетива металних верижица, познатијих у старом српском речнику као брније. Било је и оклопа од коже ојачане металним вережицама. Оклоп који штити цело тело био је тежак, замарао је и ратника и коња. Зато су га навлачили непосредно пред битку, уз неопходну помоћ са стране. Од штитова Срби су носили разне штитове, округле, бадемастог облика, а најчешће приказан штит на фрескама је троугласти штит, који је био конкавног облика. Италијански оклоп увезен из Ђенове и Венеције током 14. века, када се одиграла битка код Велбужда, састојао се од низа правоугаоних плочица које су биле причвршћене и наизменично постављане попут црепова. У последњим деценијама 14. века, пре и током Косовске битке, у Србији су се носили оклопи за леђа и груди, обликовани од две плоче, који су имали сиво-црни тон. Грб кнеза Лазара из Хиландара садржи приказ шлема са роговима и визиром.Фреске у манастиру Лесново приказују ратнике са шлемовима на којима су на ободу прикачени метални рогови равни или конкавно савијени, који на врху имају два крака. [[File:Weapons of Medieval Bosnian kingdom.jpg|thumb|Шлемови и оружје војске краља Твртка и Влатка Вуковића]] За племиће је набављена углавном увезена ратна опрема. Обични војници и сељаци набављали су војну опрему из локалних радионица и ковачница.Обични ратници нижег порекла носили су обичан шлем без украса и заштите. Богата властела и владари волели су украшене оклопе. Оклоп византијског цара Манојла Комнина у којем се борио проив Срба 1150. године био је сав у злату и штитио га од главе до пете. Поред оклопа за људе постојали су оклопи за коње.<ref>Др Милош Благојевић, Србија у доба Немањића, од кнежевине до царства 1168-1371, стр. 44,46</ref> Тако је 1329. Которанин Тома Паулић увезао из Венеције у Србију (преко Дубровника) 50 гвоздених шлемова, 10 верижних огрлица, 10 пари верижних рукавица и 25 пари оклопа за ноге. Дубровчани су 1323. нудили Стефану Дечанском 200 оклопа у вредности од 2.000 перпера, у замену за малу исправку границе. Млечани су у неколико махова допустили Стефану Душану да у Венецији набави око 500 оклопа (шлемова, верижних огрлица, рукавица и оклопа за ноге).<ref>{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=110–111}}</ref> До појаве панталона, српски ратници су носили калци или бечве. То су биле две одвојене ногавице преко којих је кошуља ишла и била окачена за појас.<ref>https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/955443/nemanjici-krojili-modu-tekstilnu-industriju-istoricar-umetnosti-bojan-popovic-otkriva-nepoznatu-istoriju-odevanja-srba</ref> Док је властела носила у рату одећу од скупљих материјала, већина војске (готово цела пешадија) је носила одећу израђену од домаћих материјала углавном лана и конопље, која је имала белу или смеђу боју. Пешадија је уобичајено била састављена од војника нижег порекла. Будући да су властела и владари били од важности за државу, они су и гледали да се боље заштите оклопима, док је пешадија као припадници нижег сталежа, од мање важности за државу, била слабије заштићена, углавном само шлемом и од оружија је носила копље. Било је и војника који су били без икакве заштите, наоружани само тољагама или пољопривредним оруђем од којих је најпрактичнија била секира.Било је неопходно да пешадија буде лако одевена без претераног опретерећења за кретање, јер коњица је могла да приушти себи тежи оклоп, будући да су јаки коњи могли да издрже терет, док би за пешадију кретање у тешком и слабо покретно оклопу било фатално, јер би били лака мета. Такође што се тиче снаге коњице, у рату је било много важније брзина кретања коња, и способност наношења велике штете противнику, него фактор оклопљености, што се показало код монголских ратника који су били без оклопа, али су успех на бојном пољу постизали увежбаношћу коришћења лукова и стрела у покрету на коњима. У косовској бици српска коњица, бројно слабија од турске, али са делом оклопника којима по квалитету у Турака није било равних, образовала је први борбени ред. Међутим, њена снага није била довољна да разбије чврсте редове турске пешадије, нарочито јаничара, па су Срби, и поред почетних успеха, претрпели пораз. У [[Ангорска битка|ангорској бици]], од 5.000 српских ратника било је неколико стотина оклопљених коњаника, који су били најефикаснији борци на бојишту; нарочито су се истакли у току повлачења, заштитом потученог османског десног крила.<ref name="ВЕ10" /> [[File:Народни музеј Ниш, археологија, поставка у раздобљу од неолита до средњег века 51.jpg|мини|десно|Грудни оклоп, Музеј у Нишу]] [[File:Serbian helmet.jpg|thumb|Шлем српске пешадије по фресци из манастир Лесново]] ====Ратни барјаци==== Сачувани су податци о три барјака. Један је барјак краља Уроша са приказом сунца и светца, који је оштећен и чува се у музеју Срема, друге две су барјак крсташ и троугаони барјак цара Душана, који је Душан користио у опсади Сера и који су предати братству Хиландара,током његовог боравка 1347 и 1348. године, где се и данас налази. Како је напоменуто барјак је облика троугла и израђен је од јаке црвене и зелене свиле.<ref>Михајло Блејић,Хиландар Велика царска лавра, стр. 142</ref> Српски средњовековни барјаци, према малоборјним податцима, могу се поделити у пет група:1.Ставролике заставе-барјаци крсташи који су нам познати са новца краљева Уроша, Милутина и Драгутинакао и два барјака са Хиладнара која се приписују цару Душану,2.Хагиографске заставе- с приказима светаца и иконама као застава краља Уроша из Морића,3.Хералдичке заставе-застава са грбом двоглавог орла цара Душана,4.Униколорне заставе-жута застава коју традиција приписује Стефану Дечанском и 5.Биколорне заставе-у коју спада црвено плава коњичка застава краља Владислава.<ref>Историја број 58.Новембар 2014, Никола Гиљен</ref> === Репутација српских ратника === Срби су у средњем веку, у очима свих суседа, важили као ратоборан и храбар народ. Извештаји из доба Комнина показују да није било лако ратовати с њима. Цар Манојло Комнен, за време тих војних похода, продро је само један једини пут 1150. са истока до обале Таре. Када је цар Фридрих I Барбариса 1189, на трећем крсташком походу, од Немање свечано поздрављен био у Нишу и, ускоро за тим, дошао у сукоб с Византинцима због забране пролаза, преговарао је он о савезу с великим жупаном Немањом и с царевима Петром и Асеном, да би стекао потпору Срба и Бугара против Грка. Краљ Урош II Милутин, под чијом је владом почела успешна офансива против ослабеле државе Палеолога, имао је војну моћ која је импоновала Грцима.<ref name="КЈ2">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=106}}</ref> Јован Кантакузин описује у својим мемоарима потпун пораз и заробљење свога сина, цара Матије Кантакузина, приликом једне провале у српску облает код Сера, у доба Душанова сина, цара Уроша 1357; Турци, у његовој војсци, застрашени беху множином и смелошћу Срба који им тада још не беху довољно познати.<ref name="КЈ3"/> ==== Предности ==== [[File:Serbian midleaged chain mail, Military Museum, Belgrade.jpg|мини|лево|Српска верезњача или брњија]] Српске трупе изврсне беху особито у својој земљи. Флорентинац Матија Вилани описује напорно шумско ратовање у Србији, приказујући војни поход угарскога краља [[Лудовик I|Лудовика I]] против цара [[Урош Нејаки|Уроша]] 1359: велике рашке планине ({{јез-лат|grandi montagne di Rascia}}) код [[Рудник (планина)|Рудника]], природна шумска утврђења ({{јез-лат|fortezze delle boscaglie}}), камо за Србима нико није могао ићи без великих губитака, и непрекидно узнемиривање угарске војске од стране наоружаних српских сељака ({{јез-лат|villani}}).<ref name="КЈ3"/> ==== Недостаци ==== У офанзиви српска армија имала је слабе стране стога, што је војска нерадо гледала на дуготрајно ратовање у далеким земљама. Истина, под краљем Милутином његов војсковођа [[Новак Гребострек]] ишао је 1313. у [[Мала Азија|Малу Азију]] да помогне војсци цара [[Андроник II Палеолог|Андроника II]] против Турака, али су његови одреди, по свој прилици, састављени били од одабраних људи и страних најамника.<ref name="КЈ3"/> Кантакузин се јада да му је Стефан Душан, када је у савезу с њим опседао [[Сер]] 1343, узео собом најбоље трупе да с њима поседне градове баш тада преминулога [[Хреља|Хреље]]. По њему, остали српски ратници само су неупотребљива гомила ({{јез-грч|οχλος µονον ανονητος}}); они су, после нешто више од два месеца ратовања, били већ изнурени те не хтедоше ићи далеко против [[Димотика (град)|Димотике]], него послаше своје бојне коње и оружје кући. Када су Стефан Душан и његов војсковођа [[Прељуб]] посели [[Епир]] и [[Тесалија|Тесалију]] 1348, било је у српској војсци највише Арбанаса који су од војнога похода [[Андроник III Палеолог|Андроника III]] на Албанију омрзнули Византинце, те су се радо придружили Србима. Услед српског освојења, Епир беше поново насељен арбанашком властелом и ратницима.<ref name="КЈ3"/> Димитрије Кидон каже у једној од својих беседа 1366: "''Срби и Бугари блиски су Византинцима, слични су нам и исте су вере, али, Византија се не може надати помоћи од њих, јер су то сиромашни народи, који немају обичај да ратују у далеким земљама''". Овај недостатак показао се код експедиција у Тракију. Када је Стефан Душан 1352. послао цару [[Јован V Палеолог|Јовану Палеологу]] помоћ под казнацем Бориловићем, [[Битка код Димотике|потукоше код Димотике]] турске чете, присталице Кантакузина, изненадним нападом, до ноге српске коњанике којих је, по Кантакузину, било 7.000, а по Григори 4.000, и који су имали слабе коње, а уз то беху и невични крају. Исто тако, офанзива краља Вукашина и његова брата Угљеше 1371, против Турака у једренском крају, довела је до страховита [[Битка на Марици|пораза на обалама Марице]], у шумовитом пределу [[Черномен]]а.<ref name="КЈ3">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=107}}</ref> === Стратегија и тактика === [[File:Serbian weapons XV century.jpg|thumb|мини|Оружје из Србије 15. век]] Битака на отвореном пољу било је мало у позније доба Немањића. Све се решавало тврђавском војном, опсадом градова. У бојевима и биткама главну реч имали су коњаници, али су и пешаци играли знатну улогу, већу него у исто доба на западу. Српска властела је вероватно ратовала ''о свом руху и круху'' у извесним временским и просторним границама. Експедиције на дужим правцима, као она Новака Гребострека или Бориловића, падале су свакако на терет краља, односно цара.<ref name="ВЕ3"/> Што се тиче начина ратовања, обичај је био да су се у ратовима између хришћана исте вере на Балкану: Византинаца, Епираца, Бугара и Срба, задржавали у ропству само војсковође, и то обично у железним оковима на ногама; просте војнике брзо би разоружали и слали кући. Изван битке није био нико убијан, а и заробљеници нису се продавали у робље. Само су поганичким (нехришћанским) најамничким вођама отсецане главе и натицане на копље, као једном Татарину у византијској служби 1282, Чрноглаву.<ref name="КЈ4"/> Ратовало се највише тако што се пустошила непријатељска земља, што су се уништавали воћњаци, виногради и засејана поља, и што су зграде спаљиване. Испред војске ишле су извиднице (''-{сьходникь}-''). У подизању утврђења и опсађивању градова Срби се нису могли мерити са Византинцима, који су очували традиције грчке и римске архитектуре. Још и за владе Стефана Душана, византијски градови у Македонији приморани беху на предају више пустошењем околине и глађу него систематском опсадом.<ref name="КЈ4">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=111}}</ref> === Утврђења у Србији === [[File:Хиландар - Пирг Краља Милутина - panoramio.jpg|thumb|Приг или кула коју је краљ Милутин подигао у Хиладнару]] Градови (утврђени [[Замак|замкови]]) били су делом чврсте грађевине са каменим зидинама и кулама, а делом дрвени објекти. Утврђених градова (вароши) било је готово искључиво у приморју и на територији освојеној од Византије.<ref name="ВЕ3"/> Од утврђених места у Србији најпростија беху [[Палисада|палисаде]] од брвана и коља. [[Ана Комнина]] помиње, у време свога оца, цара [[Алексије I Комнин|Алексија Комнина]] (1081—1118), на српској граници, поред камених и циглених грађевина, још и дрвене куле и утврђења ({{јез-грч|ξυλινους πυργους}}). "''-{Дрвнь}-''" - дрвени град - помиње се у једној повељи краља [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]] (1276—1282), у опису граница села [[Локвица (Призрен)|Локвице]] код [[Призрен]]а.<ref>{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=115}}</ref> Нека камена утврђења у кршу потичу још из предримских, илирских времена, као [[Медун (тврђава)|Медун]] у Кучима на истоку [[Црна Гора|Црне Горе]] (некада Метеон у области Лабеата, где је римски легат Перперна заробио жену илирскога краља [[Генције|Генција]], заједно с њеним синовима); у време деспота Ђурђа, па све до 19. века, била је то важна тврђава с киклопским стенама и прастарим каменим степеницама. Остале тврђаве беху грађевине [[Римљани|Римљана]] или потичу из времена [[Јустинијан I|Јустинијана]]. Остале грађевине биле су из познијега средњега века. Не зна се ништа подробније како су у време Немањића изгледали градови са својим стенама, ступовима или грчки пирговима, вратима, јер су призренски, новобрдски, звечански и др. замкови још неиспитани. Срби су, за ознаку високог утврђења, примили од Византинаца арапску реч ''[[кула]]'' која је још и данас позната у земљама где су били Турци. Тако се на пр. зову у повељама утврђења у Призрену, [[Скопље|Скопљу]] и [[Прилеп]]у.<ref name="КЈ1">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=116}}</ref> Варошки или градски становници, а тако исто и читава жупа, дужни су били одржавати град у добром стању и подизати нове грађевине. Цар [[Јован VI Кантакузин|Јован Кантакузин]] прича, како је Стефан Душан с великим трошком поново дао утврдити 1350. [[Бер]], у јужној Македонији. Поред старог [[акропољ]]а, подигнуто беше још једно утврђење на тај начин што је један део вароши [[Шанац (пољско утврђење)|опшанчен]], те су саграђене две велике и три мале куле с двоструким бедемским зупцима. Ван града је логоровало 10.000 радника који су се тим послом бавили. И у миру, становништво је свакога града и околне жупе дужно било чувати град и дању и ноћу. То је обавеза чувања града ("-{''градоблюдени''}-"); у повељама се често све обвезе за чување и зидање тврђава кратко зову ''град''. Стража се, понекад, зове грчки цаконство ({{јез-грч|ϕυλαξις τζακονικη}}) или парамун ({{јез-грч|παραµονη}}) - стража. Становници жупе били су дужни да по друмовима, на одређеним местима (тзв. стражиште, вардиште) чувају стражу, особито у пустим планинама, а, поврх тога, давали су, у пограничним жупама, и пограничну стражу. По једној повељи краља Стефана Драгутина (1276—1282), дужна су била тада села код Призрена да дају пограничну стражу против Грка ("-{''стрглы стражоу ωдь Грькь''}-").<ref name="КЈ1"/> [[File:Mag pan.jpg|center|300px|thumb|Тврђава Маглич]] [[File:Kaljaja1.jpg|thumb|десно|Глави улаз Призренске тврђаве прве престонице цара Душана]] [[File:Zvečan Fortress overview.jpg|thumb|лево|Тврђава Звечани где је заточен и умро Стефан Дечански]] [[File:KaleFortress-Skopje1.JPG|thumb|десно|Скопска тврђава где је цар Душан крунисан за цара]] [[File:Shkoder fortress.jpg|thumb|лево|Остаци Скадра на Бојани]] [[File:Medieval Novo Brdo Fortress after reconstruction.jpg|thumb|Ново Брдо]] [[File:Markovi Kuli zapaden del.JPG|thumb|десно|Остатци тврђаве Краљевића Марка у Прилепу]] === Флота === Немањићи нису имали своју флоту. Били су упућени на оно мало бродова потчињених градова - [[Котор]]а, [[Улцињ]]а, [[Будва|Будве]]. Понекад су им и Дубровчани давали помоћ на мору. За ону годину у којој би Дубровчани дали Србима помоћ на мору per mare adiutorium, они су се ослобађали од плаћања данка за винограде и царине за робу. Овај споразум постојао је за владе Немање и Стефана Првовенчанога, а потврдио га je негде око 1235, унук Немањин, краљ Стефан Владислав, повељом којом се обнављају стари уговори.<ref>{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=117}}</ref> Било је то крупно поманкање војне моћи велике државе која је избијала на три мора, а тежила хегемонији на Балкану. Јаке обалске градове, као [[Дубровник]] и [[Солун]], Срби нису могли заузети. Зато је [[Цар Душан|Душан]] набавком 4 [[Галија (брод)|галије]] из [[Млетачка република|Венеције]] почео да изграђује своју флоту.<ref name="ВЕ3"/> ====Битка код Велбужда==== [[File:Map od battle of Velbazdh.jpg|thumb|Мапа битке код Велбужда]] [[Стефан Урош III Дечански|Стефан Дечански]] је сакупио војску од око 15 хиљада војника. Међу 15 хиљада војника 2 хиљаде су били Немачки и Шпански плаћеници. Међу Немачким најамницима је било 300 коњаника и 1000 пешака, а од Шпанаца су били Каталонски Алмогавери. Осталих 13 хиљада војника били су Срби. [[Михајло III Шишман|Михајло Шишман]] је сакупио исти број војника око 15 хиљада међу којима су осим Бугара били Татари и Власи.<ref name="ReferenceA">Др Милош Благоејвић, Србија у доба Немањића, стр.149,150</ref> Пре почетка битке било је потписано примирје. Стефан примирје није испоштовао, већ је своју војску постројио у два борбена поретка, у првом коњицу, у другом пешадију, а војнике је устројио на чете(пукове) пре напада. Потом је кренуо ка бугарском логору.<ref name="ReferenceB">Мирослав Крлежа, Звонко Ткалец, Енциклопедија Југославије Србија-Ж, стр. 470,471,472</ref> Стефан Дечански је пред битку рекао :„У име твоје Господе, погнаћу непријатеље моје и победићу их.”<ref name="ReferenceA"/> Напад који су отпочели српски коњаници био је означен трубама. Српски коњаници су се поделили у две колоне, једну којом је командовао Стефан Дечански, другу којом је комаднова [[Стефан Душан|Душан]].<ref name="ReferenceB"/> Пешадија је помагала служећи се углавном стрелама. Извори говоре да су Бугари били заслепљени сјајем српског оружја:„И тада затрубеше убојне трубе, судари се оружје с обе стране, и коњи фрком зарзаше, и био је велики вапај”<ref name="ReferenceA"/> Изненађени Михајло Шишман је импровизовао борбени поредка, у којем је главнина била на окупу, с коњицом испред.<ref name="ReferenceB"/> Изненадни српски напад затекао је Бугаре потпуно неспремне. Бугарски редови нису издржали ни први налет српске војске, већ су одмах распали и отпочели неорганизовано повлачење, што је српска војска искористила и у потпуности их разбила. У борби су се нарочито истакли одреди под вођством младог краља Душана. Његови одреди су разбили језгро око цара Михајла, а затим су разбијена крила бугарског распореда. За Душанове стрелце савремени српски описивач битке наводи: „... ни су стрељали са обе руке и никако нису грешили“. Поред њих, под његовом командом Орбини наводи и 1300 немачких најамника, од чега је било 300 коњаника искусних у борбама, који су јурнули право ка делу бугарске војске у коме се налазила царска застава и сам цар Михајло.<ref name="ReferenceA"/> Такође су се у битци истакли которски оклопници, њих 1000 предвођени [[Никола Бућа|Николом Бућом]]. Пошто није успео да среди редове своје војске, цар Михајло је и сам кренуо да бежи. Током бежања, он је пао са коња, и био убијен од стране српске војске. == Доба феудалне анархије (1371—1389) == === Распад Српског царства === [[Датотека:Central balkans 1373 1395 sr.png|мини|Поседи српских великаша 1373-1395.]] [[File:Diagram of battle of Maritsa 1371.jpg|thumb|Диаграм Маричке битке 1371]] Последњих година Душанове владе на [[Балканско полуострво|Балкан]] продиру [[Турци Османлије]] и у два маха побеђују Душанове одреде: [[Битка код Стефанијане|код Стефанијане]] (под војводом Прељубом) и [[Битка код Димотике|код Димотике]] (под казнацом Бориловићем). Изненадном Душановом смрћу 1355. почело је распадање [[Српско царство|Српског царства]]: његов син [[Урош Нејаки]] (1355—1371) није имао снаге да савлада сепаратистичке тежње великаша - покрајинских намесника. Нестанком централне власти настала је у земљи општа несигурност. Док се Србија распарчавала на полу-независне феудалне области, Турци Османлије шире се под све јачом централном влашћу бега [[Орхан]]а (1326—1359)и емира [[Мурат I|Мурата]] (1359—1389): прешавши 1354. на Балканско полуострво, они су брзо освојили [[Тракија|Тракију]] и заузели [[Адријанопољ]] (око 1362), где Мурат I преноси своју престоницу. Након тога турске трупе већ дубоко упадају у суседне балканске земље.<ref name="ВЕ1"/> Мада распарчани, Срби су у другој половини 14. века били још увек војно најјачи на Балкану, једини који су Османлијама могли пружити озбиљан отпор. У те судбоносне борбе ушли су разједињени, по деловима. Од српских династа први је [[Угљеша Мрњавчевић]] осетио опасност од Турака: он и његов брат [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашин]] покушали су да их потисну из Тракије, али су [[Битка на Марици|поражени на Марици]] 1371. Убрзо затим умро је Урош, цар без власти, кога нико није наследио на престолу.<ref name="ВЕ1"/> === Моравска Србија === {{главни|Моравска Србија}} Катастрофални пораз на Марици изменио је из основа однос снага на Балкану. У наредне две деценије Османлије су ставиле под своју контролу сав централни део Балканског полуострва, бугарски и византијски цар постали су турски вазали обавезни на данак и помоћну војску; то није мимоишло ни српске династе на југу Душановог Царства, браћу Дејановиће и вукашиновог сина, краља Марка, који је сачувао малу област у северозападној Македонији.<ref name="ВЕ3"/> На северу Деушанове царевине, у српском етничком подручју, створене су три државне формације: [[Зета у доба Балшића|Зета]] (са престоницама у [[Скадар|Скадру]] и [[Улцињ]]у) под влашћу Балшића, [[Моравска Србија]] (са престоницом у [[Крушевац|Крушевцу]]) под влашћу [[Лазар Хребељановић|Лазара Хребељановића]], и [[Област Бранковића|Косово и Метохија]] (са престоницом у [[Скопље|Скопљу]]) под влашћу [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]]. Кнез Лазар завладао је највећим делом бившег царства: читавим [[Поморавље]]м, Мачвом и [[Браничево]]м (пошто је са босанским баном Твртком поделио земље [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]]); под његовом влашћу били су и рудници [[Ново Брдо]] и Рудник. Ородивши се са Вуком Бранковићем, [[Ђурађ Страцимировић Балшић|Ђурђем Страцимировићем Балшићем]] и бугарским царем [[Иван Шишман|Иваном Шишманом]], кнез Лазар је наметнуо свој ауторитет осталим великашима и представљао се као носилац српског државног континуитета; називао се ипак само кнезом Срба и Подунавља, док је српску краљевску титулу (поред Марка на југу), понео 1377. босански бан [[Твртко I Котроманић]].<ref name="ВЕ3"/> ==== Лазарева војска ==== Војска Моравске Србије истакла се у локалним сукобима међу српским великашима након смрти цара Уроша 1371 (нарочито у рату против Алтомановића (1371—1373), док је у два наврата потукла Турке: један пљачкашки одред [[Битка на Дубравници|разбијен је на Дубравници]] (1381), а војска самог султана Мурата [[Битка на Плочнику|побеђена је на Плочнику]] (1386). У великој мери то је и даље била војска Немањића: једина новина било је увођење ватреног оружја, које се помиње од 1373.<ref name="ВЕ0"/> ==== Бој на Косову ==== {{главни|Косовска битка}} [[Датотека:Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg|мини|десно|300п|Романтичарски приказ српске војске у боју на Косову (19. век).]] Турским освајачким походима претходили су дубоки продори нерегуларне коњице (акинџија). Први такав пљачкашки упад у Србију забележен је 1381. када су два српска властелина, [[Цреп Вукославић|Цреп]] и Витомир, [[Битка на Дубравници|разбила турке код Параћина]]. Мурат I је лично кренуо против србије 1386, заузео [[Ниш]], али га је кнез Лазар сузбио [[Битка код Плочника|код Плочника]] (близу [[Прокупље (тврђава)|Прокупља]]). Две године касније, 1388, босански војвода [[Влатко Вуковић]] је [[Битка код Билеће|код Билеће]] уништио турску војску коју је предводио [[Лала Шахин]], победник на Марици 1371. Ситуација је била сазрела за решавајући обрачун: у [[Бој на Косову|боју на Косову]], 15. јуна (28. по новом) 1389, бројнија и боље организована турска војска, коју је опремила јединствена и централизована Османска држава, надвладала је скуп феудалних контингената ма колико да су се они упорно и храбро борили.<ref name="ВЕ3"/> ===== Супротстављене снаге ===== [[File:Kosovo battle diorama.jpg|thumb|Модел Косовске битке распореда трупа, српска војска је приказана сребрним фигурама, а турска тамнијим]] На Косово је Мурат могао извести око 40.000 бораца, од чега око 5.000 јаничара, 2.500 своје коњичке гарде, 6.000 спахија, око 20.000 азапа и акинџија и 8.000 својих вазала (укључујући и браћу Дејановиће из Македоније). Лазар је могао прикупити највише 25.000, од чега 15.000 својих људи (колико и Дечански пред битку код Велбужда 1330), 5.000 Вукових људи и исто толико Босанаца под командом Влатка Вуковића, победника код Билеће (укључујући и хрватског ''бана [[Ivan Paližna|Ивана Палижну]] са крсташима''); у суштини, биле су то три савезничке војске, са Лазарем као вођом коалиције. Подаци о снагама су приближни, пре високи него ниски, изведени из обостраних могућности. Извори наводе стотине хиљада ратника које се у то време нигде не виде на бојишту, ни у развијенијим и насељенијим земљама. Али однос снага не изражава се само бројем.<ref name="ВЕ40"/> На страни Османлија била је и надмоћнија организација. Њихови емири (султани) имали су неупоредиво више власти од српских краљева, према томе и прихода, толико да су могли у миру и рату издржавати јаничаре, дисциплиновану и извежбану стајаћу војску, потпуно одану њиховој личности - чија се ефикасност на Западу неће дуго достићи. Османлијске спахије по социјалном положају и војничким обавезама имају сличности са српском властелом, и уопште, са феудалцима на западу, али у оно рано доба турске експанзије готово сви су своје спахилуке били заслужили борбом у емировој служби - то су морали чинити и њихови синови, пошто се спахилуци нису наслеђивали - па су се спремније одазивали емировом позиву и за њега се сасвим залагали у борби. Емирову коњичку гарду чинили су пробрани коњаници. Азапи, у суштини милиција пешке наоружана копљима, није се ничим истицала над сличним европским трупама, а акинџије, милиција на коњу, била је врло способна за продоре у дубини противничке територије, али и за еластичну борбу изнуравања (наизменичних напада и повлачења) на бојишту.<ref name="ВЕ40"/> У поређењу са њима, српска властела, боље наоружана и заштићена (оклопљена) за блиску борбу имала је већу ударну снагу, српска пешадија (претежно властелинчићи) били су бољи од турских азапа, способнији за блиску борбу, али су Османлије у јаничарима имале несавладиво језго армије, а у спахијама и акинџијама одреде изврсних маневарских способности. Уз бројну, на страни Османлија била је организацијска и тактичка надмоћност.<ref name="ВЕ40">{{cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 4) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=659–660}}</ref> [[File:Kosovo battle panorama.jpg|thumb|Панорама Косовске битке]] ===== Ратни распоред ===== [[File:1389 Kosovo battle troop disposition.jpg|thumb|1389 Распоред српских и турских трупа на Косову]] Лазар је дочекао Турке на левој обали Лаба, на благо нагнутој равници, где им је препречио пут за продор на Косово. Лазар, вођа коалиције са најјачим контингентом, био је свакако у центру, Вук и Влатко на десном, односно левом крилу. У првој линији били су коњаници, у другој пешаци; такав борбени поредак потврђен је не само историјским изворима, већ структуром и тактиком средњовековних феудалних војски. Не можемо рећи колико је било пешака, а колико коњаника; коњаника свакако неколико хиљада, али у потпуном оклопу западног типа само неколико стотина.<ref name="ВЕ40"/> Из броја турских спахија може се извести аналогија: ако је Османска држава могла да издржава само 6.000 спахија, далеко мање српске земље нису могле ни упола толико (до 3.000) властеле. Мурат је у првој линији центра имао јаничаре, а иза њих стао је лично, окружен коњичком гардом. Бајазит је стао на десно крило на челу европских, а Јакуб на лево крило, на челу азијских трупа; на оба крила азапи су били у првом, а коњаници у другом реду. Непосредно пред битку око 1.000 стрелаца је истурено пред фронт; коморе подељене на крила и центар утврдиле су се иза бојног реда под заштитом мањих одреда.<ref name="ВЕ40"/> У Турака је квалитет био у центру; на српској страни не можемо рећи који део је био бољи. Свака од три савезничке војске био је феудални позив одређене територије, где је било бољих и слабијих бораца. Јединство команде било је велика предност Турака: Муратов ауторитет био је неоспоран, док га Лазар није имао ни у приближној мери. Феудалне војске су скуп одреда који дугују послучност својим сизеренима (великашима), а не круни. Тешко да је Лазар могао спроводити своју вољу и у сопственој војсци, а са Вуком и Влатком више се споразумевао него што им је командовао.<ref name="ВЕ40"/> [[File:Kosovo-polje.jpg|thumb|Косово поље, поприште битке између Срба и Турака]] ===== Битка ===== [[File:Hilandar-coat of arms.jpg|thumb|Грб кнеѕа Лазара Хребељановића у Хиландару с прикаѕом шлема кнеѕа Лазара]] На Косову су Турци водили одбрамбену битку која се, кад је добро вођена, увек довршава нападом. Била је уобичајена тактика Османлија оног времена да противнику препусте напад, што се логично изводило из могућности њихове војске, као и из борбеног распореда. Ипак, борбу су почели Турци: њихови стрелци истрчали су напред и обасули стрелама српске коњанике да би их растројили. Српске стрелце извори не помињу; то је оружје у Европи (осим Енглеске) било много мање развијено него у источних народа. Кад се на њих спустила киша стрела, српски коњаници навалили су на турске стрелце, одбацили их, пробили прве редове турског левог крила, продрли у његову позадину и разбиликомору и њен заштитни одред. Тај почетни српски успех не треба прецењивати: лаки коњаници Истока умели су вешто да маневришу пред оклопницима Запада; измицали су пред њима да би избегли удар, па се поново враћали у борбу под повољнијим условима. Сигурно је да спахије и акинџије левог турског крила нису избачене из борбе. Према центру и десном турском крилу Срби нису имали успеха. Јаничари у центру били су стожер борбеног пореткам око кога су се крила могла и повијати у таласању борбе. Бајазит, који је у то време већ био заменио свог смртно рањеног или погинулог оца, кренуо је у противнапад са десног крила.<ref name="ВЕ40"/> Шта је даље било, извори су нејасни. Можемо претпоставити да су Босанци (српско лево крило) одбачени, после чега је обухваћени српски центар подлегао у тешкој борби против концентричног дејства турског десног крила и центра. Вук и Влатко повукли су се без значајнијих губитака, док је Лазар у току гоњења заробљен, доведен пред Бајазита и погубљен.<ref name="ВЕ40"/> За објашњење српског пораза на Косову није потребно издајство. На победничкој страни била је јача државна организација, бројнија и хомогенија војска. Војничка моћ Србије је сломљена; потиснута према Дунаву, она ће се још борити за опстанак, одржати више деценија, али Турцима превласт на Балкану више нико неће озбиљно оспорити. Победом на Косову они су себи отворили пут за упад у Панонску низију.<ref name="ВЕ40"/> == Доба турске превласти (1389–1402) == Иако одлучно поражена на Косову, Србија се још 70 година борила за свој државни опстанак. Притиснута од Мађара, који су провалили у Србију већ у јесен 1389. и заузели неке градове, Лазарева удовица, кнегиња Милица, помирила се са новим султаном [[Бајазит I|Бајазитом I]], дала му за жену своју кћер и обавезала се на данак и давање помоћне војске које ће предводити, тада још малолетни, [[Вук Лазаревић|Вук]] и [[Стефан Лазаревић]]. Вука Бранковића, који је неко време самостално иступао ослањајући се на Угарску, Турци су протерали 1392, а његови синови су, такође, учествовали у турским војним походима.<ref name="ВЕ3"/> Срби су Турцима давали тешку (оклопну) коњицу коју они нису имали. Срби и Турци ратовали су заједно против Мађара на Дунаву и Сави већ 1390. Поред краља Марка и Константина Дејановића, Стефан Лазаревић учествовао је у Бајазитовом походу против Влашке 1395, где су Турци [[Битка на Ровинама|потучени на Ровинама]], а наредне године са својих 1.500 коњаника истакао се у [[Битка код Никопоља|никопољској бици]].<ref name="ВЕ4">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=44}}</ref> === Ватрено оружје === [[Датотека:200KgWroughtIronBombard1450MetzFrance.jpg|мини|лево|Бомбарда од кованог гвожђа.]] У [[Дубровачка република|Дубровнику]], [[топ]]ови се појављују од 1361, израђују се од 1363, а тополивница је основана 1410. У средњовековној Србији артиљеријска оруђа помињу се од 1373. (током опсаде [[Ужице|Ужица]] у рату [[Кнез Лазар|кнеза Лазара]] против [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]]), а израђују ([[Балиста|балисте]] и [[Бомбарда|бомбарде]]) од 1386. (уговор између кнеза Лазара и Дубровника), под руководством Дубровчанина Милоша Радослевића, па се на основу тога тврди да их је било у косовској бици 1389. [[Стефан Лазаревић]] добија 1425. дозволу за увоз [[барут]]а из Дубровника, а оруђа му израђују домаћи мајстори. Идуће године, код [[Сребреница у средњем веку|Сребренице]] (у рату против Босне), он је заробио две ''праште'' (бомбарде), једну велику и једну малу. Турци су употребљавали артиљерију при [[Опсада Смедерева (1439)|заузимању Смедерева]] (1439), [[Опсада Новог Брда (1439–1441)|Новог Брда]] (1441) и [[Опсада Београда (1456)|Београда]] (1456). Хроничар [[Константин Михаиловић]] истиче да су Турци носили бакар и пред сваку битку лили артиљеријска оруђа, нарочито тешка.<ref name="ВЕ0">{{cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 10) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=334}}</ref> == Српска деспотовина (1402–1459) == [[Датотека:Despotova kula6.jpg|мини|Кула деспота Стефана у Београду.]] Када је татарски освајач [[Тамерлан]] 1402. провалио у Малу Азију, у [[Бајазит I|Бајазитовој]] војсци, која му је пошла у сусрет, било је око 5.000 Срба под Лазаревићима (Стефаном и [[Вук Лазаревић|Вуком]]) и Бранковићима ([[Ђурађ Бранковић|Ђурађом]] и Гргуром). Српски оклопници су се истакли и у [[Ангорска битка|ангорској бици]]: Срби су успели да се пробију из обруча, иако нису успели да спасу Стефановог зета Бајазита.<ref name="ВЕ4"/> Бајазитов пораз код Ангоре (1402) и слабост Турака, хришћани су искористили за међусобне сукобе: [[Лазаревићи]] и [[Бранковићи]] сукобили су се већ на путу кући - 21. новембра 1402. Ђурађ Бранковић је с Турцима напао Стефана Лазаревића [[Битка на Косову (1402)|код Триполија на Косову]], али је поражен. === Стефан Лазаревић (1402-1427) === Стефан је после ангорске битке од византијског цара добио титулу деспота (1402–1427), а затим је прихватио сизеренство угарског [[Сигисмунд Луксембуршки|краља Сигисмунда]]: споразумом од 1403. добио је од Мађара [[Мачванска бановина|Мачву]] и [[Београд]], који је обновио, утврдио и ојачао топовима. У то време ватрено оружје све се више јавља у Србији. У међувремену, Вук Лазаревић уплео се у борбе Бајазитових наследника и уз помоћ Турака отео јужну половину Деспотовине. Турски претендент [[Муса Челебија|Муса]] погубио је Вука Лазаревића и Гргура Бранковића, после чега је Ђурађ Бранковић пришао Деспоту (који га је усинио) и 1413. (на челу српских, босанских, угарских и турских снага [[Мехмед I|Мехмеда I]]) разбио Мусу код села [[Чамурлија|Чамурлу]] под [[Витоша|Витошем]]. После тога Србија се нашла у двоструком вазалном односу, према [[Угарско краљевство (1000–1526)|Мађарској]] и Турској, али је добила 14 година мира. Под [[Стефан Лазаревић|Стефаном Лазаревићем]] Србија је нагло привредно и културно напредовала: он је самовољу великаша обуздавао јаким најамничким одредима (регрутованим у Угарској) које је издржавао од својих богатих рудника у [[Ново Брдо (тврђава)|Новом Брду]] и [[Сребреница у средњем веку|Сребреници]].<ref name="ВЕ4"/> [[File:Battle of Rovine (1395).jpg|thumb|лево|Битка код Ровина 1395. у којој је погинуо Марко Мрњавчевић]] [[File:Nicopol final battle 1398.jpg|thumb|десно|Битка код Никопоља 1398]] === Ђурађ Бранковић (1427-1456) === [[Датотека:Smederevska tvrđava, opšti izgled.jpg|мини|Град Смедерево, довршен 1430.]] [[Мурат II]] је 1427. (још за Стефановог живота) провалио у Србију и заузео [[Ниш]] и [[Крушевац]], али се [[Ново Брдо]] одбранило уз помоћ [[Дубровачка република|Дубровчана]]; [[Краљевина Босна|Босанци]] су напали [[Сребреница у средњем веку|Сребреницу]] (око које ће се Срби и Босанци отимати све до пада под Турке), а Београд је по уговору враћен [[Угарско краљевство (1000–1526)|Угарској]]. Ђурађ је 1428. искупио од Турака мир данком од 50.000 дуката годишње и обећањем да ће давати Турцима 2.000 коњаника помоћне војске. Пошто је изгубио Београд, Ђурађ је 1429-1430. саградио на Дунаву велику тврђаву [[Смедеревска тврђава|Смедерево]]<ref name="ВЕ4"/>, које ће постати главно (и последње) упориште Деспотовине: иако масивна (са троструким зидинама и 24 куле) и брањена водом, тврђава је у време градње већ била застарела, пошто је била предвиђена искључиво за одбрану хладним оружјем, у време када су топови постали омиљено опсадно оружје Турака.<ref name="ВЕ8">{{cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 8) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=724-725}}</ref> Србија није могла вечно остати неутрална: у рату са Угарском, Турци су 1437. заузели [[Браничево (област)|Браничево]], а 1439. су после тромесечне опсаде и бомбардовања топовима (изливеним под зидинама тврђаве) [[Опсада Смедерева (1439)|пало је и Смедерево]], док се [[Пад Новог Брда (1441)|Ново Брдо одржало до 1441]]: био је то први пад Деспотовине.<ref name="ВЕ4"/> Ђурађ се повукао у [[Зета у саставу Српске деспотовине|Зету]], али је протеран од [[Млечани|Млечана]] и њихових вазала, породице [[Црнојевићка Зета|Црнојевића]], побегао у Дубровник, а затим у Угарску, одакле је 1443. покренуо српско-мађарски поход са [[Јанош Хуњади|Јаношом Хуњадијем]] на челу, који је потиснуо Османлије све до [[Софија|Софије]]. Деспотова војска састојала се већином од најамничких чета, састављених од Француза, Италијана, Мађара, Немаца, Грка и Албанаца.<ref name="ВЕ8"/> Једренским миром Турци су 22. августа 1444. вратили деспоту Ђурђу Смедерево, [[Голубац (тврђава)|Голубац]] и Ново Брдо, али били су то опустошени градови у опустошеној земљи.<ref name="ВЕ4"/> Док су Угри потучени од Турака [[Битка код Варне|код Варне]] (1444) и [[Битка на Косову (1448)|на Косову]] (1448), Ђурађ се покорио Турцима и покушао да поврати своје поседе у Босни и Зети, уплевши се у дуг и скуп рат са Млецима: деспотове војсковође Алтоман и Тома Кантакузин су са 12.000 Срба и Турака-најамника потучене у јулу и септембру 1452.<ref name="ВЕ4"/> После турског [[Пад Цариграда (1453)|освајања Цариграда]] (1453) у којем је учествовао и деспотов одред од 1.500 коњаника и чета рудара из Новог Брда, [[Мехмед Освајач]] је 1454. опустошио Србију и одвео 50.000 заробљеника, али се Смедерево (брањено од 6.000 одабраних војника под командом [[Тома Кантакузин|Томе Кантакузина]]<ref name="ВЕ8"/>) одбранило уз помоћ Мађара, Јанош Хуњади разбио је Турке код [[Крушевац|Крушевца]], док је деспотов војвода [[Никола Скобаљић]] потукао Турке код [[Врање|Врања]]. 1455. Мехмед Освајач је после 40 дана бомбардовања коначно заузео Ново Брдо, али је 1456. узалудно опседао [[Опсада Смедерева (1456)|Смедерево]] и [[Опсада Београда (1456)|Београд]].<ref name="ВЕ4"/> Биле су то последње српске победе: деспот Ђурађ умро је исте године, а његови наследници предали су последњу престоницу средњовековне Србије 20. јуна 1459.<ref name="ВЕ8"/> [[File:Model of the Smederevo fortress (1).jpg|thumb|Макета Смедеревске тврђаве]] == У популарној култури== Српска средњовековна војска приказана је у филмовима [[Бој на Косову (филм)|Бој на Косову]], [[Бановић Страхиња (филм)|Бановић Страхиња]], [[Доротеј (филм)|Доротеј]] и у серији [[Немањићи — рађање краљевине]].У серији Немањићи рађање краљевине и филму Косовски бој приказано је да је српска пешадија носила одећу смеђе боје, што се поклапа са историјским изворима да је одећа обичних војника израђивана од конопље и лана. Српска војска из средњег века такође је приказана у бугарском филму ''Борис -{I}-'', из времена пред Немањићког владара Мутимира. Српском војском из Средњег века се бавио и [[Александар Дероко]]. Он је израдио многе студије и скице српских ратника по узору на фреске из манастира, такође је израдио скицу српске тешке пешадије по фресци из манастира Лесново из 1341-ве године, где је српска војска приказана са специфичним шлемовима из тог времена, украшеним роговима и крестом.<ref>Гавро Шкриванић. Оружије у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику, стр. 155</ref> Оспри британски издавач је приказао у својој књизи Никопоље 1396 јуриш оклопних коњаника [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]] током битке. Једна од две статуе код цркве Ружице на Калемегдану представља копљаника цара Душана. ==Галерија== <gallery> <center> Датотека:Sleeping soldiers by Christ's tomb, Mileševa.jpg|thumb|Фреска из манастира Милешева приказује војнике на Христовом гробу у ношњи средњовековне српске војске по узору на Византију,војници су у панцирним, верижним кошуљама, са конусним шелмовима Датотека:Frescos from the Michael the Archangel Church of Lesnovo 0102.JPG|thumb|Српска војна ношња, фреска Манастир Лесново Датотека:Frescos from the Michael the Archangel Church of Lesnovo 0175.JPG|thumb|Фреска војника са шлемом манастир Лесново Датотека:Zivopis-Velestovo.JPG|thumb|Фреска са војником са шлемом File:02 Нагоричино сц из страст цикла с.jpg|thumb|Фреска са војником са шлемом из Старог Нагоричана File:03 Нагоричино сц из страст цикла с.jpg|thumb|Фреска из Старог Нагоричана File:Frescos in St. George's Church (Staro Nagoricane) 0115.jpg|thumb|Фреска из Старог Нагоричана Датотека:Frescos from the Michael the Archangel Church of Lesnovo 0139.JPG|thumb|Фреска ратника из манастира Лесново Датотека:Freski vo Sv. Pantelejmon od Nerezi 084.JPG|thumb|Фреске ратника у цркви Св. Пантелејмона у Нереѕијима, трећа фреска приказује ратника у верижној кошуљи Датотека:Del od freskozivopisot vo crkvata Sveti Nikita, selo Banjani, skopsko (13).jpg|thumb|Српски ратник манастир светог Никите Датотека:Del od freskozivopisot vo crkvata Sveti Nikita, selo Banjani, skopsko (56).jpg|thumb|Фреска српског ратника манастир светог Никите Датотека:Del od freskozivopisot vo crkvata Sveti Nikita, selo Banjani, skopsko (58).jpg|thumb|Ратник манастир светог Никите Бањани Датотека:Stefan Milutin, St. George's Church, Staro Nagoričane.jpg|thumb|Фреска из Старог Нагоричана, приказује како Св.Ђорђе предаје мач краљу Милутину, као доказ његове победе код Галипоља Датотека:Frescos from the Michael the Archangel Church of Lesnovo 038.JPG|thumb|Фреска из манастира Лесново приказује српског ратника поред деспота Оливера, властелина цара Душана Датотека:Kosovski mit-ikona SPC.jpg|thumb|Икона Косовске битке Датотека:Manastiri i Deçanit 12.jpg|thumb|Манастир Дечани, приказ ратника са шлемовима Датотека:Sveti ratnici Manasija.jpg|thumb|Фреска ратника из Манасије, ратник у средини носи кружни грчки оклоп, Клибанион Датотека:Pernik Region - Zemen Municipality - Village of Zemen - Zemen Monastery and Frescos (9).jpg|thumb|Војник са шлемом на фресци до Христа у манастиру Светог Јована у Земену представља ратника из доба Дејана Драгаша Датотека:Црква Ружица, Београд (улаз).jpg|thumb|Скулптура српског средњовековног војника код цркве Ружица на Калемегдану представља копљаника цара Душана. Датотека:Ivan Crnojević.jpg|thumb|У романтичарским приказима српски ратници су приказани увек са шлемом са челенком у облику змаја или змајевих крила. На слици: [[Иван Црнојевић]]. Датотека:Србија, опис земле, народа и државе, 11.jpg|thumb|Српски средњовековни ратник, романтичарски приказ за књигу Србија, опис земле, народа и државе, Владислав Тителбах Датотека:XIV century Serbian weapons.jpg|Шлем немачких најамника и мач шпанских најамника коришћен у битци код Велбужда Датотека:Oriental helmet.jpg|thumb|Оријентални тип шлема Датотека:Srpsko srednjovekovno oružje.jpg|thumb|Српско средњевековно наоружање File:Reproducció de la indumentària d'un almogàver 2.JPG|thumb|Изглед Алмогавера, Каталонских плаћеника који су учествовали на Српској страни током битке код Велбужда Датотека:Battle velbazd john harris valda.jpg|thumb|Српска војска напада Бугарског цара Михајла Шишмана током битке код Велбужда, Џон Харисон Вајлда Датотека:P9295944 (2).JPG|thumb|Место битке код Велбужда File:Nova stalna postavka Narodnog muzeja u Leskovcu - Vremeplov leskovačkog kraja 10.jpg|мини|Штит са мотивима српског грба]] Датотека:Stevan Todorović, Postriženje Svetog Save (Sveti Sava odriče povratak svome kraljevskom domu), 1907.jpg|thumb|Романтичарска слика ,,Пострижење Светога Саве'' Стевана Тодоровића приказује српске средњовековне ратнике Датотека:Prince Lazar Renounces All Worldly Empires.jpg|thumb|Приказ кнеза Лазара у златном оклопу са шлемом, Урош Предић Датотека:Paja JovanoviKrunisanje Cara Dusana 2.jpg|мини|Српски ратници на крунисању цара Душана, слика [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]],цар Душан и његов син Урош приказани су са црвеним ципелама, док Палман де Брахт вођа најамника са шлемом са роговима у руци, око струка носи златни појас, одличије највећих достојника и властеле срењновековне Србије Датотека:Kaljaja Prizren.jpg|thumb|Тврђава Призрен, престоница Цара Душана [[File:Adam Stefanović - Jug Bogdan i njegovi sinovi, XIX century.jpg|thumb|Адам Стефановић, Романтичарски приказ Југ Богдана(Вратака Немањића) и Девет Југовића]] Датотека:Miloš Obilić, by Aleksandar Dobrić, 1861.jpg|мини|[[Милош Обилић]] на [[Романтизам|романтичарској]] слици из 19. века Датотека:Boško Jugović by Đorđe Putnik.jpg|thumb|Романтичарски приказ српског ратника Бошка Југовића једног од деветорице браће Југовића Датотека:Zawisza Czarny z Garbowa.JPG|thumb|Завиша Црни, пољски национални јунак погинуо је код Голупца 1428. године Датотека:1396-Battle of Nicopolis.jpg|thumb|Битка код Никопоља Османска минијатура Датотека:Ankara savaşı Bayezid ve Timur.jpg|thumb|Битка код Ангоре 1402. у којој је заробљен султан Бајазит </gallery> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=108}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editorlink=Никола Гажевић |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editorlink=Никола Гажевић |title=[[Војна енциклопедија]] (том 4) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editorlink=Никола Гажевић |title=[[Војна енциклопедија]] (том 7) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД }} * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба I| location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4|url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019_pdf|year=2019}} == Спољашње везе == * http://www.rts.rs/page/rts/sr/rtspredstavlja/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B8/story/2666/radjanje-kraljevine/3122762/ratna-oprema-u-doba-nemanjica.html * [https://kultura.rs/objekat/2546021-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D1%88%D1%83%D1%99%D0%B0] Панцирна кошуља * [https://kultura.rs/objekat/2494656-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B0-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B0] Предња страна грудног оклопа * [http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/113/heraldicki-obicaji-u-srba-u-primeni-i-knjizevnosti] * [https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-380.pdf]Каталог Историјског музеја о средњовековном српском оружију * [https://kupdf.net/download/gavro-a-skrivanic-oruzje-u-srednjovekovnoj-srbiji-bosni-i-dubrovniku_59f1f73fe2b6f59052938682_pdf] [[Категорија:Историја Срба у средњем веку]] [[Категорија:Војска Србије]] stfqfcovgdkag4yo7d3sicq3xcwv3gu 0 4021966 25121777 24336332 2022-07-25T01:39:19Z 37.122.167.211 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име=Ненад Масловар | слика = | пуно_име=Ненад Масловар | датум_рођења={{Датум рођења|1967|2|20|год=да}} | место_рођења=[[Котор]] | држава_рођења={{застава|Југославија}} | датум_смрти= | место_смрти = | држава_смрти = | позиција=[[Играч средине терена (фудбал)|Играч средине терена]] | актуелни_клуб= | актуелни_број= | године=1986—1988<br />1988—1990<br />1990—1992<br />1992—1994<br />1994—1998<br />1999 | клубови=[[ФК Бокељ|Бокељ]]<br />[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]]<br />[[ФК Вележ Мостар|Вележ Мостар]]<br />[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br />[[JEF United Chiba|JEF United Ichihara]]<br />[[Avispa Fukuoka]] | наступи=<br />31<br />53<br />60<br />128<br />22 | голови=<br />(1)<br />(7)<br />(19)<br />(41)<br />(4) | репрезентација_(године)=1997 | репрезентација_(име)=[[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]] | репрезентација_(наступи)=3 | репрезентација_(голови)=(0) | актуелизовано1_(датум) = 16. април 2019. | актуелизовано2_(датум)= }} '''Ненад Масловар''' ili ti Nenad kurcina([[20. фебруар]] [[1967]]) бивши је [[СР Југославија|југословенски]] [[фудбал]]ер.<ref>{{Cite web|url=https://eu-football.info/_player.php?id=13208|title=Nenad Maslovar, international footballer|website=eu-football.info|language=en|access-date=2022-01-26}}</ref> == Каријера == Током каријере играо је за [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]], [[ФК Вележ Мостар|Вележ Мостар]], [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] и многе друге клубове.<ref>{{Cite web|url=https://www.transfermarkt.com/nenad-maslovar/profil/spieler/558828|title=Nenad Maslovar - Player profile|website=www.transfermarkt.com|language=en|access-date=2022-01-26}}</ref> == Репрезентација == За [[Фудбалска репрезентација Југославије|репрезентацију Југославије]] дебитовао је 1997. године. За национални тим одиграо је 3 утакмице.<ref>{{Cite web|url=https://www.reprezentacija.rs/maslovar-nenad/|title=Maslovar Nenad|last=Admin|date=2009-12-29|website=reprezentacija.rs|language=en-US|access-date=2022-01-26}}</ref> == Статистика == {| class="wikitable" style="text-align:center" !colspan=3|{{flagicon|YUG}}[[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]] |- !Год.!!Ута.!!Гол. |- |1997||3||0 |- !Укупно||3||0 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{NFT player}} {{Клица-фудбалер}} {{DEFAULTSORT:Масловар}} [[Категорија:Рођени 1967.]] [[Категорија:Которани]] [[Категорија:Југословенски фудбалери]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Црногорски фудбалери]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу‎]] [[Категорија:Фудбалери Спартака Суботице]] [[Категорија:Фудбалери Вележа Мостар]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Југословенски фудбалски репрезентативци]] dijgce0yv6ixppmp3f7euam3lwbfenk 0 4025501 25121467 21793602 2022-07-24T19:27:01Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki Преусмери [[Proizvodnja električne energije]] d48a61s3vl422xdu0xqa1sl4wa5s8wp 25121470 25121467 2022-07-24T19:28:14Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Proizvodnja električne energije]] b6tmu7r3q4s1c24qjpp91761259khmp 0 4029465 25121997 23943875 2022-07-25T09:28:05Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki '''''Marti Misterija''''' je u bivšoj Jugoslaviji počeo da izlazi kao vanredno izdanje [[Lunov Magnus Strip|Lunov Magnus stripa]] 1983. godine u izdanju [[Дневник холдинг|Dnevnika]]. Do 1991. izašlo je ukupno 107 svezaka. U prvih nekoliko svezaka [[Марти Мистерија|Marti Misterija]] izlazio je zajedno sa stripom Đil. Đil i Misterija su se smenjivali na naslovnim stranama, kao i u samoj svesci, koja je imala skoro 200 strana. Ako je na naslovnoj strani bio Đil, sveska bi počela sa Đilom, a u drugom delu bi bio deo epizode Marti Misterije, i obrnuto. Posle br. 11, Đil je izbačen, ali je vanredno izdanje LMS nastavilo da kombinuje epizode Marti Misterije sa manje poznatim strup junacima. Tek od vanrednog broja 36, Dnevnik počinje u ovoj ediciji da objavljuje isključivo epizode Marti Misterije. {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Наслов епизоде !! Објављен !! Бр. !! Наслов оригинала |- | 1 || [[Људи у црном (стрип)|Марти Мистерија]] || 1983 || 1 || Gli Uomini in Nero |- | 2 || [[Освета божанства Ра (стрип)|Освета божанства Ра]] || 1983 || 2 || La Vendetta di Ra |- | 3 || [[Операција Арка (стрип)|Операција Арка]] || 1983 || 3 || Operazione Arca |- | 4 || |[[Prokleto pleme (strip Marti Misterije)|Проклето племе]] || 1983 || 4 || La Stirpe Maledetta |- | 5 || [[Kuća na granici sveta (strip)|Кућа на граници света]] || 1983 || 5 || La Casa ai Confini del Mondo |- | 6 || [[Zločin u praistoriji (strip)|Злочин у праисторији]] || 1983 || 6 || Delitto nella Preistoria |- | 7 || Човек који је открио Европу || 1984 || 7 || L'uomo che Scopri L'Europa |- | 8 || Извор младости || 1984 || 8 || La Fonte della Giovinezza |- | 9 || Бермудски троугао || 1984 || 9 || Il Triangolo delle Bermude |- | 10 || Тајна Лузитаније || 1984 || 10 || Il Segreto del "Lusitania" |- | 11 || У сенци Теотиуакана || 1984 || 11 || Il Teschio del Destino |- | 12 || Дух Теотиуакана || 1984 || 12 || Al'ombra del Teotihuacan |- | 13 || Вампир у Њујорку || 1984 || 13 || Un Vampiro a New Yrok |- | 14 || Проклетство вампира || 1984 || 14 || La Maledizione |- | 15 || Мач краља Артура || 1984 || 15 || La Spada di Re Artu |- | 16 || Тајна Стоунхенга || 1984 || 16 || Il Mistero di Stonehenge |- | 17 || Сабласни град || 1984 ||17 || La Citta delle Ombre Diafane |- | 18 || Робови страшног сна || 1984 || 18 || Le Creature del'Abisso |- | 19 || Тајанствена убиства || 1984 || 19 || Orrore nello Spazio |- | 20 || Вавилонска кула || 1984 || 20 || La Torre di Babele |- | 21 ||Истините тајне || 1984 || 21 || Il Libro degli Arcani |- | 22 || Тунгуска || 1985 || 22 || Tunguska! |- | 23 || Злочин у тајги || 1985 || 23 || Morte nella Taiga |- | 24 || Путовање у будућност || 1985 || 24 || Viaggio nel Futuro |- | 25 || Повратак из мртвих || 1985 || 25, 26 || Ritorno all'Aldila, Il Mostro d'Acciaio |- | 26 || Сусрети блиске врсте || 1985 || 26, 27, 28 || Il Mostro d'Acciaio, Incontri Ravvicinati, La Sfera di Cristalo |- | 27 || Кристална кугла || 1985 || 28, 29 || La Sfera di Cristallo, II Terzo Occhio |- | 28 || Смртоносни ујед || 1985 || 30, 31 || La Camera del Tempo, L'orrenda Invasione |- | 29 || Тајна Јетија || 1985 || 31, 32, 33 || L'orrenda Invasione, L'uomo dei Boschi, Il Libro di Toth |- | 30 || Заточеник таме || 1985 || 33, 34 || Il Libro di Toth, Il Mistero del Nuraghe |- | 31 || Моха-Моха || 1985 || 35 || Moha-Moha |- | 32 || Повратак Кундингаса || 1985 || 36 || Il Ritorno dei Kundingas |- | 33 || Рушилачки ум || 1986 || 37,38 || La Mente che Uccide, Scanners! |- | 34 || Мистерија и Анабел Ли || 1986 || 38, 40, 41 || Scanners!, La reincarnazione di Annabel Lee, Il Potere dell'Idolo |- | 35 || Човек без прошлости || 1986 || 41, 42 || Il Potere dell'Idolo, Rapa-Nui! |- | 36 || Вечити рат || 1986 || 42,43 || Rapa-Nui!, La Guerra Senza Tempo |- | 37 || Метализирани људи || 1986 || 43, 44 || La Guerra Senza Tempo, Il Principe del Tenebre |- | 38 || Ледени обруч || 1986 || 44, 45|| Il Principe del Tenebre, Il Segreto del Monastero |- | 39 || Господар олује || 1986 ||45, 46 || Il Segreto del Monastero, Il Signore del Tempeste |- | 40 || Час ”Х” || 1986 || 46, Speciale 1 || Il signore del Tempeste, Il Cobra d'Oro |- | 41 || Велика магија || 1986 || Speciale 1, 46, 47 || Il Cobra d'Oro, Il Signore del Tempeste, Tempo Zero |- | 42 || Горе од смрти || 1986 || 47, 48 || Tempo Zero, Gli Assasini di Kung-Fu |- | 43 || Убице Кунг-фуа || 1986 || 48, 49 || Gli Assasini del Kung-Fu, Sangue a Chinatown |- | 44 || Знак смрти || 1987 || 49, 50 || Sangue a Chinatown, La Falce del Druido |- | 45 || Чаробни напитак || 1987 || 50, 51 || La Falce del Druido, La Notte dell'Uomo Lupo |- | 46 || Ноћ пунога месеца || 1987 || 51, Speciale 2 || La Notte dell'Uomo Lupo, Il Tesoro di Loch Ness |- | 47 || Магија злог Сулиса || 1987 || Speciale 2, Speciale 3 || Il Tesoro di Loch Ness, Il Segreto della Grande Piramide |- | 48 || Човек из Атлантиде || 1987 || Speciale 3, 51 || Il Segreto della Grande Piramide, La Notte dell'Uomo Lupo |- | 49 || Седма жртва || 1987 || 51, 52 || La Notte dell'Uomo Lupo, La Follia di Martin Mystere |- | 50 || Замак ужаса || 1987 || 52, 53 || La Follia di Martin Mystere, Frankenstein 1986 |- | 51 || Повратак чудовишта || 1987 || 53, 54 || Frankenstein 1986, Ritorno a Lilliput |- | 52 || Усијана олупина || 1987 || 54, 55 || Ritorno a Lilliput, Il Tesoro delle Sette Citta |- | 53 || Златни брод || 1987 || 55, 56 || Il Tesoro delle Sette Citta, Magia Africana |- | 54 || Афричка магија || 1987 || 56, 57 || Magia Africana, Il Risveglio dei Dinosauri |- | 55 || Буђење диносауруса || 1987 || 57, 58 || Il Risveglio dei Dinosauri, La Valle Perduta |- | 56 || Трагови Наске || 1988 || 58, 59 || La Valle Perduta, Le Piste di Nazca |- | 57 || У земљи Догона || 1988 || 59, 60 || Le Piste di Nazca, Nella Terra dei Dogon |- | 58 || Поглед који убија || 1988 || 60, 61 || Nella Terra dei Dogon, Il Genio del Male |- | 59 || Временска машина || 1988 || 61, 62 || Il Genio del Male, Quarta Dimensione |- | 60 || Дани море || 1988 || 62, 63 || Quarta Dimensione, Operazione Dorian Gray |- | 61 || Операција Доријан Греј || 1988 || 63, 64 || Operazione Dorian Gray, Fantasmi a Manhattan |- | 62 || Електронски терор || 1988 || 64, 65 || Fantasmi a Manhattan, Space Invaders |- | 63 || Игра је завршена || 1988 || 65, 66 || Space Invaders, Il Presagio |- | 64 || Агарти || 1988 || 66, 67 || Il Presagio, Agarthi! |- | 65 || Дуго бекство || 1988 || 67, 68 || Agarthi!, I Signori della Guerra |- | 66 || Трећи човек || 1988 || 68, 69 || I Signori della Guerra, La Vera Storia del Capitano Nemo |- | 67 || Истинита прича || 1988 || 69, 70 || La Vera Storia dal Capitano Nemo, Minaccia dagli Abissi |- | 68 || Андроид 221 || 1989 || 70, 71 || Minaccia dagli Abissi, Morte al Varieta |- | 69 || Смрт у варијетеу || 1989 || 71, 72 || Morte al Varieta, L'uomo che Inventava le Barzellette |- | 70 || Шоу Клипа Карсона || 1989 || 72 || L'uomo che Inventava le Barzellette |- | 71 || Интрига у Пекингу || 1989 || 73 || Intrigo a Pechino |- | 72 || Глинени војници || 1989 || 74 || L'esercito di Terracota |- | 73 || Дневник Амброуза Бирса || 1989 || 75 || La Cosa da un Altro Mondo |- | 74 || У земљи патуљака || 1989 || 76 || Il Piccolo Popolo |- | 75 || Краљица горских духова || 1989 || 77 || La Regina degli Gnomi |- | 76 || Загонетка звана Џаспер || 1989 || 78 || Il Ragazzo Prodigio |- | 77 || Бесмртана жена || 1989 || 79 || La Donna Immortale |- | 78 || Електронски вирус || 1989 || 80 || La Macchina Invincibile |- | 79 || Санта Клаус 9000 || 1989 || 81 || Santa Claus 9000 |- | 80 || Песма сирена || || 82 || Il canto della Sirena |- | 81 || Дан делфина || || 83 || Il Giorno dei Delfini |- | 82 || Зона Х || || 84 || Assurdi Universi |- | 83 || Лондонске мистерије || || 85 || I Misteri di Londra |- | 84 || Земља Недођија || || 86 || La Terra che Non C'e |- | 85 || Снежи човек || || 87 || L'uomo delle Nevi |- | 86 || Смрт на видео-траци || || 88 || La Setta degli Assasini |- | 87 || Камен мудрости || || 89 || Il Segreto dei Templari |- | 88 || Кристоферово срце || || 90 || Il Cuore di Christopher |- | 89 || Смртоносни сан || || 91 || Sonno Mortale |- | 90 || Лов на вештицу || ||92 || Caccia all Strega |- | 91 || Божићна прича || || 93 || Una Storia di Natale |- | 92 || Погрешни прорачун || || 94 || Conto alla Rovescia |- | 93 || Тајни живот Сержа Орлија || || 95 || La Vita Segreta di Sergej Orloff |- | 94 || Витез Орландо || || 96 || Orlando il Paladino |- | 95 || Мутанти || || 97 || Mutanti |- | 96 || Холокауст || || 98 || Holocaust 1990 |- | 97 || Црна пирамида || || 99 || La Piramide Nera |- | 98 || Осмех из прошлости || || 101 || Il Sorriso Venuto dal Passato |- | 99 || Операција Мона Лиза || || 102 || Operazione Monna Lisa |- | 100 || Некрономикон || || 103 || Necronomicon |- | 101 || Египћанин Мозес || || 104 || Un Uomo Chiamato Mhosis |- | 102 || Армагедон || || 105 || Tragico Natale |- | 103 || Заветни ковчег || || 106 || L'arca Ritrovata |- | 104 || Земља снова || || 107 || Il Paese dell'Incubo |- | 105 || Освета Мистер Џинкса || || 108 || La Vendetta di Mister Jinx |- | 106 || Отровни океан || || 109 || L'oceno dei Veleni |- | 107 || Алисејско острво || || 110 || L'isola nel Vento |- |} [[Категорија:Стрипови]] [[Категорија:Марти Мистерија]] t2pb8s7cxjgfre5o7ds5je1qatwt4mu 0 4032760 25122149 25120375 2022-07-25T11:37:14Z 90.154.212.189 /* Видеографија */ wikitext text/x-wiki {{би}} {{Музичар | име = Џордан | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = соло | име_по_рођењу = Јордан Асенов-Атанасов Методиев | алијас = | датум_рођења = {{Датум рођења|1987|3|15|год=да}} | место_рођења = [[Софија]] | држава_рођења = [[Народна Република Бугарска|НР Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | жанр = [[поп-фолк музика|поп-фолк]] | занимање = [[певач]] | активни_период = 2006—данас | издавачка_кућа = [[Ара мјузик]], [[Ара Аудио-видео]], [[Пајнер мјузик]] | вебсајт = - }} ''' Џордан '''([[Софија]], [[15. март]] [[1987]]) [[Бугарска|бугарски]] је [[Поп-фолк музика|поп-фолк]] певач. == Дискографија == * ''Само моя'' (2007) * ''Какво съм ти виновен'' (2010) === Видеографија === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''Цвете сред скали'' || 2006 || – || |- | ''Само моя'' || 2007 || Само моя || — |- | ''Не боли'' || 2007 || Само моя || Асен Попов |- | ''Недей, недей'' || 2007 || Само моя || — |- | ''Грешка в любовта'' || 2008 || Какво съм ти виновен || Румен Атанасов |- | ''Стига вече'' || 2008 || Какво съм ти виновен || Дејан Милићевић |- | ''Готова си'' || 2009 || Какво съм ти виновен || Николај Нанков |- | ''Госпожа безгрешната'' || 2009 || Какво съм ти виновен || Николај Нанков |- | ''Я повтори'' || 2010 || – || Николај Нанков |- | ''Иска ли ти се'' || 2010 || – || Иво Гергинов |- | ''Ще правим ли'' || 2011 || – || Иво Гергинов |- | ''От моята уста'' || 2011 || – || Јордан Петков |- | ''Кажи, че ме оставяш'' || 2012 || – || — |- | ''Полудей'' || 2012 || – || — |- | ''Емануела'' || 2012 || – || Јордан Петков |- | ''Тънките неща'' || 2013 || – || Ненчо Касъмов |- | ''Искам нещо от теб'' || 2014 || – || Станислав Христов – Стенли |- | ''Всичко с теб'' || 2015 || – || Добромир Николов |- | ''На колене'' || 2016 || – || Николај Скерлев |- | ''Муцуна'' || 2016 || – || Јордан Петков |- | ''Златото ми'' || 2016 || – || Николај Скерлев |- | ''Спирам те'' || 2016 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не те боли'' || 2017 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Ангелите плачат'' || 2017 || – || Николај Скерлев |- | ''Дали ще те оставя'' || 2018 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Мармалад'' || 2018 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Купих ти сърце'' || 2018 || – || Николај Скерлев |- | ''Не си прави труда'' || 2019 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Златният медал'' || 2019 || – || Виктор Антонов |- | ''Бомба'' || 2019 || – || Виктор Антонов |- | ''Мерцедес'' || 2020 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Луда жена'' || 2021 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Зарибена'' || 2022 || – || Виктор Антонов |- | ''Красив герой'' || 2022 || – || |} {{Ара Аудио-видео}} {{Пајнер}} [[Категорија:Рођени 1987.]] [[Категорија:Софијци]] [[Категорија:Бугарски певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] 4c2psimsanzy6fslbwpt0frqx3bz2px 0 4034828 25121157 24531397 2022-07-24T14:24:33Z 212.200.181.188 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Телевизијска емисија | ијек = | име = Најбољи летачи | слика = | величина_слике = | опис_слике = | оригинални_назив = Top Wing | друго_име = | жанр = [[Филмска комедија|Комедија]]<br />[[Авантуристички филм|Авантура]] | формат = [[Рачунарска анимација|Анимирана ТВ серија]] | творац = [[Метју Фернандес]] | базирано_на = | издавач = | писац = | сценарио = | прича = | режија = [[Бил Спирс]] | креативни_режисер = | водитељ = | улоге = [[Јона Винеберг]]<br />[[Тристан Меркадо]]<br />[[Абигејл Оливер]]<br />[[Лукас Калехштејн]]<br />[[Итан Пуђото]]<br />[[Колин Дојл]]<br />[[Брјн Маколи]]<br />[[Ширли Менсон]]<br />[[Ширли Менсон]] | жири = | гласови = | наратор = | композитор_музичке_теме = | музичка_тема = | уводна_тема = | завршна_тема = | композитор = Стив Д'анџело<br />Тери Томпкинс<br />Лоренцо Кастели<br />Крејг Маконел<br />Џастин Форсли | слоган = | земља = {{Застава|Канада}} | локација = | језик = [[Енглески језик|Енглески]] | број_сезона = 2 | број_епизода = 52 | време_трајања = 22 минута | лого = | величина_лога = | главни_продуцент = | извршни_продуцент = | коизвршни_продуцент = | продуцент = | копродуцент = | помоћни_продуцент = | главни_уредник = | уредник = | уредник_емисије = | организатор = | супервизор = | сарадник = | сарадник_на_задатку = | саветник = | стручни_саветник = | секретар_режије = | помоћник_режисера = | техничка_подршка = | техничко_вођство = | тон_мајстор = | тонски_техничар = | микроман = | дизајнер_слике = | дизајнер_светла = | вођа_екипе_расвете = | екипа_расвете = | сценска_расвета = | домаћин_студија = | декоратери = | реквизитери = | видео-зид = | видео-миксер = | кран-оператер = | монтажер = | сценографија = | кинематографија = | камера = | шминка = | гардероба = | костимографија = | асистент_костимографа = | модна_кућа = | модни_фризер = | магнетоскоп = | компјутерски_дизајн = | аутор_софтвера = | одељење_специфичних_уређаја = | реализација = | графичка_реализација = | графичка_обрада = | продукција = | производња = | дистрибуција = | маркетинг = | маркетинг_емисије = | канал = [[Ник џуниор]] <small>(САД)</small><br />[[ЧрихаусТВ]] <small>(Канада)</small> | мрежа = [[Никелодион]] | формат_слике = [[1080и]] ([[16:9]] [[Телевизија високе резолуције|ХДТВ]]) | формат_тона = | канал_премијерног_приказивања = [[Ник џуниор]] | почетак_емитовања = {{Почетни датум|2017|11|6}} | крај_емитовања = {{Почетни датум|2020|7|2}} | статус = ''емитује се'' | претходник = | наследник = | сродно_приказивање = | емитовање_у_Србији = да | канал2 = [[Ник џуниор]]<br />[[Никелодион]] | формат_слике2 = [[1080и]] ([[16:9]] [[Телевизија високе резолуције|ХДТВ]]) | формат_тона2 = | канал_премијерног_приказивања2 = [[Ник џуниор]] | почетак_емитовања2 = {{Почетни датум|2018|6|25}} | крај_емитовања2 = ''још траје'' | статус2 = ''емитује се'' | претходник2 = | наследник2 = | сродно_приказивање2 = | емитовање_у_Српској = да | канал3 = [[Ник џуниор]]<br />[[Никелодион]] | формат_слике3 = [[1080и]] ([[16:9]] [[Телевизија високе резолуције|ХДТВ]]) | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = [[Ник џуниор]] | почетак_емитовања3 = {{Почетни датум|2018|6|25}} | крај_емитовања3 = ''још траје'' | статус3 = ''емитује се'' | претходник3 = | наследник3 = | сродно_приказивање3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Ник џуниор]]<br />[[Никелодион]] | формат_слике4 = [[1080и]] ([[16:9]] [[Телевизија високе резолуције|ХДТВ]]) | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = [[Ник џуниор]] | почетак_емитовања4 = {{Почетни датум|2018|6|25}} | крај_емитовања4 = ''још траје'' | статус4 = ''емитује се'' | претходник4 = | наследник4 = | сродно_приказивање4 = | веб-сајт = http://www.nickjr.tv/top-wing | веб-сајт_продукције = http://www.nickjr.tv/ | наслов_веб-сајта_продукције = Ник џуниор | imdb_id = 7485592 | tv_com_id = }} '''Најбољи летачи''' ({{Јез-енгл|Top Wing}}) је канадска [[Рачунарска анимација|рачунарски-анимирана]] [[Авантуристички филм|авантуристичка]] телевизијска [[Филмска комедија|комедија]] намењена деци предшколског узраста, направљена од стране [[Метју Фернандес|Метјуа Фернандеса]], премијерно приказана на [[Ник џуниор]]у 6. новембра 2017 у САД-у, односно на [[ЧрихаусТВ|Чрихаусу]] 6. јануара 2018. године у Канади. У [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Република Српска|Републици Српској]] и [[Северна Македонија|Северној Македонији]] серија је премијерно приказана 25. јуна 2018. године на каналу [[Nick Jr.|Ник џуниор]], а 19. августа 2019. године на каналу [[Nickelodeon (Srbija)|Никелодион]], синхронизована на [[српски језик]]. Синхронизацију је радио студио [[Голд диги нет]]. Уводна шпица је такође синхронизована. Српска синхронизација нема [[DVD]] издања. == Улоге == {| class="wikitable" |- ! Име лика !! Амерички глас !! Енглески глас !! Српски глас<ref>{{Cite news|url=https://paramountplus.com/shows/top-wing/|title=Najbolji letači|last=|first=|date=|work=[[Paramount+]]|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=en}}</ref> |- | Муња || [[Јона Винеберг]] (С1)<br />[[Тристан Меркадо]] (С2) || [[Вилијам Ромен]] || [[Иван Павличић]] |- | Пени || [[Абигејл Оливер]] || [[Мили Пател]] || [[Дарија Врачевић]] |- | Бане || [[Лукас Калехштејн]] || [[Лени Хамилтон]] || [[Урош Дробац]] |- | Ранко || [[Итан Пуђото]] || [[Фреди Хосон]] || [[Страхиња Белић]] |- | Брзи || [[Колин Дојл]] || [[Бред Кавана]] || [[Предраг Дамњановић]] |- | Беа || [[Брјн Маколи]] || [[Шарлот Рејнард]] || [[Данина Јефтић]] |- | Ћиу || [[Ширли Менсон]] || [[Ширли Менсон]] || [[Јована Чуровић]] |- | Циу || [[Ширли Менсон]] || [[Ширли Менсон]] || [[Јована Чуровић]] |} == Епизоде == {{Преглед серије | додатноA = Сегменти | боја1 = #33A8FF | додатноA1 = 51 | епизоде1 = 26 | премијера1 = {{Почетни датум|2017|11|6}} | финале1 = {{Завршни датум|2018|12|21}} | боја2 = #E8DE2A | додатноA2 = 48 | епизоде2 = 26 | премијера2 = {{Почетни датум|2019|3|1}} | финале2 = {{Завршни датум|2020|7|2}} }} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|http://www.nickjr.tv/top-wing}} * {{ИМДб наслов|7485592}} {{Никелодион}} {{Порталбар|Никелодион}} [[Категорија:Канадске анимиране серије]] [[Категорија:Канадске серије које су се почеле приказивати 2017.]] [[Категорија:Серије емитоване на Никелодиону]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] ic75jq689fgmaf2ckq3n24q6zypd6y1 0 4040052 25121122 25120909 2022-07-24T13:46:52Z 178.221.113.113 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{БЖО-БИ}} {{Инфокутија Глумац | ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици --> | име = | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пуно_име = | друга_имена = | надимци = | датум_рођења = {{датум рођења|1983|12|26|год=да}} | место_рођења = [[Јагодина]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = | супружници = | партнери = | деца = | родитељи = | породица = | активни_период = | образовање = | универзитет = | занимање = [[глумац]] | богатство = | жанрови = | битне_улоге = Сима (''[[Сенке над Балканом]]'') | Улоге = | веб-сајт = | потпис = | IMDb = 7232935 }} '''Љубомир Николић''' ([[Јагодина]], [[26. децембар]] [[1983]]) [[Срби|српски]] је глумац. == Биографија == Љубомир Николић је рођен [[26. децембар|26. децембра]] [[1983]]. године у [[Јагодина|Јагодини]]. Глумом се бави од 2013. године, а прва улога му је била у серији ''[[Синђелићи]]'' продуцентске куће [[Емошон продукција|Емошон]]. Имао је улогу и у филму ''[[Јужни ветар (филм)|Јужни ветар]]'' редитеља [[Милош Аврамовић|Милоша Аврамовића]]. Наставља да глуми и у првој сезони серије ''[[Јужни ветар (ТВ серија)|Јужни ветар]]'' где игра телохранитеља човека из сенке познатог као Црвени. Такође глуми и у серијама ''[[Слатке муке]]'' и ''[[Ургентни центар (српска ТВ серија)|Ургентни центар]]''. Најпознатији је по улози у серији ''[[Сенке над Балканом]]'' у којој игра Симу, првог човека озлоглашеног Кројача кога игра [[Ненад Јездић]].Глуми у другом делу филма '' [[Јужни Ветар Убрзање]] '' а онда у другој сезони популарне серије ''[[Клан]]'' где игра криминалца под именом "Медени" . <ref>{{Cite web|url=https://www.imdb.com/name/nm7232935/|title=Ljubomir Nikolic|website=IMDb|language=en|access-date=11. 6. 2019}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{клица-глумац}} {{портал бар|Биографија|Филм|Србија}}{{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Николић, Љубомир}} [[Категорија:Рођени 1983.]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Јагодинци]] jxifzvedwrwj7zfsjqpn7gqryv2y0vc 0 4050007 25121958 24565878 2022-07-25T08:47:33Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Милош Миловановић | пуно_име = Милош Миловановић<ref>{{cite web|url=http://www.utakmica.rs/fudbaler/1466-milovanovic-milos|title=Miloš Milovanović|website=Utakmica.rs|accessdate=2. 1. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150802193059/http://www.utakmica.rs/fudbaler/1466-milovanovic-milos|archivedate=2. 8. 2015}}</ref> | слика = Фудбалери Слоге.jpg | ширина_слике = 300 | опис_слике = [[Немања Р. Милетић|Немања Милетић]], [[Јован Јовановић (фудбалер, 1985)|Јован Јовановић]], [[Марко Гобељић]], Милош Миловановић (3) и [[Зоран Марушић]] као играчи Слоге из Краљева | надимак = | држављанство = српско<ref>{{cite web|url=http://www.srpskifudbal.rs/fk-sloga-kraljevo/?show=833|title=Miloš Milovanović|website=srpskifudbal.rs|year=2012|accessdate=2. 1. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20120623180145/http://www.srpskifudbal.rs/fk-sloga-kraljevo/?show=833|archive-date=23. 6. 2012|url-status=dead}}</ref> | датум_рођења = {{Датум рођења|1987|12|9|год=да}}<ref name="pls">{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=igrac&igracid=1641&klubid=45|title=Milovanović, Miloš|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=2. 1. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150417002808/http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=igrac&igracid=1641&klubid=45|archivedate=17. 4. 2015}}</ref> | место_рођења = [[Краљево]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]<ref>{{cite web|url=https://www.fk-radnik.com/milosmilovanovic|title=Miloš Milovanović|publisher=ФК Радник Сурдулица, званична презентација|accessdate=31. 7. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190731154211/https://www.fk-radnik.com/milosmilovanovic|archivedate=31. 7. 2019}}</ref> | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,88 m<ref name="NFK">{{Cite web|url=http://fknapredak.rs/igraci/milos-milovanovic/|title=Милош Миловановић|accessdate=31. 7. 2019|website=ФК Напредак Крушевац, званична презентација}}</ref> | маса = 83 kg<ref name="NFK"/> | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|одбрамбени играч]]<ref name="TM"/> | актуелни_клуб = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | актуелни_број = 3 | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Трстеник ППТ|Прва Петолетка]] | младе_године2 = | млади_клубови2 = [[ФК Борац Чачак|Борац Чачак]] | године1 = 2005—2008. | клубови1 = [[ФК Трајал|Трајал]] | наступи1 = | голови1 = | године2 = 2008—2010. | клубови2 = [[ФК Копаоник|Копаоник Брус]] | наступи2 = | голови2 = | године3 = 2011. | клубови3 = [[ФК Трстеник ППТ|Прва Петолетка]] | наступи3 = | голови3 = | године4 = 2011—2014. | клубови4 = [[ФК Слога Краљево|Слога Краљево]] | наступи4 = 86 | голови4 = 3 | године5 = 2014—2019. | клубови5 = [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] | наступи5 = 129 | голови5 = 12 | године6 = 2019—2021. | клубови6 = [[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] | наступи6 = 49 | голови6 = 0 | године7 = 2021— | клубови7 = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | наступи7 = 38 | голови7 = 0 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | актуелизовано1_(датум) = 25. јул 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Милош Миловановић''' ([[Краљево]], [[9. децембар|9. децембра]] [[1987]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Младост Нови Сад|Младост]] из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Миловановићеви први сениорски наступи везују се за [[Крушевац|крушевачки]] [[ФК Трајал|Трајал]], после ког је наступао за [[ФК Копаоник|Копаоник]] из [[Брус]]а. На кратко се вратио у матичну [[ФК Трстеник ППТ|Прву Петолетку]] из [[Трстеник]]а, а затим је лета 2011. имао успешну пробу у [[ФК Слога Краљево|Слоги]] из [[Краљево|Краљева]]. У том клубу је стандардно наступао пуне три сезоне у [[Прва лига Србије у фудбалу|Првој лиги Србије]] и био стрелац три поготка. Касније је исто такмичење освојио са [[ФК Радник Сурдулица|Радником]] из [[Сурдулица|Сурдулице]] за сезону [[Прва лига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]]. током које је изводио [[Слободан ударац|слободне ударце]] и [[Једанаестерац|пенале]] и на тај начин био стрелац неколико погодака. Такође, после одласка [[Љубо Баранин|Љуба Баранина]] из клуба, Миловановић је од њега преузео улогу бацача дугих лопти из [[аут]]а. У Раднику је провео пет година и одиграо троцифрени број утакмица, а повремено је носио и [[капитен]]ску траку. Иако је током каријере углавном наступао као [[Одбрамбени играч (фудбал)#Бек|леви бек]], на појединим утакмицама играо је и у средишњем делу одбране, што је касније наставио да игра и у крушевачком [[ФК Напредак Крушевац|Напретку]]. Као капитен је допринео историјском пласману новосадске [[ФК Младост Нови Сад|Младости]] у Суперлигу Србије 2022. године. == Каријера == === Почеци === Миловановић је рођен у [[Краљево|Краљеву]],<ref>{{cite news|url=https://www.superliga.rs/vesti/826-pregled-pristiglih-pojacanja-u-superligaskim-klubovima-leto-2018-19|title=Pregled pristiglih pojačanja u superligaškim klubovima – leto 2018/19|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|date=1. 9. 2018|accessdate=20. 12. 2020}}</ref> а одрастао у [[Трстеник|Трстенику]], где је прошао млађе селекције [[ФК Трстеник ППТ|Прве Петолетке]].<ref>{{cite news|url=http://www.trstenicani.rs/Trstenik_sportovi/images/Kadeti_za_ponos.jpg|title=Трстеничани у елити|last=Веселиновић|first=М.|work=[[Спортски журнал]]|publisher=trstenicani.rs|date=30. 6. 2004|accessdate=4. 4. 2017|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170405073715/http://www.trstenicani.rs/Trstenik_sportovi/images/Kadeti_za_ponos.jpg|archivedate=5. 4. 2017}}</ref> Носио је и дрес [[Чачак|чачанског]] [[ФК Борац Чачак|Борца]],<ref name="Žurnal-Borac">{{Cite book|url=https://webshop.politika.rs/read/sportski-zurnal-6543/article/sportski-zurnal-10422/page/5.html|last=Минић|first=Г.|title=Миловановић: Срећан под Багдалом|date=28. 6. 2019|publisher=[[Спортски журнал]], број 10422|id=|p=5|url-access=subscription}}</ref> а као сениор је најпре наступао за екипу [[Крушевац|крушевачког]] [[ФК Трајал|Трајала]],<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://www.srbijafudbal.com/radnik_surdulica/milovanovic_m.htm|title=Миловановић, Милош|website=srbijafudbal.com|accessdate=31. 7. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190601044836/http://www.srbijafudbal.com/radnik_surdulica/milovanovic_m.htm|archivedate=1. 6. 2019}}</ref> која је освојила прво место на табели [[Поморавско-тимочка зона у фудбалу|Поморавске зоне]] за такмичарску 2005/06. и пласирала се у [[Српска лига Исток|Српску лигу Исток]].<ref name="joeg06">{{cite news|url=http://www.rsssf.com/tablesj/joeg06.html|title=Serbia and Montenegro 2005/06|last=Jovanović|first=Dragoljub|publisher=rsssf.com|date=15. 8. 2006|accessdate=20. 12. 2020|language=en}}</ref> Током сезоне [[Српска лига Исток 2007/08.|2007/08]]. одиграо је 22 утакмице уз 2 поготка и по том параметру био међу најстандарднијим фудбалерима у тиму.<ref>{{cite web|url=http://www.fsris.org.rs/Takmicenja/SL/Klubovi/trajal.html|title=Trajal|website=ФСРИС, званична презентација|accessdate=20. 12. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20090611024025/http://www.fsris.org.rs/Takmicenja/SL/Klubovi/trajal.html|archive-date=11. 6. 2009|url-status=dead}}</ref> Клуб је након те сезоне испао из лиге, а Миловановић је касније прешао у састав [[ФК Копаоник|Копаоника]] из [[Брус]]а. У том тиму је у наредном периоду постао један од утицајнијих играча,<ref>{{cite news|url=http://inmedija.net/sport-brus/2722-vise-od-fudbala-u-brusu-06-juna-za-pomoc-fk-kopaonik|title="Više od fudbala" u Brusu 06. juna - za pomoć FK Kopaonik|publisher=inmedija.net|date=4. 6. 2017|accessdate=20. 12. 2020}}</ref> а у првом делу такмичарске [[Српска лига Исток 2009/10.|2009/10]]. постигао је 4 гола на 8 одиграних сусрета.<ref>{{cite web|url=http://fsris.org.rs/Takmicenja/SL/Klubovi/kopaonik.html|title=Kopaonik|website=ФСРИС, званична презентација|accessdate=20. 12. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20100429203111/http://fsris.org.rs/Takmicenja/SL/Klubovi/kopaonik.html|archive-date=29. 04. 2010|url-status=dead}}</ref> Током зимске паузе у сезони [[Српска лига Исток 2010/11.|2010/11]], Миловановић је, заједно са саиграчем Владимиром Симовићем, напустио клуб и вратио се у матични Трстеник.<ref>{{cite news|url=https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=186309428076526&id=129641297053663|title=FK Trstenik se u prethodnom periodu pojačao|website=ФК Трстеник ППТ, фејсбук страница|date=14. 2. 2011|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> По истеку сезоне отишао је на пробу у краљевачку [[ФК Слога Краљево|Слогу]].<ref>{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/4661/prijateljska-utakmica-sloga-k---bane-11/f|last=Daišević|first=A.|title=Prijateljska utakmica: Sloga (K) - Bane 1:1|publisher=srbijasport.net|date=24. 7. 2011|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> === Слога Краљево === После пробе коју је прошао током летњих припрема заједно са осталим првотимцима, Миловановић је приступио краљевачкој Слоги пред почетак такмичарске [[Прва лига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]]. у [[Прва лига Србије у фудбалу|Првој лиги Србије]].<ref name="issuu">{{Cite web|url=https://issuu.com/novine/docs/ibarske_novosti_2973|title=Слога сложно гази|date=5. 8. 2011|accessdate=2. 1. 2021|last=Даишевић|first=А.|work=[[Ибарске новости]]|publisher=issuu.com|p=31}}</ref> Слога је на тај начин обезбедила позицију [[Одбрамбени играч (фудбал)#Бек|левог бека]] на којој је претходно наступао [[Александар Гојковић]], а која је остала упражњена након његовог одласка у [[Ужице|ужичку]] [[ГФК Слобода|Слободу]].<ref>{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/4588/kraljevacka-sloga-pocela-pripreme-bez-pola-tima-i-trenera/f|title=Kraljevačka Sloga počela pripreme bez pola tima i trenera|last=Daišević|first=A.|publisher=srbijasport.net|date=4. 7. 2011|accessdate=24. 7. 2015}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/4696/memorijalni-fudbalski-turnir-quotljubisa-jaksic---jaksaquot-sloga-pobednik/f|title=Memorijalni fudbalski turnir "Ljubiša Jakšić - Jakša": Sloga pobednik|last=Daišević|first=A.|publisher=srbijasport.net|date=1. 8. 2011|accessdate=24. 7. 2015}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/4708/prijateljska-utakmica-sloga-k-metalac-gm-11/f|title=Prijateljska utakmica: Sloga (K) – Metalac (GM) 1:1|last=Daišević|first=A.|publisher=srbijasport.net|date=4. 8. 2011|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> За клуб је званично дебитовао на отварању сезоне, 13. августа, када је Слога поражена на гостовању [[ФК Синђелић Ниш|Синђелићу]] у [[Ниш]]у.<ref>{{cite news|url=https://www.juznevesti.com/Sport/Prva-liga-Sindjelic-pobedio-Radnicki-remizirao.sr.html|title=Prva liga: Sinđelić pobedio, Radnički remizirao|last=Stojanović|first=Ljubica|publisher=[[Јужне вести]]|date=13. 8. 2011|accessdate=30. 7. 2019}}</ref> Током сезоне се усталио у постави своје екипе и до краја првог дела уз голмана [[Александар Божовић (фудбалер, 1985)|Александра Божовића]] провео сваки минут на терену.<ref>{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/5424/statisticki-prikaz-uspesne-jeseni-kraljevacke-sloge-u-znaku-bobana-dmitrovica/f|title=Statistički prikaz uspešne jeseni kraljevačke Sloge: U znaku Bobana Dmitrovića|last=Daišević|first=A.|publisher=srbijasport.net|date=6. 12. 2011|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> Постигао је и један погодак, на гостовању [[ФК Инђија|Инђији]] у 12. колу Прве лиге.<ref name="Inđija_Golx11">{{cite news|url=https://www.indjija.rs/Vesti.aspx?Id=9397|title=Inđija - Sloga 3: 1 (2: 1)|website=[[Општина Инђија]]|date=22. 10. 2011|accessdate=23. 10. 2011}}</ref> У наставку првенства пропустио је два сусрета. Најпре је изостао против [[зрењанин]]ског [[ФК Банат Зрењанин|Баната]],<ref>{{cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/6125/pls-sloga---banat-11/f|title=PLS: Sloga - Banat 1:1|last=Daišević|first=A.|publisher=srbijasport.net|date=21. 4. 2012|accessdate=21. 12. 2020}}</ref> а затим и против [[ФК Раднички Сомбор|Радничког]] у [[Сомбор]]у,<ref>{{cite news|url=http://194.99.21.38/~sport025/index.php?option=com_content&view=article&id=1881:tri-zlatna-boda-radnikog&catid=2:fprvaliga&Itemid=16|title=Tri zlatna boda, Radničkog|website=Спорт 025|date=26. 5. 2012|accessdate=21. 12. 2020}}</ref> што је била последица 4. жутог картона који му је претходно показан против [[ФК Чукарички|Чукаричког]].<ref>{{cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/6442/pls-sloga---cukaricki-12/f|title=PLS: Sloga - Čukarički 1:2|last=Daišević|first=A.|publisher=srbijasport.net|date=23. 5. 2012|accessdate=21. 12. 2020}}</ref> У својој првој сезони у клубу забележио је укупно 32 прволигашка наступа, колико су имали још само капитен [[Бобан Дмитровић]] и [[Немања Р. Милетић|Немања Милетић]], његови саиграчи из одбрамбеног дела терена.<ref name="srbijafudbal"/> Како Миловановић није имао алтернативу на левом боку,<ref name="DMladenović*1">{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/6913/kraljevcani-danas-gostuju-superligasu-u-novom-pazaru/f|title=Kraljevčani danas gostuju superligašu u Novom Pazaru|last=Daišević|first=A.|publisher=srbijasport.net|date=3. 8. 2012|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> Слога је током лета 2012. довела [[Душан Младеновић (фудбалер, 1990)|Душана Младеновића]] из нишког Синђелића.<ref name="DMladenović*2">{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/7037/kraljevcani-otvaraju-novu-sezonu-gde-su-zavrsili-prethodnu/f|title=Kraljevčani otvaraju novu sezonu gde su završili prethodnu|last=Daišević|first=A.|publisher=srbijasport.net|date=10. 8. 2012|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> На отварању нове сезоне, Слога је одиграла без голова са [[ФК Колубара|Колубаром]] у [[Лазаревац|Лазаревцу]]. Миловановић је тада на полувремену замењен због лакше повреде ноге.<ref>{{cite news|url=http://www.srpskifudbal.rs/2012/08/12/podela-bodova-u-lazarevcu/|title=Podela bodova u Lazarevcu|last=Savatovic Sava|first=Dragan|publisher=srpskifudbal.rs|date=12. 8. 2012|accessdate=21. 12. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120822212317/http://www.srpskifudbal.rs/2012/08/12/podela-bodova-u-lazarevcu/|archivedate=22. 8. 2012}}</ref> Наредну утакмицу, против [[Чачак|чачанског]] [[ФК Борац 1926|Борца]], започео је на клупи за резервне фудбалере. Међутим, услед повреде Душана Младеновића у 20. минуту, Миловановић је одиграо остатак те утакмице на месту левог бека.<ref name="DMladenović*3">{{cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/7135/pls-sloga-borac-11/f|title=PLS: Sloga – Borac 1:1|last=Daišević|first=A.|publisher=srbijasport.net|date=18. 8. 2012|accessdate=21. 12. 2020}}</ref> Још неколико пута је улазио у игру као резервиста, док је у другом делу сезоне био стандардан. Три пута је изостао из протокола због парних жутих картона.<ref name="Učinak_12*13">{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/9852/fudbaleri-sloge-uspesno-okoncali-tesku-prvoligasku-sezonu-i-promovisali-nekoliko-odlicnih-mladih-fudbalera/f|title=Fudbaleri Sloge uspešno okončali tešku prvoligašku sezonu i promovisali nekoliko odličnih mladih fudbalera|last=Daišević|first=A.|publisher=srbijasport.net|date=20. 7. 2013|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> Поред 28 лигашких утакмица, наступио је и на сусрету [[Куп Србије у фудбалу 2012/13.#Шеснаестина финала|шеснаестине финала]] [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]] са [[ОФК Београд]]ом на [[Омладински стадион|Омладинском стадиону]].<ref>{{cite web|url=http://akter.co.rs/28-sport/16264-ofk-beograd-deklasirao-slogu-iz-kraljeva.html|title=OFK Beograd deklasirao Slogu iz Kraljevo|work=[[Новинска агенција Бета]]|publisher=akter.co.rs|date=26. 9. 2012|accessdate=24. 7. 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140814005106/http://akter.co.rs/28-sport/16264-ofk-beograd-deklasirao-slogu-iz-kraljeva.html|archivedate=14. 8. 2014}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.sportal.rs/statistics_team_video.php?team=373&video=9988|title=KS: OFK Beograd - Sloga 5:0|website=sportal.rs|date=26. 9. 2012|accessdate=24. 7. 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140814052005/http://www.sportal.rs/statistics_team_video.php?team=373&video=9988|archivedate=14. 8. 2014}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ofkbeograd.co.rs/?tip=news&page=855|title=OFK Beograd - Sloga Kraljevo 5:0|website=ОФК Београд, званична презентација|date=26. 9. 2012|accessdate=21. 12. 2020}}</ref> Доласком [[Вељко Доведан|Вељка Доведана]] на место шефа стручног штаба Слоге, екипа је током јесењег дела такмичарске [[Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]]. бележила запажене резултате и зимску паузу дочекала на 2. месту табеле Прве лиге.<ref>{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/9930/dovedan-za-kormilom-quotbelihquot/f|title=Dovedan za kormilom "belih"|last=Daišević|first=A.|publisher=srbijasport.net|date=29. 6. 2013|accessdate=24. 7. 2015}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/9944/predvodjeni-novim-trenerom-fudbaleri-sloge-poceli-pripreme-za-novu-sezonu/f|title=Predvođeni novim trenerom fudbaleri Sloge počeli pripreme za novu sezonu|last=Daišević|first=A.|publisher=srbijasport.net|date=1. 7. 2013|accessdate=24. 7. 2015}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/10840/sloga-slozno-gazi/f|title=Sloga složno gazi|last=Daišević|first=Aleksandar|publisher=srbijasport.net|date=23. 9. 2013|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> Миловановић је од почетка сезоне и утакмице са екипом [[ФК Јединство Путеви|Јединства Путева]] у [[Ужице|Ужицу]] био део стартне поставе.<ref>{{cite web|url=http://www.fkjedinstvoputevi.com/index.php/sve-utakmice/prva-liga-srbije/item/88-jedinstvo-putevi-sloga-kraljevo-3-1-1-kolo|title=Jedinstvo Putevi - Sloga (Kraljevo) 3:1 - 1. kolo|website=ФК Јединство Путеви, званична презентација|accessdate=11. 8. 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140812204304/http://www.fkjedinstvoputevi.com/index.php/sve-utakmice/prva-liga-srbije/item/88-jedinstvo-putevi-sloga-kraljevo-3-1-1-kolo|archivedate=12. 8. 2014}}</ref> Поред максималне минутаже у лиги, Миловановић је у првом делу сезоне одиграо и сусрет [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.#Шеснаестина финала|шеснаестине финала]] Купа Србије са [[Нови Сад|новосадском]] [[ФК Војводина|Војводином]].<ref>{{cite web|url=https://www.fkvojvodina.rs/sloga-kraljevo-vojvodina-1-1-penalima-2-3/|title=Sloga (Kraljevo)-Vojvodina 1 : 1 (penalima 2 : 3)|website=ФК Војводина, званична презентација|date=26. 9. 2013|accessdate=24. 7. 2015}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/10866/sloga-stala-na-penalu/f|title=Sloga stala na penalu|last=Daišević|first=Aleksandar|publisher=srbijasport.net|date=26. 9. 2013|accessdate=24. 7. 2015}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.dnevnik.rs/sport/kup-srbije-zakula-odbranio-tri-penala|title=Куп Србије: Жакула одбранио три пенала|last=Чапеља|first=Д.|publisher=[[Дневник холдинг]]|date=26. 9. 2013|accessdate=24. 7. 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150724210702/http://www.dnevnik.rs/sport/kup-srbije-zakula-odbranio-tri-penala|archivedate=24. 7. 2015 }}</ref> Свој први погодак постигао је у 10. колу против [[ФК Смедерево 1924|Смедерева]], док је у наставку сезоне погодио против [[ФК Бежанија|Бежаније]].<ref name="Sloga*Smederevo">{{cite news|url=http://www.srpskifudbal.rs/matchcenter/sloga-kraljevo-smederevo/|title=Milovanović uleteo u sudijski zvižduk|last=Ćirović|first=G.|publisher=srpskifudbal.rs|date=19. 10. 2013|accessdate=21. 12. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131022231322/http://www.srpskifudbal.rs/matchcenter/sloga-kraljevo-smederevo/#IZVESTAJ-tab|archivedate=22. 10. 2013}}</ref><ref name="Sloga*Bežanija-1">{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/nekategorizovano/vesti/pls-kraljevo-ne-odustaje-od-elite/153621|title=PLS: Kraljevo ne odustaje od elite|publisher=mozzartsport.com|date=12. 4. 2014|accessdate=24. 7. 2015}}</ref><ref name="Sloga*Bežanija-2">{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/15795/sloga-nadigrala-bezaniju/f|title=Sloga nadigrala Bežaniju|last=Daišević|first=Aleksandar|publisher=srbijasport.net|date=12. 4. 2014|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> Сезону је завршио са одиграних 26 лигашких и 1 куп сусретом.<ref name="srbijafudbal"/> Услед изостанка финансијске подршке, Слога је лета 2014. распустила највећи део дотадашњег играчког кадра, те је и Миловановић исте године променио средину.<ref>{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/17339/za-predsednika-sloge-sedmo-mesto-vise-od-ocekivanog/f|title=Za predsednika Sloge sedmo mesto više od očekivanog|last=Daišević|first=Aleksandar|publisher=srbijasport.net|date=2. 6. 2014|accessdate=24. 7. 2015}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.srbijasport.net/vest/18573/trener-fudbalera-sloge-ne-krije-da-quotcedi-drenovinuquot/f|title=Trener fudbalera Sloge ne krije da "cedi drenovinu"|last=Daišević|first=Aleksandar|publisher=srbijasport.net|date=30. 7. 2014|accessdate=24. 7. 2015}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/18907/sloga-ljulja-javor/f|title=Sloga ljulja Javor|last=Daišević|first=Aleksandar|publisher=srbijasport.net|date=16. 8. 2014|accessdate=21. 12. 2020}}</ref> === Радник Сурдулица === Пред почетак такмичарске [[Прва лига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]], Миловановић је прешао у [[ФК Радник Сурдулица|Радник]], заједно са бившим саиграчем [[Јован Јовановић (фудбалер, 1985)|Јованом Јовановићем]], те [[Бојан Шејић|Бојаном Шејићем]], претходно такође голманом Слоге који је [[Сурдулица|сурдуличком]] клубу приступио незнатно раније истог лета.<ref>{{cite news|url=https://www.infovranjske.rs/2014-07-10/sa-vlasine-u-fudbalske-visine.html|title=Sa Vlasine u fudbalske visine|last=Stanić|first=Dragorad|publisher=[[Врањске]]|date=10. 7. 2014|accessdate=22. 12. 2020}}</ref> Миловановић је за Радник дебитовао на отварању сезоне, када је сусрет са [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетером]] на [[Стадион Слана Бара|Стадиону Слана Бара]] завршен без погодака.<ref>{{cite news|url=https://www.infovranjske.rs/2014-08-21/radnik-remizirao-na-startu.html|title=Radnik remizirao na startu|last=Stanić|first=Dragorad|publisher=[[Врањске]]|date=21. 8. 2014|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> Већ у наредном колу био је стрелац једног од погодака та свој тим у победи од 4 : 0 над [[ФК Колубара|Колубаром]] на [[Стадион ФК Радник|домаћем терену]].<ref>{{cite news|url=http://www.okradio.rs/vesti/sport/lokalni/radnik-pregazio-kolubaru_42821.html|title=Radnik "pregazio" Kolubaru|last=Đorđević|first=Dušan|publisher=okradio.rs|date=25. 8. 2014|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> Такође, погодио је и у трећем колу из [[Слободан ударац|слободног ударца]], када је сусрет у [[Ужице|Ужицу]] између домаће екипе [[ФК Јединство Путеви|Јединство Путеви]] и Радника завршен резултатом 0 : 2.<ref name="Jedinstvo_putevi">{{cite news|url=https://www.infovranjske.rs/2014-09-04/radnik-na-dobrom-putu.html|title=Radnik na dobrom putu|last=Stanić|first=Dragorad|publisher=[[Врањске]]|date=4. 9. 2014|accessdate=22. 12. 2020}}</ref> Свој трећи погодак у сезони постигао је у 10. колу, савладавши бившег чувара мреже Радника, [[Душан Пулетић|Душана Пулетића]], за победу од 2 : 1 над саставом [[ФК БСК Борча|БСК Борче]]. Према оцени извештача ''[[Врањске|Врањских]]'', Миловановић је изабран за најбољег појединца сусрета.<ref>{{cite web|url=https://www.vranjske.co.rs/2014-10-23/радник-славио-у-надокнади.html|title=Радник славио у надокнади|last=Станић|first=Драгорад|publisher=[[Врањске]]|date=18. 10. 2014|accessdate=23. 10. 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20141127140001/https://www.vranjske.co.rs/2014-10-23/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8.html|archivedate=27. 11. 2014}}</ref> На почетку другог дела сезоне, Миловановић је био стрелац за минималну победу над Пролетером. Он је тада из [[Једанаестерац|једанаестерца]] погодио мрежу гостујућег тима, после прекршаја противничког голмана [[Немања Бузаџија|Немање Бузаџије]] над нападачем Јовановићем.<ref name="Proleter*penal">{{cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_ci/sport/fudbal/pls-poraz-proletera-od-radnika_578187.html|title=ПЛС: Пораз Пролетера од Радника|work=[[Дневник холдинг]]|publisher=[[Радио-телевизија Војводине]]|date=15. 3. 2015|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> Из пенала је погодио и на гостовању ужичкој [[ГФК Слобода|Слободи]],<ref>{{cite web|url=http://www.soskanal.net/fudbal-prva-liga/sloboda-radnik-12-izvestaj-video|title=Sloboda-Radnik 1:2 izvestaj (VIDEO)|last=Pavlović|first=Bojan|website=[[СОС канал]]|date=28. 3. 2015|accessdate=29. 3. 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304084201/http://soskanal.net/fudbal-prva-liga/sloboda-radnik-12-izvestaj-video|archivedate=04. 03. 2016}}</ref> док је 15 минута пре краја утакмице искључен услед другог жутог картона.<ref name="Sloboda*penal">{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/prva-liga/16266/radnik-slavio-u-uzicu-i-nastavio-put-ka-eliti|title=Радник славио у Ужицу и наставио пут ка елити|publisher=[[Спортски журнал]]|date=28. 3. 2015|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> Два кола пре краја такмичења, Радник је обезбедио пласман у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлигу Србије]].<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/prva-liga/18484/istorijski-dan-za-radnik-surdulicani-u-super-ligi-javor-na-korak-od-povratka|title=Историјски дан за Радник, Сурдуличани у Супер лиги, Јавор на корак од повратка!|publisher=[[Спортски журнал]]|date=13. 5. 2015|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> Миловановић је после тога у претпоследњој утакмици у сезони био стрелац још и у ремију 1 : 1 са [[ФК Слога Петровац на Млави|Слогом]] у [[Петровац на Млави|Петровцу на Млави]].<ref>{{cite news|url=http://www.ebranicevo.com/petrovac/sport/vest/6339/sloga-u-finisu-ispustila-pobedu-protiv-radnika.html|title="Sloga" u finišu ispustila pobedu protiv "Radnika"|website=ebranicevo.com|date=16. 5. 2015|accessdate=17. 5. 2015|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20201222091800/http://www.ebranicevo.com/petrovac/sport/vest/6339/sloga-u-finisu-ispustila-pobedu-protiv-radnika.html|archivedate=22. 12. 2020}}</ref> На затварању сезоне, Радник је победио [[ФК Металац Горњи Милановац|Металац]] из [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] резултатом 4 : 0,<ref>{{cite news|url=https://www.infovranjske.rs/2015-05-28/superliga%C5%A1ki-ples-surduli%C4%8Dana.html|title=Superligaški ples Surduličana|last=Stanić|first=Dragorad|publisher=[[Врањске]]|date=28. 5. 2015|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> после чега је екипи уручен пехар намењен првопласираном тиму Прве лиге Србије.<ref name="Ušli_u_Superligu">{{cite web |url=http://www.novosti.rs/вести/спорт.434.html:549852-Radnik-iz-Surdulice-usao-u-Superligu-Slavlje-uz-5000-navijaca|title=Радник из Сурдулице ушао у Суперлигу: Славље уз 5.000 навијача|last=Стојковић|first=Ј.|publisher=[[Вечерње новости]]|date=25. 5. 2015|accessdate=24. 7. 2015}}</ref> После Бојана Шејића и [[Милош Крстић (фудбалер, 1988)|Милоша Крстића]], Миловановић је током сезоне био трећи најчешће коришћени фудбалер Радника на терену.<ref name="Statistika_2014*15">{{cite web|url=https://www.fk-radnik.com/statistika-za-sezonu-2014-15|title=Statistika FK Radnik Surdulica Prva liga Srbije 2014/15|publisher=ФК Радник Сурдулица, званична презентација|accessdate=22. 12. 2020}}</ref> На 27 одиграних утакмица постигао је укупно 6 погодака.<ref name="srbijafudbal"/> У [[Куп Србије у фудбалу 2014/15.#Шеснаестина финала|шеснаестини финала]] Купа Србије није био у саставу сусрета са [[Суботица|суботичким]] [[ФК Спартак Суботица|Спартаком]] када је Радник елиминисан из даљег такмичења те сезоне.<ref>{{cite news|url=https://www.subotica.info/2014/09/24/mrkela-za-osminu-finala|title=Mrkela za osminu finala|last=Vuković|first=Dejan|publisher=subotica.info|date=24. 9. 2014|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> У највишем степену фудбалског такмичења у Србији Миловановић је дебитовао такође против суботичког Спартака, 18. јула 2015. године. Утакмица је завршена без погодака, а у извештају је наведено да је Миловановић у завршници пропустио прилику за победу свог тима.<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php/izvestaji-2015-16/2764-1-kolo-spartak-radnik#.VbKgtdJ_OqY|title=1.Kolo: Spartak - Radnik|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|date=19. 7. 2015|accessdate=24. 7. 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150725110403/http://www.superliga.rs/index.php/izvestaji-2015-16/2764-1-kolo-spartak-radnik#.VbKgtdJ_OqY|archivedate=25. 07. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rtv-vranje.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=10432:fudbaleri-radnika-iz-surdulice-igrali-bez-golova-u-subotici&Itemid=247|title=Фудбалери "Радника" из Сурдулице играли без голова у Суботици|website=[[РТВ Врање]]|date=19. 7. 2015|accessdate=20. 7. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.soskanal.net/fudbal-super-liga/spartak-radnik-00-izve%C5%A1taj-video|title=Spartak - Radnik 0:0 , izveštaj (VIDEO)|last=Rosić|first=Stefan|website=[[СОС канал]]|date=19. 7. 2015|accessdate=24. 7. 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150924104200/http://soskanal.net/fudbal-super-liga/spartak-radnik-00-izve%C5%A1taj-video|archivedate=24. 09. 2015}}</ref> У наредна два кола уписао је по асистенцију. Најпре је против [[ФК Војводина|Војводине]] учествовао у акцији код првог поготка Радника у Суперлиги, када је стрелац био [[Славиша Стојановић (фудбалер, 1989)|Славиша Стојановић]],<ref>{{cite news|url=https://www.fkvojvodina.rs/radnik-vojvodina-22-21/|title=Радник – Војводина 2:2 (2:1)|website=ФК Војводина, званична презентација|date=26. 7. 2015|accessdate=27. 7. 2015}}</ref> а затим и код поготка [[Милан Ћулум|Милана Ћулума]], јединог у поразу од [[ФК Рад|Рада]] резултатом 4 : 1.<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/22508/pogledajte-pobedu-rada-i-evrogolove-dabica-i-mihajlovica-video|title=Погледајте победу Рада и евроголове Дабића и Михајловића (ВИДЕО)|publisher=[[Спортски журнал]]|date=2. 8. 2015|accessdate=3. 8. 2015}}</ref> Миловановићев ударац из једанаестерца у 9. колу против [[ФК Чукарички|Чукаричког]] одбранио је чувар мреже домаћег састава [[Немања Стевановић (фудбалер)|Немања Стевановић]].<ref name="Čuka*penal">{{cite news|url=http://mondo.rs/a829273/Sport/Fudbal/Cukaricki-Radnik-Surdulica-2-0.html|title=Može i bez brata: Dragoljub srušio Surdulicu!|publisher=mondo.rs|date=11. 9. 2015|accessdate=1. 2. 2016}}</ref> У 19. колу, против [[ФК Борац 1926|Борца]] у [[Чачак|Чачку]], Миловановић није наступио услед суспензије због парних жутих картона.<ref>{{cite news|url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a851431/Borac-Cacak-Radnik-Surdulica.html|title=Radnik: Malo igrača, mnogo problema|publisher=mondo.rs|date=26. 11. 2015|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> Још једну асистенцију забележио је против [[ОФК Београд]]а у 20. колу када је из [[аут]]а упутио лопту коју је Ћулум спровео у мрежу.<ref>{{cite news|url=http://www.ofkbeograd.co.rs/?tip=news&page=2030|title=Radnik - OFK Beograd 2:1 (0:0)|website=ОФК Београд, званична презентација|date=6. 12. 2015|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> У извештају ''[[Спорт (дневни лист)|Спорта]]'' Миловановић је оцењен као играч утакмице 25. кола када се Радник састао са Металцем.<ref>{{cite news|url=http://sport.rs/28674-nula-u-surdulici|title=Nula u Surdulici|last=Ristić|first=V.|publisher=[[Спорт (дневни лист)|Спорт]]|date=6. 3. 2016|accessdate=23. 5. 2016|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160822012417/http://www.sport.rs/28674-nula-u-surdulici/|archivedate=22. 08. 2016}}</ref> Са 2634 минута на 30 одиграних утакмица, Миловановић је после [[Марко Путинчанин|Марка Путинчанина]] провео највише времена на терену.<ref name="Statistika_2015*16">{{cite web|url=https://www.fk-radnik.com/statistika201516|title=Statistika FK Radnik Surdulica Super liga Srbije 2015/16|publisher=ФК Радник Сурдулица, званична презентација|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> Током такмичарске [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]]. Миловановић је играо на свим позицијама у одбрани. Услед изостанка Александра Гојковића из састава Радника, Миловановић је утакмицу 12. кола Суперлиге, против [[ФК Нови Пазар|Новог Пазара]], започео на месту [[Одбрамбени играч (фудбал)#Центархалф|штопера]]. На том сусрету је постигао и свој први погодак те сезоне.<ref>{{cite news|url=https://www.juznevesti.com/Sport/Radnik-savladao-Novi-Pazar.sr.html|title=Radnik savladao Novi Pazar|last=Nikolić|first=Aleksandar|publisher=[[Јужне вести]]|date=15. 10. 2016|accessdate=27. 12. 2016}}</ref> Како нити један од двојице десних бекова у екипи, [[Синиша Младеновић|Синише Младеновића]] и [[Предраг Ђорђевић (фудбалер, 1990)|Предрага Ђорђевића]], није наступио против [[ФК Партизан|Партизана]] у 14. колу, Миловановић је одиграо на тој позицији. Том приликом је асистирао [[Игор Златановић|Игору Златановићу]] за једини погодак Радника на утакмици која је завршена резултатом 1 : 3.<ref name="desni_bek">{{cite news|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2016&mm=10&dd=29&nav_id=1193591|title=Partizan slavio u Surdulici, dva gola Đurđevića|last=K|first=A.|publisher=[[Б92]]|date=29. 10. 2016|accessdate=27. 12. 2016}}</ref> У 21. колу, против [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], Миловановић је наступио као капитен своје екипе и поново одиграо на месту штопера. У 25. минуту утакмице је скривио једанаестерац, након прекршаја над гостујућим играчем [[Срђан Плавшић|Срђаном Плавшићем]], који је реализовао [[Душан Анђелковић]].<ref>{{cite news|url=http://www.alo.rs/zvezdi-bodovi-posle-preokreta-u-surdulici/86465|title=Zvezdi bodovi posle preokreta u Surdulici|publisher=[[Ало!]]|date=14. 12. 2016|accessdate=27. 12. 2016}}</ref> Прекршај за пенал за начинио је и над [[Бојан Остојић (фудбалер)|Бојаном Остојићем]], против Партизана у 29. колу, а успешан реализатор био је [[Урош Ђурђевић]] за коначних 2 : 1.<ref>{{cite news|url=https://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/2693871/partizan-docekuje-radnik-zvezda-na-banjici.html|title=Партизан преокретом савладао Радник|work=[[Новинска агенција Бета]]|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]|date=8. 4. 2017|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> До краја сезоне, Миловановић је постигао голове на две узастопне утакмице, у 32. колу против Спартака и 33. против [[ФК Рад|Рада]].<ref>{{cite news|url=https://www.juznevesti.com/Sport/Radnik-pobedio-oslabljeni-Spartak.sr.html|title=Radnik pobedio oslabljeni Spartak|last=Jovanović|first=M.|publisher=[[Јужне вести]]|date=24. 4. 2017|accessdate=30. 4. 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/radova-crna-serija-i-put-ka-dnu-tabele-radnik-pokorio-banjicu/191655|title=Radova crna serija i put ka dnu tabele: Radnik pokorio Banjicu|publisher=mozzartsport.com|date=29. 4. 2017|accessdate=30. 4. 2017}}</ref><ref name="TM"/> После уводна три кола у сезони [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]]. у којима је био стартер, Миловановић је против Црвене звезде заменио повређеног Александра Гојковића у 71. минуту.<ref>{{cite news|url=https://infovranjske.rs/info-fijasko-surduli%C4%8Dana-radnik-crvena-zvezda-05-01/|title=Fijasko Surduličana: Radnik-Crvena zvezda 0:5 (0:1)|publisher=[[Врањске]]|date=11. 8. 2017|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> На истој утакмици је и сам доживео повреду [[Бутина#Пресек бутине|задње ложе]] због које је одсуствовао са терена у наредном периоду.<ref>{{cite news|url=https://www.fk-radnik.com/single-post/2017/08/11/zbog-ozbiljnih-povreda-protiv-zvezde-pauza-za-tri-igra%C4%8Da-radnika-u-narednih-nekoliko-kola|title=Zbog ozbiljnih povreda protiv Zvezde, pauza za tri igrača u narednih nekoliko kola|website=ФК Радник Сурдулица, званична презентација|date=11. 8. 2017|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> Једини погодак у сезони постигао је у 29. колу за минималну победу над [[Ивањица|ивањичким]] [[ФК Јавор Ивањица|Јавором]].<ref>{{cite news|url=https://www.juznevesti.com/Sport/Radnik-minimalcem-savladao-Javor.sr.html|title=Radnik minimalcem savladao Javor|last=Jovanović|first=M.|publisher=[[Јужне вести]]|date=1. 4. 2018|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> Лета 2018. Миловановић је продужио уговор на период од годину дана.<ref>{{cite news|url=https://hotsport.rs/2018/06/27/surdulicani-sklapaju-mozaik-stankovic-ponovo-u-radniku-pejcic-milovanovic-u-surdulici-naredne-sezone/|title=SURDULIČANI SKLAPAJU MOZAIK: Stanković ponovo u Radniku, Pejčić i Milovanović u Surdulici i naredne sezone|last=Lazić|first=Nemanja|publisher=hotsport.rs|date=27. 6. 2018|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> Током сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]]. постигао је 3 поготка. Био је стрелац против [[ниш]]ког [[ФК Раднички Ниш|Радничког]], док је мрежу погодио још и против [[Крушевац|крушевачког]] [[ФК Напредак Крушевац|Напретка]].<ref>{{cite news|url=https://www.sportjuga.rs/het-trikom-haskica-i-evrogolom-dordevica-radnicki-do-rekordne-pobede-video/|title=Het trikom Haskića i “evrogolom” Đorđevića Radnički do rekordne pobede (VIDEO)|publisher=sportjuga.rs|date=2. 3. 2019|accessdate=1. 1. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/superliga-srbije-radnik-ne-zna-za-poraz-u-surdulici-pao-i-napredak-102376/|title=SUPERLIGA SRBIJE Radnik ne zna za poraz u Surdulici, pao i Napredak|last=Kovačević|first=Milena|publisher=maxbetsport.rs|date=16. 3. 2019|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> У завршници сезоне, после које је клуб напустио као слободан играч након 5 сезона, Миловановићу је уручено признање за допринос клубу као и урамљен дрес са бројем 3.<ref name="Priznanje+3">{{cite news|url=https://www.vranjenews.rs/news/zlatanovi%C4%87-u-radnikovom-klubu-100|title=Zlatanović u Radnikovom Klubu 100|publisher=vranjenews.rs|date=21. 5. 2019|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> === Напредак Крушевац === Дана 21. јуна 2019. године, Миловановић је потписао једногодишњи уговор са [[ФК Напредак Крушевац|Напретком]] из [[Крушевац|Крушевца]].<ref>{{cite news|url=https://www.sportskevesti.rs/napredak-dobro-popunjava-redove-danas-su-autograme-na-ugovore-stavili-milos-milovanovic-iz-radnika-i-marko-milosevic-golman-zemuna/|title=NAPREDAK KOMPLETIRA REDOVE Danas su autograme na ugovore stavili Miloš Milovanović iz Radnika i Marko Milošević golman Zemuna|last=M|first=D.|publisher=sportskevesti.rs|date=21. 6. 2019|accessdate=26. 12. 2020}}</ref> Иако је током каријере првенствено наступао на месту левог бека, а у централном делу одбране играо по потреби,<ref>{{Cite news|url=https://www.facebook.com/fk.napredak.krusevac/photos/a.10156374668346616/10156382880606616/?type=3|title=Дугогодишњи дефанзивац (штопер/леви бек) и капитен Радника, Милош Миловановић, нови је фудбалер нашег клуба!|date=22. 6. 2019|accessdate=2. 1. 2021|publisher=ФК Напредак Крушевац, незванична фејсбук страница}}</ref> у свом новом клубу се у поставци тренера [[Предраг Роган|Предрага Рогана]] усталио на позицији штопера.<ref name="Žurnal-Borac"/> Миловановић је тако, по оцени присталица клуба, био међу најзаслужнијим играчима за победу Напретка над Чукаричким у 16. колу Суперлиге Србије.<ref>{{Cite news|url=https://www.facebook.com/fk.napredak.krusevac/photos/a.10156374668346616/10156720803371616/?type=3|title=Тихи херој јучерашње победе - беспрекорни борац Милош Миловановић - против Чуке непогрешив у одбрани! Перфектна партија! 👏💪🔴|date=10. 11. 2019|accessdate=2. 1. 2021|publisher=ФК Напредак Крушевац, незванична фејсбук страница}}</ref> Током првог дела сезоне најчешће је наступао у пару са [[Томислав Пајовић|Томиславом Пајовићем]],<ref>{{Cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/81116/u-napredak-stigli-markoski-spremo-i-pajovic|title=У Напредак стигли Маркоски, Спремо и Пајовић|date=15. 6. 2019|accessdate=2. 1. 2021|publisher=[[Спортски журнал]]}}</ref> који му је претходно био саиграч и у сурдуличком Раднику и истог лета потписао за Напредак.<ref>{{cite news|url=https://portal.soccerbet.rs/sport/2/fudbal/p-3/srbija/26/soccer-analiza-nove-superlige-20192020:-nova-pravila-stare-kuke|title=SOCCER analiza nove Superlige 2019/2020: Nova pravila, stare kuke|last=Šoškić|first=Vladimir|publisher=portal.soccerbet.rs|date=19. 7. 2019|accessdate=2. 1. 2021}}</ref> У одбрани је повремено наступао и [[Мирослав Бјелош]],<ref>{{cite news|url=https://informer.rs/sport/fudbal/464701/ovo-skandal-sudija-nikolic-pretio-radomanu-zbog-komentara-utakmice-napredak-zvezda|title=OVO JE SKANDAL! Sudija Nikolić pretio Radomanu zbog komentara utakmice Napredak - Zvezda!|publisher=[[Информер]]|date=11. 10. 2019|accessdate=2. 1. 2021}}</ref> а после Пајовићеве повреде прилику је добио [[Милан Обрадовић (фудбалер, 1999)|Милан Обрадовић]].<ref>{{Cite web|url=https://jefimija.tv/poslednja-utakmica-u-2019-u-krusevcu-napredak-macva/|title=Poslednja utakmica U 2019.: Napredak-Mačva|date=6. 12. 2019|accessdate=2. 1. 2021|publisher=[[ТВ Јефимија]]|last=Nikolić|first=Goran}}</ref> Миловановић је почетком децембра учестовао у победи свог тима на гостовању [[ФК Партизан|Партизану]], на [[Стадион Партизана|Стадиону у Хумској улици]], након резултатског преокрета.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/вести/спорт.434.html:834100-Партизан-прокоцкао-победу-Напредак-од-0-2-до-тријумфа-у-Хумској|title=Партизан прокоцкао победу: Напредак од 0:2 до тријумфа у Хумској|date=4. 12. 2019|accessdate=2. 1. 2021|publisher=[[Вечерње новости]]|last=Блажић|first=М.}}</ref> На отварању пролећног дела сезоне, утакмицу са Јавором је пропустио због парних жутих картона.<ref>{{Cite web|url=https://krusevacpress.com/nastavak-takmicenja-u-super-ligi-cilj-napretka-opstanak-u-drustvu-najboljih/|title=NASTAVAK TAKMIČENJA U SUPER LIGI: Cilj Napretka – opstanak u društvu najboljih!|date=14. 2. 2020|accessdate=2. 1. 2021|publisher=krusevacpress.com|last=Marković|first=J.}}</ref> У саставу није био ни на гостовању [[ФК Црвена звезда|Црвеној звезди]] на [[Стадион Рајко Митић|Стадиону Рајко Митић]],<ref>{{Cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/9756/crvena-zvezda-napredak-3-0-1-0|title=Црвена звезда – Напредак 3:0 (1:0)|date=14. 3. 2020|accessdate=2. 1. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref> док је сусрет са [[ФК Вождовац|Вождовцем]] на [[Стадион Тржни центар|крову Тржног центра]] пропустио због повреде.<ref>{{Cite web|url=https://krusevacpress.com/napredak-gostuje-vozdovcu-zbog-povreda-izostaju-milovanovic-pajovic-i-baha/|title=NAPREDAK GOSTUJE VOŽDOVCU: Zbog povreda izostaju Milovanović, Pajović i Baha|date=5. 6. 2020|accessdate=2. 1. 2021|publisher=krusevacpress.com|last=Marković|first=J.}}</ref> Лета 2020. године, Миловановић је продужио уговор са Напретком, те је остао у саставу и за сезону [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]].<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/srpska-pijaca-rekorder-napustio-lucane-stjepanovic-u-penziji-markoski-jos-godinu/360859|title=Srpska pijaca: Rekorder napustio Lučane, Stjepanović u penziji, Markoski još godinu|publisher=mozzartsport.com|date=4. 7. 2020|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> Међутим, пропустио је уводних 6 такмичарских кола у Суперлиги Србији, нашавши се у протоколу тек у 7. против екипе [[ФК Златибор|Златибора]].<ref>{{cite news|url=https://radioluna.rs/fudbaleri-zlatibora-osvojili-peti-bod/|title=Fudbaleri Zlatibora osvojili peti bod|publisher={{ill|sh|Радио Луна|Radio Luna}}|date=14. 9. 2020|accessdate=2. 1. 2021}}</ref> После одласка [[Драган Ивановић|Драгана Ивановића]] са места шефа стручног штаба у екипи Напретка, крушевачки тим је на гостовању Црвеној звезди у 10. колу са клупе водио [[Иван Бабић (фудбалер, 1981)|Иван Бабић]]. Миловановић је тада одиграо своју прву утакмицу у сезони, носивши капитенску траку. Домаћи тим је остварио победу резултатом 3 : 0, док је Миловановићу показан жути картон.<ref>{{Cite news|url=https://krusevacgrad.rs/ivanovo-iskusenje/|title=Ivanovo iskušenje|last=Marković|first=Ljubiša|date=3. 10. 2020|accessdate=2. 1. 2021|publisher=krusevacgrad.rs}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/10516/crvena-zvezda-napredak-3-0-2-0|title=Црвена звезда - Напредак 3:0 (2:0)|date=4. 10. 2020|accessdate=2. 1. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://hotsport.rs/2020/10/04/zvezda-rutinski-do-pobede-falcineli-i-ivanic-ponovo-strelci-video/|title=ZVEZDA RUTINSKI DO POBEDE: Falćineli i Ivanić ponovo strelci! (VIDEO)|last=Nišavić|first=Dimitrije|date=4. 10. 2020|accessdate=2. 1. 2021|publisher=hotsport.rs}}</ref> Неколико дана касније наступио је и у [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.#Шеснаестина финала|шеснаестини финала]] Купа Србије када је Напредак после резултатског преокрета елиминисао [[OФК Жарково|Жарково]].<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/recept-iz-el-klasika-za-zarkovo/368733|title=Recept iz El klasika za Žarkovo|publisher=mozzartsport.com|date=20. 10. 2020|accessdate=2. 1. 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://fss.rs/izvestaj-sa-utakmice/6068773/|title=Напредак (Крушевац) 2 : 0 ОФК Жарково (Жарково)|date=20. 10. 2020|accessdate=2. 1. 2021|website=[[Фудбалски савез Србије]]}}</ref><ref>{{cite news|url=https://sportklub.rs/fudbal/srbija-super-liga/a356534-Napredak-preokretom-protiv-Zarkova-do-18-finala-Kupa/|title=Napredak preokretom protiv Žarkova do 1/8 finala Kupa|last=Todić|first=Maja|publisher=[[Спорт клуб]]|date=20. 10. 2020|accessdate=2. 1. 2021}}</ref> Миловановић се касније усталио у постави екипе коју је до краја календарске 2020. водио [[Горан Стевановић]]. Како је на четири узастопне утакмице које је одиграо у Суперлиги Србије добио по жути картон,<ref>{{Cite news|url=http://www.fkmacva.com/vesti/804/macva-porazena-od-napretk/|title=Mačva poražena od Napretka|date=25. 10. 2020|accessdate=2. 1. 2021|last=Acan|first=Ana|website=ФК Мачва Шабац, званична презентација}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.juznevesti.com/Sport/Remi-Radnickog-u-Krusevcu-sa-novim-trenerom.sr.html|title=Remi Radničkog u Kruševcu sa novim trenerom|last=Jocić|first=Ljubica|publisher=[[Јужне вести]]|date=17. 10. 2020|accessdate=1. 1. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.subotica.com/vesti/fudbal-marcic-precizan-za-spartakov-bod-u-krusevcu-id39376.html|title=Fudbal: Marčić precizan za Spartakov bod u Kruševcu|publisher=subotica.com|date=1. 11. 2020|accessdate=1. 1. 2021}}</ref> Миловановић је пропустио сусрет 14. кола са Пролетером у [[Нови Сад|Новом Саду]].<ref>{{Cite news|url=https://fknapredak.rs/sta-je-maksimum/|title=Šta je maksimum?!|date=5. 11. 2020|accessdate=2. 1. 2021|website=ФК Напредак Крушевац, званична презентација}}</ref> Миловановић је у наставку сезоне стандардно наступао за тим, те је на неким утакмица носио капитенску траку услед изостанака [[Мирољуб Костић|Мирољуба Костића]].<ref name="TM"/> Током друге половине априла 2021, Миловановић није био у саставу екипе, док је почетком наредног месеца тренер [[Милан Ђуричић]] рекао да је фудбалер ван такмичарског погона због позитивног налаза на [[Коронавируси|вирус корона]].<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/superliga-javor-za-opstanak-proleter-klizi-napredak-bez-istaknutih-napadaca-na-cuku/386237|title=Superliga: Javor za opstanak, Proleter klizi, Napredak bez istaknutih napadača na Čuku|publisher=mozzartsport.com|date=4. 5. 2021|accessdate=4. 5. 2021}}</ref> После опоравка је против екипе Младости у игру ушао са клупе.<ref>{{cite news|url=http://fkmladostlucani.com/index.php/component/k2/item/708-napredak-mladost-2-0-1-0.html|title=Napredak-Mladost 2:0 (1:0)|last=Joković|first=Goran|website=ФК Младост Лучани, званична презентација|date=18. 5. 2021|accessdate=21. 5. 2021}}</ref> После истека двогодишњег уговора, сарадња са клубом није обновљена,<ref>{{Cite book|url=https://webshop.politika.rs/read/sportski-zurnal-9965/article/sportski-zurnal-11117/page/5.html|last=Минић|first=Г.|title=Миловановић се поздравио|date=13. 6. 2021|publisher=Спортски журнал (Србија), број 11117|id=|p=5|url-access=subscription}}</ref> па је Миловановић у јуну 2021. напустио Напредак као слободан играч.<ref>{{cite news|url=https://fknapredak.rs/stizu-pojacanja-2/|title=Stižu pojačanja|website=ФК Напредак Крушевац, званична презентација|date=11. 6. 2021|accessdate=13. 6. 2021}}</ref> === Младост Нови Сад === Миловановић је у јулу 2021. године приступио екипи [[ФК Младост Нови Сад|Младост]] из [[Нови Сад|Новог Сада]] која се претходно пласирала у Прву лигу Србије.<ref>{{cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/70316/milos-milovanovic-pojacao-mladost-gat|title=Miloš Milovanović pojačao Mladost GAT|last=Arsić|first=Zarko|website=srbijasport.net|date=8. 7. 2021|accessdate=5. 8. 2021}}</ref> Представљен је као један од неколико нових играча тог клуба, а затим одрадио летње припреме код тренера [[Љубомир Ристовски|Љубомира Ристовског]].<ref>{{cite news|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/pripreme-poceli-fudbaleri-mladosti-gat-iz-novog-sada-04-07-2021|title=Припреме почели фудбалери Младости ГАТ из Новог Сада|last=Поповић|first=М.|publisher=[[Дневник холдинг]]|date=4. 7. 2021|accessdate=5. 8. 2021}}</ref> Дебитовао је на отварању такмичарске [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]], када је сусрет са [[РФК Графичар|Графичаром]] у Београду завршен без погодака.<ref>{{cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/70990/graficar-i-mladost-bez-municije|title=Grafičar i Mladost bez municije|last=Vujanović|first=H. D.|publisher=srbijasport.net|date=8. 8. 2021|accessdate=9. 8. 2021}}</ref> Миловановић је на тој утакмици екипу Младости предводио као капитен.<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=l0JAf64eLMg&t=174s|title=Prva liga Srbije: Grafičar - Mladost NS 0:0, ceo meč|date=8. 8. 2021|accessdate=9. 8. 2021|work=[[Звезда ТВ]]|publisher=[[Јутјуб]]}}</ref> Током јесењег дела сезоне одиграо је све утакмице сем 15. кола, против шабачке Мачве, када је био суспендован због парних жутих картона.<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/prva-liga-derbi-u-zarkovu-javor-zaustavlja-dizelku-317153/|title=PRVA LIGA Derbi u Žarkovu, Javor zaustavlja “dizelku”…|last=Tomašević|first=Dalibor|publisher=maxbetsport.rs|date=22. 10. 2021|accessdate=18. 5. 2022}}</ref> Претходно је једном замењен током другог полувремена, када се Младост састала са екипом [[ФК Кабел|Кабела]].<ref>{{cite news|url=https://nsfudbal.com/2021/09/27/pls-mladost-gat-kabel-4-0/|title=ПЛС: Младост ГАТ – Кабел 4:0|publisher=nsfudbal.com|date=27. 9. 2021|accessdate=18. 5. 2022}}</ref> После одласка Марка Ренића током зимске паузе, Миловановић је у наставку сезоне и званично постао капитен.<ref>{{cite news|url=https://nsfudbal.com/2022/01/03/renic-napustio-mladost-gat/|title=Ренић напустио Младост ГАТ после четири године|publisher=nsfudbal.com|date=3. 1. 2022|accessdate=18. 5. 2022}}</ref> Са екипом је регуларни део сезоне завршио на другом месту, иза Инђије.<ref name="7derbija">{{cite news|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/milovanovic-kapiten-mladosti-gat-sledi-nam-serija-od-sedam-derbija-15-04-2022|title=Миловановић, капитен Младости ГАТ: Следи нам серија од седам дербија|last=Предојевић|first=А.|publisher=Дневник холдинг|date=15. 4. 2022|accessdate=18. 5. 2022}}</ref> Услед парних картона пропустио је прво коло доигравања, управо против те екипе.<ref name="Soza">{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/mladost-gat-bez-brazilca-do-kraja-sezone-javor-to-pokusava-da-iskoristi/418125|title=Mladost GAT bez Brazilca do kraja sezone, Javor to pokušava da iskoristi|publisher=mozzartsport.com|date=21. 4. 2022|accessdate=18. 5. 2022}}</ref> Победом над [[ФК Раднички Сремска Митровица|Радничким]] у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], Младост је коло пре краја сезоне потврдила прво место на табели и пласман у Суперлигу Србије.<ref>{{cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/super-liga/130695/mladost-gat-u-super-ligi-podvig-za-sva-vremena|title=Младост ГАТ у Супер лиги: Подвиг за сва времена|publisher=Спортски журнал|date=17. 5. 2022|accessdate=18. 5. 2022}}</ref> == Начин игре == Миловановић је 188 [[центиметар]]а високи фудбалер који по потреби може да одигра на свим местима у одбрамбеном делу терена.<ref name="NFK"/> Постепено се развијао кроз нижелигашка такмичења, а у савезном рангу дебитовао је у дресу [[Краљево|краљевачке]] [[ФК Слога Краљево|Слоге]]. Ту је одиграо читаву такмичарску [[Прва лига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]]. у [[Прва лига Србије у фудбалу|Првој лиги Србије]] као једини леви бек у екипи. Наредне сезоне је на појединим утакмицама дуплирао леви бок са [[Душан Младеновић (фудбалер, 1990)|Душаном Младеновићем]] или се мењао у ротацији са њим.<ref name="DMladenović*1"/><ref name="DMladenović*2"/><ref name="DMladenović*3"/> Заједно са окосницом тима Слоге наступао је читаве три сезоне, те је током првог дела такмичарске [[Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]]. имао максималну минутажу, док је екипа зимску паузу дочекала на другом месту на табели.<ref name="Proleter1113">{{cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/11924/sloga-i-protiv-proletera-nastavila-pobednicki-niz-u-kraljevu/f|title=Sloga i protiv Proletera nastavila pobednički niz u Kraljevu|last=Daišević|first=Aleksandar|publisher=srbijasport.net|date=23. 11. 2013|accessdate=7. 1. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/13021/u-kraljevackoj-slogi-bi-da-zadrze-ceo-tim/f|title=U kraljevačkoj Slogi bi da zadrže ceo tim|last=Daišević|first=Aleksandar|publisher=srbijasport.net|date=2. 1. 2014|accessdate=7. 1. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/13249/fudbaleri-kraljevacke-sloge-poceli-pripreme-za-drugi-deo-sezone/f|title=Fudbaleri kraljevačke Sloge počeli pripreme za drugi deo sezone|last=Daišević|first=Aleksandar|publisher=srbijasport.net|date=15. 1. 2014|accessdate=7. 1. 2021}}</ref> Према извештајима са утакмица Миловановићева просечна оцена за период у Слоги била је приближно 6,70.<ref name="srbijafudbal"/> За Слогу је постигао је укупно три поготка, од чега два из скок игре након корнера, док је једном био стрелац из директног [[Слободан ударац|слободног ударца]].<ref name="Inđija_Golx11"/><ref name="Sloga*Smederevo"/><ref name="Sloga*Bežanija-1"/> У победи над [[ФК Бежанија|Бежанијом]] у 22. колу Прве лиге Србије шутирао је након прекршаја са десне стране терена и левом ногом савладао голмана гостујуће екипе, [[Марко Кнежевић (фудбалер)|Марка Кнежевића]].<ref name="Sloga*Bežanija-2"/> Након преласка у [[Сурдулица|сурдулички]] [[ФК Радник Сурдулица|Радник]], Миловановић је током такмичарске [[Прва лига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]]. био задужен за извођење прекида, укључујући слободне ударце и [[Једанаестерац|пенале]].<ref>{{cite news|url=https://www.infovranjske.rs/2014-08-28/jeremi%C4%87-dvostruki-strelac.html|title=Jeremić dvostruki strelac|last=Stanić|first=Dragorad|publisher=[[Врањске]]|date=28. 8. 2014|accessdate=7. 1. 2021}}</ref> На тај начин је постигао више погодака, док је укупно био стрелац 6 пута.<ref name="Jedinstvo_putevi"/><ref name="Proleter*penal"/><ref name="Sloboda*penal"/> Као један од најстандарднијих играча и други стрелац екипе иза нападача [[Јован Јовановић (фудбалер, 1985)|Јована Јовановића]], Миловановић је имао значајан допринос освајању првог места на табели Прве лиге Србије и пласману Радника у највиши степен српског фудбалског такмичења.<ref name="Ušli_u_Superligu"/><ref name="Statistika_2014*15"/><ref name="srbijafudbal"/> Након једанаестерца против [[ФК Чукарички|Чукаричког]] у новембру 2015, који му је одбранио [[Немања Стевановић (фудбалер)|Немања Стевановић]], Миловановић их надаље није изводио.<ref name="Čuka*penal"/> У наредним сезонама тренери су га повремено користили на позицији [[Одбрамбени играч (фудбал)#Центархалф|штопера]], док је једном наступио и на месту [[Одбрамбени играч (фудбал)#Бек|десног бека]].{{efn|Десни бекови [[Синиша Младеновић]] и [[Предраг Ђорђевић (фудбалер, 1990)|Предраг Ђорђевић]] нису наступили против [[ФК Партизан|Партизана]] у 14. колу такмичарске 2016/17. у Суперлиги Србије.<ref name="TM"/> Миловановић је стога померен на супротну страну терена и на истом сусрету асистирао [[Игор Златановић|Игору Златановићу]] за једини погодак Радника на утакмици која је завршена резултатом 1 : 3.<ref name="desni_bek"/> На тај начин је постао још један од играча из некадашњег састава краљевачке Слоге који су током каријере наступали на тој позицији. Управо су против Радника у сезони 2013/14. за Слогу, поред Миловановића и Младеновића,<ref>{{cite web|url=https://www.srbijasport.net/n/10808/marusic-torpedovao-indjijce/f|title=Marušić torpedovao Inđijce|last=Daišević|first=Aleksandar|website=srbijasport.net|date=21. 9. 2013|accessdate=7. 1. 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.infovranjske.rs/2013-10-17/druga-uzastopna-pobeda-surduli%C4%8Dana.html|title=Druga uzastopna pobeda Surduličana|last=Stanić|first=Dragorad|website=[[Врањске]]|date=17. 10. 2013|accessdate=7. 1. 2021|archive-date=09. 01. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210109093424/https://www.infovranjske.rs/2013-10-17/druga-uzastopna-pobeda-surduli%C4%8Dana.html|url-status=dead}}</ref><ref name="Proleter1113"/> истовремено на терену били још [[Марко Гобељић]],<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/predstavljen-zvezdin-novi-desni-bek/262532|title=Predstavljen Zvezdin novi desni bek|publisher=mozzartsport.com|date=9. 7. 2017|accessdate=7. 1. 2021}}</ref> [[Немања Р. Милетић|Немања Милетић]],<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/nemanja-miletic-skicira-desnog-beka-partizana-sise-je-super-lutovac-moze-da-me-zameni-vule-bio-spreman-za-jos-godinu-dana/361796|title=Nemanja Miletić skicira desnog beka Partizana: Sise je super, Lutovac može da me zameni, Vule bio spreman za još godinu dana|last=Joksić|first=Aleksandar|publisher=mozzartsport.com|date=16. 7. 2020|accessdate=7. 1. 2021}}</ref> [[Немања Леканић]],<ref>{{cite news|url=https://mondo.ba/Sport/Fudbal/a885505/Nemanja-Lekanic-i-FK-Borac-Banjaluka-raskinuli-saradnju.html|title=Lekanić napustio Borac|publisher=mondo.ba|date=10. 7. 2019|accessdate=7. 1. 2021}}</ref> [[Вељко Антонијевић]],<ref>{{cite news|url=https://www.fkbskborca.rs/2017/03/24/antonijevic-svi-kao-jedan/|title=Antonijević - Svi kao jedan|website=ФК БСК Борча, званична презентација|date=24. 3. 2017|accessdate=7. 1. 2021}}</ref> [[Лазар Вулић]],<ref>{{cite news|url=http://www.sport014.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=21&Itemid=196|title=Vulić prvo pojačanje|website=sport014.rs|year=2017|accessdate=7. 1. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170708134543/http://www.sport014.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=21&Itemid=196|archivedate=8. 7. 2017}}</ref> као и [[Емир Ровчанин]] који је на неким сусретима играо на том месту.<ref>{{Transfermarkt|153448|Емир Ровчанин}}</ref> Миловановић је кратко био саиграч и са [[Јовица Василић|Јовицом Василићем]],<ref name="issuu"/> док је [[Стефан Драшковић]] код тренера [[Љубиша Стаменковић|Љубише Стаменковића]] у [[Чачак|чачанском]] [[ФК Борац Чачак|Борцу]] неке утакмице номинално почињао као десни бек.<ref>{{Transfermarkt|130952|Стефан Драшковић}}</ref>|name=sdb}} Према оценама извештача са утакмица, Миловановић је у сезони 2016/17. пет пута означен као најбољи појединац на терену.<ref name="srbijafudbal"/> После одласка [[Љубо Баранин|Љуба Баранина]] из екипе Радника, Миловановић је надаље изводио далекометне [[аут]]е којима је гађао саиграче у [[Шеснаестерац|шеснаестерцу]] противничке екипе.<ref>{{cite news|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2015&mm=12&dd=12&nav_id=1073844|title=Het-trik Vieire, 'Grofova' Zvezda u istoriji kluba|last=Đ|first=N.|publisher=[[Б92]]|date=12. 12. 2015|accessdate=7. 1. 2021}}</ref> Радник је на тај начин дошао до поготка против [[ниш]]ког [[ФК Раднички Ниш|Радничког]] у сезони 2018/19. када је Миловановић упутио лопту директно до противничког гола.{{efn|Миловановић је учествовао код јединог поготка Радника у поразу од нишког Радничког у 9. колу Суперлиге за такмичарску 2018/19, те је у неким изворима наведен као стрелац.<ref>{{cite news|url=https://www.infovranjske.rs/info/radnik-%E2%80%93-radni%C4%8Dki-12|title=Radnik – Radnički: 1:2|publisher=[[Врањске]]|date=23. 9. 2018|accessdate=4. 6. 2019}}</ref> Међутим, лопта је након његовог извођења [[аута]] на путу ка мрежи имала контакт са голманом [[Боривоје Ристић|Боривојем Ристићем]] коме је званично приписан [[аутогол]].<ref name="Iz_auta">{{Cite book|url=https://webshop.politika.rs/read/sportski-zurnal-5175/article/sportski-zurnal-10151/page/4.html|last=Тодоровић|first=Тома|title=Дерби југа Нишлијама|date=23. 9. 2018|publisher=[[Спортски журнал]], број 10151|id=|p=5|url-access=subscription}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://fss.rs/izvestaj-sa-utakmice/50623/|title=Радник (Сурдулица) 1 : 2 Раднички (Ниш)|date=22. 9. 2018|accessdate=6. 1. 2021|website=[[Фудбалски савез Србије]]}}</ref><ref>{{cite news|url=https://superliga.rs/index.php/vesti/25-zajednica/1021-super-liga-zakljucci-sa-sednice-izvrsnog-odbora-odrzane-03-10-2014|title=Pregled odigranih mečeva 9. kola Super lige Srbije|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|date=23. 9. 2018|accessdate=6. 1. 2021}}</ref>|name=aut}} Тако је након 5 година проведених у клубу из Сурдулице током којих је одиграо 132 званичне утакмице, постигао 12 погодака и повремено носио капитенску траку, окарактерисан као упорни борац на терену и дарован признањем за несебично залагање и допринос клубу.<ref name="Priznanje+3"/> Са непуне 32 године старости, Миловановић је лета 2019. прешао у [[Крушевац|крушевачки]] [[ФК Напредак Крушевац|Напредак]]. Тадашњи тренер [[Предраг Роган]] га је од почетка такмичарске [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]]. користио на месту у средишњем делу одбране.<ref name="Žurnal-Borac"/> Иако је Напредак до краја сезоне више пута мењао шефа стручног штаба, Миловановић се у наредном периоду усталио на тој позицији, док се у зависности од формације играло са два или три штопера.<ref name="TM"/> Миловановић је током такмичарске [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. као капитен предводио Младост из Новог Сада у Првој лиги и са екипом остварио пласман у Суперлигу Србије. Највећи део сезоне одиграо је у тандему са [[Жерсивал Соза Сантос|Жерсивалом Созом]] на позицијама штопера.<ref name="7derbija"/> Младост је остала несавладана на 17 од укупно 26 утакмица колико је тај тандем одиграо заједно провео на терену. На неколико сусрета током регуларног дела сезоне прилику је добијао и [[Немања Илић (фудбалер)|Немања Илић]] који је након повреде Бразилца стандардно наступао у доигравању.<ref name="Soza"/> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|25. јула 2022.}}<ref name="TM">{{Transfermarkt|196991}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ <small>Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу</small> |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Национални куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=13 | |- |rowspan="4"|[[ФК Слога Краљево|Слога Краљево]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]].<ref>{{cite web|url=https://www.resultados-futbol.com/jugador/2012/Milos-Milovanovic-281006|title=M. Milovanović|website=resultados-futbol.com|accessdate=2. 1. 2021|language=es}}</ref> |rowspan="3"|[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |32||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''32'''||'''1''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13]].<ref name="Učinak_12*13"/> |28||0||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''29'''||'''0''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]].<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/m-milovanovi%C4%87/201569|title=Miloš Milovanović|website=macsonuclarim.com|accessdate=2. 1. 2021|language=tr}}</ref> |26||2||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''27'''||'''2''' |- !colspan="2"|Укупно !86!!3!!2!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!88!!3 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=13 | |- |rowspan="6"|[[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]].<ref name="Statistika_2014*15"/> |Прва лига Србије |27||6||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''27'''||'''6''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16]].<ref name="Statistika_2015*16"/> |rowspan="4"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |30||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''30'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]].<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/1-super-liga-srbije-2016-17/389-03-milovanovic-milos|title=Milovanović, Miloš — sezona 2016/17.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=2. 1. 2021}}</ref> |29||3||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''30'''||'''3''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]].<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/2-super-liga-srbije-2017-18/950-03-milovanovic-milos|title=Milovanović, Miloš — sezona 2017/18.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=2. 1. 2021}}</ref> |18||1||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''18'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]].<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1640-03-milovanovic-milos|title=Milovanović, Miloš — sezona 2018/19.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=2. 1. 2021}}</ref> |25||2{{efn|name=aut}}||2||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''27'''||'''2''' |- !colspan="2"|Укупно !129!!12!!3!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!132!!12 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=13 | |- |rowspan="3"|[[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]].<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/4-super-liga-srbije-2019-20/2152-03-milovanovic-milos|title=Milovanović, Miloš — sezona 2019/20.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=2. 1. 2021}}</ref> |rowspan="2"|Суперлига Србије |27||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''27'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]].<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/2723-03-milovanovic-milos|title=Milovanović, Miloš — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=2. 1. 2021}}</ref> |22||0||2||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''24'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !49!!0!!2!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!51!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=13 | |- |rowspan="3"|[[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite web|url=https://prvaliga.rs/sezone/2020-21/player/6-prva-liga-srbije-2021-22/3431-03-milovanovic-milos|title=Milovanović, Miloš — sezona 2021/22.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=5. 8. 2021}}</ref> |Прва лига Србије |35||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''35'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23]].<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-super-liga-srbije-2022-23/4390-milovanovi-milo|title=Milovanović, Miloš — sezona 2022/23.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=25. 7. 2022}}</ref> |Суперлига Србије |3||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''3'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !38!!0!!0!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!38!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=13 | |- !colspan="3"|Каријера !302!!15!!7!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!309!!15 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=13 | |} == Трофеји и награде == ;Трајал * Поморавска зона : 2005/06.<ref name="joeg06"/> ;Радник Сурдулица * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] : [[Прва лига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]].<ref name="Ušli_u_Superligu"/> ;Младост Нови Сад * Прва лига Србије : [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/prva-liga/131094/konacno-u-eliti-novosadska-staza-cuda|title=Коначно у елити - Новосадска стаза чуда|publisher=Спортски журнал|date=23. 5. 2022|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> == Напомене == {{reflist|group=lower-alpha}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|биографија|фудбал|Краљево|Србија}} * {{Soccerway|milo-milovanovi/201569}} * {{Soccerbase|98452}} * {{WorldFootball.net}} * {{Footballdatabase|182731}} * {{Zerozero|317291}} * [https://fbref.com/en/players/701cb6c2/Milos-Milovanovic Милош Миловановић] на сајту FBREF {{ен}} {{Младост Нови Сад}} {{DEFAULTSORT:Миловановић, Милош}} [[Категорија:Рођени 1987.]] [[Категорија:Спортисти из Краљева]] [[Категорија:Трстеничани]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Трајала]] [[Категорија:Фудбалери Слоге Краљево]] [[Категорија:Фудбалери Радника Сурдулице]] [[Категорија:Фудбалери Напретка Крушевац]] [[Категорија:Фудбалери Младости Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] obcen7k8q1s72uph0rdda9c38uv3u3x 3 4051800 25121924 22074258 2022-07-25T07:56:52Z QueerEcofeminist 215411 QueerEcofeminist преместио је страницу [[Разговор са корисником:ApophisJJ]] на [[Разговор са корисником:Valentin JJ.]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/ApophisJJ|ApophisJJ]] у [[Special:CentralAuth/Valentin JJ.|Valentin JJ.]] wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 23:33 08. August 2019. h7pik43x60hhk03353n3rwp2wfrsm03 0 4054177 25122045 24387486 2022-07-25T10:08:14Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Александар Катанић | пуно_име = Александар Катанић<ref name="MGM">{{cite web|url=https://fkmetalac.rs/player/aleksandar-katanic/|title=Aleksandar Katanić|website=ФК Металац Горњи Милановац, званична презентација|accessdate=19. 8. 2019}}</ref> | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1995|8|15|год=да}}<ref name="MGM"/> | место_рођења = [[Лозница]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref name="Peto_kolo">{{cite news|url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/napadac-metalca-ukrao-sou-asanu-416841.html|title=Napadač Metalca ukrao šou Asanu!|last=Cvetković|first=Ivan|publisher=sportske.net|date=24. 8. 2020|accessdate=13. 11. 2020}}</ref> | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,85 m<ref name="yt">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=yVThdPrLUfc&t=41s|title=Katanic, Aleksandar|work=BK Hightlights Football Pro|publisher=[[Јутјуб]]|date=1. 9. 2020|accessdate=13. 11. 2020}}</ref> | маса = 78 kg<ref name="yt"/> | позиција = [[Нападач (фудбал)#Центафор|центарфор]]<ref name="Peto_kolo"/> | актуелни_клуб = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | актуелни_број = 15 | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Лозница|Лозница]] | године1 = 2012—2014.{{efn|name=bsp}} | клубови1 = [[ФК Раднички Стобекс|Раднички Стобекс]] | наступи1 = 15 | голови1 = 3 | године2 = 2014—2015. | клубови2 = [[ФК Лозница|Лозница]] | наступи2 = 26 | голови2 = 2 | године3 = 2015—2017. | клубови3 = [[ФК Дунав Стари Бановци|Дунав Стари Бановци]] | наступи3 = 57 | голови3 = 28 | године4 = 2017. | клубови4 = [[ФК Телеоптик|Телеоптик]] | наступи4 = 5 | голови4 = 0 | године5 = 2018. | клубови5 = [[ФК Дунав Стари Бановци|Дунав Стари Бановци]] | наступи5 = 15 | голови5 = 19 | године6 = 2018.<ref>{{cite web|url=https://fkbacka.com/aleksandar-katanic-novo-pojacanje-plavih/|title=Aleksandar Katanić novo pojačanje Plavih!|website=ОФК Бачка Бачка Паланка, званична презентација|date=19. 6. 2018|accessdate=19. 8. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20180714122827/https://fkbacka.com/aleksandar-katanic-novo-pojacanje-plavih/|archive-date=14. 07. 2018|url-status=dead}}</ref> | клубови6 = [[ОФК Бачка Бачка Паланка|Бачка Бачка Паланка]] | наступи6 = 5 | голови6 = 0 | године7 = 2019.<ref>{{cite web|url=https://www.facebook.com/fcbezanija/photos/a.394934007335323/1140825492746167|title=Naša pojačanja za nastavak sezone|website=ФК Бежанија, фејсбук страница|date=26. 2. 2019|accessdate=19. 8. 2019}}</ref> | клубови7 = [[ФК Бежанија|Бежанија]] | наступи7 = 10 | голови7 = 5 | године8 = 2019—2021. | клубови8 = [[ФК Металац Горњи Милановац|Металац Горњи Милановац]] | наступи8 = 61 | голови8 = 27 | године9 = 2021. | клубови9 = [[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] | наступи9 = 12 | голови9 = 0 | године10 = 2022. | клубови10 = [[ФК Хонка|Хонка]] | наступи10 = 8 | голови10 = 0 | године11 = 2022. | клубови11 = Хонка академија | наступи11 = 1 | голови11 = 1 | године12 = 2022— | клубови12 = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | наступи12 = 2 | голови12 = 0 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | актуелизовано1_(датум) = 25. јул 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Александар Катанић''' ([[Лозница]], [[15. август]]а [[1995]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Младост Нови Сад|Младост]] из [[Нови Сад|Новог Сада]].<ref>{{cite news|url=https://nsfudbal.com/2022/07/08/katanic-uz-mirosavljeva/|title=Катанић уз Миросављева|publisher=nsfudbal.com|date=8. 7. 2022|accessdate=25. 7. 2022}}</ref> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|25. јула 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/a-katanić/497998|title=Aleksandar Katanić|website=macsonuclarim.com|accessdate=13. 11. 2020|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Национални куп !colspan="2"|Лига куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}} |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Раднички Стобекс|Раднички Стобекс]] |[[Српска лига Запад 2012/13.|2012/13.]]<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/metalac/katanic_a.htm|title=Катанић, Александар|website=srbijafudbal.com|accessdate=19. 8. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200617211437/http://srbijafudbal.com/metalac/katanic_a.htm|archive-date=17. 06. 2020|url-status=dead}}</ref> |[[Српска лига Запад]] |15||3||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''15'''||'''3''' |- |{{аббр|2013/14.|Зона Дрина}}{{efn|Статистички параметри за такмичарску 2013/14. у Зони Дрина нису доступни.<ref name="srbijafudbal"/>|name=bsp}} |[[Зона Дрина у фудбалу|Зона Дрина]] |colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|— |- !colspan="2"|Укупно !15!!3!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!15!!3 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Лозница|Лозница]] |[[Српска лига Запад 2014/15.|2014/15.]]<ref name="srbijafudbal"/> |Српска лига Запад !26!!2!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!26!!2 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="4"|[[ФК Дунав Стари Бановци|Дунав Стари Бановци]] |[[Српска лига Војводина 2015/16.|2015/16.]]<ref name="srbijafudbal"/> |rowspan="3"|[[Српска лига Војводина]] |29||8||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''29'''||'''8''' |- |[[Српска лига Војводина 2016/17.|2016/17.]]<ref name="srbijafudbal"/> |28||20||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''28'''||'''20''' |- |[[Српска лига Војводина 2017/18.|2017/18.]]<ref name="srbijafudbal"/> |15||19||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''15'''||'''19''' |- !colspan="2"|Укупно !72!!47!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!72!!47 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Телеоптик|Телеоптик]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]<ref>{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/index.php?nav=klub&sub=igrac&igracid=3553&klubid=23|title=Katanić, Aleksandar — sezona 2017/18.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|date=21. 8. 2017|accessdate=19. 8. 2019}}</ref> |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] !5!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!5!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ОФК Бачка Бачка Паланка|Бачка Бачка Паланка]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1666-15-katanic-aleksandar|title=Katanić, Aleksandar — sezona 2018/19.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=13. 11. 2020}}</ref> |[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] !5!!0!!0!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!5!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Бежанија|Бежанија]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]<ref>{{cite web|url=https://prvaliga.rs/sezone/2020-21/player/3-prva-liga-srbije-2018-19/1917-08-katanic-aleksandar|title=Katanić, Aleksandar — sezona 2018/19.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=13. 11. 2020}}</ref> |Прва лига Србије !10!!5!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!10!!5 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="4"|[[ФК Металац Горњи Милановац|Металац Горњи Милановац]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]<ref>{{cite web|url=https://prvaliga.rs/sezone/2020-21/player/4-prva-liga-srbije-2019-20/2256-15-katanic-aleksandar|title=Katanić, Aleksandar — sezona 2019/20.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=13. 11. 2020}}</ref> |Прва лига Србије |29||19||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''30'''||'''19''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/3120-15-katanic-aleksandar|title=Katanić, Aleksandar — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=13. 11. 2020}}</ref> |rowspan="2"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |31||8||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''32'''||'''8''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3861-15-katanic-aleksandar|title=Katanić, Aleksandar — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=11. 8. 2021}}</ref> |1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''1'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !61!!27!!2!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!63!!27 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3979-77-katanic-aleksandar|title=Katanić, Aleksandar — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=15. 8. 2021}}</ref> |Суперлига Србије !12!!0!!0!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!12!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Хонка|Хонка]] |2022.<ref name="Resultados">{{cite web|url=https://www.resultados-futbol.com/jugador/2022/A-Katanic-471687|title=A. Katanić|website=resultados-futbol.com|accessdate=19. 2. 2022|language=es}}</ref> |[[Прва лига Финске у фудбалу|Прва лига Финске]] !8!!0!!1!!0!!4!!2!!colspan="2"|—!!13!!2 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |Хонка академија |2022.<ref name="Resultados"/> |Трећа лига Финске !1!!1!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!1!!1 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-super-liga-srbije-2022-23/4633-katani-aleksandar|title=Katanić, Aleksandar — sezona 2022/23.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=25. 7. 2022}}</ref> |Суперлига Србије |2||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''2'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !217!!85!!3!!0!!4!!2!!colspan="2"|—!!224!!87 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} {{reflist|group=lower-alpha}} == Трофеји и награде == === Клупски === ;Лозница * [[Српска лига Запад]]: [[Српска лига Запад 2014/15.|2014/15]].<ref>{{cite web|url=http://www.radiostoplus.com/item/16942|title=Loznica bolja od PJ 2011 u finalu Kupa FSRZS|last=Minić|first=M.|website=radiostoplus.com|date=16. 6. 2015|accessdate=19. 8. 2019|archive-date=30. 05. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200530064737/http://www.radiostoplus.com/item/16942|url-status=dead}}</ref> ;Хонка * Лига куп Финске: 2022.<ref>{{cite web|url=https://finnishfootballshow.com/2022/03/26/honka-win-the-liigacup-huuhkajat-squad-iceland-slovakia-previews-suomen-cup/|title=[Podcast] Honka Win The Liigacup, Huuhkajat Squad For Murcia Training Camp, Iceland & Slovakia Previews, Suomen Cup Update|website=finnishfootballshow.com|date=26. 3. 2022|accessdate=25. 7. 2022|language=en}}</ref> === Појединачно === * Најбољи стрелац Прве лиге Србије за сезону [[Прва лига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]].<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/golgeter-iz-prve-lige-srbije-prezadovoljan-u-metalcu-katanic-za-maxbet-sport-otvorio-dusu-233223/|title=GOLGETER IZ PRVE LIGE SRBIJE PREZADOVOLJAN U METALCU Katanić za MaxBet sport otvorio dušu|last=Tomašević|first=Dalibor|publisher=maxbetsport.rs|date=10. 9. 2020|accessdate=11. 9. 2020}}</ref> * [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.#Играчи кола|Играч кола]] у Суперлиги Србије (1)<ref>{{Cite web|url=https://superliga.rs/vesti/2188-igrac-kola-het-trik-sjajnog-aleksandra-katanica-za-veliko-iznenadenje-u-senti|title=Igrač kola: Het-trik sjajnog Aleksandra Katanića za veliko iznenađenje u Senti|date=23. 8. 2020|accessdate=25. 8. 2020|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Србија}} * {{Soccerway|aleksandar-katani/497998}} * {{Transfermarkt|533504}} * {{WorldFootball.net|aleksandar-katanic}} * {{Footballdatabase|360052}} * {{Zerozero|362087}} {{Младост Нови Сад}} {{DEFAULTSORT:Катанић, Александар}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Спортисти из Лознице]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Лознице]] [[Категорија:Фудбалери Телеоптика]] [[Категорија:Фудбалери ОФК Бачке]] [[Категорија:Фудбалери Бежаније]] [[Категорија:Фудбалери Металца Горњег Милановца]] [[Категорија:Фудбалери Младости Лучана]] [[Категорија:Фудбалери Младости Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] 7bdrm4n306lyiqz3c60v87ztt6eiduq 4 4054585 25121894 25116168 2022-07-25T06:58:58Z Dcirovicbot 128314 Update wikitext text/x-wiki {{Википедија:Чланци за брисање/Заглавље}} Овај списак је задњи пут ажуриран: 24. 07. 2022.<br> Величине чланака су изражене бројевима слова (рачунајући размаке и изузимајући коментарисани текст). Овај сет чланака садржи 1160 клица, 1960 чланака и 6880 дугих чланака. {| class="wikitable sortable" style="text-align:right;" |+ [[m:List of articles every Wikipedia should have/Expanded|'''Списак 10.000 чланака које свака Википедија треба да има''']] ! # ! Q ! Наслов ! bs ! en ! hr ! sh ! sr |- ||1||[[d:Q83322]]||[[Нанак]]||1419||47492||415||317||1062 |- ||2||[[d:Q82207]]||[[Индигирка]]||0||10529||3279||3259||1064 |- ||3||[[d:Q505605]]||[[Отворено друштво]]||0||10903||6794||0||1068 |- ||4||[[d:Q164466]]||[[Росово море]]||2215||42455||1399||1144||1069 |- ||5||[[d:Q151952]]||[[Милоска Венера]]||2699||19973||3514||2450||1069 |- ||6||[[d:Q62558]]||[[Сид Шарис]]||0||25737||0||5649||1076 |- ||7||[[d:Q207702]]||[[Хадсонов пролаз]]||0||6323||2732||0||1084 |- ||8||[[d:Q1147471]]||[[Уговор у Сарагоси]]||0||16458||0||0||1085 |- ||9||[[d:Q58778]]||[[Систем]]||2663||22594||1411||979||1090 |- ||10||[[d:Q207925]]||[[Принц од Велса (острво, Нунавут)]]||0||5895||4409||0||1095 |- ||11||[[d:Q45922]]||[[Strijela]]||0||30728||1181||1118||1096 |- ||12||[[d:Q185041]]||[[Енглески рог]]||0||25365||3345||3292||1099 |- ||13||[[d:Q172964]]||[[Голман]]||816||25274||660||997||1099 |- ||14||[[d:Q30059]]||[[Арондисман]]||0||8290||0||0||1099 |- ||15||[[d:Q182524]]||[[Восток-1]]||0||50537||5349||0||1099 |- ||16||[[d:Q25389]]||[[Јиланд]]||1283||30479||1424||1710||1100 |- ||17||[[d:Q15416]]||[[Телевизијски програм]]||0||43116||922||959||1100 |- ||18||[[d:Q131708]]||[[Плутократија]]||2001||25719||649||1132||1108 |- ||19||[[d:Q83376]]||[[Рум]]||1132||46421||1879||3870||1110 |- ||20||[[d:Q815726]]||[[Солидарност]]||0||18748||3300||3301||1116 |- ||21||[[d:Q134116]]||[[Мелвил (острво)]]||0||14249||11939||0||1118 |- ||22||[[d:Q680559]]||[[Диселдорфска школа]]||0||10973||0||9327||1119 |- ||23||[[d:Q133544]]||[[Џон Логи Берд]]||0||37040||0||1484||1124 |- ||24||[[d:Q503835]]||[[Маново-Гунда Ст. Флорис национални парк]]||0||6983||2316||2340||1126 |- ||25||[[d:Q3569]]||[[Сенегал (река)]]||0||47339||4679||5948||1133 |- ||26||[[d:Q959583]]||[[Шлагер]]||2978||21334||3059||0||1138 |- ||27||[[d:Q173017]]||[[Лимпопо (река)]]||0||13477||1823||5495||1139 |- ||28||[[d:Q145694]]||[[Апенинско полуострво]]||6111||4558||1268||1162||1142 |- ||29||[[d:Q131716]]||[[Категат]]||1112||18417||596||2214||1143 |- ||30||[[d:Q173596]]||[[Венерн]]||656||21399||1432||3614||1143 |- ||31||[[d:Q459381]]||[[Теорија књижевности]]||0||21376||661||1136||1145 |- ||32||[[d:Q132241]]||[[Фестивал]]||1307||20789||1022||1328||1146 |- ||33||[[d:Q234009]]||[[Магада]]||0||32202||0||1776||1149 |- ||34||[[d:Q180805]]||[[Tiristor]]||1280||27105||1218||1378||1149 |- ||35||[[d:Q30461]]||[[Председник]]||890||49759||768||818||1150 |- ||36||[[d:Q170161]]||[[Цех]]||0||2199||1188||0||1152 |- ||37||[[d:Q106106]]||[[Ормар]]||0||6642||1057||1580||1157 |- ||38||[[d:Q41176]]||[[Зграда]]||1262||17686||1028||1087||1157 |- ||39||[[d:Q2160801]]||[[Сукња]]||0||33207||1498||506||1158 |- ||40||[[d:Q185369]]||[[Фотокопирање]]||0||22736||3846||0||1159 |- ||41||[[d:Q205302]]||[[Симонија]]||0||10691||1470||1456||1161 |- ||42||[[d:Q106577]]||[[Неустрија]]||0||14388||1116||1152||1166 |- ||43||[[d:Q501344]]||[[Национални парк Комое]]||0||18262||3216||3088||1170 |- ||44||[[d:Q185351]]||[[Правник]]||0||3067||0||622||1170 |- ||45||[[d:Q22733]]||[[Гаража]]||0||17437||1363||0||1171 |- ||46||[[d:Q828144]]||[[Партер]]||0||11300||0||3480||1175 |- ||47||[[d:Q208160]]||[[Храброст]]||0||41698||1069||1168||1179 |- ||48||[[d:Q258313]]||[[Остава]]||0||11726||0||0||1181 |- ||49||[[d:Q33659]]||[[People (часопис)]]||0||44201||0||1651||1183 |- ||50||[[d:Q9842]]||[[Основна школа]]||3200||22370||4907||994||1185 |- ||51||[[d:Q360135]]||[[Канг Јувеј]]||0||28596||0||0||1187 |- ||52||[[d:Q14088]]||[[Моцарела]]||0||18370||3114||2815||1188 |- ||53||[[d:Q18758]]||[[Малајско полуострво]]||5740||14779||6475||5999||1190 |- ||54||[[d:Q193642]]||[[Размера (географија)]]||1075||35439||0||0||1196 |- ||55||[[d:Q210765]]||[[Фотодетектор]]||0||16209||4291||4069||1206 |- ||56||[[d:Q243998]]||[[Бонго бубањ]]||0||21312||1420||0||1208 |- ||57||[[d:Q178648]]||[[Периферни уређаји]]||1801||2412||0||0||1208 |- ||58||[[d:Q45823]]||[[Баренцово море]]||1888||27300||785||789||1209 |- ||59||[[d:Q163740]]||[[Непрофитна организација]]||0||33694||290||1269||1210 |- ||60||[[d:Q732463]]||[[Национални историјски парк културе Чако]]||0||67488||0||3819||1211 |- ||61||[[d:Q48365]]||[[Магеланов мореуз]]||2870||65902||2097||3950||1213 |- ||62||[[d:Q12896105]]||[[Ручак]]||0||31095||0||0||1214 |- ||63||[[d:Q477248]]||[[Пециво]]||0||21685||0||885||1216 |- ||64||[[d:Q25535]]||[[Селанд]]||809||11656||736||1224||1220 |- ||65||[[d:Q184299]]||[[Шах (титула)]]||2261||15570||1250||1113||1227 |- ||66||[[d:Q494829]]||[[Аутобуска станица]]||0||8393||2874||2727||1227 |- ||67||[[d:Q199451]]||[[Пагода]]||0||34377||1793||1869||1233 |- ||68||[[d:Q235517]]||[[Беверли Силс]]||0||42423||2765||0||1237 |- ||69||[[d:Q201012]]||[[Новосибирска острва]]||1378||25643||2686||1929||1239 |- ||70||[[d:Q178561]]||[[Битка]]||615||25789||1667||947||1243 |- ||71||[[d:Q51616]]||[[Реквијем]]||0||28932||2953||2321||1249 |- ||72||[[d:Q39908]]||[[Панталоне]]||0||52957||1090||747||1252 |- ||73||[[d:Q49364]]||[[Јаванско море]]||2219||9360||959||1128||1256 |- ||74||[[d:Q19270]]||[[Целебеско море]]||2703||10327||746||1356||1257 |- ||75||[[d:Q2741056]]||[[Витрина]]||0||21045||0||0||1257 |- ||76||[[d:Q1229]]||[[Дон]]||1484||14679||1838||2475||1258 |- ||77||[[d:Q170726]]||[[Енрико Карузо]]||1719||59010||1307||1015||1262 |- ||78||[[d:Q86436]]||[[Томахавк (секира)]]||1198||17121||2036||1170||1267 |- ||79||[[d:Q178]]||[[Pasta]]||1139||62038||945||856||1271 |- ||80||[[d:Q385378]]||[[Грађевински радови]]||0||50842||3070||1413||1271 |- ||81||[[d:Q201510]]||[[Хуан Себастијан Елкано]]||0||37246||6933||0||1273 |- ||82||[[d:Q173371]]||[[Банту народи]]||0||32479||3017||2517||1278 |- ||83||[[d:Q80131]]||[[Покер]]||5769||16755||5618||7123||1285 |- ||84||[[d:Q2737]]||[[Луј де Финес]]||1286||29519||1405||8077||1288 |- ||85||[[d:Q152095]]||[[Када]]||0||10278||0||0||1288 |- ||86||[[d:Q188759]]||[[Представничка демократија]]||0||24865||0||2397||1295 |- ||87||[[d:Q214252]]||[[Штала]]||0||5611||2572||1405||1300 |- ||88||[[d:Q165896]]||[[Призма (оптика)]]||1391||13406||6081||4324||1300 |- ||89||[[d:Q210735]]||[[Томас де Торкемада]]||0||16143||2514||0||1303 |- ||90||[[d:Q6851]]||[[ФИВБ]]||0||38592||0||0||1305 |- ||91||[[d:Q156054]]||[[Токантинс (река)]]||4082||10789||3416||3289||1306 |- ||92||[[d:Q76356]]||[[Hans-Georg Gadamer]]||1600||33850||2421||3817||1307 |- ||93||[[d:Q133346]]||[[Граница (географија)]]||1431||47681||357||1532||1308 |- ||94||[[d:Q162737]]||[[Ангара]]||5510||9134||1292||2314||1309 |- ||95||[[d:Q208187]]||[[Ловачко-бомбардерски авион]]||0||34720||794||0||1309 |- ||96||[[d:Q575]]||[[Ноћ]]||1726||15852||733||1235||1310 |- ||97||[[d:Q23538]]||[[Екватор]]||1501||30696||1656||1204||1312 |- ||98||[[d:Q37260]]||[[Писање]]||1187||43817||1077||953||1312 |- ||99||[[d:Q1430789]]||[[Породични смештај деце]]||0||64442||0||0||1319 |- ||100||[[d:Q182940]]||[[Десерт]]||0||36413||1118||0||1322 |- ||101||[[d:Q208154]]||[[Наџд]]||3735||43134||1535||1420||1326 |- ||102||[[d:Q486263]]||[[Боса нова]]||0||24234||1956||0||1330 |- ||103||[[d:Q174782]]||[[Trg]]||0||17734||2206||2413||1336 |- ||104||[[d:Q488981]]||[[Европска банка за обнову и развој]]||0||51950||962||1352||1343 |- ||105||[[d:Q767472]]||[[Салто мортал]]||0||6568||0||2211||1344 |- ||106||[[d:Q208351]]||[[Гађење]]||2585||80499||639||728||1345 |- ||107||[[d:Q143650]]||[[Дрејков пролаз]]||3110||24844||1432||2276||1346 |- ||108||[[d:Q38684]]||[[Бенгалски залив]]||2155||56009||1538||1279||1353 |- ||109||[[d:Q159183]]||[[Филипинско море]]||1024||24561||1240||991||1362 |- ||110||[[d:Q160464]]||[[Дугме]]||0||23841||1448||4450||1370 |- ||111||[[d:Q471447]]||[[Флорет]]||0||17769||0||0||1371 |- ||112||[[d:Q13261]]||[[Топла чоколада]]||0||36921||1057||0||1374 |- ||113||[[d:Q5525]]||[[Велико медвеђе језеро]]||0||18673||3265||3737||1375 |- ||114||[[d:Q165608]]||[[Кољско полуострво]]||0||58097||1647||3518||1375 |- ||115||[[d:Q128011]]||[[Велики Антили]]||2539||13168||2480||2019||1378 |- ||116||[[d:Q179188]]||[[Торесов мореуз]]||0||23524||2534||714||1380 |- ||117||[[d:Q72291]]||[[Дејвид О. Селзник]]||0||21107||1696||1551||1384 |- ||118||[[d:Q33629]]||[[Карско море]]||1634||19448||820||1147||1385 |- ||119||[[d:Q208546]]||[[Цезар Кјуј]]||0||25570||1202||2156||1386 |- ||120||[[d:Q81895]]||[[Кашика]]||0||15356||387||1687||1388 |- ||121||[[d:Q186361]]||[[Казна]]||0||45395||509||0||1388 |- ||122||[[d:Q312551]]||[[Кабир]]||0||38027||0||0||1389 |- ||123||[[d:Q192706]]||[[Вилијам Гилберт]]||0||25815||7029||7089||1392 |- ||124||[[d:Q35958]]||[[Босфор]]||2597||51094||3413||3946||1396 |- ||125||[[d:Q178167]]||[[Кошћушко (планина)]]||4444||23474||1766||2879||1397 |- ||126||[[d:Q43282]]||[[Храм Светог Александра Невског у Софији]]||0||13016||1056||970||1399 |- ||127||[[d:Q191787]]||[[Јездра]]||663||24302||916||3322||1401 |- ||128||[[d:Q663529]]||[[Квикстеп]]||0||4950||1207||0||1402 |- ||129||[[d:Q200538]]||[[Журка]]||0||27457||1385||1674||1404 |- ||130||[[d:Q270102]]||[[Рагби седам]]||0||50390||0||0||1405 |- ||131||[[d:Q131183]]||[[Кабаре]]||0||26393||974||5376||1406 |- ||132||[[d:Q28161]]||[[Економија рада]]||0||43743||0||1418||1407 |- ||133||[[d:Q61509]]||[[Putovanje]]||0||14103||0||1252||1407 |- ||134||[[d:Q114768]]||[[Амбар]]||0||8970||584||428||1408 |- ||135||[[d:Q164070]]||[[Отрантска врата]]||2685||4748||864||1102||1410 |- ||136||[[d:Q204806]]||[[Бенуе]]||1326||5065||1663||2074||1413 |- ||137||[[d:Q83318]]||[[Баб ел Мандеб]]||1612||10901||1590||1654||1414 |- ||138||[[d:Q79883]]||[[Ормуски мореуз]]||1669||51048||2962||2578||1418 |- ||139||[[d:Q4290]]||[[Инвестиције]]||920||12785||8582||941||1418 |- ||140||[[d:Q309118]]||[[Политбиро]]||0||5429||1419||1309||1424 |- ||141||[[d:Q37056]]||[[Тајмир]]||1472||7584||3654||0||1427 |- ||142||[[d:Q877517]]||[[Игре са лоптом]]||0||2591||1398||0||1429 |- ||143||[[d:Q221656]]||[[Сјајност]]||0||3490||0||0||1429 |- ||144||[[d:Q76687]]||[[Георг Беднорц]]||0||7242||6467||0||1436 |- ||145||[[d:Q178359]]||[[Umak]]||0||20376||1810||0||1436 |- ||146||[[d:Q8493]]||[[Аму Дарја]]||0||30408||1737||1143||1440 |- ||147||[[d:Q217164]]||[[Под]]||0||15711||0||1920||1442 |- ||148||[[d:Q178543]]||[[Доња Калифорнија (полуострво)]]||2973||19586||1895||1727||1444 |- ||149||[[d:Q13275]]||[[Сомалски језик]]||0||51121||2450||2423||1446 |- ||150||[[d:Q165100]]||[[Мозамбички канал]]||2162||8579||1232||2606||1451 |- ||151||[[d:Q182657]]||[[Јужни поларник]]||0||10232||9231||2983||1454 |- ||152||[[d:Q118863]]||[[Северно острво]]||0||23843||1447||3234||1457 |- ||153||[[d:Q36124]]||[[Гибралтарски мореуз]]||2230||29359||1045||875||1461 |- ||154||[[d:Q36281]]||[[Розо]]||1303||19318||3315||4542||1464 |- ||155||[[d:Q1156606]]||[[Сабља (мачевање)]]||0||22388||0||0||1467 |- ||156||[[d:Q840419]]||[[Мач (спортски)]]||0||15040||0||0||1468 |- ||157||[[d:Q188843]]||[[Kosmopolitizam]]||0||47031||2754||2624||1474 |- ||158||[[d:Q181282]]||[[Енцо Ферари]]||1037||31743||832||1876||1476 |- ||159||[[d:Q184485]]||[[Сценска уметност]]||5423||31093||686||426||1476 |- ||160||[[d:Q153080]]||[[Источна Франачка]]||0||16495||2039||542||1484 |- ||161||[[d:Q13991]]||[[Шикоку]]||866||22347||502||869||1497 |- ||162||[[d:Q82799]]||[[Име]]||1812||19704||581||496||1498 |- ||163||[[d:Q33526]]||[[Штуко]]||0||28576||827||4201||1498 |- ||164||[[d:Q7988]]||[[Лаптевско море]]||3336||43123||2032||1556||1503 |- ||165||[[d:Q207452]]||[[Линијски брод]]||1683||30096||1585||1347||1504 |- ||166||[[d:Q5477]]||[[Кавкаске планине]]||8784||24361||1003||857||1507 |- ||167||[[d:Q882739]]||[[Плави Нил]]||2600||16107||1232||3830||1508 |- ||168||[[d:Q83513]]||[[Контрафагот]]||0||18455||832||0||1509 |- ||169||[[d:Q23364]]||[[Хуманистичка психологија]]||0||59489||0||0||1513 |- ||170||[[d:Q186541]]||[[Казаи]]||0||8242||1413||3420||1519 |- ||171||[[d:Q79007]]||[[Улица]]||0||30233||1309||788||1526 |- ||172||[[d:Q42070]]||[[Гоби]]||1807||34114||1614||1949||1527 |- ||173||[[d:Q986291]]||[[Мрежа (објекат)]]||0||7328||6270||6354||1527 |- ||174||[[d:Q76766]]||[[Герд Биниг]]||0||9491||3437||3365||1533 |- ||175||[[d:Q262816]]||[[Иљф и Петров]]||0||8651||3330||6151||1534 |- ||176||[[d:Q4198907]]||[[Парламентарна република]]||0||57932||1587||1725||1537 |- ||177||[[d:Q186733]]||[[Велики аустралијски залив]]||0||21465||4812||0||1539 |- ||178||[[d:Q57216]]||[[Тањир]]||0||9364||594||1223||1539 |- ||179||[[d:Q183319]]||[[Кртола]]||1290||14147||909||1570||1543 |- ||180||[[d:Q132646]]||[[Бактрија]]||0||35983||2141||2290||1544 |- ||181||[[d:Q37312]]||[[IMDb]]||3761||42290||1382||3637||1558 |- ||182||[[d:Q208129]]||[[Ударни ован]]||0||10328||700||685||1563 |- ||183||[[d:Q133163]]||[[Удараљке]]||0||22949||2014||2122||1565 |- ||184||[[d:Q6663]]||[[Хамбургер]]||0||71575||2046||1497||1565 |- ||185||[[d:Q78879]]||[[Колима (река)]]||3161||12661||1895||1708||1573 |- ||186||[[d:Q474]]||[[Акведукт]]||1806||20650||969||971||1576 |- ||187||[[d:Q42177]]||[[Кревет]]||0||36459||1259||1541||1594 |- ||188||[[d:Q40464]]||[[Франс-Прес]]||0||18811||5077||0||1594 |- ||189||[[d:Q33254]]||[[Тасманово море]]||1681||10922||1873||841||1596 |- ||190||[[d:Q132050]]||[[Губернатор]]||772||37586||1847||1342||1598 |- ||191||[[d:Q6498477]]||[[Пожуда]]||0||31806||0||0||1601 |- ||192||[[d:Q175331]]||[[Демонстрације]]||0||20972||2616||4660||1606 |- ||193||[[d:Q484692]]||[[Химна]]||640||39825||2198||2210||1607 |- ||194||[[d:Q174873]]||[[Кантата]]||5895||17979||629||1131||1609 |- ||195||[[d:Q893]]||[[Лимунада]]||762||17398||745||3623||1611 |- ||196||[[d:Q152058]]||[[Дански мореуз]]||1594||4356||1813||1567||1615 |- ||197||[[d:Q221686]]||[[Додекафонија]]||0||31766||946||0||1616 |- ||198||[[d:Q209465]]||[[Кампус]]||0||5462||1528||0||1623 |- ||199||[[d:Q249578]]||[[Gaznavidsko carstvo]]||0||50922||4686||3902||1625 |- ||200||[[d:Q1445650]]||[[Praznik]]||1181||10355||1761||1693||1634 |- ||201||[[d:Q173862]]||[[Никарагва (језеро)]]||0||11193||1765||2991||1637 |- ||202||[[d:Q49005]]||[[Завеса]]||0||15980||0||0||1638 |- ||203||[[d:Q80240]]||[[Урал (река)]]||1864||22962||1908||1814||1639 |- ||204||[[d:Q150370]]||[[Флореско море]]||1767||4365||708||554||1641 |- ||205||[[d:Q133442]]||[[Град-држава]]||0||36709||1064||832||1646 |- ||206||[[d:Q272999]]||[[Зидарство]]||0||18360||1584||712||1647 |- ||207||[[d:Q41430]]||[[Гвинејски залив]]||1119||11772||1326||651||1650 |- ||208||[[d:Q186240]]||[[Остракизам]]||0||31484||2352||1626||1653 |- ||209||[[d:Q7246]]||[[Једнорог]]||1556||35928||1732||1658||1654 |- ||210||[[d:Q1194368]]||[[Капитални брод]]||1339||11242||1173||631||1655 |- ||211||[[d:Q25294]]||[[Чекић]]||742||27158||828||681||1656 |- ||212||[[d:Q603531]]||[[Чилеански гребен]]||0||41908||0||0||1657 |- ||213||[[d:Q282129]]||[[Минијатурa]]||0||34965||1810||1756||1658 |- ||214||[[d:Q34027]]||[[Географска ширина]]||1513||46074||1171||1214||1664 |- ||215||[[d:Q188447]]||[[Кабл]]||0||12090||418||585||1667 |- ||216||[[d:Q184462]]||[[Крез]]||0||38758||3817||3286||1669 |- ||217||[[d:Q37495]]||[[Јонско море]]||1976||10643||2313||2436||1669 |- ||218||[[d:Q273976]]||[[Блокада]]||0||15482||4377||1347||1670 |- ||219||[[d:Q193258]]||[[Лозански мир 1923.]]||0||28871||0||2824||1671 |- ||220||[[d:Q199479]]||[[Соломоново море]]||1867||4086||1751||1700||1672 |- ||221||[[d:Q34172]]||[[Маслац]]||7347||47134||2011||936||1682 |- ||222||[[d:Q184592]]||[[Герард 'т Хофт]]||0||28780||5833||2914||1686 |- ||223||[[d:Q425548]]||[[Палета]]||0||1275||0||1517||1686 |- ||224||[[d:Q18278]]||[[Уругвај (река)]]||7355||16967||1672||2160||1689 |- ||225||[[d:Q131263]]||[[Касарна]]||0||21974||1102||1218||1690 |- ||226||[[d:Q145165]]||[[Велика Викторијина пустиња]]||1006||11102||1028||2525||1691 |- ||227||[[d:Q182031]]||[[Џек Килби]]||0||18055||5788||0||1694 |- ||228||[[d:Q40921]]||[[Хонијара]]||2854||65564||5116||4508||1694 |- ||229||[[d:Q845909]]||[[Скитија]]||0||26410||0||1990||1705 |- ||230||[[d:Q41573]]||[[Бискајски залив]]||2481||15472||1435||1731||1705 |- ||231||[[d:Q142714]]||[[Карташка игра]]||0||40452||0||1000||1706 |- ||232||[[d:Q216916]]||[[Војни авион]]||0||22014||0||0||1707 |- ||233||[[d:Q183631]]||[[Ернест Волтон]]||0||19635||5309||3793||1711 |- ||234||[[d:Q147304]]||[[Велика кинеска низија]]||0||6170||4966||3444||1713 |- ||235||[[d:Q286]]||[[Koža (materijal)]]||1780||39393||1846||2030||1714 |- ||236||[[d:Q101761]]||[[Рајсфершлус]]||0||30665||2884||1626||1716 |- ||237||[[d:Q193655]]||[[Џон Хазбрук ван Влек]]||0||17876||7960||0||1717 |- ||238||[[d:Q747779]]||[[Видео-трака]]||0||26545||1221||1330||1717 |- ||239||[[d:Q58705]]||[[Арабијско море]]||1737||20564||5411||5047||1722 |- ||240||[[d:Q4508]]||[[Ратна морнарица]]||867||38814||1836||969||1722 |- ||241||[[d:Q309276]]||[[Национални парк Североисточни Гренланд]]||1250||8060||5244||0||1725 |- ||242||[[d:Q2793]]||[[Браћа Грим]]||4094||56681||4030||3969||1729 |- ||243||[[d:Q43476]]||[[Амедео Авогадро]]||5495||12529||5909||4071||1729 |- ||244||[[d:Q211783]]||[[Папос]]||0||21624||2961||841||1730 |- ||245||[[d:Q178217]]||[[Диофант]]||1335||24341||885||1434||1731 |- ||246||[[d:Q23691]]||[[Национална химна]]||1112||22838||1246||1176||1732 |- ||247||[[d:Q468402]]||[[Керамичке плочице]]||0||31825||0||6165||1734 |- ||248||[[d:Q30185]]||[[Градоначелник]]||768||57254||903||835||1737 |- ||249||[[d:Q183061]]||[[Фасада]]||0||8534||2259||2343||1738 |- ||250||[[d:Q206811]]||[[Међународни ПЕН центар]]||0||16502||1170||1049||1739 |- ||251||[[d:Q659974]]||[[Поверење]]||0||61822||733||760||1743 |- ||252||[[d:Q34516]]||[[Машта]]||0||28558||716||2985||1744 |- ||253||[[d:Q80151]]||[[Шешир]]||0||34353||5063||5044||1745 |- ||254||[[d:Q1412160]]||[[Saosećanje]]||0||67828||0||0||1745 |- ||255||[[d:Q2069469]]||[[Пентхаус стан]]||0||6310||0||1163||1745 |- ||256||[[d:Q273285]]||[[Санкање]]||0||24389||2202||0||1750 |- ||257||[[d:Q484079]]||[[Фирер]]||1030||21526||2087||858||1752 |- ||258||[[d:Q204776]]||[[Парковске клупе]]||0||12770||0||0||1758 |- ||259||[[d:Q130879]]||[[Ројтерс]]||5401||48181||4800||1672||1758 |- ||260||[[d:Q134560]]||[[Каиш]]||0||13221||612||642||1761 |- ||261||[[d:Q200969]]||[[Халдеја]]||0||41165||1514||1729||1764 |- ||262||[[d:Q178953]]||[[Верцингеторикс]]||0||19315||6784||1669||1765 |- ||263||[[d:Q12919]]||[[Маџуро]]||548||32253||3565||4891||1765 |- ||264||[[d:Q177440]]||[[Јужни повратник]]||0||20441||2316||2253||1766 |- ||265||[[d:Q705178]]||[[Krivica]]||0||6350||615||0||1772 |- ||266||[[d:Q132041]]||[[Кључ (предмет)]]||0||27719||1887||2866||1773 |- ||267||[[d:Q211773]]||[[Preponsko jahanje]]||0||33364||1043||0||1776 |- ||268||[[d:Q166382]]||[[Емир]]||0||10834||1466||1788||1781 |- ||269||[[d:Q205695]]||[[Маскаренска острва]]||0||35017||2526||0||1785 |- ||270||[[d:Q23485]]||[[Црни лук]]||3012||63552||6884||1902||1786 |- ||271||[[d:Q32489]]||[[Нож]]||1410||40165||2252||1412||1787 |- ||272||[[d:Q11359]]||[[Арјабхата]]||1511||43238||1401||1510||1790 |- ||273||[[d:Q684]]||[[Исток]]||1681||4149||502||688||1795 |- ||274||[[d:Q1003]]||[[Солидарност (синдикат)]]||893||39059||990||955||1800 |- ||275||[[d:Q176635]]||[[Северни повратник]]||0||14094||2721||2648||1801 |- ||276||[[d:Q3241671]]||[[Vodovodna instalacija]]||0||40176||0||0||1801 |- ||277||[[d:Q191022]]||[[Шал]]||0||9464||1201||0||1802 |- ||278||[[d:Q192730]]||[[Кимеријци]]||2821||41057||1911||2992||1806 |- ||279||[[d:Q71023]]||[[Алфред Кастлер]]||0||6561||4629||0||1807 |- ||280||[[d:Q193254]]||[[Пет добрих царева]]||726||8805||509||709||1808 |- ||281||[[d:Q211606]]||[[Друштвена структура]]||0||21373||0||0||1815 |- ||282||[[d:Q51583]]||[[Џозеф Л. Манкевиц]]||0||34691||4422||4227||1819 |- ||283||[[d:Q41602]]||[[Охотско море]]||2306||16886||543||1352||1819 |- ||284||[[d:Q132603]]||[[Пролетаријат]]||0||18894||2034||2276||1819 |- ||285||[[d:Q31029]]||[[Уже]]||0||34240||5345||1763||1822 |- ||286||[[d:Q2920963]]||[[Динстање]]||570||17459||0||554||1824 |- ||287||[[d:Q36477]]||[[Географска дужина]]||34537||34211||743||711||1825 |- ||288||[[d:Q182137]]||[[Маракаибо (језеро)]]||5740||20511||1938||3619||1825 |- ||289||[[d:Q208383]]||[[Прекид ватре]]||0||20035||1082||1167||1826 |- ||290||[[d:Q173603]]||[[Šlem]]||0||12776||1054||2589||1826 |- ||291||[[d:Q155197]]||[[Средњосибирска висораван]]||0||4497||1975||2896||1827 |- ||292||[[d:Q128880]]||[[Арафурско море]]||1866||9994||2143||961||1828 |- ||293||[[d:Q188823]]||[[Стипендија]]||0||17898||1397||0||1828 |- ||294||[[d:Q35872]]||[[Чамац]]||1489||19164||3755||1386||1829 |- ||295||[[d:Q152746]]||[[DIN (стандард)]]||2958||5917||789||0||1832 |- ||296||[[d:Q126]]||[[Децембар]]||418||20978||1638||302||1833 |- ||297||[[d:Q15028]]||[[Међународна организација за стандардизацију]]||8358||40639||1249||1692||1833 |- ||298||[[d:Q123]]||[[Септембар]]||372||32374||1413||287||1835 |- ||299||[[d:Q1254874]]||[[Телевизијска мрежа]]||0||40955||1050||1186||1835 |- ||300||[[d:Q189898]]||[[Емират]]||0||11533||1375||0||1835 |- ||301||[[d:Q103459]]||[[Стока]]||1939||44416||2118||2675||1835 |- ||302||[[d:Q11206]]||[[Уставно право]]||3015||15136||982||781||1838 |- ||303||[[d:Q194302]]||[[Спојница (аутомобил)]]||0||18640||5151||4574||1839 |- ||304||[[d:Q787425]]||[[Северозападни национални споменик на Хавајима]]||0||34312||7338||7298||1846 |- ||305||[[d:Q396198]]||[[Аграрна политика]]||0||52972||0||0||1847 |- ||306||[[d:Q26456]]||[[Раши]]||0||44414||0||1284||1854 |- ||307||[[d:Q179352]]||[[Деспотизам]]||0||10648||630||920||1854 |- ||308||[[d:Q168639]]||[[Мердевине]]||0||19683||383||2149||1854 |- ||309||[[d:Q13987]]||[[Кјушу]]||1672||17576||1050||1268||1857 |- ||310||[[d:Q45089]]||[[Коцка (игра)]]||0||38111||1984||1979||1860 |- ||311||[[d:Q48282]]||[[Студент]]||4024||43691||1258||2628||1861 |- ||312||[[d:Q192348]]||[[Бенедето Кроче]]||1607||32898||1019||1339||1862 |- ||313||[[d:Q213385]]||[[Баскара II]]||0||29491||0||5451||1862 |- ||314||[[d:Q575516]]||[[Turanska nizija]]||0||3406||5089||0||1869 |- ||315||[[d:Q28244]]||[[Амхарски језик]]||4471||75589||1861||2101||1871 |- ||316||[[d:Q192666]]||[[Бјаловјешка шума]]||0||37121||4304||4287||1872 |- ||317||[[d:Q170479]]||[[Ванкувер (острво)]]||0||62007||1404||3888||1873 |- ||318||[[d:Q24862]]||[[Кратки филм]]||0||11006||1447||1377||1874 |- ||319||[[d:Q190007]]||[[Omladina]]||0||32707||1807||1758||1879 |- ||320||[[d:Q149086]]||[[Хомицид]]||2423||34508||4562||0||1880 |- ||321||[[d:Q185150]]||[[Еудокс]]||0||22146||1692||1880||1887 |- ||322||[[d:Q209344]]||[[Римски универзитет Сапијенца]]||0||31293||6918||4734||1887 |- ||323||[[d:Q207751]]||[[Саутемптон (острво)]]||0||14637||11707||0||1888 |- ||324||[[d:Q37960]]||[[Жуто море]]||1607||28387||813||665||1894 |- ||325||[[d:Q179537]]||[[Грчка ватра]]||0||44266||1274||1307||1895 |- ||326||[[d:Q12630]]||[[Мексички залив]]||2916||61029||1266||1265||1897 |- ||327||[[d:Q202027]]||[[Корнет (инструмент)]]||0||16220||2724||2642||1898 |- ||328||[[d:Q59771]]||[[Нова Британија]]||10929||17039||4124||1945||1900 |- ||329||[[d:Q20136]]||[[Коренско поврће]]||0||6631||0||0||1902 |- ||330||[[d:Q264965]]||[[Potkultura]]||852||34450||1545||1674||1903 |- ||331||[[d:Q40847]]||[[Makaze]]||0||42568||4688||851||1904 |- ||332||[[d:Q3825]]||[[Либрвил]]||3044||16837||4545||7393||1905 |- ||333||[[d:Q176815]]||[[Интерпарламентарна унија]]||0||31581||0||0||1906 |- ||334||[[d:Q127641]]||[[Витус Беринг]]||1237||39462||6759||3812||1910 |- ||335||[[d:Q44725]]||[[Берингово море]]||1966||22095||2153||1969||1913 |- ||336||[[d:Q3272]]||[[Винипег (језеро)]]||0||23651||2833||2849||1915 |- ||337||[[d:Q28984]]||[[Hlotar I]]||2512||32188||910||3661||1920 |- ||338||[[d:Q169523]]||[[Залив Сен Лорен]]||2154||12730||2850||2078||1921 |- ||339||[[d:Q156849]]||[[Канализација]]||0||10858||367||996||1924 |- ||340||[[d:Q172833]]||[[Метла]]||0||15474||564||1972||1926 |- ||341||[[d:Q3812]]||[[Сулавеси]]||3192||66911||2739||4013||1931 |- ||342||[[d:Q140527]]||[[Три мускетара]]||0||40477||1712||4610||1940 |- ||343||[[d:Q8919]]||[[Европска заједница за атомску енергију]]||1150||23586||999||0||1945 |- ||344||[[d:Q192279]]||[[Алексеј Толстој]]||0||30228||1545||0||1946 |- ||345||[[d:Q47545]]||[[Норвешко море]]||895||48710||2632||1678||1946 |- ||346||[[d:Q223625]]||[[Полицијски час]]||0||49242||951||955||1946 |- ||347||[[d:Q108429]]||[[Стреличарство]]||0||68452||3038||2289||1949 |- ||348||[[d:Q171888]]||[[Гумица за брисање]]||0||15092||400||2771||1949 |- ||349||[[d:Q1160362]]||[[Механизација]]||0||20523||1635||1990||1950 |- ||350||[[d:Q19083]]||[[Краљевина Иберија]]||0||24667||1768||2059||1952 |- ||351||[[d:Q543654]]||[[Rathaus]]||0||12314||0||0||1954 |- ||352||[[d:Q170526]]||[[Плодни полумесец]]||4275||31113||1458||4410||1955 |- ||353||[[d:Q38859]]||[[Босиљак]]||4110||34241||3800||1677||1958 |- ||354||[[d:Q51522]]||[[Сидни Полак]]||2397||25839||5216||5150||1959 |- ||355||[[d:Q335039]]||[[Nolan Bušnel]]||0||58257||0||0||1961 |- ||356||[[d:Q207535]]||[[Роланд (војсковођа)]]||0||14101||2317||2423||1961 |- ||357||[[d:Q271521]]||[[Мореуз Цугару]]||2982||4369||3135||3007||1961 |- ||358||[[d:Q155790]]||[[Јуџин Вигнер]]||0||46592||5352||5363||1963 |- ||359||[[d:Q178843]]||[[Рупија]]||1041||24563||944||270||1966 |- ||360||[[d:Q178079]]||[[Меритократија]]||0||49830||2403||1586||1969 |- ||361||[[d:Q208571]]||[[Агенда 21]]||0||30379||0||0||1974 |- ||362||[[d:Q79751]]||[[Олигархија]]||2202||23861||1113||613||1974 |- ||363||[[d:Q189325]]||[[Лабораторија за млазни погон]]||4706||36137||0||1941||1977 |- ||364||[[d:Q487338]]||[[Мохито]]||859||16993||798||0||1978 |- ||365||[[d:Q262367]]||[[Džordž Vestinghaus]]||1872||30454||987||1079||1980 |- ||366||[[d:Q467011]]||[[Инвазија]]||1748||30365||0||1605||1980 |- ||367||[[d:Q332337]]||[[Коринтски савез]]||5387||15918||2798||1911||1981 |- ||368||[[d:Q319671]]||[[Трансантарктичке планине]]||1942||13001||0||0||1983 |- ||369||[[d:Q62928]]||[[Семити]]||888||16264||2158||760||1984 |- ||370||[[d:Q183440]]||[[Karamela]]||0||9125||911||0||1986 |- ||371||[[d:Q1827]]||[[Црно вино]]||0||13905||897||1915||1986 |- ||372||[[d:Q53045]]||[[Ђузепе Торнаторе]]||0||6552||2384||0||1988 |- ||373||[[d:Q2166722]]||[[Издаја]]||0||15802||2401||3492||1988 |- ||374||[[d:Q174834]]||[[Ауторитет]]||0||14196||697||1402||1989 |- ||375||[[d:Q190909]]||[[Фокус (оптика)]]||1675||4168||5461||689||1994 |- ||376||[[d:Q13276]]||[[Колач]]||0||25216||708||0||1998 |- ||377||[[d:Q179412]]||[[Међународна аутомобилска федерација]]||0||37872||2083||0||1999 |- ||378||[[d:Q1062]]||[[Онтарио (језеро)]]||3059||42875||1282||1896||2003 |- ||379||[[d:Q11707]]||[[Ресторан]]||809||49092||2920||1217||2003 |- ||380||[[d:Q14748]]||[[Сто (намештај)]]||0||16702||1026||1794||2005 |- ||381||[[d:Q170384]]||[[Оперета]]||0||32624||2975||762||2006 |- ||382||[[d:Q191031]]||[[Охлократија]]||0||10833||558||223||2008 |- ||383||[[d:Q157918]]||[[Сети I]]||0||32779||3779||5738||2012 |- ||384||[[d:Q3196867]]||[[Дуг]]||0||27015||1249||1366||2013 |- ||385||[[d:Q5973845]]||[[National Geographic]]||0||39058||0||0||2017 |- ||386||[[d:Q273613]]||[[Кнез]]||913||17360||4704||1547||2026 |- ||387||[[d:Q837182]]||[[Музика импресионизма]]||0||9343||0||0||2026 |- ||388||[[d:Q15680]]||[[Јурта]]||0||18547||1593||0||2028 |- ||389||[[d:Q228039]]||[[Брава]]||0||27719||0||2948||2039 |- ||390||[[d:Q163415]]||[[Вилијам Шокли]]||0||62877||5618||5621||2043 |- ||391||[[d:Q7509]]||[[Stefani Luiza Kvolek]]||0||28431||0||0||2048 |- ||392||[[d:Q43292]]||[[Султан]]||1413||32543||1268||1880||2048 |- ||393||[[d:Q33997]]||[[Синди (језик)]]||0||41332||1982||4445||2052 |- ||394||[[d:Q204686]]||[[Зимски спортови]]||0||14268||3336||0||2059 |- ||395||[[d:Q327911]]||[[Трамбулина]]||0||27307||796||0||2062 |- ||396||[[d:Q41415]]||[[Супа]]||1467||31754||3714||4658||2064 |- ||397||[[d:Q33215]]||[[Плански језик]]||0||45362||2545||2179||2070 |- ||398||[[d:Q14623204]]||[[Srednje obrazovanje]]||0||32855||0||0||2070 |- ||399||[[d:Q5532]]||[[Малави (језеро)]]||3369||51277||6814||5584||2078 |- ||400||[[d:Q34302]]||[[Сумња]]||0||6230||0||4586||2079 |- ||401||[[d:Q33810]]||[[Одија (језик)]]||0||53936||1171||4625||2082 |- ||402||[[d:Q200223]]||[[Александрово острво]]||2036||16823||16212||0||2083 |- ||403||[[d:Q39739]]||[[Аконкагва]]||7727||24104||2850||7711||2083 |- ||404||[[d:Q472311]]||[[Међународна организација за миграције]]||0||18673||1400||0||2083 |- ||405||[[d:Q9788]]||[[Слово]]||629||18578||661||589||2084 |- ||406||[[d:Q527395]]||[[Чвор]]||0||32218||0||0||2086 |- ||407||[[d:Q44412]]||[[Ханс Кристијан Ерстед]]||2401||22054||4979||2300||2087 |- ||408||[[d:Q171649]]||[[Убанги]]||0||9329||4386||4408||2088 |- ||409||[[d:Q209710]]||[[Мост на Руском острву]]||0||9922||2087||0||2089 |- ||410||[[d:Q40231]]||[[Избори]]||1871||36473||1731||6989||2090 |- ||411||[[d:Q191829]]||[[Магдалена (река)]]||0||16086||3510||3453||2093 |- ||412||[[d:Q4117409]]||[[Слалом]]||2374||19875||2268||2064||2093 |- ||413||[[d:Q6460735]]||[[Оброк]]||0||20963||0||0||2104 |- ||414||[[d:Q164992]]||[[Астролаб]]||886||36158||1503||1359||2104 |- ||415||[[d:Q4830453]]||[[Бизнис]]||0||42541||4150||1941||2105 |- ||416||[[d:Q49892]]||[[Предсједнички систем]]||0||38992||1812||4912||2112 |- ||417||[[d:Q208195]]||[[Задовољство]]||0||45799||335||334||2114 |- ||418||[[d:Q131395]]||[[Дијалог]]||0||25870||875||2104||2118 |- ||419||[[d:Q312011]]||[[Ајзак Мерит Сингер]]||0||32502||0||2351||2119 |- ||420||[[d:Q3827]]||[[Молучка острва]]||1941||30462||2082||2086||2123 |- ||421||[[d:Q104555]]||[[Лењир]]||0||10434||543||713||2123 |- ||422||[[d:Q175943]]||[[Фотодиода]]||0||29601||1632||2472||2124 |- ||423||[[d:Q159252]]||[[Чукотско море]]||2629||19519||1010||902||2126 |- ||424||[[d:Q1470]]||[[Морис Есхер]]||574||60332||604||0||2127 |- ||425||[[d:Q179825]]||[[Абделкадир]]||2668||35383||3956||7805||2130 |- ||426||[[d:Q38035]]||[[Сугласник]]||0||18727||777||1725||2135 |- ||427||[[d:Q43954]]||[[Папа Лав I]]||0||35883||7727||7521||2138 |- ||428||[[d:Q25956]]||[[Свемирска станица]]||1999||27319||2646||2267||2140 |- ||429||[[d:Q318296]]||[[Отмица]]||0||30395||547||857||2141 |- ||430||[[d:Q186817]]||[[Каша (јело)]]||0||32768||1651||2127||2144 |- ||431||[[d:Q963303]]||[[Лублинска унија]]||0||22758||1996||2011||2150 |- ||432||[[d:Q41547]]||[[Сент Џорџиз]]||1975||16898||4797||4868||2151 |- ||433||[[d:Q35798]]||[[Извршна власт]]||2299||5556||1927||547||2151 |- ||434||[[d:Q1510761]]||[[Друштвене промене]]||0||18435||0||1151||2151 |- ||435||[[d:Q180846]]||[[Супермаркет]]||1505||47916||1222||2114||2158 |- ||436||[[d:Q50643]]||[[Канта за заливање]]||0||3768||0||0||2159 |- ||437||[[d:Q76556]]||[[Јулијус Вилхелм Рихард Дедекинд]]||0||15615||0||0||2169 |- ||438||[[d:Q475018]]||[[Дневна соба]]||0||15016||733||0||2172 |- ||439||[[d:Q171846]]||[[Басов пролаз]]||0||33843||4451||2325||2177 |- ||440||[[d:Q81944]]||[[Прибор за јело]]||0||13476||0||0||2186 |- ||441||[[d:Q185969]]||[[Геоид]]||0||25907||4105||4183||2190 |- ||442||[[d:Q193499]]||[[Кришна (река)]]||0||35111||3081||3029||2193 |- ||443||[[d:Q215768]]||[[Масовна производња]]||0||41781||1741||0||2194 |- ||444||[[d:Q44405]]||[[Теократија]]||0||52308||2821||1545||2195 |- ||445||[[d:Q134485]]||[[Балхашко језеро]]||1364||39992||5832||5886||2199 |- ||446||[[d:Q222749]]||[[Глума]]||0||29964||1543||0||2200 |- ||447||[[d:Q5472]]||[[Хиндукуш]]||0||67490||2395||2436||2201 |- ||448||[[d:Q81982]]||[[Чембало]]||2073||38631||972||648||2201 |- ||449||[[d:Q465299]]||[[Материјална култура]]||0||14678||5816||3205||2207 |- ||450||[[d:Q25277]]||[[Хаити (острво)]]||946||63721||5826||5596||2210 |- ||451||[[d:Q170412]]||[[Мелодија]]||4514||9662||883||5832||2212 |- ||452||[[d:Q192281]]||[[Северна Земља]]||0||47231||4468||3869||2215 |- ||453||[[d:Q1303167]]||[[Pojata]]||0||33997||0||2472||2216 |- ||454||[[d:Q7351]]||[[Роберт Шуман]]||3516||51932||4338||933||2220 |- ||455||[[d:Q23357]]||[[Abraham Maslov]]||0||58728||1028||6645||2220 |- ||456||[[d:Q47674]]||[[Америго Веспучи]]||1687||44151||1007||816||2221 |- ||457||[[d:Q42188]]||[[Абел Тасман]]||1677||35676||1316||1336||2224 |- ||458||[[d:Q35367]]||[[Мраморно море]]||1307||8911||3713||3612||2227 |- ||459||[[d:Q484954]]||[[Песимизам]]||0||70686||679||576||2229 |- ||460||[[d:Q7220961]]||[[Лопата]]||0||10788||774||2057||2230 |- ||461||[[d:Q142148]]||[[Сао Франсиско (река)]]||3708||17877||2156||4019||2234 |- ||462||[[d:Q132868]]||[[Гренландско море]]||3555||27116||1473||1065||2237 |- ||463||[[d:Q170449]]||[[Муљ]]||0||13790||1067||1284||2240 |- ||464||[[d:Q40224]]||[[Карл Бенц]]||3817||44129||1605||2903||2241 |- ||465||[[d:Q131026]]||[[Филателија]]||2089||19674||4941||4697||2241 |- ||466||[[d:Q22502]]||[[Тајван (острво)]]||0||39395||2257||2804||2247 |- ||467||[[d:Q191566]]||[[Западносибирска низија]]||0||7953||5422||0||2249 |- ||468||[[d:Q178780]]||[[Ликер]]||834||11110||2782||4575||2250 |- ||469||[[d:Q560549]]||[[Средњоевропска низија]]||0||4171||2999||0||2251 |- ||470||[[d:Q184393]]||[[Катапулт]]||3275||32701||7460||2250||2253 |- ||471||[[d:Q169966]]||[[Висораван Декан]]||0||33188||436||1472||2256 |- ||472||[[d:Q105513]]||[[Би-бап]]||0||39099||5225||0||2256 |- ||473||[[d:Q92604]]||[[Никлаус Вирт]]||6538||14119||7077||6878||2257 |- ||474||[[d:Q11942]]||[[ЕТХ Цирих]]||0||41289||1434||919||2258 |- ||475||[[d:Q179970]]||[[Ер (језеро)]]||0||22792||3556||3622||2259 |- ||476||[[d:Q944176]]||[[Карло Бласис]]||0||6192||0||0||2262 |- ||477||[[d:Q332381]]||[[Национални парк Жау]]||2258||8867||4081||4180||2262 |- ||478||[[d:Q200433]]||[[Сплав]]||0||6172||781||2287||2262 |- ||479||[[d:Q190507]]||[[Нада]]||0||31212||414||4089||2263 |- ||480||[[d:Q364342]]||[[Дарил Ф. Занук]]||0||51575||0||2319||2264 |- ||481||[[d:Q185063]]||[[Период зараћених држава]]||0||57464||3651||2389||2265 |- ||482||[[d:Q204703]]||[[Море Скоша]]||1174||6512||2071||5585||2266 |- ||483||[[d:Q14294]]||[[Тахо (река)]]||4678||11143||2146||4687||2269 |- ||484||[[d:Q83067]]||[[Тимор]]||822||25378||600||2335||2270 |- ||485||[[d:Q61883]]||[[Ратно ваздухопловство]]||970||24942||1746||1003||2277 |- ||486||[[d:Q1050303]]||[[Даунтаун]]||0||36963||0||1534||2277 |- ||487||[[d:Q43663]]||[[Чарапе]]||0||18485||2630||2600||2287 |- ||488||[[d:Q146470]]||[[Бренди]]||0||30636||2094||0||2289 |- ||489||[[d:Q183318]]||[[Диктатор]]||1159||29223||1868||710||2291 |- ||490||[[d:Q132956]]||[[Такла Макан]]||3245||21386||1604||1227||2293 |- ||491||[[d:Q743046]]||[[Руско-турски ратови]]||0||44385||1773||2149||2294 |- ||492||[[d:Q26529]]||[[Свемирска сонда]]||3174||4506||0||622||2295 |- ||493||[[d:Q242115]]||[[Пет династија и десет краљевстава]]||0||37342||2361||2463||2296 |- ||494||[[d:Q166656]]||[[Ponuda i tražnja]]||1116||37816||3206||1045||2297 |- ||495||[[d:Q485446]]||[[Оптимизам]]||0||45718||889||2151||2300 |- ||496||[[d:Q28803]]||[[Сендвич]]||2125||21300||2999||3019||2305 |- ||497||[[d:Q2578557]]||[[Pravo pravičnosti]]||0||37929||0||0||2305 |- ||498||[[d:Q207645]]||[[Војна тактика]]||0||17684||2245||976||2313 |- ||499||[[d:Q679]]||[[Запад]]||1190||6980||383||640||2318 |- ||500||[[d:Q43015]]||[[Finansije]]||0||56132||570||2446||2319 |- ||501||[[d:Q210326]]||[[Сунгари]]||0||7043||3644||3621||2322 |- ||502||[[d:Q39201]]||[[Кућни љубимац]]||1071||55500||1184||2468||2322 |- ||503||[[d:Q207666]]||[[Аксел Хајберг (острво)]]||0||17686||13684||0||2326 |- ||504||[[d:Q34171]]||[[Тај-кадајски језици]]||0||33310||4736||4769||2327 |- ||505||[[d:Q94002]]||[[Барбара Стенвик]]||0||56460||2274||6633||2329 |- ||506||[[d:Q27092]]||[[Јапанско море]]||2933||39411||1069||2277||2329 |- ||507||[[d:Q461736]]||[[Париски клуб]]||0||34066||0||0||2333 |- ||508||[[d:Q178706]]||[[Установа]]||0||41372||2205||1520||2335 |- ||509||[[d:Q210953]]||[[Соларни календар]]||0||7743||4110||2364||2337 |- ||510||[[d:Q201129]]||[[Лира]]||1434||23443||1297||1274||2342 |- ||511||[[d:Q173417]]||[[Џозеф Пулицер]]||4139||46058||4903||4629||2345 |- ||512||[[d:Q605340]]||[[Vari kultura]]||0||18770||0||0||2347 |- ||513||[[d:Q161205]]||[[Сафавиди]]||0||26197||2043||0||2347 |- ||514||[[d:Q862597]]||[[Музички облик]]||0||22080||2426||5777||2351 |- ||515||[[d:Q551997]]||[[Жица]]||0||21920||658||4607||2352 |- ||516||[[d:Q181217]]||[[Бег]]||1941||17845||2512||2287||2354 |- ||517||[[d:Q431534]]||[[AEGEE]]||0||36021||0||0||2357 |- ||518||[[d:Q5539]]||[[Велико ропско језеро]]||8100||20279||3535||2396||2358 |- ||519||[[d:Q44914]]||[[Судоку]]||6905||38601||3000||2158||2358 |- ||520||[[d:Q40634]]||[[Филологија]]||0||18064||496||368||2361 |- ||521||[[d:Q124946]]||[[Баштованство]]||0||35460||758||3603||2365 |- ||522||[[d:Q43702]]||[[Федерација]]||1102||52926||5169||1980||2370 |- ||523||[[d:Q1695]]||[[Скагерак]]||590||16667||1012||865||2371 |- ||524||[[d:Q28575]]||[[Грофовија]]||0||47185||2858||3418||2374 |- ||525||[[d:Q489772]]||[[Седам светских чуда старог света]]||3413||17432||4401||3256||2380 |- ||526||[[d:Q28989]]||[[Гроф]]||0||22377||886||1330||2384 |- ||527||[[d:Q190975]]||[[Рулет]]||0||48630||5170||0||2385 |- ||528||[[d:Q131408]]||[[Клин]]||2299||8922||5729||255||2387 |- ||529||[[d:Q706541]]||[[Занзибарски архипелаг]]||0||3683||3096||0||2388 |- ||530||[[d:Q366791]]||[[Радозналост]]||0||36916||0||0||2388 |- ||531||[[d:Q2001676]]||[[Офанзива]]||0||6817||0||2426||2389 |- ||532||[[d:Q160636]]||[[Рио Гранде]]||2776||47183||2938||3212||2391 |- ||533||[[d:Q18545]]||[[Лопта]]||1973||11064||3062||3179||2391 |- ||534||[[d:Q207841]]||[[Етида]]||0||8323||2168||0||2392 |- ||535||[[d:Q172226]]||[[Скије]]||0||28339||2263||4468||2392 |- ||536||[[d:Q52847]]||[[Европска економска заједница]]||3769||49646||978||1010||2398 |- ||537||[[d:Q23718]]||[[Стране света]]||1048||36384||819||1392||2400 |- ||538||[[d:Q47163]]||[[Марко Витрувије]]||3684||48276||1491||3159||2403 |- ||539||[[d:Q162900]]||[[Чарлс Томсон Рис Вилсон]]||3677||15125||6086||3062||2408 |- ||540||[[d:Q37845]]||[[Алтајски језици]]||0||61562||4109||701||2408 |- ||541||[[d:Q43106]]||[[Замбези]]||3704||58766||4823||3646||2411 |- ||542||[[d:Q158281]]||[[Венди (Западни Словени)]]||0||19889||1514||1519||2412 |- ||543||[[d:Q212920]]||[[Кућни апарати]]||0||17801||1353||0||2414 |- ||544||[[d:Q36332]]||[[Водопади Игвасу]]||0||26332||3127||3836||2417 |- ||545||[[d:Q1501]]||[[Базен]]||0||53321||2265||2549||2417 |- ||546||[[d:Q156598]]||[[Универзитет у Лајдену]]||0||28937||1549||3239||2418 |- ||547||[[d:Q1622659]]||[[Хокеј]]||0||29782||870||967||2419 |- ||548||[[d:Q190804]]||[[Рајксмузеум Амстердам]]||0||35528||4515||0||2423 |- ||549||[[d:Q1383]]||[[Хјурон (језеро)]]||0||30493||2205||2317||2425 |- ||550||[[d:Q728646]]||[[Партнерство]]||2291||31243||1606||0||2430 |- ||551||[[d:Q297838]]||[[Хосе де Рибера]]||0||16623||628||1907||2432 |- ||552||[[d:Q44342]]||[[Легенда]]||0||15734||5878||5449||2435 |- ||553||[[d:Q35473]]||[[Прозор]]||2309||44420||700||2390||2439 |- ||554||[[d:Q39715]]||[[Светионик]]||1227||42737||5368||4093||2445 |- ||555||[[d:Q210398]]||[[Рјуриковичи]]||8446||35335||3596||3293||2450 |- ||556||[[d:Q165666]]||[[Ксилофон]]||0||27352||1962||4911||2450 |- ||557||[[d:Q188883]]||[[Климент Александријски]]||0||62024||4688||4778||2454 |- ||558||[[d:Q178122]]||[[Арија (музика)]]||1917||15477||787||744||2455 |- ||559||[[d:Q313330]]||[[Ћи Јуен]]||0||19394||1349||2092||2459 |- ||560||[[d:Q16533]]||[[Судија]]||0||39073||905||2925||2459 |- ||561||[[d:Q208500]]||[[Кнежевина]]||0||10382||759||1547||2460 |- ||562||[[d:Q1591030]]||[[Хауске државе]]||0||10124||0||0||2461 |- ||563||[[d:Q11769]]||[[Берингов мореуз]]||6090||19858||3487||3253||2461 |- ||564||[[d:Q173959]]||[[Univerzitet Al-Azhar]]||7488||45806||2792||3901||2467 |- ||565||[[d:Q18003128]]||[[Мислилац]]||1834||7543||1803||0||2469 |- ||566||[[d:Q203764]]||[[Активизам]]||0||46043||887||1560||2470 |- ||567||[[d:Q160194]]||[[Сулуско море]]||1636||9859||618||638||2477 |- ||568||[[d:Q47844]]||[[Пејзажна архитектура]]||872||35375||2962||1597||2479 |- ||569||[[d:Q737201]]||[[Сценографија]]||0||13272||2511||2530||2484 |- ||570||[[d:Q177477]]||[[Космодром Бајконур]]||1269||43331||4464||4562||2485 |- ||571||[[d:Q81422]]||[[Ноје]]||0||52125||7920||2919||2494 |- ||572||[[d:Q191314]]||[[Годавари]]||0||63196||4363||3277||2495 |- ||573||[[d:Q172556]]||[[Таурус]]||2692||11629||1543||1779||2495 |- ||574||[[d:Q3411]]||[[Макензи]]||3777||70600||4262||4619||2496 |- ||575||[[d:Q22806]]||[[Национална библиотека]]||0||23849||2659||0||2497 |- ||576||[[d:Q215635]]||[[Лукобран]]||0||19130||0||2917||2497 |- ||577||[[d:Q5119]]||[[Главни град]]||3649||50555||1257||1086||2499 |- ||578||[[d:Q134041]]||[[Кола (пиће)]]||0||25868||490||701||2499 |- ||579||[[d:Q193264]]||[[Маражо]]||0||11950||1927||0||2505 |- ||580||[[d:Q2122]]||[[Орални секс]]||1580||41635||781||1164||2506 |- ||581||[[d:Q123829]]||[[Џорџ Гершвин]]||0||53935||2652||2218||2510 |- ||582||[[d:Q1644]]||[[Лаба]]||1456||25992||1810||2475||2515 |- ||583||[[d:Q191768]]||[[Свињетина]]||889||47705||0||892||2516 |- ||584||[[d:Q3876]]||[[Лилонгве]]||2927||35450||957||7800||2517 |- ||585||[[d:Q34575]]||[[Егејско море]]||4677||47189||2970||3497||2526 |- ||586||[[d:Q134768]]||[[Коктел]]||1371||24091||3843||8078||2526 |- ||587||[[d:Q13888]]||[[Лукино Висконти]]||0||31551||2052||2324||2528 |- ||588||[[d:Q862562]]||[[Железнички сигнал]]||0||26454||1860||0||2528 |- ||589||[[d:Q201261]]||[[Орион (митологија)]]||0||58373||0||0||2530 |- ||590||[[d:Q3803]]||[[Мала Сундска острва]]||1730||14231||2587||1661||2530 |- ||591||[[d:Q183621]]||[[Јо-јо]]||0||22827||387||0||2530 |- ||592||[[d:Q736922]]||[[Интимни однос]]||0||27532||2814||2935||2534 |- ||593||[[d:Q26545]]||[[Хрен]]||2567||25641||2246||3832||2542 |- ||594||[[d:Q161582]]||[[Андромеда (митологија)]]||2385||43264||2529||1455||2545 |- ||595||[[d:Q473743]]||[[Еколошка уметност]]||0||34024||0||2615||2545 |- ||596||[[d:Q212148]]||[[Прелид (музика)]]||0||15715||0||0||2546 |- ||597||[[d:Q152810]]||[[Депонија]]||1746||27796||2437||1145||2554 |- ||598||[[d:Q1066]]||[[Горње језеро]]||0||50410||1758||3839||2559 |- ||599||[[d:Q328488]]||[[Национални парк Салонга]]||0||10965||3177||2389||2559 |- ||600||[[d:Q40164]]||[[Полуга]]||1444||16171||7147||7520||2560 |- ||601||[[d:Q55430]]||[[Џанг Јимоу]]||0||45404||0||0||2564 |- ||602||[[d:Q483159]]||[[Сир Дарја]]||0||14609||5057||5807||2564 |- ||603||[[d:Q516992]]||[[Огртач]]||0||10564||0||0||2564 |- ||604||[[d:Q504433]]||[[Мверу]]||0||20250||6674||0||2566 |- ||605||[[d:Q188794]]||[[Исаија]]||0||26003||1756||2359||2569 |- ||606||[[d:Q124873]]||[[Минданао]]||987||77223||811||3036||2571 |- ||607||[[d:Q229478]]||[[Међународни биро за тегове и мере]]||1792||11011||1224||1924||2577 |- ||608||[[d:Q179876]]||[[Краљевство Енглеска]]||0||46711||3958||6177||2580 |- ||609||[[d:Q233611]]||[[Međunarodna hidrografska organizacija]]||1373||10254||1378||1481||2580 |- ||610||[[d:Q182893]]||[[Дисперзија (физика)]]||0||33819||3711||3686||2584 |- ||611||[[d:Q58795659]]||[[Дур]]||0||11523||7195||667||2585 |- ||612||[[d:Q80344]]||[[Олимп]]||4957||48321||3147||3139||2592 |- ||613||[[d:Q82984]]||[[Пјер де Кубертен]]||4198||48453||3132||4741||2594 |- ||614||[[d:Q18142]]||[[Високоградња]]||1048||45728||1019||0||2604 |- ||615||[[d:Q379079]]||[[Међународна гимнастичка федерација]]||0||10913||811||0||2605 |- ||616||[[d:Q105985]]||[[Судска власт]]||1927||25834||1039||3468||2611 |- ||617||[[d:Q21901]]||[[Џозефина Кокран]]||0||15437||0||0||2619 |- ||618||[[d:Q204886]]||[[Федерализам]]||0||32564||0||0||2621 |- ||619||[[d:Q282049]]||[[Каријера]]||0||24668||0||0||2622 |- ||620||[[d:Q131588]]||[[Ганимед (митологија)]]||2286||31598||2468||2365||2624 |- ||621||[[d:Q39072]]||[[Микроекономија]]||1492||46514||2336||1513||2625 |- ||622||[[d:Q1568]]||[[Хинди (језик)]]||2901||74914||2743||6560||2626 |- ||623||[[d:Q191055]]||[[Земљотрес у Лисабону 1755.]]||2521||39292||1576||6225||2627 |- ||624||[[d:Q52090]]||[[Буржоазија]]||2646||43356||6423||2597||2629 |- ||625||[[d:Q1521410]]||[[Кухињско посуђе]]||0||3938||0||0||2631 |- ||626||[[d:Q199771]]||[[Праћка]]||0||35982||3026||2372||2637 |- ||627||[[d:Q192496]]||[[Роберт Фултон]]||0||31230||3623||2017||2643 |- ||628||[[d:Q207333]]||[[Čast]]||0||26170||560||0||2645 |- ||629||[[d:Q38807]]||[[Сува]]||3113||39763||2737||7927||2646 |- ||630||[[d:Q34628]]||[[Готхолд Ефрајм Лесинг]]||1966||24610||1312||1875||2649 |- ||631||[[d:Q35874]]||[[Хумор]]||923||52681||897||988||2649 |- ||632||[[d:Q185583]]||[[Бомбона]]||0||36958||0||2941||2652 |- ||633||[[d:Q491]]||[[Пријатељство]]||0||35801||1000||4374||2656 |- ||634||[[d:Q131418]]||[[Тиморско море]]||1789||22088||1208||829||2657 |- ||635||[[d:Q131748]]||[[Сенф]]||1201||30976||1247||1228||2666 |- ||636||[[d:Q1267]]||[[Даг Хамаршелд]]||3122||47903||2981||6038||2667 |- ||637||[[d:Q47071]]||[[Смеђа боја]]||1839||39969||1258||453||2670 |- ||638||[[d:Q183078]]||[[Мари (река)]]||4773||42871||1881||1917||2674 |- ||639||[[d:Q47619]]||[[Надин Гордимер]]||6141||48818||1227||5503||2675 |- ||640||[[d:Q328782]]||[[Рашид ел Дин Хамадани]]||0||19377||0||0||2677 |- ||641||[[d:Q46841]]||[[Лена (река)]]||6773||17107||6819||2548||2677 |- ||642||[[d:Q57346]]||[[Бедем]]||0||38962||0||2640||2677 |- ||643||[[d:Q164142]]||[[Протекторат]]||0||55466||3224||1676||2681 |- ||644||[[d:Q35591]]||[[Тигар (река)]]||3935||18301||3909||3931||2682 |- ||645||[[d:Q93996]]||[[Ернст Мах]]||0||35291||4561||0||2685 |- ||646||[[d:Q12529]]||[[Пужни пар]]||4237||11655||4889||4874||2691 |- ||647||[[d:Q269770]]||[[Internat]]||0||57034||0||718||2696 |- ||648||[[d:Q82732]]||[[Енеја]]||4081||34592||4819||2356||2699 |- ||649||[[d:Q7183]]||[[Династија Ћин]]||0||45718||6079||4414||2701 |- ||650||[[d:Q133267]]||[[Лав Ландау]]||0||34843||5819||5883||2704 |- ||651||[[d:Q3844]]||[[Бразавил]]||3836||33897||5461||7996||2706 |- ||652||[[d:Q15975]]||[[Монтескје]]||0||35163||3254||4102||2708 |- ||653||[[d:Q205162]]||[[Ајзаја Берлин]]||0||48310||0||2217||2709 |- ||654||[[d:Q45701]]||[[Отпадне материје]]||0||23172||3273||0||2716 |- ||655||[[d:Q47434]]||[[Едмунд Халеј]]||2064||47064||7070||1647||2724 |- ||656||[[d:Q157512]]||[[Веридба]]||0||26807||2219||1091||2730 |- ||657||[[d:Q108]]||[[Јануар]]||1171||28934||1845||373||2734 |- ||658||[[d:Q42751]]||[[Паликир]]||4397||14052||2398||4259||2736 |- ||659||[[d:Q193434]]||[[Валцер]]||0||18706||1038||1136||2737 |- ||660||[[d:Q230711]]||[[Мачета]]||0||19685||891||920||2737 |- ||661||[[d:Q38337]]||[[Александар Дима Отац]]||2590||47582||9910||4188||2738 |- ||662||[[d:Q103350]]||[[Кметство]]||0||49207||4380||5489||2741 |- ||663||[[d:Q955824]]||[[Учено друштво]]||0||9259||0||0||2746 |- ||664||[[d:Q130912]]||[[Коса (оруђе)]]||0||21829||833||4603||2747 |- ||665||[[d:Q345012]]||[[Huineng]]||0||31711||0||5278||2749 |- ||666||[[d:Q5137]]||[[Гуџарати (језик)]]||0||58163||1128||3015||2751 |- ||667||[[d:Q8735]]||[[Медијци]]||0||52527||2706||2497||2752 |- ||668||[[d:Q11887]]||[[Вилијам Роуан Хамилтон]]||0||41552||3944||1396||2755 |- ||669||[[d:Q26076]]||[[Иравади]]||2547||56751||5001||4925||2759 |- ||670||[[d:Q191384]]||[[Међународна банка за обнову и развој]]||0||22361||0||0||2767 |- ||671||[[d:Q46337]]||[[Manifest]]||0||3566||1288||936||2767 |- ||672||[[d:Q183731]]||[[Меморијске картице]]||0||14528||2564||0||2768 |- ||673||[[d:Q81731]]||[[Мурасаки Шикибу]]||0||57977||613||2894||2772 |- ||674||[[d:Q447716]]||[[C. J. Voker]]||0||39840||0||0||2772 |- ||675||[[d:Q175240]]||[[Везир]]||1145||20340||1441||1433||2773 |- ||676||[[d:Q200101]]||[[Џонас Солк]]||1645||49955||689||4426||2780 |- ||677||[[d:Q852049]]||[[Бојна секира]]||1050||25039||731||439||2780 |- ||678||[[d:Q133156]]||[[Колонија]]||696||27554||904||871||2785 |- ||679||[[d:Q193260]]||[[Јукатански канал]]||0||5623||3090||0||2787 |- ||680||[[d:Q589655]]||[[Неоекспресионизам]]||0||7552||0||2970||2791 |- ||681||[[d:Q208421]]||[[Добош]]||975||28086||1489||622||2794 |- ||682||[[d:Q203990]]||[[Марија Таљони]]||0||10594||2734||0||2795 |- ||683||[[d:Q318960]]||[[Ричард Лики]]||0||41914||0||0||2795 |- ||684||[[d:Q3739]]||[[Бисао]]||2889||23260||4465||7260||2795 |- ||685||[[d:Q32099]]||[[Меридијан (географија)]]||0||18799||3323||3419||2799 |- ||686||[[d:Q81178]]||[[Бафинова земља]]||5772||55148||3538||3620||2802 |- ||687||[[d:Q207137]]||[[Курикулум]]||0||44934||2982||805||2804 |- ||688||[[d:Q169577]]||[[Ернест Лоренс]]||8179||55528||6867||2516||2807 |- ||689||[[d:Q131471]]||[[Пикадо]]||3036||52481||3669||2032||2813 |- ||690||[[d:Q4814791]]||[[Бели Нил]]||6338||16829||6115||6683||2816 |- ||691||[[d:Q604604]]||[[Kluen / Rangel–Sent Eliјas / Glejšer bej / Tatšenšini-Alsek]]||0||3479||1679||0||2823 |- ||692||[[d:Q5725]]||[[Мохенџо-даро]]||0||42719||7516||7545||2824 |- ||693||[[d:Q36465]]||[[Брашно]]||0||39943||2802||2397||2826 |- ||694||[[d:Q179904]]||[[Пешчани часовник]]||0||22667||1293||0||2831 |- ||695||[[d:Q161071]]||[[Одвијач]]||3506||29943||1087||657||2833 |- ||696||[[d:Q605761]]||[[Кордиљери]]||0||3915||937||986||2834 |- ||697||[[d:Q186289]]||[[Ljudska pouzdanost]]||0||22459||0||0||2836 |- ||698||[[d:Q13989]]||[[Хоншу]]||2549||21991||3471||3282||2840 |- ||699||[[d:Q99895]]||[[Јастук]]||0||28843||729||817||2843 |- ||700||[[d:Q216293]]||[[Понг]]||0||59841||648||724||2844 |- ||701||[[d:Q171034]]||[[Robert Vudro Vilson]]||1531||8101||5249||2175||2855 |- ||702||[[d:Q171344]]||[[Вилијам Хогарт]]||0||61884||4139||4186||2858 |- ||703||[[d:Q209630]]||[[Свемирска опсерваторија Хершел]]||0||39853||0||1908||2858 |- ||704||[[d:Q170474]]||[[Модулација]]||0||24044||6503||3524||2865 |- ||705||[[d:Q133060]]||[[Вилем Баренц]]||0||20890||1877||2613||2871 |- ||706||[[d:Q146591]]||[[Упоредник]]||4697||22767||4150||4277||2873 |- ||707||[[d:Q147538]]||[[Газирано пиће]]||0||55608||1902||3695||2873 |- ||708||[[d:Q43627]]||[[Macintosh (оперативни системи)]]||100||24773||0||6506||2876 |- ||709||[[d:Q680]]||[[Алесандро Волта]]||5854||24385||7070||7030||2889 |- ||710||[[d:Q594150]]||[[Маргинална уметност]]||0||18126||0||0||2889 |- ||711||[[d:Q55411]]||[[Вим Вендерс]]||3974||47563||4727||0||2892 |- ||712||[[d:Q173113]]||[[Agronomija]]||0||6972||1296||840||2897 |- ||713||[[d:Q577668]]||[[Бухарски канат]]||0||23025||0||0||2898 |- ||714||[[d:Q76034]]||[[Канадски штит]]||1836||21174||2904||4639||2898 |- ||715||[[d:Q33823]]||[[Непалски језик]]||0||49423||1145||2740||2904 |- ||716||[[d:Q742]]||[[Жан Расин]]||3225||46825||2440||3168||2914 |- ||717||[[d:Q42820]]||[[Лигурско море]]||1200||6958||2664||2500||2915 |- ||718||[[d:Q47859]]||[[Нана]]||5259||28446||4137||2645||2926 |- ||719||[[d:Q101805]]||[[Иглу]]||0||13995||1750||2596||2929 |- ||720||[[d:Q17237]]||[[Џајв]]||0||3749||1369||0||2930 |- ||721||[[d:Q28738]]||[[Казимјеж Функ]]||0||7946||2265||0||2933 |- ||722||[[d:Q190388]]||[[Јован од Крста]]||0||47212||4976||4708||2937 |- ||723||[[d:Q322294]]||[[Етатизам]]||0||12032||1244||1994||2937 |- ||724||[[d:Q210392]]||[[Убијен у борби]]||0||4079||0||2825||2941 |- ||725||[[d:Q201054]]||[[Међународна поморска организација]]||3497||37189||0||0||2946 |- ||726||[[d:Q208341]]||[[Пасо добле]]||0||18432||2000||2154||2947 |- ||727||[[d:Q169031]]||[[Рукавица]]||0||39443||2552||1830||2948 |- ||728||[[d:Q186537]]||[[Казањски канат]]||0||18602||2090||0||2951 |- ||729||[[d:Q133575]]||[[Алтамира]]||0||20652||5890||5348||2956 |- ||730||[[d:Q5082128]]||[[Мобилни уређај]]||0||13028||0||0||2958 |- ||731||[[d:Q335293]]||[[Kumarađiva]]||0||33924||1009||2907||2960 |- ||732||[[d:Q131647]]||[[Медаља]]||0||31897||3541||1693||2960 |- ||733||[[d:Q223642]]||[[Међуљудски односи]]||0||55398||414||460||2964 |- ||734||[[d:Q101674]]||[[Усисивач]]||0||39191||1879||4312||2964 |- ||735||[[d:Q593870]]||[[Комијска прашума]]||0||3068||3235||3176||2976 |- ||736||[[d:Q82931]]||[[Корално море]]||2095||46221||1828||755||2980 |- ||737||[[d:Q5469]]||[[Каракорумске планине]]||7229||28483||3856||2794||2980 |- ||738||[[d:Q193709]]||[[Rejlijevo rasejanje]]||6551||23413||6458||6483||2980 |- ||739||[[d:Q200539]]||[[Хаљина]]||0||27732||2186||2238||2984 |- ||740||[[d:Q28877]]||[[Dobro (ekonomski pojam)]]||865||17421||2156||739||2985 |- ||741||[[d:Q132726]]||[[Јамуна]]||0||60630||2870||2753||3003 |- ||742||[[d:Q35000]]||[[Азовско море]]||3199||59195||3424||5648||3008 |- ||743||[[d:Q19828]]||[[Преступна година]]||1099||40281||963||880||3010 |- ||744||[[d:Q130975]]||[[Роберт Ендруз Миликен]]||2010||42785||4310||3376||3012 |- ||745||[[d:Q56061]]||[[Административна јединица]]||3238||11798||1710||1683||3012 |- ||746||[[d:Q42948]]||[[Зид]]||2021||23271||2907||1324||3016 |- ||747||[[d:Q155322]]||[[Сихоте Алињ]]||0||6509||2819||2725||3018 |- ||748||[[d:Q78496]]||[[Конрад Лоренц]]||0||41032||1037||2453||3022 |- ||749||[[d:Q128736]]||[[Džon Forbs Neš]]||0||44748||2859||4286||3023 |- ||750||[[d:Q9237]]||[[Малајски језик]]||3320||46279||4590||3278||3023 |- ||751||[[d:Q3914]]||[[Школа]]||1274||36542||721||7415||3023 |- ||752||[[d:Q169560]]||[[Каравела]]||688||7901||4864||668||3023 |- ||753||[[d:Q766875]]||[[Етнички сукоб]]||0||54401||0||0||3024 |- ||754||[[d:Q15411420]]||[[Чичак трака]]||0||24536||0||0||3027 |- ||755||[[d:Q33549]]||[[Јавански језик]]||0||68472||1685||2942||3027 |- ||756||[[d:Q552]]||[[Одра]]||1158||19300||1673||3162||3030 |- ||757||[[d:Q76707]]||[[Вилхелм Едуард Вебер]]||2931||11229||2128||3535||3037 |- ||758||[[d:Q334516]]||[[Објава рата]]||0||30638||1756||1562||3039 |- ||759||[[d:Q170907]]||[[Биолошко оружје]]||0||17683||2806||3058||3041 |- ||760||[[d:Q162827]]||[[Географски атлас]]||3328||9571||2217||2295||3043 |- ||761||[[d:Q186335]]||[[Дашијел Хамет]]||0||57255||0||4472||3044 |- ||762||[[d:Q302910]]||[[Ngugi va Tiongo]]||0||47469||0||8354||3046 |- ||763||[[d:Q41691]]||[[Демилитаризовано подручје]]||0||18782||0||0||3046 |- ||764||[[d:Q32579]]||[[Фригија]]||0||47669||2593||1502||3051 |- ||765||[[d:Q877729]]||[[Занат]]||0||15332||1297||2747||3053 |- ||766||[[d:Q553270]]||[[Групна кохезија]]||0||36937||0||0||3057 |- ||767||[[d:Q466410]]||[[Висока технологија]]||0||5024||2848||0||3064 |- ||768||[[d:Q37806]]||[[Порт Вила]]||3603||23637||2919||5796||3066 |- ||769||[[d:Q184558]]||[[Апсолутна монархија]]||1359||33801||1020||909||3069 |- ||770||[[d:Q260437]]||[[Атропатена]]||0||16402||5624||4197||3070 |- ||771||[[d:Q175138]]||[[Бату-кан]]||0||26237||1806||0||3073 |- ||772||[[d:Q37110]]||[[Фараон]]||5009||26070||3592||3642||3074 |- ||773||[[d:Q31184]]||[[Сродник]]||0||52582||0||0||3075 |- ||774||[[d:Q35342]]||[[Титикака]]||2653||48069||3428||4580||3076 |- ||775||[[d:Q241588]]||[[Средња класа]]||0||35575||0||3087||3077 |- ||776||[[d:Q217901]]||[[Капитулација (предаја)]]||902||3805||1140||770||3077 |- ||777||[[d:Q154605]]||[[Тотални рат]]||1066||44829||1952||1365||3077 |- ||778||[[d:Q498640]]||[[Креоли]]||0||38803||2741||2836||3082 |- ||779||[[d:Q33199]]||[[Аустроазијски језици]]||0||57821||3347||2716||3084 |- ||780||[[d:Q92614]]||[[Даглас Енгелбарт]]||2341||53341||2106||2106||3088 |- ||781||[[d:Q166092]]||[[Камило Бенсо ди Кавур]]||5356||30533||4648||4503||3094 |- ||782||[[d:Q181388]]||[[Sanke]]||0||11860||2896||2830||3094 |- ||783||[[d:Q131274]]||[[Бофорово море]]||5895||39693||732||1336||3095 |- ||784||[[d:Q26886]]||[[Комбајн]]||1446||36096||539||1359||3099 |- ||785||[[d:Q131596]]||[[Фарма]]||0||31605||1186||2298||3103 |- ||786||[[d:Q725364]]||[[Atacama Large Millimeter Array]]||0||43452||0||0||3104 |- ||787||[[d:Q13233]]||[[Сладолед]]||0||56783||3101||3186||3112 |- ||788||[[d:Q203540]]||[[Мате (пиће)]]||0||44523||0||0||3117 |- ||789||[[d:Q640506]]||[[Кабинет]]||0||23301||0||0||3117 |- ||790||[[d:Q633339]]||[[Дезертерство]]||1409||55366||575||4338||3119 |- ||791||[[d:Q2747456]]||[[Princ]]||0||49715||587||961||3124 |- ||792||[[d:Q36755]]||[[Синајско полуострво]]||694||40688||2534||2063||3126 |- ||793||[[d:Q125888]]||[[Албертово језеро]]||2292||15251||3851||3769||3135 |- ||794||[[d:Q37077]]||[[Ексер]]||1651||28874||2813||1375||3136 |- ||795||[[d:Q191684]]||[[Опсерваторија Паломар]]||0||29833||1470||1226||3139 |- ||796||[[d:Q181800]]||[[Џуче идеја]]||0||68858||3958||4179||3146 |- ||797||[[d:Q127031]]||[[Тајвански мореуз]]||0||16813||1729||1720||3149 |- ||798||[[d:Q2526135]]||[[Сигурност]]||0||18711||992||973||3149 |- ||799||[[d:Q295420]]||[[Михаил Баришњиков]]||0||44757||2442||0||3151 |- ||800||[[d:Q130]]||[[Петак]]||1808||24544||2075||1984||3154 |- ||801||[[d:Q184313]]||[[Велика Грчка]]||0||31853||5681||5878||3155 |- ||802||[[d:Q319841]]||[[Храм у Луксору]]||0||12833||4062||2925||3155 |- ||803||[[d:Q41502]]||[[Хенрик Сјенкјевич]]||2800||50570||2493||2551||3156 |- ||804||[[d:Q185040]]||[[Милиј Балакирјев]]||1461||53293||1826||1825||3159 |- ||805||[[d:Q3792]]||[[Ломе]]||3517||14602||4314||7588||3164 |- ||806||[[d:Q154545]]||[[Леополд Седар Сенгор]]||0||46610||1907||5293||3167 |- ||807||[[d:Q185105]]||[[Фернан Бродел]]||0||28167||0||2856||3182 |- ||808||[[d:Q975085]]||[[Основно образовање]]||0||28995||0||0||3182 |- ||809||[[d:Q87982]]||[[Велика језера (Африка)]]||3457||13460||2951||3139||3184 |- ||810||[[d:Q92764]]||[[Сергеј Брин]]||0||35612||2264||3805||3187 |- ||811||[[d:Q3391846]]||[[Пун оклоп]]||0||31360||0||0||3189 |- ||812||[[d:Q178131]]||[[Сноубординг]]||0||48004||1752||1487||3190 |- ||813||[[d:Q659631]]||[[Верижњача]]||0||46781||0||0||3191 |- ||814||[[d:Q213753]]||[[Жетва]]||0||8622||845||2634||3196 |- ||815||[[d:Q200199]]||[[Kliker]]||0||24127||0||1120||3205 |- ||816||[[d:Q124757]]||[[Nemiri]]||0||24174||2470||3199||3205 |- ||817||[[d:Q12707]]||[[Велике равнице]]||1897||64946||7710||5528||3208 |- ||818||[[d:Q335872]]||[[Ингемар Јохансон]]||0||31774||0||0||3213 |- ||819||[[d:Q193547]]||[[Јакобинска диктатура]]||2237||43466||6260||3505||3216 |- ||820||[[d:Q173453]]||[[Дувачки инструменти]]||1909||17612||3512||3223||3218 |- ||821||[[d:Q80222]]||[[Жозеф Луј Лагранж]]||3372||47208||6187||6508||3224 |- ||822||[[d:Q628939]]||[[Осећање кривице]]||0||30319||0||0||3238 |- ||823||[[d:Q83672]]||[[Шах Џахан]]||0||58679||1352||6084||3246 |- ||824||[[d:Q9264]]||[[Узбечки језик]]||1211||38816||1162||1390||3250 |- ||825||[[d:Q496334]]||[[Машина за сушење веша]]||0||26666||0||0||3251 |- ||826||[[d:Q318064]]||[[Доген]]||0||45288||3475||3271||3252 |- ||827||[[d:Q471379]]||[[Крик (дело)]]||1217||38945||3814||1638||3252 |- ||828||[[d:Q196939]]||[[Очевидац]]||0||16041||0||0||3255 |- ||829||[[d:Q983927]]||[[Мајор]]||1335||9675||4452||495||3255 |- ||830||[[d:Q107293]]||[[Виле (оруђе)]]||0||5649||462||3048||3257 |- ||831||[[d:Q7566]]||[[Родитељ]]||0||16087||3227||1317||3261 |- ||832||[[d:Q37726]]||[[Армија]]||756||29916||2008||798||3262 |- ||833||[[d:Q43293]]||[[Džon Maksvel Kuci]]||3630||54973||4442||2239||3264 |- ||834||[[d:Q33772]]||[[Ду Фу]]||2526||42201||1081||2999||3268 |- ||835||[[d:Q191105]]||[[Ампир]]||0||21688||3222||5327||3268 |- ||836||[[d:Q46199]]||[[ФИБА]]||4303||26274||1676||2414||3268 |- ||837||[[d:Q104363]]||[[Наковањ (алат)]]||0||24244||4326||1891||3268 |- ||838||[[d:Q203789]]||[[Штедњак]]||0||27564||0||0||3272 |- ||839||[[d:Q191360]]||[[Темељ]]||0||11725||3828||3723||3275 |- ||840||[[d:Q200226]]||[[Банкс (острво)]]||2087||11886||2025||0||3278 |- ||841||[[d:Q161227]]||[[Кримска конференција]]||1323||41619||3445||3131||3281 |- ||842||[[d:Q1267987]]||[[Малајали]]||0||67105||2073||492||3284 |- ||843||[[d:Q192874]]||[[Нудле]]||0||18338||0||0||3284 |- ||844||[[d:Q1762457]]||[[Постељина]]||0||16172||0||3170||3288 |- ||845||[[d:Q3940]]||[[Викторија (Сејшели)]]||3688||14431||1183||6537||3290 |- ||846||[[d:Q466521]]||[[Кинетичка скулптура]]||0||35992||4279||3959||3298 |- ||847||[[d:Q185605]]||[[Антарктичко полуострво]]||884||47772||0||3347||3308 |- ||848||[[d:Q124734]]||[[Устанак]]||0||45651||2575||2422||3314 |- ||849||[[d:Q107390]]||[[Федерална јединица]]||0||36630||0||0||3315 |- ||850||[[d:Q75655]]||[[Пјер де Ферма]]||0||21343||5965||5907||3318 |- ||851||[[d:Q1247168]]||[[Корени (ТВ мини-серија)]]||0||56007||0||2797||3320 |- ||852||[[d:Q80900]]||[[Perl Bak]]||5938||58841||1637||2901||3333 |- ||853||[[d:Q46311]]||[[Лук (оружје)]]||0||28910||3221||3406||3335 |- ||854||[[d:Q154190]]||[[Сундска острва]]||2366||3091||2400||2261||3336 |- ||855||[[d:Q173100]]||[[Гласност]]||0||12377||1936||3089||3337 |- ||856||[[d:Q348947]]||[[Тартар сос]]||0||3365||518||0||3341 |- ||857||[[d:Q42233]]||[[Срп]]||2916||19245||2942||3070||3342 |- ||858||[[d:Q189262]]||[[Дејвисов мореуз]]||1862||8167||2193||907||3347 |- ||859||[[d:Q41553]]||[[Колос са Родоса]]||3098||25699||1960||3375||3368 |- ||860||[[d:Q372923]]||[[Артикулација (музика)]]||0||10811||0||3741||3369 |- ||861||[[d:Q159888]]||[[Краљица од Сабе]]||7102||56615||3843||3213||3376 |- ||862||[[d:Q573606]]||[[Птахотеп]]||0||7822||0||1808||3379 |- ||863||[[d:Q169260]]||[[Маври]]||2166||55941||2330||2221||3380 |- ||864||[[d:Q162797]]||[[Пегаз]]||3452||18063||4881||3347||3380 |- ||865||[[d:Q185126]]||[[Митридат VI Понтски]]||0||45851||1412||2759||3389 |- ||866||[[d:Q155922]]||[[Пармиђано ређано]]||0||29699||2284||3339||3394 |- ||867||[[d:Q954007]]||[[Снаха]]||0||6675||0||0||3397 |- ||868||[[d:Q182790]]||[[Химера (митологија)]]||2249||21189||4928||2184||3402 |- ||869||[[d:Q184634]]||[[Будика]]||0||49348||0||3413||3410 |- ||870||[[d:Q80728]]||[[Dinamit]]||5741||20597||1707||3711||3412 |- ||871||[[d:Q131559]]||[[Штит]]||0||19382||1330||3525||3412 |- ||872||[[d:Q186222]]||[[Алпско скијање]]||5171||22791||4164||3841||3414 |- ||873||[[d:Q60028]]||[[Готлоб Фреге]]||2087||48484||2203||1970||3417 |- ||874||[[d:Q132]]||[[Недеља]]||1615||37746||2825||1645||3420 |- ||875||[[d:Q207690]]||[[Појанг]]||0||9775||3785||0||3433 |- ||876||[[d:Q629702]]||[[Леонид Кучма]]||0||55894||4348||4374||3450 |- ||877||[[d:Q26986]]||[[На-дене језици]]||0||25404||1313||0||3462 |- ||878||[[d:Q187765]]||[[Хенри Милер]]||0||44321||4911||4579||3464 |- ||879||[[d:Q171166]]||[[Хуан Антонио Самаран]]||1208||27178||1809||4407||3467 |- ||880||[[d:Q170156]]||[[Конфедерација]]||1459||42070||6544||2091||3483 |- ||881||[[d:Q35600]]||[[Уралске планине]]||1296||41341||1469||2909||3488 |- ||882||[[d:Q217477]]||[[Џон Вотсон (психолог)]]||0||45761||0||0||3491 |- ||883||[[d:Q168658]]||[[Лутка]]||0||38706||0||5673||3500 |- ||884||[[d:Q47141]]||[[Атакама]]||2475||49429||2717||3397||3502 |- ||885||[[d:Q3901]]||[[Морони]]||2805||20405||3268||5712||3502 |- ||886||[[d:Q184937]]||[[Билдербершка група]]||0||39141||3033||3153||3505 |- ||887||[[d:Q3674]]||[[Нијамеј]]||3674||28766||5422||7392||3507 |- ||888||[[d:Q131677]]||[[Buldozer]]||0||22319||0||2500||3507 |- ||889||[[d:Q106529]]||[[Ален Делон]]||2025||55500||1795||6813||3510 |- ||890||[[d:Q48335]]||[[Њуфаундланд]]||793||46793||3102||1783||3510 |- ||891||[[d:Q8896]]||[[Савет Европске уније]]||0||49288||5441||1759||3517 |- ||892||[[d:Q158668]]||[[Redov]]||0||41124||765||247||3520 |- ||893||[[d:Q4991371]]||[[Војник]]||1610||5462||1666||2011||3520 |- ||894||[[d:Q36244]]||[[Самогласник]]||1586||56564||1761||2175||3522 |- ||895||[[d:Q208993]]||[[Николај Рерих]]||0||37026||3849||0||3530 |- ||896||[[d:Q5023]]||[[Куков пролаз]]||0||36054||797||1598||3539 |- ||897||[[d:Q1752990]]||[[Сократова смрт]]||1970||14690||3855||0||3545 |- ||898||[[d:Q216613]]||[[Нордијско скијање]]||3266||8364||1232||3132||3546 |- ||899||[[d:Q11204]]||[[Законодавна власт]]||3275||18404||1341||3081||3546 |- ||900||[[d:Q153753]]||[[Albert Bandura]]||8503||33375||1404||0||3549 |- ||901||[[d:Q122195]]||[[Текила]]||2013||53202||4039||4332||3553 |- ||902||[[d:Q40561]]||[[Сумо]]||1460||62104||2278||3841||3558 |- ||903||[[d:Q42838]]||[[Лејф Ериксон]]||2260||41492||2901||1969||3562 |- ||904||[[d:Q104437]]||[[Јукон (река)]]||2887||37289||2541||7014||3564 |- ||905||[[d:Q623578]]||[[Национална библиотека Аустралије]]||0||41440||0||0||3565 |- ||906||[[d:Q41487]]||[[Суд]]||4251||12807||997||2590||3566 |- ||907||[[d:Q110]]||[[Март]]||517||25240||1757||347||3568 |- ||908||[[d:Q102822]]||[[Јакобус Хенрикус ван ’т Хоф]]||1095||17537||5803||3662||3575 |- ||909||[[d:Q831663]]||[[Војни поход]]||0||7431||0||514||3575 |- ||910||[[d:Q190044]]||[[Технократија]]||0||35189||2863||896||3581 |- ||911||[[d:Q362106]]||[[Борис Христов]]||0||13581||2967||3613||3582 |- ||912||[[d:Q120306]]||[[Маунт Логан]]||3480||25956||0||2454||3582 |- ||913||[[d:Q7406919]]||[[Услуга]]||0||20654||1023||622||3587 |- ||914||[[d:Q48378]]||[[Чекрк]]||1508||16470||6466||2999||3593 |- ||915||[[d:Q650711]]||[[Туча]]||0||4888||0||0||3594 |- ||916||[[d:Q63134381]]||[[Хорезмијска империја]]||0||35106||3876||4110||3599 |- ||917||[[d:Q212989]]||[[Kupaći kostim]]||0||32730||2325||0||3600 |- ||918||[[d:Q3624078]]||[[Суверена држава]]||4232||49875||3364||2639||3603 |- ||919||[[d:Q53435]]||[[Мјешко I Пјаст]]||2953||49532||1146||2059||3604 |- ||920||[[d:Q203507]]||[[Аморити]]||0||26905||1892||1655||3612 |- ||921||[[d:Q206789]]||[[Царство Гана]]||0||37760||1845||3348||3612 |- ||922||[[d:Q41735]]||[[Ирско море]]||2036||57628||876||738||3614 |- ||923||[[d:Q120]]||[[Јун]]||715||27796||2140||440||3616 |- ||924||[[d:Q88480]]||[[Шанац (прва линија одбране)]]||0||19604||0||0||3619 |- ||925||[[d:Q159898]]||[[Доверски теснац]]||0||15822||2167||3062||3624 |- ||926||[[d:Q105557]]||[[Ембраер]]||0||38695||3528||0||3627 |- ||927||[[d:Q3314483]]||[[Воће]]||2789||57361||6976||2532||3632 |- ||928||[[d:Q313721]]||[[Корнелијус Вандербилт]]||0||44416||1751||1693||3643 |- ||929||[[d:Q131]]||[[Субота]]||1618||21948||3707||1473||3645 |- ||930||[[d:Q179010]]||[[Кебаб]]||0||52520||791||2935||3654 |- ||931||[[d:Q208491]]||[[Би-Би-Си ворлд њуз]]||0||34263||0||0||3660 |- ||932||[[d:Q868252]]||[[Шпиц]]||0||30872||0||0||3662 |- ||933||[[d:Q170383]]||[[Аир]]||0||20222||4122||4016||3665 |- ||934||[[d:Q118899]]||[[Бразилска висораван]]||0||4297||0||0||3669 |- ||935||[[d:Q171724]]||[[Данило (пророк)]]||2021||27142||2168||1787||3679 |- ||936||[[d:Q123737]]||[[Награде Еми]]||3718||43995||3931||4217||3682 |- ||937||[[d:Q216980]]||[[Константин Кавафи]]||0||27827||2579||0||3683 |- ||938||[[d:Q201463]]||[[Бисерна река]]||3234||8818||3083||3173||3684 |- ||939||[[d:Q26988]]||[[Кукова Острва]]||2434||57913||4319||6169||3684 |- ||940||[[d:Q526016]]||[[Kinematski par]]||0||8767||6505||0||3691 |- ||941||[[d:Q185291]]||[[Молучко море]]||1692||5606||587||3600||3710 |- ||942||[[d:Q20892]]||[[Мон Сен Мишел]]||0||33138||6543||6391||3713 |- ||943||[[d:Q22664]]||[[Географски координатни систем]]||956||19789||1883||726||3715 |- ||944||[[d:Q184945]]||[[Хејстингс Банда]]||0||60129||3149||1871||3719 |- ||945||[[d:Q43527]]||[[Седећи Бик]]||1053||60497||1299||1185||3720 |- ||946||[[d:Q678649]]||[[Боди арт]]||0||7327||1176||3379||3729 |- ||947||[[d:Q40826]]||[[Кнут Хамсун]]||3292||33973||4545||3998||3735 |- ||948||[[d:Q134140]]||[[Абу Симбел]]||3665||28916||6953||3479||3736 |- ||949||[[d:Q26844385]]||[[Колективизација]]||0||44645||456||3797||3743 |- ||950||[[d:Q862532]]||[[Аџуран (држава)]]||0||44118||0||0||3744 |- ||951||[[d:Q874405]]||[[Друштвена група]]||0||36560||0||3686||3747 |- ||952||[[d:Q41683]]||[[Тукидид]]||0||50506||1923||2064||3749 |- ||953||[[d:Q182331]]||[[Оп уметност]]||1513||15250||3932||5216||3750 |- ||954||[[d:Q219934]]||[[Просвећени апсолутизам]]||0||17785||7784||2041||3754 |- ||955||[[d:Q282350]]||[[Пунт]]||0||32499||3206||0||3755 |- ||956||[[d:Q856544]]||[[Асурбанипалова библиотека]]||0||17307||2848||3213||3761 |- ||957||[[d:Q128076]]||[[Папа Иноћентије III]]||2361||46015||3369||3964||3765 |- ||958||[[d:Q348958]]||[[Ледени чај]]||0||31164||0||0||3765 |- ||959||[[d:Q13116]]||[[Бенелукс]]||1165||54156||2472||2385||3767 |- ||960||[[d:Q45341]]||[[Источно кинеско море]]||1440||22633||1265||946||3772 |- ||961||[[d:Q959362]]||[[Џин (пиће)]]||0||32970||2344||666||3774 |- ||962||[[d:Q204157]]||[[Јединица напајања]]||0||27799||3175||7039||3774 |- ||963||[[d:Q12674]]||[[Рудолф Дизел]]||897||20352||3649||2628||3776 |- ||964||[[d:Q38882]]||[[Тиренско море]]||1934||10185||1698||2346||3783 |- ||965||[[d:Q5811]]||[[Мазачо]]||4796||26293||8048||6888||3786 |- ||966||[[d:Q93259]]||[[Мали Антили]]||1258||22797||1231||3419||3786 |- ||967||[[d:Q519263]]||[[Понтијске планине]]||0||4774||3168||0||3794 |- ||968||[[d:Q174367]]||[[Џосер]]||3071||25247||7044||3102||3797 |- ||969||[[d:Q3639228]]||[[Хемијско оружје]]||0||39052||5862||6449||3797 |- ||970||[[d:Q749394]]||[[Светска антидопинг агенција]]||0||33586||0||0||3801 |- ||971||[[d:Q971480]]||[[Модерна књижевност]]||0||29137||6151||5185||3822 |- ||972||[[d:Q171529]]||[[Кану]]||0||48458||3815||1231||3831 |- ||973||[[d:Q152263]]||[[Fleš mob]]||0||25903||2451||856||3846 |- ||974||[[d:Q85642]]||[[Џон Кабот]]||974||54212||911||6408||3852 |- ||975||[[d:Q184337]]||[[Годфри Харолд Харди]]||0||28927||0||0||3861 |- ||976||[[d:Q177302]]||[[Фидија]]||6844||15789||5593||5942||3872 |- ||977||[[d:Q190513]]||[[Сибирски канат]]||0||15119||2591||0||3872 |- ||978||[[d:Q180165]]||[[Мехатроника]]||0||12156||1163||1077||3873 |- ||979||[[d:Q274153]]||[[Водоторањ]]||0||32965||2633||2819||3877 |- ||980||[[d:Q183122]]||[[Перископ]]||0||16001||490||0||3883 |- ||981||[[d:Q194363]]||[[Вацлав Нижински]]||0||64897||2302||3265||3884 |- ||982||[[d:Q47293]]||[[Ерих Марија Ремарк]]||6621||26784||1967||4238||3884 |- ||983||[[d:Q130890]]||[[Едип]]||3533||33086||1116||3422||3884 |- ||984||[[d:Q175121]]||[[Марко Лициније Крас]]||0||41899||2835||2514||3889 |- ||985||[[d:Q163022]]||[[Масаји]]||1122||53517||1583||1579||3891 |- ||986||[[d:Q245551]]||[[Бхола (циклон)]]||0||50028||0||0||3893 |- ||987||[[d:Q29478]]||[[Faust (spev)]]||0||23220||2677||2447||3897 |- ||988||[[d:Q41298]]||[[Часопис]]||805||40897||2922||706||3897 |- ||989||[[d:Q14659]]||[[Грб]]||1736||24854||3156||2825||3899 |- ||990||[[d:Q771686]]||[[Басава]]||0||27795||0||2061||3900 |- ||991||[[d:Q131262]]||[[Универзитет у Болоњи]]||0||47642||2300||4937||3900 |- ||992||[[d:Q1643366]]||[[Екстензиван тип пољопривреде]]||0||5562||0||0||3912 |- ||993||[[d:Q82059]]||[[Nasdaq]]||1225||25056||3582||1562||3917 |- ||994||[[d:Q199442]]||[[Краљевина Арагон]]||5364||11036||3936||3920||3920 |- ||995||[[d:Q318461]]||[[Васил Левски]]||0||57496||3289||3645||3922 |- ||996||[[d:Q58148]]||[[Пастеризација]]||1246||49739||1149||1155||3923 |- ||997||[[d:Q123469]]||[[Синклер Луис]]||0||44319||3248||3269||3927 |- ||998||[[d:Q7735]]||[[Скокови у воду]]||0||49721||3393||3822||3927 |- ||999||[[d:Q844750]]||[[Запотечка цивилизација]]||0||22005||0||2066||3935 |- ||1000||[[d:Q44265]]||[[Бенедикт Нурсијски]]||830||30050||3019||3447||3938 |- ||1001||[[d:Q123209]]||[[Латинска унија]]||3738||11157||3548||3672||3939 |- ||1002||[[d:Q76768]]||[[Кошуља]]||0||21101||0||4364||3945 |- ||1003||[[d:Q940785]]||[[Сабејци]]||0||15485||1910||1863||3960 |- ||1004||[[d:Q52052]]||[[Корејски мореуз]]||0||11070||881||892||3963 |- ||1005||[[d:Q102830]]||[[Фредерик Соди]]||0||23197||3929||4436||3965 |- ||1006||[[d:Q276258]]||[[Детињство]]||0||52374||0||639||3965 |- ||1007||[[d:Q13317]]||[[Јогурт]]||916||53614||3276||1251||3967 |- ||1008||[[d:Q5638]]||[[Аутобус]]||1766||45587||2714||1715||3968 |- ||1009||[[d:Q2351849]]||[[Војна обука]]||0||5106||0||0||3970 |- ||1010||[[d:Q80157]]||[[Темперамент]]||0||39193||3442||0||3971 |- ||1011||[[d:Q816745]]||[[Рапир]]||3373||27601||4040||0||3971 |- ||1012||[[d:Q183288]]||[[Национални олимпијски комитет]]||0||53338||2872||0||3981 |- ||1013||[[d:Q131405]]||[[Луј Дагер]]||2231||24722||5893||3645||3982 |- ||1014||[[d:Q207320]]||[[Паравојна формација]]||0||9445||1947||3840||3994 |- ||1015||[[d:Q7358]]||[[Klovn]]||0||35330||832||785||3996 |- ||1016||[[d:Q150986]]||[[Сирене]]||4013||41628||0||3862||3998 |- ||1017||[[d:Q657326]]||[[Сталежи]]||0||42329||0||0||3998 |- ||1018||[[d:Q140565]]||[[Судопера]]||0||14206||0||0||3998 |- ||1019||[[d:Q270275]]||[[Гаврила Державин]]||0||17676||2101||0||4001 |- ||1020||[[d:Q107473]]||[[Карл Барт]]||0||52050||7592||3782||4005 |- ||1021||[[d:Q124115]]||[[Нилс Абел]]||4922||28481||4545||1182||4007 |- ||1022||[[d:Q12827391]]||[[Мол (музика)]]||0||21942||5512||539||4008 |- ||1023||[[d:Q176763]]||[[Доказ (право)]]||0||29060||0||0||4012 |- ||1024||[[d:Q182870]]||[[Марио Пузо]]||0||15436||0||4255||4017 |- ||1025||[[d:Q7842]]||[[Универзитет у Токију]]||0||57463||2405||2504||4019 |- ||1026||[[d:Q182034]]||[[Хегемонија]]||0||42429||1046||346||4022 |- ||1027||[[d:Q6314146]]||[[Inženjerski menadžment]]||0||29847||0||3917||4024 |- ||1028||[[d:Q76239]]||[[Цитра]]||0||28429||1236||0||4025 |- ||1029||[[d:Q1035954]]||[[Хетеросексуалност]]||2209||44068||2886||1227||4026 |- ||1030||[[d:Q310694]]||[[Bendžamin Spok]]||0||39058||0||0||4036 |- ||1031||[[d:Q41614]]||[[Уставна монархија]]||4358||43912||791||1013||4045 |- ||1032||[[d:Q178659]]||[[Илустрација]]||5004||12612||7009||7077||4050 |- ||1033||[[d:Q3387717]]||[[Позоришни редитељ]]||0||11803||0||0||4054 |- ||1034||[[d:Q192583]]||[[Велике разводне планине]]||0||36344||1772||3758||4065 |- ||1035||[[d:Q162043]]||[[Еузебио]]||0||63531||6900||5159||4067 |- ||1036||[[d:Q161524]]||[[Маска]]||0||66460||2953||3147||4068 |- ||1037||[[d:Q319288]]||[[Етиопска висораван]]||0||16918||4262||4160||4072 |- ||1038||[[d:Q7210]]||[[Цар Гао-цу из династије Хан]]||0||41483||2265||5130||4076 |- ||1039||[[d:Q160232]]||[[Мржња]]||0||14190||1415||2795||4085 |- ||1040||[[d:Q190531]]||[[Фонди]]||0||19383||0||3972||4096 |- ||1041||[[d:Q23406]]||[[Црвено море]]||1797||44434||3530||3192||4100 |- ||1042||[[d:Q192770]]||[[Сајма]]||0||6902||4061||4555||4101 |- ||1043||[[d:Q837297]]||[[ВАЗ-2101]]||0||18222||0||0||4102 |- ||1044||[[d:Q37660]]||[[Јужно кинеско море]]||3242||64423||1993||1763||4107 |- ||1045||[[d:Q181247]]||[[Дрвени дувачки инструменти]]||1591||7706||3288||3521||4109 |- ||1046||[[d:Q18068]]||[[Миланска катедрала]]||0||37965||2531||3776||4123 |- ||1047||[[d:Q895060]]||[[Боћање]]||0||12034||5607||5295||4124 |- ||1048||[[d:Q175185]]||[[Рурално подручје]]||0||17706||0||0||4132 |- ||1049||[[d:Q191657]]||[[Узенгија]]||0||33159||2526||2489||4147 |- ||1050||[[d:Q1348006]]||[[Градски блок]]||0||30149||0||1081||4157 |- ||1051||[[d:Q184452]]||[[Кабловска телевизија]]||0||25127||2782||3494||4159 |- ||1052||[[d:Q19100]]||[[Капетан (војска)]]||2231||8138||747||417||4160 |- ||1053||[[d:Q559915]]||[[Историја Саудијске Арабије]]||0||53427||2630||2799||4163 |- ||1054||[[d:Q37615]]||[[Лучано Павароти]]||3771||58496||4047||3082||4165 |- ||1055||[[d:Q1183649]]||[[Декански султанати]]||0||37588||0||0||4177 |- ||1056||[[d:Q11812902]]||[[Национални парк Серенгети]]||0||22561||0||0||4181 |- ||1057||[[d:Q380340]]||[[Организација за црноморску економску сарадњу]]||0||28081||2385||0||4188 |- ||1058||[[d:Q17169]]||[[Ђовани Белини]]||0||21744||5017||5244||4193 |- ||1059||[[d:Q8197]]||[[Западна Двина]]||3593||9742||3529||2681||4196 |- ||1060||[[d:Q204205]]||[[Соња Хени]]||0||35872||2205||3116||4199 |- ||1061||[[d:Q33527]]||[[Ирански језици]]||3184||42817||3213||2998||4201 |- ||1062||[[d:Q31519]]||[[Карлов универзитет]]||2768||54924||865||4559||4220 |- ||1063||[[d:Q854468]]||[[Мономотапа]]||0||18393||0||0||4221 |- ||1064||[[d:Q62623]]||[[Калмарска унија]]||998||19204||3926||3676||4224 |- ||1065||[[d:Q244390]]||[[Ken Kizi]]||0||44655||2066||5174||4227 |- ||1066||[[d:Q182780]]||[[Бодеж]]||0||32033||893||390||4227 |- ||1067||[[d:Q185467]]||[[Социјализација]]||0||43418||2442||0||4230 |- ||1068||[[d:Q153836]]||[[Норте Чико]]||0||48380||0||0||4233 |- ||1069||[[d:Q637321]]||[[Подлошка]]||0||27146||7383||4330||4237 |- ||1070||[[d:Q190076]]||[[Џо Кокер]]||0||43575||4074||4523||4245 |- ||1071||[[d:Q80956]]||[[Сванте Аренијус]]||1870||35826||7508||4140||4245 |- ||1072||[[d:Q464535]]||[[Шведагон]]||0||33058||0||4595||4247 |- ||1073||[[d:Q186386]]||[[Картографска пројекција]]||0||57909||5355||0||4249 |- ||1074||[[d:Q46239]]||[[Статуа Зевса у Олимпији]]||4892||15019||1504||4020||4249 |- ||1075||[[d:Q838]]||[[Андреј Рубљов]]||0||13574||4286||4067||4253 |- ||1076||[[d:Q146841]]||[[Елсмир (острво)]]||0||29344||4814||7239||4254 |- ||1077||[[d:Q5320]]||[[Прекидач]]||0||37366||0||7384||4279 |- ||1078||[[d:Q3579211]]||[[Војнички шлем]]||0||7996||0||0||4280 |- ||1079||[[d:Q382109]]||[[Лиланд Станфорд]]||0||34564||0||3803||4282 |- ||1080||[[d:Q326816]]||[[ГУАМ]]||0||15171||1711||0||4284 |- ||1081||[[d:Q151759]]||[[Карл Фридрих Шинкел]]||7730||12097||5480||5464||4303 |- ||1082||[[d:Q131512]]||[[Poljoprivrednik]]||0||15528||789||1081||4308 |- ||1083||[[d:Q1044829]]||[[Пољско-руски рат (1605—1618)]]||0||60257||3467||0||4309 |- ||1084||[[d:Q207103]]||[[Конструктивизам]]||0||24378||872||4509||4317 |- ||1085||[[d:Q237276]]||[[Лилија Подкопајева]]||0||15538||2505||0||4318 |- ||1086||[[d:Q166162]]||[[Оњега]]||0||25628||1489||3874||4318 |- ||1087||[[d:Q175263]]||[[Структура података]]||797||13811||2323||4398||4326 |- ||1088||[[d:Q43393]]||[[Роберт Бојл]]||1181||38579||3242||3177||4328 |- ||1089||[[d:Q3904]]||[[Мбабане]]||2629||11435||3911||6531||4334 |- ||1090||[[d:Q190103]]||[[Кастор и Полидеук]]||3433||35510||3982||3469||4347 |- ||1091||[[d:Q170877]]||[[Бомбардерски авион]]||1700||21437||1241||1621||4356 |- ||1092||[[d:Q483634]]||[[Пегла]]||0||13054||6446||4271||4357 |- ||1093||[[d:Q180516]]||[[Просторија]]||0||9791||3075||3043||4372 |- ||1094||[[d:Q168728]]||[[Роберт Фрост]]||0||51327||685||4609||4374 |- ||1095||[[d:Q208807]]||[[Гвајанска висораван]]||1662||14415||0||0||4379 |- ||1096||[[d:Q1044401]]||[[Историја Колумбије]]||0||50319||0||0||4386 |- ||1097||[[d:Q208858]]||[[Гилберт Њутон Луис]]||0||35790||0||4655||4388 |- ||1098||[[d:Q44475]]||[[Копље]]||4234||45418||6093||1214||4409 |- ||1099||[[d:Q333002]]||[[Мамбо]]||0||5591||1175||4492||4411 |- ||1100||[[d:Q217577]]||[[Диплома]]||0||21800||1267||1667||4411 |- ||1101||[[d:Q731662]]||[[Дромон]]||1141||15871||0||1102||4411 |- ||1102||[[d:Q150793]]||[[Штурмабтајлунг]]||0||47398||4368||5016||4418 |- ||1103||[[d:Q208003]]||[[Николај Некрасов]]||0||59828||2716||0||4420 |- ||1104||[[d:Q169251]]||[[Туга]]||0||23199||970||387||4420 |- ||1105||[[d:Q25351]]||[[Теодор Момзен]]||1831||28867||2166||2308||4421 |- ||1106||[[d:Q211198]]||[[Публика]]||0||20450||1713||4127||4428 |- ||1107||[[d:Q13230]]||[[Фердинанд де Сосир]]||0||52638||5556||5669||4433 |- ||1108||[[d:Q81980]]||[[Штапићи за јело]]||0||60204||0||5260||4438 |- ||1109||[[d:Q133009]]||[[Гро Харлем Брунтланд]]||0||26283||1032||3683||4441 |- ||1110||[[d:Q653054]]||[[Међународни савет музеја]]||0||19379||737||0||4447 |- ||1111||[[d:Q267989]]||[[Манкала]]||0||18305||3859||518||4457 |- ||1112||[[d:Q209042]]||[[Дрљача (оруђе)]]||0||8567||2439||0||4458 |- ||1113||[[d:Q61465]]||[[Ритмичка гимнастика]]||758||60395||6929||0||4460 |- ||1114||[[d:Q174278]]||[[Медеја]]||0||28541||1173||3744||4472 |- ||1115||[[d:Q2146981]]||[[Нирнбершки принципи]]||0||19566||5526||4502||4478 |- ||1116||[[d:Q1641112]]||[[Друштвени контекст]]||0||2744||0||0||4482 |- ||1117||[[d:Q180003]]||[[Амерички национални завод за стандардизацију]]||1506||17788||349||3878||4488 |- ||1118||[[d:Q131168]]||[[Туба]]||1622||31190||4859||5541||4498 |- ||1119||[[d:Q194236]]||[[Сепаратизам]]||0||46199||2406||1770||4499 |- ||1120||[[d:Q151874]]||[[Ана Павлова]]||0||37220||970||4690||4501 |- ||1121||[[d:Q326478]]||[[Ленд арт]]||1289||19873||3573||4565||4501 |- ||1122||[[d:Q186030]]||[[Савремена уметност]]||0||26459||5902||3294||4517 |- ||1123||[[d:Q631286]]||[[Нумизматика]]||2207||12843||1026||780||4521 |- ||1124||[[d:Q118251]]||[[Мадеира (река)]]||4273||22660||1978||2314||4526 |- ||1125||[[d:Q154640]]||[[Света алијанса]]||0||9166||1887||2245||4530 |- ||1126||[[d:Q192521]]||[[Kotiranje]]||0||25734||6256||0||4544 |- ||1127||[[d:Q189072]]||[[Старогрчко позориште]]||0||31848||4746||2525||4554 |- ||1128||[[d:Q310630]]||[[Иван Вазов]]||0||12206||4263||0||4556 |- ||1129||[[d:Q189409]]||[[Лото]]||783||50567||0||0||4559 |- ||1130||[[d:Q178143]]||[[Кечап]]||0||35694||0||0||4561 |- ||1131||[[d:Q49086]]||[[Симон Визентал]]||6457||56533||711||0||4566 |- ||1132||[[d:Q265646]]||[[Ања Андерсен]]||0||9673||3498||0||4639 |- ||1133||[[d:Q9266]]||[[Салата]]||0||12068||2163||2190||4651 |- ||1134||[[d:Q309436]]||[[Аит Бен Хадоу]]||0||11072||3686||3779||4653 |- ||1135||[[d:Q180289]]||[[Espreso]]||925||33646||1343||0||4673 |- ||1136||[[d:Q1195684]]||[[Веслачки чамац]]||0||24843||0||0||4673 |- ||1137||[[d:Q187871]]||[[Куенлуен]]||0||11159||1225||1295||4686 |- ||1138||[[d:Q864737]]||[[Неправедни споразуми]]||0||31290||0||0||4690 |- ||1139||[[d:Q484083]]||[[Zeleni čaj]]||0||57670||1103||4825||4691 |- ||1140||[[d:Q64611]]||[[Исламски ослободилачки фронт Моро]]||0||28303||0||0||4707 |- ||1141||[[d:Q179661]]||[[Терапија]]||0||28642||529||656||4713 |- ||1142||[[d:Q310741]]||[[Гордон Олпорт]]||0||23557||0||0||4723 |- ||1143||[[d:Q715625]]||[[Ратно законодавство]]||0||49753||0||0||4746 |- ||1144||[[d:Q75612]]||[[Исак Башевис Сингер]]||0||51823||4189||6444||4751 |- ||1145||[[d:Q376335]]||[[Михаил Уљанов]]||0||10146||2719||0||4759 |- ||1146||[[d:Q104238]]||[[Англи]]||0||18785||1235||739||4761 |- ||1147||[[d:Q1648546]]||[[Историја Непала]]||0||55500||0||0||4766 |- ||1148||[[d:Q3114762]]||[[Ратни брод]]||4470||28978||2869||4310||4767 |- ||1149||[[d:Q180856]]||[[Кореографија]]||0||10192||2953||4527||4769 |- ||1150||[[d:Q39338]]||[[Наранџаста боја]]||6399||63318||342||347||4773 |- ||1151||[[d:Q774347]]||[[Укрштање у сродству]]||0||28573||0||0||4782 |- ||1152||[[d:Q83546]]||[[Владимир-Суздаљ]]||0||11724||3788||4056||4788 |- ||1153||[[d:Q11829]]||[[Ивица и Марица]]||0||33618||2885||3089||4791 |- ||1154||[[d:Q179910]]||[[Во Нгујен Ђап]]||0||55527||1813||1912||4805 |- ||1155||[[d:Q16990]]||[[Етна]]||4145||48738||6914||5998||4814 |- ||1156||[[d:Q154448]]||[[Виктор Вазарели]]||1282||13817||864||3917||4826 |- ||1157||[[d:Q115490]]||[[Тадеуш Риштејн]]||0||6567||1089||0||4876 |- ||1158||[[d:Q13341477]]||[[Чавинска култура]]||0||47670||3582||3478||4892 |- ||1159||[[d:Q237315]]||[[Тоник (пиће)]]||991||11352||0||0||4904 |- ||1160||[[d:Q5139011]]||[[Предигра]]||0||11639||3873||0||4907 |- ||1161||[[d:Q9382]]||[[Мокраћна бешика]]||873||39319||2311||7359||7502 |- ||1162||[[d:Q8168]]||[[Печора (река)]]||2589||9942||1643||3355||7513 |- ||1163||[[d:Q583269]]||[[Тарот]]||0||26556||10390||4191||7513 |- ||1164||[[d:Q169274]]||[[Саргашко море]]||2754||20350||1267||3744||7532 |- ||1165||[[d:Q59112]]||[[Барбара Такман]]||0||18638||3567||0||7538 |- ||1166||[[d:Q80510]]||[[Ала Пугачова]]||0||26606||3573||7636||7550 |- ||1167||[[d:Q73633]]||[[Параолимпијске игре]]||6046||94341||5167||7207||7550 |- ||1168||[[d:Q25350]]||[[Јела]]||1981||16065||5364||7688||7551 |- ||1169||[[d:Q583040]]||[[Antirefleksioni slojevi]]||0||32815||0||0||7563 |- ||1170||[[d:Q183951]]||[[Балон (ваздухоплов)]]||0||38381||11447||7675||7565 |- ||1171||[[d:Q37562]]||[[Донатело]]||1920||25242||11324||11595||7567 |- ||1172||[[d:Q483382]]||[[Стив Вознијак]]||0||93767||570||7040||7571 |- ||1173||[[d:Q82409]]||[[Самјуел Тејлор Колриџ]]||3714||70442||3282||3596||7596 |- ||1174||[[d:Q180388]]||[[Управљање отпадом]]||0||64698||7047||2386||7602 |- ||1175||[[d:Q13164]]||[[Московски државни универзитет Ломоносов]]||5489||36607||5155||8758||7608 |- ||1176||[[d:Q213363]]||[[Отворен скуп]]||0||28742||665||0||7608 |- ||1177||[[d:Q40763]]||[[Семе]]||7696||75603||3881||4173||7621 |- ||1178||[[d:Q665093]]||[[Magnetostatika]]||0||8338||0||7532||7624 |- ||1179||[[d:Q181947]]||[[Самострел]]||0||61106||6543||7268||7625 |- ||1180||[[d:Q1145774]]||[[Праиндоевропљани]]||0||53351||0||4987||7652 |- ||1181||[[d:Q294136]]||[[Емилија Платер]]||0||24120||4127||0||7661 |- ||1182||[[d:Q121973]]||[[Ерос]]||5069||22408||8036||4533||7681 |- ||1183||[[d:Q1269]]||[[Džem]]||0||34483||723||695||7685 |- ||1184||[[d:Q171]]||[[Вики]]||1224||58448||2320||1381||7687 |- ||1185||[[d:Q854807]]||[[Хришћанска филозофија]]||0||8920||3093||6120||7691 |- ||1186||[[d:Q528781]]||[[Pančo Vladigerov]]||0||14085||610||0||7693 |- ||1187||[[d:Q179695]]||[[Исмаил Кадаре]]||1710||85557||4294||4818||7717 |- ||1188||[[d:Q9444]]||[[Кишна шума]]||8697||38454||8758||8757||7717 |- ||1189||[[d:Q42486]]||[[Рвање]]||1650||42067||3577||965||7733 |- ||1190||[[d:Q281460]]||[[Оргуље]]||2140||77580||9185||7313||7743 |- ||1191||[[d:Q13169]]||[[Фомалхаут]]||4068||45940||2413||0||7752 |- ||1192||[[d:Q139720]]||[[Trajno vegetativno stanje]]||0||45753||0||0||7754 |- ||1193||[[d:Q58720]]||[[Михаил Ломоносов]]||7029||45680||2420||6411||7760 |- ||1194||[[d:Q46383]]||[[Суши]]||0||90317||1640||1002||7764 |- ||1195||[[d:Q8343]]||[[Кларинет]]||2813||81684||5823||6241||7769 |- ||1196||[[d:Q134205]]||[[Четкица за зубе]]||0||34245||2078||7685||7769 |- ||1197||[[d:Q42998]]||[[Оркестар]]||4451||64019||14140||14112||7776 |- ||1198||[[d:Q485027]]||[[Оклоп за личну заштиту]]||1012||46142||9539||7999||7787 |- ||1199||[[d:Q12888135]]||[[Свећа]]||0||33584||1956||5247||7789 |- ||1200||[[d:Q124100]]||[[Бодибилдинг]]||1306||68606||2363||1365||7798 |- ||1201||[[d:Q40946]]||[[Данијел Дефо]]||1621||55861||3246||1930||7802 |- ||1202||[[d:Q194240]]||[[Праве птице певачице]]||0||21449||2947||0||7807 |- ||1203||[[d:Q25307]]||[[Сврака]]||0||38864||2229||1849||7813 |- ||1204||[[d:Q125576]]||[[Папирус]]||3516||29560||4754||1959||7816 |- ||1205||[[d:Q365680]]||[[Физичко насиље]]||0||47469||0||0||7819 |- ||1206||[[d:Q170593]]||[[Колаж]]||1450||38305||4611||1368||7824 |- ||1207||[[d:Q25437]]||[[Куне (породица)]]||0||23573||3567||3541||7824 |- ||1208||[[d:Q676555]]||[[Фрања Асишки]]||1010||68822||11138||10492||7826 |- ||1209||[[d:Q213447]]||[[Džon Milington Sing]]||0||26932||1220||2552||7828 |- ||1210||[[d:Q279359]]||[[Gaon iz Vilnjusa]]||0||25227||0||0||7828 |- ||1211||[[d:Q229318]]||[[3C 273]]||3081||11324||0||0||7829 |- ||1212||[[d:Q171516]]||[[Комптонов ефекат]]||0||25850||11305||8596||7830 |- ||1213||[[d:Q469938]]||[[Kristofer Kokerel]]||0||11745||0||0||7831 |- ||1214||[[d:Q130752]]||[[Јелисавета I Петровна]]||6882||45476||6847||6882||7835 |- ||1215||[[d:Q388162]]||[[Buve]]||5843||41493||4788||5224||7843 |- ||1216||[[d:Q205418]]||[[Близард (ветар)]]||0||41563||2535||2566||7843 |- ||1217||[[d:Q43244]]||[[Светионик у Александрији]]||4254||34563||1303||3987||7848 |- ||1218||[[d:Q3659]]||[[Нџамена]]||3202||27498||4133||8652||7851 |- ||1219||[[d:Q35610]]||[[Артур Конан Дојл]]||8669||84903||8821||8957||7867 |- ||1220||[[d:Q44918]]||[[Vladavina prava]]||0||76749||0||3192||7870 |- ||1221||[[d:Q378014]]||[[Univerzitet Al Karauin]]||16919||106183||0||7357||7884 |- ||1222||[[d:Q33942]]||[[Пама-њунгански језици]]||0||22990||8859||0||7885 |- ||1223||[[d:Q126793]]||[[Малопродаја]]||0||82924||2140||4773||7888 |- ||1224||[[d:Q180844]]||[[Карпентаријски залив]]||2557||14302||4474||5095||7892 |- ||1225||[[d:Q205943]]||[[Плиске и трептељке]]||0||10505||1261||0||7892 |- ||1226||[[d:Q132659]]||[[Египатски хијероглифи]]||0||45590||2750||3627||7897 |- ||1227||[[d:Q213712]]||[[Rudolf fon Laban]]||0||26584||4508||0||7906 |- ||1228||[[d:Q128904]]||[[Елам]]||0||79494||3786||7385||7911 |- ||1229||[[d:Q131689]]||[[Frizbi]]||0||20672||0||0||7911 |- ||1230||[[d:Q456]]||[[Лион]]||5462||85641||11775||8217||7914 |- ||1231||[[d:Q83125]]||[[Тауербриџ]]||0||53375||4483||5749||7915 |- ||1232||[[d:Q29049]]||[[Канада (филозоф)]]||0||20093||0||0||7918 |- ||1233||[[d:Q12189]]||[[Канопус]]||4120||60683||1544||982||7922 |- ||1234||[[d:Q121998]]||[[Амбасадор]]||1139||17785||1196||1284||7926 |- ||1235||[[d:Q179651]]||[[Музичка лествица]]||3735||23811||3667||3593||7928 |- ||1236||[[d:Q102798]]||[[Руда]]||3122||16635||4640||3525||7933 |- ||1237||[[d:Q127418]]||[[Мастило]]||8617||25204||7557||2441||7935 |- ||1238||[[d:Q528415]]||[[Hasdaj Kreskas]]||0||6362||0||0||7936 |- ||1239||[[d:Q35625]]||[[Ђумбир]]||2851||46259||4502||1693||7938 |- ||1240||[[d:Q9310]]||[[Дили]]||5795||104278||4241||4452||7939 |- ||1241||[[d:Q134147]]||[[Поп-арт]]||1760||50183||7857||3594||7943 |- ||1242||[[d:Q39607]]||[[Антоан Лавоазје]]||2434||75404||2061||6684||7944 |- ||1243||[[d:Q158015]]||[[Тушт]]||0||19290||4711||4666||7948 |- ||1244||[[d:Q184609]]||[[Ekspertski sistemi]]||1614||47862||7176||7116||7948 |- ||1245||[[d:Q165510]]||[[Аргонаути]]||0||52291||7576||7820||7952 |- ||1246||[[d:Q51492]]||[[Френк Капра]]||2680||78302||9593||9888||7954 |- ||1247||[[d:Q185974]]||[[Хуан Понсе де Леон]]||0||47531||0||0||7955 |- ||1248||[[d:Q79833]]||[[Сунчев ветар]]||8697||47526||9794||7877||7959 |- ||1249||[[d:Q41406]]||[[Едвард Мунк]]||1832||69950||3436||3280||7964 |- ||1250||[[d:Q47652]]||[[Венера (богиња)]]||5364||71093||1412||1403||7969 |- ||1251||[[d:Q158513]]||[[Carpinus]]||3640||12485||4087||0||7977 |- ||1252||[[d:Q843941]]||[[Противваздухопловна одбрана]]||0||99305||1811||0||7984 |- ||1253||[[d:Q1779809]]||[[Историја геологије]]||0||40253||0||0||7986 |- ||1254||[[d:Q188709]]||[[Simfonija br. 5 (Betoven)]]||6341||55402||2881||0||7988 |- ||1255||[[d:Q485207]]||[[Шангајска организација за сарадњу]]||15184||89721||3353||5831||7995 |- ||1256||[[d:Q45662]]||[[Клеменс Венцел фон Метерних]]||3052||121542||2135||11260||7998 |- ||1257||[[d:Q153586]]||[[Кристијан IV Дански]]||0||47020||7380||8050||8006 |- ||1258||[[d:Q28978]]||[[Игнаћи Лукасјевич]]||8566||10460||5832||0||8009 |- ||1259||[[d:Q212815]]||[[Камелија]]||0||33194||12560||0||8009 |- ||1260||[[d:Q532]]||[[Село]]||1042||54132||1649||4251||8010 |- ||1261||[[d:Q2471]]||[[Сана (град)]]||3374||105460||8885||12255||8011 |- ||1262||[[d:Q181383]]||[[Махатир Мухамед]]||0||159410||3375||3533||8016 |- ||1263||[[d:Q249231]]||[[Протон (ракета-носач)]]||0||22510||5384||5416||8019 |- ||1264||[[d:Q179918]]||[[Пермафрост]]||0||84800||1771||1733||8024 |- ||1265||[[d:Q4295]]||[[Пјер Абелар]]||943||69639||3880||3836||8028 |- ||1266||[[d:Q51525]]||[[Милош Форман]]||2202||44342||5663||8994||8031 |- ||1267||[[d:Q36146]]||[[Смоква]]||1624||42201||2925||3469||8031 |- ||1268||[[d:Q162886]]||[[Еуклидова геометрија]]||0||50070||1283||946||8031 |- ||1269||[[d:Q76402]]||[[Перм (периода)]]||2944||74041||615||2894||8032 |- ||1270||[[d:Q13575]]||[[Fransoa Kene]]||0||17338||0||0||8034 |- ||1271||[[d:Q53783]]||[[Енвер Хоџа]]||4125||112264||6086||6808||8036 |- ||1272||[[d:Q22719]]||[[Астронаутика]]||5183||6993||1499||948||8039 |- ||1273||[[d:Q858517]]||[[Културна историја]]||0||11740||0||0||8040 |- ||1274||[[d:Q299095]]||[[Vitali Šerbo]]||0||13837||2883||0||8042 |- ||1275||[[d:Q1065742]]||[[Духовна музика]]||0||39969||8168||0||8042 |- ||1276||[[d:Q253414]]||[[ФИФА]]||4363||97641||5197||2896||8044 |- ||1277||[[d:Q10717]]||[[Џорџтаун (Гвајана)]]||2248||30499||6014||9848||8051 |- ||1278||[[d:Q47848]]||[[Сакрална архитектура]]||0||33322||2997||0||8058 |- ||1279||[[d:Q102178]]||[[Фида]]||2195||46269||7560||8206||8059 |- ||1280||[[d:Q171318]]||[[Сродство]]||0||70399||4303||4457||8066 |- ||1281||[[d:Q51290]]||[[Усна хармоника]]||0||43465||9354||6690||8067 |- ||1282||[[d:Q28922]]||[[Врапци (породица)]]||1364||23667||1944||1928||8067 |- ||1283||[[d:Q470531]]||[[Seki Takakazu]]||0||16278||0||0||8072 |- ||1284||[[d:Q209390]]||[[Џеки Џојнер Керси]]||0||27424||2268||3920||8073 |- ||1285||[[d:Q209842]]||[[Сорбона]]||0||58776||0||5870||8073 |- ||1286||[[d:Q208230]]||[[Клод Бернар]]||4228||25535||1130||7988||8076 |- ||1287||[[d:Q203005]]||[[Svita (muzika)]]||0||14293||6978||6394||8077 |- ||1288||[[d:Q308841]]||[[Puž]]||0||21366||0||0||8077 |- ||1289||[[d:Q16518]]||[[Šlep]]||0||15849||931||4961||8078 |- ||1290||[[d:Q193756]]||[[Комплексна анализа]]||0||17729||0||0||8078 |- ||1291||[[d:Q203819]]||[[Клодет Колбер]]||0||53168||3916||2991||8079 |- ||1292||[[d:Q319645]]||[[Kristijan Mikelsen]]||0||12171||0||0||8085 |- ||1293||[[d:Q76280]]||[[Linjak]]||0||8998||3889||6929||8086 |- ||1294||[[d:Q131154]]||[[Мотика]]||0||20412||2167||8241||8089 |- ||1295||[[d:Q1747853]]||[[Poziciona notacija]]||0||51024||0||0||8091 |- ||1296||[[d:Q81438]]||[[Волт Витман]]||0||86710||1468||3611||8094 |- ||1297||[[d:Q177413]]||[[Демон]]||11655||86823||11587||11677||8094 |- ||1298||[[d:Q429245]]||[[Конвенционално ратовање]]||0||6565||562||0||8094 |- ||1299||[[d:Q191103]]||[[Lukrecija Bordžija]]||0||37232||7988||7969||8097 |- ||1300||[[d:Q5950118]]||[[Континентално право]]||0||37366||0||2368||8100 |- ||1301||[[d:Q144534]]||[[Деверика]]||0||7725||6447||5566||8102 |- ||1302||[[d:Q1403]]||[[Луиђи Пирандело]]||1120||36946||9628||10711||8103 |- ||1303||[[d:Q56039]]||[[Уједињење Немачке 1990.]]||1765||106196||4016||5674||8104 |- ||1304||[[d:Q537963]]||[[Oproštaj]]||0||103040||0||0||8108 |- ||1305||[[d:Q480498]]||[[Импичмент]]||0||70114||0||1211||8109 |- ||1306||[[d:Q192056]]||[[Шарка (змија)]]||1235||42373||5178||19144||8110 |- ||1307||[[d:Q207952]]||[[Закон великих бројева]]||0||36741||0||0||8112 |- ||1308||[[d:Q613037]]||[[Храм у Едфуу]]||0||9137||0||0||8114 |- ||1309||[[d:Q143925]]||[[Зубобоља]]||1250||82684||1006||0||8115 |- ||1310||[[d:Q29539]]||[[Густина]]||2001||32974||11838||7546||8119 |- ||1311||[[d:Q203563]]||[[Бољари]]||0||23950||8427||4204||8120 |- ||1312||[[d:Q555994]]||[[Ак Којунлу]]||0||32374||1914||0||8120 |- ||1313||[[d:Q32485]]||[[Модерни петобој]]||0||23788||5786||3761||8120 |- ||1314||[[d:Q131478]]||[[Шпигел]]||0||29615||848||7813||8121 |- ||1315||[[d:Q189441]]||[[Јагелонски универзитет]]||7634||45970||2570||7684||8123 |- ||1316||[[d:Q41931]]||[[Висећи вртови из Вавилона]]||2829||23948||3323||3766||8128 |- ||1317||[[d:Q174306]]||[[Република Ђенова]]||0||51288||1218||4274||8129 |- ||1318||[[d:Q49617]]||[[Интернационала]]||0||56078||8770||8261||8131 |- ||1319||[[d:Q47488]]||[[Међународни кривични суд]]||0||173160||1979||6191||8132 |- ||1320||[[d:Q28876]]||[[Dejvid Makleland]]||0||15466||0||0||8133 |- ||1321||[[d:Q71516]]||[[Једногрба камила]]||0||94465||9938||7390||8136 |- ||1322||[[d:Q2907]]||[[Сукре]]||9983||28559||12933||10559||8137 |- ||1323||[[d:Q76420]]||[[Георг Кантор]]||0||82537||1734||11473||8147 |- ||1324||[[d:Q81025]]||[[Перје]]||1846||87802||4092||1817||8147 |- ||1325||[[d:Q1325045]]||[[Тукани]]||0||19518||5183||4244||8147 |- ||1326||[[d:Q16557]]||[[Далас]]||3047||219360||5422||5512||8154 |- ||1327||[[d:Q173432]]||[[Bespolno razmnožavanje]]||3997||37779||1734||8311||8155 |- ||1328||[[d:Q271669]]||[[Reljefna forma]]||0||7262||0||0||8156 |- ||1329||[[d:Q130206]]||[[Лондонски мост]]||1692||44767||4718||2253||8157 |- ||1330||[[d:Q134624]]||[[Oprašivanje]]||3857||73095||5435||5315||8160 |- ||1331||[[d:Q1567698]]||[[Московско-литвански ратови]]||0||31269||3937||0||8162 |- ||1332||[[d:Q179899]]||[[Тополошки простор]]||0||28654||2405||0||8165 |- ||1333||[[d:Q193518]]||[[Саботажа]]||0||36030||1750||1210||8170 |- ||1334||[[d:Q849623]]||[[Ojo carstvo]]||0||45848||0||11316||8171 |- ||1335||[[d:Q187689]]||[[Oksidacioni agens]]||1050||8708||998||4117||8172 |- ||1336||[[d:Q154242]]||[[Ништа]]||0||19362||3671||8666||8173 |- ||1337||[[d:Q66075]]||[[Николо Паганини]]||10829||33483||2196||8721||8175 |- ||1338||[[d:Q133080]]||[[Односи са јавношћу]]||0||62067||8699||1203||8175 |- ||1339||[[d:Q28959]]||[[Han Fej]]||0||13902||0||1935||8177 |- ||1340||[[d:Q54545]]||[[Мартина Навратилова]]||11705||117252||6380||2708||8181 |- ||1341||[[d:Q156311]]||[[Brestovke]]||6989||7026||2598||0||8183 |- ||1342||[[d:Q177320]]||[[Хулагу-кан]]||0||30484||4717||8606||8186 |- ||1343||[[d:Q47223]]||[[Рођендан]]||3927||30915||3686||1041||8187 |- ||1344||[[d:Q71231]]||[[Карло Ћелави]]||4691||18299||4224||5900||8188 |- ||1345||[[d:Q60227]]||[[Грех]]||0||23625||2548||5084||8188 |- ||1346||[[d:Q486396]]||[[Сачмарица]]||0||98181||1511||5206||8193 |- ||1347||[[d:Q14350]]||[[Радио станица]]||0||31194||0||0||8194 |- ||1348||[[d:Q101583]]||[[Теба (Египат)]]||4969||35390||5214||5302||8195 |- ||1349||[[d:Q233770]]||[[Полуострво Кејп Јорк]]||0||50331||32507||0||8199 |- ||1350||[[d:Q10520]]||[[Дејвид Бекам]]||4482||238873||7106||5077||8201 |- ||1351||[[d:Q206615]]||[[Грађевински материјал]]||0||36503||1108||1647||8201 |- ||1352||[[d:Q42191]]||[[Исик Кул]]||0||20202||1584||1592||8202 |- ||1353||[[d:Q604761]]||[[Дечак у плавом]]||0||17064||3862||0||8203 |- ||1354||[[d:Q15284]]||[[Муниципалитет]]||1220||19528||7547||0||8207 |- ||1355||[[d:Q216197]]||[[Алтиметар]]||0||21520||4485||3491||8209 |- ||1356||[[d:Q188907]]||[[Бонтон]]||1669||38371||2215||2386||8212 |- ||1357||[[d:Q132805]]||[[Томас Харди]]||1527||61754||1260||4359||8215 |- ||1358||[[d:Q130834]]||[[Франц II, цар Светог римског царства]]||10144||39893||13784||11992||8216 |- ||1359||[[d:Q188040]]||[[Površinski kop]]||0||9678||0||0||8218 |- ||1360||[[d:Q683551]]||[[Шеснаест краљевстава Пет варвара]]||0||35014||7040||6401||8219 |- ||1361||[[d:Q8866]]||[[Стрелац (сазвежђе)]]||2995||24620||1059||999||8219 |- ||1362||[[d:Q4516]]||[[Nacionalni park Lorenc]]||0||9669||5631||5337||8222 |- ||1363||[[d:Q41852]]||[[Ираклије]]||6619||54023||6963||6374||8227 |- ||1364||[[d:Q325487]]||[[Majk Volas]]||0||36334||0||3072||8227 |- ||1365||[[d:Q180902]]||[[Социјалистички реализам]]||0||66323||10798||13162||8227 |- ||1366||[[d:Q43936]]||[[Вилијам Окамски]]||1626||38992||12635||6134||8228 |- ||1367||[[d:Q205921]]||[[Математички принципи природне филозофије]]||8606||92823||688||661||8228 |- ||1368||[[d:Q1807269]]||[[Празилук]]||0||16922||4197||2873||8231 |- ||1369||[[d:Q34264]]||[[BSD]]||3684||25259||1091||3193||8232 |- ||1370||[[d:Q7556]]||[[Пловке]]||2951||38407||2938||2664||8233 |- ||1371||[[d:Q30547]]||[[Мајка Тереза]]||1821||120788||35901||30751||8234 |- ||1372||[[d:Q40348]]||[[Адвокат]]||1040||93865||2272||2317||8235 |- ||1373||[[d:Q40591]]||[[Комунистички манифест]]||11456||42109||7829||4959||8237 |- ||1374||[[d:Q203775]]||[[Свинг]]||0||36959||1485||0||8243 |- ||1375||[[d:Q14783702]]||[[Међународно ратно право]]||0||47268||0||0||8245 |- ||1376||[[d:Q4620674]]||[[Полни орган]]||8085||16338||738||706||8246 |- ||1377||[[d:Q645883]]||[[Војна операција]]||0||5072||3112||0||8247 |- ||1378||[[d:Q26100]]||[[Suspenzija (hemija)]]||7309||8241||4777||4779||8247 |- ||1379||[[d:Q191703]]||[[Организација афричког јединства]]||1611||23712||783||0||8253 |- ||1380||[[d:Q20826683]]||[[IUPAC номенклатура]]||0||2488||1022||1220||8255 |- ||1381||[[d:Q4521]]||[[Tropske kišne šume na Sumatri]]||0||9755||6987||6949||8256 |- ||1382||[[d:Q351]]||[[Национални парк Јелоустоун]]||0||152702||16732||10624||8261 |- ||1383||[[d:Q487005]]||[[Топлотна проводљивост]]||3977||59227||8669||8273||8261 |- ||1384||[[d:Q435891]]||[[Сергеј Белов]]||0||17742||5566||0||8263 |- ||1385||[[d:Q124274]]||[[Азимут]]||0||14747||12997||13008||8264 |- ||1386||[[d:Q153185]]||[[Жозеф Луј Ге-Лисак]]||1647||12216||3761||5643||8265 |- ||1387||[[d:Q559784]]||[[Sera do Mar]]||1087||5126||4855||4872||8265 |- ||1388||[[d:Q360079]]||[[Ejno Lejno]]||0||13077||833||1119||8266 |- ||1389||[[d:Q76606]]||[[Karl Boš]]||0||15598||2782||2804||8267 |- ||1390||[[d:Q25973]]||[[Херман Хесе]]||4062||44881||2356||5923||8270 |- ||1391||[[d:Q234014]]||[[Ципула]]||0||10758||3492||3565||8271 |- ||1392||[[d:Q6497044]]||[[Историја књижевности]]||0||52478||2461||0||8272 |- ||1393||[[d:Q150712]]||[[Карло III Дебели]]||3530||29333||3745||2929||8274 |- ||1394||[[d:Q41921]]||[[Роза Паркс]]||6194||108002||6416||7587||8274 |- ||1395||[[d:Q104506]]||[[Бјерн Борг]]||6328||70632||2146||2971||8276 |- ||1396||[[d:Q179975]]||[[Кинески грађански рат]]||0||98039||7170||8082||8277 |- ||1397||[[d:Q1320382]]||[[Erik Brun]]||0||22540||0||0||8278 |- ||1398||[[d:Q153232]]||[[Жан ле Рон д'Аламбер]]||4411||29735||6631||9127||8280 |- ||1399||[[d:Q186619]]||[[Argument (logika)]]||0||31694||404||725||8282 |- ||1400||[[d:Q530397]]||[[Aligator (rod)]]||0||44707||1502||3919||8291 |- ||1401||[[d:Q726611]]||[[Zvezdorodna galaksija]]||0||18275||531||0||8292 |- ||1402||[[d:Q171185]]||[[Иван III Васиљевич]]||6675||30716||5783||5656||8294 |- ||1403||[[d:Q199655]]||[[Библиотекарство]]||0||42111||5504||5007||8295 |- ||1404||[[d:Q43518]]||[[Океанографија]]||3805||40562||4274||3982||8296 |- ||1405||[[d:Q314312]]||[[Mihail Fokin]]||0||12968||3156||0||8297 |- ||1406||[[d:Q164061]]||[[Хелена Тројанска]]||7637||82250||8113||7728||8298 |- ||1407||[[d:Q1373386]]||[[Filip Kan]]||0||19874||0||0||8299 |- ||1408||[[d:Q16581]]||[[Јожеф Штефан]]||0||9152||3970||3951||8300 |- ||1409||[[d:Q474100]]||[[Pirotehnika]]||0||20002||1472||8604||8301 |- ||1410||[[d:Q28358]]||[[Prepelica]]||0||14484||3875||4418||8307 |- ||1411||[[d:Q319014]]||[[Централноевропски уговор о слободној трговини]]||7142||16394||9645||2994||8309 |- ||1412||[[d:Q104680]]||[[Пуковник]]||866||18705||1375||1054||8310 |- ||1413||[[d:Q1867]]||[[Тајпеј]]||4038||129603||22652||2058||8312 |- ||1414||[[d:Q26383]]||[[Atomska fizika]]||0||9027||2663||1158||8312 |- ||1415||[[d:Q185757]]||[[Лебдјелица]]||0||67695||3663||0||8312 |- ||1416||[[d:Q8798]]||[[Украјински језик]]||7840||110338||16519||6723||8313 |- ||1417||[[d:Q164204]]||[[Музикологија]]||0||29688||1094||701||8318 |- ||1418||[[d:Q168401]]||[[Шарл Ермит]]||0||13536||0||0||8319 |- ||1419||[[d:Q35245]]||[[Етимологија]]||3012||16591||5916||3449||8319 |- ||1420||[[d:Q670235]]||[[Основна теорема аритметике]]||0||20449||3701||0||8321 |- ||1421||[[d:Q546175]]||[[Gordon Guld]]||0||18655||0||0||8329 |- ||1422||[[d:Q579978]]||[[Homološka algebra]]||0||26754||0||0||8331 |- ||1423||[[d:Q330521]]||[[Vjasa]]||0||21691||0||0||8333 |- ||1424||[[d:Q510]]||[[Маријански ров]]||1184||33736||5472||5151||8333 |- ||1425||[[d:Q83158]]||[[Жан Кокто]]||0||39194||3091||3179||8336 |- ||1426||[[d:Q28907]]||[[Istorija Libije]]||0||84497||0||0||8336 |- ||1427||[[d:Q464241]]||[[Fejt Hil]]||0||73779||0||0||8337 |- ||1428||[[d:Q25393]]||[[Obični slavuj]]||0||24182||2194||2298||8337 |- ||1429||[[d:Q44015]]||[[Апостол Јован]]||0||56168||0||9477||8338 |- ||1430||[[d:Q715607]]||[[Valmiki]]||0||15552||0||0||8338 |- ||1431||[[d:Q1076099]]||[[Школска библиотека]]||0||17311||5925||0||8342 |- ||1432||[[d:Q76564]]||[[Карл Густав Јакоб Јакоби]]||0||20374||2655||0||8343 |- ||1433||[[d:Q151794]]||[[Кенсо Танге]]||3401||35696||6881||4361||8345 |- ||1434||[[d:Q6501221]]||[[Teorija kontrole]]||0||55229||0||0||8346 |- ||1435||[[d:Q322348]]||[[Трка у наоружању]]||0||8667||0||0||8348 |- ||1436||[[d:Q47692]]||[[Кинески вртови]]||0||82222||0||0||8350 |- ||1437||[[d:Q7537]]||[[Карфиол]]||0||22859||3673||2562||8350 |- ||1438||[[d:Q202642]]||[[Plankovo vreme]]||2817||58201||1797||1719||8351 |- ||1439||[[d:Q41741]]||[[Тракија]]||1204||23952||1865||1332||8353 |- ||1440||[[d:Q166530]]||[[Друга космичка брзина]]||0||27326||18341||18264||8353 |- ||1441||[[d:Q150735]]||[[Лотар I]]||5253||14483||3917||3659||8354 |- ||1442||[[d:Q146439]]||[[Силикон]]||2176||37877||564||858||8357 |- ||1443||[[d:Q7352]]||[[Династија Ђин (265–420)]]||0||34829||11036||4368||8358 |- ||1444||[[d:Q152919]]||[[Li Si]]||0||14354||0||5390||8362 |- ||1445||[[d:Q335171]]||[[Meno Simons]]||0||18700||0||0||8362 |- ||1446||[[d:Q81752]]||[[Антон Брукнер]]||3686||57639||5442||10684||8366 |- ||1447||[[d:Q152272]]||[[Жорж Мелијес]]||5425||58523||9284||6753||8366 |- ||1448||[[d:Q164546]]||[[Алфредо ди Стефано]]||0||78415||12159||9099||8366 |- ||1449||[[d:Q250]]||[[Тастатура]]||2097||61894||3570||750||8366 |- ||1450||[[d:Q190896]]||[[Ebu Hanifa]]||10284||31773||0||8846||8368 |- ||1451||[[d:Q1144780]]||[[Homologija (matematika)]]||0||44297||0||0||8370 |- ||1452||[[d:Q5862903]]||[[Теорија вероватноће]]||0||25168||2580||1525||8376 |- ||1453||[[d:Q205073]]||[[Бријан-Келогов пакт]]||0||31458||0||12341||8380 |- ||1454||[[d:Q47484]]||[[Андре Жид]]||1629||32192||1688||3581||8383 |- ||1455||[[d:Q190193]]||[[Харе Кришна]]||0||73336||6433||0||8383 |- ||1456||[[d:Q995745]]||[[Veštačka selekcija]]||0||39793||0||0||8388 |- ||1457||[[d:Q171091]]||[[Филип К. Дик]]||0||123395||1872||2527||8389 |- ||1458||[[d:Q51127]]||[[Карл Теодор Драјер]]||1468||13739||2496||2208||8390 |- ||1459||[[d:Q178540]]||[[Пресократовци]]||0||80323||15645||14124||8391 |- ||1460||[[d:Q36633]]||[[Проституција]]||12687||126659||13123||6627||8391 |- ||1461||[[d:Q79972]]||[[Џејмс I Стјуарт]]||18755||99332||18994||16220||8393 |- ||1462||[[d:Q177]]||[[Пица]]||1893||57616||2838||5124||8393 |- ||1463||[[d:Q747]]||[[Пјер Корнеј]]||2523||19558||1111||4959||8395 |- ||1464||[[d:Q174211]]||[[Organsko jedinjenje]]||4332||17187||5093||5223||8396 |- ||1465||[[d:Q278512]]||[[Seradu]]||0||33179||1923||2099||8400 |- ||1466||[[d:Q656857]]||[[Велики атрактор]]||0||10110||3322||0||8402 |- ||1467||[[d:Q131567]]||[[Мрмот]]||0||15762||2601||2676||8405 |- ||1468||[[d:Q102513]]||[[Харијет Бичер Стоу]]||0||65084||2665||2453||8406 |- ||1469||[[d:Q44148]]||[[Мужјак]]||6475||24712||10358||6490||8406 |- ||1470||[[d:Q4958]]||[[Династија Љао]]||0||142845||5527||8174||8407 |- ||1471||[[d:Q170027]]||[[Универзитет у Лондону]]||0||104509||0||6984||8407 |- ||1472||[[d:Q179333]]||[[Rajske ptice]]||0||46295||4954||6197||8408 |- ||1473||[[d:Q7087]]||[[Свест]]||8090||142483||5929||6258||8409 |- ||1474||[[d:Q695]]||[[Палау]]||4025||87736||6106||7361||8410 |- ||1475||[[d:Q816871]]||[[Обрада дрвета]]||0||26492||2840||0||8412 |- ||1476||[[d:Q678]]||[[Тонга]]||3216||91743||5777||8429||8415 |- ||1477||[[d:Q190172]]||[[Чинеле]]||0||14952||757||880||8416 |- ||1478||[[d:Q1048687]]||[[Попречно-пругасти мишић]]||12513||85399||5207||8084||8417 |- ||1479||[[d:Q150652]]||[[Вилхелм I од Немачке]]||0||58976||0||7722||8420 |- ||1480||[[d:Q273296]]||[[Сангрија]]||818||10946||616||0||8421 |- ||1481||[[d:Q134128]]||[[Кнут Велики]]||4718||72424||5256||6643||8422 |- ||1482||[[d:Q111837]]||[[Маршал]]||0||42049||1600||6246||8424 |- ||1483||[[d:Q50893]]||[[Paul Elvstrem]]||0||24458||0||0||8427 |- ||1484||[[d:Q105261]]||[[Parnas]]||0||15157||4836||5553||8427 |- ||1485||[[d:Q192249]]||[[Седло]]||0||41527||0||5824||8427 |- ||1486||[[d:Q486088]]||[[Ulug-beg]]||0||25349||4260||0||8437 |- ||1487||[[d:Q25372]]||[[Драма]]||2378||53726||4196||2968||8438 |- ||1488||[[d:Q159486]]||[[Austrijska spomen služba žrtvama holokausta]]||2238||30466||1731||0||8440 |- ||1489||[[d:Q719357]]||[[Sajrus Makormik]]||0||31507||0||0||8441 |- ||1490||[[d:Q26214]]||[[Чељустоусте]]||0||24870||1897||1888||8441 |- ||1491||[[d:Q29372]]||[[Грендел]]||0||12911||0||702||8442 |- ||1492||[[d:Q156884]]||[[Рукола (питома)]]||0||18896||0||0||8442 |- ||1493||[[d:Q40276]]||[[Множење]]||6540||41520||2212||7016||8443 |- ||1494||[[d:Q192447]]||[[Утопијски социјализам]]||0||28610||2501||2044||8445 |- ||1495||[[d:Q26505]]||[[Старац и море]]||2705||23730||2662||3058||8447 |- ||1496||[[d:Q3603531]]||[[Унуче]]||0||116100||0||735||8449 |- ||1497||[[d:Q2727213]]||[[Крађа]]||0||58385||358||5593||8449 |- ||1498||[[d:Q75756]]||[[Други конгоански рат]]||0||87386||10833||11188||8450 |- ||1499||[[d:Q187045]]||[[Борна киселина]]||0||44613||0||5707||8450 |- ||1500||[[d:Q240502]]||[[Reket]]||0||39550||2338||1375||8451 |- ||1501||[[d:Q217717]]||[[Američki muzej prirodne istorije]]||0||175799||13064||0||8451 |- ||1502||[[d:Q774123]]||[[Teorija aproksimacije]]||2712||14813||0||0||8451 |- ||1503||[[d:Q127956]]||[[Микроталасна пећ]]||708||82607||617||8366||8452 |- ||1504||[[d:Q699541]]||[[Džefri Ingram Tejlor]]||0||15331||0||0||8455 |- ||1505||[[d:Q10993]]||[[Тајгер Вудс]]||0||173101||2557||5402||8455 |- ||1506||[[d:Q208253]]||[[Божићна звезда (биљка)]]||0||27764||4093||6747||8455 |- ||1507||[[d:Q35548]]||[[Пол Сезан]]||2540||121955||5878||8058||8456 |- ||1508||[[d:Q205466]]||[[Плави Туркијци]]||0||28036||2876||4226||8456 |- ||1509||[[d:Q151616]]||[[Велики северни рат]]||0||66519||7404||6635||8456 |- ||1510||[[d:Q204819]]||[[Ојлеров идентитет]]||0||15903||3354||0||8456 |- ||1511||[[d:Q1265657]]||[[Su Sung]]||0||39030||0||7123||8457 |- ||1512||[[d:Q41419]]||[[Хестија]]||2219||30414||3087||2072||8458 |- ||1513||[[d:Q160307]]||[[Фатимидски калифат]]||6508||122842||2318||3328||8459 |- ||1514||[[d:Q240890]]||[[Renata Skoto]]||0||13337||2248||0||8460 |- ||1515||[[d:Q169705]]||[[Династија Сја]]||0||31786||6809||7759||8462 |- ||1516||[[d:Q180861]]||[[Роџер Вотерс]]||1979||95933||1415||13175||8465 |- ||1517||[[d:Q193092]]||[[Тутси]]||0||25251||5114||3040||8466 |- ||1518||[[d:Q11653]]||[[Електронске компоненте]]||959||25201||626||11013||8467 |- ||1519||[[d:Q472520]]||[[Hal B. Volis]]||0||15136||0||4656||8469 |- ||1520||[[d:Q468364]]||[[Džirubhaj Ambani]]||0||17077||0||0||8470 |- ||1521||[[d:Q130741]]||[[Халуцинација]]||4711||50491||1133||1222||8470 |- ||1522||[[d:Q30178]]||[[Медуза]]||0||118879||9356||9964||8471 |- ||1523||[[d:Q2035437]]||[[Анализа више променљивих]]||0||10891||0||0||8472 |- ||1524||[[d:Q764675]]||[[Mudeharska arhitektura u Aragonu]]||0||8065||7891||8008||8473 |- ||1525||[[d:Q134574]]||[[Пумпа]]||5051||55567||10495||5039||8475 |- ||1526||[[d:Q39357]]||[[Ši cu]]||0||21615||0||0||8476 |- ||1527||[[d:Q848466]]||[[Курир]]||912||15115||0||924||8476 |- ||1528||[[d:Q162940]]||[[Дијакритик]]||0||63176||850||796||8478 |- ||1529||[[d:Q83059]]||[[Сол Белоу]]||2499||47271||2851||3842||8481 |- ||1530||[[d:Q165436]]||[[Асемблер]]||2070||88208||1389||947||8481 |- ||1531||[[d:Q1744580]]||[[Teorija polja klasa]]||0||16393||0||0||8485 |- ||1532||[[d:Q206832]]||[[Gaspar Monž]]||0||17523||1693||0||8492 |- ||1533||[[d:Q12965]]||[[Мира (звезда)]]||5286||27181||1929||0||8492 |- ||1534||[[d:Q78454]]||[[Вилем I Орански Ћутљиви]]||0||63089||1393||1309||8493 |- ||1535||[[d:Q182897]]||[[Хенрик Морепловац]]||0||28914||10369||10881||8494 |- ||1536||[[d:Q273027]]||[[Мартини]]||0||18380||0||0||8496 |- ||1537||[[d:Q1321845]]||[[Normativna etika]]||0||12151||2051||0||8497 |- ||1538||[[d:Q243455]]||[[Medicinska hemija]]||547||14595||0||6135||8498 |- ||1539||[[d:Q164327]]||[[Iglun]]||0||25827||2899||2914||8499 |- ||1540||[[d:Q48173]]||[[Беджих Сметана]]||2144||73118||1598||1416||8501 |- ||1541||[[d:Q29358]]||[[Оријентиринг]]||0||46815||86363||0||8505 |- ||1542||[[d:Q194235]]||[[Лунисоларни календар]]||0||13780||11636||6822||8505 |- ||1543||[[d:Q595768]]||[[Велики мост Данјанг - Куншан]]||0||5765||4290||0||8505 |- ||1544||[[d:Q6368]]||[[Веб-прегледач]]||4823||17034||3814||3062||8507 |- ||1545||[[d:Q156386]]||[[Анри Русо]]||0||23241||0||7037||8508 |- ||1546||[[d:Q139143]]||[[Ekstruzija]]||0||34978||6615||6693||8511 |- ||1547||[[d:Q163434]]||[[Источносибирско море]]||2610||22578||1709||1084||8513 |- ||1548||[[d:Q230937]]||[[Funkcija stanja]]||0||9361||0||0||8513 |- ||1549||[[d:Q172840]]||[[Мари Гел-Ман]]||0||43542||2100||4299||8518 |- ||1550||[[d:Q147114]]||[[Ракуни]]||0||18349||0||0||8519 |- ||1551||[[d:Q71243]]||[[Кларк Гејбл]]||4544||112797||2225||1163||8521 |- ||1552||[[d:Q150679]]||[[Антонис ван Дајк]]||0||46605||6666||6679||8525 |- ||1553||[[d:Q31755]]||[[Лав III Исавријанац]]||0||15557||2546||7775||8525 |- ||1554||[[d:Q194732]]||[[Rezervat divljači Centralni Kalahari]]||0||5732||5116||0||8527 |- ||1555||[[d:Q128910]]||[[Тајна вечера (фреска)]]||1885||42091||6711||4773||8527 |- ||1556||[[d:Q1035516]]||[[Кумани]]||2995||154419||9727||7435||8530 |- ||1557||[[d:Q80026]]||[[Ерозија]]||897||58688||1619||2409||8530 |- ||1558||[[d:Q205644]]||[[Konzervativni judaizam]]||0||82706||3352||0||8531 |- ||1559||[[d:Q17504]]||[[Далматинац (пас)]]||1464||34327||6764||4690||8531 |- ||1560||[[d:Q28390]]||[[Степен (угао)]]||1804||14897||1879||1726||8531 |- ||1561||[[d:Q40901]]||[[Арес]]||5081||70701||5653||3967||8532 |- ||1562||[[d:Q391338]]||[[Вуд Бафало (национални парк)]]||0||25469||6384||0||8533 |- ||1563||[[d:Q40112]]||[[Елипса]]||7741||83770||3693||3724||8535 |- ||1564||[[d:Q827040]]||[[Namvijet]]||0||66949||0||2728||8537 |- ||1565||[[d:Q134859]]||[[Велики кашаљ]]||9050||55635||2607||7938||8541 |- ||1566||[[d:Q38203]]||[[Хелен Келер]]||1776||67343||6317||6793||8542 |- ||1567||[[d:Q366471]]||[[Jakov Zeldovič]]||0||29149||4659||0||8543 |- ||1568||[[d:Q200822]]||[[Грабуље]]||0||4921||625||0||8544 |- ||1569||[[d:Q1145764]]||[[Usmeravajuće svetlo]]||0||59708||0||6112||8545 |- ||1570||[[d:Q184213]]||[[Мост Акаши-каикјо]]||0||15739||0||2867||8547 |- ||1571||[[d:Q680004]]||[[Правна историја]]||0||26802||0||0||8549 |- ||1572||[[d:Q167893]]||[[Мајонез]]||666||39954||1009||647||8549 |- ||1573||[[d:Q25439]]||[[Детлићи (породица)]]||0||62721||1351||822||8549 |- ||1574||[[d:Q188371]]||[[Велика глад у Ирској]]||886||141105||11895||4118||8550 |- ||1575||[[d:Q190065]]||[[Неорганска једињења]]||5582||5005||0||4697||8550 |- ||1576||[[d:Q331596]]||[[Istorija Indonezije]]||0||111460||0||0||8551 |- ||1577||[[d:Q107000]]||[[Mirza Galib]]||0||52342||0||0||8553 |- ||1578||[[d:Q130978]]||[[Јукатан]]||1793||24046||1304||6968||8553 |- ||1579||[[d:Q39931]]||[[Пјер Огист Реноар]]||1782||36311||6058||6945||8554 |- ||1580||[[d:Q48344]]||[[Ресифе]]||0||109298||8222||1320||8555 |- ||1581||[[d:Q35525]]||[[Бела кућа]]||7131||93181||3821||2132||8555 |- ||1582||[[d:Q968604]]||[[Проводна ткива]]||0||3831||0||0||8556 |- ||1583||[[d:Q748780]]||[[Први индокинески рат]]||0||159542||3842||7848||8559 |- ||1584||[[d:Q887]]||[[Јекатеринбург]]||1903||143131||7701||1023||8559 |- ||1585||[[d:Q58697]]||[[Divlja svinja]]||3017||114372||4506||3210||8559 |- ||1586||[[d:Q130949]]||[[Скијање]]||9636||15496||12404||9216||8560 |- ||1587||[[d:Q683580]]||[[Univerzitet u Nankingu]]||0||57428||2106||5908||8560 |- ||1588||[[d:Q228736]]||[[Nauka o materijalima]]||11071||55093||362||8194||8560 |- ||1589||[[d:Q53754]]||[[Опсидијан]]||0||34518||2639||4623||8561 |- ||1590||[[d:Q842617]]||[[Звездана мапа]]||0||16272||1023||2480||8562 |- ||1591||[[d:Q318029]]||[[Karl Polanji]]||0||18846||0||0||8564 |- ||1592||[[d:Q93284]]||[[Марк Шагал]]||0||118614||6366||13552||8566 |- ||1593||[[d:Q635926]]||[[Hekni konj]]||0||8889||0||0||8569 |- ||1594||[[d:Q32880]]||[[Архитектонски стил]]||0||12272||0||0||8572 |- ||1595||[[d:Q187073]]||[[Болоњски процес]]||0||44249||716||3266||8572 |- ||1596||[[d:Q381892]]||[[Kompaktan prostor]]||0||41458||0||0||8572 |- ||1597||[[d:Q190549]]||[[Funkcionalna analiza]]||0||19477||0||0||8573 |- ||1598||[[d:Q30121]]||[[Пашњак]]||3938||4518||345||3585||8574 |- ||1599||[[d:Q47568]]||[[Ледени брег]]||0||36740||2269||2340||8575 |- ||1600||[[d:Q179132]]||[[Спелеологија]]||3361||10334||26850||3708||8577 |- ||1601||[[d:Q2916122]]||[[Džejms Bjukanan Djuk]]||0||13255||0||0||8578 |- ||1602||[[d:Q114466]]||[[Мешовите борилачке вештине]]||0||243937||4589||4629||8578 |- ||1603||[[d:Q1266982]]||[[Магнетомоторна сила]]||0||5638||0||1766||8579 |- ||1604||[[d:Q253255]]||[[P-vrednost]]||0||45041||0||0||8579 |- ||1605||[[d:Q1072455]]||[[Beli tigar (mitologija)]]||0||4635||0||0||8581 |- ||1606||[[d:Q766913]]||[[Ed Bredli]]||0||55315||0||0||8582 |- ||1607||[[d:Q28257]]||[[Јежеви]]||0||9189||12000||11559||8582 |- ||1608||[[d:Q642949]]||[[Европски олимпијски комитети]]||0||12702||6370||0||8586 |- ||1609||[[d:Q154936]]||[[Арнулф Карантанијски]]||0||25094||4036||3944||8588 |- ||1610||[[d:Q846742]]||[[Историја религије]]||0||21521||0||0||8590 |- ||1611||[[d:Q378462]]||[[Vang Jangming]]||0||16497||0||0||8593 |- ||1612||[[d:Q179723]]||[[Жртвовање]]||0||38332||4250||784||8593 |- ||1613||[[d:Q35476]]||[[AT&T]]||0||133121||1173||0||8593 |- ||1614||[[d:Q54173]]||[[General Electric]]||1390||160337||12421||4405||8593 |- ||1615||[[d:Q853656]]||[[Stimulisana emisija]]||0||20078||0||0||8593 |- ||1616||[[d:Q41662]]||[[Ramazan]]||12211||73660||6471||14957||8594 |- ||1617||[[d:Q189937]]||[[Џон Нокс]]||0||66392||3580||0||8595 |- ||1618||[[d:Q495015]]||[[Fudanski univerzitet]]||0||44888||0||2762||8595 |- ||1619||[[d:Q214078]]||[[Научна револуција]]||0||109559||0||0||8596 |- ||1620||[[d:Q179805]]||[[Политичка филозофија]]||0||77115||1156||691||8598 |- ||1621||[[d:Q14286]]||[[Крис Еверт]]||0||60257||3298||1696||8599 |- ||1622||[[d:Q25334]]||[[Црвендаћ]]||0||37159||2318||1705||8599 |- ||1623||[[d:Q80019]]||[[Контрабас]]||798||136618||2416||850||8600 |- ||1624||[[d:Q129234]]||[[Хатшепсут]]||0||58471||3541||5826||8602 |- ||1625||[[d:Q182133]]||[[Слоговно писмо]]||0||9148||0||6875||8602 |- ||1626||[[d:Q42005]]||[[Црна смрт]]||7178||128626||3199||7344||8603 |- ||1627||[[d:Q39861]]||[[Ласте]]||0||45959||10236||4923||8603 |- ||1628||[[d:Q789769]]||[[Савет држава Балтичког мора]]||0||14857||2792||0||8605 |- ||1629||[[d:Q200790]]||[[Алжирски рат за независност]]||10067||170660||4790||9539||8606 |- ||1630||[[d:Q37477]]||[[Магла]]||3019||39270||10345||2384||8607 |- ||1631||[[d:Q600751]]||[[Javni tužilac]]||0||60581||525||0||8608 |- ||1632||[[d:Q4817]]||[[Стуб]]||1136||30326||5773||2855||8608 |- ||1633||[[d:Q477973]]||[[Готски рат]]||9034||38455||4972||5859||8613 |- ||1634||[[d:Q37200]]||[[Кеопсова пирамида]]||1964||125261||6377||5653||8617 |- ||1635||[[d:Q569057]]||[[Krutost]]||2818||9724||2746||2743||8617 |- ||1636||[[d:Q186285]]||[[Univerzitet u Kopenhagenu]]||0||48786||718||5512||8619 |- ||1637||[[d:Q180126]]||[[Хаубица]]||0||21203||1299||8248||8621 |- ||1638||[[d:Q653139]]||[[Vulkanski čep]]||0||7743||0||0||8622 |- ||1639||[[d:Q534282]]||[[Vulkanska kupola]]||0||16159||0||0||8622 |- ||1640||[[d:Q1063512]]||[[Небеска навигација]]||0||39438||0||0||8622 |- ||1641||[[d:Q83807]]||[[Ed Salivan]]||0||43429||0||1424||8624 |- ||1642||[[d:Q193837]]||[[Спаваћа соба]]||0||12492||2163||0||8624 |- ||1643||[[d:Q769620]]||[[Друштвена акција]]||0||16341||0||0||8627 |- ||1644||[[d:Q192841]]||[[Јулијевци-Клаудијевци]]||0||38402||6752||10267||8629 |- ||1645||[[d:Q155085]]||[[Свеви]]||0||69606||7595||4475||8631 |- ||1646||[[d:Q179448]]||[[Buka]]||0||24906||5131||8553||8634 |- ||1647||[[d:Q164800]]||[[Симболизам]]||1730||51923||10395||7971||8636 |- ||1648||[[d:Q11292]]||[[Корални гребен]]||1621||149719||44943||44926||8637 |- ||1649||[[d:Q182817]]||[[Plišana revolucija]]||0||42642||7749||2169||8638 |- ||1650||[[d:Q44519]]||[[Селма Лагерлеф]]||4528||30076||5127||4189||8641 |- ||1651||[[d:Q378426]]||[[Дипломатика]]||0||15133||856||0||8642 |- ||1652||[[d:Q163082]]||[[Петрологија]]||2637||6914||4723||2593||8642 |- ||1653||[[d:Q11831]]||[[Снежана (бајка)]]||0||83483||2988||2977||8643 |- ||1654||[[d:Q5318]]||[[Рутер]]||2746||27455||11341||5163||8643 |- ||1655||[[d:Q38757]]||[[Бертолт Брехт]]||1996||86063||3219||1492||8644 |- ||1656||[[d:Q191764]]||[[Црвени Кмери]]||1780||130738||8332||9989||8645 |- ||1657||[[d:Q39825]]||[[Попис становништва]]||0||47788||6399||8555||8645 |- ||1658||[[d:Q23442]]||[[Острво]]||1221||21955||3204||1111||8648 |- ||1659||[[d:Q180897]]||[[Споразум из Тордесиљаса]]||0||38031||2986||13301||8649 |- ||1660||[[d:Q324470]]||[[Кара Којунлу]]||0||24612||1614||0||8651 |- ||1661||[[d:Q222086]]||[[Mia Ham]]||0||124740||5868||0||8653 |- ||1662||[[d:Q47542]]||[[Дабар]]||2998||84773||3607||3259||8653 |- ||1663||[[d:Q55767]]||[[Астрид Линдгрен]]||1506||43297||4939||7214||8655 |- ||1664||[[d:Q319396]]||[[Миклош Рожа]]||0||25204||2944||2146||8659 |- ||1665||[[d:Q255722]]||[[Para]]||1731||6910||594||620||8661 |- ||1666||[[d:Q133250]]||[[Низ]]||9053||38900||3040||8628||8661 |- ||1667||[[d:Q68880]]||[[Арминије]]||0||34880||2954||8298||8662 |- ||1668||[[d:Q34379]]||[[Музички инструмент]]||3819||70774||7221||1465||8663 |- ||1669||[[d:Q84312]]||[[Рихард Нојтра]]||0||38870||701||0||8664 |- ||1670||[[d:Q9270]]||[[Тимбу]]||4706||108523||581||4450||8666 |- ||1671||[[d:Q35509]]||[[Пећина]]||2788||29189||8306||3496||8666 |- ||1672||[[d:Q897314]]||[[Bramansko govedo]]||0||8219||0||0||8667 |- ||1673||[[d:Q192790]]||[[Сундски мореуз]]||0||10781||4183||5064||8668 |- ||1674||[[d:Q26381]]||[[Кукавице (породица)]]||0||53398||4363||1185||8668 |- ||1675||[[d:Q742302]]||[[Нова критика]]||0||13566||0||0||8670 |- ||1676||[[d:Q187851]]||[[Kljunasta flauta]]||0||147730||0||0||8670 |- ||1677||[[d:Q197778]]||[[Džiji]]||0||23740||0||3276||8671 |- ||1678||[[d:Q68750]]||[[Мексички рат за независност]]||0||79650||2620||0||8674 |- ||1679||[[d:Q58964]]||[[Бушилица]]||0||33360||19270||8475||8677 |- ||1680||[[d:Q189290]]||[[Официр]]||2506||33582||1210||839||8679 |- ||1681||[[d:Q27645]]||[[Михаил Бакуњин]]||0||97440||5021||7263||8682 |- ||1682||[[d:Q34211]]||[[Јасер Арафат]]||2991||131393||9827||8869||8682 |- ||1683||[[d:Q620765]]||[[Лидија]]||0||101885||4746||6310||8682 |- ||1684||[[d:Q13080]]||[[Алгол (звезда)]]||2873||32094||1901||8595||8682 |- ||1685||[[d:Q33838]]||[[Нигер-конгоански језици]]||0||58368||32560||23140||8686 |- ||1686||[[d:Q61047]]||[[Gothold Ajzenštajn]]||0||12152||0||0||8687 |- ||1687||[[d:Q43989]]||[[Григориј Распућин]]||8566||45772||2792||8710||8688 |- ||1688||[[d:Q1725788]]||[[Moljci]]||0||26838||6182||1300||8689 |- ||1689||[[d:Q151957]]||[[Gajot]]||0||7963||0||0||8689 |- ||1690||[[d:Q185729]]||[[Рат против тероризма]]||2682||198094||12460||10431||8692 |- ||1691||[[d:Q16387]]||[[Informacijska nauka]]||0||46918||0||8068||8692 |- ||1692||[[d:Q1056901]]||[[Војни губитак]]||0||11362||0||0||8693 |- ||1693||[[d:Q128887]]||[[Јасен]]||8487||23608||5580||3112||8693 |- ||1694||[[d:Q653]]||[[Чивава (пас)]]||0||15837||1458||2264||8693 |- ||1695||[[d:Q3492]]||[[Суматра]]||9867||31961||9366||9200||8694 |- ||1696||[[d:Q34013]]||[[Жорж-Пјер Сера]]||0||31260||7292||5147||8695 |- ||1697||[[d:Q184274]]||[[Небеска механика]]||0||17059||30825||30726||8696 |- ||1698||[[d:Q11072]]||[[Амнезија]]||762||53317||923||7467||8697 |- ||1699||[[d:Q1764511]]||[[G7]]||4419||96306||916||7252||8705 |- ||1700||[[d:Q23800]]||[[Валета]]||9784||58990||11061||8793||8709 |- ||1701||[[d:Q1373431]]||[[Alan Šugart]]||0||7768||0||0||8710 |- ||1702||[[d:Q660304]]||[[Pacifički planinski sistem]]||0||17299||0||5164||8710 |- ||1703||[[d:Q835808]]||[[Сестре Бронте]]||0||98110||0||0||8711 |- ||1704||[[d:Q913764]]||[[Кошијева интегрална формула]]||0||20443||0||0||8711 |- ||1705||[[d:Q936976]]||[[Анри IV]]||7655||53097||4210||4064||8712 |- ||1706||[[d:Q120976]]||[[Факторијел]]||5649||70651||3780||5302||8712 |- ||1707||[[d:Q42262]]||[[Европска свемирска агенција]]||14457||99404||14618||13371||8715 |- ||1708||[[d:Q184654]]||[[Десетобој]]||0||52336||5089||0||8716 |- ||1709||[[d:Q134566]]||[[Вага (мјерни инструмент)]]||0||37448||11518||4502||8717 |- ||1710||[[d:Q223973]]||[[Кум (сродство)]]||0||26066||0||0||8718 |- ||1711||[[d:Q9748]]||[[Концерт (музичка композиција)]]||0||72465||0||5232||8719 |- ||1712||[[d:Q64403]]||[[Електролиза]]||5540||38778||11017||6801||8720 |- ||1713||[[d:Q83359]]||[[Џејмс Дин]]||7954||92618||3755||8320||8722 |- ||1714||[[d:Q6382533]]||[[Батаљон]]||1310||29033||659||624||8723 |- ||1715||[[d:Q168473]]||[[Сенице (породица)]]||0||25077||2972||3127||8724 |- ||1716||[[d:Q27302]]||[[Национална библиотека Немачке]]||0||23971||1382||2252||8725 |- ||1717||[[d:Q184238]]||[[Пастрмке]]||1136||17728||3755||3470||8725 |- ||1718||[[d:Q2258881]]||[[Пастрмка]]||0||23240||1212||0||8725 |- ||1719||[[d:Q38984]]||[[Terijer]]||0||7313||0||0||8728 |- ||1720||[[d:Q304121]]||[[Novi imperijalizam]]||0||73255||0||0||8729 |- ||1721||[[d:Q9434]]||[[Arnold Palmer]]||0||88018||0||0||8731 |- ||1722||[[d:Q187536]]||[[Ефекат лептира (физика)]]||0||36159||4208||4203||8731 |- ||1723||[[d:Q36810]]||[[Четвороугао]]||1241||47024||1349||1034||8731 |- ||1724||[[d:Q217329]]||[[Turbot]]||0||5867||0||0||8733 |- ||1725||[[d:Q178032]]||[[Електромагнет]]||0||51408||4755||10224||8733 |- ||1726||[[d:Q60205]]||[[Тарзијери]]||5272||5476||4585||4554||8734 |- ||1727||[[d:Q101942]]||[[Паво Нурми]]||4635||104999||5238||3835||8736 |- ||1728||[[d:Q80973]]||[[Doručak]]||0||42910||1938||4773||8736 |- ||1729||[[d:Q167510]]||[[Bitumen]]||1237||94625||6491||6648||8736 |- ||1730||[[d:Q130531]]||[[Хијероним Бош]]||3244||27204||3639||9498||8737 |- ||1731||[[d:Q151536]]||[[Новгородска република]]||0||47308||7457||5235||8737 |- ||1732||[[d:Q205662]]||[[Шогунат Токугава]]||1593||43233||736||6272||8738 |- ||1733||[[d:Q574491]]||[[Modrica]]||0||22363||0||0||8739 |- ||1734||[[d:Q175211]]||[[Краљевина Њемачка]]||0||36346||0||0||8740 |- ||1735||[[d:Q1031]]||[[Франце Прешерн]]||3452||25725||7273||2112||8741 |- ||1736||[[d:Q201038]]||[[Римско краљевство]]||0||37142||4184||8318||8741 |- ||1737||[[d:Q214267]]||[[Proročanstvo]]||0||42874||2896||5516||8741 |- ||1738||[[d:Q257106]]||[[Сладић]]||5994||27552||1592||6615||8744 |- ||1739||[[d:Q719395]]||[[Kategorija (matematika)]]||0||20232||0||0||8744 |- ||1740||[[d:Q37463]]||[[Пјер Кири]]||3226||32531||12657||2899||8749 |- ||1741||[[d:Q320109]]||[[Džamšedži Tata]]||0||22035||0||0||8750 |- ||1742||[[d:Q311332]]||[[Greg Luganis]]||0||36593||0||0||8753 |- ||1743||[[d:Q25615]]||[[Везивно ткиво]]||6475||14386||9242||6857||8756 |- ||1744||[[d:Q927291]]||[[Нок (култура)]]||0||34851||0||1312||8757 |- ||1745||[[d:Q125821]]||[[Most Džordža Vašingtona]]||0||161332||0||0||8758 |- ||1746||[[d:Q310989]]||[[Dik Fosberi]]||0||23277||0||0||8760 |- ||1747||[[d:Q1433867]]||[[Kazaški kanat]]||0||34237||2596||0||8760 |- ||1748||[[d:Q7792]]||[[Сахалин]]||839||67347||715||1252||8761 |- ||1749||[[d:Q323936]]||[[Farmakokinetika]]||0||41638||1071||8406||8761 |- ||1750||[[d:Q47722]]||[[Брокуле]]||5628||18584||3598||1026||8763 |- ||1751||[[d:Q11819]]||[[Зграда мађарског парламента]]||0||16355||5638||3369||8769 |- ||1752||[[d:Q9618]]||[[Гуштерача]]||1990||50137||4626||6530||8769 |- ||1753||[[d:Q15026]]||[[Столица]]||0||36681||3064||4261||8772 |- ||1754||[[d:Q25324]]||[[Пси]]||5294||43636||9205||9163||8772 |- ||1755||[[d:Q84170]]||[[Лабрадор]]||3036||7339||971||3824||8773 |- ||1756||[[d:Q83333]]||[[Džejms D. Votson]]||4268||92389||1269||7568||8774 |- ||1757||[[d:Q201948]]||[[Snajper]]||0||119815||3129||7703||8774 |- ||1758||[[d:Q191600]]||[[Грађанска права]]||0||20244||9397||1041||8775 |- ||1759||[[d:Q837313]]||[[Građanstvo]]||0||34770||0||0||8775 |- ||1760||[[d:Q1047607]]||[[Španska kolonizacija Amerike]]||0||119628||3217||0||8777 |- ||1761||[[d:Q401]]||[[Клинасто писмо]]||1676||132732||3276||568||8778 |- ||1762||[[d:Q170924]]||[[Камата]]||3127||68224||5064||3166||8778 |- ||1763||[[d:Q166400]]||[[Европска радиодифузна унија]]||8226||62494||7430||14402||8778 |- ||1764||[[d:Q129053]]||[[Подела Индије]]||0||200820||0||8401||8780 |- ||1765||[[d:Q6440]]||[[Zvezdana kinematika]]||0||59139||0||0||8782 |- ||1766||[[d:Q899918]]||[[Теофанија]]||0||40031||2236||0||8786 |- ||1767||[[d:Q170238]]||[[Комедија ситуације]]||1018||20833||2405||1201||8787 |- ||1768||[[d:Q159810]]||[[Привреда]]||3026||29488||2082||1172||8789 |- ||1769||[[d:Q6862]]||[[Амур]]||1579||33699||4930||3284||8792 |- ||1770||[[d:Q211818]]||[[Белведере (Беч)]]||0||26286||5651||7252||8792 |- ||1771||[[d:Q40864]]||[[Ортов облак]]||4952||53304||4042||5024||8792 |- ||1772||[[d:Q102585]]||[[Јохан Готлиб Фихте]]||4572||70615||1928||11082||8793 |- ||1773||[[d:Q10464]]||[[Касиопеја (сазвежђе)]]||3807||39493||5339||943||8794 |- ||1774||[[d:Q217434]]||[[Grant Vud]]||0||22428||0||2992||8795 |- ||1775||[[d:Q184176]]||[[Селеук I Никатор]]||3506||61497||2927||6399||8796 |- ||1776||[[d:Q34253]]||[[Линус Торвалдс]]||1293||42174||804||771||8797 |- ||1777||[[d:Q93352]]||[[Обала]]||2034||36204||2125||2153||8799 |- ||1778||[[d:Q131566]]||[[IEEE]]||1846||35097||1852||6027||8801 |- ||1779||[[d:Q189553]]||[[Оториноларингологија]]||0||13454||1182||1077||8801 |- ||1780||[[d:Q191469]]||[[Трогони]]||0||28002||4439||0||8805 |- ||1781||[[d:Q163343]]||[[Тесла (јединица)]]||3245||13319||5994||3773||8805 |- ||1782||[[d:Q434813]]||[[Klement Grinberg]]||0||16481||0||4661||8808 |- ||1783||[[d:Q34929]]||[[Тродимензионални простор]]||0||23541||0||949||8811 |- ||1784||[[d:Q131207]]||[[Козметика]]||0||88210||2628||6222||8812 |- ||1785||[[d:Q231983]]||[[Bejb Didrikson Zaharias]]||0||49463||0||0||8814 |- ||1786||[[d:Q45682]]||[[Јан Сибелијус]]||12243||115947||1213||6631||8816 |- ||1787||[[d:Q208188]]||[[Moče]]||0||46582||3842||3828||8818 |- ||1788||[[d:Q179168]]||[[Структурализам]]||0||34551||1825||1831||8818 |- ||1789||[[d:Q39816]]||[[Долина]]||1871||29548||481||8650||8820 |- ||1790||[[d:Q150910]]||[[Čarls Aldžernon Parsons]]||0||23600||5712||0||8821 |- ||1791||[[d:Q491412]]||[[Filozofska logika]]||0||59899||0||0||8822 |- ||1792||[[d:Q189539]]||[[Zajam]]||0||15396||0||0||8822 |- ||1793||[[d:Q3237872]]||[[Temeljna ljudska prava]]||0||11654||6957||0||8824 |- ||1794||[[d:Q294281]]||[[Imam Šafija]]||5976||33830||0||5971||8826 |- ||1795||[[d:Q1778821]]||[[Кулинарство]]||0||21252||0||0||8826 |- ||1796||[[d:Q46384]]||[[Микрофон]]||5985||86896||15154||14859||8826 |- ||1797||[[d:Q1661415]]||[[Зелена политика]]||0||44881||4769||5517||8827 |- ||1798||[[d:Q618164]]||[[Склада удаљености у астрономији]]||0||61409||3520||0||8827 |- ||1799||[[d:Q217305]]||[[The New Yorker]]||0||73489||0||1501||8831 |- ||1800||[[d:Q5955]]||[[Алтајске планине]]||2610||25568||2662||1883||8832 |- ||1801||[[d:Q43183]]||[[Осигурање]]||0||117797||2732||5946||8832 |- ||1802||[[d:Q56189]]||[[Лиза Мајтнер]]||5139||99474||9819||4665||8833 |- ||1803||[[d:Q207590]]||[[Лалибела]]||0||22621||15373||14778||8833 |- ||1804||[[d:Q43280]]||[[Опера у Ослу]]||0||9669||0||0||8835 |- ||1805||[[d:Q12807]]||[[Умберто Еко]]||3899||51316||9392||9058||8836 |- ||1806||[[d:Q828861]]||[[Firn]]||0||4350||2359||0||8837 |- ||1807||[[d:Q1075827]]||[[Uporedna religija]]||0||34585||2451||0||8839 |- ||1808||[[d:Q211737]]||[[Natrijum sulfat]]||2630||28382||2270||5149||8839 |- ||1809||[[d:Q4543]]||[[Одбојка на песку]]||4260||80443||10279||3132||8842 |- ||1810||[[d:Q15328]]||[[Камера]]||981||50885||0||0||8842 |- ||1811||[[d:Q219694]]||[[Madridski univerzitet Komplutense]]||0||32910||0||6546||8843 |- ||1812||[[d:Q208042]]||[[Регресиона анализа]]||0||36715||0||0||8844 |- ||1813||[[d:Q209894]]||[[Uzgajanje ribe]]||0||75307||0||1789||8846 |- ||1814||[[d:Q43022]]||[[Turska kafa]]||4066||18311||2809||0||8847 |- ||1815||[[d:Q145889]]||[[Corylus]]||8410||11163||3532||0||8847 |- ||1816||[[d:Q131002]]||[[Харун ел Рашид]]||1676||48009||1002||5764||8850 |- ||1817||[[d:Q152534]]||[[Алфредо Стреснер]]||0||38255||2862||0||8850 |- ||1818||[[d:Q659745]]||[[Италијански фронт (Први светски рат)]]||0||66369||2662||8389||8850 |- ||1819||[[d:Q41699]]||[[Кастриз]]||1580||11366||3950||3957||8850 |- ||1820||[[d:Q3125096]]||[[Меиђи период]]||0||67852||0||0||8851 |- ||1821||[[d:Q132621]]||[[Адреналин]]||1801||55303||2391||8346||8851 |- ||1822||[[d:Q59488]]||[[Меровинзи]]||1192||48912||7054||6098||8852 |- ||1823||[[d:Q49658]]||[[Чудовиште из Лох Неса]]||0||97027||3636||3840||8854 |- ||1824||[[d:Q223933]]||[[Белгијска револуција]]||0||23964||0||4892||8859 |- ||1825||[[d:Q203586]]||[[Poenkareova hipoteza]]||0||35351||0||0||8861 |- ||1826||[[d:Q7487]]||[[Дороти Кроуфут Хоџкин]]||3629||56463||3843||11833||8862 |- ||1827||[[d:Q736716]]||[[Spontano narušavanje simetrije]]||0||29712||0||0||8862 |- ||1828||[[d:Q223694]]||[[Ratni slon]]||0||75650||0||2329||8862 |- ||1829||[[d:Q1150973]]||[[Поплаве у Кини 1931.]]||0||21514||0||0||8864 |- ||1830||[[d:Q134293]]||[[Дарма]]||3037||64242||1008||9593||8867 |- ||1831||[[d:Q40609]]||[[Поларна светлост]]||2679||100299||12702||8623||8867 |- ||1832||[[d:Q124354]]||[[Баухаус]]||3486||52649||12603||6827||8868 |- ||1833||[[d:Q318403]]||[[Johan Olav Kos]]||0||17234||0||0||8869 |- ||1834||[[d:Q258362]]||[[Nimfa (biologija)]]||3383||3884||0||0||8869 |- ||1835||[[d:Q184644]]||[[Konzervatorijum]]||1364||20677||1387||7657||8870 |- ||1836||[[d:Q211382]]||[[Воз велике брзине]]||5443||148262||7317||0||8872 |- ||1837||[[d:Q83481]]||[[Apsida (astronomija)]]||0||40540||5542||5555||8875 |- ||1838||[[d:Q714]]||[[Stivi Vonder]]||0||116928||1941||9340||8876 |- ||1839||[[d:Q1338655]]||[[The Tonight Show]]||0||87181||0||3218||8876 |- ||1840||[[d:Q503269]]||[[Podmorska planina]]||541||47262||0||0||8876 |- ||1841||[[d:Q208040]]||[[Моторна тестера]]||0||36941||1584||0||8876 |- ||1842||[[d:Q260521]]||[[Kosilica za travu]]||0||44827||0||0||8876 |- ||1843||[[d:Q574355]]||[[Kapila]]||0||50818||0||0||8878 |- ||1844||[[d:Q11934]]||[[Мики Маус]]||1335||102041||1513||1990||8878 |- ||1845||[[d:Q781919]]||[[Australijska književnost]]||0||66892||0||0||8878 |- ||1846||[[d:Q42989]]||[[Топологија]]||8167||38172||17866||5420||8881 |- ||1847||[[d:Q60995]]||[[Руска православна црква]]||0||105240||5055||7788||8882 |- ||1848||[[d:Q233858]]||[[Neeuklidska geometrija]]||0||43098||0||8577||8883 |- ||1849||[[d:Q860434]]||[[Car od žada]]||0||21469||0||0||8884 |- ||1850||[[d:Q133792]]||[[Глобус]]||1280||17163||430||3127||8885 |- ||1851||[[d:Q715701]]||[[Виљам Ле Барон Џени]]||0||11671||0||1743||8886 |- ||1852||[[d:Q360359]]||[[Elаjas Hаu]]||0||12886||0||0||8888 |- ||1853||[[d:Q842]]||[[Оман]]||4851||193788||4398||11067||8888 |- ||1854||[[d:Q208492]]||[[Блуне]]||0||22262||0||0||8889 |- ||1855||[[d:Q683246]]||[[Donald O. Heb]]||0||33690||0||0||8891 |- ||1856||[[d:Q61071]]||[[Валтер Гропијус]]||1316||29033||7061||8134||8892 |- ||1857||[[d:Q164004]]||[[Александар Бородин]]||0||23604||4866||10025||8892 |- ||1858||[[d:Q559957]]||[[Jen Fu]]||0||12624||0||0||8893 |- ||1859||[[d:Q170065]]||[[Patogen]]||4015||36264||0||8546||8893 |- ||1860||[[d:Q8914]]||[[Istorija Venecuele]]||0||77208||0||0||8894 |- ||1861||[[d:Q559789]]||[[Sijan Kaan]]||0||7015||5728||0||8895 |- ||1862||[[d:Q101711]]||[[Ђурђевак]]||0||26952||2887||8499||8895 |- ||1863||[[d:Q180953]]||[[Метрички простор]]||0||40202||4441||0||8895 |- ||1864||[[d:Q128168]]||[[Контрареформација]]||1775||65739||9786||1754||8898 |- ||1865||[[d:Q16744]]||[[Formiranje zvezda]]||2919||42941||0||0||8898 |- ||1866||[[d:Q9327]]||[[Ги де Мопасан]]||2056||27706||1397||6041||8899 |- ||1867||[[d:Q160730]]||[[Медуза (митологија)]]||2669||42902||9865||6873||8899 |- ||1868||[[d:Q499387]]||[[Сузафон]]||0||21384||0||0||8899 |- ||1869||[[d:Q147552]]||[[Kadifa (biljka)]]||0||13723||4005||1806||8899 |- ||1870||[[d:Q141501]]||[[Љанос]]||2391||14754||761||5540||8899 |- ||1871||[[d:Q367653]]||[[Gregori Hajns]]||0||22577||1718||1697||8900 |- ||1872||[[d:Q129092]]||[[Fernandel]]||0||16671||1918||4866||8902 |- ||1873||[[d:Q3686031]]||[[Концентрација]]||0||9513||7706||7589||8903 |- ||1874||[[d:Q92766]]||[[Роберт Меткалф]]||0||19947||0||0||8905 |- ||1875||[[d:Q397334]]||[[Agrohemija]]||0||5551||1072||0||8905 |- ||1876||[[d:Q1211746]]||[[Електрични шпорет]]||0||9467||0||0||8906 |- ||1877||[[d:Q1368995]]||[[Džeraldo Rivera]]||0||50175||0||0||8907 |- ||1878||[[d:Q5290]]||[[Рачунарски монитор]]||4215||36482||8229||8162||8907 |- ||1879||[[d:Q169180]]||[[Омбудсман]]||0||136256||2632||3134||8908 |- ||1880||[[d:Q171421]]||[[Хенри Мортон Стенли]]||0||78490||5485||9782||8909 |- ||1881||[[d:Q351345]]||[[Šang Jang]]||0||13748||0||2614||8909 |- ||1882||[[d:Q3273339]]||[[Sintetički gas]]||0||14452||8153||0||8909 |- ||1883||[[d:Q37156]]||[[IBM]]||2660||131753||4321||3268||8918 |- ||1884||[[d:Q49113]]||[[Лига бршљана]]||0||139785||3672||0||8918 |- ||1885||[[d:Q165647]]||[[Organska poljoprivreda]]||0||151356||951||8379||8918 |- ||1886||[[d:Q245418]]||[[Фокстрот]]||0||22938||455||0||8919 |- ||1887||[[d:Q440]]||[[Салвадор Аљенде]]||1647||121537||3304||8573||8920 |- ||1888||[[d:Q189458]]||[[Академизам]]||0||26648||4645||5834||8920 |- ||1889||[[d:Q207254]]||[[Имаго]]||0||2444||0||0||8920 |- ||1890||[[d:Q237800]]||[[Karaši]]||0||2617||1581||0||8921 |- ||1891||[[d:Q235065]]||[[Brodvejski teatar]]||0||78160||1076||0||8922 |- ||1892||[[d:Q7259]]||[[Ејда Кинг Лавлејс]]||4751||78319||3160||16098||8926 |- ||1893||[[d:Q41644]]||[[Варшавски пакт]]||2891||77268||3792||3868||8926 |- ||1894||[[d:Q43467]]||[[Indokina]]||2439||10954||2307||2521||8927 |- ||1895||[[d:Q12570]]||[[Viseći most]]||0||39942||0||5664||8927 |- ||1896||[[d:Q206763]]||[[Флорбол]]||907||32663||0||0||8928 |- ||1897||[[d:Q52604]]||[[Боб Бимон]]||0||16227||2126||0||8929 |- ||1898||[[d:Q764912]]||[[Britanska književnost]]||0||127942||0||0||8929 |- ||1899||[[d:Q1477561]]||[[Istorija Sijera Leonea]]||0||127904||2380||0||8930 |- ||1900||[[d:Q161380]]||[[Кредитна картица]]||0||101848||1109||10366||8932 |- ||1901||[[d:Q128176]]||[[Агамемнон]]||4260||43228||4554||2275||8934 |- ||1902||[[d:Q271284]]||[[Alan Parker]]||0||31294||0||0||8939 |- ||1903||[[d:Q128758]]||[[Сатира]]||8643||127827||3934||3752||8939 |- ||1904||[[d:Q105131]]||[[Врућа тачка]]||0||30588||0||0||8939 |- ||1905||[[d:Q118771]]||[[Рио Негро (Амазон)]]||4598||13332||2098||4677||8941 |- ||1906||[[d:Q309252]]||[[Fizički fitnes]]||0||41788||0||0||8947 |- ||1907||[[d:Q219067]]||[[Fizička vežba]]||0||85621||0||0||8947 |- ||1908||[[d:Q185476]]||[[Флавије Аеције]]||5264||41300||7264||7315||8950 |- ||1909||[[d:Q28943]]||[[Aksel Paulsen]]||0||3967||0||0||8951 |- ||1910||[[d:Q134267]]||[[Стабло]]||15914||15885||2217||5487||8952 |- ||1911||[[d:Q193472]]||[[Stablo (botanika)]]||1925||4383||1106||1075||8952 |- ||1912||[[d:Q48227]]||[[Araceae]]||10230||18034||10785||11031||8953 |- ||1913||[[d:Q909789]]||[[Antiseizmičko inženjerstvo]]||0||66733||2309||0||8953 |- ||1914||[[d:Q194492]]||[[Gamelan]]||0||113581||4203||366||8955 |- ||1915||[[d:Q174240]]||[[Transparensi internašonal]]||1347||38945||1355||4954||8959 |- ||1916||[[d:Q662860]]||[[Pušenje]]||0||89050||0||0||8960 |- ||1917||[[d:Q379587]]||[[Патријарх московски Никон]]||0||17856||4074||8811||8962 |- ||1918||[[d:Q177275]]||[[Боб]]||4423||23602||4650||8813||8962 |- ||1919||[[d:Q983493]]||[[Rejmond Damadijan]]||0||35546||0||0||8963 |- ||1920||[[d:Q165419]]||[[Иван Мазепа]]||0||32819||8325||0||8964 |- ||1921||[[d:Q122366]]||[[Данијел Бернули]]||1086||18008||3761||3897||8967 |- ||1922||[[d:Q9440]]||[[Паоло Веронезе]]||0||36576||6522||2956||8969 |- ||1923||[[d:Q999803]]||[[Subliman (filozofija)]]||0||32142||0||0||8970 |- ||1924||[[d:Q40640]]||[[Реј Бредбери]]||5295||91883||1560||5190||8973 |- ||1925||[[d:Q150737]]||[[Arhitektonsko inženjerstvo]]||0||15911||0||0||8973 |- ||1926||[[d:Q48514]]||[[Sesšu Tojo]]||0||15836||5378||1699||8974 |- ||1927||[[d:Q36224]]||[[Именичка заменица]]||0||31712||0||0||8974 |- ||1928||[[d:Q1146493]]||[[Biljna kutikula]]||8377||9324||0||0||8975 |- ||1929||[[d:Q172809]]||[[Kuglanje na deset čunjeva]]||0||145598||0||0||8976 |- ||1930||[[d:Q83180]]||[[Кров]]||0||25559||3223||3353||8978 |- ||1931||[[d:Q131192]]||[[Велика сеоба народа]]||0||34630||3117||1978||8979 |- ||1932||[[d:Q702232]]||[[Zoniranje]]||0||67208||0||0||8980 |- ||1933||[[d:Q321263]]||[[Penušavo vino]]||0||62509||2391||0||8982 |- ||1934||[[d:Q170475]]||[[Oscilacija]]||2346||20044||6154||14915||8983 |- ||1935||[[d:Q23387]]||[[Седмица]]||5128||58794||5187||1845||8984 |- ||1936||[[d:Q191850]]||[[Томазо Кампанела]]||0||15658||5373||0||8985 |- ||1937||[[d:Q927916]]||[[Џим Браун]]||0||72028||3432||3573||8986 |- ||1938||[[d:Q33466]]||[[Elettaria cardamomum]]||0||8201||0||0||8989 |- ||1939||[[d:Q41390]]||[[Курт Гедел]]||5676||46616||2718||2883||8992 |- ||1940||[[d:Q828490]]||[[Međunarodna matematička unija]]||0||19486||0||0||8992 |- ||1941||[[d:Q173725]]||[[Klimatizacija]]||0||68277||7466||7377||8995 |- ||1942||[[d:Q1229765]]||[[Пловило]]||0||8812||0||0||8996 |- ||1943||[[d:Q1217726]]||[[Нгоронгоро]]||0||28974||7361||6477||8997 |- ||1944||[[d:Q40867]]||[[Отров]]||1580||34177||1711||1872||8998 |- ||1945||[[d:Q329203]]||[[Први бурски рат]]||2366||37569||0||6852||8999 |- ||1946||[[d:Q971]]||[[Република Конго]]||9921||73905||6942||7110||9000 |- ||1947||[[d:Q3133]]||[[Зелена боја]]||2215||85152||5334||6171||9000 |- ||1948||[[d:Q48340]]||[[CNN]]||6472||79438||1500||5915||9002 |- ||1949||[[d:Q158767]]||[[Spelta]]||0||15531||1544||0||9002 |- ||1950||[[d:Q907359]]||[[Zubna obnova]]||0||35976||0||0||9002 |- ||1951||[[d:Q49744]]||[[Viktor Orta]]||0||37528||4703||4812||9005 |- ||1952||[[d:Q187704]]||[[Нутрија]]||0||64929||5985||0||9005 |- ||1953||[[d:Q72579]]||[[Samjuel Goldvin]]||0||21785||2296||2389||9006 |- ||1954||[[d:Q152004]]||[[Пацифички рат]]||0||141703||11657||7069||9006 |- ||1955||[[d:Q7892]]||[[Питка вода]]||0||50216||2732||2813||9007 |- ||1956||[[d:Q50716]]||[[Париски метро]]||4942||77967||7560||4664||9007 |- ||1957||[[d:Q192764]]||[[Nacionalni park Kaziranga]]||0||60345||3291||3275||9010 |- ||1958||[[d:Q215414]]||[[Pena]]||0||31204||0||0||9010 |- ||1959||[[d:Q43736]]||[[Јасунари Кавабата]]||0||21640||18744||9277||9011 |- ||1960||[[d:Q92624]]||[[Dan Briklin]]||0||13332||0||0||9013 |- ||1961||[[d:Q173517]]||[[Ручна бомба]]||0||55742||1094||7521||9013 |- ||1962||[[d:Q207315]]||[[Инфламација (антропологија)]]||0||96182||2446||3968||9014 |- ||1963||[[d:Q49108]]||[[Масачусетски технолошки институт]]||3631||209092||963||4854||9014 |- ||1964||[[d:Q4523]]||[[Čoga Zanbil]]||5146||11286||5263||5190||9015 |- ||1965||[[d:Q19005]]||[[Мадам Батерфлај (опера)]]||0||54960||4001||5405||9015 |- ||1966||[[d:Q1493]]||[[Ananas comosus]]||2880||53735||1401||4810||9016 |- ||1967||[[d:Q40821]]||[[Хирургија]]||1127||88755||1000||6325||9020 |- ||1968||[[d:Q125696]]||[[Crna kornjača]]||0||9760||0||0||9020 |- ||1969||[[d:Q165848]]||[[Водени талас]]||0||46258||0||8343||9022 |- ||1970||[[d:Q185488]]||[[Поволшка Бугарска]]||0||14364||14089||7269||9023 |- ||1971||[[d:Q189900]]||[[Bezbednost informacija]]||0||191207||0||0||9025 |- ||1972||[[d:Q188681]]||[[Васкрсење]]||0||48450||1310||7163||9027 |- ||1973||[[d:Q192386]]||[[Војна наука]]||0||43036||802||1267||9027 |- ||1974||[[d:Q189951]]||[[Gametofit]]||2192||25335||2051||1227||9028 |- ||1975||[[d:Q8814]]||[[Огистен Луј Коши]]||1500||42125||893||2079||9029 |- ||1976||[[d:Q6343]]||[[Картагина]]||3637||98531||14671||10765||9032 |- ||1977||[[d:Q1707432]]||[[Rolanje]]||0||38727||0||0||9032 |- ||1978||[[d:Q6604]]||[[Харон]]||3836||44645||15508||6016||9036 |- ||1979||[[d:Q6653802]]||[[Изолиније]]||0||36526||2082||0||9038 |- ||1980||[[d:Q123141]]||[[Златни караш]]||12131||49484||7487||12140||9038 |- ||1981||[[d:Q3142]]||[[Црвена боја]]||2846||103884||1007||474||9041 |- ||1982||[[d:Q202937]]||[[Стиви Реј Вон]]||0||102394||1498||0||9043 |- ||1983||[[d:Q174053]]||[[Релеј]]||0||49637||413||8008||9043 |- ||1984||[[d:Q182263]]||[[Емпатија]]||0||152345||596||1837||9044 |- ||1985||[[d:Q28856]]||[[Stilistika]]||0||18765||0||703||9045 |- ||1986||[[d:Q192177]]||[[Унија за Медитеран]]||3379||122179||10028||9753||9045 |- ||1987||[[d:Q214130]]||[[Међународна ваздухопловна федерација]]||2300||31723||2098||0||9046 |- ||1988||[[d:Q2333783]]||[[Vodonično podrobni atom]]||0||28313||0||0||9051 |- ||1989||[[d:Q191890]]||[[Комедија дел арте]]||0||49040||11131||11191||9052 |- ||1990||[[d:Q52620]]||[[Едвин Мозиз]]||0||16999||10351||0||9055 |- ||1991||[[d:Q23334]]||[[Абхазија]]||4167||188605||6593||10044||9056 |- ||1992||[[d:Q152088]]||[[Pomfrit]]||0||57321||4542||9337||9056 |- ||1993||[[d:Q59882]]||[[Хризантема]]||8015||39398||6514||5211||9056 |- ||1994||[[d:Q9655]]||[[Артерија]]||2953||16358||4435||4454||9062 |- ||1995||[[d:Q194292]]||[[Операциона истраживања]]||0||47404||0||744||9064 |- ||1996||[[d:Q84122]]||[[Хорус]]||0||33264||3170||3242||9067 |- ||1997||[[d:Q1516437]]||[[Istorija Gvajane]]||0||76868||0||0||9069 |- ||1998||[[d:Q254465]]||[[Sličnost (geometrija)]]||0||27343||0||0||9069 |- ||1999||[[d:Q312684]]||[[Savao Kato]]||0||7405||1909||0||9070 |- ||2000||[[d:Q171171]]||[[Dermatovenerologija]]||0||23397||3722||3871||9070 |- ||2001||[[d:Q452605]]||[[Rafer Džonson]]||0||26846||0||0||9073 |- ||2002||[[d:Q170292]]||[[Класицизам]]||3412||17865||4333||4006||9075 |- ||2003||[[d:Q27112]]||[[Кукувије]]||0||12010||2997||2995||9077 |- ||2004||[[d:Q2346039]]||[[Туна]]||0||17985||3090||4941||9077 |- ||2005||[[d:Q587697]]||[[Афонсо I од Португалије]]||1903||32136||8762||8666||9081 |- ||2006||[[d:Q177719]]||[[Дијагностика]]||3036||28820||2105||4921||9082 |- ||2007||[[d:Q184528]]||[[Solilokvijum]]||0||2523||0||0||9083 |- ||2008||[[d:Q43380]]||[[CBS]]||1201||111526||2040||3248||9085 |- ||2009||[[d:Q27244]]||[[Легњеви]]||0||16044||2671||0||9085 |- ||2010||[[d:Q177974]]||[[Atmosfera (jedinica)]]||723||5768||610||0||9086 |- ||2011||[[d:Q493]]||[[Артур Рембо]]||2422||64284||3039||8588||9087 |- ||2012||[[d:Q234197]]||[[Šriviđaja]]||0||145068||0||5724||9087 |- ||2013||[[d:Q36727]]||[[Пали (језик)]]||0||81986||2392||6056||9087 |- ||2014||[[d:Q179785]]||[[Горгија]]||1237||38372||8551||7542||9091 |- ||2015||[[d:Q47574]]||[[Мјерне јединице]]||6079||25245||7118||6189||9091 |- ||2016||[[d:Q201701]]||[[Надувана риба]]||0||27950||3674||0||9092 |- ||2017||[[d:Q7291]]||[[Бадминтон]]||8359||55809||10407||887||9095 |- ||2018||[[d:Q6120]]||[[Прави јежеви]]||3044||27441||0||0||9095 |- ||2019||[[d:Q848390]]||[[Kanal korena zuba]]||0||6797||0||0||9097 |- ||2020||[[d:Q43091]]||[[Правопис]]||5110||14022||7325||7214||9102 |- ||2021||[[d:Q239060]]||[[Арапска побуна]]||0||54821||7905||5460||9103 |- ||2022||[[d:Q83233]]||[[Žak Kusto]]||1381||53688||1715||4723||9105 |- ||2023||[[d:Q188961]]||[[Децентрализација]]||887||128817||1250||811||9107 |- ||2024||[[d:Q1133485]]||[[Reformski judaizam]]||0||98756||2602||0||9116 |- ||2025||[[d:Q386730]]||[[Austrijska služba u inostranstvu]]||21331||41458||4839||0||9117 |- ||2026||[[d:Q232912]]||[[Флоридски мореуз]]||0||10426||791||0||9118 |- ||2027||[[d:Q5962]]||[[Болцманова константа]]||1255||22765||838||803||9120 |- ||2028||[[d:Q314032]]||[[Li Ning]]||0||10336||0||0||9122 |- ||2029||[[d:Q876274]]||[[Mornaričko ratovanje]]||0||84632||0||0||9122 |- ||2030||[[d:Q187685]]||[[Doktorska disertacija]]||0||53171||2103||0||9123 |- ||2031||[[d:Q184664]]||[[Desetina (porez)]]||0||69673||903||2061||9125 |- ||2032||[[d:Q115962]]||[[Дејвид Кавердејл]]||0||27648||14939||15256||9132 |- ||2033||[[d:Q220563]]||[[Секретаријат Организације уједињених нација]]||0||21145||755||4628||9132 |- ||2034||[[d:Q84296]]||[[Лудвиг Болцман]]||3537||35446||6214||1982||9134 |- ||2035||[[d:Q54277]]||[[Процесор текста]]||0||18533||2023||2661||9134 |- ||2036||[[d:Q201486]]||[[Istorija nauke]]||0||175230||10691||8587||9135 |- ||2037||[[d:Q13511]]||[[Hijade (zvezdani klaster)]]||0||28443||0||0||9136 |- ||2038||[[d:Q150662]]||[[Жерар Филип]]||0||15613||0||2226||9137 |- ||2039||[[d:Q381243]]||[[Specijalni efekti]]||5020||26854||8766||1794||9140 |- ||2040||[[d:Q183383]]||[[Колуго]]||0||14842||0||5060||9140 |- ||2041||[[d:Q200726]]||[[Расподела вероватноће]]||0||46600||0||0||9141 |- ||2042||[[d:Q13698]]||[[Енигматика]]||0||9717||2843||612||9143 |- ||2043||[[d:Q123280]]||[[Fransis Krik]]||10939||109931||1095||7953||9148 |- ||2044||[[d:Q564]]||[[Пакао]]||4668||92104||7198||3152||9152 |- ||2045||[[d:Q623472]]||[[Prostor verovatnoće]]||0||23897||0||0||9153 |- ||2046||[[d:Q55965]]||[[Браћа Лимијер]]||2501||21359||5062||5264||9154 |- ||2047||[[d:Q36155]]||[[Коптски језик]]||0||87951||3160||3901||9159 |- ||2048||[[d:Q29286]]||[[Палацо Пити]]||2235||38087||3449||2260||9161 |- ||2049||[[d:Q59720]]||[[Motorikša]]||0||54205||0||0||9161 |- ||2050||[[d:Q631991]]||[[Пољско-руски рат (1654—1667)]]||0||17513||5692||0||9166 |- ||2051||[[d:Q1007]]||[[Гвинеја Бисао]]||7090||83412||5654||2974||9168 |- ||2052||[[d:Q2467]]||[[Насау]]||1093||44011||10785||10832||9169 |- ||2053||[[d:Q191763]]||[[Svetilište Icukušima]]||0||17710||7562||7236||9170 |- ||2054||[[d:Q164535]]||[[Мобуту Сесе Секо]]||0||90138||5694||6942||9172 |- ||2055||[[d:Q7307]]||[[Пољубац]]||0||62055||5025||5644||9173 |- ||2056||[[d:Q7544]]||[[Црвоточина]]||0||54756||1351||9982||9175 |- ||2057||[[d:Q313701]]||[[Fransoa Mansar]]||0||6323||0||0||9176 |- ||2058||[[d:Q131721]]||[[Јоханес Дидерик ван дер Валс]]||1431||25178||6760||6755||9176 |- ||2059||[[d:Q83367]]||[[Танах]]||0||34283||258||3649||9176 |- ||2060||[[d:Q180374]]||[[Френк Гери]]||750||75112||8924||7011||9178 |- ||2061||[[d:Q194118]]||[[Poljoprivredno inženjerstvo]]||0||12316||0||0||9178 |- ||2062||[[d:Q15288]]||[[Ладога]]||0||22102||2199||5430||9179 |- ||2063||[[d:Q40089]]||[[Опека]]||1128||47324||3325||5635||9179 |- ||2064||[[d:Q35883]]||[[Аралско језеро]]||2170||83505||6897||2691||9180 |- ||2065||[[d:Q55818]]||[[Udarni krater]]||4456||43338||1213||4423||9180 |- ||2066||[[d:Q1996502]]||[[Palomino]]||0||18901||0||0||9182 |- ||2067||[[d:Q693]]||[[Басна]]||514||22724||2539||1760||9184 |- ||2068||[[d:Q134661]]||[[Џорџ Бул]]||1425||56882||1459||7051||9189 |- ||2069||[[d:Q164823]]||[[Ђироламо Савонарола]]||2717||55740||2773||5749||9192 |- ||2070||[[d:Q22687]]||[[Банка]]||2260||65196||1357||2026||9192 |- ||2071||[[d:Q215685]]||[[Пали канон]]||0||55457||0||9138||9193 |- ||2072||[[d:Q28692]]||[[Анис]]||3096||19705||2947||3006||9193 |- ||2073||[[d:Q1334343]]||[[Valjak (poljoprivredno oruđe)]]||0||6544||0||0||9194 |- ||2074||[[d:Q199820]]||[[Париска мировна конференција (1919—1920)]]||1499||74674||5247||9068||9198 |- ||2075||[[d:Q100159]]||[[Еутаназија]]||3785||71587||5864||2324||9198 |- ||2076||[[d:Q167676]]||[[Senzor]]||2252||25442||6649||9924||9199 |- ||2077||[[d:Q190247]]||[[Рачунарска нумерички управљана машина]]||2877||26628||40045||0||9199 |- ||2078||[[d:Q133311]]||[[Племе]]||0||15520||3015||3498||9202 |- ||2079||[[d:Q2725616]]||[[Razmnožavanje biljaka]]||0||26427||3566||0||9202 |- ||2080||[[d:Q173022]]||[[Bronhitis]]||1673||46419||0||0||9203 |- ||2081||[[d:Q40015]]||[[Соларна енергија]]||6399||79035||68640||71591||9205 |- ||2082||[[d:Q151148]]||[[Чола царство]]||0||100391||0||10069||9206 |- ||2083||[[d:Q192199]]||[[Sojino mleko]]||0||28730||651||0||9207 |- ||2084||[[d:Q44007]]||[[Паул Кле]]||0||69930||39175||6919||9210 |- ||2085||[[d:Q484292]]||[[Čingiz Ajtmatov]]||0||17998||2819||8040||9210 |- ||2086||[[d:Q180046]]||[[Istraživanje svemira]]||2698||98114||0||3933||9210 |- ||2087||[[d:Q1644573]]||[[Ходочашће]]||0||37522||5416||6997||9212 |- ||2088||[[d:Q665141]]||[[Прецедент]]||0||102065||0||537||9214 |- ||2089||[[d:Q1314]]||[[Јесен]]||3541||24851||1191||6715||9214 |- ||2090||[[d:Q29051]]||[[Социјална антропологија]]||4657||30928||0||0||9215 |- ||2091||[[d:Q184980]]||[[Томас Кун]]||0||30996||25610||9470||9217 |- ||2092||[[d:Q10384]]||[[Геријатрија]]||4405||35446||2869||861||9218 |- ||2093||[[d:Q1723523]]||[[Канадска литература]]||0||28950||0||0||9221 |- ||2094||[[d:Q160944]]||[[Легенда о убоду у леђа]]||0||37938||1637||9232||9223 |- ||2095||[[d:Q188749]]||[[Lisičarka]]||0||8040||8364||0||9225 |- ||2096||[[d:Q182580]]||[[Ширли Темпл]]||0||70493||1404||2722||9228 |- ||2097||[[d:Q943303]]||[[Savremena filozofija]]||2025||36606||0||0||9228 |- ||2098||[[d:Q80048]]||[[Ал Капоне]]||9405||86519||9611||9151||9231 |- ||2099||[[d:Q150494]]||[[Леополд I, цар Светог римског царства]]||9899||37159||11380||6787||9231 |- ||2100||[[d:Q13102]]||[[Akruks]]||3248||20126||4661||0||9233 |- ||2101||[[d:Q6464]]||[[Zvezdana rotacija]]||0||26491||0||0||9234 |- ||2102||[[d:Q160598]]||[[Јерес]]||805||42150||2795||2262||9239 |- ||2103||[[d:Q469439]]||[[Šitao]]||0||9491||0||0||9240 |- ||2104||[[d:Q1206595]]||[[Тело балета]]||0||1569||0||0||9240 |- ||2105||[[d:Q3127593]]||[[Алева паприка]]||0||15731||0||0||9240 |- ||2106||[[d:Q1380395]]||[[Komunalno inženjerstvo]]||794||10282||0||744||9240 |- ||2107||[[d:Q1002]]||[[Чукотско полуострво]]||1563||3852||765||1169||9244 |- ||2108||[[d:Q1011]]||[[Зеленортска Острва]]||11565||111276||10220||9819||9244 |- ||2109||[[d:Q58680]]||[[Паштунски језик]]||1074||78143||968||6623||9244 |- ||2110||[[d:Q190691]]||[[Vampirski šišmiši]]||0||34391||5497||5613||9245 |- ||2111||[[d:Q178948]]||[[Кхајурахо]]||0||10541||9881||9609||9248 |- ||2112||[[d:Q620994]]||[[Standardna greška]]||0||18511||0||0||9248 |- ||2113||[[d:Q83186]]||[[Ромео и Јулија]]||10101||122122||1877||5629||9249 |- ||2114||[[d:Q216635]]||[[Stoma]]||9079||34949||0||0||9249 |- ||2115||[[d:Q392326]]||[[Батина]]||1644||16762||1259||0||9249 |- ||2116||[[d:Q34661]]||[[Густав Климт]]||3656||57278||5790||4063||9250 |- ||2117||[[d:Q189962]]||[[Интервал (музика)]]||0||76530||4603||6780||9251 |- ||2118||[[d:Q740724]]||[[Париски мир (1814)]]||0||12393||0||0||9253 |- ||2119||[[d:Q1207860]]||[[Džou Sjuen]]||0||12627||0||0||9254 |- ||2120||[[d:Q185151]]||[[Рони Џејмс Дио]]||3080||46280||2613||24518||9255 |- ||2121||[[d:Q92765]]||[[Simor Krej]]||8887||28324||8938||0||9255 |- ||2122||[[d:Q156201]]||[[Роман Јакобсон]]||0||21743||0||0||9256 |- ||2123||[[d:Q44746]]||[[Релације неодређености]]||3159||128331||48108||22651||9259 |- ||2124||[[d:Q5784097]]||[[Барака]]||0||9750||0||0||9259 |- ||2125||[[d:Q180748]]||[[Марк Спиц]]||5464||56378||8125||5702||9260 |- ||2126||[[d:Q26012]]||[[Праве сове]]||0||29574||8260||8141||9261 |- ||2127||[[d:Q280930]]||[[Eli Vitni]]||1311||25463||660||768||9264 |- ||2128||[[d:Q79015]]||[[Супермен]]||4236||159477||17366||19176||9267 |- ||2129||[[d:Q379391]]||[[Istorija Tajlanda]]||0||118178||0||0||9267 |- ||2130||[[d:Q172881]]||[[Centripetalna sila]]||0||53730||0||0||9267 |- ||2131||[[d:Q179493]]||[[Bertil Olin]]||0||13987||0||0||9270 |- ||2132||[[d:Q157123]]||[[Каролиншка ренесанса]]||0||28971||4490||4309||9270 |- ||2133||[[d:Q13533728]]||[[Метатеза]]||0||6547||0||0||9274 |- ||2134||[[d:Q214634]]||[[Maglena komora]]||0||14351||6529||4699||9274 |- ||2135||[[d:Q316343]]||[[Vasubandhu]]||0||26407||0||0||9275 |- ||2136||[[d:Q133516]]||[[Monosaharid]]||4255||15746||7674||6850||9275 |- ||2137||[[d:Q1194826]]||[[Urbana poljoprivreda]]||0||145118||0||0||9276 |- ||2138||[[d:Q182559]]||[[Morska vila]]||0||123064||4715||0||9277 |- ||2139||[[d:Q42329]]||[[Вуна]]||4320||42463||4218||3825||9278 |- ||2140||[[d:Q238170]]||[[Kvantna hromodinamika]]||1455||44982||7530||0||9282 |- ||2141||[[d:Q127583]]||[[Сафир]]||1073||62642||1557||6703||9286 |- ||2142||[[d:Q36732]]||[[Царство (биологија)]]||19631||45664||3109||2868||9287 |- ||2143||[[d:Q1479]]||[[Бордо]]||0||111998||57566||47900||9290 |- ||2144||[[d:Q878333]]||[[Ратарство]]||1042||39059||1656||1247||9290 |- ||2145||[[d:Q43297]]||[[Time (часопис)]]||991||62168||2614||2287||9291 |- ||2146||[[d:Q78987]]||[[Електрична гитара]]||2017||45500||3355||2168||9293 |- ||2147||[[d:Q156815]]||[[Mohamed Rafi]]||0||56633||0||0||9295 |- ||2148||[[d:Q4504]]||[[Komodski zmaj]]||4811||69449||5579||6059||9295 |- ||2149||[[d:Q39054]]||[[Криви торањ у Пизи]]||1801||34478||1653||5574||9297 |- ||2150||[[d:Q170484]]||[[Lego]]||1772||73799||0||0||9297 |- ||2151||[[d:Q71229]]||[[Потала]]||0||22091||7428||7184||9299 |- ||2152||[[d:Q105098]]||[[Аустразија]]||0||10535||1590||6086||9300 |- ||2153||[[d:Q22102]]||[[Лариса Латињина]]||2502||21391||7268||5246||9302 |- ||2154||[[d:Q737173]]||[[Herefordsko govedo]]||0||14277||0||0||9302 |- ||2155||[[d:Q39397]]||[[Секира]]||1028||29374||1265||464||9302 |- ||2156||[[d:Q52105]]||[[Станиште]]||0||51779||0||0||9303 |- ||2157||[[d:Q134211]]||[[Поло]]||0||63828||2643||4802||9304 |- ||2158||[[d:Q719444]]||[[Lumbalna punkcija]]||668||45199||0||2641||9304 |- ||2159||[[d:Q181404]]||[[Архимедов закон]]||0||23425||12003||6532||9307 |- ||2160||[[d:Q1252904]]||[[Ра]]||3400||24232||6584||2189||9309 |- ||2161||[[d:Q133507]]||[[Илија (пророк)]]||3295||105848||4958||2983||9310 |- ||2162||[[d:Q1062839]]||[[Detekcija i korekcija grešaka]]||0||33153||0||0||9315 |- ||2163||[[d:Q70]]||[[Берн]]||4198||93116||15998||5816||9317 |- ||2164||[[d:Q229385]]||[[Soja sos]]||0||67207||0||0||9317 |- ||2165||[[d:Q1133779]]||[[Ренесансно сликарство]]||0||37422||0||0||9318 |- ||2166||[[d:Q2977]]||[[Саборна црква]]||496||59667||2961||1268||9318 |- ||2167||[[d:Q101985]]||[[Саси]]||3460||52231||1055||1590||9322 |- ||2168||[[d:Q46370]]||[[Zapadna Franačka]]||0||18104||2868||4166||9322 |- ||2169||[[d:Q1025]]||[[Мауританија]]||14095||87332||6434||6093||9324 |- ||2170||[[d:Q299419]]||[[Karlo Ponti]]||0||17044||0||4385||9326 |- ||2171||[[d:Q241735]]||[[Robert Nojs]]||0||32116||1427||0||9329 |- ||2172||[[d:Q779272]]||[[Клизање на леду]]||0||29434||1313||1309||9334 |- ||2173||[[d:Q70899]]||[[Адам]]||953||32483||1945||9486||9337 |- ||2174||[[d:Q221719]]||[[Политика једног дјетета]]||0||156282||5216||2806||9337 |- ||2175||[[d:Q38918]]||[[Римски бројеви]]||1766||69066||1245||1296||9337 |- ||2176||[[d:Q184377]]||[[Изговор]]||0||3355||0||0||9338 |- ||2177||[[d:Q961751]]||[[Vejanje žita]]||0||5721||0||0||9338 |- ||2178||[[d:Q184190]]||[[Армирани бетон]]||0||62838||826||3970||9338 |- ||2179||[[d:Q1055807]]||[[Reprezentacija grupa]]||0||14945||0||0||9338 |- ||2180||[[d:Q1435215]]||[[Istorija Nigerije]]||0||94285||0||0||9339 |- ||2181||[[d:Q56019]]||[[Vojni čin]]||0||59856||1483||1712||9340 |- ||2182||[[d:Q2625603]]||[[Популација (биологија)]]||4042||16869||2807||5505||9340 |- ||2183||[[d:Q1874]]||[[Одеса]]||2347||122318||12261||11086||9341 |- ||2184||[[d:Q10857409]]||[[Реализам (уметност)]]||0||41534||0||6251||9341 |- ||2185||[[d:Q428914]]||[[Miocit]]||9008||37202||3531||0||9341 |- ||2186||[[d:Q82339]]||[[Хлодовех I]]||5694||48594||3924||6150||9342 |- ||2187||[[d:Q81414]]||[[TCP/IP]]||2268||48539||1584||1481||9343 |- ||2188||[[d:Q774847]]||[[Kumarila Bhata]]||0||14718||0||0||9346 |- ||2189||[[d:Q967116]]||[[The Shadow]]||0||77980||0||0||9347 |- ||2190||[[d:Q176623]]||[[Случајна променљива]]||0||39848||0||2671||9350 |- ||2191||[[d:Q1041]]||[[Сенегал]]||8201||90135||7810||6240||9351 |- ||2192||[[d:Q217671]]||[[Липицанери]]||2034||39577||12772||7446||9351 |- ||2193||[[d:Q103960]]||[[Семирамида]]||4942||27972||1044||2940||9352 |- ||2194||[[d:Q316371]]||[[Владимир Вернадски]]||0||27698||3773||0||9359 |- ||2195||[[d:Q1455]]||[[Хокеј на трави]]||3675||81399||4809||4786||9362 |- ||2196||[[d:Q193404]]||[[Pravi burnjaci]]||0||36474||0||0||9362 |- ||2197||[[d:Q3479346]]||[[Вушу]]||0||35057||0||0||9367 |- ||2198||[[d:Q181365]]||[[Скаларни производ вектора]]||8637||26458||1799||5070||9368 |- ||2199||[[d:Q57063]]||[[Филип Ленард]]||1259||22822||1305||4649||9371 |- ||2200||[[d:Q5057302]]||[[Snimanje zvuka]]||0||69504||0||0||9371 |- ||2201||[[d:Q697175]]||[[Ракета-носач]]||0||16335||888||1361||9371 |- ||2202||[[d:Q193395]]||[[Spremišta podataka]]||1212||8591||1411||0||9376 |- ||2203||[[d:Q43338]]||[[Базалт]]||1604||67946||6235||6412||9377 |- ||2204||[[d:Q81915]]||[[Алотропска модификација]]||1409||23159||2442||2612||9378 |- ||2205||[[d:Q43105]]||[[Елбрус]]||2988||39588||2557||2683||9380 |- ||2206||[[d:Q6250]]||[[Западна Сахара]]||0||109201||5382||7324||9381 |- ||2207||[[d:Q1249453]]||[[Improvizovani eksplozivni uređaj]]||0||80901||0||0||9383 |- ||2208||[[d:Q235329]]||[[Istorija hrišćanstva]]||0||189755||31604||0||9386 |- ||2209||[[d:Q189147]]||[[Џорџ Истман]]||0||36890||0||3791||9387 |- ||2210||[[d:Q327223]]||[[Rvanje slobodnim stilom]]||0||53244||2820||0||9389 |- ||2211||[[d:Q191244]]||[[Клептократија]]||0||29665||1277||1610||9390 |- ||2212||[[d:Q51368]]||[[Degenerisana materija]]||0||20442||2199||0||9392 |- ||2213||[[d:Q4457]]||[[Франц Бекенбауер]]||10929||67859||20149||21000||9393 |- ||2214||[[d:Q131656]]||[[Пестицид]]||2200||105026||2642||3388||9393 |- ||2215||[[d:Q101667]]||[[Hadron]]||548||15676||9125||419||9396 |- ||2216||[[d:Q1960]]||[[Дар ес Салам]]||4098||68091||4393||9943||9403 |- ||2217||[[d:Q116]]||[[Monarh]]||3274||61597||0||592||9405 |- ||2218||[[d:Q23848]]||[[Енио Мориконе]]||2682||121370||6337||5893||9406 |- ||2219||[[d:Q188586]]||[[Краљевина Сицилија]]||0||53806||5260||9179||9406 |- ||2220||[[d:Q189155]]||[[Arhimedov vijak]]||0||20322||3724||3060||9406 |- ||2221||[[d:Q39599]]||[[Кристијан Хајгенс]]||4819||133585||11354||6963||9407 |- ||2222||[[d:Q485240]]||[[Billboard]]||5936||47245||4437||4640||9408 |- ||2223||[[d:Q81881]]||[[Виљушка]]||0||15708||284||319||9411 |- ||2224||[[d:Q1429]]||[[Антонин Пије]]||1287||71186||1157||3013||9412 |- ||2225||[[d:Q221706]]||[[Плафон]]||0||9086||2662||3787||9413 |- ||2226||[[d:Q159354]]||[[Веслање]]||0||57921||20459||18312||9414 |- ||2227||[[d:Q474188]]||[[Длето]]||0||13904||4889||0||9414 |- ||2228||[[d:Q18334]]||[[Fizika elementarnih čestica]]||6682||29055||3817||3963||9416 |- ||2229||[[d:Q633538]]||[[Strukturno inženjerstvo]]||0||34775||0||0||9416 |- ||2230||[[d:Q7987]]||[[Рачунарски миш]]||2583||119444||1928||7979||9417 |- ||2231||[[d:Q380250]]||[[Инокентиј Смоктуновски]]||0||10044||3277||1733||9418 |- ||2232||[[d:Q29099]]||[[Јазавичар]]||2570||57778||0||2428||9419 |- ||2233||[[d:Q178469]]||[[Бијафра]]||8116||64118||7773||6903||9420 |- ||2234||[[d:Q465088]]||[[Aluvijalna lepeza]]||0||40416||0||2077||9422 |- ||2235||[[d:Q213156]]||[[Перформанс]]||0||146099||2675||5492||9423 |- ||2236||[[d:Q217764]]||[[Moris Bežar]]||0||8977||0||0||9424 |- ||2237||[[d:Q13691]]||[[Veštačko ostrvo]]||1633||21013||0||0||9425 |- ||2238||[[d:Q178801]]||[[Монизам]]||1333||58603||568||1256||9426 |- ||2239||[[d:Q12183]]||[[Ahernar]]||3054||19508||0||0||9429 |- ||2240||[[d:Q189737]]||[[Тимпан]]||1191||58403||561||517||9432 |- ||2241||[[d:Q219087]]||[[Vojna strategija]]||0||88405||964||927||9433 |- ||2242||[[d:Q102083]]||[[Витез]]||4034||84497||3642||3580||9434 |- ||2243||[[d:Q167172]]||[[Стереотип]]||2398||101957||1605||1139||9436 |- ||2244||[[d:Q297750]]||[[Арвидас Сабонис]]||0||37103||3337||0||9437 |- ||2245||[[d:Q76048]]||[[Слободна Држава Конго]]||0||90908||7057||7075||9437 |- ||2246||[[d:Q1585]]||[[Георг Ом]]||1286||18231||4977||5073||9438 |- ||2247||[[d:Q210108]]||[[BirdLife International]]||0||12915||6968||0||9439 |- ||2248||[[d:Q464200]]||[[Историја будизма]]||0||98337||0||6548||9440 |- ||2249||[[d:Q177807]]||[[Статика флуида]]||3600||15851||2500||5185||9442 |- ||2250||[[d:Q193463]]||[[Mehanika kontinuuma]]||13837||49484||0||0||9443 |- ||2251||[[d:Q76726]]||[[Петер Беренс]]||0||22422||918||819||9444 |- ||2252||[[d:Q23384]]||[[Плима и осека]]||2995||96256||17970||7402||9444 |- ||2253||[[d:Q233762]]||[[Američka književnost]]||2360||97318||4245||0||9445 |- ||2254||[[d:Q104541]]||[[Аеросол]]||2115||45638||4054||3448||9445 |- ||2255||[[d:Q213232]]||[[Ušmal]]||0||19729||7183||7220||9446 |- ||2256||[[d:Q1130322]]||[[Amelioracija]]||0||46445||0||0||9447 |- ||2257||[[d:Q5386]]||[[Аутомобилизам]]||725||48786||4292||803||9448 |- ||2258||[[d:Q137073]]||[[Пуританизам]]||0||91101||9779||9009||9450 |- ||2259||[[d:Q45403]]||[[Брамапутра]]||5131||59779||5093||3070||9451 |- ||2260||[[d:Q77590]]||[[Građevinarstvo]]||6833||38173||7283||1888||9452 |- ||2261||[[d:Q171497]]||[[Сунцокрет]]||4411||41773||3672||3237||9455 |- ||2262||[[d:Q235352]]||[[Usev]]||0||5765||495||390||9456 |- ||2263||[[d:Q218332]]||[[Кидани]]||0||31821||0||1090||9460 |- ||2264||[[d:Q29961325]]||[[Арапски бројеви]]||3782||19428||724||2646||9460 |- ||2265||[[d:Q27318]]||[[Ispit]]||0||69083||1294||1511||9461 |- ||2266||[[d:Q213355]]||[[Džon Drajden]]||1723||40520||1172||0||9463 |- ||2267||[[d:Q7405]]||[[Династија Суеј]]||0||35529||10673||4555||9465 |- ||2268||[[d:Q8575586]]||[[Омејадски калифат]]||8112||99711||1683||7058||9465 |- ||2269||[[d:Q38095]]||[[Галапагос]]||1145||93149||10345||10282||9467 |- ||2270||[[d:Q29858]]||[[Шеве]]||0||24926||12447||12850||9467 |- ||2271||[[d:Q6373]]||[[Британски музеј]]||1995||199678||11064||5806||9469 |- ||2272||[[d:Q153832]]||[[Алчиде Де Гаспери]]||0||44318||7310||9774||9470 |- ||2273||[[d:Q9292]]||[[Азерски језик]]||5966||61872||1176||1230||9475 |- ||2274||[[d:Q179051]]||[[Карим Абдул Џабар]]||3307||154084||3754||1875||9476 |- ||2275||[[d:Q494756]]||[[Podaci (računarstvo)]]||9101||16098||0||0||9478 |- ||2276||[[d:Q212108]]||[[Autentikacija]]||0||34295||510||0||9478 |- ||2277||[[d:Q61078]]||[[Валтер Бенјамин]]||1189||66827||805||1077||9479 |- ||2278||[[d:Q472336]]||[[Karč Kiraj]]||0||25804||2287||0||9479 |- ||2279||[[d:Q1365258]]||[[Furijeova analiza]]||0||38180||0||0||9480 |- ||2280||[[d:Q842433]]||[[Orbitalna mehanika]]||1865||39649||0||0||9483 |- ||2281||[[d:Q10179]]||[[Зулу (језик)]]||0||49904||1236||365||9489 |- ||2282||[[d:Q221575]]||[[Olga Korbut]]||0||22667||1989||0||9491 |- ||2283||[[d:Q207767]]||[[Zovoji]]||0||76829||7226||7311||9497 |- ||2284||[[d:Q215328]]||[[Побуђено стање]]||0||8395||0||0||9497 |- ||2285||[[d:Q4302]]||[[Кретјен де Троа]]||0||15557||2210||4200||9499 |- ||2286||[[d:Q190453]]||[[Poasonov odnos]]||0||31671||5160||5117||9499 |- ||2287||[[d:Q192305]]||[[Индо-ганшка низија]]||0||16652||537||0||9500 |- ||2288||[[d:Q4360]]||[[Пулсар]]||4932||54087||7238||6969||9503 |- ||2289||[[d:Q389772]]||[[Prenos podataka]]||2593||15337||6081||0||9504 |- ||2290||[[d:Q261932]]||[[Horjudži]]||0||34534||5644||4873||9505 |- ||2291||[[d:Q83864]]||[[Менструални циклус]]||10126||52458||0||9468||9506 |- ||2292||[[d:Q3840065]]||[[Atomska masa]]||1116||21254||2420||1702||9506 |- ||2293||[[d:Q310833]]||[[Жозеф Мари Жакар]]||0||18775||0||3578||9507 |- ||2294||[[d:Q190375]]||[[Дијахронијска лингвистика]]||0||22797||0||0||9511 |- ||2295||[[d:Q2813]]||[[Кока-кола]]||1759||135718||7068||5904||9512 |- ||2296||[[d:Q41301]]||[[Епителско ткиво]]||10485||31703||14625||5612||9516 |- ||2297||[[d:Q81659]]||[[Набор]]||0||27548||0||6528||9516 |- ||2298||[[d:Q183496]]||[[Непечена опека]]||0||27375||0||2820||9517 |- ||2299||[[d:Q17410]]||[[Џоу Енлај]]||0||163419||5384||10606||9519 |- ||2300||[[d:Q45957]]||[[Crveno utvrđenje]]||0||57479||6664||6674||9519 |- ||2301||[[d:Q1048856]]||[[Svi u porodici]]||0||86936||0||7353||9519 |- ||2302||[[d:Q1301371]]||[[Računarska mreža]]||15009||79904||6107||8480||9519 |- ||2303||[[d:Q43260]]||[[Полином]]||7888||58350||7237||7053||9520 |- ||2304||[[d:Q2048319]]||[[Jarak]]||1215||7308||322||296||9523 |- ||2305||[[d:Q471546]]||[[Džon Pildžer]]||0||81955||0||0||9524 |- ||2306||[[d:Q418151]]||[[Други опијумски рат]]||0||48693||0||8755||9524 |- ||2307||[[d:Q4675]]||[[Сент Хеленс (вулкан)]]||0||78563||5400||4915||9524 |- ||2308||[[d:Q179177]]||[[Елувијални процес]]||0||42919||4862||0||9525 |- ||2309||[[d:Q755170]]||[[Англо-холандски поморски ратови]]||0||25234||0||0||9526 |- ||2310||[[d:Q8513]]||[[База података]]||1793||74190||23528||22507||9527 |- ||2311||[[d:Q43177]]||[[Хлорофил]]||1838||33033||9607||8483||9528 |- ||2312||[[d:Q1436668]]||[[Randomizovano kontrolisano ispitivanje]]||0||86127||0||0||9531 |- ||2313||[[d:Q79782]]||[[Кретање]]||1399||28539||5558||15227||9532 |- ||2314||[[d:Q182505]]||[[Бајесова теорема]]||0||57621||0||0||9534 |- ||2315||[[d:Q501851]]||[[Biblioteka Aleksandrina]]||0||33130||0||0||9535 |- ||2316||[[d:Q237193]]||[[Eksponencijalna raspodela]]||0||40013||0||0||9535 |- ||2317||[[d:Q182221]]||[[Електрични осигурач]]||0||38103||7455||9776||9536 |- ||2318||[[d:Q15605357]]||[[Аладин]]||0||48418||0||0||9537 |- ||2319||[[d:Q2477522]]||[[Velika bengalska glad 1770.]]||0||40451||0||0||9537 |- ||2320||[[d:Q215917]]||[[Verhojanski venac]]||0||9663||0||0||9537 |- ||2321||[[d:Q35149]]||[[Вилхелм Конрад Рендген]]||4155||21324||7475||5715||9538 |- ||2322||[[d:Q46362]]||[[Бечки конгрес]]||8288||53428||9014||9416||9538 |- ||2323||[[d:Q165199]]||[[Čili (biljka)]]||1767||45855||1639||3948||9538 |- ||2324||[[d:Q157484]]||[[Iznutrice]]||0||79137||3101||0||9542 |- ||2325||[[d:Q124131]]||[[Суперпроводност]]||0||71034||12673||3082||9543 |- ||2326||[[d:Q13599969]]||[[Nebularna hipoteza]]||0||74397||4826||4804||9545 |- ||2327||[[d:Q159758]]||[[Вилијам Тарнер]]||0||47021||6533||6427||9546 |- ||2328||[[d:Q164746]]||[[The Wall Street Journal]]||3845||106765||0||5754||9546 |- ||2329||[[d:Q2352880]]||[[Zlatno doba holandskog slikarstva]]||4651||71274||0||0||9547 |- ||2330||[[d:Q231316]]||[[Tamara Karsavina]]||0||14104||3867||0||9549 |- ||2331||[[d:Q467024]]||[[Standardbred]]||0||20034||0||0||9549 |- ||2332||[[d:Q1203683]]||[[Nemačka filozofija]]||0||72045||0||0||9553 |- ||2333||[[d:Q561852]]||[[Vili Mejs]]||0||123165||0||0||9560 |- ||2334||[[d:Q184207]]||[[Феромагнетизам]]||0||30970||8302||4871||9570 |- ||2335||[[d:Q59821]]||[[Robert Vajz]]||0||41583||6264||5583||9572 |- ||2336||[[d:Q23635]]||[[Бермуди]]||6028||194082||8681||10777||9573 |- ||2337||[[d:Q230875]]||[[Termodinamičko stanje]]||0||11321||0||9459||9573 |- ||2338||[[d:Q54128]]||[[Posluga]]||0||69503||0||1786||9574 |- ||2339||[[d:Q83222]]||[[Мезозоик]]||8015||35934||9287||8085||9574 |- ||2340||[[d:Q40831]]||[[Комедија]]||1899||35841||3482||1503||9580 |- ||2341||[[d:Q28510]]||[[Поштовање]]||0||13077||2322||0||9580 |- ||2342||[[d:Q107429]]||[[Пероксид]]||1620||2549||4142||1807||9581 |- ||2343||[[d:Q83326]]||[[Бела Барток]]||0||64296||2990||2765||9584 |- ||2344||[[d:Q463198]]||[[Life (časopis)]]||0||56565||0||0||9586 |- ||2345||[[d:Q5727732]]||[[Цимбопогон]]||0||14531||0||0||9587 |- ||2346||[[d:Q55931]]||[[Хјундаи мотор]]||4286||136321||1242||0||9587 |- ||2347||[[d:Q736194]]||[[Zvezdana asocijacija]]||1765||10028||805||784||9589 |- ||2348||[[d:Q223335]]||[[Strukturirano programiranje]]||0||29560||963||1159||9589 |- ||2349||[[d:Q193663]]||[[Magnetna traka]]||918||16690||4215||0||9594 |- ||2350||[[d:Q42490]]||[[Астерикс]]||0||68429||9612||0||9595 |- ||2351||[[d:Q151480]]||[[Сфинга]]||3213||36162||11234||7280||9597 |- ||2352||[[d:Q26752]]||[[Феничанско писмо]]||1787||50845||5260||4823||9597 |- ||2353||[[d:Q2159796]]||[[Robin Kazins]]||0||20170||0||0||9598 |- ||2354||[[d:Q179497]]||[[Оливер Стоун]]||4324||155328||10826||10850||9601 |- ||2355||[[d:Q7193]]||[[Микробиологија]]||8314||27445||6589||7157||9601 |- ||2356||[[d:Q144622]]||[[Фил Колинс]]||5682||172034||5518||9667||9602 |- ||2357||[[d:Q1052095]]||[[Misisipijska kultura]]||0||28874||7430||3009||9602 |- ||2358||[[d:Q44306]]||[[Salman Rušdi]]||0||108578||9521||12898||9603 |- ||2359||[[d:Q179577]]||[[Атавалпа]]||0||28736||5854||3524||9603 |- ||2360||[[d:Q177826]]||[[Клер]]||0||60836||540||2603||9603 |- ||2361||[[d:Q775325]]||[[Transportno inženjerstvo]]||0||7564||0||0||9606 |- ||2362||[[d:Q2674423]]||[[Građevinsko inženjerstvo]]||0||8855||0||0||9610 |- ||2363||[[d:Q190048]]||[[Национални парк Тасили Аџер]]||0||32716||3951||3912||9614 |- ||2364||[[d:Q160270]]||[[Дејвид Рикардо]]||2064||52312||3106||10090||9616 |- ||2365||[[d:Q1288]]||[[Карпати]]||2317||36883||5826||5748||9616 |- ||2366||[[d:Q973053]]||[[Mačak sa šeširom]]||0||49306||0||0||9617 |- ||2367||[[d:Q34660]]||[[Џеј-Кеј Роулинг]]||3673||196957||4029||5494||9618 |- ||2368||[[d:Q221284]]||[[Конформизам]]||0||60955||681||734||9618 |- ||2369||[[d:Q4948]]||[[Млетачка република]]||7390||69069||14380||8482||9619 |- ||2370||[[d:Q191862]]||[[Источноевропска низија]]||0||6809||2358||0||9619 |- ||2371||[[d:Q3257809]]||[[Purpurna boja]]||5197||77586||5109||0||9619 |- ||2372||[[d:Q374]]||[[Вотка]]||1645||45241||5260||4393||9620 |- ||2373||[[d:Q188660]]||[[Hoacin]]||0||20796||3147||0||9621 |- ||2374||[[d:Q217129]]||[[Lubin (riba)]]||4943||11770||5083||4181||9621 |- ||2375||[[d:Q471872]]||[[Механика тла]]||0||61614||6631||6743||9621 |- ||2376||[[d:Q172365]]||[[Бушмани]]||0||57948||10822||1382||9623 |- ||2377||[[d:Q42250]]||[[Хидрологија]]||6387||39489||8190||6374||9623 |- ||2378||[[d:Q102371]]||[[Аларих I]]||0||47844||3247||9263||9626 |- ||2379||[[d:Q107082]]||[[Мери Харис]]||686||41476||768||4586||9628 |- ||2380||[[d:Q24905]]||[[Глагол]]||4212||19331||6136||6170||9629 |- ||2381||[[d:Q41410]]||[[Хад]]||5541||83719||6310||3282||9634 |- ||2382||[[d:Q44183]]||[[Вилијам Голдинг]]||0||26671||2396||5127||9635 |- ||2383||[[d:Q2268839]]||[[Selus]]||0||9323||4907||4709||9639 |- ||2384||[[d:Q747957]]||[[Stog (geologija)]]||0||4135||0||0||9639 |- ||2385||[[d:Q379217]]||[[Internacionalni park La Amistad]]||0||6979||5942||0||9640 |- ||2386||[[d:Q466863]]||[[Opservatorija Maunt Vilson]]||0||31656||0||0||9641 |- ||2387||[[d:Q6502154]]||[[Eksploracija]]||2676||27059||2735||3460||9642 |- ||2388||[[d:Q211]]||[[Летонија]]||11110||179930||18098||9669||9645 |- ||2389||[[d:Q223393]]||[[Књижевни родови и врсте]]||0||10534||2610||1504||9646 |- ||2390||[[d:Q12179]]||[[Денеб]]||3363||28193||1472||0||9646 |- ||2391||[[d:Q185239]]||[[Galagiji]]||0||16242||3876||3916||9647 |- ||2392||[[d:Q131814]]||[[Tina Tarner]]||0||161402||12390||11496||9652 |- ||2393||[[d:Q130650]]||[[Филип II Македонски]]||3800||44285||2510||8840||9653 |- ||2394||[[d:Q376680]]||[[Traumatologija]]||0||7193||1778||0||9653 |- ||2395||[[d:Q1149000]]||[[Multivarijantna normalna raspodela]]||0||63978||0||0||9653 |- ||2396||[[d:Q168359]]||[[Žan Mare]]||0||26337||0||10207||9654 |- ||2397||[[d:Q769909]]||[[Nelinearno programiranje]]||0||9433||0||0||9654 |- ||2398||[[d:Q48324]]||[[Морал]]||1632||75262||1434||1032||9655 |- ||2399||[[d:Q38166]]||[[Модерна уметност]]||0||43117||0||6265||9657 |- ||2400||[[d:Q185073]]||[[Несторије]]||0||26751||1278||10335||9659 |- ||2401||[[d:Q8386]]||[[Дрога]]||1033||31022||0||15425||9662 |- ||2402||[[d:Q37610]]||[[Давид Бен-Гурион]]||2258||94859||6012||5519||9664 |- ||2403||[[d:Q207718]]||[[Ајзак Бароу]]||0||19473||0||0||9664 |- ||2404||[[d:Q55451]]||[[Електрични потенцијал]]||2746||17733||8148||9068||9667 |- ||2405||[[d:Q335798]]||[[Šugar Rej Leonard]]||0||97731||0||0||9671 |- ||2406||[[d:Q174044]]||[[Александар Невски]]||0||26257||3121||5343||9672 |- ||2407||[[d:Q204260]]||[[Hoblerica]]||0||21594||0||0||9673 |- ||2408||[[d:Q9424]]||[[Džek Niklaus]]||0||122377||0||0||9674 |- ||2409||[[d:Q139637]]||[[Дејвид Коперфилд (илузиониста)]]||0||78266||0||4399||9677 |- ||2410||[[d:Q11649]]||[[Nirvana (музичка група)]]||12471||88915||18223||13168||9677 |- ||2411||[[d:Q184876]]||[[Referentni sistem]]||0||30942||2406||2424||9678 |- ||2412||[[d:Q3123]]||[[Ија (сателит)]]||8689||110042||7981||7910||9680 |- ||2413||[[d:Q159954]]||[[Калдера]]||0||41611||3343||3210||9680 |- ||2414||[[d:Q131237]]||[[Карл Луис]]||10764||80711||11199||4869||9684 |- ||2415||[[d:Q156530]]||[[Antineutron]]||0||5763||4060||0||9684 |- ||2416||[[d:Q457304]]||[[Rezervat prirode Okapi]]||0||11643||2912||2741||9687 |- ||2417||[[d:Q232976]]||[[Problem dva tela]]||0||16696||8722||8722||9690 |- ||2418||[[d:Q25341]]||[[Птице певачице]]||0||46194||9604||9093||9692 |- ||2419||[[d:Q44395]]||[[Паскал (јединица)]]||8246||14087||669||3999||9692 |- ||2420||[[d:Q79897]]||[[Морзеова азбука]]||2182||104092||3811||10528||9694 |- ||2421||[[d:Q193110]]||[[Poplavna ravnica]]||0||21284||0||0||9694 |- ||2422||[[d:Q338450]]||[[Танго]]||1940||40275||2836||3514||9695 |- ||2423||[[d:Q635155]]||[[Stvoriteljsko božanstvo]]||0||42917||0||0||9695 |- ||2424||[[d:Q10867]]||[[Pliskavice]]||0||57145||3875||3889||9695 |- ||2425||[[d:Q13181]]||[[Брусница]]||0||47547||2277||1370||9695 |- ||2426||[[d:Q243240]]||[[Луис Саливан]]||0||45069||8395||6866||9698 |- ||2427||[[d:Q539690]]||[[Ангиологија]]||3632||3522||0||0||9698 |- ||2428||[[d:Q27590]]||[[Vriština]]||0||8118||0||4617||9701 |- ||2429||[[d:Q497827]]||[[Sam Volton]]||0||33212||0||0||9703 |- ||2430||[[d:Q178692]]||[[Дизалице]]||0||74395||43988||6815||9703 |- ||2431||[[d:Q621550]]||[[Opšta topologija]]||0||42382||0||0||9710 |- ||2432||[[d:Q205721]]||[[Džoni Mičel]]||0||131359||0||7538||9711 |- ||2433||[[d:Q47670]]||[[Black Sabbath]]||14006||158950||15438||12762||9712 |- ||2434||[[d:Q228044]]||[[Blekdžek]]||6731||54550||6607||6801||9714 |- ||2435||[[d:Q10962]]||[[Рагби лига]]||0||63958||0||1081||9714 |- ||2436||[[d:Q9687]]||[[Саобраћајна незгода]]||0||94615||9366||820||9714 |- ||2437||[[d:Q257]]||[[Mandelbrotov skup]]||0||49835||5137||5005||9714 |- ||2438||[[d:Q62939]]||[[Бурџ ел Араб]]||8948||24111||7212||7029||9718 |- ||2439||[[d:Q311440]]||[[Антонио Гутерес]]||0||88570||2915||5872||9719 |- ||2440||[[d:Q998539]]||[[Прскалица за наводњавање]]||0||9823||0||0||9720 |- ||2441||[[d:Q5571]]||[[Andrea del Sarto]]||0||19882||2375||2127||9724 |- ||2442||[[d:Q945]]||[[Того]]||5244||64585||8069||5354||9725 |- ||2443||[[d:Q646683]]||[[Muzički sekvencer]]||0||70355||0||0||9725 |- ||2444||[[d:Q41425]]||[[Балет]]||1319||38214||9721||9457||9726 |- ||2445||[[d:Q38392]]||[[Вилијам Фокнер]]||13551||62466||13181||62179||9727 |- ||2446||[[d:Q725864]]||[[Cevovodni transport]]||0||69197||0||0||9727 |- ||2447||[[d:Q3937]]||[[Supernova]]||12101||175905||16828||7106||9731 |- ||2448||[[d:Q45556]]||[[Udavi]]||0||12989||8241||8192||9732 |- ||2449||[[d:Q150611]]||[[Фердинанд I, цар Светог римског царства]]||17004||53408||17282||12391||9733 |- ||2450||[[d:Q1197111]]||[[Polarni vrtlog]]||0||42264||0||0||9735 |- ||2451||[[d:Q45782]]||[[Akvarijum]]||1157||65495||2168||2248||9741 |- ||2452||[[d:Q158464]]||[[Podzemna koraba]]||0||26233||1816||0||9741 |- ||2453||[[d:Q3916957]]||[[Turnip]]||0||12229||1742||0||9741 |- ||2454||[[d:Q178687]]||[[Први кинеско-јапански рат]]||0||121308||9969||5497||9742 |- ||2455||[[d:Q25374]]||[[Непарнопрсти копитари]]||545||63513||2343||2341||9742 |- ||2456||[[d:Q36303]]||[[Талес из Милета]]||5111||84009||27419||9482||9744 |- ||2457||[[d:Q132811]]||[[Калифорнијски залив]]||5110||27028||6698||1784||9749 |- ||2458||[[d:Q31945]]||[[Арабијско полуострво]]||6331||62822||18035||6480||9749 |- ||2459||[[d:Q35794]]||[[Универзитет у Кембриџу]]||0||160496||2153||10117||9749 |- ||2460||[[d:Q42544]]||[[Tomas Mor]]||1314||119872||18305||4195||9751 |- ||2461||[[d:Q198763]]||[[Donji veš]]||0||64682||1008||0||9751 |- ||2462||[[d:Q197204]]||[[Krzno]]||978||18554||912||938||9753 |- ||2463||[[d:Q484141]]||[[Мухамед Икбал]]||0||87762||1642||0||9754 |- ||2464||[[d:Q25401]]||[[Двозупци]]||0||22745||2213||2214||9754 |- ||2465||[[d:Q124072]]||[[Пушка]]||5565||44923||5318||3209||9755 |- ||2466||[[d:Q131581]]||[[Хенри V Ланкастер]]||5483||41995||30142||6369||9756 |- ||2467||[[d:Q205323]]||[[Pomornici]]||0||11203||3347||3342||9763 |- ||2468||[[d:Q47480]]||[[Пол Дирак]]||2011||62249||10732||10838||9767 |- ||2469||[[d:Q130283]]||[[Магбет (драма)]]||15066||108144||15666||15686||9767 |- ||2470||[[d:Q131257]]||[[Intelektualna svojina]]||1973||94433||2415||9675||9767 |- ||2471||[[d:Q10798]]||[[Свиња]]||0||37628||2439||6229||9768 |- ||2472||[[d:Q45575]]||[[Денис Ричи]]||4035||35080||7701||5902||9772 |- ||2473||[[d:Q83244]]||[[Смрдљивци]]||0||4894||4043||2240||9772 |- ||2474||[[d:Q296]]||[[Клод Моне]]||1720||85942||7086||9341||9773 |- ||2475||[[d:Q46587]]||[[Aktivno galaktičko jezgro]]||1317||47706||7304||9693||9773 |- ||2476||[[d:Q29238]]||[[Сунчева пирамида]]||0||10404||0||1318||9774 |- ||2477||[[d:Q202687]]||[[Сонгај]]||0||40247||5298||6234||9776 |- ||2478||[[d:Q170219]]||[[Sake]]||0||56186||2335||8688||9776 |- ||2479||[[d:Q123991]]||[[Степа]]||2150||12034||2756||2602||9782 |- ||2480||[[d:Q12016]]||[[Četiri godišnja doba (Vivaldi)]]||6322||53393||1886||0||9785 |- ||2481||[[d:Q44133]]||[[Бело море]]||2896||17148||1272||1243||9786 |- ||2482||[[d:Q23114]]||[[Лу Сјуен]]||3141||52619||5275||3648||9788 |- ||2483||[[d:Q1579384]]||[[Veneracija]]||0||27174||0||0||9788 |- ||2484||[[d:Q54168]]||[[Dž. P. Morgan]]||0||59044||0||3086||9790 |- ||2485||[[d:Q82006]]||[[Бенџамин Дизраели]]||0||173859||2385||4355||9790 |- ||2486||[[d:Q345673]]||[[Bobi Morou]]||0||9409||0||0||9790 |- ||2487||[[d:Q355751]]||[[Mari Antuan Karem]]||0||12959||0||0||9793 |- ||2488||[[d:Q1639825]]||[[Ковач]]||0||47087||0||0||9793 |- ||2489||[[d:Q52651]]||[[Џеси Овенс]]||0||67523||6784||7879||9794 |- ||2490||[[d:Q185688]]||[[Лунарни календар]]||1197||14001||6463||4630||9796 |- ||2491||[[d:Q58373]]||[[Amon]]||4864||34408||6388||4953||9797 |- ||2492||[[d:Q320179]]||[[Psidium]]||0||8982||7011||0||9797 |- ||2493||[[d:Q796207]]||[[Oftalmološki pregled]]||0||16459||9259||4252||9797 |- ||2494||[[d:Q1627675]]||[[Pju gradovi-države]]||0||46048||5637||0||9801 |- ||2495||[[d:Q125121]]||[[Арета Френклин]]||2476||121687||2930||2922||9808 |- ||2496||[[d:Q183644]]||[[Правда (новине у Русији)]]||0||27643||1414||10348||9808 |- ||2497||[[d:Q277579]]||[[Džejms Djuar]]||0||18153||5255||0||9810 |- ||2498||[[d:Q192164]]||[[Preživari]]||0||38661||4405||4252||9811 |- ||2499||[[d:Q106187]]||[[Пролаз дивова]]||0||23019||4073||3990||9813 |- ||2500||[[d:Q1039]]||[[Сао Томе и Принсипе]]||6173||80522||8674||10319||9814 |- ||2501||[[d:Q863]]||[[Таџикистан]]||14695||142404||7346||6936||9814 |- ||2502||[[d:Q241059]]||[[Rovovsko ratovanje]]||0||115940||10723||0||9814 |- ||2503||[[d:Q82562]]||[[Guske]]||0||20022||0||0||9817 |- ||2504||[[d:Q17163]]||[[Јохан Кројф]]||5573||177854||4749||4243||9821 |- ||2505||[[d:Q37073]]||[[Поп музика]]||3400||35483||10295||11244||9822 |- ||2506||[[d:Q179161]]||[[Руска књижевност]]||1572||56013||49300||49326||9823 |- ||2507||[[d:Q1066907]]||[[Dugovečnost]]||6724||47092||0||6135||9823 |- ||2508||[[d:Q147202]]||[[Келераба]]||0||10534||1438||0||9823 |- ||2509||[[d:Q852973]]||[[Ојлерова карактеристика]]||0||27486||0||0||9823 |- ||2510||[[d:Q333453]]||[[Radža Ravi Varma]]||0||27965||0||0||9825 |- ||2511||[[d:Q180773]]||[[Суза (град)]]||10106||63090||18201||17089||9825 |- ||2512||[[d:Q165498]]||[[Šredingerova jednačina]]||7599||70798||8440||6598||9827 |- ||2513||[[d:Q171446]]||[[Корал]]||0||102070||0||3349||9828 |- ||2514||[[d:Q203415]]||[[Црни чај]]||0||25959||589||0||9830 |- ||2515||[[d:Q176770]]||[[Пет стубова ислама]]||3775||30147||8518||2194||9831 |- ||2516||[[d:Q31207]]||[[Здравствена заштита]]||0||39329||6135||5767||9831 |- ||2517||[[d:Q1423]]||[[Домицијан]]||2937||105755||4963||4719||9832 |- ||2518||[[d:Q670732]]||[[Верски закон]]||0||35277||0||0||9832 |- ||2519||[[d:Q194181]]||[[Ратне репарације]]||0||20524||382||720||9832 |- ||2520||[[d:Q42927]]||[[Нирвана]]||895||45975||792||10779||9834 |- ||2521||[[d:Q149972]]||[[Infinitezimalni račun]]||4314||71257||4428||9408||9837 |- ||2522||[[d:Q26283]]||[[Бизамски пацов]]||0||24730||2408||2401||9838 |- ||2523||[[d:Q161095]]||[[Кичмењаци без вилица]]||0||30688||2369||5275||9839 |- ||2524||[[d:Q171583]]||[[Боби Чарлтон]]||5193||56686||3645||4024||9843 |- ||2525||[[d:Q4461035]]||[[Акадско царство]]||3097||82266||2821||6063||9844 |- ||2526||[[d:Q269829]]||[[Плацебо ефекат]]||708||57299||1934||9099||9845 |- ||2527||[[d:Q185362]]||[[Манастир Свете Катарине на Синају]]||0||41682||9124||9418||9846 |- ||2528||[[d:Q47928]]||[[Циркус]]||0||68609||1188||1238||9846 |- ||2529||[[d:Q722537]]||[[Истраживање Антарктика]]||0||88543||3538||0||9849 |- ||2530||[[d:Q11184]]||[[Јулијански календар]]||3272||93594||3666||40094||9849 |- ||2531||[[d:Q43977]]||[[Јан Хус]]||0||57559||7659||9864||9850 |- ||2532||[[d:Q104662]]||[[Ересунд]]||0||15860||3449||3316||9851 |- ||2533||[[d:Q34007]]||[[Индијски орах]]||0||34646||3574||0||9854 |- ||2534||[[d:Q131285]]||[[Џон Вилијамс]]||3265||86512||3600||1841||9855 |- ||2535||[[d:Q174102]]||[[Индекс преламања]]||700||68397||14535||9190||9855 |- ||2536||[[d:Q19125]]||[[Шкорпије]]||6460||87617||1736||7879||9858 |- ||2537||[[d:Q129857]]||[[Франсоа I Валоа]]||6642||53007||8613||4703||9859 |- ||2538||[[d:Q188715]]||[[Статистичка механика]]||0||37253||3557||3502||9861 |- ||2539||[[d:Q174205]]||[[Руско-турски рат (1877—1878)]]||0||94423||35611||35540||9862 |- ||2540||[[d:Q182863]]||[[Трбушни плес]]||0||37262||13784||13325||9864 |- ||2541||[[d:Q131476]]||[[Теорија графова]]||3080||51783||3929||4558||9864 |- ||2542||[[d:Q83213]]||[[Фотоелектрични ефекат]]||3172||54561||22696||15522||9865 |- ||2543||[[d:Q133900]]||[[Дифракција]]||0||47300||18911||3927||9865 |- ||2544||[[d:Q41508]]||[[Лудвиг Мис ван дер Рое]]||0||60813||13014||3180||9866 |- ||2545||[[d:Q806452]]||[[Autoput Bang Na]]||0||5790||0||0||9868 |- ||2546||[[d:Q130969]]||[[Филип IV од Француске]]||9067||45867||5865||5304||9869 |- ||2547||[[d:Q835153]]||[[Klinički pregled]]||2913||33939||2691||0||9869 |- ||2548||[[d:Q243462]]||[[Hi-kvadratna raspodela]]||0||40887||0||0||9869 |- ||2549||[[d:Q57075]]||[[Фриц Хабер]]||0||58698||480||5703||9870 |- ||2550||[[d:Q33923]]||[[Свети Петар]]||5796||149203||10407||14261||9872 |- ||2551||[[d:Q641118]]||[[Личност]]||0||37698||1996||1539||9872 |- ||2552||[[d:Q768502]]||[[Istorija Mongolije]]||0||126287||0||0||9874 |- ||2553||[[d:Q207522]]||[[Funkcija gustine verovatnoće]]||0||30256||0||1116||9874 |- ||2554||[[d:Q37151]]||[[Сун Цу]]||2631||34066||2853||6864||9876 |- ||2555||[[d:Q45368]]||[[Маузолеј у Халикарнасу]]||1938||35008||2162||4759||9881 |- ||2556||[[d:Q721840]]||[[Nakada III]]||0||9755||0||0||9886 |- ||2557||[[d:Q169207]]||[[Дискриминација]]||2000||70118||2302||1303||9887 |- ||2558||[[d:Q483629]]||[[Марко ван Бастен]]||4093||90185||5188||5979||9888 |- ||2559||[[d:Q7857]]||[[Нужник]]||0||52154||877||5635||9890 |- ||2560||[[d:Q130777]]||[[Казимир Маљевич]]||3927||47079||13410||11061||9892 |- ||2561||[[d:Q153172]]||[[Вангелис]]||4181||73115||4262||9747||9898 |- ||2562||[[d:Q11946202]]||[[Дневни лептир]]||0||95154||1080||1651||9904 |- ||2563||[[d:Q28947]]||[[Kipčoge Kejno]]||0||15496||0||0||9905 |- ||2564||[[d:Q233929]]||[[NASCAR]]||0||75938||0||0||9905 |- ||2565||[[d:Q203850]]||[[Нервно ткиво]]||1658||13115||14392||9846||9907 |- ||2566||[[d:Q463179]]||[[Dom nad vodopadom]]||0||34576||7446||7369||9911 |- ||2567||[[d:Q182060]]||[[Канцеларија]]||0||38188||663||0||9913 |- ||2568||[[d:Q122508]]||[[Инерција]]||2883||23514||6168||7986||9915 |- ||2569||[[d:Q353935]]||[[Edvard R. Marou]]||0||58569||0||4573||9918 |- ||2570||[[d:Q80919]]||[[Комитет државне безбедности СССР]]||0||59902||2418||8976||9918 |- ||2571||[[d:Q193042]]||[[Tomas Njukomen]]||0||14440||5027||0||9919 |- ||2572||[[d:Q206989]]||[[Стрељаштво]]||0||72086||6424||3799||9923 |- ||2573||[[d:Q1217677]]||[[Fundamentalna teorema računa]]||0||34887||0||0||9926 |- ||2574||[[d:Q536469]]||[[Džordž Fransis Ficdžerald]]||0||9165||3698||9557||9930 |- ||2575||[[d:Q734339]]||[[Henri Armstrong]]||0||67108||0||0||9930 |- ||2576||[[d:Q152393]]||[[Алфред Адлер]]||2780||61938||1908||12215||9935 |- ||2577||[[d:Q45621]]||[[Керамика]]||1879||41200||18523||3297||9935 |- ||2578||[[d:Q18700]]||[[Roda cipelarka]]||0||27941||5104||0||9943 |- ||2579||[[d:Q4176]]||[[Келнска катедрала]]||0||38794||11076||9782||9945 |- ||2580||[[d:Q200694]]||[[Исказни рачун]]||0||88480||0||0||9945 |- ||2581||[[d:Q52589]]||[[Емил Затопек]]||0||23299||9504||8608||9949 |- ||2582||[[d:Q1136790]]||[[Mašina za čišćenje pamuka]]||0||27167||0||0||9956 |- ||2583||[[d:Q5749]]||[[Пјер Жозеф Прудон]]||0||92940||1588||9218||9957 |- ||2584||[[d:Q109255]]||[[Бернар Ино]]||0||101103||0||8929||9957 |- ||2585||[[d:Q101740]]||[[Беноа Манделброт]]||5507||51063||1725||10584||9958 |- ||2586||[[d:Q831218]]||[[Ujgurski kaganat]]||0||40942||0||2171||9959 |- ||2587||[[d:Q464859]]||[[Seksualna privlačnost]]||0||23194||2644||0||9960 |- ||2588||[[d:Q17888]]||[[Сексуална оријентација]]||0||137579||6217||696||9960 |- ||2589||[[d:Q47285]]||[[Џозеф Џон Томсон]]||3888||44146||9059||8960||9972 |- ||2590||[[d:Q57103]]||[[Карл Вајерштрас]]||0||14427||0||0||9972 |- ||2591||[[d:Q29193]]||[[Јохан Петер Густав Лежен Дирихле]]||3679||30134||3375||0||9975 |- ||2592||[[d:Q133536]]||[[Женевске конвенције]]||0||47913||4127||3460||9975 |- ||2593||[[d:Q184453]]||[[Кора (ботаника)]]||5059||21410||3486||4263||9975 |- ||2594||[[d:Q774306]]||[[Хирург]]||0||15171||515||10062||9976 |- ||2595||[[d:Q593644]]||[[Хемичар]]||1416||17540||0||0||9977 |- ||2596||[[d:Q56139]]||[[Жестоко пиће]]||0||39071||940||918||9978 |- ||2597||[[d:Q908166]]||[[Roj Dž. Planket]]||0||8879||0||0||9980 |- ||2598||[[d:Q567]]||[[Ангела Меркел]]||15794||230993||11724||1581||9981 |- ||2599||[[d:Q216533]]||[[Ostrva kraljice Elizabete]]||0||49716||10400||0||9982 |- ||2600||[[d:Q131514]]||[[Софа]]||0||9564||1238||0||9982 |- ||2601||[[d:Q2138622]]||[[Исхрана]]||1243||10859||1592||1631||9982 |- ||2602||[[d:Q842811]]||[[Dijetičar]]||0||46048||0||0||9982 |- ||2603||[[d:Q232404]]||[[Аста Нилсен]]||0||23963||1279||5967||9983 |- ||2604||[[d:Q336520]]||[[Alan Šugar]]||0||63205||0||0||9993 |- ||2605||[[d:Q181339]]||[[Патријархат]]||4194||79578||7361||1762||9995 |- ||2606||[[d:Q4573]]||[[Шон Конери]]||10194||92651||14102||12284||9997 |- ||2607||[[d:Q176758]]||[[Јасон]]||0||28825||9651||9537||9998 |- ||2608||[[d:Q150543]]||[[Александер Дупчек]]||0||26586||2341||7295||9999 |- ||2609||[[d:Q35922]]||[[Бамбус]]||0||4914||2234||1294||10001 |- ||2610||[[d:Q21102]]||[[Бигл (пас)]]||0||63493||0||0||10006 |- ||2611||[[d:Q363513]]||[[Juda Lou ben Bezalel]]||0||24167||2299||0||10009 |- ||2612||[[d:Q232866]]||[[Pekari]]||0||22888||4601||4444||10010 |- ||2613||[[d:Q502]]||[[Стендал]]||2584||38517||5374||3029||10011 |- ||2614||[[d:Q438472]]||[[Irving Talberg]]||0||72469||0||2818||10016 |- ||2615||[[d:Q814232]]||[[Metodologija ankete]]||0||30384||0||0||10016 |- ||2616||[[d:Q185968]]||[[Кармен (опера)]]||0||72703||5201||5878||10020 |- ||2617||[[d:Q134750]]||[[Сен Лорен]]||0||34706||5770||6446||10026 |- ||2618||[[d:Q191970]]||[[Супрематизам]]||870||22254||904||6445||10028 |- ||2619||[[d:Q293571]]||[[Al-Navavi]]||0||20869||0||0||10038 |- ||2620||[[d:Q79759]]||[[Džon Milton]]||2283||93393||836||2249||10039 |- ||2621||[[d:Q467676]]||[[Rajner Klimke]]||0||9221||0||0||10039 |- ||2622||[[d:Q1403781]]||[[Istorija Republike Irske]]||0||77791||0||0||10042 |- ||2623||[[d:Q15545507]]||[[Бадем]]||2412||65292||3744||2986||10043 |- ||2624||[[d:Q160112]]||[[Музеј Прадо]]||0||32662||5722||4398||10052 |- ||2625||[[d:Q170978]]||[[Роботика]]||1245||124849||1613||5883||10055 |- ||2626||[[d:Q34113]]||[[Уралски језици]]||1133||72061||2780||2673||10058 |- ||2627||[[d:Q186424]]||[[Детективска књижевност]]||0||79274||0||0||10060 |- ||2628||[[d:Q178795]]||[[Мина]]||6547||80854||889||6505||10062 |- ||2629||[[d:Q3031]]||[[Девојчица]]||0||70361||4032||8744||10067 |- ||2630||[[d:Q145825]]||[[Надир]]||0||5103||997||621||10073 |- ||2631||[[d:Q1771062]]||[[Gaudapada]]||0||40578||0||0||10074 |- ||2632||[[d:Q64412]]||[[Fraj Oto]]||0||11122||0||7446||10077 |- ||2633||[[d:Q335371]]||[[Madhva]]||0||50745||0||0||10078 |- ||2634||[[d:Q1149]]||[[Индира Ганди]]||5175||192083||5230||6455||10081 |- ||2635||[[d:Q28471]]||[[El Eskorijal (palata)]]||3682||45371||6987||5548||10081 |- ||2636||[[d:Q188903]]||[[Mencius]]||0||35224||1430||4330||10089 |- ||2637||[[d:Q1056113]]||[[Interamerička opservatorija Sero-Tololo]]||0||31647||0||0||10090 |- ||2638||[[d:Q3772]]||[[Квентин Тарантино]]||12094||171523||10182||9870||10095 |- ||2639||[[d:Q58903]]||[[Škotsko goveče]]||0||23219||0||0||10098 |- ||2640||[[d:Q444]]||[[Лех Валенса]]||8455||97751||1506||2830||10099 |- ||2641||[[d:Q163900]]||[[Франсиско Хавијер]]||0||69806||7312||10522||10101 |- ||2642||[[d:Q1956]]||[[Херман Мајер]]||0||28008||3908||0||10101 |- ||2643||[[d:Q956615]]||[[Istorija Butana]]||0||53849||0||0||10102 |- ||2644||[[d:Q31920]]||[[Пливање (спорт)]]||0||55415||0||0||10102 |- ||2645||[[d:Q167021]]||[[Загрос]]||6793||26815||7040||7305||10108 |- ||2646||[[d:Q76730]]||[[Ерих Менделсон]]||0||19687||0||0||10111 |- ||2647||[[d:Q313614]]||[[Видео-камера]]||0||12701||1278||4558||10112 |- ||2648||[[d:Q58910]]||[[Holštajn frizijsko govedo]]||0||49229||0||0||10118 |- ||2649||[[d:Q5875]]||[[Divovska zvezda]]||1277||16452||0||0||10118 |- ||2650||[[d:Q374259]]||[[Vid u boji]]||0||61992||0||0||10119 |- ||2651||[[d:Q8418]]||[[Рукомет]]||8091||49178||7741||7312||10120 |- ||2652||[[d:Q48422]]||[[Leš]]||11972||44908||0||0||10122 |- ||2653||[[d:Q168452]]||[[Žan-Viktor Ponsel]]||0||14733||2264||0||10125 |- ||2654||[[d:Q719787]]||[[Kristofer Hil]]||0||17299||0||0||10126 |- ||2655||[[d:Q733027]]||[[Dan Rader]]||0||89633||0||0||10126 |- ||2656||[[d:Q128001]]||[[Тапири]]||1393||6288||3081||2264||10129 |- ||2657||[[d:Q484918]]||[[Simon & Garfunkel]]||0||80070||3486||3029||10131 |- ||2658||[[d:Q179293]]||[[Краљевина Кастиља]]||0||23543||8082||9959||10133 |- ||2659||[[d:Q39837]]||[[Ибн Рушд]]||9138||67682||1638||9174||10135 |- ||2660||[[d:Q36279]]||[[Биографија]]||1580||26516||1795||1884||10137 |- ||2661||[[d:Q16401]]||[[Летећи циркус Монтија Пајтона]]||0||71574||1952||5543||10137 |- ||2662||[[d:Q1209333]]||[[Династија Хонг Банг]]||0||30505||0||1149||10141 |- ||2663||[[d:Q218698]]||[[Džerom K. Džerom]]||0||21734||0||0||10142 |- ||2664||[[d:Q903783]]||[[Naivna teorija skupova]]||0||34848||2152||0||10144 |- ||2665||[[d:Q112]]||[[Марс (бог)]]||4050||82644||2313||4000||10146 |- ||2666||[[d:Q53004]]||[[Виторио де Сика]]||1516||33786||24397||3744||10150 |- ||2667||[[d:Q154232]]||[[Александар Суворов]]||0||49157||1527||5093||10152 |- ||2668||[[d:Q358519]]||[[Горди Хау]]||0||68901||0||0||10153 |- ||2669||[[d:Q177879]]||[[Шаранке]]||0||26143||2539||1790||10159 |- ||2670||[[d:Q186517]]||[[Паразитизам]]||0||116641||2695||0||10160 |- ||2671||[[d:Q172923]]||[[Козе]]||0||9815||3058||4118||10162 |- ||2672||[[d:Q314471]]||[[Ервинг Гофман]]||0||61292||4446||0||10163 |- ||2673||[[d:Q202342]]||[[Маргарет Корт]]||0||69701||2718||4752||10166 |- ||2674||[[d:Q72334]]||[[Тони Морисон]]||4770||101815||3697||4826||10170 |- ||2675||[[d:Q169759]]||[[Декларација о правима човека и грађанина]]||1419||31881||5012||4929||10170 |- ||2676||[[d:Q870262]]||[[Čajtanja Mahaprabhu]]||0||47272||0||0||10171 |- ||2677||[[d:Q187916]]||[[Konjske trke]]||0||83082||5473||3051||10174 |- ||2678||[[d:Q471145]]||[[Ваздухопловно ратовање]]||0||15136||0||0||10175 |- ||2679||[[d:Q388952]]||[[Frizijski konj]]||0||19446||0||0||10186 |- ||2680||[[d:Q128550]]||[[Кедар]]||0||14393||1902||4253||10188 |- ||2681||[[d:Q49918]]||[[Statistička populacija]]||3656||6730||0||3637||10190 |- ||2682||[[d:Q130918]]||[[Далија (биљка)]]||3732||63921||4171||7714||10193 |- ||2683||[[d:Q26185]]||[[Квартар]]||15129||20079||1138||4935||10196 |- ||2684||[[d:Q233320]]||[[Скела (грађевинарство)]]||0||39712||2535||2804||10199 |- ||2685||[[d:Q34428]]||[[Филип II Август]]||5221||52367||2852||2833||10214 |- ||2686||[[d:Q830331]]||[[Етрурска уметност]]||9091||33391||6626||6934||10215 |- ||2687||[[d:Q156347]]||[[Lata Mangeškar]]||0||109506||0||0||10217 |- ||2688||[[d:Q103774]]||[[Ravi Šankar]]||0||69526||4658||6037||10218 |- ||2689||[[d:Q183406]]||[[Бистабилно коло]]||5132||53189||5452||0||10220 |- ||2690||[[d:Q133855]]||[[Гијом Аполинер]]||2022||31464||3628||2537||10227 |- ||2691||[[d:Q157899]]||[[Тутмос III]]||0||53341||5640||5834||10228 |- ||2692||[[d:Q107617]]||[[Rotaciono kretanje čvrstog tela]]||6400||22029||7667||7706||10228 |- ||2693||[[d:Q190237]]||[[Прстен Нибелунга]]||0||46315||890||10356||10229 |- ||2694||[[d:Q188541]]||[[Чандрагупта Маурија]]||0||82687||2730||4884||10236 |- ||2695||[[d:Q168718]]||[[The Goon Show]]||0||67261||0||0||10238 |- ||2696||[[d:Q273499]]||[[Hemijska sinteza]]||4074||5133||0||2702||10239 |- ||2697||[[d:Q192039]]||[[Don Đovani (opera)]]||0||48370||4049||5812||10240 |- ||2698||[[d:Q62835]]||[[Herman Hajnrih Gosen]]||0||8845||0||0||10244 |- ||2699||[[d:Q178106]]||[[Vilijam Karlos Vilijams]]||0||35363||0||0||10251 |- ||2700||[[d:Q57402]]||[[Данијел Ортега]]||0||107312||2185||4626||10256 |- ||2701||[[d:Q60694]]||[[Ginter Beniš]]||0||8467||0||0||10261 |- ||2702||[[d:Q560198]]||[[Mongolska visoravan]]||0||4015||3877||0||10263 |- ||2703||[[d:Q354863]]||[[Li de Forest]]||0||68208||5385||3186||10265 |- ||2704||[[d:Q173527]]||[[Кносос]]||0||56847||10609||2589||10266 |- ||2705||[[d:Q209295]]||[[Филозофија религије]]||0||67994||477||10669||10268 |- ||2706||[[d:Q199786]]||[[Лабудово језеро]]||0||81702||6587||7825||10271 |- ||2707||[[d:Q297871]]||[[Ересундски мост]]||3029||34281||3935||4912||10272 |- ||2708||[[d:Q130955]]||[[Бодљикаве ајкуле]]||0||12677||4699||5422||10276 |- ||2709||[[d:Q330872]]||[[Badšahi džamija]]||4007||23212||0||0||10278 |- ||2710||[[d:Q190771]]||[[Kupatilo]]||0||14446||4874||0||10279 |- ||2711||[[d:Q7777019]]||[[Ливада]]||4781||38536||559||5457||10284 |- ||2712||[[d:Q717810]]||[[Jevgenij Leonov]]||0||15428||3816||0||10286 |- ||2713||[[d:Q145746]]||[[Јосиф]]||0||50849||3299||9241||10288 |- ||2714||[[d:Q134798]]||[[Харуки Мураками]]||4342||103305||3735||8863||10291 |- ||2715||[[d:Q41317]]||[[Električne raže]]||0||12207||0||9745||10291 |- ||2716||[[d:Q127234]]||[[Алберт Абрахам Мајкелсон]]||2003||45684||5968||7648||10293 |- ||2717||[[d:Q836]]||[[Мјанмар]]||3807||247053||6308||12218||10296 |- ||2718||[[d:Q160236]]||[[Метрополитенски музеј умјетности]]||2582||136807||5901||2479||10300 |- ||2719||[[d:Q13175]]||[[Beta Kentauri]]||3763||18050||0||0||10304 |- ||2720||[[d:Q712378]]||[[Organ (anatomija)]]||1654||19940||1406||1591||10310 |- ||2721||[[d:Q7905205]]||[[Мерзер]]||0||37026||0||5550||10313 |- ||2722||[[d:Q28294]]||[[Njorke]]||0||19810||2564||0||10314 |- ||2723||[[d:Q19253]]||[[Чудско-псковско језеро]]||0||18689||11581||11766||10315 |- ||2724||[[d:Q28941]]||[[Frenk Lojd]]||0||9145||1970||3933||10316 |- ||2725||[[d:Q732353]]||[[Nacionalna biblioteka Kine]]||0||37118||0||5071||10317 |- ||2726||[[d:Q42515]]||[[Картографија]]||0||54882||3189||4218||10329 |- ||2727||[[d:Q76436]]||[[Доплеров ефекат]]||2107||36665||7024||11039||10329 |- ||2728||[[d:Q28405]]||[[Кочосон]]||0||42908||0||1116||10334 |- ||2729||[[d:Q837863]]||[[Čista matematika]]||0||14886||0||0||10337 |- ||2730||[[d:Q231204]]||[[Сабља]]||6645||23305||551||540||10338 |- ||2731||[[d:Q5680]]||[[Нинива]]||4964||64915||5436||1631||10340 |- ||2732||[[d:Q15568]]||[[Univerzitet u Hongkongu]]||0||67085||0||0||10343 |- ||2733||[[d:Q83219]]||[[Кеплерови закони]]||4524||56109||8033||7932||10349 |- ||2734||[[d:Q729950]]||[[Skot Hamilton]]||0||27666||0||0||10354 |- ||2735||[[d:Q1048194]]||[[Тропска шума]]||1863||12794||1915||0||10354 |- ||2736||[[d:Q12431]]||[[Пиринеји]]||1451||42538||7319||10983||10359 |- ||2737||[[d:Q37951]]||[[Сапоро]]||2491||53983||5806||2892||10361 |- ||2738||[[d:Q947784]]||[[Мамелуци]]||14481||67883||2240||8957||10372 |- ||2739||[[d:Q177549]]||[[Крак де Шевалије]]||0||49658||6658||6037||10375 |- ||2740||[[d:Q191515]]||[[Мењшевици]]||0||20040||4845||5269||10381 |- ||2741||[[d:Q191293]]||[[Zemljotres u Šensiju 1556.]]||0||16257||5023||4565||10383 |- ||2742||[[d:Q25445]]||[[Холоцен]]||4665||42936||2340||6824||10386 |- ||2743||[[d:Q103122]]||[[Остроготи]]||0||58032||7264||7269||10387 |- ||2744||[[d:Q189329]]||[[Седам слободних вештина]]||0||49855||0||2391||10389 |- ||2745||[[d:Q38695]]||[[Кување]]||557||43575||741||1382||10392 |- ||2746||[[d:Q134165]]||[[Оскар Нимајер]]||0||69071||8548||8574||10393 |- ||2747||[[d:Q387916]]||[[Tvist (ples)]]||0||14843||5695||5681||10394 |- ||2748||[[d:Q74363]]||[[Морски коњић]]||3219||58431||6761||7178||10401 |- ||2749||[[d:Q182531]]||[[Бојни брод]]||1723||91581||20766||4376||10401 |- ||2750||[[d:Q2364399]]||[[Američka filozofija]]||0||64753||0||0||10406 |- ||2751||[[d:Q580750]]||[[Vojna obaveza]]||0||133275||1335||1264||10409 |- ||2752||[[d:Q41796]]||[[Реченица]]||3887||12206||7872||659||10413 |- ||2753||[[d:Q46096]]||[[Феликс Менделсон]]||3148||95971||1695||854||10416 |- ||2754||[[d:Q623715]]||[[Алеаторика]]||0||21975||0||2248||10422 |- ||2755||[[d:Q232316]]||[[Robert Berns Vudvard]]||0||29903||0||0||10424 |- ||2756||[[d:Q163775]]||[[Srednjovekovna muzika]]||0||77026||0||2046||10424 |- ||2757||[[d:Q524249]]||[[Национални музеј антропологије]]||0||16205||0||0||10424 |- ||2758||[[d:Q102742]]||[[Mezon]]||996||44218||22346||914||10425 |- ||2759||[[d:Q236326]]||[[Свети Колумба]]||0||43284||2802||3378||10428 |- ||2760||[[d:Q622360]]||[[Komoda]]||0||9755||0||0||10429 |- ||2761||[[d:Q56158]]||[[Жорж Бизе]]||0||63333||6192||7117||10431 |- ||2762||[[d:Q12860]]||[[Фернандо II од Арагона]]||7277||129838||1475||7609||10431 |- ||2763||[[d:Q33614]]||[[Којсански језици]]||0||27185||1919||0||10438 |- ||2764||[[d:Q213678]]||[[Ватиканска библиотека]]||0||50522||3865||3706||10440 |- ||2765||[[d:Q202746]]||[[Okultacija]]||0||24558||8145||8284||10440 |- ||2766||[[d:Q15315]]||[[Šist]]||0||15742||3011||0||10441 |- ||2767||[[d:Q75613]]||[[Алморавиди]]||0||82785||7349||12108||10442 |- ||2768||[[d:Q539]]||[[Ђузепе Гарибалди]]||8668||87061||4961||4771||10446 |- ||2769||[[d:Q150620]]||[[Хенрик I Птичар]]||3115||26266||4767||5570||10448 |- ||2770||[[d:Q46966]]||[[Ledena polica]]||0||15005||0||0||10448 |- ||2771||[[d:Q39594]]||[[Залив]]||916||4686||1050||951||10453 |- ||2772||[[d:Q214544]]||[[Bonaventura Кavaliјeri]]||0||20039||2028||0||10456 |- ||2773||[[d:Q21824]]||[[Ješci]]||0||31740||2781||2778||10456 |- ||2774||[[d:Q34467]]||[[Компакт-диск]]||2561||40504||6464||2261||10459 |- ||2775||[[d:Q167852]]||[[Džabir ibn Hajan]]||1162||69557||5123||5092||10461 |- ||2776||[[d:Q193540]]||[[Žižna daljina]]||0||14930||6051||808||10462 |- ||2777||[[d:Q178202]]||[[Гупи]]||6387||50186||3282||3257||10467 |- ||2778||[[d:Q505412]]||[[Sergej Makarov (hokej na ledu)]]||0||16233||0||0||10474 |- ||2779||[[d:Q3606845]]||[[Poljoprivredna nauka]]||0||11180||0||0||10476 |- ||2780||[[d:Q929]]||[[Централноафричка Република]]||7128||114858||5890||6507||10481 |- ||2781||[[d:Q103910]]||[[Prekambrijum]]||3335||30950||21898||5292||10483 |- ||2782||[[d:Q170305]]||[[Сатрап]]||6677||13675||7691||6934||10491 |- ||2783||[[d:Q77106]]||[[Kurt Levin]]||5870||34501||5077||0||10496 |- ||2784||[[d:Q40050]]||[[Пиће]]||3712||54997||497||750||10502 |- ||2785||[[d:Q216860]]||[[Lied]]||0||9438||0||0||10507 |- ||2786||[[d:Q13676]]||[[Ухолаже]]||0||52232||2803||5464||10507 |- ||2787||[[d:Q183295]]||[[Дракенсберг]]||0||28511||1654||4761||10512 |- ||2788||[[d:Q213333]]||[[Dasyuromorphia]]||0||5488||0||0||10514 |- ||2789||[[d:Q171740]]||[[Кордопски калифат]]||0||60994||0||4853||10517 |- ||2790||[[d:Q5522978]]||[[Антитеизам]]||6924||10779||2060||2050||10517 |- ||2791||[[d:Q182500]]||[[Лузофонија]]||4887||53519||4890||5390||10518 |- ||2792||[[d:Q146165]]||[[Nordijski savet]]||7573||45996||4097||0||10519 |- ||2793||[[d:Q185243]]||[[Гравитационо сочиво]]||0||47806||4785||4007||10519 |- ||2794||[[d:Q295855]]||[[Karlos Saura]]||0||23150||2073||0||10524 |- ||2795||[[d:Q118365]]||[[Диктатура пролетаријата]]||0||33162||11487||6775||10525 |- ||2796||[[d:Q135010]]||[[Ратни злочин]]||1129||52717||1604||3999||10525 |- ||2797||[[d:Q47158]]||[[Тријас]]||8862||49785||863||5402||10533 |- ||2798||[[d:Q26702]]||[[Арман Жан ди Плеси де Ришеље]]||0||59121||2419||3687||10537 |- ||2799||[[d:Q34453]]||[[Борис Јељцин]]||7279||132904||5565||5647||10545 |- ||2800||[[d:Q25587]]||[[Prave foke]]||0||23343||8616||8637||10549 |- ||2801||[[d:Q6500483]]||[[Dinastija Ngujen]]||0||178655||0||0||10553 |- ||2802||[[d:Q246643]]||[[Istorija Sudana]]||0||69794||0||3711||10554 |- ||2803||[[d:Q888574]]||[[Pagansko kraljevstvo]]||0||90234||0||9344||10559 |- ||2804||[[d:Q180642]]||[[Гаринча]]||0||50336||5406||8047||10567 |- ||2805||[[d:Q186299]]||[[Palkov moreuz]]||0||9144||4149||0||10569 |- ||2806||[[d:Q11989]]||[[Simfonija br. 9 (Betoven)]]||0||72515||2369||5811||10572 |- ||2807||[[d:Q837940]]||[[Impuls sile]]||4333||7510||5219||4202||10573 |- ||2808||[[d:Q233951]]||[[Birgit Nilson]]||0||47070||1573||0||10575 |- ||2809||[[d:Q290285]]||[[Stenli Šehter]]||0||20686||0||0||10575 |- ||2810||[[d:Q231516]]||[[Људмила Туришчева]]||0||16025||4098||0||10576 |- ||2811||[[d:Q42861]]||[[Змај (летелица)]]||667||46547||1963||6263||10577 |- ||2812||[[d:Q231513]]||[[Boni Bler]]||0||44858||0||0||10580 |- ||2813||[[d:Q482931]]||[[Ференц Пушкаш]]||11624||55708||7517||8030||10581 |- ||2814||[[d:Q1850]]||[[Пном Пен]]||3762||74010||5019||5151||10582 |- ||2815||[[d:Q185727]]||[[Радио-аматеризам]]||0||60864||7329||4672||10582 |- ||2816||[[d:Q37001]]||[[Тоширо Мифуне]]||3173||53434||2029||2356||10583 |- ||2817||[[d:Q57481]]||[[Hans Šarun]]||0||14258||0||0||10583 |- ||2818||[[d:Q159636]]||[[Џозеф Пристли]]||0||122748||4309||9095||10587 |- ||2819||[[d:Q51884]]||[[Јован Дамаскин]]||0||36723||4049||5633||10588 |- ||2820||[[d:Q180744]]||[[Лимени дувачки инструменти]]||0||35373||1523||10258||10594 |- ||2821||[[d:Q259438]]||[[Просо]]||0||39105||0||0||10594 |- ||2822||[[d:Q27589]]||[[Галебови]]||4274||10653||8850||8048||10595 |- ||2823||[[d:Q648995]]||[[Algebarski varijeteti]]||0||38884||0||0||10595 |- ||2824||[[d:Q166713]]||[[Постимпресионизам]]||10365||19226||11435||10408||10604 |- ||2825||[[d:Q53001]]||[[Жан-Лик Годар]]||2163||76162||3862||3904||10607 |- ||2826||[[d:Q37083]]||[[Маслина]]||2952||82962||10132||3612||10609 |- ||2827||[[d:Q254101]]||[[Египатски календар]]||0||53743||10285||10713||10610 |- ||2828||[[d:Q205706]]||[[Велики војвода]]||0||19627||1966||747||10613 |- ||2829||[[d:Q170495]]||[[Палата Топкапи]]||1103||98770||5526||5048||10614 |- ||2830||[[d:Q184189]]||[[Лабрадорско море]]||1199||16798||1093||10471||10620 |- ||2831||[[d:Q101949]]||[[Мантл]]||3729||25346||6850||6876||10623 |- ||2832||[[d:Q539518]]||[[Nacionalni park Bank-d’Argen]]||0||18910||5446||5406||10636 |- ||2833||[[d:Q1907525]]||[[Пиштољ]]||1589||14570||4372||4549||10638 |- ||2834||[[d:Q49001]]||[[Вупи Голдберг]]||0||116706||4386||2929||10641 |- ||2835||[[d:Q1292520]]||[[Аудиција]]||0||31557||0||579||10643 |- ||2836||[[d:Q146661]]||[[Crvena ribizla]]||0||12675||1977||0||10648 |- ||2837||[[d:Q164374]]||[[Пјер Луј де Моперти]]||0||25711||0||0||10649 |- ||2838||[[d:Q22670]]||[[Фридрих Шилер]]||4752||37643||5069||6639||10651 |- ||2839||[[d:Q1969320]]||[[Istorija Singapura]]||0||100614||0||0||10654 |- ||2840||[[d:Q177903]]||[[Стефан I Угарски]]||5761||84930||7597||8523||10663 |- ||2841||[[d:Q472287]]||[[Респирација]]||0||6249||0||0||10663 |- ||2842||[[d:Q588120]]||[[Robert Džarvik]]||0||11570||0||0||10666 |- ||2843||[[d:Q47737]]||[[Халил Џубран]]||4514||88133||2162||2393||10667 |- ||2844||[[d:Q71684]]||[[Išvara]]||0||33051||0||0||10669 |- ||2845||[[d:Q55207]]||[[Никита Михалков]]||0||25508||3032||10018||10673 |- ||2846||[[d:Q174165]]||[[Иновација]]||4448||77956||9883||9762||10675 |- ||2847||[[d:Q386120]]||[[Organizacija Ujedinjenih naroda za industrijski razvoj]]||5901||37007||0||5616||10676 |- ||2848||[[d:Q101401]]||[[Звоно]]||0||48680||1332||1151||10684 |- ||2849||[[d:Q653433]]||[[Nacionalni muzej u Tokiju]]||0||43684||9706||0||10688 |- ||2850||[[d:Q120043]]||[[Џиновска кожаста корњача]]||0||76550||6414||11645||10693 |- ||2851||[[d:Q32907]]||[[Домине]]||0||28487||1252||0||10698 |- ||2852||[[d:Q208485]]||[[Spaljena zemlja]]||0||57699||2355||2329||10705 |- ||2853||[[d:Q234816]]||[[Кристина Пизанска]]||0||37860||0||0||10715 |- ||2854||[[d:Q36611]]||[[Гориле]]||10086||76255||9499||8820||10724 |- ||2855||[[d:Q114675]]||[[Лискуни]]||0||41901||3324||899||10727 |- ||2856||[[d:Q73561]]||[[PSR B1257+12 B]]||0||8268||798||0||10731 |- ||2857||[[d:Q1132510]]||[[Mост на језеру Пончартрејн]]||0||16923||0||0||10733 |- ||2858||[[d:Q1478235]]||[[Историја лингвистике]]||0||42210||0||0||10736 |- ||2859||[[d:Q191086]]||[[Џунгла]]||703||15747||1893||393||10739 |- ||2860||[[d:Q127398]]||[[Мојсије Мајмонид]]||0||112451||2149||3950||10745 |- ||2861||[[d:Q50030]]||[[Акварел]]||1632||29489||1129||4296||10746 |- ||2862||[[d:Q11485]]||[[Жан-Клод Кили]]||0||29102||0||10281||10747 |- ||2863||[[d:Q190173]]||[[Међународна хокејашка федерација]]||0||36307||4481||0||10747 |- ||2864||[[d:Q1662100]]||[[Индустријски парк]]||0||6945||0||0||10751 |- ||2865||[[d:Q52824]]||[[Ђомон период]]||0||52099||0||2387||10759 |- ||2866||[[d:Q42831]]||[[Иван Тургењев]]||1226||30644||1926||4558||10762 |- ||2867||[[d:Q107190]]||[[Петар Пан]]||0||40851||0||2118||10777 |- ||2868||[[d:Q544387]]||[[Реј Чарлс]]||0||79088||5340||5245||10779 |- ||2869||[[d:Q231345]]||[[Jeni Lind]]||0||42540||1974||0||10794 |- ||2870||[[d:Q289957]]||[[Јаков]]||1442||63305||3480||1987||10800 |- ||2871||[[d:Q28900]]||[[Džon Džordž Kemeni]]||0||10925||0||0||10804 |- ||2872||[[d:Q28367]]||[[Шпаргла]]||5601||48292||1924||2834||10806 |- ||2873||[[d:Q3097952]]||[[Volter Vinčel]]||0||40742||0||0||10817 |- ||2874||[[d:Q957055]]||[[Svemirska kapsula]]||0||28527||0||0||10818 |- ||2875||[[d:Q23425]]||[[Краставац]]||1022||26486||1777||1882||10820 |- ||2876||[[d:Q192781]]||[[Vojna istorija]]||0||83890||678||0||10821 |- ||2877||[[d:Q371820]]||[[Riders dajdžest]]||0||29793||0||0||10822 |- ||2878||[[d:Q1395219]]||[[Скептицизам]]||569||23037||1530||4414||10824 |- ||2879||[[d:Q350704]]||[[Maks Štajner]]||0||73317||0||1764||10826 |- ||2880||[[d:Q182955]]||[[Ватикански музеји]]||8580||25339||10372||8143||10827 |- ||2881||[[d:Q312299]]||[[Malik ibn Enes]]||2601||34021||2442||2708||10829 |- ||2882||[[d:Q85377]]||[[Канадски Арктички архипелаг]]||0||37353||6837||5788||10832 |- ||2883||[[d:Q611162]]||[[Опричнина]]||0||20791||10964||0||10833 |- ||2884||[[d:Q372093]]||[[Nacionalni park Olimpik]]||0||35317||7444||0||10834 |- ||2885||[[d:Q1042900]]||[[Технофобија]]||0||20399||0||0||10834 |- ||2886||[[d:Q152452]]||[[Гунар Мирдал]]||0||36181||2993||3161||10847 |- ||2887||[[d:Q2472587]]||[[Народ]]||1033||6209||4803||0||10850 |- ||2888||[[d:Q92552]]||[[Teorija Galoa]]||0||31302||0||0||10852 |- ||2889||[[d:Q17507129]]||[[Лубеница]]||2424||42538||1867||1323||10859 |- ||2890||[[d:Q103835]]||[[Peter Debi]]||0||36178||8944||3514||10864 |- ||2891||[[d:Q675]]||[[Андре-Мари Ампер]]||5176||19547||6134||1705||10866 |- ||2892||[[d:Q188509]]||[[Предграђе]]||2079||67870||376||5446||10866 |- ||2893||[[d:Q1058]]||[[Нарендра Моди]]||1709||309248||1385||9033||10867 |- ||2894||[[d:Q1150958]]||[[Igra (aktivnost)]]||0||62357||0||0||10871 |- ||2895||[[d:Q234497]]||[[Специјалне јединице]]||0||49282||0||1465||10876 |- ||2896||[[d:Q871335]]||[[Gašenje]]||0||12470||8659||8496||10882 |- ||2897||[[d:Q172198]]||[[Амијан Маркелин]]||0||21969||2981||10397||10901 |- ||2898||[[d:Q309388]]||[[Природњачки музеј у Лондону]]||0||41023||6447||2845||10909 |- ||2899||[[d:Q841054]]||[[Asocijacija evropskih klubova]]||5518||41643||4254||0||10914 |- ||2900||[[d:Q214137]]||[[Medovođe]]||3524||10031||4208||4266||10925 |- ||2901||[[d:Q3318563]]||[[Postmoderna umetnost]]||0||48614||0||0||10927 |- ||2902||[[d:Q47783]]||[[Постмодернизам]]||1691||84185||6757||3443||10927 |- ||2903||[[d:Q9635]]||[[Уста]]||7569||17863||919||9296||10932 |- ||2904||[[d:Q4466509]]||[[Igor Turčin (rukomet)]]||0||5187||4431||0||10940 |- ||2905||[[d:Q205049]]||[[Етно музика]]||0||46799||6119||1958||10942 |- ||2906||[[d:Q7091]]||[[Еварист Галоа]]||4307||40601||5276||9201||10949 |- ||2907||[[d:Q949149]]||[[Sanitacija]]||0||52394||0||1666||10951 |- ||2908||[[d:Q170346]]||[[Продор на исток]]||0||75071||1337||0||10953 |- ||2909||[[d:Q1923401]]||[[Džungarski kanat]]||0||43172||0||0||10955 |- ||2910||[[d:Q1273174]]||[[Naftno inženjerstvo]]||4991||19398||0||5286||10956 |- ||2911||[[d:Q231458]]||[[Палмино уље]]||0||92750||4871||0||10958 |- ||2912||[[d:Q188728]]||[[Privatnost]]||0||111022||3003||5978||10958 |- ||2913||[[d:Q79822]]||[[Адам Мицкјевич]]||4809||77779||7665||7347||10959 |- ||2914||[[d:Q722071]]||[[Ašantsko carstvo]]||0||80675||0||0||10965 |- ||2915||[[d:Q4886]]||[[Kultivar]]||6381||36875||1765||6983||10966 |- ||2916||[[d:Q9326]]||[[Вијентијан]]||5444||31728||4617||5886||10970 |- ||2917||[[d:Q503340]]||[[Ališer Navoj]]||0||38411||0||0||10971 |- ||2918||[[d:Q193833]]||[[Ibisi]]||0||16500||4345||3983||10972 |- ||2919||[[d:Q185147]]||[[Гари Мур]]||0||73801||3797||4005||10980 |- ||2920||[[d:Q9252]]||[[Казашки језик]]||0||42876||1909||6035||10983 |- ||2921||[[d:Q41554]]||[[Никола Пусен]]||2248||53087||4423||4653||10995 |- ||2922||[[d:Q130818]]||[[Атлас (митологија)]]||3847||33455||3870||2258||10999 |- ||2923||[[d:Q38283]]||[[Јокохама]]||943||64214||4838||4318||11000 |- ||2924||[[d:Q173082]]||[[Дакија]]||1711||39146||5885||5794||11003 |- ||2925||[[d:Q201650]]||[[Лицемерје]]||0||40234||2056||422||11012 |- ||2926||[[d:Q203249]]||[[Guru Grant Sahib]]||0||56695||0||0||11013 |- ||2927||[[d:Q149918]]||[[Komunikacioni satelit]]||5234||47673||4710||4175||11018 |- ||2928||[[d:Q242309]]||[[51 Pegasi b]]||1410||18137||4752||0||11026 |- ||2929||[[d:Q33705]]||[[Нило-сахарски језици]]||0||59042||4921||0||11040 |- ||2930||[[d:Q157115]]||[[Primulaceae]]||7412||44019||4914||5898||11046 |- ||2931||[[d:Q43193]]||[[Камион]]||6055||81847||3393||2229||11052 |- ||2932||[[d:Q604329]]||[[Junansko-Guejdžouska visoravan]]||0||8910||0||0||11054 |- ||2933||[[d:Q216944]]||[[Orahovke]]||2141||7429||2305||0||11061 |- ||2934||[[d:Q3325511]]||[[Livenje pod pritiskom]]||0||35723||0||0||11063 |- ||2935||[[d:Q3001]]||[[Парамарибо]]||874||21195||10388||7725||11074 |- ||2936||[[d:Q192125]]||[[Либерална демократија]]||0||102667||4596||4487||11081 |- ||2937||[[d:Q1194206]]||[[Huejuen]]||0||5940||2366||2416||11085 |- ||2938||[[d:Q14674]]||[[Оловка]]||3462||63231||5424||5468||11095 |- ||2939||[[d:Q199701]]||[[Кабуки позориште]]||4326||56773||4410||4231||11105 |- ||2940||[[d:Q149509]]||[[Istorija Okeanije]]||0||96623||3163||0||11107 |- ||2941||[[d:Q215359]]||[[Din Martin]]||0||70745||2866||6742||11108 |- ||2942||[[d:Q202161]]||[[Галски рат]]||0||87648||11666||11759||11118 |- ||2943||[[d:Q234891]]||[[Јо-Јо Ма]]||0||52905||0||0||11123 |- ||2944||[[d:Q8058]]||[[Луј XI]]||5910||31876||4042||3582||11123 |- ||2945||[[d:Q449073]]||[[Ben Ејnsli]]||0||24682||0||0||11125 |- ||2946||[[d:Q8187]]||[[Сјеверна Двина]]||0||12894||2157||2584||11128 |- ||2947||[[d:Q7637]]||[[Vord Kaningam]]||0||14776||0||0||11130 |- ||2948||[[d:Q105186]]||[[Апотекар]]||0||75966||3218||11570||11137 |- ||2949||[[d:Q189946]]||[[Западноевропска унија]]||0||28500||4243||0||11150 |- ||2950||[[d:Q123705]]||[[Суседство]]||0||15828||0||0||11152 |- ||2951||[[d:Q604529]]||[[Istočnopacifički greben]]||0||7014||0||0||11155 |- ||2952||[[d:Q188392]]||[[Tau lepton]]||643||12892||1267||1231||11161 |- ||2953||[[d:Q25391]]||[[Дина (рељеф)]]||0||69547||4281||9560||11167 |- ||2954||[[d:Q8772]]||[[Жозеф Фурије]]||2778||22551||7560||6804||11169 |- ||2955||[[d:Q159612]]||[[Ričard Mejer]]||0||18971||6645||0||11172 |- ||2956||[[d:Q26473]]||[[Gregorijanski napev]]||0||75665||3073||1791||11177 |- ||2957||[[d:Q940337]]||[[Креветна стеница]]||0||6149||0||12135||11184 |- ||2958||[[d:Q37040]]||[[Бафинов залив]]||1323||21645||6216||1180||11190 |- ||2959||[[d:Q180217]]||[[Stefan Banah]]||0||22393||3420||0||11195 |- ||2960||[[d:Q220596]]||[[Habeas corpus]]||0||71180||742||0||11196 |- ||2961||[[d:Q80621]]||[[Едвард Григ]]||10440||32438||1344||4591||11199 |- ||2962||[[d:Q274639]]||[[Eli Kartan]]||1083||27953||1088||0||11204 |- ||2963||[[d:Q1520009]]||[[Žitarični silosi]]||0||48261||0||0||11215 |- ||2964||[[d:Q5066]]||[[Династија Ђин (1115—1234)]]||0||55728||9619||8123||11220 |- ||2965||[[d:Q1179217]]||[[Morgan (pasmina konja)]]||0||31560||0||0||11221 |- ||2966||[[d:Q108413]]||[[Pokolj kod Vunded Nija]]||0||73580||0||0||11223 |- ||2967||[[d:Q166056]]||[[Жил Мазарен]]||0||69293||1993||3135||11226 |- ||2968||[[d:Q150526]]||[[Сантијаго Рамон и Кахал]]||0||42460||3765||3860||11233 |- ||2969||[[d:Q60093]]||[[Конрад Цузе]]||4735||37217||905||0||11236 |- ||2970||[[d:Q12418]]||[[Мона Лиза]]||3972||99408||4793||3180||11236 |- ||2971||[[d:Q4917288]]||[[Аутоматика]]||5622||23235||0||11281||11248 |- ||2972||[[d:Q170467]]||[[Филип V од Шпаније]]||6968||38525||5927||8208||11259 |- ||2973||[[d:Q185674]]||[[Polje (fizika)]]||0||33372||593||11065||11264 |- ||2974||[[d:Q167447]]||[[Барбика]]||0||80418||5314||9212||11265 |- ||2975||[[d:Q3363340]]||[[Рај]]||4327||25222||1268||4934||11266 |- ||2976||[[d:Q8839]]||[[Кит (сазвежђе)]]||2736||12554||1056||1080||11268 |- ||2977||[[d:Q176206]]||[[Piter van Mušenbruk]]||0||12301||0||11247||11271 |- ||2978||[[d:Q742103]]||[[Зона сумрака (ТВ серија из 1959)]]||0||61433||0||3890||11274 |- ||2979||[[d:Q223776]]||[[Gravitacioni manuvar]]||0||57521||5965||0||11276 |- ||2980||[[d:Q1326430]]||[[Друштвени уговор]]||0||42349||0||5409||11282 |- ||2981||[[d:Q232008]]||[[Стефка Костадинова]]||0||13893||4476||0||11287 |- ||2982||[[d:Q13788]]||[[Japanski kalendar]]||0||38257||11513||11040||11292 |- ||2983||[[d:Q310526]]||[[Ивано Балић]]||4610||26261||10568||8876||11294 |- ||2984||[[d:Q318693]]||[[Организација Уговора о колективној безбедности]]||0||42377||2249||2356||11295 |- ||2985||[[d:Q190721]]||[[Филозофија историје]]||0||43051||4373||11171||11297 |- ||2986||[[d:Q7766927]]||[[Statutarno pravo]]||0||4111||0||746||11300 |- ||2987||[[d:Q320644]]||[[CNSA]]||9006||11640||8826||8864||11302 |- ||2988||[[d:Q463223]]||[[Термохалинска покретна трака]]||0||25428||7755||7409||11303 |- ||2989||[[d:Q215120]]||[[Koul Porter]]||0||64031||1298||8249||11335 |- ||2990||[[d:Q241026]]||[[Buharija]]||5304||34721||0||5020||11343 |- ||2991||[[d:Q558800]]||[[Pacifičko-Antarktički greben]]||0||2512||0||0||11363 |- ||2992||[[d:Q83204]]||[[Тријумвират]]||0||31846||1720||3676||11380 |- ||2993||[[d:Q9324400]]||[[Surlaste rovčice]]||0||25240||0||0||11385 |- ||2994||[[d:Q319062]]||[[Бал Шем Тов]]||0||40966||0||0||11387 |- ||2995||[[d:Q486188]]||[[Humajun]]||0||47430||0||0||11390 |- ||2996||[[d:Q133215]]||[[Коцкарница]]||0||31910||2055||2131||11408 |- ||2997||[[d:Q178869]]||[[Сто година самоће]]||8680||63601||8549||8743||11423 |- ||2998||[[d:Q311289]]||[[Erik Hajden]]||0||22751||3994||0||11425 |- ||2999||[[d:Q156064]]||[[Betulaceae]]||6147||7503||3114||2866||11437 |- ||3000||[[d:Q45546]]||[[Вилијам Вордсворт]]||3376||40271||1717||807||11442 |- ||3001||[[d:Q82457]]||[[Вилијам Валас]]||0||41075||3426||4990||11445 |- ||3002||[[d:Q39275]]||[[Миш]]||1128||7076||6820||5815||11452 |- ||3003||[[d:Q2054106]]||[[Religiozna filozofija]]||0||37962||2051||0||11470 |- ||3004||[[d:Q36368]]||[[Курдски језици]]||0||42050||3402||5975||11482 |- ||3005||[[d:Q57188]]||[[Ernst Kasirer]]||0||20892||1497||0||11483 |- ||3006||[[d:Q9161265]]||[[Nauka o tlu]]||0||18391||0||0||11487 |- ||3007||[[d:Q103651]]||[[Glen Miler]]||0||78839||4765||3820||11489 |- ||3008||[[d:Q140412]]||[[Džon Don]]||0||50619||0||0||11493 |- ||3009||[[d:Q13008]]||[[Спика]]||2863||26145||0||547||11494 |- ||3010||[[d:Q435304]]||[[Фани Елслер]]||0||10383||1925||0||11495 |- ||3011||[[d:Q186547]]||[[Скандинавске планине]]||0||44008||2727||2719||11497 |- ||3012||[[d:Q160440]]||[[Кримски канат]]||3641||55740||8584||13021||11499 |- ||3013||[[d:Q6449]]||[[Sunčevo magnetno polje]]||0||21931||0||0||11502 |- ||3014||[[d:Q3111264]]||[[Pran (glumac)]]||0||36730||0||0||11503 |- ||3015||[[d:Q13526]]||[[Томас Роберт Малтус]]||0||55883||6544||5224||11505 |- ||3016||[[d:Q103817]]||[[Аутохтони народи]]||0||133105||1951||3947||11516 |- ||3017||[[d:Q37090]]||[[Свето Тројство]]||1076||103602||7613||11630||11527 |- ||3018||[[d:Q232999]]||[[Tara Lipinski]]||0||66417||3039||2053||11529 |- ||3019||[[d:Q182570]]||[[Бацање диска]]||3216||44486||2839||0||11531 |- ||3020||[[d:Q667]]||[[Југ]]||596||5854||1228||997||11532 |- ||3021||[[d:Q943676]]||[[Istorija Sirije]]||0||99856||0||4477||11543 |- ||3022||[[d:Q104109]]||[[Мери Пикфорд]]||2118||57199||2286||4223||11551 |- ||3023||[[d:Q224885]]||[[Трансавангарда]]||0||5134||0||0||11554 |- ||3024||[[d:Q178379]]||[[Fizuli]]||0||19217||2782||0||11570 |- ||3025||[[d:Q26308]]||[[Сурлаши]]||0||15150||5030||5429||11581 |- ||3026||[[d:Q319816]]||[[Pitirim Sorokin]]||0||35872||0||0||11582 |- ||3027||[[d:Q165292]]||[[Три краљевине (Кореја)]]||0||37211||1904||2067||11586 |- ||3028||[[d:Q221275]]||[[Системи за обраду отпадних вода]]||0||71346||0||11671||11590 |- ||3029||[[d:Q171500]]||[[Хаиле Гебрселасије]]||0||61964||4896||0||11596 |- ||3030||[[d:Q27593]]||[[AC/DC]]||2461||131648||40471||36829||11606 |- ||3031||[[d:Q39212]]||[[Џон Стајнбек]]||1889||80764||2273||3458||11608 |- ||3032||[[d:Q530]]||[[Ингемар Стенмарк]]||6056||30942||5539||10795||11615 |- ||3033||[[d:Q211781]]||[[Slobodni džez]]||1161||32449||5184||5433||11616 |- ||3034||[[d:Q257724]]||[[Etiopski građanski rat]]||0||54890||0||0||11631 |- ||3035||[[d:Q376022]]||[[Indijska filozofija]]||0||54183||0||5879||11637 |- ||3036||[[d:Q13189320]]||[[Правда]]||3263||48933||3308||3873||11640 |- ||3037||[[d:Q610961]]||[[Metropolitanska katedrala Meksiko Sitija]]||0||83602||2775||0||11655 |- ||3038||[[d:Q43642]]||[[Кивији]]||0||60724||1813||1740||11669 |- ||3039||[[d:Q864650]]||[[Свиларство]]||0||11436||0||4399||11670 |- ||3040||[[d:Q192145]]||[[Херман Холерит]]||0||20301||1562||5049||11683 |- ||3041||[[d:Q217050]]||[[Kasna antika]]||0||61552||4801||3385||11684 |- ||3042||[[d:Q42804]]||[[Брада]]||1586||91650||879||918||11690 |- ||3043||[[d:Q235077]]||[[Džeri Goldsmit]]||0||86102||5651||5622||11698 |- ||3044||[[d:Q2002016]]||[[Spoj (mašinstvo)]]||0||9930||6158||2252||11701 |- ||3045||[[d:Q134178]]||[[Минојска цивилизација]]||1946||120590||7596||2220||11711 |- ||3046||[[d:Q681416]]||[[Француски и индијански ратови]]||0||20252||0||0||11712 |- ||3047||[[d:Q56003]]||[[Metaetika]]||0||21462||2538||0||11717 |- ||3048||[[d:Q1484779]]||[[Mikrotehnologija]]||1472||6656||5142||0||11717 |- ||3049||[[d:Q155010]]||[[Ђино Бартали]]||0||51820||1407||10449||11721 |- ||3050||[[d:Q5414]]||[[Немачка дога]]||0||34125||0||0||11724 |- ||3051||[[d:Q25403]]||[[Букве (род)]]||3146||29135||2309||9522||11731 |- ||3052||[[d:Q409]]||[[Боб Марли]]||2611||91576||3999||10027||11735 |- ||3053||[[d:Q310395]]||[[−1]]||0||6108||0||0||11751 |- ||3054||[[d:Q205801]]||[[Сафир—Симпсонова скала урагана]]||0||35390||0||3169||11754 |- ||3055||[[d:Q44248]]||[[Јероним Стридонски]]||11423||49964||11865||4658||11766 |- ||3056||[[d:Q11691]]||[[Berza vrednosnih papira]]||0||34509||11553||11800||11783 |- ||3057||[[d:Q508202]]||[[Džordž Džouns]]||0||66056||0||2509||11784 |- ||3058||[[d:Q228911]]||[[Anglo-Zulu rat]]||0||59302||0||0||11789 |- ||3059||[[d:Q14660]]||[[Застава]]||1487||51934||2692||1406||11802 |- ||3060||[[d:Q17189371]]||[[Phaethontidae]]||0||14290||2795||2744||11808 |- ||3061||[[d:Q211841]]||[[Апарат за кафу]]||0||3995||0||0||11812 |- ||3062||[[d:Q16354816]]||[[Zagrobni svet]]||0||10289||573||0||11831 |- ||3063||[[d:Q93288]]||[[Ugovor]]||2910||239353||787||2913||11833 |- ||3064||[[d:Q43277]]||[[Арг-е Бам]]||0||17214||0||0||11835 |- ||3065||[[d:Q168261]]||[[Птолемеј I Сотер]]||5046||28794||7120||6346||11848 |- ||3066||[[d:Q2751054]]||[[Održiva poljoprivreda]]||0||117033||0||0||11853 |- ||3067||[[d:Q862]]||[[Јосиф Бродски]]||2707||55048||2130||4330||11869 |- ||3068||[[d:Q792357]]||[[Belgijska književnost]]||0||6849||0||0||11889 |- ||3069||[[d:Q161081]]||[[Дефлација]]||3827||67847||5736||2245||11891 |- ||3070||[[d:Q48319]]||[[Ханс Холбајн Млађи]]||0||91186||4066||3992||11919 |- ||3071||[[d:Q767485]]||[[Respiratorna insuficijencija]]||13908||14342||0||0||11923 |- ||3072||[[d:Q170770]]||[[Велика московска кнежевина]]||0||36546||2707||10648||11927 |- ||3073||[[d:Q160640]]||[[Ремон Арон]]||0||21290||0||0||11933 |- ||3074||[[d:Q901198]]||[[Čimu]]||0||47749||3089||2881||11934 |- ||3075||[[d:Q483512]]||[[Изадора Данкан]]||1295||47629||1551||9724||11951 |- ||3076||[[d:Q323267]]||[[Ozborn Rejnolds]]||0||16310||4064||6681||11958 |- ||3077||[[d:Q33228]]||[[Нађа Команечи]]||0||65224||4493||4360||11963 |- ||3078||[[d:Q40629]]||[[Myspace]]||0||63227||1506||4571||11964 |- ||3079||[[d:Q75813]]||[[Македонски ратови]]||0||18767||6598||10624||11966 |- ||3080||[[d:Q217505]]||[[Бјерн Дели]]||0||57061||2385||0||11994 |- ||3081||[[d:Q83124]]||[[Manioka]]||0||64574||4719||4715||11994 |- ||3082||[[d:Q380267]]||[[Валериј Харламов]]||0||32380||3044||0||12005 |- ||3083||[[d:Q219831]]||[[Ноћна стража (Рембрант)]]||4255||27379||7748||6051||12009 |- ||3084||[[d:Q131651]]||[[Електра]]||3827||9952||3586||3584||12020 |- ||3085||[[d:Q165363]]||[[Торпедо]]||3476||97466||5917||4655||12029 |- ||3086||[[d:Q1747183]]||[[Rimski građanski ratovi]]||0||18325||3862||4870||12032 |- ||3087||[[d:Q120688]]||[[Ватра светог Елма]]||0||40688||4782||3693||12038 |- ||3088||[[d:Q130778]]||[[Цврчци]]||0||13283||2973||2144||12069 |- ||3089||[[d:Q214609]]||[[Materijal]]||0||4849||7647||6834||12075 |- ||3090||[[d:Q165044]]||[[Стаклена башта]]||0||39311||2844||4201||12090 |- ||3091||[[d:Q720026]]||[[Oštećenje mozga]]||0||41114||0||0||12109 |- ||3092||[[d:Q131719]]||[[Владалац]]||4330||82083||2345||1976||12115 |- ||3093||[[d:Q93189]]||[[Јаје (храна)]]||0||83344||2812||11643||12119 |- ||3094||[[d:Q81066]]||[[Генерални секретар Уједињених нација]]||5983||33920||770||10012||12121 |- ||3095||[[d:Q140124]]||[[Muslim ibn al-Hadžadž]]||4554||12371||0||2065||12124 |- ||3096||[[d:Q208420]]||[[Тријера]]||0||49982||648||1141||12130 |- ||3097||[[d:Q26372]]||[[Takeši Kitano]]||0||34788||4660||5186||12141 |- ||3098||[[d:Q30755]]||[[Огист Роден]]||3252||70129||7749||4413||12148 |- ||3099||[[d:Q28507]]||[[Роде (породица)]]||2758||34138||1830||11535||12205 |- ||3100||[[d:Q1332160]]||[[Индонежански рат за независност]]||0||87680||0||0||12212 |- ||3101||[[d:Q168468]]||[[Dejvid Bruster]]||0||36359||5208||0||12217 |- ||3102||[[d:Q79904]]||[[Џером Дејвид Селинџер]]||2701||95136||2785||3826||12219 |- ||3103||[[d:Q319648]]||[[Реј Крок]]||0||28927||524||0||12221 |- ||3104||[[d:Q43459]]||[[Фирдуси]]||1269||23480||753||889||12236 |- ||3105||[[d:Q36661]]||[[Henrik Ibsen]]||4861||60556||8381||8633||12239 |- ||3106||[[d:Q194195]]||[[Забавни парк]]||0||47980||2600||3103||12239 |- ||3107||[[d:Q456688]]||[[Bobi Hal]]||0||33235||0||0||12284 |- ||3108||[[d:Q34493]]||[[Мотоцикл]]||0||56461||3848||3804||12298 |- ||3109||[[d:Q33384]]||[[Дијалект]]||2354||60421||3047||2380||12314 |- ||3110||[[d:Q41500]]||[[Корен]]||11241||46768||6704||4834||12330 |- ||3111||[[d:Q345360]]||[[Јан-Ове Валднер]]||0||18303||3689||0||12332 |- ||3112||[[d:Q53436]]||[[Болеслав I Храбри]]||3817||51117||1912||4558||12339 |- ||3113||[[d:Q193351]]||[[Skladište podataka]]||0||36243||463||0||12339 |- ||3114||[[d:Q154697]]||[[Француски и индијански рат]]||0||76220||0||3770||12349 |- ||3115||[[d:Q919527]]||[[Tom Brokau]]||0||52184||0||0||12371 |- ||3116||[[d:Q628179]]||[[Staza]]||0||89337||0||0||12372 |- ||3117||[[d:Q212809]]||[[Endoskopija]]||0||12969||0||0||12399 |- ||3118||[[d:Q43610]]||[[Один]]||2989||77356||6480||2262||12406 |- ||3119||[[d:Q184556]]||[[Сергеј Бупка]]||0||37136||6687||6599||12417 |- ||3120||[[d:Q180531]]||[[Аљаски залив]]||1898||13903||459||2691||12456 |- ||3121||[[d:Q448]]||[[Дени Дидро]]||2181||72202||1609||10483||14734 |- ||3122||[[d:Q189573]]||[[Zlatno pravilo]]||13662||58721||1170||12823||14744 |- ||3123||[[d:Q38311]]||[[Морфологија (лингвистика)]]||1856||36398||723||1311||14776 |- ||3124||[[d:Q673175]]||[[Хугенотски ратови]]||0||76222||7564||8126||14786 |- ||3125||[[d:Q25078]]||[[Тери Гилијам]]||4570||73956||6010||5231||14791 |- ||3126||[[d:Q83373]]||[[Квазар]]||5949||64898||10062||5863||14797 |- ||3127||[[d:Q2878974]]||[[Teorijska računarska nauka]]||0||43159||4177||0||14801 |- ||3128||[[d:Q6573]]||[[Хрчак]]||0||33241||3436||2214||14821 |- ||3129||[[d:Q58296]]||[[Прва француска република]]||0||15518||2642||6487||14826 |- ||3130||[[d:Q8811]]||[[HTML]]||2483||84512||25355||2338||14832 |- ||3131||[[d:Q177725]]||[[Апстрактни експресионизам]]||1863||85905||6512||3153||14839 |- ||3132||[[d:Q235069]]||[[Meri Bejker Edi]]||0||77100||0||0||14860 |- ||3133||[[d:Q213322]]||[[Muzej Viktorije i Alberta]]||0||154463||11324||2900||14871 |- ||3134||[[d:Q34189]]||[[Пабло Неруда]]||1712||77409||5595||3130||14873 |- ||3135||[[d:Q546113]]||[[Javna politika]]||0||43845||0||0||14884 |- ||3136||[[d:Q83588]]||[[Hemijsko inženjerstvo]]||0||24300||15169||11157||14908 |- ||3137||[[d:Q187002]]||[[Баба Јага]]||1595||16523||4849||0||14910 |- ||3138||[[d:Q36014]]||[[Хо Ши Мин]]||2238||113584||14306||11828||14924 |- ||3139||[[d:Q131186]]||[[Хор]]||1713||36799||3404||15899||14960 |- ||3140||[[d:Q7709620]]||[[Svetilište Gospe Lurdske]]||0||30970||6079||0||14963 |- ||3141||[[d:Q223766]]||[[F. T. Barnum]]||1284||49433||0||1073||14965 |- ||3142||[[d:Q130888]]||[[Vinska mušica]]||10704||142212||2866||10819||14971 |- ||3143||[[d:Q54049]]||[[Владислав II Јагело]]||7083||57723||4398||4451||14976 |- ||3144||[[d:Q28298]]||[[Целер]]||3240||31973||5496||7094||14976 |- ||3145||[[d:Q212913]]||[[Историја Вијетнама]]||0||129740||0||5909||14984 |- ||3146||[[d:Q831790]]||[[Opservatorije Mauna Kea]]||0||29349||0||0||15009 |- ||3147||[[d:Q132157]]||[[Зенон из Елеје]]||3940||16807||10031||9164||15010 |- ||3148||[[d:Q1005]]||[[Гамбија]]||6823||103445||8113||2640||15015 |- ||3149||[[d:Q44079]]||[[Кирил Александријски]]||0||40357||11162||11088||15037 |- ||3150||[[d:Q627531]]||[[Istorija Azije]]||0||106145||13616||0||15039 |- ||3151||[[d:Q179289]]||[[Узрочност]]||85170||87128||10557||17372||15054 |- ||3152||[[d:Q201052]]||[[American Idol]]||0||240963||48289||0||15056 |- ||3153||[[d:Q222227]]||[[Кукај]]||0||31934||2552||2185||15067 |- ||3154||[[d:Q93354]]||[[Frensis Skot Ficdžerald]]||0||175643||2555||3977||15068 |- ||3155||[[d:Q4712]]||[[Бургундско војводство]]||0||35056||13104||7319||15072 |- ||3156||[[d:Q77161]]||[[Hans Morgentau]]||0||57535||0||0||15084 |- ||3157||[[d:Q125046]]||[[Јунона]]||3757||105669||1440||6868||15091 |- ||3158||[[d:Q607728]]||[[Ирационалан број]]||8586||40327||2035||13944||15095 |- ||3159||[[d:Q1142960]]||[[Катадиоптрички системи]]||0||16999||3385||0||15096 |- ||3160||[[d:Q812535]]||[[Bajesovo zaključivanje]]||0||63636||0||0||15096 |- ||3161||[[d:Q37085]]||[[Соломон]]||2962||89931||13709||10118||15117 |- ||3162||[[d:Q123559]]||[[Ал Андалуз]]||26962||124588||910||1197||15123 |- ||3163||[[d:Q41271]]||[[Интернационализација и локализација]]||0||26906||0||0||15127 |- ||3164||[[d:Q221048]]||[[Džeki Robinson]]||0||161811||0||1486||15131 |- ||3165||[[d:Q112707]]||[[Романови]]||2840||60546||13020||24256||15134 |- ||3166||[[d:Q81938]]||[[Бол]]||8719||96367||9054||8648||15135 |- ||3167||[[d:Q131802]]||[[Скити]]||11311||161935||15188||15078||15143 |- ||3168||[[d:Q191004]]||[[Karl Rodžers]]||0||47521||0||0||15153 |- ||3169||[[d:Q652]]||[[Италијански језик]]||16518||104654||15833||5835||15159 |- ||3170||[[d:Q695793]]||[[Слапови]]||0||3400||0||2339||15159 |- ||3171||[[d:Q34038]]||[[Водопад]]||1461||28757||4545||1177||15159 |- ||3172||[[d:Q133063]]||[[Папа Гргур VII]]||0||51061||19631||19813||15161 |- ||3173||[[d:Q46805]]||[[Романика]]||7120||30158||11727||14024||15161 |- ||3174||[[d:Q60094]]||[[Хајнрих IV, цар Светог римског царства]]||1904||112771||25276||25517||15162 |- ||3175||[[d:Q31944]]||[[Махдистички рат]]||0||41508||0||0||15163 |- ||3176||[[d:Q725417]]||[[Молекулска орбитала]]||7635||33643||0||6559||15173 |- ||3177||[[d:Q22679]]||[[Бахаи вера]]||1228||95982||1799||1765||15180 |- ||3178||[[d:Q100196]]||[[Археоптерикс]]||0||102300||5310||2445||15186 |- ||3179||[[d:Q2596997]]||[[Začin (hrana)]]||0||7141||0||0||15191 |- ||3180||[[d:Q207123]]||[[Začinsko bilje]]||0||19936||0||0||15191 |- ||3181||[[d:Q42527]]||[[Зачин]]||1150||27142||34314||34184||15191 |- ||3182||[[d:Q168698]]||[[Експоненцијална функција]]||0||42442||0||0||15194 |- ||3183||[[d:Q465279]]||[[Transsaharska trgovina]]||0||30780||0||0||15203 |- ||3184||[[d:Q2429397]]||[[Античка Картагина]]||0||194208||0||14386||15205 |- ||3185||[[d:Q185027]]||[[Скок мотком]]||2128||83760||11505||14347||15205 |- ||3186||[[d:Q7738]]||[[Луј XV]]||9022||141860||6558||3865||15206 |- ||3187||[[d:Q232711]]||[[Anika Sеrenstam]]||0||122171||2442||0||15210 |- ||3188||[[d:Q1390341]]||[[Lin Dan]]||0||119021||0||0||15211 |- ||3189||[[d:Q46212]]||[[Афрички мравојед]]||0||36520||5302||5318||15215 |- ||3190||[[d:Q250937]]||[[Blek Hils]]||0||31011||0||0||15223 |- ||3191||[[d:Q964401]]||[[Фертилитет]]||33039||45562||2223||3246||15227 |- ||3192||[[d:Q867448]]||[[Glavni kvantni broj]]||0||7889||0||0||15227 |- ||3193||[[d:Q524]]||[[Везув]]||2008||66354||1952||4132||15235 |- ||3194||[[d:Q41581]]||[[Алкан]]||2953||72322||7454||12232||15238 |- ||3195||[[d:Q167312]]||[[Дуализам]]||0||2568||1149||4096||15248 |- ||3196||[[d:Q36740]]||[[Аунг Сан Су Ћи]]||0||222314||7782||4848||15250 |- ||3197||[[d:Q2090]]||[[Нирнберг]]||6278||79709||5691||6698||15250 |- ||3198||[[d:Q182123]]||[[Иринеј Лионски]]||0||57962||13269||11087||15255 |- ||3199||[[d:Q50053]]||[[Dvojne i višestruke zvezde]]||5113||68612||1966||1955||15259 |- ||3200||[[d:Q339822]]||[[Konfučijev hram, Ćufu]]||0||17050||0||0||15261 |- ||3201||[[d:Q201350]]||[[Историја Шведске]]||5720||60066||24260||0||15262 |- ||3202||[[d:Q846445]]||[[Istorija Haitija]]||0||123586||0||0||15263 |- ||3203||[[d:Q159992]]||[[Surfovanje]]||0||81500||5714||1520||15265 |- ||3204||[[d:Q110117]]||[[Прабугари]]||0||96438||5751||5800||15267 |- ||3205||[[d:Q162643]]||[[Гликолиза]]||31999||81923||9164||7810||15270 |- ||3206||[[d:Q689128]]||[[Haićanska revolucija]]||0||141259||0||9130||15274 |- ||3207||[[d:Q101935]]||[[Хугеноти]]||0||119656||551||520||15276 |- ||3208||[[d:Q192408]]||[[Тајпиншки устанак]]||0||80364||0||6425||15278 |- ||3209||[[d:Q23308]]||[[Britanska biblioteka]]||0||135321||0||0||15278 |- ||3210||[[d:Q9455]]||[[Valabhaj Patel]]||0||106935||0||0||15279 |- ||3211||[[d:Q768575]]||[[Сочиво (оптика)]]||9759||45948||17059||1246||15283 |- ||3212||[[d:Q11755949]]||[[Istorija Engleske]]||0||131548||0||6192||15284 |- ||3213||[[d:Q674484]]||[[Mašinska presa]]||0||16790||17041||7304||15292 |- ||3214||[[d:Q2854543]]||[[Катаринин дворац]]||0||15968||3732||0||15293 |- ||3215||[[d:Q153840]]||[[Jugozapadni indijski greben]]||0||29702||0||0||15300 |- ||3216||[[d:Q772547]]||[[Оружане снаге]]||0||54919||1463||1559||15301 |- ||3217||[[d:Q34216]]||[[Мосад]]||11046||81349||10299||6237||15303 |- ||3218||[[d:Q179222]]||[[Porez na dohodak]]||3739||42308||10861||2064||15305 |- ||3219||[[d:Q772835]]||[[Lingvistička antropologija]]||0||33655||0||0||15315 |- ||3220||[[d:Q900581]]||[[Sjaj (optika)]]||0||11819||0||0||15319 |- ||3221||[[d:Q13024]]||[[Делта Цефеј]]||4107||19758||0||0||15322 |- ||3222||[[d:Q181752]]||[[Печенези]]||0||36124||960||30778||15324 |- ||3223||[[d:Q131171]]||[[Имхотеп]]||0||19516||2905||3354||15332 |- ||3224||[[d:Q2514]]||[[Вили Брант]]||10401||138698||9666||13157||15332 |- ||3225||[[d:Q974850]]||[[Ракетно оружје]]||0||23948||0||0||15332 |- ||3226||[[d:Q165970]]||[[Ekran osjetljiv na dodir]]||2538||74553||1222||16234||15333 |- ||3227||[[d:Q8475]]||[[Интерпол]]||6111||91260||2014||9535||15334 |- ||3228||[[d:Q62943]]||[[Мауријско царство]]||0||112704||5819||5861||15336 |- ||3229||[[d:Q152505]]||[[Леонард Бернстајн]]||0||123914||1892||3590||15338 |- ||3230||[[d:Q216072]]||[[Sjuenci]]||0||28381||0||1945||15341 |- ||3231||[[d:Q48268]]||[[Међународна унија за заштиту природе]]||22138||41322||2182||627||15341 |- ||3232||[[d:Q166376]]||[[Допинг]]||755||118283||714||0||15344 |- ||3233||[[d:Q559661]]||[[Reka Ljao]]||2052||12658||2664||2870||15351 |- ||3234||[[d:Q191831]]||[[Amonijum sulfat]]||0||18714||0||5204||15361 |- ||3235||[[d:Q79965]]||[[Златна хорда]]||4070||99446||5141||8270||15364 |- ||3236||[[d:Q53706]]||[[Razbojništvo]]||0||33524||0||2343||15364 |- ||3237||[[d:Q202155]]||[[Тома Санкара]]||0||76115||8733||15004||15368 |- ||3238||[[d:Q213283]]||[[Дипломатска мисија]]||0||19944||2095||0||15372 |- ||3239||[[d:Q154008]]||[[Vogue]]||0||101727||1686||0||15374 |- ||3240||[[d:Q20856109]]||[[Vožnja kanuom]]||0||5030||0||0||15376 |- ||3241||[[d:Q4925193]]||[[Лаж]]||3850||74751||3432||13376||15377 |- ||3242||[[d:Q1048694]]||[[Ruska državna biblioteka]]||0||10756||4744||0||15379 |- ||3243||[[d:Q2537]]||[[Природни сателит]]||9547||40606||2427||9038||15379 |- ||3244||[[d:Q125414]]||[[Гнеј Помпеј Велики]]||7992||168128||11508||7666||15382 |- ||3245||[[d:Q19171]]||[[Nandui]]||0||21943||2514||4783||15382 |- ||3246||[[d:Q43974]]||[[Луј I Побожни]]||11684||41460||9279||8939||15385 |- ||3247||[[d:Q11015]]||[[Снукер]]||31984||115878||20224||19686||15386 |- ||3248||[[d:Q43353]]||[[Аристофан]]||4553||67756||4500||15989||15388 |- ||3249||[[d:Q46696]]||[[Теодосије I]]||4550||94678||6153||6085||15388 |- ||3250||[[d:Q2253]]||[[Публије Корнелије Сципион Африканац]]||0||54981||7493||4852||15388 |- ||3251||[[d:Q207717]]||[[Гијом Дифе]]||0||28444||0||1749||15395 |- ||3252||[[d:Q199615]]||[[Енцефалитис]]||819||29402||5021||15156||15396 |- ||3253||[[d:Q493109]]||[[Kriosfera]]||0||39483||0||0||15401 |- ||3254||[[d:Q173893]]||[[Џон Виклиф]]||0||46320||11798||12518||15413 |- ||3255||[[d:Q2199]]||[[Патуљаста планета]]||3979||74269||740||4572||15415 |- ||3256||[[d:Q1059392]]||[[Vermilionska ptica]]||0||18084||0||0||15416 |- ||3257||[[d:Q82642]]||[[Крвни притисак]]||44384||69549||3248||9524||15417 |- ||3258||[[d:Q79852]]||[[Еклиптика]]||12873||26457||4467||4810||15417 |- ||3259||[[d:Q159905]]||[[Хипарх са Родоса]]||0||84473||50319||47667||15420 |- ||3260||[[d:Q81197]]||[[Нуклеарна физика]]||6037||36518||3125||6131||15428 |- ||3261||[[d:Q34479]]||[[Хирохито]]||1695||117328||11367||9557||15429 |- ||3262||[[d:Q93172]]||[[Геја]]||6858||48128||11999||10128||15429 |- ||3263||[[d:Q848633]]||[[Međunarodna trgovinska komora]]||0||27122||0||0||15434 |- ||3264||[[d:Q11276]]||[[Збијено звездано јато]]||1326||100390||7823||7853||15434 |- ||3265||[[d:Q9319]]||[[Тинторето]]||2609||34565||5484||2745||15438 |- ||3266||[[d:Q194442]]||[[Ahmed ibn Hanbel]]||5223||57775||0||5429||15438 |- ||3267||[[d:Q24826]]||[[Ливерпул]]||3356||223669||14338||10938||15439 |- ||3268||[[d:Q128115]]||[[Апстрактна уметност]]||8912||43273||11513||8685||15440 |- ||3269||[[d:Q14080]]||[[Palme]]||1553||56397||9322||3634||15442 |- ||3270||[[d:Q863454]]||[[Гат (лучки)]]||0||16134||0||2669||15446 |- ||3271||[[d:Q1879820]]||[[Rešavanje jednačina]]||0||16787||2771||0||15447 |- ||3272||[[d:Q39546]]||[[Alat]]||2435||19211||13292||4032||15448 |- ||3273||[[d:Q846600]]||[[Stega (alat)]]||0||4579||0||0||15448 |- ||3274||[[d:Q122986]]||[[Johan Jakob Balmer]]||0||5316||13407||0||15449 |- ||3275||[[d:Q103824]]||[[Хематологија]]||2043||5040||1377||2725||15452 |- ||3276||[[d:Q178897]]||[[Латинско царство]]||0||30687||15187||6177||15454 |- ||3277||[[d:Q170984]]||[[Круна]]||861||18957||1448||653||15457 |- ||3278||[[d:Q178054]]||[[Алани]]||0||61379||5207||9090||15460 |- ||3279||[[d:Q25432]]||[[Фазан]]||2092||54966||3126||3249||15465 |- ||3280||[[d:Q5070208]]||[[Кенгур]]||7023||66678||0||7610||15467 |- ||3281||[[d:Q204034]]||[[Хиперболичне функције]]||4598||28670||5134||9467||15469 |- ||3282||[[d:Q56094]]||[[Франсис Форд Копола]]||4997||122237||13098||14277||15472 |- ||3283||[[d:Q36341]]||[[Мрки медвед]]||3448||139385||4075||3524||15473 |- ||3284||[[d:Q157833]]||[[Proneverа]]||0||19746||0||0||15481 |- ||3285||[[d:Q34049]]||[[Семитски језици]]||1747||109489||3925||1033||15487 |- ||3286||[[d:Q825857]]||[[Rimanova sfera]]||0||21794||0||0||15488 |- ||3287||[[d:Q1045]]||[[Сомалија]]||12798||214196||6190||5892||15489 |- ||3288||[[d:Q190553]]||[[Sociobiologija]]||0||30575||0||8452||15497 |- ||3289||[[d:Q1192297]]||[[Remetilačka inovacija]]||0||80589||0||0||15499 |- ||3290||[[d:Q601]]||[[Хаумеа (патуљаста планета)]]||0||78646||9413||4491||15501 |- ||3291||[[d:Q49481]]||[[Сергеј Прокофјев]]||0||71354||11350||1093||15502 |- ||3292||[[d:Q83406]]||[[Спартак]]||0||47217||12610||4388||15506 |- ||3293||[[d:Q178377]]||[[Математичка индукција]]||0||44417||2565||7147||15507 |- ||3294||[[d:Q6473911]]||[[Херпес]]||3136||79995||2861||4478||15509 |- ||3295||[[d:Q92862]]||[[Džaron Lanir]]||0||43919||0||0||15514 |- ||3296||[[d:Q917440]]||[[Renesansna filozofija]]||1366||20799||1071||0||15514 |- ||3297||[[d:Q47721]]||[[Prambanan]]||0||51009||3948||3834||15515 |- ||3298||[[d:Q143873]]||[[Зупчаник]]||2362||74561||23286||19850||15515 |- ||3299||[[d:Q66485]]||[[Џајпур]]||0||86018||13060||3297||15520 |- ||3300||[[d:Q11788]]||[[Медведи]]||6460||108046||10076||19483||15523 |- ||3301||[[d:Q734]]||[[Гвајана]]||2924||100752||5024||4994||15524 |- ||3302||[[d:Q572901]]||[[Minimalizam (muzika)]]||0||33994||0||0||15524 |- ||3303||[[d:Q173436]]||[[Минимализам]]||3845||42991||3600||4201||15524 |- ||3304||[[d:Q207604]]||[[Творна ткива]]||11708||33472||0||0||15526 |- ||3305||[[d:Q193104]]||[[Исламска филозофија]]||0||115480||10307||10605||15533 |- ||3306||[[d:Q60052]]||[[Густаф Кирхоф]]||3372||18727||10255||3964||15535 |- ||3307||[[d:Q80732]]||[[Тензинг Норгај]]||6215||41294||615||5034||15536 |- ||3308||[[d:Q177819]]||[[Старо краљевство]]||0||31178||5836||5331||15536 |- ||3309||[[d:Q890886]]||[[Bušenje]]||0||20047||14280||10019||15542 |- ||3310||[[d:Q179043]]||[[Електрична импеданса]]||0||30392||10324||15338||15548 |- ||3311||[[d:Q42798]]||[[Борободур]]||0||104821||6926||6188||15550 |- ||3312||[[d:Q130932]]||[[Plakodermi]]||0||39323||0||0||15550 |- ||3313||[[d:Q3950]]||[[Вила (грађевина)]]||0||28473||1298||15256||15550 |- ||3314||[[d:Q190573]]||[[Гама-функција]]||6102||77045||0||0||15552 |- ||3315||[[d:Q310821]]||[[Rabi Akiva]]||0||48920||768||1613||15554 |- ||3316||[[d:Q132781]]||[[Tortura]]||0||57961||905||7282||15554 |- ||3317||[[d:Q76641]]||[[Feliks Klajn]]||0||28496||0||0||15556 |- ||3318||[[d:Q702]]||[[Савезне Државе Микронезије]]||3406||63035||4222||6085||15557 |- ||3319||[[d:Q188520]]||[[Osnovni elementi]]||0||29944||0||7630||15558 |- ||3320||[[d:Q44722]]||[[Јеврејски календар]]||1747||115510||28848||28699||15560 |- ||3321||[[d:Q178547]]||[[Ендивија]]||0||2055||3302||0||15560 |- ||3322||[[d:Q149999]]||[[Diferencijalni račun]]||0||30713||941||0||15560 |- ||3323||[[d:Q1061324]]||[[Патагонијска пустиња]]||0||16445||0||0||15562 |- ||3324||[[d:Q173356]]||[[Гаусов закон]]||3820||27994||13505||3781||15564 |- ||3325||[[d:Q53009]]||[[Бернардо Бертолучи]]||3147||36929||13816||14928||15568 |- ||3326||[[d:Q590870]]||[[Кинематографија]]||1367||50872||467||2166||15568 |- ||3327||[[d:Q101038]]||[[Албедо]]||2374||51730||13884||13853||15571 |- ||3328||[[d:Q154210]]||[[Podudarnost (geometrija)]]||9625||17420||2068||9305||15571 |- ||3329||[[d:Q193972]]||[[Električna reaktansa]]||0||14784||10081||15190||15573 |- ||3330||[[d:Q796583]]||[[Kraljevstvo Kongo]]||0||92643||27836||0||15576 |- ||3331||[[d:Q959]]||[[Владивосток]]||1598||84021||5619||14146||15576 |- ||3332||[[d:Q11736]]||[[Тјенцин]]||0||122184||22783||5542||15578 |- ||3333||[[d:Q193442]]||[[Supersimetrija]]||0||63434||0||0||15578 |- ||3334||[[d:Q39379]]||[[Scientific American]]||0||32569||0||0||15584 |- ||3335||[[d:Q166032]]||[[The Washington Post]]||8909||99891||10203||13142||15586 |- ||3336||[[d:Q16970]]||[[Црква (грађевина)]]||3504||28374||5303||12988||15590 |- ||3337||[[d:Q152282]]||[[Срам]]||0||45712||0||0||15594 |- ||3338||[[d:Q913668]]||[[Стидљивост]]||0||46115||0||0||15594 |- ||3339||[[d:Q483666]]||[[Спектроскопија]]||1692||37618||33743||30111||15594 |- ||3340||[[d:Q3733836]]||[[Kajsija (plod)]]||0||28631||0||0||15595 |- ||3341||[[d:Q9377]]||[[Бубрег]]||29006||57707||2859||13017||15595 |- ||3342||[[d:Q37453]]||[[Кајсија]]||5477||20763||5014||8088||15595 |- ||3343||[[d:Q34698]]||[[Придев]]||1421||28487||8219||7064||15596 |- ||3344||[[d:Q192102]]||[[Rak kože]]||0||55176||699||0||15599 |- ||3345||[[d:Q46831]]||[[Планински масив]]||1993||10805||2126||16134||15600 |- ||3346||[[d:Q25224]]||[[Британска фунта]]||3919||137811||3204||22146||15601 |- ||3347||[[d:Q192005]]||[[Moduli elastičnosti]]||0||4994||1046||0||15601 |- ||3348||[[d:Q180109]]||[[Аполоније]]||0||77603||3209||4076||15603 |- ||3349||[[d:Q80638]]||[[Hidroelektrična energija]]||0||51492||0||0||15606 |- ||3350||[[d:Q735349]]||[[Руско освајање Сибира]]||0||35041||1776||0||15609 |- ||3351||[[d:Q522862]]||[[Karnaški hram]]||0||23732||0||0||15609 |- ||3352||[[d:Q44613]]||[[Манастир]]||1007||33675||7680||11272||15611 |- ||3353||[[d:Q132834]]||[[Медреса]]||3832||151644||2171||1526||15611 |- ||3354||[[d:Q312967]]||[[Guru Gobind Sing]]||0||68978||0||0||15612 |- ||3355||[[d:Q155669]]||[[Карло IV, цар Светог римског царства]]||5327||35941||3323||12675||15613 |- ||3356||[[d:Q683632]]||[[Velika džamija u Đeneu]]||0||28037||0||2027||15614 |- ||3357||[[d:Q2347178]]||[[Онтогенетско развиће човека]]||70699||20283||0||70691||15614 |- ||3358||[[d:Q37602]]||[[Град (падавина)]]||1177||47072||3067||3294||15614 |- ||3359||[[d:Q41253]]||[[Биоскоп]]||0||74550||1549||5708||15615 |- ||3360||[[d:Q150412]]||[[Бургунди]]||0||30539||16976||15782||15616 |- ||3361||[[d:Q101998]]||[[Биом]]||6362||38012||608||3440||15616 |- ||3362||[[d:Q368442]]||[[Компактна звезда]]||0||20682||0||0||15617 |- ||3363||[[d:Q616068]]||[[V. G. Grejs]]||0||107689||0||0||15619 |- ||3364||[[d:Q76422]]||[[Лудвиг Фојербах]]||0||24608||2975||13297||15621 |- ||3365||[[d:Q334923]]||[[Ебу Бекр]]||14691||69359||6193||5452||15622 |- ||3366||[[d:Q14060]]||[[Ервин Ромел]]||52523||269987||54307||55325||15625 |- ||3367||[[d:Q9684]]||[[The New York Times]]||5786||192922||3742||12993||15626 |- ||3368||[[d:Q80294]]||[[Целулоза]]||1253||47400||8444||3765||15626 |- ||3369||[[d:Q1792]]||[[Гдањск]]||0||125343||10302||9421||15629 |- ||3370||[[d:Q5849]]||[[Рагби јунион]]||0||147672||24655||22523||15629 |- ||3371||[[d:Q18372588]]||[[Serrasalmidae]]||0||8586||2263||0||15629 |- ||3372||[[d:Q192207]]||[[Šri Aurobindo]]||0||74420||0||0||15630 |- ||3373||[[d:Q49908]]||[[Узорак (статистика)]]||0||52455||0||0||15631 |- ||3374||[[d:Q213185]]||[[Стехиометрија]]||24437||35450||4875||1281||15632 |- ||3375||[[d:Q83913]]||[[Катодна цијев]]||0||264652||9460||6756||15633 |- ||3376||[[d:Q142274]]||[[Брусни папир]]||0||13915||0||11311||15636 |- ||3377||[[d:Q104225]]||[[Precesija]]||0||20444||7754||7806||15637 |- ||3378||[[d:Q215932]]||[[Dubina polja]]||0||29842||0||0||15639 |- ||3379||[[d:Q130933]]||[[Буљина]]||0||135001||3258||2634||15640 |- ||3380||[[d:Q11229]]||[[Проценат]]||2253||16985||3114||2009||15640 |- ||3381||[[d:Q42299]]||[[Bernhard Riman]]||5328||24532||5287||5010||15641 |- ||3382||[[d:Q796482]]||[[Епидермис биљака]]||10808||11272||3040||0||15641 |- ||3383||[[d:Q37105]]||[[Права (линија)]]||10646||27672||1910||1698||15642 |- ||3384||[[d:Q43290]]||[[Талмуд]]||4566||134556||3511||3322||15643 |- ||3385||[[d:Q186310]]||[[Halo (optika atmosfere)]]||0||23612||14072||4919||15644 |- ||3386||[[d:Q1087]]||[[Родијум]]||27032||31239||2989||4972||15645 |- ||3387||[[d:Q937255]]||[[Пољско-литванско-тевтонски рат]]||0||24161||9054||0||15646 |- ||3388||[[d:Q76287]]||[[Deklinacija (astronomija)]]||1998||12139||13189||1039||15649 |- ||3389||[[d:Q80095]]||[[Кензабуро Ое]]||0||33924||11093||11303||15650 |- ||3390||[[d:Q37930]]||[[Поштанска марка]]||19146||49458||2400||2425||15651 |- ||3391||[[d:Q52109]]||[[Геоморфологија]]||2341||54004||15102||13948||15655 |- ||3392||[[d:Q172175]]||[[Вађрајана]]||0||92607||502||2352||15658 |- ||3393||[[d:Q58848]]||[[Пацифизам]]||0||115014||616||2095||15660 |- ||3394||[[d:Q541923]]||[[Античка књижевност]]||5456||35814||14479||21523||15662 |- ||3395||[[d:Q2119531]]||[[Električni konektor]]||0||42785||0||3273||15662 |- ||3396||[[d:Q132682]]||[[Модест Мусоргски]]||0||44830||3663||1942||15666 |- ||3397||[[d:Q269094]]||[[Ričard Rodžers]]||0||40580||0||3432||15666 |- ||3398||[[d:Q185851]]||[[Лакрос]]||0||67013||1641||1719||15667 |- ||3399||[[d:Q42710]]||[[Водени биво]]||0||74534||2306||2814||15667 |- ||3400||[[d:Q585]]||[[Осло]]||14769||149565||7117||7545||15668 |- ||3401||[[d:Q18233]]||[[ABBA]]||102457||142202||12958||14026||15669 |- ||3402||[[d:Q34290]]||[[Vu kineski]]||0||81597||1399||5026||15669 |- ||3403||[[d:Q3230]]||[[Zemljina atmosfera]]||8318||55660||30193||29694||15669 |- ||3404||[[d:Q81406]]||[[Алкен (једињење)]]||2421||38180||7328||8960||15672 |- ||3405||[[d:Q202406]]||[[Вахња]]||0||28113||0||0||15675 |- ||3406||[[d:Q103285]]||[[Hose Marti]]||0||87159||748||16848||15677 |- ||3407||[[d:Q180241]]||[[Unutrašnja energija]]||1282||32482||451||3789||15677 |- ||3408||[[d:Q214861]]||[[Međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson Atlanta]]||0||84544||0||0||15677 |- ||3409||[[d:Q28113351]]||[[Неједнакост]]||12297||26256||7127||12188||15678 |- ||3410||[[d:Q131272]]||[[Soul muzika]]||0||52955||23746||23412||15680 |- ||3411||[[d:Q484637]]||[[Линеарна једначина]]||0||13078||4184||5976||15681 |- ||3412||[[d:Q134787]]||[[Аналитичка геометрија]]||0||37895||16427||3021||15682 |- ||3413||[[d:Q237893]]||[[Филмска монтажа]]||0||34318||3236||0||15684 |- ||3414||[[d:Q4262]]||[[Радио-таласи]]||1032||34036||3613||4002||15687 |- ||3415||[[d:Q42213]]||[[Механички рад]]||1318||45880||21005||19185||15690 |- ||3416||[[d:Q42908]]||[[Ханза]]||6547||120562||6631||2391||15692 |- ||3417||[[d:Q36794]]||[[Врата]]||0||68271||986||385||15696 |- ||3418||[[d:Q48420]]||[[Гностицизам]]||970||140644||7612||15879||15698 |- ||3419||[[d:Q56009]]||[[Ђина Лолобриђида]]||0||34899||11156||11103||15700 |- ||3420||[[d:Q841364]]||[[Kraljevstvo Ajutaja]]||0||137079||0||0||15700 |- ||3421||[[d:Q106667]]||[[Суперфлуиди]]||3581||11983||3986||3968||15703 |- ||3422||[[d:Q187672]]||[[Кирхофови закони]]||0||12672||1826||5116||15704 |- ||3423||[[d:Q40285]]||[[Нова Гвинеја]]||7407||60638||10556||7466||15705 |- ||3424||[[d:Q160645]]||[[Sirotište]]||0||97987||0||1623||15706 |- ||3425||[[d:Q71004]]||[[Емил Берлинер]]||0||22383||0||2703||15709 |- ||3426||[[d:Q127993]]||[[Geotermalna energija]]||0||59574||17101||17460||15711 |- ||3427||[[d:Q373406]]||[[Mehanizam reakcije]]||0||13367||0||0||15713 |- ||3428||[[d:Q221392]]||[[Видљиви свемир]]||0||59009||0||15884||15717 |- ||3429||[[d:Q22656]]||[[Нафта]]||2976||138515||25366||7108||15719 |- ||3430||[[d:Q41142]]||[[Џејн Фонда]]||0||133918||4949||9643||15722 |- ||3431||[[d:Q273595]]||[[Istorija Etiopije]]||0||118152||0||0||15724 |- ||3432||[[d:Q2044]]||[[Фиренца]]||4070||124917||14124||16497||15724 |- ||3433||[[d:Q2787508]]||[[Potrošačka poljoprivreda]]||0||19781||0||0||15731 |- ||3434||[[d:Q25979]]||[[Кушанско царство]]||0||111261||1190||2248||15736 |- ||3435||[[d:Q190736]]||[[Testerača]]||0||96644||0||0||15736 |- ||3436||[[d:Q235]]||[[Монако]]||2907||170426||10787||10815||15740 |- ||3437||[[d:Q163059]]||[[Vojna logistika]]||0||56764||0||0||15740 |- ||3438||[[d:Q177777]]||[[Логистика]]||0||50794||4730||4911||15740 |- ||3439||[[d:Q912]]||[[Мали]]||17614||130025||6668||4779||15743 |- ||3440||[[d:Q43501]]||[[Zoološki vrt]]||4540||77626||5746||14867||15745 |- ||3441||[[d:Q273348]]||[[Италијански ратови]]||0||62639||2631||5122||15746 |- ||3442||[[d:Q216778]]||[[Рефрактор]]||0||34557||8415||12641||15749 |- ||3443||[[d:Q152072]]||[[Манекен Пис]]||1306||47599||1590||0||15750 |- ||3444||[[d:Q13553575]]||[[Apsorpciona spektroskopija]]||2686||22531||7524||3217||15750 |- ||3445||[[d:Q154764]]||[[Борба за инвеституру]]||0||54360||9034||7356||15751 |- ||3446||[[d:Q131156]]||[[Утопија]]||0||66682||0||1068||15751 |- ||3447||[[d:Q683]]||[[Самоа]]||5341||102492||4602||6276||15753 |- ||3448||[[d:Q325138]]||[[Moris Rišar]]||0||69061||0||0||15757 |- ||3449||[[d:Q34925]]||[[Kapitol (Rim)]]||1854||26680||12670||12838||15758 |- ||3450||[[d:Q155640]]||[[Потенцијална енергија]]||1939||42475||6223||13927||15759 |- ||3451||[[d:Q118574]]||[[Altiplano]]||0||11116||0||2055||15760 |- ||3452||[[d:Q535611]]||[[Neoklasicizam (muzika)]]||0||26672||0||0||15761 |- ||3453||[[d:Q105542]]||[[Мигел Индураин]]||0||48688||3287||14859||15762 |- ||3454||[[d:Q170050]]||[[Хроматографија]]||12020||58323||12262||11819||15768 |- ||3455||[[d:Q3935]]||[[Виндхук]]||3035||53667||12333||13144||15769 |- ||3456||[[d:Q980]]||[[Баварска]]||7801||101229||14699||9043||15770 |- ||3457||[[d:Q29247]]||[[Geti centar]]||0||36524||0||0||15770 |- ||3458||[[d:Q12100]]||[[Мачевање]]||2006||37509||9783||698||15770 |- ||3459||[[d:Q187742]]||[[Гвелфи и гибелини]]||0||35003||10700||10246||15771 |- ||3460||[[d:Q188969]]||[[Би Би Кинг]]||16293||70441||3001||16054||15779 |- ||3461||[[d:Q18113858]]||[[Kaučuk]]||0||52814||1524||1885||15783 |- ||3462||[[d:Q190967]]||[[Крсташке државе]]||0||135495||6966||2870||15784 |- ||3463||[[d:Q309195]]||[[Banka za međunarodna poravnanja]]||0||33214||0||0||15785 |- ||3464||[[d:Q23883]]||[[Мртво море]]||4635||70441||4794||1679||15786 |- ||3465||[[d:Q939]]||[[Педро I од Бразила]]||0||97365||3561||6439||15788 |- ||3466||[[d:Q76881]]||[[Густав Теодор Фехнер]]||1124||30177||0||0||15790 |- ||3467||[[d:Q135028]]||[[Нубија]]||1027||106454||1664||2345||15790 |- ||3468||[[d:Q70972]]||[[Краљевина Француска]]||0||53785||17799||7445||15790 |- ||3469||[[d:Q878226]]||[[Komparativna lingvistika]]||0||19169||0||0||15791 |- ||3470||[[d:Q11274]]||[[Крајслер зграда]]||0||152255||0||6342||15793 |- ||3471||[[d:Q337373]]||[[Olaf Stapledon]]||0||20087||0||0||15795 |- ||3472||[[d:Q193217]]||[[Madrigal]]||0||33999||0||1403||15795 |- ||3473||[[d:Q6102450]]||[[Списак елемената]]||28077||2063||0||34557||15796 |- ||3474||[[d:Q1664027]]||[[Грађа Земље]]||0||28720||5981||6049||15797 |- ||3475||[[d:Q9570]]||[[Амитаб Бачан]]||0||117854||2525||3085||15799 |- ||3476||[[d:Q41568]]||[[Мишел де Монтењ]]||5893||47894||5493||4167||15801 |- ||3477||[[d:Q166788]]||[[Biatlon]]||6042||28019||2545||12479||15801 |- ||3478||[[d:Q40213]]||[[Вилијам Батлер Јејтс]]||0||70723||8844||4802||15805 |- ||3479||[[d:Q2979]]||[[Слобода]]||1617||39077||2437||12515||15809 |- ||3480||[[d:Q83093]]||[[Печурка]]||9548||42815||4848||3239||15809 |- ||3481||[[d:Q34627]]||[[Синагога]]||2721||59236||4244||2721||15811 |- ||3482||[[d:Q36101]]||[[Коала]]||1101||98732||9626||9633||15813 |- ||3483||[[d:Q43182]]||[[Ератостен]]||4316||35079||7619||6605||15816 |- ||3484||[[d:Q380057]]||[[Прилог (врста речи)]]||0||18227||1957||6365||15817 |- ||3485||[[d:Q264400]]||[[Marija Tolčif]]||0||48907||0||0||15818 |- ||3486||[[d:Q187172]]||[[Бодидарма]]||0||72119||0||2126||15818 |- ||3487||[[d:Q188248]]||[[Константа]]||0||8132||6182||0||15819 |- ||3488||[[d:Q841779]]||[[Кокосово млеко]]||0||44575||0||0||15820 |- ||3489||[[d:Q104884]]||[[Kaspar David Fridrih]]||0||65263||8066||5499||15823 |- ||3490||[[d:Q41994]]||[[Пламенци]]||6895||36281||1465||7343||15824 |- ||3491||[[d:Q29100]]||[[Византијско-арапски ратови]]||7748||75848||5340||4688||15825 |- ||3492||[[d:Q34366]]||[[Тасманија]]||1625||164193||2725||3152||15825 |- ||3493||[[d:Q1491]]||[[Ла Паз]]||2166||73568||3786||3622||15825 |- ||3494||[[d:Q16409]]||[[Tristan Cara]]||0||127417||2336||2560||15828 |- ||3495||[[d:Q213393]]||[[Džon Vesli]]||0||158711||0||0||15828 |- ||3496||[[d:Q235113]]||[[Анђео]]||2862||75149||5767||13779||15828 |- ||3497||[[d:Q7814]]||[[Ђото ди Бондоне]]||6537||44400||11648||10121||15829 |- ||3498||[[d:Q165792]]||[[Едмунд Берк]]||0||131770||1722||3525||15830 |- ||3499||[[d:Q145909]]||[[Махунарке]]||2249||28499||0||1512||15830 |- ||3500||[[d:Q189317]]||[[Petank]]||0||27927||1356||0||15833 |- ||3501||[[d:Q13894]]||[[Рихард Штраус]]||3140||68599||1584||15587||15834 |- ||3502||[[d:Q134817]]||[[Абдул Хамид II]]||5498||93027||3095||3429||15834 |- ||3503||[[d:Q312954]]||[[Рудаки]]||0||12620||0||0||15837 |- ||3504||[[d:Q199894]]||[[Томас Кранмер]]||2590||84465||2865||3219||15837 |- ||3505||[[d:Q7790]]||[[Историја Португалије]]||0||116289||1538||0||15837 |- ||3506||[[d:Q1193939]]||[[Dresura životinja]]||0||27679||0||0||15837 |- ||3507||[[d:Q216033]]||[[Dresura]]||0||42046||0||0||15837 |- ||3508||[[d:Q8908]]||[[Савет Европе]]||11879||76479||10062||9954||15837 |- ||3509||[[d:Q212439]]||[[Kozački hetmanat]]||0||57278||10860||8702||15841 |- ||3510||[[d:Q1335878]]||[[Referentni elipsoid]]||0||7001||0||0||15844 |- ||3511||[[d:Q3518399]]||[[Arun Šouri]]||0||24549||0||0||15846 |- ||3512||[[d:Q382616]]||[[Flugelhorn]]||0||13074||0||0||15846 |- ||3513||[[d:Q21200]]||[[Германски језици]]||6258||87211||3946||951||15846 |- ||3514||[[d:Q483269]]||[[Ливено гвожђе]]||2204||28909||10472||10455||15846 |- ||3515||[[d:Q23693]]||[[Визиготи]]||2302||62422||9893||8980||15848 |- ||3516||[[d:Q181648]]||[[Spoljna politika]]||0||11511||1463||1104||15848 |- ||3517||[[d:Q217619]]||[[Entoni Berdžes]]||0||67209||6691||9246||15850 |- ||3518||[[d:Q122574]]||[[Ботнијски залив]]||2400||14139||1314||843||15852 |- ||3519||[[d:Q191675]]||[[Mešovita ekonomija]]||0||57537||0||0||15852 |- ||3520||[[d:Q1052]]||[[Дуга]]||8567||78970||9142||10850||15853 |- ||3521||[[d:Q107]]||[[Простор]]||965||34580||301||15490||15854 |- ||3522||[[d:Q159998]]||[[Фагот]]||3299||68116||1091||1947||15859 |- ||3523||[[d:Q14745]]||[[Намештај]]||2319||60012||1610||12629||15859 |- ||3524||[[d:Q207946]]||[[Arbitraža]]||0||55715||17434||1113||15859 |- ||3525||[[d:Q782543]]||[[Grafički korisnički interfejs]]||8995||33903||3976||4280||15861 |- ||3526||[[d:Q204570]]||[[Ентропија (теорија информација)]]||3534||61293||0||0||15861 |- ||3527||[[d:Q16817]]||[[Крас (геоморфологија)]]||0||30804||4558||3481||15862 |- ||3528||[[d:Q160128]]||[[Veleizdaja]]||0||76112||1403||0||15864 |- ||3529||[[d:Q1352]]||[[Ченај]]||5508||281524||8296||3631||15865 |- ||3530||[[d:Q1297]]||[[Чикаго]]||3330||247879||12048||8868||15865 |- ||3531||[[d:Q171303]]||[[Zenon iz Kitijuma]]||0||26904||3513||28930||15866 |- ||3532||[[d:Q3245116]]||[[Dizajn elektronskih kola]]||0||18937||0||15373||15866 |- ||3533||[[d:Q179900]]||[[Микеланђелов Давид]]||2730||27853||5361||8166||15867 |- ||3534||[[d:Q104825]]||[[Кртице]]||0||14319||10761||10641||15867 |- ||3535||[[d:Q140692]]||[[Samjuel Krompton]]||0||10358||0||3243||15868 |- ||3536||[[d:Q404571]]||[[Kazanska katedrala, Sankt Peterburg]]||0||8966||6596||0||15868 |- ||3537||[[d:Q151624]]||[[Немачка конфедерација]]||0||74352||4256||10107||15869 |- ||3538||[[d:Q2900]]||[[Кито]]||2176||81333||10056||4439||15869 |- ||3539||[[d:Q685]]||[[Соломонова Острва]]||2592||128810||7435||2781||15869 |- ||3540||[[d:Q205256]]||[[Цеце муве]]||0||87820||6322||8276||15869 |- ||3541||[[d:Q228186]]||[[Лоренс од Арабије (филм)]]||16717||89243||8909||4955||15870 |- ||3542||[[d:Q141090]]||[[Enkripcija]]||2757||30647||10877||5508||15870 |- ||3543||[[d:Q312458]]||[[Џами]]||2656||23354||0||0||15872 |- ||3544||[[d:Q722]]||[[Ванадијум]]||34681||67999||1210||5848||15872 |- ||3545||[[d:Q152946]]||[[Фолксваген буба]]||0||110950||31168||30876||15872 |- ||3546||[[d:Q209217]]||[[Велики Зимбабве]]||0||54543||5556||2857||15873 |- ||3547||[[d:Q81794]]||[[Ехнатон]]||1925||142867||3203||7397||15875 |- ||3548||[[d:Q472074]]||[[Plastičnost (fizika)]]||0||29263||10661||10563||15875 |- ||3549||[[d:Q1038113]]||[[Nefropidi]]||0||55932||0||4808||15876 |- ||3550||[[d:Q99250]]||[[Сејкански тунел]]||0||23854||0||2978||15876 |- ||3551||[[d:Q12967]]||[[Леополд II од Белгије]]||3231||62526||0||8150||15877 |- ||3552||[[d:Q52389]]||[[Царина]]||3124||72545||2551||1074||15877 |- ||3553||[[d:Q1896]]||[[Фермијум]]||23707||32075||1202||2818||15877 |- ||3554||[[d:Q34221]]||[[Нијагарини водопади]]||907||92206||2048||2088||15878 |- ||3555||[[d:Q5681]]||[[Андреа Мантења]]||3042||31505||8428||8250||15879 |- ||3556||[[d:Q41716]]||[[Vrenje (fizika)]]||0||14215||4958||461||15880 |- ||3557||[[d:Q40621]]||[[Ankylosaurus]]||0||64558||15515||15453||15884 |- ||3558||[[d:Q17205]]||[[Носач авиона]]||1514||127730||14560||13891||15884 |- ||3559||[[d:Q7880]]||[[Тулуза]]||8534||103665||6705||6282||15885 |- ||3560||[[d:Q41150]]||[[Пут за Сантијаго]]||0||52903||6193||2870||15886 |- ||3561||[[d:Q912852]]||[[Istorija Južne Amerike]]||0||103580||7879||0||15887 |- ||3562||[[d:Q736917]]||[[Geološka formacija]]||0||10137||0||0||15887 |- ||3563||[[d:Q3894]]||[[Кампала]]||4021||59845||5572||12497||15888 |- ||3564||[[d:Q1340623]]||[[Klasifikacija konačnih prostih grupa]]||0||41413||0||0||15890 |- ||3565||[[d:Q210553]]||[[Атомистика]]||2935||43898||0||11657||15891 |- ||3566||[[d:Q849]]||[[Франсоа Вијон]]||0||33017||447||2280||15892 |- ||3567||[[d:Q130788]]||[[Хронологија]]||17455||16136||14607||4388||15892 |- ||3568||[[d:Q878070]]||[[Обавеза]]||0||10715||1961||0||15892 |- ||3569||[[d:Q391028]]||[[Univerzitet u Britanskoj Kolumbiji]]||0||125411||0||9047||15892 |- ||3570||[[d:Q37388]]||[[Франсис Бејкон]]||4463||84341||7298||7265||15893 |- ||3571||[[d:Q53121]]||[[Бициклизам]]||4263||84392||6184||4562||15893 |- ||3572||[[d:Q155076]]||[[Pravna osoba]]||0||5267||232||1155||15893 |- ||3573||[[d:Q191598]]||[[Николај Карамзин]]||0||22822||2543||2290||15894 |- ||3574||[[d:Q1734]]||[[Одбојка]]||6101||66361||13636||13248||15894 |- ||3575||[[d:Q335101]]||[[Pekinška opera]]||0||70751||0||0||15895 |- ||3576||[[d:Q26833]]||[[Отело (драма)]]||9139||54026||3697||11818||15897 |- ||3577||[[d:Q37739]]||[[Феудализам]]||5444||49553||5414||4251||15898 |- ||3578||[[d:Q101638]]||[[Мери Вулстонкрафт]]||9313||88326||2508||4834||15900 |- ||3579||[[d:Q46706]]||[[Ежен Јонеско]]||0||28175||18985||19555||15903 |- ||3580||[[d:Q131191]]||[[Индекс телесне масе]]||17622||58473||6994||5359||15903 |- ||3581||[[d:Q12507]]||[[Сфера]]||2131||40832||299||2149||15903 |- ||3582||[[d:Q189819]]||[[Ритуал]]||0||63714||3144||765||15904 |- ||3583||[[d:Q37731]]||[[Осман ибн Афан]]||8708||61063||6971||5039||15905 |- ||3584||[[d:Q35865]]||[[Инфлација]]||4955||92572||6294||11031||15906 |- ||3585||[[d:Q189201]]||[[Камерна музика]]||0||103452||2322||6668||15909 |- ||3586||[[d:Q645858]]||[[Дијететски суплементи]]||9335||98661||1116||13857||15909 |- ||3587||[[d:Q35666]]||[[Ледник]]||23014||63059||22944||24306||15909 |- ||3588||[[d:Q464004]]||[[Nacionalni park Grejt Smoki Mauntins]]||0||56062||8157||0||15913 |- ||3589||[[d:Q201022]]||[[Народни плес]]||0||13114||0||0||15915 |- ||3590||[[d:Q1070]]||[[Ахмедабад]]||0||160235||14383||3504||15916 |- ||3591||[[d:Q44272]]||[[Мишел Фуко]]||31007||135029||15874||8577||15918 |- ||3592||[[d:Q1027]]||[[Маурицијус]]||7363||157659||9246||8492||15920 |- ||3593||[[d:Q1458155]]||[[Сицилијанска мафија]]||0||117058||2015||0||15920 |- ||3594||[[d:Q193076]]||[[Функционално програмирање]]||0||71623||4940||4999||15920 |- ||3595||[[d:Q501]]||[[Шарл Бодлер]]||5900||47963||5874||6681||15921 |- ||3596||[[d:Q126756]]||[[Баски]]||2040||89279||14104||9418||15922 |- ||3597||[[d:Q152306]]||[[Карл Манерхајм]]||0||79034||8544||4841||15926 |- ||3598||[[d:Q40930]]||[[Нефертити]]||2432||43378||25307||8443||15930 |- ||3599||[[d:Q479505]]||[[Gornji paleolit]]||5010||39712||5506||4345||15930 |- ||3600||[[d:Q124462]]||[[Mejer Gugenhajm]]||0||11858||0||0||15931 |- ||3601||[[d:Q182985]]||[[Изборни систем]]||0||44346||4073||1381||15931 |- ||3602||[[d:Q192611]]||[[Izborni okrug]]||0||18526||0||0||15931 |- ||3603||[[d:Q236939]]||[[Кристијана Аманпур]]||17293||38442||14548||0||15934 |- ||3604||[[d:Q192431]]||[[Брзо клизање]]||22817||29679||2227||0||15935 |- ||3605||[[d:Q159454]]||[[Социјалистичка интернационала]]||0||98070||9266||2179||15935 |- ||3606||[[d:Q21578]]||[[Универзитет Принстон]]||9162||220004||1943||8729||15936 |- ||3607||[[d:Q131015]]||[[Позитивизам]]||2377||69786||3514||10052||15937 |- ||3608||[[d:Q22667]]||[[Железница]]||3009||113454||6986||5004||15938 |- ||3609||[[d:Q1421842]]||[[Bezdetstvo]]||0||24733||0||0||15939 |- ||3610||[[d:Q17592]]||[[Ној]]||7984||119268||13734||13815||15939 |- ||3611||[[d:Q51552]]||[[Роман Полански]]||2093||141687||25696||25598||15940 |- ||3612||[[d:Q5780]]||[[Meroz]]||0||38372||10385||10238||15940 |- ||3613||[[d:Q1000]]||[[Габон]]||4634||62178||9453||3035||15942 |- ||3614||[[d:Q74217]]||[[Италијанска књижевност]]||1064||177034||29985||1638||15942 |- ||3615||[[d:Q79794]]||[[Обични јелен]]||0||47422||10448||11242||15943 |- ||3616||[[d:Q1491746]]||[[Galaksna grupa]]||0||10580||1157||0||15945 |- ||3617||[[d:Q178108]]||[[Бацање копља]]||15749||55425||9692||6804||15950 |- ||3618||[[d:Q37030]]||[[Томас Ман]]||7745||47232||7507||8102||15952 |- ||3619||[[d:Q174432]]||[[Педро Алварес Кабрал]]||0||63389||2873||6237||15952 |- ||3620||[[d:Q1078316]]||[[Vajang]]||0||71965||8159||0||15952 |- ||3621||[[d:Q313070]]||[[Jakob Arminije]]||0||36298||0||0||15953 |- ||3622||[[d:Q273206]]||[[Džo Luis]]||0||122408||1416||1444||15955 |- ||3623||[[d:Q13147]]||[[Лобања]]||1217||42360||1119||2494||15955 |- ||3624||[[d:Q3239427]]||[[Egipatska književnost]]||0||21263||0||0||15956 |- ||3625||[[d:Q353019]]||[[Džerom Robins]]||0||35338||11383||10952||15957 |- ||3626||[[d:Q253276]]||[[Миља]]||1712||73073||3140||1804||15957 |- ||3627||[[d:Q44325]]||[[Онтологија]]||1455||127433||1845||3500||15958 |- ||3628||[[d:Q4323994]]||[[Саобраћај]]||12869||45849||0||12926||15958 |- ||3629||[[d:Q5738]]||[[Луј Адолф Тјер]]||0||118301||2365||2621||15959 |- ||3630||[[d:Q62912]]||[[Декартов правоугли координатни систем]]||1207||42862||11407||10318||15959 |- ||3631||[[d:Q133747]]||[[Вилијам Хенри Браг]]||1334||30660||13803||2118||15960 |- ||3632||[[d:Q504]]||[[Емил Зола]]||4529||48716||13278||13196||15962 |- ||3633||[[d:Q3236003]]||[[Тврдоћа]]||11526||16665||7162||7086||15962 |- ||3634||[[d:Q39552]]||[[Притисак]]||2112||41761||11392||10749||15962 |- ||3635||[[d:Q1074076]]||[[Кинеска сазвежђа]]||0||24673||0||0||15963 |- ||3636||[[d:Q36539]]||[[Пећница]]||2518||23171||17411||1047||15965 |- ||3637||[[d:Q1492]]||[[Барселона]]||9615||156143||17584||25232||15969 |- ||3638||[[d:Q222032]]||[[Dvodimenzionalni prostor]]||0||15524||0||0||15969 |- ||3639||[[d:Q133485]]||[[Рабин]]||0||70250||220||2871||15971 |- ||3640||[[d:Q146481]]||[[Domen (biologija)]]||9962||10563||1576||1385||15972 |- ||3641||[[d:Q134189]]||[[Плотин]]||0||115080||7737||15701||15973 |- ||3642||[[d:Q796171]]||[[Pačisi]]||0||17790||0||0||15973 |- ||3643||[[d:Q33986]]||[[Валпараисо]]||4287||69772||12748||9693||15974 |- ||3644||[[d:Q79969]]||[[Ема Голдман]]||24121||102433||1629||17345||15975 |- ||3645||[[d:Q473130]]||[[Историја Кубе]]||0||193716||23976||0||15975 |- ||3646||[[d:Q34623]]||[[Десет Божјих заповести]]||6607||115469||8533||5769||15975 |- ||3647||[[d:Q718113]]||[[Mršavljenje]]||0||44481||6741||440||15975 |- ||3648||[[d:Q1196123]]||[[Војна униформа]]||0||74928||5804||3599||15978 |- ||3649||[[d:Q187956]]||[[Intermodalni kontejner]]||0||103030||8146||8960||15978 |- ||3650||[[d:Q38592]]||[[Деванагари]]||1451||83881||840||680||15979 |- ||3651||[[d:Q319400]]||[[Модуларна аритметика]]||13649||29238||4932||9352||15980 |- ||3652||[[d:Q18848]]||[[Модул (математика)]]||0||21416||1465||0||15980 |- ||3653||[[d:Q3808]]||[[Јаунде]]||3455||23383||3838||8598||15981 |- ||3654||[[d:Q274506]]||[[Uniformna raspodela (kontinuirana)]]||0||24621||0||0||15981 |- ||3655||[[d:Q41135]]||[[Ming grobnice]]||0||13014||0||0||15982 |- ||3656||[[d:Q308762]]||[[Miraž]]||0||16156||10492||4722||15982 |- ||3657||[[d:Q193020]]||[[Тим Данкан]]||14284||120660||33479||0||15983 |- ||3658||[[d:Q315796]]||[[Санта Клоз]]||0||116254||3061||3572||15984 |- ||3659||[[d:Q188213]]||[[Državna religija]]||0||141497||7299||7651||15985 |- ||3660||[[d:Q131681]]||[[Вештачко језеро]]||0||47442||11788||0||15985 |- ||3661||[[d:Q171594]]||[[Велика полуоса]]||0||15739||0||923||15986 |- ||3662||[[d:Q849680]]||[[Američki indijanski ratovi]]||0||94964||0||0||15987 |- ||3663||[[d:Q193521]]||[[Titanijum dioksid]]||13968||63119||11445||15575||15988 |- ||3664||[[d:Q1208658]]||[[Teorija prstena]]||0||24611||0||0||15989 |- ||3665||[[d:Q242657]]||[[Магнетни момент]]||0||52162||13262||4725||15990 |- ||3666||[[d:Q44595]]||[[Канибализам]]||3402||41337||5262||2811||15991 |- ||3667||[[d:Q11378]]||[[Шива]]||1287||152252||2258||1872||15993 |- ||3668||[[d:Q49800]]||[[Kohabitacija]]||0||118628||0||1037||15994 |- ||3669||[[d:Q921]]||[[Брунеј]]||4325||116570||7257||3839||15995 |- ||3670||[[d:Q16917]]||[[Болница]]||0||54007||24094||2003||15995 |- ||3671||[[d:Q80056]]||[[Сонет]]||1757||72784||19202||19148||15996 |- ||3672||[[d:Q83267]]||[[Криминал]]||5692||53668||1677||16567||15997 |- ||3673||[[d:Q478301]]||[[Хуситски ратови]]||0||57748||2044||15912||15998 |- ||3674||[[d:Q51114]]||[[Џон Форд]]||4900||135176||8046||8009||15999 |- ||3675||[[d:Q575398]]||[[Te Vahipounamu]]||0||18843||4403||4221||15999 |- ||3676||[[d:Q1715]]||[[Хановер]]||1719||77799||2785||6283||15999 |- ||3677||[[d:Q1388]]||[[Неодијум]]||17506||58806||1185||6059||16000 |- ||3678||[[d:Q44235]]||[[Помрачење Месеца]]||0||26659||14585||14737||16001 |- ||3679||[[d:Q193036]]||[[Акробатика]]||0||8891||1822||4652||16002 |- ||3680||[[d:Q219616]]||[[Hodanje po konopcu]]||0||14915||0||0||16002 |- ||3681||[[d:Q131269]]||[[Соната]]||19448||29703||1897||899||16005 |- ||3682||[[d:Q156238]]||[[ExxonMobil]]||0||176751||3587||3797||16006 |- ||3683||[[d:Q160726]]||[[Анг Ли]]||1980||50445||13933||14227||16007 |- ||3684||[[d:Q5122903]]||[[Кумкват]]||0||19934||1605||0||16008 |- ||3685||[[d:Q3640]]||[[Анкара]]||8085||122950||2231||14122||16009 |- ||3686||[[d:Q379813]]||[[Pasulji]]||9391||38359||8828||0||16010 |- ||3687||[[d:Q8331]]||[[Лисица]]||4020||37968||7897||6928||16011 |- ||3688||[[d:Q41482]]||[[Аутопсија]]||1828||40630||5683||4271||16011 |- ||3689||[[d:Q585302]]||[[Plemeniti metal]]||0||25636||1605||1372||16011 |- ||3690||[[d:Q134964]]||[[Тасманијски ђаво]]||11038||114868||11061||11044||16013 |- ||3691||[[d:Q180627]]||[[Лилит]]||0||86056||4726||3390||16014 |- ||3692||[[d:Q586386]]||[[Slobodno elektronski laser]]||0||38695||0||0||16014 |- ||3693||[[d:Q165301]]||[[Хипербола]]||1655||70935||2957||2118||16015 |- ||3694||[[d:Q948720]]||[[Indijski institut za nauku]]||0||88457||0||0||16018 |- ||3695||[[d:Q23397]]||[[Језеро]]||1528||79637||14398||13762||16018 |- ||3696||[[d:Q84172]]||[[Oto Rank]]||0||39392||0||0||16019 |- ||3697||[[d:Q40469]]||[[Associated Press]]||0||83492||15014||753||16019 |- ||3698||[[d:Q125006]]||[[Бруклински мост]]||783||195568||6880||4188||16020 |- ||3699||[[d:Q26764]]||[[Велики купусар]]||0||25028||0||0||16023 |- ||3700||[[d:Q2333573]]||[[Građevinski kod]]||0||19227||0||0||16023 |- ||3701||[[d:Q552828]]||[[Taj Kob]]||0||103646||0||0||16025 |- ||3702||[[d:Q25327]]||[[Бубамаре]]||0||33001||6976||4927||16025 |- ||3703||[[d:Q213439]]||[[Univerzitet Virdžinije]]||0||157849||7562||10244||16027 |- ||3704||[[d:Q205317]]||[[Историја Белгије]]||8711||176333||10183||10275||16028 |- ||3705||[[d:Q42240]]||[[Истраживање]]||1069||58971||930||2068||16028 |- ||3706||[[d:Q25504]]||[[Светлећа диода]]||1365||136394||3103||16116||16028 |- ||3707||[[d:Q129987]]||[[Вилијам III Орански]]||12991||78324||14586||13331||16030 |- ||3708||[[d:Q37732]]||[[Демографија]]||7437||29599||7370||15364||16030 |- ||3709||[[d:Q25257]]||[[Падавине]]||6241||89220||15181||1719||16030 |- ||3710||[[d:Q271716]]||[[Психологија личности]]||0||63470||0||0||16031 |- ||3711||[[d:Q486244]]||[[Согдијана]]||0||149225||1748||1659||16032 |- ||3712||[[d:Q374365]]||[[Џеда]]||3697||97958||8986||9483||16035 |- ||3713||[[d:Q79871]]||[[Bes]]||2329||103295||4989||2291||16035 |- ||3714||[[d:Q25894]]||[[Антилопа]]||0||27638||0||4630||16035 |- ||3715||[[d:Q49484]]||[[Константин Станиславски]]||0||112958||3720||5101||16037 |- ||3716||[[d:Q164425]]||[[Жак Адамар]]||2733||20268||0||0||16037 |- ||3717||[[d:Q188740]]||[[Музеј модерне уметности у Њујорку]]||1804||79493||7504||4001||16037 |- ||3718||[[d:Q989220]]||[[Kod za ispravljanje grešaka]]||0||40330||0||0||16038 |- ||3719||[[d:Q459578]]||[[Kanal Iri]]||0||91109||2991||0||16040 |- ||3720||[[d:Q471740]]||[[Armen Džigarhanjan]]||0||35054||2994||0||16041 |- ||3721||[[d:Q16474]]||[[Џон Макенро]]||0||73821||3046||11860||16042 |- ||3722||[[d:Q219555]]||[[Njujorška javna biblioteka]]||0||56081||0||0||16042 |- ||3723||[[d:Q271360]]||[[Lusijana Ajmar]]||0||15828||14235||0||16044 |- ||3724||[[d:Q170406]]||[[Ритам (музика)]]||2368||48461||655||2570||16044 |- ||3725||[[d:Q329777]]||[[Жалба]]||0||17171||0||0||16046 |- ||3726||[[d:Q18343]]||[[Тамна енергија]]||2977||79906||6144||8314||16047 |- ||3727||[[d:Q180536]]||[[Filozofija matematike]]||0||80676||3144||6693||16048 |- ||3728||[[d:Q47805]]||[[Козаци]]||1364||168531||16994||9279||16049 |- ||3729||[[d:Q598168]]||[[Konj (gimnastika)]]||0||15942||0||3621||16049 |- ||3730||[[d:Q52927]]||[[Карл XIV Јуан Шведски]]||5106||86067||10620||8414||16050 |- ||3731||[[d:Q2039]]||[[Тит Ливије]]||22251||24656||2596||9440||16051 |- ||3732||[[d:Q35216]]||[[Династија Џоу]]||13021||56642||17515||13610||16052 |- ||3733||[[d:Q7033959]]||[[Jue kineski]]||0||34458||1798||0||16052 |- ||3734||[[d:Q131089]]||[[Геодезија]]||15500||36917||1708||667||16052 |- ||3735||[[d:Q647578]]||[[Kršenje autorskih prava]]||0||88969||0||0||16053 |- ||3736||[[d:Q6452087]]||[[Iznuda]]||0||19674||0||0||16054 |- ||3737||[[d:Q123509]]||[[Изумирање]]||1078||88909||1579||1160||16054 |- ||3738||[[d:Q216320]]||[[Динамика флуида]]||5315||35427||0||13832||16058 |- ||3739||[[d:Q41223]]||[[Борис Пастернак]]||2185||98547||15767||2223||16060 |- ||3740||[[d:Q45776]]||[[Фјорд]]||1392||49801||2363||2299||16061 |- ||3741||[[d:Q662830]]||[[Fundamentalna grupa]]||0||53480||0||0||16062 |- ||3742||[[d:Q34787]]||[[Фридрих Енгелс]]||4608||78699||7332||3707||16064 |- ||3743||[[d:Q46868]]||[[Јо Минг Пеј]]||1613||96230||7658||9687||16066 |- ||3744||[[d:Q1316]]||[[Садам Хусеин]]||5605||135165||13596||14613||16066 |- ||3745||[[d:Q83203]]||[[Кентаури]]||2994||46082||5097||2855||16066 |- ||3746||[[d:Q106675]]||[[15. група хемијских елемената]]||5606||31535||9325||1890||16067 |- ||3747||[[d:Q2207328]]||[[Технолошка конвергенција]]||0||68731||0||0||16067 |- ||3748||[[d:Q129199]]||[[Николај Лобачевски]]||2302||18148||5207||12722||16068 |- ||3749||[[d:Q126936]]||[[Визиготско краљевство]]||7242||61059||1549||5706||16068 |- ||3750||[[d:Q38891]]||[[Asuanska brana]]||5962||46040||16700||16704||16069 |- ||3751||[[d:Q129072]]||[[Персепољ]]||0||63627||103233||100807||16071 |- ||3752||[[d:Q214619]]||[[Mala sirena (statua)]]||0||29201||0||0||16072 |- ||3753||[[d:Q39950]]||[[Веде]]||9222||112999||4260||16502||16072 |- ||3754||[[d:Q42569]]||[[Лама]]||0||46540||2804||2931||16072 |- ||3755||[[d:Q206650]]||[[Južni Alpi]]||0||14399||1471||1888||16074 |- ||3756||[[d:Q166389]]||[[Данијел Деј Луис]]||7921||74894||16873||16923||16077 |- ||3757||[[d:Q847109]]||[[Drednot]]||0||96322||526||605||16077 |- ||3758||[[d:Q205011]]||[[Џунка]]||0||61631||1110||775||16078 |- ||3759||[[d:Q207858]]||[[Јајои период]]||0||23451||2271||1705||16081 |- ||3760||[[d:Q4118]]||[[Сумпорна киселина]]||8222||57416||10532||8427||16081 |- ||3761||[[d:Q4152]]||[[Нојшванштајн]]||3926||56013||7943||16950||16082 |- ||3762||[[d:Q215868]]||[[Alis Voker]]||0||47650||0||10325||16083 |- ||3763||[[d:Q80413]]||[[Нова Земља]]||2552||39901||2788||2769||16086 |- ||3764||[[d:Q1273]]||[[Тоскана]]||3039||53900||2790||2500||16086 |- ||3765||[[d:Q49957]]||[[Велики Магеланов облак]]||0||31199||8808||0||16088 |- ||3766||[[d:Q201727]]||[[Три суверена и пет царева]]||0||14176||2764||2894||16089 |- ||3767||[[d:Q9027]]||[[Шведски језик]]||6714||74862||3483||3001||16091 |- ||3768||[[d:Q103246]]||[[Сиверт]]||0||70356||19926||19639||16091 |- ||3769||[[d:Q36496]]||[[Јон]]||2705||30156||2631||4770||16094 |- ||3770||[[d:Q1377760]]||[[Konfučijanski kanon]]||0||10240||0||0||16095 |- ||3771||[[d:Q697]]||[[Науру]]||38951||98289||40162||40110||16096 |- ||3772||[[d:Q9067]]||[[Мађарски језик]]||2574||98161||9100||4115||16096 |- ||3773||[[d:Q50028]]||[[Magelanski oblaci]]||0||25348||1219||0||16097 |- ||3774||[[d:Q1404417]]||[[Кривична одговорност]]||0||18958||0||12270||16098 |- ||3775||[[d:Q156774]]||[[Педро II од Бразила]]||0||97657||3190||5220||16099 |- ||3776||[[d:Q3799]]||[[Порто Ново]]||3005||21667||4405||8983||16099 |- ||3777||[[d:Q36534]]||[[Хемијска реакција]]||4771||63093||4331||1869||16099 |- ||3778||[[d:Q39464]]||[[Пол Пот]]||3083||150706||8923||11389||16100 |- ||3779||[[d:Q161841]]||[[Edvard Gibon]]||1475||57445||1112||1030||16101 |- ||3780||[[d:Q42395]]||[[Бела крвна зрнца]]||3494||31384||8022||6883||16101 |- ||3781||[[d:Q208221]]||[[Сунчане птице]]||0||15547||13583||13544||16101 |- ||3782||[[d:Q348017]]||[[Bobi Or]]||0||95328||0||0||16102 |- ||3783||[[d:Q16955]]||[[Univerzitet Đinghua]]||0||113471||0||3356||16102 |- ||3784||[[d:Q144700]]||[[Манић (риба)]]||0||20054||0||4695||16104 |- ||3785||[[d:Q33817]]||[[Едмунд Хилари]]||5248||72898||2215||3990||16107 |- ||3786||[[d:Q429220]]||[[Ружичаста боја]]||2400||69953||2245||16016||16109 |- ||3787||[[d:Q44448]]||[[Легуминозе]]||54822||62701||43835||53391||16109 |- ||3788||[[d:Q178038]]||[[Друга шпанска република]]||28407||55183||801||5131||16110 |- ||3789||[[d:Q132137]]||[[Икона]]||1831||58789||6290||9805||16110 |- ||3790||[[d:Q720069]]||[[Uža porodica]]||0||22631||2229||0||16110 |- ||3791||[[d:Q42844]]||[[Teža depresijska epizoda]]||1807||174381||41839||3832||16111 |- ||3792||[[d:Q179731]]||[[Natrijum hidrogenkarbonat]]||5170||49592||2144||4237||16112 |- ||3793||[[d:Q8362]]||[[Minijatura (iluminirani rukopis)]]||2549||51120||1459||0||16115 |- ||3794||[[d:Q1088]]||[[Плава боја]]||4253||62551||397||946||16119 |- ||3795||[[d:Q129006]]||[[Клемент Атли]]||0||163864||3353||2374||16121 |- ||3796||[[d:Q52120]]||[[Глациологија]]||9783||13389||7079||3385||16122 |- ||3797||[[d:Q47842]]||[[Циси]]||4603||88801||2416||4889||16124 |- ||3798||[[d:Q131248]]||[[Ли Гуангјао]]||0||244504||3801||8480||16125 |- ||3799||[[d:Q128160]]||[[Кубанска ракетна криза]]||0||187179||23106||17159||16125 |- ||3800||[[d:Q58947]]||[[Парагвајски рат]]||0||107577||4338||6007||16125 |- ||3801||[[d:Q182468]]||[[Хидрографија]]||4441||12835||4664||4380||16125 |- ||3802||[[d:Q48328]]||[[Беовулф]]||741||94357||3250||4283||16127 |- ||3803||[[d:Q159226]]||[[Алкин]]||1642||20430||5766||5565||16127 |- ||3804||[[d:Q2544599]]||[[Цикорија]]||0||36011||7630||3689||16129 |- ||3805||[[d:Q691]]||[[Папуа Нова Гвинеја]]||7478||117365||7476||4771||16131 |- ||3806||[[d:Q312086]]||[[Mad (magazin)]]||0||104645||0||0||16131 |- ||3807||[[d:Q193886]]||[[Торањ за хлађење]]||0||66195||9504||9482||16132 |- ||3808||[[d:Q1151419]]||[[Светост]]||0||21206||0||0||16134 |- ||3809||[[d:Q93165]]||[[Маслиново уље]]||2421||83653||4269||3878||16134 |- ||3810||[[d:Q47537]]||[[Arhitektonska teorija]]||0||29408||0||0||16135 |- ||3811||[[d:Q199943]]||[[Адријано Челентано]]||0||23462||5942||0||16136 |- ||3812||[[d:Q157451]]||[[Хејдар Алијев]]||0||72524||27542||27297||16136 |- ||3813||[[d:Q48359]]||[[Малајски мореуз]]||2367||23547||1982||1927||16137 |- ||3814||[[d:Q47883]]||[[Карта (игра)]]||4447||60969||5493||4783||16138 |- ||3815||[[d:Q38433]]||[[Њутнови закони]]||4048||114353||4209||16070||16138 |- ||3816||[[d:Q44528]]||[[Вектор]]||14665||60301||29405||25189||16138 |- ||3817||[[d:Q131214]]||[[Антена]]||3850||81336||12042||3074||16139 |- ||3818||[[d:Q34636]]||[[Сецесија]]||1418||212173||9873||13078||16140 |- ||3819||[[d:Q192278]]||[[Панчо Виља]]||1794||89824||1789||1723||16141 |- ||3820||[[d:Q12735]]||[[Јан Амос Коменски]]||1100||36568||2620||0||16143 |- ||3821||[[d:Q42646]]||[[Замак Виндзор]]||0||117868||4837||3549||16143 |- ||3822||[[d:Q6034]]||[[Дадаизам]]||3013||74257||6938||4786||16143 |- ||3823||[[d:Q7886]]||[[Плућа]]||15184||100288||8604||2988||16143 |- ||3824||[[d:Q23438]]||[[Ашхабад]]||5027||119976||5489||5973||16144 |- ||3825||[[d:Q172904]]||[[Синкретизам]]||0||18354||1249||1276||16146 |- ||3826||[[d:Q10538]]||[[Велики пас (сазвежђе)]]||2794||60053||835||951||16146 |- ||3827||[[d:Q4527]]||[[Zapadni Gati]]||0||64543||7723||7517||16147 |- ||3828||[[d:Q25288]]||[[Тежина]]||600||34555||6870||6361||16149 |- ||3829||[[d:Q408386]]||[[Закључивање]]||4578||22938||908||0||16150 |- ||3830||[[d:Q83327]]||[[Електронволт]]||9613||19924||7833||7358||16150 |- ||3831||[[d:Q192245]]||[[Сузан Б. Ентони]]||0||139316||3663||0||16153 |- ||3832||[[d:Q83462]]||[[Дизање тегова]]||2388||22466||4198||3335||16153 |- ||3833||[[d:Q1054094]]||[[Olfaktorni sistem]]||5653||27421||1541||372||16153 |- ||3834||[[d:Q2565]]||[[Титан (сателит)]]||9115||169171||33832||2094||16153 |- ||3835||[[d:Q126307]]||[[Ван (језеро)]]||12546||29459||1689||6120||16154 |- ||3836||[[d:Q1048268]]||[[Evropska integracija]]||0||140311||5046||0||16158 |- ||3837||[[d:Q56000]]||[[Натурализам (филозофија)]]||0||55050||8038||8024||16158 |- ||3838||[[d:Q1053008]]||[[Трофички ниво]]||0||24558||0||0||16158 |- ||3839||[[d:Q44741]]||[[Франсиско Пизаро]]||6916||43716||24827||9977||16159 |- ||3840||[[d:Q7903]]||[[Казабланка]]||10293||98607||5298||9464||16161 |- ||3841||[[d:Q80284]]||[[Виола]]||15895||41839||16679||1508||16161 |- ||3842||[[d:Q47534]]||[[Анубис]]||1441||29521||4357||7553||16161 |- ||3843||[[d:Q37517]]||[[Klasa (biologija)]]||1980||5844||6420||949||16161 |- ||3844||[[d:Q121221]]||[[Аустралијска тигрица]]||0||43667||3433||3395||16163 |- ||3845||[[d:Q134958]]||[[Тарас Шевченко]]||6979||57787||9302||10497||16164 |- ||3846||[[d:Q78707]]||[[Јенисеј]]||8368||22737||10025||10456||16164 |- ||3847||[[d:Q57656]]||[[Ervin Panofski]]||0||24111||687||0||16165 |- ||3848||[[d:Q109391]]||[[Вулкански кратер]]||0||2668||3768||2045||16165 |- ||3849||[[d:Q2397485]]||[[Ланац (машински елемент)]]||0||10829||13830||609||16166 |- ||3850||[[d:Q133585]]||[[Ваздушни брод]]||0||122272||4702||4414||16168 |- ||3851||[[d:Q177897]]||[[Самоиндукција]]||0||56670||9133||5531||16169 |- ||3852||[[d:Q55044]]||[[Univerzitet Ludvig Maksimilijan iz Minhena]]||0||42737||2377||0||16171 |- ||3853||[[d:Q670658]]||[[Džordž Armitaž Miler]]||0||43054||0||0||16174 |- ||3854||[[d:Q1247232]]||[[Parzival]]||0||20205||0||0||16175 |- ||3855||[[d:Q5871]]||[[Beli patuljak]]||6332||144913||6135||6199||16175 |- ||3856||[[d:Q23380]]||[[Жан-Огист-Доминик Енгр]]||3682||81532||5523||4391||16176 |- ||3857||[[d:Q483412]]||[[Letopisi Narnije]]||26638||105557||6350||26061||16176 |- ||3858||[[d:Q941530]]||[[Film pokretnih slika u boji]]||0||41127||0||0||16178 |- ||3859||[[d:Q674564]]||[[Tehnikolor]]||0||53578||2463||0||16178 |- ||3860||[[d:Q287919]]||[[Atmosferska hemija]]||10035||19882||0||0||16178 |- ||3861||[[d:Q37302]]||[[Свети дух]]||0||20654||6847||2299||16180 |- ||3862||[[d:Q216121]]||[[Antivodonik]]||0||19440||0||0||16180 |- ||3863||[[d:Q11233438]]||[[Talasovod]]||0||23773||0||0||16181 |- ||3864||[[d:Q25276]]||[[Изотоп]]||1140||47519||35235||15222||16182 |- ||3865||[[d:Q34187]]||[[Religijske studije]]||0||50122||674||3478||16183 |- ||3866||[[d:Q2933]]||[[Асунсион]]||1501||67589||5904||13352||16184 |- ||3867||[[d:Q12134]]||[[Небеска сфера]]||0||20086||14209||13573||16184 |- ||3868||[[d:Q130853]]||[[Пласидо Доминго]]||2375||97229||2337||1384||16185 |- ||3869||[[d:Q181032]]||[[Неуроза]]||0||14815||0||972||16185 |- ||3870||[[d:Q638328]]||[[Dinamički sistem]]||0||52988||0||0||16185 |- ||3871||[[d:Q23402]]||[[Музеј Орсе]]||13077||25923||12243||680||16186 |- ||3872||[[d:Q489798]]||[[Andaluzijski konj]]||0||52715||0||0||16187 |- ||3873||[[d:Q44011]]||[[Григорије Богослов]]||0||45737||2331||8316||16192 |- ||3874||[[d:Q593053]]||[[Rezanje laserom]]||0||22178||11896||11746||16193 |- ||3875||[[d:Q40599]]||[[Едуар Мане]]||2569||45183||5203||5388||16194 |- ||3876||[[d:Q48297]]||[[Парабола]]||9335||80307||6461||1406||16194 |- ||3877||[[d:Q155941]]||[[Iridaceae]]||14529||13109||6700||4434||16198 |- ||3878||[[d:Q189302]]||[[4. група хемијских елемената]]||6644||31864||0||1497||16198 |- ||3879||[[d:Q35493]]||[[Алмати]]||7539||96516||8728||9263||16199 |- ||3880||[[d:Q201405]]||[[Renesansna muzika]]||0||48321||0||2808||16199 |- ||3881||[[d:Q183216]]||[[Аналитичка филозофија]]||0||53822||24277||2009||16200 |- ||3882||[[d:Q35581]]||[[Хокаидо]]||2862||124971||749||2608||16202 |- ||3883||[[d:Q2287072]]||[[Operativni nivo rata]]||0||12760||1541||1574||16202 |- ||3884||[[d:Q170417]]||[[Калибар]]||10300||25850||1478||4153||16203 |- ||3885||[[d:Q39178]]||[[Порт ов Спејн]]||2171||83376||2742||6065||16205 |- ||3886||[[d:Q108193]]||[[Електрична отпорност]]||0||70739||0||0||16205 |- ||3887||[[d:Q25358]]||[[Електрични отпор]]||5099||32019||8264||0||16205 |- ||3888||[[d:Q172070]]||[[Кенија (планина)]]||0||80291||6805||6522||16206 |- ||3889||[[d:Q1146602]]||[[Gilbert i Salivan]]||0||115737||0||0||16208 |- ||3890||[[d:Q673281]]||[[Seksualno napastvovanje]]||0||96701||0||0||16208 |- ||3891||[[d:Q11942175]]||[[Polarizator]]||0||38447||6700||0||16208 |- ||3892||[[d:Q221482]]||[[Џим Торп]]||0||80942||2164||0||16210 |- ||3893||[[d:Q191866]]||[[AIESEC]]||18416||21457||0||0||16210 |- ||3894||[[d:Q319224]]||[[Kargo]]||0||22388||0||0||16210 |- ||3895||[[d:Q206049]]||[[Tablica množenja]]||0||18881||3859||1771||16210 |- ||3896||[[d:Q4006]]||[[Географска карта]]||12045||31407||13705||11972||16212 |- ||3897||[[d:Q12458]]||[[Микрометарски завртањ]]||0||32109||5340||4525||16212 |- ||3898||[[d:Q12837]]||[[Пиринејско полуострво]]||8095||115039||1870||16442||16213 |- ||3899||[[d:Q192202]]||[[Светски куп у крикету]]||0||82188||3987||3471||16213 |- ||3900||[[d:Q131552]]||[[Катарина Медичи]]||12202||83780||5934||5712||16217 |- ||3901||[[d:Q317309]]||[[Душевно здравље]]||8335||91357||1086||910||16217 |- ||3902||[[d:Q12185]]||[[Ета Прамца]]||4643||124262||0||0||16217 |- ||3903||[[d:Q105190]]||[[Насип]]||1840||26914||2211||2380||16218 |- ||3904||[[d:Q316249]]||[[Марио Лемју]]||0||82261||22723||0||16219 |- ||3905||[[d:Q41825]]||[[Дани седмице]]||623||105625||543||0||16219 |- ||3906||[[d:Q5492]]||[[Ири (језеро)]]||8209||127465||1571||3124||16223 |- ||3907||[[d:Q524656]]||[[Istorija Gane]]||0||201156||0||0||16225 |- ||3908||[[d:Q954]]||[[Зимбабве]]||83793||207770||10977||7003||16225 |- ||3909||[[d:Q1057093]]||[[Zvezdana nukleosinteza]]||0||36012||0||16028||16225 |- ||3910||[[d:Q212089]]||[[Alan Parsons]]||0||29659||0||0||16229 |- ||3911||[[d:Q170749]]||[[Površinski napon]]||15264||71590||5193||12284||16229 |- ||3912||[[d:Q129324]]||[[Кестен]]||1077||89222||2580||2251||16231 |- ||3913||[[d:Q82990]]||[[Цифра]]||0||35077||1485||1703||16231 |- ||3914||[[d:Q11106]]||[[Сланина]]||0||47827||2014||1622||16232 |- ||3915||[[d:Q17285]]||[[Раван]]||12846||21693||1657||10313||16232 |- ||3916||[[d:Q186228]]||[[Минимални приход]]||24330||156774||0||889||16234 |- ||3917||[[d:Q3887]]||[[Помрачење Сунца]]||3064||78303||13939||14069||16234 |- ||3918||[[d:Q124441]]||[[Веш-машина]]||0||94536||1463||6168||16234 |- ||3919||[[d:Q602136]]||[[Teorija kodiranja]]||0||27621||0||0||16236 |- ||3920||[[d:Q12503]]||[[Цео број]]||3255||23461||2446||3104||16236 |- ||3921||[[d:Q191734]]||[[Григорије Ниски]]||0||52055||11071||8292||16237 |- ||3922||[[d:Q973]]||[[Об (река)]]||2606||17690||8552||4015||16237 |- ||3923||[[d:Q819]]||[[Лаос]]||6893||114303||5183||3898||16238 |- ||3924||[[d:Q130958]]||[[Велика сфинга у Гизи]]||2296||57584||6827||2388||16240 |- ||3925||[[d:Q190858]]||[[Gazele]]||0||13415||2349||0||16240 |- ||3926||[[d:Q133673]]||[[Спин]]||4151||64787||17706||3334||16240 |- ||3927||[[d:Q178678]]||[[Кик-бокс]]||1359||63534||15362||11055||16242 |- ||3928||[[d:Q746242]]||[[П = НП проблем]]||0||62385||0||0||16242 |- ||3929||[[d:Q1136507]]||[[Električni klavir]]||0||15813||0||0||16243 |- ||3930||[[d:Q3306]]||[[Панама (град)]]||1035||52448||13015||3819||16246 |- ||3931||[[d:Q156579]]||[[Dudovke]]||9078||14504||5072||0||16246 |- ||3932||[[d:Q162401]]||[[Прашко пролеће]]||0||66961||7234||7567||16247 |- ||3933||[[d:Q291]]||[[Порнографија]]||1366||101113||3398||1545||16247 |- ||3934||[[d:Q105180]]||[[Соџернер Трут]]||807||83721||4608||3342||16248 |- ||3935||[[d:Q83509]]||[[Pikolo (instrument)]]||2712||12061||595||1085||16249 |- ||3936||[[d:Q132905]]||[[Грбави кит]]||0||70466||2480||2949||16249 |- ||3937||[[d:Q10478]]||[[Мали медвед (сазвежђе)]]||2605||51777||4835||1053||16249 |- ||3938||[[d:Q82070]]||[[Тир]]||1264||74579||8063||2562||16250 |- ||3939||[[d:Q23873]]||[[Папа Јован XXIII]]||0||87645||13411||1801||16251 |- ||3940||[[d:Q505423]]||[[Džeri Rajs]]||0||116183||0||0||16251 |- ||3941||[[d:Q20165]]||[[Нисан]]||0||106873||35840||35709||16251 |- ||3942||[[d:Q44559]]||[[Екстрасоларне планете]]||4329||139970||15712||1405||16253 |- ||3943||[[d:Q183372]]||[[Алфред Норт Вајтхед]]||2789||119463||1358||15937||16254 |- ||3944||[[d:Q29556]]||[[Грађанске слободе]]||0||32538||0||0||16254 |- ||3945||[[d:Q171174]]||[[Neposredna demokratija]]||0||54716||22161||9104||16255 |- ||3946||[[d:Q106687]]||[[Unitarijanstvo]]||1205||76474||0||1340||16256 |- ||3947||[[d:Q83396]]||[[Еленор Рузвелт]]||2504||142005||5237||4257||16257 |- ||3948||[[d:Q12460259]]||[[Хармонијум]]||0||55594||0||0||16258 |- ||3949||[[d:Q9176]]||[[Корејски језик]]||5066||113798||10274||1874||16258 |- ||3950||[[d:Q1449]]||[[Ђенова]]||6799||128256||21275||16241||16259 |- ||3951||[[d:Q366]]||[[Корупција]]||2732||111217||4433||8798||16261 |- ||3952||[[d:Q34286]]||[[Александер Грејам Бел]]||5866||139627||5165||6822||16262 |- ||3953||[[d:Q205136]]||[[Katedrala u Santijago de Komposteli]]||0||47322||13703||15460||16262 |- ||3954||[[d:Q190132]]||[[Turbulencija]]||4385||43368||1146||9734||16262 |- ||3955||[[d:Q179430]]||[[Секстант]]||0||22316||8401||6692||16262 |- ||3956||[[d:Q627603]]||[[Šaljiva slika]]||0||20141||0||0||16264 |- ||3957||[[d:Q2041172]]||[[Alati za mjerenje]]||0||45722||46150||46321||16264 |- ||3958||[[d:Q82925]]||[[Џозеф Конрад]]||7203||163882||8901||8072||16265 |- ||3959||[[d:Q10980]]||[[Триатлон]]||0||66928||6590||0||16266 |- ||3960||[[d:Q38571]]||[[Hrt]]||0||33278||0||0||16267 |- ||3961||[[d:Q186162]]||[[Травијата (опера)]]||0||32724||29713||9055||16268 |- ||3962||[[d:Q463910]]||[[Егоцентризам]]||0||26150||0||0||16271 |- ||3963||[[d:Q180274]]||[[Katedrala u Šartru]]||0||86006||11336||11385||16272 |- ||3964||[[d:Q52940]]||[[Сигисмунд III Васа]]||2944||135490||2534||5639||16273 |- ||3965||[[d:Q36864]]||[[Нокти]]||1740||35464||1776||1652||16273 |- ||3966||[[d:Q3409]]||[[Сиријус]]||0||90902||2298||1475||16273 |- ||3967||[[d:Q999259]]||[[Starogrčka filozofija]]||0||50116||0||0||16275 |- ||3968||[[d:Q9035]]||[[Дански језик]]||10493||90975||12211||5036||16275 |- ||3969||[[d:Q33972]]||[[Slot-mašina]]||0||80538||632||2877||16275 |- ||3970||[[d:Q243545]]||[[Nuklearna hemija]]||0||39319||2504||3350||16275 |- ||3971||[[d:Q188161]]||[[Холандска Индија]]||0||109600||7346||6281||16276 |- ||3972||[[d:Q214654]]||[[Sorbona (zgrada)]]||0||19702||1245||3501||16276 |- ||3973||[[d:Q146911]]||[[Чемпрес]]||0||16242||2459||6184||16276 |- ||3974||[[d:Q284256]]||[[Kristalizacija]]||2319||30085||9426||9420||16278 |- ||3975||[[d:Q178559]]||[[Живина]]||1209||55773||3624||4052||16279 |- ||3976||[[d:Q80811]]||[[Спутњик 1]]||1935||77540||4413||692||16279 |- ||3977||[[d:Q316936]]||[[Protivtenkovsko ratovanje]]||0||79740||7350||0||16280 |- ||3978||[[d:Q47087]]||[[Артур Ч. Кларк]]||7428||121029||3446||6260||16281 |- ||3979||[[d:Q121393]]||[[Пасха]]||1913||82659||8545||8665||16281 |- ||3980||[[d:Q43423]]||[[Езоп]]||1032||57645||1842||2309||16282 |- ||3981||[[d:Q128746]]||[[Irving Berlin]]||4137||92679||1662||2034||16282 |- ||3982||[[d:Q16641]]||[[Америчка Самоа]]||2319||149834||3244||7609||16282 |- ||3983||[[d:Q82996]]||[[Руне]]||1945||61023||1891||2707||16283 |- ||3984||[[d:Q139377]]||[[Краљевство Аксум]]||0||58884||15287||14902||16284 |- ||3985||[[d:Q101017]]||[[Дестилација]]||2677||66491||5089||2616||16285 |- ||3986||[[d:Q184996]]||[[Dielektrik]]||0||37023||8052||16227||16285 |- ||3987||[[d:Q706931]]||[[A. Dž. P. Tejlor]]||0||68408||0||2128||16286 |- ||3988||[[d:Q743]]||[[Волфрам]]||27351||74081||18904||5093||16286 |- ||3989||[[d:Q41097]]||[[Роса (падавина)]]||0||12328||850||709||16286 |- ||3990||[[d:Q42574]]||[[Џејмс Камерон]]||8210||139518||20389||19081||16287 |- ||3991||[[d:Q192993]]||[[Јавански човек]]||0||45456||3714||3755||16287 |- ||3992||[[d:Q162858]]||[[Сармати]]||0||53607||1374||1224||16287 |- ||3993||[[d:Q83418]]||[[Нормани]]||3559||67951||42990||4343||16287 |- ||3994||[[d:Q15869]]||[[Фреди Меркјури]]||19163||146228||14222||14639||16288 |- ||3995||[[d:Q44980]]||[[Алекс Фергусон]]||6726||189638||3606||12797||16288 |- ||3996||[[d:Q50776]]||[[Аустралијски фудбал]]||1761||86927||10701||5448||16288 |- ||3997||[[d:Q181667]]||[[Vašington Irving]]||0||58997||0||3288||16289 |- ||3998||[[d:Q1533]]||[[Каракас]]||2199||84426||11054||21659||16290 |- ||3999||[[d:Q1013]]||[[Лесото]]||34305||71647||4985||3088||16290 |- ||4000||[[d:Q744312]]||[[Hospitality Club]]||0||5454||0||0||16291 |- ||4001||[[d:Q212500]]||[[Заковица]]||0||38715||24751||7520||16293 |- ||4002||[[d:Q186475]]||[[Парцијални извод]]||0||22515||0||0||16293 |- ||4003||[[d:Q491558]]||[[Ibn Tajmija]]||4408||235951||0||4425||16294 |- ||4004||[[d:Q46830]]||[[Роберт Хук]]||1415||79311||8929||4157||16294 |- ||4005||[[d:Q19588]]||[[Прелазни метал]]||2441||34803||2152||2944||16294 |- ||4006||[[d:Q56504]]||[[Minski kineski jezici]]||0||25319||0||0||16296 |- ||4007||[[d:Q219817]]||[[Француски директоријум]]||0||162290||0||6836||16297 |- ||4008||[[d:Q123524]]||[[Solsticij]]||0||31710||8366||8546||16297 |- ||4009||[[d:Q8731]]||[[Međunarodni aerodrom Los Anđeles]]||0||164654||0||0||16298 |- ||4010||[[d:Q1136352]]||[[Pomorska arhitektura]]||0||18667||0||0||16299 |- ||4011||[[d:Q527936]]||[[Kajhosru Šapurdži Sorabdži]]||0||102049||0||0||16302 |- ||4012||[[d:Q170744]]||[[Кетон]]||3767||23869||3999||1563||16302 |- ||4013||[[d:Q217197]]||[[Европска дужничка криза]]||0||319846||2481||5633||16303 |- ||4014||[[d:Q40540]]||[[Зодијак]]||4202||60027||1130||5786||16303 |- ||4015||[[d:Q19834818]]||[[Aromatično jedinjenje]]||13342||11596||1169||0||16303 |- ||4016||[[d:Q216861]]||[[Varijacijski račun]]||0||56634||0||0||16303 |- ||4017||[[d:Q152044]]||[[Језеро Восток]]||4333||55851||2954||4797||16307 |- ||4018||[[d:Q192520]]||[[Једрење]]||2639||74551||10645||13262||16307 |- ||4019||[[d:Q215754]]||[[Energetsko piće]]||0||56105||1714||0||16308 |- ||4020||[[d:Q192662]]||[[Sardele]]||0||20164||0||0||16309 |- ||4021||[[d:Q181475]]||[[Орање]]||12071||25240||1761||11961||16311 |- ||4022||[[d:Q23622]]||[[Речник]]||6712||38009||12256||6933||16311 |- ||4023||[[d:Q21204]]||[[Међународна фонетска абецеда]]||7022||148683||18318||18286||16311 |- ||4024||[[d:Q1330607]]||[[Sirijski ratovi]]||0||23522||0||11159||16312 |- ||4025||[[d:Q1846]]||[[Холмијум]]||22927||23645||1189||4562||16312 |- ||4026||[[d:Q159375]]||[[Стандардна девијација]]||4820||51943||370||2537||16312 |- ||4027||[[d:Q29317]]||[[Баган (Мандалеј регион)]]||0||40984||10843||7656||16313 |- ||4028||[[d:Q25662]]||[[Клека]]||13304||28269||5594||2303||16313 |- ||4029||[[d:Q1353169]]||[[Veštački organ]]||0||38184||0||0||16313 |- ||4030||[[d:Q1936199]]||[[Keramičko inženjerstvo]]||0||51706||0||0||16313 |- ||4031||[[d:Q219517]]||[[Dalit]]||0||132393||2719||2813||16315 |- ||4032||[[d:Q105756]]||[[Џон Апдајк]]||0||85818||0||7241||16316 |- ||4033||[[d:Q80970]]||[[Ортодоксни јудаизам]]||0||104036||2462||647||16316 |- ||4034||[[d:Q34749]]||[[Društvene nauke]]||1187||73099||50994||50590||16316 |- ||4035||[[d:Q1352827]]||[[Margina greške]]||0||12934||0||0||16316 |- ||4036||[[d:Q181488]]||[[Guliverova putovanja]]||0||50005||2527||14704||16317 |- ||4037||[[d:Q50662]]||[[Geteov univerzitet u Frankfurtu]]||2496||21927||3791||4110||16317 |- ||4038||[[d:Q103531]]||[[Beta čestica]]||11760||13078||29009||13365||16317 |- ||4039||[[d:Q746656]]||[[Istorija biologije]]||0||82701||0||0||16318 |- ||4040||[[d:Q30034]]||[[Медоносна пчела]]||0||87747||0||15079||16318 |- ||4041||[[d:Q180099]]||[[Маргарет Мид]]||11872||60163||1387||18399||16319 |- ||4042||[[d:Q132151]]||[[Етнографија]]||0||51895||8411||10235||16320 |- ||4043||[[d:Q191582]]||[[Савет за узајамну економску помоћ]]||0||66172||747||0||16320 |- ||4044||[[d:Q146604]]||[[Crna ribizla]]||0||37564||2655||0||16320 |- ||4045||[[d:Q42302]]||[[Глина]]||1169||28529||2220||6681||16320 |- ||4046||[[d:Q202833]]||[[Друштвени медији]]||9755||228316||0||0||16320 |- ||4047||[[d:Q193657]]||[[Konveksni skup]]||0||24663||0||0||16321 |- ||4048||[[d:Q699]]||[[Бајка]]||0||91672||2388||1298||16322 |- ||4049||[[d:Q207591]]||[[Romantična muzika]]||0||25863||0||1785||16322 |- ||4050||[[d:Q208761]]||[[Историја Швајцарске]]||18177||42303||15703||7945||16323 |- ||4051||[[d:Q28208]]||[[Korjo]]||5811||123505||0||5441||16324 |- ||4052||[[d:Q38872]]||[[Пруска]]||6528||88871||6034||4067||16324 |- ||4053||[[d:Q381282]]||[[Pagvoške konferencije o nauci i svetskim pitanjima]]||0||27992||0||0||16324 |- ||4054||[[d:Q187634]]||[[Емулзија]]||6037||30003||1180||1797||16325 |- ||4055||[[d:Q111059]]||[[Kritična tačka (termodinamika)]]||0||21015||0||0||16325 |- ||4056||[[d:Q35517]]||[[Лос]]||0||133453||7100||6787||16328 |- ||4057||[[d:Q636771]]||[[Špansko osvajanje Perua]]||0||52680||0||0||16329 |- ||4058||[[d:Q976981]]||[[Формула]]||0||11413||1497||349||16329 |- ||4059||[[d:Q23413]]||[[Замак]]||1181||113081||1490||5712||16330 |- ||4060||[[d:Q180736]]||[[Јадници]]||0||72093||2919||3037||16330 |- ||4061||[[d:Q56014]]||[[Џорџ Кјукор]]||0||46486||8528||24000||16331 |- ||4062||[[d:Q338589]]||[[Hadlijeva ćelija]]||0||13783||0||0||16331 |- ||4063||[[d:Q308922]]||[[Naknada štete]]||0||30217||0||0||16334 |- ||4064||[[d:Q105650]]||[[Urologija]]||7587||22592||1281||7632||16335 |- ||4065||[[d:Q151929]]||[[Едуард Шеварднадзе]]||1359||50310||7085||2703||16338 |- ||4066||[[d:Q932233]]||[[Историја социологије]]||24415||95999||24422||24493||16338 |- ||4067||[[d:Q16556]]||[[Финикс]]||3382||210167||5473||4458||16338 |- ||4068||[[d:Q194380]]||[[Арапска књижевност]]||1755||97908||0||4365||16340 |- ||4069||[[d:Q220475]]||[[Naja (rod)]]||0||43025||0||0||16340 |- ||4070||[[d:Q34261]]||[[Порт о Пренс]]||2435||47925||5591||968||16343 |- ||4071||[[d:Q23526]]||[[Словенски језици]]||1491||59205||8047||9490||16343 |- ||4072||[[d:Q187646]]||[[Небески екватор]]||1088||4893||14527||13847||16343 |- ||4073||[[d:Q3748]]||[[Монровија]]||3772||37778||606||8803||16345 |- ||4074||[[d:Q736]]||[[Еквадор]]||8127||191180||11108||7977||16346 |- ||4075||[[d:Q1410]]||[[Гибралтар]]||54581||121783||35483||8941||16347 |- ||4076||[[d:Q26617]]||[[Праве чиопе]]||0||15934||6784||6819||16347 |- ||4077||[[d:Q10843274]]||[[Analitička teorija brojeva]]||0||26414||0||0||16350 |- ||4078||[[d:Q131187]]||[[Тејлоров полином]]||8008||41389||0||1614||16351 |- ||4079||[[d:Q50081]]||[[Crveni džin]]||1661||25850||3558||3425||16352 |- ||4080||[[d:Q46373]]||[[Edgar Dega]]||3366||60490||5994||4636||16353 |- ||4081||[[d:Q5753]]||[[Самарканд]]||6798||89463||10479||10421||16354 |- ||4082||[[d:Q1373583]]||[[Registan]]||0||5846||0||0||16354 |- ||4083||[[d:Q1064858]]||[[Radni sto]]||0||18596||0||0||16354 |- ||4084||[[d:Q83207]]||[[Укрштене речи]]||1974||78596||4490||9921||16354 |- ||4085||[[d:Q193272]]||[[Економска заједница држава западне Африке]]||0||42502||0||924||16355 |- ||4086||[[d:Q77078]]||[[Arnold Zomerfeld]]||0||52462||9211||0||16356 |- ||4087||[[d:Q41171]]||[[Незапосленост]]||3208||138443||4150||3192||16356 |- ||4088||[[d:Q178197]]||[[Najamnik]]||5722||149799||8816||6003||16356 |- ||4089||[[d:Q239771]]||[[Прилепуше]]||0||15753||2529||1691||16356 |- ||4090||[[d:Q159323]]||[[Сом]]||3440||21409||4675||4067||16358 |- ||4091||[[d:Q193181]]||[[Посматрање]]||5600||14081||805||721||16358 |- ||4092||[[d:Q178150]]||[[Електрични изолатор]]||4158||32005||1943||2768||16359 |- ||4093||[[d:Q3932]]||[[Сао Томе]]||2747||18002||3911||8454||16360 |- ||4094||[[d:Q179818]]||[[Кецалкоатл]]||13287||46631||6212||6202||16361 |- ||4095||[[d:Q188093]]||[[Langston Hjuz]]||0||71416||0||0||16363 |- ||4096||[[d:Q68962]]||[[Авари]]||4070||84675||3952||8041||16364 |- ||4097||[[d:Q3818]]||[[Малабо]]||2864||37093||4918||8157||16364 |- ||4098||[[d:Q37484]]||[[Епска поезија]]||11772||32158||2036||2732||16364 |- ||4099||[[d:Q674533]]||[[Инверзне тригонометријске функције]]||0||72333||660||992||16364 |- ||4100||[[d:Q30002]]||[[Ченгду]]||0||175934||47579||47914||16366 |- ||4101||[[d:Q131539]]||[[Књижевност за децу]]||4523||138142||808||0||16367 |- ||4102||[[d:Q36262]]||[[Сент Џонс (Антигва и Барбуда)]]||3426||14802||3316||595||16368 |- ||4103||[[d:Q711]]||[[Монголија]]||10824||130972||10006||13037||16369 |- ||4104||[[d:Q180422]]||[[Harmandir Sahib]]||0||68098||0||0||16369 |- ||4105||[[d:Q83323]]||[[Đubrivo]]||15797||86984||3586||15395||16369 |- ||4106||[[d:Q68060]]||[[Ђанлуиђи Буфон]]||6409||361582||7618||3261||16370 |- ||4107||[[d:Q839809]]||[[Istorija Bangladeša]]||0||180739||0||0||16370 |- ||4108||[[d:Q42365]]||[[Староенглески језик]]||0||89047||4849||3658||16371 |- ||4109||[[d:Q156537]]||[[Насиље у породици]]||0||320920||0||14686||16372 |- ||4110||[[d:Q83296]]||[[Литосфера]]||1001||15675||1527||1110||16374 |- ||4111||[[d:Q160538]]||[[Ђовани Лоренцо Бернини]]||0||109853||8216||5369||16375 |- ||4112||[[d:Q45981]]||[[Ritam i bluz]]||19794||67917||19502||19483||16375 |- ||4113||[[d:Q39099]]||[[Женминби]]||0||77239||1415||1259||16375 |- ||4114||[[d:Q83303]]||[[Fortran]]||6065||95470||6407||6253||16375 |- ||4115||[[d:Q187526]]||[[Меланин]]||12066||51429||3198||650||16376 |- ||4116||[[d:Q161210]]||[[Формалдехид]]||1300||74871||3386||3039||16377 |- ||4117||[[d:Q371394]]||[[Бангладешки ослободилачки рат]]||0||117062||0||11686||16378 |- ||4118||[[d:Q36168]]||[[Бриџтаун]]||3686||39850||13576||6849||16378 |- ||4119||[[d:Q29536]]||[[Паганизам]]||3906||45184||883||2237||16380 |- ||4120||[[d:Q241790]]||[[Куш]]||0||67470||9017||12205||16382 |- ||4121||[[d:Q1147454]]||[[Latinoamerička književnost]]||0||45813||0||0||16384 |- ||4122||[[d:Q44996]]||[[Oksfordski rečnik engleskog jezika]]||0||87750||0||0||16384 |- ||4123||[[d:Q182353]]||[[Polno razmnožavanje]]||4984||32691||3545||0||16385 |- ||4124||[[d:Q180507]]||[[Радиотерапија]]||15316||106036||8160||6748||16386 |- ||4125||[[d:Q23757]]||[[Кречњак]]||733||73580||5771||2352||16386 |- ||4126||[[d:Q170373]]||[[Кристофер Рен]]||0||63311||3243||8161||16388 |- ||4127||[[d:Q253623]]||[[Патент]]||4114||83310||6700||6974||16388 |- ||4128||[[d:Q82083]]||[[Џон Китс]]||4189||72063||6011||8851||16389 |- ||4129||[[d:Q191089]]||[[Старост]]||0||95150||2728||0||16389 |- ||4130||[[d:Q44299]]||[[Којот]]||0||147476||3122||3175||16389 |- ||4131||[[d:Q288266]]||[[Магнезијум сулфат]]||0||31702||0||3694||16389 |- ||4132||[[d:Q177463]]||[[Угљен]]||0||38225||23593||23505||16390 |- ||4133||[[d:Q160122]]||[[Х5Н1]]||0||88892||10473||12140||16390 |- ||4134||[[d:Q190382]]||[[Jonizacija]]||39656||40940||14235||12945||16390 |- ||4135||[[d:Q313270]]||[[Džerom Kern]]||0||55346||0||2707||16391 |- ||4136||[[d:Q576104]]||[[Одојче]]||535||40113||12455||5264||16391 |- ||4137||[[d:Q998]]||[[Новорођенче]]||0||40113||3871||277||16391 |- ||4138||[[d:Q185638]]||[[Цирус]]||0||62304||5271||2111||16391 |- ||4139||[[d:Q527628]]||[[Холографија]]||5303||63888||10617||7029||16391 |- ||4140||[[d:Q295929]]||[[Иниго Џоунс]]||0||34932||2285||8277||16392 |- ||4141||[[d:Q155966]]||[[Maslinovke]]||12279||19070||2160||1854||16392 |- ||4142||[[d:Q273071]]||[[Скочимиш]]||0||12174||0||0||16393 |- ||4143||[[d:Q901553]]||[[Program velikih opservatorija]]||0||27803||0||0||16393 |- ||4144||[[d:Q383258]]||[[Ортодоксија]]||0||15674||1210||3518||16394 |- ||4145||[[d:Q81091]]||[[Европски бизон]]||7332||99102||2883||2914||16394 |- ||4146||[[d:Q21659]]||[[Кокоши]]||1278||61181||3810||3634||16397 |- ||4147||[[d:Q130832]]||[[Персеј]]||7294||34441||8424||7791||16398 |- ||4148||[[d:Q200263]]||[[Парси]]||0||84958||2622||2604||16398 |- ||4149||[[d:Q51056]]||[[Франц Јозеф]]||8296||87602||44784||28645||16399 |- ||4150||[[d:Q26125]]||[[Помракуше]]||0||16044||3179||0||16399 |- ||4151||[[d:Q495307]]||[[Sletanje na Mesec]]||0||103689||0||0||16399 |- ||4152||[[d:Q83572]]||[[Siksko carstvo]]||0||59759||0||0||16400 |- ||4153||[[d:Q11380]]||[[Вишну]]||904||95657||607||255||16400 |- ||4154||[[d:Q199765]]||[[Ровац]]||9667||45270||2304||6508||16402 |- ||4155||[[d:Q37594]]||[[Вилијам I Освајач]]||4995||102004||4337||5597||16403 |- ||4156||[[d:Q1258473]]||[[Palata Peterhof]]||0||23621||2768||0||16403 |- ||4157||[[d:Q145409]]||[[Арапаима]]||0||10538||8003||0||16404 |- ||4158||[[d:Q483769]]||[[Енергија јонизације]]||1094||53941||4103||1770||16405 |- ||4159||[[d:Q132911]]||[[Лифт]]||0||152814||10347||452||16405 |- ||4160||[[d:Q157642]]||[[Vladimir Arnold]]||0||44039||1733||0||16406 |- ||4161||[[d:Q80993]]||[[Инжењеринг софтвера]]||8244||54846||3275||2160||16406 |- ||4162||[[d:Q9896]]||[[Pesto]]||828||18816||0||0||16408 |- ||4163||[[d:Q1798603]]||[[Жичани инструменти]]||0||46535||1605||1278||16409 |- ||4164||[[d:Q166118]]||[[Архив]]||2967||46302||4596||8557||16410 |- ||4165||[[d:Q144535]]||[[Херберт Спенсер]]||1940||74370||8878||19630||16411 |- ||4166||[[d:Q82414]]||[[Зимске олимпијске игре]]||1668||131225||11594||3887||16411 |- ||4167||[[d:Q173756]]||[[Zimzelenovke]]||10613||28758||18176||12522||16411 |- ||4168||[[d:Q131412]]||[[Мери Стјуарт]]||22922||88891||6148||22603||16412 |- ||4169||[[d:Q214473]]||[[Stiv Biko]]||0||92303||0||3576||16413 |- ||4170||[[d:Q842333]]||[[Zapadna filozofija]]||0||93291||615||487||16413 |- ||4171||[[d:Q42320]]||[[Савана]]||720||32813||915||600||16415 |- ||4172||[[d:Q910979]]||[[Biološki pigment]]||1741||29788||15884||0||16416 |- ||4173||[[d:Q134219]]||[[Полисахарид]]||1379||29344||1362||6840||16416 |- ||4174||[[d:Q133602]]||[[Каролинзи]]||2792||79887||10489||10407||16417 |- ||4175||[[d:Q373615]]||[[Polypodiopsida]]||3036||57896||22756||0||16417 |- ||4176||[[d:Q173343]]||[[Веделово море]]||2655||17920||2179||1197||16420 |- ||4177||[[d:Q41984]]||[[Међународна агенција за нуклеарну енергију]]||4422||42438||28974||1019||16420 |- ||4178||[[d:Q167980]]||[[Транспирација]]||7768||18515||1040||1037||16420 |- ||4179||[[d:Q172948]]||[[Боров модел атома]]||9617||63446||11541||14047||16420 |- ||4180||[[d:Q182453]]||[[Адијабатски процес]]||12105||40636||4215||1574||16421 |- ||4181||[[d:Q9248]]||[[Баку]]||18760||117460||17163||13249||16422 |- ||4182||[[d:Q3624]]||[[Адис Абеба]]||3949||103658||20560||19363||16422 |- ||4183||[[d:Q180691]]||[[Мишјакиње]]||0||14794||2692||0||16422 |- ||4184||[[d:Q34442]]||[[Пут]]||3914||85838||1320||1011||16422 |- ||4185||[[d:Q494235]]||[[Dijamantna sutra]]||0||29098||0||3817||16423 |- ||4186||[[d:Q2263]]||[[Том Хенкс]]||18037||110731||21597||19629||16424 |- ||4187||[[d:Q76555]]||[[Јозеф II Хабзбуршки]]||8891||56381||13639||10164||16424 |- ||4188||[[d:Q3238]]||[[Тегусигалпа]]||1076||139591||6875||6883||16425 |- ||4189||[[d:Q184840]]||[[Кријумчарење]]||701||39641||647||9186||16425 |- ||4190||[[d:Q277954]]||[[Естроген]]||9639||65938||6910||7041||16425 |- ||4191||[[d:Q175195]]||[[Piter Gejbrijel]]||0||116059||3602||3371||16426 |- ||4192||[[d:Q39645]]||[[Семантика]]||8297||22553||11397||11485||16427 |- ||4193||[[d:Q4230]]||[[Унија јужноамеричких нација]]||12247||79157||2785||1946||16428 |- ||4194||[[d:Q191390]]||[[Метална веза]]||873||24605||12012||11384||16428 |- ||4195||[[d:Q1014]]||[[Либерија]]||4473||137732||11007||3086||16429 |- ||4196||[[d:Q6472]]||[[Zvezdana evolucija]]||3326||49392||0||0||16429 |- ||4197||[[d:Q15290]]||[[Добро]]||2596||15961||2547||2661||16430 |- ||4198||[[d:Q83188]]||[[Релативизам]]||0||50830||1634||1122||16431 |- ||4199||[[d:Q172858]]||[[Rezonancija (fizika)]]||1328||56327||21488||11647||16432 |- ||4200||[[d:Q154950]]||[[Royal Dutch Shell]]||0||175176||10176||0||16433 |- ||4201||[[d:Q23054]]||[[Халејева комета]]||3529||95828||11315||7121||16433 |- ||4202||[[d:Q108366]]||[[Грегори Пек]]||2827||192661||15262||14589||16435 |- ||4203||[[d:Q37707]]||[[Хаику]]||0||38439||14247||2538||16436 |- ||4204||[[d:Q39829]]||[[Стивен Кинг]]||5792||136188||5035||6209||16437 |- ||4205||[[d:Q357444]]||[[Lu Gerig]]||0||90384||0||0||16438 |- ||4206||[[d:Q33477]]||[[Ежен Делакроа]]||2716||39831||9225||2834||16441 |- ||4207||[[d:Q167639]]||[[Vidžajanagarsko carstvo]]||0||87592||0||0||16441 |- ||4208||[[d:Q5293]]||[[Флопи диск]]||2201||75869||2546||5373||16441 |- ||4209||[[d:Q265628]]||[[Веома велики телескоп]]||0||51884||5929||5067||16441 |- ||4210||[[d:Q47307]]||[[Генеалогија]]||1086||94430||1512||694||16442 |- ||4211||[[d:Q188029]]||[[Phasmatodea]]||0||51493||1874||0||16442 |- ||4212||[[d:Q36507]]||[[Миленијум]]||897||7673||283||922||16443 |- ||4213||[[d:Q35875]]||[[Једнакост масе и енергије]]||0||94217||18911||10567||16444 |- ||4214||[[d:Q172822]]||[[Хуверова брана]]||4999||94819||11942||11851||16445 |- ||4215||[[d:Q47739]]||[[Чуанг Це]]||0||16157||2205||10201||16446 |- ||4216||[[d:Q3692]]||[[Ријад]]||4666||62590||23585||19826||16446 |- ||4217||[[d:Q54363]]||[[Сатурн V (ракета-носач)]]||0||94561||27839||9273||16446 |- ||4218||[[d:Q165650]]||[[Studije medija]]||0||31698||0||0||16447 |- ||4219||[[d:Q916]]||[[Ангола]]||91583||148358||9150||31996||16448 |- ||4220||[[d:Q316706]]||[[Šugar Rej Robinson]]||0||123937||0||0||16450 |- ||4221||[[d:Q161254]]||[[Момент импулса]]||3455||85600||4057||16626||16450 |- ||4222||[[d:Q74623]]||[[Велики турски рат]]||0||42846||8586||13864||16452 |- ||4223||[[d:Q41746]]||[[Ахил]]||8522||76383||8230||2815||16455 |- ||4224||[[d:Q188055]]||[[Опсада]]||861||79129||923||1536||16455 |- ||4225||[[d:Q24384]]||[[Годишње доба]]||894||53914||2079||935||16457 |- ||4226||[[d:Q182968]]||[[Мајмуни Старог света]]||20306||13681||12934||10931||16459 |- ||4227||[[d:Q123414]]||[[Стрес]]||0||62815||2186||4341||16459 |- ||4228||[[d:Q173799]]||[[Забава]]||3675||133782||320||489||16461 |- ||4229||[[d:Q73089]]||[[Џин Кели]]||1971||65529||2907||3635||16463 |- ||4230||[[d:Q48013]]||[[Унца]]||0||12559||508||0||16463 |- ||4231||[[d:Q49653]]||[[ARD (radiodifuzno preduzeće)]]||0||34743||2273||2783||16464 |- ||4232||[[d:Q486420]]||[[Генетички дрифт]]||4701||53244||3106||1545||16464 |- ||4233||[[d:Q185914]]||[[Miguel Serveto]]||0||81593||1033||0||16465 |- ||4234||[[d:Q49074]]||[[Курт Вонегут]]||0||94153||0||2077||16466 |- ||4235||[[d:Q194445]]||[[Univerzitet u Kairu]]||0||22863||1662||2676||16466 |- ||4236||[[d:Q656801]]||[[Međunarodna finansijska korporacija]]||0||37039||0||0||16466 |- ||4237||[[d:Q84217]]||[[Рудолф Нурејев]]||0||72338||1200||0||16467 |- ||4238||[[d:Q148442]]||[[Магија (илузија)]]||0||55465||1177||5798||16467 |- ||4239||[[d:Q350834]]||[[Majstorija]]||0||9578||0||0||16467 |- ||4240||[[d:Q129958]]||[[Кукумавка]]||0||24308||3254||3224||16468 |- ||4241||[[d:Q40605]]||[[Veliki hadronski sudarač]]||1207||106906||11274||10688||16469 |- ||4242||[[d:Q185832]]||[[Emanuel Svedenborg]]||0||84866||8087||0||16470 |- ||4243||[[d:Q220078]]||[[Kingsli Ejmis]]||0||34035||0||1093||16471 |- ||4244||[[d:Q193688]]||[[Историја Јерменије]]||6054||120637||25873||0||16471 |- ||4245||[[d:Q655904]]||[[Закочно зрачење]]||0||46679||13231||0||16471 |- ||4246||[[d:Q334631]]||[[Gibsova slobodna energija]]||813||34011||6247||13160||16472 |- ||4247||[[d:Q93267]]||[[Земљоуз]]||767||3984||661||1549||16473 |- ||4248||[[d:Q48821]]||[[Свемирски центар Кенеди]]||1399||64318||2279||1546||16473 |- ||4249||[[d:Q65943]]||[[Теорема]]||1239||34149||2156||2299||16474 |- ||4250||[[d:Q41690]]||[[Златни пресек]]||14128||125125||4103||7085||16474 |- ||4251||[[d:Q5151]]||[[Месеци]]||12143||47281||12400||11659||16476 |- ||4252||[[d:Q389654]]||[[Rvanje grčko-rimskim stilom]]||0||50774||4663||0||16477 |- ||4253||[[d:Q37868]]||[[Алге]]||11329||89888||4603||4124||16477 |- ||4254||[[d:Q219433]]||[[Балиста]]||0||24152||8528||2106||16478 |- ||4255||[[d:Q173223]]||[[Мери Касат]]||1690||57202||3550||7073||16479 |- ||4256||[[d:Q8641]]||[[Јидиш (језик)]]||0||95101||5060||14217||16479 |- ||4257||[[d:Q35221]]||[[Рефлектор (телескоп)]]||0||33201||4803||0||16479 |- ||4258||[[d:Q240123]]||[[Indo-skitsko carstvo]]||0||63378||0||2592||16480 |- ||4259||[[d:Q3751]]||[[Праја]]||3839||27387||490||9306||16480 |- ||4260||[[d:Q1225]]||[[Брус Спрингстин]]||2420||180238||22105||23488||16481 |- ||4261||[[d:Q271324]]||[[Heda Hoper]]||0||50525||3182||12685||16481 |- ||4262||[[d:Q1413102]]||[[Hiperfina struktura]]||0||27089||0||0||16482 |- ||4263||[[d:Q215675]]||[[Kvantno sprezanje]]||0||104816||10101||0||16482 |- ||4264||[[d:Q36484]]||[[Везник]]||929||22728||4039||4381||16483 |- ||4265||[[d:Q309479]]||[[Studentov t-test]]||0||43075||422||0||16483 |- ||4266||[[d:Q231417]]||[[Barbara Volters]]||0||52323||0||0||16484 |- ||4267||[[d:Q123028]]||[[Педијатрија]]||567||39217||546||622||16484 |- ||4268||[[d:Q13703]]||[[Мезоамерика]]||0||91222||799||10236||16485 |- ||4269||[[d:Q223705]]||[[Planinski bicikl]]||0||39379||0||0||16485 |- ||4270||[[d:Q312976]]||[[Tulsidas]]||0||94921||0||0||16486 |- ||4271||[[d:Q28892]]||[[Исламски календар]]||2299||57006||5634||31061||16486 |- ||4272||[[d:Q272021]]||[[Geštaltizam]]||0||72065||0||15109||16487 |- ||4273||[[d:Q40357]]||[[Затвор]]||1335||129918||2228||2040||16487 |- ||4274||[[d:Q34316]]||[[Доктор Ху]]||4128||207585||31224||6736||16488 |- ||4275||[[d:Q165947]]||[[Глад]]||4780||70148||1729||4857||16488 |- ||4276||[[d:Q130964]]||[[Калорија]]||987||21471||676||3169||16488 |- ||4277||[[d:Q496325]]||[[Навлака]]||0||12768||1345||487||16489 |- ||4278||[[d:Q125356]]||[[Тестера]]||0||31768||12064||8343||16489 |- ||4279||[[d:Q193291]]||[[Дух]]||0||18119||4372||13776||16490 |- ||4280||[[d:Q157991]]||[[Баобаб]]||4510||32265||2357||2062||16490 |- ||4281||[[d:Q40939]]||[[Есхил]]||9404||51200||8680||32410||16491 |- ||4282||[[d:Q36236]]||[[Малајалам (језик)]]||0||137547||1984||2409||16491 |- ||4283||[[d:Q168525]]||[[Пуноглавац]]||0||15374||0||2533||16491 |- ||4284||[[d:Q13423]]||[[Плејаде (звездано јато)]]||4568||39628||4343||4372||16491 |- ||4285||[[d:Q37144]]||[[Метак]]||3196||98240||1414||0||16491 |- ||4286||[[d:Q174583]]||[[Zrno metka]]||0||53880||3241||0||16491 |- ||4287||[[d:Q72154]]||[[Амундсеново море]]||1117||12585||12109||533||16492 |- ||4288||[[d:Q49117]]||[[Универзитет Пенсилваније]]||0||310342||3668||7606||16492 |- ||4289||[[d:Q425597]]||[[Хидроксид]]||1256||41324||3672||4343||16492 |- ||4290||[[d:Q306786]]||[[Бета распад]]||0||58201||14656||14720||16493 |- ||4291||[[d:Q25261]]||[[Метеорологија]]||12568||71097||47744||11975||16494 |- ||4292||[[d:Q3718]]||[[Дакар]]||8714||47457||10034||18863||16495 |- ||4293||[[d:Q212944]]||[[Klezmer]]||0||69237||2368||2390||16495 |- ||4294||[[d:Q446013]]||[[Pumpna stanica]]||0||20625||1706||0||16495 |- ||4295||[[d:Q16635]]||[[Гвам]]||5194||89950||3990||6203||16496 |- ||4296||[[d:Q3427]]||[[Вега]]||2671||89888||2480||2280||16496 |- ||4297||[[d:Q3151]]||[[Мион]]||779||47882||10467||1490||16496 |- ||4298||[[d:Q131774]]||[[Адолесценција]]||14399||174498||2871||1770||16497 |- ||4299||[[d:Q59576]]||[[Сомови (ред)]]||0||66825||2583||2794||16497 |- ||4300||[[d:Q161635]]||[[Угаона брзина]]||1452||31194||4847||1751||16498 |- ||4301||[[d:Q44403]]||[[Хајнрих Хајне]]||1566||69645||1441||2821||16499 |- ||4302||[[d:Q24829]]||[[Орсон Велс]]||4131||241474||56452||53954||16500 |- ||4303||[[d:Q47700]]||[[Калахари]]||2845||20862||1028||9678||16500 |- ||4304||[[d:Q29466]]||[[Каба]]||2070||64176||2256||4200||16503 |- ||4305||[[d:Q42937]]||[[Тројански рат]]||5920||91882||4070||9507||16504 |- ||4306||[[d:Q160534]]||[[Џек Керуак]]||0||85698||2947||3916||16505 |- ||4307||[[d:Q220728]]||[[Flatajron (zgrada)]]||0||54286||0||0||16506 |- ||4308||[[d:Q12353044]]||[[Rafinerija nafte]]||0||91433||12664||11303||16506 |- ||4309||[[d:Q206717]]||[[Планетарни систем]]||0||41670||11018||0||16506 |- ||4310||[[d:Q167751]]||[[Ugljenični ciklus]]||10844||101245||10459||10473||16506 |- ||4311||[[d:Q16555]]||[[Хјустон]]||2776||252602||4454||4317||16507 |- ||4312||[[d:Q1761]]||[[Даблин]]||4102||170225||15241||12672||16507 |- ||4313||[[d:Q164]]||[[Квадрат]]||2309||18209||1355||2131||16507 |- ||4314||[[d:Q34413]]||[[Беназир Буто]]||2536||185546||9600||2122||16508 |- ||4315||[[d:Q1718]]||[[Диселдорф]]||30843||98886||8000||30788||16509 |- ||4316||[[d:Q16675060]]||[[Udovstvo]]||0||22495||0||0||16509 |- ||4317||[[d:Q7930]]||[[Малгашки језик]]||0||46537||10823||9556||16509 |- ||4318||[[d:Q170022]]||[[Медичи]]||4161||79178||32444||18739||16510 |- ||4319||[[d:Q43286]]||[[Pećine Mogao]]||0||57846||6185||2348||16510 |- ||4320||[[d:Q13724]]||[[Месје 33]]||7414||47333||4482||3140||16511 |- ||4321||[[d:Q240911]]||[[Misterija (pozorište)]]||0||24554||2064||2070||16512 |- ||4322||[[d:Q82445]]||[[Анри де Тулуз-Лотрек]]||2109||39877||4159||9971||16513 |- ||4323||[[d:Q1968]]||[[Формула 1]]||22599||147090||31262||23416||16513 |- ||4324||[[d:Q1149275]]||[[Imovinsko pravo]]||0||30970||0||0||16513 |- ||4325||[[d:Q213812]]||[[Bejb Rut]]||0||149964||362||0||16514 |- ||4326||[[d:Q14947899]]||[[Дивљи запад]]||0||263843||13652||3241||16515 |- ||4327||[[d:Q173782]]||[[Ар деко]]||1021||146620||8436||5934||16515 |- ||4328||[[d:Q45867]]||[[Паралелограм]]||3825||15387||1776||4205||16515 |- ||4329||[[d:Q484265]]||[[Ендру Карнеги]]||0||111343||2963||2191||16516 |- ||4330||[[d:Q190397]]||[[Неправилна галаксија]]||1652||7342||1929||1352||16516 |- ||4331||[[d:Q93318]]||[[Наутичка миља]]||1478||12050||1770||1799||16516 |- ||4332||[[d:Q339444]]||[[Лапласова једначина]]||0||31926||0||3807||16516 |- ||4333||[[d:Q1063608]]||[[Istorija Velsa]]||0||73363||10195||0||16517 |- ||4334||[[d:Q7313]]||[[Јуанско царство]]||0||120092||9446||1283||16517 |- ||4335||[[d:Q163758]]||[[Vinsonov masiv]]||5100||16005||0||2012||16517 |- ||4336||[[d:Q47492]]||[[Газа]]||1854||114813||10408||14834||16517 |- ||4337||[[d:Q319604]]||[[Putnik]]||0||7799||0||0||16518 |- ||4338||[[d:Q178512]]||[[Јавни превоз]]||0||74366||1127||1663||16518 |- ||4339||[[d:Q187447]]||[[Пабло Ескобар]]||0||74849||12222||8469||16520 |- ||4340||[[d:Q40852]]||[[Едвард Џенер]]||3577||55551||9221||9429||16520 |- ||4341||[[d:Q131221]]||[[Футуризам]]||2477||61380||7953||5523||16520 |- ||4342||[[d:Q41513]]||[[Вилијам Блејк]]||2328||102862||2773||2865||16525 |- ||4343||[[d:Q33866]]||[[Теодор Рузвелт]]||3905||248614||16047||14196||16525 |- ||4344||[[d:Q25381]]||[[Ћилибар]]||2285||61011||3940||3388||16525 |- ||4345||[[d:Q3688]]||[[Нуакшот]]||2651||32154||10114||10787||16528 |- ||4346||[[d:Q38348]]||[[Раздео]]||27959||44123||4104||1079||16529 |- ||4347||[[d:Q7727]]||[[Минут]]||1119||4883||651||1190||16529 |- ||4348||[[d:Q11891]]||[[Џејмс Нокс Полк]]||5012||146159||50249||50534||16530 |- ||4349||[[d:Q34600]]||[[Кјото]]||0||75989||12930||3217||16530 |- ||4350||[[d:Q914]]||[[Волгоград]]||1758||61328||6778||7835||16530 |- ||4351||[[d:Q279394]]||[[Brak iz pogodnosti]]||0||8409||3651||0||16530 |- ||4352||[[d:Q62500]]||[[Јонска веза]]||4315||17171||6479||3589||16531 |- ||4353||[[d:Q14112]]||[[Корзика]]||2580||75942||5810||4441||16532 |- ||4354||[[d:Q45767]]||[[Kompeticija (biologija)]]||0||32280||0||1312||16534 |- ||4355||[[d:Q1480]]||[[Коразон Акино]]||0||109804||4659||2115||16535 |- ||4356||[[d:Q131201]]||[[Одрживи развој]]||2659||44385||15940||3883||16535 |- ||4357||[[d:Q131761]]||[[Хамфри Дејви]]||2944||77201||10649||5376||16536 |- ||4358||[[d:Q82806]]||[[Зенит]]||0||5751||12246||11466||16536 |- ||4359||[[d:Q164432]]||[[Осамдесетогодишњи рат]]||0||18967||0||4843||16537 |- ||4360||[[d:Q167198]]||[[Amin (hemija)]]||11224||32679||5621||5337||16537 |- ||4361||[[d:Q158797]]||[[Инжињерија]]||0||26488||857||806||16540 |- ||4362||[[d:Q9586]]||[[Анемари Мозер Прел]]||0||19178||5336||0||16541 |- ||4363||[[d:Q42918]]||[[Mutacija]]||13780||102811||1175||15403||16541 |- ||4364||[[d:Q200441]]||[[Антиохија (древни град)]]||0||66784||13013||0||16542 |- ||4365||[[d:Q79872]]||[[Објектно-оријентисано програмирање]]||9522||64098||2976||6194||16542 |- ||4366||[[d:Q59104]]||[[Континентална филозофија]]||0||27077||9655||9565||16543 |- ||4367||[[d:Q181517]]||[[Теодолит]]||0||25837||8513||5830||16543 |- ||4368||[[d:Q201231]]||[[Казуар]]||0||42534||4805||0||16544 |- ||4369||[[d:Q41872]]||[[Међузвездани медијум]]||2370||44050||10093||8948||16544 |- ||4370||[[d:Q178066]]||[[Либидо]]||14333||40779||10628||11930||16545 |- ||4371||[[d:Q165980]]||[[Универзитет у Бечу]]||1726||30237||1568||8202||16546 |- ||4372||[[d:Q43806]]||[[Бескичмењаци]]||2049||40985||692||771||16546 |- ||4373||[[d:Q81447]]||[[Олдус Хаксли]]||3191||55710||5797||6431||16547 |- ||4374||[[d:Q60024]]||[[Херман фон Хелмхолц]]||3415||33381||10479||3296||16548 |- ||4375||[[d:Q220072]]||[[ITV]]||0||63830||0||4203||16548 |- ||4376||[[d:Q47867]]||[[Армадило]]||0||5868||2170||2419||16548 |- ||4377||[[d:Q188502]]||[[Sebastijan Kou]]||0||62173||9239||0||16550 |- ||4378||[[d:Q1898]]||[[Мендељевијум]]||13973||33540||1583||2999||16550 |- ||4379||[[d:Q133235]]||[[Sagorevanje]]||932||49604||14621||14692||16551 |- ||4380||[[d:Q122392]]||[[Јакоб Бернули]]||2932||19249||4047||8657||16552 |- ||4381||[[d:Q154844]]||[[Majkelson—Morlijev eksperiment]]||0||89012||13603||13099||16552 |- ||4382||[[d:Q18373]]||[[Гравитациона константа]]||0||45327||8353||8156||16553 |- ||4383||[[d:Q160039]]||[[Економетрија]]||0||21250||0||10056||16553 |- ||4384||[[d:Q134425]]||[[Књига пута и врлине]]||978||30487||0||3574||16554 |- ||4385||[[d:Q3235978]]||[[Cirkumstelarni disk]]||0||20328||1442||0||16554 |- ||4386||[[d:Q30849]]||[[Блог]]||4597||67425||7566||6089||16554 |- ||4387||[[d:Q1963]]||[[Картум]]||5589||45066||7423||8883||16555 |- ||4388||[[d:Q48103]]||[[Момент силе]]||913||32934||3763||12694||16557 |- ||4389||[[d:Q180254]]||[[Adsorpcija]]||3140||53291||3206||3056||16558 |- ||4390||[[d:Q548462]]||[[Frederik Džekson Terner]]||0||25224||0||0||16559 |- ||4391||[[d:Q1853]]||[[Тулијум]]||21133||24497||1090||4726||16559 |- ||4392||[[d:Q164359]]||[[Iskustvo]]||0||96695||674||10499||16560 |- ||4393||[[d:Q29294]]||[[Вилис тауер]]||4486||63497||5005||5043||16561 |- ||4394||[[d:Q206987]]||[[Вибрафон]]||0||47448||8951||558||16561 |- ||4395||[[d:Q11812]]||[[Томас Џеферсон]]||6238||229267||89518||91535||16562 |- ||4396||[[d:Q97439162]]||[[Stellantis]]||0||29001||0||0||16562 |- ||4397||[[d:Q123034]]||[[Улрих Цвингли]]||0||76285||992||2742||16564 |- ||4398||[[d:Q83345]]||[[Obrezivanje]]||0||155959||5732||4626||16564 |- ||4399||[[d:Q2607]]||[[Ерих Хонекер]]||0||92505||2435||5285||16565 |- ||4400||[[d:Q82]]||[[Штампач]]||2037||40708||8936||2119||16565 |- ||4401||[[d:Q235254]]||[[Mišel Kvan]]||0||92574||2815||0||16566 |- ||4402||[[d:Q207476]]||[[Holomorfna funkcija]]||0||23906||0||0||16566 |- ||4403||[[d:Q854531]]||[[Реална анализа]]||0||49087||0||961||16566 |- ||4404||[[d:Q221001]]||[[Жак Анкетил]]||0||69571||0||15926||16567 |- ||4405||[[d:Q369429]]||[[Камбијум]]||7111||7195||776||0||16567 |- ||4406||[[d:Q171052]]||[[Svračci]]||0||12111||5618||4438||16567 |- ||4407||[[d:Q5167679]]||[[Распад Совјетског Савеза]]||2578||176786||4599||6462||16568 |- ||4408||[[d:Q169872]]||[[Simptom (medicina)]]||806||31938||637||0||16568 |- ||4409||[[d:Q38142]]||[[Самурај]]||4594||128219||4185||50616||16569 |- ||4410||[[d:Q178354]]||[[Разум]]||1499||93984||798||6221||16569 |- ||4411||[[d:Q131454]]||[[Конгресна библиотека]]||1233||76187||6545||7131||16569 |- ||4412||[[d:Q41631]]||[[Ровчице]]||0||17547||2755||2413||16569 |- ||4413||[[d:Q107414]]||[[Валентни електрон]]||10323||16012||0||2688||16569 |- ||4414||[[d:Q234852]]||[[Подрум]]||0||36752||0||1514||16569 |- ||4415||[[d:Q756033]]||[[Nelinearna optika]]||0||47582||0||0||16570 |- ||4416||[[d:Q39671]]||[[Стоунхенџ]]||1667||120946||11531||5070||16571 |- ||4417||[[d:Q217295]]||[[Misa (muzika)]]||0||25981||0||0||16572 |- ||4418||[[d:Q22676]]||[[Ципеле]]||0||92030||1038||976||16572 |- ||4419||[[d:Q1056721]]||[[Kavalirstvo]]||0||55804||0||0||16573 |- ||4420||[[d:Q170439]]||[[Акорд]]||0||71857||24641||26529||16573 |- ||4421||[[d:Q320341]]||[[Čelesta]]||0||17105||0||0||16573 |- ||4422||[[d:Q125482]]||[[Имам]]||11946||26564||926||763||16573 |- ||4423||[[d:Q174320]]||[[Осцилоскоп]]||2184||67864||1254||3039||16573 |- ||4424||[[d:Q49890]]||[[Полупредсједнички систем]]||0||36163||4442||6043||16574 |- ||4425||[[d:Q180095]]||[[Тиранија]]||0||38769||698||15574||16574 |- ||4426||[[d:Q104340]]||[[Харолд Лојд]]||0||52891||0||3104||16575 |- ||4427||[[d:Q370994]]||[[RR Lira]]||0||13998||3911||0||16575 |- ||4428||[[d:Q193034]]||[[Levijatan (spis)]]||9791||33692||1846||1724||16576 |- ||4429||[[d:Q215913]]||[[Циркумстеларна настањива зона]]||0||134782||2590||0||16576 |- ||4430||[[d:Q1473346]]||[[Витраж]]||1598||80300||1918||3734||16577 |- ||4431||[[d:Q379814]]||[[Maudgaljajana]]||0||77720||0||0||16578 |- ||4432||[[d:Q122960]]||[[Рококо]]||2782||60214||35493||35277||16578 |- ||4433||[[d:Q175751]]||[[Тунел ефекат]]||3497||50339||19460||8834||16579 |- ||4434||[[d:Q60429]]||[[Чандрасекара Венката Раман]]||3218||130847||6789||2432||16580 |- ||4435||[[d:Q26]]||[[Северна Ирска]]||3444||181165||4839||4529||16580 |- ||4436||[[d:Q193235]]||[[Делски савез]]||0||26162||2149||35749||16581 |- ||4437||[[d:Q944533]]||[[Tevatron]]||0||23052||0||0||16581 |- ||4438||[[d:Q320142]]||[[Šariputra]]||0||65667||0||2402||16582 |- ||4439||[[d:Q3359]]||[[Тритон (сателит)]]||8599||74492||8634||8633||16584 |- ||4440||[[d:Q739186]]||[[Малтикс]]||7983||35171||0||613||16584 |- ||4441||[[d:Q33521]]||[[Примењена математика]]||1723||20366||0||2562||16584 |- ||4442||[[d:Q193498]]||[[Šalot]]||0||13618||0||0||16585 |- ||4443||[[d:Q93191]]||[[Баптисти]]||0||76413||15413||14184||16587 |- ||4444||[[d:Q76483]]||[[Рајнер Марија Рилке]]||3022||43412||19917||3193||16588 |- ||4445||[[d:Q181685]]||[[Nikola Leonard Sadi Karno]]||2797||23307||7978||660||16590 |- ||4446||[[d:Q81299]]||[[Организација за европску безбедност и сарадњу]]||1432||105197||7463||7937||16590 |- ||4447||[[d:Q328716]]||[[Motociklistički sport]]||0||7713||2472||0||16591 |- ||4448||[[d:Q201684]]||[[Krah berze 1929.]]||11942||40227||0||0||16593 |- ||4449||[[d:Q5499]]||[[Московски метро]]||0||107791||15493||10283||16593 |- ||4450||[[d:Q184183]]||[[Други балкански рат]]||10846||65227||12125||10342||16594 |- ||4451||[[d:Q11751]]||[[Нагоја]]||985||93010||1107||2615||16594 |- ||4452||[[d:Q308963]]||[[Univerzitet u Salamanci]]||0||18017||0||2881||16594 |- ||4453||[[d:Q7224565]]||[[Ротквица]]||0||37472||2252||1725||16594 |- ||4454||[[d:Q1254]]||[[Кофи Анан]]||2960||118572||2620||3115||16596 |- ||4455||[[d:Q185043]]||[[Три краљевства]]||0||78701||4741||5150||16597 |- ||4456||[[d:Q47499]]||[[Међународни празник рада]]||5982||124689||7466||11272||16597 |- ||4457||[[d:Q179103]]||[[JAXA]]||13031||52488||12068||12085||16597 |- ||4458||[[d:Q79838]]||[[Хармоника]]||1229||65367||1333||2958||16598 |- ||4459||[[d:Q179226]]||[[Jahanje]]||0||60553||942||1221||16598 |- ||4460||[[d:Q245998]]||[[Циста (биологија)]]||0||13993||0||0||16599 |- ||4461||[[d:Q106410]]||[[Тројна тачка]]||675||16885||1537||8725||16600 |- ||4462||[[d:Q1430]]||[[Марко Аурелије]]||2687||137212||4866||5640||16601 |- ||4463||[[d:Q765165]]||[[Леонид Брежњев]]||13076||112681||13711||13918||16603 |- ||4464||[[d:Q13222088]]||[[Nar (voće)]]||0||60757||0||0||16603 |- ||4465||[[d:Q13188]]||[[Нар]]||3821||60757||7261||3227||16603 |- ||4466||[[d:Q188267]]||[[Парадигме програмирања]]||1616||21459||0||1572||16603 |- ||4467||[[d:Q157811]]||[[Врлина]]||785||54914||1658||3736||16604 |- ||4468||[[d:Q161598]]||[[Подземне воде]]||1845||54256||851||870||16604 |- ||4469||[[d:Q42295]]||[[Жбун]]||1938||19275||935||863||16605 |- ||4470||[[d:Q849798]]||[[Teorija čvorova]]||0||48268||0||0||16605 |- ||4471||[[d:Q235539]]||[[Maunt Vitni]]||0||26692||0||0||16606 |- ||4472||[[d:Q826]]||[[Малдиви]]||3241||137729||5547||3690||16606 |- ||4473||[[d:Q3972943]]||[[Izdavaštvo]]||2695||34007||18721||0||16606 |- ||4474||[[d:Q604422]]||[[Transgranični park Veliki Limpopo]]||0||6418||5885||0||16607 |- ||4475||[[d:Q194223]]||[[Univerzitet u Buenos Ajresu]]||4755||28937||0||3627||16607 |- ||4476||[[d:Q184814]]||[[Прерафаелити]]||2091||41538||3411||3391||16610 |- ||4477||[[d:Q214622]]||[[Nikos Kazantzakis]]||0||34918||0||1918||16611 |- ||4478||[[d:Q1020]]||[[Малави]]||5171||117836||7888||9285||16611 |- ||4479||[[d:Q315916]]||[[Leon Festinger]]||2107||41552||0||0||16612 |- ||4480||[[d:Q23445]]||[[Црно]]||2840||97642||364||935||16612 |- ||4481||[[d:Q39911]]||[[Деценија]]||823||7693||1115||1256||16612 |- ||4482||[[d:Q32043]]||[[Сабирање]]||14695||77262||7150||4477||16613 |- ||4483||[[d:Q34651]]||[[Хришћанска црква]]||0||60364||609||28275||16614 |- ||4484||[[d:Q3856]]||[[Никозија]]||3193||104045||8817||1111||16616 |- ||4485||[[d:Q263031]]||[[Drevna keltska religija]]||0||63184||0||0||16616 |- ||4486||[[d:Q44819]]||[[Сухарто]]||0||115492||3516||5292||16617 |- ||4487||[[d:Q887684]]||[[Муслиманско освајање Персије]]||28112||87951||0||8209||16617 |- ||4488||[[d:Q886837]]||[[Krvni test]]||0||16321||3615||0||16617 |- ||4489||[[d:Q152255]]||[[Izračunavanje koordinata]]||0||26805||0||0||16617 |- ||4490||[[d:Q1009]]||[[Камерун]]||5335||114393||7136||6076||16618 |- ||4491||[[d:Q11315]]||[[Trgovački centar]]||0||49588||7613||1527||16619 |- ||4492||[[d:Q33438]]||[[Међународна унија за чисту и примењену хемију]]||1518||55240||2239||2278||16619 |- ||4493||[[d:Q6241]]||[[Патриотизам]]||16742||18753||2189||16808||16619 |- ||4494||[[d:Q213]]||[[Чешка]]||39567||180306||44210||42325||16620 |- ||4495||[[d:Q206077]]||[[Tableta (farmacija)]]||0||28232||1241||2952||16621 |- ||4496||[[d:Q36268]]||[[Брижит Бардо]]||2921||85314||1548||3785||16622 |- ||4497||[[d:Q11389]]||[[Брахма]]||1063||40240||559||819||16622 |- ||4498||[[d:Q199821]]||[[Велика Колумбија]]||0||28796||46665||60634||16624 |- ||4499||[[d:Q193353]]||[[Flogistonska teorija]]||0||18901||1490||0||16624 |- ||4500||[[d:Q274106]]||[[Vilkinsonova mikrotalasna anizotropna sonda]]||0||50543||0||0||16624 |- ||4501||[[d:Q178036]]||[[Брауново кретање]]||0||52494||6474||6408||16625 |- ||4502||[[d:Q200928]]||[[Пренос електричне енергије]]||0||90734||0||0||16625 |- ||4503||[[d:Q49773]]||[[Друштвени покрет]]||0||64024||1041||5017||16626 |- ||4504||[[d:Q103191]]||[[Хомеостаза]]||7700||79698||824||757||16626 |- ||4505||[[d:Q132964]]||[[Владимир Мајаковски]]||0||72305||2942||7414||16627 |- ||4506||[[d:Q206181]]||[[Хенк Вилијамс]]||0||77029||8062||6790||16627 |- ||4507||[[d:Q378751]]||[[Кiselo-bazna reakcija]]||0||33280||0||0||16627 |- ||4508||[[d:Q160398]]||[[Кристалографија]]||8357||25473||6775||1999||16627 |- ||4509||[[d:Q178733]]||[[Центрифугална сила]]||0||41190||13915||3862||16627 |- ||4510||[[d:Q186393]]||[[Kontrapunkt]]||0||33660||1946||0||16628 |- ||4511||[[d:Q154547]]||[[Војводство]]||0||9918||0||0||16628 |- ||4512||[[d:Q55260]]||[[Дејвид Лин]]||12291||51596||9700||9633||16630 |- ||4513||[[d:Q184410]]||[[Teorema četiri boje]]||0||46994||4461||0||16630 |- ||4514||[[d:Q177854]]||[[Лоренцо де Медичи]]||0||34261||9240||9388||16631 |- ||4515||[[d:Q189760]]||[[Гласање]]||0||32676||0||0||16631 |- ||4516||[[d:Q163214]]||[[Дифузија]]||655||55360||6786||2368||16631 |- ||4517||[[d:Q83426]]||[[Авеста]]||0||23077||1574||2614||16632 |- ||4518||[[d:Q75713]]||[[Слепуље]]||0||55513||7060||7013||16634 |- ||4519||[[d:Q44281]]||[[Игнасио де Лојола]]||4063||47726||5247||1882||16635 |- ||4520||[[d:Q223044]]||[[Корњаче]]||44150||122625||13409||37245||16635 |- ||4521||[[d:Q2290557]]||[[Социологија породице]]||0||86926||0||0||16637 |- ||4522||[[d:Q158119]]||[[Рамала]]||0||77319||1703||1354||16640 |- ||4523||[[d:Q131711]]||[[Кич]]||0||20771||4162||4250||16640 |- ||4524||[[d:Q133730]]||[[Lars fon Trir]]||6201||71815||2652||6338||16641 |- ||4525||[[d:Q184716]]||[[Колонизација Северне Америке]]||2548||89702||1889||0||16641 |- ||4526||[[d:Q575822]]||[[Nacionalni park Tumukumaki]]||0||10974||9071||0||16641 |- ||4527||[[d:Q1099]]||[[Антимон]]||36275||58329||4761||4485||16645 |- ||4528||[[d:Q1252]]||[[Хасијум]]||32900||93912||1155||2764||16646 |- ||4529||[[d:Q35127]]||[[Веб-сајт]]||26491||29210||2133||26133||16646 |- ||4530||[[d:Q605657]]||[[Nacionalni park i rezervat Kapije Arktika]]||0||22166||3950||0||16647 |- ||4531||[[d:Q181574]]||[[Северноамерички споразум о слободној трговини]]||0||118445||1075||0||16647 |- ||4532||[[d:Q8928]]||[[Сазвежђе]]||5857||50144||4583||6470||16647 |- ||4533||[[d:Q185375]]||[[Mihail Bahtin]]||0||56590||2843||0||16648 |- ||4534||[[d:Q8860]]||[[Орион (сазвежђе)]]||7415||42922||9554||1367||16648 |- ||4535||[[d:Q57238]]||[[Niklas Luman]]||9523||35607||2583||0||16649 |- ||4536||[[d:Q3929]]||[[Порт Луј]]||4081||35383||2776||8323||16650 |- ||4537||[[d:Q25565]]||[[Вране]]||0||69581||4582||4363||16650 |- ||4538||[[d:Q75520]]||[[Висораван]]||1398||14464||848||759||16650 |- ||4539||[[d:Q313686]]||[[Džek Dempsi]]||0||79552||0||0||16652 |- ||4540||[[d:Q3708255]]||[[Селџучка династија]]||1400||27068||4331||9074||16652 |- ||4541||[[d:Q1326354]]||[[Родитељство]]||0||71301||12200||11881||16652 |- ||4542||[[d:Q55469]]||[[Марчело Мастројани]]||2249||32293||18652||13926||16654 |- ||4543||[[d:Q211967]]||[[Istorija Brazila]]||0||82516||0||0||16654 |- ||4544||[[d:Q215185]]||[[Skušovke]]||0||10073||2987||0||16654 |- ||4545||[[d:Q40392]]||[[Супермасивна црна рупа]]||0||79980||26543||26199||16656 |- ||4546||[[d:Q180600]]||[[Влажност]]||8597||64210||7781||2536||16656 |- ||4547||[[d:Q483400]]||[[Жироскоп]]||1219||49142||9508||16588||16657 |- ||4548||[[d:Q41323]]||[[Амерички фудбал]]||17336||150054||18932||17867||16658 |- ||4549||[[d:Q178794]]||[[Лични сат]]||0||81002||0||0||16658 |- ||4550||[[d:Q106151]]||[[Плантагенети]]||3148||121622||24769||5532||16659 |- ||4551||[[d:Q194326]]||[[Žongliranje]]||0||33723||0||0||16660 |- ||4552||[[d:Q192858]]||[[Toharci]]||0||66471||16166||11380||16661 |- ||4553||[[d:Q80596]]||[[Артур Милер]]||10580||69514||1603||11189||16662 |- ||4554||[[d:Q2844]]||[[Бразилија]]||3719||90221||10762||6730||16662 |- ||4555||[[d:Q189445]]||[[Дводомни систем]]||10453||77814||0||0||16662 |- ||4556||[[d:Q43229]]||[[Организација]]||2184||25578||2268||2057||16662 |- ||4557||[[d:Q623319]]||[[Stona gora]]||0||15134||1612||0||16662 |- ||4558||[[d:Q42767]]||[[Китолов]]||3528||74729||3746||4028||16664 |- ||4559||[[d:Q173540]]||[[Маргарет Мичел]]||0||68854||1482||2512||16665 |- ||4560||[[d:Q104085]]||[[Азбест]]||0||101598||4730||1627||16665 |- ||4561||[[d:Q26540]]||[[Вештачки сателит]]||2217||41943||13668||428||16666 |- ||4562||[[d:Q394352]]||[[Унутрашње језгро Земље]]||0||55821||0||0||16668 |- ||4563||[[d:Q112128]]||[[Хусеин ибн Али]]||3845||127339||0||37290||16669 |- ||4564||[[d:Q186451]]||[[Буковача]]||0||12129||3370||3095||16669 |- ||4565||[[d:Q184440]]||[[Жорж Амадо]]||0||15802||0||2604||16671 |- ||4566||[[d:Q185018]]||[[Земља Фрање Јосифа]]||0||49111||8241||11528||16673 |- ||4567||[[d:Q81307]]||[[Гринпис]]||0||163179||1897||1587||16673 |- ||4568||[[d:Q122043]]||[[Фруктоза]]||8988||53439||2884||4996||16673 |- ||4569||[[d:Q18125]]||[[Манчестер]]||3004||193358||2313||11305||16674 |- ||4570||[[d:Q2914621]]||[[Невера]]||0||91445||1075||1442||16676 |- ||4571||[[d:Q58715]]||[[Велики скок напред]]||0||101949||14607||13403||16678 |- ||4572||[[d:Q12129]]||[[Парсек]]||2343||28306||775||353||16678 |- ||4573||[[d:Q76127]]||[[Сукарно]]||0||123079||7530||2512||16679 |- ||4574||[[d:Q125171]]||[[Ravno-panelni ekran]]||0||20962||0||16627||16679 |- ||4575||[[d:Q182527]]||[[Хемијске једначине]]||4237||24191||3072||956||16680 |- ||4576||[[d:Q178266]]||[[Хербициди]]||8778||76582||1556||1664||16680 |- ||4577||[[d:Q146657]]||[[Велика кружница]]||0||6225||2735||458||16681 |- ||4578||[[d:Q850283]]||[[Интерферометрија]]||0||93768||6029||0||16681 |- ||4579||[[d:Q3736439]]||[[Патка]]||0||31808||2564||1523||16682 |- ||4580||[[d:Q180089]]||[[The Economist]]||0||80978||1358||11683||16683 |- ||4581||[[d:Q179871]]||[[Eisaku Sato]]||0||23286||4778||14831||16684 |- ||4582||[[d:Q5419]]||[[Мисури (река)]]||4948||190391||7396||2558||16685 |- ||4583||[[d:Q1163715]]||[[МЛБ]]||0||145901||19526||3710||16685 |- ||4584||[[d:Q1006733]]||[[Травњак]]||2043||49727||1300||1193||16685 |- ||4585||[[d:Q125551]]||[[Парменид]]||1705||40144||8271||9521||16687 |- ||4586||[[d:Q1057314]]||[[Hebrejska književnost]]||0||16609||0||21964||16687 |- ||4587||[[d:Q15879]]||[[Гуштери]]||4251||65919||3989||3870||16687 |- ||4588||[[d:Q122701]]||[[Вилијам Томсон, 1. барон Келвин]]||1977||97115||2521||7584||16688 |- ||4589||[[d:Q183257]]||[[Психотерапија]]||0||132401||54417||1897||16688 |- ||4590||[[d:Q192880]]||[[Пироксени]]||0||13430||9905||9273||16688 |- ||4591||[[d:Q241248]]||[[Orhan Pamuk]]||3630||63581||6798||10589||16689 |- ||4592||[[d:Q48362]]||[[Махајана]]||0||138065||3411||7772||16690 |- ||4593||[[d:Q1103]]||[[Јод]]||27919||98575||16166||9646||16690 |- ||4594||[[d:Q932586]]||[[Филмска продукција]]||0||25211||0||0||16692 |- ||4595||[[d:Q185098]]||[[Електрофореза]]||11143||12117||2932||4232||16692 |- ||4596||[[d:Q1046]]||[[Ниобијум]]||25402||86507||1168||5157||16692 |- ||4597||[[d:Q132629]]||[[Електрична кола]]||4775||10537||8748||13933||16692 |- ||4598||[[d:Q495529]]||[[Eufonijum]]||0||33906||0||0||16693 |- ||4599||[[d:Q150820]]||[[Playboy]]||0||68099||10768||10569||16693 |- ||4600||[[d:Q134237]]||[[Квадратни корен]]||7796||44061||3270||3025||16693 |- ||4601||[[d:Q10484]]||[[Лира (сазвежђе)]]||3163||67066||3715||3369||16694 |- ||4602||[[d:Q9165172]]||[[Имагинарни број]]||5673||12386||5966||0||16694 |- ||4603||[[d:Q463883]]||[[Франсес Марион]]||0||21822||0||9365||16696 |- ||4604||[[d:Q142999]]||[[Јевсевије Кесаријски]]||0||69081||2819||6955||16696 |- ||4605||[[d:Q185925]]||[[Графички дизајн]]||5587||37576||2693||11615||16696 |- ||4606||[[d:Q6078]]||[[Dr Dre]]||2423||153414||44101||3398||16697 |- ||4607||[[d:Q151324]]||[[Пропен]]||0||20128||585||3575||16697 |- ||4608||[[d:Q8789]]||[[Криптографија]]||2770||91312||14198||16199||16697 |- ||4609||[[d:Q14566073]]||[[Jagnjetina i ovčetina]]||0||27771||0||0||16698 |- ||4610||[[d:Q183287]]||[[Јакуза]]||0||62041||5402||3228||16698 |- ||4611||[[d:Q46076]]||[[Зец]]||0||24588||3050||2044||16698 |- ||4612||[[d:Q26158]]||[[Красуљак]]||13966||12015||5721||3698||16698 |- ||4613||[[d:Q188869]]||[[Њива]]||0||6690||0||851||16698 |- ||4614||[[d:Q93128]]||[[Вилијам Харви]]||1410||47067||828||10911||16699 |- ||4615||[[d:Q101313]]||[[Фанерозоик]]||5349||51878||2120||2124||16699 |- ||4616||[[d:Q186356]]||[[Њу дил]]||10823||204717||1726||3317||16700 |- ||4617||[[d:Q150229]]||[[Боксерски устанак]]||0||144387||2599||6084||16701 |- ||4618||[[d:Q3777]]||[[Уагадугу]]||3373||30042||4916||9455||16701 |- ||4619||[[d:Q3400]]||[[Formiranje planeta]]||0||107002||0||0||16701 |- ||4620||[[d:Q83197]]||[[Антиматерија]]||3841||69849||1816||4409||16701 |- ||4621||[[d:Q21195]]||[[Скандинавија]]||1685||77094||18394||1620||16702 |- ||4622||[[d:Q205740]]||[[Egipatska mitologija]]||10113||65851||7978||9615||16703 |- ||4623||[[d:Q172587]]||[[Нерђајући челик]]||19487||99125||14838||16671||16703 |- ||4624||[[d:Q199551]]||[[Урмија (језеро)]]||0||34911||14048||4774||16705 |- ||4625||[[d:Q188737]]||[[Јастребови и копци]]||0||33420||0||0||16706 |- ||4626||[[d:Q14326]]||[[Апатосаурус]]||0||86321||1478||1411||16706 |- ||4627||[[d:Q147778]]||[[Цироза јетре]]||5139||103198||1265||1540||16707 |- ||4628||[[d:Q151128]]||[[Istorija Islanda]]||0||69103||8167||0||16709 |- ||4629||[[d:Q101600]]||[[Смеђи патуљак]]||2515||127664||1638||1628||16709 |- ||4630||[[d:Q313931]]||[[Albert Elis]]||0||52528||0||0||16710 |- ||4631||[[d:Q132922]]||[[Двогрба камила]]||0||28482||12380||13033||16710 |- ||4632||[[d:Q15787]]||[[ХИВ]]||5092||126674||16276||5465||16710 |- ||4633||[[d:Q12511]]||[[Степениште]]||0||63914||515||2106||16712 |- ||4634||[[d:Q590]]||[[Луис де Камоис]]||1314||81613||807||2678||16713 |- ||4635||[[d:Q111074]]||[[Džon Bari (kompozitor)]]||0||58809||0||2346||16715 |- ||4636||[[d:Q102851]]||[[Боетије]]||0||61381||10004||4691||16716 |- ||4637||[[d:Q4640]]||[[Вулкан (бог)]]||4682||44656||1067||7020||16718 |- ||4638||[[d:Q17723]]||[[Класицизам (музика)]]||0||49436||0||2143||16721 |- ||4639||[[d:Q233718]]||[[Leontina Prajs]]||0||55920||0||0||16722 |- ||4640||[[d:Q720243]]||[[Бигамија]]||0||16848||443||612||16722 |- ||4641||[[d:Q170585]]||[[Полигамија]]||9154||111367||8742||5089||16722 |- ||4642||[[d:Q273167]]||[[Хилбертови проблеми]]||0||33114||0||2185||16722 |- ||4643||[[d:Q16571]]||[[Јустус фон Либиг]]||1172||66839||1070||0||16724 |- ||4644||[[d:Q38076]]||[[McDonald's]]||0||143340||7852||3850||16725 |- ||4645||[[d:Q2695156]]||[[Бетмен]]||43154||194303||8347||112501||16726 |- ||4646||[[d:Q5950]]||[[Џејмс Браун]]||0||140883||29676||30772||16729 |- ||4647||[[d:Q133201]]||[[Skvoš]]||0||43845||11383||1829||16731 |- ||4648||[[d:Q41354]]||[[Сирће]]||0||39515||1244||951||16732 |- ||4649||[[d:Q2120396]]||[[Vilson Grejtbač]]||0||11121||0||0||16733 |- ||4650||[[d:Q217172]]||[[Savet za zalivsku saradnju arapskih država]]||0||59923||0||0||16734 |- ||4651||[[d:Q141022]]||[[Помрачење]]||0||40607||6276||6289||16734 |- ||4652||[[d:Q204194]]||[[Тамна маглина]]||3084||5263||4679||3148||16734 |- ||4653||[[d:Q4093]]||[[Глазгов]]||3140||223514||4508||10994||16735 |- ||4654||[[d:Q25916]]||[[Мишеви и пацови]]||12677||12384||3160||5129||16737 |- ||4655||[[d:Q19577]]||[[Актиноид]]||1444||124228||1101||1123||16737 |- ||4656||[[d:Q213926]]||[[Морски лед]]||0||35088||0||0||16737 |- ||4657||[[d:Q188854]]||[[Bulbul]]||0||20180||0||0||16738 |- ||4658||[[d:Q42045]]||[[Магматске стене]]||6454||46379||6408||1769||16738 |- ||4659||[[d:Q3465]]||[[Џин (натприродно биће)]]||2727||91085||5720||945||16739 |- ||4660||[[d:Q191733]]||[[Пулс]]||0||18140||2521||1558||16739 |- ||4661||[[d:Q45803]]||[[Мираз]]||3395||100042||833||3418||16740 |- ||4662||[[d:Q2873]]||[[Analiza glavnih komponenti]]||0||106559||0||0||16740 |- ||4663||[[d:Q1543066]]||[[Meet the Press]]||0||32113||0||3663||16741 |- ||4664||[[d:Q83309]]||[[Јохан Штраус Млађи]]||19929||24035||2047||2157||16742 |- ||4665||[[d:Q57394]]||[[Нурсултан Назарбајев]]||2872||194678||3031||3565||16742 |- ||4666||[[d:Q707995]]||[[Mornar]]||0||13132||0||0||16742 |- ||4667||[[d:Q476300]]||[[Nadmetanje]]||0||55693||17641||0||16743 |- ||4668||[[d:Q185948]]||[[Vremensko nadmetanje]]||0||4225||1546||0||16743 |- ||4669||[[d:Q25332]]||[[Орао рибар]]||0||49950||2563||2105||16743 |- ||4670||[[d:Q60064]]||[[Aljaska (poluostrvo)]]||0||9725||2234||2358||16744 |- ||4671||[[d:Q365]]||[[Келн]]||3081||113098||8377||8411||16744 |- ||4672||[[d:Q188790]]||[[Конкубинат]]||0||91858||1957||1477||16744 |- ||4673||[[d:Q159545]]||[[Cornus]]||3347||26812||5745||0||16744 |- ||4674||[[d:Q111463]]||[[Paranthropus]]||0||59135||15904||15958||16745 |- ||4675||[[d:Q44384]]||[[Хефест]]||6163||50256||6738||5851||16745 |- ||4676||[[d:Q191704]]||[[Конгломерат (геологија)]]||0||16041||2742||0||16745 |- ||4677||[[d:Q82918]]||[[Сапармурат Нијазов]]||8876||50020||10365||12048||16747 |- ||4678||[[d:Q172317]]||[[Хиџаб]]||0||123309||1104||3902||16748 |- ||4679||[[d:Q271026]]||[[Haloalkan]]||0||19514||0||3411||16748 |- ||4680||[[d:Q751]]||[[Осмијум]]||24148||45817||1339||5108||16749 |- ||4681||[[d:Q854659]]||[[Pojačanje (elektronika)]]||0||9125||7104||11392||16749 |- ||4682||[[d:Q47616]]||[[Инкандесцентна сијалица]]||861||102571||4454||10781||16749 |- ||4683||[[d:Q37681]]||[[Свила]]||1018||80508||1332||1783||16749 |- ||4684||[[d:Q5822]]||[[Пјеро дела Франческа]]||0||23931||12842||12513||16750 |- ||4685||[[d:Q25284]]||[[Першун]]||1988||22025||2279||1560||16751 |- ||4686||[[d:Q50056]]||[[Историја астрономије]]||0||83365||85612||85127||16752 |- ||4687||[[d:Q181741]]||[[Хоризонт догађаја]]||2079||25840||1996||1997||16753 |- ||4688||[[d:Q1340267]]||[[Istorija pismenosti]]||0||58548||0||0||16756 |- ||4689||[[d:Q42962]]||[[Ulje]]||689||12180||1298||544||16757 |- ||4690||[[d:Q66065]]||[[Сахел]]||4058||30898||4441||4223||16757 |- ||4691||[[d:Q9259]]||[[Светска баштина]]||4963||48614||7376||8100||16758 |- ||4692||[[d:Q168796]]||[[Duhovnost]]||2156||106504||1678||5705||16758 |- ||4693||[[d:Q26513]]||[[Фетус]]||7199||35552||1412||1147||16758 |- ||4694||[[d:Q186509]]||[[Математичка константа]]||9632||44918||11628||12097||16759 |- ||4695||[[d:Q153018]]||[[Максимилијан Шел]]||11841||40419||4082||3808||16760 |- ||4696||[[d:Q23392]]||[[Лед]]||715||73918||1373||2787||16760 |- ||4697||[[d:Q161157]]||[[Лозинка]]||0||76488||1698||3594||16760 |- ||4698||[[d:Q240126]]||[[Nasilničko ponašanje]]||0||91286||0||0||16761 |- ||4699||[[d:Q171240]]||[[Londonska berza]]||0||47107||12411||0||16762 |- ||4700||[[d:Q160042]]||[[Афрички биво]]||0||30941||5586||5578||16762 |- ||4701||[[d:Q181699]]||[[Карбонат]]||2134||16080||0||766||16763 |- ||4702||[[d:Q166542]]||[[Међународни односи]]||27116||78244||831||3377||16764 |- ||4703||[[d:Q239925]]||[[Ћирило и Методије]]||47220||58780||7264||20304||16765 |- ||4704||[[d:Q171411]]||[[Ода Нобунага]]||6309||64864||6077||4144||16765 |- ||4705||[[d:Q25247]]||[[Пупавац]]||3748||31059||4584||11940||16766 |- ||4706||[[d:Q3276756]]||[[Magenta (boja)]]||0||20901||401||444||16767 |- ||4707||[[d:Q10511]]||[[Персеј (сазвежђе)]]||4092||45554||862||866||16767 |- ||4708||[[d:Q483213]]||[[Покровни систем]]||7943||11641||2372||2404||16768 |- ||4709||[[d:Q11104]]||[[Ибн Хeјсам]]||4142||117186||3688||3143||16769 |- ||4710||[[d:Q243558]]||[[Дуралуминијум]]||0||11553||2147||1961||16769 |- ||4711||[[d:Q208404]]||[[Јерменско краљевство]]||0||44104||13575||2824||16770 |- ||4712||[[d:Q51547]]||[[Били Вајлдер]]||0||49853||6890||16676||16771 |- ||4713||[[d:Q226995]]||[[Медијана (статистика)]]||2355||58686||840||817||16772 |- ||4714||[[d:Q83169]]||[[Хидросфера]]||0||15182||657||2734||16773 |- ||4715||[[d:Q176609]]||[[Северни поларник]]||1529||19578||1827||9653||16775 |- ||4716||[[d:Q1194747]]||[[Конституционализам]]||0||40884||0||0||16775 |- ||4717||[[d:Q217012]]||[[Радио галаксија]]||1558||23482||3884||0||16775 |- ||4718||[[d:Q81242]]||[[Поветарац]]||0||8438||5276||0||16775 |- ||4719||[[d:Q25343]]||[[Квадратни метар]]||2926||4823||2856||665||16775 |- ||4720||[[d:Q12916]]||[[Реалан број]]||987||43305||3169||12085||16775 |- ||4721||[[d:Q192851]]||[[Arkadne igre]]||806||122564||413||0||16776 |- ||4722||[[d:Q101965]]||[[Експеримент]]||0||35737||1749||2511||16776 |- ||4723||[[d:Q49013]]||[[Шиваћа машина]]||0||36842||3600||16266||16776 |- ||4724||[[d:Q1315]]||[[Равнодневица]]||2546||40593||11176||10747||16777 |- ||4725||[[d:Q182882]]||[[Džon Džejms Odubon]]||0||76747||0||0||16778 |- ||4726||[[d:Q92640]]||[[Alisa u zemlji čuda]]||4905||64580||4749||9287||16778 |- ||4727||[[d:Q181014]]||[[Фуга (музика)]]||0||62873||1746||1806||16778 |- ||4728||[[d:Q41187]]||[[Sony]]||1386||120540||10428||10092||16778 |- ||4729||[[d:Q19106]]||[[Морски пауци]]||0||22578||2023||0||16778 |- ||4730||[[d:Q479882]]||[[OpenVMS]]||10640||99010||0||0||16778 |- ||4731||[[d:Q124490]]||[[Насиље]]||130719||131532||9336||780||16779 |- ||4732||[[d:Q272002]]||[[Trovanje hranom]]||0||69546||0||0||16781 |- ||4733||[[d:Q136980]]||[[Интерференција]]||927||34453||18500||2509||16782 |- ||4734||[[d:Q34687]]||[[Ружа]]||1297||29102||2321||3404||16783 |- ||4735||[[d:Q247869]]||[[60 minuta]]||0||101363||0||2662||16784 |- ||4736||[[d:Q3299]]||[[Глуон]]||925||23992||9750||782||16784 |- ||4737||[[d:Q151414]]||[[Џорџ Маршал (генерал)]]||0||183514||2382||2712||16785 |- ||4738||[[d:Q208451]]||[[Калцијум хлорид]]||0||25980||0||4966||16785 |- ||4739||[[d:Q234898]]||[[Bhaktivedanta Svami Prabhupada]]||0||34249||6634||0||16786 |- ||4740||[[d:Q12599]]||[[Ledena ploča]]||0||11676||0||0||16786 |- ||4741||[[d:Q294931]]||[[Vilijam Randolf Herst]]||0||82727||1950||0||16787 |- ||4742||[[d:Q37340]]||[[Аполон]]||15431||207886||18182||4862||16787 |- ||4743||[[d:Q128234]]||[[Падеж]]||3777||70683||11761||7139||16787 |- ||4744||[[d:Q93227]]||[[Николај Римски-Корсаков]]||3355||92127||3086||10710||16788 |- ||4745||[[d:Q712]]||[[Фиџи]]||3391||157913||6779||65162||16790 |- ||4746||[[d:Q42182]]||[[Бакингамска палата]]||1739||61269||543||1842||16790 |- ||4747||[[d:Q38082]]||[[Луис Керол]]||1328||79625||1238||63536||16791 |- ||4748||[[d:Q3111454]]||[[Dinastija Čan]]||0||68716||0||0||16792 |- ||4749||[[d:Q184858]]||[[Američki lešinari]]||0||35623||4284||0||16794 |- ||4750||[[d:Q719512]]||[[Ожеов ефекат]]||0||6032||0||0||16795 |- ||4751||[[d:Q2796622]]||[[Srednja vrednost]]||17131||14891||0||0||16795 |- ||4752||[[d:Q33760]]||[[Бертранд Расел]]||6977||142016||40988||41264||16796 |- ||4753||[[d:Q75809]]||[[Лутеранизам]]||704||172772||6589||4707||16796 |- ||4754||[[d:Q125309]]||[[Чад (језеро)]]||0||33174||2602||2218||16797 |- ||4755||[[d:Q36161]]||[[Скуп]]||8962||42586||14550||4849||16797 |- ||4756||[[d:Q83338]]||[[Робин Вилијамс]]||3055||148042||2719||6473||16799 |- ||4757||[[d:Q1648751]]||[[Радерфордов оглед]]||0||35776||7106||7164||16799 |- ||4758||[[d:Q35381]]||[[Коломбо]]||3785||82918||5006||4490||16800 |- ||4759||[[d:Q49389]]||[[Туризам]]||961||94770||9790||10454||16800 |- ||4760||[[d:Q431]]||[[Зоологија]]||1001||36622||1920||2410||16800 |- ||4761||[[d:Q205692]]||[[Poasonova raspodela]]||0||74686||0||0||16800 |- ||4762||[[d:Q959203]]||[[Reloov trougao]]||0||57330||4103||4069||16802 |- ||4763||[[d:Q853477]]||[[Лан Санг]]||0||63570||2702||0||16803 |- ||4764||[[d:Q211331]]||[[3. периода хемијских елемената]]||0||24237||0||2145||16803 |- ||4765||[[d:Q103480]]||[[Берил]]||1488||31666||13594||5925||16803 |- ||4766||[[d:Q167178]]||[[Šuga]]||0||49949||0||2459||16804 |- ||4767||[[d:Q1293]]||[[Дама (игра)]]||979||42027||13606||15171||16805 |- ||4768||[[d:Q41364]]||[[Таласна дужина]]||5870||35660||1415||7573||16806 |- ||4769||[[d:Q191369]]||[[Угарит]]||0||26141||14112||17635||16807 |- ||4770||[[d:Q186096]]||[[Руско царство]]||2233||50852||1743||17401||16807 |- ||4771||[[d:Q216]]||[[Вилњус]]||14759||304058||13528||1963||16807 |- ||4772||[[d:Q864]]||[[Покемон]]||22257||108140||47002||32726||16807 |- ||4773||[[d:Q466602]]||[[Američki kvartalni konj]]||0||37217||0||0||16807 |- ||4774||[[d:Q172466]]||[[Stiven Ču]]||0||47061||3580||9829||16808 |- ||4775||[[d:Q179797]]||[[Tezaurus]]||5378||19173||13443||0||16808 |- ||4776||[[d:Q43637]]||[[Монопол]]||4173||94457||4890||4123||16809 |- ||4777||[[d:Q170754]]||[[Корона (астрономија)]]||0||0||23572||21466||16809 |- ||4778||[[d:Q309372]]||[[Меркаторова пројекција]]||0||42748||13171||13050||16810 |- ||4779||[[d:Q2518]]||[[Хелмут Кол]]||5658||105847||3089||7988||16812 |- ||4780||[[d:Q81591]]||[[Велика раседна долина]]||9455||9213||1089||2431||16813 |- ||4781||[[d:Q941094]]||[[Педосфера]]||0||21399||0||0||16813 |- ||4782||[[d:Q613048]]||[[Algebarska teorija brojeva]]||0||40606||0||0||16813 |- ||4783||[[d:Q45003]]||[[Ентропија]]||2533||111842||5305||5513||16814 |- ||4784||[[d:Q155174]]||[[Маракана (Бразил)]]||8510||43224||10020||1459||16815 |- ||4785||[[d:Q19814]]||[[Романски језици]]||2500||191547||7626||4256||16816 |- ||4786||[[d:Q191118]]||[[Тона]]||857||20576||537||1342||16816 |- ||4787||[[d:Q233398]]||[[Live Earth]]||0||16752||1385||0||16817 |- ||4788||[[d:Q40080]]||[[Plaža]]||3698||52703||3163||2933||16817 |- ||4789||[[d:Q42372]]||[[Маглина]]||4992||24284||3484||1253||16818 |- ||4790||[[d:Q43689]]||[[Амброзије Милански]]||0||101653||6247||3087||16819 |- ||4791||[[d:Q476697]]||[[ДНК анализа]]||8530||87395||0||11794||16819 |- ||4792||[[d:Q161064]]||[[Топлота реакције]]||1826||43616||2945||3080||16820 |- ||4793||[[d:Q173366]]||[[Бајонет]]||1014||67567||1081||799||16821 |- ||4794||[[d:Q126017]]||[[Растојање]]||0||25702||1800||2553||16821 |- ||4795||[[d:Q99717]]||[[Протести на Тјенанмену 1989.]]||0||238539||1246||3262||16822 |- ||4796||[[d:Q182147]]||[[Зимски дворац]]||0||83612||2229||0||16822 |- ||4797||[[d:Q130998]]||[[Релација еквиваленције]]||4538||30374||1595||342||16822 |- ||4798||[[d:Q44473]]||[[O. Dž. Simpson]]||0||116438||5596||3775||16824 |- ||4799||[[d:Q238499]]||[[Španska književnost]]||883||62413||0||0||16825 |- ||4800||[[d:Q208484]]||[[Либански грађански рат]]||0||121370||0||0||16826 |- ||4801||[[d:Q175002]]||[[Развојна психологија]]||0||110928||2321||9341||16826 |- ||4802||[[d:Q184890]]||[[Latinska književnost]]||0||20279||0||0||16827 |- ||4803||[[d:Q34095]]||[[Бронза]]||618||35495||8428||526||16827 |- ||4804||[[d:Q578307]]||[[Lešnik (plod)]]||0||17284||0||0||16828 |- ||4805||[[d:Q483538]]||[[Топлота испаравања]]||1852||9259||2207||5572||16828 |- ||4806||[[d:Q2658]]||[[Gausova eliminacija]]||0||29939||0||1226||16828 |- ||4807||[[d:Q903820]]||[[Teorija polja (matematika)]]||0||88061||0||0||16829 |- ||4808||[[d:Q179380]]||[[Први принцип термодинамике]]||1576||93249||3952||4011||16830 |- ||4809||[[d:Q36488]]||[[Гуљелмо Маркони]]||2219||81847||1792||1364||16831 |- ||4810||[[d:Q44619]]||[[Страх]]||2232||99245||5057||822||16832 |- ||4811||[[d:Q1318776]]||[[Тестостерон]]||56268||133072||4580||3113||16832 |- ||4812||[[d:Q131217]]||[[Тајландски залив]]||3576||21536||4437||3796||16833 |- ||4813||[[d:Q154755]]||[[Ada (програмски језик)]]||2283||54425||2521||3182||16833 |- ||4814||[[d:Q1038]]||[[Цирконијум]]||29750||33495||1201||5297||16836 |- ||4815||[[d:Q18362]]||[[Teorijska fizika]]||12095||25621||474||3172||16836 |- ||4816||[[d:Q445275]]||[[Alto saksofon]]||0||8534||0||0||16837 |- ||4817||[[d:Q9798]]||[[Саксофон]]||3054||67646||3566||2526||16837 |- ||4818||[[d:Q80071]]||[[Симбол]]||567||18960||2311||1114||16838 |- ||4819||[[d:Q36253]]||[[Дужина]]||4850||9784||12412||1435||16838 |- ||4820||[[d:Q49683]]||[[Велика кнежевина Литванија]]||6805||101792||6108||7705||16839 |- ||4821||[[d:Q328468]]||[[Nacistički koncentracioni logori]]||0||44777||12613||0||16839 |- ||4822||[[d:Q42237]]||[[Ciple]]||0||13397||1632||1642||16839 |- ||4823||[[d:Q559852]]||[[Volter Berli Grifin]]||0||43457||0||0||16840 |- ||4824||[[d:Q312782]]||[[Bob Vudvord]]||0||58621||1361||1620||16840 |- ||4825||[[d:Q164444]]||[[Фанк]]||0||103238||829||917||16840 |- ||4826||[[d:Q43969]]||[[Muhamed Junus]]||0||94293||5101||3688||16842 |- ||4827||[[d:Q311567]]||[[Јоханес Ридберг]]||0||7516||13309||2326||16842 |- ||4828||[[d:Q1362]]||[[Исламабад]]||4081||87669||5116||3418||16842 |- ||4829||[[d:Q1764]]||[[Рејкјавик]]||3689||69028||20087||18709||16842 |- ||4830||[[d:Q134160]]||[[Хосе де Сан Мартин]]||2202||77108||2255||7024||16843 |- ||4831||[[d:Q5880]]||[[Родница]]||9741||175126||3271||5810||16843 |- ||4832||[[d:Q125525]]||[[Шакал]]||1057||17103||4875||4678||16843 |- ||4833||[[d:Q19569]]||[[Лантаноид]]||1185||102853||1044||7739||16843 |- ||4834||[[d:Q189746]]||[[Исламизам]]||0||231493||5301||955||16844 |- ||4835||[[d:Q37555]]||[[Многоугао]]||8823||37006||3658||2292||16844 |- ||4836||[[d:Q5715]]||[[Мемфис (Египат)]]||0||86364||5827||3305||16845 |- ||4837||[[d:Q190527]]||[[Alum]]||0||36148||1490||0||16845 |- ||4838||[[d:Q211387]]||[[Лемљење]]||0||60273||19391||4236||16845 |- ||4839||[[d:Q9199]]||[[Вијетнамски језик]]||0||119789||5159||4303||16846 |- ||4840||[[d:Q185870]]||[[11. група хемијских елемената]]||1947||10724||0||0||16847 |- ||4841||[[d:Q1121772]]||[[Историја Парагваја]]||0||152280||2439||0||16848 |- ||4842||[[d:Q131626]]||[[Smitsonovski institut]]||0||77965||0||6527||16848 |- ||4843||[[d:Q39558]]||[[Motorni benzin]]||2385||158512||3977||104360||16848 |- ||4844||[[d:Q672551]]||[[Историја Новог Зеланда]]||0||131260||0||0||16849 |- ||4845||[[d:Q215616]]||[[PBS]]||0||90147||2632||1692||16850 |- ||4846||[[d:Q155802]]||[[Campanulaceae]]||9937||17244||8388||4825||16851 |- ||4847||[[d:Q26782]]||[[Смрча]]||13289||40869||4158||4749||16852 |- ||4848||[[d:Q167797]]||[[Викуња]]||0||22923||0||1072||16853 |- ||4849||[[d:Q170196]]||[[Хидроенергија]]||3524||35338||27862||28875||16854 |- ||4850||[[d:Q8008]]||[[Науке о Земљи]]||0||23426||2001||2097||16855 |- ||4851||[[d:Q165618]]||[[Момент инерције]]||3005||91529||14442||6510||16855 |- ||4852||[[d:Q500699]]||[[Starost univerzuma]]||0||32038||7442||2668||16856 |- ||4853||[[d:Q170436]]||[[Скрабл]]||0||79329||0||0||16858 |- ||4854||[[d:Q25428]]||[[Електрични напон]]||5310||20010||6951||15324||16858 |- ||4855||[[d:Q1207629]]||[[Kolevka civilizacije]]||0||106100||0||0||16859 |- ||4856||[[d:Q428858]]||[[Света џамија]]||14198||42884||946||12778||16859 |- ||4857||[[d:Q5257]]||[[Сатавахана царство]]||0||100489||0||4361||16860 |- ||4858||[[d:Q4440864]]||[[Димензија]]||0||40235||1581||697||16860 |- ||4859||[[d:Q43720]]||[[Папа Пије IX]]||0||81986||13633||985||16861 |- ||4860||[[d:Q45931]]||[[Пекиншки човек]]||0||93037||3628||3614||16861 |- ||4861||[[d:Q130399]]||[[Табела изотопа (комплетна)]]||0||12249||0||0||16861 |- ||4862||[[d:Q177601]]||[[Макакији]]||0||24222||0||3184||16862 |- ||4863||[[d:Q1355]]||[[Бангалор]]||0||189234||4247||3043||16863 |- ||4864||[[d:Q208164]]||[[Марионетска држава]]||0||53097||2170||1569||16863 |- ||4865||[[d:Q80042]]||[[Чек]]||0||87984||10679||11231||16865 |- ||4866||[[d:Q131792]]||[[Ориноко]]||5180||25265||12306||15271||16866 |- ||4867||[[d:Q953]]||[[Замбија]]||7536||117870||5900||8473||16867 |- ||4868||[[d:Q43279]]||[[Вембли (стадион 1923)]]||4087||68923||4318||2710||16868 |- ||4869||[[d:Q190517]]||[[Sinhajska revolucija]]||0||125740||0||4442||16869 |- ||4870||[[d:Q185030]]||[[Геније]]||21184||53142||322||0||16869 |- ||4871||[[d:Q108908]]||[[Флуксус]]||5405||90193||941||1542||16872 |- ||4872||[[d:Q131691]]||[[Артур Велсли, војвода од Велингтона]]||2650||145751||2729||18476||16873 |- ||4873||[[d:Q485742]]||[[Alkalije]]||9727||6864||611||0||16873 |- ||4874||[[d:Q67]]||[[Airbus]]||1465||91625||4990||1587||16873 |- ||4875||[[d:Q149813]]||[[Историја Африке]]||0||261163||26258||26117||16874 |- ||4876||[[d:Q169390]]||[[Аболиционизам]]||0||82715||2634||689||16875 |- ||4877||[[d:Q193276]]||[[5. група хемијских елемената]]||3740||13711||0||1518||16877 |- ||4878||[[d:Q5684]]||[[Вавилон]]||3814||95524||10467||4092||16878 |- ||4879||[[d:Q37756]]||[[Легура]]||2330||39725||500||2281||16878 |- ||4880||[[d:Q190117]]||[[Аутомобилска индустрија]]||0||48658||2534||0||16878 |- ||4881||[[d:Q911070]]||[[Istorija geografije]]||0||69032||7842||7844||16879 |- ||4882||[[d:Q144334]]||[[Штампарска машина]]||2199||53067||2166||1975||16879 |- ||4883||[[d:Q649803]]||[[Milikanov eksperiment]]||0||24421||13000||0||16881 |- ||4884||[[d:Q128030]]||[[Динамика (физика)]]||938||6212||10295||900||16881 |- ||4885||[[d:Q672]]||[[Тувалу]]||1736||193571||4665||8633||16882 |- ||4886||[[d:Q8371]]||[[Виолончело]]||2718||70810||2888||2808||16882 |- ||4887||[[d:Q161936]]||[[Смрт (персонификација)]]||0||63545||1138||0||16882 |- ||4888||[[d:Q184128]]||[[Aum]]||0||80742||0||5709||16883 |- ||4889||[[d:Q172290]]||[[Сулфат]]||588||19190||1198||819||16883 |- ||4890||[[d:Q172736]]||[[Катана]]||6508||62838||1547||5773||16883 |- ||4891||[[d:Q40953]]||[[Молитва]]||910||96493||1837||1747||16884 |- ||4892||[[d:Q159429]]||[[Павијан]]||20557||22781||3499||8270||16886 |- ||4893||[[d:Q17736]]||[[Аксиома]]||3809||34985||1786||4523||16887 |- ||4894||[[d:Q43332]]||[[Помпеја]]||1430||88187||20939||19637||16888 |- ||4895||[[d:Q41523]]||[[Плутарх]]||12843||59869||13425||7068||16889 |- ||4896||[[d:Q2488]]||[[Спирална галаксија]]||6195||28248||3282||4273||16889 |- ||4897||[[d:Q14677]]||[[Хлебно дрво]]||0||30544||7542||5957||16890 |- ||4898||[[d:Q21199]]||[[Природан број]]||1332||44542||1903||5057||16890 |- ||4899||[[d:Q191324]]||[[Средње краљевство]]||5784||57754||7027||6340||16892 |- ||4900||[[d:Q79791]]||[[Реконкиста]]||5353||113464||5915||5158||16892 |- ||4901||[[d:Q185329]]||[[Електромоторна сила]]||1231||52114||1421||16257||16892 |- ||4902||[[d:Q12438]]||[[Њутн (јединица)]]||889||8074||2303||1428||16892 |- ||4903||[[d:Q313256]]||[[Боб Фоси]]||0||38035||8707||8205||16893 |- ||4904||[[d:Q44789]]||[[Дуд]]||13676||26851||2673||2536||16893 |- ||4905||[[d:Q950354]]||[[Džiterbag]]||0||15842||0||593||16894 |- ||4906||[[d:Q81219]]||[[Шандор Петефи]]||1746||24798||4992||2155||16895 |- ||4907||[[d:Q167323]]||[[Алтруизам]]||645||76942||616||3995||16895 |- ||4908||[[d:Q9365]]||[[Душанбе]]||4435||172282||7107||3331||16896 |- ||4909||[[d:Q106259]]||[[Polder]]||2293||18583||2253||2170||16897 |- ||4910||[[d:Q13228]]||[[Крем]]||0||26879||1638||1629||16899 |- ||4911||[[d:Q208474]]||[[Ексцентрицитет орбите]]||0||24529||3144||1984||16900 |- ||4912||[[d:Q7918]]||[[Бугарски језик]]||8317||96527||8977||9011||16901 |- ||4913||[[d:Q36359]]||[[Хамураби]]||9431||34674||1478||2727||16902 |- ||4914||[[d:Q108316]]||[[Папа Александар VI]]||3721||90594||2017||20809||16902 |- ||4915||[[d:Q188754]]||[[Химеџи (дворац)]]||0||42116||8456||2873||16903 |- ||4916||[[d:Q189112]]||[[Изоморфизам (математика)]]||2361||22576||2819||2819||16903 |- ||4917||[[d:Q12024]]||[[Борови (род)]]||19785||50906||9593||11735||16904 |- ||4918||[[d:Q1350326]]||[[Promrzlina]]||0||34643||904||0||16904 |- ||4919||[[d:Q92627]]||[[Geri Kildal]]||0||49889||0||0||16905 |- ||4920||[[d:Q105550]]||[[Род Лејвер]]||0||93597||4698||4775||16905 |- ||4921||[[d:Q2566899]]||[[Muslimansko osvajanje na Indijskom potkontinentu]]||0||176257||0||0||16905 |- ||4922||[[d:Q23768]]||[[Лас Вегас]]||39441||90935||6569||8814||16905 |- ||4923||[[d:Q170595]]||[[Lutka (biologija)]]||0||18363||3060||3092||16906 |- ||4924||[[d:Q483948]]||[[Zakon o održanju mase]]||1582||24724||2020||4604||16906 |- ||4925||[[d:Q84423]]||[[Мартин Бубер]]||0||43096||0||8334||16907 |- ||4926||[[d:Q105570]]||[[Јулска завјера]]||0||73796||660||1632||16907 |- ||4927||[[d:Q107679]]||[[Литица]]||1720||29697||744||1301||16907 |- ||4928||[[d:Q135712]]||[[Тропска клима]]||0||15441||3138||786||16907 |- ||4929||[[d:Q381138]]||[[Dhjand Čand]]||0||45780||25597||0||16908 |- ||4930||[[d:Q206912]]||[[Ekstremofil]]||0||57983||3156||3127||16908 |- ||4931||[[d:Q182329]]||[[Amonijum nitrat]]||0||27342||4971||6044||16908 |- ||4932||[[d:Q47089]]||[[Расед]]||0||30214||3472||2474||16908 |- ||4933||[[d:Q190100]]||[[Лежај]]||3878||43012||23936||18593||16908 |- ||4934||[[d:Q44024]]||[[Атанасије Александријски]]||0||76088||6287||8912||16909 |- ||4935||[[d:Q878985]]||[[Модернизам]]||1332||134658||1017||1470||16909 |- ||4936||[[d:Q213713]]||[[Biologija razvića]]||0||35130||2771||0||16910 |- ||4937||[[d:Q5308718]]||[[Rani novi vek]]||0||149740||0||1114||16911 |- ||4938||[[d:Q44791900]]||[[Хлорид]]||10465||17557||858||3134||16911 |- ||4939||[[d:Q837683]]||[[Paretova raspodela]]||0||44492||0||0||16911 |- ||4940||[[d:Q190095]]||[[Греј (јединица)]]||3532||18328||5470||5384||16912 |- ||4941||[[d:Q14378]]||[[Неокласицизам]]||4443||81129||50346||49818||16914 |- ||4942||[[d:Q120877]]||[[Клонирање]]||4619||84664||3047||3520||16914 |- ||4943||[[d:Q165939]]||[[Рефлексија]]||0||16328||9049||8701||16917 |- ||4944||[[d:Q4213]]||[[Телескоп]]||7996||26880||17079||2974||16917 |- ||4945||[[d:Q51662]]||[[Северни крсташки ратови]]||0||29213||20957||26275||16918 |- ||4946||[[d:Q41211]]||[[Сан Хуан]]||3172||132607||8578||4897||16918 |- ||4947||[[d:Q134985]]||[[Топаз]]||5011||17499||5284||5019||16918 |- ||4948||[[d:Q568251]]||[[Istorija Skandinavije]]||0||60358||0||0||16919 |- ||4949||[[d:Q9645]]||[[Thorax]]||0||16506||896||2235||16919 |- ||4950||[[d:Q860746]]||[[Модерна филозофија]]||1279||21503||1442||2241||16920 |- ||4951||[[d:Q1301]]||[[Нихонијум]]||17127||90084||1462||2032||16920 |- ||4952||[[d:Q641442]]||[[Energija nuklearne fuzije]]||3541||166764||9861||9958||16920 |- ||4953||[[d:Q841628]]||[[Друштвена стратификација]]||5689||47655||8176||1254||16921 |- ||4954||[[d:Q810684]]||[[Bazilika gospe od Pilara]]||0||16212||2676||0||16923 |- ||4955||[[d:Q179109]]||[[Ролан Барт]]||0||52114||5669||6222||16924 |- ||4956||[[d:Q180778]]||[[Цијан]]||1585||14297||404||415||16924 |- ||4957||[[d:Q162555]]||[[Onkologija]]||12757||21919||371||318||16924 |- ||4958||[[d:Q24958]]||[[Рат светова (радио)]]||0||91879||0||0||16925 |- ||4959||[[d:Q181623]]||[[Магацин]]||0||49908||2665||2689||16925 |- ||4960||[[d:Q38272]]||[[Британска острва]]||3511||82492||3656||3870||16927 |- ||4961||[[d:Q532440]]||[[Nacionalni park Sunderban]]||0||28811||0||0||16927 |- ||4962||[[d:Q139925]]||[[Kvinoja]]||0||56446||2618||2723||16927 |- ||4963||[[d:Q161448]]||[[Гулаг]]||0||153463||9519||7128||16928 |- ||4964||[[d:Q21755]]||[[Droplja]]||0||19139||0||0||16931 |- ||4965||[[d:Q165800]]||[[Геоцентрични систем света]]||0||88087||6700||1406||16931 |- ||4966||[[d:Q108000]]||[[Мржњење]]||0||13461||665||3410||16931 |- ||4967||[[d:Q912205]]||[[Otkriće vatre]]||14431||53077||0||0||16935 |- ||4968||[[d:Q49836]]||[[Венчање]]||0||62669||831||3619||16936 |- ||4969||[[d:Q133337]]||[[Солон]]||0||62656||2134||15834||16937 |- ||4970||[[d:Q742609]]||[[Људска природа]]||0||94693||0||0||16937 |- ||4971||[[d:Q158717]]||[[Плавци (породица инсеката)]]||0||10879||1060||0||16937 |- ||4972||[[d:Q156574]]||[[Čajevke]]||4554||7619||3225||0||16937 |- ||4973||[[d:Q37571]]||[[Џексон Полок]]||0||72840||16446||16635||16938 |- ||4974||[[d:Q136851]]||[[Карлинг]]||83404||92601||2200||1863||16938 |- ||4975||[[d:Q1801]]||[[Лантан]]||28355||44531||1766||4730||16939 |- ||4976||[[d:Q191667]]||[[Хидропонија]]||0||86842||1141||2650||16939 |- ||4977||[[d:Q9648]]||[[Фолкландска Острва]]||5382||90424||10617||16767||16940 |- ||4978||[[d:Q36908]]||[[Планинарење]]||8090||46523||1525||9409||16940 |- ||4979||[[d:Q4173083]]||[[Евроазијски економски савез]]||0||155345||19175||3102||16941 |- ||4980||[[d:Q145700]]||[[Južnoazijska asocijacija za regionalnu saradnju]]||0||59196||0||0||16941 |- ||4981||[[d:Q34876]]||[[Покрајина]]||761||34696||10260||10141||16941 |- ||4982||[[d:Q527]]||[[Небо]]||1970||23629||1437||1337||16941 |- ||4983||[[d:Q43718]]||[[Николај Гогољ]]||2801||52454||9594||5424||16943 |- ||4984||[[d:Q43777]]||[[Земљотрес на Хаитију 2010.]]||5355||198526||7117||9414||16943 |- ||4985||[[d:Q33741]]||[[Munja]]||7678||131176||22287||18654||16943 |- ||4986||[[d:Q163759]]||[[Рог (инструмент)]]||1245||43002||1961||7311||16944 |- ||4987||[[d:Q55433]]||[[Микеланђело Антониони]]||0||36750||16555||4051||16945 |- ||4988||[[d:Q53454]]||[[Јан III Собјески]]||0||44160||14434||14534||16945 |- ||4989||[[d:Q151510]]||[[Универзитет у Хајделбергу]]||0||96049||3722||2489||16946 |- ||4990||[[d:Q271623]]||[[Psocoptera]]||0||13101||0||0||16946 |- ||4991||[[d:Q10542]]||[[Јужни крст (сазвежђе)]]||3120||43645||1061||949||16946 |- ||4992||[[d:Q355]]||[[Facebook]]||5903||307532||6817||337463||16948 |- ||4993||[[d:Q88540091]]||[[Алдебаран]]||2792||46302||5394||3762||16949 |- ||4994||[[d:Q449037]]||[[Alvin Ejli]]||0||53037||0||0||16954 |- ||4995||[[d:Q34820]]||[[Санто Доминго]]||8127||70764||11152||9979||16954 |- ||4996||[[d:Q16574]]||[[Чанг Кај Шек]]||6303||171848||2256||4819||16955 |- ||4997||[[d:Q21006887]]||[[Ppm]]||1208||24970||0||1080||16955 |- ||4998||[[d:Q102272]]||[[Јан ван Ајк]]||3542||54413||5496||8843||16956 |- ||4999||[[d:Q2274076]]||[[Лењивци]]||20034||50426||4481||9186||16959 |- ||5000||[[d:Q151313]]||[[Етен]]||3198||26713||2806||4053||16959 |- ||5001||[[d:Q10862295]]||[[Istorija Somalije]]||0||130621||0||0||16960 |- ||5002||[[d:Q872181]]||[[Извиђачи]]||1537||80824||17367||1567||16960 |- ||5003||[[d:Q281]]||[[Viski]]||1692||66675||7102||1793||16961 |- ||5004||[[d:Q8803]]||[[Трансмисиони контролни протокол]]||755||75611||3891||6185||16961 |- ||5005||[[d:Q41719]]||[[Хипотеза]]||6404||20356||5949||6219||16963 |- ||5006||[[d:Q93301]]||[[Локомотива]]||0||53384||1901||2472||16963 |- ||5007||[[d:Q157954]]||[[Блитва]]||0||10359||0||0||16964 |- ||5008||[[d:Q159190]]||[[Амплитуда]]||0||12837||1148||1185||16964 |- ||5009||[[d:Q25820]]||[[Томас Јанг]]||1830||38860||11731||8808||16966 |- ||5010||[[d:Q642379]]||[[Историја ислама]]||13646||259752||3894||1857||16969 |- ||5011||[[d:Q22890]]||[[Ирска]]||922||209752||882||772||16969 |- ||5012||[[d:Q334645]]||[[Surogat majčinstvo]]||0||58478||3420||0||16970 |- ||5013||[[d:Q44377]]||[[Тунел]]||2392||97142||494||2046||16970 |- ||5014||[[d:Q2857578]]||[[Олуја са грмљавином]]||0||79961||447||501||16971 |- ||5015||[[d:Q81365]]||[[Декадни систем]]||4251||39860||1872||4442||16971 |- ||5016||[[d:Q234870]]||[[Оптички дискови]]||0||58468||4371||0||16972 |- ||5017||[[d:Q170514]]||[[Мехмед IV]]||3262||17343||2377||2142||16973 |- ||5018||[[d:Q36422]]||[[Неолит]]||27332||72159||12387||8132||16973 |- ||5019||[[d:Q48373]]||[[Дејвид Ливингстон]]||0||96174||5305||5342||16974 |- ||5020||[[d:Q50637]]||[[Istoriografija umetnosti]]||0||43884||0||0||16974 |- ||5021||[[d:Q50641]]||[[Историја уметности]]||0||225313||10255||0||16974 |- ||5022||[[d:Q645011]]||[[Porez na dobit]]||691||48865||4197||0||16974 |- ||5023||[[d:Q127683]]||[[Родоскврнављење]]||1236||104816||2491||1294||16978 |- ||5024||[[d:Q34763]]||[[Полуострво]]||2518||9995||1118||2477||16978 |- ||5025||[[d:Q41506]]||[[Univerzitet Stanford]]||8158||168654||2099||1830||16980 |- ||5026||[[d:Q2690965]]||[[Tartuf]]||0||69430||0||0||16980 |- ||5027||[[d:Q23041430]]||[[Артичока]]||4295||30298||0||3890||16981 |- ||5028||[[d:Q230533]]||[[Деколонизација]]||0||118238||1454||1936||16983 |- ||5029||[[d:Q43088]]||[[Рубин]]||0||32656||1541||2519||16983 |- ||5030||[[d:Q1520]]||[[Нур Султан]]||11878||90954||5659||6311||16984 |- ||5031||[[d:Q189725]]||[[Panini]]||0||48004||0||4244||16985 |- ||5032||[[d:Q41509]]||[[Мол (јединица)]]||2054||26013||1842||5453||16985 |- ||5033||[[d:Q24815]]||[[Грађанин Кејн]]||21291||239971||27293||27071||16986 |- ||5034||[[d:Q172353]]||[[Пир]]||3414||45624||3216||3465||16990 |- ||5035||[[d:Q48438]]||[[Свети Георгије]]||0||77871||9310||15497||16991 |- ||5036||[[d:Q55193]]||[[Дзига Вертов]]||0||32168||2051||5991||16992 |- ||5037||[[d:Q161549]]||[[Evropska zajednica za ugalj i čelik]]||1242||39671||41953||1652||16993 |- ||5038||[[d:Q3854]]||[[Буџумбура]]||1148||20007||3799||8224||16995 |- ||5039||[[d:Q184368]]||[[Цирк]]||805||14196||666||794||16996 |- ||5040||[[d:Q46202]]||[[Бозе-Ајнштајнов кондензат]]||0||77301||5072||16544||16997 |- ||5041||[[d:Q174231]]||[[Муцухито]]||0||65578||3369||3662||16998 |- ||5042||[[d:Q108235]]||[[Пухови]]||0||13368||0||0||17001 |- ||5043||[[d:Q172107]]||[[Државна заједница Пољске и Литваније]]||0||182767||4550||6077||17002 |- ||5044||[[d:Q33753]]||[[Метаморфоза (биологија)]]||1288||23685||2047||1548||17002 |- ||5045||[[d:Q13191]]||[[Наранџа]]||1933||72167||0||16849||17002 |- ||5046||[[d:Q537769]]||[[Trčanje sa preprekama]]||0||23127||0||0||17003 |- ||5047||[[d:Q105674]]||[[Трчање]]||0||61893||3336||9407||17003 |- ||5048||[[d:Q204206]]||[[Nunčake]]||4585||27279||0||4412||17003 |- ||5049||[[d:Q182276]]||[[Бенито Хуарез]]||0||71229||1858||3047||17004 |- ||5050||[[d:Q472658]]||[[Историја Марока]]||10723||135189||9274||10208||17005 |- ||5051||[[d:Q81163]]||[[Полимер]]||3762||70401||6775||5852||17005 |- ||5052||[[d:Q232405]]||[[Metarski sistem]]||2473||31778||3503||2860||17006 |- ||5053||[[d:Q962]]||[[Бенин]]||20914||102145||8692||60352||17007 |- ||5054||[[d:Q84151]]||[[Nacionalni univerzitet Kijeva Taras Ševčenko]]||0||31738||1153||3426||17010 |- ||5055||[[d:Q162297]]||[[Хигијена]]||0||86893||15590||15817||17011 |- ||5056||[[d:Q271977]]||[[Парцијална диференцијална једначина]]||2852||47419||0||5354||17011 |- ||5057||[[d:Q216466]]||[[Aleho Karpenter]]||0||47942||3486||1288||17012 |- ||5058||[[d:Q42979]]||[[BASIC]]||20835||54628||5708||4055||17012 |- ||5059||[[d:Q313591]]||[[Доналд Бредман]]||0||144503||0||2428||17013 |- ||5060||[[d:Q828]]||[[Америка]]||2346||134315||1601||1499||17013 |- ||5061||[[d:Q80895]]||[[Герилски рат]]||1415||30734||6235||23187||17013 |- ||5062||[[d:Q34508]]||[[Видео]]||823||25380||1005||800||17013 |- ||5063||[[d:Q683732]]||[[Irska književnost]]||0||82056||4285||0||17016 |- ||5064||[[d:Q178977]]||[[Silikatni minerali]]||877||19451||6851||6049||17018 |- ||5065||[[d:Q369577]]||[[Стандардизација]]||0||54207||0||0||17018 |- ||5066||[[d:Q740898]]||[[Ugaona rezolucija]]||0||16649||0||2364||17021 |- ||5067||[[d:Q810]]||[[Јордан]]||4028||225172||3540||3263||17028 |- ||5068||[[d:Q3761]]||[[Акра]]||3564||92893||6853||12233||17030 |- ||5069||[[d:Q163354]]||[[Хенри]]||800||5243||1163||1196||17030 |- ||5070||[[d:Q70827]]||[[Vodena marža]]||0||61976||0||0||17031 |- ||5071||[[d:Q778]]||[[Бахаме]]||14907||138981||5840||8392||17033 |- ||5072||[[d:Q75812]]||[[Норберт Елијас]]||0||28295||3012||0||17035 |- ||5073||[[d:Q170321]]||[[Vlažno područje]]||24561||100688||1772||1874||17035 |- ||5074||[[d:Q180537]]||[[Меандар]]||1667||42316||1443||2591||17039 |- ||5075||[[d:Q41076]]||[[Мараја Кери]]||0||261988||5776||4695||17040 |- ||5076||[[d:Q160149]]||[[Марк Ротко]]||0||91916||4213||2486||17041 |- ||5077||[[d:Q674182]]||[[Arktički savet]]||0||41424||2863||0||17041 |- ||5078||[[d:Q746083]]||[[Хомотопија]]||0||23694||2153||2173||17041 |- ||5079||[[d:Q45635]]||[[Casus belli]]||2668||25211||1407||1121||17042 |- ||5080||[[d:Q120569]]||[[Гастроентерологија]]||1118||11706||1300||934||17042 |- ||5081||[[d:Q45529]]||[[Дух (приказа)]]||0||99390||5023||1143||17043 |- ||5082||[[d:Q182978]]||[[Malacostraca]]||0||27784||2719||16124||17043 |- ||5083||[[d:Q583050]]||[[Antiretroviralni lek]]||0||135123||0||0||17043 |- ||5084||[[d:Q13925462]]||[[Naseljavanje Amerika]]||0||116916||9561||0||17044 |- ||5085||[[d:Q43006]]||[[Tetoviranje]]||0||92957||6939||6525||17044 |- ||5086||[[d:Q2513]]||[[Teleskop Habl]]||6005||213956||4354||4447||17046 |- ||5087||[[d:Q653294]]||[[Difrakciona rešetka]]||0||46030||3227||0||17047 |- ||5088||[[d:Q134646]]||[[Папа Бонифације VIII]]||0||66692||2725||794||17048 |- ||5089||[[d:Q363540]]||[[Peter Gade]]||0||34890||0||0||17048 |- ||5090||[[d:Q188444]]||[[Diferencijalna geometrija]]||0||46507||389||8916||17048 |- ||5091||[[d:Q102078]]||[[Боксит]]||2795||13625||5662||5122||17050 |- ||5092||[[d:Q46408]]||[[Џорџија О’Киф]]||0||86126||813||2152||17053 |- ||5093||[[d:Q35160]]||[[Одисеја]]||7886||68892||10700||34467||17055 |- ||5094||[[d:Q386292]]||[[Teorema prostih brojeva]]||0||53513||0||0||17055 |- ||5095||[[d:Q519718]]||[[Dinastija Toungu]]||0||18350||0||0||17056 |- ||5096||[[d:Q131419]]||[[Кобасица]]||1336||79461||4774||3764||17056 |- ||5097||[[d:Q155059]]||[[Лењинизам]]||0||61078||7726||0||17058 |- ||5098||[[d:Q182804]]||[[Карен Бликсен]]||0||82082||1637||2343||17060 |- ||5099||[[d:Q191747]]||[[Zvezdano vreme]]||0||17690||12674||1597||17060 |- ||5100||[[d:Q486761]]||[[Антика]]||31110||37318||34257||31407||17061 |- ||5101||[[d:Q184421]]||[[Музичка хармонија]]||0||36539||1924||3027||17061 |- ||5102||[[d:Q72277]]||[[Prelamanje svetlosti]]||0||21353||15059||10703||17061 |- ||5103||[[d:Q131742]]||[[Хепатитис]]||5976||162495||8653||8371||17062 |- ||5104||[[d:Q200802]]||[[Векторска анализа]]||5768||21608||2611||2573||17062 |- ||5105||[[d:Q199251]]||[[Tekunica (rod)]]||0||9838||0||0||17063 |- ||5106||[[d:Q172280]]||[[Идеални гас]]||21260||24250||5892||812||17065 |- ||5107||[[d:Q298547]]||[[Mukeš Ambani]]||0||41581||0||0||17066 |- ||5108||[[d:Q272626]]||[[Орбитални елементи]]||0||23227||0||0||17068 |- ||5109||[[d:Q184348]]||[[Eliptička galaksija]]||2079||17448||1775||923||17068 |- ||5110||[[d:Q185557]]||[[Систем за излучивање]]||1227||6727||1123||1383||17069 |- ||5111||[[d:Q132814]]||[[Испаравање]]||3289||13576||5454||1311||17069 |- ||5112||[[d:Q38222]]||[[Џорџ Лукас]]||2689||80391||3756||3485||17070 |- ||5113||[[d:Q123759]]||[[Организација америчких држава]]||5514||62455||2378||2531||17070 |- ||5114||[[d:Q1071004]]||[[Hi-kvadratni test]]||0||19437||0||0||17070 |- ||5115||[[d:Q457898]]||[[Историја Кариба]]||0||80573||0||0||17071 |- ||5116||[[d:Q188822]]||[[Azijska razvojna banka]]||0||48695||0||0||17072 |- ||5117||[[d:Q158129]]||[[Викторија (острво, Канада)]]||0||23297||1272||10490||17073 |- ||5118||[[d:Q484416]]||[[Каста]]||0||76767||7071||6969||17073 |- ||5119||[[d:Q37577]]||[[Жан Калвин]]||5638||94298||7227||5250||17074 |- ||5120||[[d:Q244761]]||[[Сложена функција]]||4580||35790||3971||0||17074 |- ||5121||[[d:Q192078]]||[[Лентикуларна галаксија]]||1834||28141||1629||1653||17075 |- ||5122||[[d:Q18813]]||[[Нови завет]]||1301||168684||5980||10357||17076 |- ||5123||[[d:Q42827]]||[[Папа Гргур I]]||0||72546||4400||2373||17078 |- ||5124||[[d:Q7548]]||[[Дејмос]]||17570||26316||3953||1821||17079 |- ||5125||[[d:Q5468]]||[[Дурбан]]||0||70443||5117||12556||17080 |- ||5126||[[d:Q57821]]||[[Тврђава]]||0||61403||19845||18845||17080 |- ||5127||[[d:Q1313]]||[[Лето]]||1252||18685||1501||2529||17080 |- ||5128||[[d:Q170519]]||[[Виртуелна реалност]]||3383||93162||2131||1653||17080 |- ||5129||[[d:Q206829]]||[[Редукционизам]]||0||43172||0||1060||17081 |- ||5130||[[d:Q32096]]||[[Супербоул]]||2455||125728||20986||11489||17081 |- ||5131||[[d:Q60195]]||[[Семиотика]]||8102||82598||1650||7929||17082 |- ||5132||[[d:Q43794]]||[[Ћурка]]||1959||33169||1989||3716||17082 |- ||5133||[[d:Q38834]]||[[Нукуалофа]]||4178||23671||5940||9220||17083 |- ||5134||[[d:Q25406]]||[[Кулон]]||2447||7850||1683||1212||17084 |- ||5135||[[d:Q239502]]||[[Галичко-волинска држава]]||0||33893||15709||3842||17086 |- ||5136||[[d:Q180788]]||[[Национална галерија у Лондону]]||4896||77332||5698||3873||17086 |- ||5137||[[d:Q33296]]||[[Mogulsko carstvo]]||7440||147517||10597||10345||17087 |- ||5138||[[d:Q128207]]||[[Терестричка планета]]||0||33679||5935||1667||17087 |- ||5139||[[d:Q5309]]||[[Графит]]||6669||59801||3557||2572||17087 |- ||5140||[[d:Q46970]]||[[Авио-компанија]]||0||101634||0||9444||17089 |- ||5141||[[d:Q272447]]||[[Molekularni oblak]]||1356||17502||1146||7327||17090 |- ||5142||[[d:Q185744]]||[[Gel]]||749||32962||585||0||17091 |- ||5143||[[d:Q171977]]||[[Токугава Ијејасу]]||1900||86863||1832||1806||17092 |- ||5144||[[d:Q159979]]||[[Близанац]]||1047||73998||3573||3816||17092 |- ||5145||[[d:Q199906]]||[[Клиничка психологија]]||1498||78126||3931||600||17092 |- ||5146||[[d:Q125953]]||[[Тунгуска експлозија]]||5888||66946||16903||5353||17092 |- ||5147||[[d:Q83478]]||[[Група (математика)]]||0||98557||16335||14229||17092 |- ||5148||[[d:Q726501]]||[[Prljave tridesete]]||0||60219||0||3125||17093 |- ||5149||[[d:Q1022867]]||[[Mala planeta]]||0||34861||1573||0||17094 |- ||5150||[[d:Q170804]]||[[Вебер (јединица)]]||1689||9863||1677||1697||17094 |- ||5151||[[d:Q188224]]||[[Modus (statistika)]]||2044||15304||0||497||17094 |- ||5152||[[d:Q105196]]||[[Трансплантација]]||5695||131382||11666||9599||17095 |- ||5153||[[d:Q883038]]||[[Керов ефекат]]||0||14710||0||0||17096 |- ||5154||[[d:Q181465]]||[[Фарадејев закон електромагнетске индукције]]||0||42169||585||6032||17099 |- ||5155||[[d:Q213649]]||[[Vikinško doba]]||0||111786||0||2733||17100 |- ||5156||[[d:Q12444025]]||[[Indijski pokret za nezavisnost]]||0||154971||0||0||17100 |- ||5157||[[d:Q836531]]||[[Hava Mahal]]||0||10808||0||0||17100 |- ||5158||[[d:Q8874]]||[[Bolivarska alternativa za Ameriku]]||3562||33673||0||0||17102 |- ||5159||[[d:Q17147]]||[[Јаје]]||1137||40563||2458||894||17102 |- ||5160||[[d:Q484725]]||[[Alborz]]||0||11584||3718||3699||17103 |- ||5161||[[d:Q132311]]||[[Фантастика]]||1448||31692||3487||1136||17105 |- ||5162||[[d:Q234915]]||[[Hadžiluk]]||25119||110905||28701||13373||17105 |- ||5163||[[d:Q43742]]||[[Оаза]]||1930||7927||2476||1558||17107 |- ||5164||[[d:Q189081]]||[[Хауард Хјуз]]||0||126003||18836||18878||17108 |- ||5165||[[d:Q1028]]||[[Мароко]]||37031||151350||8994||6724||17109 |- ||5166||[[d:Q837]]||[[Непал]]||5791||233379||4265||4652||17109 |- ||5167||[[d:Q9711]]||[[Оноре де Балзак]]||6636||71415||7119||11994||17110 |- ||5168||[[d:Q99309]]||[[Пантеон (Рим)]]||1981||63129||8069||7986||17110 |- ||5169||[[d:Q43483]]||[[Бунар]]||6172||45157||8092||3835||17110 |- ||5170||[[d:Q31929]]||[[Каролиншко царство]]||0||56245||0||2208||17112 |- ||5171||[[d:Q41269]]||[[Анри Бекерел]]||4011||22072||8186||3139||17113 |- ||5172||[[d:Q1073340]]||[[Fotometrija (astronomija)]]||0||27145||0||0||17113 |- ||5173||[[d:Q483788]]||[[Атомски радијус]]||1147||29244||1064||966||17113 |- ||5174||[[d:Q83090]]||[[Аватар]]||0||50356||1497||2065||17114 |- ||5175||[[d:Q1003183]]||[[Тачка кључања]]||760||18284||8123||2527||17114 |- ||5176||[[d:Q391752]]||[[Панцир]]||0||93369||0||0||17114 |- ||5177||[[d:Q40970]]||[[Међународни олимпијски комитет]]||3467||100265||2701||2176||17116 |- ||5178||[[d:Q232831]]||[[Suzan Lenglen]]||0||95965||1142||0||17118 |- ||5179||[[d:Q77604]]||[[Радиологија]]||12968||43903||9556||6909||17118 |- ||5180||[[d:Q177836]]||[[Шалитра]]||1447||46496||10112||3421||17118 |- ||5181||[[d:Q682010]]||[[Видео-умјетност]]||0||28547||13374||2619||17119 |- ||5182||[[d:Q6743]]||[[Protesti u Francuskoj u maju 1968.]]||0||54427||0||4708||17120 |- ||5183||[[d:Q217030]]||[[Metaličnost]]||2714||32774||2756||512||17120 |- ||5184||[[d:Q813]]||[[Киргистан]]||6782||118765||8641||3490||17123 |- ||5185||[[d:Q23444]]||[[Бело]]||1228||71928||1081||817||17123 |- ||5186||[[d:Q849759]]||[[Panč (magazin)]]||2544||25091||0||2834||17123 |- ||5187||[[d:Q570]]||[[Звучник]]||0||105647||19395||14012||17124 |- ||5188||[[d:Q180123]]||[[Fatima bint Muhamed]]||5646||90713||0||3577||17125 |- ||5189||[[d:Q312549]]||[[Paramahansa Jogananda]]||0||66308||6059||0||17125 |- ||5190||[[d:Q141488]]||[[Граф]]||0||27493||5403||3651||17127 |- ||5191||[[d:Q181296]]||[[Абелова група]]||0||34446||972||14092||17128 |- ||5192||[[d:Q270322]]||[[Стеница газивода]]||0||30305||0||0||17129 |- ||5193||[[d:Q43197]]||[[Rečna delta]]||2450||47070||2399||5344||17129 |- ||5194||[[d:Q182323]]||[[Ford Model T]]||0||68814||2804||4389||17129 |- ||5195||[[d:Q1133563]]||[[Menjanje oblika]]||0||59414||0||0||17130 |- ||5196||[[d:Q1032]]||[[Нигер]]||4921||134057||8037||5059||17131 |- ||5197||[[d:Q1112]]||[[Баријум]]||27197||33443||7067||5015||17131 |- ||5198||[[d:Q101487]]||[[Estar]]||15452||34045||6900||4799||17133 |- ||5199||[[d:Q83163]]||[[Сриниваса Рамануџан]]||2337||95034||7644||3525||17134 |- ||5200||[[d:Q134430]]||[[Снежана и седам патуљака (филм из 1937)]]||45954||98011||11605||11487||17136 |- ||5201||[[d:Q713102]]||[[Karlica]]||12739||46915||1217||1194||17136 |- ||5202||[[d:Q44481]]||[[Пјер Симон Лаплас]]||11433||102017||13423||8319||17137 |- ||5203||[[d:Q34126]]||[[Фунафути]]||1846||47502||786||3900||17138 |- ||5204||[[d:Q689863]]||[[Sinhrotron]]||0||19582||10182||3067||17139 |- ||5205||[[d:Q160289]]||[[Слух]]||8575||20233||7691||2249||17143 |- ||5206||[[d:Q187943]]||[[Рачворога антилопа]]||0||32535||4393||4462||17143 |- ||5207||[[d:Q190148]]||[[Ренцо Пјано]]||0||58522||9639||0||17145 |- ||5208||[[d:Q14400]]||[[Алосаур]]||0||119665||2555||2709||17145 |- ||5209||[[d:Q154824]]||[[Norman Borloug]]||0||84373||1716||1632||17146 |- ||5210||[[d:Q484275]]||[[Rukovodstvo]]||0||141351||3913||10884||17147 |- ||5211||[[d:Q188712]]||[[Јапанско царство]]||0||130474||4794||4813||17148 |- ||5212||[[d:Q177692]]||[[Андреа Паладио]]||2377||65212||6372||5919||17149 |- ||5213||[[d:Q19557]]||[[Алкални метал]]||3379||213429||3821||3466||17150 |- ||5214||[[d:Q150651]]||[[Џорџ Карлин]]||0||78245||1228||3638||17151 |- ||5215||[[d:Q1151513]]||[[Istorija Senegala]]||0||57099||0||0||17152 |- ||5216||[[d:Q205204]]||[[Žensko pravo glasa]]||0||220289||2140||3980||17152 |- ||5217||[[d:Q3183]]||[[Перт]]||0||143969||8853||8377||17152 |- ||5218||[[d:Q185152]]||[[Пу Ји]]||0||142301||3473||3628||17153 |- ||5219||[[d:Q161562]]||[[Kalifornijski tehnološki institut]]||5477||133905||0||4605||17153 |- ||5220||[[d:Q159766]]||[[Холандска источноиндијска компанија]]||0||140449||13080||13357||17155 |- ||5221||[[d:Q188362]]||[[Roki Marčano]]||0||48328||26619||0||17156 |- ||5222||[[d:Q172886]]||[[Гванако]]||0||19723||2124||4384||17157 |- ||5223||[[d:Q131536]]||[[Бумеранг]]||734||47521||9113||10816||17157 |- ||5224||[[d:Q422785]]||[[Organosumporno jedinjenje]]||16290||28806||0||0||17160 |- ||5225||[[d:Q9531]]||[[BBC]]||1935||188924||1826||2486||17161 |- ||5226||[[d:Q33456]]||[[Степеновање]]||1634||94939||1487||4046||17161 |- ||5227||[[d:Q13220368]]||[[Teorija reprezentacije]]||0||55187||0||0||17163 |- ||5228||[[d:Q178185]]||[[Топлотни мотор]]||0||28150||3571||5481||17164 |- ||5229||[[d:Q79025]]||[[Валтер Скот]]||1857||102706||2469||3572||17165 |- ||5230||[[d:Q8028]]||[[Вила (митологија)]]||0||53689||2365||2431||17166 |- ||5231||[[d:Q208490]]||[[Ajkulе čekićarkе]]||0||31272||1958||0||17167 |- ||5232||[[d:Q47092]]||[[Силовање]]||3253||135874||7459||970||17168 |- ||5233||[[d:Q42]]||[[Даглас Адамс]]||3556||67226||3340||4978||17169 |- ||5234||[[d:Q8609]]||[[Хипноза]]||3002||139117||3673||2597||17169 |- ||5235||[[d:Q163698]]||[[Психолошки рат]]||0||49609||4323||1441||17169 |- ||5236||[[d:Q118841]]||[[Велики кањон]]||0||125770||3150||6828||17171 |- ||5237||[[d:Q81009]]||[[Реторика]]||0||135056||11967||4699||17171 |- ||5238||[[d:Q35694]]||[[Јагуар]]||6008||107422||3043||8422||17171 |- ||5239||[[d:Q123351]]||[[Мајкл Кејн]]||25411||97034||6076||4009||17172 |- ||5240||[[d:Q26422]]||[[Салуен]]||959||83361||2813||2870||17172 |- ||5241||[[d:Q483134]]||[[Корејско полуострво]]||2905||141003||5652||5652||17172 |- ||5242||[[d:Q1066218]]||[[Отонска уметност]]||0||39177||0||0||17172 |- ||5243||[[d:Q531]]||[[Светлосна година]]||8718||24708||814||1101||17172 |- ||5244||[[d:Q163025]]||[[Платан]]||4162||13834||2820||0||17173 |- ||5245||[[d:Q898786]]||[[Кристални системи]]||2857||29049||0||875||17173 |- ||5246||[[d:Q177239]]||[[Гранична вредност]]||4962||14571||3161||2623||17175 |- ||5247||[[d:Q963]]||[[Боцвана]]||28311||133554||15512||15168||17176 |- ||5248||[[d:Q152384]]||[[Жуан Миро]]||0||49600||5334||3723||17178 |- ||5249||[[d:Q221373]]||[[Deontološka etika]]||0||25484||379||0||17179 |- ||5250||[[d:Q128822]]||[[Чвор (брзина)]]||0||9902||3651||834||17179 |- ||5251||[[d:Q312]]||[[Apple Inc.]]||17580||289836||16526||35553||17181 |- ||5252||[[d:Q8918]]||[[Велики медвед (сазвежђе)]]||7348||42306||5118||1159||17181 |- ||5253||[[d:Q12985]]||[[Арктур]]||0||43733||1950||5346||17183 |- ||5254||[[d:Q7996]]||[[Иван IV Грозни]]||13503||70964||11311||11758||17185 |- ||5255||[[d:Q32789]]||[[Зебра]]||0||72774||2406||2599||17185 |- ||5256||[[d:Q6754]]||[[Čarobni kvark]]||0||7553||1415||1416||17185 |- ||5257||[[d:Q1194480]]||[[Žanrovska fikcija]]||0||40166||0||0||17186 |- ||5258||[[d:Q70806]]||[[Romansa Tri kraljevstva]]||0||54305||0||0||17186 |- ||5259||[[d:Q40397]]||[[Ткиво (биологија)]]||4205||21161||2527||2731||17187 |- ||5260||[[d:Q1364904]]||[[Petrohemijski proizvodi]]||0||22899||0||0||17189 |- ||5261||[[d:Q3110]]||[[Сан Салвадор]]||1118||84382||3426||2552||17190 |- ||5262||[[d:Q189603]]||[[Јавно здравље]]||1391||108048||2218||1292||17190 |- ||5263||[[d:Q842424]]||[[Analiza urina]]||0||56748||1448||0||17191 |- ||5264||[[d:Q3962655]]||[[Суд (логика)]]||4165||7073||7109||7138||17194 |- ||5265||[[d:Q171953]]||[[Морке]]||0||11885||4023||3959||17194 |- ||5266||[[d:Q41273]]||[[Импулс]]||4044||68944||8655||7589||17194 |- ||5267||[[d:Q201676]]||[[Сахрана]]||669||100713||0||19230||17196 |- ||5268||[[d:Q1147477]]||[[Komitet svetske baštine]]||0||12681||0||0||17198 |- ||5269||[[d:Q71029]]||[[Херман Вајл]]||0||36959||0||17325||17199 |- ||5270||[[d:Q165474]]||[[Комутативност]]||5580||19840||509||5537||17199 |- ||5271||[[d:Q3921]]||[[Хараре]]||4087||84940||5626||9356||17200 |- ||5272||[[d:Q1189047]]||[[Романса (љубав)]]||6829||70925||478||1917||17200 |- ||5273||[[d:Q220604]]||[[Поледица]]||0||13729||2289||0||17201 |- ||5274||[[d:Q131255]]||[[Фарад]]||1705||13579||2131||1412||17202 |- ||5275||[[d:Q193727]]||[[Univerzitet Džons Hopkins]]||4568||128183||0||4276||17203 |- ||5276||[[d:Q192316]]||[[Геостационарна орбита]]||1651||47603||4589||1358||17203 |- ||5277||[[d:Q19033]]||[[Aritmetička sredina]]||4832||13677||2042||573||17205 |- ||5278||[[d:Q93332]]||[[Апалачке планине]]||4046||60860||3789||5065||17207 |- ||5279||[[d:Q132469]]||[[Последња Фермаова теорема]]||1210||102674||6877||10161||17207 |- ||5280||[[d:Q28564]]||[[Javna biblioteka]]||0||112716||7515||0||17208 |- ||5281||[[d:Q49112]]||[[Univerzitet Jejl]]||12036||223429||811||5222||17208 |- ||5282||[[d:Q178697]]||[[Disperzija (hemija)]]||0||17892||0||0||17209 |- ||5283||[[d:Q49084]]||[[Приповетка]]||3841||46770||11879||3696||17210 |- ||5284||[[d:Q26547]]||[[Јак]]||0||14452||1825||2139||17210 |- ||5285||[[d:Q332154]]||[[Starenje]]||16940||149704||0||0||17210 |- ||5286||[[d:Q637776]]||[[Млекарство]]||0||54642||0||4119||17210 |- ||5287||[[d:Q58024]]||[[EBay]]||2123||100938||4472||4440||17211 |- ||5288||[[d:Q174705]]||[[Уљано сликарство]]||0||25586||0||7376||17212 |- ||5289||[[d:Q726994]]||[[Istorija Pakistana]]||0||180779||0||0||17215 |- ||5290||[[d:Q165437]]||[[Цвекла]]||0||17293||2891||0||17216 |- ||5291||[[d:Q1332231]]||[[Naučne studije]]||0||23736||0||0||17216 |- ||5292||[[d:Q2445082]]||[[Naučne i tehnološke studije]]||0||69331||0||0||17216 |- ||5293||[[d:Q41484]]||[[Хермес]]||7869||97295||9774||7684||17218 |- ||5294||[[d:Q25235]]||[[Сат]]||2192||42811||2420||4399||17218 |- ||5295||[[d:Q179957]]||[[Палеографија]]||0||102543||4384||8388||17219 |- ||5296||[[d:Q52139]]||[[Климатологија]]||1524||24786||4754||1450||17221 |- ||5297||[[d:Q61064]]||[[Василиј Кандински]]||1542||71813||27392||6391||17223 |- ||5298||[[d:Q5752]]||[[Петар Кропоткин]]||0||56868||966||5818||17223 |- ||5299||[[d:Q121176]]||[[Medicinska nega]]||0||110829||2309||0||17223 |- ||5300||[[d:Q62832]]||[[Опсерваторија]]||0||23862||5424||781||17224 |- ||5301||[[d:Q189975]]||[[Инуити]]||0||123883||0||9445||17225 |- ||5302||[[d:Q207817]]||[[Amir Hosrov Dehlevi]]||1488||38225||0||0||17227 |- ||5303||[[d:Q3010]]||[[Дечак]]||0||22973||721||821||17227 |- ||5304||[[d:Q131133]]||[[Детерминизам]]||0||83892||2642||645||17228 |- ||5305||[[d:Q229375]]||[[Linda Ronstadt]]||0||187804||0||0||17229 |- ||5306||[[d:Q168247]]||[[Masovna glad]]||0||158167||0||2240||17229 |- ||5307||[[d:Q1838]]||[[Тербијум]]||23487||24863||1193||4658||17230 |- ||5308||[[d:Q106693]]||[[14. група хемијских елемената]]||4530||29328||5230||1897||17231 |- ||5309||[[d:Q1462]]||[[Сардинија]]||6322||177919||9969||8129||17232 |- ||5310||[[d:Q6813432]]||[[Штаб]]||0||43288||8715||757||17232 |- ||5311||[[d:Q213827]]||[[Turakovi]]||0||25500||0||0||17232 |- ||5312||[[d:Q25269]]||[[Џул]]||1409||23417||573||2905||17232 |- ||5313||[[d:Q215112]]||[[Други бурски рат]]||0||187614||0||17244||17233 |- ||5314||[[d:Q204107]]||[[Галактичка јата]]||2115||19350||3925||0||17235 |- ||5315||[[d:Q654]]||[[Неон]]||23716||31081||3036||4685||17235 |- ||5316||[[d:Q124291]]||[[Електрични проводник]]||2267||13390||12481||12651||17236 |- ||5317||[[d:Q659]]||[[Север]]||1130||13609||947||1051||17237 |- ||5318||[[d:Q103983]]||[[Хелиоцентрични систем]]||0||96684||7108||7147||17237 |- ||5319||[[d:Q328082]]||[[Afrosoricida]]||0||13494||0||0||17238 |- ||5320||[[d:Q165557]]||[[Роберт Ли]]||0||157931||21165||24416||17239 |- ||5321||[[d:Q80994]]||[[Одрасли]]||0||37229||0||614||17239 |- ||5322||[[d:Q129270]]||[[Ларва]]||1388||14539||1771||1719||17241 |- ||5323||[[d:Q178192]]||[[Vektorski proizvod]]||13665||74289||4273||0||17241 |- ||5324||[[d:Q226887]]||[[Но драма]]||52290||58771||4752||839||17242 |- ||5325||[[d:Q943]]||[[Жута боја]]||2190||84517||537||1283||17242 |- ||5326||[[d:Q124313]]||[[Привидна звездана величина]]||2250||61125||2234||3121||17243 |- ||5327||[[d:Q43455]]||[[Етнологија]]||1388||9109||4035||1351||17244 |- ||5328||[[d:Q193608]]||[[Кarl Sеndberg]]||0||40364||0||0||17245 |- ||5329||[[d:Q179635]]||[[Prenos toplote]]||0||49999||7397||11353||17245 |- ||5330||[[d:Q1285]]||[[Апенини]]||0||47458||453||14949||17246 |- ||5331||[[d:Q477675]]||[[Nacionalna parlamentarna biblioteka Japana]]||1143||24506||0||0||17246 |- ||5332||[[d:Q41127]]||[[Посејдон]]||6472||92315||8371||5716||17247 |- ||5333||[[d:Q44356]]||[[Цар]]||1882||20470||8166||1106||17247 |- ||5334||[[d:Q647173]]||[[Спорофит]]||1454||6558||788||777||17247 |- ||5335||[[d:Q1647325]]||[[Фреја]]||0||54837||995||1519||17248 |- ||5336||[[d:Q186447]]||[[Свемирски телескоп Џејмс Веб]]||37081||227757||8769||0||17250 |- ||5337||[[d:Q207]]||[[Џорџ В. Буш]]||2888||316853||19733||23654||17251 |- ||5338||[[d:Q974135]]||[[Hemoterapija]]||19863||154405||652||862||17251 |- ||5339||[[d:Q2703]]||[[Епоха (астрономија)]]||1597||23932||1223||709||17251 |- ||5340||[[d:Q103230]]||[[Етар (хемија)]]||5928||18149||2770||1490||17251 |- ||5341||[[d:Q3057915]]||[[Ropstvo u Africi]]||0||167872||0||0||17253 |- ||5342||[[d:Q216841]]||[[Историја Мјанмара]]||0||98775||0||0||17254 |- ||5343||[[d:Q733]]||[[Парагвај]]||5203||120190||5628||7428||17254 |- ||5344||[[d:Q42289]]||[[Степен фаренхајта]]||0||29958||1119||1440||17254 |- ||5345||[[d:Q865545]]||[[Apsorpcioni spektar]]||0||22531||0||0||17256 |- ||5346||[[d:Q23809]]||[[Атомски број]]||2106||14004||4203||4196||17256 |- ||5347||[[d:Q35758]]||[[Материја]]||576||84055||1923||19435||17256 |- ||5348||[[d:Q121359]]||[[Инфраструктура]]||2334||53734||1193||1008||17257 |- ||5349||[[d:Q180819]]||[[Лав Виготски]]||0||82460||3553||14074||17259 |- ||5350||[[d:Q80015]]||[[Akušerstvo i ginekologija]]||0||26573||0||0||17259 |- ||5351||[[d:Q208598]]||[[Вртложне струје]]||0||31385||3238||4103||17259 |- ||5352||[[d:Q190391]]||[[Централна гранична теорема]]||0||64150||0||0||17259 |- ||5353||[[d:Q34090]]||[[Туркијски језици]]||2497||88469||6759||6920||17260 |- ||5354||[[d:Q47607]]||[[SQL]]||2521||49001||5909||5112||17260 |- ||5355||[[d:Q8396]]||[[Мастурбација]]||1459||123622||3197||1025||17261 |- ||5356||[[d:Q12718]]||[[Огист Конт]]||20937||62786||10526||5278||17262 |- ||5357||[[d:Q12055176]]||[[Анголски грађански рат]]||0||153126||8078||8453||17262 |- ||5358||[[d:Q2454958]]||[[Velika kineska glad]]||0||86058||0||0||17263 |- ||5359||[[d:Q35820]]||[[Браћа Рајт]]||1483||145910||3269||3430||17264 |- ||5360||[[d:Q44440]]||[[Голден гејт]]||2503||85682||3288||2491||17264 |- ||5361||[[d:Q131123]]||[[Загађење ваздуха]]||0||182618||5375||9086||17265 |- ||5362||[[d:Q42603]]||[[Свештеник]]||897||55349||2953||3329||17266 |- ||5363||[[d:Q35518]]||[[Акадски језик]]||0||86010||1248||973||17267 |- ||5364||[[d:Q101497]]||[[Алдехид]]||7907||27637||2678||694||17268 |- ||5365||[[d:Q7463501]]||[[Доњи палеолит]]||0||13875||4180||3427||17269 |- ||5366||[[d:Q1584837]]||[[Istorija Šri Lanke]]||0||82409||0||0||17273 |- ||5367||[[d:Q316930]]||[[Музика за плес]]||0||17557||0||0||17273 |- ||5368||[[d:Q109411]]||[[Проклетост]]||0||14968||4377||0||17274 |- ||5369||[[d:Q193603]]||[[Онтогенетско развиће]]||2567||30122||0||3928||17274 |- ||5370||[[d:Q83371]]||[[Seizmologija]]||877||31901||13631||777||17274 |- ||5371||[[d:Q783794]]||[[Предузеће]]||1966||14963||6338||3096||17275 |- ||5372||[[d:Q167037]]||[[Корпорација]]||3461||48250||7524||9198||17275 |- ||5373||[[d:Q184199]]||[[Automatizacija]]||2270||101985||2169||11381||17276 |- ||5374||[[d:Q49114]]||[[Универзитет Браун]]||5862||179076||0||0||17277 |- ||5375||[[d:Q2715623]]||[[Друштвена мрежа]]||0||63246||4718||5478||17277 |- ||5376||[[d:Q207427]]||[[Лотос]]||3077||18704||0||0||17277 |- ||5377||[[d:Q43059]]||[[Суша]]||1505||59936||2098||1350||17277 |- ||5378||[[d:Q43522]]||[[Антони ван Левенхук]]||1701||42759||4694||4908||17279 |- ||5379||[[d:Q19088]]||[[Еукариоте]]||7148||112797||7673||10109||17279 |- ||5380||[[d:Q3703]]||[[Бамако]]||2764||49358||7857||8162||17280 |- ||5381||[[d:Q201953]]||[[Svemirski teleskop Spicer]]||2909||51499||3668||2201||17280 |- ||5382||[[d:Q191936]]||[[1. периода хемијских елемената]]||0||23468||0||1521||17281 |- ||5383||[[d:Q39017]]||[[Ретривер]]||0||10714||0||0||17282 |- ||5384||[[d:Q41050]]||[[Орангутани]]||30104||105220||12248||12029||17283 |- ||5385||[[d:Q47672]]||[[Ратници од теракоте]]||2787||51390||1730||2226||17285 |- ||5386||[[d:Q39631]]||[[Лекар]]||1614||40003||2308||1534||17286 |- ||5387||[[d:Q6500773]]||[[Лекар опште праксе]]||0||52944||3060||0||17286 |- ||5388||[[d:Q104372]]||[[Дорис Деј]]||0||75984||1953||2988||17287 |- ||5389||[[d:Q3188]]||[[Џеки Стјуарт]]||5959||74218||1334||0||17287 |- ||5390||[[d:Q275650]]||[[Čatni]]||0||20330||0||0||17288 |- ||5391||[[d:Q37293]]||[[Рамајана]]||2884||82841||1190||4926||17289 |- ||5392||[[d:Q34018]]||[[Trans–novogvinejski jezici]]||0||62641||25377||25148||17289 |- ||5393||[[d:Q1140700]]||[[Improvizaciono pozorište]]||0||40173||0||0||17290 |- ||5394||[[d:Q202001]]||[[Arhita]]||1025||11373||881||12609||17292 |- ||5395||[[d:Q37187]]||[[Црвена крвна зрнца]]||7333||62288||4134||3762||17293 |- ||5396||[[d:Q483110]]||[[Стадион]]||845||38713||655||10183||17294 |- ||5397||[[d:Q1744607]]||[[Класни сукоб]]||0||75149||6630||6609||17294 |- ||5398||[[d:Q906647]]||[[Diksilend]]||0||20596||1899||0||17295 |- ||5399||[[d:Q58339]]||[[Диско музика]]||0||159015||9002||9127||17296 |- ||5400||[[d:Q548]]||[[Висла]]||5522||46246||37366||1078||17298 |- ||5401||[[d:Q1435211]]||[[Istorija Eritreje]]||0||81271||5844||0||17299 |- ||5402||[[d:Q656365]]||[[Запослење]]||0||54446||0||0||17299 |- ||5403||[[d:Q204]]||[[0 (број)]]||2500||63986||3725||1362||17300 |- ||5404||[[d:Q216227]]||[[Ванредно стање]]||0||164824||7819||1655||17301 |- ||5405||[[d:Q25375]]||[[Вилински коњици]]||20218||21841||3296||3506||17301 |- ||5406||[[d:Q38066]]||[[Egzistencijalizam]]||3345||91061||2947||971||17302 |- ||5407||[[d:Q173350]]||[[Штампана плоча]]||687||84500||3715||2975||17302 |- ||5408||[[d:Q131012]]||[[Окамова бритва]]||3881||83039||985||729||17303 |- ||5409||[[d:Q168756]]||[[Универзитет Калифорније (Беркли)]]||6570||210706||4760||3770||17304 |- ||5410||[[d:Q130018]]||[[Денали]]||3847||74567||563||5407||17307 |- ||5411||[[d:Q473996]]||[[Evroazijska ekonomska zajednica]]||0||23312||2343||0||17308 |- ||5412||[[d:Q102836]]||[[Опруга]]||0||26145||46356||21966||17309 |- ||5413||[[d:Q152262]]||[[Плутон (бог)]]||3351||129311||1358||1467||17310 |- ||5414||[[d:Q27094]]||[[Појачавач]]||0||17099||9369||0||17313 |- ||5415||[[d:Q12461]]||[[Le Monde]]||0||25379||0||0||17314 |- ||5416||[[d:Q55163]]||[[Роберт Алтман]]||5474||76282||5391||5775||17315 |- ||5417||[[d:Q975405]]||[[Румски султанат]]||0||62886||0||889||17315 |- ||5418||[[d:Q25420]]||[[Свици]]||34940||40897||6804||7518||17315 |- ||5419||[[d:Q114]]||[[Кенија]]||70480||203116||13382||10582||17316 |- ||5420||[[d:Q19155]]||[[Хенри Фонда]]||0||56344||20860||26493||17317 |- ||5421||[[d:Q857867]]||[[Спољашње језгро Земље]]||0||24253||0||0||17318 |- ||5422||[[d:Q128700]]||[[Ћелијски зид]]||3498||43215||1222||2558||17319 |- ||5423||[[d:Q185652]]||[[Рагтајм]]||0||37898||0||4787||17321 |- ||5424||[[d:Q188966]]||[[Ugovorni bridž]]||0||68962||7797||7960||17322 |- ||5425||[[d:Q1854]]||[[Хо Ши Мин (град)]]||5040||117711||1085||3402||17323 |- ||5426||[[d:Q484105]]||[[Аутономија]]||49457||62600||1978||1093||17323 |- ||5427||[[d:Q166019]]||[[Крварење]]||1896||21704||1997||4699||17324 |- ||5428||[[d:Q231425]]||[[Japanska književnost]]||0||39845||0||0||17325 |- ||5429||[[d:Q14212]]||[[Премијер]]||682||68022||1294||753||17328 |- ||5430||[[d:Q194419]]||[[Ричард Брансон]]||0||138264||507||0||17329 |- ||5431||[[d:Q2294]]||[[Протон]]||1180||58618||22195||4533||17329 |- ||5432||[[d:Q12897]]||[[Пеле]]||3877||153616||5174||4372||17330 |- ||5433||[[d:Q193563]]||[[Nacionalna biblioteka Francuske]]||0||23487||16266||1105||17330 |- ||5434||[[d:Q422789]]||[[Organosilicijumska jedinjenja]]||0||17782||0||0||17331 |- ||5435||[[d:Q191824]]||[[Nacionalni park Redvud]]||0||48631||7188||0||17332 |- ||5436||[[d:Q190512]]||[[Suzavac]]||0||32988||1843||1375||17332 |- ||5437||[[d:Q169336]]||[[Смеша]]||0||14896||2365||2810||17332 |- ||5438||[[d:Q178812]]||[[Cevasta zvona]]||0||7633||0||0||17333 |- ||5439||[[d:Q44416]]||[[Кравата]]||661||51036||5190||1950||17334 |- ||5440||[[d:Q332784]]||[[Esker]]||0||12453||0||0||17334 |- ||5441||[[d:Q2661322]]||[[Напон паре]]||0||22640||0||2020||17334 |- ||5442||[[d:Q2945]]||[[Историја Канаде]]||0||172585||0||0||17335 |- ||5443||[[d:Q170302]]||[[Саади]]||2792||35126||2652||2693||17336 |- ||5444||[[d:Q586904]]||[[Федерални Универзитет Рио де Жанеира]]||2424||123451||0||0||17338 |- ||5445||[[d:Q1111]]||[[Наелектрисање]]||7063||41297||11976||16159||17339 |- ||5446||[[d:Q81989]]||[[Гаврило]]||1090||72345||3765||2795||17341 |- ||5447||[[d:Q172613]]||[[Теотивакан]]||13190||95452||16183||16548||17342 |- ||5448||[[d:Q179544]]||[[Династија Капета]]||7580||45427||11836||11169||17342 |- ||5449||[[d:Q36749]]||[[Пивнички пуч]]||7977||48071||1076||14117||17342 |- ||5450||[[d:Q234881]]||[[Квантна електродинамика]]||796||46713||769||11866||17343 |- ||5451||[[d:Q5669]]||[[Сандро Ботичели]]||4132||83444||23747||19545||17344 |- ||5452||[[d:Q193368]]||[[Тед Тарнер]]||0||72462||23091||0||17346 |- ||5453||[[d:Q26700]]||[[Ушате фоке]]||0||20155||0||4102||17346 |- ||5454||[[d:Q196538]]||[[Микроскоп]]||5759||31426||13046||1820||17347 |- ||5455||[[d:Q457862]]||[[Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima]]||0||65074||2011||0||17348 |- ||5456||[[d:Q10283]]||[[Kumb Mela]]||0||80578||0||0||17349 |- ||5457||[[d:Q770135]]||[[Транспортна трака]]||0||22440||45076||6591||17349 |- ||5458||[[d:Q161519]]||[[Пермутација (математика)]]||0||73641||1066||15700||17349 |- ||5459||[[d:Q242185]]||[[Бил Расел]]||2256||163386||32554||80341||17353 |- ||5460||[[d:Q146190]]||[[Čičoka]]||0||23042||4618||6460||17354 |- ||5461||[[d:Q124425]]||[[Гвоздена завеса]]||3503||62872||3392||13781||17356 |- ||5462||[[d:Q159557]]||[[Кома]]||1142||49564||1083||1098||17357 |- ||5463||[[d:Q231680]]||[[Patandžali]]||0||34629||0||0||17358 |- ||5464||[[d:Q33602]]||[[Џиновска панда]]||1272||101186||7059||12180||17358 |- ||5465||[[d:Q76592]]||[[Комбинаторна математика]]||1605||27062||1832||3489||17358 |- ||5466||[[d:Q545985]]||[[Riblji sos]]||0||30503||0||0||17359 |- ||5467||[[d:Q5885]]||[[Тамилски језик]]||5700||84891||6519||751||17361 |- ||5468||[[d:Q844718]]||[[Теорија израчунљивости]]||1744||18182||10812||10808||17361 |- ||5469||[[d:Q9022]]||[[Гвадалахара (Халиско)]]||2857||146483||6463||5897||17363 |- ||5470||[[d:Q192027]]||[[Бод (техника)]]||0||7020||498||0||17363 |- ||5471||[[d:Q8333]]||[[Federalni istražni biro]]||6655||119105||2181||2084||17364 |- ||5472||[[d:Q129558]]||[[Морска струја]]||1220||18694||6488||6909||17365 |- ||5473||[[d:Q190977]]||[[Навртка]]||0||18484||13202||2212||17367 |- ||5474||[[d:Q15318]]||[[Тачка топљења]]||571||26494||7521||6054||17368 |- ||5475||[[d:Q27]]||[[Република Ирска]]||11359||227249||17255||3130||17370 |- ||5476||[[d:Q101929]]||[[Имунологија]]||12232||38450||2781||1891||17370 |- ||5477||[[d:Q40056]]||[[Рачунарски програм]]||2960||123366||3037||2991||17370 |- ||5478||[[d:Q51123]]||[[Дејвид В. Грифит]]||0||32601||15121||2107||17372 |- ||5479||[[d:Q172145]]||[[Mehanika fluida]]||4869||20133||9564||1084||17373 |- ||5480||[[d:Q146246]]||[[Франачка]]||2944||59070||9035||9889||17375 |- ||5481||[[d:Q193279]]||[[Сироче]]||0||18222||0||1402||17375 |- ||5482||[[d:Q485016]]||[[Колхоз]]||913||19070||8133||0||17375 |- ||5483||[[d:Q31087]]||[[Калкулатор]]||2222||70694||2371||2769||17377 |- ||5484||[[d:Q34692]]||[[Кингстон (Јамајка)]]||1757||56047||5031||2111||17379 |- ||5485||[[d:Q229232]]||[[Глорија Свансон]]||0||85599||2490||4961||17380 |- ||5486||[[d:Q51545]]||[[Луис Буњуел]]||1224||162784||13621||13723||17383 |- ||5487||[[d:Q1147588]]||[[Čulo ukusa]]||5720||90110||1707||302||17383 |- ||5488||[[d:Q1849]]||[[Ербијум]]||21532||24658||1126||4959||17383 |- ||5489||[[d:Q132580]]||[[Recikliranje]]||0||115750||3948||2359||17384 |- ||5490||[[d:Q175199]]||[[Варијанса]]||0||54864||0||1702||17384 |- ||5491||[[d:Q2028919]]||[[Магнитуда (астрономија)]]||2180||24621||2122||2093||17385 |- ||5492||[[d:Q181505]]||[[Астрометрија]]||0||18033||11556||11315||17385 |- ||5493||[[d:Q9394]]||[[Кунић]]||2212||72699||1668||1617||17387 |- ||5494||[[d:Q188651]]||[[Fotohemija]]||14811||21841||3597||3316||17389 |- ||5495||[[d:Q223197]]||[[Каолинит]]||0||44789||0||1310||17390 |- ||5496||[[d:Q905896]]||[[Diofantske jednačine]]||9533||34736||3723||9513||17390 |- ||5497||[[d:Q815436]]||[[Северноирски сукоб]]||99606||192717||93639||13411||17391 |- ||5498||[[d:Q83440]]||[[Кантри музика]]||1336||174789||3027||2677||17392 |- ||5499||[[d:Q79817]]||[[Конопља]]||21643||100949||11410||19987||17392 |- ||5500||[[d:Q495304]]||[[Forenzika]]||77082||82961||1656||1959||17392 |- ||5501||[[d:Q159731]]||[[Barion]]||1612||29234||8875||416||17393 |- ||5502||[[d:Q21197]]||[[Кишињев]]||2056||68769||5243||7650||17394 |- ||5503||[[d:Q10257]]||[[Евротунел]]||0||149559||2075||5553||17395 |- ||5504||[[d:Q35749]]||[[Скупштина]]||1386||74920||3016||5558||17396 |- ||5505||[[d:Q28472]]||[[Коса]]||2158||60553||1302||1519||17398 |- ||5506||[[d:Q600524]]||[[Сокотски калифат]]||0||29374||0||0||17399 |- ||5507||[[d:Q47988]]||[[Лична карта]]||0||175017||116285||0||17399 |- ||5508||[[d:Q9285]]||[[Береникина коса (сазвежђе)]]||15184||62008||14990||15047||17399 |- ||5509||[[d:Q46276]]||[[Кинетичка енергија]]||1828||36517||7402||15043||17400 |- ||5510||[[d:Q1773]]||[[Рига]]||3850||84443||16551||20098||17401 |- ||5511||[[d:Q334486]]||[[Богиња мајка]]||0||35731||0||0||17401 |- ||5512||[[d:Q320999]]||[[Шитаке печурка]]||0||17182||3802||0||17401 |- ||5513||[[d:Q1425]]||[[Трајан]]||4312||136934||2575||9123||17403 |- ||5514||[[d:Q437526]]||[[Bobi Džouns (golfer)]]||0||56523||0||0||17403 |- ||5515||[[d:Q3909]]||[[Масеру]]||4090||19862||1542||8597||17403 |- ||5516||[[d:Q402]]||[[Хигсов бозон]]||2690||239475||14176||6601||17404 |- ||5517||[[d:Q80006]]||[[Програмирање]]||10371||30969||3749||10458||17409 |- ||5518||[[d:Q5982337]]||[[Колон (дебело црево)]]||0||47239||1524||0||17411 |- ||5519||[[d:Q193129]]||[[Хифа]]||12223||14742||2733||0||17411 |- ||5520||[[d:Q8853]]||[[Лав (сазвежђе)]]||1450||18365||2061||916||17411 |- ||5521||[[d:Q11235]]||[[Светски трговински центар (1973—2001)]]||1387||140988||24782||1278||17413 |- ||5522||[[d:Q16977]]||[[Денг Сјаопинг]]||3606||140776||3282||3345||17414 |- ||5523||[[d:Q3960]]||[[Аустралија (континент)]]||1811||94191||12593||12603||17414 |- ||5524||[[d:Q25365]]||[[Ždralovi (porodica)]]||0||37635||15226||14530||17414 |- ||5525||[[d:Q181254]]||[[Никејско царство]]||0||23825||2874||2273||17416 |- ||5526||[[d:Q43261]]||[[Хоризонт]]||1895||29866||4003||4032||17416 |- ||5527||[[d:Q170198]]||[[Ред (математика)]]||8357||59270||3659||9191||17416 |- ||5528||[[d:Q16975]]||[[Папа Павле VI]]||4540||135706||13491||9863||17417 |- ||5529||[[d:Q127950]]||[[Изомер (хемијски)]]||1068||39982||5370||2688||17417 |- ||5530||[[d:Q1317]]||[[Осама бин Ладен]]||9384||183695||8322||3587||17418 |- ||5531||[[d:Q5705]]||[[Каталонија]]||10596||224313||23677||8345||17418 |- ||5532||[[d:Q7162]]||[[Генетика]]||100138||95635||72507||10917||17418 |- ||5533||[[d:Q54078]]||[[IKEA]]||3723||128527||4025||2841||17419 |- ||5534||[[d:Q204903]]||[[Протозвезда]]||1318||10450||2608||1518||17419 |- ||5535||[[d:Q175974]]||[[Бојл-Мариотов закон]]||3598||17692||6333||2933||17419 |- ||5536||[[d:Q127992]]||[[Udruženje za računarske mašine]]||0||36037||560||0||17420 |- ||5537||[[d:Q76098]]||[[Бели амур]]||2071||12932||2577||2974||17421 |- ||5538||[[d:Q167466]]||[[Умерена клима]]||756||17292||2321||2528||17421 |- ||5539||[[d:Q57384]]||[[Вернер фон Браун]]||2314||122322||18636||2148||17423 |- ||5540||[[d:Q180242]]||[[Стокхолмски синдром]]||0||46890||728||3212||17423 |- ||5541||[[d:Q733096]]||[[Kvark-gluonska plazma]]||0||65392||0||16895||17425 |- ||5542||[[d:Q79961]]||[[Христос Спаситељ (Рио де Жанеиро)]]||0||26296||2184||2128||17429 |- ||5543||[[d:Q14277]]||[[Вилхелм Хершел]]||6146||77820||8902||7813||17430 |- ||5544||[[d:Q230492]]||[[Univerzitet Mičigena]]||0||221916||0||3251||17430 |- ||5545||[[d:Q18808]]||[[Пјонгјанг]]||6770||74541||7343||14518||17431 |- ||5546||[[d:Q117]]||[[Гана]]||6974||235809||15087||9166||17432 |- ||5547||[[d:Q33391]]||[[Лав Троцки]]||4446||173227||6638||4381||17433 |- ||5548||[[d:Q130614]]||[[Римски сенат]]||7527||34559||15027||5729||17435 |- ||5549||[[d:Q4489420]]||[[Индустријско инжењерство]]||0||31447||0||0||17435 |- ||5550||[[d:Q45585]]||[[Звездана ноћ]]||1676||41835||4318||4156||17436 |- ||5551||[[d:Q168338]]||[[Бихејвиоризам]]||0||76166||23304||5233||17436 |- ||5552||[[d:Q25336]]||[[Торбари]]||4992||60814||12522||12618||17436 |- ||5553||[[d:Q29401]]||[[Асамски језик]]||0||79782||1138||2366||17438 |- ||5554||[[d:Q131252]]||[[Универзитет у Чикагу]]||0||140100||2160||4577||17438 |- ||5555||[[d:Q151911]]||[[Jakob Bercelijus]]||5324||37211||1822||11120||17439 |- ||5556||[[d:Q1094]]||[[Индијум]]||25607||45096||1206||4612||17439 |- ||5557||[[d:Q34718]]||[[Носорози]]||3581||73269||6262||6239||17440 |- ||5558||[[d:Q14441]]||[[Лајза Минели]]||4249||56447||32596||5151||17442 |- ||5559||[[d:Q186693]]||[[Фазни дијаграм]]||5867||22491||5990||4789||17442 |- ||5560||[[d:Q42013]]||[[Анвар ел Садат]]||1868||59562||3231||41061||17443 |- ||5561||[[d:Q212871]]||[[Синхротронско зрачење]]||0||17396||12407||1700||17445 |- ||5562||[[d:Q482853]]||[[Кичма]]||5502||36477||2480||1936||17446 |- ||5563||[[d:Q23400]]||[[Бели лук]]||4442||62471||6096||15185||17447 |- ||5564||[[d:Q79925]]||[[Тамна материја]]||2820||130212||17715||17678||17450 |- ||5565||[[d:Q38012]]||[[Хера]]||10282||68389||12286||5395||17452 |- ||5566||[[d:Q41230]]||[[Islamska razvojna banka]]||0||11105||0||0||17454 |- ||5567||[[d:Q7540]]||[[Плави патлиџан]]||1941||61278||1891||3466||17454 |- ||5568||[[d:Q1047034]]||[[Zvezdana crna rupa]]||0||27281||0||7538||17454 |- ||5569||[[d:Q51615]]||[[Istorija Bliskog Istoka]]||0||85385||6461||0||17455 |- ||5570||[[d:Q41117]]||[[Ким Ил Сунг]]||2626||95766||3432||4845||17456 |- ||5571||[[d:Q165447]]||[[Перо (за писање)]]||0||28223||0||3886||17456 |- ||5572||[[d:Q183350]]||[[Aphidoidea]]||0||104289||0||0||17456 |- ||5573||[[d:Q1361]]||[[Хајдерабад (Индија)]]||0||218150||4928||4057||17458 |- ||5574||[[d:Q636489]]||[[Arheogenetika]]||6850||47716||3310||0||17459 |- ||5575||[[d:Q134783]]||[[Стратиграфија]]||2751||11283||6907||1301||17459 |- ||5576||[[d:Q190903]]||[[Зељаста биљка]]||3166||14061||1395||1583||17462 |- ||5577||[[d:Q213833]]||[[Istorija Albanije]]||14030||153876||21744||8788||17463 |- ||5578||[[d:Q131112]]||[[Pol Krugman]]||0||162826||0||5431||17464 |- ||5579||[[d:Q15605]]||[[Космичко позадинско зрачење]]||0||106551||11501||9068||17464 |- ||5580||[[d:Q226183]]||[[Празан скуп]]||7066||14586||7123||8025||17464 |- ||5581||[[d:Q392]]||[[Боб Дилан]]||15258||253842||4767||4611||17465 |- ||5582||[[d:Q194230]]||[[Prestupna sekunda]]||0||66446||3107||2963||17465 |- ||5583||[[d:Q132783]]||[[Ермитаж]]||1184||60764||7184||3635||17466 |- ||5584||[[d:Q169973]]||[[Кориолисов ефекат]]||0||81731||8842||10683||17466 |- ||5585||[[d:Q28425]]||[[Слепи мишеви]]||13174||162019||10431||7948||17467 |- ||5586||[[d:Q42889]]||[[Vozilo]]||1395||59858||1503||3955||17467 |- ||5587||[[d:Q191159]]||[[Радничка класа]]||0||21828||3802||4353||17468 |- ||5588||[[d:Q333173]]||[[Iznenađenje]]||0||14672||0||0||17469 |- ||5589||[[d:Q192935]]||[[Морски плодови]]||0||90774||1811||0||17470 |- ||5590||[[d:Q11368]]||[[Unix]]||6049||53647||2420||952||17470 |- ||5591||[[d:Q107575]]||[[Антипротон]]||0||16295||4993||0||17472 |- ||5592||[[d:Q7060553]]||[[Мишићни систем]]||0||13382||2702||3010||17473 |- ||5593||[[d:Q40861]]||[[Мермер]]||2439||21508||3171||1470||17473 |- ||5594||[[d:Q37400]]||[[Нејпјидо]]||2953||50859||4419||4658||17474 |- ||5595||[[d:Q3551]]||[[Рабат]]||14815||61257||12534||11327||17477 |- ||5596||[[d:Q179630]]||[[Синдром]]||4276||15376||1192||2451||17477 |- ||5597||[[d:Q2079255]]||[[Set za ronjenje]]||0||82217||0||0||17477 |- ||5598||[[d:Q169019]]||[[Статика]]||2148||14281||15449||10142||17478 |- ||5599||[[d:Q620805]]||[[Теизам]]||0||13207||710||1170||17480 |- ||5600||[[d:Q39864]]||[[Духови (празник)]]||0||74494||1101||1688||17480 |- ||5601||[[d:Q9217]]||[[Тајски језик]]||0||92363||3010||2629||17480 |- ||5602||[[d:Q182717]]||[[Античестица]]||0||19624||0||2135||17480 |- ||5603||[[d:Q43004]]||[[Анимизам]]||3461||66966||709||2674||17482 |- ||5604||[[d:Q61750]]||[[Тијаванако]]||1970||41424||8003||9016||17483 |- ||5605||[[d:Q170258]]||[[Фелдспат]]||1164||23051||2917||3062||17483 |- ||5606||[[d:Q191785]]||[[Jednačina stanja idealnog gasa]]||15109||31427||3485||4005||17484 |- ||5607||[[d:Q72717]]||[[Елија Казан]]||0||82729||11310||10905||17486 |- ||5608||[[d:Q44454]]||[[Moralni hazard]]||0||44141||0||0||17489 |- ||5609||[[d:Q133220]]||[[Сонар]]||0||101704||859||940||17490 |- ||5610||[[d:Q231923]]||[[Marijan Anderson]]||0||60114||3157||0||17492 |- ||5611||[[d:Q560847]]||[[Džejms Haris Sajmons]]||0||52643||0||0||17492 |- ||5612||[[d:Q235356]]||[[Кочија]]||0||53180||0||0||17492 |- ||5613||[[d:Q203788]]||[[Кочије]]||0||65061||0||1963||17492 |- ||5614||[[d:Q102470]]||[[Човеколики мајмуни]]||22402||47132||13433||13492||17493 |- ||5615||[[d:Q125054]]||[[Aldi]]||0||53509||2485||0||17494 |- ||5616||[[d:Q162843]]||[[Негев]]||2249||51020||2622||2633||17495 |- ||5617||[[d:Q5873]]||[[Секс]]||8536||165625||6363||8969||17495 |- ||5618||[[d:Q658]]||[[Натријум]]||39264||70446||38049||5271||17497 |- ||5619||[[d:Q35155]]||[[Томас Пинчон]]||0||90895||7695||4726||17498 |- ||5620||[[d:Q187833]]||[[Струг]]||0||42764||18959||0||17498 |- ||5621||[[d:Q34505]]||[[Нилски коњ]]||0||76815||2242||7317||17499 |- ||5622||[[d:Q154330]]||[[Reporteri bez granica]]||0||46662||1224||0||17500 |- ||5623||[[d:Q27207]]||[[Кошљорибе]]||40187||31435||23527||22149||17501 |- ||5624||[[d:Q692327]]||[[Poljska književnost]]||0||44569||3114||0||17504 |- ||5625||[[d:Q9366]]||[[Google (веб-претраживач)]]||6533||91029||2623||12970||17505 |- ||5626||[[d:Q21662260]]||[[Vojna komanda]]||0||19005||0||784||17505 |- ||5627||[[d:Q1857]]||[[Лутецијум]]||29360||28208||1182||4750||17505 |- ||5628||[[d:Q622896]]||[[Широколисне и мешовите шуме умерених предела]]||10127||11184||5216||5228||17506 |- ||5629||[[d:Q1080293]]||[[Mehanika čvrstih tela]]||2157||10929||0||0||17506 |- ||5630||[[d:Q278825]]||[[Čarls Sperdžon]]||0||50608||1496||0||17508 |- ||5631||[[d:Q332880]]||[[Zdrav razum]]||0||90204||343||343||17508 |- ||5632||[[d:Q468777]]||[[Постојање]]||0||26386||2277||8905||17508 |- ||5633||[[d:Q37654]]||[[Тржиште]]||4607||79716||12786||4363||17509 |- ||5634||[[d:Q1794]]||[[Франкфурт на Мајни]]||16293||211431||15073||14944||17511 |- ||5635||[[d:Q47328]]||[[Zrikavci]]||0||6220||10822||10931||17514 |- ||5636||[[d:Q35197]]||[[Ogledalo]]||588||103763||6728||1066||17517 |- ||5637||[[d:Q492264]]||[[Филмска музика]]||1829||48924||2393||2000||17518 |- ||5638||[[d:Q209655]]||[[Историја Летоније]]||0||119699||20992||0||17519 |- ||5639||[[d:Q273446]]||[[Pustinja Velikog basena]]||0||49537||0||0||17519 |- ||5640||[[d:Q657221]]||[[Večera]]||0||13322||0||0||17519 |- ||5641||[[d:Q3798668]]||[[Vazduhoplovno inženjerstvo]]||0||23318||0||0||17520 |- ||5642||[[d:Q13716]]||[[Брустхалтер]]||0||113855||3613||1182||17521 |- ||5643||[[d:Q40556]]||[[Рог Африке]]||1008||70348||8504||9180||17524 |- ||5644||[[d:Q188643]]||[[Зелена пупавка]]||0||55117||12646||17671||17524 |- ||5645||[[d:Q193849]]||[[Avalokitešvara]]||0||37879||0||0||17525 |- ||5646||[[d:Q39680]]||[[Макроекономија]]||2043||41767||14155||1468||17525 |- ||5647||[[d:Q80930]]||[[Трагедија]]||3926||57480||3029||11756||17528 |- ||5648||[[d:Q48352]]||[[Šef države]]||19349||154882||4380||3553||17529 |- ||5649||[[d:Q709]]||[[Маршалска Острва]]||3483||101095||4541||5989||17532 |- ||5650||[[d:Q19159]]||[[Tetrapodi]]||30020||92560||4054||33284||17532 |- ||5651||[[d:Q750446]]||[[Hemija polimera]]||0||13949||0||1887||17532 |- ||5652||[[d:Q13189]]||[[Бресква]]||2490||66740||1702||4632||17534 |- ||5653||[[d:Q100995]]||[[Фунта (маса)]]||722||38129||960||2203||17534 |- ||5654||[[d:Q25267]]||[[Степен целзијуса]]||1071||31807||1048||2942||17534 |- ||5655||[[d:Q102454]]||[[Пол Самјуелсон]]||4856||48674||4582||9721||17535 |- ||5656||[[d:Q844924]]||[[Ilegalna trgovina droge]]||0||89811||0||4231||17535 |- ||5657||[[d:Q200125]]||[[Очекивана вредност]]||0||51329||0||0||17535 |- ||5658||[[d:Q31073]]||[[Volter Kronkajt]]||0||106838||1646||2366||17536 |- ||5659||[[d:Q101849]]||[[Калвинизам]]||1698||107061||1002||4985||17537 |- ||5660||[[d:Q605434]]||[[Tehnološki determinizam]]||1502||39644||0||0||17537 |- ||5661||[[d:Q200867]]||[[Густав Холст]]||0||91761||3579||0||17538 |- ||5662||[[d:Q187966]]||[[Леон Фуко]]||0||13306||8892||8844||17539 |- ||5663||[[d:Q41179]]||[[Меконг]]||5275||81286||1635||2280||17540 |- ||5664||[[d:Q178593]]||[[Makromolekul]]||1761||20256||577||1816||17540 |- ||5665||[[d:Q182642]]||[[Џон Глен]]||4088||170258||2060||7342||17541 |- ||5666||[[d:Q761383]]||[[Rimanova geometrija]]||0||13047||0||17229||17541 |- ||5667||[[d:Q170509]]||[[Хенри Џејмс]]||0||74826||5009||6909||17544 |- ||5668||[[d:Q132821]]||[[Тешко убиство]]||0||93685||4216||2742||17545 |- ||5669||[[d:Q2754]]||[[Јарослав Хашек]]||16591||34396||9550||9828||17546 |- ||5670||[[d:Q365626]]||[[Ben Hogan]]||0||67762||0||0||17546 |- ||5671||[[d:Q208299]]||[[Арабијска пустиња]]||6634||14741||1716||4513||17546 |- ||5672||[[d:Q1853321]]||[[Holandska književnost]]||0||44882||0||0||17547 |- ||5673||[[d:Q179348]]||[[Балистичка ракета]]||0||17783||0||2437||17547 |- ||5674||[[d:Q7733]]||[[Њујоршки метро]]||0||213485||2695||989||17547 |- ||5675||[[d:Q1571]]||[[Маратхи (језик)]]||0||79451||1595||2053||17548 |- ||5676||[[d:Q162633]]||[[Академија]]||1508||67799||1357||2716||17549 |- ||5677||[[d:Q1312]]||[[Пролеће]]||2679||19726||2462||1029||17550 |- ||5678||[[d:Q33609]]||[[Бели медвед]]||5199||150857||5475||15609||17551 |- ||5679||[[d:Q849345]]||[[Šaktizam]]||0||76727||3442||0||17552 |- ||5680||[[d:Q105902]]||[[Луминозност]]||651||23958||3664||1410||17552 |- ||5681||[[d:Q871396]]||[[Нетеизам]]||0||9806||1247||1238||17553 |- ||5682||[[d:Q152247]]||[[Плач]]||0||34726||0||0||17556 |- ||5683||[[d:Q805]]||[[Јемен]]||10305||231449||6913||12480||17558 |- ||5684||[[d:Q81292]]||[[Akr]]||719||34061||1287||966||17558 |- ||5685||[[d:Q483783]]||[[Корнелије Сула]]||0||77241||2449||15616||17559 |- ||5686||[[d:Q6733]]||[[Едвард Телер]]||3382||95606||2154||3894||17559 |- ||5687||[[d:Q704385]]||[[Едмунд Кин]]||0||20656||0||0||17560 |- ||5688||[[d:Q43511]]||[[Коморач]]||1794||28346||18396||1777||17560 |- ||5689||[[d:Q11584]]||[[Икер Касиљас]]||7666||112809||17729||13544||17561 |- ||5690||[[d:Q1108445]]||[[Кијевска Русија]]||16185||105233||58771||58124||17562 |- ||5691||[[d:Q17295]]||[[Еуклидов простор]]||0||45619||1800||1799||17562 |- ||5692||[[d:Q202878]]||[[Меј Вест]]||0||87720||2474||2797||17563 |- ||5693||[[d:Q46303]]||[[Трапез (геометрија)]]||1348||24101||2146||2247||17563 |- ||5694||[[d:Q83320]]||[[Азотна киселина]]||2047||39323||5238||7254||17565 |- ||5695||[[d:Q4087]]||[[Амонијак]]||37427||141747||34905||35042||17565 |- ||5696||[[d:Q208488]]||[[Kašikare]]||0||10040||0||0||17566 |- ||5697||[[d:Q35997]]||[[Измир]]||9399||118703||2510||11779||17568 |- ||5698||[[d:Q33680]]||[[Радијан]]||1274||37256||1152||2305||17568 |- ||5699||[[d:Q675630]]||[[Istorija Kambodže]]||0||122769||0||0||17569 |- ||5700||[[d:Q23664]]||[[Termos]]||0||15583||0||0||17571 |- ||5701||[[d:Q180969]]||[[Algebarska geometrija]]||0||59126||1971||0||17571 |- ||5702||[[d:Q26463]]||[[Индустријска и комерцијална банка Кине]]||0||48399||0||0||17574 |- ||5703||[[d:Q156344]]||[[Amarant]]||8522||48027||8486||0||17574 |- ||5704||[[d:Q42952]]||[[Тор (митологија)]]||1469||74784||3123||1419||17575 |- ||5705||[[d:Q123619]]||[[Нуклеинске киселине]]||3134||23277||3766||2201||17576 |- ||5706||[[d:Q51626]]||[[Месија]]||0||49925||5515||3723||17578 |- ||5707||[[d:Q25367]]||[[Планктон]]||13414||62111||2937||2858||17578 |- ||5708||[[d:Q626270]]||[[Средњи палеолит]]||0||24821||5018||2591||17579 |- ||5709||[[d:Q80837]]||[[Natprirodno]]||0||71615||2714||0||17580 |- ||5710||[[d:Q188488]]||[[Lustra]]||0||10789||224||0||17581 |- ||5711||[[d:Q182168]]||[[Нитрат]]||1091||17805||2387||1275||17581 |- ||5712||[[d:Q3678579]]||[[Јехова]]||2525||85334||0||0||17582 |- ||5713||[[d:Q42944]]||[[CERN]]||3510||101063||25805||16963||17582 |- ||5714||[[d:Q37621]]||[[Томас Хобс]]||4255||66153||7745||5714||17583 |- ||5715||[[d:Q464458]]||[[Рамазански бајрам]]||2172||106381||5982||1559||17583 |- ||5716||[[d:Q121750]]||[[Планета Јупитеровог типа]]||0||17136||4144||4405||17584 |- ||5717||[[d:Q180377]]||[[Рејмонд Чандлер]]||0||36242||12823||3359||17586 |- ||5718||[[d:Q83496]]||[[Кербер]]||2079||98081||4287||2012||17588 |- ||5719||[[d:Q296249]]||[[Imre Lakatoš]]||0||40663||29740||0||17596 |- ||5720||[[d:Q165115]]||[[Коњи]]||1371||15350||15532||13856||17598 |- ||5721||[[d:Q6197]]||[[Хорације]]||1617||87145||1740||18987||17599 |- ||5722||[[d:Q104567]]||[[Халкоген]]||4253||72118||4006||1892||17599 |- ||5723||[[d:Q178885]]||[[Божанство]]||0||124431||1138||1296||17600 |- ||5724||[[d:Q101065]]||[[Пубертет]]||1099||88420||61327||1065||17602 |- ||5725||[[d:Q43648]]||[[Угљоводоник]]||2452||25918||3593||2609||17602 |- ||5726||[[d:Q836595]]||[[Kontrakcija dužine]]||0||34468||13915||17041||17602 |- ||5727||[[d:Q27673]]||[[Zasićenje boje]]||0||14828||0||0||17603 |- ||5728||[[d:Q212805]]||[[Digitalna biblioteka]]||1774||49093||5256||0||17604 |- ||5729||[[d:Q181943]]||[[I Love Lucy]]||0||112513||0||8471||17605 |- ||5730||[[d:Q4398]]||[[Пангеа]]||2349||40033||3266||721||17605 |- ||5731||[[d:Q898432]]||[[Molekularna orbitalna teorija]]||0||19807||0||3164||17605 |- ||5732||[[d:Q482798]]||[[Јард]]||600||46126||3483||715||17607 |- ||5733||[[d:Q81054]]||[[Олуја]]||0||51190||3890||718||17608 |- ||5734||[[d:Q180568]]||[[Ново краљевство]]||0||29477||10181||9475||17609 |- ||5735||[[d:Q8097]]||[[Телугу (језик)]]||0||82821||3487||3042||17610 |- ||5736||[[d:Q53859]]||[[Електронска конфигурација]]||4010||60251||1261||1955||17610 |- ||5737||[[d:Q181260]]||[[Епиграфика]]||0||95311||3729||1506||17611 |- ||5738||[[d:Q201469]]||[[Музеј Гугенхајм (Њујорк)]]||0||56059||7498||2672||17612 |- ||5739||[[d:Q1463]]||[[Фердинанд Маркос]]||0||338197||8035||6574||17614 |- ||5740||[[d:Q197]]||[[Авион]]||6636||54908||12950||4219||17616 |- ||5741||[[d:Q48187]]||[[Erik Klepton]]||7960||184589||30668||2973||17618 |- ||5742||[[d:Q108307]]||[[3. група хемијских елемената]]||1134||56613||0||1085||17619 |- ||5743||[[d:Q134737]]||[[Племство]]||1668||83759||1869||2433||17620 |- ||5744||[[d:Q5064]]||[[Чаробна фрула]]||0||47521||2455||6586||17620 |- ||5745||[[d:Q66]]||[[Boeing]]||16790||69226||2142||18783||17621 |- ||5746||[[d:Q34647]]||[[Јоханезбург]]||7111||112871||7921||10556||17622 |- ||5747||[[d:Q191968]]||[[Golub selac]]||0||142661||0||1074||17622 |- ||5748||[[d:Q81454]]||[[Ангстрем (јединица)]]||3566||17740||659||1391||17623 |- ||5749||[[d:Q37153]]||[[Авокадо]]||0||74989||2998||2578||17624 |- ||5750||[[d:Q188958]]||[[Егалитаризам]]||2664||27059||2108||2146||17625 |- ||5751||[[d:Q3565868]]||[[Željeznički saobraćaj]]||0||113454||1633||0||17627 |- ||5752||[[d:Q151973]]||[[Ричард Бартон]]||0||172734||1990||4575||17629 |- ||5753||[[d:Q191797]]||[[Агресивност]]||1760||127404||2283||1632||17629 |- ||5754||[[d:Q83147]]||[[Хемијска формула]]||12372||27097||5270||1406||17629 |- ||5755||[[d:Q204680]]||[[Историја Данске]]||20706||110502||15378||0||17630 |- ||5756||[[d:Q914114]]||[[Рус (народ)]]||0||98755||3453||1915||17631 |- ||5757||[[d:Q188739]]||[[Завист]]||9894||40100||498||469||17631 |- ||5758||[[d:Q222738]]||[[Nacionalni autonomni univerzitet Meksika]]||0||70392||0||4416||17631 |- ||5759||[[d:Q202325]]||[[Mlazna struja]]||0||53727||3180||3053||17631 |- ||5760||[[d:Q179856]]||[[Алфа распад]]||0||18743||23686||23807||17632 |- ||5761||[[d:Q1084]]||[[Именица]]||2332||21581||14582||13240||17633 |- ||5762||[[d:Q178841]]||[[Фукоово клатно]]||0||31661||6267||6306||17634 |- ||5763||[[d:Q43444]]||[[Гистав Флобер]]||3867||31335||6475||6814||17635 |- ||5764||[[d:Q102289]]||[[Бакминстер Фулер]]||13897||104756||7583||7916||17635 |- ||5765||[[d:Q46335]]||[[Писаћа машина]]||0||118379||685||1891||17637 |- ||5766||[[d:Q1050]]||[[Есватини]]||11696||95986||18448||73546||17638 |- ||5767||[[d:Q844058]]||[[Klajdsdejl (pasmina konja)]]||0||24879||0||0||17638 |- ||5768||[[d:Q39804]]||[[Крузер]]||0||88867||1581||0||17638 |- ||5769||[[d:Q134456]]||[[Јукио Мишима]]||0||155519||3644||12014||17639 |- ||5770||[[d:Q100948]]||[[Рејчел Карсон]]||1467||84277||1121||2456||17639 |- ||5771||[[d:Q42156]]||[[Анри Бергсон]]||6880||86008||6510||5414||17640 |- ||5772||[[d:Q43656]]||[[Холестерол]]||1088||75712||1995||12006||17640 |- ||5773||[[d:Q478004]]||[[Antiklerikalizam]]||0||84859||1300||0||17641 |- ||5774||[[d:Q41264]]||[[Јоханес Вермер]]||3201||52489||16688||16443||17642 |- ||5775||[[d:Q28643]]||[[Парадигма]]||0||33692||1682||206||17643 |- ||5776||[[d:Q295673]]||[[Vilijam Vikri]]||0||12644||0||0||17644 |- ||5777||[[d:Q35409]]||[[Породица (биологија)]]||2073||7064||6759||1036||17646 |- ||5778||[[d:Q369472]]||[[Računarska hemija]]||0||39058||1445||12527||17646 |- ||5779||[[d:Q13632]]||[[Планетарна маглина]]||3226||54088||9059||20864||17647 |- ||5780||[[d:Q83216]]||[[Кандела]]||4399||14035||9824||1493||17647 |- ||5781||[[d:Q182664]]||[[Каналето]]||0||121864||4387||5303||17648 |- ||5782||[[d:Q193942]]||[[Бесмртност]]||0||76787||2177||3515||17648 |- ||5783||[[d:Q42604]]||[[Сијамска мачка]]||0||34666||3325||3184||17648 |- ||5784||[[d:Q485360]]||[[Ковалентни радијус]]||0||14986||9229||2237||17648 |- ||5785||[[d:Q37060]]||[[Жозе Сарамаго]]||7178||42285||4148||4777||17650 |- ||5786||[[d:Q316864]]||[[Владислав Третјак]]||0||28501||3217||0||17650 |- ||5787||[[d:Q302497]]||[[Мандолина]]||0||79281||11467||15512||17650 |- ||5788||[[d:Q622358]]||[[Indijski tehnološki instituti]]||0||65591||0||0||17653 |- ||5789||[[d:Q44426]]||[[Rajner Verner Fasbinder]]||0||91081||23221||23116||17655 |- ||5790||[[d:Q40531]]||[[Џон Вејн]]||2333||125024||25861||23833||17658 |- ||5791||[[d:Q396]]||[[U2]]||4809||214738||28166||13948||17659 |- ||5792||[[d:Q35178]]||[[Кувајт (град)]]||3806||41782||5955||6734||17659 |- ||5793||[[d:Q401815]]||[[Kolumbijski plato]]||0||7133||0||0||17660 |- ||5794||[[d:Q25338]]||[[Мали Принц]]||0||135518||17942||10436||17661 |- ||5795||[[d:Q10861030]]||[[Linearna regresija]]||0||58864||9028||0||17661 |- ||5796||[[d:Q47051]]||[[Приони]]||12903||90430||3088||5514||17662 |- ||5797||[[d:Q3037]]||[[Катманду]]||3391||137608||10746||7854||17663 |- ||5798||[[d:Q16849]]||[[Мати Никенен]]||39320||40646||1846||1990||17665 |- ||5799||[[d:Q710]]||[[Кирибати]]||3659||120331||8252||7789||17666 |- ||5800||[[d:Q1044]]||[[Сијера Леоне]]||7987||233693||32685||32369||17666 |- ||5801||[[d:Q34581]]||[[Порођај]]||4488||147976||20265||17563||17667 |- ||5802||[[d:Q383973]]||[[Electricity generation]]||0||35118||0||0||17667 |- ||5803||[[d:Q22657]]||[[Бетон]]||2480||129853||1857||15781||17668 |- ||5804||[[d:Q993]]||[[Камчатка]]||1006||31553||17382||12262||17673 |- ||5805||[[d:Q161439]]||[[Накит]]||0||91710||20840||2284||17677 |- ||5806||[[d:Q17243]]||[[Монопол (игра)]]||0||169402||9125||21906||17682 |- ||5807||[[d:Q170046]]||[[Džafar as-Sadik]]||2935||53154||0||2735||17684 |- ||5808||[[d:Q34577]]||[[Lovokrađa]]||0||61857||8974||0||17685 |- ||5809||[[d:Q214028]]||[[Julska revolucija]]||2645||29402||0||21881||17688 |- ||5810||[[d:Q62408]]||[[Вестминстерска палата]]||0||145193||10691||6638||17690 |- ||5811||[[d:Q104837]]||[[Фаза (термодинамика)]]||1074||13509||3599||9667||17690 |- ||5812||[[d:Q155794]]||[[Ханс Бете]]||0||65979||7405||8443||17691 |- ||5813||[[d:Q425397]]||[[Natrijum silikat]]||1389||6598||1052||3200||17691 |- ||5814||[[d:Q170430]]||[[Predacija]]||4910||105709||0||4788||17692 |- ||5815||[[d:Q1811]]||[[Астрономска јединица]]||1244||53135||1735||891||17694 |- ||5816||[[d:Q484761]]||[[Filozofija jezika]]||0||70421||1858||2637||17695 |- ||5817||[[d:Q42519]]||[[Сива боја]]||0||28698||1635||1881||17696 |- ||5818||[[d:Q185068]]||[[Урарту]]||0||70001||2769||18562||17697 |- ||5819||[[d:Q79896]]||[[Подјела власти]]||0||91038||3562||1006||17698 |- ||5820||[[d:Q1347753]]||[[Industrijska poljoprivreda]]||0||24954||0||0||17698 |- ||5821||[[d:Q1148482]]||[[Intenzivna poljoprivreda]]||0||57011||0||0||17698 |- ||5822||[[d:Q201235]]||[[Električna jegulja]]||0||18721||2487||4078||17699 |- ||5823||[[d:Q184373]]||[[Natrijum nitrat]]||2737||18947||3367||5260||17702 |- ||5824||[[d:Q484092]]||[[Лумен]]||597||12889||8464||735||17702 |- ||5825||[[d:Q1537016]]||[[Kanemsko carstvo]]||0||36105||0||0||17703 |- ||5826||[[d:Q894030]]||[[Bornujsko carstvo]]||0||36105||0||0||17703 |- ||5827||[[d:Q456012]]||[[Kineska književnost]]||905||73224||0||0||17703 |- ||5828||[[d:Q19413]]||[[Пеликан]]||0||96793||3436||3434||17703 |- ||5829||[[d:Q124095]]||[[Кепенова класификација климе]]||7157||88237||12830||4258||17704 |- ||5830||[[d:Q15228]]||[[Господар прстенова]]||10810||92324||35045||34137||17708 |- ||5831||[[d:Q34990]]||[[Тора]]||3297||62555||8466||8090||17710 |- ||5832||[[d:Q177634]]||[[Заједница]]||0||37281||32432||8357||17710 |- ||5833||[[d:Q797]]||[[Аљаска]]||4276||173455||8694||4920||17711 |- ||5834||[[d:Q1226939]]||[[Дељење]]||8678||24731||2409||2577||17711 |- ||5835||[[d:Q3052772]]||[[Емануел Макрон]]||5830||249037||5053||6907||17712 |- ||5836||[[d:Q381084]]||[[Митарење]]||2254||18137||1904||1914||17713 |- ||5837||[[d:Q189389]]||[[Анеуризма]]||15163||48379||1522||1783||17713 |- ||5838||[[d:Q7130787]]||[[Силикати]]||5286||8456||0||0||17713 |- ||5839||[[d:Q41472]]||[[Тврдоћа по Мосовој скали]]||1042||17344||7502||7587||17714 |- ||5840||[[d:Q3913]]||[[Бинарни систем]]||2439||53229||5250||1362||17715 |- ||5841||[[d:Q43250]]||[[Гестапо]]||2254||87973||1604||16014||17716 |- ||5842||[[d:Q133212]]||[[Tumor]]||5146||50176||7250||11973||17716 |- ||5843||[[d:Q1541064]]||[[Чуло мириса]]||0||53908||1267||1294||17718 |- ||5844||[[d:Q23436]]||[[Единбург]]||1876||203931||14436||36241||17719 |- ||5845||[[d:Q23810]]||[[Алфред Нобел]]||3959||32701||8401||3395||17721 |- ||5846||[[d:Q740308]]||[[Уницеф]]||1418||61124||2510||1430||17721 |- ||5847||[[d:Q37103]]||[[Флоренс Најтингејл]]||1991||120802||13508||2516||17724 |- ||5848||[[d:Q852242]]||[[Kardinalski zbor]]||0||33729||37259||5009||17724 |- ||5849||[[d:Q12623]]||[[Перпетуум мобиле]]||0||43791||0||0||17724 |- ||5850||[[d:Q265868]]||[[Кост]]||4778||72759||3426||2326||17727 |- ||5851||[[d:Q201240]]||[[Тетреби]]||0||17561||5279||5313||17729 |- ||5852||[[d:Q172891]]||[[Еуклидови Елементи]]||0||43667||4327||3504||17730 |- ||5853||[[d:Q28179]]||[[Čoson]]||0||117734||2667||8618||17733 |- ||5854||[[d:Q33196]]||[[Ембрион]]||1494||30506||2905||1488||17735 |- ||5855||[[d:Q44946]]||[[Тачка (геометрија)]]||9454||9964||1249||9463||17735 |- ||5856||[[d:Q105105]]||[[Теодорих Велики]]||0||43865||3472||4624||17736 |- ||5857||[[d:Q1280670]]||[[Планирање породице]]||0||91558||2989||0||17736 |- ||5858||[[d:Q37813]]||[[Екосистем]]||2302||64793||1400||1585||17736 |- ||5859||[[d:Q180809]]||[[Masena spektrometrija]]||9767||80319||9087||12618||17738 |- ||5860||[[d:Q483242]]||[[Лабораторија]]||0||25928||1257||1242||17739 |- ||5861||[[d:Q15316]]||[[Земљина кора]]||1170||13064||2624||2383||17739 |- ||5862||[[d:Q3579]]||[[Триполи]]||7941||57257||9656||8645||17740 |- ||5863||[[d:Q43101]]||[[Бозони]]||1591||9201||10421||915||17740 |- ||5864||[[d:Q25239]]||[[Јова]]||4617||23622||4549||3278||17741 |- ||5865||[[d:Q128121]]||[[Мик Џегер]]||1400||195908||1434||1525||17742 |- ||5866||[[d:Q3919]]||[[Габороне]]||2740||91659||3542||6765||17743 |- ||5867||[[d:Q183998]]||[[Камера опскура]]||0||70380||5859||17930||17744 |- ||5868||[[d:Q182878]]||[[Peščana oluja]]||0||21104||1081||2227||17745 |- ||5869||[[d:Q3240227]]||[[Visinska močvara]]||0||21000||0||0||17749 |- ||5870||[[d:Q82728]]||[[Амерички бизон]]||0||87522||3561||695||17752 |- ||5871||[[d:Q213550]]||[[Bili Grejam]]||0||131653||0||0||17754 |- ||5872||[[d:Q83319]]||[[Tifoid]]||0||93761||10950||11068||17754 |- ||5873||[[d:Q25329]]||[[Парнопрсти копитари]]||3145||57900||4896||4726||17756 |- ||5874||[[d:Q11523]]||[[Гама зрачење]]||745||55746||23967||19698||17758 |- ||5875||[[d:Q62932]]||[[Elastičnost (fizika)]]||7667||19578||4807||4139||17758 |- ||5876||[[d:Q50948]]||[[Евгеније Оњегин (роман)]]||0||49529||25632||5665||17760 |- ||5877||[[d:Q217475]]||[[Tokijska berza]]||0||20822||0||0||17760 |- ||5878||[[d:Q202287]]||[[Увертира]]||0||18899||9277||2933||17762 |- ||5879||[[d:Q38926]]||[[Вест]]||0||153933||761||9285||17762 |- ||5880||[[d:Q177612]]||[[Стерадијан]]||0||6183||1700||1776||17762 |- ||5881||[[d:Q36215]]||[[Марк Закерберг]]||1896||135462||5201||3979||17765 |- ||5882||[[d:Q32]]||[[Луксембург]]||27135||133909||14303||26598||17765 |- ||5883||[[d:Q271707]]||[[Reologija]]||0||32543||1038||0||17765 |- ||5884||[[d:Q60772]]||[[Урзула фон дер Лајен]]||3403||118491||6096||3717||17766 |- ||5885||[[d:Q310900]]||[[Robert Fisk]]||0||66669||0||5228||17767 |- ||5886||[[d:Q102066]]||[[Навигација]]||0||67503||4374||1045||17768 |- ||5887||[[d:Q740]]||[[Кобалт]]||26920||99813||1860||5667||17769 |- ||5888||[[d:Q8377]]||[[Обоа]]||2066||43004||3318||2939||17771 |- ||5889||[[d:Q179991]]||[[Биопсија]]||0||27226||2347||3665||17772 |- ||5890||[[d:Q182574]]||[[Амалгам]]||0||14100||789||763||17775 |- ||5891||[[d:Q8180985]]||[[Историја архитектуре]]||0||158681||0||0||17776 |- ||5892||[[d:Q7075]]||[[Библиотека]]||3701||81012||7638||2745||17776 |- ||5893||[[d:Q49696]]||[[Јужне и Сјеверне династије]]||0||63197||5679||2834||17779 |- ||5894||[[d:Q23501]]||[[Парадајз]]||5088||89977||2664||2583||17779 |- ||5895||[[d:Q217519]]||[[Бубонска куга]]||0||48495||1983||17446||17779 |- ||5896||[[d:Q186525]]||[[Џулијус Њерере]]||0||146102||3249||2855||17781 |- ||5897||[[d:Q43744]]||[[Герд Милер]]||0||40654||11882||19102||17781 |- ||5898||[[d:Q1122452]]||[[Germanski paganizam]]||0||51307||0||0||17781 |- ||5899||[[d:Q9056]]||[[Чешки језик]]||5139||82029||4043||5427||17782 |- ||5900||[[d:Q93208]]||[[Ему]]||1835||80204||3572||3484||17784 |- ||5901||[[d:Q339]]||[[Плутон]]||25270||146894||38745||108245||17784 |- ||5902||[[d:Q51495]]||[[Вилијам Вајлер]]||0||58133||9222||8714||17786 |- ||5903||[[d:Q3184856]]||[[Злоупотреба психоактивних супстанци]]||0||89641||0||896||17786 |- ||5904||[[d:Q3401774]]||[[Нулти меридијан]]||0||49894||0||0||17787 |- ||5905||[[d:Q104273]]||[[Bab]]||897||74644||1206||1408||17790 |- ||5906||[[d:Q214693]]||[[Društveni kapital]]||0||121360||0||0||17790 |- ||5907||[[d:Q623873]]||[[Program Vostok]]||0||24965||0||0||17791 |- ||5908||[[d:Q231582]]||[[Padmasambhava]]||0||62492||0||5182||17793 |- ||5909||[[d:Q44626]]||[[Креда (периода)]]||32190||56506||10401||9399||17793 |- ||5910||[[d:Q179742]]||[[Предрасуде]]||3844||55120||1994||2105||17795 |- ||5911||[[d:Q169534]]||[[Дивизија]]||1169||73140||2355||4654||17796 |- ||5912||[[d:Q37383]]||[[Кикирики]]||1127||63762||3640||2332||17797 |- ||5913||[[d:Q124617]]||[[Георгиј Жуков]]||0||77049||13835||13228||17800 |- ||5914||[[d:Q37172]]||[[Талас (физика)]]||865||53547||16372||15226||17800 |- ||5915||[[d:Q160830]]||[[Саркоптеригије]]||0||32828||5705||5027||17802 |- ||5916||[[d:Q1386]]||[[Празеодијум]]||15069||36699||1237||4792||17803 |- ||5917||[[d:Q221221]]||[[Блазар]]||2491||16678||3950||0||17804 |- ||5918||[[d:Q3510521]]||[[Рачунарска безбедност]]||33508||183830||3746||18387||17805 |- ||5919||[[d:Q170241]]||[[Tarzan]]||0||52041||2291||1945||17806 |- ||5920||[[d:Q210047]]||[[Petrobras]]||0||45322||4066||0||17809 |- ||5921||[[d:Q54684]]||[[Bil Tilden]]||0||49597||0||0||17811 |- ||5922||[[d:Q16666]]||[[Нанкинг]]||0||199939||13355||9315||17812 |- ||5923||[[d:Q94041]]||[[Џејмс Кегни]]||1931||115813||70808||68744||17814 |- ||5924||[[d:Q160710]]||[[ROM]]||6147||38591||6191||6042||17816 |- ||5925||[[d:Q37640]]||[[Орбитални период]]||8295||16579||18677||18171||17817 |- ||5926||[[d:Q846047]]||[[Istorija muzike]]||0||119540||0||9217||17819 |- ||5927||[[d:Q8844]]||[[Кентаур (сазвежђе)]]||4607||23175||12967||1063||17819 |- ||5928||[[d:Q25]]||[[Велс]]||3446||213864||6909||122992||17820 |- ||5929||[[d:Q44570]]||[[Džon Li Huker]]||0||32553||3224||4547||17821 |- ||5930||[[d:Q43247]]||[[Ингрид Бергман]]||1988||174390||13715||14434||17823 |- ||5931||[[d:Q243842]]||[[Историја Малте]]||0||93970||17271||0||17825 |- ||5932||[[d:Q45315]]||[[Бербери]]||16346||173825||5405||1561||17826 |- ||5933||[[d:Q483372]]||[[Парадокс]]||4237||23120||3317||1160||17827 |- ||5934||[[d:Q131800]]||[[Сублимација (физика)]]||2531||18660||1827||2843||17828 |- ||5935||[[d:Q188524]]||[[Тензор]]||0||66981||3097||1118||17830 |- ||5936||[[d:Q211017]]||[[Е-Влада]]||0||121090||0||0||17832 |- ||5937||[[d:Q34486]]||[[Хеликоптер]]||6167||98965||8445||10470||17833 |- ||5938||[[d:Q59099]]||[[Биљојед]]||3030||52183||1044||837||17836 |- ||5939||[[d:Q231550]]||[[Тупаје]]||10603||18128||0||0||17837 |- ||5940||[[d:Q177414]]||[[Антициклон]]||1643||19397||9733||1370||17837 |- ||5941||[[d:Q165074]]||[[Паралакса]]||0||50081||10412||10349||17838 |- ||5942||[[d:Q6514]]||[[Дарданели]]||1089||26853||23355||2755||17839 |- ||5943||[[d:Q238]]||[[Сан Марино]]||5180||78030||9278||7884||17839 |- ||5944||[[d:Q14970]]||[[Танкер]]||2431||14471||15236||14822||17841 |- ||5945||[[d:Q83235]]||[[Хорејшио Нелсон]]||0||145038||1830||4058||17842 |- ||5946||[[d:Q622237]]||[[Indijska književnost]]||0||60637||0||0||17842 |- ||5947||[[d:Q971343]]||[[Мали љиљци]]||0||19980||4417||4479||17842 |- ||5948||[[d:Q179467]]||[[Фуријеов ред]]||26798||72578||0||9313||17842 |- ||5949||[[d:Q159943]]||[[Апстрактна алгебра]]||7823||16441||2421||2327||17843 |- ||5950||[[d:Q70784]]||[[Putovanje na zapad]]||0||44262||0||0||17845 |- ||5951||[[d:Q728455]]||[[Пантеизам]]||0||66152||1637||731||17847 |- ||5952||[[d:Q46602]]||[[Иван Буњин]]||0||81985||1924||3652||17848 |- ||5953||[[d:Q3915]]||[[Антананариво]]||6288||82540||5105||7463||17850 |- ||5954||[[d:Q29334]]||[[Септуагинта]]||0||73675||5946||6895||17851 |- ||5955||[[d:Q1311]]||[[Зима]]||1643||33892||1796||2288||17851 |- ||5956||[[d:Q8763]]||[[Леонардо Фибоначи]]||817||20180||822||838||17854 |- ||5957||[[d:Q23427]]||[[Јужна Осетија]]||2118||138646||17297||13090||17854 |- ||5958||[[d:Q146575]]||[[Сушна сезона]]||0||5204||0||0||17854 |- ||5959||[[d:Q711073]]||[[Frederik Ašton]]||0||40061||0||0||17855 |- ||5960||[[d:Q5264]]||[[Хипократ са Коса]]||5143||46756||4022||4819||17856 |- ||5961||[[d:Q79932]]||[[Полен]]||3889||48721||3645||3792||17860 |- ||5962||[[d:Q191907]]||[[Каротеноид]]||0||56421||4857||1155||17860 |- ||5963||[[d:Q132298]]||[[Калијум-хидроксид]]||1304||19270||0||3505||17860 |- ||5964||[[d:Q76250]]||[[Црвени помак]]||1820||86574||5050||2189||17864 |- ||5965||[[d:Q54050]]||[[Брдо]]||1029||14501||1222||1821||17864 |- ||5966||[[d:Q194100]]||[[Transhumanizam]]||0||120706||3107||0||17867 |- ||5967||[[d:Q37995]]||[[Рангун]]||0||96488||4517||3653||17875 |- ||5968||[[d:Q14079]]||[[Лијана]]||11463||12026||0||0||17876 |- ||5969||[[d:Q79757]]||[[Барометар]]||1230||41913||14651||3194||17879 |- ||5970||[[d:Q201705]]||[[Кмерско царство]]||5003||76788||5230||9931||17880 |- ||5971||[[d:Q32815]]||[[Џамија]]||5191||101954||5250||3154||17880 |- ||5972||[[d:Q625107]]||[[Хидрогенска бомба]]||2904||107167||0||13548||17880 |- ||5973||[[d:Q117346]]||[[Григориј Перељман]]||0||66276||2145||0||17881 |- ||5974||[[d:Q44155]]||[[Мезолит]]||3852||30307||26052||2658||17881 |- ||5975||[[d:Q43365]]||[[Врана]]||0||56232||9217||5382||17881 |- ||5976||[[d:Q1770]]||[[Талин]]||4120||103623||15567||9669||17883 |- ||5977||[[d:Q43018]]||[[Артемидин храм]]||2443||39772||3320||4272||17883 |- ||5978||[[d:Q1144549]]||[[Univerzitet Pjera i Marije Kiri]]||0||9330||0||1846||17884 |- ||5979||[[d:Q25431]]||[[Морске краве]]||0||70727||3077||3260||17885 |- ||5980||[[d:Q191739]]||[[Фирентинска катедрала]]||0||69395||7681||7559||17887 |- ||5981||[[d:Q37033]]||[[W3C]]||4882||22449||1782||2792||17889 |- ||5982||[[d:Q45765]]||[[Џек Лондон]]||1379||108542||1745||3500||17893 |- ||5983||[[d:Q192900]]||[[Радиоизотоп]]||0||30200||11195||11035||17894 |- ||5984||[[d:Q1062422]]||[[Konbaung dinastija]]||0||78508||0||0||17895 |- ||5985||[[d:Q43450]]||[[Гимнастика]]||25187||63451||2020||20186||17895 |- ||5986||[[d:Q652744]]||[[Bolest ruku, nogu i usta]]||0||36631||735||0||17895 |- ||5987||[[d:Q177625]]||[[Електромагнетно поље]]||1067||30037||951||2412||17895 |- ||5988||[[d:Q39369]]||[[Херц]]||4009||15725||3091||2838||17896 |- ||5989||[[d:Q131436]]||[[Друштвене игре]]||701||61504||905||9222||17897 |- ||5990||[[d:Q418]]||[[Телекомуникације]]||2057||105573||9334||1213||17898 |- ||5991||[[d:Q83043]]||[[Шестоугао]]||0||30778||1692||2831||17898 |- ||5992||[[d:Q179250]]||[[Наполеонова инвазија на Русију]]||0||127924||12906||16389||17899 |- ||5993||[[d:Q8076]]||[[Играчка конзола]]||3071||81508||6839||2959||17899 |- ||5994||[[d:Q41148]]||[[Мартин Скорсезе]]||3004||192298||53498||54022||17901 |- ||5995||[[d:Q76325]]||[[Филип Меланхтон]]||1217||68601||2250||2335||17902 |- ||5996||[[d:Q151564]]||[[Фредерик Сангер]]||3202||48734||7334||8247||17902 |- ||5997||[[d:Q170282]]||[[Хуков закон]]||1707||57441||6716||7245||17903 |- ||5998||[[d:Q918254]]||[[Britanska kolonizacija Amerike]]||0||105125||0||0||17904 |- ||5999||[[d:Q50008]]||[[The Times]]||0||72682||0||3566||17904 |- ||6000||[[d:Q12758989]]||[[Слој (геологија)]]||0||7179||1704||0||17905 |- ||6001||[[d:Q11085]]||[[Паркинсонова болест]]||1184||147768||8886||10250||17907 |- ||6002||[[d:Q190120]]||[[Водена пара]]||15031||56711||14797||10775||17908 |- ||6003||[[d:Q34404]]||[[Њу Орлеанс]]||2384||233202||10356||6248||17909 |- ||6004||[[d:Q173387]]||[[Гроб]]||559||6434||0||0||17909 |- ||6005||[[d:Q19675]]||[[Лувр]]||1481||126664||10542||4028||17909 |- ||6006||[[d:Q319642]]||[[Ševron korporejšn]]||0||127911||1123||11642||17910 |- ||6007||[[d:Q35500]]||[[Афродита]]||5403||138652||7095||6626||17911 |- ||6008||[[d:Q465335]]||[[Elizabet Kejdi Stanton]]||0||111703||0||0||17913 |- ||6009||[[d:Q11038979]]||[[Култ]]||1217||100804||0||0||17913 |- ||6010||[[d:Q43173]]||[[Инквизиција]]||3053||48626||9800||3478||17915 |- ||6011||[[d:Q7100]]||[[Биофизика]]||2513||15749||1402||2692||17916 |- ||6012||[[d:Q131144]]||[[Том и Џери]]||0||103278||8651||1893||17917 |- ||6013||[[d:Q35497]]||[[Старогрчки језик]]||6741||41596||8557||9399||17919 |- ||6014||[[d:Q51559]]||[[Сидни Лумет]]||3453||59048||24109||3465||17920 |- ||6015||[[d:Q46185]]||[[Бас-гитара]]||3133||26934||54020||54027||17922 |- ||6016||[[d:Q25653]]||[[Трајект]]||2010||51193||1135||370||17922 |- ||6017||[[d:Q170419]]||[[Карлос Слим]]||1512||72324||1499||5706||17926 |- ||6018||[[d:Q83460]]||[[Генерал]]||959||23984||14024||954||17926 |- ||6019||[[d:Q25250]]||[[Волт]]||11430||15844||9453||10265||17926 |- ||6020||[[d:Q600396]]||[[Riba kao hrana]]||0||64830||0||0||17927 |- ||6021||[[d:Q579421]]||[[Сојуз (летелица)]]||0||37645||7139||0||17927 |- ||6022||[[d:Q13184]]||[[Бобица]]||0||44458||0||1401||17928 |- ||6023||[[d:Q9305]]||[[Мали пас (сазвежђе)]]||3053||44014||904||951||17928 |- ||6024||[[d:Q160627]]||[[Алфред Расел Валас]]||0||124395||0||0||17929 |- ||6025||[[d:Q9715]]||[[Sperma]]||2176||50952||2175||3941||17929 |- ||6026||[[d:Q39689]]||[[Алхемија]]||1300||95515||7308||15845||17931 |- ||6027||[[d:Q7836]]||[[Рене Магрит]]||0||48630||5908||5670||17932 |- ||6028||[[d:Q29564928]]||[[Лабудови]]||0||37781||3582||0||17933 |- ||6029||[[d:Q16520]]||[[Бусан]]||0||92656||6467||6551||17934 |- ||6030||[[d:Q943247]]||[[Apsorpcija (astronomija)]]||0||32225||0||0||17934 |- ||6031||[[d:Q3143]]||[[Европа (сателит)]]||6527||123526||6164||5582||17936 |- ||6032||[[d:Q34178]]||[[Теологија]]||0||52288||4148||41090||17940 |- ||6033||[[d:Q166879]]||[[Ван дер Валсов радијус]]||1105||23710||0||1774||17940 |- ||6034||[[d:Q10701282]]||[[Atlantska trgovina robljem]]||0||163979||2344||0||17946 |- ||6035||[[d:Q203337]]||[[Пулмологија]]||0||25998||235||227||17946 |- ||6036||[[d:Q326648]]||[[Salmoneloza]]||0||44395||7462||558||17949 |- ||6037||[[d:Q127995]]||[[Микроталаси]]||968||66987||3820||2221||17949 |- ||6038||[[d:Q1502887]]||[[Geodetski sistem]]||0||28519||0||0||17950 |- ||6039||[[d:Q37437]]||[[Синтакса]]||0||25879||2122||17363||17950 |- ||6040||[[d:Q174698]]||[[Gljive stapčarke]]||22896||27760||2671||4191||17950 |- ||6041||[[d:Q66055]]||[[Разломак]]||0||65300||11473||2836||17952 |- ||6042||[[d:Q44602]]||[[Пост]]||14014||114880||12589||13495||17953 |- ||6043||[[d:Q420754]]||[[Energija vezanja]]||0||14247||9504||0||17955 |- ||6044||[[d:Q5447188]]||[[Раствор]]||1110||13952||5985||5235||17956 |- ||6045||[[d:Q47069]]||[[Метаморфне стене]]||1204||37094||2555||1069||17956 |- ||6046||[[d:Q160852]]||[[Вилијам Гледстон]]||0||181300||0||12859||17959 |- ||6047||[[d:Q38280]]||[[Немачки овчар]]||1775||71400||6043||11969||17959 |- ||6048||[[d:Q179600]]||[[Спектрална класа]]||0||101678||7623||7535||17959 |- ||6049||[[d:Q132560]]||[[Elektronski mikroskop]]||1639||56785||14569||5498||17960 |- ||6050||[[d:Q47426]]||[[Милтон Фридман]]||2351||156342||53589||53988||17961 |- ||6051||[[d:Q47083]]||[[Ом (јединица)]]||1152||27347||3213||1302||17962 |- ||6052||[[d:Q181902]]||[[Тријанонски споразум]]||0||109234||14171||20909||17964 |- ||6053||[[d:Q203239]]||[[Sajani]]||0||13744||1712||0||17964 |- ||6054||[[d:Q13442]]||[[Rektascenzija]]||2016||14633||13972||13346||17966 |- ||6055||[[d:Q72984]]||[[Bing Krozbi]]||1530||115377||2307||9323||17968 |- ||6056||[[d:Q36963]]||[[Лов]]||1489||139219||2464||1769||17968 |- ||6057||[[d:Q850130]]||[[Moderni ples]]||0||31187||0||0||17969 |- ||6058||[[d:Q271802]]||[[Simfonijska poema]]||0||36469||0||0||17970 |- ||6059||[[d:Q41688]]||[[Хендрик Антон Лоренц]]||2055||44858||14357||11250||17972 |- ||6060||[[d:Q18336]]||[[Хералдика]]||4199||83939||9379||2591||17974 |- ||6061||[[d:Q246863]]||[[Ливонски рат]]||0||65226||4043||4710||17975 |- ||6062||[[d:Q809]]||[[Пољски језик]]||10298||81224||13498||23463||17975 |- ||6063||[[d:Q79803]]||[[Морско прасе]]||20050||88164||5378||4135||17979 |- ||6064||[[d:Q170337]]||[[Есхатологија]]||2713||89291||1191||1217||17982 |- ||6065||[[d:Q161437]]||[[Oftalmologija]]||894||43592||3406||1678||17983 |- ||6066||[[d:Q36133]]||[[Тло]]||1096||200116||3145||3213||17983 |- ||6067||[[d:Q673001]]||[[Saka]]||0||114841||0||2417||17984 |- ||6068||[[d:Q42369]]||[[Кански филмски фестивал]]||10040||49122||1445||1082||17985 |- ||6069||[[d:Q179199]]||[[Музеј Гугенхајм]]||0||27332||8287||1780||17987 |- ||6070||[[d:Q183883]]||[[Ловац у житу]]||9210||46658||6443||0||17988 |- ||6071||[[d:Q548144]]||[[Portugalska književnost]]||0||42917||0||0||17989 |- ||6072||[[d:Q8910]]||[[Змија (сазвежђе)]]||2140||109473||1611||1256||17990 |- ||6073||[[d:Q43445]]||[[Женка]]||6150||22906||9905||6352||17994 |- ||6074||[[d:Q184651]]||[[Toksin]]||664||27760||2428||0||17994 |- ||6075||[[d:Q5813]]||[[Канарска Острва]]||4265||176804||4703||3169||17995 |- ||6076||[[d:Q321355]]||[[Hemija životne sredine]]||0||13210||8798||2555||17995 |- ||6077||[[d:Q170267]]||[[Андреас Везалијус]]||6375||37655||0||11114||18001 |- ||6078||[[d:Q49394]]||[[Оружје за масовно уништење]]||0||93732||571||581||18003 |- ||6079||[[d:Q319351]]||[[Rodžer Banister]]||0||53699||0||0||18008 |- ||6080||[[d:Q3882]]||[[Манама]]||3100||47867||4945||6426||18011 |- ||6081||[[d:Q83405]]||[[Фабрика]]||4342||33761||1485||393||18011 |- ||6082||[[d:Q35314]]||[[Никита Хрушчов]]||9875||160190||7885||8194||18013 |- ||6083||[[d:Q21198]]||[[Информатика]]||25588||72556||20790||20558||18014 |- ||6084||[[d:Q40475]]||[[Џоун Крофорд]]||0||78334||2741||2566||18016 |- ||6085||[[d:Q659499]]||[[Суд за спортску арбитражу]]||0||37350||0||0||18016 |- ||6086||[[d:Q12706]]||[[Максим Горки]]||2905||71672||2153||3241||18017 |- ||6087||[[d:Q178947]]||[[Operacioni pojačavač]]||0||76940||11435||18357||18018 |- ||6088||[[d:Q191448]]||[[Кинески шах]]||0||76903||0||2560||18019 |- ||6089||[[d:Q215384]]||[[Zygomycota]]||0||29604||1836||0||18019 |- ||6090||[[d:Q154865]]||[[Ботулизам]]||0||67775||5966||2351||18020 |- ||6091||[[d:Q1056194]]||[[Биљна ћелија]]||0||19382||2415||0||18023 |- ||6092||[[d:Q130336]]||[[Fenol]]||1384||47149||0||8157||18024 |- ||6093||[[d:Q471043]]||[[Istorija avijacije]]||0||117508||0||0||18027 |- ||6094||[[d:Q83504]]||[[Nuklearno inženjerstvo]]||0||9928||0||0||18029 |- ||6095||[[d:Q246]]||[[Volkswagen]]||101592||178446||58496||2215||18029 |- ||6096||[[d:Q76430]]||[[Карл фон Клаузевиц]]||0||68165||1924||1387||18033 |- ||6097||[[d:Q187223]]||[[Лагуна]]||1582||15614||684||1574||18034 |- ||6098||[[d:Q1563]]||[[Хавана]]||5276||241494||98574||96165||18037 |- ||6099||[[d:Q48413]]||[[Задужбина за слободни софтвер]]||1060||45449||9172||8958||18037 |- ||6100||[[d:Q47217]]||[[Грађанска непослушност]]||0||60139||1835||2729||18038 |- ||6101||[[d:Q188631]]||[[Vulkanizacija]]||2679||9415||947||3635||18041 |- ||6102||[[d:Q47632]]||[[Андаманско море]]||2896||35703||933||843||18047 |- ||6103||[[d:Q260858]]||[[Европско првенство у фудбалу]]||18898||59694||17311||89385||18047 |- ||6104||[[d:Q102573]]||[[Бекерел]]||2458||10703||3375||3547||18050 |- ||6105||[[d:Q207058]]||[[Heloderma suspectum]]||0||44010||0||0||18051 |- ||6106||[[d:Q43513]]||[[Смарагд]]||1760||38807||9266||3610||18051 |- ||6107||[[d:Q12003]]||[[Шер (пјевачица)]]||3560||255464||14777||7699||18053 |- ||6108||[[d:Q6229]]||[[Ауторитарност]]||0||160502||1648||1357||18060 |- ||6109||[[d:Q827525]]||[[Međunarodna razvojna asocijacija]]||0||37404||0||0||18061 |- ||6110||[[d:Q233812]]||[[Irina Rodnina]]||0||23311||2474||0||18063 |- ||6111||[[d:Q8350]]||[[Тромбон]]||4209||61245||1748||3514||18064 |- ||6112||[[d:Q170]]||[[Међународна пиратска партија]]||0||23045||0||14604||18064 |- ||6113||[[d:Q210832]]||[[Testiranje statističkih hipoteza]]||0||84143||2295||0||18068 |- ||6114||[[d:Q193468]]||[[Комби]]||0||15457||987||0||18069 |- ||6115||[[d:Q217]]||[[Молдавија]]||52564||188178||24634||12219||18070 |- ||6116||[[d:Q160746]]||[[Nestlé]]||0||169703||1819||3841||18070 |- ||6117||[[d:Q189294]]||[[13. група хемијских елемената]]||2246||49466||0||1825||18071 |- ||6118||[[d:Q33203]]||[[Методизам]]||0||191257||417||422||18072 |- ||6119||[[d:Q18123741]]||[[Инфективна болест]]||1609||102450||1847||5581||18072 |- ||6120||[[d:Q64450]]||[[Браћа Маркс]]||1447||77431||1418||4091||18073 |- ||6121||[[d:Q579324]]||[[Džon Stosel]]||0||55143||0||0||18076 |- ||6122||[[d:Q152428]]||[[Еуген Савојски]]||7370||115983||12191||143113||18077 |- ||6123||[[d:Q307043]]||[[Istočna filozofija]]||0||77707||536||2235||18077 |- ||6124||[[d:Q197543]]||[[Džeđanški univerzitet]]||0||158236||0||0||18077 |- ||6125||[[d:Q546583]]||[[Термити]]||0||158139||3102||1076||18079 |- ||6126||[[d:Q160329]]||[[Konvekcija]]||1404||53970||7725||5153||18080 |- ||6127||[[d:Q134192]]||[[Бутан (једињење)]]||1379||20041||961||2962||18081 |- ||6128||[[d:Q184004]]||[[Мошусно говече]]||0||44058||0||4489||18084 |- ||6129||[[d:Q40244]]||[[Маратон]]||2640||134041||6930||9394||18086 |- ||6130||[[d:Q467054]]||[[Фотоника]]||0||20867||0||0||18087 |- ||6131||[[d:Q852100]]||[[Прање веша]]||0||23111||0||0||18087 |- ||6132||[[d:Q4182287]]||[[Веб-претраживач]]||1455||50343||8488||2815||18091 |- ||6133||[[d:Q199955]]||[[Sto dana]]||0||67338||1960||2459||18094 |- ||6134||[[d:Q62494]]||[[Поларни координатни систем]]||748||46519||2919||2145||18094 |- ||6135||[[d:Q320863]]||[[Grupa Svetske banke]]||0||29770||0||0||18095 |- ||6136||[[d:Q219562]]||[[Nacionalni park Brajs kanjon]]||0||36750||9057||8687||18097 |- ||6137||[[d:Q130869]]||[[Диметредон]]||0||81315||1951||0||18097 |- ||6138||[[d:Q25237]]||[[Грашак]]||4902||41807||3709||3704||18098 |- ||6139||[[d:Q604]]||[[Макемаке (патуљаста планета)]]||0||46048||6901||3714||18098 |- ||6140||[[d:Q848399]]||[[Lagana muzika]]||0||12963||3678||3872||18099 |- ||6141||[[d:Q3516404]]||[[Систематика]]||2343||10946||0||15412||18099 |- ||6142||[[d:Q55800]]||[[Опра Винфри]]||23122||148809||2574||2925||18101 |- ||6143||[[d:Q888]]||[[Криптон]]||26843||24991||5029||5442||18101 |- ||6144||[[d:Q214781]]||[[Fizika kondenzovane materije]]||0||58826||6150||0||18103 |- ||6145||[[d:Q82049]]||[[Џорџ Беркли]]||2607||95687||4256||4400||18108 |- ||6146||[[d:Q49008]]||[[Прост број]]||15990||117884||6727||7832||18111 |- ||6147||[[d:Q753035]]||[[Rimanova površina]]||0||25938||0||0||18115 |- ||6148||[[d:Q237660]]||[[Иранска висораван]]||2434||13891||2799||2627||18118 |- ||6149||[[d:Q55805]]||[[Албатроси]]||0||66684||3703||3457||18123 |- ||6150||[[d:Q150726]]||[[Максимилијан I, цар Светог римског царства]]||7307||398533||10465||4594||18126 |- ||6151||[[d:Q11282]]||[[HII regioni]]||1221||35435||340||0||18127 |- ||6152||[[d:Q82001]]||[[Слоновача]]||1557||30987||3055||3086||18128 |- ||6153||[[d:Q187234]]||[[Понос]]||0||36735||583||654||18130 |- ||6154||[[d:Q177784]]||[[Хидраулика]]||2857||23182||7759||2740||18132 |- ||6155||[[d:Q4618]]||[[Карневал]]||803||181864||13578||5013||18133 |- ||6156||[[d:Q1892]]||[[Ајнштајнијум]]||21842||68312||1604||3257||18137 |- ||6157||[[d:Q57423]]||[[Džon Džejkob Astor]]||0||26280||10979||11141||18139 |- ||6158||[[d:Q595298]]||[[Snop (matematika)]]||0||62493||0||0||18141 |- ||6159||[[d:Q386319]]||[[Afrička književnost]]||0||31972||0||0||18143 |- ||6160||[[d:Q725]]||[[Хром]]||24791||101150||4403||6682||18143 |- ||6161||[[d:Q101054]]||[[Bahaula]]||0||102754||1179||1210||18144 |- ||6162||[[d:Q3239681]]||[[Naučna teorija]]||0||53588||0||0||18145 |- ||6163||[[d:Q172861]]||[[Еколошка ниша]]||3778||37243||0||3772||18146 |- ||6164||[[d:Q15029]]||[[Ху Ђинтао]]||2609||71867||2861||3025||18147 |- ||6165||[[d:Q29641]]||[[Miris baruta]]||0||57737||0||7186||18148 |- ||6166||[[d:Q3407658]]||[[Трамвај]]||2542||153098||11268||11516||18149 |- ||6167||[[d:Q268194]]||[[Istorija ekonomske misli]]||0||171276||3240||0||18152 |- ||6168||[[d:Q180865]]||[[Универзитет у Торонту]]||0||151109||0||1764||18152 |- ||6169||[[d:Q182726]]||[[Генетички модификован организам]]||22884||218805||6279||2780||18152 |- ||6170||[[d:Q42775]]||[[Џони Кеш]]||2266||119966||37076||36588||18153 |- ||6171||[[d:Q14332]]||[[Тираносаурус]]||0||192582||2272||2398||18155 |- ||6172||[[d:Q521199]]||[[Građanski rat Severnog Jemena]]||0||105201||0||0||18158 |- ||6173||[[d:Q132734]]||[[Хељда]]||0||34757||3138||1052||18158 |- ||6174||[[d:Q1006]]||[[Гвинеја]]||4858||110283||4092||3258||18168 |- ||6175||[[d:Q11366]]||[[Алтернативни рок]]||1963||80873||936||3464||18168 |- ||6176||[[d:Q179671]]||[[Национална држава]]||0||100144||4254||820||18172 |- ||6177||[[d:Q219329]]||[[Morska kornjača]]||0||97091||1102||0||18172 |- ||6178||[[d:Q4934]]||[[Лари Пејџ]]||2620||94337||2901||2856||18173 |- ||6179||[[d:Q212141]]||[[Ekonomska i monetarna unija Evropske unije]]||33047||42513||2575||0||18174 |- ||6180||[[d:Q5194627]]||[[Lilium]]||6938||85294||11998||7960||18175 |- ||6181||[[d:Q33977]]||[[Жил Верн]]||3152||70173||15089||3213||18179 |- ||6182||[[d:Q1765465]]||[[Bliskoistočni teatar Prvog svetskog rata]]||0||97846||2704||0||18180 |- ||6183||[[d:Q132390]]||[[Шкрге]]||2409||20505||2301||3601||18182 |- ||6184||[[d:Q880]]||[[Платина]]||25564||64625||14529||18029||18182 |- ||6185||[[d:Q159241]]||[[Једносмерна струја]]||4940||15438||10812||12051||18182 |- ||6186||[[d:Q4394526]]||[[Међународно право]]||7767||87143||2353||2914||18183 |- ||6187||[[d:Q207079]]||[[Аргилошист]]||0||25979||0||3039||18183 |- ||6188||[[d:Q950128]]||[[Li Trevino]]||0||60153||0||0||18185 |- ||6189||[[d:Q1882]]||[[Берклијум]]||26702||60742||2324||2817||18187 |- ||6190||[[d:Q65932]]||[[Ентони Хопкинс]]||10564||75483||19213||17579||18190 |- ||6191||[[d:Q43514]]||[[Теорија релативности]]||3151||30422||22168||3165||18190 |- ||6192||[[d:Q203209]]||[[Концептуална уметност]]||4987||59084||13555||13020||18191 |- ||6193||[[d:Q26297]]||[[Кисељак (биљка)]]||0||8262||1740||4621||18191 |- ||6194||[[d:Q706]]||[[Калцијум]]||23852||47212||6871||7252||18191 |- ||6195||[[d:Q5503]]||[[Метро]]||0||80891||8204||8235||18194 |- ||6196||[[d:Q179637]]||[[Ратни заробљеници]]||0||119865||2925||11883||18195 |- ||6197||[[d:Q6786]]||[[Dubinski kvark]]||0||10300||891||910||18195 |- ||6198||[[d:Q871]]||[[Арсен]]||24821||123875||16307||5796||18196 |- ||6199||[[d:Q234541]]||[[Istorija Libana]]||0||143131||0||0||18198 |- ||6200||[[d:Q55811]]||[[Kredno–paleogeni događaj izumiranja]]||14703||140804||0||562||18198 |- ||6201||[[d:Q28614]]||[[Гари Каспаров]]||20547||177037||29916||17735||18200 |- ||6202||[[d:Q11579]]||[[Келвин]]||1208||29260||1356||2495||18201 |- ||6203||[[d:Q17293]]||[[Тензин Гјатсо]]||0||233708||4042||2877||18202 |- ||6204||[[d:Q486]]||[[Чернобиљска катастрофа]]||3455||294249||16914||16580||18206 |- ||6205||[[d:Q48305]]||[[Еурипид]]||6677||78009||7072||46974||18207 |- ||6206||[[d:Q41284]]||[[Џон Далтон]]||2088||44046||13850||1504||18208 |- ||6207||[[d:Q180733]]||[[Лаута]]||0||59843||2687||3481||18209 |- ||6208||[[d:Q84263196]]||[[Ковид 19]]||29567||261519||19987||21766||18209 |- ||6209||[[d:Q33946]]||[[Чехословачка]]||8988||57956||13039||14514||18210 |- ||6210||[[d:Q205301]]||[[Муве-шкорпије]]||21813||33942||2090||0||18211 |- ||6211||[[d:Q82604]]||[[Дизајн]]||1283||27716||9911||1345||18213 |- ||6212||[[d:Q38829]]||[[Пасмина]]||0||7947||900||0||18213 |- ||6213||[[d:Q169889]]||[[American Broadcasting Company]]||0||57210||2657||5267||18214 |- ||6214||[[d:Q3358290]]||[[Пирамида (геометрија)]]||3293||14767||1609||2905||18214 |- ||6215||[[d:Q82480]]||[[Седиментне стене]]||6482||64301||8871||8011||18216 |- ||6216||[[d:Q31083]]||[[Вилма Рудолф]]||0||52583||1496||0||18220 |- ||6217||[[d:Q15343]]||[[Кљунар]]||7295||94216||6085||5501||18220 |- ||6218||[[d:Q131746]]||[[Парфем]]||1517||88508||1706||732||18221 |- ||6219||[[d:Q81965]]||[[General Motors]]||1337||194897||3078||1629||18221 |- ||6220||[[d:Q47577]]||[[Фибоначијев низ]]||11594||81188||12504||12732||18223 |- ||6221||[[d:Q128593]]||[[Реинкарнација]]||0||150658||1930||5715||18226 |- ||6222||[[d:Q12665]]||[[Роберт Бејден-Поуел]]||0||89974||3461||1686||18228 |- ||6223||[[d:Q81809]]||[[Атмосферски притисак]]||0||23231||14925||11128||18228 |- ||6224||[[d:Q1536]]||[[UTC]]||3879||43834||2743||1531||18230 |- ||6225||[[d:Q874572]]||[[Универзално време]]||0||21097||4247||0||18230 |- ||6226||[[d:Q208414]]||[[Лимфом]]||5251||67240||3909||4353||18232 |- ||6227||[[d:Q192949]]||[[Биљни хормон]]||3870||56238||0||1186||18234 |- ||6228||[[d:Q180614]]||[[Меланом]]||1851||148768||8965||8863||18234 |- ||6229||[[d:Q2943]]||[[Сикстинска капела]]||11440||55247||13207||12838||18235 |- ||6230||[[d:Q834028]]||[[Лабораторијски прибор]]||0||25928||3420||4158||18235 |- ||6231||[[d:Q181898]]||[[Полимеризација]]||836||13549||3024||2310||18236 |- ||6232||[[d:Q188463]]||[[Спектрометар]]||1197||6821||6323||2906||18236 |- ||6233||[[d:Q178828]]||[[Тачка росе]]||0||21083||7156||7374||18238 |- ||6234||[[d:Q3820]]||[[Бејрут]]||7801||132218||13752||11339||18239 |- ||6235||[[d:Q23540]]||[[Протестантизам]]||5349||216162||13604||17512||18240 |- ||6236||[[d:Q193236]]||[[Габријеле Д’Анунцио]]||0||50352||16270||9412||18241 |- ||6237||[[d:Q41980]]||[[Демокрит]]||4271||44162||5410||14009||18243 |- ||6238||[[d:Q7523]]||[[Кублај-кан]]||0||106757||5506||5553||18248 |- ||6239||[[d:Q209158]]||[[Хришћанска демократија]]||0||48522||18321||2946||18248 |- ||6240||[[d:Q83193]]||[[Зелена салата]]||0||53954||2022||2188||18248 |- ||6241||[[d:Q60072]]||[[Моје песме, моји снови]]||7140||111528||4167||4921||18253 |- ||6242||[[d:Q34679]]||[[Песак]]||729||32484||2163||2218||18253 |- ||6243||[[d:Q965]]||[[Буркина Фасо]]||11314||144136||9157||3334||18261 |- ||6244||[[d:Q1036]]||[[Уганда]]||5186||152554||13456||7217||18262 |- ||6245||[[d:Q1406]]||[[Microsoft Windows]]||58905||88850||3562||2661||18262 |- ||6246||[[d:Q28598]]||[[Културна антропологија]]||6885||70010||0||2609||18263 |- ||6247||[[d:Q80174]]||[[Шимпанзе]]||7774||55876||2392||2401||18264 |- ||6248||[[d:Q156424]]||[[Метроном]]||0||46948||1231||2521||18264 |- ||6249||[[d:Q29175]]||[[Извод]]||2144||53382||15514||3132||18264 |- ||6250||[[d:Q3070]]||[[Сан Хосе (Костарика)]]||1976||41778||4314||2630||18265 |- ||6251||[[d:Q7835]]||[[Крим]]||895||106414||1900||17441||18269 |- ||6252||[[d:Q861911]]||[[Беседа]]||0||42228||0||0||18269 |- ||6253||[[d:Q237200]]||[[Organometalna hemija]]||0||30792||0||3382||18269 |- ||6254||[[d:Q128430]]||[[Киклопи]]||5306||81437||7918||3151||18271 |- ||6255||[[d:Q1621273]]||[[Čestice]]||7081||18116||0||17877||18271 |- ||6256||[[d:Q38112]]||[[Шумарство]]||4071||45858||5830||21367||18272 |- ||6257||[[d:Q40994]]||[[Морж]]||0||66101||16335||16332||18276 |- ||6258||[[d:Q19673]]||[[Ал Гор]]||3032||201692||0||2341||18277 |- ||6259||[[d:Q191875]]||[[12. група хемијских елемената]]||2882||71249||0||1395||18277 |- ||6260||[[d:Q46807]]||[[The Times of India]]||0||35396||592||0||18279 |- ||6261||[[d:Q45584]]||[[Višnuizam]]||0||166863||0||0||18281 |- ||6262||[[d:Q1130645]]||[[Softver otvorenog koda]]||8639||72260||1992||7000||18282 |- ||6263||[[d:Q168748]]||[[Секретар (птица)]]||0||51830||2864||2925||18284 |- ||6264||[[d:Q136822]]||[[Више образовање]]||0||30442||1258||0||18286 |- ||6265||[[d:Q3450]]||[[Главни низ]]||5600||59727||1443||1091||18287 |- ||6266||[[d:Q189753]]||[[Неопаганизам]]||0||113355||625||2138||18288 |- ||6267||[[d:Q6500960]]||[[Магнетско поље Земље]]||5606||77234||18110||12945||18289 |- ||6268||[[d:Q194166]]||[[Konzorcijum]]||0||13270||887||3111||18291 |- ||6269||[[d:Q118157]]||[[Харизма]]||0||24467||2948||688||18292 |- ||6270||[[d:Q156438]]||[[Мрежокрилци]]||17854||18922||2837||0||18292 |- ||6271||[[d:Q829875]]||[[Грађански рат у Нигерији]]||0||187815||0||7950||18293 |- ||6272||[[d:Q25089]]||[[Вуди Ален]]||10276||184582||8496||9185||18294 |- ||6273||[[d:Q39614]]||[[Гробље]]||632||67721||1856||956||18295 |- ||6274||[[d:Q161424]]||[[Апсолутно црно тело]]||2312||46961||14874||9941||18297 |- ||6275||[[d:Q27621]]||[[Санктпетербуршки државни универзитет]]||0||37399||3474||16298||18301 |- ||6276||[[d:Q179405]]||[[Refleks]]||6475||11132||0||0||18305 |- ||6277||[[d:Q273138]]||[[Međunarodni savet za spomenike i lokalitete]]||0||22553||0||0||18308 |- ||6278||[[d:Q134649]]||[[Дифтерија]]||0||51375||1447||3790||18308 |- ||6279||[[d:Q130227]]||[[Атон]]||4923||20900||1600||1209||18309 |- ||6280||[[d:Q394]]||[[Метрологија]]||2026||58168||6421||5412||18309 |- ||6281||[[d:Q503396]]||[[Supstitucija (hemija)]]||0||8799||651||3527||18312 |- ||6282||[[d:Q49833]]||[[Ветрогенератор]]||0||82878||45236||41175||18312 |- ||6283||[[d:Q37828]]||[[Хладњак]]||0||65822||907||1308||18313 |- ||6284||[[d:Q31728]]||[[Јавна управа]]||0||92449||1387||1417||18316 |- ||6285||[[d:Q217405]]||[[Полицијска држава]]||0||21212||3744||2427||18317 |- ||6286||[[d:Q4130]]||[[Орбита]]||861||56565||11650||894||18317 |- ||6287||[[d:Q1100]]||[[Телур]]||34892||57742||2232||5020||18319 |- ||6288||[[d:Q47476]]||[[Алхамбра]]||38953||134816||5865||12926||18325 |- ||6289||[[d:Q331439]]||[[Prenaseljenost]]||0||96955||0||3401||18326 |- ||6290||[[d:Q58635]]||[[Панџаби (језик)]]||0||79514||0||3541||18330 |- ||6291||[[d:Q11739]]||[[Лахор]]||4098||151569||7741||3164||18333 |- ||6292||[[d:Q19605]]||[[Халоген]]||5394||47699||3532||2396||18333 |- ||6293||[[d:Q172937]]||[[Полиедар]]||12325||68427||2848||4567||18333 |- ||6294||[[d:Q10800789]]||[[Династија Ле]]||0||129156||0||0||18336 |- ||6295||[[d:Q131554]]||[[Pesma o Nibelunzima]]||0||62669||654||2882||18336 |- ||6296||[[d:Q762702]]||[[Tehnološka promena]]||0||13731||11991||0||18336 |- ||6297||[[d:Q76299]]||[[Vidljivi spektar]]||0||20564||3478||19157||18337 |- ||6298||[[d:Q947965]]||[[Тотемизам]]||0||18872||2475||2398||18338 |- ||6299||[[d:Q956129]]||[[Информатичко доба]]||5264||50746||5271||9648||18339 |- ||6300||[[d:Q874]]||[[Туркменистан]]||6741||150245||6982||11194||18339 |- ||6301||[[d:Q104183]]||[[Лилијан Гиш]]||0||37672||2310||3804||18341 |- ||6302||[[d:Q9916]]||[[Двајт Д. Ајзенхауер]]||18513||237386||16547||16932||18341 |- ||6303||[[d:Q15003]]||[[Покретне степенице]]||0||61395||2508||0||18342 |- ||6304||[[d:Q616886]]||[[Ken Berns]]||0||45784||0||0||18344 |- ||6305||[[d:Q104934]]||[[Основне интеракције]]||1627||40856||7448||5925||18344 |- ||6306||[[d:Q45805]]||[[Јура]]||4399||207657||498||7142||18346 |- ||6307||[[d:Q5474]]||[[Тјен Шан]]||0||25931||8743||2151||18349 |- ||6308||[[d:Q1741798]]||[[Ramanudža]]||0||54541||0||2946||18352 |- ||6309||[[d:Q33935]]||[[Тел Авив]]||4844||200633||9094||9041||18352 |- ||6310||[[d:Q276548]]||[[Тајно друштво]]||0||25477||1827||1925||18354 |- ||6311||[[d:Q81110]]||[[Шаран]]||2793||32290||3868||3722||18356 |- ||6312||[[d:Q180266]]||[[Шарлах]]||0||53142||2732||12117||18357 |- ||6313||[[d:Q80968]]||[[Нихилизам]]||860||88217||2999||2218||18359 |- ||6314||[[d:Q283202]]||[[Prirodna luka]]||0||15743||0||0||18359 |- ||6315||[[d:Q44782]]||[[Лука]]||1184||28823||4058||2738||18359 |- ||6316||[[d:Q854]]||[[Шри Ланка]]||4642||217205||17566||7612||18361 |- ||6317||[[d:Q180402]]||[[Јосемити]]||0||108273||11718||8137||18362 |- ||6318||[[d:Q126462]]||[[Томас Пејн]]||1168||122819||1934||10499||18371 |- ||6319||[[d:Q4628]]||[[Фарска Острва]]||5249||136789||14277||15844||18371 |- ||6320||[[d:Q8777]]||[[HTTP]]||5534||63171||3167||3162||18372 |- ||6321||[[d:Q11307668]]||[[Studijski sistem]]||0||30297||0||1211||18374 |- ||6322||[[d:Q229411]]||[[Delhijski sultanat]]||0||105264||3736||0||18376 |- ||6323||[[d:Q1463025]]||[[Prеčišćavanje vode]]||0||66509||17060||16512||18376 |- ||6324||[[d:Q799]]||[[Мудрост]]||635||64410||919||6099||18383 |- ||6325||[[d:Q39782]]||[[Месинг]]||712||64593||8008||721||18383 |- ||6326||[[d:Q181055]]||[[Hot dog]]||0||43475||10347||12468||18384 |- ||6327||[[d:Q876]]||[[Селен]]||43704||91267||3209||8334||18384 |- ||6328||[[d:Q33511]]||[[Rolling Stone]]||0||111222||2590||1685||18387 |- ||6329||[[d:Q1105]]||[[Нептунијум]]||22264||111122||1051||4634||18387 |- ||6330||[[d:Q211294]]||[[Елементарна алгебра]]||10911||45676||0||0||18388 |- ||6331||[[d:Q179983]]||[[Саџе]]||0||29414||3998||18611||18390 |- ||6332||[[d:Q216823]]||[[Ваздушна маса]]||0||14659||5635||0||18390 |- ||6333||[[d:Q127840]]||[[Петоугао]]||0||23173||1016||3401||18396 |- ||6334||[[d:Q12638]]||[[Бруто домаћи производ]]||1271||72660||3254||2761||18397 |- ||6335||[[d:Q54389]]||[[Трицијум]]||1099||62189||1076||4786||18398 |- ||6336||[[d:Q41551]]||[[Cev]]||0||42985||11216||11041||18399 |- ||6337||[[d:Q203808]]||[[Богдан Хмељницки]]||1308||56060||5286||5121||18402 |- ||6338||[[d:Q35966]]||[[Келти]]||11020||136169||34453||12365||18408 |- ||6339||[[d:Q36330]]||[[Ђордано Бруно]]||1361||91980||5869||6032||18414 |- ||6340||[[d:Q31448]]||[[Kakadui]]||0||94820||3514||3572||18414 |- ||6341||[[d:Q57065]]||[[Ото Хан]]||4727||111040||7049||1904||18416 |- ||6342||[[d:Q1049625]]||[[Импровизација (музика)]]||0||42483||1622||3966||18419 |- ||6343||[[d:Q380782]]||[[Врховни командант]]||0||101071||823||1176||18419 |- ||6344||[[d:Q194188]]||[[Космодром]]||11047||35255||1225||10975||18420 |- ||6345||[[d:Q1132541]]||[[Zaptivka]]||0||18355||18246||0||18422 |- ||6346||[[d:Q2182492]]||[[Organofosfor]]||19684||15818||2064||2923||18424 |- ||6347||[[d:Q23739]]||[[Сапуница]]||0||160892||5129||4788||18426 |- ||6348||[[d:Q185264]]||[[Историја математике]]||0||122533||0||0||18427 |- ||6349||[[d:Q72827]]||[[Svinjska mast]]||0||23893||884||553||18429 |- ||6350||[[d:Q491517]]||[[Samosa]]||0||30016||1877||1879||18429 |- ||6351||[[d:Q127980]]||[[Масти]]||0||134699||2178||17567||18429 |- ||6352||[[d:Q42196]]||[[Плави кит]]||4165||86675||6983||7633||18429 |- ||6353||[[d:Q82778]]||[[Плиније Старији]]||15990||49842||16833||18284||18433 |- ||6354||[[d:Q190604]]||[[Srednjoindijski greben]]||0||6561||0||0||18438 |- ||6355||[[d:Q11725]]||[[Чунгкинг]]||0||161775||14919||5540||18438 |- ||6356||[[d:Q59905]]||[[Једрилци]]||0||34403||1487||1238||18438 |- ||6357||[[d:Q245031]]||[[Međumolekulska sila]]||6184||24780||4599||5625||18438 |- ||6358||[[d:Q186161]]||[[Јонизујуће зрачење]]||52134||60807||40031||39768||18441 |- ||6359||[[d:Q4932206]]||[[Судска пракса]]||0||54196||0||15312||18445 |- ||6360||[[d:Q14974]]||[[Владимир I Велики]]||1624||32681||7650||3924||18446 |- ||6361||[[d:Q131538]]||[[Капибара]]||0||35982||7137||7321||18448 |- ||6362||[[d:Q44424]]||[[Хемијска веза]]||2135||38046||14331||1987||18449 |- ||6363||[[d:Q1681353]]||[[Тресава]]||0||30341||3642||0||18449 |- ||6364||[[d:Q184746]]||[[Џејн Гудол]]||0||69270||13393||0||18450 |- ||6365||[[d:Q46652]]||[[Malački sultanat]]||0||74343||0||0||18450 |- ||6366||[[d:Q1754]]||[[Стокхолм]]||16602||134092||11305||18158||18451 |- ||6367||[[d:Q122173]]||[[Римска митологија]]||4000||20306||10496||35427||18455 |- ||6368||[[d:Q14397]]||[[Брахиосаур]]||0||118165||1582||1668||18455 |- ||6369||[[d:Q154573]]||[[Источни фронт (Први светски рат)]]||0||92277||3948||10026||18456 |- ||6370||[[d:Q1008]]||[[Обала Слоноваче]]||8344||109391||8061||7113||18457 |- ||6371||[[d:Q170481]]||[[Azijsko-pacifička ekonomska saradnja]]||0||62717||1688||1830||18457 |- ||6372||[[d:Q7407]]||[[Андре Агаси]]||9406||134964||5045||2985||18462 |- ||6373||[[d:Q160554]]||[[Мухамед Али Џина]]||0||123774||3154||8215||18463 |- ||6374||[[d:Q170082]]||[[Психоза]]||0||128091||2499||4093||18463 |- ||6375||[[d:Q177764]]||[[Вуду]]||2193||19569||3744||2569||18464 |- ||6376||[[d:Q93180]]||[[Селеукидско царство]]||8604||74332||2638||11224||18465 |- ||6377||[[d:Q28165]]||[[Cimet]]||1250||40378||2814||2908||18471 |- ||6378||[[d:Q1110684]]||[[Profesionalno regulatorno telo]]||0||2249||0||0||18474 |- ||6379||[[d:Q1068640]]||[[Narodna religija]]||0||35364||2816||0||18475 |- ||6380||[[d:Q2409]]||[[Хлороводонична киселина]]||2226||35341||2768||5617||18475 |- ||6381||[[d:Q170486]]||[[Шунка]]||1626||24068||1044||792||18476 |- ||6382||[[d:Q41534]]||[[Скроб]]||1680||76020||3893||4624||18476 |- ||6383||[[d:Q124003]]||[[Брзина звука]]||4369||58895||5630||753||18478 |- ||6384||[[d:Q1981388]]||[[Репродуктивно здравље]]||0||106108||0||0||18484 |- ||6385||[[d:Q37693]]||[[Пол Гоген]]||1906||133743||6737||6680||18485 |- ||6386||[[d:Q184742]]||[[Овидијеве Метаморфозе]]||1085||44658||1071||1133||18488 |- ||6387||[[d:Q127912]]||[[Декларација независности САД]]||1838||144239||16796||6571||18493 |- ||6388||[[d:Q5912]]||[[Марсел Дишан]]||1771||85915||3212||8016||18496 |- ||6389||[[d:Q103382]]||[[Amorfnost]]||0||14088||5413||5242||18496 |- ||6390||[[d:Q217525]]||[[Čedar sir]]||0||30414||0||0||18497 |- ||6391||[[d:Q188669]]||[[Камин]]||0||28475||3095||0||18498 |- ||6392||[[d:Q14356]]||[[Парк Чангхи]]||0||82810||4540||5975||18501 |- ||6393||[[d:Q1045555]]||[[Procena maksimalne verovatnoće]]||0||67966||0||0||18501 |- ||6394||[[d:Q348091]]||[[Nuklearna tehnologija]]||9842||33060||0||0||18506 |- ||6395||[[d:Q41299]]||[[Квадратна једначина]]||4540||49819||7320||8361||18506 |- ||6396||[[d:Q576072]]||[[Studentova t-raspodela]]||0||58057||0||0||18506 |- ||6397||[[d:Q183492]]||[[Маргарет Атвуд]]||3007||106027||1757||2395||18509 |- ||6398||[[d:Q6915]]||[[Магнетосфера]]||0||15885||13719||12844||18511 |- ||6399||[[d:Q840665]]||[[Идолопоклонство]]||0||118776||3425||0||18518 |- ||6400||[[d:Q103135]]||[[Хидролиза]]||2007||13574||1505||1970||18519 |- ||6401||[[d:Q427956]]||[[Taninska kiselina]]||0||18940||0||5567||18523 |- ||6402||[[d:Q33442]]||[[Идеализам]]||0||78267||534||517||18526 |- ||6403||[[d:Q170596]]||[[Томас Едвард Лоренс]]||2162||108840||1975||11440||18527 |- ||6404||[[d:Q80831]]||[[Интегрисано коло]]||1558||78283||5611||10475||18527 |- ||6405||[[d:Q53875]]||[[Паралелност (геометрија)]]||1448||20864||1347||1435||18528 |- ||6406||[[d:Q185547]]||[[Binomna raspodela]]||0||46493||0||0||18529 |- ||6407||[[d:Q512]]||[[Владимир Висоцки]]||7563||90957||8326||7519||18530 |- ||6408||[[d:Q77141]]||[[Александар Гротендик]]||0||70131||3376||4982||18530 |- ||6409||[[d:Q333724]]||[[Volas Karoters]]||0||23045||0||0||18532 |- ||6410||[[d:Q182250]]||[[Електронско учење]]||0||178750||12178||0||18537 |- ||6411||[[d:Q51575]]||[[Џон Хјустон]]||63086||96266||7234||8067||18539 |- ||6412||[[d:Q42675]]||[[Манкс (мачка)]]||0||68854||3634||3624||18539 |- ||6413||[[d:Q1145306]]||[[Univerzitet u Kolkati]]||0||71295||0||3788||18541 |- ||6414||[[d:Q103585]]||[[Graviton]]||840||20752||8576||495||18541 |- ||6415||[[d:Q42887]]||[[Папа Климент I]]||6847||39925||7828||14165||18547 |- ||6416||[[d:Q78974]]||[[Електронегативност]]||10972||35708||13508||11789||18549 |- ||6417||[[d:Q961603]]||[[Jevrejska istorija]]||0||108729||5057||0||18557 |- ||6418||[[d:Q174710]]||[[Универзитет Калифорније (Лос Анђелес)]]||2596||184505||2545||2604||18560 |- ||6419||[[d:Q622188]]||[[Anđeli pakla]]||0||62239||926||0||18560 |- ||6420||[[d:Q737]]||[[Ренијум]]||30944||40846||2269||4739||18560 |- ||6421||[[d:Q949]]||[[Џон Бардин]]||5421||39137||14373||14402||18561 |- ||6422||[[d:Q159950]]||[[Руско-јапански рат]]||2407||159975||4384||17476||18563 |- ||6423||[[d:Q210115]]||[[Слободоумност]]||1342||55608||914||16307||18566 |- ||6424||[[d:Q10934]]||[[Месје 1]]||6731||49500||3817||3541||18571 |- ||6425||[[d:Q434]]||[[Крушка]]||5630||28003||5494||2715||18575 |- ||6426||[[d:Q1757]]||[[Хелсинки]]||4138||140700||10233||7192||18580 |- ||6427||[[d:Q14041]]||[[Месје 87]]||9972||86862||5338||3144||18580 |- ||6428||[[d:Q43262]]||[[Тундра]]||5527||24554||3976||4775||18580 |- ||6429||[[d:Q54237]]||[[Осмоза]]||2789||19183||9477||3038||18581 |- ||6430||[[d:Q483261]]||[[Јединица атомске масе]]||5570||30571||4554||3789||18582 |- ||6431||[[d:Q2256]]||[[Бирмингем]]||7445||230985||1563||12627||18584 |- ||6432||[[d:Q182311]]||[[Кумулонимбус]]||0||14826||5905||2358||18585 |- ||6433||[[d:Q134856]]||[[Карбоксилна киселина]]||5722||22955||2826||2594||18588 |- ||6434||[[d:Q43723]]||[[Бенјамин Нетанјаху]]||19370||239758||57750||2737||18591 |- ||6435||[[d:Q200787]]||[[Геделове теореме о непотпуности]]||1304||88669||1239||0||18592 |- ||6436||[[d:Q131189]]||[[Пропан]]||1810||50325||1621||4957||18593 |- ||6437||[[d:Q16560]]||[[Палата]]||0||89158||5097||4863||18593 |- ||6438||[[d:Q35]]||[[Данска]]||34667||218598||12010||9264||18596 |- ||6439||[[d:Q156595]]||[[Самоопредељење]]||0||144829||1625||1938||18599 |- ||6440||[[d:Q180975]]||[[Ендру Лојд Вебер]]||2448||82720||11893||17641||18602 |- ||6441||[[d:Q18789]]||[[Чапље (породица)]]||4195||26703||3610||1525||18602 |- ||6442||[[d:Q7609]]||[[Гну]]||0||44922||4607||4607||18603 |- ||6443||[[d:Q49088]]||[[Универзитет Колумбија]]||4988||191894||2540||8226||18605 |- ||6444||[[d:Q812880]]||[[Коцка]]||563||17130||1272||1635||18605 |- ||6445||[[d:Q812767]]||[[Шинтоизам]]||3431||125873||4215||2871||18606 |- ||6446||[[d:Q71275]]||[[Спенсер Трејси]]||2341||89455||8143||7254||18607 |- ||6447||[[d:Q41177]]||[[Гранит]]||1196||54784||1460||5994||18610 |- ||6448||[[d:Q12166]]||[[Антарес]]||0||43327||3506||2892||18612 |- ||6449||[[d:Q7718]]||[[Скијашки скокови]]||73293||36911||3887||2953||18614 |- ||6450||[[d:Q592289]]||[[Točak i osovina]]||0||13748||0||0||18619 |- ||6451||[[d:Q3787]]||[[Абуџа]]||5864||68060||8067||9308||18620 |- ||6452||[[d:Q2887]]||[[Сантијаго де Чиле]]||1508||135934||7176||7202||18622 |- ||6453||[[d:Q190463]]||[[Лагранжова тачка]]||17939||45746||7900||17135||18624 |- ||6454||[[d:Q205995]]||[[Karipska zajednica]]||0||68449||2565||0||18625 |- ||6455||[[d:Q103876]]||[[Питер О’Тул]]||26074||57768||5537||14067||18628 |- ||6456||[[d:Q2054]]||[[Сенека]]||580||58783||1439||62454||18629 |- ||6457||[[d:Q210826]]||[[Čistokrvni konj]]||0||77184||2661||0||18630 |- ||6458||[[d:Q79602]]||[[Циклон]]||0||49883||12143||2640||18631 |- ||6459||[[d:Q836386]]||[[Наранџаста револуција]]||4478||68455||18796||19094||18633 |- ||6460||[[d:Q131545]]||[[Хари Худини]]||5821||106410||16543||16409||18634 |- ||6461||[[d:Q673661]]||[[Апстракција]]||0||37885||312||2059||18637 |- ||6462||[[d:Q43533]]||[[Кристал]]||7781||29681||19685||2900||18637 |- ||6463||[[d:Q200131]]||[[Антонио Карлос Жобим]]||0||25141||2122||0||18639 |- ||6464||[[d:Q171407]]||[[Valentnost (hemija)]]||1326||24227||5979||747||18639 |- ||6465||[[d:Q4590598]]||[[Мраз]]||551||28919||919||3869||18639 |- ||6466||[[d:Q178668]]||[[Atomizam]]||1639||56267||15281||15460||18644 |- ||6467||[[d:Q190530]]||[[Мало ледено доба]]||0||123611||8940||11578||18650 |- ||6468||[[d:Q134583]]||[[Талк]]||5736||33195||1755||3983||18650 |- ||6469||[[d:Q190152]]||[[Лари Берд]]||3585||80761||15936||76768||18656 |- ||6470||[[d:Q817]]||[[Кувајт]]||6427||287234||5546||3177||18659 |- ||6471||[[d:Q316817]]||[[Naftni šok 1973.]]||0||99681||0||2383||18665 |- ||6472||[[d:Q314308]]||[[Џон Атанасов]]||0||28883||0||0||18667 |- ||6473||[[d:Q37853]]||[[Барок]]||3697||107238||22233||14938||18667 |- ||6474||[[d:Q9609]]||[[Вена]]||3551||31507||3851||2941||18669 |- ||6475||[[d:Q339042]]||[[Stelt tehnologija]]||0||56504||0||0||18675 |- ||6476||[[d:Q164399]]||[[Електрични капацитет]]||2793||33789||13009||7000||18677 |- ||6477||[[d:Q34887]]||[[Papaja]]||2866||31334||2479||2550||18678 |- ||6478||[[d:Q131013]]||[[Акропољ (Атина)]]||0||44396||16392||18129||18680 |- ||6479||[[d:Q13034]]||[[Процион]]||0||39695||0||0||18680 |- ||6480||[[d:Q3826]]||[[Маскат]]||2106||48809||4323||4435||18682 |- ||6481||[[d:Q674775]]||[[Подводни вулкан]]||0||10930||3651||0||18689 |- ||6482||[[d:Q155874]]||[[Агава]]||0||30938||16655||2185||18695 |- ||6483||[[d:Q842284]]||[[Скејтер]]||0||100270||22644||21696||18696 |- ||6484||[[d:Q226730]]||[[Неми филм]]||0||70852||1644||1411||18697 |- ||6485||[[d:Q243976]]||[[Историја Аргентине]]||0||102161||0||0||18698 |- ||6486||[[d:Q2251]]||[[Коламбија (река)]]||0||183261||7732||3171||18698 |- ||6487||[[d:Q23407]]||[[Филозофија духа]]||0||91228||34859||34483||18700 |- ||6488||[[d:Q44294]]||[[Ford Motor Company]]||17019||203308||3218||13694||18700 |- ||6489||[[d:Q51501]]||[[Максвелове једначине]]||0||79683||18596||12847||18701 |- ||6490||[[d:Q37501]]||[[Наочари]]||1281||64110||24018||20625||18703 |- ||6491||[[d:Q104698]]||[[Средњоокеански гребен]]||4458||36530||4411||4367||18705 |- ||6492||[[d:Q816706]]||[[Južnoafrička razvojna zajednica]]||0||27374||1460||0||18707 |- ||6493||[[d:Q25243]]||[[Бреза]]||7629||33937||7048||1916||18708 |- ||6494||[[d:Q43303]]||[[Malkolm Iks]]||2770||149593||3828||13810||18710 |- ||6495||[[d:Q105580]]||[[Baždarni bozoni]]||1077||6050||6156||958||18711 |- ||6496||[[d:Q3757]]||[[Јава]]||8957||60392||9119||8416||18712 |- ||6497||[[d:Q36442]]||[[Политикологија]]||1187||46073||1225||6006||18713 |- ||6498||[[d:Q309765]]||[[Едвард Ли Торндајк]]||0||45702||0||0||18715 |- ||6499||[[d:Q237883]]||[[Кварцит]]||0||19725||1670||1721||18716 |- ||6500||[[d:Q7098695]]||[[Grand Ole Opry]]||0||46828||1512||0||18719 |- ||6501||[[d:Q141495]]||[[Оптимизација (математика)]]||0||49663||290||0||18721 |- ||6502||[[d:Q82972]]||[[Историја Кине]]||46367||133293||25302||49007||18723 |- ||6503||[[d:Q862552]]||[[Историја Народне Републике Кине]]||0||139209||0||6510||18723 |- ||6504||[[d:Q156317]]||[[Јука]]||26510||22623||5051||2923||18723 |- ||6505||[[d:Q338]]||[[Космологија]]||1475||43135||21293||15231||18723 |- ||6506||[[d:Q2656]]||[[Палермо]]||3402||96698||8895||9609||18725 |- ||6507||[[d:Q178837]]||[[Disney Channel]]||0||48192||31302||10028||18729 |- ||6508||[[d:Q192760]]||[[Основна теорема алгебре]]||0||50610||0||0||18729 |- ||6509||[[d:Q1086]]||[[Рутенијум]]||28231||50677||1489||4678||18730 |- ||6510||[[d:Q150784]]||[[Кањон]]||2857||21439||1227||1075||18732 |- ||6511||[[d:Q185939]]||[[Giboni]]||11425||33379||6269||5873||18736 |- ||6512||[[d:Q192924]]||[[Споразум у Сен Жермену (1919)]]||16393||14378||2141||0||18738 |- ||6513||[[d:Q72755]]||[[Шварцшилдов полупречник]]||0||21745||832||0||18741 |- ||6514||[[d:Q101687]]||[[Олтар]]||1619||57885||2157||2333||18743 |- ||6515||[[d:Q10210]]||[[Бијело вино]]||0||130094||1950||0||18743 |- ||6516||[[d:Q50690]]||[[Оксид]]||1742||19754||4235||3148||18743 |- ||6517||[[d:Q2808]]||[[Елтон Џон]]||16857||217451||10963||24778||18744 |- ||6518||[[d:Q183147]]||[[Pčelarice]]||0||52014||18045||18094||18746 |- ||6519||[[d:Q177567]]||[[Амазонија]]||1847||85536||1150||1401||18748 |- ||6520||[[d:Q3266236]]||[[Дракула]]||0||67213||9699||0||18752 |- ||6521||[[d:Q161272]]||[[Социјална психологија]]||2221||70806||4204||976||18752 |- ||6522||[[d:Q203913]]||[[Талкот Парсонс]]||0||153170||553||0||18756 |- ||6523||[[d:Q5699]]||[[Ур]]||3595||49014||17691||3679||18758 |- ||6524||[[d:Q3881]]||[[Лусака]]||2922||81078||3976||6440||18758 |- ||6525||[[d:Q1855]]||[[Итербијум]]||27161||41712||1198||4929||18758 |- ||6526||[[d:Q160603]]||[[Пасат]]||2999||17686||1539||3243||18758 |- ||6527||[[d:Q1058572]]||[[Свјатослав I Кијевски]]||1894||39314||4080||10963||18759 |- ||6528||[[d:Q131227]]||[[Muhara]]||1113||77469||8815||5275||18761 |- ||6529||[[d:Q236371]]||[[Воћњак]]||9843||11459||1815||1811||18762 |- ||6530||[[d:Q245179]]||[[Аналитичка психологија]]||0||104240||5114||5113||18764 |- ||6531||[[d:Q215760]]||[[Okeanski delfini]]||0||57268||9590||9138||18765 |- ||6532||[[d:Q170731]]||[[Растворљивост]]||1110||50529||7779||4375||18766 |- ||6533||[[d:Q174923]]||[[Оптичка варка]]||0||51097||13101||13073||18766 |- ||6534||[[d:Q3335]]||[[Џорџ Орвел]]||13825||184690||15555||14676||18769 |- ||6535||[[d:Q487255]]||[[NGC 5128]]||8690||30753||6398||0||18771 |- ||6536||[[d:Q201294]]||[[Ћингхај (језеро)]]||0||23212||4003||0||18772 |- ||6537||[[d:Q17517]]||[[Мобилни телефон]]||3448||80511||3614||9372||18774 |- ||6538||[[d:Q146505]]||[[Растварач]]||6479||43818||2435||7278||18777 |- ||6539||[[d:Q1383171]]||[[Večni kalendar]]||0||24680||0||0||18778 |- ||6540||[[d:Q181888]]||[[Кан (титула)]]||0||28966||1404||838||18779 |- ||6541||[[d:Q46633]]||[[Чарлс Бебиџ]]||3761||109788||6336||18040||18780 |- ||6542||[[d:Q36117]]||[[Борнео]]||5863||94534||6486||5975||18780 |- ||6543||[[d:Q5639]]||[[Тролејбус]]||1211||56259||2191||2162||18780 |- ||6544||[[d:Q302835]]||[[Хаџе Насирудин Туси]]||24776||55144||27935||14789||18781 |- ||6545||[[d:Q821413]]||[[Slušni sistem]]||0||39959||1900||392||18781 |- ||6546||[[d:Q3574718]]||[[Diskretna uniformna raspodela]]||0||5921||0||0||18781 |- ||6547||[[d:Q128245]]||[[Мохамед Реза Пахлави]]||2534||238721||2975||3566||18785 |- ||6548||[[d:Q79785]]||[[Elektrokardiogram]]||53612||79561||4265||6758||18785 |- ||6549||[[d:Q217230]]||[[Бразилско царство]]||0||131145||1900||10270||18788 |- ||6550||[[d:Q57336]]||[[Али Хамнеј]]||2374||204850||3870||3232||18789 |- ||6551||[[d:Q1835]]||[[Зинедин Зидан]]||12752||194185||14671||12729||18789 |- ||6552||[[d:Q20702]]||[[Klatno]]||1103||121732||10343||18271||18789 |- ||6553||[[d:Q27172]]||[[Физичка антропологија]]||30438||16657||0||2734||18794 |- ||6554||[[d:Q430371]]||[[Međunarodna motorciklistička federacija]]||0||9185||1228||0||18795 |- ||6555||[[d:Q42193]]||[[Готи]]||2230||171343||3201||4949||18796 |- ||6556||[[d:Q217403]]||[[Ajavazi]]||0||102381||0||0||18796 |- ||6557||[[d:Q188507]]||[[Стан]]||0||62233||0||557||18798 |- ||6558||[[d:Q183126]]||[[Ramakrišna]]||0||122380||2935||2761||18800 |- ||6559||[[d:Q951305]]||[[Univerzitet u Kejptaunu]]||0||89247||0||2460||18800 |- ||6560||[[d:Q168751]]||[[Универзитет Дјук]]||4131||177294||579||5456||18800 |- ||6561||[[d:Q26626]]||[[Спрудници и шљуке]]||0||15678||0||0||18800 |- ||6562||[[d:Q133948]]||[[Антиоксиданс]]||1591||95546||2149||1849||18801 |- ||6563||[[d:Q7913]]||[[Румунски језик]]||1180||106431||14355||13852||18803 |- ||6564||[[d:Q33673]]||[[Канада (језик)]]||0||93319||2262||3431||18812 |- ||6565||[[d:Q9584]]||[[Хонда]]||5506||119430||3705||3833||18812 |- ||6566||[[d:Q4116214]]||[[Рачуноводство]]||18982||46589||7196||1976||18815 |- ||6567||[[d:Q33506]]||[[Музеј]]||3118||81767||10778||8528||18815 |- ||6568||[[d:Q106026]]||[[Арије]]||0||60279||2340||17996||18822 |- ||6569||[[d:Q125249]]||[[Вилијам Џејмс]]||0||91697||1651||8873||18829 |- ||6570||[[d:Q753445]]||[[Numerička integracija]]||19954||26883||0||20048||18829 |- ||6571||[[d:Q160278]]||[[Џон Д. Рокфелер]]||0||89073||45195||43563||18830 |- ||6572||[[d:Q174929]]||[[Тертулијан]]||0||55908||4549||16696||18831 |- ||6573||[[d:Q81741]]||[[Магија]]||0||105909||12126||1427||18831 |- ||6574||[[d:Q12975]]||[[Алтаир]]||0||27083||1756||5538||18831 |- ||6575||[[d:Q36669]]||[[Летње рачунање времена]]||2911||121557||6050||2313||18832 |- ||6576||[[d:Q207313]]||[[Средњоатлантски гребен]]||0||11831||11261||3426||18833 |- ||6577||[[d:Q22647]]||[[Троја]]||848||71306||8730||1937||18837 |- ||6578||[[d:Q332674]]||[[Labud X-1]]||0||65950||0||0||18837 |- ||6579||[[d:Q967]]||[[Бурунди]]||6562||121750||8755||2168||18839 |- ||6580||[[d:Q81082]]||[[Анри Поенкаре]]||2100||85763||1513||4865||18842 |- ||6581||[[d:Q79789]]||[[Фридрих I Барбароса]]||4062||83038||38005||37386||18846 |- ||6582||[[d:Q81]]||[[Шаргарепа]]||1148||50844||2314||2408||18846 |- ||6583||[[d:Q47790]]||[[Тетанус]]||10666||46996||11066||3543||18846 |- ||6584||[[d:Q190438]]||[[Патуљаста галаксија]]||2411||24016||4828||1977||18846 |- ||6585||[[d:Q275900]]||[[Џо Хисаиши]]||0||25738||0||0||18848 |- ||6586||[[d:Q154938]]||[[Беда Поштовани]]||0||86309||2922||2226||18850 |- ||6587||[[d:Q172544]]||[[Џон Ролс]]||0||69056||2656||2603||18853 |- ||6588||[[d:Q3270143]]||[[Херцшпрунг—Раселов дијаграм]]||3045||23230||2051||5333||18854 |- ||6589||[[d:Q11476]]||[[Кинематика]]||1806||56076||13401||13418||18854 |- ||6590||[[d:Q14403]]||[[Velociraptor]]||0||60067||40157||39820||18856 |- ||6591||[[d:Q203920]]||[[Многострукост]]||0||68309||5804||13519||18858 |- ||6592||[[d:Q39978]]||[[Нострадамус]]||12608||49822||9203||16956||18859 |- ||6593||[[d:Q45669]]||[[Еукалиптус]]||3062||100364||53282||3371||18859 |- ||6594||[[d:Q160649]]||[[Тифус]]||7078||28354||0||0||18859 |- ||6595||[[d:Q28114]]||[[Equisetum]]||7365||36099||7073||0||18861 |- ||6596||[[d:Q141791]]||[[Монтезума II]]||0||123671||5395||2048||18864 |- ||6597||[[d:Q23907]]||[[Гепард]]||9470||155821||10172||9999||18866 |- ||6598||[[d:Q9644]]||[[Зглоб]]||28410||15540||26688||7243||18871 |- ||6599||[[d:Q11303]]||[[Облакодер]]||1864||104394||3059||736||18871 |- ||6600||[[d:Q45178]]||[[Сиднејска опера]]||1685||90595||5303||5278||18872 |- ||6601||[[d:Q13195]]||[[Лимета]]||3634||20607||4151||4807||18872 |- ||6602||[[d:Q8361]]||[[Барокна музика]]||14026||47054||7628||14609||18878 |- ||6603||[[d:Q234343]]||[[Хадис]]||9488||67928||9099||6355||18880 |- ||6604||[[d:Q133132]]||[[Pariska komuna]]||6281||158645||10163||11805||18883 |- ||6605||[[d:Q176848]]||[[Пиролиза]]||728||58755||14840||820||18884 |- ||6606||[[d:Q2306]]||[[Pink Floyd]]||3603||171298||6954||5518||18886 |- ||6607||[[d:Q450675]]||[[Папа Фрања]]||4547||268926||17436||14262||18886 |- ||6608||[[d:Q472251]]||[[Геосинхрона орбита]]||0||31065||1606||0||18886 |- ||6609||[[d:Q36600]]||[[Хаг]]||2688||84131||16508||16852||18888 |- ||6610||[[d:Q132576]]||[[Импала]]||0||48053||4344||4345||18888 |- ||6611||[[d:Q9448]]||[[Премијер лига]]||13281||187934||14661||18636||18890 |- ||6612||[[d:Q7187]]||[[Ген]]||10380||107089||1123||3009||18890 |- ||6613||[[d:Q202387]]||[[Посттрауматски стресни поремећај]]||1515||188366||50210||5501||18890 |- ||6614||[[d:Q154430]]||[[Стрепња]]||4446||90328||14276||14198||18891 |- ||6615||[[d:Q12970]]||[[Капела (звезда)]]||4713||73091||2571||0||18891 |- ||6616||[[d:Q189883]]||[[Дуждева палата]]||0||45486||3881||5313||18902 |- ||6617||[[d:Q25342]]||[[Снага (физика)]]||2181||14513||9523||5664||18902 |- ||6618||[[d:Q690256]]||[[Istorija Amerike]]||0||60871||0||0||18905 |- ||6619||[[d:Q928786]]||[[Regionalne studije]]||0||18670||0||0||18907 |- ||6620||[[d:Q48226]]||[[Ралф Волдо Емерсон]]||1814||84694||5779||10552||18909 |- ||6621||[[d:Q36233]]||[[Вацлав Хавел]]||11230||89914||9863||4742||18909 |- ||6622||[[d:Q177831]]||[[Магнетски флукс]]||1379||9994||4470||4481||18914 |- ||6623||[[d:Q47053]]||[[Естуар]]||2210||40326||2322||2064||18915 |- ||6624||[[d:Q1118802]]||[[Slinki]]||0||26418||0||0||18918 |- ||6625||[[d:Q26843]]||[[Кит убица]]||3878||131766||2799||12366||18918 |- ||6626||[[d:Q696]]||[[Аргон]]||24771||39869||4600||6773||18919 |- ||6627||[[d:Q166735]]||[[Шумска мочвара]]||0||22050||0||438||18920 |- ||6628||[[d:Q171043]]||[[Парна локомотива]]||0||143084||1647||2698||18926 |- ||6629||[[d:Q152507]]||[[Салијски законик]]||6046||31488||1346||2216||18928 |- ||6630||[[d:Q191503]]||[[Двобој]]||0||93366||0||0||18929 |- ||6631||[[d:Q2348]]||[[Неутрон]]||3580||99149||16995||18578||18929 |- ||6632||[[d:Q2334061]]||[[Eksperimentalni dizajn]]||0||41096||0||0||18929 |- ||6633||[[d:Q3141]]||[[Мелбурн]]||1395||188231||12181||1770||18930 |- ||6634||[[d:Q1244890]]||[[Рационалан број]]||4561||25427||6143||1036||18931 |- ||6635||[[d:Q80290]]||[[Забрањени град]]||1311||62588||6523||6395||18933 |- ||6636||[[d:Q182781]]||[[Мухамед Али Египатски]]||0||63997||16824||17918||18937 |- ||6637||[[d:Q891779]]||[[Bombardier ejvijejšon]]||0||67264||0||0||18939 |- ||6638||[[d:Q28823]]||[[Текстил]]||1437||93940||3207||1545||18940 |- ||6639||[[d:Q38022]]||[[Сент Луис]]||5613||162058||6899||5471||18947 |- ||6640||[[d:Q134747]]||[[Свилена буба]]||0||38091||4164||6737||18949 |- ||6641||[[d:Q179098]]||[[Парапсихологија]]||0||166758||2923||494||18950 |- ||6642||[[d:Q25272]]||[[Ампер]]||2542||15560||3003||2262||18950 |- ||6643||[[d:Q39809]]||[[Маркетинг]]||2652||56030||22863||3825||18954 |- ||6644||[[d:Q27046]]||[[Trčuljci]]||0||20517||6959||0||18958 |- ||6645||[[d:Q152087]]||[[Хумболтов универзитет у Берлину]]||0||37701||22329||14774||18961 |- ||6646||[[d:Q5780945]]||[[Патња]]||0||45105||0||0||18963 |- ||6647||[[d:Q11826]]||[[Бируни]]||2963||66846||4784||3169||18964 |- ||6648||[[d:Q190070]]||[[Harmonijski oscilator]]||2646||33587||11111||11106||18964 |- ||6649||[[d:Q217413]]||[[Теорија категорија]]||0||30779||20087||11012||18969 |- ||6650||[[d:Q671]]||[[Францијум]]||24279||33254||2437||3334||18971 |- ||6651||[[d:Q1109]]||[[Протактинијум]]||29659||47292||1310||4407||18972 |- ||6652||[[d:Q43084]]||[[Црни бибер]]||4533||44835||2460||4492||18973 |- ||6653||[[d:Q295875]]||[[ANZUS]]||0||41640||0||2839||18973 |- ||6654||[[d:Q170539]]||[[Пародија]]||846||43902||835||5239||18977 |- ||6655||[[d:Q41567]]||[[Хамлет]]||9339||148131||11884||3544||18980 |- ||6656||[[d:Q103237]]||[[Аустралопитек]]||16396||49670||17455||15912||18981 |- ||6657||[[d:Q175036]]||[[Gernika (Pikaso)]]||0||49678||5528||5646||18981 |- ||6658||[[d:Q33140745]]||[[Čigre]]||0||59931||6039||5903||18984 |- ||6659||[[d:Q47213]]||[[Ворен Бафет]]||8980||149339||3124||1113||18986 |- ||6660||[[d:Q576338]]||[[Japanske invazije Koreje (1592–1598)]]||0||242713||0||0||18988 |- ||6661||[[d:Q159236]]||[[Генетички инжењеринг]]||5006||134661||6348||3999||18989 |- ||6662||[[d:Q13085]]||[[Пешчар]]||0||34860||1851||2291||18990 |- ||6663||[[d:Q170800]]||[[Педро Калдерон де ла Барка]]||1835||32336||2443||18331||18998 |- ||6664||[[d:Q7547]]||[[Фобос]]||39126||70234||6438||38688||18998 |- ||6665||[[d:Q1215884]]||[[Национална фудбалска лига]]||6867||135874||9653||9078||18999 |- ||6666||[[d:Q188533]]||[[Van Alenov pojas]]||0||35937||11518||8039||18999 |- ||6667||[[d:Q269]]||[[Ташкент]]||6283||69179||8061||7039||19001 |- ||6668||[[d:Q33143]]||[[Седмогодишњи рат]]||6151||147277||5709||12560||19004 |- ||6669||[[d:Q560]]||[[Хелијум]]||26344||141536||6407||3448||19016 |- ||6670||[[d:Q205985]]||[[Boginja]]||2667||34142||3868||4116||19018 |- ||6671||[[d:Q39297]]||[[Запремина]]||2604||17332||12459||12389||19020 |- ||6672||[[d:Q265538]]||[[Svetska serija (bejzbol)]]||0||129386||13859||6854||19021 |- ||6673||[[d:Q133500]]||[[Учење]]||6588||66213||17192||17173||19022 |- ||6674||[[d:Q45757]]||[[Џекфрут]]||0||41385||1922||4288||19022 |- ||6675||[[d:Q43252]]||[[Софија Лорен]]||1911||57379||6474||6897||19025 |- ||6676||[[d:Q133833]]||[[Шљунак]]||0||17210||1528||1860||19025 |- ||6677||[[d:Q170464]]||[[Бофорова скала]]||1499||22159||9025||8928||19026 |- ||6678||[[d:Q1194492]]||[[Пецање]]||0||30196||0||0||19028 |- ||6679||[[d:Q14373]]||[[Риболов]]||685||51541||5570||9131||19028 |- ||6680||[[d:Q82650]]||[[Такси]]||0||74457||4010||2693||19028 |- ||6681||[[d:Q37116]]||[[АК-47]]||13071||139409||13280||13077||19029 |- ||6682||[[d:Q469721]]||[[Gari Plejer]]||0||91178||0||0||19034 |- ||6683||[[d:Q483437]]||[[Сеп Блатер]]||4618||64359||4187||4122||19034 |- ||6684||[[d:Q174596]]||[[Моби Дик]]||0||119570||2117||2338||19036 |- ||6685||[[d:Q970]]||[[Комори]]||8619||88846||4591||3131||19038 |- ||6686||[[d:Q162908]]||[[Електролит]]||2128||30151||6055||5668||19038 |- ||6687||[[d:Q654716]]||[[Peter, Paul and Mary]]||0||14962||0||0||19042 |- ||6688||[[d:Q1843]]||[[Диспрозијум]]||28871||32587||1250||5043||19050 |- ||6689||[[d:Q183560]]||[[Ментална заосталост]]||34929||85395||1920||2011||19053 |- ||6690||[[d:Q1202140]]||[[Istorija Centralne Amerike]]||0||29786||5453||0||19055 |- ||6691||[[d:Q82840]]||[[Алвар Алто]]||0||57060||5703||17661||19056 |- ||6692||[[d:Q488205]]||[[Кантаутор]]||1869||47678||1296||2182||19058 |- ||6693||[[d:Q427]]||[[Којперов појас]]||1825||107031||51285||19059||19061 |- ||6694||[[d:Q185056]]||[[Radikal (hemija)]]||10494||39236||993||3023||19063 |- ||6695||[[d:Q43010]]||[[Кварц]]||8084||57039||8390||4772||19063 |- ||6696||[[d:Q82435]]||[[Број е]]||1295||41744||5575||1336||19065 |- ||6697||[[d:Q82658]]||[[Гипс]]||1699||40364||2000||2711||19066 |- ||6698||[[d:Q172137]]||[[Лоренцова сила]]||0||57795||2201||4131||19071 |- ||6699||[[d:Q22]]||[[Шкотска]]||13883||234805||62112||8262||19074 |- ||6700||[[d:Q93196]]||[[Bolivud]]||2820||177652||1636||7207||19077 |- ||6701||[[d:Q25268]]||[[Афроазијски језици]]||1762||66297||7959||7195||19079 |- ||6702||[[d:Q132624]]||[[Кумин]]||0||26261||2110||0||19079 |- ||6703||[[d:Q188209]]||[[Osovina]]||0||13768||21115||12256||19080 |- ||6704||[[d:Q312320]]||[[Маријус Петипа]]||0||70643||0||0||19082 |- ||6705||[[d:Q205739]]||[[Алан Мур]]||0||143694||3402||4603||19082 |- ||6706||[[d:Q177378]]||[[Тофу]]||0||91528||1958||18931||19083 |- ||6707||[[d:Q6458]]||[[Нова]]||2851||22123||4816||4665||19084 |- ||6708||[[d:Q192451]]||[[Država blagostanja]]||0||102022||2185||0||19086 |- ||6709||[[d:Q129772]]||[[Ксенофонт]]||0||60272||8427||14487||19087 |- ||6710||[[d:Q180453]]||[[Доли Партон]]||1441||137844||12079||17987||19089 |- ||6711||[[d:Q12439]]||[[Детроит]]||3088||253535||9414||10185||19090 |- ||6712||[[d:Q19943]]||[[Хуан Карлос I од Шпаније]]||8809||99285||9063||15540||19091 |- ||6713||[[d:Q2934]]||[[Домаћа коза]]||7802||73832||5276||5685||19092 |- ||6714||[[d:Q3561]]||[[Алжир (град)]]||4514||69361||6806||16465||19097 |- ||6715||[[d:Q357546]]||[[Adirondak planine]]||0||26872||0||0||19098 |- ||6716||[[d:Q7771]]||[[Луј Филип I]]||2494||56547||1393||5291||19099 |- ||6717||[[d:Q78520]]||[[Виктор Франц Хес]]||11155||9800||18997||4166||19104 |- ||6718||[[d:Q43436]]||[[Бисер]]||0||62616||13629||4061||19108 |- ||6719||[[d:Q1400881]]||[[Pravo svojine]]||0||69456||14889||21073||19118 |- ||6720||[[d:Q34362]]||[[Астрологија]]||3949||110854||14712||3668||19122 |- ||6721||[[d:Q181508]]||[[Ванземаљски живот]]||0||135385||0||0||19122 |- ||6722||[[d:Q193627]]||[[Logički pozitivizam]]||0||69998||4604||4603||19124 |- ||6723||[[d:Q101896]]||[[Гонореја]]||0||54965||2583||3204||19124 |- ||6724||[[d:Q703]]||[[Калијум]]||35421||85647||9025||5229||19124 |- ||6725||[[d:Q58978]]||[[Макс Борн]]||4922||63549||17235||8074||19126 |- ||6726||[[d:Q828435]]||[[Шпанско освајање Мексика]]||0||119224||5936||0||19130 |- ||6727||[[d:Q212639]]||[[Moris Merlo-Ponti]]||0||55137||0||0||19131 |- ||6728||[[d:Q59115]]||[[Филозофија науке]]||0||102580||0||2458||19134 |- ||6729||[[d:Q35456]]||[[Есенцијални лекови]]||0||9314||27262||0||19134 |- ||6730||[[d:Q43489]]||[[Соко]]||0||35112||3688||3733||19141 |- ||6731||[[d:Q46255]]||[[Геофизика]]||0||42445||22681||5352||19142 |- ||6732||[[d:Q80091]]||[[Интеграл]]||2970||66334||13787||3784||19143 |- ||6733||[[d:Q44197]]||[[Максимилијан Робеспјер]]||4187||270259||7203||16944||19144 |- ||6734||[[d:Q188307]]||[[Војска спаса]]||0||163837||1486||1486||19146 |- ||6735||[[d:Q53944]]||[[Руперт Мердок]]||0||157875||2530||898||19147 |- ||6736||[[d:Q32768]]||[[Англосаксонци]]||4156||189164||5397||5107||19147 |- ||6737||[[d:Q170174]]||[[Папска држава]]||2327||56697||9974||9098||19147 |- ||6738||[[d:Q178934]]||[[Окултизам]]||914||32060||2980||822||19152 |- ||6739||[[d:Q36956]]||[[Лепра]]||3990||106345||5278||4847||19153 |- ||6740||[[d:Q23681]]||[[Северни Кипар]]||19927||140274||7454||8965||19154 |- ||6741||[[d:Q878]]||[[Уједињени Арапски Емирати]]||6974||224448||10492||4995||19156 |- ||6742||[[d:Q13082]]||[[Nuklearna fuzija]]||32398||74081||33811||30903||19157 |- ||6743||[[d:Q145780]]||[[Свици са Мртвог мора]]||4001||138314||8025||7407||19158 |- ||6744||[[d:Q82821]]||[[Традиција]]||767||41263||791||681||19162 |- ||6745||[[d:Q3926]]||[[Преторија]]||2952||93859||4655||11205||19164 |- ||6746||[[d:Q54505]]||[[Квантна теорија поља]]||0||104959||6799||10752||19164 |- ||6747||[[d:Q331769]]||[[Raspoloženje (psihologija)]]||0||28240||0||0||19166 |- ||6748||[[d:Q13182]]||[[Liči]]||2203||28653||3372||4157||19168 |- ||6749||[[d:Q128902]]||[[Вилијам Пит Млађи]]||0||84592||0||4561||19174 |- ||6750||[[d:Q25419]]||[[Ешерихија коли]]||4799||102976||4596||6120||19175 |- ||6751||[[d:Q43343]]||[[Народна музика]]||0||155743||1180||0||19177 |- ||6752||[[d:Q106951023]]||[[Alfa amilaza]]||0||18767||0||2087||19181 |- ||6753||[[d:Q107478]]||[[Историја филма]]||0||152863||8826||8294||19182 |- ||6754||[[d:Q192626]]||[[Хаваји (архипелаг)]]||0||27588||27999||0||19186 |- ||6755||[[d:Q1899]]||[[Кијев]]||7423||170850||17811||11053||19187 |- ||6756||[[d:Q209588]]||[[Satelitska televizija]]||2339||64610||2441||2869||19193 |- ||6757||[[d:Q79529]]||[[Хемијска супстанца]]||3161||25752||939||1473||19196 |- ||6758||[[d:Q205857]]||[[Brgljezi]]||0||54286||5447||0||19201 |- ||6759||[[d:Q80378]]||[[Кит ајкула]]||0||60374||3722||1956||19204 |- ||6760||[[d:Q46118]]||[[Ујгури]]||4833||229046||7248||940||19207 |- ||6761||[[d:Q379850]]||[[Organizacija centralnog sporazuma]]||0||23446||0||0||19207 |- ||6762||[[d:Q150688]]||[[Порфирио Дијаз]]||0||79689||1910||2265||19212 |- ||6763||[[d:Q83353]]||[[Минералогија]]||1478||35943||5785||3202||19212 |- ||6764||[[d:Q30103]]||[[Мањина]]||0||33027||0||4542||19213 |- ||6765||[[d:Q34981]]||[[Исак Асимов]]||29647||189966||11423||11191||19214 |- ||6766||[[d:Q79064]]||[[Камбријум]]||3571||44657||1374||1796||19215 |- ||6767||[[d:Q46802]]||[[Бхагавадгита]]||0||196646||2715||6964||19219 |- ||6768||[[d:Q82601]]||[[Огњена земља]]||2066||38495||2846||8182||19222 |- ||6769||[[d:Q150827]]||[[Франкенштајн или модерни Прометеј]]||4305||72829||4253||5910||19222 |- ||6770||[[d:Q20075]]||[[Лондонски метро]]||0||168620||17385||17212||19227 |- ||6771||[[d:Q2126]]||[[Неутрино]]||13394||133027||18265||11071||19229 |- ||6772||[[d:Q44387]]||[[Дарије I]]||14517||65745||23383||21892||19230 |- ||6773||[[d:Q127892]]||[[Парана (река)]]||5164||17663||2804||5944||19231 |- ||6774||[[d:Q134851]]||[[Континентални праг]]||12303||23640||3058||2569||19232 |- ||6775||[[d:Q1512]]||[[Роберт Луис Стивенсон]]||1430||93261||1499||5212||19233 |- ||6776||[[d:Q2270]]||[[Бензен]]||3742||89427||7902||8966||19238 |- ||6777||[[d:Q83159]]||[[Папа Климент VII]]||4147||79219||4026||8628||19255 |- ||6778||[[d:Q187650]]||[[Велика чистка]]||0||117962||3796||14407||19255 |- ||6779||[[d:Q987]]||[[Њу Делхи]]||7348||95099||5529||3881||19255 |- ||6780||[[d:Q188784]]||[[Суперхерој]]||1517||66211||0||930||19256 |- ||6781||[[d:Q167296]]||[[Sajder]]||0||99695||1080||3148||19256 |- ||6782||[[d:Q70702]]||[[Алкалоид]]||9005||67337||5826||8464||19257 |- ||6783||[[d:Q2634]]||[[Напуљ]]||2562||165183||13741||14263||19258 |- ||6784||[[d:Q33311]]||[[Дравидски језици]]||0||81254||3980||3896||19261 |- ||6785||[[d:Q822]]||[[Либан]]||5517||233105||14860||5018||19266 |- ||6786||[[d:Q159462]]||[[Ланац исхране]]||0||12373||2862||2813||19266 |- ||6787||[[d:Q203472]]||[[Fregata (rod)]]||0||64927||0||0||19267 |- ||6788||[[d:Q44167]]||[[Мотор]]||916||40607||1043||11085||19268 |- ||6789||[[d:Q6999]]||[[Небеско тело]]||0||24139||10170||10002||19270 |- ||6790||[[d:Q127330]]||[[Френк Запа]]||25975||174081||46861||30512||19271 |- ||6791||[[d:Q2981]]||[[Нотр Дам]]||4264||130832||17400||4209||19274 |- ||6792||[[d:Q3229]]||[[Позитрон]]||2151||32557||3005||3687||19276 |- ||6793||[[d:Q170544]]||[[Шатор]]||622||54119||6751||1332||19276 |- ||6794||[[d:Q36396]]||[[Пацов]]||12820||10748||4321||3641||19279 |- ||6795||[[d:Q215839]]||[[Еолски процес]]||2299||48854||4132||3933||19280 |- ||6796||[[d:Q76509]]||[[Karl Jaspers]]||2396||24523||6159||4687||19281 |- ||6797||[[d:Q595871]]||[[Звездани систем]]||0||40522||13627||2069||19285 |- ||6798||[[d:Q1731]]||[[Дрезден]]||2858||132038||7990||10528||19291 |- ||6799||[[d:Q11662]]||[[Штефи Граф]]||6212||145440||3204||15676||19294 |- ||6800||[[d:Q621542]]||[[Komutativni dijagram]]||0||8847||0||0||19294 |- ||6801||[[d:Q1064598]]||[[Istorija Malezije]]||0||204256||0||0||19297 |- ||6802||[[d:Q26371]]||[[Риличари]]||19220||64663||2243||3535||19300 |- ||6803||[[d:Q12980]]||[[Zvezda severnjača]]||0||45866||5886||4451||19302 |- ||6804||[[d:Q9384]]||[[Тестис]]||13468||52105||2063||2904||19305 |- ||6805||[[d:Q596]]||[[Церера (патуљаста планета)]]||50399||119588||7533||6696||19308 |- ||6806||[[d:Q3901247]]||[[Вранци]]||0||46048||0||0||19311 |- ||6807||[[d:Q41474]]||[[Кингстаун]]||5758||6888||3966||434||19312 |- ||6808||[[d:Q181780]]||[[Колоид]]||3076||44003||12640||12316||19314 |- ||6809||[[d:Q34735]]||[[Компас]]||2934||43773||13114||10486||19314 |- ||6810||[[d:Q173183]]||[[Булова алгебра]]||10179||72230||2724||17370||19318 |- ||6811||[[d:Q4287]]||[[Маргарин]]||0||58219||3240||3256||19323 |- ||6812||[[d:Q318529]]||[[Bezbedni seks]]||0||44358||37165||0||19325 |- ||6813||[[d:Q188403]]||[[Kvantna hemija]]||0||15494||0||6069||19326 |- ||6814||[[d:Q188836]]||[[Sjungnu]]||0||154542||2802||2530||19328 |- ||6815||[[d:Q192334]]||[[Univerzitet Severne Karoline u Čapel Hilu]]||4449||172193||0||897||19328 |- ||6816||[[d:Q43041]]||[[Хемоглобин]]||3697||106760||3476||4443||19334 |- ||6817||[[d:Q125465]]||[[Ниво светског мора]]||0||19675||569||570||19340 |- ||6818||[[d:Q297469]]||[[Лео Фендер]]||0||18274||1026||1087||19341 |- ||6819||[[d:Q35765]]||[[Осака]]||1699||114625||5297||2734||19341 |- ||6820||[[d:Q119253]]||[[Okeanski rov]]||0||47170||564||0||19346 |- ||6821||[[d:Q5921]]||[[Чак Бери]]||0||80577||11440||3021||19348 |- ||6822||[[d:Q42305]]||[[Ричард I Лавље Срце]]||4916||92736||5086||14644||19349 |- ||6823||[[d:Q79894]]||[[Брајева азбука]]||0||71151||2489||2351||19349 |- ||6824||[[d:Q1169]]||[[Мичиген (језеро)]]||4990||51138||2826||2722||19353 |- ||6825||[[d:Q2200417]]||[[Спознаја]]||4414||35144||1520||15161||19353 |- ||6826||[[d:Q35323]]||[[Арапи]]||5858||243339||17814||7271||19354 |- ||6827||[[d:Q25347]]||[[Маховине]]||8691||58476||2928||17616||19354 |- ||6828||[[d:Q9631]]||[[Јајник]]||4757||36595||3573||3002||19358 |- ||6829||[[d:Q181822]]||[[Napalm]]||0||26785||21806||0||19359 |- ||6830||[[d:Q179836]]||[[Лукс]]||2544||15717||10468||1805||19360 |- ||6831||[[d:Q17167]]||[[Римска република]]||17648||204581||15182||12887||19367 |- ||6832||[[d:Q216786]]||[[Чампа]]||0||103834||0||3474||19368 |- ||6833||[[d:Q3253281]]||[[Jezerce]]||0||37926||1183||467||19369 |- ||6834||[[d:Q40152]]||[[Хоботница]]||5948||110865||1556||5536||19372 |- ||6835||[[d:Q188874]]||[[Rak debelog creva]]||2228||121118||13517||13628||19375 |- ||6836||[[d:Q122248]]||[[Херакле]]||19330||74374||20384||19317||19377 |- ||6837||[[d:Q160047]]||[[МАГЛЕВ воз]]||0||134794||2709||6695||19377 |- ||6838||[[d:Q465274]]||[[Obična diferencijalna jednačina]]||0||43579||0||0||19378 |- ||6839||[[d:Q29171]]||[[Пешадија]]||4219||35246||75068||75586||19379 |- ||6840||[[d:Q1029907]]||[[Желудац]]||1382||45125||1986||1708||19382 |- ||6841||[[d:Q151394]]||[[Антонио де Оливеира Салазар]]||0||149053||3351||16449||19384 |- ||6842||[[d:Q389735]]||[[Kardiovaskularna bolest]]||0||134622||0||4144||19385 |- ||6843||[[d:Q127784]]||[[MS-13]]||0||96768||0||0||19386 |- ||6844||[[d:Q23430]]||[[Улан Батор]]||8219||92842||5271||5700||19387 |- ||6845||[[d:Q663611]]||[[Ниска Земљина орбита]]||0||18710||4938||1778||19388 |- ||6846||[[d:Q42970]]||[[Amnesty International]]||1109||162608||11844||2091||19390 |- ||6847||[[d:Q192247]]||[[Европска инвестициона банка]]||0||97177||18309||1961||19392 |- ||6848||[[d:Q42511]]||[[Херберт Џорџ Велс]]||1932||113906||1756||3369||19394 |- ||6849||[[d:Q36620]]||[[Тихо Брахе]]||4732||96101||10125||8149||19394 |- ||6850||[[d:Q168845]]||[[Звездано јато]]||1329||21394||1334||3129||19397 |- ||6851||[[d:Q133641]]||[[Велика географска открића]]||19951||205715||19860||20469||19398 |- ||6852||[[d:Q19707]]||[[Домаћи магарац]]||2471||57796||7436||6926||19398 |- ||6853||[[d:Q505802]]||[[Ekspedicija Luisa i Klarka]]||27532||70988||0||0||19411 |- ||6854||[[d:Q34956]]||[[Vitamin]]||12328||65903||3402||3364||19414 |- ||6855||[[d:Q18237]]||[[Instinkt]]||14812||30052||1280||1279||19416 |- ||6856||[[d:Q156268]]||[[Пјер Бурдје]]||0||89438||2755||0||19417 |- ||6857||[[d:Q255809]]||[[Рокселана]]||4692||48079||10234||18523||19417 |- ||6858||[[d:Q155845]]||[[Činua Ačebe]]||0||115343||11580||11676||19421 |- ||6859||[[d:Q21790]]||[[Сисари са клоаком]]||2075||41054||5223||5074||19422 |- ||6860||[[d:Q23767]]||[[Калцијум-карбонат]]||1543||61157||8551||6949||19429 |- ||6861||[[d:Q170541]]||[[Источни блок]]||0||216277||0||2375||19434 |- ||6862||[[d:Q81799]]||[[Брза храна]]||0||57419||2057||4857||19434 |- ||6863||[[d:Q83087]]||[[Кремен]]||2037||22030||0||2062||19434 |- ||6864||[[d:Q162219]]||[[Јоносфера]]||3511||50326||15880||15606||19435 |- ||6865||[[d:Q2092297]]||[[Орао]]||1049||37164||5581||5453||19437 |- ||6866||[[d:Q1483757]]||[[Solarna energetika]]||0||90200||0||0||19442 |- ||6867||[[d:Q102769]]||[[Натријум-хидроксид]]||2542||51914||7698||6828||19446 |- ||6868||[[d:Q6520159]]||[[Фуријеова трансформација]]||0||166023||612||0||19447 |- ||6869||[[d:Q1148456]]||[[Израчунљива функција]]||0||23862||0||0||19447 |- ||6870||[[d:Q13194]]||[[Киви (воће)]]||2914||37841||4239||4114||19450 |- ||6871||[[d:Q34057]]||[[Тагалски језик]]||0||99604||2732||2566||19454 |- ||6872||[[d:Q185047]]||[[Период Пролећа и Јесени]]||0||47876||9372||9306||19456 |- ||6873||[[d:Q137056]]||[[Korozija]]||4025||45445||19766||18092||19458 |- ||6874||[[d:Q83085]]||[[Совјетски рат у Авганистану]]||17814||299865||30073||140637||19461 |- ||6875||[[d:Q159653]]||[[Апсолутна звездана величина]]||1721||47221||5793||5133||19463 |- ||6876||[[d:Q47369]]||[[Харфа]]||1209||47119||3928||5210||19465 |- ||6877||[[d:Q191282]]||[[Први опијумски рат]]||776||177830||6719||6394||19466 |- ||6878||[[d:Q3733]]||[[Конакри]]||2626||28899||5188||10287||19467 |- ||6879||[[d:Q130135]]||[[Атласке планине]]||0||17993||1234||9396||19471 |- ||6880||[[d:Q7519]]||[[Огатај-кан]]||0||41428||1027||19360||19474 |- ||6881||[[d:Q153224]]||[[Андреј Колмогоров]]||0||27482||1468||9756||19479 |- ||6882||[[d:Q76026]]||[[Грчко-персијски ратови]]||6260||95287||81886||80530||19483 |- ||6883||[[d:Q82122]]||[[Žan Batist Lamark]]||0||49191||3857||3932||19485 |- ||6884||[[d:Q8]]||[[Срећа]]||0||98997||1407||5271||19489 |- ||6885||[[d:Q35277]]||[[Метафизика]]||910||91976||2313||18170||19490 |- ||6886||[[d:Q182719]]||[[Туркана]]||0||42587||7678||6977||19492 |- ||6887||[[d:Q37038]]||[[Оглашавање]]||0||128217||3946||10990||19492 |- ||6888||[[d:Q174296]]||[[Гаур]]||0||39523||0||3715||19494 |- ||6889||[[d:Q720920]]||[[Mobilna biblioteka]]||0||31630||4723||0||19495 |- ||6890||[[d:Q178694]]||[[Nasleđivanje]]||8916||34552||1361||8456||19496 |- ||6891||[[d:Q9240]]||[[Индонежански језик]]||3434||159209||3562||2279||19498 |- ||6892||[[d:Q154136]]||[[Људска сексуалност]]||1923||128429||5255||6217||19513 |- ||6893||[[d:Q183368]]||[[Invazivne vrste]]||16080||147498||9284||8959||19514 |- ||6894||[[d:Q895901]]||[[Кристална структура]]||755||43428||14224||12572||19515 |- ||6895||[[d:Q154611]]||[[Међуратни период]]||0||86688||11908||2645||19520 |- ||6896||[[d:Q87]]||[[Александрија]]||6225||98169||17581||18696||19521 |- ||6897||[[d:Q83428]]||[[Парацелзус]]||1904||76530||3603||5328||19522 |- ||6898||[[d:Q207703]]||[[Rodeo (sport)]]||0||89729||632||611||19532 |- ||6899||[[d:Q368]]||[[Аугусто Пиноче]]||1688||172195||8315||3605||19536 |- ||6900||[[d:Q156698]]||[[Цветање воде]]||0||81164||0||0||19542 |- ||6901||[[d:Q216702]]||[[Велика игра]]||0||127130||1943||2231||19544 |- ||6902||[[d:Q43116]]||[[Елементарна честица]]||815||35050||5778||14329||19546 |- ||6903||[[d:Q347]]||[[Лихтенштајн]]||7449||92943||12814||9281||19547 |- ||6904||[[d:Q42053]]||[[Исфахан]]||8315||187605||6524||15492||19554 |- ||6905||[[d:Q131790]]||[[Lepak]]||8957||38438||19854||6565||19554 |- ||6906||[[d:Q483034]]||[[Робинзон Крусо]]||0||60600||2491||17223||19560 |- ||6907||[[d:Q190876]]||[[Историја Турске]]||3516||42924||14238||0||19562 |- ||6908||[[d:Q6683]]||[[Америчко-мексички рат]]||831||195978||78270||78426||19565 |- ||6909||[[d:Q6010]]||[[Реповање]]||0||72563||3155||0||19567 |- ||6910||[[d:Q265]]||[[Узбекистан]]||45649||160079||4880||42092||19569 |- ||6911||[[d:Q177708]]||[[Menopauza]]||16569||108348||6671||833||19570 |- ||6912||[[d:Q190089]]||[[Дунс Скот]]||1011||64803||3605||3384||19572 |- ||6913||[[d:Q21203]]||[[Аруба]]||13774||76159||5444||5958||19574 |- ||6914||[[d:Q17737]]||[[Teorija]]||578||37167||1511||495||19574 |- ||6915||[[d:Q194281]]||[[Прерија]]||1753||36270||929||2223||19576 |- ||6916||[[d:Q181937]]||[[Ји ђинг]]||0||57467||7795||1084||19577 |- ||6917||[[d:Q29496]]||[[Леукемија]]||2652||79989||2670||19422||19579 |- ||6918||[[d:Q11547]]||[[Космичко зрачење]]||43140||93994||21777||14645||19579 |- ||6919||[[d:Q5329]]||[[Decibel]]||0||75924||4481||4481||19579 |- ||6920||[[d:Q193384]]||[[Космичка прашина]]||0||48438||0||0||19583 |- ||6921||[[d:Q427457]]||[[Jestivo ulje]]||0||31788||0||0||19586 |- ||6922||[[d:Q131018]]||[[Франсоа Рабле]]||2187||42060||2201||1710||19587 |- ||6923||[[d:Q176741]]||[[Zauške]]||8352||62069||1337||11365||19587 |- ||6924||[[d:Q40855]]||[[Дњепар]]||5737||35220||4562||4776||19591 |- ||6925||[[d:Q9361]]||[[Бишкек]]||4586||47689||6971||3986||19591 |- ||6926||[[d:Q9960]]||[[Роналд Реган]]||4759||275394||36514||31430||19593 |- ||6927||[[d:Q160091]]||[[Равница]]||995||16458||960||960||19593 |- ||6928||[[d:Q80516]]||[[Папа Јулије II]]||8626||93610||2407||10852||19596 |- ||6929||[[d:Q37193]]||[[Роберт Кох]]||1982||66581||2440||3662||19601 |- ||6930||[[d:Q152018]]||[[Гето]]||684||58426||1237||2066||19602 |- ||6931||[[d:Q132196]]||[[Карма]]||0||91563||2234||13397||19608 |- ||6932||[[d:Q102416]]||[[Кенозоик]]||2101||27433||976||2089||19614 |- ||6933||[[d:Q13371]]||[[Универзитет Харвард]]||6330||114524||5593||5942||19621 |- ||6934||[[d:Q167828]]||[[Лав Јашин]]||0||44848||4709||2982||19633 |- ||6935||[[d:Q1089]]||[[Паладијум]]||35995||56710||2190||5369||19634 |- ||6936||[[d:Q48235]]||[[Stoicizam]]||927||54319||1742||2345||19638 |- ||6937||[[d:Q9256]]||[[Андромеда (сазвежђе)]]||2869||49483||2306||2399||19648 |- ||6938||[[d:Q398]]||[[Бахреин]]||28072||205616||8894||28197||19649 |- ||6939||[[d:Q1832]]||[[Гадолинијум]]||25125||41410||4192||5070||19650 |- ||6940||[[d:Q27521]]||[[Супергалактички кластери]]||0||18709||715||0||19651 |- ||6941||[[d:Q190524]]||[[Sopstvene vrednosti i sopstveni vektori]]||0||99680||15295||0||19652 |- ||6942||[[d:Q11813]]||[[Џејмс Медисон]]||5365||116800||4966||4049||19655 |- ||6943||[[d:Q40754]]||[[Одузимање]]||5773||26514||2738||5513||19657 |- ||6944||[[d:Q40178]]||[[Кисела киша]]||6062||74009||19327||17699||19658 |- ||6945||[[d:Q201321]]||[[Navje–Stoksove jednačine]]||17375||85936||0||0||19658 |- ||6946||[[d:Q6495575]]||[[Sudski nalog]]||0||27209||0||0||19663 |- ||6947||[[d:Q11746]]||[[Вухан]]||2314||203617||12864||8959||19667 |- ||6948||[[d:Q11264]]||[[Кубанска револуција]]||0||113397||1598||4833||19668 |- ||6949||[[d:Q4636]]||[[Барбра Страјсенд]]||0||142138||63903||30517||19669 |- ||6950||[[d:Q178546]]||[[Детерминанта]]||12330||86796||5050||18462||19671 |- ||6951||[[d:Q1189]]||[[Јусејн Болт]]||22178||244199||8017||6048||19674 |- ||6952||[[d:Q207712]]||[[2. периода хемијских елемената]]||0||36078||0||2155||19677 |- ||6953||[[d:Q19771]]||[[Г20 индустријски развијених земаља]]||0||80781||2100||864||19681 |- ||6954||[[d:Q49377]]||[[Древноисточне цркве]]||0||40067||5248||5223||19684 |- ||6955||[[d:Q888099]]||[[Paleoindijanci]]||0||55570||1980||3010||19685 |- ||6956||[[d:Q77184]]||[[Леополд фон Ранке]]||0||43237||0||3712||19687 |- ||6957||[[d:Q68854]]||[[Zmijski ujed]]||0||79698||3430||0||19689 |- ||6958||[[d:Q468427]]||[[Мимезис]]||0||32848||0||0||19692 |- ||6959||[[d:Q1345]]||[[Филаделфија]]||3290||241843||6800||4851||19697 |- ||6960||[[d:Q93957]]||[[Гари Купер]]||3845||136933||14488||10810||19700 |- ||6961||[[d:Q32190]]||[[Međunarodni aerodrom Peking Kapital]]||0||69754||0||0||19702 |- ||6962||[[d:Q117850]]||[[Доктрина]]||1865||9330||724||0||19703 |- ||6963||[[d:Q47043]]||[[Рубикова коцка]]||21687||79885||3837||3733||19705 |- ||6964||[[d:Q2920921]]||[[Руковођење]]||3078||67040||3650||1333||19707 |- ||6965||[[d:Q2493]]||[[Kompresija podataka]]||2723||63663||3827||2641||19707 |- ||6966||[[d:Q156551]]||[[Slezovi]]||14857||19328||14152||17381||19711 |- ||6967||[[d:Q192069]]||[[Инид Блајтон]]||2335||100336||889||0||19714 |- ||6968||[[d:Q41833]]||[[Василије II Бугароубица]]||0||78374||18524||18159||19714 |- ||6969||[[d:Q487907]]||[[Bank of America]]||0||153509||0||0||19714 |- ||6970||[[d:Q181659]]||[[Урсула Ле Гвин]]||0||127451||7378||5735||19718 |- ||6971||[[d:Q83357]]||[[Оригами]]||632||34948||3601||1999||19719 |- ||6972||[[d:Q166409]]||[[Гнајс]]||868||18729||776||1901||19724 |- ||6973||[[d:Q219567]]||[[Hidrofob]]||0||26954||0||0||19732 |- ||6974||[[d:Q93204]]||[[Документарни филм]]||2350||58387||3753||2419||19733 |- ||6975||[[d:Q2868]]||[[Лима]]||5418||138369||13083||5406||19738 |- ||6976||[[d:Q46622]]||[[Ауто-пут]]||3753||223843||8718||7797||19740 |- ||6977||[[d:Q189004]]||[[Колеџ]]||0||74261||0||8912||19744 |- ||6978||[[d:Q189724]]||[[Planska ekonomija]]||0||47296||593||494||19747 |- ||6979||[[d:Q124988]]||[[Пунски ратови]]||2591||82351||2540||26289||19749 |- ||6980||[[d:Q13974]]||[[NBC]]||5646||88067||43622||7386||19754 |- ||6981||[[d:Q27141]]||[[Харинге]]||0||5765||3235||5203||19756 |- ||6982||[[d:Q12495]]||[[Burdž Halifa]]||7481||101372||8514||7483||19759 |- ||6983||[[d:Q677014]]||[[Рис]]||0||25738||2466||2443||19772 |- ||6984||[[d:Q83471]]||[[Гејзер]]||2858||46314||3203||3274||19774 |- ||6985||[[d:Q2069]]||[[Хуан Мануел Фанхио]]||12045||112501||9383||20893||19780 |- ||6986||[[d:Q10931]]||[[Револуција]]||817||27968||19598||5130||19780 |- ||6987||[[d:Q161764]]||[[Геохемија]]||2779||55674||1133||1491||19780 |- ||6988||[[d:Q33198]]||[[Теорија струна]]||0||124948||6723||17435||19780 |- ||6989||[[d:Q1823478]]||[[Интерспецијски односи]]||3417||37593||0||0||19781 |- ||6990||[[d:Q33]]||[[Финска]]||35185||266340||29563||26214||19785 |- ||6991||[[d:Q4321]]||[[Матична плоча]]||14645||24514||2513||4949||19786 |- ||6992||[[d:Q283639]]||[[Светски савет цркава]]||0||55865||2085||19348||19789 |- ||6993||[[d:Q82580]]||[[Трење]]||4466||69317||18690||10465||19789 |- ||6994||[[d:Q844861]]||[[Дистрибуција електричне енергије]]||0||25509||0||0||19791 |- ||6995||[[d:Q194009]]||[[Тупољев]]||1591||13559||1041||1052||19791 |- ||6996||[[d:Q16952]]||[[Univerzitet u Pekingu]]||0||68482||590||5336||19792 |- ||6997||[[d:Q221390]]||[[Panenteizam]]||0||40278||0||1598||19793 |- ||6998||[[d:Q37937]]||[[Батат]]||1667||77000||2034||1829||19795 |- ||6999||[[d:Q127197]]||[[Бомба]]||533||29842||522||671||19795 |- ||7000||[[d:Q26773]]||[[Kljunorošci]]||0||37866||5036||4739||19799 |- ||7001||[[d:Q118992]]||[[Менандар (комедиограф)]]||2135||22729||2375||19950||19808 |- ||7002||[[d:Q3303]]||[[Енкелад (Сатурнов месец)]]||8086||159166||14445||12812||19809 |- ||7003||[[d:Q48189]]||[[Тевтонски ред]]||0||78160||3559||13921||19810 |- ||7004||[[d:Q131617]]||[[Nemački muzej]]||0||16303||0||0||19819 |- ||7005||[[d:Q5383]]||[[Дејвид Боуи]]||4262||264931||36222||30034||19829 |- ||7006||[[d:Q171995]]||[[Индивидуализам]]||0||123435||1007||2732||19830 |- ||7007||[[d:Q48983]]||[[Лајнус Полинг]]||2446||137340||4224||2793||19831 |- ||7008||[[d:Q505174]]||[[Кariljon]]||0||86320||0||6258||19834 |- ||7009||[[d:Q131808]]||[[Маниризам]]||5592||69494||10382||731||19843 |- ||7010||[[d:Q25978]]||[[Šljukarice]]||0||22519||2579||7772||19850 |- ||7011||[[d:Q40936]]||[[PH вредност]]||2703||51382||4302||3084||19863 |- ||7012||[[d:Q164606]]||[[Kari (jelo)]]||1057||33571||11948||2868||19865 |- ||7013||[[d:Q5788]]||[[Petra]]||8611||91392||10598||8544||19866 |- ||7014||[[d:Q155311]]||[[Програм Војаџер]]||5529||65615||5574||5434||19871 |- ||7015||[[d:Q42992]]||[[Голда Меир]]||2682||66477||5135||2912||19872 |- ||7016||[[d:Q49326]]||[[Маџапахит]]||0||170371||0||0||19876 |- ||7017||[[d:Q42339]]||[[Обични пасуљ]]||23306||32221||1307||2127||19876 |- ||7018||[[d:Q1091]]||[[Кадмијум]]||34755||63779||1761||5683||19877 |- ||7019||[[d:Q4915]]||[[Охајо (река)]]||0||56247||3688||2835||19878 |- ||7020||[[d:Q452648]]||[[Valjanje]]||0||45504||16164||16199||19880 |- ||7021||[[d:Q507234]]||[[Umor materijala]]||0||64404||16581||16595||19881 |- ||7022||[[d:Q25373]]||[[Атлантида]]||2771||96578||12223||2539||19884 |- ||7023||[[d:Q2469]]||[[Месје 31]]||15211||104955||16735||7937||19890 |- ||7024||[[d:Q983]]||[[Екваторијална Гвинеја]]||11541||115090||22421||27663||19895 |- ||7025||[[d:Q8805]]||[[Бит (рачунарство)]]||732||26795||4470||4403||19896 |- ||7026||[[d:Q125384]]||[[Лузон]]||2221||75242||2232||4666||19897 |- ||7027||[[d:Q183562]]||[[Велика џамија у Дамаску]]||3962||67343||909||4107||19905 |- ||7028||[[d:Q170658]]||[[Стваралаштво]]||0||184110||20464||20495||19906 |- ||7029||[[d:Q208617]]||[[Ekvatorijalni koordinatni sistem]]||0||17634||12976||12774||19907 |- ||7030||[[d:Q182413]]||[[Zavisnost od supstanci]]||0||58556||0||0||19911 |- ||7031||[[d:Q82264]]||[[Катализа]]||3359||43921||3058||18374||19911 |- ||7032||[[d:Q193977]]||[[Muzički spot]]||0||90114||2266||3431||19912 |- ||7033||[[d:Q165950]]||[[Шпијунажа]]||15296||57827||2344||1044||19920 |- ||7034||[[d:Q187126]]||[[Glikoprotein]]||2938||29214||0||2199||19923 |- ||7035||[[d:Q7218]]||[[Токсикологија]]||3457||33178||2499||2711||19924 |- ||7036||[[d:Q374610]]||[[Dejvid Makalou]]||0||48096||0||0||19925 |- ||7037||[[d:Q165725]]||[[Балкански ратови]]||7662||79140||4413||7694||19927 |- ||7038||[[d:Q6495741]]||[[Раже]]||0||22253||2330||5320||19930 |- ||7039||[[d:Q1841]]||[[Католицизам]]||7982||241101||16672||13451||19936 |- ||7040||[[d:Q7867]]||[[Психијатрија]]||4308||87324||3928||4202||19938 |- ||7041||[[d:Q100937]]||[[Фред Астер]]||26220||80686||28627||28529||19941 |- ||7042||[[d:Q9458574]]||[[Зоља]]||0||61958||0||5057||19941 |- ||7043||[[d:Q131222]]||[[Теорија информације]]||0||46201||585||18872||19941 |- ||7044||[[d:Q131342]]||[[Боб (биљка)]]||4910||39946||3525||5035||19945 |- ||7045||[[d:Q6481228]]||[[Ваши]]||0||40715||1847||2350||19953 |- ||7046||[[d:Q46026]]||[[Indijski instituti menadžmenta]]||0||64047||0||0||19954 |- ||7047||[[d:Q207936]]||[[Кинеска централна телевизија]]||0||59766||0||0||19954 |- ||7048||[[d:Q1265]]||[[Колорадо (река)]]||9834||228942||3223||3735||19957 |- ||7049||[[d:Q181322]]||[[Инсектицид]]||2831||39260||0||1695||19960 |- ||7050||[[d:Q48246]]||[[Ернст Хекел]]||1416||69429||2338||8802||19963 |- ||7051||[[d:Q180967]]||[[Adi Šankara]]||0||124293||0||4433||19966 |- ||7052||[[d:Q58734]]||[[Контаминација]]||0||65974||2862||1838||19972 |- ||7053||[[d:Q1096907]]||[[Електричне мреже]]||0||58932||5300||5124||19972 |- ||7054||[[d:Q127920]]||[[Ковалентна веза]]||4232||28114||14239||5762||19976 |- ||7055||[[d:Q73169]]||[[Скандинавско полуострво]]||967||14796||2139||2239||19977 |- ||7056||[[d:Q209]]||[[Правоугаоник]]||3782||18320||2318||3280||19977 |- ||7057||[[d:Q696817]]||[[Mediteranski i bliskoistočni front Drugog svetskog rata]]||0||63409||4015||0||19978 |- ||7058||[[d:Q174936]]||[[Гликоген]]||10132||30148||4768||10635||19981 |- ||7059||[[d:Q19020]]||[[Оскар]]||6438||137941||30534||7499||19987 |- ||7060||[[d:Q746990]]||[[Браман]]||0||82800||0||4316||19988 |- ||7061||[[d:Q23661]]||[[Велингтон]]||3431||155156||8898||7554||19990 |- ||7062||[[d:Q163829]]||[[Синтисајзер]]||1182||53703||955||1124||19990 |- ||7063||[[d:Q176645]]||[[Ланци Маркова]]||0||95043||9239||10796||19992 |- ||7064||[[d:Q130221]]||[[Фридрих II, цар Светог римског царства]]||18020||89074||2023||12589||19993 |- ||7065||[[d:Q1042]]||[[Сејшели]]||7271||87358||5910||7579||19994 |- ||7066||[[d:Q14388]]||[[Стегосаур]]||0||99212||2026||2133||19995 |- ||7067||[[d:Q170285]]||[[Saobraćajni znakovi]]||0||72045||23831||2237||19997 |- ||7068||[[d:Q219825]]||[[Национални конвент]]||0||79453||660||2597||19998 |- ||7069||[[d:Q50686]]||[[Једнопартијска држава]]||0||63387||3268||2609||20001 |- ||7070||[[d:Q25368]]||[[Шкољке]]||21652||122589||6012||1402||20002 |- ||7071||[[d:Q81182]]||[[Апсолутна нула]]||4160||36431||1746||3157||20005 |- ||7072||[[d:Q1995140]]||[[Настанак и еволуција галаксија]]||0||25565||0||19883||20006 |- ||7073||[[d:Q620629]]||[[Деизам]]||1222||83838||3989||1187||20011 |- ||7074||[[d:Q131594]]||[[Паулијев принцип]]||983||25412||10570||963||20014 |- ||7075||[[d:Q64418]]||[[Артиљерија]]||1749||119263||2904||1841||20014 |- ||7076||[[d:Q1469]]||[[Лоара]]||1611||72700||12633||5142||20019 |- ||7077||[[d:Q181154]]||[[Муавија I]]||1328||116287||2009||3336||20023 |- ||7078||[[d:Q3588]]||[[Револуције 1848—1849.]]||0||72111||16935||14804||20024 |- ||7079||[[d:Q14076]]||[[Кондом]]||0||130155||2114||1019||20028 |- ||7080||[[d:Q336989]]||[[Сено]]||837||51807||1140||1360||20028 |- ||7081||[[d:Q1904]]||[[Онтарио]]||15949||141075||16721||14068||20039 |- ||7082||[[d:Q455]]||[[Енциклопедија Британика]]||4304||127386||2365||4203||20039 |- ||7083||[[d:Q7205]]||[[Палеонтологија]]||2217||95783||3630||1543||20039 |- ||7084||[[d:Q191807]]||[[Fluorescencija]]||4740||91950||12848||7388||20043 |- ||7085||[[d:Q133139]]||[[Електромагнетски спектар]]||1425||46493||30552||6466||20051 |- ||7086||[[d:Q2483208]]||[[Социјална сигурност]]||0||68753||0||1564||20055 |- ||7087||[[d:Q12002092]]||[[Socijalna pomoć]]||0||68753||2356||1945||20055 |- ||7088||[[d:Q41975]]||[[Монголи]]||5304||98324||2109||2114||20057 |- ||7089||[[d:Q160835]]||[[Зебе]]||0||31526||2947||8262||20060 |- ||7090||[[d:Q419]]||[[Перу]]||10347||166935||14233||7681||20063 |- ||7091||[[d:Q597]]||[[Лисабон]]||7249||133452||79506||66490||20067 |- ||7092||[[d:Q16572]]||[[Гуангџоу]]||1619||169519||18111||12094||20070 |- ||7093||[[d:Q40998]]||[[Фонологија]]||792||28755||1395||1420||20073 |- ||7094||[[d:Q19609]]||[[Племенити гас]]||4663||66393||4340||4174||20075 |- ||7095||[[d:Q410]]||[[Карл Сејган]]||1393||138664||9576||1735||20077 |- ||7096||[[d:Q2407]]||[[C++]]||5269||92882||5954||3854||20079 |- ||7097||[[d:Q2161]]||[[Тацит]]||1460||39605||4650||19851||20082 |- ||7098||[[d:Q977]]||[[Џибути]]||69284||129242||9239||2569||20086 |- ||7099||[[d:Q234953]]||[[Šivizam]]||0||159558||0||0||20086 |- ||7100||[[d:Q238533]]||[[Историја Холандије]]||16847||263573||13755||13530||20091 |- ||7101||[[d:Q83500]]||[[Интелигенција]]||8223||37447||10267||10348||20092 |- ||7102||[[d:Q727413]]||[[Ригведа]]||2938||108227||1246||1989||20094 |- ||7103||[[d:Q83003]]||[[Антонио Грамши]]||1265||58446||13517||13926||20096 |- ||7104||[[d:Q46452]]||[[Опијум]]||1372||127933||1571||2734||20097 |- ||7105||[[d:Q1876]]||[[Киријум]]||24856||65492||3430||3689||20102 |- ||7106||[[d:Q227467]]||[[Атомски часовник]]||10068||133285||8068||7986||20102 |- ||7107||[[d:Q52858]]||[[Етан]]||1196||31104||445||4595||20103 |- ||7108||[[d:Q2615451]]||[[Атмосферска циркулација]]||0||20977||0||0||20104 |- ||7109||[[d:Q25314]]||[[Скривеносеменице]]||58454||98340||13231||12206||20105 |- ||7110||[[d:Q45393]]||[[Гусари]]||7053||182900||35391||0||20106 |- ||7111||[[d:Q184872]]||[[Рекреација]]||0||25622||649||2458||20109 |- ||7112||[[d:Q180910]]||[[Slobodno vreme]]||0||30039||0||1449||20109 |- ||7113||[[d:Q9347]]||[[Мале]]||2815||29965||1133||4481||20114 |- ||7114||[[d:Q152388]]||[[Теодор Адорно]]||3411||99110||3473||3614||20117 |- ||7115||[[d:Q76904]]||[[Petrolej]]||2074||49638||1319||2655||20122 |- ||7116||[[d:Q189796]]||[[Атмосферски фронт]]||0||23968||4812||0||20126 |- ||7117||[[d:Q1523]]||[[Рамзес II]]||11440||68023||10023||9238||20130 |- ||7118||[[d:Q14001]]||[[Малвер]]||1863||57519||8901||41795||20133 |- ||7119||[[d:Q4441]]||[[Емили Дикинсон]]||2018||92186||4547||3590||20134 |- ||7120||[[d:Q19097]]||[[Секта]]||0||17068||1164||2615||20138 |- ||7121||[[d:Q170201]]||[[Ветеринарска медицина]]||1358||27037||2025||753||20138 |- ||7122||[[d:Q1273840]]||[[Мотокултиватор]]||0||16532||0||0||20138 |- ||7123||[[d:Q169737]]||[[Брејкденс]]||0||72195||13595||15796||20142 |- ||7124||[[d:Q45354]]||[[The Doors]]||32801||87261||6679||6775||20143 |- ||7125||[[d:Q34490]]||[[Ал Каида]]||901||267638||7009||2309||20147 |- ||7126||[[d:Q15083]]||[[Severna žirafa]]||1945||9002||8499||10876||20150 |- ||7127||[[d:Q986]]||[[Еритреја]]||43171||149926||11808||3578||20171 |- ||7128||[[d:Q337456]]||[[Istočnoafrička zajednica]]||3964||71449||0||0||20177 |- ||7129||[[d:Q270]]||[[Варшава]]||9606||211240||29588||9411||20181 |- ||7130||[[d:Q40858]]||[[Zemni gas]]||2582||101782||42940||6412||20187 |- ||7131||[[d:Q23556]]||[[Атланта]]||3186||197351||4529||12474||20190 |- ||7132||[[d:Q180404]]||[[Вапити]]||0||82368||7213||7131||20191 |- ||7133||[[d:Q69564]]||[[Тајга]]||2402||67299||2195||2228||20193 |- ||7134||[[d:Q42934]]||[[Кубизам]]||1827||98841||7656||13569||20200 |- ||7135||[[d:Q179235]]||[[Феноменологија]]||0||65746||298||14238||20203 |- ||7136||[[d:Q6745]]||[[Donji kvark]]||0||11871||950||976||20205 |- ||7137||[[d:Q193760]]||[[Polarizovana svetlost]]||0||81901||21741||19925||20210 |- ||7138||[[d:Q103756]]||[[Еди Меркс]]||0||128639||20675||24651||20215 |- ||7139||[[d:Q10584]]||[[Ован (сазвежђе)]]||4270||49807||2051||2095||20219 |- ||7140||[[d:Q19541]]||[[Pretraživač (računarstvo)]]||0||7974||682||11713||20219 |- ||7141||[[d:Q93304]]||[[Хамурабијев законик]]||15742||89975||3581||2155||20221 |- ||7142||[[d:Q4202]]||[[Неутронска звезда]]||10702||102399||7653||18943||20222 |- ||7143||[[d:Q42786]]||[[Одри Хепберн]]||13879||114484||17289||18430||20227 |- ||7144||[[d:Q9640]]||[[Линдон Џонсон]]||12611||201128||12778||12051||20235 |- ||7145||[[d:Q148109]]||[[Субраманијан Чандрасекар]]||0||57329||6362||5398||20235 |- ||7146||[[d:Q989]]||[[Папа Јован Павле II]]||4469||303507||73503||5231||20239 |- ||7147||[[d:Q1258]]||[[Мајтнеријум]]||22527||28324||1272||2451||20242 |- ||7148||[[d:Q19842373]]||[[Kupina]]||2259||38053||2785||0||20249 |- ||7149||[[d:Q210980]]||[[Virtualna zajednica]]||0||51561||13966||13976||20267 |- ||7150||[[d:Q189520]]||[[Хемијска равнотежа]]||3229||44432||3330||1746||20273 |- ||7151||[[d:Q21695]]||[[Gnjurci]]||0||33358||11856||9173||20275 |- ||7152||[[d:Q166583]]||[[Кондензација]]||5534||9097||14831||13769||20277 |- ||7153||[[d:Q35255]]||[[Пума]]||2590||85973||3490||3522||20282 |- ||7154||[[d:Q101879]]||[[Коров]]||2771||25679||2873||1928||20283 |- ||7155||[[d:Q101505]]||[[Deep Purple]]||24893||107825||11696||11071||20286 |- ||7156||[[d:Q482816]]||[[Падобран]]||6552||62567||5285||4832||20289 |- ||7157||[[d:Q10707]]||[[Роберт Мугабе]]||1865||177045||10166||3074||20293 |- ||7158||[[d:Q43512]]||[[К2]]||6249||73834||32939||30974||20295 |- ||7159||[[d:Q390456]]||[[Agaricus]]||0||33576||7927||0||20297 |- ||7160||[[d:Q37064]]||[[Александер Флеминг]]||21040||68537||4267||5336||20300 |- ||7161||[[d:Q40171]]||[[Неандерталац]]||13164||302458||9470||7499||20311 |- ||7162||[[d:Q282070]]||[[Pedogeneza]]||0||94219||4014||0||20311 |- ||7163||[[d:Q93341]]||[[Мајлс Дејвис]]||1238||124178||2679||15125||20315 |- ||7164||[[d:Q130760]]||[[Турбина]]||0||21189||17270||17198||20321 |- ||7165||[[d:Q6501338]]||[[Пажња]]||1917||90427||2001||1996||20323 |- ||7166||[[d:Q161462]]||[[Kosa ravan]]||4620||39431||19919||367||20325 |- ||7167||[[d:Q161249]]||[[Млечна киселина]]||17255||39071||3257||4484||20326 |- ||7168||[[d:Q178243]]||[[Мускета]]||0||55236||1906||4479||20334 |- ||7169||[[d:Q34943]]||[[Клаудије Птолемеј]]||3189||60745||8226||4246||20339 |- ||7170||[[d:Q179848]]||[[Osvajanje Afrike]]||0||89774||3203||2618||20343 |- ||7171||[[d:Q34433]]||[[Универзитет у Оксфорду]]||9022||191744||2284||5280||20346 |- ||7172||[[d:Q277252]]||[[Udruženje zemalja Jugoistočne Azije]]||0||28291||0||0||20350 |- ||7173||[[d:Q190227]]||[[Natrijum karbonat]]||3251||31998||5036||5592||20354 |- ||7174||[[d:Q2314]]||[[Кухињска со]]||3060||30408||7539||5013||20354 |- ||7175||[[d:Q1197190]]||[[Polilinearna algebra]]||0||7528||0||0||20356 |- ||7176||[[d:Q215063]]||[[Istorija Litvanije]]||9837||176973||20584||0||20359 |- ||7177||[[d:Q42523]]||[[Атол]]||975||27862||943||1801||20359 |- ||7178||[[d:Q46825]]||[[Готика]]||25619||31121||14732||11664||20374 |- ||7179||[[d:Q199691]]||[[Лапласова трансформација]]||8185||66590||16998||17698||20376 |- ||7180||[[d:Q184782]]||[[Фосфорна киселина]]||21587||19114||7804||4514||20377 |- ||7181||[[d:Q42985]]||[[Иван Павлов]]||0||36530||3899||3813||20379 |- ||7182||[[d:Q42982]]||[[Алергија]]||17079||106237||11686||17175||20380 |- ||7183||[[d:Q19563]]||[[Земноалкални метал]]||2635||62840||4102||4458||20383 |- ||7184||[[d:Q29643]]||[[Вај-фај]]||25358||110377||7574||5036||20384 |- ||7185||[[d:Q900498]]||[[Istorija Jemena]]||0||127775||37521||36375||20386 |- ||7186||[[d:Q205398]]||[[Социјални рад]]||0||76463||3809||3061||20390 |- ||7187||[[d:Q163446]]||[[Тепих]]||0||76129||3099||1224||20391 |- ||7188||[[d:Q133274]]||[[Московски кремљ]]||0||26167||6313||19554||20392 |- ||7189||[[d:Q132689]]||[[Казабланка (филм)]]||15875||106967||58111||57160||20394 |- ||7190||[[d:Q199458]]||[[Зелена морска корњача]]||0||100725||11616||0||20394 |- ||7191||[[d:Q13477]]||[[Al Jazeera]]||2234||130688||7990||1839||20395 |- ||7192||[[d:Q1233720]]||[[Književnost za mlade]]||0||34277||0||0||20396 |- ||7193||[[d:Q23666]]||[[Велика Британија (острво)]]||1135||75582||4042||3435||20398 |- ||7194||[[d:Q34201]]||[[Зевс]]||13241||161825||14749||13179||20407 |- ||7195||[[d:Q208643]]||[[Малајски архипелаг]]||2787||18686||2848||2903||20410 |- ||7196||[[d:Q190056]]||[[Хилбертов простор]]||0||120649||0||5906||20412 |- ||7197||[[d:Q484924]]||[[Туф]]||0||40774||6464||1387||20417 |- ||7198||[[d:Q340195]]||[[Afrička razvojna banka]]||0||36760||0||0||20418 |- ||7199||[[d:Q25497]]||[[Шупљорога говеда]]||2296||63042||6032||5809||20432 |- ||7200||[[d:Q654810]]||[[Zabavljanje]]||0||155469||0||1534||20437 |- ||7201||[[d:Q376596]]||[[Udvaranje]]||0||28153||3210||1344||20437 |- ||7202||[[d:Q43746]]||[[Бонавентура]]||0||42752||17821||16831||20439 |- ||7203||[[d:Q213962]]||[[Великобелтни мост]]||0||33784||0||21495||20439 |- ||7204||[[d:Q58]]||[[Пенис]]||3631||100072||3410||4294||20444 |- ||7205||[[d:Q188777]]||[[Amid]]||9054||20445||6327||3574||20444 |- ||7206||[[d:Q43915]]||[[Отон I, цар Светог римског царства]]||5243||96144||12862||12067||20445 |- ||7207||[[d:Q189393]]||[[Рододендрони]]||32556||84384||40644||18268||20459 |- ||7208||[[d:Q24489]]||[[Угаљ]]||7785||130098||19781||19816||20459 |- ||7209||[[d:Q9228]]||[[Burmanski jezik]]||0||91840||1197||0||20463 |- ||7210||[[d:Q49546]]||[[Aceton]]||12482||56188||3205||5569||20464 |- ||7211||[[d:Q191154]]||[[Tenzidi]]||1718||31364||2751||1650||20465 |- ||7212||[[d:Q19740]]||[[Прави вргањ]]||1755||84589||4134||1966||20470 |- ||7213||[[d:Q721587]]||[[Телеграфија]]||3763||70453||7928||0||20477 |- ||7214||[[d:Q1922071]]||[[Индијско-пакистански рат (1971)]]||0||175109||0||6012||20479 |- ||7215||[[d:Q41488]]||[[Воле Сојинка]]||0||76060||2166||5463||20480 |- ||7216||[[d:Q7793]]||[[Донато Браманте]]||1726||9435||37393||38053||20482 |- ||7217||[[d:Q72468]]||[[Бирократија]]||0||49235||16869||17351||20488 |- ||7218||[[d:Q1953597]]||[[Голаћи]]||0||40669||0||0||20489 |- ||7219||[[d:Q49367]]||[[Ледено доба]]||19359||75767||19779||19991||20493 |- ||7220||[[d:Q335225]]||[[Ракетни мотор]]||0||83535||0||2034||20510 |- ||7221||[[d:Q81033]]||[[Монтереј]]||0||98074||3428||1542||20520 |- ||7222||[[d:Q108458]]||[[Медитација]]||0||132329||3288||2109||20521 |- ||7223||[[d:Q133067]]||[[Мозаик]]||5251||103988||4809||4641||20530 |- ||7224||[[d:Q43056]]||[[Силе Осовине]]||7015||178770||17132||11888||20532 |- ||7225||[[d:Q46221]]||[[Електрично поље]]||1028||34773||13513||13289||20532 |- ||7226||[[d:Q169940]]||[[Deforestacija]]||0||197013||1845||1828||20536 |- ||7227||[[d:Q490]]||[[Милано]]||8322||175844||100445||95668||20537 |- ||7228||[[d:Q208163]]||[[Обрада сигнала]]||0||16920||0||0||20546 |- ||7229||[[d:Q1905]]||[[Лоренцијум]]||16166||37487||1344||2623||20560 |- ||7230||[[d:Q225950]]||[[Organizacija za ekonomsku saradnju]]||0||35806||0||0||20561 |- ||7231||[[d:Q169]]||[[Mango (plod)]]||2410||50598||4704||0||20571 |- ||7232||[[d:Q48231]]||[[Иди Амин]]||0||103427||4345||16984||20574 |- ||7233||[[d:Q53002]]||[[Франсоа Трифо]]||2387||42524||1597||4553||20576 |- ||7234||[[d:Q106080]]||[[Топљење]]||0||10607||12779||5874||20580 |- ||7235||[[d:Q932]]||[[Талијум]]||41395||51457||1994||4706||20584 |- ||7236||[[d:Q9402]]||[[Нинџа]]||3649||79379||11438||17483||20586 |- ||7237||[[d:Q3897]]||[[Луанда]]||3245||54523||8570||16374||20588 |- ||7238||[[d:Q23559]]||[[Бенито Мусолини]]||5087||211664||29311||20588||20590 |- ||7239||[[d:Q760]]||[[Света Луција]]||2852||72400||3259||7986||20595 |- ||7240||[[d:Q745799]]||[[Zlatno doba islama]]||40744||116702||4944||4858||20603 |- ||7241||[[d:Q188828]]||[[Пони (коњ)]]||0||16753||2431||0||20604 |- ||7242||[[d:Q25328]]||[[Антони Гауди]]||4576||137443||6852||4117||20607 |- ||7243||[[d:Q43164]]||[[Кухиња]]||0||23844||995||978||20607 |- ||7244||[[d:Q50701]]||[[Променљива (математика)]]||0||19241||2661||1172||20609 |- ||7245||[[d:Q46839]]||[[Istopolno roditeljstvo]]||0||79472||16730||20880||20614 |- ||7246||[[d:Q102626]]||[[Двоглед]]||0||65933||7462||6427||20614 |- ||7247||[[d:Q176555]]||[[Квантни рачунар]]||7017||93635||3170||12559||20618 |- ||7248||[[d:Q41532]]||[[Карл Густав Јунг]]||3034||148100||13855||10837||20620 |- ||7249||[[d:Q18541]]||[[Фемарнбелтски тунел]]||0||49137||0||0||20629 |- ||7250||[[d:Q328945]]||[[Томизам]]||0||118794||1861||1725||20638 |- ||7251||[[d:Q2449]]||[[Могадиш]]||2697||177991||6979||8898||20640 |- ||7252||[[d:Q184624]]||[[Тресет]]||831||61010||16565||16610||20640 |- ||7253||[[d:Q30216]]||[[Англосаксонско право]]||0||156242||0||9267||20642 |- ||7254||[[d:Q184871]]||[[Ојлерова формула]]||8632||23540||6205||0||20648 |- ||7255||[[d:Q126692]]||[[Прагматизам]]||2895||85955||1867||3446||20652 |- ||7256||[[d:Q37767]]||[[Томас Стернс Елиот]]||1405||95016||6487||6501||20659 |- ||7257||[[d:Q1055]]||[[Хамбург]]||19193||144450||17971||9622||20659 |- ||7258||[[d:Q30487]]||[[Михаил Горбачов]]||24331||180613||24607||23657||20661 |- ||7259||[[d:Q994]]||[[Тбилиси]]||6903||113974||8944||9042||20667 |- ||7260||[[d:Q1617]]||[[Урду (језик)]]||3322||157252||1188||11750||20668 |- ||7261||[[d:Q186050]]||[[Zelena revolucija]]||0||84914||0||5177||20672 |- ||7262||[[d:Q762316]]||[[Zvučni efekti (film)]]||0||17442||0||0||20681 |- ||7263||[[d:Q65989]]||[[Волфганг Паули]]||2327||37052||20610||18383||20684 |- ||7264||[[d:Q988780]]||[[Електромагнетна индукција]]||911||25763||16843||20208||20684 |- ||7265||[[d:Q7749]]||[[Рокенрол]]||5010||69879||0||32179||20685 |- ||7266||[[d:Q180935]]||[[Бацање кугле]]||2511||70666||3219||19909||20686 |- ||7267||[[d:Q8921]]||[[Лабуд (сазвежђе)]]||3565||50221||4194||3224||20686 |- ||7268||[[d:Q44432]]||[[Топлота]]||3837||70259||20023||19855||20687 |- ||7269||[[d:Q721790]]||[[Proširena porodica]]||0||23710||1011||0||20697 |- ||7270||[[d:Q46599]]||[[Михаил Љермонтов]]||1812||77202||1916||4437||20699 |- ||7271||[[d:Q83224]]||[[Битка код Хејстингса]]||0||64001||3129||11674||20706 |- ||7272||[[d:Q132851]]||[[Адмирал]]||2196||30182||10268||1153||20707 |- ||7273||[[d:Q163283]]||[[Туатаре]]||0||80913||0||8781||20712 |- ||7274||[[d:Q187830]]||[[Историја Аустрије]]||30041||258420||7719||0||20714 |- ||7275||[[d:Q17514]]||[[Графит (натпис на зиду)]]||0||92178||2100||640||20714 |- ||7276||[[d:Q941]]||[[Итријум]]||55466||58503||49441||50724||20723 |- ||7277||[[d:Q6279]]||[[Џо Бајден]]||42043||370745||8747||7969||20724 |- ||7278||[[d:Q1872]]||[[Америцијум]]||24084||76777||4001||3015||20724 |- ||7279||[[d:Q3889]]||[[Мапуто]]||2961||68443||3392||12877||20727 |- ||7280||[[d:Q49845]]||[[Пошта]]||0||56374||13811||1216||20728 |- ||7281||[[d:Q847204]]||[[Гранична вредност низа]]||4006||18071||0||0||20735 |- ||7282||[[d:Q170314]]||[[Други кинеско-јапански рат]]||21013||181409||17900||30332||20745 |- ||7283||[[d:Q1888]]||[[Калифорнијум]]||28926||43204||1404||2840||20746 |- ||7284||[[d:Q6256]]||[[Земља (геополитика)]]||1338||18298||3576||17717||20748 |- ||7285||[[d:Q5887]]||[[Orgazam]]||18846||132920||16022||15685||20750 |- ||7286||[[d:Q127900]]||[[Лактоза]]||2454||22052||1075||2942||20754 |- ||7287||[[d:Q186290]]||[[Корелација]]||26353||36807||0||16964||20759 |- ||7288||[[d:Q3341285]]||[[Билијар]]||11742||39871||20815||6272||20762 |- ||7289||[[d:Q7320]]||[[Нацистичка партија]]||6638||125526||51978||1542||20774 |- ||7290||[[d:Q46420]]||[[Ибн Араби]]||3035||54614||0||18855||20780 |- ||7291||[[d:Q130253]]||[[Енеолит]]||4954||22283||13186||20951||20789 |- ||7292||[[d:Q497166]]||[[Metamaterijal]]||0||86640||0||0||20789 |- ||7293||[[d:Q189566]]||[[Malter]]||576||20768||1867||2473||20790 |- ||7294||[[d:Q274988]]||[[Gipsani malter]]||0||39320||2245||0||20790 |- ||7295||[[d:Q183197]]||[[Proračunska tabela]]||4472||76369||0||0||20792 |- ||7296||[[d:Q2320005]]||[[Птолемејско краљевство]]||0||96745||1871||2710||20795 |- ||7297||[[d:Q6631525]]||[[Prehrambeno inženjerstvo]]||805||18967||0||0||20799 |- ||7298||[[d:Q45190]]||[[Цемент]]||0||75835||6874||9384||20799 |- ||7299||[[d:Q19939]]||[[Тигар]]||6019||142420||5965||5575||20801 |- ||7300||[[d:Q154]]||[[Алкохолно пиће]]||648||40201||1284||3189||20807 |- ||7301||[[d:Q39792]]||[[Џек Николсон]]||2983||80495||27230||28189||20810 |- ||7302||[[d:Q1151]]||[[Ектор Берлиоз]]||1902||107305||4764||8078||20812 |- ||7303||[[d:Q176996]]||[[Реакција ланчане полимеризације]]||12048||88201||4370||6289||20813 |- ||7304||[[d:Q13180]]||[[Rubus subg. Rubus]]||0||38053||0||2375||20816 |- ||7305||[[d:Q35852]]||[[Хектар]]||1352||19776||1938||414||20823 |- ||7306||[[d:Q6113985]]||[[Упанишаде]]||0||99145||0||8212||20824 |- ||7307||[[d:Q41291]]||[[Ракета]]||1907||95099||10398||9964||20826 |- ||7308||[[d:Q5826]]||[[Сијан]]||0||101864||11833||12007||20844 |- ||7309||[[d:Q45859]]||[[Изабела I од Кастиље]]||17505||100472||18835||1333||20852 |- ||7310||[[d:Q127990]]||[[Аустралијски национални универзитет]]||0||63062||0||0||20854 |- ||7311||[[d:Q191134]]||[[Centrifuga]]||0||29465||0||0||20856 |- ||7312||[[d:Q4629]]||[[Сурат]]||0||68253||6809||2932||20865 |- ||7313||[[d:Q1475713]]||[[Senarski sultanat]]||0||55209||0||1762||20874 |- ||7314||[[d:Q521263]]||[[Istorija Tibeta]]||0||88515||0||8000||20881 |- ||7315||[[d:Q817281]]||[[Kombinovane oralne kontraceptivne tablete]]||0||140811||14125||0||20881 |- ||7316||[[d:Q130631]]||[[Жак Дерида]]||0||137402||8585||4262||20889 |- ||7317||[[d:Q611]]||[[Ерида (патуљаста планета)]]||2675||68179||2117||1625||20889 |- ||7318||[[d:Q120200]]||[[Ефемериде]]||0||15424||5428||0||20891 |- ||7319||[[d:Q10422]]||[[Јужни троугао (сазвежђе)]]||3465||34121||837||888||20896 |- ||7320||[[d:Q199687]]||[[Даљинска детекција]]||20880||48630||21899||21801||20898 |- ||7321||[[d:Q10517]]||[[Гавран (сазвежђе)]]||4142||51418||1523||856||20905 |- ||7322||[[d:Q80531]]||[[Bamija]]||4186||22793||4141||2253||20909 |- ||7323||[[d:Q43706]]||[[Јован Златоусти]]||0||73154||17465||8393||20914 |- ||7324||[[d:Q21887]]||[[Malpighiales]]||20160||29116||4565||2378||20914 |- ||7325||[[d:Q34640]]||[[Ламанш]]||3424||86333||3467||2872||20915 |- ||7326||[[d:Q558363]]||[[Vizuelni sistem]]||0||55437||2187||201||20915 |- ||7327||[[d:Q162668]]||[[Чуло вида]]||19156||36919||3122||1531||20915 |- ||7328||[[d:Q1030]]||[[Намибија]]||51296||140730||8486||7201||20916 |- ||7329||[[d:Q14189]]||[[Кумулус]]||0||34112||5587||1429||20923 |- ||7330||[[d:Q618]]||[[Бор (хемијски елемент)]]||25044||105939||6794||6153||20930 |- ||7331||[[d:Q495]]||[[Торино]]||2728||121621||7534||5371||20939 |- ||7332||[[d:Q758]]||[[Цинк]]||24917||141246||9362||6646||20947 |- ||7333||[[d:Q1327500]]||[[Elektronski muzički instrument]]||0||52594||0||0||20957 |- ||7334||[[d:Q76]]||[[Барак Обама]]||6056||361081||14315||15513||20959 |- ||7335||[[d:Q53860]]||[[Атомска орбитала]]||13675||81549||5570||3444||20962 |- ||7336||[[d:Q38370]]||[[Хенри VIII Тјудор]]||17822||134517||33555||10332||20966 |- ||7337||[[d:Q159683]]||[[Limunska kiselina]]||16617||36187||1958||3855||20969 |- ||7338||[[d:Q36724]]||[[Атила]]||17964||64315||59093||17073||20973 |- ||7339||[[d:Q160402]]||[[Опажање]]||5367||85677||6245||12648||20979 |- ||7340||[[d:Q215262]]||[[Ведска цивилизација]]||0||72996||0||2586||20981 |- ||7341||[[d:Q51122]]||[[Уједињење Италије]]||0||116256||6441||9956||20982 |- ||7342||[[d:Q34296]]||[[Вудро Вилсон]]||7627||149023||12487||14147||20989 |- ||7343||[[d:Q19821]]||[[Троугао]]||10766||71048||11520||8184||21007 |- ||7344||[[d:Q660]]||[[Магнезијум]]||37787||61217||11666||7499||21019 |- ||7345||[[d:Q133895]]||[[Кребсов циклус]]||25409||53659||27859||28019||21020 |- ||7346||[[d:Q274116]]||[[Tomsonov model atoma]]||0||14059||3201||3327||21030 |- ||7347||[[d:Q185357]]||[[Фазна трансформација]]||0||46787||3100||2198||21033 |- ||7348||[[d:Q132537]]||[[Роберт Опенхајмер]]||0||141325||2757||14359||21036 |- ||7349||[[d:Q36747]]||[[Američki starosedeoci]]||8036||196551||57904||59286||21042 |- ||7350||[[d:Q43502]]||[[Додо]]||18078||129581||14081||14160||21044 |- ||7351||[[d:Q212405]]||[[Procter & Gamble]]||0||88750||33296||18612||21081 |- ||7352||[[d:Q168805]]||[[Гангрена]]||5490||27134||3540||20111||21088 |- ||7353||[[d:Q3930]]||[[Стони тенис]]||5287||75254||3164||1722||21091 |- ||7354||[[d:Q184382]]||[[Пампа]]||0||17461||1735||1846||21096 |- ||7355||[[d:Q41159]]||[[Ромб]]||2881||15595||1043||1250||21096 |- ||7356||[[d:Q166747]]||[[Парламентарни систем]]||2746||53688||2410||1309||21099 |- ||7357||[[d:Q185928]]||[[Henri Mančini]]||0||46935||1373||1422||21106 |- ||7358||[[d:Q34836]]||[[Јулисиз С. Грант]]||20412||239013||23175||21443||21120 |- ||7359||[[d:Q177332]]||[[Спора (биологија)]]||2321||19469||1489||1441||21128 |- ||7360||[[d:Q48349]]||[[Imperija]]||4372||148384||7067||3342||21130 |- ||7361||[[d:Q165308]]||[[Dulek]]||0||36647||3881||2100||21141 |- ||7362||[[d:Q216184]]||[[Западни фронт (Други светски рат)]]||0||62130||0||3278||21143 |- ||7363||[[d:Q43482]]||[[Франци]]||3276||78916||5955||13620||21149 |- ||7364||[[d:Q25999]]||[[Једро (једрилица)]]||1879||53414||1098||1900||21150 |- ||7365||[[d:Q180548]]||[[Neolitska revolucija]]||6721||91282||2962||5998||21155 |- ||7366||[[d:Q200485]]||[[Норманско освајање Енглеске]]||0||63466||9088||10385||21156 |- ||7367||[[d:Q867]]||[[Германијум]]||44381||67154||1491||5306||21157 |- ||7368||[[d:Q46491]]||[[Озирис]]||3568||35667||4659||1869||21162 |- ||7369||[[d:Q211922]]||[[W и Z бозони]]||3674||38036||8685||20993||21162 |- ||7370||[[d:Q9488]]||[[Sačin Tendulkar]]||0||281888||0||0||21165 |- ||7371||[[d:Q214]]||[[Словачка]]||42233||150953||15786||12081||21166 |- ||7372||[[d:Q41642]]||[[Феникија]]||3765||89138||3038||3070||21173 |- ||7373||[[d:Q1306]]||[[Тенесин]]||15612||65734||897||1285||21175 |- ||7374||[[d:Q23842]]||[[Žan Gaben]]||18203||28993||18644||18853||21180 |- ||7375||[[d:Q18224]]||[[Maersk]]||0||56520||0||0||21189 |- ||7376||[[d:Q76326]]||[[Ditrik Bonoefer]]||0||83985||7505||0||21197 |- ||7377||[[d:Q128709]]||[[Вискозност флуида]]||10963||94575||10120||2778||21203 |- ||7378||[[d:Q3918]]||[[Универзитет]]||7830||73148||18056||5929||21207 |- ||7379||[[d:Q82682]]||[[Оксидо-редукција]]||959||33619||21058||20169||21229 |- ||7380||[[d:Q851918]]||[[Обожавање]]||0||4496||2528||0||21234 |- ||7381||[[d:Q172331]]||[[Богослужење]]||767||12291||2114||0||21234 |- ||7382||[[d:Q2514663]]||[[Богослужје]]||0||19258||0||0||21234 |- ||7383||[[d:Q46360]]||[[Testudinidae]]||0||46870||2167||12863||21235 |- ||7384||[[d:Q6545811]]||[[Љубомора]]||2871||50552||2589||1055||21238 |- ||7385||[[d:Q1001079]]||[[Будистичка филозофија]]||0||120141||0||1562||21252 |- ||7386||[[d:Q731978]]||[[Mod (muzika)]]||0||76808||0||0||21256 |- ||7387||[[d:Q9301]]||[[Српскохрватски језик]]||4671||131742||51066||42205||21258 |- ||7388||[[d:Q267298]]||[[Батерија]]||1427||66949||15098||20051||21258 |- ||7389||[[d:Q155890]]||[[Тешка вода]]||0||78072||940||7057||21260 |- ||7390||[[d:Q194154]]||[[Магнетрон]]||0||51019||0||0||21260 |- ||7391||[[d:Q190109]]||[[Поље (математика)]]||4344||88061||4297||8039||21261 |- ||7392||[[d:Q1396]]||[[Европијум]]||31810||43346||958||4572||21271 |- ||7393||[[d:Q207652]]||[[Хемијска индустрија]]||0||40724||1274||5561||21274 |- ||7394||[[d:Q213930]]||[[Галаксија Сејферт]]||0||48420||3510||0||21286 |- ||7395||[[d:Q1304]]||[[Ливерморијум]]||18651||50429||1049||1543||21290 |- ||7396||[[d:Q171899]]||[[Sloboda vjeroispovijesti ili uvjerenja]]||20546||115238||2648||21429||21296 |- ||7397||[[d:Q29498]]||[[Крил]]||1430||63640||1999||2918||21310 |- ||7398||[[d:Q11806]]||[[Џон Адамс]]||5391||179080||25332||26713||21312 |- ||7399||[[d:Q41166]]||[[Џонатан Свифт]]||12481||61690||1503||20091||21314 |- ||7400||[[d:Q171349]]||[[Абас I Велики]]||0||86325||1305||5262||21316 |- ||7401||[[d:Q25236]]||[[Ват]]||2790||30888||2443||1424||21321 |- ||7402||[[d:Q674]]||[[Фосфор]]||31961||81351||9396||5087||21332 |- ||7403||[[d:Q2895685]]||[[Цевозупке]]||0||11955||0||0||21341 |- ||7404||[[d:Q17278]]||[[Кружница]]||14947||42144||9859||6889||21345 |- ||7405||[[d:Q33550]]||[[Фридрих Велики]]||7213||184719||4250||2963||21352 |- ||7406||[[d:Q792164]]||[[Земљишна реформа]]||0||56207||0||0||21355 |- ||7407||[[d:Q1098]]||[[Уранијум]]||52275||106356||37462||7093||21358 |- ||7408||[[d:Q392119]]||[[Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima]]||0||76514||1511||2886||21364 |- ||7409||[[d:Q53831]]||[[Канон (музика)]]||0||42719||596||0||21365 |- ||7410||[[d:Q657]]||[[Чад]]||34167||109130||13418||3886||21393 |- ||7411||[[d:Q4361]]||[[Куритиба]]||0||121556||2761||1533||21394 |- ||7412||[[d:Q891]]||[[Нижњи Новгород]]||2271||65604||8255||8142||21394 |- ||7413||[[d:Q493302]]||[[Hizb ut-Tahrir]]||7834||297356||0||8810||21394 |- ||7414||[[d:Q193280]]||[[6. група хемијских елемената]]||1286||16737||0||1505||21396 |- ||7415||[[d:Q146491]]||[[Кривично право]]||1951||34208||13644||1141||21409 |- ||7416||[[d:Q184067]]||[[Пике (породица)]]||0||46184||5111||0||21412 |- ||7417||[[d:Q25295]]||[[Језичка породица]]||77280||21679||10901||6351||21414 |- ||7418||[[d:Q133327]]||[[Простор-време]]||1066||194934||5541||3876||21422 |- ||7419||[[d:Q952080]]||[[Istorija poljoprivrede]]||0||114466||6274||7317||21424 |- ||7420||[[d:Q8274]]||[[Manga]]||5963||90136||11929||20187||21426 |- ||7421||[[d:Q42278]]||[[Магма]]||7201||61587||8799||8969||21427 |- ||7422||[[d:Q13158]]||[[Јагода]]||2476||49713||3430||0||21428 |- ||7423||[[d:Q14982]]||[[Метанол]]||6472||48020||7036||6337||21431 |- ||7424||[[d:Q133696]]||[[Далтонизам]]||33653||95149||4344||3003||21438 |- ||7425||[[d:Q4758]]||[[Безноги водоземци]]||0||33368||4472||12124||21439 |- ||7426||[[d:Q543]]||[[Цензура]]||3247||81441||2330||2510||21440 |- ||7427||[[d:Q83042]]||[[Неурологија]]||2787||23739||1005||2836||21450 |- ||7428||[[d:Q149527]]||[[Istorija Severne Amerike]]||0||42039||9895||0||21451 |- ||7429||[[d:Q193068]]||[[Принцип дуалности талас-честица]]||0||57801||6832||10545||21451 |- ||7430||[[d:Q14330]]||[[Диплодокус]]||0||82672||1391||1491||21454 |- ||7431||[[d:Q11387]]||[[Расејано звездано јато]]||1295||52120||11241||21673||21463 |- ||7432||[[d:Q35535]]||[[Полиција]]||3925||134553||1533||4192||21488 |- ||7433||[[d:Q170790]]||[[Математичар]]||1230||20286||5289||4554||21488 |- ||7434||[[d:Q190656]]||[[Мултикултуризам]]||0||182836||1679||1666||21495 |- ||7435||[[d:Q299194]]||[[Aron Sorkin]]||0||128073||63610||63463||21516 |- ||7436||[[d:Q173253]]||[[Ljudska čula]]||15402||95006||4595||20381||21517 |- ||7437||[[d:Q76576]]||[[Fridrih Šlejermaher]]||0||64701||0||11664||21527 |- ||7438||[[d:Q218593]]||[[Инч]]||979||30036||3489||986||21527 |- ||7439||[[d:Q187241]]||[[Ogisten Žan Frenel]]||0||204654||6580||6418||21540 |- ||7440||[[d:Q1121]]||[[Актинијум]]||30060||39497||6619||5094||21541 |- ||7441||[[d:Q914395]]||[[Келтска уметност]]||0||51322||11335||6638||21543 |- ||7442||[[d:Q193793]]||[[Elektronska ljuska]]||0||28711||963||1133||21545 |- ||7443||[[d:Q1748]]||[[Копенхаген]]||2990||229023||6232||5274||21547 |- ||7444||[[d:Q6711]]||[[Ален Гинзберг]]||0||108451||3448||3768||21549 |- ||7445||[[d:Q45382]]||[[Државни удар]]||2659||62908||1846||1684||21552 |- ||7446||[[d:Q169399]]||[[ENIAC]]||6303||67979||7122||21352||21556 |- ||7447||[[d:Q28926]]||[[Istorija Irana]]||0||190187||29929||29425||21561 |- ||7448||[[d:Q37147]]||[[Атомско језгро]]||983||31292||26510||13363||21561 |- ||7449||[[d:Q47102]]||[[Џозеф Смит]]||0||155319||2003||18072||21562 |- ||7450||[[d:Q170409]]||[[Funkcionalna grupa]]||2529||31339||2383||1367||21564 |- ||7451||[[d:Q181287]]||[[Немачка књижевност]]||3475||27911||18123||0||21566 |- ||7452||[[d:Q42967]]||[[Монсун]]||2389||40855||2388||2363||21570 |- ||7453||[[d:Q13187]]||[[Кокосова палма]]||0||149240||6252||9958||21577 |- ||7454||[[d:Q623971]]||[[Друштвена контрола]]||0||31200||0||0||21580 |- ||7455||[[d:Q39495]]||[[Трактор]]||3201||79963||1609||1209||21580 |- ||7456||[[d:Q53068]]||[[Клаудио Монтеверди]]||5358||96496||1729||6643||21584 |- ||7457||[[d:Q3710]]||[[Стопа]]||643||47975||3459||1151||21590 |- ||7458||[[d:Q744593]]||[[Vojno-industrijski kompleks]]||731||39237||0||3339||21592 |- ||7459||[[d:Q310913]]||[[Tič Nat Han]]||0||94343||0||0||21594 |- ||7460||[[d:Q7778]]||[[Историја Француске]]||17962||307928||14695||14435||21594 |- ||7461||[[d:Q215613]]||[[Organizacija nezastupljenih nacija i naroda]]||0||45118||0||0||21594 |- ||7462||[[d:Q1367]]||[[Мајмун]]||2502||46622||2793||574||21595 |- ||7463||[[d:Q42585]]||[[Краљевина Бохемија]]||0||62874||1635||8297||21608 |- ||7464||[[d:Q220410]]||[[Tiol]]||10238||35069||9951||2364||21610 |- ||7465||[[d:Q28486]]||[[Стрнадице]]||0||18189||2244||0||21612 |- ||7466||[[d:Q83152]]||[[Кулонов закон]]||0||43146||5016||7201||21614 |- ||7467||[[d:Q282445]]||[[Чешка књижевност]]||0||34256||1921||0||21619 |- ||7468||[[d:Q682]]||[[Сумпор]]||63256||89543||11375||14972||21622 |- ||7469||[[d:Q212803]]||[[Алгебарска топологија]]||0||18893||1284||1140||21634 |- ||7470||[[d:Q3884]]||[[Amazon (предузеће)]]||2065||181409||2825||2008||21640 |- ||7471||[[d:Q41207]]||[[Кованица]]||0||71311||717||933||21654 |- ||7472||[[d:Q1538]]||[[Пуна]]||0||182728||5889||2391||21665 |- ||7473||[[d:Q28513]]||[[Аустроугарска]]||7744||263918||24676||5729||21666 |- ||7474||[[d:Q468999]]||[[Природне јединице]]||12516||58201||0||20606||21667 |- ||7475||[[d:Q183770]]||[[Симбол вјере]]||0||22994||0||0||21680 |- ||7476||[[d:Q41866]]||[[Јустинијан I]]||4734||78063||12555||17008||21685 |- ||7477||[[d:Q34073]]||[[Јуто-астечки језици]]||0||40463||4455||3991||21690 |- ||7478||[[d:Q312837]]||[[Чарлс Рајт Милс]]||2943||60196||664||12341||21695 |- ||7479||[[d:Q212763]]||[[Историја Мексика]]||0||191500||4258||0||21696 |- ||7480||[[d:Q171892]]||[[Lavandula]]||4945||35873||6188||4051||21698 |- ||7481||[[d:Q865]]||[[Република Кина]]||4240||294075||22127||11816||21706 |- ||7482||[[d:Q163366]]||[[Езра Паунд]]||0||195102||7399||2030||21708 |- ||7483||[[d:Q55488]]||[[Жељезничка станица]]||0||44277||1184||1147||21722 |- ||7484||[[d:Q1132127]]||[[Hip hop]]||0||186698||1649||0||21731 |- ||7485||[[d:Q365585]]||[[Persijska književnost]]||15354||69759||15787||17577||21735 |- ||7486||[[d:Q483921]]||[[Адаптација]]||2130||73342||2866||1583||21757 |- ||7487||[[d:Q1303]]||[[Московијум]]||17077||44543||766||1833||21764 |- ||7488||[[d:Q196113]]||[[Маскирање]]||0||121263||3667||0||21782 |- ||7489||[[d:Q179310]]||[[Рачунарство]]||23168||47637||0||13265||21782 |- ||7490||[[d:Q11256]]||[[Фидел Кастро]]||12340||224271||7847||9079||21787 |- ||7491||[[d:Q376608]]||[[Australijska aboridžinska religija i mitologija]]||0||48864||0||0||21787 |- ||7492||[[d:Q1085]]||[[Праг]]||46563||146738||21683||21045||21789 |- ||7493||[[d:Q211503]]||[[Клан]]||0||10554||0||3218||21791 |- ||7494||[[d:Q960800]]||[[Hlorofluorougljenik]]||19841||54664||676||0||21791 |- ||7495||[[d:Q19504]]||[[Фриц Ланг]]||0||30186||4739||4861||21792 |- ||7496||[[d:Q36591]]||[[Владимир Набоков]]||1275||75910||20417||21528||21801 |- ||7497||[[d:Q4572]]||[[Permakultura]]||0||86273||19281||0||21807 |- ||7498||[[d:Q55407]]||[[Раџ Капур]]||0||42927||2275||2791||21816 |- ||7499||[[d:Q132994]]||[[Јом кипур]]||0||56548||3187||1075||21821 |- ||7500||[[d:Q177456]]||[[Јуришна пушка]]||0||60345||3112||0||21823 |- ||7501||[[d:Q896666]]||[[Svetska finansijska kriza 2007.]]||11234||227836||7663||0||21847 |- ||7502||[[d:Q36517]]||[[Франсис Дрејк]]||1050||83628||6475||3031||21851 |- ||7503||[[d:Q231002]]||[[Националност]]||11546||69341||1614||2029||21862 |- ||7504||[[d:Q47506]]||[[Компилатор]]||5809||58195||5473||21088||21868 |- ||7505||[[d:Q42402]]||[[Andrea Bočeli]]||3622||152594||2644||3020||21872 |- ||7506||[[d:Q43302]]||[[Енергија ветра]]||3935||139089||19163||611||21872 |- ||7507||[[d:Q155644]]||[[Узи]]||5799||60959||3596||0||21882 |- ||7508||[[d:Q4649]]||[[Јупитер (бог)]]||4906||138867||3122||1474||21884 |- ||7509||[[d:Q37470]]||[[Савет безбедности Уједињених нација]]||3257||89345||2385||24197||21895 |- ||7510||[[d:Q483551]]||[[Walmart]]||0||288135||0||0||21898 |- ||7511||[[d:Q81506]]||[[Чарлс I Стјуарт]]||22717||115566||19222||3008||21907 |- ||7512||[[d:Q25107]]||[[Моћ]]||4660||70149||2657||6746||21909 |- ||7513||[[d:Q3294789]]||[[Магнетизам]]||11795||44962||18386||16317||21914 |- ||7514||[[d:Q130900]]||[[Лангобарди]]||0||80474||31780||30108||21923 |- ||7515||[[d:Q185681]]||[[Матријархат]]||3062||161425||13860||2204||21924 |- ||7516||[[d:Q237284]]||[[Strelac A*]]||0||68683||0||0||21942 |- ||7517||[[d:Q616608]]||[[Поље алгебарских бројева]]||0||52828||0||0||21964 |- ||7518||[[d:Q8066]]||[[Аминокиселина]]||18667||101262||5789||7341||21982 |- ||7519||[[d:Q474881]]||[[Kantorova teorema]]||0||19596||2385||0||21988 |- ||7520||[[d:Q178932]]||[[Рејнолдсов број]]||3006||47634||4011||19692||21989 |- ||7521||[[d:Q2855609]]||[[Environmentalizam]]||0||75135||0||3475||21995 |- ||7522||[[d:Q288928]]||[[Агностицизам]]||1411||72562||12558||2942||21999 |- ||7523||[[d:Q641]]||[[Венеција]]||7515||165717||22267||7415||22000 |- ||7524||[[d:Q185682]]||[[Француска Индокина]]||0||107935||12721||11425||22001 |- ||7525||[[d:Q166314]]||[[Теорија хаоса]]||0||107506||3371||3422||22002 |- ||7526||[[d:Q215643]]||[[Indo-grčko kraljevstvo]]||3604||222477||0||3546||22035 |- ||7527||[[d:Q730]]||[[Суринам]]||3008||108556||7849||5563||22056 |- ||7528||[[d:Q75698]]||[[Самјуел Морзе]]||1374||64696||827||11268||22058 |- ||7529||[[d:Q17892]]||[[Сапфа]]||5387||64681||5660||5503||22073 |- ||7530||[[d:Q746471]]||[[Buđavi sir]]||0||27167||0||0||22085 |- ||7531||[[d:Q54527]]||[[Били Џин Кинг]]||0||143800||1980||19885||22089 |- ||7532||[[d:Q177266]]||[[Милитаризам]]||0||35972||4768||370||22093 |- ||7533||[[d:Q2622868]]||[[Jermensko carstvo]]||0||49794||8404||8247||22096 |- ||7534||[[d:Q210726]]||[[Историја Хрватске]]||21372||91209||106132||30130||22100 |- ||7535||[[d:Q205320]]||[[Turnicidae]]||0||6721||1713||0||22103 |- ||7536||[[d:Q58767]]||[[Транссибирска железница]]||4703||56358||4907||5278||22104 |- ||7537||[[d:Q620656]]||[[Apalusa]]||0||70345||0||0||22112 |- ||7538||[[d:Q123190]]||[[Жан Пијаже]]||0||119601||2088||15716||22124 |- ||7539||[[d:Q152195]]||[[Антикоминтернски пакт]]||0||190770||1215||5526||22129 |- ||7540||[[d:Q178413]]||[[Галон]]||2631||33777||428||416||22133 |- ||7541||[[d:Q492]]||[[Памћење]]||5920||127774||9594||5437||22134 |- ||7542||[[d:Q183266]]||[[Samjuel Džonson]]||0||109417||0||5192||22160 |- ||7543||[[d:Q43812]]||[[Пасош]]||0||71782||4464||595||22162 |- ||7544||[[d:Q34777]]||[[Рендгенски зраци]]||2650||101430||38751||24882||22173 |- ||7545||[[d:Q3134]]||[[Калисто (сателит)]]||5098||76848||6317||5096||22179 |- ||7546||[[d:Q1819]]||[[Самаријум]]||31507||63028||1208||5121||22182 |- ||7547||[[d:Q26623]]||[[Барске коке]]||0||37964||0||0||22186 |- ||7548||[[d:Q12176]]||[[Алфа Кентаури]]||12092||107524||13035||1175||22186 |- ||7549||[[d:Q44455]]||[[Теорија игара]]||0||125778||3167||4693||22198 |- ||7550||[[d:Q166902]]||[[Primarna boja]]||0||83303||0||0||22203 |- ||7551||[[d:Q35051]]||[[Купус]]||0||56181||4932||2923||22203 |- ||7552||[[d:Q193292]]||[[Хеиан период]]||0||33027||2264||2796||22210 |- ||7553||[[d:Q80884]]||[[Џејмс Чедвик]]||3013||64171||5505||18673||22213 |- ||7554||[[d:Q12583]]||[[Шпанско-амерички рат]]||0||179235||6925||15061||22213 |- ||7555||[[d:Q159595]]||[[Образовање на даљину]]||0||81765||0||0||22218 |- ||7556||[[d:Q179842]]||[[Tibetanski plato]]||0||31907||2488||0||22235 |- ||7557||[[d:Q187982]]||[[Алкибијад]]||0||104944||2490||2668||22239 |- ||7558||[[d:Q102462]]||[[Џејмс Стјуарт]]||4293||180392||21618||20172||22241 |- ||7559||[[d:Q80793]]||[[Сунчани часовник]]||2121||101177||629||22705||22241 |- ||7560||[[d:Q44258]]||[[Василије Велики]]||0||50596||2369||9053||22244 |- ||7561||[[d:Q483677]]||[[Псеудонаука]]||8810||107980||6714||9127||22244 |- ||7562||[[d:Q614304]]||[[Фармација]]||1139||63394||4003||21739||22249 |- ||7563||[[d:Q8347]]||[[Гајде]]||0||31385||0||4526||22252 |- ||7564||[[d:Q2875]]||[[Прохујало са вихором (филм)]]||24581||130451||21179||20779||22253 |- ||7565||[[d:Q202390]]||[[Претколумбовска ера]]||0||66235||3124||3255||22256 |- ||7566||[[d:Q326343]]||[[Centralna tibetanska administracija]]||0||30219||0||0||22270 |- ||7567||[[d:Q43715]]||[[Влад III Цепеш]]||1329||76159||16930||5904||22290 |- ||7568||[[d:Q844293]]||[[Олимпијски савет Азије]]||0||34613||0||0||22292 |- ||7569||[[d:Q17714]]||[[Стивен Хокинг]]||3757||184465||5377||6519||22296 |- ||7570||[[d:Q171251]]||[[Управно право]]||0||31833||1400||2004||22296 |- ||7571||[[d:Q165838]]||[[Лимнологија]]||1486||25483||1283||1197||22303 |- ||7572||[[d:Q25312]]||[[Двокрилци]]||25124||84042||8192||2332||22309 |- ||7573||[[d:Q9682]]||[[Елизабета II]]||29007||148211||19074||40192||22312 |- ||7574||[[d:Q274131]]||[[Nacionalni park Everglejds]]||0||89645||14095||13987||22324 |- ||7575||[[d:Q4261]]||[[Мишел Платини]]||5334||83195||4364||21693||22327 |- ||7576||[[d:Q4700]]||[[Клод Дебиси]]||29662||103097||23047||29585||22334 |- ||7577||[[d:Q861]]||[[Галијум]]||30383||68781||1620||5022||22334 |- ||7578||[[d:Q1234]]||[[Сиборгијум]]||17850||36332||1938||3156||22337 |- ||7579||[[d:Q12154]]||[[Тутанкамон]]||6279||83130||14331||11209||22355 |- ||7580||[[d:Q83164]]||[[Британска источноиндијска компанија]]||0||105278||7777||11684||22361 |- ||7581||[[d:Q359]]||[[Викиликс]]||3402||280924||6341||11278||22363 |- ||7582||[[d:Q106255]]||[[Жан-Пол Белмондо]]||0||65885||3249||4802||22364 |- ||7583||[[d:Q1297822]]||[[Autorsko pravo]]||17850||81842||20834||18809||22364 |- ||7584||[[d:Q34851]]||[[Елизабет Тејлор]]||8159||119257||4994||8857||22367 |- ||7585||[[d:Q83958]]||[[Античка Македонија]]||41989||220540||1414||24441||22399 |- ||7586||[[d:Q83030]]||[[Деменција]]||3076||184752||3645||3279||22399 |- ||7587||[[d:Q6732]]||[[Gornji kvark]]||0||11942||880||895||22414 |- ||7588||[[d:Q34589]]||[[Еуфрат]]||5624||61012||6614||6197||22437 |- ||7589||[[d:Q179916]]||[[Hablov zakon]]||7357||107888||4563||11354||22446 |- ||7590||[[d:Q5295]]||[[RAM]]||5905||58969||3039||4699||22452 |- ||7591||[[d:Q46721]]||[[Вампир]]||9303||131048||4506||16784||22455 |- ||7592||[[d:Q2179]]||[[Asteroidni pojas]]||8881||69919||20809||20816||22457 |- ||7593||[[d:Q259745]]||[[Veštičarstvo]]||1177||177811||14593||12310||22461 |- ||7594||[[d:Q209569]]||[[Fluorovodonična kiselina]]||2377||18986||1414||5274||22496 |- ||7595||[[d:Q33401]]||[[Раселов парадокс]]||0||28094||2352||2193||22507 |- ||7596||[[d:Q852186]]||[[Trovanje gljivama]]||0||42621||5342||5430||22528 |- ||7597||[[d:Q47433]]||[[Новчаница]]||1684||76259||1584||2543||22534 |- ||7598||[[d:Q538733]]||[[Primenjena etika]]||0||9547||2690||0||22549 |- ||7599||[[d:Q42740]]||[[Хан Кинези]]||10874||140635||14806||10977||22551 |- ||7600||[[d:Q41749]]||[[Јозеф Гебелс]]||24522||96834||69733||71363||22556 |- ||7601||[[d:Q162]]||[[Оптичко влакно]]||1236||94621||8159||5582||22564 |- ||7602||[[d:Q6122670]]||[[Маори]]||12373||109225||11568||2968||22565 |- ||7603||[[d:Q192114]]||[[Džon Lord]]||0||57345||19909||19907||22566 |- ||7604||[[d:Q326228]]||[[Micelija]]||6354||7670||2798||0||22570 |- ||7605||[[d:Q28813]]||[[Превара]]||0||34075||2709||0||22589 |- ||7606||[[d:Q128135]]||[[Тоталитаризам]]||2572||80233||17385||2806||22613 |- ||7607||[[d:Q328835]]||[[Соматосензорни систем]]||0||27605||924||502||22618 |- ||7608||[[d:Q23482]]||[[Марсељ]]||8926||119158||8449||9103||22620 |- ||7609||[[d:Q19689]]||[[Тирана]]||3519||126432||18747||8843||22644 |- ||7610||[[d:Q501353]]||[[Istorija hemije]]||7611||148562||8017||0||22657 |- ||7611||[[d:Q101991]]||[[Запаљење]]||612||92728||3739||3471||22658 |- ||7612||[[d:Q51500]]||[[Амперов закон]]||0||31695||1464||21461||22676 |- ||7613||[[d:Q1402]]||[[Ђовани Бокачо]]||1985||26702||5934||22517||22682 |- ||7614||[[d:Q979]]||[[Полонијум]]||38413||69971||3471||5984||22686 |- ||7615||[[d:Q28988]]||[[Ананда]]||0||123356||0||5903||22691 |- ||7616||[[d:Q6763]]||[[Strani kvark]]||0||14112||1056||1057||22696 |- ||7617||[[d:Q19837]]||[[Стив Џобс]]||6342||211155||6937||20037||22703 |- ||7618||[[d:Q437]]||[[Љубљана]]||11513||176985||18802||19058||22705 |- ||7619||[[d:Q8556]]||[[Едсгер Дајкстра]]||1325||46197||10664||10980||22728 |- ||7620||[[d:Q132874]]||[[Lisp (programski jezik)]]||2169||84005||4622||3664||22742 |- ||7621||[[d:Q31]]||[[Белгија]]||24323||201548||19081||10759||22756 |- ||7622||[[d:Q86394]]||[[Небески координатни системи]]||1290||28405||14377||22781||22773 |- ||7623||[[d:Q11053]]||[[Рибонуклеинска киселина]]||34976||56425||4850||27733||22777 |- ||7624||[[d:Q1401416]]||[[Рачунарска анимација]]||2582||40198||1928||2969||22790 |- ||7625||[[d:Q206229]]||[[Biomolekul]]||11175||21029||0||2134||22790 |- ||7626||[[d:Q49115]]||[[Универзитет Корнел]]||0||180117||0||8222||22801 |- ||7627||[[d:Q178074]]||[[Вето]]||1516||84281||966||1754||22817 |- ||7628||[[d:Q176737]]||[[Stohastički proces]]||0||164926||0||0||22821 |- ||7629||[[d:Q188666]]||[[Adhezija]]||21764||29439||3418||3440||22856 |- ||7630||[[d:Q27611]]||[[Централна Америка]]||0||92376||2150||2086||22868 |- ||7631||[[d:Q336264]]||[[Kjoto univerzitet]]||0||29962||0||0||22870 |- ||7632||[[d:Q763]]||[[Сент Китс и Невис]]||3551||61346||3970||6727||22889 |- ||7633||[[d:Q23373]]||[[Когнитивна психологија]]||2302||45715||3720||3705||22896 |- ||7634||[[d:Q1385]]||[[Церијум]]||50794||47573||2470||5066||22924 |- ||7635||[[d:Q11903]]||[[Хипатија]]||0||94471||3959||5026||22926 |- ||7636||[[d:Q72]]||[[Цирих]]||4117||137553||11440||14845||22939 |- ||7637||[[d:Q29483]]||[[Palijativna nega]]||0||81564||20166||21158||22940 |- ||7638||[[d:Q953045]]||[[Obrada metala]]||0||36319||22954||21306||22943 |- ||7639||[[d:Q483889]]||[[Тибетански будизам]]||12360||128679||1694||23186||22945 |- ||7640||[[d:Q9192]]||[[Мандарински језик]]||0||82100||2760||10504||22945 |- ||7641||[[d:Q181328]]||[[Бернулијева једначина]]||10411||74854||30570||10595||22947 |- ||7642||[[d:Q184138]]||[[Arapski konj]]||0||148633||2005||2233||22956 |- ||7643||[[d:Q184753]]||[[Рана]]||14317||24600||11114||10374||22964 |- ||7644||[[d:Q133136]]||[[Историја Индије]]||0||272112||18858||13699||22969 |- ||7645||[[d:Q93344]]||[[Тригонометријске функције]]||20567||66260||2530||11904||22973 |- ||7646||[[d:Q41591]]||[[Омов закон]]||1699||46202||4506||2914||22975 |- ||7647||[[d:Q713414]]||[[Историја Кореје]]||0||149995||0||0||22985 |- ||7648||[[d:Q60140]]||[[Индијски потконтинент]]||0||34773||4773||1050||22986 |- ||7649||[[d:Q35395]]||[[Фонетика]]||1048||80690||3428||4740||23014 |- ||7650||[[d:Q319141]]||[[Hipoteza (matematika)]]||0||23597||0||0||23016 |- ||7651||[[d:Q875377]]||[[Nebeski mandat]]||0||21022||0||0||23020 |- ||7652||[[d:Q199657]]||[[Читање]]||0||271526||2120||0||23021 |- ||7653||[[d:Q41217]]||[[Механика]]||1111||23253||27565||15904||23031 |- ||7654||[[d:Q104946]]||[[Količina supstance]]||0||26524||4145||3160||23032 |- ||7655||[[d:Q42042]]||[[Šamanizam]]||0||84216||1729||6400||23034 |- ||7656||[[d:Q161219]]||[[Хитин]]||3357||20919||1554||1942||23035 |- ||7657||[[d:Q37970]]||[[Грегор Мендел]]||6214||43163||12392||6908||23036 |- ||7658||[[d:Q44363]]||[[Фермиони]]||2082||7092||13841||930||23047 |- ||7659||[[d:Q25557]]||[[Ждралови (ред)]]||0||32595||2044||1756||23060 |- ||7660||[[d:Q15031]]||[[Си Ђинпинг]]||17753||258449||3025||6071||23079 |- ||7661||[[d:Q2388549]]||[[Procaviidae]]||0||28563||0||0||23096 |- ||7662||[[d:Q14275]]||[[NGC 5139]]||6839||23374||3355||0||23100 |- ||7663||[[d:Q4421]]||[[Шума]]||3795||66579||8648||1159||23106 |- ||7664||[[d:Q762984]]||[[Kanap]]||0||14232||0||0||23108 |- ||7665||[[d:Q128285]]||[[Нордијска митологија]]||10786||30717||19531||21101||23114 |- ||7666||[[d:Q17457]]||[[Donald Knut]]||1581||63186||9268||9585||23118 |- ||7667||[[d:Q39427]]||[[Надреализам]]||4015||93069||10588||14859||23122 |- ||7668||[[d:Q3117517]]||[[Сезона киша]]||0||24349||0||0||23133 |- ||7669||[[d:Q6718]]||[[Кварк]]||992||77434||16471||4390||23133 |- ||7670||[[d:Q211058]]||[[Аутоматски прекидач]]||0||38616||0||0||23135 |- ||7671||[[d:Q8785]]||[[Јерменски језик]]||0||107318||2362||1900||23137 |- ||7672||[[d:Q4653]]||[[Šerlok Holms]]||94155||129178||10929||113592||23139 |- ||7673||[[d:Q755991]]||[[Ati–Zingerova indeksna teorema]]||0||52978||0||0||23139 |- ||7674||[[d:Q156312]]||[[Istorija Zemlje]]||0||149347||26539||0||23144 |- ||7675||[[d:Q179435]]||[[Globalni navigacioni satelitski sistemi]]||0||37319||21123||0||23148 |- ||7676||[[d:Q161172]]||[[Алгебарски прстен]]||2705||93067||3935||20372||23150 |- ||7677||[[d:Q2599]]||[[Пол Макартни]]||2014||249095||4948||15437||23151 |- ||7678||[[d:Q727659]]||[[Комутативна алгебра]]||0||17783||0||0||23154 |- ||7679||[[d:Q51252]]||[[Уфици]]||1615||15371||9516||7629||23155 |- ||7680||[[d:Q192095]]||[[Caretta caretta]]||0||89179||6657||0||23155 |- ||7681||[[d:Q41559]]||[[Belci (leptiri)]]||0||8484||2250||2240||23157 |- ||7682||[[d:Q36949]]||[[Роберт де Ниро]]||12582||168504||15371||14537||23158 |- ||7683||[[d:Q949423]]||[[Istorija Estonije]]||0||109019||20997||0||23162 |- ||7684||[[d:Q179388]]||[[Toplotni kapacitet]]||1647||17151||26198||3141||23167 |- ||7685||[[d:Q192914]]||[[Култ личности]]||0||48617||4479||2925||23170 |- ||7686||[[d:Q48435]]||[[Саграда фамилија]]||6601||65922||6077||8370||23178 |- ||7687||[[d:Q32929]]||[[Рат за аустријско наслеђе]]||5256||102470||7958||15117||23183 |- ||7688||[[d:Q189599]]||[[Kit Ričards]]||0||106814||3106||2832||23193 |- ||7689||[[d:Q133871]]||[[Нормална расподела]]||6317||135683||1676||8478||23196 |- ||7690||[[d:Q1128]]||[[Радијум]]||37126||64172||1776||5387||23204 |- ||7691||[[d:Q7202]]||[[Молекуларна биологија]]||5340||48325||4170||3216||23208 |- ||7692||[[d:Q7175]]||[[Микологија]]||1097||19753||2460||2338||23211 |- ||7693||[[d:Q40787]]||[[Николај II Александрович]]||3116||170837||9643||4336||23214 |- ||7694||[[d:Q19860]]||[[Индоевропски језици]]||3961||109039||14356||5420||23214 |- ||7695||[[d:Q201989]]||[[Лајмска болест]]||4540||219922||12074||5328||23215 |- ||7696||[[d:Q2362761]]||[[Talasna funkcija]]||601||91656||11947||10965||23225 |- ||7697||[[d:Q229430]]||[[Риба Макентајер]]||0||123912||0||5391||23252 |- ||7698||[[d:Q507246]]||[[Serijalizam]]||0||53943||0||0||23262 |- ||7699||[[d:Q3944]]||[[Локална група галаксија]]||0||37603||21497||27112||23274 |- ||7700||[[d:Q221378]]||[[Уљни шкриљац]]||0||63945||0||13618||23279 |- ||7701||[[d:Q189643]]||[[Делузија]]||0||37695||0||2077||23294 |- ||7702||[[d:Q47703]]||[[Кум (филм)]]||23721||142071||28390||22447||23296 |- ||7703||[[d:Q37525]]||[[Глукоза]]||4308||105347||4365||4822||23305 |- ||7704||[[d:Q11467]]||[[Металургија]]||1074||29038||17939||17908||23316 |- ||7705||[[d:Q229264]]||[[Žorž-Luj Leklerk de Bufon]]||0||31072||0||18313||23317 |- ||7706||[[d:Q7785]]||[[Комонвелт нација]]||885||139534||1154||8786||23320 |- ||7707||[[d:Q1290]]||[[Блез Паскал]]||7340||51838||20581||20391||23333 |- ||7708||[[d:Q81244]]||[[Карл Попер]]||0||117297||20331||29653||23345 |- ||7709||[[d:Q47715]]||[[Даунов синдром]]||11232||118532||6321||3736||23359 |- ||7710||[[d:Q37547]]||[[Астрофизика]]||5327||29653||513||609||23372 |- ||7711||[[d:Q153243]]||[[Džosaja Vilard Gibs]]||7160||90383||8251||0||23389 |- ||7712||[[d:Q34969]]||[[Бенџамин Френклин]]||2786||197755||11393||11867||23392 |- ||7713||[[d:Q892]]||[[Џ. Р. Р. Толкин]]||4282||133548||61176||20993||23394 |- ||7714||[[d:Q483654]]||[[Сунизам]]||4510||127373||4853||4744||23404 |- ||7715||[[d:Q41521]]||[[Раскол]]||0||23664||798||814||23417 |- ||7716||[[d:Q81513]]||[[Цитруси]]||31659||64289||4630||8924||23441 |- ||7717||[[d:Q895]]||[[Рубидијум]]||37206||38905||2177||5445||23447 |- ||7718||[[d:Q8799]]||[[Бајт]]||1134||54891||5056||1851||23453 |- ||7719||[[d:Q420759]]||[[Друго бугарско царство]]||0||106872||1120||2080||23459 |- ||7720||[[d:Q854022]]||[[Povereništvo]]||0||69628||0||0||23461 |- ||7721||[[d:Q630259]]||[[Византијско-османски ратови]]||0||42156||0||51639||23466 |- ||7722||[[d:Q107715]]||[[Физичка величина]]||541||17956||13934||1710||23468 |- ||7723||[[d:Q452969]]||[[Moe]]||0||73970||2675||18757||23471 |- ||7724||[[d:Q861225]]||[[Аустронежани]]||0||242446||1904||0||23479 |- ||7725||[[d:Q82674]]||[[Мери I Тјудор]]||22649||60357||18128||9902||23480 |- ||7726||[[d:Q23390]]||[[Јелени]]||2063||88788||13343||12763||23484 |- ||7727||[[d:Q728]]||[[Оружје]]||9319||31682||7468||2226||23491 |- ||7728||[[d:Q17245]]||[[Клуедо]]||0||40291||0||0||23492 |- ||7729||[[d:Q161531]]||[[Рат и мир]]||23297||72478||33614||22269||23495 |- ||7730||[[d:Q8161]]||[[Порез]]||7612||118426||12657||11154||23502 |- ||7731||[[d:Q36204]]||[[Земљотрес и цунами у Тохоку 2011.]]||3132||235026||12666||6057||23516 |- ||7732||[[d:Q3968]]||[[Алгебра]]||1676||47662||4625||1896||23517 |- ||7733||[[d:Q188572]]||[[Чињеница]]||0||19944||1661||3880||23519 |- ||7734||[[d:Q188844]]||[[Волонтеризам]]||0||47975||2890||3169||23521 |- ||7735||[[d:Q170208]]||[[Квекери]]||2076||140868||1744||2022||23539 |- ||7736||[[d:Q161179]]||[[Пигмент]]||1636||30269||60390||20069||23540 |- ||7737||[[d:Q8673]]||[[Лагос]]||2261||131804||6315||2831||23545 |- ||7738||[[d:Q12681]]||[[Kaligrafija]]||5087||52222||6582||15908||23556 |- ||7739||[[d:Q188328]]||[[Istorija Azerbеjdžаna]]||1317||131007||38602||0||23561 |- ||7740||[[d:Q19825]]||[[Сесил Роудс]]||1005||90065||4383||6731||23562 |- ||7741||[[d:Q21196]]||[[Ускрс]]||9730||109939||22566||19726||23567 |- ||7742||[[d:Q128581]]||[[Rak dojke]]||22145||177708||18901||21049||23567 |- ||7743||[[d:Q174219]]||[[Boja (materijal)]]||0||52811||24207||23018||23570 |- ||7744||[[d:Q5218]]||[[Кечуа (језик)]]||824||78095||4393||2970||23592 |- ||7745||[[d:Q45813]]||[[Хуни]]||0||110525||20479||20358||23594 |- ||7746||[[d:Q9103]]||[[Grudi]]||20623||63040||19102||2527||23596 |- ||7747||[[d:Q11254]]||[[Со (зачин)]]||2303||72184||3228||6672||23600 |- ||7748||[[d:Q11639]]||[[Плес]]||1194||52113||4896||4164||23602 |- ||7749||[[d:Q788]]||[[Северни ледени океан]]||3165||66641||2687||2301||23603 |- ||7750||[[d:Q7925]]||[[Киша]]||1760||124193||5437||1730||23605 |- ||7751||[[d:Q154340]]||[[Франсис Бејкон (сликар)]]||0||63001||6410||2020||23618 |- ||7752||[[d:Q9453]]||[[Дијалектика]]||1043||50017||1634||1509||23622 |- ||7753||[[d:Q428]]||[[Куран]]||20349||139691||12148||11151||23625 |- ||7754||[[d:Q10850]]||[[Глодари]]||1568||129927||3066||5410||23626 |- ||7755||[[d:Q1249]]||[[Боријум]]||17682||25960||1220||3274||23630 |- ||7756||[[d:Q7462]]||[[Династија Сунг]]||0||117497||12494||835||23641 |- ||7757||[[d:Q6243]]||[[Променљива звезда]]||3001||47968||24285||24753||23642 |- ||7758||[[d:Q1809]]||[[Прометијум]]||32135||38621||958||4500||23648 |- ||7759||[[d:Q460286]]||[[Hydrophiinae]]||0||2775||0||0||23657 |- ||7760||[[d:Q1110560]]||[[Ум Култум]]||9708||43808||988||6362||23663 |- ||7761||[[d:Q766]]||[[Јамајка]]||4076||228303||5523||3744||23664 |- ||7762||[[d:Q237128]]||[[Nacionalni park Mesa Verde]]||0||103236||12961||6857||23667 |- ||7763||[[d:Q169324]]||[[Водонична веза]]||5097||48000||14331||4803||23675 |- ||7764||[[d:Q1226]]||[[Радерфордијум]]||22316||37605||2349||4172||23678 |- ||7765||[[d:Q34228]]||[[Знаковни језик]]||0||116860||1309||10788||23694 |- ||7766||[[d:Q80130]]||[[Нирнбершка суђења]]||19399||61251||22633||21992||23734 |- ||7767||[[d:Q42211]]||[[Вандали]]||3688||69555||6226||17767||23737 |- ||7768||[[d:Q7333]]||[[Џенг Хе]]||16241||66208||8936||16266||23739 |- ||7769||[[d:Q180592]]||[[Социјална филозофија]]||0||4461||0||835||23740 |- ||7770||[[d:Q12284]]||[[Канал (вештачки)]]||1416||59890||876||800||23743 |- ||7771||[[d:Q1239]]||[[Индијски океан]]||2167||112635||10087||10197||23745 |- ||7772||[[d:Q11574]]||[[Секунд]]||1168||35583||13976||5502||23747 |- ||7773||[[d:Q164348]]||[[Мађарска револуција 1956.]]||1162||156834||3583||6708||23749 |- ||7774||[[d:Q901]]||[[Научник]]||0||44230||2595||4503||23751 |- ||7775||[[d:Q11408]]||[[Магнетно поље]]||21398||93897||10049||10102||23751 |- ||7776||[[d:Q155629]]||[[Улица Сезам]]||0||74501||570||2222||23764 |- ||7777||[[d:Q744]]||[[Никл]]||39677||90061||7280||5564||23768 |- ||7778||[[d:Q2696109]]||[[Историја Израела]]||16551||270484||19887||0||23769 |- ||7779||[[d:Q99]]||[[Калифорнија]]||9195||240439||9081||5072||23792 |- ||7780||[[d:Q170427]]||[[Стара планина]]||0||44444||2185||6618||23796 |- ||7781||[[d:Q1865]]||[[Куала Лумпур]]||4580||179213||5208||8719||23797 |- ||7782||[[d:Q584]]||[[Рајна]]||6112||90514||5620||10957||23802 |- ||7783||[[d:Q273623]]||[[Komunikacioni medijum]]||0||31194||3857||0||23808 |- ||7784||[[d:Q872]]||[[Радио]]||2729||93804||5713||4665||23808 |- ||7785||[[d:Q184536]]||[[Царство Мали]]||3668||106521||5673||0||23809 |- ||7786||[[d:Q188504]]||[[Алтернативна медицина]]||0||171096||4910||5110||23817 |- ||7787||[[d:Q25441]]||[[Жарњаци]]||6207||81642||12025||4610||23826 |- ||7788||[[d:Q1997]]||[[Угљен-диоксид]]||43768||136338||34107||5636||23829 |- ||7789||[[d:Q9149]]||[[Фундаментализам]]||4141||41225||333||5886||23846 |- ||7790||[[d:Q9779]]||[[Алфабет]]||1673||47869||409||17483||23846 |- ||7791||[[d:Q7281]]||[[Пропаганда]]||3654||86294||4123||14747||23847 |- ||7792||[[d:Q626]]||[[Волга]]||4122||38461||13375||8624||23857 |- ||7793||[[d:Q3071]]||[[Панк рок]]||2879||135827||5092||21926||23861 |- ||7794||[[d:Q7559]]||[[Змај]]||629||107477||5313||3998||23866 |- ||7795||[[d:Q515882]]||[[Azurni zmaj]]||0||8917||0||0||23866 |- ||7796||[[d:Q40614]]||[[Фосил]]||2806||96517||3864||3369||23872 |- ||7797||[[d:Q41370]]||[[Давид]]||2313||113027||2422||8225||23875 |- ||7798||[[d:Q123078]]||[[Robert A. Hajnlajn]]||0||145274||14235||14446||23882 |- ||7799||[[d:Q205084]]||[[Теорија комплексности]]||0||49873||17301||17517||23884 |- ||7800||[[d:Q228]]||[[Андора]]||7747||131669||13811||13977||23886 |- ||7801||[[d:Q7321]]||[[Жак Картје]]||3050||39474||11508||2645||23887 |- ||7802||[[d:Q178665]]||[[Митани]]||0||70423||5467||23678||23887 |- ||7803||[[d:Q8962]]||[[Џејмс Џул]]||1650||31819||11009||3159||23888 |- ||7804||[[d:Q167096]]||[[Молотовљев коктел]]||0||47633||9437||2038||23891 |- ||7805||[[d:Q160187]]||[[Оле Кристенсен Ремер]]||1369||45449||5860||4959||23894 |- ||7806||[[d:Q83341]]||[[LCD ekran]]||5875||118478||3160||23929||23894 |- ||7807||[[d:Q8620]]||[[Кваме Нкрума]]||1937||153398||3283||2907||23899 |- ||7808||[[d:Q1119]]||[[Хафнијум]]||44809||43781||1814||5307||23901 |- ||7809||[[d:Q76521]]||[[Макс Фердинанд Шелер]]||967||39224||1670||0||23903 |- ||7810||[[d:Q11022]]||[[Вијак]]||2304||78621||43572||12881||23905 |- ||7811||[[d:Q157211]]||[[Iglica]]||0||15237||21838||0||23916 |- ||7812||[[d:Q47604]]||[[MS-DOS]]||7376||79076||3226||3141||23917 |- ||7813||[[d:Q36348]]||[[Сан]]||0||74510||1502||9485||23922 |- ||7814||[[d:Q180589]]||[[Борис Џонсон]]||7099||406868||4488||9100||23925 |- ||7815||[[d:Q5586]]||[[Кацушика Хокусај]]||1732||32615||3835||2724||23929 |- ||7816||[[d:Q41042]]||[[Харолд Пинтер]]||10095||137304||7531||7586||23939 |- ||7817||[[d:Q10448]]||[[Херкул (сазвежђе)]]||4182||32887||2449||2460||23949 |- ||7818||[[d:Q3572]]||[[Тунис (град)]]||5098||111557||10218||5458||23951 |- ||7819||[[d:Q130796]]||[[Споразум Рибентроп—Молотов]]||0||144505||15117||9301||23952 |- ||7820||[[d:Q8842]]||[[Девица (сазвежђе)]]||3533||18106||4909||984||23956 |- ||7821||[[d:Q9130]]||[[Ервин Шредингер]]||4140||57896||14653||14889||23958 |- ||7822||[[d:Q7935]]||[[Лавина]]||1676||63196||521||5668||23958 |- ||7823||[[d:Q925]]||[[Жива]]||27624||109514||6250||6793||23963 |- ||7824||[[d:Q1047]]||[[Џавахарлал Нехру]]||6697||227434||10194||6738||23964 |- ||7825||[[d:Q219695]]||[[Evolucijska psihologija]]||0||156790||14492||13117||23966 |- ||7826||[[d:Q209982]]||[[Дражен Петровић]]||8715||69459||19596||22552||23970 |- ||7827||[[d:Q171150]]||[[Краљевина Угарска]]||0||76840||23077||0||23981 |- ||7828||[[d:Q123150]]||[[Франческо Боромини]]||1846||22836||810||23032||24001 |- ||7829||[[d:Q42138]]||[[Држављанство]]||41293||58119||2424||2243||24011 |- ||7830||[[d:Q63100]]||[[Урбани дизајн]]||2625||49289||0||0||24016 |- ||7831||[[d:Q11004]]||[[Поврће]]||1539||41380||4024||1320||24018 |- ||7832||[[d:Q193871]]||[[Maršal Makluan]]||0||99765||17018||3807||24026 |- ||7833||[[d:Q55415]]||[[Лени Рифенштал]]||3182||80991||2406||2386||24036 |- ||7834||[[d:Q628967]]||[[Radno pravo]]||0||77600||1248||3486||24054 |- ||7835||[[d:Q12124]]||[[Бетелгез]]||3645||165203||4600||994||24054 |- ||7836||[[d:Q25309]]||[[Бубашвабе]]||0||26591||4546||4866||24057 |- ||7837||[[d:Q8605]]||[[Симон Боливар]]||3470||89519||2740||12454||24062 |- ||7838||[[d:Q37226]]||[[Учитељ]]||0||63404||1476||1625||24063 |- ||7839||[[d:Q13028]]||[[Полукс (звезда)]]||2603||23322||0||0||24075 |- ||7840||[[d:Q10379]]||[[Кардиологија]]||0||83723||1197||655||24078 |- ||7841||[[d:Q686]]||[[Вануату]]||3918||140851||12068||14913||24086 |- ||7842||[[d:Q38720]]||[[Вјетрењача]]||18925||40442||8485||5405||24087 |- ||7843||[[d:Q9404]]||[[Нервни систем]]||21524||77314||3589||7848||24090 |- ||7844||[[d:Q1278]]||[[Коперницијум]]||16778||45127||1074||2193||24091 |- ||7845||[[d:Q2077256]]||[[Румунска књижевност]]||0||22995||5989||0||24101 |- ||7846||[[d:Q200325]]||[[Светска историја]]||22675||142881||4459||0||24105 |- ||7847||[[d:Q103474]]||[[2001: Одисеја у свемиру]]||14307||167601||31946||15312||24106 |- ||7848||[[d:Q382441]]||[[Морски сисари]]||11116||126187||10962||11014||24117 |- ||7849||[[d:Q6101]]||[[Марко Поло]]||4483||99739||13792||3894||24123 |- ||7850||[[d:Q60040]]||[[Ернандо де Сото]]||0||59647||2290||23037||24140 |- ||7851||[[d:Q59180]]||[[Диоген из Синопе]]||3962||48073||5950||5919||24146 |- ||7852||[[d:Q11033]]||[[Мас-медији]]||1188||65977||495||11043||24146 |- ||7853||[[d:Q134465]]||[[Универзални закон гравитације]]||2709||42803||26641||25090||24146 |- ||7854||[[d:Q9181]]||[[Аврам]]||1215||72260||5844||3282||24167 |- ||7855||[[d:Q38867]]||[[Ласер]]||2800||98870||27023||26502||24177 |- ||7856||[[d:Q5321]]||[[Отпорник]]||19005||69501||19505||25391||24184 |- ||7857||[[d:Q72313]]||[[Електромотор]]||7764||118616||12705||12677||24188 |- ||7858||[[d:Q1307]]||[[Оганесон]]||16696||63480||1281||1824||24196 |- ||7859||[[d:Q5683]]||[[Џефри Чосер]]||1732||73962||13663||2068||24198 |- ||7860||[[d:Q10261]]||[[Питагора]]||10379||111030||9588||16151||24198 |- ||7861||[[d:Q3169]]||[[Ганимед (сателит)]]||4897||97862||7679||6490||24203 |- ||7862||[[d:Q184366]]||[[Томас Хенри Хаксли]]||0||115244||1130||22748||24207 |- ||7863||[[d:Q4605]]||[[Сара Бернар]]||10720||140388||12352||21228||24213 |- ||7864||[[d:Q375601]]||[[Склеренхим]]||0||14406||0||0||24213 |- ||7865||[[d:Q22698]]||[[Парк]]||1531||32211||10510||10687||24213 |- ||7866||[[d:Q171195]]||[[Нагарђуна]]||1513||45390||2728||22973||24227 |- ||7867||[[d:Q5597]]||[[Рафаело Санти]]||6096||68146||15049||6588||24228 |- ||7868||[[d:Q1901]]||[[Нобелијум]]||30044||40128||833||2930||24228 |- ||7869||[[d:Q25222]]||[[Сове]]||0||64635||3590||15455||24235 |- ||7870||[[d:Q179277]]||[[Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина]]||10885||25217||1899||2024||24251 |- ||7871||[[d:Q11410]]||[[Игра]]||1277||42775||2153||1929||24264 |- ||7872||[[d:Q877]]||[[Иридијум]]||58039||71957||1752||5824||24279 |- ||7873||[[d:Q1089547]]||[[Грчка књижевност]]||1958||15545||2699||2415||24286 |- ||7874||[[d:Q2677]]||[[Вилхелм II од Немачке]]||2751||138203||19193||18677||24293 |- ||7875||[[d:Q26336]]||[[Електростатика]]||4175||33463||16643||24750||24298 |- ||7876||[[d:Q12138]]||[[Грегоријански календар]]||12195||69398||3959||11838||24310 |- ||7877||[[d:Q82586]]||[[Лептон]]||918||43308||12082||876||24310 |- ||7878||[[d:Q35572]]||[[УЕФА]]||12529||135997||6174||5809||24312 |- ||7879||[[d:Q713]]||[[Скандијум]]||31340||32148||1562||5611||24315 |- ||7880||[[d:Q40203]]||[[Палеолит]]||25093||103616||7750||6816||24322 |- ||7881||[[d:Q185237]]||[[Čvorci]]||0||26363||2055||4188||24326 |- ||7882||[[d:Q36450]]||[[Катарина Велика]]||18193||134837||1946||31178||24342 |- ||7883||[[d:Q28352]]||[[Пермеабилност (електромагнетизам)]]||0||21901||10908||10849||24342 |- ||7884||[[d:Q7817]]||[[Светска здравствена организација]]||1932||175178||17190||24639||24349 |- ||7885||[[d:Q8188]]||[[Слог]]||1364||44218||1131||7648||24351 |- ||7886||[[d:Q8679]]||[[Рибе (сазвежђе)]]||2512||15037||932||951||24353 |- ||7887||[[d:Q39803]]||[[Марио Варгас Љоса]]||2783||104067||8377||5105||24355 |- ||7888||[[d:Q747802]]||[[Мормонизам]]||0||75578||6615||0||24358 |- ||7889||[[d:Q18094]]||[[Хонолулу]]||2699||85334||4137||2558||24363 |- ||7890||[[d:Q7368]]||[[Домаћа овца]]||3395||110205||3039||2579||24366 |- ||7891||[[d:Q11582]]||[[Литар]]||1476||31511||1331||4513||24372 |- ||7892||[[d:Q8258]]||[[Хиљаду и једна ноћ]]||7867||99255||2647||2368||24375 |- ||7893||[[d:Q8707]]||[[Меиђи обнова]]||1093||28685||1067||1268||24376 |- ||7894||[[d:Q124255]]||[[Конусни пресек]]||25998||68066||4926||28282||24377 |- ||7895||[[d:Q1133]]||[[Радон]]||30795||113211||5550||8647||24379 |- ||7896||[[d:Q442358]]||[[Социосексуална оријентација]]||0||32609||3739||1124||24391 |- ||7897||[[d:Q101333]]||[[Машинство]]||43033||57502||21545||43186||24399 |- ||7898||[[d:Q1986139]]||[[Партско царство]]||27483||123606||2939||3485||24400 |- ||7899||[[d:Q5679]]||[[Џорџ Гордон Бајрон]]||7097||117965||10640||15090||24402 |- ||7900||[[d:Q219912]]||[[Фаусто Копи]]||0||57205||956||9524||24407 |- ||7901||[[d:Q6423963]]||[[Англиканизам]]||0||140364||9704||3704||24414 |- ||7902||[[d:Q37212]]||[[Lemuriformes]]||17264||16455||0||0||24415 |- ||7903||[[d:Q1247]]||[[Карипско море]]||4033||35851||6895||4090||24425 |- ||7904||[[d:Q19756]]||[[Мангрове]]||2608||107302||2663||23725||24432 |- ||7905||[[d:Q9288]]||[[Хебрејски језик]]||2174||92022||3559||3935||24433 |- ||7906||[[d:Q7231]]||[[Роза Луксембург]]||1550||110196||21604||21605||24434 |- ||7907||[[d:Q154770]]||[[Арнолд Шенберг]]||0||68441||24555||25206||24443 |- ||7908||[[d:Q781]]||[[Антигва и Барбуда]]||11509||70107||6248||7601||24455 |- ||7909||[[d:Q10438]]||[[Ждребе (сазвежђе)]]||2582||9633||1788||1797||24458 |- ||7910||[[d:Q688]]||[[Хлор]]||43460||107539||6862||8468||24463 |- ||7911||[[d:Q184623]]||[[Жорж Дантон]]||0||51536||2903||25315||24468 |- ||7912||[[d:Q152006]]||[[Подјеле Пољске]]||0||43709||7288||7314||24468 |- ||7913||[[d:Q1302]]||[[Флеровијум]]||13697||67592||1181||1674||24469 |- ||7914||[[d:Q485547]]||[[Аурангзеб]]||0||160282||3864||4509||24492 |- ||7915||[[d:Q3783]]||[[Амазон]]||5673||94825||3970||4204||24495 |- ||7916||[[d:Q938]]||[[Стронцијум]]||26999||56907||14053||5429||24504 |- ||7917||[[d:Q1266338]]||[[Историја Балканског полуострва]]||0||92930||5812||55395||24516 |- ||7918||[[d:Q163943]]||[[Друзи]]||0||193639||2737||3348||24516 |- ||7919||[[d:Q9438]]||[[Тома Аквински]]||7414||124571||39288||8770||24539 |- ||7920||[[d:Q7922]]||[[Педагогија]]||1082||42643||3397||24805||24553 |- ||7921||[[d:Q176353]]||[[Пчеларство]]||1331||102915||18968||9139||24559 |- ||7922||[[d:Q5377]]||[[Голф]]||1591||79926||13406||2713||24574 |- ||7923||[[d:Q193714]]||[[Британски мандат над Палестином]]||0||138043||0||2773||24576 |- ||7924||[[d:Q1133029]]||[[Inženjerska etika]]||0||34441||0||0||24579 |- ||7925||[[d:Q7294]]||[[Јоханес Брамс]]||5461||62034||6405||1073||24594 |- ||7926||[[d:Q205]]||[[Бесконачност]]||4735||54932||4497||12903||24594 |- ||7927||[[d:Q192995]]||[[Вакцинација]]||6326||86517||1233||6535||24595 |- ||7928||[[d:Q210701]]||[[Историја Украјине]]||0||95825||95071||0||24599 |- ||7929||[[d:Q31487]]||[[Краков]]||6483||180759||17145||10319||24601 |- ||7930||[[d:Q7260]]||[[Империјализам]]||2041||118242||3009||1991||24606 |- ||7931||[[d:Q103949]]||[[Бастер Китон]]||2017||78808||48465||6504||24609 |- ||7932||[[d:Q71]]||[[Женева]]||7702||154631||5347||7825||24611 |- ||7933||[[d:Q128102]]||[[Иртиш]]||10847||18723||10890||10309||24629 |- ||7934||[[d:Q7747]]||[[Владимир Путин]]||115821||387458||8225||10859||24644 |- ||7935||[[d:Q43473]]||[[Ангкор Ват]]||4528||67525||8274||8228||24644 |- ||7936||[[d:Q9123]]||[[Ернест Радерфорд]]||3557||50723||18064||18448||24670 |- ||7937||[[d:Q7167]]||[[Колонијализам]]||15610||142552||15391||1638||24674 |- ||7938||[[d:Q9603]]||[[Суфизам]]||9482||144525||2492||28446||24683 |- ||7939||[[d:Q30875]]||[[Оскар Вајлд]]||7379||143721||4529||5900||24690 |- ||7940||[[d:Q8434]]||[[Образовање]]||11397||148238||1844||11957||24690 |- ||7941||[[d:Q7838]]||[[Свахили (језик)]]||3159||78504||2970||7969||24698 |- ||7942||[[d:Q1858]]||[[Ханој]]||3587||131551||7691||7670||24701 |- ||7943||[[d:Q9205]]||[[Кмерски језик]]||0||86206||1036||7733||24701 |- ||7944||[[d:Q128938]]||[[Династија Шанг]]||19348||59472||20344||19320||24702 |- ||7945||[[d:Q8467]]||[[Омар]]||11870||84986||5710||900||24707 |- ||7946||[[d:Q3281534]]||[[Нови вијек]]||0||142881||434||2139||24712 |- ||7947||[[d:Q8663]]||[[Корејски рат]]||12601||307653||21083||10151||24718 |- ||7948||[[d:Q12501]]||[[Кинески зид]]||2772||56858||6881||6771||24724 |- ||7949||[[d:Q10433]]||[[Еридан (сазвежђе)]]||4268||14134||1086||1098||24724 |- ||7950||[[d:Q177251]]||[[Асоцијативност]]||7008||25854||2317||1452||24731 |- ||7951||[[d:Q133343]]||[[Хатор]]||1905||84089||3967||1850||24740 |- ||7952||[[d:Q7242]]||[[Лепота]]||863||76847||807||4145||24753 |- ||7953||[[d:Q9685]]||[[Дајана, принцеза од Велса]]||17145||290468||8864||17987||24754 |- ||7954||[[d:Q80]]||[[Тим Бернерс-Ли]]||8837||48432||2259||1207||24765 |- ||7955||[[d:Q188593]]||[[Цефеида]]||1714||35719||1222||0||24772 |- ||7956||[[d:Q9764]]||[[Фламенко]]||3305||70222||5765||3018||24779 |- ||7957||[[d:Q11663]]||[[Време (метеорологија)]]||4807||44416||926||1804||24783 |- ||7958||[[d:Q7397]]||[[Софтвер]]||23257||31904||6229||8566||24784 |- ||7959||[[d:Q5451]]||[[Хималаји]]||2761||56742||4320||7483||24790 |- ||7960||[[d:Q156954]]||[[Кромпирова златица]]||0||39134||0||2242||24792 |- ||7961||[[d:Q9372]]||[[Сима Ћен]]||3430||46288||1879||1770||24796 |- ||7962||[[d:Q500409]]||[[Римско-персијски ратови]]||0||111457||11744||12281||24796 |- ||7963||[[d:Q7328]]||[[Васко да Гама]]||6871||57642||5459||5315||24797 |- ||7964||[[d:Q7825]]||[[Светска трговинска организација]]||9174||83057||8554||8926||24799 |- ||7965||[[d:Q49116]]||[[Koledž Dartmut]]||0||211086||0||9080||24805 |- ||7966||[[d:Q12004]]||[[Храст]]||38890||65479||40507||4889||24805 |- ||7967||[[d:Q8236]]||[[Писменост]]||1738||183129||1454||1785||24806 |- ||7968||[[d:Q10915]]||[[Хордати]]||23257||49802||6027||2069||24811 |- ||7969||[[d:Q7085]]||[[Нилс Бор]]||4352||94366||34908||3652||24812 |- ||7970||[[d:Q1019]]||[[Мадагаскар]]||12096||208125||9486||16716||24815 |- ||7971||[[d:Q156112]]||[[Екуменизам]]||1377||124835||886||25918||24815 |- ||7972||[[d:Q11032]]||[[Новине]]||1562||73887||2234||1965||24815 |- ||7973||[[d:Q7191]]||[[Нобелова награда]]||4146||102047||5212||4076||24816 |- ||7974||[[d:Q57798]]||[[Едвард I Плантагенет]]||8051||104272||5614||5920||24817 |- ||7975||[[d:Q237]]||[[Ватикан]]||11517||112090||14495||14340||24837 |- ||7976||[[d:Q697295]]||[[Svetilište]]||0||55334||0||1604||24837 |- ||7977||[[d:Q44539]]||[[Храм]]||1927||35658||7369||6781||24837 |- ||7978||[[d:Q11563]]||[[Број]]||2465||61465||1072||1002||24860 |- ||7979||[[d:Q9021]]||[[Макс Планк]]||2140||54253||14805||10247||24862 |- ||7980||[[d:Q8146]]||[[Јапански јен]]||3458||54336||3017||3492||24865 |- ||7981||[[d:Q93190]]||[[Развод]]||0||124549||1320||1773||24873 |- ||7982||[[d:Q254106]]||[[Кримски рат]]||809||135140||4612||72599||24879 |- ||7983||[[d:Q7891]]||[[Систем органа за дисање]]||1171||96298||3588||12424||24883 |- ||7984||[[d:Q35802]]||[[Барух Спиноза]]||3433||123853||5375||16486||24896 |- ||7985||[[d:Q194173]]||[[Водени часовник]]||0||40364||7861||6829||24898 |- ||7986||[[d:Q904756]]||[[Преверавање]]||1188||49715||2376||1625||24905 |- ||7987||[[d:Q454]]||[[Мир]]||1756||65608||1848||1466||24908 |- ||7988||[[d:Q131140]]||[[COBOL (програмски језик)]]||5075||125383||1441||1065||24915 |- ||7989||[[d:Q5406]]||[[Хетити]]||23692||89644||19478||22340||24918 |- ||7990||[[d:Q9333]]||[[Лаози]]||2521||39888||2847||7428||24921 |- ||7991||[[d:Q6882]]||[[Џејмс Џојс]]||7296||197272||5155||5645||24923 |- ||7992||[[d:Q1123]]||[[Тантал]]||51198||52273||1894||4837||24925 |- ||7993||[[d:Q170017]]||[[Етелстан Сјајни]]||3460||93815||4061||3967||24941 |- ||7994||[[d:Q1108]]||[[Цезијум]]||32997||85909||25521||29571||24944 |- ||7995||[[d:Q1107]]||[[Аниме]]||4593||102310||10093||10224||24957 |- ||7996||[[d:Q5994]]||[[Клавир]]||4689||91852||5917||2881||24961 |- ||7997||[[d:Q7553]]||[[Превођење]]||1397||155622||10642||2941||24961 |- ||7998||[[d:Q44337]]||[[Матрица (математика)]]||15658||106101||8320||7800||24961 |- ||7999||[[d:Q36192]]||[[Фолклор]]||0||80019||4299||3599||24974 |- ||8000||[[d:Q192628]]||[[Говедина]]||0||68214||0||0||24979 |- ||8001||[[d:Q10403]]||[[Мали лав (сазвежђе)]]||2949||40695||1370||922||24980 |- ||8002||[[d:Q6607]]||[[Гитара]]||19064||89484||7811||2098||24993 |- ||8003||[[d:Q26332]]||[[Diprotodontia]]||0||8625||4640||0||25026 |- ||8004||[[d:Q43521]]||[[Геолошка доба]]||50523||165416||2483||26804||25033 |- ||8005||[[d:Q545]]||[[Балтичко море]]||3382||96359||2759||2118||25048 |- ||8006||[[d:Q34670]]||[[Албер Ками]]||5979||59415||37684||38360||25050 |- ||8007||[[d:Q9188]]||[[Емпајер стејт билдинг]]||14496||205611||2440||2243||25050 |- ||8008||[[d:Q8265]]||[[Сан у црвеном павиљону]]||2003||79209||2002||3054||25071 |- ||8009||[[d:Q588750]]||[[Луткарско позориште]]||0||67592||2148||17667||25074 |- ||8010||[[d:Q11036]]||[[The Rolling Stones]]||2687||258484||12055||10183||25076 |- ||8011||[[d:Q4918]]||[[Средоземно море]]||1626||125773||3703||3725||25080 |- ||8012||[[d:Q8747]]||[[Еуклид]]||2394||22720||5580||5429||25082 |- ||8013||[[d:Q8269]]||[[Прича о Генџију]]||1055||68152||2126||2622||25087 |- ||8014||[[d:Q5378]]||[[Рагби]]||6406||60128||7268||13111||25091 |- ||8015||[[d:Q127050]]||[[Пројекат Менхетн]]||1542||188104||1271||9176||25098 |- ||8016||[[d:Q864693]]||[[Piletina]]||1297||35080||1581||0||25109 |- ||8017||[[d:Q780]]||[[Кокошка]]||4484||96757||5966||5257||25109 |- ||8018||[[d:Q60235]]||[[Кофеин]]||21371||181888||1069||24065||25111 |- ||8019||[[d:Q646]]||[[Термометар]]||0||47800||19155||25000||25114 |- ||8020||[[d:Q177045]]||[[Други принцип термодинамике]]||1518||90952||6912||6632||25115 |- ||8021||[[d:Q10990]]||[[Месо]]||1744||162123||5274||6004||25117 |- ||8022||[[d:Q55814]]||[[Masovna izumiranja]]||23569||83941||25152||25210||25117 |- ||8023||[[d:Q202943]]||[[Брамагупта]]||3616||42215||1407||3187||25126 |- ||8024||[[d:Q43963]]||[[Џек Трбосек]]||4490||89406||30350||38398||25127 |- ||8025||[[d:Q10430]]||[[Гуштер (сазвежђе)]]||3108||7812||956||820||25131 |- ||8026||[[d:Q156449]]||[[Šarenci]]||0||13997||2318||0||25141 |- ||8027||[[d:Q52643]]||[[Dnevni dan]]||0||12697||0||0||25142 |- ||8028||[[d:Q573]]||[[Дан]]||6366||24175||17207||6716||25142 |- ||8029||[[d:Q5676]]||[[Мацуо Башо]]||2953||35806||1856||2675||25150 |- ||8030||[[d:Q188589]]||[[Tokamak]]||14642||99357||13549||13171||25161 |- ||8031||[[d:Q8314]]||[[Cucurbitaceae]]||7519||28094||7792||6333||25162 |- ||8032||[[d:Q7311]]||[[Ђакомо Пучини]]||2725||58927||8459||7701||25166 |- ||8033||[[d:Q9159]]||[[Монотеизам]]||1657||107746||1078||797||25167 |- ||8034||[[d:Q10874]]||[[Слепило]]||2455||89480||12756||12650||25167 |- ||8035||[[d:Q11656]]||[[Диода]]||5930||64864||11617||13492||25178 |- ||8036||[[d:Q345]]||[[Богородица]]||7414||148164||51421||8101||25181 |- ||8037||[[d:Q12485]]||[[Симетрија]]||5991||38728||1291||3051||25185 |- ||8038||[[d:Q584205]]||[[Antitrinitarijanizam]]||0||103502||0||7721||25206 |- ||8039||[[d:Q11425]]||[[Анимација]]||948||68873||1747||351||25219 |- ||8040||[[d:Q9696]]||[[Џон Кенеди]]||7162||240264||19863||17959||25220 |- ||8041||[[d:Q7071]]||[[Ли Бај]]||4535||56961||695||5192||25223 |- ||8042||[[d:Q65968]]||[[Хабзбурзи]]||20624||87775||11658||8977||25224 |- ||8043||[[d:Q130825]]||[[Акцелератор]]||0||59679||16505||13087||25241 |- ||8044||[[d:Q48301]]||[[Martin Hajdeger]]||6751||145907||7132||6512||25260 |- ||8045||[[d:Q660848]]||[[Nelinearni sistem]]||0||20662||0||10955||25263 |- ||8046||[[d:Q9471]]||[[Епистемологија]]||1453||105605||1550||3127||25265 |- ||8047||[[d:Q11978]]||[[Варење]]||1853||39970||456||1008||25277 |- ||8048||[[d:Q4724]]||[[Ле Корбизје]]||9385||115172||8049||13594||25278 |- ||8049||[[d:Q10494]]||[[Ален Прост]]||3930||124532||23760||4555||25278 |- ||8050||[[d:Q9045]]||[[Чанакја]]||1167||50483||1258||1850||25284 |- ||8051||[[d:Q7809]]||[[Унеско]]||2588||147770||7785||6937||25290 |- ||8052||[[d:Q1566]]||[[Дуван (производ)]]||6882||93914||5556||6142||25290 |- ||8053||[[d:Q10473]]||[[Компас (сазвежђе)]]||2079||34988||1969||2834||25304 |- ||8054||[[d:Q25161]]||[[Roald Dal]]||0||114817||2296||9222||25306 |- ||8055||[[d:Q355237]]||[[Бруно Латур]]||0||41986||0||0||25306 |- ||8056||[[d:Q7881]]||[[Скелетни систем]]||6856||23490||3257||6949||25312 |- ||8057||[[d:Q8441]]||[[Мушкарац]]||1997||24903||2838||1127||25313 |- ||8058||[[d:Q10428]]||[[Једнорог (сазвежђе)]]||4291||12051||845||860||25314 |- ||8059||[[d:Q10443]]||[[Рис (сазвежђе)]]||2268||40403||840||876||25324 |- ||8060||[[d:Q44200]]||[[Били Кид]]||0||82635||11458||11348||25328 |- ||8061||[[d:Q8003]]||[[Сергеј Ајзенштајн]]||2505||42970||18171||7155||25332 |- ||8062||[[d:Q19546]]||[[Папа]]||42485||158072||17518||44641||25333 |- ||8063||[[d:Q8068]]||[[Поплава]]||4668||52669||1959||1044||25339 |- ||8064||[[d:Q214426]]||[[Мексичка револуција]]||0||198540||2897||4942||25344 |- ||8065||[[d:Q6251]]||[[Volf-Rajeova zvezda]]||2442||91362||894||0||25353 |- ||8066||[[d:Q10529]]||[[Штит (сазвежђе)]]||2214||7662||766||831||25366 |- ||8067||[[d:Q39018]]||[[Император]]||1103||81972||2605||1021||25371 |- ||8068||[[d:Q8750]]||[[Мајкл Фарадеј]]||8681||65891||14313||8097||25379 |- ||8069||[[d:Q870]]||[[Воз]]||1297||58685||3420||2687||25382 |- ||8070||[[d:Q165318]]||[[Злочин и казна]]||32587||70875||25615||28698||25392 |- ||8071||[[d:Q12725]]||[[Електрицитет]]||3401||82297||15425||40581||25392 |- ||8072||[[d:Q1191515]]||[[Мост Хонгконг-Џухај-Макао]]||0||58057||0||0||25393 |- ||8073||[[d:Q9332]]||[[Понашање]]||12844||20772||1131||1374||25398 |- ||8074||[[d:Q7813]]||[[Универзална декларација о људским правима]]||7734||88089||5883||5798||25420 |- ||8075||[[d:Q186263]]||[[Машина за прање судова]]||0||39009||295||0||25421 |- ||8076||[[d:Q188800]]||[[Personalna unija]]||20522||32363||20341||1071||25431 |- ||8077||[[d:Q180544]]||[[Призма (геометријска фигура)]]||1136||17320||1611||1661||25431 |- ||8078||[[d:Q9482]]||[[Веверице (породица)]]||4388||28351||3481||3421||25434 |- ||8079||[[d:Q5513]]||[[Бајкалско језеро]]||3381||77199||11925||2680||25441 |- ||8080||[[d:Q43200]]||[[Бисексуалност]]||30938||124212||2273||4313||25442 |- ||8081||[[d:Q7804]]||[[Међународни монетарни фонд]]||9805||134292||18083||8291||25446 |- ||8082||[[d:Q102870]]||[[Харијет Табман]]||1286||91549||4254||1923||25447 |- ||8083||[[d:Q9350]]||[[Joga]]||4831||133239||12630||21750||25472 |- ||8084||[[d:Q514]]||[[Анатомија]]||1619||77454||3118||3409||25480 |- ||8085||[[d:Q166111]]||[[Кућна мува]]||27603||58303||0||4494||25487 |- ||8086||[[d:Q926]]||[[Роалд Амундсен]]||3752||41512||11047||8248||25490 |- ||8087||[[d:Q8251]]||[[Умеће ратовања]]||5024||35021||3259||4906||25496 |- ||8088||[[d:Q7317]]||[[Ђузепе Верди]]||5100||95693||7990||5292||25499 |- ||8089||[[d:Q8011]]||[[Ибн Сина]]||10458||112540||5633||9960||25507 |- ||8090||[[d:Q3766]]||[[Дамаск]]||8439||119399||12620||8288||25510 |- ||8091||[[d:Q131297]]||[[Геноцид у Руанди]]||3518||170466||117730||8457||25519 |- ||8092||[[d:Q1266]]||[[Дармштатијум]]||22090||35513||1446||2687||25528 |- ||8093||[[d:Q10425]]||[[Голуб (сазвежђе)]]||3381||10344||3370||3205||25535 |- ||8094||[[d:Q1092]]||[[Звездане стазе]]||4738||165492||19639||6986||25536 |- ||8095||[[d:Q8865]]||[[Шкорпија (сазвежђе)]]||2634||13739||2505||2515||25539 |- ||8096||[[d:Q145977]]||[[Bukve (porodica)]]||11061||10808||1728||0||25540 |- ||8097||[[d:Q131172]]||[[Заваривање]]||1628||65760||36949||35403||25561 |- ||8098||[[d:Q16346]]||[[Sinteza govora]]||0||71688||0||24789||25561 |- ||8099||[[d:Q15292]]||[[Зло]]||3985||45406||3503||25350||25565 |- ||8100||[[d:Q11205]]||[[Аритметика]]||8944||38872||1423||8998||25577 |- ||8101||[[d:Q8355]]||[[Виолина]]||4492||95829||9148||4783||25588 |- ||8102||[[d:Q183399]]||[[Фајненшал тајмс]]||0||58670||1522||1410||25598 |- ||8103||[[d:Q174791]]||[[Махмуд II]]||4156||41568||3250||3956||25602 |- ||8104||[[d:Q2225]]||[[Електрон]]||3147||154273||23277||22567||25610 |- ||8105||[[d:Q140]]||[[Лав]]||17914||142947||19493||17759||25624 |- ||8106||[[d:Q7801]]||[[Међународни суд правде]]||2251||73063||7049||8961||25629 |- ||8107||[[d:Q177013]]||[[Субатомске честице]]||1089||24021||15370||25126||25629 |- ||8108||[[d:Q11409]]||[[Апартхејд]]||693||212872||6898||5436||25631 |- ||8109||[[d:Q10565]]||[[Троугао (сазвежђе)]]||2351||25475||891||903||25635 |- ||8110||[[d:Q7181]]||[[Глобализација]]||5402||175473||9437||2017||25638 |- ||8111||[[d:Q187939]]||[[Производња]]||0||38970||0||0||25639 |- ||8112||[[d:Q83364]]||[[Vegetarijanstvo]]||0||120624||10674||18577||25642 |- ||8113||[[d:Q9041]]||[[Џејмс Ват]]||1400||57700||16310||15865||25651 |- ||8114||[[d:Q11453]]||[[Наводњавање]]||1616||79182||731||1117||25654 |- ||8115||[[d:Q7354]]||[[Јужни океан]]||2776||113092||6566||651||25656 |- ||8116||[[d:Q176483]]||[[Готичка архитектура]]||0||160126||8855||9384||25656 |- ||8117||[[d:Q10446]]||[[Зец (сазвежђе)]]||2520||8137||967||966||25662 |- ||8118||[[d:Q8070]]||[[Цунами]]||1592||61839||3570||712||25664 |- ||8119||[[d:Q7349]]||[[Јозеф Хајдн]]||51477||71842||3912||2209||25667 |- ||8120||[[d:Q151991]]||[[Европска јужна опсерваторија]]||0||82129||14513||14529||25667 |- ||8121||[[d:Q515]]||[[Град]]||1579||174930||7548||11350||25672 |- ||8122||[[d:Q7707]]||[[Ватерполо]]||2116||31549||6044||1687||25673 |- ||8123||[[d:Q37068]]||[[Романтизам]]||5674||143536||106892||104244||25680 |- ||8124||[[d:Q11420]]||[[Џудо]]||10880||63659||17205||13502||25683 |- ||8125||[[d:Q131138]]||[[Шала]]||1842||78650||5974||750||25696 |- ||8126||[[d:Q1286]]||[[Алпи]]||1816||95435||5851||6510||25697 |- ||8127||[[d:Q5589]]||[[Анри Матис]]||3708||72793||21472||3543||25699 |- ||8128||[[d:Q10571]]||[[Вук (сазвежђе)]]||2629||11726||820||1094||25700 |- ||8129||[[d:Q8619]]||[[Пјер Тридо]]||2176||173435||0||5383||25708 |- ||8130||[[d:Q670]]||[[Силицијум]]||40935||124207||9223||20796||25713 |- ||8131||[[d:Q7326]]||[[Ернан Кортес]]||9098||77083||10305||2635||25720 |- ||8132||[[d:Q131805]]||[[Џон Дјуи]]||2355||96082||1057||11611||25721 |- ||8133||[[d:Q61476]]||[[Masna kiselina]]||11794||53436||17799||17133||25731 |- ||8134||[[d:Q10525]]||[[Секстант (сазвежђе)]]||2235||7387||888||886||25746 |- ||8135||[[d:Q5879]]||[[Јохан Волфганг Гете]]||3278||86427||4624||22903||25756 |- ||8136||[[d:Q858656]]||[[Комутативни прстен]]||0||41874||0||4364||25763 |- ||8137||[[d:Q9038]]||[[Мухамед ел Хорезми]]||5458||66548||3382||8145||25769 |- ||8138||[[d:Q3274]]||[[Манагва]]||2602||77690||8238||920||25777 |- ||8139||[[d:Q81041]]||[[Hidrološki ciklus]]||9355||45419||10283||9952||25786 |- ||8140||[[d:Q11379]]||[[Енергија]]||3555||55703||9478||10227||25790 |- ||8141||[[d:Q9610]]||[[Бенгалски језик]]||1644||94283||1965||1149||25806 |- ||8142||[[d:Q5413]]||[[Јангцекјанг]]||1862||120190||2274||2785||25807 |- ||8143||[[d:Q41137]]||[[Асирско царство]]||8139||138298||27125||27372||25811 |- ||8144||[[d:Q8849]]||[[Рак (сазвежђе)]]||2321||26238||1353||2741||25816 |- ||8145||[[d:Q6778]]||[[Vršni kvark]]||0||32720||862||929||25816 |- ||8146||[[d:Q102145]]||[[Стандардни услови за температуру и притисак]]||0||29664||646||935||25840 |- ||8147||[[d:Q121254]]||[[Социјалдемократија]]||32585||219634||15047||34414||25854 |- ||8148||[[d:Q5325]]||[[Завојница]]||4471||59273||9320||6547||25858 |- ||8149||[[d:Q80479]]||[[Мунгоси]]||716||39027||4765||3959||25860 |- ||8150||[[d:Q33761]]||[[Арапско пролеће]]||9569||280160||13373||29099||25869 |- ||8151||[[d:Q7949]]||[[Истина]]||1520||93062||3295||11189||25872 |- ||8152||[[d:Q1652093]]||[[Datula (plod)]]||0||37448||0||0||25878 |- ||8153||[[d:Q25292]]||[[Датула]]||3538||37448||4368||4000||25878 |- ||8154||[[d:Q11419]]||[[Карате]]||8202||69750||8861||13161||25883 |- ||8155||[[d:Q47591]]||[[Византијска архитектура]]||19793||37549||0||0||25887 |- ||8156||[[d:Q179023]]||[[Francusko kolonijalno carstvo]]||0||107481||16158||15620||25905 |- ||8157||[[d:Q178061]]||[[Шок (медицина)]]||21532||43870||3893||22610||25910 |- ||8158||[[d:Q7348]]||[[Инд]]||3487||62706||4712||4811||25911 |- ||8159||[[d:Q10943]]||[[Сир]]||6677||64550||2355||6765||25920 |- ||8160||[[d:Q8589]]||[[Ашока]]||4183||137819||575||4698||25924 |- ||8161||[[d:Q11090]]||[[Танко црево]]||1273||30621||1773||397||25925 |- ||8162||[[d:Q5375]]||[[Крикет]]||3943||101006||5521||3014||25928 |- ||8163||[[d:Q12684]]||[[Moda]]||2264||94030||3081||3153||25929 |- ||8164||[[d:Q7371]]||[[Федерико Фелини]]||1521||78948||17094||17741||25939 |- ||8165||[[d:Q8958]]||[[Јохан Гутенберг]]||2388||45451||11051||7459||25949 |- ||8166||[[d:Q8753]]||[[Енрико Ферми]]||3712||96491||8059||2854||25950 |- ||8167||[[d:Q41397]]||[[Геноцид]]||9718||120988||10446||10188||25957 |- ||8168||[[d:Q601401]]||[[Трговина]]||3367||58287||1084||2168||25961 |- ||8169||[[d:Q687]]||[[Молијер]]||4883||43806||16076||2849||25969 |- ||8170||[[d:Q208460]]||[[Хиљаду деветсто осамдесет четврта]]||17463||112733||53178||51084||25971 |- ||8171||[[d:Q40904]]||[[Вернер Хајзенберг]]||3793||117804||34981||4335||25973 |- ||8172||[[d:Q160590]]||[[Утилитаризам]]||0||137154||1373||9517||25980 |- ||8173||[[d:Q7365]]||[[Мишић]]||7976||85399||2444||12452||25980 |- ||8174||[[d:Q10580]]||[[Вага (сазвежђе)]]||3440||15125||2193||1017||25995 |- ||8175||[[d:Q181543]]||[[Иконоборство]]||0||100242||8774||4383||26009 |- ||8176||[[d:Q4985]]||[[Херман Мелвил]]||0||119691||5753||5830||26015 |- ||8177||[[d:Q157696]]||[[Млађи водник]]||1143||78340||985||262||26017 |- ||8178||[[d:Q21162]]||[[Špicbergen]]||0||51345||18173||0||26022 |- ||8179||[[d:Q11351]]||[[Органска хемија]]||24870||36586||4089||31029||26042 |- ||8180||[[d:Q11423]]||[[Маса]]||2459||71369||7886||21684||26049 |- ||8181||[[d:Q162564]]||[[Ultrazvuk]]||570||50217||10662||5196||26063 |- ||8182||[[d:Q147787]]||[[Ана Карењина]]||1865||53722||1123||1937||26064 |- ||8183||[[d:Q7188]]||[[Влада]]||1258||30648||1091||1805||26080 |- ||8184||[[d:Q86]]||[[Главобоља]]||5109||77353||2312||5290||26083 |- ||8185||[[d:Q14620]]||[[Оптика]]||101135||107818||12332||99430||26085 |- ||8186||[[d:Q942347]]||[[Fizička optika]]||0||5248||0||0||26085 |- ||8187||[[d:Q329888]]||[[Савезници у Другом светском рату]]||4129||148177||24336||23474||26087 |- ||8188||[[d:Q27686]]||[[Хотел]]||3881||49907||4300||3361||26094 |- ||8189||[[d:Q12453]]||[[Мерење]]||6385||31759||6288||5013||26100 |- ||8190||[[d:Q9202]]||[[Кип слободе]]||1717||127068||6245||3771||26105 |- ||8191||[[d:Q7439]]||[[Ричард Столман]]||1306||101462||4889||633||26109 |- ||8192||[[d:Q12748]]||[[Фосилна горива]]||1042||34950||11874||12006||26119 |- ||8193||[[d:Q243]]||[[Ајфелова кула]]||2175||80782||5896||6042||26123 |- ||8194||[[d:Q540668]]||[[Национални музеј палате у Тајпеју]]||0||44197||13690||0||26124 |- ||8195||[[d:Q11468]]||[[Нанотехнологија]]||14134||85564||5291||6011||26135 |- ||8196||[[d:Q10519]]||[[Лисица (сазвежђе)]]||2496||12340||1572||829||26136 |- ||8197||[[d:Q3392]]||[[Нил]]||1948||81883||9810||11502||26148 |- ||8198||[[d:Q11413]]||[[Го]]||6108||126132||2225||2987||26155 |- ||8199||[[d:Q574]]||[[Источни Тимор]]||3754||129522||16638||3170||26164 |- ||8200||[[d:Q1555]]||[[Гватемала (град)]]||0||64367||4861||2465||26166 |- ||8201||[[d:Q5463]]||[[Стеновите планине]]||10821||48279||9971||10758||26177 |- ||8202||[[d:Q39624]]||[[Ирвас]]||0||136188||12602||11390||26191 |- ||8203||[[d:Q317]]||[[Диктатура]]||2339||53257||5602||2325||26199 |- ||8204||[[d:Q10521]]||[[Једра (сазвежђе)]]||3691||22400||849||2581||26203 |- ||8205||[[d:Q7176]]||[[Нагиб Махфуз]]||2527||31802||1618||1141||26243 |- ||8206||[[d:Q166]]||[[Црно море]]||4777||96908||9096||8330||26243 |- ||8207||[[d:Q8341]]||[[Џез]]||4398||163501||19011||4403||26249 |- ||8208||[[d:Q40477]]||[[Словени]]||20031||94913||11307||10559||26255 |- ||8209||[[d:Q81392]]||[[Фрактал]]||10640||69941||10518||14473||26259 |- ||8210||[[d:Q11397]]||[[Класична механика]]||7867||42736||9003||2810||26260 |- ||8211||[[d:Q9129]]||[[Грчки језик]]||8842||58693||19537||15919||26263 |- ||8212||[[d:Q1348]]||[[Колката]]||1873||217620||2031||4726||26272 |- ||8213||[[d:Q716]]||[[Титанијум]]||55722||72729||29242||7290||26286 |- ||8214||[[d:Q7754]]||[[Математичка анализа]]||5693||50128||10902||6379||26288 |- ||8215||[[d:Q10578]]||[[Хидра (сазвежђе)]]||2684||17275||2794||1198||26292 |- ||8216||[[d:Q3870]]||[[Најроби]]||3119||123446||6228||4318||26296 |- ||8217||[[d:Q23792]]||[[Палестина (регија)]]||3735||133404||2331||2044||26306 |- ||8218||[[d:Q9397]]||[[Си Џу]]||1111||31995||955||1044||26313 |- ||8219||[[d:Q43035]]||[[Електротехника]]||11617||81614||5078||12719||26318 |- ||8220||[[d:Q8906]]||[[Змијоноша (сазвежђе)]]||4005||24694||1699||1265||26328 |- ||8221||[[d:Q8675]]||[[Змај (сазвежђе)]]||3076||18442||1748||991||26332 |- ||8222||[[d:Q37129]]||[[Метан]]||21546||75129||20955||4492||26340 |- ||8223||[[d:Q21201]]||[[Социологија]]||38781||154219||18577||35744||26342 |- ||8224||[[d:Q5410500]]||[[Вера]]||1843||71596||3717||3446||26376 |- ||8225||[[d:Q1069]]||[[Геологија]]||1918||81629||12420||8382||26383 |- ||8226||[[d:Q542]]||[[Атлетика]]||2491||67233||17390||5442||26386 |- ||8227||[[d:Q7939]]||[[El Ninjo]]||2369||81828||5261||2325||26389 |- ||8228||[[d:Q94916]]||[[Други италијанско-етиопски рат]]||0||102996||11612||11600||26394 |- ||8229||[[d:Q40185]]||[[Божанствена комедија]]||8263||56818||6390||24362||26404 |- ||8230||[[d:Q11472]]||[[Папир]]||4526||41580||40427||5862||26405 |- ||8231||[[d:Q179692]]||[[Аксиома избора]]||0||55857||2377||0||26412 |- ||8232||[[d:Q7192]]||[[Ћин Ши Хуанг]]||2571||79266||3206||12205||26419 |- ||8233||[[d:Q201732]]||[[Роберт Грејвс]]||0||51068||0||24305||26423 |- ||8234||[[d:Q529]]||[[Луј Пастер]]||2516||119784||7485||2035||26424 |- ||8235||[[d:Q9381]]||[[Адам Смит]]||3465||105068||14424||8321||26431 |- ||8236||[[d:Q49228]]||[[Аустронежански језици]]||0||89558||19534||3664||26431 |- ||8237||[[d:Q27654]]||[[Историја филозофије]]||1031||137686||13385||12517||26432 |- ||8238||[[d:Q924]]||[[Танзанија]]||10605||180839||12497||9058||26435 |- ||8239||[[d:Q6722]]||[[Карл Фридрих Гаус]]||3329||71870||16853||8181||26439 |- ||8240||[[d:Q7298]]||[[Антоњин Дворжак]]||4051||86905||10439||2493||26443 |- ||8241||[[d:Q202837]]||[[Акутни застој срца]]||0||117511||2100||7220||26447 |- ||8242||[[d:Q7347]]||[[Велика језера]]||3788||104264||9338||2819||26448 |- ||8243||[[d:Q7873]]||[[Крв]]||8419||61338||18556||7658||26467 |- ||8244||[[d:Q156207]]||[[Гладиола]]||20760||34980||19532||5453||26472 |- ||8245||[[d:Q46857]]||[[Naučna metoda]]||20000||159750||1398||7614||26475 |- ||8246||[[d:Q211884]]||[[Византијска уметност]]||70698||60622||20016||18512||26481 |- ||8247||[[d:Q36933]]||[[Озон]]||1672||148965||31461||6617||26494 |- ||8248||[[d:Q12167]]||[[Неухрањеност]]||8368||147442||2359||512||26499 |- ||8249||[[d:Q83155]]||[[Жак-Луј Давид]]||3237||68596||7535||7725||26519 |- ||8250||[[d:Q219368]]||[[Џудит Батлер]]||0||97054||3509||9962||26524 |- ||8251||[[d:Q8873]]||[[Сатјађит Рај]]||1452||100000||2247||5793||26531 |- ||8252||[[d:Q57085]]||[[Ерих Фром]]||9000||35933||10062||12047||26531 |- ||8253||[[d:Q9068]]||[[Волтер]]||6959||136340||13563||7692||26534 |- ||8254||[[d:Q134808]]||[[Вакцина]]||1088||130011||6985||2447||26541 |- ||8255||[[d:Q846662]]||[[Televizijska igra]]||0||25284||2891||1061||26548 |- ||8256||[[d:Q7270]]||[[Република]]||3076||74303||965||319||26552 |- ||8257||[[d:Q11456]]||[[Полупроводник]]||5864||44346||17692||18422||26554 |- ||8258||[[d:Q11405]]||[[Флаута]]||3285||44471||5348||3150||26555 |- ||8259||[[d:Q127933]]||[[Ватромет]]||0||75074||4023||3722||26556 |- ||8260||[[d:Q23548]]||[[Наса]]||2128||170535||36127||19601||26556 |- ||8261||[[d:Q12117]]||[[Житарице]]||785||27400||9399||3121||26557 |- ||8262||[[d:Q5670]]||[[Абу Нувас]]||1694||25068||2608||1668||26560 |- ||8263||[[d:Q12479]]||[[Теорија бројева]]||1725||82979||3015||6731||26563 |- ||8264||[[d:Q5580]]||[[Албрехт Дирер]]||3499||66873||30959||17563||26570 |- ||8265||[[d:Q9316]]||[[Сикизам]]||6006||179070||2249||5245||26571 |- ||8266||[[d:Q154751]]||[[Nikola Kuzanski]]||775||38030||1061||16106||26601 |- ||8267||[[d:Q21881]]||[[Fagales]]||4539||5315||1729||0||26605 |- ||8268||[[d:Q9282]]||[[Пехар (сазвежђе)]]||2912||38217||3306||3022||26618 |- ||8269||[[d:Q317574]]||[[Mak Senet]]||1178||23055||3516||1948||26620 |- ||8270||[[d:Q47512]]||[[Сирћетна киселина]]||11527||63317||3309||25757||26627 |- ||8271||[[d:Q9546]]||[[Ел Газали]]||2899||74090||4616||5124||26632 |- ||8272||[[d:Q11573]]||[[Метар]]||2643||89535||9144||6255||26634 |- ||8273||[[d:Q227]]||[[Азербејџан]]||17283||235986||7532||22476||26645 |- ||8274||[[d:Q10413]]||[[Јужна круна (сазвежђе)]]||3078||52180||1879||1949||26645 |- ||8275||[[d:Q5339]]||[[Транзистор]]||2434||95106||22530||21524||26646 |- ||8276||[[d:Q8253]]||[[Фикција]]||3395||20097||2628||2710||26647 |- ||8277||[[d:Q10570]]||[[Бик (сазвежђе)]]||3936||37366||3290||2237||26647 |- ||8278||[[d:Q12551]]||[[Стогодишњи рат]]||26567||103742||30973||37497||26660 |- ||8279||[[d:Q154705]]||[[Уједињење Њемачке 1871.]]||6168||120022||4205||0||26671 |- ||8280||[[d:Q10535]]||[[Јарац (сазвежђе)]]||4174||14768||1891||1925||26679 |- ||8281||[[d:Q9302]]||[[Делфин (сазвежђе)]]||3083||27842||1482||896||26681 |- ||8282||[[d:Q12518]]||[[Торањ]]||6797||11030||6988||7079||26686 |- ||8283||[[d:Q3574371]]||[[Електронска цијев]]||1807||114777||9937||26205||26697 |- ||8284||[[d:Q9253]]||[[Олтар (сазвежђе)]]||2490||29061||1969||1964||26711 |- ||8285||[[d:Q10892]]||[[Протисти]]||1737||56553||5527||5008||26717 |- ||8286||[[d:Q44279]]||[[Оливер Кромвел]]||4611||134637||1720||4777||26719 |- ||8287||[[d:Q71084]]||[[Прво француско царство]]||0||46022||5502||17046||26720 |- ||8288||[[d:Q7375]]||[[Камила]]||1420||101195||10676||9849||26720 |- ||8289||[[d:Q1353]]||[[Делхи]]||2264||209158||6766||10317||26722 |- ||8290||[[d:Q8736]]||[[Версајски споразум]]||2823||154842||3858||2950||26725 |- ||8291||[[d:Q8279]]||[[Шахнаме]]||3625||63990||2145||2285||26727 |- ||8292||[[d:Q10513]]||[[Стрела (сазвежђе)]]||2552||36787||1914||884||26727 |- ||8293||[[d:Q129308]]||[[Јован без Земље]]||7044||130806||4195||4201||26750 |- ||8294||[[d:Q47146]]||[[Кориснички интерфејс]]||1928||44328||935||256||26785 |- ||8295||[[d:Q7199]]||[[Марсел Пруст]]||7274||35970||12593||8738||26786 |- ||8296||[[d:Q6497624]]||[[Узгон]]||3232||27973||10398||9937||26795 |- ||8297||[[d:Q194253]]||[[Евангелизам]]||0||174196||0||2479||26803 |- ||8298||[[d:Q11426]]||[[Метал]]||4561||79230||4207||2384||26807 |- ||8299||[[d:Q7366]]||[[Песма]]||669||11737||1134||1344||26811 |- ||8300||[[d:Q7721]]||[[Наполеон III Бонапарта]]||3203||180929||8281||18426||26816 |- ||8301||[[d:Q46611]]||[[Програм Аполо]]||11907||151412||30388||29907||26819 |- ||8302||[[d:Q8171]]||[[Реч]]||940||17357||1786||11203||26820 |- ||8303||[[d:Q8216]]||[[Грчки алфабет]]||1021||100735||12766||803||26820 |- ||8304||[[d:Q332062]]||[[Обични сирак]]||1272||33876||1879||0||26827 |- ||8305||[[d:Q19871]]||[[Чекајући Годоа]]||0||104240||8022||8121||26841 |- ||8306||[[d:Q113162]]||[[Istorija Ujedinjenog Kraljevstva]]||0||223811||9968||0||26850 |- ||8307||[[d:Q5300]]||[[Централна процесорска јединица]]||3637||87314||11078||4494||26850 |- ||8308||[[d:Q47740]]||[[Муслимани]]||4900||64562||2759||958||26868 |- ||8309||[[d:Q1726]]||[[Минхен]]||21483||174358||23957||13281||26882 |- ||8310||[[d:Q1497]]||[[Мисисипи (река)]]||7301||133374||2155||4191||26889 |- ||8311||[[d:Q10586]]||[[Орао (сазвежђе)]]||2914||18528||2747||952||26896 |- ||8312||[[d:Q44]]||[[Пиво]]||12916||117201||14385||14551||26904 |- ||8313||[[d:Q8473]]||[[Војска]]||1254||54919||1912||4507||26909 |- ||8314||[[d:Q15627509]]||[[Vojna organizacija]]||0||36680||0||0||26909 |- ||8315||[[d:Q8440]]||[[Уго Чавез]]||5546||257949||3307||4339||26914 |- ||8316||[[d:Q5484]]||[[Каспијско језеро]]||2949||81903||3909||2670||26925 |- ||8317||[[d:Q11764]]||[[Гвоздено доба]]||7178||60030||11174||8377||26928 |- ||8318||[[d:Q8733]]||[[Династија Ћинг]]||6398||169730||11969||2310||26938 |- ||8319||[[d:Q11990]]||[[Репродукција]]||8681||27206||2236||1508||26949 |- ||8320||[[d:Q13903]]||[[Орион (маглина)]]||7182||44738||6567||6365||26964 |- ||8321||[[d:Q4022]]||[[Река]]||2287||36873||698||1736||26965 |- ||8322||[[d:Q133772]]||[[Каријес]]||3264||125138||9366||26699||26966 |- ||8323||[[d:Q8832]]||[[Жирафа (сазвежђе)]]||2715||15019||1771||801||26968 |- ||8324||[[d:Q8081]]||[[Торнадо]]||996||109650||2880||1025||26980 |- ||8325||[[d:Q58074]]||[[Ерик Ериксон]]||0||54769||0||0||26984 |- ||8326||[[d:Q53268]]||[[Toyota]]||3289||175353||4866||2678||26988 |- ||8327||[[d:Q10409]]||[[Јужна риба (сазвежђе)]]||3128||22554||1768||790||26992 |- ||8328||[[d:Q7372]]||[[Ајкуле]]||3644||147132||3678||2733||26999 |- ||8329||[[d:Q36322]]||[[Џејн Остин]]||5401||97762||14310||14676||27002 |- ||8330||[[d:Q203817]]||[[Прво бугарско царство]]||3478||146137||5979||3805||27003 |- ||8331||[[d:Q11345]]||[[Једначина]]||3271||33115||7399||4371||27016 |- ||8332||[[d:Q12280]]||[[Мост]]||3044||69695||5307||4348||27023 |- ||8333||[[d:Q13360264]]||[[Пита]]||0||32903||4768||5112||27028 |- ||8334||[[d:Q9268]]||[[Јудаизам]]||7433||184935||8241||4305||27032 |- ||8335||[[d:Q48663]]||[[Свјетска бициклистичка унија]]||0||27616||0||0||27036 |- ||8336||[[d:Q82571]]||[[Линеарна алгебра]]||831||60716||4616||779||27043 |- ||8337||[[d:Q133151]]||[[Ози Озборн]]||3788||129319||2534||1382||27048 |- ||8338||[[d:Q11457]]||[[Памук]]||3388||110242||3376||2987||27050 |- ||8339||[[d:Q7350]]||[[Панамски канал]]||5532||126817||10760||17740||27051 |- ||8340||[[d:Q42891]]||[[Кришна]]||0||133370||0||3627||27057 |- ||8341||[[d:Q11422]]||[[Играчка]]||2857||65131||1726||937||27074 |- ||8342||[[d:Q34726]]||[[Грчка митологија]]||10122||101966||20901||103209||27081 |- ||8343||[[d:Q7239]]||[[Организам]]||1235||45764||2241||611||27086 |- ||8344||[[d:Q12870]]||[[Експлозив]]||724||73026||8978||11892||27086 |- ||8345||[[d:Q8923]]||[[Близанци (сазвежђе)]]||3941||20213||3716||2903||27091 |- ||8346||[[d:Q8588]]||[[Шредингерова мачка]]||0||40339||5759||2334||27093 |- ||8347||[[d:Q12514]]||[[Брана Три клисуре]]||6729||100663||15781||14781||27120 |- ||8348||[[d:Q12171]]||[[Менструација]]||1246||59884||15502||4384||27121 |- ||8349||[[d:Q8573]]||[[Сун Јат Сен]]||1015||113000||3075||3771||27123 |- ||8350||[[d:Q1541]]||[[Марко Тулије Цицерон]]||61931||96338||26964||26354||27132 |- ||8351||[[d:Q9251]]||[[Крма (сазвежђе)]]||2916||7296||1163||3684||27135 |- ||8352||[[d:Q184211]]||[[Моногамија]]||0||90975||481||1744||27137 |- ||8353||[[d:Q661199]]||[[Трпезарија]]||0||6739||0||0||27142 |- ||8354||[[d:Q933]]||[[Јужни пол]]||1794||32680||2951||832||27147 |- ||8355||[[d:Q845773]]||[[Svetska federacija za podvodne aktivnosti]]||0||46453||966||0||27179 |- ||8356||[[d:Q47041]]||[[Biološka raznovrsnost]]||21463||214020||2145||2463||27184 |- ||8357||[[d:Q4]]||[[Смрт]]||3391||72918||3840||9763||27185 |- ||8358||[[d:Q19172]]||[[Тинамуи]]||0||69450||15612||14145||27191 |- ||8359||[[d:Q161428]]||[[Грузинско писмо]]||0||91297||15139||17479||27192 |- ||8360||[[d:Q11068]]||[[Циркулаторни систем]]||4840||52220||6369||1580||27214 |- ||8361||[[d:Q47690]]||[[Вавилонија]]||0||95510||31937||27095||27218 |- ||8362||[[d:Q11051]]||[[Хинди-урду]]||1206||87750||986||6660||27278 |- ||8363||[[d:Q11418]]||[[Слаба интеракција]]||1956||41668||10310||10312||27289 |- ||8364||[[d:Q11774]]||[[Гупта царство]]||7233||70338||4222||5838||27290 |- ||8365||[[d:Q3838]]||[[Киншаса]]||6900||70927||5674||13021||27290 |- ||8366||[[d:Q154959]]||[[Hugo Grocije]]||1775||67480||0||25413||27293 |- ||8367||[[d:Q36288]]||[[Пут свиле]]||14402||137941||16710||14514||27296 |- ||8368||[[d:Q11442]]||[[Бицикл]]||4422||88926||5263||4838||27298 |- ||8369||[[d:Q1178]]||[[Морис Равел]]||0||101683||18284||19932||27314 |- ||8370||[[d:Q16957]]||[[Источна Немачка]]||10748||200792||6468||10438||27318 |- ||8371||[[d:Q7209]]||[[Династија Хан]]||26584||159139||32006||47581||27320 |- ||8372||[[d:Q934]]||[[Сјеверни пол]]||4387||66102||4673||1167||27320 |- ||8373||[[d:Q6583]]||[[Сахара]]||2837||91877||9293||13195||27320 |- ||8374||[[d:Q7860]]||[[Природа]]||1927||85454||5165||3138||27326 |- ||8375||[[d:Q500]]||[[Limun]]||8409||24193||9817||10488||27336 |- ||8376||[[d:Q8864]]||[[Пегаз (сазвежђе)]]||2196||37976||2126||963||27337 |- ||8377||[[d:Q11633]]||[[Фотографија]]||4933||82690||16833||8890||27340 |- ||8378||[[d:Q10978]]||[[Грожђе]]||5205||37354||3984||3889||27344 |- ||8379||[[d:Q7186]]||[[Марија Кири]]||4128||117869||16411||7751||27345 |- ||8380||[[d:Q9158]]||[[Електронска пошта]]||2909||78407||4941||4315||27354 |- ||8381||[[d:Q5369]]||[[Бејзбол]]||19855||130860||19715||18674||27373 |- ||8382||[[d:Q7241]]||[[Рабиндранат Тагор]]||3984||111325||5936||2515||27381 |- ||8383||[[d:Q9595]]||[[Тримурти]]||1644||19278||441||444||27381 |- ||8384||[[d:Q47315]]||[[Коњица]]||2140||138360||12268||2215||27383 |- ||8385||[[d:Q10068]]||[[Линдси Вон]]||0||93106||13655||23838||27386 |- ||8386||[[d:Q160]]||[[Китови]]||21602||107661||14632||13753||27392 |- ||8387||[[d:Q7355]]||[[Хуангхе]]||2227||57965||2298||3186||27398 |- ||8388||[[d:Q17455]]||[[Џон фон Нојман]]||4163||237174||5027||5916||27399 |- ||8389||[[d:Q12757]]||[[Klipni motor]]||18420||96038||12030||20283||27414 |- ||8390||[[d:Q11817]]||[[Ендру Џексон]]||7429||199499||7049||6005||27416 |- ||8391||[[d:Q9135]]||[[Оперативни систем]]||4803||104844||10082||12311||27422 |- ||8392||[[d:Q12482]]||[[Теорија скупова]]||1577||42998||1760||1127||27425 |- ||8393||[[d:Q974]]||[[Демократска Република Конго]]||10921||203038||14121||9709||27432 |- ||8394||[[d:Q2018526]]||[[Umetnosti]]||0||46821||0||0||27447 |- ||8395||[[d:Q735]]||[[Уметност]]||3640||120479||4253||25170||27447 |- ||8396||[[d:Q145777]]||[[Slakovke]]||7939||17324||4636||0||27455 |- ||8397||[[d:Q897]]||[[Злато]]||28302||136586||20625||29486||27469 |- ||8398||[[d:Q42388]]||[[Ционизам]]||18738||198652||1113||5152||27509 |- ||8399||[[d:Q11708]]||[[Југоисточна Азија]]||28114||163913||28656||28895||27512 |- ||8400||[[d:Q22651]]||[[Opnokrilci]]||42979||29471||2462||29085||27523 |- ||8401||[[d:Q12184]]||[[Пандемија]]||4381||126103||1898||10428||27527 |- ||8402||[[d:Q10490]]||[[Ајртон Сена]]||50339||195751||45816||43122||27530 |- ||8403||[[d:Q14672]]||[[Фреснелова сочива]]||0||52428||3671||0||27532 |- ||8404||[[d:Q12132]]||[[Календар]]||2835||30200||15043||1323||27533 |- ||8405||[[d:Q11023]]||[[Инжењерство]]||2063||88268||2409||10083||27536 |- ||8406||[[d:Q39619]]||[[Алија]]||6730||154335||9276||234332||27538 |- ||8407||[[d:Q11009]]||[[Орашасти плодови]]||13736||21125||341||1168||27548 |- ||8408||[[d:Q208021]]||[[Орах (плод)]]||0||29122||0||0||27548 |- ||8409||[[d:Q4439]]||[[Хард-диск]]||9056||139302||26358||4879||27551 |- ||8410||[[d:Q11759]]||[[Камено доба]]||1520||79751||3870||1466||27556 |- ||8411||[[d:Q329838]]||[[Криза 3. века]]||0||51202||20342||20142||27557 |- ||8412||[[d:Q134180]]||[[Труман Капоте]]||2677||96066||3789||3566||27572 |- ||8413||[[d:Q23498]]||[[Археологија]]||5063||116003||6787||4345||27584 |- ||8414||[[d:Q202808]]||[[Историја Финске]]||0||118130||15244||0||27596 |- ||8415||[[d:Q3503]]||[[Конго (река)]]||8126||39652||9158||8537||27603 |- ||8416||[[d:Q1524]]||[[Атина]]||31258||176757||6762||41950||27611 |- ||8417||[[d:Q79911]]||[[Руски грађански рат]]||7512||124797||7551||29053||27615 |- ||8418||[[d:Q7779]]||[[Заједница независних држава]]||4102||81248||4042||2454||27623 |- ||8419||[[d:Q8338]]||[[Труба]]||2186||40607||1551||3475||27635 |- ||8420||[[d:Q24354]]||[[Pozorište (struktura)]]||0||27436||0||0||27635 |- ||8421||[[d:Q11635]]||[[Позориште]]||9079||83406||2251||1522||27635 |- ||8422||[[d:Q151055]]||[[Денисовци]]||23549||65397||25857||26267||27638 |- ||8423||[[d:Q211028]]||[[Bas bubanj]]||1173||35986||0||0||27639 |- ||8424||[[d:Q11404]]||[[Бубањ]]||1648||17094||13656||14174||27639 |- ||8425||[[d:Q12516]]||[[Пирамиде]]||3042||41157||5523||9242||27645 |- ||8426||[[d:Q11652]]||[[Учесталост]]||8541||20698||6179||17689||27654 |- ||8427||[[d:Q2111]]||[[Брзина светлости]]||2413||141284||9280||27535||27661 |- ||8428||[[d:Q8074]]||[[Облак]]||6462||127417||21013||7354||27662 |- ||8429||[[d:Q36456]]||[[Ханибал]]||2263||94794||15645||13081||27663 |- ||8430||[[d:Q80330]]||[[Енглески грађански рат]]||1500||115105||3601||3101||27672 |- ||8431||[[d:Q7950]]||[[Тектоника плоча]]||1920||108107||42002||41970||27702 |- ||8432||[[d:Q3947]]||[[Кућа]]||1121||28783||858||5865||27715 |- ||8433||[[d:Q446]]||[[Точак]]||2030||40398||7230||3691||27718 |- ||8434||[[d:Q170472]]||[[Ориген Адамантије]]||0||156812||12629||11697||27731 |- ||8435||[[d:Q9294]]||[[Ибн Халдун]]||23279||65113||24909||24865||27732 |- ||8436||[[d:Q10468]]||[[Цефеј (сазвежђе)]]||2866||15098||7594||2188||27741 |- ||8437||[[d:Q2095]]||[[Храна]]||10256||88707||2488||1580||27757 |- ||8438||[[d:Q9081]]||[[Знање]]||1072||77173||1256||23449||27762 |- ||8439||[[d:Q150901]]||[[The Dark Side of the Moon]]||0||124820||11094||10966||27770 |- ||8440||[[d:Q43347]]||[[Џелалудин Руми]]||2949||91753||2008||6301||27773 |- ||8441||[[d:Q7331]]||[[Ибн Батута]]||11134||117784||16610||16607||27788 |- ||8442||[[d:Q155223]]||[[НБА]]||7830||107677||7643||15782||27793 |- ||8443||[[d:Q50675]]||[[Историографија]]||0||146232||3198||445||27812 |- ||8444||[[d:Q389688]]||[[Ахеменидско царство]]||128256||172132||129244||126566||27834 |- ||8445||[[d:Q7011]]||[[Калидаса]]||1541||34393||1560||1623||27836 |- ||8446||[[d:Q10406]]||[[Северна круна (сазвежђе)]]||2605||53860||2235||1011||27851 |- ||8447||[[d:Q12800]]||[[Митраљез]]||3896||62368||1974||3946||27853 |- ||8448||[[d:Q215777]]||[[Henk Aron]]||0||107432||0||0||27863 |- ||8449||[[d:Q5588]]||[[Фрида Кало]]||4972||123816||8178||7682||27882 |- ||8450||[[d:Q5284]]||[[Бил Гејтс]]||3398||165931||9491||8191||27893 |- ||8451||[[d:Q2841]]||[[Богота]]||18973||148276||15454||12228||27893 |- ||8452||[[d:Q9510]]||[[Стварност]]||896||42146||1365||23723||27919 |- ||8453||[[d:Q182925]]||[[Флуоресцентна сијалица]]||1225||91797||35907||31383||27927 |- ||8454||[[d:Q215304]]||[[Mitovi o stvaranju]]||0||45018||13148||13524||27934 |- ||8455||[[d:Q390248]]||[[Mit o poreklu]]||0||19155||0||0||27934 |- ||8456||[[d:Q462195]]||[[Tangšanski zemljotres 1976.]]||0||77860||0||0||27949 |- ||8457||[[d:Q179164]]||[[Унитарна држава]]||4017||9945||0||1150||27950 |- ||8458||[[d:Q466]]||[[Веб]]||2430||78546||5593||5997||27951 |- ||8459||[[d:Q12133]]||[[Глувоћа]]||8042||11451||538||884||27963 |- ||8460||[[d:Q12969754]]||[[Електромагнетско зрачење]]||61685||90304||21291||18088||27973 |- ||8461||[[d:Q883]]||[[Новосибирск]]||3663||62528||4260||4673||28008 |- ||8462||[[d:Q10470]]||[[Прамац (сазвежђе)]]||6240||16662||1619||4401||28009 |- ||8463||[[d:Q11030]]||[[Новинарство]]||945||60977||6387||1816||28012 |- ||8464||[[d:Q11424]]||[[Филм]]||2736||67745||3830||2599||28020 |- ||8465||[[d:Q5505]]||[[Викторијино језеро]]||5818||72146||4067||1255||28036 |- ||8466||[[d:Q506]]||[[Цвет]]||9138||98944||3937||3050||28038 |- ||8467||[[d:Q423]]||[[Северна Кореја]]||14571||259116||22398||42871||28054 |- ||8468||[[d:Q9420]]||[[Мисао]]||1138||122013||1075||13421||28059 |- ||8469||[[d:Q8006]]||[[Акира Куросава]]||6892||107867||21419||6634||28064 |- ||8470||[[d:Q297]]||[[Дијего Веласкез]]||2876||53651||20397||20310||28100 |- ||8471||[[d:Q11035]]||[[Телефон]]||3369||41646||4247||4056||28129 |- ||8472||[[d:Q435]]||[[Александријска библиотека]]||0||83995||6384||6031||28132 |- ||8473||[[d:Q5816]]||[[Мао Цедунг]]||4758||207412||7213||7526||28139 |- ||8474||[[d:Q879]]||[[Бром]]||40363||63323||4140||6039||28150 |- ||8475||[[d:Q11203]]||[[Систем линеарних једначина]]||4577||34589||4712||4655||28155 |- ||8476||[[d:Q8063]]||[[Стена]]||14825||23246||1454||2653||28159 |- ||8477||[[d:Q9620]]||[[Живац]]||1863||20819||1830||2374||28200 |- ||8478||[[d:Q1335]]||[[Монтевидео]]||3679||191027||6363||2976||28203 |- ||8479||[[d:Q44497]]||[[Рударство]]||2041||96970||15706||14169||28207 |- ||8480||[[d:Q11012]]||[[Робот]]||3041||144862||795||2844||28210 |- ||8481||[[d:Q7081]]||[[Материјализам]]||697||47562||3027||717||28213 |- ||8482||[[d:Q187959]]||[[Дистрибутивност]]||0||19756||0||809||28220 |- ||8483||[[d:Q231218]]||[[Абиогенеза]]||49861||161912||73279||48421||28236 |- ||8484||[[d:Q1364]]||[[Плод]]||10489||48299||1402||951||28252 |- ||8485||[[d:Q1075]]||[[Боја]]||5095||45535||17022||5665||28260 |- ||8486||[[d:Q372948]]||[[Nijanse boje]]||0||15200||0||0||28260 |- ||8487||[[d:Q885]]||[[Јозеф Пилсудски]]||1097||131838||12994||23927||28261 |- ||8488||[[d:Q323481]]||[[Program za međunarodno ocenjivanje studenata]]||0||87825||3723||3682||28271 |- ||8489||[[d:Q644302]]||[[Мотив]]||6491||121020||9732||12884||28272 |- ||8490||[[d:Q8768]]||[[Хенри Форд]]||7494||101631||9587||4858||28288 |- ||8491||[[d:Q12128]]||[[Стоматологија]]||1435||51526||2589||1435||28302 |- ||8492||[[d:Q12271]]||[[Архитектура]]||9543||55196||16068||2977||28309 |- ||8493||[[d:Q695980]]||[[Istorija Iraka]]||0||67337||0||22266||28320 |- ||8494||[[d:Q85125]]||[[Prisilno raseljavanje u Sovjetskom Savezu]]||94131||86448||95119||93245||28353 |- ||8495||[[d:Q5456]]||[[Анди]]||1494||53414||6476||2398||28353 |- ||8496||[[d:Q282]]||[[Вино]]||1841||110143||11247||4036||28353 |- ||8497||[[d:Q4604]]||[[Конфучије]]||1478||99596||12249||10779||28366 |- ||8498||[[d:Q199]]||[[1 (број)]]||4664||22307||5106||4469||28376 |- ||8499||[[d:Q169226]]||[[Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band]]||3676||222362||5958||7187||28379 |- ||8500||[[d:Q8652]]||[[Мајами]]||2839||137173||26383||27173||28381 |- ||8501||[[d:Q1781]]||[[Будимпешта]]||14443||207068||13383||10440||28383 |- ||8502||[[d:Q9143]]||[[Програмски језик]]||2248||79036||4572||3011||28393 |- ||8503||[[d:Q5089]]||[[Ганг]]||1346||141523||4611||4489||28394 |- ||8504||[[d:Q34474]]||[[Александар Солжењицин]]||1563||117101||10714||9883||28409 |- ||8505||[[d:Q47478]]||[[Svami Vivekananda]]||0||99428||0||8728||28419 |- ||8506||[[d:Q757]]||[[Сент Винсент и Гренадини]]||4011||61606||3836||5417||28443 |- ||8507||[[d:Q10452]]||[[Ловачки пси (сазвежђе)]]||1607||22487||4657||4668||28450 |- ||8508||[[d:Q7877]]||[[Elektrohemija]]||55047||63190||59642||59083||28454 |- ||8509||[[d:Q135364]]||[[Олмеци]]||0||78814||9825||2627||28463 |- ||8510||[[d:Q185230]]||[[Велики љиљци]]||26794||123718||7960||8104||28483 |- ||8511||[[d:Q812]]||[[Флорида]]||7593||235503||9986||12157||28488 |- ||8512||[[d:Q975872]]||[[Вресови]]||7213||16246||7530||4820||28494 |- ||8513||[[d:Q47231]]||[[Одисеј]]||25713||53964||26363||28748||28504 |- ||8514||[[d:Q9165]]||[[Душа]]||1363||94202||1700||14760||28514 |- ||8515||[[d:Q9726]]||[[Ђоакино Росини]]||4649||96882||2353||2246||28516 |- ||8516||[[d:Q2012]]||[[Мајански календар]]||16289||40396||15642||35496||28524 |- ||8517||[[d:Q7198]]||[[Овидије]]||1789||81980||10380||16586||28533 |- ||8518||[[d:Q228241]]||[[Tabanidae]]||0||43504||1231||1201||28534 |- ||8519||[[d:Q1328366]]||[[Turska književnost]]||2751||70471||2786||0||28547 |- ||8520||[[d:Q43216]]||[[Епикур]]||2452||88605||3786||14357||28554 |- ||8521||[[d:Q8183]]||[[Фонема]]||1071||44047||1242||1715||28574 |- ||8522||[[d:Q8242]]||[[Књижевност]]||6661||74602||6117||6534||28578 |- ||8523||[[d:Q39562]]||[[Мајкл Фелпс]]||21043||209619||33933||18555||28583 |- ||8524||[[d:Q11538]]||[[Математички доказ]]||916||37629||2862||2239||28598 |- ||8525||[[d:Q6097]]||[[Чај]]||20176||84162||12419||9648||28600 |- ||8526||[[d:Q52934]]||[[Карл XII Шведски]]||0||54354||1725||28137||28601 |- ||8527||[[d:Q5372]]||[[Кошарка]]||44709||99752||36151||35695||28614 |- ||8528||[[d:Q190]]||[[Бог]]||10721||79811||10623||10680||28623 |- ||8529||[[d:Q7324]]||[[Џејмс Кук]]||30325||93166||9892||27213||28625 |- ||8530||[[d:Q3542]]||[[Нигер (река)]]||2670||30646||2931||3341||28627 |- ||8531||[[d:Q161733]]||[[Криминологија]]||2617||66886||2105||2652||28627 |- ||8532||[[d:Q9387]]||[[Maks Veber]]||2569||156614||14549||4602||28628 |- ||8533||[[d:Q27341]]||[[Alismatales]]||2086||13260||2421||2427||28643 |- ||8534||[[d:Q918]]||[[Twitter]]||31977||278181||3020||3606||28656 |- ||8535||[[d:Q9163]]||[[Политеизам]]||1075||50864||1321||759||28662 |- ||8536||[[d:Q7026]]||[[Каталонски језик]]||9768||140546||5675||10848||28664 |- ||8537||[[d:Q5283]]||[[Дијамант]]||3211||128145||7119||6818||28666 |- ||8538||[[d:Q287]]||[[Дрво (материјал)]]||24597||86921||14492||14139||28677 |- ||8539||[[d:Q69883]]||[[Urbanističko planiranje]]||1971||32852||17158||17168||28677 |- ||8540||[[d:Q1370714]]||[[Građevinsko drvo]]||0||61074||2195||0||28677 |- ||8541||[[d:Q130754]]||[[Земљотрес и цунами у Индијском океану 2004.]]||0||166836||1982||2070||28697 |- ||8542||[[d:Q101843]]||[[Периода (периодни систем)]]||4184||25054||1404||562||28703 |- ||8543||[[d:Q186713]]||[[Jednostavna mašina]]||7798||28927||27329||12959||28704 |- ||8544||[[d:Q9446]]||[[Пит Сампрас]]||6973||99356||5597||26639||28712 |- ||8545||[[d:Q7164]]||[[Светска банка]]||1302||93189||15466||2455||28717 |- ||8546||[[d:Q7755]]||[[Устав]]||7796||97028||1619||4491||28727 |- ||8547||[[d:Q1074]]||[[Кожа]]||3741||40701||4024||8876||28729 |- ||8548||[[d:Q47551]]||[[Тицијан Вечели]]||1808||50818||16845||16943||28740 |- ||8549||[[d:Q535]]||[[Виктор Иго]]||3759||85224||36613||38689||28743 |- ||8550||[[d:Q189808]]||[[Јетрењаче]]||0||38565||2213||0||28753 |- ||8551||[[d:Q5598]]||[[Рембрант]]||6206||125307||20793||20592||28771 |- ||8552||[[d:Q44269]]||[[Свети Никола]]||2377||85761||6139||10444||28791 |- ||8553||[[d:Q171184]]||[[Filogenija]]||4589||30192||3426||3362||28795 |- ||8554||[[d:Q7367]]||[[Комарци]]||2044||106106||9145||5140||28798 |- ||8555||[[d:Q11631]]||[[Космонаут]]||2447||79690||898||1025||28832 |- ||8556||[[d:Q24925]]||[[Научна фантастика]]||15678||144670||18303||47285||28865 |- ||8557||[[d:Q130321]]||[[Света Гора]]||1233||41949||12515||4091||28867 |- ||8558||[[d:Q124794]]||[[Укус]]||5720||90110||1203||1106||28868 |- ||8559||[[d:Q7099]]||[[Еми Нетер]]||0||122110||2097||13153||28877 |- ||8560||[[d:Q7946]]||[[Минерал]]||20655||107450||5014||20199||28903 |- ||8561||[[d:Q216920]]||[[Sekularizam]]||1538||22259||11617||23844||28914 |- ||8562||[[d:Q104871]]||[[Сан летње ноћи]]||9099||114100||6801||1065||28917 |- ||8563||[[d:Q11006]]||[[Соја]]||24546||126066||2760||4279||28917 |- ||8564||[[d:Q131117]]||[[Марија Монтесори]]||0||66912||3618||29506||28938 |- ||8565||[[d:Q10285]]||[[Колосеум]]||27957||64772||3547||1839||28940 |- ||8566||[[d:Q134949]]||[[Зимски рат]]||14557||144954||33316||2290||28946 |- ||8567||[[d:Q35230]]||[[Сатана]]||27780||126946||4049||5256||28969 |- ||8568||[[d:Q5600]]||[[Мимар Синан]]||16328||57562||2351||1796||28980 |- ||8569||[[d:Q482]]||[[Поезија]]||1290||104974||3865||1391||29039 |- ||8570||[[d:Q835023]]||[[Poetika]]||0||6329||718||0||29039 |- ||8571||[[d:Q19786]]||[[Стари завет]]||2146||70676||4675||4143||29041 |- ||8572||[[d:Q913]]||[[Сократ]]||7576||90444||10997||26803||29045 |- ||8573||[[d:Q8087]]||[[Геометрија]]||13528||82148||5519||13346||29050 |- ||8574||[[d:Q95]]||[[Google]]||130674||209218||6056||129187||29055 |- ||8575||[[d:Q12796]]||[[Ватрено оружје]]||652||97698||1201||614||29057 |- ||8576||[[d:Q209082]]||[[Хемијска кинетика]]||5420||23858||26194||5529||29059 |- ||8577||[[d:Q787]]||[[Домаћа свиња]]||4188||74897||5897||5724||29080 |- ||8578||[[d:Q9204]]||[[К. С. Луис]]||3009||119325||4104||3726||29083 |- ||8579||[[d:Q9581]]||[[Конфучијанство]]||4734||115414||1561||30175||29083 |- ||8580||[[d:Q1338153]]||[[Klasična muzika 20. veka]]||0||36121||0||0||29098 |- ||8581||[[d:Q612024]]||[[Savremena klasična muzika]]||0||27284||0||0||29098 |- ||8582||[[d:Q9730]]||[[Класична музика]]||7653||96212||2754||6920||29098 |- ||8583||[[d:Q8425]]||[[Друштво]]||1361||46953||12410||30670||29098 |- ||8584||[[d:Q131572]]||[[Избеглица]]||5442||131082||1879||1181||29102 |- ||8585||[[d:Q182449]]||[[НКВД]]||2881||43425||3235||2408||29123 |- ||8586||[[d:Q83618]]||[[Царство Марата]]||0||89809||0||6728||29136 |- ||8587||[[d:Q8192]]||[[Писмо]]||27688||47939||2009||12707||29142 |- ||8588||[[d:Q193748]]||[[Istorija drevnog Izraela i Judeje]]||0||87026||5894||6566||29154 |- ||8589||[[d:Q1033]]||[[Нигерија]]||6648||221835||14083||8991||29156 |- ||8590||[[d:Q130734]]||[[Николај I Павлович]]||3160||73630||7188||7256||29159 |- ||8591||[[d:Q2372824]]||[[Слонови]]||0||10555||5371||5152||29185 |- ||8592||[[d:Q5685]]||[[Антон Чехов]]||3238||66784||19249||10150||29186 |- ||8593||[[d:Q1074275]]||[[Kineska narodna religija]]||0||185197||0||0||29197 |- ||8594||[[d:Q179234]]||[[Кромањонци]]||31041||139447||4117||885||29199 |- ||8595||[[d:Q11446]]||[[Брод]]||1570||94139||18767||8431||29208 |- ||8596||[[d:Q11995]]||[[Трудноћа]]||8727||148520||9916||9047||29217 |- ||8597||[[d:Q13217298]]||[[Некропола у Гизи]]||1172||37967||4000||9749||29220 |- ||8598||[[d:Q3711325]]||[[Magnituda brzine kretanja]]||0||19386||0||0||29242 |- ||8599||[[d:Q11465]]||[[Брзина]]||2352||17308||15965||29672||29242 |- ||8600||[[d:Q7252]]||[[Феминизам]]||2810||192983||19227||3703||29261 |- ||8601||[[d:Q8072]]||[[Вулкан]]||1703||71197||7316||11218||29262 |- ||8602||[[d:Q7296]]||[[Килиманџаро]]||2755||89515||7814||869||29276 |- ||8603||[[d:Q6511]]||[[Uliks (roman)]]||0||79910||59207||2414||29277 |- ||8604||[[d:Q40662]]||[[Јован Крститељ]]||0||125356||8140||26083||29284 |- ||8605||[[d:Q37686]]||[[Камелеони (породица)]]||8831||55384||9547||9087||29285 |- ||8606||[[d:Q124164]]||[[Наизменична струја]]||3820||43749||21277||4906||29290 |- ||8607||[[d:Q11019]]||[[Машина]]||3596||60789||4517||4455||29293 |- ||8608||[[d:Q12131]]||[[Инвалидност]]||2898||116897||2566||3172||29307 |- ||8609||[[d:Q835]]||[[Михаил Булгаков]]||3704||43817||43516||2789||29320 |- ||8610||[[d:Q5107]]||[[Континент]]||4142||69086||5164||2480||29322 |- ||8611||[[d:Q849919]]||[[Електромагнетна сила]]||566||26583||6858||6939||29335 |- ||8612||[[d:Q12223]]||[[Курди]]||15328||175505||245576||244107||29339 |- ||8613||[[d:Q41304]]||[[Вајмарска република]]||30348||132326||32149||25461||29344 |- ||8614||[[d:Q1398]]||[[Вергилије]]||2589||47137||17382||26293||29385 |- ||8615||[[d:Q494660]]||[[Селим I]]||8682||36629||2542||12047||29388 |- ||8616||[[d:Q482752]]||[[Шеријат]]||1947||239401||4747||2065||29390 |- ||8617||[[d:Q70991]]||[[Хилдегарда Бингенска]]||6977||97156||6725||6599||29397 |- ||8618||[[d:Q11083]]||[[Debelo crevo]]||1234||47239||1737||3286||29406 |- ||8619||[[d:Q5673]]||[[Ханс Кристијан Андерсен]]||5399||55770||6048||7297||29415 |- ||8620||[[d:Q101362]]||[[Усправан човек]]||6887||116198||42367||31232||29416 |- ||8621||[[d:Q11210]]||[[Координате]]||2330||18770||10012||2326||29424 |- ||8622||[[d:Q7768]]||[[Асоцијација нација југоисточне Азије]]||1198||243345||1226||874||29446 |- ||8623||[[d:Q36704]]||[[Југославија]]||1121||79413||0||17257||29465 |- ||8624||[[d:Q127318]]||[[Џорџ III]]||26459||90930||22611||7066||29476 |- ||8625||[[d:Q11570]]||[[Килограм]]||2085||64618||8307||9847||29479 |- ||8626||[[d:Q7150]]||[[Екологија]]||4545||209019||3849||25656||29480 |- ||8627||[[d:Q11475]]||[[Вакуум]]||2230||67374||686||6548||29484 |- ||8628||[[d:Q11165]]||[[Неорганска хемија]]||24859||28419||4334||29354||29498 |- ||8629||[[d:Q774]]||[[Гватемала]]||48738||184992||15360||31252||29506 |- ||8630||[[d:Q397]]||[[Латински језик]]||2059||101792||4360||4792||29527 |- ||8631||[[d:Q312843]]||[[Роберт К. Мертон]]||0||53279||3041||0||29532 |- ||8632||[[d:Q10811]]||[[Гмизавци]]||1845||131026||7067||6731||29533 |- ||8633||[[d:Q12104]]||[[Овас]]||1261||40594||2347||1663||29565 |- ||8634||[[d:Q128406]]||[[Фармакологија]]||1553||44526||1686||3403||29568 |- ||8635||[[d:Q11416]]||[[Коцкање]]||1205||41811||3664||1307||29570 |- ||8636||[[d:Q9794]]||[[Реге]]||6156||82561||5672||30129||29589 |- ||8637||[[d:Q12557]]||[[Монголско царство]]||5610||137708||5645||13136||29595 |- ||8638||[[d:Q1401]]||[[Франческо Петрарка]]||2753||52874||3103||6992||29597 |- ||8639||[[d:Q41493]]||[[Стари век]]||7697||82343||22275||21393||29600 |- ||8640||[[d:Q160669]]||[[Махов број]]||6694||20368||12074||2406||29600 |- ||8641||[[d:Q2512051]]||[[Веданта]]||0||104765||0||6395||29626 |- ||8642||[[d:Q69339]]||[[Натанијел Хоторн]]||0||49366||4046||3218||29630 |- ||8643||[[d:Q10987]]||[[Мед]]||6050||107742||27939||27201||29631 |- ||8644||[[d:Q8461]]||[[Расизам]]||14154||180948||6425||1869||29641 |- ||8645||[[d:Q1029]]||[[Мозамбик]]||17357||135296||12803||11266||29657 |- ||8646||[[d:Q7569]]||[[Дете]]||6235||52374||2815||1136||29657 |- ||8647||[[d:Q4916]]||[[Евро]]||6807||87867||34869||5810||29682 |- ||8648||[[d:Q261215]]||[[Istorija psihologije]]||0||112994||0||0||29701 |- ||8649||[[d:Q3630]]||[[Џакарта]]||3920||173116||9012||6147||29701 |- ||8650||[[d:Q8054]]||[[Протеин]]||83807||88177||6380||32086||29714 |- ||8651||[[d:Q15174]]||[[Šendžen]]||0||219811||33979||19631||29717 |- ||8652||[[d:Q6240]]||[[Мухамед Шемсудин Хафиз]]||1304||37513||827||1227||29720 |- ||8653||[[d:Q8729]]||[[Руска револуција]]||1215||97134||2273||2843||29724 |- ||8654||[[d:Q12214]]||[[Богиње]]||7542||153764||23508||3294||29745 |- ||8655||[[d:Q171312]]||[[Марио Андрети]]||4228||169079||17298||0||29748 |- ||8656||[[d:Q7275]]||[[Држава]]||11805||102677||5500||7391||29755 |- ||8657||[[d:Q5401]]||[[Евроазија]]||4880||29353||797||836||29763 |- ||8658||[[d:Q1631]]||[[Едит Пијаф]]||1772||51139||3776||18792||29783 |- ||8659||[[d:Q382861]]||[[Револуције 1989.]]||0||163086||16524||28800||29789 |- ||8660||[[d:Q27191]]||[[Stenice]]||0||9726||3859||3850||29815 |- ||8661||[[d:Q12562]]||[[Протестантска реформација]]||14845||143570||115718||115113||29819 |- ||8662||[[d:Q26825]]||[[Херодот]]||2069||41563||6924||13298||29831 |- ||8663||[[d:Q727919]]||[[Konjici]]||0||20585||3716||0||29832 |- ||8664||[[d:Q193078]]||[[Povreda]]||0||62627||3057||25680||29845 |- ||8665||[[d:Q207892]]||[[Javno pravo]]||0||21068||0||0||29860 |- ||8666||[[d:Q43203]]||[[Клинт Иствуд]]||5730||177959||20590||18722||29882 |- ||8667||[[d:Q8495]]||[[Млеко]]||4756||138329||13474||12246||29885 |- ||8668||[[d:Q11034]]||[[Штампарство]]||1939||50352||4556||9635||29886 |- ||8669||[[d:Q7327]]||[[Јуриј Гагарин]]||1178||102018||1743||10608||29888 |- ||8670||[[d:Q480]]||[[Дон Кихот]]||7727||77549||7922||27905||29895 |- ||8671||[[d:Q12457]]||[[Међународни систем јединица]]||8748||188186||9452||24012||29895 |- ||8672||[[d:Q34743]]||[[Радјард Киплинг]]||1885||117185||2016||4335||29899 |- ||8673||[[d:Q161243]]||[[Зависна територија]]||0||57928||0||0||29902 |- ||8674||[[d:Q165058]]||[[Голодомор]]||7975||169327||28153||22253||29905 |- ||8675||[[d:Q186579]]||[[Engleska književnost]]||1781||129224||9189||9620||29924 |- ||8676||[[d:Q349]]||[[Спорт]]||2966||53805||11568||5754||29932 |- ||8677||[[d:Q608613]]||[[Пад Западног римског царства]]||0||134890||3371||27798||29938 |- ||8678||[[d:Q40]]||[[Аустрија]]||56537||159267||42349||33147||29951 |- ||8679||[[d:Q28502]]||[[Poales]]||14242||12295||2029||0||29961 |- ||8680||[[d:Q129864]]||[[Indijski ustanak 1857. godine]]||0||176425||3582||0||29962 |- ||8681||[[d:Q12147]]||[[Здравље]]||1317||58324||1161||1727||29971 |- ||8682||[[d:Q853]]||[[Андреј Тарковски]]||0||70730||4092||2027||29973 |- ||8683||[[d:Q180256]]||[[Pokretač operativnog sistema]]||11640||79592||2143||0||29977 |- ||8684||[[d:Q11460]]||[[Одећа]]||1437||60197||2084||2664||29996 |- ||8685||[[d:Q8276]]||[[Махабхарата]]||24097||85171||25623||32815||30002 |- ||8686||[[d:Q288441]]||[[Ramana Maharši]]||0||96542||0||29062||30014 |- ||8687||[[d:Q9364]]||[[Жан-Пол Сартр]]||4148||90199||24271||26227||30021 |- ||8688||[[d:Q58632]]||[[Ханс Ајзенк]]||0||59695||509||0||30023 |- ||8689||[[d:Q467]]||[[Жена]]||1182||82082||12538||6242||30060 |- ||8690||[[d:Q82811]]||[[Акустика]]||3750||37995||21762||19891||30070 |- ||8691||[[d:Q7283]]||[[Тероризам]]||1097||138496||12607||1352||30088 |- ||8692||[[d:Q769]]||[[Гренада]]||4506||81228||6074||5562||30091 |- ||8693||[[d:Q230]]||[[Грузија]]||6328||222095||63659||60766||30114 |- ||8694||[[d:Q45961]]||[[Сино-тибетски језици]]||0||77473||7556||24180||30116 |- ||8695||[[d:Q8148]]||[[Индустрија]]||1052||38970||2761||1474||30133 |- ||8696||[[d:Q51]]||[[Антарктик]]||6136||131819||11223||50940||30152 |- ||8697||[[d:Q15920]]||[[Metallica]]||12474||181777||12361||8288||30175 |- ||8698||[[d:Q15645384]]||[[Пшеница]]||24898||125468||5522||3350||30175 |- ||8699||[[d:Q5511]]||[[Тангањика (језеро)]]||3321||60721||1888||2500||30179 |- ||8700||[[d:Q12099]]||[[Раж]]||2514||38008||3166||10777||30180 |- ||8701||[[d:Q7197]]||[[Симон де Бовоар]]||2491||58548||21886||1969||30240 |- ||8702||[[d:Q12277]]||[[Лук (архитектура)]]||1692||53264||4674||4381||30249 |- ||8703||[[d:Q12548]]||[[Свето римско царство]]||19499||156470||24332||32367||30251 |- ||8704||[[d:Q797848]]||[[Бабур]]||0||65419||1306||10438||30255 |- ||8705||[[d:Q7795]]||[[OPEK]]||4924||135913||5247||5361||30274 |- ||8706||[[d:Q6235]]||[[Национализам]]||817||165561||15625||5536||30283 |- ||8707||[[d:Q199804]]||[[Хронична опструктивна болест плућа]]||2678||150411||6660||5621||30308 |- ||8708||[[d:Q876215]]||[[Harmonijska analiza]]||0||10330||0||0||30311 |- ||8709||[[d:Q577]]||[[Година]]||2063||50073||23714||2227||30316 |- ||8710||[[d:Q185864]]||[[Viveridi]]||0||37510||5561||5444||30334 |- ||8711||[[d:Q26777]]||[[Сијера Невада (САД)]]||0||58762||890||2549||30343 |- ||8712||[[d:Q8667]]||[[Волар (сазвежђе)]]||2141||73477||5648||3445||30343 |- ||8713||[[d:Q159719]]||[[Електране]]||14294||40568||36710||9348||30347 |- ||8714||[[d:Q12760]]||[[Парна машина]]||994||77700||7665||30996||30363 |- ||8715||[[d:Q10856]]||[[Голубови]]||5363||64730||8238||4712||30364 |- ||8716||[[d:Q8597]]||[[Акбар Велики]]||6545||154547||2843||3130||30370 |- ||8717||[[d:Q234738]]||[[Турски рат за независност]]||15311||125618||23227||25638||30372 |- ||8718||[[d:Q18822]]||[[Globalni pozicioni sistem]]||2283||169035||146877||141190||30376 |- ||8719||[[d:Q193152]]||[[Великоморавска кнежевина]]||0||131056||3306||8080||30378 |- ||8720||[[d:Q3130]]||[[Сиднеј]]||1337||248039||13496||5920||30396 |- ||8721||[[d:Q11173]]||[[Хемијско једињење]]||23546||20382||6797||28849||30401 |- ||8722||[[d:Q193692]]||[[Električni automobil]]||0||141309||32754||31817||30428 |- ||8723||[[d:Q150701]]||[[Рат за шпанско наслеђе]]||0||74070||18597||37640||30432 |- ||8724||[[d:Q5152]]||[[Мустафа Кемал Ататурк]]||58572||206027||7979||2669||30446 |- ||8725||[[d:Q1420]]||[[Аутомобил]]||8414||76084||3546||1683||30446 |- ||8726||[[d:Q251868]]||[[Ноћ вештица]]||0||162466||8895||4181||30448 |- ||8727||[[d:Q35811]]||[[Заратустра]]||0||74200||14664||7414||30460 |- ||8728||[[d:Q289]]||[[Телевизија]]||1311||159701||29656||28840||30480 |- ||8729||[[d:Q20124]]||[[О пореклу врста]]||0||161288||2987||23005||30485 |- ||8730||[[d:Q8018]]||[[Августин Хипонски]]||6876||170984||45398||10556||30490 |- ||8731||[[d:Q7380]]||[[Примати]]||35321||153917||12546||30690||30497 |- ||8732||[[d:Q234801]]||[[Алах]]||5540||49186||4495||1700||30502 |- ||8733||[[d:Q11471]]||[[Време]]||1565||102376||26214||28442||30503 |- ||8734||[[d:Q239]]||[[Брисел]]||3712||47287||5202||5275||30504 |- ||8735||[[d:Q11473]]||[[Термодинамика]]||2720||44339||18180||5728||30526 |- ||8736||[[d:Q316]]||[[Љубав]]||2623||68464||4005||3188||30527 |- ||8737||[[d:Q5878]]||[[Gabrijel Garsija Markes]]||15885||78109||11328||13261||30548 |- ||8738||[[d:Q12512]]||[[Базилика Светог Петра]]||3812||115917||25177||33297||30575 |- ||8739||[[d:Q886]]||[[Симпсонови]]||27843||212867||27703||27756||30581 |- ||8740||[[d:Q8084]]||[[Тригонометрија]]||7912||50095||3287||3434||30594 |- ||8741||[[d:Q7269]]||[[Монархија]]||1822||56446||6007||1785||30597 |- ||8742||[[d:Q11394]]||[[Угрожена врста]]||1265||29879||1042||833||30605 |- ||8743||[[d:Q1053]]||[[Молибден]]||54122||74974||1682||7028||30614 |- ||8744||[[d:Q332032]]||[[Алис Купер]]||4180||168609||15886||15867||30627 |- ||8745||[[d:Q3861]]||[[Доха]]||5704||112636||7420||6644||30665 |- ||8746||[[d:Q1496]]||[[Фернандо Магелан]]||2108||47381||15761||30519||30699 |- ||8747||[[d:Q8581]]||[[Саладин]]||21467||98205||3665||5774||30717 |- ||8748||[[d:Q200798]]||[[Хирошиге]]||0||28230||3527||3461||30767 |- ||8749||[[d:Q11352]]||[[Угао]]||5318||50240||2812||5789||30777 |- ||8750||[[d:Q103517]]||[[Alfa čestica]]||1549||29921||39779||29438||30793 |- ||8751||[[d:Q376]]||[[Часовник]]||11056||85714||9662||12237||30829 |- ||8752||[[d:Q152989]]||[[Западни фронт (Први светски рат)]]||0||84900||16095||4487||30830 |- ||8753||[[d:Q9430]]||[[Океан]]||24384||100934||7468||30575||30857 |- ||8754||[[d:Q50713]]||[[Жан Реноар]]||0||31327||5127||4251||30880 |- ||8755||[[d:Q1268]]||[[Фредерик Шопен]]||2428||124458||5982||9527||30901 |- ||8756||[[d:Q11348]]||[[Функција (математика)]]||18134||73934||4712||16789||30911 |- ||8757||[[d:Q11382]]||[[Закон очувања енергије]]||21081||39564||4703||23466||30933 |- ||8758||[[d:Q12806]]||[[Абакус (рачунање)]]||1367||50593||1952||13173||30968 |- ||8759||[[d:Q11402]]||[[Сила]]||3433||91112||26429||13276||30976 |- ||8760||[[d:Q12195]]||[[Полиомијелитис]]||3358||117919||4256||4704||30977 |- ||8761||[[d:Q9476]]||[[Слободна воља]]||5451||200751||717||2075||30982 |- ||8762||[[d:Q165704]]||[[Скок увис]]||9506||96571||6824||5344||30986 |- ||8763||[[d:Q858]]||[[Сирија]]||14531||182732||19461||10136||30991 |- ||8764||[[d:Q11448]]||[[Радиоактивност]]||1898||84035||37541||24670||30992 |- ||8765||[[d:Q81103]]||[[Топ]]||1135||157135||2625||30813||30999 |- ||8766||[[d:Q11024]]||[[Комуникација]]||2349||69702||8077||1881||31002 |- ||8767||[[d:Q2038]]||[[Франсоа Митеран]]||1677||146568||2869||9636||31013 |- ||8768||[[d:Q181865]]||[[Цивилно друштво]]||5375||40978||10926||3648||31019 |- ||8769||[[d:Q251]]||[[Java (програмски језик)]]||10508||79521||7352||1419||31030 |- ||8770||[[d:Q191375]]||[[Шеик Муџибур Рахман]]||0||106874||3245||30572||31053 |- ||8771||[[d:Q9134]]||[[Митологија]]||6937||69938||9579||1697||31070 |- ||8772||[[d:Q9492]]||[[Вероватноћа]]||5074||35665||298||27262||31096 |- ||8773||[[d:Q7937]]||[[Клима]]||1514||24858||2432||1836||31113 |- ||8774||[[d:Q8261]]||[[Роман]]||4066||88242||9073||11622||31118 |- ||8775||[[d:Q2487]]||[[Тридесетогодишњи рат]]||1495||118484||32301||35339||31122 |- ||8776||[[d:Q1232]]||[[Дубнијум]]||26825||44584||998||3928||31135 |- ||8777||[[d:Q25397]]||[[Азијски љускавац]]||0||9854||8316||8295||31170 |- ||8778||[[d:Q11767]]||[[Месопотамија]]||13428||83279||2461||31037||31174 |- ||8779||[[d:Q11761]]||[[Бронзано доба]]||2067||101038||15546||1170||31181 |- ||8780||[[d:Q847]]||[[Тенис]]||35879||125897||6421||31947||31183 |- ||8781||[[d:Q7561]]||[[Снег]]||3348||102300||3911||2878||31194 |- ||8782||[[d:Q42534]]||[[Цивилизација долине Инда]]||0||183342||4139||5615||31202 |- ||8783||[[d:Q1072]]||[[Срце]]||6354||136614||9106||7059||31272 |- ||8784||[[d:Q1519]]||[[Абу Даби]]||4535||99349||8174||9743||31274 |- ||8785||[[d:Q9465]]||[[Етика]]||2640||102243||2345||804||31286 |- ||8786||[[d:Q38108]]||[[Уметничко клизање]]||2241||146274||2018||25753||31314 |- ||8787||[[d:Q19137]]||[[Krleži]]||0||35381||635||3375||31342 |- ||8788||[[d:Q8432]]||[[Цивилизација]]||2727||92346||2306||2936||31375 |- ||8789||[[d:Q45]]||[[Португалија]]||19476||287916||9438||34391||31378 |- ||8790||[[d:Q12029]]||[[Зависност]]||1839||170545||5864||1559||31378 |- ||8791||[[d:Q729]]||[[Животиње]]||21684||112869||20676||13375||31385 |- ||8792||[[d:Q121416]]||[[Дискретна математика]]||1640||26100||4682||4027||31386 |- ||8793||[[d:Q19116]]||[[Косци]]||0||55273||0||5256||31404 |- ||8794||[[d:Q715396]]||[[Fizika čvrstog stanja]]||0||9531||30405||29621||31407 |- ||8795||[[d:Q216672]]||[[Историја Румуније]]||0||212120||18203||0||31413 |- ||8796||[[d:Q544]]||[[Сунчев систем]]||8312||192422||66804||62750||31420 |- ||8797||[[d:Q240553]]||[[Nauka o čvrstoći]]||0||25687||27835||27633||31426 |- ||8798||[[d:Q127751]]||[[Ратови ружа]]||26808||194820||36324||36075||31484 |- ||8799||[[d:Q210725]]||[[Историја Норвешке]]||0||78181||17964||18045||31493 |- ||8800||[[d:Q80083]]||[[Хуманистика]]||0||63330||25634||25395||31532 |- ||8801||[[d:Q8137]]||[[Капитал]]||722||16692||1463||497||31564 |- ||8802||[[d:Q200464]]||[[Portugalsko carstvo]]||0||133508||12096||11910||31585 |- ||8803||[[d:Q5603]]||[[Енди Ворхол]]||1288||159023||2562||28055||31592 |- ||8804||[[d:Q6689]]||[[Француска књижевност]]||3029||22258||80070||80975||31615 |- ||8805||[[d:Q7163]]||[[Политика]]||15510||79785||2481||2354||31636 |- ||8806||[[d:Q309]]||[[Историја]]||4356||83526||14565||2423||31649 |- ||8807||[[d:Q8963]]||[[Јохан Кеплер]]||17025||100062||31568||31394||31670 |- ||8808||[[d:Q9047]]||[[Готфрид Вилхелм Лајбниц]]||3816||149138||29772||17382||31688 |- ||8809||[[d:Q726]]||[[Домаћи коњ]]||6236||127356||20876||18579||31688 |- ||8810||[[d:Q1166618]]||[[Математичка логика]]||854||68531||13552||863||31691 |- ||8811||[[d:Q47365]]||[[Марија Антоанета]]||34885||109900||31376||26801||31712 |- ||8812||[[d:Q6694]]||[[Александар фон Хумболт]]||0||170998||26248||2311||31717 |- ||8813||[[d:Q1407]]||[[Тиберије]]||6570||73135||5627||6132||31726 |- ||8814||[[d:Q8209]]||[[Ћирилица]]||16056||80955||4999||17064||31744 |- ||8815||[[d:Q83476]]||[[Alfred Veliki]]||29830||121967||3403||3465||31772 |- ||8816||[[d:Q131755]]||[[Биполарни афективни поремећај]]||0||150424||2960||5045||31779 |- ||8817||[[d:Q1930]]||[[Отава]]||2743||198339||42094||39493||31788 |- ||8818||[[d:Q259059]]||[[Domaćinstvo]]||0||53897||1384||1186||31808 |- ||8819||[[d:Q455695]]||[[Amatersko pozorište]]||0||20866||0||0||31844 |- ||8820||[[d:Q51648]]||[[Велики раскол]]||1655||172972||6341||3718||31849 |- ||8821||[[d:Q39222]]||[[Besnilo]]||1122||78878||1945||3221||31861 |- ||8822||[[d:Q10576]]||[[Водолија (сазвежђе)]]||3682||35865||1015||1066||31865 |- ||8823||[[d:Q5599]]||[[Петер Паул Рубенс]]||1544||53067||18011||30777||31873 |- ||8824||[[d:Q324]]||[[Уран]]||10141||147822||16688||17092||31886 |- ||8825||[[d:Q27939]]||[[Pevanje]]||2023||56475||31567||30732||31887 |- ||8826||[[d:Q1368]]||[[Новац]]||2902||54835||23258||32318||31900 |- ||8827||[[d:Q720]]||[[Џингис-кан]]||17836||112313||14504||13877||31908 |- ||8828||[[d:Q193599]]||[[Супергигантске звезде]]||0||35330||515||0||31909 |- ||8829||[[d:Q117253]]||[[Демостен]]||49600||139654||2792||36124||31924 |- ||8830||[[d:Q11462]]||[[Сурабаја]]||0||138246||4152||1190||31936 |- ||8831||[[d:Q7737]]||[[Руски језик]]||4639||108867||6085||14107||31942 |- ||8832||[[d:Q11403]]||[[Самба (музика)]]||2673||191193||1080||941||31953 |- ||8833||[[d:Q378008]]||[[Istorija Tajvana]]||0||107754||0||0||31966 |- ||8834||[[d:Q193]]||[[Сатурн]]||8923||119046||26999||31804||31989 |- ||8835||[[d:Q9095]]||[[Џејмс Клерк Максвел]]||4886||83703||18610||3047||31990 |- ||8836||[[d:Q10476]]||[[Кочијаш (сазвежђе)]]||5925||96487||11250||9783||32002 |- ||8837||[[d:Q131733]]||[[Хенри Кевендиш]]||1512||36856||8447||8353||32012 |- ||8838||[[d:Q718]]||[[Шах]]||54292||154186||28099||35914||32016 |- ||8839||[[d:Q11661]]||[[Informaciona tehnologija]]||30036||47174||1226||1486||32027 |- ||8840||[[d:Q844937]]||[[Višestruki integral]]||30185||44099||0||0||32031 |- ||8841||[[d:Q12370]]||[[Со]]||23220||12524||4248||30889||32041 |- ||8842||[[d:Q41585]]||[[Давид Хилберт]]||1448||53552||20099||30455||32050 |- ||8843||[[d:Q623]]||[[Угљеник]]||26446||95337||7959||30920||32066 |- ||8844||[[d:Q12483]]||[[Статистика]]||8008||76363||3391||840||32070 |- ||8845||[[d:Q8502]]||[[Планина]]||1115||40428||4015||1259||32078 |- ||8846||[[d:Q8229]]||[[Латиница]]||1968||45526||3547||18337||32091 |- ||8847||[[d:Q12791]]||[[Мач]]||1922||77780||2017||1087||32091 |- ||8848||[[d:Q198]]||[[Рат]]||29595||95093||14860||30356||32113 |- ||8849||[[d:Q174825]]||[[Историја Аустралије]]||0||381284||11822||11861||32125 |- ||8850||[[d:Q1192063]]||[[Правци у исламу]]||25166||119381||0||24680||32145 |- ||8851||[[d:Q9415]]||[[Emocija]]||3885||110919||37531||2432||32146 |- ||8852||[[d:Q17151]]||[[Солун]]||30883||244884||34451||32063||32157 |- ||8853||[[d:Q5859]]||[[Чичен Ица]]||0||82026||9591||4270||32172 |- ||8854||[[d:Q19616]]||[[RAI]]||1196||53370||2866||4201||32194 |- ||8855||[[d:Q83410]]||[[Кери Грант]]||2276||159887||1864||9115||32195 |- ||8856||[[d:Q181257]]||[[Karcinom prostate]]||105379||215462||959||1097||32222 |- ||8857||[[d:Q196]]||[[Трешња]]||0||43474||0||12208||32228 |- ||8858||[[d:Q5090]]||[[Пиринач]]||1300||119889||4020||2614||32260 |- ||8859||[[d:Q55643]]||[[Океанија]]||2843||255753||3321||0||32285 |- ||8860||[[d:Q19317]]||[[Светско првенство у фудбалу]]||35952||119209||60877||103679||32292 |- ||8861||[[d:Q7108]]||[[Биотехнологија]]||7571||75774||2433||3579||32345 |- ||8862||[[d:Q11344]]||[[Хемијски елемент]]||23563||66003||7020||30515||32360 |- ||8863||[[d:Q34]]||[[Шведска]]||60930||274666||22128||10163||32374 |- ||8864||[[d:Q178275]]||[[Шпанска грозница]]||12221||220341||2674||16805||32385 |- ||8865||[[d:Q11395]]||[[Доместикација]]||1156||68885||4633||31777||32389 |- ||8866||[[d:Q319]]||[[Јупитер]]||17294||151646||63419||45170||32411 |- ||8867||[[d:Q8442]]||[[Ото фон Бизмарк]]||2113||179698||8367||31050||32425 |- ||8868||[[d:Q131250]]||[[Богомољке]]||0||67099||3933||44049||32430 |- ||8869||[[d:Q11464]]||[[Плуг]]||23053||63617||4102||1632||32432 |- ||8870||[[d:Q13406660]]||[[Pokreti za građanska prava]]||0||43365||0||0||32449 |- ||8871||[[d:Q48537]]||[[Pokret za građanska prava]]||0||290041||956||3002||32449 |- ||8872||[[d:Q41550]]||[[Организација за економску сарадњу и развој]]||5807||64503||4680||4834||32485 |- ||8873||[[d:Q11577]]||[[Јечам]]||16190||74849||4136||1140||32508 |- ||8874||[[d:Q789406]]||[[Балканска кампања (Први светски рат)]]||0||22199||1228||0||32535 |- ||8875||[[d:Q28086552]]||[[Никотин]]||26228||127782||854||30876||32535 |- ||8876||[[d:Q11016]]||[[Технологија]]||12902||68282||13840||12045||32538 |- ||8877||[[d:Q432]]||[[Ислам]]||23626||207767||29766||32998||32558 |- ||8878||[[d:Q153]]||[[Етанол]]||5626||101263||8392||30537||32563 |- ||8879||[[d:Q13955]]||[[Арапски језик]]||11585||193050||9142||39186||32584 |- ||8880||[[d:Q1344]]||[[Опера]]||47562||102038||11612||52981||32586 |- ||8881||[[d:Q12125]]||[[Прехлада]]||1441||60161||33250||32692||32593 |- ||8882||[[d:Q874429]]||[[Теорија група]]||720||40430||371||3265||32601 |- ||8883||[[d:Q1316027]]||[[Обалска заштита]]||0||52299||0||0||32606 |- ||8884||[[d:Q38823]]||[[Рухолах Хомеини]]||2507||162008||6202||6376||32611 |- ||8885||[[d:Q545449]]||[[Рат у Ираку]]||0||287608||91443||87702||32615 |- ||8886||[[d:Q748]]||[[Будизам]]||6801||297781||18758||43988||32630 |- ||8887||[[d:Q105405]]||[[Чероки]]||0||114501||13536||14637||32630 |- ||8888||[[d:Q8684]]||[[Сеул]]||73847||107289||13180||76611||32639 |- ||8889||[[d:Q8134]]||[[Економија]]||8126||167225||2141||30429||32651 |- ||8890||[[d:Q11364]]||[[Хормон]]||1602||37907||5120||33594||32660 |- ||8891||[[d:Q2329]]||[[Хемија]]||53486||74305||7882||62577||32669 |- ||8892||[[d:Q663]]||[[Алуминијум]]||26784||135366||15350||31106||32685 |- ||8893||[[d:Q12090]]||[[Колера]]||11620||120456||9497||9952||32707 |- ||8894||[[d:Q129247]]||[[Едвард III Плантагенет]]||7765||68501||5796||16140||32724 |- ||8895||[[d:Q190637]]||[[Веб-дизајн]]||993||36649||879||31552||32747 |- ||8896||[[d:Q187550]]||[[Тојотоми Хидејоши]]||0||55872||3685||0||32781 |- ||8897||[[d:Q32112]]||[[Бокс]]||2375||106264||13035||11946||32795 |- ||8898||[[d:Q5432]]||[[Франсиско Гоја]]||2589||46879||9423||14119||32804 |- ||8899||[[d:Q11474]]||[[Пластика]]||1842||87639||4427||36551||32813 |- ||8900||[[d:Q170737]]||[[Скок удаљ]]||6629||111912||10635||1166||32842 |- ||8901||[[d:Q188212]]||[[Тигар ајкула]]||0||44540||0||0||32842 |- ||8902||[[d:Q612]]||[[Дубаи]]||1746||211189||6764||14870||32851 |- ||8903||[[d:Q11376]]||[[Убрзање]]||4783||21407||19593||31254||32866 |- ||8904||[[d:Q43499]]||[[Еразмо Ротердамски]]||9987||89799||7843||8645||32883 |- ||8905||[[d:Q151423]]||[[Берлински конгрес]]||1322||35407||9247||6606||32887 |- ||8906||[[d:Q5]]||[[Човек]]||3597||233367||10019||31252||32913 |- ||8907||[[d:Q82664]]||[[Ирачко-ирански рат]]||8108||341238||26046||10262||32937 |- ||8908||[[d:Q7416]]||[[Маргарет Тачер]]||6281||262820||8494||2609||32973 |- ||8909||[[d:Q11436]]||[[Ваздухоплов]]||16230||58716||8014||6977||32984 |- ||8910||[[d:Q2346]]||[[Аналитичка хемија]]||29695||31638||4391||32349||32995 |- ||8911||[[d:Q8778]]||[[Гален]]||3125||89829||3240||25905||33006 |- ||8912||[[d:Q1096]]||[[Калај]]||26131||70401||7677||33553||33008 |- ||8913||[[d:Q649]]||[[Москва]]||4628||210212||106797||104419||33035 |- ||8914||[[d:Q12143]]||[[Временска зона]]||14703||87564||19792||5270||33036 |- ||8915||[[d:Q1090]]||[[Сребро]]||27851||94656||16536||32708||33082 |- ||8916||[[d:Q43027]]||[[Едвин Хабл]]||7720||46902||11295||7666||33096 |- ||8917||[[d:Q211554]]||[[Pojačavač snage]]||0||57112||0||9402||33117 |- ||8918||[[d:Q12542]]||[[Астеци]]||20616||163976||29822||39862||33168 |- ||8919||[[d:Q571]]||[[Књига]]||5711||65136||5012||4170||33171 |- ||8920||[[d:Q28319]]||[[Лептири]]||1532||146798||10217||7469||33180 |- ||8921||[[d:Q178903]]||[[Александер Хамилтон]]||0||230160||7627||7774||33187 |- ||8922||[[d:Q10876]]||[[Бактерије]]||8983||150980||14455||36655||33197 |- ||8923||[[d:Q5604]]||[[Френк Лојд Рајт]]||7631||107405||16903||9531||33198 |- ||8924||[[d:Q769743]]||[[Историја Мадагаскара]]||0||99927||0||0||33232 |- ||8925||[[d:Q11193]]||[[База (хемија)]]||19278||25847||3193||31677||33233 |- ||8926||[[d:Q8465]]||[[Грађански рат]]||4954||54660||5402||7141||33235 |- ||8927||[[d:Q45996]]||[[Мистицизам]]||1843||114605||4750||2603||33242 |- ||8928||[[d:Q23434]]||[[Ернест Хемингвеј]]||16622||107052||18544||17863||33298 |- ||8929||[[d:Q1693]]||[[Северно море]]||23596||114116||2556||31626||33315 |- ||8930||[[d:Q33971]]||[[Лист]]||51569||108970||2620||2223||33355 |- ||8931||[[d:Q45661]]||[[Коко Шанел]]||2530||81314||2315||3224||33371 |- ||8932||[[d:Q104190]]||[[Роберт Волпол]]||0||81398||0||32675||33376 |- ||8933||[[d:Q223571]]||[[Заштитно одело космонаута]]||0||68101||0||0||33378 |- ||8934||[[d:Q19660]]||[[Букурешт]]||27426||154416||7149||6745||33413 |- ||8935||[[d:Q115]]||[[Етиопија]]||12292||294769||17522||30443||33419 |- ||8936||[[d:Q11642]]||[[Грнчарство]]||2103||88242||2420||3636||33425 |- ||8937||[[d:Q8678]]||[[Рио де Жанеиро]]||25631||199367||33009||30426||33433 |- ||8938||[[d:Q80504]]||[[Николаје Чаушеску]]||3900||110768||29988||29777||33449 |- ||8939||[[d:Q8047]]||[[Ензим]]||66797||95997||9870||33280||33492 |- ||8940||[[d:Q129846]]||[[Храм Василија Блаженог]]||1694||60701||2398||4196||33510 |- ||8941||[[d:Q11500]]||[[Површина]]||7472||44809||4360||2010||33510 |- ||8942||[[d:Q405]]||[[Месец]]||17519||244207||66838||65226||33519 |- ||8943||[[d:Q635]]||[[Клеопатра VII]]||12959||209513||2060||4533||33538 |- ||8944||[[d:Q11081]]||[[Алцхајмерова болест]]||1538||165261||3771||32626||33549 |- ||8945||[[d:Q7868]]||[[Ћелија (биологија)]]||36801||63393||13815||36885||33566 |- ||8946||[[d:Q11430]]||[[Агрегатно стање]]||1041||38555||13397||32269||33581 |- ||8947||[[d:Q192264]]||[[Симеон I]]||1552||58389||3495||2623||33582 |- ||8948||[[d:Q64]]||[[Берлин]]||5175||230897||21032||33786||33590 |- ||8949||[[d:Q909]]||[[Хорхе Луис Борхес]]||2775||108367||13511||11958||33614 |- ||8950||[[d:Q243543]]||[[Тојота корола]]||5018||92384||0||1621||33644 |- ||8951||[[d:Q85]]||[[Каиро]]||16872||143722||17278||12272||33654 |- ||8952||[[d:Q98]]||[[Тихи океан]]||13473||76902||13331||13596||33663 |- ||8953||[[d:Q321]]||[[Млечни пут]]||6118||195256||7006||4223||33669 |- ||8954||[[d:Q568]]||[[Литијум]]||39513||136942||5883||2488||33675 |- ||8955||[[d:Q195]]||[[Чоколада]]||3856||103835||12759||5152||33677 |- ||8956||[[d:Q8094]]||[[Ветар]]||28872||107130||22925||33798||33677 |- ||8957||[[d:Q11658]]||[[Трансформатор]]||1802||81658||19162||17034||33720 |- ||8958||[[d:Q7322]]||[[Кристифор Колумбо]]||7334||181888||11663||40492||33729 |- ||8959||[[d:Q7178]]||[[Црвени крст]]||2579||86787||13958||13279||33754 |- ||8960||[[d:Q27695]]||[[Шака Зулу]]||679||53836||2207||34047||33764 |- ||8961||[[d:Q34266]]||[[Руска Империја]]||0||143739||8087||33915||33822 |- ||8962||[[d:Q12126]]||[[Ригел]]||7914||71378||2872||12374||33824 |- ||8963||[[d:Q7363]]||[[Нос]]||1317||11470||4273||910||33828 |- ||8964||[[d:Q699602]]||[[Кандијски рат]]||0||55209||40596||28346||33844 |- ||8965||[[d:Q11651]]||[[Електрична струја]]||6381||34873||13467||21108||33845 |- ||8966||[[d:Q11411]]||[[Тавла]]||1214||76054||25089||30654||33847 |- ||8967||[[d:Q87138]]||[[Грчко-турски рат (1919—1922)]]||0||115096||34624||34947||33854 |- ||8968||[[d:Q11042]]||[[Култура]]||17944||69183||18537||18912||33855 |- ||8969||[[d:Q8065]]||[[Природне катастрофе]]||838||64418||793||938||33903 |- ||8970||[[d:Q12323]]||[[Брана]]||905||95966||30874||36605||33907 |- ||8971||[[d:Q10998]]||[[Кромпир]]||2418||118542||3405||5254||33914 |- ||8972||[[d:Q634]]||[[Планета]]||8866||133014||30357||32522||33917 |- ||8973||[[d:Q11197]]||[[Логаритам]]||27366||98420||3378||10695||33924 |- ||8974||[[d:Q999]]||[[Астат]]||36037||80493||1601||3203||33927 |- ||8975||[[d:Q9106]]||[[Дмитриј Мендељејев]]||24558||47992||11931||31905||33966 |- ||8976||[[d:Q37122]]||[[Атина (богиња)]]||8013||115280||10331||6555||33977 |- ||8977||[[d:Q81900]]||[[Лигње]]||0||67394||0||1816||33987 |- ||8978||[[d:Q156]]||[[Алкохол]]||26969||33205||6150||33344||34064 |- ||8979||[[d:Q1272]]||[[Рендгенијум]]||27165||27509||843||3172||34067 |- ||8980||[[d:Q9759]]||[[Bluz]]||10689||89320||40697||40744||34110 |- ||8981||[[d:Q12567]]||[[Викинзи]]||20678||195216||24371||54552||34126 |- ||8982||[[d:Q212881]]||[[Istorija fizike]]||5931||116507||48496||52418||34130 |- ||8983||[[d:Q12152]]||[[Срчани удар]]||11908||128300||3790||4455||34133 |- ||8984||[[d:Q413]]||[[Физика]]||27606||85806||55237||32205||34137 |- ||8985||[[d:Q75507]]||[[Палеозоик]]||12353||22838||1940||3413||34138 |- ||8986||[[d:Q11388]]||[[Инфрацрвено зрачење]]||1374||76386||24561||32199||34169 |- ||8987||[[d:Q167367]]||[[Diplopode]]||0||83172||3031||4383||34186 |- ||8988||[[d:Q19600]]||[[Неметал]]||1094||142564||2275||1537||34189 |- ||8989||[[d:Q201538]]||[[Едвард Саид]]||0||76596||5483||35429||34192 |- ||8990||[[d:Q7343]]||[[Велики корални гребен]]||1727||112500||11676||11716||34208 |- ||8991||[[d:Q11398]]||[[Биолошка класификација]]||3451||60117||12231||0||34213 |- ||8992||[[d:Q76357]]||[[Jirgen Habermas]]||10181||70606||1990||9842||34236 |- ||8993||[[d:Q232936]]||[[Скелари]]||0||9877||1864||1374||34312 |- ||8994||[[d:Q991]]||[[Фјодор Достојевски]]||17056||112314||18037||29864||34317 |- ||8995||[[d:Q7251]]||[[Алан Тјуринг]]||3327||138475||879||9433||34337 |- ||8996||[[d:Q11469]]||[[Стакло]]||1615||89195||10952||30929||34345 |- ||8997||[[d:Q8366]]||[[Алгоритам]]||2331||112994||7836||31293||34356 |- ||8998||[[d:Q1340]]||[[Антонио Вивалди]]||26255||43602||5276||30059||34361 |- ||8999||[[d:Q8016]]||[[Винстон Черчил]]||6512||220102||7792||33733||34401 |- ||9000||[[d:Q178810]]||[[Грађански рат у Сирији]]||0||208041||20136||70105||34409 |- ||9001||[[d:Q881]]||[[Вијетнам]]||5318||311839||17136||33523||34440 |- ||9002||[[d:Q129429]]||[[Вивијен Ли]]||1681||60825||31141||30578||34444 |- ||9003||[[d:Q42046]]||[[Хијене]]||2815||60852||7609||3799||34461 |- ||9004||[[d:Q11415]]||[[Јака интеракција]]||1772||17970||9668||9676||34470 |- ||9005||[[d:Q131149]]||[[Henri Dejvid Toro]]||0||120055||9748||9989||34472 |- ||9006||[[d:Q7391]]||[[Пчеле]]||12880||102513||4005||18874||34492 |- ||9007||[[d:Q9598]]||[[Таоизам]]||2043||82285||2257||3164||34513 |- ||9008||[[d:Q120755]]||[[Јужно острво]]||0||105423||1682||2419||34535 |- ||9009||[[d:Q28865]]||[[Python (програмски језик)]]||6323||143034||11404||1923||34557 |- ||9010||[[d:Q830183]]||[[Ева]]||2441||33910||1538||2093||34565 |- ||9011||[[d:Q9174]]||[[Религија]]||2190||161027||25649||5989||34579 |- ||9012||[[d:Q36]]||[[Пољска]]||22631||249428||54691||42497||34585 |- ||9013||[[d:Q3114]]||[[Канбера]]||1839||218437||6395||3436||34588 |- ||9014||[[d:Q102140]]||[[Хенри II Плантагенет]]||13089||140514||6552||9110||34612 |- ||9015||[[d:Q75]]||[[Интернет]]||9641||146635||10262||33335||34617 |- ||9016||[[d:Q188924]]||[[Галија (брод)]]||657||132199||30234||29458||34618 |- ||9017||[[d:Q318]]||[[Галаксија]]||3873||121442||10453||33189||34624 |- ||9018||[[d:Q11451]]||[[Пољопривреда]]||5943||154109||3049||32920||34626 |- ||9019||[[d:Q428995]]||[[Хеленистичка ера]]||3968||154619||36354||1599||34651 |- ||9020||[[d:Q7850]]||[[Кинески језик]]||1335||90098||5102||20780||34654 |- ||9021||[[d:Q17210]]||[[Kontejnerski brod]]||0||75194||21398||0||34654 |- ||9022||[[d:Q1016]]||[[Либија]]||24022||202375||75543||67059||34661 |- ||9023||[[d:Q8877]]||[[Стивен Спилберг]]||5363||194915||25552||30576||34671 |- ||9024||[[d:Q843]]||[[Пакистан]]||26347||393520||62410||65294||34682 |- ||9025||[[d:Q1530]]||[[Багдад]]||26918||106630||10380||31034||34698 |- ||9026||[[d:Q7304]]||[[Густав Малер]]||1454||98921||39422||36167||34719 |- ||9027||[[d:Q11412]]||[[Гравитација]]||2429||62117||16854||28630||34749 |- ||9028||[[d:Q254]]||[[Волфганг Амадеус Моцарт]]||26579||74167||20941||32681||34763 |- ||9029||[[d:Q9089]]||[[Хиндуизам]]||13799||302672||36683||36671||34795 |- ||9030||[[d:Q11358]]||[[Угљени хидрат]]||4130||56061||9042||4197||34805 |- ||9031||[[d:Q40415]]||[[Импресионизам]]||2278||58295||20870||2162||34823 |- ||9032||[[d:Q6534]]||[[Француска револуција]]||17641||167460||33006||31669||34842 |- ||9033||[[d:Q33538]]||[[Сиријски језик]]||1617||83901||2175||1660||34843 |- ||9034||[[d:Q143]]||[[Есперанто (језик)]]||8227||166264||9395||33187||34846 |- ||9035||[[d:Q12546]]||[[Крсташки ратови]]||4883||140078||25134||30776||34892 |- ||9036||[[d:Q11214]]||[[Диференцијална једначина]]||2810||28027||4993||32020||34892 |- ||9037||[[d:Q8027]]||[[Мартин Лутер Кинг]]||6232||269328||8807||33948||34893 |- ||9038||[[d:Q855]]||[[Јосиф Стаљин]]||8477||266018||25174||126855||34906 |- ||9039||[[d:Q18335]]||[[Зрачење]]||0||43114||1164||33202||34908 |- ||9040||[[d:Q174]]||[[Сао Пауло]]||4795||226123||46120||44760||34935 |- ||9041||[[d:Q55171]]||[[Педро Алмодовар]]||2787||104121||18591||17100||34952 |- ||9042||[[d:Q36389]]||[[Tekvondo]]||3725||98510||36780||12918||34964 |- ||9043||[[d:Q9128]]||[[Светлост]]||5481||46884||20921||27192||34964 |- ||9044||[[d:Q129286]]||[[Британска Индија]]||0||235706||0||1757||34970 |- ||9045||[[d:Q368498]]||[[Психологија религије]]||0||92952||23981||34989||34971 |- ||9046||[[d:Q5105]]||[[Селин Дион]]||4150||215747||4319||37363||34981 |- ||9047||[[d:Q627]]||[[Азот]]||25689||102588||14102||34363||34993 |- ||9048||[[d:Q7159]]||[[Афричка унија]]||10106||166044||2289||17508||35000 |- ||9049||[[d:Q1360]]||[[Зглавкари]]||8397||122287||4663||4817||35006 |- ||9050||[[d:Q9353]]||[[Џон Лок]]||3020||75469||5132||10093||35046 |- ||9051||[[d:Q1861]]||[[Бангкок]]||26217||167985||7328||31725||35046 |- ||9052||[[d:Q45792]]||[[Kralj Artur]]||1814||87869||7559||13342||35087 |- ||9053||[[d:Q6408]]||[[Prave žabe]]||0||11028||0||0||35096 |- ||9054||[[d:Q525]]||[[Сунце]]||25602||156327||33325||32564||35107 |- ||9055||[[d:Q5146]]||[[Португалски језик]]||7303||136158||21495||19324||35123 |- ||9056||[[d:Q8740]]||[[Вијетнамски рат]]||13770||335181||193914||193497||35125 |- ||9057||[[d:Q8436]]||[[Породица]]||3795||116100||7491||682||35132 |- ||9058||[[d:Q18]]||[[Јужна Америка]]||14799||189346||6320||3236||35136 |- ||9059||[[d:Q5086]]||[[Берлински зид]]||1450||133086||7723||3348||35152 |- ||9060||[[d:Q8743]]||[[Томас Алва Едисон]]||2605||132484||1997||32720||35167 |- ||9061||[[d:Q11435]]||[[Течност]]||1860||36891||9232||32513||35180 |- ||9062||[[d:Q7315]]||[[Петар Чајковски]]||2884||90078||20487||27217||35212 |- ||9063||[[d:Q16397]]||[[Брус Ли]]||3431||154113||18375||17425||35224 |- ||9064||[[d:Q5322]]||[[Кондензатор]]||3284||118405||12350||18998||35229 |- ||9065||[[d:Q11372]]||[[Физичка хемија]]||693||14575||1956||31891||35233 |- ||9066||[[d:Q830399]]||[[Историја Филипина]]||0||307766||7281||0||35249 |- ||9067||[[d:Q8486]]||[[Кафа]]||12098||160388||2707||38674||35259 |- ||9068||[[d:Q8463]]||[[Ропство]]||1497||268861||22914||31843||35259 |- ||9069||[[d:Q13924]]||[[Јадранско море]]||3147||185330||119804||120024||35298 |- ||9070||[[d:Q942976]]||[[Papanikolau test]]||0||49924||2231||36418||35317 |- ||9071||[[d:Q141118]]||[[Permsko-trijasko izumiranje]]||0||111933||55971||66266||35330 |- ||9072||[[d:Q8660]]||[[Карачи]]||1936||207219||10498||5294||35333 |- ||9073||[[d:Q12560]]||[[Османско царство]]||36791||227233||34709||32192||35348 |- ||9074||[[d:Q28602]]||[[Арамејски језик]]||0||126207||6896||3120||35357 |- ||9075||[[d:Q7314]]||[[Игор Стравински]]||2393||113944||37143||36784||35365 |- ||9076||[[d:Q14384]]||[[Трицератопс]]||0||101017||2239||2125||35391 |- ||9077||[[d:Q255]]||[[Лудвиг ван Бетовен]]||16970||99001||13524||29935||35401 |- ||9078||[[d:Q336]]||[[Наука]]||8708||157847||12164||33341||35413 |- ||9079||[[d:Q3535]]||[[Formiranje Sunčevog sistema]]||0||107002||0||33588||35427 |- ||9080||[[d:Q8669]]||[[Израелско-арапски сукоб]]||52302||103572||65275||61320||35428 |- ||9081||[[d:Q6107]]||[[Тупак Шакур]]||8110||154255||12761||9970||35461 |- ||9082||[[d:Q6691]]||[[Хомер]]||17738||61806||17892||41828||35476 |- ||9083||[[d:Q450]]||[[Ум]]||6679||98148||12379||15732||35481 |- ||9084||[[d:Q184663]]||[[Кинеска филозофија]]||0||38528||618||7649||35502 |- ||9085||[[d:Q11216]]||[[Нумеричка анализа]]||1603||37809||4986||34767||35516 |- ||9086||[[d:Q11401]]||[[Хип хоп музика]]||5267||210450||8047||6083||35535 |- ||9087||[[d:Q7243]]||[[Лав Толстој]]||2732||73488||14647||13072||35569 |- ||9088||[[d:Q619]]||[[Никола Коперник]]||3283||155840||20862||31239||35575 |- ||9089||[[d:Q9903]]||[[Велико Царство Минг]]||1173||139501||14666||31143||35581 |- ||9090||[[d:Q12739]]||[[Нуклеарна енергија]]||4854||204683||19069||32681||35589 |- ||9091||[[d:Q7245]]||[[Марк Твен]]||3102||117293||11506||32244||35596 |- ||9092||[[d:Q184963]]||[[Едо период]]||0||84863||3068||0||35606 |- ||9093||[[d:Q232]]||[[Казахстан]]||31452||243168||9507||27752||35653 |- ||9094||[[d:Q1357]]||[[Пауци]]||1587||115132||14034||7310||35665 |- ||9095||[[d:Q1128980]]||[[Индустријски робот]]||0||44276||2458||0||35685 |- ||9096||[[d:Q150]]||[[Француски језик]]||5146||114771||13468||32090||35695 |- ||9097||[[d:Q8060]]||[[Роми]]||5674||191822||22129||25816||35700 |- ||9098||[[d:Q9439]]||[[Викторија Хановерска]]||24903||125071||22052||31276||35702 |- ||9099||[[d:Q1653]]||[[Дунав]]||14247||71792||61414||49259||35727 |- ||9100||[[d:Q8201]]||[[Кинеско писмо]]||1780||143052||6972||6796||35736 |- ||9101||[[d:Q43238]]||[[Траве]]||38866||48428||39782||1333||35741 |- ||9102||[[d:Q83100]]||[[Осман I]]||3947||113045||3207||8174||35750 |- ||9103||[[d:Q1059]]||[[Имунски систем]]||2309||115019||12702||33437||35806 |- ||9104||[[d:Q4917]]||[[Амерички долар]]||31782||93432||4800||31918||35836 |- ||9105||[[d:Q79984]]||[[Етернет]]||4395||57400||2676||2663||35848 |- ||9106||[[d:Q866]]||[[YouTube]]||5485||292796||13678||185902||35859 |- ||9107||[[d:Q12136]]||[[Болест]]||2228||57484||6051||2062||35881 |- ||9108||[[d:Q36602]]||[[Ред (биологија)]]||10403||11009||73571||334||35885 |- ||9109||[[d:Q1779]]||[[Луј Армстронг]]||1835||101511||32012||36684||35890 |- ||9110||[[d:Q10908]]||[[Водоземци]]||4464||154150||5172||107581||35939 |- ||9111||[[d:Q75814]]||[[Вилхелм Вунт]]||2625||123814||1287||9404||35948 |- ||9112||[[d:Q676]]||[[Проза]]||1910||7368||583||713||35962 |- ||9113||[[d:Q12861]]||[[Барут]]||24845||92335||2802||10952||35975 |- ||9114||[[d:Q7953]]||[[Зен]]||1934||133394||6894||38470||35994 |- ||9115||[[d:Q127417]]||[[Даглас Макартур]]||0||229009||7172||7375||36018 |- ||9116||[[d:Q1102]]||[[Плутонијум]]||37761||144955||27163||4953||36022 |- ||9117||[[d:Q5113]]||[[Птице]]||12471||220241||81596||49851||36074 |- ||9118||[[d:Q808]]||[[Вирус]]||5380||148882||10503||33681||36074 |- ||9119||[[d:Q8142]]||[[Валута]]||18734||38694||1320||856||36099 |- ||9120||[[d:Q34706]]||[[Леопард]]||11994||95297||15766||15271||36106 |- ||9121||[[d:Q8704]]||[[Волт Дизни]]||4810||106164||5149||3040||36113 |- ||9122||[[d:Q472]]||[[Софија]]||6352||166669||10749||5996||36126 |- ||9123||[[d:Q1071]]||[[Географија]]||11542||46891||32197||30296||36139 |- ||9124||[[d:Q725951]]||[[Smena generacija]]||35783||39032||0||0||36185 |- ||9125||[[d:Q12519]]||[[Magna Carta]]||3053||150794||2964||1127||36187 |- ||9126||[[d:Q483024]]||[[Рационализам]]||2006||50460||1547||1548||36191 |- ||9127||[[d:Q191776]]||[[Апологетика]]||0||21878||6384||4779||36194 |- ||9128||[[d:Q1399]]||[[Николо Макијавели]]||3578||105231||5751||10269||36206 |- ||9129||[[d:Q36107]]||[[Мухамед Али]]||7535||228252||7474||6817||36209 |- ||9130||[[d:Q129279]]||[[Дизентерија]]||0||32531||673||683||36232 |- ||9131||[[d:Q11461]]||[[Звук]]||3848||36746||20917||20781||36233 |- ||9132||[[d:Q9215]]||[[Зигмунд Фројд]]||14695||200829||16339||33428||36238 |- ||9133||[[d:Q25448]]||[[Берберски језици]]||976||71788||2543||2476||36246 |- ||9134||[[d:Q8680]]||[[Британска империја]]||3818||150672||7380||38790||36249 |- ||9135||[[d:Q34396]]||[[Sapun]]||2592||41573||2359||2629||36271 |- ||9136||[[d:Q11438]]||[[Чврсто агрегатно стање]]||42123||40544||7476||35781||36312 |- ||9137||[[d:Q1067]]||[[Данте Алигијери]]||3901||59722||11985||40439||36316 |- ||9138||[[d:Q131246]]||[[Едипов комплекс]]||1152||52629||1364||1131||36316 |- ||9139||[[d:Q238246]]||[[Историја Грузије]]||4080||105643||4207||0||36318 |- ||9140||[[d:Q1001]]||[[Махатма Ганди]]||10597||297576||11089||27620||36328 |- ||9141||[[d:Q7895]]||[[Репродуктивни систем]]||1183||21969||3070||32927||36333 |- ||9142||[[d:Q754]]||[[Тринидад и Тобаго]]||5242||166062||5935||5665||36335 |- ||9143||[[d:Q899]]||[[Суецки канал]]||2005||130875||9758||8132||36336 |- ||9144||[[d:Q6223]]||[[Фашизам]]||55303||175703||49450||47167||36346 |- ||9145||[[d:Q241]]||[[Куба]]||8566||231430||14059||66952||36367 |- ||9146||[[d:Q7432]]||[[Врста (биологија)]]||2325||92837||2924||2373||36382 |- ||9147||[[d:Q41408]]||[[Федерико Гарсија Лорка]]||7892||82323||7698||6638||36391 |- ||9148||[[d:Q11158]]||[[Киселина]]||23429||47458||13491||34627||36399 |- ||9149||[[d:Q175854]]||[[Фобија]]||8571||60918||4044||3287||36413 |- ||9150||[[d:Q9141]]||[[Таџ Махал]]||2660||67989||53076||47139||36458 |- ||9151||[[d:Q37327]]||[[Самјуел Бекет]]||6263||80216||6768||7857||36469 |- ||9152||[[d:Q1]]||[[Свемир]]||15111||130012||5818||30935||36472 |- ||9153||[[d:Q60220]]||[[Енејида]]||36141||66922||2872||37194||36502 |- ||9154||[[d:Q206948]]||[[Udičarke]]||0||33372||2227||0||36507 |- ||9155||[[d:Q5287]]||[[Јапански језик]]||3757||86296||9623||31795||36517 |- ||9156||[[d:Q35064]]||[[Агата Кристи]]||17437||155224||15782||15392||36530 |- ||9157||[[d:Q11421]]||[[Магнет]]||1716||58956||19901||16693||36533 |- ||9158||[[d:Q523]]||[[Звезда]]||11426||145850||3448||26612||36552 |- ||9159||[[d:Q568312]]||[[Оклопни рат]]||0||67434||0||35866||36568 |- ||9160||[[d:Q7264]]||[[Марксизам]]||2801||116129||32706||10856||36596 |- ||9161||[[d:Q2840]]||[[Грип]]||10215||102510||11322||33099||36598 |- ||9162||[[d:Q6674]]||[[Ђаво]]||9213||49179||9129||7178||36605 |- ||9163||[[d:Q5806]]||[[Мека]]||23916||99080||2614||29935||36650 |- ||9164||[[d:Q165257]]||[[Лопе де Вега]]||1063||34523||2047||1735||36658 |- ||9165||[[d:Q202843]]||[[Линеарно програмирање]]||887||57650||0||587||36673 |- ||9166||[[d:Q6186]]||[[Комунизам]]||5297||236968||19068||40128||36684 |- ||9167||[[d:Q8091]]||[[Граматика]]||1192||24273||6051||1284||36706 |- ||9168||[[d:Q22692]]||[[Слобода говора]]||902||92542||2449||2084||36735 |- ||9169||[[d:Q165]]||[[Море]]||4138||158320||11797||3784||36768 |- ||9170||[[d:Q290]]||[[Пол]]||1803||56072||1261||5888||36772 |- ||9171||[[d:Q9554]]||[[Мартин Лутер]]||8039||148335||11675||29541||36783 |- ||9172||[[d:Q7172]]||[[Арапска лига]]||4397||55226||8932||43621||36797 |- ||9173||[[d:Q796]]||[[Ирак]]||25560||222529||6664||31636||36823 |- ||9174||[[d:Q8275]]||[[Илијада]]||7758||82946||9412||36252||36840 |- ||9175||[[d:Q5185]]||[[Ваљкасти црви]]||24523||63510||6387||30728||36843 |- ||9176||[[d:Q717]]||[[Венецуела]]||53103||255557||12653||64268||36848 |- ||9177||[[d:Q1413]]||[[Нерон]]||5328||96606||3593||9809||36856 |- ||9178||[[d:Q513]]||[[Монт Еверест]]||10364||239412||67608||68474||36870 |- ||9179||[[d:Q11567]]||[[Комплексан број]]||23952||101010||5355||23654||36895 |- ||9180||[[d:Q9391]]||[[Лудвиг Витгенштајн]]||1529||189167||7923||8181||36898 |- ||9181||[[d:Q7411]]||[[Холандски језик]]||8652||164823||29864||28395||36902 |- ||9182||[[d:Q486672]]||[[Chelonoidis niger]]||0||5601||2000||0||36903 |- ||9183||[[d:Q206175]]||[[Напон (механика)]]||2608||50897||12451||30493||36905 |- ||9184||[[d:Q3333484]]||[[Православље]]||7978||74684||12654||10726||36937 |- ||9185||[[d:Q12156]]||[[Маларија]]||6432||200851||11140||19523||36940 |- ||9186||[[d:Q11399]]||[[Рок музика]]||10352||197210||12133||32179||36942 |- ||9187||[[d:Q13677]]||[[Њујоршка берза]]||0||65097||7506||2825||36987 |- ||9188||[[d:Q8272]]||[[Еп о Гилгамешу]]||16595||61963||16219||8539||37109 |- ||9189||[[d:Q8492]]||[[Сок]]||1074||30624||0||0||37110 |- ||9190||[[d:Q219059]]||[[Sok od pomorandže]]||0||45196||0||0||37110 |- ||9191||[[d:Q38130]]||[[Друштво народа]]||13168||150212||1458||34764||37114 |- ||9192||[[d:Q395]]||[[Математика]]||8642||81571||19229||33055||37117 |- ||9193||[[d:Q2102]]||[[Змије]]||14237||137446||4712||4262||37135 |- ||9194||[[d:Q11028]]||[[Информација]]||4171||36033||3933||32875||37145 |- ||9195||[[d:Q1780]]||[[Братислава]]||3666||130761||61596||56691||37175 |- ||9196||[[d:Q9317]]||[[Џон Мејнард Кејнс]]||8749||193408||1742||31759||37208 |- ||9197||[[d:Q46158]]||[[Хуманизам]]||1614||77895||2020||1540||37222 |- ||9198||[[d:Q9368]]||[[Јетра]]||1563||84407||29274||29367||37245 |- ||9199||[[d:Q159821]]||[[Летње олимпијске игре]]||1958||81899||5430||2862||37272 |- ||9200||[[d:Q185785]]||[[Муниција]]||0||20987||38291||37132||37272 |- ||9201||[[d:Q6686]]||[[Рено]]||6890||190905||7151||41227||37273 |- ||9202||[[d:Q15777]]||[[C (програмски језик)]]||5604||87914||25390||5592||37326 |- ||9203||[[d:Q23564]]||[[Подгорица]]||20578||67785||19423||23909||37339 |- ||9204||[[d:Q1354]]||[[Дака]]||27616||142936||36049||33565||37359 |- ||9205||[[d:Q884]]||[[Јужна Кореја]]||7322||282925||27098||29795||37365 |- ||9206||[[d:Q41726]]||[[Слободно зидарство]]||2962||93553||25157||17737||37433 |- ||9207||[[d:Q43287]]||[[Немачко царство]]||35717||136974||35113||31946||37444 |- ||9208||[[d:Q638]]||[[Музика]]||4160||135284||29541||30049||37463 |- ||9209||[[d:Q146095]]||[[Љубичица]]||6301||75154||51132||9581||37466 |- ||9210||[[d:Q161238]]||[[Магнетна резонантна томографија]]||16787||85217||18750||35898||37475 |- ||9211||[[d:Q8686]]||[[Шангај]]||3857||241863||42948||32989||37478 |- ||9212||[[d:Q46083]]||[[Француско-пруски рат]]||2134||119862||8478||8402||37499 |- ||9213||[[d:Q1183]]||[[Порторико]]||6515||286963||10007||9884||37530 |- ||9214||[[d:Q167]]||[[Пи]]||35312||155905||15444||38138||37541 |- ||9215||[[d:Q5577]]||[[Салвадор Дали]]||6156||125248||54828||54591||37543 |- ||9216||[[d:Q188]]||[[Немачки језик]]||2827||124754||16252||37924||37561 |- ||9217||[[d:Q5292]]||[[Енциклопедија]]||9926||50518||16776||3895||37619 |- ||9218||[[d:Q144]]||[[Пас]]||4270||113180||6536||32251||37631 |- ||9219||[[d:Q15]]||[[Африка]]||44593||169087||33612||57424||37648 |- ||9220||[[d:Q7204]]||[[Средњи исток]]||26255||76061||18866||43318||37651 |- ||9221||[[d:Q40912]]||[[Френк Синатра]]||7165||271148||12658||12426||37661 |- ||9222||[[d:Q7226]]||[[Јованка Орлеанка]]||2346||191150||6054||30182||37666 |- ||9223||[[d:Q9683]]||[[Династија Танг]]||8468||170672||19804||33192||37683 |- ||9224||[[d:Q589]]||[[Црна рупа]]||9600||164146||4280||33053||37730 |- ||9225||[[d:Q2269]]||[[Индустријска револуција]]||1107||248214||5751||26681||37753 |- ||9226||[[d:Q8514]]||[[Пустиња]]||18996||109181||22005||31984||37815 |- ||9227||[[d:Q81545]]||[[Рат у Либији (2011)]]||0||221550||26146||60929||37838 |- ||9228||[[d:Q3559]]||[[Комета]]||1944||141882||41776||40867||37883 |- ||9229||[[d:Q8162]]||[[Лингвистика]]||8141||82959||24967||15131||37889 |- ||9230||[[d:Q18338]]||[[Стандардни модел]]||1153||56305||15225||15096||37943 |- ||9231||[[d:Q420]]||[[Биологија]]||7888||276232||6448||31693||37949 |- ||9232||[[d:Q207318]]||[[Француски револуционарни ратови]]||0||75254||1630||2000||37959 |- ||9233||[[d:Q9530]]||[[Дисање]]||5334||42494||30418||32636||37994 |- ||9234||[[d:Q40949]]||[[Амерички рат за независност]]||5193||305294||29562||31789||37996 |- ||9235||[[d:Q2280]]||[[Минск]]||16976||107275||13530||9832||38026 |- ||9236||[[d:Q8454]]||[[Смртна казна]]||1966||189553||31758||34408||38075 |- ||9237||[[d:Q132325]]||[[Ајурведа]]||0||101975||1053||23595||38093 |- ||9238||[[d:Q152]]||[[Рибе]]||33473||111251||18403||4885||38093 |- ||9239||[[d:Q7362]]||[[Уво]]||8038||57513||6266||29578||38152 |- ||9240||[[d:Q780687]]||[[Права]]||0||35732||0||0||38199 |- ||9241||[[d:Q8458]]||[[Људска права]]||4772||93176||6955||46821||38199 |- ||9242||[[d:Q187364]]||[[Robert Zemekis]]||0||47084||14897||14555||38257 |- ||9243||[[d:Q411]]||[[Астробиологија]]||13208||127701||1696||37149||38266 |- ||9244||[[d:Q8739]]||[[Архимед]]||12297||103605||25029||37304||38308 |- ||9245||[[d:Q1248784]]||[[Aerodrom]]||1578||71137||20269||33333||38309 |- ||9246||[[d:Q39503]]||[[Артемида]]||10488||124143||14634||38507||38319 |- ||9247||[[d:Q9649]]||[[Систем органа за варење]]||12957||66147||15022||37933||38330 |- ||9248||[[d:Q7802]]||[[Хлеб]]||1445||53210||6172||4133||38338 |- ||9249||[[d:Q12198]]||[[Полно преносиве болести]]||1963||82489||3381||2500||38400 |- ||9250||[[d:Q26229]]||[[Asparagales]]||3677||88209||2425||0||38432 |- ||9251||[[d:Q1054]]||[[Технецијум]]||31773||63423||2188||4820||38442 |- ||9252||[[d:Q556]]||[[Водоник]]||30753||120641||30915||33548||38480 |- ||9253||[[d:Q1648748]]||[[Klasifikovanje galaksija]]||0||16976||63034||0||38487 |- ||9254||[[d:Q5891]]||[[Филозофија]]||5091||137686||39974||38585||38515 |- ||9255||[[d:Q150812]]||[[Инвазија на Пољску]]||13012||124593||9682||59536||38549 |- ||9256||[[d:Q11427]]||[[Челик]]||47292||60535||15726||49138||38606 |- ||9257||[[d:Q11634]]||[[Вајарство]]||1666||160714||14555||14474||38627 |- ||9258||[[d:Q1203]]||[[Џон Ленон]]||10837||163716||6589||4504||38636 |- ||9259||[[d:Q7787]]||[[Istorija Evrope]]||147156||255571||143395||108736||38646 |- ||9260||[[d:Q1747689]]||[[Стари Рим]]||31578||227599||3825||36106||38663 |- ||9261||[[d:Q764]]||[[Гљиве]]||22239||197134||4336||33166||38665 |- ||9262||[[d:Q1115]]||[[Торијум]]||38541||133753||9693||4756||38673 |- ||9263||[[d:Q788558]]||[[Оплемењивање биљака]]||0||52518||2601||0||38673 |- ||9264||[[d:Q7374]]||[[Алфред Хичкок]]||35255||176122||32986||40258||38686 |- ||9265||[[d:Q629]]||[[Кисеоник]]||26003||114781||17370||37387||38693 |- ||9266||[[d:Q283]]||[[Вода]]||89955||151281||24318||42195||38708 |- ||9267||[[d:Q7312]]||[[Франц Шуберт]]||1741||83140||18819||3711||38712 |- ||9268||[[d:Q16390]]||[[Хамфри Богарт]]||2730||97153||67652||66610||38722 |- ||9269||[[d:Q55]]||[[Холандија]]||18370||259737||28930||32587||38866 |- ||9270||[[d:Q2736]]||[[Фудбал]]||3767||101058||46918||33847||38879 |- ||9271||[[d:Q78477]]||[[Јозеф Шумпетер]]||0||77997||1379||3208||38886 |- ||9272||[[d:Q11002]]||[[Шећер]]||2459||86649||7124||35522||38956 |- ||9273||[[d:Q858288]]||[[Rane ljudske migracije]]||0||103027||38029||36911||38988 |- ||9274||[[d:Q49]]||[[Северна Америка]]||4152||161241||9403||7703||38991 |- ||9275||[[d:Q9585]]||[[Шиизам]]||1084||152041||2906||71008||39037 |- ||9276||[[d:Q23522]]||[[Балканско полуострво]]||10891||109889||12383||11902||39070 |- ||9277||[[d:Q8007]]||[[Френклин Д. Рузвелт]]||6540||191010||7800||32693||39075 |- ||9278||[[d:Q34675]]||[[Персијски залив]]||1775||64441||154804||151437||39161 |- ||9279||[[d:Q6527]]||[[Жан Жак Русо]]||2551||152762||6150||7596||39228 |- ||9280||[[d:Q7590]]||[[Транспорт]]||38141||50231||2182||37630||39268 |- ||9281||[[d:Q503]]||[[Банана]]||30075||133240||8540||37266||39273 |- ||9282||[[d:Q851]]||[[Саудијска Арабија]]||17845||331401||6082||30526||39329 |- ||9283||[[d:Q3040]]||[[Залив Хадсон]]||1394||77582||1410||2203||39383 |- ||9284||[[d:Q9200]]||[[Апостол Павле]]||2367||158725||7025||27274||39396 |- ||9285||[[d:Q127134]]||[[Алоја]]||1423||21323||32951||1182||39432 |- ||9286||[[d:Q80492]]||[[Гаврило Принцип]]||7355||48987||11396||21390||39446 |- ||9287||[[d:Q186148]]||[[Istorija računara]]||14676||153216||2928||0||39532 |- ||9288||[[d:Q11432]]||[[Гас]]||1212||50399||6090||38674||39540 |- ||9289||[[d:Q8698]]||[[Велика криза]]||3893||175303||3741||38391||39543 |- ||9290||[[d:Q9588]]||[[Ричард Никсон]]||3387||190362||23933||22804||39603 |- ||9291||[[d:Q14452]]||[[Ускршње острво]]||9826||126777||12737||8073||39623 |- ||9292||[[d:Q8196]]||[[Арапски алфабет]]||3692||86868||3341||39613||39638 |- ||9293||[[d:Q882]]||[[Чарли Чаплин]]||31000||167385||30613||38768||39648 |- ||9294||[[d:Q186024]]||[[Поручник]]||0||60211||1101||450||39660 |- ||9295||[[d:Q25271]]||[[Међународна свемирска станица]]||4401||295500||100865||9007||39661 |- ||9296||[[d:Q214456]]||[[Filipinsko-američki rat]]||0||156509||3095||0||39728 |- ||9297||[[d:Q23404]]||[[Антропологија]]||56935||107204||6655||5725||39756 |- ||9298||[[d:Q1299]]||[[The Beatles]]||6503||195485||18918||44248||39806 |- ||9299||[[d:Q50868]]||[[Египатски језик]]||0||60050||642||6507||39854 |- ||9300||[[d:Q7235]]||[[Софокле]]||7773||37143||7217||31937||39909 |- ||9301||[[d:Q7302]]||[[Георг Фридрих Хендл]]||24133||94899||21259||31988||39925 |- ||9302||[[d:Q105688]]||[[Хипоксија]]||8369||35138||9391||9914||39941 |- ||9303||[[d:Q944]]||[[Квантна механика]]||8326||92897||23213||14229||39956 |- ||9304||[[d:Q11772]]||[[Стара Грчка]]||44158||77231||22291||44471||39961 |- ||9305||[[d:Q323]]||[[Велики прасак]]||16061||149906||15428||38581||39986 |- ||9306||[[d:Q146]]||[[Мачка]]||2762||148243||42581||42321||39987 |- ||9307||[[d:Q692]]||[[Вилијам Шекспир]]||29626||107733||20475||46937||40005 |- ||9308||[[d:Q676203]]||[[Мачу Пикчу]]||2463||76104||5789||5838||40060 |- ||9309||[[d:Q303779]]||[[Аустријска књижевност]]||0||42446||4965||0||40060 |- ||9310||[[d:Q41309]]||[[Франц Лист]]||10053||75071||2568||2353||40069 |- ||9311||[[d:Q677]]||[[Гвожђе]]||36214||140326||50718||38708||40077 |- ||9312||[[d:Q216723]]||[[Роналд Фишер]]||0||70206||0||0||40101 |- ||9313||[[d:Q9077]]||[[Мојсије]]||4356||125304||14254||3425||40107 |- ||9314||[[d:Q1394]]||[[Владимир Лењин]]||37103||193681||51046||47563||40128 |- ||9315||[[d:Q3863]]||[[Астероид]]||12181||150848||35623||35178||40152 |- ||9316||[[d:Q1156]]||[[Мумбај]]||2444||250688||6614||32084||40194 |- ||9317||[[d:Q9168]]||[[Персијски језик]]||8764||112735||9130||37468||40203 |- ||9318||[[d:Q26316]]||[[Sapindolike]]||6194||4692||1659||3551||40230 |- ||9319||[[d:Q178698]]||[[V. H. Oden]]||1109||84039||1052||29842||40252 |- ||9320||[[d:Q12876]]||[[Тенк]]||2004||116390||40646||40288||40259 |- ||9321||[[d:Q151803]]||[[Пит Мондријан]]||1330||55445||45660||49306||40281 |- ||9322||[[d:Q181264]]||[[Микенска цивилизација]]||0||137555||5334||1544||40326 |- ||9323||[[d:Q1865281]]||[[Kit]]||0||105076||0||0||40329 |- ||9324||[[d:Q39524]]||[[Гамал Абдел Насер]]||3724||179035||42329||41475||40335 |- ||9325||[[d:Q2288144]]||[[Византијско-бугарски ратови]]||0||64622||0||38365||40373 |- ||9326||[[d:Q12187]]||[[Антибиотик]]||5174||131641||5707||35217||40436 |- ||9327||[[d:Q184226]]||[[Žil Delez]]||1095||75507||0||0||40496 |- ||9328||[[d:Q60]]||[[Њујорк]]||16491||383523||43402||47199||40565 |- ||9329||[[d:Q78994]]||[[Наполеонови ратови]]||0||172389||5573||16936||40575 |- ||9330||[[d:Q1409]]||[[Калигула]]||6094||77927||2400||2621||40593 |- ||9331||[[d:Q1490]]||[[Токио]]||5224||145307||9209||32402||40612 |- ||9332||[[d:Q35355]]||[[Сумер]]||10332||101864||4117||24485||40666 |- ||9333||[[d:Q7364]]||[[Око]]||15878||56984||2173||1926||40673 |- ||9334||[[d:Q58586]]||[[Едмунд Хусерл]]||1565||106091||1398||3393||40731 |- ||9335||[[d:Q83944]]||[[Еволуција човека]]||99784||230858||108905||108745||40736 |- ||9336||[[d:Q8676]]||[[Амерички грађански рат]]||45902||229520||124757||123078||40772 |- ||9337||[[d:Q187052]]||[[Human Rights Watch]]||2144||42808||6149||6135||40911 |- ||9338||[[d:Q902]]||[[Бангладеш]]||13928||308517||7637||34067||40933 |- ||9339||[[d:Q5869]]||[[Ласа]]||0||115215||16922||1558||40941 |- ||9340||[[d:Q8452]]||[[Побачај]]||2932||182316||52943||34692||40945 |- ||9341||[[d:Q25308]]||[[Орхидеје]]||53834||55576||29685||9652||40975 |- ||9342||[[d:Q256]]||[[Турски језик]]||19484||106083||6146||32517||41011 |- ||9343||[[d:Q11650]]||[[Електроника]]||24685||28329||1718||32683||41016 |- ||9344||[[d:Q11190]]||[[Медицина]]||9012||90959||5288||34686||41024 |- ||9345||[[d:Q1489]]||[[Мексико Сити]]||1937||202650||28510||32819||41038 |- ||9346||[[d:Q187588]]||[[Друштвена класа]]||0||72143||2992||4681||41074 |- ||9347||[[d:Q83891]]||[[Сасанидско царство]]||16386||172619||6034||9276||41116 |- ||9348||[[d:Q10251]]||[[Плазма (физика)]]||12060||70517||27531||38920||41119 |- ||9349||[[d:Q53476]]||[[Уснатице]]||7184||25501||14346||8565||41130 |- ||9350||[[d:Q4169]]||[[Свемир (космологија)]]||4404||116774||3461||41219||41134 |- ||9351||[[d:Q727]]||[[Амстердам]]||24718||189318||18327||38406||41240 |- ||9352||[[d:Q1043]]||[[Карл фон Лине]]||44007||115676||2412||3789||41250 |- ||9353||[[d:Q34417]]||[[Филип II Шпански]]||15667||112600||5678||4540||41296 |- ||9354||[[d:Q41314]]||[[Боби Фишер]]||15958||224678||15065||16342||41341 |- ||9355||[[d:Q10872]]||[[Археје]]||32114||154105||4980||32893||41361 |- ||9356||[[d:Q327092]]||[[Биомедицински инжењеринг]]||0||48506||0||0||41375 |- ||9357||[[d:Q9147]]||[[Пингвини]]||9527||91540||18611||18317||41377 |- ||9358||[[d:Q152499]]||[[Шпански рат за независност]]||0||128960||1587||41277||41392 |- ||9359||[[d:Q156563]]||[[Mirtovke]]||13550||14718||8356||0||41424 |- ||9360||[[d:Q41421]]||[[Мајкл Џордан]]||14055||193543||31001||30302||41438 |- ||9361||[[d:Q471148]]||[[Istorija Škotske]]||0||207294||16638||16485||41579 |- ||9362||[[d:Q222]]||[[Албанија]]||50079||270411||23631||20523||41611 |- ||9363||[[d:Q154720]]||[[Битка за Британију]]||5973||205377||7990||4773||41651 |- ||9364||[[d:Q1196129]]||[[Supružnik]]||0||11181||0||0||41670 |- ||9365||[[d:Q8445]]||[[Брак]]||13469||235429||32038||24573||41670 |- ||9366||[[d:Q205572]]||[[Грађански брак]]||0||18269||0||0||41670 |- ||9367||[[d:Q126065]]||[[Иранска револуција]]||0||203810||12118||15203||41701 |- ||9368||[[d:Q11417]]||[[Борилачке вјештине]]||3641||44742||3610||731||41703 |- ||9369||[[d:Q12536]]||[[Абасидски калифат]]||5269||144360||3395||6968||41727 |- ||9370||[[d:Q11369]]||[[Молекул]]||3338||25026||19667||37089||41752 |- ||9371||[[d:Q8092]]||[[Ураган]]||3255||201896||6005||35319||41795 |- ||9372||[[d:Q1390]]||[[Инсекти]]||50389||152497||19667||30197||41840 |- ||9373||[[d:Q6216]]||[[Либерализам]]||2787||132870||4209||5353||41843 |- ||9374||[[d:Q212853]]||[[Дачани]]||2814||122349||10189||8571||41847 |- ||9375||[[d:Q6206]]||[[Капитализам]]||1777||133163||16752||6540||41857 |- ||9376||[[d:Q9121]]||[[Атом]]||110648||123081||17863||112045||41860 |- ||9377||[[d:Q28573]]||[[Царство Инка]]||5327||93114||20253||13519||41883 |- ||9378||[[d:Q430]]||[[Диносауруси]]||4427||258916||17130||31580||41976 |- ||9379||[[d:Q208304]]||[[Carići]]||0||25809||0||0||42013 |- ||9380||[[d:Q177984]]||[[Питер Селерс]]||1581||130111||6777||5999||42027 |- ||9381||[[d:Q35900]]||[[Омар Хајам]]||7595||66699||1065||4123||42037 |- ||9382||[[d:Q97]]||[[Атлантски океан]]||4962||106636||2548||2631||42190 |- ||9383||[[d:Q11455]]||[[Specijalna teorija relativnosti]]||18796||136858||20311||31927||42223 |- ||9384||[[d:Q65]]||[[Лос Анђелес]]||121575||172510||14591||32145||42251 |- ||9385||[[d:Q8023]]||[[Нелсон Мандела]]||14916||197426||16249||32231||42256 |- ||9386||[[d:Q68833]]||[[Prelom kosti]]||0||43593||651||42197||42313 |- ||9387||[[d:Q800]]||[[Костарика]]||5037||109964||14286||34245||42330 |- ||9388||[[d:Q1035]]||[[Чарлс Дарвин]]||9783||164908||18549||40411||42375 |- ||9389||[[d:Q561]]||[[Људски зуб]]||0||55907||40503||42968||42394 |- ||9390||[[d:Q79876]]||[[Изида]]||7330||125732||2725||1933||42401 |- ||9391||[[d:Q83368]]||[[Емпиризам]]||0||50689||3207||3230||42424 |- ||9392||[[d:Q1073]]||[[Мозак]]||45059||120760||3594||14685||42472 |- ||9393||[[d:Q12544]]||[[Византија]]||59386||232347||14039||53976||42473 |- ||9394||[[d:Q30953]]||[[Денга грозница]]||0||82134||48826||48085||42498 |- ||9395||[[d:Q7207]]||[[Елизабета I Тјудор]]||45139||115981||23280||42451||42503 |- ||9396||[[d:Q41075]]||[[Грађанска заједница]]||0||121192||0||5263||42530 |- ||9397||[[d:Q2946]]||[[Версајски дворац]]||43048||94118||9592||42813||42580 |- ||9398||[[d:Q12140]]||[[Лек]]||3042||62024||1476||39852||42592 |- ||9399||[[d:Q184725]]||[[Шпанска инквизиција]]||0||178769||22766||2681||42701 |- ||9400||[[d:Q233]]||[[Малта]]||48158||245113||54127||47556||42703 |- ||9401||[[d:Q958]]||[[Јужни Судан]]||13674||181615||15150||26491||42766 |- ||9402||[[d:Q3196]]||[[Ватра]]||3433||35501||4797||3485||42785 |- ||9403||[[d:Q11429]]||[[Nuklearna fisija]]||1511||73444||19982||39306||42887 |- ||9404||[[d:Q5443]]||[[Грета Гарбо]]||5858||101274||3417||41763||42952 |- ||9405||[[d:Q873072]]||[[Дражица]]||5605||192372||1517||1235||42969 |- ||9406||[[d:Q181598]]||[[Kralj Lir (drama)]]||4989||113050||5236||3266||42972 |- ||9407||[[d:Q41]]||[[Грчка]]||17517||304026||11770||16661||42977 |- ||9408||[[d:Q193544]]||[[Теорија музике]]||0||117033||8197||2476||43027 |- ||9409||[[d:Q5465]]||[[Кејптаун]]||34502||200910||7952||39881||43037 |- ||9410||[[d:Q22633]]||[[Германи]]||11783||146948||13131||11606||43039 |- ||9411||[[d:Q481201]]||[[Апсолут]]||0||8988||0||923||43134 |- ||9412||[[d:Q80135]]||[[Дмитриј Шостакович]]||0||92886||33768||34292||43149 |- ||9413||[[d:Q11391]]||[[Ултраљубичасто зрачење]]||8032||108042||41963||39880||43202 |- ||9414||[[d:Q10288]]||[[Партенон]]||8183||87631||10571||40719||43216 |- ||9415||[[d:Q340]]||[[Монтреал]]||4453||200198||56092||2627||43221 |- ||9416||[[d:Q315]]||[[Језик]]||26794||135612||8414||10345||43251 |- ||9417||[[d:Q868]]||[[Аристотел]]||9693||155998||5641||34026||43279 |- ||9418||[[d:Q15180]]||[[Совјетски Савез]]||15912||268982||21772||20719||43315 |- ||9419||[[d:Q9592]]||[[Католичка црква]]||1648||241101||13229||35164||43324 |- ||9420||[[d:Q7325]]||[[Јевреји]]||4682||177804||14492||21567||43343 |- ||9421||[[d:Q231776]]||[[Марго Фонтејн]]||0||96419||2016||0||43346 |- ||9422||[[d:Q818930]]||[[Теорија израчунљивости (рачунарство)]]||0||48294||15619||15681||43385 |- ||9423||[[d:Q7377]]||[[Сисари]]||8305||204689||28262||31253||43395 |- ||9424||[[d:Q5043]]||[[Хришћанство]]||8015||283671||23530||37078||43398 |- ||9425||[[d:Q51993]]||[[Ебола]]||5910||185471||6490||17831||43435 |- ||9426||[[d:Q11982]]||[[Фотосинтеза]]||37919||95952||3885||37543||43446 |- ||9427||[[d:Q1022]]||[[Штутгарт]]||44340||191805||15515||42893||43458 |- ||9428||[[d:Q10859]]||[[Шпански грађански рат]]||6999||255730||12692||9768||43501 |- ||9429||[[d:Q876412]]||[[Историја Боливије]]||0||55902||0||0||43573 |- ||9430||[[d:Q230848]]||[[Еуклидов алгоритам]]||0||118539||3840||41043||43702 |- ||9431||[[d:Q935]]||[[Исак Њутн]]||16746||127120||26572||42903||43836 |- ||9432||[[d:Q169234]]||[[Рази]]||0||78425||2540||3426||43857 |- ||9433||[[d:Q188360]]||[[Škrgonošci]]||0||18058||1036||0||43866 |- ||9434||[[d:Q9734]]||[[Simfonija]]||23206||42686||5030||34603||43891 |- ||9435||[[d:Q184616]]||[[Trichoptera]]||27784||35540||2735||0||43988 |- ||9436||[[d:Q488]]||[[Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија]]||11889||211612||10718||9970||44090 |- ||9437||[[d:Q43478]]||[[Природна селекција]]||5208||109287||4788||3109||44112 |- ||9438||[[d:Q8222]]||[[Хангул]]||2692||126321||4602||2661||44120 |- ||9439||[[d:Q386498]]||[[Tradicionalne afričke religije]]||0||42011||1612||0||44230 |- ||9440||[[d:Q244]]||[[Барбадос]]||2971||124734||3103||8774||44343 |- ||9441||[[d:Q68]]||[[Рачунар]]||58581||122741||12977||30897||44377 |- ||9442||[[d:Q1107656]]||[[Врт]]||3331||22124||1085||2402||44391 |- ||9443||[[d:Q40933]]||[[Ева Перон]]||2129||85981||1620||2938||44395 |- ||9444||[[d:Q189396]]||[[Динамички RAM]]||0||87640||1161||43467||44411 |- ||9445||[[d:Q569]]||[[Берилијум]]||37535||90793||21584||24959||44440 |- ||9446||[[d:Q7800]]||[[Историја Бугарске]]||16409||106073||16508||0||44450 |- ||9447||[[d:Q1049]]||[[Судан]]||31333||163449||12353||33885||44526 |- ||9448||[[d:Q19809]]||[[Божић]]||2967||190787||35325||32235||44551 |- ||9449||[[d:Q12078]]||[[Рак (болест)]]||10571||180141||2766||42463||44579 |- ||9450||[[d:Q2001]]||[[Стенли Кјубрик]]||4124||167785||96199||97402||44591 |- ||9451||[[d:Q3925]]||[[Грејс Кели]]||2712||96003||6905||5944||44623 |- ||9452||[[d:Q11466]]||[[Температура]]||1324||100704||17557||44842||44712 |- ||9453||[[d:Q7546]]||[[Ингмар Бергман]]||3766||58876||29989||27900||44725 |- ||9454||[[d:Q786]]||[[Доминиканска Република]]||4244||241771||6060||5252||44763 |- ||9455||[[d:Q10294]]||[[Сиромаштво]]||29659||194879||2798||4510||44770 |- ||9456||[[d:Q128126]]||[[Клод Леви-Строс]]||0||70527||3158||6413||44800 |- ||9457||[[d:Q9427]]||[[Тимбукту]]||29844||84193||37548||46021||44846 |- ||9458||[[d:Q318591]]||[[Џ. Пол Гети]]||0||44994||616||0||44907 |- ||9459||[[d:Q93200]]||[[Сексизам]]||1193||198291||1186||666||44938 |- ||9460||[[d:Q7310]]||[[Нацизам]]||7159||207382||26632||26737||45032 |- ||9461||[[d:Q181871]]||[[Јесетра]]||19724||56487||2304||2315||45052 |- ||9462||[[d:Q5686]]||[[Чарлс Дикенс]]||1847||174196||16005||45443||45105 |- ||9463||[[d:Q193389]]||[[Sleđevke]]||0||13153||1754||0||45112 |- ||9464||[[d:Q177918]]||[[Први балкански рат]]||25229||108702||28973||25160||45211 |- ||9465||[[d:Q556079]]||[[Историја Палестине]]||43994||369181||44457||42347||45360 |- ||9466||[[d:Q37]]||[[Литванија]]||51490||306969||9750||3481||45437 |- ||9467||[[d:Q7944]]||[[Земљотрес]]||37344||74724||39804||48897||45437 |- ||9468||[[d:Q22247]]||[[Bljesak gama-zračenja]]||0||100240||11088||0||45525 |- ||9469||[[d:Q10884]]||[[Дрво]]||24003||123862||40096||39211||45563 |- ||9470||[[d:Q134032]]||[[Kineski kalendar]]||0||58031||27668||43786||45625 |- ||9471||[[d:Q41576]]||[[Кокаин]]||41664||161372||34685||16544||45632 |- ||9472||[[d:Q1048]]||[[Гај Јулије Цезар]]||10252||129115||17612||31554||45683 |- ||9473||[[d:Q81214]]||[[Уљешура]]||0||144176||7050||8123||45698 |- ||9474||[[d:Q77]]||[[Уругвај]]||12539||156302||107162||10884||45724 |- ||9475||[[d:Q19185]]||[[Џорџ Бернард Шо]]||2658||155614||3005||3258||45850 |- ||9476||[[d:Q8479]]||[[Петар Велики]]||3338||64166||2115||40664||45880 |- ||9477||[[d:Q830]]||[[Domaće govedo]]||1132||159889||7350||6796||45882 |- ||9478||[[d:Q6319]]||[[Јелена Исинбајева]]||56018||58762||3695||47417||45903 |- ||9479||[[d:Q182062]]||[[Грчки рат за независност]]||0||173673||14173||13799||45995 |- ||9480||[[d:Q698985]]||[[Османско освајање Балканског полуострва]]||0||48746||3402||0||46051 |- ||9481||[[d:Q613707]]||[[Ekspresionistička muzika]]||0||20187||0||0||46057 |- ||9482||[[d:Q80113]]||[[Експресионизам]]||2114||47499||17327||15945||46057 |- ||9483||[[d:Q9441]]||[[Сидарта Гаутама]]||2558||209714||23513||27939||46088 |- ||9484||[[d:Q942]]||[[Бизмут]]||43520||62337||4593||5715||46158 |- ||9485||[[d:Q7781]]||[[Историја Шпаније]]||7240||177916||6307||49203||46214 |- ||9486||[[d:Q81068910]]||[[Пандемија ковида 19]]||38985||296060||80343||50086||46228 |- ||9487||[[d:Q384]]||[[Скопље]]||6740||177836||19145||13613||46266 |- ||9488||[[d:Q38]]||[[Италија]]||35518||394903||32570||46022||46345 |- ||9489||[[d:Q3044]]||[[Карло Велики]]||1752||148762||14333||32771||46409 |- ||9490||[[d:Q84072]]||[[Турци]]||11289||231271||795||2966||46507 |- ||9491||[[d:Q178598]]||[[Либертаријанизам]]||0||172474||17895||40118||46525 |- ||9492||[[d:Q11367]]||[[Липид]]||6171||71714||873||40688||46536 |- ||9493||[[d:Q11571]]||[[Кристијано Роналдо]]||18406||356975||34214||11736||46606 |- ||9494||[[d:Q193526]]||[[Савест]]||3269||159512||11428||5830||46612 |- ||9495||[[d:Q1246]]||[[Република Косово]]||48878||226256||33930||34103||46665 |- ||9496||[[d:Q89]]||[[Јабука]]||26422||82634||9823||0||46758 |- ||9497||[[d:Q25326]]||[[Мекушци]]||11982||88655||26865||4731||46876 |- ||9498||[[d:Q408]]||[[Аустралија]]||24371||224627||31427||46510||46916 |- ||9499||[[d:Q7174]]||[[Демократија]]||21252||199183||16557||30806||46981 |- ||9500||[[d:Q11078]]||[[Ендокрини систем]]||5652||37796||8111||7168||47033 |- ||9501||[[d:Q26050]]||[[Drozdovi]]||0||11947||4193||3982||47195 |- ||9502||[[d:Q183157]]||[[Браћа Карамазови]]||0||68764||26564||26538||47239 |- ||9503||[[d:Q1004]]||[[Стрип]]||5247||77124||8369||3066||47304 |- ||9504||[[d:Q5743]]||[[Ебла]]||0||122702||0||0||47371 |- ||9505||[[d:Q38848]]||[[Хеви метал]]||24820||159649||7648||45057||47406 |- ||9506||[[d:Q205966]]||[[Риманова хипотеза]]||0||120241||0||0||47414 |- ||9507||[[d:Q215]]||[[Словенија]]||63720||235679||31300||27412||47434 |- ||9508||[[d:Q2265137]]||[[Vizantijska književnost]]||0||70234||2117||99638||47455 |- ||9509||[[d:Q2042]]||[[Шарл де Гол]]||3681||289337||47251||48236||47477 |- ||9510||[[d:Q1439]]||[[Тексас]]||6375||262340||2620||1786||47498 |- ||9511||[[d:Q41083]]||[[Сифилис]]||5893||80812||43076||42192||47544 |- ||9512||[[d:Q12135]]||[[Душевна болест]]||1096||179411||1465||3867||47582 |- ||9513||[[d:Q5593]]||[[Пабло Пикасо]]||2985||104804||13349||31547||47650 |- ||9514||[[d:Q48]]||[[Азија]]||35363||114682||23847||43188||47694 |- ||9515||[[d:Q44687]]||[[Шуцштафел]]||3562||144174||13109||2641||47750 |- ||9516||[[d:Q159535]]||[[Teorija zavere]]||7191||126653||1923||3024||47766 |- ||9517||[[d:Q300920]]||[[Е-спорт]]||3202||154175||2318||38579||47825 |- ||9518||[[d:Q12202]]||[[Мождани удар]]||2743||175956||68774||70678||47931 |- ||9519||[[d:Q131130]]||[[Анестезија]]||14623||75647||13467||13210||47988 |- ||9520||[[d:Q44320]]||[[Thriller (албум)]]||0||130328||5694||44560||48031 |- ||9521||[[d:Q21]]||[[Енглеска]]||23508||274428||28496||8980||48033 |- ||9522||[[d:Q43653]]||[[Аполо 11]]||5152||183070||55622||54889||48123 |- ||9523||[[d:Q8423]]||[[Кир Велики]]||50446||96665||54594||50902||48217 |- ||9524||[[d:Q17161]]||[[Етрурци]]||0||85114||11182||48837||48302 |- ||9525||[[d:Q23]]||[[Џорџ Вашингтон]]||14254||231055||8974||10486||48321 |- ||9526||[[d:Q192292]]||[[Средњовековна филозофија]]||1513||29203||1291||49186||48338 |- ||9527||[[d:Q7794]]||[[Историја Грчке]]||4889||100952||26783||4464||48373 |- ||9528||[[d:Q926416]]||[[Istorija Ekvadora]]||0||83066||0||0||48434 |- ||9529||[[d:Q869]]||[[Тајланд]]||6197||211270||5952||32202||48461 |- ||9530||[[d:Q7889]]||[[Видео-игра]]||4284||137568||14269||18351||48478 |- ||9531||[[d:Q1065]]||[[Уједињене нације]]||16867||150616||15449||37053||48487 |- ||9532||[[d:Q11059]]||[[Санскрт (језик)]]||2470||282557||5010||5025||48579 |- ||9533||[[d:Q28]]||[[Мађарска]]||41652||218554||17439||6064||48721 |- ||9534||[[d:Q159762]]||[[Мауна Лоа]]||0||82724||42420||39773||48737 |- ||9535||[[d:Q11518]]||[[Питагорина теорема]]||5941||93414||9334||45210||49008 |- ||9536||[[d:Q131110]]||[[Историја Сједињених Америчких Држава]]||11357||263384||15717||50812||49014 |- ||9537||[[d:Q219]]||[[Бугарска]]||66883||199700||16547||7090||49056 |- ||9538||[[d:Q8690]]||[[Културна револуција]]||764||208818||18054||4604||49078 |- ||9539||[[d:Q174726]]||[[Gljive mešinarke]]||100357||52763||37593||38201||49106 |- ||9540||[[d:Q41178]]||[[Хајле Селасије]]||5176||147443||5637||7104||49109 |- ||9541||[[d:Q199960]]||[[Историја Мађарске]]||10826||169038||44103||43428||49118 |- ||9542||[[d:Q783]]||[[Хондурас]]||5052||131510||7359||51151||49118 |- ||9543||[[d:Q140694]]||[[Алексис де Токвил]]||1796||74563||1601||2253||49155 |- ||9544||[[d:Q11768]]||[[Стари Египат]]||21562||138524||11198||53028||49193 |- ||9545||[[d:Q190151]]||[[Брус Дикинсон]]||4256||100258||92242||4674||49225 |- ||9546||[[d:Q172911]]||[[Иља Рјепин]]||0||53250||5024||6897||49264 |- ||9547||[[d:Q48584]]||[[Камен из Розете]]||3343||81653||3196||2920||49311 |- ||9548||[[d:Q184935]]||[[Михај Еминеску]]||0||38868||1566||4969||49314 |- ||9549||[[d:Q25265]]||[[Мачке]]||10801||48237||8497||7007||49381 |- ||9550||[[d:Q37160]]||[[Дејвид Хјум]]||3631||179343||24207||11358||49420 |- ||9551||[[d:Q7257]]||[[Ideologija]]||25376||46925||22406||30771||49429 |- ||9552||[[d:Q84]]||[[Лондон]]||19828||297742||112105||108071||49436 |- ||9553||[[d:Q7604]]||[[Леонард Ојлер]]||27232||96226||13651||48228||49470 |- ||9554||[[d:Q229]]||[[Кипар]]||51534||206521||15150||47153||49499 |- ||9555||[[d:Q42207]]||[[Каравађо]]||2405||93496||20338||19725||49658 |- ||9556||[[d:Q353133]]||[[Рејмонд Кател]]||0||65798||0||0||49770 |- ||9557||[[d:Q9191]]||[[Рене Декарт]]||2978||119001||39521||23929||49777 |- ||9558||[[d:Q5582]]||[[Винсент ван Гог]]||4918||153125||9260||32823||49877 |- ||9559||[[d:Q183605]]||[[Трансфузија крви]]||22352||99497||22340||22565||49880 |- ||9560||[[d:Q29179]]||[[Франсиско Франко]]||2832||175727||45007||43983||50109 |- ||9561||[[d:Q262]]||[[Алжир]]||74825||171763||14158||31934||50170 |- ||9562||[[d:Q58803]]||[[Solarna ćelija]]||0||128657||51097||48713||50225 |- ||9563||[[d:Q81058]]||[[Хомеопатија]]||15959||161466||9846||16493||50256 |- ||9564||[[d:Q5592]]||[[Микеланђело Буонароти]]||10070||81472||16115||34502||50258 |- ||9565||[[d:Q1192933]]||[[Istorija hinduizma]]||0||224385||0||0||50359 |- ||9566||[[d:Q2331]]||[[Led Zeppelin]]||17169||122335||14253||32722||50382 |- ||9567||[[d:Q61]]||[[Вашингтон]]||4769||207846||5762||32421||50410 |- ||9568||[[d:Q2807]]||[[Мадрид]]||5863||227966||13959||49147||50471 |- ||9569||[[d:Q123397]]||[[Država (Platon)]]||11502||85952||4557||11681||50520 |- ||9570||[[d:Q11101]]||[[Чулни орган]]||911||29340||718||483||50554 |- ||9571||[[d:Q79793]]||[[Морбили]]||0||120619||2565||44907||50647 |- ||9572||[[d:Q105146]]||[[Hexapoda]]||0||19635||4328||4162||50710 |- ||9573||[[d:Q6602]]||[[Стразбур]]||13569||84385||57841||56991||50778 |- ||9574||[[d:Q8683]]||[[Хладни рат]]||4594||282951||91385||309078||50891 |- ||9575||[[d:Q134183]]||[[Меџик Џонсон]]||6504||140942||22685||26646||50892 |- ||9576||[[d:Q11756]]||[[Преисторија]]||23458||47769||11589||8934||50997 |- ||9577||[[d:Q11575]]||[[Кукуруз]]||2056||125084||6254||2537||51075 |- ||9578||[[d:Q298]]||[[Чиле]]||16778||179530||22743||18077||51133 |- ||9579||[[d:Q182455]]||[[Вилт Чејмберлен]]||11110||157699||69285||68247||51303 |- ||9580||[[d:Q189408]]||[[Оле Ејнар Бјерндален]]||19679||98250||1812||0||51599 |- ||9581||[[d:Q327144]]||[[Lepezari]]||0||24650||2644||0||51703 |- ||9582||[[d:Q517]]||[[Наполеон I Бонапарта]]||32643||228077||31165||32736||51789 |- ||9583||[[d:Q1744]]||[[Мадона]]||6855||221768||86594||43647||51902 |- ||9584||[[d:Q9061]]||[[Карл Маркс]]||39318||188448||42932||36803||51963 |- ||9585||[[d:Q784]]||[[Доминика]]||3929||94740||4437||5778||51991 |- ||9586||[[d:Q1359]]||[[Пауколике животиње]]||0||76284||4164||3745||52204 |- ||9587||[[d:Q43]]||[[Турска]]||41532||300548||65023||66503||52237 |- ||9588||[[d:Q4610]]||[[Decapoda]]||0||13409||28877||21219||52269 |- ||9589||[[d:Q43063]]||[[Франц Фердинанд]]||10014||46460||38391||39023||52272 |- ||9590||[[d:Q40909]]||[[Вирџинија Вулф]]||6588||323117||6145||16180||52482 |- ||9591||[[d:Q133423]]||[[Долина краљева]]||6289||62667||3524||3552||52588 |- ||9592||[[d:Q1339]]||[[Јохан Себастијан Бах]]||30819||161290||13469||33173||52686 |- ||9593||[[d:Q15326]]||[[Алкохолизам]]||7886||135452||30479||29834||52879 |- ||9594||[[d:Q44727]]||[[Варичела]]||0||59565||2200||49629||52903 |- ||9595||[[d:Q1615]]||[[Нил Армстронг]]||2509||160342||1727||1992||53010 |- ||9596||[[d:Q11660]]||[[Вјештачка интелигенција]]||6847||216292||3293||52033||53041 |- ||9597||[[d:Q1321]]||[[Шпански језик]]||5230||216180||15646||31846||53060 |- ||9598||[[d:Q35986]]||[[Естетика]]||6392||70236||1572||6241||53105 |- ||9599||[[d:Q2025]]||[[Угљен-моноксид]]||4413||77772||4448||48900||53209 |- ||9600||[[d:Q132265]]||[[Теравада]]||0||137582||4968||5329||53514 |- ||9601||[[d:Q8818]]||[[Валенсија]]||7568||122164||8804||12755||53570 |- ||9602||[[d:Q37643]]||[[Заливски рат]]||13580||248992||4193||52930||53815 |- ||9603||[[d:Q131113]]||[[Брест (биљка)]]||10877||73500||6204||47518||53815 |- ||9604||[[d:Q52]]||[[Википедија]]||12719||256697||12500||15108||53816 |- ||9605||[[d:Q4583]]||[[Ана Франк]]||4936||109274||5417||5253||53968 |- ||9606||[[d:Q462]]||[[Ратови звезда]]||1442||181168||6880||22415||53991 |- ||9607||[[d:Q18756]]||[[УЕФА Лига шампиона]]||40312||65824||36147||28467||54000 |- ||9608||[[d:Q11637]]||[[Џуди Гарланд]]||4280||124694||3902||3830||54032 |- ||9609||[[d:Q792]]||[[Салвадор]]||4595||161200||4441||9074||54073 |- ||9610||[[d:Q1218]]||[[Јерусалим]]||30879||282625||15234||45770||54225 |- ||9611||[[d:Q170583]]||[[Gordost i predrasuda]]||3858||72384||8344||8377||54230 |- ||9612||[[d:Q234908]]||[[Незами Ганџави]]||0||97993||2648||0||54396 |- ||9613||[[d:Q41466]]||[[Хокеј на леду]]||1319||127183||20002||17563||54699 |- ||9614||[[d:Q956]]||[[Пекинг]]||8353||226722||16677||55141||54778 |- ||9615||[[d:Q7169]]||[[Конзервативизам]]||4283||154983||42738||43513||54805 |- ||9616||[[d:Q93343]]||[[Перси Биш Шели]]||0||77637||2052||9565||54850 |- ||9617||[[d:Q1486]]||[[Буенос Ајрес]]||9963||237560||102155||93075||54906 |- ||9618||[[d:Q997]]||[[Андреј Сахаров]]||0||104315||8217||1468||54957 |- ||9619||[[d:Q184425]]||[[Рат на Пацифику]]||15421||228626||59743||55802||54994 |- ||9620||[[d:Q130436]]||[[Историја Јапана]]||0||123788||22741||21239||55122 |- ||9621||[[d:Q804]]||[[Панама]]||4852||114871||6053||43855||55174 |- ||9622||[[d:Q2811]]||[[Подморница]]||8635||130681||40528||1528||55290 |- ||9623||[[d:Q100]]||[[Бостон]]||7265||241960||5860||57729||55329 |- ||9624||[[d:Q80702]]||[[Шпанска империја]]||0||202456||6379||6475||55455 |- ||9625||[[d:Q220008]]||[[Ентони Гиденс]]||0||79627||9267||0||55478 |- ||9626||[[d:Q205702]]||[[Jonski motor]]||0||79243||18903||18008||55659 |- ||9627||[[d:Q131706]]||[[Марија Терезија]]||59940||108715||23150||58983||55881 |- ||9628||[[d:Q1511]]||[[Рихард Вагнер]]||8066||120344||9529||55505||55882 |- ||9629||[[d:Q352]]||[[Адолф Хитлер]]||12043||171694||50194||45612||55893 |- ||9630||[[d:Q756]]||[[Биљке]]||44995||115853||25608||12802||55930 |- ||9631||[[d:Q9312]]||[[Имануел Кант]]||11305||193760||13464||31638||56049 |- ||9632||[[d:Q4612]]||[[Марлен Дитрих]]||2589||77119||36415||56366||56088 |- ||9633||[[d:Q424]]||[[Камбоџа]]||4463||192311||4213||71627||56293 |- ||9634||[[d:Q8462]]||[[Тамерлан]]||5996||95446||2003||8452||56347 |- ||9635||[[d:Q6636]]||[[Хомосексуалност]]||13213||177864||193420||64692||56467 |- ||9636||[[d:Q12705]]||[[Обновљиви извори енергије]]||3619||171778||49376||48898||56630 |- ||9637||[[d:Q928]]||[[Филипини]]||6941||338440||22793||2627||56987 |- ||9638||[[d:Q623282]]||[[Život posle smrti]]||0||110352||2837||0||57225 |- ||9639||[[d:Q11459]]||[[Серена Вилијамс]]||1754||301378||4578||41658||57333 |- ||9640||[[d:Q80440]]||[[Ана Ахматова]]||0||55149||2797||6481||57387 |- ||9641||[[d:Q233309]]||[[Tumori lobanjske duplje]]||0||85655||0||57394||57395 |- ||9642||[[d:Q8889]]||[[Европски парламент]]||1952||142622||108055||19251||57401 |- ||9643||[[d:Q7724]]||[[Avgust Strindberg]]||6801||90287||7285||8972||57403 |- ||9644||[[d:Q13414953]]||[[Религијска деноминација]]||844||14031||2971||1970||57683 |- ||9645||[[d:Q83902]]||[[Caelifera]]||0||13308||4876||5073||57746 |- ||9646||[[d:Q223195]]||[[Историја Србије]]||3551||101135||21290||27777||58033 |- ||9647||[[d:Q182154]]||[[Putovanje kroz vreme]]||0||67021||1723||0||58069 |- ||9648||[[d:Q790]]||[[Хаити]]||13518||237773||9648||9166||58083 |- ||9649||[[d:Q9232]]||[[Џаинизам]]||4016||136442||3999||4439||58098 |- ||9650||[[d:Q2277]]||[[Римско царство]]||18480||299738||15302||162801||58123 |- ||9651||[[d:Q216241]]||[[Gadiformes]]||0||10232||1601||0||58251 |- ||9652||[[d:Q4616]]||[[Мерилин Монро]]||5654||126249||36306||35483||58372 |- ||9653||[[d:Q8409]]||[[Александар Велики]]||72076||206239||14757||55315||58416 |- ||9654||[[d:Q46]]||[[Европа]]||135705||216141||59683||38705||58440 |- ||9655||[[d:Q4692]]||[[Ренесанса]]||43798||118335||18192||32547||58458 |- ||9656||[[d:Q1460]]||[[Сицилија]]||8679||156624||58588||25529||58772 |- ||9657||[[d:Q91]]||[[Абрахам Линколн]]||38060||190959||39922||36682||58777 |- ||9658||[[d:Q165170]]||[[Европа (митологија)]]||4193||32349||4730||4304||58832 |- ||9659||[[d:Q15948]]||[[Емил Диркем]]||11406||90436||10749||4417||58842 |- ||9660||[[d:Q948]]||[[Тунис]]||10273||134523||61504||62879||58909 |- ||9661||[[d:Q25241]]||[[Кичмењаци]]||1358||72087||6351||6343||58990 |- ||9662||[[d:Q81931]]||[[Конфедеративне Америчке Државе]]||6805||297986||67394||40456||59001 |- ||9663||[[d:Q12206]]||[[Шећерна болест]]||5190||115948||7185||59280||59151 |- ||9664||[[d:Q93184]]||[[Цртеж]]||1207||39242||1873||3975||59237 |- ||9665||[[d:Q213195]]||[[Б. Ф. Скинер]]||0||75909||0||0||59388 |- ||9666||[[d:Q28567]]||[[Цивилизација Маја]]||84129||189904||34687||42621||59586 |- ||9667||[[d:Q9778]]||[[Електронска музика]]||2779||142712||1112||3762||59587 |- ||9668||[[d:Q131964]]||[[Аустријско царство]]||0||42753||10213||10284||59918 |- ||9669||[[d:Q7742]]||[[Луј XIV]]||14609||149147||52870||58325||59977 |- ||9670||[[d:Q3254959]]||[[Раса (категоризација људи)]]||58978||204505||7336||58464||60098 |- ||9671||[[d:Q765633]]||[[Ваздухопловство]]||7294||28878||11983||824||60132 |- ||9672||[[d:Q7748]]||[[Право]]||2069||177736||7163||6402||60195 |- ||9673||[[d:Q5428]]||[[Сибир]]||6126||79063||6981||5794||60208 |- ||9674||[[d:Q55245]]||[[Лоренс Оливије]]||24582||132183||46394||45987||60236 |- ||9675||[[d:Q753]]||[[Бакар]]||30825||109602||34239||50991||60236 |- ||9676||[[d:Q223]]||[[Гренланд]]||3891||151466||9852||17185||60327 |- ||9677||[[d:Q19878]]||[[Муамер ел Гадафи]]||4201||189702||53907||58363||60533 |- ||9678||[[d:Q744536]]||[[Tintin]]||0||139434||0||36630||60655 |- ||9679||[[d:Q125977]]||[[Векторски простор]]||1841||92429||7756||3848||60681 |- ||9680||[[d:Q25306]]||[[Звери]]||5177||58287||5132||5284||60708 |- ||9681||[[d:Q750]]||[[Боливија]]||5576||183539||19226||6480||60733 |- ||9682||[[d:Q16867]]||[[Едгар Алан По]]||5156||82134||6187||77530||60845 |- ||9683||[[d:Q126807]]||[[Обданиште]]||0||74158||1378||4311||60912 |- ||9684||[[d:Q154874]]||[[Žuta groznica]]||6084||110726||1134||62273||61121 |- ||9685||[[d:Q203547]]||[[Пролетњаци]]||11371||12487||2906||1868||61203 |- ||9686||[[d:Q9601]]||[[Зороастризам]]||3228||113131||6911||5582||61247 |- ||9687||[[d:Q53663]]||[[Репати водоземци]]||0||81039||3711||3727||61388 |- ||9688||[[d:Q332]]||[[Нептун]]||9988||124064||56185||60456||61559 |- ||9689||[[d:Q90]]||[[Париз]]||129883||283908||94508||89678||61561 |- ||9690||[[d:Q129104]]||[[Антракс]]||0||92860||9918||61930||61649 |- ||9691||[[d:Q50020]]||[[Džon Stjuart Mil]]||2381||105226||2370||3948||61675 |- ||9692||[[d:Q6892571]]||[[Мухамед ибн Салман]]||0||206252||3619||3899||61722 |- ||9693||[[d:Q6199]]||[[Анархизам]]||4121||106150||21931||35975||61730 |- ||9694||[[d:Q170518]]||[[Opekotina]]||0||79465||60054||32933||61787 |- ||9695||[[d:Q176]]||[[Квебек]]||7084||235639||63917||6986||61943 |- ||9696||[[d:Q6512]]||[[Серен Киркегор]]||2105||231357||4928||6026||62016 |- ||9697||[[d:Q7278]]||[[Политичка странка]]||1348||126630||4793||62415||62438 |- ||9698||[[d:Q9235]]||[[Георг Вилхелм Фридрих Хегел]]||5159||113280||18532||19379||62514 |- ||9699||[[d:Q12190]]||[[Пеницилин]]||1072||98214||1080||60736||62683 |- ||9700||[[d:Q474191]]||[[Dijeta]]||0||16835||2355||1172||62737 |- ||9701||[[d:Q212]]||[[Украјина]]||76565||266326||100179||40008||62947 |- ||9702||[[d:Q739]]||[[Колумбија]]||9534||245155||11162||5458||62951 |- ||9703||[[d:Q199569]]||[[Историја Пољске]]||3411||245468||17004||7781||62976 |- ||9704||[[d:Q8078]]||[[Логика]]||50794||124650||990||60967||63123 |- ||9705||[[d:Q38404]]||[[Autizam]]||90066||258852||86593||82909||63181 |- ||9706||[[d:Q12199]]||[[Сида]]||3251||200964||13888||61764||63522 |- ||9707||[[d:Q29]]||[[Шпанија]]||82909||248619||29833||66174||63637 |- ||9708||[[d:Q1741]]||[[Беч]]||10645||142524||21341||36072||63661 |- ||9709||[[d:Q40802]]||[[Крабе]]||0||43187||2935||2747||63901 |- ||9710||[[d:Q230502]]||[[Vodene device]]||0||54113||0||0||64039 |- ||9711||[[d:Q316648]]||[[Istorija Perua]]||0||104745||0||0||64170 |- ||9712||[[d:Q156103]]||[[Гастроентеритис]]||1313||65954||50287||48358||64398 |- ||9713||[[d:Q5928]]||[[Џими Хендрикс]]||1902||169487||9816||7815||64475 |- ||9714||[[d:Q157683]]||[[Ljiljci (insekti)]]||0||22196||1955||1900||64635 |- ||9715||[[d:Q104804]]||[[Месроп Маштоц]]||0||19075||9778||2095||64677 |- ||9716||[[d:Q12493]]||[[Купола]]||1624||173847||6230||6038||64924 |- ||9717||[[d:Q127771]]||[[Ловачки авион]]||10434||123050||419||10661||64936 |- ||9718||[[d:Q80962]]||[[Сточарство]]||1666||74530||2073||1303||65017 |- ||9719||[[d:Q3]]||[[Живот]]||65741||157798||2988||65593||65044 |- ||9720||[[d:Q178777]]||[[Млазни мотор]]||13984||59245||16584||16302||65059 |- ||9721||[[d:Q9671]]||[[Михаел Шумахер]]||37272||209372||65532||69811||66033 |- ||9722||[[d:Q1215892]]||[[Национална хокејашка лига]]||11926||119875||24322||2255||66281 |- ||9723||[[d:Q41610]]||[[Манојло I Комнин]]||4269||89702||9545||14241||66365 |- ||9724||[[d:Q36649]]||[[Ликовна уметност]]||3441||33434||7171||7275||66374 |- ||9725||[[d:Q131401]]||[[Калифат]]||3710||125910||0||3305||66420 |- ||9726||[[d:Q65997]]||[[Калиф]]||5593||125910||673||2341||66420 |- ||9727||[[d:Q334]]||[[Сингапур]]||5564||278046||10232||70295||66520 |- ||9728||[[d:Q5838]]||[[Кабул]]||5741||167407||9128||4051||66615 |- ||9729||[[d:Q239835]]||[[Anturijum]]||0||8557||64626||0||66839 |- ||9730||[[d:Q32500]]||[[Карло V, цар Светог римског царства]]||14531||148653||9784||62377||67028 |- ||9731||[[d:Q2]]||[[Земља]]||10898||177876||46295||40260||67039 |- ||9732||[[d:Q333]]||[[Астрономија]]||11177||99405||29150||66033||67068 |- ||9733||[[d:Q2492]]||[[Конрад Аденауер]]||1701||96794||17279||17251||67127 |- ||9734||[[d:Q1889]]||[[Diplomatija]]||19746||59782||11189||10917||67341 |- ||9735||[[d:Q258]]||[[Јужноафричка Република]]||11331||202135||28019||58737||67686 |- ||9736||[[d:Q26013]]||[[Рат из 1812.]]||0||261978||6673||9019||67707 |- ||9737||[[d:Q11613]]||[[Хари Труман]]||4094||205582||88040||88027||67924 |- ||9738||[[d:Q212114]]||[[Историја Европске уније]]||60954||63683||4755||62897||67930 |- ||9739||[[d:Q142]]||[[Француска]]||42058||347376||36002||150142||68010 |- ||9740||[[d:Q25400]]||[[Asteraceae]]||73687||51783||84958||72984||68289 |- ||9741||[[d:Q11629]]||[[Сликарство]]||6747||76137||5309||3245||68365 |- ||9742||[[d:Q157151]]||[[Salvia]]||0||27682||60314||11844||68442 |- ||9743||[[d:Q844]]||[[Џејмс Бонд]]||15756||109582||9095||62144||68460 |- ||9744||[[d:Q7184]]||[[НАТО]]||27771||131448||22127||27722||68804 |- ||9745||[[d:Q173282]]||[[Хазари]]||0||211508||2465||3494||68887 |- ||9746||[[d:Q47139]]||[[Слободан Милошевић]]||21966||122291||29250||13467||68927 |- ||9747||[[d:Q145]]||[[Уједињено Краљевство]]||25201||350954||47538||71492||69202 |- ||9748||[[d:Q301]]||[[Ел Греко]]||5710||95123||9323||9560||69875 |- ||9749||[[d:Q42834]]||[[Западно римско царство]]||11505||140285||15362||11579||70046 |- ||9750||[[d:Q873]]||[[Мерил Стрип]]||10149||186352||15244||66346||70050 |- ||9751||[[d:Q1063]]||[[Еволуција (биологија)]]||31266||244345||178476||55545||70069 |- ||9752||[[d:Q185628]]||[[Трипси]]||0||50500||2642||2661||70397 |- ||9753||[[d:Q204100]]||[[Античка филозофија]]||1905||28976||73418||70231||70694 |- ||9754||[[d:Q189266]]||[[Источни фронт (Други светски рат)]]||0||197356||7284||61114||70750 |- ||9755||[[d:Q11194]]||[[Сарајево]]||112584||138872||36511||51343||71022 |- ||9756||[[d:Q21866]]||[[Myrtales]]||8309||7389||2449||0||71306 |- ||9757||[[d:Q242]]||[[Белизе]]||2648||131293||6350||3244||71334 |- ||9758||[[d:Q25371]]||[[Рушљорибе]]||3439||53937||3476||5728||71605 |- ||9759||[[d:Q41300]]||[[Темплари]]||6838||70541||19706||15804||71748 |- ||9760||[[d:Q7272]]||[[Социјализам]]||2360||319785||37065||75325||71922 |- ||9761||[[d:Q159]]||[[Русија]]||74226||312003||32413||32604||71977 |- ||9762||[[d:Q8717]]||[[Севиља]]||36749||129879||10341||8884||71986 |- ||9763||[[d:Q49330]]||[[Лекари без граница]]||2276||114688||1997||63545||72353 |- ||9764||[[d:Q21904]]||[[Крсташице (биље)]]||6922||9762||2438||0||72393 |- ||9765||[[d:Q5809]]||[[Че Гевара]]||9779||181323||20779||70348||72611 |- ||9766||[[d:Q59577]]||[[Pljosnatice]]||0||24508||1659||0||72613 |- ||9767||[[d:Q34740]]||[[Род (биологија)]]||1340||23684||1438||1361||72652 |- ||9768||[[d:Q252]]||[[Индонезија]]||13944||198486||9684||31035||72832 |- ||9769||[[d:Q128685]]||[[Anguilliformes]]||0||38976||5117||3721||72968 |- ||9770||[[d:Q12802]]||[[Нуклеарно оружје]]||23318||102752||7605||31485||73099 |- ||9771||[[d:Q185085]]||[[Мигел де Унамуно]]||0||45589||4158||5185||73141 |- ||9772||[[d:Q41710]]||[[Етничка група]]||50962||79854||2249||1147||73547 |- ||9773||[[d:Q82265]]||[[Strepsirrhini]]||46578||82109||2645||2937||73983 |- ||9774||[[d:Q1845]]||[[Библија]]||4337||206224||10291||17489||74236 |- ||9775||[[d:Q7200]]||[[Александар Пушкин]]||8293||54210||96731||96564||74374 |- ||9776||[[d:Q801]]||[[Израел]]||15964||380429||26849||36501||74383 |- ||9777||[[d:Q2763]]||[[Холокауст]]||9662||215745||76392||48045||74551 |- ||9778||[[d:Q302]]||[[Исус]]||6815||256794||39996||44175||75012 |- ||9779||[[d:Q218]]||[[Румунија]]||17175||235377||34476||11801||75203 |- ||9780||[[d:Q465352]]||[[Istorija tehnologije]]||3996||94314||73814||73865||75262 |- ||9781||[[d:Q388]]||[[Linux]]||14430||99595||12646||16868||75382 |- ||9782||[[d:Q317521]]||[[Илон Маск]]||12464||267699||21339||20620||75614 |- ||9783||[[d:Q79]]||[[Египат]]||78694||235774||24757||73931||75622 |- ||9784||[[d:Q441]]||[[Ботаника]]||1395||128211||4500||3002||75855 |- ||9785||[[d:Q9036]]||[[Никола Тесла]]||88767||149976||42138||70055||75891 |- ||9786||[[d:Q48143]]||[[Менингитис]]||2281||88822||73691||73423||76013 |- ||9787||[[d:Q39]]||[[Швајцарска]]||24740||241921||13232||68630||76106 |- ||9788||[[d:Q46299]]||[[Руже (породица)]]||16511||30052||9225||3385||76230 |- ||9789||[[d:Q157627]]||[[Друга битка за Атлантик]]||0||138430||0||5495||76249 |- ||9790||[[d:Q668]]||[[Индија]]||9564||275582||8019||57335||76799 |- ||9791||[[d:Q484152]]||[[Оксидационо стање]]||3220||44646||3049||1388||76884 |- ||9792||[[d:Q731]]||[[Манган]]||35981||79920||18422||5940||76972 |- ||9793||[[d:Q5916]]||[[Свемирски летови]]||25482||61537||485||77297||77096 |- ||9794||[[d:Q21754]]||[[Sirištarolike]]||4665||5245||52495||0||77640 |- ||9795||[[d:Q762]]||[[Леонардо да Винчи]]||8526||126619||23101||35341||78203 |- ||9796||[[d:Q5747]]||[[Палмира]]||0||222424||12813||12316||78242 |- ||9797||[[d:Q80066]]||[[Pravi vilini konjici]]||0||79990||77104||0||78410 |- ||9798||[[d:Q30]]||[[Сједињене Америчке Државе]]||38690||311660||50458||74388||78465 |- ||9799||[[d:Q43624]]||[[Колибри]]||2776||122600||3918||3997||78490 |- ||9800||[[d:Q9358]]||[[Фридрих Ниче]]||6817||191085||8606||32151||78817 |- ||9801||[[d:Q708]]||[[Олово]]||32908||166412||16331||7740||78893 |- ||9802||[[d:Q200989]]||[[Muvarice]]||0||20650||1378||3286||79146 |- ||9803||[[d:Q8424]]||[[Аеродинамика]]||1642||40599||2504||55872||79248 |- ||9804||[[d:Q10737]]||[[Самоубиство]]||5776||152543||93888||72613||79355 |- ||9805||[[d:Q31431]]||[[Папагаји]]||5642||100196||9225||4124||79502 |- ||9806||[[d:Q656]]||[[Санкт Петербург]]||2166||172464||80395||46225||79669 |- ||9807||[[d:Q177076]]||[[Кавкаска Албанија]]||0||88705||4364||3503||80202 |- ||9808||[[d:Q36036]]||[[Lavov]]||23187||187651||27599||13536||80227 |- ||9809||[[d:Q35869]]||[[Астма]]||8453||158990||78013||79490||80364 |- ||9810||[[d:Q184]]||[[Белорусија]]||38386||162077||79998||70049||80769 |- ||9811||[[d:Q17515]]||[[Дијего Армандо Марадона]]||7715||221895||13017||6733||81122 |- ||9812||[[d:Q9458]]||[[Мухамед]]||25867||171325||9576||32646||81176 |- ||9813||[[d:Q12192]]||[[Упала плућа]]||1585||118237||73491||71962||81264 |- ||9814||[[d:Q188872]]||[[Историја Авганистана]]||0||175845||0||0||81297 |- ||9815||[[d:Q650]]||[[Флуор]]||31612||158280||9761||5345||81678 |- ||9816||[[d:Q8474]]||[[Сулејман Величанствени]]||14254||68389||6261||23789||82040 |- ||9817||[[d:Q303]]||[[Елвис Пресли]]||3112||232920||36806||73092||82443 |- ||9818||[[d:Q190701]]||[[Collembola]]||0||67909||4143||0||82468 |- ||9819||[[d:Q35831]]||[[Spavanje]]||6951||104031||7398||79568||82586 |- ||9820||[[d:Q5083]]||[[Сијетл]]||6935||184203||10815||11467||82818 |- ||9821||[[d:Q846]]||[[Катар]]||3265||177300||7997||3020||83061 |- ||9822||[[d:Q5389]]||[[Олимпијске игре]]||44065||188206||28163||45695||83446 |- ||9823||[[d:Q11452]]||[[Општа теорија релативности]]||4825||193017||6276||6186||83665 |- ||9824||[[d:Q307]]||[[Галилео Галилеј]]||7045||132114||52086||51262||84101 |- ||9825||[[d:Q24639]]||[[Ванкувер]]||2530||201264||100330||98754||84504 |- ||9826||[[d:Q224]]||[[Хрватска]]||46500||208621||124370||83947||84573 |- ||9827||[[d:Q472967]]||[[Istorija Čilea]]||0||94383||0||0||84631 |- ||9828||[[d:Q19126]]||[[Lažni pauci]]||1159||24061||0||0||85015 |- ||9829||[[d:Q47912]]||[[Rak pluća]]||2063||143864||87407||86381||85129 |- ||9830||[[d:Q1514]]||[[Џенис Џоплин]]||1821||143723||3069||2867||85283 |- ||9831||[[d:Q41112]]||[[Схизофренија]]||4018||199749||71367||81236||85642 |- ||9832||[[d:Q41155]]||[[Хераклит]]||2535||46755||13000||9056||85723 |- ||9833||[[d:Q794]]||[[Иран]]||38097||318751||112783||109532||85855 |- ||9834||[[d:Q811]]||[[Никарагва]]||4201||179194||5453||4192||85908 |- ||9835||[[d:Q1860]]||[[Енглески језик]]||11504||222015||52227||79859||86139 |- ||9836||[[d:Q1037]]||[[Руанда]]||6760||203836||10871||7070||86630 |- ||9837||[[d:Q213383]]||[[Tarantula]]||0||63387||4356||8375||86708 |- ||9838||[[d:Q30024]]||[[Маслачак (род)]]||6432||44853||146681||5540||86715 |- ||9839||[[d:Q12204]]||[[Туберкулоза]]||2765||160590||82714||81707||86771 |- ||9840||[[d:Q38193]]||[[Артур Шопенхауер]]||4480||163326||8248||14409||86986 |- ||9841||[[d:Q3711]]||[[Београд]]||11451||197068||57742||78755||88388 |- ||9842||[[d:Q2283]]||[[Microsoft]]||93952||179904||10474||91283||88473 |- ||9843||[[d:Q937]]||[[Алберт Ајнштајн]]||10223||207878||88752||92831||88542 |- ||9844||[[d:Q11698]]||[[Устав Сједињених Америчких Држава]]||5013||159290||2657||6142||88965 |- ||9845||[[d:Q41861]]||[[Хипертензија]]||2443||131209||75285||74509||89010 |- ||9846||[[d:Q236]]||[[Црна Гора]]||46626||103572||58491||80137||89184 |- ||9847||[[d:Q39246]]||[[Ричард Фајнман]]||9896||127643||10661||11030||89342 |- ||9848||[[d:Q80398]]||[[Перикле]]||2218||98165||8903||25634||89676 |- ||9849||[[d:Q34012]]||[[Марлон Брандо]]||4030||156694||36762||35659||90515 |- ||9850||[[d:Q3805]]||[[Аман]]||6731||133412||6779||10339||90746 |- ||9851||[[d:Q5682]]||[[Мигел де Сервантес]]||4314||47293||4822||83341||91616 |- ||9852||[[d:Q7791]]||[[Историја Италије]]||7182||217903||28168||91125||92325 |- ||9853||[[d:Q771035]]||[[Традиционална медицина]]||8629||32430||7116||90057||92372 |- ||9854||[[d:Q20]]||[[Норвешка]]||21027||237353||67229||66683||93040 |- ||9855||[[d:Q205295]]||[[Стрижибубе]]||0||15433||106756||0||93164 |- ||9856||[[d:Q21895]]||[[Rosales]]||9971||11594||4148||8716||94130 |- ||9857||[[d:Q10806]]||[[Напади 11. септембра 2001.]]||31208||257495||34950||30434||94471 |- ||9858||[[d:Q11750]]||[[Списак суверених држава]]||93433||134698||30472||33779||94709 |- ||9859||[[d:Q221]]||[[Северна Македонија]]||82120||179317||37030||27946||94870 |- ||9860||[[d:Q60025]]||[[Хана Арент]]||3557||267993||12989||4831||95428 |- ||9861||[[d:Q41571]]||[[Епилепсија]]||3381||148815||86942||84280||96074 |- ||9862||[[d:Q7066]]||[[Атеизам]]||154552||202422||96097||100875||96219 |- ||9863||[[d:Q1405]]||[[Октавијан Август]]||8423||143991||32895||33474||96800 |- ||9864||[[d:Q3198]]||[[Фотон]]||3071||100694||14339||86133||97596 |- ||9865||[[d:Q52418]]||[[Напад на Перл Харбор]]||0||140232||9987||5977||97609 |- ||9866||[[d:Q25434]]||[[Шафран]]||1506||61668||2649||2466||97813 |- ||9867||[[d:Q1435]]||[[Загреб]]||24470||143610||91351||73683||98992 |- ||9868||[[d:Q21730]]||[[Asterales]]||5975||11470||86197||1428||99004 |- ||9869||[[d:Q56016]]||[[Кетрин Хепберн]]||0||126536||23247||23053||99114 |- ||9870||[[d:Q29465]]||[[Narcis]]||2787||258178||12611||6900||99187 |- ||9871||[[d:Q39121]]||[[Лидс]]||4423||206028||967||7366||99457 |- ||9872||[[d:Q167810]]||[[Правокрилци]]||26401||15869||16023||2900||99473 |- ||9873||[[d:Q12506]]||[[Аја Софија]]||3380||221514||12108||9397||99545 |- ||9874||[[d:Q399]]||[[Јерменија]]||5458||190500||27203||33340||99642 |- ||9875||[[d:Q3122657]]||[[Андске цивилизације]]||0||30816||0||0||99837 |- ||9876||[[d:Q209518]]||[[Вејн Грецки]]||0||161793||577||0||100324 |- ||9877||[[d:Q47152]]||[[Мери Шели]]||2695||112566||3752||2411||101063 |- ||9878||[[d:Q414]]||[[Аргентина]]||23942||256852||14587||100399||101066 |- ||9879||[[d:Q122224]]||[[Контрола рађања]]||1607||147756||114116||97125||101266 |- ||9880||[[d:Q422082]]||[[Филипинска револуција]]||0||124744||0||0||101762 |- ||9881||[[d:Q41630]]||[[Психоанализа]]||2161||142264||1606||1944||102615 |- ||9882||[[d:Q19596]]||[[Металоид]]||1290||244172||1220||876||102672 |- ||9883||[[d:Q172]]||[[Торонто]]||4167||218565||7834||12887||103953 |- ||9884||[[d:Q917]]||[[Бутан]]||8087||181940||13129||12929||104215 |- ||9885||[[d:Q21737]]||[[Vresolike]]||7364||12019||2635||2508||104281 |- ||9886||[[d:Q927143]]||[[Usvajatelji]]||0||25291||0||0||104432 |- ||9887||[[d:Q180472]]||[[Усвајање]]||0||125460||11573||8325||104432 |- ||9888||[[d:Q484000]]||[[Беспилотна летелица]]||3696||102210||7065||3979||104570 |- ||9889||[[d:Q9418]]||[[Психологија]]||4726||204426||29728||2172||104823 |- ||9890||[[d:Q71206]]||[[Бети Дејвис]]||1926||98240||5798||108122||105308 |- ||9891||[[d:Q127595]]||[[Гргечке]]||8258||9433||12376||10989||106215 |- ||9892||[[d:Q225]]||[[Босна и Херцеговина]]||120516||207941||47500||38760||106679 |- ||9893||[[d:Q1932]]||[[Свемирска трка]]||35592||136670||4016||34031||107942 |- ||9894||[[d:Q308]]||[[Меркур]]||10712||138152||29275||113085||108044 |- ||9895||[[d:Q833]]||[[Малезија]]||23384||193815||9566||8742||108049 |- ||9896||[[d:Q170355]]||[[Домородачки Аустралијанци]]||0||332777||0||0||108478 |- ||9897||[[d:Q9049]]||[[Ноам Чомски]]||6119||189500||11223||47130||108985 |- ||9898||[[d:Q46952]]||[[Организовани криминал]]||1250||157207||1326||1263||109079 |- ||9899||[[d:Q18498]]||[[Вук]]||6115||130481||19909||16234||109186 |- ||9900||[[d:Q42308]]||[[Харков]]||16180||135721||14775||8396||109257 |- ||9901||[[d:Q1106]]||[[Ксенон]]||87704||106300||4798||4692||110183 |- ||9902||[[d:Q129026]]||[[Велика бијела ајкула]]||1398||144351||3617||7585||110601 |- ||9903||[[d:Q362]]||[[Други светски рат]]||25156||248556||127919||67400||110909 |- ||9904||[[d:Q186946]]||[[Балегари]]||0||7250||2511||0||111219 |- ||9905||[[d:Q62]]||[[Сан Франциско]]||187696||242594||10207||166949||111854 |- ||9906||[[d:Q905]]||[[Франц Кафка]]||6372||162243||49978||113902||111940 |- ||9907||[[d:Q8646]]||[[Хонгконг]]||2051||183792||110177||101920||112161 |- ||9908||[[d:Q7415384]]||[[Pipe]]||0||12077||88607||0||112199 |- ||9909||[[d:Q313]]||[[Венера]]||19859||173470||38362||35863||113352 |- ||9910||[[d:Q17]]||[[Јапан]]||17905||165143||27862||33214||114348 |- ||9911||[[d:Q25934]]||[[Детлићи (ред)]]||0||10225||3468||3533||114726 |- ||9912||[[d:Q161414]]||[[Историја Русије]]||26459||196575||27400||28671||114854 |- ||9913||[[d:Q185301]]||[[Историја Египта]]||8128||55492||1940||3410||114906 |- ||9914||[[d:Q30263]]||[[Перајари]]||15545||121327||16364||16253||114961 |- ||9915||[[d:Q186284]]||[[Пољско-совјетски рат (1919-1921)]]||8407||224477||7606||8674||115330 |- ||9916||[[d:Q2005]]||[[JavaScript]]||0||92487||700||1433||115458 |- ||9917||[[d:Q189]]||[[Исланд]]||10344||192566||18101||11376||115640 |- ||9918||[[d:Q96]]||[[Мексико]]||10611||289251||23616||113448||115992 |- ||9919||[[d:Q1123201]]||[[Ратови за независност Шпанске Америке]]||0||130089||61283||71588||116919 |- ||9920||[[d:Q155]]||[[Бразил]]||58089||260610||173442||144000||117027 |- ||9921||[[d:Q2743]]||[[Мјузикл]]||0||123607||3355||3369||117442 |- ||9922||[[d:Q3406]]||[[Ciklidi]]||17342||97836||113117||17566||118307 |- ||9923||[[d:Q34503]]||[[Мехмед II Освајач]]||9920||99632||7406||114778||118431 |- ||9924||[[d:Q859]]||[[Платон]]||6285||168301||24565||74291||119291 |- ||9925||[[d:Q8413]]||[[Константин Велики]]||60467||163377||22522||30452||119645 |- ||9926||[[d:Q4468]]||[[Glavoči]]||0||25891||4263||4190||119701 |- ||9927||[[d:Q380274]]||[[Istorija medicine]]||0||179117||11329||92407||120174 |- ||9928||[[d:Q231439]]||[[Mravlji lav]]||0||33682||0||0||121513 |- ||9929||[[d:Q184928]]||[[Руска револуција 1905.]]||0||81719||7192||3251||122963 |- ||9930||[[d:Q25364]]||[[Ракови]]||1652||48528||110845||4282||124384 |- ||9931||[[d:Q15862]]||[[Queen (музичка група)]]||36819||237621||36166||37181||124842 |- ||9932||[[d:Q7732]]||[[Луј XVI]]||7612||79496||5100||4484||128632 |- ||9933||[[d:Q160077]]||[[Пад Цариграда (1453)]]||1105||101397||10088||42365||128775 |- ||9934||[[d:Q208777]]||[[Škarpinke]]||0||15741||3655||0||129564 |- ||9935||[[d:Q10132]]||[[Рафаел Надал]]||59434||291777||49496||37139||129757 |- ||9936||[[d:Q184158]]||[[Касетна бомба]]||0||114852||2368||87917||129959 |- ||9937||[[d:Q45559]]||[[Грбице]]||0||13701||1441||1478||130497 |- ||9938||[[d:Q2831]]||[[Мајкл Џексон]]||6421||255529||96940||79944||131873 |- ||9939||[[d:Q8277]]||[[Multipla skleroza]]||117709||121185||40141||114961||132034 |- ||9940||[[d:Q59]]||[[PHP]]||15810||123892||4393||2992||132157 |- ||9941||[[d:Q889]]||[[Авганистан]]||34177||303953||19154||137185||133012 |- ||9942||[[d:Q10693]]||[[Периодни систем]]||24125||176865||21504||40796||135415 |- ||9943||[[d:Q25407]]||[[Бумбар]]||0||106424||2911||5085||137019 |- ||9944||[[d:Q217184]]||[[Историја Јужноафричке Републике]]||0||176021||0||0||137055 |- ||9945||[[d:Q48806]]||[[Спејс-шатл]]||2330||110283||78185||73170||140346 |- ||9946||[[d:Q3616]]||[[Техеран]]||18069||116593||298184||287674||140832 |- ||9947||[[d:Q361]]||[[Први светски рат]]||23591||340308||66973||47652||141497 |- ||9948||[[d:Q664]]||[[Нови Зеланд]]||8063||214774||23008||148632||144068 |- ||9949||[[d:Q217458]]||[[Characiformes]]||0||11802||1672||0||145224 |- ||9950||[[d:Q1953]]||[[Јереван]]||6564||214473||48081||45746||148795 |- ||9951||[[d:Q122131]]||[[Историја Немачке]]||70915||370998||7908||24269||150601 |- ||9952||[[d:Q9161]]||[[Јосип Броз Тито]]||228735||168884||76512||38776||150811 |- ||9953||[[d:Q33881]]||[[Тур де Франс]]||8037||151100||5357||12238||152178 |- ||9954||[[d:Q5690]]||[[Спарта]]||4842||94593||9482||150585||152743 |- ||9955||[[d:Q220]]||[[Рим]]||14235||198184||52972||50021||153224 |- ||9956||[[d:Q1057]]||[[Метаболизам]]||33223||112771||9493||39096||153640 |- ||9957||[[d:Q12174]]||[[Гојазност]]||5999||174320||3918||140265||155008 |- ||9958||[[d:Q47528]]||[[Радар]]||4949||96678||16415||2387||155027 |- ||9959||[[d:Q148]]||[[Кина]]||23921||347223||29756||30577||155870 |- ||9960||[[d:Q7386]]||[[Мрави]]||1781||138069||6207||30373||156850 |- ||9961||[[d:Q7318]]||[[Трећи рајх]]||5815||192884||22664||42412||160306 |- ||9962||[[d:Q188634]]||[[Матија Корвин]]||4264||93104||20120||1658||162701 |- ||9963||[[d:Q16]]||[[Канада]]||28077||262092||27897||77549||165493 |- ||9964||[[d:Q12554]]||[[Средњи век]]||18263||175556||10084||155913||166440 |- ||9965||[[d:Q21878]]||[[Fabales]]||6071||5707||2154||1347||166968 |- ||9966||[[d:Q12539]]||[[Просветитељство]]||3992||180951||168072||167210||170505 |- ||9967||[[d:Q5812]]||[[Новак Ђоковић]]||144702||307589||59392||102656||172516 |- ||9968||[[d:Q193418]]||[[Amphipoda]]||0||32024||0||0||173030 |- ||9969||[[d:Q79784]]||[[Пријатељи (ТВ серија)]]||127409||179851||112043||4148||176489 |- ||9970||[[d:Q7094]]||[[Биохемија]]||11978||55200||5441||29931||182488 |- ||9971||[[d:Q189280]]||[[Демократски социјализам]]||13661||241005||4376||13939||184796 |- ||9972||[[d:Q529207]]||[[Роналдо]]||5970||205853||7710||4716||187803 |- ||9973||[[d:Q1461]]||[[Манила]]||2054||208234||6738||7409||195548 |- ||9974||[[d:Q22671]]||[[Тврдокрилци]]||21397||151199||5172||6022||196533 |- ||9975||[[d:Q1426]]||[[Роџер Федерер]]||147060||290594||60749||5257||196929 |- ||9976||[[d:Q406]]||[[Истанбул]]||35237||230848||62497||63227||197623 |- ||9977||[[d:Q7942]]||[[Глобално загревање]]||181955||269543||21289||20943||200160 |- ||9978||[[d:Q5608]]||[[Eminem]]||10417||250455||17471||2079||202996 |- ||9979||[[d:Q80034]]||[[Геноцид над Јерменима]]||6709||88011||10159||6025||204854 |- ||9980||[[d:Q35047]]||[[Cyprinidae]]||0||62926||226198||23614||207540 |- ||9981||[[d:Q403]]||[[Србија]]||43544||270759||78769||57232||218388 |- ||9982||[[d:Q156584]]||[[Euphorbiaceae]]||13786||13804||15482||8989||219787 |- ||9983||[[d:Q183]]||[[Њемачка]]||119273||198128||40635||36764||223971 |- ||9984||[[d:Q16554]]||[[Денвер]]||4975||180926||5511||7287||228741 |- ||9985||[[d:Q57124]]||[[Жигмунд Луксембуршки]]||7581||44376||23905||5106||230249 |- ||9986||[[d:Q458]]||[[Европска унија]]||30924||258114||33437||33502||231778 |- ||9987||[[d:Q83171]]||[[Александар II Николајевич]]||2955||88900||9876||9570||240120 |- ||9988||[[d:Q191]]||[[Естонија]]||16291||231091||290019||290767||243292 |- ||9989||[[d:Q43447]]||[[Chilopoda]]||0||48659||2269||3100||246711 |- ||9990||[[d:Q111]]||[[Марс]]||25373||176138||48713||45239||276869 |- ||9991||[[d:Q127282]]||[[Зракоперке]]||0||40203||24199||4363||279173 |- ||9992||[[d:Q19119]]||[[Лажне скорпије]]||2199||23971||4822||0||294231 |- ||9993||[[d:Q7430]]||[[Дезоксирибонуклеинска киселина]]||7216||163867||27183||359107||362946 |- ||9994||[[d:Q615]]||[[Лионел Меси]]||13602||341346||85325||66819||365389 |- ||9995||[[d:Q21742]]||[[Lamiales]]||4955||6935||3492||3241||365632 |- ||9996||[[d:Q1358]]||[[Пауколики зглавкари]]||4310||33898||4212||238||375346 |- ||9997||[[d:Q182865]]||[[Рат у Авганистану (2001—2021)]]||0||339504||19404||14573||410642 |- ||9998||[[d:Q25823]]||[[Стоноге]]||0||22906||3319||3596||491088 |- ||9999||[[d:Q193407]]||[[Chrysomelidae]]||557199||12502||557214||0||582270 |- ||10000||[[d:Q53636]]||[[Жаба]]||2852||168149||10905||2309||585656 |- |} 8r8113ood4dnvgt1fclc1p0c8k0nawx 0 4065613 25121280 24450307 2022-07-24T16:11:00Z Boja02 203906 /* Референце */ wikitext text/x-wiki {{курзивни наслов}} {{Инфокутија Филм |назив= Надзирачи |слика= Watchmen logo.svg |величина= |оназив= Watchmen |година= 2009 |земља={{застава|САД|}} |језик = [[Енглески језик|енглески]] |жанр= научнафантастика, акција, авантура, драма, мистерија |режија= [[Зак Снајдер]] |сценарио= {{plainlist| * [[Дејвид Хејтер]] * [[Алекс Це]] }} |музика= [[Тајлер Бејтс]] |улоге= {{Plainlist| * [[Малин Окерман]] * [[Били Крудуп]] * [[Метју Гуд]] * [[Карла Гуџино]] * [[Џеки Ерл Хејли]] * [[Џефри Дин Морган]] * [[Патрик Вилсон]] }} |продуцент= {{plainlist| * [[Лоренс Гордон]] * [[Лојд Левин]] * [[Дебора Снајдер]] }} |компанија= [[Warner Bros.]] |трајање= 163 min.<ref name="afi">{{cite web|url=http://www.afi.com/members/catalog/DetailView.aspx?s=&Movie=65027|title=Watchmen|work=[[AFI Catalog of Feature Films]]}}</ref> |камера= |монтажа= |сниматељ= |сценографија= |награде= |буџет= 130-138 милиона долара<ref>{{cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/news/date-set-watchmen-mediation-82662|title=Date set for 'Watchmen' mediation|last=Belloni|first=Matthew|date=20. 4. 2009|accessdate=30. 9. 2019|work=[[The Hollywood Reporter]]}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.gr/books?id=K86WBAAAQBAJ&pg=PT127|last=Hoberek|first=Andrew|title=Considering Watchmen: Poetics, Property, Politics|date=2014|page=127|publisher=Rutgers University Press}}</ref> |претходни= |следећи= |вебсајт= |имдб=0409459 }} '''Надзирачи''' ({{јез-енгл|Watchmen}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] научнофантастични филм из 2009. године. [[Редитељ|Режију]] потписује [[Зак Снајдер]]. Представља адаптацију [[Надзирачи|истоименог стрипа]] [[Алан Мур|Алана Мура]] и Дејва Гибонса, који је објавио [[DC stripovi|Ди-Си комикс]]. == Синопсис == {{упозорење-филм}} Комплексна, вишеслојна мистерија и авантура, филм „Надзирачи“ смјештен је у алтернативну 1985. годину у Америци, у којој су костимирани суперхероји уткани у свакодневицу, а „Сат смака света – који означава тензије између САД и [[СССР]] – подешен је на пет минута до поноћи. Када један од бивших колега буде убијен, пропали, али ништа мање одлучни маскирани осветник [[Роршах (стрип јунак)|Роршах]] креће да открије заверу да се убију и дискредитују сви прошли и садашњи [[суперхерој]]<nowiki/>и. Пошто се повеже са својом некадашњом легијом бораца за правду – распуштеном групом пензионисаних суперхероја, од којих само још један има неке стварне моћи – Роршах схвата да постоји свеобухватна и узнемирујућа завјера која је повезана са њиховом заједничком прошлошћу и која има катастрофалне посљедице по будућност. Њихова мисија је да надзиру читаво човјечанство... али ко надзире Надзираче? == Спољашње везе == {{Commonscat|Watchmen}} * {{ИМДб наслов|id=0409459|title=Надзирачи}} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Награда Сатурн за најбољи фантастични филм}} {{Зак Снајдер}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Филм|}} [[Категорија:Филмови 2009.]] [[Категорија:Филмови о Вијетнамском рату]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Амерички филмови]] 55q96h2lenjg149zfpwifbymm7kqcp7 2 4068056 25121251 24638481 2022-07-24T15:59:55Z Acaalexaca 166193 /* Споменице и захвалнице */ wikitext text/x-wiki {{ККПочетак|Ljiljana Sundać}} {{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} {{Корисник Вики/Википројекат Жене}} {{Корисник Вики/Википројекат „Превођење садржаја”}} {{КККрај}} Почетак на Википедији на пројекту Вики сениор, 11.10.2019. Рођена у Ваљеву, школовање и радни стаж - у Београду. По занимању технолог, несуђени филолог. Сада пензионер. Воли путовања, фотографисање, друштвене игре, Escape rooms, puzzles, судоку, вежбе за 50+, бугенвилије, читање књига, нове рецепте.... Има времена за Вики, јер су јој деца и унуци у иностранству. [[Датотека:Wiki Senior project in home isolation 01.jpg|мини]] [[Датотека:Proslava maraton1 2020 01.jpg|мини|прослава маратон 2020]] [[Датотека:Proslava maraton1 2020 13.jpg|мини|прослава маратон 2020-2]] == Споменице и захвалнице == {{СП5000|5000}} {| |{{СС-радитруд|За изузетан старт|BuhaM}} |{{АППЧ учесник|SimplyFreddie}} | {{Споменица Википројекат Београд учесница акције|''Споменица за учеснице Акције писања чланака о Београду''|МареБГ}} | {{Споменица Википројекат Београд победница акције|''Победници Акције писања чланака о Београду''|МареБГ}} | {{Споменица Википројекат Биографија|За значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} | {{СС-радитруд|За досадашњи допринос пројекту|Lotom}} | {{СС-радитруд|За чланке везане за културу|Djordjes}} | {{АТПЧ-учесник|Nikolina Šepić|Николина|Uw17|Урош|Milicom Buhom}} | {{Споменица/ЦЕЕ пролеће}} | {{Споменица/Позориште}} |- |{{Споменица АФСП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Светском првенству.|Soundwaweserb}} |{{Најбољи новајлија|MareBG|2. квартал 2020}} |{{Дан Дунава-споменица}} |{{АППЧ2-учесник|SimplyFreddie}} |{{Споменица Википројекат Београд учесник друге акције|МареБГ}} |{{Споменица Википројекат Београд|За рад у оквиру википројекта Београд|МареБГ}} |{{АТИТ-победник|Zoranzoki21}} |{{ТПЧ-учесник|Nikolina Šepić}} |{{Акција нобеловци|SimplyFreddie}} |{{Споменица/Грађевине света|IvanaMadzarevic}} |- |{{Споменица/Дан библиотекара Србије|Горана Гомирац}} |{{СС-општа|За учествовање и допринос Википројекту Биографија!|Nikolina Šepić}} |{{VLADA-нај 2020.|Википедијанка 2020.}} ||{{Акција Париз-учесник||Acaalexaca}} |{{Кинa-споменица|IvanaMadzarevic}} |{{Споменица/Међународни дан жена (2021)}} |{{Споменица/Акција писања чланака о храни}} |{{Споменица Википројекат Београд учесница треће акције|MareBG}} |- |{{Споменица/Уређивачки маратон о животној средини 2021}} |{{Споменица Википројекат Биографија/Златна|За више него значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} |{{Споменица Википројекат Биографија победник акције|''Победници Акције писања чланака Биографија''|Nikolina Šepić}} |{{Споменица/Уређивачки маратон у сарадњи са ЈДБ}} |{{Споменица/Уређивачки маратон поводом Међународног дана музеја 2021.}} |{{Споменица/ЦЕЕ пролеће 2021}} |{{Споменица АФЕП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Европском првенству.|Soundwaweserb}} |{{Споменица/Такмичење у писању чланака Крила}} |- |{{Споменица/Међународни дан особа са инвалидитетом 2021.|Бојан Цветановић}} |{{С-СУД|За велико залагање и константан рад.|Sadko}} |{{Акција Дизниленд — учесник|acaalexaca|Acaalexaca}} |{{Споменица/Међународни дан жена 2022}} |{{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} |{{Споменица/Светски дан Рома 2022|Бојан Цветановић}} |{{Споменица/Уређивачки маратон о животној средини 2022|Невена Рудинац}} |{{Споменица Википројекат Биографија 2 учесник акције|Nikolina Šepić}} |- |{{Споменица Википројекат Београд учесник четврте акције|МареБГ}} |{{Споменица/ЦЕЕ пролеће 2022}} |{{Споменица/Светски дан избеглица 2022|Невена Рудинац}} |{{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |{{Акција-Париз 2 - НЧ|Acaalexaca|Acaalexaca}} |} == Чланци == === Београд === [[Чување Христовог гроба]], [[Споменик Конфучију у Београду]], [[Споменик природе Винова лоза у Земуну]], [[Меркатор центар Београд]], [[Спомен-биста Џавахарлал Нехру у Београду]], [[Спомен биста Махатме Гандија]], [[Спомен-биста Милентију Поповићу у Београду]], [[West 65]], [[Споменик Херојима палим за Србију на Новом Београду]], [[Блок 31]], [[Споменик природе Платан на Врачару]], [[Споменик природе Гинко на Врачару]], [[Споменик Клупа Софора]], [[Споменик Земунска железничка станица]], [[Заветни крст у Земуну]], [[Споменик трећепозивцима у Београду]], [[Спомен-биста Ламартину на Врачару]], [[Споменик Интернационалним бригадама]], [[Спомен обележје за 192 погинула Београђанина]], [[Спомен-биста Милану Ракићу у Београду]], [[Улица Милана Ракића (Београд)]], [[Спомен обележје Анастасу Јовановићу у Београду]], [[Светосавски плато]], [[Београдска трка кроз историју]], [[Блок 2]], [[Блок 3]], [[Блок 4]], [[Блок 11а]], [[Блок 11б]], [[Блок 11ц]], [[Антифашистичке борбе]], [[Улица Шпанских бораца]], [[Спомен-биста Димитрију Давидовићу у Београду]], [[Спомен стуб Ламартину у Земуну]], [[Споменик Бранку Радичевићу у Земуну]], [[Споменик „Бомбаш” у Земуну]], [[Споменик палим борцима у ратовима 1990-1999. у Земуну]], [[Споменик Старо Сајмиште]], [[Споменик Јеврејима страдалим у Душегупки]], [[Ушће (улица)]], [[Улица Отона Жупанчича]], [[Улица Луја Адамича]], [[Улица Џона Кенедија]], [[Улица Генерала Жданова]], [[Улица Алексиначких рудара]], [[Немањина улица (Земун)]], [[Штросмајерова улица (Земун)]], [[Академска улица]], [[Најдужа зграда у Београду]]............. === Биографије === [[Јелена Кујунџић]], [[Марија Јеленска]], [[Јела Кршић]], [[Драгољуб Јовашевић]], [[Коста Милетић]], [[Михајло Петровић (пилот)]], [[Огњеслав Костовић Степановић]], [[Стеван Ћурчић]], [[Морис Шевалије]], [[Едмон Ростан]], [[Ралф Фриман]], [[Ида Брановачки]], [[Хенри Водсворт Лонгфелоу]], [[Пјер Лоти]], [[Пјетро Лоренцети]], [[Рудолф Херман Лоце]], [[Ото Лилијентал]], [[Лео Маркс]], [[Антон Шварцкопф]], [[Клаус Воверајт]], [[Џермејн Грир]], [[Џејмс Бернштајн]], [[Малком де Шазал]], [[Анеруд Џугнаут]], [[Фрадик де Менезес]], [[Феликс Савар]], [[Јожеф Штефан]], [[Џејмс ван Ален]], [[Антон Томаж Линхарт]], [[Сигмунд Зоис]], [[Завиша Јањић]], [[Адриана Крначова]], [[Едмунд Кин]], [[Васиљ Аџић]], [[Ибрахим ибн Јакуб]], [[Рудолф Слански]], [[Владимир Клементис]], [[Јан Свјерак]], [[Филип Орлик]], [[Роберт Менасе]], [[Иван Џавахишвили]], [[Вахтанг Рчеулишвили]], [[Нана Александрија]], [[Екатерина Габашвили]], [[Лејла Абашидзе]], [[Екатерина Ткешелашвили]], [[Породица Калопедис]], [[Телемахос Кантос]], [[Исмет Гунеј]], [[Макс Швабински]], [[Мартирос Сарјан]], [[Гарегин Нждех]], [[Борка Рајевац]], [[Jela Cello]], [[Алексије Везилић]], [[Јан Неволе]], [[Спасоје Крунић]], [[Војтех Тука]], [[Илона Чакова]], [[Николај Андријанов]], [[Марија, принцеза Еристави]], [[Васил Мжаванадзе]], [[Акаки Чхенкели]], [[Иракли Кобахидзе]], [[Гиорги Квирикашвили]], [[Никос Гацос]], [[Никос Кундурос]], [[Џон Харпер]], [[Виктор Хенсен]], [[Артур Тенсли]], [[Елен Сволоу Ричардс]], [[Вилијам Липскомб]], [[Кокан Поповић]], [[Ксенија Милошевић]], [[Миле Исаков]], [[Димитрије Караман]],[[Ханс фон Ојлер-Хелпин]], [[Џејмс Бачелер Самнер]], [[Ричард Кун]], [[Едвин Матисон Макмилан]], [[Артури Илмари Виртанен]], [[Вилијам Џиок]], [[Арне Тизелијус]], [[Ричард Лоренс Милингтон Синг]], [[Арчер Мартин]], [[Вендел Мередит Стенли]], [[Сирил Норман Хиншелвуд]], [[Јарослав Хејровски]], [[Винсент ду Винјо]], [[Сер Александар Тод]], [[Николај Семјонов]], [[Вилард Френк Либи ]], [[Мелвин Калвин]], [[Макс Фердинанд Перуц]].............. ‎ ‎ ‎ ‎ ‎ ‎ ‎ ‎ ‎ === Географија === [[Град Чачак]], [[Мала Страна]], [[Стари град (Праг)]], [[Јеврејски кварт у Прагу]], [[Љубљански град]], [[Винтгар]], [[Петрин]], [[Петринска успињача]], [[Туризам на Малти]], [[Бања Лопатница]], [[Делвина]], [[Нови Дунав]], [[Харков (река)]], [[Уди (река)]], [[Језеро Манасаровар]], [[Кушинагар]], [[Лех (насеље у Индији)]], [[Онон (река)]], [[Саладо (река)]], [[Национални парк Лос Гласијарес]], [[‎Национални парк Навел Вапи]], [[Рио Негро (Аргентина)]], [[Пуерто Сан Хулијан]], [[Патагонијска пустиња]], [[Река Чубут]], [[Национални парк Монте Леон]], [[Колорадо (река у Аргентини)]], [[Цајдам]], [[Брдо Хуа]], [[Планина хиљаду Буда]], [[Географија Тајвана]], [[Лугу (језеро у Кини)]], [[Манас (језеро у Кини)]], [[Ћингхај (језеро)]], [[Регион Великих језера]], [[Maнуʻa острва]], [[Анатахан]], [[Национални историјски парк и еколошки резерват залив Салт Ривер]], [[Географија америчких Девичанских острва]], [[Виндјачал]], [[Маџули]], [[Гомати]], [[Бимтал]], [[Резерват за тигрове Кали]], [[Парк Тиволи (Љубљана)]], [[Долина ружа (Бугарска)]], [[Национални парк Колхети]], [[Паравани (језеро)]], [[Слано језеро Лимасол]], [[Слано језеро Ларнака]], [[Катонкарагајски национални парк]], [[Аксу-Жабагли резерват природе]], [[Национални парк Катан-Карагај]], [[Камење са Месеца на Малти]], [[Пећине Агтелека и Словачког карста]], [[Прадјед]], [[Плехи]], [[Снежка]], [[Национални парк Дунав-Ауен]], [[Парк природе Ђердап (Румунија)]], [[Улица Дротнинггатан, Хелсингборг]], [[Улица Гран Виа, Мадрид]], [[Даунинг стрит, Лондон]], [[Авенија Фош, Париз]], [[Виа Маргута, Рим]]...................... ‎ ‎ ‎ ‎ ‎ === Грађевине === [[Вила Блед]], [[Тунели испод старог Крања]], [[Градска већница Љубљане]], [[Неботичник (Љубљана)]], [[Месарски мост]], [[Међери мост у Будимпешти]], [[Маргаретин мост]], [[Црква Светог Ђорђа у Софији]], [[Агушеви конаци]], [[Споменик Цару Ослободиоцу Александру II]], [[Архитектура Азербејџана]], [[Палата Шакијских канова]], [[Конопиште]], [[Кућа-музеј Арама Хачатурјана]], [[Стара чаршија у Књажевцу]], [[Дунавски мост (Бугарска-Румунија)]], [[Центар Хејдар Алијев]], [[Камени мост (Регенсбург)]], [[Лучки мост (Братислава)]], [[Мост Арпад‎]], [[Мост Кошут]], [[Мост слободе у Будимпешти]], [[Дворац Артштетен]], [[Дворац Шалабург]], [[Велики мост Данјанг - Куншан]], [[Мост Хонгконг-Џухај-Макао]], [[Гат (лучки)]], [[Mост на језеру Пончартрејн]], [[Фемарнбелтски тунел]], [[Великобелтни мост]], [[Сејкански тунел]], [[Роденов музеј]], [[Национална галерија Канаде]], [[Артемидин храм (Крф)]], [[Хадријанов храм]], [[Институт уметности у Чикагу]], [[Национални музеј Кореје]], [[Национална галерија уметности у Вашингтону]], [[Институт уметности Минеаполиса]], [[Милесов врт]], [[Краљевска палата у Мадриду]], [[Опера у Копенхагену]], [[Версајска оранжерија]], [[Црква Светих Петра и Павла, Санкт Петербург]], [[Тврђава Иф]], [[Грчко позориште у Сиракузи]], [[Галеријев лук и ротонда]], [[Кантонски торањ]], [[Лондонски зид]], [[Шведски историјски музеј]], [[Поморски музеј у Стокхолму]], [[Палата Софиеру]], [[Христова катедрала у Гарден Гроуву, у Калифорнији]], [[Катедрала у Пизи]], [[Кула у Хелсингборгу]], [[Округли торањ]], [[Црква нашег Спаситеља у Копенхагену]], [[Канадски природњачки музеј]],[[Палата Дротнингхолм]], [[Градска кућа Стокхолма]], [[Катедрала у Упсали]], [[Краљевска палата у Стокхолму]], [[Музеј савремене уметности Луизијана]], [[Краљевска палата у Бриселу]], [[Библиотека „Црни дијамант” у Копенхагену]], [[Дворац Локенхаус]], [[Палата Мандалеј]], [[Палата Медичи Рикарди]], [[Прора]], [[Музеј независности у Тукуману]], [[Опсерваторија Брера]].................. ‎ ‎ ‎ === Историја === [[Свето копље]], [[Напад у Цркви Свете Недеље]], [[Тврђава Петрич Кале]], [[Тракијска гробница Александрово]], [[Историја Јевреја у Бугарској]], [[Дуелтум]], [[Стари град (Баку)]], [[Златна капија у Кијеву]], [[Гробница краљева (Пафос)]], [[Херманов дворац]], [[Дворац Томпеа]], [[Дворац Кадриорг]], [[Градска кућа у Талину]], [[Римска кућа (Малта)]], [[Замак Братислава]], [[Словачки национални устанак]], [[Стела из Даватија]], [[Граклиани]], [[Белинташ]], [[Радецки (пароброд)]], [[Кордопулова кућа]], [[Велианова кућа у Банском]], [[Халмирис]]................ ‎ === Култура === [[Чешка музика]], [[Музеј пчеларства у Радовљици (Словенија)]], [[Ковачки музеј у Кропи]], [[Лектар музеј у Радовљици (Словенија)]], [[Мађарски национални музеј]], [[Кијев у Минијатури]], [[‎Залив костију]], [[Национални природњачки музеј Малте]], [[Национални природњачки музеј Малте]], [[Национални војни музеј (Малта)]], [[Смешна девојка (филм)]], [[Словачки национални музеј]], [[Академија ликовних уметности у Прагу]], [[Академија музичких уметности у Прагу]], [[Национални музеј Шкотске]], [[Кафесјиан музеј уметности]], [[Народно позориште у Прагу]], [[Национални музеј палате у Тајпеју]], [[Кинески национални музеј у Пекингу]], [[Музеј мозаика (Бугарска)]],[[Фиделио (опера)]], [[Оберон (опера)]], [[Народно позориште "Стерија" (Вршац)]], [[Народно позориште Сомбор]], [[Врач погађач]], [[Враголан (лист 1871)]], [[Враголан (лист 1894)]], [[Враголан (лист 1903)]], [[Водени цвет (лист)]], [[Стођаво]], [[Сатир (лист 1903)]], [[Сеља (лист)]], [[Приче о животињама]], [[Марко познаје очину сабљу]], [[Царица Милица и Владета војвода]], [[Мусић Стеван (епска народна песма)]], [[Основна школа „Павле Савић”]], [[Народни посланик (комедија)]], [[Смрт војводе Пријезде]], [[Видов дан]], [[Топуз (лист)]], [[Роми Даба]], [[Knut (лист)]], [[Србија (лист)]], [[Домишљан (1862)]], [[Осице (лист)]], [[Јавност (лист)]]................... ‎ ‎ ‎ ‎ === Наука === [[Феро-нитрат]], [[Lactobacillus delbrueckii subsp. bulgaricus]], [[Наука и технологија у Бугарској]], [[Биоакумулација]], [[Урбани дизајн]], [[Обалска заштита]], [[Оплемењивање биљака]]............................ ‎ === Привреда === [[Термичко загађење]], [[Квалитет воде]], [[Пречишћавање отпадних вода из пољопривреде]], [[Хемијска потреба кисеоника]], [[Управљање циклусом воде]], [[Екосистеми копнених вода]], [[Тачкасти извори загађења]], [[Не-тачкасти извори загађења]], [[Туризам на Малти]], [[Долина ружа (Бугарска)]], [[Ковница новца]], [[Шивење]], [[Прање веша]], [[Свиларство]]..................... ‎ === Спорт === [[Перегрино Анселмо]], [[Енрике Балестреро]] , [[Мигуел Капућини]], [[Хектор Кастро]], [[Пабло Дорадо]], [[Лоренцо Фернандез]], [[Хозе Насази]], [[Алваро Гестидо]], [[Ернесто Маскерони]], [[Педро Пертоне]]‎, [[Хектор Скароне]],[[Доминго Техера]], [[Сантос Урдинаран]],[[Енди Олд]], [[Мајк Буки]], [[Џејмс Браун (фудбалер)]], [[Џими Даглас]], [[Том Флори]], [[Џими Галагер]], [[Џејмс Џентл]], [[Били Гонсалвес]], [[Барт Мекги]], [[Џорџ Мурхаус]], [[Арни Оливер]], [[Берт Пејтнод]], [[Филип Слоун]], [[Рафаел Трејси]], [[Френк Вон]], [[Александар Вуд]], [[Роберт Милар]], [[Умберто де Араужо Беневенуто]], [[Фаусто дос Сантос]], [[Фернардо Гидичели]], [[Агостињо Фортес Фиљо]], [[Аракен Патуска]], [[Карвало Леите]], [[Модерато Висинтаинер]]................... === Предмети === [[Привезак за кључеве]], [[Камин]], [[Мушема]], [[Подна лампа]], [[Стона лампа]], [[Зидна лампа]], [[Салатара]], [[Пекач]], [[Ћебе]], [[Корпа за веш]], [[Ципеларник]], [[Јастучница]], [[Електрични шпорет]]......................... === Остало === [[Подварак]], [[Алева паприка]], [[Виршле]], [[Жад]], [[Жаметовка]], [[Бледска кремшнита]], [[Мини голф]], [[Кућица за лутке]], [[Дан Дунава]], [[Ветроказ]], [[Ејл (пиво)]], [[Детерџент за судове]]................. == Акције и такмичења == * Википедија:Уређивачки маратон поводом Дана библиотекара Србије 2020. * Википедија:Акција писања чланака о нобеловцима * Википедија:Тимско такмичење на Википедији/Географија * Википедија:Акција на тему информатике и технологије * Википедија:Википројекат Београд * Википедија:Акција писања потребних чланака 2 * Википедија:Акција поводом Дана Дунава * Википедија:Акција фудбалери на Светском првенству * Википедија:Такмичење у писању чланака/Грађевине света * Википедија:Такмичење у писању чланака/Позориште * Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2020 * Википедија:Акција тимског писања чланака * Википедија:Википројекат Биографија * Википедија:Акција писања чланака о Београду * Википедија:Акција писања чланака о Београду 2 * Википедија:Вики библиотекар/2020 ** Први Вики-маратон: Српска хумористичко-сатирична периодика 19. и 20. века<br> ** Други Вики-маратон: Моја улица<br> ** Трећи Вики-маратон: Штампа мога краја итд ...................... 82fra107kawcctfc5pga1iw9sn8jfrv 0 4099335 25121275 24603952 2022-07-24T16:09:04Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Суперхеројски филм из 2020. Пети Џенкинс}} {{Инфокутија Филм | назив = Чудесна Жена 1984 | слика = Čudesna žena 1984.jpg | опис слике = Српски постер биоскопског издања | изворни назив = -{Wonder Woman 1984}- | режија = [[Пати Џенкинс]] | сценарио = {{Plainlist| * Пати Џенкинс * Џеф Џонс * Дејв Калахам }} | продуцент = {{Plainlist| * Чарлс Ровен * Дебора Снајдер * [[Зек Снајдер]] * Пати Џенкинс * [[Гал Гадот]] * Стивен Џонс }} | уредник = Ричард Пирсон | прича = {{Plainlist| * Пати Џенкинс * Џеф Џонс }} | на основу = ликовима -{[[DC Comics|DC]]}--а | главне улоге = {{Plainlist| * Гал Гадот * [[Крис Пајн]] * [[Кристен Виг]] * [[Педро Паскал]] * [[Робин Рајт]] * [[Кони Нилсен]] }} | музика = [[Ханс Цимер]] | кинематографија = Метју Џенсен | издавачка кућа = {{Plainlist| * -{[[Warner Bros. Pictures]]}- * -{[[DC Films]]}- * Atlas Entertainment * -{The Stone Quarry}- }} | дистрибутер = -{Warner Bros. Pictures}- | година = 2020. | трајање = 151<ref name="Runtime">{{cite web |url=https://www.kmrb.or.kr/kor/CMS/TotalSearch/gradeResultView.do?rcv_no=2221978 |title=[Overseas Movies] ''Wonder Woman 1984'' |publisher=[[Korea Media Rating Board]] |access-date=August 31, 2020 |url-status=live |archive-date=December 17, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201217153216/https://www.kmrb.or.kr/kor/CMS/TotalSearch/gradeResultView.do?rcv_no=2221978 }}</ref> | земља = Сједињене Државе | језик = енглески | буџет = 200&nbsp;милиона америчких долара<ref name="WrapStream">{{cite web|url=https://www.thewrap.com/wonder-woman-1984-streaming-no-theater-warner-bros/|title=Warner Bros Debates Whether ''Wonder Woman 1984'' Should Skip Theaters for Streaming (Exclusive)|website=[[TheWrap]]|date=March 20, 2020|access-date=March 20, 2020|url-status=live|archive-date=September 13, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200913153236/https://www.thewrap.com/wonder-woman-1984-streaming-no-theater-warner-bros/}}</ref> | зарада = 166,5 милиона америчких долара<ref name="NUM">{{Cite the numbers |id= Wonder-Woman-1984-(2020)#tab=summary |title= Wonder Woman 1984 |access-date= April 19, 2021 |url-status= live |archive-date= December 20, 2020 |archive-url= https://web.archive.org/web/20201220182319/https://www.the-numbers.com/movie/Wonder-Woman-1984-(2020)#tab=summary }}</ref><ref name="BOM">{{Cite BOM |id=7126948 |title= Wonder Woman 1984 |access-date= April 19, 2021 |archive-date= December 23, 2020 |archive-url= https://web.archive.org/web/20201223210837/https://www.boxofficemojo.com/title/tt7126948/ |url-status= live }}</ref> | претходни = [[Чудесна Жена (филм)|Чудесна Жена]] | следећи = }} '''''Чудесна Жена 1984''''' ({{јез-енг|Wonder Woman 1984}}; стилизовано на екрану и често скраћено као '''''ЧЖ84''''') је амерички [[суперхеројски филм]] из 2020. године заснован на лику [[Чудесна Жена|Чудесне Жене]] -{[[DC Comics]]}--а. Представља наставак филма ''[[Чудесна Жена (филм)|Чудесна Жена]]'' из 2017. године и девети део у [[DC-јев проширени универзум|-{DC}--јевом проширеном универзуму]] (-{DC}-ПУ). Филм је режирала [[Пати Џенкинс]] из сценарија који је написала са Џефом Џонсом и Дејвидом Калахамом, а заснован на причи Џонса и Џенкинсове. [[Гал Гадот]] глуми Дајану Принс / Чудесну Жену, поред [[Крис Пајн|Криса Пајна]], [[Кристен Виг]], [[Педро Паскал|Педра Паскала]], [[Робин Рајт]] и [[Кони Нилсен]]. Постављен у 1984. годину током [[Хладни рат|Хладног рата]], филм прати Дајану и њену прошлу љубав Стива Тревора док се суочавају са Максом Лордом и Гепардом. Дискусија о наставку настала је убрзо након издања првог филма у јуну 2017. године, а одлука о наставку потврђена је следећег месеца. Главна фотографија започела је 13. јуна 2018. године, снимање се одвијало у -{Warner Bros. Studios}--у, у Енглеској, као и у [[Вашингтон|округу Колумбија]] и Северној Вирџинији у Сједињеним Државама, Лондону и Даксфорду у Енглеској, Тенерифима и Фуертевентури на Канарским острвима и на острвима Алмерија у Андалузији. Продукција је завршена 22. децембра 2018, након шестомесечног снимања, са додатним снимањем у јулу 2019. године. Филм ''Чудесна Жена 1984'' је првобитно заказан за широко биоскопско издање у Сједињеним Државама 5. јуна 2020, али је више пута одлагано и на крају отказано због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]]. Филм је премијерно приказан 15. децембра 2020. године, преко виртуелне платформе -{DC FanDome}- и био је биоскопски издат у Сједињеним Државама од стране -{[[Warner Bros. Pictures]]}--а 25. децембра 2020. године, и такође доступан за дигитално стримовање на -{[[HBO Max]]}--у месец дана пре преласка на [[Видео на захтев|премијум видео на захтев]]. На међународним тржиштима која немају -{HBO Max}-, филм је биоскопски издат 16. децембра 2020. године. Филм је биоскопски издат 24. децембра 2020. године у Србији и 11. маја 2021. године је дигитално издат на -{[[HBO Go]]}--у. Добио је мешовите критике критичара, који су похвалили његове „ескапистичке квалитете” и Џенкинсино гледање 1980-их, али сматрали су га „претераним или клишеираним”. Филм је зарадио 166 милиона долара широм света, није успео да профитира због ограничених биоскопа током пандемије ковида 19, али је постао најгледанији наслов директног стриминг приказивања у 2020. години. У развоју су два праћења; наставак постављен за традиционално биоскопско издање са Џенкинсовом и Гадотовом које се враћају и спин-оф које се Џенкинсова усредсредила на Амазонке из Темискире. == Радња == Млада Дајана Принс учествује у атлетском догађају на Темискири против старијих Амазонки. Након пада са [[Домаћи коњ|коња]], Дајана креће пречицом и враћа се назад, али пропушта контролну тачку. Антиопа је уклања са такмичења, објашњавајући да све што вреди мора бити искрено добијено. Године 1984, Дајана ради у [[Смитсоновски институт|Смирсоновском институту]] у [[Вашингтон]]у, док тајно изводи херојска дела као Чудесна Жена. Нову музејску службеницу Барбару Ен Минерву, стидљиву [[Геолог|геологињу]] и [[Криптозоологија|криптозоологичарку]], сарадници једва примећују и она завиди Дајани. Касније, [[Федерални истражни биро|ФБИ]] тражи од музеја да идентификује украдене старине из пљачке коју је Чудесна Жена недавно спречила. Барбара и Дајана примећују да један предмет, касније идентификован као Камен снова, садржи латински натпис који тврди да носиоцу испуњава једну жељу. Барбара жели да постане попут Дајане, али стиче исте суперсиле, док Дајана несвесно жели да њен покојни љубавник Стив Тревор буде жив, васкрсавајући га у телу другог човека; њих двоје су се поново окупили на свечаности Смитсоновскоф института. Пропали бизнисмен Максвел „Макс Лорд” Лоренцано превари Барбару и украде Камен снова, надајући се да ће искористити његову моћ да спаси своју банкротирано нафтно предузеће. Жели да „постане” камен и стекне његове моћи давања жеља, постајући богата и моћна фигура која ствара хаос и уништавање док његове моћи покрећу светску нестабилност. Барбара, Дајана и Стив откривају да је Камен снова створио Долос / Мендације, бог несташлука, познат и као Војвода обмане. Удовољава жељи корисника уз наплату путарине, осим ако се не одрекне жеље или уништи камен. Иако се Дајанина моћ и Барбарина хуманост смањују, обе нису спремне да се одрекну својих жеља. Дознавши од [[Председник Сједињених Америчких Држава|америчког председника]] за сателитски систем који емитује сигнале глобално, Макс, чија моћ проузрокује погоршање његовог тела, планира да глобално испуни жеље да гледаоцима украде снагу и животну силу и поврати здравље. Дајана и Стив му се супротстављају у [[Бела кућа|Белој кући]], али Барбара, сада у складу са Максом, побеђује Дајану, бежећи са Максом на -{[[Marine One]]}--у. Стив убеђује Дајану да се одрекне своје жеље и пусти га, враћајући јој снагу и стичући способност летења. Обукавши оклоп амазонске ратнице Астерије, Дајана лети до сателитског седишта и поново се бори против Барбаре, која се трансформисала у хуманоидног [[гепард]]а након што је желела да постане [[апекс предатор]]. Након бруталне бурбе, Дајана је одвела Барбару у језеро и ударила је струјом, а затим је извукла. Суочава се са Максом и користи свој ласо истине да преко њега комуницира са светом, наговарајући све да се одрекну својих жеља. Затим показује Максу визије његовог властитог несрећног детињства и његовог сина Алистера, који усред хаоса махнито тражи оца. Макс се одриче своје жеље и поново се састаје са Алистером, а Барбара се враћа у нормалу. Нешто касније, Дајана упознаје човека чије је тело Стив поседовао. У међувремену, открива се да Астерија тајно живи међу људима. == Улоге == [[Датотека:Gal Gadot at the 2018 Comic-Con International 2 (cropped).jpg|мини|180п|десно|[[Гал Гадот]] је и глумила и копродуцирала филм.]] {{Списак глумаца}} |- | [[Гал Гадот]] || [[Чудесна Жена|Дајана Принс / Чудесна Жена]] |- | [[Крис Пајн]] || Стив Тревор |- | [[Кристен Виг]] || Барбара Минерва / Гепард |- | [[Педро Паскал]] || Максвел „Макс Лорд” Лоренцано |- | [[Робин Рајт]] || Антиопа |- | [[Кони Нилсен]] || Хиполита |- |} == Референце == {{Reflist}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.wonderwomanfilm.com/}} * {{IMDb title}} * {{AllMovie title}} {{DC-јев проширени универзум}} {{Зак Снајдер}} [[Категорија:Филмови 2020.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:3Д филмови 2020.]] [[Категорија:Амерички авантуристички филмови]] [[Категорија:Амерички фантастични филмови]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Филмови DC-јевог проширеног универзума]] [[Категорија:Филмови за HBO Max]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] [[Категорија:Филмови Blitz-а]] 7kw7f8yk1hvl4vee2fokld1j1i3mefz 0 4113512 25122005 24565928 2022-07-25T09:37:26Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Зоран Караћ | пуно_име = Зоран Караћ<ref name="pls1718">{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/index.php?nav=igraci&sub=igrac&klubid=3&igracid=2934|title=Karać, Zoran - sezona 2017/18.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=8. 1. 2020}}</ref> | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1995|6|30|год=да}}<ref name="pls1718"/> | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref name="sportlend">{{cite web|url=http://www.sportlend.com/fkvojvodina-omladinci/igrac/4576_Zoran+_Kara%C4%87/profil|title=Karać, Zoran|website=sportlend.com|accessdate=8. 1. 2020}}</ref> | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,80 m<ref name="sportlend"/> | маса = 76 kg<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/kabel/karac.htm|title=Караћ, Зоран|website=srbijafudbal.com|accessdate=8. 1. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200221132655/http://srbijafudbal.com/kabel/karac.htm|archivedate=21. 2. 2020}}</ref> | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)#Централни везни играч|предњи]] и [[Играч средине терена (фудбал)#Бочни везни играч|бочни везни]]<ref name="srbijafudbal"/> | актуелни_клуб = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | актуелни_број = 14 | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Војводина|Војводина]]<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/91098/zoran-karac-golovi-preporuka-za-prvi-tim-vojvodine|title=ЗОРАН КАРАЋ - Голови препорука за први тим Војводине|website=[[Спортски журнал]]|date=7. 1. 2020|accessdate=8. 1. 2020}}</ref> | године1 = 2014—2015. | клубови1 = [[ФК Цемент|Цемент]] | наступи1 = 25 | голови1 = 4 | године2 = 2015—2016. | клубови2 = [[ФК ЧСК Пивара|ЧСК Челарево]] | наступи2 = 4 | голови2 = 0 | године3 = 2016. | клубови3 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Цемент|Цемент]] | наступи3 = 12 | голови3 = 4 | године4 = 2016. | клубови4 = [[ФК Слога Темерин|Слога Темерин]] | наступи4 = 8 | голови4 = 0 | године5 = 2017. | клубови5 = [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер Нови Сад]] | наступи5 = 10 | голови5 = 1 | године6 = 2017—2018. | клубови6 = [[ФК ЧСК Пивара|ЧСК Челарево]] | наступи6 = 15 | голови6 = 3 | године7 = 2018—2021. | клубови7 = [[ФК Кабел|Кабел]] | наступи7 = 85 | голови7 = 22 | године8 = 2021— | клубови8 = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | наступи8 = 26 | голови8 = 5 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | актуелизовано1_(датум) = 25. мај 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Зоран Караћ''' ([[Нови Сад]], [[30. јун]]а [[1995]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер, који тренуно наступа за [[ФК Младост Нови Сад|Младост]] из [[Нови Сад|Новог Сада]]. == Трофеји и награде == ;Кабел * [[Српска лига Војводина]] : [[Српска лига Војводина 2018/19.|2018/19]].<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/srpska-liga-vojvodina-kabel-ubedlivom-pobedom-u-prvu-ligu-08-06-2019|title=Српска лига - Војводина: Кабел убедљивом победом у Прву лигу|last=Поповић|first=М.|website=[[Дневник холдинг]]|date=8. 6. 2019|accessdate=8. 1. 2020}}</ref> ;Младост Нови Сад * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] : [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/super-liga/130695/mladost-gat-u-super-ligi-podvig-za-sva-vremena|title=Младост ГАТ у Супер лиги: Подвиг за сва времена|publisher=[[Спортски журнал]]|date=17. 5. 2022|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Soccerway|zoran-kara/423209}} * {{Transfermarkt|399498}} * [https://sortitoutsi.net/football-manager-2020/player/62180071/zoran-karac Зоран Караћ] на сајту Sortitoutsi {{ен}} * {{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/fk-kabel-karac-asistirao-i-pogadao-19-12-2019|title=ФК Кабел: Караћ асистирао и погађао|last=Поповић|first=М.|website=[[Дневник холдинг]]|date=19. 12. 2019|accessdate=8. 1. 2020}} {{клица-фудбалер}} {{Младост Нови Сад}} {{портал бар|Биографија|Фудбал|Србија}} {{DEFAULTSORT:Караћ, Зоран}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Спортисти из Новог Сада]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Цемента]] [[Категорија:Фудбалери ЧСК Пиваре]] [[Категорија:Фудбалери Слоге Темерин]] [[Категорија:Фудбалери Пролетера Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Кабела]] [[Категорија:Фудбалери Младости Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] nwdu4j4spf8xtz1wwc0mvwbnafwh5fw 2 4119980 25121716 25118970 2022-07-24T23:23:20Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki <div style="font-family:Trebuchet MS, sans-serif;font-size:13px;padding: 8px;background:#ccccFF; color:black; border:2px solid #1F75FE;-moz-border-radius:20px;"> На овој Википедији сам учествовао у писању једног броја нових чланака, а то су сљедећи чланци (чланци су поредани по редосљеду настанка): <div style="height:500px; overflow:auto; border:thin grey solid; padding:4px;"> {{refbegin|4}} # [[Акамбаро фигурице]] # [[Криптоботаника]] # [[Viverroidea]] # [[Herpestoidea]] # [[Stenoplesictidae (полифилетска породица)]] # [[Lophocyonidae]] # [[Percrocutidae]] # [[Aeluroidea]] # [[Dinocrocuta]] # [[Percrocuta]] # [[Legetetia]] # [[Izmirictis]] # [[Euboictis]] # [[Lophocyon]] # [[Sivanasua]] # [[Canoidea]] # [[Viretictis]] # [[Haplogale]] # [[Africanictis]] # [[Alagtsavbaatar]] # [[Anictis]] # [[Asiavorator]] # [[Shandgolictis]] # [[Moghradictis]] # [[Mioprionodon]] # [[Palaeoprionodon]] # [[Stenoplesictis]] # [[Stenogale]] # [[Carnivoramorpha]] # [[Афричка палмина цибетка]] # [[Miacoidea]] # [[Ferae]] # [[Semigenetta]] # [[Pseudictis]] # [[Ferungulata]] # [[Scrotifera]] # [[Laurasiatheria]] # [[Pegasoferae]] # [[Zooamata]] # [[Pholidotamorpha]] # [[Nimravidae]] # [[Barbourofelidae]] # [[Prionodontidae]] # [[Азијски линсанг]] # [[Мадагаскарски мунгоси]] # [[Boreoeutheria]] # [[Viverravidae]] # [[Palaeogalidae]] # [[Afrosmilinae (потпородица)]] # [[Barbourofelinae (потпородица)]] # [[Cryptailurus]] # [[Arctoidea]] # [[Куне (натпородица)]] # [[Ursida]] # [[Копнене звери]] # [[Pinnipedimorpha]] # [[Semantoridae]] # [[Lycophocyon]] # [[Ravenictis]] # [[Ceruttia]] # [[Walshius]] # [[Adracon]] # [[Palaeogale]] # [[Stenoplesictoidea]] # [[Maofelis]] # [[Amphicyonidae]] # [[Acinonychinae]] # [[Dinictis]] # [[Pogonodon]] # [[Nimravinae]] # [[Dinailurictinae]] # [[Hoplophoneinae]] # [[Dinaelurus]] # [[Nimravus]] # [[Quercylurus]] # [[Dinailurictis]] # [[Eofelis]] # [[Stenoplesictis muhoronii]] # [[Nanosmilus]] # [[Hoplophoneus]] # [[Eusmilus]] # [[Orientictis]] # [[Variviverra]] # [[Viverriscus]] # [[Ictidopappus]] # [[Viverravinae]] # [[Didymictinae]] # [[Pappictidops]] # [[Pristinictis]] # [[Raphictis]] # [[Simpsonictis]] # [[Viverravus]] # [[Didymictis]] # [[Bryanictis]] # [[Intyrictis]] # [[Protictis]] # [[Protictoides]] # [[Miacidae]] # [[Quercygale]] # [[Tapocyon]] # [[Harpalodon]] # [[Procynodictis]] # [[Prodaphaenus]] # [[Dawsonicyon]] # [[Dormaalocyon]] # [[Vassacyon]] # [[Oodectes]] # [[Neovulpavus]] # [[Eosictis]] # [[Messelogale]] # [[Eogale]] # [[Paramiacis]] # [[Paroodectes]] # [[Gracilocyon]] # [[Miocyon]] # [[Vulpavus]] # [[Palaearctonyx]] # [[Phlaodectes]] # [[Chailicyon]] # [[Uintacyon]] # [[Xinyuictis]] # [[Zodiocyon]] # [[Miacis]] # [[Simamphicyon]] # [[Hoplophoneus strigidens]] # [[Vampyrictis]] # [[Ginsburgsmilus]] # [[Syrtosmilus]] # [[Prosansanosmilus]] # [[Oriensmilus]] # [[Afrosmilus]] # [[Sansanosmilus]] # [[Albanosmilus]] # [[Barbourofelis]] # [[Пругасти линсанг]] # [[Пјегави линсанг]] # [[Proailurus]] # [[Sivaelurus]] # [[Aeluropsis]] # [[Mellivorodon]] # [[Palaeanodonta]] # [[Escavadodon]] # [[Melaniella]] # [[Amelotabes]] # [[Ernanodontidae]] # [[Asiabradypus]] # [[Quercygalidae]] # [[Ernanodon]] # [[Mylanodon]] # [[Metacheiromys]] # [[Brachianodon]] # [[Palaeanodon]] # [[Propalaeanodon]] # [[Metacheiromyidae]] # [[Arcticanodon]] # [[Epoicotheriidae]] # [[Alocodontulum]] # [[Tubulodon]] # [[Pentapassalus]] # [[Dipassalus]] # [[Tetrapassalus]] # [[Xenocranium]] # [[Molaetherium]] # [[Auroratherium]] # [[Epoicotherium]] # [[Insectiphillia]] # [[Oxyaenidae]] # [[Tytthaena]] # [[Altacreodus]] # [[Tinerhodon]] # [[Machaeroidinae]] # [[Machaeroides]] # [[Apataelurus]] # [[Palaeonictinae]] # [[Ambloctonus]] # [[Palaeonictis]] # [[Dipsalodon]] # [[Carnivoraformes]] # [[Isphanatherium]] # [[Oxyaeninae]] # [[Malfelis]] # [[Protopsalis]] # [[Sarkastodon]] # [[Patriofelis]] # [[Dipsalidictis]] # [[Argillotherium]] # [[Oxyaena]] # [[Euromanis]] # [[Eurotamandua]] # [[Прави љускавци]] # [[Eomanis]] # [[Љускавци (натпородица)]] # [[Necromanis]] # [[Patriomanidae]] # [[Patriomanis]] # [[Cryptomanis]] # [[Мађарски љускавац]] # [[Лајдекеров љускавац]] # [[Фајумски љускавац]] # [[Дивовски азијски љускавац]] # [[Pan-Carnivora]] # [[Proaeluroidae]] # [[Pan-Euungulata]] # [[Protungulatum]] # [[Africtis]] # [[Hyaenodonta]] # [[Lycarion]] # [[Miacis exiguus]] # [[Miacis deutschi]] # [[Miacis boqinghensis]] # [[Miacis invictus]] # [[Miacis lushiensis]] # [[Miacis thailandicus]] # [[Miacis petilus]] # [[Miacis latidens]] # [[Miacis hookwayi]] # [[Cercoleptoidei]] # [[Cynoidei]] # [[Афрички дрвни љускавац]] # [[Афрички приземни љускавац]] # [[Epoicotheriinae]] # [[Metacheiromyinae]] # [[Creodonta]] # [[Љускавац (подрод)]] # [[Eoproviverra]] # [[Lahimia]] # [[Boualitomus]] # [[Parvagula]] # [[Pyrocyon]] # [[Gazinocyon]] # [[Galecyon]] # [[Parvavorodon]] # [[Glibzegdouia]] # [[Indohyaenodontidae]] # [[Indohyaenodon]] # [[Yarshea]] # [[Koholia]] # [[Tritemnodon]] # [[Zanclonychopus]] # [[Sarjeantipes]] # [[Pholidota sp. (BC 16’08)]] # [[Hyaenodontipus]] # [[Sarcotherichnus]] # [[Creodontipus]] # [[Arfia]] # [[Limnocyonidae]] # [[Iridodon]] # [[Oxyaenodon]] # [[Prolimnocyon]] # [[Machaeroidinae sp. (CM 2386)]] # [[Prolaena]] # [[Thinocyon sichowensis]] # [[Thinocyon]] # [[Limnocyon]] # [[Sinopidae]] # [[Acarictis]] # [[Prototomus]] # [[Sinopa (род)]] # [[Hyaenodontoidea]] # [[Proviverridae]] # [[Minimovellentodon]] # [[Allopterodon]] # [[Proviverra]] # [[Lesmesodon]] # [[Consobrinus]] # [[Praecodens]] # [[Hyaenodontidae]] # [[Boritia]] # [[Preregidens]] # [[Protoproviverra]] # [[Leonhardtina]] # [[Cynohyaenodon]] # [[Paracynohyaenodon]] # [[Quercytherium]] # [[Cartierodon]] # [[Prodissopsalis]] # [[Alienetherium]] # [[Eurotherium]] # [[Hyainailouroidea]] # [[Paenoxyaenoides]] # [[Matthodon]] # [[Oxyaenoides]] # [[Hyaenodontinae]] # [[Ischnognathus]] # [[Propterodon]] # [[Machaeroidinae sp. (FMNH PM 1506)]] # [[Sinopa insectivorus]] # [[Preonictis]] # [[Furodon]] # [[Paratritemnodon]] # [[Kyawdawia]] # [[Epipterodontini]] # [[Epipterodon]] # [[Immanopterodon]] # [[Neosinopa]] # [[Hyaenodon]] # [[Sinopidae sp. (FMNH PM 59529)]] # [[Neohyaenodon]] # [[Protohyaenodon]] # [[Prionogalidae]] # [[Thereutherium]] # [[Diegoaelurus]] # [[Љускавци (вишезначна одредница)]] # [[Prionogale]] # [[Namasector]] # [[Teratodontidae]] # [[Ekweeconfractus]] # [[Brychotherium]] # [[Teratodon]] # [[Dissopsalini]] # [[Metasinopa]] # [[Buhakia]] # [[Dissopsalis]] # [[Masrasector]] # [[Anasinopa]] # [[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] # [[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] # [[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] # [[Hyainailouridae]] # [[Apterodontinae]] # [[Quasiapterodon]] # [[Apterodon]] # [[Hyainailourinae]] # [[Orienspterodon]] # [[Hemipsalodon]] # [[Akhnatenavus]] # [[Paroxyaena]] # [[Simbakubwa]] # [[Pakakali]] # [[Megistotherium]] # [[Leakitherium]] # [[Mlanyama]] # [[Metapterodon]] {{refend}} </div> dmjhmflv6000gslibd7lv6ilcwicv09 0 4120549 25121118 25120336 2022-07-24T13:45:52Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Глумац | ијек = | име = Дарио Арђенто | слика = Dario Argento Cannes 2017.jpg | опис_слике = Дарио Арђенто 2017. године | ширина_слике = | пуно_име = Дарио Арђенто | друга_имена = Сирио Бернадоте<ref>{{cite web |url=http://www.filmreference.com/film/78/Dario-Argento.html |title=Dario Argento Biography (1940-) |work=filmreference.com | accessdate = 1. 7. 2012}}</ref> | надимци = | датум_рођења = {{датум рођења|1940|9|7|год=да}} | место_рођења = [[Рим]] | држава_рођења = [[Краљевина Италија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = [[италија]]нско | религија = | супружници = Мариса Касале ([[1968]]—[[1972]]) | партнери = [[Дарија Николоди]] ([[1974]]—[[1985]]) | деца = [[Азија Арђенто]]<br />Фиоре Арђенто | родитељи = | породица = Клаудио Арђенто (брат) | активни_период = ([[1966]]—садашњност) | образовање = | универзитет = | занимање = [[режисер]]<br />[[сценариста]]<br />[[Филмски продуцент|продуцент]] | богатство = | жанрови = [[Хорор филм|хорор]]<br />([[ђало филм|ђало]]) | битне_улоге = | веб-сајт = | потпис = | IMDb = 0000783 <!--- НАГРАДЕ ---> | афи = | аакта = | оскар = | еми = | греми = | тони = | глобус = | бафта = | сага = | сезар = | гоја = | мостра = | кан = | берлин = | филмвер = | оливије = | сарајево = | пула = | ниш = | жанка = | прстен = | ћуран = | фест = | награде = Награда за животно дело филмског фестивала у [[Амстердам]]у | embed = | width_style = | module = }} '''Дарио Арђенто''' ({{јез-ита|Dario Argento}}, [[7. септембар]] [[1940]], [[Рим]]) [[италија]]нски је режисер, сценариста, продуцент и филмски критичар, најпознатији по својим [[хорор филм]]овима из периода [[1970-е|1970-их]] и [[1980-е|1980-их]]. Један је од најистакнутијих режисера [[ђало филм|ђало поджанра]]. Због утицаја на модерне хорор филмове, често бива представљан као ''Мајстор хорора''.<ref>[http://archiviostorico.corriere.it/2000/settembre/06/Compie_anni_Dario_Argento_maestro_co_0_0009066168.shtml ''Compie 60 anni Dario Argento, il maestro del brivido'' (Italian)]</ref><ref>[https://www.mymovies.it/dizionario/recensione.asp?id=87025 Dario Argento -Master of Horror, 1991 - MyMovies.it]</ref> У својим филмовима често сарађује са бившом супругом, [[Дарија Николоди|Даријом Николоди]], и ћерком, [[Азија Арђенто|Азијом Арђенто]]. Његово најзначајније дело је хорор [[трилогија]] ''Три мајке'', коју чине филмови: ''[[Суспирија]]'' (1977), ''[[Инферно (филм из 1980)|Инферно]]'' (1980) и ''[[Мајка суза]]'' (2007). Осим тога, познат је и по другим хорорима као што су: ''[[Дип ред|Тамно црвено]]'', ''[[Безумље]]'', ''[[Феномен]]'', ''[[Опера (филм)|Опера]]'' итд. Почетком каријере бавио се искључиво писањем сценарија за филмове од којих је најзначајнији ''[[Било једном на Дивљем западу]]'', [[Серђо Леоне|Серђа Леона]]. Арђенто је радио као консултант за сценарио и продуцент за [[Европа|европску]] верзију [[Џорџ Ромеро]]вог филма ''[[Зора живих мртваца]]'' (1978). Током каријере често је сарађивао са музичком групом ''Гоблин''. [[2001]]. године добио је награду за животно дело на филмском фестивалу у [[Амстердам]]у. == Биографија == === Рани живот === Арђенто је рођен у [[Рим|Риму]], као син сицилијанског филмског продуцента и извршног директора Салватореа Арђента (1914–1987) и бразилске фотографкиње Елде Луксардо, која је била италијанског порекла. Каријеру на филму започео је као критичар, пишући за часописе док је још похађао средњу школу. Филмском критиком почео је да се бави већ у средњој школи и уместо похађања факултета одлучио је да се запосли као [[колумниста]] у новинама ''Paese Sera''. Док је реадио у новинарској редакцији, паралелно је писао и своје прве сценарије. Убрзо је у колаборацији са [[Бернардо Бертолучи|Бернардом Бертолучијем]] написао сценарио за [[вестерн]] хит [[Серђо Леоне|Серђа Леона]], ''[[Било једном на Дивљем западу]]''. === 2000-е и 2010-е === Године 2004. Арђенто режира ''Играч карата'', ђало о убици чија се убиства изводе током интернет покер мечева са римском полицијом, задобила је мешовити пријем; неки фанови су ценили техно музику коју је компоновао бивши члан Гоблина Клаудио Симонети, али су сматрали да је филм превише мејнстрим, са мало Арђентовог уобичајеног процвата. У ТВ емисији ''[[Да ли волите Хичкока?]]'' из 2005. године, редитељ је одао почаст [[Алфред Хичкок|Алфреду Хичкоку]] након што су га критичари деценијама поредили са њим. Касније те године режирао је епизоду ''[[Мајстори хорора]]''''',''' под називом "Џенифер". За другу сезону серије, Арђенто је режирао "''Крзно''", адаптацију истоимене кратке приче Ф. Пола Вилсона. Године 2007. Арђенто је завршио последњи филм своје трилогије Три мајке, ''[[Мајка суза]]'', чија је радња смештена у [[Рим]], а у центру је насловна „трећа мајка“, Матер Лакримарум. Арђенто и Џејс Андерсон деле ауторске заслуге за филм. Азија Арђенто је добила главну улогу, заједно са својом мајком и честом сарадницом Даријом Николоди у споредној улози. Удо Кијер, који се појавио у Арђентовој ''[[Суспирија|Суспирији]]'', и Коралина Каталди-Тасони, која се појавила у три његова претходна филма, имају кључне улоге у последњем поглављу Мајке. === 2020-е === Године 2021, Арђенто се вратио глуми и приказао се као неименовани отац у психолошком драмском филму ''[[Вортекс (филм)|Вортекс]]'' 2021. [[Гаспар Ное|Гаспара Ноеа]], његовој првој главној улози. Филм је премијерно приказан у секцији Канске премијере на Филмском фестивалу у Кану 2021. и добио је похвалне критике за његову изведбу.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2021/06/vortex-first-look-gaspar-noe-1234643859/|title=‘Vortex’ First Look: Gaspar Noé Returns with Surprise Movie Starring Dario Argento|last=Sharf|first=Zack|last2=Sharf|first2=Zack|date=2021-06-10|website=IndieWire|language=en|access-date=2022-07-23}}</ref> Године 2022. Арђенто режира ''Тамне наочаре'', у свом првом редитељском раду од филма ''Дракула 3D'' из 2012. године.<ref>{{Cite web|url=https://bloody-disgusting.com/movie/3699672/dark-glasses-dario-argentos-return-giallo-world-premiere-berlin/|title=‘Dark Glasses’: Dario Argento’s Return to Giallo to World Premiere in Berlin!|last=Miska|first=Brad|date=2022-01-19|website=Bloody Disgusting!|language=en-US|access-date=2022-07-23}}</ref> === Приватни живот === Из брака са Марисом Касале добио је ћерку Фиоре Арђенто, која се такође опробала као споредна глумица у неколико филмова свог оца. Арђенто се од Марисе развео 1972. Две године касније, на снимању филма ''[[Дип ред|Тамно срвено]]'' упознао је [[Дарија Николоди|Дарију Николоди]] са којом је био у вези наредних 11 година и добио ћерку, [[Азија Арђенто|Азију Арђенто]]. Често је сарађивао и са Николоди и са Азијом, а једини Арђентов филм у коме су се обе појавиле је ''[[Мајка суза]]'' из [[2007]]. === Невезани пројекти === Године 2014., Арђенто је требало да режира ''Пешчаног човека'', који је имао [[Иги Поп|Иги Попа]] за главну улогу и сценарио Дејвида Талија. Филм је успешно прикупио преко 195.000 долара од преко 1.000 спонзора на Индиегого-у у децембру 2014. године. Међутим, снимање није почело од 2019. године, а продуценти пројекта нису ажурирали статус филма спонзорима од августа 2017. године.<ref>{{Cite web|url=https://bloody-disgusting.com/editorials/3446520/happened-dario-argentos-sandman/|title=What Happened to Dario Argento’s ‘The Sandman’?|last=Paul|first=Zachary|date=2017-07-14|website=Bloody Disgusting!|language=en-US|access-date=2022-07-23}}</ref> Италијански редитељ [[Лука Гвадањино]] режирао је [[Суспирија (2018)|''Суспирију'' (2018)]], римејк Арђентовог филма из 1977. Амерички сценарио је заснован на оригиналном сценарију који је Арђенто написао са Даријом Николоди, његовом бившом дугогодишњом партнерком. Године 2019, Арђенто је најавио да развија серијски филм у ком ће у главним улогама бити жене, који се састоји од осам епизода, за сервис за стриминг.<ref>{{Cite web|url=https://exclaim.ca/music/article/dario_argento_opens_up_about_his_new_film|title=Dario Argento Finally Opens Up About His New Film {{!}} Exclaim!|website=exclaim.ca|language=en-ca|access-date=2022-07-23}}</ref> == Филмографија == {| class="wikitable" |- style="background:#b0c4de; text-align:center;" ! Година ! Филм ! [[Редитељ|Режија]] ! [[Сценариста|Сценарио]] ! [[Филмски продуцент|Продуцент]] ! [[Глумац]] ! <small>[[Композитор]]</small> |- |[[1966]] |''[[Пардон, да ли сте за или против?]]'' | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} |- |[[1968]] |''[[Било једном на Дивљем западу]]'' | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- |[[1970]] |''[[Птица са кристалним перјем]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} |- || [[1971]] |''[[Мачка са девет репова]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1971]] |''[[Четири муве на сивом сомоту]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1975]] |''[[Дип ред|Тамно црвено]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} |- | [[1977]] |''[[Суспирија]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{да}} | {{да}} |- | [[1978]] |''[[Зора живих мртваца]]'' | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{да}} |- | [[1978]] |''[[Мартин (филм из 1977)|Мартин]]'' | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{да}} |- | [[1980]] |''[[Инферно (филм из 1980)|Инферно]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} |- | [[1982]] |''[[Безумље]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} |- | [[1985]] |''[[Феномен (филм из 1985)|Феномен]]'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |- | [[1985]] |''[[Демони]]'' | {{не}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1986]] |''[[Демони 2]]'' | {{не}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1987]] |''[[Опера (филм)|Опера]]'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |- | [[1990]] |''[[Два зла ока]]'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1993]] |''[[Траума (филм)|Траума]]'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1996]] |''[[Стендалов синдром (филм)|Стендалов синдром]]'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[1998]] |''[[Фантом из опере]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2000]] |''[[Гримизна дива]]'' | {{не}} | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2007]] |''[[Мајка суза]]'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2012]] |''[[Дракула 3D]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2018]] |''[[Суспирија (филм из 2018)|Суспирија]]'' | {{не}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | [[2022]] |''[[Иза тамних наочара]]'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Dario Argento}} * {{IMDb name|id=0000783|character=Dario Argento}} {{portal bar|Биографија|Филм}} {{Дарио Арђенто}} {{DEFAULTSORT:Арђенто, Дарио}} [[Категорија:Рођени 1940.]] [[Категорија:Римљани]] [[Категорија:Италијански редитељи]] [[Категорија:Италијански филмски продуценти]] rz0igm9x6glzq955grzf6zvjxuifz1y 0 4121774 25121167 24750151 2022-07-24T14:36:12Z SimplyFreddie 231289 Инфокутија wikitext text/x-wiki {{Без извора}} {{Инфокутија Композитор | име = Шарл Гуно | слика = Charles Gounod (1890) by Nadar.jpg | пуно_име = Шарл Франсоа Гуно | датум_рођења = {{датум рођења|1818|7|17}} | место_рођења = [[Париз]] | држава_рођења = [[Бурбонска рестаурација|Француска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1893|10|18|1818|7|17}} | место_смрти = [[Сен Клу]] | држава_смрти = [[Трећа француска република|Француска]] }} '''Шарл Франсоа Гуно''' ({{јез-франц|Charles-François Gounod}}; [[Париз]], [[17. јул]] [[1818]] — [[Сен Клу]], код Париза, [[17. октобар]] [[1893]]) био је француски композитор. Потекао је из уметничке породице. Рано је испољио љубав према [[музика|музици]]. На [[Конзерваторијум у Паризу]] уписао се [[1836]]. године. Учитељи су му били [[Ж. Ф. Алеви]] и [[Ф. Паер. Кантатом Фернанд]]. [[1839]]. осваја награду [[Prix de Rome]] и право на трогодишњи боравак у [[Италија|Италији]]. Време проведено у [[Рим]]у користи за проучавање дела [[Палестрина|Палестрине]], [[Велиније|Белинија]] и [[Доницетије|Доницетија]]. После повратка у домовину постаје оргуљаш и [[диригент]] црквеног [[хор]]а „Société missions étrangères“ и наставља са композиторским радом који је започео у Италији. Следећи реформаторску идеју [[Глук]]а, одриче се [[конвенционалност]]и и ствара нераскидиву везу између текста и музике, дајући музици не само улогу тумача сложених психолошких стања него и коментатора сценских збивања. Пуну афирмацију доживео је тек опером [[Фауст (опера)|Фауст]] ([[1859]]), делом које се налази на средини између велике и комичне опере. Његов извор надахнућа је редовно љубав, чиста и несебична, па је то и у Фаусту, писаном према истоименом [[Гете]]овом делу. Последњих година живота потпуно се посветио компоновању црквене музике. Написао је 12 [[опера]], 2 [[симфонија|симфоније]], 7 клавирских и већи број вокалних [[композиција]], световних и црквених, као и 17 [[миса]], [[ораторијум]]а и [[реквијем]]а. Важнија су му дела: опере Фауст, [[Сафо (опера)|Сафо]], [[Краљица од Сабе (опера)|Краљица од Сабе]], [[Ромео и Јулија (опера)|Ромео и Јулија]], [[Крвава опатица (опера)|Крвава опатица]] ({{#invoke:Jezik|prikaz|text=None sanglante|kod=fr|var=ЕЦ}}), [[Силом лекар (опера)|Силом лекар]] ({{#invoke:Jezik|prikaz|text=Le Médecin malgré lui|kod=fr|var=ЕЦ}}), [[Голубица (опера)|Голубица]], [[Заморин данак (опера)|Заморин данак]]; ораторијумске трилогије [[Искушење (ораторијумска трилогија)|Искушење]] ({{#invoke:Jezik|prikaz|text=La Rédemption|kod=fr|var=ЕЦ}}), [[Смрт и живот (ораторијумска трилогија)|Смрт и живот]] ({{#invoke:Jezik|prikaz|text=Mors et vitа|kod=fr|var=ЕЦ}}); ораторијум [[Тобија (ораторијум)|Тобија]] ({{#invoke:Jezik|prikaz|text=Tobie|kod=fr|var=ЕЦ}}); кантате [[Фернанд (кантата)|Фернанд]] и [[На граници (кантата)|На граници]] ({{#invoke:Jezik|prikaz|text=A la fiontière|kod=fr|var=ЕЦ}}); [[Te Deum]] за два хора (10-огласно), [[2 Stabat mater]] и др. Један је од првих лирика француске опере [[XIX век]]а, односно први од њених значајнијих представника. == Спољашње везе == * [https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=4497 Енциклопедија Српског народног позоришта] * {{cite web | title=Charles Gounod | url=http://www.charles-gounod.com/vi/oeuvres/index.htm}} {{DEFAULTSORT:Гуно, Шарл}} [[Категорија:Рођени 1818.]] [[Категорија:Умрли 1893.]] [[Категорија:Француски композитори]] ghdpnambchzkc69jhqjcminlstpued8 2 4122537 25121283 25115291 2022-07-24T16:12:31Z Acaalexaca 166193 За допринос током акције писања чланака о Паризу wikitext text/x-wiki __БЕЗСАДРЖАЈА__ {{ККПочетак|Lukijan}} {{Корисник Вики/не-мачка}} {{Корисник Вики/Европа1}} {{Корисник Вики/Космет}} {{КККрај}} Световно име: '''Небојша''' Локација: '''Република Српска''' Интересовањa: '''Шта падне под руку, мада путовања и остали овоземаљски пороци радије него оноземаљски и оностани.''' '''Писма''': српска и руска ћирилица, енглеска и њемачка латиница, гајица , грчка слова (што научио из математике) '''Изговори српског језика''': ијекавица (примарно) и екавица. Заговорник да се екавица и ијекавице могу заједно користити. == Чланци == {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Земље које''' '''сам посјетио''' |--- | align=center|{{зас|Албанија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Андора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Аустрија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Босна и Херцеговина|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Грчка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Египат|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Италија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Кипар|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Либија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Мађарска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Република Македонија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Малта|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Немачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Румунија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Русија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Сан Марино|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словачка|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Словенија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Србија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Тунис|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Турска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Холандија|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Хрватска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Француска|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Црна Гора|size=60п}} |--- | align=center|{{зас|Шпанија|size=60п}} |} {| cellspacing="3" cellpadding="0" style="background:#e6ffff; float: right; margin-left: 1em; margin-bottom: 0.5em; border:3px solid #99b3ff" |--- bgcolor="#aaaaff" | align=center colspan=2| '''Аеродроми са ''' '''којих сам летео''' |--- | align=left|{{зас|Аустрија|size=60п}}[[Аеродром Беч|Беч]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Сарајево|Сарајево]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Бања Лука|Бања Лука]] |--- | align=left|{{зас|Босна и Херцеговинa|size=60п}}[[Аеродром Тузла|Тузла]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Међународни аеродром Родос|Родос]] |--- | align=left|{{зас|Грчка|size=60п}}[[Санторини (аеродром)|Санторини]] |--- | align=left|{{зас|Египат|size=60п}}[[Аеродром Хургада|Хургада]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Орио ал Серио Бергамо|Бергамо]] |--- | align=left|{{зас|Италија|size=60п}}[[Аеродром Болоња|Болоња]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Ларнака|Ларнака]] |--- | align=left|{{зас|Кипар|size=60п}}[[Аеродром Пафос|Пафос]] |--- | align=left|{{зас|Либија|size=60п}}[[Аеродром Триполи|Триполи]] |--- | align=left|{{зас|Мађарска|size=60п}}[[Аеродром Ференц Лист Будимпешта|Будимпешта]] |--- | align=left|{{зас|Малта|size=60п}}[[Аеродром Малта|Малта]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфурт на Мајни]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Минхен|Минхен]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Келн/Бон|Келн/Бон]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хановер|Хановер]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Карлсруе/Баден-Баден|Карлсруе/Баден-Баден]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Франкфурт-Хан|Франкфурт-Хан]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Дортмунд|Дортмунд]] |--- | align=left|{{зас|Немачка|size=60п}}[[Аеродром Хамбург|Хамбург]] |--- | align=left|{{зас|Румунија|size=60п}}[[Аеродром Темишвар|Темишвар]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Шереметјево|Москва-Шереметјево]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Москва-Домодедово|Москва-Домодедово]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Внуково|Москва-Внуково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Аеродром Санкт Петербург-Пулково|Санкт Петербург-Пулково]] |--- | align=left|{{зас|Русија|size=60п}}[[Међународни аеродром Волгоград|Волгоград]] |--- | align=left|{{зас|Словачка|size=60п}}[[Аеродром Милан Растислав Штефаник Братислава|Братислава]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Никола Тесла Београд|Београд]] |--- | align=left|{{зас|Србија|size=60п}}[[Аеродром Константин Велики|Ниш]] |--- | align=left|{{зас|Тунис|size=60п}}[[Аеродром Монастир|Монастир]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул|Истанбул-Аеродром Истанбул]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Истанбул-Сабиха Гокчен|Истанбул-Сабиха Гокчен]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Анталија|Анталија]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Адијаман (аеродром)|Адијаман]] |--- | align=left|{{зас|Турска|size=60п}}[[Аеродром Газиантеп|Газиантеп]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Aerodrom Osijek|Осијек]] |--- | align=left|{{зас|Хрватска|size=60п}}[[Аеродром Фрањо Туђман|Загреб]] |--- | align=left|{{зас|Француска|size=60п}}[[Аеродром Перпињан|Перпињан]] |--- | align=left|{{зас|Шпанија|size=60п}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава|Ђирона]] |--- |} {{#babel:sr|en-3|de-2|ru-2|eo-1}} === Опште === *{{зас|Кина}}[[Светска баштина у Кини]] *{{зас|Турска}}[[Светска баштина у Турској]] *{{зас|Русија}}[[Натухајци]] * [[Плава застава]] === Географија === *{{зас|Холандија}}[[Халфвег]] *{{зас|Немачка}}[[Округ Мајн-Кинциг]] *{{зас|Немачка}}[[Роденбах (Ханау)]] *{{зас|Немачка}}[[Кинциг (Мајна)]] *{{зас|Немачка}}[[Сарбрикен (област)]] *{{зас|Босна и Херцеговина}}[[Мојмило (насеље)]] *{{зас|Узбекистан}}[[Андиџан]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау]] *{{зас|Аустрија}}[[Гурк]] *{{зас|Турска}}[[Кахта]] *{{зас|Кина}}[[Тајшан]] *{{зас|Кина}}[[Каипинг]] *{{зас|Кина}}[[Велики канал]] *{{зас|Кипар}}[[Аја Напа]] *{{зас|Грчка}}[[Фира]] *{{зас|Француска}}[[Сен-Мартен (канал)]] *{{зас|Француска}}[[10. арондисман Париза]] === Историја === *{{зас|Немачка}}[[Маркгрофовија Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Велико војводство Баден]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау (грофовија)]] *{{зас|Русија}}[[Јерофеј Хабаров]] *{{зас|Југославија}}[[Авионска несрећа код Јеревана 1988.]] *{{зас|Русија}}[[Битка код Соленикове Ватаге]] *{{зас|Турска}}[[Немрут]] *{{зас|Кина}}[[Маузолеј првог кинеског цара]] *{{зас|Турска}}[[Каракушки тумул]] *{{зас|Турска}}[[Митридат II од Комагене]] *{{зас|Турска}}[[Перге]] *{{зас|Русија}}[[Ђорђе Арсенијевић Емануел]] === Политика === *{{зас| Ukrajina}}[[Десни сектор]] === Аеродроми=== *{{зас|Грчка}}[[Међународни аеродром Родос]] *{{зас|Француска}}[[Аеродром Перпињан]] *{{зас|Немачка}}[[Аеродром Келн/Бон]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Волгоград]] *{{зас|Јерменија}}[[Међународни аеродром Звартноц]] *{{зас|Шпанија}}[[Аеродром Ђирона - Коста Брава]] *{{зас|Русија}}[[Симферопољ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Самара]] *{{зас|Русија}}[[Астрахан (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Сургут (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Аеродром Москва-Жуковски]] *{{зас|Русија}}[[Чељабинск (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Казањ (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Калињинград (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Нови Уренгој (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Мирни (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово]] *{{зас|Русија}}[[Уфа (аеродром)]] *{{зас|Русија}}[[Тјумењ (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Адијаман (аеродром)]] *{{зас|Турска}}[[Аеродром Газиантеп]] *{{зас|Кипар}}[[Пафос (аеродром)]] *{{зас|Грчка}}[[Санторини (аеродром)]] === Авиокомпаније=== *{{зас|Русија}}[[S7 Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Победа (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Utair]] *{{зас|Русија}}[[Ural Airlines]] *{{зас|Русија}}[[UVT Aero]] *{{зас|Русија}}[[RusLine]] *{{зас|Русија}}[[Алроса (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Јамал (авиокомпанија)]] *{{зас|Русија}}[[Nordwind Airlines]] *{{зас|Русија}}[[Азимут (авиокомпанија)]] === Уметност и култура === *{{зас|УК}}[[Киша, пара i брзина]] *{{зас|Србија}}[[Завичајни музеј Жупе]] === Биографије=== *{{зас|Русија}}[[Јелисавета Александровна Строганова]] *{{зас|Грчка}}[[Фани Псата]] *{{зас|Украјина}}[[Арсениј Јацењук]] *{{зас|Црна Гора}}[[Мујо Сочица]] === Проширени чланци === ==== Веће измене ==== *{{зас|Република Српска}}[[Симићи (Власеница)]] *{{зас|Република Српска}}[[Драгашевац]] *{{зас|Србија}}[[Раде Малобабић]] *{{зас|Република Српска}}[[Црква Светог пророка Илије у Цикотама]] *{{зас|Француска}}[[Каркасон]] *{{зас|Француска}}[[Нарбон]] *{{зас|Француска}}[[Перпињан ]] *{{зас|Немачка}}[[Ханау ]] ==== Мале измене ==== *[[Spisak registracionih oznaka u Nemačkoj]] *[[Харлем]] [https://xtools.wmflabs.org/pages/sr.wikipedia.org/Lukijan?uselang=sr Моји чланци] [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/Lukijan#year-counts Корисничка страница] == Фотографије == [[Датотека:Halfweg train station.jpg|60px]] [[Датотека:Рудишта1.jpg|60px ]] [[Датотека:Рудишта4.jpg|60px]] [[Датотека:Рогојевина.jpg|60px]] [[Датотека:Катедрала у Нарбону.jpg|60px]] [[Датотека:Karkason.jpg|60px]] [[Датотека:Adijaman aerodrom.jpeg|60px]] [[Датотека:Aerodrom_Gaziantep.jpg|60px]] == <center>'''Споменице и захвалнице'''</center> == {{СП5000|1194}} <center> {| |{{СС-радитруд|За чланке које си започео и завршио|TheMiner}} | {{дискорд сервер (споменица)|За члана на Дискорд серверу}} | {{Споменица/Биографије познатих жена}} | {{Споменица/ЦЕЕ пролеће}} | {{СС-општа|За досадашњи допринос на Википедији|MareBG}} |{{СС-радитруд|За допринос током акције|Acaalexaca}} |} [[Категорија:Корисник Србин из Републике Српске]] oqts3ds7jtiignc6p46ri9dvbeo335e 0 4123367 25121119 24505973 2022-07-24T13:46:21Z Arijana Neskovic 291538 /* Архитектура */ wikitext text/x-wiki {{Споменик културе |Име= Вигадо |Слика= КАЊИЖА,ВОЈВОДИНА,СРБИЈА....,...jpg |Опис слике= Вигадо |Место= [[Кањижа]] |Општина= [[Општина Кањижа|Кањижа]] |ДРЖ=СРБ |Врста= |Време= [[1894]]. |Тип=[[Споменик културе]] |Степен= |Власник= |Установа=[[Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица|Међуопштински завод за заштиту споменика културе]] |Седиште=[[Суботица]] |Позивни=024 |Пошта=24000 |Адреса=Трг Слободе 1 |Телефон=556-901 |Факс=557-606 |Веб=http://www.heritage-su.org.rs/ |Емајл=office@heritage-su.org.rs }} '''Вигадо''' као специфична [[грађевина]] за забаву, подигнута је [[1894]]. године у оквиру Народног парка ({{jez-mađ|Néppark }}) у [[Кањижа|Кањижи]]. Грађевина представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]].<ref>{{cite web |title=Вигадо |url=https://www.heritage-su.org.rs/vigado/ |website=Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица |accessdate=14. 2. 2020}}</ref> == Архитектура == „Вигадо” је објекат карактеристичан за сва бањска купалишта, крајем [[19. век]]а. Пројекат је израдио градски архитекта Шандор Чука (-{Csuka Sándor}-) [[1893]]. године. Грађевина је правоугаоне основе извесно издигнута од коте терена на вештачки формиран насип, са дрвеним извученим [[трем]]ом који обавија две стране. Приступ у централно постављену дворану за плес је остварен са трема, који је оријентисан ка централном делу парка. Супротно од трема, дворану обавија низ мањих просторија, као што су трпезарија, кухиња, подрум, гардероба и степенице за галерију.Takodje je sluzio i kao restoran,gde se svirala ziva muzika i gde su postojali muzicari. ( Nada Brajic-Turnaic ) koja je svirala klavir u Vigadu. Објекат је помодне романтичарске архитектуре настао по угледу на [[Швајцарска|швајцарске]] виле које карактерише масовна употреба [[Дрво (материјал)|дрвета]]. Доминантне елементе Вигадоа чинио је дрвени трем са декоративним резбареним елементима и [[бондручна конструкција]] [[Торањ|торња]]. [[Фасада|Фасадно платно]] је изведено у комбинацији жуте и црвене фасадне [[Опека|опеке]]. Приземни отвори су са завршетком у облику готског преломљеног лука. Спратни отвори су кружни са идентичном декорацијом. [[Кров]] је разуђен, двоводни са извученим тремом на дужој фасади ка [[парк]]у и акцентираним торњем на краћој страни. Данас је објекат ван функције изложен пропадању. Читаво здање налази се у веома трошном стању. Уклоњени су сви дрвени декоративни елементи, те данас овако „огољен” објекат ничим не указује на лепоту и раскош некадашњег централног здања Народног парка и бање. == Галерија == <gallery mode="packed"> Датотека:Vigado 1.jpg Датотека:Vigado 2.jpg Датотека:Vigado 3.jpg </gallery> == Види још == * [[Списак споменика културе у Севернобанатском округу]] * [[Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица]] == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд] * [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика] * [https://web.archive.org/web/20120305135731/http://www.heritage-db.org/cir/nkd/lista Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара] {{портал бар|Србија}} [[Категорија:Непокретна културна добра]] [[Категорија:Споменици културе Србије]] [[Категорија:Грађевине у Кањижи]] pxw2cy1m5b0b8vdw4l2zxu90gjblbpj 25121213 25121119 2022-07-24T15:27:55Z 95.85.162.235 /* Архитектура */ wikitext text/x-wiki {{Споменик културе |Име= Вигадо |Слика= КАЊИЖА,ВОЈВОДИНА,СРБИЈА....,...jpg |Опис слике= Вигадо |Место= [[Кањижа]] |Општина= [[Општина Кањижа|Кањижа]] |ДРЖ=СРБ |Врста= |Време= [[1894]]. |Тип=[[Споменик културе]] |Степен= |Власник= |Установа=[[Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица|Међуопштински завод за заштиту споменика културе]] |Седиште=[[Суботица]] |Позивни=024 |Пошта=24000 |Адреса=Трг Слободе 1 |Телефон=556-901 |Факс=557-606 |Веб=http://www.heritage-su.org.rs/ |Емајл=office@heritage-su.org.rs }} '''Вигадо''' као специфична [[грађевина]] за забаву, подигнута је [[1894]]. године у оквиру Народног парка ({{jez-mađ|Néppark }}) у [[Кањижа|Кањижи]]. Грађевина представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]].<ref>{{cite web |title=Вигадо |url=https://www.heritage-su.org.rs/vigado/ |website=Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица |accessdate=14. 2. 2020}}</ref> == Архитектура == „Вигадо” је објекат карактеристичан за сва бањска купалишта, крајем [[19. век]]а. Пројекат је израдио градски архитекта Шандор Чука (-{Csuka Sándor}-) [[1893]]. године. Грађевина је правоугаоне основе извесно издигнута од коте терена на вештачки формиран насип, са дрвеним извученим [[трем]]ом који обавија две стране. Приступ у централно постављену дворану за плес је остварен са трема, који је оријентисан ка централном делу парка. Супротно од трема, дворану обавија низ мањих просторија, као што су трпезарија, кухиња, подрум, гардероба и степенице за галерију.Takodje je sluzio i kao restoran,gde se svirala ziva muzika i gde su postojali Kanjiski muzicari koji su svirali instrumente za goste. Објекат је помодне романтичарске архитектуре настао по угледу на [[Швајцарска|швајцарске]] виле које карактерише масовна употреба [[Дрво (материјал)|дрвета]]. Доминантне елементе Вигадоа чинио је дрвени трем са декоративним резбареним елементима и [[бондручна конструкција]] [[Торањ|торња]]. [[Фасада|Фасадно платно]] је изведено у комбинацији жуте и црвене фасадне [[Опека|опеке]]. Приземни отвори су са завршетком у облику готског преломљеног лука. Спратни отвори су кружни са идентичном декорацијом. [[Кров]] је разуђен, двоводни са извученим тремом на дужој фасади ка [[парк]]у и акцентираним торњем на краћој страни. Данас је објекат ван функције изложен пропадању. Читаво здање налази се у веома трошном стању. Уклоњени су сви дрвени декоративни елементи, те данас овако „огољен” објекат ничим не указује на лепоту и раскош некадашњег централног здања Народног парка и бање. == Галерија == <gallery mode="packed"> Датотека:Vigado 1.jpg Датотека:Vigado 2.jpg Датотека:Vigado 3.jpg </gallery> == Види још == * [[Списак споменика културе у Севернобанатском округу]] * [[Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица]] == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд] * [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика] * [https://web.archive.org/web/20120305135731/http://www.heritage-db.org/cir/nkd/lista Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара] {{портал бар|Србија}} [[Категорија:Непокретна културна добра]] [[Категорија:Споменици културе Србије]] [[Категорија:Грађевине у Кањижи]] hicu22wqb3pugx6m7p4jb3z8g7lug38 25121520 25121213 2022-07-24T20:17:33Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/95.85.162.235|95.85.162.235]] ([[User talk:95.85.162.235|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Arijana Neskovic|Arijana Neskovic]] wikitext text/x-wiki {{Споменик културе |Име= Вигадо |Слика= КАЊИЖА,ВОЈВОДИНА,СРБИЈА....,...jpg |Опис слике= Вигадо |Место= [[Кањижа]] |Општина= [[Општина Кањижа|Кањижа]] |ДРЖ=СРБ |Врста= |Време= [[1894]]. |Тип=[[Споменик културе]] |Степен= |Власник= |Установа=[[Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица|Међуопштински завод за заштиту споменика културе]] |Седиште=[[Суботица]] |Позивни=024 |Пошта=24000 |Адреса=Трг Слободе 1 |Телефон=556-901 |Факс=557-606 |Веб=http://www.heritage-su.org.rs/ |Емајл=office@heritage-su.org.rs }} '''Вигадо''' као специфична [[грађевина]] за забаву, подигнута је [[1894]]. године у оквиру Народног парка ({{jez-mađ|Néppark }}) у [[Кањижа|Кањижи]]. Грађевина представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]].<ref>{{cite web |title=Вигадо |url=https://www.heritage-su.org.rs/vigado/ |website=Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица |accessdate=14. 2. 2020}}</ref> == Архитектура == „Вигадо” је објекат карактеристичан за сва бањска купалишта, крајем [[19. век]]а. Пројекат је израдио градски архитекта Шандор Чука (-{Csuka Sándor}-) [[1893]]. године. Грађевина је правоугаоне основе извесно издигнута од коте терена на вештачки формиран насип, са дрвеним извученим [[трем]]ом који обавија две стране. Приступ у централно постављену дворану за плес је остварен са трема, који је оријентисан ка централном делу парка. Супротно од трема, дворану обавија низ мањих просторија, као што су трпезарија, кухиња, подрум, гардероба и степенице за галерију.Takodje je sluzio i kao restoran,gde se svirala ziva muzika i gde su postojali muzicari. ( Nada Brajic-Turnaic ) koja je svirala klavir u Vigadu. Објекат је помодне романтичарске архитектуре настао по угледу на [[Швајцарска|швајцарске]] виле које карактерише масовна употреба [[Дрво (материјал)|дрвета]]. Доминантне елементе Вигадоа чинио је дрвени трем са декоративним резбареним елементима и [[бондручна конструкција]] [[Торањ|торња]]. [[Фасада|Фасадно платно]] је изведено у комбинацији жуте и црвене фасадне [[Опека|опеке]]. Приземни отвори су са завршетком у облику готског преломљеног лука. Спратни отвори су кружни са идентичном декорацијом. [[Кров]] је разуђен, двоводни са извученим тремом на дужој фасади ка [[парк]]у и акцентираним торњем на краћој страни. Данас је објекат ван функције изложен пропадању. Читаво здање налази се у веома трошном стању. Уклоњени су сви дрвени декоративни елементи, те данас овако „огољен” објекат ничим не указује на лепоту и раскош некадашњег централног здања Народног парка и бање. == Галерија == <gallery mode="packed"> Датотека:Vigado 1.jpg Датотека:Vigado 2.jpg Датотека:Vigado 3.jpg </gallery> == Види још == * [[Списак споменика културе у Севернобанатском округу]] * [[Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица]] == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд] * [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика] * [https://web.archive.org/web/20120305135731/http://www.heritage-db.org/cir/nkd/lista Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара] {{портал бар|Србија}} [[Категорија:Непокретна културна добра]] [[Категорија:Споменици културе Србије]] [[Категорија:Грађевине у Кањижи]] pxw2cy1m5b0b8vdw4l2zxu90gjblbpj 25121521 25121520 2022-07-24T20:17:43Z Dungodung 490 wikitext text/x-wiki {{Споменик културе |Име= Вигадо |Слика= КАЊИЖА,ВОЈВОДИНА,СРБИЈА....,...jpg |Опис слике= Вигадо |Место= [[Кањижа]] |Општина= [[Општина Кањижа|Кањижа]] |ДРЖ=СРБ |Врста= |Време= [[1894]]. |Тип=[[Споменик културе]] |Степен= |Власник= |Установа=[[Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица|Међуопштински завод за заштиту споменика културе]] |Седиште=[[Суботица]] |Позивни=024 |Пошта=24000 |Адреса=Трг Слободе 1 |Телефон=556-901 |Факс=557-606 |Веб=http://www.heritage-su.org.rs/ |Емајл=office@heritage-su.org.rs }} '''Вигадо''' као специфична [[грађевина]] за забаву, подигнута је [[1894]]. године у оквиру Народног парка ({{jez-mađ|Néppark }}) у [[Кањижа|Кањижи]]. Грађевина представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]].<ref>{{cite web |title=Вигадо |url=https://www.heritage-su.org.rs/vigado/ |website=Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица |accessdate=14. 2. 2020}}</ref> == Архитектура == „Вигадо” је објекат карактеристичан за сва бањска купалишта, крајем [[19. век]]а. Пројекат је израдио градски архитекта Шандор Чука (-{Csuka Sándor}-) [[1893]]. године. Грађевина је правоугаоне основе извесно издигнута од коте терена на вештачки формиран насип, са дрвеним извученим [[трем]]ом који обавија две стране. Приступ у централно постављену дворану за плес је остварен са трема, који је оријентисан ка централном делу парка. Супротно од трема, дворану обавија низ мањих просторија, као што су трпезарија, кухиња, подрум, гардероба и степенице за галерију. Објекат је помодне романтичарске архитектуре настао по угледу на [[Швајцарска|швајцарске]] виле које карактерише масовна употреба [[Дрво (материјал)|дрвета]]. Доминантне елементе Вигадоа чинио је дрвени трем са декоративним резбареним елементима и [[бондручна конструкција]] [[Торањ|торња]]. [[Фасада|Фасадно платно]] је изведено у комбинацији жуте и црвене фасадне [[Опека|опеке]]. Приземни отвори су са завршетком у облику готског преломљеног лука. Спратни отвори су кружни са идентичном декорацијом. [[Кров]] је разуђен, двоводни са извученим тремом на дужој фасади ка [[парк]]у и акцентираним торњем на краћој страни. Данас је објекат ван функције изложен пропадању. Читаво здање налази се у веома трошном стању. Уклоњени су сви дрвени декоративни елементи, те данас овако „огољен” објекат ничим не указује на лепоту и раскош некадашњег централног здања Народног парка и бање. == Галерија == <gallery mode=packed> Датотека:Vigado 1.jpg Датотека:Vigado 2.jpg Датотека:Vigado 3.jpg </gallery> == Види још == * [[Списак споменика културе у Севернобанатском округу]] * [[Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица]] == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд] * [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика] * [https://web.archive.org/web/20120305135731/http://www.heritage-db.org/cir/nkd/lista Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара] {{портал бар|Србија}} [[Категорија:Непокретна културна добра]] [[Категорија:Споменици културе Србије]] [[Категорија:Грађевине у Кањижи]] dllofsiy9yosqxpwo9ajnvrr8b9vkk3 0 4127689 25121880 25120861 2022-07-25T06:07:11Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Свет из доба јуре: Надмоћ | слика = Jurassic World Dominion.jpg | опис_слике = ''Филмски постер на српском језику'' | оназив = ''Jurassic World: Dominion'' | година = [[2022]]. | земља = {{застава|САД}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = | на_основу = | режија = Колин Тревороу | продуцент = Френк Маршал<br />Патрик Краули | сценарио = Колин Тревороу<br />Емили Кармајкл | музика = Мајкл Ђачино | улоге = [[Крис Прат]]<br />[[Брајс Далас Хауард]]<br />[[Сем Нил]]<br />[[Лора Дерн]]<br />[[Џеф Голдблум]]<br />[[Мамаду Ати]]<br />[[Деванда Вајз]] | компанија = Amblin Entertainment<br />Perfect World Pictures | студио = [[Universal Pictures]] | трајање = 146 минута<ref name=Bell>{{cite web |last=Bell |first=Gabriel |title='Jurassic World Dominion's Dino-Sized Runtime Revealed |url=https://collider.com/jurassic-world-dominion-run-time-2-hours-26-minutes/ |website=Collider |access-date=April 5, 2022 |date=April 5, 2022}}</ref> | монтажа = Марк Сангер | сниматељ = Џон Шварцман | сценографија = | награде = | буџет = 185 милиона долара | зарада = 922,6 милиона долара<ref name=BOM>{{cite web|url=https://www.boxofficemojo.com/release/rl4043671041/|title= Jurassic World Dominion (2022) |website=Box Office Mojo|access-date=June 6, 2022}}</ref> | претходни = [[Свет из доба јуре: Уништено краљевство]] | следећи = | вебсајт = | имдб = }} '''''Свет из доба јуре: Надмоћ''''' ({{јез-ен|Jurassic World: Dominion}}) амерички је [[Научнофантастични филм|научнофантастични]] [[авантуристички филм]] из [[2022]]. године, режисера Колина Тревороуа према сценарију који су написали Тревороу и Емили Кармајкл. Наставак је филма ''[[Свет из доба јуре: Уништено краљевство]]'' (2018), шести је филм у франшизи ''Парк из доба јуре'' и трећи је филм у серијалу ''Свет из доба јуре''. Филм су продуцирали Френк Маршал и Патрик Краули, док је [[Стивен Спилберг]] био извршни продуцент. У главним улогама су [[Крис Прат]], [[Брајс Далас Хауард]], [[Сем Нил]], [[Лора Дерн]], [[Џеф Голдблум]], [[Џастис Смит]], [[Данијела Пинеда]], [[Џејк Џонсон]], [[Омар Сај]], [[Изабела Сермон]] и [[Бредли Вонг]]. Радња је смештена четири године након догађаја из претходног филма, док [[диносауруси]] живе и лове заједно са људима широм света. Снимање је почело у [[Канада|Канади]] у фебруару 2020. године и преселило се у Енглеску следећег месеца. Снимање је прекинуто у марту због [[Пандемија ковида 19|пандемије вируса корона]], а настављено је у јулу исте године. Филм је премијерно приказан 23. маја 2022. у [[Мексико Сити]]ју, док је у америчким биоскопима издат 10. јуна исте године. Добио је углавном негативне критике критичара. == Радња == Филм се одвија четири године након што је Исла Нублар уништен. Диносауруси сада живе и лове заједно са људима широм света. Ова крхка равнотежа ће преобликовати будућност и одредити, једном заувек, да ли ће људска бића остати главни предатори на планети коју сада деле са најстрашнијим створењима у историји. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Крис Прат]] || Овен Грејди |- | [[Брајс Далас Хауард]] || Клер Диринг |- | [[Сем Нил]] || др Алан Грант |- | [[Лора Дерн]] || др Ели Сетлер |- | [[Џеф Голдблум]] || др Ијан Малком |- | [[Деванда Вајз]] || Кејла Вотс |- | [[Мамаду Ати]] || Ремзи Коул |- | [[Бредли Вонг]] || др Хенри Ву |- | [[Омар Сај]] || Бери Сембене |- | [[Џастис Смит]] || Френклин Веб |- | [[Данијела Пинеда]] || Зија Родригез |- | [[Изабела Сермон]] || Мејзи Локвуд |- | [[Дичен Лакман]] || Сојона Сантос |- | [[Скот Хејз]] || Рејн Делакорт |- |} == Референце == {{Рефлист}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов}} {{низ | пре = ''[[Топ ган: Маверик]]'' | титула= Филмови са највећом зарадом у 2022. години (САД)<br /><small>12. јун</small> | после= — }} {{Парк из доба јуре}} [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Научнофантастични филмови 2020-их]] [[Категорија:Филмски серијали]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:3Д филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови студија Universal Pictures]] [[Категорија:Парк из доба јуре]] 5w1a9gw6uxamrrkaww9d53d4j7ni38t 0 4134128 25121964 24565910 2022-07-25T08:51:34Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Бранимир Јочић | слика = | пуно_име = Бранимир Јочић<ref name="FKSpartak">{{cite web|url=https://www.fkspartak.com/svi-igraci_2018-2019/4-jocic-branimir/|title=Jočić, Branimir|publisher=ФК Спартак Суботица, званична презентација|accessdate=22. 3. 2020}}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|1994|7|10|год=да}}<ref name="FKSpartak"/> | место_рођења = [[Сомбор]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref name="Jelenfootball">{{cite web|url=http://www.jelenfootball.com/igrac/10606/Branimir-Jocic.html|title=Branimir Jočić|website=jelenfootball.com|date=23. 9. 2013|accessdate=22. 3. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304191435/http://www.jelenfootball.com/igrac/10606/Branimir-Jocic.html|archivedate=04. 03. 2016}}</ref> | држављанство = српско<ref name="Utakmica">{{cite web|url=http://www.utakmica.rs/fudbaler/1299-jocic-branimir|title=Jočić, Branimir|publisher=utakmica.rs|date=16. 8. 2014|accessdate=22. 3. 2020|archive-date=22. 03. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200322105124/http://www.utakmica.rs/fudbaler/1299-jocic-branimir|url-status=dead}}</ref> | висина = 1,82 m<ref name="Srbijafudbal"/> | маса = 80 kg<ref name="Srbijafudbal"/> | надимак = | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)#Дефанзивни везни|задњи везни]]<ref name="Tim2013"/> | актуелни_клуб = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | актуелни_број = 4 | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Црвенка|Црвенка]]<ref name="Jelenfootball"/> | младе_године2 = | млади_клубови2 = [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]]<ref name="Jelenfootball"/> | године1 = 2012—2021. | клубови1 = [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] | наступи1 = 120 | голови1 = 2 | године2 = 2012—2014. | клубови2 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Палић|Палић]] | наступи2 = 51 | голови2 = 0 | године3 = 2014—2015. | клубови3 = {{аббр|→|двојна регистрација}} [[ФК Сента|Сента]] | наступи3 = 13 | голови3 = 1 | године4 = 2021. | клубови4 = [[ФК Рудар Пљевља|Рудар Пљевља]] | наступи4 = 15 | голови4 = 0 | године5 = 2022— | клубови5 = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | наступи5 = 18 | голови5 = 2 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | актуелизовано1_(датум) = 25. јул 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Бранимир Јочић''' ([[Сомбор]], [[10. јул]]а [[1994]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер који наступа на позицији [[Играч средине терена (фудбал)#Дефанзивни везни|задњег везног]]. == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|25. јула 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/b-jočić/357399|title=Branimir Jočić|website=macsonuclarim.com|accessdate=27. 5. 2021|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}} |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Палић|Палић]] <small>'''''(позајмица)'''''</small> |[[Српска лига Војводина 2012/13.|2012/13.]]<ref>{{cite news|url=https://www.subotica.info/2012/07/12/fk-palic-zapoceo-sa-pripremama|title=FK Palić započeo sa pripremama|last=Vuković|first=Dejan|publisher=subotica.info|date=12. 7. 2012|accessdate=22. 3. 2020}}</ref> |rowspan="2"|[[Српска лига Војводина]] |26||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''26'''||'''0''' |- |[[Српска лига Војводина 2013/14.|2013/14.]]<ref name="Srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/zlatibor_voda/jocic_b.htm|title=Јочић, Бранимир|website=srbijafudbal.com|accessdate=22. 3. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190823234838/http://srbijafudbal.com/zlatibor_voda/jocic_b.htm|archivedate=23. 08. 2019}}</ref> |25||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''25'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !51!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!51!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Сента|Сента]] <small>'''''(двојна регистрација)'''''</small> |[[Српска лига Војводина 2014/15.|2014/15.]]<ref name="Senta">{{cite web|url=http://www.fk-senta.org.rs/sr/Igraci/Branimir-Jocic/|script-title=Branimir Jočić|website=ФК Сента, званична презентација|accessdate=22. 3. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20141228031908/http://www.fk-senta.org.rs/sr/Igraci/Branimir-Jocic/|archivedate=28. 12. 2014|title=Архивирана копија}}</ref> |Српска лига Војводина !13!!1!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!13!!1 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="9"|[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]]<ref name="Tim2013">{{cite web|url=http://www.fkspartakzlatiborvoda.com/igraci/|title=Igrači|website=ФК Спартак Суботица, званична презентација|accessdate=22. 3. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130829071633/http://www.fkspartakzlatiborvoda.com/igraci/|archivedate=29. 8. 2013}}</ref> |rowspan="8"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |0||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]]<ref name="Statistika">{{cite web|url=http://www.fkspartak.com/prvi-tim-statistika/|title=Prvi tim - statistika|website=ФК Спартак Суботица, званична презентација|accessdate=22. 3. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20141112154448/http://www.fkspartak.com/prvi-tim-statistika/|archivedate=12. 11. 2014}}</ref> |13||0||2||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''15'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]]<ref name="JSL1516">{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php/klubovi/spartak/igracki-kadar|title=FK Spartak - Igrački kadar|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=22. 3. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150721143332/http://www.superliga.rs/index.php/klubovi/spartak/igracki-kadar|archivedate=21. 7. 2015}}</ref> |31||0||5||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''36'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]]<ref name="sls1617">{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2019-20/player/1-super-liga-srbije-2016-17/418-04-jocic-branimir|title=Jočić, Branimir — sezona 2016/17.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=22. 3. 2020}}</ref> |5||1||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''5'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]<ref name="sls1718">{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2019-20/player/2-super-liga-srbije-2017-18/969-04-jocic-branimir|title=Jočić, Branimir — sezona 2017/18.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=22. 3. 2020|archive-date=22. 03. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200322105118/https://superliga.rs/sezone/2019-20/player/2-super-liga-srbije-2017-18/969-04-jocic-branimir|url-status=dead}}</ref> |31||0||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''32'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]<ref name="sls1819">{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2019-20/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1708-04-jocic-branimir|title=Jočić, Branimir — sezona 2018/19.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=22. 3. 2020}}</ref> |8||0||0||0||3||0||colspan="2"|—||'''11'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]<ref name="sls1920">{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2019-20/player/4-super-liga-srbije-2019-20/2269-04-jocic-branimir|title=Jočić, Branimir — sezona 2019/20.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=22. 3. 2020}}</ref> |21||1||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''22'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/3005-04-jocic-branimir|title=Jočić, Branimir — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=27. 5. 2021}}</ref> |11||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''11'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !120!!2!!9!!0!!3!!0!!colspan="2"|—!!132!!2 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Рудар Пљевља|Рудар Пљевља]] |[[Прва лига Црне Горе у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://www.resultados-futbol.com/jugador/2022/B-Jocic-218447|title=B. Jocic|website=resultados-futbol.com|accessdate=25. 5. 2022|language=es}}</ref> |[[Прва лига Црне Горе у фудбалу|Прва лига Црне Горе]] !15!!0!!1!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!16!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2021-22/player/6-prva-liga-srbije-2021-22/3974-28-jocic-branimir|title=Jočić, Branimir — sezona 2021/22.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |15||2||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''15'''||'''2''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23]].<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-super-liga-srbije-2022-23/4391-joi-branimir|title=Jočić, Branimir — sezona 2022/23.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=25. 7. 2022}}</ref> |Суперлига Србије |3||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''3'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !18!!2!!0!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!18!!2 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !217!!5!!10!!0!!3!!0!!colspan="2"|—!!240!!5 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} == Трофеји, награде и признања == === Екипно === ;Младост Нови Сад * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] : [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/super-liga/130695/mladost-gat-u-super-ligi-podvig-za-sva-vremena|title=Младост ГАТ у Супер лиги: Подвиг за сва времена|publisher=[[Спортски журнал]]|date=17. 5. 2022|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Србија}} * {{Soccerway|branimir-joi/357399}} * {{Transfermarkt|334551}} * {{soccerbase|93909}} * {{UEFA player|250120529}} * {{WorldFootball.net|branimir-jocic}} * {{Footballdatabase|239989}} * {{Zerozero|324330}} {{Младост Нови Сад}} {{DEFAULTSORT:Јочић, Бранимир}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Спортисти из Сомбора]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Спартака Суботице]] [[Категорија:Фудбалери Палића]] [[Категорија:Фудбалери Сенте]] [[Категорија:Фудбалери Рудара (Пљевља)]] [[Категорија:Фудбалери Младости Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Црне Горе]] 08cwtuya7rgdjygkcjwqlxlekkp0mux 0 4137205 25121405 25119496 2022-07-24T18:28:47Z 185.37.27.39 wikitext text/x-wiki {{Телевизијска емисија | име = Камионџије д.о.о | слика = Kamiondžije doo.jpg | опис_слике = ''Лого серије'' | наслов = | име2 = | жанр = [[Филмска комедија|комедија]] | формат = [[Телевизијска серија]] | издавач = | творац = [[Гордан Михић]] | сценариста = [[Владимир Ђурђевић]]<br />Маријана Чулић Вићентић<br />Филип Чоловић <br /> (адаптација)<br />[[Гордан Михић]]<br /> [[Жељко Хубач]] <br /> Јелена Мијовић | режија = [[Филип Чоловић]] | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Тихомир Станић]]<br />[[Ненад Јездић]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = Камион шестотон | завршна_тема = | слоган = | композитор = [[Владимир Петричевић]] | држава = {{застава|Србија}} | језик = [[српски]] | сезоне = 3 | епизоде = 44 | списак = | локација = [[Уб]] | уредник = Саша Радојевић | директор_серије = Ненад Димитријевић | извршни_продуцент = Игор Стојановић | продуцент = Небојша Гарић | кинематографија = Небојша Башић <br /> Гојко Деспотовић | сценографија = Александар Цвијановић | монтажа = Бојан Филиповић | трајање = 52 минута | продукција = [[Нира Про]] Београд <br /> [[РТС]] <br /> [[Телеком Србија]] | дистрибутер = | канал = | формат_слике = | формат_тона = | премијерно_приказивање = [[РТС 1]] | почетак = [[28. децембар]] [[2020]]. | крај = | статус = још траје | претходник = | наследник = | сродство = | емитовање_у_Српској = да | канал3 = [[РТРС]] <br />[[ФТВ]] | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак_емитовања3 = [[13. март]] [[2021]]. | крај_емитовања3 = | статус3 = | претходник3 = | наследник3 = | сродно_приказивање3 = | сајт = | сајт2 = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Камионџије д.о.о ''''' је [[Србија|српска]] [[телевизијска серија]]. ==Радња== У фокусу приче је мали, обичан човек, који пролази кроз перипетије разних девијација актуелних друштвених односа. Ово је прича о два човека, два потпуно различита темперамента, различитих интересовања, немања посла, који вероватно никада не би друговали, али их је животна ситуација спојила да буду пријатељи и сувозачи... Прича почиње случајним сусретом Жиће, бившег шофера, а потом библиотекара у малој сеоској школи у околини Уба, и Баје, возача аутобуса у градском саобраћајном предузећу у Убу. Тај сусрет ће у потпуности изменити њихове животе. Пошто су обојица остали без посла, они су, гледајући репризу серије "Камионџије" са популарним Чкаљом и Павлом Вујисићем, који су играли Јарета и Пају, одлучили да купе камион и оснују фирму за превоз робе. Током заједничког рада, Баја и Жића пролазе кроз низ занимљивих и духовитих, а друштвено актуелних авантура, током којих гледаоци могу да се упознају са разним судбинама обичних, такозваних "малих људи" који живе у провинцији и који своју свакодневицу проводе на сасвим други начин, у односу на "брзи живот" у узаврелим градским срединама. Комедија по жанру, серија је својеврсни омаж "Камионџијама" из седамдесетих година, како је то замислио писац истих сценарија, покојни Гордан Михић. У серији "Камионџије д.о.о.", постоји јасна разлика у односу на "Камионџије" из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Нову серију с подједнаким интересовањем могу да прате и поштоваоци претходних серијала, али и нова публика, која није "оптерећена" догодовштинама Паје и Јарета, јер може да се поистовети са новим главним ликовима, који постављени у контекст овог времена, постају оригинални јунаци данашњице. ==Улоге== ===Главне=== *[[Тихомир Станић]] као Живорад Грујић "Жића" *[[Ненад Јездић]] као Баја Бабурић *[[Паулина Манов]] као Дара Грујић *[[Бранислав Зеремски]] као Ђорђе Грчић "Грча Јарац" *[[Јелена Ступљанин]] као Сека Грчић (сезона 1) *[[Анка Гаћеша]] као Невенка (сезона 2) *[[Марко Гверо]] као Грга Мурињо (главни: сезона 2; епизодни: сезона 1) *[[Тања Пјевац]] као келнерица Зока (главни: сезона 2; епизодни: сезона 1) *[[Небојша Илић]] као Родољуб *[[Јована Гавриловић]] као Авдика ===Епизодни=== {{Списак глумаца}} |- | [[Владислав Михаиловић]] || Тале |- | [[Иван Јевтовић]] || Петопарац |- | [[Амар Ћоровић]] || Сеад |- | [[Андреј Шепетковски]] || Реџа |- | [[Jeлица Сретеновић]] || Тетка/Милица |- | [[Славиша Чуровић]] || Емир Шарачевић |- | [[Милош Ђорђевић]] || Тровач |- | [[Михаило Лаптошевић]] || Шваца |- | [[Раде Марковић (глумац и сценариста)|Раде Марковић]] || директор школе |- | [[Бранка Пујић]] || разредна |- | [[Ања Мит]] || Мира |- | [[Изудин Бајровић]] || Меша |- | [[Вања Ненадић]] || Жута |- | [[Јован Мемедовић]] || лично |- | [[Милорад Милинковић]] || лично |- | [[Софија Јуричан]] || Лили |- | [[Бојана Ђурашковић]] || Тијана |- | [[Ива Штрљић]] || Шалтеруша |- | Јована Кнежевић || таксисткиња |- | Владимир Гајовић || Раша |- | [[Младен Совиљ]] || Зоран |- | Марко Николић || полицајац |- | Тара Милутиновић || девојка за посао |- | [[Душан Дуле Савић]] || лично |- | [[Мина Николић]] || Мина |- | Николија Николић || Николина |- | [[Иван Томашевић]] || судија |- | [[Душко Ашковић]] || |- | [[Радован Пулетић]] || |- | [[Вук Трнавац]] || Буцa |- | [[Сара Хубач]] || Маја |- | Тадеј Милутиновић || Тадеј |- | [[Данина Јефтић]] || Ђера |- | [[Ива Илинчић]] || Силвана |- | [[Дара Џокић]] || Дуда |- | [[Олга Одановић]] || Биба |- | [[Бојан Димитријевић (глумац)|Бојан Димитријевић]] ||Миле |- | [[Нела Михаиловић]] || Силванина мајка |- | [[Небојша Миловановић]] || иследник |- | [[Бора Ненић]] || Скочаић |- | [[Слободан Нинковић]] || Бата Крњаја |- | [[Весна Чипчић]] ||Лепосава |- | [[Оливера Викторовић]] || Радојче |- | [[Милан Михаиловић]] || Божа |- | [[Властимир Велисављевић]] || Влаки |- | [[Јован Радовановић]] || Јова |- | [[Новак Билбија]] || чичица |- | [[Милена Предић]] || Милена |- | [[Борис Миливојевић]] || Мића |- | [[Тијана Марковић]] || Љубинка |- | [[Душан Радовић (глумац)|Душко Радовић]] || саобраћајац |- | [[Милош Влалукин]] || Раде/Гиле |- | [[Мира Ђурђевић]] || Магда |- | [[Игор Дамњановић]] || други здепасти |- | [[Горан Даничић]] || шљункар |- | [[Бојан Перић]] || Сале богатун |- | Бојан Јовин || Џибра |- | [[Радомир Николић (глумац) |Радомир Николић]] || ливрејисани батлер |- | [[Димитрије Илић]] || саобраћајац |- | [[Александар Ђурица]] || адвокат |- | [[Гордана Јошић]] || средовечна |- | [[Бојана Ђурашковић]] || Тијана |- | [[Ненад Ћирић]] || психијатар |- | [[Слободан Тешић]] || газда стоваришта |- | [[Ђорђе Стојковић (глумац)|Ђорђе Стојковић]] || Толе |- | [[Гордана Пауновић]] || Беца |- | [[Никола Вујовић]] || бадаваџија |- | [[Дубравко Јовановић]] || Костадин |- | [[Игор Филиповић]] || Радивоје шурак |- | [[Лора Орловић]] || Гиџиница |- | [[Срђан Ивановић]] || железничар |- | [[Ђорђе Марковић]] || терапеут/ортопед |- | [[Мариана Аранђеловић]] || госпођа |- | [[Немања Јаничић (глумац)|Немања Јаничић]] || Станко |- | [[Предраг Милетић]] || Живојин |- | [[Миленко Павлов]] || адвокат Пантић |- | [[Данијел Сич]] || Пера |- | [[Бојана Ковачевић]] || Бојана |- | [[Владан Гајовић]] || пијанац |- | [[Владимир Јоцовић]] || саобраћајац |- | [[Ерол Кадић]] || доктор |- | Душан Ковачевић || први здепасти |- | [[Миа Радовановић]] || медицинска сестра 1 |- | [[Тијана Максимовић (глумица, 1994)|Тијана Максимовић]] || медицинска сестра 2 |- | [[Софија Медић]] || медицинска сестра 3 |- | Никола Крнета || саобраћајац |- | Нинослав Ћулум || бадаваџија 2 |- | Никола Штрбац || Стева |- | Анида Исановић || Анида |- | Алекса Радојловић || Ћелавац |- | [[Иван Зекић]] || "Крештав" Зоран |} == Епизоде == {{Main|Списак епизода серије Камионџије доо}} <onlyinclude> {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 =Камионџије д.о.о (1. сезона) | епизоде1 = 20 | премијера1 = {{датум почетка|2020|12|28}} | финале1 = {{датум завршетка|2021|1|22}} |- | боја2 = #084B8A | линк2 =Камионџије д.о.о (2. сезона) | епизоде2 = 12 | премијера2 = {{датум почетка|2022|1|8}} | финале2 = {{датум завршетка|2022|2|13}} |- | боја3 = #084B8A | линк3 =Камионџије д.о.о (3. сезона) | епизоде3 = 12 | премијера3 = {{датум почетка|2023||}} | финале3 = {{датум завршетка|2023||}} }}</onlyinclude> ==Референце== {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=12463898|title=Камионџије}} {{Камионџије}} [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2020.]] [[Категорија:Српске серије које су се престале приказивати 2021.]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] [[Категорија:Емисије и серије на РТС-у]] [[Категорија:Оригинални програм канала Суперстар ТВ]] d3mruwnvnllfmrspr2aacx1fsfoyn1c 25121408 25121405 2022-07-24T18:31:16Z 185.37.27.39 wikitext text/x-wiki {{Телевизијска емисија | име = Камионџије д.о.о | слика = Kamiondžije doo.jpg | опис_слике = ''Лого серије'' | наслов = | име2 = | жанр = [[Филмска комедија|комедија]] | формат = [[Телевизијска серија]] | издавач = | творац = [[Гордан Михић]] | сценариста = [[Владимир Ђурђевић]]<br />Маријана Чулић Вићентић<br />Филип Чоловић <br /> (адаптација)<br />[[Гордан Михић]]<br /> [[Жељко Хубач]] <br /> Јелена Мијовић | режија = [[Филип Чоловић]] | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Тихомир Станић]]<br />[[Ненад Јездић]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = Камион шестотон | завршна_тема = | слоган = | композитор = [[Владимир Петричевић]] | држава = {{застава|Србија}} | језик = [[српски]] | сезоне = 3 | епизоде = 44 | списак = | локација = [[Уб]] | уредник = Саша Радојевић | директор_серије = Ненад Димитријевић | извршни_продуцент = Игор Стојановић | продуцент = Небојша Гарић | кинематографија = Небојша Башић <br /> Гојко Деспотовић | сценографија = Александар Цвијановић | монтажа = Бојан Филиповић | трајање = 52 минута | продукција = [[Нира Про]] Београд <br /> [[РТС]] <br /> [[Телеком Србија]] | дистрибутер = | канал = | формат_слике = | формат_тона = | премијерно_приказивање = [[РТС 1]] | почетак = [[28. децембар]] [[2020]]. | крај = | статус = још траје | претходник = | наследник = | сродство = | емитовање_у_Српској = да | канал3 = [[РТРС]] <br />[[ФТВ]] | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак_емитовања3 = [[13. март]] [[2021]]. | крај_емитовања3 = | статус3 = | претходник3 = | наследник3 = | сродно_приказивање3 = | сајт = | сајт2 = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Камионџије д.о.о ''''' је [[Србија|српска]] [[телевизијска серија]]. ==Радња== У фокусу приче је мали, обичан човек, који пролази кроз перипетије разних девијација актуелних друштвених односа. Ово је прича о два човека, два потпуно различита темперамента, различитих интересовања, немања посла, који вероватно никада не би друговали, али их је животна ситуација спојила да буду пријатељи и сувозачи... Прича почиње случајним сусретом Жиће, бившег шофера, а потом библиотекара у малој сеоској школи у околини Уба, и Баје, возача аутобуса у градском саобраћајном предузећу у Убу. Тај сусрет ће у потпуности изменити њихове животе. Пошто су обојица остали без посла, они су, гледајући репризу серије "Камионџије" са популарним Чкаљом и Павлом Вујисићем, који су играли Јарета и Пају, одлучили да купе камион и оснују фирму за превоз робе. Током заједничког рада, Баја и Жића пролазе кроз низ занимљивих и духовитих, а друштвено актуелних авантура, током којих гледаоци могу да се упознају са разним судбинама обичних, такозваних "малих људи" који живе у провинцији и који своју свакодневицу проводе на сасвим други начин, у односу на "брзи живот" у узаврелим градским срединама. Комедија по жанру, серија је својеврсни омаж "Камионџијама" из седамдесетих година, како је то замислио писац истих сценарија, покојни Гордан Михић. У серији "Камионџије д.о.о.", постоји јасна разлика у односу на "Камионџије" из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Нову серију с подједнаким интересовањем могу да прате и поштоваоци претходних серијала, али и нова публика, која није "оптерећена" догодовштинама Паје и Јарета, јер може да се поистовети са новим главним ликовима, који постављени у контекст овог времена, постају оригинални јунаци данашњице. ==Улоге== ===Главне=== *[[Тихомир Станић]] као Живорад Грујић "Жића" *[[Ненад Јездић]] као Баја Бабурић *[[Паулина Манов]] као Дара Грујић *[[Бранислав Зеремски]] као Ђорђе Грчић "Грча Јарац" *[[Јелена Ступљанин]] као Сека Грчић (сезона 1) *[[Анка Гаћеша]] као Невенка (сезона 2) *[[Марко Гверо]] као Грга Мурињо (главни: сезона 2; епизодни: сезона 1) *[[Тања Пјевац]] као келнерица Зока (главни: сезона 2; епизодни: сезона 1) *[[Небојша Илић (глумац)|Небојша Илић]] као Родољуб *[[Јована Гавриловић]] као Авдика ===Епизодни=== {{Списак глумаца}} |- | [[Владислав Михаиловић]] || Тале |- | [[Иван Јевтовић]] || Петопарац |- | [[Амар Ћоровић]] || Сеад |- | [[Андреј Шепетковски]] || Реџа |- | [[Jeлица Сретеновић]] || Тетка/Милица |- | [[Славиша Чуровић]] || Емир Шарачевић |- | [[Милош Ђорђевић]] || Тровач |- | [[Михаило Лаптошевић]] || Шваца |- | [[Раде Марковић (глумац и сценариста)|Раде Марковић]] || директор школе |- | [[Бранка Пујић]] || разредна |- | [[Ања Мит]] || Мира |- | [[Изудин Бајровић]] || Меша |- | [[Вања Ненадић]] || Жута |- | [[Јован Мемедовић]] || лично |- | [[Милорад Милинковић]] || лично |- | [[Софија Јуричан]] || Лили |- | [[Бојана Ђурашковић]] || Тијана |- | [[Ива Штрљић]] || Шалтеруша |- | Јована Кнежевић || таксисткиња |- | Владимир Гајовић || Раша |- | [[Младен Совиљ]] || Зоран |- | Марко Николић || полицајац |- | Тара Милутиновић || девојка за посао |- | [[Душан Дуле Савић]] || лично |- | [[Мина Николић]] || Мина |- | Николија Николић || Николина |- | [[Иван Томашевић]] || судија |- | [[Душко Ашковић]] || |- | [[Радован Пулетић]] || |- | [[Вук Трнавац]] || Буцa |- | [[Сара Хубач]] || Маја |- | Тадеј Милутиновић || Тадеј |- | [[Данина Јефтић]] || Ђера |- | [[Ива Илинчић]] || Силвана |- | [[Дара Џокић]] || Дуда |- | [[Олга Одановић]] || Биба |- | [[Бојан Димитријевић (глумац)|Бојан Димитријевић]] ||Миле |- | [[Нела Михаиловић]] || Силванина мајка |- | [[Небојша Миловановић]] || иследник |- | [[Бора Ненић]] || Скочаић |- | [[Слободан Нинковић]] || Бата Крњаја |- | [[Весна Чипчић]] ||Лепосава |- | [[Оливера Викторовић]] || Радојче |- | [[Милан Михаиловић]] || Божа |- | [[Властимир Велисављевић]] || Влаки |- | [[Јован Радовановић]] || Јова |- | [[Новак Билбија]] || чичица |- | [[Милена Предић]] || Милена |- | [[Борис Миливојевић]] || Мића |- | [[Тијана Марковић]] || Љубинка |- | [[Душан Радовић (глумац)|Душко Радовић]] || саобраћајац |- | [[Милош Влалукин]] || Раде/Гиле |- | [[Мира Ђурђевић]] || Магда |- | [[Игор Дамњановић]] || други здепасти |- | [[Горан Даничић]] || шљункар |- | [[Бојан Перић]] || Сале богатун |- | Бојан Јовин || Џибра |- | [[Радомир Николић (глумац) |Радомир Николић]] || ливрејисани батлер |- | [[Димитрије Илић]] || саобраћајац |- | [[Александар Ђурица]] || адвокат |- | [[Гордана Јошић]] || средовечна |- | [[Бојана Ђурашковић]] || Тијана |- | [[Ненад Ћирић]] || психијатар |- | [[Слободан Тешић]] || газда стоваришта |- | [[Ђорђе Стојковић (глумац)|Ђорђе Стојковић]] || Толе |- | [[Гордана Пауновић]] || Беца |- | [[Никола Вујовић]] || бадаваџија |- | [[Дубравко Јовановић]] || Костадин |- | [[Игор Филиповић]] || Радивоје шурак |- | [[Лора Орловић]] || Гиџиница |- | [[Срђан Ивановић]] || железничар |- | [[Ђорђе Марковић]] || терапеут/ортопед |- | [[Мариана Аранђеловић]] || госпођа |- | [[Немања Јаничић (глумац)|Немања Јаничић]] || Станко |- | [[Предраг Милетић]] || Живојин |- | [[Миленко Павлов]] || адвокат Пантић |- | [[Данијел Сич]] || Пера |- | [[Бојана Ковачевић]] || Бојана |- | [[Владан Гајовић]] || пијанац |- | [[Владимир Јоцовић]] || саобраћајац |- | [[Ерол Кадић]] || доктор |- | Душан Ковачевић || први здепасти |- | [[Миа Радовановић]] || медицинска сестра 1 |- | [[Тијана Максимовић (глумица, 1994)|Тијана Максимовић]] || медицинска сестра 2 |- | [[Софија Медић]] || медицинска сестра 3 |- | Никола Крнета || саобраћајац |- | Нинослав Ћулум || бадаваџија 2 |- | Никола Штрбац || Стева |- | Анида Исановић || Анида |- | Алекса Радојловић || Ћелавац |- | [[Иван Зекић]] || "Крештав" Зоран |} == Епизоде == {{Main|Списак епизода серије Камионџије доо}} <onlyinclude> {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 =Камионџије д.о.о (1. сезона) | епизоде1 = 20 | премијера1 = {{датум почетка|2020|12|28}} | финале1 = {{датум завршетка|2021|1|22}} |- | боја2 = #084B8A | линк2 =Камионџије д.о.о (2. сезона) | епизоде2 = 12 | премијера2 = {{датум почетка|2022|1|8}} | финале2 = {{датум завршетка|2022|2|13}} |- | боја3 = #084B8A | линк3 =Камионџије д.о.о (3. сезона) | епизоде3 = 12 | премијера3 = {{датум почетка|2023||}} | финале3 = {{датум завршетка|2023||}} }}</onlyinclude> ==Референце== {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=12463898|title=Камионџије}} {{Камионџије}} [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2020.]] [[Категорија:Српске серије које су се престале приказивати 2021.]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] [[Категорија:Емисије и серије на РТС-у]] [[Категорија:Оригинални програм канала Суперстар ТВ]] ne7ez1m909fujxtbqy3n76g2bd9kk6z 0 4137762 25122049 24565914 2022-07-25T10:08:55Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Душан Мијић | слика = | пуно_име = Душан Мијић<ref name="pls1718">{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/index.php?nav=igraci&sub=igrac&klubid=60&igracid=3511|title=Mijić, Dušan - sezona 2017/18.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=3. 4. 2020}}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|1993|6|22|год=да}}<ref name="pls">{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/index.php?nav=igraci&sub=igrac&klubid=-1&igracid=1218|title=Mijić, Dušan|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=3. 4. 2020}}</ref> | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref>{{cite web|url=https://sr-rs.facebook.com/fktrayal/photos/a.1756368597971370/2576242829317272|title=Са Сакићем до плеј-офа|last=Поповић|first=М.|work=[[Спортски журнал]]|publisher=ФК Трајал, фејсбук страница|date=20. 2. 2020|accessdate=3. 4. 2020}}</ref> | висина = 1,82 m<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/trajal/mijic.htm|title=Мијић, Душан|publisher=srbijafudbal.com|accessdate=3. 4. 2020}}</ref> | маса = 76 kg<ref name="srbijafudbal"/> | надимак = | актуелни_клуб = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | актуелни_број = 23 | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)#Бек|десни бек]]<ref name="pls"/> | младе_године = | млади_клубови = [[ФК Нови Сад|Нови Сад]] | године1 = 2010—2014. | клубови1 = [[РФК Нови Сад|Нови Сад]] | наступи1 = 40 | голови1 = 0 | године2 = 2013—2015. | клубови2 = [[ФК Бачка Бачка Паланка|Бачка Бачка Паланка]] | наступи2 = 34 | голови2 = 0 | године3 = 2015—2016. | клубови3 = [[ФК Крупа|Крупа]] | наступи3 = 20 | голови3 = 0 | године4 = 2017. | клубови4 = [[ФК Бачка Бачка Паланка|Бачка Бачка Паланка]] | наступи4 = 10 | голови4 = 0 | године5 = 2017—2018. | клубови5 = [[ТСЦ Бачка Топола]] | наступи5 = 14 | голови5 = 0 | године6 = 2018—2019. | клубови6 = [[ФК Хајдук 1912|Хајдук Кула]] | наступи6 = 39 | голови6 = 0 | године7 = 2020. | клубови7 = [[ФК Трајал|Трајал]] | наступи7 = 19 | голови7 = 0 | године8 = 2021. | клубови8 = [[ФК Слога Краљево|Слога Краљево]] | наступи8 = 15 | голови8 = 0 | године9 = 2021— | клубови9 = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | наступи9 = 33 | голови9 = 0 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | актуелизовано1_(датум) = 25. јул 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Душан Мијић''' ([[Нови Сад]], [[22. јун]]а [[1993]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер, који тренутно наступа за [[ФК Младост Нови Сад|Младост]] из [[Нови Сад|Новог Сада]].<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/agilni-novajlija-jos-tri-potpisa-u-novom-sadu-290226/|title=AGILNI NOVAJLIJA Još tri potpisa u Novom Sadu|last=Tomašević|first=Dalibor|publisher=maxbetsport.rs|date=24. 6. 2021|accessdate=9. 8. 2021}}</ref> == Трофеји и награде == ;Бачка Бачка Паланка * [[Српска лига Војводина]]: [[Српска лига Војводина 2013/14.|2013/14]].<ref>{{cite news|url=https://www.ico.rs/posle-decenije-i-po-tekstilac-ispao-iz-srpske-lige/|title=Posle decenije i po Tekstilac ispao iz Srpske lige|last=Medić|first=Radoslav|publisher=ico.rs|date=16. 6. 2014|accessdate=3. 4. 2020}}</ref> ;Крупа * [[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Прва лига Републике Српске]] — [[Прва лига Републике Српске у фудбалу 2015/16.|2015/16]].<ref>{{cite news|url=https://sportdc.net/n/53377/krupa-sampion-republike-srpske/f|title=Krupa šampion Republike Srpske|last=Ćorsović|first=Dragiša|publisher=sportdc.net|date=4. 6. 2016|accessdate=3. 4. 2020}}</ref> ;Младост Нови Сад * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] : [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/super-liga/130695/mladost-gat-u-super-ligi-podvig-za-sva-vremena|title=Младост ГАТ у Супер лиги: Подвиг за сва времена|publisher=[[Спортски журнал]]|date=17. 5. 2022|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Србија}} * {{Soccerway|duan-miji/158785}} * {{Transfermarkt|153705}} * {{soccerbase|105652}} * {{WorldFootball.net|dusan-mijic_2}} * {{Footballdatabase|169149|Душан Мијић}} * {{Zerozero|215896}} * [https://www.resultados-futbol.com/jugador/D-Mijic-471841 Душан Мијић] на сајту resultados-futbol.com {{еs}} {{Младост Нови Сад}} {{DEFAULTSORT:Мијић, Душан}} [[Категорија:Рођени 1993.]] [[Категорија:Спортисти из Новог Сада]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Десни бекови у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Новог Сада]] [[Категорија:Фудбалери ОФК Бачке]] [[Категорија:Фудбалери Крупе]] [[Категорија:Фудбалери Хајдука Кула]] [[Категорија:Фудбалери Трајала]] [[Категорија:Фудбалери ТСЦ Бачке Тополе]] [[Категорија:Фудбалери Слоге Краљево]] [[Категорија:Фудбалери Младости Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] 0j39mis124e572zqstn6h9k1zjtivhw 2 4138410 25121264 24638316 2022-07-24T16:06:50Z Acaalexaca 166193 wikitext text/x-wiki {{Корисник:Nikolina Šepić/заглавље}} <center>{{СП50000|32094}}</center> <h2 style="font-family:Verdana; border-bottom:0;">Споменице</h2> {| | {{СС-радитруд|За почетак рада на Википедији и будуће доприносе!|Lotom}} | {{С-Сунце Вергине|За допринос на Југо фудбал акцији, свака част.|Soundwaweserb}} | {{ОВФ-учесник|Acamicamacaraca}} | {{ОВФ-победник|Acamicamacaraca}} | {{Метод-филм|За писање одличних чланака о филмовима|Serbian Nickmen}} | {{дискорд сервер (споменица)|За члана на Дискорд серверу}} | {{Чланци-југо-фудбал|MareBG}} | {{Споменица за хуманост|За учешће у акцији Пружи корак|MarinaSimic}} | {{Википројекат Филм/Споменица|За значајне доприносе пројекту!}} |} {| | {{Споменица Глума|За учешће на такмичењу!}} |{{Људска права-учесник|За ширење свести о људским правима|Mickey Mystique}} | {{Споменица Википројекат „Превођење садржаја”|За фантастичан допринос википројекту}} | {{СС-радитруд|За целокупан допринос Википедији и будући рад|Acamicamacaraca}} | {{СН-филм|За писање чланака о филмовима|Serbian Nickmen}} | {{Споменица Википројекат Хари Потер}} | {{АППЧ учесник|SimplyFreddie}} | {{Споменица Википројекат Београд учесница акције|''Споменица за учеснице Акције писања чланака о Београду''|МареБГ}} |{{Корисник:Snake bgd/Медаља Споменица 41|За позив учествовања у пројекту|Змија БГД}} |} {| |{{Споменица/Роми и ромска култура|Бојан Цветановић}} | {{Споменица Википројекат Београд|За чланке о Београду|MareBG}} | {{АССР-учесник|Acamicamacaraca}} | {{Википројекат Филм/Споменица/Златна|За одличне доприносе пројекту!}} | {{АПЧСЈГ учесник|Serbian Nickmen}} | {{АПЧСЈГ победник|Serbian Nickmen}} | {{Споменица Википројекат Биографија|За значајне доприносе пројекту!|Uw17}} | {{Споменица/Биографије познатих жена}} | {{Споменица/Живи свијет вода}} |} {| | {{Споменица/Градови свијета}} | {{АТПЧ учесник|Uw17|Урош Вићентијевић|Урошем Вићентијевићем}} | {{Споменица/ЦЕЕ пролеће}} | {{Споменица/Позориште}} | {{Споменица АФСП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Светском првенству.|Soundwaweserb}} | {{Споменица/Спорт}} | {{Дан Дунава-споменица}} | {{С-СУД|За велико залагање, труд и квалитетну комуникацију.|Садко}} | {{АППЧ2-учесник|SimplyFreddie}} |} {| | {{Споменица Википројекат Београд учесник друге акције|МареБГ}} | {{СС-радитруд|За нове чланке из разних области|Djordjes}} | {{АТИТ-учесник|Zoranzoki21}} | {{СС-радитруд|За одличне доприносе пројекту|Acaalexaca}} |{{ТПЧ-учесник|Acaalexaca}} |{{Споменица/ДСР75 учесник}} |{{ТПЧ-победник|Acaalexaca}} |{{АССР-победник|Neboysha87}} | {{Акција нобеловци|SimplyFreddie}} |} {| |{{Споменица/Међународни дан студената}} |{{Споменица/Међународни дан особа са инвалидитетом|Бојан Цветановић}} |{{Споменица/Грађевине света|IvanaMadzarevic}} |{{Споменица/Дан библиотекара Србије|Горана Гомирац}} |{{Споменица/Кампања SheSaid|Горана Гомирац}} |{{Споменица/Традиција и обичаји}} ||{{Акција Париз-учесник||Acaalexaca}} | {{СС-радитруд|За рад, рад...|Ванилица}} |{{Кинa-споменица|IvanaMadzarevic}} |} {| |{{Споменица/Међународни дан жена (2021)}} |{{Споменица/Акција писања чланака о храни}} |{{Споменица/Све о женама}} |{{Споменица/Светски дан Рома 2021|Бојан Цветановић}} ||{{Споменица Википројекат Београд учесница треће акције|MareBG}} |{{Споменица/Уређивачки маратон о животној средини 2021}} | {{Споменица Википројекат Биографија учесник акције|Uw17}} |} {| |{{Споменица/Уређивачки маратон у сарадњи са ЈДБ}} |{{Споменица/Уређивачки маратон поводом Међународног дана музеја 2021.}} |{{Споменица/Акција о медицини}} |{{Споменица/ЦЕЕ пролеће 2021}} |{{Споменица/Вики жене у Републици Српској 2021}} |{{СС-радитруд|За редовно и квалитетно учешће у акцијама и предан рад на највећој Слободној енциклопедији на Балкану.|Sadko}} |{{Споменица АФЕП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Европском првенству.|Soundwaweserb}} |} {| |{{Споменица/Вики воли прајд 2021|Бојан Цветановић}} |{{Споменица/Такмичење у писању чланака Крила}} |{{Споменица/Уређивачки маратон о менталном здрављу|Ивана Маџаревић}} |{{Споменица/Акција о Пожаревцу}} |{{Споменица/Упознај Српску 2021-учесник}} |{{Споменица/Међународни дан особа са инвалидитетом 2021.|Бојан Цветановић}} |{{Споменица/Такмичење „Књиге”}} |{{Акција Дизниленд — учесник|acaalexaca|Acaalexaca}} |} {| |{{VLADA-добри чланци|За писање добрих чланака|Filipović Zoran}} |{{Образовање у Србији}} |{{Споменица/Међународни дан жена 2022}} |{{Споменица/Инсекти}} |{{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} |{{Споменица/Уређивачки маратон у сарадњи са САНУ|Горана Гомирац}} |{{Споменица/Акција „интернет култура”}} |} {| |{{Споменица/Светски дан Рома 2022|Бојан Цветановић}} | {{Споменица/Уређивачки маратон о животној средини 2022|Невена Рудинац}} |{{Метод-свашта|за писање великог броја чланака из различитих области|Uw17}} ! {{Споменица Википројекат Биографија 2 учесник акције|Uw17}} |{{Споменица Википројекат Београд учесник четврте акције|МареБГ}} |{{Споменица/ЦЕЕ пролеће 2022}} |{{Споменица/Светски дан избеглица 2022|Невена Рудинац}} |{{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |} <h2 style="font-family:Verdana; border-bottom:0;">Захвалнице</h2> {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Original Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Општа споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Хвала и супер, Николина за # 1либ1реф. Нажалост, не говорим српски. Надам се да програм за превођење функционише. Поздрав из Берлина [[Корисник:Polimorph|Polimorph]] ([[Разговор са корисником:Polimorph|разговор]]) 17:17, 27. мај 2021. (CEST) |} cg9d704gzlrmvei6ftl56y050pfp76e 4 4139392 25121417 25116869 2022-07-24T18:44:05Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Википројекат Биографија/заглавље}} {| style="width:100%; margin-top:10px; background:transparent;" | style="width:100%; border:1px solid #8888AA; vertical-align:top; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 10px; border-radius:10px;" | {| cellpadding="2" cellspacing="5" style="width:100%; vertical-align:top; background:transparent; text-align:left;" | {{Википедија:Википројекат Биографија/Оквир | наслов = Списак | садржај = <center>'''У овом одељку налази се списак направљених и проширених чланака о биографијама. У табели је потребно додати датум и нагласити да ли је чланак проширен или направљен. Списак потребних чланака погледајте [[Википедија:Википројекат Биографија/Потребни чланци|овде]].'''</center> </div> | линк = }} |} |} <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> === Чланци === # [[Википедија:Википројекат Биографија/Чланци/1000|Чланци: 1—1000]] # [[Википедија:Википројекат Биографија/Чланци/2000|Чланци: 1001—2000]] {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- |- | 2001 ||[[Бранислав Страњаковић]]|| 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2002 ||[[Добривоје Страњаковић]]|| 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2003 ||[[Милисав Шурбатовић]]|| 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2004 || [[Џејмс Мајкл Тајлер]] || 25. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2005 || [[Миклош Фехер]] || 25. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2006 || [[Марсел Џејкобс]] || 28. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2007 ||[[Илија Бирчанин (пуковник)]]|| 28. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2008 || [[Карлос Алкараз]] || 29. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2009 || [[Каспер Руд]] || 29. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2010 ||[[Јурај Деметровић]]|| 30. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2011 ||[[Петар Зец (лекар)]]|| 30. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2012 ||[[Александар Стојановић (генерал)]]|| 30. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2013 || [[Данела Арсовска]] || 2. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2014 || [[Јурај Куцка]] || 3. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2015 || [[Предраг Митровић]] || 3. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] |- | 2016 || [[Хенк Тимер]] || 4. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2017 || [[Наум Атанасијевић]] || 4. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2018 || [[Драган Томић (футсалер)]] || 6. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2019 || [[Чинтара Пунлап]] || 6. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2020 || [[Но Теву]] || 7. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2021 || [[Милорад Ступар]]|| 7. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2022 || [[Деивидас Шемберас]] || 9. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2023 || [[Филип Петровић]] || 10. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2024 || [[Анђа Јелавић]] || 12. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2025 || [[Дајана Бошковић]] || 12. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2026 ||[[Тибор Варади]]|| 12. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2027 ||[[Душан Ђукић]]|| 13. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2028 || [[Јована Ногић]] || 15. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2029 || [[Young Dolph]] || 18. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2030 || [[Милан Видаков]] || 18. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2031 || [[Милош Ожеговић]] || 18. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2032 || [[Стефан Јанковић (рукометаш)]] || 19. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2033 || [[Маурицио Малвестити]] || 22. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2034 || [[Бидја Деви Бхандари]] || 22. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2035 || [[Родолфо Чикиликуатре]] || 22. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2036 || [[Норберто Мурара Нето]] || 24. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2037 || [[Адриана Вилагош]] || 26. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2038 || [[Чон Духван]] || 26. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2039 || [[Марко Фу]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2040 || [[Роберто Мартинез]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2041 || [[Тони Тод]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2042 || [[Раде Залад]] || 29. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2043 || [[Сандра Мејсон]] || 30. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2044|| [[Роза Меј Билингхерст]] || 1. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 2045 ||[[Кристофер Хил (дипломата)]]|| 2. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2046 || [[Урош Брегар]] || 2. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2047 || [[Џејми Бруер]] || 3. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 2048 || [[Анђела Јањушевић]] || 3. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2049 ||[[Марија Принцип]]|| 3. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2050 ||[[Петар Принцип]]|| 3. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2051 || [[Милан Цвјетићанин]]|| 4. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2052 || [[Кели Нокс]] || 4. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 2053 || [[Марија Петровић (рукометашица)]] || 5. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2054 || [[Наташа Ловрић]] || 5. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2055 || [[Предраг Богдановић Брка]]|| 4. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2056 || [[Спира Грујић]] || 6. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2057 || [[Саша Недељковић]] || 8. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2058 || [[Предраг Јовановић (фудбалер)|Предраг Јовановић]] || 8. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2059 || [[Мајкл Бериман]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2060 || [[Охи Омоиџуанфо]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2061 || [[Титус Буберник]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2062 || [[Сватоплук Плускал]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2063 || [[Антон Моравчик]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2064 || [[Андреј Квашњак]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2065 || [[Павол Молнар]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2066 || [[Андре Шорда]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2067 || [[Жан-Жак Марсељ]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2068 || [[Лусјен Милер]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2069 || [[Ивон Дуи]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2070 || [[Жан Венсан]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2071 || [[Марјан Вишњевски]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2072 || [[Амансио Амаро]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2073 || [[Јожеф Гелеи]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2074 || [[Антал Сентмихаљи]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2075 || [[Калман Ихас]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2076 || [[Шандор Матраји]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2077 || [[Калман Месељ]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2078 || [[Деже Новак]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2079 || [[Ласло Шароши (фудбалер)]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2080 || [[Иштван Нађ (фудбалер рођен 1939)]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2081 || [[Ђула Ракоши]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2082 || [[Ференц Шипош]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2083 || [[Ерне Шољмоши]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2084 || [[Јанош Фаркаш]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2085 || [[Мате Фењвеши]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2086 || [[Имре Комора]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2087 || [[Лајош Тихи]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2088 || [[Хосе Анхел Ирибар]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2089 || [[Салвадор Садурни]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2090 || [[Гаљего (фудбалер)]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2091 || [[Феран Оливеља]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2092 || [[Северино Реиха]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2093 || [[Фелисијано Ривиља]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2094 || [[Хосеп Мариа Фусте]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2095 || [[Пакито Гарсија]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2096 || [[Игнасио Зоко]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2097 || [[Карлос Лапетра]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2098 || [[Луис Суарез Мирамонтес]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2099 || [[Деметрио Нејра]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | '''2100''' || [[Пабло Пачеко]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2101 || [[Александар Вучковић]]|| 14. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2102 || [[Душан Спасојевић (амбасадор)]]|| 15. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2103 || [[Сандра Тофт]] || 19. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2104 || [[Горан Собин]] || 20. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2105 || [[Ноа Глас]] || 23. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2106 || [[Ото Фриц Мајерхоф]] || 23. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2107 || [[Спасоје Дрењанин]]|| 23. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2108 || [[Милош Тимотијевић (историчар)]]|| 23. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2109 || [[Сања Марковић]] || 24. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2110 || [[Тајни Клајн]]|| 24. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 2111 || [[Боб Ајгер]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2112 || [[Стен Фриз]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2113 || [[Катрин Лунде]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2114 || [[Сафра Кац]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2115 || [[Орин Шулц]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2116|| [[Боб Чапек]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2117 || [[Џек Ратер]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2118 || [[Мајкл Ајзнер]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2119 || [[Џени Ким]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2120 || [[Роберт Грабс]] || 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2121 || [[Дев Пател]] || 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2122 || [[Спасоје Дакић]]|| 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2123 || [[Теренс Атертон (мајор)]]|| 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2124 || [[Иван Презељ]]|| 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2125 || [[Драгомир Раденковић]]|| 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- |2126 ||[[Станко Костић]]|| 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2127 || [[Хорхе Пардон]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2128 || [[Хулио Кинтана]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2129 || [[Лизардо Родригез]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2130 || [[Хорхе Сармијенто]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2131 || [[Алберто Сорија]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2132 || [[Луис де Соуза Фереира]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2133 || [[Хуан Валдивијесо]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2134 || [[Хуан Алфонсо Ваље]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2135 || [[Алехандро Виљануева]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2136 || [[Франциско Бру]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2137 || [[Хектор Гетинк]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2138 || [[Франсиско Олазар]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2139 || [[Пиндаро де Карваљо Родригез]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2140 || [[Ђузепе Кавана]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2141 || [[Умберто Калигарис]] || 30. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2142 || [[Ералдо Монцељо]] || 30. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2143 || [[Вирђинио Розета]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2144 || [[Арон Рамсдејл]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2145 || [[Вадим Хамутцких]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2146 || [[Зоран Даноски]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2147 || [[Марко Ивезић]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2148 || [[Сергеј Гранкин]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2149 || [[Сергеј Тетјухин]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2150 || [[Максим Михајлов]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2151 || [[Дмитриј Мусерски]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2152 || [[Роман Јаковљев]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2153 || [[Рајан Фрејзер]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2154 || [[Јуриј Бережко]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2155 || [[Александар Волков (одбојкаш)|Александар Волков]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2156 || [[Тарас Хтеј]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2157 || [[Павел Абрамов]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2158 || [[Николај Апаликов]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2159 || [[Ella B]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2160 || [[Александар Соколов]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2161 || [[Руслан Олихвер]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2162 || [[Александар Бутко]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2163 || [[Константин Ушаков]] || 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2164 ||[[Мухарем Фазлић]]|| 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2165 || [[Дмитриј Илиних]] || 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2166 || [[Алексеј Обмочајев]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2167 || [[Едвард Тејтум]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2168 || [[Керолин Слејман]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2169 ||[[Маријан Блажејчик]]|| 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2170 ||[[Луиђи Бертолини]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2171 ||[[Армандо Кастелаци]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2172 || [[Алексеј Казаков]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2173 || [[Алексеј Кулешов]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2174 || [[Валериј Горјушев]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2175 || [[Звијад Гамсахурдија]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2176 || [[Игор Шулепов]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2177 || [[Јевгениј Митков]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2178 || [[Џон Хауард]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2179 || [[Атилио Ферарис]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2180 || [[Марио Пициоло]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2181 || [[Марио Варљен]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2182 || [[Пијетро Аркари]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2183 || [[Феличе Борел]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2184 || [[Ђовани Ферари]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2185 || [[Енрике Гуајта]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2186 || [[Анфилођино Гуаризи]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2187 || [[Виторио Поцо]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2188 || [[Ернесто Албаракин]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2189 || [[Сјуенцанг]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2190 || [[Иља Савељев]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2191 || [[Данијел Бовет]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2192 || [[Александар Герасимов]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2193 || [[Хуго Теорел]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2194 || [[Томас Хакл Велер]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2195 || [[Фредерик Чапман Робинс]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2196 || [[Холгер Левендалер]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2197 || [[Пеђа Крстин]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2198 ||[[Петар Ј. Недељковић]]|| 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2199 ||[[Живојин Марковић]]|| 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2200 ||[[Вилијам Марфи]]|| 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2201 ||[[Мартин Хатала]]|| 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2202 ||[[Јанез Весел]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2203 ||[[Вацлав Мацејејовски]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2204 ||[[Карл Лудвиг Мишле]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2205 ||[[Чарлс Џарот]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2206 ||[[Стив Бокс]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2207 ||[[Морис Клош]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2208 ||[[Елмар Клос]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2209 ||[[Серж Бургињон]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2210 ||[[Ришар Дембо]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2211 ||[[Фонс Радемакерс]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2212 ||[[Мике ван Дим]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2213 ||[[Маржори Роудс]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2214 ||[[Џоселин Лагард]]|| 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2215 || [[Ахмет Јилмаз Чалик]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2216 ||[[Стивен Хејлс]]|| 12. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2217 ||[[Ђорђе Блесидес]]|| 12. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2218 ||[[Ђорђи Зографски]]|| 13. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2219 ||[[Милорад Буха]]|| 14. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2220 || [[Венсан Абубакар]] || 15. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2221 || [[Камиј Китон]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2222 || [[Марк Хјуз]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2223 || [[Рамон Астудиљо]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2224 || [[Ернесто Белис]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2225 || [[Енрике Чименто]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2226 || [[Алфредо Девинченци]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2227 || [[Хектор Фреши]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2228 || [[Анхел Грипа]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2229 || [[Роберто Ирањета]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2230 || [[Луис Изета]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2231 || [[Алеш Видал]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2232 || [[Аркадио Лопез]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2233 || [[Алфонсо Лорензо]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2234 || [[Хосе Неин]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2235 || [[Хуан Педевиља]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2236 || [[Франсиско Перез (фудбалер)|Франсиско Перез]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2237 || [[Франсиско Руа]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2238 || [[Константино Урбијета Соса]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2239 || [[Федерико Вилде]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2240 || [[Фелипе Паскучи]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2241 || [[Георг Браун (фудбалер)|Георг Браун]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2242 || [[Фридрих Францл]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2243 || [[Петер Плацер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2244 || [[Рудолф Рафтл]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2245 || [[Франц Цизар]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2246 || [[Антон Јанда]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2247 || [[Вилибалд Шмаус]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2248 || [[Лизи Веласкез]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2249 || [[Карл Сеста]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2250 || [[Леополд Хофман (фудбалер)|Леополд Хофман]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2251 || [[Јосеф Смистик]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2252 || [[Јохан Урбанек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2253 || [[Франц Вагнер (фудбалер)|Франц Вагнер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2254 || [[Јозеф Хасман]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2255 || [[Јохан Хорват]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2256 || [[Матијас Кабурек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2257 || [[Антон Шал]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2258 || [[Матијас Синделар]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2259 || [[Јозеф Штро]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2260 || [[Рудолф Фиртл]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2261 || [[Ханц Валцхофер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2262 || [[Карл Цишек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2263 || [[Хуго Мајзл]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2264 || [[Еренфрид Пацел]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2265 || [[Јарослав Бургр]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2266 || [[Јозеф Чтиржоки]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2267 || [[Фердинанд Даучик]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2268 || [[Ладислав Женишек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2269 || [[Франтишек Планичка]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2270 || [[Јарослав Боучек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2271 || [[Штефан Чамбал]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2272 || [[Властимил Копецки]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2273 || [[Јозеф Кошталек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2274 || [[Рудолф Крчил]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2276 || [[Адолф Шимперски]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2276 || [[Ерих Србек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2277 || [[Франтишек Штерц]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2278 || [[Антонин Водичка]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2279 || [[Франтишек Јунек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2280 || [[Јозеф Силни]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2281 || [[Јиржи Соботка]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2282 || [[Франтишек Свобода]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2283 || [[Карел Петру]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2284 || [[Андре Вандевејер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2286 || [[Констан Жоаким]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2286 || [[Жул Папер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2287 || [[Филиберт Смелинкс]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2288 || [[Дезире Буржоа]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2289 || [[Жан Клесенс]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2290 || [[Франсоа Пираер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2291 || [[Бурак Јилмаз]] || 28. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2292 ||[[Бошко Радоњић]]|| 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2293 ||[[Стојиљко Кајевић]]|| 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2294 || [[Данијела Колинс]] || 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2295 || [[Виктор Путманс]] || 31. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2296 || [[Мики Адамс]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 31. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2297 ||[[Виктор Бурк]]|| 1. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo |Др Милорад Димић]] |- | 2298 ||[[Смиља Котур]]|| 3. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2299 ||[[Шарл Симон]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2300 ||[[Жосеф Ван Ингелгем]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2301 ||[[Феликс Велкенхусен]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2302 ||[[Жан Бришо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2303 ||[[Жан Капел]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2304 ||[[Рене Ледон]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2305 ||[[Роберт Ламот]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2306 ||[[Алберт Херман]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2307 ||[[Франсоа Деврис]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2307 ||[[Лорен Гримонпрез]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2308 ||[[Жермано Собрињо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2309 ||[[Роберто Гомез Педроса]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2310 ||[[Луис Лус]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2311 ||[[Октасилио Пињеро Гвера]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2312 ||[[Силвио Хофман]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2313 ||[[Ариел Ногвера]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2314 ||[[Хејтор Канали]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2315 ||[[Мартим Силвејра]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2316 ||[[Тиноко]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2317 ||[[Валтер Гимараис]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2318 ||[[Армандињо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2319 ||[[Атила де Карваљо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2320 ||[[Луизињо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2321 ||[[Патеско]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2322 ||[[Валдемар де Брито]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2323 ||[[Луис Вињаес]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2324 ||[[Азиз Фахми]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2325 ||[[Мустафа Мансур]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2326 ||[[Абделхамид Абду]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2327 ||[[Али Ел-Каф]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2328 ||[[Јакут Ел-Сури]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2329 ||[[Ибрахим Абдел Хамиду Шарли]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2330 ||[[Мухамед Бакхати]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2331 ||[[Хасан ел Фар]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2332 ||[[Ахмед Халим Ибрахим]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2333 ||[[Хафез Касеб]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2334 ||[[Исмаил Рафат]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2335 ||[[Хасан Рагхаб]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2336 ||[[Али Шафи]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2337 ||[[Вагих ел Кашеф]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2338 ||[[Махмуд ел Нигеро]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2339 ||[[Махмуд Мохтар]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2340 ||[[Абдулрахман Фаузи]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2341 ||[[Мухамед Хасан (фудбалер рођен 1905.)]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2342 ||[[Мухамед Латиф]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2343 ||[[Лабиб Махмуд]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2344 ||[[Камел Масуд]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2345 ||[[Мустафа Таха]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2346 ||[[Џејмс МекКреј (фудбалер)]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2347 ||[[Робер Дефосе]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2348 ||[[Рене Љенсе]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2349 ||[[Жозеф Гонзалес]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2350 ||[[Жил Вандорен]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2351 ||[[Жорж Бокур]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2352 ||[[Луи Габријарг]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2353 ||[[Ноел Лијетар]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2354 ||[[Роже Рио]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2355 ||[[Жорж Верије]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2356 ||[[Жозеф Алказар]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2357 ||[[Алфред Астон]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2358 ||[[Роже Куртоа]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2359 ||[[Фриц Келер]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2360 ||[[Пјер Корб]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2361 ||[[Жан Никола]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2362 ||[[Сид Кимптон]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2363 ||[[Паул Јанес]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2364 ||[[Рајнхолд Минценберг]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2365 ||[[Фриц Сзепан]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2366 ||[[Паул Зилински]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2367 || [[Тереза Јохав]] || 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2368 ||[[Едмунд Конен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2369 ||[[Франц Динерт]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2370 ||[[Матијас Хидеман]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2371 ||[[Карл Хохман]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2372 ||[[Станислаус Кобирски]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2373 ||[[Ернст Лехнер]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2374 ||[[Рудолф Ноак]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2375 ||[[Ото Сифлинг]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2376 ||[[Јозеф Стреб]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2377 ||[[Иштван Авар]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2378 ||[[Шандор Биро]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2379 ||[[Јожеф Хада]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2380 ||[[Антал Сабо]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2381 ||[[Ђула Футо]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2382 ||[[Ласло Штернберг]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2383 ||[[Јожеф Ваго]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2384 ||[[Ђула Лазар]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2385 ||[[Иштван Палоташ]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2386 ||[[Ђула Полгар]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2387 ||[[Реже Шомлаји]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2388 ||[[Антал Салај]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2389 ||[[Ђерђ Сич]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2390 ||[[Јанош Дудаш]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2391 ||[[Тибор Кемењ]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2392 ||[[Имре Маркош]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2393 ||[[Габор П. Сабо]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2394 ||[[Иштван Тамаши]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2395 ||[[Пал Телеки (фудбалер)]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2396 ||[[Геза Толди]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2397 ||[[Јене Винце]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2398 ||[[Еден Надаш]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2399 ||[[Лео Хале]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2400 ||[[Адри ван Мале]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2401 ||[[Гејус ван дер Мелен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2402 ||[[Јан ван Дипенбек]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2403 ||[[Шеф ван Рун]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2404 ||[[Маук Вебер]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2405 ||[[Вим Андерисен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2406 ||[[Пак ван Хел]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2407 ||[[Тон Опринсен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2408 ||[[Бас Пауве]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2409 ||[[Хенк Пеликан]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2410 ||[[Беб Бакхејс]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2411 ||[[Јан Графланд]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2412 ||[[Вим Лагендал]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2413 ||[[Кес Мајндерс]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2414 ||[[Јап Мол]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2415 ||[[Јоп ван Нелен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2416 ||[[Аренд Схумакер]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2417 ||[[Кик Смит]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2418 ||[[Манус Враувдент]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2419 ||[[Франк Велс]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2420 ||[[Боб Гленденинг]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2421 ||[[Георге Албу]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2422 ||[[Јулиу Баратки]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2423 ||[[Золтан Беке]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2424 ||[[Силвиу Биндеа]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2425 ||[[Јулиу Бодола]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2426 ||[[Георге Чолак]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2427 ||[[Александру Куедан]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2428 ||[[Том Адејеми]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2429 ||[[Еј Џеј Боуен]]|| 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2430 || [[Јулијан Брант]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2431 || [[Јован Вучуровић]]|| 8. фебруар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2432 || [[Ентони Блинкен]] || 11. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2433 || [[Јездимир Станковић]] || 11. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2434 || [[Карма Рекс]] || 12. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2435 || [[Халима Јакоб]] || 13. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2436 || [[Мајлинда Кељменди]] || 15. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2437 || [[Адама Кулибали]] || 19. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2438 || [[Роџер Главер]] || 20. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2439 || [[Иван Јевтић]] || 22. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2440 || [[Никола Коњевић]] || 22. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2441 || [[Федор Месингер]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2442 || [[Зоран Радовић (физичар)]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2443 || [[Владимир Ракочевић]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2444 || [[Миљко Сатарић]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2445 || [[Милан Судар]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2446 || [[Сава Халугин]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2447 || [[Немања Калопер]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2448 || [[Данило Баста]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2449 || [[Харисон Афул]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2450 || [[Хајнрих Вилхелм Дове]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 2451 || [[Адам Вингард]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2452 || [[Рут Гордон]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2453 || [[Нана Акуфо-Адо]] || 27. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2454 || [[Џефри Кумс]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2455 || [[Брајан Јузна]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2456 || [[Хелена Емингерова]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2457 || [[Илзе Хес]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2458||[[Вилијам Крукс]]||6. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 2459||[[Патрик Агјеманг]]||7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2460||[[Хелен Фишер]]||7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2461||[[Ана Апостолаки]]||7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2462||[[Бојана Машковић]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 2463||[[Наталка Белоцерковец]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2464||[[Днипрова Чаика]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2465||[[Хана Чубач]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2466||[[Улијана Кравченко]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2467||[[Лидија Григорјева (песникиња)]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2468||[[Ирина Калинец]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2469||[[Надија Свитлична]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2470||[[Галина Крук]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2471 || [[Пјер Жансен]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2472 || [[Џеј Хернандез]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2473 || [[Бил Мозли]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2474 || [[Шејмус Колман]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2475 || [[Матилда Лац]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2476 || [[Малка Локер]] || 14. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2477 || [[Барбара Шели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2478 || [[Шон Ведерли]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2479 || [[Лиса Робин Кели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2480 || [[Маргарита Јаковлева]] || 17. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2481 || [[Хана Јаблонска]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2482 || [[Ирина Жиленко]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2483 || [[Игор Конашенков]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2484 || [[Карен Шахназаров]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2485 || [[Виктор Медведчук]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2486||[[Марија Мандл]] || 19. март 2022. || Нoви чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2487||[[Хермин Браунштајнер]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2488||[[Јохана Борман]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2489||[[Марго Дрешел]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2490||[[Херта Боте]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2491||[[Рут Нојдек]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2492||[[Ирма Гризе]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2493||[[Марија Тешлер]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2494||[[Хелана Олендорф]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2495||[[Еми Геринг]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] |- | 2496||[[Барбара Реџина Дич]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2497||[[Sonja Šiljak-Yakovlev]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2498||[[Хабиба Сточевић-Ризванбеговић]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2499||[[Далија Иманић Савић]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | '''2500''' ||[[Лујза Кузмић Мијић]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2501 || [[Тајрон Мингс]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2502 || [[Маријана Савка]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2503 || [[Наталка Сњаданко]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2504 || [[Маријана Кијановска]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2505 ||[[Миша Вацић]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2506 ||[[Верица Бараћ]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2507 ||[[Естер Сегал]]|| 20. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2508 ||[[Жена Василиковска]]|| 20. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2509 ||[[Катерина Михалицина]]|| 22. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2510 ||[[Олена Пчилка]]|| 22. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2511 ||[[Христина Козловска]]|| 23. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2512 ||[[Атена Пашко]]|| 24. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2513 ||[[Наталија Нарочницка]]|| 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2514 ||[[Панајотис Вокотопулос]]|| 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2515 || [[Наталија Скакун]] || 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2516 || [[Гинтер Принцинг]] || 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2517 || [[Анатолиј Аркадјевич Турилов]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2518 || [[Драган Војводић]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2519 || [[Вујадин Иванишевић]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2520 || [[Александар Костић (психолог)]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2521 || [[Дмитриј Муратов]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2522 || [[Хорнсвогл]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2523 || [[Александар Петров (глумац)]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2524 || [[Едуард Кокшаров]] || 28. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2525 || [[Алпар Лошонц]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2526 || [[Масајуки Ивата]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2527 || [[Томас Флајнер]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2528 || [[Душан Шиђански]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2529 || [[Василиј Кудинов]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2530 || [[Ендре Шили]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2531 || [[Џелал Шенгор]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2532 || [[Антон Цајлингер]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2533 || [[Александар Ходаковски]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2534 || [[Владимир Пашков]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2535 || [[Ласло Форо]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2536 || [[Сергеј Козлов]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2537 || [[Ђерђ Панто]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2538 || [[Зоран Обрадовић]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2539 || [[Сергеј Петрович Новиков]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2540 || [[Пјер Лена]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2541 || [[Дитрих Х. Велте]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2542 || [[Момчило Иванић]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] |- | 2543 || [[Часлав Брукнер]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |2544 || [[Селман Ваксман]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- |2545 || [[Торстен Визел]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- |2546 || [[Роже Гијман]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- |2547 || [[Тони Гатлиф‎]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 2548 ||[[Деспот Дамјановић]]|| 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2549 ||[[Тони Гатлиф‎]]|| 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 2550 || [[Анџела Вајт]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2551 || [[Рахим Бурхан]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2552 || [[Оксана Марафиоти]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2553 || [[Киба Лумберг]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2554 || [[Антонио Солари]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2555 || [[Леонел Санчез]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2556 || [[Сердар Бердимухамедов]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2557 || [[Еваристо Карваљо]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2558 || [[Мишел Думонтје]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2559 || [[Бихари Јанош]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2560 || [[Росарио Флорес]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2561 || [[Андреј Ђина]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2562 || [[Карен Гусоф]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2563 || [[Дејмијан ле Бас]] || 4. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2564 || [[Џо Фрејл]] || 5. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2565 || [[Игор Долинка]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2566 || [[Бранислав Јеленковић]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2567 || [[Слободан Марковић (географ)]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2568 || [[Жељко Шљиванчанин]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2569 || [[Андре Берже]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2570 || [[Иван Божовић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2571 || [[Драгослав Маринковић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2572 || [[Миљенко Перић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2573 || [[Владимир Бидјовка]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2574 || [[Велимир Попсавин]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2575 || [[Радослав Аџић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2576 || [[Слободан Мацура (академик)]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2577 || [[Станко Стојилковић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2578 || [[Стив Харви]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2579 || [[Џон Френклин Ендерс]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2580 || [[Денис Мирошниченко]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2581 || [[Логан Пол]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2582 || [[Ролф Дитер Клуге]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2583 || [[Рајнхард Лауер]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2584 || [[Герхард Невекловски]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2585 || [[Светлана Михајловна Толстој]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2586 || [[Едуард Басурин]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2587 || [[Зузана Тополињска]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2588 || [[Мег Фостер]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2589 || [[Аксинија Џурова]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2590 || [[Инеса Арманд]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2591 || [[Михаил Вениаминович Угрумов]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2592 || [[Владимир Кононов]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2593 || [[Алексеј Карјакин]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2594 || [[Василе Дехељану]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2595 || [[Штефан Добаи]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2596 || [[Густав Јухас]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2597 || [[Иштван Климек]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2598 || [[Фикрет Амиров]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2599 || [[Станислау Конрад]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2600 || [[Роналд Гросарт Матичек]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2601 || [[Јожеф Моравец]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2602 || [[Адаљберт Пилок]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2603 || [[Шандор Шварц]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2604 || [[Радомир Црквењаков]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2605 || [[Франсиско Ј. Ајала]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2606 || [[Вајат Андерсон]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2607 || [[Грацијан Сепи]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2608 || [[Зоран С. Петровић]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2609 || [[Чинтамани Нагеса Рамачандра Рао]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2610 || [[Милан Стојановић (академик)]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2611 || [[Карољ Веичелт]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2612 || [[Феликс Леонидович Черноуско]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2613 || [[Мауро Ферари]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2614 || [[Слободан Симоновић]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2615 || [[Зоран Д. Поповић]] || 15. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2616 || [[Чедомир Петровић (физичар)]] || 15. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2617 || [[Роџер Мајерсон]] || 17. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2618 || [[Џенифер Кент]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2619 || [[Велибор Крсмановић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2620 || [[Ненад Костић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2621 || [[Инго Милер]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2622 || [[Антони Кунадис]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2623 || [[Милош Ерцеговац]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2624 || [[Вукан Вучић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2625 || [[Валериј Васиљевич Козлов]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2626 || [[Владимир Срдић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2627 || [[Миодраг Михаљевић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2628 || [[Владан Девеџић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2629 || [[Влада Вељковић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2630 || [[Борислав Ћурчић]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2631 || [[Борис Пашалић]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2632 || [[Радивоје Живковић]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2633 || [[Драган Пешмалбек]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2634 || [[Кузман Тодоровић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gaga1964|Gaga1964]] |- | 2635 || [[Доминик Палмер]] || 20. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2636 || [[Миа Роуз Крејг]] || 20. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2637 || [[Момир Милатовић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2638 || [[Душан Теодоровић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2639 || [[Велимир Радмиловић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2640 || [[Зоран В. Поповић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2641 || [[Владан Ђорђевић (инжењер)]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2642 || [[Слободан Вукосавић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2643 || [[Џина Филипс]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2644 || [[Џозеф Бишара]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2645 || [[Драган Швракић]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2646 || [[Миливоје Лазић (кошаркашки тренер)|Миливоје Лазић]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2647 || [[Том Лудвиг]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2648 || [[Бранко Лаловић]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2649 || [[Милан Стевановић]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2650 || [[Луис Фабијано]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2651 || [[Бела Балинт]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2652 || [[Марко Бумбаширевић]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2653 || [[Кејси Кларк]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2654 || [[Небојша Лалић]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2655 || [[Џо Ален]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2656 || [[Војислав Лековић]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2657 || [[Роб Зомби]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2658 || [[Илај Рот]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2659 || [[Драган Мицић]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2660 || [[Ђорђе Радак]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2661 || [[Петар Сеферовић]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2662 || [[Горан Станковић]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2663 || [[Радоје Чоловић]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2664 || [[Ерик Кристмас]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2665 || [[Боривоје Ценић]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2666 || [[Берислав Злоковић]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2667 || [[Тибор Кашаи]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2668 || [[Антонио Коломбо]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2669 || [[Карољи Лапиш]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2670 || [[Еуђенио Пикано]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2671 || [[Василиос Танопулос]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2672 || [[Гаетано Тијене]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2673 || [[Павлос Тутузас]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2674 || [[Феликс Унгер]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2675 || [[Тошијаки Макабе]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2676 || [[Марјан Никетић]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2677 || [[Леонид Курављов]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2678 || [[Серж Пољаков]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2679 || [[Ото Фројндлих]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2680 || [[Момчило Милиновић]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2681 || [[Јоханес Теодор Баргелд]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2682 || [[Хајнрих Херле]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2683 || [[Емил Ђилиоли]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2684 || [[Мохамед Абу Габал]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2685 || [[Марко Ковач (политичар)]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2686 || [[Миомир Војиновић]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2687 || [[Александар Дамјановић (политичар)]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2688 || [[Василије Лалошевић]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2689 || [[Милош Латиновић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2690 || [[Милан Степановић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2691 || [[Веселин Марковић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2692 || [[Ласло Краснахоркаи]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2693 || [[Аравинд Адига]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2694 || [[Душко Секулић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2695 || [[Борислав Косановић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2696 || [[Мирјана Урошевић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2697 || [[Бранко Ћурчић (писац)]] || 3. мај 2022. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2698 || [[Душан Савић (писац)]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2699 || [[Владимир Вујиновић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2700 || [[Маринко Арсић Ивков]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2701 || [[Јожеф Ј. Фекете]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2702 || [[Зденка Феђвер]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2703 || [[Бошко Ивков]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2704 || [[Нада Душанић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2705 || [[Видосава Раич]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2706 || [[Сју Таунсенд]] || 3. мај 2022. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2707 || [[Клиф Торбурн]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2708 || [[Фред Дејвис]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2709 || [[Волтер Доналдсон]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2710 || [[Хорас Линдрум]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2711 || [[Лука Бучи]] || 7. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2712 || [[Милан Лешњак]] || 10. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2713 || [[Славко Петровић]] || 11. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2714 || [[Владимир Салдо]] || 13. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2715 ||[[Пјер Кошар]]|| 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2716 ||[[Лучо Фулчи]]|| 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2717 || [[Милан Николић (фудбалер, 1929)|Милан Николић]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2718 ||[[Нинослав Крстић]]|| 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2719 ||[[Улрих Сајдл]]|| 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2720 ||[[Френк Хененлотер]]|| 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2721 ||[[Марио Бава]]|| 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2722 || [[Марко Милинковић]] || 24. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2723 || [[Владимир Ј. Конечни]] || 24. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2724 || [[Александра Дулић]] || 31. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2725 || [[Милорад Младеновић]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2726 || [[Гордана Ћулибрк]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2727 || [[Милена Китић]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2728 || [[Јасна Поповић]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2729 || [[Вељко Петрановић]] || 3. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2780 || [[Петар Поповић (кошаркаш, 1959)|Петар Поповић]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2781 || [[Јошко Папич]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2782 || [[Јосип Ђерђа (кошаркаш)|Јосип Ђерђа]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2783 || [[Витал Ајзелт]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2784 || [[Драган Ковачић]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2785 || [[Миха Локар]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2786 || [[Марјан Кандус]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2787 ||[[Пол Вегенер]]|| 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2788 || [[Борис Кристанчич]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2789 ||[[Драгослав Крнајски]]|| 6. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2790 ||[[Иларион Анђелковић]]|| 7. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2791 || [[Жељко Троскот]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2792|| [[Гаврило Димић]]|| 7. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2793 || [[Давор Рукавина]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2794 ||[[Казимир Гонсиоровски]]|| 8. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2795 ||[[Херман Вагнер]]|| 8. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2796 || [[Живко Касун]] || 9. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2797 || [[Емил Логар]] || 9. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2798 ||[[Јелена Јовановић Симић]]|| 10. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2799 ||[[Патрисија Адер Говати]]|| 10. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2800 ||[[Ангус Џон Бејтман]]|| 10. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2801 || [[Џули Круз]] || 10. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2802 || [[Горан Брајковић (кошаркаш)|Горан Брајковић]] || 10. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2803 ||[[Љубодраг Петровић]]|| 11. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2804 || [[Владимир Вајс (фудбалер, 1939)]] || 14. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2805 || [[Џули Бенз]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2806 || [[Азиз Санџар]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2807 || [[Зехра Гунеш]] || 19. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2808 || [[Ибрахим Ал Хусеин]] || 20. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2809 || [[Парфет Хакизимана]] || 22. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2810 || [[Енес Ал Халифа]] || 22. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2811 || [[Каис Саид]] || 24. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2812 || [[Никола Јовић]] || 24. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2813 || [[Николас Бурдисо]] || 25. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2814 || [[Чандрика Кумаратунга]] || 25. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2815 || [[Питбул (репер)]] || 26. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2816 || [[Слободан Деспот]] || 28. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2817 || [[Марвин Мартен]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2818 || [[Даг Бредли]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2819 || [[Жорж Абриал]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2820 || [[Густав Емар]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2821 || [[Франк Аламо]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2822 || [[Беатрикс Ексофон]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2823 || [[Жорж Бергер]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2824 || [[Жак Турнер]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2825 || [[Владимир Мирончиков]] || 5. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2826 || [[Сејду Кејта]] || 9. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2827 ||[[Весна Милојковић]]|| 8. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2828 ||[[Соломон Алкалај]]|| 15. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2829 || [[Талија Цукер]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2830 || [[Џорџ Зуко]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2831 || [[Ијех Бел]] || 20. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2832 || [[Никола Радмановић (фудбалер)|Никола Радмановић]] || 21. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2833 || [[Емил Смит Роу]] || 24. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- {| style="width:100%; margin-top:10px; background:transparent;" | style="width:100%; border:1px solid #8888AA; vertical-align:top; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 10px; border-radius:10px;" | {| cellpadding="2" cellspacing="5" style="width:100%; vertical-align:top; background:transparent; text-align:left;" | {{Википедија:Википројекат Биографија/Оквир | наслов = Одликовани чланци | садржај = <div id="mf-POR" title="О Порталу">{{Википедија:Википројекат Биографија/Одликовани чланци}}</div> </div> | линк = }} |} |} 8stm8ef8rwpdl8c03s38v5ay0rt7mt3 0 4151803 25122003 23971208 2022-07-25T09:35:31Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki {{short description|Engleski audio inženjer, muzičar i muzički producent}} {{Infokutija biografija-lat | titula_prefiks = | ime = Alan Parsons | titula_sufiks = | slika = Alan Parsons 2017-05-19 ap0033cwo.jpg | širina_slike = 250px | alt = Parsons 2017. godine | opis_slike = | puno_ime = | ime_po_rođenju = | ostala_imena = | nadimak = | datum_rođenja = {{birth date and age-lat|1948|12|20|df=yes}} | mesto_rođenja = [[London]] | država_rođenja = [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] | kršten = | datum_nestanka = | mesto_nestanka = | status_nestanka = | datum_smrti = <!-- {{datum smrti-lat|GGGG|MM|DD|GGGG|MM|DD}} --><!-- prvo datum SMRTI --> | mesto_smrti = | država_smrti = | uzrok_smrti = | telo_otkriveno = | mesto_ukopa = <!-- ili: |počivalište=, |grobno_mesto= --> | koord_ukopa = <!-- ili: |koord_počivališta=, |koord_grobnog_mesta= --> | prebivalište = Engleska, SAD | državljanstvo = englesko | obrazovanje = | alma_mater = | zanimanje = audio inženjer, muzičar i muzički producent | aktivni_period = 1967–sadašnjost | era = | poslodavac = | organizacija = | agent = | delovanje = [[Рок музика|rok]], [[progresivni rok]] | radovi = <!-- ili: |zasluge=, |značajni_radovi= ---> | stil = | rodni_grad = | zarada = | neto_vrednost = <!-- uneti samo ako je relevantno --> | visina = <!-- {{convert-lat|x,xx|m|ftin|0}} --> | težina = <!-- {{convert-lat| xx |kg|lb |0}} --><!-- uneti samo ako je relevantno --> | televizija = | titula = | mandat = | prethodnik = | naslednik = | partija = | pokret = | suparnici = | odbori = | krivična_prijava = | krivična_kazna = | krivični_status = <!-- ili: |pravni_status= --> | supružnik = <!-- {{marriage-lat|[[Ime Prezime]]|GGGG|GGGG}} --> | partner = | deca = <!-- uneti samo broj osim ako su značajne ličnosti --> | roditelji = | rođaci = | rodbina = | pozivni_znak = | nagrade = | počasti = <!-- ili: |odlikovanja= --> | veb-sajt = [https://alanparsons.com Alan Parsons Music] | module = | potpis = | fusnote = | ijek = no }} '''Alan Parsons''' (rođen 20. decembar 1948)<ref name="official bio">{{cite web|url=http://www.alanparsonsmusic.com/bio.php|archive-url=https://web.archive.org/web/20091212053638/http://www.alanparsonsmusic.com/bio.php|url-status=dead|archive-date=12. 12. 2009|title=Alan Parsons – Bio FAQ Discography|date=12. 12. 2009|accessdate=5. 10. 2017}}</ref> engleski je [[inženjer zvuka|audio inženjer]], [[songwriter|tekstopisac]] pesama, [[muzičar]] i [[Музички продуцент|producent ploča]]. On je sin Denisa Parsonsa koji je razvio [[Parsons code|Parsonsov kod]]. Alan je učestvovao u produkciji nekoliko značajnih albuma, uključujući [[the Beatles|Bitlsovski]] -{''[[Abbey Road]]''}- i -{''[[Let It Be (Beatles album)|Let It Be]]''}-, te istoimeni [[Ambrosia (album)|debitantski album]] [[Ambrosia (band)|Ambrozije]], kao i [[Pink Floyd|Pink Flojdov]] -{''[[The Dark Side of the Moon]]''}-. Njegova sopstvena grupa, [[The Alan Parsons Project]], kao i njegovi kasniji solo snimci, takođe su bili komercijalno uspešni. On je nominovan za 13 nagrada Gremi, a do njegove prve pobede je došlo 2019. godine za najbolji imerzivni audio album, -{''Eye in the Sky''}- (izdanje povodom 35. godišnjice).<ref name="Alan Parsons">{{Cite web|url=https://www.grammy.com/grammys/artists/alan-parsons|title=Alan Parsons|date=15. 2. 2019|website=Grammy.com|language=en|access-date=2. 6. 2019}}</ref> == Diskografija == === Potpuna diskografija=== {| class="wikitable" |- ! Datum ! Naslov ! Izdavačka kuća ! Rang ! Zemlja ! Broj u katalogu |- style="background:#ddd;" | colspan="6" style="text-align:center;"| '''kao deo [[The Alan Parsons Project]]''' |- | maj 1976 | -{''[[Tales of Mystery and Imagination (Alan Parsons Project album)|Tales of Mystery and Imagination]]''}- | [[Mercury Records|Mercury]] | 38 | US | |- | jun 1977 | -{''[[I Robot (album)|I Robot]]''}- | [[Arista Records|Arista]] | 9 | US |SPARTY 1012 |- | jun 1978 | -{''[[Pyramid (The Alan Parsons Project album)|Pyramid]]''}- | Arista | 26 | US | |- | avgust 1979 | -{''[[Eve (The Alan Parsons Project album)|Eve]]''}- | Arista | 13 | US | |- style="text-align:left;" | novembar 1980 | -{''[[The Turn of a Friendly Card]]''}- | Arista | 13 | US | AL 9518 (US LP) ARCD 8226 (US CD) |- | jun 1982 | -{''[[Eye in the Sky (album)|Eye in the Sky]]''}- | Arista | 7 | US | |- | 1983 | -{''[[The Best of The Alan Parsons Project (1983 album)|The Best of the Alan Parsons Project]]''}- | Arista | 53 | US | |- style="text-align:left;" | decembar 1983 | -{''[[Ammonia Avenue]]''}- | Arista | 15 | US | |- style="text-align:left;" | februar 1985 | -{''[[Vulture Culture]]''}- | Arista | 46 | US | |- style="text-align:left;" | novembar 1985 | -{''[[Stereotomy]]''}- | Arista | 43 | US | |- | januar 1987 | -{''[[Gaudi (The Alan Parsons Project album)|Gaudi]]''}- | Arista | 57 | US | |- style="text-align:left;" | 1988 | -{''[[The Best of the Alan Parsons Project, Vol. 2]]''}- | Arista | – | – | |- style="text-align:left;" | 1988 | -{''[[The Instrumental Works]]''}- | Arista | – | – | |- style="text-align:left;" | 1990 | -{''[[Freudiana]]''}- | EMI | – | – | |- style="text-align:left;" | 9 oktobar 1989 | -{''[[Pop Classics]]''}- | Arista | – | – | |- | 1995 (6/2004) | -{''[[Extended Versions: The Encore Collection Live]]''}- | | – | – | |- | 15. jul 1997 | -{''[[The Definitive Collection (Alan Parsons)|The Definitive Collection]]''}- | | – | – | |- style="text-align:left;" | 27. jul 1999 | -{''[[Master Hits - The Alan Parsons Project]]''}- | | – | – | |- style="text-align:left;" | 2. avgust 1999 | -{''[[Alan Parsons Project - Greatest Hits Live = Best of Live]]''}- | | – | – | |- | 3. avgust 1999 | -{''[[Eye in the Sky (album)|Eye in the Sky – Encore Collection]]''}- | | – | – | |- style="text-align:left;" | 9. maj 2000 | -{''[[Alan Parsons Project - Gold Collection]]''}- | BMG International | – | – | |- | 22. avgust 2002 | -{''[[Works (Alan Parsons Project album)|Works]]''}- | Audiophile Legends | – | – | |- | 23. mart 2004 | -{''[[Ultimate (Alan Parsons Project)|Ultimate]]''}- | | – | – | |- style="text-align:left;" | 2006 | -{''[[Days Are Numbers (3 CD Compilation)|Days Are Numbers]]''}- | Arista | – | – | 88697016972 |- style="text-align:left;" | 2007 | -{''[[The Essential Alan Parsons Project|The Essential]]''}- (2 CD kompilacija) | Arista / Legacy | – | – | 88697043372 |- | 2010 | -{''[[The Collection (Alan Parsons album)|The Collection]]''}- | Sony / Camden''<ref>{{cite web|url=http://www.discogs.com/master/655012|title=The Alan Parsons Project – The Collection|website=Discogs.com|accessdate=5. 10. 2017}}</ref> | | | 88697808482 |- | 23. mart 2014 | -{''[[The Sicilian Defence (album)|The Sicilian Defence]]''}- (deo kompletne kolekcije albuma) | Arista / Sony''<ref>{{cite web|url=https://www.discogs.com/The-Alan-Parsons-Project-The-Complete-Albums-Collection/release/5555706|title=The Alan Parsons Project : The Complete Albums Collection|website=Discogs.com|accessdate=16. 7. 2019}}</ref> | – | – | 88697890552-11 |- |- style="background:#ddd;" | colspan="6" style="text-align:center;"| '''kao solo izvođač — studijski albumi''' |- style="text-align:left;" | 6. oktobar 1993 | -{''[[Try Anything Once]]''}- | Arista | 122 | US | |- style="text-align:left;" | 24. septembar 1996 | -{''[[On Air (Alan Parsons album)|On Air]]''}- | A&M/Digital Sound | 78 | US | |- | 28. septembar 1999 | -{''[[The Time Machine (Alan Parsons album)|The Time Machine]]''}- | Miramar | 71 | US | |- | 24. avgust 2004 | -{''[[A Valid Path]]''}- | [[Artemis Records|Artemis]] | 34 | US | |- | 26. april 2019 | -{''[[The Secret (Alan Parsons album)|The Secret]]''}- | [[Frontiers Records|Frontiers]] | | US | |- style="text-align:left;" |- style="background:#ddd;" | colspan="6" style="text-align:center;"| '''kao solo izvođač — lajv albumi''' |- style="text-align:left;" | 27. jun 1995 | -{''[[Alan Parsons Live|The Very Best Live]]''}- | RCA | – | – | |- | 6. april 2010 | -{''[[Eye 2 Eye: Live in Madrid]]''}- | Frontiers | | e | |- | septembar 2013 | -{''[[Alan Parsons LiveSpan]]''}- | MFP | | | |- | jun 2016 | -{''[[Alan Parsons Symphonic Project, Live in Colombia]]''}-<ref>{{cite web|url=https://smile.amazon.com/Live-Colombia-Parsons-Symphonic-Project/dp/B01D5KI7ME/ref=tmm_acd_swatch_0?_encoding=UTF8&qid=1467485926&sr=8-2|title=Live in Colombia|date=10. 2. 2017|website=Smile.amazon.com|accessdate=5. 10. 2017}}</ref> | earMusic | | | |- |- style="background:#ddd;" | colspan="6" style="text-align:center;"| '''kao solo izvođač — singlovi''' |- style="text-align:left;" | 15. jun 2010 | -{''[[All Our Yesterdays / Alpha Centauri (2010)]]}-<ref>{{cite web|url=https://smile.amazon.com/All-Our-Yesterdays-Alan-Parsons/dp/B003TZBJ44/ref=sr_1_1?s=music&ie=UTF8&qid=1467495590&sr=8-1&keywords=alan+parsons+all+our+yesterdays|title=All Our Yesterdays|website=Smile.amazon.com|accessdate=5. 10. 2017}}{{Мртва веза|date=06. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> | Authentik Artists, Inc. | | | |- | 3. april 2014 | -{''[[Fragile / Luciferama]]''}-<ref>{{cite web|url=https://smile.amazon.com/Alan-Parsons-Fragile/dp/B00GUJBIXI/ref=sr_1_1?s=music&ie=UTF8&qid=1467496834&sr=1-1&keywords=alan+parsons+fragile|title=Alan Parsons – Fragile|accessdate=5. 10. 2017|website=Smile.amazon.com}}</ref> | Mfp Music Productions | | | |- | 10. april 2015 | -{''[[Do You Live at All]]''}-<ref>{{cite web|url=https://smile.amazon.com/Do-You-Live-at-All/dp/B00W9CIH7U/ref=pd_sim_sbs_340_4?ie=UTF8&dpID=51PpqpC-E5L&dpSrc=sims&preST=_SS200_PJStripe-Robin,TopLeft,0,0_AC_UL320_SR320,320_&psc=1&refRID=JWH35V51Z6ZYN5M3JCS6|title=Do You Live at All?|website=Smile.amazon.com|accessdate=5. 10. 2017}}</ref> | | | | |- |- style="background:#ddd;" | colspan="6" style="text-align:center;"| '''kao inženjer''' |- style="text-align:left;" | 1969 | -{''[[Abbey Road]]''}- ([[The Beatles]]) |Apple | 1 | UK<br />US | |- style="text-align:left;" | 1970 | -{''[[Atom Heart Mother]]''}- ([[Pink Floyd]]) |Harvest | 1<br />55 | UK<br />US | |- style="text-align:left;" | 1971 | -{''[[Stormcock (album)|Stormcock]]''}- ([[Roy Harper (singer)|Roy Harper]]) |Harvest | | | |- | 1971 | -{''[[Wild Life (Wings album)|Wild Life]]''}- ([[Paul McCartney and Wings|Wings]]) | [[Apple Records|Apple]] | 10<br />11 | US<br />UK | |- style="text-align:left;" | 1973 | -{''[[The Dark Side of the Moon]]''}- ([[Pink Floyd]]) |Harvest | 2<br />1 | UK<br />US | |- | 1973 | -{''[[Red Rose Speedway]]''}- ([[Paul McCartney and Wings]]) | [[Apple Records|Apple]] | 1<br />5 | US<br />UK | |- | 1974 | -{''[[Hollies (1974 album)|Hollies]]''}- ([[The Hollies]]) |Polydor&nbsp;(UK), Epic&nbsp;(US) | 28 | US | |- | 1975 | -{''[[Another Night (The Hollies album)|Another Night]]''}- (The Hollies) | | 132 | US | |- | 1975 | -{''[[Ambrosia (album)|Ambrosia]]''}- ([[Ambrosia (band)|Ambrosia]]) | 20th Century | 22 | US | |- style="text-align:left;" | 1976 | -{''[[Year of the Cat]]''}- ([[Al Stewart]]) | | 5 | US | |- style="text-align:left;" | 1978 | -{''[[Time Passages]]''}- ([[Al Stewart]]) | | 10 | US | |- | 2013 | -{''[[The Raven That Refused to Sing (And Other Stories)]]''}- ([[Steven Wilson]]) | Kscope | 28 | UK | |- style="background:#ddd;" | colspan="6" style="text-align:center;"| '''kao producent''' |- | 1974 | -{''[[From the Album of the Same Name]]''}- ([[Pilot (band)|Pilot]]) | EMI | | | |- | 1974 | -{''[[The Psychomodo]]''}- ([[Steve Harley & Cockney Rebel|Cockney Rebel]]) | EMI | | | |- | 1975 | -{''[[The Best Years of Our Lives (Steve Harley & Cockney Rebel album)|The Best Years of Our Lives]]''}- ([[Steve Harley & Cockney Rebel]]) | | – | – | |- | 1975 | -{''[[Second Flight (album)|Second Flight]]''}- ([[Pilot (band)|Pilot]]) | | | | |- | 1975 | -{''[[Modern Times (Al Stewart album)|Modern Times]]''}- ([[Al Stewart]]) | | | | |- | 1976 | -{''[[Rebel (John Miles album)|Rebel]]''}- ([[John Miles (musician)|John Miles]]) | | 171 | US | |- style="text-align:left;" | 1976 | -{''[[Year of the Cat]]''}- (Al Stewart) | | 5 | US | |- | 1976 | -{''[[Somewhere I've Never Travelled]]''}- ([[Ambrosia (band)|Ambrosia]]) | 20th Century | 79 | US | |- style="text-align:left;" | 1978 | -{''[[Time Passages]]''}- (Al Stewart) | | 10 | US | |- | 1979 | -{''[[Lenny Zakatek]]'' ([[Lenny Zakatek]])}- | A&M | | US | |- style="text-align:left;" |- | March 1984 | -{''[[Keats (band)|Keats]]''}- | EMI | | | |- style="text-align:left;" | 1985 | -{''[[Ladyhawke (film)|Ladyhawke]]'' (OST by [[Andrew Powell]])}- | Atlantic Records | | | |- | 1993 | -{''[[Symphonic Music of Yes]]''}- | RCA | | | |- style="text-align:left;" | 2012 | -{''[[Grand Ukulele]]'' ([[Jake Shimabukuro]])}- | Mailboat Records | | | |- | 2017 | -{''[[Blackfield V]]'' ([[Blackfield]])}- | [[Kscope]] | | UK, Israel | |- |- style="text-align:left;" | 2019 | -{''[[Jonathan Cilia Faro]]'' ([[Grown up Christmas List]])}- | [[NewArias Production]] | | USA, Italy | |- |- style="text-align:left;" |- style="background:#ddd;" | colspan="6" style="text-align:center;"| '''kao izvršni producent / mentor''' |- style="text-align:left;" | 1999 | -{''[[Turning the Tide]]'' ([[Iconic Phare]])}- | Carrera Records | – | – | |} === ''Bilbord'' Top 40 hit singlovi (US) === * -{1976: "(The System of) Doctor Tarr and Professor Fether" – No. 37}- * -{1977: "I Wouldn't Want to Be Like You" – No. 36}- * -{1979: "Damned If I Do" – No. 27}- * -{1980: "Games People Play" – No. 16}- * -{1981: "Time" – No. 15}- * -{1982: "Eye in the Sky" – No. 3}- * -{1984: "Don't Answer Me" – No. 15}- * -{1984: "Prime Time" – No. 34}- === Kanadski singlovi === * -{1976: "(The System of) Doctor Tarr and Professor Fether" – No. 62}- * -{1977: "I Wouldn't Want to Be Like You" – No. 22}- * -{1980: "Damned If I Do" – No. 16}- * -{1981: "Games People Play" – No. 9}- * -{1981: "Time" – No. 30}- * -{1982: "Eye in the Sky" – No. 1}- * -{1983: "You Don't Believe" – No. 43}- * -{1984: "Don't Answer Me" – No. 20}- * -{1985: "Let's Talk About Me" – No. 89}- {{refend}} ==Reference == {{Reflist}} == Spoljašnje veze == {{Commons category-lat}} {{refbegin|30em}} * -{[https://alanparsons.com Alan Parsons Music Official Site]}- * -{[http://www.the-alan-parsons-project.com/ Alan Parsons Project Official Site]}- * {{Allmusic|class=artist|id=p195905}} * {{Discogs artist|157075-Alan-Parsons}} * {{imdb name|663768}} * -{[http://www.theavenueonline.info/ The Avenue], The Official Alan Parsons Fan Club}- * -{''[[Crawdaddy!]]'' [https://web.archive.org/web/20080611200208/http://crawdaddy.wolfgangsvault.com/Article.aspx?id=6054 "Parsons Knows: The Tale of Alan Parsons and Edgar Allan Poe"]}- * -{[https://www.namm.org/library/oral-history/alan-parsons Alan Parsons] NAMM Oral History Program Interview (2011)}- * {{Cite web|url=https://www.legacyrecordings.co.uk/news/alan-parsons-project-eye-sky-35th-anniversary-box-set-edition|title=The Alan Parsons Project – 'Eye in the sky' 35th Anniversary box set edition – Out now |website=We Are Sony Music Legacy|language=en|access-date=2. 6. 2019}} * {{cite web |url=http://www.freshmilc.com/recommendations/lady-antebellum-vs-the-alan-parsons-project/ |title=Lady Antebellum vs. The Alan Parsons Project |website=Freshmilc.com |accessdate=8. 11. 2011 |archive-date=07. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111107140734/http://www.freshmilc.com/recommendations/lady-antebellum-vs-the-alan-parsons-project/ |url-status=dead }} * {{cite web |url=http://www.tampabay.com/blogs/juice/content/people-accusing-lady-antebellum-stealing-alan-parson-song |title=People accusing Lady Antebellum of stealing Alan Parson song |website=Tampabay.com |date=18. 11. 2010 |accessdate=8. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111106033942/http://www.tampabay.com/blogs/juice/content/people-accusing-lady-antebellum-stealing-alan-parson-song |archive-date=6. 11. 2011 |url-status=dead }} * {{cite web|last=Rodgers |first=D. Patrick |url=http://www.nashvillescene.com/nashvillecream/archives/2010/11/11/alan-parsons-camp-alleges-lady-antebellum-rip-off |title=Alan Parsons' Camp Alleges Lady Antebellum Rip-Off |website=Nashvillescene.com |date=11. 11. 2010 |accessdate=8. 11. 2011}} {{refend}} {{Authority control-lat}} {{DEFAULTSORT:Парсонс, Алан}} [[Категорија:Рођени 1948.]] [[Категорија:Енглески музички продуценти]] [[Категорија:Енглески рок музичари]] btwhoul1z0qvr33ueg1ch34e8ouj6gf 0 4157693 25122004 24565913 2022-07-25T09:36:46Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Миле Савковић | пуно_име = Миле Савковић<ref name="Utakmica"/> | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1992|11|3|год=да}}<ref>{{cite news|url=https://www.fkspartak.com/svi-igraci_2018-2019/23-savkovic-mile/|title=Savković, Mile|website=ФК Спартак Суботица, званична презентација|accessdate=14. 6. 2020}}</ref> | место_рођења = [[Банатски Деспотовац]],<br/>[[Град Зрењанин|Зрењанин]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref>{{cite news|url=http://sportklub.rs/Fudbal/Srbija-Super-liga/a334074-Poznato-lice-u-Subotici-Vratio-se-Savkovic.html|title=Poznato lice u Subotici: Vratio se Savković|last=Marinković|first=Bojan|publisher=[[Спорт клуб]]|date=13. 6. 2020|accessdate=14. 6. 2020}}</ref> | висина = 1,74 m<ref name="Srbijafudbal"/> | маса = 70 kg<ref name="Srbijafudbal"/> | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)#Офанзивни везни|предњи]] и [[Играч средине терена (фудбал)#Бочни везни|бочни везни]]<ref>{{cite news|url=https://www.borca.rs/bskdanas-prozivka-zima-vreme-za-dopunu-ekipe/|title=BSK:Danas prozivka, zima vreme za dopunu ekipe|publisher=borca.rs|date=11. 1. 2013|accessdate=14. 6. 2020}}</ref> / [[Нападач (фудбал)#Крило|крило]]<ref>{{cite news|url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/sl-mile-savkovic-obelezio-21-kolo-323267.html|title=SL - Mile Savković obeležio 21. kolo|work=[[Новинска агенција Бета]]|publisher=sportske.net|date=11. 12. 2017|accessdate=14. 6. 2020}}</ref> | актуелни_клуб = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | актуелни_број = 7 | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК БСК Борча|БСК Борча]] | године1 = 2009—2013. | клубови1 = [[ФК БСК Борча|БСК Борча]] | наступи1 = 69 | голови1 = 8 | године2 = 2014—2016. | клубови2 = [[ФК Јагодина|Јагодина]] | наступи2 = 56 | голови2 = 10 | године3 = 2016—2018. | клубови3 = [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] | наступи3 = 58 | голови3 = 12 | године4 = 2018—2019. | клубови4 = [[ФК Јагелонија Бјалисток|Јагелонија Бјалисток]] | наступи4 = 14 | голови4 = 1 | године5 = 2020—2021. | клубови5 = [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] | наступи5 = 44 | голови5 = 3 | године6 = 2022— | клубови6 = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | наступи6 = 15 | голови6 = 0 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = Србија до 18<ref name="TM">{{Transfermarkt|131718}}</ref> | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | репрезентација_(године)2 = | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Србија до 19]]<ref name="TM"/> | репрезентација_(наступи)2 = 10 | репрезентација_(голови)2 = 0 | репрезентација_(године)3 = | репрезентација_(име)3 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 20 година|Србија до 20]]<ref name="TM"/> | репрезентација_(наступи)3 = 9 | репрезентација_(голови)3 = 1 | репрезентација_(године)4 = | репрезентација_(име)4 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|Србија до 21]]<ref name="TM"/> | репрезентација_(наступи)4 = 1 | репрезентација_(голови)4 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 25. јул 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. јун 2020. }} '''Миле Савковић''' ([[Банатски Деспотовац]] код [[Зрењанин]]а, [[3. новембар|3. новембра]] [[1992]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер.<ref>{{cite news|url=https://www.subotica.com/vesti/fudbal-mile-savkovic-ponovo-u-spartaku-id38157.html|title=Fudbal: Mile Savković ponovo u Spartaku|publisher=subotica.com|date=14. 6. 2020|accessdate=14. 6. 2020}}</ref> Наступао је за [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|омладинску]] и [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|младу репрезентацију Србије]].<ref>{{cite news|url=http://www.subotica.rs/index/page/lg/sr/id/3395|title=Omladinci u Subotici|website=[[Град Суботица]]|date=9. 6. 2010|accessdate=14. 6. 2020}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=08&dd=03&nav_id=449493|title=Sivić objavio spisak za Slovence|work=[[Фудбалски савез Србије]]|publisher=[[Б92]]|date=3. 8. 2010|accessdate=14. 6. 2020}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/jagodina-prodaje-najbolje-savkovic-ide-u-koreju-ajaks-i-partizan-jure-golmana-nikolica/123463|title=Jagodina prodaje najbolje: Savković ide u Koreju, Ajaks i Partizan jure golmana Nikolića|publisher=mozzartsport.com|date=19. 12. 2015|accessdate=14. 6. 2020}}</ref> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|25. јула 2022.}}<ref name="Srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/zlatibor_voda/savkovic.htm|title=Савковић, Миле|website=srbijafudbal.com|accessdate=14. 6. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181130173258/http://srbijafudbal.com/zlatibor_voda/savkovic.htm|archivedate=30. 11. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/m-savković/152876|title=Mile Savković|website=macsonuclarim.com|accessdate=31. 7. 2021|language=tr}}</ref><ref name="Resultados">{{cite web|url=https://www.resultados-futbol.com/jugador/Mile-Savkovic-281224|title=M. Savković|website=resultados-futbol.com|accessdate=31. 7. 2021|language=es}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}} |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="6"|[[ФК БСК Борча|БСК Борча]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10.]]<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=388&Itemid=127|title=Licencirani igrači FK BSK za sezonu 2009/2010|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|year=2009|accessdate=31. 7. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090823163718/http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=388&Itemid=127|archivedate=23. 8. 2009}}</ref> |rowspan="4"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |0||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]]<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=388&Itemid=127|title=Licencirani igrači FK BSK za sezonu 2010/2011|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|year=2010|accessdate=31. 7. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100816071942/http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=388&Itemid=127|archivedate=16. 8. 2010}}</ref> |1||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''1'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]]<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=388&Itemid=127|title=Licencirani igrači FK BSK za sezonu 2011/2012|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|year=2010|accessdate=31. 7. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111115123203/http://www.superliga.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=388&Itemid=127|archivedate=15. 11. 2011}}</ref> |18||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''18'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]]<ref name="Utakmica">{{cite web|url=http://www.utakmica.rs/fudbaler/292-savkovic-mile|title=Savković, Mile|website=Utakmica.rs|accessdate=31. 7. 2021|archive-date=07. 05. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210507225619/https://www.utakmica.rs/fudbaler/292-savkovic-mile|url-status=dead}}</ref> |26||3||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''26'''||'''3''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]]<ref>{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/index.php?nav=igraci&sub=igrac&klubid=-1&igracid=2305|title=Savković, Mile|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|date=25. 8. 2013|accessdate=14. 6. 2020}}</ref> |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |24||6||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''25'''||'''6''' |- !colspan="2"|Укупно !69!!9!!1!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!70!!9 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Јагодина|Јагодина]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15.]]<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php/klubovi/jagodina/igracki-kadar|title=FK Jagodina - Igrački kadar|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=31. 7. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20141015004757/http://www.superliga.rs/index.php/klubovi/jagodina/igracki-kadar|archivedate=15. 10. 2014}}</ref> |rowspan="2"|Суперлига Србије |26||6||4||2||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''30'''||'''8''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]]<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php/klubovi/jagodina/igracki-kadar|title=FK Jagodina - Igrački kadar|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=31. 7. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150924112157/http://www.superliga.rs/index.php/klubovi/jagodina/igracki-kadar|archivedate=24. 9. 2015}}</ref> |30||4||3||2||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''33'''||'''6''' |- !colspan="2"|Укупно !56!!10!!7!!4!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!63!!14 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/1-super-liga-srbije-2016-17/437-23-savkovic-mile|title=Savković, Mile — sezona 2016/17.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=31. 7. 2021}}</ref> |rowspan="3"|Суперлига Србије |26||1||2||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''28'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/2-super-liga-srbije-2017-18/982-23-savkovic-mile|title=Savković, Mile — sezona 2017/18.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=31. 7. 2021}}</ref> |32||11||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''33'''||'''11''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1721-23-savkovic-mile|title=Savković, Mile — sezona 2018/19.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=31. 7. 2021}}</ref> |2||2||colspan="2"|—||4||2||colspan="2"|—||'''6'''||'''4''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Јагелонија Бјалисток|Јагелонија Бјалисток]] |2018/19.<ref name="90minut">{{90minut|35448}}</ref> |rowspan="2"|[[Екстракласа]] |11||1||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''12'''||'''1''' |- |2019/20.<ref name="90minut"/> |3||0||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''4'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !14!!1!!2!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!16!!1 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/5-super-liga-srbije-2020-21/3019-23-savkovic-mile|title=Savković, Mile — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=31. 7. 2021}}</ref> |rowspan="2"|Суперлига Србије |34||3||2||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''36'''||'''3''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3766-23-savkovic-mile|title=Savković, Mile — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=31. 7. 2021}}</ref> |10||0||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''11'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !104!!17!!6!!0!!4!!2!!colspan="2"|—!!114!!19 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2021-22/player/6-prva-liga-srbije-2021-22/3976-77-savkovic-mile|title=Savković, Mile — sezona 2021/22.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |14||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''14'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23]].<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-super-liga-srbije-2022-23/4394-savkovi-mile|title=Savković, Mile — sezona 2022/23.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=25. 7. 2022}}</ref> |Суперлига Србије |1||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''1'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !15!!0!!0!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!15!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !258!!37!!16!!4!!4!!2!!colspan="2"|—!!278!!43 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=13 | |} == Трофеји, награде и признања == === Екипно === ;Младост Нови Сад * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] : [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/super-liga/130695/mladost-gat-u-super-ligi-podvig-za-sva-vremena|title=Младост ГАТ у Супер лиги: Подвиг за сва времена|publisher=[[Спортски журнал]]|date=17. 5. 2022|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Србија}} * {{Soccerway|mile-savkovi/152876}} * {{soccerbase|77440}} * {{UEFA player|250023585}} * {{WorldFootball.net|mile-savkovic}} * {{Footballdatabase|120094}} * {{Zerozero|111657}} * {{Fussballdaten|mile-savkovic}} {{Младост Нови Сад}} {{DEFAULTSORT:Савковић, Миле}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Спортисти из Зрењанина]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Крилни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери БСК Борче]] [[Категорија:Фудбалери Јагодине]] [[Категорија:Фудбалери Јагелоније Бјалисток]] [[Категорија:Фудбалери Спартака Суботице]] [[Категорија:Фудбалери Младости Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] 7fm83lpd7v3x5m7brd5np3xvtxqr5v0 0 4160352 25121191 25113236 2022-07-24T15:12:29Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|град у Србији}} {{добар}} {{Град у Србији | назив = Нови Сад | име генитив = Новог Сада | слика = Novi Sad- collage.jpg | size = 230 | spacing = 2 | color = #FFFFFFu | border = 0 | foot_montage = | опис_слике = Колаж слика Новог Сада ([[Црква имена Маријиног]], Сат кула на Петроварадинској тврђави, [[Црква Снежне Госпе на Текијама|Марија Снежна- екуменска црква у Петроварадину]], [[Градска кућа у Новом Саду]], [[Петроварадинска тврђава]], [[Матица српска]], [[Трг слободе (Нови Сад)|Трг слободе]], Владичин двор, [[Новосадска синагога]]) | грб = Novi Sad Coat of Arms.svg | опис_грба = Грб Новог Сада | градска_застава = Flag of Novi Sad, Serbia.svg | опис_заставе = Застава Новог Сада | стара_имена = Рацка варош<br> Петроварадински шанац<br> Неопланта | површина = 702.7 <!-- engleski nacin zapisivanja --> | становништво = 231.798 | извор_становништво = <ref name="Попис">''Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Национална припадност'' — Републички завод за статистику, Београд, година. {{page|year=2013|isbn=978-86-6161-028-8|pages=}} [http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Становништво-старост и пол (подаци по насељима) у Граду Новом Саду )], Приступљено 17. 4. (2013). стр. 36.</ref> | година_становништво = 2011 | агломерација = 341.625 | извор_агломерација = <ref name="Попис" /> | година_агломерација = 2011 | густина = 487 | опис густине=шира зона/општина | надморска_висина = 80 | први помен = | дан_града = [[1. фебруар]] [[1748]]. | слава= [[Ђурђиц]] | побратими=[[Модена]], [[Чангчуен]], [[Дортмунд]], [[Норич]], [[Илијуполи|Илиуполи]], [[Будва]], [[Темишвар]], [[Нижњи Новгород]], [[Печуј]] | покрајина = {{застава|Војводина}} | округ = [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачки]] | гшир = 45.255 | гдуж = 19.844722 | регистарска_ознака = -{NS/НС}- | поштански_код = 21000 | адреса = Трг слободе 1 | телефон = + 00 381 (0)21 480 77 77 | факс = | позивни_број = (+381) 21 | веб-страна = {{official URL}} | електронска_пошта = pr@gradnovisad.org.rs | градоначелник = [[Милош Вучевић]] | странка = [[Српска напредна странка|СНС]] }} '''Нови Сад''' је највећи град [[Војводина|Аутономне Покрајине Војводине]] и њен административни центар, после [[Београд]]а други град у [[Србија|Србији]] по броју становника и површини. Према последњим резултатима [[Попис становништва 2011. у Србији|пописа становништва из 2011]]. године, на административној територији [[Град Нови Сад|града Новог Сада]] је живело 341.625 становника, док је у самом насељу Нови Сад живело 250.439 становника, а на урбаном подручју које чини град Нови Сад 277.522 становника,<ref name="Попис" /> док је 2019. године на ширем подручју пребројан 402.681 становник. Основан 1694. године, Нови Сад је дуго времена био центар [[Српска култура|српске културе]], због чега је често називан [[Српска Атина]]. Данас је Нови Сад велики [[Индустријске зоне у Новом Саду|индустријски]] и финансијски центар српске економије, [[Универзитет у Новом Саду|универзитетски]] град и школски центар, културни, научни, здравствени и политички центар Аутономне Покрајине Војводине, град домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних, научних и спортских манифестација, као и град музеја, галерија, библиотека и позоришта.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=pbi_wzu7QAMC&pg=PA278 |title=We, the people: politics of national peculiarity in Southeastern Europe |last=Mishkova |first=Diana |isbn=9789639776289 |date=1. 1. 2009.|pages=277—278}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.novisad.rs/en/content/history-of-novi-sad |title=History of Novi Sad |publisher=Official Website of Novi Sad |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110719035628/http://novisad.rs/en/content/history-of-novi-sad |archive-date=19. 7. 2011.}}</ref> Град лежи на обалама реке [[Дунав]], између 1252. и 1262. километра речног тока. На левој обали Дунава се налази равничарски део града ([[Бачка]]), док је на десној обали, на обронцима [[Фрушка гора|Фрушке горе]], смештен брдовити део града ([[Срем]]). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m, док се са сремске стране креће између 250 и 350 m. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива [[Мали бачки канал]], који је део система [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Бачки део града је смештен са обе стране овог канала.<ref>{{cite web|url=https://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/news/20161013-ecoc-novi-sad-2021_en|title=Novi Sad to be European Capital of Culture in 2021|publisher=European Commission}}</ref> == Име == У граду Новом Саду у службеној употреби су, поред [[српски језик|српског језика]], још и [[мађарски језик|мађарски]], [[словачки језик|словачки]] и [[русински језик|русински]] језик.<ref>{{Cite web|url=http://www.puma.vojvodina.gov.rs/mapa.php| title = Jezici i pisma u službenoj upotrebi u statutima gradova i opština na teritoriji AP Vojvodine| publisher = Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> Име града на осталим службеним језицима гласи -{Újvidék}- (мађарски),<ref name="ime">{{Cite web|url=http://www.nstrznica.co.rs/novi-sad-kroz-istoriju| title = Novi Sad kroz istoriju| publisher = Тржница Нови Сад| accessdate=10. 8. 2014}}</ref><ref name="ime1">{{Cite web|url=http://gov.genealogy.net/item/show/NEUNAUJN95WG| title = Нови Сад, Újvidék, Novi Sad, Nový Sad, Neusatz an der Donau| publisher = Verein für Computergenealogie| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> -{Nový Sad}- (словачки)<ref name="ime" /> и -{Нови Сад}- (русински).<ref>{{Cite web|url=http://zavod.rs/rs/rusini-u-srbiji/| title = Руснаци у Сербиї| publisher = Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> На осталим језицима који су (или који су били) од историјског значаја на овим просторима име Новог Сада гласи -{Neoplanta}- ([[латински језик|латински]]),<ref name="ime" /> -{Neusatz}-<ref name="ime" /> или -{Neusatz an der Donau}-<ref name="ime1" /> ([[немачки језик|немачки]]), -{Novi Sad}- ([[хрватски језик|хрватски]]), -{Novi Sad}- ([[румунски језик|румунски]]) и -{Млада Лоза}- ([[бугарски језик|бугарски]]).<ref>[http://opusteno.rs/novi-sad-f89/grad-novi-sad-poreklo-imena-t16776.html Grad Novi Sad — Poreklo imena] Порекло имена и назив града на страним језицима. Приступљено 30. април 2018.</ref> Првобитна имена Новог Сада била су [[Раци|Рацко]] (Српско) село, Рацка варош, [[Раци|Рацки]] град (-{Ratzen Stadt, Ratzenstatt}-) и Петроварадински шанац (-{Peterwardeiner Schantz}-), док име Нови Сад (-{Neoplanta, Neusatz, Újvidék}-) датира из 1748. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.novisad.rs/istori-novog-sada-0| title = ИСТОРИЈА НОВОГ САДА| publisher = Град Нови Сад, званична презентација| accessdate=10. 8. 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.visitnovisad.rs/istorija_novog_sada.html| title = Istorija Novog Sada| publisher = Visit Novi Sad| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> [[Манојло Грбић]] у првој књизи са насловом ''Карловачко владичанство'' на страни 288. пише: „У јесен 1722. држан је народни Сабор у Варадинском Шанцу, а то је у данашњем Новом Саду.” === Српска Атина === '''Српска Атина''' је [[синоним]] Новог Сада. Током хабсбуршке управе, [[Срби]] у Новом Саду су водили живу политичку и културну борбу, а свој културни процват град је доживео је у другој половини 19. века када добија овај ласкави назив. Тиме је исказана сличност са културним и научним центром [[Антика|античког]] света, грчком [[Атина|Атином]].<ref>{{Cite book|title=290 година Подбаре и Алмашког краја|last=Рожић|first=Далибор|publisher=Градски центар Фокус|year=2008|isbn=978-86-910931-0-5|location=Нови Сад|pages=3}}</ref> Нови Сад је средиште готово свеколиког политичког, књижевног, просветног и културног живота Срба. То је доба великог српског националног полета у свим правцима, полета којима је Нови Сад давао тон и одређивао правац.<ref>{{Cite book|title=Нови Сад, Васа Стајић|last=Др Станоје|first=Станојевић|publisher=Прометеј|year=|isbn=978-86-515-0491-7|location=|pages=Увод}}</ref> == Географија == === Положај града === [[Датотека:Novi Sad IMG 9194.JPG|лево|мини|270п|Поглед на Нови Сад из ваздуха]] Нови Сад се налази на {{coor dms|45|20|0|N|19|51|0|E|region:Europe}}, у средишњем делу аутономне покрајине [[Војводина|Војводине]], на северу [[Србија|Србије]], на граници [[Бачка|Бачке]] и [[Срем]]а. Град лежи на обалама реке [[Дунав]], између 1252. и 1262. километра речног тока. На левој обали Дунава се налази равничарски део града ([[Бачка]]), док је на десној обали, на обронцима [[Фрушка гора|Фрушке горе]], смештен брдовити део града (Срем). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m, док се са сремске стране креће између 250 и 350 m. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива [[Мали бачки канал]], који је део система [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Бачки део града је смештен са обе стране овог канала. Са 15 приградских насеља, општинско подручје града Новог Сада обухвата површину од 702,7&nbsp;km², док уже подручје Новог Сада са [[Петроварадин]]ом и [[Сремска Каменица|Сремском Каменицом]] заузима површину од 129,4&nbsp;km². Грађевински рејон [[град]]а обухвата површину од 106,2&nbsp;km². Град се налази на важним саобраћајним коридорима, што обезбеђује значајне компаративне предности. Нови Сад има [[пут|друмску]], [[Железница|железничку]] и [[Река|речну везу]] са окружењем. Место је стицања и повезивања мреже магистралних копнених [[саобраћај]]ница на правцима: {{flowlist| * [[Северна Европа|Североисточна]] и [[Источна Европа]], према [[Блиски исток|Блиском]] и [[Далеки исток|Далеком истоку]]; * [[Средња Европа]] и [[Северна Европа]], према [[Јадранско море|јадранским лукама]].}} Кроз град пролази [[саобраћај]]ни коридор бр. 10 који на свом основном правцу од [[Салцбург|Салзбурга]] до [[Солун]]а повезује осам, а укључујући краке, још шест држава. Коридор бр. 7 или [[Дунав]]ски коридор воденим путем, преко [[Дунав]]а, повезује земље западне Европе са [[Црно море|Црним морем]]. Пловним малим каналом Нови Сад је повезан са системом [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]] који омогућава саобраћајне везе пловним путем и то узводно до [[Средња Европа|средње Европе]] и низводно према [[Црно море|Црном мору]]. Нови Сад се налази на 1.255&nbsp;km тока, на сектору Града тече широко, кроз равницу, градећи многобројне аде, рукавце и спрудове.<ref>[http://www.novisad.rs/lat/geografski-podaci Geografski podaci — Novi Sad] Приступљено 1. мај 2018.</ref> Општинско подручје Града Новог Сада окружују општине [[Општина Бачки Петровац|Бачки Петровац]], [[Општина Врбас|Врбас]], [[Општина Темерин|Темерин]], [[Општина Жабаљ|Жабаљ]], [[Општина Тител|Тител]], [[Општина Инђија|Инђија]], [[Сремски Карловци]], [[Општина Ириг|Ириг]] и [[Општина Беочин|Беочин]], чији становници, заједно са становницима још неких општина [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачког округа]], гравитирају Новом Саду. === Клима === Клима у Новом Саду прелази из умерено континенталне у континенталну, тако да град има сва четири годишња доба. Преко јесени и зиме повремено дува хладан ветар [[кошава]], који обично траје од три до седам дана. Кошава може током зиме да створи наносе и сметове снега током вејавица и мећава. Просечна температура ваздуха у граду је 10,9°C, средња температура у јануару је −1°C, док је у јулу 21,6°C. Годишње падне просечно 578&nbsp;mm падавина, а број дана са падавинама је 122. Због промене климе на глобалном (светском) нивоу, последњих година се на подручју Новог Сада повећала количина падавина, што повремено изазива поплаве у неким деловима града, будући да садашњи градски канализациони систем није пројектован за измењене климатске услове.<ref>[http://www.novisad.rs/lat/klima-0 Klima | Novi Sad] Приступљено 28. фебруар 2019.</ref> {{Weather box |width = auto |location = за [[Римски Шанчеви|Римске Шанчеве]], Нови Сад (1981—2010, екстреми 1948—данас) |metric first = Yes |single line = Yes |Jan record high C = 18.9 |Feb record high C = 22.4 |Mar record high C = 30.0 |Apr record high C = 31.5 |May record high C = 34.2 |Jun record high C = 37.6 |Jul record high C = 41.6 |Aug record high C = 40.0 |Sep record high C = 37.4 |Oct record high C = 30.1 |Nov record high C = 26.9 |Dec record high C = 21.0 |year record high C = 41.6 |Jan high C = 3.7 |Feb high C = 6.1 |Mar high C = 12.0 |Apr high C = 17.7 |May high C = 23.0 |Jun high C = 25.8 |Jul high C = 28.1 |Aug high C = 28.3 |Sep high C = 23.6 |Oct high C = 18.0 |Nov high C = 10.5 |Dec high C = 4.8 |year high C = 16.8 |Jan mean C = 0.2 |Feb mean C = 1.6 |Mar mean C = 6.4 |Apr mean C = 11.8 |May mean C = 17.3 |Jun mean C = 20.1 |Jul mean C = 21.9 |Aug mean C = 21.6 |Sep mean C = 16.9 |Oct mean C = 11.8 |Nov mean C = 5.9 |Dec mean C = 1.5 |year mean C = 11.4 |Jan low C = -3.1 |Feb low C = -2.4 |Mar low C = 1.5 |Apr low C = 6.2 |May low C = 11.3 |Jun low C = 14.1 |Jul low C = 15.5 |Aug low C = 15.3 |Sep low C = 11.4 |Oct low C = 6.9 |Nov low C = 2.2 |Dec low C = -1.5 |year low C = 6.5 |Jan record low C = -30.7 |Feb record low C = -28.6 |Mar record low C = -19.9 |Apr record low C = -6.2 |May record low C = -0.4 |Jun record low C = 0.2 |Jul record low C = 5.4 |Aug record low C = 6.9 |Sep record low C = -1.6 |Oct record low C = -6.4 |Nov record low C = -13.8 |Dec record low C = -24.0 |year record low C = -30.7 |precipitation colour = green |Jan precipitation mm = 39.1 |Feb precipitation mm = 31.4 |Mar precipitation mm = 42.5 |Apr precipitation mm = 49.2 |May precipitation mm = 63.0 |Jun precipitation mm = 91.4 |Jul precipitation mm = 64.3 |Aug precipitation mm = 57.5 |Sep precipitation mm = 53.8 |Oct precipitation mm = 52.7 |Nov precipitation mm = 53.8 |Dec precipitation mm = 48.8 |year precipitation mm = 647.3 |Jan humidity = 85 |Feb humidity = 79 |Mar humidity = 71 |Apr humidity = 67 |May humidity = 66 |Jun humidity = 69 |Jul humidity = 68 |Aug humidity = 68 |Sep humidity = 72 |Oct humidity = 76 |Nov humidity = 82 |Dec humidity = 86 |year humidity = 74 |unit precipitation days = 0.1 mm |Jan precipitation days = 12 |Feb precipitation days = 10 |Mar precipitation days = 11 |Apr precipitation days = 12 |May precipitation days = 13 |Jun precipitation days = 12 |Jul precipitation days = 10 |Aug precipitation days = 9 |Sep precipitation days = 10 |Oct precipitation days = 9 |Nov precipitation days = 11 |Dec precipitation days = 13 |year precipitation days = 132 |Jan snow days = 6 |Feb snow days = 7 |Mar snow days = 3 |Apr snow days = 0 |May snow days = 0 |Jun snow days = 0 |Jul snow days = 0 |Aug snow days = 0 |Sep snow days = 0 |Oct snow days = 0 |Nov snow days = 2 |Dec snow days = 6 |year snow days = 24 |Jan sun = 64.8 |Feb sun = 99.0 |Mar sun = 156.4 |Apr sun = 190.1 |May sun = 250.8 |Jun sun = 269.4 |Jul sun = 303.6 |Aug sun = 285.8 |Sep sun = 205.7 |Oct sun = 158.9 |Nov sun = 92.4 |Dec sun = 58.4 |year sun = 2135.3 |source 1 = РХМЗ Србије<ref name = RHSS>{{cite web|url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13168 |title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981—2010 -Novi Sad| publisher = Hydrometeorological Service of Serbia|accessdate=1. 5. 2018.}}</ref> |source 2 = Meteo Climat (макс. и мин. екстреми)<ref name = meteoclimat>{{cite web|url=http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=1959 |title = Station Novi Sad| publisher = Meteo Climat|accessdate=1. 5. 2018.}}</ref> |date=мај 2018.}} == Историја == {{главни чланак|Историја Новог Сада}} === Старија насеља на подручју Новог Сада === Уколико се изузме [[Петроварадинска тврђава]] са околином, где су нађени трагови из скоро свих епоха, од праисторије, преко времена доминације [[Антички Рим|Рима]] и потом [[средњи век|средњег века]], са [[Бачка|Бачке]] стране има више локација раштрканих налазишта која показују да су овде стално оснивана нова насеља. Тако је на [[Клиса|Клиси]] откривено насеље [[земуница]] из [[Бронзано доба|бронзаног]] и [[Гвоздено доба|гвозденог доба]], а на месту Темеринске петље, када су ту извођени радови 1981. године, нађени су остаци из разних временских периода, од [[палеолит]]а до данас, констатовано је постојање некрополе [[Старчевачка култура|старчевачке културе]] и нађени су трагови великог средњовековног села.<ref>{{cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/arheolosko-nalaziste-na-cetvrtoj-trasi-bulevara-evrope_322804.html|title=Arheološko nalazište na četvrtoj trasi Bulevara Evrope|author=Javna medijska ustanova Radio-televizija Vojvodine|work=Radio-televizija Vojvodine|accessdate=18. 3. 2015|language=Serbian}}</ref> И на другим локацијама је било трагова из периода пре нове ере, па је тако на пример у улици Јанка Чмелика 36 пронађена мања праисторијска остава у којој су пронађени фалсификовани новчићи са ликом [[Александар Велики|Александра Македонског]], а претпоставља се да су фалсификатори били [[Келти]]. Такође, на месту данашње нове зграде [[Матица српска|Библиотеке Матице српске]] током радова 1991. године, пронађено је гробље из [[Бронзано доба|бронзаног доба]], део [[Словени|словенског]] насеља и [[Хришћанство|хришћанско]] гробље. Међутим, овај период није богат писаним документима и тешко је утврдити да ли је било и неког већег насеља или само мањих насеобина од по неколико кућа.<ref>{{Cite book|last=Randelj|first=Đorđe|title=Novi Sad slobodan grad|location=Novi Sad|year=1997|language=Serbian}}</ref> [[Датотека:Tabula hungariae.jpg|мини|220п|Насеље Бистрица (''-{Bistritz}-'') на подручју данашњег Новог Сада, уцртано на Лазарусовој карти Угарске из 1528. године]] [[Датотека:Bistrica novi sad 16th century.JPG|мини|220п|Насеље Бистрица (''-{Bistritz}-'') на подручју данашњег Новог Сада, уцртано на мапи фламанског картографа Герхарда Меркатора из 16. века]] Са локалитета Клиса—Барутана потичу налази који се везују за [[Енеолит|бакарно доба — енеолит]] (3000—2000. година пре нове ере), када долази до прекида са [[неолит]]ском традицијом и појавом нових култура, чији су носиоци степски [[номад]]и, односно говорници [[Индоевропски језици|индоевропских језика]]<ref>Богдан Брукнер, ''Балкан и Средња Европа у праисторији — сличности и разлике у развоју'', Нови Сад, 1992.</ref> који се досељавају са [[Источна Европа|истока Европе]]. На налазиштима на [[Детелинара|Детелинари]] заступљени су трагови [[Латенски период|латенског периода]], који се везује за експанзију [[Келти|Келта]]. У 1. веку нове ере, на подручје Бачке досељава се [[Сармати|сарматско]] племе [[Јазиги]], а налази римског новца на подручју Новог Сада сведоче о трговачким везама Јазига и [[Римљани|Римљана]]. На подручју данашњег Новог Сада археолози су пронашли трагове четири сарматска насеља: на Клиси, Сајлову, Салајци и Југовићеву.<ref name="automatski_generisano1">[http://mek.niif.hu/06700/06758/pdf/revai18_3.pdf Újvidék]. ''Révai nagy lexikona, vol. 18.'' p. 612. Hungarian Electronic Library. (in Hungarian)</ref> Први историјски документ који говори о постојању насеља на подручју Новог Сада је повеља [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] краља [[Бела IV|Беле IV]] из 1237. године у којој дарује новој цистерциској опатији у [[Петроварадин|Белакуту]] (средњовековно утврђење на локацији данашње [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]]) имања и села на [[Бачка|бачкој]] страни. У повељи се помињу места [[Варадинци|Петурварад]] (названо још и стари Петроварадин, Вашарош—Варад и Варадинци), два Зајола ([[Горње Сајлово (бивше насеље)|Горњи]] и [[Доње Сајлово (бивше насеље)|Доњи]], познати и као Сајол, Исаилово и коначно, што је и данашње име, као [[Сајлово]]) и [[Бакшић|Бакша]] (познато и као Бакшић, Бачић, Бакшафалва).<ref>Triva Militar, Novi Sad na raskrsnici minulog i sadanjeg veka. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2000|id=|pages=320}}</ref> Археолози су доказали да је Петурварад (Вашарош—Варад) био смештен код старе Барутане на Темеринском путу, односно код Темеринске петље, а ово је било и најзначајније средњовековно насеље на подручју данашњег Новог Сада, на бачкој обали [[Дунав]]а. Насеље је било повезано скелским превозом преко Дунава са тврђавом и манастиром на [[срем]]ској обали. Ово је било велико насеље [[Словени|словенског живља]] које датира из периода сеобе народа (5—6. век).<ref name="autogenerated6" /> На [[Сајлово|Сајлову]] и другим локацијама где се претпоставља да су била насеља Зајол налажени су током година трагови људи из средњег века, као и гробља старија од 10. века, тако да је скоро сигурно да су ова насеља постојала, али се претпоставља да су се премештала током векова. Наиме, у та времена су доста чести били проласци пљачкашких хорди па су становници бежали и кад би се вратили поново би зидали насеље, често и даље од првобитног станишта. За насеље Бакша (Бакшић) има више теорија где се налазило, али последња ископавања, нарочито из Католичке порте и других локација у центру Новог Сада (попут Његошеве 10 где је 2002. године пронађен део средњовековног насеља са стамбеним објектима), све више говоре да је било смештено не северно од улице Алексе Шантића у правцу [[Телеп]]а, него ближе [[стари град (Нови Сад)|центру]]. На подручју града постојало је и средњовековно насеље [[Сент Мартон]] (или Ке Сент Мартон) и налазило се западно од Бакше уз скоро саму обалу Дунава, у правцу [[Футог]]а. Постојање овог насеља је потврђено откривањем скелета са ратном опремом 1961. године у улици Ватрослава Јагића 21 на Телепу. У средњем веку су такође постојала и насеља [[Биваљош]] (које се, према претпоставци, налазило на подручју данашње [[Слана Бара|Слане Баре]]) и [[Бистрица (бивше насеље)|Бистрица]] (чији положај се не може са сигурношћу утврдити).<ref name="autogenerated6">Бранко Ћурчин, Слана Бара некад и сад, Нови Сад, 2002.</ref> Већина ових насеља је више пута уништавана и поново оснивана, најпре због похода [[Монголско царство|Монгола]] у 13. веку, а потом и каснијих ратова [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] и [[Османско царство|Турске]]. Мада је становништво бежало пред ратним страдањима, оно се и враћало, тако да и турски списи о наплати пореза говоре о више десетина кућа у [[Горње Ливаде|Сајлову]], [[Бакшић]]у, [[Варадинци]]ма, Биваљошу и другим околним насељима. По пореском списку из 1522. године, међу становницима ових насеља срећу се како [[Мађари|мађарска]] тако и [[Словени|словенска]] имена (Божо, Радован, Радоња итд.),<ref>Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.</ref> да би по турским подацима из 1590. године на овом подручју било забележено 105 кућа које плаћају порез — и то искључиво [[Срби|српских]].<ref name="autogenerated3">Ђорђе Рандељ, ''Нови Сад — слободан град'', Нови Сад, 1997.</ref> Пошто се зна да је било и Срба који нису плаћали порез (уколико су рецимо били у турској служби), онда је број становника ових насеља сигурно био већи. Мада није до краја потврђено, претпоставка је да ће потомци становника ових насеља, углавном [[Срби]], чинити неке од првих становника Рацке вароши (Рацког града, Рацког села, Рацког шанца, Петроварадинског шанца), из које ће се касније развити и Нови Сад. Документи из периода оснивања Рацке вароши, конкретно карте, говоре и да је на месту садашњег укрштања Булевара Цара Лазара и Кеја Жртава Рације било и насеље ''-{[[Croaten Stadt]]}-'', односно како се претпоставља рибарско село насељено [[Хрвати]]ма. Постоје претпоставке да је било и других насеља, али за сада нема чврстих археолошких доказа који иду томе у прилог. За насеље Бистрица (''-{Bistritz}-''), настањено словенским живљем, које се помиње на више карата, углавном из 16. и 17. века, прекопута Петроварадинске тврђаве (између осталих, и на карти чувеног [[Фландрија|фламанског]] картографа [[Герхард Меркатор|Меркатора]] (1512—1594), који је картографију поставио на строго научне основе), археолози до сада нису налазили материјалне доказе постојања. Недавно су на подручју данашњег Новог Насеља — Бистрице нађени остаци средњовековног села, с тим да их археолози не поистовећују са старом Бистрицом.<ref>Агнеш Озер, Живот и историја у Новом Саду, Нови Сад, 2005.</ref> Најважнији археолошки локалитети који су мање или више испитани у Новом Саду, не рачунајући [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинску тврђаву]], налазе се на потезу [[Слана Бара|Слана бара]], [[Клиса]] (на месту Барутана), Сајлово—[[Југовићево]] и [[Ченеј]], као и у улицама Матице српске 3, Милеве Марић, Ватрослава Јагића 21, Јанка Чмелика, Позоришни трг 8, Лазе Телечког 6 и 8, Николе Пашића 16, 18 и 19, Трг слободе 5, Његошева 10, Цара Душана и Трг Марије Трандафил 5. Ту су проналажене ископине из праисторије, антике, средњег века и новог века.<ref name="automatski_generisano1" /> === Оснивање и развој === [[Датотека:Ratzen stadt 18thcentury.jpg|мини|лево|220п|Карта Новог Сада (''-{Ratzen Stadt}-'') са околином, почетак 18. века]] [[Датотека:Ratzenstatt and almas 1716 17.jpg|мини|лево|220п|Карта Новог Сада са околином из 1716—1717. године, на којој су убележени Нови Сад (Рацка варош — ''-{Ratzenstatt}-'') и село Алмаш]] [[Датотека:Ratzen Stadt01.jpg|мини|лево|220п|Карта Новог Сада из 1745. године, на којој је Нови Сад убележен под именом Рацка варош (''-{Ratzen Stadt}-'')]] Сматра се да је насеље на левој обали [[Дунав]]а из кога ће се развити данашњи Нови Сад основано после изгона Турака из ових крајева 1694. године — а вероватно и коју годину раније јер је сасвим сигурно да је већ 1692. године, када је почела изградња [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], на левој обали Дунава могло бити [[колиба]] занатлија који су пратили градитеље и аустријску војску.<ref>Agneš Ozer, Život i istorija u Novom Sadu. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2005|id=|pages=15}}</ref> Ово насеље је првобитно било познато под именима: ''[[Раци|Рацка]] варош'' (''-{Raitzenstadt}-'', ''-{Ratzen Stadt}-'', односно Српски град) и ''Петроварадински Шанац'', а касније је (1748. године) добило име Нови Сад. Првобитни становници насеља били су огромном већином [[Срби]], али и [[Немци]], [[Јевреји]], [[Мађари]], [[Јермени]], [[Бугари]], [[Цинцари]] и [[Грци]], o чијем присуству говоре многи архитектонски и културни споменици. Од 1702. године, насеље је у саставу [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршке]] војне границе, а 1708. године постаје седиште [[Епархија бачка|бачког владике]] и главно место бачког дела подунавске [[војна крајина|војне границе]]. После новог Аустријско—турског рата и успостављања нових државних граница 1718. године, Рацка варош није више погранично место, него се развија у трговачко насеље у којем се размењују плодови Сремско—фрушкогорског виногорја и житородне Бачке равнице.<ref name="Sajti">{{cite journal|title=The Former 'Southlands' in Serbia: 1918—1947|last=Sajti|first=Enikő A.|authorlink=Enikő A. Sajti|url=http://www.hungarianquarterly.com/no181/9.html|volume=XLVII|date=пролеће 2006|journal=The Hungarian Quarterly|accessdate=4. 8. 2009|issue=181|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090606021020/http://www.hungarianquarterly.com/no181/9.html|archive-date=6. 6. 2009}}</ref> Године 1718., готово комплетно становништво села [[Алмаш]] (налазило се између [[Темерин]]а и [[Србобран]]а) пресељава се у Рацку варош (у данашњи [[Алмашки крај]]), чиме се становништво вароши нагло умножило. По подацима из 1720. године Рацка варош је имала 112 [[Срби|српских]] домова, као и 14 [[Немци|немачких]] и 5 [[Мађари|мађарских]].<ref>Др Душан Ј. Поповић, ''Срби у Војводини'', књига 2, Нови Сад. (1990). стр. 325.</ref> Рацка варош у то време постаје „Коморска варош”, са зачецима урбаних одлика, а будући да се налазио у саставу војне границе, град је по становништву био подељен на војни и цивилни део. Године 1748. богати грађани Рацке вароши (неколико Срба и два Немца) одлазе у [[Беч]], где за 80.000 рајнских форинти купују од царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]] статус [[Слободни краљевски градови|слободног краљевског града]]. Поставши слободан краљевски град, Нови Сад добија и данашње име. Царица тим поводом, 1. фебруара (који је од 1996. године и службени Дан Града) 1748. издаје едикт који каже: {{цитат|Ми, ''Марија Терезија'', Божјом милошћу царица [[Свето римско царство|римска]] а краљица [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]], [[Чешка|Чешке]], [[Далмација|Далмације]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Славонија|Славоније]], [[Раме]], [[Србија|Србије]], [[Галиција|Галиције]], [[Лодомерија|Лодомерије]] итд. итд. дајемо гласом овога писмена на знање свакоме, кога се тиче [...] да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град, који лежи на другој страни Дунава у Бачкој жупанији на земљишту [[Сајлово]], силом наше краљевске моћи и угледа из раније наведених разлога [...] учинимо својим слободним краљевским градом и да га уврстимо, примимо и упишемо у број, круг и ред осталих наших слободних краљевских градова наше краљевине Угарске тако и наших наследних земаља, укидајући му досадашње име Петроварадински Шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Неопланта, [[Мађарски језик|мађарски]] -{Uj-Videgh}-, [[Немачки језик|немачки]] пак -{Ney-Satz}-, [[Српски језик|српски]] Нови Сад и [[Бугарски језик|бугарски]] -{Млада Лоза}-.}} Још пре успостављања првог магистрата новог слободног краљевског града, иселили су се из њега [[Граничар (лице)|граничари]]. Августа 1746. године, када се приступило развојачењу граница у Бачкој, око 150 граничарских породица изјавило је да остаје у Шанцу, док се око 200 породица изјаснило за војни статус па према томе и за сеобу. У току 1747. године, ове су породице пресељене у [[Срем]], а командант [[Секула Витковић]] — пошто је своју кућу и башту продао граду — одселио се 1748. у [[Стари Бановци|Старе Бановце]].<ref name="UrbNS">Завод за урбанизам: „Еколошки Атлас Новог Сада” („Ecological Atlas of Novi Sad”), page 14-15, 1994.</ref> [[Датотека:Petrovaradin ship 1821.jpg|мини|десно|250п|Петроварадин и Нови Сад 1821. године]] Због статуса слободног краљевског града, Нови Сад доживљава нагли привредни развој и напредак, тако да шездесетих година 18. века има око 8.000 становника — претежно занатлија и трговаца, али и ратара и повртара. По узору на слободне градове тога времена, Новим Садом управља магистрат — на челу са судијом и дванаест сенатора. Србима је обезбеђена половина од укупног броја чланова магистрата, а судија, градски капетан и други се бирају наизменично из српске и других народности. 1780. године, Нови Сад има око 2.000 домова, од којих 1.144 српска.<ref>Др Душан Ј. Поповић, ''Срби у Војводини'', књига 2, Нови Сад. (1990). стр. 326.</ref> 1771. и 1838. године град је страдао од поплава. У првој половини 19. века, Нови Сад је био највећи српски град.<ref name="autogenerated3" /> (Око 1820. године град је имао око 20.000 становника, од којих су око две трећине били Срби,<ref>Јован Миросављевић, ''Нови Сад — атлас улица'', Нови Сад, 1998.</ref> а данашњи највећи српски град, [[Београд]], није достигао приближан број становника пре 1853. године.)<ref name="autogenerated3" /> Још 1817. године, [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] говори за Нови Сад да је „данас највеће општество српско на свијету”,<ref name="autogenerated2">''30 година месне заједнице „7. јули” у Новом Саду 1974—2004'', Нови Сад, 2004.</ref> док [[Павел Јосеф Шафарик|Шафарик]] 1813. године говори да је „овде гнездо Српства”.<ref name="autogenerated2" /> У то доба Нови Сад је био центар политичког, културног и друштвеног живота целокупног српског народа. У Новом Саду су у то време стално боравили или се дуже задржавали [[Светозар Милетић]], [[Михаило Полит-Десанчић|Полит—Десанчић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Лаза Костић]], [[Ђорђе Натошевић]], [[Илија Вучетић]], [[Стеван Брановачки|Стефан Брановачки]], [[С. Павловић]], [[Теодор Мандић]], [[Л. Станојевић]], [[А. Хаџић]], [[Коста Трифковић]], [[Арса Пајевић]], као и многи виђенији емигранти из Србије. Све ово били су разлози да Нови Сад буде прозван „[[Српска Атина|Српском Атином]]”. <gallery mode="packed"> Датотека:Ratzen Statt, 1698.jpg|Нови Сад (Рацка варош) и Петроварадин 1698. године Датотека:Novi sad map 1745.jpg|Мапа Новог Сада из 1745. године Датотека:Pontoon bridge in Novi Sad, early 19th century.jpg|Панорама Новог Сада са понтонским мостом, почетком 19. века Датотека:Novi sad map 1805.jpg|Мапа Новог Сада из 1805. године Датотека:Novi sad 19thcentury03 02.jpg|Поглед на Нови Сад са Лиманом (19. век) Датотека:Novi sad 19thcentury02.JPG|Нови Сад и Петроварадинска тврђава у првој половини 19. века Датотека:Petrovaradin after 1830.jpg|Новосадска обала и Петроварадинска тврђава после 1830. године </gallery> === Револуција 1848. и 1849. године === У почетку националних превирања 1848. године, Нови Сад има значајну улогу. У њему је 26. марта на заједничком скупу „општества српског” донета петиција од 16 тачака, услов за самоуправне слободе [[Срби|Срба]] у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]]. У граду је смењен дотадашњи магистрат и изабран нови, састављен искључиво од Срба, а одавде ће потећи и иницијатива за одржавање [[Мајска скупштина|Мајске скупштине]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] (13—15. мај 1848), на којој је проглашена аутономна [[Српска Војводина]], у чијем ће саставу бити и Нови Сад.<ref>[http://mek.niif.hu/06700/06758/pdf/revai18_3.pdf Lien web Újvidék Site de la Bibliothèque électronique hongroise] ''Révai nagy lexikona страна 612.'' Приступљено 7. март 2019.</ref> Пре проглашења Српске Војводине у Сремским Карловцима, новосадски Срби изабрали су на збору у Новом Саду депутацију, која је 8. априла отишла у [[Братислава|Пожун]], да се споразуме са [[Лајош Кошут|Лајошем Кошутом]] о односима између нове револуционарне мађарске владе и војвођанских Срба. Споразум није постигнут и тиме је на територији данашње [[Војводина|Војводине]] отпочео крвави рат између Срба и [[Мађари|Мађара]]. У рату је нарочито страдао Нови Сад, који је мађарска војска разорила, бомбардовањем са [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], а град је изгубио већину свог становништва. Од преко 2.800 зграда и кућа остало је једва 800, а становништво се разбежало на све стране. После гушења мађарског устанка, у град се поново враћа део становништва, али ће попис из 1850. године у граду избројати само 7.102 становника, што није ни половина броја од 20.000 колико је Нови Сад имао становника пре револуције. Требаће двадесет година да се број становника обнови, тако да је тек пописом из 1870. године забележено да Нови Сад има 19.000 становника, што је број приближан некадашњем. Колико је град био уништен у револуцији говоре и подаци о идејама аустријских званичника да се изгради нови град, неколико километара узводно.<ref>[https://www.kcns.org.rs/agora/revolucija-1848-i-proglasenje-srpske-vojvodine/ Revolucija 1848 i proglašenje Srpske Vojvodine] Приступљено 12. март 2019.</ref> === Нови Сад до Првог светског рата === Између 1849. и 1860. године, Нови Сад се налазио у оквиру [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводства Србије и Тамишког Баната]], засебне хабзбуршке покрајине чије је административно седиште био [[Темишвар]]. После укидања ове покрајине, Нови Сад је део [[Бачко-бодрошка жупанија|Бачко—бодрошке жупаније]] у оквиру хабзбуршке [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. Административно седиште ове жупаније био је град [[Сомбор]].<ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000). стр. 307.</ref> [[Датотека:Svetozar Miletic w.jpg|мини|лево|250п|Светозар Милетић]] У политичкој и културној сфери, Нови Сад је задржао своју стару улогу и знатно је предњачио, не само испред [[Војводина|војвођанских]], већ и испред других [[Срби|српских]] и [[Југославија|југословенских]] градова. 1863. године у Новом Саду је излазило 9 српских листова, док су у [[Београд]]у тада излазила 4, а у Загребу 6 листова. [[Матица српска]] се преселила из [[Будимпешта|Будимпеште]] у Нови Сад 1864. године, а нешто раније (1861. године) у граду је основано и [[Српско народно позориште]]. 1865. године поново се формира [[Српска гимназија]] са вишим разредима. У граду се стицала и група људи, која ће деценијама водити војвођанске Србе у широку борбу за своја национална и демократска права. Носилац те интензивне политичке и културне акције је [[Светозар Милетић]], а следе га [[Јован Јовановић Змај]], [[Јован Ђорђевић (књижевник)|Јован Ђорђевић]], [[Лаза Костић]] и други.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад, 2005.</ref> Иако је и даље био политички и културни центар војвођанских Срба, до краја 19. века етнички састав новосадског становништва знатно се изменио, а већ осамдесетих година овог века вођство у градској управи прелази у руке [[Мађари|Мађара]] и од тада су за саборске посланике бирани искључиво њихови представници. Од оснивања Новог Сада 1694. године, најбројнија етничка група у граду били су Срби, док бројнијег мађарског становништва овде нема све до половине 19. века. После 1867. године, Нови Сад се налази под управом [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] дела [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]]. Током овог периода, политика [[Мађаризација|мађаризације]], коју је спроводила угарска влада, утицала је на промену демографске структуре града, односно, од претежно српског Нови Сад је добио етнички мешовит карактер. По попису из 1880. године, 41,2 % становника града је говорило [[Српски језик|српским]], а 25,9 % [[Мађарски језик|мађарским језиком]]. До 1910. године, процентуално учешће говорника српског језика пало је на 34,52 %, док се процентуално учешће говорника мађарског језика попело на 39,72 %.<ref name="autogenerated4">[http://www.talmamedia.com/php/district/district.php?county=B%E1cs-Bodrog -{Bács-Bodrog County}-] {{Webarchive|url=https://archive.is/20121216114127/http://www.talmamedia.com/php/district/district.php?county=B%E1cs-Bodrog |date=16. 12. 2012.}}, Приступљено 8. април 2013.</ref> [[Датотека:Novi Sad Rathaus bei Nacht.jpg|мини|десно|250п|Градска кућа у Новом Саду, саграђена 1895. године]] Ове пописне податке ипак треба узети са резервом, јер се не може са сигурношћу рећи да ли су Мађари или Срби били најбројнији народ у граду 1910. године, с обзиром да многи историчари оспоравају тачност резултата пописа из 1910. године будући да овај попис није бележио етничку припадност грађана, нити је бележио искључиво матерњи језик, већ је такође бележио „најчешће говорен језик”,<ref>A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809—1918, 1948.</ref> тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика, с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији. У говорнике мађарског језика урачунато је и 2.326 [[Јевреји|Јевреја]], који су се декларисали да се служе мађарским језиком<ref name="autogenerated4" /><ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000). стр. 320.</ref> (по попису из 1910. године, укупан број говорника мађарског језика у Новом Саду, укључујући и поменуте Јевреје, био је 13.343, док је број говорника српског језика био 11.594).<ref name="autogenerated4" /> Још један пропуст пописа из 1910. године био је тај што у попису нису бележени само стални становници града, већ такође и привремени становници, који нису живели у граду већ су овде били стационирани по дужности војне или цивилне службе.<ref name="autogenerated4" /> Мађарско становништво је у ово доба имало градску управу у својим рукама и мада се мађарски тада морао говорити у Градској кући и јавним здањима, српски језик је преовлађивао у трговинама, на пијаци и по улицама, јер поред Срба мештана и свакодневна српска потрошачка публика из околине давала је српско обележје Новом Саду. На данашњем општинском подручју Града Новог Сада, укључујући Нови Сад и околна насеља са бачке и сремске обале Дунава, било је 1910. године 74.854 становника, од чега је 29.611 (39,55 %) говорило српски језик, 18.379 (24,55 %) говорило мађарски језик, 14.026 (18,73 %) говорило немачки језик, 6.899 (9,21 %) говорило словачки језик и 4.945 (6,6 %) говорило хрватски језик.> Ова релативна већина Срба на данашњем општинском подручју Града Новог Сада била је невидљива на званично исказаним резултатима пописа из 1910. године, јер су тадашње административне границе општина биле уређене на другачији начин, тако да је у самом граду попис као главни језик исказао мађарски, а у општинском подручју Новог Сада на бачкој обали Дунава (тада административно одвојеном од урбаног дела града) главни језик исказан на попису био је [[Словачки језик|словачки]].<ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000), стр. 325</ref> Привредни развој града у другој половини 19. века омеђен је карактеристикама тадашње Аустроугарске монархије, која је у индустријској експанзији помало заостајала за државама [[Западна Европа|западне Европе]]. Осамдесетих година 19. века Нови Сад је имао само свилару, а нешто касније саграђена је кланица, затим плинара, а 1910. године и електрична централа. Изградњом магистралне железничке пруге, 1883. године, која га је повезивала са Будимпештом, Нови Сад добија на значају, али је индустрија у граду и даље занемарива.<ref>[http://adatbazis.mtaki.hungary.com/?mtaki_id=109362&settlement_name={{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}} -{Web Page Under Construction}-{{Ботовски наслов}}]</ref> [[Датотека:Panorama Novog Sada.jpg|мини|центар|600п|Панорама Новог Сада почетком 20. века]] === Између два светска рата === [[Датотека:JasaTomicNS.jpg|мини|десно|200п|Споменик Јаши Томићу у Новом Саду]] [[Аустроугарска]] монархија се крајем октобра 1918. године распала, а 3. новембра и капитулирала. Предратни српски политичари и родољуби почели су да се окупљају и да организовано делују у Новом Саду већ почетком јесени 1918. године; међу њима је покренуто питање организовања одбора који би по слому Аустроугарске преузео власт у граду из руку мађарске управе. Први такав неформални одбор створен је на иницијативу [[Јаша Томић|Јаше Томића]], предратног вође [[Српска народна радикална странка|Српске народне радикалне странке]]. Радикали око Јаше Томића састали су се 27. октобра у [[Суботица|Суботици]] са виђенијим људима и договорили се да се створи „средишња управа наших покрајина” ([[Банат]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]]), што је и учињено по њиховом повратку. Образован је привремени [[Српски народни одбор]], са задатком да у ''интеррегнуму'' преузме прерогативе власти и обезбеди ред до успостављања редовног поретка.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005). стр. 193.</ref> Дана 2. новембра чланови Српског народног одбора су се договорили да се организује народна стража, а истог дана на улицама се појавило обновљено социјалдемократско гласило ''[[Слобода]]'', које је најавило национално ослобођење српског народа у Војводини (претходно је издавање свих српских листова било обустављено у лето 1914. године). У Нови Сад је возом из горње Угарске стигло око 1.500 српских заробљеника и интернираца, а један од повратника из ропства — потпоручник српске војске [[Бошко Павловић]] — на сопствену иницијативу организовао је приспеле војнике и заједно са њима ставио се на располагање Српском народном одбору.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005), стр. 206</ref> [[Датотека:Velika-narodna-skupstina-1918.jpg|мини|лево|300п|Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918; Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији]] Одбор је разаслао општинама у Банату, Бачкој и Барањи „пожурнице”, у којима је апеловао да се оснивају народни одбори, који се имају покоравати једино његовим наредбама и упутствима. Српском народном одбору стизала су обавештења о нередима које су изазивали распуштени аустроугарски војници. У одбору је решено да се „крилатице” на новосадском аеродрому искористе за извиђање кретања непријатељских трупа и да се упути позив [[Дунавска дивизија|Дунавској дивизији]] српске војске — која је ушла у [[Срем]] — да што хитније упути своје јединице и у Бачку. Српски народни одбор упутио је ултиматум команданту немачких трупа да 8. новембра, најкасније до шест часова ујутру, његови војници напусте град. По изласку и последњег непријатељског војника, Бошко Павловић је наредио да српске страже заузму све важне пунктове у граду, а у ноћи између 8. и 9. новембра мандатори Српског народног одбора су и званично преузели власт у Новом Саду од мађарског Магистрата. На седници је, пола сата пре поноћи, власт прешла у српске руке, тако да су новосадски Срби фактички сами себе ослободили дан пре уласка српске војске у Нови Сад 9. новембра.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:462876-Novi-Sad-Velika-svecanost-povodom-oslobodjenja-grada Велика свечаност поводом ослобођења града (''Вечерње новости'', 9. новембар 2013)]</ref> Када је јављено да [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српска војска]] долази у Нови Сад, у сусрет јој је пошло у току преподнева око 400 коњаника — који су били у народним оделима, а носили су српски барјак. На мосту је српске војнике у име Новосађана први поздравио угледни грађанин [[Сава Стојковић]], члан Управног одбора [[Матица српска|Матице српске]]. Он је окићену српску заставу предао мајору [[Војислав Бугарски|Војиславу Бугарском]], као команданту јединице српске војске која је имала част да ослободи Нови Сад. Потом је, уз присуство мноштва грађана, на главном градском тргу приређен дочек српској војсци, а добродошлицу им је са балкона Матице српске зажелео Јаша Томић.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005). стр. 233.</ref> После спроведених избора по свим војвођанским местима (од 18. до 24. новембра), у Новом Саду се 25. новембра 1918. године састала [[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи|Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање]], која званично проглашава отцепљење ових региона од [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] и њихово присаједињење [[Краљевина Србија|Србији]], а на истој скупштини формира се и покрајинска влада ([[Банат, Бачка и Барања|Народна управа]]) [[Банат, Бачка и Барања|Баната, Бачке и Барање]] са седиштем у Новом Саду. Затим је једна делегација предвођена [[Јаша Томић|Јашом Томићем]] и [[Блашко Рајић|Блашком Рајићем]] отпутовала у [[Београд]], где су највиши политички и војни фактори Краљевине Србије примили одлуку Велике народне скупштине о присаједињењу Србији „с пуним задовољством и одобрењем”. Власти у Београду, међутим, никад нису званично признале новоформиране покрајинске органе власти, који су наставили да функционишу до 12. марта 1919. године, када је одржана последња седница Народне управе.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005), стр. 273</ref> [[Датотека:Novi Sad 1920.jpg|мини|лево|250п|Нови Сад 1920. године]] Дана 1. децембра 1918. године, проглашено је [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]], а Нови Сад улази у ту нову државу као саставни део [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Иако је до 1918. године имао улогу културног и политичког центра [[Срби|Срба]], Нови Сад до тада није био административни центар неке значајније управне територије или покрајине, што се уласком у нову државу мења: од 1918. до 1922. године, Нови Сад је административни центар покрајине [[Банат, Бачка и Барања]], а такође (1921—1922. године) и административни центар [[Бачко-барањска жупанија|Бачко—барањске жупаније]], која је обухватала Бачку и Барању, затим је (од 1922. до 1929. године) административни центар [[Бачка област|Бачке области]], која је обухватала западне делове Бачке и Барању, да би [[1929]]. године постао административни центар [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]], једне од покрајина [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. По попису из 1921. године, Нови Сад је имао 39.122 становника, од којих је 16.293 говорило [[Српски језик|српски]], 12.991 [[Мађарски језик|мађарски]], 6.373 [[Немачки језик|немачки]] и 1.117 [[Словачки језик|словачки]].<ref>Агнеш Озер, ''Живот и историја у Новом Саду'', Нови Сад. (2005). стр. 15.</ref> Јачање индустрије увећавало је и становништво града. До пописа из 1931. године број становника града нарастао је на 63.985, делимично и због тога што је Нови Сад у том периоду административно уједињен са [[Петроварадин]]ом, па се подаци са пописа из 1931. године односе на оба насеља (Петроварадин је тада имао око 5.000 становника). За разлику од пописа из 1921. године, на којем су говорници српског језика у Новом Саду чинили релативну већину од 41,1 %, попис из 1931. године бележи апсолутну већину од 50,4 % говорника српског или [[Хрватски језик|хрватског]] језика у уједињеном граду<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005). стр. 290.</ref> (у Петроварадину су тада већинско становништво били [[Хрвати]]). [[Датотека:Banovina Palace, Novi Sad, Vojvodina, Serbia - 20050516.jpg|мини|десно|250п|Зграда „Бановине”, саграђена 1939. године]] У нову југословенску државу Нови Сад уноси културно благо и институције, као што је [[Матица српска]] са [[Летопис Матице српске|летописом]], [[Српско народно позориште]], затим изузетно значајна библиотека и сликарске галерије… Привреда Новог Сада у тадашњој аграрној земљи је веома истакнута, а комунално уређење без премца у Југославији. У њему се налази знатан број стручне и техничке интелигенције, друштвени живот са развијеним културним и економским захтевима, веома развијене радне навике, дисциплина рада и стручно знање. Као административни центар Дунавске бановине, Нови Сад добија многе монументалне грађевине, као што су „Бановина” (садашња зграда [[покрајинска влада Војводине|покрајинске владе]] и [[скупштина Аутономне Покрајине Војводине|скупштине]]), Танурџићева палата, Раднички дом и друге.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005), стр. 298</ref> Нови Соколски дом је освећен 1. децембра 1936. === Други светски рат === Иако је 12. децембра 1940. године потписала Уговор о сталном миру и вечитом пријатељству са [[Краљевина Југославија|Краљевином Југославијом]], [[Краљевина Мађарска|Хортијева Мађарска]] се није одрекла претензија на северне делове југословенске територије. После обарања [[Тројни пакт|Тројног пакта]] у Југославији крајем марта 1941. године, у војним и политичким круговима Хортијеве Мађарске дилеме око напада на Југославију није било. Једини услов који је требало испунити било је тражење формалног разлога који би оправдао такав корак. Догађаји који су уследили после уласка [[трећи рајх|немачких]] трупа у Југославију уклонили су и ту препреку. Формирање [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] 10. априла 1941. године, протумачено је као престанак постојања Југославије, што је ослобађало обавезе из Уговора о пријатељству, те је Мађарска влада на седници од 10. априла 1941. године одобрила заповест регента [[Миклош Хорти|Миклоша Хортија]] о ратним операцијама у „јужним крајевима”. Два дана касније, мађарске фашистичке трупе су прешле мађарско—југословенску границу и за непуна четири дана, без борбе, заузеле [[Бачка|Бачку]], [[Барања|Барању]], [[Међимурска жупанија|Међумурје]] и [[Прекомурје]]. У окупацији ових територија је учествовало око 80.000 мађарских војника и официра.<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 69.</ref> У ноћи између 11. и 12. априла у ваздух су одлетели новосадски мостови на Дунаву, Мост краљевића Томислава и Железнички мост, а порушила их је [[југословенска народна армија|Југословенска армија]] приликом повлачења из Бачке. У граду су се појавили наоружани „немзетери” и „[[дунавске Швабе|фолксдојчери]]” да контролишу улице и насеља. У периоду од 11. априла па до окупације града локални [[Немци]] су преузели све установе у граду и градски аеродром и три дана обављали сву власт. 13. априла у град улазе мађарске окупационе трупе, а део локалног [[Мађари|мађарског]] и немачког становништва их дочекује са заставама, цвећем и музиком. Улазак окупатора пропраћен је појединачним убиствима и организованим нападом на ненаоружано становништво [[Салајка|Салајке]], дела града претежно настањеног [[Срби]]ма. Током 14. и 15. априла убијено је око 300 новосадских Срба, а до краја априла још око 200.<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 73.</ref> Део немачког становништва је од првог дана окупације незадовољан, јер су локални Немци на овом подручју хтели да оснују своју подунавску државу. У једном немачком листу мађарску војску називају окупаторском, док у једном радиограму немачки локални лидери пишу: „Шта траже Мађари овде? Радије доживотно под [[Хотентоти]]ма, но и један дан дозволити да се на нама распну благодети идеје [[Круна Светог Стефана|круне Светог Стефана]].” [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је, међутим, имао другачије планове за комадање [[Југославија|Југославије]].<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 70.</ref> [[Датотека:Petrovaradin i žrtve racije.JPG|мини|лево|250п|Споменик жртвама рације у Новом Саду]] Власт у граду преузима војна управа, која је имала за циљ да створи „основне услове” за поновно укључивање окупираних територија у оквире „[[Велика Мађарска|Велике Мађарске]]”. Планом денационализације је било предвиђено протеривање готово свег становништва српског порекла из Бачке, а на њихово место досељавање становништва мађарске националности. Међутим, пошто између мађарских и немачких власти није постигнут споразум о протеривању, ова акција је делимично обустављена. Листови на српском језику су забрањени, рад [[Матица српска|Матице српске]] је суспендован, док су имања [[Епархија бачка|Епархије бачке]] стављена под ''секвестар''. Српска гимназија у Новом Саду ради, али се национална историја избацује из наставног програма, док су матуранти морали полагати испит из [[Мађарски језик|мађарског језика]] и мађарске националне историје.<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 14.</ref> Крајем августа и почетком септембра 1941, укинута је војна управа а уместо ње формирана цивилна, чијим је увођењем створена [[Бачко-бодрошка жупанија|Бачко—бодрошка жупанија]] са седиштем у [[Сомбор]]у; у оквиру ове жупаније налазио се и Нови Сад, којем је повраћен статус слободног краљевског града. Нови Сад се тако од некадашњег административног центра [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]] претворио у погранични град на граници [[Миклош Хорти|Хортијеве]] [[Краљевина Мађарска|Мађарске]] и [[Анте Павелић|Павелићеве]] Независне Државе Хрватске. [[Петроварадин]], који је до 1941. године био сједињен са Новим Садом нашао се сада са хрватске стране ове наметнуте границе. На седници мађарског парламента од 16. децембра 1941. године усвојен је „Закон о поновном прикључењу освојених јужних територија мађарској круни и уједињењу са осталим земљама Мађарске”, којим је насилно присвојено суверено право над окупираним југословенским крајевима. Према попису становништва, који су мађарске окупационе власти извршиле крајем 1941. године, а за који су неки историчари рекли да је тенденциозан и да није за јавну употребу,<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 15.</ref> Нови Сад је имао 61.731 становника, од којих је 31.685 (51,3 %) говорило [[Мађарски језик|мађарски]], а 17.039 (27,6 %) [[Српски језик|српски]],<ref name="autogenerated1">''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25. стр. 290.</ref> што представља знатно повећање броја говорника мађарског и смањење броја говорника српског у односу на ранији попис из 1931. године (по попису из 1931. године у Новом Саду је било 32.227 или 50,4 % говорника српског (и хрватског) и 17.354 или 27,1 % говорника мађарског).<ref name="autogenerated1" /> [[Датотека:Partisans in liberated Novi Sad 1944.jpg|десно|мини|десно|200п|Јединице [[7. војвођанска бригада|7. војвођанске бригаде]] улазе у ослобођени Нови Сад.]] Током четворогодишње окупације (од 1941. до 1944. године), окупатори су починили бројне злочине (хапшења, убијања, паљења, стрељања, малтретирања) над српским и јеврејским становништвом града, а један од познатијих масовних злочина је [[Рација у јужној Бачкој|Новосадска рација]] спроведена јануара 1942. године, у којој је убијено и под дунавски лед бачено 1.246 Новосађана, по националности 809 [[Јевреји у Србији|Јевреја]], 375 [[Срби|Срба]], 18 [[Мађари у Србији|Мађара]], 15 [[Руси у Србији|Руса]] и 2 [[Русини у Србији|Русина]], а по полној и старосној структури 489 мушкараца, 415 жена, 177 старих особа и 165 деце.<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 147.</ref> Један од последњих злочина окупатора у Новом Саду било је и масовно одвођење Јевреја, читавих породица, од деце до стараца, у злогласне немачке [[сабирни логор|логоре смрти]] 1944. године.<ref>''30 година месне заједнице „7. јули” у Новом Саду 1974—2004'', Нови Сад. (2004). стр. 41.</ref> Током целог рата, фашисти су укупно убили око 5.000 Новосађана. У току 1944. Нови Сад је бомбардован од стране савезничких авиона, који су за циљ имали стратешке објекте: железнички мост који су Немци подигли на месту порушеног, нека слагалишта материјала, као и извесне установе локалних Немаца, али су том приликом страдале и многе стамбене зграде, нарочито у близини моста.<ref>Милорад Грујић, ''Водич кроз Нови Сад и околину'', Нови Сад. (2004), стр. 15</ref> У Новом Саду је, током целог рата, деловао покрет отпора и [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] под вођством [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У граду се налазило седиште Окружног комитета КПЈ, који је у оквиру Народноослободилачког покрета био део Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. Значајну помоћ у свим облицима рада активистима НОП—а представљао је директивни и пропагандни материјал, који је упркос бројним тешкоћама везаним за одржавање веза, стизао у Бачку од виших партијских и скојевских руководстава. Посебно значајну улогу у том погледу представљали су формирање и рад Агитпроп групе и покрајинске технике у Новом Саду. У периоду свог постојања, од краја јуна до октобра 1941. године, ова група и техника издали су или умножили мноштво материјала који је доспевао у све делове Бачке захваљујући добро организованој мрежи за ’растурање’. И поред постигнутих резултата, рад на војном плану био је веома отежан, а тиме и мање успешан од неких других видова активности КПЈ. У [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]], у партизанским одредима и војвођанским бригадама, непосредно је учествовало 2.365 Новосађана, припадника свих националности.<ref>Милорад Грујић, ''Водич кроз Нови Сад и околину'', Нови Сад. (2004), стр. 20</ref> За заслуге својих грађана у току антифашистичке борбе, као и допринос становника [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Војводине у Народноослободилачком рату]], [[председник СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]] је поводом тридесете годишњице [[дан победе|победе над фашизмом]], 7. маја 1975. године град Нови Сад одликовао [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]], чиме је Нови Сад, уз још седам градова у [[Југославија|Југославији]], стекао почасно звање [[Градови хероји у СФРЈ|града хероја]].<ref>Милорад Грујић, ''Водич кроз Нови Сад и околину'', Нови Сад. (2004), стр. 30</ref> === После 1944. године === [[Датотека:Novi sad razvoj naselja.png|мини|десно|300п|Историјски развој Новог Сада између 1716. и 2009. године]] Дана 22. октобра 1944. године, угрожен надирањем [[Црвена армија|Црвене армије]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], окупатор је напустио Нови Сад, а 23. октобра град су ослободиле [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске]] јединице из [[Срем]]а и [[Бачка|Бачке]], чиме се Нови Сад поново нашао у оквиру (обновљене) [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. Од 1945. године Нови Сад је главни град [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Аутономне Покрајине Војводине]]. У Новом Саду је [[6. априла]] 1945. године одржано историјско заседање [[Главни народноослободилачки одбор Војводине|Главног народноослободилачког одбора Војводине]] (ГНООВ) на коме је донета одлука: "''Да Војводина има да буде у саставу федералне јединице Србије. Да Војводина у саставу федералне Србије има пуну аутономију као аутономна покрајина''".{{sfn|Попов|1977|p=294-295}}{{sfn|Димић|2001|p=296}} На заседању у Новом Саду 30. и 31. јула 1945. године, Скупштина изасланика народа Војводине је потврдила одлуку да се Војводина прикључи федералној [[Социјалистичка Република Србија|Србији]], што је на Трећем заседању [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ—а]] од 10. августа 1945. године једногласно прихваћено, а 1. септембра 1945. године Председништво Народне скупштине Србије донело је Закон о установљењу и устројству Аутономне Покрајине Војводине. По попису из 1948. године, у Новом Саду је највише [[Срби|Срба]] (50,9 %), затим [[Мађари|Мађара]] (16,8 %), [[Хрвати|Хрвата]] (12,1 %), итд. После 1948. године, већина од малобројних преживелих [[Јевреји|Јевреја]] сели се у новоосновану државу [[Израел]], а [[Немци]] одлазе — делом добровољно, а делом под присилом — у [[Аустрија|Аустрију]], [[Њемачка|Немачку]] и [[Јужна Америка|Јужну Америку]] (углавном [[Бразил]] и [[Аргентина|Аргентину]]). [[Црвена армија]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], пак, крајем 1944. и током 1945, интернира неке од [[Бијели покрет|белих]] [[Руси|руских]] избеглица и одводи их натраг у СССР; но, град и даље остаје национално шаролик, а у њега се досељава велик број људи из разних крајева [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Дочекавши слободу са 44.000 становника, град се релативно брзо увећавао, тако да шездесетих година има већ преко 100.000 становника. У периоду после Другог светског рата Нови Сад постаје не само главни већ и највећи град Војводине, а све до тада највећи војвођански град била је [[Суботица]].<ref name="autogenerated1" /> [[Датотека:Khachkar in Novi Sad, 2007.jpg|мини|лево|200п|Споменик на месту порушене Јерменске цркве]] Одмах по ослобођењу, Нови Сад приступа обнови и развијању индустрије. У већ постојећим индустријским гранама град вишеструко повећава производњу, као што оснива и нове. Године 1954. индустрија у граду запошљава око 10.000 радника, да би тај број 1984. године износио око 75.000. Током многобројних урбанизацијских резова у доба социјализма, град губи неке од својих препознатљивих грађевина, као што су Јерменска црква или део Јеврејске улице, а граде се велики булевари и стамбени блокови. Поред старих средњих школа, и нових, које су се у току времена специјализовале и знатно повећале број ђака, Нови Сад добија и више школе. Прво је то Виша педагошка школа (основана 1946. године), а затим Филозофски и Пољопривредни факултет (1954), да би 1960. године најзад био основан и цео самосталан [[Универзитет у Новом Саду|Универзитет]], у чијем је саставу девет факултета и још неколико виших школа. 1980. године почиње да делује и новооснована Војвођанска академија наука и уметности. Године 1965 Нови Сад је задесила катастрофална поплава, када је Дунав достигао рекордних 778&nbsp;cm, после чега је извршена детаљна реконструкција новосадског Кеја. Круне насипа подигнуте су за око 1,2 метра изнад забележеног водостаја, свуда сем на каналу и Кеју.<ref>[https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/herojski-protiv-nabujalog-dunava-pogledajte-kako-se-novi-sad-branio-od-poplava-1965/20g26h5 Херојски против набујалог Дунава, погледајте како се Нови Сад бранио од поплава 1965.] Приступљено 12. март 2019.</ref> Дана 6. октобра 1988. године, у Новом Саду су организоване демонстрације, под чијим је притиском срушена тадашња војвођанска влада. По просутом јогурту који је дељен демонстрантима, а ови га бацали на неке функционере Војводине, овај догађај је остао познат као „[[антибирократска револуција|Јогурт револуција]]”. Циљ ових демонстрација било је рушење тадашњег аутономног статуса Војводине, који је покрајина имала по [[Устав Југославије из 1974|уставу из 1974. године]]. Нови [[устав Србије из 1990. године]] укида државност и федерални статус Војводине и претвара покрајину у територију са ограниченим степеном аутономије. После распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]: одвајања [[Словенија|Словеније]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Република Македонија|Македоније]] и формирања нове [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] 1992. године, Нови Сад изненада постаје други по величини град у трећој Југославији, што му даје додатни замајац у развоју, иако је то доба било веома кризно и турбулентно. (По подацима из 1991. године, највећи град потоње Савезне Републике Југославије био је [[Београд]] са 1.137.000 становника (уже подручје града), затим Нови Сад са 179.000 становника (без [[Петроварадин]]а и [[Сремска Каменица|Сремске Каменице]]), а остали већи градови били су [[Ниш]] са 176.000, [[Крагујевац]] са 147.000, [[Подгорица]] са 118.000, [[Приштина]] са 108.000 и Суботица са 100.000 становника).<ref>Миодраг Милошевић, ''Географија за 8. разред основне школе'', Београд. (1994). стр. 76.</ref> Последњу деценију 20. века у Новом Саду обележили су и многи протести опозиционих странака као и [[демонстрације у Србији 1996—1997.|протести студената]]. Најдужи и најмасовнији протести студената [[Универзитет у Новом Саду|новосадских универзитета]] догодили су се у периоду децембар 1996 — март 1997. Од краја 1998. до краја 2000. године у Новом Саду деловао је [[Народни покрет Отпор у Новом Саду|Народни покрет Отпор]]. === НАТО бомбардовање === [[Датотека:Нато авијација срушила Мост слободе на Дунаву у Новом Саду.jpeg|мини|десно|250п|[[Мост слободе у Новом Саду]] након бомбардовања]] Нови Сад је знатно оштећен у [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовању]] [[1999]]. године; сва три моста на [[Дунав]]у су порушена, оштећене су комуникације, као и водоводни и електрични системи. Рафинерија нафте је готово свакодневно бомбардована, што је изазвало знатну еколошку штету и загађење животне средине. Уништени су и објекти [[Радио-телевизија Војводине|Телевизије Нови Сад]] на [[Мишелук]]у, а оштећени су и стамбени, индустријски и други објекти у појединим деловима града: у [[Индустријске зоне у Новом Саду|Индустријским зонама]], на [[Видовданско насеље|Видовданском насељу]], [[Детелинара|Детелинари]] (основна школа и стамбене зграде), [[Стари град (Нови Сад)|Старом Граду]] (зграда „Бановине”), [[Рибњак]]у, [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]] и [[Шангај (Нови Сад)|Шангају]].<ref>[http://www.mojnovisad.com/vesti/19-godina-od-milosrdnog-nato-bombardovanja-novog-sada-foto-id21077.html 19 година од Милосрдног НАТО бомбардовања ФОТО] Приступљено 12. март 2019.</ref> === Скорашња историја === После [[свргавање Слободана Милошевића|промене власти у Београду 5. октобра 2000. године]] и отварања државе према [[свет]]у, створили су се услови за даљи развој града. Поред обнове порушених мостова и економије уништене дугогодишњим санкцијама, у Новом Саду се нарочито интензивирала изградња стамбених, пословних и других објеката, тако да је по неким тврдњама Нови Сад постао највеће градилиште у земљи,<ref>[http://www.vojvodina.com/naslovna/arhiva/220800.html Vojvodina, Arhiva] {{Wayback|url=http://www.vojvodina.com/naslovna/arhiva/220800.html |date=20091001050554 }}, Приступљено 8. април 2013.</ref> а поред избеглица и расељених лица — која су се овде доселила током ратних година — град је постао стециште и нових економских миграната, као једно од два најразвијенија економска средишта у [[Србија|Србији]] (2009. године, у [[Београд]]у и Новом Саду живело је 31 % од укупног становништва Србије и 40 % запослених, који су стварали две трећине укупног и 50 % индустријског дохотка).<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Dunavsko-savska-koncentracija.sr.html Дунавско-савска концентрација : Шта да се ради : ''ПОЛИТИКА''], Приступљено 8. април 2013.</ref> По попису из 2002. године, општинско подручје Града Новог Сада имало је 299.294 становника, да би 2008. године овај број био процењен на 335.381, а поред општина [[Рашка област|Рашке области]] и [[јужна Србија|југа Србије]], Град Нови Сад је једно од малобројних општинских подручја у Србији са позитивним [[Природни прираштај|природним прираштајем]] (в. чланак ''[[Реални број становника општина и градова Републике Србије 2008. године]]''). О Новосадској рацији је написано неколико књига и организовано неколико јавних изложби у Новом Саду када су биле округле годишњице. Новинар Александар Вељић је 2007. године објавио књигу "Рација - заборављен геноцид" у коме се на 665 страница налазе не само исповести преживелих и родбине жртава већ и низ занимљивих и деценијама дуго скриваних информација од јавности. У фебруару 2015. године јавности је презентован играни филм "Аврамов пас", у коме се говори о страдању Јевреја у Новом Саду за време Новосадске рације. == Становништво == {{Посебан чланак|Демографија Новог Сада|Демографска историја Новог Сада}} [[Датотека:Novi Sad promenade at nigth.JPG|мини|240п|Жива градска променада — Змај Јовина улица]] === Етнички састав 1921. === {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! [[Срби]] || [[Мађари]] || [[Немци]] || [[Јевреји]] || [[Словаци]] || [[Руси]] || [[Словенци]] |- | 16.071 || 13.065 || 6.486 || 2.663 || 1.294 || 672 || 613 |- | colspan = 7|<ref>''Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka'', III. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d.. (1928). стр. 165.</ref> |} Подручје Новог Сада је кроз историју било привлачно за насељавање због свог повољног географског положаја. Пораст становништва у граду бележи се кроз цео послератни период, при чему је у појединим раздобљима он био веома интензиван. На овај пораст је знатније утицао механички прилив него природни прираштај. Најинтензивнији демографски раст Нови Сад је остварио у периоду 1961—1971. године када је остварен пораст становништва за око 37 %. Највећи део досељеног становништва града потиче са подручја [[Војводина|Војводине]] (56,2 %), а затим и са подручја [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] (15,3 %) и [[Централна Србија|централне Србије]] (11,7 %). Према попису становништва из [[2002]]. године, на општинском подручју Града Новог Сада живело је 299.294 становника (од тога 156.328 пунолетних лица), а просечна старост становништва износила је 39,8 година (38,3 код мушкараца и 41,2 код жена). На овом подручју има 72.513 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63. Уже градско језгро Новог Сада (без Петроварадина и Сремске Каменице) има 191.405 становника, док заједно са овим насељима, број становника у урбаном делу Новог Сада износи 216.583. Сам град, као и већина околних насеља, претежно су настањени [[Срби]]ма, са изузетком насеља [[Кисач]] у којем већину становништва чине [[Словаци]]. Према подацима са сајта ЈКП „Информатика” из 2022. године, административно подручје Града Новог Сада има 408.076 становника, док уже градско подручје — које укључује насељена места Нови Сад, Петроварадин и Сремску Каменицу — броји 320.588 становника.<ref>[http://www.nsinfo.co.rs/cyr/broj-stanovnika-po-naseljima Број становника по насељима | ЈКП Информатика<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Према попису из 2002. године, на општинском подручју Града Новог Сада забележене су следеће бројније етничке групе: Срби (75,50 %), [[Мађари]] (5,24 %), [[Југословени]] (3,17 %), Словаци (2,41 %), [[Хрвати]] (2,09 %), [[Црногорци (народ)|Црногорци]] (1,68 %) и остали. На ужем подручју Новог Сада (без Петроварадина и Сремске Каменице) било је 2002. године 73,91 % Срба, 6,03 % Мађара, 3,69 % Југословена, 2,23 % Црногораца, 1,84 % Хрвата, итд. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 250000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 69431 | S02V02 = 76752 | S02V03 = 102469 | S02V04 = 141375 | S02V05 = 170020 | S02V06 = 179626 | S02V07 = 191405 | S02V08 = 231798 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис | п1948=69431<ref>{{Cite book|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003; подаци по насељима| publisher = Републички завод за статистику| location = Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}</ref>| п1953 = 76752 | п1961=102469 | п1971=141375 | п1981=170020 | п1991=179626 | п1991н=177266 | п2002с=195110 | п2002=191405 | п2011=231798 }} |} {{bar box | float = center | title = Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]].<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref> | titlebar = #AAF | width = 300px | bars = {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|197058|78.68}} {{Врста са постотком|[[Мађари у Србији|Мађари]]|green|9735|3.88}} {{Врста са постотком|[[Хрвати у Србији|Хрвати]]|blue|3295|1.31}} {{Врста са постотком|[[Роми у Србији|Роми]]|red|3172|1.26}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|3001|1.19}} {{Врста са постотком|[[Југословени (народ)|Југословени]]|purple|1878|0.75}} {{Врста са постотком|[[Словаци у Србији|Словаци]]|pink|1780|0.71}} {{Врста са постотком|[[Русини у Србији|Русини]]|orange|1721|0.68}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|892|0.35}} {{Врста са постотком|[[Муслимани (народ)|Муслимани]]|gray|870|0.34}} {{Врста са постотком|[[Румуни у Србији|Румуни]]|yellow|772|0.30}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|cyan|568|0.22}} {{Врста са постотком|[[Немци у Србији|Немци]]|black|348|0.13}} {{Врста са постотком|[[Словенци у Србији|Словенци]]|silver|335|0.13}} {{Врста са постотком|[[Украјинци у Србији|Украјинци]]|yellow|301|0.12}} {{Врста са постотком|[[Албанци у Србији|Албанци]]|green|291|0.11}} {{Врста са постотком|[[Руси у Србији|Руси]]|blue|267|0.10}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|red|242|0.09}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци у Србији|Бошњаци]]|lightgreen|126|0.05}} {{Врста са постотком|[[Бугари у Србији|Бугари]]|pink|121|0.04}} {{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|purple|11|0.00}} {{Врста са постотком|остали|gray|1576|0.63}} {{Врста са постотком|Регионална припадност|cyan|8257|3.29}} {{Врста са постотком|неизјашњени|black|12562|5.01}} {{Врста са постотком|непознато|orange|1260|0.50}} | caption = '''укупно''': 250.439 }} {{Графикон пирамида | ширина=300px | наслов= | позадина=#eee | лево2=м | десно2=ж | шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|214|2.00|2.53|270}} {{Врста лево десно|80+|gray|1211|11.34|21.96|2344}} {{Врста лево десно|75-79|gray|2081|19.50|34.17|3646}} {{Врста лево десно|70-74|gray|3351|31.40|44.92|4793}} {{Врста лево десно|65-69|gray|4866|45.60|55.13|5883}} {{Врста лево десно|60-64|gray|4955|46.43|59.40|6339}} {{Врста лево десно|55-59|gray|4536|42.51|53.38|5696}} {{Врста лево десно|50-54|gray|7083|66.38|79.84|8519}} {{Врста лево десно|45-49|gray|7348|68.86|83.33|8892}} {{Врста лево десно|40-44|gray|6183|57.94|69.12|7376}} {{Врста лево десно|35-39|gray|6239|58.47|64.51|6884}} {{Врста лево десно|30-34|gray|6468|60.61|66.68|7115}} {{Врста лево десно|25-29|gray|6776|63.50|71.15|7592}} {{Врста лево десно|20-24|gray|7043|66.00|68.12|7269}} {{Врста лево десно|15-19|gray|6281|58.86|58.43|6235}} {{Врста лево десно|10-14|gray|5093|47.73|46.23|4933}} {{Врста лево десно|5-9|gray|4778|44.77|41.64|4444}} {{Врста лево десно|0-4|gray|4469|41.88|39.36|4200}} | просекм=38.3 | просекж=41.2 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|25888|27082|37281|50168|61989|65087|72513|17716|19038|15566|15170|3581|996|279|85|33|49|2.63}} {{БракНасељаСрбија|74635|24012|44620|2740|3179|84|88853|22920|45482|13265|7080|106}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|35808|708|24|583|7718|929|2625|7046|1025|3038|35246|485|11|330|5167|406|868|7090|1129|1318|71054|1193|35|913|12885|1335|3493|14136|2154|4356|915|2330|2432|1742|1553|2473|5|1|661|1990|2378|2207|3869|5097|2432|45|4|420|2905|4708|4639|5611|6650|4905|50|5|1081}} == Привреда == {{Main|Индустријске зоне у Новом Саду}} [[Датотека:NISbuildingNS.jpg|мини|десно|200п|Седиште [[Нафтна индустрија Србије|Нафтне индустрије Србије]]]] Нови Сад је економски центар Војводине, најплодније пољопривредне регије у Србији. Град је један од највећих економских и културних центара Србије и бивше Југославије. Град је током ’90—их година (као и остатак Србије) био тешко погођен економским санкцијама и [[хиперинфлација|хиперинфлацијом]] [[југословенски динар|југословенског динара]]. Ембарго и лоше пословање су довели до пропадања или затварања некада великих индустријских предузећа, као што су „Новкабел” (индустрија електричних каблова), „Победа” (металска индустрија), „Југоалат” (алати), „Албус” и „ХИНС” (хемијска индустрија). Рафинерија нафте Нови Сад, смештена североисточно од града (заједно са термоелектраном—топланом) близу насеља [[Шангај (Нови Сад)|Шангај]], практично је остала једино велико предузеће. Привреда Новог Сада се углавном опоравила од тог периода и нагло је ојачала након 2001. године, после пребацивања привреде на терцијарни сектор. Процес приватизације државне и друштвене имовине, као и јака приватна иницијатива, повећали су удео приватних предузећа на 95 % у Јужнобачком округу, а мала и средња предузећа доминирају развојем града.<ref name="pkns2">{{cite web|url=http://www.rpkns.com/index.php?option=com_content&view=article&id=19%3A-novi-sad&catid=3%3Aopstine&Itemid=23&lang=sr |title = Grad Novi Sad | publisher = Regionalna privredna komora Novi Sad |date=|accessdate=5. 11. 2010. |archive-url = https://web.archive.org/web/20120111194742/http://www.rpkns.com/index.php?option=com_content&view=article&id=19%3A-novi-sad&catid=3%3Aopstine&Itemid=23&lang=sr |archive-date=11. 1. 2012. |url-status=dead }}</ref> Значај Новог Сада као финансијског центра потврђује велики број банака, као што су „[[Војвођанска банка]]”, „Ерсте банк”, „ОТП банка”, „[[Централна банка Рајфајзен|Рајфајзен банка]]”, „АИК банка” и „НЛБ Континентал банка”;<ref>[https://www.planplus.rs/adresar/novi-sad/banke Банке у Новом Саду] Приступљено 30. април 2018.</ref> као и ДДОР Нови Сад, друго највеће осигуравајуће друштво у Србији. У граду се још налази и седиште [[Нафтна индустрија Србије|Нафтне индустрије Србије]]. [[Новосадски сајам]] је такође важан са привреду града. === Туризам === [[Датотека:Audience, Main Stage, 2015.jpg|мини|лево|250п|Фестивал [[Егзит]]]] Број туриста је почео да се повећава од 2000. када је [[Србија]] почела да се отвара према западној Европи и Сједињеним Државама. Почетком јула сваке године одржава се музички фестивал [[Егзит]], који годишње посећује око 150.000 посетилаца. Поред овог фестивала, Новосадски сајам привлачи многе пословне људе. У мају се у граду одржава највећи пољопривредни сајам у региону, а број посетилаца сајма је 2017. достигао 130.000.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/poljoprivredni-sajam-obislo-130.000-posetilaca_825905.html „Пољопривредни сајам обишло 130.000 посетилаца”]. Приступљено 30. април 2018.</ref> У граду постоји туристичка лука код Варадинског моста на коју могу пристати [[брод]]ови који крстаре [[Дунав]]ом. Најпознатија грађевина у Новом Саду је [[Петроварадинска тврђава]], која доминира над градом и пружа одличан поглед на градско језгро. Национални парк Фрушка гора је удаљен приближно 20&nbsp;km од центра града. === Саобраћај === {{further|Новосадски трамвај|Градски превоз у Новом Саду}} [[Датотека:Most Slobode 1.jpg|мини|200п|Мост слободе]] Нови Сад се налази 80&nbsp;km северозападно од [[Београд]]а и [[аеродром Никола Тесла Београд|Међународног аеродрома „Никола Тесла”]] и 346&nbsp;km јужно од [[Будимпешта|Будимпеште]] [[ауто-пут|ауто—пут]]ем [[Европски пут Е75|Е—75]]. Свакодневне железничке линије за [[Беч]], [[Будимпешта|Будимпешту]], [[Праг]], [[Кијев]] и [[Москва|Москву]] — као и аутобуске линије — повезују Нови Сад са [[Европа|европским]] градовима. Такође, Нови Сад се налази у непосредној близини ауто—пута [[Европски пут Е70|Е—70]] и железничког коридора који повезује Београд и [[Загреб]]. До [[аеродром Никола Тесла Београд|аеродрома Никола Тесла]] потребно је око 45 минута вожње. Већи део Новог Сада смештен је између Дунава и једног рукавца [[канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Над каналом ДТД су изграђена три моста, према [[Кисач]]у, [[Темерин]]у и [[Каћ]]у. Дунав премошћују [[Варадински мост]], [[Мост слободе у Новом Саду|Мост слободе]] (оштећен у бомбардовању 1999, обновљен 2005) и нови [[Жежељев мост]]. Преко Дунава су некада стајали Мост краљевића Томислава и [[Мост краљевића Андреја]] (срушени у Априлском рату), стари Варадински мост (некада Мост маршала Тита, срушен у бомбардовању 1999), [[Жежељев мост]] (срушен у бомбардовању 1999) и привремени мост на баржама. Град планира изградњу новог моста који ће користити стубове порушеног Моста краљевића Андреја — а са сремске стране пут ће водити кроз тунел испод Петроварадинске тврђаве. Ускоро креће и градња новог, четвртог моста преко Дунава који представља шесту деоницу булевара Европе, а који ће повезивати сремску страну са истим булеваром. То ће уједно бити и најдужи мост преко Дунава у [[Новом Саду]]. Главна градска саобраћајница је Булевар ослобођења, који се пружа правцем север—југ и води од железничке станице, а на њега се наставља Мост слободе. По текућем урбанистичком плану планира се да булевар Европе постане главна саобраћајница која ће ићи од ауто—пута Е—75 и настављаће се на нови мост преко Рибарског острва ка Сремској Каменици. Јавни превоз у граду обављају аутобуси [[ЈГСП Нови Сад|ЈГСП—а Нови Сад]]. Поред градских и приградских насеља Града Новог Сада, аутобуским линијама ЈГСП—а су повезана и насеља из суседних општина [[Општина Беочин|Беочин]], [[Општина Темерин|Темерин]] и [[Сремски Карловци]]. Мрежу ЈГСП—а чини 33 градских и 36 приградских линија, а тарифни систем се састоји од 5 зона. У Новом Саду су од 1911. до 1959. саобраћали и [[трамвај]] чије се поновно увођење најављује више година. Такође, вишегодишњи план града је и пројекат под називом НС:ВОЗ, по угледу на београдски БГ:ВОЗ. На Ченеју, десетак километара северно од града, налази се аеродром Ченеј. Аеродром се тренутно користи у спортске и привредне сврхе, мада постоје и идеје о проширивању намене аеродрома. Овде се налазе [[Железничка станица Нови Сад]] и [[Железничка станица Нови Сад ранжирна]].<ref>[http://www.gspns.co.rs/istorija JGSP Novi Sad] Приступљено 28. фебруар 2019.</ref> == Култура == [[Датотека:Serbia-0296 - Serbian National Theatre.jpg|мини|200п|Нова зграда Српског народног позоришта]] [[Датотека:Building of the Matica srpska, Novi Sad.jpg|десно|мини|200п|Зграда [[Матица српска|Матице српске]]]] Нови Сад је културни центар [[Војводина|Војводине]] и један од најзначајнијих културних центара [[Србија|Републике Србије]]. Још у време [[Османско царство|османске]] управе [[Балканско полуострво|Балканом]] и [[Панонска низија|Панонском низијом]] (16—17. век), околина Новог Сада је представљала значајно културно средиште [[Срби|српског народа]]. Ту се на [[Бачка|бачкој]] страни [[Дунав]]а налазио [[манастир Ковиљ]], док су се на [[срем]]ској страни налазили [[фрушкогорски манастири]] и град [[Сремски Карловци]], који је половином 16. века био највећи српски град у Османском царству. Током [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршке]] управе у 18. и 19. веку, Нови Сад је био центар српске културе, политике и друштвеног живота, због чега је добио надимак „Српска [[Атина]]”. [[Српско народно позориште]], основано је у Новом Саду 1861. године, док је седиште [[Матица српска|Матице српске]], значајне културно—научне установе српског народа, пресељено из [[Будимпешта|Пеште]] у Нови Сад 1864. године. У 19. и почетком 20. века, велики број српских књижевника, песника и правника живео је или радио у Новом Саду, а међу њима су били [[Ђуро Даничић]], [[Ђура Јакшић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Светозар Милетић]], [[Лаза Костић]], [[Ђорђе Натошевић]], [[Коста Трифковић]], [[Вук Стефановић Караџић]] итд.<ref>Triva Militar, Novi Sad na raskrsnici minulog i sadanjeg veka. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2000|id=|pages=309}}</ref> Данас је Нови Сад други по значају културни центар Србије (после [[Београд]]а), а градске власти покушавају да учине град привлачнијим организовањем бројних културних манифестација и музичких концерата. Од 2000. године се у граду одржава музички фестивал [[Егзит]] (''-{EXIT}-''), највећи летњи музички фестивал у Србији и региону. У Новом Саду се одржава и једини фестивал алтернативног и новог позоришта у Србији — [[ИНФАНТ]], затим [[Змајеве дечје игре]] — најпознатији фестивал дечје књижевности, [[Стеријино позорје]], [[Новосадски џез фестивал]], [[Дани Бразила]], [[Међународни новосадски књижевни фестивал]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.novisadtourism.org.yu/FMCultural.aspx?id=7&jez=2&selection=5&podselection=0|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070928082957/http://www.novisadtourism.org.yu/FMCultural.aspx?id=7&jez=2&selection=5&podselection=0|title=Festivali, manifestacije, kulturne, cultural, music, muzicke|archivedate=28. 9. 2007|publisher=|accessdate=18. 3. 2015}}</ref> Нови Сад је био 2019. године Омладинска престоница Европе (енг. European Youth Capital) приликом чега су се кроз разне креативне пројекте мотивисали млади да преузму друштвену одговорност, учествују у доношењу одлука и буду покретачи промена у свом окружењу. Оваква иницијатива се покреће како би се путем омладинске сарадње кроз креативност и иновативност ојачале везе између европског, националног и локалног нивоа. Такође је 2022. био [[Европска престоница културе]].<ref>{{cite news |title=Нови Сад сутра и званично постаје Европска престоница културе |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496796/Novi-Sad-sutra-i-zvanicno-postaje-Evropska-prestonica-kulture |access-date=13. 1. 2022 |work=Политика |date=12. 1. 2022}}</ref><ref>{{cite news |title=НОВИ САД ПРОГЛАШЕН ЕВРОПСКОМ ПРЕСТОНИЦОМ КУЛТУРЕ: Свечана церемонија у Српском народном позоришту |url=https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1075626/novi-sad-milos-vucevic-evropska-prestonica-kulture |access-date=13. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=13. 1. 2022}}</ref><ref>{{cite news |last1=Ковачевић |first1=Снежана |title=Свечано отварање Европске престонице културе |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496934/Svecano-otvaranje-Evropske-prestonice-kulture |access-date=13. 1. 2022 |work=Политика |date=13. 1. 2022}}</ref> [[Датотека:Sinagoga u Novom Sadu.JPG|мини|лево|180п|[[Новосадска синагога]]]] Поред Српског народног позоришта, друга познатија позоришта у граду су [[Позориште младих]] и [[Новосадско позориште]]. У [[Новосадска синагога|Новосадској синагоги]] се такође одржавају бројни културни догађаји. Друге значајне културне установе у граду су огранак [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]], [[Војвођанска академија наука и уметности]], [[Библиотека Матице српске]] (са око 3.000.000 публикација), [[Градска библиотека у Новом Саду]], [[Историјски архив у Новом Саду]], [[Архив Војводине]] (који чува многе историјске документе са подручја Војводине који датирају у прошлост до 1565. године), [[Културни центар Новог Сада]] (који организује значајне манифестације и представља актуелну културу), [[Азбукум]] (центар за српски језик и културу) итд. У Новом Саду се налазе и најзначајнија уметничка удружења Војводине: [[Друштво књижевника Војводине]], [[Удружење ликовних уметника Војводине]] и друга.<ref>[http://novisad.travel/en/events/serbia-fashion-week-2/ Serbia Fashion Week — TONS<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> === Музеји и галерије === [[Датотека:PavleBeljanskiNoviSad.jpg|мини|десно|200п|Зграда [[Спомен-збирка Павла Бељанског|Спомен—збирке Павла Бељанског]] у Новом Саду]] У граду се налази неколико музеја и бројне приватне или јавне галерије. Најпознатији музеј је [[Музеј Војводине]], који је основала [[Матица српска]] 1847. године и у којем се налази трајна колекција која представља српску културу и живот у Војводини током историје. [[Музеј Новог Сада]] на Петроварадинској тврђави има сталну колекцију везану за историју тврђаве. [[Галерија Матице српске]] је највећа и најцењенија галерија у Новом Саду, а подељена је на две засебне галерије које се налазе у центру града. Ту су још и [[Галерија ликовне уметности — Поклон збирка Рајка Мамузића]] и [[Спомен-збирка Павла Бељанског|Спомен—збирка Павла Бељанског]] — једна од највећих колекција српске уметности 20. века (од 1900—их до 1970—их). [[Музеј савремене уметности Војводине]], својим изложбама прати савремене токове у уметности. У Новом Саду је 23. априла 2016. године отворен [[Дино-парк|Дино—парк]] (површине 1,7 хектара; са 24 реплике [[диносауруси|диносауруса]]).<ref>[http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2016&mm=04&dd=23&nav_id=1123525 У Новом Саду отворен Дино-парк (Б92, 23. април 2016)]</ref> === Образовање === {{further|Образовне институције у Новом Саду}} [[Датотека:Jovina gimnazija02.jpg|250п|мини|десно|Гимназија Јован Јовановић Змај]] Град Нови Сад је универзитетски град са [[Универзитет у Новом Саду|државним универзитетом]] и многим приватним [[факултет]]има и високим школама, као што су универзитет [[Едуконс]] у Сремској Каменици, [[Новосадски отворени универзитет]], [[Теолошки факултет Нови Сад|Протестантски теолошки факултет]] итд. Поред институција високог образовања, на територији Новог Сада се налазе и 53 државне основне и средње [[школа|школе]]. Највећа образовна институција у граду је [[Универзитет у Новом Саду]], са око 38.000 студената и 2.700 запослених. Основан је 1960. године, а чини га 9 факултета у Новом Саду (од којих је 7 смештено у [[Универзитетски кампус у Новом Саду|модерном универзитетском кампусу]]) и факултети у [[суботица|Суботици]], [[Сомбор]]у и [[Зрењанин]]у. У Новом Саду постоји 37 основних школа (34 редовне и 3 специјалне) са око 26.000 ђака, као и 12 средњих стручних школа и 4 гимназије са око 18.000 ђака.<ref>{{cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/29/04/078dd10.pdf | title = Републички завод за статистику | publisher = Webrzs.stat.gov.rs |date=|accessdate=3. 5. 2011}}</ref> === Медији и издаваштво === [[Датотека:Novi Sad - Zgrada Dnevnik.JPG|мини|266x266пискел|Зграда ''Дневника'']] У Новом Саду излази дневни лист на [[српски језик|српском језику]] — ''[[Дневник холдинг|Дневник]]''. До 2006. године дневне новине на [[мађарски језик|мађарском језику]] ''-{[[Magyar Szó]]}-'' излазиле су у Новом Саду, да би редакција новина тада била премештена у [[Суботица|Суботицу]]. У граду постоје седишта неколико медијских кућа: регионалног јавног сервиса [[Радио-телевизија Војводине|Радио—телевизије Војводине]], градске [[Новосадска телевизија|Новосадске телевизије]] (некадашња ТВ Аполо), као и неколико приватних ТВ станица — [[Канал 9 (Нови Сад)|Канала 9]], [[ТВ Панонија|ТВ Паноније]], [[Радио-телевизија Делта|Радио—телевизије Делта]] (РТД) и [[ТВ Мост]]а. У граду постоји и неколико комерцијалних радио—станица, а најпопуларније су [[Радио АC ФM]] и [[Радио 021]]. Нови Сад је познат и као центар издаваштва и књиге. Значајни издавачи су [[Матица српска]], [[Прометеј]], [[Стилос]], [[Православна реч]], [[Издавачка књижарница Зорана Стојановића]], [[ИП Адреса]] и др.<ref>[https://www.planplus.rs/adresar/novi-sad/izdavacke-kuce Издавачке куће у Новом Саду]. Приступљено 30. април 2018.</ref> Познати часописи за књижевност и уметност су најстарији српски часопис ''[[Летопис Матице српске]]''; часопис ''[[Поља]]'', који издаје [[Културни центар Новог Сада]]; и часопис ''[[Златна греда]]'', који издаје [[Друштво књижевника Војводине]].<ref>{{cite web|url=http://polja.eunet.rs/ | title=urednik POLjA | publisher=POLjA | accessdate=4. 1. 2013 |last=Blašković|first=Laslo|authorlink=Laslo Blašković | language=Serbian |url-status=dead | archiveurl=https://web.archive.org/web/20120712014844/http://polja.eunet.rs/ | archivedate=12. 7. 2012 | df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.dkv.org.rs/|title=Drustvo knjizevnika Vojvodine – Íàñëîâíà -|publisher=|accessdate=18. 3. 2015}}</ref> Списак радио станица које се чују у Новом Саду (FМ таласи): {{div col}} * 87,7 Радио Нови Сад * 88,2 Југовић Радио (Каћ) * 89,5 Делта Радио * 90,0 Радио Марија * 90,5 Радио Нови Сад 2 (програм на мађарском језику) * 91,0 Први Радио * 91,8 Беседа * 92,2 021 радио * 92,9 Радио С (Београд — Национална фреквенција) * 94,1 Радио Индеkc (Београд — Национална фреквенција) * 94,5 Радио Београд 1 — предајник Црвени Чот * 95,3 Радио Београд 1 — предајник Авала * 95,8 АС ФМ радио * 96,5 Радио БГ 2 * 97,2 Хит ФМ (Београд — Национална фреквенција) * 97,8 Радио Беочин * 98,8 Радио Сигнал * 99,5 Радио Футог * 100,0 Радио НС програм на језицима националних мањина * 100,6 Планета радио * 101,0 Радио РТИ ФМ * 101,8 Радио Београд 202 * 103,2 Б92 радио (Београд — Национална фреквенција) * 105,2 Радио HС Плуc * 107,5 ТДИ Радио {{div col end}} === Архитектура === [[Датотека:Zupna crkva Imena Marijinog.jpg|мини|240п|[[Трг слободе (Нови Сад)|Трг слободе]]]] Нови Сад је типичан [[средња Европа|централноевропски]] град. У граду постоји само неколико грађевина саграђених пре 19. века, пошто је стари Нови Сад разорен током револуције 1849. године. Центром данашњег града, због тога, доминира архитектура из 19. века. Некада су се у околини центра града претежно налазиле приземне куће, али се оне постепено замењују модерним вишеспратницама. Током [[социјализам|социјалистичког]] периода, нови блокови вишеспратних зграда са широким улицама изграђени су око тада постојећег градског језгра. У том периоду доминирале су зграде са 3—6 спратова, а зграда са >10 спратова је било од 40. до 50. Главна градска саобраћајница, [[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевар ослобођења]], просечена је кроз блокове старих кућа између 1962. и 1964. године. На сличан начин је изграђено још неколико булевара, чиме је добијена ортогонална мрежа улица преко онога што је раније била зракаста структура старог града. Ове интервенције су утабале пут за неометан раст града (који је скоро утростручио број становника од 1950—их), тако да су саобраћајне гужве (осим на пар критичних локација) још увек релативно ретке упркос великом порасту броја аутомобила.<ref>[http://www.pajinsalas-restorannovisad.com/novi-sad-polozaj-arhitektura-kultura-i-muzika Нови Сад — положај, архитектура, култура и музика] Приступљено 12. март 2019.</ref><ref>[http://www.novisad.rs/node/255 Архитектура Новог Сада] Приступљено 7. фебруар 2019.</ref> === Верски објекти === {{Main|Верски објекти у Новом Саду}} [[Датотека:Saborna crkva - panoramio (6).jpg|мини|250п|[[Саборна црква у Новом Саду|Саборна православна црква]]]] [[Датотека:Novi Sad, Christian Adventist Church.jpg|мини|250п|Хришћанска адвентистичка црква]] У Новом Саду делује око двадесетак верских заједница. Верски објекти у Новом Саду укључују углавном [[хришћанство|хришћанске]] ([[православље|православне]], [[протестантизам|протестантске]], [[Католичка црква|католичке]], [[гркокатолицизам|гркокатоличке]]) верске објекте, поред којих постоје и [[јудаизам|јеврејска]] синагога, као и месџиди [[ислам]]ске верске заједнице. Током 18. и 19. века, у граду је преовлађивало [[православље|православно]] становништво, да би крајем 19. и почетком 20. века однос верских група био измењен у корист [[Католичка црква|католичког]] становништва. У току 20. века, православно становништво поново постаје доминантно, тако да је попис из 2002. године забележио да на општинском подручју Града Новог Сада живи 232.995 [[православље|православаца]], 24.843 [[католичка црква|католика]], 9.428 [[протестантизам|протестаната]], 2.542 [[муслимани|муслимана]], 129 [[Јевреји|јевреја]] и 35 припадника прооријенталних култова.<ref>{{Cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/16/31/Knjiga03.zip |title = Вероисповест, матерњи језик и нац. или етничка припадност према старости и полу (подаци по општинама) — Књига 3 |accessdate=3. 5. 2011. |last=|first= |year=2002|work = |publisher=Републички завод за статистику}}</ref> Прва [[православље|православна]] парохија у Новом Саду вероватно је основана последњих година 17. века, а сигурно је да је постојала 1702. године. Неколико година касније у тадашњи Петроварадински шанац пресељено је седиште [[епархија бачка|бачког епископа]], који је још извесно време носио и титулу [[сегедин]]ског владике. У граду је у 18. веку изграђено пет православних цркви: [[Саборна црква у Новом Саду|Саборна]] — храм Св. Великомученика Георгија (1720.), [[Николајевска црква у Новом Саду|Николајевска]] — храм Преноса моштију св.оца Николаја (1730.), [[Алмашка црква|Алмашка]] — храм Света Три Јерарха (1733.) [[Успенска црква у Новом Саду|Успенска]] храм Успења Пресвете Богородице (1736.) и Светојованска — храм Светог Јована Претече (1767. г.). У [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]], Црква успења Богородице, је саграђена у времену од 1737. до 1758. године, а у [[Петроварадин]]у се налази Ваведењска црква из 1922. године. После пада социјализма, изграђене су нове православне цркве на [[Клиса|Клиси]], [[Слана Бара|Сланој Бари]], [[Телеп]]у, [[Ново насеље (Нови Сад)|Новом Насељу]], [[Детелинара|Детелинари]], [[Петроварадин]]у, [[Парагово|Парагову]], [[Шангај (Нови Сад)|Шангају]], [[Мишелук]]у, а у току изградње су храмови на Грбавици и [[Адице|Адицама]]. Све ове нове цркве су подигнуте у [[неовизантијски стил|неовизантијском стилу]] по чему се разликују од старијих православних цркава у [[стари град (Нови Сад)|центру града]], које су рађене у [[барок]]ном стилу. У приградским насељима постоји још неколико православних цркава — како старијих, тако и новијих.<ref>Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.</ref> [[Манастир Ковиљ]] је једини православни манастир на општинском подручју Града Новог Сада, а налази се у близини насеља [[Ковиљ]]. Манастир је обновљен у периоду од 1705. до 1707. године, а по предању га је основао [[Свети Сава]] у 13. веку. [[Протестантизам]], који је првобитно био раширен међу [[Словаци]]ма, [[Немци]]ма и [[Мађари]]ма, током времена се раширио и међу Србима, тако да се данас у већини протестантских цркава у Новом Саду службе обављају на [[српски језик|српском језику]]. Значајнији протестантски верски објекти у граду су: словачка [[Евангеличка црква у Новом Саду|Евангелистичка црква]] на [[Роткварија|Роткварији]] (саграђена 1886. године), Мађарска реформистичка црква на Роткварији (саграђена 1865. године), Мађарска реформистичка црква на Телепу, као и цркве [[хришћанска адвентистичка црква|адвентиста]], [[баптисти|баптиста]], [[Хришћанска назаренска заједница|назарена]], [[методизам|методиста]], [[пентекостализам|пентекосталаца]] и других протестантских заједница. При баптистичкој цркви на [[Адамовићево насеље|Адамовићевом насељу]] смештен је и протестантски Теолошки факултет, док се на [[Подбара|Подбари]] налази адвентистичка гимназија „Живорад Јанковић”.<ref>[https://www.mpravde.gov.rs/registar/1138/spisak-crkava-i-verskih-zajednica-.php Verski objekti. Crkve i hramovi, parohije, spisak verskih objekata.] Приступљено 7. фебруар 2019</ref> [[Датотека:Name of Mary Church (Novi Sad).jpg|лево|мини|220п|Католичка [[Црква имена Маријиног]]]] Иако су [[католицизам|римокатолици]] мањина у Новом Саду, центром града доминира католичка [[Црква имена Маријиног]], која је једна од најпрепознатљивијих грађевина у Новом Саду. Саграђена је 1895. године у [[неоготски стил|неоготском стилу]] — на месту старије цркве, која је срушена. Ова црква је и највиша црква у [[Бачка|Бачкој]]. У граду постоји још неколико католичких цркава: једна на Телепу, једна на [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавици]] (у Футошкој улици), четири у Петроварадину и једна у Сремској Каменици (саграђена 1811. године). У Петроварадину постоји и [[фрањевци|фрањевачки]] [[Самостан светог Јурја|Самостан светог Јураја]].<ref>Гвозден Перковић, Верски објекти на тлу Војводине, Нови Сад, 2006.</ref> [[Гркокатолицизам|Гркокатоличку]] [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Новом Саду|Цркву светих апостола Петра и Павла]] у [[Стари град (Нови Сад)|Старом граду]], саграђену 1822. године, користи [[Русини у Србији|русинска]] мањина. У граду је постојала и [[Јерменска црква у Новом Саду|Јерменска црква]], саграђена 1746. године. Порушена је 1965. приликом проширивања Булевара маршала Тита (данас Булевар Михајла Пупина). Од других хришћанских верских заједница, у Новом Саду се налазе и верски објекти [[Јеховини сведоци|Јеховиних сведока]] и [[мормони|мормона]]. [[Новосадска синагога]] је саграђена 1905. у стилу [[сецесија|сецесије]]. Данас се храм не користи у верске сврхе, пошто је зграда синагоге постала једна од најважнијих културних институција у граду. [[Ислам|Муслимански]] верници користе месџиде који се налазе на [[Адамовићево насеље|Адамовићевом насељу]] (у Футошкој улици) и [[Велики Рит|Великом Риту]]. При месџиду исламске заједнице на Адамовићевом Насељу налази се и седиште [[Муфтијство београдско-новосадско|Новосадског муфтијства]] [[Исламска заједница у Србији|Исламске заједнице у Србији]].<ref>Др Душан Попов, Петроварадинска тврђава, Енциклопедија Новог Сада, књига 20, Нови Сад, 2002.</ref> === Спорт === [[Датотека:Spens.jpg|250п|мини|десно|[[СПЕНС|Спенс]]]] Град је седиште спортског друштва „Војводина”, фудбалских, кошаркашких, одбојкашких, рукометних, ватерполо, боксерских, рвачких, џудо, карате, стонотениских, тениских, хокејашких и других клубова. Посебно је значајан [[ФК Војводина]] (1914), који игра у [[суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]], као и [[ФК Нови Сад]] са Детелинаре. Остали значајни клубови из града су [[ОК Војводина]], [[КК Војводина]], [[РК Војводина]] и [[ВК Војводина]]. На Мишелуку (између Петроварадина и [[Сремска Каменица|Сремске Каменице]]), код [[Мост слободе у Новом Саду|Моста слободе]], налазила се стаза где су се годишње одржавале аутомобилске и мото трке у оквиру шампионата Србије. Од 2009. године, Град Нови Сад не дозвољава одржавање трка на Мишелуку. У граду постоји више тениских клубова: на Новом Насељу (ТК „6. мај”), на Сајмишту (ТК „Нови Сад”), на Камењару (ТК „Ас”), у центру (ТК „Војводина”), на Телепу (ТК „Винер”) и др. Поред тога, град има отворене базене на Сајмишту, као и затворене на [[СПЕНС]]—у; такође постоји и отворено и затворено клизалиште. Због непосредне близине [[Национални парк Фрушка гора|Националног парка]] [[Фрушка гора]], у граду постоји неколико планинарских друштава; једном годишње се одржава традиционални [[Фрушкогорски маратон]]. Град је био домаћин многих спортских догађаја, а најзначајнији су били Европско првенство у стоном тенису 1974, Светско првенство у стоном тенису 1981, Шаховска олимпијада 1990, [[Европско првенство у рвању 2017.]], Европска првенство у каратеу и мачевању 2018. — као и групне фазе на [[Европско првенство у кошарци 2005.|Европском првенству за кошаркаше 2005.]], Европским првенствима за рукометаше и рукометашице 2012. и Светском првенству за рукометашице 2013.<ref>[http://www.mojnovisad.com/vesti/foto-odrzan-prvi-mtb-petrovaradin-fortress-cup-id22704.html Петроварадински куп — спорт] {{Wayback|url=http://www.mojnovisad.com/vesti/foto-odrzan-prvi-mtb-petrovaradin-fortress-cup-id22704.html |date=20190109161820 }} Приступљено 12. март 2019.</ref> == Политичко и административно уређење == {{Main|Политичко и административно уређење Новог Сада}} {{further|Политика Новог Сада}} [[Датотека:Novi Sad (29841903470).jpg|мини|250п|[[Градска кућа у Новом Саду|Градска кућа]] на [[Трг слободе (Нови Сад)|Тргу слободе]]]] Нови Сад има статус града и састоји се из две градске општине: [[Градска општина Нови Сад|Градске општине Нови Сад]] са седиштем у Новом Саду (која обухвата бачки део Новог Сада са околним насељима) и [[Градска општина Петроварадин|Градске општине Петроварадин]] са седиштем у Петроварадину (која обухвата сремски део Новог Сада са околним насељима). Седиште градске управе Града Новог Сада је у Новом Саду. Органи власти у Граду Новом Саду су Скупштина Града Новог Сада, [[Градоначелник]], Градско веће, Градска управа и независна регулаторна тела. * Градоначелник Новог Сада од 2012. године је [[Милош Вучевић]] (СНС), а његов заменик [[Борко Илић]] (ДСС). * Председник Скупштине Града Новог Сада од 2012. године је [[Синиша Севић]] (СПС). * Од 2012. године скупштинску већину у градској скупштини у Граду Новом Саду формирају следеће политичке партије и коалиције: [[Српска напредна странка]], [[Социјалистичка партија Србије]], [[Демократска странка Србије]], ''Сви за Нови Сад'' ([[Ромска демократска странка|РДС]]—[[Српски покрет обнове|СПО]]) и покрет [[Трећа Србија — Богата Србија|Трећа Србија]]. Нови Сад додељује градска признања: [[Фебруарска награда|Фебруарску награду]], [[Октобарска награда|Октобарску награду]] и Новембарску повељу.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:460365-Urucena-najvisa-priznanja-Novog-Sada Уручена највиша признања Новог Сада (''Вечерње новости'', 23. октобар 2013)]</ref> == Градске четврти и приградска насеља == {{Main|Градске четврти Новог Сада}} === Градске четврти === [[Датотека:Novi sad quarters.png|мини|десно|250п|Градске четврти Новог Сада]] Поред најужег градског подручја Новог Сада на левој обали [[Дунав]]а, урбаном подручју града такође припадају и [[Петроварадин]] и [[Сремска Каменица]] на десној дунавској обали — који са остатком града на левој обали реке чине јединствену целину. Најстарије градске четврти Новог Сада су [[Стари град (Нови Сад)|Стари град]], [[Подбара]] ([[Алмашки крај]]) и [[Роткварија]] ([[Роткварија|Светојовански крај]] или [[Роткварија|Јовански]]). До половине 19. века, ширењем града настају [[Салајка]] и [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавица]]. У старије делове Новог Сада спадају и некадашња посебна насеља Сремска Каменица, Петроварадин и [[Клиса]], која су данас део урбаног подручја града. До половине 20. века настају градске четврти [[Банатић]], [[Сајмиште (Нови Сад)|Сајмиште]], [[Адамовићево насеље]], [[Телеп]], [[Детелинара|Стара Детелинара]], [[Лиман (Нови Сад)|Лиман 1]], [[Видовданско насеље]], [[Слана Бара]], [[Мали Београд (Нови Сад)|Мали Београд]], [[Шангај (Нови Сад)|Стари Шангај]] итд.<ref>Далибор Рожић, 290 година Подбаре и Алмашког краја, Нови Сад, 2008.</ref> [[Лиман (Нови Сад)|Лимани 2, 3 и 4]], [[Сателит (Нови Сад)|Сателит]], [[Ново насеље (Нови Сад)|Ново насеље]], [[Детелинара|Нова Детелинара]], [[Авијатичарско насеље]] и [[Адице]] настали су у време социјализма, углавном планском изградњом. Изузетак чини насеље Адице, које је настало као непланско приградско насеље, које се касније спојило са Новим Садом. На Лиманима, Новом насељу и Детелинари изграђене су модерне зграде и широки булевари, а ово су уједно и три највећа новосадска насеља по броју становника. Ова насеља су изграђена због великог прилива становништва после [[Други светски рат|Другог светског рата]], на подручјима некадашњих шума и пољана. Многе старе куће у [[стари град (Нови Сад)|градском центру]], на [[Роткварија|Роткварији]] и околини данашњег [[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевара ослобођења]], срушене су током 1950—их и 1960—их — да би биле замењене вишеспратницама. Град је доживео нови грађевински бум крајем 20. и почетком 21. века, а неке старије градске четврти — попут [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавице]], [[Детелинара|Старе Детелинаре]] или Телепа — потпуно су промениле своју физиономију.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/15/srpski/RG05031401.shtml „Станове више нема ко да купи”], ''[[Глас јавности]]'', 2005, Приступљено 17. април 2013.</ref> {{Панорамица|Novi Sad - Gigapixelna panorama2.jpg|1200п|Панорама Новог Сада и Петроварадина}} Најновије градске четврти са новоизграђеним породичним кућама углавном су смештене на ободу града и у великој мери су настањене становништвом које је избегло са бивших [[Југославија|југословенских]] простора захваћених [[распад Југославије|ратом]]. У те нове градске четврти спадају [[Ветерничка рампа]], [[Сајлово]], [[Велики Рит]], [[Горње Ливаде]] итд. Планском изградњом су подигнуте нове вишеспратнице за колективно становање на [[Југовићево|Југовићеву]], а урбанистичким плановима је оваква планска изградња предвиђена и на подручју [[Мишелук]]а. Ширење стамбених зона карактеристично је и за сремску обалу Дунава, где су у околини историјских градских језгара Петроварадина и Сремске Каменице током времена настала нова стамбена насеља — [[Рибњак (Нови Сад)|Рибњак]], [[Карагача]], [[Садови]], [[Буковачки Плато]], [[Алибеговац (Нови Сад)|Алибеговац]], [[Татарско Брдо]], [[Чардак (Сремска Каменица)|Чардак]], [[Боцке]], [[Староиришки Пут]], [[Парагово]], [[Поповица (Нови Сад)|Поповица]], [[Главица (Сремска Каменица)|Главица]], [[Артињева]] итд.<ref>Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745—2001, Нови Сад, 2002.</ref><ref>Јован Миросављевић, Нови Сад — атлас улица, Нови Сад, 1998.</ref> === Приградска насеља === [[Датотека:City of Novi Sad 1.PNG|250п|мини|десно|Мапа општинског подручја Града Новог Сада {{legend|#ABCDEF|Градска општина Нови Сад}}{{legend|#DDFFDD|Градска општина Петроварадин}}{{legend|#5874a8|Уже градско језгро}}]] У 13 приградских насеља на општинском подручју Града Новог Сада живи 86.842 становника (23,7 % од укупног броја становника града). Највећа приградска насеља су (са приказаним бројем становника са пописа из 2002): [[Ветерник (Нови Сад)|Ветерник]] (18.626), [[Футог]] (18.582) и [[Каћ]] (11.166). Футог има статус самосталног градског насеља, док остала приградска насеља Новог Сада немају израженијих градских функција. Због повећања броја становника и ширења стамбених зона, нека приградска насеља — као што су Ветерник, Футог, [[Лединци]], [[Стари Лединци]] и [[Буковац (Нови Сад)|Буковац]] — током времена су се физички спојила са Новим Садом и са њим чине јединствену агломерацију. Новом Саду гравитирају и становници [[јужнобачки управни округ|Јужнобачког]] и делимично [[сремски управни округ|Сремског округа]], посебно житељи суседних општина [[Општина Беочин|Беочин]], [[Сремски Карловци]], [[Општина Темерин|Темерин]] и [[Општина Бачки Петровац|Бачки Петровац]]. Становници ових општина, у којима живи око 68.000 становника, свакодневно долазе у Нови Сад, са којим су повезани редовним [[ЈГСП Нови Сад|приградским аутобуским линијама]].<ref name="autogenerated6" /> {| class="sortable wikitable" style="font-size:90%;" |- !width="5"|Број !width="80"|Име !width="50"|Статус !width="80"|Градска општина !width="80"|Становништво<br><small>(попис 2002)</small> !width="80"|Становништво<br><small>(попис 2011)</small> |- style="background:#abcdef;" | I || [[Бегеч]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 3.335 || 3.325 |- style="background:#abcdef;" | IX || [[Будисава]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"|3.825 ||3.656 |- style="background:#dfd;" | XI || Буковац || село || [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] || style="text-align:right;"| 3.585 || 3.936 |- style="background:#abcdef;" | III || Ветерник || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 18.626 || 17.454 |- style="background:#abcdef;" | VIII || Каћ || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 11.166 || 11.740 |- style="background:#abcdef;" | V || [[Кисач]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 5.471 || 5.091 |- style="background:#abcdef;" | X || [[Ковиљ]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 5.599 || 5.414 |- style="background:#dfd;" | XIII || Лединци || село|| [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] || style="text-align:right;"| 1.641 || 1.912 |- style="background:#abcdef;" | IV || [[Руменка]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 5.729 || 6.495 |- style="background:#dfd;" | XII || Стари Лединци || село || [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] || style="text-align:right;"| 823 || 934 |- style="background:#abcdef;" | VI || [[Степановићево]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"|2.214 || 2.021 |- style="background:#abcdef;" | II || Футог || градско насеље || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"|18.582 || 18.641 |- style="background:#abcdef;" | VII || [[Ченеј]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 2.115 || 2.125 |} == Познати Новосађани == {{Main|Списак познатих Новосађана}} Неки од најпознатијих Новосађана су: * [[Мирослав Антић]] (1932—1986), српски песник и новинар; * [[Борисав Атанасковић]] (1931—1994), југословенски и српски књижевник, драмски писац за децу и одрасле, позоришни глумац, редитељ, драматург и уредник радио—драме за децу у РНС1; * [[Исидор Бајић]] (1878—1915), српски композитор, учитељ и издавач; * [[Јаника Балаж]] (1925—1988), југословенски тамбураш и музичар; * [[Јован Грчић Миленко]] (1846—1875), српски песник и приповедач; * [[Милош Миле Димитријевић]] (1824—1896), српски правник, политичар и председник Матице српске; * [[Светозар Милетић]] (1826—1901), српски политичар и публициста; * [[Миша Димитријевић (политичар)|Миша Димитријевић]] (1846—1889), српски политичар, књижевник и публициста; * [[Јаков Игњатовић]] (1822—1889), српски књижевник и публициста; * [[Јосип Јелачић]] (1801—1859), бан Хрватске и Славоније и аустријски војсковођа; * [[Михаило Полит-Десанчић|Михаило Полит—Десанчић]] (1833—1920), српски адвокат, публициста, уредник новина, књижевник и вођа Либералне странке у периоду Аустроугарске управе; * [[Јован Јовановић Змај]] (1833—1904), српски писац за децу и дечји песник; * [[Слободан Јовановић]] (1869—1958), српски правник, историчар, књижевник, политичар, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета; * [[Лаза Костић]] (1841—1910), српски књижевник, песник, адвокат, полиглота, новинар, драмски писац и естетичар; * [[Милева Марић Ајнштајн|Милева Марић—Ајнштајн]] (1875—1948), српска математичарка и физичарка; * [[Моника Селеш]] (1973), америчка професионална тенисерка мађарског порекла; * [[Васа Стајић]] (1878—1947), српски филозоф и писац; * [[Александар Тишма]] (1924—2003), српски песник и писац; * [[Коста Трифковић]] (1843—1875), српски писац и драматург; * [[Ђорђе Балашевић]] (1953—2021), српски кантаутор, песник и глумац; == Партнерски градови == {| |- | * {{зас|УКР}} [[Лавов]], [[Украјина]] (од 1999)<ref name="twin" /> * {{зас|МАЂ}} [[Сегедин]], [[Мађарска]] (од 2001) * {{зас|НЕМ}} [[Улм]], [[Njemačka|Немачка]] (од 2002) * {{зас|ШВЕ}} [[Гетеборг]], [[Шведска]] (од 2002) * {{зас|ХРВ}} [[Осијек]], [[Хрватска]] (од 2002) * {{зас|БИХ}} [[Тузла]], [[Босна и Херцеговина]] (од 2002) | * {{зас|ФРА}} [[Нант]], [[Француска]] (од 2003) * {{зас|СЛО}} [[Крањ]], [[Словенија]] (од 2004)<ref name="twin" /> * {{зас|РУС}} [[Санкт Петербург]], [[Русија]] (од 2005) * {{зас|БИХ}} [[Бања Лука]], [[Босна и Херцеговина]] (од 2006)<ref name="Banja Luka twinnings">{{cite web|url=http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/64/|title=Градови партнери|accessdate=9. 8. 2013|work=Administrative Office of the City of Banja Luka|language=Serbian|trans-title=City of Banja Luka – Partner cities|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110917132032/http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/64/|archive-date=17. 9. 2011}}</ref> |} === Градови побратими === {| |- | * {{зас|Италија}} [[Модена]], [[Италија]] (од 1974)<ref name="twin" /> * {{зас|Кина}} [[Чангчуен]], [[Кина|Народна Република Кина]] (од 1981) * {{зас|Немачка}} [[Дортмунд]], [[Njemačka|Немачка]] (од 1982)<ref name="RuhrTwins2010">{{cite web|url=http://www.twins2010.com/fileadmin/user_upload/pic/Dokumente/List_of_Twin_Towns_01.pdf?PHPSESSID=2edd34819db21e450d3bb625549ce4fd|title=List of Twin Towns in the Ruhr District|publisher=© 2009 [http://www.twins2010.com/index.php?id=home&L=1 Twins2010.com]|accessdate=28. 10. 2009|url-status=dead|archiveurl=https://www.webcitation.org/5lctsW5KG?url=http://www.twins2010.com/fileadmin/user_upload/pic/Dokumente/List_of_Twin_Towns_01.pdf?PHPSESSID=2edd34819db21e450d3bb625549ce4fd|archive-date=28. 11. 2009}}</ref> * {{зас|УК}} [[Норич]], [[Уједињено Краљевство]] (од 1989)<ref name="twin" /> * {{зас|Грчка}} [[Илијуполи]] ([[Атина|атинска]] општина), [[Грчка]] (од 1994)<ref name="twin" /> * {{зас|Црна Гора}} [[Будва]], [[Црна Гора]] (од 1996)<ref name="twin">{{citation|url=http://www.novisad.rs/eng/links |title=Links: Sister Cities |publisher=Official Website of City of Novi Sad|date=22. 9. 2011. |accessdate=5. 9. 2013}}</ref> | * {{зас|Румунија}} [[Темишвар]], [[Румунија]] (од 2005)<ref name="twin" /> * {{зас|Русија}} [[Нижњи Новгород]], [[Русија]] (од 2006)<ref name="twin" /> * {{зас|Мађарска}} [[Печуј]], [[Мађарска]] (од 2009)<ref name="twin" /> * {{зас|Белорусија}} [[Гомељ]], [[Белорусија]] (од 2013)<ref>{{citation|url=http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pobratimili-se-novi-sad-i-gomelj_391830.html |title=Pobratimili se Novi Sad i Gomelj |publisher=Radio Television of Vojvodina |language=Serbian |date=13. 5. 2013}}</ref> * {{зас|Мексико}} [[Толука]], [[Мексико]] (од 2015)<ref>{{citation|url=http://es.slideshare.net/Gurrutia/ciudades-hermanas-1940930 |title=Ciudades Hermanas de Toluca |publisher=slideshare |language=Spanish |date=31. 7. 2014}}</ref> * {{зас|Русија}} [[Орел]], [[Русија]] (од 2017)<ref>{{cite web|url=http://www.orel-adm.ru/index.php?option=com_k2&view=itemlist&layout=category&task=category&id=135&Itemid=119|title=Партнёрские связи|publisher=Официальный сайт администрации города Орла|accessdate=11. 2. 2018|language=ru}}</ref> * {{зас|Иран}} [[Арак]], [[Иран]]<ref>{{Cite web|url=https://en.tripyar.com/searching/iran/markazi/arak/|title=Arak Tourist Attractions And Info – Iran Travel Guide – Trip Yar|website=en.tripyar.com|language=en|accessdate=21. 10. 2018|archive-date=15. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181015192534/https://en.tripyar.com/searching/iran/markazi/arak/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.toiran.com/en/city-arak|title=ToIran, Tourism Platform In Iran|website=www.toiran.com|accessdate=21. 10. 2018}}</ref> * {{зас|Северна Македонија}} [[Куманово]], [[Северна Македонија]] (од 2019) <ref>{{citation|url=http://www.blic.rs/sr_lat/vesti/vojvodina/kumanovo-novi-pobratim-novog-sada_391830.html|title=Kumanovo novi pobratim Novog Sada|publisher=Blic|language=Serbian|date=10. 11. 2019}}{{Мртва веза}}</ref> * {{зас|Француска}} [[Таверни]], [[Француска]] (од 2020) <ref>{{citation|url=http://alo.rs/sr_lat/vesti/novi-sad-dobio-novog-prijatelja-francuski-grad-taverni_391830.html|title=Novi Sad dobio novog prijatelja francuski grad Taverni|publisher=Alo|language=Serbian|date=18. 2. 2020}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> |} == Галерија == <gallery> Датотека:Strand Novi Sad.jpg|Купалиште [[Штранд]] на Дунаву Датотека:Zmaj Jovina leti.jpg|[[Змај Јовина улица (Нови Сад)|Змај Јовина улица]] лети Датотека:Dunavski park-Novi Sad6.jpg|[[Дунавски парк]] Датотека:Serbia - Petrovaradin - clock tower.JPG|[[Кула са сатом]] Датотека:Banovina Palace, Novi Sad, Vojvodina, Serbia - 20050516.jpg|Зграда Бановине, седиште Извршног већа [[Војводина|Војводине]] Датотека:Bulevar2007.jpg|[[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевар ослобођења]] ноћу Датотека:Synagogue de Novi Sad.jpg|[[Новосадска синагога]] </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|author-link=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Randelj|first=Đorđe|title=Novi Sad slobodan grad|location=Novi Sad|year=1997|language=Serbian}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=pbi_wzu7QAMC&pg=PA278 |title=We, the people: politics of national peculiarity in Southeastern Europe |last=Mishkova |first=Diana |isbn=9789639776289 |date=1. 1. 2009 |pages=277—278}} * {{Cite book| ref=harv| title = Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003; подаци по насељима| publisher = Републички завод за статистику| location = Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}} * {{Cite book| ref=harv| last=Вуковић| first = Сава|authorlink= Сава Вуковић|year=1996| title = Српски јерарси од деветог до 20. века| location = Београд| publisher = Евро| url = https://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ивић| first = Алекса|authorlink= Алекса Ивић|year=1914| title = Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459—1690)| location = Загреб| url = https://books.google.com/books?id=G9ZnAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ивић| first = Алекса|authorlink= Алекса Ивић|year=1929| title = Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703)| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=fFZpAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1952| title = Срби у Бачкој до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва| location = Београд| publisher = Научна књига| url = https://books.google.com/books?id=wI8SAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1957| title = Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=fVhpAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1959| title = Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=9Qo4AQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1963| title = Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=AFppAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| title = Genocide and Rescue: The Holocaust in Hungary 1944| last=Cesarani| first = David| url = http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=HrK8B0VpFBkC&oi=fnd&pg=PR7| publisher = Berg Publishers|isbn=978-1-85973-126-0|year=1997|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Попов|first=Јелена|title=Главни НОО Војводине: 1943-1945|year=1977|location=Сремски Карловци|publisher=Архив Војводине|url=https://books.google.com/books?id=LyaxAAAAIAAJ}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Novi Sad | wiktionary = Нови Сад | wikiversity = Novi Sad | wikinews = Нови Сад | wikivoyage = Novi Sad }} * {{званични веб-сајт|http://www.novisad.rs/}} * [https://web.archive.org/web/20161202154937/http://skupstinans.rs/ Скупштина Града Новог Сада — званична презентација] * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Novi_Sad.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [https://web.archive.org/web/20140423044618/http://wikimapia.org/maps?ll=45.251,19.8355&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/novi-sad/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=45.251&longitude=19.8355&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] * [http://novisad.com/ Градски портал са најновијим вестима] * [https://www.youtube.com/watch?v=yk2_6lu52Ww Трибина „Српска Атина од Благовештенског сабора до укидања аутономије“] * [https://www.youtube.com/watch?v=cXt86tSSWuc Борис Стојковски — „Од Римљана до Турака: Нови Сад и околина у средњем веку“] {{Нови Сад}} {{Општина Нови Сад}} {{Јужнобачки округ}} {{Списак градова у Србији}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{Градови на Дунаву}} {{Дунав}} {{authority control}}{{portal bar|Србија}} [[Категорија:Нови Сад| ]] [[Категорија:Град Нови Сад|*]] [[Категорија:Насељена места у Војводини]] [[Категорија:Универзитетски градови]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] 734ynvwbq1airirhmf4rnualzc3w4yd 25121728 25121191 2022-07-24T23:45:05Z 77.243.19.84 Nadam se da ću ovom promenom mnogim ljudima otvoriti oci i pokazati pravu istinu koja se nalazi iza imena Novi Sad. wikitext text/x-wiki {{кратак опис|град у Србији}} {{добар}} {{Град у Србији | назив = Нови Сад | име генитив = Новог Сада | слика = Novi Sad- collage.jpg | size = 230 | spacing = 2 | color = #FFFFFFu | border = 0 | foot_montage = | опис_слике = Колаж слика Новог Сада ([[Црква имена Маријиног]], Сат кула на Петроварадинској тврђави, [[Црква Снежне Госпе на Текијама|Марија Снежна- екуменска црква у Петроварадину]], [[Градска кућа у Новом Саду]], [[Петроварадинска тврђава]], [[Матица српска]], [[Трг слободе (Нови Сад)|Трг слободе]], Владичин двор, [[Новосадска синагога]]) | грб = Novi Sad Coat of Arms.svg | опис_грба = Грб Новог Сада | градска_застава = Flag of Novi Sad, Serbia.svg | опис_заставе = Застава Новог Сада | стара_имена = Рацка варош<br> Петроварадински шанац<br> Неопланта | површина = 702.7 <!-- engleski nacin zapisivanja --> | становништво = 231.798 | извор_становништво = <ref name="Попис">''Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Национална припадност'' — Републички завод за статистику, Београд, година. {{page|year=2013|isbn=978-86-6161-028-8|pages=}} [http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Становништво-старост и пол (подаци по насељима) у Граду Новом Саду )], Приступљено 17. 4. (2013). стр. 36.</ref> | година_становништво = 2011 | агломерација = 341.625 | извор_агломерација = <ref name="Попис" /> | година_агломерација = 2011 | густина = 487 | опис густине=шира зона/општина | надморска_висина = 80 | први помен = | дан_града = [[1. фебруар]] [[1748]]. | слава= [[Ђурђиц]] | побратими=[[Модена]], [[Чангчуен]], [[Дортмунд]], [[Норич]], [[Илијуполи|Илиуполи]], [[Будва]], [[Темишвар]], [[Нижњи Новгород]], [[Печуј]] | покрајина = {{застава|Војводина}} | округ = [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачки]] | гшир = 45.255 | гдуж = 19.844722 | регистарска_ознака = -{NS/НС}- | поштански_код = 21000 | адреса = Трг слободе 1 | телефон = + 00 381 (0)21 480 77 77 | факс = | позивни_број = (+381) 21 | веб-страна = {{official URL}} | електронска_пошта = pr@gradnovisad.org.rs | градоначелник = [[Милош Вучевић]] | странка = [[Српска напредна странка|СНС]] }} '''Нови Сад''' није Нови само је опран Перволом. је највећи град [[Војводина|Аутономне Покрајине Војводине]] и њен административни центар, после [[Београд]]а други град у [[Србија|Србији]] по броју становника и површини. Према последњим резултатима [[Попис становништва 2011. у Србији|пописа становништва из 2011]]. године, на административној територији [[Град Нови Сад|града Новог Сада]] је живело 341.625 становника, док је у самом насељу Нови Сад живело 250.439 становника, а на урбаном подручју које чини град Нови Сад 277.522 становника,<ref name="Попис" /> док је 2019. године на ширем подручју пребројан 402.681 становник. Основан 1694. године, Нови Сад је дуго времена био центар [[Српска култура|српске културе]], због чега је често називан [[Српска Атина]]. Данас је Нови Сад велики [[Индустријске зоне у Новом Саду|индустријски]] и финансијски центар српске економије, [[Универзитет у Новом Саду|универзитетски]] град и школски центар, културни, научни, здравствени и политички центар Аутономне Покрајине Војводине, град домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних, научних и спортских манифестација, као и град музеја, галерија, библиотека и позоришта.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=pbi_wzu7QAMC&pg=PA278 |title=We, the people: politics of national peculiarity in Southeastern Europe |last=Mishkova |first=Diana |isbn=9789639776289 |date=1. 1. 2009.|pages=277—278}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.novisad.rs/en/content/history-of-novi-sad |title=History of Novi Sad |publisher=Official Website of Novi Sad |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110719035628/http://novisad.rs/en/content/history-of-novi-sad |archive-date=19. 7. 2011.}}</ref> Град лежи на обалама реке [[Дунав]], између 1252. и 1262. километра речног тока. На левој обали Дунава се налази равничарски део града ([[Бачка]]), док је на десној обали, на обронцима [[Фрушка гора|Фрушке горе]], смештен брдовити део града ([[Срем]]). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m, док се са сремске стране креће између 250 и 350 m. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива [[Мали бачки канал]], који је део система [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Бачки део града је смештен са обе стране овог канала.<ref>{{cite web|url=https://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/news/20161013-ecoc-novi-sad-2021_en|title=Novi Sad to be European Capital of Culture in 2021|publisher=European Commission}}</ref> == Име == У граду Новом Саду у службеној употреби су, поред [[српски језик|српског језика]], још и [[мађарски језик|мађарски]], [[словачки језик|словачки]] и [[русински језик|русински]] језик.<ref>{{Cite web|url=http://www.puma.vojvodina.gov.rs/mapa.php| title = Jezici i pisma u službenoj upotrebi u statutima gradova i opština na teritoriji AP Vojvodine| publisher = Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> Име града на осталим службеним језицима гласи -{Újvidék}- (мађарски),<ref name="ime">{{Cite web|url=http://www.nstrznica.co.rs/novi-sad-kroz-istoriju| title = Novi Sad kroz istoriju| publisher = Тржница Нови Сад| accessdate=10. 8. 2014}}</ref><ref name="ime1">{{Cite web|url=http://gov.genealogy.net/item/show/NEUNAUJN95WG| title = Нови Сад, Újvidék, Novi Sad, Nový Sad, Neusatz an der Donau| publisher = Verein für Computergenealogie| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> -{Nový Sad}- (словачки)<ref name="ime" /> и -{Нови Сад}- (русински).<ref>{{Cite web|url=http://zavod.rs/rs/rusini-u-srbiji/| title = Руснаци у Сербиї| publisher = Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> На осталим језицима који су (или који су били) од историјског значаја на овим просторима име Новог Сада гласи -{Neoplanta}- ([[латински језик|латински]]),<ref name="ime" /> -{Neusatz}-<ref name="ime" /> или -{Neusatz an der Donau}-<ref name="ime1" /> ([[немачки језик|немачки]]), -{Novi Sad}- ([[хрватски језик|хрватски]]), -{Novi Sad}- ([[румунски језик|румунски]]) и -{Млада Лоза}- ([[бугарски језик|бугарски]]).<ref>[http://opusteno.rs/novi-sad-f89/grad-novi-sad-poreklo-imena-t16776.html Grad Novi Sad — Poreklo imena] Порекло имена и назив града на страним језицима. Приступљено 30. април 2018.</ref> Првобитна имена Новог Сада била су [[Раци|Рацко]] (Српско) село, Рацка варош, [[Раци|Рацки]] град (-{Ratzen Stadt, Ratzenstatt}-) и Петроварадински шанац (-{Peterwardeiner Schantz}-), док име Нови Сад (-{Neoplanta, Neusatz, Újvidék}-) датира из 1748. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.novisad.rs/istori-novog-sada-0| title = ИСТОРИЈА НОВОГ САДА| publisher = Град Нови Сад, званична презентација| accessdate=10. 8. 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.visitnovisad.rs/istorija_novog_sada.html| title = Istorija Novog Sada| publisher = Visit Novi Sad| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> [[Манојло Грбић]] у првој књизи са насловом ''Карловачко владичанство'' на страни 288. пише: „У јесен 1722. држан је народни Сабор у Варадинском Шанцу, а то је у данашњем Новом Саду.” === Српска Атина === '''Српска Атина''' је [[синоним]] Новог Сада. Током хабсбуршке управе, [[Срби]] у Новом Саду су водили живу политичку и културну борбу, а свој културни процват град је доживео је у другој половини 19. века када добија овај ласкави назив. Тиме је исказана сличност са културним и научним центром [[Антика|античког]] света, грчком [[Атина|Атином]].<ref>{{Cite book|title=290 година Подбаре и Алмашког краја|last=Рожић|first=Далибор|publisher=Градски центар Фокус|year=2008|isbn=978-86-910931-0-5|location=Нови Сад|pages=3}}</ref> Нови Сад је средиште готово свеколиког политичког, књижевног, просветног и културног живота Срба. То је доба великог српског националног полета у свим правцима, полета којима је Нови Сад давао тон и одређивао правац.<ref>{{Cite book|title=Нови Сад, Васа Стајић|last=Др Станоје|first=Станојевић|publisher=Прометеј|year=|isbn=978-86-515-0491-7|location=|pages=Увод}}</ref> == Географија == === Положај града === [[Датотека:Novi Sad IMG 9194.JPG|лево|мини|270п|Поглед на Нови Сад из ваздуха]] Нови Сад се налази на {{coor dms|45|20|0|N|19|51|0|E|region:Europe}}, у средишњем делу аутономне покрајине [[Војводина|Војводине]], на северу [[Србија|Србије]], на граници [[Бачка|Бачке]] и [[Срем]]а. Град лежи на обалама реке [[Дунав]], између 1252. и 1262. километра речног тока. На левој обали Дунава се налази равничарски део града ([[Бачка]]), док је на десној обали, на обронцима [[Фрушка гора|Фрушке горе]], смештен брдовити део града (Срем). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m, док се са сремске стране креће између 250 и 350 m. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива [[Мали бачки канал]], који је део система [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Бачки део града је смештен са обе стране овог канала. Са 15 приградских насеља, општинско подручје града Новог Сада обухвата површину од 702,7&nbsp;km², док уже подручје Новог Сада са [[Петроварадин]]ом и [[Сремска Каменица|Сремском Каменицом]] заузима површину од 129,4&nbsp;km². Грађевински рејон [[град]]а обухвата површину од 106,2&nbsp;km². Град се налази на важним саобраћајним коридорима, што обезбеђује значајне компаративне предности. Нови Сад има [[пут|друмску]], [[Железница|железничку]] и [[Река|речну везу]] са окружењем. Место је стицања и повезивања мреже магистралних копнених [[саобраћај]]ница на правцима: {{flowlist| * [[Северна Европа|Североисточна]] и [[Источна Европа]], према [[Блиски исток|Блиском]] и [[Далеки исток|Далеком истоку]]; * [[Средња Европа]] и [[Северна Европа]], према [[Јадранско море|јадранским лукама]].}} Кроз град пролази [[саобраћај]]ни коридор бр. 10 који на свом основном правцу од [[Салцбург|Салзбурга]] до [[Солун]]а повезује осам, а укључујући краке, још шест држава. Коридор бр. 7 или [[Дунав]]ски коридор воденим путем, преко [[Дунав]]а, повезује земље западне Европе са [[Црно море|Црним морем]]. Пловним малим каналом Нови Сад је повезан са системом [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]] који омогућава саобраћајне везе пловним путем и то узводно до [[Средња Европа|средње Европе]] и низводно према [[Црно море|Црном мору]]. Нови Сад се налази на 1.255&nbsp;km тока, на сектору Града тече широко, кроз равницу, градећи многобројне аде, рукавце и спрудове.<ref>[http://www.novisad.rs/lat/geografski-podaci Geografski podaci — Novi Sad] Приступљено 1. мај 2018.</ref> Општинско подручје Града Новог Сада окружују општине [[Општина Бачки Петровац|Бачки Петровац]], [[Општина Врбас|Врбас]], [[Општина Темерин|Темерин]], [[Општина Жабаљ|Жабаљ]], [[Општина Тител|Тител]], [[Општина Инђија|Инђија]], [[Сремски Карловци]], [[Општина Ириг|Ириг]] и [[Општина Беочин|Беочин]], чији становници, заједно са становницима још неких општина [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачког округа]], гравитирају Новом Саду. === Клима === Клима у Новом Саду прелази из умерено континенталне у континенталну, тако да град има сва четири годишња доба. Преко јесени и зиме повремено дува хладан ветар [[кошава]], који обично траје од три до седам дана. Кошава може током зиме да створи наносе и сметове снега током вејавица и мећава. Просечна температура ваздуха у граду је 10,9°C, средња температура у јануару је −1°C, док је у јулу 21,6°C. Годишње падне просечно 578&nbsp;mm падавина, а број дана са падавинама је 122. Због промене климе на глобалном (светском) нивоу, последњих година се на подручју Новог Сада повећала количина падавина, што повремено изазива поплаве у неким деловима града, будући да садашњи градски канализациони систем није пројектован за измењене климатске услове.<ref>[http://www.novisad.rs/lat/klima-0 Klima | Novi Sad] Приступљено 28. фебруар 2019.</ref> {{Weather box |width = auto |location = за [[Римски Шанчеви|Римске Шанчеве]], Нови Сад (1981—2010, екстреми 1948—данас) |metric first = Yes |single line = Yes |Jan record high C = 18.9 |Feb record high C = 22.4 |Mar record high C = 30.0 |Apr record high C = 31.5 |May record high C = 34.2 |Jun record high C = 37.6 |Jul record high C = 41.6 |Aug record high C = 40.0 |Sep record high C = 37.4 |Oct record high C = 30.1 |Nov record high C = 26.9 |Dec record high C = 21.0 |year record high C = 41.6 |Jan high C = 3.7 |Feb high C = 6.1 |Mar high C = 12.0 |Apr high C = 17.7 |May high C = 23.0 |Jun high C = 25.8 |Jul high C = 28.1 |Aug high C = 28.3 |Sep high C = 23.6 |Oct high C = 18.0 |Nov high C = 10.5 |Dec high C = 4.8 |year high C = 16.8 |Jan mean C = 0.2 |Feb mean C = 1.6 |Mar mean C = 6.4 |Apr mean C = 11.8 |May mean C = 17.3 |Jun mean C = 20.1 |Jul mean C = 21.9 |Aug mean C = 21.6 |Sep mean C = 16.9 |Oct mean C = 11.8 |Nov mean C = 5.9 |Dec mean C = 1.5 |year mean C = 11.4 |Jan low C = -3.1 |Feb low C = -2.4 |Mar low C = 1.5 |Apr low C = 6.2 |May low C = 11.3 |Jun low C = 14.1 |Jul low C = 15.5 |Aug low C = 15.3 |Sep low C = 11.4 |Oct low C = 6.9 |Nov low C = 2.2 |Dec low C = -1.5 |year low C = 6.5 |Jan record low C = -30.7 |Feb record low C = -28.6 |Mar record low C = -19.9 |Apr record low C = -6.2 |May record low C = -0.4 |Jun record low C = 0.2 |Jul record low C = 5.4 |Aug record low C = 6.9 |Sep record low C = -1.6 |Oct record low C = -6.4 |Nov record low C = -13.8 |Dec record low C = -24.0 |year record low C = -30.7 |precipitation colour = green |Jan precipitation mm = 39.1 |Feb precipitation mm = 31.4 |Mar precipitation mm = 42.5 |Apr precipitation mm = 49.2 |May precipitation mm = 63.0 |Jun precipitation mm = 91.4 |Jul precipitation mm = 64.3 |Aug precipitation mm = 57.5 |Sep precipitation mm = 53.8 |Oct precipitation mm = 52.7 |Nov precipitation mm = 53.8 |Dec precipitation mm = 48.8 |year precipitation mm = 647.3 |Jan humidity = 85 |Feb humidity = 79 |Mar humidity = 71 |Apr humidity = 67 |May humidity = 66 |Jun humidity = 69 |Jul humidity = 68 |Aug humidity = 68 |Sep humidity = 72 |Oct humidity = 76 |Nov humidity = 82 |Dec humidity = 86 |year humidity = 74 |unit precipitation days = 0.1 mm |Jan precipitation days = 12 |Feb precipitation days = 10 |Mar precipitation days = 11 |Apr precipitation days = 12 |May precipitation days = 13 |Jun precipitation days = 12 |Jul precipitation days = 10 |Aug precipitation days = 9 |Sep precipitation days = 10 |Oct precipitation days = 9 |Nov precipitation days = 11 |Dec precipitation days = 13 |year precipitation days = 132 |Jan snow days = 6 |Feb snow days = 7 |Mar snow days = 3 |Apr snow days = 0 |May snow days = 0 |Jun snow days = 0 |Jul snow days = 0 |Aug snow days = 0 |Sep snow days = 0 |Oct snow days = 0 |Nov snow days = 2 |Dec snow days = 6 |year snow days = 24 |Jan sun = 64.8 |Feb sun = 99.0 |Mar sun = 156.4 |Apr sun = 190.1 |May sun = 250.8 |Jun sun = 269.4 |Jul sun = 303.6 |Aug sun = 285.8 |Sep sun = 205.7 |Oct sun = 158.9 |Nov sun = 92.4 |Dec sun = 58.4 |year sun = 2135.3 |source 1 = РХМЗ Србије<ref name = RHSS>{{cite web|url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13168 |title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981—2010 -Novi Sad| publisher = Hydrometeorological Service of Serbia|accessdate=1. 5. 2018.}}</ref> |source 2 = Meteo Climat (макс. и мин. екстреми)<ref name = meteoclimat>{{cite web|url=http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=1959 |title = Station Novi Sad| publisher = Meteo Climat|accessdate=1. 5. 2018.}}</ref> |date=мај 2018.}} == Историја == {{главни чланак|Историја Новог Сада}} === Старија насеља на подручју Новог Сада === Уколико се изузме [[Петроварадинска тврђава]] са околином, где су нађени трагови из скоро свих епоха, од праисторије, преко времена доминације [[Антички Рим|Рима]] и потом [[средњи век|средњег века]], са [[Бачка|Бачке]] стране има више локација раштрканих налазишта која показују да су овде стално оснивана нова насеља. Тако је на [[Клиса|Клиси]] откривено насеље [[земуница]] из [[Бронзано доба|бронзаног]] и [[Гвоздено доба|гвозденог доба]], а на месту Темеринске петље, када су ту извођени радови 1981. године, нађени су остаци из разних временских периода, од [[палеолит]]а до данас, констатовано је постојање некрополе [[Старчевачка култура|старчевачке културе]] и нађени су трагови великог средњовековног села.<ref>{{cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/arheolosko-nalaziste-na-cetvrtoj-trasi-bulevara-evrope_322804.html|title=Arheološko nalazište na četvrtoj trasi Bulevara Evrope|author=Javna medijska ustanova Radio-televizija Vojvodine|work=Radio-televizija Vojvodine|accessdate=18. 3. 2015|language=Serbian}}</ref> И на другим локацијама је било трагова из периода пре нове ере, па је тако на пример у улици Јанка Чмелика 36 пронађена мања праисторијска остава у којој су пронађени фалсификовани новчићи са ликом [[Александар Велики|Александра Македонског]], а претпоставља се да су фалсификатори били [[Келти]]. Такође, на месту данашње нове зграде [[Матица српска|Библиотеке Матице српске]] током радова 1991. године, пронађено је гробље из [[Бронзано доба|бронзаног доба]], део [[Словени|словенског]] насеља и [[Хришћанство|хришћанско]] гробље. Међутим, овај период није богат писаним документима и тешко је утврдити да ли је било и неког већег насеља или само мањих насеобина од по неколико кућа.<ref>{{Cite book|last=Randelj|first=Đorđe|title=Novi Sad slobodan grad|location=Novi Sad|year=1997|language=Serbian}}</ref> [[Датотека:Tabula hungariae.jpg|мини|220п|Насеље Бистрица (''-{Bistritz}-'') на подручју данашњег Новог Сада, уцртано на Лазарусовој карти Угарске из 1528. године]] [[Датотека:Bistrica novi sad 16th century.JPG|мини|220п|Насеље Бистрица (''-{Bistritz}-'') на подручју данашњег Новог Сада, уцртано на мапи фламанског картографа Герхарда Меркатора из 16. века]] Са локалитета Клиса—Барутана потичу налази који се везују за [[Енеолит|бакарно доба — енеолит]] (3000—2000. година пре нове ере), када долази до прекида са [[неолит]]ском традицијом и појавом нових култура, чији су носиоци степски [[номад]]и, односно говорници [[Индоевропски језици|индоевропских језика]]<ref>Богдан Брукнер, ''Балкан и Средња Европа у праисторији — сличности и разлике у развоју'', Нови Сад, 1992.</ref> који се досељавају са [[Источна Европа|истока Европе]]. На налазиштима на [[Детелинара|Детелинари]] заступљени су трагови [[Латенски период|латенског периода]], који се везује за експанзију [[Келти|Келта]]. У 1. веку нове ере, на подручје Бачке досељава се [[Сармати|сарматско]] племе [[Јазиги]], а налази римског новца на подручју Новог Сада сведоче о трговачким везама Јазига и [[Римљани|Римљана]]. На подручју данашњег Новог Сада археолози су пронашли трагове четири сарматска насеља: на Клиси, Сајлову, Салајци и Југовићеву.<ref name="automatski_generisano1">[http://mek.niif.hu/06700/06758/pdf/revai18_3.pdf Újvidék]. ''Révai nagy lexikona, vol. 18.'' p. 612. Hungarian Electronic Library. (in Hungarian)</ref> Први историјски документ који говори о постојању насеља на подручју Новог Сада је повеља [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] краља [[Бела IV|Беле IV]] из 1237. године у којој дарује новој цистерциској опатији у [[Петроварадин|Белакуту]] (средњовековно утврђење на локацији данашње [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]]) имања и села на [[Бачка|бачкој]] страни. У повељи се помињу места [[Варадинци|Петурварад]] (названо још и стари Петроварадин, Вашарош—Варад и Варадинци), два Зајола ([[Горње Сајлово (бивше насеље)|Горњи]] и [[Доње Сајлово (бивше насеље)|Доњи]], познати и као Сајол, Исаилово и коначно, што је и данашње име, као [[Сајлово]]) и [[Бакшић|Бакша]] (познато и као Бакшић, Бачић, Бакшафалва).<ref>Triva Militar, Novi Sad na raskrsnici minulog i sadanjeg veka. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2000|id=|pages=320}}</ref> Археолози су доказали да је Петурварад (Вашарош—Варад) био смештен код старе Барутане на Темеринском путу, односно код Темеринске петље, а ово је било и најзначајније средњовековно насеље на подручју данашњег Новог Сада, на бачкој обали [[Дунав]]а. Насеље је било повезано скелским превозом преко Дунава са тврђавом и манастиром на [[срем]]ској обали. Ово је било велико насеље [[Словени|словенског живља]] које датира из периода сеобе народа (5—6. век).<ref name="autogenerated6" /> На [[Сајлово|Сајлову]] и другим локацијама где се претпоставља да су била насеља Зајол налажени су током година трагови људи из средњег века, као и гробља старија од 10. века, тако да је скоро сигурно да су ова насеља постојала, али се претпоставља да су се премештала током векова. Наиме, у та времена су доста чести били проласци пљачкашких хорди па су становници бежали и кад би се вратили поново би зидали насеље, често и даље од првобитног станишта. За насеље Бакша (Бакшић) има више теорија где се налазило, али последња ископавања, нарочито из Католичке порте и других локација у центру Новог Сада (попут Његошеве 10 где је 2002. године пронађен део средњовековног насеља са стамбеним објектима), све више говоре да је било смештено не северно од улице Алексе Шантића у правцу [[Телеп]]а, него ближе [[стари град (Нови Сад)|центру]]. На подручју града постојало је и средњовековно насеље [[Сент Мартон]] (или Ке Сент Мартон) и налазило се западно од Бакше уз скоро саму обалу Дунава, у правцу [[Футог]]а. Постојање овог насеља је потврђено откривањем скелета са ратном опремом 1961. године у улици Ватрослава Јагића 21 на Телепу. У средњем веку су такође постојала и насеља [[Биваљош]] (које се, према претпоставци, налазило на подручју данашње [[Слана Бара|Слане Баре]]) и [[Бистрица (бивше насеље)|Бистрица]] (чији положај се не може са сигурношћу утврдити).<ref name="autogenerated6">Бранко Ћурчин, Слана Бара некад и сад, Нови Сад, 2002.</ref> Већина ових насеља је више пута уништавана и поново оснивана, најпре због похода [[Монголско царство|Монгола]] у 13. веку, а потом и каснијих ратова [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] и [[Османско царство|Турске]]. Мада је становништво бежало пред ратним страдањима, оно се и враћало, тако да и турски списи о наплати пореза говоре о више десетина кућа у [[Горње Ливаде|Сајлову]], [[Бакшић]]у, [[Варадинци]]ма, Биваљошу и другим околним насељима. По пореском списку из 1522. године, међу становницима ових насеља срећу се како [[Мађари|мађарска]] тако и [[Словени|словенска]] имена (Божо, Радован, Радоња итд.),<ref>Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.</ref> да би по турским подацима из 1590. године на овом подручју било забележено 105 кућа које плаћају порез — и то искључиво [[Срби|српских]].<ref name="autogenerated3">Ђорђе Рандељ, ''Нови Сад — слободан град'', Нови Сад, 1997.</ref> Пошто се зна да је било и Срба који нису плаћали порез (уколико су рецимо били у турској служби), онда је број становника ових насеља сигурно био већи. Мада није до краја потврђено, претпоставка је да ће потомци становника ових насеља, углавном [[Срби]], чинити неке од првих становника Рацке вароши (Рацког града, Рацког села, Рацког шанца, Петроварадинског шанца), из које ће се касније развити и Нови Сад. Документи из периода оснивања Рацке вароши, конкретно карте, говоре и да је на месту садашњег укрштања Булевара Цара Лазара и Кеја Жртава Рације било и насеље ''-{[[Croaten Stadt]]}-'', односно како се претпоставља рибарско село насељено [[Хрвати]]ма. Постоје претпоставке да је било и других насеља, али за сада нема чврстих археолошких доказа који иду томе у прилог. За насеље Бистрица (''-{Bistritz}-''), настањено словенским живљем, које се помиње на више карата, углавном из 16. и 17. века, прекопута Петроварадинске тврђаве (између осталих, и на карти чувеног [[Фландрија|фламанског]] картографа [[Герхард Меркатор|Меркатора]] (1512—1594), који је картографију поставио на строго научне основе), археолози до сада нису налазили материјалне доказе постојања. Недавно су на подручју данашњег Новог Насеља — Бистрице нађени остаци средњовековног села, с тим да их археолози не поистовећују са старом Бистрицом.<ref>Агнеш Озер, Живот и историја у Новом Саду, Нови Сад, 2005.</ref> Најважнији археолошки локалитети који су мање или више испитани у Новом Саду, не рачунајући [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинску тврђаву]], налазе се на потезу [[Слана Бара|Слана бара]], [[Клиса]] (на месту Барутана), Сајлово—[[Југовићево]] и [[Ченеј]], као и у улицама Матице српске 3, Милеве Марић, Ватрослава Јагића 21, Јанка Чмелика, Позоришни трг 8, Лазе Телечког 6 и 8, Николе Пашића 16, 18 и 19, Трг слободе 5, Његошева 10, Цара Душана и Трг Марије Трандафил 5. Ту су проналажене ископине из праисторије, антике, средњег века и новог века.<ref name="automatski_generisano1" /> === Оснивање и развој === [[Датотека:Ratzen stadt 18thcentury.jpg|мини|лево|220п|Карта Новог Сада (''-{Ratzen Stadt}-'') са околином, почетак 18. века]] [[Датотека:Ratzenstatt and almas 1716 17.jpg|мини|лево|220п|Карта Новог Сада са околином из 1716—1717. године, на којој су убележени Нови Сад (Рацка варош — ''-{Ratzenstatt}-'') и село Алмаш]] [[Датотека:Ratzen Stadt01.jpg|мини|лево|220п|Карта Новог Сада из 1745. године, на којој је Нови Сад убележен под именом Рацка варош (''-{Ratzen Stadt}-'')]] Сматра се да је насеље на левој обали [[Дунав]]а из кога ће се развити данашњи Нови Сад основано после изгона Турака из ових крајева 1694. године — а вероватно и коју годину раније јер је сасвим сигурно да је већ 1692. године, када је почела изградња [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], на левој обали Дунава могло бити [[колиба]] занатлија који су пратили градитеље и аустријску војску.<ref>Agneš Ozer, Život i istorija u Novom Sadu. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2005|id=|pages=15}}</ref> Ово насеље је првобитно било познато под именима: ''[[Раци|Рацка]] варош'' (''-{Raitzenstadt}-'', ''-{Ratzen Stadt}-'', односно Српски град) и ''Петроварадински Шанац'', а касније је (1748. године) добило име Нови Сад. Првобитни становници насеља били су огромном већином [[Срби]], али и [[Немци]], [[Јевреји]], [[Мађари]], [[Јермени]], [[Бугари]], [[Цинцари]] и [[Грци]], o чијем присуству говоре многи архитектонски и културни споменици. Од 1702. године, насеље је у саставу [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршке]] војне границе, а 1708. године постаје седиште [[Епархија бачка|бачког владике]] и главно место бачког дела подунавске [[војна крајина|војне границе]]. После новог Аустријско—турског рата и успостављања нових државних граница 1718. године, Рацка варош није више погранично место, него се развија у трговачко насеље у којем се размењују плодови Сремско—фрушкогорског виногорја и житородне Бачке равнице.<ref name="Sajti">{{cite journal|title=The Former 'Southlands' in Serbia: 1918—1947|last=Sajti|first=Enikő A.|authorlink=Enikő A. Sajti|url=http://www.hungarianquarterly.com/no181/9.html|volume=XLVII|date=пролеће 2006|journal=The Hungarian Quarterly|accessdate=4. 8. 2009|issue=181|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090606021020/http://www.hungarianquarterly.com/no181/9.html|archive-date=6. 6. 2009}}</ref> Године 1718., готово комплетно становништво села [[Алмаш]] (налазило се између [[Темерин]]а и [[Србобран]]а) пресељава се у Рацку варош (у данашњи [[Алмашки крај]]), чиме се становништво вароши нагло умножило. По подацима из 1720. године Рацка варош је имала 112 [[Срби|српских]] домова, као и 14 [[Немци|немачких]] и 5 [[Мађари|мађарских]].<ref>Др Душан Ј. Поповић, ''Срби у Војводини'', књига 2, Нови Сад. (1990). стр. 325.</ref> Рацка варош у то време постаје „Коморска варош”, са зачецима урбаних одлика, а будући да се налазио у саставу војне границе, град је по становништву био подељен на војни и цивилни део. Године 1748. богати грађани Рацке вароши (неколико Срба и два Немца) одлазе у [[Беч]], где за 80.000 рајнских форинти купују од царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]] статус [[Слободни краљевски градови|слободног краљевског града]]. Поставши слободан краљевски град, Нови Сад добија и данашње име. Царица тим поводом, 1. фебруара (који је од 1996. године и службени Дан Града) 1748. издаје едикт који каже: {{цитат|Ми, ''Марија Терезија'', Божјом милошћу царица [[Свето римско царство|римска]] а краљица [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]], [[Чешка|Чешке]], [[Далмација|Далмације]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Славонија|Славоније]], [[Раме]], [[Србија|Србије]], [[Галиција|Галиције]], [[Лодомерија|Лодомерије]] итд. итд. дајемо гласом овога писмена на знање свакоме, кога се тиче [...] да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град, који лежи на другој страни Дунава у Бачкој жупанији на земљишту [[Сајлово]], силом наше краљевске моћи и угледа из раније наведених разлога [...] учинимо својим слободним краљевским градом и да га уврстимо, примимо и упишемо у број, круг и ред осталих наших слободних краљевских градова наше краљевине Угарске тако и наших наследних земаља, укидајући му досадашње име Петроварадински Шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Неопланта, [[Мађарски језик|мађарски]] -{Uj-Videgh}-, [[Немачки језик|немачки]] пак -{Ney-Satz}-, [[Српски језик|српски]] Нови Сад и [[Бугарски језик|бугарски]] -{Млада Лоза}-.}} Још пре успостављања првог магистрата новог слободног краљевског града, иселили су се из њега [[Граничар (лице)|граничари]]. Августа 1746. године, када се приступило развојачењу граница у Бачкој, око 150 граничарских породица изјавило је да остаје у Шанцу, док се око 200 породица изјаснило за војни статус па према томе и за сеобу. У току 1747. године, ове су породице пресељене у [[Срем]], а командант [[Секула Витковић]] — пошто је своју кућу и башту продао граду — одселио се 1748. у [[Стари Бановци|Старе Бановце]].<ref name="UrbNS">Завод за урбанизам: „Еколошки Атлас Новог Сада” („Ecological Atlas of Novi Sad”), page 14-15, 1994.</ref> [[Датотека:Petrovaradin ship 1821.jpg|мини|десно|250п|Петроварадин и Нови Сад 1821. године]] Због статуса слободног краљевског града, Нови Сад доживљава нагли привредни развој и напредак, тако да шездесетих година 18. века има око 8.000 становника — претежно занатлија и трговаца, али и ратара и повртара. По узору на слободне градове тога времена, Новим Садом управља магистрат — на челу са судијом и дванаест сенатора. Србима је обезбеђена половина од укупног броја чланова магистрата, а судија, градски капетан и други се бирају наизменично из српске и других народности. 1780. године, Нови Сад има око 2.000 домова, од којих 1.144 српска.<ref>Др Душан Ј. Поповић, ''Срби у Војводини'', књига 2, Нови Сад. (1990). стр. 326.</ref> 1771. и 1838. године град је страдао од поплава. У првој половини 19. века, Нови Сад је био највећи српски град.<ref name="autogenerated3" /> (Око 1820. године град је имао око 20.000 становника, од којих су око две трећине били Срби,<ref>Јован Миросављевић, ''Нови Сад — атлас улица'', Нови Сад, 1998.</ref> а данашњи највећи српски град, [[Београд]], није достигао приближан број становника пре 1853. године.)<ref name="autogenerated3" /> Још 1817. године, [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] говори за Нови Сад да је „данас највеће општество српско на свијету”,<ref name="autogenerated2">''30 година месне заједнице „7. јули” у Новом Саду 1974—2004'', Нови Сад, 2004.</ref> док [[Павел Јосеф Шафарик|Шафарик]] 1813. године говори да је „овде гнездо Српства”.<ref name="autogenerated2" /> У то доба Нови Сад је био центар политичког, културног и друштвеног живота целокупног српског народа. У Новом Саду су у то време стално боравили или се дуже задржавали [[Светозар Милетић]], [[Михаило Полит-Десанчић|Полит—Десанчић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Лаза Костић]], [[Ђорђе Натошевић]], [[Илија Вучетић]], [[Стеван Брановачки|Стефан Брановачки]], [[С. Павловић]], [[Теодор Мандић]], [[Л. Станојевић]], [[А. Хаџић]], [[Коста Трифковић]], [[Арса Пајевић]], као и многи виђенији емигранти из Србије. Све ово били су разлози да Нови Сад буде прозван „[[Српска Атина|Српском Атином]]”. <gallery mode="packed"> Датотека:Ratzen Statt, 1698.jpg|Нови Сад (Рацка варош) и Петроварадин 1698. године Датотека:Novi sad map 1745.jpg|Мапа Новог Сада из 1745. године Датотека:Pontoon bridge in Novi Sad, early 19th century.jpg|Панорама Новог Сада са понтонским мостом, почетком 19. века Датотека:Novi sad map 1805.jpg|Мапа Новог Сада из 1805. године Датотека:Novi sad 19thcentury03 02.jpg|Поглед на Нови Сад са Лиманом (19. век) Датотека:Novi sad 19thcentury02.JPG|Нови Сад и Петроварадинска тврђава у првој половини 19. века Датотека:Petrovaradin after 1830.jpg|Новосадска обала и Петроварадинска тврђава после 1830. године </gallery> === Револуција 1848. и 1849. године === У почетку националних превирања 1848. године, Нови Сад има значајну улогу. У њему је 26. марта на заједничком скупу „општества српског” донета петиција од 16 тачака, услов за самоуправне слободе [[Срби|Срба]] у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]]. У граду је смењен дотадашњи магистрат и изабран нови, састављен искључиво од Срба, а одавде ће потећи и иницијатива за одржавање [[Мајска скупштина|Мајске скупштине]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] (13—15. мај 1848), на којој је проглашена аутономна [[Српска Војводина]], у чијем ће саставу бити и Нови Сад.<ref>[http://mek.niif.hu/06700/06758/pdf/revai18_3.pdf Lien web Újvidék Site de la Bibliothèque électronique hongroise] ''Révai nagy lexikona страна 612.'' Приступљено 7. март 2019.</ref> Пре проглашења Српске Војводине у Сремским Карловцима, новосадски Срби изабрали су на збору у Новом Саду депутацију, која је 8. априла отишла у [[Братислава|Пожун]], да се споразуме са [[Лајош Кошут|Лајошем Кошутом]] о односима између нове револуционарне мађарске владе и војвођанских Срба. Споразум није постигнут и тиме је на територији данашње [[Војводина|Војводине]] отпочео крвави рат између Срба и [[Мађари|Мађара]]. У рату је нарочито страдао Нови Сад, који је мађарска војска разорила, бомбардовањем са [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], а град је изгубио већину свог становништва. Од преко 2.800 зграда и кућа остало је једва 800, а становништво се разбежало на све стране. После гушења мађарског устанка, у град се поново враћа део становништва, али ће попис из 1850. године у граду избројати само 7.102 становника, што није ни половина броја од 20.000 колико је Нови Сад имао становника пре револуције. Требаће двадесет година да се број становника обнови, тако да је тек пописом из 1870. године забележено да Нови Сад има 19.000 становника, што је број приближан некадашњем. Колико је град био уништен у револуцији говоре и подаци о идејама аустријских званичника да се изгради нови град, неколико километара узводно.<ref>[https://www.kcns.org.rs/agora/revolucija-1848-i-proglasenje-srpske-vojvodine/ Revolucija 1848 i proglašenje Srpske Vojvodine] Приступљено 12. март 2019.</ref> === Нови Сад до Првог светског рата === Између 1849. и 1860. године, Нови Сад се налазио у оквиру [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводства Србије и Тамишког Баната]], засебне хабзбуршке покрајине чије је административно седиште био [[Темишвар]]. После укидања ове покрајине, Нови Сад је део [[Бачко-бодрошка жупанија|Бачко—бодрошке жупаније]] у оквиру хабзбуршке [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. Административно седиште ове жупаније био је град [[Сомбор]].<ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000). стр. 307.</ref> [[Датотека:Svetozar Miletic w.jpg|мини|лево|250п|Светозар Милетић]] У политичкој и културној сфери, Нови Сад је задржао своју стару улогу и знатно је предњачио, не само испред [[Војводина|војвођанских]], већ и испред других [[Срби|српских]] и [[Југославија|југословенских]] градова. 1863. године у Новом Саду је излазило 9 српских листова, док су у [[Београд]]у тада излазила 4, а у Загребу 6 листова. [[Матица српска]] се преселила из [[Будимпешта|Будимпеште]] у Нови Сад 1864. године, а нешто раније (1861. године) у граду је основано и [[Српско народно позориште]]. 1865. године поново се формира [[Српска гимназија]] са вишим разредима. У граду се стицала и група људи, која ће деценијама водити војвођанске Србе у широку борбу за своја национална и демократска права. Носилац те интензивне политичке и културне акције је [[Светозар Милетић]], а следе га [[Јован Јовановић Змај]], [[Јован Ђорђевић (књижевник)|Јован Ђорђевић]], [[Лаза Костић]] и други.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад, 2005.</ref> Иако је и даље био политички и културни центар војвођанских Срба, до краја 19. века етнички састав новосадског становништва знатно се изменио, а већ осамдесетих година овог века вођство у градској управи прелази у руке [[Мађари|Мађара]] и од тада су за саборске посланике бирани искључиво њихови представници. Од оснивања Новог Сада 1694. године, најбројнија етничка група у граду били су Срби, док бројнијег мађарског становништва овде нема све до половине 19. века. После 1867. године, Нови Сад се налази под управом [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] дела [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]]. Током овог периода, политика [[Мађаризација|мађаризације]], коју је спроводила угарска влада, утицала је на промену демографске структуре града, односно, од претежно српског Нови Сад је добио етнички мешовит карактер. По попису из 1880. године, 41,2 % становника града је говорило [[Српски језик|српским]], а 25,9 % [[Мађарски језик|мађарским језиком]]. До 1910. године, процентуално учешће говорника српског језика пало је на 34,52 %, док се процентуално учешће говорника мађарског језика попело на 39,72 %.<ref name="autogenerated4">[http://www.talmamedia.com/php/district/district.php?county=B%E1cs-Bodrog -{Bács-Bodrog County}-] {{Webarchive|url=https://archive.is/20121216114127/http://www.talmamedia.com/php/district/district.php?county=B%E1cs-Bodrog |date=16. 12. 2012.}}, Приступљено 8. април 2013.</ref> [[Датотека:Novi Sad Rathaus bei Nacht.jpg|мини|десно|250п|Градска кућа у Новом Саду, саграђена 1895. године]] Ове пописне податке ипак треба узети са резервом, јер се не може са сигурношћу рећи да ли су Мађари или Срби били најбројнији народ у граду 1910. године, с обзиром да многи историчари оспоравају тачност резултата пописа из 1910. године будући да овај попис није бележио етничку припадност грађана, нити је бележио искључиво матерњи језик, већ је такође бележио „најчешће говорен језик”,<ref>A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809—1918, 1948.</ref> тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика, с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији. У говорнике мађарског језика урачунато је и 2.326 [[Јевреји|Јевреја]], који су се декларисали да се служе мађарским језиком<ref name="autogenerated4" /><ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000). стр. 320.</ref> (по попису из 1910. године, укупан број говорника мађарског језика у Новом Саду, укључујући и поменуте Јевреје, био је 13.343, док је број говорника српског језика био 11.594).<ref name="autogenerated4" /> Још један пропуст пописа из 1910. године био је тај што у попису нису бележени само стални становници града, већ такође и привремени становници, који нису живели у граду већ су овде били стационирани по дужности војне или цивилне службе.<ref name="autogenerated4" /> Мађарско становништво је у ово доба имало градску управу у својим рукама и мада се мађарски тада морао говорити у Градској кући и јавним здањима, српски језик је преовлађивао у трговинама, на пијаци и по улицама, јер поред Срба мештана и свакодневна српска потрошачка публика из околине давала је српско обележје Новом Саду. На данашњем општинском подручју Града Новог Сада, укључујући Нови Сад и околна насеља са бачке и сремске обале Дунава, било је 1910. године 74.854 становника, од чега је 29.611 (39,55 %) говорило српски језик, 18.379 (24,55 %) говорило мађарски језик, 14.026 (18,73 %) говорило немачки језик, 6.899 (9,21 %) говорило словачки језик и 4.945 (6,6 %) говорило хрватски језик.> Ова релативна већина Срба на данашњем општинском подручју Града Новог Сада била је невидљива на званично исказаним резултатима пописа из 1910. године, јер су тадашње административне границе општина биле уређене на другачији начин, тако да је у самом граду попис као главни језик исказао мађарски, а у општинском подручју Новог Сада на бачкој обали Дунава (тада административно одвојеном од урбаног дела града) главни језик исказан на попису био је [[Словачки језик|словачки]].<ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000), стр. 325</ref> Привредни развој града у другој половини 19. века омеђен је карактеристикама тадашње Аустроугарске монархије, која је у индустријској експанзији помало заостајала за државама [[Западна Европа|западне Европе]]. Осамдесетих година 19. века Нови Сад је имао само свилару, а нешто касније саграђена је кланица, затим плинара, а 1910. године и електрична централа. Изградњом магистралне железничке пруге, 1883. године, која га је повезивала са Будимпештом, Нови Сад добија на значају, али је индустрија у граду и даље занемарива.<ref>[http://adatbazis.mtaki.hungary.com/?mtaki_id=109362&settlement_name={{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}} -{Web Page Under Construction}-{{Ботовски наслов}}]</ref> [[Датотека:Panorama Novog Sada.jpg|мини|центар|600п|Панорама Новог Сада почетком 20. века]] === Између два светска рата === [[Датотека:JasaTomicNS.jpg|мини|десно|200п|Споменик Јаши Томићу у Новом Саду]] [[Аустроугарска]] монархија се крајем октобра 1918. године распала, а 3. новембра и капитулирала. Предратни српски политичари и родољуби почели су да се окупљају и да организовано делују у Новом Саду већ почетком јесени 1918. године; међу њима је покренуто питање организовања одбора који би по слому Аустроугарске преузео власт у граду из руку мађарске управе. Први такав неформални одбор створен је на иницијативу [[Јаша Томић|Јаше Томића]], предратног вође [[Српска народна радикална странка|Српске народне радикалне странке]]. Радикали око Јаше Томића састали су се 27. октобра у [[Суботица|Суботици]] са виђенијим људима и договорили се да се створи „средишња управа наших покрајина” ([[Банат]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]]), што је и учињено по њиховом повратку. Образован је привремени [[Српски народни одбор]], са задатком да у ''интеррегнуму'' преузме прерогативе власти и обезбеди ред до успостављања редовног поретка.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005). стр. 193.</ref> Дана 2. новембра чланови Српског народног одбора су се договорили да се организује народна стража, а истог дана на улицама се појавило обновљено социјалдемократско гласило ''[[Слобода]]'', које је најавило национално ослобођење српског народа у Војводини (претходно је издавање свих српских листова било обустављено у лето 1914. године). У Нови Сад је возом из горње Угарске стигло око 1.500 српских заробљеника и интернираца, а један од повратника из ропства — потпоручник српске војске [[Бошко Павловић]] — на сопствену иницијативу организовао је приспеле војнике и заједно са њима ставио се на располагање Српском народном одбору.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005), стр. 206</ref> [[Датотека:Velika-narodna-skupstina-1918.jpg|мини|лево|300п|Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918; Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији]] Одбор је разаслао општинама у Банату, Бачкој и Барањи „пожурнице”, у којима је апеловао да се оснивају народни одбори, који се имају покоравати једино његовим наредбама и упутствима. Српском народном одбору стизала су обавештења о нередима које су изазивали распуштени аустроугарски војници. У одбору је решено да се „крилатице” на новосадском аеродрому искористе за извиђање кретања непријатељских трупа и да се упути позив [[Дунавска дивизија|Дунавској дивизији]] српске војске — која је ушла у [[Срем]] — да што хитније упути своје јединице и у Бачку. Српски народни одбор упутио је ултиматум команданту немачких трупа да 8. новембра, најкасније до шест часова ујутру, његови војници напусте град. По изласку и последњег непријатељског војника, Бошко Павловић је наредио да српске страже заузму све важне пунктове у граду, а у ноћи између 8. и 9. новембра мандатори Српског народног одбора су и званично преузели власт у Новом Саду од мађарског Магистрата. На седници је, пола сата пре поноћи, власт прешла у српске руке, тако да су новосадски Срби фактички сами себе ослободили дан пре уласка српске војске у Нови Сад 9. новембра.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:462876-Novi-Sad-Velika-svecanost-povodom-oslobodjenja-grada Велика свечаност поводом ослобођења града (''Вечерње новости'', 9. новембар 2013)]</ref> Када је јављено да [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српска војска]] долази у Нови Сад, у сусрет јој је пошло у току преподнева око 400 коњаника — који су били у народним оделима, а носили су српски барјак. На мосту је српске војнике у име Новосађана први поздравио угледни грађанин [[Сава Стојковић]], члан Управног одбора [[Матица српска|Матице српске]]. Он је окићену српску заставу предао мајору [[Војислав Бугарски|Војиславу Бугарском]], као команданту јединице српске војске која је имала част да ослободи Нови Сад. Потом је, уз присуство мноштва грађана, на главном градском тргу приређен дочек српској војсци, а добродошлицу им је са балкона Матице српске зажелео Јаша Томић.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005). стр. 233.</ref> После спроведених избора по свим војвођанским местима (од 18. до 24. новембра), у Новом Саду се 25. новембра 1918. године састала [[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи|Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање]], која званично проглашава отцепљење ових региона од [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] и њихово присаједињење [[Краљевина Србија|Србији]], а на истој скупштини формира се и покрајинска влада ([[Банат, Бачка и Барања|Народна управа]]) [[Банат, Бачка и Барања|Баната, Бачке и Барање]] са седиштем у Новом Саду. Затим је једна делегација предвођена [[Јаша Томић|Јашом Томићем]] и [[Блашко Рајић|Блашком Рајићем]] отпутовала у [[Београд]], где су највиши политички и војни фактори Краљевине Србије примили одлуку Велике народне скупштине о присаједињењу Србији „с пуним задовољством и одобрењем”. Власти у Београду, међутим, никад нису званично признале новоформиране покрајинске органе власти, који су наставили да функционишу до 12. марта 1919. године, када је одржана последња седница Народне управе.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005), стр. 273</ref> [[Датотека:Novi Sad 1920.jpg|мини|лево|250п|Нови Сад 1920. године]] Дана 1. децембра 1918. године, проглашено је [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]], а Нови Сад улази у ту нову државу као саставни део [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Иако је до 1918. године имао улогу културног и политичког центра [[Срби|Срба]], Нови Сад до тада није био административни центар неке значајније управне територије или покрајине, што се уласком у нову државу мења: од 1918. до 1922. године, Нови Сад је административни центар покрајине [[Банат, Бачка и Барања]], а такође (1921—1922. године) и административни центар [[Бачко-барањска жупанија|Бачко—барањске жупаније]], која је обухватала Бачку и Барању, затим је (од 1922. до 1929. године) административни центар [[Бачка област|Бачке области]], која је обухватала западне делове Бачке и Барању, да би [[1929]]. године постао административни центар [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]], једне од покрајина [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. По попису из 1921. године, Нови Сад је имао 39.122 становника, од којих је 16.293 говорило [[Српски језик|српски]], 12.991 [[Мађарски језик|мађарски]], 6.373 [[Немачки језик|немачки]] и 1.117 [[Словачки језик|словачки]].<ref>Агнеш Озер, ''Живот и историја у Новом Саду'', Нови Сад. (2005). стр. 15.</ref> Јачање индустрије увећавало је и становништво града. До пописа из 1931. године број становника града нарастао је на 63.985, делимично и због тога што је Нови Сад у том периоду административно уједињен са [[Петроварадин]]ом, па се подаци са пописа из 1931. године односе на оба насеља (Петроварадин је тада имао око 5.000 становника). За разлику од пописа из 1921. године, на којем су говорници српског језика у Новом Саду чинили релативну већину од 41,1 %, попис из 1931. године бележи апсолутну већину од 50,4 % говорника српског или [[Хрватски језик|хрватског]] језика у уједињеном граду<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005). стр. 290.</ref> (у Петроварадину су тада већинско становништво били [[Хрвати]]). [[Датотека:Banovina Palace, Novi Sad, Vojvodina, Serbia - 20050516.jpg|мини|десно|250п|Зграда „Бановине”, саграђена 1939. године]] У нову југословенску државу Нови Сад уноси културно благо и институције, као што је [[Матица српска]] са [[Летопис Матице српске|летописом]], [[Српско народно позориште]], затим изузетно значајна библиотека и сликарске галерије… Привреда Новог Сада у тадашњој аграрној земљи је веома истакнута, а комунално уређење без премца у Југославији. У њему се налази знатан број стручне и техничке интелигенције, друштвени живот са развијеним културним и економским захтевима, веома развијене радне навике, дисциплина рада и стручно знање. Као административни центар Дунавске бановине, Нови Сад добија многе монументалне грађевине, као што су „Бановина” (садашња зграда [[покрајинска влада Војводине|покрајинске владе]] и [[скупштина Аутономне Покрајине Војводине|скупштине]]), Танурџићева палата, Раднички дом и друге.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005), стр. 298</ref> Нови Соколски дом је освећен 1. децембра 1936. === Други светски рат === Иако је 12. децембра 1940. године потписала Уговор о сталном миру и вечитом пријатељству са [[Краљевина Југославија|Краљевином Југославијом]], [[Краљевина Мађарска|Хортијева Мађарска]] се није одрекла претензија на северне делове југословенске територије. После обарања [[Тројни пакт|Тројног пакта]] у Југославији крајем марта 1941. године, у војним и политичким круговима Хортијеве Мађарске дилеме око напада на Југославију није било. Једини услов који је требало испунити било је тражење формалног разлога који би оправдао такав корак. Догађаји који су уследили после уласка [[трећи рајх|немачких]] трупа у Југославију уклонили су и ту препреку. Формирање [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] 10. априла 1941. године, протумачено је као престанак постојања Југославије, што је ослобађало обавезе из Уговора о пријатељству, те је Мађарска влада на седници од 10. априла 1941. године одобрила заповест регента [[Миклош Хорти|Миклоша Хортија]] о ратним операцијама у „јужним крајевима”. Два дана касније, мађарске фашистичке трупе су прешле мађарско—југословенску границу и за непуна четири дана, без борбе, заузеле [[Бачка|Бачку]], [[Барања|Барању]], [[Међимурска жупанија|Међумурје]] и [[Прекомурје]]. У окупацији ових територија је учествовало око 80.000 мађарских војника и официра.<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 69.</ref> У ноћи између 11. и 12. априла у ваздух су одлетели новосадски мостови на Дунаву, Мост краљевића Томислава и Железнички мост, а порушила их је [[југословенска народна армија|Југословенска армија]] приликом повлачења из Бачке. У граду су се појавили наоружани „немзетери” и „[[дунавске Швабе|фолксдојчери]]” да контролишу улице и насеља. У периоду од 11. априла па до окупације града локални [[Немци]] су преузели све установе у граду и градски аеродром и три дана обављали сву власт. 13. априла у град улазе мађарске окупационе трупе, а део локалног [[Мађари|мађарског]] и немачког становништва их дочекује са заставама, цвећем и музиком. Улазак окупатора пропраћен је појединачним убиствима и организованим нападом на ненаоружано становништво [[Салајка|Салајке]], дела града претежно настањеног [[Срби]]ма. Током 14. и 15. априла убијено је око 300 новосадских Срба, а до краја априла још око 200.<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 73.</ref> Део немачког становништва је од првог дана окупације незадовољан, јер су локални Немци на овом подручју хтели да оснују своју подунавску државу. У једном немачком листу мађарску војску називају окупаторском, док у једном радиограму немачки локални лидери пишу: „Шта траже Мађари овде? Радије доживотно под [[Хотентоти]]ма, но и један дан дозволити да се на нама распну благодети идеје [[Круна Светог Стефана|круне Светог Стефана]].” [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је, међутим, имао другачије планове за комадање [[Југославија|Југославије]].<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 70.</ref> [[Датотека:Petrovaradin i žrtve racije.JPG|мини|лево|250п|Споменик жртвама рације у Новом Саду]] Власт у граду преузима војна управа, која је имала за циљ да створи „основне услове” за поновно укључивање окупираних територија у оквире „[[Велика Мађарска|Велике Мађарске]]”. Планом денационализације је било предвиђено протеривање готово свег становништва српског порекла из Бачке, а на њихово место досељавање становништва мађарске националности. Међутим, пошто између мађарских и немачких власти није постигнут споразум о протеривању, ова акција је делимично обустављена. Листови на српском језику су забрањени, рад [[Матица српска|Матице српске]] је суспендован, док су имања [[Епархија бачка|Епархије бачке]] стављена под ''секвестар''. Српска гимназија у Новом Саду ради, али се национална историја избацује из наставног програма, док су матуранти морали полагати испит из [[Мађарски језик|мађарског језика]] и мађарске националне историје.<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 14.</ref> Крајем августа и почетком септембра 1941, укинута је војна управа а уместо ње формирана цивилна, чијим је увођењем створена [[Бачко-бодрошка жупанија|Бачко—бодрошка жупанија]] са седиштем у [[Сомбор]]у; у оквиру ове жупаније налазио се и Нови Сад, којем је повраћен статус слободног краљевског града. Нови Сад се тако од некадашњег административног центра [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]] претворио у погранични град на граници [[Миклош Хорти|Хортијеве]] [[Краљевина Мађарска|Мађарске]] и [[Анте Павелић|Павелићеве]] Независне Државе Хрватске. [[Петроварадин]], који је до 1941. године био сједињен са Новим Садом нашао се сада са хрватске стране ове наметнуте границе. На седници мађарског парламента од 16. децембра 1941. године усвојен је „Закон о поновном прикључењу освојених јужних територија мађарској круни и уједињењу са осталим земљама Мађарске”, којим је насилно присвојено суверено право над окупираним југословенским крајевима. Према попису становништва, који су мађарске окупационе власти извршиле крајем 1941. године, а за који су неки историчари рекли да је тенденциозан и да није за јавну употребу,<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 15.</ref> Нови Сад је имао 61.731 становника, од којих је 31.685 (51,3 %) говорило [[Мађарски језик|мађарски]], а 17.039 (27,6 %) [[Српски језик|српски]],<ref name="autogenerated1">''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25. стр. 290.</ref> што представља знатно повећање броја говорника мађарског и смањење броја говорника српског у односу на ранији попис из 1931. године (по попису из 1931. године у Новом Саду је било 32.227 или 50,4 % говорника српског (и хрватског) и 17.354 или 27,1 % говорника мађарског).<ref name="autogenerated1" /> [[Датотека:Partisans in liberated Novi Sad 1944.jpg|десно|мини|десно|200п|Јединице [[7. војвођанска бригада|7. војвођанске бригаде]] улазе у ослобођени Нови Сад.]] Током четворогодишње окупације (од 1941. до 1944. године), окупатори су починили бројне злочине (хапшења, убијања, паљења, стрељања, малтретирања) над српским и јеврејским становништвом града, а један од познатијих масовних злочина је [[Рација у јужној Бачкој|Новосадска рација]] спроведена јануара 1942. године, у којој је убијено и под дунавски лед бачено 1.246 Новосађана, по националности 809 [[Јевреји у Србији|Јевреја]], 375 [[Срби|Срба]], 18 [[Мађари у Србији|Мађара]], 15 [[Руси у Србији|Руса]] и 2 [[Русини у Србији|Русина]], а по полној и старосној структури 489 мушкараца, 415 жена, 177 старих особа и 165 деце.<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 147.</ref> Један од последњих злочина окупатора у Новом Саду било је и масовно одвођење Јевреја, читавих породица, од деце до стараца, у злогласне немачке [[сабирни логор|логоре смрти]] 1944. године.<ref>''30 година месне заједнице „7. јули” у Новом Саду 1974—2004'', Нови Сад. (2004). стр. 41.</ref> Током целог рата, фашисти су укупно убили око 5.000 Новосађана. У току 1944. Нови Сад је бомбардован од стране савезничких авиона, који су за циљ имали стратешке објекте: железнички мост који су Немци подигли на месту порушеног, нека слагалишта материјала, као и извесне установе локалних Немаца, али су том приликом страдале и многе стамбене зграде, нарочито у близини моста.<ref>Милорад Грујић, ''Водич кроз Нови Сад и околину'', Нови Сад. (2004), стр. 15</ref> У Новом Саду је, током целог рата, деловао покрет отпора и [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] под вођством [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У граду се налазило седиште Окружног комитета КПЈ, који је у оквиру Народноослободилачког покрета био део Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. Значајну помоћ у свим облицима рада активистима НОП—а представљао је директивни и пропагандни материјал, који је упркос бројним тешкоћама везаним за одржавање веза, стизао у Бачку од виших партијских и скојевских руководстава. Посебно значајну улогу у том погледу представљали су формирање и рад Агитпроп групе и покрајинске технике у Новом Саду. У периоду свог постојања, од краја јуна до октобра 1941. године, ова група и техника издали су или умножили мноштво материјала који је доспевао у све делове Бачке захваљујући добро организованој мрежи за ’растурање’. И поред постигнутих резултата, рад на војном плану био је веома отежан, а тиме и мање успешан од неких других видова активности КПЈ. У [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]], у партизанским одредима и војвођанским бригадама, непосредно је учествовало 2.365 Новосађана, припадника свих националности.<ref>Милорад Грујић, ''Водич кроз Нови Сад и околину'', Нови Сад. (2004), стр. 20</ref> За заслуге својих грађана у току антифашистичке борбе, као и допринос становника [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Војводине у Народноослободилачком рату]], [[председник СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]] је поводом тридесете годишњице [[дан победе|победе над фашизмом]], 7. маја 1975. године град Нови Сад одликовао [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]], чиме је Нови Сад, уз још седам градова у [[Југославија|Југославији]], стекао почасно звање [[Градови хероји у СФРЈ|града хероја]].<ref>Милорад Грујић, ''Водич кроз Нови Сад и околину'', Нови Сад. (2004), стр. 30</ref> === После 1944. године === [[Датотека:Novi sad razvoj naselja.png|мини|десно|300п|Историјски развој Новог Сада између 1716. и 2009. године]] Дана 22. октобра 1944. године, угрожен надирањем [[Црвена армија|Црвене армије]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], окупатор је напустио Нови Сад, а 23. октобра град су ослободиле [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске]] јединице из [[Срем]]а и [[Бачка|Бачке]], чиме се Нови Сад поново нашао у оквиру (обновљене) [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. Од 1945. године Нови Сад је главни град [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Аутономне Покрајине Војводине]]. У Новом Саду је [[6. априла]] 1945. године одржано историјско заседање [[Главни народноослободилачки одбор Војводине|Главног народноослободилачког одбора Војводине]] (ГНООВ) на коме је донета одлука: "''Да Војводина има да буде у саставу федералне јединице Србије. Да Војводина у саставу федералне Србије има пуну аутономију као аутономна покрајина''".{{sfn|Попов|1977|p=294-295}}{{sfn|Димић|2001|p=296}} На заседању у Новом Саду 30. и 31. јула 1945. године, Скупштина изасланика народа Војводине је потврдила одлуку да се Војводина прикључи федералној [[Социјалистичка Република Србија|Србији]], што је на Трећем заседању [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ—а]] од 10. августа 1945. године једногласно прихваћено, а 1. септембра 1945. године Председништво Народне скупштине Србије донело је Закон о установљењу и устројству Аутономне Покрајине Војводине. По попису из 1948. године, у Новом Саду је највише [[Срби|Срба]] (50,9 %), затим [[Мађари|Мађара]] (16,8 %), [[Хрвати|Хрвата]] (12,1 %), итд. После 1948. године, већина од малобројних преживелих [[Јевреји|Јевреја]] сели се у новоосновану државу [[Израел]], а [[Немци]] одлазе — делом добровољно, а делом под присилом — у [[Аустрија|Аустрију]], [[Њемачка|Немачку]] и [[Јужна Америка|Јужну Америку]] (углавном [[Бразил]] и [[Аргентина|Аргентину]]). [[Црвена армија]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], пак, крајем 1944. и током 1945, интернира неке од [[Бијели покрет|белих]] [[Руси|руских]] избеглица и одводи их натраг у СССР; но, град и даље остаје национално шаролик, а у њега се досељава велик број људи из разних крајева [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Дочекавши слободу са 44.000 становника, град се релативно брзо увећавао, тако да шездесетих година има већ преко 100.000 становника. У периоду после Другог светског рата Нови Сад постаје не само главни већ и највећи град Војводине, а све до тада највећи војвођански град била је [[Суботица]].<ref name="autogenerated1" /> [[Датотека:Khachkar in Novi Sad, 2007.jpg|мини|лево|200п|Споменик на месту порушене Јерменске цркве]] Одмах по ослобођењу, Нови Сад приступа обнови и развијању индустрије. У већ постојећим индустријским гранама град вишеструко повећава производњу, као што оснива и нове. Године 1954. индустрија у граду запошљава око 10.000 радника, да би тај број 1984. године износио око 75.000. Током многобројних урбанизацијских резова у доба социјализма, град губи неке од својих препознатљивих грађевина, као што су Јерменска црква или део Јеврејске улице, а граде се велики булевари и стамбени блокови. Поред старих средњих школа, и нових, које су се у току времена специјализовале и знатно повећале број ђака, Нови Сад добија и више школе. Прво је то Виша педагошка школа (основана 1946. године), а затим Филозофски и Пољопривредни факултет (1954), да би 1960. године најзад био основан и цео самосталан [[Универзитет у Новом Саду|Универзитет]], у чијем је саставу девет факултета и још неколико виших школа. 1980. године почиње да делује и новооснована Војвођанска академија наука и уметности. Године 1965 Нови Сад је задесила катастрофална поплава, када је Дунав достигао рекордних 778&nbsp;cm, после чега је извршена детаљна реконструкција новосадског Кеја. Круне насипа подигнуте су за око 1,2 метра изнад забележеног водостаја, свуда сем на каналу и Кеју.<ref>[https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/herojski-protiv-nabujalog-dunava-pogledajte-kako-se-novi-sad-branio-od-poplava-1965/20g26h5 Херојски против набујалог Дунава, погледајте како се Нови Сад бранио од поплава 1965.] Приступљено 12. март 2019.</ref> Дана 6. октобра 1988. године, у Новом Саду су организоване демонстрације, под чијим је притиском срушена тадашња војвођанска влада. По просутом јогурту који је дељен демонстрантима, а ови га бацали на неке функционере Војводине, овај догађај је остао познат као „[[антибирократска револуција|Јогурт револуција]]”. Циљ ових демонстрација било је рушење тадашњег аутономног статуса Војводине, који је покрајина имала по [[Устав Југославије из 1974|уставу из 1974. године]]. Нови [[устав Србије из 1990. године]] укида државност и федерални статус Војводине и претвара покрајину у територију са ограниченим степеном аутономије. После распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]: одвајања [[Словенија|Словеније]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Република Македонија|Македоније]] и формирања нове [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] 1992. године, Нови Сад изненада постаје други по величини град у трећој Југославији, што му даје додатни замајац у развоју, иако је то доба било веома кризно и турбулентно. (По подацима из 1991. године, највећи град потоње Савезне Републике Југославије био је [[Београд]] са 1.137.000 становника (уже подручје града), затим Нови Сад са 179.000 становника (без [[Петроварадин]]а и [[Сремска Каменица|Сремске Каменице]]), а остали већи градови били су [[Ниш]] са 176.000, [[Крагујевац]] са 147.000, [[Подгорица]] са 118.000, [[Приштина]] са 108.000 и Суботица са 100.000 становника).<ref>Миодраг Милошевић, ''Географија за 8. разред основне школе'', Београд. (1994). стр. 76.</ref> Последњу деценију 20. века у Новом Саду обележили су и многи протести опозиционих странака као и [[демонстрације у Србији 1996—1997.|протести студената]]. Најдужи и најмасовнији протести студената [[Универзитет у Новом Саду|новосадских универзитета]] догодили су се у периоду децембар 1996 — март 1997. Од краја 1998. до краја 2000. године у Новом Саду деловао је [[Народни покрет Отпор у Новом Саду|Народни покрет Отпор]]. === НАТО бомбардовање === [[Датотека:Нато авијација срушила Мост слободе на Дунаву у Новом Саду.jpeg|мини|десно|250п|[[Мост слободе у Новом Саду]] након бомбардовања]] Нови Сад је знатно оштећен у [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовању]] [[1999]]. године; сва три моста на [[Дунав]]у су порушена, оштећене су комуникације, као и водоводни и електрични системи. Рафинерија нафте је готово свакодневно бомбардована, што је изазвало знатну еколошку штету и загађење животне средине. Уништени су и објекти [[Радио-телевизија Војводине|Телевизије Нови Сад]] на [[Мишелук]]у, а оштећени су и стамбени, индустријски и други објекти у појединим деловима града: у [[Индустријске зоне у Новом Саду|Индустријским зонама]], на [[Видовданско насеље|Видовданском насељу]], [[Детелинара|Детелинари]] (основна школа и стамбене зграде), [[Стари град (Нови Сад)|Старом Граду]] (зграда „Бановине”), [[Рибњак]]у, [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]] и [[Шангај (Нови Сад)|Шангају]].<ref>[http://www.mojnovisad.com/vesti/19-godina-od-milosrdnog-nato-bombardovanja-novog-sada-foto-id21077.html 19 година од Милосрдног НАТО бомбардовања ФОТО] Приступљено 12. март 2019.</ref> === Скорашња историја === После [[свргавање Слободана Милошевића|промене власти у Београду 5. октобра 2000. године]] и отварања државе према [[свет]]у, створили су се услови за даљи развој града. Поред обнове порушених мостова и економије уништене дугогодишњим санкцијама, у Новом Саду се нарочито интензивирала изградња стамбених, пословних и других објеката, тако да је по неким тврдњама Нови Сад постао највеће градилиште у земљи,<ref>[http://www.vojvodina.com/naslovna/arhiva/220800.html Vojvodina, Arhiva] {{Wayback|url=http://www.vojvodina.com/naslovna/arhiva/220800.html |date=20091001050554 }}, Приступљено 8. април 2013.</ref> а поред избеглица и расељених лица — која су се овде доселила током ратних година — град је постао стециште и нових економских миграната, као једно од два најразвијенија економска средишта у [[Србија|Србији]] (2009. године, у [[Београд]]у и Новом Саду живело је 31 % од укупног становништва Србије и 40 % запослених, који су стварали две трећине укупног и 50 % индустријског дохотка).<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Dunavsko-savska-koncentracija.sr.html Дунавско-савска концентрација : Шта да се ради : ''ПОЛИТИКА''], Приступљено 8. април 2013.</ref> По попису из 2002. године, општинско подручје Града Новог Сада имало је 299.294 становника, да би 2008. године овај број био процењен на 335.381, а поред општина [[Рашка област|Рашке области]] и [[јужна Србија|југа Србије]], Град Нови Сад је једно од малобројних општинских подручја у Србији са позитивним [[Природни прираштај|природним прираштајем]] (в. чланак ''[[Реални број становника општина и градова Републике Србије 2008. године]]''). О Новосадској рацији је написано неколико књига и организовано неколико јавних изложби у Новом Саду када су биле округле годишњице. Новинар Александар Вељић је 2007. године објавио књигу "Рација - заборављен геноцид" у коме се на 665 страница налазе не само исповести преживелих и родбине жртава већ и низ занимљивих и деценијама дуго скриваних информација од јавности. У фебруару 2015. године јавности је презентован играни филм "Аврамов пас", у коме се говори о страдању Јевреја у Новом Саду за време Новосадске рације. == Становништво == {{Посебан чланак|Демографија Новог Сада|Демографска историја Новог Сада}} [[Датотека:Novi Sad promenade at nigth.JPG|мини|240п|Жива градска променада — Змај Јовина улица]] === Етнички састав 1921. === {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! [[Срби]] || [[Мађари]] || [[Немци]] || [[Јевреји]] || [[Словаци]] || [[Руси]] || [[Словенци]] |- | 16.071 || 13.065 || 6.486 || 2.663 || 1.294 || 672 || 613 |- | colspan = 7|<ref>''Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka'', III. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d.. (1928). стр. 165.</ref> |} Подручје Новог Сада је кроз историју било привлачно за насељавање због свог повољног географског положаја. Пораст становништва у граду бележи се кроз цео послератни период, при чему је у појединим раздобљима он био веома интензиван. На овај пораст је знатније утицао механички прилив него природни прираштај. Најинтензивнији демографски раст Нови Сад је остварио у периоду 1961—1971. године када је остварен пораст становништва за око 37 %. Највећи део досељеног становништва града потиче са подручја [[Војводина|Војводине]] (56,2 %), а затим и са подручја [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] (15,3 %) и [[Централна Србија|централне Србије]] (11,7 %). Према попису становништва из [[2002]]. године, на општинском подручју Града Новог Сада живело је 299.294 становника (од тога 156.328 пунолетних лица), а просечна старост становништва износила је 39,8 година (38,3 код мушкараца и 41,2 код жена). На овом подручју има 72.513 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63. Уже градско језгро Новог Сада (без Петроварадина и Сремске Каменице) има 191.405 становника, док заједно са овим насељима, број становника у урбаном делу Новог Сада износи 216.583. Сам град, као и већина околних насеља, претежно су настањени [[Срби]]ма, са изузетком насеља [[Кисач]] у којем већину становништва чине [[Словаци]]. Према подацима са сајта ЈКП „Информатика” из 2022. године, административно подручје Града Новог Сада има 408.076 становника, док уже градско подручје — које укључује насељена места Нови Сад, Петроварадин и Сремску Каменицу — броји 320.588 становника.<ref>[http://www.nsinfo.co.rs/cyr/broj-stanovnika-po-naseljima Број становника по насељима | ЈКП Информатика<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Према попису из 2002. године, на општинском подручју Града Новог Сада забележене су следеће бројније етничке групе: Срби (75,50 %), [[Мађари]] (5,24 %), [[Југословени]] (3,17 %), Словаци (2,41 %), [[Хрвати]] (2,09 %), [[Црногорци (народ)|Црногорци]] (1,68 %) и остали. На ужем подручју Новог Сада (без Петроварадина и Сремске Каменице) било је 2002. године 73,91 % Срба, 6,03 % Мађара, 3,69 % Југословена, 2,23 % Црногораца, 1,84 % Хрвата, итд. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 250000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 69431 | S02V02 = 76752 | S02V03 = 102469 | S02V04 = 141375 | S02V05 = 170020 | S02V06 = 179626 | S02V07 = 191405 | S02V08 = 231798 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис | п1948=69431<ref>{{Cite book|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003; подаци по насељима| publisher = Републички завод за статистику| location = Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}</ref>| п1953 = 76752 | п1961=102469 | п1971=141375 | п1981=170020 | п1991=179626 | п1991н=177266 | п2002с=195110 | п2002=191405 | п2011=231798 }} |} {{bar box | float = center | title = Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]].<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref> | titlebar = #AAF | width = 300px | bars = {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|197058|78.68}} {{Врста са постотком|[[Мађари у Србији|Мађари]]|green|9735|3.88}} {{Врста са постотком|[[Хрвати у Србији|Хрвати]]|blue|3295|1.31}} {{Врста са постотком|[[Роми у Србији|Роми]]|red|3172|1.26}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|3001|1.19}} {{Врста са постотком|[[Југословени (народ)|Југословени]]|purple|1878|0.75}} {{Врста са постотком|[[Словаци у Србији|Словаци]]|pink|1780|0.71}} {{Врста са постотком|[[Русини у Србији|Русини]]|orange|1721|0.68}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|892|0.35}} {{Врста са постотком|[[Муслимани (народ)|Муслимани]]|gray|870|0.34}} {{Врста са постотком|[[Румуни у Србији|Румуни]]|yellow|772|0.30}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|cyan|568|0.22}} {{Врста са постотком|[[Немци у Србији|Немци]]|black|348|0.13}} {{Врста са постотком|[[Словенци у Србији|Словенци]]|silver|335|0.13}} {{Врста са постотком|[[Украјинци у Србији|Украјинци]]|yellow|301|0.12}} {{Врста са постотком|[[Албанци у Србији|Албанци]]|green|291|0.11}} {{Врста са постотком|[[Руси у Србији|Руси]]|blue|267|0.10}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|red|242|0.09}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци у Србији|Бошњаци]]|lightgreen|126|0.05}} {{Врста са постотком|[[Бугари у Србији|Бугари]]|pink|121|0.04}} {{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|purple|11|0.00}} {{Врста са постотком|остали|gray|1576|0.63}} {{Врста са постотком|Регионална припадност|cyan|8257|3.29}} {{Врста са постотком|неизјашњени|black|12562|5.01}} {{Врста са постотком|непознато|orange|1260|0.50}} | caption = '''укупно''': 250.439 }} {{Графикон пирамида | ширина=300px | наслов= | позадина=#eee | лево2=м | десно2=ж | шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|214|2.00|2.53|270}} {{Врста лево десно|80+|gray|1211|11.34|21.96|2344}} {{Врста лево десно|75-79|gray|2081|19.50|34.17|3646}} {{Врста лево десно|70-74|gray|3351|31.40|44.92|4793}} {{Врста лево десно|65-69|gray|4866|45.60|55.13|5883}} {{Врста лево десно|60-64|gray|4955|46.43|59.40|6339}} {{Врста лево десно|55-59|gray|4536|42.51|53.38|5696}} {{Врста лево десно|50-54|gray|7083|66.38|79.84|8519}} {{Врста лево десно|45-49|gray|7348|68.86|83.33|8892}} {{Врста лево десно|40-44|gray|6183|57.94|69.12|7376}} {{Врста лево десно|35-39|gray|6239|58.47|64.51|6884}} {{Врста лево десно|30-34|gray|6468|60.61|66.68|7115}} {{Врста лево десно|25-29|gray|6776|63.50|71.15|7592}} {{Врста лево десно|20-24|gray|7043|66.00|68.12|7269}} {{Врста лево десно|15-19|gray|6281|58.86|58.43|6235}} {{Врста лево десно|10-14|gray|5093|47.73|46.23|4933}} {{Врста лево десно|5-9|gray|4778|44.77|41.64|4444}} {{Врста лево десно|0-4|gray|4469|41.88|39.36|4200}} | просекм=38.3 | просекж=41.2 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|25888|27082|37281|50168|61989|65087|72513|17716|19038|15566|15170|3581|996|279|85|33|49|2.63}} {{БракНасељаСрбија|74635|24012|44620|2740|3179|84|88853|22920|45482|13265|7080|106}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|35808|708|24|583|7718|929|2625|7046|1025|3038|35246|485|11|330|5167|406|868|7090|1129|1318|71054|1193|35|913|12885|1335|3493|14136|2154|4356|915|2330|2432|1742|1553|2473|5|1|661|1990|2378|2207|3869|5097|2432|45|4|420|2905|4708|4639|5611|6650|4905|50|5|1081}} == Привреда == {{Main|Индустријске зоне у Новом Саду}} [[Датотека:NISbuildingNS.jpg|мини|десно|200п|Седиште [[Нафтна индустрија Србије|Нафтне индустрије Србије]]]] Нови Сад је економски центар Војводине, најплодније пољопривредне регије у Србији. Град је један од највећих економских и културних центара Србије и бивше Југославије. Град је током ’90—их година (као и остатак Србије) био тешко погођен економским санкцијама и [[хиперинфлација|хиперинфлацијом]] [[југословенски динар|југословенског динара]]. Ембарго и лоше пословање су довели до пропадања или затварања некада великих индустријских предузећа, као што су „Новкабел” (индустрија електричних каблова), „Победа” (металска индустрија), „Југоалат” (алати), „Албус” и „ХИНС” (хемијска индустрија). Рафинерија нафте Нови Сад, смештена североисточно од града (заједно са термоелектраном—топланом) близу насеља [[Шангај (Нови Сад)|Шангај]], практично је остала једино велико предузеће. Привреда Новог Сада се углавном опоравила од тог периода и нагло је ојачала након 2001. године, после пребацивања привреде на терцијарни сектор. Процес приватизације државне и друштвене имовине, као и јака приватна иницијатива, повећали су удео приватних предузећа на 95 % у Јужнобачком округу, а мала и средња предузећа доминирају развојем града.<ref name="pkns2">{{cite web|url=http://www.rpkns.com/index.php?option=com_content&view=article&id=19%3A-novi-sad&catid=3%3Aopstine&Itemid=23&lang=sr |title = Grad Novi Sad | publisher = Regionalna privredna komora Novi Sad |date=|accessdate=5. 11. 2010. |archive-url = https://web.archive.org/web/20120111194742/http://www.rpkns.com/index.php?option=com_content&view=article&id=19%3A-novi-sad&catid=3%3Aopstine&Itemid=23&lang=sr |archive-date=11. 1. 2012. |url-status=dead }}</ref> Значај Новог Сада као финансијског центра потврђује велики број банака, као што су „[[Војвођанска банка]]”, „Ерсте банк”, „ОТП банка”, „[[Централна банка Рајфајзен|Рајфајзен банка]]”, „АИК банка” и „НЛБ Континентал банка”;<ref>[https://www.planplus.rs/adresar/novi-sad/banke Банке у Новом Саду] Приступљено 30. април 2018.</ref> као и ДДОР Нови Сад, друго највеће осигуравајуће друштво у Србији. У граду се још налази и седиште [[Нафтна индустрија Србије|Нафтне индустрије Србије]]. [[Новосадски сајам]] је такође важан са привреду града. === Туризам === [[Датотека:Audience, Main Stage, 2015.jpg|мини|лево|250п|Фестивал [[Егзит]]]] Број туриста је почео да се повећава од 2000. када је [[Србија]] почела да се отвара према западној Европи и Сједињеним Државама. Почетком јула сваке године одржава се музички фестивал [[Егзит]], који годишње посећује око 150.000 посетилаца. Поред овог фестивала, Новосадски сајам привлачи многе пословне људе. У мају се у граду одржава највећи пољопривредни сајам у региону, а број посетилаца сајма је 2017. достигао 130.000.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/poljoprivredni-sajam-obislo-130.000-posetilaca_825905.html „Пољопривредни сајам обишло 130.000 посетилаца”]. Приступљено 30. април 2018.</ref> У граду постоји туристичка лука код Варадинског моста на коју могу пристати [[брод]]ови који крстаре [[Дунав]]ом. Најпознатија грађевина у Новом Саду је [[Петроварадинска тврђава]], која доминира над градом и пружа одличан поглед на градско језгро. Национални парк Фрушка гора је удаљен приближно 20&nbsp;km од центра града. === Саобраћај === {{further|Новосадски трамвај|Градски превоз у Новом Саду}} [[Датотека:Most Slobode 1.jpg|мини|200п|Мост слободе]] Нови Сад се налази 80&nbsp;km северозападно од [[Београд]]а и [[аеродром Никола Тесла Београд|Међународног аеродрома „Никола Тесла”]] и 346&nbsp;km јужно од [[Будимпешта|Будимпеште]] [[ауто-пут|ауто—пут]]ем [[Европски пут Е75|Е—75]]. Свакодневне железничке линије за [[Беч]], [[Будимпешта|Будимпешту]], [[Праг]], [[Кијев]] и [[Москва|Москву]] — као и аутобуске линије — повезују Нови Сад са [[Европа|европским]] градовима. Такође, Нови Сад се налази у непосредној близини ауто—пута [[Европски пут Е70|Е—70]] и железничког коридора који повезује Београд и [[Загреб]]. До [[аеродром Никола Тесла Београд|аеродрома Никола Тесла]] потребно је око 45 минута вожње. Већи део Новог Сада смештен је између Дунава и једног рукавца [[канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Над каналом ДТД су изграђена три моста, према [[Кисач]]у, [[Темерин]]у и [[Каћ]]у. Дунав премошћују [[Варадински мост]], [[Мост слободе у Новом Саду|Мост слободе]] (оштећен у бомбардовању 1999, обновљен 2005) и нови [[Жежељев мост]]. Преко Дунава су некада стајали Мост краљевића Томислава и [[Мост краљевића Андреја]] (срушени у Априлском рату), стари Варадински мост (некада Мост маршала Тита, срушен у бомбардовању 1999), [[Жежељев мост]] (срушен у бомбардовању 1999) и привремени мост на баржама. Град планира изградњу новог моста који ће користити стубове порушеног Моста краљевића Андреја — а са сремске стране пут ће водити кроз тунел испод Петроварадинске тврђаве. Ускоро креће и градња новог, четвртог моста преко Дунава који представља шесту деоницу булевара Европе, а који ће повезивати сремску страну са истим булеваром. То ће уједно бити и најдужи мост преко Дунава у [[Новом Саду]]. Главна градска саобраћајница је Булевар ослобођења, који се пружа правцем север—југ и води од железничке станице, а на њега се наставља Мост слободе. По текућем урбанистичком плану планира се да булевар Европе постане главна саобраћајница која ће ићи од ауто—пута Е—75 и настављаће се на нови мост преко Рибарског острва ка Сремској Каменици. Јавни превоз у граду обављају аутобуси [[ЈГСП Нови Сад|ЈГСП—а Нови Сад]]. Поред градских и приградских насеља Града Новог Сада, аутобуским линијама ЈГСП—а су повезана и насеља из суседних општина [[Општина Беочин|Беочин]], [[Општина Темерин|Темерин]] и [[Сремски Карловци]]. Мрежу ЈГСП—а чини 33 градских и 36 приградских линија, а тарифни систем се састоји од 5 зона. У Новом Саду су од 1911. до 1959. саобраћали и [[трамвај]] чије се поновно увођење најављује више година. Такође, вишегодишњи план града је и пројекат под називом НС:ВОЗ, по угледу на београдски БГ:ВОЗ. На Ченеју, десетак километара северно од града, налази се аеродром Ченеј. Аеродром се тренутно користи у спортске и привредне сврхе, мада постоје и идеје о проширивању намене аеродрома. Овде се налазе [[Железничка станица Нови Сад]] и [[Железничка станица Нови Сад ранжирна]].<ref>[http://www.gspns.co.rs/istorija JGSP Novi Sad] Приступљено 28. фебруар 2019.</ref> == Култура == [[Датотека:Serbia-0296 - Serbian National Theatre.jpg|мини|200п|Нова зграда Српског народног позоришта]] [[Датотека:Building of the Matica srpska, Novi Sad.jpg|десно|мини|200п|Зграда [[Матица српска|Матице српске]]]] Нови Сад је културни центар [[Војводина|Војводине]] и један од најзначајнијих културних центара [[Србија|Републике Србије]]. Још у време [[Османско царство|османске]] управе [[Балканско полуострво|Балканом]] и [[Панонска низија|Панонском низијом]] (16—17. век), околина Новог Сада је представљала значајно културно средиште [[Срби|српског народа]]. Ту се на [[Бачка|бачкој]] страни [[Дунав]]а налазио [[манастир Ковиљ]], док су се на [[срем]]ској страни налазили [[фрушкогорски манастири]] и град [[Сремски Карловци]], који је половином 16. века био највећи српски град у Османском царству. Током [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршке]] управе у 18. и 19. веку, Нови Сад је био центар српске културе, политике и друштвеног живота, због чега је добио надимак „Српска [[Атина]]”. [[Српско народно позориште]], основано је у Новом Саду 1861. године, док је седиште [[Матица српска|Матице српске]], значајне културно—научне установе српског народа, пресељено из [[Будимпешта|Пеште]] у Нови Сад 1864. године. У 19. и почетком 20. века, велики број српских књижевника, песника и правника живео је или радио у Новом Саду, а међу њима су били [[Ђуро Даничић]], [[Ђура Јакшић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Светозар Милетић]], [[Лаза Костић]], [[Ђорђе Натошевић]], [[Коста Трифковић]], [[Вук Стефановић Караџић]] итд.<ref>Triva Militar, Novi Sad na raskrsnici minulog i sadanjeg veka. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2000|id=|pages=309}}</ref> Данас је Нови Сад други по значају културни центар Србије (после [[Београд]]а), а градске власти покушавају да учине град привлачнијим организовањем бројних културних манифестација и музичких концерата. Од 2000. године се у граду одржава музички фестивал [[Егзит]] (''-{EXIT}-''), највећи летњи музички фестивал у Србији и региону. У Новом Саду се одржава и једини фестивал алтернативног и новог позоришта у Србији — [[ИНФАНТ]], затим [[Змајеве дечје игре]] — најпознатији фестивал дечје књижевности, [[Стеријино позорје]], [[Новосадски џез фестивал]], [[Дани Бразила]], [[Међународни новосадски књижевни фестивал]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.novisadtourism.org.yu/FMCultural.aspx?id=7&jez=2&selection=5&podselection=0|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070928082957/http://www.novisadtourism.org.yu/FMCultural.aspx?id=7&jez=2&selection=5&podselection=0|title=Festivali, manifestacije, kulturne, cultural, music, muzicke|archivedate=28. 9. 2007|publisher=|accessdate=18. 3. 2015}}</ref> Нови Сад је био 2019. године Омладинска престоница Европе (енг. European Youth Capital) приликом чега су се кроз разне креативне пројекте мотивисали млади да преузму друштвену одговорност, учествују у доношењу одлука и буду покретачи промена у свом окружењу. Оваква иницијатива се покреће како би се путем омладинске сарадње кроз креативност и иновативност ојачале везе између европског, националног и локалног нивоа. Такође је 2022. био [[Европска престоница културе]].<ref>{{cite news |title=Нови Сад сутра и званично постаје Европска престоница културе |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496796/Novi-Sad-sutra-i-zvanicno-postaje-Evropska-prestonica-kulture |access-date=13. 1. 2022 |work=Политика |date=12. 1. 2022}}</ref><ref>{{cite news |title=НОВИ САД ПРОГЛАШЕН ЕВРОПСКОМ ПРЕСТОНИЦОМ КУЛТУРЕ: Свечана церемонија у Српском народном позоришту |url=https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1075626/novi-sad-milos-vucevic-evropska-prestonica-kulture |access-date=13. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=13. 1. 2022}}</ref><ref>{{cite news |last1=Ковачевић |first1=Снежана |title=Свечано отварање Европске престонице културе |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496934/Svecano-otvaranje-Evropske-prestonice-kulture |access-date=13. 1. 2022 |work=Политика |date=13. 1. 2022}}</ref> [[Датотека:Sinagoga u Novom Sadu.JPG|мини|лево|180п|[[Новосадска синагога]]]] Поред Српског народног позоришта, друга познатија позоришта у граду су [[Позориште младих]] и [[Новосадско позориште]]. У [[Новосадска синагога|Новосадској синагоги]] се такође одржавају бројни културни догађаји. Друге значајне културне установе у граду су огранак [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]], [[Војвођанска академија наука и уметности]], [[Библиотека Матице српске]] (са око 3.000.000 публикација), [[Градска библиотека у Новом Саду]], [[Историјски архив у Новом Саду]], [[Архив Војводине]] (који чува многе историјске документе са подручја Војводине који датирају у прошлост до 1565. године), [[Културни центар Новог Сада]] (који организује значајне манифестације и представља актуелну културу), [[Азбукум]] (центар за српски језик и културу) итд. У Новом Саду се налазе и најзначајнија уметничка удружења Војводине: [[Друштво књижевника Војводине]], [[Удружење ликовних уметника Војводине]] и друга.<ref>[http://novisad.travel/en/events/serbia-fashion-week-2/ Serbia Fashion Week — TONS<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> === Музеји и галерије === [[Датотека:PavleBeljanskiNoviSad.jpg|мини|десно|200п|Зграда [[Спомен-збирка Павла Бељанског|Спомен—збирке Павла Бељанског]] у Новом Саду]] У граду се налази неколико музеја и бројне приватне или јавне галерије. Најпознатији музеј је [[Музеј Војводине]], који је основала [[Матица српска]] 1847. године и у којем се налази трајна колекција која представља српску културу и живот у Војводини током историје. [[Музеј Новог Сада]] на Петроварадинској тврђави има сталну колекцију везану за историју тврђаве. [[Галерија Матице српске]] је највећа и најцењенија галерија у Новом Саду, а подељена је на две засебне галерије које се налазе у центру града. Ту су још и [[Галерија ликовне уметности — Поклон збирка Рајка Мамузића]] и [[Спомен-збирка Павла Бељанског|Спомен—збирка Павла Бељанског]] — једна од највећих колекција српске уметности 20. века (од 1900—их до 1970—их). [[Музеј савремене уметности Војводине]], својим изложбама прати савремене токове у уметности. У Новом Саду је 23. априла 2016. године отворен [[Дино-парк|Дино—парк]] (површине 1,7 хектара; са 24 реплике [[диносауруси|диносауруса]]).<ref>[http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2016&mm=04&dd=23&nav_id=1123525 У Новом Саду отворен Дино-парк (Б92, 23. април 2016)]</ref> === Образовање === {{further|Образовне институције у Новом Саду}} [[Датотека:Jovina gimnazija02.jpg|250п|мини|десно|Гимназија Јован Јовановић Змај]] Град Нови Сад је универзитетски град са [[Универзитет у Новом Саду|државним универзитетом]] и многим приватним [[факултет]]има и високим школама, као што су универзитет [[Едуконс]] у Сремској Каменици, [[Новосадски отворени универзитет]], [[Теолошки факултет Нови Сад|Протестантски теолошки факултет]] итд. Поред институција високог образовања, на територији Новог Сада се налазе и 53 државне основне и средње [[школа|школе]]. Највећа образовна институција у граду је [[Универзитет у Новом Саду]], са око 38.000 студената и 2.700 запослених. Основан је 1960. године, а чини га 9 факултета у Новом Саду (од којих је 7 смештено у [[Универзитетски кампус у Новом Саду|модерном универзитетском кампусу]]) и факултети у [[суботица|Суботици]], [[Сомбор]]у и [[Зрењанин]]у. У Новом Саду постоји 37 основних школа (34 редовне и 3 специјалне) са око 26.000 ђака, као и 12 средњих стручних школа и 4 гимназије са око 18.000 ђака.<ref>{{cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/29/04/078dd10.pdf | title = Републички завод за статистику | publisher = Webrzs.stat.gov.rs |date=|accessdate=3. 5. 2011}}</ref> === Медији и издаваштво === [[Датотека:Novi Sad - Zgrada Dnevnik.JPG|мини|266x266пискел|Зграда ''Дневника'']] У Новом Саду излази дневни лист на [[српски језик|српском језику]] — ''[[Дневник холдинг|Дневник]]''. До 2006. године дневне новине на [[мађарски језик|мађарском језику]] ''-{[[Magyar Szó]]}-'' излазиле су у Новом Саду, да би редакција новина тада била премештена у [[Суботица|Суботицу]]. У граду постоје седишта неколико медијских кућа: регионалног јавног сервиса [[Радио-телевизија Војводине|Радио—телевизије Војводине]], градске [[Новосадска телевизија|Новосадске телевизије]] (некадашња ТВ Аполо), као и неколико приватних ТВ станица — [[Канал 9 (Нови Сад)|Канала 9]], [[ТВ Панонија|ТВ Паноније]], [[Радио-телевизија Делта|Радио—телевизије Делта]] (РТД) и [[ТВ Мост]]а. У граду постоји и неколико комерцијалних радио—станица, а најпопуларније су [[Радио АC ФM]] и [[Радио 021]]. Нови Сад је познат и као центар издаваштва и књиге. Значајни издавачи су [[Матица српска]], [[Прометеј]], [[Стилос]], [[Православна реч]], [[Издавачка књижарница Зорана Стојановића]], [[ИП Адреса]] и др.<ref>[https://www.planplus.rs/adresar/novi-sad/izdavacke-kuce Издавачке куће у Новом Саду]. Приступљено 30. април 2018.</ref> Познати часописи за књижевност и уметност су најстарији српски часопис ''[[Летопис Матице српске]]''; часопис ''[[Поља]]'', који издаје [[Културни центар Новог Сада]]; и часопис ''[[Златна греда]]'', који издаје [[Друштво књижевника Војводине]].<ref>{{cite web|url=http://polja.eunet.rs/ | title=urednik POLjA | publisher=POLjA | accessdate=4. 1. 2013 |last=Blašković|first=Laslo|authorlink=Laslo Blašković | language=Serbian |url-status=dead | archiveurl=https://web.archive.org/web/20120712014844/http://polja.eunet.rs/ | archivedate=12. 7. 2012 | df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.dkv.org.rs/|title=Drustvo knjizevnika Vojvodine – Íàñëîâíà -|publisher=|accessdate=18. 3. 2015}}</ref> Списак радио станица које се чују у Новом Саду (FМ таласи): {{div col}} * 87,7 Радио Нови Сад * 88,2 Југовић Радио (Каћ) * 89,5 Делта Радио * 90,0 Радио Марија * 90,5 Радио Нови Сад 2 (програм на мађарском језику) * 91,0 Први Радио * 91,8 Беседа * 92,2 021 радио * 92,9 Радио С (Београд — Национална фреквенција) * 94,1 Радио Индеkc (Београд — Национална фреквенција) * 94,5 Радио Београд 1 — предајник Црвени Чот * 95,3 Радио Београд 1 — предајник Авала * 95,8 АС ФМ радио * 96,5 Радио БГ 2 * 97,2 Хит ФМ (Београд — Национална фреквенција) * 97,8 Радио Беочин * 98,8 Радио Сигнал * 99,5 Радио Футог * 100,0 Радио НС програм на језицима националних мањина * 100,6 Планета радио * 101,0 Радио РТИ ФМ * 101,8 Радио Београд 202 * 103,2 Б92 радио (Београд — Национална фреквенција) * 105,2 Радио HС Плуc * 107,5 ТДИ Радио {{div col end}} === Архитектура === [[Датотека:Zupna crkva Imena Marijinog.jpg|мини|240п|[[Трг слободе (Нови Сад)|Трг слободе]]]] Нови Сад је типичан [[средња Европа|централноевропски]] град. У граду постоји само неколико грађевина саграђених пре 19. века, пошто је стари Нови Сад разорен током револуције 1849. године. Центром данашњег града, због тога, доминира архитектура из 19. века. Некада су се у околини центра града претежно налазиле приземне куће, али се оне постепено замењују модерним вишеспратницама. Током [[социјализам|социјалистичког]] периода, нови блокови вишеспратних зграда са широким улицама изграђени су око тада постојећег градског језгра. У том периоду доминирале су зграде са 3—6 спратова, а зграда са >10 спратова је било од 40. до 50. Главна градска саобраћајница, [[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевар ослобођења]], просечена је кроз блокове старих кућа између 1962. и 1964. године. На сличан начин је изграђено још неколико булевара, чиме је добијена ортогонална мрежа улица преко онога што је раније била зракаста структура старог града. Ове интервенције су утабале пут за неометан раст града (који је скоро утростручио број становника од 1950—их), тако да су саобраћајне гужве (осим на пар критичних локација) још увек релативно ретке упркос великом порасту броја аутомобила.<ref>[http://www.pajinsalas-restorannovisad.com/novi-sad-polozaj-arhitektura-kultura-i-muzika Нови Сад — положај, архитектура, култура и музика] Приступљено 12. март 2019.</ref><ref>[http://www.novisad.rs/node/255 Архитектура Новог Сада] Приступљено 7. фебруар 2019.</ref> === Верски објекти === {{Main|Верски објекти у Новом Саду}} [[Датотека:Saborna crkva - panoramio (6).jpg|мини|250п|[[Саборна црква у Новом Саду|Саборна православна црква]]]] [[Датотека:Novi Sad, Christian Adventist Church.jpg|мини|250п|Хришћанска адвентистичка црква]] У Новом Саду делује око двадесетак верских заједница. Верски објекти у Новом Саду укључују углавном [[хришћанство|хришћанске]] ([[православље|православне]], [[протестантизам|протестантске]], [[Католичка црква|католичке]], [[гркокатолицизам|гркокатоличке]]) верске објекте, поред којих постоје и [[јудаизам|јеврејска]] синагога, као и месџиди [[ислам]]ске верске заједнице. Током 18. и 19. века, у граду је преовлађивало [[православље|православно]] становништво, да би крајем 19. и почетком 20. века однос верских група био измењен у корист [[Католичка црква|католичког]] становништва. У току 20. века, православно становништво поново постаје доминантно, тако да је попис из 2002. године забележио да на општинском подручју Града Новог Сада живи 232.995 [[православље|православаца]], 24.843 [[католичка црква|католика]], 9.428 [[протестантизам|протестаната]], 2.542 [[муслимани|муслимана]], 129 [[Јевреји|јевреја]] и 35 припадника прооријенталних култова.<ref>{{Cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/16/31/Knjiga03.zip |title = Вероисповест, матерњи језик и нац. или етничка припадност према старости и полу (подаци по општинама) — Књига 3 |accessdate=3. 5. 2011. |last=|first= |year=2002|work = |publisher=Републички завод за статистику}}</ref> Прва [[православље|православна]] парохија у Новом Саду вероватно је основана последњих година 17. века, а сигурно је да је постојала 1702. године. Неколико година касније у тадашњи Петроварадински шанац пресељено је седиште [[епархија бачка|бачког епископа]], који је још извесно време носио и титулу [[сегедин]]ског владике. У граду је у 18. веку изграђено пет православних цркви: [[Саборна црква у Новом Саду|Саборна]] — храм Св. Великомученика Георгија (1720.), [[Николајевска црква у Новом Саду|Николајевска]] — храм Преноса моштију св.оца Николаја (1730.), [[Алмашка црква|Алмашка]] — храм Света Три Јерарха (1733.) [[Успенска црква у Новом Саду|Успенска]] храм Успења Пресвете Богородице (1736.) и Светојованска — храм Светог Јована Претече (1767. г.). У [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]], Црква успења Богородице, је саграђена у времену од 1737. до 1758. године, а у [[Петроварадин]]у се налази Ваведењска црква из 1922. године. После пада социјализма, изграђене су нове православне цркве на [[Клиса|Клиси]], [[Слана Бара|Сланој Бари]], [[Телеп]]у, [[Ново насеље (Нови Сад)|Новом Насељу]], [[Детелинара|Детелинари]], [[Петроварадин]]у, [[Парагово|Парагову]], [[Шангај (Нови Сад)|Шангају]], [[Мишелук]]у, а у току изградње су храмови на Грбавици и [[Адице|Адицама]]. Све ове нове цркве су подигнуте у [[неовизантијски стил|неовизантијском стилу]] по чему се разликују од старијих православних цркава у [[стари град (Нови Сад)|центру града]], које су рађене у [[барок]]ном стилу. У приградским насељима постоји још неколико православних цркава — како старијих, тако и новијих.<ref>Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.</ref> [[Манастир Ковиљ]] је једини православни манастир на општинском подручју Града Новог Сада, а налази се у близини насеља [[Ковиљ]]. Манастир је обновљен у периоду од 1705. до 1707. године, а по предању га је основао [[Свети Сава]] у 13. веку. [[Протестантизам]], који је првобитно био раширен међу [[Словаци]]ма, [[Немци]]ма и [[Мађари]]ма, током времена се раширио и међу Србима, тако да се данас у већини протестантских цркава у Новом Саду службе обављају на [[српски језик|српском језику]]. Значајнији протестантски верски објекти у граду су: словачка [[Евангеличка црква у Новом Саду|Евангелистичка црква]] на [[Роткварија|Роткварији]] (саграђена 1886. године), Мађарска реформистичка црква на Роткварији (саграђена 1865. године), Мађарска реформистичка црква на Телепу, као и цркве [[хришћанска адвентистичка црква|адвентиста]], [[баптисти|баптиста]], [[Хришћанска назаренска заједница|назарена]], [[методизам|методиста]], [[пентекостализам|пентекосталаца]] и других протестантских заједница. При баптистичкој цркви на [[Адамовићево насеље|Адамовићевом насељу]] смештен је и протестантски Теолошки факултет, док се на [[Подбара|Подбари]] налази адвентистичка гимназија „Живорад Јанковић”.<ref>[https://www.mpravde.gov.rs/registar/1138/spisak-crkava-i-verskih-zajednica-.php Verski objekti. Crkve i hramovi, parohije, spisak verskih objekata.] Приступљено 7. фебруар 2019</ref> [[Датотека:Name of Mary Church (Novi Sad).jpg|лево|мини|220п|Католичка [[Црква имена Маријиног]]]] Иако су [[католицизам|римокатолици]] мањина у Новом Саду, центром града доминира католичка [[Црква имена Маријиног]], која је једна од најпрепознатљивијих грађевина у Новом Саду. Саграђена је 1895. године у [[неоготски стил|неоготском стилу]] — на месту старије цркве, која је срушена. Ова црква је и највиша црква у [[Бачка|Бачкој]]. У граду постоји још неколико католичких цркава: једна на Телепу, једна на [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавици]] (у Футошкој улици), четири у Петроварадину и једна у Сремској Каменици (саграђена 1811. године). У Петроварадину постоји и [[фрањевци|фрањевачки]] [[Самостан светог Јурја|Самостан светог Јураја]].<ref>Гвозден Перковић, Верски објекти на тлу Војводине, Нови Сад, 2006.</ref> [[Гркокатолицизам|Гркокатоличку]] [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Новом Саду|Цркву светих апостола Петра и Павла]] у [[Стари град (Нови Сад)|Старом граду]], саграђену 1822. године, користи [[Русини у Србији|русинска]] мањина. У граду је постојала и [[Јерменска црква у Новом Саду|Јерменска црква]], саграђена 1746. године. Порушена је 1965. приликом проширивања Булевара маршала Тита (данас Булевар Михајла Пупина). Од других хришћанских верских заједница, у Новом Саду се налазе и верски објекти [[Јеховини сведоци|Јеховиних сведока]] и [[мормони|мормона]]. [[Новосадска синагога]] је саграђена 1905. у стилу [[сецесија|сецесије]]. Данас се храм не користи у верске сврхе, пошто је зграда синагоге постала једна од најважнијих културних институција у граду. [[Ислам|Муслимански]] верници користе месџиде који се налазе на [[Адамовићево насеље|Адамовићевом насељу]] (у Футошкој улици) и [[Велики Рит|Великом Риту]]. При месџиду исламске заједнице на Адамовићевом Насељу налази се и седиште [[Муфтијство београдско-новосадско|Новосадског муфтијства]] [[Исламска заједница у Србији|Исламске заједнице у Србији]].<ref>Др Душан Попов, Петроварадинска тврђава, Енциклопедија Новог Сада, књига 20, Нови Сад, 2002.</ref> === Спорт === [[Датотека:Spens.jpg|250п|мини|десно|[[СПЕНС|Спенс]]]] Град је седиште спортског друштва „Војводина”, фудбалских, кошаркашких, одбојкашких, рукометних, ватерполо, боксерских, рвачких, џудо, карате, стонотениских, тениских, хокејашких и других клубова. Посебно је значајан [[ФК Војводина]] (1914), који игра у [[суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]], као и [[ФК Нови Сад]] са Детелинаре. Остали значајни клубови из града су [[ОК Војводина]], [[КК Војводина]], [[РК Војводина]] и [[ВК Војводина]]. На Мишелуку (између Петроварадина и [[Сремска Каменица|Сремске Каменице]]), код [[Мост слободе у Новом Саду|Моста слободе]], налазила се стаза где су се годишње одржавале аутомобилске и мото трке у оквиру шампионата Србије. Од 2009. године, Град Нови Сад не дозвољава одржавање трка на Мишелуку. У граду постоји више тениских клубова: на Новом Насељу (ТК „6. мај”), на Сајмишту (ТК „Нови Сад”), на Камењару (ТК „Ас”), у центру (ТК „Војводина”), на Телепу (ТК „Винер”) и др. Поред тога, град има отворене базене на Сајмишту, као и затворене на [[СПЕНС]]—у; такође постоји и отворено и затворено клизалиште. Због непосредне близине [[Национални парк Фрушка гора|Националног парка]] [[Фрушка гора]], у граду постоји неколико планинарских друштава; једном годишње се одржава традиционални [[Фрушкогорски маратон]]. Град је био домаћин многих спортских догађаја, а најзначајнији су били Европско првенство у стоном тенису 1974, Светско првенство у стоном тенису 1981, Шаховска олимпијада 1990, [[Европско првенство у рвању 2017.]], Европска првенство у каратеу и мачевању 2018. — као и групне фазе на [[Европско првенство у кошарци 2005.|Европском првенству за кошаркаше 2005.]], Европским првенствима за рукометаше и рукометашице 2012. и Светском првенству за рукометашице 2013.<ref>[http://www.mojnovisad.com/vesti/foto-odrzan-prvi-mtb-petrovaradin-fortress-cup-id22704.html Петроварадински куп — спорт] {{Wayback|url=http://www.mojnovisad.com/vesti/foto-odrzan-prvi-mtb-petrovaradin-fortress-cup-id22704.html |date=20190109161820 }} Приступљено 12. март 2019.</ref> == Политичко и административно уређење == {{Main|Политичко и административно уређење Новог Сада}} {{further|Политика Новог Сада}} [[Датотека:Novi Sad (29841903470).jpg|мини|250п|[[Градска кућа у Новом Саду|Градска кућа]] на [[Трг слободе (Нови Сад)|Тргу слободе]]]] Нови Сад има статус града и састоји се из две градске општине: [[Градска општина Нови Сад|Градске општине Нови Сад]] са седиштем у Новом Саду (која обухвата бачки део Новог Сада са околним насељима) и [[Градска општина Петроварадин|Градске општине Петроварадин]] са седиштем у Петроварадину (која обухвата сремски део Новог Сада са околним насељима). Седиште градске управе Града Новог Сада је у Новом Саду. Органи власти у Граду Новом Саду су Скупштина Града Новог Сада, [[Градоначелник]], Градско веће, Градска управа и независна регулаторна тела. * Градоначелник Новог Сада од 2012. године је [[Милош Вучевић]] (СНС), а његов заменик [[Борко Илић]] (ДСС). * Председник Скупштине Града Новог Сада од 2012. године је [[Синиша Севић]] (СПС). * Од 2012. године скупштинску већину у градској скупштини у Граду Новом Саду формирају следеће политичке партије и коалиције: [[Српска напредна странка]], [[Социјалистичка партија Србије]], [[Демократска странка Србије]], ''Сви за Нови Сад'' ([[Ромска демократска странка|РДС]]—[[Српски покрет обнове|СПО]]) и покрет [[Трећа Србија — Богата Србија|Трећа Србија]]. Нови Сад додељује градска признања: [[Фебруарска награда|Фебруарску награду]], [[Октобарска награда|Октобарску награду]] и Новембарску повељу.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:460365-Urucena-najvisa-priznanja-Novog-Sada Уручена највиша признања Новог Сада (''Вечерње новости'', 23. октобар 2013)]</ref> == Градске четврти и приградска насеља == {{Main|Градске четврти Новог Сада}} === Градске четврти === [[Датотека:Novi sad quarters.png|мини|десно|250п|Градске четврти Новог Сада]] Поред најужег градског подручја Новог Сада на левој обали [[Дунав]]а, урбаном подручју града такође припадају и [[Петроварадин]] и [[Сремска Каменица]] на десној дунавској обали — који са остатком града на левој обали реке чине јединствену целину. Најстарије градске четврти Новог Сада су [[Стари град (Нови Сад)|Стари град]], [[Подбара]] ([[Алмашки крај]]) и [[Роткварија]] ([[Роткварија|Светојовански крај]] или [[Роткварија|Јовански]]). До половине 19. века, ширењем града настају [[Салајка]] и [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавица]]. У старије делове Новог Сада спадају и некадашња посебна насеља Сремска Каменица, Петроварадин и [[Клиса]], која су данас део урбаног подручја града. До половине 20. века настају градске четврти [[Банатић]], [[Сајмиште (Нови Сад)|Сајмиште]], [[Адамовићево насеље]], [[Телеп]], [[Детелинара|Стара Детелинара]], [[Лиман (Нови Сад)|Лиман 1]], [[Видовданско насеље]], [[Слана Бара]], [[Мали Београд (Нови Сад)|Мали Београд]], [[Шангај (Нови Сад)|Стари Шангај]] итд.<ref>Далибор Рожић, 290 година Подбаре и Алмашког краја, Нови Сад, 2008.</ref> [[Лиман (Нови Сад)|Лимани 2, 3 и 4]], [[Сателит (Нови Сад)|Сателит]], [[Ново насеље (Нови Сад)|Ново насеље]], [[Детелинара|Нова Детелинара]], [[Авијатичарско насеље]] и [[Адице]] настали су у време социјализма, углавном планском изградњом. Изузетак чини насеље Адице, које је настало као непланско приградско насеље, које се касније спојило са Новим Садом. На Лиманима, Новом насељу и Детелинари изграђене су модерне зграде и широки булевари, а ово су уједно и три највећа новосадска насеља по броју становника. Ова насеља су изграђена због великог прилива становништва после [[Други светски рат|Другог светског рата]], на подручјима некадашњих шума и пољана. Многе старе куће у [[стари град (Нови Сад)|градском центру]], на [[Роткварија|Роткварији]] и околини данашњег [[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевара ослобођења]], срушене су током 1950—их и 1960—их — да би биле замењене вишеспратницама. Град је доживео нови грађевински бум крајем 20. и почетком 21. века, а неке старије градске четврти — попут [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавице]], [[Детелинара|Старе Детелинаре]] или Телепа — потпуно су промениле своју физиономију.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/15/srpski/RG05031401.shtml „Станове више нема ко да купи”], ''[[Глас јавности]]'', 2005, Приступљено 17. април 2013.</ref> {{Панорамица|Novi Sad - Gigapixelna panorama2.jpg|1200п|Панорама Новог Сада и Петроварадина}} Најновије градске четврти са новоизграђеним породичним кућама углавном су смештене на ободу града и у великој мери су настањене становништвом које је избегло са бивших [[Југославија|југословенских]] простора захваћених [[распад Југославије|ратом]]. У те нове градске четврти спадају [[Ветерничка рампа]], [[Сајлово]], [[Велики Рит]], [[Горње Ливаде]] итд. Планском изградњом су подигнуте нове вишеспратнице за колективно становање на [[Југовићево|Југовићеву]], а урбанистичким плановима је оваква планска изградња предвиђена и на подручју [[Мишелук]]а. Ширење стамбених зона карактеристично је и за сремску обалу Дунава, где су у околини историјских градских језгара Петроварадина и Сремске Каменице током времена настала нова стамбена насеља — [[Рибњак (Нови Сад)|Рибњак]], [[Карагача]], [[Садови]], [[Буковачки Плато]], [[Алибеговац (Нови Сад)|Алибеговац]], [[Татарско Брдо]], [[Чардак (Сремска Каменица)|Чардак]], [[Боцке]], [[Староиришки Пут]], [[Парагово]], [[Поповица (Нови Сад)|Поповица]], [[Главица (Сремска Каменица)|Главица]], [[Артињева]] итд.<ref>Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745—2001, Нови Сад, 2002.</ref><ref>Јован Миросављевић, Нови Сад — атлас улица, Нови Сад, 1998.</ref> === Приградска насеља === [[Датотека:City of Novi Sad 1.PNG|250п|мини|десно|Мапа општинског подручја Града Новог Сада {{legend|#ABCDEF|Градска општина Нови Сад}}{{legend|#DDFFDD|Градска општина Петроварадин}}{{legend|#5874a8|Уже градско језгро}}]] У 13 приградских насеља на општинском подручју Града Новог Сада живи 86.842 становника (23,7 % од укупног броја становника града). Највећа приградска насеља су (са приказаним бројем становника са пописа из 2002): [[Ветерник (Нови Сад)|Ветерник]] (18.626), [[Футог]] (18.582) и [[Каћ]] (11.166). Футог има статус самосталног градског насеља, док остала приградска насеља Новог Сада немају израженијих градских функција. Због повећања броја становника и ширења стамбених зона, нека приградска насеља — као што су Ветерник, Футог, [[Лединци]], [[Стари Лединци]] и [[Буковац (Нови Сад)|Буковац]] — током времена су се физички спојила са Новим Садом и са њим чине јединствену агломерацију. Новом Саду гравитирају и становници [[јужнобачки управни округ|Јужнобачког]] и делимично [[сремски управни округ|Сремског округа]], посебно житељи суседних општина [[Општина Беочин|Беочин]], [[Сремски Карловци]], [[Општина Темерин|Темерин]] и [[Општина Бачки Петровац|Бачки Петровац]]. Становници ових општина, у којима живи око 68.000 становника, свакодневно долазе у Нови Сад, са којим су повезани редовним [[ЈГСП Нови Сад|приградским аутобуским линијама]].<ref name="autogenerated6" /> {| class="sortable wikitable" style="font-size:90%;" |- !width="5"|Број !width="80"|Име !width="50"|Статус !width="80"|Градска општина !width="80"|Становништво<br><small>(попис 2002)</small> !width="80"|Становништво<br><small>(попис 2011)</small> |- style="background:#abcdef;" | I || [[Бегеч]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 3.335 || 3.325 |- style="background:#abcdef;" | IX || [[Будисава]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"|3.825 ||3.656 |- style="background:#dfd;" | XI || Буковац || село || [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] || style="text-align:right;"| 3.585 || 3.936 |- style="background:#abcdef;" | III || Ветерник || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 18.626 || 17.454 |- style="background:#abcdef;" | VIII || Каћ || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 11.166 || 11.740 |- style="background:#abcdef;" | V || [[Кисач]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 5.471 || 5.091 |- style="background:#abcdef;" | X || [[Ковиљ]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 5.599 || 5.414 |- style="background:#dfd;" | XIII || Лединци || село|| [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] || style="text-align:right;"| 1.641 || 1.912 |- style="background:#abcdef;" | IV || [[Руменка]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 5.729 || 6.495 |- style="background:#dfd;" | XII || Стари Лединци || село || [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] || style="text-align:right;"| 823 || 934 |- style="background:#abcdef;" | VI || [[Степановићево]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"|2.214 || 2.021 |- style="background:#abcdef;" | II || Футог || градско насеље || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"|18.582 || 18.641 |- style="background:#abcdef;" | VII || [[Ченеј]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 2.115 || 2.125 |} == Познати Новосађани == {{Main|Списак познатих Новосађана}} Неки од најпознатијих Новосађана су: * [[Мирослав Антић]] (1932—1986), српски песник и новинар; * [[Борисав Атанасковић]] (1931—1994), југословенски и српски књижевник, драмски писац за децу и одрасле, позоришни глумац, редитељ, драматург и уредник радио—драме за децу у РНС1; * [[Исидор Бајић]] (1878—1915), српски композитор, учитељ и издавач; * [[Јаника Балаж]] (1925—1988), југословенски тамбураш и музичар; * [[Јован Грчић Миленко]] (1846—1875), српски песник и приповедач; * [[Милош Миле Димитријевић]] (1824—1896), српски правник, политичар и председник Матице српске; * [[Светозар Милетић]] (1826—1901), српски политичар и публициста; * [[Миша Димитријевић (политичар)|Миша Димитријевић]] (1846—1889), српски политичар, књижевник и публициста; * [[Јаков Игњатовић]] (1822—1889), српски књижевник и публициста; * [[Јосип Јелачић]] (1801—1859), бан Хрватске и Славоније и аустријски војсковођа; * [[Михаило Полит-Десанчић|Михаило Полит—Десанчић]] (1833—1920), српски адвокат, публициста, уредник новина, књижевник и вођа Либералне странке у периоду Аустроугарске управе; * [[Јован Јовановић Змај]] (1833—1904), српски писац за децу и дечји песник; * [[Слободан Јовановић]] (1869—1958), српски правник, историчар, књижевник, политичар, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета; * [[Лаза Костић]] (1841—1910), српски књижевник, песник, адвокат, полиглота, новинар, драмски писац и естетичар; * [[Милева Марић Ајнштајн|Милева Марић—Ајнштајн]] (1875—1948), српска математичарка и физичарка; * [[Моника Селеш]] (1973), америчка професионална тенисерка мађарског порекла; * [[Васа Стајић]] (1878—1947), српски филозоф и писац; * [[Александар Тишма]] (1924—2003), српски песник и писац; * [[Коста Трифковић]] (1843—1875), српски писац и драматург; * [[Ђорђе Балашевић]] (1953—2021), српски кантаутор, песник и глумац; == Партнерски градови == {| |- | * {{зас|УКР}} [[Лавов]], [[Украјина]] (од 1999)<ref name="twin" /> * {{зас|МАЂ}} [[Сегедин]], [[Мађарска]] (од 2001) * {{зас|НЕМ}} [[Улм]], [[Njemačka|Немачка]] (од 2002) * {{зас|ШВЕ}} [[Гетеборг]], [[Шведска]] (од 2002) * {{зас|ХРВ}} [[Осијек]], [[Хрватска]] (од 2002) * {{зас|БИХ}} [[Тузла]], [[Босна и Херцеговина]] (од 2002) | * {{зас|ФРА}} [[Нант]], [[Француска]] (од 2003) * {{зас|СЛО}} [[Крањ]], [[Словенија]] (од 2004)<ref name="twin" /> * {{зас|РУС}} [[Санкт Петербург]], [[Русија]] (од 2005) * {{зас|БИХ}} [[Бања Лука]], [[Босна и Херцеговина]] (од 2006)<ref name="Banja Luka twinnings">{{cite web|url=http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/64/|title=Градови партнери|accessdate=9. 8. 2013|work=Administrative Office of the City of Banja Luka|language=Serbian|trans-title=City of Banja Luka – Partner cities|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110917132032/http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/64/|archive-date=17. 9. 2011}}</ref> |} === Градови побратими === {| |- | * {{зас|Италија}} [[Модена]], [[Италија]] (од 1974)<ref name="twin" /> * {{зас|Кина}} [[Чангчуен]], [[Кина|Народна Република Кина]] (од 1981) * {{зас|Немачка}} [[Дортмунд]], [[Njemačka|Немачка]] (од 1982)<ref name="RuhrTwins2010">{{cite web|url=http://www.twins2010.com/fileadmin/user_upload/pic/Dokumente/List_of_Twin_Towns_01.pdf?PHPSESSID=2edd34819db21e450d3bb625549ce4fd|title=List of Twin Towns in the Ruhr District|publisher=© 2009 [http://www.twins2010.com/index.php?id=home&L=1 Twins2010.com]|accessdate=28. 10. 2009|url-status=dead|archiveurl=https://www.webcitation.org/5lctsW5KG?url=http://www.twins2010.com/fileadmin/user_upload/pic/Dokumente/List_of_Twin_Towns_01.pdf?PHPSESSID=2edd34819db21e450d3bb625549ce4fd|archive-date=28. 11. 2009}}</ref> * {{зас|УК}} [[Норич]], [[Уједињено Краљевство]] (од 1989)<ref name="twin" /> * {{зас|Грчка}} [[Илијуполи]] ([[Атина|атинска]] општина), [[Грчка]] (од 1994)<ref name="twin" /> * {{зас|Црна Гора}} [[Будва]], [[Црна Гора]] (од 1996)<ref name="twin">{{citation|url=http://www.novisad.rs/eng/links |title=Links: Sister Cities |publisher=Official Website of City of Novi Sad|date=22. 9. 2011. |accessdate=5. 9. 2013}}</ref> | * {{зас|Румунија}} [[Темишвар]], [[Румунија]] (од 2005)<ref name="twin" /> * {{зас|Русија}} [[Нижњи Новгород]], [[Русија]] (од 2006)<ref name="twin" /> * {{зас|Мађарска}} [[Печуј]], [[Мађарска]] (од 2009)<ref name="twin" /> * {{зас|Белорусија}} [[Гомељ]], [[Белорусија]] (од 2013)<ref>{{citation|url=http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pobratimili-se-novi-sad-i-gomelj_391830.html |title=Pobratimili se Novi Sad i Gomelj |publisher=Radio Television of Vojvodina |language=Serbian |date=13. 5. 2013}}</ref> * {{зас|Мексико}} [[Толука]], [[Мексико]] (од 2015)<ref>{{citation|url=http://es.slideshare.net/Gurrutia/ciudades-hermanas-1940930 |title=Ciudades Hermanas de Toluca |publisher=slideshare |language=Spanish |date=31. 7. 2014}}</ref> * {{зас|Русија}} [[Орел]], [[Русија]] (од 2017)<ref>{{cite web|url=http://www.orel-adm.ru/index.php?option=com_k2&view=itemlist&layout=category&task=category&id=135&Itemid=119|title=Партнёрские связи|publisher=Официальный сайт администрации города Орла|accessdate=11. 2. 2018|language=ru}}</ref> * {{зас|Иран}} [[Арак]], [[Иран]]<ref>{{Cite web|url=https://en.tripyar.com/searching/iran/markazi/arak/|title=Arak Tourist Attractions And Info – Iran Travel Guide – Trip Yar|website=en.tripyar.com|language=en|accessdate=21. 10. 2018|archive-date=15. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181015192534/https://en.tripyar.com/searching/iran/markazi/arak/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.toiran.com/en/city-arak|title=ToIran, Tourism Platform In Iran|website=www.toiran.com|accessdate=21. 10. 2018}}</ref> * {{зас|Северна Македонија}} [[Куманово]], [[Северна Македонија]] (од 2019) <ref>{{citation|url=http://www.blic.rs/sr_lat/vesti/vojvodina/kumanovo-novi-pobratim-novog-sada_391830.html|title=Kumanovo novi pobratim Novog Sada|publisher=Blic|language=Serbian|date=10. 11. 2019}}{{Мртва веза}}</ref> * {{зас|Француска}} [[Таверни]], [[Француска]] (од 2020) <ref>{{citation|url=http://alo.rs/sr_lat/vesti/novi-sad-dobio-novog-prijatelja-francuski-grad-taverni_391830.html|title=Novi Sad dobio novog prijatelja francuski grad Taverni|publisher=Alo|language=Serbian|date=18. 2. 2020}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> |} == Галерија == <gallery> Датотека:Strand Novi Sad.jpg|Купалиште [[Штранд]] на Дунаву Датотека:Zmaj Jovina leti.jpg|[[Змај Јовина улица (Нови Сад)|Змај Јовина улица]] лети Датотека:Dunavski park-Novi Sad6.jpg|[[Дунавски парк]] Датотека:Serbia - Petrovaradin - clock tower.JPG|[[Кула са сатом]] Датотека:Banovina Palace, Novi Sad, Vojvodina, Serbia - 20050516.jpg|Зграда Бановине, седиште Извршног већа [[Војводина|Војводине]] Датотека:Bulevar2007.jpg|[[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевар ослобођења]] ноћу Датотека:Synagogue de Novi Sad.jpg|[[Новосадска синагога]] </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|author-link=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Randelj|first=Đorđe|title=Novi Sad slobodan grad|location=Novi Sad|year=1997|language=Serbian}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=pbi_wzu7QAMC&pg=PA278 |title=We, the people: politics of national peculiarity in Southeastern Europe |last=Mishkova |first=Diana |isbn=9789639776289 |date=1. 1. 2009 |pages=277—278}} * {{Cite book| ref=harv| title = Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003; подаци по насељима| publisher = Републички завод за статистику| location = Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}} * {{Cite book| ref=harv| last=Вуковић| first = Сава|authorlink= Сава Вуковић|year=1996| title = Српски јерарси од деветог до 20. века| location = Београд| publisher = Евро| url = https://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ивић| first = Алекса|authorlink= Алекса Ивић|year=1914| title = Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459—1690)| location = Загреб| url = https://books.google.com/books?id=G9ZnAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ивић| first = Алекса|authorlink= Алекса Ивић|year=1929| title = Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703)| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=fFZpAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1952| title = Срби у Бачкој до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва| location = Београд| publisher = Научна књига| url = https://books.google.com/books?id=wI8SAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1957| title = Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=fVhpAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1959| title = Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=9Qo4AQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1963| title = Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=AFppAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| title = Genocide and Rescue: The Holocaust in Hungary 1944| last=Cesarani| first = David| url = http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=HrK8B0VpFBkC&oi=fnd&pg=PR7| publisher = Berg Publishers|isbn=978-1-85973-126-0|year=1997|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Попов|first=Јелена|title=Главни НОО Војводине: 1943-1945|year=1977|location=Сремски Карловци|publisher=Архив Војводине|url=https://books.google.com/books?id=LyaxAAAAIAAJ}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Novi Sad | wiktionary = Нови Сад | wikiversity = Novi Sad | wikinews = Нови Сад | wikivoyage = Novi Sad }} * {{званични веб-сајт|http://www.novisad.rs/}} * [https://web.archive.org/web/20161202154937/http://skupstinans.rs/ Скупштина Града Новог Сада — званична презентација] * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Novi_Sad.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [https://web.archive.org/web/20140423044618/http://wikimapia.org/maps?ll=45.251,19.8355&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/novi-sad/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=45.251&longitude=19.8355&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] * [http://novisad.com/ Градски портал са најновијим вестима] * [https://www.youtube.com/watch?v=yk2_6lu52Ww Трибина „Српска Атина од Благовештенског сабора до укидања аутономије“] * [https://www.youtube.com/watch?v=cXt86tSSWuc Борис Стојковски — „Од Римљана до Турака: Нови Сад и околина у средњем веку“] {{Нови Сад}} {{Општина Нови Сад}} {{Јужнобачки округ}} {{Списак градова у Србији}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{Градови на Дунаву}} {{Дунав}} {{authority control}}{{portal bar|Србија}} [[Категорија:Нови Сад| ]] [[Категорија:Град Нови Сад|*]] [[Категорија:Насељена места у Војводини]] [[Категорија:Универзитетски градови]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] gczyzbx05qjapjxwkum8ht7u9pvj9yu 25121827 25121728 2022-07-25T04:00:41Z Smiroje 273009 Поништена измена бр. 25121728 корисника [[Special:Contributions/77.243.19.84|77.243.19.84]] ([[User talk:77.243.19.84|разговор]]) wikitext text/x-wiki {{кратак опис|град у Србији}} {{добар}} {{Град у Србији | назив = Нови Сад | име генитив = Новог Сада | слика = Novi Sad- collage.jpg | size = 230 | spacing = 2 | color = #FFFFFFu | border = 0 | foot_montage = | опис_слике = Колаж слика Новог Сада ([[Црква имена Маријиног]], Сат кула на Петроварадинској тврђави, [[Црква Снежне Госпе на Текијама|Марија Снежна- екуменска црква у Петроварадину]], [[Градска кућа у Новом Саду]], [[Петроварадинска тврђава]], [[Матица српска]], [[Трг слободе (Нови Сад)|Трг слободе]], Владичин двор, [[Новосадска синагога]]) | грб = Novi Sad Coat of Arms.svg | опис_грба = Грб Новог Сада | градска_застава = Flag of Novi Sad, Serbia.svg | опис_заставе = Застава Новог Сада | стара_имена = Рацка варош<br> Петроварадински шанац<br> Неопланта | површина = 702.7 <!-- engleski nacin zapisivanja --> | становништво = 231.798 | извор_становништво = <ref name="Попис">''Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Национална припадност'' — Републички завод за статистику, Београд, година. {{page|year=2013|isbn=978-86-6161-028-8|pages=}} [http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Становништво-старост и пол (подаци по насељима) у Граду Новом Саду )], Приступљено 17. 4. (2013). стр. 36.</ref> | година_становништво = 2011 | агломерација = 341.625 | извор_агломерација = <ref name="Попис" /> | година_агломерација = 2011 | густина = 487 | опис густине=шира зона/општина | надморска_висина = 80 | први помен = | дан_града = [[1. фебруар]] [[1748]]. | слава= [[Ђурђиц]] | побратими=[[Модена]], [[Чангчуен]], [[Дортмунд]], [[Норич]], [[Илијуполи|Илиуполи]], [[Будва]], [[Темишвар]], [[Нижњи Новгород]], [[Печуј]] | покрајина = {{застава|Војводина}} | округ = [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачки]] | гшир = 45.255 | гдуж = 19.844722 | регистарска_ознака = -{NS/НС}- | поштански_код = 21000 | адреса = Трг слободе 1 | телефон = + 00 381 (0)21 480 77 77 | факс = | позивни_број = (+381) 21 | веб-страна = {{official URL}} | електронска_пошта = pr@gradnovisad.org.rs | градоначелник = [[Милош Вучевић]] | странка = [[Српска напредна странка|СНС]] }} '''Нови Сад''' је највећи град [[Војводина|Аутономне Покрајине Војводине]] и њен административни центар, после [[Београд]]а други град у [[Србија|Србији]] по броју становника и површини. Према последњим резултатима [[Попис становништва 2011. у Србији|пописа становништва из 2011]]. године, на административној територији [[Град Нови Сад|града Новог Сада]] је живело 341.625 становника, док је у самом насељу Нови Сад живело 250.439 становника, а на урбаном подручју које чини град Нови Сад 277.522 становника,<ref name="Попис" /> док је 2019. године на ширем подручју пребројан 402.681 становник. Основан 1694. године, Нови Сад је дуго времена био центар [[Српска култура|српске културе]], због чега је често називан [[Српска Атина]]. Данас је Нови Сад велики [[Индустријске зоне у Новом Саду|индустријски]] и финансијски центар српске економије, [[Универзитет у Новом Саду|универзитетски]] град и школски центар, културни, научни, здравствени и политички центар Аутономне Покрајине Војводине, град домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних, научних и спортских манифестација, као и град музеја, галерија, библиотека и позоришта.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=pbi_wzu7QAMC&pg=PA278 |title=We, the people: politics of national peculiarity in Southeastern Europe |last=Mishkova |first=Diana |isbn=9789639776289 |date=1. 1. 2009.|pages=277—278}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.novisad.rs/en/content/history-of-novi-sad |title=History of Novi Sad |publisher=Official Website of Novi Sad |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110719035628/http://novisad.rs/en/content/history-of-novi-sad |archive-date=19. 7. 2011.}}</ref> Град лежи на обалама реке [[Дунав]], између 1252. и 1262. километра речног тока. На левој обали Дунава се налази равничарски део града ([[Бачка]]), док је на десној обали, на обронцима [[Фрушка гора|Фрушке горе]], смештен брдовити део града ([[Срем]]). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m, док се са сремске стране креће између 250 и 350 m. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива [[Мали бачки канал]], који је део система [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Бачки део града је смештен са обе стране овог канала.<ref>{{cite web|url=https://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/news/20161013-ecoc-novi-sad-2021_en|title=Novi Sad to be European Capital of Culture in 2021|publisher=European Commission}}</ref> == Име == У граду Новом Саду у службеној употреби су, поред [[српски језик|српског језика]], још и [[мађарски језик|мађарски]], [[словачки језик|словачки]] и [[русински језик|русински]] језик.<ref>{{Cite web|url=http://www.puma.vojvodina.gov.rs/mapa.php| title = Jezici i pisma u službenoj upotrebi u statutima gradova i opština na teritoriji AP Vojvodine| publisher = Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> Име града на осталим службеним језицима гласи -{Újvidék}- (мађарски),<ref name="ime">{{Cite web|url=http://www.nstrznica.co.rs/novi-sad-kroz-istoriju| title = Novi Sad kroz istoriju| publisher = Тржница Нови Сад| accessdate=10. 8. 2014}}</ref><ref name="ime1">{{Cite web|url=http://gov.genealogy.net/item/show/NEUNAUJN95WG| title = Нови Сад, Újvidék, Novi Sad, Nový Sad, Neusatz an der Donau| publisher = Verein für Computergenealogie| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> -{Nový Sad}- (словачки)<ref name="ime" /> и -{Нови Сад}- (русински).<ref>{{Cite web|url=http://zavod.rs/rs/rusini-u-srbiji/| title = Руснаци у Сербиї| publisher = Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> На осталим језицима који су (или који су били) од историјског значаја на овим просторима име Новог Сада гласи -{Neoplanta}- ([[латински језик|латински]]),<ref name="ime" /> -{Neusatz}-<ref name="ime" /> или -{Neusatz an der Donau}-<ref name="ime1" /> ([[немачки језик|немачки]]), -{Novi Sad}- ([[хрватски језик|хрватски]]), -{Novi Sad}- ([[румунски језик|румунски]]) и -{Млада Лоза}- ([[бугарски језик|бугарски]]).<ref>[http://opusteno.rs/novi-sad-f89/grad-novi-sad-poreklo-imena-t16776.html Grad Novi Sad — Poreklo imena] Порекло имена и назив града на страним језицима. Приступљено 30. април 2018.</ref> Првобитна имена Новог Сада била су [[Раци|Рацко]] (Српско) село, Рацка варош, [[Раци|Рацки]] град (-{Ratzen Stadt, Ratzenstatt}-) и Петроварадински шанац (-{Peterwardeiner Schantz}-), док име Нови Сад (-{Neoplanta, Neusatz, Újvidék}-) датира из 1748. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.novisad.rs/istori-novog-sada-0| title = ИСТОРИЈА НОВОГ САДА| publisher = Град Нови Сад, званична презентација| accessdate=10. 8. 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.visitnovisad.rs/istorija_novog_sada.html| title = Istorija Novog Sada| publisher = Visit Novi Sad| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> [[Манојло Грбић]] у првој књизи са насловом ''Карловачко владичанство'' на страни 288. пише: „У јесен 1722. држан је народни Сабор у Варадинском Шанцу, а то је у данашњем Новом Саду.” === Српска Атина === '''Српска Атина''' је [[синоним]] Новог Сада. Током хабсбуршке управе, [[Срби]] у Новом Саду су водили живу политичку и културну борбу, а свој културни процват град је доживео је у другој половини 19. века када добија овај ласкави назив. Тиме је исказана сличност са културним и научним центром [[Антика|античког]] света, грчком [[Атина|Атином]].<ref>{{Cite book|title=290 година Подбаре и Алмашког краја|last=Рожић|first=Далибор|publisher=Градски центар Фокус|year=2008|isbn=978-86-910931-0-5|location=Нови Сад|pages=3}}</ref> Нови Сад је средиште готово свеколиког политичког, књижевног, просветног и културног живота Срба. То је доба великог српског националног полета у свим правцима, полета којима је Нови Сад давао тон и одређивао правац.<ref>{{Cite book|title=Нови Сад, Васа Стајић|last=Др Станоје|first=Станојевић|publisher=Прометеј|year=|isbn=978-86-515-0491-7|location=|pages=Увод}}</ref> == Географија == === Положај града === [[Датотека:Novi Sad IMG 9194.JPG|лево|мини|270п|Поглед на Нови Сад из ваздуха]] Нови Сад се налази на {{coor dms|45|20|0|N|19|51|0|E|region:Europe}}, у средишњем делу аутономне покрајине [[Војводина|Војводине]], на северу [[Србија|Србије]], на граници [[Бачка|Бачке]] и [[Срем]]а. Град лежи на обалама реке [[Дунав]], између 1252. и 1262. километра речног тока. На левој обали Дунава се налази равничарски део града ([[Бачка]]), док је на десној обали, на обронцима [[Фрушка гора|Фрушке горе]], смештен брдовити део града (Срем). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m, док се са сремске стране креће између 250 и 350 m. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива [[Мали бачки канал]], који је део система [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Бачки део града је смештен са обе стране овог канала. Са 15 приградских насеља, општинско подручје града Новог Сада обухвата површину од 702,7&nbsp;km², док уже подручје Новог Сада са [[Петроварадин]]ом и [[Сремска Каменица|Сремском Каменицом]] заузима површину од 129,4&nbsp;km². Грађевински рејон [[град]]а обухвата површину од 106,2&nbsp;km². Град се налази на важним саобраћајним коридорима, што обезбеђује значајне компаративне предности. Нови Сад има [[пут|друмску]], [[Железница|железничку]] и [[Река|речну везу]] са окружењем. Место је стицања и повезивања мреже магистралних копнених [[саобраћај]]ница на правцима: {{flowlist| * [[Северна Европа|Североисточна]] и [[Источна Европа]], према [[Блиски исток|Блиском]] и [[Далеки исток|Далеком истоку]]; * [[Средња Европа]] и [[Северна Европа]], према [[Јадранско море|јадранским лукама]].}} Кроз град пролази [[саобраћај]]ни коридор бр. 10 који на свом основном правцу од [[Салцбург|Салзбурга]] до [[Солун]]а повезује осам, а укључујући краке, још шест држава. Коридор бр. 7 или [[Дунав]]ски коридор воденим путем, преко [[Дунав]]а, повезује земље западне Европе са [[Црно море|Црним морем]]. Пловним малим каналом Нови Сад је повезан са системом [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]] који омогућава саобраћајне везе пловним путем и то узводно до [[Средња Европа|средње Европе]] и низводно према [[Црно море|Црном мору]]. Нови Сад се налази на 1.255&nbsp;km тока, на сектору Града тече широко, кроз равницу, градећи многобројне аде, рукавце и спрудове.<ref>[http://www.novisad.rs/lat/geografski-podaci Geografski podaci — Novi Sad] Приступљено 1. мај 2018.</ref> Општинско подручје Града Новог Сада окружују општине [[Општина Бачки Петровац|Бачки Петровац]], [[Општина Врбас|Врбас]], [[Општина Темерин|Темерин]], [[Општина Жабаљ|Жабаљ]], [[Општина Тител|Тител]], [[Општина Инђија|Инђија]], [[Сремски Карловци]], [[Општина Ириг|Ириг]] и [[Општина Беочин|Беочин]], чији становници, заједно са становницима још неких општина [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачког округа]], гравитирају Новом Саду. === Клима === Клима у Новом Саду прелази из умерено континенталне у континенталну, тако да град има сва четири годишња доба. Преко јесени и зиме повремено дува хладан ветар [[кошава]], који обично траје од три до седам дана. Кошава може током зиме да створи наносе и сметове снега током вејавица и мећава. Просечна температура ваздуха у граду је 10,9°C, средња температура у јануару је −1°C, док је у јулу 21,6°C. Годишње падне просечно 578&nbsp;mm падавина, а број дана са падавинама је 122. Због промене климе на глобалном (светском) нивоу, последњих година се на подручју Новог Сада повећала количина падавина, што повремено изазива поплаве у неким деловима града, будући да садашњи градски канализациони систем није пројектован за измењене климатске услове.<ref>[http://www.novisad.rs/lat/klima-0 Klima | Novi Sad] Приступљено 28. фебруар 2019.</ref> {{Weather box |width = auto |location = за [[Римски Шанчеви|Римске Шанчеве]], Нови Сад (1981—2010, екстреми 1948—данас) |metric first = Yes |single line = Yes |Jan record high C = 18.9 |Feb record high C = 22.4 |Mar record high C = 30.0 |Apr record high C = 31.5 |May record high C = 34.2 |Jun record high C = 37.6 |Jul record high C = 41.6 |Aug record high C = 40.0 |Sep record high C = 37.4 |Oct record high C = 30.1 |Nov record high C = 26.9 |Dec record high C = 21.0 |year record high C = 41.6 |Jan high C = 3.7 |Feb high C = 6.1 |Mar high C = 12.0 |Apr high C = 17.7 |May high C = 23.0 |Jun high C = 25.8 |Jul high C = 28.1 |Aug high C = 28.3 |Sep high C = 23.6 |Oct high C = 18.0 |Nov high C = 10.5 |Dec high C = 4.8 |year high C = 16.8 |Jan mean C = 0.2 |Feb mean C = 1.6 |Mar mean C = 6.4 |Apr mean C = 11.8 |May mean C = 17.3 |Jun mean C = 20.1 |Jul mean C = 21.9 |Aug mean C = 21.6 |Sep mean C = 16.9 |Oct mean C = 11.8 |Nov mean C = 5.9 |Dec mean C = 1.5 |year mean C = 11.4 |Jan low C = -3.1 |Feb low C = -2.4 |Mar low C = 1.5 |Apr low C = 6.2 |May low C = 11.3 |Jun low C = 14.1 |Jul low C = 15.5 |Aug low C = 15.3 |Sep low C = 11.4 |Oct low C = 6.9 |Nov low C = 2.2 |Dec low C = -1.5 |year low C = 6.5 |Jan record low C = -30.7 |Feb record low C = -28.6 |Mar record low C = -19.9 |Apr record low C = -6.2 |May record low C = -0.4 |Jun record low C = 0.2 |Jul record low C = 5.4 |Aug record low C = 6.9 |Sep record low C = -1.6 |Oct record low C = -6.4 |Nov record low C = -13.8 |Dec record low C = -24.0 |year record low C = -30.7 |precipitation colour = green |Jan precipitation mm = 39.1 |Feb precipitation mm = 31.4 |Mar precipitation mm = 42.5 |Apr precipitation mm = 49.2 |May precipitation mm = 63.0 |Jun precipitation mm = 91.4 |Jul precipitation mm = 64.3 |Aug precipitation mm = 57.5 |Sep precipitation mm = 53.8 |Oct precipitation mm = 52.7 |Nov precipitation mm = 53.8 |Dec precipitation mm = 48.8 |year precipitation mm = 647.3 |Jan humidity = 85 |Feb humidity = 79 |Mar humidity = 71 |Apr humidity = 67 |May humidity = 66 |Jun humidity = 69 |Jul humidity = 68 |Aug humidity = 68 |Sep humidity = 72 |Oct humidity = 76 |Nov humidity = 82 |Dec humidity = 86 |year humidity = 74 |unit precipitation days = 0.1 mm |Jan precipitation days = 12 |Feb precipitation days = 10 |Mar precipitation days = 11 |Apr precipitation days = 12 |May precipitation days = 13 |Jun precipitation days = 12 |Jul precipitation days = 10 |Aug precipitation days = 9 |Sep precipitation days = 10 |Oct precipitation days = 9 |Nov precipitation days = 11 |Dec precipitation days = 13 |year precipitation days = 132 |Jan snow days = 6 |Feb snow days = 7 |Mar snow days = 3 |Apr snow days = 0 |May snow days = 0 |Jun snow days = 0 |Jul snow days = 0 |Aug snow days = 0 |Sep snow days = 0 |Oct snow days = 0 |Nov snow days = 2 |Dec snow days = 6 |year snow days = 24 |Jan sun = 64.8 |Feb sun = 99.0 |Mar sun = 156.4 |Apr sun = 190.1 |May sun = 250.8 |Jun sun = 269.4 |Jul sun = 303.6 |Aug sun = 285.8 |Sep sun = 205.7 |Oct sun = 158.9 |Nov sun = 92.4 |Dec sun = 58.4 |year sun = 2135.3 |source 1 = РХМЗ Србије<ref name = RHSS>{{cite web|url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13168 |title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981—2010 -Novi Sad| publisher = Hydrometeorological Service of Serbia|accessdate=1. 5. 2018.}}</ref> |source 2 = Meteo Climat (макс. и мин. екстреми)<ref name = meteoclimat>{{cite web|url=http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=1959 |title = Station Novi Sad| publisher = Meteo Climat|accessdate=1. 5. 2018.}}</ref> |date=мај 2018.}} == Историја == {{главни чланак|Историја Новог Сада}} === Старија насеља на подручју Новог Сада === Уколико се изузме [[Петроварадинска тврђава]] са околином, где су нађени трагови из скоро свих епоха, од праисторије, преко времена доминације [[Антички Рим|Рима]] и потом [[средњи век|средњег века]], са [[Бачка|Бачке]] стране има више локација раштрканих налазишта која показују да су овде стално оснивана нова насеља. Тако је на [[Клиса|Клиси]] откривено насеље [[земуница]] из [[Бронзано доба|бронзаног]] и [[Гвоздено доба|гвозденог доба]], а на месту Темеринске петље, када су ту извођени радови 1981. године, нађени су остаци из разних временских периода, од [[палеолит]]а до данас, констатовано је постојање некрополе [[Старчевачка култура|старчевачке културе]] и нађени су трагови великог средњовековног села.<ref>{{cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/arheolosko-nalaziste-na-cetvrtoj-trasi-bulevara-evrope_322804.html|title=Arheološko nalazište na četvrtoj trasi Bulevara Evrope|author=Javna medijska ustanova Radio-televizija Vojvodine|work=Radio-televizija Vojvodine|accessdate=18. 3. 2015|language=Serbian}}</ref> И на другим локацијама је било трагова из периода пре нове ере, па је тако на пример у улици Јанка Чмелика 36 пронађена мања праисторијска остава у којој су пронађени фалсификовани новчићи са ликом [[Александар Велики|Александра Македонског]], а претпоставља се да су фалсификатори били [[Келти]]. Такође, на месту данашње нове зграде [[Матица српска|Библиотеке Матице српске]] током радова 1991. године, пронађено је гробље из [[Бронзано доба|бронзаног доба]], део [[Словени|словенског]] насеља и [[Хришћанство|хришћанско]] гробље. Међутим, овај период није богат писаним документима и тешко је утврдити да ли је било и неког већег насеља или само мањих насеобина од по неколико кућа.<ref>{{Cite book|last=Randelj|first=Đorđe|title=Novi Sad slobodan grad|location=Novi Sad|year=1997|language=Serbian}}</ref> [[Датотека:Tabula hungariae.jpg|мини|220п|Насеље Бистрица (''-{Bistritz}-'') на подручју данашњег Новог Сада, уцртано на Лазарусовој карти Угарске из 1528. године]] [[Датотека:Bistrica novi sad 16th century.JPG|мини|220п|Насеље Бистрица (''-{Bistritz}-'') на подручју данашњег Новог Сада, уцртано на мапи фламанског картографа Герхарда Меркатора из 16. века]] Са локалитета Клиса—Барутана потичу налази који се везују за [[Енеолит|бакарно доба — енеолит]] (3000—2000. година пре нове ере), када долази до прекида са [[неолит]]ском традицијом и појавом нових култура, чији су носиоци степски [[номад]]и, односно говорници [[Индоевропски језици|индоевропских језика]]<ref>Богдан Брукнер, ''Балкан и Средња Европа у праисторији — сличности и разлике у развоју'', Нови Сад, 1992.</ref> који се досељавају са [[Источна Европа|истока Европе]]. На налазиштима на [[Детелинара|Детелинари]] заступљени су трагови [[Латенски период|латенског периода]], који се везује за експанзију [[Келти|Келта]]. У 1. веку нове ере, на подручје Бачке досељава се [[Сармати|сарматско]] племе [[Јазиги]], а налази римског новца на подручју Новог Сада сведоче о трговачким везама Јазига и [[Римљани|Римљана]]. На подручју данашњег Новог Сада археолози су пронашли трагове четири сарматска насеља: на Клиси, Сајлову, Салајци и Југовићеву.<ref name="automatski_generisano1">[http://mek.niif.hu/06700/06758/pdf/revai18_3.pdf Újvidék]. ''Révai nagy lexikona, vol. 18.'' p. 612. Hungarian Electronic Library. (in Hungarian)</ref> Први историјски документ који говори о постојању насеља на подручју Новог Сада је повеља [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] краља [[Бела IV|Беле IV]] из 1237. године у којој дарује новој цистерциској опатији у [[Петроварадин|Белакуту]] (средњовековно утврђење на локацији данашње [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]]) имања и села на [[Бачка|бачкој]] страни. У повељи се помињу места [[Варадинци|Петурварад]] (названо још и стари Петроварадин, Вашарош—Варад и Варадинци), два Зајола ([[Горње Сајлово (бивше насеље)|Горњи]] и [[Доње Сајлово (бивше насеље)|Доњи]], познати и као Сајол, Исаилово и коначно, што је и данашње име, као [[Сајлово]]) и [[Бакшић|Бакша]] (познато и као Бакшић, Бачић, Бакшафалва).<ref>Triva Militar, Novi Sad na raskrsnici minulog i sadanjeg veka. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2000|id=|pages=320}}</ref> Археолози су доказали да је Петурварад (Вашарош—Варад) био смештен код старе Барутане на Темеринском путу, односно код Темеринске петље, а ово је било и најзначајније средњовековно насеље на подручју данашњег Новог Сада, на бачкој обали [[Дунав]]а. Насеље је било повезано скелским превозом преко Дунава са тврђавом и манастиром на [[срем]]ској обали. Ово је било велико насеље [[Словени|словенског живља]] које датира из периода сеобе народа (5—6. век).<ref name="autogenerated6" /> На [[Сајлово|Сајлову]] и другим локацијама где се претпоставља да су била насеља Зајол налажени су током година трагови људи из средњег века, као и гробља старија од 10. века, тако да је скоро сигурно да су ова насеља постојала, али се претпоставља да су се премештала током векова. Наиме, у та времена су доста чести били проласци пљачкашких хорди па су становници бежали и кад би се вратили поново би зидали насеље, често и даље од првобитног станишта. За насеље Бакша (Бакшић) има више теорија где се налазило, али последња ископавања, нарочито из Католичке порте и других локација у центру Новог Сада (попут Његошеве 10 где је 2002. године пронађен део средњовековног насеља са стамбеним објектима), све више говоре да је било смештено не северно од улице Алексе Шантића у правцу [[Телеп]]а, него ближе [[стари град (Нови Сад)|центру]]. На подручју града постојало је и средњовековно насеље [[Сент Мартон]] (или Ке Сент Мартон) и налазило се западно од Бакше уз скоро саму обалу Дунава, у правцу [[Футог]]а. Постојање овог насеља је потврђено откривањем скелета са ратном опремом 1961. године у улици Ватрослава Јагића 21 на Телепу. У средњем веку су такође постојала и насеља [[Биваљош]] (које се, према претпоставци, налазило на подручју данашње [[Слана Бара|Слане Баре]]) и [[Бистрица (бивше насеље)|Бистрица]] (чији положај се не може са сигурношћу утврдити).<ref name="autogenerated6">Бранко Ћурчин, Слана Бара некад и сад, Нови Сад, 2002.</ref> Већина ових насеља је више пута уништавана и поново оснивана, најпре због похода [[Монголско царство|Монгола]] у 13. веку, а потом и каснијих ратова [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] и [[Османско царство|Турске]]. Мада је становништво бежало пред ратним страдањима, оно се и враћало, тако да и турски списи о наплати пореза говоре о више десетина кућа у [[Горње Ливаде|Сајлову]], [[Бакшић]]у, [[Варадинци]]ма, Биваљошу и другим околним насељима. По пореском списку из 1522. године, међу становницима ових насеља срећу се како [[Мађари|мађарска]] тако и [[Словени|словенска]] имена (Божо, Радован, Радоња итд.),<ref>Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.</ref> да би по турским подацима из 1590. године на овом подручју било забележено 105 кућа које плаћају порез — и то искључиво [[Срби|српских]].<ref name="autogenerated3">Ђорђе Рандељ, ''Нови Сад — слободан град'', Нови Сад, 1997.</ref> Пошто се зна да је било и Срба који нису плаћали порез (уколико су рецимо били у турској служби), онда је број становника ових насеља сигурно био већи. Мада није до краја потврђено, претпоставка је да ће потомци становника ових насеља, углавном [[Срби]], чинити неке од првих становника Рацке вароши (Рацког града, Рацког села, Рацког шанца, Петроварадинског шанца), из које ће се касније развити и Нови Сад. Документи из периода оснивања Рацке вароши, конкретно карте, говоре и да је на месту садашњег укрштања Булевара Цара Лазара и Кеја Жртава Рације било и насеље ''-{[[Croaten Stadt]]}-'', односно како се претпоставља рибарско село насељено [[Хрвати]]ма. Постоје претпоставке да је било и других насеља, али за сада нема чврстих археолошких доказа који иду томе у прилог. За насеље Бистрица (''-{Bistritz}-''), настањено словенским живљем, које се помиње на више карата, углавном из 16. и 17. века, прекопута Петроварадинске тврђаве (између осталих, и на карти чувеног [[Фландрија|фламанског]] картографа [[Герхард Меркатор|Меркатора]] (1512—1594), који је картографију поставио на строго научне основе), археолози до сада нису налазили материјалне доказе постојања. Недавно су на подручју данашњег Новог Насеља — Бистрице нађени остаци средњовековног села, с тим да их археолози не поистовећују са старом Бистрицом.<ref>Агнеш Озер, Живот и историја у Новом Саду, Нови Сад, 2005.</ref> Најважнији археолошки локалитети који су мање или више испитани у Новом Саду, не рачунајући [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинску тврђаву]], налазе се на потезу [[Слана Бара|Слана бара]], [[Клиса]] (на месту Барутана), Сајлово—[[Југовићево]] и [[Ченеј]], као и у улицама Матице српске 3, Милеве Марић, Ватрослава Јагића 21, Јанка Чмелика, Позоришни трг 8, Лазе Телечког 6 и 8, Николе Пашића 16, 18 и 19, Трг слободе 5, Његошева 10, Цара Душана и Трг Марије Трандафил 5. Ту су проналажене ископине из праисторије, антике, средњег века и новог века.<ref name="automatski_generisano1" /> === Оснивање и развој === [[Датотека:Ratzen stadt 18thcentury.jpg|мини|лево|220п|Карта Новог Сада (''-{Ratzen Stadt}-'') са околином, почетак 18. века]] [[Датотека:Ratzenstatt and almas 1716 17.jpg|мини|лево|220п|Карта Новог Сада са околином из 1716—1717. године, на којој су убележени Нови Сад (Рацка варош — ''-{Ratzenstatt}-'') и село Алмаш]] [[Датотека:Ratzen Stadt01.jpg|мини|лево|220п|Карта Новог Сада из 1745. године, на којој је Нови Сад убележен под именом Рацка варош (''-{Ratzen Stadt}-'')]] Сматра се да је насеље на левој обали [[Дунав]]а из кога ће се развити данашњи Нови Сад основано после изгона Турака из ових крајева 1694. године — а вероватно и коју годину раније јер је сасвим сигурно да је већ 1692. године, када је почела изградња [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], на левој обали Дунава могло бити [[колиба]] занатлија који су пратили градитеље и аустријску војску.<ref>Agneš Ozer, Život i istorija u Novom Sadu. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2005|id=|pages=15}}</ref> Ово насеље је првобитно било познато под именима: ''[[Раци|Рацка]] варош'' (''-{Raitzenstadt}-'', ''-{Ratzen Stadt}-'', односно Српски град) и ''Петроварадински Шанац'', а касније је (1748. године) добило име Нови Сад. Првобитни становници насеља били су огромном већином [[Срби]], али и [[Немци]], [[Јевреји]], [[Мађари]], [[Јермени]], [[Бугари]], [[Цинцари]] и [[Грци]], o чијем присуству говоре многи архитектонски и културни споменици. Од 1702. године, насеље је у саставу [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршке]] војне границе, а 1708. године постаје седиште [[Епархија бачка|бачког владике]] и главно место бачког дела подунавске [[војна крајина|војне границе]]. После новог Аустријско—турског рата и успостављања нових државних граница 1718. године, Рацка варош није више погранично место, него се развија у трговачко насеље у којем се размењују плодови Сремско—фрушкогорског виногорја и житородне Бачке равнице.<ref name="Sajti">{{cite journal|title=The Former 'Southlands' in Serbia: 1918—1947|last=Sajti|first=Enikő A.|authorlink=Enikő A. Sajti|url=http://www.hungarianquarterly.com/no181/9.html|volume=XLVII|date=пролеће 2006|journal=The Hungarian Quarterly|accessdate=4. 8. 2009|issue=181|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090606021020/http://www.hungarianquarterly.com/no181/9.html|archive-date=6. 6. 2009}}</ref> Године 1718., готово комплетно становништво села [[Алмаш]] (налазило се између [[Темерин]]а и [[Србобран]]а) пресељава се у Рацку варош (у данашњи [[Алмашки крај]]), чиме се становништво вароши нагло умножило. По подацима из 1720. године Рацка варош је имала 112 [[Срби|српских]] домова, као и 14 [[Немци|немачких]] и 5 [[Мађари|мађарских]].<ref>Др Душан Ј. Поповић, ''Срби у Војводини'', књига 2, Нови Сад. (1990). стр. 325.</ref> Рацка варош у то време постаје „Коморска варош”, са зачецима урбаних одлика, а будући да се налазио у саставу војне границе, град је по становништву био подељен на војни и цивилни део. Године 1748. богати грађани Рацке вароши (неколико Срба и два Немца) одлазе у [[Беч]], где за 80.000 рајнских форинти купују од царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]] статус [[Слободни краљевски градови|слободног краљевског града]]. Поставши слободан краљевски град, Нови Сад добија и данашње име. Царица тим поводом, 1. фебруара (који је од 1996. године и службени Дан Града) 1748. издаје едикт који каже: {{цитат|Ми, ''Марија Терезија'', Божјом милошћу царица [[Свето римско царство|римска]] а краљица [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]], [[Чешка|Чешке]], [[Далмација|Далмације]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Славонија|Славоније]], [[Раме]], [[Србија|Србије]], [[Галиција|Галиције]], [[Лодомерија|Лодомерије]] итд. итд. дајемо гласом овога писмена на знање свакоме, кога се тиче [...] да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град, који лежи на другој страни Дунава у Бачкој жупанији на земљишту [[Сајлово]], силом наше краљевске моћи и угледа из раније наведених разлога [...] учинимо својим слободним краљевским градом и да га уврстимо, примимо и упишемо у број, круг и ред осталих наших слободних краљевских градова наше краљевине Угарске тако и наших наследних земаља, укидајући му досадашње име Петроварадински Шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Неопланта, [[Мађарски језик|мађарски]] -{Uj-Videgh}-, [[Немачки језик|немачки]] пак -{Ney-Satz}-, [[Српски језик|српски]] Нови Сад и [[Бугарски језик|бугарски]] -{Млада Лоза}-.}} Још пре успостављања првог магистрата новог слободног краљевског града, иселили су се из њега [[Граничар (лице)|граничари]]. Августа 1746. године, када се приступило развојачењу граница у Бачкој, око 150 граничарских породица изјавило је да остаје у Шанцу, док се око 200 породица изјаснило за војни статус па према томе и за сеобу. У току 1747. године, ове су породице пресељене у [[Срем]], а командант [[Секула Витковић]] — пошто је своју кућу и башту продао граду — одселио се 1748. у [[Стари Бановци|Старе Бановце]].<ref name="UrbNS">Завод за урбанизам: „Еколошки Атлас Новог Сада” („Ecological Atlas of Novi Sad”), page 14-15, 1994.</ref> [[Датотека:Petrovaradin ship 1821.jpg|мини|десно|250п|Петроварадин и Нови Сад 1821. године]] Због статуса слободног краљевског града, Нови Сад доживљава нагли привредни развој и напредак, тако да шездесетих година 18. века има око 8.000 становника — претежно занатлија и трговаца, али и ратара и повртара. По узору на слободне градове тога времена, Новим Садом управља магистрат — на челу са судијом и дванаест сенатора. Србима је обезбеђена половина од укупног броја чланова магистрата, а судија, градски капетан и други се бирају наизменично из српске и других народности. 1780. године, Нови Сад има око 2.000 домова, од којих 1.144 српска.<ref>Др Душан Ј. Поповић, ''Срби у Војводини'', књига 2, Нови Сад. (1990). стр. 326.</ref> 1771. и 1838. године град је страдао од поплава. У првој половини 19. века, Нови Сад је био највећи српски град.<ref name="autogenerated3" /> (Око 1820. године град је имао око 20.000 становника, од којих су око две трећине били Срби,<ref>Јован Миросављевић, ''Нови Сад — атлас улица'', Нови Сад, 1998.</ref> а данашњи највећи српски град, [[Београд]], није достигао приближан број становника пре 1853. године.)<ref name="autogenerated3" /> Још 1817. године, [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] говори за Нови Сад да је „данас највеће општество српско на свијету”,<ref name="autogenerated2">''30 година месне заједнице „7. јули” у Новом Саду 1974—2004'', Нови Сад, 2004.</ref> док [[Павел Јосеф Шафарик|Шафарик]] 1813. године говори да је „овде гнездо Српства”.<ref name="autogenerated2" /> У то доба Нови Сад је био центар политичког, културног и друштвеног живота целокупног српског народа. У Новом Саду су у то време стално боравили или се дуже задржавали [[Светозар Милетић]], [[Михаило Полит-Десанчић|Полит—Десанчић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Лаза Костић]], [[Ђорђе Натошевић]], [[Илија Вучетић]], [[Стеван Брановачки|Стефан Брановачки]], [[С. Павловић]], [[Теодор Мандић]], [[Л. Станојевић]], [[А. Хаџић]], [[Коста Трифковић]], [[Арса Пајевић]], као и многи виђенији емигранти из Србије. Све ово били су разлози да Нови Сад буде прозван „[[Српска Атина|Српском Атином]]”. <gallery mode="packed"> Датотека:Ratzen Statt, 1698.jpg|Нови Сад (Рацка варош) и Петроварадин 1698. године Датотека:Novi sad map 1745.jpg|Мапа Новог Сада из 1745. године Датотека:Pontoon bridge in Novi Sad, early 19th century.jpg|Панорама Новог Сада са понтонским мостом, почетком 19. века Датотека:Novi sad map 1805.jpg|Мапа Новог Сада из 1805. године Датотека:Novi sad 19thcentury03 02.jpg|Поглед на Нови Сад са Лиманом (19. век) Датотека:Novi sad 19thcentury02.JPG|Нови Сад и Петроварадинска тврђава у првој половини 19. века Датотека:Petrovaradin after 1830.jpg|Новосадска обала и Петроварадинска тврђава после 1830. године </gallery> === Револуција 1848. и 1849. године === У почетку националних превирања 1848. године, Нови Сад има значајну улогу. У њему је 26. марта на заједничком скупу „општества српског” донета петиција од 16 тачака, услов за самоуправне слободе [[Срби|Срба]] у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]]. У граду је смењен дотадашњи магистрат и изабран нови, састављен искључиво од Срба, а одавде ће потећи и иницијатива за одржавање [[Мајска скупштина|Мајске скупштине]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] (13—15. мај 1848), на којој је проглашена аутономна [[Српска Војводина]], у чијем ће саставу бити и Нови Сад.<ref>[http://mek.niif.hu/06700/06758/pdf/revai18_3.pdf Lien web Újvidék Site de la Bibliothèque électronique hongroise] ''Révai nagy lexikona страна 612.'' Приступљено 7. март 2019.</ref> Пре проглашења Српске Војводине у Сремским Карловцима, новосадски Срби изабрали су на збору у Новом Саду депутацију, која је 8. априла отишла у [[Братислава|Пожун]], да се споразуме са [[Лајош Кошут|Лајошем Кошутом]] о односима између нове револуционарне мађарске владе и војвођанских Срба. Споразум није постигнут и тиме је на територији данашње [[Војводина|Војводине]] отпочео крвави рат између Срба и [[Мађари|Мађара]]. У рату је нарочито страдао Нови Сад, који је мађарска војска разорила, бомбардовањем са [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], а град је изгубио већину свог становништва. Од преко 2.800 зграда и кућа остало је једва 800, а становништво се разбежало на све стране. После гушења мађарског устанка, у град се поново враћа део становништва, али ће попис из 1850. године у граду избројати само 7.102 становника, што није ни половина броја од 20.000 колико је Нови Сад имао становника пре револуције. Требаће двадесет година да се број становника обнови, тако да је тек пописом из 1870. године забележено да Нови Сад има 19.000 становника, што је број приближан некадашњем. Колико је град био уништен у револуцији говоре и подаци о идејама аустријских званичника да се изгради нови град, неколико километара узводно.<ref>[https://www.kcns.org.rs/agora/revolucija-1848-i-proglasenje-srpske-vojvodine/ Revolucija 1848 i proglašenje Srpske Vojvodine] Приступљено 12. март 2019.</ref> === Нови Сад до Првог светског рата === Између 1849. и 1860. године, Нови Сад се налазио у оквиру [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводства Србије и Тамишког Баната]], засебне хабзбуршке покрајине чије је административно седиште био [[Темишвар]]. После укидања ове покрајине, Нови Сад је део [[Бачко-бодрошка жупанија|Бачко—бодрошке жупаније]] у оквиру хабзбуршке [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. Административно седиште ове жупаније био је град [[Сомбор]].<ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000). стр. 307.</ref> [[Датотека:Svetozar Miletic w.jpg|мини|лево|250п|Светозар Милетић]] У политичкој и културној сфери, Нови Сад је задржао своју стару улогу и знатно је предњачио, не само испред [[Војводина|војвођанских]], већ и испред других [[Срби|српских]] и [[Југославија|југословенских]] градова. 1863. године у Новом Саду је излазило 9 српских листова, док су у [[Београд]]у тада излазила 4, а у Загребу 6 листова. [[Матица српска]] се преселила из [[Будимпешта|Будимпеште]] у Нови Сад 1864. године, а нешто раније (1861. године) у граду је основано и [[Српско народно позориште]]. 1865. године поново се формира [[Српска гимназија]] са вишим разредима. У граду се стицала и група људи, која ће деценијама водити војвођанске Србе у широку борбу за своја национална и демократска права. Носилац те интензивне политичке и културне акције је [[Светозар Милетић]], а следе га [[Јован Јовановић Змај]], [[Јован Ђорђевић (књижевник)|Јован Ђорђевић]], [[Лаза Костић]] и други.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад, 2005.</ref> Иако је и даље био политички и културни центар војвођанских Срба, до краја 19. века етнички састав новосадског становништва знатно се изменио, а већ осамдесетих година овог века вођство у градској управи прелази у руке [[Мађари|Мађара]] и од тада су за саборске посланике бирани искључиво њихови представници. Од оснивања Новог Сада 1694. године, најбројнија етничка група у граду били су Срби, док бројнијег мађарског становништва овде нема све до половине 19. века. После 1867. године, Нови Сад се налази под управом [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] дела [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]]. Током овог периода, политика [[Мађаризација|мађаризације]], коју је спроводила угарска влада, утицала је на промену демографске структуре града, односно, од претежно српског Нови Сад је добио етнички мешовит карактер. По попису из 1880. године, 41,2 % становника града је говорило [[Српски језик|српским]], а 25,9 % [[Мађарски језик|мађарским језиком]]. До 1910. године, процентуално учешће говорника српског језика пало је на 34,52 %, док се процентуално учешће говорника мађарског језика попело на 39,72 %.<ref name="autogenerated4">[http://www.talmamedia.com/php/district/district.php?county=B%E1cs-Bodrog -{Bács-Bodrog County}-] {{Webarchive|url=https://archive.is/20121216114127/http://www.talmamedia.com/php/district/district.php?county=B%E1cs-Bodrog |date=16. 12. 2012.}}, Приступљено 8. април 2013.</ref> [[Датотека:Novi Sad Rathaus bei Nacht.jpg|мини|десно|250п|Градска кућа у Новом Саду, саграђена 1895. године]] Ове пописне податке ипак треба узети са резервом, јер се не може са сигурношћу рећи да ли су Мађари или Срби били најбројнији народ у граду 1910. године, с обзиром да многи историчари оспоравају тачност резултата пописа из 1910. године будући да овај попис није бележио етничку припадност грађана, нити је бележио искључиво матерњи језик, већ је такође бележио „најчешће говорен језик”,<ref>A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809—1918, 1948.</ref> тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика, с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији. У говорнике мађарског језика урачунато је и 2.326 [[Јевреји|Јевреја]], који су се декларисали да се служе мађарским језиком<ref name="autogenerated4" /><ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000). стр. 320.</ref> (по попису из 1910. године, укупан број говорника мађарског језика у Новом Саду, укључујући и поменуте Јевреје, био је 13.343, док је број говорника српског језика био 11.594).<ref name="autogenerated4" /> Још један пропуст пописа из 1910. године био је тај што у попису нису бележени само стални становници града, већ такође и привремени становници, који нису живели у граду већ су овде били стационирани по дужности војне или цивилне службе.<ref name="autogenerated4" /> Мађарско становништво је у ово доба имало градску управу у својим рукама и мада се мађарски тада морао говорити у Градској кући и јавним здањима, српски језик је преовлађивао у трговинама, на пијаци и по улицама, јер поред Срба мештана и свакодневна српска потрошачка публика из околине давала је српско обележје Новом Саду. На данашњем општинском подручју Града Новог Сада, укључујући Нови Сад и околна насеља са бачке и сремске обале Дунава, било је 1910. године 74.854 становника, од чега је 29.611 (39,55 %) говорило српски језик, 18.379 (24,55 %) говорило мађарски језик, 14.026 (18,73 %) говорило немачки језик, 6.899 (9,21 %) говорило словачки језик и 4.945 (6,6 %) говорило хрватски језик.> Ова релативна већина Срба на данашњем општинском подручју Града Новог Сада била је невидљива на званично исказаним резултатима пописа из 1910. године, јер су тадашње административне границе општина биле уређене на другачији начин, тако да је у самом граду попис као главни језик исказао мађарски, а у општинском подручју Новог Сада на бачкој обали Дунава (тада административно одвојеном од урбаног дела града) главни језик исказан на попису био је [[Словачки језик|словачки]].<ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000), стр. 325</ref> Привредни развој града у другој половини 19. века омеђен је карактеристикама тадашње Аустроугарске монархије, која је у индустријској експанзији помало заостајала за државама [[Западна Европа|западне Европе]]. Осамдесетих година 19. века Нови Сад је имао само свилару, а нешто касније саграђена је кланица, затим плинара, а 1910. године и електрична централа. Изградњом магистралне железничке пруге, 1883. године, која га је повезивала са Будимпештом, Нови Сад добија на значају, али је индустрија у граду и даље занемарива.<ref>[http://adatbazis.mtaki.hungary.com/?mtaki_id=109362&settlement_name={{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}}{{Мртва веза}} -{Web Page Under Construction}-{{Ботовски наслов}}]</ref> [[Датотека:Panorama Novog Sada.jpg|мини|центар|600п|Панорама Новог Сада почетком 20. века]] === Између два светска рата === [[Датотека:JasaTomicNS.jpg|мини|десно|200п|Споменик Јаши Томићу у Новом Саду]] [[Аустроугарска]] монархија се крајем октобра 1918. године распала, а 3. новембра и капитулирала. Предратни српски политичари и родољуби почели су да се окупљају и да организовано делују у Новом Саду већ почетком јесени 1918. године; међу њима је покренуто питање организовања одбора који би по слому Аустроугарске преузео власт у граду из руку мађарске управе. Први такав неформални одбор створен је на иницијативу [[Јаша Томић|Јаше Томића]], предратног вође [[Српска народна радикална странка|Српске народне радикалне странке]]. Радикали око Јаше Томића састали су се 27. октобра у [[Суботица|Суботици]] са виђенијим људима и договорили се да се створи „средишња управа наших покрајина” ([[Банат]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]]), што је и учињено по њиховом повратку. Образован је привремени [[Српски народни одбор]], са задатком да у ''интеррегнуму'' преузме прерогативе власти и обезбеди ред до успостављања редовног поретка.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005). стр. 193.</ref> Дана 2. новембра чланови Српског народног одбора су се договорили да се организује народна стража, а истог дана на улицама се појавило обновљено социјалдемократско гласило ''[[Слобода]]'', које је најавило национално ослобођење српског народа у Војводини (претходно је издавање свих српских листова било обустављено у лето 1914. године). У Нови Сад је возом из горње Угарске стигло око 1.500 српских заробљеника и интернираца, а један од повратника из ропства — потпоручник српске војске [[Бошко Павловић]] — на сопствену иницијативу организовао је приспеле војнике и заједно са њима ставио се на располагање Српском народном одбору.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005), стр. 206</ref> [[Датотека:Velika-narodna-skupstina-1918.jpg|мини|лево|300п|Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918; Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији]] Одбор је разаслао општинама у Банату, Бачкој и Барањи „пожурнице”, у којима је апеловао да се оснивају народни одбори, који се имају покоравати једино његовим наредбама и упутствима. Српском народном одбору стизала су обавештења о нередима које су изазивали распуштени аустроугарски војници. У одбору је решено да се „крилатице” на новосадском аеродрому искористе за извиђање кретања непријатељских трупа и да се упути позив [[Дунавска дивизија|Дунавској дивизији]] српске војске — која је ушла у [[Срем]] — да што хитније упути своје јединице и у Бачку. Српски народни одбор упутио је ултиматум команданту немачких трупа да 8. новембра, најкасније до шест часова ујутру, његови војници напусте град. По изласку и последњег непријатељског војника, Бошко Павловић је наредио да српске страже заузму све важне пунктове у граду, а у ноћи између 8. и 9. новембра мандатори Српског народног одбора су и званично преузели власт у Новом Саду од мађарског Магистрата. На седници је, пола сата пре поноћи, власт прешла у српске руке, тако да су новосадски Срби фактички сами себе ослободили дан пре уласка српске војске у Нови Сад 9. новембра.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:462876-Novi-Sad-Velika-svecanost-povodom-oslobodjenja-grada Велика свечаност поводом ослобођења града (''Вечерње новости'', 9. новембар 2013)]</ref> Када је јављено да [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српска војска]] долази у Нови Сад, у сусрет јој је пошло у току преподнева око 400 коњаника — који су били у народним оделима, а носили су српски барјак. На мосту је српске војнике у име Новосађана први поздравио угледни грађанин [[Сава Стојковић]], члан Управног одбора [[Матица српска|Матице српске]]. Он је окићену српску заставу предао мајору [[Војислав Бугарски|Војиславу Бугарском]], као команданту јединице српске војске која је имала част да ослободи Нови Сад. Потом је, уз присуство мноштва грађана, на главном градском тргу приређен дочек српској војсци, а добродошлицу им је са балкона Матице српске зажелео Јаша Томић.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005). стр. 233.</ref> После спроведених избора по свим војвођанским местима (од 18. до 24. новембра), у Новом Саду се 25. новембра 1918. године састала [[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи|Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање]], која званично проглашава отцепљење ових региона од [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] и њихово присаједињење [[Краљевина Србија|Србији]], а на истој скупштини формира се и покрајинска влада ([[Банат, Бачка и Барања|Народна управа]]) [[Банат, Бачка и Барања|Баната, Бачке и Барање]] са седиштем у Новом Саду. Затим је једна делегација предвођена [[Јаша Томић|Јашом Томићем]] и [[Блашко Рајић|Блашком Рајићем]] отпутовала у [[Београд]], где су највиши политички и војни фактори Краљевине Србије примили одлуку Велике народне скупштине о присаједињењу Србији „с пуним задовољством и одобрењем”. Власти у Београду, међутим, никад нису званично признале новоформиране покрајинске органе власти, који су наставили да функционишу до 12. марта 1919. године, када је одржана последња седница Народне управе.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005), стр. 273</ref> [[Датотека:Novi Sad 1920.jpg|мини|лево|250п|Нови Сад 1920. године]] Дана 1. децембра 1918. године, проглашено је [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]], а Нови Сад улази у ту нову државу као саставни део [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Иако је до 1918. године имао улогу културног и политичког центра [[Срби|Срба]], Нови Сад до тада није био административни центар неке значајније управне територије или покрајине, што се уласком у нову државу мења: од 1918. до 1922. године, Нови Сад је административни центар покрајине [[Банат, Бачка и Барања]], а такође (1921—1922. године) и административни центар [[Бачко-барањска жупанија|Бачко—барањске жупаније]], која је обухватала Бачку и Барању, затим је (од 1922. до 1929. године) административни центар [[Бачка област|Бачке области]], која је обухватала западне делове Бачке и Барању, да би [[1929]]. године постао административни центар [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]], једне од покрајина [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. По попису из 1921. године, Нови Сад је имао 39.122 становника, од којих је 16.293 говорило [[Српски језик|српски]], 12.991 [[Мађарски језик|мађарски]], 6.373 [[Немачки језик|немачки]] и 1.117 [[Словачки језик|словачки]].<ref>Агнеш Озер, ''Живот и историја у Новом Саду'', Нови Сад. (2005). стр. 15.</ref> Јачање индустрије увећавало је и становништво града. До пописа из 1931. године број становника града нарастао је на 63.985, делимично и због тога што је Нови Сад у том периоду административно уједињен са [[Петроварадин]]ом, па се подаци са пописа из 1931. године односе на оба насеља (Петроварадин је тада имао око 5.000 становника). За разлику од пописа из 1921. године, на којем су говорници српског језика у Новом Саду чинили релативну већину од 41,1 %, попис из 1931. године бележи апсолутну већину од 50,4 % говорника српског или [[Хрватски језик|хрватског]] језика у уједињеном граду<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005). стр. 290.</ref> (у Петроварадину су тада већинско становништво били [[Хрвати]]). [[Датотека:Banovina Palace, Novi Sad, Vojvodina, Serbia - 20050516.jpg|мини|десно|250п|Зграда „Бановине”, саграђена 1939. године]] У нову југословенску државу Нови Сад уноси културно благо и институције, као што је [[Матица српска]] са [[Летопис Матице српске|летописом]], [[Српско народно позориште]], затим изузетно значајна библиотека и сликарске галерије… Привреда Новог Сада у тадашњој аграрној земљи је веома истакнута, а комунално уређење без премца у Југославији. У њему се налази знатан број стручне и техничке интелигенције, друштвени живот са развијеним културним и економским захтевима, веома развијене радне навике, дисциплина рада и стручно знање. Као административни центар Дунавске бановине, Нови Сад добија многе монументалне грађевине, као што су „Бановина” (садашња зграда [[покрајинска влада Војводине|покрајинске владе]] и [[скупштина Аутономне Покрајине Војводине|скупштине]]), Танурџићева палата, Раднички дом и друге.<ref>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25, Нови Сад. (2005), стр. 298</ref> Нови Соколски дом је освећен 1. децембра 1936. === Други светски рат === Иако је 12. децембра 1940. године потписала Уговор о сталном миру и вечитом пријатељству са [[Краљевина Југославија|Краљевином Југославијом]], [[Краљевина Мађарска|Хортијева Мађарска]] се није одрекла претензија на северне делове југословенске територије. После обарања [[Тројни пакт|Тројног пакта]] у Југославији крајем марта 1941. године, у војним и политичким круговима Хортијеве Мађарске дилеме око напада на Југославију није било. Једини услов који је требало испунити било је тражење формалног разлога који би оправдао такав корак. Догађаји који су уследили после уласка [[трећи рајх|немачких]] трупа у Југославију уклонили су и ту препреку. Формирање [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] 10. априла 1941. године, протумачено је као престанак постојања Југославије, што је ослобађало обавезе из Уговора о пријатељству, те је Мађарска влада на седници од 10. априла 1941. године одобрила заповест регента [[Миклош Хорти|Миклоша Хортија]] о ратним операцијама у „јужним крајевима”. Два дана касније, мађарске фашистичке трупе су прешле мађарско—југословенску границу и за непуна четири дана, без борбе, заузеле [[Бачка|Бачку]], [[Барања|Барању]], [[Међимурска жупанија|Међумурје]] и [[Прекомурје]]. У окупацији ових територија је учествовало око 80.000 мађарских војника и официра.<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 69.</ref> У ноћи између 11. и 12. априла у ваздух су одлетели новосадски мостови на Дунаву, Мост краљевића Томислава и Железнички мост, а порушила их је [[југословенска народна армија|Југословенска армија]] приликом повлачења из Бачке. У граду су се појавили наоружани „немзетери” и „[[дунавске Швабе|фолксдојчери]]” да контролишу улице и насеља. У периоду од 11. априла па до окупације града локални [[Немци]] су преузели све установе у граду и градски аеродром и три дана обављали сву власт. 13. априла у град улазе мађарске окупационе трупе, а део локалног [[Мађари|мађарског]] и немачког становништва их дочекује са заставама, цвећем и музиком. Улазак окупатора пропраћен је појединачним убиствима и организованим нападом на ненаоружано становништво [[Салајка|Салајке]], дела града претежно настањеног [[Срби]]ма. Током 14. и 15. априла убијено је око 300 новосадских Срба, а до краја априла још око 200.<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 73.</ref> Део немачког становништва је од првог дана окупације незадовољан, јер су локални Немци на овом подручју хтели да оснују своју подунавску државу. У једном немачком листу мађарску војску називају окупаторском, док у једном радиограму немачки локални лидери пишу: „Шта траже Мађари овде? Радије доживотно под [[Хотентоти]]ма, но и један дан дозволити да се на нама распну благодети идеје [[Круна Светог Стефана|круне Светог Стефана]].” [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је, међутим, имао другачије планове за комадање [[Југославија|Југославије]].<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 70.</ref> [[Датотека:Petrovaradin i žrtve racije.JPG|мини|лево|250п|Споменик жртвама рације у Новом Саду]] Власт у граду преузима војна управа, која је имала за циљ да створи „основне услове” за поновно укључивање окупираних територија у оквире „[[Велика Мађарска|Велике Мађарске]]”. Планом денационализације је било предвиђено протеривање готово свег становништва српског порекла из Бачке, а на њихово место досељавање становништва мађарске националности. Међутим, пошто између мађарских и немачких власти није постигнут споразум о протеривању, ова акција је делимично обустављена. Листови на српском језику су забрањени, рад [[Матица српска|Матице српске]] је суспендован, док су имања [[Епархија бачка|Епархије бачке]] стављена под ''секвестар''. Српска гимназија у Новом Саду ради, али се национална историја избацује из наставног програма, док су матуранти морали полагати испит из [[Мађарски језик|мађарског језика]] и мађарске националне историје.<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 14.</ref> Крајем августа и почетком септембра 1941, укинута је војна управа а уместо ње формирана цивилна, чијим је увођењем створена [[Бачко-бодрошка жупанија|Бачко—бодрошка жупанија]] са седиштем у [[Сомбор]]у; у оквиру ове жупаније налазио се и Нови Сад, којем је повраћен статус слободног краљевског града. Нови Сад се тако од некадашњег административног центра [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]] претворио у погранични град на граници [[Миклош Хорти|Хортијеве]] [[Краљевина Мађарска|Мађарске]] и [[Анте Павелић|Павелићеве]] Независне Државе Хрватске. [[Петроварадин]], који је до 1941. године био сједињен са Новим Садом нашао се сада са хрватске стране ове наметнуте границе. На седници мађарског парламента од 16. децембра 1941. године усвојен је „Закон о поновном прикључењу освојених јужних територија мађарској круни и уједињењу са осталим земљама Мађарске”, којим је насилно присвојено суверено право над окупираним југословенским крајевима. Према попису становништва, који су мађарске окупационе власти извршиле крајем 1941. године, а за који су неки историчари рекли да је тенденциозан и да није за јавну употребу,<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 15.</ref> Нови Сад је имао 61.731 становника, од којих је 31.685 (51,3 %) говорило [[Мађарски језик|мађарски]], а 17.039 (27,6 %) [[Српски језик|српски]],<ref name="autogenerated1">''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25. стр. 290.</ref> што представља знатно повећање броја говорника мађарског и смањење броја говорника српског у односу на ранији попис из 1931. године (по попису из 1931. године у Новом Саду је било 32.227 или 50,4 % говорника српског (и хрватског) и 17.354 или 27,1 % говорника мађарског).<ref name="autogenerated1" /> [[Датотека:Partisans in liberated Novi Sad 1944.jpg|десно|мини|десно|200п|Јединице [[7. војвођанска бригада|7. војвођанске бригаде]] улазе у ослобођени Нови Сад.]] Током четворогодишње окупације (од 1941. до 1944. године), окупатори су починили бројне злочине (хапшења, убијања, паљења, стрељања, малтретирања) над српским и јеврејским становништвом града, а један од познатијих масовних злочина је [[Рација у јужној Бачкој|Новосадска рација]] спроведена јануара 1942. године, у којој је убијено и под дунавски лед бачено 1.246 Новосађана, по националности 809 [[Јевреји у Србији|Јевреја]], 375 [[Срби|Срба]], 18 [[Мађари у Србији|Мађара]], 15 [[Руси у Србији|Руса]] и 2 [[Русини у Србији|Русина]], а по полној и старосној структури 489 мушкараца, 415 жена, 177 старих особа и 165 деце.<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 147.</ref> Један од последњих злочина окупатора у Новом Саду било је и масовно одвођење Јевреја, читавих породица, од деце до стараца, у злогласне немачке [[сабирни логор|логоре смрти]] 1944. године.<ref>''30 година месне заједнице „7. јули” у Новом Саду 1974—2004'', Нови Сад. (2004). стр. 41.</ref> Током целог рата, фашисти су укупно убили око 5.000 Новосађана. У току 1944. Нови Сад је бомбардован од стране савезничких авиона, који су за циљ имали стратешке објекте: железнички мост који су Немци подигли на месту порушеног, нека слагалишта материјала, као и извесне установе локалних Немаца, али су том приликом страдале и многе стамбене зграде, нарочито у близини моста.<ref>Милорад Грујић, ''Водич кроз Нови Сад и околину'', Нови Сад. (2004), стр. 15</ref> У Новом Саду је, током целог рата, деловао покрет отпора и [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] под вођством [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У граду се налазило седиште Окружног комитета КПЈ, који је у оквиру Народноослободилачког покрета био део Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. Значајну помоћ у свим облицима рада активистима НОП—а представљао је директивни и пропагандни материјал, који је упркос бројним тешкоћама везаним за одржавање веза, стизао у Бачку од виших партијских и скојевских руководстава. Посебно значајну улогу у том погледу представљали су формирање и рад Агитпроп групе и покрајинске технике у Новом Саду. У периоду свог постојања, од краја јуна до октобра 1941. године, ова група и техника издали су или умножили мноштво материјала који је доспевао у све делове Бачке захваљујући добро организованој мрежи за ’растурање’. И поред постигнутих резултата, рад на војном плану био је веома отежан, а тиме и мање успешан од неких других видова активности КПЈ. У [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]], у партизанским одредима и војвођанским бригадама, непосредно је учествовало 2.365 Новосађана, припадника свих националности.<ref>Милорад Грујић, ''Водич кроз Нови Сад и околину'', Нови Сад. (2004), стр. 20</ref> За заслуге својих грађана у току антифашистичке борбе, као и допринос становника [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Војводине у Народноослободилачком рату]], [[председник СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]] је поводом тридесете годишњице [[дан победе|победе над фашизмом]], 7. маја 1975. године град Нови Сад одликовао [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]], чиме је Нови Сад, уз још седам градова у [[Југославија|Југославији]], стекао почасно звање [[Градови хероји у СФРЈ|града хероја]].<ref>Милорад Грујић, ''Водич кроз Нови Сад и околину'', Нови Сад. (2004), стр. 30</ref> === После 1944. године === [[Датотека:Novi sad razvoj naselja.png|мини|десно|300п|Историјски развој Новог Сада између 1716. и 2009. године]] Дана 22. октобра 1944. године, угрожен надирањем [[Црвена армија|Црвене армије]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], окупатор је напустио Нови Сад, а 23. октобра град су ослободиле [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске]] јединице из [[Срем]]а и [[Бачка|Бачке]], чиме се Нови Сад поново нашао у оквиру (обновљене) [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. Од 1945. године Нови Сад је главни град [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Аутономне Покрајине Војводине]]. У Новом Саду је [[6. априла]] 1945. године одржано историјско заседање [[Главни народноослободилачки одбор Војводине|Главног народноослободилачког одбора Војводине]] (ГНООВ) на коме је донета одлука: "''Да Војводина има да буде у саставу федералне јединице Србије. Да Војводина у саставу федералне Србије има пуну аутономију као аутономна покрајина''".{{sfn|Попов|1977|p=294-295}}{{sfn|Димић|2001|p=296}} На заседању у Новом Саду 30. и 31. јула 1945. године, Скупштина изасланика народа Војводине је потврдила одлуку да се Војводина прикључи федералној [[Социјалистичка Република Србија|Србији]], што је на Трећем заседању [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ—а]] од 10. августа 1945. године једногласно прихваћено, а 1. септембра 1945. године Председништво Народне скупштине Србије донело је Закон о установљењу и устројству Аутономне Покрајине Војводине. По попису из 1948. године, у Новом Саду је највише [[Срби|Срба]] (50,9 %), затим [[Мађари|Мађара]] (16,8 %), [[Хрвати|Хрвата]] (12,1 %), итд. После 1948. године, већина од малобројних преживелих [[Јевреји|Јевреја]] сели се у новоосновану државу [[Израел]], а [[Немци]] одлазе — делом добровољно, а делом под присилом — у [[Аустрија|Аустрију]], [[Њемачка|Немачку]] и [[Јужна Америка|Јужну Америку]] (углавном [[Бразил]] и [[Аргентина|Аргентину]]). [[Црвена армија]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], пак, крајем 1944. и током 1945, интернира неке од [[Бијели покрет|белих]] [[Руси|руских]] избеглица и одводи их натраг у СССР; но, град и даље остаје национално шаролик, а у њега се досељава велик број људи из разних крајева [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Дочекавши слободу са 44.000 становника, град се релативно брзо увећавао, тако да шездесетих година има већ преко 100.000 становника. У периоду после Другог светског рата Нови Сад постаје не само главни већ и највећи град Војводине, а све до тада највећи војвођански град била је [[Суботица]].<ref name="autogenerated1" /> [[Датотека:Khachkar in Novi Sad, 2007.jpg|мини|лево|200п|Споменик на месту порушене Јерменске цркве]] Одмах по ослобођењу, Нови Сад приступа обнови и развијању индустрије. У већ постојећим индустријским гранама град вишеструко повећава производњу, као што оснива и нове. Године 1954. индустрија у граду запошљава око 10.000 радника, да би тај број 1984. године износио око 75.000. Током многобројних урбанизацијских резова у доба социјализма, град губи неке од својих препознатљивих грађевина, као што су Јерменска црква или део Јеврејске улице, а граде се велики булевари и стамбени блокови. Поред старих средњих школа, и нових, које су се у току времена специјализовале и знатно повећале број ђака, Нови Сад добија и више школе. Прво је то Виша педагошка школа (основана 1946. године), а затим Филозофски и Пољопривредни факултет (1954), да би 1960. године најзад био основан и цео самосталан [[Универзитет у Новом Саду|Универзитет]], у чијем је саставу девет факултета и још неколико виших школа. 1980. године почиње да делује и новооснована Војвођанска академија наука и уметности. Године 1965 Нови Сад је задесила катастрофална поплава, када је Дунав достигао рекордних 778&nbsp;cm, после чега је извршена детаљна реконструкција новосадског Кеја. Круне насипа подигнуте су за око 1,2 метра изнад забележеног водостаја, свуда сем на каналу и Кеју.<ref>[https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/herojski-protiv-nabujalog-dunava-pogledajte-kako-se-novi-sad-branio-od-poplava-1965/20g26h5 Херојски против набујалог Дунава, погледајте како се Нови Сад бранио од поплава 1965.] Приступљено 12. март 2019.</ref> Дана 6. октобра 1988. године, у Новом Саду су организоване демонстрације, под чијим је притиском срушена тадашња војвођанска влада. По просутом јогурту који је дељен демонстрантима, а ови га бацали на неке функционере Војводине, овај догађај је остао познат као „[[антибирократска револуција|Јогурт револуција]]”. Циљ ових демонстрација било је рушење тадашњег аутономног статуса Војводине, који је покрајина имала по [[Устав Југославије из 1974|уставу из 1974. године]]. Нови [[устав Србије из 1990. године]] укида државност и федерални статус Војводине и претвара покрајину у територију са ограниченим степеном аутономије. После распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]: одвајања [[Словенија|Словеније]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Република Македонија|Македоније]] и формирања нове [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] 1992. године, Нови Сад изненада постаје други по величини град у трећој Југославији, што му даје додатни замајац у развоју, иако је то доба било веома кризно и турбулентно. (По подацима из 1991. године, највећи град потоње Савезне Републике Југославије био је [[Београд]] са 1.137.000 становника (уже подручје града), затим Нови Сад са 179.000 становника (без [[Петроварадин]]а и [[Сремска Каменица|Сремске Каменице]]), а остали већи градови били су [[Ниш]] са 176.000, [[Крагујевац]] са 147.000, [[Подгорица]] са 118.000, [[Приштина]] са 108.000 и Суботица са 100.000 становника).<ref>Миодраг Милошевић, ''Географија за 8. разред основне школе'', Београд. (1994). стр. 76.</ref> Последњу деценију 20. века у Новом Саду обележили су и многи протести опозиционих странака као и [[демонстрације у Србији 1996—1997.|протести студената]]. Најдужи и најмасовнији протести студената [[Универзитет у Новом Саду|новосадских универзитета]] догодили су се у периоду децембар 1996 — март 1997. Од краја 1998. до краја 2000. године у Новом Саду деловао је [[Народни покрет Отпор у Новом Саду|Народни покрет Отпор]]. === НАТО бомбардовање === [[Датотека:Нато авијација срушила Мост слободе на Дунаву у Новом Саду.jpeg|мини|десно|250п|[[Мост слободе у Новом Саду]] након бомбардовања]] Нови Сад је знатно оштећен у [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовању]] [[1999]]. године; сва три моста на [[Дунав]]у су порушена, оштећене су комуникације, као и водоводни и електрични системи. Рафинерија нафте је готово свакодневно бомбардована, што је изазвало знатну еколошку штету и загађење животне средине. Уништени су и објекти [[Радио-телевизија Војводине|Телевизије Нови Сад]] на [[Мишелук]]у, а оштећени су и стамбени, индустријски и други објекти у појединим деловима града: у [[Индустријске зоне у Новом Саду|Индустријским зонама]], на [[Видовданско насеље|Видовданском насељу]], [[Детелинара|Детелинари]] (основна школа и стамбене зграде), [[Стари град (Нови Сад)|Старом Граду]] (зграда „Бановине”), [[Рибњак]]у, [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]] и [[Шангај (Нови Сад)|Шангају]].<ref>[http://www.mojnovisad.com/vesti/19-godina-od-milosrdnog-nato-bombardovanja-novog-sada-foto-id21077.html 19 година од Милосрдног НАТО бомбардовања ФОТО] Приступљено 12. март 2019.</ref> === Скорашња историја === После [[свргавање Слободана Милошевића|промене власти у Београду 5. октобра 2000. године]] и отварања државе према [[свет]]у, створили су се услови за даљи развој града. Поред обнове порушених мостова и економије уништене дугогодишњим санкцијама, у Новом Саду се нарочито интензивирала изградња стамбених, пословних и других објеката, тако да је по неким тврдњама Нови Сад постао највеће градилиште у земљи,<ref>[http://www.vojvodina.com/naslovna/arhiva/220800.html Vojvodina, Arhiva] {{Wayback|url=http://www.vojvodina.com/naslovna/arhiva/220800.html |date=20091001050554 }}, Приступљено 8. април 2013.</ref> а поред избеглица и расељених лица — која су се овде доселила током ратних година — град је постао стециште и нових економских миграната, као једно од два најразвијенија економска средишта у [[Србија|Србији]] (2009. године, у [[Београд]]у и Новом Саду живело је 31 % од укупног становништва Србије и 40 % запослених, који су стварали две трећине укупног и 50 % индустријског дохотка).<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Dunavsko-savska-koncentracija.sr.html Дунавско-савска концентрација : Шта да се ради : ''ПОЛИТИКА''], Приступљено 8. април 2013.</ref> По попису из 2002. године, општинско подручје Града Новог Сада имало је 299.294 становника, да би 2008. године овај број био процењен на 335.381, а поред општина [[Рашка област|Рашке области]] и [[јужна Србија|југа Србије]], Град Нови Сад је једно од малобројних општинских подручја у Србији са позитивним [[Природни прираштај|природним прираштајем]] (в. чланак ''[[Реални број становника општина и градова Републике Србије 2008. године]]''). О Новосадској рацији је написано неколико књига и организовано неколико јавних изложби у Новом Саду када су биле округле годишњице. Новинар Александар Вељић је 2007. године објавио књигу "Рација - заборављен геноцид" у коме се на 665 страница налазе не само исповести преживелих и родбине жртава већ и низ занимљивих и деценијама дуго скриваних информација од јавности. У фебруару 2015. године јавности је презентован играни филм "Аврамов пас", у коме се говори о страдању Јевреја у Новом Саду за време Новосадске рације. == Становништво == {{Посебан чланак|Демографија Новог Сада|Демографска историја Новог Сада}} [[Датотека:Novi Sad promenade at nigth.JPG|мини|240п|Жива градска променада — Змај Јовина улица]] === Етнички састав 1921. === {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! [[Срби]] || [[Мађари]] || [[Немци]] || [[Јевреји]] || [[Словаци]] || [[Руси]] || [[Словенци]] |- | 16.071 || 13.065 || 6.486 || 2.663 || 1.294 || 672 || 613 |- | colspan = 7|<ref>''Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka'', III. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d.. (1928). стр. 165.</ref> |} Подручје Новог Сада је кроз историју било привлачно за насељавање због свог повољног географског положаја. Пораст становништва у граду бележи се кроз цео послератни период, при чему је у појединим раздобљима он био веома интензиван. На овај пораст је знатније утицао механички прилив него природни прираштај. Најинтензивнији демографски раст Нови Сад је остварио у периоду 1961—1971. године када је остварен пораст становништва за око 37 %. Највећи део досељеног становништва града потиче са подручја [[Војводина|Војводине]] (56,2 %), а затим и са подручја [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] (15,3 %) и [[Централна Србија|централне Србије]] (11,7 %). Према попису становништва из [[2002]]. године, на општинском подручју Града Новог Сада живело је 299.294 становника (од тога 156.328 пунолетних лица), а просечна старост становништва износила је 39,8 година (38,3 код мушкараца и 41,2 код жена). На овом подручју има 72.513 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63. Уже градско језгро Новог Сада (без Петроварадина и Сремске Каменице) има 191.405 становника, док заједно са овим насељима, број становника у урбаном делу Новог Сада износи 216.583. Сам град, као и већина околних насеља, претежно су настањени [[Срби]]ма, са изузетком насеља [[Кисач]] у којем већину становништва чине [[Словаци]]. Према подацима са сајта ЈКП „Информатика” из 2022. године, административно подручје Града Новог Сада има 408.076 становника, док уже градско подручје — које укључује насељена места Нови Сад, Петроварадин и Сремску Каменицу — броји 320.588 становника.<ref>[http://www.nsinfo.co.rs/cyr/broj-stanovnika-po-naseljima Број становника по насељима | ЈКП Информатика<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Према попису из 2002. године, на општинском подручју Града Новог Сада забележене су следеће бројније етничке групе: Срби (75,50 %), [[Мађари]] (5,24 %), [[Југословени]] (3,17 %), Словаци (2,41 %), [[Хрвати]] (2,09 %), [[Црногорци (народ)|Црногорци]] (1,68 %) и остали. На ужем подручју Новог Сада (без Петроварадина и Сремске Каменице) било је 2002. године 73,91 % Срба, 6,03 % Мађара, 3,69 % Југословена, 2,23 % Црногораца, 1,84 % Хрвата, итд. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 250000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 69431 | S02V02 = 76752 | S02V03 = 102469 | S02V04 = 141375 | S02V05 = 170020 | S02V06 = 179626 | S02V07 = 191405 | S02V08 = 231798 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис | п1948=69431<ref>{{Cite book|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003; подаци по насељима| publisher = Републички завод за статистику| location = Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}</ref>| п1953 = 76752 | п1961=102469 | п1971=141375 | п1981=170020 | п1991=179626 | п1991н=177266 | п2002с=195110 | п2002=191405 | п2011=231798 }} |} {{bar box | float = center | title = Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]].<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref> | titlebar = #AAF | width = 300px | bars = {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|197058|78.68}} {{Врста са постотком|[[Мађари у Србији|Мађари]]|green|9735|3.88}} {{Врста са постотком|[[Хрвати у Србији|Хрвати]]|blue|3295|1.31}} {{Врста са постотком|[[Роми у Србији|Роми]]|red|3172|1.26}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|3001|1.19}} {{Врста са постотком|[[Југословени (народ)|Југословени]]|purple|1878|0.75}} {{Врста са постотком|[[Словаци у Србији|Словаци]]|pink|1780|0.71}} {{Врста са постотком|[[Русини у Србији|Русини]]|orange|1721|0.68}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|892|0.35}} {{Врста са постотком|[[Муслимани (народ)|Муслимани]]|gray|870|0.34}} {{Врста са постотком|[[Румуни у Србији|Румуни]]|yellow|772|0.30}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|cyan|568|0.22}} {{Врста са постотком|[[Немци у Србији|Немци]]|black|348|0.13}} {{Врста са постотком|[[Словенци у Србији|Словенци]]|silver|335|0.13}} {{Врста са постотком|[[Украјинци у Србији|Украјинци]]|yellow|301|0.12}} {{Врста са постотком|[[Албанци у Србији|Албанци]]|green|291|0.11}} {{Врста са постотком|[[Руси у Србији|Руси]]|blue|267|0.10}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|red|242|0.09}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци у Србији|Бошњаци]]|lightgreen|126|0.05}} {{Врста са постотком|[[Бугари у Србији|Бугари]]|pink|121|0.04}} {{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|purple|11|0.00}} {{Врста са постотком|остали|gray|1576|0.63}} {{Врста са постотком|Регионална припадност|cyan|8257|3.29}} {{Врста са постотком|неизјашњени|black|12562|5.01}} {{Врста са постотком|непознато|orange|1260|0.50}} | caption = '''укупно''': 250.439 }} {{Графикон пирамида | ширина=300px | наслов= | позадина=#eee | лево2=м | десно2=ж | шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|214|2.00|2.53|270}} {{Врста лево десно|80+|gray|1211|11.34|21.96|2344}} {{Врста лево десно|75-79|gray|2081|19.50|34.17|3646}} {{Врста лево десно|70-74|gray|3351|31.40|44.92|4793}} {{Врста лево десно|65-69|gray|4866|45.60|55.13|5883}} {{Врста лево десно|60-64|gray|4955|46.43|59.40|6339}} {{Врста лево десно|55-59|gray|4536|42.51|53.38|5696}} {{Врста лево десно|50-54|gray|7083|66.38|79.84|8519}} {{Врста лево десно|45-49|gray|7348|68.86|83.33|8892}} {{Врста лево десно|40-44|gray|6183|57.94|69.12|7376}} {{Врста лево десно|35-39|gray|6239|58.47|64.51|6884}} {{Врста лево десно|30-34|gray|6468|60.61|66.68|7115}} {{Врста лево десно|25-29|gray|6776|63.50|71.15|7592}} {{Врста лево десно|20-24|gray|7043|66.00|68.12|7269}} {{Врста лево десно|15-19|gray|6281|58.86|58.43|6235}} {{Врста лево десно|10-14|gray|5093|47.73|46.23|4933}} {{Врста лево десно|5-9|gray|4778|44.77|41.64|4444}} {{Врста лево десно|0-4|gray|4469|41.88|39.36|4200}} | просекм=38.3 | просекж=41.2 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|25888|27082|37281|50168|61989|65087|72513|17716|19038|15566|15170|3581|996|279|85|33|49|2.63}} {{БракНасељаСрбија|74635|24012|44620|2740|3179|84|88853|22920|45482|13265|7080|106}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|35808|708|24|583|7718|929|2625|7046|1025|3038|35246|485|11|330|5167|406|868|7090|1129|1318|71054|1193|35|913|12885|1335|3493|14136|2154|4356|915|2330|2432|1742|1553|2473|5|1|661|1990|2378|2207|3869|5097|2432|45|4|420|2905|4708|4639|5611|6650|4905|50|5|1081}} == Привреда == {{Main|Индустријске зоне у Новом Саду}} [[Датотека:NISbuildingNS.jpg|мини|десно|200п|Седиште [[Нафтна индустрија Србије|Нафтне индустрије Србије]]]] Нови Сад је економски центар Војводине, најплодније пољопривредне регије у Србији. Град је један од највећих економских и културних центара Србије и бивше Југославије. Град је током ’90—их година (као и остатак Србије) био тешко погођен економским санкцијама и [[хиперинфлација|хиперинфлацијом]] [[југословенски динар|југословенског динара]]. Ембарго и лоше пословање су довели до пропадања или затварања некада великих индустријских предузећа, као што су „Новкабел” (индустрија електричних каблова), „Победа” (металска индустрија), „Југоалат” (алати), „Албус” и „ХИНС” (хемијска индустрија). Рафинерија нафте Нови Сад, смештена североисточно од града (заједно са термоелектраном—топланом) близу насеља [[Шангај (Нови Сад)|Шангај]], практично је остала једино велико предузеће. Привреда Новог Сада се углавном опоравила од тог периода и нагло је ојачала након 2001. године, после пребацивања привреде на терцијарни сектор. Процес приватизације државне и друштвене имовине, као и јака приватна иницијатива, повећали су удео приватних предузећа на 95 % у Јужнобачком округу, а мала и средња предузећа доминирају развојем града.<ref name="pkns2">{{cite web|url=http://www.rpkns.com/index.php?option=com_content&view=article&id=19%3A-novi-sad&catid=3%3Aopstine&Itemid=23&lang=sr |title = Grad Novi Sad | publisher = Regionalna privredna komora Novi Sad |date=|accessdate=5. 11. 2010. |archive-url = https://web.archive.org/web/20120111194742/http://www.rpkns.com/index.php?option=com_content&view=article&id=19%3A-novi-sad&catid=3%3Aopstine&Itemid=23&lang=sr |archive-date=11. 1. 2012. |url-status=dead }}</ref> Значај Новог Сада као финансијског центра потврђује велики број банака, као што су „[[Војвођанска банка]]”, „Ерсте банк”, „ОТП банка”, „[[Централна банка Рајфајзен|Рајфајзен банка]]”, „АИК банка” и „НЛБ Континентал банка”;<ref>[https://www.planplus.rs/adresar/novi-sad/banke Банке у Новом Саду] Приступљено 30. април 2018.</ref> као и ДДОР Нови Сад, друго највеће осигуравајуће друштво у Србији. У граду се још налази и седиште [[Нафтна индустрија Србије|Нафтне индустрије Србије]]. [[Новосадски сајам]] је такође важан са привреду града. === Туризам === [[Датотека:Audience, Main Stage, 2015.jpg|мини|лево|250п|Фестивал [[Егзит]]]] Број туриста је почео да се повећава од 2000. када је [[Србија]] почела да се отвара према западној Европи и Сједињеним Државама. Почетком јула сваке године одржава се музички фестивал [[Егзит]], који годишње посећује око 150.000 посетилаца. Поред овог фестивала, Новосадски сајам привлачи многе пословне људе. У мају се у граду одржава највећи пољопривредни сајам у региону, а број посетилаца сајма је 2017. достигао 130.000.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/poljoprivredni-sajam-obislo-130.000-posetilaca_825905.html „Пољопривредни сајам обишло 130.000 посетилаца”]. Приступљено 30. април 2018.</ref> У граду постоји туристичка лука код Варадинског моста на коју могу пристати [[брод]]ови који крстаре [[Дунав]]ом. Најпознатија грађевина у Новом Саду је [[Петроварадинска тврђава]], која доминира над градом и пружа одличан поглед на градско језгро. Национални парк Фрушка гора је удаљен приближно 20&nbsp;km од центра града. === Саобраћај === {{further|Новосадски трамвај|Градски превоз у Новом Саду}} [[Датотека:Most Slobode 1.jpg|мини|200п|Мост слободе]] Нови Сад се налази 80&nbsp;km северозападно од [[Београд]]а и [[аеродром Никола Тесла Београд|Међународног аеродрома „Никола Тесла”]] и 346&nbsp;km јужно од [[Будимпешта|Будимпеште]] [[ауто-пут|ауто—пут]]ем [[Европски пут Е75|Е—75]]. Свакодневне железничке линије за [[Беч]], [[Будимпешта|Будимпешту]], [[Праг]], [[Кијев]] и [[Москва|Москву]] — као и аутобуске линије — повезују Нови Сад са [[Европа|европским]] градовима. Такође, Нови Сад се налази у непосредној близини ауто—пута [[Европски пут Е70|Е—70]] и железничког коридора који повезује Београд и [[Загреб]]. До [[аеродром Никола Тесла Београд|аеродрома Никола Тесла]] потребно је око 45 минута вожње. Већи део Новог Сада смештен је између Дунава и једног рукавца [[канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Над каналом ДТД су изграђена три моста, према [[Кисач]]у, [[Темерин]]у и [[Каћ]]у. Дунав премошћују [[Варадински мост]], [[Мост слободе у Новом Саду|Мост слободе]] (оштећен у бомбардовању 1999, обновљен 2005) и нови [[Жежељев мост]]. Преко Дунава су некада стајали Мост краљевића Томислава и [[Мост краљевића Андреја]] (срушени у Априлском рату), стари Варадински мост (некада Мост маршала Тита, срушен у бомбардовању 1999), [[Жежељев мост]] (срушен у бомбардовању 1999) и привремени мост на баржама. Град планира изградњу новог моста који ће користити стубове порушеног Моста краљевића Андреја — а са сремске стране пут ће водити кроз тунел испод Петроварадинске тврђаве. Ускоро креће и градња новог, четвртог моста преко Дунава који представља шесту деоницу булевара Европе, а који ће повезивати сремску страну са истим булеваром. То ће уједно бити и најдужи мост преко Дунава у [[Новом Саду]]. Главна градска саобраћајница је Булевар ослобођења, који се пружа правцем север—југ и води од железничке станице, а на њега се наставља Мост слободе. По текућем урбанистичком плану планира се да булевар Европе постане главна саобраћајница која ће ићи од ауто—пута Е—75 и настављаће се на нови мост преко Рибарског острва ка Сремској Каменици. Јавни превоз у граду обављају аутобуси [[ЈГСП Нови Сад|ЈГСП—а Нови Сад]]. Поред градских и приградских насеља Града Новог Сада, аутобуским линијама ЈГСП—а су повезана и насеља из суседних општина [[Општина Беочин|Беочин]], [[Општина Темерин|Темерин]] и [[Сремски Карловци]]. Мрежу ЈГСП—а чини 33 градских и 36 приградских линија, а тарифни систем се састоји од 5 зона. У Новом Саду су од 1911. до 1959. саобраћали и [[трамвај]] чије се поновно увођење најављује више година. Такође, вишегодишњи план града је и пројекат под називом НС:ВОЗ, по угледу на београдски БГ:ВОЗ. На Ченеју, десетак километара северно од града, налази се аеродром Ченеј. Аеродром се тренутно користи у спортске и привредне сврхе, мада постоје и идеје о проширивању намене аеродрома. Овде се налазе [[Железничка станица Нови Сад]] и [[Железничка станица Нови Сад ранжирна]].<ref>[http://www.gspns.co.rs/istorija JGSP Novi Sad] Приступљено 28. фебруар 2019.</ref> == Култура == [[Датотека:Serbia-0296 - Serbian National Theatre.jpg|мини|200п|Нова зграда Српског народног позоришта]] [[Датотека:Building of the Matica srpska, Novi Sad.jpg|десно|мини|200п|Зграда [[Матица српска|Матице српске]]]] Нови Сад је културни центар [[Војводина|Војводине]] и један од најзначајнијих културних центара [[Србија|Републике Србије]]. Још у време [[Османско царство|османске]] управе [[Балканско полуострво|Балканом]] и [[Панонска низија|Панонском низијом]] (16—17. век), околина Новог Сада је представљала значајно културно средиште [[Срби|српског народа]]. Ту се на [[Бачка|бачкој]] страни [[Дунав]]а налазио [[манастир Ковиљ]], док су се на [[срем]]ској страни налазили [[фрушкогорски манастири]] и град [[Сремски Карловци]], који је половином 16. века био највећи српски град у Османском царству. Током [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршке]] управе у 18. и 19. веку, Нови Сад је био центар српске културе, политике и друштвеног живота, због чега је добио надимак „Српска [[Атина]]”. [[Српско народно позориште]], основано је у Новом Саду 1861. године, док је седиште [[Матица српска|Матице српске]], значајне културно—научне установе српског народа, пресељено из [[Будимпешта|Пеште]] у Нови Сад 1864. године. У 19. и почетком 20. века, велики број српских књижевника, песника и правника живео је или радио у Новом Саду, а међу њима су били [[Ђуро Даничић]], [[Ђура Јакшић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Светозар Милетић]], [[Лаза Костић]], [[Ђорђе Натошевић]], [[Коста Трифковић]], [[Вук Стефановић Караџић]] итд.<ref>Triva Militar, Novi Sad na raskrsnici minulog i sadanjeg veka. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2000|id=|pages=309}}</ref> Данас је Нови Сад други по значају културни центар Србије (после [[Београд]]а), а градске власти покушавају да учине град привлачнијим организовањем бројних културних манифестација и музичких концерата. Од 2000. године се у граду одржава музички фестивал [[Егзит]] (''-{EXIT}-''), највећи летњи музички фестивал у Србији и региону. У Новом Саду се одржава и једини фестивал алтернативног и новог позоришта у Србији — [[ИНФАНТ]], затим [[Змајеве дечје игре]] — најпознатији фестивал дечје књижевности, [[Стеријино позорје]], [[Новосадски џез фестивал]], [[Дани Бразила]], [[Међународни новосадски књижевни фестивал]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.novisadtourism.org.yu/FMCultural.aspx?id=7&jez=2&selection=5&podselection=0|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070928082957/http://www.novisadtourism.org.yu/FMCultural.aspx?id=7&jez=2&selection=5&podselection=0|title=Festivali, manifestacije, kulturne, cultural, music, muzicke|archivedate=28. 9. 2007|publisher=|accessdate=18. 3. 2015}}</ref> Нови Сад је био 2019. године Омладинска престоница Европе (енг. European Youth Capital) приликом чега су се кроз разне креативне пројекте мотивисали млади да преузму друштвену одговорност, учествују у доношењу одлука и буду покретачи промена у свом окружењу. Оваква иницијатива се покреће како би се путем омладинске сарадње кроз креативност и иновативност ојачале везе између европског, националног и локалног нивоа. Такође је 2022. био [[Европска престоница културе]].<ref>{{cite news |title=Нови Сад сутра и званично постаје Европска престоница културе |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496796/Novi-Sad-sutra-i-zvanicno-postaje-Evropska-prestonica-kulture |access-date=13. 1. 2022 |work=Политика |date=12. 1. 2022}}</ref><ref>{{cite news |title=НОВИ САД ПРОГЛАШЕН ЕВРОПСКОМ ПРЕСТОНИЦОМ КУЛТУРЕ: Свечана церемонија у Српском народном позоришту |url=https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1075626/novi-sad-milos-vucevic-evropska-prestonica-kulture |access-date=13. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=13. 1. 2022}}</ref><ref>{{cite news |last1=Ковачевић |first1=Снежана |title=Свечано отварање Европске престонице културе |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/496934/Svecano-otvaranje-Evropske-prestonice-kulture |access-date=13. 1. 2022 |work=Политика |date=13. 1. 2022}}</ref> [[Датотека:Sinagoga u Novom Sadu.JPG|мини|лево|180п|[[Новосадска синагога]]]] Поред Српског народног позоришта, друга познатија позоришта у граду су [[Позориште младих]] и [[Новосадско позориште]]. У [[Новосадска синагога|Новосадској синагоги]] се такође одржавају бројни културни догађаји. Друге значајне културне установе у граду су огранак [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]], [[Војвођанска академија наука и уметности]], [[Библиотека Матице српске]] (са око 3.000.000 публикација), [[Градска библиотека у Новом Саду]], [[Историјски архив у Новом Саду]], [[Архив Војводине]] (који чува многе историјске документе са подручја Војводине који датирају у прошлост до 1565. године), [[Културни центар Новог Сада]] (који организује значајне манифестације и представља актуелну културу), [[Азбукум]] (центар за српски језик и културу) итд. У Новом Саду се налазе и најзначајнија уметничка удружења Војводине: [[Друштво књижевника Војводине]], [[Удружење ликовних уметника Војводине]] и друга.<ref>[http://novisad.travel/en/events/serbia-fashion-week-2/ Serbia Fashion Week — TONS<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> === Музеји и галерије === [[Датотека:PavleBeljanskiNoviSad.jpg|мини|десно|200п|Зграда [[Спомен-збирка Павла Бељанског|Спомен—збирке Павла Бељанског]] у Новом Саду]] У граду се налази неколико музеја и бројне приватне или јавне галерије. Најпознатији музеј је [[Музеј Војводине]], који је основала [[Матица српска]] 1847. године и у којем се налази трајна колекција која представља српску културу и живот у Војводини током историје. [[Музеј Новог Сада]] на Петроварадинској тврђави има сталну колекцију везану за историју тврђаве. [[Галерија Матице српске]] је највећа и најцењенија галерија у Новом Саду, а подељена је на две засебне галерије које се налазе у центру града. Ту су још и [[Галерија ликовне уметности — Поклон збирка Рајка Мамузића]] и [[Спомен-збирка Павла Бељанског|Спомен—збирка Павла Бељанског]] — једна од највећих колекција српске уметности 20. века (од 1900—их до 1970—их). [[Музеј савремене уметности Војводине]], својим изложбама прати савремене токове у уметности. У Новом Саду је 23. априла 2016. године отворен [[Дино-парк|Дино—парк]] (површине 1,7 хектара; са 24 реплике [[диносауруси|диносауруса]]).<ref>[http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2016&mm=04&dd=23&nav_id=1123525 У Новом Саду отворен Дино-парк (Б92, 23. април 2016)]</ref> === Образовање === {{further|Образовне институције у Новом Саду}} [[Датотека:Jovina gimnazija02.jpg|250п|мини|десно|Гимназија Јован Јовановић Змај]] Град Нови Сад је универзитетски град са [[Универзитет у Новом Саду|државним универзитетом]] и многим приватним [[факултет]]има и високим школама, као што су универзитет [[Едуконс]] у Сремској Каменици, [[Новосадски отворени универзитет]], [[Теолошки факултет Нови Сад|Протестантски теолошки факултет]] итд. Поред институција високог образовања, на територији Новог Сада се налазе и 53 државне основне и средње [[школа|школе]]. Највећа образовна институција у граду је [[Универзитет у Новом Саду]], са око 38.000 студената и 2.700 запослених. Основан је 1960. године, а чини га 9 факултета у Новом Саду (од којих је 7 смештено у [[Универзитетски кампус у Новом Саду|модерном универзитетском кампусу]]) и факултети у [[суботица|Суботици]], [[Сомбор]]у и [[Зрењанин]]у. У Новом Саду постоји 37 основних школа (34 редовне и 3 специјалне) са око 26.000 ђака, као и 12 средњих стручних школа и 4 гимназије са око 18.000 ђака.<ref>{{cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/29/04/078dd10.pdf | title = Републички завод за статистику | publisher = Webrzs.stat.gov.rs |date=|accessdate=3. 5. 2011}}</ref> === Медији и издаваштво === [[Датотека:Novi Sad - Zgrada Dnevnik.JPG|мини|266x266пискел|Зграда ''Дневника'']] У Новом Саду излази дневни лист на [[српски језик|српском језику]] — ''[[Дневник холдинг|Дневник]]''. До 2006. године дневне новине на [[мађарски језик|мађарском језику]] ''-{[[Magyar Szó]]}-'' излазиле су у Новом Саду, да би редакција новина тада била премештена у [[Суботица|Суботицу]]. У граду постоје седишта неколико медијских кућа: регионалног јавног сервиса [[Радио-телевизија Војводине|Радио—телевизије Војводине]], градске [[Новосадска телевизија|Новосадске телевизије]] (некадашња ТВ Аполо), као и неколико приватних ТВ станица — [[Канал 9 (Нови Сад)|Канала 9]], [[ТВ Панонија|ТВ Паноније]], [[Радио-телевизија Делта|Радио—телевизије Делта]] (РТД) и [[ТВ Мост]]а. У граду постоји и неколико комерцијалних радио—станица, а најпопуларније су [[Радио АC ФM]] и [[Радио 021]]. Нови Сад је познат и као центар издаваштва и књиге. Значајни издавачи су [[Матица српска]], [[Прометеј]], [[Стилос]], [[Православна реч]], [[Издавачка књижарница Зорана Стојановића]], [[ИП Адреса]] и др.<ref>[https://www.planplus.rs/adresar/novi-sad/izdavacke-kuce Издавачке куће у Новом Саду]. Приступљено 30. април 2018.</ref> Познати часописи за књижевност и уметност су најстарији српски часопис ''[[Летопис Матице српске]]''; часопис ''[[Поља]]'', који издаје [[Културни центар Новог Сада]]; и часопис ''[[Златна греда]]'', који издаје [[Друштво књижевника Војводине]].<ref>{{cite web|url=http://polja.eunet.rs/ | title=urednik POLjA | publisher=POLjA | accessdate=4. 1. 2013 |last=Blašković|first=Laslo|authorlink=Laslo Blašković | language=Serbian |url-status=dead | archiveurl=https://web.archive.org/web/20120712014844/http://polja.eunet.rs/ | archivedate=12. 7. 2012 | df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.dkv.org.rs/|title=Drustvo knjizevnika Vojvodine – Íàñëîâíà -|publisher=|accessdate=18. 3. 2015}}</ref> Списак радио станица које се чују у Новом Саду (FМ таласи): {{div col}} * 87,7 Радио Нови Сад * 88,2 Југовић Радио (Каћ) * 89,5 Делта Радио * 90,0 Радио Марија * 90,5 Радио Нови Сад 2 (програм на мађарском језику) * 91,0 Први Радио * 91,8 Беседа * 92,2 021 радио * 92,9 Радио С (Београд — Национална фреквенција) * 94,1 Радио Индеkc (Београд — Национална фреквенција) * 94,5 Радио Београд 1 — предајник Црвени Чот * 95,3 Радио Београд 1 — предајник Авала * 95,8 АС ФМ радио * 96,5 Радио БГ 2 * 97,2 Хит ФМ (Београд — Национална фреквенција) * 97,8 Радио Беочин * 98,8 Радио Сигнал * 99,5 Радио Футог * 100,0 Радио НС програм на језицима националних мањина * 100,6 Планета радио * 101,0 Радио РТИ ФМ * 101,8 Радио Београд 202 * 103,2 Б92 радио (Београд — Национална фреквенција) * 105,2 Радио HС Плуc * 107,5 ТДИ Радио {{div col end}} === Архитектура === [[Датотека:Zupna crkva Imena Marijinog.jpg|мини|240п|[[Трг слободе (Нови Сад)|Трг слободе]]]] Нови Сад је типичан [[средња Европа|централноевропски]] град. У граду постоји само неколико грађевина саграђених пре 19. века, пошто је стари Нови Сад разорен током револуције 1849. године. Центром данашњег града, због тога, доминира архитектура из 19. века. Некада су се у околини центра града претежно налазиле приземне куће, али се оне постепено замењују модерним вишеспратницама. Током [[социјализам|социјалистичког]] периода, нови блокови вишеспратних зграда са широким улицама изграђени су око тада постојећег градског језгра. У том периоду доминирале су зграде са 3—6 спратова, а зграда са >10 спратова је било од 40. до 50. Главна градска саобраћајница, [[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевар ослобођења]], просечена је кроз блокове старих кућа између 1962. и 1964. године. На сличан начин је изграђено још неколико булевара, чиме је добијена ортогонална мрежа улица преко онога што је раније била зракаста структура старог града. Ове интервенције су утабале пут за неометан раст града (који је скоро утростручио број становника од 1950—их), тако да су саобраћајне гужве (осим на пар критичних локација) још увек релативно ретке упркос великом порасту броја аутомобила.<ref>[http://www.pajinsalas-restorannovisad.com/novi-sad-polozaj-arhitektura-kultura-i-muzika Нови Сад — положај, архитектура, култура и музика] Приступљено 12. март 2019.</ref><ref>[http://www.novisad.rs/node/255 Архитектура Новог Сада] Приступљено 7. фебруар 2019.</ref> === Верски објекти === {{Main|Верски објекти у Новом Саду}} [[Датотека:Saborna crkva - panoramio (6).jpg|мини|250п|[[Саборна црква у Новом Саду|Саборна православна црква]]]] [[Датотека:Novi Sad, Christian Adventist Church.jpg|мини|250п|Хришћанска адвентистичка црква]] У Новом Саду делује око двадесетак верских заједница. Верски објекти у Новом Саду укључују углавном [[хришћанство|хришћанске]] ([[православље|православне]], [[протестантизам|протестантске]], [[Католичка црква|католичке]], [[гркокатолицизам|гркокатоличке]]) верске објекте, поред којих постоје и [[јудаизам|јеврејска]] синагога, као и месџиди [[ислам]]ске верске заједнице. Током 18. и 19. века, у граду је преовлађивало [[православље|православно]] становништво, да би крајем 19. и почетком 20. века однос верских група био измењен у корист [[Католичка црква|католичког]] становништва. У току 20. века, православно становништво поново постаје доминантно, тако да је попис из 2002. године забележио да на општинском подручју Града Новог Сада живи 232.995 [[православље|православаца]], 24.843 [[католичка црква|католика]], 9.428 [[протестантизам|протестаната]], 2.542 [[муслимани|муслимана]], 129 [[Јевреји|јевреја]] и 35 припадника прооријенталних култова.<ref>{{Cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/16/31/Knjiga03.zip |title = Вероисповест, матерњи језик и нац. или етничка припадност према старости и полу (подаци по општинама) — Књига 3 |accessdate=3. 5. 2011. |last=|first= |year=2002|work = |publisher=Републички завод за статистику}}</ref> Прва [[православље|православна]] парохија у Новом Саду вероватно је основана последњих година 17. века, а сигурно је да је постојала 1702. године. Неколико година касније у тадашњи Петроварадински шанац пресељено је седиште [[епархија бачка|бачког епископа]], који је још извесно време носио и титулу [[сегедин]]ског владике. У граду је у 18. веку изграђено пет православних цркви: [[Саборна црква у Новом Саду|Саборна]] — храм Св. Великомученика Георгија (1720.), [[Николајевска црква у Новом Саду|Николајевска]] — храм Преноса моштију св.оца Николаја (1730.), [[Алмашка црква|Алмашка]] — храм Света Три Јерарха (1733.) [[Успенска црква у Новом Саду|Успенска]] храм Успења Пресвете Богородице (1736.) и Светојованска — храм Светог Јована Претече (1767. г.). У [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]], Црква успења Богородице, је саграђена у времену од 1737. до 1758. године, а у [[Петроварадин]]у се налази Ваведењска црква из 1922. године. После пада социјализма, изграђене су нове православне цркве на [[Клиса|Клиси]], [[Слана Бара|Сланој Бари]], [[Телеп]]у, [[Ново насеље (Нови Сад)|Новом Насељу]], [[Детелинара|Детелинари]], [[Петроварадин]]у, [[Парагово|Парагову]], [[Шангај (Нови Сад)|Шангају]], [[Мишелук]]у, а у току изградње су храмови на Грбавици и [[Адице|Адицама]]. Све ове нове цркве су подигнуте у [[неовизантијски стил|неовизантијском стилу]] по чему се разликују од старијих православних цркава у [[стари град (Нови Сад)|центру града]], које су рађене у [[барок]]ном стилу. У приградским насељима постоји још неколико православних цркава — како старијих, тако и новијих.<ref>Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.</ref> [[Манастир Ковиљ]] је једини православни манастир на општинском подручју Града Новог Сада, а налази се у близини насеља [[Ковиљ]]. Манастир је обновљен у периоду од 1705. до 1707. године, а по предању га је основао [[Свети Сава]] у 13. веку. [[Протестантизам]], који је првобитно био раширен међу [[Словаци]]ма, [[Немци]]ма и [[Мађари]]ма, током времена се раширио и међу Србима, тако да се данас у већини протестантских цркава у Новом Саду службе обављају на [[српски језик|српском језику]]. Значајнији протестантски верски објекти у граду су: словачка [[Евангеличка црква у Новом Саду|Евангелистичка црква]] на [[Роткварија|Роткварији]] (саграђена 1886. године), Мађарска реформистичка црква на Роткварији (саграђена 1865. године), Мађарска реформистичка црква на Телепу, као и цркве [[хришћанска адвентистичка црква|адвентиста]], [[баптисти|баптиста]], [[Хришћанска назаренска заједница|назарена]], [[методизам|методиста]], [[пентекостализам|пентекосталаца]] и других протестантских заједница. При баптистичкој цркви на [[Адамовићево насеље|Адамовићевом насељу]] смештен је и протестантски Теолошки факултет, док се на [[Подбара|Подбари]] налази адвентистичка гимназија „Живорад Јанковић”.<ref>[https://www.mpravde.gov.rs/registar/1138/spisak-crkava-i-verskih-zajednica-.php Verski objekti. Crkve i hramovi, parohije, spisak verskih objekata.] Приступљено 7. фебруар 2019</ref> [[Датотека:Name of Mary Church (Novi Sad).jpg|лево|мини|220п|Католичка [[Црква имена Маријиног]]]] Иако су [[католицизам|римокатолици]] мањина у Новом Саду, центром града доминира католичка [[Црква имена Маријиног]], која је једна од најпрепознатљивијих грађевина у Новом Саду. Саграђена је 1895. године у [[неоготски стил|неоготском стилу]] — на месту старије цркве, која је срушена. Ова црква је и највиша црква у [[Бачка|Бачкој]]. У граду постоји још неколико католичких цркава: једна на Телепу, једна на [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавици]] (у Футошкој улици), четири у Петроварадину и једна у Сремској Каменици (саграђена 1811. године). У Петроварадину постоји и [[фрањевци|фрањевачки]] [[Самостан светог Јурја|Самостан светог Јураја]].<ref>Гвозден Перковић, Верски објекти на тлу Војводине, Нови Сад, 2006.</ref> [[Гркокатолицизам|Гркокатоличку]] [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Новом Саду|Цркву светих апостола Петра и Павла]] у [[Стари град (Нови Сад)|Старом граду]], саграђену 1822. године, користи [[Русини у Србији|русинска]] мањина. У граду је постојала и [[Јерменска црква у Новом Саду|Јерменска црква]], саграђена 1746. године. Порушена је 1965. приликом проширивања Булевара маршала Тита (данас Булевар Михајла Пупина). Од других хришћанских верских заједница, у Новом Саду се налазе и верски објекти [[Јеховини сведоци|Јеховиних сведока]] и [[мормони|мормона]]. [[Новосадска синагога]] је саграђена 1905. у стилу [[сецесија|сецесије]]. Данас се храм не користи у верске сврхе, пошто је зграда синагоге постала једна од најважнијих културних институција у граду. [[Ислам|Муслимански]] верници користе месџиде који се налазе на [[Адамовићево насеље|Адамовићевом насељу]] (у Футошкој улици) и [[Велики Рит|Великом Риту]]. При месџиду исламске заједнице на Адамовићевом Насељу налази се и седиште [[Муфтијство београдско-новосадско|Новосадског муфтијства]] [[Исламска заједница у Србији|Исламске заједнице у Србији]].<ref>Др Душан Попов, Петроварадинска тврђава, Енциклопедија Новог Сада, књига 20, Нови Сад, 2002.</ref> === Спорт === [[Датотека:Spens.jpg|250п|мини|десно|[[СПЕНС|Спенс]]]] Град је седиште спортског друштва „Војводина”, фудбалских, кошаркашких, одбојкашких, рукометних, ватерполо, боксерских, рвачких, џудо, карате, стонотениских, тениских, хокејашких и других клубова. Посебно је значајан [[ФК Војводина]] (1914), који игра у [[суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]], као и [[ФК Нови Сад]] са Детелинаре. Остали значајни клубови из града су [[ОК Војводина]], [[КК Војводина]], [[РК Војводина]] и [[ВК Војводина]]. На Мишелуку (између Петроварадина и [[Сремска Каменица|Сремске Каменице]]), код [[Мост слободе у Новом Саду|Моста слободе]], налазила се стаза где су се годишње одржавале аутомобилске и мото трке у оквиру шампионата Србије. Од 2009. године, Град Нови Сад не дозвољава одржавање трка на Мишелуку. У граду постоји више тениских клубова: на Новом Насељу (ТК „6. мај”), на Сајмишту (ТК „Нови Сад”), на Камењару (ТК „Ас”), у центру (ТК „Војводина”), на Телепу (ТК „Винер”) и др. Поред тога, град има отворене базене на Сајмишту, као и затворене на [[СПЕНС]]—у; такође постоји и отворено и затворено клизалиште. Због непосредне близине [[Национални парк Фрушка гора|Националног парка]] [[Фрушка гора]], у граду постоји неколико планинарских друштава; једном годишње се одржава традиционални [[Фрушкогорски маратон]]. Град је био домаћин многих спортских догађаја, а најзначајнији су били Европско првенство у стоном тенису 1974, Светско првенство у стоном тенису 1981, Шаховска олимпијада 1990, [[Европско првенство у рвању 2017.]], Европска првенство у каратеу и мачевању 2018. — као и групне фазе на [[Европско првенство у кошарци 2005.|Европском првенству за кошаркаше 2005.]], Европским првенствима за рукометаше и рукометашице 2012. и Светском првенству за рукометашице 2013.<ref>[http://www.mojnovisad.com/vesti/foto-odrzan-prvi-mtb-petrovaradin-fortress-cup-id22704.html Петроварадински куп — спорт] {{Wayback|url=http://www.mojnovisad.com/vesti/foto-odrzan-prvi-mtb-petrovaradin-fortress-cup-id22704.html |date=20190109161820 }} Приступљено 12. март 2019.</ref> == Политичко и административно уређење == {{Main|Политичко и административно уређење Новог Сада}} {{further|Политика Новог Сада}} [[Датотека:Novi Sad (29841903470).jpg|мини|250п|[[Градска кућа у Новом Саду|Градска кућа]] на [[Трг слободе (Нови Сад)|Тргу слободе]]]] Нови Сад има статус града и састоји се из две градске општине: [[Градска општина Нови Сад|Градске општине Нови Сад]] са седиштем у Новом Саду (која обухвата бачки део Новог Сада са околним насељима) и [[Градска општина Петроварадин|Градске општине Петроварадин]] са седиштем у Петроварадину (која обухвата сремски део Новог Сада са околним насељима). Седиште градске управе Града Новог Сада је у Новом Саду. Органи власти у Граду Новом Саду су Скупштина Града Новог Сада, [[Градоначелник]], Градско веће, Градска управа и независна регулаторна тела. * Градоначелник Новог Сада од 2012. године је [[Милош Вучевић]] (СНС), а његов заменик [[Борко Илић]] (ДСС). * Председник Скупштине Града Новог Сада од 2012. године је [[Синиша Севић]] (СПС). * Од 2012. године скупштинску већину у градској скупштини у Граду Новом Саду формирају следеће политичке партије и коалиције: [[Српска напредна странка]], [[Социјалистичка партија Србије]], [[Демократска странка Србије]], ''Сви за Нови Сад'' ([[Ромска демократска странка|РДС]]—[[Српски покрет обнове|СПО]]) и покрет [[Трећа Србија — Богата Србија|Трећа Србија]]. Нови Сад додељује градска признања: [[Фебруарска награда|Фебруарску награду]], [[Октобарска награда|Октобарску награду]] и Новембарску повељу.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:460365-Urucena-najvisa-priznanja-Novog-Sada Уручена највиша признања Новог Сада (''Вечерње новости'', 23. октобар 2013)]</ref> == Градске четврти и приградска насеља == {{Main|Градске четврти Новог Сада}} === Градске четврти === [[Датотека:Novi sad quarters.png|мини|десно|250п|Градске четврти Новог Сада]] Поред најужег градског подручја Новог Сада на левој обали [[Дунав]]а, урбаном подручју града такође припадају и [[Петроварадин]] и [[Сремска Каменица]] на десној дунавској обали — који са остатком града на левој обали реке чине јединствену целину. Најстарије градске четврти Новог Сада су [[Стари град (Нови Сад)|Стари град]], [[Подбара]] ([[Алмашки крај]]) и [[Роткварија]] ([[Роткварија|Светојовански крај]] или [[Роткварија|Јовански]]). До половине 19. века, ширењем града настају [[Салајка]] и [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавица]]. У старије делове Новог Сада спадају и некадашња посебна насеља Сремска Каменица, Петроварадин и [[Клиса]], која су данас део урбаног подручја града. До половине 20. века настају градске четврти [[Банатић]], [[Сајмиште (Нови Сад)|Сајмиште]], [[Адамовићево насеље]], [[Телеп]], [[Детелинара|Стара Детелинара]], [[Лиман (Нови Сад)|Лиман 1]], [[Видовданско насеље]], [[Слана Бара]], [[Мали Београд (Нови Сад)|Мали Београд]], [[Шангај (Нови Сад)|Стари Шангај]] итд.<ref>Далибор Рожић, 290 година Подбаре и Алмашког краја, Нови Сад, 2008.</ref> [[Лиман (Нови Сад)|Лимани 2, 3 и 4]], [[Сателит (Нови Сад)|Сателит]], [[Ново насеље (Нови Сад)|Ново насеље]], [[Детелинара|Нова Детелинара]], [[Авијатичарско насеље]] и [[Адице]] настали су у време социјализма, углавном планском изградњом. Изузетак чини насеље Адице, које је настало као непланско приградско насеље, које се касније спојило са Новим Садом. На Лиманима, Новом насељу и Детелинари изграђене су модерне зграде и широки булевари, а ово су уједно и три највећа новосадска насеља по броју становника. Ова насеља су изграђена због великог прилива становништва после [[Други светски рат|Другог светског рата]], на подручјима некадашњих шума и пољана. Многе старе куће у [[стари град (Нови Сад)|градском центру]], на [[Роткварија|Роткварији]] и околини данашњег [[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевара ослобођења]], срушене су током 1950—их и 1960—их — да би биле замењене вишеспратницама. Град је доживео нови грађевински бум крајем 20. и почетком 21. века, а неке старије градске четврти — попут [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавице]], [[Детелинара|Старе Детелинаре]] или Телепа — потпуно су промениле своју физиономију.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/15/srpski/RG05031401.shtml „Станове више нема ко да купи”], ''[[Глас јавности]]'', 2005, Приступљено 17. април 2013.</ref> {{Панорамица|Novi Sad - Gigapixelna panorama2.jpg|1200п|Панорама Новог Сада и Петроварадина}} Најновије градске четврти са новоизграђеним породичним кућама углавном су смештене на ободу града и у великој мери су настањене становништвом које је избегло са бивших [[Југославија|југословенских]] простора захваћених [[распад Југославије|ратом]]. У те нове градске четврти спадају [[Ветерничка рампа]], [[Сајлово]], [[Велики Рит]], [[Горње Ливаде]] итд. Планском изградњом су подигнуте нове вишеспратнице за колективно становање на [[Југовићево|Југовићеву]], а урбанистичким плановима је оваква планска изградња предвиђена и на подручју [[Мишелук]]а. Ширење стамбених зона карактеристично је и за сремску обалу Дунава, где су у околини историјских градских језгара Петроварадина и Сремске Каменице током времена настала нова стамбена насеља — [[Рибњак (Нови Сад)|Рибњак]], [[Карагача]], [[Садови]], [[Буковачки Плато]], [[Алибеговац (Нови Сад)|Алибеговац]], [[Татарско Брдо]], [[Чардак (Сремска Каменица)|Чардак]], [[Боцке]], [[Староиришки Пут]], [[Парагово]], [[Поповица (Нови Сад)|Поповица]], [[Главица (Сремска Каменица)|Главица]], [[Артињева]] итд.<ref>Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745—2001, Нови Сад, 2002.</ref><ref>Јован Миросављевић, Нови Сад — атлас улица, Нови Сад, 1998.</ref> === Приградска насеља === [[Датотека:City of Novi Sad 1.PNG|250п|мини|десно|Мапа општинског подручја Града Новог Сада {{legend|#ABCDEF|Градска општина Нови Сад}}{{legend|#DDFFDD|Градска општина Петроварадин}}{{legend|#5874a8|Уже градско језгро}}]] У 13 приградских насеља на општинском подручју Града Новог Сада живи 86.842 становника (23,7 % од укупног броја становника града). Највећа приградска насеља су (са приказаним бројем становника са пописа из 2002): [[Ветерник (Нови Сад)|Ветерник]] (18.626), [[Футог]] (18.582) и [[Каћ]] (11.166). Футог има статус самосталног градског насеља, док остала приградска насеља Новог Сада немају израженијих градских функција. Због повећања броја становника и ширења стамбених зона, нека приградска насеља — као што су Ветерник, Футог, [[Лединци]], [[Стари Лединци]] и [[Буковац (Нови Сад)|Буковац]] — током времена су се физички спојила са Новим Садом и са њим чине јединствену агломерацију. Новом Саду гравитирају и становници [[јужнобачки управни округ|Јужнобачког]] и делимично [[сремски управни округ|Сремског округа]], посебно житељи суседних општина [[Општина Беочин|Беочин]], [[Сремски Карловци]], [[Општина Темерин|Темерин]] и [[Општина Бачки Петровац|Бачки Петровац]]. Становници ових општина, у којима живи око 68.000 становника, свакодневно долазе у Нови Сад, са којим су повезани редовним [[ЈГСП Нови Сад|приградским аутобуским линијама]].<ref name="autogenerated6" /> {| class="sortable wikitable" style="font-size:90%;" |- !width="5"|Број !width="80"|Име !width="50"|Статус !width="80"|Градска општина !width="80"|Становништво<br><small>(попис 2002)</small> !width="80"|Становништво<br><small>(попис 2011)</small> |- style="background:#abcdef;" | I || [[Бегеч]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 3.335 || 3.325 |- style="background:#abcdef;" | IX || [[Будисава]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"|3.825 ||3.656 |- style="background:#dfd;" | XI || Буковац || село || [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] || style="text-align:right;"| 3.585 || 3.936 |- style="background:#abcdef;" | III || Ветерник || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 18.626 || 17.454 |- style="background:#abcdef;" | VIII || Каћ || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 11.166 || 11.740 |- style="background:#abcdef;" | V || [[Кисач]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 5.471 || 5.091 |- style="background:#abcdef;" | X || [[Ковиљ]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 5.599 || 5.414 |- style="background:#dfd;" | XIII || Лединци || село|| [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] || style="text-align:right;"| 1.641 || 1.912 |- style="background:#abcdef;" | IV || [[Руменка]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 5.729 || 6.495 |- style="background:#dfd;" | XII || Стари Лединци || село || [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] || style="text-align:right;"| 823 || 934 |- style="background:#abcdef;" | VI || [[Степановићево]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"|2.214 || 2.021 |- style="background:#abcdef;" | II || Футог || градско насеље || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"|18.582 || 18.641 |- style="background:#abcdef;" | VII || [[Ченеј]] || село || [[Градска општина Нови Сад|Нови Сад]] || style="text-align:right;"| 2.115 || 2.125 |} == Познати Новосађани == {{Main|Списак познатих Новосађана}} Неки од најпознатијих Новосађана су: * [[Мирослав Антић]] (1932—1986), српски песник и новинар; * [[Борисав Атанасковић]] (1931—1994), југословенски и српски књижевник, драмски писац за децу и одрасле, позоришни глумац, редитељ, драматург и уредник радио—драме за децу у РНС1; * [[Исидор Бајић]] (1878—1915), српски композитор, учитељ и издавач; * [[Јаника Балаж]] (1925—1988), југословенски тамбураш и музичар; * [[Јован Грчић Миленко]] (1846—1875), српски песник и приповедач; * [[Милош Миле Димитријевић]] (1824—1896), српски правник, политичар и председник Матице српске; * [[Светозар Милетић]] (1826—1901), српски политичар и публициста; * [[Миша Димитријевић (политичар)|Миша Димитријевић]] (1846—1889), српски политичар, књижевник и публициста; * [[Јаков Игњатовић]] (1822—1889), српски књижевник и публициста; * [[Јосип Јелачић]] (1801—1859), бан Хрватске и Славоније и аустријски војсковођа; * [[Михаило Полит-Десанчић|Михаило Полит—Десанчић]] (1833—1920), српски адвокат, публициста, уредник новина, књижевник и вођа Либералне странке у периоду Аустроугарске управе; * [[Јован Јовановић Змај]] (1833—1904), српски писац за децу и дечји песник; * [[Слободан Јовановић]] (1869—1958), српски правник, историчар, књижевник, политичар, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета; * [[Лаза Костић]] (1841—1910), српски књижевник, песник, адвокат, полиглота, новинар, драмски писац и естетичар; * [[Милева Марић Ајнштајн|Милева Марић—Ајнштајн]] (1875—1948), српска математичарка и физичарка; * [[Моника Селеш]] (1973), америчка професионална тенисерка мађарског порекла; * [[Васа Стајић]] (1878—1947), српски филозоф и писац; * [[Александар Тишма]] (1924—2003), српски песник и писац; * [[Коста Трифковић]] (1843—1875), српски писац и драматург; * [[Ђорђе Балашевић]] (1953—2021), српски кантаутор, песник и глумац; == Партнерски градови == {| |- | * {{зас|УКР}} [[Лавов]], [[Украјина]] (од 1999)<ref name="twin" /> * {{зас|МАЂ}} [[Сегедин]], [[Мађарска]] (од 2001) * {{зас|НЕМ}} [[Улм]], [[Njemačka|Немачка]] (од 2002) * {{зас|ШВЕ}} [[Гетеборг]], [[Шведска]] (од 2002) * {{зас|ХРВ}} [[Осијек]], [[Хрватска]] (од 2002) * {{зас|БИХ}} [[Тузла]], [[Босна и Херцеговина]] (од 2002) | * {{зас|ФРА}} [[Нант]], [[Француска]] (од 2003) * {{зас|СЛО}} [[Крањ]], [[Словенија]] (од 2004)<ref name="twin" /> * {{зас|РУС}} [[Санкт Петербург]], [[Русија]] (од 2005) * {{зас|БИХ}} [[Бања Лука]], [[Босна и Херцеговина]] (од 2006)<ref name="Banja Luka twinnings">{{cite web|url=http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/64/|title=Градови партнери|accessdate=9. 8. 2013|work=Administrative Office of the City of Banja Luka|language=Serbian|trans-title=City of Banja Luka – Partner cities|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110917132032/http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/64/|archive-date=17. 9. 2011}}</ref> |} === Градови побратими === {| |- | * {{зас|Италија}} [[Модена]], [[Италија]] (од 1974)<ref name="twin" /> * {{зас|Кина}} [[Чангчуен]], [[Кина|Народна Република Кина]] (од 1981) * {{зас|Немачка}} [[Дортмунд]], [[Njemačka|Немачка]] (од 1982)<ref name="RuhrTwins2010">{{cite web|url=http://www.twins2010.com/fileadmin/user_upload/pic/Dokumente/List_of_Twin_Towns_01.pdf?PHPSESSID=2edd34819db21e450d3bb625549ce4fd|title=List of Twin Towns in the Ruhr District|publisher=© 2009 [http://www.twins2010.com/index.php?id=home&L=1 Twins2010.com]|accessdate=28. 10. 2009|url-status=dead|archiveurl=https://www.webcitation.org/5lctsW5KG?url=http://www.twins2010.com/fileadmin/user_upload/pic/Dokumente/List_of_Twin_Towns_01.pdf?PHPSESSID=2edd34819db21e450d3bb625549ce4fd|archive-date=28. 11. 2009}}</ref> * {{зас|УК}} [[Норич]], [[Уједињено Краљевство]] (од 1989)<ref name="twin" /> * {{зас|Грчка}} [[Илијуполи]] ([[Атина|атинска]] општина), [[Грчка]] (од 1994)<ref name="twin" /> * {{зас|Црна Гора}} [[Будва]], [[Црна Гора]] (од 1996)<ref name="twin">{{citation|url=http://www.novisad.rs/eng/links |title=Links: Sister Cities |publisher=Official Website of City of Novi Sad|date=22. 9. 2011. |accessdate=5. 9. 2013}}</ref> | * {{зас|Румунија}} [[Темишвар]], [[Румунија]] (од 2005)<ref name="twin" /> * {{зас|Русија}} [[Нижњи Новгород]], [[Русија]] (од 2006)<ref name="twin" /> * {{зас|Мађарска}} [[Печуј]], [[Мађарска]] (од 2009)<ref name="twin" /> * {{зас|Белорусија}} [[Гомељ]], [[Белорусија]] (од 2013)<ref>{{citation|url=http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pobratimili-se-novi-sad-i-gomelj_391830.html |title=Pobratimili se Novi Sad i Gomelj |publisher=Radio Television of Vojvodina |language=Serbian |date=13. 5. 2013}}</ref> * {{зас|Мексико}} [[Толука]], [[Мексико]] (од 2015)<ref>{{citation|url=http://es.slideshare.net/Gurrutia/ciudades-hermanas-1940930 |title=Ciudades Hermanas de Toluca |publisher=slideshare |language=Spanish |date=31. 7. 2014}}</ref> * {{зас|Русија}} [[Орел]], [[Русија]] (од 2017)<ref>{{cite web|url=http://www.orel-adm.ru/index.php?option=com_k2&view=itemlist&layout=category&task=category&id=135&Itemid=119|title=Партнёрские связи|publisher=Официальный сайт администрации города Орла|accessdate=11. 2. 2018|language=ru}}</ref> * {{зас|Иран}} [[Арак]], [[Иран]]<ref>{{Cite web|url=https://en.tripyar.com/searching/iran/markazi/arak/|title=Arak Tourist Attractions And Info – Iran Travel Guide – Trip Yar|website=en.tripyar.com|language=en|accessdate=21. 10. 2018|archive-date=15. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181015192534/https://en.tripyar.com/searching/iran/markazi/arak/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.toiran.com/en/city-arak|title=ToIran, Tourism Platform In Iran|website=www.toiran.com|accessdate=21. 10. 2018}}</ref> * {{зас|Северна Македонија}} [[Куманово]], [[Северна Македонија]] (од 2019) <ref>{{citation|url=http://www.blic.rs/sr_lat/vesti/vojvodina/kumanovo-novi-pobratim-novog-sada_391830.html|title=Kumanovo novi pobratim Novog Sada|publisher=Blic|language=Serbian|date=10. 11. 2019}}{{Мртва веза}}</ref> * {{зас|Француска}} [[Таверни]], [[Француска]] (од 2020) <ref>{{citation|url=http://alo.rs/sr_lat/vesti/novi-sad-dobio-novog-prijatelja-francuski-grad-taverni_391830.html|title=Novi Sad dobio novog prijatelja francuski grad Taverni|publisher=Alo|language=Serbian|date=18. 2. 2020}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> |} == Галерија == <gallery> Датотека:Strand Novi Sad.jpg|Купалиште [[Штранд]] на Дунаву Датотека:Zmaj Jovina leti.jpg|[[Змај Јовина улица (Нови Сад)|Змај Јовина улица]] лети Датотека:Dunavski park-Novi Sad6.jpg|[[Дунавски парк]] Датотека:Serbia - Petrovaradin - clock tower.JPG|[[Кула са сатом]] Датотека:Banovina Palace, Novi Sad, Vojvodina, Serbia - 20050516.jpg|Зграда Бановине, седиште Извршног већа [[Војводина|Војводине]] Датотека:Bulevar2007.jpg|[[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевар ослобођења]] ноћу Датотека:Synagogue de Novi Sad.jpg|[[Новосадска синагога]] </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|author-link=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Randelj|first=Đorđe|title=Novi Sad slobodan grad|location=Novi Sad|year=1997|language=Serbian}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=pbi_wzu7QAMC&pg=PA278 |title=We, the people: politics of national peculiarity in Southeastern Europe |last=Mishkova |first=Diana |isbn=9789639776289 |date=1. 1. 2009 |pages=277—278}} * {{Cite book| ref=harv| title = Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003; подаци по насељима| publisher = Републички завод за статистику| location = Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}} * {{Cite book| ref=harv| last=Вуковић| first = Сава|authorlink= Сава Вуковић|year=1996| title = Српски јерарси од деветог до 20. века| location = Београд| publisher = Евро| url = https://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ивић| first = Алекса|authorlink= Алекса Ивић|year=1914| title = Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459—1690)| location = Загреб| url = https://books.google.com/books?id=G9ZnAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ивић| first = Алекса|authorlink= Алекса Ивић|year=1929| title = Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703)| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=fFZpAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1952| title = Срби у Бачкој до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва| location = Београд| publisher = Научна књига| url = https://books.google.com/books?id=wI8SAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1957| title = Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=fVhpAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1959| title = Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=9Qo4AQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first = Душан Ј.|authorlink= Душан Ј. Поповић|year=1963| title = Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=AFppAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| title = Genocide and Rescue: The Holocaust in Hungary 1944| last=Cesarani| first = David| url = http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=HrK8B0VpFBkC&oi=fnd&pg=PR7| publisher = Berg Publishers|isbn=978-1-85973-126-0|year=1997|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Попов|first=Јелена|title=Главни НОО Војводине: 1943-1945|year=1977|location=Сремски Карловци|publisher=Архив Војводине|url=https://books.google.com/books?id=LyaxAAAAIAAJ}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Novi Sad | wiktionary = Нови Сад | wikiversity = Novi Sad | wikinews = Нови Сад | wikivoyage = Novi Sad }} * {{званични веб-сајт|http://www.novisad.rs/}} * [https://web.archive.org/web/20161202154937/http://skupstinans.rs/ Скупштина Града Новог Сада — званична презентација] * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Novi_Sad.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [https://web.archive.org/web/20140423044618/http://wikimapia.org/maps?ll=45.251,19.8355&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/novi-sad/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=45.251&longitude=19.8355&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] * [http://novisad.com/ Градски портал са најновијим вестима] * [https://www.youtube.com/watch?v=yk2_6lu52Ww Трибина „Српска Атина од Благовештенског сабора до укидања аутономије“] * [https://www.youtube.com/watch?v=cXt86tSSWuc Борис Стојковски — „Од Римљана до Турака: Нови Сад и околина у средњем веку“] {{Нови Сад}} {{Општина Нови Сад}} {{Јужнобачки округ}} {{Списак градова у Србији}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{Градови на Дунаву}} {{Дунав}} {{authority control}}{{portal bar|Србија}} [[Категорија:Нови Сад| ]] [[Категорија:Град Нови Сад|*]] [[Категорија:Насељена места у Војводини]] [[Категорија:Универзитетски градови]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] 734ynvwbq1airirhmf4rnualzc3w4yd 2 4164085 25121255 24611182 2022-07-24T16:01:01Z Acaalexaca 166193 /* Споменице и захвалнице */ wikitext text/x-wiki {{ККПочетак|Корисничке кутијице}} {{Корисник Вики/Аутоматски патролиран}} {{Шаблон:Корисник Вики/аниме}} {{Шаблон:Корисник Вики/Стрип}} {{Шаблон:Корисник Вики/правила службе}} {{Шаблон:Корисник Вики/Цртани филм}} {{Шаблон:Корисник Вики/Сунђер Боб Коцкалоне}} {{Шаблон:Корисник Вики/Ноћ}} {{КККрај}} Пишем о аниме и манга серијама, али понекад и о нечему тотално левом. Јављајте се ако имате неке наше синхронизације, јер се убих тражећи. == Споменице и захвалнице == {| |{{Споменица/Међународни дан особа са инвалидитетом 2021.|Бојан Цветановић}} |{{Споменица/Такмичење „Књиге”}} |{{С-Сунце Вергине|Орден Сунца из Вергине за допринос о аниме и манга серијама|Soundwaweserb}} |{{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |} == Напредак == {| |{{СП500|500}} |{{СП5000|2525}} |} 7x5jwj38r389iyzn47czgvlk0dy93vb 0 4164200 25121584 24603787 2022-07-24T21:20:28Z Squidwood 310005 wikitext text/x-wiki {{Песма Евровизије/Учеснице | име = Немачка | застава =Flag_of_Germany.svg | bgcolour =#BFDFFF | организатор и емитер = KiKa | национални фестивал = {{Collapsible list | title = '''Национални избор''' | 2020-2021 }} | број учешћа = 2 | прво = [[Дечја песма Евровизије 2020.|2020.]] | последње = | најбоље = 17. место [[Дечја песма Евровизије 2021.|2021.]] | најлошије = Последње место [[Дечја песма Евровизије 2020.|2020.]] | веб сајт = | EBU страна = }} [[Немачка]] је дебитовала на [[Дечја песма Евровизије|Дечјој песми Евровизије]] [[Дечја песма Евровизије 2020.|2020.]] године која се одржала у [[Варшава|Варшави]], главном граду [[Пољска|Пољске]]. == Представници == {| class="wikitable sortable" |- bgcolor="#ccccff" ! Година ! Извођач(и) ! Песма ! Пласман ! Поени |-bgcolor="#FE8080" | style="text-align:center;" | [[Дечја песма Евровизије 2020.|2020]] | Susan | "Stronger With You" | 12 | 66 |- | style="text-align:center;" | [[Дечја песма Евровизије 2021.|2021]] | Pauline | "Imagine Us" | 17 | 61 |- |[[Дечја песма Евровизије 2022.|2022]] | | | | |} {{Државе учеснице на избору за Дечју песму Евровизије}} [[Категорија:Дечја песма Евровизије по државама]] [[Категорија:Немачка музика]] 6z1r5asb316kna7h8n7r5ganalejpej 25121585 25121584 2022-07-24T21:20:45Z Squidwood 310005 wikitext text/x-wiki {{Песма Евровизије/Учеснице | име = Немачка | застава =Flag_of_Germany.svg | bgcolour =#BFDFFF | организатор и емитер = KiKa | национални фестивал = {{Collapsible list | title = '''Национални избор''' | 2020-2021 }} | број учешћа = 2 | прво = [[Дечја песма Евровизије 2020.|2020.]] | последње = | најбоље = 17. место [[Дечја песма Евровизије 2021.|2021.]] | најлошије = Последње место [[Дечја песма Евровизије 2020.|2020.]] | веб сајт = | EBU страна = }} [[Немачка]] је дебитовала на [[Дечја песма Евровизије|Дечјој песми Евровизије]] [[Дечја песма Евровизије 2020.|2020.]] године која се одржала у [[Варшава|Варшави]], главном граду [[Пољска|Пољске]]. == Представници == {| class="wikitable sortable" |- bgcolor="#ccccff" ! Година ! Извођач(и) ! Песма ! Пласман ! Поени |-bgcolor="#FE8080" | style="text-align:center;" | [[Дечја песма Евровизије 2020.|2020]] | Susan | "Stronger With You" | 12 | 66 |- | style="text-align:center;" | [[Дечја песма Евровизије 2021.|2021]] | Pauline | "Imagine Us" | 17 | 61 |} {{Државе учеснице на избору за Дечју песму Евровизије}} [[Категорија:Дечја песма Евровизије по државама]] [[Категорија:Немачка музика]] 03wvwhweu2w0z40sa6qvlrs7eie0j2k 0 4164807 25122008 24531229 2022-07-25T09:43:18Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.8 wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Инфокутија Веб-сајт | име = Alexa Internet | лого = Alexa_Internet_logo.svg | снимак_екрана = Screenshots_of_Alexa_internet.PNG | урл = {{URL|https://alexa.com/}} | тип = веб-рангирање | регистрација = опционо | језик = енглески | власник = [[Амазон (компанија)|Амазон]] | датум_покретања = {{start date and age|1996|4|1}}<ref>{{cite web|title=About Alexa Internet|url=https://www.alexa.com/company | archiveurl= https://web.archive.org/web/20091007102542/https://www.alexa.com/company| archivedate=7. 10. 2009|url-status= live}}</ref> | тренутни_статус = неактиван }} '''Alexa Internet, Inc.''' је био амерички веб-сајт који прати статистику и активност веб-сајтова широм света. Основан је у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] 1996. године као [[подружница]] компаније [[Амазон (компанија)|Амазон]]. == Извори == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://alexa.com/}} * [https://www.alexa.com/topsites Alexa - Top sites] {{Wayback|url=https://www.alexa.com/topsites |date=20200416015659 }} {{клица-интернет}} [[Категорија:Амерички веб-сајтови]] 38om98iuafe6asl4od8a5oqd1sv8tl5 25122061 25122008 2022-07-25T10:14:40Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Инфокутија Веб-сајт | име = Alexa Internet | лого = Alexa_Internet_logo.svg | снимак_екрана = Screenshots_of_Alexa_internet.PNG | урл = {{URL|https://alexa.com/}} | тип = веб-рангирање | регистрација = опционо | језик = енглески | власник = [[Амазон (компанија)|Амазон]] | датум_покретања = {{start date and age|1996|4|1}}<ref>{{cite web|title=About Alexa Internet|url=https://www.alexa.com/company | archiveurl= https://web.archive.org/web/20091007102542/https://www.alexa.com/company| archivedate=7. 10. 2009|url-status= live}}</ref> | тренутни_статус = неактиван }} '''Alexa Internet, Inc.''' је био амерички веб-сајт који прати статистику и активност веб-сајтова широм света. Основан је у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] 1996. године као [[подружница]] компаније [[Amazon (предузеће)|Amazon]]. == Извори == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://alexa.com/}} * [https://www.alexa.com/topsites Alexa - Top sites] {{Wayback|url=https://www.alexa.com/topsites |date=20200416015659 }} {{клица-интернет}} [[Категорија:Амерички веб-сајтови]] olkpplgyz4a6ohkcp5fx83k6wv1flup 0 4164863 25121865 24358370 2022-07-25T05:35:19Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki {{Short description|Државни емитер Народне Републике Кине}}{{рут}} {{Инфокутија Радиодифузна мрежа | име = Кинеска централна телевизија<br />{{nobold|{{lang|zh-hans|中国中央电视台}}}} | лого = CCTVNewLogo.svg | слика = China Central Television HQ, from China World Trade Centre.jpg | тип = | брендирање = | оснивање = | тестна_картица = | тестни_пренос = | датум_првог_емитовања = | земља = [[Кина]] | доступност = [[Кина]] | датум_оснивања = {{start date and age|1958|09|02}} | оснивач = | слоган = | мото = | ТВ_станице = | ТВ_предајници = | радијске_станице = | радијски_предајници = | тржишни_удео = | задужбина = | приход = | нето_приход = | лиценцно_подручје = | седиште = [[Пекинг]], [[Кина]] | радиодифузно_подручје = | подручје = | нација = | региони = | ERP = | власник = {{flagicon|CHN|noredlink=yes}} China Media Group<br />{{small|([[Влада НР Кине]])}}<ref name=SD>{{Cite web|url=https://safeguarddefenders.com/en/blog/ownership-and-control-chinese-media|title=Ownership and control of Chinese media|date=14 June 2021}}</ref> | матица = | кључни_људи = | датум_покретања = {{Start date|1978|5|1}}. | датум_гашења = <!-- {{start date and age|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | претходник = | наследник = | бивша_имена = Пекиншка телевизија | дигитални_канал = | виртуелни_канал = | аналогни_канал = | формат_слике = | ознака_1 = Бесплатни канали | подаци_1 = 25 | ознака_2 = Канали који захтевају плаћање | подаци_2 = 19 <!--⋮--> | ознака_7 = | подаци_7 = | позивни_знакови = Глас Кине<br />({{јез-енгл|Voice of China}}) {{small|(инострани)}} | значење_позива = | бивши_позиви = | мрежне_афилијације = | афилијације = Кинеска глобална телевизијска мрежа | групе = | бивше_афилијације = | веб-каст = | веб-сајт = {{URL|http://www.cctv.com/}} | фусноте = }} [[File:中央电视台彩色电视中心 (cropped).jpg|thumb|right|The old [[China Media Group Headquarters|China Central Television Building]].]] '''Кинеска централна телевизија''' ({{јез-кин|中国中央电视台}}; {{јез-енгл|China Central Television}}, '''CCTV'''; {{транскр|Си-Си-Ти-Ви}}) државна је и главна телевизијска кућа у [[Кина|НР Кини]]. CCTV је једина национална [[ТВ мрежа]] у држави која поседује 50 канала који емитују разноврсне програме, а доступна је више од милијарду гледалаца на шест различитих језика.<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2008/08/22/sports/olympics/22cctv.html|title=Olympics Are Ratings Bonanza for Chinese TV|date=22. 8. 2008|work=The New York Times|access-date=1. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161220152257/http://www.nytimes.com/2008/08/22/sports/olympics/22cctv.html|archive-date=20. 12. 2016|url-status=live}}</ref> Most of its programmes are a mixture of news, documentary, social education, comedy, entertainment, and drama, the majority of which consists of Chinese soap operas and entertainment.<ref name=brady08>[[Anne-Marie Brady]], ''Marketing Dictatorship: Propaganda and Thought Work in Contemporary China'', Rowman & Littlefield Publishers, Inc.</ref> However, news reporting about topics which are sensitive to the CCP is distorted and often used as a weapon against the party's perceived enemies, according to [[Freedom House]] and other media commentators.<ref name="Freedom House" /><ref>{{Cite news|title=Inside China's audacious global propaganda campaign|url=https://www.theguardian.com/news/2018/dec/07/china-plan-for-global-media-dominance-propaganda-xi-jinping|last1=Lim|first1=Louisa|last2=Bergin|first2=Julia|date=2018-12-07|access-date=2021-05-19|work=[[The Guardian]]}}</ref> CCTV is operated by the [[National Radio and Television Administration]] which reports directly to the [[Publicity Department of the Chinese Communist Party]].<ref>{{Cite journal|last1=Pan|first1=Jennifer|last2=Shao|first2=Zijie|last3=Xu|first3=Yiqing|date=2021|title=How government-controlled media shifts policy attitudes through framing|journal=Political Science Research and Methods|volume=10 |issue=2 |language=en|pages=317–332|doi=10.1017/psrm.2021.35|s2cid=243422723|issn=2049-8470}}</ref><ref name=":2">{{Cite news|last=Buckley|first=Chris|date=2018-03-21|title=China Gives Communist Party More Control Over Policy and Media|language=en-US|work=[[The New York Times]]|url=https://www.nytimes.com/2018/03/21/world/asia/china-communist-party-xi-jinping.html|access-date=2021-11-12|issn=0362-4331}}</ref> CCTV је основан 1. маја 1958. године као новинска агенција за надзор јавног мњења, а била је под великим утицајем [[Комунистичка партија Кине|Кинеске комунистичке партије]]. CCTV has a variety of functions, such as news communication, social education, culture, and entertainment information services. As a state television station it is responsible to both the [[Central Committee of the Chinese Communist Party]] and the [[State Council of the People's Republic of China|State Council]].<ref name="Zhu2010">{{cite book|author=Ying Zhu|title=Two Billion Eyes: The Story of China Central Television|url=https://books.google.com/books?id=qkgFB0J8YxwC|date=4 May 2010|publisher=New Press|isbn=978-1-59558-802-9|author-link=Ying Zhu|access-date=8 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191224063320/https://books.google.com/books?id=qkgFB0J8YxwC|archive-date=24 December 2019|url-status=live}}</ref> It is a central player in the [[Propaganda in China|Chinese government's propaganda network]].<ref name="Freedom House">{{cite web|last1=Cook|first1=Sarah|date=25 September 2019|title=China Central Television: A Long-standing Weapon in Beijing's Arsenal of Repression|url=https://freedomhouse.org/article/china-central-television-long-standing-weapon-beijings-arsenal-repression|access-date=15 November 2020|publisher=[[Freedom House]]}}</ref><ref name=SD/> == Историја == In 1954, CCP [[Chairman of the Chinese Communist Party|chairman]] [[Mao Zedong]] put forward that China should establish its own TV station. On 5 February 1955, the central broadcasting bureau reported to the State Council and proposed the program of establishing a medium-sized television station, later on premier [[Zhou Enlai]] included in China's first [[Five-year plans of China|five-year plan]] the planned introduction of television broadcasts. In December 1957, the central broadcasting bureau sent [[Luo Donghe]] and [[Meng Qiyu]] to the [[Soviet Union]] and the [[German Democratic Republic]] for the inspection of [[Television in the Soviet Union|their TV stations]], then the duo returned to Beijing to prepare for the establishment of the promised TV station. Starting from 1 May 1973, Beijing Television began broadcasting experimentally in color on its second channel every Tuesday, Thursday, and Saturday using the [[PAL|PAL-D]] system, and fully converted to color broadcasting by 1977. On 1 January 1978; its flagship news broadcasts were officially launched. On 1 May of the same year, with the approval of the CCP Central Committee, BTV, which celebrated its 20th anniversary was officially renamed CCTV (China Central Television, [[:zh:中国中央电视台|中央电视台]]) and a new logomark debuted.<ref>{{cite web|url=http://www.cctv.com/english/20030805/101215.shtml|title=CCTV-English Channel|access-date=1 September 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161209014836/http://www.cctv.com/english/20030805/101215.shtml|archive-date=9 December 2016|url-status=live}}</ref> In 1979, the iconic butterfly logo made its debut, which would be used as the corporate identity of the CCTV network for the next two decades. Until the late 1970s, CCTV held only evening broadcasts, usually closing down at midnight. During the summer and winter academic vacations, it occasionally transmitted daytime programming for students, while special daytime programs were aired during national holidays. In 1980 CCTV experimented with news relays from local and central television studios via [[microwave]].<ref>Miller, T. (2003). ''Television: Critical Concepts in Media and Cultural Studies''. Routledge. {{ISBN|978-0-415-25502-8}}.</ref> By 1985, CCTV had already become a leading television network in China. In 1987 CCTV's popularity soared due to the adaptation and presentation of ''[[Dream of the Red Chamber (1987 TV series)|Dream of the Red Chamber]]''. The 36-episode TV series—the first Chinese television drama to enter the global market—<ref name=kops>Kops, M. & Ollig, S. ''Internationalization of the Chinese TV Sector.'' LIT Verlag Berlin-Hamburg-Münster, 2007. pp. 33. {{ISBN|978-3-8258-0753-5}}.</ref> still remains popular in the international market. In the same year, CCTV exported 10,216 programmes to 77 foreign television stations.<ref name=kops/> Initially, the [[Propaganda Department of the Chinese Communist Party]] issued directive [[Censorship in the People's Republic of China|censorship]] of programs. During reform in the 1990s, the Party adopted new standards for CCTV, "affordability" and "acceptability", loosening the previous government control.<ref>Kops & Ollig, pp. 34.</ref> Affordability refers to purchasing ability of programs, while acceptability requires that a program has acceptable content, preventing the broadcast of material that contains inappropriate content or expresses views against the Chinese Communist Party.<ref>Kops & Ollig, pp. 35.</ref> In July 2009 CCTV expanded its coverage and target audience by launching CCTV-العربية, its international channel in [[Arabic language]].<ref>{{cite web|url=http://www.knowckers.org/2009/08/strategie-de-puissance-et-dinfluence-le-pragmatisme-chinois/|title=Stratégie de puissance et d'influence: le pragmatisme chinois : Knowckers|access-date=1 September 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160913221626/http://www.knowckers.org/2009/08/strategie-de-puissance-et-dinfluence-le-pragmatisme-chinois/|archive-date=13 September 2016|url-status=dead}}</ref> On 17 June 2013, CCTV announced that most of the broadcast facilities for the CCTV network have been relocated to the current headquarters building.<ref>{{Cite web|url=http://tv.cctv.com/live/|title=CCTV|date=January 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170119102823/http://tv.cctv.com/live/|archive-date=19 January 2017|url-status=live}}</ref> In 2015 and 2018, CCTV signed cooperation agreements with Russian state media outlet [[RT (TV network)|RT]].<ref>{{Cite news |last=Davidson |first=Helen |date=31 March 2022 |title=Close ties allow Russian propaganda to spread swiftly through China, report claims |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/2022/mar/31/close-ties-allow-russia-propaganda-to-spread-through-china |access-date=9 April 2022}}</ref><ref>{{Cite news |date=25 June 2015 |title=CCTV and Russian RT TV signed a memorandum of understanding on cooperation |language=zh |work=China Central Television |url=http://news.cntv.cn/2015/06/25/ARTI1435230577721605.shtml |archive-url=https://archive.today/20220318230557/http://m.news.cntv.cn/2015/06/25/ARTI1435230577721605.shtml |archive-date=18 March 2022 |access-date=9 April 2022 |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news |date=12 September 2018 |title=CCTV signed a cooperation agreement with Russia Today News Agency |language=zh |work=[[China Daily]] |url=https://baijiahao.baidu.com/s?id=1611363076698247629&wfr=spider&for=pc |archive-url=https://archive.today/20220318232119/https://baijiahao.baidu.com/s?id=1611363076698247629&wfr=spider&for=pc |archive-date=18 March 2022 |access-date=9 April 2022 |url-status=live }}</ref> In March 2018, as the nation began marking the 60th year of television, CCTV ownership changed hands to a new state holding group, the [[China Media Group]], as the television arm of the newly launched multimedia broadcasting conglomerate operated by both the Central Committee of the CCP and the State Council.<ref name=":2" /> === 2009 fire === {{main|Beijing Television Cultural Center fire}} On 9 February 2009, the [[Beijing Television Cultural Center]] caught fire on the last day of the festivities of [[Chinese New Year]], killing one firefighter.<ref name="nyt">{{Cite news |last=Jacobs |first=Andrew |date=9 February 2009 |title=Fire Ravages Renowned Building in Beijing |work=The New York Times |url=https://www.nytimes.com/2009/02/10/world/asia/10beijing.html?_r=1&scp=1&sq=beijing%20fire&st=cse |url-status=live |access-date=10 February 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180818084130/https://www.nytimes.com/2009/02/10/world/asia/10beijing.html?_r=1&scp=1&sq=beijing%20fire&st=cse |archive-date=18 August 2018}}</ref> The blaze rendered the 42-story structure unusable, as the zinc and titanium alloy of the outer skin was burnt.<ref name="nyt" /> The Mandarin Oriental Hotel was destroyed before its expected 2009 opening.<ref name="nyt" /> The fire had implications for the credibility of CCTV, which was already unpopular because of its dominance in the media.<ref>[http://www.ft.com/cms/s/0/38400de8-f9c2-11dd-9daa-000077b07658.html Beijing fire evokes mixed reactions] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090214211257/http://www.ft.com/cms/s/0/38400de8-f9c2-11dd-9daa-000077b07658.html|date=14 February 2009}} , ''Financial Times'', 13 February 2009.</ref> The incident was mocked by [[netizens]] who reproduced [[photoshop]]ped photos of the fire and criticised CCTV for [[Censorship in the People's Republic of China|censoring]] coverage. Pictures of the fire are widely distributed on the internet, as a result of [[citizen journalism]].<ref>[http://www.themalaysianinsider.com/index.php/world/18432-credibility-of-cctv-tarnished-by-big-fire Credibility of CCTV tarnished by big fire] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110720124639/http://www.themalaysianinsider.com/index.php/world/18432-credibility-of-cctv-tarnished-by-big-fire|date=20 July 2011}} , ''The Malaysian Insider'', 16 February 2009.</ref> === Libyan Civil War === During the [[2011 military intervention in Libya]], reports from CCTV tended to support [[Muammar Gaddafi]]'s arguments, claiming that the coalition forces attacked Libyan civilians and the military intervention was no different from an invasion. In some of the news reports, CCTV used images of demonstrators and said that they were against NATO's military intervention. CCTV also mislabeled a person holding a banner which said "Vive la France" ("long live France" in French) and claimed that he was a supporter of Gaddafi. Later on 27 March, a Chinese banner that said "Muammar Gaddafi is a lier. {{sic}}" was shown in some Libyan demonstration videos on the Internet.<ref>{{cite web |title=利比亚反对派举中文标语"卡扎菲是说谎者" |url=http://v.ifeng.com/news/world/201103/a504ae85-65ce-423f-84c9-20c18b499694.shtml |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160422214347/http://v.ifeng.com/news/world/201103/a504ae85-65ce-423f-84c9-20c18b499694.shtml |archive-date=22 April 2016 |access-date=1 September 2016}}</ref> ===2019 NBA free speech dispute=== In 2019, CCTV announced that they were cancelling the broadcast of two [[National Basketball Association]] preseason games in response to a tweet by the General Manager of the [[Houston Rockets]], [[Daryl Morey]], in support of [[2019–20 Hong Kong protests|pro-democracy protests]] in Hong Kong. After [[Adam Silver]] defended the General Manager's right to [[free speech]], CCTV responded with, "We express our strong dissatisfaction and opposition to Silver's stated support of Morey's right to free speech. We believe any remarks that challenge national sovereignty and social stability do not belong to the category of free speech," and continued, "We will also immediately examine all other cooperation and exchanges with the NBA."<ref>{{cite web |last1=Toh |first1=Michelle |date=8 October 2019 |title=China won't show NBA preseason games as backlash over Hong Kong tweet grows |url=https://www.cnn.com/2019/10/08/media/nba-china-hong-kong-morey/index.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20191009014400/https://www.cnn.com/2019/10/08/media/nba-china-hong-kong-morey/index.html |archive-date=9 October 2019 |access-date=9 October 2019 |website=cnn.com |publisher=CNN}}</ref> === Censorship and disinformation about the 2022 Russian invasion of Ukraine === {{Further|Disinformation in the 2021–2022 Russo-Ukrainian crisis}} During the [[2022 Winter Paralympics]], CCTV censored a speech by [[International Paralympic Committee]] president [[Andrew Parsons (sports administrator)|Andrew Parsons]] condemning the [[2022 Russian invasion of Ukraine]].<ref>{{Cite web |date=2022-03-05 |title=Paralympic Committee asks Beijing why anti-war speech censored |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220305-paralympic-committee-asks-beijing-why-anti-war-speech-censored |access-date=2022-03-11 |website=[[France 24]] |language=en}}</ref><ref>{{Cite news |date=March 5, 2022 |title=Paralympic Body Asks China Why it Censored Anti-War Speech |work=[[Bloomberg News]] |url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-03-05/paralympic-body-presses-china-on-censoring-of-no-war-speech |access-date=March 10, 2022}}</ref> CCTV promoted Russian disinformation such as unsubstantiated [[Ukraine bioweapons conspiracy theory|claims of biological weapons labs in Ukraine]].<ref>{{Cite news |last=Yuan |first=Li |date=2022-03-04 |title=How China Embraces Russian Propaganda and Its Version of the War |language=en-US |work=[[The New York Times]] |url=https://www.nytimes.com/2022/03/04/business/china-russia-ukraine-disinformation.html |access-date=2022-03-13 |issn=0362-4331}}</ref><ref>{{Cite news |last=Wong |first=Edward |date=2022-03-11 |title=U.S. Fights Bioweapons Disinformation Pushed by Russia and China |language=en-US |work=[[The New York Times]] |url=https://www.nytimes.com/2022/03/10/us/politics/russia-ukraine-china-bioweapons.html |access-date=2022-03-13 |issn=0362-4331}}</ref><ref>{{Cite news |last=Rising |first=David |date=March 11, 2022 |title=China amplifies unsupported Russian claim of Ukraine biolabs |work=[[Associated Press]] |url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-covid-health-biological-weapons-china-39eeee023efdf7ea59c4a20b7e018169 |access-date=March 11, 2022}}</ref><ref>{{Cite news |last=McCarthy |first=Simone |date=March 10, 2022 |title=China's promotion of Russian disinformation indicates where its loyalties lie |work=[[CNN]] |url=https://edition.cnn.com/2022/03/10/china/china-russia-disinformation-campaign-ukraine-intl-dst-hnk/index.html |access-date=March 11, 2022}}</ref> In April 2022, CCTV repeated Russian claims that the [[Bucha massacre]] was staged.<ref>{{Cite news |last1=McCarthy |first1=Simone |last2=Xiong |first2=Yong |date=6 April 2022 |title=As the world reacts in horror to Bucha, China's state media strikes a different tone |work=[[CNN]] |url=https://www.cnn.com/2022/04/06/china/china-reacts-bucha-ukraine-atrocities-intl-hnk-mic/index.html |access-date=9 April 2022}}</ref> == Види још == * [[Al Jazeera]] * [[BBC]] * [[CNN]] * [[Euronews]] * [[РТ]] == Референце == {{извори|30em}} == Спољашње везе == * [http://tv.cctv.com/ Сајт CCTV-а] (језик: кинески) * [http://news.cctv.com/ Сајт CCTV News-а] (језик: кинески) * [http://www.cctv.com/default.shtml CCTV.com] * [http://english.cctv.com/ CCTV.com] (језик: енглески) {{Чланови Европске радиодифузне уније}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Телевизијске станице покренуте 1958.]] [[Категорија:Телевизијске станице]] [[Категорија:Клице Телевизијски програм]] 9amnb9za5ip7v1lavexmz3gu49m1o2p 0 4167313 25121544 25120373 2022-07-24T20:32:13Z Dcirovic 57122 /* Организација (друге мреже) */ wikitext text/x-wiki {{Short description|ТВ мрежа у Уједињеном Краљевству}} {{Инфокутија Радиодифузна мрежа | име = Channel 3 ({{јез-срп|Канал 3}})<br />ITV ({{транскр|Ај-Ти-Ви}}) | лого = Trenutni ITV logo.png | слика = | тип = [[ТВ мрежа]] | брендирање = | оснивање = | тестна_картица = | тестни_пренос = | датум_првог_емитовања = {{start date and age|df=yes|1955|9|22}} | земља = [[Уједињено Краљевство]] | доступност = | датум_оснивања = <!-- {{start date and age|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | оснивач = | слоган = | мото = | ТВ_станице = | ТВ_предајници = | радијске_станице = | радијски_предајници = | тржишни_удео = | задужбина = | приход = | нето_приход = | лиценцно_подручје = | седиште = [[Лондон]], [[Енглеска]], УК | радиодифузно_подручје = | подручје = | нација = | региони = | ERP = | власник = ITV plc и STV Group plc | матица = | кључни_људи = | датум_покретања = <!-- {{start date and age|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | датум_гашења = <!-- {{start date and age|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | претходник = | наследник = | бивша_имена = | дигитални_канал = | виртуелни_канал = | аналогни_канал = | формат_слике = | ознака_1 = | подаци_1 = | ознака_2 = | подаци_2 = <!--⋮--> | ознака_7 = | подаци_7 = | позивни_знакови = | значење_позива = '''''I'''ndependent '''T'''ele'''V'''ision'' | бивши_позиви = | мрежне_афилијације = | афилијације = [[STV (TV канал)|STV]] | групе = | бивше_афилијације = | веб-каст = | веб-сајт = [http://www.itv.com/ itv.com]<br />[http://www.stv.tv/ stv.tv] | фусноте = }} '''ITV''' ({{транскр|Ај-Ти-Ви}}; скраћено од '''''I'''ndependent '''T'''ele'''v'''ision'' — ''Независна телевизија''), [[ТВ|телевизијска]] [[ТВ мрежа|мрежа]] у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и једна од водећих тамошњих телевизијских [[корпорација]]. Покренута је 1955. као конкурент [[BBC Television|BBC Television-у]] (који је основан 1932).<ref name="ITV times constitution">{{cite news |title=Commercial Television: A Guide to the constitution and working of the new service |url=http://find.galegroup.com/ttda/newspaperRetrieve.do?sgHitCountType=None&sort=Relevance&tabID=T003&prodId=TTDA&resultListType=RESULT_LIST&searchId=R2&searchType=BasicSearchForm&currentPosition=3&qrySerId=Locale%28en%2C%2C%29%3AFQE%3D%28tx%2CNone%2C22%29Independent+television%3AAnd%3ALQE%3D%28da%2CNone%2C23%2901%2F01%2F1950+-+12%2F31%2F1955%24&retrieveFormat=MULTIPAGE_DOCUMENT&userGroupName=hamlib&inPS=true&contentSet=LTO&&docId=&docLevel=FASCIMILE&workId=&relevancePageBatch=CS335762707&contentSet=UDVIN&callistoContentSet=UDVIN&docPage=article&hilite=y |access-date=18. 1. 2013 |newspaper=The Times|date=19. 8. 1955}}</ref> ITV је најстарија комерционална мрежа у УК. Након усвајања британског Закона о радиофузији из 1990, ITV је преименован у '''Channel 3''' ({{јез-срп|Канал 3}}), како би се разликовао од осталих аналогних канала из тог времена — [[BBC 1]], [[BBC 2]] и [[Channel 4|Канал 4]]. ITV plc, компанија настала спајањем ТВ кућа Granada plc и Carlton Communications 2004. године, држи у власништву ITV. == Историја == {{рут}} {{Main|Историја ИТВ}} [[File:Granada TV.jpg|thumb|[[Granada Studios]], was built in 1954 to house the broadcaster [[ITV Granada|Granada Television]]. Granada Television opened in 1956 and is the only franchisee to remain an ITV contractor since the creation of the network. The Granada studios closed in 2013.]] [[File:ITV regional map 1962.svg|right|thumb|The ITV network in 1962, after all regional companies had begun broadcasting]] The origins of ITV lie in the passing of the [[Television Act 1954]], designed to break the monopoly on television held by the [[BBC One|BBC Television Service]].<ref name="ITV times constitution"/> The act created the [[Independent Television Authority]] (ITA, then IBA after the Sound Broadcasting Act) to heavily regulate the industry and to award franchises. The first six franchises were awarded in 1954 for London, the [[The Midlands, England|Midlands]] and the North of England, with separate franchises for Weekdays and Weekends.<ref name="ITV times constitution"/> The first ITV service to launch was London's [[Associated-Rediffusion]] on 22 September 1955,<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/september/22/newsid_3131000/3131477.stm |title=1955: New TV channel ends BBC monopoly |work=[[BBC Online]] |access-date=20 September 2015}}</ref> with the Midlands and North services launching in February 1956 and May 1956 respectively. Following these launches, the ITA awarded more franchises until the whole country was covered by fourteen regional stations, all launched by 1962. The network has been modified several times through franchise reviews that have taken place in 1963,<ref name="1963 review">{{cite news |title=No New Independent Tv Companies Appointed |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=CS168388137&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0 |access-date=18 January 2013 |newspaper=Times |date=9 January 1964}}</ref> 1967,<ref>{{cite news |title=BIG five' pattern for Independent TV |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=CS18705302&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0 |access-date=18 January 2013 |newspaper=Times |date=22 December 1966}}</ref> 1974,<ref>{{cite news |title=Discussions start on TV contract extensions |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=CS335903563&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0 |access-date=18 January 2013 |newspaper=Times |date=11 October 1974}}</ref> 1980<ref name="1980 franchise review">{{cite news |last=Gosling |first=Kenneth |title=Breakfast-time television and dual regions for Midlands and the South planned by IBA |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=CS67339833&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0 |access-date=19 January 2013 |newspaper=Times |date=25 January 1980}}</ref><ref>{{cite news |last=Gosling |first=Kenneth |title=Southern and Westward TV lose franchises and others to be restructured |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=CS17008541&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0 |access-date=19 January 2013 |newspaper=Times |date=29 December 1980}}</ref> and 1991,<ref name="1991 legal threats">{{cite news |last=Wittstock |first=Melinda |title=Legal threats follow biggest ITV shake-up |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=AdvancedSearchForm&docId=IF501890705&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0|access-date=19 January 2013|newspaper=Times|date=17 October 1991}}</ref> during which broadcast regions have changed and service operators have been replaced. Only one service operator has ever been declared bankrupt, [[Wales West and North Television|WWN]] in 1963,<ref>{{cite news|title=Rescue Operation' For Tv Company|url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=CS269444408&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0|access-date=18 January 2013|newspaper=Times|date=24 September 1963}}</ref> with all other operators leaving the network as a result of a franchise review. Separate weekend franchises were removed in 1968 (with the exception of London)<ref name="1963 review"/> and over the years more services were added; these included a national breakfast franchise from 1983 onward—operating between 6:00 am and 9:25 am—and a teletext service.<ref name="1980 franchise review"/> The [[Broadcasting Act 1990]] changed the nature of ITV; the then regulator the [[Independent Broadcasting Authority|IBA]] was replaced with a light-touch regulator, the [[Independent Television Commission|ITC]]; companies became able to purchase other ITV regional companies<ref>{{cite news |last=Frean |first=Alexandra |title=ITV rule changes herald takeovers |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=IF502007373&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0 |access-date=19 January 2013 |newspaper=Times |date=25 November 1993}}</ref> and franchises were now being awarded based upon a highest-bidder auction, with few safeguards in place.<ref name="1991 legal threats"/> This heavily criticised part of the review saw four operators replaced, and the operators facing different annual payments to the [[HM Treasury|Treasury]]: Central Television, for example, paid only £2,000—despite holding a lucrative and large region—because it was unopposed, while Yorkshire Television paid £37.7&nbsp;million for a region of the same size and status, owing to heavy competition.<ref name="1991 legal threats"/><ref>ITC, quoted in ''Encouraging Bidding In The Single Licence National Lottery Framework'' report, [[National Lottery (United Kingdom)|UK National Lottery]] Commission, 19 November 2004</ref> Following the 1993 changes, ITV as a network began to consolidate with several companies doing so to save money by ceasing the duplication of services present when they were all separate companies. By 2004, the ITV network was owned by five companies, of which two, [[Carlton Communications|Carlton]] and [[Granada plc|Granada]] had become major players by owning between them all the franchises in England, Wales, the Scottish borders and the Isle of Man.<ref name="ITV plc about">{{cite web |title=History |url=http://www.itvplc.com/about/history |publisher=ITV plc |access-date=19 January 2013}}</ref><ref name="bbc news itv plc merger">{{cite news |last=Madslein |first=Jorn |title=ITV: A third force in broadcasting |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/3445627.stm |access-date=19 January 2013 |newspaper=BBC News |date=2 February 2004}}</ref><ref name="guardian itv plc merger">{{cite news |last=Tryhorn |first=Chris |title=Finally, ITV plc is born |url=https://www.theguardian.com/media/2004/feb/02/citynews.ITV?INTCMP=SRCH |access-date=19 January 2013 |newspaper=Guardian |date=2 February 2004 |location=London}}</ref> That same year, the two merged to form ITV plc<ref name="ITV plc about"/><ref name="bbc news itv plc merger"/><ref name="guardian itv plc merger"/> with the only subsequent acquisitions being the takeover of [[ITV Channel Television|Channel Television]], the Channel Islands franchise, in 2011;<ref name="itv plc channel buyout">{{cite news |last=Mark Sweney |first=Tara Conlan |title=ITV plc buys Channel Television |url=https://www.theguardian.com/media/2011/oct/18/itv-plc-buys-channel-television |access-date=19 January 2013 |date=18 October 2011 |location=London |work=The Guardian}}</ref> and UTV, the franchise for Northern Ireland, in 2015. == Организација (друге мреже) == Мрежа ITV није у власништву или под управом једне компаније, већ више корисника лиценци, који пружају регионалне услуге, а истовремено емитују програме широм мреже. Од 2016. петнаест лиценци поседују две компаније, при чему већину има ITV Бродкастинг Лимитед, део ITV плц. Мрежу регулише медијски регулатор [[Ofcom]] који је одговоран за доделу дозвола за емитовање. Последња велика ревизија франшиза Канала 3 била је 1991. године, при чему су све лиценце оператера обновљене између 1999. и 2002. и поново од 2014. без даљег конкурса. Иако је ово био најдужи период у којем је ITV мрежа прошла без веће ревизије својих носилаца лиценци, Ofcom је објавио (након консултација) да ће поделити лиценце [[ITV Wales and West|Велса и Запада]] од 1. јануара 2014. године, стварајући националну лиценцу за Велс и придруживање новоодвојеног Западног региона [[ITV Westcountry|Весткантри]] телевизији, како би се формирала нова лиценца за проширени регион Југозападне Енглеске. Све компаније које су имале лиценцу биле су део непрофитног тела ''ITV Нетворк Лимитед'', које је узнајмљивало и планирало мрежни програм, уз усклађеност коју су претходно обављали ITV плц и [[ITV Channel Television|Ченал]] телевизија. Међутим, због спајања неколико компанија од стварања ITV мреже (а с обзиром да је Ченал телевизија сада у власништву ITV плц), то је замењено системом придруживања.<ref name="bbc news affiliation system">{{cite news |last=McIvor |first=Jamie |title=Broadcaster STV reaches new deal with ITV |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-scotland-scotland-business-17258458 |access-date=19 January 2013 |newspaper=BBC News |date=5 March 2012}}</ref> Одобрено од стране Офкома, ово доводи до тога да ITV плц пушта у рад и финансира распоред мреже, при чему [[STV (TV channel)|STV]] и [[UTV (TV channel)|UTV]] плаћају накнаду за емитовање.<ref name="bbc news affiliation system"/> Сви корисници лиценци имају право да одустану од мрежног програма (осим за националне билтене вести), међутим многи немају због притиска матичне компаније или због ограничених ресурса.<ref name="bbc news affiliation system"/> Пре увођења придруженог система, STV би често (а понекад и контроверзно) одбијао неколико популарних мрежних програма – као што је оригинално приказивање прве серије ''[[Downton Abbey]]'' – наводећи потребу да својим гледаоцима пружи више шкотског садржаја.<ref>{{cite news|last=McIvor|first=Jamie|title=STV counts cost of ITV peace deal|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-scotland-scotland-business-14663137|access-date=19 January 2013|newspaper=BBC News|date=25 August 2011}}</ref> Као јавни сервис, ITV мрежа је у обавези да емитује програме од јавног значаја, укључујући вести, актуелности, дечији и верски програм, као и партијске изборе у име највећих политичких партија и политичких догађаја, као што је буџет. Мрежа такође треба да произведе приступачан садржај који садржи титлове, потпис и аудио опис. У замену за овај програм, ITV мрежа је доступна на свим платформама бесплатно за емитовање и може се наћи на врху [[Electronic program guide|EPG]]-а свих провајдера. Од лансирања платформе 1998. године, сви са ITV лиценцама су добили додатни капацитет на платформи [[digital terrestrial television|дигиталне земаљске телевизије]]. Тренутно су компаније у могућности да емитују додатне канале и све бирају да емитују [[ITV2]], [[ITV3]], [[ITV4]] и [[CITV]] у свом региону у власништву ITV плц. UTV и have (раније [[Scottish Television|Шкотска]] и [[Grampian Television|Грампијанска]] телевизија) су раније емитовали сопствене услуге – [[UTV2]] у Северној Ирској и [[S2 (TV channel)|S2]] у централној и северној Шкотској – до 2002. године, када су усвојили канале ITV плц. Упркос томе, STV је добила лиценцу за емитовање онога што ће постати канал [[STV2]] 2013. године, међутим то је било кратког века и канал је затворен 2018. Сви емитери користе [[Digital 3&4|дигитални 3&4]] мултиплекс, који се дели са [[Channel 4|Каналом 4]]. [[ITV Encore|ITV Енкор]] је покренут у јуну 2014. године, а [[ITVBe]] у октобру 2014. [[ITV Box Office]] је покренут у фебруару 2017. == Логотипи == <gallery> File:ITV logo 1989.svg|Први лого је коришћен од 1989. до 1998. File:ITV logo 1998 - 2006.svg|Други лого, 1998—2006. File:ITV logo.svg|Трећи лого, коришћен од 2006. до 2013. |Тренутни лого се користи од 2019. године. </gallery> == Види још == * [[BBC]] == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{Commons and category}} * [https://www.itv.com Званични сајт ITV-а] * [https://www.stv.tv Званични сајт STV-а] * [http://www.itvplc.com/ Званични сајт ITV plc] * [http://www.stvplc.tv/ Званични сајт STV Group plc] {{портал бар|Уједињено Краљевство}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Itv}} [[Категорија:Предузећа из Велике Британије]] [[Категорија:Телевизијске мреже]] rp122czahcyn8ya9s4srcp9u3q00529 25121573 25121544 2022-07-24T20:56:23Z Dcirovic 57122 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{Short description|ТВ мрежа у Уједињеном Краљевству}} {{Инфокутија Радиодифузна мрежа | име = Channel 3 ({{јез-срп|Канал 3}})<br />ITV ({{транскр|Ај-Ти-Ви}}) | лого = Trenutni ITV logo.png | слика = | тип = [[ТВ мрежа]] | брендирање = | оснивање = | тестна_картица = | тестни_пренос = | датум_првог_емитовања = {{start date and age|df=yes|1955|9|22}} | земља = [[Уједињено Краљевство]] | доступност = | датум_оснивања = <!-- {{start date and age|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | оснивач = | слоган = | мото = | ТВ_станице = | ТВ_предајници = | радијске_станице = | радијски_предајници = | тржишни_удео = | задужбина = | приход = | нето_приход = | лиценцно_подручје = | седиште = [[Лондон]], [[Енглеска]], УК | радиодифузно_подручје = | подручје = | нација = | региони = | ERP = | власник = ITV plc и STV Group plc | матица = | кључни_људи = | датум_покретања = <!-- {{start date and age|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | датум_гашења = <!-- {{start date and age|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | претходник = | наследник = | бивша_имена = | дигитални_канал = | виртуелни_канал = | аналогни_канал = | формат_слике = | ознака_1 = | подаци_1 = | ознака_2 = | подаци_2 = <!--⋮--> | ознака_7 = | подаци_7 = | позивни_знакови = | значење_позива = '''''I'''ndependent '''T'''ele'''V'''ision'' | бивши_позиви = | мрежне_афилијације = | афилијације = [[STV (TV канал)|STV]] | групе = | бивше_афилијације = | веб-каст = | веб-сајт = [http://www.itv.com/ itv.com]<br />[http://www.stv.tv/ stv.tv] | фусноте = }} '''ITV''' ({{транскр|Ај-Ти-Ви}}; скраћено од '''''I'''ndependent '''T'''ele'''v'''ision'' — ''Независна телевизија''), [[ТВ|телевизијска]] [[ТВ мрежа|мрежа]] у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и једна од водећих тамошњих телевизијских [[корпорација]]. Покренута је 1955. као конкурент [[BBC Television|BBC Television-у]] (који је основан 1932).<ref name="ITV times constitution">{{cite news |title=Commercial Television: A Guide to the constitution and working of the new service |url=http://find.galegroup.com/ttda/newspaperRetrieve.do?sgHitCountType=None&sort=Relevance&tabID=T003&prodId=TTDA&resultListType=RESULT_LIST&searchId=R2&searchType=BasicSearchForm&currentPosition=3&qrySerId=Locale%28en%2C%2C%29%3AFQE%3D%28tx%2CNone%2C22%29Independent+television%3AAnd%3ALQE%3D%28da%2CNone%2C23%2901%2F01%2F1950+-+12%2F31%2F1955%24&retrieveFormat=MULTIPAGE_DOCUMENT&userGroupName=hamlib&inPS=true&contentSet=LTO&&docId=&docLevel=FASCIMILE&workId=&relevancePageBatch=CS335762707&contentSet=UDVIN&callistoContentSet=UDVIN&docPage=article&hilite=y |access-date=18. 1. 2013 |newspaper=The Times|date=19. 8. 1955}}</ref> ITV је најстарија комерционална мрежа у УК. Након усвајања британског Закона о радиофузији из 1990, ITV је преименован у '''Channel 3''' ({{јез-срп|Канал 3}}), како би се разликовао од осталих аналогних канала из тог времена — [[BBC 1]], [[BBC 2]] и [[Channel 4|Канал 4]]. ITV plc, компанија настала спајањем ТВ кућа Granada plc и Carlton Communications 2004. године, држи у власништву ITV. == Историја == {{Main|Историја ITV}} [[Датотека:Granada TV.jpg|thumb|[[Granada Studios|Гранада Студиос]], изграђен је 1954. за смештај емитера [[ITV Granada|Гранада]] телевизије. Телевизија Гранада отворена је 1956. године и једини је прималац франшизе који је остао ITV уговарач од стварања мреже. Студији у Гранади су затворени 2013.]] [[Датотека:ITV regional map 1962.svg|right|thumb|Мрежа ITV 1962. године, након што су све регионалне компаније почеле са емитовањем]] Порекло ITV лежи у доношењу [[Television Act 1954|Закона о телевизији из 1954.]] године, осмишљеног да разбије монопол на телевизију који држи [[BBC One|ББЦ телевизијски сервис]].<ref name="ITV times constitution"/> Тим актом је створена [[Independent Television Authority|Независна телевизијска управа]] (ITA, затим IBA након Закона о емитовању звука) да би озбиљно регулисала индустрију и додељивала франшизе. Првих шест франшиза је додељено 1954. за Лондон, [[The Midlands, England|Мидландс]] и северну Енглеску, са засебним франшизама радним данима и викендима.<ref name="ITV times constitution"/> Први ITV сервис који је покренут био је лондонски [[Associated-Rediffusion]] 22. септембра 1955.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/september/22/newsid_3131000/3131477.stm |title=1955: New TV channel ends BBC monopoly |work=[[BBC Online]] |access-date=20 September 2015}}</ref> са услугама Мидландса и Севера које су покренуте у фебруару 1956. и мају 1956. респективно. Након ових лансирања, ITA је доделила више франшиза док целу земљу није покрило четрнаест регионалних станица, све покренуте до 1962. године. Мрежа је модификована неколико пута кроз прегледе франшиза који су одржани 1963,<ref name="1963 review">{{cite news |title=No New Independent Tv Companies Appointed |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=CS168388137&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0 |access-date=18 January 2013 |newspaper=Times |date=9 January 1964}}</ref> 1967,<ref>{{cite news |title=BIG five' pattern for Independent TV |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=CS18705302&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0 |access-date=18 January 2013 |newspaper=Times |date=22 December 1966}}</ref> 1974,<ref>{{cite news |title=Discussions start on TV contract extensions |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=CS335903563&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0 |access-date=18 January 2013 |newspaper=Times |date=11 October 1974}}</ref> 1980<ref name="1980 franchise review">{{cite news |last=Gosling |first=Kenneth |title=Breakfast-time television and dual regions for Midlands and the South planned by IBA |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=CS67339833&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0 |access-date=19 January 2013 |newspaper=Times |date=25 January 1980}}</ref><ref>{{cite news |last=Gosling |first=Kenneth |title=Southern and Westward TV lose franchises and others to be restructured |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=CS17008541&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0 |access-date=19 January 2013 |newspaper=Times |date=29 December 1980}}</ref> и 1991,<ref name="1991 legal threats">{{cite news |last=Wittstock |first=Melinda |title=Legal threats follow biggest ITV shake-up |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=AdvancedSearchForm&docId=IF501890705&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0|access-date=19 January 2013|newspaper=Times|date=17 October 1991}}</ref> током којих су се региони емитовања променили и оператери услуга су замењени. Само један оператер услуга је икада прогласио банкротство, [[Wales West and North Television|WWN]]1963. године,<ref>{{cite news|title=Rescue Operation' For Tv Company|url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=CS269444408&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0|access-date=18 January 2013|newspaper=Times|date=24 September 1963}}</ref> док су сви остали оператери напустили мрежу као резултат ревизије франшизе. Одвојене викенд франшизе су уклоњене 1968. (са изузетком Лондона)<ref name="1963 review"/> и током година је додато више услуга; ово је укључивало националну франшизу доручка од 1983. надаље — која је радила између 6:00 и 9:25 ујутру — и телетекст услугу.<ref name="1980 franchise review"/> [[Broadcasting Act 1990|Закон о радиодифузији из 1990.]] променио је природу ITV-а; тадашњи регулатор [[Independent Broadcasting Authority|IBA]] је замењен регулатором малог утицаја, [[Independent Television Commission|ITC]]; компаније су стекле могућност да купују друге регионалне компаније ITV-а<ref>{{cite news |last=Frean |first=Alexandra |title=ITV rule changes herald takeovers |url=http://find.galegroup.com/ttda/infomark.do?&source=gale&prodId=TTDA&userGroupName=hamlib&tabID=T003&docPage=article&searchType=BasicSearchForm&docId=IF502007373&type=multipage&contentSet=LTO&version=1.0 |access-date=19 January 2013 |newspaper=Times |date=25 November 1993}}</ref> и франшизе су се сада додељивале на основу аукције са највећом понудом, уз неколико заштитних механизама.<ref name="1991 legal threats"/> У овом делу прегледа који је био жестоко критикован, четири оператера су замењена, а оператери су се суочили са различитим годишњим уплатама [[HM Treasury|Трезору]]: Централна телевизија је, на пример, платила само 2.000 фунти — упркос томе што је имала уносан и велики регион — јер није имала противљења, док је Јоркширска телевизија платио 37,7 милиона фунти за регион исте величине и статуса, због велике конкуренције.<ref name="1991 legal threats"/><ref>ITC, quoted in ''Encouraging Bidding In The Single Licence National Lottery Framework'' report, [[National Lottery (United Kingdom)|UK National Lottery]] Commission, 19 November 2004</ref> Након промена из 1993. године, ITV као мрежа почела је да се консолидује са неколико компанија које су то чиниле како би уштеделе новац престанком дуплирања услуга које су биле присутне када су све биле засебне компаније. До 2004. године, ITV мрежа је била у власништву пет компанија, од којих су две, [[Carlton Communications|Карлтон]] и [[Granada plc|Гранада]], постале главни играчи поседујући између себе све франшизе у Енглеској, Велсу, Шкотској и [[Острво Мен|Острву Мен]].<ref name="ITV plc about">{{cite web |title=History |url=http://www.itvplc.com/about/history |publisher=ITV plc |access-date=19 January 2013}}</ref><ref name="bbc news itv plc merger">{{cite news |last=Madslein |first=Jorn |title=ITV: A third force in broadcasting |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/3445627.stm |access-date=19 January 2013 |newspaper=BBC News |date=2 February 2004}}</ref><ref name="guardian itv plc merger">{{cite news |last=Tryhorn |first=Chris |title=Finally, ITV plc is born |url=https://www.theguardian.com/media/2004/feb/02/citynews.ITV?INTCMP=SRCH |access-date=19 January 2013 |newspaper=Guardian |date=2 February 2004 |location=London}}</ref> Исте године, њих двоје су се спојили и формирали ITV плц,<ref name="ITV plc about"/><ref name="bbc news itv plc merger"/><ref name="guardian itv plc merger"/> при чему су једине накнадне аквизиције биле преузимање [[ITV Channel Television|Ченал]] телевизије, франшизе Каналских острва, 2011;<ref name="itv plc channel buyout">{{cite news |last=Mark Sweney |first=Tara Conlan |title=ITV plc buys Channel Television |url=https://www.theguardian.com/media/2011/oct/18/itv-plc-buys-channel-television |access-date=19 January 2013 |date=18 October 2011 |location=London |work=The Guardian}}</ref> и UTV, франшизе за Северну Ирску, 2015. == Организација (друге мреже) == Мрежа ITV није у власништву или под управом једне компаније, већ више корисника лиценци, који пружају регионалне услуге, а истовремено емитују програме широм мреже. Од 2016. петнаест лиценци поседују две компаније, при чему већину има ITV Бродкастинг Лимитед, део ITV плц. Мрежу регулише медијски регулатор [[Ofcom]] који је одговоран за доделу дозвола за емитовање. Последња велика ревизија франшиза Канала 3 била је 1991. године, при чему су све лиценце оператера обновљене између 1999. и 2002. и поново од 2014. без даљег конкурса. Иако је ово био најдужи период у којем је ITV мрежа прошла без веће ревизије својих носилаца лиценци, Ofcom је објавио (након консултација) да ће поделити лиценце [[ITV Wales and West|Велса и Запада]] од 1. јануара 2014. године, стварајући националну лиценцу за Велс и придруживање новоодвојеног Западног региона [[ITV Westcountry|Весткантри]] телевизији, како би се формирала нова лиценца за проширени регион Југозападне Енглеске. Све компаније које су имале лиценцу биле су део непрофитног тела ''ITV Нетворк Лимитед'', које је узнајмљивало и планирало мрежни програм, уз усклађеност коју су претходно обављали ITV плц и [[ITV Channel Television|Ченал]] телевизија. Међутим, због спајања неколико компанија од стварања ITV мреже (а с обзиром да је Ченал телевизија сада у власништву ITV плц), то је замењено системом придруживања.<ref name="bbc news affiliation system">{{cite news |last=McIvor |first=Jamie |title=Broadcaster STV reaches new deal with ITV |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-scotland-scotland-business-17258458 |access-date=19 January 2013 |newspaper=BBC News |date=5 March 2012}}</ref> Одобрено од стране Офкома, ово доводи до тога да ITV плц пушта у рад и финансира распоред мреже, при чему [[STV (TV channel)|STV]] и [[UTV (TV channel)|UTV]] плаћају накнаду за емитовање.<ref name="bbc news affiliation system"/> Сви корисници лиценци имају право да одустану од мрежног програма (осим за националне билтене вести), међутим многи немају због притиска матичне компаније или због ограничених ресурса.<ref name="bbc news affiliation system"/> Пре увођења придруженог система, STV би често (а понекад и контроверзно) одбијао неколико популарних мрежних програма – као што је оригинално приказивање прве серије ''[[Downton Abbey]]'' – наводећи потребу да својим гледаоцима пружи више шкотског садржаја.<ref>{{cite news|last=McIvor|first=Jamie|title=STV counts cost of ITV peace deal|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-scotland-scotland-business-14663137|access-date=19 January 2013|newspaper=BBC News|date=25 August 2011}}</ref> Као јавни сервис, ITV мрежа је у обавези да емитује програме од јавног значаја, укључујући вести, актуелности, дечији и верски програм, као и партијске изборе у име највећих политичких партија и политичких догађаја, као што је буџет. Мрежа такође треба да произведе приступачан садржај који садржи титлове, потпис и аудио опис. У замену за овај програм, ITV мрежа је доступна на свим платформама бесплатно за емитовање и може се наћи на врху [[Electronic program guide|EPG]]-а свих провајдера. Од лансирања платформе 1998. године, сви са ITV лиценцама су добили додатни капацитет на платформи [[digital terrestrial television|дигиталне земаљске телевизије]]. Тренутно су компаније у могућности да емитују додатне канале и све бирају да емитују [[ITV2]], [[ITV3]], [[ITV4]] и [[CITV]] у свом региону у власништву ITV плц. UTV и have (раније [[Scottish Television|Шкотска]] и [[Grampian Television|Грампијанска]] телевизија) су раније емитовали сопствене услуге – [[UTV2]] у Северној Ирској и [[S2 (TV channel)|S2]] у централној и северној Шкотској – до 2002. године, када су усвојили канале ITV плц. Упркос томе, STV је добила лиценцу за емитовање онога што ће постати канал [[STV2]] 2013. године, међутим то је било кратког века и канал је затворен 2018. Сви емитери користе [[Digital 3&4|дигитални 3&4]] мултиплекс, који се дели са [[Channel 4|Каналом 4]]. [[ITV Encore|ITV Енкор]] је покренут у јуну 2014. године, а [[ITVBe]] у октобру 2014. [[ITV Box Office]] је покренут у фебруару 2017. == Логотипи == <gallery> File:ITV logo 1989.svg|Први лого је коришћен од 1989. до 1998. File:ITV logo 1998 - 2006.svg|Други лого, 1998—2006. File:ITV logo.svg|Трећи лого, коришћен од 2006. до 2013. |Тренутни лого се користи од 2019. године. </gallery> == Види још == * [[BBC]] == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{Commons and category}} * [https://www.itv.com Званични сајт ITV-а] * [https://www.stv.tv Званични сајт STV-а] * [http://www.itvplc.com/ Званични сајт ITV plc] * [http://www.stvplc.tv/ Званични сајт STV Group plc] {{портал бар|Уједињено Краљевство}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Itv}} [[Категорија:Предузећа из Велике Британије]] [[Категорија:Телевизијске мреже]] 19yalsj0hotmyqq01fsl0dbt3jgvb7y 0 4174422 25121276 24421423 2022-07-24T16:09:31Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Лига правде Зака Снајдера | слика = Liga pravde Zeka Snajdera.png | опис слике = Званични постер издања | изворни назив = -{Zack Snyder's Justice League}- | режија = [[Зак Снајдер]] | сценарио = Крис Терио | продуцент = {{Plainlist| * Чарлс Ровен * Дебора Снајдер }} | уредник = Дејвид Бренер | прича = {{Plainlist| * Крис Терио * Зак Снајдер * Вил Били }} | на основу = ликовима<br>-{[[DC Comics]]}--а | главне улоге = {{Plainlist| * [[Бен Афлек]] * [[Хенри Кавил]] * [[Гал Гадот]] * [[Езра Милер]] * [[Џејсон Момоа]] * [[Реј Фишер]] }} | музика = Том Холкенборг | кинематографија = Фабијан Вагнер | издавачка кућа = {{Plainlist| * -{[[Warner Bros. Pictures]]}- * -{[[DC Films]]}- * -{Atlas Entertainment}- * -{The Stone Quarry}- }} | дистрибутер = -{[[HBO Max]]}- | година = 2021. | трајање = 242 минута | земља = Сједињене Државе | језик = енглески | буџет = 70 милиона америчких долара }} '''''Лига правде Зака Снајдера''''' ({{јез-енг|Zack Snyder's Justice League}}), често се назива и '''„Снајдеров рез”''' ({{јез-енг|Snyder Cut}}), је -{director's cut}- америчког [[Суперхеројски филм|суперхеројског филма]] ''[[Лига правде (филм)|Лига правде]]'' (2017) из 2021. године. Представља филм ''Лига правде''—пети филм [[DC-јев проширени универзум|-{DC}--јевог проширеног универзума]] (-{DC}-ПУ), наставак филма ''[[Бетмен против Супермена: Зора праведника]]'' (2016), заснован на тиму [[Лига правде]] -{[[DC Comics]]}--а—како га је намеравао редитељ [[Зак Снајдер]] пре него што је напустио продукцију. Попут биоскопског издања, филм ''Лига правде Зака Снајдера'' прати Лигу правде—[[Бетмен]]а ([[Бен Афлек]]), [[Супермен]]а ([[Хенри Кавил]]), [[Чудесна Жена|Чудесну Жену]] ([[Гал Гадот]]), [[Киборг (стрип)|Киборга]] ([[Реј Фишер]]), [[Аквамен]]а ([[Џејсон Момоа]]) и [[Флеш (Бари Ален)|Флеша]] ([[Езра Милер]])—док покушавају да спасу свет од катастрофалне претње Дарксајда ([[Реј Портер]]), Степенвулфа ([[Кирнан Хајндс]]) и њихове војске Парадемона.<ref>{{Cite web|date=2020-05-23|title='Justice League' Actor Harry Lennix Teases Martian Manhunter Cameo|url=https://www.thewrap.com/justice-league-harry-lennix-martian-manhunter-snyder-cut-cameo/|access-date=2020-08-25|website=TheWrap|language=en-US}}</ref> Филм ''Лига правде'', издат 2017. године од стране -{[[Warner Bros.]]}--а, претрпео је тешку продукцију. Његов сценарио претрпео је велике промене пре и током продукције између 2016. и 2017. У мају 2017. године, Снајдер је поднео оставку током [[Постпродукција|постпродукције]] након смрти своје ћерке, и [[Џос Видон]] је ангажован да заврши филм, довршавајући га као нерегистрованог редитеља. Видон је надгледао поновна снимања и друге промене које су укључивале светлији тон и више хумора, и значајно смањио време рада у складу са мандатом -{Warner Bros.}--а. Биоскопска верзија филма ''Лига правде'' добила је помешане критике и била је разочарање на благајнама, водећи -{Warner Bros.}--а да преиспитати будућност -{DC}-ПУ-а и усредсредити се на развијање филмова око појединачних ликова са мање обзира на заједнички наратив. Како су се појавили детаљи о проблематичној продукцији филма и његовом стању пре него што је Снајдер одступио, многи обожаваоци су изразили интересовање за алтернативни рез који је вернији Снајдеровој визији. Обожаваоци и чланови глумачке и читаве екипе поднели су молбу за издање ове верзије, коју су прозвали Снајдеров рез. Упућени у индустрију сматрали су да је издање мало вероватно. Међутим, -{Warner Bros.}- је одлучио да крене даље у фебруару 2020. године; а у мају је Снајдер најавио да ће оригинални рез бити издат као ''Лига правде Зака Снајдера'' путем [[Стриминг|стриминг услуге]] -{[[HBO Max]]}-. Извршење визуелних ефеката, партитура и монтаже коштало је око 70 милиона америчких долара, са новим материјалом снимљеним у октобру 2020. Издање је првобитно било планирано и као мини-серија од шест епизода и као четворосатни филм, али је концепт мини-серије укинут јануара 2021. године. Филм је посвећен успомени на Снајдерову ћерку Отум. Филм ''Лига правде Зака Снајдера'' издат је 18. марта 2021. године на -{HBO Max}--у у Сједињеним Државама и истог дана на -{[[HBO Go]]}--у у Србији. Критичари су га генерално сматрали побољшањем биоскопске верзије из 2017. године, уз похвале за Снајдерову режију, карактеризације, глумачке наступе, партитуре и визуелне ефекте, али неки су сматрали да је његово четворосатно трајање претерано. == Радња == {| class="infobox" |- ! style="font-size:100%; text-align: center;"| Приповедни чинови<ref name="Digital chapter titles">{{Cite web|title=Zack Snyder's Justice League Reveals Titles for All Six Parts|url=https://comicbook.com/dc/news/zack-snyders-justice-league-reveals-titles-six-chapters/|access-date=March 3, 2021|website=Comicbook.com|archive-date=March 3, 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210303232205/https://comicbook.com/dc/news/zack-snyders-justice-league-reveals-titles-six-chapters/|url-status=live}}</ref> |- | 1. Не рачунај на то, Бетмене |- | 2. Доба хероја |- | 3. Вољена мајка, вољени син |- | 4. Машина промене |- | 5. Сви краљеви коњи |- | 6. Нешто мрачније |- | Епилог: Двоструки отац |} Пре хиљаде година, [[Дарксајд]] и његови Парадемони покушали су да освоје Земљу користећи матичне кутије након што су сазнали да је Земља антиживотна једначина. Покушај је онемогућен јединственим савезом Старих богова, Амазонки, Атлантиђана, човечанства и [[Зелени Фењер|Зеленог Фењера]]. После битке, кутије су биле сакривене на различитим локацијама, које су чувале Амазонке, Атлантиђани и човечанство. У садашњости, [[Супермен]]ова смрт покреће реактивацију кутија, привлачећи на Земљу Степенвулфа, осрамоћеног поручника Дарксајда. Степвулф има за циљ да поврати наклоност Дарксајда скупљањем кутија како би се формирало „Јединство”, које би трансформисало Земљу налик на њихов свет Апоколипс. Степенвулф преузима матичну кутију са Темискире, подстичући краљицу Хиполиту да упозори своју ћерку [[Чудесна Жена|Дајану Принс]]. Дајана прима поруку и сазнаје за догађаје повезане са Дарксајдом и Степенвулфом. Она обавештава [[Бетмен|Бруса Вејна]]. Брус и Дајана настоје да оформе тим надљуди који ће заштитити Земљу. Брус проналази [[Аквамен|Артура Карија]] и [[Флеш (Бари Ален)|Барија Алена]], док Дајана проналази [[Киборг (стрип)|Виктора Стоуна]]. Бари се придружује одмах, док Артур и Виктор одбијају. Међутим, Виктор се придружује након што су његов отац Сајлас и још неколико радника -{S.T.A.R. Labs}--а киднапују Парадемони тражећи људску матичну кутију. Степенвулф напада атлантску предстражу да би преузео њихову кутију, присиљавајући Артура на акцију. Тим добија информације од комесара полиције Готам Ситија [[Џејмс Гордон (лик)|Џејмса Гордона]], водећи их до Степенвулфове војске у напуштеном објекту испод луке Готама. Иако група спашава отете запослене, објекат је поплављен током борбе, заробљавајући тим док Артхур не помогне одложити поплаву како би могли да побегну. Виктор узима последњу матичну кутију, коју је сакрио, да би је група анализирала. Виктор открива да је Сајлас користио кутију за обнову његовог тела након саобраћајне несреће и да су кутије „машине промене” које несметано спроводе вољу свог господара, уништавајући или враћајући у живот без пристрасности. Група одлучује да користи кутију за васкрсавање Супермена за помоћ у борби са Степенфулфом. Бари и Виктор ексхумирају Суперменово тело и смештају га у амнионску течност генезе коморе у криптонском броду који се налази у -{S.T.A.R. Labs}--у. Након што Бари активира матичну кутију, [[Амнезија|амнезијски]] Супермен васкрсава, одмах нападајући групу након што га Викторова кибернетика циља у самоодбрани. Лоис Лејн долази тачно на време да смири Супермена, спречавајући га да убије Бруса. Заједно, Лоис и Супермен одлазе у његову породичну кућу у Смолвилу, где му се враћају успомене и поново се састаје са мајком Мартом Кент. Степенвулф напада -{S.T.A.R. Labs}- и преузима последњу матичну кутију, мада Сајлас успева да је напуни ласерском топлотом по цену сопственог живота, омогућавајући Виктору да је прати пратећи топлоту. Без Супермена, пет јунака путује тамо где Степенвулф жели да сједини кутије. Тим се бори са Парадемонима да би стигао до кутија, али не може довољно да одврати Степенвулфа да би их Виктор раздвојио. Супермен стиже и савлада Степенвулфа, али кутије се спајају формирајући Јединство, изазивајући масивну експлозију. Бари улази у брзинску силу и обрће време, омогућавајући Супермену и Виктору да одвоје кутије. Хероји убијају Степенвулфа и бацају његово тело кроз портал до Апоколипса. Ипак, Дарксајд уверава свог слугу ДеСада да ће се вратити на Земљу са њиховом флотом да доврши своју потрагу за антиживотном једначином. Након битке, Брус, Дајана и [[Алфред Пениворт]] договарају се да успоставе базу операција у бившем властелинству Вејнових. Како тим успоставља, Дајана добија још једну поруку од Амазонки, Бари стиче посао у полицијској управи Сентрал Ситија који импресионира његовог оца Хенрија, Виктора надахњује порука његовог оца да користи своје способности за добро, Артур се опрашта од Мере, и његовог ментора Нуидиса Вулка док иде код оца, и Супермен наставља свој живот као извештач Кларк Кент и као заштитник Земље. [[Лекс Лутор|Лекса Лутора]], који је побегао из луднице Аркам, посећује Слејд Вилсон, којем Лутор открива Батменов тајни идентитет. Након што је имао ноћну мору у којој су учествовали Виктор, Бари, Мера, Вилсон, [[Џокер (лик)|Џокер]] и зли Супермен у постапокалиптичном свету, Брусу долази у посету Марсовац Ловац на главе, који је претходно посетио Лоис прерушен у Марту. Захваљује Брусу што је окупио тим пре него што је рекао да ће бити у контакту у припреми за наредне планове Дарксајда. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Бен Афлек]] || [[Бетмен|Брус Вејн / Бетмен]] |- | [[Хенри Кавил]] || [[Супермен|Кларк Кент / Супермен]] |- | [[Ејми Адамс]] || Лоис Лејн |- | [[Гал Гадот]] || [[Чудесна Жена|Дајана Принс / Чудесна Жена]] |- | [[Реј Фишер]] || [[Киборг (стрип)|Виктор Стоун / Киборг]] |- | [[Џејсон Момоа]] || [[Аквамен|Артур Кари / Аквамен]] |- | [[Езра Милер]] || [[Флеш (Бари Ален)|Бари Ален / Флеш]] |- | [[Вилем Дафо]] || Нуидис Вулко |- | [[Џеси Ајзенберг]] || [[Лекс Лутор]] |- | [[Џереми Ајронс]] || [[Алфред Пениворт]] |- | [[Дајана Лејн]] || Марта Кент |- | [[Кони Нилсен]] || краљица Хиполита |- | [[Џонатан Кимбл Симонс|Џеј Кеј Симонс]] || [[Џејмс Гордон]] |- | [[Киран Хајндс]] || Степенвулф |- | [[Рајан Џенг]] || Рајан Чој |- | [[Амбер Херд]] || Мера |- | [[Џо Мортон]] || Сајлас Стоун |- | [[Лиза Ловен Конгсли]] || Меналип |- | [[Дејвид Тјулис]] || Арес |- | [[Џаред Лето]] || [[Џокер (лик)|Џокер]] |- | [[Карен Брајсон]] || Елинор Стоун |- | [[Кирси Клемонс]] || Ајрис Вест |- | [[Реј Портер]] || [[Дарксајд]] |- | [[Питер Гинис]] || ДеСад |- | [[Хари Леникс]] || Џ'он Џ'онз / Калвин Свонвик / Марсовски Ловац на главе |- |} == Референце == {{Reflist}} == Спољашње везе == *[https://www.hbomax.com/zacksnydersjusticeleague ''Лига правде Зака Снајдера''] на -{[[HBO Max]]}--у *{{IMDb наслов|12361974|Лига правде Зака Снајдера}} *{{Rotten Tomatoes|zack_snyders_justice_league |Лига правде Зака Снајдера}} * {{Metacritic film| zack-snyders-justice-league|Лига правде Зака Снајдера}} *[https://zacksnydersjusticeleague.dcuniverseinfinite.com/ ''Лига правде Зака Снајдера''] на -{[[DC Universe Infinite]]}--у {{DC-јев проширени универзум}} {{Зак Снајдер}} {{портал бар|Филм|Сједињене Америчке Државе|Фантастика}} [[Категорија:Филмови 2021.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови DC-јевог проширеног универзума]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Научнофантастични филмови 2020-их]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] 6bld3qp4s3qm8jdh5v3d61c45kcsj9o 0 4177111 25122130 24926094 2022-07-25T11:14:57Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|економска и политичка зона у Југоисточној Европи}} {{Инфокутија држава | име државе = Отворени Балкан | изворно име државе = {{unbulleted list| * {{native name|sq|Ballkani i Hapur}} * {{native name|mk|Отворен Балкан}} }} | име генитив = Отвореног Балкана | положај = Open_Balkan_map.png | опис_положаја = {{smaller|{{legend inline|#1B8436|Државе чланице}}<br />{{legend inline|#C6debd|Потенцијалне државе чланице}}}} | главни град = {{unbulleted list|[[Београд]]|[[Скопље]]|[[Тирана]]}} | службени језик = {{unbulleted list|[[Албански језик|албански]]|[[Македонски језик|македонски]]|[[Српски језик|српски]]}} | државе чланице = {{unbulleted list| * {{АЛБ}} * {{МКД}} * {{СРБ}} }} | година почетак = 29. јул 2021. | површина = 131.935 | година пописа = 2022 | становништво = 11.554.215 | БДП година = 2022. | БДП = 255,658 блн $ | БДП по глави становника = 20.021 $ | валута = {{unbulleted list|{{зас|АЛБ}} [[Албански лек|лек]]|{{зас|МКД}} [[Македонски денар|денар]]|{{зас|СРБ}} [[Српски динар|динар]]}} | временска зона = +01 }} '''Отворени Балкан''' ({{јез-алб|Ballkan i Hapur}}, {{јез-мкд|Отворен Балкан}}) економска је и политичка зона три државе чланице на [[Балканско полуострво|Балкану]]: [[Албанија|Албаније]], [[Северна Македонија|Северне Македоније]] и [[Србија|Србије]]. Укупна површина износи 131.935 -{km}-<sup>2</sup> са становништвом од скоро 12 милиона. Службени језици су [[Албански језик|албански]], [[Македонски језик|македонски]] и [[Српски језик|српски]]. Административни центри су градови [[Београд]], [[Скопље]] и [[Тирана]]. Успостављањем Отвореног Балкана, све три државе чланице имају за циљ повећање [[Трговина|трговине]] и [[Сарадња|сарадње]], као и унапређење билатералних односа. == Историја == [[Датотека:Open Balkan 29 07 2021.jpg|мини|лево|[[Александар Вучић|Вучић]], [[Зоран Заев|Заев]] и [[Еди Рама|Рама]] на Економском форуму за регионалну сарадњу]] Идеја о отвореном Балкану (раније познатом као Мини Шенгенска зона) дошла је почетком 1990-их. Први пут се помиње као привредно подручје између ових земаља [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Од планова се на крају одустало због [[Распад Југославије|ратова у Југославији]]. Први знаци Отвореног Балкана појавили су се 2018. године као начин за унапређење политичких односа. Идеју о овој области донео је [[Еди Рама]] у [[Берлин]]у када је о томе разговарао са заинтересованим нацијама. Рама је преузео идеју бившег председника владе Албаније [[Фатос Нано|Фатоса Нана]].<ref>{{Citation|title=Rama i përgjigjet Vuçiçit|url=https://www.facebook.com/euronews.al/videos/rama-i-p%C3%ABrgjigjet-vu%C3%A7i%C3%A7it/447138156545775/|language=en|access-date=2021-08-14}}</ref> Планови за ово подручје објављени су 10. октобра 2019. у [[Нови Сад|Новом Саду]].<ref name="euractiv">{{Cite web|last=Simić|first=Julija|date=11 October 2019|title=Three countries agree mini Schengen in the Balkans|url=https://www.euractiv.com/section/enlargement/news/three-countries-agree-mini-schengen-in-the-balkans/|access-date=2021-08-11|website=Euractiv|language=en-GB}}</ref> Одржана су два састанка, један 11. новембра 2019. у [[Охрид]]у, а други 12. децембра 2019. у [[Драч]]у. Ове земље су прогласиле да формирају јединствено тржиште од 12 милиона људи до краја 2020. Председник Србије, председници влада Албаније и Северне Македоније су 11. новембра 2019. године на самиту у Охриду договорили стварање економске зоне, која би додатно унапредила политичке и економске односе и јачала културне везе међу народима.<ref name="euractiv"/> Први састанак требало је да се одржи у јануару или фебруару 2020. године у Београду. Међутим, због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]], састанак је одложен, а потенцијални датум за нови састанак у Београду оквирно је заказан за пролеће или лето 2020. Ранији назив односио се на [[Шенгенска зона|Шенгенску зону]], заједничко подручје путовања које обухвата 26 европских земаља, али не и поменуте балканске земље. == Сврха == [[Датотека:Signing of an agreement.jpg|мини|лево|Потписивање Споразума о међусобној сарадњи између Србије, Северне Македоније и Албаније]] Намере Отвореног Балкана су да, између осталог, пружи веће могућности за трговину, размену студената и подстакне интеграцију у ЕУ у државама чланицама.<ref name="euractiv"/> Грађанима држава чланица потребна је само лична карта за посету другим државама чланицама, штедећи време на граничним прелазима.<ref>{{Cite web|title=Mini-Schengen: what does this accord mean for the EU?|url=https://www.etiasvisa.com/etias-news/mini-schengen-balkans|access-date=2021-06-03|website=www.etiasvisa.com|language=en-US}}</ref> Ова економска зона припрема земље да постану чланице Европске уније.<ref name="euractiv"/><ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.com/2019/11/11/western-balkan-leaders-plot-their-own-mini-schengen-zone|title=Western Balkan leaders plot their own 'mini-Schengen' zone|last=Holroyd|first=Matthew|date=2019-11-11|website=euronews|language=en|access-date=2020-04-25}}</ref> Сврха уније је бржи проток робе и капитала између држава чланица, а тиме би се сваке године уштедело више од 30 милиона сати преласком граница између ове три земље. Процена је да ће пројекти [[Светска банка|Светске банке]] уштедети 3,2 милијарде долара, од чега би Србија, према речима председника Вучића, уштедела најмање 1,5 милијарди долара. [[Александар Вучић|Вучић]], [[Еди Рама|Рама]] и [[Зоран Заев|Заев]] учествовали су 29. јула 2021. на форуму за регионалну економску сарадњу у Скопљу, где су потписали споразуме о кретању робе, приступу тржишту рада и сарадњи у заштити од катастрофа.<ref>{{Cite web|title=Serbia, North Macedonia, Albania Push Forward On 'Open Balkans' Initiative|url=https://www.rferl.org/amp/serbia-macedonia-open-balkans/31384360.html#aoh=16277336248243&amp_ct=1627735176495&referrer=https://www.google.com&amp_tf=%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80:%20%251$s|access-date=2021-08-11|website=www.rferl.org}}</ref> Договорено је узајамно прихватање диплома и квалификација за посао, што чини радну снагу флексибилнијом и доступнијом, а на тај начин привлачи више инвестиција. У оквиру иницијативе, одржан је и регионални економски форум на коме је учествовало око 350 предузећа, углавном из ове три земље, али и из ширег региона.<ref>{{Cite web|date=2021-07-29|title=Balkan 'Mini-Schengen' Leaders Eye Open Borders by 2023|url=https://balkaninsight.com/2021/07/29/balkan-mini-schengen-leaders-eye-open-borders-by-2023/|access-date=2021-08-11|website=Balkan Insight|language=en-US}}</ref> Због заједничког интереса за развој локалних привреда, на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића, три балканска лидера потписала су споразуме да 1. јануара 2023. године, без ограничења, отворе своје граничне прелазе за своје грађане и производе.<ref>{{Cite web|date=2021-07-29|title=Balkan leaders agree to open borders between nations in 2023|url=https://apnews.com/article/europe-business-global-trade-7027282f6a93c2c12015d47717dc9d78|access-date=2021-08-11|website=AP NEWS|language=en}}</ref> == Државе чланице == Отворени Балкан тренутно обухвата три државе чланице: Албанију, Северну Македонију и Србију. {| class="wikitable sortable plainrowheaders" style="text-align: center; white-space: nowrap;" |- ! scope="col" | Држава ! scope="col" | [[Главни град]] ! scope="col" | Приступ ! scope="col" | Становништво (2020)<ref>Citations regarding the populations of the Open Balkan member states: *For Albania:{{cite web |publisher=[[Institute of Statistics (Albania)|Institute of Statistics]] (INSTAT) |title=Population in Albania, 1 January 2020 |url=http://www.instat.gov.al/en/themes/demography-and-social-indicators/population/publication/2020/population-in-albania-1-january-2020/ |access-date=18 August 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210522113200/http://www.instat.gov.al/en/themes/demography-and-social-indicators/population/publication/2020/population-in-albania-1-january-2020/ |archive-date=22 May 2021 |url-status=live}} *For North Macedonia:{{cite web |publisher=State Statistical Office (MAKSTAT) |title=Population: Key Indicators |url=https://www.stat.gov.mk/OblastOpsto_en.aspx?id=2 |access-date=18 August 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210806145541/https://www.stat.gov.mk/OblastOpsto_en.aspx?id=2 |archive-date=6 August 2021 |url-status=live}} *For Serbia excluding Kosovo:{{cite web |publisher=[[Statistical Office of the Republic of Serbia]] (RBS) |title=Estimates of population, 2020 |url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/PdfE/G20211181.pdf |access-date=18 August 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210709182156/https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/PdfE/G20211181.pdf |archive-date=9 July 2021 |date=1 July 2021 |url-status=live}}</ref> ! scope="col" | Површина ! scope="col" | Густина насељености ! scope="col" | Урбана подручја ! scope="col" | Језик |- ! scope="row" | '''{{застава|Албанија}}''' | [[Тирана]] | Оснивачица | style="text-align: right;" | {{Number table sorting|2845955}} | style="text-align: right;" | {{Cvt|28748|km2|disp=br()|sortable=on}} | style="text-align: right;" | {{Cvt|{{#expr:(2845955/28748) round 0}}|/km2|disp=br()|sortable=on}} | style="text-align: center;" | [[Драч]], [[Елбасан]], [[Валона]], [[Скадар]] | style="text-align: center;" | [[Албански језик|албански]] |- ! scope="row" | '''{{застава|Северна Македонија}}''' | [[Скопље]] | Оснивачица | style="text-align: right;" | {{Number table sorting|1836713}} | style="text-align: right;" | {{Cvt|25713|km2|disp=br()|sortable=on}} | style="text-align: right;" | {{Cvt|{{#expr:(1836713/25713) round 0}}|/km2|disp=br()|sortable=on}} | style="text-align: center;" | [[Битољ]], [[Куманово]], [[Прилеп]], [[Тетово]] | style="text-align: center;" | [[Македонски језик|македонски]] |- ! scope="row" | '''{{застава|Србија}}''' | [[Београд]] | Оснивачица | style="text-align: right;" | {{Number table sorting|6871547}} | style="text-align: right;" | {{Cvt|88361|km2|disp=br()|sortable=on}} | style="text-align: right;" | {{Cvt|{{#expr:(6871547/77474) round 0}}|/km2|disp=br()|sortable=on}} | style="text-align: center;" | [[Нови Сад]], [[Ниш]], [[Крагујевац]], [[Суботица]] | style="text-align: center;" | [[Српски језик|српски]] |- |} === Потенцијалне државе чланице === три потенцијалне чланице су [[Босна и Херцеговина]], [[Црна Гора]] и [[Република Косово|Косово]].{{напомена|име=статус|{{Република Косово напомена}}}} ==== Косово ==== [[Република Косово|Косово]] је 4. септембра 2020. пристало да се придружи Мини Шенгену у оквиру [[Споразуми у Вашингтону (2020)|споразума у Вашингтону]],<ref>{{cite web |title=Šta piše u sporazumu Kosova i Srbije? |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/30821548.html |website=Radio Slobodna Evropa |language=sh}}</ref> али до сада није потписало никакав споразум са три државе оснивачице, док се чак и противи читавој иницијативи.<ref>{{cite web| title=Gërvalla in Slovenia: EU must stop 'mini-Schengen'| url=http://en.rtv21.tv/gervalla-ne-slloveni-be-ja-duhet-ta-ndale-mini-shengenin-i-rrezikshem-per-paqen-ne-ballkan|website= 21 media| date=23 July 2021|language=en}}</ref><ref name="albaniandailynews.com">{{cite web |title=PM Rama Criticises Kosovo Premier for Not Participating in Balkans Mini-Schengen |url=https://albaniandailynews.com/news/pm-rama-criticizes-kosovo-premier-for-not-participating-in-balkans-mini-schengen|website=albanian daily news |language=en}}</ref><ref>{{cite web| title=Kosovo government does not support Open Balkans initiative |url= https://www.slobodnaevropa.mk/a/31384093.html|website= Radio Slobodna Evropa|language=mk}}</ref><ref>{{cite web| title=Kosovo considers the "Open Balkan" initiative as very dangerous |url=https://alsat.mk/mk/kosovo-ja-smeta-za-mnogu-opasna-initsijativata-otvoren-balkan/|website= Alsat|date=30 July 2021|language=mk}}</ref> Премијер Косова [[Аљбин Курти]] одбио је позив за самит у Охриду који је одржан 7. и 8. јуна 2022. Курти је рекао да је „Отворени Балкан штетна регионална иницијатива без визије. Косово не жели да се придружи јер га Србија не третира као равноправну страну и независну државу”.<ref>{{cite web| title=Kurti refuses invitation to Open Balkan summit| url=https://rs.n1info.com/english/news/kurti-refuses-invitation-to-open-balkan-summit/|website=N1 English| date=3 June 2022|language=en}}</ref> ==== Црна Гора ==== [[Председник Владе Црне Горе]] [[Дритан Абазовић]] рекао је да подржава иницијативу Отворени Балкан.<ref>{{Cite web |date=2022-05-11 |title=Montenegro’s New PM Supports ‘Open Balkan’ Initiative |url=https://balkaninsight.com/2022/05/11/montenegros-new-pm-supports-open-balkan-initiative/ |access-date=2022-06-07 |website=Balkan Insight |language=en-US}}</ref> Изјавио је да је „Отворени Балкан прављен за шест земаља, није прављен за за пет и по или три и по земље, већ за шест. Свако ко учествује представља себе и своју земљу. Не знам ко воли да чека на граници, не причам само о туристима са Косова у Црној Гори већ и о црногорским грађанима који желе да оду у Србију или било где у региону.”<ref name="Halla">{{Cite web |last=Halla |first=Barbara |date=2022-05-27 |title=Montenegro may be set to join Open Balkan initiative |url=https://www.euractiv.com/section/politics/short_news/montenegro-may-be-set-to-join-open-balkan-initiative/ |access-date=2022-06-07 |website=www.euractiv.com |language=en-GB}}</ref> [[Председник Црне Горе]] [[Мило Ђукановић]] противи се иницијативи рекавши да је Отворени Балкан покренут у „тренутку извесне депресије” због одласка немачке канцеларке [[Ангела Меркел|Ангеле Меркел]] са своје функције и одбијања ЕУ да унапреди кандидатуре балканских земаља.<ref>{{Cite web |date=2022-05-19 |title=Kosovo, Montenegro Presidents Warn of Open Balkan as Threat to the Region |url=https://exit.al/en/2022/05/19/kosovo-montenegro-presidents-warn-of-open-balkan-as-threat-to-the-region/ |access-date=2022-06-07 |website=Exit - Explaining Albania |language=en-US}}</ref> ==== Босна и Херцеговина ==== Председавајући Савета министара Босне и Херцеговине [[Зоран Тегелтија]] изразио је личну подршку иницијативи,<ref>{{Cite web |last=EWB |date=2022-06-08 |title=Open Balkan summit: Agreement on cooperation in the area of recognition of diplomas signed |url=https://europeanwesternbalkans.com/2022/06/08/open-balkan-summit-agreement-on-cooperation-in-the-area-of-recognition-of-diplomas-signed/ |access-date=2022-06-08 |website=European Western Balkans |language=en-US}}</ref> али да у Босни и Херцеговини још увек нема консензуса о томе из „политичких разлога”.<ref>{{Cite web |date=2022-06-08 |title=Montenegro Mulls Joining ‘Open Balkan’ Initiative, Kosovo Remains Opposed |url=https://balkaninsight.com/2022/06/08/montenegro-mulls-joining-open-balkan-initiative-kosovo-remains-opposed/ |access-date=2022-06-08 |website=Balkan Insight |language=en-US}}</ref> == Привреда == {{Multiple image |align = center |direction = horizontal |total_width = 800 |image1 = Dandrzavnosti.jpg |caption1 = {{зас|СРБ}} '''[[Београд]]''' |image2 = Skopje Fortress 072.jpg |caption2 = {{зас|МАК}} '''[[Скопље]]''' |image3 = Tirana from South.jpg |caption3 = {{зас|АЛБ}} '''[[Тирана]]''' }} Године 2020. БДП држава чланица заједно је износио 80,027 милијарди долара.<ref name="Halla"/> Актуелне валуте су [[албански лек]], [[македонски денар]] и [[српски динар]]. Службени језици су [[Албански језик|албански]], [[Македонски језик|македонски]] и [[Српски језик|српски]]. Главни градови су [[Београд]], [[Скопље]] и [[Тирана]]. === Статистика === {| class="wikitable" |- ! ! [[Албанија]] ! [[Северна Македонија]] ! [[Србија]] |- ![[Влада|Облик владе]] |align="center" colspan="3"|[[Парламентарна република]] |- !rowspan="2"|Актуелни шефови [[Шеф државе|држава]]<br />и [[Шеф владе|влада]] |[[Председник Републике Албаније|Председник]] [[Бајрам Бегај]] |[[Предсједник Републике Сјеверне Македоније|Председник]] [[Стево Пендаровски]] |[[Председник Републике Србије|Председник]] [[Александар Вучић]] |- |[[Председник Владе Републике Албаније|Председник Владе]] [[Еди Рама]] |[[Председник Владе Републике Северне Македоније|Председник Владе]] [[Димитар Ковачевски]] |[[Председник Владе Републике Србије|Председница Владе]] [[Ана Брнабић]] |- ![[Службени језик]] |[[Албански језик|албански]] |[[Македонски језик|македонски]]{{напомена|Албански је други службени језик на државном нивоу (искључујући одбрану, централну полицију и монетарну политику) и у јединицама локалне самоуправе у којима га говори 20% становништва или више.}} |[[Српски језик|српски]] |- ![[Списак држава по БДП-у (номинални)|БДП (номинални)]] |18,1 милијарди $ |17,7 милијарди $ |65,7 милијарди $ |- !БДП (номинални) по становнику |6.300 $ |7.729 $ |9.503 $ |- !БДП (ПКМ) |47,78 милијарди $ |40,02 милијарди $ |163,69 милијарди $ |- !БДП (ПКМ) по становнику |16.670 $ |20.923 $ |23.903 $ |- !Реална стопа раста БДП-а (2020—2022) | -3,3%, 8,45%, 3,3% |−4,5%, 4%, 3% |−0,9%, 7,5%, 4% |- ![[Валута]] |[[Албански лек|лек]] |[[Македонски денар|денар]] |[[Српски динар|динар]] |} == Даља сарадња == Директори пошта Србије и Северне Македоније, [[Зоран Ђорђевић (политичар)|Зоран Ђорђевић]] и Јани Макрадули, потписали су 2. августа 2021. године у Београду Протокол о пословној сарадњи.<ref>{{Cite web|url=https://www.posta.rs/eng/info/vest-detaljnije.aspx?ID=8872|title = Post of Serbia - Serbian and Northern Macedonian posts sign Protocol on business cooperation}}</ref> Наредбом председника Србије Александра Вучића, четири хеликоптера [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|Министарства унутрашњих послова Србије]] упућена су 3. августа 2022. године у помоћ колегама из [[Министарство унутрашњих послова Републике Северне Македоније|Министарства унутрашњих послова Северне Македоније]] за гашење пожара у Северној Македонији.<ref>{{Cite web|date=2021-08-03|title=Serbia sends police choppers to help North Macedonia's firefighters|url=https://rs.n1info.com/english/news/serbia-sends-police-choppers-to-help-north-macedonias-firefighters/|access-date=2021-08-11|website=N1|language=sr-RS}}</ref><ref>{{Cite web|title=Serbian helicopter units are putting out fires in North Macedonia, photos from scene|url=https://www.telegraf.rs/english/3372775-serbian-helicopter-units-are-putting-out-fires-in-north-macedonia-photos-from-scene|access-date=2021-08-11|website=Telegraf.rs|language=sr}}</ref> Министарка трговине, туризма и телекомуникација Србије [[Татјана Матић]] разговарала је 12. маја 2022. године у Тирани са албанском министарком туризма и животне средине [[Мирела Кумбаро|Мирелом Кумбаро]] о сарадњи у оквиру иницијативе Отворени Балкан, са акцентом на уклањању баријера и постизању договора у области туризма.<ref>{{cite web | url=https://www.rcc.int/news/759/bregu-removing-barriers-is-the-first-step-in-positioning-western-balkans-at-the-world-tourism-map | title=Regional Cooperation Council &#124; Bregu: Removing barriers is the first step in positioning Western Balkans at the world tourism map }}</ref> == Види још == * [[Берлински процес]] * [[Шенгенска зона]] * [[Централноевропски уговор о слободној трговини]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} {{Спољни односи Албаније}} {{Спољни односи Северне Македоније}} {{Спољни односи Србије}} [[Категорија:Привреда Европе]] [[Категорија:Гранични прелази]] [[Категорија:Путне исправе]] hc8vdez0jy4q3f5bv4cmeglgqfctbh0 25122140 25122130 2022-07-25T11:27:20Z HoneymoonAve27 204002 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|економска и политичка зона у Југоисточној Европи}} {{Инфокутија држава | име државе = Отворени Балкан | изворно име државе = {{unbulleted list| * {{native name|sq|Ballkani i Hapur}} * {{native name|mk|Отворен Балкан}} }} | име генитив = Отвореног Балкана | положај = Open_Balkan_map.png | опис_положаја = {{smaller|{{legend inline|#1B8436|Државе чланице}}<br />{{legend inline|#C6debd|Потенцијалне државе чланице}}}} | главни град = {{unbulleted list|[[Београд]]|[[Скопље]]|[[Тирана]]}} | службени језик = {{unbulleted list|[[Албански језик|албански]]|[[Македонски језик|македонски]]|[[Српски језик|српски]]}} | државе чланице = {{unbulleted list| * {{АЛБ}} * {{МКД}} * {{СРБ}} }} | година почетак = 29. јул 2021. | површина = 131.935 | година пописа = 2022 | становништво = 11.554.215 | БДП година = 2022. | БДП = 255,658 блн $ | БДП по глави становника = 20.021 $ | валута = {{unbulleted list|{{зас|АЛБ}} [[Албански лек|лек]]|{{зас|МКД}} [[Македонски денар|денар]]|{{зас|СРБ}} [[Српски динар|динар]]}} | временска зона = +01 }} '''Отворени Балкан''' ({{јез-алб|Ballkan i Hapur}}, {{јез-мкд|Отворен Балкан}}) економска је и политичка зона три државе чланице на [[Балканско полуострво|Балкану]]: [[Албанија|Албаније]], [[Северна Македонија|Северне Македоније]] и [[Србија|Србије]]. Укупна површина износи 131.935 -{km}-<sup>2</sup> са становништвом од скоро 12 милиона. Службени језици су [[Албански језик|албански]], [[Македонски језик|македонски]] и [[Српски језик|српски]]. Административни центри су градови [[Београд]], [[Скопље]] и [[Тирана]]. Успостављањем Отвореног Балкана, све три државе чланице имају за циљ повећање [[Трговина|трговине]] и [[Сарадња|сарадње]], као и унапређење билатералних односа. == Историја == [[Датотека:Open Balkan 29 07 2021.jpg|мини|лево|[[Александар Вучић|Вучић]], [[Зоран Заев|Заев]] и [[Еди Рама|Рама]] на Економском форуму за регионалну сарадњу]] Идеја о отвореном Балкану (раније познатом као Мини Шенгенска зона) дошла је почетком 1990-их. Први пут се помиње као привредно подручје између ових земаља [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Од планова се на крају одустало због [[Распад Југославије|ратова у Југославији]]. Први знаци Отвореног Балкана појавили су се 2018. године као начин за унапређење политичких односа. Идеју о овој области покренуо је [[Еди Рама]] у [[Берлин]]у када је о томе разговарао са заинтересованим нацијама. Рама је преузео идеју бившег председника Владе Албаније [[Фатос Нано|Фатоса Нана]].<ref>{{Citation|title=Rama i përgjigjet Vuçiçit|url=https://www.facebook.com/euronews.al/videos/rama-i-p%C3%ABrgjigjet-vu%C3%A7i%C3%A7it/447138156545775/|language=en|access-date=2021-08-14}}</ref> Планови за ово подручје објављени су 10. октобра 2019. у [[Нови Сад|Новом Саду]].<ref name="euractiv">{{Cite web|last=Simić|first=Julija|date=11 October 2019|title=Three countries agree mini Schengen in the Balkans|url=https://www.euractiv.com/section/enlargement/news/three-countries-agree-mini-schengen-in-the-balkans/|access-date=2021-08-11|website=Euractiv|language=en-GB}}</ref> Одржана су два састанка, један 11. новембра 2019. у [[Охрид]]у, а други 12. децембра 2019. у [[Драч]]у. Ове земље су прогласиле да формирају јединствено тржиште од 12 милиона људи до краја 2020. Председник Србије, председници влада Албаније и Северне Македоније су 11. новембра 2019. године на самиту у Охриду договорили стварање економске зоне, која би додатно унапредила политичке и економске односе и јачала културне везе међу народима.<ref name="euractiv"/> Први састанак требало је да се одржи у јануару или фебруару 2020. године у Београду. Међутим, због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]], састанак је одложен, а потенцијални датум за нови састанак у Београду оквирно је заказан за пролеће или лето 2020. Ранији назив односио се на [[Шенгенска зона|Шенгенску зону]], заједничко подручје путовања које обухвата 26 европских земаља, али не и поменуте балканске земље. == Сврха == [[Датотека:Signing of an agreement.jpg|мини|лево|Потписивање Споразума о међусобној сарадњи између Србије, Северне Македоније и Албаније]] Намере Отвореног Балкана су да, између осталог, пружи веће могућности за трговину, размену студената и подстакне интеграцију у ЕУ у државама чланицама.<ref name="euractiv"/> Грађанима држава чланица потребна је само лична карта за посету другим државама чланицама, штедећи време на граничним прелазима.<ref>{{Cite web|title=Mini-Schengen: what does this accord mean for the EU?|url=https://www.etiasvisa.com/etias-news/mini-schengen-balkans|access-date=2021-06-03|website=www.etiasvisa.com|language=en-US}}</ref> Ова економска зона припрема земље да постану чланице Европске уније.<ref name="euractiv"/><ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.com/2019/11/11/western-balkan-leaders-plot-their-own-mini-schengen-zone|title=Western Balkan leaders plot their own 'mini-Schengen' zone|last=Holroyd|first=Matthew|date=2019-11-11|website=euronews|language=en|access-date=2020-04-25}}</ref> Сврха уније је бржи проток робе и капитала између држава чланица, а тиме би се сваке године уштедело више од 30 милиона сати преласком граница између ове три земље. Процена је да ће пројекти [[Светска банка|Светске банке]] уштедети 3,2 милијарде долара, од чега би Србија, према речима председника Вучића, уштедела најмање 1,5 милијарди долара. [[Александар Вучић|Вучић]], [[Еди Рама|Рама]] и [[Зоран Заев|Заев]] учествовали су 29. јула 2021. на форуму за регионалну економску сарадњу у Скопљу, где су потписали споразуме о кретању робе, приступу тржишту рада и сарадњи у заштити од катастрофа.<ref>{{Cite web|title=Serbia, North Macedonia, Albania Push Forward On 'Open Balkans' Initiative|url=https://www.rferl.org/amp/serbia-macedonia-open-balkans/31384360.html#aoh=16277336248243&amp_ct=1627735176495&referrer=https://www.google.com&amp_tf=%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80:%20%251$s|access-date=2021-08-11|website=www.rferl.org}}</ref> Договорено је узајамно прихватање диплома и квалификација за посао, што чини радну снагу флексибилнијом и доступнијом, а на тај начин привлачи више инвестиција. У оквиру иницијативе, одржан је и регионални економски форум на коме је учествовало око 350 предузећа, углавном из ове три земље, али и из ширег региона.<ref>{{Cite web|date=2021-07-29|title=Balkan 'Mini-Schengen' Leaders Eye Open Borders by 2023|url=https://balkaninsight.com/2021/07/29/balkan-mini-schengen-leaders-eye-open-borders-by-2023/|access-date=2021-08-11|website=Balkan Insight|language=en-US}}</ref> Због заједничког интереса за развој локалних привреда, на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића, три балканска лидера потписала су споразуме да 1. јануара 2023. године, без ограничења, отворе своје граничне прелазе за своје грађане и производе.<ref>{{Cite web|date=2021-07-29|title=Balkan leaders agree to open borders between nations in 2023|url=https://apnews.com/article/europe-business-global-trade-7027282f6a93c2c12015d47717dc9d78|access-date=2021-08-11|website=AP NEWS|language=en}}</ref> == Државе чланице == Отворени Балкан тренутно обухвата три државе чланице: Албанију, Северну Македонију и Србију. {| class="wikitable sortable plainrowheaders" style="text-align: center; white-space: nowrap;" |- ! scope="col" | Држава ! scope="col" | [[Главни град]] ! scope="col" | Приступ ! scope="col" | Становништво (2020)<ref>Citations regarding the populations of the Open Balkan member states: *For Albania:{{cite web |publisher=[[Institute of Statistics (Albania)|Institute of Statistics]] (INSTAT) |title=Population in Albania, 1 January 2020 |url=http://www.instat.gov.al/en/themes/demography-and-social-indicators/population/publication/2020/population-in-albania-1-january-2020/ |access-date=18 August 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210522113200/http://www.instat.gov.al/en/themes/demography-and-social-indicators/population/publication/2020/population-in-albania-1-january-2020/ |archive-date=22 May 2021 |url-status=live}} *For North Macedonia:{{cite web |publisher=State Statistical Office (MAKSTAT) |title=Population: Key Indicators |url=https://www.stat.gov.mk/OblastOpsto_en.aspx?id=2 |access-date=18 August 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210806145541/https://www.stat.gov.mk/OblastOpsto_en.aspx?id=2 |archive-date=6 August 2021 |url-status=live}} *For Serbia excluding Kosovo:{{cite web |publisher=[[Statistical Office of the Republic of Serbia]] (RBS) |title=Estimates of population, 2020 |url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/PdfE/G20211181.pdf |access-date=18 August 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210709182156/https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/PdfE/G20211181.pdf |archive-date=9 July 2021 |date=1 July 2021 |url-status=live}}</ref> ! scope="col" | Површина ! scope="col" | Густина насељености ! scope="col" | Урбана подручја ! scope="col" | Језик |- ! scope="row" | '''{{застава|Албанија}}''' | [[Тирана]] | Оснивачица | style="text-align: right;" | {{Number table sorting|2845955}} | style="text-align: right;" | {{Cvt|28748|km2|disp=br()|sortable=on}} | style="text-align: right;" | {{Cvt|{{#expr:(2845955/28748) round 0}}|/km2|disp=br()|sortable=on}} | style="text-align: center;" | [[Драч]], [[Елбасан]], [[Валона]], [[Скадар]] | style="text-align: center;" | [[Албански језик|албански]] |- ! scope="row" | '''{{застава|Северна Македонија}}''' | [[Скопље]] | Оснивачица | style="text-align: right;" | {{Number table sorting|1836713}} | style="text-align: right;" | {{Cvt|25713|km2|disp=br()|sortable=on}} | style="text-align: right;" | {{Cvt|{{#expr:(1836713/25713) round 0}}|/km2|disp=br()|sortable=on}} | style="text-align: center;" | [[Битољ]], [[Куманово]], [[Прилеп]], [[Тетово]] | style="text-align: center;" | [[Македонски језик|македонски]] |- ! scope="row" | '''{{застава|Србија}}''' | [[Београд]] | Оснивачица | style="text-align: right;" | {{Number table sorting|6871547}} | style="text-align: right;" | {{Cvt|88361|km2|disp=br()|sortable=on}} | style="text-align: right;" | {{Cvt|{{#expr:(6871547/77474) round 0}}|/km2|disp=br()|sortable=on}} | style="text-align: center;" | [[Нови Сад]], [[Ниш]], [[Крагујевац]], [[Суботица]] | style="text-align: center;" | [[Српски језик|српски]] |- |} === Потенцијалне државе чланице === три потенцијалне чланице су [[Босна и Херцеговина]], [[Црна Гора]] и [[Република Косово|Косово]].{{напомена|име=статус|{{Република Косово напомена}}}} ==== Косово ==== [[Република Косово|Косово]] је 4. септембра 2020. пристало да се придружи Мини Шенгену у оквиру [[Споразуми у Вашингтону (2020)|споразума у Вашингтону]],<ref>{{cite web |title=Šta piše u sporazumu Kosova i Srbije? |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/30821548.html |website=Radio Slobodna Evropa |language=sh}}</ref> али до сада није потписало никакав споразум са три државе оснивачице, док се чак и противи читавој иницијативи.<ref>{{cite web| title=Gërvalla in Slovenia: EU must stop 'mini-Schengen'| url=http://en.rtv21.tv/gervalla-ne-slloveni-be-ja-duhet-ta-ndale-mini-shengenin-i-rrezikshem-per-paqen-ne-ballkan|website= 21 media| date=23 July 2021|language=en}}</ref><ref name="albaniandailynews.com">{{cite web |title=PM Rama Criticises Kosovo Premier for Not Participating in Balkans Mini-Schengen |url=https://albaniandailynews.com/news/pm-rama-criticizes-kosovo-premier-for-not-participating-in-balkans-mini-schengen|website=albanian daily news |language=en}}</ref><ref>{{cite web| title=Kosovo government does not support Open Balkans initiative |url= https://www.slobodnaevropa.mk/a/31384093.html|website= Radio Slobodna Evropa|language=mk}}</ref><ref>{{cite web| title=Kosovo considers the "Open Balkan" initiative as very dangerous |url=https://alsat.mk/mk/kosovo-ja-smeta-za-mnogu-opasna-initsijativata-otvoren-balkan/|website= Alsat|date=30 July 2021|language=mk}}</ref> Премијер Косова [[Аљбин Курти]] одбио је позив за самит у Охриду који је одржан 7. и 8. јуна 2022. Курти је рекао да је „Отворени Балкан штетна регионална иницијатива без визије. Косово не жели да се придружи јер га Србија не третира као равноправну страну и независну државу”.<ref>{{cite web| title=Kurti refuses invitation to Open Balkan summit| url=https://rs.n1info.com/english/news/kurti-refuses-invitation-to-open-balkan-summit/|website=N1 English| date=3 June 2022|language=en}}</ref> ==== Црна Гора ==== [[Председник Владе Црне Горе]] [[Дритан Абазовић]] рекао је да подржава иницијативу Отворени Балкан.<ref>{{Cite web |date=2022-05-11 |title=Montenegro’s New PM Supports ‘Open Balkan’ Initiative |url=https://balkaninsight.com/2022/05/11/montenegros-new-pm-supports-open-balkan-initiative/ |access-date=2022-06-07 |website=Balkan Insight |language=en-US}}</ref> Изјавио је да је „Отворени Балкан прављен за шест земаља, није прављен за за пет и по или три и по земље, већ за шест. Свако ко учествује представља себе и своју земљу. Не знам ко воли да чека на граници, не причам само о туристима са Косова у Црној Гори већ и о црногорским грађанима који желе да оду у Србију или било где у региону.”<ref name="Halla">{{Cite web |last=Halla |first=Barbara |date=2022-05-27 |title=Montenegro may be set to join Open Balkan initiative |url=https://www.euractiv.com/section/politics/short_news/montenegro-may-be-set-to-join-open-balkan-initiative/ |access-date=2022-06-07 |website=www.euractiv.com |language=en-GB}}</ref> [[Председник Црне Горе]] [[Мило Ђукановић]] противи се иницијативи рекавши да је Отворени Балкан покренут у „тренутку извесне депресије” због одласка немачке канцеларке [[Ангела Меркел|Ангеле Меркел]] са своје функције и одбијања ЕУ да унапреди кандидатуре балканских земаља.<ref>{{Cite web |date=2022-05-19 |title=Kosovo, Montenegro Presidents Warn of Open Balkan as Threat to the Region |url=https://exit.al/en/2022/05/19/kosovo-montenegro-presidents-warn-of-open-balkan-as-threat-to-the-region/ |access-date=2022-06-07 |website=Exit - Explaining Albania |language=en-US}}</ref> ==== Босна и Херцеговина ==== Председавајући Савета министара Босне и Херцеговине [[Зоран Тегелтија]] изразио је личну подршку иницијативи,<ref>{{Cite web |last=EWB |date=2022-06-08 |title=Open Balkan summit: Agreement on cooperation in the area of recognition of diplomas signed |url=https://europeanwesternbalkans.com/2022/06/08/open-balkan-summit-agreement-on-cooperation-in-the-area-of-recognition-of-diplomas-signed/ |access-date=2022-06-08 |website=European Western Balkans |language=en-US}}</ref> али да у Босни и Херцеговини још увек нема консензуса о томе из „политичких разлога”.<ref>{{Cite web |date=2022-06-08 |title=Montenegro Mulls Joining ‘Open Balkan’ Initiative, Kosovo Remains Opposed |url=https://balkaninsight.com/2022/06/08/montenegro-mulls-joining-open-balkan-initiative-kosovo-remains-opposed/ |access-date=2022-06-08 |website=Balkan Insight |language=en-US}}</ref> == Привреда == {{Multiple image |align = center |direction = horizontal |total_width = 800 |image1 = Dandrzavnosti.jpg |caption1 = {{зас|СРБ}} '''[[Београд]]''' |image2 = Skopje Fortress 072.jpg |caption2 = {{зас|МАК}} '''[[Скопље]]''' |image3 = Tirana from South.jpg |caption3 = {{зас|АЛБ}} '''[[Тирана]]''' }} Године 2020. БДП држава чланица заједно је износио 80,027 милијарди долара.<ref name="Halla"/> Актуелне валуте су [[албански лек]], [[македонски денар]] и [[српски динар]]. Службени језици су [[Албански језик|албански]], [[Македонски језик|македонски]] и [[Српски језик|српски]]. Главни градови су [[Београд]], [[Скопље]] и [[Тирана]]. === Статистика === {| class="wikitable" |- ! ! [[Албанија]] ! [[Северна Македонија]] ! [[Србија]] |- ![[Влада|Облик владе]] |align="center" colspan="3"|[[Парламентарна република]] |- !rowspan="2"|Актуелни шефови [[Шеф државе|држава]]<br />и [[Шеф владе|влада]] |[[Председник Републике Албаније|Председник]] [[Бајрам Бегај]] |[[Предсједник Републике Сјеверне Македоније|Председник]] [[Стево Пендаровски]] |[[Председник Републике Србије|Председник]] [[Александар Вучић]] |- |[[Председник Владе Републике Албаније|Председник Владе]] [[Еди Рама]] |[[Председник Владе Републике Северне Македоније|Председник Владе]] [[Димитар Ковачевски]] |[[Председник Владе Републике Србије|Председница Владе]] [[Ана Брнабић]] |- ![[Службени језик]] |[[Албански језик|албански]] |[[Македонски језик|македонски]]{{напомена|Албански је други службени језик на државном нивоу (искључујући одбрану, централну полицију и монетарну политику) и у јединицама локалне самоуправе у којима га говори 20% становништва или више.}} |[[Српски језик|српски]] |- ![[Списак држава по БДП-у (номинални)|БДП (номинални)]] |18,1 милијарди $ |17,7 милијарди $ |65,7 милијарди $ |- !БДП (номинални) по становнику |6.300 $ |7.729 $ |9.503 $ |- !БДП (ПКМ) |47,78 милијарди $ |40,02 милијарди $ |163,69 милијарди $ |- !БДП (ПКМ) по становнику |16.670 $ |20.923 $ |23.903 $ |- !Реална стопа раста БДП-а (2020—2022) | -3,3%, 8,45%, 3,3% |−4,5%, 4%, 3% |−0,9%, 7,5%, 4% |- ![[Валута]] |[[Албански лек|лек]] |[[Македонски денар|денар]] |[[Српски динар|динар]] |} == Даља сарадња == Директори пошта Србије и Северне Македоније, [[Зоран Ђорђевић (политичар)|Зоран Ђорђевић]] и Јани Макрадули, потписали су 2. августа 2021. године у Београду Протокол о пословној сарадњи.<ref>{{Cite web|url=https://www.posta.rs/eng/info/vest-detaljnije.aspx?ID=8872|title = Post of Serbia - Serbian and Northern Macedonian posts sign Protocol on business cooperation}}</ref> Наредбом председника Србије Александра Вучића, четири хеликоптера [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|Министарства унутрашњих послова Србије]] упућена су 3. августа 2022. године у помоћ колегама из [[Министарство унутрашњих послова Републике Северне Македоније|Министарства унутрашњих послова Северне Македоније]] за гашење пожара у Северној Македонији.<ref>{{Cite web|date=2021-08-03|title=Serbia sends police choppers to help North Macedonia's firefighters|url=https://rs.n1info.com/english/news/serbia-sends-police-choppers-to-help-north-macedonias-firefighters/|access-date=2021-08-11|website=N1|language=sr-RS}}</ref><ref>{{Cite web|title=Serbian helicopter units are putting out fires in North Macedonia, photos from scene|url=https://www.telegraf.rs/english/3372775-serbian-helicopter-units-are-putting-out-fires-in-north-macedonia-photos-from-scene|access-date=2021-08-11|website=Telegraf.rs|language=sr}}</ref> Министарка трговине, туризма и телекомуникација Србије [[Татјана Матић]] разговарала је 12. маја 2022. године у Тирани са албанском министарком туризма и животне средине [[Мирела Кумбаро|Мирелом Кумбаро]] о сарадњи у оквиру иницијативе Отворени Балкан, са акцентом на уклањању баријера и постизању договора у области туризма.<ref>{{cite web | url=https://www.rcc.int/news/759/bregu-removing-barriers-is-the-first-step-in-positioning-western-balkans-at-the-world-tourism-map | title=Regional Cooperation Council &#124; Bregu: Removing barriers is the first step in positioning Western Balkans at the world tourism map }}</ref> == Види још == * [[Берлински процес]] * [[Шенгенска зона]] * [[Централноевропски уговор о слободној трговини]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} {{Спољни односи Албаније}} {{Спољни односи Северне Македоније}} {{Спољни односи Србије}} [[Категорија:Привреда Европе]] [[Категорија:Гранични прелази]] [[Категорија:Путне исправе]] dmn258ckryabkggow2is4ltuz0s9vxm 0 4179100 25121438 25113053 2022-07-24T19:08:37Z PetarM 6459 /* Резултати на гранд тур тркама */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Бициклиста | ијек = да | име = Тадеј Погачар | слика = Tadej Pogačar (2020).jpg | величина_слике = 200п | alt_слике = | опис_слике = Погачар на хронометру на етапи 20 на Тур де Франсу 2020. | пуно име = Тадеј Погачар | надимак = Поги<ref>{{cite web|url=https://www.delo.si/sport/kolesarstvo/upa-da-se-ima-kaj-moci-v-nogah-350070.html|title=Pogi snuje odločilni napad, Rogla ga čaka|work=delo.si|date=15. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|language=slovenački}}</ref> | датум_рођења = {{датум_рођења|1998|9|21|год = да}} | место_рођења = [[Коменда]] | држава_рођења = [[Словенија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = {{застава|Словенија}} | висина = 1,76 [[Метар|m]]<ref name="Tadej Pogačar - UAE team Emirates">{{cite web|url=http://www.uaeteamemirates.com/rider/tadej-pogacar/|title=Tadej Pogačar - UAE team Emirates|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> | маса = 66 [[Килограм|kg]]<ref name="Tadej Pogačar - UAE team Emirates"/> | актуелни_тим = [[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс|УАЕ тим емирејтс]] | дисциплина = друмски | улога = возач | тип = ол араунд | године = 2017—2018 | године2 = 2019— | године3 = | тимови = Рог Љубљана | тимови2 = [[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс|УАЕ тим емирејтс]]<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/teams/2019/uae-team-emirates/|title=UAE Team Emirates|work=[[Cyclingnews.com]]|publisher=Immediate Media Company|accessdate=19. 9. 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190106013724/http://www.cyclingnews.com/teams/2019/uae-team-emirates/|archivedate=6. 1. 2019}}</ref> | тимови3 = | Тур де Франс = 2 ([[Тур де Франс 2020.|2020]], [[Тур де Франс 2021.|2021]]) | класификација по поенима Тур = | брдска класификација Тур = 2 ([[Тур де Франс 2020.|2020]], [[Тур де Франс 2021.|2021]]) | најбољи млади возач Тур = 2 ([[Тур де Франс 2020.|2020]], [[Тур де Франс 2021.|2021]]) | најагресивнији возач Тур = | класификација комбинације Тур = | спринт класификација Тур = | Ђиро д’Италија = | класификација по поенима Ђиро = | брдска класификација Ђиро = | најбољи млади возач Ђиро = | најагресивнији возач Ђиро = | класификација комбинације Ђиро = | Интерђиро = | Вуелта а Еспања = | класификација по поенима Вуелта = | брдска класификација Вуелта = | класификација комбинације Вуелта = | најагресивнији возач Вуелта = | најбољи млади возач Вуелта = 1 (2019) | Тирено—Адријатико = 2 (2021, 2022) | Париз—Ница = | Вуелта а Каталуња = | Вуелта ал Паис Баско = | Тур де Романди = | Тур де Свис = | Критеријум ди Дофине = | Милано—Санремо= | Париз—Рубе = | Ронде ван Фландерен = | Лијеж—Бастоњ—Лијеж = 1 (2021) | Ђиро ди Ломбардија = 1 (2021) | Омлоп хет Ниувсблад = | Курне—Брисел—Курне = | Страде Бјанке = 1 (2022) | Е3 Бинкбанк = | Гент—Вевелгем = | Дварс дор Фландерен = | Шелдепрајс = | Амстел = | Флеш Валон = | Франкфурт—Ешборн = | Класик Сан Себастијан = | Лондон—Сари класик = | Јуроајс сајкласик = | Бретање класик = | Гран при сајклисте де Квебек = | Гран при сајклисте де Монтреал = | Милано—Торино = | Светски шампион = | Светски шампион 2 = | Светски шампион 3 = | Европски шампион = | Европски шампион 2 = | Национални шампион = | Национални шампион 2 = [[Датотека:MaillotEslovenia.PNG|20п]] 2 (2019, 2020) | успеси = [[Тур оф Калифорнија]] 1 (2019)<br />[[Волта ао Алгарве]] 1 (2019)<br />[[Вуелта а Валенсијана]] 1 (2020)<br />[[УАЕ Тур]] 2 ([[УАЕ Тур 2021.|2021]], [[УАЕ Тур 2022.|2022]]) <br />[[Тур оф Словенија]] 2 (2021, 2022) | UCI свјетски ренкинг = 1 (2021) | Вело д’Ор = 1 (2021) | Вожња на сат = | медаље = {{медаља спорт|[[Друмски бициклизам]]}} {{медаља такмичење|[[Олимпијске игре]]}} {{медаља бронза|[[Летње олимпијске игре 2020.|Токио 2020.]]|Друмска трка}} | ажурирано = [[12. октобар]] [[2021]]. }} '''Тадеј Погачар''' ({{јез-сло|Tadej Pogačar}};<ref>{{YouTube|7mq7E8ID7Fo|Race day with Tadej Pogačar|t=3}}</ref> [[21. септембар]] [[1998]]) [[Словенија|словеначки]] је професионални [[Бициклизам|бициклиста]] који тренутно вози за ''[[UCI ворлд тур]]'' тим — [[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс|УАЕ тим емирејтс]].<ref>{{cite news|url=https://www.cyclingnews.com/news/uae-team-emirates-complete-2020-roster-with-re-signing-of-former-world-champion-rui-costa/|title=UAE Team Emirates complete 2020 roster with re-signing of former world champion Rui Costa|work=[[Cyclingnews.com]]|publisher=Future plc|date=8. 10. 2019|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Двоструки је побједник Тур де Франса, на којем је такође по два пута освојио [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдску]] и [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу|класификацију за најбољег младог возача]], док је [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]] завршио на трећем мјесту 2019. По два пута је освојио [[УАЕ Тур]] и [[Тирено—Адријатико]], док је по једном освојио [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]], [[Ђиро ди Ломбардија|Ђиро ди Ломбардију]], Волта ао Алгарве, Вуелта а Валенсијану, Тур оф Калифорнију и [[Страде Бјанке]]. Двапут је освојио национално првенство у вожњи на хронометар, као и бронзану медаљу у друмској вожњи на Олимпијским играма. По једном је освојио [[UCI свјетски ренкинг]] и награду [[Вело д’Ор]], за бициклисту године. Бициклизмом је почео да се бави са девет година, а професионалну каријеру почео је 2019. Исте године, освојио је [[Волта ао Алгарве]] и [[Тур оф Калифорнија]], поставши тако најмлађи бициклиста који је освојио неку ворлд тур трку.<ref>{{Cite web|last=Marshall-Bell|first=Chris|date=18. 5. 2019|title=Record-breaker Tadej Pogačar wins Tour of California after Cees Bol takes stage seven|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/record-breaker-tadej-pogacar-wins-tour-california-cees-bol-wins-stage-seven-424065|accessdate=19. 9. 2020|website=Cycling Weekly}}</ref> У финишу сезоне, завршио је [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]] на трећем мјесту, уз три етапне побједе и освојену [[Класификација за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи|класификацију за најбољег младог возача]].<ref>{{Cite web|title=La Vuelta a Espana 2019 - Wonderkid Tadej Pogacar storms to third stage win of La Vuelta|url=https://www.eurosport.com/cycling/vuelta-a-espana/2019/la-vuelta-a-espana-2019-wonderkid-tadej-pogacar-storms-to-third-stage-win-of-la-vuelta_vid1242257/video.shtml|accessdate=19. 9. 2020|website=Eurosport}}</ref> Године 2020, освојио је Вуелта а Валенсијана трку, након чега је сезона почетком марта прекинута због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]]. Сезона је настављена у августу, а након наставка, освојио је првенство Словеније у вожњи на хронометар, 10 секунди испред [[Примож Роглич|Приможа Роглича]].<ref>{{Cite web|title=Tadej Pogacar beats Roglic to win Slovenian TT championship|url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-beats-roglic-to-win-slovenian-tt-championship/|date=28. 6. 2020|accessdate=19. 9. 2020|website=cyclingnews.com}}</ref> Недељу дана прије хронометра, Роглич је побиједио Погачара за 10 секунди и освојио првенство Словеније у друмској вожњи.<ref>{{Cite web|title=Primož Roglič wins Slovenian national championship as racing returns to the roads|url=https://cyclingmagazine.ca/sections/news/primoz-roglic-wins-slovenian-national-championship-as-racing-returns-to-the-roads/|date=21. 6. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=cyclingmagazine.ca|first=Rob|last=Sturney}}</ref> На Тур де Франсу, био је један од фаворита иако је возио Тур по први пут у каријери. Изгубио је минут и 22 секунде на седмој етапи, јер се група раздвојила због вјетра,<ref>{{Cite web|title=Tour de France 2020: Wout van Aert wins Stage 7|url=https://www.velon.cc/news/2020/9/4/tour-de-france-2020-wout-van-aert-wins-stage-7|date=4. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=velon.cc}}</ref> али је након тога остварио двије етапне побједе и пред хронометар на етапи 20, заостајао је 57 секунди иза Роглича.<ref>{{Cite web|title=Tour de France Lead Changes Hands in Epic Time Trial|url=https://www.nytimes.com/2020/09/19/sports/cycling/tour-de-france-pocagar-roglic.html|date=19. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=nytimes.com|first=Elian|last=Peltier}}</ref> На хронометру, остварио је трећу етапну побједу, завршивши минут и 56 секунди испред Роглича<ref>{{Cite web|title=Tadej Pogačar snatches Tour de France 2020 victory from Primož Roglič in dramatic time trial|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/tadej-pogacar-snatches-tour-de-france-2020-victory-from-primoz-roglic-469186|date=19. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=cyclingweekly.com|first=Richard|last=Windsor}}</ref> и освојио је Тур 59 секунди испред Роглича, поставши први словеначки побједник Тур де Франса и неке [[гранд тур трке]],<ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/> освојивши и брдску и класификацију за најбољег младог возача.<ref name="sport klub">{{cite web|url=http://sportklub.rs/Biciklizam/a343194-Pogacar-krunisan-na-Jelisejskim-poljima.html|title=Pogačar 'krunisan' na Jelisejskim poljima|work=sportklub.rs|date=20. 9. 2020|accessdate=22. 9. 2020|first=Ivana|last=Salapura|archive-date=15. 10. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201015155451/http://sportklub.rs/Biciklizam/a343194-Pogacar-krunisan-na-Jelisejskim-poljima.html|url-status=dead}}</ref> Постао је други најмлађи побједник Тура у историји, након [[Анри Корне|Анрија Корнеа]] 1904, који је првобитно завршио на петом мјесту, али му је побједа додијељена јер су четворица првопласираних накнадно дисквалификовани због варања.<ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/newsround/54232577|title=Tour de France 2020: Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years|work=bbc.co.uk|date=20. 9. 2020|accessdate=22. 9. 2020|first=|last=}}</ref> Такође, постао је први возач након [[Еди Меркс|Едија Меркса]], који је на једном Туру освојио три класификације.<ref name="web24">{{cite web|url=https://www.web24.news/u/2020/09/pogacar-an-unprecedented-raid-since-eddy-merckx.html|title=Pogacar, an unprecedented raid since Eddy Merckx|work=web24.news|date=20. 9. 2020|accessdate=22. 9. 2020|first=|last=}}</ref><ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/> Године 2021. освојио је [[УАЕ Тур]], [[Тирено—Адријатико]] и [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]], након чега је, по други пут заредом, освојио Тур де Франс, брдску и класификацију за најбољег младог возача, уз три етапне побједе. Послије Тур де Франса, освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма, након чега је, у финишу сезоне, освојио Ђиро ди Ломбардију, поставши тако први возач у историји који је у истој сезони освојио Тур де Франс, два [[Монументални бициклистички класици|монументална класика]] и медаљу на Олимпијским играма. На крају сезоне, освојио је UCI свјетски ренкинг, са највише освојених бодова током године и добио је награду Вело д’Ор. Године 2022. на почетку сезоне освојио је УАЕ Тур и Страде Бјанке, поставши први побједник Тур де Франса који је освојио Страде Бјанке, након чега је освојио Тирено—Адријатико другу годину заредом. Његова партнерка је [[Уршка Жигарт]], која је такође професионални бициклиста.<ref>{{Citation|url=https://www.wielerkrant.be/nieuws/2020-06-29/geluk-in-de-koers-en-de-liefde-voor-pogacar-en-vriendin-samen-kampioen|title=Geluk In De Koers En De Liefde Voor Pogacar Én Vriendin: Samen Kampioen|first =Kevin |last =Vanbuggenhout|website =wielerkrant.be|date =29. 6. 2020|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> <ref>{{cite web |title=Urška Žigart Bio |url=https://www.procyclingstats.com/rider/urska-zigart |website=procyclingstats.com |access-date=8. 7. 2022}}</ref> == Дјетињство и јуниорска каријера == Тадеј Погачар рођен је у [[Коменда|Коменди]]. Први спорт за који се заинтересовао био је [[фудбал]], који је тренирао до девете године, када је почео да се бави бициклизмом и придружио се старијем брату, Тилену Погачару, у локалном тиму Рог Љубљана.<ref name="biography">{{Cite web|title=Tadej Pogacar Biography|url=https://tadejpogacar.com/tadej-pogacar-biography/|date=19. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=tadejpogacar.com|first=|last=}}{{Мртва веза}}</ref> Изјавио је да је хтио одмах имитира брата, али нису имали толико мали бицикл у тиму, па је морао да сачека.<ref name="olympicchannel">{{cite web|url=https://www.olympicchannel.com/en/stories/features/detail/tadej-pogacar-cycling-slovenia-attacking-prodigy-winning-tour/|title=Tadej Pogacar: The Slovenian prodigy with the winning touch|work=olympicchannel.com|date=7. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|first=ZK|last=Goh}}</ref> Прву трку возио је 2008,<ref name="olympicchannel"/> док га је 2011. први пут запазио [[Ендрју Хауптман]], који му је касније постао тренер. Хауптман га је примијетио на трци на којој је видио како иде иза велике групе старијих возача, након чега је рекао организаторима да би требало некако да му помогну јер је доста млађи од осталих, а организатори су му одговорили да је Погачар заправо испред свих и да достиже групу за цијели круг.<ref name="wf">{{cite web |url=https://www.theguardian.com/sport/blog/2020/sep/20/primoz-roglic-and-tadej-pogacar-an-odd-couple-leading-slovenias-charge-to-glory|title=Primoz Roglic and Tadej Pogacar an odd couple leading Slovenia's charge to glory|last=Fotheringham |first=William|date=20. 9. 2020|website=theguardian.com|accessdate=7. 2. 2021}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.rouleur.cc/blogs/the-rouleur-journal/inside-slovenia-s-astonishing-rise-to-the-very-top-of-cycling |title=Inside Slovenia's Astonishing Rise to the Very Top of Cycling|date=2. 9. 2019|website=rouleur.cc|accessdate=7. 2. 2021}}</ref> Са 16 година је почео да се такмичи у јуниорској конкуренцији, а прва велика трка коју је возио била је Корс де ла Пекс 2015, коју је завршио на осмом мјесту у генералном пласману и на другом мјесту у конкуренцији младих возача.<ref name="biography"/> Године 2016, остварио је прву велику побједу, побиједивши на брдској етапи на Корс де ла Пекс трци. У наставку сезоне, освојио је Ђиро дела Луниђијана, завршивши на подијуму на све три етапе на трци.<ref name="biography"/> Године 2017, потписао је први професионални уговор, са тимом Рог Љубљана и прешао је да се такмичи у конкуренцији возача до 23 године. Сезону је почео у фебруару, на трци у Хрватској, гран при Лагуна—Порец, коју је завршио на осмом мјесту у групном спринту.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/gp-laguna/2017/result|title=GP Laguna Porec 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Трку Истарско прољеће, у марту, завршио је на четвртом мјесту,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/istarsko-proljece-istrian-spring-trophy/2017/gc|title=Istarsko Proljece - Istrian Spring Trophy (2.2) 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> након чега је возио једнодневне трке, које је завршио у топ 20. Сезону је наставио на трци у Пољској, коју је завршио на петом мјесту у генералном пласману, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/carpathia-couriers-paths/2017/gc|title=Carpathian Couriers Race U-23 (2.2U) 2017 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Првенство Словеније у вожњи на хронометар завршио је на петом мјесту, три минута иза [[Јан Поланц|Јана Поланца]],<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia-itt/2017/result|title=National Championships Slovenia - ITT (NC) 2017 - Time trial|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> док је првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио на трећем мјесту, 47 секунди иза Изидора Пенка.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia-u23-itt/2017/result|title=National Championships Slovenia U23 - ITT (NC) 2017 - Time trial |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Прва професионална трка коју је возио у каријери, била је његова домаћа трка — [[Тур оф Словенија]],<ref name="biography"/> коју је завршио на петом мјесту у генералном пласману, 46 секунди иза побједника — [[Рафал Мајка|Рафала Мајке]], уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-slovenia/2017/gc|title=Tour of Slovenia (2.1) 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Најбољи резултат до краја сезоне остварио је на једнодневној трци у Аустрији, Рајфајзен гран при Страсенгел, коју је завршио на другом мјесту у спринту, иза Адама де Воса.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/int-raiffeisen-gp-judendorf-strassengel/2017/result|title=Int. Raiffeisen Grand Prix Judendorf/Straßengel (1.2) 2017 |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> До краја сезоне возио је друмску трку за возаче до 23 године на Свјетском првенству, коју је завршио на 20 мјесту, у групи коју је одспринтао [[Беноа Коснефроа]];<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/world-championships-u23/2017/result|title=World Championships U23 - Road Race (WC) 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> сезону је завршио на трци Пиколо Ђиро ди Ломбардија, за возаче до 23 године, коју је завршио на седмом мјесту, минут и 11 секунди иза Александра Рјабушенка.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/piccolo-giro-di-lombardia/2017/result|title=Piccolo Giro di Lombardia (1.2U) 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Сезону 2018. почео је на трци Гран при Лагуна—Порец, коју је завршио на петом мјесту; Паоло Тото је напао у финишу и побиједио 13 секунди испред петочлане групе, која је дошла на циљ минут испред главне групе.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/gp-laguna/2018/result|title=GP Laguna Porec (1.2) 2018 |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Након једнодневних трка у Хрватској и Словенији, возио је етапну трку Истарско прољеће, у Хрватској, коју је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, десет секунди иза побједника — [[Кристер Хаген|Кристера Хагена]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/istarsko-proljece-istrian-spring-trophy/2018/gc|title=Istarsko Proljece - Istrian Spring Trophy (2.2) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Сезону је наставио на једнодневним тркама, а најбољи резултат остварио је на Гран при Палио дел Речјото трци, коју је завршио на другом мјесту, седам секунди иза Стефана де Бода.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/gp-palio-del-recioto/2018/result|title=G.P. Palio del Recioto (1.2U) 2018 |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> У априлу, возио је четврто издање трке [[Тур оф Кроатија]], које је завршио на 13 мјесту у генералном пласману, скоро шест минута иза [[Константин Сивцов|Константина Сивцова]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-croatia/2018/gc|title=Tour of Croatia (2.HC) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> На 13 мјесту завршио је и трку Флече ди Суд, минут иза Ђанија Маршанда,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/fleche-du-sud/2018/gc|title=Flèche du Sud (2.2) 2018 |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> након чега је возио трку у Чешкој, Гран при Пресниц Спа, гдје је као јуниор побиједио на једној етапи, док је назив трке био Курс де ла Пекс.<ref name="biography"/> На последњој, трећој етапи, остварио је соло побједу, минут испред Ксубана Еразкина,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/course-de-la-paix-u23/2018/stage-3|title=Grand Prix Priessnitz spa (2.Ncup) 2018 - Stage 3|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> остваривши тако прву побједу у конкуренцији возача до 23 године;<ref name="biography"/> побједом на последњој етапи, освојио је трку 41 секунду испред Самуелеа Батистеле, уз брдску и класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/course-de-la-paix-u23/2018/gc|title=Grand Prix Priessnitz spa (2.Ncup) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Национално првенство у вожњи на хронометар завршио је на другом мјесту, минут иза [[Јан Тратник|Јана Тратника]],<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia-itt/2018/result|title=National Championships Slovenia - ITT (NC) 2018 - Time trial|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> након чега је Тур оф Словенија трку завршио на четвртом мјесту, два минута и 16 секунди иза Приможа Роглича, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-slovenia/2018/gc|title=Tour of Slovenia (2.1) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Једанаест дана након трке, а укупно 18 дана након првенства у вожњи на хронометар, вожено је првенство Словеније у друмској вожњи, које је завршио на шестом мјесту, седам минута иза [[Матеј Мохорич|Матеја Мохорича]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia/2018/result|title=National Championships Slovenia - Road Race (NC) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Три дана након првенства, учествовао је на [[Медитеранске игре|Медитеранским играма]], гдје је друмску трку завршио на 15 мјесту, девет секунди иза Јалела Дурантија.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/mersin-mediterranean-games/2018/result|title=Mediterranean Games - Road Race (JR) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> У јулу, возио је на [[Европско друмско првенство UEC|Европско првенству]], гдје је хронометар за возаче до 23 године завршио на 16 мјесту, минут и по иза [[Едоардо Афини|Едоарда Афинија]],<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/european-championships-itt-u23/2018/result|title=European Continental Championships U23 - ITT (CC) 2018 - Time trial|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> док је друмску трку за возаче до 23 године завршио на 12 мјесту, 56 секунди иза [[Марк Хирши|Марка Хиршија]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/european-championships/2018/result|title=European Continental Championships U23 - Road Race (CC) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Два дана након Европског првенства, стартовао је [[Тур дел’Авенир]] трку, познату као Тур де Франс за возаче до 23 године,<ref name="biography"/> коју су претходних година освајали [[Наиро Кинтана]], [[Еган Бернал]], [[Естебан Чавез]], [[Мигел Анхел Лопез]] и [[Ворен Барги]].<ref name="olympicchannel"/> На седмој етапи, напао је заједно са [[Иван Соса|Иваном Сосом]] и [[Брендон Мекнулти|Брендоном Мекнултијем]]; завршио је на трећем мјесту у спринту, али је преузео жуту мајицу, напредовавши за 16 позиција.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-de-l-avenir/2018/stage-7|title=Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - Stage 7|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> На трећем мјесту завршио је и девету етапу, девет секунди иза [[Фернандо Барсело|Фернанда Барсела]]<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-de-l-avenir/2018/stage-9|title=Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - Stage 9|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> и освојио је трку минут и по испред [[Тимен Аренсман|Тимена Аренсмана]], уз друго мјесто у брдској класификацији, два поена иза [[Алехандро Осорио|Алехандра Осорија]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-de-l-avenir/2018/gc/result/result|title=Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Након трке, потписао је први професионални уговор, са ворлд тур тимом — [[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс|УАЕ тим емирејтс]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-extends-with-uae-team-emirates-until-end-of-2023/|title=Pogacar extends with UAE Team Emirates until end of 2023|work=cyclingnews.com|date=28. 6. 2019|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Сезону је наставио на трци Ђиро дела Ређионе, коју је освојио 25 секунди испред Дмитрија Соколова, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/giro-della-regione-friuli-venezia-giulia/2018/gc|title=Giro della Regione Friuli Venezia Giulia (2.2) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> До краја сезоне возио је друмску трку за возаче до 23 године на Свјетском првенству, коју је завршио на седмом мјесту, 47 секунди иза Марка Иршија,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/world-championships-u23/2018/result|title=World Championships U23 - Road Race (WC) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> док је сезону завршио на Јапан купу, који је завршио на 11 мјесту, два и по минута иза Роберта Пауера.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/japan-cup/2018/result|title=Japan Cup Cycle Road Race (1.HC) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> == Професионална каријера == === 2019 === [[Датотека:Tadej Pogačar (2019, Team UAE).jpg|upright|thumb|left|Погачар на прес конференицји Тур по Словенији 2019.]] Професионалну каријеру почео је 2019. у ворлд тур тиму УАЕ тим емирејтс.<ref>{{cite web |url=http://www.cyclingnews.com/features/the-cyclingnews-guide-to-2018-2019-rider-transfers/ |title=The Cyclingnews guide to 2018-2019 rider transfers|date=6. 11. 2018 |website=Cyclingnews.com|accessdate=7. 2. 2021}}</ref> Сезону је почео на [[Сантос Тур даун андер]] трци у Аустралији, коју је завршио на 13 мјесту у генералном пласману, 43 секунде иза [[Дерил Импи|Дерила Импија]], након што је последњу етапу, чији је циљ био на успону Вилунга хил, завршио 20 секунди иза [[Ричи Порт|Ричија Порта]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-down-under-2019/stage-6/results/|title=Impey wins the 2019 Tour Down Under as Porte takes Willunga|website=Cyclingnews.com|date=20. 1. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> Сезону је наставио у Аустралији, на класику [[Кадел Еванс грејт океан роад рејс]], коју је завршио на 44 мјесту у групном спринту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/cadel-evans-great-ocean-road-race-2019/results/|title=Viviani beats Ewan to win Cadel Evans Great Ocean Road Race|website=Cyclingnews.com|date=27. 1. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Ellis|last=Bacon}}</ref> Почетком фебруара, возио је Волта ао Алгарве трку у Португалији. На другој етапи, на последњем успону одвојила се група од четири возача; Погачар је напао на 200 метара до циља, побиједио је испред [[Ваут Пулс|Ваута Пулса]] и преузео је лидерску мајицу, секунду испред Пулса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2019/stage-2/results/|title=Volta ao Algarve: Pogacar wins stage 2|website=Cyclingnews.com|date=21. 2. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> Хронометар на трећој етапи завршио је на петом мјесту, 17 секунди иза [[Стефан Кинг|Стефана Кинга]] и повећао је предност на 31 секунду испред [[Енрик Мас|Енрика Маса]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2019/stage-3/results/|title=Volta ao Algarve: Kung wins time trial|website=Cyclingnews.com|date=22. 2. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На петој, последњој етапи, [[Серен Краг Андерсон]] и још три возача напали су на 20 km до циља; на око 10 km до циља, пред почетак последњег успона, имали су предност од минут и 20 испред главне групе, у којој је радио тим УАЕ на челу. На успону, Погачар је смањио заостатак и завршио је етапу на петом мјесту, 18 секунди иза [[Здењек Штибар|Здењека Штибара]], а 15 секунди иза Андерсона и освојио је трку 14 секунди испред Андерсона.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2019/stage-5/results/|title=Pogacar wins 2019 Volta ao Algarve|website=Cyclingnews.com|date=24. 2. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Сезону је наставио на класицима; [[Страде Бјанке]] је завршио на 30 мјесту,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2019/results/|title=Alaphilippe wins Strade Bianche|website=Cyclingnews.com|date=9. 3. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> након чега је [[Гран при Мигел Индураин]] завршио на шестом мјесту, у групи од шест возача који су на стигли на циљ девет секунди иза Жонатана Ивера.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/gran-premio-miguel-indurain-2019/results/|title=Hivert wins Gran Premio Miguel Indurain|website=Cyclingnews.com|date=6. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> У априлу, возио је [[Вуелта ал Паис Баско]]. Трка је почела хронометром, који је Погачар завршио на 18 мјесту, 43 секунде иза [[Максимилијан Шахман|Максимилијана Шахмана]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-1/results/|title=Itzulia Basque Country: Schachmann wins stage 1|website=Cyclingnews.com|date=8. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> Другу етапу завршио је на деветом мјесту, у групи која је дошла на циљ секунду иза [[Жилијен Алафилип|Жилијена Алафилипа]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-2/results/|title=Tour of the Basque Country: Alaphilippe wins in Gorraiz|website=Cyclingnews.com|date=9. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На трећој етапи, задржан је у паду на 6 km до циља, због чега је изгубио минут и десет секунди и пао је на 26 мјесто у генералном пласману, скоро два минута иза Шахмана, који је остварио другу етапну побједу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-3/results/|title=Tour of the Basque Country: Schachmann wins stage 3 in Estibaliz|website=Cyclingnews.com|date=10. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На четвртој етапи, [[Адам Јејтс]] је напао на последњем успону, 4 km до циља, пратили су [[Јакоб Фуглсанг]], Шахман и Погачар; Погачар је затим напао, али су остали пратили. На 200 km до циља, Шахман је напао и остварио је трећу етапну побједу, док је Погачар завршио на другом мјесту, четири секунде иза и дошао је до 17 мјеста у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-4/results/|title=Tour of the Basque Country: Schachmann wins another on stage 4|website=Cyclingnews.com|date=11. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На петој етапи, [[Емануел Букман]] је напао на последњем успону, остварио побједу и преузео лидерску позицију, док је Погачар завршио на петом мјесту, минут и по иза и дошао је до десетог мјеста у генералном пласману, два и по минута иза Букмана,док је у класификацији за најбољег младог возача заостајао минут и по иза Шахмана.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-5/results/|title=Tour of the Basque Country: Buchmann wins stage 5|website=Cyclingnews.com|date=12. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На последњој, шестој етапи, на 65 km до циља, Фуглсанг и [[Јон Изагире]] су напали, Јејтс, [[Данијел Мартин (бициклиста)|Данијел Мартин]] и Погачар су их брзо достигли, док су сувозачи из тима Бора—ханзгро — Букман и Шахман отпали. Након преласка преко брдског циља Азурки, Букман је заостајао 25 секунди, након чега је сачекао већу групу; на 50 km до циља, лидери су имали 50 секунди предности, након чега је предност расла. У финишу, Погачар је први отпао и завршио је на петом мјесту, седам секунди иза Адама Јејтса и завршио је трку на шестом мјесту у генералном пласману, минут и по иза Изагиреа, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-6/results/|title=Ion Izagirre wins the Tour of the Basque Country|website=Cyclingnews.com|date=13. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> [[Датотека:Tadej Pogacar of UAE-Team Emirates (48068839377).jpg|upright|thumb|right|Погачар на Тур оф Калифорнији 2019.]] Крајем априла, возио је [[Арденски класици|арденске класике]], од којих је [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]] завршио на 18 мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/liege-bastogne-liege-2019/results/|title=Fuglsang wins Liège-Bastogne-Liège|website=Cyclingnews.com|date=18. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek|archive-date=25. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210225001450/https://www.cyclingnews.com/races/liege-bastogne-liege-2019/results/|url-status=dead}}</ref> Сезону је наставио на Тур оф Калифорнији. На другој етапи, на око 30 km до циља, одвојила се група од десет возача, међу којима је био и Погачар, који је завршио етапу на четвртом мјесту, десет секунди иза [[Каспер Асгрен|Каспера Асгрена]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-california-2019/stage-2/results/|title=Tour of California: Asgreen wins stage 2 as van Garderen takes race lead|website=Cyclingnews.com|date=13. 5. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На трећој етапи, [[Реми Кавања]] је побиједио седам минута испред другопласираног, након соло бијега од 75 km; Погачар је завршио на десетом мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-california-2019/stage-3/results/|title=Tour of California: Remi Cavagna wins stage 3|website=Cyclingnews.com|date=14. 5. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На шестој етапи, на последњем успону, након напада, лидер трке — [[Тиџеј ван Гардерен]] је отпао, након чега је [[Џорџ Бенет]] напао, пратили су га [[Серхио Игита]], Порт и Погачар. На 3.4 km до циља, Погачар је напао, а Игита је једини пратио и одмах напао; Погачар је у почетку био дистанциран, али је достигао Игиту на километар до циља, након чега су возили заједно до циља, а Погачар је побиједио у спринту и преузео је лидерску позицију, 16 секунди испред Игите.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-california-2019/stage-6/results/|title=Tour of California: Tadej Pogacar wins stage 6 on Mt. Baldy|website=Cyclingnews.com|date=17. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Последња, седма етапа, била је спринтерска, није било промјена и Погачар је освојио трку, 16 секунди испред Игите, уз класификацију за најбољег младог возача,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-california-2019/stage-7/results/|title=Tour of California: Bol wins final stage in Pasadena ahead of Sagan|website=Cyclingnews.com|date=18. 5. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> поставши тако најмлађи побједник Тур оф Калифорније и најмлађи бициклиста који је освојио неку ворлд тур трку.<ref>{{cite web|url=https://www.ocregister.com/tadej-pogacar-20-claims-amgen-tour-of-california-in-historic-win|title=Tadej Pogacar, 20, claims Amgen Tour of California in historic win|website=ocregister.com|date=18. 5. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Након побједе, Погачар је изјавио да му је то био главни циљ у сезони.<ref>{{cite web|url=https://tadejpogacar.com/tadej-pogacar-wins-the-amgen-tour-of-california/|title=Tadej Pogacar wins the Amgen Tour of California!|website=tadejpogacar.com|date=|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}{{Мртва веза}}</ref> У јуну, освојио је првенство Словеније у вожњи на хронометар, 29 секунди испред [[Матеј Мохорич|Матеја Мохорича]],<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia-itt/2019|title=National Championships Slovenia - ITT (NC) 2019|website=procyclingstats.com|date=|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> након чега је завршио на седмом мјесту на једнодневној трци у Швајцарској — Гран премио ди Лугано.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/gran-premio-citta-di-lugano-2019/results/|title=Ulissi wins Gran Premio Citta di Lugano|website=Cyclingnews.com|date=9. 6. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Сезону је наставио на домаћој трци, [[Тур оф Словенија|Тур оф Словенији]], гдје је трећу етапу завршио на петом мјесту, у групи која је на циљ стигла 17 секунди иза [[Дијего Улиси|Дијега Улисија]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-slovenia-2019/stage-3/results/|title=Tour of Slovenia: Ulissi wins stage 3|website=Cyclingnews.com|date=21. 6. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На четвртој етапи, Погачар је радио за Улисија и на последњем успону су се одвојили од групе, заједно са [[Александар Власов|Александром Власовим]] и [[Ђовани Висконти|Ђованијем Висконтијем]]. Стигли су на циљ 32 секунде испред групе; Висконти је побиједио, док је Погачар завршио на трећем мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-slovenia-2019/stage-4/results/|title=Tour of Slovenia: Visconti wins stage 4|website=Cyclingnews.com|date=22. 6. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Последња, пета етапа, била је спринтерска и Погачар је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, 30 секунди иза сувозача — Дијега Улисија, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-slovenia-2019/stage-5/results/|title=Ulissi wins Tour of Slovenia|website=Cyclingnews.com|date=23. 6. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Недељу дана након трке, возио је национално првенство у друмској вожњи, које је завршио на седмом мјесту, седам и по минута иза [[Домен Новак|Домена Новака]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia/2019|title=National Championships Slovenia - Road Race (NC) 2019|website=procyclingstats.com|date=|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> [[Датотека:Tadej Pogačar in 2019.jpg|upright|thumb|left|Погачар на дочеку словеначких бициклиста (Погачар, Примож Роглич, Јан Поланц) у Љублани након завршеног [[Ђира д'Италија 2019|Ђира д'Италија 2019.]] (први словеначки подиум на Гранд туру - 3. место Роглича)]] Почетком августа, возио је [[Класик Сан Себастијан]], али га није завршио,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/clasica-ciclista-san-sebastian-2019/results/|title=Evenepoel wins Clasica San Sebastian|website=Cyclingnews.com|date=3. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Pat|last=Malach}}</ref> након чега је возио прву гранд тур трку — [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]], гдје је био најмлађи возач. Вуелта је почела екипним хронометром, који је тим УАЕ завршио на претпоследњем, 21 мјесту, минут и седам секунди иза Астане, док је Погачар завршио на 130 мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-1/results/|title=Vuelta a Espana: Astana win team time trial|website=Cyclingnews.com|date=24. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На другој етапи, на 20 km до циља, шесторица возача су напала, Погачар није могао да их прати и завршио је на осмом мјесту, 37 секунди иза и заостајао је минут и 40 секунди у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-2/results/|title=Vuelta a Espana: Quintana wins stage 2|website=Cyclingnews.com|date=25. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На петој етапи, [[Мигел Анхел Лопез]] је напао на последњем успону, 3 km до циља, из групе фаворита, нико није могао да га прати. Погачар је завршио на седмом мјесту, 42 секунде иза Лопеза, а 30 секунди иза Роглича и [[Алехандро Валверде|Алехандра Валвердеа]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-5/results/|title=Vuelta a Espana: Madrazo wins stage 5 summit finish|website=Cyclingnews.com|date=28. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> На шестој етапи, [[Хесус Ерада]] је побиједио из бијега, пет минута испред групе, док је Погачар напао на километар до циља и завршио је двије секунде испред групе.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-6/results/|title=Vuelta a Espana: Jesus Herrada wins stage 6|website=Cyclingnews.com|date=29. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Peter|last=Cossins}}</ref> На седмој етапи, Лопез је напао на последњем успону, пратили су Кинтана, Валверде и Роглич, док је Погачар отпао и завршио је 51 секунду иза, заједно са сувозачем — [[Фабио Ару|Фабиом Аруом]] и дошао је до шестог мјеста у генералном пласману, два и по минута иза Лопеза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-7/results/|title=Vuelta a Espana: Valverde wins stage 7|website=Cyclingnews.com|date=30. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На деветој етапи, Кинтана је напао на 4 km до циља, након што је Лопез отпао, пратио га је Погачар, који је затим напао и побиједио 23 секунде испред Кинтане, а 48 секунди испред Роглича и Валвердеа и дошао је до петог мјеста у генералном пласману, минут и 42 секунде иза Кинтане.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-9/results/|title=Vuelta a Espana: Pogacar wins stage 9|website=Cyclingnews.com|date=1. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Хронометар на десетој етапи, завршио је на 11 мјесту, минут и 29 иза Роглича, који је преузео вођство у генералном пласману, док је Погачар остао на петом мјесту, три минута и пет секунди иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-10/results/|title=Vuelta a España: Roglič wins Pau time trial|website=Cyclingnews.com|date=3. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 13, Роглич је напао на 3 km до циља, отпали су Кинтана и Лопез, а након другог напада отпао је и Валверде, пратио је само Погачар. До краја су радили заједно, а Погачар је у спринту остварио другу побједу, завршивши 27 секунди испред Валвердеа и Кинтане и минут испред Лопеза, захваљујући чему је дошао до трећег мјеста у генералном пласману, три минута иза Роглича, 35 секунди иза Валвердеа, а 17 секунди испред Лопеза и преузео је вођство у класификацији младих возача, испред Лопеза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-13/results/|title=Vuelta a España: Pogacar wins stage 13|website=Cyclingnews.com|date=6. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 15, Валверде је напао на 6.2 km до циља, пратио је само Роглич, док је Погачар завршио 40 секунди иза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-15/results/|title=Vuelta a España: Sepp Kuss wins stage 15 at Santuario del Acebo|website=Cyclingnews.com|date=8. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На етапи 16, Лопез и Погачар су нападали више пута у последња два километра, Роглич је пратио, док је Валверде изгубио 23 секунде.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-16/results/|title=Vuelta a España: Fuglsang wins stage 16 on Alto de la Cubilla|website=Cyclingnews.com|date=9. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На етапи 17, Кинтана је отишао у бијег, а његов тим — Мовистар, раздвојио је групу по вјетру на 50 km до циља, радећи за Валвердеа, због чега је Погачар остао без сувозача; завршио је у главној групи која је на циљ стигла пет и по минута иза Кинтане, због чега је Кинтана дошао до другог мјеста у генералном пласману, а Погачар је пао на четврто.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-17/results/|title=Vuelta a España: Gilbert wins stage 17|website=Cyclingnews.com|date=11. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На етапи 18, на последњем успону, након више напада Лопеза, Погачар је отпао заједно са Кинтаном и изгубио је 59 секунди, због чега је пао на пето мјесто у генералном пласману и изгубио је бијелу мајицу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-18/results/|title=Vuelta a España: Higuita wins stage 18|website=Cyclingnews.com|date=12. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 19, на 65 km до циља, Роглич и Лопез су задржани у паду, док је на челу групе радио Мовистар, због чега су их критиковали остали возачи јер нису чекали лидера. Након 15 km, вратили су се у групу, а Погачар је завршио на осмом мјесту у спринту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-19/results/|title=Vuelta a España: Cavagna wins stage 19|website=Cyclingnews.com|date=13. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 20, Погачар је напао на претпоследњем успону, на 40 km до циља и побиједио је минут и по испред Валвердеа, остваривши трећу побједу, захваљујући чему је дошао до трећег мјеста у генералном пласману и узео поново бијелу мајицу, за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-20/results/|title=Vuelta a España: Pogacar solos to third stage win on Plataforma de Gredos|website=Cyclingnews.com|date=14. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Последња етапа била је спринтерска, није било промјена и Погачар је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, два и по минута иза Роглича и 22 секунде иза Валвердеа, уз три етапне побједе и освојену класификацију за најбољег младог возача, док је у класификацији по поенима завршио на другом мјесту, 19 бодова иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-21/results/|title=Vuelta a España: Roglic clinches overall victory|website=Cyclingnews.com|date=15. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио мјешовити хронометар, који је Словенија завршила на седмом мјесту, скоро два минута иза Холандије.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2019/team-time-trial-mixed-relay/results/|title=The Netherlands win World Championships team time trial mixed relay|website=Cyclingnews.com|date=22. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> док је друмску трку завршио на 18 мјесту, минут и 14 секунди иза [[Мадс Педерсен|Мадса Педерсена]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2019/men-elite-road-race/results/|title=World Championships: Mads Pedersen wins elite men's rainbow jersey|website=Cyclingnews.com|date=29. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> === 2020 === Сезону 2020. почео је на Вуелта а ла Комунидад Валенсијана трци, гдје је побиједио у спринту Валвердеа на другој етапи и преузео лидерску мајицу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-a-la-comunitat-valenciana-2020/stage-2/results/|title=Volta a la Comunitat Valenciana: Tadej Pogačar wins stage 2|website=Cyclingnews.com|date=6. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На четвртој етапи, напао је на 3 km до циља и остварио је другу побједу, шест секунди испред Пулса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-a-la-comunitat-valenciana-2020/stage-4/results/|title=Valencia: Pogacar wins on Sierra de Bernia|website=Cyclingnews.com|date=8. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> последња, пета етапа, била је спринтерска, није било промјена и Погачар је освојио трку, шест секунди испред [[Џек Хејг|Џека Хејга]], уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-a-la-comunitat-valenciana-2020/stage-5/results/|title=Valenciana: Pogacar secures overall victory|website=Cyclingnews.com|date=9. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> Сезону је наставио на [[УАЕ Тур]]у. На трећој етапи, Адам Јејтс је напао на 6 km до циља, пратили су само [[Алексеј Луценко]] и [[Давид Году]], док је Погачар заостајао. На 5 km до циља, Погачар је почео да се приближава, због чега је Јејтс поново напао и отишао од Луценка и Годуа, које је брзо и Погачар достигао и отишао од њих. На 3 km до циља, Погачар је заостајао 40 секунди иза Јејтса, али се до краја разлика само повећавала и завршио је минут и три секунди иза Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2020/stage-3/results/|title=UAE Tour: Adam Yates wins atop Jebel Hafeet|website=Cyclingnews.com|date=25. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> На петој етапи, нападао је више пута, пратили су Јејтс, Луценко и Году; у последњих 100 метара, Луценко је почео први да спринта, али га је Погачар обишао и остварио прву етапну побједу.<ref name="UAE Tour 2020 - stage 5">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2020/stage-5/results/|title=UAE Tour: Pogacar wins stage 5|website=Cyclingnews.com|date=27. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Након пете етапе, трка је прекинута због тога што је неколико возача било позитивно на [[Пандемија ковида 19|корона вирус]];<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-china-health-cycling/cycling-uae-tour-canceled-after-positive-coronavirus-tests-idUSKCN20L333|title=Cycling: UAE Tour canceled after positive coronavirus tests |work=reuters.com|date=27. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Martyn|last=Herman}}</ref> у тренутку прекида, био је на другом мјесту у генералном пласману и на првом мјесту у класификацији младих возача.<ref name="UAE Tour 2020 - stage 5"/> Након Париз—Нице, која је прекинута прије последње етапе, 14. марта, прекинута је читава сезона у бициклизму, а трке су или одложене или отказане.<ref name="uci20200315">{{cite web |url=https://www.uci.org/inside-uci/press-releases/the-uci-takes-strong-measures-faced-with-the-development-of-the-coronavirus|title=The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus|date=15. 3. 2020|publisher=Union Cycliste Internationale|accessdate=10. 2. 2021}}</ref><ref name="uci20200318">{{cite web |url=https://www.uci.org/inside-uci/press-releases/the-uci-and-its-partners-unite-to-face-the-consequences-of-the-coronavirus-for-road-cycling|title=The UCI and its partners unite to face the consequences of the coronavirus for road cycling|date=18. 3. 2020|publisher=Union Cycliste Internationale|accessdate=10. 2. 2021}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uci.org/inside-uci/press-releases/the-uci-prolongs-the-suspension-of-cycling-events-until-1-june-2020-and-continues-consultations-for-the-reorganisation-of-the-uci-international-road-calendar|title=The UCI prolongs the suspension of cycling events until 1 June 2020 and continues consultations for the reorganisation of the UCI International Road Calendar|date=1. 4. 2020|publisher=Union Cycliste Internationale|accessdate=10. 2. 2021}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|UCI]] је објавио нови календар за сезону 2020, по којем је старт Тура помјерен за 29. август, док су [[Ђиро д’Италија 2020.|Ђиро д’Италија]] и [[Вуелта а Еспања 2020.|Вуелта а Еспања]] помјерене за октобар.<ref>{{cite news| url= https://www.cyclingnews.com/news/uci-reveal-new-mens-and-womens-post-covid-19-race-calendar/| title= UCI reveal new mens and womens post-COVID-19 race calendar|work=Cyclingnews.com|date=5. 5. 2020|accessdate=10. 2. 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/uci-publishes-full-revised-2020-road-calendar/|title=UCI publishes full revised 2020 road calendar|work=cyclingnews.com|publisher=Future Publishing Limited|date=19. 5. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> [[Датотека:Tadej Pogacar (49521282691).jpg|upright|thumb|left|Погачар на Вуелта а Валенсијана трци 2020.]] Сезону је наставио у јуну, на првенству Словеније. На друмској трци, чији је циљ био на успону [[Амброж под Крвавцем]], Роглич је први напао на успону, Погачар је заостајао, али га је достигао; ушли су заједно у последњи километар, када је Роглич поново напао и побиједио десет секунди испред.<ref>{{cite web |title=Epski spopad za državni naslov: Roglič v zadnjih metrih opravil s Pogačarjem! #video |url=https://siol.net/sportal/kolesarstvo/drzavno-prvenstvo-cestna-dirka-roglic-528302 |website=siol.net|accessdate=10. 2. 2021|language=словеначки}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/primoz-roglic-beats-tadej-pogacar-to-slovenian-national-road-race-title-458339|title=Primož Roglič beats Tadej Pogačar to Slovenian national road race title|website=cyclingweekly.com|date=21. 6. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Jonny|last=Long}}</ref> Недељу дана касније, на првенству Словеније у вожњи на хронометар, чији је циљ био на успону Покуљка, Погачар је освојио титулу 8.5 секунди испред Роглича;<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tadej-pogacar-beats-primoz-roglic-to-slovenian-time-trial-title-458762|title=Tadej Pogačar beats Primož Roglič to Slovenian time trial title|website=cyclingweekly.com|date=28. 6. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Jonny|last=Long}}</ref> Роглич је користио само хронометрашки бицикл, док је Погачар пред успон промијенио бицикл и узео друмски.<ref>{{cite web|title=Pogačar po taktičnem boju na Pokljuki ubranil naslov v vožnji na čas #video |url=https://siol.net/sportal/kolesarstvo/dp-kilometer-pokljuka-kronometer-528793 |website=siol.net|accessdate=10. 2. 2021|language=словеначки}}</ref> У августу, када је настављена сезона у оквиру ворлд тура, возио је класике у Италији: Страде Бјанке, који је завршио на 13 мјесту, десет минута иза Ван Арта<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2020/elite-men/results/|title=Wout van Aert storms to victory at Strade Bianche|website=Cyclingnews.com|date=1. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Sadhbh|last=O'Shea|first2=Daniel|last2=Ostanek|first3=Kirsten|last3=Frattini}}</ref> и [[Милано—Санремо]], који је завршио на 12 мјесту, у групи која је дошла на циљ двије секунде иза Ван Арта и Алафилипа.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/milan-san-remo-2020/milan-san-remo/results/|title=Wout van Aert wins thrilling Milan-San Remo|website=Cyclingnews.com|date=8. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Сезону је наставио на Критеријуму ди Дофине, који је због пандемије ковида 19, скраћен на пет етапа, без спринтерских етапа и хронометра.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/|title=Criterium du Dauphine 2020|work=cyclingnews.com|date=21. 11. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Прву етапу завршио је на петом мјесту у спринту, док је Ван Арт побиједио.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-1/results/|title=Critérium du Dauphiné: Wout van Aert wins stage 1|work=cyclingnews.com|date=12. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На другој етапи, тим Јумбо—визма је диктирао темпо због којег је отпало доста фаворита, а након што је Роглич напао на километар до циља, отпао је и Погачар и завршио је на 15 мјесту, минут иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-2/results/|title=Critérium du Dauphiné: Primoz Roglic wins stage 2 atop Col de Porte|work=cyclingnews.com|date=13. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Трећа етапа вожена је до успона Кол де Маделена; Роглич је напао у последњем километру и завршио је на другом мјесту, док је Погачар завршио у групи са истим временом.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-3/results/|title=Critérium du Dauphiné: Formolo wins stage 3|work=cyclingnews.com|date=14. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На последњој, петој етапи, Погачар је завршио на трећем мјесту, 30 секунди иза [[Сеп Кус|Сепа Куса]] и, након што су трку напустили Роглич, Кројсвајк и Бернал, Погачар је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, 56 секунди иза [[Данијел Мартинез|Данијела Мартинеза]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-5/results/|title=Daniel Martinez wins Critérium du Dauphiné|work=cyclingnews.com|date=16. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Peter|last=Cossins}}</ref> [[Датотека:Tadej Pogačar (2020-09-20) - Yellow jersey - Tour de France 2020.jpg|upright|thumb|right|Погачар на Тур де Франсу 2020 на последњој етапи и јединој етапи где је носио жуту мајицу. У Париз је ушао на победничком ''[[Colnago V3Rs|Colnagu V3Rs]]'' - први ''Colnago'' који је освојио Тур де Франс.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-to-ride-yellow-colnago-for-tour-de-france-final-stage-in-paris/|title=Pogacar to ride yellow Colnago for Tour de France final stage in Paris|date=20. 9. 2020|website=cyclingnews.com|url-status=live}}</ref>]] У августу, возио је Тур де Франс, што му је био деби на трци. Тур је почео спринтерском етапом, по киши и лошем времену, због чега је неколико возача пало, а [[Тони Мартин]] је изашао испред групе и показао покретом руке да је етапа неутралисана и да нема напада; настављена је на 25 km до циља, а Погачарев сувозач — [[Александер Кристоф]] је побиједио и узео жуту мајицу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-1/results/|title=Tour de France: Alexander Kristoff wins crash-marred stage 1|work=cyclingnews.com|date=29. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На другој етапи, Алафилип је побиједио и узео жуту мајицу, док је Погачар завршио у групи која је дошла на циљ двије секунде иза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-2/results/|title=Tour de France: Julian Alaphilippe wins stage 2|work=cyclingnews.com|date=30. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> Циљ четврте етапе био је на успону Орсијере—Мерлет; група фаворита је стигла на циљ заједно, а у спринту, Роглич је побиједио испред Погачара.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-4/results/|title=Alaphilippe stays in the yellow jersey|work=cyclingnews.com|date=1. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На седмој етапи, због вјетра, група се раздвојила, а Погачар, [[Ричи Порт]], [[Микел Ланда]] и Карапаз су се нашли у групи иза; њихови тимови су радили на челу у покушају да се врате у главну групу, али су завршили минут и 20 секунди иза и пао је на 16 мјесто у генералном пласману, минут и по иза Адама Јејтса, а минут и 25 секунди иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-7/results/|title=Tour de France: Wout van Aert wins stage 7|work=cyclingnews.com|date=4. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На осмој етапи, напао је на 15 km до циља и завршио је на деветом мјесту на етапи, али 40 секунди испред групе и дошао је до деветог мјеста у генералном пласману, 48 секунди иза Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-8/results/|title=Tour de France: Nans Peters wins stage 8|work=cyclingnews.com|date=5. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На деветој етапи, вожена су два брдска циља прве категорије; Погачар је напао на 20 km до циља и група се раздвојила. Нападао је још два пута, а након другог напада, пратили су само Роглич, Ланда и Бернал, који су прешли заједно преко последњег брдског циља. До краја етапе, достигли су [[Марк Ирши|Марка Иршија]] који је био у бијегу, Погачар је побиједио у спринту испред Роглича, остваривши прву побједу на Тур де Франсу, захваљујући чему је дошао до седмог мјеста у генералном пласману, 44 секунде иза Роглича, који је преузео жуту мајицу од Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-9/results/|title=Tour de France: Pogacar wins stage 9|work=cyclingnews.com|date=6. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Циљ етапе 13 био је на успону Пиј Мари, који је био дуг 5.4 km. У последњим километрима, Роглич и Погачар су се одвојили од осталих и прешли су кроз циљ заједно; Бернал је изгубио 38 секунди и Погачар је дошао до другог мјеста у генералном пласману, 44 секунде иза Роглича, а 15 секунди испред Бернала.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-13/results/|title=Roglic cements lead as Pogacar leapfrogs Bernal on Puy Mary|work=cyclingnews.com|date=11. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Циљ етапе 15 био је на успону Гран Колумбијер; Ван Арт је био на челу групе, а на 13 km до циља, Бернал је отпао, заједно са [[Наиро Кинтана|Наиром Кинтаном]]. Тим Јумбо—визма је возио на темпо, до 600 метара до циља, када је Роглич напао, али је Погачар одмах пратио; Порт је напао на 150 метара до циља, пратили су Роглич и Погачар. На 100 метара до циља, Погачар је напао, пратио је само Роглич, али није могао да прође и Погачар је остварио другу побједу, а захваљујући разлици од шест секунди бонификације, смањио је заостатак на 40 секунди у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-15/results/|title=Tour de France: Pogacar wins stage 15 atop Grand Colombier|work=cyclingnews.com|date=13. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На етапи 16, група је завршила 16 минута иза возача који су били у бијегу; Погачар је напао на 500 метара до циља, али су остали пратили и завршили су са истим временом.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-16/results/|title=Tour de France: Kämna gives Bora-Hansgrohe a win on stage 16|work=cyclingnews.com|date=15. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 17, на последњем успону, након вожње на темпо, у групи су остали само Лопез, Ланда, Порт, Кус, Роглич и Погачар; Лопез је напао на 2.5 km до циља, остали нису пратили. Роглич је затим напао, а Погачар није могао да га прати и завршио је на трећем мјесту, 30 секунди иза Лопеза и 15 иза Роглича, који је повећао предност у генералном пласману испред Погачара на 57 секунди.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-17/results/|title=Tour de France: Miguel Angel Lopez wins stage 17 atop Col de la Loze|work=cyclingnews.com|date=16. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На етапи 18, Ланда је напао на последњем успону, али је у финишу достигнут; у спринту, Роглич и Погачар су завршили секунду испред осталих фаворита.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-18/results/|title=Tour de France: Michal Kwiatkowski wins stage 18|website=Cyclingnews.com|date=17. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> На етапи 20, вожен је брдски хронометар, дуг 36.2 km, док је циљ био на успону Ла Планш де бел филс, који је био дуг 5.9 km.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-20/preview/|title=2020 Tour de France stage 20 preview|website=Cyclingnews.com|date=1. 7. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Погачар и тим УАЕ су неколико пута обилазили руту, а први пут у јулу и августу, прије почетка Тура, како би се Погачар што боље припремио.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 recap">{{cite web|url=https://www.velonews.com/news/road/five-moments-in-2020-when-cycling-transcended-expectations/|title=Five moments in 2020 when cycling transcended expectations|website=velonews.com|date=28. 12. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Andrew|last=Hood}}</ref> Ујутру, на дан етапе, тим је изнајмио апартман у Луру, како би Погачар избјегао нервозу прије старта етапе;<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 recap"/> такође, тим није ишао на последњи обилазак руте то јутро, јер су сматрали да су је обишли довољан број пута претходних дана.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 recap"/> На првом пролазном циљу, Погачар је био 13 секунди испред Роглича, док је након 17.3 km, престигао Лопеза, који је стартовао два минута прије њега.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 Pogačar">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-seizes-the-tour-de-france-on-second-to-last-day/|title=Pogacar seizes the Tour de France on second to last day|website=cyclingnews.com|date=19. 9. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Alasdair|last=Fotheringham}}</ref> Пред почетак успона, био је 30 секунди испред Роглича.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20"/> Пред успон, обојица су мијењала бицикл, а на 3.9 km до циља, Погачар је био испред Роглича у виртуелном генералном пласману,<ref name="Tour de France 2020 - stage 20"/> док су, у том тренутку, двојица првопласираних на хронометру и сувозачи Роглича — Том Димулен и Ваут ван Арт, стајали један поред другог и гледали вожњу Погачара.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 Pogačar"/> На последњем пролазном мјерењу, 2.7 km до циља, Погачар је био минут и 22 секунде испред Роглича. Побиједио је минут и 20 секунди испред [[Том Димулен|Тома Димулена]], остваривши трећу побједу, док је завршио минут и 56 секунди испред Роглича и преузео је жуту мајицу.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-20/results/|title=Pogacar storms to maillot jaune on stage 20 as Roglic's Tour de France bid collapses|work=cyclingnews.com|date=19. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Након етапе, док је давао интервју, пришао му је Роглич, загрлио га и честитао му на побједи;<ref>{{cite web|url=https://www.eurosport.com/cycling/tour-de-france/2020/tour-de-france-2020-primoz-roglic-interrupts-tadej-pogacar-interview-to-congratulate-rival_sto7895669/story.shtml|title=Tour De France 2020 - Primoz Roglic Interrupts Tadej Pogacar Interview To Congratulate Rival|work=cyclingnews.com|date=19. 9. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Ben|last=Snowball}}</ref> такође након етапе, Погачар је изјавио да му је, прије почетка хронометра, механичар спремао бицикл за последњу етапу у Паризу, а рам је обојио бијелом бојом, у част тога што је лидер класификације младих возача; Погачар је након тога ушао у аутобус и рекао им: „шта, не вјерујете да могу да побиједим?“<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 recap"/> Успон је одвезао за 16 минута и десет секунди, што је било најбоље вријеме, захваљујући чему је преузео и тачкасту мајицу, за лидера брдске класификације, испред Карапаза,<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 Pogačar"/> а такође је поставио нови рекорд на успону, одвезавши га двије секунде брже од времена које је остварио Фабио Ару 2017.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 powermeter">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-rode-without-power-meter-or-computer-for-la-planche-des-belles-filles/|title=Pogacar rode without power meter or computer for La Planche des Belles Filles|website=Cyclingnews.com|date=20. 9. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Josh|last=Croxton}}</ref> Након етапе, објављено је да је хронометар возио без компјутера којим прати откуцаје срца, али је између ручки постављен компјутер за анализу података са „паурметера“, са осталих етапа.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 powermeter"/> Последња етапа била је спринтерска, Погачар је са тимом прослављао побједу возећи испред других, након чега су му се придружили остали Словенци који су били на трци.<ref name="Tour de France 2020 - stage 21"/> Није било промјена у генералном пласману и Погачар је освојио Тур де Франс 59 секунди испред Роглича, уз три етапне побједе и освојене брдску и класификацију за најбољег младог возача.<ref name="Tour de France 2020 - stage 21">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-21/results/|title=Tadej Pogacar wins the 2020 Tour de France|website=Cyclingnews.com|date=20. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Постао је тако први словеначки побједник Тур де Франса и неке гранд тур трке;<ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/><ref name="sport klub"/> такође, постао је други најмлађи побједник Тура у историји, након [[Анри Корне|Анрија Корнеа]] 1904, који је првобитно завршио на петом мјесту, али му је побједа додијељена јер су четворица првопласираних накнадно дисквалификовани због варања.<ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/> Погачар је и постао први возач након [[Еди Меркс|Едија Меркса]], који је на једном Туру освојио три класификације.<ref name="web24"/><ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/> Многи су побједу Погачара описали као најдраматичнију након 1989, када је [[Грег Лемонд]] освојио Тур осам секунди испред [[Лоран Фињон|Лорана Фињона]], који је пред хронометар на последњој етапи имао 50 секунди предности.<ref>{{cite web|url=https://www.velonews.com/events/tour-de-france/remembering-the-last-great-tour-de-france-upset-lemonds-spectacular-1989-turnaround/|title=Remembering the last great Tour de France upset: LeMond’s spectacular 1989 turnaround|website=Cyclingnews.com|date=20. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=James|last=Startt}}</ref> [[Датотека:2020 Fleche Wallonne Tadej Pogacar.jpg|upright|thumb|left|Погачар на Флеш Валону 2020.]] Сезону је наставио на Свјетском првенству, гдје је на друмској трци радио за Роглича. Напао је на 42 km до циља и, на уласку у последњи круг, на 28.8 km до циља, имао је 25 секунди предности.<ref name="world champioship road race 2020"/> На 22 km до циља, Димулен је напао и достигао Погачара, али их је затим, на 21 km до циља достигла група.<ref name="world champioship road race 2020"/> [[Винченцо Нибали]], [[Ригоберто Уран]], Микел Ланда и Ван Арт су се одвојили, али је Погачар радио на челу групе како би их достигли, након чега је отпао и завршио је на 33 мјесту, пет минута иза Алафилипа.<ref name="world champioship road race 2020">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2020/elite-men-road-race/results/|title=Julian Alaphilippe wins world title at Imola World Championships|website=Cyclingnews.com|date=27. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> Након првенства, изјавио је да је његов циљ био да нападом примора друге да раде и да направи селекцију возача, како би помогао Рогличу да побиједи.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-and-roglic-unite-for-slovenia-showing-at-world-championships/|title=Pogacar and Roglic unite for Slovenia showing at World Championships|website=Cyclingnews.com|date=27. 9. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Крајем септембра, возио је [[Флеш Валон]], први од два арденска класика која су вожена. У нападу на последњем километру, на успону [[Мур де Иј]], није могао да прати водеће и завршио је на деветом мјесту, пет секунди иза [[Марк Ирши|Марка Иршија]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/la-fleche-wallonne-2020/elite-men/results/|title=Hirschi conquers Mur de Huy to win La Flèche Wallonne|website=Cyclingnews.com|date=30. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]у, Алафилип је напао на 500 метара до врха последњег успона, пратили су Квјатковски, Ирши, Роглич и Погачар, који су заједно стигли на циљ, а у спринту, Погачар је завршио на четвртом мјесту; Алафилип је славио побједу, али је утврђено да је Роглич побиједио у фото финишу, док је Алафилип кажњен због опасног спринта и премјештен на последње мјесто у првој групи, због чега је Погачар завршио на трећем мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/liege-bastogne-liege-2020/elite-men/results/|title=Primoz Roglic wins Liège-Bastogne-Liège|website=Cyclingnews.com|date=4. 10. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> Након Лијеж—Бастоњ—Лијежа, завршио је сезону; првобитно је планирано да вози [[Ронде ван Фландерен]], али су из тима УАЕ изјавили да му је потребан одмор.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-brings-curtain-down-early-on-2020-season/|title=Tadej Pogacar brings curtain down early on 2020 season|website=Cyclingnews.com|date=7. 10. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=|last=}}</ref> У новембру, поклонио је бицикл који је возио на последњој етапи на Тур де Франсу, галерији произвођача бицикала које вози — Колнаго, у којој се налазе и бицикли Едија Меркса и [[Јохан Мусеув|Јохана Мусеува]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-donates-tour-de-france-winning-bike-on-visit-to-colnago-hq-gallery/|title=Pogacar donates Tour de France-winning bike on visit to Colnago HQ - Gallery|website=Cyclingnews.com|date=14. 11. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Заједно са Рогличем, проглашен је за бициклисту године у Словенији,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/allan-peiper-wins-the-crystal-bike-ds-of-the-year-award/|title=Allan Peiper wins the 'Crystal Bike' DS of the year award|website=Cyclingnews.com|date=15. 12. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> док је у избору за најбољег спортисту године у Словенији, завршио на другом мјесту, иза Роглича; Роглич је добио 61 глас, док је Погачар добио 43.<ref>{{cite web|url=https://www.rtvslo.si/sport/preostali-sporti/sportniki-leta-2020-roglic-lampiceva-in-rokometasi/545941|title=Športniki leta 2020 Roglič, Lampičeva in rokometaši|website=rtvslo.si|date=16. 12. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=|last=|language=словеначки}}</ref> У избору за бициклисту године, награду [[Вело д’Ор]], завршио је на другом мјесту, иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://cycling.today/roglic-beats-pogacar-van-aert-to-win-velo-dor/|title=Roglic beats Pogacar, Van Aert to win Vélo d’Or|website=cycling.today|date=|accessdate=11. 2. 2021|first=|last=|language=}}</ref> === 2021 === [[Датотека:Tadej Pogačar (2021 Slovenian ciclocross race).jpg|мини|Погачар је завршио 2021 сезону са победом на Љубљанском циклокросу ]] Пред почетак сезоне 2021. изјавио је да су му циљеви Тур де Франс, Вуелта а Еспања и друмска трка у оквиру Олимпијских игара.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/features/grand-tour-plans-whos-racing-where-in-2021/|title=Grand (Tour) Plans: Who's racing where in 2021|website=Cyclingnews.com|date=26. 1. 2021|accessdate=11. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> У јануару, примио је вакцину против ковида 19, заједно са остатком тима, у Уједињеним Арапским Емиратима, гдје је такође промовисао жуту мајицу са Тур де Франса 2020.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/uae-team-emirates-given-covid-19-vaccine-during-training-camp/|title=UAE Team Emirates given COVID-19 vaccine during training camp|website=Cyclingnews.com|date=8. 1. 2021|accessdate=11. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> У сезони 2020 Погачар је користио бицикло са бандаш кочницама а у сезони 2021 че користити (исти као 2020) ''[[Colnago V3Rs]]'' са комбинацијом бандаш кочница (брдске етапе) и диск кочница. Опције са диск кочницама 2020 није користио због превелике [[Маса|масе]]. За 2021. смањили су масу према минималној 6.8 kg којих дозвољава Светскa бициклистича унија ([[Свјетска бициклистичка унија|UCI]]). <ref>{{Cite journal|date=16. 2. 2021|title=Intervju: Tadej Pogačar|journal=Bicikel|publisher=Aktivni mediji d.o.o.|pages=67}}</ref> Сезону је почео на УАЕ Туру. Прва етапа била је спринтерска, али се због вјетра група раздвојила и доста фаворита је изгубило вријеме.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-1/results/|title=UAE Tour: Mathieu van der Poel wins stage 1|website=cyclingnews.com|date=21. 2. 2021|accessdate=23. 2. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> Хронометар на другој етапи завршио је на четвртом мјесту, 24 секунде иза [[Филипо Гана|Филипа Гане]] и преузео је лидерску мајицу,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-2/results/|title=UAE Tour: Ganna wins stage 2 as Pogacar takes overall lead|website=cyclingnews.com|date=22. 2. 2021|accessdate=23. 2. 2021|first=|last=}}</ref> након што је [[Метју ван дер Пул]] морао да се повуче са трке због позитивних случајева на ковид 19 у тиму.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/van-der-poel-and-alpecin-fenix-exit-uae-tour-due-to-coronavirus-case/|title=Van der Poel and Alpecin-Fenix exit UAE Tour due to coronavirus case|website=cyclingnews.com|date=22. 2. 2021|accessdate=23. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На трећој етапи, Кус је напао на 4.3 km до циља, пратили су Адам Јејтс и Погачар; Јејтс је напао на 3.7 km до циља, након чега је отпао Кус. До краја етапе, Јејтс је нападао више пута, Погачар је пратио и побиједио у спринту, повећавши предност у генералном пласману на 43 секунде испред Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-3/results/|title=UAE Tour: Pogacar takes control on Jebel Hafeet|website=cyclingnews.com|date=23. 2. 2021|accessdate=23. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На петој етапи, Луценко је био у бијегу до 250 метара до циља, када га је достигао [[Јонас Вингегард|Јонаса Вињегара]], који је напао из главне групе и побиједио; Погачар је у спринту побиједио Јејтса и завршио на другом мјесту, три секунде иза, повећавши предност на 45 секунди испред Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-5/results/|title=UAE Tour: Vingegaard wins stage 5|website=cyclingnews.com|date=25. 2. 2021|accessdate=27. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Последње двије етапе биле су спринтерске, није било промјена и Погачар је освојио трку, 45 секунди испред Јејтса. <ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-7/results/|title=Tadej Pogacar wins UAE Tour as Caleb Ewan takes final stage|website=cyclingnews.com|date=27. 2. 2021|accessdate=27. 2. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> Почетком марта, продужио је уговор са тимом УАЕ до краја 2026, поставши тако возач са најдужим уговором од професионалних бициклиста.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-extends-uae-team-emirates-contract-through-2026/|title=Tadej Pogacar extends UAE Team Emirates contract through 2026|work=cyclingnews.com|date=3. 3. 2021|accessdate=4. 3. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Сезону је наставио на Страде Бјанке трци. На око 25 km до циља, Алафилип је напао, пратили су [[Метју ван дер Пул]], Ван Арт, [[Михал Гогл]], Бернал, [[Том Пидкок]] и Погачар.<ref name="Strade Bianche 2021 - Live coverage">{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2021/elite-men/live-report/|title=Strade<nowiki> Bianche - Live coverage|work=cyclingnews.com|date=6. 3. 2021|accessdate=8. 3. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</nowiki></ref> Ван дер Пул је напао на последњем сектору калдрме, на 11 km до циља, пратио је само Алафилип, а затим их је достигао Бернал, док је Погачар радио у групи иза, али нису могли да их достигну.<ref name="Strade Bianche 2021 - Live coverage" /> У последњем километру, Ван дер Пул је напао на успону и остварио соло побједу, пет секунди испред Алафилипа, док је Погачар завршио на седмом мјесту, 54 секунде иза. <ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2021/elite-men/results/|title=Mathieu van der Poel wins Strade Bianche|work=cyclingnews.com|date=6. 3. 2021|accessdate=8. 3. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> У марту, возио је [[Тирено—Адријатико]] по први пут, главни ривали били су му Бернал, Нибали, Кинтана и Ван Арт, који је хтио да се опроба као лидер тима на етапним тркама.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/wout-van-aert-to-test-stage-racing-ability-at-tirreno-adriatico/|title=Wout van Aert to test stage racing ability at Tirreno-Adriatico|work=cyclingnews.com|date=10. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Након прве три етапе, на којима су по побједу остварили Ван Арт, Алафилип и Ван дер Пул,<ref>{{cite web|url=https://www.tirrenoadriatico.it/en/news/van-aert-pogacar-two-seas-two-kings/|title=Van Aert, Pogačar: two seas, two kings|work=tirrenoadriatico.it|date=16. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=|last=}}</ref> циљ четврте етапе био је на успону ''Прати ди Тиво''. Погачар је напао на 5.5 km до циља, што нико није могао да прати; побиједио је шест секунди испред [[Сајмон Јејтс|Сајмона Јејтса]], који је у финишу смањио заостатак и преузео је лидерску мајицу, 35 секунди испред Ван Арта.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2021/stage-4/results/|title=Tirreno-Adriatico: Victory and leader's jersey for Pogacar on stage 4|work=cyclingnews.com|date=13. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На петој етапи, Ван дер Пул је напао на 52 km до циља, стекао је три минута предности, након чега је Погачар напао из главне групе, на 17 km до циља. На последњем успону — ''Кастелфидарду'', који је имао секције од 15% нагиба, смањио је заостатак, али није успио да достигне Ван дер Пула, завршивши на другом мјесту, десет секунди иза, захваљујући чему је повећао предност у генералном пласману на минут и 15 секунди испред Ван Арта.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2021/stage-5/results/|title=Tirreno-Adriatico: Mathieu van der Poel wins stage 5 after 52km solo attack|work=cyclingnews.com|date=14. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> Хронометар на последњој, седмој етапи, завршио је на четвртом мјесту, 12 секунди иза Ван Арта и освојио је трку минут испред Ван Арта, уз освојене брдску и класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2021/stage-7/results/|title=Tirreno-Adriatico: Wout van Aert beats Filippo Ganna in closing time trial|work=cyclingnews.com|date=16. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Успешну сезону завршио је крајем децембра са победом на Љубљанском циклокросу. <ref>{{cite news |title=Tadej Pogacar returns to cyclo-cross with a victory in Slovenia |url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-returns-to-cyclo-cross-with-a-victory-in-slovenia/ |access-date=26. 12. 2021 |agency=cyclingnews.com}}</ref> === 2022 === [[Датотека:2022 Tour of Slovenia (Stage 3, Tadej Pogačar celebrating victory on Celje Castle).jpg|мини|Погачар слави победу на 3. етапи на Трки по Словенији који је завршио са 2 км успона на Цељски град]] У интервјуу пред почетак сезоне 2022. циљне трке су [[УАЕ Тур]] (20.-26. фебруар), [[Страде Бјанке]] (5. март), [[Тирено—Адријатико]] (7.-13. март), [[Милано—Санремо]] (19. март), [[Ронде ван Фландерен]] (30. март), [[Флеш Валон]] (20. април), [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]] (24. април), Трка по Словенији (15.-19. јун), [[Тур де Франс]] (1.-27. јул), [[Вуелта а Еспања]] (19.8.-11.9.) и [[Ђиро ди Ломбардија]] (8. октобар). <ref>{{cite web |title=Pogačar na treningu že "full gas" in z veliko željo po dvojčku Tour-Vuelta |url=https://www.rtvslo.si/sport/kolesarstvo/pogacar-na-treningu-ze-full-gas-in-z-veliko-zeljo-po-dvojcku-tour-vuelta/608070 |website=rtv.si |access-date=12. 1. 2022}}</ref> Сезону је почео са победом на етапној трки [[УАЕ Тур]], где је, као домаћин, обранио победу из 2021. Победио је и на другој трки класици - [[Страде Бјанке]], где је извео соло напад 50 километара до циља. <ref>{{cite web |title=Tadej Pogacar wins Strade Bianche with 50km solo attack |url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2022/elite-men/results/ |website=cyclingnews.com |access-date=6. 3. 2022}}</ref> У [[Сијена|Сијену]] је стигао са 37 секунди пред другопласираним [[Алехандро Валверде|Алехандром Валвередем]]. Трећа трка је [[Тирено—Адријатико|Тирено-Адријатико]] где је на трећој етапи показао своју доминацију са наглим бегом од пелотона, којег је могао да следи једино [[Жилијен Алафилип]] али не и други фаворит - Ремко Евенепељ. Ту је добио 3 секунде бонуса и са победом на четвртој етапи преузео је водство. <ref>{{cite web |title=Tirreno-Adriatico: Pogacar powers away to win stage 4 in Bellante |url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2022/stage-4/results/ |website=cyclingnews.com |access-date=10. 3. 2022}}</ref> Два дана касније победио је и шесту етапу (213 км [[Апекио]] - [[Карпења]]) где је извео 16-километарски соло напад на поседње брдо (Монте Карпења надморском висином 1366 метара) и опасан, клизав спуст према Карпењи, у циљ је стигао минут пре другопласираним, док је другопласирани у генералном, Ремко Евенепељ, заостао за 4 минута. <ref name="tri-šest">{{cite web |title=Pogacar takes control of Tirreno-Adriatico on Monte Carpegna |url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2022/stage-6/results/ |website=ww.cyclingnews.com |access-date=12. 3. 2022}}</ref> То је била Погачару 36. професионална победа. <ref name="tri-šest" /> Час прије Погачарове етапе победе етапу је на трки Париз-Ница добио и његов "ривал" [[Примож Роглич]] па је тако Словенија опет славила дуплу победу у професионалном бициклизму. <ref>{{cite web |title=Paris-Nice: Roglic triumphs atop the Col de Turini |url=https://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2022/stage-7/results/ |website=cyclingnews.com |access-date=12. 3. 2022}}</ref> Дан касније Погачар је суверено освојио трку Тирено-Адријатико, другопласирани Јонас Вињегар (Џамбо-Визма) је заостао за 1:52. Исти дан је генералну поведу однео и Примож Роглич на трки Париз-Ница. То је трећа генерална победа, до тада, у три одржане трке. За класику [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]] бије је један од фаворита, али је због смрти [[ташта|таште]] учешче дан прије трке отказао. <ref>{{cite web |last1=Stuart |first1=Peter |title=Tadej Pogacar pulls out of Liège-Bastogne-Liège |url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-pulls-out-of-liege-bastogne-liege/ |website=cyclingnews.com |access-date=23. 4. 2022}}</ref> Као припермну трку пред Тур де Франс поновно је наступио на Трки по Словенији, где је са тимским колегом [[Рафал Мајка|Рафалом Мајком]] показао доминацију. Победио је 2 етапе и генерални пласман и поновио успех из 2021. Двојац Погачар-Мајка (Тим Емирати) биће главни фаворит против двојца Роглич-Вињегар (Тим Џамбо-Визма) на Тур де Франсу. <ref>{{cite web |last1=Kate |first1=Wagner |title=Tour of Slovenia: UAE Team Emirates and Jumbo-Visma remain on a collision course for the Tour de France |url=https://www.velonews.com/events/tour-de-france/tour-of-slovenia-uae-team-emirates-and-jumbo-visma-remain-on-a-collision-course-for-the-tour-de-france/ |website=velonews.com |access-date=20 June 2022}}</ref> ==== Тур де Франс ==== {{Tweet | name = @UAE-TeamEmirates | username = UAE-TeamEmirates | date = July 14, 2022 | text = 🤍💬 @TamauPogi: “Yesterday was not completely negative after all, I’m confident the situations that happened yesterday are unlikely to happen again: I am therefore confident for the future stages.” | ID = 1547655218292068352 | image = Team UAE 2022 from Twitter.jpg }} Погачар је прву етапну победу имао на 6. етапи, која се је завршила са крачим успоном у граду [[Лонгви]] и тиме преузео жуту мајицу од Вот ван Арта (Тим Џамбо-Визма). <ref>{{cite web |title=Tour de France: Pogacar wins stage 6, takes yellow jersey |url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2022/stage-6/results/ |website=cyclingnews.com |access-date=8. 7. 2022}}</ref> У самом финишу који је почео [[Примож Роглич]] показао је своју надмоћ и над осталим конкурентима; у циљ је стигао са неколико дужина бицикла разлике. Слично је добио и наредну, седму, етапу, где је у финишу престигао Јонаса Вињегара (Тим Џамбо-Визма). Жуту мајицу је ''предао'' у 11. етапи, где је на почетку сузбијао нападе [[Примож Роглич|Приможа Роглича]] и Јонаса Вињегара (оба Тим Џамбо-Визма) на успонима Кол Телеграф (1554 м, 17.6 км, 7.0 %) и Кол Галибијер (2530 м, 17.6 км, 6.8 %) али на крају није могао да држи темпо Јонаса Вињегара на (последњи и најтежи) успон на Кол Гранон (2404 м, 11.4 км, 9.1 %), где је изгубио 2 минуте 22 секунди и пристао на тречем месту у генералном пласману. <ref name= "Stage 11">{{cite web |title=Pogačar relinquishes yellow on Col du Granon; Slovenian now 3rd in overall classification |url=http://www.uaeteamemirates.com/pogacar-relinquishes-yellow-col-du-granon/ |website=uaeteamemirates.com |access-date=18. 7. 2022}}</ref><ref>{{cite web |last1=published |first1=Laura Weislo |title=Pogacar says 'It's not over yet' after losing Tour de France lead on Col du Granon |url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-cracks-on-the-col-du-granon-losing-tour-de-france-lead/ |website=cyclingnews.com |access-date=15. 7. 2022 |language=en |date=13. 7. 2022}}</ref> Разлог за велик заостатак су били лично покривање више напада од тима Џамбо-Визма, велика вручина и премален унос енергијских гела на крају етапе. <ref>{{cite web |title="Napadati moram na vsakem klancu, vsak dan, težko bo, a mogoče mi uspe!" |url=https://www.rtvslo.si/sport/kolesarstvo/dirka-po-franciji/napadati-moram-na-vsakem-klancu-vsak-dan-tezko-bo-a-mogoce-mi-uspe/634582 |website=rtvslo.si |access-date=18. 7. 2022}}</ref> <ref name= "Stage 11" /> Очекивани дуел Роглич-Погачар завршио се је у 15. етапи, где је Роглич напустио трку (DNS){{efn|није стартовао}} због болова које је добио код пада у 8. етапи, где је добио [[Ишчашење раменог зглоба|ишчашење раменог зглоба]]. <ref>{{cite web |title=Primož Roglič discolated his shoulder in first of two crashes on Paris-Nice stage eight |url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/primoz-roglic-discolated-his-shoulder-in-first-crash-on-paris-nice-stage-eight-493397 |website=cyclingweekly.com |access-date=18. 7. 2022}}</ref> == Резултати на тркама == === Резултати на гранд тур тркама === {| class="wikitable plainrowheaders" |- ! scope="col" | [[Гранд тур трке]] ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|розе}} [[Ђиро д’Италија]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Тур де Франс]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;" style="background:yellow;"|[[Тур де Франс 2020.|'''1''']] | style="text-align:center;" style="background:yellow;"|[[Тур де Франс 2021.|'''1''']] | style="text-align:center;" style="background:silver;"|2 |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|црвена}} [[Вуелта а Еспања]] | style="text-align:center;background:#C9AE5D;"|'''3''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на главним етапним тркама === {| class="wikitable plainrowheaders" |- ! scope="col" | Етапне трке ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Париз—Ница]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|плава}} [[Тирено—Адријатико]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"style="background:yellow;"|'''1''' | style="text-align:center;"style="background:yellow;"|'''1''' |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|Вуелта а Каталуња}} [[Вуелта а Каталуња]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#4d4d4d;" rowspan=3|NH | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Вуелта ал Паис Баско]] | style="text-align:center;background:#ddf;"|6 | style="text-align:center;background:#C9AE5D;"|'''3''' | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Тур де Романди]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|Дофине}} [[Критеријум ди Дофине]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#ddf;"|4 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Тур де Свис]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#4d4d4d;"|NH | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на класицима === {| class="wikitable" |- ! [[Монументални бициклистички класици|Монументални класици]] ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Милано—Санремо]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|12 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|5 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Ронде ван Фландерен]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|4 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Париз—Рубе]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]''' | style="text-align:center;"|18 | style="text-align:center;background:#C9AE5D;"|'''3''' | style="text-align:center;background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Ђиро ди Ломбардија]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center; background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;"|— |- ! Остали класици ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Омлоп хет Ниувсблад]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Курне—Брисел—Курне]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Страде Бјанке]]''' | style="text-align:center;"|30 | style="text-align:center;"|13 | style="text-align:center;background:#ddf;"|7 | style="text-align:center;background:gold;"|1 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Е3 Бинкбанк]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Гент—Вевелгем]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Дварс дор Фландерен]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|10 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Шелдепрајс]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Амстел голд рејс]]''' | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Флеш Валон]]''' | style="text-align:center;"|53 | style="text-align:center;background:#ddf;"|9 | style="text-align:center;"|DNS | style="text-align:center;"|12 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Класик Сан Себастијан]]''' | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Бретање класик]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Гран при сајклисте де Квебек]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Гран при сајклисте де Монтреал]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Милано—Торино]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#ddf;"|4 | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на Свјетском првенству === {| class="wikitable" |- ! [[Свјетско друмско првенство UCI|Свјетско првенство у друмској вожњи]] ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско друмско првенство UCI — Друмска трка за мушкарце|Друмска трка]] | style="text-align:center;"|18 | style="text-align:center;"|33 | style="text-align:center;"|37 | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско друмско првенство UCI — Вожња на хронометар за мушкарце|Вожња на хронометар]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#ddf;"|10 | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско друмско првенство UCI — Мјешовити екипни хронометар|мјешовити хронометар за националне тимове]] | style="text-align:center;background:#ddf;"|7 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на Олимпијским играма === {| class="wikitable |- ! [[Бициклизам на Летњим олимпијским играма|Олимпијске игре]] ! scope="col" | 2021. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|Друмска трка | style="text-align:center;background:#c9ae5d;"|'''3''' |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|Вожња на хронометар | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на националном првенству === {| class="wikitable" |- ! Првенство Словеније ! scope="col" | 2017. ! scope="col" | 2018. ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Првенство Словеније у друмској вожњи|Друмска трка]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#ddf;"|7 | style="text-align:center;background:silver;"|'''2''' | style="text-align:center;"|5 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"| [[Првенство Словеније у вожњи на хронометар|Вожња на хронометар]] | style="text-align:center;background:#ddf;"|5 | style="text-align:center;background:silver;"|'''2''' | style="text-align:center;background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;background:#c9ae5d;"|'''3''' | style="text-align:center;"|— |} {| class="wikitable" |+ Легенда |- ! scope="row" | — | Није учествовао |- ! scope="row" | DNS | Није стартовао |- ! scope="row" | DNF | Није завршио |- ! scope="row" | DSQ | Дисквалификован |- ! scope="row" | NH | Није одржано |} == Фусноте == {{notelist}} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Tadej Pogačar}} * [https://tadejpogacar.com Званични сајт] * [https://www.procyclingstats.com/rider/194619 Профил] на сајту procyclingstats.com * [http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=115790 Профил] на сајту cyclingarchives.com * [https://www.strava.com/pros/6021015 Профил] на сајту strava.com * [https://www.letour.fr/en/rider/131/uae-team-emirates/tadej-pogacar Профил] на сајту letour.fr {{Победници Тур де Франса|ијек=да}} {{Победници брдске класификације на Тур де Франсу|ијек=да}} {{Победници класификације за најбољег младог возача на Тур де Франсу|ијек=да}} {{Победници класификације за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи|ијек=да}} {{Победници Лијеж—Бастоњ—Лијежа|ијек=да}} {{Победници Ђиро ди Ломбардије|ијек=да}} {{UCI ворлд тур побједници|ијек=да}} {{Вело д’Ор|ијек=да}} {{Словеначки спортисти године}} {{Navboxes colour | title = Постигнућа | bg = gold | state = collapsed | list1 = {{S-start}} {{S-ach|ach}} {{Succession box | ијек = да | before = 2018.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Пољска}} [[Михал Квјатковски]]</span> | title = Побједник [[Волта ао Алгарве]]а |years = 2019. (Прва титула) | after = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Белгија}} [[Ремко Евенепол]]</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2018.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Колумбија}} [[Еган Бернал]]</span> | title = Побједник [[Тур оф Калифорнија|Тур оф Калифорније]] |years = 2019. (Прва титула) | after = 2021.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2018.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Словенија}} [[Јан Тратник]]</span> | title = Првак Словеније у вожњи на хронометар |years = 2019. и 2020. (Прва и друга титула) | after = 2021.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да |before = [[Вуелта а Еспања 2018.|2018]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Шпанија}} [[Енрик Мас]]</span> | title = Побједник [[Класификација за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи|класификације за најбољег младог возача]] на Вуелта а Еспањи |years = [[Вуелта а Еспања 2019.|2019]]. (Прва титула) | after = [[Вуелта а Еспања 2020.|2020]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Шпанија}} [[Енрик Мас]]</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2019.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Шпанија}} [[Јон Изагире]]</span> | title = Побједник [[Вуелта а ла комунидад Валенсијана|Вуелта а ла комунитат Валенсијане]] |years = 2020. (Прва титула) | after = 2021.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Швајцарска}} [[Стефан Кинг]]</span> }} {{Succession box | ијек = да | before =[[Тур де Франс 2019.|2019]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Колумбија}} [[Еган Бернал]]</span> | title = Побједник [[Тур де Франс]]а |years = [[Тур де Франс 2020.|2020]]. и [[Тур де Франс 2021.|2021]]. (Прва и друга титула) | after = [[Тур де Франс 2022.|2022]].<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = [[Тур де Франс 2019.|2019]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Француска}} [[Ромен Барде]]</span> | title = Побједник [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдске класификације]] на Тур де Франсу |years = [[Тур де Франс 2020.|2020]]. и [[Тур де Франс 2021.|2021]]. (Прва и друга титула) | after = [[Тур де Франс 2022.|2022]].<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = [[Тур де Франс 2019.|2019]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Колумбија}} [[Еган Бернал]]</span> | title = Побједник [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу|класификације за најбољег младог возача]] на Тур де Франсу |years = [[Тур де Франс 2020.|2020]]. и [[Тур де Франс 2021.|2021]]. (Прва и друга титула) | after = [[Тур де Франс 2022.|2022]].<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Уједињено Краљевство}} [[Адам Јејтс]]</span> | title = Побједник [[УАЕ Тур]]а |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Уједињено Краљевство}} [[Сајмон Јејтс]]</span> | title = Побједник [[Тирено—Адријатико|Тирено—Адријатика]] |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Словенија}} [[Примож Роглич]]</span> | title = Побједник [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]а |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Данска}} [[Јакоб Фуглсанг]]</span> | title = Побједник [[Ђиро ди Ломбардија|Ђиро ди Ломбардије]] |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Словенија}} [[Примож Роглич]]</span> | title = Добитник награде [[Вело д’Ор]] |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{S-end}} }} {{Нормативна контрола}}{{Портал бар|Биографија|Бициклизам|Словенија}} {{DEFAULTSORT:Погачар, Тадеј}} [[Категорија:Рођени 1998.]] [[Категорија:Словеначки бициклисти]] [[Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Словеначки олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у бициклизму]] [[Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Словенију]] [[Категорија:Бициклисти на Тур де Франсу]] [[Категорија:Бициклисти на Вуелта а Еспањи]] [[Категорија:Победници Тур де Франса]] [[Категорија:Победници брдске класификације на Тур де Франсу]] [[Категорија:Победници класификације за најбољег младог возача на Тур де Франсу]] [[Категорија:Победници класификације за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи]] 1zqx9djptrqbirxiztze63zmzloixbj 25121868 25121438 2022-07-25T05:42:37Z Vilena66 131164 /* Тур де Франс */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Бициклиста | ијек = да | име = Тадеј Погачар | слика = Tadej Pogačar (2020).jpg | величина_слике = 200п | alt_слике = | опис_слике = Погачар на хронометру на етапи 20 на Тур де Франсу 2020. | пуно име = Тадеј Погачар | надимак = Поги<ref>{{cite web|url=https://www.delo.si/sport/kolesarstvo/upa-da-se-ima-kaj-moci-v-nogah-350070.html|title=Pogi snuje odločilni napad, Rogla ga čaka|work=delo.si|date=15. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|language=slovenački}}</ref> | датум_рођења = {{датум_рођења|1998|9|21|год = да}} | место_рођења = [[Коменда]] | држава_рођења = [[Словенија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = {{застава|Словенија}} | висина = 1,76 [[Метар|m]]<ref name="Tadej Pogačar - UAE team Emirates">{{cite web|url=http://www.uaeteamemirates.com/rider/tadej-pogacar/|title=Tadej Pogačar - UAE team Emirates|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> | маса = 66 [[Килограм|kg]]<ref name="Tadej Pogačar - UAE team Emirates"/> | актуелни_тим = [[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс|УАЕ тим емирејтс]] | дисциплина = друмски | улога = возач | тип = ол араунд | године = 2017—2018 | године2 = 2019— | године3 = | тимови = Рог Љубљана | тимови2 = [[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс|УАЕ тим емирејтс]]<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/teams/2019/uae-team-emirates/|title=UAE Team Emirates|work=[[Cyclingnews.com]]|publisher=Immediate Media Company|accessdate=19. 9. 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190106013724/http://www.cyclingnews.com/teams/2019/uae-team-emirates/|archivedate=6. 1. 2019}}</ref> | тимови3 = | Тур де Франс = 2 ([[Тур де Франс 2020.|2020]], [[Тур де Франс 2021.|2021]]) | класификација по поенима Тур = | брдска класификација Тур = 2 ([[Тур де Франс 2020.|2020]], [[Тур де Франс 2021.|2021]]) | најбољи млади возач Тур = 2 ([[Тур де Франс 2020.|2020]], [[Тур де Франс 2021.|2021]]) | најагресивнији возач Тур = | класификација комбинације Тур = | спринт класификација Тур = | Ђиро д’Италија = | класификација по поенима Ђиро = | брдска класификација Ђиро = | најбољи млади возач Ђиро = | најагресивнији возач Ђиро = | класификација комбинације Ђиро = | Интерђиро = | Вуелта а Еспања = | класификација по поенима Вуелта = | брдска класификација Вуелта = | класификација комбинације Вуелта = | најагресивнији возач Вуелта = | најбољи млади возач Вуелта = 1 (2019) | Тирено—Адријатико = 2 (2021, 2022) | Париз—Ница = | Вуелта а Каталуња = | Вуелта ал Паис Баско = | Тур де Романди = | Тур де Свис = | Критеријум ди Дофине = | Милано—Санремо= | Париз—Рубе = | Ронде ван Фландерен = | Лијеж—Бастоњ—Лијеж = 1 (2021) | Ђиро ди Ломбардија = 1 (2021) | Омлоп хет Ниувсблад = | Курне—Брисел—Курне = | Страде Бјанке = 1 (2022) | Е3 Бинкбанк = | Гент—Вевелгем = | Дварс дор Фландерен = | Шелдепрајс = | Амстел = | Флеш Валон = | Франкфурт—Ешборн = | Класик Сан Себастијан = | Лондон—Сари класик = | Јуроајс сајкласик = | Бретање класик = | Гран при сајклисте де Квебек = | Гран при сајклисте де Монтреал = | Милано—Торино = | Светски шампион = | Светски шампион 2 = | Светски шампион 3 = | Европски шампион = | Европски шампион 2 = | Национални шампион = | Национални шампион 2 = [[Датотека:MaillotEslovenia.PNG|20п]] 2 (2019, 2020) | успеси = [[Тур оф Калифорнија]] 1 (2019)<br />[[Волта ао Алгарве]] 1 (2019)<br />[[Вуелта а Валенсијана]] 1 (2020)<br />[[УАЕ Тур]] 2 ([[УАЕ Тур 2021.|2021]], [[УАЕ Тур 2022.|2022]]) <br />[[Тур оф Словенија]] 2 (2021, 2022) | UCI свјетски ренкинг = 1 (2021) | Вело д’Ор = 1 (2021) | Вожња на сат = | медаље = {{медаља спорт|[[Друмски бициклизам]]}} {{медаља такмичење|[[Олимпијске игре]]}} {{медаља бронза|[[Летње олимпијске игре 2020.|Токио 2020.]]|Друмска трка}} | ажурирано = [[12. октобар]] [[2021]]. }} '''Тадеј Погачар''' ({{јез-сло|Tadej Pogačar}};<ref>{{YouTube|7mq7E8ID7Fo|Race day with Tadej Pogačar|t=3}}</ref> [[21. септембар]] [[1998]]) [[Словенија|словеначки]] је професионални [[Бициклизам|бициклиста]] који тренутно вози за ''[[UCI ворлд тур]]'' тим — [[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс|УАЕ тим емирејтс]].<ref>{{cite news|url=https://www.cyclingnews.com/news/uae-team-emirates-complete-2020-roster-with-re-signing-of-former-world-champion-rui-costa/|title=UAE Team Emirates complete 2020 roster with re-signing of former world champion Rui Costa|work=[[Cyclingnews.com]]|publisher=Future plc|date=8. 10. 2019|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Двоструки је побједник Тур де Франса, на којем је такође по два пута освојио [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдску]] и [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу|класификацију за најбољег младог возача]], док је [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]] завршио на трећем мјесту 2019. По два пута је освојио [[УАЕ Тур]] и [[Тирено—Адријатико]], док је по једном освојио [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]], [[Ђиро ди Ломбардија|Ђиро ди Ломбардију]], Волта ао Алгарве, Вуелта а Валенсијану, Тур оф Калифорнију и [[Страде Бјанке]]. Двапут је освојио национално првенство у вожњи на хронометар, као и бронзану медаљу у друмској вожњи на Олимпијским играма. По једном је освојио [[UCI свјетски ренкинг]] и награду [[Вело д’Ор]], за бициклисту године. Бициклизмом је почео да се бави са девет година, а професионалну каријеру почео је 2019. Исте године, освојио је [[Волта ао Алгарве]] и [[Тур оф Калифорнија]], поставши тако најмлађи бициклиста који је освојио неку ворлд тур трку.<ref>{{Cite web|last=Marshall-Bell|first=Chris|date=18. 5. 2019|title=Record-breaker Tadej Pogačar wins Tour of California after Cees Bol takes stage seven|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/record-breaker-tadej-pogacar-wins-tour-california-cees-bol-wins-stage-seven-424065|accessdate=19. 9. 2020|website=Cycling Weekly}}</ref> У финишу сезоне, завршио је [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]] на трећем мјесту, уз три етапне побједе и освојену [[Класификација за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи|класификацију за најбољег младог возача]].<ref>{{Cite web|title=La Vuelta a Espana 2019 - Wonderkid Tadej Pogacar storms to third stage win of La Vuelta|url=https://www.eurosport.com/cycling/vuelta-a-espana/2019/la-vuelta-a-espana-2019-wonderkid-tadej-pogacar-storms-to-third-stage-win-of-la-vuelta_vid1242257/video.shtml|accessdate=19. 9. 2020|website=Eurosport}}</ref> Године 2020, освојио је Вуелта а Валенсијана трку, након чега је сезона почетком марта прекинута због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]]. Сезона је настављена у августу, а након наставка, освојио је првенство Словеније у вожњи на хронометар, 10 секунди испред [[Примож Роглич|Приможа Роглича]].<ref>{{Cite web|title=Tadej Pogacar beats Roglic to win Slovenian TT championship|url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-beats-roglic-to-win-slovenian-tt-championship/|date=28. 6. 2020|accessdate=19. 9. 2020|website=cyclingnews.com}}</ref> Недељу дана прије хронометра, Роглич је побиједио Погачара за 10 секунди и освојио првенство Словеније у друмској вожњи.<ref>{{Cite web|title=Primož Roglič wins Slovenian national championship as racing returns to the roads|url=https://cyclingmagazine.ca/sections/news/primoz-roglic-wins-slovenian-national-championship-as-racing-returns-to-the-roads/|date=21. 6. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=cyclingmagazine.ca|first=Rob|last=Sturney}}</ref> На Тур де Франсу, био је један од фаворита иако је возио Тур по први пут у каријери. Изгубио је минут и 22 секунде на седмој етапи, јер се група раздвојила због вјетра,<ref>{{Cite web|title=Tour de France 2020: Wout van Aert wins Stage 7|url=https://www.velon.cc/news/2020/9/4/tour-de-france-2020-wout-van-aert-wins-stage-7|date=4. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=velon.cc}}</ref> али је након тога остварио двије етапне побједе и пред хронометар на етапи 20, заостајао је 57 секунди иза Роглича.<ref>{{Cite web|title=Tour de France Lead Changes Hands in Epic Time Trial|url=https://www.nytimes.com/2020/09/19/sports/cycling/tour-de-france-pocagar-roglic.html|date=19. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=nytimes.com|first=Elian|last=Peltier}}</ref> На хронометру, остварио је трећу етапну побједу, завршивши минут и 56 секунди испред Роглича<ref>{{Cite web|title=Tadej Pogačar snatches Tour de France 2020 victory from Primož Roglič in dramatic time trial|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/tadej-pogacar-snatches-tour-de-france-2020-victory-from-primoz-roglic-469186|date=19. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=cyclingweekly.com|first=Richard|last=Windsor}}</ref> и освојио је Тур 59 секунди испред Роглича, поставши први словеначки побједник Тур де Франса и неке [[гранд тур трке]],<ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/> освојивши и брдску и класификацију за најбољег младог возача.<ref name="sport klub">{{cite web|url=http://sportklub.rs/Biciklizam/a343194-Pogacar-krunisan-na-Jelisejskim-poljima.html|title=Pogačar 'krunisan' na Jelisejskim poljima|work=sportklub.rs|date=20. 9. 2020|accessdate=22. 9. 2020|first=Ivana|last=Salapura|archive-date=15. 10. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201015155451/http://sportklub.rs/Biciklizam/a343194-Pogacar-krunisan-na-Jelisejskim-poljima.html|url-status=dead}}</ref> Постао је други најмлађи побједник Тура у историји, након [[Анри Корне|Анрија Корнеа]] 1904, који је првобитно завршио на петом мјесту, али му је побједа додијељена јер су четворица првопласираних накнадно дисквалификовани због варања.<ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/newsround/54232577|title=Tour de France 2020: Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years|work=bbc.co.uk|date=20. 9. 2020|accessdate=22. 9. 2020|first=|last=}}</ref> Такође, постао је први возач након [[Еди Меркс|Едија Меркса]], који је на једном Туру освојио три класификације.<ref name="web24">{{cite web|url=https://www.web24.news/u/2020/09/pogacar-an-unprecedented-raid-since-eddy-merckx.html|title=Pogacar, an unprecedented raid since Eddy Merckx|work=web24.news|date=20. 9. 2020|accessdate=22. 9. 2020|first=|last=}}</ref><ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/> Године 2021. освојио је [[УАЕ Тур]], [[Тирено—Адријатико]] и [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]], након чега је, по други пут заредом, освојио Тур де Франс, брдску и класификацију за најбољег младог возача, уз три етапне побједе. Послије Тур де Франса, освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма, након чега је, у финишу сезоне, освојио Ђиро ди Ломбардију, поставши тако први возач у историји који је у истој сезони освојио Тур де Франс, два [[Монументални бициклистички класици|монументална класика]] и медаљу на Олимпијским играма. На крају сезоне, освојио је UCI свјетски ренкинг, са највише освојених бодова током године и добио је награду Вело д’Ор. Године 2022. на почетку сезоне освојио је УАЕ Тур и Страде Бјанке, поставши први побједник Тур де Франса који је освојио Страде Бјанке, након чега је освојио Тирено—Адријатико другу годину заредом. Његова партнерка је [[Уршка Жигарт]], која је такође професионални бициклиста.<ref>{{Citation|url=https://www.wielerkrant.be/nieuws/2020-06-29/geluk-in-de-koers-en-de-liefde-voor-pogacar-en-vriendin-samen-kampioen|title=Geluk In De Koers En De Liefde Voor Pogacar Én Vriendin: Samen Kampioen|first =Kevin |last =Vanbuggenhout|website =wielerkrant.be|date =29. 6. 2020|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> <ref>{{cite web |title=Urška Žigart Bio |url=https://www.procyclingstats.com/rider/urska-zigart |website=procyclingstats.com |access-date=8. 7. 2022}}</ref> == Дјетињство и јуниорска каријера == Тадеј Погачар рођен је у [[Коменда|Коменди]]. Први спорт за који се заинтересовао био је [[фудбал]], који је тренирао до девете године, када је почео да се бави бициклизмом и придружио се старијем брату, Тилену Погачару, у локалном тиму Рог Љубљана.<ref name="biography">{{Cite web|title=Tadej Pogacar Biography|url=https://tadejpogacar.com/tadej-pogacar-biography/|date=19. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=tadejpogacar.com|first=|last=}}{{Мртва веза}}</ref> Изјавио је да је хтио одмах имитира брата, али нису имали толико мали бицикл у тиму, па је морао да сачека.<ref name="olympicchannel">{{cite web|url=https://www.olympicchannel.com/en/stories/features/detail/tadej-pogacar-cycling-slovenia-attacking-prodigy-winning-tour/|title=Tadej Pogacar: The Slovenian prodigy with the winning touch|work=olympicchannel.com|date=7. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|first=ZK|last=Goh}}</ref> Прву трку возио је 2008,<ref name="olympicchannel"/> док га је 2011. први пут запазио [[Ендрју Хауптман]], који му је касније постао тренер. Хауптман га је примијетио на трци на којој је видио како иде иза велике групе старијих возача, након чега је рекао организаторима да би требало некако да му помогну јер је доста млађи од осталих, а организатори су му одговорили да је Погачар заправо испред свих и да достиже групу за цијели круг.<ref name="wf">{{cite web |url=https://www.theguardian.com/sport/blog/2020/sep/20/primoz-roglic-and-tadej-pogacar-an-odd-couple-leading-slovenias-charge-to-glory|title=Primoz Roglic and Tadej Pogacar an odd couple leading Slovenia's charge to glory|last=Fotheringham |first=William|date=20. 9. 2020|website=theguardian.com|accessdate=7. 2. 2021}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.rouleur.cc/blogs/the-rouleur-journal/inside-slovenia-s-astonishing-rise-to-the-very-top-of-cycling |title=Inside Slovenia's Astonishing Rise to the Very Top of Cycling|date=2. 9. 2019|website=rouleur.cc|accessdate=7. 2. 2021}}</ref> Са 16 година је почео да се такмичи у јуниорској конкуренцији, а прва велика трка коју је возио била је Корс де ла Пекс 2015, коју је завршио на осмом мјесту у генералном пласману и на другом мјесту у конкуренцији младих возача.<ref name="biography"/> Године 2016, остварио је прву велику побједу, побиједивши на брдској етапи на Корс де ла Пекс трци. У наставку сезоне, освојио је Ђиро дела Луниђијана, завршивши на подијуму на све три етапе на трци.<ref name="biography"/> Године 2017, потписао је први професионални уговор, са тимом Рог Љубљана и прешао је да се такмичи у конкуренцији возача до 23 године. Сезону је почео у фебруару, на трци у Хрватској, гран при Лагуна—Порец, коју је завршио на осмом мјесту у групном спринту.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/gp-laguna/2017/result|title=GP Laguna Porec 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Трку Истарско прољеће, у марту, завршио је на четвртом мјесту,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/istarsko-proljece-istrian-spring-trophy/2017/gc|title=Istarsko Proljece - Istrian Spring Trophy (2.2) 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> након чега је возио једнодневне трке, које је завршио у топ 20. Сезону је наставио на трци у Пољској, коју је завршио на петом мјесту у генералном пласману, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/carpathia-couriers-paths/2017/gc|title=Carpathian Couriers Race U-23 (2.2U) 2017 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Првенство Словеније у вожњи на хронометар завршио је на петом мјесту, три минута иза [[Јан Поланц|Јана Поланца]],<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia-itt/2017/result|title=National Championships Slovenia - ITT (NC) 2017 - Time trial|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> док је првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио на трећем мјесту, 47 секунди иза Изидора Пенка.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia-u23-itt/2017/result|title=National Championships Slovenia U23 - ITT (NC) 2017 - Time trial |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Прва професионална трка коју је возио у каријери, била је његова домаћа трка — [[Тур оф Словенија]],<ref name="biography"/> коју је завршио на петом мјесту у генералном пласману, 46 секунди иза побједника — [[Рафал Мајка|Рафала Мајке]], уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-slovenia/2017/gc|title=Tour of Slovenia (2.1) 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Најбољи резултат до краја сезоне остварио је на једнодневној трци у Аустрији, Рајфајзен гран при Страсенгел, коју је завршио на другом мјесту у спринту, иза Адама де Воса.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/int-raiffeisen-gp-judendorf-strassengel/2017/result|title=Int. Raiffeisen Grand Prix Judendorf/Straßengel (1.2) 2017 |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> До краја сезоне возио је друмску трку за возаче до 23 године на Свјетском првенству, коју је завршио на 20 мјесту, у групи коју је одспринтао [[Беноа Коснефроа]];<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/world-championships-u23/2017/result|title=World Championships U23 - Road Race (WC) 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> сезону је завршио на трци Пиколо Ђиро ди Ломбардија, за возаче до 23 године, коју је завршио на седмом мјесту, минут и 11 секунди иза Александра Рјабушенка.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/piccolo-giro-di-lombardia/2017/result|title=Piccolo Giro di Lombardia (1.2U) 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Сезону 2018. почео је на трци Гран при Лагуна—Порец, коју је завршио на петом мјесту; Паоло Тото је напао у финишу и побиједио 13 секунди испред петочлане групе, која је дошла на циљ минут испред главне групе.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/gp-laguna/2018/result|title=GP Laguna Porec (1.2) 2018 |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Након једнодневних трка у Хрватској и Словенији, возио је етапну трку Истарско прољеће, у Хрватској, коју је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, десет секунди иза побједника — [[Кристер Хаген|Кристера Хагена]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/istarsko-proljece-istrian-spring-trophy/2018/gc|title=Istarsko Proljece - Istrian Spring Trophy (2.2) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Сезону је наставио на једнодневним тркама, а најбољи резултат остварио је на Гран при Палио дел Речјото трци, коју је завршио на другом мјесту, седам секунди иза Стефана де Бода.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/gp-palio-del-recioto/2018/result|title=G.P. Palio del Recioto (1.2U) 2018 |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> У априлу, возио је четврто издање трке [[Тур оф Кроатија]], које је завршио на 13 мјесту у генералном пласману, скоро шест минута иза [[Константин Сивцов|Константина Сивцова]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-croatia/2018/gc|title=Tour of Croatia (2.HC) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> На 13 мјесту завршио је и трку Флече ди Суд, минут иза Ђанија Маршанда,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/fleche-du-sud/2018/gc|title=Flèche du Sud (2.2) 2018 |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> након чега је возио трку у Чешкој, Гран при Пресниц Спа, гдје је као јуниор побиједио на једној етапи, док је назив трке био Курс де ла Пекс.<ref name="biography"/> На последњој, трећој етапи, остварио је соло побједу, минут испред Ксубана Еразкина,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/course-de-la-paix-u23/2018/stage-3|title=Grand Prix Priessnitz spa (2.Ncup) 2018 - Stage 3|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> остваривши тако прву побједу у конкуренцији возача до 23 године;<ref name="biography"/> побједом на последњој етапи, освојио је трку 41 секунду испред Самуелеа Батистеле, уз брдску и класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/course-de-la-paix-u23/2018/gc|title=Grand Prix Priessnitz spa (2.Ncup) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Национално првенство у вожњи на хронометар завршио је на другом мјесту, минут иза [[Јан Тратник|Јана Тратника]],<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia-itt/2018/result|title=National Championships Slovenia - ITT (NC) 2018 - Time trial|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> након чега је Тур оф Словенија трку завршио на четвртом мјесту, два минута и 16 секунди иза Приможа Роглича, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-slovenia/2018/gc|title=Tour of Slovenia (2.1) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Једанаест дана након трке, а укупно 18 дана након првенства у вожњи на хронометар, вожено је првенство Словеније у друмској вожњи, које је завршио на шестом мјесту, седам минута иза [[Матеј Мохорич|Матеја Мохорича]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia/2018/result|title=National Championships Slovenia - Road Race (NC) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Три дана након првенства, учествовао је на [[Медитеранске игре|Медитеранским играма]], гдје је друмску трку завршио на 15 мјесту, девет секунди иза Јалела Дурантија.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/mersin-mediterranean-games/2018/result|title=Mediterranean Games - Road Race (JR) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> У јулу, возио је на [[Европско друмско првенство UEC|Европско првенству]], гдје је хронометар за возаче до 23 године завршио на 16 мјесту, минут и по иза [[Едоардо Афини|Едоарда Афинија]],<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/european-championships-itt-u23/2018/result|title=European Continental Championships U23 - ITT (CC) 2018 - Time trial|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> док је друмску трку за возаче до 23 године завршио на 12 мјесту, 56 секунди иза [[Марк Хирши|Марка Хиршија]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/european-championships/2018/result|title=European Continental Championships U23 - Road Race (CC) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Два дана након Европског првенства, стартовао је [[Тур дел’Авенир]] трку, познату као Тур де Франс за возаче до 23 године,<ref name="biography"/> коју су претходних година освајали [[Наиро Кинтана]], [[Еган Бернал]], [[Естебан Чавез]], [[Мигел Анхел Лопез]] и [[Ворен Барги]].<ref name="olympicchannel"/> На седмој етапи, напао је заједно са [[Иван Соса|Иваном Сосом]] и [[Брендон Мекнулти|Брендоном Мекнултијем]]; завршио је на трећем мјесту у спринту, али је преузео жуту мајицу, напредовавши за 16 позиција.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-de-l-avenir/2018/stage-7|title=Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - Stage 7|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> На трећем мјесту завршио је и девету етапу, девет секунди иза [[Фернандо Барсело|Фернанда Барсела]]<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-de-l-avenir/2018/stage-9|title=Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - Stage 9|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> и освојио је трку минут и по испред [[Тимен Аренсман|Тимена Аренсмана]], уз друго мјесто у брдској класификацији, два поена иза [[Алехандро Осорио|Алехандра Осорија]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-de-l-avenir/2018/gc/result/result|title=Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Након трке, потписао је први професионални уговор, са ворлд тур тимом — [[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс|УАЕ тим емирејтс]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-extends-with-uae-team-emirates-until-end-of-2023/|title=Pogacar extends with UAE Team Emirates until end of 2023|work=cyclingnews.com|date=28. 6. 2019|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Сезону је наставио на трци Ђиро дела Ређионе, коју је освојио 25 секунди испред Дмитрија Соколова, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/giro-della-regione-friuli-venezia-giulia/2018/gc|title=Giro della Regione Friuli Venezia Giulia (2.2) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> До краја сезоне возио је друмску трку за возаче до 23 године на Свјетском првенству, коју је завршио на седмом мјесту, 47 секунди иза Марка Иршија,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/world-championships-u23/2018/result|title=World Championships U23 - Road Race (WC) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> док је сезону завршио на Јапан купу, који је завршио на 11 мјесту, два и по минута иза Роберта Пауера.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/japan-cup/2018/result|title=Japan Cup Cycle Road Race (1.HC) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> == Професионална каријера == === 2019 === [[Датотека:Tadej Pogačar (2019, Team UAE).jpg|upright|thumb|left|Погачар на прес конференицји Тур по Словенији 2019.]] Професионалну каријеру почео је 2019. у ворлд тур тиму УАЕ тим емирејтс.<ref>{{cite web |url=http://www.cyclingnews.com/features/the-cyclingnews-guide-to-2018-2019-rider-transfers/ |title=The Cyclingnews guide to 2018-2019 rider transfers|date=6. 11. 2018 |website=Cyclingnews.com|accessdate=7. 2. 2021}}</ref> Сезону је почео на [[Сантос Тур даун андер]] трци у Аустралији, коју је завршио на 13 мјесту у генералном пласману, 43 секунде иза [[Дерил Импи|Дерила Импија]], након што је последњу етапу, чији је циљ био на успону Вилунга хил, завршио 20 секунди иза [[Ричи Порт|Ричија Порта]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-down-under-2019/stage-6/results/|title=Impey wins the 2019 Tour Down Under as Porte takes Willunga|website=Cyclingnews.com|date=20. 1. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> Сезону је наставио у Аустралији, на класику [[Кадел Еванс грејт океан роад рејс]], коју је завршио на 44 мјесту у групном спринту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/cadel-evans-great-ocean-road-race-2019/results/|title=Viviani beats Ewan to win Cadel Evans Great Ocean Road Race|website=Cyclingnews.com|date=27. 1. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Ellis|last=Bacon}}</ref> Почетком фебруара, возио је Волта ао Алгарве трку у Португалији. На другој етапи, на последњем успону одвојила се група од четири возача; Погачар је напао на 200 метара до циља, побиједио је испред [[Ваут Пулс|Ваута Пулса]] и преузео је лидерску мајицу, секунду испред Пулса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2019/stage-2/results/|title=Volta ao Algarve: Pogacar wins stage 2|website=Cyclingnews.com|date=21. 2. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> Хронометар на трећој етапи завршио је на петом мјесту, 17 секунди иза [[Стефан Кинг|Стефана Кинга]] и повећао је предност на 31 секунду испред [[Енрик Мас|Енрика Маса]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2019/stage-3/results/|title=Volta ao Algarve: Kung wins time trial|website=Cyclingnews.com|date=22. 2. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На петој, последњој етапи, [[Серен Краг Андерсон]] и још три возача напали су на 20 km до циља; на око 10 km до циља, пред почетак последњег успона, имали су предност од минут и 20 испред главне групе, у којој је радио тим УАЕ на челу. На успону, Погачар је смањио заостатак и завршио је етапу на петом мјесту, 18 секунди иза [[Здењек Штибар|Здењека Штибара]], а 15 секунди иза Андерсона и освојио је трку 14 секунди испред Андерсона.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2019/stage-5/results/|title=Pogacar wins 2019 Volta ao Algarve|website=Cyclingnews.com|date=24. 2. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Сезону је наставио на класицима; [[Страде Бјанке]] је завршио на 30 мјесту,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2019/results/|title=Alaphilippe wins Strade Bianche|website=Cyclingnews.com|date=9. 3. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> након чега је [[Гран при Мигел Индураин]] завршио на шестом мјесту, у групи од шест возача који су на стигли на циљ девет секунди иза Жонатана Ивера.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/gran-premio-miguel-indurain-2019/results/|title=Hivert wins Gran Premio Miguel Indurain|website=Cyclingnews.com|date=6. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> У априлу, возио је [[Вуелта ал Паис Баско]]. Трка је почела хронометром, који је Погачар завршио на 18 мјесту, 43 секунде иза [[Максимилијан Шахман|Максимилијана Шахмана]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-1/results/|title=Itzulia Basque Country: Schachmann wins stage 1|website=Cyclingnews.com|date=8. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> Другу етапу завршио је на деветом мјесту, у групи која је дошла на циљ секунду иза [[Жилијен Алафилип|Жилијена Алафилипа]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-2/results/|title=Tour of the Basque Country: Alaphilippe wins in Gorraiz|website=Cyclingnews.com|date=9. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На трећој етапи, задржан је у паду на 6 km до циља, због чега је изгубио минут и десет секунди и пао је на 26 мјесто у генералном пласману, скоро два минута иза Шахмана, који је остварио другу етапну побједу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-3/results/|title=Tour of the Basque Country: Schachmann wins stage 3 in Estibaliz|website=Cyclingnews.com|date=10. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На четвртој етапи, [[Адам Јејтс]] је напао на последњем успону, 4 km до циља, пратили су [[Јакоб Фуглсанг]], Шахман и Погачар; Погачар је затим напао, али су остали пратили. На 200 km до циља, Шахман је напао и остварио је трећу етапну побједу, док је Погачар завршио на другом мјесту, четири секунде иза и дошао је до 17 мјеста у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-4/results/|title=Tour of the Basque Country: Schachmann wins another on stage 4|website=Cyclingnews.com|date=11. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На петој етапи, [[Емануел Букман]] је напао на последњем успону, остварио побједу и преузео лидерску позицију, док је Погачар завршио на петом мјесту, минут и по иза и дошао је до десетог мјеста у генералном пласману, два и по минута иза Букмана,док је у класификацији за најбољег младог возача заостајао минут и по иза Шахмана.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-5/results/|title=Tour of the Basque Country: Buchmann wins stage 5|website=Cyclingnews.com|date=12. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На последњој, шестој етапи, на 65 km до циља, Фуглсанг и [[Јон Изагире]] су напали, Јејтс, [[Данијел Мартин (бициклиста)|Данијел Мартин]] и Погачар су их брзо достигли, док су сувозачи из тима Бора—ханзгро — Букман и Шахман отпали. Након преласка преко брдског циља Азурки, Букман је заостајао 25 секунди, након чега је сачекао већу групу; на 50 km до циља, лидери су имали 50 секунди предности, након чега је предност расла. У финишу, Погачар је први отпао и завршио је на петом мјесту, седам секунди иза Адама Јејтса и завршио је трку на шестом мјесту у генералном пласману, минут и по иза Изагиреа, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-6/results/|title=Ion Izagirre wins the Tour of the Basque Country|website=Cyclingnews.com|date=13. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> [[Датотека:Tadej Pogacar of UAE-Team Emirates (48068839377).jpg|upright|thumb|right|Погачар на Тур оф Калифорнији 2019.]] Крајем априла, возио је [[Арденски класици|арденске класике]], од којих је [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]] завршио на 18 мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/liege-bastogne-liege-2019/results/|title=Fuglsang wins Liège-Bastogne-Liège|website=Cyclingnews.com|date=18. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek|archive-date=25. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210225001450/https://www.cyclingnews.com/races/liege-bastogne-liege-2019/results/|url-status=dead}}</ref> Сезону је наставио на Тур оф Калифорнији. На другој етапи, на око 30 km до циља, одвојила се група од десет возача, међу којима је био и Погачар, који је завршио етапу на четвртом мјесту, десет секунди иза [[Каспер Асгрен|Каспера Асгрена]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-california-2019/stage-2/results/|title=Tour of California: Asgreen wins stage 2 as van Garderen takes race lead|website=Cyclingnews.com|date=13. 5. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На трећој етапи, [[Реми Кавања]] је побиједио седам минута испред другопласираног, након соло бијега од 75 km; Погачар је завршио на десетом мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-california-2019/stage-3/results/|title=Tour of California: Remi Cavagna wins stage 3|website=Cyclingnews.com|date=14. 5. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На шестој етапи, на последњем успону, након напада, лидер трке — [[Тиџеј ван Гардерен]] је отпао, након чега је [[Џорџ Бенет]] напао, пратили су га [[Серхио Игита]], Порт и Погачар. На 3.4 km до циља, Погачар је напао, а Игита је једини пратио и одмах напао; Погачар је у почетку био дистанциран, али је достигао Игиту на километар до циља, након чега су возили заједно до циља, а Погачар је побиједио у спринту и преузео је лидерску позицију, 16 секунди испред Игите.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-california-2019/stage-6/results/|title=Tour of California: Tadej Pogacar wins stage 6 on Mt. Baldy|website=Cyclingnews.com|date=17. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Последња, седма етапа, била је спринтерска, није било промјена и Погачар је освојио трку, 16 секунди испред Игите, уз класификацију за најбољег младог возача,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-california-2019/stage-7/results/|title=Tour of California: Bol wins final stage in Pasadena ahead of Sagan|website=Cyclingnews.com|date=18. 5. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> поставши тако најмлађи побједник Тур оф Калифорније и најмлађи бициклиста који је освојио неку ворлд тур трку.<ref>{{cite web|url=https://www.ocregister.com/tadej-pogacar-20-claims-amgen-tour-of-california-in-historic-win|title=Tadej Pogacar, 20, claims Amgen Tour of California in historic win|website=ocregister.com|date=18. 5. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Након побједе, Погачар је изјавио да му је то био главни циљ у сезони.<ref>{{cite web|url=https://tadejpogacar.com/tadej-pogacar-wins-the-amgen-tour-of-california/|title=Tadej Pogacar wins the Amgen Tour of California!|website=tadejpogacar.com|date=|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}{{Мртва веза}}</ref> У јуну, освојио је првенство Словеније у вожњи на хронометар, 29 секунди испред [[Матеј Мохорич|Матеја Мохорича]],<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia-itt/2019|title=National Championships Slovenia - ITT (NC) 2019|website=procyclingstats.com|date=|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> након чега је завршио на седмом мјесту на једнодневној трци у Швајцарској — Гран премио ди Лугано.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/gran-premio-citta-di-lugano-2019/results/|title=Ulissi wins Gran Premio Citta di Lugano|website=Cyclingnews.com|date=9. 6. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Сезону је наставио на домаћој трци, [[Тур оф Словенија|Тур оф Словенији]], гдје је трећу етапу завршио на петом мјесту, у групи која је на циљ стигла 17 секунди иза [[Дијего Улиси|Дијега Улисија]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-slovenia-2019/stage-3/results/|title=Tour of Slovenia: Ulissi wins stage 3|website=Cyclingnews.com|date=21. 6. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На четвртој етапи, Погачар је радио за Улисија и на последњем успону су се одвојили од групе, заједно са [[Александар Власов|Александром Власовим]] и [[Ђовани Висконти|Ђованијем Висконтијем]]. Стигли су на циљ 32 секунде испред групе; Висконти је побиједио, док је Погачар завршио на трећем мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-slovenia-2019/stage-4/results/|title=Tour of Slovenia: Visconti wins stage 4|website=Cyclingnews.com|date=22. 6. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Последња, пета етапа, била је спринтерска и Погачар је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, 30 секунди иза сувозача — Дијега Улисија, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-slovenia-2019/stage-5/results/|title=Ulissi wins Tour of Slovenia|website=Cyclingnews.com|date=23. 6. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Недељу дана након трке, возио је национално првенство у друмској вожњи, које је завршио на седмом мјесту, седам и по минута иза [[Домен Новак|Домена Новака]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia/2019|title=National Championships Slovenia - Road Race (NC) 2019|website=procyclingstats.com|date=|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> [[Датотека:Tadej Pogačar in 2019.jpg|upright|thumb|left|Погачар на дочеку словеначких бициклиста (Погачар, Примож Роглич, Јан Поланц) у Љублани након завршеног [[Ђира д'Италија 2019|Ђира д'Италија 2019.]] (први словеначки подиум на Гранд туру - 3. место Роглича)]] Почетком августа, возио је [[Класик Сан Себастијан]], али га није завршио,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/clasica-ciclista-san-sebastian-2019/results/|title=Evenepoel wins Clasica San Sebastian|website=Cyclingnews.com|date=3. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Pat|last=Malach}}</ref> након чега је возио прву гранд тур трку — [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]], гдје је био најмлађи возач. Вуелта је почела екипним хронометром, који је тим УАЕ завршио на претпоследњем, 21 мјесту, минут и седам секунди иза Астане, док је Погачар завршио на 130 мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-1/results/|title=Vuelta a Espana: Astana win team time trial|website=Cyclingnews.com|date=24. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На другој етапи, на 20 km до циља, шесторица возача су напала, Погачар није могао да их прати и завршио је на осмом мјесту, 37 секунди иза и заостајао је минут и 40 секунди у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-2/results/|title=Vuelta a Espana: Quintana wins stage 2|website=Cyclingnews.com|date=25. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На петој етапи, [[Мигел Анхел Лопез]] је напао на последњем успону, 3 km до циља, из групе фаворита, нико није могао да га прати. Погачар је завршио на седмом мјесту, 42 секунде иза Лопеза, а 30 секунди иза Роглича и [[Алехандро Валверде|Алехандра Валвердеа]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-5/results/|title=Vuelta a Espana: Madrazo wins stage 5 summit finish|website=Cyclingnews.com|date=28. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> На шестој етапи, [[Хесус Ерада]] је побиједио из бијега, пет минута испред групе, док је Погачар напао на километар до циља и завршио је двије секунде испред групе.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-6/results/|title=Vuelta a Espana: Jesus Herrada wins stage 6|website=Cyclingnews.com|date=29. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Peter|last=Cossins}}</ref> На седмој етапи, Лопез је напао на последњем успону, пратили су Кинтана, Валверде и Роглич, док је Погачар отпао и завршио је 51 секунду иза, заједно са сувозачем — [[Фабио Ару|Фабиом Аруом]] и дошао је до шестог мјеста у генералном пласману, два и по минута иза Лопеза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-7/results/|title=Vuelta a Espana: Valverde wins stage 7|website=Cyclingnews.com|date=30. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На деветој етапи, Кинтана је напао на 4 km до циља, након што је Лопез отпао, пратио га је Погачар, који је затим напао и побиједио 23 секунде испред Кинтане, а 48 секунди испред Роглича и Валвердеа и дошао је до петог мјеста у генералном пласману, минут и 42 секунде иза Кинтане.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-9/results/|title=Vuelta a Espana: Pogacar wins stage 9|website=Cyclingnews.com|date=1. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Хронометар на десетој етапи, завршио је на 11 мјесту, минут и 29 иза Роглича, који је преузео вођство у генералном пласману, док је Погачар остао на петом мјесту, три минута и пет секунди иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-10/results/|title=Vuelta a España: Roglič wins Pau time trial|website=Cyclingnews.com|date=3. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 13, Роглич је напао на 3 km до циља, отпали су Кинтана и Лопез, а након другог напада отпао је и Валверде, пратио је само Погачар. До краја су радили заједно, а Погачар је у спринту остварио другу побједу, завршивши 27 секунди испред Валвердеа и Кинтане и минут испред Лопеза, захваљујући чему је дошао до трећег мјеста у генералном пласману, три минута иза Роглича, 35 секунди иза Валвердеа, а 17 секунди испред Лопеза и преузео је вођство у класификацији младих возача, испред Лопеза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-13/results/|title=Vuelta a España: Pogacar wins stage 13|website=Cyclingnews.com|date=6. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 15, Валверде је напао на 6.2 km до циља, пратио је само Роглич, док је Погачар завршио 40 секунди иза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-15/results/|title=Vuelta a España: Sepp Kuss wins stage 15 at Santuario del Acebo|website=Cyclingnews.com|date=8. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На етапи 16, Лопез и Погачар су нападали више пута у последња два километра, Роглич је пратио, док је Валверде изгубио 23 секунде.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-16/results/|title=Vuelta a España: Fuglsang wins stage 16 on Alto de la Cubilla|website=Cyclingnews.com|date=9. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На етапи 17, Кинтана је отишао у бијег, а његов тим — Мовистар, раздвојио је групу по вјетру на 50 km до циља, радећи за Валвердеа, због чега је Погачар остао без сувозача; завршио је у главној групи која је на циљ стигла пет и по минута иза Кинтане, због чега је Кинтана дошао до другог мјеста у генералном пласману, а Погачар је пао на четврто.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-17/results/|title=Vuelta a España: Gilbert wins stage 17|website=Cyclingnews.com|date=11. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На етапи 18, на последњем успону, након више напада Лопеза, Погачар је отпао заједно са Кинтаном и изгубио је 59 секунди, због чега је пао на пето мјесто у генералном пласману и изгубио је бијелу мајицу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-18/results/|title=Vuelta a España: Higuita wins stage 18|website=Cyclingnews.com|date=12. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 19, на 65 km до циља, Роглич и Лопез су задржани у паду, док је на челу групе радио Мовистар, због чега су их критиковали остали возачи јер нису чекали лидера. Након 15 km, вратили су се у групу, а Погачар је завршио на осмом мјесту у спринту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-19/results/|title=Vuelta a España: Cavagna wins stage 19|website=Cyclingnews.com|date=13. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 20, Погачар је напао на претпоследњем успону, на 40 km до циља и побиједио је минут и по испред Валвердеа, остваривши трећу побједу, захваљујући чему је дошао до трећег мјеста у генералном пласману и узео поново бијелу мајицу, за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-20/results/|title=Vuelta a España: Pogacar solos to third stage win on Plataforma de Gredos|website=Cyclingnews.com|date=14. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Последња етапа била је спринтерска, није било промјена и Погачар је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, два и по минута иза Роглича и 22 секунде иза Валвердеа, уз три етапне побједе и освојену класификацију за најбољег младог возача, док је у класификацији по поенима завршио на другом мјесту, 19 бодова иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-21/results/|title=Vuelta a España: Roglic clinches overall victory|website=Cyclingnews.com|date=15. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио мјешовити хронометар, који је Словенија завршила на седмом мјесту, скоро два минута иза Холандије.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2019/team-time-trial-mixed-relay/results/|title=The Netherlands win World Championships team time trial mixed relay|website=Cyclingnews.com|date=22. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> док је друмску трку завршио на 18 мјесту, минут и 14 секунди иза [[Мадс Педерсен|Мадса Педерсена]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2019/men-elite-road-race/results/|title=World Championships: Mads Pedersen wins elite men's rainbow jersey|website=Cyclingnews.com|date=29. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> === 2020 === Сезону 2020. почео је на Вуелта а ла Комунидад Валенсијана трци, гдје је побиједио у спринту Валвердеа на другој етапи и преузео лидерску мајицу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-a-la-comunitat-valenciana-2020/stage-2/results/|title=Volta a la Comunitat Valenciana: Tadej Pogačar wins stage 2|website=Cyclingnews.com|date=6. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На четвртој етапи, напао је на 3 km до циља и остварио је другу побједу, шест секунди испред Пулса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-a-la-comunitat-valenciana-2020/stage-4/results/|title=Valencia: Pogacar wins on Sierra de Bernia|website=Cyclingnews.com|date=8. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> последња, пета етапа, била је спринтерска, није било промјена и Погачар је освојио трку, шест секунди испред [[Џек Хејг|Џека Хејга]], уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-a-la-comunitat-valenciana-2020/stage-5/results/|title=Valenciana: Pogacar secures overall victory|website=Cyclingnews.com|date=9. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> Сезону је наставио на [[УАЕ Тур]]у. На трећој етапи, Адам Јејтс је напао на 6 km до циља, пратили су само [[Алексеј Луценко]] и [[Давид Году]], док је Погачар заостајао. На 5 km до циља, Погачар је почео да се приближава, због чега је Јејтс поново напао и отишао од Луценка и Годуа, које је брзо и Погачар достигао и отишао од њих. На 3 km до циља, Погачар је заостајао 40 секунди иза Јејтса, али се до краја разлика само повећавала и завршио је минут и три секунди иза Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2020/stage-3/results/|title=UAE Tour: Adam Yates wins atop Jebel Hafeet|website=Cyclingnews.com|date=25. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> На петој етапи, нападао је више пута, пратили су Јејтс, Луценко и Году; у последњих 100 метара, Луценко је почео први да спринта, али га је Погачар обишао и остварио прву етапну побједу.<ref name="UAE Tour 2020 - stage 5">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2020/stage-5/results/|title=UAE Tour: Pogacar wins stage 5|website=Cyclingnews.com|date=27. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Након пете етапе, трка је прекинута због тога што је неколико возача било позитивно на [[Пандемија ковида 19|корона вирус]];<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-china-health-cycling/cycling-uae-tour-canceled-after-positive-coronavirus-tests-idUSKCN20L333|title=Cycling: UAE Tour canceled after positive coronavirus tests |work=reuters.com|date=27. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Martyn|last=Herman}}</ref> у тренутку прекида, био је на другом мјесту у генералном пласману и на првом мјесту у класификацији младих возача.<ref name="UAE Tour 2020 - stage 5"/> Након Париз—Нице, која је прекинута прије последње етапе, 14. марта, прекинута је читава сезона у бициклизму, а трке су или одложене или отказане.<ref name="uci20200315">{{cite web |url=https://www.uci.org/inside-uci/press-releases/the-uci-takes-strong-measures-faced-with-the-development-of-the-coronavirus|title=The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus|date=15. 3. 2020|publisher=Union Cycliste Internationale|accessdate=10. 2. 2021}}</ref><ref name="uci20200318">{{cite web |url=https://www.uci.org/inside-uci/press-releases/the-uci-and-its-partners-unite-to-face-the-consequences-of-the-coronavirus-for-road-cycling|title=The UCI and its partners unite to face the consequences of the coronavirus for road cycling|date=18. 3. 2020|publisher=Union Cycliste Internationale|accessdate=10. 2. 2021}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uci.org/inside-uci/press-releases/the-uci-prolongs-the-suspension-of-cycling-events-until-1-june-2020-and-continues-consultations-for-the-reorganisation-of-the-uci-international-road-calendar|title=The UCI prolongs the suspension of cycling events until 1 June 2020 and continues consultations for the reorganisation of the UCI International Road Calendar|date=1. 4. 2020|publisher=Union Cycliste Internationale|accessdate=10. 2. 2021}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|UCI]] је објавио нови календар за сезону 2020, по којем је старт Тура помјерен за 29. август, док су [[Ђиро д’Италија 2020.|Ђиро д’Италија]] и [[Вуелта а Еспања 2020.|Вуелта а Еспања]] помјерене за октобар.<ref>{{cite news| url= https://www.cyclingnews.com/news/uci-reveal-new-mens-and-womens-post-covid-19-race-calendar/| title= UCI reveal new mens and womens post-COVID-19 race calendar|work=Cyclingnews.com|date=5. 5. 2020|accessdate=10. 2. 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/uci-publishes-full-revised-2020-road-calendar/|title=UCI publishes full revised 2020 road calendar|work=cyclingnews.com|publisher=Future Publishing Limited|date=19. 5. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> [[Датотека:Tadej Pogacar (49521282691).jpg|upright|thumb|left|Погачар на Вуелта а Валенсијана трци 2020.]] Сезону је наставио у јуну, на првенству Словеније. На друмској трци, чији је циљ био на успону [[Амброж под Крвавцем]], Роглич је први напао на успону, Погачар је заостајао, али га је достигао; ушли су заједно у последњи километар, када је Роглич поново напао и побиједио десет секунди испред.<ref>{{cite web |title=Epski spopad za državni naslov: Roglič v zadnjih metrih opravil s Pogačarjem! #video |url=https://siol.net/sportal/kolesarstvo/drzavno-prvenstvo-cestna-dirka-roglic-528302 |website=siol.net|accessdate=10. 2. 2021|language=словеначки}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/primoz-roglic-beats-tadej-pogacar-to-slovenian-national-road-race-title-458339|title=Primož Roglič beats Tadej Pogačar to Slovenian national road race title|website=cyclingweekly.com|date=21. 6. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Jonny|last=Long}}</ref> Недељу дана касније, на првенству Словеније у вожњи на хронометар, чији је циљ био на успону Покуљка, Погачар је освојио титулу 8.5 секунди испред Роглича;<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tadej-pogacar-beats-primoz-roglic-to-slovenian-time-trial-title-458762|title=Tadej Pogačar beats Primož Roglič to Slovenian time trial title|website=cyclingweekly.com|date=28. 6. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Jonny|last=Long}}</ref> Роглич је користио само хронометрашки бицикл, док је Погачар пред успон промијенио бицикл и узео друмски.<ref>{{cite web|title=Pogačar po taktičnem boju na Pokljuki ubranil naslov v vožnji na čas #video |url=https://siol.net/sportal/kolesarstvo/dp-kilometer-pokljuka-kronometer-528793 |website=siol.net|accessdate=10. 2. 2021|language=словеначки}}</ref> У августу, када је настављена сезона у оквиру ворлд тура, возио је класике у Италији: Страде Бјанке, који је завршио на 13 мјесту, десет минута иза Ван Арта<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2020/elite-men/results/|title=Wout van Aert storms to victory at Strade Bianche|website=Cyclingnews.com|date=1. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Sadhbh|last=O'Shea|first2=Daniel|last2=Ostanek|first3=Kirsten|last3=Frattini}}</ref> и [[Милано—Санремо]], који је завршио на 12 мјесту, у групи која је дошла на циљ двије секунде иза Ван Арта и Алафилипа.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/milan-san-remo-2020/milan-san-remo/results/|title=Wout van Aert wins thrilling Milan-San Remo|website=Cyclingnews.com|date=8. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Сезону је наставио на Критеријуму ди Дофине, који је због пандемије ковида 19, скраћен на пет етапа, без спринтерских етапа и хронометра.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/|title=Criterium du Dauphine 2020|work=cyclingnews.com|date=21. 11. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Прву етапу завршио је на петом мјесту у спринту, док је Ван Арт побиједио.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-1/results/|title=Critérium du Dauphiné: Wout van Aert wins stage 1|work=cyclingnews.com|date=12. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На другој етапи, тим Јумбо—визма је диктирао темпо због којег је отпало доста фаворита, а након што је Роглич напао на километар до циља, отпао је и Погачар и завршио је на 15 мјесту, минут иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-2/results/|title=Critérium du Dauphiné: Primoz Roglic wins stage 2 atop Col de Porte|work=cyclingnews.com|date=13. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Трећа етапа вожена је до успона Кол де Маделена; Роглич је напао у последњем километру и завршио је на другом мјесту, док је Погачар завршио у групи са истим временом.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-3/results/|title=Critérium du Dauphiné: Formolo wins stage 3|work=cyclingnews.com|date=14. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На последњој, петој етапи, Погачар је завршио на трећем мјесту, 30 секунди иза [[Сеп Кус|Сепа Куса]] и, након што су трку напустили Роглич, Кројсвајк и Бернал, Погачар је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, 56 секунди иза [[Данијел Мартинез|Данијела Мартинеза]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-5/results/|title=Daniel Martinez wins Critérium du Dauphiné|work=cyclingnews.com|date=16. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Peter|last=Cossins}}</ref> [[Датотека:Tadej Pogačar (2020-09-20) - Yellow jersey - Tour de France 2020.jpg|upright|thumb|right|Погачар на Тур де Франсу 2020 на последњој етапи и јединој етапи где је носио жуту мајицу. У Париз је ушао на победничком ''[[Colnago V3Rs|Colnagu V3Rs]]'' - први ''Colnago'' који је освојио Тур де Франс.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-to-ride-yellow-colnago-for-tour-de-france-final-stage-in-paris/|title=Pogacar to ride yellow Colnago for Tour de France final stage in Paris|date=20. 9. 2020|website=cyclingnews.com|url-status=live}}</ref>]] У августу, возио је Тур де Франс, што му је био деби на трци. Тур је почео спринтерском етапом, по киши и лошем времену, због чега је неколико возача пало, а [[Тони Мартин]] је изашао испред групе и показао покретом руке да је етапа неутралисана и да нема напада; настављена је на 25 km до циља, а Погачарев сувозач — [[Александер Кристоф]] је побиједио и узео жуту мајицу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-1/results/|title=Tour de France: Alexander Kristoff wins crash-marred stage 1|work=cyclingnews.com|date=29. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На другој етапи, Алафилип је побиједио и узео жуту мајицу, док је Погачар завршио у групи која је дошла на циљ двије секунде иза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-2/results/|title=Tour de France: Julian Alaphilippe wins stage 2|work=cyclingnews.com|date=30. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> Циљ четврте етапе био је на успону Орсијере—Мерлет; група фаворита је стигла на циљ заједно, а у спринту, Роглич је побиједио испред Погачара.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-4/results/|title=Alaphilippe stays in the yellow jersey|work=cyclingnews.com|date=1. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На седмој етапи, због вјетра, група се раздвојила, а Погачар, [[Ричи Порт]], [[Микел Ланда]] и Карапаз су се нашли у групи иза; њихови тимови су радили на челу у покушају да се врате у главну групу, али су завршили минут и 20 секунди иза и пао је на 16 мјесто у генералном пласману, минут и по иза Адама Јејтса, а минут и 25 секунди иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-7/results/|title=Tour de France: Wout van Aert wins stage 7|work=cyclingnews.com|date=4. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На осмој етапи, напао је на 15 km до циља и завршио је на деветом мјесту на етапи, али 40 секунди испред групе и дошао је до деветог мјеста у генералном пласману, 48 секунди иза Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-8/results/|title=Tour de France: Nans Peters wins stage 8|work=cyclingnews.com|date=5. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На деветој етапи, вожена су два брдска циља прве категорије; Погачар је напао на 20 km до циља и група се раздвојила. Нападао је још два пута, а након другог напада, пратили су само Роглич, Ланда и Бернал, који су прешли заједно преко последњег брдског циља. До краја етапе, достигли су [[Марк Ирши|Марка Иршија]] који је био у бијегу, Погачар је побиједио у спринту испред Роглича, остваривши прву побједу на Тур де Франсу, захваљујући чему је дошао до седмог мјеста у генералном пласману, 44 секунде иза Роглича, који је преузео жуту мајицу од Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-9/results/|title=Tour de France: Pogacar wins stage 9|work=cyclingnews.com|date=6. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Циљ етапе 13 био је на успону Пиј Мари, који је био дуг 5.4 km. У последњим километрима, Роглич и Погачар су се одвојили од осталих и прешли су кроз циљ заједно; Бернал је изгубио 38 секунди и Погачар је дошао до другог мјеста у генералном пласману, 44 секунде иза Роглича, а 15 секунди испред Бернала.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-13/results/|title=Roglic cements lead as Pogacar leapfrogs Bernal on Puy Mary|work=cyclingnews.com|date=11. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Циљ етапе 15 био је на успону Гран Колумбијер; Ван Арт је био на челу групе, а на 13 km до циља, Бернал је отпао, заједно са [[Наиро Кинтана|Наиром Кинтаном]]. Тим Јумбо—визма је возио на темпо, до 600 метара до циља, када је Роглич напао, али је Погачар одмах пратио; Порт је напао на 150 метара до циља, пратили су Роглич и Погачар. На 100 метара до циља, Погачар је напао, пратио је само Роглич, али није могао да прође и Погачар је остварио другу побједу, а захваљујући разлици од шест секунди бонификације, смањио је заостатак на 40 секунди у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-15/results/|title=Tour de France: Pogacar wins stage 15 atop Grand Colombier|work=cyclingnews.com|date=13. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На етапи 16, група је завршила 16 минута иза возача који су били у бијегу; Погачар је напао на 500 метара до циља, али су остали пратили и завршили су са истим временом.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-16/results/|title=Tour de France: Kämna gives Bora-Hansgrohe a win on stage 16|work=cyclingnews.com|date=15. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 17, на последњем успону, након вожње на темпо, у групи су остали само Лопез, Ланда, Порт, Кус, Роглич и Погачар; Лопез је напао на 2.5 km до циља, остали нису пратили. Роглич је затим напао, а Погачар није могао да га прати и завршио је на трећем мјесту, 30 секунди иза Лопеза и 15 иза Роглича, који је повећао предност у генералном пласману испред Погачара на 57 секунди.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-17/results/|title=Tour de France: Miguel Angel Lopez wins stage 17 atop Col de la Loze|work=cyclingnews.com|date=16. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На етапи 18, Ланда је напао на последњем успону, али је у финишу достигнут; у спринту, Роглич и Погачар су завршили секунду испред осталих фаворита.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-18/results/|title=Tour de France: Michal Kwiatkowski wins stage 18|website=Cyclingnews.com|date=17. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> На етапи 20, вожен је брдски хронометар, дуг 36.2 km, док је циљ био на успону Ла Планш де бел филс, који је био дуг 5.9 km.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-20/preview/|title=2020 Tour de France stage 20 preview|website=Cyclingnews.com|date=1. 7. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Погачар и тим УАЕ су неколико пута обилазили руту, а први пут у јулу и августу, прије почетка Тура, како би се Погачар што боље припремио.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 recap">{{cite web|url=https://www.velonews.com/news/road/five-moments-in-2020-when-cycling-transcended-expectations/|title=Five moments in 2020 when cycling transcended expectations|website=velonews.com|date=28. 12. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Andrew|last=Hood}}</ref> Ујутру, на дан етапе, тим је изнајмио апартман у Луру, како би Погачар избјегао нервозу прије старта етапе;<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 recap"/> такође, тим није ишао на последњи обилазак руте то јутро, јер су сматрали да су је обишли довољан број пута претходних дана.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 recap"/> На првом пролазном циљу, Погачар је био 13 секунди испред Роглича, док је након 17.3 km, престигао Лопеза, који је стартовао два минута прије њега.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 Pogačar">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-seizes-the-tour-de-france-on-second-to-last-day/|title=Pogacar seizes the Tour de France on second to last day|website=cyclingnews.com|date=19. 9. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Alasdair|last=Fotheringham}}</ref> Пред почетак успона, био је 30 секунди испред Роглича.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20"/> Пред успон, обојица су мијењала бицикл, а на 3.9 km до циља, Погачар је био испред Роглича у виртуелном генералном пласману,<ref name="Tour de France 2020 - stage 20"/> док су, у том тренутку, двојица првопласираних на хронометру и сувозачи Роглича — Том Димулен и Ваут ван Арт, стајали један поред другог и гледали вожњу Погачара.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 Pogačar"/> На последњем пролазном мјерењу, 2.7 km до циља, Погачар је био минут и 22 секунде испред Роглича. Побиједио је минут и 20 секунди испред [[Том Димулен|Тома Димулена]], остваривши трећу побједу, док је завршио минут и 56 секунди испред Роглича и преузео је жуту мајицу.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-20/results/|title=Pogacar storms to maillot jaune on stage 20 as Roglic's Tour de France bid collapses|work=cyclingnews.com|date=19. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Након етапе, док је давао интервју, пришао му је Роглич, загрлио га и честитао му на побједи;<ref>{{cite web|url=https://www.eurosport.com/cycling/tour-de-france/2020/tour-de-france-2020-primoz-roglic-interrupts-tadej-pogacar-interview-to-congratulate-rival_sto7895669/story.shtml|title=Tour De France 2020 - Primoz Roglic Interrupts Tadej Pogacar Interview To Congratulate Rival|work=cyclingnews.com|date=19. 9. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Ben|last=Snowball}}</ref> такође након етапе, Погачар је изјавио да му је, прије почетка хронометра, механичар спремао бицикл за последњу етапу у Паризу, а рам је обојио бијелом бојом, у част тога што је лидер класификације младих возача; Погачар је након тога ушао у аутобус и рекао им: „шта, не вјерујете да могу да побиједим?“<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 recap"/> Успон је одвезао за 16 минута и десет секунди, што је било најбоље вријеме, захваљујући чему је преузео и тачкасту мајицу, за лидера брдске класификације, испред Карапаза,<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 Pogačar"/> а такође је поставио нови рекорд на успону, одвезавши га двије секунде брже од времена које је остварио Фабио Ару 2017.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 powermeter">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-rode-without-power-meter-or-computer-for-la-planche-des-belles-filles/|title=Pogacar rode without power meter or computer for La Planche des Belles Filles|website=Cyclingnews.com|date=20. 9. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Josh|last=Croxton}}</ref> Након етапе, објављено је да је хронометар возио без компјутера којим прати откуцаје срца, али је између ручки постављен компјутер за анализу података са „паурметера“, са осталих етапа.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 powermeter"/> Последња етапа била је спринтерска, Погачар је са тимом прослављао побједу возећи испред других, након чега су му се придружили остали Словенци који су били на трци.<ref name="Tour de France 2020 - stage 21"/> Није било промјена у генералном пласману и Погачар је освојио Тур де Франс 59 секунди испред Роглича, уз три етапне побједе и освојене брдску и класификацију за најбољег младог возача.<ref name="Tour de France 2020 - stage 21">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-21/results/|title=Tadej Pogacar wins the 2020 Tour de France|website=Cyclingnews.com|date=20. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Постао је тако први словеначки побједник Тур де Франса и неке гранд тур трке;<ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/><ref name="sport klub"/> такође, постао је други најмлађи побједник Тура у историји, након [[Анри Корне|Анрија Корнеа]] 1904, који је првобитно завршио на петом мјесту, али му је побједа додијељена јер су четворица првопласираних накнадно дисквалификовани због варања.<ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/> Погачар је и постао први возач након [[Еди Меркс|Едија Меркса]], који је на једном Туру освојио три класификације.<ref name="web24"/><ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/> Многи су побједу Погачара описали као најдраматичнију након 1989, када је [[Грег Лемонд]] освојио Тур осам секунди испред [[Лоран Фињон|Лорана Фињона]], који је пред хронометар на последњој етапи имао 50 секунди предности.<ref>{{cite web|url=https://www.velonews.com/events/tour-de-france/remembering-the-last-great-tour-de-france-upset-lemonds-spectacular-1989-turnaround/|title=Remembering the last great Tour de France upset: LeMond’s spectacular 1989 turnaround|website=Cyclingnews.com|date=20. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=James|last=Startt}}</ref> [[Датотека:2020 Fleche Wallonne Tadej Pogacar.jpg|upright|thumb|left|Погачар на Флеш Валону 2020.]] Сезону је наставио на Свјетском првенству, гдје је на друмској трци радио за Роглича. Напао је на 42 km до циља и, на уласку у последњи круг, на 28.8 km до циља, имао је 25 секунди предности.<ref name="world champioship road race 2020"/> На 22 km до циља, Димулен је напао и достигао Погачара, али их је затим, на 21 km до циља достигла група.<ref name="world champioship road race 2020"/> [[Винченцо Нибали]], [[Ригоберто Уран]], Микел Ланда и Ван Арт су се одвојили, али је Погачар радио на челу групе како би их достигли, након чега је отпао и завршио је на 33 мјесту, пет минута иза Алафилипа.<ref name="world champioship road race 2020">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2020/elite-men-road-race/results/|title=Julian Alaphilippe wins world title at Imola World Championships|website=Cyclingnews.com|date=27. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> Након првенства, изјавио је да је његов циљ био да нападом примора друге да раде и да направи селекцију возача, како би помогао Рогличу да побиједи.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-and-roglic-unite-for-slovenia-showing-at-world-championships/|title=Pogacar and Roglic unite for Slovenia showing at World Championships|website=Cyclingnews.com|date=27. 9. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Крајем септембра, возио је [[Флеш Валон]], први од два арденска класика која су вожена. У нападу на последњем километру, на успону [[Мур де Иј]], није могао да прати водеће и завршио је на деветом мјесту, пет секунди иза [[Марк Ирши|Марка Иршија]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/la-fleche-wallonne-2020/elite-men/results/|title=Hirschi conquers Mur de Huy to win La Flèche Wallonne|website=Cyclingnews.com|date=30. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]у, Алафилип је напао на 500 метара до врха последњег успона, пратили су Квјатковски, Ирши, Роглич и Погачар, који су заједно стигли на циљ, а у спринту, Погачар је завршио на четвртом мјесту; Алафилип је славио побједу, али је утврђено да је Роглич побиједио у фото финишу, док је Алафилип кажњен због опасног спринта и премјештен на последње мјесто у првој групи, због чега је Погачар завршио на трећем мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/liege-bastogne-liege-2020/elite-men/results/|title=Primoz Roglic wins Liège-Bastogne-Liège|website=Cyclingnews.com|date=4. 10. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> Након Лијеж—Бастоњ—Лијежа, завршио је сезону; првобитно је планирано да вози [[Ронде ван Фландерен]], али су из тима УАЕ изјавили да му је потребан одмор.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-brings-curtain-down-early-on-2020-season/|title=Tadej Pogacar brings curtain down early on 2020 season|website=Cyclingnews.com|date=7. 10. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=|last=}}</ref> У новембру, поклонио је бицикл који је возио на последњој етапи на Тур де Франсу, галерији произвођача бицикала које вози — Колнаго, у којој се налазе и бицикли Едија Меркса и [[Јохан Мусеув|Јохана Мусеува]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-donates-tour-de-france-winning-bike-on-visit-to-colnago-hq-gallery/|title=Pogacar donates Tour de France-winning bike on visit to Colnago HQ - Gallery|website=Cyclingnews.com|date=14. 11. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Заједно са Рогличем, проглашен је за бициклисту године у Словенији,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/allan-peiper-wins-the-crystal-bike-ds-of-the-year-award/|title=Allan Peiper wins the 'Crystal Bike' DS of the year award|website=Cyclingnews.com|date=15. 12. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> док је у избору за најбољег спортисту године у Словенији, завршио на другом мјесту, иза Роглича; Роглич је добио 61 глас, док је Погачар добио 43.<ref>{{cite web|url=https://www.rtvslo.si/sport/preostali-sporti/sportniki-leta-2020-roglic-lampiceva-in-rokometasi/545941|title=Športniki leta 2020 Roglič, Lampičeva in rokometaši|website=rtvslo.si|date=16. 12. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=|last=|language=словеначки}}</ref> У избору за бициклисту године, награду [[Вело д’Ор]], завршио је на другом мјесту, иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://cycling.today/roglic-beats-pogacar-van-aert-to-win-velo-dor/|title=Roglic beats Pogacar, Van Aert to win Vélo d’Or|website=cycling.today|date=|accessdate=11. 2. 2021|first=|last=|language=}}</ref> === 2021 === [[Датотека:Tadej Pogačar (2021 Slovenian ciclocross race).jpg|мини|Погачар је завршио 2021 сезону са победом на Љубљанском циклокросу ]] Пред почетак сезоне 2021. изјавио је да су му циљеви Тур де Франс, Вуелта а Еспања и друмска трка у оквиру Олимпијских игара.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/features/grand-tour-plans-whos-racing-where-in-2021/|title=Grand (Tour) Plans: Who's racing where in 2021|website=Cyclingnews.com|date=26. 1. 2021|accessdate=11. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> У јануару, примио је вакцину против ковида 19, заједно са остатком тима, у Уједињеним Арапским Емиратима, гдје је такође промовисао жуту мајицу са Тур де Франса 2020.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/uae-team-emirates-given-covid-19-vaccine-during-training-camp/|title=UAE Team Emirates given COVID-19 vaccine during training camp|website=Cyclingnews.com|date=8. 1. 2021|accessdate=11. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> У сезони 2020 Погачар је користио бицикло са бандаш кочницама а у сезони 2021 че користити (исти као 2020) ''[[Colnago V3Rs]]'' са комбинацијом бандаш кочница (брдске етапе) и диск кочница. Опције са диск кочницама 2020 није користио због превелике [[Маса|масе]]. За 2021. смањили су масу према минималној 6.8 kg којих дозвољава Светскa бициклистича унија ([[Свјетска бициклистичка унија|UCI]]). <ref>{{Cite journal|date=16. 2. 2021|title=Intervju: Tadej Pogačar|journal=Bicikel|publisher=Aktivni mediji d.o.o.|pages=67}}</ref> Сезону је почео на УАЕ Туру. Прва етапа била је спринтерска, али се због вјетра група раздвојила и доста фаворита је изгубило вријеме.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-1/results/|title=UAE Tour: Mathieu van der Poel wins stage 1|website=cyclingnews.com|date=21. 2. 2021|accessdate=23. 2. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> Хронометар на другој етапи завршио је на четвртом мјесту, 24 секунде иза [[Филипо Гана|Филипа Гане]] и преузео је лидерску мајицу,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-2/results/|title=UAE Tour: Ganna wins stage 2 as Pogacar takes overall lead|website=cyclingnews.com|date=22. 2. 2021|accessdate=23. 2. 2021|first=|last=}}</ref> након што је [[Метју ван дер Пул]] морао да се повуче са трке због позитивних случајева на ковид 19 у тиму.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/van-der-poel-and-alpecin-fenix-exit-uae-tour-due-to-coronavirus-case/|title=Van der Poel and Alpecin-Fenix exit UAE Tour due to coronavirus case|website=cyclingnews.com|date=22. 2. 2021|accessdate=23. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На трећој етапи, Кус је напао на 4.3 km до циља, пратили су Адам Јејтс и Погачар; Јејтс је напао на 3.7 km до циља, након чега је отпао Кус. До краја етапе, Јејтс је нападао више пута, Погачар је пратио и побиједио у спринту, повећавши предност у генералном пласману на 43 секунде испред Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-3/results/|title=UAE Tour: Pogacar takes control on Jebel Hafeet|website=cyclingnews.com|date=23. 2. 2021|accessdate=23. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На петој етапи, Луценко је био у бијегу до 250 метара до циља, када га је достигао [[Јонас Вингегард|Јонаса Вињегара]], који је напао из главне групе и побиједио; Погачар је у спринту побиједио Јејтса и завршио на другом мјесту, три секунде иза, повећавши предност на 45 секунди испред Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-5/results/|title=UAE Tour: Vingegaard wins stage 5|website=cyclingnews.com|date=25. 2. 2021|accessdate=27. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Последње двије етапе биле су спринтерске, није било промјена и Погачар је освојио трку, 45 секунди испред Јејтса. <ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-7/results/|title=Tadej Pogacar wins UAE Tour as Caleb Ewan takes final stage|website=cyclingnews.com|date=27. 2. 2021|accessdate=27. 2. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> Почетком марта, продужио је уговор са тимом УАЕ до краја 2026, поставши тако возач са најдужим уговором од професионалних бициклиста.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-extends-uae-team-emirates-contract-through-2026/|title=Tadej Pogacar extends UAE Team Emirates contract through 2026|work=cyclingnews.com|date=3. 3. 2021|accessdate=4. 3. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Сезону је наставио на Страде Бјанке трци. На око 25 km до циља, Алафилип је напао, пратили су [[Метју ван дер Пул]], Ван Арт, [[Михал Гогл]], Бернал, [[Том Пидкок]] и Погачар.<ref name="Strade Bianche 2021 - Live coverage">{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2021/elite-men/live-report/|title=Strade<nowiki> Bianche - Live coverage|work=cyclingnews.com|date=6. 3. 2021|accessdate=8. 3. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</nowiki></ref> Ван дер Пул је напао на последњем сектору калдрме, на 11 km до циља, пратио је само Алафилип, а затим их је достигао Бернал, док је Погачар радио у групи иза, али нису могли да их достигну.<ref name="Strade Bianche 2021 - Live coverage" /> У последњем километру, Ван дер Пул је напао на успону и остварио соло побједу, пет секунди испред Алафилипа, док је Погачар завршио на седмом мјесту, 54 секунде иза. <ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2021/elite-men/results/|title=Mathieu van der Poel wins Strade Bianche|work=cyclingnews.com|date=6. 3. 2021|accessdate=8. 3. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> У марту, возио је [[Тирено—Адријатико]] по први пут, главни ривали били су му Бернал, Нибали, Кинтана и Ван Арт, који је хтио да се опроба као лидер тима на етапним тркама.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/wout-van-aert-to-test-stage-racing-ability-at-tirreno-adriatico/|title=Wout van Aert to test stage racing ability at Tirreno-Adriatico|work=cyclingnews.com|date=10. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Након прве три етапе, на којима су по побједу остварили Ван Арт, Алафилип и Ван дер Пул,<ref>{{cite web|url=https://www.tirrenoadriatico.it/en/news/van-aert-pogacar-two-seas-two-kings/|title=Van Aert, Pogačar: two seas, two kings|work=tirrenoadriatico.it|date=16. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=|last=}}</ref> циљ четврте етапе био је на успону ''Прати ди Тиво''. Погачар је напао на 5.5 km до циља, што нико није могао да прати; побиједио је шест секунди испред [[Сајмон Јејтс|Сајмона Јејтса]], који је у финишу смањио заостатак и преузео је лидерску мајицу, 35 секунди испред Ван Арта.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2021/stage-4/results/|title=Tirreno-Adriatico: Victory and leader's jersey for Pogacar on stage 4|work=cyclingnews.com|date=13. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На петој етапи, Ван дер Пул је напао на 52 km до циља, стекао је три минута предности, након чега је Погачар напао из главне групе, на 17 km до циља. На последњем успону — ''Кастелфидарду'', који је имао секције од 15% нагиба, смањио је заостатак, али није успио да достигне Ван дер Пула, завршивши на другом мјесту, десет секунди иза, захваљујући чему је повећао предност у генералном пласману на минут и 15 секунди испред Ван Арта.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2021/stage-5/results/|title=Tirreno-Adriatico: Mathieu van der Poel wins stage 5 after 52km solo attack|work=cyclingnews.com|date=14. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> Хронометар на последњој, седмој етапи, завршио је на четвртом мјесту, 12 секунди иза Ван Арта и освојио је трку минут испред Ван Арта, уз освојене брдску и класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2021/stage-7/results/|title=Tirreno-Adriatico: Wout van Aert beats Filippo Ganna in closing time trial|work=cyclingnews.com|date=16. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Успешну сезону завршио је крајем децембра са победом на Љубљанском циклокросу. <ref>{{cite news |title=Tadej Pogacar returns to cyclo-cross with a victory in Slovenia |url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-returns-to-cyclo-cross-with-a-victory-in-slovenia/ |access-date=26. 12. 2021 |agency=cyclingnews.com}}</ref> === 2022 === [[Датотека:2022 Tour of Slovenia (Stage 3, Tadej Pogačar celebrating victory on Celje Castle).jpg|мини|Погачар слави победу на 3. етапи на Трки по Словенији који је завршио са 2 км успона на Цељски град]] У интервјуу пред почетак сезоне 2022. циљне трке су [[УАЕ Тур]] (20.-26. фебруар), [[Страде Бјанке]] (5. март), [[Тирено—Адријатико]] (7.-13. март), [[Милано—Санремо]] (19. март), [[Ронде ван Фландерен]] (30. март), [[Флеш Валон]] (20. април), [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]] (24. април), Трка по Словенији (15.-19. јун), [[Тур де Франс]] (1.-27. јул), [[Вуелта а Еспања]] (19.8.-11.9.) и [[Ђиро ди Ломбардија]] (8. октобар). <ref>{{cite web |title=Pogačar na treningu že "full gas" in z veliko željo po dvojčku Tour-Vuelta |url=https://www.rtvslo.si/sport/kolesarstvo/pogacar-na-treningu-ze-full-gas-in-z-veliko-zeljo-po-dvojcku-tour-vuelta/608070 |website=rtv.si |access-date=12. 1. 2022}}</ref> Сезону је почео са победом на етапној трки [[УАЕ Тур]], где је, као домаћин, обранио победу из 2021. Победио је и на другој трки класици - [[Страде Бјанке]], где је извео соло напад 50 километара до циља. <ref>{{cite web |title=Tadej Pogacar wins Strade Bianche with 50km solo attack |url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2022/elite-men/results/ |website=cyclingnews.com |access-date=6. 3. 2022}}</ref> У [[Сијена|Сијену]] је стигао са 37 секунди пред другопласираним [[Алехандро Валверде|Алехандром Валвередем]]. Трећа трка је [[Тирено—Адријатико|Тирено-Адријатико]] где је на трећој етапи показао своју доминацију са наглим бегом од пелотона, којег је могао да следи једино [[Жилијен Алафилип]] али не и други фаворит - Ремко Евенепељ. Ту је добио 3 секунде бонуса и са победом на четвртој етапи преузео је водство. <ref>{{cite web |title=Tirreno-Adriatico: Pogacar powers away to win stage 4 in Bellante |url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2022/stage-4/results/ |website=cyclingnews.com |access-date=10. 3. 2022}}</ref> Два дана касније победио је и шесту етапу (213 км [[Апекио]] - [[Карпења]]) где је извео 16-километарски соло напад на поседње брдо (Монте Карпења надморском висином 1366 метара) и опасан, клизав спуст према Карпењи, у циљ је стигао минут пре другопласираним, док је другопласирани у генералном, Ремко Евенепељ, заостао за 4 минута. <ref name="tri-šest">{{cite web |title=Pogacar takes control of Tirreno-Adriatico on Monte Carpegna |url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2022/stage-6/results/ |website=ww.cyclingnews.com |access-date=12. 3. 2022}}</ref> То је била Погачару 36. професионална победа. <ref name="tri-šest" /> Час прије Погачарове етапе победе етапу је на трки Париз-Ница добио и његов "ривал" [[Примож Роглич]] па је тако Словенија опет славила дуплу победу у професионалном бициклизму. <ref>{{cite web |title=Paris-Nice: Roglic triumphs atop the Col de Turini |url=https://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2022/stage-7/results/ |website=cyclingnews.com |access-date=12. 3. 2022}}</ref> Дан касније Погачар је суверено освојио трку Тирено-Адријатико, другопласирани Јонас Вињегар (Џамбо-Визма) је заостао за 1:52. Исти дан је генералну поведу однео и Примож Роглич на трки Париз-Ница. То је трећа генерална победа, до тада, у три одржане трке. За класику [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]] бије је један од фаворита, али је због смрти [[ташта|таште]] учешче дан прије трке отказао. <ref>{{cite web |last1=Stuart |first1=Peter |title=Tadej Pogacar pulls out of Liège-Bastogne-Liège |url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-pulls-out-of-liege-bastogne-liege/ |website=cyclingnews.com |access-date=23. 4. 2022}}</ref> Као припермну трку пред Тур де Франс поновно је наступио на Трки по Словенији, где је са тимским колегом [[Рафал Мајка|Рафалом Мајком]] показао доминацију. Победио је 2 етапе и генерални пласман и поновио успех из 2021. Двојац Погачар-Мајка (Тим Емирати) биће главни фаворит против двојца Роглич-Вињегар (Тим Џамбо-Визма) на Тур де Франсу. <ref>{{cite web |last1=Kate |first1=Wagner |title=Tour of Slovenia: UAE Team Emirates and Jumbo-Visma remain on a collision course for the Tour de France |url=https://www.velonews.com/events/tour-de-france/tour-of-slovenia-uae-team-emirates-and-jumbo-visma-remain-on-a-collision-course-for-the-tour-de-france/ |website=velonews.com |access-date=20 June 2022}}</ref> ==== Тур де Франс ==== {{Tweet | name = @UAE-TeamEmirates | username = UAE-TeamEmirates | date = July 14, 2022 | text = 🤍💬 @TamauPogi: “Yesterday was not completely negative after all, I’m confident the situations that happened yesterday are unlikely to happen again: I am therefore confident for the future stages.” | ID = 1547655218292068352 | image = Team UAE 2022 from Twitter.jpg }} Погачар је прву етапну победу имао на 6. етапи, која се је завршила са крачим успоном у граду [[Лонгви]] и тиме преузео жуту мајицу од Вот ван Арта (Тим Џамбо-Визма). <ref>{{cite web |title=Tour de France: Pogacar wins stage 6, takes yellow jersey |url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2022/stage-6/results/ |website=cyclingnews.com |access-date=8. 7. 2022}}</ref> У самом финишу који је почео [[Примож Роглич]] показао је своју надмоћ и над осталим конкурентима; у циљ је стигао са неколико дужина бицикла разлике. Слично је добио и наредну, седму, етапу, где је у финишу престигао Јонаса Вињегара (Тим Џамбо-Визма). Жуту мајицу је ''предао'' у 11. етапи, где је на почетку сузбијао нападе [[Примож Роглич|Приможа Роглича]] и Јонаса Вињегара (оба Тим Џамбо-Визма) на успонима Кол Телеграф (1554 м, 17.6 км, 7.0 %) и Кол Галибијер (2530 м, 17.6 км, 6.8 %) али на крају није могао да држи темпо Јонаса Вињегара на (последњи и најтежи) успон на Кол Гранон (2404 м, 11.4 км, 9.1 %), где је изгубио 2 минуте 22 секунди и пристао на тречем месту у генералном пласману. <ref name= "Stage 11">{{cite web |title=Pogačar relinquishes yellow on Col du Granon; Slovenian now 3rd in overall classification |url=http://www.uaeteamemirates.com/pogacar-relinquishes-yellow-col-du-granon/ |website=uaeteamemirates.com |access-date=18. 7. 2022}}</ref><ref>{{cite web |last1=published |first1=Laura Weislo |title=Pogacar says 'It's not over yet' after losing Tour de France lead on Col du Granon |url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-cracks-on-the-col-du-granon-losing-tour-de-france-lead/ |website=cyclingnews.com |access-date=15. 7. 2022 |language=en |date=13. 7. 2022}}</ref> Разлог за велик заостатак су били лично покривање више напада од тима Џамбо-Визма, велика врућина и недовољан унос енергетских гела на крају етапе. <ref>{{cite web |title="Napadati moram na vsakem klancu, vsak dan, težko bo, a mogoče mi uspe!" |url=https://www.rtvslo.si/sport/kolesarstvo/dirka-po-franciji/napadati-moram-na-vsakem-klancu-vsak-dan-tezko-bo-a-mogoce-mi-uspe/634582 |website=rtvslo.si |access-date=18. 7. 2022}}</ref> <ref name= "Stage 11" /> Очекивани дуел Роглич-Погачар завршио се је у 15. етапи, где је Роглич напустио трку (DNS){{efn|није стартовао}} због болова које је добио код пада у 8. етапи, где је добио [[Ишчашење раменог зглоба|ишчашење раменог зглоба]]. <ref>{{cite web |title=Primož Roglič discolated his shoulder in first of two crashes on Paris-Nice stage eight |url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/primoz-roglic-discolated-his-shoulder-in-first-crash-on-paris-nice-stage-eight-493397 |website=cyclingweekly.com |access-date=18. 7. 2022}}</ref> == Резултати на тркама == === Резултати на гранд тур тркама === {| class="wikitable plainrowheaders" |- ! scope="col" | [[Гранд тур трке]] ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|розе}} [[Ђиро д’Италија]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Тур де Франс]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;" style="background:yellow;"|[[Тур де Франс 2020.|'''1''']] | style="text-align:center;" style="background:yellow;"|[[Тур де Франс 2021.|'''1''']] | style="text-align:center;" style="background:silver;"|2 |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|црвена}} [[Вуелта а Еспања]] | style="text-align:center;background:#C9AE5D;"|'''3''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на главним етапним тркама === {| class="wikitable plainrowheaders" |- ! scope="col" | Етапне трке ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Париз—Ница]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|плава}} [[Тирено—Адријатико]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"style="background:yellow;"|'''1''' | style="text-align:center;"style="background:yellow;"|'''1''' |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|Вуелта а Каталуња}} [[Вуелта а Каталуња]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#4d4d4d;" rowspan=3|NH | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Вуелта ал Паис Баско]] | style="text-align:center;background:#ddf;"|6 | style="text-align:center;background:#C9AE5D;"|'''3''' | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Тур де Романди]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|Дофине}} [[Критеријум ди Дофине]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#ddf;"|4 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Тур де Свис]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#4d4d4d;"|NH | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на класицима === {| class="wikitable" |- ! [[Монументални бициклистички класици|Монументални класици]] ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Милано—Санремо]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|12 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|5 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Ронде ван Фландерен]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|4 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Париз—Рубе]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]''' | style="text-align:center;"|18 | style="text-align:center;background:#C9AE5D;"|'''3''' | style="text-align:center;background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Ђиро ди Ломбардија]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center; background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;"|— |- ! Остали класици ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Омлоп хет Ниувсблад]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Курне—Брисел—Курне]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Страде Бјанке]]''' | style="text-align:center;"|30 | style="text-align:center;"|13 | style="text-align:center;background:#ddf;"|7 | style="text-align:center;background:gold;"|1 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Е3 Бинкбанк]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Гент—Вевелгем]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Дварс дор Фландерен]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|10 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Шелдепрајс]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Амстел голд рејс]]''' | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Флеш Валон]]''' | style="text-align:center;"|53 | style="text-align:center;background:#ddf;"|9 | style="text-align:center;"|DNS | style="text-align:center;"|12 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Класик Сан Себастијан]]''' | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Бретање класик]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Гран при сајклисте де Квебек]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Гран при сајклисте де Монтреал]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Милано—Торино]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#ddf;"|4 | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на Свјетском првенству === {| class="wikitable" |- ! [[Свјетско друмско првенство UCI|Свјетско првенство у друмској вожњи]] ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско друмско првенство UCI — Друмска трка за мушкарце|Друмска трка]] | style="text-align:center;"|18 | style="text-align:center;"|33 | style="text-align:center;"|37 | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско друмско првенство UCI — Вожња на хронометар за мушкарце|Вожња на хронометар]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#ddf;"|10 | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско друмско првенство UCI — Мјешовити екипни хронометар|мјешовити хронометар за националне тимове]] | style="text-align:center;background:#ddf;"|7 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на Олимпијским играма === {| class="wikitable |- ! [[Бициклизам на Летњим олимпијским играма|Олимпијске игре]] ! scope="col" | 2021. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|Друмска трка | style="text-align:center;background:#c9ae5d;"|'''3''' |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|Вожња на хронометар | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на националном првенству === {| class="wikitable" |- ! Првенство Словеније ! scope="col" | 2017. ! scope="col" | 2018. ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Првенство Словеније у друмској вожњи|Друмска трка]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#ddf;"|7 | style="text-align:center;background:silver;"|'''2''' | style="text-align:center;"|5 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"| [[Првенство Словеније у вожњи на хронометар|Вожња на хронометар]] | style="text-align:center;background:#ddf;"|5 | style="text-align:center;background:silver;"|'''2''' | style="text-align:center;background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;background:#c9ae5d;"|'''3''' | style="text-align:center;"|— |} {| class="wikitable" |+ Легенда |- ! scope="row" | — | Није учествовао |- ! scope="row" | DNS | Није стартовао |- ! scope="row" | DNF | Није завршио |- ! scope="row" | DSQ | Дисквалификован |- ! scope="row" | NH | Није одржано |} == Фусноте == {{notelist}} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Tadej Pogačar}} * [https://tadejpogacar.com Званични сајт] * [https://www.procyclingstats.com/rider/194619 Профил] на сајту procyclingstats.com * [http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=115790 Профил] на сајту cyclingarchives.com * [https://www.strava.com/pros/6021015 Профил] на сајту strava.com * [https://www.letour.fr/en/rider/131/uae-team-emirates/tadej-pogacar Профил] на сајту letour.fr {{Победници Тур де Франса|ијек=да}} {{Победници брдске класификације на Тур де Франсу|ијек=да}} {{Победници класификације за најбољег младог возача на Тур де Франсу|ијек=да}} {{Победници класификације за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи|ијек=да}} {{Победници Лијеж—Бастоњ—Лијежа|ијек=да}} {{Победници Ђиро ди Ломбардије|ијек=да}} {{UCI ворлд тур побједници|ијек=да}} {{Вело д’Ор|ијек=да}} {{Словеначки спортисти године}} {{Navboxes colour | title = Постигнућа | bg = gold | state = collapsed | list1 = {{S-start}} {{S-ach|ach}} {{Succession box | ијек = да | before = 2018.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Пољска}} [[Михал Квјатковски]]</span> | title = Побједник [[Волта ао Алгарве]]а |years = 2019. (Прва титула) | after = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Белгија}} [[Ремко Евенепол]]</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2018.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Колумбија}} [[Еган Бернал]]</span> | title = Побједник [[Тур оф Калифорнија|Тур оф Калифорније]] |years = 2019. (Прва титула) | after = 2021.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2018.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Словенија}} [[Јан Тратник]]</span> | title = Првак Словеније у вожњи на хронометар |years = 2019. и 2020. (Прва и друга титула) | after = 2021.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да |before = [[Вуелта а Еспања 2018.|2018]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Шпанија}} [[Енрик Мас]]</span> | title = Побједник [[Класификација за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи|класификације за најбољег младог возача]] на Вуелта а Еспањи |years = [[Вуелта а Еспања 2019.|2019]]. (Прва титула) | after = [[Вуелта а Еспања 2020.|2020]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Шпанија}} [[Енрик Мас]]</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2019.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Шпанија}} [[Јон Изагире]]</span> | title = Побједник [[Вуелта а ла комунидад Валенсијана|Вуелта а ла комунитат Валенсијане]] |years = 2020. (Прва титула) | after = 2021.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Швајцарска}} [[Стефан Кинг]]</span> }} {{Succession box | ијек = да | before =[[Тур де Франс 2019.|2019]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Колумбија}} [[Еган Бернал]]</span> | title = Побједник [[Тур де Франс]]а |years = [[Тур де Франс 2020.|2020]]. и [[Тур де Франс 2021.|2021]]. (Прва и друга титула) | after = [[Тур де Франс 2022.|2022]].<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = [[Тур де Франс 2019.|2019]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Француска}} [[Ромен Барде]]</span> | title = Побједник [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдске класификације]] на Тур де Франсу |years = [[Тур де Франс 2020.|2020]]. и [[Тур де Франс 2021.|2021]]. (Прва и друга титула) | after = [[Тур де Франс 2022.|2022]].<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = [[Тур де Франс 2019.|2019]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Колумбија}} [[Еган Бернал]]</span> | title = Побједник [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу|класификације за најбољег младог возача]] на Тур де Франсу |years = [[Тур де Франс 2020.|2020]]. и [[Тур де Франс 2021.|2021]]. (Прва и друга титула) | after = [[Тур де Франс 2022.|2022]].<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Уједињено Краљевство}} [[Адам Јејтс]]</span> | title = Побједник [[УАЕ Тур]]а |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Уједињено Краљевство}} [[Сајмон Јејтс]]</span> | title = Побједник [[Тирено—Адријатико|Тирено—Адријатика]] |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Словенија}} [[Примож Роглич]]</span> | title = Побједник [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]а |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Данска}} [[Јакоб Фуглсанг]]</span> | title = Побједник [[Ђиро ди Ломбардија|Ђиро ди Ломбардије]] |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Словенија}} [[Примож Роглич]]</span> | title = Добитник награде [[Вело д’Ор]] |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{S-end}} }} {{Нормативна контрола}}{{Портал бар|Биографија|Бициклизам|Словенија}} {{DEFAULTSORT:Погачар, Тадеј}} [[Категорија:Рођени 1998.]] [[Категорија:Словеначки бициклисти]] [[Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Словеначки олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у бициклизму]] [[Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Словенију]] [[Категорија:Бициклисти на Тур де Франсу]] [[Категорија:Бициклисти на Вуелта а Еспањи]] [[Категорија:Победници Тур де Франса]] [[Категорија:Победници брдске класификације на Тур де Франсу]] [[Категорија:Победници класификације за најбољег младог возача на Тур де Франсу]] [[Категорија:Победници класификације за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи]] m282c6j7c7a8ti2q7sstx5jyek362pm 25121946 25121868 2022-07-25T08:12:42Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Бициклиста | ијек = да | име = Тадеј Погачар | слика = Tadej Pogačar (2020).jpg | величина_слике = 200п | alt_слике = | опис_слике = Погачар на хронометру на етапи 20 на Тур де Франсу 2020. | пуно име = Тадеј Погачар | надимак = Поги<ref>{{cite web|url=https://www.delo.si/sport/kolesarstvo/upa-da-se-ima-kaj-moci-v-nogah-350070.html|title=Pogi snuje odločilni napad, Rogla ga čaka|work=delo.si|date=15. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|language=slovenački}}</ref> | датум_рођења = {{датум_рођења|1998|9|21|год = да}} | место_рођења = [[Коменда]] | држава_рођења = [[Словенија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = {{застава|Словенија}} | висина = 1,76 [[Метар|m]]<ref name="Tadej Pogačar - UAE team Emirates">{{cite web|url=http://www.uaeteamemirates.com/rider/tadej-pogacar/|title=Tadej Pogačar - UAE team Emirates|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> | маса = 66 [[Килограм|kg]]<ref name="Tadej Pogačar - UAE team Emirates"/> | актуелни_тим = [[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс|УАЕ тим емирејтс]] | дисциплина = друмски | улога = возач | тип = ол араунд | године = 2017—2018 | године2 = 2019— | године3 = | тимови = Рог Љубљана | тимови2 = [[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс|УАЕ тим емирејтс]]<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/teams/2019/uae-team-emirates/|title=UAE Team Emirates|work=[[Cyclingnews.com]]|publisher=Immediate Media Company|accessdate=19. 9. 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190106013724/http://www.cyclingnews.com/teams/2019/uae-team-emirates/|archivedate=6. 1. 2019}}</ref> | тимови3 = | Тур де Франс = 2 ([[Тур де Франс 2020.|2020]], [[Тур де Франс 2021.|2021]]) | класификација по поенима Тур = | брдска класификација Тур = 2 ([[Тур де Франс 2020.|2020]], [[Тур де Франс 2021.|2021]]) | најбољи млади возач Тур = 3 ([[Тур де Франс 2020.|2020]], [[Тур де Франс 2021.|2021]], [[Тур де Франс 2022.|2022]]) | најагресивнији возач Тур = | класификација комбинације Тур = | спринт класификација Тур = | Ђиро д’Италија = | класификација по поенима Ђиро = | брдска класификација Ђиро = | најбољи млади возач Ђиро = | најагресивнији возач Ђиро = | класификација комбинације Ђиро = | Интерђиро = | Вуелта а Еспања = | класификација по поенима Вуелта = | брдска класификација Вуелта = | класификација комбинације Вуелта = | најагресивнији возач Вуелта = | најбољи млади возач Вуелта = 1 (2019) | Тирено—Адријатико = 2 (2021, 2022) | Париз—Ница = | Вуелта а Каталуња = | Вуелта ал Паис Баско = | Тур де Романди = | Тур де Свис = | Критеријум ди Дофине = | Милано—Санремо= | Париз—Рубе = | Ронде ван Фландерен = | Лијеж—Бастоњ—Лијеж = 1 (2021) | Ђиро ди Ломбардија = 1 (2021) | Омлоп хет Ниувсблад = | Курне—Брисел—Курне = | Страде Бјанке = 1 (2022) | Е3 Бинкбанк = | Гент—Вевелгем = | Дварс дор Фландерен = | Шелдепрајс = | Амстел = | Флеш Валон = | Франкфурт—Ешборн = | Класик Сан Себастијан = | Лондон—Сари класик = | Јуроајс сајкласик = | Бретање класик = | Гран при сајклисте де Квебек = | Гран при сајклисте де Монтреал = | Милано—Торино = | Светски шампион = | Светски шампион 2 = | Светски шампион 3 = | Европски шампион = | Европски шампион 2 = | Национални шампион = | Национални шампион 2 = [[Датотека:MaillotEslovenia.PNG|20п]] 2 (2019, 2020) | успеси = [[Тур оф Калифорнија]] 1 (2019)<br />[[Волта ао Алгарве]] 1 (2019)<br />[[Вуелта а Валенсијана]] 1 (2020)<br />[[УАЕ Тур]] 2 ([[УАЕ Тур 2021.|2021]], [[УАЕ Тур 2022.|2022]]) <br />[[Тур оф Словенија]] 2 (2021, 2022) | UCI свјетски ренкинг = 1 (2021) | Вело д’Ор = 1 (2021) | Вожња на сат = | медаље = {{медаља спорт|[[Друмски бициклизам]]}} {{медаља такмичење|[[Олимпијске игре]]}} {{медаља бронза|[[Летње олимпијске игре 2020.|Токио 2020.]]|Друмска трка}} | ажурирано = [[12. октобар]] [[2021]]. }} '''Тадеј Погачар''' ({{јез-сло|Tadej Pogačar}};<ref>{{YouTube|7mq7E8ID7Fo|Race day with Tadej Pogačar|t=3}}</ref> [[21. септембар]] [[1998]]) [[Словенија|словеначки]] је професионални [[Бициклизам|бициклиста]] који тренутно вози за ''[[UCI ворлд тур]]'' тим — [[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс|УАЕ тим емирејтс]].<ref>{{cite news|url=https://www.cyclingnews.com/news/uae-team-emirates-complete-2020-roster-with-re-signing-of-former-world-champion-rui-costa/|title=UAE Team Emirates complete 2020 roster with re-signing of former world champion Rui Costa|work=[[Cyclingnews.com]]|publisher=Future plc|date=8. 10. 2019|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Двоструки је побједник Тур де Франса, на којем је такође три пута освојио [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу|класификацију за најбољег младог возача]] и два пута [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдску класификацију]], док је [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]] завршио на трећем мјесту 2019. и освојио је класификацију за најбољег младог возача. По два пута је освојио [[УАЕ Тур]] и [[Тирено—Адријатико]], док је по једном освојио [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]], [[Ђиро ди Ломбардија|Ђиро ди Ломбардију]], Волта ао Алгарве, Вуелта а Валенсијану, Тур оф Калифорнију и [[Страде Бјанке]]. Двапут је освојио национално првенство у вожњи на хронометар, као и бронзану медаљу у друмској вожњи на Олимпијским играма. По једном је освојио [[UCI свјетски ренкинг]] и награду [[Вело д’Ор]], за бициклисту године. Бициклизмом је почео да се бави са девет година, а професионалну каријеру почео је 2019. Исте године, освојио је [[Волта ао Алгарве]] и [[Тур оф Калифорнија]], поставши тако најмлађи бициклиста који је освојио неку ворлд тур трку.<ref>{{Cite web|last=Marshall-Bell|first=Chris|date=18. 5. 2019|title=Record-breaker Tadej Pogačar wins Tour of California after Cees Bol takes stage seven|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/record-breaker-tadej-pogacar-wins-tour-california-cees-bol-wins-stage-seven-424065|accessdate=19. 9. 2020|website=Cycling Weekly}}</ref> У финишу сезоне, завршио је [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]] на трећем мјесту, уз три етапне побједе и освојену [[Класификација за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи|класификацију за најбољег младог возача]].<ref>{{Cite web|title=La Vuelta a Espana 2019 - Wonderkid Tadej Pogacar storms to third stage win of La Vuelta|url=https://www.eurosport.com/cycling/vuelta-a-espana/2019/la-vuelta-a-espana-2019-wonderkid-tadej-pogacar-storms-to-third-stage-win-of-la-vuelta_vid1242257/video.shtml|accessdate=19. 9. 2020|website=Eurosport}}</ref> Године 2020, освојио је Вуелта а Валенсијана трку, након чега је сезона почетком марта прекинута због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]]. Сезона је настављена у августу, а након наставка, освојио је првенство Словеније у вожњи на хронометар, 10 секунди испред [[Примож Роглич|Приможа Роглича]].<ref>{{Cite web|title=Tadej Pogacar beats Roglic to win Slovenian TT championship|url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-beats-roglic-to-win-slovenian-tt-championship/|date=28. 6. 2020|accessdate=19. 9. 2020|website=cyclingnews.com}}</ref> Недељу дана прије хронометра, Роглич је побиједио Погачара за 10 секунди и освојио првенство Словеније у друмској вожњи.<ref>{{Cite web|title=Primož Roglič wins Slovenian national championship as racing returns to the roads|url=https://cyclingmagazine.ca/sections/news/primoz-roglic-wins-slovenian-national-championship-as-racing-returns-to-the-roads/|date=21. 6. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=cyclingmagazine.ca|first=Rob|last=Sturney}}</ref> На Тур де Франсу, био је један од фаворита иако је возио Тур по први пут у каријери. Изгубио је минут и 22 секунде на седмој етапи, јер се група раздвојила због вјетра,<ref>{{Cite web|title=Tour de France 2020: Wout van Aert wins Stage 7|url=https://www.velon.cc/news/2020/9/4/tour-de-france-2020-wout-van-aert-wins-stage-7|date=4. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=velon.cc}}</ref> али је након тога остварио двије етапне побједе и пред хронометар на етапи 20, заостајао је 57 секунди иза Роглича.<ref>{{Cite web|title=Tour de France Lead Changes Hands in Epic Time Trial|url=https://www.nytimes.com/2020/09/19/sports/cycling/tour-de-france-pocagar-roglic.html|date=19. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=nytimes.com|first=Elian|last=Peltier}}</ref> На хронометру, остварио је трећу етапну побједу, завршивши минут и 56 секунди испред Роглича<ref>{{Cite web|title=Tadej Pogačar snatches Tour de France 2020 victory from Primož Roglič in dramatic time trial|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/tadej-pogacar-snatches-tour-de-france-2020-victory-from-primoz-roglic-469186|date=19. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=cyclingweekly.com|first=Richard|last=Windsor}}</ref> и освојио је Тур 59 секунди испред Роглича, поставши први словеначки побједник Тур де Франса и неке [[гранд тур трке]],<ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/> освојивши и брдску и класификацију за најбољег младог возача.<ref name="sport klub">{{cite web|url=http://sportklub.rs/Biciklizam/a343194-Pogacar-krunisan-na-Jelisejskim-poljima.html|title=Pogačar 'krunisan' na Jelisejskim poljima|work=sportklub.rs|date=20. 9. 2020|accessdate=22. 9. 2020|first=Ivana|last=Salapura|archive-date=15. 10. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201015155451/http://sportklub.rs/Biciklizam/a343194-Pogacar-krunisan-na-Jelisejskim-poljima.html|url-status=dead}}</ref> Постао је други најмлађи побједник Тура у историји, након [[Анри Корне|Анрија Корнеа]] 1904, који је првобитно завршио на петом мјесту, али му је побједа додијељена јер су четворица првопласираних накнадно дисквалификовани због варања.<ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/newsround/54232577|title=Tour de France 2020: Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years|work=bbc.co.uk|date=20. 9. 2020|accessdate=22. 9. 2020|first=|last=}}</ref> Такође, постао је први возач након [[Еди Меркс|Едија Меркса]], који је на једном Туру освојио три класификације.<ref name="web24">{{cite web|url=https://www.web24.news/u/2020/09/pogacar-an-unprecedented-raid-since-eddy-merckx.html|title=Pogacar, an unprecedented raid since Eddy Merckx|work=web24.news|date=20. 9. 2020|accessdate=22. 9. 2020|first=|last=}}</ref><ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/> Године 2021. освојио је [[УАЕ Тур]], [[Тирено—Адријатико]] и [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]], након чега је, по други пут заредом, освојио Тур де Франс, брдску и класификацију за најбољег младог возача, уз три етапне побједе. Послије Тур де Франса, освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма, након чега је, у финишу сезоне, освојио Ђиро ди Ломбардију, поставши тако први возач у историји који је у истој сезони освојио Тур де Франс, два [[Монументални бициклистички класици|монументална класика]] и медаљу на Олимпијским играма. На крају сезоне, освојио је UCI свјетски ренкинг, са највише освојених бодова током године и добио је награду Вело д’Ор. Године 2022. на почетку сезоне освојио је УАЕ Тур и Страде Бјанке, поставши први побједник Тур де Франса који је освојио Страде Бјанке, након чега је освојио Тирено—Адријатико другу годину заредом. Тур де Франс је завршио на другом мјесту, иза [[Јонас Вингегор|Јонаса Вингегора]], уз три етапне побједе и освојену класификацију за најбољег младог возача трећу годину заредом, чиме је изједначио рекорд који су држали [[Јан Улрих]] и [[Анди Шлек]]. Његова партнерка је [[Уршка Жигарт]], која је такође професионални бициклиста.<ref>{{Citation|url=https://www.wielerkrant.be/nieuws/2020-06-29/geluk-in-de-koers-en-de-liefde-voor-pogacar-en-vriendin-samen-kampioen|title=Geluk In De Koers En De Liefde Voor Pogacar Én Vriendin: Samen Kampioen|first =Kevin |last =Vanbuggenhout|website =wielerkrant.be|date =29. 6. 2020|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> <ref>{{cite web |title=Urška Žigart Bio |url=https://www.procyclingstats.com/rider/urska-zigart |website=procyclingstats.com |access-date=8. 7. 2022}}</ref> == Дјетињство и јуниорска каријера == Тадеј Погачар рођен је у [[Коменда|Коменди]]. Први спорт за који се заинтересовао био је [[фудбал]], који је тренирао до девете године, када је почео да се бави бициклизмом и придружио се старијем брату, Тилену Погачару, у локалном тиму Рог Љубљана.<ref name="biography">{{Cite web|title=Tadej Pogacar Biography|url=https://tadejpogacar.com/tadej-pogacar-biography/|date=19. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|work=tadejpogacar.com|first=|last=}}{{Мртва веза}}</ref> Изјавио је да је хтио одмах имитира брата, али нису имали толико мали бицикл у тиму, па је морао да сачека.<ref name="olympicchannel">{{cite web|url=https://www.olympicchannel.com/en/stories/features/detail/tadej-pogacar-cycling-slovenia-attacking-prodigy-winning-tour/|title=Tadej Pogacar: The Slovenian prodigy with the winning touch|work=olympicchannel.com|date=7. 9. 2020|accessdate=19. 9. 2020|first=ZK|last=Goh}}</ref> Прву трку возио је 2008,<ref name="olympicchannel"/> док га је 2011. први пут запазио [[Ендрју Хауптман]], који му је касније постао тренер. Хауптман га је примијетио на трци на којој је видио како иде иза велике групе старијих возача, након чега је рекао организаторима да би требало некако да му помогну јер је доста млађи од осталих, а организатори су му одговорили да је Погачар заправо испред свих и да достиже групу за цијели круг.<ref name="wf">{{cite web |url=https://www.theguardian.com/sport/blog/2020/sep/20/primoz-roglic-and-tadej-pogacar-an-odd-couple-leading-slovenias-charge-to-glory|title=Primoz Roglic and Tadej Pogacar an odd couple leading Slovenia's charge to glory|last=Fotheringham |first=William|date=20. 9. 2020|website=theguardian.com|accessdate=7. 2. 2021}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.rouleur.cc/blogs/the-rouleur-journal/inside-slovenia-s-astonishing-rise-to-the-very-top-of-cycling |title=Inside Slovenia's Astonishing Rise to the Very Top of Cycling|date=2. 9. 2019|website=rouleur.cc|accessdate=7. 2. 2021}}</ref> Са 16 година је почео да се такмичи у јуниорској конкуренцији, а прва велика трка коју је возио била је Корс де ла Пекс 2015, коју је завршио на осмом мјесту у генералном пласману и на другом мјесту у конкуренцији младих возача.<ref name="biography"/> Године 2016, остварио је прву велику побједу, побиједивши на брдској етапи на Корс де ла Пекс трци. У наставку сезоне, освојио је Ђиро дела Луниђијана, завршивши на подијуму на све три етапе на трци.<ref name="biography"/> Године 2017, потписао је први професионални уговор, са тимом Рог Љубљана и прешао је да се такмичи у конкуренцији возача до 23 године. Сезону је почео у фебруару, на трци у Хрватској, гран при Лагуна—Порец, коју је завршио на осмом мјесту у групном спринту.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/gp-laguna/2017/result|title=GP Laguna Porec 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Трку Истарско прољеће, у марту, завршио је на четвртом мјесту,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/istarsko-proljece-istrian-spring-trophy/2017/gc|title=Istarsko Proljece - Istrian Spring Trophy (2.2) 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> након чега је возио једнодневне трке, које је завршио у топ 20. Сезону је наставио на трци у Пољској, коју је завршио на петом мјесту у генералном пласману, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/carpathia-couriers-paths/2017/gc|title=Carpathian Couriers Race U-23 (2.2U) 2017 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Првенство Словеније у вожњи на хронометар завршио је на петом мјесту, три минута иза [[Јан Поланц|Јана Поланца]],<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia-itt/2017/result|title=National Championships Slovenia - ITT (NC) 2017 - Time trial|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> док је првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио на трећем мјесту, 47 секунди иза Изидора Пенка.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia-u23-itt/2017/result|title=National Championships Slovenia U23 - ITT (NC) 2017 - Time trial |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Прва професионална трка коју је возио у каријери, била је његова домаћа трка — [[Тур оф Словенија]],<ref name="biography"/> коју је завршио на петом мјесту у генералном пласману, 46 секунди иза побједника — [[Рафал Мајка|Рафала Мајке]], уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-slovenia/2017/gc|title=Tour of Slovenia (2.1) 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Најбољи резултат до краја сезоне остварио је на једнодневној трци у Аустрији, Рајфајзен гран при Страсенгел, коју је завршио на другом мјесту у спринту, иза Адама де Воса.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/int-raiffeisen-gp-judendorf-strassengel/2017/result|title=Int. Raiffeisen Grand Prix Judendorf/Straßengel (1.2) 2017 |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> До краја сезоне возио је друмску трку за возаче до 23 године на Свјетском првенству, коју је завршио на 20 мјесту, у групи коју је одспринтао [[Беноа Коснефроа]];<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/world-championships-u23/2017/result|title=World Championships U23 - Road Race (WC) 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> сезону је завршио на трци Пиколо Ђиро ди Ломбардија, за возаче до 23 године, коју је завршио на седмом мјесту, минут и 11 секунди иза Александра Рјабушенка.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/piccolo-giro-di-lombardia/2017/result|title=Piccolo Giro di Lombardia (1.2U) 2017|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=19. 9. 2020}}</ref> Сезону 2018. почео је на трци Гран при Лагуна—Порец, коју је завршио на петом мјесту; Паоло Тото је напао у финишу и побиједио 13 секунди испред петочлане групе, која је дошла на циљ минут испред главне групе.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/gp-laguna/2018/result|title=GP Laguna Porec (1.2) 2018 |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Након једнодневних трка у Хрватској и Словенији, возио је етапну трку Истарско прољеће, у Хрватској, коју је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, десет секунди иза побједника — [[Кристер Хаген|Кристера Хагена]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/istarsko-proljece-istrian-spring-trophy/2018/gc|title=Istarsko Proljece - Istrian Spring Trophy (2.2) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Сезону је наставио на једнодневним тркама, а најбољи резултат остварио је на Гран при Палио дел Речјото трци, коју је завршио на другом мјесту, седам секунди иза Стефана де Бода.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/gp-palio-del-recioto/2018/result|title=G.P. Palio del Recioto (1.2U) 2018 |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> У априлу, возио је четврто издање трке [[Тур оф Кроатија]], које је завршио на 13 мјесту у генералном пласману, скоро шест минута иза [[Константин Сивцов|Константина Сивцова]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-croatia/2018/gc|title=Tour of Croatia (2.HC) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> На 13 мјесту завршио је и трку Флече ди Суд, минут иза Ђанија Маршанда,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/fleche-du-sud/2018/gc|title=Flèche du Sud (2.2) 2018 |work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> након чега је возио трку у Чешкој, Гран при Пресниц Спа, гдје је као јуниор побиједио на једној етапи, док је назив трке био Курс де ла Пекс.<ref name="biography"/> На последњој, трећој етапи, остварио је соло побједу, минут испред Ксубана Еразкина,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/course-de-la-paix-u23/2018/stage-3|title=Grand Prix Priessnitz spa (2.Ncup) 2018 - Stage 3|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> остваривши тако прву побједу у конкуренцији возача до 23 године;<ref name="biography"/> побједом на последњој етапи, освојио је трку 41 секунду испред Самуелеа Батистеле, уз брдску и класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/course-de-la-paix-u23/2018/gc|title=Grand Prix Priessnitz spa (2.Ncup) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Национално првенство у вожњи на хронометар завршио је на другом мјесту, минут иза [[Јан Тратник|Јана Тратника]],<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia-itt/2018/result|title=National Championships Slovenia - ITT (NC) 2018 - Time trial|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> након чега је Тур оф Словенија трку завршио на четвртом мјесту, два минута и 16 секунди иза Приможа Роглича, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-slovenia/2018/gc|title=Tour of Slovenia (2.1) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Једанаест дана након трке, а укупно 18 дана након првенства у вожњи на хронометар, вожено је првенство Словеније у друмској вожњи, које је завршио на шестом мјесту, седам минута иза [[Матеј Мохорич|Матеја Мохорича]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia/2018/result|title=National Championships Slovenia - Road Race (NC) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Три дана након првенства, учествовао је на [[Медитеранске игре|Медитеранским играма]], гдје је друмску трку завршио на 15 мјесту, девет секунди иза Јалела Дурантија.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/mersin-mediterranean-games/2018/result|title=Mediterranean Games - Road Race (JR) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> У јулу, возио је на [[Европско друмско првенство UEC|Европско првенству]], гдје је хронометар за возаче до 23 године завршио на 16 мјесту, минут и по иза [[Едоардо Афини|Едоарда Афинија]],<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/european-championships-itt-u23/2018/result|title=European Continental Championships U23 - ITT (CC) 2018 - Time trial|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> док је друмску трку за возаче до 23 године завршио на 12 мјесту, 56 секунди иза [[Марк Хирши|Марка Хиршија]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/european-championships/2018/result|title=European Continental Championships U23 - Road Race (CC) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Два дана након Европског првенства, стартовао је [[Тур дел’Авенир]] трку, познату као Тур де Франс за возаче до 23 године,<ref name="biography"/> коју су претходних година освајали [[Наиро Кинтана]], [[Еган Бернал]], [[Естебан Чавез]], [[Мигел Анхел Лопез]] и [[Ворен Барги]].<ref name="olympicchannel"/> На седмој етапи, напао је заједно са [[Иван Соса|Иваном Сосом]] и [[Брендон Мекнулти|Брендоном Мекнултијем]]; завршио је на трећем мјесту у спринту, али је преузео жуту мајицу, напредовавши за 16 позиција.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-de-l-avenir/2018/stage-7|title=Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - Stage 7|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> На трећем мјесту завршио је и девету етапу, девет секунди иза [[Фернандо Барсело|Фернанда Барсела]]<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-de-l-avenir/2018/stage-9|title=Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - Stage 9|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> и освојио је трку минут и по испред [[Тимен Аренсман|Тимена Аренсмана]], уз друго мјесто у брдској класификацији, два поена иза [[Алехандро Осорио|Алехандра Осорија]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-de-l-avenir/2018/gc/result/result|title=Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Након трке, потписао је први професионални уговор, са ворлд тур тимом — [[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс|УАЕ тим емирејтс]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-extends-with-uae-team-emirates-until-end-of-2023/|title=Pogacar extends with UAE Team Emirates until end of 2023|work=cyclingnews.com|date=28. 6. 2019|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> Сезону је наставио на трци Ђиро дела Ређионе, коју је освојио 25 секунди испред Дмитрија Соколова, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/giro-della-regione-friuli-venezia-giulia/2018/gc|title=Giro della Regione Friuli Venezia Giulia (2.2) 2018 - General classification|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> До краја сезоне возио је друмску трку за возаче до 23 године на Свјетском првенству, коју је завршио на седмом мјесту, 47 секунди иза Марка Иршија,<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/world-championships-u23/2018/result|title=World Championships U23 - Road Race (WC) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> док је сезону завршио на Јапан купу, који је завршио на 11 мјесту, два и по минута иза Роберта Пауера.<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/japan-cup/2018/result|title=Japan Cup Cycle Road Race (1.HC) 2018|work=procyclingstats.com|date=|accessdate=20. 9. 2020}}</ref> == Професионална каријера == === 2019 === [[Датотека:Tadej Pogačar (2019, Team UAE).jpg|upright|thumb|left|Погачар на прес конференицји Тур по Словенији 2019.]] Професионалну каријеру почео је 2019. у ворлд тур тиму УАЕ тим емирејтс.<ref>{{cite web |url=http://www.cyclingnews.com/features/the-cyclingnews-guide-to-2018-2019-rider-transfers/ |title=The Cyclingnews guide to 2018-2019 rider transfers|date=6. 11. 2018 |website=Cyclingnews.com|accessdate=7. 2. 2021}}</ref> Сезону је почео на [[Сантос Тур даун андер]] трци у Аустралији, коју је завршио на 13 мјесту у генералном пласману, 43 секунде иза [[Дерил Импи|Дерила Импија]], након што је последњу етапу, чији је циљ био на успону Вилунга хил, завршио 20 секунди иза [[Ричи Порт|Ричија Порта]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-down-under-2019/stage-6/results/|title=Impey wins the 2019 Tour Down Under as Porte takes Willunga|website=Cyclingnews.com|date=20. 1. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> Сезону је наставио у Аустралији, на класику [[Кадел Еванс грејт океан роад рејс]], коју је завршио на 44 мјесту у групном спринту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/cadel-evans-great-ocean-road-race-2019/results/|title=Viviani beats Ewan to win Cadel Evans Great Ocean Road Race|website=Cyclingnews.com|date=27. 1. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Ellis|last=Bacon}}</ref> Почетком фебруара, возио је Волта ао Алгарве трку у Португалији. На другој етапи, на последњем успону одвојила се група од четири возача; Погачар је напао на 200 метара до циља, побиједио је испред [[Ваут Пулс|Ваута Пулса]] и преузео је лидерску мајицу, секунду испред Пулса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2019/stage-2/results/|title=Volta ao Algarve: Pogacar wins stage 2|website=Cyclingnews.com|date=21. 2. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> Хронометар на трећој етапи завршио је на петом мјесту, 17 секунди иза [[Стефан Кинг|Стефана Кинга]] и повећао је предност на 31 секунду испред [[Енрик Мас|Енрика Маса]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2019/stage-3/results/|title=Volta ao Algarve: Kung wins time trial|website=Cyclingnews.com|date=22. 2. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На петој, последњој етапи, [[Серен Краг Андерсон]] и још три возача напали су на 20 km до циља; на око 10 km до циља, пред почетак последњег успона, имали су предност од минут и 20 испред главне групе, у којој је радио тим УАЕ на челу. На успону, Погачар је смањио заостатак и завршио је етапу на петом мјесту, 18 секунди иза [[Здењек Штибар|Здењека Штибара]], а 15 секунди иза Андерсона и освојио је трку 14 секунди испред Андерсона.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-ao-algarve-em-bicicleta-2019/stage-5/results/|title=Pogacar wins 2019 Volta ao Algarve|website=Cyclingnews.com|date=24. 2. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Сезону је наставио на класицима; [[Страде Бјанке]] је завршио на 30 мјесту,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2019/results/|title=Alaphilippe wins Strade Bianche|website=Cyclingnews.com|date=9. 3. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> након чега је [[Гран при Мигел Индураин]] завршио на шестом мјесту, у групи од шест возача који су на стигли на циљ девет секунди иза Жонатана Ивера.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/gran-premio-miguel-indurain-2019/results/|title=Hivert wins Gran Premio Miguel Indurain|website=Cyclingnews.com|date=6. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> У априлу, возио је [[Вуелта ал Паис Баско]]. Трка је почела хронометром, који је Погачар завршио на 18 мјесту, 43 секунде иза [[Максимилијан Шахман|Максимилијана Шахмана]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-1/results/|title=Itzulia Basque Country: Schachmann wins stage 1|website=Cyclingnews.com|date=8. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> Другу етапу завршио је на деветом мјесту, у групи која је дошла на циљ секунду иза [[Жилијен Алафилип|Жилијена Алафилипа]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-2/results/|title=Tour of the Basque Country: Alaphilippe wins in Gorraiz|website=Cyclingnews.com|date=9. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На трећој етапи, задржан је у паду на 6 km до циља, због чега је изгубио минут и десет секунди и пао је на 26 мјесто у генералном пласману, скоро два минута иза Шахмана, који је остварио другу етапну побједу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-3/results/|title=Tour of the Basque Country: Schachmann wins stage 3 in Estibaliz|website=Cyclingnews.com|date=10. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На четвртој етапи, [[Адам Јејтс]] је напао на последњем успону, 4 km до циља, пратили су [[Јакоб Фуглсанг]], Шахман и Погачар; Погачар је затим напао, али су остали пратили. На 200 km до циља, Шахман је напао и остварио је трећу етапну побједу, док је Погачар завршио на другом мјесту, четири секунде иза и дошао је до 17 мјеста у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-4/results/|title=Tour of the Basque Country: Schachmann wins another on stage 4|website=Cyclingnews.com|date=11. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На петој етапи, [[Емануел Букман]] је напао на последњем успону, остварио побједу и преузео лидерску позицију, док је Погачар завршио на петом мјесту, минут и по иза и дошао је до десетог мјеста у генералном пласману, два и по минута иза Букмана,док је у класификацији за најбољег младог возача заостајао минут и по иза Шахмана.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-5/results/|title=Tour of the Basque Country: Buchmann wins stage 5|website=Cyclingnews.com|date=12. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> На последњој, шестој етапи, на 65 km до циља, Фуглсанг и [[Јон Изагире]] су напали, Јејтс, [[Данијел Мартин (бициклиста)|Данијел Мартин]] и Погачар су их брзо достигли, док су сувозачи из тима Бора—ханзгро — Букман и Шахман отпали. Након преласка преко брдског циља Азурки, Букман је заостајао 25 секунди, након чега је сачекао већу групу; на 50 km до циља, лидери су имали 50 секунди предности, након чега је предност расла. У финишу, Погачар је први отпао и завршио је на петом мјесту, седам секунди иза Адама Јејтса и завршио је трку на шестом мјесту у генералном пласману, минут и по иза Изагиреа, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-the-basque-country-2019/stage-6/results/|title=Ion Izagirre wins the Tour of the Basque Country|website=Cyclingnews.com|date=13. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> [[Датотека:Tadej Pogacar of UAE-Team Emirates (48068839377).jpg|upright|thumb|right|Погачар на Тур оф Калифорнији 2019.]] Крајем априла, возио је [[Арденски класици|арденске класике]], од којих је [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]] завршио на 18 мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/liege-bastogne-liege-2019/results/|title=Fuglsang wins Liège-Bastogne-Liège|website=Cyclingnews.com|date=18. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek|archive-date=25. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210225001450/https://www.cyclingnews.com/races/liege-bastogne-liege-2019/results/|url-status=dead}}</ref> Сезону је наставио на Тур оф Калифорнији. На другој етапи, на око 30 km до циља, одвојила се група од десет возача, међу којима је био и Погачар, који је завршио етапу на четвртом мјесту, десет секунди иза [[Каспер Асгрен|Каспера Асгрена]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-california-2019/stage-2/results/|title=Tour of California: Asgreen wins stage 2 as van Garderen takes race lead|website=Cyclingnews.com|date=13. 5. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На трећој етапи, [[Реми Кавања]] је побиједио седам минута испред другопласираног, након соло бијега од 75 km; Погачар је завршио на десетом мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-california-2019/stage-3/results/|title=Tour of California: Remi Cavagna wins stage 3|website=Cyclingnews.com|date=14. 5. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На шестој етапи, на последњем успону, након напада, лидер трке — [[Тиџеј ван Гардерен]] је отпао, након чега је [[Џорџ Бенет]] напао, пратили су га [[Серхио Игита]], Порт и Погачар. На 3.4 km до циља, Погачар је напао, а Игита је једини пратио и одмах напао; Погачар је у почетку био дистанциран, али је достигао Игиту на километар до циља, након чега су возили заједно до циља, а Погачар је побиједио у спринту и преузео је лидерску позицију, 16 секунди испред Игите.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-california-2019/stage-6/results/|title=Tour of California: Tadej Pogacar wins stage 6 on Mt. Baldy|website=Cyclingnews.com|date=17. 4. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Последња, седма етапа, била је спринтерска, није било промјена и Погачар је освојио трку, 16 секунди испред Игите, уз класификацију за најбољег младог возача,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-california-2019/stage-7/results/|title=Tour of California: Bol wins final stage in Pasadena ahead of Sagan|website=Cyclingnews.com|date=18. 5. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> поставши тако најмлађи побједник Тур оф Калифорније и најмлађи бициклиста који је освојио неку ворлд тур трку.<ref>{{cite web|url=https://www.ocregister.com/tadej-pogacar-20-claims-amgen-tour-of-california-in-historic-win|title=Tadej Pogacar, 20, claims Amgen Tour of California in historic win|website=ocregister.com|date=18. 5. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Након побједе, Погачар је изјавио да му је то био главни циљ у сезони.<ref>{{cite web|url=https://tadejpogacar.com/tadej-pogacar-wins-the-amgen-tour-of-california/|title=Tadej Pogacar wins the Amgen Tour of California!|website=tadejpogacar.com|date=|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}{{Мртва веза}}</ref> У јуну, освојио је првенство Словеније у вожњи на хронометар, 29 секунди испред [[Матеј Мохорич|Матеја Мохорича]],<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia-itt/2019|title=National Championships Slovenia - ITT (NC) 2019|website=procyclingstats.com|date=|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> након чега је завршио на седмом мјесту на једнодневној трци у Швајцарској — Гран премио ди Лугано.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/gran-premio-citta-di-lugano-2019/results/|title=Ulissi wins Gran Premio Citta di Lugano|website=Cyclingnews.com|date=9. 6. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Сезону је наставио на домаћој трци, [[Тур оф Словенија|Тур оф Словенији]], гдје је трећу етапу завршио на петом мјесту, у групи која је на циљ стигла 17 секунди иза [[Дијего Улиси|Дијега Улисија]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-slovenia-2019/stage-3/results/|title=Tour of Slovenia: Ulissi wins stage 3|website=Cyclingnews.com|date=21. 6. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На четвртој етапи, Погачар је радио за Улисија и на последњем успону су се одвојили од групе, заједно са [[Александар Власов|Александром Власовим]] и [[Ђовани Висконти|Ђованијем Висконтијем]]. Стигли су на циљ 32 секунде испред групе; Висконти је побиједио, док је Погачар завршио на трећем мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-slovenia-2019/stage-4/results/|title=Tour of Slovenia: Visconti wins stage 4|website=Cyclingnews.com|date=22. 6. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Последња, пета етапа, била је спринтерска и Погачар је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, 30 секунди иза сувозача — Дијега Улисија, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-slovenia-2019/stage-5/results/|title=Ulissi wins Tour of Slovenia|website=Cyclingnews.com|date=23. 6. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Недељу дана након трке, возио је национално првенство у друмској вожњи, које је завршио на седмом мјесту, седам и по минута иза [[Домен Новак|Домена Новака]].<ref>{{cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-slovenia/2019|title=National Championships Slovenia - Road Race (NC) 2019|website=procyclingstats.com|date=|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> [[Датотека:Tadej Pogačar in 2019.jpg|upright|thumb|left|Погачар на дочеку словеначких бициклиста (Погачар, Примож Роглич, Јан Поланц) у Љублани након завршеног [[Ђира д'Италија 2019|Ђира д'Италија 2019.]] (први словеначки подиум на Гранд туру - 3. место Роглича)]] Почетком августа, возио је [[Класик Сан Себастијан]], али га није завршио,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/clasica-ciclista-san-sebastian-2019/results/|title=Evenepoel wins Clasica San Sebastian|website=Cyclingnews.com|date=3. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Pat|last=Malach}}</ref> након чега је возио прву гранд тур трку — [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]], гдје је био најмлађи возач. Вуелта је почела екипним хронометром, који је тим УАЕ завршио на претпоследњем, 21 мјесту, минут и седам секунди иза Астане, док је Погачар завршио на 130 мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-1/results/|title=Vuelta a Espana: Astana win team time trial|website=Cyclingnews.com|date=24. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На другој етапи, на 20 km до циља, шесторица возача су напала, Погачар није могао да их прати и завршио је на осмом мјесту, 37 секунди иза и заостајао је минут и 40 секунди у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-2/results/|title=Vuelta a Espana: Quintana wins stage 2|website=Cyclingnews.com|date=25. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На петој етапи, [[Мигел Анхел Лопез]] је напао на последњем успону, 3 km до циља, из групе фаворита, нико није могао да га прати. Погачар је завршио на седмом мјесту, 42 секунде иза Лопеза, а 30 секунди иза Роглича и [[Алехандро Валверде|Алехандра Валвердеа]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-5/results/|title=Vuelta a Espana: Madrazo wins stage 5 summit finish|website=Cyclingnews.com|date=28. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> На шестој етапи, [[Хесус Ерада]] је побиједио из бијега, пет минута испред групе, док је Погачар напао на километар до циља и завршио је двије секунде испред групе.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-6/results/|title=Vuelta a Espana: Jesus Herrada wins stage 6|website=Cyclingnews.com|date=29. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Peter|last=Cossins}}</ref> На седмој етапи, Лопез је напао на последњем успону, пратили су Кинтана, Валверде и Роглич, док је Погачар отпао и завршио је 51 секунду иза, заједно са сувозачем — [[Фабио Ару|Фабиом Аруом]] и дошао је до шестог мјеста у генералном пласману, два и по минута иза Лопеза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-7/results/|title=Vuelta a Espana: Valverde wins stage 7|website=Cyclingnews.com|date=30. 8. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На деветој етапи, Кинтана је напао на 4 km до циља, након што је Лопез отпао, пратио га је Погачар, који је затим напао и побиједио 23 секунде испред Кинтане, а 48 секунди испред Роглича и Валвердеа и дошао је до петог мјеста у генералном пласману, минут и 42 секунде иза Кинтане.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-9/results/|title=Vuelta a Espana: Pogacar wins stage 9|website=Cyclingnews.com|date=1. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Хронометар на десетој етапи, завршио је на 11 мјесту, минут и 29 иза Роглича, који је преузео вођство у генералном пласману, док је Погачар остао на петом мјесту, три минута и пет секунди иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-10/results/|title=Vuelta a España: Roglič wins Pau time trial|website=Cyclingnews.com|date=3. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 13, Роглич је напао на 3 km до циља, отпали су Кинтана и Лопез, а након другог напада отпао је и Валверде, пратио је само Погачар. До краја су радили заједно, а Погачар је у спринту остварио другу побједу, завршивши 27 секунди испред Валвердеа и Кинтане и минут испред Лопеза, захваљујући чему је дошао до трећег мјеста у генералном пласману, три минута иза Роглича, 35 секунди иза Валвердеа, а 17 секунди испред Лопеза и преузео је вођство у класификацији младих возача, испред Лопеза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-13/results/|title=Vuelta a España: Pogacar wins stage 13|website=Cyclingnews.com|date=6. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 15, Валверде је напао на 6.2 km до циља, пратио је само Роглич, док је Погачар завршио 40 секунди иза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-15/results/|title=Vuelta a España: Sepp Kuss wins stage 15 at Santuario del Acebo|website=Cyclingnews.com|date=8. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На етапи 16, Лопез и Погачар су нападали више пута у последња два километра, Роглич је пратио, док је Валверде изгубио 23 секунде.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-16/results/|title=Vuelta a España: Fuglsang wins stage 16 on Alto de la Cubilla|website=Cyclingnews.com|date=9. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На етапи 17, Кинтана је отишао у бијег, а његов тим — Мовистар, раздвојио је групу по вјетру на 50 km до циља, радећи за Валвердеа, због чега је Погачар остао без сувозача; завршио је у главној групи која је на циљ стигла пет и по минута иза Кинтане, због чега је Кинтана дошао до другог мјеста у генералном пласману, а Погачар је пао на четврто.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-17/results/|title=Vuelta a España: Gilbert wins stage 17|website=Cyclingnews.com|date=11. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На етапи 18, на последњем успону, након више напада Лопеза, Погачар је отпао заједно са Кинтаном и изгубио је 59 секунди, због чега је пао на пето мјесто у генералном пласману и изгубио је бијелу мајицу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-18/results/|title=Vuelta a España: Higuita wins stage 18|website=Cyclingnews.com|date=12. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 19, на 65 km до циља, Роглич и Лопез су задржани у паду, док је на челу групе радио Мовистар, због чега су их критиковали остали возачи јер нису чекали лидера. Након 15 km, вратили су се у групу, а Погачар је завршио на осмом мјесту у спринту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-19/results/|title=Vuelta a España: Cavagna wins stage 19|website=Cyclingnews.com|date=13. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 20, Погачар је напао на претпоследњем успону, на 40 km до циља и побиједио је минут и по испред Валвердеа, остваривши трећу побједу, захваљујући чему је дошао до трећег мјеста у генералном пласману и узео поново бијелу мајицу, за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-20/results/|title=Vuelta a España: Pogacar solos to third stage win on Plataforma de Gredos|website=Cyclingnews.com|date=14. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Последња етапа била је спринтерска, није било промјена и Погачар је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, два и по минута иза Роглича и 22 секунде иза Валвердеа, уз три етапне побједе и освојену класификацију за најбољег младог возача, док је у класификацији по поенима завршио на другом мјесту, 19 бодова иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/vuelta-a-espana-2019/stage-21/results/|title=Vuelta a España: Roglic clinches overall victory|website=Cyclingnews.com|date=15. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио мјешовити хронометар, који је Словенија завршила на седмом мјесту, скоро два минута иза Холандије.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2019/team-time-trial-mixed-relay/results/|title=The Netherlands win World Championships team time trial mixed relay|website=Cyclingnews.com|date=22. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=Kristen|last=Frattini}}</ref> док је друмску трку завршио на 18 мјесту, минут и 14 секунди иза [[Мадс Педерсен|Мадса Педерсена]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2019/men-elite-road-race/results/|title=World Championships: Mads Pedersen wins elite men's rainbow jersey|website=Cyclingnews.com|date=29. 9. 2019|accessdate=7. 2. 2021|first=|last=}}</ref> === 2020 === Сезону 2020. почео је на Вуелта а ла Комунидад Валенсијана трци, гдје је побиједио у спринту Валвердеа на другој етапи и преузео лидерску мајицу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-a-la-comunitat-valenciana-2020/stage-2/results/|title=Volta a la Comunitat Valenciana: Tadej Pogačar wins stage 2|website=Cyclingnews.com|date=6. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На четвртој етапи, напао је на 3 km до циља и остварио је другу побједу, шест секунди испред Пулса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-a-la-comunitat-valenciana-2020/stage-4/results/|title=Valencia: Pogacar wins on Sierra de Bernia|website=Cyclingnews.com|date=8. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> последња, пета етапа, била је спринтерска, није било промјена и Погачар је освојио трку, шест секунди испред [[Џек Хејг|Џека Хејга]], уз освојену класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/volta-a-la-comunitat-valenciana-2020/stage-5/results/|title=Valenciana: Pogacar secures overall victory|website=Cyclingnews.com|date=9. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> Сезону је наставио на [[УАЕ Тур]]у. На трећој етапи, Адам Јејтс је напао на 6 km до циља, пратили су само [[Алексеј Луценко]] и [[Давид Году]], док је Погачар заостајао. На 5 km до циља, Погачар је почео да се приближава, због чега је Јејтс поново напао и отишао од Луценка и Годуа, које је брзо и Погачар достигао и отишао од њих. На 3 km до циља, Погачар је заостајао 40 секунди иза Јејтса, али се до краја разлика само повећавала и завршио је минут и три секунди иза Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2020/stage-3/results/|title=UAE Tour: Adam Yates wins atop Jebel Hafeet|website=Cyclingnews.com|date=25. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> На петој етапи, нападао је више пута, пратили су Јејтс, Луценко и Году; у последњих 100 метара, Луценко је почео први да спринта, али га је Погачар обишао и остварио прву етапну побједу.<ref name="UAE Tour 2020 - stage 5">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2020/stage-5/results/|title=UAE Tour: Pogacar wins stage 5|website=Cyclingnews.com|date=27. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Након пете етапе, трка је прекинута због тога што је неколико возача било позитивно на [[Пандемија ковида 19|корона вирус]];<ref>{{cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-china-health-cycling/cycling-uae-tour-canceled-after-positive-coronavirus-tests-idUSKCN20L333|title=Cycling: UAE Tour canceled after positive coronavirus tests |work=reuters.com|date=27. 2. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Martyn|last=Herman}}</ref> у тренутку прекида, био је на другом мјесту у генералном пласману и на првом мјесту у класификацији младих возача.<ref name="UAE Tour 2020 - stage 5"/> Након Париз—Нице, која је прекинута прије последње етапе, 14. марта, прекинута је читава сезона у бициклизму, а трке су или одложене или отказане.<ref name="uci20200315">{{cite web |url=https://www.uci.org/inside-uci/press-releases/the-uci-takes-strong-measures-faced-with-the-development-of-the-coronavirus|title=The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus|date=15. 3. 2020|publisher=Union Cycliste Internationale|accessdate=10. 2. 2021}}</ref><ref name="uci20200318">{{cite web |url=https://www.uci.org/inside-uci/press-releases/the-uci-and-its-partners-unite-to-face-the-consequences-of-the-coronavirus-for-road-cycling|title=The UCI and its partners unite to face the consequences of the coronavirus for road cycling|date=18. 3. 2020|publisher=Union Cycliste Internationale|accessdate=10. 2. 2021}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uci.org/inside-uci/press-releases/the-uci-prolongs-the-suspension-of-cycling-events-until-1-june-2020-and-continues-consultations-for-the-reorganisation-of-the-uci-international-road-calendar|title=The UCI prolongs the suspension of cycling events until 1 June 2020 and continues consultations for the reorganisation of the UCI International Road Calendar|date=1. 4. 2020|publisher=Union Cycliste Internationale|accessdate=10. 2. 2021}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|UCI]] је објавио нови календар за сезону 2020, по којем је старт Тура помјерен за 29. август, док су [[Ђиро д’Италија 2020.|Ђиро д’Италија]] и [[Вуелта а Еспања 2020.|Вуелта а Еспања]] помјерене за октобар.<ref>{{cite news| url= https://www.cyclingnews.com/news/uci-reveal-new-mens-and-womens-post-covid-19-race-calendar/| title= UCI reveal new mens and womens post-COVID-19 race calendar|work=Cyclingnews.com|date=5. 5. 2020|accessdate=10. 2. 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/uci-publishes-full-revised-2020-road-calendar/|title=UCI publishes full revised 2020 road calendar|work=cyclingnews.com|publisher=Future Publishing Limited|date=19. 5. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> [[Датотека:Tadej Pogacar (49521282691).jpg|upright|thumb|left|Погачар на Вуелта а Валенсијана трци 2020.]] Сезону је наставио у јуну, на првенству Словеније. На друмској трци, чији је циљ био на успону [[Амброж под Крвавцем]], Роглич је први напао на успону, Погачар је заостајао, али га је достигао; ушли су заједно у последњи километар, када је Роглич поново напао и побиједио десет секунди испред.<ref>{{cite web |title=Epski spopad za državni naslov: Roglič v zadnjih metrih opravil s Pogačarjem! #video |url=https://siol.net/sportal/kolesarstvo/drzavno-prvenstvo-cestna-dirka-roglic-528302 |website=siol.net|accessdate=10. 2. 2021|language=словеначки}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/primoz-roglic-beats-tadej-pogacar-to-slovenian-national-road-race-title-458339|title=Primož Roglič beats Tadej Pogačar to Slovenian national road race title|website=cyclingweekly.com|date=21. 6. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Jonny|last=Long}}</ref> Недељу дана касније, на првенству Словеније у вожњи на хронометар, чији је циљ био на успону Покуљка, Погачар је освојио титулу 8.5 секунди испред Роглича;<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tadej-pogacar-beats-primoz-roglic-to-slovenian-time-trial-title-458762|title=Tadej Pogačar beats Primož Roglič to Slovenian time trial title|website=cyclingweekly.com|date=28. 6. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Jonny|last=Long}}</ref> Роглич је користио само хронометрашки бицикл, док је Погачар пред успон промијенио бицикл и узео друмски.<ref>{{cite web|title=Pogačar po taktičnem boju na Pokljuki ubranil naslov v vožnji na čas #video |url=https://siol.net/sportal/kolesarstvo/dp-kilometer-pokljuka-kronometer-528793 |website=siol.net|accessdate=10. 2. 2021|language=словеначки}}</ref> У августу, када је настављена сезона у оквиру ворлд тура, возио је класике у Италији: Страде Бјанке, који је завршио на 13 мјесту, десет минута иза Ван Арта<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2020/elite-men/results/|title=Wout van Aert storms to victory at Strade Bianche|website=Cyclingnews.com|date=1. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Sadhbh|last=O'Shea|first2=Daniel|last2=Ostanek|first3=Kirsten|last3=Frattini}}</ref> и [[Милано—Санремо]], који је завршио на 12 мјесту, у групи која је дошла на циљ двије секунде иза Ван Арта и Алафилипа.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/milan-san-remo-2020/milan-san-remo/results/|title=Wout van Aert wins thrilling Milan-San Remo|website=Cyclingnews.com|date=8. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Сезону је наставио на Критеријуму ди Дофине, који је због пандемије ковида 19, скраћен на пет етапа, без спринтерских етапа и хронометра.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/|title=Criterium du Dauphine 2020|work=cyclingnews.com|date=21. 11. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Прву етапу завршио је на петом мјесту у спринту, док је Ван Арт побиједио.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-1/results/|title=Critérium du Dauphiné: Wout van Aert wins stage 1|work=cyclingnews.com|date=12. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На другој етапи, тим Јумбо—визма је диктирао темпо због којег је отпало доста фаворита, а након што је Роглич напао на километар до циља, отпао је и Погачар и завршио је на 15 мјесту, минут иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-2/results/|title=Critérium du Dauphiné: Primoz Roglic wins stage 2 atop Col de Porte|work=cyclingnews.com|date=13. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Трећа етапа вожена је до успона Кол де Маделена; Роглич је напао у последњем километру и завршио је на другом мјесту, док је Погачар завршио у групи са истим временом.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-3/results/|title=Critérium du Dauphiné: Formolo wins stage 3|work=cyclingnews.com|date=14. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На последњој, петој етапи, Погачар је завршио на трећем мјесту, 30 секунди иза [[Сеп Кус|Сепа Куса]] и, након што су трку напустили Роглич, Кројсвајк и Бернал, Погачар је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, 56 секунди иза [[Данијел Мартинез|Данијела Мартинеза]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/criterium-du-dauphine-2020/stage-5/results/|title=Daniel Martinez wins Critérium du Dauphiné|work=cyclingnews.com|date=16. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Peter|last=Cossins}}</ref> [[Датотека:Tadej Pogačar (2020-09-20) - Yellow jersey - Tour de France 2020.jpg|upright|thumb|right|Погачар на Тур де Франсу 2020 на последњој етапи и јединој етапи где је носио жуту мајицу. У Париз је ушао на победничком ''[[Colnago V3Rs|Colnagu V3Rs]]'' - први ''Colnago'' који је освојио Тур де Франс.<ref>{{Cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-to-ride-yellow-colnago-for-tour-de-france-final-stage-in-paris/|title=Pogacar to ride yellow Colnago for Tour de France final stage in Paris|date=20. 9. 2020|website=cyclingnews.com|url-status=live}}</ref>]] У августу, возио је Тур де Франс, што му је био деби на трци. Тур је почео спринтерском етапом, по киши и лошем времену, због чега је неколико возача пало, а [[Тони Мартин]] је изашао испред групе и показао покретом руке да је етапа неутралисана и да нема напада; настављена је на 25 km до циља, а Погачарев сувозач — [[Александер Кристоф]] је побиједио и узео жуту мајицу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-1/results/|title=Tour de France: Alexander Kristoff wins crash-marred stage 1|work=cyclingnews.com|date=29. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На другој етапи, Алафилип је побиједио и узео жуту мајицу, док је Погачар завршио у групи која је дошла на циљ двије секунде иза.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-2/results/|title=Tour de France: Julian Alaphilippe wins stage 2|work=cyclingnews.com|date=30. 8. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> Циљ четврте етапе био је на успону Орсијере—Мерлет; група фаворита је стигла на циљ заједно, а у спринту, Роглич је побиједио испред Погачара.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-4/results/|title=Alaphilippe stays in the yellow jersey|work=cyclingnews.com|date=1. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На седмој етапи, због вјетра, група се раздвојила, а Погачар, [[Ричи Порт]], [[Микел Ланда]] и Карапаз су се нашли у групи иза; њихови тимови су радили на челу у покушају да се врате у главну групу, али су завршили минут и 20 секунди иза и пао је на 16 мјесто у генералном пласману, минут и по иза Адама Јејтса, а минут и 25 секунди иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-7/results/|title=Tour de France: Wout van Aert wins stage 7|work=cyclingnews.com|date=4. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На осмој етапи, напао је на 15 km до циља и завршио је на деветом мјесту на етапи, али 40 секунди испред групе и дошао је до деветог мјеста у генералном пласману, 48 секунди иза Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-8/results/|title=Tour de France: Nans Peters wins stage 8|work=cyclingnews.com|date=5. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На деветој етапи, вожена су два брдска циља прве категорије; Погачар је напао на 20 km до циља и група се раздвојила. Нападао је још два пута, а након другог напада, пратили су само Роглич, Ланда и Бернал, који су прешли заједно преко последњег брдског циља. До краја етапе, достигли су [[Марк Ирши|Марка Иршија]] који је био у бијегу, Погачар је побиједио у спринту испред Роглича, остваривши прву побједу на Тур де Франсу, захваљујући чему је дошао до седмог мјеста у генералном пласману, 44 секунде иза Роглича, који је преузео жуту мајицу од Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-9/results/|title=Tour de France: Pogacar wins stage 9|work=cyclingnews.com|date=6. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Циљ етапе 13 био је на успону Пиј Мари, који је био дуг 5.4 km. У последњим километрима, Роглич и Погачар су се одвојили од осталих и прешли су кроз циљ заједно; Бернал је изгубио 38 секунди и Погачар је дошао до другог мјеста у генералном пласману, 44 секунде иза Роглича, а 15 секунди испред Бернала.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-13/results/|title=Roglic cements lead as Pogacar leapfrogs Bernal on Puy Mary|work=cyclingnews.com|date=11. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Циљ етапе 15 био је на успону Гран Колумбијер; Ван Арт је био на челу групе, а на 13 km до циља, Бернал је отпао, заједно са [[Наиро Кинтана|Наиром Кинтаном]]. Тим Јумбо—визма је возио на темпо, до 600 метара до циља, када је Роглич напао, али је Погачар одмах пратио; Порт је напао на 150 метара до циља, пратили су Роглич и Погачар. На 100 метара до циља, Погачар је напао, пратио је само Роглич, али није могао да прође и Погачар је остварио другу побједу, а захваљујући разлици од шест секунди бонификације, смањио је заостатак на 40 секунди у генералном пласману.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-15/results/|title=Tour de France: Pogacar wins stage 15 atop Grand Colombier|work=cyclingnews.com|date=13. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На етапи 16, група је завршила 16 минута иза возача који су били у бијегу; Погачар је напао на 500 метара до циља, али су остали пратили и завршили су са истим временом.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-16/results/|title=Tour de France: Kämna gives Bora-Hansgrohe a win on stage 16|work=cyclingnews.com|date=15. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> На етапи 17, на последњем успону, након вожње на темпо, у групи су остали само Лопез, Ланда, Порт, Кус, Роглич и Погачар; Лопез је напао на 2.5 km до циља, остали нису пратили. Роглич је затим напао, а Погачар није могао да га прати и завршио је на трећем мјесту, 30 секунди иза Лопеза и 15 иза Роглича, који је повећао предност у генералном пласману испред Погачара на 57 секунди.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-17/results/|title=Tour de France: Miguel Angel Lopez wins stage 17 atop Col de la Loze|work=cyclingnews.com|date=16. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На етапи 18, Ланда је напао на последњем успону, али је у финишу достигнут; у спринту, Роглич и Погачар су завршили секунду испред осталих фаворита.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-18/results/|title=Tour de France: Michal Kwiatkowski wins stage 18|website=Cyclingnews.com|date=17. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</ref> На етапи 20, вожен је брдски хронометар, дуг 36.2 km, док је циљ био на успону Ла Планш де бел филс, који је био дуг 5.9 km.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-20/preview/|title=2020 Tour de France stage 20 preview|website=Cyclingnews.com|date=1. 7. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Погачар и тим УАЕ су неколико пута обилазили руту, а први пут у јулу и августу, прије почетка Тура, како би се Погачар што боље припремио.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 recap">{{cite web|url=https://www.velonews.com/news/road/five-moments-in-2020-when-cycling-transcended-expectations/|title=Five moments in 2020 when cycling transcended expectations|website=velonews.com|date=28. 12. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Andrew|last=Hood}}</ref> Ујутру, на дан етапе, тим је изнајмио апартман у Луру, како би Погачар избјегао нервозу прије старта етапе;<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 recap"/> такође, тим није ишао на последњи обилазак руте то јутро, јер су сматрали да су је обишли довољан број пута претходних дана.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 recap"/> На првом пролазном циљу, Погачар је био 13 секунди испред Роглича, док је након 17.3 km, престигао Лопеза, који је стартовао два минута прије њега.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 Pogačar">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-seizes-the-tour-de-france-on-second-to-last-day/|title=Pogacar seizes the Tour de France on second to last day|website=cyclingnews.com|date=19. 9. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Alasdair|last=Fotheringham}}</ref> Пред почетак успона, био је 30 секунди испред Роглича.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20"/> Пред успон, обојица су мијењала бицикл, а на 3.9 km до циља, Погачар је био испред Роглича у виртуелном генералном пласману,<ref name="Tour de France 2020 - stage 20"/> док су, у том тренутку, двојица првопласираних на хронометру и сувозачи Роглича — Том Димулен и Ваут ван Арт, стајали један поред другог и гледали вожњу Погачара.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 Pogačar"/> На последњем пролазном мјерењу, 2.7 km до циља, Погачар је био минут и 22 секунде испред Роглича. Побиједио је минут и 20 секунди испред [[Том Димулен|Тома Димулена]], остваривши трећу побједу, док је завршио минут и 56 секунди испред Роглича и преузео је жуту мајицу.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-20/results/|title=Pogacar storms to maillot jaune on stage 20 as Roglic's Tour de France bid collapses|work=cyclingnews.com|date=19. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Након етапе, док је давао интервју, пришао му је Роглич, загрлио га и честитао му на побједи;<ref>{{cite web|url=https://www.eurosport.com/cycling/tour-de-france/2020/tour-de-france-2020-primoz-roglic-interrupts-tadej-pogacar-interview-to-congratulate-rival_sto7895669/story.shtml|title=Tour De France 2020 - Primoz Roglic Interrupts Tadej Pogacar Interview To Congratulate Rival|work=cyclingnews.com|date=19. 9. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Ben|last=Snowball}}</ref> такође након етапе, Погачар је изјавио да му је, прије почетка хронометра, механичар спремао бицикл за последњу етапу у Паризу, а рам је обојио бијелом бојом, у част тога што је лидер класификације младих возача; Погачар је након тога ушао у аутобус и рекао им: „шта, не вјерујете да могу да побиједим?“<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 recap"/> Успон је одвезао за 16 минута и десет секунди, што је било најбоље вријеме, захваљујући чему је преузео и тачкасту мајицу, за лидера брдске класификације, испред Карапаза,<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 Pogačar"/> а такође је поставио нови рекорд на успону, одвезавши га двије секунде брже од времена које је остварио Фабио Ару 2017.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 powermeter">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-rode-without-power-meter-or-computer-for-la-planche-des-belles-filles/|title=Pogacar rode without power meter or computer for La Planche des Belles Filles|website=Cyclingnews.com|date=20. 9. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Josh|last=Croxton}}</ref> Након етапе, објављено је да је хронометар возио без компјутера којим прати откуцаје срца, али је између ручки постављен компјутер за анализу података са „паурметера“, са осталих етапа.<ref name="Tour de France 2020 - stage 20 powermeter"/> Последња етапа била је спринтерска, Погачар је са тимом прослављао побједу возећи испред других, након чега су му се придружили остали Словенци који су били на трци.<ref name="Tour de France 2020 - stage 21"/> Није било промјена у генералном пласману и Погачар је освојио Тур де Франс 59 секунди испред Роглича, уз три етапне побједе и освојене брдску и класификацију за најбољег младог возача.<ref name="Tour de France 2020 - stage 21">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2020/stage-21/results/|title=Tadej Pogacar wins the 2020 Tour de France|website=Cyclingnews.com|date=20. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Постао је тако први словеначки побједник Тур де Франса и неке гранд тур трке;<ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/><ref name="sport klub"/> такође, постао је други најмлађи побједник Тура у историји, након [[Анри Корне|Анрија Корнеа]] 1904, који је првобитно завршио на петом мјесту, али му је побједа додијељена јер су четворица првопласираних накнадно дисквалификовани због варања.<ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/> Погачар је и постао први возач након [[Еди Меркс|Едија Меркса]], који је на једном Туру освојио три класификације.<ref name="web24"/><ref name="Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years"/> Многи су побједу Погачара описали као најдраматичнију након 1989, када је [[Грег Лемонд]] освојио Тур осам секунди испред [[Лоран Фињон|Лорана Фињона]], који је пред хронометар на последњој етапи имао 50 секунди предности.<ref>{{cite web|url=https://www.velonews.com/events/tour-de-france/remembering-the-last-great-tour-de-france-upset-lemonds-spectacular-1989-turnaround/|title=Remembering the last great Tour de France upset: LeMond’s spectacular 1989 turnaround|website=Cyclingnews.com|date=20. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=James|last=Startt}}</ref> [[Датотека:2020 Fleche Wallonne Tadej Pogacar.jpg|upright|thumb|left|Погачар на Флеш Валону 2020.]] Сезону је наставио на Свјетском првенству, гдје је на друмској трци радио за Роглича. Напао је на 42 km до циља и, на уласку у последњи круг, на 28.8 km до циља, имао је 25 секунди предности.<ref name="world champioship road race 2020"/> На 22 km до циља, Димулен је напао и достигао Погачара, али их је затим, на 21 km до циља достигла група.<ref name="world champioship road race 2020"/> [[Винченцо Нибали]], [[Ригоберто Уран]], Микел Ланда и Ван Арт су се одвојили, али је Погачар радио на челу групе како би их достигли, након чега је отпао и завршио је на 33 мјесту, пет минута иза Алафилипа.<ref name="world champioship road race 2020">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uci-road-world-championships-2020/elite-men-road-race/results/|title=Julian Alaphilippe wins world title at Imola World Championships|website=Cyclingnews.com|date=27. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> Након првенства, изјавио је да је његов циљ био да нападом примора друге да раде и да направи селекцију возача, како би помогао Рогличу да побиједи.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-and-roglic-unite-for-slovenia-showing-at-world-championships/|title=Pogacar and Roglic unite for Slovenia showing at World Championships|website=Cyclingnews.com|date=27. 9. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Крајем септембра, возио је [[Флеш Валон]], први од два арденска класика која су вожена. У нападу на последњем километру, на успону [[Мур де Иј]], није могао да прати водеће и завршио је на деветом мјесту, пет секунди иза [[Марк Ирши|Марка Иршија]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/la-fleche-wallonne-2020/elite-men/results/|title=Hirschi conquers Mur de Huy to win La Flèche Wallonne|website=Cyclingnews.com|date=30. 9. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Daniel|last=Benson}}</ref> На [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]у, Алафилип је напао на 500 метара до врха последњег успона, пратили су Квјатковски, Ирши, Роглич и Погачар, који су заједно стигли на циљ, а у спринту, Погачар је завршио на четвртом мјесту; Алафилип је славио побједу, али је утврђено да је Роглич побиједио у фото финишу, док је Алафилип кажњен због опасног спринта и премјештен на последње мјесто у првој групи, због чега је Погачар завршио на трећем мјесту.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/liege-bastogne-liege-2020/elite-men/results/|title=Primoz Roglic wins Liège-Bastogne-Liège|website=Cyclingnews.com|date=4. 10. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> Након Лијеж—Бастоњ—Лијежа, завршио је сезону; првобитно је планирано да вози [[Ронде ван Фландерен]], али су из тима УАЕ изјавили да му је потребан одмор.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-brings-curtain-down-early-on-2020-season/|title=Tadej Pogacar brings curtain down early on 2020 season|website=Cyclingnews.com|date=7. 10. 2020|accessdate=10. 2. 2021|first=|last=}}</ref> У новембру, поклонио је бицикл који је возио на последњој етапи на Тур де Франсу, галерији произвођача бицикала које вози — Колнаго, у којој се налазе и бицикли Едија Меркса и [[Јохан Мусеув|Јохана Мусеува]].<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-donates-tour-de-france-winning-bike-on-visit-to-colnago-hq-gallery/|title=Pogacar donates Tour de France-winning bike on visit to Colnago HQ - Gallery|website=Cyclingnews.com|date=14. 11. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=|last=}}</ref> Заједно са Рогличем, проглашен је за бициклисту године у Словенији,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/allan-peiper-wins-the-crystal-bike-ds-of-the-year-award/|title=Allan Peiper wins the 'Crystal Bike' DS of the year award|website=Cyclingnews.com|date=15. 12. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> док је у избору за најбољег спортисту године у Словенији, завршио на другом мјесту, иза Роглича; Роглич је добио 61 глас, док је Погачар добио 43.<ref>{{cite web|url=https://www.rtvslo.si/sport/preostali-sporti/sportniki-leta-2020-roglic-lampiceva-in-rokometasi/545941|title=Športniki leta 2020 Roglič, Lampičeva in rokometaši|website=rtvslo.si|date=16. 12. 2020|accessdate=11. 2. 2021|first=|last=|language=словеначки}}</ref> У избору за бициклисту године, награду [[Вело д’Ор]], завршио је на другом мјесту, иза Роглича.<ref>{{cite web|url=https://cycling.today/roglic-beats-pogacar-van-aert-to-win-velo-dor/|title=Roglic beats Pogacar, Van Aert to win Vélo d’Or|website=cycling.today|date=|accessdate=11. 2. 2021|first=|last=|language=}}</ref> === 2021 === [[Датотека:Tadej Pogačar (2021 Slovenian ciclocross race).jpg|мини|Погачар је завршио 2021 сезону са победом на Љубљанском циклокросу ]] Пред почетак сезоне 2021. изјавио је да су му циљеви Тур де Франс, Вуелта а Еспања и друмска трка у оквиру Олимпијских игара.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/features/grand-tour-plans-whos-racing-where-in-2021/|title=Grand (Tour) Plans: Who's racing where in 2021|website=Cyclingnews.com|date=26. 1. 2021|accessdate=11. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> У јануару, примио је вакцину против ковида 19, заједно са остатком тима, у Уједињеним Арапским Емиратима, гдје је такође промовисао жуту мајицу са Тур де Франса 2020.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/uae-team-emirates-given-covid-19-vaccine-during-training-camp/|title=UAE Team Emirates given COVID-19 vaccine during training camp|website=Cyclingnews.com|date=8. 1. 2021|accessdate=11. 2. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> У сезони 2020 Погачар је користио бицикло са бандаш кочницама а у сезони 2021 че користити (исти као 2020) ''[[Colnago V3Rs]]'' са комбинацијом бандаш кочница (брдске етапе) и диск кочница. Опције са диск кочницама 2020 није користио због превелике [[Маса|масе]]. За 2021. смањили су масу према минималној 6.8 kg којих дозвољава Светскa бициклистича унија ([[Свјетска бициклистичка унија|UCI]]). <ref>{{Cite journal|date=16. 2. 2021|title=Intervju: Tadej Pogačar|journal=Bicikel|publisher=Aktivni mediji d.o.o.|pages=67}}</ref> Сезону је почео на УАЕ Туру. Прва етапа била је спринтерска, али се због вјетра група раздвојила и доста фаворита је изгубило вријеме.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-1/results/|title=UAE Tour: Mathieu van der Poel wins stage 1|website=cyclingnews.com|date=21. 2. 2021|accessdate=23. 2. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> Хронометар на другој етапи завршио је на четвртом мјесту, 24 секунде иза [[Филипо Гана|Филипа Гане]] и преузео је лидерску мајицу,<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-2/results/|title=UAE Tour: Ganna wins stage 2 as Pogacar takes overall lead|website=cyclingnews.com|date=22. 2. 2021|accessdate=23. 2. 2021|first=|last=}}</ref> након што је [[Метју ван дер Пул]] морао да се повуче са трке због позитивних случајева на ковид 19 у тиму.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/van-der-poel-and-alpecin-fenix-exit-uae-tour-due-to-coronavirus-case/|title=Van der Poel and Alpecin-Fenix exit UAE Tour due to coronavirus case|website=cyclingnews.com|date=22. 2. 2021|accessdate=23. 2. 2021|first=|last=}}</ref> На трећој етапи, Кус је напао на 4.3 km до циља, пратили су Адам Јејтс и Погачар; Јејтс је напао на 3.7 km до циља, након чега је отпао Кус. До краја етапе, Јејтс је нападао више пута, Погачар је пратио и побиједио у спринту, повећавши предност у генералном пласману на 43 секунде испред Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-3/results/|title=UAE Tour: Pogacar takes control on Jebel Hafeet|website=cyclingnews.com|date=23. 2. 2021|accessdate=23. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> На петој етапи, Луценко је био у бијегу до 250 метара до циља, када га је достигао [[Јонас Вингегард|Јонаса Вињегара]], који је напао из главне групе и побиједио; Погачар је у спринту побиједио Јејтса и завршио на другом мјесту, три секунде иза, повећавши предност на 45 секунди испред Јејтса.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-5/results/|title=UAE Tour: Vingegaard wins stage 5|website=cyclingnews.com|date=25. 2. 2021|accessdate=27. 2. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Последње двије етапе биле су спринтерске, није било промјена и Погачар је освојио трку, 45 секунди испред Јејтса. <ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/uae-tour-2021/stage-7/results/|title=Tadej Pogacar wins UAE Tour as Caleb Ewan takes final stage|website=cyclingnews.com|date=27. 2. 2021|accessdate=27. 2. 2021|first=Stephen|last=Puddicombe}}</ref> Почетком марта, продужио је уговор са тимом УАЕ до краја 2026, поставши тако возач са најдужим уговором од професионалних бициклиста.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-extends-uae-team-emirates-contract-through-2026/|title=Tadej Pogacar extends UAE Team Emirates contract through 2026|work=cyclingnews.com|date=3. 3. 2021|accessdate=4. 3. 2021|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> Сезону је наставио на Страде Бјанке трци. На око 25 km до циља, Алафилип је напао, пратили су [[Метју ван дер Пул]], Ван Арт, [[Михал Гогл]], Бернал, [[Том Пидкок]] и Погачар.<ref name="Strade Bianche 2021 - Live coverage">{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2021/elite-men/live-report/|title=Strade<nowiki> Bianche - Live coverage|work=cyclingnews.com|date=6. 3. 2021|accessdate=8. 3. 2021|first=Barry|last=Ryan}}</nowiki></ref> Ван дер Пул је напао на последњем сектору калдрме, на 11 km до циља, пратио је само Алафилип, а затим их је достигао Бернал, док је Погачар радио у групи иза, али нису могли да их достигну.<ref name="Strade Bianche 2021 - Live coverage" /> У последњем километру, Ван дер Пул је напао на успону и остварио соло побједу, пет секунди испред Алафилипа, док је Погачар завршио на седмом мјесту, 54 секунде иза. <ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2021/elite-men/results/|title=Mathieu van der Poel wins Strade Bianche|work=cyclingnews.com|date=6. 3. 2021|accessdate=8. 3. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> У марту, возио је [[Тирено—Адријатико]] по први пут, главни ривали били су му Бернал, Нибали, Кинтана и Ван Арт, који је хтио да се опроба као лидер тима на етапним тркама.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/wout-van-aert-to-test-stage-racing-ability-at-tirreno-adriatico/|title=Wout van Aert to test stage racing ability at Tirreno-Adriatico|work=cyclingnews.com|date=10. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Stephen|last=Farrand}}</ref> Након прве три етапе, на којима су по побједу остварили Ван Арт, Алафилип и Ван дер Пул,<ref>{{cite web|url=https://www.tirrenoadriatico.it/en/news/van-aert-pogacar-two-seas-two-kings/|title=Van Aert, Pogačar: two seas, two kings|work=tirrenoadriatico.it|date=16. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=|last=}}</ref> циљ четврте етапе био је на успону ''Прати ди Тиво''. Погачар је напао на 5.5 km до циља, што нико није могао да прати; побиједио је шест секунди испред [[Сајмон Јејтс|Сајмона Јејтса]], који је у финишу смањио заостатак и преузео је лидерску мајицу, 35 секунди испред Ван Арта.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2021/stage-4/results/|title=Tirreno-Adriatico: Victory and leader's jersey for Pogacar on stage 4|work=cyclingnews.com|date=13. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> На петој етапи, Ван дер Пул је напао на 52 km до циља, стекао је три минута предности, након чега је Погачар напао из главне групе, на 17 km до циља. На последњем успону — ''Кастелфидарду'', који је имао секције од 15% нагиба, смањио је заостатак, али није успио да достигне Ван дер Пула, завршивши на другом мјесту, десет секунди иза, захваљујући чему је повећао предност у генералном пласману на минут и 15 секунди испред Ван Арта.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2021/stage-5/results/|title=Tirreno-Adriatico: Mathieu van der Poel wins stage 5 after 52km solo attack|work=cyclingnews.com|date=14. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Laura|last=Weislo}}</ref> Хронометар на последњој, седмој етапи, завршио је на четвртом мјесту, 12 секунди иза Ван Арта и освојио је трку минут испред Ван Арта, уз освојене брдску и класификацију за најбољег младог возача.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2021/stage-7/results/|title=Tirreno-Adriatico: Wout van Aert beats Filippo Ganna in closing time trial|work=cyclingnews.com|date=16. 3. 2021|accessdate=18. 3. 2021|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> Успешну сезону завршио је крајем децембра са победом на Љубљанском циклокросу. <ref>{{cite news |title=Tadej Pogacar returns to cyclo-cross with a victory in Slovenia |url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-returns-to-cyclo-cross-with-a-victory-in-slovenia/ |access-date=26. 12. 2021 |agency=cyclingnews.com}}</ref> === 2022 === [[Датотека:2022 Tour of Slovenia (Stage 3, Tadej Pogačar celebrating victory on Celje Castle).jpg|мини|Погачар слави победу на 3. етапи на Трки по Словенији који је завршио са 2 км успона на Цељски град]] У интервјуу пред почетак сезоне 2022. циљне трке су [[УАЕ Тур]] (20.-26. фебруар), [[Страде Бјанке]] (5. март), [[Тирено—Адријатико]] (7.-13. март), [[Милано—Санремо]] (19. март), [[Ронде ван Фландерен]] (30. март), [[Флеш Валон]] (20. април), [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]] (24. април), Трка по Словенији (15.-19. јун), [[Тур де Франс]] (1.-27. јул), [[Вуелта а Еспања]] (19.8.-11.9.) и [[Ђиро ди Ломбардија]] (8. октобар). <ref>{{cite web |title=Pogačar na treningu že "full gas" in z veliko željo po dvojčku Tour-Vuelta |url=https://www.rtvslo.si/sport/kolesarstvo/pogacar-na-treningu-ze-full-gas-in-z-veliko-zeljo-po-dvojcku-tour-vuelta/608070 |website=rtv.si |access-date=12. 1. 2022}}</ref> Сезону је почео са победом на етапној трки [[УАЕ Тур]], где је, као домаћин, обранио победу из 2021. Победио је и на другој трки класици - [[Страде Бјанке]], где је извео соло напад 50 километара до циља. <ref>{{cite web |title=Tadej Pogacar wins Strade Bianche with 50km solo attack |url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2022/elite-men/results/ |website=cyclingnews.com |access-date=6. 3. 2022}}</ref> У [[Сијена|Сијену]] је стигао са 37 секунди пред другопласираним [[Алехандро Валверде|Алехандром Валвередем]]. Трећа трка је [[Тирено—Адријатико|Тирено-Адријатико]] где је на трећој етапи показао своју доминацију са наглим бегом од пелотона, којег је могао да следи једино [[Жилијен Алафилип]] али не и други фаворит - Ремко Евенепељ. Ту је добио 3 секунде бонуса и са победом на четвртој етапи преузео је водство. <ref>{{cite web |title=Tirreno-Adriatico: Pogacar powers away to win stage 4 in Bellante |url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2022/stage-4/results/ |website=cyclingnews.com |access-date=10. 3. 2022}}</ref> Два дана касније победио је и шесту етапу (213 км [[Апекио]] - [[Карпења]]) где је извео 16-километарски соло напад на поседње брдо (Монте Карпења надморском висином 1366 метара) и опасан, клизав спуст према Карпењи, у циљ је стигао минут пре другопласираним, док је другопласирани у генералном, Ремко Евенепељ, заостао за 4 минута. <ref name="tri-šest">{{cite web |title=Pogacar takes control of Tirreno-Adriatico on Monte Carpegna |url=https://www.cyclingnews.com/races/tirreno-adriatico-2022/stage-6/results/ |website=ww.cyclingnews.com |access-date=12. 3. 2022}}</ref> То је била Погачару 36. професионална победа. <ref name="tri-šest" /> Час прије Погачарове етапе победе етапу је на трки Париз-Ница добио и његов "ривал" [[Примож Роглич]] па је тако Словенија опет славила дуплу победу у професионалном бициклизму. <ref>{{cite web |title=Paris-Nice: Roglic triumphs atop the Col de Turini |url=https://www.cyclingnews.com/races/paris-nice-2022/stage-7/results/ |website=cyclingnews.com |access-date=12. 3. 2022}}</ref> Дан касније Погачар је суверено освојио трку Тирено-Адријатико, другопласирани Јонас Вињегар (Џамбо-Визма) је заостао за 1:52. Исти дан је генералну поведу однео и Примож Роглич на трки Париз-Ница. То је трећа генерална победа, до тада, у три одржане трке. За класику [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]] бије је један од фаворита, али је због смрти [[ташта|таште]] учешче дан прије трке отказао. <ref>{{cite web |last1=Stuart |first1=Peter |title=Tadej Pogacar pulls out of Liège-Bastogne-Liège |url=https://www.cyclingnews.com/news/tadej-pogacar-pulls-out-of-liege-bastogne-liege/ |website=cyclingnews.com |access-date=23. 4. 2022}}</ref> Као припермну трку пред Тур де Франс поновно је наступио на Трки по Словенији, где је са тимским колегом [[Рафал Мајка|Рафалом Мајком]] показао доминацију. Победио је 2 етапе и генерални пласман и поновио успех из 2021. Двојац Погачар-Мајка (Тим Емирати) биће главни фаворит против двојца Роглич-Вињегар (Тим Џамбо-Визма) на Тур де Франсу. <ref>{{cite web |last1=Kate |first1=Wagner |title=Tour of Slovenia: UAE Team Emirates and Jumbo-Visma remain on a collision course for the Tour de France |url=https://www.velonews.com/events/tour-de-france/tour-of-slovenia-uae-team-emirates-and-jumbo-visma-remain-on-a-collision-course-for-the-tour-de-france/ |website=velonews.com |access-date=20 June 2022}}</ref> ==== Тур де Франс ==== {{Tweet | name = @UAE-TeamEmirates | username = UAE-TeamEmirates | date = July 14, 2022 | text = 🤍💬 @TamauPogi: “Yesterday was not completely negative after all, I’m confident the situations that happened yesterday are unlikely to happen again: I am therefore confident for the future stages.” | ID = 1547655218292068352 | image = Team UAE 2022 from Twitter.jpg }} Погачар је прву етапну победу имао на 6. етапи, која се је завршила са крачим успоном у граду [[Лонгви]] и тиме преузео жуту мајицу од Вот ван Арта (Тим Џамбо-Визма). <ref>{{cite web |title=Tour de France: Pogacar wins stage 6, takes yellow jersey |url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2022/stage-6/results/ |website=cyclingnews.com |access-date=8. 7. 2022}}</ref> У самом финишу који је почео [[Примож Роглич]] показао је своју надмоћ и над осталим конкурентима; у циљ је стигао са неколико дужина бицикла разлике. Слично је добио и наредну, седму, етапу, где је у финишу престигао Јонаса Вињегара (Тим Џамбо-Визма). Жуту мајицу је ''предао'' у 11. етапи, где је на почетку сузбијао нападе [[Примож Роглич|Приможа Роглича]] и Јонаса Вињегара (оба Тим Џамбо-Визма) на успонима Кол Телеграф (1554 м, 17.6 км, 7.0 %) и Кол Галибијер (2530 м, 17.6 км, 6.8 %) али на крају није могао да држи темпо Јонаса Вињегара на (последњи и најтежи) успон на Кол Гранон (2404 м, 11.4 км, 9.1 %), где је изгубио 2 минуте 22 секунди и пристао на тречем месту у генералном пласману. <ref name= "Stage 11">{{cite web |title=Pogačar relinquishes yellow on Col du Granon; Slovenian now 3rd in overall classification |url=http://www.uaeteamemirates.com/pogacar-relinquishes-yellow-col-du-granon/ |website=uaeteamemirates.com |access-date=18. 7. 2022}}</ref><ref>{{cite web |last1=published |first1=Laura Weislo |title=Pogacar says 'It's not over yet' after losing Tour de France lead on Col du Granon |url=https://www.cyclingnews.com/news/pogacar-cracks-on-the-col-du-granon-losing-tour-de-france-lead/ |website=cyclingnews.com |access-date=15. 7. 2022 |language=en |date=13. 7. 2022}}</ref> Разлог за велик заостатак су били лично покривање више напада од тима Џамбо-Визма, велика врућина и недовољан унос енергетских гела на крају етапе. <ref>{{cite web |title="Napadati moram na vsakem klancu, vsak dan, težko bo, a mogoče mi uspe!" |url=https://www.rtvslo.si/sport/kolesarstvo/dirka-po-franciji/napadati-moram-na-vsakem-klancu-vsak-dan-tezko-bo-a-mogoce-mi-uspe/634582 |website=rtvslo.si |access-date=18. 7. 2022}}</ref> <ref name= "Stage 11" /> Очекивани дуел Роглич-Погачар завршио се је у 15. етапи, где је Роглич напустио трку (DNS){{efn|није стартовао}} због болова које је добио код пада у 8. етапи, где је добио [[Ишчашење раменог зглоба|ишчашење раменог зглоба]]. <ref>{{cite web |title=Primož Roglič discolated his shoulder in first of two crashes on Paris-Nice stage eight |url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/primoz-roglic-discolated-his-shoulder-in-first-crash-on-paris-nice-stage-eight-493397 |website=cyclingweekly.com |access-date=18. 7. 2022}}</ref> == Резултати на тркама == === Резултати на гранд тур тркама === {| class="wikitable plainrowheaders" |- ! scope="col" | [[Гранд тур трке]] ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|розе}} [[Ђиро д’Италија]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Тур де Франс]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;" style="background:yellow;"|[[Тур де Франс 2020.|'''1''']] | style="text-align:center;" style="background:yellow;"|[[Тур де Франс 2021.|'''1''']] | style="text-align:center;" style="background:silver;"|2 |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|црвена}} [[Вуелта а Еспања]] | style="text-align:center;background:#C9AE5D;"|'''3''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на главним етапним тркама === {| class="wikitable plainrowheaders" |- ! scope="col" | Етапне трке ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Париз—Ница]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|плава}} [[Тирено—Адријатико]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"style="background:yellow;"|'''1''' | style="text-align:center;"style="background:yellow;"|'''1''' |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|Вуелта а Каталуња}} [[Вуелта а Каталуња]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#4d4d4d;" rowspan=3|NH | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Вуелта ал Паис Баско]] | style="text-align:center;background:#ddf;"|6 | style="text-align:center;background:#C9AE5D;"|'''3''' | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Тур де Романди]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|Дофине}} [[Критеријум ди Дофине]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#ddf;"|4 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- align="center" ! scope="row" | {{Бициклистичке мајице|жута}} [[Тур де Свис]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#4d4d4d;"|NH | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на класицима === {| class="wikitable" |- ! [[Монументални бициклистички класици|Монументални класици]] ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Милано—Санремо]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|12 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|5 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Ронде ван Фландерен]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|4 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Париз—Рубе]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]''' | style="text-align:center;"|18 | style="text-align:center;background:#C9AE5D;"|'''3''' | style="text-align:center;background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Ђиро ди Ломбардија]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center; background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;"|— |- ! Остали класици ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Омлоп хет Ниувсблад]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Курне—Брисел—Курне]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Страде Бјанке]]''' | style="text-align:center;"|30 | style="text-align:center;"|13 | style="text-align:center;background:#ddf;"|7 | style="text-align:center;background:gold;"|1 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Е3 Бинкбанк]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Гент—Вевелгем]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Дварс дор Фландерен]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|10 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Шелдепрајс]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Амстел голд рејс]]''' | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Флеш Валон]]''' | style="text-align:center;"|53 | style="text-align:center;background:#ddf;"|9 | style="text-align:center;"|DNS | style="text-align:center;"|12 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Класик Сан Себастијан]]''' | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Бретање класик]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|DNF | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Гран при сајклисте де Квебек]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Гран при сајклисте де Монтреал]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"| | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|'''[[Милано—Торино]]''' | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#ddf;"|4 | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на Свјетском првенству === {| class="wikitable" |- ! [[Свјетско друмско првенство UCI|Свјетско првенство у друмској вожњи]] ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско друмско првенство UCI — Друмска трка за мушкарце|Друмска трка]] | style="text-align:center;"|18 | style="text-align:center;"|33 | style="text-align:center;"|37 | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско друмско првенство UCI — Вожња на хронометар за мушкарце|Вожња на хронометар]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#ddf;"|10 | style="text-align:center;"|— |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Свјетско друмско првенство UCI — Мјешовити екипни хронометар|мјешовити хронометар за националне тимове]] | style="text-align:center;background:#ddf;"|7 | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на Олимпијским играма === {| class="wikitable |- ! [[Бициклизам на Летњим олимпијским играма|Олимпијске игре]] ! scope="col" | 2021. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|Друмска трка | style="text-align:center;background:#c9ae5d;"|'''3''' |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|Вожња на хронометар | style="text-align:center;"|— |} === Резултати на националном првенству === {| class="wikitable" |- ! Првенство Словеније ! scope="col" | 2017. ! scope="col" | 2018. ! scope="col" | 2019. ! scope="col" | 2020. ! scope="col" | 2021. ! scope="col" | 2022. |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"|[[Првенство Словеније у друмској вожњи|Друмска трка]] | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;"|— | style="text-align:center;background:#ddf;"|7 | style="text-align:center;background:silver;"|'''2''' | style="text-align:center;"|5 |- style="text-align:center;" | style="text-align:left; background:#efefef;"| [[Првенство Словеније у вожњи на хронометар|Вожња на хронометар]] | style="text-align:center;background:#ddf;"|5 | style="text-align:center;background:silver;"|'''2''' | style="text-align:center;background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;background:gold;"|'''1''' | style="text-align:center;background:#c9ae5d;"|'''3''' | style="text-align:center;"|— |} {| class="wikitable" |+ Легенда |- ! scope="row" | — | Није учествовао |- ! scope="row" | DNS | Није стартовао |- ! scope="row" | DNF | Није завршио |- ! scope="row" | DSQ | Дисквалификован |- ! scope="row" | NH | Није одржано |} == Фусноте == {{notelist}} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Tadej Pogačar}} * [https://tadejpogacar.com Званични сајт] * [https://www.procyclingstats.com/rider/194619 Профил] на сајту procyclingstats.com * [http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=115790 Профил] на сајту cyclingarchives.com * [https://www.strava.com/pros/6021015 Профил] на сајту strava.com * [https://www.letour.fr/en/rider/131/uae-team-emirates/tadej-pogacar Профил] на сајту letour.fr {{Победници Тур де Франса|ијек=да}} {{Победници брдске класификације на Тур де Франсу|ијек=да}} {{Победници класификације за најбољег младог возача на Тур де Франсу|ијек=да}} {{Победници класификације за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи|ијек=да}} {{Победници Лијеж—Бастоњ—Лијежа|ијек=да}} {{Победници Ђиро ди Ломбардије|ијек=да}} {{UCI ворлд тур побједници|ијек=да}} {{Вело д’Ор|ијек=да}} {{Словеначки спортисти године}} {{Navboxes colour | title = Постигнућа | bg = gold | state = collapsed | list1 = {{S-start}} {{S-ach|ach}} {{Succession box | ијек = да | before = 2018.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Пољска}} [[Михал Квјатковски]]</span> | title = Побједник [[Волта ао Алгарве]]а |years = 2019. (Прва титула) | after = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Белгија}} [[Ремко Евенепол]]</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2018.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Колумбија}} [[Еган Бернал]]</span> | title = Побједник [[Тур оф Калифорнија|Тур оф Калифорније]] |years = 2019. (Прва титула) | after = 2021.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2018.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Словенија}} [[Јан Тратник]]</span> | title = Првак Словеније у вожњи на хронометар |years = 2019. и 2020. (Прва и друга титула) | after = 2021.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да |before = [[Вуелта а Еспања 2018.|2018]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Шпанија}} [[Енрик Мас]]</span> | title = Побједник [[Класификација за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи|класификације за најбољег младог возача]] на Вуелта а Еспањи |years = [[Вуелта а Еспања 2019.|2019]]. (Прва титула) | after = [[Вуелта а Еспања 2020.|2020]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Шпанија}} [[Енрик Мас]]</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2019.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Шпанија}} [[Јон Изагире]]</span> | title = Побједник [[Вуелта а ла комунидад Валенсијана|Вуелта а ла комунитат Валенсијане]] |years = 2020. (Прва титула) | after = 2021.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Швајцарска}} [[Стефан Кинг]]</span> }} {{Succession box | ијек = да | before =[[Тур де Франс 2019.|2019]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Колумбија}} [[Еган Бернал]]</span> | title = Побједник [[Тур де Франс]]а |years = [[Тур де Франс 2020.|2020]]. и [[Тур де Франс 2021.|2021]]. (Прва и друга титула) | after = [[Тур де Франс 2022.|2022]].<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = [[Тур де Франс 2019.|2019]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Француска}} [[Ромен Барде]]</span> | title = Побједник [[Брдска класификација на Тур де Франсу|брдске класификације]] на Тур де Франсу |years = [[Тур де Франс 2020.|2020]]. и [[Тур де Франс 2021.|2021]]. (Прва и друга титула) | after = [[Тур де Франс 2022.|2022]].<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = [[Тур де Франс 2019.|2019]].<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Колумбија}} [[Еган Бернал]]</span> | title = Побједник [[Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу|класификације за најбољег младог возача]] на Тур де Франсу |years = [[Тур де Франс 2020.|2020]]. и [[Тур де Франс 2021.|2021]]. (Прва и друга титула) | after = [[Тур де Франс 2022.|2022]].<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Уједињено Краљевство}} [[Адам Јејтс]]</span> | title = Побједник [[УАЕ Тур]]а |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Уједињено Краљевство}} [[Сајмон Јејтс]]</span> | title = Побједник [[Тирено—Адријатико|Тирено—Адријатика]] |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Словенија}} [[Примож Роглич]]</span> | title = Побједник [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]а |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Данска}} [[Јакоб Фуглсанг]]</span> | title = Побједник [[Ђиро ди Ломбардија|Ђиро ди Ломбардије]] |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{Succession box | ијек = да | before = 2020.<br /><span style="white-space:nowrap">{{зас|Словенија}} [[Примож Роглич]]</span> | title = Добитник награде [[Вело д’Ор]] |years = 2021. (Прва титула) | after = 2022.<br /><span style="white-space:nowrap">—</span> }} {{S-end}} }} {{Нормативна контрола}}{{Портал бар|Биографија|Бициклизам|Словенија}} {{DEFAULTSORT:Погачар, Тадеј}} [[Категорија:Рођени 1998.]] [[Категорија:Словеначки бициклисти]] [[Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Словеначки олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у бициклизму]] [[Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Словенију]] [[Категорија:Бициклисти на Тур де Франсу]] [[Категорија:Бициклисти на Вуелта а Еспањи]] [[Категорија:Победници Тур де Франса]] [[Категорија:Победници брдске класификације на Тур де Франсу]] [[Категорија:Победници класификације за најбољег младог возача на Тур де Франсу]] [[Категорија:Победници класификације за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи]] rrp9qhxatd09ai5zj7icf8pnph3b80d 2 4181733 25121302 24636158 2022-07-24T16:21:50Z Sadko 25741 Додајем споменице wikitext text/x-wiki <div style="display: flex; flex-wrap: wrap; flex-direction: row; justify-content: space-around; align-content: flex-start;"> <div style="flex-basis: 15em; flex-grow: 4;"> {{Обојена трака/центар| боја_текста = #{{#ifeq:{{FULLPAGENAME}}|Корисник:Acaalexaca}} | текст = <big>Почетна</big> |боја_позадине =#{{#ifeq:{{FULLPAGENAME}}|Корисник:Acaalexaca|#fc3|#f8f9fa}}| веза = Корисник:Acaalexaca}} </div> <div style="flex-basis: 15em; flex-grow: 4;"> {{Обојена трака/центар| боја_текста = #{{#ifeq:{{FULLPAGENAME}}|Разговор са корисником: acaalexaca}} | текст = <big>Разговор</big> |боја_позадине =#{{#ifeq:{{FULLPAGENAME}}|Разговор са корисником: acaalexaca|#fc3|#f8f9fa}}| веза = Разговор са корисником: acaalexaca}} </div> <div style="flex-basis: 15em; flex-grow: 4;"> {{Обојена трака/центар| боја_текста = #{{#ifeq:{{FULLPAGENAME}}|Корисник:Acaalexaca/Захвалнице}} | текст = <big>Споменице</big> |боја_позадине =#{{#ifeq:{{FULLPAGENAME}}|Корисник:Acaalexaca/Захвалнице|#fc3|#f8f9fa}}| веза = Корисник:Acaalexaca/Захвалнице}} </div> <div style="flex-basis: 15em; flex-grow: 4;"> {{Обојена трака/центар| боја_текста = #{{#ifeq:{{FULLPAGENAME}}|Корисник:Acaalexaca/Курикулум}} | текст = <big>Курикулум</big> |боја_позадине =#{{#ifeq:{{FULLPAGENAME}}|Корисник:Acaalexaca/Захвалнице|#fc3|#f8f9fa}}| веза = Корисник:Acaalexaca/Курикулум}} </div> </div> __NOTOC__ {| <h3>Споменице</h3> <table border="1"> <tr><td>{{Људска права-учесник|Mickey Mystique}}</td><td> За ширење свести о људским правима. </td><td>{{СН-споменица||Serbian Nickmen}} </td><td> За одличан почетак и труд. <tr><td>{{СС-радитруд||The Explaner}} </td><td> За свеопшти рад и допринос. </td><td>{{СС-радитруд||MareBG}} </td><td> За досадашњи рад. <tr><td>{{АППЧ учесник|SimplyFreddie}}</td><td> За учесника „Акције писања потребних чланака”. </td><td>{{Споменица Википројекат Београд учесник акције|МареБГ}} </td><td> ''Споменица за учеснике Акције писања чланака о Београду''. <tr><td>{{С-Сунце Вергине||Soundwaweserb}}</td><td> За допринос у патролирању и одржавању пројекта. </td><td>{{АССР-учесник|Acamicamacaraca}} </td><td> За учесника „Акције сређивања семинарских радова”. <tr><td>{{АССР-победник|Acamicamacaraca}}</td><td> За победника „Акције сређивања семинарских радова”. </td><td>{{СС-радитруд||Acamicamacaraca}} </td><td> За целокупан допринос пројекту и подстрек за (у)будуће. <tr><td>{{Најбољи новајлија|Acamicamacaraca|1. квартал 2020}}</td><td> Најбољи новајлија, 1. квартал 2020. </td><td>{{Споменица/Биографије познатих жена}} </td><td> За учешће на такмичењу Биографије познатих жена. <tr><td>{{дискорд сервер (споменица)}} </td><td>За активност на Дискорд серверу Википедије на српском језику. </td><td>{{Споменица АФСП учесници||Soundwaweserb}} </td><td> За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Светском првенству. <tr><td>{{Дан Дунава-споменица}} </td><td> За учешће у акцији Дан Дунава. </td><td>{{ОЧЈ||Садко}} </td><td> За досадашње и будуће подухвате!. <tr><td>{{АППЧ2-учесник|SimplyFreddie}} </td><td> Учеснику Акције писања потребних чланака 2. </td><td>{{Споменица Википројекат Београд учесник друге акције|MareBG}} </td><td> Учеснику „Друге акције писања о Београду”. <tr><td>{{СС-помоћник||Nikolina Šepić}}</td><td> За помоћ и сарадњу у оквиру такмичења. </td><td>{{ТПЧ-учесник|Nikolina Šepić}} </td><td> Учесницима тимског писања чланака. <tr><td>{{ТПЧ-победник|Nikolina Šepić}}</td><td> Победницима тимског писања чланака. </td><td>{{АССР-учесник|Neboysha87}}</td><td> Учесницима акције сређивања семинарских радова 2. <tr><td>{{Акција нобеловци|SimplyFreddie}}</td><td> Учесницима писања чланака о нобеловцима. </td><td>{{Споменица/Међународни дан студената}}</td><td> Учесницима маратона поводом међународног дана студената. <tr><td>{{СС-комичар||Zslavo}} </td><td> За добро распложење и помоћ другима. </td><td>{{Споменица/Традиција и обичаји}}</td><td> За учешће на такмичењу Традиција и обичаји <tr><td>{{Вазд.мед.||Intermedichbo}} </td><td> За помоћ око сређивања чланака из медицине </td><td>{{СС-општа||Lotom}} </td><td> За све до сада урађено на пројекту <tr><td>{{Акција Париз-учесник||MareBG}} </td><td> За учествовање у акцији писања чланака о Паризу! <td>{{СС-радитруд||Djordjes}} </td><td> За организацију акције писања чланака о Паризу и писање разних нових чланака <tr><td>{{Споменица/Јужна Америка}} </td><td> За учешће на такмичењу Јужна Америка </td><td>{{АЦА-мачја}}</td><td> За нове идеје, уложен труд, добру комуникацију, сарадњу и помоћ <tr><td>{{Споменица/Уређивачки маратон о животној средини 2021}} </td><td> За учешће на уређивачком маратону о животној средини </td><td>{{Споменица Википројекат Биографија учесник акције}} </td><td> За учествовање у акцији писања биографија <tr><td>{{Споменица/Уређивачки маратон поводом Међународног дана музеја 2021.}} </td><td> За учешће на уређивачком маратону поводом Међународног дана музеја. </td><td>{{Споменица/Акција о медицини}}</td><td> За учешће у акцији писања чланака о медицини. <tr><td>{{Споменица АФЕП учесници|Soundwaweserb}}</td><td> За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Европском првенству. </td><td>{{Споменица/Међународни дан особа са инвалидитетом 2021.|Бојан Цветановић}}</td><td> За учешће у уређивачком маратону поводом Међународног дана особа са инвалидитетом 2021. године. <tr><td>{{Споменица/Такмичење „Књиге”}}</td><td> За учешће на такмичењу на тему књига, у улози жирија. </td><td>{{Споменица/Ријетке болести}}</td><td> За учешће на такмичењу Ријетке болести <tr><td>{{Образовање у Србији}}</td><td>За учешће на уређивачком маратону - Образовање у Србији </td><td>{{Споменица/Међународни дан жена 2022}}</td><td> За учешће у уређивачком маратону поводом обележавања Међународног дана жена. <tr><td>{{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}}</td><td> За учешће у акцији писања чланака на тему Украјине и Русије. </td><td>{{Споменица/Уређивачки маратон у сарадњи са САНУ|Горана Гомирац}}</td><td> За учешће на уређивачком маратоном у сарадњи са Српском академијом наука и уметности <tr><td>{{Споменица/Акција „интернет култура”}}</td><td> За учешће у уређивачком маратону на тему интернета и интернет културе. </td><td>{{Споменица/Светски дан Рома 2022|Бојан Цветановић}}</td><td>За учешће на уређивачком маратону поводом Светског дана Рома 2022. <tr><td>{{Споменица/ЦЕЕ пролеће 2022}}</td><td>За учешће у оцењивању чланака за "ЦЕЕ Пролеће 2022". </td><td>{{Споменица/Светски дан избеглица 2022|Невена Рудинац}}</td><td>За учешће на уређивачком маратону поводом Светског дана избеглица 2022. <tr><td>{{Акција Дизниленд — учесник|Sadko|Sadko}}</td><td> За учешће на Акцији писања о Дизниленду. </td><td>{{Акција-Париз 2 - учесник|Sadko|Sadko}}</td><td> За учешће на Акцији писања о Паризу 2. |} <h3>Захвалнице</h3> <table border="1"> <tr><td> {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Administrator Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Администраторска споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | За марљив рад на Википедији! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 05:53, 2. фебруар 2022. (CET) |} <tr><td> {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Barnstar of Diligence Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за марљивост''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | фантастичан ментор [[Корисник:PyroArcherMaper|PyroArcherMaper]] ([[Разговор са корисником:PyroArcherMaper|разговор]]) 20:03, 27. фебруар 2022. (CET) |} 2lszljhhn6vx42mqrwfdwrvdiqnq7fx 0 4182718 25121768 24787156 2022-07-25T01:11:26Z NadyBarbieGirl 188744 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музичар | име = Анђелина | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = Анђела Вујовић | друга_имена = Angellina | надимци = | боја_позадине = соло | датум_рођења = {{Датум рођења|1997|||год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Република Србија (1990—2006)|Република Србија]], [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = | супружници = | партнери = | деца = | родитељи = | породица = | активни_период = 2018—данас | образовање = [[индустријски дизајн]] | занимање = [[Кантаутор|Певачица]] | богатство = | жанр = [[ритам и блуз]], [[Поп музика|Поп]] | жанрови = | инструменти = [[Глас|Вокал]] | издавачке_куће = [[G Production]] | награде = | везани_чланци = {{hlist|[[Ognjen (reper)|Огњен]]|[[Огњен Амиџић|Ami G]]|[[Sha]]}} | веб-сајт = <!-- {{official URL|адреса веб-сајта}} --> | потпис = }} '''Анђела Вујовић''', познатија као '''Анђелина''' ('''Angellina'''; [[Београд]], [[1997]]), српска је [[поп музика|поп]] певачица. == Биографија == Рођена је [[1997]]. у [[Београд]]у, где и данас живи и ради. Музиком се бави од малена, а све је почело у нижој музичкој школи и на часовима певања код [[Мадам Пијано]] (Љиљана Ранчић). Прве наступе имала је у клубовима у Београду и околини, али већу популарност донело јој је учешће у забавној емисији ''[[Амиџи шоу|Ami G Show]]''. Постала је препознатљива по интерпретацијама популарних песама, а у децембру 2018. објавила је свој први сингл под називом ''Потез лош''. Од тада до априла 2020. године снимила је синглове ''Буди у близини'', ''Ко си ти у ствари'', ''Пиле моје'', ''Сијам'', ''Црне ноћи'', ''Чекам те ја'', ''Неко као ти'' и дуете са Теодором Таром Стојановић и [[Ognjen (reper)|Огњеном Јовановим]].<ref>{{cite web |title=Anđela Vujović Angellina Biografija |url=https://www.biografija.org/muzika/andjela-vujovic-angellina/ |website=Biografija.org |accessdate=8. 10. 2020 |language=sr-RS |date=30. 5. 2020}}</ref> Била је у вези са сином [[Цеца Ражнатовић|Цеце Ражнатовић]], [[Вељко Ражнатовић|Вељком Ражнатовић]].<ref>{{Cite web|url=https://www.svetplus.com/vesti/42574/veljko-raznatovic-potvrdio-vezu-sa-mladom-pevacicom-(foto)|title=Veljko Ražnatović potvrdio vezu sa mladom pevačicom! (Foto) - ShowBiz - Region - Vesti - Svet Plus|website=www.svetplus.com|access-date=2022-02-13}}</ref> == Дискографија<ref>{{Cite web|url=https://www.discogs.com/artist/7209553-Angellina|title=Angellina|website=Discogs|language=en|access-date=2022-02-13}}</ref> == {{col-begin}} {{col-break}} === Синглови === * ''Потез лош'' (2018) * ''Буди у близини'' (2019) * ''Ко си ти у ствари'' (2019) * ''Пиле моје'' (2019) * ''Гад'' (ft. Тара, 2019) * ''Сијам'' (2019) * ''Хемија'' (ft. [[Огњен (репер)|Огњен]], 2019) * ''Хемија'' (ft. [[Огњен Амиџић|Ami G]], [[Sha]], 2019) * ''Црне ноћи'' (2020) * ''Неко као ти'' (2020) * ''Чекам те ја'' (2020) * ''Тебе само хоћу'' (2020) * ''Ти си ми у мислима'' (2020) * ''Лепа сам'' (ft. Electra, 2020) * ''Бескрај'' (2020) * ''Бирам те'' (2020) * ''Дах по дах'' (2021){{col-break}} === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !!Режисер |- | ''Потез лош'' || 2018 || Ведрана Вукојевић |- | ''Буди у близину'' || 2019 || Анђелина, Уна Живановић |- |'' Ко си ти у ствари'' || 2019 || Игор Лазић |- | ''Пиле моје ''|| 2019 || Ведад Јашаревић |- |'' Гад'' || 2019 || Ведад Јашаревић |- | ''Сијам'' || 2019 || Анђелина, Tropical life is fun- Семир Хабибовић |- | ''Црне ноћи ''|| 2020 || Анђелина, Tropical life is fun |- | ''Чекам те ја'' || 2020 || Tropical life is fun |- | ''Тебе само хоћу'' || 2020 || Ведад Јашаревић |- |'' Ти си ми у мислима'' || 2020 || Лука Јовановић |- | ''Бескрај'' || 2020 || [[Ljubba|Љуба]] |- | ''Бирам те'' || 2020 || Љуба |- | ''Дах по дах'' || 2021 || Уна Живановић,Анђелина, Tropical life is fun |- | ''Калифорнија'' || 2021 || Rebi |- | ''Поломи ме'' || 2021 || Tropical life is fun |- | ''Очи ко ти'' || 2021 || |- | ''Deja Vu'' || 2021 ||Љуба |- | ''Око моје'' || 2022||Лука Јаковљевић,Петар Кастратовић |} {{col-end}} == Фестивали == '''Беосонг:''' * ''Магија'' (као чланица групе Sky’s), пето место, 2013 '''[[Песма за Евровизију '22]], Србија:''' * ''Оригами'', четврто место, 2022 '''[[Београдско пролеће]]:''' * ''Меланхолија'', 2022 '''Скале, Херцег Нови:''' * ''Сањања'', 2022 == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Instagram|angellinaofficial}} {{DEFAULTSORT:Вујовић, Анђела}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Музичари из Београда]] [[Категорија:Српске поп певачице]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] [[Категорија:Учесници српских избора песама за Евровизију]] ah9ybmf0xdhm3l3uavklimekrp8k8m1 0 4185196 25122027 24039951 2022-07-25T09:56:19Z Karelj 67587 /* Додатна литература */ comons wikitext text/x-wiki У [[Физика|физици]] (посебно у [[Статистичка механика|статистичкој механици]]), '''Максвел-Болцманова расподела''' је посебна [[Расподела вероватноће|дистрибуција вероватноће]] названа по [[Џејмс Клерк Максвел|Џејмсу Клерку Максвелу]] и [[Лудвиг Болцман|Лудвигу Болцману]]. Прво је дефинисана и коришћена за описивање [[Magnituda brzine kretanja|брзина]] честица у [[Идеални гас|идеалним гасовима]], где се честице слободно крећу унутар непокретног контејнера без међусобне интеракције, изузев врло кратких [[Судари|судара]] у којима међусобно или са својим окружењем размењују енергију и моментум. Термин „честица“ у овом контексту односи се само на гасовите честице ( [[Атом|атоме]] или [[Молекул|молекуле]] ), а претпоставља се да је систем честица достигао [[Равнотежно стање (термодинамика)|термодинамичку равнотежу]] . <ref name="StatisticalPhysics">''Statistical Physics'' (2nd Edition), F. Mandl, Manchester Physics, John Wiley & Sons, 2008, {{ISBN|9780471915331}}</ref> Енергије таквих честица прате оно што је познато као Маквел-Болцманова статистика, а статистичка расподела брзина изведена је изједначавањем енергија честица са [[Кинетичка енергија|кинетичком енергијом]] . Математички, Маквел-Болцманова расподела је хи дистрибуција са три [[Степени слободе|степена слободе]] (компоненте вектора [[Брзина|брзине]] у [[Еуклидов простор|Еуклидовом простору]] ), са параметром скале који мери брзине у јединицама пропорционалним квадратном корену од <math>T/m</math> (однос температуре и масе честица). <ref>University Physics – With Modern Physics (12th Edition), H.D. Young, R.A. Freedman (Original edition), Addison-Wesley (Pearson International), 1st Edition: 1949, 12th Edition: 2008, {{ISBN|978-0-321-50130-1}}</ref> Маквел-Болцанова расподела резултат је [[Кинетичка теорија гасова|кинетичке теорије гасова]], која пружа поједностављено објашњење многих основних гасних својстава, укључујући [[притисак]] и [[Дифузија|дифузију]] . <ref>Encyclopaedia of Physics (2nd Edition), R.G. Lerner, G.L. Trigg, VHC publishers, 1991, {{ISBN|3-527-26954-1}} (Verlagsgesellschaft), {{ISBN|0-89573-752-3}} (VHC Inc.)</ref> Маквел-Болцманова расподела се у основи примењује на брзине честица у три димензије, али се испоставило да зависи само од брзине ( износа брзине) честица. Расподела вероватноће брзине честице указује на то које су брзине вероватније: честица ће имати брзину случајно одабрану из расподеле и већа је вероватноћа да ће бити унутар једног опсега брзина од другог. Кинетичка теорија гасова односи се на класични [[Идеални гас|идеалан гас]], који је идеализација стварних гасова. У стварним гасовима постоје различити ефекти (нпр. [[Ван дер Валсова веза|Ван дер]] Валсове [[Ван дер Валсова веза|интеракције]], вртложни ток, [[Specijalna teorija relativnosti|релативистичка]] ограничења брзине и интеракције квантне размене ) који могу учинити њихову расподелу брзине другачијом од Максвел-Болцманновог модела. Међутим, разређени гасови на уобичајеним температурама понашају се готово као идеалан гас и Максвелова расподела брзине је одлична апроксимација за такве гасове. Идеалне [[Плазма (физика)|плазме]], које су јонизовани гасови са довољно малом густином, често имају и расподелу честица која је делимично или у потпуности максвеловска. <ref>N.A. Krall and A.W. Trivelpiece, Principles of Plasma Physics, San Francisco Press, Inc., 1986, among many other texts on basic plasma physics</ref> Дистрибуцију је први извео Максвел 1860. године на хеуристичким основама. <ref name="Maxwell">See: </ref> Болцман је касније, 1870-их, спровео значајна истраживања физичког порекла ове дистрибуције. Дистрибуција се може извести на основу тога што максимализује ентропију система. Списак извода су: # Максимална расподела вероватноће ентропије у фазном простору, са ограничењем [[Закон очувања енергије|очувања просечне енергије]]<math>\langle H \rangle = E</math> ; # [[Канонски ансамбл]] . == Функција дистрибуције == Под претпоставком да систем од интереса садржи велики број честица, удео честица унутар бесконачно малог елемента тродимензионалног простора брзине,<math>d^3v</math>, центриран на вектор брзине величине<math>v</math>, је<math>f(v) d^3v</math>, у којима : <math> f(v) ~\mathrm{d}^3v = \left(\frac{m}{2 \pi kT}\right)^{3/2}\, e^{- \frac{mv^2}{2kT}} ~\mathrm{d}^3v, </math> где је <math>m</math> маса честица и <math>kT</math> је производ [[Болцманова константа|Болцманове константне]] и термодинамичке температуре . [[Датотека:MaxwellBoltzmann-en.svg|десно|мини|340x340пискел|Функције густине вероватноће брзине брзине неколико [[Племенити гас|племенитих гасова]] на температури од 298,15&nbsp;К (25° Ц). ''И'' оса је С / М, тако да површина под било којим секције криве (која представља вероватноћу брзине бића у том опсегу) је без димензија.]] Елемент простора брзине можемо записати као d<math>^3v</math> = d<math>v_x</math> d<math>v_y</math> d<math>v_z</math>, за брзине у стандардном картезијанском координатном систему или као d<math>^3v</math> =<math>v^2</math> д<math>v</math> d<math>\Omega</math> у стандардном сферном координатном систему, где d<math>\Omega</math> је елемент пуног угла. У овом случају, <math>f(v)</math> је дата као функција расподеле вероватноће, правилно нормализована тако да<math>\int f(v)</math> d<math>^3v</math> преко свих брзина једнака је један. У физици плазме, расподела вероватноће се често помножи са густином честица, тако да је интеграл резултујуће функције расподеле једнак густини. Максвелова функција расподеле за честице које се крећу само у једном смеру, ако је овај правац <math>x</math>, је : <math> f(v_x) ~\mathrm{d}v_x = \left(\frac{m}{2 \pi kT}\right)^{1/2}\, e^{- \frac{mv_x^2}{2kT}} ~\mathrm{d}v_x, </math> који се могу добити интегрисањем тродимензионалне форме дане изнад <math>v_y</math> и<math>v_z</math> . Препознавши симетрију <math>f(v)</math>, може се интегрисати преко пуног угла и написати расподела вероватноће брзина као функција : <math> f(v) ~\mathrm{d}v= \left(\frac{m}{2 \pi kT}\right)^{3/2}\, 4\pi v^2 e^{- \frac{mv^2}{2kT}} ~\mathrm{d}v, </math> Ова [[Funkcija gustine verovatnoće|функција густине вероватноће]] даје вероватноћу, по јединици брзине, налажења честице брзином близу <math>v</math> . Ова једначина је једноставно Максвел-Болцманова расподела (дата у инфо кутији) са параметром расподеле<math>a=\sqrt{kT/m}</math> . Максвел-Болцманова расподела еквивалентна је хи дистрибуцији са три степена слободе и параметром скале <math>a=\sqrt{kT/m}</math> . Најједноставнија [[Obična diferencijalna jednačina|обична диференцијална једначина коју]] задовољава расподела је: : <math>k T v f'(v)+f(v) (m v^2-2 kT)=0,</math> : <math>f(1)=\sqrt{\frac{2}{\pi }} e^{-\frac{m}{2 k T}} \left(\frac{m}{k T}\right)^{3/2}</math> или представљено без јединице: : <math>a^2 x f'(x)+\left(x^2-2 a^2\right) f(x)=0, </math> : <math>f(1)=\frac{\sqrt{\frac{2}{\pi }} e^{-\frac{1}{2 a^2}}}{a^3}.</math> Дарвин-Фовлер-овом методом средњих вредности добија се Максвел-Болцманова расподела као тачан резултат. == Однос према 2D Максвел-Болцмановој расподели == [[Датотека:Simulation_of_gas_for_relaxation_demonstration.gif|мини|471x471пискел|Симулација 2D гаса који се релаксира према Максвел-Болцмановој расподели брзине]] За честице ограничене да се крећу у равни, расподела брзине је дата са <math>P(s < |\vec{v}| < s + ds) = \frac{ms}{kT}\exp\bigg(-\frac{ms^2}{2kT}\bigg) ds </math> Ова расподела се користи за опис система у равнотежи. Међутим, већина система не започиње у равнотежном стању. Еволуцијом система ка његовом равнотежном стању управља [[Болцманов интеграл|Болцманова једначина]] . Једначина предвиђа да ће за интеракције кратког домета равнотежна расподела брзине следити Максвел-Болцманнову расподелу. Десно је симулација [[Молекулска динамика|молекуларне динамике]] (МД) у којој је 900 честица тврде сфере ограничено да се креће у правоугаонику. Они комуницирају помоћу савршено еластичних судара . Систем се покреће из равнотеже, али расподела брзине (у плавој боји) брзо конвергира у 2D Маквелл-Болтзманн расподелу (у наранџастој боји). == Типичне брзине == [[Датотека:Stellar_MB.png|алт=Solar Atmosphere Maxwell–Boltzmann Distribution.|мини|400x400пискел|Максвел-Болцманова расподела која одговара соларној атмосфери. Масе честица су једна [[Јединица атомске масе|протонска маса]] ,<math> m = 1 \text{ amu} = 1.67 \times 10^{-24} \text{ g } </math>, а температура је ефективна температура [[Фотосфера|сунчеве фотосфере]] ,<math>T = 5800 \text{ K }</math> .<math>\tilde{V}, \bar{V}, \text{ and } V_{\text{rms}}</math> означавају највероватније, средње и средње средње квадратне брзине. Њихове вредности су<math>\tilde{V} \approx 9.79 \text{ km/s, }</math><math> \bar{V} \approx 11.05 \text{ km/s, } </math> и<math> V_{\text{rms}} \approx 12.00 \text{ km/s }</math> .]] Средња брзина <math> \langle v \rangle</math>, највероватнија брзина ( [[Modus (statistika)|режим]] ) {{Mvar|v<sub>p</sub>}} и средња квадратна брзина<math>\sqrt{\langle v^2 \rangle}</math> могу се добити из својстава Максвелове расподеле. Ово добро функционише за готово [[Идеални гас|идеалне]], [[Племенити гас|монатомске]] гасове попут [[Хелијум|хелијума]], али и за [[Молекул|молекуларне гасове]] попут двоатомског [[Кисеоник|кисеоника]] . То је зато што, упркос већем [[Toplotni kapacitet|топлотном капацитету]] (већој унутрашњој енергији при истој температури) због већег броја степени слободе, њихова [[Транслација (геометрија)|транслациона]] [[кинетичка енергија]] (а самим тим и брзина) остаје непромењена. <ref> {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=HLxV-IKYO5IC&pg=PA352|title=College Physics, Volume 1|last=Raymond A. Serway|last2=Jerry S. Faughn|last3=Chris Vuille|publisher=|year=2011|isbn=9780840068484|edition=9th|page=352}}</ref><!--{{Bulleted list|The most probable speed, {{mvar|v<sub>p</sub>}}, is the speed most likely to be possessed by any molecule (of the same mass {{mvar|m}}) in the system and corresponds to the maximum value or [[mode (statistics)|mode]] of {{mvar|f(v)}}. To find it, we calculate the [[derivative]] {{mvar|df/dv}}, set it to zero and solve for {{mvar|v}}: :<math>\frac{df(v)}{dv} = -8\pi \left(\frac{m}{2 \pi kT}\right)^{3/2}\ v\ e^{-\frac{mv^2}{2kT}} \left(\frac{mv^2}{2kT}-1\right) = 0</math> with the solution: :<math>\frac{mv_p^2}{2kT} = 1 </math> :<math>v_p = \sqrt { \frac{2kT}{m} } = \sqrt { \frac{2RT}{M} }</math> {{mvar|R}} is the [[gas constant]] and {{mvar|M}} is molar mass of the substance, and thus may be calculated as a product of particle mass, {{math|''m''}}, and [[Avogadro constant]], {{math|''N''<sub>''a''</sub>}}: :<math>M = m N_a</math> For diatomic nitrogen (N<sub>2</sub>, the primary component of [[air]])<ref>The calculation is unaffected by the Nitrogen being diatomic. Despite the larger [[heat capacity]] (larger internal energy at the same temperature) of diatomic gases relative to monatomic gases, due to their larger number of [[Equipartition theorem|degrees of freedom]], <math>{{3RT}\over{M_m}}</math> is still the mean [[Translation (physics)|translational]] [[kinetic energy]]. Nitrogen being diatomic only affects the value of the molar mass {{mvar|M}} {{=}} {{val|28|u=g/mol}}. See e.g. K. Prakashan, ''Engineering Physics'' (2001), [https://books.google.com/books?id=6C0R1qpAk7EC&pg=SA2-PA278 2.278].</ref> at [[room temperature]] ({{val|300|u=K}}), this gives :<math>v_p \approx \sqrt{\frac{2\cdot{}8.31\ \text{J}\cdot{}\text{mol}^{-1}\text{K}^{-1}\ 300\ \text{K}}{0.028\ \text{kg}\cdot{}\text{mol}^{-1}}} \approx 422\ \text{m/s}.</math>|The mean speed is the [[expected value]] of the speed distribution, setting <math>b=\frac{1}{2a^2}=\frac{m}{2kT}</math>: :<math> \langle v \rangle = \int_0^{\infty} v \, f(v) \, dv</math> ::<math> = 4 \pi \left (\frac{b}{ \pi } \right )^\frac{3}{2} \int_{0}^{\infty} v^3\ e^{-bv^{2}}dv\,\!</math> ::<math> = 4 \pi \left (\frac{b}{ \pi } \right )^\frac{3}{2} \frac{1}{2b^2} = \sqrt{\frac{4}{\pi b}} \,\!</math> ::<math>= \sqrt { \frac{8kT}{\pi m}}= \sqrt { \frac{8RT}{\pi M}} = \frac{2}{\sqrt{\pi}} v_p </math>|The mean square speed <math>\langle v^2 \rangle</math> is the second-order [[Moment (mathematics)|raw moment]] of the speed distribution. The "root mean square speed" <math> v_\mathrm{rms}</math> is the square root of the mean square speed, corresponding to the speed of a particle with median [[kinetic energy]], setting <math>b=\frac{1}{2a^2}=\frac{m}{2kT}</math>: :<math> v_\mathrm{rms} = \sqrt{\langle v^2 \rangle} = \left(\int_0^{\infty} v^2 \, f(v) \, dv \right)^{1/2}</math> <!-- The \,\! is to keep the formula rendered as PNG instead of HTML. Please don't remove it.--> ::<math> = \left( 4 \pi \left (\frac{b}{ \pi } \right )^\frac{3}{2} \int_{0}^{\infty} v^4\ e^{-bv^2}dv\right)^{1/2}\,\!</math> ::<math> = \left(4 \pi \left (\frac{b}{\pi}\right )^\frac{3}{2} \frac{3}{8} \sqrt{\frac{\pi}{b^5}} \right)^{1/2} = \left( \frac{3}{2b} \right)^{1/2}\,\!</math> :<math>= \sqrt { \frac{3kT}{m}}= \sqrt { \frac{3RT}{M} } = \sqrt{ \frac{3}{2} } v_p </math>}}-->Укратко, типичне брзине су повезане на следећи начин: : <math>v_p \approx 88.6\%\ \langle v \rangle < \langle v \rangle < 108.5\%\ \langle v \rangle \approx v_\mathrm{rms}. </math> Средња квадратна брзина директно је повезана са [[Брзина звука|брзином звука]] {{Mvar|c}} у гасу, за : <math>c = \sqrt{\frac{\gamma}{3}}\ v_\mathrm{rms} = \sqrt{\frac{f+2}{3f}}\ v_\mathrm{rms} = \sqrt{\frac{f+2}{2f}}\ v_p ,</math> где<math>\gamma = 1 + \frac{2}{f}</math> је адијабатски индекс, {{Mvar|f}} је број [[Степени слободе|степена слободе]] појединачног молекула гаса. За горњи пример, двоатомни азот (приближни [[Zemljina atmosfera|ваздух]] ) на {{Val|300}} ,<math>f = 5</math> <ref>Nitrogen at room temperature is considered a "rigid" diatomic gas, with two rotational degrees of freedom additional to the three translational ones, and the vibrational degree of freedom not accessible.</ref> и : <math>c = \sqrt{\frac{7}{15}}v_\mathrm{rms} \approx 68\%\ v_\mathrm{rms} \approx 84\%\ v_p \approx 353\ \mathrm{m/s}, </math> права вредност ваздуха се може апроксимализовати коришћењем просечне моларне тежине [[Atmosferska hemija|ваздуха]] ( {{Val|29}} ), дајући {{Val|347}} на {{Val|300}} (корекције за променљиву [[Влажност|влажност ваздуха]] су реда од 0,1% до 0,6%). Просечна релативна брзина : <math> v_{\rm rel} \equiv \langle |\vec{v}_1-\vec{v}_2| \rangle = \int\!d^3v_1d^3v_2|\vec{v}_1-\vec{v}_2|f(\vec{v}_1)f(\vec{v}_2) = \frac{4}{\sqrt{\pi}}\sqrt{\frac{kT}{m}} = \sqrt{2}\langle v \rangle </math> где је тродимензионална расподела брзине : <math> f(\vec{v}) \equiv \frac{1}{(2\pi kT/m)^{3/2}}e^{-\frac12 m\vec{v}^2/kT}. </math> Интеграл се лако може извршити променом на координате<math> \vec{u} = \vec{v}_1-\vec{v}_2 </math> и<math> \vec{U} = \frac{\vec{v}_1+\vec{v}_2}{2}.</math> == Извођење и сродне дистрибуције == === Максвел – Болтзманн статистика === Првобитно извођење из 1860. године [[Џејмс Клерк Максвел|Џејмса Клерка Максвела]] био је аргумент заснован на молекуларним сударима [[Кинетичка теорија гасова|кинетичке теорије гасова]] као и одређеним симетријама у функцији расподеле брзине; Максвел је такође дао рани аргумент да ови молекуларни судари имају тенденцију ка равнотежи. <ref name="Maxwell">See: </ref> <ref>{{Cite journal|last=Gyenis|first=Balazs|year=2017|title=Maxwell and the normal distribution: A colored story of probability, independence, and tendency towards equilibrium|journal=Studies in History and Philosophy of Modern Physics|volume=57|pages=53–65|arxiv=1702.01411|bibcode=2017SHPMP..57...53G|doi=10.1016/j.shpsb.2017.01.001}}</ref> После Максвела, [[Лудвиг Болцман]] је 1872. године <ref>Boltzmann, L., "Weitere studien über das Wärmegleichgewicht unter Gasmolekülen." ''Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften in Wien, mathematisch-naturwissenschaftliche Classe'', '''66''', 1872, pp. 275–370.</ref> такође извео расподелу на механичким основама и тврдио да би гасови временом требало да теже ка тој расподели, услед судара (види Х-теорему ). Касније (1877) <ref>Boltzmann, L., "Über die Beziehung zwischen dem zweiten Hauptsatz der mechanischen Wärmetheorie und der Wahrscheinlichkeitsrechnung respektive den Sätzen über das Wärmegleichgewicht." ''Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften in Wien, Mathematisch-Naturwissenschaftliche Classe''. Abt. II, '''76''', 1877, pp. 373–435. Reprinted in ''Wissenschaftliche Abhandlungen'', Vol. II, pp. 164–223, Leipzig: Barth, 1909. '''Translation available at''': http://crystal.med.upenn.edu/sharp-lab-pdfs/2015SharpMatschinsky_Boltz1877_Entropy17.pdf {{Wayback|url=http://crystal.med.upenn.edu/sharp-lab-pdfs/2015SharpMatschinsky_Boltz1877_Entropy17.pdf |date=20210305005604 }}</ref> је поново извео расподелу у оквиру [[Статистичка механика|статистичке термодинамике]] . Изводи у овом одељку су у складу са Болцмановим извођењем из 1877. године, почев од резултата познатог као Максвел -Болцманн статистика (из статистичке термодинамике). Максвел -Болцманова статистика даје просечан број честица пронађених у датом једночестичном микростању . Под одређеним претпоставкама, логаритам фракције честица у датом микростању сразмеран је односу енергије тог стања и температуре система: : <math>-\log \left(\frac{N_i}{N}\right) \propto \frac{E_i}{T}.</math> Претпоставке ове једначине су да честице не интерагују међусобно и да су класичне; то значи да се стање сваке честице може сматрати независно од стања осталих честица. Поред тога, претпоставља се да су честице у топлотној равнотежи. <ref name="StatisticalPhysics">''Statistical Physics'' (2nd Edition), F. Mandl, Manchester Physics, John Wiley & Sons, 2008, {{ISBN|9780471915331}}</ref> <ref>McGraw Hill Encyclopaedia of Physics (2nd Edition), C.B. Parker, 1994, {{ISBN|0-07-051400-3}}</ref> Ова веза се може написати као једначина увођењем нормализујућег фактора:{{NumBlk|:|<math> \frac{N_i} N = \frac{\exp(-E_i/kT) } { \sum_j \exp(-E_j/kT) }</math>|{{EquationRef|1}}}}где: * {{Mvar|N<sub>i</sub>}} је очекивани број честица у једночестичном микростању {{Mvar|i}} , * {{Mvar|N}} је укупан број честица у систему, * {{Mvar|E<sub>i</sub>}} је енергија микростања {{Mvar|i}} , * збир над индексом {{Mvar|j}} узима у обзир сва микростања, * {{Mvar|T}} је равнотежна температура система, * {{Mvar|k}} је [[Болцманова константа]] . Деноминатор у једначини ( 1 ) је једноставно нормализујући фактор тако да односи<math>N_i:N</math> доприносе јединству- другим речима, то је нека врста партицијске функције (за једнопартицијски систем, а не уобичајена партицијска функција читавог система). Будући да су брзина и велоцитет повезани са енергијом, једначина ( 1 ) се може користити за добијање односа између температуре и брзине честица гаса. Све што је потребно је открити густину микростања у енергији, која се одређује поделом простора импулса на регионе једнаке величине. === Расподела вектора импулса === За потенцијалну енергију се узима нула, тако да је сва енергија у облику кинетичке енергије. Однос између [[Кинетичка енергија|кинетичке енергије и импулса]] за масивне [[Specijalna teorija relativnosti|нерелативистичке]] честице је{{NumBlk|:|<math>E=\frac{p^2}{2m}</math>|{{EquationRef|2}}}}где је ''п'' <sup>2</sup> квадрат импулсног вектора '''p'''&nbsp;=&nbsp;[ ''п'' <sub>''к''</sub> ,&nbsp;''п'' <sub>''и''</sub> ,&nbsp;''п'' <sub>''з''</sub> ]. Стога једначину ( 1 ) можемо преписати као:{{NumBlk|:|<math> \frac{N_i}{N} = \frac{1}{Z} \exp \left[ -\frac{p_{i, x}^2 + p_{i, y}^2 + p_{i, z}^2}{2mkT} \right]</math>|{{EquationRef|3}}}}где је ''З'' партицијска функција, која одговара деноминатору у једначини ( 1 ). Овде је ''m'' молекулска маса гаса, ''Т'' термодинамичка температура и ''k'' [[Болцманова константа]] . Ова дистрибуција<math>N_i:N</math> је пропорционалан [[Funkcija gustine verovatnoće|функцији густине вероватноће]] ''f'' <sub>'''п'''</sub> за проналажење молекула са овим вредностима компоненти импулса, па:{{NumBlk|:|<math> f_\mathbf{p} (p_x, p_y, p_z) \propto \exp \left[ -\frac{p_x^2 + p_y^2 + p_z^2}{2mkT} \right]</math>|{{EquationRef|4}}}}Нормализујућа константа може се одредити препознавањем да вероватноћа молекула има ''одређени'' замах мора бити 1. Интегрисањем експоненцијала у ( 4 ) по свим p<sub>''k''</sub>,p <sub>''y''</sub> и ''pz'' добија се фактор од : <math>\iiint_{-\infty}^{+\infty} \exp \left[ -\frac{p_x^2 + p_y^2 + p_z^2}{2mkT}\right] dp_x\ dp_y\ dp_z = {(\sqrt{\pi} \sqrt{2mkT})^3}</math> Тако да је нормализована функција расподеле:{{Equation box 1|cellpadding|border}}Сматра се да је расподела производ три независне [[Нормална расподела|нормално дистрибуиране]] променљиве<math>p_x</math> ,<math>p_y</math>, и<math>p_z</math>, са одступањем<math>mkT</math> . Поред тога, може се видети да ће величина моментума бити распоређена као Максвел-Болцманнова расподела, са<math>a=\sqrt{mkT}</math> . Максвел-Болцманнова расподела за импулс (или једнако за брзине) може се темељније добити помоћу Х-теореме у равнотежи у оквиру [[Кинетичка теорија гасова|кинетичке теорије гасних]] оквира. === Расподела енергије === Расподела енергије је импозантна{{NumBlk|:|<math> f_E(E) dE = f_p(\textbf p) d^3 \textbf p, </math>|{{EquationRef|7}}}}где<math>d^3 \textbf p</math> је бесконачно мали запремински простор импулса фазног простора који одговара енергетском интервалу<math>dE</math> . Користећи сферну симетрију односа дисперзије енергије и импулса<math>E=| \textbf p|^2/2m</math>, ово се може изразити у<math>dE</math> на следећи начин :{{NumBlk|:|<math> d^3 \textbf p = 4 \pi | \textbf p |^2 d |\textbf p| = 4 \pi m \sqrt{2mE} dE. </math>|{{EquationRef|8}}}}Користећи тада ( 8 ) у ( 7 ) и изражавајући све у смислу енергије<math>E</math>, добијамо : <math> f_E(E) dE = \frac{1}{(2\pi m k T)^{3/2}} e^{-E/kT} 4 \pi m \sqrt{2mE} dE = 2 \sqrt{\frac{E}{\pi}} \left( \frac{1}{kT} \right)^{3/2} \exp\left(\frac{-E}{kT} \right) dE </math> {{Equation box 1|cellpadding|border}}Будући да је енергија пропорционална збиру квадрата три нормално распоређене компоненте импулса, ова расподела енергије може се записати еквивалентно гама расподели, користећи параметар облика,<math>{k}_{shape} = 3/2</math> и параметар скале,<math>{\theta}_{scale} = kT</math> . Користећи теорему о равнотежи, с обзиром да је енергија равномерно распоређена између сва три степена слободе у равнотежи, такође можемо поделити<math>f_E(E) dE</math> у скуп [[Hi-kvadratna raspodela|хи-квадрат дистрибуција]], где енергија по степену слободе,<math>\epsilon</math>, дистрибуира се као хи-квадрат дистрибуција са једним степеном слободе, <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=QF6iMewh4KMC|title=Statistical thermodynamics: fundamentals and applications|last=Laurendeau|first=Normand M.|publisher=Cambridge University Press|year=2005|isbn=0-521-84635-8|page=434}}, [https://books.google.com/books?id=QF6iMewh4KMC&pg=PA434 Appendix N, page 434] </ref> : <math> f_\epsilon(\epsilon)\,d\epsilon= \sqrt{\frac{1 }{\pi \epsilon kT}}~\exp\left[\frac{-\epsilon}{kT}\right]\,d\epsilon </math> У равнотежи, ова расподела ће важити за било који број степени слободе. На пример, ако су честице ригидни масени диполи фиксног диполног момента, имаће три транслациона степена слободе и два додатна ротациона степена слободе. Енергија у сваком степену слободе биће описана према горњој хи-квадрат расподели са једним степеном слободе, а укупна енергија биће распоређена према хи-квадрат дистрибуцији са пет степена слободе. То има импликације у теорији [[Специфична топлота|специфичне топлоте]] гаса. Максвел-Болцманн-ова расподела се такође може добити узимајући у обзир да је гас врста квантног гаса за који се може извршити апроксимација ''&#x3B5; >> к Т.'' === Расподела за вектор брзине === Схватајући да је густина вероватноће брзине ''f'' <sub>'''v'''</sub> пропорционална функцији густине вероватноће импулса за : <math> f_\mathbf{v} d^3v = f_\mathbf{p} \left(\frac{dp}{dv}\right)^3 d^3v </math> и користећи '''p''' = m '''v''' добијамо{{Equation box 1|cellpadding|border|indent=:|equation=<math> f_\mathbf{v} (v_x, v_y, v_z) = \left(\frac{m}{2 \pi kT} \right)^{3/2} \exp \left[- \frac{m(v_x^2 + v_y^2 + v_z^2)}{2kT} \right] </math>|border colour=#50C878|background colour=#ECFCF4}}што је Максвел-Болцманова асподела брзине. Вероватноћа проналаска честице брзином у бесконачно малом елементу [ ''dv'' <sub>''k''</sub> ,&nbsp;''dv'' <sub>''y''</sub> ,dv <sub>''z''</sub> ] о брзини '''v'''&nbsp;=&nbsp;[ v<sub>''k''</sub> ,v <sub>''y''</sub> ,&nbsp;''v'' ''z''] је : <math> f_\mathbf{v} \left(v_x, v_y, v_z\right)\, dv_x\, dv_y\, dv_z. </math> Као и моментум, и за ову расподелу се види да је производ три независне [[Нормална расподела|нормално дистрибуиране]] променљиве<math>v_x</math> ,<math>v_y</math>, и<math>v_z</math>, али са одступањем<math>\frac{kT}{m}</math> . Такође се може видети да је Максвел-Болцманова расподела брзине за векторску брзину [v <sub>''k''</sub> ,&nbsp;''v'' <sub>''y''</sub> ,&nbsp;<sub>''vz''</sub> ] је умножак расподеле за сваки од три правца: : <math> f_\mathbf{v} \left(v_x, v_y, v_z\right) = f_v (v_x)f_v (v_y)f_v (v_z) </math> где је расподела за један правац : <math> f_v (v_i) = \sqrt{\frac{m}{2 \pi kT}} \exp \left[ \frac{-mv_i^2}{2kT} \right]. </math> Свака компонента вектора брзине има [[Нормална расподела|нормалну расподелу]] са средњом вредношћу<math>\mu_{v_x} = \mu_{v_y} = \mu_{v_z} = 0</math> и стандардна девијација<math>\sigma_{v_x} = \sigma_{v_y} = \sigma_{v_z} = \sqrt{\frac{kT}{m}}</math>, тако да вектор има тродимензионалну нормалну расподелу, одређену врсту [[Multivarijantna normalna raspodela|мултиваријантне нормалне расподеле]], са средњом вредности<math> \mu_{\mathbf{v}} = {\mathbf{0}} </math> и коваријанција<math>\Sigma_{\mathbf{v}} = \left(\frac{kT}{m}\right)I</math>, где<math>I</math> је<math>3\times3</math> идентитет матрица. === Расподела брзине === '''Максвел-Болцманова''' расподела брзине следи непосредно из расподеле вектора брзине, горе. Имајте на уму да је брзина : <math>v = \sqrt{v_x^2 + v_y^2 + v_z^2}</math> а елемент запремине у [[Сферни координатни систем|сферним координатама]] : <math> dv_x\, dv_y\, dv_z = v^2 \sin \theta\, dv\, d\theta\, d\phi = v^2 dv\, d\Omega</math> где<math>\phi</math> и<math>\theta</math> су [[Сферни координатни систем|сферни координатни]] углови вектора брзине. [[Сферни координатни систем|Интеграција]] функције густине вероватноће брзине преко пуних углова<math>d\Omega</math> даје додатни фактор од<math>4\pi</math> . Расподела брзине са заменом брзине за збир квадрата векторских компонената:{{Equation box 1|indent=:|equation=<math> f (v) = \left(\frac{2}{\pi} \right)^{1/2} \left(\frac{m}{ kT} \right)^{3/2} v^2 \exp \left[- \frac{mv^2}{2kT} \right]. </math>}} == У ''n'' -димензионалном простору == У ''n-'' димензионалном простору '''Максвел-Болцманова''' расподела постаје: <math> f(v) ~\mathrm{d}^nv = \left(\frac{m}{2 \pi kT}\right)^{n/2}\, e^{- \frac{m|v|^2}{2kT}} ~\mathrm{d}^nv </math> Дистрибуција брзине постаје: <math> f(v) ~\mathrm{d}v = \text{const.} \times e^{- \frac{mv^2}{2kT}} \times v^{n-1} ~\mathrm{d}v </math> Следећи интегрални резултат је користан: <math>\begin{align} \int_{0}^{+\infty} v^a e^{-\frac{mv^2}{2kT}} dv &= \left[\frac{2kT}{m}\right]^{(a+1)/2} \int_{0}^{+\infty} e^{-x}x^{\frac{a}{2}}dx^{\frac{1}{2}}\\ &= \left[\frac{2kT}{m}\right]^{(a+1)/2} \int_{0}^{+\infty} e^{-x}x^{\frac{a}{2}}\frac{x^{-\frac{1}{2}}}{2}dx\\ &= \left[\frac{2kT}{m}\right]^{(a+1)/2} \frac{\Gamma (\frac{a+1}{2})}{2} \end{align}</math> где<math> \Gamma(z)</math> је [[Гама-функција|функција Гама]] . Овај резултат се може користити за израчунавање тренутака функције расподеле брзине: <math> \begin{align} \langle v \rangle &= \frac{\int_{0}^{+\infty} v \cdot v^{n-1} e^{-\frac{mv^2}{2kT}} dv} {\int_{0}^{+\infty} v^{n-1} e^{-\frac{mv^2}{2kT}} dv} \\ &= \left[\frac{2kT}{m}\right]^{1/2} \frac{\Gamma (\frac{n+1}{2})}{\Gamma (\frac{n}{2})} \end{align}</math> која је сама средња брзина<math>v_{\text{avg}} = \langle v \rangle = \left[\frac{2kT}{m}\right]^{1/2} \frac{\Gamma (\frac{n+1}{2})}{\Gamma (\frac{n}{2})}</math> . <math> \begin{align} \langle v^2 \rangle &= \frac{\int_{0}^{+\infty} v^2 \cdot v^{n-1} e^{-\frac{mv^2}{2kT}} dv} {\int_{0}^{+\infty} v^{n-1} e^{-\frac{mv^2}{2kT}} dv} \\ &= \left[\frac{2kT}{m}\right] \frac{\Gamma (\frac{n+2}{2})}{\Gamma (\frac{n}{2})} \\ &= \left[\frac{2kT}{m}\right] \frac{n}{2} = \frac{nkT}{m} \end{align}</math> Извод функције расподеле брзине: <math>\frac{df(v)}{dv} = \text{const.} \times \ e^{-\frac{mv^2}{2kT}} \left(-\frac{mv}{kT} v^{n-1}+(n-1)v^{n-2}\right) = 0 </math> == Такође видети == * Квантна Болцманова једначина * Маквелл – Болтзманн статистика * Маквелл-Јуттнерова расподела * Болцманова расподела * Болцманов фактор * Раилеигх дистрибуција * [[Кинетичка теорија гасова]] == Референце == {{Извори}} == Додатна литература == * Физика за научнике и инжењере - са савременом физиком (6. издање), ПА Типлер, Г. Мосца, Фрееман, 2008,{{ISBN|0-7167-8964-7}} * Термодинамика, од концепата до примене (друго издање), А. Схавит, Ц. Гутфингер, ЦРЦ Пресс (Таилор и Францис Гроуп, САД), 2009,{{ISBN|978-1-4200-7368-3}} * Хемијска термодинамика, ДЈГ Ивес, Универзитетска хемија, Мацдоналд Тецхницал анд Сциентифиц, 1971,{{ISBN|0-356-03736-3}} * Елементи статистичке термодинамике (друго издање), ЛК Насх, Принциплес оф Цхемистри, Аддисон-Веслеи, 1974,{{ISBN|0-201-05229-6}} * Вард, ЦА и Фанг, Г 1999, „Израз за предвиђање флукса испаравања течности: Приступ статистичкој брзини теорије“, Пхисицал Ревиев Е, вол. 59, бр. 1, стр.&nbsp;429–40. * Рахими, П & Вард, ЦА 2005, „Кинетика испаравања: приступ теорији статистичке брзине“, Међународни часопис за термодинамику, вол. 8, бр. 9, стр.&nbsp;1–14. * {{Commonscat|Maxwell–Boltzmann distributions}} == Спољашње везе == * [http://demonstrations.wolfram.com/TheMaxwellSpeedDistribution/ "Расподела брзине Маквелл"] из пројекта Волфрам Демонстратионс на Матхворлд-у [[Категорија:Нормална расподела]] [[Категорија:Гасови]] [[Категорија:Континуиране расподеле]] [[Категорија:Странице које користе застарелу синтаксу за слике]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] otc4feavus48vhgxd56slzw40avziyy 0 4192769 25121957 23467260 2022-07-25T08:47:04Z 188.2.64.161 wikitext text/x-wiki '''Алекса Матић''' је име и презиме следећих људи: * {{ill|en|Алекса Матић (фудбалер, 1996)|Aleksa Matić|Алекса Матић}} (1996), српски фудбалер који тренутно наступа за [[ФК Лозница|Лозницу]] * [[Алекса Матић (фудбалер, 2002)|Алекса Матић]] (2002), српски фудбалер који тренутно наступа за Dinamo Minsk {{вишезначна одредница}} 417rfnx29nhubh1zeutz2s7mjc8kqg3 25122068 25121957 2022-07-25T10:29:47Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki '''Алекса Матић''' је име и презиме следећих људи: * {{ill|en|Алекса Матић (фудбалер, 1996)|Aleksa Matić|Алекса Матић}} (1996), српски фудбалер * [[Алекса Матић (фудбалер, 2002)|Алекса Матић]] (2002), српски фудбалер {{вишезначна одредница}} 2578p7k43kb59iok0p7yfhwgzck3ebb 2 4197385 25121641 25119827 2022-07-24T23:01:42Z Gudi129 276317 wikitext text/x-wiki [[Датотека:New-Bouncywikilogo.gif|лево]] <div title="Ово је мој надимак" style="font-size: 20pt; text-align:center; color: blue; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em black;">'''Gudi129'''</div> Добродошли на Гудијеву званичну страницу! == О мени == Моје име је Драган Бранковић.Рођен сам 1971.године у [[Београд|Београду]] и живим у [[Београд|Београду]]<center> {| class="wikitable" |{{Корисник Вики/Датум}} |{{Корисник Вики/Корисник}} |{{Корисник Вики/Вики старост корисника|day=9|month=12|year=2020}} |{{Firefox}} |- |{{Корисник Вики/Улепшавање}} |{{Корисник Вики/Хигијена}} |{{Корисник Вики/Лаптоп}} |{{Корисник Вики/Београд}} |- |{{Корисник Вики/Џимејл}} |{{Корисник Вики/Гугл}} |{{Корисник sr}} |{{Корисник Вики/Србин}} |- |{{Корисник Вики/Антифашиста}} |{{Корисник Вики/Антипушач}} |{{Корисник Вики/Плаво}} |{{Корисник Вики/Српски православац}} |- |{{Корисник Вики/Вода}} |{{Корисник Вики/Земља}} |{{Корисник Вики/Деснорук}} |{{Корисник Вики/Хороскоп Ован}} |- |{{Корисник Вики/Тито}} |{{Трамп}} |{{Путин}} |{{Корисник Вики/старост|day=5|month=4|year=1971}} |} </center> == Странице које сам ја направио == {| class="wikitable" |+ !# ! colspan="2" |Назив странице !Направљења |- |1 | |[[Нацрт:Саша Пауновић|Саша Пауновић]] |1. јул 2019. |- |2 | |[[Џеј Инсли]] |19. јул 2019. |- |3 | |[[Ерик Трамп]] |3. август 2019. |- |4 | |[[Бето О’Рорк]] |6. август 2019 |- |5 | |[[Карло Ацељо Чампи]] |9. август 2019 |- |6 | |[[Рон Реган]] |14. август 2019. |- |7 | |[[Саша Пауновић]] |26. јануар 2020. |- |8 | |[[Списак председника Немачке]] |1. фебруар 2020. |- |9 | |[[Светолик Драгачевац]] |2. фебруар 2020. |- |10 | |[[Списак председника општине Будве|Списак градоначелника Будве]] |23. фебруар 2020. |- |11 | |[[Ентони Годфри]] |25. април 2020. |- |12 | |[[Председнички избори у САД 1980.]] |4. децембар 2020. |- |13 | |[[Председнички избори у САД 1968.]] |8. децембар 2020. |- |14 | |[[Валуиђи]] |27. децембар 2020. |- |15 | |[[Донки Конг (лик)]] |28. децембар 2020. |- |16 | |[[Super Mario Bros. 2]] |28. децембар 2020. |- |17 | |[[Померанац]] |29. децембар 2020. |- |18 | |[[Списак председника Русије]] |5. јануар 2021. |- |19 | |[[Баба (планина у Србији)]] |6. јануар 2021. |- |20 | |[[Карађорђево брдо]] |6. јануар 2021. |- |21 | |[[Београдски зоолошки врт#Директори Београдског зоолошког врта|Директори Београдског зоолошког врта]] |10. јануар 2021. |- |22 | |[[Нацрт:Општи избори у Србији 2022.|Општи избори у Србији 2022.]] |20. јануар 2021. |- |23 | |[[Друга инаугурација председника Барака Обаме]] |21. јануар 2021. |- |24 | |[[Инаугурација председника Џоа Бајдена]] |21. јануар 2021. |- |25 | |[[Прва инаугурација председника Роналда Регана]] |21. јануар 2021. |- |26 | |[[Друга инаугурација председника Роналда Регана]] |21. јануар 2021. |- |27 | |[[Инаугурација председника Џералда Форда]] |21. јануар 2021. |- |28 | |[[Друга инаугурација председника Ричарда Никсона]] |22. јануар 2021. |- |29 | |[[Прва инаугурација председника Ричарда Никсона]] |22. јануар 2021. |- |30 | |[[Инаугурација председника Џорџа Х. В. Буша]] |22. јануар 2021. |- |31 | |[[Прва инаугурација председника Била Клинтона]] |22. јануар 2021. |- |32 | |[[Друга инаугурација председника Била Клинтона]] |22. јануар 2021. |- |33 | |[[Друга инаугурација председника Линдона Џонсона]] |23. јануар 2021. |- |34 | |[[Прва инаугурација председника Линдона Џонсона]] |24. јануар 2021. |- |35 | |[[Марио Драги]] |5. фебруар 2021. |- |36 |[[Датотека:Cscr-featured.svg|безоквира|18x18пискел]] |[[Избори за председника Србије 2022.]] |16.март 2021. |- |37 | |[[Председник Скупштине Црне Горе]] |16.април 2021. |- |38 | |[[Ваидотас Валиукевичиус]] |27.мај 2021. |- |39 | |[[Дамиано Давид]] |1.јун 2021. |- |40 | |[[Милашин Раковић]] |17.јул 2021. |- |41 | |[[Марко Павловић (глумац)]] |24.јул 2021. |- |42 | |[[Донки Конг (Видео игра)]] |13.октобар 2021. |- |43 | |[[Тоуд (лик)]] |13.октобар 2021. |- |44 | |[[Купа Трупа]] |13.октобар 2021. |- |45 | |[[Бу (лик)]] |14.октобар 2021. |- |46 | |[[Баузер Џуниор]] |14.октобар 2021. |- |47 | |[[Куплингчићи]] |14.октобар 2021. |- |48 | |[[Mario Bros.]] |14.октобар 2021. |- |49 | |[[Инаугурација председника Џона Кенедија]] |6.новембар 2021. |- |50 | |[[Вилијам Ф. Бакли мл.]] |22.јануар 2022. |} а {| class="wikitable" !Ранг !Назив странице !Бр.прегледа |- |1 |[[Светолик Драгачевац]] |7.387 |- |2 |[[Ерик Трамп]] |8.496 |- |3 |[[Саша Пауновић]] |5.156 |- |4 |[[Списак председника Немачке]] |1.127 |- |5 |[[Списак председника општине Будве|Списак градоначелника Будве]] |919 |- |6 |[[Рон Реган]] |702 |- |7 |[[Карло Ацељо Чампи]] |646 |- |8 |[[Бето О’Рорк]] |477 |- |9 |[[Џеј Инсли]] |265 |- | - |[[Нацрт:Саша Пауновић|Саша Пауновић]] |''избрисана'' |- |11 |[[Ентони Годфри]] | |- |12 |[[Председнички избори у САД 1980.]] | |- |13 |[[Председнички избори у САД 1968.]] | |- |14 |[[Валуиђи]] | |- |15 |[[Донки Конг (лик)]] | |- |16 |[[Super Mario Bros. 2]] | |- |17 |[[Померанац]] | |- |18 |[[Списак председника Русије]] | |- |19 |[[Баба (планина у Србији)]] | |- |20 |[[Карађорђево брдо]] | |- |21 |[[Београдски зоолошки врт#Директори Београдског зоолошког врта|Директори Београдског зоолошког врта]] | |- |22 |[[Нацрт:Општи избори у Србији 2022.|Општи избори у Србији 2022.]] | |- |23 |[[Друга инаугурација председника Барака Обаме]] | |- |24 |[[Инаугурација председника Џоа Бајдена]] | |- |25 |[[Прва инаугурација председника Роналда Регана]] | |- |26 |[[Друга инаугурација председника Роналда Регана]] | |- |27 |[[Инаугурација председника Џералда Форда]] | |- |28 |[[Друга инаугурација председника Ричарда Никсона]] | |- |29 |[[Прва инаугурација председника Ричарда Никсона]] | |- |30 |[[Инаугурација председника Џорџа Х. В. Буша]] | |- |31 |[[Прва инаугурација председника Била Клинтона]] | |- |32 |[[Друга инаугурација председника Била Клинтона]] | |- |33 |[[Друга инаугурација председника Линдона Џонсона]] | |- |34 |[[Прва инаугурација председника Линдона Џонсона]] | |- |35 |[[Марио Драги]] | |- |36 |[[Избори за председника Србије 2022.]] | |- |37 |[[Председник Скупштине Црне Горе]] | |- |38 |[[Ваидотас Валиукевичиус]] | |- |39 |[[Дамиано Давид]] | |- |40 |[[Милашин Раковић]] | |- |41 |[[Марко Павловић (глумац)]] | |- |42 |[[Донки Конг (Видео игра)]] | |- |43 |[[Тоуд (лик)]] | |- |44 |[[Купа Трупа]] | |- |45 |[[Бу (лик)]] | |- |46 |[[Баузер Џуниор]] | |- |47 |[[Куплингчићи]] | |- |48 |[[Mario Bros.]] | |- |49 |[[Инаугурација председника Џона Кенедија]] | |- |50 |[[Вилијам Ф. Бакли мл.]] | |} * == Слике које сам ја допринео == <gallery> Датотека:Донки Конг.jpg|[[:Датотека:Донки Конг.jpg|Датотека:Донки Конг.jpg]] Датотека:Предраг Томковић.jpg|[[:Датотека:Предраг Томковић.jpg|Датотека:Предраг Томковић.jpg]] Датотека:Manastir Sveti Roman 23-5-2021.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman 23-5-2021.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman 23-5-2021.jpg]] Датотека:Grob Nikole Rajevskog.jpg|[[:Датотека:Grob Nikole Rajevskog.jpg|Датотека:Grob Nikole Rajevskog.jpg]] Датотека:Manastir Sveti Roman prodavnica.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman prodavnica.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman - prodavnica]] Датотека:Manastir Sveti Roman 2.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman 2.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman 2.jpg]] Датотека:Manastir Sveti Roman kapija.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman kapija.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman kapija.jpg]] Датотека:Ikona u Manastiru Svetog Romana.jpg|[[:Датотека:Ikona u Manastiru Svetog Romana.jpg|Датотека:Ikona u Manastiru Svetog Romana.jpg]] Датотека:Валуиђи Марио.jpg|[[:Датотека:Валуиђи Марио.jpg|Датотека:Валуиђи Марио.jpg]] Датотека:TwoBoosSMB3.jpg|[[:Датотека:TwoBoosSMB3.jpg|Датотека:TwoBoosSMB3.jpg]] </gallery> == Споменице и захвалнице == {{СП1000|907}} {| |+ !{{СС-радитруд|За неуморан труд - само тако настави!|OlgaArandjelovic1948}} !{{СС-радитруд|За неуморан труд - само тако настави!|Krofna19132}} !{{СС-радитруд|За досадашњи рад и предстојеће чланке.|Sadko}} |} <div style="position:fixed; left:0; bottom:0;">[[Датотека:New-Bouncywikilogo.gif|центар|160x160пискел]]</div><div style="position:fixed; right:0; bottom:0;"></div> 9iwnne7zze2wviukvswjk2hc9vafcyn 25121656 25121641 2022-07-24T23:15:13Z Gudi129 276317 /* Странице које сам ја направио */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:New-Bouncywikilogo.gif|лево]] <div title="Ово је мој надимак" style="font-size: 20pt; text-align:center; color: blue; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em black;">'''Gudi129'''</div> Добродошли на Гудијеву званичну страницу! == О мени == Моје име је Драган Бранковић.Рођен сам 1971.године у [[Београд|Београду]] и живим у [[Београд|Београду]]<center> {| class="wikitable" |{{Корисник Вики/Датум}} |{{Корисник Вики/Корисник}} |{{Корисник Вики/Вики старост корисника|day=9|month=12|year=2020}} |{{Firefox}} |- |{{Корисник Вики/Улепшавање}} |{{Корисник Вики/Хигијена}} |{{Корисник Вики/Лаптоп}} |{{Корисник Вики/Београд}} |- |{{Корисник Вики/Џимејл}} |{{Корисник Вики/Гугл}} |{{Корисник sr}} |{{Корисник Вики/Србин}} |- |{{Корисник Вики/Антифашиста}} |{{Корисник Вики/Антипушач}} |{{Корисник Вики/Плаво}} |{{Корисник Вики/Српски православац}} |- |{{Корисник Вики/Вода}} |{{Корисник Вики/Земља}} |{{Корисник Вики/Деснорук}} |{{Корисник Вики/Хороскоп Ован}} |- |{{Корисник Вики/Тито}} |{{Трамп}} |{{Путин}} |{{Корисник Вики/старост|day=5|month=4|year=1971}} |} </center> == Странице које сам ја направио == {| class="wikitable" |+ !# ! colspan="2" |Назив странице !Направљења |- |1 | |[[Нацрт:Саша Пауновић|Саша Пауновић]] |1. јул 2019. |- |2 | |[[Џеј Инсли]] |19. јул 2019. |- |3 | |[[Ерик Трамп]] |3. август 2019. |- |4 | |[[Бето О’Рорк]] |6. август 2019 |- |5 | |[[Карло Ацељо Чампи]] |9. август 2019 |- |6 | |[[Рон Реган]] |14. август 2019. |- |7 | |[[Саша Пауновић]] |26. јануар 2020. |- |8 | |[[Списак председника Немачке]] |1. фебруар 2020. |- |9 | |[[Светолик Драгачевац]] |2. фебруар 2020. |- |10 | |[[Списак председника општине Будве|Списак градоначелника Будве]] |23. фебруар 2020. |- |11 | |[[Ентони Годфри]] |25. април 2020. |- |12 | |[[Председнички избори у САД 1980.]] |4. децембар 2020. |- |13 | |[[Председнички избори у САД 1968.]] |8. децембар 2020. |- |14 | |[[Валуиђи]] |27. децембар 2020. |- |15 | |[[Донки Конг (лик)]] |28. децембар 2020. |- |16 | |[[Super Mario Bros. 2]] |28. децембар 2020. |- |17 | |[[Померанац]] |29. децембар 2020. |- |18 | |[[Списак председника Русије]] |5. јануар 2021. |- |19 | |[[Баба (планина у Србији)]] |6. јануар 2021. |- |20 | |[[Карађорђево брдо]] |6. јануар 2021. |- |21 | |[[Београдски зоолошки врт#Директори Београдског зоолошког врта|Директори Београдског зоолошког врта]] |10. јануар 2021. |- |22 | |[[Нацрт:Општи избори у Србији 2022.|Општи избори у Србији 2022.]] |20. јануар 2021. |- |23 | |[[Друга инаугурација председника Барака Обаме]] |21. јануар 2021. |- |24 | |[[Инаугурација председника Џоа Бајдена]] |21. јануар 2021. |- |25 | |[[Прва инаугурација председника Роналда Регана]] |21. јануар 2021. |- |26 | |[[Друга инаугурација председника Роналда Регана]] |21. јануар 2021. |- |27 | |[[Инаугурација председника Џералда Форда]] |21. јануар 2021. |- |28 | |[[Друга инаугурација председника Ричарда Никсона]] |22. јануар 2021. |- |29 | |[[Прва инаугурација председника Ричарда Никсона]] |22. јануар 2021. |- |30 | |[[Инаугурација председника Џорџа Х. В. Буша]] |22. јануар 2021. |- |31 | |[[Прва инаугурација председника Била Клинтона]] |22. јануар 2021. |- |32 | |[[Друга инаугурација председника Била Клинтона]] |22. јануар 2021. |- |33 | |[[Друга инаугурација председника Линдона Џонсона]] |23. јануар 2021. |- |34 | |[[Прва инаугурација председника Линдона Џонсона]] |24. јануар 2021. |- |35 | |[[Марио Драги]] |5. фебруар 2021. |- |36 |[[Датотека:Cscr-featured.svg|безоквира|18x18пискел]] |[[Избори за председника Србије 2022.]] |16.март 2021. |- |37 | |[[Председник Скупштине Црне Горе]] |16.април 2021. |- |38 | |[[Ваидотас Валиукевичиус]] |27.мај 2021. |- |39 | |[[Дамиано Давид]] |1.јун 2021. |- |40 | |[[Милашин Раковић]] |17.јул 2021. |- |41 | |[[Марко Павловић (глумац)]] |24.јул 2021. |- |42 | |[[Донки Конг (Видео игра)]] |13.октобар 2021. |- |43 | |[[Тоуд (лик)]] |13.октобар 2021. |- |44 | |[[Купа Трупа]] |13.октобар 2021. |- |45 | |[[Бу (лик)]] |14.октобар 2021. |- |46 | |[[Баузер Џуниор]] |14.октобар 2021. |- |47 | |[[Куплингчићи]] |14.октобар 2021. |- |48 | |[[Mario Bros.]] |14.октобар 2021. |- |49 | |[[Инаугурација председника Џона Кенедија]] |6.новембар 2021. |- |50 | |[[Вилијам Ф. Бакли мл.]] |22.јануар 2022. |} а {| class="wikitable" !Ранг !Назив странице !Бр.прегледа |- |1 |[[Померанац]] |16.624 |- |2 |[[Ерик Трамп]] |8.496 |- |3 |[[Светолик Драгачевац]] |7.387 |- |4 |[[Списак председника Русије]] |7.199 |- |5 |[[Саша Пауновић]] |5.156 |- |6 |[[Ентони Годфри]] |3.411 |- |7 |[[Председнички избори у САД 1980.]] |1.300 |- |8 |[[Списак председника Немачке]] |1.127 |- |9 |[[Председнички избори у САД 1968.]] |927 |- |10 |[[Списак председника општине Будве|Списак градоначелника Будве]] |919 |- |11 |[[Рон Реган]] |702 |- |12 |[[Карло Ацељо Чампи]] |646 |- |13 |[[Super Mario Bros. 2]] |594 |- |14 |[[Бето О’Рорк]] |477 |- |15 |[[Валуиђи]] |395 |- |16 |[[Донки Конг (лик)]] |380 |- |17 |[[Џеј Инсли]] |265 |- | - |[[Нацрт:Саша Пауновић|Саша Пауновић]] |''избрисана'' |- |19 |[[Баба (планина у Србији)]] |1.766 |- |20 |[[Карађорђево брдо]] | |- |21 |[[Београдски зоолошки врт#Директори Београдског зоолошког врта|Директори Београдског зоолошког врта]] |''нема података'' |- |22 |[[Нацрт:Општи избори у Србији 2022.|Општи избори у Србији 2022.]] |''избрисана'' |- |23 |[[Друга инаугурација председника Барака Обаме]] | |- |24 |[[Инаугурација председника Џоа Бајдена]] | |- |25 |[[Прва инаугурација председника Роналда Регана]] | |- |26 |[[Друга инаугурација председника Роналда Регана]] | |- |27 |[[Инаугурација председника Џералда Форда]] | |- |28 |[[Друга инаугурација председника Ричарда Никсона]] | |- |29 |[[Прва инаугурација председника Ричарда Никсона]] | |- |30 |[[Инаугурација председника Џорџа Х. В. Буша]] | |- |31 |[[Прва инаугурација председника Била Клинтона]] | |- |32 |[[Друга инаугурација председника Била Клинтона]] | |- |33 |[[Друга инаугурација председника Линдона Џонсона]] | |- |34 |[[Прва инаугурација председника Линдона Џонсона]] | |- |35 |[[Марио Драги]] |3.207 |- |36 |[[Избори за председника Србије 2022.]] |224.355 |- |37 |[[Председник Скупштине Црне Горе]] |688 |- |38 |[[Ваидотас Валиукевичиус]] |283 |- |39 |[[Дамиано Давид]] |8.612 |- |40 |[[Милашин Раковић]] | |- |41 |[[Марко Павловић (глумац)]] | |- |42 |[[Донки Конг (Видео игра)]] |125 |- |43 |[[Тоуд (лик)]] | |- |44 |[[Купа Трупа]] | |- |45 |[[Бу (лик)]] | |- |46 |[[Баузер Џуниор]] | |- |47 |[[Куплингчићи]] | |- |48 |[[Mario Bros.]] | |- |49 |[[Инаугурација председника Џона Кенедија]] | |- |50 |[[Вилијам Ф. Бакли мл.]] |220 |} * == Слике које сам ја допринео == <gallery> Датотека:Донки Конг.jpg|[[:Датотека:Донки Конг.jpg|Датотека:Донки Конг.jpg]] Датотека:Предраг Томковић.jpg|[[:Датотека:Предраг Томковић.jpg|Датотека:Предраг Томковић.jpg]] Датотека:Manastir Sveti Roman 23-5-2021.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman 23-5-2021.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman 23-5-2021.jpg]] Датотека:Grob Nikole Rajevskog.jpg|[[:Датотека:Grob Nikole Rajevskog.jpg|Датотека:Grob Nikole Rajevskog.jpg]] Датотека:Manastir Sveti Roman prodavnica.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman prodavnica.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman - prodavnica]] Датотека:Manastir Sveti Roman 2.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman 2.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman 2.jpg]] Датотека:Manastir Sveti Roman kapija.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman kapija.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman kapija.jpg]] Датотека:Ikona u Manastiru Svetog Romana.jpg|[[:Датотека:Ikona u Manastiru Svetog Romana.jpg|Датотека:Ikona u Manastiru Svetog Romana.jpg]] Датотека:Валуиђи Марио.jpg|[[:Датотека:Валуиђи Марио.jpg|Датотека:Валуиђи Марио.jpg]] Датотека:TwoBoosSMB3.jpg|[[:Датотека:TwoBoosSMB3.jpg|Датотека:TwoBoosSMB3.jpg]] </gallery> == Споменице и захвалнице == {{СП1000|907}} {| |+ !{{СС-радитруд|За неуморан труд - само тако настави!|OlgaArandjelovic1948}} !{{СС-радитруд|За неуморан труд - само тако настави!|Krofna19132}} !{{СС-радитруд|За досадашњи рад и предстојеће чланке.|Sadko}} |} <div style="position:fixed; left:0; bottom:0;">[[Датотека:New-Bouncywikilogo.gif|центар|160x160пискел]]</div><div style="position:fixed; right:0; bottom:0;"></div> ol3i9wj0tzkp02y9u5uj55ncklulvhb 3 4197388 25121638 24614648 2022-07-24T22:59:00Z Gudi129 276317 /* U spisak onih koji ne priznaju kosovo vratite Liberiju */ wikitext text/x-wiki Добро дошли на страницу за разговор са мном!Ако хоћете да разговарате са мном овде поставите == Приметио сам честе измене на једној страници == Поштовани, Приметио сам на страници [[Нарухито]] око слике цара Јапана Нарухита да стално мењате слику. Шаљем вам ову поруку да би вас упозорио да уколико наставите да доприносите измене често на страници [[Нарухито]] биќе те блокирани. Држ'те се правила Политике приватности Википедије. Поздрав, Петар Ивановски, дипл.правник у Скопју. [[Корисник:PeraIvanovic|PeraIvanovic]] ([[Разговор са корисником:PeraIvanovic|разговор]]) 16:13, 22. децембар 2021. (CET) :Хвала вам на упозорењу. [[Корисник:Gudi129|Gudi129]] ([[Разговор са корисником:Gudi129|разговор]]) 19:21, 22. децембар 2021. (CET) == Акција писања чланака на тему Украјине и Русије == {{Вики-акција Украјина и Русија — позив}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:11, 4. март 2022. (CET) == Европска унија == {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Европска унија | Датум почетка расправе = 23. априла 2022 | Датум краја расправе = 30. априла 2022. | Потпис = — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:25, 23. април 2022. (CEST) }} c3m7ep3zitxt497udlxxtgr9cgj6veg 0 4199375 25121444 25117726 2022-07-24T19:13:38Z 31.223.128.53 wikitext text/x-wiki {{без извора}} '''[[Клан]]''' је српска телевизијска серија која је премијерно почела са емитовањем од 25. децембра 2020. године на каналу [[Суперстар ТВ]] и 26 децембра 2020. на [[РТС 1]]. Серија [[Клан]] броји 3 сезонe и 24 епизодe. == Преглед == {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 = <includeonly>Списак епизода серије Клан</includeonly>#1. сезона (2020) | епизоде1 = 8 | премијера1 = {{датум почетка|2020|12|25}} | финале1 = {{датум завршетка|2021|1|15}} | мрежа1 = [[Суперстар ТВ]] |- | боја2 = red | линк2 = <includeonly>Списак епизода серије Клан</includeonly>#2. сезона (2022) | епизоде2 = 8 | премијера2 = {{датум почетка|2022|7|2}} | финале2 = {{датум завршетка|2022|7|24}} | мрежа2 = [[Суперстар ТВ]] |- | боја3 = red | линк3 = <includeonly>Списак епизода серије Клан</includeonly>#3. сезона (2022) | епизоде3 = 8 | премијера3 = {{датум почетка|2022|7|30}} | финале3 = {{датум завршетка|2022||}} | мрежа3 = [[Суперстар ТВ]] }} == Епизоде == === 1. сезона (2020−21) === {{главни|Клан (1. сезона)}} {{:Клан (1. сезона)}} === 2. сезона (2022) === {{главни|Клан (2. сезона)}} {{:Клан (2. сезона)}} === 3. сезона (2022) === {{главни|Клан (3. сезона)}} {{:Клан (3. сезона)}} == Напомена == {{reflist|group=note}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=|title=Клан}} [[Категорија:Спискови епизода ТВ серија|Мочвара]] fks14q1mh9xv9ao424tv6n2e8ixg0sv 0 4203836 25121640 23732484 2022-07-24T23:01:10Z Yamabushins 62453 Исправљено име глумца који игра Уријена, као и име витеза који доноси Свети Грал Артуру. wikitext text/x-wiki [[Датотека:Autographed Excalibur Armor.JPG|мини|Потписан оклоп из филма.]] '''Екскалибур''' ({{Јез-енгл|Excalibur}}) је амерички филм из 1981, који представља легенду о [[Kralj Artur|краљу Артуру]] онако како је приказана у роману [[Томас Малори|Томаса Малорија]] '''Артурова смрт''' ({{Јез-франц|Le Morte d'Arthur}}) из 15. века. Филм је препун [[Анахронизам|анахронизама]], пошто Артурови витезови, који су по легенди живели у 5. или 6. веку, носе [[Пун оклоп|пуне оклопе]] из 15. века. Филм је режирао '''Џон Борман''', музику је компоновао [[Карл Орф]] ([[Karmina Burana|Кармина Бурана]]) а у главним улогама су од познатих глумаца [[Хелен Мирен]], [[Габријел Берн]], [[Лијам Нисон]] и [[Патрик Стјуарт]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rogerebert.com/reviews/excalibur-1981|title=Excalibur movie review & film summary (1981) {{!}} Roger Ebert|last=Ebert|first=Roger|date=|website=|language=en|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-01-08}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/1981/04/10/movies/boorman-s-excalibur.html|title=BOORMAN'S 'EXCALIBUR' (Published 1981)|last=Canby|first=Vincent|date=1981-04-10|work=The New York Times|access-date=2021-01-08|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20060625172606/http://www.dandalf.com/dandalf/hollywoodgrail.html|title=Dandalf the Dragon|date=2006-06-25|website=web.archive.org|access-date=2021-01-08}}</ref><ref name=":1">{{Citation|title=Excalibur (1981)|url=https://www.rottentomatoes.com/m/excalibur|accessdate=2021-01-08|language=en}}</ref><ref name=":2">{{Citation|title=Excalibur|url=https://www.metacritic.com/movie/excalibur|accessdate=2021-01-08}}</ref> [[Датотека:Cahir Castle, Castle St, Cahir (506765) (28498329851).jpg|мини|Замак Кахир, где је сниман филм Екскалибур.]] == Садржај == {{Упозорење-филм}} [[Утер Пендрагон]] ([[Габријел Берн|Габријел Бирн]]), краљ Британије, добија [[Екскалибур]], мач краљева, од чаробњака [[Мерлин (чаробњак)|Мерлина]]. Краљ ступа у рат против једног од својих војвода, како би му отео жену, са којом зачиње сина - Артура. Краљ гине у боју, последњом снагом забивши Екскалибур у камен, док тек рођеног Артура сакрива Мерлин. Мач остаје у камену наредних 20 година, мада највећи јунаци покушавају да га извуку: после једног турнира, мач извлачи млади штитоноша - већ одрасли [[Kralj Artur|Артур]], кога уз Мерлинову подршку, део окупљених витезова и војвода '''Леондегранс''' ([[Патрик Стјуарт]]) прихватају за краља. Млади краљ побеђује витезове који су одбили да га признају и поштеђује им живот, након чега га њихов вођа, '''Уријен''' ([[Кит Бакли]]) проглашава за витеза и признаје за краља. Млади краљ жени се Леондегрансовом ћерком, [[Краљица Гиневра|Гиневром]], и оснива витезове округлог стола, који побеђују све непријатеље Британије. Док се краљ братими са [[Ланселот|Ланселотом]], најмоћнијим од витезова округлог стола, краљица се заљубљује у Ланселота и успева да га заведе. Артур их затиче на спавању, али их не убија - у очајању, забија Екскалибур међу њих и одлази. Оставши без мача, супруге и најбољег пријатеља (који необјашњиво нестају), Артур запада у немоћ и болест, који се шире на читаву [[Британија (провинција)|Британију]]: да би га излечили, витезови се разилазе по свету како би нашли [[Свети грал|Свети Грал]], који лечи све болести. За то време, краљева полусестра (по мајци) [[Моргана ле Феј]] ([[Хелен Мирен]]), Мерлинова ученица, успева да уништи Мерлина и зачара Артура, са којим проводи ноћ и зачиње сина, '''[[Мордред|Мордреда]]'''. Мордред расте неприродно брзо, и док витезови један по један гину у потрази за Гралом, а Британија тоне у хаос без правог краља, део витезова прилази Мордреду, који скупља снагу да збаци Артура. Најзад, најскромнији од витезова, сер [[Персивал|'''Персивал''']], проналази Грал и доноси га Артуру: краљ је чудотворно излечен, и са последњим витезовима креће против Мордреда. Уочи битке, посећује Гинивир у манастиру (где се замонашила) и опрашта јој, а она му предаје Екскалибур, који је чувала за њега. Мерлинов дух се јавља Артуру, и успева да превари Моргану да пусти магичну маглу на бојно поље, при чему губи сву моћ и лепоту: видећи то, Мордред је убија. Артур и витезови нападају у магли и наносе тешке губитке, али су неколицина против стотина: спасава их долазак Ланселота, који је провео године као испосник, а сада преокреће битку и пада смртно рањен. Артур опрашта Ланселоту на самрти. Мордред остаје сам, и Артур га убија, али је и сам смртно рањен. На самрти наређује Персивалу да баци Екскалибур у језеро: из језера израња рука која прихвата мач, и зарања у дубину.<ref name=":0" /><ref name=":1" /><ref name=":2" /> == Референце == {{Извори|}} [[Категорија:Филмови 1981.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] cl4cvy8bzebh5ot8y21vmkmuje6ravz 4 4204228 25121324 24581770 2022-07-24T16:37:25Z Sadko 25741 Архивирам wikitext text/x-wiki {{АрхиваТргСтраница|Идеје}} <!-- Налепите текст испод ове линије. --> == Спискови == Да ли ће се и на нашој Википедији ускоро реализовати изабрани спискови као што је то случај на [https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Featured_lists енвики]? — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:49, 25. фебруар 2019. (CET) == Предлог за ново такмичење == Поздрав, на овогодишњем Викилајву наш колега [[Корисник:Обрадовић Горан|Горан]] осмислио је једну сјајну идеју за ново такмичење у писању чланака, па бих хтео само да је изнесем овде. На такмичењу би се пријављени уредници распоредили у два тима (црвени и плави). У сваком тиму би било око десетак уредника. Тимови би добили једну тему, наравно различите. Циљ би био да за одређени рок тим који направи боље чланке, побеђује. По мени би било добро да се награди појединац који се највише истакао у том такмичењу, а за цео тим би се додељивале споменице или неке друге награде. Замолио бих вас да изнесете ваше мишљење и предложите још неке идеје. --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 18:50, 21. април 2019. (CEST) : Свиђа ми се идеја. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Александар''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 19:24, 21. април 2019. (CEST) : Мени је идеја помало нелогична и непрактична, али би било океј пробати па да видимо шта је боље, ово сад или то. — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 18:44, 27. април 2019. (CEST) Тешко је процијенити да ли ће бити успјешније од досадашњих модела такмичења, али у сваком случају вриједи покушати. — ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 22:28, 27. април 2019. (CEST) Zanimljivo. --[[Корисник:Kolega2357|Kolega2357]] ([[Разговор са корисником:Kolega2357|разговор]]) 01:21, 28. април 2019. (CEST) Ja iskreno nisam skapirao propozicije takmičenja. <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|dr Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 01:45, 28. април 2019. (CEST) А да мало подигнемо квалитет чланака и направимо такмичење у писању добрих и сјајних чланака? --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 13:32, 28. април 2019. (CEST) :Мислим да би писање добрих и сјајних чланака било превише захтјевно, али што се не би организовало сређивање чланака без извора? {{Потпис Ранко}} 14:30, 28. април 2019. (CEST) :И ја мислим да би то било превише захтевно и слажем се са Ранковим предлогом. Имамо скоро 10.000 чланака без извора… — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 16:01, 28. април 2019. (CEST) ::Зашто би било захтевније од било ког другог писања, ионако се рачуна бајтажа. Уместо сто клица направиш два супер чланка и ето награде --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 18:01, 28. април 2019. (CEST) {{ping|НиколаБ}}{{ping|Ранко}} Ja se slažem sa Nikolom. Trebalo bi nam jedno takmičenje u pisanju sjajnih i dobrih članaka. [https://de.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Schreibwettbewerb Nemci organizuju jedno takvo već 10-ak i kusur godina]. Uporedo sa njim organizuju i [https://de.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Miniaturenwettbewerb takmičenje u pisanju minijaturnih članaka]. Kao antipod prvom takmičenju. Cilj tog takmičenja je napisati što poptuniji članak ispod 14k kilobajta (ili tako nešto). I napravili su baš foru za zezanje glede nagrada. Osim standardnih nagrada koje daje njihova Vikimedija, organizovali su da svaki korisnik koji hoće da daruje nešto, bilo šta što hoće, može da ubaci u listu nagrada. Pa tako šalju jedni drugima knjige koje imaju kući viška (ili duplikate), semenke od paradajza, kartice za popust jela u restoranu itd. Takoe imaju i nagradu publike (dakle, najbolji članak po meri publike, ne žirija). Takmičenje traje tipa 3 meseca ili tako. Meni je ovo baš fina priča. --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:39, 28. април 2019. (CEST) == Заштита чланака == Занима ме шта заједница мисли о томе да се као неписано правило (може и као писано) уведе заштита свих чланака са посебним статусом (добри и сјајни) и оних који су по теми осјетљиви (државе региона, сукоби итд.) и дозволу уређивање само аутоматски патролираним? {{Потпис Ранко}} 00:44, 8. мај 2019. (CEST) # {{за}} Свакако! --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 20:58, 9. мај 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 21:18, 9. мај 2019. (CEST) {{коментар}} „чланци осетљиви по теми” је субјективна и релативна категорија и ја бих избегао генерално закључавање, већ би најбоље било закључавати их по потреби. Што се тиче добрих и сјајних чланака, неутралан сам по том питању, али ако би се закључавали, смањио бих ниво на аутоматски потврђене кориснике. И добри и сјајни чланци и даље могу бити уређивани, допуњавани, а могу се исправљати и грешке у њима, додавати и ажурирати информације, тако да с те стране не видим чему закључавање. С друге стране, то су чланци који се појављују на почетној страни и треба да буду супер фино скоцкани, па нема потребе да препуштамо случају да неки нерегистровани корисник вандализује исте. Но, зато и имамо патролере — они су ту да спрече вандализме. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 21:23, 9. мај 2019. (CEST) {{коментар}} Не вјерујем да имамо више од 100 активних аутоматски патролираних корисника, тако да мислим да би се више изгубило него што би се добило закључавањем свих тих чланака по аутоматизму. Можда бих подржао закључавање изабраних чланака за кориснике који нису аутоматски потврђени.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 22:20, 9. мај 2019. (CEST) {{коментар}} нисам за то да се закључавају добри/сјајни чланци. Тиме се ограничава уређивање, а слажем се и са горенаведеним коментарима. С друге стране, слажем се да треба заштитити чланке осетљиве по теми, бар на аутоматски потврђене кориснике. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 22:26, 9. мај 2019. (CEST) :{{одговор|Miljan Simonović}} исправи ме ако гријешим, не умањујући њихов значаја за пројекат, али за све ове године које сам на овом пројекту нисам примјетио иоле значајне доприносе анонимаца у креирању и проширењу обимних чланака. Повод за мој приједлог су измјене које су се догодиле на чланку Србија ([[посебно:Diff/21847660/21863975]]), а вандализми нису ријетки ни на другим изабраним чланцима. Напоменућу само да је чланак Србија је у посљедњих 7 дана имао нешто више од 20.000 прегледа. Не бих се сложио са тобом да патролери спречавају вандализме, јер они препознају вандализам и уклањају га уколико постоји, а по мени је боље спријечити него лијечити. ::{{одговор|Ранко Николић}} разумем ја разлог и схватам да постоји потреба, само мислим да се тиме удаљавамо од гесла „енциклопедија коју свако може да уређује” јер смо спречили људе да уређују више стотина чланака. Нису сви анонимни и аутоматски потврђени корисници лоши, штавише већина њих има добру намеру када праве неку измену, а доста анонимно направљених измена је сасвим коректно. Такође, постоје случајеви када су анонимни корисници писали сјајне чланке (не по статусу већ по квалитету, јер те људе не занима или не знају како да предложе чланак за добијање статуса), тако да не видим зашто бисмо целој групи људи забранили да уређују ако само неколицина њих има лошу намеру приличком уређивања, а имамо патролере и враћаче који су ту да лоше измене поништавају. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 18:25, 19. мај 2019. (CEST) :{{одговор|Wikiwind}} [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%90%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8&offset=&limit=500&username=&groups%5B0%5D=autopatrolled&groups%5B1%5D=sysop&wpFormIdentifier=specialactiveusers Према овој страници] имамо преко 130 аутоматски патролираних који су били активни у посљедњих 30 дана. У основи, мени је у циљу заштита изабраних чланака, „чланци осетљиви по теми” је неодређена категорија па се може и занемарити. {{Потпис Ранко}} 01:55, 17. мај 2019. (CEST) ::{{одговор|Ранко Николић}} Некада сам био активан патролер (сада већ нисам) и из искуства сам научио да вандализам много лакше и много чешће пролази у чланцима о темама које нису контроверзне, осјетљиве и занимљиве већини корисника, или које су занимљиве дјеци школског узраста. ''Осјетљиве теме'' надгледа већи број корисника па је и могућност вандализма у таквим чланцима смањена, при томе не сматрам да је вандализам који се поништи у року од пар минута велики проблем. Што се тиче изабраних чланака, нисам ни код њих примијетио велики проблем са вандализмима. Подржавам заштиту свих појединачних страница код којих постоји потреба, односно конкретан повод у виду дуготрајнијег и упорног вандализма. Можда би се чак могла направити и посебна страница [[Википедија:Захтеви за заштиту страница]] на којој би корисници могли тражити заштиту појединачних чланака.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 18:43, 19. мај 2019. (CEST) Генерализација којом би се закључао велики број страница не делује ми оправдана и не би била у духу Википедије. Боље је да странице закључавамо појединачно по потреби, пре свега уколико су изложене честим нападима и на ограничене временске интервале. Ако се то не покаже као довољна мера, може се повећати временски интервал. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 22:07, 23. мај 2019. (CEST) == Владимир Зеленски == https://www.blic.rs/volodimir-zelenski The international name of the Ukrainian president, Володимир Volodimir --[[Корисник:Bohdan Bondar|Bohdan Bondar]] ([[Разговор са корисником:Bohdan Bondar|разговор]]) 08:36, 8. мај 2019. (CEST) correct your lust :''Владимир'' is a Serbian form of a Slavic given name (see [[:en:Vladimir (name)]]). Consequently, name of the new Ukrainian president is adapted to its Serbian form, is has nothing to do with politics.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 11:16, 8. мај 2019. (CEST) == Гласање на Викивестима == Важно гласање, људи. Изјасните се и гласајте. Хвала! '''[[n:Викивести:Гласање/Нови назив пројекта]]''' --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:52, 20. јун 2019. (CEST) == ЛГБТ категорије == Мислим да треба продискутовати о овим ЛГБТ категоријама, које су по мени за брисање. Кат. попут измишљени ЛГБТ ликови, ЛГБТ глумци, певачи и слично су тотално непотребне. Не видим сврху одвајања људи по сексуалном опредељењу, није баш да имамо групе Стрејт глумци. Притом то се може окарактерисати као етикетирање, што је лоше. То што их имају друге Википедије није оправдање, већ глупости тих који уређују те пројекте. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 14:04, 9. септембар 2019. (CEST) :Не видим оправданост оваквог категорисања. О овоме се реално може говорити као о етикетирању или дискриминацији, било позитивној или негативној. Посебно што не видим како је било ко релевантан [[Акко|само због]] своје сексуалне оријентације. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 14:17, 9. септембар 2019. (CEST) :Сви велики пројекти и добар дио пројеката средње величине имају ове категорије, тако да би њиховим брисањем ми били изузетак. Што се тиче оправдања да немамо категорије типа ''Стрејт глумци'', немамо ни категорије ''Срби у Србији'', а имамо ''Албанци у Србији'' и ''Хрвати у Србији'', тако да је то дискриминација Срба по тој логици. Што се тиче релевантности, тачно је да нико није релевантан само због своје сексуалне оријентације, што опет важи и за националност, етничку припадност, вјероисповијест и друго, а опет не предлаже се брисање тих категорија.— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 15:55, 9. септембар 2019. (CEST) :Као што сам и на Дискорду написала, ова тема је јако контроверзна и те категорије су дискутабилне. Не сматрам их непотребним, али су опет упитне. Једна особа их може схватити као нешто позитивно, отворен ум народа према различитим сексуалним оријентацијама; с друге стране, у неком другом менталном склопу то може бити протумачено као нешто негативно. Мишљење ми је растргано између Виндовог објашњења за занимања по националностима, а опет ми то није сасвим примјењиво на сексуалну оријентацију. Опет понављам своју изјаву са Дискорда, мени има смисла да за неку особу стоји да је ЛГБТ активиста, неко ко је дао допринос ономе за шта се ЛГБТ заједница залаже. Ипак, јавно откривање своје сексуалне оријентације без страха и срама свакако јесте допринос: људи који се и даље стиде или плаше да то покажу, када виде да је неки њихов омиљени глумац пред цијелим свијетом себе тако „етикетирао”, можда скупи снагу па и сам то уради. У сваком случају, вјерујем да је моћ Википедије за овакве ствари велика и, ако те категорије помогну некоме на неки начин, не треба да се бришу. — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 16:14, 9. септембар 2019. (CEST) :: То што ове категорије има велики број пројеката није битно нити значи да је то исправно. Мислим да ово поређење које си изнео, без љутње Вики није исправно. За једног редитеља, музичара или глумца није битно којег је сексуалног опредељења. Ако делимо људе на основу тога, требамо ли их делити и по боји коже, косе... Остављањем ових категорија стиче се утисак као да се ЛГБТ особе етикетирају или уздижу изнад свих другачијих од њих, а сложићеш се ниједно ни друго није ок. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:03, 9. септембар 2019. (CEST) {{коментар}} пер Викивинд. ЛГБТ заједница је посебна прича у смислу да су толико у прошлости дискриминисани да ове категорије за њих раде управо супротну ствар од оне која се овде помиње. Њима је битно да се види да је неко ЛГБТ и стављање категорије не одмаже и дискриминише, већ, како рече Марина, помаже људима да се боре са дискриминацијом угледајући се на знамените личности. А што се тиче осталих пројеката, апсолутни нонсенс да није битно шта је тамо — ако је више десетина хиљада мозгова на више десетина пројеката усвојила нешто као нормално и стандардно, зашто је мање од хиљаду мозгова на ср.вики паметније па да не усвоји? То не значи да треба слепо пратити друге пројекте, него да се узме у обзир да тамо људи уређују, исто као и ми, само их има несразмерно много више па су сигурно стигли да се позабаве стварима које нама још нису ни пале на памет. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 18:50, 9. септембар 2019. (CEST) : Ако сам добро разумео Миљане, твој аргумент је да је ЛГБТ заједница била угрожена у прошлости и због тога као знак подршке треба да стоји ЛГБТ? Да се разумемо немам ништа против исте, али ово је прилично мршав аргумент. Ово није центар за подршку већ енциклопедија. Са друге стране многе групе људи и народи су због вероисповести, боје коже или нечег другог били такође угрожени, па не видим да се ти исти подржавају на овај начин. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 20:07, 9. септембар 2019. (CEST) :: Опет се враћамо на исту причу. Подршка у оваквом контексту значи позитивна дискриминација, односно промоција, а промоцији није место на Википедији. Што се тиче поређења са народностима, ми водимо евиденцију колико има којих народа у неком месту на основу пописа, значи то јесте релевантно. А како ћемо да извучемо податак за то ко шта или кога симпатише? Што се мене тиче, људи као и сви други и заиста не видим потребу да се занимања класификују по томе. Особе као особе, то има смисла јер неко јавно говори о томе и све то, али прављење поткатегорија за све ми је бесмислено. На крају крајева, сви воде некакву борбу кроз живот, па је чак и Хитлер [[Мајн кампф|писао о томе]]. Још једном понављам, мени људи као људи не сметају све док не угрожавају неког другог, али лобирање за било чију страну не желим да толеришем и мислим да су такве ствари [[Википедија:Неутрална тачка гледишта|штетне за пројекат]]. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:38, 9. септембар 2019. (CEST) :::{{одговор|MareBG}} ниси разумео. Рекао сам да сам сагласан са коментаром који је оставио Викивинд, а даља прича је само одговор на претходне коментаре. Што се тиче коментара о народима, читаве Википедије се креирају како би се чували и промовисали угрожени језици и народи света, између осталог. Тако да, да, све те групе које си поменуо се мноого боље подржавају и промовишу, што заправо нимало није лоше — моћ Википедије у очувању угрожених језика и народа је огромна! :::{{одговор|Lotom}} бабе и жабе звуче слично, али немају никаквих сличности. Не можеш „подршку” посредно поистоветити са класичном промоцијом. Ако тако гледаш, онда је све промоција, јер наравно да сваком музичару, сваком глумцу или било којој другој јавној личности чланак на Википедији и те како значи када је реч о његовој каријери, тако да ето по твојој аналогији ми све то можемо посматрати као промоцију. На неки начин јесте, не кажем да није, али та промоција није иста као она промоција коју Википедија не дозвољава. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 21:39, 9. септембар 2019. (CEST) ::::Па ти како поставиш ствари, испада да је све као код [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајна]], релативно. Сви ти које наводиш су нешто створили, сами себе испромовисали, а ми само пишемо онако како јесте и то уз изворе. А оно што није за Википедију, не би на њој требало да се нађе, ма ко да врши притисак са друге стране. Теби лично нико не брани да дајеш подршку коме год и чему год желиш, то је твоја ствар и твој избор, исто као што може и било ко други. Ако се залажемо за то да нема дискриминације, онда треба искоренити сваки облик, било да се ради о негативној или позитивној врсти. Дискриминација, ма каква год била, остаје дискриминација. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 21:53, 9. септембар 2019. (CEST) : Нема хетеросексуалних категорија (или „стрејт” категорија, како ти рече) јер је та сексуална оријентација најзаступљенија, што те особе чини већинском групом. По истом принципу, који је Викивинд већ напоменуо, нема категорија „Срби у Србији” (јер су Срби најзаступљенији и већина у тој земљи), „Хрвати у Хрватској”, „Нијемци у Њемачкој” и тако можемо у недоглед. Овом логиком не бисмо требали имати ни категорије о [[:en:Category:Deaf people|глувим]], [[:en:Category:Blind people|слијепим]] и другим особама с инвалидитетом јер нема категорије за „већину” (без инвалидитета), и због тога што би се неке особе из те групе могле увриједити јер их се „етикетира”, као што ти рече. Рећи да их се „уздиже” исто је као да си рекао да се сви чланови категорије „[[:Категорија:Срби у Албанији|Срби у Албанији]]” уздижу од Албанаца јер нема категорије о већини... мислим, стварно. Имајући у виду да је ово ипак расправа о категоризацији, а не о нечијим осјећањима, те историјски контекст за ову маргинализовану групу, сматрам да није прихватљиво потискивати или на одређени начин прешућивати дио нечије личности брисањем оваквих категорија. За неке особе, овај дио личност на сасвим је једнаком нивоу као што је за неког то што је дио одређене етничке групе (која се такође не може промијенити и коју не кријемо на викију). Брисање такође не би било досљедно с обзиром на друге категорије које постоје о мањинама. Толико од мене. – [[Корисник:Srdjan m|Srdjan m]] ([[Разговор са корисником:Srdjan m|разговор]]) 21:54, 9. септембар 2019. (CEST) {{Komentar}} Slažem se sa Vikivindom. Ova, kao i ostale slične kategorije su proizvod tematizovanja jednog političkog pitanja. Dakle, slične su kao kategorije o nacionalnosti ili političkog opredeljenja (američki socijalisti, nemački konzervativci i sl.) Pitanje relevantnosti je uvek pitanje individualne biografije. Nekim pevačima narodnost nije relevantna, pa smo ih ovde svejedno tako podveli. Takođe, dodao bih, da je praksa na -ovoj- enciklopediji, bar koliko pratim proceduru kategorisanja, do sad bila „bolje više nego manje”. Dakle, kad postoje upitne stvari, prave se kategorije koje kategorišu članak u svoj višeznačnosti. nemamo mi praksu brisanja kategorija ovde. Iz svega navedenog mislim da te kategorije treba da ostanu. --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 22:44, 9. септембар 2019. (CEST) За задржавање категорија, наравно. Викивинд и Срђан су све рекли. --[[Корисник:Dungodung|<span style="color:blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color:blue;">'''±'''</span>]] 23:44, 9. септембар 2019. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ категорије су само једна од малих милион категорија које представљају мањину. Винд је дао неке примере. Категорисање према сексуалној оријентацији дозвољено је ако је субјект чланка постао значајан према томе и ако постоје проверљиви извори за ту тврдњу. „Знак подршке” је лош аргумент и подложан је манипулацијама. Можда је Миљан мислио да се историјском дискриминацијом ових људи пробудила свест да се исти боре за своја права што су на неки начин и успели. Углавном, мислим да би требало задржати овакве категорије. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 01:11, 10. септембар 2019. (CEST) : У реду, драго ми је да смо дискутовали о овоме. Мени и даље то делује као нека етикета, али шта је ту је. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:44, 10. септембар 2019. (CEST) {{коментар}} Истина је да је ово веома незгодна ствар, али како је кренуло почећемо да дискутујемо о упитном постојању категорија за националност, немојмо дотле ићи. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 16:22, 10. септембар 2019. (CEST) Викивинд и Срђан су детаљно све објаснили тако да нема потребе да се понављам јер делим њихово мишљење. Дакле апсолутно против брисања. Теме везане за ЛГБТ популацију су веома битне са аспекта људских права и слобода и јако је битно да се истичу. Људи на овим просторима, нажалост и добар део њих на овој википедији, још увек нису способни да схвате право значење оне речи ”pride„ --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 11:49, 11. септембар 2019. (CEST) Једино због чега, по мени, ово разбијање на поткатегорије може да буде значајно је лакше сналажење и то у перспективи. Томе и служе категорије, ваљда. Све остало ми је бесмислено, јер може да обухвата и људе који се изјашњавају као хетеро, али се баве том темом у својим остварењима и остало, бар мени тако изгледа. Шта је кључ и како га се држати? Плаши ме дуплирање категорија и бесциљно лутање кроз исте, ако се све то не организује како треба. Што се тиче истицања и популаризације, горе сам већ све написао. [[Википедија:Неутрална тачка гледишта|НТГ]]. На дуже стазе ово може да буде мач са две оштрице. Тренутно нема превише чланака у тим категоријама, па би реално и могло без њих, међутим, треба бити опрезан са категоризацијом. Циљној групи је значајно, у реду, то иде у прилог томе да категорије остану због прегледности, само да се поведе рачуна шта се где и како сврстава, као и о чему се пише. Толико. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 14:17, 11. септембар 2019. (CEST) == Такмичење на тему Косова и Метохије == Пошто је [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2019|такмичење]] у писању чланака о темама везаним за [[Република Српска|Републику Српску]] управо завршено, дошао сам на идеју да питам заједницу шта мисли о томе да се предложи слично такмичење о [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Како је та област историјски врло значајна за Србију и српски народ, сматрам да је важно да се теме везане за њу обраде, а тренутно нису баш на задовољавајућем нивоу. Такође, мислим да би требало да се забавимо техничким решењима која би допринела бољој прегледности и решила питања везана за мапе, локације и одударања стварног стања на терену од [[Устав Србије из 2006. године|Устава Републике Србије]]. Било је разних питања и предлога, међутим нити један није задовољавао оба критеријума равноправно, те су као такви били неприхватљиви. Мени се допадају решења на Википедији на енглеском, (нпр. чланак [[w:en:Lugano|Lugano]]) где се [[Радио-дугме|радио-дугмићима]] бира мапа. Међутим и даље остаје питање како их детаљно решити, јер је мени првом неприхватљиво било шта што би кршило интегритет и Устав Србије. У том смислу, као прихватљива ми се чини опција да основна мапа буде приказ читаве територије Србије, без било каквог шрафирања, а са испрекиданом административном линијом, подразумевано мање дебљине од граничних линија. Друга мапа би могла да буде расподела према практичном стању на терену, која би се бирала кликом на дугме, уз обавезно додавање шаблона <code><nowiki>{{напомена|</nowiki></code>{{tl|Република Косово}}<code><nowiki>}}</nowiki></code> свуда где је потребно у чланку. Све ово у циљу потпуног увида у стање на терену [[дефакто]] и [[дејуре]], а уз иницијалну ограду од било каквих објава у таблоидима и популистичким медијима који за циљ имају само компромитујуће дејство. Наравно, свако је слободан да изнесе свој предлог, али би било пожељно да будемо што концизнији, да се не би све затрпало бесциљном расправом. Уколико би се такмичење спровело, битно је да се корисници упуте о начину писања, као и о томе да превод са других језичких пројеката не мора нужно бити исправан, јер можда не поштује суверенитет Србије. Такође, моје идеје иду ка томе да би специјалне награде са такмичења могле да буду за неке од категорија попут најбољег чланка (највећи појединачни унос помножен максималним оценама), највећи укупни унос бајтова, највећи број уређених чланака и најбољег новог корисника. Позивам заједницу да се изјасни и изнесе конструктивне идеје и критике, као и {{пинг|Mickey Mystique}} и остале из [[Википедија:Викимедија Србије|Викимедије Србије]] да размисле о овом предлогу. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 15:24, 23. децембар 2019. (CET) :Не свиђа ми се што си покренуо две ствари одједном, јер верујем да ће дискусија да оде на једну страну и да ће се запоставити такмичење као тема. Но, нема везе. Прво и основно, ова енциклопедија није власништво Републике Србије, тако да не мора да поштује устав те државе (овакву констатацију сам очекивао од неких других уредника). С тим у вези, не може подразумевана мапа бити мапа Србије. Исто тако то не би требало да буде ни мапа Косова. Оно што се може поткрепити изворима и оно што је реално стање је по мени једино исправно решење, а то је или да стоје обе мапе или (још боље) да тај део мапе буде шрафиран/другачије обојен, са јасним објашњењем ситуације. :Што се тиче такмичења на ту тему, мени се идеја свиђа и заиста има простора за побољшање тих чланака. Можда ће литература мало бити проблем, пошто (управо што то кажеш) неки извори на интернету нису непристрасни, а штампаних извора нема довољно, а и оних којих има или су неажурни или су опет пристрасни. Што се Викимедије Србије тиче, ми смо за почетак године спремили неке ствари, укључујући стандардно ЦЕЕ Пролеће од 21. марта до 31. маја, а биће вероватно и нека акција сређивања семинарских радова, пошто је то био закључак недавне дискусије на ту тему. У сваком случају, можемо размотрити и ову идеју, само да пре тога овде на Википедији видимо шта ћемо и како ћемо са овим мапама. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 21:35, 23. децембар 2019. (CET) {{коментар}} Слажем се с Миљаном да Википедија није власништво Републике Србије, па не мора да поштује устав те државе. Исто сматрам да би шрафирање било најбоље решење уз објашњење (раније предлагано). Што се такмичења тиче, свој став изнео сам на дискорд серверу. Узимајући у обзир чињеницу да нам недостаје доста чланка из те тематике и да се слично такмичење спроводило и на верзији Википедије на албанскоме језику, зашто и ми не бисмо то покренули? Слична такмичења показала су се успешним, тако да не видим разлог за противљење. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 22:04, 23. децембар 2019. (CET) : Нико ни речи о такмичењу и темама већ ударање на политику и покушај да се поново наметне нешто кроз паролу неутралности. Ако је главни проблем у организовању неког такмичења мапа подручја о којем ће да се пише, онда о истом не треба ни дискутовати. Наравно најгласнији ће бити они који бајта доприноса оставити неће, увек било. Јављам се Лотоме да направим акцију тог типа, те да позовем људе да се укључе и пишу, а остали нека воде овде интернет ратове чије је Косово. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 22:49, 23. децембар 2019. (CET) Морам да приметим да нисте добро прочитали. Нико није писао ни о каквом власништву, већ је споменуто да је област изразито значајна за Србију и српски народ. Стога сигурно није ништа мање важна тема за популаризацију од било којих других пројеката који се подржавају одређеним сарадњама. Е сада, каква год да је доле ситуација, Србија то не признаје и док у Уставу тако пише, формално је у њеном саставу. Значи то је мора да се испоштује у чланку, шта год неко мислио о томе, јер у супротном не би ни било натезања и билатералних односно трилатералних споразума. Не на начин да само то пише у чланку, већ једноставно мора да се наведе. Међутим, реално стање ствари на терену је нешто другачије и то је оно што је под спором, а као такво јесте релевантно за чланак. Ја било какав сепаратизам, који се ослања на изворе искључиво једне циљне групе, нећу да толеришем. Зато и јесте битно да се ситуација представи најреалније. Шрафирање свакако то не укључује, јер је то један од облика изопштавања. Све у свему, не би требало да буде ни како је сад у неким чланцима, али не сме да се занемари став Србије, што није ретка појава на неким пројектима. Што се тиче техничких питања, ја сам изнео конкретан предлог да не бих превише теоретисао и паметовао. И то, подразумева се, не мора да буде коначно решење. Мени се свиђа овај модел са дугмићима и одабиром, јер је немогуће да се на истој мапи све представи. Ово на неки начин гарантује неутралност. Ценим да ово морамо да решимо пре него што се упустимо у неки озбиљнији подухват сређивања, па је зато и ово споменуто у оквиру предлога, јер је неопходна ставка. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 23:10, 23. децембар 2019. (CET) :Ево [https://www.academia.edu/38560669/Небојша_Ђокић_Бранко_Надовеза_ЦРКВЕ_И_МАНAСТИРИ_НА_КОСОВУ_И_МЕТОХИЈИ_У_XIX_ВЕКУ_ОСТАВШТИНА_НЕМАЊИЋА_Крушевац_2019_N._Đokić_B._Nadoveza_Churches_and_monasteries_in_Kosovo_and_Metohia_in_the_XIX_century_Kruševac_2019_Kirchen_und_Klöster_im_Kosovo_und_in_Metohia_im_19._Jahrhundert добре литературе] па пишите. Џабе се препирете око небитних ствари. --[[Корисник:Славен Косановић|<span style="color:navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color:silver;">{разговор}</span>]] 08:43, 24. децембар 2019. (CET) Свака акција са циљем даљег унапређења садржаја на википедији је свакако добродошла. Али овде је већ од старта расправа кренула у погрешном правцу, јер бесмислено је позивати се на уставе било које земље у уређивању енциклопедијског садржаја. Космет је тренутно територија са спорним статусом и то је проста чињеница, за пола света то је аутономна покрајина у саставу Србије, за другу половину независна држава. И на такав начин треба да се опходимо према тој теми. За сав остали садржај изван политике мислим да неће бити никаквих проблема. С тим што бих ја у такмичење укључио и теме које се тичу Црне Горе јер нам је и тај део доста скромно покривен --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 11:44, 24. децембар 2019. (CET) :И то подржавам, али је и ту битно да се сви фактори узму у обзир, јер има доста контрадикторности у последње време. С тим што мислим да то треба да буде одвојено такмичење. Устав је само стављен у контекст збивања. Чињеница је да га неки не фермају, али као највиши правни акт једне државе не сме да се занемари. Ја нисам написао да мора да буде по томе, већ управо да морају сви чиниоци да се узму у обзир, а тренутно није тако у чланцима. Код нас стоји само како је формално према српској подели, а на већини осталих пројеката се Србија и не помиње. Зато сам и отворио то питање, као предуслов за организацију нечег оваквог. Чим је под спором, значи да није слободна територија и то је то, а ја да преписујем моделе са оних пројеката који занемарују Србију, не желим и не мислим да је то исправно. Укупно, да завршим, ако сам написао да мора да се испоштује, што се ваљда подразумева, под тим сам сматрао да мора да се наведе, узме у обзир, како год хоћете. Не под императивом да се замемарује све остало, нити било шта што одудара од свеукупног стања. Ово што пишем у доброј мери се наслања на тенденцију неких да без икакве провере преводе или преписују са других пројеката, пре свега енглеског, као да тамо нужно морају да буду најбољи чланци или техничка решења. Постоји неко правило да уз употребу термина [[Република Косово]] стоји напомена да је то спорна територија, које се често не поштује ни у званичним протоколима. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:12, 24. децембар 2019. (CET) ::Проблем код нас и јесте то што се уређује према неким личним ставовима, а мало се поштује неутрални став, поготово кад је реч о тематици везаној за националне теме или за теме нпр везане за нама блиске пријатељске народе (Русија). Не може Крим бити неспорно руски, Абхазија независна држава, а Косово искључиво наше, јер просто то нису чињенице. За сваку тему која се тиче Крима мора се нагласити да је у политичком контексту то полуострво предмет спора између Украјине и Русије, да су Абхазија и Јужна Осетија самопроглашене државе са политички-правно спорним статусом и слично. Енциклопедије се не уређују срцем, већ главом. За мене као појединца Крим је саставни део Русије, баш као што је и Космет српска покрајина, и то је мој лични став, али тај став не сме да утиче на моје уређивање тих тема и да игнорише стварност, каква год она да јесте. Написао сам доста спортских чланака, између осталих, и на многим такмичењима учествују и спортисти који се такмиче под заставом Косова. Да ли је реално да ја крај Мајлинде Кељменди (олимпијско злато у џудоу) ставим заставу Србије и њену медаљу припишем успесима српског спорта? Јасно ми је да се разумемо --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 12:26, 24. децембар 2019. (CET) :::То је јасно, ја само инсистирам на томе да све што је предмет спора буде решено на одговарајући начин. Напомене и све што је потребно да се ситуација разјасни из свих углова, без гурања чињеница под тепих, али и нечега што може да изгледа сепаратистички. За то што си навео, ја могу да ти дам пример како сам нешто слично решио [[Списак трансфера српских фудбалских клубова у зимском прелазном року 2018/19.#Нови Пазар|овде]]. Међутим, за спортисте могу да се раде и посебне напомене у зависности од тога шта прописују међународне организације и спортски комитети. Пошто сам урадио шаблон који генерише ту напомену за саму територију, конкретно. Није ми циљ да овде србујем и око тога се максимално разумемо, већ само напомињем да не могу да се занемаре релевантни фактори. На крају крајева, чак и та спорна територија има неке своје правне документе који су озваничени и у супротности су са Уставом Србије. То је сасвим довољно да се направи пресек стања. Али не може да се трпа све на исту мапу и у исти кош, ако се расподела општина у потпуности разликује, нити да се издваја, шрафира и фарба како би се постигло не знам шта, јер ни то не решава питање [[Северно Косово|Северног Косова]]. Ја сам у старту написао да бих волео да прочитам конструктивне коментаре, концизно срочене, али је све отишло предалеко, чега сам се и бојао. И већ дуже време ми се речи извлаче из контекста, па не знам да ли сам стварно толико нејасан и недоречен, или је нешто друго у питању. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:50, 24. децембар 2019. (CET) == Пројекат проширивања чланака == Поздрав, шта мислите о пројекту проширивања чланака везаних за неку државу. Примера ради, одређен број савезних држава САДа имају чланке са релативно мало информација. Исто тако је за провинције и велике градове НР Кине. Верујем да би проширивањем ових чланака помогло да се побољша Википедија на српском језику. Не само чланци за НР Кину или САД, него и за Руску Федерацију, СР Немачку,... Реално говорећи, има на енглеској или некој другој Википедији доста информација за те теме, али исто тако не знају сви најбоље енглески или неки други језик где има доста информација о тој теми. [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор са корисником:Konduras|разговор]]) 17:23, 27. децембар 2019. (CET) : Не само о државама, него и о фудбалским клубовима, кошаркашким клубовима, стадионима, итд. [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор са корисником:Konduras|разговор]]) 17:26, 27. децембар 2019. (CET) ::Ја сам имао идеју о неком такмичењу које би се тицало проширивања и писања нових чланака, међутим одустао сам од тога засад. Једино што можемо у краћем периоду да договоримо је нека уређивачка акција, где би се додељивале споменице за труд. Напоран је то посао, треба пронаћи времена и ухватити вољни моменат. Проблем нам је недостатак уредника, а некима опада интересовање, уколико нису материјално награђени за свој рад. У сваком случају подржавам предлог, јер нам је ово неопходно, без обзира на област интересовања, свако би у свом домену могао да допринесе неким „опширинијим” чланком. У наредном периоду можда нећу имати толико времена, па не могу да обећам значајан допринос, али покушаћу да се укључим, у складу с могућностима. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:44, 27. децембар 2019. (CET) ::: Свако по могућности да проширује, нико не живи од писања и/или проширивања чланака на Википедији. [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор са корисником:Konduras|разговор]]) 17:56, 27. децембар 2019. (CET) Колико си се расписао по трговима могао си направити два солидна чланка [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 22:29, 27. децембар 2019. (CET) == Семинарски радови == Већ неко време прича се о семинарским радовима и њиховом (не)квалитету. Чињеница је да сваке године добијемо знатан број лоше написаних чланака и додатан посао сређивања истих, а да притом скоро ни не добијемо нове уреднике. Гомила се садржај, а нема довољно уредника за његово одржавање. Википедија и њен рад знатно су се променили временом, па би требало променити и систем семинарских радова. Моја идеја је да се чланци на почекту налазе у недавно формираном [[Википедија:Нацрт|простору нацрта]] ради лакшег праћења и контолисања промена на њима. На крају радова би се, ако је чланак сређен, пребацио у главни именски простор (простор чланака; ГИП), ако не, остао би у нацрту док се не среди. Тиме бисмо се оградили од допирања и доспевања неквалитетних, несређених и често плагираних чланака у ГИП. С друге стране, прошле године основан је [[Википедија:Дискорд|дискорд сервер]] Википедије, место за лакшу комуникацију и сарадњу википедијанаца, који тренутно броји око 150 чланова. Испоставило се да је сервер задржао добар део новајлија на пројекту, већина њих постали су [[Википедија:Аутоматски патролирани|аутоматски патролирани]], а неки су чак [[Википедија:Најбољи новајлија/Номинације/4. квартал 2019.|добили признање]] за ангажованост у доприношењу пројекта. Премда, мој други предлог јесте да се семинарци упуте на дискорд сервер где ће моћи да поставе питање, затраже помоћ и разреше недоумице око уређивања. Руководство сервера ће обезбедити посебан канал тамо за семинарце, корисниче групе за њих и друго. Исто тако, има смисла обавити разне анкете око тога који аспект уређивања и Википедије уопштено семинарцима је најтежи за разумевање. Нека се обаве истраживања на сличне теме и за новајлије, па да пробамо да учинимо нешто што може да промени актуелну ситуцију. Има још безброј идеја. Навео сам само неке које су ми тренутно пале на памет. <small>Успут, ово се може сматрати наставком [[Википедија:Трг/Разно#Примедбе на пројекат Ваздух који дишемо|дискусије]] која се одвијала пре месец-два. Зато позивам учеснике те дискусије да се изјане ({{одговор|MareBG|SimplyFreddie|Ivan VA|Miljan Simonović|Lotom|IvanaMadzarevic|Soundwaweserb|Zoranzoki21|MarinaSimic|Жељко Тодоровић|Dungodung}})</small> Слободно узмите учешће у дискусији. Хвала и срдачан поздрав. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 04:15, 2. јануар 2020. (CET) {{коментар}} Идеја на месту, подржао сам и прошли пут. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:29, 2. јануар 2020. (CET) {{коментар}} За нацрт, било испочетка било по завршетку семинарског пројекта. Против дискорда, то је хљеба преко погаче, људе треба приближити википедији а не причати им на другом мјесту како је овдје. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 10:32, 2. јануар 2020. (CET) с. р. : Само је потребно упутити кориснике како да се сналазе на пројекту и да раде у именским просторима. Није превише компликовано, а нама је значајно. Уз систем менторства, не би требало да буде проблема. Што се тиче дискорда, лакше је за комуникацију, али је неформално и необавезно, па не би требало форсирати људе. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:36, 2. јануар 2020. (CET) :: Испоставило се да је велики број људи остао на Википедији управо због Дискорда, као и да се велики број акција договорио тамо, а резултат тога су стотине нових и сређених чланака. На Википедији се воде интернет ратови због споменице па није ни чудо што се новајлије устручавају да питају било шта. Опет може и без Дискорда. Све у нацрт и направити неку сзр где семинарци могу да питају шта их занима, а накнадно их можемо позвати на Дискорд, па ако воле добродошли су. Овако немамо никакву евиденцију, а морам напоменути да раде поприлично лоше чланке. Дајте да се договоримо, најлакше је да их патролирамо, ставимо шаблон почетник и обришемо за 7 дана а то верујјем никоме није циљ. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:04, 2. јануар 2020. (CET) :: Људи се некад не могу снаћи на овим пројектним страницама. Дискорд је за разлику од њих савремен и једноставан. Наравно, слажем се с Лотомом да га не би требало форсирати. Ако не, може се направити и једна страница за централизовану дискусију где семинарци могу постављати питања, као што Маре рече. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 12:15, 2. јануар 2020. (CET) {{коментар}} Ово и није баш наставак дискусије, пошто смо у претходној дискусији дошли до идеје коју је Викимедија Србије прихватила и ускоро ће је реализовати. Ради се о Жељковом предлогу, а то је да се организују акције сређивања семинарских радова како би се прочешљали постојећи семинарски радови и средило све што не ваља, а такође и да се у будућности редовно организују такве акције пар пута годишње пар месеци након што се заврше већи уноси. Што се тиче нацрта, свакако је боља опција од пескова и корисничких подстраница, пошто је све на једном месту и лакше је за праћење и исправљање. Онда би горепоменуте акције могле да се трансформишу у то да се сређују нацрти и квалитетни чланци пребаце у ГИП. Што се Дискорда тиче, мислим да је и Викимедија Србије негде мишљења да он може више да помогне него да одмогне, пошто је комуникација на њему знатно лакша, па се свакако студентима може предложити као канал комуникације. Раније се користила фејсбук група за питања, али је фејсбук одавно „мртав” за млађу популацију, тако да ово може бити добра опција. У сваком случају, ја бих ову дискусио замрзао или пустио да траје мало дуже, пошто тајминг није нимало идеалан. Празници су, људи су на одморима и/или путовањима. Није ништа горуће, тако да можемо да наставимо са овим после Божића. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 15:01, 2. јануар 2020. (CET) {{коментар}} Све што може да унапреди пројекат и поједностави сналажење корисницима, ја подржавам. Што се тиче Фејсбука и тренутног новог времена у виду Инстаграма, то је све пролазно, али нам је битна суштина, а то је Википедија и пројекти због којих смо овде. Дискорд сервер на ком комуницирамо јесте уско повезан са овим пројектом, узевши у обзир да је доста корисника одавде присутно, али има људи који не желе да се прикључе и то је легитимно. И о њима треба да поведемо рачуна и прихватимо их на Википедији на најбољи начин. Такође, било би добро када би сарадњама које драстично утичу на прилив нових чланака и било каквих великих промена на Википедији, била обавештена и заједница на Википедији, јер нам то у неким случајевима створи проблем. Овде је основно правило да се заједница пита за неке веће промене, а велики број корисника нису чланови Викимедије Србије и немају увид у мејлинг листу и годишње планове. Надам се да ће се по том питању нешто променити и догледно време и да ће се избећи међусобне оптужбе у скоријој будућности. Мислим да није у реду да се заједница заобилази, а сав терет после падне на исте људе. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 18:06, 2. јануар 2020. (CET) :{{одговор|Lotom}} далеко од тога да заједница није обавештена. Сама идеја постојања Викимедијиних огранака укључује транспарентност и све је видљиво на Мети, укључујући и годишње планове и буџете. Тако да, ако неко жели, може да погледа све што га интересује. Знам да то није исто као и кад би овде на Википедији било обавештавано о томе, али готово увек [[Википедија:Трг/Новости|таква обавештења]] прођу без икаквих одговора заједнице, па је питање има ли смисла писати и да ли то некога занима. Свакако, на неким стварима се тренутно ради, те ће ускоро странице [[Википедија:Такмичења]] и [[Википедија:Уређивачки маратони]] бити сређене и ту ће бити убацивани датуми и теме догађаја који ће се организовати у наредном периоду, а све ради тога како би заједница била упућенија у рад Викимедије и како не би рецимо дошло до тога да се неко такмичење поклопи са акцијом коју организује заједница. :Поред тога, идеја је и да се током ове године среде странице за помоћ, а на основу инпута добијених на Викилајву и сличним догађајима. Више пута смо то сређивање помињали овде, али је и више него досадан посао, тако да не верујем да је неко вољан да своје волонтерско време троши на тај посао. Наравно, у питању ће бити заједнички процес, тј. идеја је да Викимедија само помогне у сређивању, а да заједница каже како би нове странице требало да изгледају и шта би требало да садрже. Но, више о томе кад дође време. :Такође, распоред семинара за наставнике у основним и средњим школама се може видети на „сајту” [http://seminari.wikimedia.rs seminari.wikimedia.rs], а за Образовни програм су распореди и периоди уноса на [https://outreachdashboard.wmflabs.org/campaigns/%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5__%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_20192020_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5/programs Дешборду]. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 23:40, 2. јануар 2020. (CET) {{коментар}} Дефинитивно се слажем за Нацрт, тај именски простор је идеалан за ову врсту уредника. Ником неће сметати да чланци буду тамо, а ни ми нећемо изгубити евиденцију о чланцима које треба поправити након што ти чланци прођу оцјењивање. Слажем се и за Дискорд, свакако да је тамо лакша комуникација, али новајлије треба упознати и са странама за разговор. — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 18:19, 2. јануар 2020. (CET) {{коментар}} Викимедија Србије је посветила доста пажње овом питању јер "семинарски радови" и уопште образовни програм имају велики значај. Једна од идеја коју је Миљан већ поменуо је да се по завршетку семестра/полугодишта организује акција сређивања чланака из тог семестра/полугодишта, па ће прва таква акција бити већ ускоро. Поменути су спискови - сваки такав чланак је означен шаблоном, списак шаблона и уопште списак уноса, као и прецизан списак чланака за сваки унос постоји (шаблони су на ср Википедији, а на Дешборду су странице уноса). Викимедија Србије доста полаже на квалитет добијених чланака, о томе се посебно стара Небојша као Менаџер образовног програма, а помажу му Вики амбасадори, наставници, асистенти, професори - већ зависно од уноса. Где год је могуће чланци се прегледају и студентима/ученицима шаље фидбек шта је потребно да поправе. Не само да су направљене брошуре, већ сада имамо и туторијале, држе им се обуке, а од како је заживео Дискорд упућују се и охрабрују да и тамо постављју питања (Фејсбук групе такође постоје али неко не воли тамо јавно да пита кад нешто не зна). Што се тиче Нацрта мислим да би то само направило додатну збрку и посао око пребацивања чланака тама-овамо. Радије сам за то да пробамо како ће заживети ова прича о акцији сређивања. Ово све наводим да знате да Викимедија Србије истрајно и искрено ради на поправљању квалитета образовног програма (семинарских радова). Претходна дискусија је покренута за микрогрант "Ваздух који дишемо" који нема везе са семинарским радовима и образовним програмом, па су се оштрице заједнице неправедно прелиле на образовни програм. Поменуо бих и то да је 2016. бот све дотадашње семинарске радове означио шаблоном [[:Шаблон:Neprovereni seminarski]] који додаје [[:Категорија:Непроверени семинарски радови]] па је и то један механизам који може да све чланке окупи и пружи заједници могућност да их провери и где треба сређује. Слажем се да ако је потребно оне безнадежније случајеве пребацујемо у Нацрт или бришемо по обичној или поједностављеној процедури. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 11:37, 4. јануар 2020. (CET) {{коментар}} Слажем се у свему са Ђорђетом. Што се Дискорда тиче, није његова поента да одврати уреднике од Википедије, и није нешто лоше као што Жељко мисли. То је такорећи наследник ИРЦ-а, само што је модернија варијанта. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 11:55, 4. јануар 2020. (CET) {{коментар}}Хвала вам на покренутој теми. И хвала Миљану, јер је имао у виду празнике, па је лепо продужити дискусију како би што више људи могло да да сугестије. Има смисла да заједно причамо о томе шта би могло бити боље, јер нам је свима у интересу да Википедија има квалитетније чланке. Ђорђе је напоменуо које је новине Викимедија Србије уводила како би осигурала боље уносе. Такође, ми се трудимо да наш рад буде што видљивији, али разумљиво је да вас неће интересовати баш све што радимо, па ћете неке вести прескочити. Они који су заинтересовани о нашим активностима и плановима могу прочитати на сајту, у оквиру блог постова, годишњих планова и извештаја на мети, месечника, а могу и доћи на окупљања у канцеларији. Апсолутно подржавам Дискорд као канал комуникације. Наравно, не мора и не треба да буде једини, али је једноставно лакши и врло брзо се добијају информације, што је у данашњем добу пресудно. Сви нови уредници који су комуницирали преко сзр су били потпуно збуњени, јер се иде са једне на другу страну и лако се могу превидети информације. Искрено речено, и ја верујем да је то лош нашин комуникације. Са друге стране, Дискорд је потпуна супротност од тога. Што се тиче Нацрта, слажем се да није лоше покушати, бар једну годину, па да видимо како то функционише. Уколико није добар модел, увек се можемо вратити на стари. Имам бојазан да ли ће то можда закомпликовати ствари, да ли ће ученици и студенти заиста ставити чланак у именски простор Нацрт, да ли ће се можда тај чланак загубити и слично... Но добро, вреди покушати. Осим ових модела, у међународној заједници постоје програми менторства. То засигурно одузима највише времена, али осигурава добре резултате. На Викиманији сам слушала о задацима који се уводе новајлијама на Википедији. На пример, новим уредницима се дају ситни задаци (убаци слику, убаци категорију, убаци референцу...) како би боље преварили материју и како не би одмах на почетку одустали, јер је информација превише. Ако су вам овакви модели занимљиви, можемо и то покушати да организујемо. Могла бих да пишем људима из Задужбине. Пинговаћу и Небојшу Ратковића {{пинг|Корисник:Neboysha87}}, менаџера Образовног програма, јер сигурно и он има неке идеје и може објаснити на какве проблеме наилази на радионцама. --[[Корисник:IvanaMadzarevic|IvanaMadzarevic]] ([[Разговор са корисником:IvanaMadzarevic|разговор]]) 16:50, 8. јануар 2020. (CET) :{{одговор|IvanaMadzarevic}} управо је у току рад на развоју програма менторства. Зоки и Аца су покренули дискусију о томе [[Википедија:Трг/Википолитика#Предлог за увођење новог додатка на овај пројекат|овде]]. --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:37, 8. јануар 2020. (CET) {{коментар}} Битно је да се поједностави коришћење новим корисницима, али је и нама овде потребна помоћ јер не можемо да постигнемо сами да све испратимо. Гомилају се непатролиране измене, које редовно чисти тек неколико корисника, али нам је важно да проверимо уносе, да се у чланцима не би налазило свашта. Такође је добро да се пронађе заједнички модел по ком ће се ти велики уноси одвијати управо због горе наведених проблема. Често се догађа и да због нечије самовоље на пројекту имамо проблема, иако можда неко није имао лошу намеру, али се догоди да се тиме направе грешке у великом броју чланака. Значи само је битно да заједница буде обавештена, да би се све испратило и реализовало у најбољем реду и указало на грешке уколико се догоде. Нацрт је добра ствар зато што омогућава да се чланци среде пре објаве у главном именском простору, међутим морам да скренем пажњу {{пинг|BokicaK}} да не повезује нацрт у главном именском простору, [[посебно:Diff/22760734|као овде]]. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:08, 8. јануар 2020. (CET) : Наравно да је боље стављати такве чланке у нацрт, а онда их након прегледања пуштати, не видим штету. Акција сређивања таквих чланака је ок, али несређених семинарских има пар хиљада, те не видим да ћемо успети да решимо тај проблем акцијама, за које ће се пријавити тек неколико људи. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:52, 8. јануар 2020. (CET) {{коментар}} Здраво свима, хвала вам на покренутој дискусији. Као неко ко је непосредно одговоран за остваривање сарадње са образовним институцијама и за обучавање наставника, ученика и студената за уређивање Википедије, желео бих да знате да смо у Викимедији Србије свесни проблема лоших семинарских радова и да настојимо константно да радимо на побољшању квалитета чланака које раде ученици и студенти. Осим што држимо обуке, идеја нам је да уводимо и консултације после одржаних радионица, а до сада смо учесницима слали више брошура, линкове ка страницама за помоћ, а недавно смо урадили и туторијале. Уколико се већина слаже са тим да чланци прво иду у Нацрт, ја немам ништа против и упућиваћу ученике и студенте да тако раде од сада. Прве радионице у овој години имамо већ следеће недеље, тако да им могу рећи да чланке стављају у Нацрт. Мислим да ће то мало компликовати њихов унос чланака и да ће сигурно бити неких који то неће испоштовати, али зато имамо Дешборд и шаблоне на почетку чланака па верујем да ћемо их лако пронаћи. Кажем да неће испоштовати, не зато што неће чути и запамтити, већ зато што је један од највећих проблема у школама са којима се сусрећем проблем мотивације и проблем опште незаинтересованости. Не само за Википедију, већ и за неко основно градиво, а да не помињемо пројекту наставу. Надам се да ће се то променити, нарочито из разлога што се у последње време инсистира на потреби за повећањем дигиталних компетенција ученика и студената. Што се осталих ствари тиче, мислим да комуникација путем Дискорда са ученицима једноставно није могућа у великој мери, јер сам им ја и до сада указивао на то да Дискорд постоји и да могу да га користе, али је одзив очигледно био мали. Систем менторства ми се свиђа и подржавам га, као и акције сређивања семинарских радова које су најављене. --[[Корисник:Neboysha87|Neboysha87]] ([[Разговор са корисником:Neboysha87|разговор]]) 15:50, 9. јануар 2020. (CET) :{{одговор|Neboysha87}} мислим да нема потребе журити са спровођењем, ово је ипак само једна од идеја у дискусији. Иако се начелно слажем да је боље да чланци иду у Нацрт, проблем са њим јесте што га већина уредника овде не користи, а још мање људи зна како се користи. Такође, проблем са Нацртом јесте што је то изгласано, усвојено, уведено и то је то. И даље постоји велики број ствари које нису сређене и разјашњене, а исто тако и доста ствари може да се побољша. Ево једног од примера: на [[Википедија:Нацрти]] се наводи „Онемогућите све категорије уметањем двотачке пре речи „Категорија”. Пример: промените <code><nowiki>[[Категорија:Рођени 1939.]]</nowiki></code> у <code><nowiki>[[:Категорија:Рођени 1939.]]</nowiki></code>”. Зашто? Ово само додатно компликује ствари за ионако неупућене новајлије и само ће им отежати да разумеју принцип категорисања. Разумем да не треба да се у категоријама појављују нацрти, али то се може средити на неки други начин, убацивањем одређених параметара на нивоу целог именског простора или нешто томе слично. :Даље, уколико се семинарски радови буду писали у Нацрту, онда треба за њих дефинисати засебна правила, пошто према тренутним „нацрти који нису уређивани у року од шест месеци могу се избрисати под критеријем за брзо брисање О13”. Да ли је то довољно? Два месеца само траје писање и прегледање тих чланака, па након тога може проћи доста времена док Небојша прегледа све чланке и пребаци у ГИП оно што ваља. Или ако се буду организовале акције сређивања семинарских радова, оне неће бити свако мало, него након неколико уноса. Такође, ево још једног примера који показује да је дорада потребна — шта је О13 у претходном правилу? Ми немамо О13 критеријум на [[Википедија:Критеријуми за брзо брисање]]. И зашто је то уопште битно некоме (новајлији) ко хоће да види шта су нацрти и колико могу да „трају”? :Све у свему, ако заједница усвоји идеју да се семинарски радови пишу у Нацрту, пре почетка спровођења је неопходно извршити добрану припрему терена. Иначе ћемо само направити још већи хаос. --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 02:20, 10. јануар 2020. (CET) ::Све то стоји и јасно је да ни Нацрт није идеалан, мада се не придржавамо стриктно тих смерница за брисање, па не постоји бојазан да ће чланци нестати. На крају крајева, ту је премештање и спајање историја, а администратори су нам тренутно ажурнији од патролера. Такође, треба да наместимо категорисање изван главног именског простора. Међутим, ја бих поставио једно питање које се тиче самог програма. Зашто се не размисли о томе да се учесницима предложи могућност да раде у групама? Нека свако допринесе колико може, па да се на крају исправе грешке и комплетира чланак? Нама ће више значити да њих 5 формира један чланак задовољавајућег квалитета, него да се 5 чланака негде изгуби, или да остану недовршени. Можда то некоме изгледа као мали допринос, али је још горе ако не добијемо ништа конкретно. Треба указати људима да не посматрају ствари само из своје перспективе и да чланак треба да буде потпун и стилски и садржајно. Неко ће то после да чита, то је циљ. А питање је колико су и сами професори заиста упознати са писањем чланака на Википедији. Ако чланци утичу само на неколико додатних поена, а не на формирање коначне оцене, ја не видим проблем са тим. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:58, 10. јануар 2020. (CET) ::: Већи хаос од овога се не може направити. У нацрту имамо евиденцију, а када их семинарци пребаце из песка који се патролира без гледања у чланак, немамо. Данас имамо више хиљада чланака које су направили семинарци, а они не ваљају ништа. За рецимо 5 година ако се ништа не уради, бићемо затрпани чланцима које је немогуће исправити, с обзиром да имамо све мање активних корисника, а још мање људи који су заинтересовани да за њима исправљају. Не видим проблем да се у оквиру кат. Нацрти направи категорија Нацрти/Семинарски или нешто слично. Ту би имали евиденцију чланака, а с обзиром да би све било на једном месту, мислим да би се више људи укључило у њихово сређивање и аутоматски олакшали Небојши. Колико је ситуација озбиљна види се по категорији [[:Категорија:Непроверени семинарски радови]], где се налази 1100 чланака, (неки од пре 7 година) а тврдим да их је прегледано барем 10 пута толико, који такође нису добри. Верујем да је ово последњи воз да се преузме нешто поводом лоших чланака на Википедији. Људи губе вољу и жељу за уређивањем Википедије када виде х лоших чланака које је немогуће исправити. У суштини мени лично је цео тај пројекат лош, нити је семинарцима до писања, нити се задрже на пројекту, нама свакако није до исправљања хиљаде њихових чланака, а нешто не верујем ни да су људи који читају те чланке одушевљени. Али то није тема, мој став је такав да НАЦРТ треба увести. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:39, 10. јануар 2020. (CET) ::::{{одговор|Lotom}} да, да, то се и ради на неким факултетима. Углавном све зависи од професора и предмета, али на Фону су људи радили у тимовима од по 2 до 5 чланова, слично се радило и на Факултету безбедности. За та два сигурно знам, али верујем да постоје и још неки случајеви. И по мени је тај принцип бољи, јер онда један члан тима може да исправи и грешке другог члана, а свакако су чланци у тим случајевима садржајнији и богатији јер више људи ради на једном чланку. Но, кажем, то зависи и од професора, јер он можда сматра да такав модел није добар. --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 15:54, 10. јануар 2020. (CET) ::::::Уз дужно поштовање према нечијим достигнућима, стажу и искуству, ја ипак мислим да неко треба да буде упућен у рад на Википедији да би био меродаван да оцени шта је добар модел. Некако ми се чини да ако у почетку дође до размимоилажења ставова, није реално ни касније очекивати неке значајне резултате. Делује да сами себи правимо магарећу услугу. Прво што има оних који Википедију не схватају за озбиљно, а друго што сарадња са таквима, уколико се не потруде да скапирају овде има и људи који покушавају нешто да направе нешто корисно, неће донети много тога доброг. Крупан је залогај давати некоме ко нема интересовања да пише неки озбиљан чланак, више ми се свиђа идеја о мањим задацима за вежбу. Требало би неки процес селекције да се уведе, јер ми дефинитивно немамо тај потенцијал који може да покрије толике уносе. Притом и тим људима треба скренути пажњу да није довољно само прекопирати референцу са неког другог пројекта, без отварања и читања. (Можда не одражава оно што пише у чланку, није исправан датум, лоше је форматирана, или веза не ради.) --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 23:57, 10. јануар 2020. (CET) :::::::Слажем се. Код мене је углавном ситуација била да ако је неки професор заинтересован за сарадњу, онда је спреман да прихвати моје предлоге за ствари у које није упућен. Било је и оних којима се идеја писања на Википедији свидела, али просто нисмо успели да ту идеју уоквиримо и убацимо у план и програм предмета на онај начин који је за Википедију задовољавајућ. Мислим да само треба више пажње посветити преговорима и дефинисању одговарајућег модела и да се на тај начин лечи узрок, а не последица. Пре 15 година, када је све ово почело, било је најбитније наћи факултете и професоре вољне за сарадњу. Сада их барем има колико хоћемо, тако да мислим да треба да себи пружимо могућност да некоме кажемо хвала и одбијемо сарадњу, уколико увидимо да нема потенцијала за успех. --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 00:57, 11. јануар 2020. (CET) ::Жилетова идеја ми се свиђа, тј. можда би било добро направити нови Трг за семинарце, гдје би могли да поставе питања али и прочитају раније одговоре. Мало сам прегледао те чланке и чињеница је да ту има доста тема које су мало сложене да би један ученик сâм написао добар чланак, тако да можда не би било лоше предложити да раде у групама (од три до пет) по једну тему/чланак. Затим имамо хиљаде и хиљаде чланака које нису написали ученици, а који носе различите етикете за чишћење, прерађивање, итд., и друге који не носе никакав шаблон, али потпадају у те категорије. А за референцирање треба одлучити који систем има предност и средити те шаблоне како ваља. На крају, још једна идеја. Да се у шаблоне за чишћење и прерађивање стави да се чланци могу написати поново од нуле, па и кад се ради о семинарским радовима који их носе. Као информација онима који нису упућени у систем рада на Википедији. --[[Корисник:Славен Косановић|<span style="color:navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color:silver;">{разговор}</span>]] 16:08, 10. јануар 2020. (CET) :::Ништа то неће помоћи. Ми се вјештачки претварамо да су то неки вриједни људи који имају проблема овдје јер им МИ нисмо омогућили да раде, да покажу потенцијал. Семинарци воле све што воле млади и овдје дођу „присилно” само зарад оцјене. Неће њима помоћи сто дискорда и тргова, њихови организатори су криви којима очигледно Википедија служи само за ставку у пословној биографији. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 19:27, 10. јануар 2020. (CET) с. р. ---- Већина учесника дискусије аргументовано је подржала укључивање именског простора Нацрт у семинарске радове. Пробаћу да постојећу пројектну страницу о нацртима средим, скратим и прилагодим. Што се Дискорда тиче, неформалан је и необавезан, па не би требало форсирати људе, мада се може препоручити. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 00:49, 18. јануар 2020. (CET) :Што се тиче евиденције ово ће бити одличан корак, али морам да напоменем да семинарци ако им је до сада објашњавано да пишу у песку онда мора да постоји промена правила и смерница која ће им се сервирати и објаснити им на коректан и једноставан начин како да њиме баратају да нам не би нацрт постао песак бр. 2. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 00:53, 18. јануар 2020. (CET) == Изабрани спискови на Главној страни == Прошло је скоро 9 месеци откако су уведени изабрани спискови на Википедији на српском језику. Међутим, они и даље немају своје место на Главној страни. У складу с тим, по узору на актуелни дизајн Главне, направио сам одељак за спискове. [https://prnt.sc/rcmcok Овако] изгледа. Шаблони {{tl|Главна страна/Изабрани спискови}} и {{tl|Текући изабрани спискови}} преведени су и локализовани са руског, а направио сам и CSS страницу {{tl|Главна страна/Изабрани спискови/styles.css}} која јој даје својеврсни изглед. Шта ви мислите? — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 17:13, 6. март 2020. (CET) {{за}} Подржавам идеју, на овај начин, изабрани спискови ће бити видљивији свим читаоцима.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:18, 6. март 2020. (CET) {{коментар}} Браво Ацо, ово се чекало, наравно да подржавам! Само обриши коментаре на руском и све ок. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:21, 6. март 2020. (CET) : {{Урађено|Коментари локализовани}} — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 17:35, 6. март 2020. (CET) {{коментар}} Као што сам раније већ написао на Дискорду, подржавам идеју. — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup>'''да?'''</sup>]] 18:47, 6. март 2020. (CET) Сасвим логично решење. Подршка и са моје стране --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 19:36, 6. март 2020. (CET) {{коментар}} Подршка, добро ће изгледати. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 19:41, 6. март 2020. (CET) {{коментар}} Подржавам, одлична идеја. '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color: #000000;">(речи су ветар)</span>]] 23:24, 6. март 2020. (CET) {{коментар}} Слажем се, фино изгледа. --[[Корисник:Dungodung|<span style="color:blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color:blue;">'''±'''</span>]] 09:20, 7. март 2020. (CET) {{коментар}} Не видим ништа спорно у овоме. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:07, 7. март 2020. (CET) {{за}} Фино изгледа, ја сам за. --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 12:29, 7. март 2020. (CET) {{коментар}} И мени изгледа лепо. Треба приказати и квалитетне спискове, није поента да се само изаберу и да стоје тамо негде. --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 14:10, 7. март 2020. (CET) {{коментар}} Фино изгледа, подржавам предлог. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 16:33, 8. март 2020. (CET) ---- Будући да није било противљења, {{урађено}} — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 21:29, 9. март 2020. (CET) == Шаблони за језике == Здраво! Предложио бих ажурирање шаблона за језике, тако да се уместо садашњег модула Jez користи [[Модул:Lang|модул Lang]]. Један од разлога јесте много нових корисних параметара. У наставку следе неке од измена. Једна од промена јесте да би се називи језика писали целим именом, уместо скраћено. Генерално је добра ствар, јер је јасније некоме када прочита „македонски” или „старословенски” од „мкд.” и „стсл.”. Таман је и приступачније особама са оштећењем вида ([[читач екрана]] би изговорио целу реч уместо скраћенице) и људима који штампају чланке са Википедије [јер ће бити исписано цело име језика, уместо скраћенице и везе ка језику (која наравно по штампању нема неку сврху и читалац никако не би могао да кликне на њу)]. Дакле, у суштини, избегла би се конфузија. Даље промене тичу се ширења сета доступних параметара. Успео сам да их све локализујем и спремни су за употребу. Дакле, новим параметром {{para|искошено|не}}, текст на страном језику приказао би се обично уместо у курзиву. Овај параметар је користан за латинске називе фамилија које не би требало да буду искошене. Поред овог параметра, уносом {{para|веза|не}} веза ка страном језику не би била додана. Корисно када се шаблон више пута јавља у чланку, па се веза учестало понавља. Сећам се да је на то једном указана примедба на сзр приликом расправе за добар чланак (Обсусер је ваљда био предлагач {{кез}}). Сад, уместо километарског кода <code><nowiki>{{REPLACE:...</nowiki></code> може се користити овај параметар који би знатно олакшао ствари. Поред тога, нови су параметри {{para|превод}} и {{para|транслит}}. Параметром превод једноставно би се генерисали наводници и превод стране речи, а транслит је користан за пресловљавање речи који су нам непознате. Поред тога има [https://prnt.sc/salm26 још пар параметара] (снимак екрана неких од параметара и изглед) који могу бити од помоћи. Имам на уму да направим једну документацију за све шаблоне језика (која би садржавала краћи опис, листу параметара и TemplateData-у). Наравно, ништа превише обимно и дугачко, већ чисто да имамо, јер може олакшати употребу. Приметио сам да је {{u|Ранко Николић|Ранко}} већ покушао нешто слично, али му није пошло за руком због недостатка консензуса. Можда би га ова расправа занимала. Слободно се изјасните. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 12:06, 4. мај 2020. (CEST) :Хвала Аци на иницијативи. Као што сам му већ поменуо, све ове промене су добродошле. Неће се променити срж самог шаблона, и даље ће се користити на исти начин, само ће бити решени одређени недостаци. Мени највише значи ово за латинска имена, али подржавам и остале промене. --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 12:41, 4. мај 2020. (CEST) Писање пуног имена језика је бесмислено и непотребно, чак је и правопис јасан што се тиче кориштења тих скраћеница. Код латинских таксона, родова и уопште живих бића ниакда се не ставља никакав код за латински језик, јер се подразумева да је научно име на латинском. Самим тим је довољно ставити тагове за спречавање транслитерације и тагове за курзив. И једном за свагда, ово није википедија на енглеском језику и апсолутно сам против да се све своди на преношење тамошњих искустава. Све више постајемо енглеска википедија на српском језику --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 20:38, 4. мај 2020. (CEST) {{издвојени цитат текста|Писање пуног имена језика је бесмислено и непотребно, чак је и правопис јасан што се тиче кориштења тих скраћеница}} {{одговор|НиколаБ}} Није баш бесмислено, управо из разлога које сам навео изнад, а и сусретао сам се с тим проблемима (поготово овај за штампање). Друго, сумњам да се у Правопису експлицитно наводи да мора да се користи скраћени облик, већ су то радили како би било економично, а ми овде немамо таквих ограничења. Ништа нас не кошта да напишемо целим именом. {{издвојени цитат текста|Код латинских таксона, родова и уопште живих бића ниакда се не ставља никакав код за латински језик, јер се подразумева да је научно име на латинском. Самим тим је довољно ставити тагове за спречавање транслитерације и тагове за курзив.}} Што се тиче латинских таксона, може и не мора. У сваком случају, виђао сам по неким чланцима да се користи латински + текст, јер шаблон тренутно може да генерише само искошен текст. Овом променом би то било покривено, па се шаблон може употребљавати и у таквим случајевима. {{издвојени цитат текста|И једном за свагда, ово није википедија на енглеском језику и апсолутно сам против да се све своди на преношење тамошњих искустава. Све више постајемо енглеска википедија на српском језику.}} Прво, иако је модул пренет са ен.вики, сви параметри су локализовани и у изворном коду се неће налазити никакав енглески текст. Друго, не видим разлог да будемо против тога кад су нам скоро сви шаблони и модули управо са ен.вики. Треће, не видим разлог да се нешто мање функционално замени нечему што има бољу функционалност и шири сет параметара. Иначе, ја сам такође жестоко против енглеског овде у том смислу. На десетине шаблона који су били на енглеском или су имали енглеске параметре сам локализовао. Тако да ми није намера англизовање Википедије. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 21:10, 4. мај 2020. (CEST) Локализација не представља пуко превођење садржаја. То што преведеш текст на српски, а задржиш синтаксу енглеског језика је катастрофа. Бојан је својевремено исто тако пресликавао неке модуле са енглеске википедије, па смо имали исписе бројева са децималном тачком и стотим зарезом. Инфо кутије се пресликавају са енглеске википедије, све са параметрима који су потпуно бесмислени у контексту српског језика.... Прекопиране су на стотине модула и шаблона које нико не користи и за које је тешко сконтати и искуснијим уредницима чему уопште служе (као кад је Обсусер инсистирао да се поред свих метричких мерних јединица убаце и империјалне). Сваки шаблон и модул на википедији на енглеском језику је прилагођен синтакси енглеског језика, синтакси која са српским језиком нема везе. --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 21:38, 4. мај 2020. (CEST) : Слажем се с тобом по том питању. Нажалост, има много таквих модула и шаблона. Међутим, целокупна синтакса модула који сам предлажио је локализована. Види се у горњем тексту и на снимку екрана ако си имало бацио поглед. И приказ и параметри су на српском. Мислим да је све океј. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 23:08, 4. мај 2020. (CEST) Мислим да сам био довољно јасан што се латинског језика и таксономске номенклатуре тиче, ознака језика је подразумевана и не ставља се. Стране речи и изрази написани у изворном облику унутар српског текста се издвајају курзивом или знацима навода, самим тим је параметар који уклања курзив непотребан. Енциклопедије на српском језику корист скраћене облике код писања многих појмова који се често понављају, ово јесте енциклопедија на српском језику, а имена језика су један од најчешће помињаних термина, што ће рећи да је правописно исправно користити имена језика у овом контексту у скраћеном облику. Сама плава веза код сваког језика је уједно напомена која објашњава о ком језику је реч. И заиста нема потребе да се измишља топла вода. {{цитирање|Швајцарска (латински: Helvetica, немачки: Schweiz, италијански: Svizzera, француски: Suisse, реторомански: Svizra), званично Швајцарска Конфедерација (латински: Confoederatio Helvetica, немачки: Schweizerische Eidgenossenschaft, италијански: Confederazione Svizzera, француски: Confédération Suisse, романш Confederaziun Svizra}} Ово горе у овом облику не може ни у лудилу. Шаблони треба да буду једноставни и директни. --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 23:34, 4. мај 2020. (CEST) :{{одговор|НиколаБ}} не бих се сложио за латинска имена. За латинске називе се и те како користи шаблон за језик, поготово у уводном делу чланка. Кад се пише о фамилијама или вишим категоријама, онда уредници најчешће стављају <code><nowiki>[[Латински језик|лат.]] Strigidae</nowiki></code>, што је прилично непрегледно и непотребно. Ако се проблем може решити необавезним параметром шаблона, не видим што не бисмо имали исти. --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 00:30, 5. мај 2020. (CEST) ::То што уредници дописују језик не значи и да је исправно. Имена живих организама се исписују на латинском језику, род и врста су обавезно у курзиву, више категорије без (иако већина све пише у курзиву). Научно је погрешно писати са префиксом за латински језик и самим тим нема потребе да се ишта исправља по том питању на шаблону --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 15:19, 5. мај 2020. (CEST) Називи шаблона, модула, параметри и текст за приказ, морају да буду на српском језику, осим у ријетким случајевима, када се ради о стварима које се остављају у оригиналу, о чему је било гласање скорије. Ја о томе уопште не бих ни расправљао. То што се шаблон копира са енглеске википедије, а затим прилагоди српској, није ни најмање спорно нити би требало да буде. С обзиром на то да је овдје ријеч о параметрима који нису неопходни за коришћење, већ могу да се ставе по потреби, како у којем чланку, то није ништа спорно. Али мислим да је непотребно стављати пун назив језика. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 07:42, 5. мај 2020. (CEST) {{коментар}} Нови параметри не могу да шкоде, а корисни су. Наравно, не морају све ствари бити исте као на ен.вики, али овде не видим проблем, јер су параметри локализовани. Што се тиче писања пуног назива језика то ми је сасвим свеједно, иако ће у неким случајума то заузимати превише места (као у примеру који је Никола дао), аргументи које је Аца дао су по мени сасвим солидни. — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup>'''да?'''</sup>]] 19:33, 5. мај 2020. (CEST) {{коментар}} Мени се много свиђа ова Ацина идеја и подржавам је. {{одговор|НиколаБ}} Што се тиче латинских назива таксона, довољно је само на почетку чланка навести да се ради о латинском језику (пођимо од претпоставке да није свима познато да је латински језик науке). Ја сам апсолутно за то да се техничка рјешења са Википедије на енглеском (шаблони, модули, справице итд.) користе и код нас, у складу са нашим правилима и смјерницама, јер је њихова вики заједница технички најнапреднија. Само погледајте како изгледају пројекти који су технички заостали и упоредите са нашим стањем (мислим на једну језички сродну вики заједницу, коју не бих именовао). Ја сам поприлично лијен за преводе параметара, па у огромној већини шаблона која сам направио или пребацио остају енглески називи, али ако заједница мисли да треба да се са таквом праксом престане, ја се томе нећу противити. У том случају, морамо да одредимо правило (или смјерницу) по којем би радило у будућности. Морамо порадити и на униформности параметара, али о том потом. А примјер Швајцарске је рогобатан и са скраћеним и са пуним називима језика. {{Потпис Ранко}} 23:40, 8. мај 2020. (CEST) ---- Затварам. Нема консензуса за промену на дужи назив. Покушао сам и да прилагодим модул Lang тако да приказује скраћени назив, но није ми пошло за руком. Пробао сам да уградим предложене параметре у модул Jezik, али ми ни то није ишло. {{није урађено}} — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 01:06, 31. мај 2020. (CEST) Update: Предложене параметре у модул Jezik уградио Филип. {{Делимично урађено}} на основу расправе. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 03:02, 4. јун 2020. (CEST) == A new projet that may interest you: Structured tasks == [[File:Structured_Tasks_2020-05-06_-_add_a_link_volume.png|alt=|thumb|394x394px|Sketch of an idea for a structured workflow for adding links to an article. The goal is to help newcomers edit at high volume.]] Hello! Sorry for using English. {{int:Please-translate}}. If this message is not at the right place, please move it and tell me. I'm contacting you about a new project the Growth team is working on. You may have heard about it in our [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters/13|last newsletter]]. This project is about making it easy for newcomers to make real article edits. Since you already have the Growth team prototypes enabled on your wiki, your opinion is important to us ! [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Newcomer tasks|newcomer tasks]] feature makes good results: about 900 newcomers made over 5,000 suggested edits so far. We've learned that newcomers are interested in receiving suggested edits. Now, we are thinking about how to give them easy edits. We have a new idea called "[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks|structured tasks]]". The goal is to break down edits into easy steps, and easy on mobile devices. In the past, certain kinds of editing tasks have been structured. For instance, adding categories using HotCat is done by pressing some buttons. Now, we are thinking about how to structure the editing of articles. The goal is to allow newcomers can make large content additions, especially from their mobile devices. Please visit [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks|the project page]] and respond to the discussion questions listed on [[mw:Talk:Growth/Personalized first day/Structured tasks|the talk page]]. This conversation is open until June 18. Please respond after this message if you prefer. We will read you in Serbian, but replies would be in English. Thank you for your help! [[Корисник:Trizek (WMF)|Trizek (WMF)]] ([[Разговор са корисником:Trizek (WMF)|разговор]]) 18:26, 20. мај 2020. (CEST) == Редизајн Трга и његових подстраница == Здраво! У [[Корисник:Acamicamacaraca/песак2|свом секундарном песку]] довршио сам редизајн Трга и његових подстраница. Тренутно стање је мало шарено, јер је Трг браон, а подстранице плаве боје. Ево неких аргумената који иду у прилог новом дизајну. # Респонзивност: Предложени дизајн је респонзиван што значи да се прилагођава величини екрана. [https://prnt.sc/sqv6ns Нови мобилни приказ 1], [https://prnt.sc/sqvhd9 2] (уп. [https://prnt.sc/sqv9bl тренутни мобилни приказ 1], [https://prnt.sc/sqvgwn 2]). Уопштено, гломазне табеле су биг но-но у UX дизајну. # Доследност: Предложени дизајн се у одређеној мери поклапа с дизајном Главне стране. Одељци, односно секције су уоквирене, а дугмићи се користе на исти начин као на Главној. # Сажетост: Буквалан превод с енглеског језика замењен је краћим текстом који је прецизнији и наводи основна правила при комуникацији. # Једноставност, а функционалност: Покушао сам да изглед што више поједноставим, а истовремено да не ускратим неке од постојећих функција. # Прилагођеност (новим) корисницима: Дизајн који генеришу шаблони {{tl|Обојена кутијица}}, {{tl|Обојена трака/центар}} и {{tl|Обојена кутија}} поприлично је user-friendly. Олакшао би сналажење и навигацију. Имате ли неке предлоге? Шта мислите о овоме? Срдачан поздрав! — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 01:54, 31. мај 2020. (CEST) {{коментар}} Делује ми ОК. Свакако боље него што је сада тренутно. Подршка.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:48, 31. мај 2020. (CEST) {{коментар}} Није лоше. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 07:54, 31. мај 2020. (CEST) {{коментар}} Мени се свиђа. Сведено, уклапа се у тај неки минималистички дизајн и, што је можда најбитније, респонзивно. Хвала на иницијативи! --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:39, 31. мај 2020. (CEST) {{коментар}} Свиђа ми се. {{Потпис Ранко}} 17:52, 31. мај 2020. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 18:25, 31. мај 2020. (CEST) {{коментар}} Што се мене тиче палац горе --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 21:06, 31. мај 2020. (CEST) {{коментар}} -- Супер иницијатива Ацо, свиђа ми се. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:44, 31. мај 2020. (CEST) {{коментар}} Није лоше, али ништа не фали ни тренутном дизајну. Непотребно. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 21:48, 31. мај 2020. (CEST) : Па баш није да ништа не фали. Ако си видео горе снимке екрана, могао си се уверити да је моблини приказ и Трга и његових одељака катастрофалан. Неки делови се уопште ни не виде. Лако је за нас „компјутераше” :), али имати у обзир да нам доста прегледа/приказа долазе с мобилних уређаја. Ово ми је неки главни разлог, а има их још, наведени горе. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 22:04, 31. мај 2020. (CEST) :: Ако је старински не значи да је лоше, имаш потребу да све мењаш, а већина ствари је без потребе. Мени је мобилни приказ сасвим ок. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 22:13, 31. мај 2020. (CEST) {{коментар}} Подржавам идеју освежавања странице, с тим што би онда требало средити и табелицу испод коме се за шта обратити. Мој предлог је да се стави по јачини ранкова (бирократе, администратори, администратори интефејса), и уклонити везе ка страницама са саветима и туторијалима, њих би требало ставити на једно место, причам за именске просторе Википедија и Помоћ. Потенцијалне новонаправљене кутијице такође приказати у облику као што су приказани википолитика, правопис итд. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 23:08, 31. мај 2020. (CEST) : {{одговор|SimplyFreddie}} Хвала на опширнијем коментару! Редослед је исправљен. Претпостављам да си под уклањањем веза мислио на уклањање [https://prnt.sc/srbsw8 ових поља]. То је оке, али не знам где другде да их метнем а да не изгледа пренатрпано кутијицама. Можда пак има смисла макнути целу табелу и заменити је неким краћим и јаснијим текстом (узевши у обзир да су те странице сада видљивије новајлијама откако је уведен систем менторства). — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 01:04, 1. јун 2020. (CEST) ::{{одговор|Acamicamacaraca}} Рекох ти, да би изгледало прегледно, могу да буду у оквиру обојених кутијица које си користио за главне подстранице трга. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:51, 2. јун 2020. (CEST) ::: Мхм. У том случају бих морао да правим знатне измене на шаблону, јер на неким од ових страница рецимо не пишу се одељци, па је постојање дугмета „Пиши” сувишно. Will try. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 12:40, 2. јун 2020. (CEST) ::: Update за {{u|SimplyFreddie|Симплија}}: [https://prnt.sc/ssaefq Овако?] (или [https://prnt.sc/ssaewh овако]). Прво изгледа празњикаво, а центрирањем није интуитивно, јер се положај дугмета мења у односу на остале кутијице. Шта ти мислиш? — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 13:18, 2. јун 2020. (CEST) ::::Јао бре Ацо ниси ме разумео. Лепо што си се потрудио, али ја сам мислио да се странице на којима '''нема директног обраћања другим члановима''' уклоне (Метавики, Решавање сукоба, Контакт), управо те за које кажеш да се у њима не пишу одељци и оставити за бирократе, админе и АИ. А ове остале туторијалске странице сместити на једно место. Наравно, на тргу треба да буде веза ка њима. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 13:32, 2. јун 2020. (CEST) ::::: {{emoji|1F602}}{{emoji|1F602}}{{emoji|1F602}}. Крив је (пробни) пријемни {{кез}}. [[Корисник:Acamicamacaraca/песак3|Ево]], надам се да те нисам трећи пут „мисандерстендао”. Слободно мењај ако имаш још неки предлог. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 16:19, 2. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Добра иницијатива, изгледа ми нешто лепше и прегледније, подржавам идеју. '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color: #000000;">(речи су ветар)</span>]] 01:33, 1. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Садашњи изглед је добар, нема баш потребе за новим. -- [[Корисник:РудиЧајевац|Руди]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|<math>\mathcal{R}</math>]]| 11:38, 2. јун 2020. (CEST) : Здраво! „Нема потребе” није ваљани (валидни) аргумент против неке тезе. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 12:34, 2. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Лепо изгледа, модерно, а најважније је да се „уклапа” и у мобилне уређаје. Подршка и свака част на ангажованости! — [[Корисник:Вукан Ц|<span style="color:blue;">''Вукан''</span>]] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 13:40, 3. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Одлично, немам примедби! --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 02:23, 6. јун 2020. (CEST) {{komentar}} Žemo. --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:51, 6. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Одлична идеја! Свака част, дизајн је сличан полетној страници, тако да ми се свиђа доследност. Усресредиђу се мало на замерке. * Први утисак је превише информација, тј. све су ове информације неопходне, само нису организоване на најинтуитивнији начин: * Питање је, шта то повезује у једну логичку групу ''Википолитика'', ''Техника'', ''Идеје'', ''Правопис'', ''Новости'', ''Ауторско право'' и ''Помоћ''? Исто питање важи и за остале редове. * Други предлог је да се повечају иконице за сваку ставку на једну трећину оквира ставке. Ми смо визуелна бића и лакше и брже се сналазимо са графичким елементима него са текстом. Толико од мене. Свакако лепа иницијатива. --[[Корисник:Милан Јелисавчић|Милан.ј]] ''([[Разговор са корисником:Милан Јелисавчић|разговор]])'' 17:19, 6. јун 2020. (CEST) : {{одговор|Милан Јелисавчић}} Хвала на опширном коментару! # Тога сам се и ја бојао. Покушао сам да задржим описе одељака што краћим (15 слогова). Такође, покушао сам да не користим неке тешке фразе, већ да у две-три реченице најкраће објасним шта и како. # Наиме, све те странице повезује то што одељци/секције Трга (прва група) и остале странице за расправљање (друга група). Мислиш да је потребно додати одељак другог степена? # Повећао сам иконице за 3 пиксела. Мислим да је то оптимално, а да не буде превелико. Поздрав! — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 17:43, 6. јун 2020. (CEST) :: {{одговор|Acamicamacaraca}} ево пар занимљивих чланака на тему дизајна корисничког окружења: * https://www.uxpin.com/studio/blog/web-layout-best-practices-12-timeless-ui-patterns-explained/ * https://uxdesign.cc/ui-cheat-sheets-buttons-7329ed9d6112 * https://uxdesign.cc/buttons-placement-and-order-bb1c4abadfcb * https://medium.com/@judytseng/user-experience-placement-layout-design-e1bf1819acba Што се тиче ових ставки: # Одлично је овако. Краће је боље. Мислим да има довољно информација уз минималан број речи. # Мени је логична целина нпр '''техничке ствари''' у коју спадају ''Техника'' и ''Ботови'', затим '''правила''' у које спадају ''Википолитика'', ''Правопис'', ''Ауторско право'', '''огласне табле''' за ''админ'' и ''бирократе'' итд. Ово напамет изводим, подложно је променама. Такође, у првом реду тренутно стоји ''Помоћ (за тражење помоћи од искуснијих (надгледај))'' што би требало да стоји са админ и бирократским таблама, нпр. А ''Странице помоћи'' су ми логички ближе Правопису или као издвојена целина. # Што се мене тиче, ја и јесам за што веће иконе. Суштина је да периферним видом одмах уочим где ћу да кликнем. Ваљало би тестирати различите стилове, па видети шта је ефикасније. Мој савет је да скицираш на папиру како би изгледао најоптималнији и најлогичнији распоред. Још боље, пробај са папирићима на којима ћеш да напишеш назив сваке целине, па можеш лако да их премешташ. --[[Корисник:Милан Јелисавчић|Милан.ј]] ''([[Разговор са корисником:Милан Јелисавчић|разговор]])'' 18:31, 6. јун 2020. (CEST) : {{одговор|Милан Јелисавчић}} Аха. Скапирао сам. Желиш да прерасподелим на мање целине. Не знам колико је то добра идеја, јер би према твом моделу „Помоћ” био поред админ и бирократске таблама, што није интуитивно. Рецимо, новајлије би се запитале зашто су у истој целини, а воде на потпуно различита места. Имамо 10 подстраница Трга. Ако желимо да их поделимо на једнаке целине, можемо једино на пет делова од по 2 картице/кутијице. Е сад, правопис се не подудара ни са чим, ово остало мање-више. Тренутни распоред се заснива на важности и учесталости, па је тако „википолитика” прва, а рецимо помоћ је испред „ботова”. Тренутно баш немам неких бољих идеја. Ако ти нешто падне на памет, слободно уреди. Што се иконица тиче, свакако је корисно да је видљива, јер помаже у визуелној идентификацији, али ружно изгледа када је она много већа од текста. Тако да, узми и то у обзир. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 21:05, 6. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Подржавам промене странице ако ће то олакшати приступ корисницима са мобилних уређаја. Део "(надгледај)" ми делује непотребан да стоји код сваке ставке на тој страни. Може се повећати ширина дугмића "Иди" и "Пиши", не треба им толики празан простор између. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 19:01, 7. јун 2020. (CEST) : {{одговор|Djordjes}} Хвала на подршци! Покушао сам да повећам дугме, али ми не иде. Вероватно може неки стил да се дода у оквиру шаблона за генерисање истог. Пробај ти ако можеш. Што се дугмета „нагледај” тиче, постоји на тренутном изгледу Трга и верујем да се користи мање-више (не толико често као дугме Иди или Пиши, те је зато стављено у облику везе). Корисно, а не заузима превише простора (што би се рекло, леба не једе). Срдачан поздрав! — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 23:46, 7. јун 2020. (CEST) ---- Будући да нема неких кључних замерки/примедби, а да је прошло већ 3 дана од последњег коментара, мислим да се може мењати. Ако имате још неких предлога, слободно их изнесите овде. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 00:47, 10. јун 2020. (CEST) == Преименовање Викимедијине Оставе == Здраво свима, желео бих да предложим преименовање [[Викимедијина остава|Оставе]] у '''Ризница'''. Где год да пише "Викимедијина Остава" писало би "Викимедијина Ризница" а где год је само "Остава" стајало би "Ризница". Мислим да би се том променом боље дефинисао и објаснио значај и суштина овог Викимедијиног пројекта. Тренутна варијанта асоцира на место складиштења, остављања, пуког качења слика и других фајлова; у Остави су ствари које се обично не користе свакодневно, док Ризница носи и назначава управо супротно значење. У књизи ''Речник српског језика САНУ'' стоји следеће: ''остава'' ж. просторија за држање, одлагање хране и ствари које нису у свакодневној употреби, комора, шпајз ''ризница'' ж. просторија у којој се држе драгоцености; каса, благајна '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color: #000000;">(речи су ветар)</span>]] 23:56, 13. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Подржавам према изнетом аргументу. Реч „ризница” је свакако бољи превод за Commons и њено значење се свакако разликује од „оставе” (где се одлажу непотребне ствари). — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 00:03, 14. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Остава је за одлагање, мени од старта то није било на месту. Ризница је у реду, подржавам предлог. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 00:09, 14. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Подржавам идеју. {{Потпис Ранко}} 00:22, 14. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Нисам сигуран да у овим редовима видим довољан разлог за промену. Обе речи означавају просторију у којој се нешто чува, сад да ли остава или ризница, то су само финесе. Од почетка постојања пројекта он носи име какво носи и постао је препознатљив по том имену („препознатљив” је наравно релативан појам; познат је нама уредницима и људима који имају додира са вики светом; ништа сем Википедије није довољно познато спољном свету). Термин „остава” нема никакво увредљиво значење нити постоји сличност са неким другим пројектом, тако да ми ова промена није суштинска ни корисна, већ само промена ради промене. Ново име сигурно неће допринети бољој и већој видљивости Оставе, нити ће повећати њену популарност. --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:36, 14. јун 2020. (CEST) :Слажем се, мислим да би створило конфузију код људи који знају за Оставу, а не видим неку силну предност у предложеном називу. --[[Корисник:Dungodung|<span style="color:blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color:blue;">'''±'''</span>]] 10:51, 14. јун 2020. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 21:15, 14. јун 2020. (CEST) * {{за}} Одличан предлог, много боље и реалније, а уосталом више је у складу са српским језиком реч ризница. Подржавам.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:19, 14. јун 2020. (CEST) * {{за}} Подржавам идеју — [[Корисник:Трагач Истине|Трагач Истине]] ([[Разговор са корисником:Трагач Истине|разговор]]) 12:43, 15. јун 2020. (CEST) Ризница чега? Говоримо о најобичнијем складишту свега и свачега, а не о Александријској библиотеци. Прелепо ће изгледати чланци о порнографским темама, са напоменом на дну „У Ризници се налазе додатни садржаји везани за филм Дубоко грло” или „Погледајте додатне садржаје о чланку пенис у Ризници”. Ајд уозбиљите се. Милион техничких проблема имамо и ником ништа. Недавно отворио расправу о категоријама у биографијама, јавио се један уредник. А овде се уводе термини из доба пре досељавања Словена. Ред би био онда и да се преименује Трг у Вашариште --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 22:18, 14. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Након провере, мислим да је добра идеја да се промени назив „Остава”. Разумем да корисници који су дуго на пројекту имају навику на тај назив али на пример ја када сам се придружио заједници по мени је Остава била: Остави тамо нешто па кад ти треба ти га узми (али ништа битно све док нисам сам претражио), док ризница даје потпуно другу визију коменса као и чему он заиста служи, назив може доста променити поглед на пројекат. Са моје стране потпуна подршка. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 01:44, 15. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Подржавам предлог. Реч „ризница” свакако ближе одређује значење тог појма, а и више је у духу нашег језика. — [[Корисник:Вукан Ц|<span style="color:blue;">''Вукан''</span>]] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 9:20, 15. јун 2020. (CEST) {{коментар}} По мени је остава израз који баш означава оно чему и служи на Вики, с тим што је по мени преамбициозно фотографије назвати „драгоценостима” ако се гледа ризница. Више ме вуче ка томе да гласам против, али ако се успостави консензус да се промени подржаћу. Као што је већ речено, имамо и других важнијих проблема да решавамо, али свака част Садку за предлог. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 20:18, 17. јун 2020. (CEST) {{коментар}} По мом мишљењу, требали би да се фокусирамо на друге ствари а то је квантитет чланака а не да се фокусирамо на неке, барем по мени, непотребне ствари. Баш сам о томе причао са Саундом кад сам га питао у вези чланака за фудбалере на светским првенствима где смо се обојица сложили да би требало да се фокусира на то јер недостаје много чланака. - [[Корисник:BoCode|BoCode]] ([[Разговор са корисником:BoCode|разговор]]) 20:40, 17. јун 2020. (CEST) :Немам конкретан став по овом питању. Како заједница одлучи. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 22:38, 17. јун 2020. (CEST) {{коментар}} На прву сам мислио да је ризница заиста боља ријеч. Међутим заиста на Википедији заиста има слика који свакако више припадају некој остави него некој ризници. Тако да сам против. И стоји то да овде има маса ствари које треба поправити и уредити, али и козметика некад добродође. [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 23:13, 20. јун 2020. (CEST) На пример ево једне из „ризнице” [[:Датотека:DK-Hayek-small-penis-tiny-cock-small-dick-masturbating.gif|малог ђокице]] --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 12:10, 21. јун 2020. (CEST) : AHAHAHAAHahahah. Porno-riznica {{emoji|1F602}}{{emoji|1F602}}. Dajte neku žensku {{emoji|1F609}}. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 13:42, 21. јун 2020. (CEST) :: Биће девојака {{одговор|Acamicamacaraca}}, ако имаш коју вишка шаљи ми. Елем, изгледа да смо добили CommonsHub. Чудно ми је да се нису јавили самозвани борци за људска права. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 14:45, 21. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Захваљујем администраторима на минирању дискусије и самог предлога. Корисник Никола је нарочито ''талентован'' за претварање дискусије покренуте из добре намере у обезвређено токсично минско поље. Да ли желите да вам линкујем које сте све постулате и правила Википедије погазили? Не занима ме колико имате година, такво понашање је неприхватљиво, посебно јер са своје позиције требате да дајете пример другима како ваља дискутовати и сагледавати предлоге. Не пада ми на ум да одговарам на исти начин; у међувремену размислите какву поруку шаљу овакви инфантилни коментари и приступ те какав утисак оставља на кориснике који су тек дошли у заједницу - мислим да је то далеко прече од размишљања о стварном вам или фиктивном малом ђокици. Што се мене тиче, нема смисла да ова дискусија/предлог надаље остане на Тргу. '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color: #000000;">(речи су ветар)</span>]] 15:16, 21. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Никола, ово што радиш је минирање дискусије и непоштовање корисника који су озбиљно изнели своје ставове. Википедија није цензура, али не значи да на снази треба да буде некултура. Пустити расправу да иде својим током, ово је врло озбиљна ствар. --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 16:34, 21. јун 2020. (CEST) Прво и основно, фиктивни мали ђокица је обичан пример свега онога што остава у ствари и јесте. Обичан шпајз у који се гомила све и свашта у форми датотека које се даље могу користити на било којем од језичких пројеката википедије. Дакле, тамо се једни крај других налазе и фотографије Ван Гогових слика, Њутнових графикона, мексичких села, пениса и вагина у свим облицима и величинама. * '''''Ризница''' — место где се чувају новац, злато, племенити предмети и друге материјалне или духовне драгоцености'' * '''''Шпајз''' или '''остава''''' — место где се чувају предмети који су у свакодневној употреби (складиште)'' Дакле, ја питам колегу Садка који се увредио на обичну слику једног дела људске анатомије, шта је то толико драгоцено да представља духовно богатство, а да се налази искључиво на Викиостави данас? Све постојеће датотеке тамо се једним кликом могу обрисати (што се и ради када не испуњавају стандарде), а једнако тако се могу додавати и нове. Тамо се чувају копије (већином очајне репродукције), а не оригинали и ми сада треба да измишљамо топлу воду и уместо шпајза користимо хиперболски облик ризница, да би створили већу озбиљност. А чланак [[пенис]] сам намерно узео као пример апсурдности предлога, јер на дну тог чланка се налази кутијица који води на Оставу, па сад ви видите колико би озбиљно деловали да се у тој истој кутијици налази веза са текстом ''Пенис У Ризници''. И немојте ми молим вас више глумити часне сестре и монахе који се брецају на сваку слободнију реч и поређење. Улога администратора овде је да омогућавају нормално функционисање сајта, а не да преваспитавају уреднике држећи часове морала и етике. Администратор није судија који треба да пресече, већ обичан уредник који, баш као и сви остали, има право да износи своје ставове. --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 17:04, 21. јун 2020. (CEST) :Фиктивни или не, после обесмишљавања дискусије не можете очекивати да некога третирам озбиљно и да одговарам аргументовано. Моралну релативизацију и слободна тумачења улоге администратора која очито од почетка није добро схваћена нећу да коментаришем. Постоји начин на који се износи став и дискутује и постоји начин на који се то не ради, што се научи у доброј гимназији или код куће - или не. Право и слобода говора носи и пропратне обавезе, као и функција, макар била и виртуелна. Злоупотреба те функције, што је делимично приказано у овој дискусији је довољно за покретање поступка разрешења (на ен.вики би то пратиле и друге санкције), посебно јер ово није први пут да видим сличан стил оштрења онога што не треба да се оштри у дискусијама (да преведем на близак вам језик), одличан пример тога је дебата о предлогу о увођењу искључиво ћирилице на ср.вики. Не ради се о томе да други корисници не могу да буду оштри, цинични и нападни, реч је о томе да бирају да не буду. Можда други уредници на овакве испаде и доскочице које приличе пијанцима на сеоској слави гледају немо и пасивно јер су на то навикли или се не усуђују да било шта кажу али мени не пада на памет да ћутим поред очитог минирања дискусије, што је вишеструко кршење смерница и правила пројекта. :Даље, разне "асоцијације" и "поређења" су потпуно ирелевантна и нису аргументи нити су допринели дискусији, међутим инсистирање на њима и форсирање указује на потребу да се истера своје мишљење и постави као предоминантно и једино ваљано. Млађаним админима који су се придружили у доскочицама то не иде на част, премда имам нешто више разумевања за омладину. Лако би се могли дати бројни контра примери (пошто мени пенис генерално није прва асоцијација за ризницу), али која је поента? Читав наступ и стил писања ми указује на скривање иза функције која се користи за шефовање и гордо препуцавање са другим уредницима где се гања и тупи ко ја паметнији и елоквентнији. Ко год да је икада носио стварну функцију моћи у животу, неће се понашати на такав начин. Примећујем и солидно непознавање или у најбољу руку површно знање везано за Комонс. Комонс илити Ризница не треба да служи као место складишта и "бекапа" фајлове, као што се иначе користи и као што сам назив "Остава" имплицира. Искрено препоручујем НЛП или неки други основни курс комуникације. Више се нећу оглашавати на ову тему. '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color: #000000;">(речи су ветар)</span>]] 22:04, 21. јун 2020. (CEST) ::Прво си одржао моралну лекцију, а онда ме мртав ладан упоредио са пијанцем на сеоској слави. То да ли ти имаш 15, 25, 40 или 99 година мене апсолутно не занима, јер су за мене сви који овде уређују једнаки, без обзира на број година, пол, степен образовања и слично. Овде је најбитније то колико је неко способан да продуктивно доприноси овде. Једини који овде не разуме шта је то у ствари -{Commons}-, а то свакако не жели да призна јер му очито превисок его то не дозвољава, си ти. Дефинитивно није мој проблем то што ти не умеш да читаш између редова. А и без обзира на то ипак сам ти детаљно објаснио зашто то није добра идеја. Британика каже да је термин ''-{Commons — land or resources belonging to, or affecting the whole of a community}-''. Или како је просто народски речено, један колега закључио да је то место где се депонују датотеке које се тренутно не користе, а корисне су и могу да затребају. На шта тебе лично термин комонс асоцира ме апсолутно не занима, поента је да су на том делу викимедије депоноване и датотеке са репродукцијама Ван Гогових слика, баш као и фотографије пениса и вагина. А за ризнице је иначе својствено да се у њима чувају златне полуге, орогиналн артефакти из Антике, оригиналне слике и мотике и куке. Или то баш и није тако. Изволи па ми одговори на питања, пошто ти ниси изнео ни један једини аргумент у прилог свога става, ти си просто само предложио, а у објашњењу предлога користећи Речник САНУ-а демантовао си самог себе и показао колико у ствари не познајеш поенту постојања тог дела Викимедије. И узгред буди речено, ја сам једини и кренуо да дискутујем на ову тему, дискусија свакако није када неко напише ''океј је и свиђа ми се''. --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 23:18, 21. јун 2020. (CEST) {{коментар}} Могуће да Ризница боље описује оно чему Комонс заправо служи, али не видим потребу да се преименује. Дјелује ми да је ова идеја наишла јер се пуно ствари на Википедији у посљедње вријеме мијења, па ајде да и ово промијенимо – иако пола тих промјена није неопходно. Имамо довољно проблема да људи не могу да похватају ствари на Википедији и пратећим пројектима, мислим да би преименовање Оставе било контрапродуктивно. Чак и да Остава јесте лош термин за ово, мислим да нема смисла уводити нове термине. Може се рећи да не подржавам идеју, али ако дође до промјене, нећу се бунити. — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 12:17, 22. јун 2020. (CEST) {{komentar}} {{против}} заиста не разумем чему би допринело ово преименовање. --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:41, 22. јун 2020. (CEST) == Потписи: „--” → „—” == Поздрав свима! Након што је неколицина корисника на дискорд серверу подржала предлог, хтео сам да га изнесем овде на Википедији. Наиме, тренутно дугме за потписивање коментара додаје две цртице (--) пре корисничког имена. Зар није логичније и граматички правилније да се користи црта (—). [https://media.discordapp.net/attachments/564186763870994433/728356869973737512/unknown.png Рецимо, овако]. У енглеском се две црте користе за потписивање (sig dashes), док у српском то није пракса. Ако се још узме у обзир да добар део корисника преферира употребу црте, предлог је стварно смислен. Такође надам се да ће ово подстаћи кориснике да не мешају црту са цртицом. Шта ви мислите? — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 22:46, 3. јул 2020. (CEST) * {{за}} '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color: #000000;">(речи су ветар)</span>]] 22:50, 3. јул 2020. (CEST) * {{за}} — [[Корисник:Трагач Истине|Трагач Истине]] ([[Разговор са корисником:Трагач Истине|разговор]]) 22:52, 3. јул 2020. (CEST) * {{за}} Свакако. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 22:57, 3. јул 2020. (CEST) * {{за}} — Две састављене цртице се не користе у српском језику. Чист пример практиковања ствари с енглеске Википедије. Пуна подршка. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 08:53, 4. јул 2020. (CEST) * {{за}} — Што да не. --[[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 13:57, 4. јул 2020. (CEST) Мислиш аутоматски додаје? Мени не додаје, а ако није аутоматски онда је лични избор корисника шта ће да ставе испред потписа. [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 07:37, 4. јул 2020. (CEST) : {{одговор|Vux33}} Да, аутоматски, када се кликне на дугме [[Датотека:OOUI JS signature icon LTR.png|25п|веза=]] у уређивачу извора. Што се ручног уношења тиче, слажем се да је то лични избор корисника. — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 07:50, 4. јул 2020. (CEST) * {{против}} Додуше, ја више лично волим класику. --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 09:05, 4. јул 2020. (CEST) И опет она правописна мантра, цртица спаја, црта раздваја. Дакле, потпис треба да буде раздвојен од остатка текста, што ће даље рећи да треба црта. Дакле подржавам предлог —[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 11:09, 4. јул 2020. (CEST) * {{за}} Ја је већ одавно користим и уносим ручно па ће бити олакшан посао нама правописним манијацима. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:02, 4. јул 2020. (CEST) * {{за}} — <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 19:07, 4. јул 2020. (CEST) {{коментар}} Подржавам промену. Премда суштински неће много тога да се промени, мислим да је разлог оправдан. --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:14, 4. јул 2020. (CEST) * {{за}} — има смисла — [[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 21:30, 4. јул 2020. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 11:57, 6. јул 2020. (CEST) * {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup>'''да?'''</sup>]] 21:51, 7. јул 2020. (CEST) * {{коментар}} Подржавам. – [[Корисник:Srdjan m|Srdjan m]] ([[Разговор са корисником:Srdjan m|разговор]]) 23:17, 7. јул 2020. (CEST) ---- {{урађено}} — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 01:12, 11. јул 2020. (CEST) == Нови стилски приручник == Здраво свима! Као што знате, [[Википедија:Стилски приручник|тренутни приручник стила]] поприлично је у лошем стању — представља директан превод са енглеског језика и много примера који су наведени уопште се не могу применити на овом језичком издању пројекта. Да не помињем крајње непотребне ствари које су написане ту, док су основе стила занемарене. Из тог разлога, желео бих да предложим измене и допуне стилског приручника. Већ сам направио идејни изглед [[Корисник:Acamicamacaraca/стилски приручник|овде]], а планирам да касније унесем и неке видео-туторијале и слике, али о том потом. Циљ предложеног стилског приручника је да у што краћим цртама (користећи кратке и разумљиве реченице) упозна читаоца са основана стила. Шта мислите о овоме? Имате ли додатне предлоге? Срдачан поздрав! — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 20:13, 18. август 2020. (CEST) {{коментар}} Изгледа добро. Идеја о видеима се свиђа. Подршка! -- [[Корисник:РудиЧајевац|Snake]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|<math>\mathcal{R}</math>]]| 20:41, 18. август 2020. (CEST) * {{за}} Изгледа добро, предлог је одличан а тренутна верзија је сама по себи стабилна. Подржавам идеју за сликовна и видео упутства. '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:36, 19. август 2020. (CEST) Е свака част на овоме Ацо. Једино си направио грешку код навођења транскрипције, написао си ''Транскрибујте (пишите онако како се изговарају)'', а транскрипција на српски је прилагођена, не изворна. Боље је да напишеш да се код транскрипција користе званична правила која се налазе у ПП (у ситуацијама када постоје наравно). — [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 01:00, 19. август 2020. (CEST) :Хвала! Ажурирао сам тај део, допунио одељак Транскрибовање и ставио линк ка водичима за транскрипцију. Мислим да ће то бити од користи. — <span style="border-radius:9em;padding:0 8px;background:#006790">[[User:Aca|<span style="color:#FFF">'''Аца'''</span>]]</span> <sup>[[Разговор са корисником:Aca|💬]] ● [[Корисник:Aca/књига гостију|❤️️]]</sup> 10:47, 19. август 2020. (CEST) {{коментар}} Генерално ми је у реду. С тим неке од ствари које су препоручене за избегавање некад (додуше врло ретко) имају смисла. Па и ту можда треба да „легне” нека напомена да се избегавају [[Флоскула|флоскуле]] и [[Шаблон:Ласица|ласичји говор]], али да нема строге цензуре у смислу тога да речи не смеју да се користе и слично. Да не идемо из крајности у крајност. Битно је да корисници схвате шта би [[енциклопедијски чланак]] требало да има и како да оно што прочитају у неком таблоиду односно дневном листу представе у пристојном и неутралном тону. Ово пишем и због појаве свакаквих чланака о неким како-тако релевантним личностима, који су прошарани конструкцијама типа „како сам наводи”, или „према њеним речима” итт. На то се често настављају неке небитне информације, па је све заједно погрешно, укључујући и [[Шаблон:Наративни презент|наративни презент]] употребљен у таквим реченицама. Најбитније је да написано заиста има смисла када се изговори на српском језику, било да је у питању нови чланак или превод са неког другог пројекта. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:30, 19. август 2020. (CEST) :Хвала на дужем коментару! Слажем се. Додао сам нешто о наративном презенту, флоскулама и ласичјем говору и истакао напомену да Википедија није цензурисана. — <span style="border-radius:9em;padding:0 8px;background:#006790">[[User:Aca|<span style="color:#FFF">'''Аца'''</span>]]</span> <sup>[[Разговор са корисником:Aca|💬]] ● [[Корисник:Aca/књига гостију|❤️️]]</sup> 11:14, 19. август 2020. (CEST) {{коментар}} Свиђа ми се: једноставно, естетски лепо и потпуно прилагођено српском стандардном језику. Ваљало би додати и тачку 145. ''Правописа'' под одредницом в. која каже: ''Тачка се не пише у четвороцифреним ознакама година, иза цифре која означава хиљаде: Године 1939. почео је Други светски рат.'' Дакле, никако 1.939 већ 1939. и сл. Има безброј грешака тог типа у чланцима. Остатак је, као што рекох, сасвим добар. Подржавам промену. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 17:12, 19. август 2020. (CEST) : {{одговор|Вукан Ц}} Хвала! Додано. — <span style="border-radius:9em;padding:0 8px;background:#006790">[[User:Aca|<span style="color:#FFF">'''Аца'''</span>]]</span> <sup>[[Разговор са корисником:Aca|💬]] ● [[Корисник:Aca/књига гостију|❤️️]]</sup> 23:41, 20. август 2020. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 15:35, 20. август 2020. (CEST) {{коментар}} Све похвале и од мене! Да ли би можда требало да буде прецизирано нешто око додавања вики веза ка датумима (и данима и годинама)? Јасно је да су то општи појмови, али се ради о баш раширеној пракси, па је можда треба третирати одвојено. Нпр. нема никаквог разлога да викивезује датум када је спортиста потписао уговор са неким клубом, када је изашла нека песма/албум и слично. С друге стране, ја бих можда оставио вики везе за датуме рођења и смрти (дакле, у уводној реченици биографија), због оних спискова рођених и умрлих које имају чланци о датумима и годинама. Такође, требало би да успоставимо и неки шаблон навођења тих генералија за биографије, типа ''Име и презиме ((за странце име у изворној графији под језичким шаблоном), место рођења, датум рођења — место смрти, датум смрти)''. Дакле, без онога ''рођен као тај и тај у том и том месту''. Будући да смо ми мања енциклопедија од оне на енглеском, можда би требало и пазити да се не претерује са црвеним везама (што се често дешава код преведених чланака), али немам појма како то формулисати у упутство, пошто је ствар процене. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 01:43, 25. август 2020. (CEST) :@[[Корисник:DJ0302|DJ0302]]: Поздрав, хвала на подужем коментару! Слажем се да је линковање датума у већини случајева сувишно. Међутим, с обзиром на то да је реч управо о раширеној пракси, можда би било боље најпре покренути засебну расправу на ту тему пре него што додам такву смерницу у стилски приручник; могуће да би се неки уредници противили таквом правилу. Што се тиче формата прве реченице код биографија, мислим да је добра идеја. Али, ја бих радије то ставио на неку подстраницу. Рецимо, Стилски приручник/Биографије. Ту би се налазиле све стилске смернице у вези с биографијама живих или неживих особа. Апропо црвених веза, мислим да је то субјективна ствар, тако да се не може одредити неко опште правило по том питању. С друге стране, црвене везе су врло корисне, јер омогућавају читаоцу да једним кликом започне прављење жељене странице. Срдачан поздрав! — <span style="border-radius:9em;padding:0 8px;background:#006790">[[User:Aca|<span style="color:#FFF">'''Аца'''</span>]]</span> <sup>[[Разговор са корисником:Aca|💬]] ● [[Корисник:Aca/књига гостију|❤️️]]</sup> 20:15, 25. август 2020. (CEST) ---- Будући да нема противљења, {{урађено}}. Хвала свима! — <span style="border-radius:9em;padding:0 8px;background:#006790">[[User:Aca|<span style="color:#FFF">'''Аца'''</span>]]</span> <sup>[[Разговор са корисником:Aca|💬]] ● [[Корисник:Aca/књига гостију|❤️️]]</sup> 19:46, 27. август 2020. (CEST) == карте == Мислим да је време да се направи етничка карта за Хрватску 1991 али да буде детаљна и толико велика као ово за Босну и Херцеговину да буде толико велика да могу да се упишу насеља поготов је важно због Срба. Даље то изискује још већи напор али мислим да је од капиталног значаја изрда још веће карте НДХ где би детањно била пописан стратишта јаме логори општине и места са бројме страдалих Срба. Затим карте са унишштеним црквеним објектима за време 1941-1945 и за време 1991-1995. {{бп|178.148.250.92|30. новембар 2020. у 20:51}} == Додавање опције "Није безбедно за гледање" == Да ли знате када идете на случајној страници и појави вам се нешто узнемирујуће? Да ли и ви мрзите то? Ја да, па мислим да би било добро да додамо опцију "Није безбедно за гледање" за неке узнемиравајуће слике (укључујући порнографске, катастрофалне и агресивније слике), а можда и неке чланке. Поента је да упозорава корисника пре гледања те слике, у случају ако се згрози. P. S.: За идеју ме инспирисао [[Reddit]], друштвена мрежа која има такву опцију. — [[Корисник:Miloš Radisavljević|Miloš Radisavljević]] ([[Разговор са корисником:Miloš Radisavljević|разговор]]) 18:38, 21. март 2021. (CET) :{{ping|Miloš Radisavljević}} Iako razumljiva, mislim da je ideja loša, sa aspekta enciklopedije. Jer je vikipedija enciklopedija. Kad uđeš na članak o nekoj bolesti, očekuješ sliku kako ona izgleda. Kad uđeš na članak o Holokaustu očekuješ slike koje govore o tome. Mislim da je bit predloga neki najblažiji oblik samocenzure. Kao, pazite ovo je bljak. Jbg šta da radimo. Kad student medicine traži o nekoj bolesti, njega ne zanima da li je bljak ili ne, nego slika ili sadržaj te bolesti. — [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 14:37, 22. март 2021. (CET) Са обзиром на концепт Википедије, не верујем да би ово требало урадити, као што и Иван каже. Свакако, чак и када би ово неко хтео да се уради, морало би у глобалу да се уради, не би могло само на нашој Википедији. Све ово би био један напоран процес, за који не верујем да би Задужбина дала зелено светло, нарочито имајући у виду то да су програмери пребукирани. Иначе, не знам зашто не упосле још двоје-троје програмера барем. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 15:16, 22. март 2021. (CET) == Фудбалери на Светском и Европском првенству == Поздрав свима, Волео бих да поставим једну идеју коју сам лично кренуо као свој лични пројекат али мислим да би то могло да се направи као један пројекат у којем би могли сви да учествују који желе. <br> Дакле циљ овог пројекта би био да се испишу биографије свих фудбалера који су учествовали на Светском или Европском првенству у фудбалу. <br> Волео бих да чујем шта остали мисле о томе<br> Поздрав<br>[[Корисник:БојанЦвјетковић|<big>Боки</big>]], патролер [[Википедија на српском језику|српске Википедије]] [[Разговор са корисником:БојанЦвјетковић|(место за разговор)]] 09:35, 2. мај 2021. (CEST) :{{ping|БојанЦвјетковић}} Здраво Бојане, прошле године је Саунд организовао акцију [[Википедија:Акција фудбалери на Светском првенству|фудбалери на Светском првенству]] тако да можеш поразговарати с њим о пројекту. Поздрав, — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 11:42, 2. мај 2021. (CEST) ::Постоји [[Википедија:Тим/Фудбал]], а {{пинг|SimplyFreddie}} је већ разматрао опцију претварања у пројекат. Прављење пројекта за такве одвојене ствари мени нема сврху. Шта радити са тим пројектом кад се испишу све те биографије? Али нека нова акција писања чланака о учесницима континенталних или светских такмичења свакако може да се организује, против тога већ ништа немам. С тим што и ту не видим никакву сврху писања чланака који би се свели на једну реченицу, то није чак ни за клицу. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 13:12, 2. мај 2021. (CEST) == Orginalno ime i prezime na maternjem jeziku, == Pozdrav svima, Ne znam da li je nova ideja, ali… Pristojno i lepo je u tekstu napisati ime i prezime u orginalnom jeziku naučnika, izumitelja, osobe. Na primer kod članka Venturijeva cev, izumitelj/naucnik se zove Djovani Batsta Venturi, ali nema napisano kako se to pise na njegovom maternjem jeziku. {{БП|Bitevic}} :Поздрав. Није нужно то писати у чланку јер би требало да постоји засебан чланак о том научнику гдје би се наравно налазило његово име и у оригиналу. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 14:30, 5. јун 2021. (CEST) с. р. == Редизајн шаблона за напомињање о неконструктивним изменама == Здраво! У [[Корисник:Aca/песак3|свом трећем песку]] направио сам идејни редизајн шаблона који се употребљавају за напомињање кориснику о неконструктивним изменама. Идеја је била да се визуелно нагласе, али и да се садржински побољшају тако што ће се више усредсредити на информисање и едуковање корисника. Шта мислите о редизајну? Имате ли додатних предлога? — <span style="border-radius:9em;padding:0 8px;background:#006790">[[User:Aca|<span style="color:#FFF">'''Аца'''</span>]]</span> <sup>[[Разговор са корисником:Aca|💬]] ● [[Корисник:Aca/књига гостију|❤️️]]</sup> 11:42, 25. јун 2021. (CEST) {{коментар}} Допадају ми се, лијепа идеја, текст је јасан, стил добар и визуелно су свакако озбиљнији. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:44, 27. јун 2021. (CEST) {{коментар}} Све је на месту, дизајн је супер. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 23:07, 27. јун 2021. (CEST) == Протести у Црној Гори (2019—2020) == Ovaj članak [[Нацрт:Протести у Црној Гори (2019—2020)]] podhitno treba srediti i vratiti u prvobitno stanje [[Протести у Црној Гори (2019—2020)]] i možda potkratiti nepotrebne delove. Bruka i sramota da Hrvatska, Engleska i druge vikipedije imaju članak o ovome, a prvi sam ja konstruisao ovaj članak jer se tiče nas. — [[Корисник:Baba Mica|Baba Mica]] ([[Разговор са корисником:Baba Mica|разговор]]) 23:10, 8. октобар 2021. (CEST) :Здраво, чланак има шаблоне за сређивање као новогодишња јелка, што значи да га треба детаљно преуредити. Није брука и срамота, боље немати чланак него поставити нешто што нема ни главу ни реп. Вама свака част на доприносима али мислим да за сређивање овог чланка треба особа која добро познаје ову тему. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 05:24, 9. октобар 2021. (CEST) == Арбитража == Здраво свима! Након неколико малих несугласица на нашој Википедији (Подношење захтева за отклањање администраторских права ради освете, расправа о брисању чланака, расправа о бановању корисника...) потребан нам је неки „орган” који ће бити покренут једино када загусти. [[:en:Wikipedia:Arbitration Committee|Арбитража]] већ постоји на осталим пројектима можда бисмо могли да је спроведемо и овде. Чланове бира заједница након гласања, на пример на 6 месеци или годину дана. Шта мислите о томе? [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 20:38, 3. новембар 2021. (CET) : Подржао бих, наравно, ако успемо изабрати непристрасне уреднике за такво тело. Ако то не буде случај, ''оде маст у пропаст''. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:48, 3. новембар 2021. (CET) ::То се подразумева, зато ће заједница и одлучивати гласањем. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:29, 3. новембар 2021. (CET) :::Пре неког времена смо [[Википедија:Гласање/Посредовање|изгласали]] [[Википедија:Посредовање|политику]], али је никад нисмо применили. Не кажем да би и овај покушај слично прошао, али треба имати на уму да посредовање/арбитража представља процедуру која можда ниије неопходна довољно малим заједницама. Е сад, да ли смо довољно велики да нам тако нешто треба... вероватно је подложно дискусији. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:04, 3. новембар 2021. (CET) :::: Е, да. Био сам споменуо имењаку о томе на Дискорду, али нисам могао наћи тачан линк. Захваљујем! :) — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 00:03, 4. новембар 2021. (CET) Против. Арбитражни комитети су погодни само за велике википедије попут енглеске, руске и сл. Смисао тога је да се изабере ужа група уредника која ће се активно и критички бавити проблемима јер то сигурно неће стотине/хиљаде уредника нпр. енглеске википедије. Нити је могуће проблем рјешавати гласањем јер би људи само лупали гласове и заправо ништа не би ни ријешили. Концепт администрације на Википедији је такав да не постоји институционализовани колегијум уредника који би нешто преломио већином гласова/квалификованом већином на некој сједници тако да код великих википедија може доћи до преклапања администратора на администратора као ненавођених ракета и тако укруг (отуд увођење неког расправног органа гдје би се то некако централизовало). На мањим википедијама се то не дешава, имамо примјер управо актуелну расправу о блокади гдје се води расправа а не борба администратора њиховим дугмићима. Други проблем је што се арбитражним комитетима дају овлашћења за одређене посебне изборе (нпр. чекјузера, бирократа и сл.) што је заправо отимање права од заједнице. То није толико проблематично код великих википедија (гдје већина није за то ни заинтересована) али код једне овакве јесте. Ми имамо проблем да уопште одржимо нешто што се зове „заједница” на овом пројекту (расправе/гласања скупе једва десет уредника), а сада бисмо и оним преосталим уредницима одузели неко право гласа и дали их само мањој групи. Наша уредничка заједница није гломазна да не може скоро па све рјешавати непосредно, расправом свих у заједници. Нема потребе да се уредницима отима право гласа и да се још више тјерају са пројекта. Откад су наведени разлози — ''Подношење захтева за отклањање администраторских права ради освете, '''расправа о брисању чланака''', расправа о бановању корисника...'' — постали нерјешиви а не уобичајени предмети за расправу? По ком то основу заједница није у стању да одлучи о брисању чланака (а могла досад о њих стотине) па је потребно увести неко тијело за то? Најбоље да себи одредимо и мјесечне плате, јако нам је напорно од толико посла да гласамо о брисању чланака. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:27, 4. новембар 2021. (CET) с. р. : Жељко овде има право. Не знам колико је паметно дати изабраној групацији уредника толика овлашћења. На ен.ВП, чланови одбора дословце могу изрећи тематску забрану неком кориснику. Као што је Жељко споменуо, концепт може одвући „обичне” људе од доприношења пројекту. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 00:59, 7. новембар 2021. (CET) ::Па не знам баш колико је то пројекту као што је наш неопходно. А искрено гледано не видим ни те кориснике којима би могло да се повери овакво дискреционо право. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:45, 9. новембар 2021. (CET) * Изразито сам против. Више бирократије није корак на боље. Наша заједница, уз све своје фалинке, није неспособна и не треба је индиректно деградирати. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:48, 10. новембар 2021. (CET) <div style='clear:both;padding:0 5px 0 15px; border-left: 2px #003cd4 solid;border-right:2px #003cd4 solid;'>Mišljenje jednog ''padobrančeka'' s hr.wiki: Postoji engleskojezična fraza: "don't fix what's not broken". U prijevodu to znači: "ne popravljaj što nije pokvareno". Dakle, ako redovno dolazi do besmislenih beskrajnih rasprava oko najsitnijih administratorskih odluka, zloupotrebe administratorskih gumbića ili do sukoba interesa (to uključuje i kršenje nepristranog gledišta od strane nekih administratora), onda je definitivno [[Datoteka:Symbol support vote.svg|20px]] dobro imati Arbitražni odbor. Ako je zajednica funkcionalna i uvijek (= bolje rečeno: uglavnom) u stanju da mirno riješi sve polemike s razgovorom, ako odluke i postupci apsolutne većine od svih administratora nisu sporne i ako ne dolazi do zloupotrebe alata (tj. nevažeći blokovi, očito kršenje pravila i principa ovog projekta itd.) onda smatram da ArbCom [[Datoteka:Symbol oppose vote oversat.svg|20px]] nije potreban, pogotovo ako su sitnice u pitanju koje se mogu riješiti na [[WP:ANI]]. Uopće nije loše imati malo "birokracije", ali također nije i ne može uvijek biti dobro previše birokratizirati postupke i odluke na jednom enciklopedijskom projektu — barem ako postojeći sustav radi kako treba. Hrvatska je Wikipedija imala [[:hr:Wikipedija:Arbitražni odbor|Arbitažu]] još u prvom wikidesetljeću, ali je ukinuta prije skoro 12 godina. Čini mi se da su članovi Arbitražnih odbora na drugim jezičnim inačicama Wikipedije zaista znali donijeti važne i odlučujuće odluke, koje su imale pozitivan utjecaj na stanje projekta. Prije neko vrijeme su se vodile rasprave o uvođenju jedne zajedničke arbitaže za bs., hr., sh. i sr.wiki — ali izgleda kao da nisu svi suradnici suglasni oko toga. Lijepo vas pozdravlja, [[Корисник:Koreanovsky|<span style="font-family:'Times New Romans';font-size:11pt;color:#003cd4;">'''Koreanovsky'''</span>]] [[Разговор са корисником:Koreanovsky|<span style="font-family:'sans-serif';font-size:8pt;color:#000000;">(Ča–Kaj–Što?!)</span>]] 20:04, 12. новембар 2021. (CET)</div> == Избори == Последњих пар дана уређујем чланке о изборима и видим да се користи милион назива за исту ствар, као што су „избори за народне посланике...”, „парламентарни избори...”, „...парламентарни избори” и исто тако и за председничке (тачкице означавају име земље). Зар није једноставније увести „Парламентарни избори...” с обзиром да тај облик највише користи у говору. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:49, 26. новембар 2021. (CET) : Потпуно подржавам. Термин „парламентарни избори” знатно је краћи од „избора за народне посланике”, а према смерници [[ВП:НАЗИВ]] предност имају сажетији изрази. И ја мислим да је боље определити се за формат „Парламентарни избори у ''ЗЕМЉА'' ''ГОДИНА.''” да бисмо избегли вишезначности. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 18:39, 27. новембар 2021. (CET) :Потпуно се слажем, биће лакше чак и претраживање. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 19:55, 27. новембар 2021. (CET) {{ping|Aca|Acaalexaca}} Преместио сам неке чланке, али нисам сигуран који би наслов одговарао за изборе одржане два или више пута у току године ([[Први неуспели избори за председника Србије 2002.|пример]]), а и за [[Избори за одборнике Скупштине града Београда 2022.|београдске]]. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:18, 4. децембар 2021. (CET) : „Председнички избори у Србији септембар—октобар 2002.” симс фајн („неуспели” не звучи баш најбоље). Што се тиче избора у Београду, може остати како јесте, а можемо се и определити за варијанту: „Локални избори у Београду ''ГОДИНА''.”, па како вам драже. ;) — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 16:30, 4. децембар 2021. (CET) ::Некако ми више смисла има „Локални избори у Београду ''ГОДИНА''.”, али нека Аца пресуди. Успут, захваљујем вам се обојици на помоћи. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:52, 4. децембар 2021. (CET) == Странице за разговор == Шта се дешава са страницама за разговор ? На свакој страници кад одеш, пише на енглеском ово ''Start a discussion with Боки/Чланци'' ''[[Википедија:Корисничке странице|Talk pages]] are where people discuss how to make content on Википедија the best that it can be. Start a new discussion to connect and collaborate with [[Корисник:Боки/Чланци|Боки/Чланци]]. What you say here will be public for others to see.'' Ајде да не обележавам, нека неко ко је задужен за те ствари погледа ово [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:БојанЦвјетковић|пиши]]</sup> 22:03, 10. децембар 2021. (CET) : Вероватно није преведено на Трајслејтвикију. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:13, 10. децембар 2021. (CET) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] ::Заборавио сам на ТранслејтВики. Јел то могу сви да уређују ? Нисам до сад никад тамо ишао па ме баш занима. ::[[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:БојанЦвјетковић|пиши]]</sup> 22:25, 10. децембар 2021. (CET) == Празан простор на насловној == Вјерујем да сте примјетили да имамо празан простор односно бјелину десно од простора за ''Изабрану слику''. Колико је празног простора варира од обима садржине у другим дијеловима насловне као и димензијама екрана уређаја; али поменута празнина је константа. Мишљења сам да не дјелује естетски лијепо нити озбиљно. Занимају ме ваши приједлози шта бисмо могли да смјестимо у том простору? Друга опција јесте да се шаблон за изабрану слику развуче по хоризонтали, што је пракса на неколико других пројеката. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:45, 17. децембар 2021. (CET) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} Салгасан са цењеним колегом. Ја сам мислио да је то нормално да буде тако, па сам оћутао, али изгледа баш чудно. Ја бих развукао изабрану слику водоравно. Поздрав. Слава Богу живоме. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 20:49, 17. децембар 2021. (CET) {{коментар}} Споменуто на Дискорду. Подржавам хоризонтални приказ фотографије. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:20, 17. децембар 2021. (CET) {{коментар}} Проблем настаје јер већина одјељака нема стандардну величину и промјеном садржаја долази до поремећаја приказа. За сада је по мену најбоље рјешење хоризонтални приказ фотографије. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:48, 17. децембар 2021. (CET) {{коментар}}Искрено слабо тамо залазим и сад сам онако случајно отишао и видим о чему причате. У потпуности се слажем да је хоризонтала увек боља него вертикала или неке широке или узане појаве. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 23:18, 17. децембар 2021. (CET) == Album Sledovanje == Здраво! Може ли неко да среди страницу [[Следовање (албум Леб и сол)|Следовање]]? ХВАЛА!{{БП|EmiliaITČA}} == Леб и сол-Тангента == Поздрав, може ли неко да настави уређивање чланка [[Тангента (албум групе Леб и сол)|Тангента]]? ХВАЛА! Ево и [https://www.discogs.com/fr/release/1182334-Leb-I-Sol-Tangenta списка свих песама]!{{БП|EmiliaITČA}} {{коментар}} Тематика ми није блиска нити тренутно имам доступне изворе како бих помогао. Мислим да захтјеве истовјетног типа треба постављати под ''Разно'' или на СЗР странице. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:51, 27. јануар 2022. (CET) == Реформатирање шаблона - Изабрани спискови на Главној страни == Добар дан свима. Након скоро двије године од када општим консензусом уредника имамо изабране спискове на насловној страници, желим да сугеришем реформатирање шаблона за изабране спискове по узору на постојеће шаблоне за сјајне и добре чланке. У шаблону бисмо (сасвим стандардно) имали сиже чланка, у заглављу укупан број чланака и исти би се смјењивали на оквирно ~10 дана (сада имамо 35 ИС, са тенденцијом раста). Тренутна ситуација је таква да су претходна 2 ИС залијепљена на насловној већ неколико мјесеци, што, сложићете се, није добро. Нијесам био лијен па сам направио [[:Категорија:Шаблони за ИС|засебне шаблоне]] за сваки досадашњи изабрани списак, како бих олакшао потенцијалну транзицију. Тиме ћемо уједно и адекватно попунити често постојећу празнину/бјелину између тренутне верзије шаблона за ИС и изабране фотографије, која ружи изглед насловне странице Википедије на српском језику. Можда ћемо овом промјеном и више акцентовати изабране спискове што може инспирисати додатне колеге на креирање квалитетних спискова. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=02|дан=13|сат=16|минут=14|крај=}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:14, 6. фебруар 2022. (CET) : '''Гласови''' <!-- Гласајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{оставити}}, {{уздржан}} или {{обрисати}} како бисте назначили свој став. --> # {{за}} Апсолутно се слажем са тим да треба да се ради на списковима јер је то ипак веома важан податак што се тиче било чега или било кога. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 05:11, 7. фебруар 2022. (CET) # {{за}} Подржавам ову идеју, мало више труда али сигурно да ће бити корисније и боље. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:41, 7. фебруар 2022. (CET) # {{за}} Такође сам за — свака част Садку на ангажованости, овако се на много продуктивнији начин попуњава празно место на главној страни. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:05, 8. фебруар 2022. (CET) # {{за}} Свакако много боље него да исто стоји неколико месеци. Подржавам предлог. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:10, 8. фебруар 2022. (CET) # {{за}} Подржавам, честитам колеги на труду што је већ направио шаблоне. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:42, 8. фебруар 2022. (CET) # {{за}} Подржавам. Све су објаснили корисници. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 04:12, 9. фебруар 2022. (CET) # {{за}} Свакако подржавам, уз наду да ћемо заиста добити више изабраних спискова (имали смо у једном тренутку замајац, али сада то мало стоји). Њих је у принципу и једноставније средити и изгласати него чланке, а и базично су највише енциклопедијски — подаци без вишка филозофирања. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 13:06, 9. фебруар 2022. (CET) # {{за}} Подржавам предлог. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 13:12, 9. фебруар 2022. (CET) : '''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{Гласање-крај |за = 8 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = да |не_постаје_Д = |укида_се_Д = |остаје_Д = |слободно_поље = Предлог је изгласан. }} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 09:19, 14. фебруар 2022. (CET) Здраво свима. По Садковом захтеву, а на основу овог гласања, направио сам сплет шаблона који омогућавају да се на главној страни приказују изабрани спискови на исти начин као и сјајни и добри чланци. Погледајте, па јавите ако нешто треба да се исправља. За оне које занимају детаљи: два главна шаблона (која треба мењати када се изаберу нови изабрани спискови) су: [[Шаблон:Изабрани списак главна|Изабрани списак главна]] и [[Шаблон:Текући изабрани спискови|Текући изабрани спискови]] — на њима се подешава који ће спискови бити приказани ког дана (функционишу идентично као за сјајне/добре чланке). Пошто имамо мали број изабраних спискова, онда сам их рандомизовао и доделио 9 дана за сваки, почевши од првог јануара. Стога, имамо попуњено све до 10. новембра, што нам даје довољно времена да се изгласају нови изабрани спискови. Ако желите да мењате распоред (због значајних датума или шта већ), слободно, само је битно да опсези датума из првог шаблона одговарају датумима из другог шаблона. Оно о чему треба размислити је да можда мало скратимо садржај у ИЧ- шаблонима, тј. смањимо количину текста која би се приказивала за потребе изабраних чланака, јер је тренутно већи дисбаланс него што је био у погледу висине леве и десне колоне (већ је лева била виша у просеку, али сада је додавањем садржаја разлика додатно повећана). Друга опција је да се дода још садржаја за секције на десној страни. Или можда се изабрана слика пребаци у десну колону, па да се тиме избалансирају висине... — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:19, 1. март 2022. (CET) :Хвала ти Филипе. Мислим да је садашњи положај изабране слике добар. Поједини шаблони за добре и сјајне чланке су предугачки. Да ли их можемо скраћивати? Трудио сам се да већина за ИС буду краћи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:51, 2. март 2022. (CET) ::Свакако, само је потребно изменити одговарајуће шаблоне (ИЧ-*). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:12, 2. март 2022. (CET) == Тим - државе света == Друштво дошао сам на једну идеју па да видим да ли има заинтересованих. Приметио сам да на Википедији има јако мало пристојно написаних чланака о државама, што би некако требало да буде приоритет ако судимо по прегледима. Сјајних чланака имамо 6 ([[Естонија]], [[Јерменија]], [[Канада]], [[Нови Зеланд]], [[Немачка]] и [[Србија]]), а добрих само 2 ([[Белорусија]] и [[Јужни Судан]]). Ја тренутно сређујем [[Бутан]] и циљ ми је да и он буде добар. Не мора сваки чланак да буде сјајан или добар, али да буде пристојан. Шта мислите?— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:56, 14. фебруар 2022. (CET) {{коментар}} Максимално подржавам предочену идеју. Иако превасхдоно не радим географске теме, у плану ми је да током текуће године средим/допуним [[Грузија|Грузију]] и барем још један чланак, што би био мој почетни допринос твојој конструктивној иницијативи. Поред држава чланица УН, слаби су нам и чланци о главним градовима. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:40, 14. фебруар 2022. (CET) {{коментар}} Географија ми је одувек била слаба страна тако да нисам баш неки подобан извор информација али бих веома радо учествовао у некој акцији ако се организује нека акција поводом овога. Слажем се да Википедија на српском језику треба да има доста више информација о земљама и то се веома лако може урадити с обзиром да нас има преко 800 активних уредника. Свака част на идеји Марко! [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 15:15, 15. фебруар 2022. (CET) :Нисам ни ја сада неки експерт за географију, али већина тих чланака може да се прилагоди са неке друге википедије, пре свега на енглеском, а што да не и са других језика.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 16:07, 15. фебруар 2022. (CET) :@[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] - Нисам мислио у том смислу него једноставно би биле све клице а не добри или сјајни чланци :) [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 16:47, 15. фебруар 2022. (CET) {{коментар}} Јако је тешко писати добре и опширне чланке о државама јер ту морате уклопити гомилу различитих ствари,географију, историју, економију, политику, културу, спорт... Ја сам написао чланке о Јерменији, Естонији и Белорусији и поштено сам се нарадио док сам их завршио (посебно Естонију). Поодавно сам кренуо да радим Исланд и Мозамбик, надам се да ће ми обавезе дозволити да их и завршим у неко скорије време. [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 18:30, 15. фебруар 2022. (CET) :@[[Корисник:НиколаБ|НиколаБ]] - Управо због овога што си навео сам и ја рекао да стварно немам времена а ни начина да сад то све склопим да то буде добро или сјајно. Једноставно, време не дозвољава. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 21:19, 15. фебруар 2022. (CET) {{коментар}} Текстове из земљописа могу да пишу само они који добро познају вики-синтаксу и технику. Има много шаблона, много кодова, много табела итд. Али оно... Ајде да се распоредимо лепо, ми активни и познаваоци, па да одрадимо неке државе. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 18:36, 15. фебруар 2022. (CET) == Двери == Мислим да би чланак [[Српски покрет Двери]] могли преместити на само [[Двери]], с обзиром да скоро сви који претражују појам „Двери” желе да пронађу истоимени покрет. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:51, 18. фебруар 2022. (CET) :{{за}} Слажем се у потпуности са овим предлогом. Мислим да нема потребе да у наслову чланка стоји пуно име. То се веома лако може додати у склопу чланка. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 18:56, 18. фебруар 2022. (CET) :{{за}} У питању је уобичајено односно устаљено име, што је довољно за преименовање, док би у уводнику остао пун назив политичке организације. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:37, 19. фебруар 2022. (CET) == Шер == Исто као и проблем изнад; мислим да би чланак о [[Шер (пјевачица)|певачици]] требало преместити на наслов „[[Шер]]”, а тренутни текст чланка пребацити на „Шер (вишезначна одредница)”. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:03, 19. фебруар 2022. (CET) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] - Колико год сам разумео овај први предлог, овај други не разумем. Шта у ствари треба да се уради а да већ није урађено ? [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 16:41, 23. фебруар 2022. (CET) ::{{одговор|Боки}} Да поједноставим: * [[Шер (пјевачица)]] --> Шер * Шер (тренутни чланак) --> Шер (вишезначна одредница). — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:24, 23. фебруар 2022. (CET) *:@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] *:Имам мало босанске крви у себи па ми треба мало дуже да схватим :) *:Зар Шер као певачица није већ постављена у тим смерницама под особе ? *:[[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 17:28, 23. фебруар 2022. (CET) {{одговор|Боки}} Ниси ме разумео. Изнео сам идеју да се чланак о певачици пребаци на наслов „Шер”, без заграде. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:35, 23. фебруар 2022. (CET) :@[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] - То се већ не слажем јер ипак термин шер постоји за више ствари које су итекако важне људима. [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 20:40, 23. фебруар 2022. (CET) == Измјене система одабира изабраних слика == Након разговора са уваженим колегама {{ping|Dobrislava}} и {{ping|Soundwaweserb}} покрећем нову тему у циљу бољег функционисања нашег пројекта. Добрислава је [[Посебно:Разлике/24400921|писала]] о проблему који имамо; до сада се нико није огласио. Фебруарска ситуација није ништа ново. Практично читаву 2020. и 2021. истих 3-4, до највише 5 уредника, даје кандидате за изабране слике. Вођен мишљу да систем и није систем уколико зависи од једног или два човјека, што је процес одабира слика током јануара, фебруара те у ранијем периоду јасно показао, постављам сљедећу идеју: * Од сада бирамо слику недјеље илити изабрану слику за дужи период — по 1 слика/фотографија за тренутних 5 категорија: 1) Живи свет 2) Људи и људске активности 3) Уметничка дела 4) Природа, природне појаве, насеља, панораме 5) Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја 6) Више не постоји ''Слободна категорија''. * Сваки уредник прилаже 1 слику кандидата. * Уколико, неким случајем, има више кандидата по категорији уредници, као и до сада, имају на располагању опцију међусобног усаглашавања и ријешавања или прелазимо на гласање између двије слике. * Сва правила по питању вријеменског рока, као и могућности бирања више фотографија у случају недостатка инвовлираних уредника остају иста. * Због мањег броја изабраних слика, уредници требају дати додатну предност при одабиру сјајним, добрим и квалитетним фотографијама са Оставе, што није и обавезујеће. * У случају постојања значајног празника или каквог јубилеја у току мјесеца (Дан побједе, Свјетски дан борбе против рака и слично), уредник може додати један екстра приједлог. Та фотографија/слика траје искључиво током трајања празника и потом се на насловну страницу враћа изабрана слика из једне од пет категорија. * Мислим да би промјена система додатно ''демократизовала и децентрализовала'' процес избора. * Сличан систем за одабир слика већ имају поједини језички пројекти. Све додатне сугестије су добродошле. Хвала. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:04, 2. март 2022. (CET) {{коментар}} Слажем се у потпуности са идејом корисника [[User:Садко|Садка]], пошто ће ово у многоме решити статус слика на Главној страни Википедије на српском језику. Чак и ако не прође овај концепт, па евентуално не заживи у будућности, увек има опција да пређемо на подешавање слика и синхронизацију са Главне стране на Остави (комонсу).— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 13:57, 2. март 2022. (CET) {{коментар}} Апсолутно за, сјајна идеја. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:05, 2. март 2022. (CET) {{коментар}} Хвала, Садко, за покренуту тему. Твој предлог ми је у реду, било би мање посла и могли бисмо да постављамо и слике које су везане за наше поднебље, што не бисмо имали уколико се вежемо за Оставу. [[Корисник:Dobrislava|Dobrislava]] ([[Разговор са корисником:Dobrislava|разговор]]) 14:33, 3. март 2022. (CET) {{коментар}} Што се ове теме тиче, промене су неопходне, а мислим да је Садко донео прави предлог који може прећи и у крајње решење. Пуна подршка. — ''[[Корисник:Вукан Ц|Вукан]]'' [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<span style="color:blue;">®</span>]] 14:30, 5. март 2022. (CET) {{коментар}} Потпуна подршка. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 21:09, 5. март 2022. (CET) {{коментар}} Рекао сам на почетку, превише је тај систем бирократски и губите време. Ако сам ја вероватно једини то чинио годинама, бес све те навлаке, можете и ви. Смањите бирократију. — [[Корисник:PetarM|Mile]] ([[Разговор са корисником:PetarM|разговор]]) 20:43, 9. март 2022. (CET) : Слажем се чича Миле; хвала ти на подршци. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:53, 10. март 2022. (CET) {{коментар}} Подршка! — [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 19:53, 10. март 2022. (CET) {{коментар}} Свакако, подршка приједлогу! — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:54, 10. март 2022. (CET) {{коментар}} Подршка за свакакву врсту побољшања српске Википедије ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 23:20, 10. март 2022. (CET) {{Outdent|::::}} На основу коментара предлог је усвојен, свих десет људи се сложило. {{Done}}— [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:54, 16. март 2022. (CET) === Реализација идеје === {{ping|Sadko}} {{ping|PetarM}} {{ping|Soundwaweserb}} Да би до краја заживео нови начин избора слика, чини ми се да треба изменити и шаблон изабране слике, како би иста слика могла неколико дана бити на Главној страни. Направила сам распоред изабраних слика, али не знам како да их убацим у постојећи шаблон. Тренутно је изабрана она која нам стоји у резерви (активира се ако нешто није у реду са изабраном сликом). Покушала сам раније да исту слику убацим за неколико датума, али није решење, одмах следећег пребаци на ту резервну. Такође сам сада покушала да ставим нову слику уместо Гогоља, који је тренутно резервна, али видим да је и даље на Главној Гогољ, а кад се погледа шаблон нова слика (мало је конфузно за објашњавање, али надам се да неко разуме). Такође, можда не би било лоше да имамо неку групу или тим за ту изабрану слику, који би имао неки начин комуникације ради одржавања тог дела пројекта. —[[Корисник:Dobrislava|Dobrislava]] ([[Разговор са корисником:Dobrislava|разговор]]) 10:51, 1. мај 2022. (CEST) :Мала исправка, измењена је ипак слика на Главној, стоји тренутно она коју сам планирала за почетак маја. Свакако мислим да треба да се измени шаблон тако да можемо одједном да убацимо у њега изабране слике за наредни месец. —[[Корисник:Dobrislava|Dobrislava]] ([[Разговор са корисником:Dobrislava|разговор]]) 10:57, 1. мај 2022. (CEST) ::Не бих знао у чему је проблем. Могу ли нам {{ping|Ранко Николић|Kizule}} помоћи да поставимо изабране слике за мај по новом систему? — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 12:58, 1. мај 2022. (CEST) == Химна Мађарске == Мислим да би прикладнији наслов чланка [[Боже благослови Мађаре]] био само „Химна Мађарске”, који користи велика већина других Вики, као и она на мађарском језику. Напомињем да је „Боже благослови Мађаре” само део текста, а не и назив химне. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:34, 10. април 2022. (CEST) Ја мислим да би сви чланци о химнама требало да почињу на исти начин:Химна |име земље| [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 18:50, 10. април 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се, у питању је форма коју користимо и на осталим чланцима о државним химнама. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:32, 10. април 2022. (CEST) {{коментар}} {{пинг|HoneymoonAve27}}{{пинг|НиколаБ}}{{пинг|Sadko}} Премештена страница на Химна Мађарске у складу са осталима.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:35, 10. април 2022. (CEST) == Преименовање Оставе у Ризницу == Здраво свима, предлажем да преименујемо [[Викимедијина остава|Оставу]] у Ризницу. Мислим да би се том промјеном боље дефинисао и објаснио значај и суштина овог Викимедијиног пројекта. Тренутна варијанта асоцира на простор за складиштење, остављање, пуког качења слика и других датотека; у Остави су ствари које се обично не користе свакодневно, док Ризница носи и назначава другачије значење. У књизи ''Речник српског језика САНУ'' пише: * остава'' ж. просторија за држање, одлагање хране и ствари које нису у свакодневној употреби, '''комора, шпајз''' * ризница'' ж. просторија у којој се држе драгоцености; каса, благајна Ријеч ризница боље дефинише суштину енглеске ријечи Комонс (''land or resources belonging to, or affecting the whole of a community''). Колеге са мк.вики користе овај облик. Да је преименовање на добром трагу указује и то што Википедију као ''[https://wikimedia.rs/edu-viki-kamperi-osvojili-goliju/ Ризницу знања]'' описује и Викимедија Србије. Иако примарно козметичка измјена, промјена би боље означавала шта [[commons:Commons:What Commons is not#Wikimedia Commons is not your personal free web host|Комонс није]] и чему окачене сликa и читав пројекат примарно служе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:29, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Да, дефинитивно боља реч. Подржавам идеју! [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:46, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Зар већ није било дискусије о овоме [[Википедија:Трг/Архива/Идеје/19#Преименовање Викимедијине Оставе|овде]]? Ја се слажем са променом јер ми некако Остава звучи погрдно. Не знам зашто прошли пут није прошло. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 20:38, 11. април 2022. (CEST) : Није прошло колико видим, јер је доста корисника било против. И верујем да они своје мишљење неће променити. Увидом у дискусију, закључујем да се слажем са оним што су тада рекли Миљан и Филип, тако да сам ја против мењања.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:48, 11. април 2022. (CEST) :: Дискусије је у пуном смислу ријечи је мањкало. Више пута је поновљено да је ''промјена промјене ради'', што свакако није, нити бих губио вријеме на такве работе. :: Технички је постојала већина али не желим и не би било коректно спрам шире заједнице уводити у једном домену фундаменталну измјену без ширег консензуса. Свакако ти хвала на коментару. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:06, 12. април 2022. (CEST) {{коментар}} Поновићу своје мишљење са прошле расправа, подржавам преименовање. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:12, 11. април 2022. (CEST) {{коментар}} Плус један за преименовање. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 17:03, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као и прошли пут, не мењам став. Остава је нешто где се похрањују разне ствари, ризница је место где се похрањују драгоцености. А на комонсу се налази све и свашта, тако да је он више један бувљак него место где се похрањују искључиво драгоцености. Од ризнице је чак прихватљији и назив складиште. Дакле, против сам преименовања [[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 21:24, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам да се промени у Ризница. Сама реч је много боља него Остава, ово би била позитивна промена.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 22:30, 14. април 2022. (CEST) {{коментар}} Исправно, подржавам као и претходни пут. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:09, 15. април 2022. (CEST) {{коментар}} Сагласан сам са Николиним коментаром, тако да сам против овог предлога. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:12, 16. април 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам. Иако је Остава микс свега и свачега, као што је Никола рекао, није на одмет дати јој мало позитивније/лепше име. [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 21:44, 16. април 2022. (CEST) {{коментар}} Изнети аргументи ми делују сасвим важећим и разумним, стога подржавам предлог. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 20:08, 17. април 2022. (CEST) {{коментар}} Као и прошли пут подржавам предлог. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:57, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:37, 28. април 2022. (CEST) Против. Остава је нешто гдје се чува све и свашта, и оно што то треба и оно што ти не треба. У овом случају је то остава са сликама, гдје се налази све и свашта, од умјетности и спорта, преко политике и религије, држава и градова, до експлицитних слика. И име јој у потпуности одговара. Ризница више звучи као мјесто гдје се чувају драгоцјености, што може да има смисла ако замислимо слике као благо википедије које се чува у ризници. Али не знам колико је та теорија одржива, кад свако може да додаје слике по жељи, са јединим ограничењем да их је он направио. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 11:23, 1. мај 2022. (CEST) {{коментар}} сагласан са николом. [[Корисник:РудиЧајевац|parsifal]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|<math>\mathcal{R}</math>]]| 19:46, 9. мај 2022. (CEST) == Патролирање људи из WMF == Имам једну идеју која не знам да ли је пре била предложена а немам баш времена да тражим около. Постоји ли неки начин да се људи који су део WMF тима аутоматски патролирају без икаквог захтева ? Ево нпр. [[Корисник:BPipal (WMF)|Бранимир]] поставља вести које се тичу Викимедије тако да не видим поенту да се та особа патролира. Не знам шта други мисле али сам хтео да ово изнесем као идеју. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 19:19, 13. април 2022. (CEST) {{коментар}} Има смисла, сагласан сам. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:51, 15. април 2022. (CEST) {{коментар}} Не знам, не праве неке велике измене тако да није тешко испатролирати их. Што се тиче BPipalа он је стекао поверење а за остале не гарантујем. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 17:56, 21. април 2022. (CEST) * {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 22:38, 28. април 2022. (CEST) * {{против}} За АП се гласа и то се мора заслужити, није довољно што је неко члан организације. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 18:52, 9. мај 2022. (CEST) {{коментар}} Не постоји аутоматски механизам који би обухватио баш сваког из Задужбине, тако да би свакако морало право да им се даје ручно. Разумем да би било лакше за патролере да не морају њихове измене да патролирају, али се опет слажем са Маретом. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 18:56, 17. јул 2022. (CEST) == Манекени/модели == Пре неки дан сам приметио да је чланак на ен Вики о [[:en:Model (person)|моделима]] повезан је са чланком [[модел (особа)]], док је [[:en:Category:American female models|категорија]] повезана са [[:Категорија:Америчке манекенке|манекенима]]. Мислим да би се требало одредити да ли ћемо користити термин „модел” или „манекен”, јер се и у чланцима јавља шареноликост. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:12, 16. април 2022. (CEST) :Манекен/ка није исто што и модел/ка, ако не гријешим. Ваљало би консултовати посљедње издање Рјечника. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:21, 16. април 2022. (CEST) ::{{одговор|HoneymoonAve27}} {{одговор|Садко}} Према Речнику српскога језика Матице српске, овако се дефинишу следећи појмови: ::* манекен, 1. лепо грађена (најчешће млада) особа која приказује нове моделе одеће или обуће на модним ревијама (и у другим приликама) [...] ::* модел, 1. а. особа која сликару или вајару позира кад он ствара портрет, фигуру и сл. б. особа која служи писцу као узор за неку личност у делу. [...] ::Каснија значења обеју речи се такође не подударају. Из приложеног можемо закључити да ова два појма нису синоними будући да се не поклапају ни у једном значењу. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 20:04, 17. април 2022. (CEST) f2907t0bs14bj5tirvh4zorltk32ls6 0 4206575 25121883 25120860 2022-07-25T06:08:18Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|амерички суперхеројски филм}} {{Инфокутија Филм | назив = Тор: Љубав и гром | слика = Thor Love and Thunder poster.jpg | опис слике = Филмски постер на српском језику | изворни назив = -{Thor: Love and Thunder}- | режија = [[Тајка Вајтити]] | сценарио = Тајка Вајтити | продуцент = {{Plainlist| * [[Кевин Фајги]] * Бред Виндербаум }} | прича = {{Plainlist| * Тајка Вајтити * Џенифер Кејтин Робинсон }} | на основу = {{темељи се на|лику [[Тор (Marvel Comics)|Тору]]|[[Стен Ли|Стена Лија]]|Ларија Либера|[[Џек Кирби|Џека Кирбија]]}} | главне улоге = {{Plainlist| * [[Крис Хемсворт]] * [[Кристијан Бејл]] * [[Теса Томпсон]] * [[Џејми Александер]] * Тајка Вајтити * [[Расел Кроу]] * [[Натали Портман]] }} | музика = Мајкл Ђачино | кинематографија = Бари Идван | монтажа = {{Plainlist| * Метју Шмит * Питер С. Елиот * Тим Роуч * Џенифер Векијарело }} | издавачка кућа = -{[[Marvel Studios]]}- | дистрибутер = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Walt Disney Studios Motion Pictures]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[MegaCom Film]]}- }} | година = 2022. | трајање = 119 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 250 милиона долара | зарада = 598,2 милиона долара | претходни = ''[[Тор: Рагнарок]]'' | следећи = }} '''''Тор: Љубав и гром''''' ({{јез-енгл|Thor: Love and Thunder}}) амерички је [[суперхеројски филм]] из 2022. године, по лику [[Тор (Marvel Comics)|Тору]]. Производи га -{[[Marvel Studios]]}-, а дистрибуира -{[[Walt Disney Studios Motion Pictures]]}-. Наставак је филма ''[[Тор: Рагнарок]]'' (2017) и [[Spisak filmova Marvelovog filmskog univerzuma|29. филм]] у [[Марвелов филмски универзум|Марвеловом филмском универзуму]] (МФУ). Сценарио и режију потписује [[Тајка Вајтити]], док главне улоге глуме: [[Крис Хемсворт]], [[Теса Томпсон]], [[Натали Портман]], [[Кристијан Бејл]], [[Крис Прат]], [[Џејми Александер]], [[Пом Клементиф]], [[Дејв Батиста]] и [[Карен Гилан]]. Прати Тора који покушава да пронађе унутрашњи мир, али мора да се врати у акцију, те регрутује Валкиру (Томпсон), Корга (Вајтити) и Џејн Фостер (Портман) — која је сада Моћна Тор — како би зауставили Гора (Бејл). У јануару 2018. године Хемсворт и Вајтити су разговарали о повратку за наставак филма ''Тор: Рагнарок''. Филм је званично најављен и насловљен у јулу 2019. године, а њима двојици су се приложиле Томпсонова и Портманова, која је пристала да се врати у франшизу, након што се није појавила у претходном филму, када је Вајтити открио планове за адаптацију стрипова ''Моћна Тор'' у којима њен лик Џејн Фостер преузима плашт и моћи Тора, након што је боловао од рака. Робинсонова се придружила филму у фебруару 2020. године. Снимање је почело у јануару 2021. године у [[Сиднеј]]у у [[Аустралија|Аустралији]]. Премијерно је приказан 23. јуна 2022. године у [[Холивуд]]у, а 8. јула је пуштен у биоскопе у САД, односно 7. јула у Србији.<ref name="DisneyPhase4Delay">{{Cite web |last=Rubin |first=Rebecca |date=October 18, 2021 |title=Disney Delays 'Doctor Strange 2,' 'Thor 4,' 'Black Panther' Sequel and 'Indiana Jones 5' |url=https://variety.com/2021/film/news/disney-delays-doctor-strange-thor-black-panther-1235091673/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211018154442/https://variety.com/2021/film/news/disney-delays-doctor-strange-thor-black-panther-1235091673/ |archive-date=October 18, 2021 |accessdate=November 24, 2021 |website=[[Variety]]}}</ref> == Радња == Након трагичне смрти своје кћерке, Гор, последњи преживели своје врсте добија велику моћ кроз Некромач, мистично оружје које убија богове. Тор добија узнемирујући позив од своје пријатељице Сиф и заједно са Коргом напушта Чуваре галаксије. Тешко рањена Сиф упозорава Тора да је следећа Горова мета Нови Асгард. Пре него што се Тор врати у Нови Асгард, његова бивша девојка, др Џејн Фостер тражи помоћ у лечењу свог новооткривеног канцера. Торов сломљен чекић{{напомена|Како је приказано у филму [[Тор: Рагнарок]], Хела је уништила Мјолнир.}} се саставља осетивши вредност Џејн Фостер и везује се за њу, дајући јој Торове моћи. Тор, Фостер, Валкира, Корг и други борци из Новог Асгарда се сукобе са Гором, али он успе да побегне и да притом киндапује бројну децу. Група одлучује да отпутује у Омнипотентни Град како би упозорила остале богове на Гора и затражили помоћ. Бог Зевс одбија да помогне Тору и осталима због чега долазе у сукоб. Зевс умало убије Корга, након чега га Тор озбиљно рани. Валкира успева да украде Зевсову муњу и они крећу у Краљевство Сенки где је Гор одвео децу. Фостерова прекасно схвата да је у питању клопка са циљем да Гор дође до Стормбрејкера. Торова секира неопходна је крвнику богова како би отворио пут до Вечности, ентитета који испуни жељу сваком ко би до њега дошао. Након тешке борбе, Гор краде секиру, а повређена екипа се враћа на Земљу. Тор одлучи да сам крене у борбу. Када коначно пронађе децу, привремено им даје моћи Тора и они му помажу у борби са сенкама. На врхунцу борбе, Џејн стиже у помоћ и заједно са Тором успева да уништи Некромач. Гор долази до Вечности, али је на измаку снага. Спреман на пораз, Тор одлучи да последње тренутке свог живота проведе са Џејн пре него што Гор затражи смрт свих богова. Револтиран, Тор позива Гора да врати живот својој ћерки уместо да призива смрт другима. Гор затражи Љубав{{напомена|Љубав (''енгл. Love'') је име Горове ћерке.}}, што Вечност испуни тачно пре него Гор и Џејн умиру. Гор оставља у аманет Тору да штити његово дете. Отета деца се враћају кућама где их Сиф и Валкира тренирају. Тор наставља да води авантуристички живот заједно са Горовом ћерком и њих двоје постају познати као ''Љубав'' и ''Гром''. У завршним сценама: рањени Зевс шаље свог сина Херкулеса да убије Тора; Џејн Фостер долази на врата [[Валхала|Валхале]] где је дочекује Хајмдал. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Крис Хемсворт]] || [[Тор (Marvel Comics)|Тор]] |- | [[Теса Томпсон]] || Валкира |- | [[Натали Портман]] || Џејн Фостер / Моћна Тор |- | [[Кристијан Бејл]] || Гор |- | [[Крис Прат]] || [[Стар Лорд (стрип)|Питер Квил / Стар Лорд]] |- | [[Џејми Александер]] || Сиф |- | [[Пом Клементиф]] || Мантис |- | [[Дејв Батиста]] || Дракс Разарач |- | [[Карен Гилан]] || Небула |- | [[Шон Ган]] || Креглин Обфонтери |- | [[Вин Дизел]] || [[Грут]] |- | [[Бредли Купер]] || Рокет |- | [[Тајка Вајтити]] || Корг |- | [[Мет Дејмон]] || Локи глумац |- | [[Сем Нил]] || Один глумац |- | [[Лук Хемсворт]] || Тор глумац |- | [[Мелиса Макарти]] || Хела глумица |- | [[Расел Кроу]] || Зевс |- |} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт}} * {{IMDb title}} {{Тајка Вајтити}} {{Марвелов филмски универзум}} [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Научнофантастични филмови 2020-их]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Амерички авантуристички филмови]] [[Категорија:Амерички фантастични филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Филмови са ЛГБТ тематиком]] [[Категорија:Марвелов филмски универзум]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови MegaCom Film-а]] 0mdhbhysdtz9twly8w6uuvf3p4pwnpk 1 4223877 25121823 23634028 2022-07-25T03:52:22Z Community Tech bot 248649 Датотекама које се користе на овој страници или њеној ставки на Википодацима недостаје дозвола wikitext text/x-wiki {{сзр}} {{Акција на тему Кине}} == Датотекама на Остави које се користе на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостају дозволе за коришћење == Здраво! Следећим датотекама на Остави које се користе на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостају дозволе и могу бити избрисане: * [[commons:File:China Art Museum-08.JPG|China Art Museum-08.JPG]]<!-- COMMONSBOT: nopermission | 2022-07-25T03:52:14.317478 | China Art Museum-08.JPG --> * [[commons:File:China Art Museum-09.JPG|China Art Museum-09.JPG]]<!-- COMMONSBOT: nopermission | 2022-07-25T03:52:14.317478 | China Art Museum-09.JPG --> Више информација можете наћи на наведеним страницама описа датотека. —[[Корисник:Community Tech bot|Community Tech bot]] ([[Разговор са корисником:Community Tech bot|разговор]]) 05:52, 25. јул 2022. (CEST) 5f06j1jyu8dswfill0tdyo966pr5qwy 2 4231452 25121274 25121027 2022-07-24T16:08:44Z Acaalexaca 166193 wikitext text/x-wiki [https://www.youtube.com/watch?v=7SkJvZMc1k0&ab_channel=JosipKrinjski ♥] == Чланци на којима (је) ради(ла): == {{ККПочетак|Корисничке кутијице}} {{Шаблон:Корисник Вики/Аутоматски патролисан}}{{Корисник Вики/Космет}}{{Корисник Вики/Непушач}}{{Корисник Вики/Православац}}{{Корисник Вики/Српски родољуб}}{{Шаблон:Корисник Вики/Воли Српску}}{{Шаблон:Корисник Вики/Достојевски}}{{Шаблон:Корисник Вики/Филолог}} {{Шаблон:Корисник Вики/Жена}}{{Корисник Вики/Србија}}{{Корисник Вики/Панчево}}{{Шаблон:Корисник Вики/Идеје}}{{Шаблон:Корисник Вики/Фотограф}}{{Шаблон:Корисник Вики/Љубичасто}} {{КККрај}} {| class="wikitable mw-collapsible mw-collapsed" |+Русија !''[[Руски језик у Украјини]], [[Зора (митологија)]], [[Руска музика]], [[Руски фолклор]], [[Пољеница]], [[Западњаштво у Русији]], [[УНА-УНСО]], [[Дан Петра и Февроније]], [[Међународне санкције против Русије 2014. године]], [[Катерина Тихонова]], [[Сергеј Суровикин]][[Клава Кока|, Клава Кока]], [[Олесја Фатахова]], [[Станислав Бондаренко]], [[Николај Басков]], [[Камила Валијева]], [[Марија Захарова|Марија Захарова,]] [[Диана Анкудинова]], [[Иван Аксаков]], [[Марија Воронцова]], [[Нурлан Сабуров]], [[Ансамбл Александров]], [[Филип Киркоров]], [[Јегор Крид]], [[Пикова дама (приповетка)]], [[Путин хујло!]], [[Култ личности Путина]], [[Бомбашки напади у Волгограду]], [[Мајка Русија]].'' |} {{#babel:sr|ru-4|en-4|sk-1|it-1|de-1}} {| class="wikitable mw-collapsible mw-collapsed" |+Храна и пиће !''[[Америчка кухиња]], [[Европска кухиња]], [[Ромска кухиња]], [[Немачка кухиња]], [[Мађарска кухиња]], [[Француска кухиња]], [[Британска кухиња]], [[Румунска кухиња]], [[Мексичка кухиња]], [[Три леће]], [[Кокито]], [[Кукурузни хлеб]], [[Еквадорска кухиња]], [[Парагвајска кухиња]], [[Јело]], [[Словеначка кухиња]], [[Бан ми]], [[Сенегалска кухиња]], [[Балканска кухиња|Балканска кухиња,]] [[Идријски жликрофи]].'' |} {| class="wikitable mw-collapsible mw-collapsed" |+'''''Психологија, социологија и интернет''''' !''[[Тарнеров синдром]], [[Трауматско везивање]], [[Узраст сексуалне сагласности]], [[Генетске студије о Србима]], [[Синдром злочестог света]], [[Харлем шејк]], [[Пицагејт (теорија завере)]], [[Слатшејминг]], [[Етноцид]], [[Андроцид]].'' |} {| class="wikitable mw-collapsible mw-collapsed" |+'''''Култура, музика, позориште, књижевност и ТВ''''' !''[[Лет изнад кукавичјег гнезда (представа)]], [[Цигани лете у небо (представа)]], [[Године врана (представа)]], [[Културно присвајање]], [[Острво љубави (ријалити шоу)]], [[Констракта]], [[Тристан Томпсон]], [[Ивана Николић (певачица)|Ивана Николић]], [[Ален Славица]], [[Тифани Хадиш]], [[Зое Кида]], [[Макензи Фој]], [[Пери Едвардс]], [[Стиви Никс]], [[Ели Брук|Aли Брук]], [[Зејна]], [[Камил Роу]], [[Џеси Нелсон]], [[Феђа Штукан]], [[Расел Бренд]], [[Бресквица]], [[Џејмс Корден]], [[Зорја]], [[Натали Диздар]], [[Ивона Пантелић]], [[Ејми Шумер]], [[Џејд Тирвал|Џејд Терлвол]], [[Зои]], [[Дајна Џејн]], [[Ли-Ен Пинок]], [[Галеб Никачевић]], [[Тијана Милентијевић]], [[Ноел Галагер]], [[Наива (певачица)]], [[Стивен Колбер]], [[Земља Грува!]], [[Алабина]], [[Силенте]], [[Лапсус Бенд]], [[CHEGI]], [[Лифт (музичка група)]], [[Гифт (музичка група)]], [[Оркестар Александра Софронијевића]], [[Жељко Ђокић]], [[Немања Антонић]], [[Дарко Димитров]], [[Срђан Динчић]], [[Маријана Матеус]], [[Џулија Фокс]], [[Клемен Слакоња]], [[Ана Никол Смит]], [[Дејана Ерић]], [[Махрина]], [[Зера]], [[ЕмСи Милован]], [[Кејт Макинон]], [[Ермина]], [[Емел]], [[Џорџи]], [[Амна]], [[Ивана Серт]], [[Elvis J. Kurtović & His Meteors]], [[Ксенија Кнежевић]], [[Вива Белградо]], [[Анђелка Томашевић]], [[Мис Југославије]], [[Бели глас]], [[Славјански базар у Витебску]], [[Димаш Кудајберген]], [[Мали ми је овај гроб]], [[Ермин Браво]], [[Ђорђе Ђоковић]], [[КУД „Станко Пауновић“ НИС Рафинерије нафте Панчево]], [[Народни инструмент]], [[Танец]], [[Игра у кругу]], [[Оро (игра)]], [[Радо иде Србин у војнике|Радо иде Србин у војнике,]] [[Лео Мујић]], [[Казка]], [[Зови, само зови]], [[Марк Ронсон]], [[Нина Кравиц]], [[Зоран Шпрајц]], [[Српска калиграфија]], [[Иван Станковић (водитељ)]].'' |} {| class="wikitable mw-collapsible mw-collapsed" |+'''''Историја, географија, политика и криминал''''' !'''''[[Покољ у Панчеву 20. априла 1941.|Покољ у Панчеву 20. априла 1941]], [[Словенофилство]], [[Масакр у Штипу]], [[Неославизам]], [[Логор Хелиодром]], [[Страни борци у рату у Босни и Херцеговини]], [[Логор Габела]], [[Логор Војно]], [[Логор Узамница]], [[Логор Батковић]], [[Логор Мусала]], [[Логор Лука|Логор Лука,]] [[Логор Липље]], [[Логор Мањача]], [[Логор Вилина Влас]], [[Логор Трнопоље]], [[Логор Омарска]], [[Хрватски национализам]], [[Далматинство]], [[Хиперинфлација у Савезној Републици Југославији]], [[Вестернизација]], [[НАТО интервенција у Босни и Херцеговини]], [[Острво Рајкерс]], [[Акција Армагедон]], [[Едипсос]], [[Арапи у Србији]], [[Цинцари у Србији]], [[Логор Лапушник]], [[Битка код Лапушника]], [[Пропаганда током југословенских ратова]], [[Стреоц]], [[Тахир Земај]], [[Драган Николић (командант)]], [[Анте Параџик]], [[Доброслав Парага]], [[Мартин Шпегељ]], [[Прилози за словеначки национални програм]], [[Територијална одбрана Републике Словеније]], [[Територијална одбрана Републике Босне и Херцеговине]], [[Питер Фејт]], [[Харви Вајнстин]], [[Машан Лекић]], [[Миа Бјелогрлић]], [[Волфганг Нешковић|Волфганг Нешковић,]] [[Роуз Ен Вујић]], [[Питер Карингтон, 6. барон Карингтон]], [[Роберт Бадентер|Роберт Бадентер,]] [[Мет Волш]], [[Људска права у Хрватској|Људска права у Хрватској,]] [[Људска права у Србији]], [[Споразум о субрегионалној контроли наоружања]], [[План РАМ]], [[Српски језик у Хрватској]], [[Протести против ћирилице у Хрватској]], [[Суђење Милу Будаку]], [[Југословенски Американци]], [[Исламизам и исламски тероризам на Балкану]], [[Словени муслимани]], [[Културни и научни центар "Милутин Миланковић"]], [[Масакр у Јошевици|Масакр у Јошевици,]] [[Масакр у Даљу]], [[Бијела пчела]], [[Струковна школа Вуковар]], [[Техничка школа „Николе Тесле” Вуковар|Техничка школа Николе Тесле, Вуковар]], [[Нансенова награда за рад са избеглицама]], [[Никола Ковачевић (адвокат)]], [[Светски дан избеглица]], [[Деца избеглице]], [[Балкански нон-пејпер из 2021.|Балкански нон-пејпер из 2021,]] [[Уједињење Албаније и Косова]], [[Подела Косова]], [[Кутија за бебе]], [[Либертатеа]], [[Румунски језик у Србији]], [[Национални савет румунске националне мањине у Србији]], [[Породица Миленковић]], [[Михаило Петровић (четник)]], [[Лазар Вукичевић]], [[Szabadkai Friss Újság]], [[Легитимитет НАТО бомбардовања СРЈ]], [[Парагово]], [[Главица (Сремска Каменица)]], [[Сицање]], [[Зона забране летова]], [[Крвави Божић (1945)]], [[Силовања Српкиња крајем Другог светског рата]], [[Олена Зеленска]], [[Горан Алексић|Горан Алексић,]] [[Руске народне просвитне дружство]], [[Криминал у Србији]], [[Корупција у Србији]], [[Српски кадрил]], [[Војвођански Украјинци]], [[Тероризам у Србији]], [[Банатски Чеси]], [[СКУДД "Ђурђевдан"]], [[Страдање старчевачких Немаца и колаборациониста]], [[Дубровачки србокатолички покрет]], [[Словенски савез]], [[Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације]], [[Логор Крапје]], [[Логор Уштица]], [[Логор Млака]], [[Логор Метајна]], [[Логор Јабланац]], [[Логор Хрватска Дубица]], [[Рори Јеоманс]], [[Наташа Матаушић]], [[Балканско буре барута]], [[Јасеновац и покушај ревизије историје]], [[Српски „Праведници међу народима“]], [[Крвави Илија]], [[Анте Вокић]], [[Крилник]], [[Козарчанка]], [[Париски синдром]], [[Искакање из шина на Монпарнасу]], [[Париски парламент]], [[Туризам у Паризу]], [[Недеља моде у Паризу]], [[Англофил]], [[Радисав Недељковић]].''''' |} {| class="wikitable mw-collapsible mw-collapsed" |+'''''Песма Евровизије''''' !''[[Србија на избору за Песму Евровизије 2021.|Србија на избору за Песму Евровизије 2021,]] [[Србија на избору за Песму Евровизије 2017.|Србија на избору за Песму Евровизије 2017]], [[Гласање за Србију на Евровизији]], [[Песма за Европу - Дизелдорф 2011]], [[Скопје фест]], [[Европска песма]], [[Европесма]], [[Балканска балада]], [[Balkanska muzika]], [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1961.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1961,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1962.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1962,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1963.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1963,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1964.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1964,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1965.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1965,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1966.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1966,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1967.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1967,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1968.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1968,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1969.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1969,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1970.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1970,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1971.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1971,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1972.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1972,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1973.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1973,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1974.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1974,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1976.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1976,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1981.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1981,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1982.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1982,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1983.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1983,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1984.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1984,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1986.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1986,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1987.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1987,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1988.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1988,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1989.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1989,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1990.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1990,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1991.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1991,]] [[Југославија на избору за Песму Евровизије 1992.|Југославија на избору за Песму Евровизије 1992]], [[Goodbye (Shelter)]], [[Песма Турковизије]], [[Србија на Турковизији]], [[Охман]], [[Бланко (певач)]], [[Алекса (кеј-поп певачица)]], [[Браћа Адвахов]], [[Systur]], [[Акиле Лауро|Акиле Лауро,]] [[Корнелија Јакобс|Корнелија Јакобс,]] [[Алина Паш]], [[Дади Фрејр]], [[Blind Channel]], [[Hooverphonic]], [[Поли Генова]], [[Михаел Бен Давид|Михаел Бен Давид,]] [[Ема Мускат]], [[Надир Рустамли]], [[Мариус Беар|Маријус Бер]], [[Маро]], [[Стефан Ајрапетјан]], [[Шелдон Рајли|Шелдон Рајли,]] [[Роса Лин]], [[Reddi]], [[Алван]], [[Ahez|Ахез]], [[Малик Харис]], [[Диодато]], [[Little Big]], [[Тикс]], [[Жангу Макрој]], [[Џејмс Њуман]], [[Дарја Швајгер]], [[Маја Кеуц]], [[Ева Бото]], [[Елица и Стојан]], [[Стефанија]], [[Дестини Чукуњере]], [[Мањижа]], [[Елена Цагрину]], [[Анџеља Перистери]], [[Андромахи (певачица)|Андромаха]], [[Лијам Галагер]], [[Хадисе]], [[Клапа с Мора]], [[Gjon's Tears]], [[Марта Јандова]], [[Дилара Казимова]], [[Лане моје]], [[Заувијек моја]], [[Адио]], [[Србија и Црна Гора на Песми Евровизије 2004.|Србија и Црна Гора на Песми Евровизије 2004,]] [[Србија и Црна Гора на Песми Евровизије 2005.|Србија и Црна Гора на Песми Евровизије 2005]], [[Србија и Црна Гора на Песми Евровизије 2006.|Србија и Црна Гора на Песми Евровизије 2006,]] [[Игранка]], [[Моја љубави]], [[Евровизија младих музичара]], [[Србија на Евровизији младих музичара]].'' |} {| class="wikitable" |+Споменице |{{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} |{{СС-радитруд|За досадашњи допринос и подстрек за будуће.|Sadko}} |{{Споменица/Акција „интернет култура”}} |{{Споменица Википројекат Биографија 2 учесник акције|Nikolina Šepić}} |{{СС-радитруд|За брз напредак на пројекту и сјајне чланке|MareBG}} |{{СС-радитруд|За активност и допринос пројекту|Lotom}} |{{СС-радитруд|За нове и будуће чланке|Acaalexaca}} |{{Споменица/Светски дан избеглица 2022|Невена Рудинац}} |{{Споменица/Евровизија|ImStevan}} |} {| |{{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |} 7dezbmgrece0sv2tx49eugd4q1150tw 0 4231747 25121759 25120972 2022-07-25T00:58:41Z NadyBarbieGirl 188744 /* Видеографија */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музичар | име = Бресквица | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = Анђела Игњатовић | друга_имена = | надимци = | боја_позадине = соло | датум_рођења = {{датум рођења|2000|5|19|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = Београд | држављанство = Српско | религија = | супружници = | партнери = | деца = | родитељи = | породица = | активни_период = 2019—данас | образовање = | занимање = [[Певач|певачица]] | богатство = | жанр = [[Поп музика|поп]], [[треп]] | инструменти = [[Вокал (музика)|вокал]],[[клавир]] | издавачке_куће = [[Генерација Зед]] | везани_чланци = {{hlist|[[Војаж (певач)|Војаж]]|[[Вук Моб]]|[[Тања Савић]]}} | веб-сајт = <!-- {{official URL|адреса веб-сајта}} --> | потпис = }} '''Анђела Игњатовић''' ([[Београд]], [[19. мај]] [[2000]]), познатија под уметничким именом '''Бресквица''', [[Србија|српска]] је [[Поп музика|поп]] [[Певач|певачица]]. Популарност је најпре стекла као инфлуенсерка, која се бави шминкањем, а потом и као певачица. Постала је позната 2019. године када је, заједно са [[Војаж (певач)|Војажем]], објавила песму ''Врати ме''.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.biografija.org/internet/andjela-ignjatovic-breskvica/|title=Биографија Бресквице|url-status=live |access-date= 17. 4. 2021. |website=Biografija.org}}</ref> == Биографија == Анђела је рођена [[19. мај]]а [[2000]]. године у [[Београд]]у. Бресквица свира клавир, а жеља јој је да упише Музичку академију. Као своје узоре са домаће сцене наводи [[Реља Поповић|Рељу Поповића]] и [[Николија (певачица)|Николију]].<ref>{{Cite web|url=https://mondo.me/Magazin/Zvijezde-i-tracevi/a782183/Oni-su-trenutno-NAJPOPULARNIJI-par-na-muzickoj-sceni.html|title=Најпопуларнији пар на естради|url-status=live |access-date= 17. 4. 2021. |website=Mondo.me}}</ref> Свој први сингл ''Утопиа'' објавила је 2019. године, а након тога и низ дуета са [[Војаж (певач)|Војажом]]. Објављује песме под окриљем издавачке куће Генерација Зед. Године 2020. године Анђела и Михајло добили су награду за ''Најбољу -{[[YouTube]]}- звезду'' на престижном музичком догађају [[Music Awards Ceremony 2020.|МАК]] фестивалу. Те вечери, Бресквица је била номинована и за награду у категорији ''Најбољи нови извођач''. Исте године, Бресквица и Војаж освојили су и две награде на [[Оскар популарности|Оскару популарности]] у [[Бања Лука|Бањој Луци]], за откриће године и -{[[YouTube]]}- сензације.<ref name=":0" /> Међу највећим хитовима су песме ''Буди ту'', ''Кораци у ноћи'' и ''Панцир'', последње две су настале у сарадњи са продукцијском кућом [[IDJ Tunes|Ај-Ди-Џеј]].<ref name=":0" /> На Јубокс музичкој платформи, [[2021]]. године одржала је свој први соло виртуелни концерт.<ref>{{Cite web|url=https://www.story.rs/promo/vesti/202350/breskvica-na-youboxu-prvi-solo-performans-najvece-tinejdz-zvezde|title=Бресквица на Јубоксу|url-status=live |access-date= 17. 4. 2021. |website=Story}}</ref> == Дискографија == === Синглови === * ''Утопиа'' (2019) * ''Врати ме'' (ft. [[Војаж (певач)|Voyage]], 2019) * ''Буди ту'' (ft. Voyage, 2019) * ''Кораци у ноћи'' (ft. [[Вук Моб]], Voyage, 2019) * ''C'est la vie'' (ft. Voyage, 2020) * ''Дам'' (ft. Voyage, 2020) * ''Безимена'' (ft. Voyage, 2020) * ''Панцир'' (ft. [[Тања Савић]], Voyage, 2020) * ''Анђеле'' (ft. Voyage, 2020) * ''Бели град'' (ft. Voyage, 2021) *''Срећан пут'' (2021) *''Маска'' (2022) *''Живот си мој'' (ft. [[MC Stojan]], 2022) *''Лоша'' (2022) === Видеографија === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Утопиа ''|| 2019 || Tsunami Production |- | ''Врати ме'' || 2019 || Tsunami Production |- | ''Буди ту ''|| 2019 || Tsunami Production |- | ''Кораци у ноћи'' || 2019 || Tsunami Production |- | ''C'est la vie ''|| 2020 || Игор Жећевић |- |'' Дам'' || 2020 || Djordje Jovcic - YUNGGORG |- |'' Безимена'' || 2020 || Игор Жећевић |- | ''Панцир'' || 2020 || Немања Новаковић |- | ''Анђеле'' || 2020 ||Игор Жећевић |- | ''Срећан пут''|| 2021 ||TOXIC ENTERTAINMENT |- | ''Маска'' || 2022 || Игор Жећевић |- | ''Живот си мој'' || 2022 ||TOXIC ENTERTAINMENT |- | ''Лоша'' || 2022 ||Petar kacketdole & dffrntvibe |- | ''Мазохиста'' || 2022 ||Djurdjina Samardžić GG help, debbug |- | ''Лутка'' || 2022 ||Андрија Гркић |- | ''Лептир'' || 2022 ||Petar kacketdole & dffrntvibe |} == Награде == * [[Music Awards Ceremony 2020.|Music Awards Ceremony]] — Најбоља -{[[YouTube]]}- звезда (2020) * [[Оскар популарности]] у [[Бања Лука|Бањој Луци]] — Откриће године (2020) * Оскар популарности у Бањој Луци — -{YouTube}- сензација (2020) == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Instagram|brrrreskvica}} {{портал бар|Биографија|Музика|Србија|Београд}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Игњатовић, Анђела}} [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Српске певачице]] [[Категорија:Музичари из Београда]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] td8t4t11njjbic0b5a2lzx0fwpv8hkt 0 4232361 25121221 24602126 2022-07-24T15:35:08Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Плодови гнева | слика = The Grapes of Wrath (1940 poster).jpg | опис_слике = ''Филмски постер'' | оназив = ''The Grapes of Wrath'' | година = [[1940]]. | земља = {{застава|САД|1912}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = | на_основу = ''[[Плодови гнева (роман)|Плодови гнева]]''<br />([[Џон Стајнбек]]) | режија = [[Џон Форд]] | продуцент = [[Дарил Ф. Занук]]<br />Нанали Џонсон | сценарио = Нанали Џонсон | улоге = [[Хенри Фонда]]<br />[[Џејн Дарвел]]<br />[[Џон Карадин]]<br />[[Ширли Милс]]<br />[[Џон Куален]]<br />[[Еди Квилан]] | музика = Алфред Њумен | сниматељ = [[Грег Толанд]] | монтажа = Роберт Л. Симпсон | компанија = | студио = [[20th Century Fox]] | трајање = 129 минута | сценографија = | награде = | буџет = 800.000 долара<ref>Solomon, Aubrey (1989). ''Twentieth Century Fox: A Corporate and Financial History''. Lanham, Maryland: Scarecrow Press, p. 240, {{ISBN|978-0-8108-4244-1}}.</ref> | зарада = 1.591.000 долара {{small|(изнајмљивања)}}<ref name=AllTime>{{cite news|work=[[Variety (magazine)|Variety]]|title=All-time Film Rental Champs|date=October 15, 1990}}</ref> | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = }} '''''Плодови гнева''''' ({{јез-ен|The Grapes of Wrath}}) је амерички [[Драма (филмски жанр)|драмски филм]] из 1940. године, режисера [[Џон Форд|Џона Форда]]. Базиран је на [[Плодови гнева (роман)|истоименом роману]] [[Џон Стајнбек|Џона Стајнбека]], који је освојио [[Пулицерова награда|Пулицерову награду]]. Сценарио је написао Нанали Џонсон, док је извршни продуцент био [[Дарил Ф. Занук]]. Радња филма прати чланове породице Џоуд из [[Оклахома|Оклахоме]], који су, након што су током [[Велика криза|Велике депресије]] 1930-их година изгубили фарму, постали радници мигранти и завршили у [[Калифорнија|Калифорнији]]. Филм приказује њихово мукотрпно путовање по Сједињеним Државама док одлазе у Калифорнију у потрази за послом и могућностима за чланове породице. Сниматељ филма је био [[Грег Толанд]]. Филм се сматра једним од најбољих филмова свих времена. Године 1989, био је један од првих 25 филмова које је [[Конгресна библиотека]] одабрала за чување у Националном регистру филмова Сједињених Држава због „културног, историјског или естетског значаја”. == Радња == Филм почиње са Томом Џоудом, који је пуштен из [[затвор]]а и враћа се на фарму својих родитеља у [[Оклахома|Оклахоми]]. Том проналази путника по имену Џим Кејси како седи испод дрвета поред пута. Том се сећа Кејсија као проповедника који га је [[Крштење|крстио]], али сада је Кејси „изгубио дух” и своју веру. Кејси одлази са Томом до имања Џоудових и налазе га напуштеног. Тамо срећу Мјулија Грејвса који се скрива. У флешбеку, он описује како су власници парцела присилили фармере широм земље да напусте своја имања, а куће су им срушили гусеничарски трактори. Том ускоро проналази своју породицу у стричевој кући, где сви Џоудови планирају да мигрирају са другим исељеним породицама у обећану земљу [[Калифорнија|Калифорнију]]. Све спакују следећег дана у трошни Хадсон „Супер Сикс” из 1926. године, прилагођен да служи као [[камион]] како би могао да пређе дугачак пут, а Кејси одлучује да пође са њима. Пут рутом 66 је напоран и убрзо узима данак породици Џоуд. Успут умире остарели дека. Том записује околности смрти на страници породичне [[Библија|Библије]] и полаже је на декино тело пре него што га сахране, тако да ако се пронађу његови посмртни остаци, његова смрт не би била истражена као могуће убиство. Паркирају се у кампу и упознају човека, мигранта који се враћа из Калифорније, који се смеје њиховом оптимизму у погледу услова у Калифорнији. Огорчено говори о својим искуствима на западу. Бака умире кад стигну у Калифорнију, а син Ноа и зет Кони такође напуштају породичну групу. Породица долази у прво привремени мигрантски камп за раднике и налази да је камп крцат осталим изгладнелим, незапосленим и очајним путницима. Њихов камион полако се пробија кроз земљани пут између дрвених кућа и око гладних становника кампа. Том каже: „Засигурно не изгледа превише просперитетно.” После неких проблема са агитатором, породица Џоуд брзо напушта камп. Џоудови се пробијају до другог мигрантског кампа, ранча Кин. Након рада на пољима, у продавници компаније откривају високе цене хране. Дућан је уједно и једина продавница у околини. Касније откривају да је група радника миграната у штрајку и Том жели да сазна све о томе. Одлази на тајни састанак у мрачну шуму. Када је састанак разоткривен, Кејси убија једног од чувара логора. Док Том покушава да одбрани Кејсија од напада, нехотице убија чувара. Тому остаје озбиљна рана на образу, а чувари кампа схватају да ће га по томе лако идентификовати. Те вечери породица сакрива Тома испод душека на камиону, баш кад стигну стражари да их испитају; трагају за човеком који је убио стражара. Том избегава да буде примећен и породица напушта ранч Кин без додатних инцидената. Након извесне вожње, бивају принуђени да се зауставе на гребену брда када се мотор прегреје због сломљеног ремена вентилатора; имају мало горива, али одлучују да покушају да се спусте низ брдо до оближњих светала. Светла долазе из трећег типа кампа: кампа пољопривредника „Видпеч”, чистог кампа који води Министарство пољопривреде, опремљеног затвореним тоалетима и тушевима, што деца Џоудових никада раније нису видела. Том одлучује да се бори за промене због онога што је видео у разним камповима. Својој породици каже да планира да спроведе Кејсијеву мисију у свету борећи се за социјалну реформу. Одлази да тражи нови свет и да се придружи покрету посвећеном [[Социјална правда|социјалној правди]]. Том говори: <blockquote>Бићу свугде у мраку. Бићу свуда. Где год можете да погледате, где год се води борба, како би гладни људи могу да једу, бићу тамо. Где год полицајац буде тукао човека, ја ћу бити тамо. Бићу тамо где људи вичу кад се разбесне. Бићу тамо где се деца смеју када су гладна и знају да је вечера спремна, и кад људи буду јели оно што узгајају и кад буду живели у кућама које су сами изградили, бићу и ја тамо.</blockquote> Како породица поново креће, разговарају о страху и потешкоћама које су имали. Мама Џоуд закључује филм рекавши: <blockquote>Никада се више нећу уплашити. Премда сам била. Неко време је изгледало као да смо побеђени. Изгледало је као да у целом свету немамо никога осим непријатеља. Као да више нико није био пријатељски расположен. Осећала сам се лоше и плашила сам се, као да смо се изгубили и да никога није било брига.... Богати људи се појављују и умиру, а њихова деца нису добра и изумиру, али ми настављамо да долазимо. Ми смо људи који живе. Не могу нас искоренити, не могу нас победити. Наставићемо заувек, тата, јер ми смо људи.</blockquote> == Улоге == [[File:Grapes of Wrath, The - (Original Trailer) - 01.png|thumb|Хенри Фонда као Том Џоуд]] {{Списак глумаца}} |- | [[Хенри Фонда]] || Том Џоуд |- | [[Џејн Дарвел]] || Мама Џоуд |- | [[Џон Карадин]] || Џим Кејси |- | [[Чарли Грејпвин]] || Вилијам Џејмс „Дека” Џоуд |- | [[Дорис Боудон]] || Розашарн Риверс |- | [[Расел Симпсон]] || Тата Џоуд |- | [[О. З. Вајтхед]] || Ал Џоуд |- | [[Џон Куален]] || Мјули Грејвс |- | [[Еди Квилан]] || Кони Риверс |- | [[Зефи Тилбери]] || Бака Џоуд |- | [[Френк Сили]] || Ноа Џоуд |- | [[Френк Даријен]] || Стриц Џон |- | [[Дарил Хикман]] || Винфилд Џоуд |- | [[Ширли Милс]] || Рут Џоуд |- |} == Референце == {{Reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов}} {{Џон Форд}} [[Категорија:Филмови 1940.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички драмски филмови]] [[Категорија:Амерички црно-бели филмови]] [[Категорија:Филмови студија 20th Century Fox]] 7oew6ylk3f3o4uiu16y1f6iiqy0gidb 0 4239932 25121279 24434709 2022-07-24T16:10:19Z Boja02 203906 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Флеш | слика = Fleš film 2022.jpg | опис слике = Званични лого | изворни назив = -{The Flash}- | режија = Андрес Мускијети | сценарио = Кристина Ходсон | продуцент = {{Plainlist| * Мајкл Диско * Барбара Мускијети }} | уредник = Пол Мачлис | на основу = [[Флеш (Бари Ален)|Флешу]]<br />Роберта Канигера<br />Кармајна Инфантина | главне улоге = {{Plainlist| * [[Езра Милер]] * [[Бен Афлек]] * [[Мајкл Китон]] * [[Саша Кале]] * [[Кирси Клемонс]] * [[Марибел Верду]] * [[Рон Ливингстон]] }} | музика = Бенџамин Волвиш | кинематографија = Хенри Брахам | издавачка кућа = {{Plainlist| * -{[[DC Films]]}- * -{The Disco Factory}- * -{Double Dream}- }} | дистрибутер = -{[[Warner Bros. Pictures]]}- | година = 2023. | трајање = | земља = Сједињене Државе | језик = енглески | буџет = | зарада = }} '''''Флеш''''' ({{јез-енг|The Flash}}) је предстојећи амерички [[суперхеројски филм]] заснован на [[Флеш (Бари Ален)|истоименом лику]] -{[[DC Comics]]}--а. Продуциран од стране -{[[DC Films]]}--а, -{The Disco Factory}--а, и -{Double Dream}--а, и дистрибуиран од стране -{[[Warner Bros. Pictures]]}--а, предвиђен је да буде дванаести филм у [[DC-јев проширени универзум|-{DC}--јевом проширеном универзуму]] (-{DC}-ПУ). Филм је режирао Андрес Мускијети из сценарија Кристине Ходсон и главну улогу игра [[Езра Милер]] као Бари Ален / Флеш заједно са [[Бен Афлек|Беном Афлеком]], [[Мајкл Китон|Мајклом Китоном]], [[Саша Кале|Сашом Кале]], [[Кирси Клемонс]], [[Марибел Верду]] и [[Рон Ливингстон|Роном Ливингстоном]]. У филму ''Флеш'', Ален путује у прошлост како би спречио убиство своје мајке, што доноси ненамерне последице. Развој филма заснован на Флешу започео је до 2004. године, уз више сценариста и режисера који су били прикључени пројекту до 2014. Филм је затим поново развијен као део -{DC}-ПУ, а Милер је добио улогу насловног лика. Више редитеља је било везано за филм током наредних година, а Сет Грејам-Смит, Рик Фамувија и дуо Џон Франсис Дејли и Џонатан Голдстин напустили су пројекат због креативних разлика. Мускијети и Ходсонова придружили су се филму у јулу 2019. године, а претпродукција је започела у јануару 2020. На филм утиче прича стрипа ''-{Flashpoint}-'', која укључује вишеструке ликове -{DC Comics}--а, укључујући Афлека и Китона као различите верзије Бетмана. Снимање је почело априла 2021. у студију -{Warner Bros. Studios}--у. ''Флеш'' би требало бити издат 23. јуна 2023. године у Сједињеним Државама. Филм би требао бити издат током 2023. године у Србији од стране -{[[Blitz (дистрибутер)|Blitz]]}--а. == Радња == [[Флеш (Бари Ален)|Бари Ален]] путује у прошлост како би спречио убиство своје мајке, што доноси ненамерне последице на његову временску линију.<ref name="JusticeLeague">{{Cite web |last=McClintock |first=Pamela |last2=Fritz |first2=Ben |date=February 22, 2007 |title=Justice prevails for Warner Bros. |url=https://www.variety.com/article/VR1117960018 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20110523152754/http://www.variety.com/article/VR1117960018 |archive-date=May 23, 2011 |access-date=April 20, 2021 |website=[[Variety (magazine)|Variety]]}}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Езра Милер]] || [[Флеш (Бари Ален)|Бари Ален / Флеш]] |- | [[Бен Афлек]] || [[Бетмен|Брус Вејн / Бетмен]] |- | [[Мајкл Китон]] || [[Бетмен|Брус Вејн / Бетмен]] |- | [[Саша Кале]] || [[Супердевојка]] |- | [[Кирси Клемонс]] || Ајрис Вест |- | [[Мајкл Шенон]] || Генерал Зод |- | [[Марибел Верду]] || Нора Ален |- | [[Рон Ливингстон]] || Хенри Ален |- |} == Референце == {{Reflist}} == Спољашње везе == * {{IMDb наслов}} {{DC-јев проширени универзум}} {{портал бар|Филм|Сједињене Америчке Државе|Фантастика|Стрип}} [[Категорија:Предстојећи филмови]] [[Категорија:Филмови 2023.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови DC-јевог проширеног универзума]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] [[Категорија:Филмови Blitz-а]] r98esahkxzkkvqrnyxnwtzo9rewzkmp 0 4242741 25121784 24697043 2022-07-25T02:07:47Z 109.93.213.13 wikitext text/x-wiki {{Уметничка слика | име дела = Људи који једу кромпир | слика = Van-willem-vincent-gogh-die-kartoffelesser-03850.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 300п | име уметника = [[Винсент ван Гог]] | други_назив = | година_настанка = 1885. | уметнички_правац = | сликарска_техника = [[уље на платну]] | димензије = 82 × 114 цм | место = [[Музеј Ван Гога]], [[Амстердам]] | локација = | напомена = | остале_верзије = }} '''Људи који једу кромпир''' ({{Јез-хол|De Aardappeleters}}) је слика, уље на платну, холандског уметника [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]] насликана априла [[1885]]. у Нуенену, [[Холандија]].<ref name="vgg">{{Cite web|url=http://www.vggallery.com/visitors/004.htm|title=The Potato Eaters by Vincent van Gogh|last=van Tilborgh|first=Louis|year=2009|website=The Vincent van Gogh Gallery|access-date=2009-09-11}}</ref> Налази се у [[Музеј Ван Гога|Музеју Ван Гога]] у [[Амстердам]]у. Оригинална скица уља на платну налази се у [[Музеј Кролер-Милер|Музеју Кролер-Мулер]] у [[Отерло|Отерлоу]], а такође је направио [[Литографија|литографије]] слике која се налази у колекцијама, укључујући [[Музеј модерне уметности у Њујорку|Музеј модерне уметности]] у [[Њујорк]]у. Слика се сматра једним од Ван Гогових ремек-дела. {{Sfn|Crispino|2008|p=1885}} == Композиција == [[Датотека:WLANL_-_artanonymous_-_De_hut.jpg|мини| ''The Cottage'', 1885, [[Музеј Ван Гога|Ван]] Гогов музеј, Амстердам. У кући су живеле две породице, од којих је једна била де Гротс који су били ликови на слици ''Људи који једу кромпир'' <ref>{{Cite web|url=http://www.vangoghmuseum.nl/vgm/index.jsp?page=1513&collection=1294&lang=en|title=The Cottage, 1885|year=2005–2011|website=Permanent Collection|publisher=Van Gogh Museum|access-date=2011-05-15|archive-date=22. 02. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140222163519/http://www.vangoghmuseum.nl/vgm/index.jsp?page=1513&collection=1294&lang=en|url-status=dead}}</ref>]] Током марта и почетком априла [[1885]]. скицирао је студије за слику и дописивао се са својим братом [[Тео ван Гог (трговац уметнинама)|Теом]], који није био импресиониран његовим тренутним радом нити скицама које му је Ван Гог послао у [[Париз]].<ref>{{Harvnb|Naifeh|Smith|2011|pp=439-40}}</ref> На слици је радио од [[13. априла]] до почетка маја, када је то углавном и учињено, осим мањих измена које је извршио малим кистом касније исте године. Ван Гог је рекао да жели да прикаже сељаке онаквима какви заиста јесу. Намерно је бирао грубе и ружне моделе, мислећи да ће они бити природни и неискварени у његовом завршеном делу.<ref>{{Cite web|url=http://vangoghletters.org/vg/letters/let497/letter.html|title=Letter 497|website=Vincent van Gogh. The Letters|publisher=[[Van Gogh Museum]]|location=Amsterdam}}</ref> Пишући својој сестри Вилхемини - Вил ван Гог (Wilhelmina Jacoba "Wil" van Gogh) две године касније у Паризу, Ван Гог је и даље сматрао да ''Људи који једу кромпир'' својом најуспешнијом сликом: „Оно што мислим о свом раду је да је сликање сељака како једу кромпир које сам радио у Нуенену ипак најбоље ствар коју сам урадио".<ref>{{Harvnb|McQuillan|1989|p=38}}</ref> Међутим, дело је критиковао његов пријатељ Антон ван Рапард убрзо након што је насликано. Ово је био ударац за Ван Гогово самопоуздање као уметника у настајању и он је свом пријатељу одговорио: „Ви ... нисте имали право да осуђујете мој рад на начин на који сте то чинили“ (јул [[1885]]), а касније и „Ја сам увек радећи ''оно што још не могу да бих'' научио како то радити“. (Август [[1885]]).<ref>{{Harvnb|McQuillan|1989|p=20}}</ref> Познато је да се Винсент ван Гог дивио белгијском сликару Чарлсу де Гру, а посебно његовом делу ''Благослов пре вечере''. Де Груово дело је свечани приказ сељачке породице која изговара милост пре вечере. Слика је била уско повезана са хришћанским представама [[Тајна вечера|Тајне вечере]]. Ван Гогова слика ''Људи који једу кромпир'' инспирисани су овим делом Груа и сличне верске конотације могу се препознати у ван Гоговом делу.<ref name="gog">Jared Baxter Davidson, ''Van Gogh’s Last Supper: Transforming the guise of observable reality'', in: Anistoriton Journal, vol. 14 (2014 ‐ 2015)</ref><ref>Chris Stolwijk, Sjraar van Heugten, Leo Jansen, Nienke Bakker, ''Van Gogh's imaginary museum: exploring the artist's inner world'', Harry N. Abrams, Inc., 2003</ref> == Верзије == <gallery mode="packed" heights="200"> Датотека:Vincent_van_Gogh_(1853-1890)_De_aardappeleters_(tweede_voorstudie)_Kröller-Müller_Museum_Otterlo_23-8-2016_13-40-54.JPG|Друга студија за ''Људи који једу кромпир'', 1885, музеј Кролер-Мулер, Отерло Датотека:Van Gogh - Vier Bauern beim Essen (Erste Studie zu den "Karoffelessern").jpeg|Студија за ''Људи који једу кромпир'', 1885, приватна колекција Датотека:The Potato Eaters - Vincent van Gogh - .jpg|Студија за ''Људи који једу кромпир'' </gallery> == Литографија == [[Датотека:The_Potato_Eaters_-_Lithography_by_Vincent_van_Gogh.jpg|мини|300x300пискел| Литографија (април 1885), обрнуто, [[Рајксмузеум Амстердам|Ријксмусеум, Амстердам]]]] Ван Гог је направио [[Литографија|литографију]] композиције ''Људи који једу кромпир'' пре него што се упустио у праву слику. Брату је послао утиске и у писму пријатељу написао да је литографију израдио по сећању у размаку од једног дана.<ref>{{Cite web|url=http://www.vangoghletters.org/vg/letters/let516/letter.html|title=Letter 516: To Anthon van Rappard. Nuenen, on or about Wednesday, 15 July 1885|website=Vincent van Gogh. The Letters|publisher=[[Van Gogh Museum]]|location=Amsterdam}}</ref> Ван Гог је први пут експериментисао са литографијом у Хагу [[1882]]. године. Иако је ценио графички рад малог обима и био је ентузијастични колекционар енглеских гравура, релативно је мало радио у графичким медијима.<ref>{{Cite web|url=http://www.vggallery.com/graphicworks/main.htm|title=Graphic work of Vincent van Gogh|website=The Vincent van Gogh Gallery|access-date=2010-08-23}}</ref> У писму од око [[3. децембра]] [[1882]]. године <ref>{{Cite web|url=http://vangoghletters.org/vg/letters/let290/letter.html|title=Letter 290|website=Vincent van Gogh. The Letters|publisher=[[Van Gogh Museum]]|location=Amsterdam}}</ref> примећује {{quote|Верујем, међутим, да би била велика погрешка замислити да су ствари попут, на пример, штампе The Grace (породица дрвосеча или сељака за столом) створене ударом у свом коначном облику. Не, у већини случајева чврстина и срж малог добијају се само много озбиљнијим проучавањем него што то замишљају они који олако размишљају о задатку илустрације ... Свеједно, неке слике у њиховим огромним оквирима изгледају врло садржајно, а касније човек се изненади када иза себе заправо оставе тако празан и незадовољан осећај. С друге стране, неко време превиди многе непретенциозне дуборезе или литографије или бакрописе, али им се врати и с временом се све више веже за њих и осети нешто велико у њима.}} == Утицај хашке школе == Ван Гог се у главама људи често повезује са [[Постимпресионизам|постимпресионистичким покретом]], али заправо његови уметнички корени леже много ближе дому уметника из [[Хашка школа|Хашке школе]] као што су Антон Мове и Јосеф Исраелс. У писму свом брату [[Тео ван Гог (трговац уметнинама)|Теу]] написаном средином јуна [[1884]]. године, Винсент примећује: {{quote|Кад чујем да причате о пуно нових имена, није ми увек могуће да схватим када од њих нисам видео апсолутно ништа. И из онога што сте рекли о „импресионизму“, схватио сам да је то нешто другачије од онога што сам мислио да јесте, али још увек ми није потпуно јасно шта би под тим требало разумети. Али са своје стране, тако много тога проналазим код Исраелса, на пример, да нисам посебно радознао или жељан нечег другачијег или новијег.<ref>{{cite web|url=http://vangoghletters.org/vg/letters/let450/letter.html |title=Letter 450 |work=Vincent van Gogh. The Letters |publisher=[[Van Gogh Museum]] |location=Amsterdam}}</ref>}} Пре него што је Винсент насликао слику ''Људи који једу кромпир'', Јосеф Исраелс је исту тему већ третирао у својој ''Сељачкој породици за столом'' <ref>{{Cite web|url=http://www.vangoghmuseum.nl/vgm/index.jsp?page=4987&lang=en|title=Van Gogh Museum - A Peasant Family at the Table|publisher=Vangoghmuseum.nl|archive-url=https://web.archive.org/web/20130401175138/http://www.vangoghmuseum.nl/vgm/index.jsp?page=4987&lang=en|archive-date=2013-04-01|url-status=dead|access-date=2018-09-25}}</ref> и, судећи према коментару у писму Теу [[11. марта]] [[1882]]. године, Винсент је то видео (или бар варијацију тога) <ref>{{Cite web|url=http://vangoghletters.org/vg/letters/let211/letter.html|title=Letter 211|website=Vincent van Gogh. The Letters|publisher=[[Van Gogh Museum]]|location=Amsterdam}}</ref> и надахнуо га је да произведе сопствену верзију истог. Композицијски су њих две врло сличне: на обе слике композицију слике усредсређује фигура окренута леђима према гледаоцу. Као и интересовање ''Сељачке породице за столом'', Винсент је ценио и једноставнији начин живота. Винсент је био познат по томе да занемарује фине ствари, једном у писму свом брату Теу пише: {{quote|Кад примим новац, чак и ако сам постио, није за храну, већ је још снажнији за сликање [...] у међувремену је спас за који се држим мој доручак са људима са којима живим и шоља кафе а увече хлеб у кремерију ...}} Чинило се да се Ван Гог емоционално поистоветио са средњом класом, иако је био из породице која је била прилично имућна. Тема је била сурова стварност живота у радничкој класи. Такође се једноставно дивио одрживости кромпира или ''aardappel'' на холандском. ''Aardappel'' се дословно преводи са „земљана јабука“, што даје идеју о једноставнијем, срдачном начину живота. == Крађа == Лопови су украли рану верзију слике ''Људи који једу кромпир'', ''Weaver's Interior'' и ''Dried Sunflowers'' из музеја Кролер-Мулер у децембру [[1988]]. У априлу [[1989]]. лопови су вратили ''Weaver's Interior'' у покушају да стекну откупнину од 2,5 милиона долара.<ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/1989/04/18/arts/thieves-return-one-of-3-stolen-van-goghs.html|title=Thieves Return One Of 3 Stolen Van Goghs|date=1989-04-17}}</ref> Преостала два дела полиција је повратила [[14. јула]] [[1989]]; није плаћен откуп.<ref>{{Cite web|url=https://www.forbes.com/2001/02/28/0228connguide.html|title=Great Art Thefts Of The 20th Century|last=Haden|first=Anthony|date=February 28, 2001|website=Forbes|access-date=September 21, 2015}}</ref> [[14. априла]] [[1991]]. године, Националном музеју Винсент ван Гог опљачкано је двадесет главних слика, укључујући и коначну верзију ''Људи који једу кромпир''. Међутим, на аутомобилу који је служио за бекство је пукла гума, а лопови су били приморани да побегну, остављајући слике за собом.<ref>{{Cite news|url=http://www.cracked.com/article_25535_6-perfect-crimes-that-got-foiled-by-stupid-accidents.html|title=6 Perfect Crimes That Got Foiled By Stupid Accidents|work=Cracked.com|access-date=2018-05-09}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://apnews.com/21a3a47f83226db173143fb08d0276e7|title=Police Say Robbery of 20 Van Goghs Was Inside Job|work=AP News|access-date=2018-05-09|language=en-US}}</ref> Тридесет пет минута након пљачке, слике су пронађене.<ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/1991/04/15/arts/lost-and-found-huge-van-gogh-theft-fails.html|title=Lost and Found: Huge van Gogh Theft Fails - New York Times|last=Paul L. Montgomery|date=1991-04-15|website=Nytimes.com|location=Amsterdam (Netherlands)|access-date=2014-06-25}}</ref> == Референце == {{рефлист}} == Извори == * {{Cite book|url=https://archive.org/details/vangogh0000cris|title=Van Gogh|last=Crispino|first=Enrica|date=2008|publisher=The Oliver Press, Inc.|isbn=978-1934545058|url-access=registration}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/vangogh00mcqu|title=Van Gogh|last=McQuillan|first=Melissa|date=1989|publisher=Thames and Hudson|isbn=1-86046-859-4|location=London|url-access=registration}} * {{Cite book|title=Van Gogh: The Life|url=https://archive.org/details/vangoghlife0000naif|last=Naifeh|first=Steven|last2=Smith|first2=Gregory White|date=2011|publisher=Random House|isbn=978-0-375-50748-9|location=New York}} == Додатна литература == * {{Cite book|title=The works of Vincent van Gogh|last=de la Faille|first=Jacob Baart|publisher=Meulenhoff|year=1970|edition=3rd|location=Amsterdam|oclc=300160639|ref=none|author-link=Jacob Baart de la Faille}} * {{Cite book|title=The Complete Van Gogh: Paintings, Drawings, Sketches|last=Hulsker|first=Jan|date=1986|publisher=Harrison House/Harry N. Abrams Distributed by Crown Publishers, Random House|isbn=0-517-44867-X|location=New York, NY|ref=none|author-link=Jan Hulsker}} == Спољашње везе == * [http://libmma.contentdm.oclc.org/cdm/ref/collection/p15324coll10/id/167899 ''Ван Гогх, слике и цртежи: посебна позајмљена изложба''], потпуно дигитализован каталог изложбе из Metropolitan Museum of Art Libraries, који садржи материјал о овој слици (види индекс) * ''Људи који једу кромпир'' (1885), уље на платну, [http://www.vangoghmuseum.nl/vgm/index.jsp?page=1303&collection=1294&lang=en Ван Гогов музеј, Амстердам] {{Wayback|url=http://www.vangoghmuseum.nl/vgm/index.jsp?page=1303&collection=1294&lang=en |date=20140505123142 }} * ''Људи који једу кромпир'' (1885), уље на платну, [https://web.archive.org/web/20120309044045/http://www.kmm.nl/object/KM%20109.982/The-potato-eaters?artist=Vincent%20van%20Gogh%20(1853%20-%201890)&characteristic=&characteristic_type=Painting&van=0&tot=0&start=0&fromsearch=1 Музеј Кролер-Мулер, Отерло] {{портал бар|Уметност}} [[Категорија:Уметничка дела]] [[Категорија:Холандско сликарство]] [[Категорија:Дела Винсента ван Гога]] ob7i38egdbfvzz6kiwryp9y82gd8i2y 0 4243134 25121878 23943415 2022-07-25T05:55:46Z CommonsDelinker 4757 Датотека Legnica.JPG замењена је датотеком [[:c:File:Battle_of_Legnica1241-From_Legend_of_Saint_Hedwig.jpg|Battle_of_Legnica1241-From_Legend_of_Saint_Hedwig.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: descr wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Битка код Лигница | део= [[Монголска инвазија Европе|Монголске инвазије источне Европе]] | слика = Battle of Legnica1241-From Legend of Saint Hedwig.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = <small>Битка код Лигница.</small> | датум = [[9. април]] [[1241]]. | локација= [[Легњица]], [[Пољска]] | територија= | резултат= Монголска победа. | страна1= Монголско царство | страна2= [[Доња Шлеска]]<br/>[[Темплари]] | заповедник1 = [[Кадан-кан]] | заповедник2 = [[Хенрик II Побожни]]{{КИА}} | јачина1= око 30.000 | јачина2= око 10.000 | губици1= лаки | губици2= тешки | цивилне жртве= }} '''Битка код Лигница''' ({{Јез-енгл|Battle of Legnica}}, {{Јез-пољ|bitwa pod Legnicą}}, {{Јез-нем|Schlacht von Liegnitz}}), вођена 9. априла 1241, била је одлучујућа монголска победа током [[Монголска инвазија на Европу|Бату-Канове инвазије на источну Европу (1241-1242)]]. {{Монголска инвазија Европе}} == Позадина == После [[Монголско освајање Русије|Бату-кановог освајања Кијевске Русије (1237-1240)]], наредни циљ [[Монголско царство|Монгола]] била је [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Мађарска]]. Груписање свих монголских снага против Мађарске крило је у себи за њих озбиљан ризик, јер су се пољске грофовије, [[Краљевина Бохемија|Чешка]], [[Моравска]], па и [[Свето римско царство|Немачко Царство]], забринути опасношћу провале Монгола у Европу, припремали за отпор. То је, највероватније, разлог што је Бату, после овладавања [[Галичко-волинска држава|Галичем]] (у [[Галиција|Галицији]], данас [[Украјина]]), децембра 1240, поделио своју војску у две групе: једна слабија, под командом Каидуа (млађег сина Великог кана [[Огатај-кан|Огедеја]]), требало је да обезбеди својим дејствима против [[Краљевство Пољска|Пољака]], Чеха и Немаца десни бок јаче групе, под командом [[Бату-кан|Батуа]] и [[Субудај|Субудаја]], усмерене на Мађарску. <ref name=":1">{{Cite book|title=Војна енциклопедија (књига 5)|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Војноиздавачки завод|year=1972|location=Београд|pages=569-570}}</ref> Операције је прва почела Каидуова група, подељена у више самосталних колона. [[Сандомјеж|Сандомјеш]] је освојен 13. фебруара 1241. Уједињена војска пољских грофовија тучена је убрзо код [[Шидловјец|Шидловјеца]] ({{Јез-пољ|Szydlowiec}}) у близини реке Чарне ({{Јез-пољ|Czarna}}). [[Краков]] је заузет 24. марта, спаљен, а становништво побијено.<ref name=":1" /> Опустошивши Великопољску, монголска војска кренула је на југ, према граници [[Краљевина Бохемија|Чешке]], како би се преко Чешке и [[Моравска|Моравске]] спојила са [[Бату-кан|Бату-кановом]] главнином у Угарској. За то време је чешки краљ [[Вацлав I, војвода Чешке|Вацлав]] у [[Праг|Прагу]], по речима хроничара, окупио око 6.000 коњаника и 40.000 пешака и кренуо на север према граници [[Шлезија|Шлезије]], где је [[Хенрик II Побожни]] ({{Јез-пољ|Henryk II Pobozny}}), пољски војвода [[Доња Шлеска|Доње Шлеске]] окупио своју војску, примивши помоћ од оближњих немачких феудалаца, који су се осећали угрожено.<ref name=":2">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/32322549|title=Do poslednjeg mora : istorijski roman|last=Jan|first=Vasilij|date=1993|publisher=Srpska književna zadruga|year=1993|isbn=86-379-0394-0|location=Beograd|pages=310-311|oclc=32322549}}</ref> == Битка == Не дочекавши краља Вацлава, који им је долазио у помоћ, здружени пољски и немачки витезови и одред [[Темплари|темплара]] под војводом [[Доња Шлеска|Доње Шлезије]] Хенриком II Побожним напали су Монголе 9. априла 1241, југоисточно од [[Легњица|Лигница]] код Валштата ({{Јез-нем|Wahlstatt}}, {{Јез-пољ|Legnickie Pole}}) у [[Шлезија|Шлезији]] <ref name=":1" /> Био је то једини већи судар Монгола са западним витезовима, али о њему нема довољно поузданих података, ни о односу снага ни о узроцима пораза. Хришћанска војска разбијена је и уништена, пре него што им је стигао у помоћ чешки краљ Вацлав са својом војском,<ref name=":0">{{Cite book|title=Војна енциклопедија (књига 5)|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Војноиздавачки завод|year=1972|location=Београд|pages=73}}</ref> који је стигао на бојиште две дана касније.<ref name=":2" /> По подацима савремених хроничара главнину хришћанске војске чинила је пешадија, састављена од слабо наоружаних чешких кметова и рудара. На бојишту је пало десет хиљада хришћана, међу њима и сам војвода Хенрик.<ref name=":2" /> == Последице == После уништења хришћанске војске код Лигница, [[Моравска]] је била лак плен. Само два дана касније 10-11. априла 1241, Бату-канова главнина у Угарској однела је одлучујућу победу над мађарским краљем [[Бела IV|Белом IV]] [[Битка код Мохија|код Мохија]], после које је освојен и опустошен већи део Угарске.<ref name=":1" /> Монголи су избегли судар са војском краља Вацлава и пробили се у [[Моравска|Моравску]], која је била готово без одбране. Градови [[Оломоуц|Оломуц]], [[Брно]] и [[Уњичов|Уничов]] успели су да се одбране, али су сва мања места опљачкана и опустошена, и монголска војска се без задржавања пробила у Угарску, где се сјединила са Бату-кановом главнином.<ref name=":2" /> == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Историја Пољске у средњем веку]] [[Категорија:Монголско царство]] [[Категорија:1241.]] muhxtx5q2l9q9ml34zhjr8v9gcbxlod 0 4243820 25122115 25118882 2022-07-25T11:07:04Z 109.245.34.43 /* Улоге */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Хероји Халијарда | слика = | опис_слике = | величина = | оназив = Хероји Халијарда | година = [[2023]]. | земља = {{Зас|Србија}} [[Србија]] | језик = [[Српски језик|српски]] | жанр = [[Драма (филмски жанр)|драма]] | режија = [[Радош Бајић]] | сценарио = [[Радош Бајић]]<br /> [[Душан Ковачевић]] <br /> [[Страхиња Маџаревић]] | музика = | улоге = [[Петар Божовић]] <br /> [[Жарко Лаушевић]] | продуцент = [[Јелена Бајић Јочић]]<br />[[Недељко Бајић (глумац)|Недељко Бајић]] | компанија = [[Contrast Studios]]<br />[[РТС]]<br />[[Телеком Србија]]<br /> [[Филмски центар Србије]] <br /> Влада АП Војводине | трајање = 114 [[минут]]а | монтажа = [[Стеван Марић]] | сниматељ = [[Предраг Јочић]] | сценографија = Јелена Мирковић | награде = | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = }} '''''Хероји Халијарда''''' је предстојећи српски филм редитеља Радоша Бајића који је истовремено и аутор сценарија. Косценаристи су [[Душан Ковачевић]] и [[Страхиња Маџаревић]]. Снимања су обављена у 2 фазе: током 2021. на Космају и планини Рудник и 2022. године у Прањанима и на локалитетима Сувобора и Равне Горе. Премијера филма је планирана на jeсен 2023. године. Упоредо с филмом, настала је и мини серија ''[[Ваздушни мост]]'' у шест наставака. ==Радња== Oво је ратна драма инспирисана [[Операција Ваздушни мост|највећом појединачном акцијом спасавања]] око 508 америчких и других савезничких пилота иза непријатељских линија у историји светског ваздухопловства која се одиграла на импровизованом аеродрому у селу Прањани у подножју Сувобора уз логистичку подршку Југословенске краљевске војске у отаџбини под командом Драже Михаиловића 1944 године, познатом по кодном имену “Операција Халијард”. Поред те, на историјским чињеницама засноване линијама приче, кључни актери су чланови породице Јовић. Два брата из те породице налазе се у сукобљеним војскама, Мирко је у четницима а Сретен у партизанима. Њихов отац покушава да заштити најмлађег сина да се не прикључи ниједној војсци. Прича о Халијарду заправо је апотеоза херојству, пријатељству, доброчинству, племенитости и патриотизму. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Петар Божовић]] || Костин отац |- |[[Жарко Лаушевић]] || Коста Јовић |- |[[Нела Михаиловић]] || Душанка Јовић |- |[[Никола Ракочевић]] || |- |[[Вучић Перовић]] || |- |[[Теодора Драгичевић]] || |- |Чубрило Чупић || |- |[[Радован Вујовић]] || [[Звонимир Вучковић]] |- |[[Милан Васић]] || |- |[[Александар Ђурица]] || |- |[[Исидора Минић]] || |- |[[Јово Максић]] || |- |[[Иван Вучковић]] || |- |[[Ненад Хераковић]] || |- |[[Драган Петровић]] || |- |[[Љиљана Благојевић]] || |- |[[Љиљана Стјепановић]] || |- |[[Радоје Чупић]] || |- |[[Слободан Нинковић]] || |- |[[Недељко Бајић (глумац)|Недељко Бајић]] || мајор [[Војислав Лукачевић]] |- |[[Вања Ејдус]] || |- |[[Александар Стојковић]] || |- |[[Ђорђе Марковић]] || |- |[[Бранко Јанковић]] || |- |[[Небојша Кундачина]] || |- |[[Владан Живковић]] || |- |[[Нина Нешковић]] || |- | [[Небојша Љубишић]] || армијски генерал [[Дража Михаиловић]] |- | [[Бранислав Лечић]] || потпуковник [[Драгиша Васић]] |- | [[Војислав Брајовић]] || |- | [[Дубравко Јовановић]] || |- | [[Небојша Дугалић]] || |- | [[Радош Бајић]] || |- |Марко Радојевић || |- |Михаило Перишић || |- |Огњен Никола Радуловић || |- |Скот Александер Јанг || генерал Армстронг |- |Стивен Мур || Едвард Волш |- |Кевин Мајкл Кларк || капетан Конели |- |Мајкл Стоки || |- |Адам Девенпорт || |- |Јадран Малкович || |- |Пол Клес || |- |Никола Кент || Џорџ Мусулин |- |Карл Вартон || мајор Хејли |- |Пол Мареј || |- |Хари Натанијел Епли|| |- |Алекс Папке || |} == Извори == {{reflist}} *[https://www.blic.rs/kultura/podvig-halijard-spaja-americki-i-srpski-narod-filmski-centar-srbije-podrzao-novi-film/h2kkm88] - Одобрена средства новом филму филму Радоша Бајића *[https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/4033112/rados-bajic-heroji-halijarda-intervju.html] - Хероји Халијарда разочараће и леве и десне *[https://www.blic.rs/zabava/snimanje-serije-heroji-halijarde/1rge6fx] - Почетак снимања *[https://www.krstarica.com/zdravlje/korona-virus/heroji-halijarda-zivimo-u-neherojska-vremena/] - Живимо у нехеројска времена *[https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/4446626/heroji-halijarda-serija-film-kontrast-studios-snimanje.html] - При крају прва етапа снимања филма Хероји Халијарда *[https://www.kurir.rs/zabava/kultura/3939011/prve-fotografije-cica-draze] - Nastavak snimanja *[https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/4893425/heroji-halijarda-snimanje.html] - Završetak snimanja == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=12769908|title=Хероји Халијарда}} [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Филмови 2023.]] [[Категорија:Филмови на српском језику]] [[Категорија:Филмске драме]] cbtrlnb22e6agktz7hvwwvba9rtpsn7 0 4248905 25121623 24299499 2022-07-24T22:36:11Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki '''Озринићи''' су племе [[Катунска нахија|Катунске нахије]] Црногорског вилајета некадашње [[Кнежевина Црна Гора|Кнежевине Црне Горе]]<ref name="Влаховић">{{cite book|author=Петар Влаховић|title=Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 64|url=https://books.google.com/books?id=pwyuCAAAQBAJ&pg=PA231|publisher=Etnografski muzej u Beogradu|pages=231–|id=GGKEY:7LRL4EYK77W}}</ref>. Друго име племена, Чевљани (по Чеву), је преовладало највјероватније у доба [[Књаз Никола|књаза Николе]]. У [[20. век]]у (могуће и раније) јавља се и назив Озровићи, == Историја == '''Јован Цвијић''' је на територији Старе Црне Горе набројао 21 племе, 7 у [[Брда (област)|Брдима]] (Висоније), 16 у [[Стара Херцеговина|Старој Херцеговини]] и 2 у [[Приморје (Црна Гора)|Приморју]] (Црногорско приморје). Били су подељени у две различите групе; Староцрногорски, и племена у горју. Потоњи су били концентрисани на североистоку [[Река Зета|реке Зете]], и углавном су их чинила племена која су избегла од [[Османско царство|османске]] окупације, а која су се укључила у Црну Гору након борби на Мартинићима и Крушима. Племе Озринићи помињу се као део старих црногорских племена (1796). Озринићи се први пут помињу у повељи [[Иван Црнојевић|Ивана Црнојевића]] [[1489.]] године, затим у тефтеру (пореском регистру) Дукађина [[1570]]–[[1571]]. Пет породица Озринића основало је [[1597.]] године насеље [[Озринићи]] на [[никшић]]ком подручју. Озринићи су били највеће племе у Катунској нахији, једној од четири провинције Старе Црне Горе. [[1829.]] године Озринићи и [[Цуце]] имали су оружани сукоб против суседних [[Бјелице|Бјелица]], а [[Петар I Петровић Његош]] послао је [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симу Милутиновића Сарајлију]] и Мојсија да преговарају о миру међу њима <ref name="ObenAubin1989">{{cite book|author1=Miloš Oben|author2=Michel Aubin|title=Njegoš i istorija u pesnikovom delu|url=https://books.google.com/books?id=XpliAAAAMAAJ|accessdate=7 May 2013|year=1989|publisher=Književne novine|page=63|quote=Бјелице су племе у Катунској нахији. Водили су 1829. оружану бор- бу са два суседна племена, Озринићима и Цуцама. Да би успоставио мир, Петар I је решио да им пошаље Симу Милутиновића и Мојсија}}</ref>. == Антропологија == Озринићи су обухватали села [[Барјамовица]], [[Велестово]], [[Марковина]], [[Маклен]], [[Кчево]], Плоча, [[Ластва (Цетиње)|Ластва]], [[Ожеговићи]]. Сви Озринићи имају славу (гозбу) [[Аранђеловдан]]<ref name="WienKlasse1987">{{cite book|author1=Kaiserl. Akademie der Wissenschaften in Wien|author2=Österreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-Historische Klasse|title=Schriften der Balkankommission, Linguistische Abteilung|url=https://books.google.com/books?id=ntpn-Gcg970C|year=1987|publisher=Alfred Hölder}}</ref><ref name="Vujačić1980">{{cite book|author=Vidak Vujačić|title=Etos Crnogorke: tradicionalni oblici i sadržaji u životu Crnogorke|url=https://books.google.com/books?id=wv0hAAAAMAAJ|year=1980|publisher=NIO "Pobjeda," OOUR Izvadačko-publicistička djelatnost|quote=Na primjer, svi Ozrinići slave Aranđelovdan. Neorganizovanija plemena, pak, nijesu imala zajedničku slavu, kao na primjer: Crmničani, Njeguši, Cuce, Bjelice, Ceklići, Grahovljani, Kuči, Rudinjani i drugi. Naravno, svako posebno bratstvo u ...}}</ref> == Истакнути људи == * [[Милена Вукотић]] * Сула Радов Радуловић * [[Јанко Вукотић]] * [[Душан Вукотић]] * [[Момчило Вукотић]] * [[Вито Николић]] * [[Живко Николић]] * [[Мило Ђукановић]] * Ацо Ђукановић * Жељко Штурановић * [[Жарко Варајић]] * Војо Гардашевић * Блажо Перутовић * [[Рођа Раичевић]] * [[Поп Мило Јововић]] * Брано Мићуновић * [[Драгољуб Мићуновић]] * [[Пеко Павловић]] * [[Душан Спасојевић]] * Андрија Драшковић * Бранко Радуловић (црногорски политичар) * [[Саша Радуловић]] * [[Новак Ђоковић]] *Игор Николе Миловић == Извори == {{Извори}} {{Српска племена}} [[Категорија:Српска племена]] e7e8n7q8qr6pk8i5k8nuzi13lkahkz7 0 4249681 25121163 24523837 2022-07-24T14:31:25Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki '''Родољуб Драшковић''' (Сливља, [[Гацко]], [[1949]]) српски је предузетник и задужбинар. ==Биографија== Завршио је [[Економски факултет Универзитета у Београду|Економски]] и [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредни факултет]] у [[Београд]]у.<ref name="blic">{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/tema-dana/rodoljub-draskovic-emigrant/1e5dp39|title=Rodoljub Drašković, emigrant|last=Pivljanin|first=Ranko|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2021-06-28}}</ref> Власник је предузећа ''Swisslion Takovo''<ref>{{Cite web|url=https://investitor.me/2019/08/06/biznismen-rodoljub-draskovic-dobio-titulu-hercegovackog-kneza-najavio-fabriku-cokolade-u-niksicu/|title=Biznismen Rodoljub Drašković dobio titulu hercegovačkog kneza, najavio fabriku čokolade u Nikšiću|website=Investitor|language=bs-BA|access-date=2021-06-28}}</ref> и већински власник СЛ ''Индустрија алата Требиње''.<ref>{{Cite news|url=https://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=410008|title=Драшковић напушта Херцеговину због изборног пораза? (ВИДЕО)|last=Srpska|first=RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of|work=РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС|access-date=2021-06-28}}</ref> Предсједник је ''Херцеговачког народног покрета''.<ref>{{Cite web|url=https://hnpokret.com/|title=ХНП – Родољуб Драшковић – Херцеговачки народни покрет|language=bs-BA|access-date=2021-06-28}}</ref> Драшковић је оснивач и инвеститор [[Гимназија-задужбина Родољуба Драшковића|нове зграде гимназије]] у [[Требиње|Требињу]] која ће бити његова задужбина.<ref>{{Cite web|url=https://radiotrebinje.com/vijest/dar-rodoljuba-draskovica-vrijedan-20-miliona-km-ozvanicen-pocetak-gradnje-nove-zgrade-gimnazije-foto/?lang=lat|title=Dar Rodoljuba Draškovića vrijedan 20 miliona KM: OZVANIČEN POČETAK GRADNJE NOVE ZGRADE GIMNAZIJE (FOTO)|last=Click&Frame|website=Radio Trebinje|language=en-US|access-date=2021-06-28}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://trebinjelive.info/2021/04/26/pocele-pripreme-za-postavljanje-kamena-na-fasadu-gimnazije/|title=Počele pripreme za postavljanje kamena na fasadu Gimnazije {{!}} Trebinje Live|website=TrebinjeLive.info|language=sr|access-date=2021-06-28}}</ref> Савез општина и градова Херцеговине додјелио му је титулу ''кнеза Херцеговине''.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/hr/rodoljub-dra%C5%A1kovi%C4%87-od-kralja-%C4%8Dokolade-do-kneza-isto%C4%8Dne-hercegovine/a-49991513|title=Rodoljub Drašković: Od kralja čokolade do „kneza“ Istočne Hercegovine {{!}} DW {{!}} 13.08.2019|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=hr-HR|access-date=2021-06-28}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/svet/rodoljub-draskovic-od-kralja-cokolade-do-kneza-hercegovine/|title=Rodoljub Drašković: Od kralja čokolade do kneza Hercegovine - Svet - Dnevni list Danas|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref> ==Приватни живот== Ожењен је и има троје дјеце.<ref name="blic"/> Брат му је српски политичар [[Вук Драшковић]].<ref name="blic"/> ==Референце== {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Драшковић, Родољуб}} [[Категорија:Гачани]] [[Категорија:Рођени 1949.]] [[Категорија:Српски привредници]] [[Категорија:Задужбинари]] n3rn9zps9592z241oiim2ryvwnlupjw 25121165 25121163 2022-07-24T14:33:10Z Sadko 25741 допуна + реф. wikitext text/x-wiki '''Родољуб Драшковић''' (Сливља, [[Гацко]], [[1949]]) српски је предузетник и задужбинар. ==Биографија== Завршио је [[Економски факултет Универзитета у Београду|Економски]] и [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредни факултет]] у [[Београд]]у.<ref name="blic">{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/tema-dana/rodoljub-draskovic-emigrant/1e5dp39|title=Rodoljub Drašković, emigrant|last=Pivljanin|first=Ranko|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2021-06-28}}</ref> Власник је предузећа ''Swisslion Takovo''<ref>{{Cite web|url=https://investitor.me/2019/08/06/biznismen-rodoljub-draskovic-dobio-titulu-hercegovackog-kneza-najavio-fabriku-cokolade-u-niksicu/|title=Biznismen Rodoljub Drašković dobio titulu hercegovačkog kneza, najavio fabriku čokolade u Nikšiću|website=Investitor|language=bs-BA|access-date=2021-06-28}}</ref> и већински власник СЛ ''Индустрија алата Требиње''.<ref>{{Cite news|url=https://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=410008|title=Драшковић напушта Херцеговину због изборног пораза? (ВИДЕО)|last=Srpska|first=RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of|work=РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС|access-date=2021-06-28}}</ref> Предсједник је ''Херцеговачког народног покрета''.<ref>{{Cite web|url=https://hnpokret.com/|title=ХНП – Родољуб Драшковић – Херцеговачки народни покрет|language=bs-BA|access-date=2021-06-28}}</ref> Драшковић је оснивач и инвеститор [[Гимназија-задужбина Родољуба Драшковића|нове зграде гимназије]] у [[Требиње|Требињу]] која ће бити његова задужбина.<ref>{{Cite web|url=https://radiotrebinje.com/vijest/dar-rodoljuba-draskovica-vrijedan-20-miliona-km-ozvanicen-pocetak-gradnje-nove-zgrade-gimnazije-foto/?lang=lat|title=Dar Rodoljuba Draškovića vrijedan 20 miliona KM: OZVANIČEN POČETAK GRADNJE NOVE ZGRADE GIMNAZIJE (FOTO)|last=Click&Frame|website=Radio Trebinje|language=en-US|access-date=2021-06-28}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://trebinjelive.info/2021/04/26/pocele-pripreme-za-postavljanje-kamena-na-fasadu-gimnazije/|title=Počele pripreme za postavljanje kamena na fasadu Gimnazije {{!}} Trebinje Live|website=TrebinjeLive.info|language=sr|access-date=2021-06-28}}</ref> Савез општина и градова Херцеговине додијелио му је титулу ''кнеза Херцеговине''.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/hr/rodoljub-dra%C5%A1kovi%C4%87-od-kralja-%C4%8Dokolade-do-kneza-isto%C4%8Dne-hercegovine/a-49991513|title=Rodoljub Drašković: Od kralja čokolade do „kneza“ Istočne Hercegovine {{!}} DW {{!}} 13.08.2019|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=hr-HR|access-date=2021-06-28}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/svet/rodoljub-draskovic-od-kralja-cokolade-do-kneza-hercegovine/|title=Rodoljub Drašković: Od kralja čokolade do kneza Hercegovine - Svet - Dnevni list Danas|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref> Покретач је пројекта [[Гимназија-задужбина Родољуба Драшковића|гимназије-задужбине Родољуба Драшковића]].<ref>{{Cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=448954|title=Свечаном академијом обиљежен вијек постојања требињске Гимназије|last=Srpska|first=RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of|website=ДРУШТВО - РТРС|access-date=2022-07-24}}</ref> ==Приватни живот== Ожењен је и има троје дјеце.<ref name="blic"/> Брат му је српски политичар [[Вук Драшковић]].<ref name="blic"/> ==Референце== {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Драшковић, Родољуб}} [[Категорија:Гачани]] [[Категорија:Рођени 1949.]] [[Категорија:Српски привредници]] [[Категорија:Задужбинари]] hty355z9wfna9dqiq9p2yeeexgpwkyu 0 4250466 25121888 24593306 2022-07-25T06:30:08Z Дејан2021 286992 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Илона Ковач |слика = Илона Ковач102.jpg |опис_слике = Илона Ковач у доби од 102 године |датум_рођења = {{Датум рођења|1914|10|15|}} |место_рођења = [[Бачка Топола]] |држава_рођења = {{Застава|Аустроугарска}} |датум_смрти = {{датум смрти|2022|6|6|1914|10|15}} |место_смрти = [[Нови Сад]] |држава_смрти = {{застава|Србија}} }} '''Илона Ковач''' ([[15. октобар]] [[1914]] — [[6. јун]] [[2022]]) била је српска стогодишњакиња, која је у тренутку своје смрти била трећа најстарија жива особа у [[Србија|Србији]], одмах после [[Тамара Крутиков|Тамаре Крутикове]], рођене 27. марта 1912. и [[Ђурђа Стојковић|Ђурђе Стојковић]], рођене 20. октобра 1913.<ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Ilona_Kovacs|title=Ilona Kovacs|website=Gerontology Wiki}}</ref> ==Биографија== Илона Ковач је рођена у [[Бачка Топола|Бачкој Тополи]] [[15. октобар|15. октобра]] [[1914]]. године у освит [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Бака Илона је била најстарија становница Новог Сада и трећа по реду најстарија особа у [[Србија|Србији]]. Била је живи сведок историје са изузетним памћењем како на давно прошле, тако и на недавне догађаје. Живела са 85. годишњим сином Ђорђем у новосадском насељу [[Сателит (Нови Сад)|Сателит]] у којем је живела од [[1963]]. године. Њена прича није нимало лака и открива страхоте и нимало лак живот, прежет многим патњама и страхотама. Отац јој је мобилисан у рат, а мајка ју је одбацила са свега неколико месеци, била је зима па ју је окупала у хладној води и оставила на хладноћи, спасила јој је живот тетка која ју је узела код себе, на крају бригу о њој преузео је деда. Када јој се отац вратио из рата убрзо се оженио другом женом, али је маћеха није прихватила па је Илона већ са 16 година одлучила да напусти родитељски дом и дође код рођаке у [[Нови Сад]]. Учила је кројачки занат којим се бавила и са 105 година. Илона се удала [[1938]]. године, али је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] њен муж отишао у рат, а касније и завршио у заробљеништву у Немачкој. Тамо је засновао нову породицу и никада се није вратио. Илона је остала са двоје мале деце о којима је морала сама да се брине. Син се није оженио и остао је да живи са њом, а по ћерки која је живела у [[Бечеј|Бечеју]] имала је двоје унучади, троје пра унучади и једно чукун унуче. Читавог живота, како је говорила чезнула је за љубављу, а нашла ју је у цркви захваљујући њеном деди. Илона Ковач иако је била у позним годинама редовно је долазила у цркву на молитву.<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/vesti/srbija/2164649/najstarija-novosadanka-102-otkriva-tajnu-dugog-zivota-lekove-samo-kad-moram-i-ne-spavam-dugo|title=NAJSTARIJA NOVOSAĐANKA (102) OTKRIVA TAJNU DUGOG ŽIVOTA: Lekove samo kad moram i ne spavam dugo!|website=kurir.rs|language=|url-status=live|access-date=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3137633/upoznajte-baka-ilonu-iz-novog-sada-proslavlja-104-rodjendan-i-sve-sama-postize-kreci-ide-u-kupovinu-uredjuje-bastu-a-ovo-je-njen-recept-za-dugovecnost|title=UPOZNAJTE BAKA ILONU IZ NOVOG SADA: Proslavlja 104. rođendan i sve sama postiže! Kreči, ide u kupovinu, uređuje baštu, a ovo je njen recept za dugovečnost!|website=kurir.rs|language=|url-status=live|access-date=}}</ref> Тајна њене дуговечности је у искрености и уметности.<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3344089/najstarija-novosadjanka-proslavila-105-rodjendan-baku-ilonku-zivot-nije-stedeo-ceo-vek-se-mucila-i-patila-ali-je-uvek-znala-da-mora-da-se-bori|title=NAJSTARIJA NOVOSAĐANKA PROSLAVILA 105. ROĐENDAN: Baku Ilonku život nije štedeo, ceo vek se mučila i patila, ali je uvek znala da mora da se bori|website=kurir.rs|language=|url-status=live|access-date=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3658879/baka-za-primer-ilona-107-je-najstarija-novosadjanka-koja-je-primila-obe-doze-vakcine-protiv-korona-virusa-foto|title=BAKA ZA PRIMER! Ilona (107) je najstarija Novosađanka koja je primila obe doze vakcine protiv korona virusa FOTO|website=kurir.rs|language=|url-status=live|access-date=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/novi-sad/vucevic-cestitao-ilonki-kovac-107-rodendan-15-10-2021|title=Вучевић честитао Илонки Ковач 107. рођендан|website=Дневник|language=|url-status=live|access-date=}}</ref> Преминула је у [[Нови Сад|Новом Саду]], [[6. јун|6. јуна]] [[2022]]. године у доби од 107 година и 234 дана.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1124212/ilona-kovac-novi-sad-najstarija-novosadjanka?utm_source=amp&utm_medium=amp&utm_campaign=2022_06|title=CEO ŽIVOT JE RADILA I BILA U POKRETU: Najstarija Novosađanka Ilona Kovač preminula u 108. godini|website=NOVOSTI|language=|url-status=live|access-date=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/307921/Preminula-najstarija-Novosadjanka-Ilona-Kovac.html|title=Preminula najstarija Novosađanka Ilona Kovač|date=|website=021.rs|language=|url-status=live|access-date=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/amp/3949147/preminula-jedna-od-najstarijih-srpkinja-ovo-je-bio-recept-za-dugovecnost-ilone-kovac-107|title=PREMINULA JEDNA OD NAJSTARIJIH SRPKINJA: Ovo je bio recept za dugovečnost Ilone Kovač (107)|website=kurir.rs|url-status=live|access-date=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.espreso.co.rs/vesti/drustvo/1064437/umrla-ilona-kovac|title=UMRLA JEDNA OD NAJSTARIJIH SRPKINJA: Vodila je skroman ŽIVOT, čak ni kafu nije PILA!|website=Еspreso.rs|language=|url-status=live|access-date=}}</ref> ==Види још== * [[Најстарији људи у Србији]] ==Референце== {{reflist}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Ковач, Илона}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 2022.]] [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Новосађани]] [[Категорија:Мађари у Србији]] jam5nbvbvh3xw9g27exlea8b2ogfs3f 0 4257103 25121980 24583837 2022-07-25T09:13:25Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Владимир Ковачевић | слика = | пуно_име = Владимир Ковачевић<ref name="Utakmica">{{cite web|url=http://www.utakmica.rs/fudbaler/345-kovacevic-vladimir|title=Kovačević, Vladimir|website=Utakmica.rs|accessdate=17. 8. 2021|archive-date=17. 08. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210817122645/http://www.utakmica.rs/fudbaler/345-kovacevic-vladimir|url-status=dead}}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|1992|11|11|год=да}}<ref name="Utakmica"/> | место_рођења = [[Оџаци]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://www.srbijafudbal.net/zlatibor_voda/kovacevic_v.htm|title=Ковачевић, Владимир|publisher=srbijafudbal.net|accessdate=17. 8. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150402170424/http://www.srbijafudbal.net/zlatibor_voda/kovacevic_v.htm|archivedate=02. 04. 2015}}</ref> | висина = 1,90 m<ref name="srbijafudbal"/> | маса = 85 kg<ref name="srbijafudbal"/> | надимак = | актуелни_клуб = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | актуелни_број = 5 | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|одбрамбени играч]]<ref>{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/index.php?nav=igraci&sub=igrac&klubid=-1&igracid=1947|title=Kovačević, Vladimir|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=17. 8. 2021}}</ref> | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Војводина|Војводина]]<ref>{{cite news|url=https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Sport/249296/Vladimir-Kovacevic-treci-put-u-Vojvodini.html|title=Vladimir Kovačević treći put u Vojvodini|publisher=021.rs|date=27. 7. 2020|accessdate=17. 8. 2021}}</ref> | године1 = 2010—2013. | клубови1 = [[ФК Војводина|Војводина]] | наступи1 = 5 | голови1 = 0 | године2 = 2010—2011. | клубови2 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Хајдук Кула|Хајдук Кула]] | наступи2 = 17 | голови2 = 1<ref>{{cite news|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/154455/Fudbal/Crveno-beli-se-obrukali-u-Kuli|title=„Црвено-бели” се обрукали у Кули|last=Делић|first=Л.|publisher=[[Политика (новине)|Политика]]|date=31. 10. 2010|accessdate=17. 8. 2021}}</ref> | године3 = 2012—2013. | клубови3 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер Нови Сад]] | наступи3 = 30 | голови3 = 1 | године4 = 2013—2016. | клубови4 = [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] | наступи4 = 82 | голови4 = 4 | године5 = 2016. | клубови5 = [[ФК Војводина|Војводина]] | наступи5 = 16 | голови5 = 2 | године6 = 2017—2020. | клубови6 = [[ФК Котрајк|Котрајк]] | наступи6 = 35 | голови6 = 2 | године7 = 2018—2019. | клубови7 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Шериф Тираспољ|Шериф Тираспољ]] | наступи7 = 15 | голови7 = 2 | године8 = 2020—2022. | клубови8 = [[ФК Војводина|Војводина]] | наступи8 = 27 | голови8 = 0 | године9 = 2022— | клубови9 = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | наступи9 = 3 | голови9 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2007—2008. | репрезентација_(име)1 = Србија до 17 | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | репрезентација_(године)2 = 2009—2010. | репрезентација_(име)2 = Србија до 18 | репрезентација_(наступи)2 = 2 | репрезентација_(голови)2 = 0 | репрезентација_(године)3 = 2014. | репрезентација_(име)3 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|Србија до 21]] | репрезентација_(наступи)3 = 1 | репрезентација_(голови)3 = 0 | репрезентација_(године)4 = 2016.<ref>{{cite web|url=https://eu-football.info/_player.php?id=29580|title=Vladimir Kovačević|language=en|website=eu-football.info|accessdate=17. 8. 2021}}</ref> | репрезентација_(име)4 = [[Фудбалска репрезентација Србије|Србија]] | репрезентација_(наступи)4 = 1 | репрезентација_(голови)4 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 25. јул 2022. | актуелизовано2_(датум) = 17. август 2021. }} '''Владимир Ковачевић''' ([[Оџаци]], [[11. новембар|11. новембра]] [[1992]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Младост Нови Сад|Младост]] из [[Нови Сад|Новог Сада]].<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/133429/mladost-gat-jaca-za-dvojicu-igraca|title=Младост ГАТ јача за двојицу играча|publisher=[[Спортски журнал]]|date=29. 6. 2022|accessdate=25. 7. 2022}}</ref> == Трофеји и награде == ;Шериф Тираспољ * [[Национална дивизија Молдавије]] : 2018,<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesm/mold2018.html|title=Moldova 2018|last=Stokkermans|first=Karel|website={{ill|en|RSSSF|RSSSF}}|date=21. 1. 2021|accessdate=17. 8. 2021|language=en}}</ref> 2019.<ref name="Moldova_2019">{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesm/mold2019.html|title=Moldova 2019|last=Stokkermans|first=Karel|website=RSSSF|date=21. 1. 2021|accessdate=17. 8. 2021|language=en}}</ref> * [[Куп Молдавије у фудбалу|Куп Молдавије]] : 2018/19.<ref name="Moldova_2019"/> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Soccerway|vladimir-kovaevi/131147}} * {{Transfermarkt|94317}} * {{soccerbase|75885}} * {{UEFA player|250005615}} * {{WorldFootball.net|vladimir-kovacevic}} * {{Footballdatabase|106253}} * {{Zerozero|154967}} * {{Fussballdaten|vladimir-kovacevic}} * {{NFT player|id=65399}} {{Младост Нови Сад}} {{портал бар|Биографија|Фудбал|Србија}} {{DEFAULTSORT:Ковачевић, Владимир}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Оџачани (Србија)]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Војводине]] [[Категорија:Фудбалери Хајдука Кула]] [[Категорија:Фудбалери Пролетера Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалери Спартака Суботице]] [[Категорија:Фудбалери Котрајка]] [[Категорија:Фудбалери Шерифа Тираспољ]] [[Категорија:Фудбалери Младости Нови Сад]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Српски фудбалски репрезентативци]] 86dn3n4tbl9eyyxuve4fnk6tno8vne6 0 4260760 25121227 24574919 2022-07-24T15:39:14Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Телевизијска емисија | име = Тајна инвазија | слика = Secret Invasion (TV series) logo.jpeg | опис_слике = ''Лого серије'' | наслов = -{Secret Invasion}- | име2 = | жанр = [[драма]]<br />[[научна фантастика]]<br />суперхеројски | формат = | издавач = | творац = Кајл Брадстрит | сценариста = | режија = | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Самјуел Л. Џексон]]<br />[[Бен Менделсон]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = | завршна_тема = | слоган = | композитор = | држава = {{застава|САД}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | сезоне = | епизоде = | списак = | извршни_продуцент = [[Кевин Фајги]]<br />Луис Д'Еспосито<br />Викторија Алонсо<br />Кајл Брадстрит<br />Џонатан Шварц | ко_извршни = | продуцент = | supervising_producer = | помоћни_продуцент = | consulting_producer = | ко-продуцент = | story_editor = | монтажер = | локација = | кинематографија = Силвејн Дуфо | камера = | трајање = 40−50 минута | продукција = [[Marvel Studios]] | дистрибутер = Disney Platform Distribution | канал = | формат_слике = | формат_тона = | премијерно_приказивање = [[Disney+]] | почетак = 2023 | крај = | статус = | претходник = | наследник = | сродство = | сајт = | сајт2 = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Тајна инвазија''''' ({{јез-енгл|Secret Invasion}}) је предстојећа америчка [[Стриминг телевизија|стриминг]] мини-серија, креирана за [[Дизни+]], заснована према истоименим [[Марвел]]овим стриповима. Смештена је у [[Марвелов филмски универзум]] и дели континуитет са [[Lista Marvelovog Filmskog Univezuma|филмовима овог серијала]]. Продукцију серије је радио [[Marvel Studios|Марвел студио]], са Кајлом Брадстритом као главим писцем. [[Самјуел Л. Џексон]] репризира своју улогу Ника Фјурија из филмског серијала, заједно са [[Бен Менделсон|Беном Менделсоном]] који се поново појављује као Талос. Развој серије је почео у септембру 2020, када су се Брадстрит и Џексон придружили пројекту. Назив и премиса серије, заједно са Менделсоновом улогом, откривени су у децембру исте године. Додатни кастинг је одржан током марта и априла 2021, а Томас Безуча и Али Селим су унајмљени као режисери током маја. Снимање је почело у септембру исте године у [[Лондон]]у. Серија ће почети са приказивањем 2023. године и састојаће се од 6 епизода. == Радња == Група ванземаљаца који мењају облик, Скрули, инфилтрирала се у све аспекте живота на Земљи. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Самјуел Л. Џексон]] || Ник Фјури |- |[[Бен Менделсон]] || Талос |- |[[Коби Смалдерс]] || Марија Хил |- |[[Мартин Фриман]] || Еверет К. Рос |- |[[Дон Чидл]] || [[Ратна машина|Џејмс „Роуди” Роудс]] |- |[[Кингсли Бен-Адир]] || |- |[[Оливија Колман]] || |- |[[Емилија Кларк]] || |- |[[Килијан Скот]] || |- |[[Кристофер Макдоналд]]|| |- |} == Епизоде == {{Episode table |background=#769A39 |overall="EpisodeLengths" /> |title= |director= |directorR= |writer= |airdate= |released=y |airdateR= |episodes= {{Episode list |EpisodeNumber = 1 |Title = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2023||}} |ShortSummary = |LineColor = 769A39 }} {{Episode list |EpisodeNumber = 2 |Title = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2023||}} |ShortSummary = |LineColor = 769A39 }} {{Episode list |EpisodeNumber = 3 |Title = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2023||}} |ShortSummary = |LineColor = 769A39 }} {{Episode list |EpisodeNumber = 4 |Title = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2023||}} |ShortSummary = |LineColor = 769A39 }} {{Episode list |EpisodeNumber = 5 |Title = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2023||}} |ShortSummary = |LineColor = 769A39 }} {{Episode list |EpisodeNumber = 6 |Title = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2023||}} |ShortSummary = |LineColor = 769A39 }} }} == Референце == {{Рефлист}} == Спољашње везе == * {{IMDb title|13157618}} {{Марвелов филмски универзум}} [[Категорија:Америчке серије]] [[Категорија:Телевизијске серије Марвеловог филмског универзума]] [[Категорија:Америчке научнофантастичне серије]] [[Категорија:Америчке суперхеројске телевизијске серије]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Оригинални програми Disney+-а]] [[Категорија:Америчке серије које су се почеле приказивати 2023.]] [[Категорија:Телевизијске серије Marvel Studios-а]] t9cxqxlyl65zt6z0a3z9m4tcfgnzovc 0 4262750 25121036 24696223 2022-07-24T11:59:02Z ImStevan 295267 ImStevan преместио је страницу [[Крузинг ради секса]] на [[Крузинг]]: комон нејм wikitext text/x-wiki [[Датотека:A_man_racking_himself_in_The_Meatrack_on_Fire_Island.jpg|мини|Мушкарац крузари ради секса.]] '''Крузинг ради секса''', '''крузарење''' или само '''крузинг''' је шетња или вожња по одређеном месту, који се назива '''крузинг место''', у потрази за сексуалним партнером, обично анонимног, [[Социосексуална оријентација|повременог]], [[Веза за једну ноћ|једнократног типа]].<ref name="KUTV">{{Cite web|url=http://www.kutv.com/content/news/specialreport/story/2News-Exposes-Men-Cruising-For-Sex-In-Public-Parks/xwpv6-gaiUOuCtp5MLPzog.cspx|title=2News Exposes Men 'Cruising' For Sex In Public Parks|date=2007|publisher=KUTV - Salt Lake City, Utah|archive-url=https://web.archive.org/web/20090213170817/http://www.kutv.com/content/news/specialreport/story/2News-Exposes-Men-Cruising-For-Sex-In-Public-Parks/xwpv6-gaiUOuCtp5MLPzog.cspx|archive-date=2009-02-13|access-date=19 May 2008}} Published: 11-14-2007</ref><ref name="NYT">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2005/09/21/nyregion/21cruise.html?ex=1284955200&en=d2a1e369a9d01c1f&ei=5088&partner=rssnyt&emc=rss|title=A Sex Stop on the Way Home|last=Kilgannon|first=Corey|date=2005|work=New York Times|access-date=28 March 2006}} Published: 9-21-2005 Article from NYT about a cruising area in New York City</ref> Израз се такође, али ређе, користи када се технологија користи за проналажење необавезног секса, као што је коришћење апликација или сајтова.<ref>{{Cite web|url=http://www.rainbow-project.org/dev/taxonomy/term/4|title=Cruising|website=The Rainbow Project|archive-url=https://web.archive.org/web/20080617130320/http://www.rainbow-project.org/dev/taxonomy/term/4|archive-date=2008-06-17|access-date=5 March 2009}}</ref><ref name="onthehunt">{{Cite news|url=http://www.edgeboston.com/index.php?ch=news&sc=&sc2=features&sc3=&id=72585|title=On the Hunt :: Manhunt.net leads the Gay Wide Web|last=Jacobs|first=Ethan|date=6 April 2008|work=Bay Windows|access-date=5 March 2009}}</ref> == Порекло и историјска употреба == Према историчару и аутору Тиму Бланингу, термин крузинг потиче од холандског еквивалента ''kruisen''.<ref>Tim Blanning. ''The Pursuit of Glory: Europe 1648-1815''. p 81. {{ISBN|978-0-670-06320-8}}.</ref> У специфично сексуалном контексту, термин ''„''крузинг''“'' првобитно се појавио као арготска „кодна реч''“'' у [[ЛГБТ жаргон|геј сленгу]], помоћу које би они ''„''упућени''“'' разумели говорникову неутврђену [[Људска сексуалност|сексуалну]] намеру, док већина [[Хетеросексуалност|хетеросексуалаца]], када чује исту реч у исти контекст, обично би погрешно протумачио предвиђено значење говорника у уобичајенијем несексуалном смислу. Ово је служило (а у неким контекстима и даље служи) као заштитни [[Социолингвистика|социолингвистички]] механизам за [[Хомосексуалац|хомосексуалце]] да се међусобно препознају и избегну да их препознају они који би можда желели да им нанесу штету у ширим друштвима познатим по својој [[Хомофобија|хомофобији]] . У другој половини двадесетог века, декриминализација хомосексуалног понашања све више је постајала норма у земљама енглеског говорног подручја. Заштитна баријера коју је термин „крузинг“ некада представљао као „кодну реч“ се у великој мери разбила. Тако је специфично сексуално значење израза прешло у уобичајену употребу како би обухватило и сексуално понашање хетеросексуалних особа. Званичници јавног здравства су приметили да крузинг посећују [[Muškarci koji imaju seks sa muškarcima|мушкарци који имају секс са мушкарцима]], али се не идентификују као хомосексуалци или бисексуалци, који су блиски, у браку или су у вези са женама, не излазе са мушкарцима нити често иду у геј барове, клубове или веб странице, или на други начин немају начина да упознају мушкарце ради секса.<ref name="aquabone">[http://www.berkeleydailyplanet.com/issue/2001-12-19/article/9057?headline=Tradition-of-sex-cruising-at-Aquatic-Park-to-end Tradition of sex cruising at Aquatic Park to end]. John Geluardi. ''Berkeley Daily Planet''. 19-12-2001. Retrieved 17-01-2011.</ref> == Види још == * [[Глори хол]] * [[Хомосоцијализација]] == Референце == [[Категорија:Сексуалност]] [[Категорија:Сексуалност и друштво]] [[Категорија:ЛГБТ терминологија]] rv54cyb7qlftbkywls4aqnlery659t6 0 4265954 25121209 25120296 2022-07-24T15:23:27Z Dp210 293504 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{сређивање|08|10|21}} '''Хумашах султанија({{јез-тур|Hümaşah Sultan}}; [[1568]], [[Маниса]])''' је била најстарија ћерка Мурата III и Сафије султаније. Добила је име у част унуке Сулејмана Величанственог , [[Хумашах султанија|Хумашах султаније]](1544-1582), која је највероватније и заслужна за престављање њене мајке њеном оцу још у принчевско доба. {{Инфокутија владар | име = Хумашах султанија | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = [[1568]] | место_рођења = [[Маниса]] | држава_рођења = [[Османско царство]] | датум_смрти = ''после'' 1606 | место_смрти = | држава_смрти = | сахрањен = [[Аја Софија]] | функција = [[Списак султанија Османског царства|султанија Османског царства]] | владавина = | претходник = | савладар = | узурпатор = | наследник = | династија = | отац = [[Мурат III]] | мајка = [[султанија Сафије]] | супружник = Нишар Мехмед-паша <br>(1584-1586) <br>Сердар Ферхад Паша <br> (?-1595) | деца = ? }} =Биографија= Рођена је 1568. године у Маниси. Удата је највероватније 1584. за Нишара Мехмед пашу<ref>{{Cite web|url=https://historicwomendaily.tumblr.com/post/172359751073/h%C3%BCmah%C3%BCma%C5%9Fah-sultan-was-one-of-the-daughters-of|title=Hümaşah Sultan, Safiye's possibly eldest daughter.|url-status=live}}</ref>, до његове смрти 1586. У историји, након смрти њеног супруга 1586, она се више није помињала, па се процењивало да је умрла пре 1586. Међутим, постоје извори који је помињу 20. фебруара 1606 као ''тетку Ахмеда I, Хумашах султанију''. Такође, током владавине султана Мурата, речено је да је велики везир Сердар Ферхат-паша био ожењен ћерком Сафије сучтаније, за коју се верује да је била Хумашах, али то још није званично потврђено од стране историчара. Није познато када је преминула. == У популарној култури == У серији [[Величанствени век: Косем]] приказано је да је она била удата за Јеменли Хасан-пашу (1595-1607) и Зулфикар-пашу(1608-1622),који јесу историјски ликови, али то су непотврђене историјске чињенице. == Референце == [[Категорија:Рођени 1568.]] [[Категорија:Османско царство]] 9350jls7l4hoiff4kyg9xjeclc4di2r 25121223 25121209 2022-07-24T15:37:50Z Dp210 293504 wikitext text/x-wiki {{сређивање|08|10|21}} '''Хумашах султанија({{јез-тур|Hümaşah Sultan}}; [[1568]], [[Маниса]])''' је била најстарија ћерка Мурата III и Сафије султаније. Добила је име у част унуке Сулејмана Величанственог , [[Хумашах султанија|Хумашах султаније]](1544-1582), која је највероватније и заслужна за престављање њене мајке њеном оцу још у принчевско доба. {{Инфокутија владар | име = Хумашах султанија | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = [[1568]] | место_рођења = [[Маниса]] | држава_рођења = [[Османско царство]] | датум_смрти = ''после'' 1606 | место_смрти = | држава_смрти = | сахрањен = [[Аја Софија]] | функција = [[Списак султанија Османског царства|султанија Османског царства]] | владавина = | претходник = | савладар = | узурпатор = | наследник = | династија = | отац = [[Мурат III]] | мајка = [[султанија Сафије]] | супружник = Нишар Мехмед-паша <br>(1584-1586) <br>Сердар Ферхад Паша <br> (?-1595) | деца = ? }} =Биографија= Рођена је 1568. године у Маниси. Удата је највероватније 1584. за Нишара Мехмед пашу<ref>{{Cite web|url=https://historicwomendaily.tumblr.com/post/172359751073/h%C3%BCmah%C3%BCma%C5%9Fah-sultan-was-one-of-the-daughters-of|title=Hümaşah Sultan, Safiye's possibly eldest daughter.|url-status=live}}</ref>, до његове смрти 1586. У историји, након смрти њеног супруга 1586, она се више није помињала, па се процењивало да је умрла пре 1586. Међутим, постоје извори који је помињу 28. новембра 1606 као ''тетку Ахмеда I, Хумашах султанију''. Такође, током владавине султана Мурата, речено је да је велики везир Сердар Ферхат-паша био ожењен ћерком Сафије сучтаније, за коју се верује да је била Хумашах, али то још није званично потврђено од стране историчара. Није познато када је преминула. == У популарној култури == У серији [[Величанствени век: Косем]] приказано је да је она била удата за Јеменли Хасан-пашу (1595-1607) и Зулфикар-пашу(1608-1622),који јесу историјски ликови, али то су непотврђене историјске чињенице. == Референце == [[Категорија:Рођени 1568.]] [[Категорија:Османско царство]] n2de61za6x1zp0z3dn1mupzcn8hsjr0 0 4266280 25121747 24920895 2022-07-25T00:28:35Z CommonsDelinker 4757 Датотека Fumio_Kishida_20211004.jpg замењена је датотеком [[:c:File:Fumio_Kishida_20211005.jpg|Fumio_Kishida_20211005.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]: According to the Exif information in the ori wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Фумио Кишида | слика = Fumio Kishida 20211005.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Фумио Кишида 2021. године | датум_рођења = {{датум рођења|1957|7|29|год=да}} | место_рођења = [[Шибуја]], [[Токио]] | држава_рођења = [[Јапан]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = {{застава|Јапан}} | вероисповест = [[Шинтоизам|Шинто]] | партија = [[Либерално-демократска партија (Јапан)|Либерално-демократска партија]] | супружник = {{marriage|[[Јуко Кишида]]|1988}} | деца = 3 | универзитет = [[Универзитет Васеда]] | професија = | потпис = Fumio Kishida signature.svg <!--премијер Јапана--> | функција_1 = [[Премијер Јапана]] | датум_функције_1 = 4. октобра 2021. | крај_функције_1 = | монарх_1 = [[Нарухито]] | претходник_1 = [[Јошихиде Суга]] | наследник_1 = <!--председник ЛДП-а--> | функција_2 = Председник [[Либерално-демократска партија (Јапан)|Либерално-демократске партије]] | датум_функције_2 = 29. септембра 2021. | крај_функције_2 = | претходник_2 = [[Јошихиде Суга]] | наследник_2 = | амблем = [[Датотека:Emblem of the Prime Minister of Japan.svg|100px]]<br />Амблем премијера Јапана }} '''Фумио Кишида''' ({{Јез-јап|岸田 文雄}}; [[Токио]], [[29. јул]] [[1957]]) је актуелни [[премијер Јапана]] од 4. октобра 2021.<ref>{{cite web |url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/4536696/izabran-novi-premijer-japana.html |title=Изабран нови премијер Јапана |date=4. октобар 2021. |website=rts.rs |publisher=[[РТС]] |access-date=10. октобар 2021.}}</ref> Председник [[Либерално-демократска партија (Јапан)|Либерално-демократске партије]] је постао 29. септембра 2021. године, након што је у унутарстраначким изборима победио Тара Коноа, кога је подржао бивши премијер Јапана и председник странке [[Јошихиде Суга]].<ref>{{cite web|date=4. септембар 2021.|title=Suga to back vaccine minister Taro Kono in LDP leadership race, report says|url=https://www.japantimes.co.jp/news/2021/09/04/national/politics-diplomacy/suga-backs-kono-ldp-election/ |work=The Japan Times |access-date=10. октобар 2021. |language=енглески}}</ref> Претходно је од 2012. до 2017. био министар спољних послова, и в. д. министра одбране у 2017. == Извори == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} {{клица-политика}} {{Лидери Г7}} {{DEFAULTSORT:Кишида, Фумио}} [[Категорија:Рођени 1957.]] [[Категорија:Премијери Јапана]] [[Категорија:Јапански политичари]] tn5klg0chwhrdljazexuhos4g08a3yq 0 4268310 25121241 24143316 2022-07-24T15:51:46Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Чувари галаксије 3 | слика = GOTG 3.jpeg | опис_слике = ''Промотивни лого'' | оназив = ''Guardians of the Galaxy Vol. 3'' | година = [[2023]]. | земља = {{застава|САД}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = | на_основу = ''Чувари галаксије''<br />(Ден Абнет и Енди Ланинг) | режија = [[Џејмс Ган]] | продуцент = [[Кевин Фајги]] | сценарио = Џејмс Ган | улоге = [[Крис Прат]]<br />[[Зои Салдана]]<br />[[Дејв Батиста]]<br />[[Вин Дизел]]<br />[[Бредли Купер]]<br />[[Карен Гилан]]<br />[[Пом Клементиф]]<br />[[Шон Ган]]<br />[[Вил Полтер]] | музика = Џон Марфи | сниматељ = Хенри Брахам | монтажа = Крег Вуд<br />Фред Раскин | компанија = [[Marvel Studios]] | студио = [[Walt Disney Studios Motion Pictures]] | трајање = | сценографија = | награде = | буџет = | зарада = | претходни = [[Чувари галаксије 2]] | следећи = | вебсајт = | имдб = }} '''''Чувари галаксије 3''''' ({{јез-ен|Guardians of the Galaxy Vol. 3}}) је предстојећи амерички [[суперхеројски филм]] из 2023. године, базиран на истоименом [[Marvel Comics|Марвеловом]] тиму, продуциран од стране компанија [[Marvel Studios|Марвел студио]] и [[Walt Disney Studios Motion Pictures|Волт Дизни]]. Наставак је филма ''[[Чувари галаксије 2]]'' (2017) и [[Lista Marvelovog Filmskog Univezuma|32]]. је филм [[Марвелов филмски универзум|Марвеловог филмског универзума]]. Режију и сценарио потписује [[Џејмс Ган]], док главне улоге тумаче [[Крис Прат]], [[Зои Салдана]], [[Дејв Батиста]], [[Вин Дизел]], [[Бредли Купер]], [[Карен Гилан]], [[Пом Клементиф]], [[Шон Ган]] и [[Вил Полтер]]. Џејмс Ган је у новембру 2014. изјавио да је имао иницијалне идеје за трећи филм у серијалу, а званично је најављен као режисер и сценариста у априлу 2017. године. Компанија Дизни га је отпустила у јулу 2018. након серије његових контроверзних твитова, али је у октобру исте године враћен на место режисера. Његов повратак је откривен јавности у марту 2019, а продукција филма је настављена након што је Ган завршио свој рад на филму ''[[Одред отписаних: Нова мисија]]'' (2021) и серији ''[[Миротворац (ТВ серија)|Миротворац]]'' (2022). Снимање је почело у новембру 2021. у [[Атланта|Атланти]] и трајаће до априла 2022. године. Филм ће такође бити сниман у [[Лондон]]у. Филм ће бити реализован у америчким биоскопима 5. маја 2023. године. == Радња == [[Стар Лорд (стрип)|Питер Квил]], који је још увек потресен због губитка Гаморе, мора да поново да поведе Чуваре галаксије у мисију одбране универзума, чији неуспех може довести до потенцијалног краја тима. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Крис Прат]] || [[Стар Лорд (стрип)|Питер Квил / Стар Лорд]] |- | [[Зои Салдана]] || Гамора |- | [[Дејв Батиста]] || Дракс Разарач |- | [[Вин Дизел]] || [[Грут]] |- | [[Бредли Купер]] || Рокет |- | [[Карен Гилан]] || Небула |- | [[Пом Клементиф]] || Мантис |- | [[Шон Ган]] || Креглин |- | [[Силвестер Сталоне]] || Стакар |- | [[Вил Полтер]] || Адам Ворлок |- |} == Референце == {{Рефлист}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов}} {{Марвелов филмски универзум}} {{Џејмс Ган}} [[Категорија:Филмови 2023.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Научнофантастични филмови 2020-их]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички авантуристички филмови]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Марвелов филмски универзум]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] g8f53jjt8u2p9etmh4ooo81hg1xcujy 0 4270090 25121114 25118719 2022-07-24T13:28:10Z 109.237.2.66 /* Резултати за градоначелнике по општинама */ wikitext text/x-wiki {{Infobox Election | election_name = Локални избори у Северној Македонији (2021) | country = Macedonia | type = parliamentary | ongoing = no | previous_election = Локални избори у Северној Македонији (2017) | previous_year = 2017 | next_election = Локални избори у Северној Македонији (2025) | next_year = ''2025'' | seats_for_election = градоначелници и одборници<br/ >у [[Општине Северне Македоније|80 општина у Сјеверној Македонији]] и у [[Град Скопље|Граду Скопљу]] | election_date = 17. и 31. октобра 2021. | image1 = | leader1 = | party1 = [[ВМРО-ДПМНЕ]] | color1 = 990000 | leaders_seat1 = | last_election1 = 5<small>(г.)</small><br>432<small>(о.)</small> | seats1 = 42<small>(г.)</small> | seat_change1 = {{раст}} 37<small>(г.)</small> | popular_vote1 = | percentage1 = | image2 = | leader2 = | party2 = [[СДСМ]] | color2 = bf1e24 | leaders_seat2 = | last_election2 = 57<small>(г.)</small><br>552<small>(о.)</small> | seats2 = 16<small>(г.)</small> | seat_change2 = {{пад}} 41<small>(г.)</small> | popular_vote2 = | percentage2 = | image3 = | leader3 = | party3 = [[ДУИ]] | color3 = 344b9b | leaders_seat3 = | last_election3 = 10<small>(г.)</small><br>133<small>(о.)</small> | seats3 = 10<small>(г.)</small> | seat_change3 = {{Стабилност}} 0<small>(г.)</small> | popular_vote3 = | percentage3 = | image4 = | leader4 = | party4 = [[АА]] | color4 = 800080 | leaders_seat4 = | last_election4 = 3<small>(г.)</small><br>63<small>(о.)</small> | seats4 = 3<small>(г.)</small> | seat_change4 = {{Стабилност}} 0 | popular_vote4 = | percentage4 = | image5 = | leader5 = | party5 = [[Движење Беса|БЕСА]] | color5 = 000000 | leaders_seat5 = | last_election5 = 1<small>(г.)</small><br>63<small>(о.)</small> | seats5 = 2<small>(г.)</small> | seat_change5 = {{раст}} 1 | popular_vote5 = | percentage5 = | image6 = | leader6 = | party6 = [[Демократска партија на Албанците|ДПА]] | color6 = ff0000 | leaders_seat6 = | last_election6 = 1<small>(г.)</small><br>18<small>(о.)</small> | seats6 = 1<small>(г.)</small> | seat_change6 = {{Стабилност}} 0 | popular_vote6 = | percentage6 = | image7 = | leader7 = | party7 = [[Граѓанска опција за Македонија|ГРОМ]] | color7 = 808080 | leaders_seat7 = | last_election7 = нова{{efn|name=ГРОМ-1|Партијата [[Граѓанска опција за Македонија|ГРОМ]] на претходните локални избори во 2017 настапила во коалиција со [[ВМРО-ДПМНЕ]].}} | seats7 = 1<small>(г.)</small> | seat_change7 = {{раст}} 1 | popular_vote7 = | percentage7 = | image8 = | leader8 = | party8 = [[Демократска обнова Македоније|ДОМ]]/<br>[[Либерално-демократска партија (Северна Македонија)|ЛДП]]{{efn|name=ДОМ/ЛДП|Партиите [[Демократска обнова Македоније|ДОМ]] и [[Либерално-демократска партија (Северна Македонија)|ЛДП]] на локалните избори 2021 настапиле заедно во коалицијата „Движење Одлучно за промени“.<ref name="МИА040921">{{cite news |last= |first= |date= 2021-09-04 |title=Потпишан договор за заедничка коалиција меѓу ЛДП и ДОМ, формирано „Движењето одлучно за промени“ |url=https://mia.mk/potpishan-dogovor-za-zaednichka-koalici-a-me-u-ldp-i-dom-formirano-dvizhe-eto-odluchno-za-promeni/ |work=Медиумска Информативна Агенција|location=Скопје |access-date=2021-09-04}}</ref>}} | color8 = 800080 | leaders_seat8 = | last_election8 = нова{{efn|name=ДОМ/ЛДП-1|Партиите [[Демократска обнова Македоније|ДОМ]] и [[Либерално-демократска партија (Северна Македонија)|ЛДП]] на претходните локални избори во 2017 настапиле во коалиција со [[Социјалдемократски сојуз на Македонија|СДСМ]].}} | seats8 = 1<small>(1 г.)</small> | seat_change8 = {{раст}} 1<small>(1 г.)</small> | popular_vote8 = | percentage8 = <!--- | image9 = | leader9 = | party9 = [[Демократска партија на Турците на Македонија|ДПТ]] | color9 = ff0000 | leaders_seat9 = | last_election9 = 1<small>(г.)</small><br>17<small>(о.)</small> | seats9 = | seat_change9 = {{Стабилност}} дбо | popular_vote9 = | percentage9 = | image10 = | leader10 = | party10 = [[Независен политичар|независни<br>листи]] | color10 = DDDDDD | leaders_seat10 = | last_election10 = | seats10 = | seat_change10 = {{Стабилност}} дбо | popular_vote10 = | percentage10 = ---> | registered = 1.824.864 <small>(прв круг)</small><br>1.353.990 <small>(втор круг)</small> | turnout = 49,23% {{пад}} 8,07[[процентни поени|пп]] <small>(прв круг)</small><br> | map_image = Lokalni izbori 2021.svg | map_caption = }} '''Локални избори у Сјеверној Македонији 2021.''' су избори одржани 17. октобра 2021. ради избора одборника и градоначелника у [[Општине Северне Македоније|80 општина у Сјеверној Македонији]] и у [[Град Скопље|Граду Скопљу]]. Други круг локалних одржан је 31. октобра.<ref name="Радио Слободна Европа1">{{cite news |last1=Димеска |first1=Фросина |title=Пратениците на одмор, локалните избори распишани, изборниот законик на пауза |url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA/31396793.html |access-date= 2021-10-31 |work=Радио Слободна Европа |date=6. 8. 2021. |language=mk}}</ref> Изборе је 6. августа 2021. расписао предсједник Собрања [[Талат Џафери]].<ref name="Радио Слободна Европа1" /> Према календару [[Државна изборна комисија|Државне изборне комисије]], рок за подношење кандидатура за одборничке листе и градоначелнике био је 11. септембра 2021. године. Изборна кампања трајала је од 27. септембра до 15. октобра.<ref name="НОВА ТВ1">{{cite news |title=ДИК: Поднесување на листи со кандидати до 11 септември, во кампања од 27 септември |url=https://novatv.mk/dik-podnesuvane-na-listi-so-kandidati-do-11-septemvri-vo-kampana-od-27-septemvri/ |access-date=31. 10. 2021. |work=НОВА ТВ |date=6. 8. 2021. |language=mk-MK}}</ref> У првом кругу градоначелници су изабрани у 34 општине, а у 46 општина и Граду Скопљу потребно је било одржати други круг избора. [[ВМРО-ДПМНЕ]] је у првом кругу побиједио у 22, [[СДСМ]] у 9, а [[ДУИ]] у 3 општине.<ref name="НОВА ТВ2">{{cite news |title=ДИК: ВМРО – ДПМНЕ освои 22 градоначалници, СДСМ девет – Шаренолик состав на Советот на Град Скопје |url=https://novatv.mk/dik-vmro-dpmne-osvoi-22-gradonachalnitsi-sdsm-devet-sharenolik-sostav-na-sovetot-na-grad-skopje/ |access-date=31. 10. 2021. |work=НОВА ТВ |date=18. 10. 2021. |language=mk-MK}}</ref> == Резултати за градоначелнике по општинама == {| class="wikitable sortable mw-collapsible" |+ class="nowrap" | Избрани градоначалници <small>''[[Предлошка:Локални избори во Македонија (2021)/Резултати по општини|(уреди табела)]]''</small> |- style="background: #efefef;" ! [[Грбови на општините во Македонија|Грб]] ! Општина ! Број на гласачи ! Победник ! Освоени гласови !% на освоени гласови ! Партија |- | [[Датотека:Coat of arms of Skopje.svg|30px]] | [[Град Скопје|Скопје]] (''[[Локални избори во Македонија (2021) — Град Скопје|детали]]'') | style="text-align: right;" | 467.373 | style="text-align: right;" | [[Данела Арсовска]] | style="text-align: right;" | 118.765 | style="text-align: right;" | 54,66% | style="text-align: right;" | [[Независен политичар|независна]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Aerodrom Municipality, 2012-present.svg|30px]] | [[Општина Аеродром|Аеродром]] | style="text-align: right;" | 66.905 | style="text-align: right;" | [[Тимчо Муцунски]] | style="text-align: right;" | 18.857 | style="text-align: right;" | 55,11% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Aračinovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Арачиново|Арачиново]] | style="text-align: right;" | 10.026 | style="text-align: right;" | [[Ридван Ибраими]] | style="text-align: right;" | 3.026 | style="text-align: right;" | 50,54% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграција|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Berovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Берово|Берово]] | style="text-align: right;" | 10.758 | style="text-align: right;" | [[Звонко Пекевски]] | style="text-align: right;" | 3.354 | style="text-align: right;" | 51,25% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[File:Coat of arms of Bitola Municipality.svg|30px]] | [[Општина Битола|Битола]] | style="text-align: right;" | 80.882 | style="text-align: right;" | [[Тони Коњановски]] | style="text-align: right;" | 24.708 | style="text-align: right;" | 50,73% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Bogdanci Municipality.svg|30px]] | [[Општина Богданци|Богданци]] | style="text-align: right;" | 6.633 | style="text-align: right;" | [[Блаже Шапов]] | style="text-align: right;" | 2.128 | style="text-align: right;" | 50,70% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Bogovinje Municipality.svg|30px]] | [[Општина Боговиње|Боговиње]] | style="text-align: right;" | 28.307 | style="text-align: right;" | [[Бесник Емши]] | style="text-align: right;" | 6.336 | style="text-align: right;" | 62,30% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграција|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Bosilovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Босилово|Босилово]] | style="text-align: right;" | 12.334 | style="text-align: right;" | [[Ристо Манчев]] | style="text-align: right;" | 4.156 | style="text-align: right;" | 58,33% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Municipality of Brvenica.svg|30px]] | [[Општина Брвеница|Брвеница]] | style="text-align: right;" | 15.732 | style="text-align: right;" | [[Јовица Илиевски]] | style="text-align: right;" | 3.482 | style="text-align: right;" | 49,09% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Butel Municipality.svg|30px]] | [[Општина Бутел|Бутел]] | style="text-align: right;" | 33.364 | style="text-align: right;" | [[Дарко Костовски]] | style="text-align: right;" | 9.001 | style="text-align: right;" | 52,79% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Valandovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Валандово|Валандово]] | style="text-align: right;" | 9.992 | style="text-align: right;" | [[Перо Костадинов]] | style="text-align: right;" | 3.798 | style="text-align: right;" | 57,73% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Vasilevo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Василево|Василево]] | style="text-align: right;" | 10.688 | style="text-align: right;" | [[Славе Андонов]] | style="text-align: right;" | 3.332 | style="text-align: right;" | 49,22% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Vevčani Municipality.svg|30px]] | [[Општина Вевчани|Вевчани]] | style="text-align: right;" | 2.075 | style="text-align: right;" | [[Спасе Кочовски]] | style="text-align: right;" | 856 | style="text-align: right;" | 50,41% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Veles Municipality.svg|30px]] | [[Општина Велес|Велес]] | style="text-align: right;" | 45.892 | style="text-align: right;" | [[Марко Колев]] | style="text-align: right;" | 12.358 | style="text-align: right;" | 51,63% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Vinica Municipality, Macedonia.svg|30px]] | [[Општина Виница|Виница]] | style="text-align: right;" | 17.244 | style="text-align: right;" | [[Миле Петков]] | style="text-align: right;" | 4.970 | style="text-align: right;" | 54,74% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Vrapčište Municipality.svg|30px]] | [[Општина Врапчиште|Врапчиште]] | style="text-align: right;" | 26.383 | style="text-align: right;" | [[Исен Шабани]] | style="text-align: right;" | 5.115 | style="text-align: right;" | 51,00% | style="text-align: right;" | [[Податотека:AA.jpg|50п|link=Алијанса за Албанците]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Gazi Baba Municipality.svg|30px]] | [[Општина Гази Баба|Гази Баба]] | style="text-align: right;" | 61.413 | style="text-align: right;" | [[Бобан Стефковски]] | style="text-align: right;" | 17.910 | style="text-align: right;" | 60,00% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Gevgelija Municipality.svg|30px]] | [[Општина Гевгелија|Гевгелија]] | style="text-align: right;" | 19.076 | style="text-align: right;" | [[Андон Сарамандов]] | style="text-align: right;" | 7.546 | style="text-align: right;" | 56,88% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Gostivar Municipality.svg|30px]] | [[Општина Гостивар|Гостивар]] | style="text-align: right;" | 81.083 | style="text-align: right;" | [[Арбен Таравари]] | style="text-align: right;" | 18.664 | style="text-align: right;" | 57,79% | style="text-align: right;" | [[Податотека:AA.jpg|50п|link=Алијанса за Албанците]] |- | [[Датотека:Grb-gradsko.jpg|30px]] | [[Општина Градско|Градско]] | style="text-align: right;" | 3.113 | style="text-align: right;" | [[Киро Нацков]] | style="text-align: right;" | 1.160 | style="text-align: right;" | 55,66% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Debar Municipality.svg|30px]] | [[Општина Дебар|Дебар]] | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | |- | [[Датотека:Coat of arms of Debarca Municipality.svg|30px]] | [[Општина Дебрца|Дебрца]] | style="text-align: right;" | 4.350 | style="text-align: right;" | [[Зоран Ногачески]] | style="text-align: right;" | 1.505 | style="text-align: right;" | 52,81% | style="text-align: right;" | [[Независен политичар|независен]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Delčevo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Делчево|Делчево]] | style="text-align: right;" | 14.757 | style="text-align: right;" | [[Горан Трајковски]] | style="text-align: right;" | 4.389 | style="text-align: right;" | 51,14% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Demir Kapija Municipality.svg|30px]] | [[Општина Демир Капија|Демир Капија]] | style="text-align: right;" | 3.250 | style="text-align: right;" | [[Лазар Петров]] | style="text-align: right;" | 1.323 | style="text-align: right;" | 49,83% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[File:Coat of arms of Demir Hisar Municipality.jpg|30px]] | [[Општина Демир Хисар|Демир Хисар]] | style="text-align: right;" | 6.965 | style="text-align: right;" | [[Никола Најдовски]] | style="text-align: right;" | 2.681 | style="text-align: right;" | 49,75% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Dojran Municipality.svg|30px]] | [[Општина Дојран|Дојран]] | style="text-align: right;" | 2.677 | style="text-align: right;" | [[Анго Ангов]] | style="text-align: right;" | 1.060 | style="text-align: right;" | 53,21% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Dolneni Municipality.svg|30px]] | [[Општина Долнени|Долнени]] | style="text-align: right;" | 11.840 | style="text-align: right;" | [[Урим Ибески]] | style="text-align: right;" | 3.462 | style="text-align: right;" | 51,30% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграција|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Ǵorče Petrov Municipality.svg|30px]] | [[Општина Ѓорче Петров|Ѓорче Петров]] | style="text-align: right;" | 38.529 | style="text-align: right;" | [[Александар Стојкоски]] | style="text-align: right;" | 9.779 | style="text-align: right;" | 50,24% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Želino Municipality.svg|30px]] | [[Општина Желино|Желино]] | style="text-align: right;" | 24.485 | style="text-align: right;" | [[Бљерим Сејди]] | style="text-align: right;" | 5.170 | style="text-align: right;" | 49,97% | style="text-align: right;" | [[БЕСА]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Zelenikovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Зелениково|Зелениково]] | style="text-align: right;" | 3.738 | style="text-align: right;" | [[Коста Маневски]] | style="text-align: right;" | 1.305 | style="text-align: right;" | 51,64% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Zrnovci Municipality.jpg|30px]] | [[Општина Зрновци|Зрновци]] | style="text-align: right;" | 2.556 | style="text-align: right;" | [[Борчо Коцев]] | style="text-align: right;" | 781 | style="text-align: right;" | 54,54% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Ilinden Municipality, Macedonia.svg|30px]] | [[Општина Илинден|Илинден]] | style="text-align: right;" | 14.312 | style="text-align: right;" | [[Александар Георгиевски]] | style="text-align: right;" | 4.861 | style="text-align: right;" | 53,40% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Jegunovce Municipality.svg|30px]] | [[Општина Јегуновце|Јегуновце]] | style="text-align: right;" | 10.225 | style="text-align: right;" | [[Димитар Костадиноски]] | style="text-align: right;" | 2.412 | style="text-align: right;" | 50,40% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Kavadarci Municipality.svg|30px]] | [[Општина Кавадарци|Кавадарци]] | style="text-align: right;" | 32.163 | style="text-align: right;" | [[Митко Јанчев]] | style="text-align: right;" | 15.182 | style="text-align: right;" | 72,35% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Karbinci Municipality.svg|30px]] | [[Општина Карбинци|Карбинци]] | style="text-align: right;" | 3.215 | style="text-align: right;" | [[Виктор Паунов]] | style="text-align: right;" | 1.384 | style="text-align: right;" | 59,40% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Karpoš Municipality.svg|30px]] | [[Општина Карпош|Карпош]] | style="text-align: right;" | 54.639 | style="text-align: right;" | [[Стевчо Јакимовски]] | style="text-align: right;" | 14.864 | style="text-align: right;" | 49,61% | style="text-align: right;" | [[Податотека:Grom-logo.png|50п|link=Граѓанска опција за Македонија]] |- | [[File:Coat of arms of Kisela Voda Municipality (2015).svg|30px]] | [[Општина Кисела Вода|Кисела Вода]] | style="text-align: right;" | 53.167 | style="text-align: right;" | [[Орце Ѓорѓиевски]] | style="text-align: right;" | 14.691 | style="text-align: right;" | 52,50% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Grb Kicevo.png|30px]] | [[Општина Кичево|Кичево]] | style="text-align: right;" | 50.746 | style="text-align: right;" | [[Фатмир Дехари]] | style="text-align: right;" | 12.935 | style="text-align: right;" | 52,98% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграција|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Konče Municipality.svg|30px]] | [[Општина Конче|Конче]] | style="text-align: right;" | 2.769 | style="text-align: right;" | [[Златко Ристов]] | style="text-align: right;" | 1.083 | style="text-align: right;" | 49,88% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Kočani Municipality.svg|30px]] | [[Општина Кочани|Кочани]] | style="text-align: right;" | 32.972 | style="text-align: right;" | [[Љупчо Папазов]] | style="text-align: right;" | 8.697 | style="text-align: right;" | 48,29% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Kratovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Кратово|Кратово]] | style="text-align: right;" | 7.862 | style="text-align: right;" | [[Тодорче Николовски (политичар)|Тодорче Николовски]] | style="text-align: right;" | 3.077 | style="text-align: right;" | 59,92% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Kriva Palanka Municipality.svg|30px]] | [[Општина Крива Паланка|Крива Паланка]] | style="text-align: right;" | 16.849 | style="text-align: right;" | [[Сашко Митовски]] | style="text-align: right;" | 6.318 | style="text-align: right;" | 54,75% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Krivogaštani Municipality.svg|30px]] | [[Општина Кривогаштани|Кривогаштани]] | style="text-align: right;" | 4.637 | style="text-align: right;" | [[Николче Мискоски]] | style="text-align: right;" | 1.766 | style="text-align: right;" | 50,83% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Kruševo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Крушево|Крушево]] | style="text-align: right;" | 7.955 | style="text-align: right;" | [[Томе Христоски]] | style="text-align: right;" | 2.937 | style="text-align: right;" | 52,70% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Kumanovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Куманово|Куманово]] | style="text-align: right;" | 93.986 | style="text-align: right;" | [[Максим Димитриевски]] | style="text-align: right;" | 25.587 | style="text-align: right;" | 55,30% | style="text-align: right;" | [[Независен политичар|независен]] |- | [[File:Coat of arms of Lipkovo Municipality.jpg|30px]] | [[Општина Липково|Липково]] | style="text-align: right;" | 26.042 | style="text-align: right;" | [[Еркан Арифи]] | style="text-align: right;" | 7.087 | style="text-align: right;" | 72,59% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграција|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Lozovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Лозово|Лозово]] | style="text-align: right;" | 1.984 | style="text-align: right;" | [[Бошко Цветковски]] | style="text-align: right;" | 783 | style="text-align: right;" | 49,94% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Mavrovo-Rostuša Municipality.svg|30px]] | [[Општина Маврово и Ростуше|Маврово и Ростуше]] | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | |- | [[Датотека:Coat of arms of Makedonska Kamenica Municipality.svg|30px]] | [[Општина Македонска Каменица|Македонска Каменица]] | style="text-align: right;" | 6.735 | style="text-align: right;" | [[Димчо Атанасовски]] | style="text-align: right;" | 2.228 | style="text-align: right;" | 51,00% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Makedonski Brod Municipality (2012).svg|30px]] | [[Општина Македонски Брод|Македонски Брод]] | style="text-align: right;" | 4.978 | style="text-align: right;" | [[Жарко Ристески]] | style="text-align: right;" | 1.903 | style="text-align: right;" | 48,97% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Mogila Municipality.svg|30px]] | [[Општина Могила|Могила]] | style="text-align: right;" | 5.195 | style="text-align: right;" | [[Драганчо Саботковски]] | style="text-align: right;" | 2.113 | style="text-align: right;" | 57,28% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Negotino Municipality.svg|30px]] | [[Општина Неготино|Неготино]] | style="text-align: right;" | 15.983 | style="text-align: right;" | [[Горан Стојанов]] | style="text-align: right;" | 5.855 | style="text-align: right;" | 51,94% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Novaci Municipality.svg|30px]] | [[Општина Новаци|Новаци]] | style="text-align: right;" | 2.868 | style="text-align: right;" | [[Стевче Стевановски]] | style="text-align: right;" | 1.094 | style="text-align: right;" | 51,29% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Novo Selo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Ново Село|Ново Село]] | style="text-align: right;" | 11.309 | style="text-align: right;" | [[Ѓорѓе Божинов]] | style="text-align: right;" | 2.727 | style="text-align: right;" | 51,05% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Former coat of arms of Ohrid Municipality.svg|30px]] | [[Општина Охрид|Охрид]] | style="text-align: right;" | 52.477 | style="text-align: right;" | [[Кирил Пецаков]] | style="text-align: right;" | 16.993 | style="text-align: right;" | 54,60% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Грб општине Петровец.jpg|30px]] | [[Општина Петровец|Петровец]] | style="text-align: right;" | 7.824 | style="text-align: right;" | [[Борче Митевски]] | style="text-align: right;" | 2.962 | style="text-align: right;" | 63,84% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Pehčevo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Пехчево|Пехчево]] | style="text-align: right;" | 4.072 | style="text-align: right;" | [[Александар Китански]] | style="text-align: right;" | 1.499 | style="text-align: right;" | 51,23% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Plasnica Municipality.svg|30px]] | [[Општина Пласница|Пласница]] | style="text-align: right;" | 5.122 | style="text-align: right;" | [[Алија Јаоски]] | style="text-align: right;" | 1.359 | style="text-align: right;" | 76,65% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграција|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Prilep Municipality.svg|30px]] | [[Општина Прилеп|Прилеп]] | style="text-align: right;" | 63.436 | style="text-align: right;" | [[Борче Јовчески]] | style="text-align: right;" | 22.164 | style="text-align: right;" | 54,86% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Probištip Municipality.svg|30px]] | [[Општина Пробиштип|Пробиштип]] | style="text-align: right;" | 12.545 | style="text-align: right;" | [[Драган Анастасов]] | style="text-align: right;" | 4.649 | style="text-align: right;" | 49,57% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Radoviš Municipality.svg|30px]] | [[Општина Радовиш|Радовиш]] | style="text-align: right;" | 24.540 | style="text-align: right;" | [[Ацо Ристов]] | style="text-align: right;" | 7.474 | style="text-align: right;" | 58,70% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Rankovce Municipality.svg|30px]] | [[Општина Ранковце|Ранковце]] | style="text-align: right;" | 3.014 | style="text-align: right;" | [[Борче Спасовски]] | style="text-align: right;" | 1.225 | style="text-align: right;" | 51,60% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Resen Municipality.svg|30px]] | [[Општина Ресен|Ресен]] | style="text-align: right;" | 16.378 | style="text-align: right;" | [[Јован Тозиевски]] | style="text-align: right;" | 4.348 | style="text-align: right;" | 50,06% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Rosoman Municipality.svg|30px]] | [[Општина Росоман|Росоман]] | style="text-align: right;" | 3.343 | style="text-align: right;" | [[Стојан Николов]] | style="text-align: right;" | 1.471 | style="text-align: right;" | 53,65% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Saraj Municipality.svg|30px]] | [[Општина Сарај|Сарај]] | style="text-align: right;" | 32.967 | style="text-align: right;" | [[Блерим Беџети]] | style="text-align: right;" | 10.790 | style="text-align: right;" | 73,10% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграција|ДУИ]] |- | [[File:Former coat of arms of Sveti Nikole Municipality.svg|30px]] | [[Општина Свети Николе|Свети Николе]] | style="text-align: right;" | 14.567 | style="text-align: right;" | [[Дејан Владев]] | style="text-align: right;" | 4.766 | style="text-align: right;" | 51,97% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Sopište Municipality.svg|30px]] | [[Општина Сопиште|Сопиште]] | style="text-align: right;" | 5.219 | style="text-align: right;" | [[Стефче Трпковски]] | style="text-align: right;" | 2.161 | style="text-align: right;" | 65,03% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Staro Nagoričane.svg|30px]] | [[Општина Старо Нагоричане|Старо Нагоричане]] | style="text-align: right;" | 3.262 | style="text-align: right;" | [[Жаклина Јовановска]] | style="text-align: right;" | 1.076 | style="text-align: right;" | 55,58% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Struga Municipality.svg|30px]] | [[Општина Струга|Струга]] | style="text-align: right;" | 61.437 | style="text-align: right;" | [[Рамиз Мерко]] | style="text-align: right;" | 13.763 | style="text-align: right;" | 52,07% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграција|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Strumica Municipality.svg|30п]] | [[Општина Струмица|Струмица]] | style="text-align: right;" | 49.800 | style="text-align: right;" | [[Костадин Костадинов]] | style="text-align: right;" | 13.760 | style="text-align: right;" | 53,70% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[File:Coat of arms of Studeničani Municipality.png|30px]] | [[Општина Студеничани|Студеничани]] | style="text-align: right;" | 16.593 | style="text-align: right;" | [[Азем Садики]] | style="text-align: right;" | 4.119 | style="text-align: right;" | 49,73% | style="text-align: right;" | [[Демократска партија Албанаца|ДПА]] |- | [[File:Coat of arms of Tearce Municipality.svg|30px]] | [[Општина Теарце|Теарце]] | style="text-align: right;" | 22.450 | style="text-align: right;" | [[Нухи Незири]] | style="text-align: right;" | 4.684 | style="text-align: right;" | 55,87% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграција|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Tetovo Municipality, Macedonia.svg|30px]]‎ | [[Општина Тетово|Тетово]] | style="text-align: right;" | 85.577 | style="text-align: right;" | [[Биљал Касами]] | style="text-align: right;" | 21.591 | style="text-align: right;" | 54,84% | style="text-align: right;" | [[БЕСА]] |- | [[File:Coat of arms of Centar Municipality, Macedonia.svg|30px]] | [[Општина Центар|Центар]] | style="text-align: right;" | 43.951 | style="text-align: right;" | [[Горан Герасимовски]] | style="text-align: right;" | 11.982 | style="text-align: right;" | 51,88% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Centar Župa Municipality.svg|30px]] | [[Општина Центар Жупа|Центар Жупа]] | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | |- | [[Датотека:Coat of arms of Čair Municipality.svg|30px]] | [[Општина Чаир|Чаир]] | style="text-align: right;" | 58.208 | style="text-align: right;" | [[Висар Ганиу]] | style="text-align: right;" | 14.640 | style="text-align: right;" | 55,24% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграција|ДУИ]] |- | [[File:Coat of arms of Čaška Municipality.svg|30px]] | [[Општина Чашка|Чашка]] | style="text-align: right;" | 6.171 | style="text-align: right;" | [[Горан Стојановски (политичар)|Горан Стојановски]] | style="text-align: right;" | 2.327 | style="text-align: right;" | 56,07% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Češinovo-Obleševo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Чешиново-Облешево|Чешиново-Облешево]] | style="text-align: right;" | 5.390 | style="text-align: right;" | [[Далибор Ангелов]] | style="text-align: right;" | 2.030 | style="text-align: right;" | 52,93% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Čučer Sandevo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Чучер-Сандево|Чучер-Сандево]] | style="text-align: right;" | 7.936 | style="text-align: right;" | [[Сашко Комненовиќ]] | style="text-align: right;" | 2.610 | style="text-align: right;" | 50,73% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Štip Municipality.svg|30px]] | [[Општина Штип|Штип]] | style="text-align: right;" | 42.045 | style="text-align: right;" | [[Иван Јорданов]] | style="text-align: right;" | 13.085 | style="text-align: right;" | 54,22% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Šuto Orizari Municipality.svg|30px]] | [[Општина Шуто Оризари|Шуто Оризари]] | style="text-align: right;" | 24.230 | style="text-align: right;" | [[Курто Дудуш]] | style="text-align: right;" | 4.156 | style="text-align: right;" | 51,26% | style="text-align: right;" | [[Демократска обнова на Македонија|ДОМ]]/[[Либерално-демократска партија|ЛДП]] |} Извор: [[ДИК]]<ref>{{cite web |url=https://rezultati.sec.mk/mk |title=Резултати од локални избори 2021 |date= |website=ДИК |access-date= 2021-09-20 }}</ref> == Напомене == {{напомене|}} == Референце == {{извори|}} {{Избори у Северноj Македониjи}} [[Категорија:Избори у Северној Македонији]] jzua7bpm76wa7e7kkbfsbynxt0o7yru 25121558 25121114 2022-07-24T20:46:47Z 109.237.2.66 /* Резултати за градоначелнике по општинама */ wikitext text/x-wiki {{Infobox Election | election_name = Локални избори у Северној Македонији (2021) | country = Macedonia | type = parliamentary | ongoing = no | previous_election = Локални избори у Северној Македонији (2017) | previous_year = 2017 | next_election = Локални избори у Северној Македонији (2025) | next_year = ''2025'' | seats_for_election = градоначелници и одборници<br/ >у [[Општине Северне Македоније|80 општина у Сјеверној Македонији]] и у [[Град Скопље|Граду Скопљу]] | election_date = 17. и 31. октобра 2021. | image1 = | leader1 = | party1 = [[ВМРО-ДПМНЕ]] | color1 = 990000 | leaders_seat1 = | last_election1 = 5<small>(г.)</small><br>432<small>(о.)</small> | seats1 = 42<small>(г.)</small> | seat_change1 = {{раст}} 37<small>(г.)</small> | popular_vote1 = | percentage1 = | image2 = | leader2 = | party2 = [[СДСМ]] | color2 = bf1e24 | leaders_seat2 = | last_election2 = 57<small>(г.)</small><br>552<small>(о.)</small> | seats2 = 16<small>(г.)</small> | seat_change2 = {{пад}} 41<small>(г.)</small> | popular_vote2 = | percentage2 = | image3 = | leader3 = | party3 = [[ДУИ]] | color3 = 344b9b | leaders_seat3 = | last_election3 = 10<small>(г.)</small><br>133<small>(о.)</small> | seats3 = 10<small>(г.)</small> | seat_change3 = {{Стабилност}} 0<small>(г.)</small> | popular_vote3 = | percentage3 = | image4 = | leader4 = | party4 = [[АА]] | color4 = 800080 | leaders_seat4 = | last_election4 = 3<small>(г.)</small><br>63<small>(о.)</small> | seats4 = 3<small>(г.)</small> | seat_change4 = {{Стабилност}} 0 | popular_vote4 = | percentage4 = | image5 = | leader5 = | party5 = [[Движење Беса|БЕСА]] | color5 = 000000 | leaders_seat5 = | last_election5 = 1<small>(г.)</small><br>63<small>(о.)</small> | seats5 = 2<small>(г.)</small> | seat_change5 = {{раст}} 1 | popular_vote5 = | percentage5 = | image6 = | leader6 = | party6 = [[Демократска партија на Албанците|ДПА]] | color6 = ff0000 | leaders_seat6 = | last_election6 = 1<small>(г.)</small><br>18<small>(о.)</small> | seats6 = 1<small>(г.)</small> | seat_change6 = {{Стабилност}} 0 | popular_vote6 = | percentage6 = | image7 = | leader7 = | party7 = [[Граѓанска опција за Македонија|ГРОМ]] | color7 = 808080 | leaders_seat7 = | last_election7 = нова{{efn|name=ГРОМ-1|Партијата [[Граѓанска опција за Македонија|ГРОМ]] на претходните локални избори во 2017 настапила во коалиција со [[ВМРО-ДПМНЕ]].}} | seats7 = 1<small>(г.)</small> | seat_change7 = {{раст}} 1 | popular_vote7 = | percentage7 = | image8 = | leader8 = | party8 = [[Демократска обнова Македоније|ДОМ]]/<br>[[Либерално-демократска партија (Северна Македонија)|ЛДП]]{{efn|name=ДОМ/ЛДП|Партиите [[Демократска обнова Македоније|ДОМ]] и [[Либерално-демократска партија (Северна Македонија)|ЛДП]] на локалните избори 2021 настапиле заедно во коалицијата „Движење Одлучно за промени“.<ref name="МИА040921">{{cite news |last= |first= |date= 2021-09-04 |title=Потпишан договор за заедничка коалиција меѓу ЛДП и ДОМ, формирано „Движењето одлучно за промени“ |url=https://mia.mk/potpishan-dogovor-za-zaednichka-koalici-a-me-u-ldp-i-dom-formirano-dvizhe-eto-odluchno-za-promeni/ |work=Медиумска Информативна Агенција|location=Скопје |access-date=2021-09-04}}</ref>}} | color8 = 800080 | leaders_seat8 = | last_election8 = нова{{efn|name=ДОМ/ЛДП-1|Партиите [[Демократска обнова Македоније|ДОМ]] и [[Либерално-демократска партија (Северна Македонија)|ЛДП]] на претходните локални избори во 2017 настапиле во коалиција со [[Социјалдемократски сојуз на Македонија|СДСМ]].}} | seats8 = 1<small>(1 г.)</small> | seat_change8 = {{раст}} 1<small>(1 г.)</small> | popular_vote8 = | percentage8 = <!--- | image9 = | leader9 = | party9 = [[Демократска партија на Турците на Македонија|ДПТ]] | color9 = ff0000 | leaders_seat9 = | last_election9 = 1<small>(г.)</small><br>17<small>(о.)</small> | seats9 = | seat_change9 = {{Стабилност}} дбо | popular_vote9 = | percentage9 = | image10 = | leader10 = | party10 = [[Независен политичар|независни<br>листи]] | color10 = DDDDDD | leaders_seat10 = | last_election10 = | seats10 = | seat_change10 = {{Стабилност}} дбо | popular_vote10 = | percentage10 = ---> | registered = 1.824.864 <small>(прв круг)</small><br>1.353.990 <small>(втор круг)</small> | turnout = 49,23% {{пад}} 8,07[[процентни поени|пп]] <small>(прв круг)</small><br> | map_image = Lokalni izbori 2021.svg | map_caption = }} '''Локални избори у Сјеверној Македонији 2021.''' су избори одржани 17. октобра 2021. ради избора одборника и градоначелника у [[Општине Северне Македоније|80 општина у Сјеверној Македонији]] и у [[Град Скопље|Граду Скопљу]]. Други круг локалних одржан је 31. октобра.<ref name="Радио Слободна Европа1">{{cite news |last1=Димеска |first1=Фросина |title=Пратениците на одмор, локалните избори распишани, изборниот законик на пауза |url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA/31396793.html |access-date= 2021-10-31 |work=Радио Слободна Европа |date=6. 8. 2021. |language=mk}}</ref> Изборе је 6. августа 2021. расписао предсједник Собрања [[Талат Џафери]].<ref name="Радио Слободна Европа1" /> Према календару [[Државна изборна комисија|Државне изборне комисије]], рок за подношење кандидатура за одборничке листе и градоначелнике био је 11. септембра 2021. године. Изборна кампања трајала је од 27. септембра до 15. октобра.<ref name="НОВА ТВ1">{{cite news |title=ДИК: Поднесување на листи со кандидати до 11 септември, во кампања од 27 септември |url=https://novatv.mk/dik-podnesuvane-na-listi-so-kandidati-do-11-septemvri-vo-kampana-od-27-septemvri/ |access-date=31. 10. 2021. |work=НОВА ТВ |date=6. 8. 2021. |language=mk-MK}}</ref> У првом кругу градоначелници су изабрани у 34 општине, а у 46 општина и Граду Скопљу потребно је било одржати други круг избора. [[ВМРО-ДПМНЕ]] је у првом кругу побиједио у 22, [[СДСМ]] у 9, а [[ДУИ]] у 3 општине.<ref name="НОВА ТВ2">{{cite news |title=ДИК: ВМРО – ДПМНЕ освои 22 градоначалници, СДСМ девет – Шаренолик состав на Советот на Град Скопје |url=https://novatv.mk/dik-vmro-dpmne-osvoi-22-gradonachalnitsi-sdsm-devet-sharenolik-sostav-na-sovetot-na-grad-skopje/ |access-date=31. 10. 2021. |work=НОВА ТВ |date=18. 10. 2021. |language=mk-MK}}</ref> == Резултати за градоначелнике по општинама == {| class="wikitable sortable mw-collapsible" |+ class="nowrap" | Избрани градоначалници <small>''[[Предлошка:Локални избори во Македонија (2021)/Резултати по општини|(уреди табела)]]''</small> |- style="background: #efefef;" ! [[Грбови на општините во Македонија|Грб]] ! Општина ! Број на гласачи ! Победник ! Освоени гласови !% на освоени гласови ! Партија |- | [[Датотека:Coat of arms of Skopje.svg|30px]] | [[Град Скопје|Скопје]] (''[[Локални избори во Македонија (2021) — Град Скопје|детали]]'') | style="text-align: right;" | 467.373 | style="text-align: right;" | [[Данела Арсовска]] | style="text-align: right;" | 118.765 | style="text-align: right;" | 54,66% | style="text-align: right;" | [[Независни (политика)|независна]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Aerodrom Municipality, 2012-present.svg|30px]] | [[Општина Аеродром|Аеродром]] | style="text-align: right;" | 66.905 | style="text-align: right;" | [[Тимчо Муцунски]] | style="text-align: right;" | 18.857 | style="text-align: right;" | 55,11% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Aračinovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Арачиново|Арачиново]] | style="text-align: right;" | 10.026 | style="text-align: right;" | [[Ридван Ибраими]] | style="text-align: right;" | 3.026 | style="text-align: right;" | 50,54% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Berovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Берово|Берово]] | style="text-align: right;" | 10.758 | style="text-align: right;" | [[Звонко Пекевски]] | style="text-align: right;" | 3.354 | style="text-align: right;" | 51,25% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[File:Coat of arms of Bitola Municipality.svg|30px]] | [[Општина Битола|Битола]] | style="text-align: right;" | 80.882 | style="text-align: right;" | [[Тони Коњановски]] | style="text-align: right;" | 24.708 | style="text-align: right;" | 50,73% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Bogdanci Municipality.svg|30px]] | [[Општина Богданци|Богданци]] | style="text-align: right;" | 6.633 | style="text-align: right;" | [[Блаже Шапов]] | style="text-align: right;" | 2.128 | style="text-align: right;" | 50,70% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Bogovinje Municipality.svg|30px]] | [[Општина Боговиње|Боговиње]] | style="text-align: right;" | 28.307 | style="text-align: right;" | [[Бесник Емши]] | style="text-align: right;" | 6.336 | style="text-align: right;" | 62,30% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Bosilovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Босилово|Босилово]] | style="text-align: right;" | 12.334 | style="text-align: right;" | [[Ристо Манчев]] | style="text-align: right;" | 4.156 | style="text-align: right;" | 58,33% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Municipality of Brvenica.svg|30px]] | [[Општина Брвеница|Брвеница]] | style="text-align: right;" | 15.732 | style="text-align: right;" | [[Јовица Илиевски]] | style="text-align: right;" | 3.482 | style="text-align: right;" | 49,09% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Butel Municipality.svg|30px]] | [[Општина Бутел|Бутел]] | style="text-align: right;" | 33.364 | style="text-align: right;" | [[Дарко Костовски]] | style="text-align: right;" | 9.001 | style="text-align: right;" | 52,79% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Valandovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Валандово|Валандово]] | style="text-align: right;" | 9.992 | style="text-align: right;" | [[Перо Костадинов]] | style="text-align: right;" | 3.798 | style="text-align: right;" | 57,73% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Vasilevo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Василево|Василево]] | style="text-align: right;" | 10.688 | style="text-align: right;" | [[Славе Андонов]] | style="text-align: right;" | 3.332 | style="text-align: right;" | 49,22% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Vevčani Municipality.svg|30px]] | [[Општина Вевчани|Вевчани]] | style="text-align: right;" | 2.075 | style="text-align: right;" | [[Спасе Кочовски]] | style="text-align: right;" | 856 | style="text-align: right;" | 50,41% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Veles Municipality.svg|30px]] | [[Општина Велес|Велес]] | style="text-align: right;" | 45.892 | style="text-align: right;" | [[Марко Колев]] | style="text-align: right;" | 12.358 | style="text-align: right;" | 51,63% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Vinica Municipality, Macedonia.svg|30px]] | [[Општина Виница|Виница]] | style="text-align: right;" | 17.244 | style="text-align: right;" | [[Миле Петков]] | style="text-align: right;" | 4.970 | style="text-align: right;" | 54,74% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Vrapčište Municipality.svg|30px]] | [[Општина Врапчиште|Врапчиште]] | style="text-align: right;" | 26.383 | style="text-align: right;" | [[Исен Шабани]] | style="text-align: right;" | 5.115 | style="text-align: right;" | 51,00% | style="text-align: right;" | [[Податотека:AA.jpg|50п|link=Алијанса за Албанците]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Gazi Baba Municipality.svg|30px]] | [[Општина Гази Баба|Гази Баба]] | style="text-align: right;" | 61.413 | style="text-align: right;" | [[Бобан Стефковски]] | style="text-align: right;" | 17.910 | style="text-align: right;" | 60,00% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Gevgelija Municipality.svg|30px]] | [[Општина Гевгелија|Гевгелија]] | style="text-align: right;" | 19.076 | style="text-align: right;" | [[Андон Сарамандов]] | style="text-align: right;" | 7.546 | style="text-align: right;" | 56,88% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Gostivar Municipality.svg|30px]] | [[Општина Гостивар|Гостивар]] | style="text-align: right;" | 81.083 | style="text-align: right;" | [[Арбен Таравари]] | style="text-align: right;" | 18.664 | style="text-align: right;" | 57,79% | style="text-align: right;" | [[Податотека:AA.jpg|50п|link=Алијанса за Албанците]] |- | [[Датотека:Grb-gradsko.jpg|30px]] | [[Општина Градско|Градско]] | style="text-align: right;" | 3.113 | style="text-align: right;" | [[Киро Нацков]] | style="text-align: right;" | 1.160 | style="text-align: right;" | 55,66% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Debar Municipality.svg|30px]] | [[Општина Дебар|Дебар]] | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | |- | [[Датотека:Coat of arms of Debarca Municipality.svg|30px]] | [[Општина Дебрца|Дебрца]] | style="text-align: right;" | 4.350 | style="text-align: right;" | [[Зоран Ногачески]] | style="text-align: right;" | 1.505 | style="text-align: right;" | 52,81% | style="text-align: right;" | [[Независни (политика)|независен]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Delčevo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Делчево|Делчево]] | style="text-align: right;" | 14.757 | style="text-align: right;" | [[Горан Трајковски]] | style="text-align: right;" | 4.389 | style="text-align: right;" | 51,14% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Demir Kapija Municipality.svg|30px]] | [[Општина Демир Капија|Демир Капија]] | style="text-align: right;" | 3.250 | style="text-align: right;" | [[Лазар Петров]] | style="text-align: right;" | 1.323 | style="text-align: right;" | 49,83% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[File:Coat of arms of Demir Hisar Municipality.jpg|30px]] | [[Општина Демир Хисар|Демир Хисар]] | style="text-align: right;" | 6.965 | style="text-align: right;" | [[Никола Најдовски]] | style="text-align: right;" | 2.681 | style="text-align: right;" | 49,75% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Dojran Municipality.svg|30px]] | [[Општина Дојран|Дојран]] | style="text-align: right;" | 2.677 | style="text-align: right;" | [[Анго Ангов]] | style="text-align: right;" | 1.060 | style="text-align: right;" | 53,21% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Dolneni Municipality.svg|30px]] | [[Општина Долнени|Долнени]] | style="text-align: right;" | 11.840 | style="text-align: right;" | [[Урим Ибески]] | style="text-align: right;" | 3.462 | style="text-align: right;" | 51,30% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Ǵorče Petrov Municipality.svg|30px]] | [[Општина Ѓорче Петров|Ѓорче Петров]] | style="text-align: right;" | 38.529 | style="text-align: right;" | [[Александар Стојкоски]] | style="text-align: right;" | 9.779 | style="text-align: right;" | 50,24% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Želino Municipality.svg|30px]] | [[Општина Желино|Желино]] | style="text-align: right;" | 24.485 | style="text-align: right;" | [[Бљерим Сејди]] | style="text-align: right;" | 5.170 | style="text-align: right;" | 49,97% | style="text-align: right;" | [[БЕСА]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Zelenikovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Зелениково|Зелениково]] | style="text-align: right;" | 3.738 | style="text-align: right;" | [[Коста Маневски]] | style="text-align: right;" | 1.305 | style="text-align: right;" | 51,64% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Zrnovci Municipality.jpg|30px]] | [[Општина Зрновци|Зрновци]] | style="text-align: right;" | 2.556 | style="text-align: right;" | [[Борчо Коцев]] | style="text-align: right;" | 781 | style="text-align: right;" | 54,54% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Ilinden Municipality, Macedonia.svg|30px]] | [[Општина Илинден|Илинден]] | style="text-align: right;" | 14.312 | style="text-align: right;" | [[Александар Георгиевски]] | style="text-align: right;" | 4.861 | style="text-align: right;" | 53,40% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Jegunovce Municipality.svg|30px]] | [[Општина Јегуновце|Јегуновце]] | style="text-align: right;" | 10.225 | style="text-align: right;" | [[Димитар Костадиноски]] | style="text-align: right;" | 2.412 | style="text-align: right;" | 50,40% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Kavadarci Municipality.svg|30px]] | [[Општина Кавадарци|Кавадарци]] | style="text-align: right;" | 32.163 | style="text-align: right;" | [[Митко Јанчев]] | style="text-align: right;" | 15.182 | style="text-align: right;" | 72,35% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Karbinci Municipality.svg|30px]] | [[Општина Карбинци|Карбинци]] | style="text-align: right;" | 3.215 | style="text-align: right;" | [[Виктор Паунов]] | style="text-align: right;" | 1.384 | style="text-align: right;" | 59,40% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Karpoš Municipality.svg|30px]] | [[Општина Карпош|Карпош]] | style="text-align: right;" | 54.639 | style="text-align: right;" | [[Стевчо Јакимовски]] | style="text-align: right;" | 14.864 | style="text-align: right;" | 49,61% | style="text-align: right;" | [[Грађанска опција за Македонију|ГРОМ]] |- | [[File:Coat of arms of Kisela Voda Municipality (2015).svg|30px]] | [[Општина Кисела Вода|Кисела Вода]] | style="text-align: right;" | 53.167 | style="text-align: right;" | [[Орце Ѓорѓиевски]] | style="text-align: right;" | 14.691 | style="text-align: right;" | 52,50% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Grb Kicevo.png|30px]] | [[Општина Кичево|Кичево]] | style="text-align: right;" | 50.746 | style="text-align: right;" | [[Фатмир Дехари]] | style="text-align: right;" | 12.935 | style="text-align: right;" | 52,98% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Konče Municipality.svg|30px]] | [[Општина Конче|Конче]] | style="text-align: right;" | 2.769 | style="text-align: right;" | [[Златко Ристов]] | style="text-align: right;" | 1.083 | style="text-align: right;" | 49,88% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Kočani Municipality.svg|30px]] | [[Општина Кочани|Кочани]] | style="text-align: right;" | 32.972 | style="text-align: right;" | [[Љупчо Папазов]] | style="text-align: right;" | 8.697 | style="text-align: right;" | 48,29% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Kratovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Кратово|Кратово]] | style="text-align: right;" | 7.862 | style="text-align: right;" | [[Тодорче Николовски (политичар)|Тодорче Николовски]] | style="text-align: right;" | 3.077 | style="text-align: right;" | 59,92% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Kriva Palanka Municipality.svg|30px]] | [[Општина Крива Паланка|Крива Паланка]] | style="text-align: right;" | 16.849 | style="text-align: right;" | [[Сашко Митовски]] | style="text-align: right;" | 6.318 | style="text-align: right;" | 54,75% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Krivogaštani Municipality.svg|30px]] | [[Општина Кривогаштани|Кривогаштани]] | style="text-align: right;" | 4.637 | style="text-align: right;" | [[Николче Мискоски]] | style="text-align: right;" | 1.766 | style="text-align: right;" | 50,83% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Kruševo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Крушево|Крушево]] | style="text-align: right;" | 7.955 | style="text-align: right;" | [[Томе Христоски]] | style="text-align: right;" | 2.937 | style="text-align: right;" | 52,70% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Kumanovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Куманово|Куманово]] | style="text-align: right;" | 93.986 | style="text-align: right;" | [[Максим Димитриевски]] | style="text-align: right;" | 25.587 | style="text-align: right;" | 55,30% | style="text-align: right;" | [[Независни (политика)|независен]] |- | [[File:Coat of arms of Lipkovo Municipality.jpg|30px]] | [[Општина Липково|Липково]] | style="text-align: right;" | 26.042 | style="text-align: right;" | [[Еркан Арифи]] | style="text-align: right;" | 7.087 | style="text-align: right;" | 72,59% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Lozovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Лозово|Лозово]] | style="text-align: right;" | 1.984 | style="text-align: right;" | [[Бошко Цветковски]] | style="text-align: right;" | 783 | style="text-align: right;" | 49,94% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Mavrovo-Rostuša Municipality.svg|30px]] | [[Општина Маврово и Ростуше|Маврово и Ростуше]] | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | |- | [[Датотека:Coat of arms of Makedonska Kamenica Municipality.svg|30px]] | [[Општина Македонска Каменица|Македонска Каменица]] | style="text-align: right;" | 6.735 | style="text-align: right;" | [[Димчо Атанасовски]] | style="text-align: right;" | 2.228 | style="text-align: right;" | 51,00% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Makedonski Brod Municipality (2012).svg|30px]] | [[Општина Македонски Брод|Македонски Брод]] | style="text-align: right;" | 4.978 | style="text-align: right;" | [[Жарко Ристески]] | style="text-align: right;" | 1.903 | style="text-align: right;" | 48,97% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Mogila Municipality.svg|30px]] | [[Општина Могила|Могила]] | style="text-align: right;" | 5.195 | style="text-align: right;" | [[Драганчо Саботковски]] | style="text-align: right;" | 2.113 | style="text-align: right;" | 57,28% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Negotino Municipality.svg|30px]] | [[Општина Неготино|Неготино]] | style="text-align: right;" | 15.983 | style="text-align: right;" | [[Горан Стојанов]] | style="text-align: right;" | 5.855 | style="text-align: right;" | 51,94% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Novaci Municipality.svg|30px]] | [[Општина Новаци|Новаци]] | style="text-align: right;" | 2.868 | style="text-align: right;" | [[Стевче Стевановски]] | style="text-align: right;" | 1.094 | style="text-align: right;" | 51,29% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Novo Selo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Ново Село|Ново Село]] | style="text-align: right;" | 11.309 | style="text-align: right;" | [[Ѓорѓе Божинов]] | style="text-align: right;" | 2.727 | style="text-align: right;" | 51,05% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Former coat of arms of Ohrid Municipality.svg|30px]] | [[Општина Охрид|Охрид]] | style="text-align: right;" | 52.477 | style="text-align: right;" | [[Кирил Пецаков]] | style="text-align: right;" | 16.993 | style="text-align: right;" | 54,60% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Грб општине Петровец.jpg|30px]] | [[Општина Петровец|Петровец]] | style="text-align: right;" | 7.824 | style="text-align: right;" | [[Борче Митевски]] | style="text-align: right;" | 2.962 | style="text-align: right;" | 63,84% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Pehčevo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Пехчево|Пехчево]] | style="text-align: right;" | 4.072 | style="text-align: right;" | [[Александар Китански]] | style="text-align: right;" | 1.499 | style="text-align: right;" | 51,23% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Plasnica Municipality.svg|30px]] | [[Општина Пласница|Пласница]] | style="text-align: right;" | 5.122 | style="text-align: right;" | [[Алија Јаоски]] | style="text-align: right;" | 1.359 | style="text-align: right;" | 76,65% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Prilep Municipality.svg|30px]] | [[Општина Прилеп|Прилеп]] | style="text-align: right;" | 63.436 | style="text-align: right;" | [[Борче Јовчески]] | style="text-align: right;" | 22.164 | style="text-align: right;" | 54,86% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Probištip Municipality.svg|30px]] | [[Општина Пробиштип|Пробиштип]] | style="text-align: right;" | 12.545 | style="text-align: right;" | [[Драган Анастасов]] | style="text-align: right;" | 4.649 | style="text-align: right;" | 49,57% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Radoviš Municipality.svg|30px]] | [[Општина Радовиш|Радовиш]] | style="text-align: right;" | 24.540 | style="text-align: right;" | [[Ацо Ристов]] | style="text-align: right;" | 7.474 | style="text-align: right;" | 58,70% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Rankovce Municipality.svg|30px]] | [[Општина Ранковце|Ранковце]] | style="text-align: right;" | 3.014 | style="text-align: right;" | [[Борче Спасовски]] | style="text-align: right;" | 1.225 | style="text-align: right;" | 51,60% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Resen Municipality.svg|30px]] | [[Општина Ресен|Ресен]] | style="text-align: right;" | 16.378 | style="text-align: right;" | [[Јован Тозиевски]] | style="text-align: right;" | 4.348 | style="text-align: right;" | 50,06% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Rosoman Municipality.svg|30px]] | [[Општина Росоман|Росоман]] | style="text-align: right;" | 3.343 | style="text-align: right;" | [[Стојан Николов]] | style="text-align: right;" | 1.471 | style="text-align: right;" | 53,65% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Saraj Municipality.svg|30px]] | [[Општина Сарај|Сарај]] | style="text-align: right;" | 32.967 | style="text-align: right;" | [[Блерим Беџети]] | style="text-align: right;" | 10.790 | style="text-align: right;" | 73,10% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[File:Former coat of arms of Sveti Nikole Municipality.svg|30px]] | [[Општина Свети Николе|Свети Николе]] | style="text-align: right;" | 14.567 | style="text-align: right;" | [[Дејан Владев]] | style="text-align: right;" | 4.766 | style="text-align: right;" | 51,97% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Sopište Municipality.svg|30px]] | [[Општина Сопиште|Сопиште]] | style="text-align: right;" | 5.219 | style="text-align: right;" | [[Стефче Трпковски]] | style="text-align: right;" | 2.161 | style="text-align: right;" | 65,03% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Staro Nagoričane.svg|30px]] | [[Општина Старо Нагоричане|Старо Нагоричане]] | style="text-align: right;" | 3.262 | style="text-align: right;" | [[Жаклина Јовановска]] | style="text-align: right;" | 1.076 | style="text-align: right;" | 55,58% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Struga Municipality.svg|30px]] | [[Општина Струга|Струга]] | style="text-align: right;" | 61.437 | style="text-align: right;" | [[Рамиз Мерко]] | style="text-align: right;" | 13.763 | style="text-align: right;" | 52,07% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Strumica Municipality.svg|30п]] | [[Општина Струмица|Струмица]] | style="text-align: right;" | 49.800 | style="text-align: right;" | [[Костадин Костадинов]] | style="text-align: right;" | 13.760 | style="text-align: right;" | 53,70% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[File:Coat of arms of Studeničani Municipality.png|30px]] | [[Општина Студеничани|Студеничани]] | style="text-align: right;" | 16.593 | style="text-align: right;" | [[Азем Садики]] | style="text-align: right;" | 4.119 | style="text-align: right;" | 49,73% | style="text-align: right;" | [[Демократска партија Албанаца|ДПА]] |- | [[File:Coat of arms of Tearce Municipality.svg|30px]] | [[Општина Теарце|Теарце]] | style="text-align: right;" | 22.450 | style="text-align: right;" | [[Нухи Незири]] | style="text-align: right;" | 4.684 | style="text-align: right;" | 55,87% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Tetovo Municipality, Macedonia.svg|30px]]‎ | [[Општина Тетово|Тетово]] | style="text-align: right;" | 85.577 | style="text-align: right;" | [[Биљал Касами]] | style="text-align: right;" | 21.591 | style="text-align: right;" | 54,84% | style="text-align: right;" | [[БЕСА]] |- | [[File:Coat of arms of Centar Municipality, Macedonia.svg|30px]] | [[Општина Центар|Центар]] | style="text-align: right;" | 43.951 | style="text-align: right;" | [[Горан Герасимовски]] | style="text-align: right;" | 11.982 | style="text-align: right;" | 51,88% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Centar Župa Municipality.svg|30px]] | [[Општина Центар Жупа|Центар Жупа]] | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | |- | [[Датотека:Coat of arms of Čair Municipality.svg|30px]] | [[Општина Чаир|Чаир]] | style="text-align: right;" | 58.208 | style="text-align: right;" | [[Висар Ганиу]] | style="text-align: right;" | 14.640 | style="text-align: right;" | 55,24% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[File:Coat of arms of Čaška Municipality.svg|30px]] | [[Општина Чашка|Чашка]] | style="text-align: right;" | 6.171 | style="text-align: right;" | [[Горан Стојановски (политичар)|Горан Стојановски]] | style="text-align: right;" | 2.327 | style="text-align: right;" | 56,07% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Češinovo-Obleševo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Чешиново-Облешево|Чешиново-Облешево]] | style="text-align: right;" | 5.390 | style="text-align: right;" | [[Далибор Ангелов]] | style="text-align: right;" | 2.030 | style="text-align: right;" | 52,93% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Čučer Sandevo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Чучер-Сандево|Чучер-Сандево]] | style="text-align: right;" | 7.936 | style="text-align: right;" | [[Сашко Комненовиќ]] | style="text-align: right;" | 2.610 | style="text-align: right;" | 50,73% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Štip Municipality.svg|30px]] | [[Општина Штип|Штип]] | style="text-align: right;" | 42.045 | style="text-align: right;" | [[Иван Јорданов]] | style="text-align: right;" | 13.085 | style="text-align: right;" | 54,22% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Šuto Orizari Municipality.svg|30px]] | [[Општина Шуто Оризари|Шуто Оризари]] | style="text-align: right;" | 24.230 | style="text-align: right;" | [[Курто Дудуш]] | style="text-align: right;" | 4.156 | style="text-align: right;" | 51,26% | style="text-align: right;" | [[Демократска обнова на Македонија|ДОМ]]/[[Либерално-демократска партија|ЛДП]] |} Извор: [[ДИК]]<ref>{{cite web |url=https://rezultati.sec.mk/mk |title=Резултати од локални избори 2021 |date= |website=ДИК |access-date= 2021-09-20 }}</ref> == Напомене == {{напомене|}} == Референце == {{извори|}} {{Избори у Северноj Македониjи}} [[Категорија:Избори у Северној Македонији]] hbobkh3bt9kw51ac5h5utndxuq77euh 25121581 25121558 2022-07-24T21:16:50Z 109.237.2.66 wikitext text/x-wiki {{Infobox Election | election_name = Локални избори у Северној Македонији (2021) | country = Macedonia | type = parliamentary | ongoing = no | previous_election = Локални избори у Северној Македонији (2017) | previous_year = 2017 | next_election = Локални избори у Северној Македонији (2025) | next_year = ''2025'' | seats_for_election = градоначелници и одборници<br/ >у [[Општине Северне Македоније|80 општина у Сјеверној Македонији]] и у [[Град Скопље|Граду Скопљу]] | election_date = 17. и 31. октобра 2021. | image1 = | leader1 = | party1 = [[ВМРО-ДПМНЕ]] | color1 = 990000 | leaders_seat1 = | last_election1 = 5<small>(г.)</small><br>432<small>(о.)</small> | seats1 = 42<small>(г.)</small> | seat_change1 = {{раст}} 37<small>(г.)</small> | popular_vote1 = | percentage1 = | image2 = | leader2 = | party2 = [[СДСМ]] | color2 = bf1e24 | leaders_seat2 = | last_election2 = 57<small>(г.)</small><br>552<small>(о.)</small> | seats2 = 16<small>(г.)</small> | seat_change2 = {{пад}} 41<small>(г.)</small> | popular_vote2 = | percentage2 = | image3 = | leader3 = | party3 = [[ДУИ]] | color3 = 344b9b | leaders_seat3 = | last_election3 = 10<small>(г.)</small><br>133<small>(о.)</small> | seats3 = 10<small>(г.)</small> | seat_change3 = {{Стабилност}} 0<small>(г.)</small> | popular_vote3 = | percentage3 = | image4 = | leader4 = | party4 = [[АА]] | color4 = 800080 | leaders_seat4 = | last_election4 = 3<small>(г.)</small><br>63<small>(о.)</small> | seats4 = 3<small>(г.)</small> | seat_change4 = {{Стабилност}} 0 | popular_vote4 = | percentage4 = | image5 = | leader5 = | party5 = [[Движење Беса|БЕСА]] | color5 = 000000 | leaders_seat5 = | last_election5 = 1<small>(г.)</small><br>63<small>(о.)</small> | seats5 = 2<small>(г.)</small> | seat_change5 = {{раст}} 1 | popular_vote5 = | percentage5 = | image6 = | leader6 = | party6 = [[Демократска партија Албанаца|ДПА]] | color6 = ff0000 | leaders_seat6 = | last_election6 = 1<small>(г.)</small><br>18<small>(о.)</small> | seats6 = 1<small>(г.)</small> | seat_change6 = {{Стабилност}} 0 | popular_vote6 = | percentage6 = | image7 = | leader7 = | party7 = [[Граѓанска опција за Македонија|ГРОМ]] | color7 = 808080 | leaders_seat7 = | last_election7 = нова{{efn|name=ГРОМ-1|Партијата [[Граѓанска опција за Македонија|ГРОМ]] на претходните локални избори во 2017 настапила во коалиција со [[ВМРО-ДПМНЕ]].}} | seats7 = 1<small>(г.)</small> | seat_change7 = {{раст}} 1 | popular_vote7 = | percentage7 = | image8 = | leader8 = | party8 = [[Демократска обнова Македоније|ДОМ]]/<br>[[Либерално-демократска партија (Северна Македонија)|ЛДП]]{{efn|name=ДОМ/ЛДП|Партиите [[Демократска обнова Македоније|ДОМ]] и [[Либерално-демократска партија (Северна Македонија)|ЛДП]] на локалните избори 2021 настапиле заедно во коалицијата „Движење Одлучно за промени“.<ref name="МИА040921">{{cite news |last= |first= |date= 2021-09-04 |title=Потпишан договор за заедничка коалиција меѓу ЛДП и ДОМ, формирано „Движењето одлучно за промени“ |url=https://mia.mk/potpishan-dogovor-za-zaednichka-koalici-a-me-u-ldp-i-dom-formirano-dvizhe-eto-odluchno-za-promeni/ |work=Медиумска Информативна Агенција|location=Скопје |access-date=2021-09-04}}</ref>}} | color8 = 800080 | leaders_seat8 = | last_election8 = нова{{efn|name=ДОМ/ЛДП-1|Партиите [[Демократска обнова Македоније|ДОМ]] и [[Либерално-демократска партија (Северна Македонија)|ЛДП]] на претходните локални избори во 2017 настапиле во коалиција со [[Социјалдемократски сојуз на Македонија|СДСМ]].}} | seats8 = 1<small>(1 г.)</small> | seat_change8 = {{раст}} 1<small>(1 г.)</small> | popular_vote8 = | percentage8 = <!--- | image9 = | leader9 = | party9 = [[Демократска партија на Турците на Македонија|ДПТ]] | color9 = ff0000 | leaders_seat9 = | last_election9 = 1<small>(г.)</small><br>17<small>(о.)</small> | seats9 = | seat_change9 = {{Стабилност}} дбо | popular_vote9 = | percentage9 = | image10 = | leader10 = | party10 = [[Независен политичар|независни<br>листи]] | color10 = DDDDDD | leaders_seat10 = | last_election10 = | seats10 = | seat_change10 = {{Стабилност}} дбо | popular_vote10 = | percentage10 = ---> | registered = 1.824.864 <small>(прв круг)</small><br>1.353.990 <small>(втор круг)</small> | turnout = 49,23% {{пад}} 8,07[[процентни поени|пп]] <small>(прв круг)</small><br> | map_image = Lokalni izbori 2021.svg | map_caption = }} '''Локални избори у Сјеверној Македонији 2021.''' су избори одржани 17. октобра 2021. ради избора одборника и градоначелника у [[Општине Северне Македоније|80 општина у Сјеверној Македонији]] и у [[Град Скопље|Граду Скопљу]]. Други круг локалних одржан је 31. октобра.<ref name="Радио Слободна Европа1">{{cite news |last1=Димеска |first1=Фросина |title=Пратениците на одмор, локалните избори распишани, изборниот законик на пауза |url=https://www.slobodnaevropa.mk/a/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA/31396793.html |access-date= 2021-10-31 |work=Радио Слободна Европа |date=6. 8. 2021. |language=mk}}</ref> Изборе је 6. августа 2021. расписао предсједник Собрања [[Талат Џафери]].<ref name="Радио Слободна Европа1" /> Према календару [[Државна изборна комисија|Државне изборне комисије]], рок за подношење кандидатура за одборничке листе и градоначелнике био је 11. септембра 2021. године. Изборна кампања трајала је од 27. септембра до 15. октобра.<ref name="НОВА ТВ1">{{cite news |title=ДИК: Поднесување на листи со кандидати до 11 септември, во кампања од 27 септември |url=https://novatv.mk/dik-podnesuvane-na-listi-so-kandidati-do-11-septemvri-vo-kampana-od-27-septemvri/ |access-date=31. 10. 2021. |work=НОВА ТВ |date=6. 8. 2021. |language=mk-MK}}</ref> У првом кругу градоначелници су изабрани у 34 општине, а у 46 општина и Граду Скопљу потребно је било одржати други круг избора. [[ВМРО-ДПМНЕ]] је у првом кругу побиједио у 22, [[СДСМ]] у 9, а [[ДУИ]] у 3 општине.<ref name="НОВА ТВ2">{{cite news |title=ДИК: ВМРО – ДПМНЕ освои 22 градоначалници, СДСМ девет – Шаренолик состав на Советот на Град Скопје |url=https://novatv.mk/dik-vmro-dpmne-osvoi-22-gradonachalnitsi-sdsm-devet-sharenolik-sostav-na-sovetot-na-grad-skopje/ |access-date=31. 10. 2021. |work=НОВА ТВ |date=18. 10. 2021. |language=mk-MK}}</ref> == Резултати за градоначелнике по општинама == {| class="wikitable sortable mw-collapsible" |+ class="nowrap" | Избрани градоначалници <small>''[[Предлошка:Локални избори во Македонија (2021)/Резултати по општини|(уреди табела)]]''</small> |- style="background: #efefef;" ! [[Грбови на општините во Македонија|Грб]] ! Општина ! Број на гласачи ! Победник ! Освоени гласови !% на освоени гласови ! Партија |- | [[Датотека:Coat of arms of Skopje.svg|30px]] | [[Град Скопје|Скопје]] (''[[Локални избори во Македонија (2021) — Град Скопје|детали]]'') | style="text-align: right;" | 467.373 | style="text-align: right;" | [[Данела Арсовска]] | style="text-align: right;" | 118.765 | style="text-align: right;" | 54,66% | style="text-align: right;" | [[Независни (политика)|независна]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Aerodrom Municipality, 2012-present.svg|30px]] | [[Општина Аеродром|Аеродром]] | style="text-align: right;" | 66.905 | style="text-align: right;" | [[Тимчо Муцунски]] | style="text-align: right;" | 18.857 | style="text-align: right;" | 55,11% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Aračinovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Арачиново|Арачиново]] | style="text-align: right;" | 10.026 | style="text-align: right;" | [[Ридван Ибраими]] | style="text-align: right;" | 3.026 | style="text-align: right;" | 50,54% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Berovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Берово|Берово]] | style="text-align: right;" | 10.758 | style="text-align: right;" | [[Звонко Пекевски]] | style="text-align: right;" | 3.354 | style="text-align: right;" | 51,25% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[File:Coat of arms of Bitola Municipality.svg|30px]] | [[Општина Битола|Битола]] | style="text-align: right;" | 80.882 | style="text-align: right;" | [[Тони Коњановски]] | style="text-align: right;" | 24.708 | style="text-align: right;" | 50,73% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Bogdanci Municipality.svg|30px]] | [[Општина Богданци|Богданци]] | style="text-align: right;" | 6.633 | style="text-align: right;" | [[Блаже Шапов]] | style="text-align: right;" | 2.128 | style="text-align: right;" | 50,70% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Bogovinje Municipality.svg|30px]] | [[Општина Боговиње|Боговиње]] | style="text-align: right;" | 28.307 | style="text-align: right;" | [[Бесник Емши]] | style="text-align: right;" | 6.336 | style="text-align: right;" | 62,30% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Bosilovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Босилово|Босилово]] | style="text-align: right;" | 12.334 | style="text-align: right;" | [[Ристо Манчев]] | style="text-align: right;" | 4.156 | style="text-align: right;" | 58,33% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Municipality of Brvenica.svg|30px]] | [[Општина Брвеница|Брвеница]] | style="text-align: right;" | 15.732 | style="text-align: right;" | [[Јовица Илиевски]] | style="text-align: right;" | 3.482 | style="text-align: right;" | 49,09% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Butel Municipality.svg|30px]] | [[Општина Бутел|Бутел]] | style="text-align: right;" | 33.364 | style="text-align: right;" | [[Дарко Костовски]] | style="text-align: right;" | 9.001 | style="text-align: right;" | 52,79% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Valandovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Валандово|Валандово]] | style="text-align: right;" | 9.992 | style="text-align: right;" | [[Перо Костадинов]] | style="text-align: right;" | 3.798 | style="text-align: right;" | 57,73% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Vasilevo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Василево|Василево]] | style="text-align: right;" | 10.688 | style="text-align: right;" | [[Славе Андонов]] | style="text-align: right;" | 3.332 | style="text-align: right;" | 49,22% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Vevčani Municipality.svg|30px]] | [[Општина Вевчани|Вевчани]] | style="text-align: right;" | 2.075 | style="text-align: right;" | [[Спасе Кочовски]] | style="text-align: right;" | 856 | style="text-align: right;" | 50,41% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Veles Municipality.svg|30px]] | [[Општина Велес|Велес]] | style="text-align: right;" | 45.892 | style="text-align: right;" | [[Марко Колев]] | style="text-align: right;" | 12.358 | style="text-align: right;" | 51,63% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Vinica Municipality, Macedonia.svg|30px]] | [[Општина Виница|Виница]] | style="text-align: right;" | 17.244 | style="text-align: right;" | [[Миле Петков]] | style="text-align: right;" | 4.970 | style="text-align: right;" | 54,74% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Vrapčište Municipality.svg|30px]] | [[Општина Врапчиште|Врапчиште]] | style="text-align: right;" | 26.383 | style="text-align: right;" | [[Исен Шабани]] | style="text-align: right;" | 5.115 | style="text-align: right;" | 51,00% | style="text-align: right;" | [[Податотека:AA.jpg|50п|link=Алијанса за Албанците]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Gazi Baba Municipality.svg|30px]] | [[Општина Гази Баба|Гази Баба]] | style="text-align: right;" | 61.413 | style="text-align: right;" | [[Бобан Стефковски]] | style="text-align: right;" | 17.910 | style="text-align: right;" | 60,00% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Gevgelija Municipality.svg|30px]] | [[Општина Гевгелија|Гевгелија]] | style="text-align: right;" | 19.076 | style="text-align: right;" | [[Андон Сарамандов]] | style="text-align: right;" | 7.546 | style="text-align: right;" | 56,88% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Gostivar Municipality.svg|30px]] | [[Општина Гостивар|Гостивар]] | style="text-align: right;" | 81.083 | style="text-align: right;" | [[Арбен Таравари]] | style="text-align: right;" | 18.664 | style="text-align: right;" | 57,79% | style="text-align: right;" | [[Податотека:AA.jpg|50п|link=Алијанса за Албанците]] |- | [[Датотека:Grb-gradsko.jpg|30px]] | [[Општина Градско|Градско]] | style="text-align: right;" | 3.113 | style="text-align: right;" | [[Киро Нацков]] | style="text-align: right;" | 1.160 | style="text-align: right;" | 55,66% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Debar Municipality.svg|30px]] | [[Општина Дебар|Дебар]] | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | |- | [[Датотека:Coat of arms of Debarca Municipality.svg|30px]] | [[Општина Дебрца|Дебрца]] | style="text-align: right;" | 4.350 | style="text-align: right;" | [[Зоран Ногачески]] | style="text-align: right;" | 1.505 | style="text-align: right;" | 52,81% | style="text-align: right;" | [[Независни (политика)|независен]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Delčevo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Делчево|Делчево]] | style="text-align: right;" | 14.757 | style="text-align: right;" | [[Горан Трајковски]] | style="text-align: right;" | 4.389 | style="text-align: right;" | 51,14% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Demir Kapija Municipality.svg|30px]] | [[Општина Демир Капија|Демир Капија]] | style="text-align: right;" | 3.250 | style="text-align: right;" | [[Лазар Петров]] | style="text-align: right;" | 1.323 | style="text-align: right;" | 49,83% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[File:Coat of arms of Demir Hisar Municipality.jpg|30px]] | [[Општина Демир Хисар|Демир Хисар]] | style="text-align: right;" | 6.965 | style="text-align: right;" | [[Никола Најдовски]] | style="text-align: right;" | 2.681 | style="text-align: right;" | 49,75% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Dojran Municipality.svg|30px]] | [[Општина Дојран|Дојран]] | style="text-align: right;" | 2.677 | style="text-align: right;" | [[Анго Ангов]] | style="text-align: right;" | 1.060 | style="text-align: right;" | 53,21% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Dolneni Municipality.svg|30px]] | [[Општина Долнени|Долнени]] | style="text-align: right;" | 11.840 | style="text-align: right;" | [[Урим Ибески]] | style="text-align: right;" | 3.462 | style="text-align: right;" | 51,30% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Ǵorče Petrov Municipality.svg|30px]] | [[Општина Ѓорче Петров|Ѓорче Петров]] | style="text-align: right;" | 38.529 | style="text-align: right;" | [[Александар Стојкоски]] | style="text-align: right;" | 9.779 | style="text-align: right;" | 50,24% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Želino Municipality.svg|30px]] | [[Општина Желино|Желино]] | style="text-align: right;" | 24.485 | style="text-align: right;" | [[Бљерим Сејди]] | style="text-align: right;" | 5.170 | style="text-align: right;" | 49,97% | style="text-align: right;" | [[БЕСА]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Zelenikovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Зелениково|Зелениково]] | style="text-align: right;" | 3.738 | style="text-align: right;" | [[Коста Маневски]] | style="text-align: right;" | 1.305 | style="text-align: right;" | 51,64% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Zrnovci Municipality.jpg|30px]] | [[Општина Зрновци|Зрновци]] | style="text-align: right;" | 2.556 | style="text-align: right;" | [[Борчо Коцев]] | style="text-align: right;" | 781 | style="text-align: right;" | 54,54% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Ilinden Municipality, Macedonia.svg|30px]] | [[Општина Илинден|Илинден]] | style="text-align: right;" | 14.312 | style="text-align: right;" | [[Александар Георгиевски]] | style="text-align: right;" | 4.861 | style="text-align: right;" | 53,40% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Jegunovce Municipality.svg|30px]] | [[Општина Јегуновце|Јегуновце]] | style="text-align: right;" | 10.225 | style="text-align: right;" | [[Димитар Костадиноски]] | style="text-align: right;" | 2.412 | style="text-align: right;" | 50,40% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Kavadarci Municipality.svg|30px]] | [[Општина Кавадарци|Кавадарци]] | style="text-align: right;" | 32.163 | style="text-align: right;" | [[Митко Јанчев]] | style="text-align: right;" | 15.182 | style="text-align: right;" | 72,35% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Karbinci Municipality.svg|30px]] | [[Општина Карбинци|Карбинци]] | style="text-align: right;" | 3.215 | style="text-align: right;" | [[Виктор Паунов]] | style="text-align: right;" | 1.384 | style="text-align: right;" | 59,40% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Karpoš Municipality.svg|30px]] | [[Општина Карпош|Карпош]] | style="text-align: right;" | 54.639 | style="text-align: right;" | [[Стевчо Јакимовски]] | style="text-align: right;" | 14.864 | style="text-align: right;" | 49,61% | style="text-align: right;" | [[Грађанска опција за Македонију|ГРОМ]] |- | [[File:Coat of arms of Kisela Voda Municipality (2015).svg|30px]] | [[Општина Кисела Вода|Кисела Вода]] | style="text-align: right;" | 53.167 | style="text-align: right;" | [[Орце Ѓорѓиевски]] | style="text-align: right;" | 14.691 | style="text-align: right;" | 52,50% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Grb Kicevo.png|30px]] | [[Општина Кичево|Кичево]] | style="text-align: right;" | 50.746 | style="text-align: right;" | [[Фатмир Дехари]] | style="text-align: right;" | 12.935 | style="text-align: right;" | 52,98% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Konče Municipality.svg|30px]] | [[Општина Конче|Конче]] | style="text-align: right;" | 2.769 | style="text-align: right;" | [[Златко Ристов]] | style="text-align: right;" | 1.083 | style="text-align: right;" | 49,88% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Kočani Municipality.svg|30px]] | [[Општина Кочани|Кочани]] | style="text-align: right;" | 32.972 | style="text-align: right;" | [[Љупчо Папазов]] | style="text-align: right;" | 8.697 | style="text-align: right;" | 48,29% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Kratovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Кратово|Кратово]] | style="text-align: right;" | 7.862 | style="text-align: right;" | [[Тодорче Николовски (политичар)|Тодорче Николовски]] | style="text-align: right;" | 3.077 | style="text-align: right;" | 59,92% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Kriva Palanka Municipality.svg|30px]] | [[Општина Крива Паланка|Крива Паланка]] | style="text-align: right;" | 16.849 | style="text-align: right;" | [[Сашко Митовски]] | style="text-align: right;" | 6.318 | style="text-align: right;" | 54,75% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Krivogaštani Municipality.svg|30px]] | [[Општина Кривогаштани|Кривогаштани]] | style="text-align: right;" | 4.637 | style="text-align: right;" | [[Николче Мискоски]] | style="text-align: right;" | 1.766 | style="text-align: right;" | 50,83% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Kruševo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Крушево|Крушево]] | style="text-align: right;" | 7.955 | style="text-align: right;" | [[Томе Христоски]] | style="text-align: right;" | 2.937 | style="text-align: right;" | 52,70% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Kumanovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Куманово|Куманово]] | style="text-align: right;" | 93.986 | style="text-align: right;" | [[Максим Димитриевски]] | style="text-align: right;" | 25.587 | style="text-align: right;" | 55,30% | style="text-align: right;" | [[Независни (политика)|независен]] |- | [[File:Coat of arms of Lipkovo Municipality.jpg|30px]] | [[Општина Липково|Липково]] | style="text-align: right;" | 26.042 | style="text-align: right;" | [[Еркан Арифи]] | style="text-align: right;" | 7.087 | style="text-align: right;" | 72,59% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Lozovo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Лозово|Лозово]] | style="text-align: right;" | 1.984 | style="text-align: right;" | [[Бошко Цветковски]] | style="text-align: right;" | 783 | style="text-align: right;" | 49,94% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Mavrovo-Rostuša Municipality.svg|30px]] | [[Општина Маврово и Ростуше|Маврово и Ростуше]] | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | |- | [[Датотека:Coat of arms of Makedonska Kamenica Municipality.svg|30px]] | [[Општина Македонска Каменица|Македонска Каменица]] | style="text-align: right;" | 6.735 | style="text-align: right;" | [[Димчо Атанасовски]] | style="text-align: right;" | 2.228 | style="text-align: right;" | 51,00% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Makedonski Brod Municipality (2012).svg|30px]] | [[Општина Македонски Брод|Македонски Брод]] | style="text-align: right;" | 4.978 | style="text-align: right;" | [[Жарко Ристески]] | style="text-align: right;" | 1.903 | style="text-align: right;" | 48,97% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Mogila Municipality.svg|30px]] | [[Општина Могила|Могила]] | style="text-align: right;" | 5.195 | style="text-align: right;" | [[Драганчо Саботковски]] | style="text-align: right;" | 2.113 | style="text-align: right;" | 57,28% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Negotino Municipality.svg|30px]] | [[Општина Неготино|Неготино]] | style="text-align: right;" | 15.983 | style="text-align: right;" | [[Горан Стојанов]] | style="text-align: right;" | 5.855 | style="text-align: right;" | 51,94% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Novaci Municipality.svg|30px]] | [[Општина Новаци|Новаци]] | style="text-align: right;" | 2.868 | style="text-align: right;" | [[Стевче Стевановски]] | style="text-align: right;" | 1.094 | style="text-align: right;" | 51,29% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Novo Selo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Ново Село|Ново Село]] | style="text-align: right;" | 11.309 | style="text-align: right;" | [[Ѓорѓе Божинов]] | style="text-align: right;" | 2.727 | style="text-align: right;" | 51,05% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Former coat of arms of Ohrid Municipality.svg|30px]] | [[Општина Охрид|Охрид]] | style="text-align: right;" | 52.477 | style="text-align: right;" | [[Кирил Пецаков]] | style="text-align: right;" | 16.993 | style="text-align: right;" | 54,60% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Грб општине Петровец.jpg|30px]] | [[Општина Петровец|Петровец]] | style="text-align: right;" | 7.824 | style="text-align: right;" | [[Борче Митевски]] | style="text-align: right;" | 2.962 | style="text-align: right;" | 63,84% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Pehčevo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Пехчево|Пехчево]] | style="text-align: right;" | 4.072 | style="text-align: right;" | [[Александар Китански]] | style="text-align: right;" | 1.499 | style="text-align: right;" | 51,23% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Plasnica Municipality.svg|30px]] | [[Општина Пласница|Пласница]] | style="text-align: right;" | 5.122 | style="text-align: right;" | [[Алија Јаоски]] | style="text-align: right;" | 1.359 | style="text-align: right;" | 76,65% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Prilep Municipality.svg|30px]] | [[Општина Прилеп|Прилеп]] | style="text-align: right;" | 63.436 | style="text-align: right;" | [[Борче Јовчески]] | style="text-align: right;" | 22.164 | style="text-align: right;" | 54,86% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[File:Coat of arms of Probištip Municipality.svg|30px]] | [[Општина Пробиштип|Пробиштип]] | style="text-align: right;" | 12.545 | style="text-align: right;" | [[Драган Анастасов]] | style="text-align: right;" | 4.649 | style="text-align: right;" | 49,57% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Radoviš Municipality.svg|30px]] | [[Општина Радовиш|Радовиш]] | style="text-align: right;" | 24.540 | style="text-align: right;" | [[Ацо Ристов]] | style="text-align: right;" | 7.474 | style="text-align: right;" | 58,70% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Rankovce Municipality.svg|30px]] | [[Општина Ранковце|Ранковце]] | style="text-align: right;" | 3.014 | style="text-align: right;" | [[Борче Спасовски]] | style="text-align: right;" | 1.225 | style="text-align: right;" | 51,60% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Resen Municipality.svg|30px]] | [[Општина Ресен|Ресен]] | style="text-align: right;" | 16.378 | style="text-align: right;" | [[Јован Тозиевски]] | style="text-align: right;" | 4.348 | style="text-align: right;" | 50,06% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Rosoman Municipality.svg|30px]] | [[Општина Росоман|Росоман]] | style="text-align: right;" | 3.343 | style="text-align: right;" | [[Стојан Николов]] | style="text-align: right;" | 1.471 | style="text-align: right;" | 53,65% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Saraj Municipality.svg|30px]] | [[Општина Сарај|Сарај]] | style="text-align: right;" | 32.967 | style="text-align: right;" | [[Блерим Беџети]] | style="text-align: right;" | 10.790 | style="text-align: right;" | 73,10% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[File:Former coat of arms of Sveti Nikole Municipality.svg|30px]] | [[Општина Свети Николе|Свети Николе]] | style="text-align: right;" | 14.567 | style="text-align: right;" | [[Дејан Владев]] | style="text-align: right;" | 4.766 | style="text-align: right;" | 51,97% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Sopište Municipality.svg|30px]] | [[Општина Сопиште|Сопиште]] | style="text-align: right;" | 5.219 | style="text-align: right;" | [[Стефче Трпковски]] | style="text-align: right;" | 2.161 | style="text-align: right;" | 65,03% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Staro Nagoričane.svg|30px]] | [[Општина Старо Нагоричане|Старо Нагоричане]] | style="text-align: right;" | 3.262 | style="text-align: right;" | [[Жаклина Јовановска]] | style="text-align: right;" | 1.076 | style="text-align: right;" | 55,58% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Struga Municipality.svg|30px]] | [[Општина Струга|Струга]] | style="text-align: right;" | 61.437 | style="text-align: right;" | [[Рамиз Мерко]] | style="text-align: right;" | 13.763 | style="text-align: right;" | 52,07% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Strumica Municipality.svg|30п]] | [[Општина Струмица|Струмица]] | style="text-align: right;" | 49.800 | style="text-align: right;" | [[Костадин Костадинов]] | style="text-align: right;" | 13.760 | style="text-align: right;" | 53,70% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[File:Coat of arms of Studeničani Municipality.png|30px]] | [[Општина Студеничани|Студеничани]] | style="text-align: right;" | 16.593 | style="text-align: right;" | [[Азем Садики]] | style="text-align: right;" | 4.119 | style="text-align: right;" | 49,73% | style="text-align: right;" | [[Демократска партија Албанаца|ДПА]] |- | [[File:Coat of arms of Tearce Municipality.svg|30px]] | [[Општина Теарце|Теарце]] | style="text-align: right;" | 22.450 | style="text-align: right;" | [[Нухи Незири]] | style="text-align: right;" | 4.684 | style="text-align: right;" | 55,87% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Tetovo Municipality, Macedonia.svg|30px]]‎ | [[Општина Тетово|Тетово]] | style="text-align: right;" | 85.577 | style="text-align: right;" | [[Биљал Касами]] | style="text-align: right;" | 21.591 | style="text-align: right;" | 54,84% | style="text-align: right;" | [[БЕСА]] |- | [[File:Coat of arms of Centar Municipality, Macedonia.svg|30px]] | [[Општина Центар|Центар]] | style="text-align: right;" | 43.951 | style="text-align: right;" | [[Горан Герасимовски]] | style="text-align: right;" | 11.982 | style="text-align: right;" | 51,88% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Centar Župa Municipality.svg|30px]] | [[Општина Центар Жупа|Центар Жупа]] | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | | style="text-align: right;" | |- | [[Датотека:Coat of arms of Čair Municipality.svg|30px]] | [[Општина Чаир|Чаир]] | style="text-align: right;" | 58.208 | style="text-align: right;" | [[Висар Ганиу]] | style="text-align: right;" | 14.640 | style="text-align: right;" | 55,24% | style="text-align: right;" | [[Демократска унија за интеграцију|ДУИ]] |- | [[File:Coat of arms of Čaška Municipality.svg|30px]] | [[Општина Чашка|Чашка]] | style="text-align: right;" | 6.171 | style="text-align: right;" | [[Горан Стојановски (политичар)|Горан Стојановски]] | style="text-align: right;" | 2.327 | style="text-align: right;" | 56,07% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Češinovo-Obleševo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Чешиново-Облешево|Чешиново-Облешево]] | style="text-align: right;" | 5.390 | style="text-align: right;" | [[Далибор Ангелов]] | style="text-align: right;" | 2.030 | style="text-align: right;" | 52,93% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Čučer Sandevo Municipality.svg|30px]] | [[Општина Чучер-Сандево|Чучер-Сандево]] | style="text-align: right;" | 7.936 | style="text-align: right;" | [[Сашко Комненовиќ]] | style="text-align: right;" | 2.610 | style="text-align: right;" | 50,73% | style="text-align: right;" | [[СДСМ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Štip Municipality.svg|30px]] | [[Општина Штип|Штип]] | style="text-align: right;" | 42.045 | style="text-align: right;" | [[Иван Јорданов]] | style="text-align: right;" | 13.085 | style="text-align: right;" | 54,22% | style="text-align: right;" | [[ВМРО-ДПМНЕ]] |- | [[Датотека:Coat of arms of Šuto Orizari Municipality.svg|30px]] | [[Општина Шуто Оризари|Шуто Оризари]] | style="text-align: right;" | 24.230 | style="text-align: right;" | [[Курто Дудуш]] | style="text-align: right;" | 4.156 | style="text-align: right;" | 51,26% | style="text-align: right;" | [[Демократска обнова на Македонија|ДОМ]]/[[Либерално-демократска партија|ЛДП]] |} Извор: [[ДИК]]<ref>{{cite web |url=https://rezultati.sec.mk/mk |title=Резултати од локални избори 2021 |date= |website=ДИК |access-date= 2021-09-20 }}</ref> == Напомене == {{напомене|}} == Референце == {{извори|}} {{Избори у Северноj Македониjи}} [[Категорија:Избори у Северној Македонији]] r9lt8eguf16iqk48a2fbwbifsqswwzd 0 4272947 25121236 24143388 2022-07-24T15:48:31Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Телевизијска емисија | назив = Чувари галаксије: Празнични специјал | слика = The Guardians of the Galaxy Holiday Special logo.jpeg | опис_слике = Промотивни лого | оригинални_назив = ''The Guardians of the Galaxy Holiday Special'' | земља = {{застава|САД}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = суперхеројски | творац = [[Џејмс Ган]] | режија = Џејмс Ган | извршни_продуцент = [[Кевин Фајги]]<br />Луис Д'Еспозито<br />Викторија Алонсо | сценарио = Џејмс Ган | улоге = [[Крис Прат]]<br />[[Зои Салдана]]<br />[[Дејв Батиста]]<br />[[Вин Дизел]]<br />[[Бредли Купер]]<br />[[Карен Гилан]]<br />[[Пом Клементиф]] | музика = | кинематографија = Хенри Брахам | монтажа = | продукција = -{[[Marvel Studios]]}- | дистрибуција = -{Disney Platform Distribution}- | мрежа = -{[[Disney+]]}- | трајање = | сценографија = | награде = | почетак = децембар 2022. | крај = | статус = | претходник = | наследник = | сродство = | сајт = | сајт2 = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Чувари галаксије: Празнични специјал''''' ({{јез-ен|The Guardians of the Galaxy Holiday Special}}) је предстојећи амерички телевизијски специјал, који је креирао, режирао и написао [[Џејмс Ган]] за стриминг услугу [[Disney+]], а базиран је на истоименом [[Marvel Comics|Марвеловом]] тиму. Планирано је да ово буде први телевизијски специјал у [[Марвелов филмски универзум|Марвеловом филмском универзуму]], и да дели континуитет са [[Spisak filmova Marvelovog filmskog univerzuma|филмовима ове франшизе]]. Специјал је продуцирао [[Marvel Studios]]. [[Крис Прат]], [[Зои Салдана]], [[Дејв Батиста]], [[Вин Дизел]], [[Бредли Купер]], [[Карен Гилан]] и [[Пом Клементиф]] ће репризирати своје улоге из филмова. Ган је радио на концепту за овај специјал неколико година пре него што је званично објављен у децембру 2020. године. Специјал је сниман у [[Атланта|Атланти]], током продукције филма ''[[Чувари галаксије 3]]'' (2023), која је почела у новембру 2021. и очекује се да ће трајати до априла 2022. године. Специјал ће изаћи у децембру 2022. године на платформи Disney+. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Крис Прат]] || [[Стар Лорд (стрип)|Питер Квил / Стар Лорд]] |- | [[Зои Салдана]] || Гамора |- | [[Дејв Батиста]] || Дракс Разарач |- | [[Вин Дизел]] || [[Грут]] |- | [[Бредли Купер]] || Рокет |- | [[Карен Гилан]] || Небула |- | [[Пом Клементиф]] || Мантис |- |} == Референце == {{Рефлист}} == Спољашње везе == * {{IMDb title|13623136}} {{Марвелов филмски универзум}} {{Џејмс Ган}} [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Марвелов филмски универзум]] [[Категорија:Амерички телевизијски филмови]] [[Категорија:Оригинални програми Disney+-а]] bu9wnhgbrhnhuglz9380hjqsenu9j4o 10 4274304 25121635 24924515 2022-07-24T22:49:41Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki [[Велика награда Француске 2022.]] <noinclude> {{Документација}} [[Категорија:Шаблони за Формулу 1]] </noinclude> lwuisvwf4riv86vvqkoedazahue3mwa 0 4274328 25121971 24565919 2022-07-25T08:58:15Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Милош Ожеговић | пуно_име = Милош Ожеговић<ref name="NFK">{{Cite web|url=https://fknapredak.rs/prvi-tim/milos-ozegovic/|title=Miloš Ožegović|accessdate=18. 11. 2021|website=ФК Напредак Крушевац, званична презентација|archive-url=https://web.archive.org/web/20200808062457/https://fknapredak.rs/prvi-tim/milos-ozegovic/|archive-date=8. 8. 2020|url-status=dead}}</ref> | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1992|5|11|год=да}}<ref name="pls"/> | место_рођења = [[Панчево]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref name="srbijafudbal"/> | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,93 m<ref name="srbijafudbal"/> | маса = 82 kg<ref name="srbijafudbal"/> | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)#Дефанзивни везни|задњи везни]]<ref name="Radnički_Pirot"/><ref name="tvinfopuls"/><ref name="Mladost_GAT"/> | актуелни_клуб = | актуелни_број = | младе_године1 = 2007—2009. | млади_клубови1 = [[ФК Рад|Рад]] | године1 = 2010—2012. | клубови1 = [[ФК Долина|Долина Падина]] | наступи1 = 33 | голови1 = 0 | године2 = 2012—2013. | клубови2 = [[ФК Динамо Панчево|Динамо Панчево]] | наступи2 = 26 | голови2 = 2 | године3 = 2013—2014. | клубови3 = [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] | наступи3 = 25 | голови3 = 2 | године4 = 2014. | клубови4 = [[ФК Доњи Срем|Доњи Срем]] | наступи4 = 0 | голови4 = 0 | године5 = 2014. | клубови5 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Мачва Шабац|Мачва Шабац]] | наступи5 = 5 | голови5 = 0 | године6 = 2015. | клубови6 = [[ФК Синђелић Београд|Синђелић Београд]] | наступи6 = 13 | голови6 = 0 | године7 = 2015. | клубови7 = [[ФК Јагодина|Јагодина]] | наступи7 = 8 | голови7 = 0 | године8 = 2016. | клубови8 = [[ФК Синђелић Београд|Синђелић Београд]] | наступи8 = 12 | голови8 = 1 | године9 = 2016. | клубови9 = [[ФК Раднички Пирот|Раднички Пирот]] | наступи9 = 13 | голови9 = 0 | године10 = 2017—2018. | клубови10 = [[Викингур Рејкјавик]] | наступи10 = 32 | голови10 = 1 | године11 = 2019. | клубови11 = [[ФК Динамо Врање|Динамо Врање]] | наступи11 = 15 | голови11 = 0 | године12 = 2019—2020. | клубови12 = [[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] | наступи12 = 22 | голови12 = 1 | године13 = 2020. | клубови13 = [[ФК Раднички Пирот|Раднички Пирот]] | наступи13 = 8 | голови13 = 0 | године14 = 2021. | клубови14 = [[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] | наступи14 = 12 | голови14 = 0 | године15 = 2021—2022. | клубови15 = [[ФК Младост Нови Сад|Младост Нови Сад]] | наступи15 = 24 | голови15 = 1 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | актуелизовано1_(датум) = 25. јул 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Милош Ожеговић''' ([[Панчево]], [[11. мај]]а [[1992]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер. == Каријера == Ожеговић је сениорску каријеру започео у редовима [[ФК Долина|Долине]] из [[Падина (Ковачица)|Падине]], а потом наставио у екипи [[Панчево|панчевачког]] [[ФК Динамо Панчево|Динама]].<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/dinamo/ozegovic_m.htm|title=Ожеговић, Милош|website=srbijafudbal.com|accessdate=18. 11. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190724133053/http://srbijafudbal.com/dinamo/ozegovic_m.htm|archivedate=24. 7. 2019}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.dnevnik.rs/sport/dinamo-p-zelja-ulazak-u-prvoligasko-drustvo|title=Динамо (П): Жеља улазак у прволигашко друштво|last=Стојковски|first=Б.|publisher=[[Дневник холдинг]]|year=2013|accessdate=18. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20150923220650/http://www.dnevnik.rs/sport/dinamo-p-zelja-ulazak-u-prvoligasko-drustvo|archive-date=23. 9. 2015|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news|url=https://rtvpancevo.rs/Vesti/Sport/fk-dinamo-pojacan-pred-novu-sezonu.html|title=FK „Dinamo“ pojačan pred novu sezonu|publisher=[[ТВ Панчево]]|date=16. 7. 2013|accessdate=18. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20130719235819/https://rtvpancevo.rs/Vesti/Sport/fk-dinamo-pojacan-pred-novu-sezonu.html|archive-date=19. 7. 2013|url-status=dead}}</ref> Након три сезоне које је провео у [[Српска лига Војводина|Српској лиги Војводине]], Ожеговић је лета 2013. променио средину и приступио [[Сурдулица|сурдуличком]] [[Прва лига Србије у фудбалу|прволигашу]] [[ФК Радник Сурдулица|Раднику]]. Ту је провео једну сезону и након тога, лета 2014. године напустио клуб.<ref>{{cite news|url=http://www.vranjske.co.rs/2014-07-10/&#1089;&#1072;-&#1074;&#1083;&#1072;&#1089;&#1080;&#1085;&#1077;-&#1091;-&#1092;&#1091;&#1076;&#1073;&#1072;&#1083;&#1089;&#1082;&#1077;-&#1074;&#1080;&#1089;&#1080;&#1085;&#1077;.html|title=Са Власине у фудбалске висине|last=Станић|first=Драгорад|publisher=[[Врањске]]|date=10. 7. 2014|accessdate=18. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20140920124133/http://www.vranjske.co.rs/2014-07-10/%D1%81%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%83-%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html|archive-date=20. 09. 2014|url-status=dead}}</ref> Потом је потписао за [[ФК Доњи Срем|Доњи Срем]], тадашњег члана [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]],<ref>{{cite news|url=https://www.sportin.biz/Fudbal/Jelen_Super_liga_Srbije/Ozegovic_i_Abdul_Rasid_na_Suvaci_2014062018366.html|title=Ožegović i Abdul Rašid na Suvači|last=Radivojević|first=Živko|publisher=sportin.biz|date=20. 6. 2014|accessdate=18. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304192544/https://www.sportin.biz/Fudbal/Jelen_Super_liga_Srbije/Ozegovic_i_Abdul_Rasid_na_Suvaci_2014062018366.html|archive-date=4. 3. 2016|url-status=dead}}</ref> али је убрзо прослеђен екипи [[Шабац|шабачке]] [[Мачва|Мачве]] где је остао до краја 2014.<ref>{{cite news|url=http://www.fkdonjisrem.com/2014/08/novajlije-na-katpoint-areni/|title=Novajlije na „Katpoint areni“|website=ФК Доњи Срем, званична презентација|date=26. 8. 2014|accessdate=18. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20140827051146/http://www.fkdonjisrem.com/2014/08/novajlije-na-katpoint-areni/|archive-date=27. 8. 2014|url-status=dead}}</ref> Током 2015. и 2016. у два наврата је наступао за [[београд]]ски [[ФК Синђелић Београд|Синђелић]], док је у међувремену био члан [[ФК Јагодина|Јагодине]]. За тај клуб дебитовао је највишем степену фудбалског такмичења у Србији.<ref>{{cite web|url=http://www.fksindjelic.rs/prvi-tim-2015/|title=Ekipa 2014/15|website=ФК Синђелић Београд, званична презентација|accessdate=18. 11. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.fkjagodina.org.rs/fudbaleri-jagodina-uspesno-privode-pripreme-kraju/|title=Fudbaleri Jagodine uspešno privode pripreme kraju|website=ФК Јагодина, званична презентација|date=9. 7. 2015|accessdate=18. 11. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/22439/gosic-metalac-je-u-prethodna-dva-meca-pokazao-da-je-disciplinovan-tim|title=Гошић: Металац је у претходна два меча показао да је дисциплинован тим|publisher=[[Спортски журнал]]|date=31. 7. 2015|accessdate=18. 11. 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/index.php/izvestaji-2015-16/2799-3-kolo-jagodina-metalac|title=3.Kolo: Jagodina - Metalac|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|date=2. 8. 2015|accessdate=18. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20150802223129/http://www.superliga.rs/index.php/izvestaji-2015-16/2799-3-kolo-jagodina-metalac|archive-date=2. 8. 2015|url-status=dead}}</ref><ref name="pls">{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=igrac&igracid=2317&klubid=47|title=Ožegović, Miloš|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=18. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924082716/http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&sub=igrac&igracid=2317&klubid=47|archive-date=24. 9. 2015|url-status=dead}}</ref> Након Синђелића, Ожеговић је отишао у [[пирот]]ски [[ФК Раднички Пирот|Раднички]],<ref name="Radnički_Pirot">{{cite news|url=http://www.radnickipirot.rs/vesti/milos-ozegovic-pojacao-vezni-red-belih/|title=Miloš Ožegović pojačao vezni red “belih”|website=ФК Раднички Пирот, званична презентација|date=5. 8. 2016|accessdate=18. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20160811195654/http://www.radnickipirot.rs/vesti/milos-ozegovic-pojacao-vezni-red-belih/|archive-date=11. 8. 2016|url-status=dead}}</ref> а затим је наредне две године провео на [[Исланд]]у, наступавши за [[Викингур Рејкјавик|Викингур]].<ref>{{cite news|url=http://www.vikingur.is/knattspyrna/54134-2017-02-18-11-41-46|title=Knattspyrna{{!}} Víkingur semur við Milos Ozegovic og Muhammed Mert|trans-title=Милош Ожеговић и Мухамед Мерт потписали за Викингур|website=Викингур Рејкјавик, званична презентација|date=18. 2. 2017|accessdate=18. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20170220175438/http://www.vikingur.is/knattspyrna/54134-2017-02-18-11-41-46|archive-date=20. 2. 2017|url-status=dead|language=is}}</ref> Током [[Списак трансфера српских фудбалских клубова у зимском прелазном року 2018/19.#Динамо|зимског прелазног рока]] 2019. приступио је [[Врање|врањском]] [[ФК Динамо Врање|Динаму]],<ref name="tvinfopuls">{{cite news|url=http://tvinfopuls.rs/sport-tm/10319-dinamo-nova-pojacanja-novi-kvalitet-za-drugi-deo-prvenstva|title=Dinamo: Nova pojačanja, novi kvalitet za drugi deo prvenstva|publisher=tvinfopuls.rs|date=13. 2. 2019|accessdate=18. 11. 2021}}</ref> где се задржао до краја такмичарске [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]]. у Суперлиги Србије.<ref>{{cite news|url=https://infovranjske.rs/info-i-ožegović-napustio-dinamo/|title=I Ožegović napustio Dinamo|publisher=infovranjske.rs|date=27. 6. 2019|accessdate=18. 11. 2021}}</ref> Наредне сезоне наступао је за [[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] из [[Крушевац|Крушевца]],<ref>{{Cite web|url=http://fknapredak.rs/&#1074;&#1077;&#1089;&#1090;&#1080;/takmicenje-moze-da-pocne/|title=Напредак спреман за такмичење|date=18. 7. 2019|accessdate=18. 11. 2021|website=ФК Напредак Крушевац, званична презентација|archive-url=https://web.archive.org/web/20190719113207/http://fknapredak.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/takmicenje-moze-da-pocne/|archive-date=19. 07. 2019|url-status=dead}}</ref> а затим по други пут постао члан пиротског Радничког.<ref>{{cite news|url=https://www.pirotskevesti.rs/beli-dobili-pet-pojacanja-zadnjeg-dana-prelaznog-roka-pomocni-trener-ciric-napustio-klub/|title=Beli dobili pet pojačanja zadnjeg dana prelaznog roka. Pomoćni trener Ćirić napustio klub|publisher=pirotskevesti.rs|date=6. 10. 2020|accessdate=18. 11. 2021}}</ref> Почетком 2021. потписао је за [[ФК Младост Лучани|Младост]] из [[Лучани|Лучана]],<ref>{{cite news|url=https://www.fkmladostlucani.com/index.php/component/k2/item/687-mladost-docekuje-prolece-sa-znatno-jacim-timom.html|title=Mladost dočekuje proleće sa znatno jačim timom|last=Joković|first=Goran|website=ФК Младост Лучани, званична презентација|date=6. 2. 2021|accessdate=18. 11. 2021}}</ref> а лета исте године прешао је у [[ФК Младост Нови Сад|истоимени клуб]] из Новог Сада.<ref name="Mladost_GAT">{{cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/71679/milos-ozegovic-i-drugovi-ispisuju-novu-istoriju-mladost-gat/f|title=Miloš Ožegović i drugovi ispisuju novu istoriju Mladost GAT|last=Ašković|first=|publisher=srbijasport.net|date=15. 9. 2021|accessdate=18. 11. 2021}}</ref> По окончању такмичарске 2021/22. напустио је клуб.<ref>{{cite news|url=https://nsfudbal.com/2022/06/14/mladost-gat-pocela-pripreme-za-debitantsku-sezonu-u-eliti/|title=Младост ГАТ почела припреме за дебитантску сезону у елити|publisher=nsfudbal.com|date=14. 6. 2022|accessdate=25. 7. 2022}}</ref> == Трофеји, награде и признања == === Екипно === ;Младост Нови Сад * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] : [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]].<ref>{{cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/super-liga/130695/mladost-gat-u-super-ligi-podvig-za-sva-vremena|title=Младост ГАТ у Супер лиги: Подвиг за сва времена|publisher=[[Спортски журнал]]|date=17. 5. 2022|accessdate=25. 5. 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|биографија|фудбал|Србија}} * {{Soccerway|milo-oegovi/310029}} * {{Transfermarkt|288679}} * {{soccerbase|122215}} * {{WorldFootball.net|milos-ozegovic}} * {{Footballdatabase|236724}} * {{Zerozero|248590}} * {{Fussballdaten|milos-ozegovic}} {{DEFAULTSORT:Ожеговић, Милош}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Спортисти из Панчева]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Долине]] [[Категорија:Фудбалери Динама Панчево]] [[Категорија:Фудбалери Радника Сурдулице]] [[Категорија:Фудбалери Доњег Срема]] [[Категорија:Фудбалери Мачве]] [[Категорија:Фудбалери Синђелића Београд]] [[Категорија:Фудбалери Јагодине]] [[Категорија:Фудбалери Радничког Пирот]] [[Категорија:Фудбалери Викингура]] [[Категорија:Фудбалери Динама Врање]] [[Категорија:Фудбалери Напретка Крушевац]] [[Категорија:Фудбалери Младости Лучана]] [[Категорија:Фудбалери Младости Нови Сад]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] 3xj7n0hjml1lv9sog247r31uf2pko8x 0 4279591 25121310 25120984 2022-07-24T16:25:26Z 109.92.148.61 Lažne informacije su bile na Vikipediji wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Јутјубер |име= Кика |награде= |број_претплатника=765 хиљада |датум_црвеног_дијамантског_дугмета= |црвено_дијамантско_дугме= |датум_рубинског_дугмета= |рубинско_дугме= |датум_дијамантског_дугмета= |дијамантско_дугме= |датум_златног_дугмета= |златно_дугме= |датум_сребрног_дугмета= |сребрно_дугме= |веб-сајт= |потпис= |зарада= |висина= |место_рођења= [[Београд]] |супруга= |слика=Kristina Kika Đukić.png |ширина_слике= |опис_слике=Кика 2021. године |пуно_име= Кристина Ђукић |датум_рођења= {{датум_рођења|2000|7|25|}} |држава_рођења= [[СР Југославија]] |значајни_радови= |датум_смрти= {{Датум смрти|2021|12|8|2000|7|25|}} |место_смрти= [[Београд]] |држава_смрти= [[Србија]] |пребивалиште= [[Београд]] |занимање= јутјубер |активни_период= 2015—2021 |жанр= [[Влог]], гејминг |држављанство= [[Србија|Републике Србије]] |URL_канала=UCn2pGq9aZhr66n8BEwUn9jQ |име_канала_приказ=Кика |величина_слике=200п}} '''Кристина Ђукић''' ([[Београд]], [[25. јул]] [[2000]] — Београд, [[8. децембар]] [[2021]]) била je [[Србија|српска]] [[Јутјубер|јутјуберка]]. У 21. години живота је убијена што је и њена мајка потврдила.Више информација можете чути на њеном јутјубу. <nowiki>https://youtu.be/6fWglH-whYw</nowiki> == Биографија == Кика је рођена је 25. јула 2000. године у Београду, у [[Савезна Република Југославија|СР Југославији]]. Премда су чешће дечаци њених година играли игрице, Кика је показала да и девојчице могу да буду врло успешне у томе. Зато је у марту 2015. године, у 14. години, покренула свој канал „К1КА“ на коме је сваког дана постављала клипове на којима игра популарни ''[[Minecraft|Мајнкрафт]]''. С обзиром на то да је у то време била један од ретких женских играча који уживају у тој игрици, за само десетак дана сакупила више од хиљаду претплатника. Из дана у дан је постављала нове садржаје, па је њен канал постао један од најбрже растућих домаћих канала на [[Јутјуб|јутјубу]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biografija.org/youtube/kristina-kika-djukic/|title=Kristina Kika Đukić Biografija|date=2019-11-19|website=Biografija.org|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/ko-je-kika-djukic-preminula-srpska-jutjuberka/|title=Ko je Kristina Đukić, preminula srpska jutjuberka|date=2021-12-09|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref> == Смрт == Кика се 8. децембра 2021. године [[Предозирање|предозирала лековима]], у изнајмљеном стану у центру Београда на [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]]. Разлог смрти је вероватно дошла као последица учесталог вишегодишњег [[Sajber maltretiranje|узнемиравања преко интернета]].<ref>{{Cite news|url=https://mondo.rs/Info/Crna-hronika/a1567371/Smrt-Kristine-Djukic-Kike-oglasio-se-MUP|title="POLICIJA JE SINOĆ U 23.40 PRONAŠLA BEŽIVOTNO TELO U STANU" Oglasio se MUP povodom smrti srpske Jutjuberke (21)|date=9. јануар 2021.|work=Мондо|access-date=10. децембар 2021.}}</ref><ref name=":0" /> Поводом њене смрти организација Аутономни женски центар позвала је [[Полиција Србије|Полицију Србије]] да преиспита одговорност српског јутјубера Баке Прасета (Богдан Илић) јер је овај јутјубер био годинама у спору с Киком те је често позивао на њено омаловажавање, поготову у вези с њеним физичким изгледом.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/azc-o-smrti-mlade-jutjuberke-institucije-da-procene-odgovornost-bake-praseta/|title=AŽC o smrti mlade jutjuberke: Institucije da procene odgovornost Bake Praseta|date=2021-12-09|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/baka-prase-ne-moze-da-se-opere-sa-tri-instagram-storija-o-kiki-djukic/|title=Baka Prase ne može da se opere sa tri Instagram storija o Kiki Đukić|date=2021-12-10|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/jutjuberka-kika-bila-meta-surovih-napada-bake-praseta/|title=Jutjuberka Kika bila meta surovih napada Bake Praseta|date=2021-12-09|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://luftika.rs/kika-baka-prase/|title=Influenserka Kika bila je meta groznih i sramnih napada Bake Praseta (VIDEO)|last=Luftika|date=2021-12-09|website=Luftika|language=sr-RS|access-date=2022-01-01}}</ref> Он је неколико дана после приведен.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/baka-prase-priveden-na-saslusanje/|title=Baka Prase priveden na saslušanje zbog smrti Kristine Đukić|date=2021-12-10|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-16}}</ref> После пуштања на слободу, према његовим речима, побегао је из Србије и преселио се у [[Амстердам]].<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/stars/3841989/baka-prase-pobegao-iz-srbije-kurir|title=OGLASIO SE BAKA PRASE I POTVRDIO PISANJE KURIRA: Pretili su mi UBISTVOM, ostao sam bez PARA! Pobegao iz Srbije nakon KIKINE SMRTI!|website=kurir.rs|language=sr|access-date=2022-06-06}}</ref> == Извори == {{извори|2}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/c/K1KAx/about Званични јутјуб канал] * [https://www.facebook.com/Kikax3YT Званични фејсбук налог] * [https://www.instagram.com/kikax3/ Званични инстаграм налог] {{DEFAULTSORT:Ђукић, Кика}} [[Категорија:Самоубице]] [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Српски јутјубери]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Лешће]] sw0sh1c764ih63z94i6x7p0qbquey9i 25121388 25121310 2022-07-24T18:07:29Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/109.92.148.61|109.92.148.61]] ([[User talk:109.92.148.61|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Acaalexaca|Acaalexaca]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Јутјубер |име= Кика |награде= |број_претплатника=765 хиљада |датум_црвеног_дијамантског_дугмета= |црвено_дијамантско_дугме= |датум_рубинског_дугмета= |рубинско_дугме= |датум_дијамантског_дугмета= |дијамантско_дугме= |датум_златног_дугмета= |златно_дугме= |датум_сребрног_дугмета= |сребрно_дугме= |веб-сајт= |потпис= |зарада= |висина= |место_рођења= [[Београд]] |супруга= |слика=Kristina Kika Đukić.png |ширина_слике= |опис_слике=Кика 2021. године |пуно_име= Кристина Ђукић |датум_рођења= {{датум_рођења|2000|7|25|}} |држава_рођења= [[СР Југославија]] |значајни_радови= |датум_смрти= {{Датум смрти|2021|12|8|2000|7|25|}} |место_смрти= [[Београд]] |држава_смрти= [[Србија]] |пребивалиште= [[Београд]] |занимање= јутјубер |активни_период= 2015—2021 |жанр= [[Влог]], гејминг |држављанство= [[Србија|Републике Србије]] |URL_канала=UCn2pGq9aZhr66n8BEwUn9jQ |име_канала_приказ=Кика |величина_слике=200п}} '''Кристина Ђукић''' ([[Београд]], [[25. јул]] [[2000]] — Београд, [[8. децембар]] [[2021]]) била je [[Србија|српска]] [[Јутјубер|јутјуберка]]. У 21. години живота извршила је [[самоубиство]] због учесталог малтретирања путем интернета. == Биографија == Кика је рођена је 25. јула 2000. године у Београду, у [[Савезна Република Југославија|СР Југославији]]. Премда су чешће дечаци њених година играли игрице, Кика је показала да и девојчице могу да буду врло успешне у томе. Зато је у марту 2015. године, у 14. години, покренула свој канал „К1КА“ на коме је сваког дана постављала клипове на којима игра популарни ''[[Minecraft|Мајнкрафт]]''. С обзиром на то да је у то време била један од ретких женских играча који уживају у тој игрици, за само десетак дана сакупила више од хиљаду претплатника. Из дана у дан је постављала нове садржаје, па је њен канал постао један од најбрже растућих домаћих канала на [[Јутјуб|јутјубу]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biografija.org/youtube/kristina-kika-djukic/|title=Kristina Kika Đukić Biografija|date=2019-11-19|website=Biografija.org|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/ko-je-kika-djukic-preminula-srpska-jutjuberka/|title=Ko je Kristina Đukić, preminula srpska jutjuberka|date=2021-12-09|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref> == Смрт == Кика се 8. децембра 2021. године [[Предозирање|предозирала лековима]], у изнајмљеном стану у центру Београда на [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]]. Разлог смрти је вероватно дошла као последица учесталог вишегодишњег [[Sajber maltretiranje|узнемиравања преко интернета]].<ref>{{Cite news|url=https://mondo.rs/Info/Crna-hronika/a1567371/Smrt-Kristine-Djukic-Kike-oglasio-se-MUP|title="POLICIJA JE SINOĆ U 23.40 PRONAŠLA BEŽIVOTNO TELO U STANU" Oglasio se MUP povodom smrti srpske Jutjuberke (21)|date=9. јануар 2021.|work=Мондо|access-date=10. децембар 2021.}}</ref><ref name=":0" /> Поводом њене смрти организација Аутономни женски центар позвала је [[Полиција Србије|Полицију Србије]] да преиспита одговорност српског јутјубера Баке Прасета (Богдан Илић) јер је овај јутјубер био годинама у спору с Киком те је често позивао на њено омаловажавање, поготову у вези с њеним физичким изгледом.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/azc-o-smrti-mlade-jutjuberke-institucije-da-procene-odgovornost-bake-praseta/|title=AŽC o smrti mlade jutjuberke: Institucije da procene odgovornost Bake Praseta|date=2021-12-09|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/baka-prase-ne-moze-da-se-opere-sa-tri-instagram-storija-o-kiki-djukic/|title=Baka Prase ne može da se opere sa tri Instagram storija o Kiki Đukić|date=2021-12-10|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/jutjuberka-kika-bila-meta-surovih-napada-bake-praseta/|title=Jutjuberka Kika bila meta surovih napada Bake Praseta|date=2021-12-09|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://luftika.rs/kika-baka-prase/|title=Influenserka Kika bila je meta groznih i sramnih napada Bake Praseta (VIDEO)|last=Luftika|date=2021-12-09|website=Luftika|language=sr-RS|access-date=2022-01-01}}</ref> Он је неколико дана после приведен.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/baka-prase-priveden-na-saslusanje/|title=Baka Prase priveden na saslušanje zbog smrti Kristine Đukić|date=2021-12-10|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-16}}</ref> После пуштања на слободу, према његовим речима, побегао је из Србије и преселио се у [[Амстердам]].<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/stars/3841989/baka-prase-pobegao-iz-srbije-kurir|title=OGLASIO SE BAKA PRASE I POTVRDIO PISANJE KURIRA: Pretili su mi UBISTVOM, ostao sam bez PARA! Pobegao iz Srbije nakon KIKINE SMRTI!|website=kurir.rs|language=sr|access-date=2022-06-06}}</ref> == Извори == {{извори|2}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/c/K1KAx/about Званични јутјуб канал] * [https://www.facebook.com/Kikax3YT Званични фејсбук налог] * [https://www.instagram.com/kikax3/ Званични инстаграм налог] {{DEFAULTSORT:Ђукић, Кика}} [[Категорија:Самоубице]] [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Српски јутјубери]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Лешће]] c8ytdnmmmfa35d713xpvqqh4sd3hhqi 25121762 25121388 2022-07-25T01:02:49Z 2A06:5B00:86FA:D100:164:BD7:3150:B9A wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Јутјубер |име= Кика |награде= |број_претплатника=765 хиљада |датум_црвеног_дијамантског_дугмета= |црвено_дијамантско_дугме= |датум_рубинског_дугмета= |рубинско_дугме= |датум_дијамантског_дугмета= |дијамантско_дугме= |датум_златног_дугмета= |златно_дугме= |датум_сребрног_дугмета= |сребрно_дугме= |веб-сајт= |потпис= |зарада= |висина= |место_рођења= [[Београд]] |супруга= |слика=Kristina Kika Đukić.png |ширина_слике= |опис_слике=Кика 2021. године |пуно_име= Кристина Ђукић |датум_рођења= {{датум_рођења|2000|7|25|}} |држава_рођења= [[СР Југославија]] |значајни_радови= |датум_смрти= {{Датум смрти|2021|12|8|2000|7|25|}} |место_смрти= [[Београд]] |држава_смрти= [[Србија]] |пребивалиште= [[Београд]] |занимање= јутјубер |активни_период= 2015—2021 |жанр= [[Влог]], гејминг |држављанство= [[Србија|Републике Србије]] |URL_канала=UCn2pGq9aZhr66n8BEwUn9jQ |име_канала_приказ=Кика |величина_слике=200п}} '''Кристина Ђукић''' ([[Београд]], [[25. јул]] [[2000]] — Београд, [[8. децембар]] [[2021]]) била je [[Србија|српска]] [[Јутјубер|јутјуберка]]. У 21. години живота извршила је [[самоубиство]] због учесталог малтретирања путем интернета. == Биографија == Кика је рођена је 25. јула 2000. године у Београду, у [[Савезна Република Југославија|СР Југославији]]. Премда су чешће дечаци њених година играли игрице, Кика је показала да и девојчице могу да буду врло успешне у томе. Зато је у марту 2015. године, у 14. години, покренула свој канал „К1КА“ на коме је сваког дана постављала клипове на којима игра популарни ''[[Minecraft|Мајнкрафт]]''. С обзиром на то да је у то време била један од ретких женских играча који уживају у тој игрици, за само десетак дана сакупила више од хиљаду претплатника. Из дана у дан је постављала нове садржаје, па је њен канал постао један од најбрже растућих домаћих канала на [[Јутјуб|јутјубу]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biografija.org/youtube/kristina-kika-djukic/|title=Kristina Kika Đukić Biografija|date=2019-11-19|website=Biografija.org|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/ko-je-kika-djukic-preminula-srpska-jutjuberka/|title=Ko je Kristina Đukić, preminula srpska jutjuberka|date=2021-12-09|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref> == Смрт == Кика се 8. децембра 2021. године [[Предозирање|предозирала лековима]], у изнајмљеном стану у центру Београда на [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]]. Разлог смрти је вероватно дошла као последица учесталог вишегодишњег [[Sajber maltretiranje|узнемиравања преко интернета]].<ref>{{Cite news|url=https://mondo.rs/Info/Crna-hronika/a1567371/Smrt-Kristine-Djukic-Kike-oglasio-se-MUP|title="POLICIJA JE SINOĆ U 23.40 PRONAŠLA BEŽIVOTNO TELO U STANU" Oglasio se MUP povodom smrti srpske Jutjuberke (21)|date=9. јануар 2021.|work=Мондо|access-date=10. децембар 2021.}}</ref><ref name=":0" /> Поводом њене смрти организација Аутономни женски центар позвала је [[Полиција Србије|Полицију Србије]] да преиспита одговорност српског јутјубера Баке Прасета (Богдан Илић) јер је овај јутјубер био годинама у спору с Киком те је често позивао на њено омаловажавање, поготову у вези с њеним физичким изгледом.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/azc-o-smrti-mlade-jutjuberke-institucije-da-procene-odgovornost-bake-praseta/|title=AŽC o smrti mlade jutjuberke: Institucije da procene odgovornost Bake Praseta|date=2021-12-09|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/baka-prase-ne-moze-da-se-opere-sa-tri-instagram-storija-o-kiki-djukic/|title=Baka Prase ne može da se opere sa tri Instagram storija o Kiki Đukić|date=2021-12-10|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/jutjuberka-kika-bila-meta-surovih-napada-bake-praseta/|title=Jutjuberka Kika bila meta surovih napada Bake Praseta|date=2021-12-09|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://luftika.rs/kika-baka-prase/|title=Influenserka Kika bila je meta groznih i sramnih napada Bake Praseta (VIDEO)|last=Luftika|date=2021-12-09|website=Luftika|language=sr-RS|access-date=2022-01-01}}</ref> Он је неколико дана после приведен.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/baka-prase-priveden-na-saslusanje/|title=Baka Prase priveden na saslušanje zbog smrti Kristine Đukić|date=2021-12-10|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-16}}</ref> После пуштања на слободу, према његовим речима, побегао је из Србије и преселио се у [[Амстердам]].<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/stars/3841989/baka-prase-pobegao-iz-srbije-kurir|title=OGLASIO SE BAKA PRASE I POTVRDIO PISANJE KURIRA: Pretili su mi UBISTVOM, ostao sam bez PARA! Pobegao iz Srbije nakon KIKINE SMRTI!|website=kurir.rs|language=sr|access-date=2022-06-06}}</ref> Nakon videa koji je Kristinina majka izbacila na youtube se vidi da Kika nije izvrsila samoubistvo nego da je neko nju nazalost ubio time sto je udario i uspavao i ubacio joj u usta otrov, a nju je u stanu pronasla drugarica A. K. Nazalost je tužilaštvo reklo da je kika izvrsila samoubistvo iako nije... == Извори == {{извори|2}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/c/K1KAx/about Званични јутјуб канал] * [https://www.facebook.com/Kikax3YT Званични фејсбук налог] * [https://www.instagram.com/kikax3/ Званични инстаграм налог] {{DEFAULTSORT:Ђукић, Кика}} [[Категорија:Самоубице]] [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Српски јутјубери]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Лешће]] rtsbk5jlype6atfdhw9pvfjtuksicir 25121763 25121762 2022-07-25T01:04:30Z 2A06:5B00:86FA:D100:164:BD7:3150:B9A wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Јутјубер |име= Кика |награде= |број_претплатника=765 хиљада |датум_црвеног_дијамантског_дугмета= |црвено_дијамантско_дугме= |датум_рубинског_дугмета= |рубинско_дугме= |датум_дијамантског_дугмета= |дијамантско_дугме= |датум_златног_дугмета= |златно_дугме= |датум_сребрног_дугмета= |сребрно_дугме= |веб-сајт= |потпис= |зарада= |висина= |место_рођења= [[Београд]] |супруга= |слика=Kristina Kika Đukić.png |ширина_слике= |опис_слике=Кика 2021. године |пуно_име= Кристина Ђукић |датум_рођења= {{датум_рођења|2000|7|25|}} |држава_рођења= [[СР Југославија]] |значајни_радови= |датум_смрти= {{Датум смрти|2021|12|8|2000|7|25|}} |место_смрти= [[Београд]] |држава_смрти= [[Србија]] |пребивалиште= [[Београд]] |занимање= јутјубер |активни_период= 2015—2021 |жанр= [[Влог]], гејминг |држављанство= [[Србија|Републике Србије]] |URL_канала=UCn2pGq9aZhr66n8BEwUn9jQ |име_канала_приказ=Кика |величина_слике=200п}} '''Кристина Ђукић''' ([[Београд]], [[25. јул]] [[2000]] — Београд, [[8. децембар]] [[2021]]) била je [[Србија|српска]] [[Јутјубер|јутјуберка]]. У 21. години живота извршила је [[самоубиство]] због учесталог малтретирања путем интернета. == Биографија == Кика је рођена је 25. јула 2000. године у Београду, у [[Савезна Република Југославија|СР Југославији]]. Премда су чешће дечаци њених година играли игрице, Кика је показала да и девојчице могу да буду врло успешне у томе. Зато је у марту 2015. године, у 14. години, покренула свој канал „К1КА“ на коме је сваког дана постављала клипове на којима игра популарни ''[[Minecraft|Мајнкрафт]]''. С обзиром на то да је у то време била један од ретких женских играча који уживају у тој игрици, за само десетак дана сакупила више од хиљаду претплатника. Из дана у дан је постављала нове садржаје, па је њен канал постао један од најбрже растућих домаћих канала на [[Јутјуб|јутјубу]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biografija.org/youtube/kristina-kika-djukic/|title=Kristina Kika Đukić Biografija|date=2019-11-19|website=Biografija.org|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/ko-je-kika-djukic-preminula-srpska-jutjuberka/|title=Ko je Kristina Đukić, preminula srpska jutjuberka|date=2021-12-09|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref> == Смрт == Кика се 8. децембра 2021. године [[Предозирање|предозирала лековима]], у изнајмљеном стану у центру Београда на [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]]. Разлог смрти је вероватно дошла као последица учесталог вишегодишњег [[Sajber maltretiranje|узнемиравања преко интернета]].<ref>{{Cite news|url=https://mondo.rs/Info/Crna-hronika/a1567371/Smrt-Kristine-Djukic-Kike-oglasio-se-MUP|title="POLICIJA JE SINOĆ U 23.40 PRONAŠLA BEŽIVOTNO TELO U STANU" Oglasio se MUP povodom smrti srpske Jutjuberke (21)|date=9. јануар 2021.|work=Мондо|access-date=10. децембар 2021.}}</ref><ref name=":0" /> Поводом њене смрти организација Аутономни женски центар позвала је [[Полиција Србије|Полицију Србије]] да преиспита одговорност српског јутјубера Баке Прасета (Богдан Илић) јер је овај јутјубер био годинама у спору с Киком те је често позивао на њено омаловажавање, поготову у вези с њеним физичким изгледом.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/azc-o-smrti-mlade-jutjuberke-institucije-da-procene-odgovornost-bake-praseta/|title=AŽC o smrti mlade jutjuberke: Institucije da procene odgovornost Bake Praseta|date=2021-12-09|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/baka-prase-ne-moze-da-se-opere-sa-tri-instagram-storija-o-kiki-djukic/|title=Baka Prase ne može da se opere sa tri Instagram storija o Kiki Đukić|date=2021-12-10|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/jutjuberka-kika-bila-meta-surovih-napada-bake-praseta/|title=Jutjuberka Kika bila meta surovih napada Bake Praseta|date=2021-12-09|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://luftika.rs/kika-baka-prase/|title=Influenserka Kika bila je meta groznih i sramnih napada Bake Praseta (VIDEO)|last=Luftika|date=2021-12-09|website=Luftika|language=sr-RS|access-date=2022-01-01}}</ref> Он је неколико дана после приведен.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/baka-prase-priveden-na-saslusanje/|title=Baka Prase priveden na saslušanje zbog smrti Kristine Đukić|date=2021-12-10|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-16}}</ref> После пуштања на слободу, према његовим речима, побегао је из Србије и преселио се у [[Амстердам]].<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/stars/3841989/baka-prase-pobegao-iz-srbije-kurir|title=OGLASIO SE BAKA PRASE I POTVRDIO PISANJE KURIRA: Pretili su mi UBISTVOM, ostao sam bez PARA! Pobegao iz Srbije nakon KIKINE SMRTI!|website=kurir.rs|language=sr|access-date=2022-06-06}}</ref> Nakon videa koji je Kristinina majka izbacila na youtube se vidi da Kika nije izvrsila samoubistvo nego da je neko nju nazalost ubio time sto je udario i uspavao i ubacio joj u usta otrov (ocigledno da je to zato sto joj je isla pena na usta), a nju je u stanu pronasla drugarica A. K. Nazalost je tužilaštvo reklo da je kika izvrsila sam oubistvo iako nije... == Извори == {{извори|2}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/c/K1KAx/about Званични јутјуб канал] * [https://www.facebook.com/Kikax3YT Званични фејсбук налог] * [https://www.instagram.com/kikax3/ Званични инстаграм налог] {{DEFAULTSORT:Ђукић, Кика}} [[Категорија:Самоубице]] [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Српски јутјубери]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Лешће]] 1bcr7l4xpkd7gqqx05j4qzkbno5fwg4 25121764 25121763 2022-07-25T01:05:05Z 2A06:5B00:86FA:D100:164:BD7:3150:B9A wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Јутјубер |име= Кика |награде= |број_претплатника=765 хиљада |датум_црвеног_дијамантског_дугмета= |црвено_дијамантско_дугме= |датум_рубинског_дугмета= |рубинско_дугме= |датум_дијамантског_дугмета= |дијамантско_дугме= |датум_златног_дугмета= |златно_дугме= |датум_сребрног_дугмета= |сребрно_дугме= |веб-сајт= |потпис= |зарада= |висина= |место_рођења= [[Београд]] |супруга= |слика=Kristina Kika Đukić.png |ширина_слике= |опис_слике=Кика 2021. године |пуно_име= Кристина Ђукић |датум_рођења= {{датум_рођења|2000|7|25|}} |држава_рођења= [[СР Југославија]] |значајни_радови= |датум_смрти= {{Датум смрти|2021|12|8|2000|7|25|}} |место_смрти= [[Београд]] |држава_смрти= [[Србија]] |пребивалиште= [[Београд]] |занимање= јутјубер |активни_период= 2015—2021 |жанр= [[Влог]], гејминг |држављанство= [[Србија|Републике Србије]] |URL_канала=UCn2pGq9aZhr66n8BEwUn9jQ |име_канала_приказ=Кика |величина_слике=200п}} '''Кристина Ђукић''' ([[Београд]], [[25. јул]] [[2000]] — Београд, [[8. децембар]] [[2021]]) била je [[Србија|српска]] [[Јутјубер|јутјуберка]]. У 21. години живота извршила је [[самоубиство]] због учесталог малтретирања путем интернета. == Биографија == Кика је рођена је 25. јула 2000. године у Београду, у [[Савезна Република Југославија|СР Југославији]]. Премда су чешће дечаци њених година играли игрице, Кика је показала да и девојчице могу да буду врло успешне у томе. Зато је у марту 2015. године, у 14. години, покренула свој канал „К1КА“ на коме је сваког дана постављала клипове на којима игра популарни ''[[Minecraft|Мајнкрафт]]''. С обзиром на то да је у то време била један од ретких женских играча који уживају у тој игрици, за само десетак дана сакупила више од хиљаду претплатника. Из дана у дан је постављала нове садржаје, па је њен канал постао један од најбрже растућих домаћих канала на [[Јутјуб|јутјубу]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biografija.org/youtube/kristina-kika-djukic/|title=Kristina Kika Đukić Biografija|date=2019-11-19|website=Biografija.org|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/ko-je-kika-djukic-preminula-srpska-jutjuberka/|title=Ko je Kristina Đukić, preminula srpska jutjuberka|date=2021-12-09|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref> == Смрт == Кика се 8. децембра 2021. године [[Предозирање|предозирала лековима]], у изнајмљеном стану у центру Београда на [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]]. Разлог смрти је вероватно дошла као последица учесталог вишегодишњег [[Sajber maltretiranje|узнемиравања преко интернета]].<ref>{{Cite news|url=https://mondo.rs/Info/Crna-hronika/a1567371/Smrt-Kristine-Djukic-Kike-oglasio-se-MUP|title="POLICIJA JE SINOĆ U 23.40 PRONAŠLA BEŽIVOTNO TELO U STANU" Oglasio se MUP povodom smrti srpske Jutjuberke (21)|date=9. јануар 2021.|work=Мондо|access-date=10. децембар 2021.}}</ref><ref name=":0" /> Поводом њене смрти организација Аутономни женски центар позвала је [[Полиција Србије|Полицију Србије]] да преиспита одговорност српског јутјубера Баке Прасета (Богдан Илић) јер је овај јутјубер био годинама у спору с Киком те је често позивао на њено омаловажавање, поготову у вези с њеним физичким изгледом.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/azc-o-smrti-mlade-jutjuberke-institucije-da-procene-odgovornost-bake-praseta/|title=AŽC o smrti mlade jutjuberke: Institucije da procene odgovornost Bake Praseta|date=2021-12-09|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/baka-prase-ne-moze-da-se-opere-sa-tri-instagram-storija-o-kiki-djukic/|title=Baka Prase ne može da se opere sa tri Instagram storija o Kiki Đukić|date=2021-12-10|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/jutjuberka-kika-bila-meta-surovih-napada-bake-praseta/|title=Jutjuberka Kika bila meta surovih napada Bake Praseta|date=2021-12-09|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://luftika.rs/kika-baka-prase/|title=Influenserka Kika bila je meta groznih i sramnih napada Bake Praseta (VIDEO)|last=Luftika|date=2021-12-09|website=Luftika|language=sr-RS|access-date=2022-01-01}}</ref> Он је неколико дана после приведен.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/baka-prase-priveden-na-saslusanje/|title=Baka Prase priveden na saslušanje zbog smrti Kristine Đukić|date=2021-12-10|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-16}}</ref> После пуштања на слободу, према његовим речима, побегао је из Србије и преселио се у [[Амстердам]].<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/stars/3841989/baka-prase-pobegao-iz-srbije-kurir|title=OGLASIO SE BAKA PRASE I POTVRDIO PISANJE KURIRA: Pretili su mi UBISTVOM, ostao sam bez PARA! Pobegao iz Srbije nakon KIKINE SMRTI!|website=kurir.rs|language=sr|access-date=2022-06-06}}</ref> Nakon videa koji je Kristinina majka izbacila na youtube se vidi da Kika nije izvrsila samoubistvo nego da je neko nju nazalost ubio time sto je udario i uspavao i ubacio joj u usta otrov (ocigledno da je to zato sto joj je isla pena na usta), a nju je u stanu pronasla drugarica A. K. Nazalost je tužilaštvo reklo da je kika izvrsila samou oubistvo iako nije... == Извори == {{извори|2}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/c/K1KAx/about Званични јутјуб канал] * [https://www.facebook.com/Kikax3YT Званични фејсбук налог] * [https://www.instagram.com/kikax3/ Званични инстаграм налог] {{DEFAULTSORT:Ђукић, Кика}} [[Категорија:Самоубице]] [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Српски јутјубери]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Лешће]] 2i26vtmdyh1epyaswzhoequm8hiqooq 25121767 25121764 2022-07-25T01:09:50Z 2A06:5B00:86FA:D100:164:BD7:3150:B9A Obrisao sam sve sto sam napisao wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Јутјубер |име= Кика |награде= |број_претплатника=765 хиљада |датум_црвеног_дијамантског_дугмета= |црвено_дијамантско_дугме= |датум_рубинског_дугмета= |рубинско_дугме= |датум_дијамантског_дугмета= |дијамантско_дугме= |датум_златног_дугмета= |златно_дугме= |датум_сребрног_дугмета= |сребрно_дугме= |веб-сајт= |потпис= |зарада= |висина= |место_рођења= [[Београд]] |супруга= |слика=Kristina Kika Đukić.png |ширина_слике= |опис_слике=Кика 2021. године |пуно_име= Кристина Ђукић |датум_рођења= {{датум_рођења|2000|7|25|}} |држава_рођења= [[СР Југославија]] |значајни_радови= |датум_смрти= {{Датум смрти|2021|12|8|2000|7|25|}} |место_смрти= [[Београд]] |држава_смрти= [[Србија]] |пребивалиште= [[Београд]] |занимање= јутјубер |активни_период= 2015—2021 |жанр= [[Влог]], гејминг |држављанство= [[Србија|Републике Србије]] |URL_канала=UCn2pGq9aZhr66n8BEwUn9jQ |име_канала_приказ=Кика |величина_слике=200п}} '''Кристина Ђукић''' ([[Београд]], [[25. јул]] [[2000]] — Београд, [[8. децембар]] [[2021]]) била je [[Србија|српска]] [[Јутјубер|јутјуберка]]. У 21. години живота извршила је [[самоубиство]] због учесталог малтретирања путем интернета. == Биографија == Кика је рођена је 25. јула 2000. године у Београду, у [[Савезна Република Југославија|СР Југославији]]. Премда су чешће дечаци њених година играли игрице, Кика је показала да и девојчице могу да буду врло успешне у томе. Зато је у марту 2015. године, у 14. години, покренула свој канал „К1КА“ на коме је сваког дана постављала клипове на којима игра популарни ''[[Minecraft|Мајнкрафт]]''. С обзиром на то да је у то време била један од ретких женских играча који уживају у тој игрици, за само десетак дана сакупила више од хиљаду претплатника. Из дана у дан је постављала нове садржаје, па је њен канал постао један од најбрже растућих домаћих канала на [[Јутјуб|јутјубу]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biografija.org/youtube/kristina-kika-djukic/|title=Kristina Kika Đukić Biografija|date=2019-11-19|website=Biografija.org|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/ko-je-kika-djukic-preminula-srpska-jutjuberka/|title=Ko je Kristina Đukić, preminula srpska jutjuberka|date=2021-12-09|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref> == Смрт == Кика се 8. децембра 2021. године [[Предозирање|предозирала лековима]], у изнајмљеном стану у центру Београда на [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]]. Разлог смрти је вероватно дошла као последица учесталог вишегодишњег [[Sajber maltretiranje|узнемиравања преко интернета]].<ref>{{Cite news|url=https://mondo.rs/Info/Crna-hronika/a1567371/Smrt-Kristine-Djukic-Kike-oglasio-se-MUP|title="POLICIJA JE SINOĆ U 23.40 PRONAŠLA BEŽIVOTNO TELO U STANU" Oglasio se MUP povodom smrti srpske Jutjuberke (21)|date=9. јануар 2021.|work=Мондо|access-date=10. децембар 2021.}}</ref><ref name=":0" /> Поводом њене смрти организација Аутономни женски центар позвала је [[Полиција Србије|Полицију Србије]] да преиспита одговорност српског јутјубера Баке Прасета (Богдан Илић) јер је овај јутјубер био годинама у спору с Киком те је често позивао на њено омаловажавање, поготову у вези с њеним физичким изгледом.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/azc-o-smrti-mlade-jutjuberke-institucije-da-procene-odgovornost-bake-praseta/|title=AŽC o smrti mlade jutjuberke: Institucije da procene odgovornost Bake Praseta|date=2021-12-09|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/baka-prase-ne-moze-da-se-opere-sa-tri-instagram-storija-o-kiki-djukic/|title=Baka Prase ne može da se opere sa tri Instagram storija o Kiki Đukić|date=2021-12-10|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/jutjuberka-kika-bila-meta-surovih-napada-bake-praseta/|title=Jutjuberka Kika bila meta surovih napada Bake Praseta|date=2021-12-09|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://luftika.rs/kika-baka-prase/|title=Influenserka Kika bila je meta groznih i sramnih napada Bake Praseta (VIDEO)|last=Luftika|date=2021-12-09|website=Luftika|language=sr-RS|access-date=2022-01-01}}</ref> Он је неколико дана после приведен.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/sudbine/baka-prase-priveden-na-saslusanje/|title=Baka Prase priveden na saslušanje zbog smrti Kristine Đukić|date=2021-12-10|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-12-16}}</ref> После пуштања на слободу, према његовим речима, побегао је из Србије и преселио се у [[Амстердам]].<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/stars/3841989/baka-prase-pobegao-iz-srbije-kurir|title=OGLASIO SE BAKA PRASE I POTVRDIO PISANJE KURIRA: Pretili su mi UBISTVOM, ostao sam bez PARA! Pobegao iz Srbije nakon KIKINE SMRTI!|website=kurir.rs|language=sr|access-date=2022-06-06}}</ref> == Извори == {{извори|2}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/c/K1KAx/about Званични јутјуб канал] * [https://www.facebook.com/Kikax3YT Званични фејсбук налог] * [https://www.instagram.com/kikax3/ Званични инстаграм налог] {{DEFAULTSORT:Ђукић, Кика}} [[Категорија:Самоубице]] [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Српски јутјубери]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Лешће]] 3zx7j85q96x6i8yp4hwztpad0m796gx 10 4281401 25121499 24373307 2022-07-24T19:48:49Z 46.33.210.51 wikitext text/x-wiki {{navbox | name = Pixar | title = -{[[Pixar|Pixar Animation Studios]]}- | state = {{{state|autocollapse}}} | bodyclass = hlist | above = Подружница -{[[Walt Disney Studios (одсек)|Walt Disney Studios]]}--а, одсека -{[[The Walt Disney Company]]}--ја. | group1 = Дугометражни<br>филмови | list1 = {{navbox|subgroup | group1 = Рачунарски-анимирани | list1 = * ''[[Прича о играчкама]]'' (1995) * ''[[Живот буба]]'' (1998) * ''[[Прича о играчкама 2]]'' (1999) * ''[[Удружење монструма]]'' (2001) * ''[[У потрази за Немом]]'' (2003) * ''[[Невиђени]]'' (2004) * ''[[Аутомобили (филм)|Аутомобили]]'' (2006) * ''[[Мућкалица (филм)|Мућкалица]]'' (2007) * ''[[До неба (филм)|До неба]]'' (2009) * ''[[Прича о играчкама 3]]'' (2010) * ''[[Аутомобили 2]]'' (2011) * ''[[Храбра Мерида]]'' (2012) * ''[[Универзитет за монструме]]'' (2013) * ''[[У мојој глави]]'' (2015) * ''[[Добри диносаурус]]'' (2015) * ''[[У потрази за Дори]]'' (2016) * ''[[Аутомобили 3]]'' (2017) * ''[[Коко (филм из 2017)|Коко]]'' (2017) * ''[[Невиђени 2]]'' (2018) * ''[[Прича о играчкама 4]]'' (2019) * ''[[Напред (филм)|Напред]]'' (2020) * ''[[Душа (филм)|Душа]]'' (2020) * ''[[Лука (филм из 2021)|Лука]]'' (2021) * ''[[Поцрвенела панда]]'' (2022) * ''[[Баз Светлосни (филм)|Баз Светлосни]]'' (2022) |- | group2 = Играни/рачунарски-анимирани | list2 = * ''[[Воли (филм из 2008)|Воли]]'' (2008) }} }}<noinclude> {{collapsible option}} </noinclude> 4fx4ao2p9dbur1q4epwlyt4et2sfwav 0 4281950 25122042 25044771 2022-07-25T10:06:24Z 90.154.212.189 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Данна | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Данијела Николајева Пирјанкова | датум_рођења = {{Датум рођења|2004|6|4|год=да}} | место_рођења = [[Хајланд Парк (Илиноис)|Хајланд Парк]] | држава_рођења = [[САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[Вокал]] | жанр = [[Поп музика|Поп]], [[Поп-фолк музика|Поп-фолк]] | занимање = [[Певач]]ица | активни_период = 2016 — тренутно | издавачка_кућа = [[Пајнер мјузик]], Alpha Music, Diamond Beat Production | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Данна''' ([[Хајланд Парк (Илиноис)|Хајланд Парк]], [[4. јун]] [[2004]]) бугарска је [[поп-фолк музика|поп-фолк]] певачица. == Дискографија == === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Бомба}-'' || 2019 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''-{Как ще си простиш}-'' || 2019 ||Николај Скерлев |- | ''-{Имаш да взимаш}-'' || 2020 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''-{Той}-'' || 2020 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''-{Такава}-'' || 2020 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''-{Тока}-'' || 2020 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''-{Нежно}-'' || 2021 || Иван Димитров – Torex |- | ''-{Дисниленд}-'' || 2022 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''-{Бях с теб}-'' || 2022 || Валери Милев |- | ''-{Третият джин}-'' || 2022 || Стефан Маринов |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Той (акустична верзија)}-'' || 2020 || Радослав Георгиев |} {{Пајнер}} {{Alpha Music}} {{Diamond Beat Production}} [[Категорија:Рођени 2004.]] [[Категорија:Бугарске певачице]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] im8o9vpydiudd9g7mw4yqo3n00g5hn1 0 4284287 25121476 25120941 2022-07-24T19:33:50Z 77.29.144.175 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Димитар Ковачевски | слика = Dimitar Kovachevski official portrait 2020 (cropped).jpg | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1974|||год=да}} | место_рођења = [[Куманово]] | држава_рођења = {{застава|СФР Југославија}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | народност = Македонац | вероисповест = | партија = [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]] | универзитет = | професија = економиста | функција 1 = 10. [[Списак председника влада Северне Македоније|Премијер Северне Македоније]] | избори 1 = | председник_1 = [[Стево Пендаровски]] | датум_функције_1 = 16. јануар 2022. | почетак функције 1 = | крај функције 1 = | претходник 1 = [[Зоран Заев]] | наследник 1 = | амблеми = }} '''Димитар Ковачев''' ([[Куманово]], [[1974]]) [[Северна Македонија|Бугарски]] је политичар, економиста и тренутни премијер Северне Македоније. Председник је странке [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]].<ref name="сдсм">{{Cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4623731/dimitar-kovacevski-novi-predsednik-sdsm.html|title=Димитар Ковачевски нови председник СДСМ|website=rts.rs|language=sr|access-date=2022-01-22}}</ref> ==Биографија== Изабран је 27. децембра 2021. године за мандатара будуће Владе Северне Македоније.<ref>{{cite web|url=https://www.dw.com/mk/%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0/a-60269634|title=Димитар Ковачевски избран за мандатар на идната влада|work=www.dw.com/mk|accessdate=28. 12. 2021|date=27. 12. 2021}}</ref> Ковачевски је 13. децембра 2021. изабран за новог лидера СДСМ-а,<ref name="сдсм" /> након што је претходни председник странке и премијер Северне Македоније [[Зоран Заев]] поднео оставку због лоших резултата у другом кругу локалних избора 31. октобра.<ref>{{cite web|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=458193|title=Сјеверна Македонија: Кочевски нови мандатар|work=РТРС|accessdate=28. 12. 2021|date=28. 12. 2021}}</ref> Претходно је био заменик министра финансија у Влади Зорана Заева. По струци је економиста. Предавао је на два приватна факултета. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Dimitar Kovačevski}} {{Председници Владе Републике Северне Македоније}} {{Лидери НАТО}} {{DEFAULTSORT:Ковачевски, Димитар}} [[Категорија:Рођени 1974.]] [[Категорија:Кумановци]] [[Категорија:Македонски политичари]] 2684n8it1bjk6fiucxnnyv8r3kz8je1 25121478 25121476 2022-07-24T19:34:35Z 77.29.144.175 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Димитар Ковачев | слика = Dimitar Kovachevski official portrait 2020 (cropped).jpg | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1974|||год=да}} | место_рођења = [[Куманово]] | држава_рођења = {{застава|СФР Југославија}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | народност = Бугарска | вероисповест = | партија = [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]] | универзитет = | професија = економиста | функција 1 = 10. [[Списак председника влада Северне Македоније|Премијер Северне Македоније]] | избори 1 = | председник_1 = [[Стево Пендаровски]] | датум_функције_1 = 16. јануар 2022. | почетак функције 1 = | крај функције 1 = | претходник 1 = [[Зоран Заев]] | наследник 1 = | амблеми = }} '''Димитар Ковачев''' ([[Куманово]], [[1974]]) [[Северна Македонија|Бугарски]] је политичар, економиста и тренутни премијер Северне Македоније. Председник је странке [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]].<ref name="сдсм">{{Cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4623731/dimitar-kovacevski-novi-predsednik-sdsm.html|title=Димитар Ковачевски нови председник СДСМ|website=rts.rs|language=sr|access-date=2022-01-22}}</ref> ==Биографија== Изабран је 27. децембра 2021. године за мандатара будуће Владе Северне Македоније.<ref>{{cite web|url=https://www.dw.com/mk/%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0/a-60269634|title=Димитар Ковачевски избран за мандатар на идната влада|work=www.dw.com/mk|accessdate=28. 12. 2021|date=27. 12. 2021}}</ref> Ковачевски је 13. децембра 2021. изабран за новог лидера СДСМ-а,<ref name="сдсм" /> након што је претходни председник странке и премијер Северне Македоније [[Зоран Заев]] поднео оставку због лоших резултата у другом кругу локалних избора 31. октобра.<ref>{{cite web|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=458193|title=Сјеверна Македонија: Кочевски нови мандатар|work=РТРС|accessdate=28. 12. 2021|date=28. 12. 2021}}</ref> Претходно је био заменик министра финансија у Влади Зорана Заева. По струци је економиста. Предавао је на два приватна факултета. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Dimitar Kovačevski}} {{Председници Владе Републике Северне Македоније}} {{Лидери НАТО}} {{DEFAULTSORT:Ковачевски, Димитар}} [[Категорија:Рођени 1974.]] [[Категорија:Кумановци]] [[Категорија:Македонски политичари]] 0kccxvw3wq03fbyxsv1vghbnv3d4tmm 25121480 25121478 2022-07-24T19:35:49Z Soundwaweserb 82964 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/77.29.144.175|77.29.144.175]] ([[User talk:77.29.144.175|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Димитар Ковачевски | слика = Dimitar Kovachevski official portrait 2020 (cropped).jpg | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1974|||год=да}} | место_рођења = [[Куманово]] | држава_рођења = {{застава|СФР Југославија}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | народност = Македонац | вероисповест = | партија = [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]] | универзитет = | професија = економиста | функција 1 = 10. [[Списак председника влада Северне Македоније|Премијер Северне Македоније]] | избори 1 = | председник_1 = [[Стево Пендаровски]] | датум_функције_1 = 16. јануар 2022. | почетак функције 1 = | крај функције 1 = | претходник 1 = [[Зоран Заев]] | наследник 1 = | амблеми = }} '''Димитар Ковачевски''' ([[Куманово]], [[1974]]) [[Северна Македонија|македонски]] је политичар, економиста и тренутни премијер Северне Македоније. Председник је странке [[Социјалдемократски савез Македоније|СДСМ]].<ref name="сдсм">{{Cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4623731/dimitar-kovacevski-novi-predsednik-sdsm.html|title=Димитар Ковачевски нови председник СДСМ|website=rts.rs|language=sr|access-date=2022-01-22}}</ref> ==Биографија== Изабран је 27. децембра 2021. године за мандатара будуће Владе Северне Македоније.<ref>{{cite web|url=https://www.dw.com/mk/%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0/a-60269634|title=Димитар Ковачевски избран за мандатар на идната влада|work=www.dw.com/mk|accessdate=28. 12. 2021|date=27. 12. 2021}}</ref> Ковачевски је 13. децембра 2021. изабран за новог лидера СДСМ-а,<ref name="сдсм" /> након што је претходни председник странке и премијер Северне Македоније [[Зоран Заев]] поднео оставку због лоших резултата у другом кругу локалних избора 31. октобра.<ref>{{cite web|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=458193|title=Сјеверна Македонија: Кочевски нови мандатар|work=РТРС|accessdate=28. 12. 2021|date=28. 12. 2021}}</ref> Претходно је био заменик министра финансија у Влади Зорана Заева. По струци је економиста. Предавао је на два приватна факултета. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Dimitar Kovačevski}} {{Председници Владе Републике Северне Македоније}} {{Лидери НАТО}} {{DEFAULTSORT:Ковачевски, Димитар}} [[Категорија:Рођени 1974.]] [[Категорија:Кумановци]] [[Категорија:Македонски политичари]] mo6jzgnq4qbfre3jz3lx7nqb0ragm0p 2 4285386 25121249 25118420 2022-07-24T15:58:43Z Acaalexaca 166193 /* Споменице и захвалнице */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Емилија Стефановић | надимак = Ема | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|12|21}} | место_рођења = Чачак | држава_рођења = {{застава|СЦГ}} (данас {{застава|Србија}}) | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | пребивалиште = Кулиновци, Чачак | образовање = ОШ Свети Сава, Чачак (септембар 2011-мај 2019) Гимназија Чачак (септембар 2019-данас) | школа = | занимање = }}Ћао, моје име је Емилија и презивам се Стефановић. Живим у Чачку, у граду где су рођени [[Соња Савић]], [[Бора Ђорђевић]], [[Драган Кићановић]]. [[Википедија|Википедију]] читам још од [[2015|2015.]] године док сам налазила чланке о [[СФРЈ]] и [[Тито|Титу]]. Ако не знате шта значи ITČA, ево објашњења. IT значи да је мој омиљени предмет одувек био [[информатика]] (свет рачунара сам упознала кад сам [[2008]] или [[2009]] добила рачунар са [[Виндоуз 3.1x|Виндоуз 3.1]]. Од тада волим ИТ свет), а ČA значи као што сам и напоменула, живим у Чачку. Ученица сам [[Гимназија Чачак|Гимназије у Чачку]], друштвено-језички смер. Од серија највише волим [[Топ листа надреалиста|ТЛН]] због тога што су им скечеви тако смешни. Обожавам песме и спотове никад прежаљеног [[Ђорђе Балашевић|Панонског Морнара]], највише са албума [[Три послератна друга|ТПД]] јер су снимани у фабрици, у [[Српско народно позориште|СНП-у]] итд. == Направљени чланци (избор) == * [[Руке (албум)|Руке]] * [[Калабалак]] * [[Тангента (албум групе Леб и сол)|Тангента]] * [[Као какао]] * [[Путујемо (албум групе Леб и сол)|Путујемо]] * [[Матерњи језик (албум)|Матерњи језик]] * [[Сеир (албум)|Сеир]] * [[Ручни рад (албум групе Леб и сол)|Ручни рад]] == Јела без којих не могу замислити живот == * [[Pasta|Паста]] са 4 врсте [[Сир|сира]] * [[Обични пасуљ|Пасуљ]] са [[Купус|купусом]] * [[Боранија]] * [[Roštilj|Роштиљ]] * [[Кромпир]] * [[Пица]] * [[Рибе|Риба]] * [[Палачинка|Палачинке]] * [[Крофне]] * [[Кнедле|Гомбоце]] * [[Кокице]] * [[Шљива]] * [[Јабука]] * [[Кајсија]] == Албуми које поседујем == * [[Пљуни и запјевај моја Југославијо]]-[[Бијело дугме]] (касета) * [[Сањати]]-[[Црвена јабука (музичка група)|Црвена Јабука]] (касета) * [[Следовање (албум групе Леб и сол)|Следовање]]-[[Леб и сол]] (плоча) * [[Врући дани и вреле ноћи]] (плоча) * [[Напослетку...|Напослетку]] (касета) * [[Дневник старог момка]] (касета) * [[Додирни ми колена]] (плоча, за длаку и касета) * [[Пут путујем]] (плоча и касета) * [[Деведесете (албум)|Деведесете]] (касета) * [[Три послератна друга]] (касета, дуже време планирам плочу) * [[Сјај у очима (албум)|Сјај у очима]] (касета) * [[Да ти кажем шта ми је]] (касета) * [[Нико више не сања]] (касета) * [[Златни хитови 1980-1995]] (касета) * [[Мало појачај радио]] (касета) == Градове које сам посетила == * [[Београд]] (више пута) * [[Нови Сад]] (12 и 13 мај 2016 у петом [[Основна школа|основне]]) * [[Суботица]] (11 и 12 мај 2017 у шестом) * [[Ваљево]] (13. мај 2016) * [[Ниш]] (17 и 18 мај 2018) * [[Пожаревац]] (20. октобар 2019 са гимназијским хором и крај августа 2020) * [[Ужице]] (август 2021) * [[Крушевац]] (17. мај 2018) == Споменице и захвалнице == {| | {{СС-радитруд|За рад и труд|МареБГ}} |{{Споменица/Међународни дан жена 2022}} |{{Споменица/ЦЕЕ пролеће 2022}} |{{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |{{Акција-Париз 2 - победник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |} {{ККПочетак|ЕmiliaITČA}}{{Шаблон:Корисник Вики/Аутоматски патролисан}}{{Корисник Вики/Деснорук}}{{Корисник Вики/Антифашиста}}{{Корисник Вики/Саут Парк}}{{Корисник Вики/Koсмет}}{{Корисник Вики/Црвена Јабука}}{{Корисник Вики/Чачак}}{{Корисник Вики/Топ листа надреалиста}}{{Корисник Вики/Бијело дугме}}{{Корисник Вики/Вода}}{{Корисник Вики/Државни посао}}{{Корисник Вики/Вај-фај}}{{Шаблон:Корисник Вики/Палачинке}}{{Шаблон:Корисник Вики/Симсала Грим}}{{Корисник Вики/Пјесма+0|Народњаци|Ђорђе Балашевић}}{{Шаблон:Корисник Вики/СФРЈ}}{{Шаблон:Корисник Вики/Пиле}}{{Шаблон:Корисник Вики/Гугл кроум}}{{Шаблон:Корисник Вики/Скајп}}{{Шаблон:Корисник Вики/Адоби фотошоп}}{{Корисник Вики/Песма+2|[[Путујемо (албум групе Леб и сол)|Чукни во дрво]]|Леб и сол}}{{Шаблон:Корисник Вики/Песма+3|Joш једна песма о малој гаравој|Ђорђе Балашевић}}{{Шаблон:Корисник Вики/Плаво}}{{Шаблон:Корисник Вики/Хороскоп Стрелац}}{{Шаблон:Корисник Вики/Рок}}{{Шаблон:Корисник Вики/Млађа сестра}}{{Корисник Вики/Година|дан=21|месец=децембра|година=2003}}{{Корисник Вики/Лаптоп}}{{Корисник Вики/Одличан ученик}}{{Шаблон:Корисник Вики/грамофон}}{{Корисник Вики/Викицитат}}{{Шаблон:Корисник Вики/Ђорђе Балашевић}}{{Корисник Вики/Воли Војводину}}{{Корисник Вики/Кокта}} {{Шаблон:Корисник Вики/вокмен}} 9ch63d0cov3ogsskw3r61wcyfo4ic7n 3 4286535 25122001 24281429 2022-07-25T09:34:36Z Vladimir Solovjev 27715 Vladimir Solovjev преместила је страницу [[Разговор са корисником:ViktorChik VTR]] на [[Разговор са корисником:Viktor Sonyboy]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/ViktorChik VTR|ViktorChik VTR]] у [[Special:CentralAuth/Viktor Sonyboy|Viktor Sonyboy]] wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 03:50 06. 01. 2022. q3ze8x434q7mrzfsni0gjkejannf5mf 2 4288355 25121133 25120454 2022-07-24T13:57:21Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:User:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #EE8833"> Sadko</span>}} {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width: 100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| [[File:Adam Bernaert - "Vanitas" Still Life - Walters 37682.jpg|thumb|Adam Bernaert - Vanitas]] == <center>'''Радионица'''</center> == <!-- корисне везе --> == Корисно == {{refbegin|2}} * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA/patrol Дневник патролирања] * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA/delete Дневник брисања] * [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/Sadko Статистика рада ср.] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:FelixBot/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB Статистика патролера] * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:FelixBot/%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/1 Статистика уредника] * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:FelixBot/%D1%85%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0 Статистика захвала] * [https://xtools.wmflabs.org/ec/en.wikipedia.org/Sadko Статистика рада ен.] * [https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org Статистика ср.вики] * [https://meta.wikimedia.org/wiki/List_of_Wikipedias Статистика пројеката] * [[Википедија:Списак администратора|Списак администратора]] * [[ВП:СП|Стилски приручник]] * [[Медијавики:Sitenotice|Сајтнотис]] * [[Википедија:Акције/Распоред|Распоред такмичења]] * [[Википедија:Предлози за изабране слике|Изабране слике]] * [https://meta.toolforge.org/stewardry/srwiki?sysop=1&bureaucrat=1 Stewardry] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0 Обавјести] * ''[http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-497-9_0.pdf Транскрипциони речник]'' * [https://bp.etf.ac.me/leks/web/llucg.php?Slovo=sve ЛЛУЦГ] * [https://incubator.wikimedia.org/wiki/Special:PrefixIndex/Wp/cnr/ цг.вики] * [https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:%D0%A2%D1%80%D0%B3#Wiki_Loves_Folklore_2022_ends_tomorrow Трг Медијатеке] * {test2} * {subst:test1} * {Троловање} * {Смирено} {{refend}} {{Правила и смернице Википедије|state=autocollapse}} {{Корисник ковертирани идентитет|faf37edcafac215eb3fbb00077e46f9e8b542b7330bc0766355b43f9c570ea3d2b223fcd40859231d75870356bc33dcf5d8f1dbd3f171b39ef629a28e04e9a7e|позадина=#FC9|border=#000}} <!-- у плану --> == Задаци == {{refbegin|2}} * {{ill|en|Унитарни универзализам|Unitarian Universalism}} * {{ill|en|Етички покрет|Ethical movement}} * {{ill|en|Џорџизам|Georgism}} * {{ill|en|Величанственост (тест)|Greatness}} * {{ill|en|Панкасила|Pancasila (politics)}} * {{ill|en|Боја очију|Eye color)}} * {{ill|en|Садржај златног диска Војаџер|Contents of the Voyager Golden Record}} * {{ill|en|Dragon Con|Dragon Con}} * {{ill|en|Неро Вулф|Nero Wolfe}} * {{ill|en|Оксфордски универзитетски природњачки музеј|Oxford University Museum of Natural History}} * {{ill|en|Класични кинески романи|Classic Chinese Novels}} * {{ill|en|Паладијанска ахитектура?|Palladian architecture}} * {{ill|en|Легенда Свете Урсуле|Legend of Saint Ursula}} * {{ill|en|Велики амерички роман|Great American Novel}} * {{ill|en|Догма 95|Dogme 95}} * {{ill|en|Italianate architecture|Italianate architecture}} * {{ill|en|Трудесет и шест погледа на планину Фуџи|Thirty-six Views of Mount Fuji}} * {{ill|en|Џон Гриерсон|John Grierson}} * {{ill|en|Барнум ефекат|Barnum effect}} * {{ill|en|Рене Генон|René Guénon}} * {{ill|en|Франческо Мицаловићн|Frančesko Micalović}} * {{ill|en|Списак ИБА коктела|List of IBA official cocktails}} * {{ill|en|Moser-Roth|Moser-Roth}} * {{ill|en|Дубравка Лакић|Dubravka Lakić}} * {{ill|en|Сатирикон (књижевно дело)|Satyricon}} * {{ill|en|Владимир Граић|Vladimir Graić}} * {{ill|en|Листа песника лауреата Уједињеног Краљевства|Poet Laureate of the United Kingdom}} * {{ill|en|Аксели Гален-Калела|Akseli Gallen-Kallela}} * {{ill|en|Делфске максиме|Delphic maxims}} * {{ill|en|Риз Ортолани|Riz Ortolani}} * {{ill|en|Луи Бакалов|Luis Bacalov}} * {{ill|en|Groß Raden Archaeological Open Air Museum|Groß Raden Archaeological Open Air Museum}} * {{ill|en|Isabelle de Charrière|Isabelle de Charrière}} * {{ill|en|Impostor syndrome|Impostor syndrome}} * {{ill|en|Alexander Cvijanović|Александар Цвијановић}} * {{ill|en|Moorish Revival architecture in Bosnia and Herzegovina|Moorish Revival architecture in Bosnia and Herzegovina}} * Руска царска кинематографија * Никола Мајдак * Борут Шукље * [https://fdu.bg.ac.rs/sr/vesti/2020/11/in-memoriam-petar-marjanovic-1934-2020 Петар Марјановић] * [https://uk-rs.org/index.php/en/clanovi-mnu-sj/17-clan/88-anusic-andjelko Анђелко Анушић] * Ненад Дукић * Пуковник Рејс (colonel Race) * [https://www.politika.rs/scc/clanak/512311/Preminuo-profesor-Bajram-Haliti-romski-vizionar Бајрам Халити] * Кампања ''Ви сте свет'' * Допуне - Грузија * Турцизми и србизми - табела {{refend}} <!-- простор за рад --> == Рад == |} hc33aexze2ktd4gbagjs0exs7cxjom4 25121135 25121133 2022-07-24T13:58:19Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:User:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #EE8833"> Sadko</span>}} {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width: 100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| [[File:Adam Bernaert - "Vanitas" Still Life - Walters 37682.jpg|thumb|Adam Bernaert - Vanitas]] == <center>'''Радионица'''</center> == <!-- корисне везе --> == Корисно == {{refbegin|2}} * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA/patrol Дневник патролирања] * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA/delete Дневник брисања] * [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/Sadko Статистика рада ср.] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:FelixBot/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB Статистика патролера] * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:FelixBot/%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/1 Статистика уредника] * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:FelixBot/%D1%85%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0 Статистика захвала] * [https://xtools.wmflabs.org/ec/en.wikipedia.org/Sadko Статистика рада ен.] * [https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org Статистика ср.вики] * [https://meta.wikimedia.org/wiki/List_of_Wikipedias Статистика пројеката] * [[Википедија:Списак администратора|Списак администратора]] * [[ВП:СП|Стилски приручник]] * [[Медијавики:Sitenotice|Сајтнотис]] * [[Википедија:Акције/Распоред|Распоред такмичења]] * [[Википедија:Предлози за изабране слике|Изабране слике]] * [https://meta.toolforge.org/stewardry/srwiki?sysop=1&bureaucrat=1 Stewardry] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0 Обавјести] * ''[http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-497-9_0.pdf Транскрипциони речник]'' * [https://bp.etf.ac.me/leks/web/llucg.php?Slovo=sve ЛЛУЦГ] * [https://incubator.wikimedia.org/wiki/Special:PrefixIndex/Wp/cnr/ цг.вики] * [https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:%D0%A2%D1%80%D0%B3#Wiki_Loves_Folklore_2022_ends_tomorrow Трг Медијатеке] * {test2} * {subst:test1} * {Троловање} * {Смирено} {{refend}} {{Правила и смернице Википедије|state=collapsed}} {{Корисник ковертирани идентитет|faf37edcafac215eb3fbb00077e46f9e8b542b7330bc0766355b43f9c570ea3d2b223fcd40859231d75870356bc33dcf5d8f1dbd3f171b39ef629a28e04e9a7e|позадина=#FC9|border=#000}} <!-- у плану --> == Задаци == {{refbegin|2}} * {{ill|en|Унитарни универзализам|Unitarian Universalism}} * {{ill|en|Етички покрет|Ethical movement}} * {{ill|en|Џорџизам|Georgism}} * {{ill|en|Величанственост (тест)|Greatness}} * {{ill|en|Панкасила|Pancasila (politics)}} * {{ill|en|Боја очију|Eye color)}} * {{ill|en|Садржај златног диска Војаџер|Contents of the Voyager Golden Record}} * {{ill|en|Dragon Con|Dragon Con}} * {{ill|en|Неро Вулф|Nero Wolfe}} * {{ill|en|Оксфордски универзитетски природњачки музеј|Oxford University Museum of Natural History}} * {{ill|en|Класични кинески романи|Classic Chinese Novels}} * {{ill|en|Паладијанска ахитектура?|Palladian architecture}} * {{ill|en|Легенда Свете Урсуле|Legend of Saint Ursula}} * {{ill|en|Велики амерички роман|Great American Novel}} * {{ill|en|Догма 95|Dogme 95}} * {{ill|en|Italianate architecture|Italianate architecture}} * {{ill|en|Трудесет и шест погледа на планину Фуџи|Thirty-six Views of Mount Fuji}} * {{ill|en|Џон Гриерсон|John Grierson}} * {{ill|en|Барнум ефекат|Barnum effect}} * {{ill|en|Рене Генон|René Guénon}} * {{ill|en|Франческо Мицаловићн|Frančesko Micalović}} * {{ill|en|Списак ИБА коктела|List of IBA official cocktails}} * {{ill|en|Moser-Roth|Moser-Roth}} * {{ill|en|Дубравка Лакић|Dubravka Lakić}} * {{ill|en|Сатирикон (књижевно дело)|Satyricon}} * {{ill|en|Владимир Граић|Vladimir Graić}} * {{ill|en|Листа песника лауреата Уједињеног Краљевства|Poet Laureate of the United Kingdom}} * {{ill|en|Аксели Гален-Калела|Akseli Gallen-Kallela}} * {{ill|en|Делфске максиме|Delphic maxims}} * {{ill|en|Риз Ортолани|Riz Ortolani}} * {{ill|en|Луи Бакалов|Luis Bacalov}} * {{ill|en|Groß Raden Archaeological Open Air Museum|Groß Raden Archaeological Open Air Museum}} * {{ill|en|Isabelle de Charrière|Isabelle de Charrière}} * {{ill|en|Impostor syndrome|Impostor syndrome}} * {{ill|en|Alexander Cvijanović|Александар Цвијановић}} * {{ill|en|Moorish Revival architecture in Bosnia and Herzegovina|Moorish Revival architecture in Bosnia and Herzegovina}} * Руска царска кинематографија * Никола Мајдак * Борут Шукље * [https://fdu.bg.ac.rs/sr/vesti/2020/11/in-memoriam-petar-marjanovic-1934-2020 Петар Марјановић] * [https://uk-rs.org/index.php/en/clanovi-mnu-sj/17-clan/88-anusic-andjelko Анђелко Анушић] * Ненад Дукић * Пуковник Рејс (colonel Race) * [https://www.politika.rs/scc/clanak/512311/Preminuo-profesor-Bajram-Haliti-romski-vizionar Бајрам Халити] * Кампања ''Ви сте свет'' * Допуне - Грузија * Турцизми и србизми - табела {{refend}} <!-- простор за рад --> == Рад == |} easfs2gy6ihzcd3dhfftbxh2142hxgw 25121161 25121135 2022-07-24T14:28:26Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:User:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #EE8833"> Sadko</span>}} {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width: 100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| [[File:Adam Bernaert - "Vanitas" Still Life - Walters 37682.jpg|thumb|Adam Bernaert - Vanitas]] == <center>'''Радионица'''</center> == <!-- корисне везе --> == Корисно == {{refbegin|2}} * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA/patrol Дневник патролирања] * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA/delete Дневник брисања] * [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/Sadko Статистика рада ср.] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:FelixBot/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB Статистика патролера] * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:FelixBot/%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/1 Статистика уредника] * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:FelixBot/%D1%85%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0 Статистика захвала] * [https://xtools.wmflabs.org/ec/en.wikipedia.org/Sadko Статистика рада ен.] * [https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org Статистика ср.вики] * [https://meta.wikimedia.org/wiki/List_of_Wikipedias Статистика пројеката] * [[Википедија:Списак администратора|Списак администратора]] * [[ВП:СП|Стилски приручник]] * [[Медијавики:Sitenotice|Сајтнотис]] * [[Википедија:Акције/Распоред|Распоред такмичења]] * [[Википедија:Предлози за изабране слике|Изабране слике]] * [https://meta.toolforge.org/stewardry/srwiki?sysop=1&bureaucrat=1 Stewardry] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0 Обавјести] * [https://pageviews.wmcloud.org/userviews/ Посјете] * ''[http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-497-9_0.pdf Транскрипциони речник]'' * [https://bp.etf.ac.me/leks/web/llucg.php?Slovo=sve ЛЛУЦГ] * [https://incubator.wikimedia.org/wiki/Special:PrefixIndex/Wp/cnr/ цг.вики] * [https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:%D0%A2%D1%80%D0%B3#Wiki_Loves_Folklore_2022_ends_tomorrow Трг Медијатеке] * {test2} * {subst:test1} * {Троловање} * {Смирено} {{refend}} {{Правила и смернице Википедије|state=collapsed}} {{Корисник ковертирани идентитет|faf37edcafac215eb3fbb00077e46f9e8b542b7330bc0766355b43f9c570ea3d2b223fcd40859231d75870356bc33dcf5d8f1dbd3f171b39ef629a28e04e9a7e|позадина=#FC9|border=#000}} <!-- у плану --> == Задаци == {{refbegin|2}} * {{ill|en|Унитарни универзализам|Unitarian Universalism}} * {{ill|en|Етички покрет|Ethical movement}} * {{ill|en|Џорџизам|Georgism}} * {{ill|en|Величанственост (тест)|Greatness}} * {{ill|en|Панкасила|Pancasila (politics)}} * {{ill|en|Боја очију|Eye color)}} * {{ill|en|Садржај златног диска Војаџер|Contents of the Voyager Golden Record}} * {{ill|en|Dragon Con|Dragon Con}} * {{ill|en|Неро Вулф|Nero Wolfe}} * {{ill|en|Оксфордски универзитетски природњачки музеј|Oxford University Museum of Natural History}} * {{ill|en|Класични кинески романи|Classic Chinese Novels}} * {{ill|en|Паладијанска ахитектура?|Palladian architecture}} * {{ill|en|Легенда Свете Урсуле|Legend of Saint Ursula}} * {{ill|en|Велики амерички роман|Great American Novel}} * {{ill|en|Догма 95|Dogme 95}} * {{ill|en|Italianate architecture|Italianate architecture}} * {{ill|en|Трудесет и шест погледа на планину Фуџи|Thirty-six Views of Mount Fuji}} * {{ill|en|Џон Гриерсон|John Grierson}} * {{ill|en|Барнум ефекат|Barnum effect}} * {{ill|en|Рене Генон|René Guénon}} * {{ill|en|Франческо Мицаловићн|Frančesko Micalović}} * {{ill|en|Списак ИБА коктела|List of IBA official cocktails}} * {{ill|en|Moser-Roth|Moser-Roth}} * {{ill|en|Дубравка Лакић|Dubravka Lakić}} * {{ill|en|Сатирикон (књижевно дело)|Satyricon}} * {{ill|en|Владимир Граић|Vladimir Graić}} * {{ill|en|Листа песника лауреата Уједињеног Краљевства|Poet Laureate of the United Kingdom}} * {{ill|en|Аксели Гален-Калела|Akseli Gallen-Kallela}} * {{ill|en|Делфске максиме|Delphic maxims}} * {{ill|en|Риз Ортолани|Riz Ortolani}} * {{ill|en|Луи Бакалов|Luis Bacalov}} * {{ill|en|Groß Raden Archaeological Open Air Museum|Groß Raden Archaeological Open Air Museum}} * {{ill|en|Isabelle de Charrière|Isabelle de Charrière}} * {{ill|en|Impostor syndrome|Impostor syndrome}} * {{ill|en|Alexander Cvijanović|Александар Цвијановић}} * {{ill|en|Moorish Revival architecture in Bosnia and Herzegovina|Moorish Revival architecture in Bosnia and Herzegovina}} * Руска царска кинематографија * Никола Мајдак * Борут Шукље * [https://fdu.bg.ac.rs/sr/vesti/2020/11/in-memoriam-petar-marjanovic-1934-2020 Петар Марјановић] * [https://uk-rs.org/index.php/en/clanovi-mnu-sj/17-clan/88-anusic-andjelko Анђелко Анушић] * Ненад Дукић * Пуковник Рејс (colonel Race) * [https://www.politika.rs/scc/clanak/512311/Preminuo-profesor-Bajram-Haliti-romski-vizionar Бајрам Халити] * Кампања ''Ви сте свет'' * Допуне - Грузија * Турцизми и србизми - табела {{refend}} <!-- простор за рад --> == Рад == |} jmeu1c4u39vezip3zf7uwyoo2qaajs4 2 4288531 25121106 25119444 2022-07-24T13:14:38Z Uw17 165959 wikitext text/x-wiki Циљ овог изазова је да током 2022. године сваког дана напишем бар по један чланак о хорор филмовима. == Списак чланака == {{Progress bar|205|height=6|total=365|text=завршено}} {| class="wikitable" style="width:100%" |+ !Р. бр. !style="width:75px"|Постер !Написан чланак о филму !Година !Познате звезде које су учествовале у стварању филма !Датум писања |- | 1. | [[Датотека:Смртоносни благослов.jpg|75п|]] | '''''[[Смртоносни благослов]]''''' | 1981. | [[Вес Крејвен]], [[Шерон Стоун]], [[Ернест Боргнајн]], [[Мајкл Бериман]], [[Џејмс Хорнер]] | 1. јануар 2022. |- | 2. | [[Датотека:Спремна или не.jpg|75п|]] | '''''[[Спремна или не]]''''' | 2019. | [[Самара Вивинг]], [[Хенри Черни]], [[Енди Макдауел]], [[Кристијан Брун]] |2. јануар 2022. |- | 3. | [[Датотека:Наслеђено зло.jpg|75п|]] | '''''[[Наслеђено зло]]''''' | 2018. | [[Тони Колет]], [[Габријел Берн]] | 3. јануар 2022. |- | 4. | [[Датотека:Чудовиште из мочваре 1982.jpg|75п|]] | '''''[[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]]''''' | 1982. | [[Вес Крејвен]], [[Реј Вајз]], [[Адријен Барбо]], [[Хари Манфредини]] | 4. јануар 2022. |- | 5. | [[Датотека:Vampir u Bruklinu.jpg|75п|]] | '''''[[Вампир у Бруклину]]''''' | 1995. | [[Вес Крејвен]], [[Еди Марфи]], [[Анџела Басет]], [[Чарли Марфи]], [[Џоана Касиди]] | 5. јануар 2022. |- | 6. | [[Датотека:Људи под степеницама.jpg|75п|]] | '''''[[Људи под степеницама]]''''' | 1991. | [[Вес Крејвен]], [[Винг Рејмс]], [[Бил Кобс]] | 6. јануар 2022. |- | 7. | [[Датотека:Последња кућа са леве стране 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране]]''''' | 2009. | [[Вес Крејвен]], [[Тони Голдвин]], [[Моника Потер]], [[Арон Пол]] | 7. јануар 2022. |- | 8. | [[Датотека:Шокер.jpg|75п|]] | '''''[[Шокер]]''''' | 1989. | [[Вес Крејвен]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Мич Пилеџи]], [[Мајкл Марфи]], [[Питер Берг]], [[Тимоти Лири]], [[Ричард Брукс]] | 8. јануар 2022. |- | 9. | [[Датотека:Ђаво филм.jpg|75п|]] | '''''[[Ђаво (филм)|Ђаво]]''''' | 2010. | [[Бојана Новаковић]], [[Крис Месина]], [[Логан Маршал Грин]] | 9. јануар 2022. |- | 10. | [[Датотека:Ђавоља кичма.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кичма]]''''' | 2001. | [[Гиљермо дел Торо]] | 10. јануар 2022. |- | 11. | [[Датотека:REC 4.jpg|75п|]] | '''''[[REC 4: Апокалипса]]''''' | 2014. | [[Мануела Веласко]] | 11. јануар 2022. |- | 12. | [[Датотека:Мртва зона.jpg|75п|]] | '''''[[Мртва зона]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Стивен Кинг]], [[Кристофер Вокен]], [[Том Скерит]], [[Мартин Шин]], [[Ентони Зербе]] | 12. јануар 2022. |- | 13. | [[Датотека:Еденско језеро.jpg|75п|]] | '''''[[Еденско језеро]]''''' | 2008. | [[Кели Рајли]], [[Мајкл Фасбендер]], [[Џек О'Конел]] | 13. јануар 2022. |- | 14. | [[Датотека:Менди.jpg|75п|]] | '''''[[Менди (филм)|Менди]]''''' | 2018. | [[Николас Кејџ]], [[Андреа Рајзборо]], [[Бил Дјук]], [[Елајџа Вуд]], [[Јохан Јохансон]] | 14. јануар 2022. |- | 15. | [[Датотека:Не окрећи се.jpg|75п|]] | '''''[[Не окрећи се]]''''' | 1973. | [[Џули Кристи]], [[Доналд Садерланд]], [[Дафне ди Морије]] | 15. јануар 2022. |- | 16. | [[Датотека:Полицајац манијак 3.jpg|75п|]] | '''''[[Полицајац манијак 3: Значка тишине]]''''' | 1993. | [[Роберт Дејви]] | 16. јануар 2022. |- | 17. | [[Датотека:Јама и клатно.jpg|75п|]] | '''''[[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]]''''' | 1961. | [[Винсент Прајс]], [[Барбара Стил]], [[Роџер Корман]], [[Ричард Матесон]] | 17. јануар 2022. |- | 18. | [[Датотека:Спаљивање.jpg|75п|]] | '''''[[Спаљивање (филм)|Спаљивање]]''''' | 1981. | [[Џејсон Александер]], [[Холи Хантер]], [[Том Савини]] | 18. јануар 2022. |- | 19. | [[Датотека:Дан дипломирања.jpg|75п|]] | '''''[[Дан дипломирања]]''''' | 1981. | [[Линеа Квигли]] | 19. јануар 2022. |- | 20. | [[Датотека:Створење из Црне лагуне .jpg|75п|]] | '''''[[Створење из Црне лагуне]]''''' | 1954. | [[Хенри Манчини]] | 20. јануар 2022. |- | 21. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду]]''''' | 1959. | [[Винсент Прајс]] | 21. јануар 2022. |- | 22. | [[Датотека:Соба лептира.jpg|75п|]] | '''''[[Соба лептира]]''''' | 2012. | [[Барбара Стил]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Ерика Лирсен]], [[Реј Вајз]], [[Камиј Китон]], [[Ејдријан Кинг]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Џо Данте]] | 22. јануар 2022. |- | 23. | [[Датотека:Људи мачке.jpg|75п|]] | '''''[[Људи мачке]]''''' | 1942. | [[Симон Симон]], [[Жак Турнер]] | 23. јануар 2022. |- | 24. | [[Датотека:Дечије игре 6.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]]''''' | 2013. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 24. јануар 2022. |- | 25. | [[Датотека:Дечије игре 7.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 7: Чакијев култ]]''''' | 2017. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 25. јануар 2022. |- | 26. | [[Датотека:Дечије игре 8.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8]]''''' | 2019. | [[Марк Хамил]], [[Обри Плаза]], [[Брајан Тајри Хенри]], [[Бер Макрири]] | 26. јануар 2022. |- | 27. | [[Датотека:Ђавоља кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кућа]]''''' | 2009. | [[Том Нунан]], [[Грета Гервиг]], [[Ди Волас]], [[Лина Данам]], [[Еј Џеј Боуен]] | 27. јануар 2022. |- | 28. | [[Датотека:Прикрада.jpg|75п|]] | '''''[[Прикрада]]''''' | 1981. | [[Том Савини]] | 28. јануар 2022. |- | 29. | [[Датотека:Шоу наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа]]''''' | 1982. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Хал Холбрук]], [[Адријен Барбо]], [[Лесли Нилсен]], [[Тед Дансон]], [[Том Аткинс]], [[Ричард Гир]], [[Нед Бити]], [[Том Савини]], [[Ед Харис]] | 29. јануар 2022. |- | 30. | [[Датотека:Шоу наказа 2.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 2]]''''' | 1987. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Џорџ Кенеди]], [[Дороти Ламур]], [[Том Савини]] | 30. јануар 2022. |- | 31. | [[Датотека:Шоу наказа 3.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 3]]''''' | 2006. | [[Еј Џеј Боуен]] | 31. јануар 2022. |- | 32. | [[Датотека:Уклети замак.jpg|75п|]] | '''''[[Уклети замак]]''''' | 1896. | [[Жорж Мелијес]] | 1. фебруар 2022. |- | 33. | [[Датотека:Мумија 1932.jpg|75п|]] | '''''[[Мумија (филм из 1932)|Мумија]]''''' | 1932. | [[Борис Карлоф]] | 2. фебруар 2022. |- | 34. | [[Датотека:Замена 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Замена (филм из 1980)|Замена]]''''' | 1980. | [[Џорџ Си Скот]], [[Мелвин Даглас]], [[Ерик Кристмас]] | 3. фебруар 2022. |- | 35. | [[Датотека:Џејкобова лествица кошмара.jpg|75п|]] | '''''[[Џејкобова лествица кошмара]]''''' | 1990. | [[Тим Робинс]], [[Елизабет Пења]], [[Дени Ајело]], [[Пруит Тејлор Винс]], [[Џејсон Александер]], [[Маколи Калкин]], [[Винг Рејмс]], [[Ш. Епата Меркерсон]] | 4. фебруар 2022. |- | 36. | [[Датотека:Секира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Секира (филм)|Секира]]''''' | 2006. | [[Кејн Ходер]], [[Роберт Инглунд]], [[Тони Тод]], [[Ричард Рил]] | 5. фебруар 2022. |- | 37. | [[Датотека:Секира 2.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 2]]''''' | 2010. | [[Данијела Харис]], [[Тони Тод]], [[Кејн Ходер]], [[Еј Џеј Боуен]] | 6. фебруар 2022. |- | 38. | [[Датотека:Секира 3.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 3]]''''' | 2013. | [[Данијела Харис]], [[Кејн Ходер]], [[Керолајн Вилијамс]] | 7. фебруар 2022. |- | 39. | [[Датотека:Воз терора.jpg|75п|]] | '''''[[Воз терора]]''''' | 1980. | [[Џејми Ли Кертис]], [[Дејвид Коперфилд (илузиониста)|Дејвид Коперфилд]] | 8. фебруар 2022. |- | 40. | [[Датотека:Невидљиви човек.jpg|75п|]] | '''''[[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]]''''' | 1933. | [[Глорија Стјуарт]], [[Херберт Џорџ Велс]] | 9. фебруар 2022. |- | 41. | [[Датотека:CHUD.jpg|75п|]] | '''''[[К. Х. С. П.]]''''' | 1984. | [[Данијел Стерн]], [[Френки Фејзон]], [[Џон Гудман]] | 10. фебруар 2022. |- | 42. | [[Датотека:Алис слатка Алис.jpg|75п|]] | '''''[[Алис, слатка Алис]]''''' | 1976. | [[Брук Шилдс]] | 11. фебруар 2022. |- | 43. | [[Датотека:Предсказање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање]]''''' | 1976. | [[Грегори Пек]], [[Ли Ремик]], [[Дејвид Ворнер]], [[Џери Голдсмит]] | 12. фебруар 2022. |- | 44. | [[Датотека:Предсказање 2.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 2: Демијан]]''''' | 1978. | [[Вилијам Холден]], [[Ли Грант]], [[Силвија Сидни]], [[Ленс Хенриксен]], [[Џери Голдсмит]] | 13. фебруар 2022. |- | 45. | [[Датотека:Предсказање 3.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 3: Коначни обрачун]]''''' | 1981. | [[Сем Нил]], [[Џери Голдсмит]] | 14. фебруар 2022. |- | 46. | [[Датотека:Предсказање 4.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 4: Буђење]]''''' | 1991. | [[Мајкл Лернер]] | 15. фебруар 2022. |- | 47. | [[Датотека:Предсказање 5.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5]]''''' | 2006. | [[Лијев Шрајбер]], [[Џулија Стајлс]], [[Мија Фароу]], [[Дејвид Тјулис]], [[Мајкл Гамбон]], [[Предраг Бјелац]] | 16. фебруар 2022. |- | 48. | [[Датотека:Отвори врата правом.jpg|75п|]] | '''''[[Отвори врата правом]]''''' | 2008. | [[Агнета Фелтског]] | 17. фебруар 2022. |- | 49. | [[Датотека:Пусти ме унутра.jpg|75п|]] | '''''[[Пусти ме унутра]]''''' | 2010. | [[Клои Грејс Морец]], [[Дилан Минет]], [[Мет Ривс]], [[Кара Буоно]] | 18. фебруар 2022. |- | 50. | [[Датотека:Чопинг мол.jpg|75п|]] | '''''[[Чопинг мол]]''''' | 1986. | [[Барбара Крамптон]], [[Роџер Корман]] | 19. фебруар 2022. |- | 51. | [[Датотека:Тексашки масакр моторном тестером 9.jpg|75п|]] | '''''[[Тексашки масакр моторном тестером 9]]''''' | 2022. | [[Алис Криге]], [[Џон Ларокет]] | 20. фебруар 2022. |- | 52. | [[Датотека:Повратак у школу страве.jpg|75п|]] | '''''[[Повратак у школу страве]]''''' | 1987. | [[Џорџ Клуни]] | 21. фебруар 2022. |- | 53. | [[Датотека:Пирана 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пирана 2: Мрешћење]]''''' | 1982. | [[Џејмс Камерон]], [[Ленс Хенриксен]] | 22. фебруар 2022. |- | 54. | [[Датотека:Вештица из Блера 2.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 2: Књига сенки]]''''' | 2000. | [[Ерика Лирсен]], [[Џефри Донован]] | 23. фебруар 2022. |- | 55. | [[Датотека:Вукодлак.jpg|75п|]] | '''''[[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]]''''' | 1941. | [[Бела Лугоси]], [[Марија Успенска]] | 24. фебруар 2022. |- | 56. | [[Датотека:Вештица из Блера 3.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 3]]''''' | 2016. | [[Адам Вингард]] | 25. фебруар 2022. |- | 57. | [[Датотека:Розмарина беба 2.jpg|75п|]] | '''''[[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]]''''' | 1976. | [[Пати Дјук]], [[Рут Гордон]], [[Реј Миланд]], [[Бродерик Крофорд]] | 26. фебруар 2022. |- | 58. | [[Датотека:Стигмата.jpg|75п|]] | '''''[[Стигмата (филм)|Стигмата]]''''' | 1999. | [[Патриша Аркет]], [[Габријел Берн]], [[Џонатан Прајс]], [[Нија Лонг]], [[Раде Шербеџија]], [[Порша де Роси]] | 27. фебруар 2022. |- | 59. | [[Датотека:Уклетост.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]]''''' | 1963. | [[Роберт Вајз]], [[Џули Харис]], [[Ширли Џексон]] | 28. фебруар 2022. |- | 60. | [[Датотека:Сви момци воле Менди Лејн.jpg|75п|]] | '''''[[Сви момци воле Менди Лејн]]''''' | 2006. | [[Амбер Херд]], [[Лук Грајмс]] | 1. март 2022. |- | 61. | [[Датотека:Реаниматор 1.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматор]]''''' | 1985. | [[Џефри Кумс]], [[Барбара Крамптон]], [[Брајан Јузна]] | 2. март 2022. |- | 62. | [[Датотека:Реаниматор 2.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматорова невеста]]''''' | 1990. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]] | 3. март 2022. |- | 63. | [[Датотека:Реаниматор 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изван Реаниматора]]''''' | 2003. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]], [[Елза Патаки]], [[Сантијаго Сегура]] | 4. март 2022. |- | 64. | [[Датотека:Амитивилски ужас 2.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]]''''' | 1982. | [[Берт Јанг]], [[Лало Шифрин]] | 5. март 2022. |- | 65. | [[Датотека:Амитивилски ужас 3.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 3: Ђаво]]''''' | 1983. | [[Мег Рајан]], [[Тони Робертс]], [[Роберт Џој]] | 6. март 2022. |- | 66. | [[Датотека:Амитивилски ужас 4.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]]''''' | 1989. | [[Пати Дјук]], [[Џејн Вајат]] | 7. март 2022. |- | 67. | [[Датотека:Кинг Конг 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг]]''''' | 1976. | [[Џеф Бриџиз]], [[Џесика Ланг]], [[Чарлс Гродин]], [[Рене Обержонуа]], [[Питер Кален]], [[Џон Бари (композитор)|Џон Бари]] | 8. март 2022. |- | 68. | [[Датотека:Видеодром.jpg|75п|]] | '''''[[Видеодром]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Џејмс Вудс]], [[Деби Хари]] | 9. март 2022. |- | 69. | [[Датотека:Средина лета.jpg|75п|]] | '''''[[Средина лета]]''''' | 2019. | [[Флоренс Пју]], [[Вил Полтер]] | 10. март 2022. |- | 70. | [[Датотека:Пирамида 2014.jpg|75п|]] | '''''[[Пирамида (филм)|Пирамида]]''''' | 2014. | [[Денис О’Хер]] | 11. март 2022. |- | 71. | [[Датотека:Грајндхаус.jpg|75п|]] | '''''[[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]]''''' | 2007. | [[Квентин Тарантино]], [[Роберт Родригез]], [[Роуз Макгауан]], [[Курт Расел]], [[Брус Вилис]], [[Џош Бролин]], [[Џеф Фејхи]], [[Мајкл Бин]], [[Навин Ендруз]], [[Ферги|Стејси Фергусон]], [[Том Савини]], [[Росарио Досон]], [[Мери Елизабет Винстед]], [[Шери Мун Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Николас Кејџ]], [[Сајмон Пег]], [[Ник Фрост]], [[Џејсон Ајзакс]], [[Вил Арнет]], [[Едгар Рајт]], [[Џеј Хернандез]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Илај Рот]], [[Удо Кир]] | 12. март 2022. |- | 72. | [[Датотека:Друштво 1989.jpg|75п|]] | '''''[[Друштво (филм)|Друштво]]''''' | 1989. | [[Брајан Јузна]] | 13. март 2022. |- | 73. | [[Датотека:Освета 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Освета (филм из 2017)|Освета]]''''' | 2017. | [[Матилда Лац]] | 14. март 2022. |- | 74. | [[Датотека:Карантин 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Карантин (филм)|Карантин]]''''' | 2008. | [[Џеј Хернандез]], [[Раде Шербеџија]], [[Марин Хинкле]], [[Џои Кинг]], [[Денис О'Хер]] | 15. март 2022. |- | 75. | [[Датотека:Село уклетих.jpg|75п|]] | '''''[[Село уклетих]]''''' | 1960. | [[Барбара Шели]] | 16. март 2022. |- | 76. | [[Датотека:Леприкон 5.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 5: У гету]]''''' | 2000. | [[Ворвик Дејвис]], [[Ice-T|Ајс Ти]], [[Кулио]] | 17. март 2022. |- | 77. | [[Датотека:Леприкон 6.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 6: Повратак у гето]]''''' | 2003. | [[Ворвик Дејвис]] | 18. март 2022. |- | 78. | [[Датотека:Страшно страшило 2.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 2]]''''' | 2003. | [[Франсис Форд Копола]], [[Реј Вајз]] | 19. март 2022. |- | 79. | [[Датотека:Мува 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мува 2]]''''' | 1989. | [[Кристофер Јанг]] | 20. март 2022. |- | 80. | [[Датотека:Вий.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1909)|Виј]]''''' | 1909. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 21. март 2022. |- | 81. | {{CSS image crop |Image = В полночь на кладбище (1910).jpg |bSize = 120 |cWidth = 75 |oLeft = 15 }} | '''''[[У поноћ на гробљу]]''''' | 1910. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 22. март 2022. |- | 82. | [[Датотека:Прочишћење 4.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 4: Прво прочишћење]]''''' | 2018. | [[Мајкл Беј]], [[Мариса Томеј]] | 23. март 2022. |- | 83. | [[Датотека:Прочишћење 5.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]]''''' | 2021. | [[Мајкл Беј]], [[Вил Патон]] | 24. март 2022. |- | 84. | [[Датотека:Гогољ 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Почетак]]''''' | 2017. | [[Олег Мењшиков]], [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 25. март 2022. |- | 85. | [[Датотека:Лепреикон 7.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 7: Порекло]]''''' | 2014. | [[Хорнсвогл|Дилан „Хорнсвогл” Постл]] | 26. март 2022. |- | 86. | [[Датотека:Гогољ 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Виј]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 27. март 2022. |- | 87. | [[Датотека:Леприкон 8.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 8: Повратак Леприкона]]''''' | 2018. | [[Тејлор Спрејтлер]] | 28. март 2022. |- | 88. | [[Датотека:Страшно страшило 3.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 3]]''''' | 2017. | [[Мег Фостер]], [[Џина Филипс]] | 29. март 2022. |- | 89. | [[Датотека:Гогољ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Страшна освета]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]], [[Олег Мењшиков]] | 30. март 2022. |- | 90. | [[Датотека:Виј 1967.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1967)|Виј]]''''' | 1967. | [[Леонид Курављов]] | 31. март 2022. |- | 91. | [[Датотека:Први април.jpg|75п|]] | '''''[[Први април (филм из 1986)|Први април]]''''' | 1986. | [[Ејми Стил]], [[Томас Ф. Вилсон]] | 1. април 2022. |- | 92. | [[Датотека:Бабадук.jpg|75п|]] | '''''[[Бабадук]]''''' | 2014. | [[Џенифер Кент]] | 2. април 2022. |- | 93. | [[Датотека:Дан живих мртваца 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца]]''''' | 2008. | [[Мина Сувари]], [[Винг Рејмс]] | 3. април 2022. |- | 94. | [[Датотека:Манијак 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 1980)|Манијак]]''''' | 1980. | [[Керолајн Манро]], [[Том Савини]] | 4. април 2022. |- | 95. | [[Датотека:Блоб 1.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица]]''''' | 1958. | [[Стив Маквин]] | 5. април 2022. |- | 96. | [[Датотека:Блоб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица 2: Чувај се!]]''''' | 1972. | [[Лари Хагман]] | 6. април 2022. |- | 97. | [[Датотека:Блоб 3.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3]]''''' | 1988. | [[Шони Смит]], [[Бил Мозли]] | 7. април 2022. |- | 98. | [[Датотека:Амитивилски ужас 5.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]]''''' | 1990. | [[Ким Коутс]] | 8. април 2022. |- | 99. | [[Датотека:Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]]''''' | 1989. | [[Бил Мозли]] | 9. април 2022. |- | '''100'''. | [[Датотека:Кућа хиљаду лешева.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа хиљаду лешева]]''''' | 2003. | [[Роб Зомби]], [[Карен Блек]], [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]] | 10. април 2022. |- | 101. | [[Датотека:Ђавољи шкарт.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавољи шкарт]]''''' | 2005. | [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]], [[Роб Зомби]], [[Вилијам Форсајт]], [[Кен Фори]], [[Дани Трехо]], [[Мајкл Бериман]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Данијел Роубак]], [[Тајлер Мејн]], [[Кејн Ходер]] | 11. април 2022. |- | 102. | [[Датотека:Троје из пакла.jpg|75п|]] | '''''[[Троје из пакла]]''''' | 2019. | [[Шери Мун Зомби]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Ди Волас]], [[Данијел Роубак]], [[Вејд Вилијамс]], [[Ричард Рил]] | 12. април 2022. |- | 103. | [[Датотека:VHS 1.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S]]''''' | 2012. | [[Адам Вингард]] | 13. април 2022. |- | 104. | [[Датотека:VHS 2.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/2]]''''' | 2013. | [[Адам Вингард]] | 14. април 2022. |- | 105. | [[Датотека:Накарадно.jpg|75п|]] | '''''[[Накарадно]]''''' | 2020. | [[Винс Вон]], [[Бер Макрири]] | 15. април 2022. |- | 106. | [[Датотека:Деца кукуруза 1.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза]]''''' | 1984. | [[Линда Хамилтон]], [[Стивен Кинг]] | 16. април 2022. |- | 107. | [[Датотека:Куџо.jpg|75п|]] | '''''[[Куџо (филм)|Куџо]]''''' | 1983. | [[Ди Волас]], [[Стивен Кинг]] | 17. април 2022. |- | 108. | [[Датотека:Девојчица која живи доле низ улицу.jpg|75п|]] | '''''[[Девојчица која живи доле низ улицу]]''''' | 1976. | [[Џоди Фостер]], [[Мартин Шин]], [[Алексис Смит]] | 18. април 2022. |- | 109. | [[Датотека:VHS 3.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S: Вирално]]''''' | 2014. | [[Џозеф Бишара]] | 19. април 2022. |- | 110. | [[Датотека:VHS 4.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/94]]''''' | 2021. | [[Џина Филипс]] | 20. април 2022. |- | 111. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца]]''''' | 1989. | [[Стивен Кинг]], [[Дениз Крозби]] | 21. април 2022. |- | 112. | [[Датотека:Гмизавци 2006.jpg|75п|]] | '''''[[Гмизавци (филм)|Гмизавци]]''''' | 2006. | [[Џејмс Ган]], [[Елизабет Бенкс]], [[Мајкл Рукер]], [[Грег Хенри]], [[Роб Зомби]] | 22. април 2022. |- | 113. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца 2]]''''' | 1992. | [[Едвард Ферлонг]], [[Кленси Браун]], [[Стивен Кинг]] | 23. април 2022. |- | 114. | [[Датотека:Смрт у очима.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт у очима]]''''' | 1960. | [[Лео Маркс]] | 24. април 2022. |- | 115. | [[Датотека:Ћорсокак.jpg|75п|]] | '''''[[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]]''''' | 2003. | [[Лин Шеј]], [[Реј Вајз]] | 25. април 2022. |- | 116. | [[Датотека:Напад парадајза убица.jpg|75п|]] | '''''[[Напад парадајза убица]]''''' | 1976. | [[Ерик Кристмас]] | 26. април 2022. |- | 117. | [[Датотека:Наказе.jpg|75п|]] | '''''[[Наказе]]''''' | 1932. | [[Ирвинг Талберг]] | 27. април 2022. |- | 118. | [[Датотека:Дракулина ћерка.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина ћерка]]''''' | 1936. | [[Дејвид О. Селзник]], [[Хеда Хопер]] | 28. април 2022. |- | 119. | [[Датотека:Његова кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Његова кућа]]''''' | 2020. | [[Мет Смит]] | 29. април 2022. |- | 120. | [[Датотека:Франкенштајнов син.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнов син]]''''' | 1939. | [[Борис Карлоф]], [[Бела Лугоси]] | 30. април 2022. |- | 121. | [[Датотека:X 2022.jpg|75п|]] | '''''[[X (филм из 2022)|X]]''''' | 2022. | [[Џена Ортега]] | 1. мај 2022. |- | 122. | [[Датотека:Глас 2010.jpg|75п|]] | '''''[[Глас (филм из 2010)|Глас]]''''' | 2010. | [[Мехмет Гунсур]] | 2. мај 2022. |- | 123. | [[Датотека:Аудиција 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]]''''' | 1999. | [[Рју Мураками]] | 3. мај 2022. |- | 124. | [[Датотека:Видим, видим.jpg|75п|]] | '''''[[Видим, видим]]''''' | 2014. | [[Улрих Сајдл]] | 4. мај 2022. |- | 125. | [[Датотека:Амитивилски ужас 6.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 6: Било је време]]''''' | 1992. | [[Шон Ведерли]] | 5. мај 2022. |- | 126. | [[Датотека:Ноћ демона 1.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]]''''' | 1988. | [[Линеа Квигли]] | 6. мај 2022. |- | 127. | [[Датотека:Острво живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Острво живих мртваца]]''''' | 1979. | [[Лучо Фулчи]] | 7. мај 2022. |- | 128. | [[Датотека:Град живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Град живих мртваца]]''''' | 1980. | [[Лучо Фулчи]] | 8. мај 2022. |- | 129. | [[Датотека:Ноћ наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ наказа]]''''' | 1986. | [[Том Аткинс]], [[Шејн Блек]] | 9. мај 2022. |- | 130. | [[Датотека:Мартин 1977.jpg|75п|]] | '''''[[Мартин (филм из 1977)|Мартин]]''''' | 1977. | [[Џорџ Ромеро]], [[Том Савини]], [[Дарио Арђенто]] | 10. мај 2022. |- | 131. | [[Датотека:Зубар 1.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар (филм)|Зубар]]''''' | 1996. | [[Брајан Јузна]], [[Кен Фори]], [[Марк Рафало]] | 11. мај 2022. |- | 132. | [[Датотека:Зубар 2.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар 2]]''''' | 1998. | [[Брајан Јузна]] | 12. мај 2022. |- | 133. | [[Датотека:Масакр на журци.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци]]''''' | 1982. | [[Рита Меј Браун]], [[Роџер Корман]] | 13. мај 2022. |- | 134. | [[Датотека:Изван 1981.jpg|75п|]] | '''''[[Изван (филм из 1981)|Изван]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 14. мај 2022. |- | 135. | [[Датотека:Кућа поред гробља.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа поред гробља]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 15. мај 2022. |- | 136. | [[Датотека:Масакр на журци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци 2]]''''' | 1987. | [[Роџер Корман]] | 16. мај 2022. |- | 137. | [[Датотека:Помахнитала пена.jpg|75п|]] | '''''[[Помахнитала пена]]''''' | 1985. | [[Мајкл Моријарти]], [[Пол Сорвино]], [[Дени Ајело]], [[Мира Сорвино]] | 17. мај 2022. |- | 138. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]]''''' | 1999. | [[Роберт Земекис]], [[Џефри Раш]], [[Фамке Јансен]], [[Али Лартер]], [[Питер Галагер]], [[Бриџет Вилсон]], [[Џефри Кумс]], [[Лиса Лоуб]], [[Џоел Силвер]], | 18. мај 2022. |- | 139. | [[Датотека:Уклетост 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]]''''' | 1999. | [[Стивен Спилберг]], [[Лијам Нисон]], [[Кетрин Зита-Џоунс]], [[Овен Вилсон]], [[Брус Дерн]], [[Вирџинија Мадсен]], [[Џери Голдсмит]] | 19. мај 2022. |- | 140. | [[Датотека:Два зла ока.jpg|75п|]] | '''''[[Два зла ока]]''''' | 1990. | [[Дарио Арђенто]], [[Џорџ Ромеро]], [[Адријен Барбо]], [[Харви Кајтел]], [[Том Аткинс]], [[Џон Ејмос]], [[Сали Киркланд]], [[Ким Хантер]], [[Том Савини]], [[Џули Бенз]], [[Азија Арђенто]] | 20. мај 2022. |- | 141. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 1.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе]]''''' | 1982. | [[Френк Хененлотер]] | 21. мај 2022. |- | 142. | [[Датотека:Крвави залив.jpg|75п|]] | '''''[[Крвави залив]]''''' | 1971. | [[Клодин Оже]], [[Марио Бава]] | 22. мај 2022. |- | 143. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 2.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 2]]''''' | 1990. | [[Френк Хененлотер]], [[Дејвид Емги]] | 23. мај 2022. |- | 144. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 3 Потомство.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]]''''' | 1991. | [[Френк Хененлотер]] | 24. мај 2022. |- | 145. | [[Датотека:Странци 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Странци (филм из 2008)|Странци]]''''' | 2008. | [[Лив Тајлер]] | 25. мај 2022. |- | 146. | [[Датотека:Странци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Странци 2: Плен у ноћи]]''''' | 2018. | [[Кристина Хендрикс]] | 26. мај 2022. |- | 147. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]]''''' | 1993. | [[Камиј Китон]] | 27. мај 2022. |- | 148. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 6.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]]''''' | 2019. | [[Камиј Китон]] | 28. мај 2022. |- | 149. | [[Датотека:Вољени 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Вољени (филм)|Вољени]]''''' | 2009. | [[Завијер Самјуел]], [[Кејси Чејмберс]] | 29. мај 2022. |- | 150. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 2: Племе]]''''' | 2008. | [[Кори Хејм]], [[Том Савини]], [[Александер Калверт]] | 30. мај 2022. |- | 151. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]]''''' | 2010. | [[Кори Хејм]] | 31. мај 2022. |- | 152. | [[Датотека:Зла смрт 4.jpg|75п|]] | '''''[[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]]''''' | 2013. | [[Брус Кембел]], [[Сем Рејми]] | 1. јун 2022. |- | 153. | [[Датотека:Мала продавница страве.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]]''''' | 1986. | [[Френк Оз]], [[Стив Мартин]], [[Џејмс Белуши]], [[Бил Мари]], [[Миријам Марголис]] | 2. јун 2022. |- | 154. | [[Датотека:Ковен.jpg|75п|]] | '''''[[Ковен (филм)|Ковен]]''''' | 1996. | [[Робин Тани]], [[Нев Кембел]], [[Клиф Дејанг]], [[Асумпта Серна]] | 3. јун 2022. |- | 155. | [[Датотека:Из пакла 2001.jpg|75п|]] | '''''[[Из пакла (филм)|Из пакла]]''''' | 2001. | [[Џони Деп]], [[Хедер Грејам]], [[Ијан Холм]], [[Роби Колтрејн]], [[Џејсон Флеминг]], [[Софија Мајлс]], [[Доминик Купер]] | 4. јун 2022. |- | 156. | [[Датотека:Руке Трбосека.jpg|75п|]] | '''''[[Руке Трбосека]]''''' | 1971. | [[Маржори Роудс]] | 5. јун 2022. |- | 157. | [[Датотека:Drakula halála.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина смрт]]''''' | 1921. | [[Мајкл Кертиз]] | 6. јун 2022. |- | 158. | [[Датотека:Голем 1915.jpg|75п|]] | '''''[[Голем (филм)|Голем]]''''' | 1915. | [[Пол Вегенер]] | 7. јун 2022. |- | 159. | [[Датотека:Голем и плесачица.jpg|75п|]] | '''''[[Голем и плесачица]]''''' | 1917. | [[Пол Вегенер]] | 8. јун 2022. |- | 160. | [[Датотека:Крв и црна чипка.jpg|75п|]] | '''''[[Крв и црна чипка]]''''' | 1964. | [[Марио Бава]] | 9. јун 2022. |- | 161. | [[Датотека:Ноћ страве 3.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве]]''''' | 2011. | [[Антон Јелчин]], [[Колин Фарел]], [[Дејвид Тенант]], [[Имоџен Путс]], [[Тони Колет]], [[Дејв Франко]], [[Лиса Лоуб]], [[Крис Сарандон]], [[Рамин Ђавади]], [[Стивен Спилберг]] | 10. јун 2022. |- | 162. | [[Датотека:Језиве приче из мрака.jpg|75п|]] | '''''[[Језиве приче из мрака]]''''' | 2019. | [[Гиљермо дел Торо]], [[Остин Ејбрамс]], [[Дин Норис]] | 11. јун 2022. |- | 163. | [[Датотека:Голем 3.jpg|75п|]] | '''''[[Голем: Како је дошао на свет]]''''' | 1920. | [[Пол Вегенер]] | 12. јун 2022. |- | 164. | [[Датотека:Деца кукуруза 2.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза 2: Последња жртва]]''''' | 1992. | [[Стивен Кинг]] | 13. јун 2022. |- | 165. | [[Датотека:Створ 2011.jpg|75п|]] | '''''[[Створ (филм из 2011)|Створ]]''''' | 2011. | [[Мери Елизабет Винстед]], [[Џоел Еџертон]], [[Адевале Акинуе-Агбаџе]] | 14. јун 2022. |- | 166. | [[Датотека:Елвира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Елвира, господарица таме]]''''' | 1988. | [[Трес Макнил]] | 15. јун 2022. |- | 167. | [[Датотека:Шта радимо у сенкама.jpg|75п|]] | '''''[[Шта радимо сакривени]]''''' | 2014. | [[Таика Ваитити]] | 16. јун 2022. |- | 168. | [[Датотека:Вампири 1998.jpg|75п|]] | '''''[[Вампири (филм из 1998)|Вампири]]''''' | 1998. | [[Џон Карпентер]], [[Џејмс Вудс]], [[Шерил Ли]], [[Максимилијан Шел]], [[Кари-Хиројуки Тагава]] | 17. јун 2022. |- | 169. | [[Датотека:Круг 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Круг (филм из 2015)|Круг]]''''' | 2015. | [[Џули Бенз]] | 18. јун 2022. |- | 170. | [[Датотека:Добри син.jpg|75п|]] | '''''[[Добри син]]''''' | 1993. | [[Маколи Калкин]], [[Елајџа Вуд]], [[Ијан Макјуан]], [[Дејвид Морс]] | 19. јун 2022. |- | 171. | [[Датотека:Мајка 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Мајка!]]''''' | 2017. | [[Дарен Аронофски]], [[Џенифер Лоренс]], [[Хавијер Бардем]], [[Ед Харис]], [[Мишел Фајфер]], [[Донал Глисон]], [[Кристен Виг]] | 20. јун 2022. |- | 172. | [[Датотека:Посета 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Посета (филм из 2015)|Посета]]''''' | 2015. | [[Кетрин Хан]] | 21. јун 2022. |- | 173. | [[Датотека:Операција сртах.jpg|75п|]] | '''''[[Операција страх]]''''' | 1966. | [[Марио Бава]] | 22. јун 2022. |- | 174. | [[Датотека:Бежање са часова.jpg|75п|]] | '''''[[Бежање са часова]]''''' | 1989. | [[Бред Пит]], [[Роди Макдауал]] | 23. јун 2022. |- | 175. | [[Датотека:Подрхтавање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Подрхтавање]]''''' | 1990. | [[Кевин Бејкон]], [[Фред Ворд]], [[Риба Макентајер]] | 24. јун 2022. |- | 176. | [[Датотека:Земља Минотаура.jpg|75п|]] | '''''[[Земља Минотаура]]''''' | 1976. | [[Доналд Плезенс]], [[Питер Кушинг]], [[Брајан Ино]] | 25. јун 2022. |- | 177. | [[Датотека:То је освојило свет.jpg|75п|]] | '''''[[То је освојило свет]]''''' | 1956. | [[Роџер Корман]], [[Ли ван Клиф]] | 26. јун 2022. |- | 178. | [[Датотека:Франкенштајнова освета.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнова освета]]''''' | 1958. | [[Питер Кушинг]], [[Јунис Гејсон]] | 27. јун 2022. |- | 179. | [[Датотека:Инвазија трећих бића 1956.jpg|75п|]] | '''''[[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]]''''' | 1956. | [[Дон Сигел]], [[Сем Пекинпо]] | 28. јун 2022. |- | 180. | [[Датотека:Мала продавница страве 1960.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]]''''' | 1960. | [[Роџер Корман]], [[Џек Николсон]] | 29. јун 2022. |- | 181. | [[Датотека:Језеро страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро страха]]''''' | 1999. | [[Бил Пулман]], [[Бриџет Фонда]], [[Брендан Глисон]], [[Бети Вајт]], [[Маришка Харгитеј]] | 30. јун 2022. |- | 182. | [[Датотека:Господари пакла 3.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]]''''' | 1992. | [[Клајв Баркер]], [[Даг Бредли]], [[Ешли Лоуренс]] | 1. јул 2022. |- | 183. | [[Датотека:Господари пакла 4.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 4: Крвна веза]]''''' | 1996. | [[Даг Бредли]], [[Адам Скот]], [[Клајв Баркер]] | 2. јул 2022. |- | 184. | [[Датотека:Очи без лица.jpg|75п|]] | '''''[[Очи без лица]]''''' | 1960. | [[Клод Соте]] | 3. јул 2022. |- | 185. | [[Датотека:Господари пакла 5.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 5: Инферно]]''''' | 2000. | [[Скот Дериксон]], [[Даг Бредли]], [[Крејг Шефер]], [[Џејмс Ремар]] | 4. јул 2022. |- | 186. | [[Датотека:Господари пакла 6.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 6: Трагач пакла]]''''' | 2002. | [[Ешли Лоуренс]], [[Даг Бредли]], [[Клајв Баркер]] | 5. јул 2022. |- | 187. | [[Датотека:Господари пакла 7.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 7: Мртвији]]''''' | 2005. | [[Даг Бредли]], [[Кари Верер]] | 6. јул 2022. |- | 188. | [[Датотека:Јазбина белог црва.jpg|75п|]] | '''''[[Јазбина белог црва]]''''' | 1988. | [[Хју Грант]], [[Катарина Оксенберг]], [[Питер Капалди]] | 7. јул 2022. |- | 189. | [[Датотека:Кери 2.jpg|75п|]] | '''''[[Кери 2: Бес]]''''' | 1999. | [[Мина Сувари]] | 8. јул 2022. |- | 190. | [[Датотека:Амерички вукодлак у Паризу.jpg|75п|]] | '''''[[Амерички вукодлак у Паризу]]''''' | 1997. | [[Жили Делпи]], [[Џули Боуен]], [[Тијери Лермит]] | 9. јул 2022. |- | 191. | [[Датотека:Лудаци 1973.jpg|75п|]] | '''''[[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]]''''' | 1973. | [[Џорџ Ромеро]] | 10. јул 2022. |- | 192. | [[Датотека:Улица страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 1. део: 1994.]]''''' | 2021. | [[Маја Хок]] | 11. јул 2022. |- | 193. | [[Датотека:Улица страха 2.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 2. део: 1978.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 12. јул 2022. |- | 194. | [[Датотека:Улица страха 3.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 3. део: 1666.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 13. јул 2022. |- | 195. | [[Датотека:Станар 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Станар (филм)|Станар]]''''' | 1976. | [[Роман Полански]], [[Изабел Ађани]], [[Мелвин Даглас]], [[Џо ван Флит]], [[Шели Винтерс]], [[Лила Кедрова]] | 14. јул 2022. |- | 196. | [[Датотека:Ноћ комете.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ комете]]''''' | 1984. | [[Роберт Белтран]] | 15. јул 2022. |- | 197. | [[Датотека:Манијак 2012.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]]''''' | 2012. | [[Елајџа Вуд]] | 16. јул 2022. |- | 198. | [[Датотека:Језеро Мунго.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро Мунго]]''''' | 2008. | [[Талија Цукер]] | 17. јул 2022. |- | 199. | [[Датотека:Мумијина рука.jpg|75п|]] | '''''[[Мумијина рука]]''''' | 1940. | [[Џорџ Зуко]] | 18. јул 2022. |- | 200. | [[Датотека:Сестринство 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Сестринство (филм)|Сестринство]]''''' | 2009. | [[Кери Фишер]], [[Бријана Евиган]] | 19. јул 2022. |- | 201. | [[Датотека:Смрт после смрти.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт после смрти]]''''' | 1986. | [[Вес Крејвен]], [[Кристи Свонсон]] | 20. јул 2022. |- | 202. | [[Датотека:Уклета.jpg|75п|]] | '''''[[Уклета (филм)|Уклета]]''''' | 2005. | [[Вес Крејвен]], [[Кевин Вилијамсон]], [[Кристина Ричи]], [[Џеси Ајзенберг]], [[Мајло Вентимилија]], [[Џошуа Џексон]], [[Џуди Грир]], [[Порша де Роси]], [[Шенон Елизабет]], [[Маја Харисон]], [[Мајкл Розенбаум]], [[Ник Оферман]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Џејмс Бролин]], [[Омар Епс]], [[Харви Вајнстин]] | 21. јул 2022. |- | 203. | [[Датотека:Стендалов синдром.jpg|75п|]] | '''''[[Стендалов синдром (филм)|Стендалов синдром]]''''' | 1996. | [[Дарио Арђенто]], [[Азија Арђенто]], [[Томас Кречман]], [[Енио Мориконе]] | 22. јул 2022. |- | 204. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 2010.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб (римејк)]]''''' | 2010. | [[Трејси Волтер]] | 23. јул 2022. |- | 205. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 4.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 2|Пљунем ти на гроб 2 (римејк)]]''''' | 2013. | [[Кејси Кларк]] | 24. јул 2022. |} == Статистика == {{Vertical bar chart|full_name=График по деценијама|position=left|color_10=blue|1890|1|1900|1|1910|3|1920|2|1930|5|1940|3|1950|6|1960|9|1970|16|1980|45|1990|30|2000|31|2010|44|2020|9|note=<small> {{legend|#0066cc|Тренутно са највише чланака — [[1980-е]]}} </small> }} {{Bar box2 |title=График по поджанровима |titlebar=#DDD |width=550px |barwidth=450px |bars= {{bar pixel|слешер|red|350||35}} {{bar pixel|наприродни|blue|310||31}} {{bar pixel|психолошки|yellow|210||21}} {{bar pixel|сплатер|orange|200||20}} {{bar pixel|научнофантастични|purple|180||18}} {{bar pixel|комични|fuchsia|170||17}} {{bar pixel|готички|maroon|140||14}} {{bar pixel|фолк|aqua|120||12}} {{bar pixel|пронађени снимак|dimgray|100||10}} {{bar pixel|акциони|lime|100||10}} {{bar pixel|телесни|olive|90||9}} {{bar pixel|природни|green|80||8}} }} 8koihpnum6u3t1c954bxlr0g0eek78f 25122129 25121106 2022-07-25T11:14:10Z Uw17 165959 wikitext text/x-wiki Циљ овог изазова је да током 2022. године сваког дана напишем бар по један чланак о хорор филмовима. == Списак чланака == {{Progress bar|206|height=6|total=365|text=завршено}} {| class="wikitable" style="width:100%" |+ !Р. бр. !style="width:75px"|Постер !Написан чланак о филму !Година !Познате звезде које су учествовале у стварању филма !Датум писања |- | 1. | [[Датотека:Смртоносни благослов.jpg|75п|]] | '''''[[Смртоносни благослов]]''''' | 1981. | [[Вес Крејвен]], [[Шерон Стоун]], [[Ернест Боргнајн]], [[Мајкл Бериман]], [[Џејмс Хорнер]] | 1. јануар 2022. |- | 2. | [[Датотека:Спремна или не.jpg|75п|]] | '''''[[Спремна или не]]''''' | 2019. | [[Самара Вивинг]], [[Хенри Черни]], [[Енди Макдауел]], [[Кристијан Брун]] |2. јануар 2022. |- | 3. | [[Датотека:Наслеђено зло.jpg|75п|]] | '''''[[Наслеђено зло]]''''' | 2018. | [[Тони Колет]], [[Габријел Берн]] | 3. јануар 2022. |- | 4. | [[Датотека:Чудовиште из мочваре 1982.jpg|75п|]] | '''''[[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]]''''' | 1982. | [[Вес Крејвен]], [[Реј Вајз]], [[Адријен Барбо]], [[Хари Манфредини]] | 4. јануар 2022. |- | 5. | [[Датотека:Vampir u Bruklinu.jpg|75п|]] | '''''[[Вампир у Бруклину]]''''' | 1995. | [[Вес Крејвен]], [[Еди Марфи]], [[Анџела Басет]], [[Чарли Марфи]], [[Џоана Касиди]] | 5. јануар 2022. |- | 6. | [[Датотека:Људи под степеницама.jpg|75п|]] | '''''[[Људи под степеницама]]''''' | 1991. | [[Вес Крејвен]], [[Винг Рејмс]], [[Бил Кобс]] | 6. јануар 2022. |- | 7. | [[Датотека:Последња кућа са леве стране 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране]]''''' | 2009. | [[Вес Крејвен]], [[Тони Голдвин]], [[Моника Потер]], [[Арон Пол]] | 7. јануар 2022. |- | 8. | [[Датотека:Шокер.jpg|75п|]] | '''''[[Шокер]]''''' | 1989. | [[Вес Крејвен]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Мич Пилеџи]], [[Мајкл Марфи]], [[Питер Берг]], [[Тимоти Лири]], [[Ричард Брукс]] | 8. јануар 2022. |- | 9. | [[Датотека:Ђаво филм.jpg|75п|]] | '''''[[Ђаво (филм)|Ђаво]]''''' | 2010. | [[Бојана Новаковић]], [[Крис Месина]], [[Логан Маршал Грин]] | 9. јануар 2022. |- | 10. | [[Датотека:Ђавоља кичма.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кичма]]''''' | 2001. | [[Гиљермо дел Торо]] | 10. јануар 2022. |- | 11. | [[Датотека:REC 4.jpg|75п|]] | '''''[[REC 4: Апокалипса]]''''' | 2014. | [[Мануела Веласко]] | 11. јануар 2022. |- | 12. | [[Датотека:Мртва зона.jpg|75п|]] | '''''[[Мртва зона]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Стивен Кинг]], [[Кристофер Вокен]], [[Том Скерит]], [[Мартин Шин]], [[Ентони Зербе]] | 12. јануар 2022. |- | 13. | [[Датотека:Еденско језеро.jpg|75п|]] | '''''[[Еденско језеро]]''''' | 2008. | [[Кели Рајли]], [[Мајкл Фасбендер]], [[Џек О'Конел]] | 13. јануар 2022. |- | 14. | [[Датотека:Менди.jpg|75п|]] | '''''[[Менди (филм)|Менди]]''''' | 2018. | [[Николас Кејџ]], [[Андреа Рајзборо]], [[Бил Дјук]], [[Елајџа Вуд]], [[Јохан Јохансон]] | 14. јануар 2022. |- | 15. | [[Датотека:Не окрећи се.jpg|75п|]] | '''''[[Не окрећи се]]''''' | 1973. | [[Џули Кристи]], [[Доналд Садерланд]], [[Дафне ди Морије]] | 15. јануар 2022. |- | 16. | [[Датотека:Полицајац манијак 3.jpg|75п|]] | '''''[[Полицајац манијак 3: Значка тишине]]''''' | 1993. | [[Роберт Дејви]] | 16. јануар 2022. |- | 17. | [[Датотека:Јама и клатно.jpg|75п|]] | '''''[[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]]''''' | 1961. | [[Винсент Прајс]], [[Барбара Стил]], [[Роџер Корман]], [[Ричард Матесон]] | 17. јануар 2022. |- | 18. | [[Датотека:Спаљивање.jpg|75п|]] | '''''[[Спаљивање (филм)|Спаљивање]]''''' | 1981. | [[Џејсон Александер]], [[Холи Хантер]], [[Том Савини]] | 18. јануар 2022. |- | 19. | [[Датотека:Дан дипломирања.jpg|75п|]] | '''''[[Дан дипломирања]]''''' | 1981. | [[Линеа Квигли]] | 19. јануар 2022. |- | 20. | [[Датотека:Створење из Црне лагуне .jpg|75п|]] | '''''[[Створење из Црне лагуне]]''''' | 1954. | [[Хенри Манчини]] | 20. јануар 2022. |- | 21. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду]]''''' | 1959. | [[Винсент Прајс]] | 21. јануар 2022. |- | 22. | [[Датотека:Соба лептира.jpg|75п|]] | '''''[[Соба лептира]]''''' | 2012. | [[Барбара Стил]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Ерика Лирсен]], [[Реј Вајз]], [[Камиј Китон]], [[Ејдријан Кинг]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Џо Данте]] | 22. јануар 2022. |- | 23. | [[Датотека:Људи мачке.jpg|75п|]] | '''''[[Људи мачке]]''''' | 1942. | [[Симон Симон]], [[Жак Турнер]] | 23. јануар 2022. |- | 24. | [[Датотека:Дечије игре 6.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]]''''' | 2013. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 24. јануар 2022. |- | 25. | [[Датотека:Дечије игре 7.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 7: Чакијев култ]]''''' | 2017. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 25. јануар 2022. |- | 26. | [[Датотека:Дечије игре 8.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8]]''''' | 2019. | [[Марк Хамил]], [[Обри Плаза]], [[Брајан Тајри Хенри]], [[Бер Макрири]] | 26. јануар 2022. |- | 27. | [[Датотека:Ђавоља кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кућа]]''''' | 2009. | [[Том Нунан]], [[Грета Гервиг]], [[Ди Волас]], [[Лина Данам]], [[Еј Џеј Боуен]] | 27. јануар 2022. |- | 28. | [[Датотека:Прикрада.jpg|75п|]] | '''''[[Прикрада]]''''' | 1981. | [[Том Савини]] | 28. јануар 2022. |- | 29. | [[Датотека:Шоу наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа]]''''' | 1982. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Хал Холбрук]], [[Адријен Барбо]], [[Лесли Нилсен]], [[Тед Дансон]], [[Том Аткинс]], [[Ричард Гир]], [[Нед Бити]], [[Том Савини]], [[Ед Харис]] | 29. јануар 2022. |- | 30. | [[Датотека:Шоу наказа 2.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 2]]''''' | 1987. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Џорџ Кенеди]], [[Дороти Ламур]], [[Том Савини]] | 30. јануар 2022. |- | 31. | [[Датотека:Шоу наказа 3.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 3]]''''' | 2006. | [[Еј Џеј Боуен]] | 31. јануар 2022. |- | 32. | [[Датотека:Уклети замак.jpg|75п|]] | '''''[[Уклети замак]]''''' | 1896. | [[Жорж Мелијес]] | 1. фебруар 2022. |- | 33. | [[Датотека:Мумија 1932.jpg|75п|]] | '''''[[Мумија (филм из 1932)|Мумија]]''''' | 1932. | [[Борис Карлоф]] | 2. фебруар 2022. |- | 34. | [[Датотека:Замена 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Замена (филм из 1980)|Замена]]''''' | 1980. | [[Џорџ Си Скот]], [[Мелвин Даглас]], [[Ерик Кристмас]] | 3. фебруар 2022. |- | 35. | [[Датотека:Џејкобова лествица кошмара.jpg|75п|]] | '''''[[Џејкобова лествица кошмара]]''''' | 1990. | [[Тим Робинс]], [[Елизабет Пења]], [[Дени Ајело]], [[Пруит Тејлор Винс]], [[Џејсон Александер]], [[Маколи Калкин]], [[Винг Рејмс]], [[Ш. Епата Меркерсон]] | 4. фебруар 2022. |- | 36. | [[Датотека:Секира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Секира (филм)|Секира]]''''' | 2006. | [[Кејн Ходер]], [[Роберт Инглунд]], [[Тони Тод]], [[Ричард Рил]] | 5. фебруар 2022. |- | 37. | [[Датотека:Секира 2.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 2]]''''' | 2010. | [[Данијела Харис]], [[Тони Тод]], [[Кејн Ходер]], [[Еј Џеј Боуен]] | 6. фебруар 2022. |- | 38. | [[Датотека:Секира 3.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 3]]''''' | 2013. | [[Данијела Харис]], [[Кејн Ходер]], [[Керолајн Вилијамс]] | 7. фебруар 2022. |- | 39. | [[Датотека:Воз терора.jpg|75п|]] | '''''[[Воз терора]]''''' | 1980. | [[Џејми Ли Кертис]], [[Дејвид Коперфилд (илузиониста)|Дејвид Коперфилд]] | 8. фебруар 2022. |- | 40. | [[Датотека:Невидљиви човек.jpg|75п|]] | '''''[[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]]''''' | 1933. | [[Глорија Стјуарт]], [[Херберт Џорџ Велс]] | 9. фебруар 2022. |- | 41. | [[Датотека:CHUD.jpg|75п|]] | '''''[[К. Х. С. П.]]''''' | 1984. | [[Данијел Стерн]], [[Френки Фејзон]], [[Џон Гудман]] | 10. фебруар 2022. |- | 42. | [[Датотека:Алис слатка Алис.jpg|75п|]] | '''''[[Алис, слатка Алис]]''''' | 1976. | [[Брук Шилдс]] | 11. фебруар 2022. |- | 43. | [[Датотека:Предсказање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање]]''''' | 1976. | [[Грегори Пек]], [[Ли Ремик]], [[Дејвид Ворнер]], [[Џери Голдсмит]] | 12. фебруар 2022. |- | 44. | [[Датотека:Предсказање 2.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 2: Демијан]]''''' | 1978. | [[Вилијам Холден]], [[Ли Грант]], [[Силвија Сидни]], [[Ленс Хенриксен]], [[Џери Голдсмит]] | 13. фебруар 2022. |- | 45. | [[Датотека:Предсказање 3.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 3: Коначни обрачун]]''''' | 1981. | [[Сем Нил]], [[Џери Голдсмит]] | 14. фебруар 2022. |- | 46. | [[Датотека:Предсказање 4.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 4: Буђење]]''''' | 1991. | [[Мајкл Лернер]] | 15. фебруар 2022. |- | 47. | [[Датотека:Предсказање 5.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5]]''''' | 2006. | [[Лијев Шрајбер]], [[Џулија Стајлс]], [[Мија Фароу]], [[Дејвид Тјулис]], [[Мајкл Гамбон]], [[Предраг Бјелац]] | 16. фебруар 2022. |- | 48. | [[Датотека:Отвори врата правом.jpg|75п|]] | '''''[[Отвори врата правом]]''''' | 2008. | [[Агнета Фелтског]] | 17. фебруар 2022. |- | 49. | [[Датотека:Пусти ме унутра.jpg|75п|]] | '''''[[Пусти ме унутра]]''''' | 2010. | [[Клои Грејс Морец]], [[Дилан Минет]], [[Мет Ривс]], [[Кара Буоно]] | 18. фебруар 2022. |- | 50. | [[Датотека:Чопинг мол.jpg|75п|]] | '''''[[Чопинг мол]]''''' | 1986. | [[Барбара Крамптон]], [[Роџер Корман]] | 19. фебруар 2022. |- | 51. | [[Датотека:Тексашки масакр моторном тестером 9.jpg|75п|]] | '''''[[Тексашки масакр моторном тестером 9]]''''' | 2022. | [[Алис Криге]], [[Џон Ларокет]] | 20. фебруар 2022. |- | 52. | [[Датотека:Повратак у школу страве.jpg|75п|]] | '''''[[Повратак у школу страве]]''''' | 1987. | [[Џорџ Клуни]] | 21. фебруар 2022. |- | 53. | [[Датотека:Пирана 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пирана 2: Мрешћење]]''''' | 1982. | [[Џејмс Камерон]], [[Ленс Хенриксен]] | 22. фебруар 2022. |- | 54. | [[Датотека:Вештица из Блера 2.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 2: Књига сенки]]''''' | 2000. | [[Ерика Лирсен]], [[Џефри Донован]] | 23. фебруар 2022. |- | 55. | [[Датотека:Вукодлак.jpg|75п|]] | '''''[[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]]''''' | 1941. | [[Бела Лугоси]], [[Марија Успенска]] | 24. фебруар 2022. |- | 56. | [[Датотека:Вештица из Блера 3.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 3]]''''' | 2016. | [[Адам Вингард]] | 25. фебруар 2022. |- | 57. | [[Датотека:Розмарина беба 2.jpg|75п|]] | '''''[[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]]''''' | 1976. | [[Пати Дјук]], [[Рут Гордон]], [[Реј Миланд]], [[Бродерик Крофорд]] | 26. фебруар 2022. |- | 58. | [[Датотека:Стигмата.jpg|75п|]] | '''''[[Стигмата (филм)|Стигмата]]''''' | 1999. | [[Патриша Аркет]], [[Габријел Берн]], [[Џонатан Прајс]], [[Нија Лонг]], [[Раде Шербеџија]], [[Порша де Роси]] | 27. фебруар 2022. |- | 59. | [[Датотека:Уклетост.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]]''''' | 1963. | [[Роберт Вајз]], [[Џули Харис]], [[Ширли Џексон]] | 28. фебруар 2022. |- | 60. | [[Датотека:Сви момци воле Менди Лејн.jpg|75п|]] | '''''[[Сви момци воле Менди Лејн]]''''' | 2006. | [[Амбер Херд]], [[Лук Грајмс]] | 1. март 2022. |- | 61. | [[Датотека:Реаниматор 1.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматор]]''''' | 1985. | [[Џефри Кумс]], [[Барбара Крамптон]], [[Брајан Јузна]] | 2. март 2022. |- | 62. | [[Датотека:Реаниматор 2.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматорова невеста]]''''' | 1990. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]] | 3. март 2022. |- | 63. | [[Датотека:Реаниматор 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изван Реаниматора]]''''' | 2003. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]], [[Елза Патаки]], [[Сантијаго Сегура]] | 4. март 2022. |- | 64. | [[Датотека:Амитивилски ужас 2.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]]''''' | 1982. | [[Берт Јанг]], [[Лало Шифрин]] | 5. март 2022. |- | 65. | [[Датотека:Амитивилски ужас 3.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 3: Ђаво]]''''' | 1983. | [[Мег Рајан]], [[Тони Робертс]], [[Роберт Џој]] | 6. март 2022. |- | 66. | [[Датотека:Амитивилски ужас 4.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]]''''' | 1989. | [[Пати Дјук]], [[Џејн Вајат]] | 7. март 2022. |- | 67. | [[Датотека:Кинг Конг 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг]]''''' | 1976. | [[Џеф Бриџиз]], [[Џесика Ланг]], [[Чарлс Гродин]], [[Рене Обержонуа]], [[Питер Кален]], [[Џон Бари (композитор)|Џон Бари]] | 8. март 2022. |- | 68. | [[Датотека:Видеодром.jpg|75п|]] | '''''[[Видеодром]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Џејмс Вудс]], [[Деби Хари]] | 9. март 2022. |- | 69. | [[Датотека:Средина лета.jpg|75п|]] | '''''[[Средина лета]]''''' | 2019. | [[Флоренс Пју]], [[Вил Полтер]] | 10. март 2022. |- | 70. | [[Датотека:Пирамида 2014.jpg|75п|]] | '''''[[Пирамида (филм)|Пирамида]]''''' | 2014. | [[Денис О’Хер]] | 11. март 2022. |- | 71. | [[Датотека:Грајндхаус.jpg|75п|]] | '''''[[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]]''''' | 2007. | [[Квентин Тарантино]], [[Роберт Родригез]], [[Роуз Макгауан]], [[Курт Расел]], [[Брус Вилис]], [[Џош Бролин]], [[Џеф Фејхи]], [[Мајкл Бин]], [[Навин Ендруз]], [[Ферги|Стејси Фергусон]], [[Том Савини]], [[Росарио Досон]], [[Мери Елизабет Винстед]], [[Шери Мун Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Николас Кејџ]], [[Сајмон Пег]], [[Ник Фрост]], [[Џејсон Ајзакс]], [[Вил Арнет]], [[Едгар Рајт]], [[Џеј Хернандез]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Илај Рот]], [[Удо Кир]] | 12. март 2022. |- | 72. | [[Датотека:Друштво 1989.jpg|75п|]] | '''''[[Друштво (филм)|Друштво]]''''' | 1989. | [[Брајан Јузна]] | 13. март 2022. |- | 73. | [[Датотека:Освета 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Освета (филм из 2017)|Освета]]''''' | 2017. | [[Матилда Лац]] | 14. март 2022. |- | 74. | [[Датотека:Карантин 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Карантин (филм)|Карантин]]''''' | 2008. | [[Џеј Хернандез]], [[Раде Шербеџија]], [[Марин Хинкле]], [[Џои Кинг]], [[Денис О'Хер]] | 15. март 2022. |- | 75. | [[Датотека:Село уклетих.jpg|75п|]] | '''''[[Село уклетих]]''''' | 1960. | [[Барбара Шели]] | 16. март 2022. |- | 76. | [[Датотека:Леприкон 5.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 5: У гету]]''''' | 2000. | [[Ворвик Дејвис]], [[Ice-T|Ајс Ти]], [[Кулио]] | 17. март 2022. |- | 77. | [[Датотека:Леприкон 6.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 6: Повратак у гето]]''''' | 2003. | [[Ворвик Дејвис]] | 18. март 2022. |- | 78. | [[Датотека:Страшно страшило 2.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 2]]''''' | 2003. | [[Франсис Форд Копола]], [[Реј Вајз]] | 19. март 2022. |- | 79. | [[Датотека:Мува 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мува 2]]''''' | 1989. | [[Кристофер Јанг]] | 20. март 2022. |- | 80. | [[Датотека:Вий.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1909)|Виј]]''''' | 1909. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 21. март 2022. |- | 81. | {{CSS image crop |Image = В полночь на кладбище (1910).jpg |bSize = 120 |cWidth = 75 |oLeft = 15 }} | '''''[[У поноћ на гробљу]]''''' | 1910. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 22. март 2022. |- | 82. | [[Датотека:Прочишћење 4.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 4: Прво прочишћење]]''''' | 2018. | [[Мајкл Беј]], [[Мариса Томеј]] | 23. март 2022. |- | 83. | [[Датотека:Прочишћење 5.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]]''''' | 2021. | [[Мајкл Беј]], [[Вил Патон]] | 24. март 2022. |- | 84. | [[Датотека:Гогољ 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Почетак]]''''' | 2017. | [[Олег Мењшиков]], [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 25. март 2022. |- | 85. | [[Датотека:Лепреикон 7.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 7: Порекло]]''''' | 2014. | [[Хорнсвогл|Дилан „Хорнсвогл” Постл]] | 26. март 2022. |- | 86. | [[Датотека:Гогољ 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Виј]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 27. март 2022. |- | 87. | [[Датотека:Леприкон 8.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 8: Повратак Леприкона]]''''' | 2018. | [[Тејлор Спрејтлер]] | 28. март 2022. |- | 88. | [[Датотека:Страшно страшило 3.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 3]]''''' | 2017. | [[Мег Фостер]], [[Џина Филипс]] | 29. март 2022. |- | 89. | [[Датотека:Гогољ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Страшна освета]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]], [[Олег Мењшиков]] | 30. март 2022. |- | 90. | [[Датотека:Виј 1967.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1967)|Виј]]''''' | 1967. | [[Леонид Курављов]] | 31. март 2022. |- | 91. | [[Датотека:Први април.jpg|75п|]] | '''''[[Први април (филм из 1986)|Први април]]''''' | 1986. | [[Ејми Стил]], [[Томас Ф. Вилсон]] | 1. април 2022. |- | 92. | [[Датотека:Бабадук.jpg|75п|]] | '''''[[Бабадук]]''''' | 2014. | [[Џенифер Кент]] | 2. април 2022. |- | 93. | [[Датотека:Дан живих мртваца 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца]]''''' | 2008. | [[Мина Сувари]], [[Винг Рејмс]] | 3. април 2022. |- | 94. | [[Датотека:Манијак 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 1980)|Манијак]]''''' | 1980. | [[Керолајн Манро]], [[Том Савини]] | 4. април 2022. |- | 95. | [[Датотека:Блоб 1.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица]]''''' | 1958. | [[Стив Маквин]] | 5. април 2022. |- | 96. | [[Датотека:Блоб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица 2: Чувај се!]]''''' | 1972. | [[Лари Хагман]] | 6. април 2022. |- | 97. | [[Датотека:Блоб 3.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3]]''''' | 1988. | [[Шони Смит]], [[Бил Мозли]] | 7. април 2022. |- | 98. | [[Датотека:Амитивилски ужас 5.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]]''''' | 1990. | [[Ким Коутс]] | 8. април 2022. |- | 99. | [[Датотека:Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]]''''' | 1989. | [[Бил Мозли]] | 9. април 2022. |- | '''100'''. | [[Датотека:Кућа хиљаду лешева.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа хиљаду лешева]]''''' | 2003. | [[Роб Зомби]], [[Карен Блек]], [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]] | 10. април 2022. |- | 101. | [[Датотека:Ђавољи шкарт.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавољи шкарт]]''''' | 2005. | [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]], [[Роб Зомби]], [[Вилијам Форсајт]], [[Кен Фори]], [[Дани Трехо]], [[Мајкл Бериман]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Данијел Роубак]], [[Тајлер Мејн]], [[Кејн Ходер]] | 11. април 2022. |- | 102. | [[Датотека:Троје из пакла.jpg|75п|]] | '''''[[Троје из пакла]]''''' | 2019. | [[Шери Мун Зомби]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Ди Волас]], [[Данијел Роубак]], [[Вејд Вилијамс]], [[Ричард Рил]] | 12. април 2022. |- | 103. | [[Датотека:VHS 1.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S]]''''' | 2012. | [[Адам Вингард]] | 13. април 2022. |- | 104. | [[Датотека:VHS 2.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/2]]''''' | 2013. | [[Адам Вингард]] | 14. април 2022. |- | 105. | [[Датотека:Накарадно.jpg|75п|]] | '''''[[Накарадно]]''''' | 2020. | [[Винс Вон]], [[Бер Макрири]] | 15. април 2022. |- | 106. | [[Датотека:Деца кукуруза 1.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза]]''''' | 1984. | [[Линда Хамилтон]], [[Стивен Кинг]] | 16. април 2022. |- | 107. | [[Датотека:Куџо.jpg|75п|]] | '''''[[Куџо (филм)|Куџо]]''''' | 1983. | [[Ди Волас]], [[Стивен Кинг]] | 17. април 2022. |- | 108. | [[Датотека:Девојчица која живи доле низ улицу.jpg|75п|]] | '''''[[Девојчица која живи доле низ улицу]]''''' | 1976. | [[Џоди Фостер]], [[Мартин Шин]], [[Алексис Смит]] | 18. април 2022. |- | 109. | [[Датотека:VHS 3.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S: Вирално]]''''' | 2014. | [[Џозеф Бишара]] | 19. април 2022. |- | 110. | [[Датотека:VHS 4.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/94]]''''' | 2021. | [[Џина Филипс]] | 20. април 2022. |- | 111. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца]]''''' | 1989. | [[Стивен Кинг]], [[Дениз Крозби]] | 21. април 2022. |- | 112. | [[Датотека:Гмизавци 2006.jpg|75п|]] | '''''[[Гмизавци (филм)|Гмизавци]]''''' | 2006. | [[Џејмс Ган]], [[Елизабет Бенкс]], [[Мајкл Рукер]], [[Грег Хенри]], [[Роб Зомби]] | 22. април 2022. |- | 113. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца 2]]''''' | 1992. | [[Едвард Ферлонг]], [[Кленси Браун]], [[Стивен Кинг]] | 23. април 2022. |- | 114. | [[Датотека:Смрт у очима.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт у очима]]''''' | 1960. | [[Лео Маркс]] | 24. април 2022. |- | 115. | [[Датотека:Ћорсокак.jpg|75п|]] | '''''[[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]]''''' | 2003. | [[Лин Шеј]], [[Реј Вајз]] | 25. април 2022. |- | 116. | [[Датотека:Напад парадајза убица.jpg|75п|]] | '''''[[Напад парадајза убица]]''''' | 1976. | [[Ерик Кристмас]] | 26. април 2022. |- | 117. | [[Датотека:Наказе.jpg|75п|]] | '''''[[Наказе]]''''' | 1932. | [[Ирвинг Талберг]] | 27. април 2022. |- | 118. | [[Датотека:Дракулина ћерка.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина ћерка]]''''' | 1936. | [[Дејвид О. Селзник]], [[Хеда Хопер]] | 28. април 2022. |- | 119. | [[Датотека:Његова кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Његова кућа]]''''' | 2020. | [[Мет Смит]] | 29. април 2022. |- | 120. | [[Датотека:Франкенштајнов син.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнов син]]''''' | 1939. | [[Борис Карлоф]], [[Бела Лугоси]] | 30. април 2022. |- | 121. | [[Датотека:X 2022.jpg|75п|]] | '''''[[X (филм из 2022)|X]]''''' | 2022. | [[Џена Ортега]] | 1. мај 2022. |- | 122. | [[Датотека:Глас 2010.jpg|75п|]] | '''''[[Глас (филм из 2010)|Глас]]''''' | 2010. | [[Мехмет Гунсур]] | 2. мај 2022. |- | 123. | [[Датотека:Аудиција 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]]''''' | 1999. | [[Рју Мураками]] | 3. мај 2022. |- | 124. | [[Датотека:Видим, видим.jpg|75п|]] | '''''[[Видим, видим]]''''' | 2014. | [[Улрих Сајдл]] | 4. мај 2022. |- | 125. | [[Датотека:Амитивилски ужас 6.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 6: Било је време]]''''' | 1992. | [[Шон Ведерли]] | 5. мај 2022. |- | 126. | [[Датотека:Ноћ демона 1.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]]''''' | 1988. | [[Линеа Квигли]] | 6. мај 2022. |- | 127. | [[Датотека:Острво живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Острво живих мртваца]]''''' | 1979. | [[Лучо Фулчи]] | 7. мај 2022. |- | 128. | [[Датотека:Град живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Град живих мртваца]]''''' | 1980. | [[Лучо Фулчи]] | 8. мај 2022. |- | 129. | [[Датотека:Ноћ наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ наказа]]''''' | 1986. | [[Том Аткинс]], [[Шејн Блек]] | 9. мај 2022. |- | 130. | [[Датотека:Мартин 1977.jpg|75п|]] | '''''[[Мартин (филм из 1977)|Мартин]]''''' | 1977. | [[Џорџ Ромеро]], [[Том Савини]], [[Дарио Арђенто]] | 10. мај 2022. |- | 131. | [[Датотека:Зубар 1.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар (филм)|Зубар]]''''' | 1996. | [[Брајан Јузна]], [[Кен Фори]], [[Марк Рафало]] | 11. мај 2022. |- | 132. | [[Датотека:Зубар 2.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар 2]]''''' | 1998. | [[Брајан Јузна]] | 12. мај 2022. |- | 133. | [[Датотека:Масакр на журци.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци]]''''' | 1982. | [[Рита Меј Браун]], [[Роџер Корман]] | 13. мај 2022. |- | 134. | [[Датотека:Изван 1981.jpg|75п|]] | '''''[[Изван (филм из 1981)|Изван]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 14. мај 2022. |- | 135. | [[Датотека:Кућа поред гробља.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа поред гробља]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 15. мај 2022. |- | 136. | [[Датотека:Масакр на журци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци 2]]''''' | 1987. | [[Роџер Корман]] | 16. мај 2022. |- | 137. | [[Датотека:Помахнитала пена.jpg|75п|]] | '''''[[Помахнитала пена]]''''' | 1985. | [[Мајкл Моријарти]], [[Пол Сорвино]], [[Дени Ајело]], [[Мира Сорвино]] | 17. мај 2022. |- | 138. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]]''''' | 1999. | [[Роберт Земекис]], [[Џефри Раш]], [[Фамке Јансен]], [[Али Лартер]], [[Питер Галагер]], [[Бриџет Вилсон]], [[Џефри Кумс]], [[Лиса Лоуб]], [[Џоел Силвер]], | 18. мај 2022. |- | 139. | [[Датотека:Уклетост 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]]''''' | 1999. | [[Стивен Спилберг]], [[Лијам Нисон]], [[Кетрин Зита-Џоунс]], [[Овен Вилсон]], [[Брус Дерн]], [[Вирџинија Мадсен]], [[Џери Голдсмит]] | 19. мај 2022. |- | 140. | [[Датотека:Два зла ока.jpg|75п|]] | '''''[[Два зла ока]]''''' | 1990. | [[Дарио Арђенто]], [[Џорџ Ромеро]], [[Адријен Барбо]], [[Харви Кајтел]], [[Том Аткинс]], [[Џон Ејмос]], [[Сали Киркланд]], [[Ким Хантер]], [[Том Савини]], [[Џули Бенз]], [[Азија Арђенто]] | 20. мај 2022. |- | 141. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 1.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе]]''''' | 1982. | [[Френк Хененлотер]] | 21. мај 2022. |- | 142. | [[Датотека:Крвави залив.jpg|75п|]] | '''''[[Крвави залив]]''''' | 1971. | [[Клодин Оже]], [[Марио Бава]] | 22. мај 2022. |- | 143. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 2.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 2]]''''' | 1990. | [[Френк Хененлотер]], [[Дејвид Емги]] | 23. мај 2022. |- | 144. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 3 Потомство.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]]''''' | 1991. | [[Френк Хененлотер]] | 24. мај 2022. |- | 145. | [[Датотека:Странци 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Странци (филм из 2008)|Странци]]''''' | 2008. | [[Лив Тајлер]] | 25. мај 2022. |- | 146. | [[Датотека:Странци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Странци 2: Плен у ноћи]]''''' | 2018. | [[Кристина Хендрикс]] | 26. мај 2022. |- | 147. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]]''''' | 1993. | [[Камиј Китон]] | 27. мај 2022. |- | 148. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 6.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]]''''' | 2019. | [[Камиј Китон]] | 28. мај 2022. |- | 149. | [[Датотека:Вољени 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Вољени (филм)|Вољени]]''''' | 2009. | [[Завијер Самјуел]], [[Кејси Чејмберс]] | 29. мај 2022. |- | 150. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 2: Племе]]''''' | 2008. | [[Кори Хејм]], [[Том Савини]], [[Александер Калверт]] | 30. мај 2022. |- | 151. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]]''''' | 2010. | [[Кори Хејм]] | 31. мај 2022. |- | 152. | [[Датотека:Зла смрт 4.jpg|75п|]] | '''''[[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]]''''' | 2013. | [[Брус Кембел]], [[Сем Рејми]] | 1. јун 2022. |- | 153. | [[Датотека:Мала продавница страве.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]]''''' | 1986. | [[Френк Оз]], [[Стив Мартин]], [[Џејмс Белуши]], [[Бил Мари]], [[Миријам Марголис]] | 2. јун 2022. |- | 154. | [[Датотека:Ковен.jpg|75п|]] | '''''[[Ковен (филм)|Ковен]]''''' | 1996. | [[Робин Тани]], [[Нев Кембел]], [[Клиф Дејанг]], [[Асумпта Серна]] | 3. јун 2022. |- | 155. | [[Датотека:Из пакла 2001.jpg|75п|]] | '''''[[Из пакла (филм)|Из пакла]]''''' | 2001. | [[Џони Деп]], [[Хедер Грејам]], [[Ијан Холм]], [[Роби Колтрејн]], [[Џејсон Флеминг]], [[Софија Мајлс]], [[Доминик Купер]] | 4. јун 2022. |- | 156. | [[Датотека:Руке Трбосека.jpg|75п|]] | '''''[[Руке Трбосека]]''''' | 1971. | [[Маржори Роудс]] | 5. јун 2022. |- | 157. | [[Датотека:Drakula halála.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина смрт]]''''' | 1921. | [[Мајкл Кертиз]] | 6. јун 2022. |- | 158. | [[Датотека:Голем 1915.jpg|75п|]] | '''''[[Голем (филм)|Голем]]''''' | 1915. | [[Пол Вегенер]] | 7. јун 2022. |- | 159. | [[Датотека:Голем и плесачица.jpg|75п|]] | '''''[[Голем и плесачица]]''''' | 1917. | [[Пол Вегенер]] | 8. јун 2022. |- | 160. | [[Датотека:Крв и црна чипка.jpg|75п|]] | '''''[[Крв и црна чипка]]''''' | 1964. | [[Марио Бава]] | 9. јун 2022. |- | 161. | [[Датотека:Ноћ страве 3.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве]]''''' | 2011. | [[Антон Јелчин]], [[Колин Фарел]], [[Дејвид Тенант]], [[Имоџен Путс]], [[Тони Колет]], [[Дејв Франко]], [[Лиса Лоуб]], [[Крис Сарандон]], [[Рамин Ђавади]], [[Стивен Спилберг]] | 10. јун 2022. |- | 162. | [[Датотека:Језиве приче из мрака.jpg|75п|]] | '''''[[Језиве приче из мрака]]''''' | 2019. | [[Гиљермо дел Торо]], [[Остин Ејбрамс]], [[Дин Норис]] | 11. јун 2022. |- | 163. | [[Датотека:Голем 3.jpg|75п|]] | '''''[[Голем: Како је дошао на свет]]''''' | 1920. | [[Пол Вегенер]] | 12. јун 2022. |- | 164. | [[Датотека:Деца кукуруза 2.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза 2: Последња жртва]]''''' | 1992. | [[Стивен Кинг]] | 13. јун 2022. |- | 165. | [[Датотека:Створ 2011.jpg|75п|]] | '''''[[Створ (филм из 2011)|Створ]]''''' | 2011. | [[Мери Елизабет Винстед]], [[Џоел Еџертон]], [[Адевале Акинуе-Агбаџе]] | 14. јун 2022. |- | 166. | [[Датотека:Елвира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Елвира, господарица таме]]''''' | 1988. | [[Трес Макнил]] | 15. јун 2022. |- | 167. | [[Датотека:Шта радимо у сенкама.jpg|75п|]] | '''''[[Шта радимо сакривени]]''''' | 2014. | [[Таика Ваитити]] | 16. јун 2022. |- | 168. | [[Датотека:Вампири 1998.jpg|75п|]] | '''''[[Вампири (филм из 1998)|Вампири]]''''' | 1998. | [[Џон Карпентер]], [[Џејмс Вудс]], [[Шерил Ли]], [[Максимилијан Шел]], [[Кари-Хиројуки Тагава]] | 17. јун 2022. |- | 169. | [[Датотека:Круг 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Круг (филм из 2015)|Круг]]''''' | 2015. | [[Џули Бенз]] | 18. јун 2022. |- | 170. | [[Датотека:Добри син.jpg|75п|]] | '''''[[Добри син]]''''' | 1993. | [[Маколи Калкин]], [[Елајџа Вуд]], [[Ијан Макјуан]], [[Дејвид Морс]] | 19. јун 2022. |- | 171. | [[Датотека:Мајка 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Мајка!]]''''' | 2017. | [[Дарен Аронофски]], [[Џенифер Лоренс]], [[Хавијер Бардем]], [[Ед Харис]], [[Мишел Фајфер]], [[Донал Глисон]], [[Кристен Виг]] | 20. јун 2022. |- | 172. | [[Датотека:Посета 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Посета (филм из 2015)|Посета]]''''' | 2015. | [[Кетрин Хан]] | 21. јун 2022. |- | 173. | [[Датотека:Операција сртах.jpg|75п|]] | '''''[[Операција страх]]''''' | 1966. | [[Марио Бава]] | 22. јун 2022. |- | 174. | [[Датотека:Бежање са часова.jpg|75п|]] | '''''[[Бежање са часова]]''''' | 1989. | [[Бред Пит]], [[Роди Макдауал]] | 23. јун 2022. |- | 175. | [[Датотека:Подрхтавање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Подрхтавање]]''''' | 1990. | [[Кевин Бејкон]], [[Фред Ворд]], [[Риба Макентајер]] | 24. јун 2022. |- | 176. | [[Датотека:Земља Минотаура.jpg|75п|]] | '''''[[Земља Минотаура]]''''' | 1976. | [[Доналд Плезенс]], [[Питер Кушинг]], [[Брајан Ино]] | 25. јун 2022. |- | 177. | [[Датотека:То је освојило свет.jpg|75п|]] | '''''[[То је освојило свет]]''''' | 1956. | [[Роџер Корман]], [[Ли ван Клиф]] | 26. јун 2022. |- | 178. | [[Датотека:Франкенштајнова освета.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнова освета]]''''' | 1958. | [[Питер Кушинг]], [[Јунис Гејсон]] | 27. јун 2022. |- | 179. | [[Датотека:Инвазија трећих бића 1956.jpg|75п|]] | '''''[[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]]''''' | 1956. | [[Дон Сигел]], [[Сем Пекинпо]] | 28. јун 2022. |- | 180. | [[Датотека:Мала продавница страве 1960.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]]''''' | 1960. | [[Роџер Корман]], [[Џек Николсон]] | 29. јун 2022. |- | 181. | [[Датотека:Језеро страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро страха]]''''' | 1999. | [[Бил Пулман]], [[Бриџет Фонда]], [[Брендан Глисон]], [[Бети Вајт]], [[Маришка Харгитеј]] | 30. јун 2022. |- | 182. | [[Датотека:Господари пакла 3.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]]''''' | 1992. | [[Клајв Баркер]], [[Даг Бредли]], [[Ешли Лоуренс]] | 1. јул 2022. |- | 183. | [[Датотека:Господари пакла 4.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 4: Крвна веза]]''''' | 1996. | [[Даг Бредли]], [[Адам Скот]], [[Клајв Баркер]] | 2. јул 2022. |- | 184. | [[Датотека:Очи без лица.jpg|75п|]] | '''''[[Очи без лица]]''''' | 1960. | [[Клод Соте]] | 3. јул 2022. |- | 185. | [[Датотека:Господари пакла 5.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 5: Инферно]]''''' | 2000. | [[Скот Дериксон]], [[Даг Бредли]], [[Крејг Шефер]], [[Џејмс Ремар]] | 4. јул 2022. |- | 186. | [[Датотека:Господари пакла 6.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 6: Трагач пакла]]''''' | 2002. | [[Ешли Лоуренс]], [[Даг Бредли]], [[Клајв Баркер]] | 5. јул 2022. |- | 187. | [[Датотека:Господари пакла 7.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 7: Мртвији]]''''' | 2005. | [[Даг Бредли]], [[Кари Верер]] | 6. јул 2022. |- | 188. | [[Датотека:Јазбина белог црва.jpg|75п|]] | '''''[[Јазбина белог црва]]''''' | 1988. | [[Хју Грант]], [[Катарина Оксенберг]], [[Питер Капалди]] | 7. јул 2022. |- | 189. | [[Датотека:Кери 2.jpg|75п|]] | '''''[[Кери 2: Бес]]''''' | 1999. | [[Мина Сувари]] | 8. јул 2022. |- | 190. | [[Датотека:Амерички вукодлак у Паризу.jpg|75п|]] | '''''[[Амерички вукодлак у Паризу]]''''' | 1997. | [[Жили Делпи]], [[Џули Боуен]], [[Тијери Лермит]] | 9. јул 2022. |- | 191. | [[Датотека:Лудаци 1973.jpg|75п|]] | '''''[[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]]''''' | 1973. | [[Џорџ Ромеро]] | 10. јул 2022. |- | 192. | [[Датотека:Улица страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 1. део: 1994.]]''''' | 2021. | [[Маја Хок]] | 11. јул 2022. |- | 193. | [[Датотека:Улица страха 2.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 2. део: 1978.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 12. јул 2022. |- | 194. | [[Датотека:Улица страха 3.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 3. део: 1666.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 13. јул 2022. |- | 195. | [[Датотека:Станар 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Станар (филм)|Станар]]''''' | 1976. | [[Роман Полански]], [[Изабел Ађани]], [[Мелвин Даглас]], [[Џо ван Флит]], [[Шели Винтерс]], [[Лила Кедрова]] | 14. јул 2022. |- | 196. | [[Датотека:Ноћ комете.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ комете]]''''' | 1984. | [[Роберт Белтран]] | 15. јул 2022. |- | 197. | [[Датотека:Манијак 2012.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]]''''' | 2012. | [[Елајџа Вуд]] | 16. јул 2022. |- | 198. | [[Датотека:Језеро Мунго.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро Мунго]]''''' | 2008. | [[Талија Цукер]] | 17. јул 2022. |- | 199. | [[Датотека:Мумијина рука.jpg|75п|]] | '''''[[Мумијина рука]]''''' | 1940. | [[Џорџ Зуко]] | 18. јул 2022. |- | 200. | [[Датотека:Сестринство 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Сестринство (филм)|Сестринство]]''''' | 2009. | [[Кери Фишер]], [[Бријана Евиган]] | 19. јул 2022. |- | 201. | [[Датотека:Смрт после смрти.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт после смрти]]''''' | 1986. | [[Вес Крејвен]], [[Кристи Свонсон]] | 20. јул 2022. |- | 202. | [[Датотека:Уклета.jpg|75п|]] | '''''[[Уклета (филм)|Уклета]]''''' | 2005. | [[Вес Крејвен]], [[Кевин Вилијамсон]], [[Кристина Ричи]], [[Џеси Ајзенберг]], [[Мајло Вентимилија]], [[Џошуа Џексон]], [[Џуди Грир]], [[Порша де Роси]], [[Шенон Елизабет]], [[Маја Харисон]], [[Мајкл Розенбаум]], [[Ник Оферман]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Џејмс Бролин]], [[Омар Епс]], [[Харви Вајнстин]] | 21. јул 2022. |- | 203. | [[Датотека:Стендалов синдром.jpg|75п|]] | '''''[[Стендалов синдром (филм)|Стендалов синдром]]''''' | 1996. | [[Дарио Арђенто]], [[Азија Арђенто]], [[Томас Кречман]], [[Енио Мориконе]] | 22. јул 2022. |- | 204. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 2010.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб (римејк)]]''''' | 2010. | [[Трејси Волтер]] | 23. јул 2022. |- | 205. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 4.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 2|Пљунем ти на гроб 2 (римејк)]]''''' | 2013. | [[Кејси Кларк]] | 24. јул 2022. |- | 206. | [[Датотека:Мртав жив.jpg|75п|]] | '''''[[Мртав жив]]''''' | 1992. | [[Питер Џексон]], [[Џед Брофи]], [[Хари Синклер]] | 25. јул 2022. |} == Статистика == {{Vertical bar chart|full_name=График по деценијама|position=left|color_10=blue|1890|1|1900|1|1910|3|1920|2|1930|5|1940|3|1950|6|1960|9|1970|16|1980|45|1990|31|2000|31|2010|44|2020|9|note=<small> {{legend|#0066cc|Тренутно са највише чланака — [[1980-е]]}} </small> }} {{Bar box2 |title=График по поджанровима |titlebar=#DDD |width=550px |barwidth=450px |bars= {{bar pixel|слешер|red|350||35}} {{bar pixel|наприродни|blue|310||31}} {{bar pixel|психолошки|yellow|210||21}} {{bar pixel|сплатер|orange|200||20}} {{bar pixel|научнофантастични|purple|180||18}} {{bar pixel|комични|fuchsia|180||18}} {{bar pixel|готички|maroon|140||14}} {{bar pixel|фолк|aqua|120||12}} {{bar pixel|пронађени снимак|dimgray|100||10}} {{bar pixel|акциони|lime|100||10}} {{bar pixel|телесни|olive|90||9}} {{bar pixel|природни|green|80||8}} }} 2xtp446183ky9evt7dawtnpt9gve8xd 2 4291637 25121154 25120425 2022-07-24T14:23:11Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width: 100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <div style="position:absolute; z-index:100; right:40px; top:0.1px;" class="metadata"> {| style="background-color:transparent;border: 0" |'''743'''<br>[[File:Namespace Wikipedia.2.svg|15px|link=Корисник:Sadko/Радови|Написано]] |'''179'''<br>[[File:Namespace Wikipedia.2.svg|15px|link=Корисник:Sadko/Радови|Допуњено]] |{{click|link=Филмографија Стенлија Кјубрика|image=Rekommenderad grön.svg|width=20|height=20|title=-{Филмографија Стенлија Кјубрика}-}} |{{click|link=Филмографија Андреја Звјагинцева|image=Rekommenderad grön.svg|width=20|height=20|title=-{Филмографија Андреја Звјагинцеваа}-}} |} </div> == <center>'''Написано'''</center> == <div style="white-space:nowrap">{{садржај}}</div> <div style="font-size:90%"> <br> {{Div col|small=yes|colwidth=17em}} {| == А == * [[Адвокат Пјер Патлен (представа)|Адвокат Пјер Патлен]] * [[Аиса Иђири]] * [[Александар Андрејевич Иванов]] * [[Александар Ђуричић]] * [[Александар Дамјановић (активиста)|Александар Дамјановић]] * [[Александар Зејак]] * [[Александар Кокоринов]] * [[Александар Поповски]] * [[Александар С. Јанковић]] * [[Александар Сокуров]] * [[Александар Тасковић]] * [[Александер Даргомижински]] * [[Александра Урошевић]] * [[Aleksej Kišjuhas|Алексеј Кишјухас]] * [[Алексеј Семененко]] * [[Алиса Стојановић]] * [[Амерички Зоотроп]] * [[Амир Ор]] * [[Ана Григоровић]] * [[Ана Сеферовић]] * [[Ангелина Атлагић]] * [[Андраш Урбан]] * [[Анђео златне косе (икона)|Анђео златне косе]] * [[Анселм Фојербах]] * [[Антони Вивулски]] * [[Антони Ланге]] * [[Апотеоза рата]] * [[Арабистика]] * [[Арапско-персијско-грчко-српски уџбеник конверзације|АПГС уџбеник конверзације]] * [[Арсениј Тарковски]] * [[Арт (представа)|Арт]] * [[Артемиј Ведел]] * [[Artur Rubenštajn|Артур Рубенштајн]] * [[Артур Хејстингс]] * [[Арханђели и аутомати]] * [[Архип Куинџи]] * [[(А)Торзија]] * [[Ahmad Tea|Ахмад Ти]] * [[Асим Пецо]] * [[Атанасије Поповић]] * [[Аугуст Вилхелм Шлегел]] == Б == * [[Балада о Пишоњи и Жуги (представа)|Балада о Пишоњи и Жуги]] * [[Барнумов ефекат]] * [[Без одушевљења, молим]] * [[Без љубави]] * [[Белведер]] * [[Beobuild|Беобилд]] * <small>[[Београдска кланица]]</small> * [[Бери Линдон]] * [[Бетмен - пад хероја]] * [[Било једном у Анадолији]] * [[Битка за Оџак]] * <small>[[Bitka za Olovo|Битка за Олово]]</small> * <small>[[Bitka za Prijepolje|Битка за Пријепоље]]</small> * <small>[[Bitka za Višegrad|Битка за Вишеград]]</small> * <small>[[Bizetina|Бизетина]]</small> * [[Благо из Луковита]] * [[Богдан Вилевалде]] * [[Бојан Билбија]] * [[Бојан Радак]] * [[Борис Кустодијев]] * [[Борис Миљковић]] * [[Борис Љатошински]] * [[Божидар Љумовић]] * [[Божидар Виолић]] * [[Божидар Вукотић]] * [[Божо Копривица]] * [[Боја нара]] * [[Боксерице]] * [[Бомбона (представа)|Бомбона]] * [[Бора Глишић]] * [[Боривоје Ханауска]] * [[Борис Бојовић]] * [[Борис Лијешевић]] * [[Борис Стојковски]] * [[Бошко Милин]] * [[Боље јести колаче него мушкарце|Боље јести колаче него...]] * [[Брајан Рашић]] * [[Бранислава Лијешевић]] * [[Бранко Бојовић (архитекта)|Бранко Бојовић]] * [[Бранко Гавела (позоришни редитељ)|Бранко Гавела]] * [[Брусилица за ножеве (слика)|Брусилица за ножеве]] * [[Будимир Дубак]] == В == * [[Валентин Серов]] * [[Валчитранско благо]] * [[Вања Николић]] * [[Вања Шевић]] * [[Василиј Верешчагин]] * [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]] * [[Василиј Перов]] * [[Василиј Суриков]] * [[Велибор Михић]] * [[Велизар Јанковић]] * [[Velika Iza (slika)|Велика Иза]] * [[Велика депресија (представа)|Велика депресија]] * [[Велимир Дејановић]] * [[Веља Павловић]] * [[Верица Милошевић]] * [[Вернер Херцог]] * [[Вероникин двостурки живот]] * [[Верска процесија у Курској губернији|Верска процесија]] * [[Веселин Гатало]] * [[Viburnum opulus]] * [[Византијски комонвелт]] * [[Визија младом Бартоломеу (слика)|Визија младом Бартоломеу]] * [[Википедија:Википедија није речник|ВП:ВНР]] * [[Википедија:Надгледач странице за разговор|ВП:НСЗР]] * [[Википедија:Изузеци од IP блокада|ВП:ИИПБ]] * [[Виктор или деца на власти]] * [[Вишиванка]] * [[Вишња на Ташмајдану (представа)|Вишња на Ташмајдану]] * [[Вјачеслав Овчиников]] * [[Владимир Бараћ]] * [[Владимир Белић (генерал)|Владимир Белић]] * [[Владимир Сологуб]] * [[Владимирова палата]] * [[Војислав Савић]] * [[Вук Бошковић]] * [[Вук Вујасиновић]] * [[Вук Ршумовић]] == Г == * [[Габор Русњак]] * [[Гавро Вучковић Крајишник]] * [[Галина Максимовић]] * [[Гарави сокак (представа)|Гарави сокак]] * [[Георгиј Паро]] * [[Герослав Зарић]] * [[Гимназија-задужбина Родољуба Драшковића|Гимназија Р. Драшковића]] * [[Главни инспектор Џап]] * [[Гоблен]] * [[Голијат]] * [[Горан Баланчевић]] * [[Горан Ибрајтер]] * [[Горана Баланчевић]] * [[Гори море]] * [[Господа Глембајеви (представа)|Господа Глембајеви]] * [[Господар мува (представа)|Господар мува]] * [[Градинар (позоришна представа)|Градинар]] * [[Gradsko dramsko pozorište Gavela|Градско позориште Гавела]] * [[Градско позориште (Париз)]] * [[Грета из Фауста]] * [[Григориј Мјасоједов]] * [[Григориј Зас]] == Д == * [[Дабенско благо]] * [[Дака Давидовић]] * [[Дамир Каракаш]] * [[Дан бораца Републике Српске]] * [[Данас неће бити одсуства]] * [[Дани слободе]] * [[Данило Владисављевић]] * [[Данијел Џексон]] * [[Даријан Михајловић]] * [[Дванаест колегијума]] * [[Дедвуд (ТВ серија)|Дедвуд]] * [[Дедвуд (ТВ филм)|Дедвуд]] * [[Девети талас]] * [[Дејан Ацовић]] * [[Дејвид Сајмон]] * [[Декалог]] * '''[[Десет векова српске књижевности|Десет векова с. књижевности]]''' * [[Деца Лондона (представа)|Деца Лондона]] * [[Дечаци Павлове улице (представа)|Дечаци Павлове улице]] * [[Девојчица са бресквама (слика)|Девојчица са бресквама]] * [[Дејвид Мамет]] * [[Димитар Кратовски]] * [[Димитрије Ђурковић]] * [[Димитрије Коканов]] * [[Dino Mustafić|Дино Мустафић]] * [[Дмитриј Бортњанскиј|Дмитри Бортњанскиј]] * [[Доживљаји малог Ђокице (представа)|Доживљаји малог Ђокице]] * [[Док светло гори и друге приче]] * [[Долазак цара Душана у Дубровник|Долазак цара Душана у ДУ]] * [[Др Стрејнџлав]] * [[Драган Богетић]] * [[Dragan Bokan|Драган Бокан]] * [[Драган Бурсаћ]] * [[Драган Михаиловић]] * [[Драган Тешовић]] * [[Драгана Бошковић]] * [[Драго Јанчар]] * [[Драгослав Тодоровић]] * [[Драгољуб Димитријевић]] * [[Дрво дивље крушке (филм)|Дрво дивље крушке]] * [[Други начин]] * [[Друзи у Сирији]] * [[Друштво мртвих песника (представа)|Друштво мртвих песника]] * [[Думер]] * [[Душан Иветић]] * [[Душко Лопандић]] * [[Душан Маричић]] * [[Душан Машовић]] * [[Душан Новаковић]] * [[Душан Пухало]] * [[Душан Шћепановић]] == Ђ == * [[Ђоко Лазарев Поповић]] * [[Ђорђе Ф. Недељковић]] * [[Ђорђе Ромић]] * [[Ђуза Радовић]] * [[Ђурђа Тешић]] * [[Ђуро Драшковић (правник)|Ђуро Драшковић]] == Е == * [[Евнух (представа)|Евнух]] * [[Египатски мост]] * [[Едда Награде]] * [[Ектогенеза]] * [[Емило Белић]] * [[Енгелина Сергејевна Смирнова]] * [[Енглез у Москви (слика)|Енглез у Москви]] == Ж == * [[Желимир Орешковић]] * [[Желите ли да постанете Дадовац|Желите ли да постанете...]] * [[Жељко Каран (драмски писац)|Жељко Каран]] * [[Жељко Хубач]] * [[Животињска фарма (представа)|Животињска фарма]] * [[Жртвовање (филм из 1986)|Жртвовање]] * [[Жртвовање интелекта]] == З == * [[Завереници (представа)|Завереници]] * [[Завражје]] * [[Загонетни врисак (представа)|Загонетни врисак]] * [[Замак Светог Михаила]] * [[Запечаћено време]] * [[Заштита пре свега]] * [[Заједно сами]] * [[Збирка икона Секулић]] * [[Збирка Уроша Предића]] * <small>[[Zelena transverzala|Зелена трансверзала]]</small> * [[Зимски сан (филм)|Зимски сан]] * [[Златни венци из Тракије]] * [[Златна орфичка књига]] * [[Зоран Бингулац]] * [[Зоран Божовић]] * [[Зоран Булајић]] * '''[[Зоран Ћирјаковић]]''' * [[Зувдија Хоџић]] == И == * [[И виолине су престале свирати]] * [[И живели су срећно до краја живота|И живели су срећно до...]] * [[Ива Брдар]] * [[Ivan Avakumović|Иван Авакумовић]] * [[Иван Вуковић (позоришни редитељ)|Иван Вуковић]] * [[Иван Икић]] * [[Иван М. Лалић]] * [[Иван Панић]] * [[Иван Правдић]] * [[Иванка Лукатели]] * [[Иваново детињство]] * [[Ивица Кунчевић]] * [[Игнациј Јан Падеревски]] * [[Игњат Мартиновић]] * [[Igor Vukić|Игор Вукић]] * [[Игор Грабар]] * [[Игор Коломојски]] * [[Изгнанство (филм)|Изгнанство]] * [[Изложба дегенеричне уметности]] * [[Иконописна школа Рафаиловић-Димитријевић|Иконописна школа Р-Д]] * [[Иларион Прјанишњиков]] * [[Импостација]] * [[Инсекти у уметности]] * [[Инсекти на маркицама]] * [[Интерлудијум]] * [[Интермецо (позориште)|Интермецо]] * [[Интернат (представа)|Интернат]] * [[Ирена Парезановић]] * [[Ирена Ристић]] * [[Исак Левитан]] * [[Исидора Гонцић]] * [[Исидора Поповић]] * [[Историјски центар Санкт Петербурга и околни споменици|Историјски центар Петрограда ]] == Ј == * [[Јагош Ђуретић]] * [[Јагош Марковић]] * [[Jakov Lukarević|Јаков Лукаревић]] * [[Јануш Кица]] * [[Јарослав Пап]] * [[Јасујо Сегава]] * [[Јевсеј Моисенко]] * [[Један дан Андреја Арсенјевича]] * [[Јелена Ђорђевић Кнежевић]] * [[Јелена Богавац]] * [[Јелена Кајго]] * [[Јелена Митровић]] * [[Јелена Палигорић Синкевић]] * [[Јелена Попадић Сумић]] * [[Jeloustoun (TV serija)|Јелоустоун]] * [[Јоаким Тасић]] * [[Јован Кузминац]] * [[Јован Маркуш]] * [[Јован Путник]] * [[Јована Ђорић]] * [[Јована Томић]] * [[Јовица Кртинић]] * [[Јово Шеат]] * [[Јокулатор]] * [[Јордан Цветановић]] * [[Јорис Ивенс]] * [[Јосип Лешић]] * [[Јосип Лончар (академик)|Јосип Лончар]] * [[Југ Ђорђевић]] * [[Juri Poljakov|Јури Пољаков]] == К == * [[Кад букне ружа пламена (представа)|Кад букне ружа пламена]] * [[Када причамо о љубави, да ли причамо|Када причамо о љубави...]] * [[Ken Ludvig|Кен Лудвиг]] * [[Како сам заволео фудбал]] * [[Како убити супругу(а) и зашто]] * [[Камени гост (опера)|Камени гост]] * [[Каменоострвска палата]] * [[Камерна сцена]] * [[Карин Бајер]] * [[Карл Брјулов]] * [[Карл Теодор Драјер]] * [[Касаба (филм из 1997)|Касаба]] * [[Кијевски симфонијски оркестар]] * [[Клака]] * [[Класни непријатељ (представа)|Класни непријатељ]] * [[Климе (филм)|Климе]] * [[Кокошник]] * [[Коља (филм)|Коља]] * [[Козак Мамај]] * [[Кокан Младеновић]] * <small>[[Konferencija u Godijevu|Конференција у Годијеву]]</small> * [[Кореут]] * [[Коста Спаић]] * [[Константин Коровин]] * [[Константин Лопушански]] * [[Коренизација]] * [[Костимографија]] * [[Коља Мићевић]] * [[КПГТ]] * [[Краљ Венда]] * [[Кригеров гнев (представа)|Кригеров гнев]] * [[Крила јутра]] * [[Краљ-филозоф]] * [[Крофне, љубав и још по нешто]] * [[Крсто Ивановић]] * [[Кругосвет]] * [[Куку (јело)|Куку]] * [[Култура отказивања]] * <small>[[Kuća Burovića|Кућа Буровића]]</small> * <small>[[Kuća Đurišića sa kulom Mazarovića|Кућа Ђуришића са кулом]]</small> <br> * [[:Категорија:Активисти из Београда|Кат:Активисти из Београда]] * [[:Категорија:Археолози из Београда|Кат:Археолози из Београда]] * [[:Категорија:Barokne palate|Кат:Барконе палате]] * [[:Категорија:Жене википедисти|Кат:Википедијанке]] * [[:Категорија:Војници из Београда|Кат:Војници из Београда]] * [[:Категорија:Градоначелници Цетиња|Кат:Градоначелници Цетиња]] * [[:Категорија:Добитници Златне палме у Кану (филмови)|Кат:Добитници Златне палме]] * [[:Категорија:Добитници Златног лава у Венецији (филмови)|Кат:Добитници Златног лава]] * [[:Категорија:Инжењери из Београда|Кат:Инжењери из Београда]] * [[:Категорија:Издавачи из Београда|Кат:Издавачи из Београда]] * [[:Категорија:Историчари филма|Кат:Историчари филма]] * [[:Категорија:Јутјубери|Кат:Јутјубери]] * [[:Категорија:Критичари из Београда|Кат:Критичари из Београда]] * [[:Категорија:Књиге 1792.|Кат:Књиге 1792.]] * [[:Категорија:Књиге на руском језику|Кат:Књиге на руском језику]] * [[:Категорија:Књижари из Београда|Кат:Књижари из Београда]] * [[:Категорија:Музеји у Мексику|Кат:Музеји у МЕ]] * [[:Категорија:Немачки сценаристи|Кат:Немачки сценаристи]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена белог лава|Кат:Носиоци Ордена БЛ]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена књаза Данила I|Кат:Носиоци Ордена КД]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена Леополда|Кат:Носиоци Ордена Л.]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена Републике Србије|Кат:Носиоци Ордена РС]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена српске заставе|Кат:Носиоци Ордена СЗ]] * [[:Категорија:Носиоци одликовања Уједињеног краљевства|Кат:Носиоци одликовања УК]] * [[:Категорија:Одликовани Орденом британског царства|Кат:Одликовани ОБЦ]] * [[:Категорија:Одликовања Црне Горе|Кат:Одликовања ЦГ]] * [[:Категорија:Официри из Београда|Кат:Официри из Београда]] * [[:Категорија:Palate u Perastu|Кат:Палате у Перасту]] * [[:Категорија:Племство из Београда|Кат:Племство из Београда]] * [[:Категорија:Политиколози из Београда|Кат:Политиколози из Београда]] * [[:Категорија:Предсједници Скупштине Црне Горе|Кат:Предсједници СЦГ]] * [[:Категорија:Преводиоци из Београда|Кат:Преводиоци из Београда]] * [[:Категорија:Публицисти из Београда|Кат:Публицисти из Београда]] * [[:Категорија:Renesansne palate|Кат:Ренесансне палате]] * [[:Категорија:Романтичарски песници|Кат:Романтичарски песници]] * [[:Категорија:Свештенство из Београда|Кат:Свештенство из Београда]] * [[:Категорија:Сликари романтизма|Кат:Сликари романтизма]] * [[:Категорија:Сликари рококоа|Кат:Сликари рококоа]] * [[:Категорија:Српски историчари филма|Кат:Српски историчари филма]] * [[:Категорија:Српски позоришни редитељи|Кат:Српски позоришни редитељи]] * [[:Категорија:Српски радио редитељи|Кат:Српски радио редитељи]] * [[:Категорија:Српски телевизијски редитељи|Кат:Српски ТВ редитељи]] * [[:Категорија:Теоретичари филма|Кат:Теоретичари филма]] * [[:Категорија:Уредници|Кат:Уредници]] * [[:Категорија:Филмови Андреја Тарковског|Кат:Филмови АТ]] * [[:Категорија:Филмови Алфреда Хичкока|Кат:Филмови А. Хичкока]] * [[:Категорија:Филмови Душана Макавејева|Кат:Филмови Д. Макавејева]] * [[:Категорија:Филмови Жике Митровића|Кат:Филмови Ж. Митровића]] * [[:Категорија:Филмови Желимира Жилника|Кат:Филмови Ж. Жилника]] * [[:Категорија:Филмови Милоша Формана|Кат:Филмови М. Формана]] * [[:Категорија:Филмови Предрага Антонијевића|Кат:Филмови П. Антонијевића]] * [[:Категорија:Филмови Пола Томаса Андерсона|Кат:Филмови П. Т. Андерсона]] * [[:Категорија:Филмови Романа Поланског|Кат:Филмови Р. Поланског]] * [[:Категорија:Филмови Срдана Голубовића|Кат:Филмови С. Голубовића]] * [[:Категорија:Филмови Стенлија Кјубрика|Кат:Филмови С. Кјубрика]] * [[:Категорија:Филмови Серђа Леонеа|Кат:Филмови С. Леонеа]] * [[:Категорија:Филмови Стивена Спилберга|Кат:Филмови С. Спилберга]] * [[:Категорија:Филмски критичари|Кат:Филмски критичари]] * [[:Категорија:Филмски редитељи|Кат:Филмски редитељи]] * [[:Категорија:Филмски сарадници|Кат:Филмски сарадници]] * [[:Категорија:Функционери и државни службеници из Београда|Кат:Службеници из Београда]] * [[:Категорија:Хрватски војници|Кат:Хрватски војници]] * [[:Категорија:Црногорски националисти|Кат:Црногорски националисти]] * [[:Категорија:Чланови ДС|Кат:Чланови ДС]] * [[:Категорија:Чланови ДСС|Кат:Чланови ДСС]] * [[:Категорија:Чланови СРС|Кат:Чланови СРС]] * [[:Категорија:Чланови СНС|Кат:Чланови СНС]] * [[:Категорија:Шаблони за ИС|Кат:Шаблони за ИС]] == Л == * [[Ламент над Београдом (поема)|Ламент над Београдом]] * [[Лари Вучковић]] * [[Лајање на звезде (представа)|Лајање на звезде]] * <small>[[Legalizovani četnici|Легализовани четници]]</small> * [[Лев Лагорио]] * [[Лев Шестов]] * [[Легат Бранка Пешића]] * [[Леон Ковке]] * [[Леонс и Лена (представа)|Леонс и Лена]] * [[Лептирица (представа)|Лептирица]] * [[Лете ждралови]] * [[Летња палата Петра Великог]] * [[Лоранс Калам]] * [[Лоше девојке]] * [[Луди од љубави (представа)|Луди од љубави]] * [[Лука Јованов]] == Љ == * [[Љиљана Марковић (универзитетска професорка)|Љиљана Марковић]] * [[Љубав је као чоколада]] * [[Љубавна лектира]] * [[Љубинка Стојановић]] * [[Љубиша Георгиевски]] == М == * [[Мајски облаци]] * [[Максим Березовски]] * [[Максим Воробјов]] * [[Максимилијан Волошин]] * [[Mannheim Steamroller]] * [[Мала лепа ствар (представа)|Мала лепа ствар]] * <small>[[Mala palata Zmajević|Мала палата Змајевић]]</small> * [[Мали буквар за велику децу]] * [[Марина Вукасовић Меденица]] * [[Марина Чутурило Хелман]] * [[Марио Ћулум]] * [[Марија Видаковић]] * [[Марија Гашић]] * [[Марија Караклајић]] * [[Марко Поповић (археолог)|Марко Поповић]] * [[Марко Тодоровић (глумац, рођен 1995)|Марко Тодоровић]] * [[Марко Челебић]] * [[Мартирологијум: Дневници 1970–1986|Мартирологијум]] * [[Масовка]] * [[Матија Бабић]] * [[Медитације (књига)|Медитације]] * [[Мермерна палата]] * [[Мехмед Беговић]] * <small>[[Međunarodni festival klapa Perast|МФ клапа Пераст]]</small> * [[Мило Матановић]] * [[Милан Влајчић]] * [[Милан Марковић Матис]] * [[Milan Milišić|Милан Милишић]] * [[Милан Миловановић (писац)|Милан Миловановић]] * [[Милан Нешковић]] * [[Милан Рус]] * [[Миланко Шеклер]] * [[Миле Корун]] * [[Милена Деполо]] * [[Милена Северовић]] * [[Миленко Шуваковић (редитељ)|Миленко Шуваковић]] * [[Milivoje Katnić|Миливоје Катнић]] * [[Миливоје Мауковић]] * [[Миливоје Мајсторовић]] * [[Милица Краљ]] * [[Милица Пилетић]] * [[Милован Матовић]] * [[Милош Зубац]] * [[Милош Милошевић Шика]] * [[Милош Немањић]] * [[Mimi Fiedler|Мими Фиедлер]] * [[Мина Ћирић]] * [[Миодраг Зупанц]] * [[Мирко Кривокапић]] * [[Миодраг Лома]] * [[Миодраг Табачки]] * [[Миран Херцог]] * [[Мирко Ковачевић (професор)|Мирко Ковачевић]] * [[Мирко Стојковић]] * [[Мирјана Дрљевић]] * <small>[[Antemurale mit|Мит о бедему]]</small> * [[Михаил Нестеров]] * [[Михаил Скобељев]] * [[Михаило Тошић]] * [[Михајло Витезовић]] * [[Михајло Продановић]] * [[Михајло Томић]] * [[Mihal Zadara|Михал Задара]] * [[Мишел Матичевић]] * [[Младен Поповић]] * [[Млетачка Албанија]] * [[Можда представа]] * [[Мозак афродизијак]] * [[Молина Удовички Фотез]] * [[Момчило Баљак]] * [[Московска елегија]] * [[Московски барок]] * [[Мотори (представа)|Мотори]] * [[Мрачна академска естетика]] * [[Музика у Паризу]] * [[Музеј отаџбинског рата 1812.]] == Н == * [[Награда Јован Ћирилов – за корак даље|Награда „Јован Ћирилов”]] * [[Награда Бојан Ступица|Н. „Бојан Ступица”]] * [[Награда Никола Пеца Петровић|Н. „Никола Пеца Петровић”]] * [[Награда Слободан Селенић|Н. „Слободан Селенић”]] * [[Награда Слободанка Цаца Алексић|Н. „Цаца Алексић”]] * [[Награда „Тоша Јовановић”|Н. „Тоша Јовановић”]] * [[Нада Поповић Перишић]] * [[Надзорник Бетл]] * [[Надмарионета]] * [[Наполеон (стрип)]] * [[Насиље (представа)|Насиље]] * [[Натуралистичка драма]] * [[Национална библиотека]] * [[Национална класа (представа)|Национална класа]] * [[Национални либерализам]] * [[Национални Музеј Антропологије|Национални МА]] * [[Национални симболи Србије]] * [[Народни музеј у Вроцлаву]] * [[Не иди од куће, дерле]] * [[Небојша Кузмановић]] * [[Неке ствари и остало (представа)|Неке ствари и остало]] * [[Немања Бајић]] * [[Неоромантична драма]] * [[Неофолк]] * [[Нетрпељивост]] * [[Никита Миливојевић]] * [[Никола Корица (књижевник)]] * [[Никола Корица (илустратор)]] * [[Никола Медведев]] * [[Никола Новаковић]] * [[Никола Суботић]] * [[Николај Ге]] * [[Николај Јарошенко]] * [[Нисам крива]] * [[Нису га очекивали]] * [[Новомихајловска палата]] * [[North Force|Норт форс]] * [[Ноћ лукаваго]] * [[Ноћ обасјана месечином на Дњепру|Ноћ обасјана месечином]] * [[Нури Билге Џејлан]] * Насловна страница == Њ == * / == О == * [[Ово је најстрашнији дан у мом животу|Ово је најстрашнији дан...]] * [[Огледало (филм из 1975)|Огледало]] * [[Огњен Карановић]] * [[Огњен Спахић]] * [[Одбрана Севастопоља (филм)|Одбрана Севастопоља]] * [[Одликовања Књажевине и Краљевине Црне Горе|Одликовања ЦГ (краљевина)]] * [[Одликовања Републике Црне Горе|Одликовања ЦГ (република)]] * [[Одломци (представа)|Одломци]] * [[Олга Димитријевић]] * [[Oliver Frljić|Оливер Фрљић]] * [[Оливер Твист (представа)|Оливер Твист]] * [[Опет пакујемо мајмуне (представа)|Опет пакујемо мајмуне]] * [[Орден Британског царства]] * [[Орден Леополда]] * [[Орден Светог Марка]] * [[Отац Тед]] == П == * [[Павел Павликовски]] * [[Павел Петровић (сликар)|Павел Петровић]] * [[Павел Чистјаков]] * [[Павле Соларић]] * [[Павле Теофиловић]] * [[Паклена поморанџа (представа)|Паклена поморанџа]] * <small>[[Palata Balović (nova)|Палата Баловић]]</small> * <small>[[Palata Brajković Martinović|Палата Брајковић Мартиновић]]</small> * <small>[[Palata Bronza|Палата Бронза]]</small> * <small>[[Palata Bujović|Палата Бујовић]]</small> * <small>[[Palata Chismae-Štukanović|Палата Цхисмае-Штукановић]]</small> * <small>[[Palata Krilović|Палата Криловић]]</small> * <small>[[Palata Lučić-Kolović-Matikola|Палата Лучић-Коловић-Матикола]]</small> * <small>[[Palata Martinović|Палата Мартиновић]]</small> * <small>[[Palata Mazarović|Палата Мазаровић]]</small> * <small>[[Palata Mrsha|Палата Мрсха]]</small> * <small>[[Palata Smekija|Палата Смекија]]</small> * <small>[[Palata Visković|Палата Висковић]]</small> * <small>[[Palata Vukasović Kolović|Палата Вукасовић Коловић]]</small> * <small>[[Palata Čorko|Палата Чорко]]</small> * <small>[[Palata Šestokrilović|Палата Шестокриловић]]</small> * [[Палата Јелегин]] * [[Палата Масандра]] * [[Палата Петровски]] * [[Паоло Мађели]] * [[Париска опера]] * [[Парк у Бомарцу]] * [[Парни ваљак и виолина]] * [[Патрик Лазић]] * [[Пачије варијације]] * [[Перо Почек]] * [[Петар Вечек]] * [[Петар Јанковић]] * [[Петар Матијевић]] * [[Петар Стојсављевић]] * [[Петровски барок]] * [[Пит (представа)|Пит]] * [[Пјер Валтер Волиц]] * [[Plakatstil|Плакатстил]] * [[Плес ситних демона (представа)|Плес ситних демона]] * [[Повратак (филм из 2003)|Повратак]] * [[Позив (представа)|Позив]] * [[Позоришни редитељ]] * [[Позориште Јелисејских поља]] * [[Портрет непознате жене (слика)|Портрет непознате жене]] * [[Посетитељ музеја]] * [[После пролећа]] * [[Последњи дан Помпеје (слика)|Последњи дан Помпеје]] * [[Последњи случајеви госпођице Марпл и још две приче|Последњи случајеви г. Марпл]] * [[Појава Христоса пред народом]] * [[Породица Наришкин]] * [[Прва српска комплетна Библија]] * [[Пре почетка рата са Ескимима са љубављу и мучнином|Пре почетка рата]] * [[Предраг Вукић]] * [[Предраг Рајић (политички аналитичар)|Предраг Рајић]] * [[Предраг Стојменовић]] * [[Предраг Ћеранић]] * [[Предраг Штрбац]] * [[Пресељење српске индустрије у западне југословенске републике|Пресељење српске индустрије]] * [[Преславско благо]] * [[Приватна библиотека]] * [[Пророчица Светлана (слика)|Пророчица Светлана]] * [[Путовање у времену]] * [[Putumayo World Music|Путумајо]] == Р == * [[Равнодушни лепотан]] * [[Радиовизија]] * [[Радионица за писце у Ајови]] * [[Радионица Кларион]] * [[Радмила Војводић]] * [[Радмила Граовац]] * [[Радован Кнежевић (професор)|Радован Кнежевић]] * [[Радосав Пушић]] * [[Радослав Златан Дорић]] * [[Раж (Шишкин)|Раж]] * [[Ратко Вулановић]] * [[Ратко Стоиљковић]] * [[Раша Перић]] * [[Рашниране ципеле (представа)|Рашниране ципеле]] * [[Рађање једне нације]] * [[Рајко Петровић]] * [[Резерват природе Даурски]] * [[Рели Алфандари Пардо]] * [[Рецитал Ћурчинове поезије]] * [[Рецитал Елиотове поезије]] * [[Riders dajdžest|Ридерс дајџест]] * [[Рјепино]] * [[Ronald Harvud|Роналд Харвуд]] * [[Родољуб Драшковић]] * [[Роланд Бартецко]] * [[Роман Симовић]] * [[Ромео и Јулија (представа)|Ромео и Јулија]] * [[Руска барка]] * [[Руска плетеница]] * [[Руцанте (представа)|Руцанте]] == С == * [[Сава Барачков]] * [[Сава Димитријевић]] * [[Санта Марија дела Салуте (црква)|Салуте]] * [[Сан летње ноћи (представа позоришта ДАДОВ)|Сан летње ноћи]] * [[Сања Врањеш Ђурић]] * [[Сара Радојковић]] * [[Сарафан]] * [[Сасвим нови дан]] * [[Саша Вечански]] * [[Саша Габрић]] * [[Свемирски брод Спокој]] * [[Свет океана Жака Кустоа]] * [[Светионик ДАДОВ]] * [[Свечана седница Државног савета 7. маја 1901. поводом стогодишњице оснивања|Свечана седница]] * [[Свима којих се тиче]] * [[72 девице (представа)|Седамдесет и две девице]] * [[Седница Народне скупштине Републике Србије о државним симболима|Седница НСРС 17. 08. 2004.]] * [[Секс за почетнике]] * [[Сенке заборављених предака]] * [[Сергеј Парџанов]] * [[Сергије Урукало]] * [[Сима С. Мраовић]] * [[Скомрах]] * [[Славко Јан]] * [[Славко Мандић]] * [[Славко Милановић]] * [[Славомир Милетић]] * [[Славомир Мрожек]] * [[Слађана Нина Перковић]] * [[Слепи миш (представа)|Слепи миш]] * [[Сликарева фатаморгана]] * [[Слободан Мићић]] * [[Слободан Обрадовић]] * [[Слободан Унковски]] * [[Слободанка Цаца Алексић]] * [[Случајеви Lost in Serbia]] * [[Снежана Ковачевић]] * [[Снежана Тришић]] * [[Снежана Штетић]] * [[Снови (представа)|Снови]] * '''[[Списак архитектонски значајних зграда у Београду порушених ради новоградње|Списак порушених БГ зграда]]''' * [[Списак легата и збирки у Адлигату|Списак легата у Адлигату]] * '''[[Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама|Списак приказа Срба]]''' * '''[[Списак српских родољубивих пјесама|Списак родољубивих пјесама]]''' * [[Србија међу књигама]] * [[Србофилија]] * [[Српко Лештарић]] * [[Срђан В. Тешин]] * [[Срђан Венечанин]] * [[Срђан Граовац]] * [[Стамен Миловановић]] * [[Станица компас]] * [[Станислав Лесновски]] * [[Стара пошта у Београду]] * [[Старац Силуан]] * [[Сташа Бајац]] * [[Стеванка Чешљаров]] * [[Стево Вучинић]] * [[Стилске игре]] * [[Стијепо Кнежевић]] * [[100 туристичких дестинација у Бугарској|Сто дестинација у Бугарској]] * [[Страх и жеља]] * [[Страхиња Маџаревић]] * [[Стрип-тиз (представа)|Стрип-тиз]] * [[Сувишни човек]] * [[Сузана Пајовић Живковић]] * <small>[[Sulejman Pačariz|Сулејман Пачариз]]</small> * [[Супрематистичка композиција (слика)|Супрематистичка композиција]] * [[Сусрет (представа)|Сусрет]] * [[Sebastian Tudor|Себастиан Тудор]] * [[Senjutsu|Сенџуцу]] * [[SwissGear|СвисГир]] == Т == * [[Таврички дворац]] * [[Талас (позоришна представа)|Талас]] * [[Тамара Бијелић]] * [[Тамара Никчевић]] * [[Тамара Шушкић]] * [[Тара Манић]] * [[Тартаља]] * [[Тартиф (представа Игора Вука Торбице)|Тартиф (представа ИВТ)]] * [[Тартиф (представа позоришта ДАДОВ)|Тартиф (представа ДАДОВ-а)]] * [[Тајни дневник Адријана Мола (представа)|Тајни дневник Адријана Мола]] * [[Тања Шљивар]] * <small>[[Tvrđava Svetog Križa|Тврђава Светог Крижа]]</small> * [[Театралност]] * [[Театрологија]] * [[Тегљачи на Волги]] * [[Теодор Радосављевић]] * [[Тестамент Павла Вуисића]] * [[Технофобија]] * [[Тијана Васић]] * [[То је био само пикник]] * [[To the Queen]] * [[Тодор Стевановић]] * [[Томаж Пандур]] * [[Томи Јанежич]] * [[Томислав З. Лонгиновић]] * <small>[[Традиционална култура Срба у Српској крајини и у Хрватској|Традиционална култура Срба у СК]]</small> * [[Treći čovek|Трећи човек]] * [[Тројство (Андреј Рубљов)|Тројство]] * [[Три боје: Плаво]] * [[Три боје: Бело]] * [[Три боје: Црвено]] * [[Три крста (споменик)|Три крста]] * [[Три мајмуна (филм)|Три мајмуна]] * [[Три чекића, о српу да и не говоримо|Три чекића, о српу...]] * [[3, 4... САД!|Три, четири... САД!]] * [[Триптих за тинејџера]] * [[Théâtre Lyrique]] == Ћ == * <small>[[Ćazim Sijarić|Ћазим Сијарић]]</small> == У == * [[Убице (филм из 1956)|Убице]] * [[У цара Тројана козје уши (представа)|У цара Тројана козје уши]] * [[Украјински барок]] * [[Уметност у Паризу]] * [[Урош Десница]] * [[Учено друштво]] == Ф == * [[Федор Шили]] * [[Филип Вујошевић]] * [[Филип Грујић]] * [[Филип Лазаревић]] * '''[[Филмографија Стенлија Кјубрика|Филмови Кјубрика]]''' * '''[[Филмографија Андреја Звјагинцева|Филмови Звјагинцева]]''' * [[Филмска монтажа]] * [[Филохеленизам]] * [[Флорентински кодекс]] * [[Фондација Милан Злоковић]] * [[Фондација Ршум]] * [[Фонтанка]] * [[Фототипско издање Мирослављевог јеванђеља|Фототипско издање МИ]] * [[Фундус]] == Х == * [[Хајдуци (представа)|Хајдуци]] * [[Харис Пашовић]] * [[Хладан (филм)|Хладан]] * [[Хорилка]] * [[Хотел Јадран]] * [[Хронологија ромске историје]] == Ц == * [[Царичина палата]] * [[Царство мрака (представа)|Царство мрака]] * [[Цветко Лаиновић]] * [[Центар за друштвену стабилност|ЦЗДС]] * [[Циклорама]] * [[Црвена коњица (слика)|Црвена коњица]] * [[Црвени квадрат (слика)|Црвени квадрат]] * [[Црни квадрат (слика)|Црни квадрат]] * [[Црква Благе Марије Банстол]] * [[Црква Светог Николе у Старом Бару|Црква Светог Николе у СБ]] * [[Ctistae|Цтистае]] == Ч == * [[Чај и симпатија (представа)|Чај и симпатија]] * [[Changes|Чејнџес]] * [[4 боје 5 пиштоља|Четири боје 5 пиштоља]] * [[Четири годишња доба (представа)|Четири годишња доба]] * [[Четири јахача Апокалипсе (слика)|Четири јахача Апокалипсе]] * [[Четири стране света (представа)|Четири стране света]] * [[Chatroom - погрешан профил|Четрум]] * [[Чорба од канаринца (представа)|Чорба од канаринца]] * [[Чудесан свет једног дневника]] == Џ == * [[Џон Адамс (ТВ мини-серија)|Џон Адамс]] == Ш == * [[Шаљапинов портрет (слика)|Шаљапинов портрет]] * [[Шортбред]] * [[Шта је собар видео]] * [[Школа (представа)|Школа]] <br> * [[Шаблон:Александар Петровић|Шаб:Александар Петровић]] * [[Шаблон:Андреј Звјагинцев|Шаб:Андреј Звјагинцев]] * [[Шаблон:Андреј Тарковски|Шаб:Андреј Тарковски]] * [[Шаблон:БПИ|Шаб:БПИ]] * [[Шаблон:Вернер Херцог|Шаб:Вернер Херцог]] * [[Шаблон:Вилијам Шекспир|Шаб:Вилијам Шекспир]] * [[Шаблон:Горан Марковић|Шаб:Горан Марковић]] * [[Шаблон:Гордан Михић|Шаб:Гордан Михић]] * [[Шаблон:Душан Макавејев|Шаб:Душан Макавејев]] * [[Шаблон:Жика Митровић|Шаб:Жика Митровић]] * [[Шаблон:Златна палма|Шаб:Златна палма]] * [[Шаблон:Златни лав|Шаб:Златни лав]] * [[Шаблон:Златни медвед|Шаб:Златни медвед]] * [[Шаблон:Корисник Вики/ЦГиСРБ|Шаб:КВ/ЦГиСРБ]] * [[Шаблон:Националне библиотекe у Европи|Шаб:НБ у Европи]] * [[Шаблон:Нури Билге Џејлан|Шаб:Нури Билге Џејлан]] * [[Шаблон:Олег Новковић|Шаб:Олег Новковић]] * '''[[Шаблон:Ратови и битке у којима су учествовали Срби|Шаб:Ратови и битке Срба]]''' * [[Шаблон:Робер Бресон|Шаб:Робер Бресон]] * [[Шаблон:Позоришни фестивали у Србији|Шаб:Позоришни ф. у Србији]] * [[Шаблон:Председници Матице српске|Шаб:Председници МС]] * [[Шаблон:Соја Јовановић|Шаб:Соја Јовановић]] * [[Шаблон:Срђан Карановић|Шаб:Срђан Карановић]] * [[Шаблон:Стефан Арсенијевић|Шаб:Стефан Арсенијевић]] * '''[[Шаблон:Српска племена у ЦГ и ХЕ|Шаб:СРБ племена у ЦГ и ХЕ]]''' * [[Шаблон:Срдан Голубовић|Шаб:Срдан Голубовић]] * [[Шаблон:Српски кандидати за Оскара|Шаб:СР кандидати за Оскара]] * [[Шаблон:Стеријина награда за режију|Шаб:Стеријина н. за режију]] * [[Шаблон:Стеван Филиповић|Шаб:Стеван Филиповић]] * [[Шаблон:Филмови Мајкла Чимина|Шаб:Филмови Чимина]] * [[Шаблон:Филмови Стенлија Кјубрика|Шаб:Филмови Кјубрика]] * [[Шаблон:Филмови Теренса Малика|Шаб:Филмови Малика]] * [[Шаблон:Усерталкбацк|Шаб:Усерталкбацк]] |} {{Div col end}} == <center>'''Допуњено'''</center> == {{Div col|small=yes|colwidth=17em}} {| == А == * [[Алекса Ивић]] * [[Александар Херцен]] * [[Амфилохије Радовић]] * [[Андреј Звјагинцев]] * [[Андреј Рубљов (филм)|Андреј Рубљов]] * [[Андреј Тарковски]] * [[Антоније Исаковић]] * [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБИХ]] == Б == * [[Бабкен Симоњан]] * [[Бела кафа (представа)|Бела кафа]] * [[Благо из Борова]] * [[Благо из Рогозена]] * [[Благо из Панађуришта]] * [[Борис Тадић]] * [[Божидар Ђаја]] * [[Божидар Ковачевић]] * [[Бранко Вукелић (шпијун)|Бранко Вукелић]] * [[Branko Pešić (arhitekta)|Бранко Пешић]] * Библиографије == В == * [[Велика петорка]] * [[Велика Србија]] * [[Велика сила]] * [[Velimir Abramović|Велимир Абрамовић]] * [[Видовданско песничко бденије]] * [[Византија]] * '''[[Владан Десница]]''' * [[Владан Ђурковић]] * [[Владимир Стевановић]] * [[Влахо Буковац]] * [[Волт Витман]] * [[ВП:СТИЛ]] == Г == * [[Габријел Нарутович]] * [[Гатчињски дворац]] * [[Георгије Флоровски]] * '''[[Геноцид над Србима у Првом светском рату|Геноцид над Србима у ПСР]]''' * [[Градска општина Вождовац]] * [[Гроздана Олујић]] == Д == * '''[[ДАДОВ]]''' * [[Данис Тановић]] * [[Danica Pajović|Даница Пајовић]] * [[Дарко Шуковић]] * [[Демонизација Срба]] * [[Дејан Мијач]] * '''[[Дејан Медаковић]]''' * [[Димитрије Радојевић]] * [[Динко Грухоњић]] * [[Добрица Ћосић]] * [[Донка Шпичек]] * [[Драган Мраовић]] * [[Драгиша Брашован]] * [[Дубравка Стојановић]] == Ђ == * [[Ђорђе Марковић (глумац)|Ђорђе Марковић]] == Е == * '''[[Емир Кустурица]]''' * [[Ернест Хемингвеј]] == Ж == * / == З == * [[Захарије Орфелин]] * [[Збигњев Бжежински]] * [[Зимске белешке о летњим утисцима|Зимске белешке]] == И == * [[Иван Ајвазовски]] * [[Иван Ивановић (књижевник)|Иван Ивановић]] * [[Иван Лаловић]] * [[Иво Тартаља]] * '''[[Igor Vuk Torbica|Игор Вук Торбица]]''' * [[Институт за међународно право]] * [[Илија Пламенац]] * [[Иља Рјепин]] == Ј == * [[Јован Дучић]] * [[Јован Ристић (редитељ)|Јован Ристић]] * [[Југ Радивојевић]] == К == * [[Kontinentalna jugoistočna Azija|Континентална југоисточна Азија]] * [[:Категорија:Београђани|Кат:Београђани ]] * [[Кумодраж]] * [[Књажевско-српски театар]] * [[Кшиштоф Кјешловски]] == Л == * [[Легати у библиотекама]] * [[Ловис Коринт]] == Љ == * [[Љубивоје Ршумовић]] * [[Љубомир Јовановић]] * [[Љубомир Тадић]] * [[Ljubiša Ristić|Љубиша Ристић]] == М == * [[Марко Мурат]] * [[Маја Пелевић]] * [[Мементо мори]] * [[Милан Злоковић]] * [[Милан Кнежевић (политичар)|Милан Кнежевић]] * [[Милан Коњовић]] * [[Милан Обреновић]] * [[Милена Вукотић (глумица)|Милена Вукотић]] * [[Милован Глишић]] * [[Миломир Краговић]] * [[Милорад М. Петровић]] * [[Милорад Панић Суреп]] * [[Милош Ковић]] * [[Милоје Поповић Каваја]] * [[Милутин Бојић]] * [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] * [[Миодраг Зечевић]] * [[Мирослав Јосић Вишњић]] * [[Михаил Скобељев]] * [[Михаило Петровић Алас]] * [[Михајло Пупин]] * [[Младен Марков]] * [[Момир Коруновић]] * [[Муамер Зукорлић]] == Н == * [[Награда Ардалион]] * [[Награда Борислав Михајловић Михиз|Награда Б. М. Михиз]] * [[Награда Србољуб Митић]] * [[Надежда Петровић]] * [[Народно позориште „Тоша Јовановић”|НП „Тоша Јовановић”]] * [[Некропола у Варни]] * [[Немања Старовић]] * [[Нижњи Новгород]] * [[Никодим Милаш]] * [[Никола Кусовац]] * [[Никола Маловић]] * [[Николај Карамзин]] * [[Николај Љесков]] * '''[[Новалис]]''' * [[Носталгија (филм)|Носталгија]] * [[Нури Билге Џејлан]] == Њ == * / == О == * [[Одговор запорошких Козака отоманском Султану Мехмеду IV|Одговор запорошких Козака]] * [[Одеон]] * [[Односи Србије и Словачке]] * [[Орден књаза Данила I]] == П == * [[Павловск (Санкт Петербург)|Павловск]] * [[Пашко Вучетић]] * [[Петар I Карађорђевић]] * [[Петар Лубарда]] * [[Петар Михајловић]] * [[Пирова победа]] * [[Позориште „Душко Радовић” Београд|Позориште „Душко Радовић”]] * [[Прешевска долина]] * [[Приватна библиотека]] * [[Призрен]] * [[Psihopatija|Психопатија]] * Подаци о одликовањима == Р == * [[Раде Драинац]] * [[Радомир Михаиловић Точак]] * [[Риђобради (филм)|Риђобради]] * Разне инфокутије * Разни филмски шаблони == С == * [[Саво Штрбац]] * [[Садко]] * [[Садко (слика)]] * [[Санкт Петербург]] * [[Свемирски брод Свитац]] * [[Светислав Б. Цвијановић]] * [[Сергеј Булгаков]] * [[Сима Аврамовић]] * '''[[Скадарлија]]''' * [[Славица Гароња Радованац]] * [[Слободан Малдини]] * [[The Smiths|Смитси]] * [[Соларис (филм из 1972)|Соларис]] * [[Списак познатих Срба]] * [[Списак позоришта у Србији]] * [[Срби]] * [[Срби у Далмацији]] * [[Србија]] * [[Сретен Стојановић]] * [[Српска књижевност]] * [[Срце је усамљени ловац (филм)|Срце је усамљени ловац]] * [[Сталкер (филм)|Сталкер]] * [[Станислава Копривица]] * [[Стари Словени]] * [[Stevan Koprivica|Стеван Копривица]] * '''[[Стенли Кјубрик]]''' * [[Стефан Арсенијевић]] * [[Стефан Зановић]] * [[Стефан Стефановић]] * '''[[100 најзнаменитијих Срба|Сто најзнаменитијих Срба]]''' == Т == * [[Теренс Малик]] * [[Томас Харди]] * [[Урош Предић]] == Ћ == * / == У == * / == Ф == * [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|ФДУ]] * [[Фата Егановић]] * [[Филип Давид]] * [[Фридрих фон Шлегел]] == Х == * [[Харолд Пинтер]] == Ц == * [[Цвијета Месић]] * '''[[Црногорци (народ)|Црногорци]]''' == Ч == * [[Чарлс Симић]] == Џ == * [[Џорџ Р. Р. Мартин]] == Ш == * '''[[Шаблон:Српска књижевност|Шаб:Српска књижевност]]''' |} {{Div col end}} |} 660q0er0ji5ccbocg0sle0q23eijomp 25121155 25121154 2022-07-24T14:23:40Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width: 100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <div style="position:absolute; z-index:100; right:40px; top:10px;" class="metadata"> {| style="background-color:transparent;border: 0" |'''743'''<br>[[File:Namespace Wikipedia.2.svg|15px|link=Корисник:Sadko/Радови|Написано]] |'''179'''<br>[[File:Namespace Wikipedia.2.svg|15px|link=Корисник:Sadko/Радови|Допуњено]] |{{click|link=Филмографија Стенлија Кјубрика|image=Rekommenderad grön.svg|width=20|height=20|title=-{Филмографија Стенлија Кјубрика}-}} |{{click|link=Филмографија Андреја Звјагинцева|image=Rekommenderad grön.svg|width=20|height=20|title=-{Филмографија Андреја Звјагинцеваа}-}} |} </div> == <center>'''Написано'''</center> == <div style="white-space:nowrap">{{садржај}}</div> <div style="font-size:90%"> <br> {{Div col|small=yes|colwidth=17em}} {| == А == * [[Адвокат Пјер Патлен (представа)|Адвокат Пјер Патлен]] * [[Аиса Иђири]] * [[Александар Андрејевич Иванов]] * [[Александар Ђуричић]] * [[Александар Дамјановић (активиста)|Александар Дамјановић]] * [[Александар Зејак]] * [[Александар Кокоринов]] * [[Александар Поповски]] * [[Александар С. Јанковић]] * [[Александар Сокуров]] * [[Александар Тасковић]] * [[Александер Даргомижински]] * [[Александра Урошевић]] * [[Aleksej Kišjuhas|Алексеј Кишјухас]] * [[Алексеј Семененко]] * [[Алиса Стојановић]] * [[Амерички Зоотроп]] * [[Амир Ор]] * [[Ана Григоровић]] * [[Ана Сеферовић]] * [[Ангелина Атлагић]] * [[Андраш Урбан]] * [[Анђео златне косе (икона)|Анђео златне косе]] * [[Анселм Фојербах]] * [[Антони Вивулски]] * [[Антони Ланге]] * [[Апотеоза рата]] * [[Арабистика]] * [[Арапско-персијско-грчко-српски уџбеник конверзације|АПГС уџбеник конверзације]] * [[Арсениј Тарковски]] * [[Арт (представа)|Арт]] * [[Артемиј Ведел]] * [[Artur Rubenštajn|Артур Рубенштајн]] * [[Артур Хејстингс]] * [[Арханђели и аутомати]] * [[Архип Куинџи]] * [[(А)Торзија]] * [[Ahmad Tea|Ахмад Ти]] * [[Асим Пецо]] * [[Атанасије Поповић]] * [[Аугуст Вилхелм Шлегел]] == Б == * [[Балада о Пишоњи и Жуги (представа)|Балада о Пишоњи и Жуги]] * [[Барнумов ефекат]] * [[Без одушевљења, молим]] * [[Без љубави]] * [[Белведер]] * [[Beobuild|Беобилд]] * <small>[[Београдска кланица]]</small> * [[Бери Линдон]] * [[Бетмен - пад хероја]] * [[Било једном у Анадолији]] * [[Битка за Оџак]] * <small>[[Bitka za Olovo|Битка за Олово]]</small> * <small>[[Bitka za Prijepolje|Битка за Пријепоље]]</small> * <small>[[Bitka za Višegrad|Битка за Вишеград]]</small> * <small>[[Bizetina|Бизетина]]</small> * [[Благо из Луковита]] * [[Богдан Вилевалде]] * [[Бојан Билбија]] * [[Бојан Радак]] * [[Борис Кустодијев]] * [[Борис Миљковић]] * [[Борис Љатошински]] * [[Божидар Љумовић]] * [[Божидар Виолић]] * [[Божидар Вукотић]] * [[Божо Копривица]] * [[Боја нара]] * [[Боксерице]] * [[Бомбона (представа)|Бомбона]] * [[Бора Глишић]] * [[Боривоје Ханауска]] * [[Борис Бојовић]] * [[Борис Лијешевић]] * [[Борис Стојковски]] * [[Бошко Милин]] * [[Боље јести колаче него мушкарце|Боље јести колаче него...]] * [[Брајан Рашић]] * [[Бранислава Лијешевић]] * [[Бранко Бојовић (архитекта)|Бранко Бојовић]] * [[Бранко Гавела (позоришни редитељ)|Бранко Гавела]] * [[Брусилица за ножеве (слика)|Брусилица за ножеве]] * [[Будимир Дубак]] == В == * [[Валентин Серов]] * [[Валчитранско благо]] * [[Вања Николић]] * [[Вања Шевић]] * [[Василиј Верешчагин]] * [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]] * [[Василиј Перов]] * [[Василиј Суриков]] * [[Велибор Михић]] * [[Велизар Јанковић]] * [[Velika Iza (slika)|Велика Иза]] * [[Велика депресија (представа)|Велика депресија]] * [[Велимир Дејановић]] * [[Веља Павловић]] * [[Верица Милошевић]] * [[Вернер Херцог]] * [[Вероникин двостурки живот]] * [[Верска процесија у Курској губернији|Верска процесија]] * [[Веселин Гатало]] * [[Viburnum opulus]] * [[Византијски комонвелт]] * [[Визија младом Бартоломеу (слика)|Визија младом Бартоломеу]] * [[Википедија:Википедија није речник|ВП:ВНР]] * [[Википедија:Надгледач странице за разговор|ВП:НСЗР]] * [[Википедија:Изузеци од IP блокада|ВП:ИИПБ]] * [[Виктор или деца на власти]] * [[Вишиванка]] * [[Вишња на Ташмајдану (представа)|Вишња на Ташмајдану]] * [[Вјачеслав Овчиников]] * [[Владимир Бараћ]] * [[Владимир Белић (генерал)|Владимир Белић]] * [[Владимир Сологуб]] * [[Владимирова палата]] * [[Војислав Савић]] * [[Вук Бошковић]] * [[Вук Вујасиновић]] * [[Вук Ршумовић]] == Г == * [[Габор Русњак]] * [[Гавро Вучковић Крајишник]] * [[Галина Максимовић]] * [[Гарави сокак (представа)|Гарави сокак]] * [[Георгиј Паро]] * [[Герослав Зарић]] * [[Гимназија-задужбина Родољуба Драшковића|Гимназија Р. Драшковића]] * [[Главни инспектор Џап]] * [[Гоблен]] * [[Голијат]] * [[Горан Баланчевић]] * [[Горан Ибрајтер]] * [[Горана Баланчевић]] * [[Гори море]] * [[Господа Глембајеви (представа)|Господа Глембајеви]] * [[Господар мува (представа)|Господар мува]] * [[Градинар (позоришна представа)|Градинар]] * [[Gradsko dramsko pozorište Gavela|Градско позориште Гавела]] * [[Градско позориште (Париз)]] * [[Грета из Фауста]] * [[Григориј Мјасоједов]] * [[Григориј Зас]] == Д == * [[Дабенско благо]] * [[Дака Давидовић]] * [[Дамир Каракаш]] * [[Дан бораца Републике Српске]] * [[Данас неће бити одсуства]] * [[Дани слободе]] * [[Данило Владисављевић]] * [[Данијел Џексон]] * [[Даријан Михајловић]] * [[Дванаест колегијума]] * [[Дедвуд (ТВ серија)|Дедвуд]] * [[Дедвуд (ТВ филм)|Дедвуд]] * [[Девети талас]] * [[Дејан Ацовић]] * [[Дејвид Сајмон]] * [[Декалог]] * '''[[Десет векова српске књижевности|Десет векова с. књижевности]]''' * [[Деца Лондона (представа)|Деца Лондона]] * [[Дечаци Павлове улице (представа)|Дечаци Павлове улице]] * [[Девојчица са бресквама (слика)|Девојчица са бресквама]] * [[Дејвид Мамет]] * [[Димитар Кратовски]] * [[Димитрије Ђурковић]] * [[Димитрије Коканов]] * [[Dino Mustafić|Дино Мустафић]] * [[Дмитриј Бортњанскиј|Дмитри Бортњанскиј]] * [[Доживљаји малог Ђокице (представа)|Доживљаји малог Ђокице]] * [[Док светло гори и друге приче]] * [[Долазак цара Душана у Дубровник|Долазак цара Душана у ДУ]] * [[Др Стрејнџлав]] * [[Драган Богетић]] * [[Dragan Bokan|Драган Бокан]] * [[Драган Бурсаћ]] * [[Драган Михаиловић]] * [[Драган Тешовић]] * [[Драгана Бошковић]] * [[Драго Јанчар]] * [[Драгослав Тодоровић]] * [[Драгољуб Димитријевић]] * [[Дрво дивље крушке (филм)|Дрво дивље крушке]] * [[Други начин]] * [[Друзи у Сирији]] * [[Друштво мртвих песника (представа)|Друштво мртвих песника]] * [[Думер]] * [[Душан Иветић]] * [[Душко Лопандић]] * [[Душан Маричић]] * [[Душан Машовић]] * [[Душан Новаковић]] * [[Душан Пухало]] * [[Душан Шћепановић]] == Ђ == * [[Ђоко Лазарев Поповић]] * [[Ђорђе Ф. Недељковић]] * [[Ђорђе Ромић]] * [[Ђуза Радовић]] * [[Ђурђа Тешић]] * [[Ђуро Драшковић (правник)|Ђуро Драшковић]] == Е == * [[Евнух (представа)|Евнух]] * [[Египатски мост]] * [[Едда Награде]] * [[Ектогенеза]] * [[Емило Белић]] * [[Енгелина Сергејевна Смирнова]] * [[Енглез у Москви (слика)|Енглез у Москви]] == Ж == * [[Желимир Орешковић]] * [[Желите ли да постанете Дадовац|Желите ли да постанете...]] * [[Жељко Каран (драмски писац)|Жељко Каран]] * [[Жељко Хубач]] * [[Животињска фарма (представа)|Животињска фарма]] * [[Жртвовање (филм из 1986)|Жртвовање]] * [[Жртвовање интелекта]] == З == * [[Завереници (представа)|Завереници]] * [[Завражје]] * [[Загонетни врисак (представа)|Загонетни врисак]] * [[Замак Светог Михаила]] * [[Запечаћено време]] * [[Заштита пре свега]] * [[Заједно сами]] * [[Збирка икона Секулић]] * [[Збирка Уроша Предића]] * <small>[[Zelena transverzala|Зелена трансверзала]]</small> * [[Зимски сан (филм)|Зимски сан]] * [[Златни венци из Тракије]] * [[Златна орфичка књига]] * [[Зоран Бингулац]] * [[Зоран Божовић]] * [[Зоран Булајић]] * '''[[Зоран Ћирјаковић]]''' * [[Зувдија Хоџић]] == И == * [[И виолине су престале свирати]] * [[И живели су срећно до краја живота|И живели су срећно до...]] * [[Ива Брдар]] * [[Ivan Avakumović|Иван Авакумовић]] * [[Иван Вуковић (позоришни редитељ)|Иван Вуковић]] * [[Иван Икић]] * [[Иван М. Лалић]] * [[Иван Панић]] * [[Иван Правдић]] * [[Иванка Лукатели]] * [[Иваново детињство]] * [[Ивица Кунчевић]] * [[Игнациј Јан Падеревски]] * [[Игњат Мартиновић]] * [[Igor Vukić|Игор Вукић]] * [[Игор Грабар]] * [[Игор Коломојски]] * [[Изгнанство (филм)|Изгнанство]] * [[Изложба дегенеричне уметности]] * [[Иконописна школа Рафаиловић-Димитријевић|Иконописна школа Р-Д]] * [[Иларион Прјанишњиков]] * [[Импостација]] * [[Инсекти у уметности]] * [[Инсекти на маркицама]] * [[Интерлудијум]] * [[Интермецо (позориште)|Интермецо]] * [[Интернат (представа)|Интернат]] * [[Ирена Парезановић]] * [[Ирена Ристић]] * [[Исак Левитан]] * [[Исидора Гонцић]] * [[Исидора Поповић]] * [[Историјски центар Санкт Петербурга и околни споменици|Историјски центар Петрограда ]] == Ј == * [[Јагош Ђуретић]] * [[Јагош Марковић]] * [[Jakov Lukarević|Јаков Лукаревић]] * [[Јануш Кица]] * [[Јарослав Пап]] * [[Јасујо Сегава]] * [[Јевсеј Моисенко]] * [[Један дан Андреја Арсенјевича]] * [[Јелена Ђорђевић Кнежевић]] * [[Јелена Богавац]] * [[Јелена Кајго]] * [[Јелена Митровић]] * [[Јелена Палигорић Синкевић]] * [[Јелена Попадић Сумић]] * [[Jeloustoun (TV serija)|Јелоустоун]] * [[Јоаким Тасић]] * [[Јован Кузминац]] * [[Јован Маркуш]] * [[Јован Путник]] * [[Јована Ђорић]] * [[Јована Томић]] * [[Јовица Кртинић]] * [[Јово Шеат]] * [[Јокулатор]] * [[Јордан Цветановић]] * [[Јорис Ивенс]] * [[Јосип Лешић]] * [[Јосип Лончар (академик)|Јосип Лончар]] * [[Југ Ђорђевић]] * [[Juri Poljakov|Јури Пољаков]] == К == * [[Кад букне ружа пламена (представа)|Кад букне ружа пламена]] * [[Када причамо о љубави, да ли причамо|Када причамо о љубави...]] * [[Ken Ludvig|Кен Лудвиг]] * [[Како сам заволео фудбал]] * [[Како убити супругу(а) и зашто]] * [[Камени гост (опера)|Камени гост]] * [[Каменоострвска палата]] * [[Камерна сцена]] * [[Карин Бајер]] * [[Карл Брјулов]] * [[Карл Теодор Драјер]] * [[Касаба (филм из 1997)|Касаба]] * [[Кијевски симфонијски оркестар]] * [[Клака]] * [[Класни непријатељ (представа)|Класни непријатељ]] * [[Климе (филм)|Климе]] * [[Кокошник]] * [[Коља (филм)|Коља]] * [[Козак Мамај]] * [[Кокан Младеновић]] * <small>[[Konferencija u Godijevu|Конференција у Годијеву]]</small> * [[Кореут]] * [[Коста Спаић]] * [[Константин Коровин]] * [[Константин Лопушански]] * [[Коренизација]] * [[Костимографија]] * [[Коља Мићевић]] * [[КПГТ]] * [[Краљ Венда]] * [[Кригеров гнев (представа)|Кригеров гнев]] * [[Крила јутра]] * [[Краљ-филозоф]] * [[Крофне, љубав и још по нешто]] * [[Крсто Ивановић]] * [[Кругосвет]] * [[Куку (јело)|Куку]] * [[Култура отказивања]] * <small>[[Kuća Burovića|Кућа Буровића]]</small> * <small>[[Kuća Đurišića sa kulom Mazarovića|Кућа Ђуришића са кулом]]</small> <br> * [[:Категорија:Активисти из Београда|Кат:Активисти из Београда]] * [[:Категорија:Археолози из Београда|Кат:Археолози из Београда]] * [[:Категорија:Barokne palate|Кат:Барконе палате]] * [[:Категорија:Жене википедисти|Кат:Википедијанке]] * [[:Категорија:Војници из Београда|Кат:Војници из Београда]] * [[:Категорија:Градоначелници Цетиња|Кат:Градоначелници Цетиња]] * [[:Категорија:Добитници Златне палме у Кану (филмови)|Кат:Добитници Златне палме]] * [[:Категорија:Добитници Златног лава у Венецији (филмови)|Кат:Добитници Златног лава]] * [[:Категорија:Инжењери из Београда|Кат:Инжењери из Београда]] * [[:Категорија:Издавачи из Београда|Кат:Издавачи из Београда]] * [[:Категорија:Историчари филма|Кат:Историчари филма]] * [[:Категорија:Јутјубери|Кат:Јутјубери]] * [[:Категорија:Критичари из Београда|Кат:Критичари из Београда]] * [[:Категорија:Књиге 1792.|Кат:Књиге 1792.]] * [[:Категорија:Књиге на руском језику|Кат:Књиге на руском језику]] * [[:Категорија:Књижари из Београда|Кат:Књижари из Београда]] * [[:Категорија:Музеји у Мексику|Кат:Музеји у МЕ]] * [[:Категорија:Немачки сценаристи|Кат:Немачки сценаристи]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена белог лава|Кат:Носиоци Ордена БЛ]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена књаза Данила I|Кат:Носиоци Ордена КД]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена Леополда|Кат:Носиоци Ордена Л.]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена Републике Србије|Кат:Носиоци Ордена РС]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена српске заставе|Кат:Носиоци Ордена СЗ]] * [[:Категорија:Носиоци одликовања Уједињеног краљевства|Кат:Носиоци одликовања УК]] * [[:Категорија:Одликовани Орденом британског царства|Кат:Одликовани ОБЦ]] * [[:Категорија:Одликовања Црне Горе|Кат:Одликовања ЦГ]] * [[:Категорија:Официри из Београда|Кат:Официри из Београда]] * [[:Категорија:Palate u Perastu|Кат:Палате у Перасту]] * [[:Категорија:Племство из Београда|Кат:Племство из Београда]] * [[:Категорија:Политиколози из Београда|Кат:Политиколози из Београда]] * [[:Категорија:Предсједници Скупштине Црне Горе|Кат:Предсједници СЦГ]] * [[:Категорија:Преводиоци из Београда|Кат:Преводиоци из Београда]] * [[:Категорија:Публицисти из Београда|Кат:Публицисти из Београда]] * [[:Категорија:Renesansne palate|Кат:Ренесансне палате]] * [[:Категорија:Романтичарски песници|Кат:Романтичарски песници]] * [[:Категорија:Свештенство из Београда|Кат:Свештенство из Београда]] * [[:Категорија:Сликари романтизма|Кат:Сликари романтизма]] * [[:Категорија:Сликари рококоа|Кат:Сликари рококоа]] * [[:Категорија:Српски историчари филма|Кат:Српски историчари филма]] * [[:Категорија:Српски позоришни редитељи|Кат:Српски позоришни редитељи]] * [[:Категорија:Српски радио редитељи|Кат:Српски радио редитељи]] * [[:Категорија:Српски телевизијски редитељи|Кат:Српски ТВ редитељи]] * [[:Категорија:Теоретичари филма|Кат:Теоретичари филма]] * [[:Категорија:Уредници|Кат:Уредници]] * [[:Категорија:Филмови Андреја Тарковског|Кат:Филмови АТ]] * [[:Категорија:Филмови Алфреда Хичкока|Кат:Филмови А. Хичкока]] * [[:Категорија:Филмови Душана Макавејева|Кат:Филмови Д. Макавејева]] * [[:Категорија:Филмови Жике Митровића|Кат:Филмови Ж. Митровића]] * [[:Категорија:Филмови Желимира Жилника|Кат:Филмови Ж. Жилника]] * [[:Категорија:Филмови Милоша Формана|Кат:Филмови М. Формана]] * [[:Категорија:Филмови Предрага Антонијевића|Кат:Филмови П. Антонијевића]] * [[:Категорија:Филмови Пола Томаса Андерсона|Кат:Филмови П. Т. Андерсона]] * [[:Категорија:Филмови Романа Поланског|Кат:Филмови Р. Поланског]] * [[:Категорија:Филмови Срдана Голубовића|Кат:Филмови С. Голубовића]] * [[:Категорија:Филмови Стенлија Кјубрика|Кат:Филмови С. Кјубрика]] * [[:Категорија:Филмови Серђа Леонеа|Кат:Филмови С. Леонеа]] * [[:Категорија:Филмови Стивена Спилберга|Кат:Филмови С. Спилберга]] * [[:Категорија:Филмски критичари|Кат:Филмски критичари]] * [[:Категорија:Филмски редитељи|Кат:Филмски редитељи]] * [[:Категорија:Филмски сарадници|Кат:Филмски сарадници]] * [[:Категорија:Функционери и државни службеници из Београда|Кат:Службеници из Београда]] * [[:Категорија:Хрватски војници|Кат:Хрватски војници]] * [[:Категорија:Црногорски националисти|Кат:Црногорски националисти]] * [[:Категорија:Чланови ДС|Кат:Чланови ДС]] * [[:Категорија:Чланови ДСС|Кат:Чланови ДСС]] * [[:Категорија:Чланови СРС|Кат:Чланови СРС]] * [[:Категорија:Чланови СНС|Кат:Чланови СНС]] * [[:Категорија:Шаблони за ИС|Кат:Шаблони за ИС]] == Л == * [[Ламент над Београдом (поема)|Ламент над Београдом]] * [[Лари Вучковић]] * [[Лајање на звезде (представа)|Лајање на звезде]] * <small>[[Legalizovani četnici|Легализовани четници]]</small> * [[Лев Лагорио]] * [[Лев Шестов]] * [[Легат Бранка Пешића]] * [[Леон Ковке]] * [[Леонс и Лена (представа)|Леонс и Лена]] * [[Лептирица (представа)|Лептирица]] * [[Лете ждралови]] * [[Летња палата Петра Великог]] * [[Лоранс Калам]] * [[Лоше девојке]] * [[Луди од љубави (представа)|Луди од љубави]] * [[Лука Јованов]] == Љ == * [[Љиљана Марковић (универзитетска професорка)|Љиљана Марковић]] * [[Љубав је као чоколада]] * [[Љубавна лектира]] * [[Љубинка Стојановић]] * [[Љубиша Георгиевски]] == М == * [[Мајски облаци]] * [[Максим Березовски]] * [[Максим Воробјов]] * [[Максимилијан Волошин]] * [[Mannheim Steamroller]] * [[Мала лепа ствар (представа)|Мала лепа ствар]] * <small>[[Mala palata Zmajević|Мала палата Змајевић]]</small> * [[Мали буквар за велику децу]] * [[Марина Вукасовић Меденица]] * [[Марина Чутурило Хелман]] * [[Марио Ћулум]] * [[Марија Видаковић]] * [[Марија Гашић]] * [[Марија Караклајић]] * [[Марко Поповић (археолог)|Марко Поповић]] * [[Марко Тодоровић (глумац, рођен 1995)|Марко Тодоровић]] * [[Марко Челебић]] * [[Мартирологијум: Дневници 1970–1986|Мартирологијум]] * [[Масовка]] * [[Матија Бабић]] * [[Медитације (књига)|Медитације]] * [[Мермерна палата]] * [[Мехмед Беговић]] * <small>[[Međunarodni festival klapa Perast|МФ клапа Пераст]]</small> * [[Мило Матановић]] * [[Милан Влајчић]] * [[Милан Марковић Матис]] * [[Milan Milišić|Милан Милишић]] * [[Милан Миловановић (писац)|Милан Миловановић]] * [[Милан Нешковић]] * [[Милан Рус]] * [[Миланко Шеклер]] * [[Миле Корун]] * [[Милена Деполо]] * [[Милена Северовић]] * [[Миленко Шуваковић (редитељ)|Миленко Шуваковић]] * [[Milivoje Katnić|Миливоје Катнић]] * [[Миливоје Мауковић]] * [[Миливоје Мајсторовић]] * [[Милица Краљ]] * [[Милица Пилетић]] * [[Милован Матовић]] * [[Милош Зубац]] * [[Милош Милошевић Шика]] * [[Милош Немањић]] * [[Mimi Fiedler|Мими Фиедлер]] * [[Мина Ћирић]] * [[Миодраг Зупанц]] * [[Мирко Кривокапић]] * [[Миодраг Лома]] * [[Миодраг Табачки]] * [[Миран Херцог]] * [[Мирко Ковачевић (професор)|Мирко Ковачевић]] * [[Мирко Стојковић]] * [[Мирјана Дрљевић]] * <small>[[Antemurale mit|Мит о бедему]]</small> * [[Михаил Нестеров]] * [[Михаил Скобељев]] * [[Михаило Тошић]] * [[Михајло Витезовић]] * [[Михајло Продановић]] * [[Михајло Томић]] * [[Mihal Zadara|Михал Задара]] * [[Мишел Матичевић]] * [[Младен Поповић]] * [[Млетачка Албанија]] * [[Можда представа]] * [[Мозак афродизијак]] * [[Молина Удовички Фотез]] * [[Момчило Баљак]] * [[Московска елегија]] * [[Московски барок]] * [[Мотори (представа)|Мотори]] * [[Мрачна академска естетика]] * [[Музика у Паризу]] * [[Музеј отаџбинског рата 1812.]] == Н == * [[Награда Јован Ћирилов – за корак даље|Награда „Јован Ћирилов”]] * [[Награда Бојан Ступица|Н. „Бојан Ступица”]] * [[Награда Никола Пеца Петровић|Н. „Никола Пеца Петровић”]] * [[Награда Слободан Селенић|Н. „Слободан Селенић”]] * [[Награда Слободанка Цаца Алексић|Н. „Цаца Алексић”]] * [[Награда „Тоша Јовановић”|Н. „Тоша Јовановић”]] * [[Нада Поповић Перишић]] * [[Надзорник Бетл]] * [[Надмарионета]] * [[Наполеон (стрип)]] * [[Насиље (представа)|Насиље]] * [[Натуралистичка драма]] * [[Национална библиотека]] * [[Национална класа (представа)|Национална класа]] * [[Национални либерализам]] * [[Национални Музеј Антропологије|Национални МА]] * [[Национални симболи Србије]] * [[Народни музеј у Вроцлаву]] * [[Не иди од куће, дерле]] * [[Небојша Кузмановић]] * [[Неке ствари и остало (представа)|Неке ствари и остало]] * [[Немања Бајић]] * [[Неоромантична драма]] * [[Неофолк]] * [[Нетрпељивост]] * [[Никита Миливојевић]] * [[Никола Корица (књижевник)]] * [[Никола Корица (илустратор)]] * [[Никола Медведев]] * [[Никола Новаковић]] * [[Никола Суботић]] * [[Николај Ге]] * [[Николај Јарошенко]] * [[Нисам крива]] * [[Нису га очекивали]] * [[Новомихајловска палата]] * [[North Force|Норт форс]] * [[Ноћ лукаваго]] * [[Ноћ обасјана месечином на Дњепру|Ноћ обасјана месечином]] * [[Нури Билге Џејлан]] * Насловна страница == Њ == * / == О == * [[Ово је најстрашнији дан у мом животу|Ово је најстрашнији дан...]] * [[Огледало (филм из 1975)|Огледало]] * [[Огњен Карановић]] * [[Огњен Спахић]] * [[Одбрана Севастопоља (филм)|Одбрана Севастопоља]] * [[Одликовања Књажевине и Краљевине Црне Горе|Одликовања ЦГ (краљевина)]] * [[Одликовања Републике Црне Горе|Одликовања ЦГ (република)]] * [[Одломци (представа)|Одломци]] * [[Олга Димитријевић]] * [[Oliver Frljić|Оливер Фрљић]] * [[Оливер Твист (представа)|Оливер Твист]] * [[Опет пакујемо мајмуне (представа)|Опет пакујемо мајмуне]] * [[Орден Британског царства]] * [[Орден Леополда]] * [[Орден Светог Марка]] * [[Отац Тед]] == П == * [[Павел Павликовски]] * [[Павел Петровић (сликар)|Павел Петровић]] * [[Павел Чистјаков]] * [[Павле Соларић]] * [[Павле Теофиловић]] * [[Паклена поморанџа (представа)|Паклена поморанџа]] * <small>[[Palata Balović (nova)|Палата Баловић]]</small> * <small>[[Palata Brajković Martinović|Палата Брајковић Мартиновић]]</small> * <small>[[Palata Bronza|Палата Бронза]]</small> * <small>[[Palata Bujović|Палата Бујовић]]</small> * <small>[[Palata Chismae-Štukanović|Палата Цхисмае-Штукановић]]</small> * <small>[[Palata Krilović|Палата Криловић]]</small> * <small>[[Palata Lučić-Kolović-Matikola|Палата Лучић-Коловић-Матикола]]</small> * <small>[[Palata Martinović|Палата Мартиновић]]</small> * <small>[[Palata Mazarović|Палата Мазаровић]]</small> * <small>[[Palata Mrsha|Палата Мрсха]]</small> * <small>[[Palata Smekija|Палата Смекија]]</small> * <small>[[Palata Visković|Палата Висковић]]</small> * <small>[[Palata Vukasović Kolović|Палата Вукасовић Коловић]]</small> * <small>[[Palata Čorko|Палата Чорко]]</small> * <small>[[Palata Šestokrilović|Палата Шестокриловић]]</small> * [[Палата Јелегин]] * [[Палата Масандра]] * [[Палата Петровски]] * [[Паоло Мађели]] * [[Париска опера]] * [[Парк у Бомарцу]] * [[Парни ваљак и виолина]] * [[Патрик Лазић]] * [[Пачије варијације]] * [[Перо Почек]] * [[Петар Вечек]] * [[Петар Јанковић]] * [[Петар Матијевић]] * [[Петар Стојсављевић]] * [[Петровски барок]] * [[Пит (представа)|Пит]] * [[Пјер Валтер Волиц]] * [[Plakatstil|Плакатстил]] * [[Плес ситних демона (представа)|Плес ситних демона]] * [[Повратак (филм из 2003)|Повратак]] * [[Позив (представа)|Позив]] * [[Позоришни редитељ]] * [[Позориште Јелисејских поља]] * [[Портрет непознате жене (слика)|Портрет непознате жене]] * [[Посетитељ музеја]] * [[После пролећа]] * [[Последњи дан Помпеје (слика)|Последњи дан Помпеје]] * [[Последњи случајеви госпођице Марпл и још две приче|Последњи случајеви г. Марпл]] * [[Појава Христоса пред народом]] * [[Породица Наришкин]] * [[Прва српска комплетна Библија]] * [[Пре почетка рата са Ескимима са љубављу и мучнином|Пре почетка рата]] * [[Предраг Вукић]] * [[Предраг Рајић (политички аналитичар)|Предраг Рајић]] * [[Предраг Стојменовић]] * [[Предраг Ћеранић]] * [[Предраг Штрбац]] * [[Пресељење српске индустрије у западне југословенске републике|Пресељење српске индустрије]] * [[Преславско благо]] * [[Приватна библиотека]] * [[Пророчица Светлана (слика)|Пророчица Светлана]] * [[Путовање у времену]] * [[Putumayo World Music|Путумајо]] == Р == * [[Равнодушни лепотан]] * [[Радиовизија]] * [[Радионица за писце у Ајови]] * [[Радионица Кларион]] * [[Радмила Војводић]] * [[Радмила Граовац]] * [[Радован Кнежевић (професор)|Радован Кнежевић]] * [[Радосав Пушић]] * [[Радослав Златан Дорић]] * [[Раж (Шишкин)|Раж]] * [[Ратко Вулановић]] * [[Ратко Стоиљковић]] * [[Раша Перић]] * [[Рашниране ципеле (представа)|Рашниране ципеле]] * [[Рађање једне нације]] * [[Рајко Петровић]] * [[Резерват природе Даурски]] * [[Рели Алфандари Пардо]] * [[Рецитал Ћурчинове поезије]] * [[Рецитал Елиотове поезије]] * [[Riders dajdžest|Ридерс дајџест]] * [[Рјепино]] * [[Ronald Harvud|Роналд Харвуд]] * [[Родољуб Драшковић]] * [[Роланд Бартецко]] * [[Роман Симовић]] * [[Ромео и Јулија (представа)|Ромео и Јулија]] * [[Руска барка]] * [[Руска плетеница]] * [[Руцанте (представа)|Руцанте]] == С == * [[Сава Барачков]] * [[Сава Димитријевић]] * [[Санта Марија дела Салуте (црква)|Салуте]] * [[Сан летње ноћи (представа позоришта ДАДОВ)|Сан летње ноћи]] * [[Сања Врањеш Ђурић]] * [[Сара Радојковић]] * [[Сарафан]] * [[Сасвим нови дан]] * [[Саша Вечански]] * [[Саша Габрић]] * [[Свемирски брод Спокој]] * [[Свет океана Жака Кустоа]] * [[Светионик ДАДОВ]] * [[Свечана седница Државног савета 7. маја 1901. поводом стогодишњице оснивања|Свечана седница]] * [[Свима којих се тиче]] * [[72 девице (представа)|Седамдесет и две девице]] * [[Седница Народне скупштине Републике Србије о државним симболима|Седница НСРС 17. 08. 2004.]] * [[Секс за почетнике]] * [[Сенке заборављених предака]] * [[Сергеј Парџанов]] * [[Сергије Урукало]] * [[Сима С. Мраовић]] * [[Скомрах]] * [[Славко Јан]] * [[Славко Мандић]] * [[Славко Милановић]] * [[Славомир Милетић]] * [[Славомир Мрожек]] * [[Слађана Нина Перковић]] * [[Слепи миш (представа)|Слепи миш]] * [[Сликарева фатаморгана]] * [[Слободан Мићић]] * [[Слободан Обрадовић]] * [[Слободан Унковски]] * [[Слободанка Цаца Алексић]] * [[Случајеви Lost in Serbia]] * [[Снежана Ковачевић]] * [[Снежана Тришић]] * [[Снежана Штетић]] * [[Снови (представа)|Снови]] * '''[[Списак архитектонски значајних зграда у Београду порушених ради новоградње|Списак порушених БГ зграда]]''' * [[Списак легата и збирки у Адлигату|Списак легата у Адлигату]] * '''[[Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама|Списак приказа Срба]]''' * '''[[Списак српских родољубивих пјесама|Списак родољубивих пјесама]]''' * [[Србија међу књигама]] * [[Србофилија]] * [[Српко Лештарић]] * [[Срђан В. Тешин]] * [[Срђан Венечанин]] * [[Срђан Граовац]] * [[Стамен Миловановић]] * [[Станица компас]] * [[Станислав Лесновски]] * [[Стара пошта у Београду]] * [[Старац Силуан]] * [[Сташа Бајац]] * [[Стеванка Чешљаров]] * [[Стево Вучинић]] * [[Стилске игре]] * [[Стијепо Кнежевић]] * [[100 туристичких дестинација у Бугарској|Сто дестинација у Бугарској]] * [[Страх и жеља]] * [[Страхиња Маџаревић]] * [[Стрип-тиз (представа)|Стрип-тиз]] * [[Сувишни човек]] * [[Сузана Пајовић Живковић]] * <small>[[Sulejman Pačariz|Сулејман Пачариз]]</small> * [[Супрематистичка композиција (слика)|Супрематистичка композиција]] * [[Сусрет (представа)|Сусрет]] * [[Sebastian Tudor|Себастиан Тудор]] * [[Senjutsu|Сенџуцу]] * [[SwissGear|СвисГир]] == Т == * [[Таврички дворац]] * [[Талас (позоришна представа)|Талас]] * [[Тамара Бијелић]] * [[Тамара Никчевић]] * [[Тамара Шушкић]] * [[Тара Манић]] * [[Тартаља]] * [[Тартиф (представа Игора Вука Торбице)|Тартиф (представа ИВТ)]] * [[Тартиф (представа позоришта ДАДОВ)|Тартиф (представа ДАДОВ-а)]] * [[Тајни дневник Адријана Мола (представа)|Тајни дневник Адријана Мола]] * [[Тања Шљивар]] * <small>[[Tvrđava Svetog Križa|Тврђава Светог Крижа]]</small> * [[Театралност]] * [[Театрологија]] * [[Тегљачи на Волги]] * [[Теодор Радосављевић]] * [[Тестамент Павла Вуисића]] * [[Технофобија]] * [[Тијана Васић]] * [[То је био само пикник]] * [[To the Queen]] * [[Тодор Стевановић]] * [[Томаж Пандур]] * [[Томи Јанежич]] * [[Томислав З. Лонгиновић]] * <small>[[Традиционална култура Срба у Српској крајини и у Хрватској|Традиционална култура Срба у СК]]</small> * [[Treći čovek|Трећи човек]] * [[Тројство (Андреј Рубљов)|Тројство]] * [[Три боје: Плаво]] * [[Три боје: Бело]] * [[Три боје: Црвено]] * [[Три крста (споменик)|Три крста]] * [[Три мајмуна (филм)|Три мајмуна]] * [[Три чекића, о српу да и не говоримо|Три чекића, о српу...]] * [[3, 4... САД!|Три, четири... САД!]] * [[Триптих за тинејџера]] * [[Théâtre Lyrique]] == Ћ == * <small>[[Ćazim Sijarić|Ћазим Сијарић]]</small> == У == * [[Убице (филм из 1956)|Убице]] * [[У цара Тројана козје уши (представа)|У цара Тројана козје уши]] * [[Украјински барок]] * [[Уметност у Паризу]] * [[Урош Десница]] * [[Учено друштво]] == Ф == * [[Федор Шили]] * [[Филип Вујошевић]] * [[Филип Грујић]] * [[Филип Лазаревић]] * '''[[Филмографија Стенлија Кјубрика|Филмови Кјубрика]]''' * '''[[Филмографија Андреја Звјагинцева|Филмови Звјагинцева]]''' * [[Филмска монтажа]] * [[Филохеленизам]] * [[Флорентински кодекс]] * [[Фондација Милан Злоковић]] * [[Фондација Ршум]] * [[Фонтанка]] * [[Фототипско издање Мирослављевог јеванђеља|Фототипско издање МИ]] * [[Фундус]] == Х == * [[Хајдуци (представа)|Хајдуци]] * [[Харис Пашовић]] * [[Хладан (филм)|Хладан]] * [[Хорилка]] * [[Хотел Јадран]] * [[Хронологија ромске историје]] == Ц == * [[Царичина палата]] * [[Царство мрака (представа)|Царство мрака]] * [[Цветко Лаиновић]] * [[Центар за друштвену стабилност|ЦЗДС]] * [[Циклорама]] * [[Црвена коњица (слика)|Црвена коњица]] * [[Црвени квадрат (слика)|Црвени квадрат]] * [[Црни квадрат (слика)|Црни квадрат]] * [[Црква Благе Марије Банстол]] * [[Црква Светог Николе у Старом Бару|Црква Светог Николе у СБ]] * [[Ctistae|Цтистае]] == Ч == * [[Чај и симпатија (представа)|Чај и симпатија]] * [[Changes|Чејнџес]] * [[4 боје 5 пиштоља|Четири боје 5 пиштоља]] * [[Четири годишња доба (представа)|Четири годишња доба]] * [[Четири јахача Апокалипсе (слика)|Четири јахача Апокалипсе]] * [[Четири стране света (представа)|Четири стране света]] * [[Chatroom - погрешан профил|Четрум]] * [[Чорба од канаринца (представа)|Чорба од канаринца]] * [[Чудесан свет једног дневника]] == Џ == * [[Џон Адамс (ТВ мини-серија)|Џон Адамс]] == Ш == * [[Шаљапинов портрет (слика)|Шаљапинов портрет]] * [[Шортбред]] * [[Шта је собар видео]] * [[Школа (представа)|Школа]] <br> * [[Шаблон:Александар Петровић|Шаб:Александар Петровић]] * [[Шаблон:Андреј Звјагинцев|Шаб:Андреј Звјагинцев]] * [[Шаблон:Андреј Тарковски|Шаб:Андреј Тарковски]] * [[Шаблон:БПИ|Шаб:БПИ]] * [[Шаблон:Вернер Херцог|Шаб:Вернер Херцог]] * [[Шаблон:Вилијам Шекспир|Шаб:Вилијам Шекспир]] * [[Шаблон:Горан Марковић|Шаб:Горан Марковић]] * [[Шаблон:Гордан Михић|Шаб:Гордан Михић]] * [[Шаблон:Душан Макавејев|Шаб:Душан Макавејев]] * [[Шаблон:Жика Митровић|Шаб:Жика Митровић]] * [[Шаблон:Златна палма|Шаб:Златна палма]] * [[Шаблон:Златни лав|Шаб:Златни лав]] * [[Шаблон:Златни медвед|Шаб:Златни медвед]] * [[Шаблон:Корисник Вики/ЦГиСРБ|Шаб:КВ/ЦГиСРБ]] * [[Шаблон:Националне библиотекe у Европи|Шаб:НБ у Европи]] * [[Шаблон:Нури Билге Џејлан|Шаб:Нури Билге Џејлан]] * [[Шаблон:Олег Новковић|Шаб:Олег Новковић]] * '''[[Шаблон:Ратови и битке у којима су учествовали Срби|Шаб:Ратови и битке Срба]]''' * [[Шаблон:Робер Бресон|Шаб:Робер Бресон]] * [[Шаблон:Позоришни фестивали у Србији|Шаб:Позоришни ф. у Србији]] * [[Шаблон:Председници Матице српске|Шаб:Председници МС]] * [[Шаблон:Соја Јовановић|Шаб:Соја Јовановић]] * [[Шаблон:Срђан Карановић|Шаб:Срђан Карановић]] * [[Шаблон:Стефан Арсенијевић|Шаб:Стефан Арсенијевић]] * '''[[Шаблон:Српска племена у ЦГ и ХЕ|Шаб:СРБ племена у ЦГ и ХЕ]]''' * [[Шаблон:Срдан Голубовић|Шаб:Срдан Голубовић]] * [[Шаблон:Српски кандидати за Оскара|Шаб:СР кандидати за Оскара]] * [[Шаблон:Стеријина награда за режију|Шаб:Стеријина н. за режију]] * [[Шаблон:Стеван Филиповић|Шаб:Стеван Филиповић]] * [[Шаблон:Филмови Мајкла Чимина|Шаб:Филмови Чимина]] * [[Шаблон:Филмови Стенлија Кјубрика|Шаб:Филмови Кјубрика]] * [[Шаблон:Филмови Теренса Малика|Шаб:Филмови Малика]] * [[Шаблон:Усерталкбацк|Шаб:Усерталкбацк]] |} {{Div col end}} == <center>'''Допуњено'''</center> == {{Div col|small=yes|colwidth=17em}} {| == А == * [[Алекса Ивић]] * [[Александар Херцен]] * [[Амфилохије Радовић]] * [[Андреј Звјагинцев]] * [[Андреј Рубљов (филм)|Андреј Рубљов]] * [[Андреј Тарковски]] * [[Антоније Исаковић]] * [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБИХ]] == Б == * [[Бабкен Симоњан]] * [[Бела кафа (представа)|Бела кафа]] * [[Благо из Борова]] * [[Благо из Рогозена]] * [[Благо из Панађуришта]] * [[Борис Тадић]] * [[Божидар Ђаја]] * [[Божидар Ковачевић]] * [[Бранко Вукелић (шпијун)|Бранко Вукелић]] * [[Branko Pešić (arhitekta)|Бранко Пешић]] * Библиографије == В == * [[Велика петорка]] * [[Велика Србија]] * [[Велика сила]] * [[Velimir Abramović|Велимир Абрамовић]] * [[Видовданско песничко бденије]] * [[Византија]] * '''[[Владан Десница]]''' * [[Владан Ђурковић]] * [[Владимир Стевановић]] * [[Влахо Буковац]] * [[Волт Витман]] * [[ВП:СТИЛ]] == Г == * [[Габријел Нарутович]] * [[Гатчињски дворац]] * [[Георгије Флоровски]] * '''[[Геноцид над Србима у Првом светском рату|Геноцид над Србима у ПСР]]''' * [[Градска општина Вождовац]] * [[Гроздана Олујић]] == Д == * '''[[ДАДОВ]]''' * [[Данис Тановић]] * [[Danica Pajović|Даница Пајовић]] * [[Дарко Шуковић]] * [[Демонизација Срба]] * [[Дејан Мијач]] * '''[[Дејан Медаковић]]''' * [[Димитрије Радојевић]] * [[Динко Грухоњић]] * [[Добрица Ћосић]] * [[Донка Шпичек]] * [[Драган Мраовић]] * [[Драгиша Брашован]] * [[Дубравка Стојановић]] == Ђ == * [[Ђорђе Марковић (глумац)|Ђорђе Марковић]] == Е == * '''[[Емир Кустурица]]''' * [[Ернест Хемингвеј]] == Ж == * / == З == * [[Захарије Орфелин]] * [[Збигњев Бжежински]] * [[Зимске белешке о летњим утисцима|Зимске белешке]] == И == * [[Иван Ајвазовски]] * [[Иван Ивановић (књижевник)|Иван Ивановић]] * [[Иван Лаловић]] * [[Иво Тартаља]] * '''[[Igor Vuk Torbica|Игор Вук Торбица]]''' * [[Институт за међународно право]] * [[Илија Пламенац]] * [[Иља Рјепин]] == Ј == * [[Јован Дучић]] * [[Јован Ристић (редитељ)|Јован Ристић]] * [[Југ Радивојевић]] == К == * [[Kontinentalna jugoistočna Azija|Континентална југоисточна Азија]] * [[:Категорија:Београђани|Кат:Београђани ]] * [[Кумодраж]] * [[Књажевско-српски театар]] * [[Кшиштоф Кјешловски]] == Л == * [[Легати у библиотекама]] * [[Ловис Коринт]] == Љ == * [[Љубивоје Ршумовић]] * [[Љубомир Јовановић]] * [[Љубомир Тадић]] * [[Ljubiša Ristić|Љубиша Ристић]] == М == * [[Марко Мурат]] * [[Маја Пелевић]] * [[Мементо мори]] * [[Милан Злоковић]] * [[Милан Кнежевић (политичар)|Милан Кнежевић]] * [[Милан Коњовић]] * [[Милан Обреновић]] * [[Милена Вукотић (глумица)|Милена Вукотић]] * [[Милован Глишић]] * [[Миломир Краговић]] * [[Милорад М. Петровић]] * [[Милорад Панић Суреп]] * [[Милош Ковић]] * [[Милоје Поповић Каваја]] * [[Милутин Бојић]] * [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] * [[Миодраг Зечевић]] * [[Мирослав Јосић Вишњић]] * [[Михаил Скобељев]] * [[Михаило Петровић Алас]] * [[Михајло Пупин]] * [[Младен Марков]] * [[Момир Коруновић]] * [[Муамер Зукорлић]] == Н == * [[Награда Ардалион]] * [[Награда Борислав Михајловић Михиз|Награда Б. М. Михиз]] * [[Награда Србољуб Митић]] * [[Надежда Петровић]] * [[Народно позориште „Тоша Јовановић”|НП „Тоша Јовановић”]] * [[Некропола у Варни]] * [[Немања Старовић]] * [[Нижњи Новгород]] * [[Никодим Милаш]] * [[Никола Кусовац]] * [[Никола Маловић]] * [[Николај Карамзин]] * [[Николај Љесков]] * '''[[Новалис]]''' * [[Носталгија (филм)|Носталгија]] * [[Нури Билге Џејлан]] == Њ == * / == О == * [[Одговор запорошких Козака отоманском Султану Мехмеду IV|Одговор запорошких Козака]] * [[Одеон]] * [[Односи Србије и Словачке]] * [[Орден књаза Данила I]] == П == * [[Павловск (Санкт Петербург)|Павловск]] * [[Пашко Вучетић]] * [[Петар I Карађорђевић]] * [[Петар Лубарда]] * [[Петар Михајловић]] * [[Пирова победа]] * [[Позориште „Душко Радовић” Београд|Позориште „Душко Радовић”]] * [[Прешевска долина]] * [[Приватна библиотека]] * [[Призрен]] * [[Psihopatija|Психопатија]] * Подаци о одликовањима == Р == * [[Раде Драинац]] * [[Радомир Михаиловић Точак]] * [[Риђобради (филм)|Риђобради]] * Разне инфокутије * Разни филмски шаблони == С == * [[Саво Штрбац]] * [[Садко]] * [[Садко (слика)]] * [[Санкт Петербург]] * [[Свемирски брод Свитац]] * [[Светислав Б. Цвијановић]] * [[Сергеј Булгаков]] * [[Сима Аврамовић]] * '''[[Скадарлија]]''' * [[Славица Гароња Радованац]] * [[Слободан Малдини]] * [[The Smiths|Смитси]] * [[Соларис (филм из 1972)|Соларис]] * [[Списак познатих Срба]] * [[Списак позоришта у Србији]] * [[Срби]] * [[Срби у Далмацији]] * [[Србија]] * [[Сретен Стојановић]] * [[Српска књижевност]] * [[Срце је усамљени ловац (филм)|Срце је усамљени ловац]] * [[Сталкер (филм)|Сталкер]] * [[Станислава Копривица]] * [[Стари Словени]] * [[Stevan Koprivica|Стеван Копривица]] * '''[[Стенли Кјубрик]]''' * [[Стефан Арсенијевић]] * [[Стефан Зановић]] * [[Стефан Стефановић]] * '''[[100 најзнаменитијих Срба|Сто најзнаменитијих Срба]]''' == Т == * [[Теренс Малик]] * [[Томас Харди]] * [[Урош Предић]] == Ћ == * / == У == * / == Ф == * [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|ФДУ]] * [[Фата Егановић]] * [[Филип Давид]] * [[Фридрих фон Шлегел]] == Х == * [[Харолд Пинтер]] == Ц == * [[Цвијета Месић]] * '''[[Црногорци (народ)|Црногорци]]''' == Ч == * [[Чарлс Симић]] == Џ == * [[Џорџ Р. Р. Мартин]] == Ш == * '''[[Шаблон:Српска књижевност|Шаб:Српска књижевност]]''' |} {{Div col end}} |} 52f482axi1xvjprmg7x5ueznvad2g5u 0 4291808 25121628 25113505 2022-07-24T22:46:43Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Сезона формуле 1|име=Сезона 2022|слика=F1.svg|опис_слике=грб Формуле 1|број_трка=22|број_тимова=10|претходна=2021|следећа=2023}} '''Сезона 2022 формуле 1''' јесте 73. сезона [[Формула 1|светског шампионата формуле 1]] под окриљем [[Међународна аутомобилска федерација|Фија]].{{efn|In the [[history of Formula One]], regulations were first introduced during the [[1946 Grand Prix season]]. These were adopted for every race in [[1948 Grand Prix season|1948]], and were formally organised into a championship in {{F1|1950}}.}} Шампионат ће се такмичити на двадесет и две стазе, које ће се одржати широм света, а планирано је да се заврши раније него претходних година како би се избегло преклапање са [[Светско првенство у фудбалу 2022.|светским првенством у фудбалу]].<ref name="Reuters F1 calendar" /><ref name="BBC Sport 2022 calendar" /> Возачи и тимови су се такмичили за титуле светског шампиона у возачима и у конструкторима. {{Multiple image | image1 = Max Verstappen 2017 Malaysia 3.jpg | caption1 = [[Макс Верстапен]] је актуелни лидер у шампионату и бранилац титуле светског шампиона у Формули 1. | direction = vertical | total_width = 150 | image2 = 2022 Miami GP - Red Bull RB18 of Sergio Pérez.jpg | caption2 = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] је актуелни лидер у шампионату конструктора. }} У шампионату 2022. године ће бити уведене значајне промене у техничким прописима овог спорта. Ове промене је требало да буду уведене [[Формула 1 — сезона 2021|2021]]. године, али су одложене до 2022. као одговор на [[Пандемија ковида 19|пандемију ковида 19]].<ref name="19 chassis" /> [[Макс Верстапен]], који вози за [[Ред бул рејсинг]], ће бранити титулу у возачима, док ће [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] бити бранилац конструкторског шампионата.<ref>{{cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.brilliant-verstappen-claims-maiden-title-after-victory-in-abu-dhabi-season.22Arui4l6BKK2PUsJgKqpZ.html|title=Brilliant Verstappen claims maiden title after victory in Abu Dhabi season finale following late Safety Car drama|date=12 December 2021|website=Formula1|access-date=12 December 2021}}</ref> == Тимови и возачи == Следећи конструктори и возачи тренутно имају уговоре за такмичење у светском шампионату 2022.<ref name="Autosport Concorde Agreement 19 August 2020">{{Cite news|url=https://www.autosport.com/f1/news/151511/all-f1-teams-sign-up-for-new-concorde-agreement|title=All 10 Formula 1 teams sign up for new Concorde Agreement|last=Smith|first=Luke|date=19 August 2020|work=[[Autosport]]|access-date=28 January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20201204120305/https://www.autosport.com/f1/news/151511/all-f1-teams-sign-up-for-new-concorde-agreement|archive-date=4 December 2020|url-status=live}}</ref> Сви тимови ће се такмичити са гумама које испоручује Пирели.<ref>{{cite news|url=https://www.speedcafe.com/2018/11/26/pirelli-to-remain-f1-tyre-supplier-until-2023/|title=Pirelli to remain F1 tyre supplier until 2023|last=Coch|first=Mat|date=26 November 2018|work=[[Speedcafe|speedcafe.com]]|access-date=10 February 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190821215821/https://www.speedcafe.com/2018/11/26/pirelli-to-remain-f1-tyre-supplier-until-2023/|archive-date=21 August 2019|url-status=live}}</ref> Сваки тим је дужан да пријави најмање два возача, по једног за сваки од два обавезна аутомобила. {| class="wikitable sortable" style="font-size:85%" |+{{nowrap|Тимови и возачи који се такмиче у светском шампионату 2022.}} ! rowspan="2" scope="col" |Тим ! rowspan="2" scope="col" |[[Списак конструктора у Формули 1|Конструктор]] ! rowspan="2" class="unsortable" |Шасија ! rowspan="2" scope="col" nowrap="" |Погонска јединица ! colspan="3" scope="col" class="unsortable" |Возачи |- ! scope="col" class="unsortable" |{{Скраћеница|Бр.|Број возача}} ! scope="col" class="unsortable" |[[Списак возача формуле 1|Име возача]] ! class="unsortable" |Рунда |- | rowspan="2" |{{зас|ФРА}} '''БВТ Алпин Ф1 тим''' ! rowspan="2" |[[Алпин Ф1|Алпин]] | rowspan="2" |А522 | rowspan="2" |'''Рено E-Tech RE22''' | style="text-align:center" |14 |{{зас|ШПА}} '''[[Фернандо Алонсо]]''' | rowspan="2" nowrap="" align="center" |1–12<br />1–12 |- | style="text-align:center" |31 |{{зас|ФРА}} '''[[Естебан Окон]]''' |- | rowspan="2" |{{зас|ШВА}} '''Алфа Ромео Ф1 тим Орлен''' ! rowspan="2" nowrap="" |[[Алфа Ромео Ф1|Алфа Ромео]] | rowspan="2" |C42 | rowspan="2" |'''Ферари 066/7''' | style="text-align:center" |24 |{{зас|КИН}} '''[[Џоу Гуанју]]''' | rowspan="2" nowrap="" align="center" |1–12<br />1–12 |- | style="text-align:center" |77 |{{зас|ФИН}} '''[[Валтери Ботас]]''' |- | rowspan="2" |{{зас|ИTA}} '''Скудерија Алфа Таури''' ! rowspan="2" |[[Алфа Таури]] | rowspan="2" |AT03 | rowspan="2" |'''Ред бул RBPTH001''' | style="text-align:center" |10 |{{зас|ФРА}} '''[[Пјер Гасли]]''' | rowspan="2" nowrap="" align="center" |1–12<br />1–12 |- | style="text-align:center" |22 |{{зас|ЈАП}} '''[[Јуки Цунода]]''' |- | rowspan="3" nowrap="" |{{зас|УК}} '''Астон Мартин Арамко Когнизант''' ! rowspan="3" |[[Астон Мартин Ф1 тим|Астон Мартин]] | rowspan="3" |AMR22 | rowspan="3" |'''Мерцедес-АМГ M13''' | style="text-align:center" |5 |{{зас|НЕМ}} '''[[Себастијан Фетел]]''' | rowspan="3" nowrap="" align="center" |3–12<br />1–12<br />1–2 |- | style="text-align:center" |18 |{{зас|КАН}} '''[[Ланс Строл]]''' |- | style="text-align:center" |27 |{{зас|НЕМ}} '''[[Нико Хилкенберг]]''' |- | rowspan="2" |{{зас|УК}} '''Вилијамс рејсинг''' ! rowspan="2" |[[Вилијамс Ф1|Вилијамс]] | rowspan="2" |FW44 | rowspan="2" |'''Мерцедес-АМГ M13''' | style="text-align:center" |6 | nowrap="" |{{зас|КАН}} '''[[Николас Латифи]]''' | rowspan="2" nowrap="" align="center" |1–12<br />1–12 |- | style="text-align:center" |23 | nowrap="" |{{зас|ТАЈ}} '''[[Александер Албон]]''' |- | rowspan="2" |{{зас|УК}} '''Макларен Ф1 тим''' ! rowspan="2" |[[Макларен]] | rowspan="2" |MCL36 | rowspan="2" |'''Мерцедес-АМГ M13''' | style="text-align:center" |3 | nowrap="" |{{зас|АУС}} '''[[Данијел Рикардо]]''' | rowspan="2" nowrap="" align="center" |1–12<br />1–12 |- | style="text-align:center" |4 |{{зас|УК}} '''[[Ландо Норис]]''' |- | rowspan="2" |{{зас|НЕМ}} '''Мерцедес АМГ Петронас''' ! rowspan="2" |[[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | rowspan="2" |W13 | rowspan="2" |'''Мерцедес-АМГ M13''' | style="text-align:center" |44 |{{зас|УК}} '''[[Луис Хамилтон]]''' | rowspan="2" nowrap="" align="center" |1–12<br />1–12 |- | style="text-align:center" |63 |{{зас|УК}} '''[[Џорџ Расел]]''' |- | rowspan="2" |{{зас|АУТ}} '''[[Oracle Corporation|Оракле]]''' '''Ред бул рејсинг''' ! rowspan="2" |[[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | rowspan="2" |RB18 | rowspan="2" |'''Ред бул RBPTH001''' | style="text-align:center" |1 | nowrap="" |{{зас|ХОЛ}} '''[[Макс Верстапен]]''' | rowspan="2" nowrap="" align="center" |1–12<br />1–12 |- | style="text-align:center" |11 | nowrap="" |{{зас|МЕК}} '''[[Серхио Перез]]''' |- | rowspan="2" |{{зас|ИТА}} '''Скудерија Ферари''' ! rowspan="2" |[[Скудерија Ферари|Ферари]] | rowspan="2" |F1-75 | rowspan="2" |'''Ферари 066/7''' | style="text-align:center" |16 | nowrap="" |{{зас|МОН}} '''[[Шарл Леклер]]''' | rowspan="2" nowrap="" align="center" |1–12<br />1–12 |- | style="text-align:center" |55 |{{зас|ШПА}} '''[[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]]''' |- | rowspan="2" |{{зас|САД}} '''Хас Ф1 тим''' ! rowspan="2" |[[Хас Ф1|Хас]] | rowspan="2" |VF-22 | rowspan="2" |'''Ферари 066/7''' | style="text-align:center" |20 |{{зас|ДАН}} '''[[Кевин Магнусен]]''' | rowspan="2" nowrap="" align="center" |1–12<br />1–12 |- | style="text-align:center" |47 | nowrap="" |{{зас|НЕМ}} '''[[Мик Шумахер]]''' |- class="sortbottom" | colspan="7" style="background-color:#EAECF0;text-align:center" |'''Извор:'''<ref>{{cite web|url=https://www.fia.com/events/fia-formula-one-world-championship/season-2022/2022-fia-formula-one-world-championship-entry|title=2022 FIA Formula One World Championship – Entry List|date=14 January 2022|publisher=[[Fédération Internationale de l'Automobile]]|access-date=14 January 2022}}</ref> |} === Тимске промене === Хонда је најавила да неће испоручивати агрегате након [[Формула 1 — сезона 2021|2021]].<ref>{{Cite news|url=https://www.motorsport.com/f1/news/honda-exit-2021-red-bull/4885092/?ic_source=home-page-widget&ic_medium=widget&ic_campaign=widget-6|title=Honda to quit Formula 1 at the end of 2021 season|work=motorsport.com|access-date=2 October 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20210111142907/https://www.motorsport.com/f1/news/honda-exit-2021-red-bull/4885092/?ic_source=home-page-widget&ic_medium=widget&ic_campaign=widget-6|archive-date=11 January 2021|url-status=live}}</ref> Компанија је обезбедила погонске јединице за [[Алфа Таури Ф1|Алфа Таури]] (раније назван Торо Росо) од [[Формула 1 — сезона 2018|2018]]. и за [[Ред бул рејсинг]] од [[Формула 1 — сезона 2019|2019]].<ref name="AlphaTauri">{{cite web|url=https://www.autosport.com/f1/news/152552/red-bull-alphatauri-to-stay-in-f1-despite-honda-exit|title=Red Bull, AlphaTauri to remain in F1 despite Honda exit at end of '21|author=Adam Cooper|date=2 October 2020|website=Autosport.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20201004134301/https://www.autosport.com/f1/news/152552/red-bull-alphatauri-to-stay-in-f1-despite-honda-exit|archive-date=4 October 2020|url-status=live|access-date=3 October 2020}}</ref> Ред бул ће преузети Хондин програм мотора и управљати њиме унутар фабрике, успостављајући нову дивизију под називом Ред бул повертраинс. Одлука је донета након лобирања осталих девет тимова да преговарају о замрзавању развоја мотора до 2025. Ред бул је признао да би напустио шампионат да није договорено замрзавање развоја мотора јер нису могли да развију потпуно нови мотор и нису били вољни да поново постану купац [[Рено Ф1|Реноа]].<ref name="RedBull-engine">{{cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.breaking-red-bull-agree-deal-to-run-honda-engine-technology-until-2025.3wmTSMrtsv6miuwqApz8IT.html|title=Red Bull agree deal to run Honda engine technology until 2025|date=15 February 2021|website=Formula1.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20210215215037/https://www.formula1.com/en/latest/article.breaking-red-bull-agree-deal-to-run-honda-engine-technology-until-2025.3wmTSMrtsv6miuwqApz8IT.html|archive-date=15 February 2021|url-status=live|access-date=15 February 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.speedcafe.com/2021/01/23/marko-red-bull-engine-freeze-demand-not-blackmail/|title=Marko: Red Bull engine freeze demand 'not blackmail'|author=Daniel Herrero|date=23 January 2021|website=speedcafe.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20210123011834/https://www.speedcafe.com/2021/01/23/marko-red-bull-engine-freeze-demand-not-blackmail/|archive-date=23 January 2021|url-status=live|access-date=23 January 2021}}</ref>{{efn|Under the technical regulations, the engine supplier providing the fewest teams with engines is obligated to provide engines to any team without a supplier. At the time of [[Honda in Formula One|Honda]]'s announcement of their withdrawal, both [[Mercedes AMG High Performance Powertrains|Mercedes]] and [[Scuderia Ferrari|Ferrari]] were supplying more teams than [[Renault in Formula One|Renault]] and were unwilling to supply [[Red Bull Racing]] with engines, leaving Renault as Red Bull Racing's only alternative.<ref>{{cite news|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.red-bull-committed-to-f1-and-evaluating-power-unit-options-following-honda.6L4owdSlMwt0Nmw7tQFX9g.html|title=Red Bull 'committed' to F1 and evaluating power unit options following Honda departure news|date=2 October 2020|access-date=16 February 2021|archive-date=5 November 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201105040429/https://www.formula1.com/en/latest/article.red-bull-committed-to-f1-and-evaluating-power-unit-options-following-honda.6L4owdSlMwt0Nmw7tQFX9g.html|url-status=live}}</ref>|name=|group=}} === Возачке промене === Пре [[Велика награда Холандије 2021.|ВН Холандије 2021.]] [[Кими Рејкенен]] је најавио да намерава да се повуче на крају шампионата, окончавши своју каријеру у Формули 1 после 19 сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.motorsport.com/f1/news/kimi-raikkonen-retirement-formula-1-2021/6658463/|title=Raikkonen to retire from Formula 1 at end of 2021 season|date=1 September 2021|website=Motorsport.com|access-date=1 September 2021}}</ref> Рејкененово место у [[Алфа Ромео Ф1|Алфа Ромеоу]] заузео је [[Валтери Ботас]], који је напустио [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] крајем 2021.<ref>{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.breaking-alfa-romeo-announce-valtteri-bottas-to-join-the-team-in-2022-on.6Ezs9zhh2jV1ceMcHs3e4S.html|title=Alfa Romeo announce Valtteri Bottas to join the team in 2022 on multi-year deal|date=6 September 2021|website=Formula1.com|language=en|url-status=live|access-date=6 September 2021}}</ref> [[Џорџ Расел (возач Формуле 1)|Џорџ Расел]] је заменио Ботаса,<ref>{{Cite web|url=https://www.mercedesamgf1.com/en/news/2021/09/mercedes-confirms-2022-f1-driver-line-up/|title=Following Valtteri Bottas' departure to Alfa Romeo Racing, George Russell will be team-mate to Lewis Hamilton from 2022|date=7 September 2021|website=mercedesamgf1.com|url-status=live|access-date=7 September 2021}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.mercedes-announce-george-russell-will-partner-lewis-hamilton-in-2022.jtndbCmN3CR8Lm9s54e4T.html|title=Mercedes announce George Russell will partner Lewis Hamilton in 2022 as Briton signs long-term deal|date=7 September 2021|website=Formula1.com|language=en|url-status=live|access-date=7 September 2021}}</ref> а његово место у [[Вилијамс Ф1|Вилијамсу]] је попунио бивши возач Ред була [[Александер Албон|Александар Албон]].<ref>{{Cite web|url=https://www.williamsf1.com/news/2021/drivers/williams-racing-confirms-latifi-albon-for-2022|title=Williams Racing Confirms Latifi & Albon as 2022 Driver Line Up|date=8 September 2021|website=WilliamsF1.com|language=en|url-status=live|access-date=8 September 2021}}</ref> Возач Формуле 2, [[Џоу Гуанју]] ушао је у Формулу 1 за Алфа Ромео, уместо [[Антонио Ђовинаци|Антонија Ђовинација]],<ref name="Zhou">{{cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.breaking-alfa-romeo-announce-guanyu-zhou-as-valtteri-bottass-team-mate-for.3FGtpRMOhG1qZ4Qinr8ky6.html|title=Alfa Romeo announce Guanyu Zhou as Valtteri Bottas's team mate for 2022|date=16 November 2021|website=Formula1.com|access-date=16 November 2021}}</ref> који је напустио тим крајем 2021.<ref>{{cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.breaking-alfa-romeo-confirm-antonio-giovinazzi-will-leave-the-team-at-the.1kV7SnbnnunYNLFEdWSsfj.html|title=Alfa Romeo confirm Antonio Giovinazzi will leave the team at the end of the season|date=16 November 2021|website=Formula1.com|access-date=16 November 2021}}</ref> Џоу би требало да постане први кинески возач који ће се такмичити у Ф1.<ref name="Zhou" /> [[Никита Мазепин]] је првобитно требало да се такмичи за [[Хас Ф1|Хас]] другу годину заредом. Након [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|инвазије Русије на Украјину]], његов уговор је раскинут.<ref>{{cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.breaking-haas-to-part-ways-with-nikita-mazepin-with-immediate-effect.nmmqyclyJjFNkPJjQyiyF.html|title=Haas to part ways with Nikita Mazepin 'with immediate effect'|website=Formula1.com|date=5 March 2022|access-date=5 March 2022}}</ref> Заменио га је [[Кевин Магнусен]] који се последњи пут такмичио [[Формула 1 — сезона 2020|2020.]] са истим тимом.<ref>{{Cite web|url=https://www.f1manijak.com/post/has-pronašao-zamenu-za-mazepina|title=Has pronašao zamenu za Mazepina|last=Manijak|first=F1|date=2022-03-09|website=F1 Manijak|language=en|access-date=2022-03-09}}</ref> ==== Промене средином сезоне ==== Уочи [[Велика награда Бахреина 2022.|Велике награде Бахреина]], [[Себастијан Фетел]] је био позитиван на [[Ковид 19|корона вирус]]. У [[Астон Мартин Ф1 тим|Астон Мартину]] га је заменио резервни возач [[Нико Хилкенберг]], који се последњи пут такмичио на [[Велика награда Ајфела 2020.|Великој награди Ајфела 2020.]] возећи за бивши тим [[Рејсинг појнт Ф1 тим|Рејсинг појнт]].<ref>{{cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.breaking-vettel-to-be-replaced-by-hulkenberg-for-2022-bahrain-gp-after.5pgESYwenU9KPErL3MfFRz.html|title=Vettel to be replaced by Hulkenberg for 2022 Bahrain GP after positive Covid test|website=Formula1.com|date=17 March 2022|access-date=17 March 2022}}</ref> Фетела је такође заменио и на [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|Великој награди Саудијске Арабије]].<ref>{{cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.breaking-vettel-to-miss-second-race-of-2022-as-hulkenberg-steps-in-for-aston.Gkem8WiQxMgktHJYyjILr.html|title=Vettel to miss second race of 2022, as Hulkenberg steps in for Aston Martin in Saudi Arabia|website=Formula1|date=25 March 2022|access-date=25 March 2022}}</ref> == Календар == Календар за 2022. се састоји од двадесет две трке, које су предмет уговора између организатора трке и групе Формуле 1 за Велику награду [[Велика награда Емилије Ромање|Емилије Ромање]] и [[Велика награда Сједињених Америчких Држава|Сједињених Држава]],<ref name="2022 calendar">{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.formula-1-announces-23-race-calendar-for-2022.2HcIP34fK3Zznx7YZfWL6P.html|title=Formula 1 announces 23-race calendar for 2022|date=15 October 2021|website=Formula1.com|access-date=15 October 2021}}</ref> и дозвољене прописе о ковид19 које су поставиле локалне самоуправе и група Формула један.<ref name="2022 calendar" /><ref name="Reuters F1 calendar">{{Cite news|url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/china-absent-record-23-race-2022-formula-one-calendar-2021-10-15/|title=Chinese GP off F1 calendar for third year in a row|last1=Baldwin|first1=Alan|date=15 October 2021|work=[[Reuters]]|access-date=21 October 2021|last2=Sarkar|first2=Pritha|location=London|last3=Ferris|first3=Ken}}</ref> {| class="sortable wikitable" style="font-size: 85%;" width="650px" ! data-sort-type="number" |Трка ![[Списак Великих награда Формуле 1|Велика награда]] ![[Стазе Формуле 1|Стаза]] ! class="unsortable" |Датум трке |- !1 |[[Велика награда Бахреина]] |{{зас|БХР}} [[Међународна стаза Бахреин]], [[Сакир]] |20. март |- !2 | nowrap="" |[[Велика награда Саудијске Арабије]] |{{зас|САР}} [[Џеда Корнич стаза]], [[Џеда]] |27. март |- !3 |[[Велика награда Аустралије]] |{{flagicon|AUS}} [[Алберт парк стаза]], [[Мелбурн]] |10. април |- !4 | nowrap="" |[[Велика награда Емилије Ромање]] | nowrap="" |{{Зас|ИТА}} [[Аутомобилска стаза Енцо и Дино Ферари]], [[Имола]] |24. април |- !5 |[[Велика награда Мајамија]] | nowrap="" |{{Flagicon|USA}} [[Међународни аутодром Мајами]], [[Мајами Гарденс]], [[Флорида]] |8. мај |- !6 |[[Велика награда Шпаније]] | nowrap="" |{{зас|ШПА}} [[Стаза Барселона-Каталуња]], [[Монтмело]] |22. мај |- !7 |[[Велика награда Монака]] |{{зас|МОН}} [[Стаза Монако|Стаза у Монаку]], [[Монте Карло]] |29. мај |- !8 |[[Велика награда Азербејџана]] |{{зас|АЗЕ}} [[Стаза Баку сити]], [[Баку]] |12. јун |- !9 |[[Велика награда Канаде]] |{{flagicon|CAN}} [[Стаза Жил Вилнев]], [[Монтреал]] |19. јун |- !10 |[[Велика награда Велике Британије]] |{{зас|УК}} [[Силверстон стаза]], [[Силверстон]] |3 јул |- !11 |[[Велика награда Аустрије]] |{{зас|АУТ}} [[Ред бул ринг]], [[Шпилберг]] |10. јул |- !12 |[[Велика награда Француске]] |{{зас|ФРА}} [[Стаза Пол Рикар]], [[Кастеле (Вар)|Кастеле]] |24. јул |- !13 |[[Велика награда Мађарске]] |{{зас|МАЂ}} [[Аутомобилска стаза Хунгароринг|Хунгароринг]], [[Будимпешта]] |31. јул |- !14 |[[Велика награда Белгије]] |{{зас|БЕЛ}} [[Спа-Франкошан]], [[Ставелот]] |28 августа |- !15 |[[Велика награда Холандије]] |{{зас|ХОЛ}} [[Зандворт стаза]], [[Зандворт]] |4. септембар |- !16 |[[Велика награда Италије]] |{{зас|ИTA}} [[Национални аутодром Монца]], [[Монца]] |11. септембар |- !17 |[[Велика награда Сингапура]] |{{flagicon|SIN}} [[Улична стаза Марина Беј]], [[Сингапур]] |2. октобар |- !18 |[[Велика награда Јапана]] | nowrap="" |{{flagicon|JPN}} [[Сузука (стаза)|Међународна стаза Сузука]], [[Сузука]] |9. октобар |- !19 |[[Велика награда Сједињених Америчких Држава|Велика награда САД]] |{{зас|САД}} [[Стаза Америка]], [[Остин]] |23. октобар |- !20 |[[Велика награда Мексика]] | nowrap="" |{{зас|МЕК}} [[Аутодром Херманос Родригез]], [[Сијудад Мексико]] |30. октобар |- !21 |[[Велика награда Бразила]] |{{зас|БРА}} [[Интерлагос стаза]], [[Сао Пауло]] |13. новембар |- !22 |[[Велика награда Абу Дабија]] |{{зас|УАЕ}} [[Јас Марина стаза]], [[Абу Даби]] |20. новембар |- class="sortbottom" | colspan="4" style="background-color:#EAECF0; text-align:center" align="bottom" |'''Извори:'''<ref name="2022 calendar" /><ref name="BBC Sport 2022 calendar">{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/sport/formula1/58918353|title=Chinese Grand Prix: Shanghai race dropped from 2022 F1 calendar|last=Benson|first=Andrew|date=15 October 2021|work=[[BBC Sport]]|access-date=21 October 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.fia.com/news/fia-annouces-world-motor-sport-council-decisions|title=FIA {{sic|Annou|ces|nolink=y}} World Motor Sport Council Decisions|date=15 December 2021|publisher=[[FIA]]|access-date=19 December 2021}}</ref> |} === Проширење и промене календара === * Велика награда [[Велика награда Аустралије|Аустралије]], [[Велика награда Канаде|Канаде]], [[Велика награда Јапана|Јапана]] и [[Велика награда Сингапура|Сингапура]] вратила се у календар након двогодишњег одсуства због пандемије [[Ковид 19|ковид19]].<ref name="2022 calendar" /> * [[Велика награда Мајамија]] требало би да дебитује, а очекује се да ће се трка одржати на [[Међународном аутодрому Мајами]] у [[Мајами Гарденс|Мајами Гарденсу]] на [[Флорида|Флориди]].<ref>{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.miami-grand-prix-to-join-f1-calendar-in-2022.44Dqc0CfhQzb7bb7MIjkqX.html|title=Miami Grand Prix to join F1 calendar in 2022, with exciting new circuit planned|date=18 April 2021|website=Formula1.com|language=en|access-date=18 April 2021}}</ref> * Велика награда [[Велика награда Португала|Португала]], [[Велика награда Штајерске|Штајерске]] и [[Велика награда Турске|Турске]] нису уврштене на листу трка 2022. Ове велике награде су посебно додате у календар за [[Формула 1 — сезона 2021|2021]]. као одговор на пандемију ковид19, како би се осигурало да се што више трка може одржати.<ref name="2022 calendar" /> * [[Велика награда Катара]], која је дебитовала у шампионату 2021. на [[Међународна стаза Лосаила|Међународној стази Лосаил]], није присутна у календару за 2022. годину. Планирано је да се врати 2023. на новој наменској стази, после једногодишње паузе током које би се земља фокусирала на домаћинство [[Светско првенство у фудбалу 2022.|светског првенства у фудбалу]].<ref name="2022 calendar" /><ref>{{cite web|url=https://www.autosport.com/f1/news/f1-confirms-qatar-gp-on-2021-calendar-as-part-of-long-term-deal/6678313/|title=F1 confirms Qatar GP on 2021 calendar as part of long-term deal|last=Cooper|first=Adam|date=30 September 2021|website=Autosport.com|publisher=[[Motorsport Network]]|language=en|url-status=live|access-date=30 September 2021|quote=There will be no Grand Prix in {{F1|2022}} as the country will focus on hosting the [[2022 FIFA World Cup|FIFA World Cup]] that will start exactly a year after the first Formula One race. The event will then return in {{F1|2023}} at a yet-to-be-confirmed venue, with a new circuit now in the planning stages.}}</ref> * [[Велика награда Кине]] је била под уговором да се нађе у календару,<ref>{{Cite news|url=https://www.racefans.net/2020/07/21/new-race-deal-to-keep-formula-1-in-china-until-2025/|title=New race deal to keep Formula 1 in China until 2025|last1=Rencken|first1=Dieter|date=21 July 2020|work=Race Fans|access-date=22 October 2021|last2=Collantine|first2=Keith}}</ref> али се није појавила због кинеских ограничења путовања у вези са пандемијом ковид19.<ref name="2022 calendar" /><ref name="Reuters F1 calendar" /><ref name="BBC Sport 2022 calendar" /> Велика награда би требало да се врати у шампионат 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.f1-extends-chinese-grand-prix-contract-to-2025.3EWPSR02zKJ4ItdLHQtk8u.html|title=F1 extends Chinese Grand Prix contract to 2025|date=6 November 2021|website=Formula1.com|access-date=6 November 2021}}</ref> *[[Велика награда Русије]] на [[Аутодром Сочи|Аутодрому Сочи]] у [[Сочи|Сочију]], која је требало да се одржи 25. септембра као 17. трка шампионата, првобитно је суспендована из календара као одговор на [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|инвазију Русије на Украјину]],<ref>{{cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.formula-1-statement-on-the-russian-grand-prix.4S39V28GpAH5ESb8LksW0J.html|title=Formula 1 statement on the Russian Grand Prix|website=Formula1.com|date=25 February 2022|access-date=25 February 2022}}</ref> пре него што је на крају отказан.<ref name="Russian Grand Prix cancelled">{{cite web |title=FIA announces World Motor Sport Council decisions in relation to the situation in Ukraine |url=https://www.fia.com/news/fia-announces-world-motor-sport-council-decisions-relation-situation-ukraine |publisher=[[Fédération Internationale de l'Automobile]] |date=1 March 2022 |access-date=1 March 2022}}</ref> == Промене регулативе == === Смер трке === [[Мајкл Маси]], који је био директор трке од смрти [[Чарли Вајтинг|Чарлија Вајтинга]] [[Формула 1 — сезона 2019|2019]]. смењен је са улоге директора трке након истраге о [[Велика награда Абу Дабија 2021.|Великој награди Абу Дабија 2021]]. Као део реструктурирања контроле трке, Масија су заменили бивши директор трке ДТМ [[Нилс Витич]] и директор трке светског првенства у издржљивости [[Едуардо Фреитас]]. Пар ће преузети улогу наизменично. [[Херби Блаш]], Вајтингов бивши заменик, именован је за сталног вишег саветника директора трке.<ref name=":1">{{Cite web|date=2022-02-17|title=FIA President Mohammed Ben Sulayem opens the way for a new step forward in Formula 1 refereeing|url=https://www.fia.com/news/fia-president-mohammed-ben-sulayem-opens-way-new-step-forward-formula-1-refereeing|access-date=2022-02-17|website=Federation Internationale de l'Automobile|language=en}}</ref> Фија ће такође увести нови виртуелни систем контроле трке, слично као [[ВАР|видео помоћник судије]] у фудбалу, као и забрану комуникације у тиму којом лобирају званичници трке. Радио између тимова и званичника Фија такође се више неће емитовати на телевизији како би се заштитили званичници трке. Спортски саветодавни комитет Формуле 1 ће поново проценити процедуре за поништавање и представити их пре почетка сезоне.<ref name=":1" /><ref>{{cite web|title=FIA removes Masi, announces new virtual F1 race control system|url=https://www.motorsport.com/f1/news/fia-removes-masi-announces-new-virtual-f1-race-control-system/8254024/|access-date=17 February 2022|website=www.motorsport.com|publisher=Motorsport Network}}</ref> === Технички прописи === [[Датотека:2022_Formula_One_car_at_the_2021_British_Grand_Prix_(51350002179).jpg|десно|мини|Модел како би могао изгледати аутомобил Формуле 1 за 2022.]] У светском шапионату 2022. требало би да буде ремонт техничких прописа.<ref>{{cite news|url=https://www.speedcafe.com/2019/06/14/formula-1-delays-presentation-of-2021-regulations/|title=Formula 1 delays presentation of 2021 regulations|last=Herrero|first=Daniel|date=14 June 2019|work=[[Speedcafe|speedcafe.com]]|access-date=19 June 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190822220535/https://www.speedcafe.com/2019/06/14/formula-1-delays-presentation-of-2021-regulations/|archive-date=22 August 2019|url-status=live}}</ref> Ове промене су планиране за увођење [[Формула 1 — сезона 2021|2021]]. године, а тимови развијају своје аутомобиле од [[Формула 1 — сезона 2020|2020]]. Међутим, увођење прописа је одложено до шампионата 2022. као одговор на пандемију ковид19.<ref name="19 chassis">{{cite news|url=https://www.speedcafe.com/2020/03/20/formula-1s-new-regulations-delayed-until-2022/|title=Formula 1's new regulations delayed until 2022|last=Herrero|first=Daniel|date=20 March 2020|work=[[Speedcafe|speedcafe.com]]|access-date=20 March 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201021124823/https://www.speedcafe.com/2020/03/20/formula-1s-new-regulations-delayed-until-2022/|archive-date=21 October 2020|publisher=[[Speedcafe]]|url-status=live}}</ref> Након што је одлагање објављено, тимовима је забрањено да спроводе било какав развој својих аутомобила за 2022. током календарске 2020. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.autosport.com/f1/news/f1-teams-banned-from-2022-car-development-for-rest-of-2020-4983363/4983363/|title=F1 teams banned from 2022 car development for rest of 2020|last=Smith|first=Luke|date=31 March 2020|website=www.autosport.com|language=en|access-date=25 December 2021}}</ref> Пре сезоне Фија је саопштила да предвиђа да ће дефицит у перформансама аутомобила између најбржих и најспоријих тимова на табели бити преполовљен у поређењу са 2021.<ref>{{cite web|url=https://www.motorsport.com/f1/news/f1s-new-rules-will-cut-gap-between-front-and-back-in-half-reckons-fia/7444308/|title=F1's new rules will cut gap between front and back in half, reckons FIA|last1=Noble|first1=Jonathan|website=www.motorsport.com|publisher=Motorsport Network|access-date=20 January 2022}}</ref> Возачи су консултовани око израде нових техничких прописа,<ref>{{cite news|url=https://www.speedcafe.com/2019/06/25/f1-keen-to-work-with-drivers-on-new-rules/|title=F1 keen to work with drivers on new rules|last=Coch|first=Mat|date=25 June 2019|work=[[Speedcafe|speedcafe.com]]|access-date=25 June 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190629160345/https://www.speedcafe.com/2019/06/25/f1-keen-to-work-with-drivers-on-new-rules/|archive-date=29 June 2019|url-status=live}}</ref> који су намерно написани да буду рестриктивни како би спречили тимове да развију радикалне дизајне који ограничавају могућност возача да претичу.<ref>{{cite news|url=https://www.autosport.com/f1/news/144874/2021-rules-restrictive-to-prevent-racing-limitations|title=2021 Formula 1 rules made restrictive to prevent racing limitations|last=Noble|first=Jonathan|date=19 July 2019|work=[[Autosport]]|access-date=19 July 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190718205841/https://www.autosport.com/f1/news/144874/2021-rules-restrictive-to-prevent-racing-limitations|archive-date=18 July 2019|url-access=limited|url-status=live}}</ref> Фија је формирала специјализирану радну групу, или комитет инжењера, са задатком да идентификује и затвори рупе у прописима прије њиховог објављивања. Уклањање пропуста ће, у теорији, спречити један тим да има доминантан аутомобил, а заузврат ће омогућити ближу конкуренцију на целом терену уз побољшање естетике аутомобила. Ова филозофија је била главни циљ нових прописа.<ref>{{cite news|url=https://www.autosport.com/f1/news/144890/f1-creates-aero-group-to-find-2021-rules-loopholes|title=F1 creates aero group to find 2021 loopholes in same way teams try|last=Noble|first=Jonathan|date=19 July 2019|work=[[Autosport]]|access-date=20 July 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190719185544/https://www.autosport.com/f1/news/144890/f1-creates-aero-group-to-find-2021-rules-loopholes|archive-date=19 July 2019|url-access=limited|url-status=live}}</ref> Ред булов дизајнер аутомобила Адриан Њуи приметио је да су промене регулативе биле најзначајније у Формули 1 од [[Формула 1 — сезона 1983|сезоне 1983]].<ref>{{Cite news|url=https://the-race.com/formula-1/newey-f1-2022-rule-changes-the-biggest-in-four-decades/|title=Newey: F1 2022 rule changes the biggest in four decades|last=Straw|first=Edd|date=7 August 2021|work=The Race|access-date=8 August 2021}}</ref> ==== Аеродинамика и каросерија ==== Технички прописи ће поново увести употребу ефекта тла по први пут откако су били забрањени 1980-их.<ref>{{cite news|url=https://www.autosport.com/f1/news/144841/f1-commits-to-reintroducing-ground-effect-for-2021|title=F1 commits to reintroducing ground effect aero concept with '21 rules|last=Noble|first=Jonathan|date=17 July 2019|work=[[Autosport|autosport.com]]|access-date=17 July 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190717035841/https://www.autosport.com/f1/news/144841/f1-commits-to-reintroducing-ground-effect-for-2021|archive-date=17 July 2019|publisher=[[Motorsport Network]]|url-access=limited|url-status=live}}</ref>{{efn|Ground effects had previously been permitted until {{F1|1983}} when the concept was banned over concerns about increased cornering speeds and radical car designs such as the [[Brabham BT46B]] "fan car".}} Ово ће се поклопити са поједностављењем каросерије, чинећи доњу страну аутомобила примарним извором аеродинамичког приањања. Ово има за циљ смањење турбулентног ваздуха иза аутомобила како би се омогућило возачима да ближе прате једни друге, а да се и даље задржи сличан ниво потисне силе у поређењу са претходним годинама. Даље промене у аеродинамици имају за циљ да ограниче способност тимова да контролишу проток ваздуха око предњих точкова и додатно смање аеродинамичко буђење аутомобила.<ref>{{cite news|url=https://www.speedcafe.com/2019/07/19/f1-rubbishes-cookie-cutter-2021-design-concerns/|title=F1 rubbishes cookie cutter 2021 design concerns|last=Coch|first=Mat|date=19 July 2019|work=[[Speedcafe|speedcafe.com]]|access-date=20 July 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190721111730/https://www.speedcafe.com/2019/07/19/f1-rubbishes-cookie-cutter-2021-design-concerns/|archive-date=21 July 2019|url-status=live}}</ref> Ово укључује елиминацију вешања, сложених аеродинамичких уређаја који манипулишу протоком ваздуха око каросерије аутомобила.<ref>{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.tech-tuesday-whats-been-banned-under-the-2021-rules.50NPTzQjbIbIj5hXkhVVNw.html|title=Tech Tuesday: What's been banned under the 2021 rules|date=12 November 2019|website=Formula1.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20191208172418/https://www.formula1.com/en/latest/article.tech-tuesday-whats-been-banned-under-the-2021-rules.50NPTzQjbIbIj5hXkhVVNw.html|archive-date=8 December 2019|url-status=live|access-date=8 December 2019}}</ref> Предње крило и завршне плоче биће поједностављене, смањујући број и сложеност аеродинамичких елемената. Предње крило такође мора директно да се повеже са носним конусом, за разлику од дизајна пре 2022. где је крило могло да буде повезано са носом преко носача како би се створио простор испод монокока, чиме се подстиче проток ваздуха испод аутомобила путем веће површине крила и повећана висина носа. Задња крила ће бити шира и постављена више него претходних година, са додатним ограничењима која ће ограничити могућност конструктора да користе издувне гасове аутомобила за стварање потисне силе. Каросерија ће морати да буде пресвучена гумом како би се смањио ризик од ломљења компоненти аутомобила и смањио ризик од жутих застава, сигурносних аутомобила и застоја. Бројке које је објавила радна група откривају да када је аутомобил са спецификацијом из [[Формула 1 — сезона 2019|2019]]. који прати други аутомобил имао само 55% расположивих нормалних нивоа силе притиска, аутомобил са спецификацијом из 2022. који прати други аутомобил имао би до 86% својих нормалних нивоа силе притиска. <ref name="autosport youtube">{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=hk-JKrs0rrc|title=F1's 2021 rule changes: 10 things you need to know|work=[[Autosport|autosport.com]]|publisher=[[Motorsport Network]]|via=[[YouTube|youtube.com]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210119001144/https://www.youtube.com/watch?v=hk-JKrs0rrc|archive-date=19 January 2021|url-status=live|access-date=24 December 2019}}</ref> Тимови ће бити додатно ограничени у броју аеродинамичких побољшања које могу да уведу у аутомобил, како током викенда трке, тако и током шампионата. Ова правила су уведена да би се додатно смањили трошкови такмичења.<ref name="2021 explained">{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.2021-f1-rules-the-key-changes-explained.2dCtCkxNofk20K1B4rJwTk.html|title=2021 F1 rules: The Key Changes Explained|website=Formula1.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20201010053237/https://www.formula1.com/en/latest/article.2021-f1-rules-the-key-changes-explained.2dCtCkxNofk20K1B4rJwTk.html|archive-date=10 October 2020|url-status=live|access-date=24 December 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.fia-approve-raft-of-f1-rule-changes-for-2020-and-2021.2FbZjY6Aa16fUs4a03PTh7.html|title=FIA approve raft of F1 rule changes for 2020 and 2021|date=31 March 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200404073641/https://www.formula1.com/en/latest/article.fia-approve-raft-of-f1-rule-changes-for-2020-and-2021.2FbZjY6Aa16fUs4a03PTh7.html|archive-date=4 April 2020|url-status=live|access-date=8 April 2020}}</ref> Након одлуке да се регулатива из 2021. одложи на 2022,<ref name="19 chassis" /> аеродинамички развој аутомобила забрањен је од 28. марта 2020. до краја 2020.<ref>{{cite news|url=https://www.espn.co.uk/f1/story/_/id/28975355/f1-teams-banned-developing-2022-cars-year|title=F1 teams banned from developing 2022 cars this year|last=Edmondson|first=Laurence|date=31 March 2020|publisher=ESPN}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.autosport.com/f1/news/f1-teams-banned-from-2022-car-development-for-rest-of-2020-4983363/4983363/|title=F1 teams banned from 2022 car development for rest of 2020|date=31 March 2020|website=Autosport}}</ref> 2021. првенство је увело систем клизних скала за регулисање аеродинамичког тестирања. Према овом систему, најмање успешни тимови у прошлогодишњем пласману на Светском првенству конструктора би добили додатно време за аеродинамичко тестирање. Насупрот томе, најуспешнији тимови би добили мање времена да заврше тестирање.<ref>{{cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.how-f1s-new-sliding-scale-aero-testing-rules-work-and-what-impact-they-will.pn0sG8N4A0cjbNRbdYx8a.html|title=How F1's new sliding scale aero testing rules work – and what impact they will have on racing|date=27 May 2020|website=Formula1.com}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.crash.net/f1/feature/938277/1/how-f1-s-new-sliding-scale-aero-development-rules-work|title=This is how F1's new sliding scale aero development rules work|date=28 May 2020|website=Crash.net}}</ref> Систем је тестиран 2021. године са резултатима који су коришћени за креирање формалнијег, структурираног и стрмијег модела за првенство 2022.<ref>{{cite news|url=https://www.autosport.com/f1/news/154925/why-f1-first-success-handicap-could-be-revolutionary|title=Why F1's first success handicap could be revolutionary|last=Cooper|first=Adam|date=6 February 2021|work=[[Autosport|autosport.com]]|access-date=7 February 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210206234631/https://www.autosport.com/f1/news/154925/why-f1-first-success-handicap-could-be-revolutionary|archive-date=6 February 2021|publisher=[[Motorsport Network]]|url-status=live}}</ref> ==== Погонске јединице ==== Дискусије о прописима о моторима за 2022. почеле су 2017. године и завршене су у мају 2018.<ref>{{cite news|url=https://www.speedcafe.com/2018/04/14/may-deadline-2021-f1-engine-regulations/|title=May deadline for 2021 F1 engine regulations|last=Herrero|first=Dan|date=14 April 2018|work=[[Speedcafe|speedcafe.com]]|access-date=9 May 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20200527215504/https://www.speedcafe.com/2018/04/14/may-deadline-2021-f1-engine-regulations/|archive-date=27 May 2020|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.speedcafe.com/2018/05/04/ferrari-encouraged-change-f1-attitude/|title=Ferrari 'encouraged' by change in F1 attitude|last=Coch|first=Mat|date=4 May 2018|work=[[Speedcafe|speedcafe.com]]|access-date=9 May 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20200527215507/https://www.speedcafe.com/2018/05/04/ferrari-encouraged-change-f1-attitude/|archive-date=27 May 2020|url-status=live}}</ref> Предложени прописи су укључивали уклањање грејне јединице мотора генератора (МГУ-Х) да би се поједноставила технологија која се користи у мотору уз подизање границе максималног броја обртаја за 3.000 о/мин.<ref>{{cite news|url=https://www.autosport.com/f1/news/135942/f1-losing-mguh-a-backwards-step--mercedes|title=F1 removing MGU-H for 2021 engines a 'backwards step' - Mercedes|last=Mitchell|first=Scott|date=11 May 2018|work=[[Autosport]]|access-date=11 May 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20190327195849/https://www.autosport.com/f1/news/135942/f1-losing-mguh-a-backwards-step--mercedes|archive-date=27 March 2019|url-access=limited|url-status=live}}</ref> Даљи предлози под називом „укључи и играј“ би довели до тога да добављачи мотора буду обавезни прописима да учине појединачне компоненте мотора универзално компатибилним, омогућавајући тимовима да набављају своје компоненте од више добављача.<ref>{{cite news|url=https://www.speedcafe.com/2017/11/01/formula-1-unveils-2021-engine-plans/|title=Formula 1 unveils 2021 engine plans|date=1 November 2017|work=[[Speedcafe|speedcafe.com]]|access-date=9 May 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20171107131517/https://www.speedcafe.com/2017/11/01/formula-1-unveils-2021-engine-plans/|archive-date=7 November 2017|url-status=live}}</ref> Произвођачи би такође били подвргнути сличној регулативи у вези са комерцијално доступним материјалима, као што би конструктори шасија били предметом од 2021. Предлози су осмишљени да поједноставе технологију мотора, а истовремено да спорт чине привлачнијим за нове учеснике.<ref>{{cite news|url=https://www.speedcafe.com/2018/05/23/fia-boss-wants-simpler-f1-engines/|title=FIA boss wants simpler F1 engines|last=Coch|first=Mat|date=23 May 2018|work=[[Speedcafe|speedcafe.com]]|access-date=23 May 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20190821014616/https://www.speedcafe.com/2018/05/23/fia-boss-wants-simpler-f1-engines/|archive-date=21 August 2019|url-status=live}}</ref> Међутим, пошто се ниједан нови добављач агрегата није обавезао да ће ући у спорт 2022. године, постојећи добављачи су предложили да задрже постојећу формулу агрегата у покушају да смање укупне трошкове развоја.<ref>{{cite news|url=https://www.autosport.com/f1/news/137319/f1-manufacturers-push-back-on-2021-changes|title=F1 manufacturers push back on 2021 engine proposals|last=Cooper|first=Adam|date=10 July 2018|work=[[Autosport]]|access-date=10 July 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180718115959/https://www.autosport.com/f1/news/137319/f1-manufacturers-push-back-on-2021-changes|archive-date=18 July 2018|url-access=limited|url-status=live}}</ref> Систем квота компоненти агрегата наставиће се и 2022. године, са тимовима који ће имати ограничен број појединачних компоненти које се могу користити пре него што добију казну. Издувни систем би био додат на листу компоненти, а тимовима је дозвољено да користе највише шест током целог шампионата.<ref name="2021 explained" /> ==== Стандардизоване компоненте ==== Спорт намерава да уведе серију стандардизованих компоненти од 2022. године, са прописима који захтевају да стандардне компоненте буду на снази до 2024. Ове стандардизоване компоненте укључују мењач и систем за гориво.<ref>{{cite news|url=https://www.autosport.com/f1/news/141610/f1-teams-will-use-standard-gearbox-from-2021|title=FIA issues tender for standard F1 gearbox supplier from 2021 season|last=Cooper|first=Adam|date=19 February 2019|work=[[Autosport]]|access-date=19 February 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190926220647/https://www.autosport.com/f1/news/141610/f1-teams-will-use-standard-gearbox-from-2021|archive-date=26 September 2019|url-access=limited|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.autosport.com/f1/news/143528/fia-releases-another-f1-standard-parts-tender|title=FIA releases new standard parts tender for key F1 fuel system parts|last=Cooper|first=Adam|date=20 May 2019|work=[[Autosport]]|access-date=20 May 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190520205322/https://www.autosport.com/f1/news/143528/fia-releases-another-f1-standard-parts-tender|archive-date=20 May 2019|url-access=limited|url-status=live}}</ref> Неке аеродинамичке компоненте као што је лежиште које се налази на предњем делу пода аутомобила такође ће бити стандардизоване како би се ограничила способност тимова да развијају подручје и стекну конкурентску предност.<ref name="autosport youtube" /> Појединачни делови ће сада бити класификовани као начин да се разјасне правила која их окружују:<ref name="autosport youtube" /> * „Наведени делови“ се односе на делове аутомобила које тимови морају сами да дизајнирају. * „Стандардни делови“ је назив за делове аутомобила које сви тимови морају да користе, укључујући фелне и опрему која се користи у пит стоповима. * „Делови који се могу преносити“ су делови које тим може да развије и прода другом тиму, као што су мењач и квачило. * „Прописани делови“ су делови које тимови морају да развију у складу са прописаним скупом прописа. Прописани делови укључују лукове точкова и аеродинамику точкова. * Тимови могу колективно да развијају „делове отвореног кода“ и да их продају купцима. Волани и ДРС механизам су наведени као делови отвореног кода. Систем категоризације делова је уведен како би се омогућила слобода дизајна, пошто је ревизија аеродинамичких прописа била веома строга.<ref name="autosport youtube" /> ==== Гуме ==== Шампионат ће се померити са точкова од 13 инча (33 цм) на 18 инча (46 цм). Точкови од 18 инча представљени су у шампионату Формуле 2 2020. године, како би се тестирале промене у понашању гума.<ref>{{Cite web|url=https://www.autosport.com/formula2/news/pirelli-reveals-initial-18-inch-f2-tyre-feedback-4984504/4984504/|title=Pirelli reveals initial 18-inch F2 tyre feedback|last=Kalinauckas|first=Alex|date=17 January 2020|website=Autosport.com|access-date=21 May 2021}}</ref> Првобитно је предложено да се забрани употреба грејача гума - електричних ћебади дизајнираних да одржавају гуме на оптималној радној температури када се не користе,<ref>{{cite news|url=https://www.speedcafe.com/2018/07/21/f1-to-run-bigger-wheels-ban-tyre-warmers/|title=F1 to run bigger wheels, ban tyre warmers|last=Coch|first=Mat|date=21 July 2018|work=[[Speedcafe|speedcafe.com]]|access-date=21 July 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20190821025147/https://www.speedcafe.com/2018/07/21/f1-to-run-bigger-wheels-ban-tyre-warmers/|archive-date=21 August 2019|url-status=live}}</ref> иако је ова одлука касније поништена након противљења добављача гума Пирели.<ref>{{Cite web|url=https://www.autosport.com/f1/news/146522/f1-2021-tyre-blanket-ban-decision-reversed|title=Decision to ban tyre blankets from F1 for 2021 reversed|last=Cooper|first=Adam|website=[[Autosport|Autosport.com]]|publisher=[[Motorsport Network]]|url-access=limited|archive-url=https://web.archive.org/web/20191012012519/https://www.autosport.com/f1/news/146522/f1-2021-tyre-blanket-ban-decision-reversed|archive-date=12 October 2019|url-status=live|access-date=31 October 2019}}</ref> Грејачи гума ће уместо тога постати стандардизовани део опреме, са свим тимовима који ће морати да користе исти производ са циљем да их на крају укину до 2024.<ref>{{cite book|url=https://www.fia.com/sites/default/files/2022_formula_1_technical_regulations_-_iss_3_-_2021-02-19.pdf|title=2022 Formula 1 Technical Regulations|date=19 February 2021|publisher=Fédération Internationale de l'Automobile|edition=Issue 3|page=84|chapter=10.8.4(d) Treatment of tyres|access-date=24 May 2021}}</ref> Док Пирели остаје званични партнер и добављач гума, ББС ће бити партнер и снабдевати фелге свим тимовима Формуле 1 од 2022. у оквиру четворогодишњег уговора.<ref>{{Cite web|url=https://paultan.org/2022/01/17/bbs-japan-named-official-wheel-provider-to-formula-1/|title=BBS Japan named official wheel provider to Formula 1 - paultan.org|date=2022-01-17|website=Paul Tan's Automotive News|language=en-US|access-date=2022-01-17}}</ref> === Спортски прописи === ==== Спринт бодовни систем и догађаји ==== Након што је први пут испробан под називом „спринт квалификације“ [[Формула 1 — сезона 2021|2021]]. формат се вратио и за ово првенство са промењеним називом у „спринт“. Формат викенда остаће непромењен од 2021. и возиће се на Великој награди [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|Емилије Ромање]], [[Велика награда Аустрије 2022.|Аустрије]] и [[Велика награда Бразила 2022.|Сао Паула]] са бодовима који се сада додељују осам најбољих возача, а не прва три као што је био случај 2021. За разлику од претходне сезоне, возач који постигне најбрже време у квалификацијама биће признат као званични полситер, а победник спринта и даље има право да започне Велику награду са првог места на старту.<ref>{{cite web |title=Formula 1 to hold three Sprint events in 2022 – with more points on offer |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.formula-1-to-hold-three-sprint-events-in-2022-with-more-points-on-offer.4UXmrMDm6We04ZFlW0Ieo9.html |website=www.formula1.com |publisher=Formula One |access-date=14 February 2022}}</ref> ==== Систем поена за скраћене трке ==== Након контроверзе око доделе бодова на [[Велика награда Белгије 2021.|Великој награди Белгије 2021.]] промењени су критеријуми потребни за доделу бодова на незавршене трке. Захтев је промењен тако да: *Неће се додељивати бодови осим ако нису обављена најмање два круга под условима зелене заставе. *Ако се заврши више од два круга, али мање од 25% предвиђене трке, бодови ће бити додељени на основу 6–4–3–2–1 првих 5. *Ако се заврши 25%–50% планиране трке, бодови ће бити додељени на основу 13–10–8–6–5–4–3–2–1 првих 9. *Ако се заврши 50%–75% планиране трке, бодови ће бити додељени на основу 19–14–12–9–8–6–5–3–2–1 најбољих 10. *Ако се заврши више од 75% планиране трке, биће додељени пуни поени.<ref>{{cite news|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.f1-commission-approves-changes-to-sporting-regulations-regarding-points-for.10aFBCNICC0dajLVnOAzia.html|title=F1 Commission approves changes to Sporting Regulations regarding points for shortened races|website=formula1|date=14 February 2022|access-date=14 February 2022}}</ref> Претходни критеријуми су били на снази више од 40 година пре промене, а последњи пут су промењени у периоду између [[Формула 1 — сезона 1977|1977.]] и [[Формула 1 — сезона 1980|1980.]] године.<ref>{{cite web |last1=Cooper |first1=Adam |title=How a 40-year-old rule turned F1 on its head at Spa |url=https://www.autosport.com/f1/news/how-a-40-year-old-rule-turned-f1-on-its-head-at-spa/6658250/ |website=www.autosport.com |publisher=Motorsport Network |access-date=1 September 2021}}</ref> ==== Процедура за безбедносни аутомобил ==== У светлу контроверзе око безбедносног аутомобила на [[Велика награда Абу Дабија 2021.|Великој награди Абу Дабија 2021.]] процедуре за поновно покретање сигурносног аутомобила су измењене. Уместо да чека круг након што се последњи аутомобил одвоји од водећег, безбедносни аутомобил ће сада бити повучен један круг након што је дата инструкција да се аутомобили у кругу могу сами одвојити.<ref>{{cite web |last1=Smith |first1=Luke |title=FIA makes rule tweak to streamline F1 safety car restart process |url=https://www.autosport.com/f1/news/fia-makes-rule-tweak-to-streamline-f1-safety-car-restart-process/8289311/ |website=Autosport |publisher=Motorsport Network |access-date=18 February 2022}}</ref> Од [[Велика награда Аустралије 2022.|Велике награде Аустралије]] па надаље, ФИА је почела да сузбија тактике које је користио [[Макс Верстапен]] током поновног покретања сигурносног аутомобила на Великој награди Абу Дабија 2021. и на каснијим поновним стартовима безбедносних аутомобила у прве две трке шампионата, [[Велика награда Бахреина 2022.|Бахреина]] и Велика награда [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|Саудијске Арабије]], где је агресивно убрзавао, кочио и вукао поред другог аутомобила током поновног покретања, покушавајући да тражи тактичку предност над ривалским возачима. Од возача се очекује да возе на доследан начин током рестартовања трке.<ref>{{cite web|last=Kalinauckas|first=Alex|title=FIA shuts down Verstappen F1 safety car restart tactics|url=https://www.motorsport.com/f1/news/fia-shuts-down-f1-safety-car-restart-tactics-such-as-verstappens-against-leclerc-and-hamilton/9738824/|website=Motorsport.com|publisher=Motorsport Network|access-date=9 April 2022}}</ref> ==== Почетак избора гума ==== Укинуто је правило које је било на снази од [[Формула 1 — сезона 2014|2014.]] а према којем се од возача који пролазе у трећи сегмент квалификација налажу да трку почну на гумама које су користили за постизање најбржег времена у другом сегменту квалификација. Сви возачи ће сада имати слободан избор гуме за трку у недељу.<ref>{{cite web |last1=Smith |first1=Luke |title=F1 regulations update confirms removal of Q2 tyre rule |url=https://www.motorsport.com/f1/news/f1-rules-update-confirms-removal-of-q2-tyre-rule/8313003/ |website=www.motorsport.com |publisher=Motorsport Network |access-date=19 February 2022}}</ref> === Финансијски прописи === Уочи [[Великa наградa Аустрије 2022.|Велике награде Аустрије]] најављено је да ће планирана накнада за потрошњу у 2022. износити од 141,2 милиона долара бити повећана за 3,1% (процењује се да је 4 милиона долара) како би се супротставила високим нивоима инфлације након забринутости да је инфлација могла довести до тога да неколико тимова потроши више од првобитно планираног лимит буџета.<ref>{{cite web |last1=Mitchell |first1=Scott |title=F1 approves proposal to increase budget cap to fight inflation |url=https://the-race.com/formula-1/f1-approves-proposal-to-increase-budget-cap-to-fight-inflation/ |website=The Race |publisher=The Race Media |access-date=8 July 2022}}</ref> == Резиме сезоне == === Предсезона === Због промене техничких прописа, Формула 1 је одлучила да одржи два зимска теста на две различите стазе како би помогла тимовима да прикупе више података о својим новим болидима, при чему је [[стаза Барселона-Каталуња]] у [[Монтмело|Монтмелоу]] била домаћин првог од 23. до 25. фебруара и [[Међународна стаза Бахреин]] у [[Сакир|Сакиру]] која је други домаћин од 10. до 12. марта.<ref>{{Cite web |last=Formula 1 |date=2022-01-26 |title=2022 pre-season testing dates in Barcelona and Bahrain confirmed |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.breaking-2022-pre-season-testing-dates-in-barcelona-and-bahrain-confirmed.3ZwPqa2c9GFqg7mFTDubau.html |access-date=2022-02-27 |website=Formula 1 |language=en}}</ref> ===Почетак сезоне=== [[Шарл Леклер (аутомобилиста)|Шарл Леклер]] је заузео пол позицију за [[Велика награда Бахреина 2022.|Велику награду Бахреина]]. По први пут од [[Велика награда Бразила 2019.|Велике награде Бразила 2019.]] оба возача [[Хас Ф1|Хаса]] прошла су у К2, при чему се [[Кевин Магнусен]] квалификовао на 8. а [[Мик Шумахер]] на 12. месту.<ref>{{Cite web |title=2022 Bahrain Grand Prix qualifying report and highlights: Leclerc takes stunning Bahrain pole for Ferrari ahead of Verstappen and Sainz|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.leclerc-takes-stunning-bahrain-pole-for-ferrari-ahead-of-verstappen-and.4JFWOMwvPX5AQIV5UJ6nTU.html |access-date=2022-03-21 |website=www.formula1.com |language=en}}</ref> У првом кругу у петом скретању, [[Естебан Окон]] је додирнуо задњи део Шумахеровог аутомобила и кажњен је пет секунди због инцидента. [[Пјер Гасли]] из [[Алфа Таури Ф1|Алфа Таурија]] се запалио и повукао се у 46. кругу. Леклер је освојио Велику награду испред [[Карлос Саинз Млађи|Карлоса Саинза]], чиме је [[Скудерија Ферари|Ферари]] завршио резултатом 1–2. Кевин Магнусен је завршио на 5. месту, док су се возачи [[Ред бул рејсинг|Ред була]], [[Макс Верстапен]] и [[Серхио Перез]] повукли пред крај трке због проблема са погоном.<ref>{{Cite web |last=Bradley |first=Charles |date=21 March 2022 |title=F1 Grand Prix race results: Leclerc wins wild Bahrain GP |url=https://www.motorsport.com/f1/news/f1-grand-prix-race-results-bahrain/9167920/ |access-date=2022-03-21 |website=www.motorsport.com |language=en}}</ref> Перез је заузео пол позицију за [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|Велику награду Саудијске Арабије]], док је Хамилтон узео 16. место након што је испао у К1 први пут од [[Велика награда Бразила 2017.|Велике награде Бразила 2017]].<ref>{{Cite web |last=Morlidge |first=Matt |date=2022-03-27 |title=Saudi Arabian GP Qualifying: Sergio Perez beats Ferraris to pole, Lewis Hamilton 16th as Mick Schumacher, Nicholas Latifi crash |url=https://www.cnbc.com/2022/03/27/saudi-arabian-gp-sergio-perez-claims-pole-mick-schumacher-crash.html |access-date=2022-03-28 |website=CNBC |language=en}}</ref> Само 18 возача је започело трку, пошто се Алфа Таури од [[Јуки Цунода|Јукија Цуноде]] покварио на путу до старта након сумње на проблем са погоном,<ref>{{Cite web |last=Wilde |first=Jon |date=27 March 2022 |title=Suspected drivetrains issue rules out Tsunoda |url=https://www.planetf1.com/news/yuki-tsunoda-saudi-arabian-gp-dns/ |access-date=28 March 2022 |website=planetf1.com}}</ref> а Шумахер је повучен након инцидента у квалификацијама.<ref>{{Cite web |date=26 March 2022 |title=Schumacher ruled out of Saudi Arabian GP after qualifying crash {{!}} Formula 1® |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.schumacher-ruled-out-of-saudi-arabian-gp-after-qualifying-crash.3XdBF5qtBjRysU2gVz4Lw4.html |access-date=2022-03-28 |website=www.formula1.com |language=en}}</ref> [[Николас Латифи]] ударио је зид у последњој кривини у 16. кругу, док су се [[Фернандо Алонсо]], [[Данијел Рикардо]] и [[Валтери Ботас]] повукли након 38 кругова због техничких проблема.<ref>{{Cite web |date=27 March 2022 |title=Alonso, Ricciardo and Bottas drop out in Saudi Arabia |url=https://www.gpblog.com/en/news/107279/alonso-ricciardo-and-bottas-drop-out-in-saudi-arabia.html |access-date=2022-03-28 |website=www.gpblog.com |language=en}}</ref> Верстапен је победио у трци после касног претицања Леклера.<ref name=":4">{{Cite web |last=Bradley |first=Charles |date=28 March 2022 |title=F1 Grand Prix race results: Verstappen wins Saudi Arabian GP |url=https://www.motorsport.com/f1/news/f1-grand-prix-race-results-saudi-arabian-gp/9374082/ |access-date=2022-03-28 |website=www.motorsport.com |language=en}}</ref> [[Александер Албон]] из Вилијамса добио је казну после трке од три места на старту за следећу трку због судара са [[Ланс Строл|Лансом Стролом]] из [[Астон Мартин Ф1 тим|Астон Мартина]].<ref>{{Cite web |last=Boxall |first=Legge |date=28 March 2022 |title=Albon cops Australia F1 grid drop for Saudi Arabia Stroll tangle |url=https://www.motorsport.com/f1/news/albon-cops-australia-grid-drop-for-saudi-arabia-f1-stroll-tangle/9377586/ |access-date=2022-04-10 |website=www.motorsport.com |language=en}}</ref> Леклер је освојио [[Велика награда Аустралије 2022.|Велику награду Аустралије]] са пол позиције, поставио најбржи круг и водио сваки круг, добивши први гренд слем за Ферари од [[Фернандо Алонсо|Фернанда Алонса]] на [[Велика награда Сингапура 2010.|Великој награди Сингапура 2010]].<ref name=":5">{{Cite web |last=Walsh |first=Courtney |date=10 April 2022 |title=Ferrari driver Charles Leclerc wins Formula 1 Australian GP |url=https://abcnews.go.com/Sports/wireStory/ferrari-driver-charles-leclerc-wins-formula-australian-gp-83992662 |access-date=2022-04-10 |website=ABC News |language=en}}</ref> Друго и треће место заузели су Перез и [[Џорџ Расел]] из Мерцедеса. Перезов сувозач Верстапен је био други пре него што се повукао у 38. кругу због цурења горива које је изазвало пожар.<ref>{{Cite web |last=Mitchell |first=Scott |last2=Beer |first2=Matt |date=2022-04-10 |title=Fuel leak was likely cause of Verstappen Australian GP DNF |url=https://the-race.com/formula-1/fuel-leak-was-likely-cause-of-verstappen-australian-gp-dnf/ |access-date=2022-04-10 |website=The Race |language=en-GB}}</ref> Саинз је испао у првом кругу у 10. кривини, а [[Себастијан Фетел]] из Астон Мартина је дебитовао у сезони након што је пропустио прве две трке пошто је био позитиван на [[САРС-КоВ-2|корона вирус]], а [[Нико Хилкенберг]] је преузео његово место,<ref name="Medland 2022"/> сударио се у почетним фазама код скретања 4.<ref name=":5"/> Албон који је стартовао последњи након што је дисквалификован из квалификација јер није дао узорак горива од једног литра,<ref>{{Cite web |title=Albon disqualified from Australian GP F1 qualifying |url=https://www.motorsport.com/f1/news/albon-disqualified-from-australian-gp-qualifying/9746386/ |access-date=2022-04-10 |website=www.motorsport.com |language=en}}</ref> завршио је на 10. месту за Вилијамса, у последњем кругу после 57 кругова на тврдим гумама.<ref>{{Cite web |last=Diaz Lehmann |first=Rafael |date=10 April 2022 |title=How Alex Albon's slow pitstop helped him score points |url=https://www.gpblog.com/en/news/108270/how-alex-albon-s-slow-pitstop-helped-him-score-points.html |access-date=2022-04-10 |website=www.gpblog.com |language=en}}</ref> Верстапен је заузео пол позицију у спринту за [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|Велику награду Емилије Ромање]]. Упркос томе што га је Леклер претекао на старту, Верстапен се опоравио, користећи ДРС да га претекне и победи у спринту као и сувозача Переза. Верстапен је победио у недељној трци са пол позиције и остварио други гренд слем у каријери, док је Перез завршио на другом месту чиме је Ред бул постигао први резултат 1–2 од [[Велика награда Малезије 2016.|Велике награде Малезије 2016]].<ref>{{cite web |last1=Kelly |first1=Sean |title=Facts and stats: A grand slam first, and Red Bull's maiden double score at Imola |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.facts-and-stats-a-grand-slam-first-and-red-bulls-maiden-double-score-at.7nAGUuihqzKZA9PoyCUCf6.html |website=Formula 1 |access-date=24 April 2022}}</ref> Леклер је био већи део трке на трећем месту, али се окренуо у 53. кругу и пао је на девето место, а [[Ландо Норис]] га је претекао и завршио на подијуму. Леклер се опоравио и на крају је завршио на шестој позицији. Резултат је унапредио Ред бул на друго место у шампионату конструктора, а Верстапен на друго место у шампионату возача,<ref>{{cite web |title='I was too greedy' – Leclerc laments error that cost him Emilia Romagna podium to cap tough day for Ferrari |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.i-was-too-greedy-leclerc-laments-error-that-cost-him-emilia-romagna-podium.6iMcmjKr2QEGhHgfeBmbop.html |website=Formula 1 |access-date=24 April 2022}}</ref> Леклеров сувозач Саинз претрпео је друго одустајање заредом након судара у 1. кругу са [[Данијел Рикардо|Данијелом Рикардом]].<ref>{{cite web|url=https://www.formula1.com/en/latest/article.i-paid-for-ricciardos-mistake-says-sainz-after-ending-second-straight-race.rbLwboqiltNbDHrCLAwFv.html|title='I paid for Ricciardo's mistake' says Sainz, after ending second straight race in gravel trap|website=Formula 1|date=24 April 2022|access-date=25 April 2022}}</ref> Леклер је предводио испред Саинза у првом реду за [[Велика награда Мајамија 2022.|прво издање]] [[Велика награда Мајамија|Велике награде Мајамија]].<ref>{{Cite web |last=Horton |first=Philip |date=7 May 2022 |title=Leclerc leads Ferrari front-row lockout for Miami GP |url=https://www.motorsportweek.com/2022/05/07/leclerc-leads-ferrari-front-row-lockout-for-miami-gp/ |access-date=9 May 2022 |website=Motorsport Week |language=en-GB}}</ref> Иза њих су били возачи Ред була, Верстапен и Перез као и Ботас из Алфа Ромеа.<ref>{{Cite web |last=Bradley |first=Charles |date=8 May 2022 |title=F1 Grand Prix qualifying results: Leclerc takes Miami GP pole |url=https://www.motorsport.com/f1/news/f1-grand-prix-qualifying-results-miami/10300748/ |access-date=9 May 2022 |website=www.motorsport.com |language=en}}</ref> Строл и Фетел, који су се квалификовали као 10. и 13. почели су трку из пит лејна након проблема са температуром горива.<ref>{{Cite web |last=Delaney |first=Michael |date=8 May 2022 |title=Aston Martin cars to start Miami GP from pitlane! |url=https://f1i.com/news/440719-aston-martin-cars-to-start-miami-gp-from-pitlane.html |access-date=9 May 2022 |website=F1i.com |language=en}}</ref> У првој кривини у првом кругу, Верстапен је претекао Саинза за друго место и приближио се Леклеру, кога је претекао за вођство у 9. кругу, док се Леклер мучио са гумама. Трка је имала први инцидент у 41. кругу, пошто је Норисова задња десна гума ступила у контакт са Гаслијевом предњом левом, активирајући виртуелни сигурносни аутомобил, а затим и [[Возило безбедности|безбедносни аутомобил]] током пет кругова. Верстапен је био под притиском Леклера при поновном старту али је одбранио своју позицију и однео је победу. У 52. кругу, његов сувозач Перез покушао је да претекне Саинза у првој кривини, али је направио грешку и проклизао. Фетел и Шумахер су се сударили у 53. кругу, али ништа није предузето.<ref>{{Cite web |date=9 May 2022 |title=Vettel and Schumacher diplomatic over ‘chaotic’ late-race shunt {{!}} Formula 1® |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.vettel-and-schumacher-diplomatic-over-chaotic-late-race-shunt.GGXKmdQDvfJxdRZRp9Ijd.html |access-date=9 May 2022 |website=www.formula1.com |language=en}}</ref><ref name=":4">{{Cite web |date=8 May 2022 |title=Stroll promoted to 10th after Alonso receives second five-second time penalty · RaceFans |url=https://www.racefans.net/2022/05/08/stroll-promoted-10th-after-alonso-receives-second-five-second-time-penalty/ |access-date=9 May 2022 |website=RaceFans |language=en-GB}}</ref> Леклер и Саинз су завршили на другом и трећем месту, док Перез који је привремено имао проблеме са мотором који су га коштали око 30 [[Коњска снага|коњских снага]] и Расел били међу првих пет.<ref>{{Cite web |date=9 May 2022 |title=2022 Miami Grand Prix report and highlights: Verstappen wins inaugural Miami Grand Prix over Leclerc after late Safety Car drama {{!}} Formula 1® |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.verstappen-wins-inaugural-miami-grand-prix-over-leclerc-after-late-safety.6zwwHLQ27MENnB4ygoNN1S.html |access-date=9 May 2022 |website=www.formula1.com |language=en}}</ref> После трке Алонсо је добио две одвојене казне од пет секунди.<ref name=":4"/> Магнусен је имао два одвојена инцидента након поновног старта са Стролом, повукао се у последњем кругу.<ref>{{Cite web |last=Horton |first=Phillip |date=9 May 2022 |title=Haas F1 Team Suffers Late Disaster in Miami |url=https://www.autoweek.com/racing/formula-1/a39938034/haas-f1-team-suffers-late-disaster-in-miami/ |access-date=9 May 2022 |website=Autoweek |language=en-US}}</ref> Леклер је узео пол позицију за [[Велика награда Шпаније 2022.|Велику награду Шпаније]],<ref>{{cite web|url=https://www.france24.com/en/live-news/20220521-leclerc-takes-pole-in-spain-after-verstappen-loses-power|title=Leclerc takes pole in Spain after Verstappen loses power|website=France 24|publisher=Agence France-Press|date=21 May 2022|access-date=28 May 2022}}</ref><ref>{{cite web|last=Morlidge|first=Matt|date=21 May 2022|url=https://www.skysports.com/f1/news/12433/12618223/spanish-gp-qualifying-charles-leclerc-salvages-epic-pole-after-spin-as-max-verstappen-suffers-late-issues|title=Spanish GP Qualifying: Charles Leclerc salvages epic pole after spin as Max Verstappen suffers late issues|website=Sky Sports|access-date=28 May 2022}}</ref> коју је водио све док није био приморан да се повуче у 27. кругу због квара турбо мотора и МГУ-Х.<ref>{{cite web|last=Noble|first=Jonathn|date=23 May 2022|url=https://www.motorsport.com/f1/news/leclercs-spanish-gp-exit-caused-by-mgu-h-turbo-failure/10309777/|title=Leclerc's Spanish GP F1 exit caused by MGU-H, turbo failure|website=Motorsport|access-date=28 May 2022}}</ref> Упркос проблемима са ДРС-ом,<ref name="Hess 2022">{{cite news|last=Hess|first=Alex|date=22 May 2022|url=https://www.theguardian.com/sport/live/2022/may/22/spanish-grand-prix-f1-live-leclerc-verstappen-hamilton|title=F1: Max Verstappen wins Spanish GP after Leclerc is forced to retire – as it happened!|newspaper=The Guardian|access-date=28 May 2022}}</ref><ref>{{cite web|last=Rencken|first=Dieter|date=22 May 2022|url=https://racingnews365.com/marko-explains-verstappens-recurring-drs-problems|title=Marko explains Verstappen's recurring DRS problems|website=RacingNews365|access-date=28 May 2022}}</ref> Верстапен је победио у трци, а Перез га је пустио да прође у 49. кругу,<ref name="Hess 2022"/> пошто су били на различитим стратегијама;<ref>{{cite web|last=Cleeren|first=Filip|date=22 May 2022|url=https://www.motorsport.com/f1/news/verstappen-drs-issues-made-red-bull-change-strategy-to-win-spanish-gp/10309057/|title=Verstappen: DRS issues made Red Bull change strategy to win Spanish GP|website=Motorsport|access-date=28 May 2022}}</ref> Расел је комплетирао подијум.<ref>{{cite web|last1=Beer|first1=Matt|last2=Mitchell|first2=Scott|date=24 May 2022|url=https://the-race.com/formula-1/what-russell-proved-in-his-first-f1-fight-with-verstappen/|title=What Russell proved in his first F1 fight with Verstappen|website=The Race|access-date=28 May 2022}}</ref> Саинз је имао лош старт и пао је са трећег на пето, а такође је излетео у 4. кривини у 7. кругу због налета ветра, а Верстапен је поновио исту ствар у истом кривини у 9. кругу,<ref name="Hess 2022"/> али Саинз се опоравио од 11. и завршио четврти,<ref>{{cite web|last=Southwell|first=Hazel|date=22 May 2022|url=https://www.racefans.net/2022/05/22/verstappen-and-sainz-blame-gusts-of-wind-for-turn-four-errors/|title=Verstappen and Sainz blame gusts of wind for turn four errors|website=Race Fans|access-date=28 May 2022}}</ref><ref>{{cite web|last=Murphy|first=Luke|date=22 May 2022|url=https://racingnews365.com/sainz-reveals-what-held-him-back-in-spanish-gp-recovery-drive|title=Sainz reveals what held him back in Spanish GP recovery drive|website=RacingNews365|access-date=28 May 2022}}</ref><ref>{{cite web|last1=Cottingham|first1=Claire|last2=Southwell|first2=Hazel|date=24 May 2022|url=https://www.racefans.net/2022/05/24/sainz-admits-hes-not-driving-naturally-in-2022-ferrari-yet-after-latest-error/|title=Sainz admits he's 'not driving naturally' in 2022 Ferrari yet after latest error|website=Race Fans|access-date=28 May 2022}}</ref> испред Хамилтона, који се такође вратио са 19.<ref>{{cite news|last=Latham-Coyle|first=Harry|date=23 May 2022|url=https://www.independent.co.uk/f1/lewis-hamilton-spanish-grand-prix-mercedes-b2085039.html|title=Lewis Hamilton reveals inspiration behind Spanish Grand Prix comeback|newspaper=The Independent|access-date=28 May 2022}}</ref> након што је претрпео удар у тркачком инциденту са Магнусеном у скретању 4 после старта.<ref>{{cite news|last=Duncan|first=Philip|date=22 May 2022|url=https://www.independent.co.uk/f1/lewis-hamilton-spanish-grand-prix-mercedes-b2084748.html|title='Like the olden days!' Lewis Hamilton full of confidence after Spanish Grand Prix comeback|newspaper=The Independent|access-date=28 May 2022}}</ref> По први пут у сезони, Ред бул је предводио Ферари у шампионату конструктора, док је на табели шампионата возача предност Леклера од 19 поена променила на 6 поена предности за Верстапена.<ref>{{cite news|last=Richards|first=Giles|date=22 May 2022|url=https://www.theguardian.com/sport/2022/may/22/max-verstappen-wins-dramatic-spanish-f1-gp-after-charles-leclerc-retires|title=Max Verstappen wins dramatic Spanish F1 GP after Charles Leclerc retires|newspaper=The Guardian|access-date=28 May 2022}}</ref> Леклер је освојио пол позицију за [[Велика награда Монака 2022.|Велику награду Монака]], испред Саинза и Переза.<ref>{{Cite web |last=Kalinauckas |first=Alex |date=28 May 2022 |title=Monaco GP: Leclerc grabs pole as Perez crash ends Q3 early |url=https://www.motorsport.com/f1/news/monaco-gp-leclerc-grabs-pole-as-perez-crash-ends-q3-early/10312509/?filters%5Bsub_event%5D%5B0%5D%5Btitle%5D=QU&filters%5Bsub_event%5D%5B0%5D%5Bvalue%5D=769525 |access-date=2022-05-30 |website=www.motorsport.com |language=en}}</ref> Вожена су два круга формације, 16 минута након заказаног стартног времена. Почетак је прекинут, а почео је 50 минута касније. Због грешке у стратегији, Леклер је пао на четврто место иза Верстапена и Саинза, а Перез је водио трку. Окон и Хамилтон су успоставили контакт у 18. кругу, због чега је Окон добио пет секунди казне.<ref>{{Cite web |last=Leach |first=Tom |date=30 May 2022 |title=Ocon furious with Monaco penalty after Hamilton crash |url=https://racingnews365.com/ocon-furious-with-monaco-penalty-after-hamilton-crash |access-date=2022-05-30 |website=RacingNews365 |language=en}}</ref> Пет кругова након што се Магнусен повукао због губитка притиска воде,<ref>{{Cite web |last=Coleman |first=Madeline |date=29 May 2022 |title=Perez Makes F1 History, Leclerc Misses Podium: Three Takeaways From Monaco |url=https://www.si.com/formula1/2022/05/29/monaco-grand-prix-sergio-perez-makes-f1-history-three-takeaways |access-date=2022-05-30 |website=Sports Illustrated |language=en-us}}</ref> Шумахер се сударио близу дела базена, поделивши свој аутомобил на два дела, због чега је трка прекинута.<ref>{{cite news|last=McLaughlin|first=Luke|date=29 May 2022|url=https://www.theguardian.com/sport/live/2022/may/29/f1-monaco-grand-prix-2022-live|title=F1: Pérez wins 2022 Monaco GP as Ferrari blunder costs Leclerc – as it happened|newspaper=The Guardian|access-date=30 May 2022}}</ref><ref>{{cite web|last=Evans|first=Nathan|date=29 May 2022|url=https://www.sportingnews.com/us/formula-1/news/f1-monaco-grand-prix-2022-live-updates-highlights/vkfg3vurhefqshnezq6t4l6k|title=Monaco Grand Prix 2022 results: Perez takes win as Leclerc falters in hectic Monte Carlo race|website=Sporting News|access-date=30 May 2022}}</ref> Трку је освојио Перез, а затим следе Саинз, Верстапен, Леклер и Расел.<ref>{{cite news|last=Richard|first=Giles|date=29 May 2022|url=https://www.theguardian.com/sport/2022/may/29/formula-one-sergio-perez-monaco-gp-charles-leclerc|title=Sergio Pérez triumphs in Monaco GP as Charles Leclerc fumes at botched stop|newspaper=The Guardian|access-date=30 May 2022}}</ref><ref>{{Cite web |last=Bradley |first=Charles |date=29 May 2022 |title=F1 Grand Prix race results: Sergio Perez wins Monaco GP |url=https://www.motorsport.com/f1/news/f1-grand-prix-race-results-monaco-gp/10313232/ |access-date=2022-05-30 |website=www.motorsport.com |language=en}}</ref> ===Средина сезоне=== Леклер је поново освојио пол позицију за [[Велика награда Азербејџана 2022.|Велику награду Азербејџана]], испред Переза и Верстапена.<ref>{{Cite web |date=11 June 2022 |title=Leclerc blazes to Baku pole as Perez joins him on the front row in Azerbaijan Grand Prix qualifying |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.leclerc-blazes-to-baku-pole-as-perez-joins-him-on-the-front-row-in.uzcExNN3vcmwe0gyG57iP.html |access-date=2022-06-13 |website=www.formula1.com |language=en}}</ref> Перез је одмах претекао Леклера у првом реду и задржао вођство до 15. круга, где га је Верстапен претекао.<ref>{{Cite web |last=Bradley |first=Charles |date=12 June 2022 |title=F1 Grand Prix race results: Verstappen wins Azerbaijan GP |url=https://www.motorsport.com/f1/news/f1-grand-prix-race-results-baku/10321026/ |access-date=2022-06-13 |website=www.motorsport.com |language=en}}</ref> У 9. кругу, виртуелни сигурносни аутомобил је сигнализиран након што се Саинз зауставио на скретању 4, због проблема са хидрауликом. Затим у 20. кругу, након што је накратко преузео вођство у трци, Леклер је доживео проблем са погоном и повукао се у бокс.<ref>{{Cite web |last=Saunders |first=Nate |date=2022-06-12 |title=Ferrari in Baku nightmare as Leclerc, Sainz DNF |url=https://www.espn.com/f1/story/_/id/34078823/ferrari-charles-leclerc-carlos-sainz-suffer-nightmare-double-retirement-azerbaijan-gp |access-date=2022-06-13 |website=ESPN.com |language=en}}</ref> Кевин Магнусен и Џоу Гуанју такође су се повукли из трке. Јуки Цунода је имао проблема са кваром ДРС-а, који је поправљен љепљивом траком и пао је на 13. место.<ref>{{Cite web |last=Chillingsworth |first=Luke |date=2022-06-12 |title=FIA chief 'storms down pitlane' after seeing Yuki Tsunoda's F1 car fixed with gaffer tape |url=https://www.express.co.uk/sport/f1-autosport/1624279/fia-yuki-tsunoda-alpha-tauri-wing-drs-failure-azerbaijan-grand-prix |access-date=2022-06-13 |website=Express.co.uk |language=en}}</ref> Вилијамсов возач Николас Латифи добио је пет секунди казне због игнорисања плаве заставе.<ref>{{Cite web |last=Collantine |first=Keith |date=2022-06-12 |title=Latifi given penalty point after passing 12 blue flag light panels in front of Gasly · RaceFans |url=https://www.racefans.net/2022/06/12/latifi-given-penalty-point-after-passing-12-blue-flag-light-panels-in-front-of-gasly/ |access-date=2022-06-13 |website=RaceFans |language=en-GB}}</ref> Верстапен је заузео пол позицију за [[Велика награда Канаде 2022.|Велику награду Канаде]], која се вратила у календар после двогодишње паузе, у кишним квалификацијама. Алпинов возач [[Фернандо Алонсо]] стартовао је други, испред Саинза, док је Леклер стартовао из последњег стартног реда пошто је премашио своју квоту компоненти агрегата. Перез је стартовао на 13. месту након несреће у квалификацијама.<ref>{{cite web |title=Verstappen braves wet conditions to claim Canadian GP pole ahead of sensational Alonso |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.verstappen-braves-wet-conditions-to-claim-canadian-gp-pole-ahead-of.5MEwziqj4PzUiE8Gy9IPjq.html |website=Formula 1 |access-date=20 June 2022}}</ref> Перез се повукао у 8. кругу због проблема са мењачем, док су технички проблеми приморали Шумахера да се повуче у 20. кругу. Цунода се сударио у 49. кругу, изазвавши безбедносни аутомобил и дозволивши Саинзу да се приближи Верстапену и јури возача Ред була до краја трке. Упркос томе, Верстапен је победио у трци испред Саинза и Хамилтона, док се Леклер попео на 5. место.<ref>{{cite web |title=Verstappen survives late safety car to beat Sainz to Canadian GP victory |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.verstappen-survives-late-safety-car-to-beat-sainz-to-canadian-gp-victory.MSg7s89K4WtO2gD3UNaNh.html |website=Formula 1 |access-date=20 June 2022}}</ref> Алонсу је додељена казна од пет секунди после трке због више од једне промене смера да би одбранио позицију, па је пао са 7. на 9. место.<ref>{{cite web |title=Alonso drops from P7 to P9 after being hit with five-second time penalty in Montreal |url=https://www.formula1.com/en/latest/article.alonso-drops-from-p7-to-p9-after-being-hit-with-five-second-time-penalty-in.4TaYtXLU7fM4Sn9fL8mP8H.html |website=Formula 1 |access-date=20 June 2022}}</ref> Саинз је остварио своју прву победу у Формули 1 на [[Велика награда Велике Британије 2022.|Великој награди Британије]], након своје прве пол позиције.<ref name="2022-07-03-espn">{{cite news |title=2022 Lenovo British Grand Prix Free Practice 1 Report - F1 Racecast - Jul 01 to Jul 03 |url=https://www.espn.co.uk/f1/report?id=600014136 |access-date=8 July 2022 |work=ESPN |date=3 July 2022 |language=en}}</ref> Леклер је освојио своју прву трку од [[Велика награда Аустралије 2022.|Велике награде Аустралије]] и прву победу не са пол позиције у каријери на [[Велика награда Аустрије 2022.|Великој награди Аустрије]], престигавши Переза на другом месту у шампионату и смањивши заостатак од Верстапена на 38 бодова.<ref>{{Cite web |last=Benson |first=Andrew |title=Austrian Grand Prix: Charles Leclerc claims commanding win to revive title hopes|url=https://www.bbc.co.uk/sport/formula1/62114587/|website=BBC Sport |access-date=11 July 2022}}</ref> == Резултати и пласман == {|class="wikitable sortable" style="font-size: 85%;" !Рунда ![[Списак Великих награда Формуле 1|Велика награда]] !nowrap|Пол позиција !nowrap|Најбржи круг !nowrap|Победник !nowrap|Конструктор |- !1 |{{flagg|cnxa|Bahrain}}[[Велика награда Бахреина]] |data-sort-value="LEC" nowrap|{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |data-sort-value="LEC" nowrap|{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |data-sort-value="LEC" nowrap|{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |data-sort-value="FER"|{{flagicon|ITA}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- !2 |{{зас|САР}} [[Велика награда Саудијске Арабије]] |{{flagg|cxxlo|МЕК}} [[Серхио Перез]] |{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{зас|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- !3 |{{flagg|cnxa|Australia}}[[Велика награда Аустралије]] |{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |{{flagicon|ITA}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- !4 |{{зас|ИТА}} [[Велика награда Емилије Ромање]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{зас|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- !5 |{{Зас|САД}} [[Велика награда Мајамија]] |{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{зас|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- !6 |{{зас|ШПА}} [[Велика награда Шпаније]] |{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |{{flagg|cxxlo|МЕК}} [[Серхио Перез]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{зас|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- !7 |{{зас|МОН}} [[Велика награда Монака]] |{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |{{flagg|cxxlo|УК}} [[Ландо Норис]] |{{flagg|cxxlo|МЕК}} [[Серхио Перез]] |{{зас|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- !8 |{{зас|АЗЕ}} [[Велика награда Азербејџана]] |{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |{{flagg|cxxlo|МЕК}} [[Серхио Перез]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{зас|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- !9 |{{flagg|cnxa|Canada}}[[Велика награда Канаде]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{зас|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- !10 |{{зас|УК}} [[Велика награда Велике Британије]] |{{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]] |{{flagg|cxxlo|УК}} [[Луис Хамилтон]] |{{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]] |{{flagicon|ITA}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- !11 |{{зас|АУТ}} [[Велика награда Аустрије]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |{{flagicon|ITA}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- !12 |{{зас|ФРА}} [[Велика награда Француске]] |{{flagg|cxxlo|MON}} [[Шарл Леклер]] |{{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]] |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |{{зас|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- !13 |{{зас|МАЂ}} [[Велика награда Мађарске]] | | | | |- !14 |{{зас|БЕЛ}} [[Велика награда Белгије]] | | | | |- !15 |{{зас|ХОЛ}} [[Велика награда Холандије]] | | | | |- !16 |{{зас|ИТА}} [[Велика награда Италије]] | | | | |- !17 |{{Зас|СИН}} [[Велика награда Сингапура]] | | | | |- !18 |{{Зас|ЈАП}} [[Велика награда Јапана]] | | | | |- !19 |{{зас|САД}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава|Велика награда САД]] | | | | |- !20 |{{зас|МЕК}} [[Велика награда Мексика]] | | | | |- !21 |{{зас|БРА}} [[Велика награда Бразила]] | | | | |- !22 |{{зас|УАЕ}} [[Велика награда Абу Дабија]] | | | | |} === Систем бодовања === Бодови се додељују за десет најбољих класификованих возача, возача који је направио најбржи круг током трке, али само ако је један од првих десет, и првих осам у спринту.<ref name="sprint"/> У случају изједначеног броја поена користи се систем одбројавања где је возач са највише првих места рангиран више. Ако је број првих места идентичан онда се у обзир узима број других места и тако даље. Ако ова процедура не донесе резултат, Фија ће номиновати победника према критеријумима које сматра одговарајућим. Бодови се додељују за сваку трку користећи следећи систем: <ref name="points regs">{{cite web|url=https://www.fia.com/file/78014/download/26183|title=2019 Formula One Sporting Regulations|date=12 March 2019|website=[[Fédération Internationale de l'Automobile|fia]].com|pages=3–4, 41|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20190313225312/https://www.fia.com/file/78014/download/26183|archive-date=13 March 2019|access-date=27 November 2019}}</ref> {|class="wikitable" style="font-size: 85%; text-align:center" !Позиција !style="background-color:#ffffbf"|&nbsp;1.&nbsp; !style="background-color:#dfdfdf"|&nbsp;2.&nbsp; !style="background-color:#ffdf9f"|&nbsp;3.&nbsp; !style="background-color:#dfffdf"|&nbsp;4.&nbsp; !style="background-color:#dfffdf"|&nbsp;5.&nbsp; !style="background-color:#dfffdf"|&nbsp;6.&nbsp; !style="background-color:#dfffdf"|&nbsp;7.&nbsp; !style="background-color:#dfffdf"|&nbsp;8.&nbsp; !style="background-color:#dfffdf"|&nbsp;9.&nbsp; !style="background-color:#dfffdf"|&nbsp;10.&nbsp; !{{tooltip|НК|Најбржи круг (топ десет)}} |- !Бодови |style="background-color:#ffffbf"|25 |style="background-color:#dfdfdf"|18 |style="background-color:#ffdf9f"|15 |style="background-color:#dfffdf"|12 |style="background-color:#dfffdf"|10 |style="background-color:#dfffdf"|8 |style="background-color:#dfffdf"|6 |style="background-color:#dfffdf"|4 |style="background-color:#dfffdf"|2 |style="background-color:#dfffdf"|1 |1 |- !Спринт{{Efn|Спринт ће се одржати на Великој награди [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|Емилије Ромање]], [[Велика награда Аустрије 2022.|Аустрије]] и [[Велика награда Бразила 2022.|Бразила]].<ref name="спринт"/>}} |8 |7 |6 |5 |4 |3 |2 |1 |colspan="3" {{N/A|}} |} ===Возачи=== {| |style="vertical-align:top; text-align:center"| {|class="wikitable" style="font-size: 85%" !style="vertical-align:middle"|{{Abbr|Поз.|Позиција}} !style="vertical-align:middle;background"|Возaч ![[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br />{{зас|БХР}} ![[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br />{{зас|САР}} ![[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br />{{flagicon|AUS}} ![[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br />{{зас|ИТА}} ![[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br />{{flagicon|USA}} ![[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br />{{зас|ШПА}} ![[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br />{{зас|МОН}} ![[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br />{{зас|АЗЕ}} ![[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br />{{flagicon|CAN}} ![[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br />{{зас|УК}} ![[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br />{{зас|АУТ}} ![[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br />{{зас|ФРА}} ![[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br />{{зас|МАЂ}} ![[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br />{{зас|БЕЛ}} ![[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br />{{зас|ХОЛ}} ![[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br />{{зас|ИТА}} ![[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br />{{flagicon|SIN}} ![[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br />{{flagicon|JPN}} ![[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br />{{зас|САД}} ![[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br />{{зас|МЕК}} ![[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br />{{зас|БРА}} ![[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br />{{зас|УАЕ}} ! style="vertical-align:middle" |Поени |- ! 1. | style="text-align:left" |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#FFFFBF" |1. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#FFFFBF" |1.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>1 Н</sup></span> | style="background:#FFFFBF" |1.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>Н</sup></span> | style="background:#FFFFBF" |1. | style="background:#FFDF9F" |3. | style="background:#FFFFBF" |1. | style="background:#FFFFBF" |1. | style="background:#DFFFDF" |7. | style="background:#DFDFDF" |2.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>1 Н</sup></span> | style="background:#FFFFBF" |1. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 233 |- ! 2. | style="text-align:left" |{{зас|МОН}} [[Шарл Леклер]] | style="background:#FFFFBF" |1.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>Н</sup></span> | style="background:#DFDFDF" |2.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>Н</sup></span> | style="background:#FFFFBF" |1.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>Н</sup></span> | style="background:#DFFFDF" |6.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>2</sup></span> | style="background:#DFDFDF" |2. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |4. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |5. | style="background:#DFFFDF" |4. | style="background:#FFFFBF" |1.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>2</sup></span> | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 170 |- ! 3. | style="text-align:left" |{{зас|МЕК}} [[Серхио Перез]] | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |4. | style="background:#DFDFDF" |2. | style="background:#DFDFDF" |2.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>3</sup></span> | style="background:#DFFFDF" |4. | style="background:#DFDFDF" |2.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>Н</sup></span> | style="background:#FFFFBF" |1. | style="background:#DFDFDF" |2.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>Н</sup></span> | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFDFDF" |2. | style="background:#EFCFFF" |Оду<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>5</sup></span> | style="background:#DFFFDF" |4. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 163 |- ! 4. | style="text-align:left" |{{зас|ШПА}} [[Карлос Саинз Млађи|Карлос Саинз]] | style="background:#DFDFDF" |2. | style="background:#FFDF9F" |3. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#EFCFFF" |Оду<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>4</sup></span> | style="background:#FFDF9F" |3. | style="background:#DFFFDF" |4. | style="background:#DFDFDF" |2. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFDFDF" |2.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>Н</sup></span> | style="background:#FFFFBF" |1. | style="background:#EFCFFF" |Оду<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>3</sup></span> | style="background:#DFFFDF" |5. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 144 |- ! 5. | style="text-align:left" |{{зас|УК}} [[Џорџ Расел]] | style="background:#DFFFDF" |4. | style="background:#DFFFDF" |5. | style="background:#FFDF9F" |3. | style="background:#DFFFDF" |4. | style="background:#DFFFDF" |5. | style="background:#FFDF9F" |3. | style="background:#DFFFDF" |5. | style="background:#FFDF9F" |3. | style="background:#DFFFDF" |4. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |4.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>4</sup></span> | style="background:#FFDF9F" |3. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 143 |- ! 6. | style="text-align:left" |{{зас|УК}} [[Луис Хамилтон]] | style="background:#FFDF9F" |3. | style="background:#DFFFDF" |10. | style="background:#DFFFDF" |4. | style="background:#CFCFFF" |13. | style="background:#DFFFDF" |6. | style="background:#DFFFDF" |5. | style="background:#DFFFDF" |8. | style="background:#DFFFDF" |4. | style="background:#FFDF9F" |3. | style="background:#FFDF9F" |3.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>Н</sup></span> | style="background:#FFDF9F" |3.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>8</sup></span> | style="background:#DFDFDF" |2. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 127 |- ! 7. | style="text-align:left" |{{зас|УК}} [[Ландо Норис]] | style="background:#CFCFFF" |15. | style="background:#DFFFDF" |7. | style="background:#DFFFDF" |5. | style="background:#FFDF9F" |3.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>5</sup></span> | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |8. | style="background:#DFFFDF" |6.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>Н</sup></span> | style="background:#DFFFDF" |9. | style="background:#CFCFFF" |15. | style="background:#DFFFDF" |6. | style="background:#DFFFDF" |7. | style="background:#DFFFDF" |7. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 70 |- ! 8. | style="text-align:left" |{{зас|ФРА}} [[Естебан Окон]] | style="background:#DFFFDF" |7. | style="background:#DFFFDF" |6. | style="background:#DFFFDF" |7. | style="background:#CFCFFF" |14. | style="background:#DFFFDF" |8. | style="background:#DFFFDF" |7. | style="background:#CFCFFF" |12. | style="background:#DFFFDF" |10. | style="background:#DFFFDF" |6. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |5.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>6</sup></span> | style="background:#DFFFDF" |8. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 56 |- ! 9. | style="text-align:left" |{{зас|ФИН}} [[Валтери Ботас]] | style="background:#DFFFDF" |6. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |8. | style="background:#DFFFDF" |5.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>7</sup></span> | style="background:#DFFFDF" |7. | style="background:#DFFFDF" |6. | style="background:#DFFFDF" |9. | style="background:#CFCFFF" |11. | style="background:#DFFFDF" |7. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |11. | style="background:#CFCFFF" |14. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 46 |- ! 10. | style="text-align:left" |{{зас|ШПА}} [[Фернандо Алонсо]] | style="background:#DFFFDF" |9. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |17. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |11. | style="background:#DFFFDF" |9. | style="background:#DFFFDF" |7. | style="background:#DFFFDF" |7. | style="background:#DFFFDF" |9. | style="background:#DFFFDF" |5. | style="background:#DFFFDF" |10. | style="background:#DFFFDF" |6. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 37 |- ! 11. | style="text-align:left" |{{flagicon|DEN}} [[Кевин Магнусен]] | style="background:#DFFFDF" |5. | style="background:#DFFFDF" |9. | style="background:#CFCFFF" |14. | style="background:#DFFFDF" |9.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>8</sup></span> | style="background:#CFCFFF" |16. | style="background:#CFCFFF" |17. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |17. | style="background:#DFFFDF" |10. | style="background:#DFFFDF" |8.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>7</sup></span> | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 22 |- ! 12. | style="text-align:left" |{{зас|АУС}} [[Данијел Рикардо]] | style="background:#CFCFFF" |14. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |6. | style="background:#CFCFFF" |18.<span style="margin:0 0.1em 0 0.1em;font-size:110%;font-weight:bold;white-space:nowrap;"><sup>6</sup></span> | style="background:#CFCFFF" |13. | style="background:#CFCFFF" |12. | style="background:#CFCFFF" |13. | style="background:#DFFFDF" |8. | style="background:#CFCFFF" |11. | style="background:#CFCFFF" |13. | style="background:#DFFFDF" |9. | style="background:#DFFFDF" |9. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 19 |- ! 13. | style="text-align:left" |{{зас|ФРА}} [[Пјер Гасли]] | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |8. | style="background:#DFFFDF" |9. | style="background:#CFCFFF" |12. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |13. | style="background:#CFCFFF" |11. | style="background:#DFFFDF" |5. | style="background:#CFCFFF" |14. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |15. | style="background:#CFCFFF" |12. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 16 |- ! 14. | style="text-align:left" |{{зас|НЕМ}} [[Себастијан Фетел]] |НС |НС | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |8. | style="background:#CFCFFF" |17. | style="background:#CFCFFF" |11. | style="background:#DFFFDF" |10. | style="background:#DFFFDF" |6. | style="background:#CFCFFF" |12. | style="background:#DFFFDF" |9. | style="background:#CFCFFF" |17. | style="background:#CFCFFF" |11. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 15 |- ! 15. | style="text-align:left" |{{зас|НЕМ}} [[Мик Шумахер]] | style="background:#CFCFFF" |11. | НС | style="background:#CFCFFF" |13. | style="background:#CFCFFF" |17. | style="background:#CFCFFF" |15. | style="background:#CFCFFF" |14. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |14. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |8. | style="background:#DFFFDF" |6. | style="background:#CFCFFF" |15. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 12 |- ! 16. | style="text-align:left" |{{зас|ЈАП}} [[Јуки Цунода]] | style="background:#DFFFDF" |8. | style="background:#FFFFFF" |НК | style="background:#CFCFFF" |15. | style="background:#DFFFDF" |7. | style="background:#CFCFFF" |12. | style="background:#DFFFDF" |10. | style="background:#CFCFFF" |17. | style="background:#CFCFFF" |13. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |14. | style="background:#CFCFFF" |16. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 11 |- ! 17. | style="text-align:left" |{{flagicon|CHN}} [[Џоу Гуанју]] | style="background:#DFFFDF" |10. | style="background:#CFCFFF" |11. | style="background:#CFCFFF" |11. | style="background:#CFCFFF" |15. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |16. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |8. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |14. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 5 |- ! 18. | style="text-align:left" |{{зас|КАН}} [[Ланс Строл]] | style="background:#CFCFFF" |12. | style="background:#CFCFFF" |13. | style="background:#CFCFFF" |12. | style="background:#DFFFDF" |10. | style="background:#DFFFDF" |10. | style="background:#CFCFFF" |15. | style="background:#CFCFFF" |14. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |10. | style="background:#CFCFFF" |11. | style="background:#CFCFFF" |13. | style="background:#DFFFDF" |10. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 4 |- ! 19. | style="text-align:left" |{{flagicon|THA}} [[Александер Албон]] | style="background:#CFCFFF" |13. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#DFFFDF" |10. | style="background:#CFCFFF" |11. | style="background:#DFFFDF" |9. | style="background:#CFCFFF" |18. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |12. | style="background:#CFCFFF" |13. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |12. | style="background:#CFCFFF" |13. | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 3 |- ! 20. | style="text-align:left" |{{зас|КАН}} [[Николас Латифи]] | style="background:#CFCFFF" |16. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#CFCFFF" |16. | style="background:#CFCFFF" |16. | style="background:#CFCFFF" |14. | style="background:#CFCFFF" |16. | style="background:#CFCFFF" |15. | style="background:#CFCFFF" |15. | style="background:#CFCFFF" |16. | style="background:#CFCFFF" |12. | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#EFCFFF" |Оду | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | | style="background:#" | ! 0 |- ! 21. | style="text-align:left" |{{flagicon|GER}} [[Нико Хилкенберг]] | style="background:#CFCFFF" |17. | style="background:#CFCFFF" |12. | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | ! 0 |- !style="vertical-align:middle"|{{Abbr|Поз.|Позиција}} !style="vertical-align:middle"|Возaч ![[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br />{{зас|БХР}} ![[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br />{{зас|САР}} ![[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br />{{flagicon|AUS}} ![[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br />{{зас|ИТА}} ![[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br />{{flagicon|USA}} ![[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br />{{зас|ШПА}} ![[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br />{{зас|МОН}} ![[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br />{{зас|АЗЕ}} ![[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br />{{flagicon|CAN}} ![[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br />{{зас|УК}} ![[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br />{{зас|АУТ}} ![[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br />{{зас|ФРА}} ![[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br />{{зас|МАЂ}} ![[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br />{{зас|БЕЛ}} ![[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br />{{зас|ХОЛ}} ![[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br />{{зас|ИТА}} ![[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br />{{flagicon|SIN}} ![[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br />{{flagicon|JPN}} ![[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br />{{зас|САД}} ![[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br />{{зас|МЕК}} ![[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br />{{зас|БРА}} ![[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br />{{зас|УАЕ}} !Поени |} |style="vertical-align:top" | {{Ф1 легенда}} |} * {{dagger}} – Значи да возач није завршио трку али је одвезао 90% трке === Конструктори === {| class="wikitable" style="font-size: 90%" |- ! {{Abbr|Поз.|Позиција}} ! Конструктор ! Поени |- ! style="text-align:center;" | 1. | {{зас|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] !396 |- ! style="text-align:center;" | 2. | {{зас|ИТА}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] ! style="text-align:center;" |314 |- ! style="text-align:center;" | 3. | {{зас|НЕМ}} [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] ! style="text-align:center;" |270 |- ! style="text-align:center;" | 4. | {{зас|ФРА}} [[Алпин Ф1|Алпин]] ! style="text-align:center;" |93 |- ! style="text-align:center;" | 5. | {{зас|УК}} [[Макларен]] ! style="text-align:center;" |89 |- ! style="text-align:center;" | 6. | {{зас|ШВА}} [[Алфа Ромео Ф1|Алфа Ромео]] ! style="text-align:center;" |51 |- ! style="text-align:center;" | 7. | {{зас|САД}} [[Хас Ф1|Хас]] ! style="text-align:center;" | 34 |- ! style="text-align:center;" | 8. | {{зас|ИТА}} [[Алфа Таури]] ! style="text-align:center;" |27 |- ! style="text-align:center;" | 9. | {{зас|УК}} [[Астон Мартин Ф1 тим|Астон Мартин]] ! style="text-align:center;" |19 |- ! style="text-align:center;" | 10. | {{зас|УК}} [[Вилијамс Ф1|Вилијамс]] ! style="text-align:center;" |3 |} == Напомене == {{notelist}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{portal|Формула 1}} * {{званични веб-сајт|https://www.formula1.com}} {{Сезоне формуле 1}} [[Категорија:Сезоне Формуле 1]] [[Категорија:Спорт у 2022.]] {{DEFAULTSORT:2022}} 63foqpyy5fguxgzxckarke7rbjubu7g 10 4292109 25121067 24926907 2022-07-24T12:34:54Z 178.223.18.135 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Билборд хот 100 | title = -{[[Billboard Hot 100|<span style="color: #ffffff">Билборд хот 100</span>]]}- | titlestyle = background: #C41E3A; color:#FFFFFF; | abovestyle = background: #C41E3A; color:#FFFFFF; | groupstyle = background: #C41E3A; color:#FFFFFF; | belowstyle = background: #C41E3A; color:#FFFFFF; | state = {{{state|autocollapse}}} | bodyclass = hlist | above = | group1 = Прва места | list1 = * 1950-е * 1960-е * [[Билборд хот 100 — списак синглова на првом месту током 1970-их|1970-е]] * [[Билборд хот 100 — списак синглова на првом месту током 1980-их|1980-е]] * [[Билборд хот 100 — списак синглова на првом месту током 1990-их|1990-е]] * [[Билборд хот 100 — списак синглова на првом месту током 2000-их|2000-е]] * 2010-е * 2020-е | group2 = Годишње топ-листе | list2 = {{Navbox|subgroup|evenodd =swap|basestyle = background:#C41E3A; color:white; | group1 = 1950-е и 1960-е | list1 = * 1959. * 1960. * 1961. * 1962. * 1963. * 1964. * 1965. * 1966. * 1967. * 1968. * 1969. | group2 = 1970-е | list2 = * 1970. * 1971. * 1972. * 1973. * 1974. * 1975. * 1976. * 1977. * 1978. * 1979. | group3 = 1980-е | list3 = * 1980. * 1981. * 1982. * 1983. * 1984. * 1985. * 1986. * 1987. * 1988. * 1989. | group4 = 1990-е | list4 = * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1990.|1990.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1991.|1991.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1992.|1992.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1993.|1993.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1994.|1994.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1995.|1995.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1996.|1996.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1997.|1997.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1998.|1998.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1999.|1999.]] | group5 = 2000-е | list5 = * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 2000.|2000.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 2001.|2001.]] * 2002. * 2003. * 2004. * 2005. * 2006. * 2007. * 2008. * 2009. | group6 = 2010-e | list6 = * 2010. * 2011. * 2012. * 2013. * 2014. * 2015. * 2016. * 2017. * 2018. * 2019. | group7 = 2020-e | list7 = * 2020. * 2021. * 2022. }} | group3 = Повезано | list3 = * ''[[Billboard|Билборд]]'' * [[Billboard 200|Билборд 200]] | below = * {{icon|category}}&nbsp;[[:Категорија:Билборд хот 100|<span style="color: #ffffff">Категорија</span>]] }} <noinclude> [[Категорија:Билборд хот 100]] </noinclude> lmtg5nj0juzf6xqmje7xu1ece5m7zju 25121156 25121067 2022-07-24T14:23:42Z 178.223.18.135 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Билборд хот 100 | title = -{[[Billboard Hot 100|<span style="color: #ffffff">Билборд хот 100</span>]]}- | titlestyle = background: #C41E3A; color:#FFFFFF; | abovestyle = background: #C41E3A; color:#FFFFFF; | groupstyle = background: #C41E3A; color:#FFFFFF; | belowstyle = background: #C41E3A; color:#FFFFFF; | state = {{{state|autocollapse}}} | bodyclass = hlist | above = | group1 = Прва места | list1 = * 1950-е * 1960-е * [[Билборд хот 100 — списак синглова на првом месту током 1970-их|1970-е]] * [[Билборд хот 100 — списак синглова на првом месту током 1980-их|1980-е]] * [[Билборд хот 100 — списак синглова на првом месту током 1990-их|1990-е]] * [[Билборд хот 100 — списак синглова на првом месту током 2000-их|2000-е]] * 2010-е * 2020-е | group2 = Годишње топ-листе | list2 = {{Navbox|subgroup|evenodd =swap|basestyle = background:#C41E3A; color:white; | group1 = 1950-е и 1960-е | list1 = * 1959. * 1960. * 1961. * 1962. * 1963. * 1964. * 1965. * 1966. * 1967. * 1968. * 1969. | group2 = 1970-е | list2 = * 1970. * 1971. * 1972. * 1973. * 1974. * 1975. * 1976. * 1977. * 1978. * 1979. | group3 = 1980-е | list3 = * 1980. * 1981. * 1982. * 1983. * 1984. * 1985. * 1986. * 1987. * 1988. * 1989. | group4 = 1990-е | list4 = * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1990.|1990.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1991.|1991.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1992.|1992.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1993.|1993.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1994.|1994.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1995.|1995.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1996.|1996.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1997.|1997.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1998.|1998.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1999.|1999.]] | group5 = 2000-е | list5 = * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 2000.|2000.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 2001.|2001.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 2002.|2002.]] * 2003. * 2004. * 2005. * 2006. * 2007. * 2008. * 2009. | group6 = 2010-e | list6 = * 2010. * 2011. * 2012. * 2013. * 2014. * 2015. * 2016. * 2017. * 2018. * 2019. | group7 = 2020-e | list7 = * 2020. * 2021. * 2022. }} | group3 = Повезано | list3 = * ''[[Billboard|Билборд]]'' * [[Billboard 200|Билборд 200]] | below = * {{icon|category}}&nbsp;[[:Категорија:Билборд хот 100|<span style="color: #ffffff">Категорија</span>]] }} <noinclude> [[Категорија:Билборд хот 100]] </noinclude> fuvxvvv9faldo42zf6pl8huqutu37rh 25121380 25121156 2022-07-24T18:01:00Z 178.223.18.135 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Билборд хот 100 | title = -{[[Billboard Hot 100|<span style="color: #ffffff">Билборд хот 100</span>]]}- | titlestyle = background: #C41E3A; color:#FFFFFF; | abovestyle = background: #C41E3A; color:#FFFFFF; | groupstyle = background: #C41E3A; color:#FFFFFF; | belowstyle = background: #C41E3A; color:#FFFFFF; | state = {{{state|autocollapse}}} | bodyclass = hlist | above = | group1 = Прва места | list1 = * 1950-е * 1960-е * [[Билборд хот 100 — списак синглова на првом месту током 1970-их|1970-е]] * [[Билборд хот 100 — списак синглова на првом месту током 1980-их|1980-е]] * [[Билборд хот 100 — списак синглова на првом месту током 1990-их|1990-е]] * [[Билборд хот 100 — списак синглова на првом месту током 2000-их|2000-е]] * 2010-е * 2020-е | group2 = Годишње топ-листе | list2 = {{Navbox|subgroup|evenodd =swap|basestyle = background:#C41E3A; color:white; | group1 = 1950-е и 1960-е | list1 = * 1959. * 1960. * 1961. * 1962. * 1963. * 1964. * 1965. * 1966. * 1967. * 1968. * 1969. | group2 = 1970-е | list2 = * 1970. * 1971. * 1972. * 1973. * 1974. * 1975. * 1976. * 1977. * 1978. * 1979. | group3 = 1980-е | list3 = * 1980. * 1981. * 1982. * 1983. * 1984. * 1985. * 1986. * 1987. * 1988. * 1989. | group4 = 1990-е | list4 = * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1990.|1990.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1991.|1991.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1992.|1992.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1993.|1993.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1994.|1994.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1995.|1995.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1996.|1996.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1997.|1997.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1998.|1998.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 1999.|1999.]] | group5 = 2000-е | list5 = * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 2000.|2000.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 2001.|2001.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 2002.|2002.]] * [[Билборд хот 100 — годишња топ-листа за 2003.|2003.]] * 2004. * 2005. * 2006. * 2007. * 2008. * 2009. | group6 = 2010-e | list6 = * 2010. * 2011. * 2012. * 2013. * 2014. * 2015. * 2016. * 2017. * 2018. * 2019. | group7 = 2020-e | list7 = * 2020. * 2021. * 2022. }} | group3 = Повезано | list3 = * ''[[Billboard|Билборд]]'' * [[Billboard 200|Билборд 200]] | below = * {{icon|category}}&nbsp;[[:Категорија:Билборд хот 100|<span style="color: #ffffff">Категорија</span>]] }} <noinclude> [[Категорија:Билборд хот 100]] </noinclude> np9xl6b3mzo0j0qphzlks7bgg7kr87n 2 4293561 25121278 25118359 2022-07-24T16:10:13Z Acaalexaca 166193 wikitext text/x-wiki <div style="border:1px solid #b2864c; {{Round corners}}; margin:1px; padding:1em; background-color:#D3D3D3;"> <center> {| | {{СП100000|100000|додатни_стилови=margin:auto}} | {{БПИ50000|50000|додатни_стилови=margin:auto}} |} </center> <br> {| class="wikitable" style="margin:auto" |- || {{СС-радитруд|За свеукупан допринос и подстрек за будуће|Aca}} || {{Чланци-реф-учесник|Aca}} || {{СС-радитруд|За одлично расположење и сјајне доприносе|MarinaSimic}} || {{ОВФ-учесник|Aca}} || {{СС-радитруд|Вредан и уљудан|MarеBG}} || {{СС-радитруд|За свеукупне доприносе|Serbian Nickmen}} || {{Споменица за хуманост|За учешће у акцији Пружи корак|MarinaSimic}} || {{С-Сунце Вергине|За свеукупни допринос на пројекту|Soundwaweserb}} |- || {{СС-општа|Константан рад на пројекту|Acaalexaca}} || {{АППЧ учесник|SimplyFreddie}} || {{АТПЧ-учесник|Nikolina Šepić|Николина|Uw17|Урош|Zoranzoki21}} || {{СС-радитруд|За биографске и историјске чланке|Djordjes}} || {{АППЧ2-учесник|SimplyFreddie}} || {{Таковски крст|За допринос историјских чланака|CarRadovan}} || {{СС-општа|Константан рад на пројекту|Zslavo}} || {{Корисник:Pinki/Орден рада|за досадашњи активан рад|Pinki}} |- || {{СС-радитруд|За квалитетне, едукативне и занимљиве чланке!|Elserbio00}} || {{СС-општа|Рад на свим пољима|MareBG}} || {{СС-општа|За све досадашње и будуће доприносе пројекту|Lotom}} || {{СС-радитруд|За проширене чланке из историје|CarRadovan}} || {{Споменица/Такмичење „Књиге”}} || {{Тетка из Немачке 100|Теткин поклон за 2021. и за помоч око Пане|PetarM}} || {{Википедија:Википедијанац 2021. године/споменица}} || {{Образовање у Србији}} |- || {{Споменица/Међународни дан жена 2022}} || {{Споменица/Инсекти}} || {{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} || {{Яošeнюк|писали смо, рисали смо, о Украјини и Русији. Испали смо мултикулти па за награду Порошенков шоколад|PetarM}} || {{Споменица/Уређивачки маратон у сарадњи са САНУ|Горана Гомирац}} || {{Споменица/Акција „интернет култура”}} || {{Споменица/Светски дан Рома 2022|Бојан Цветановић}} || {{Споменица Википројекат Биографија 2 учесник акције|Nikolina Šepić}} |- || {{Споменица Википројекат Београд учесник четврте акције|МареБГ}} || {{Споменица/ЦЕЕ пролеће 2022}} || {{Споменица/Светски дан избеглица 2022|Acaalexaca}} ||{{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |} <br> <center> {| |- | {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Kindness Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Споменица за љубазност''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Заслужено! [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 02:18, 15. април 2022. (CEST) |} || {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Export hell seidel steiner.png|70px]] |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Живео колега ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 16:52, 12. мај 2022. (CEST) |} |} </center> {{Collapse top|title=[[Википедија:Корисничке кутијице|Корисничке кутијицe]]|bg=#a7a67d|b-color=#b2864c}} {| border="0" align=center {| class="wikitable" style="margin:auto" || {{Корисник Вики/Хигијена}} || {{Корисник Вики/УН-Женева}} || {{Корисник Вики/Краљ-филозоф}} |- || {{Корисник Вики/ЦГиСРБ}} || {{Корисник Вики/Чувар српског језика}} || {{Корисник Вики/Купујем домаће}} |- || {{Корисник Вики/Вегетаријанац}} || {{Корисник Вики/Чај}} || {{Корисник Вики/Филм}} |} tkti9n5gpypqxmbr17cc6zv9eyx0fh8 10 4297101 25121712 25114971 2022-07-24T23:21:43Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{1|}}} | УПТО = Велика награда Аустрије 2022. <!--Шаблон је унапређен после трке--> | АЛБ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|13.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|10.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|11.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|9.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 18. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|18.}} | МОН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МОН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|Оду}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|12.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|13.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|12.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|13.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 3 | ВШ = {{Coltit|x=}} 19. | поени2 = {{Coltit|x=}} 3 }} | АЛО = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|9.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|17.}} | ЕМИ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ЕМИ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|Оду}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|11.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|9.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|7.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|7.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|9.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|5.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|10.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|6.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 37 | ВШ = {{Coltit|x=}} 10. | поени2 = {{Coltit|x=}} 37 }} | БОТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|6.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|8.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|5.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|7.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|6.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|9.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|11.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|7.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|11.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|14.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 46 | ВШ = {{Coltit|x=}} 9. | поени2 = {{Coltit|x=}} 46 }} | ГАС = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | БАХ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|Оду}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|8.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|9.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|12.}} | МАЈ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЈ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|Оду}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|13.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|11.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|5.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|14.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|15.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|12.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 16 | ВШ = {{Coltit|x=}} 13. | поени2 = {{Coltit|x=}} 16 }} | ХАМ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | БАХ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|3.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|10.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|4.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|13.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|6.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|5.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|8.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|4.}} | КАН = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | КАН2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|3.}} | ВБР = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ВБР2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|3.}} | АУТ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | АУТ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|3.}} | ФРА = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ФРА2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|2.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 127 | ВШ = {{Coltit|x=}} 6. | поени2 = {{Coltit|x=}} 127 }} | ХИЛ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | БАХ2= {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br />{{small|17.}} | САУ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | САУ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|12.}} | поени = 0 | ВШ = {{Coltit|x=}} 21. | поени2 = {{Coltit|x=}} 0 }} | ЛАТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|16.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|16.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|16.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|14.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | ШПА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|16.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|15.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|15.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|16.}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|12.}} | АУТ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУТ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|Оду}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 0 | ВШ = {{Coltit|x=}} 20. | поени2 = {{Coltit|x=}} 0 }} | ЛЕК = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | БАХ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|1.}} | САУ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | САУ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|2.}} | АУС = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | АУС2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|1.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|6.}} | МАЈ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | МАЈ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|2.}} | ШПА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ШПА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|Оду}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|4.}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|5.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|4.}} | АУТ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | АУТ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|1.}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 170 | ВШ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 2. | поени2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 170 }} | МАГ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|5.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|9.}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|14.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|9.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16.{{dagger}} | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|16.{{dagger}}}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|17.}} | МОН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МОН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|Оду}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|17.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|10.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|8.}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 22 | ВШ = {{Coltit|x=}} 11. | поени2 = {{Coltit|x=}} 22 }} | НОР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|15.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|7.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|5.}} | ЕМИ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ЕМИ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|3.}} | МАЈ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЈ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|Оду}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|8.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|6.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|9.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|15.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|6.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|7.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|7.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 70 | ВШ = {{Coltit|x=}} 7. | поени2 = {{Coltit|x=}} 70 }} | ОКО = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|7.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|6.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|7.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|14.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|8.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|7.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|12.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|10.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|6.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|5.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|8.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 56 | ВШ = {{Coltit|x=}} 8. | поени2 = {{Coltit|x=}} 56 }} | ПЕР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | БАХ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|Оду}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|4.}} | АУС = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | АУС2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|2.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|2.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|4.}} | ШПА = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ШПА2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|2.}} | МОН = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | МОН2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|1.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|2.}} | КАН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | КАН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|Оду}} | ВБР = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ВБР2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|2.}} | АУТ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУТ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|Оду}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|4.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 163 | ВШ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 3. | поени2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 163 }} | РИК = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|14.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|6.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 18. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|18.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|13.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|12.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|13.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|8.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|11.}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|13.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|9.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|9.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 19 | ВШ = {{Coltit|x=}} 12. | поени2 = {{Coltit|x=}} 19 }} | РАС = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|4.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|5.}} | АУС = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | АУС2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|3.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|4.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|5.}} | ШПА = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ШПА2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|3.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|5.}} | АЗЕ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | АЗЕ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|3.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|4.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|4.}} | ФРА = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ФРА2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|3.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 143 | ВШ = {{Coltit|x=}} 5. | поени2 = {{Coltit|x=}} 143 }} | САИ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | БАХ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|2.}} | САУ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | САУ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|3.}} | АУС = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУС2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|Оду}} | ЕМИ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ЕМИ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|Оду}} | МАЈ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | МАЈ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|3.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|4.}} | МОН = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | МОН2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|2.}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | КАН2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|2.}} | ВБР = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ВБР2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|1.}} | АУТ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУТ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|Оду}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|5.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 144 | ВШ = {{Coltit|x=}} 4. | поени2 = {{Coltit|x=}} 144 }} | ШУМ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|11.}} | САУ = НС | САУ2 = [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|НС}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|13.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|17.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|15.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|14.}} | МОН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МОН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|Оду}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|14.}} | КАН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | КАН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|Оду}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|8.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|6.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|15.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 12 | ВШ = {{Coltit|x=}} 15. | поени2 = {{Coltit|x=}} 12 }} | СТР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|12.}} | САУ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | САУ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|13.}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|12.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|10.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|10.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|15.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|14.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|16.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|10.}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|11.}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|13.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|10.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 4 | ВШ = {{Coltit|x=}} 18. | поени2 = {{Coltit|x=}} 4 }} | ЦУН = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|8.}} | САУ = {{Coltit|FFFFFF|x=}} НК | САУ2 = [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|НК}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|15.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|7.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|12.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|10.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|17.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|13.}} | КАН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | КАН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|Оду}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|14.}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|16.}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 11 | ВШ = {{Coltit|x=}} 16. | поени2 = {{Coltit|x=}} 11 }} | ВЕР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | БАХ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|Оду}} | САУ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | САУ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|1.}} | АУС = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУС2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|Оду}} | ЕМИ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ЕМИ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|1.}} | МАЈ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | МАЈ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|1.}} | ШПА = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ШПА2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|1.}} | МОН = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | МОН2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|3.}} | АЗЕ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | АЗЕ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|1.}} | КАН = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | КАН2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|1.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|7.}} | АУТ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | АУТ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|2.}} | ФРА = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ФРА2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|1.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 233 | ВШ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | поени2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 233 }} | ФЕТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = | БАХ2 = [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]] | САУ = | САУ2 = [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small| }} | АУС = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУС2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|Оду}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|8.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17.{{dagger}} | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|17.{{dagger}}}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|11.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|10.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|6.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|12.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|9.}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|17.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|11.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 15 | ВШ = {{Coltit|x=}} 14. | поени2 = {{Coltit|x=}} 15 }} | ЏОУ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|10.}} | САУ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | САУ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|11.}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|11.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|15.}} | МАЈ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЈ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|Оду}} | ШПА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ШПА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|Оду}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|16.}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|8.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|14.}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 5 | ВШ = {{Coltit|x=}} 17. | поени2 = {{Coltit|x=}} 5 }} }}<noinclude> {{Документација}} [[Категорија:Шаблони за Формулу 1]] </noinclude> hgh5mjebcbzvuzl0ii2sptei2bkpge7 25121714 25121712 2022-07-24T23:22:18Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{1|}}} | УПТО = Велика награда Француске 2022. <!--Шаблон је унапређен после трке--> | АЛБ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|13.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|10.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|11.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|9.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 18. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|18.}} | МОН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МОН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|Оду}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|12.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|13.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|12.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|13.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 3 | ВШ = {{Coltit|x=}} 19. | поени2 = {{Coltit|x=}} 3 }} | АЛО = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|9.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|17.}} | ЕМИ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ЕМИ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|Оду}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|11.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|9.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|7.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|7.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|9.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|5.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|10.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|6.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 37 | ВШ = {{Coltit|x=}} 10. | поени2 = {{Coltit|x=}} 37 }} | БОТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|6.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|8.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|5.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|7.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|6.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|9.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|11.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|7.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|11.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|14.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 46 | ВШ = {{Coltit|x=}} 9. | поени2 = {{Coltit|x=}} 46 }} | ГАС = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | БАХ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|Оду}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|8.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|9.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|12.}} | МАЈ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЈ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|Оду}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|13.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|11.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|5.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|14.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|15.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|12.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 16 | ВШ = {{Coltit|x=}} 13. | поени2 = {{Coltit|x=}} 16 }} | ХАМ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | БАХ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|3.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|10.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|4.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|13.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|6.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|5.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|8.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|4.}} | КАН = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | КАН2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|3.}} | ВБР = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ВБР2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|3.}} | АУТ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | АУТ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|3.}} | ФРА = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ФРА2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|2.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 127 | ВШ = {{Coltit|x=}} 6. | поени2 = {{Coltit|x=}} 127 }} | ХИЛ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | БАХ2= {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br />{{small|17.}} | САУ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | САУ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|12.}} | поени = 0 | ВШ = {{Coltit|x=}} 21. | поени2 = {{Coltit|x=}} 0 }} | ЛАТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|16.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|16.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|16.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|14.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | ШПА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|16.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|15.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|15.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|16.}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|12.}} | АУТ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУТ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|Оду}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 0 | ВШ = {{Coltit|x=}} 20. | поени2 = {{Coltit|x=}} 0 }} | ЛЕК = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | БАХ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|1.}} | САУ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | САУ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|2.}} | АУС = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | АУС2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|1.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|6.}} | МАЈ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | МАЈ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|2.}} | ШПА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ШПА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|Оду}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|4.}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|5.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|4.}} | АУТ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | АУТ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|1.}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 170 | ВШ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 2. | поени2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 170 }} | МАГ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|5.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|9.}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|14.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|9.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16.{{dagger}} | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|16.{{dagger}}}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|17.}} | МОН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МОН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|Оду}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|17.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|10.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|8.}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 22 | ВШ = {{Coltit|x=}} 11. | поени2 = {{Coltit|x=}} 22 }} | НОР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|15.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|7.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|5.}} | ЕМИ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ЕМИ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|3.}} | МАЈ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЈ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|Оду}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|8.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|6.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|9.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|15.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|6.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|7.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|7.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 70 | ВШ = {{Coltit|x=}} 7. | поени2 = {{Coltit|x=}} 70 }} | ОКО = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|7.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|6.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|7.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|14.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|8.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|7.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|12.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|10.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|6.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|5.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|8.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 56 | ВШ = {{Coltit|x=}} 8. | поени2 = {{Coltit|x=}} 56 }} | ПЕР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | БАХ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|Оду}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|4.}} | АУС = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | АУС2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|2.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|2.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|4.}} | ШПА = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ШПА2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|2.}} | МОН = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | МОН2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|1.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|2.}} | КАН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | КАН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|Оду}} | ВБР = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ВБР2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|2.}} | АУТ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУТ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|Оду}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|4.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 163 | ВШ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 3. | поени2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 163 }} | РИК = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|14.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|6.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 18. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|18.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|13.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|12.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|13.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|8.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|11.}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|13.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|9.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|9.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 19 | ВШ = {{Coltit|x=}} 12. | поени2 = {{Coltit|x=}} 19 }} | РАС = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|4.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|5.}} | АУС = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | АУС2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|3.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|4.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|5.}} | ШПА = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ШПА2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|3.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|5.}} | АЗЕ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | АЗЕ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|3.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|4.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|4.}} | ФРА = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ФРА2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|3.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 143 | ВШ = {{Coltit|x=}} 5. | поени2 = {{Coltit|x=}} 143 }} | САИ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | БАХ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|2.}} | САУ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | САУ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|3.}} | АУС = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУС2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|Оду}} | ЕМИ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ЕМИ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|Оду}} | МАЈ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | МАЈ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|3.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|4.}} | МОН = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | МОН2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|2.}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | КАН2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|2.}} | ВБР = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ВБР2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|1.}} | АУТ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУТ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|Оду}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|5.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 144 | ВШ = {{Coltit|x=}} 4. | поени2 = {{Coltit|x=}} 144 }} | ШУМ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|11.}} | САУ = НС | САУ2 = [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|НС}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|13.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|17.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|15.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|14.}} | МОН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МОН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|Оду}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|14.}} | КАН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | КАН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|Оду}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|8.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|6.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|15.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 12 | ВШ = {{Coltit|x=}} 15. | поени2 = {{Coltit|x=}} 12 }} | СТР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|12.}} | САУ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | САУ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|13.}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|12.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|10.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|10.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|15.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|14.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|16.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|10.}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|11.}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|13.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|10.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 4 | ВШ = {{Coltit|x=}} 18. | поени2 = {{Coltit|x=}} 4 }} | ЦУН = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|8.}} | САУ = {{Coltit|FFFFFF|x=}} НК | САУ2 = [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|НК}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|15.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|7.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|12.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|10.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|17.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|13.}} | КАН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | КАН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|Оду}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|14.}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|16.}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 11 | ВШ = {{Coltit|x=}} 16. | поени2 = {{Coltit|x=}} 11 }} | ВЕР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | БАХ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|Оду}} | САУ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | САУ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|1.}} | АУС = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУС2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|Оду}} | ЕМИ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ЕМИ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|1.}} | МАЈ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | МАЈ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|1.}} | ШПА = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ШПА2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|1.}} | МОН = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | МОН2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|3.}} | АЗЕ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | АЗЕ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|1.}} | КАН = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | КАН2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|1.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|7.}} | АУТ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | АУТ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|2.}} | ФРА = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ФРА2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|1.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 233 | ВШ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | поени2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 233 }} | ФЕТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = | БАХ2 = [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]] | САУ = | САУ2 = [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small| }} | АУС = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУС2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|Оду}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|8.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17.{{dagger}} | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|17.{{dagger}}}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|11.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|10.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|6.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|12.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|9.}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|17.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|11.}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 15 | ВШ = {{Coltit|x=}} 14. | поени2 = {{Coltit|x=}} 15 }} | ЏОУ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|10.}} | САУ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | САУ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|11.}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|11.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|15.}} | МАЈ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЈ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|Оду}} | ШПА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ШПА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|Оду}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|16.}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|8.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|14.}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|x=}} | МАЂ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small| }} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 5 | ВШ = {{Coltit|x=}} 17. | поени2 = {{Coltit|x=}} 5 }} }}<noinclude> {{Документација}} [[Категорија:Шаблони за Формулу 1]] </noinclude> li4q2r2rquoeopckrdfxhc3xmrl0mqa 0 4298710 25122018 24564778 2022-07-25T09:53:19Z MareBG 12583 added [[Category:Албуми Жељка Бебека]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Пјевај мој народе | омот = Пјевај мој народе.jpg | извођач = [[Жељко Бебек]] | издат = {{датум почетка|1989}} | снимљен = јесен 1989 | студио = Студио Л РТЗ, [[Загреб]] | жанр = [[рок]], [[поп]] | издавач = [[Југотон]] | продуцент = [[Никша Братош]] | албум_пре = [[Нико више не сања]] | албум_после = …Кармин, пјесма и ракија | година0 = [[1989]] | година1 = 1989 | година2 = [[1990]] }} '''Пјевај мој народе''' је пети албум [[Сарајево|сарајевског]] пјевача [[Жељко Бебек|Жељка Бебека]]. Албум садржи 10 пјесама од којих су највећи хитови ''Лаку ноћ свирачи'' и ''Опрости ми што те волим''. Осим њих, хитови су ''Гдје ће ти душа'' и насловна нумера. == О албуму == Након огромне популарности албума Нико више не сања, Бебек снима албум Пјевај мој народе<ref>{{Cite web|url=https://www.last.fm/music/%C5%BDeljko+Bebek/Pjevaj+moj+narode|title=Pjevaj moj narode — Željko Bebek|website=Last.fm|language=en|access-date=2022-03-03}}</ref>. Међу пратећим вокалима је била и [[Амила Гламочак]] (тада Ченгић)<ref>{{Citation|title=Željko Bebek - Pjevaj Moj Narode|url=https://www.discogs.com/release/1727563-Željko-Bebek-Pjevaj-Moj-Narode|accessdate=2022-03-03|language=en}}</ref>. Продуцент овог албума је био [[Никша Братош]], који је такође био продуцент претходног албума<ref>{{Citation|title=Bebek - Niko Više Ne Sanja|url=https://www.discogs.com/release/2481607-Bebek-Niko-Više-Ne-Sanja|accessdate=2022-03-06|language=en}}</ref>. == Списак пјесама == {{Песме на музичком албуму са извођачима|сва_музика=[[Зринко Тутић]], [[Ђорђе Новковић]]|сви_текстови=[[Бора Ђорђевић]], [[Арсен Дедић]], Жељко Павичић, Мирослав Дрљача Рус|назив1=Гдје ће ти душа|трајање1=3:23|назив2=Пјевај мој народе|трајање2=3:54|назив3=Опрости ми што те волим|трајање3=4:53|назив4=Мој бисеру|назив7=Другови се моји жене|назив9=Љубав је слијепа|назив8=Еј, ко те душо другом обећ'о|трајање7=4:35|трајање4=3:32|трајање6=4:15|назив6=Фатима|трајање5=5:02|назив5=Навикли су да сам први|назив10=Лаку ноћ, свирачи}} == Постава == * Аранжмани: Никша Братош, Синан Алимановић, [[Слободан Ковачевић|Слободан А. Ковачевић]] * Пратећи вокали: [[Амила Сулејмановић|Амила Ченгић]], Божидар Козјак Гуго, Лејла Трто * Музичари: Давор Чрнигој ([[Бас-гитара|бас гитара]]), Ранко Рихтман ([[Клавијатура|клавијатуре]]), Невен Мијач == Спотови == * Опрости ми што те волим<ref>{{Citation|title=Željko Bebek - Oprosti mi što te volim (1989)|url=https://www.youtube.com/watch?v=_IONBHyTmdQ|accessdate=2022-03-04|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> * Лаку ноћ свирачи<ref>{{Citation|title=Željko Bebek - Laku Noć Svirači (video 1989)|url=https://www.youtube.com/watch?v=DXUMlKIfbKo|accessdate=2022-03-04|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> * Гдје ће ти душа<ref>{{Citation|title=Željko Bebek - Gdje Će Ti Duša|url=https://www.youtube.com/watch?v=eONbvtwlAmw|accessdate=2022-03-04|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Референце == {{извори}} [[Категорија:Рок албуми]] [[Категорија:Албуми 1989.]] [[Категорија:Албуми које је продуцирао Никша Братош]] [[Категорија:Албуми издати за Југотон]] [[Категорија:Албуми Жељка Бебека]] o265l81eaeg4jepa6ezzjnis9lpw3ht 10 4302817 25121643 25116761 2022-07-24T23:02:29Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{#switch:{{{1}}} |БАХ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:57 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:31 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (1–31) from:31 till:33 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (32–33) from:33 till:end color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (34–57) </timeline> |САУ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:50 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:14 color:green shift:(20,-5) text:Серхио Перез (1–14) from:14 till:41 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (15–41) from:41 till:42 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (42) from:42 till:45 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (43–45) from:45 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (46–50) </timeline> |АУС = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:58 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:end color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (1–58) </timeline> |ЕМИ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:63 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (1–63) </timeline> |МАЈ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:57 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:8 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (1–8) from:8 till:26 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (9–26) from:26 till:27 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (27) from:27 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (28–57) </timeline> |ШПА = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:66 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:26 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (1–26) from:26 till:30 color:black shift:(20,-5) text:Џорџ Расел (27–30) from:30 till:37 color:green shift:(20,-5) text:Серхио Перез (31–37) from:37 till:44 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (38–44) from:44 till:49 color:green shift:(20,-5) text:Серхио Перез (45–49) from:49 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (50–66) </timeline> |МОН = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:78 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:17 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (1–17) from:17 till:20 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (18–20) from:20 till:end color:green shift:(20,-5) text:Серхио Перез (21–64) </timeline> |АЗЕ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:51 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:14 color:green shift:(20,-5) text:Серхио Перез (1–14) from:14 till:18 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (15–18) from:18 till:19 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (19) from:19 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (20–51) </timeline> |КАН = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:70 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:8 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (1–8) from:8 till:19 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (9–19) from:19 till:42 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (20–42) from:42 till:48 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (43–48) from:48 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (49–70) </timeline> |ВБР = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:52 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:1 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (1) from:1 till:9 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (2–9) from:9 till:12 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (10–12) from:12 till:20 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (13–20) from:20 till:25 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (21–25) from:25 till:33 color:yellow shift:(20,-5) text:Луис Хамилтон (26–33) from:33 till:38 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (4–38) from:38 till:39 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (39) from:39 till:42 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (40–42) from:42 till:end color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (43–52) </timeline> |АУТ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:71 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:11 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (1–11) from:11 till:26 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (12–26) from:26 till:27 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (27) from:27 till:32 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (28–32) from:32 till:49 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (33–49) from:49 till:50 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (50) from:50 till:52 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (51–52) from:52 till:end color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (53–71) </timeline> |ФРА = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:53 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:17 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (1–17) from:17 till:18 color:yellow shift:(20,-5) text:Луис Хамилтон (8) from:18 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (19–53) </timeline> |МАЂ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:70 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |БЕЛ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:44 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |ХОЛ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:72 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |ИТА = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:53 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |СИН = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:61 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |ЈАП = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:53 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |САД = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:56 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |МЕК = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:71 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |БРА = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:71 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |АБУ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:58 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |Није наведен код трке }}<noinclude>[[Категорија:Шаблони за Формулу 1]]</noinclude> 37yl2kc70ss47worlfm8a2vfotq03ku 0 4302851 25121490 24607327 2022-07-24T19:39:47Z 62.4.57.22 /* Скакање */ wikitext text/x-wiki {{short description|инсект из реда Caelifera}} {{добар чланак}} {{Automatic taxobox | name = Grasshoppers | fossil_range = 252 [[Мегаанум|-{Ma}-]]–Данас | image = American Bird Grasshopper.jpg | image_caption = Амерички скакавац (-{''[[Schistocerca americana]]''}-) | taxon = Acridomorpha | authority = Dirsh, 1966 | display_parents = 2 | subdivision_ranks = Суперпородице | subdivision = * -{''[[Acridoidea]]''}- * -{''[[Eumastacoidea]]''}- * -{''[[Pneumoroidea]]''}- * -{''[[Proscopioidea]]''}- * -{''[[Pyrgomorphidae|Pyrgomorphoidea]]''}- * -{''[[Tanaoceroidea]]''}- * -{''[[Trigonopterygoidea]]''}- }} '''Скакавци''' су група [[Инсекти|инсеката]] који припадају [[Ред (биологија)|подреду]] -{''Caelifera''}-, а често се за читав подред користи термин [[Скакавац|скакавци]]. Они спадају међу оно што је вјероватно најстарија жива група инсеката биљоједа, која датира из раног [[тријас]]а, прије око 250 милиона година. Скакавци су обично инсекти који живе на земљи са снажним задњим ногама које им омогућавају да побјегну од пријетњи снажним скоком. Као хемиметаболни инсекти, они не пролазе кроз потпуну метаморфозу; излегу се из јајета у [[Nimfa (biologija)|нимфу]] или „лијевак“, која пролази кроз пет [[Митарење|митарења]], постајући сличнија одраслој јединки у свакој развојној фази.<ref>{{Cite web|title=grasshopper {{!}} Description, Features, & Species|url=https://www.britannica.com/animal/grasshopper-insect|accessdate=21. 3. 2022|website=Encyclopedia Britannica}}</ref> Они чују кроз бубни орган који се налази у првом сегменту стомака причвршћеном за грудни кош; чуло вида им је у сложеним очима, а промјена интензитета свјетлости се опажа у простим очима. При великој густини насељености и под одређеним условима животне средине, неке врсте скакаваца могу да промијене боју и понашање и да формирају ројеве. Под овим околностима, они су познати као врста -{''[[locust]]''}-. Хране се биљкама, са неколико врста које понекад постају озбиљне [[Штеточина|штеточине]] житарица, поврћа и пашњака, посебно када се роје у милионима, у фази -{''locusts''}- и уништавају усјеве на широким подручјима. Од [[Предација|предатора]] се штите [[Маскирање|камуфлажом]]; када их открију, многе врсте покушавају да заплаше предатора блиставо обојеним бљеском крила док скачу и (ако су одрасли) лансирају се у ваздух, обично летећи само на краткој удаљености. Друге врсте, попут дугиног скакавца, имају упозоравајућу боју која одвраћа предаторе. Скакавци су погођени паразитима и разним болестима, а многа грабежљива створења се хране и нимфама и одраслим јединкама. Јаја су подложна нападима [[Паразитоиди|паразитоида]] и предатора. Скакавци имају дугу везу са људима. Ројеви скакаваца могу да имају разорне посљедице и да изазову глад, пошто су то радили још од [[Istorija drevnog Izraela i Judeje|библијских времена]].<ref>{{Cite web|last=Nuwer|first=Rachel|title=A Plague of Locusts Descends Upon the Holy Land, Just in Time for Passover|url=https://www.smithsonianmag.com/science-nature/a-plague-of-locusts-descends-upon-the-holy-land-just-in-time-for-passover-779476/|accessdate=21. 3. 2022|website=Smithsonian Magazine}}</ref> Чак и у мањем броју, могу да буду озбиљне штеточине. Користе се као храна у земљама као што су [[Мексико]] и [[Индонезија]]. Појављују се у умјетности, симболизму и књижевности. Проучавање врста скакаваца назива се акридологија. == Филогенија == Скакавци припадају подреду -{''Caelifera''}-, иако се термин „скакавац“ понекад користи као уобичајено име за подред уопште,<ref>{{cite web|title=Caelifera:Grasshoppers and Locusts|url=http://eol.org/pages/2634375/overview|publisher=Encyclopedia of Life|accessdate=21. 3. 2022|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170411231334/http://eol.org/pages/2634375/overview|archive-date=11. 4. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=Suborder Caelifera – Grasshoppers|publisher=BugGuide|url=http://bugguide.net/node/view/16133|accessdate=21. 3. 2022|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170804214918/http://bugguide.net/node/view/16133|archive-date=4. 8. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=About Orthoptera: Crickets and grasshoppers|publisher=Orthoptera.org.uk|url=https://www.orthoptera.org.uk/about_orthoptera|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170805015247/https://www.orthoptera.org.uk/about_orthoptera|archive-date=5. 8. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> а неки извори га ограничавају на „напредније“ групе.<ref>{{cite book |last=Grimaldi |first=David |last2=Engel |first2=Michael, S. |year=2005 |title=Evolution of the Insects |url=https://archive.org/details/evolutioninsects00grim_110 |url-access=limited |publisher=Cambridge University Press |page=[https://archive.org/details/evolutioninsects00grim_110/page/n224 210] |isbn=978-0-521-82149-0|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Могу се сврстати у инфраред -{''Acrididea''}-,<ref>{{cite web|url=https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=657454#null|title=ITIS Standard Report Page: Acrididea|website=www.itis.gov|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170802204613/https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=657454#null|archive-date=2. 8. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> а у старијим текстовима су се називали „краткороги скакавци“,<ref name = "Imms">{{cite book|last=Imms|first=Augustus Daniel|editor=Richards O.W.|editor2=Davies R.G.|year=1970|title=A General Textbook of Entomology|edition=9|publisher=Methuen and company|page=886|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> како би се разликовали од такође застарелог термина „дугороги скакавци“ (сада жбунасти цврчци или коњици), са својим много дужим [[Антена (биологија)|антенама]]. [[Филогенско стабло|Филогенија]] -{''Caelifera''}- је заснована на митохондријској [[Рибозомска РНК|рибозомалној РНК]] тридесет и два таксона у шест од седам суперпородица, а приказана је као [[кладограм]]. [[Ред (биологија)|Редови]] -{''Ensifera''}- (цврчци, итд.), -{''Caelifera''}- и све надпородице скакаваца осим -{''Pamphagoidea''}- су [[Monofilija|монофилетске]].<ref>{{cite journal |last=Flook |first=P.K. |last2=Rowell |first2=C.H.F. |title=The Phylogeny of the Caelifera (Insecta, Orthoptera) as Deduced from mtrRNA Gene Sequences |journal=Molecular Phylogenetics and Evolution |date=1997 |volume=8 |issue=1 |pages=89–103 |doi=10.1006/mpev.1997.0412 |pmid=9242597|accessdate=21. 3. 2022}}</ref><ref>{{cite journal |last=Zhang |first=Hong-Li|last2=Huang |first2=Yuan|last3=Lin |first3=Li-Liang |last4=Wang |first4=Xiao-Yang |last5=Zheng|first5=Zhe-Min |title=The phylogeny of the Orthoptera (Insecta) as deduced from mitogenomic gene sequences |journal=Zoological Studies |date=2013 |volume=52 |page=37 |doi=10.1186/1810-522X-52-37|doi-access=free|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> {{clade| style=font-size:85%;line-height:85% |label1=[[Правокрилци]] |1={{clade |label1=-{''[[Ensifera]]''}- ([[цврчци]], [[коњици]] итд.) |1=[6 надпородица] [[Датотека:Gryllus campestris MHNT.jpg|35px]] |label2=-{''Caelifera''}- |2={{clade |1=-{''[[Tridactyloidea]]''}- [[Датотека:Ripipteryx mopana.jpg|50px]] |2={{clade |1=-{''[[Tetrigoidea]]''}- [[Датотека:Tetrix bipunctata01 crop.jpg|50px]] |2={{clade |1=-{''[[Eumastacidae]]''}- [[Датотека:Genera Insectorum - Eumastax vittata.jpg|80px]] |2={{clade |1=-{''[[Proscopiidae]]''}- [[Датотека:Pseudoproscopia spec. - Tiergarten Schönbrunn crop.jpg|50px]] |2={{clade |1=-{''[[Pneumoridae]]''}- [[Датотека:Bladder Grasshopper (Bullacris intermedia) (30068047440).jpg |50px]] |2={{clade |1=-{''[[Pyrgomorphidae]]''}- [[Датотека:Pyrgomorphidae - Phymateus aegrotus.JPG|50px]] |2=-{''[[Acrididae]]''}-, -{''[[Pamphagidae]]''}- [[Датотека:Annualreportofag1119021903univ 0052AA2 Figure 1.jpg|50px]] }} }} }} }} }} }} }} }} У еволуционом смислу, подјела између -{''Caelifera''}- и -{''Ensifera''}- није новија од границе [[Permsko-trijasko izumiranje|пермо-тријаса]];<ref>{{cite book |last=Zeuner|first=F.E. |date=1939 |title=Fossil Orthoptera Ensifera |publisher=British Museum Natural History |oclc=1514958|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> најранији инсекти који су сигурно -{''Caeliferans''}-, налазе се у изумрлим породицама -{''Locustopseidae''}- и -{''Locustavidae''}- из раног тријаса, прије отприлике 250 милиона година. Група се диверзификовала током тријаса и од тада до данас остали су важни биљоједи. Прве модерне породице, као што су -{''Eumastacidae''}-, -{''Tetrigidae''}- и -{''Tridactylidae''}-, појавиле су се у [[Креда (периода)|креди]], иако су неки инсекти који би могли да припадају у последње двије од ових група, пронађени у [[Јура|раној Јури]].<ref name=GrimaldiEngel2005>{{cite book |last=Grimaldi|first=David |last2=Engel|first2=Michael S. |title=Evolution of the Insects |url=https://books.google.com/books?id=Ql6Jl6wKb88C&pg=PA210 |year=2005 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-82149-0 |page=210 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023307/https://books.google.com/books?id=Ql6Jl6wKb88C&pg=PA210 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref><ref>{{cite journal |last=Béthoux |first=Oliver |last2=Ross |first2=A.J. |title=Mesacridites Riek, 1954 (Middle Triassic; Australia) transferred from Protorthoptera to Orthoptera: Locustavidae |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-paleontology_2005-05_79_3/page/607 |journal=Journal of Paleontology |date=2005|volume=79 |issue=3 |pages=607–610 |doi=10.1666/0022-3360(2005)079<0607:mrmatf>2.0.co;2|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Морфолошка класификација је тешка јер су многе таксоне конвергирале ка заједничком типу станишта; модерни таксономисти су се концентрисали на унутрашње гениталије, посебно оне код мужјака. Та информација није доступна из фосилних примјерака, а палаентолошка таксономија је заснована углавном на венацији задњих крила.<ref name=TOLweb/> [[Датотека:Fossil grasshoppers - Royal Ontario Museum - DSC00013.JPG|thumb|Фосили скакаваца у Краљевском музеју Онтарија.]] -{''Caelifera''}- обухвата око 2.400 важећих родова и око 11.000 познатих врста. Вјероватно постоје многе неописане врсте, посебно у тропским влажним шумама. -{''Caelifera''}- има претежно тропску распрострањеност са мање врста познатих из умјерених зона, али већина суперпородица има представнике широм свијета. Они су скоро искључиво биљоједи и вјероватно су најстарија жива група инсеката биљоједа који жваћу.<ref name=TOLweb>{{cite web |url=http://tolweb.org/tree?group=Caelifera |title=Caelifera: Shorthorned Grasshoppers, Locusts and Relatives |last=Rowell|first=Hugh |last2=Flook|first2=Paul |year=2001 |work=Tree of Life web project|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150408064407/http://tolweb.org/tree?group=Caelifera |archive-date=8. 4. 2015|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Најразноврснија суперпородица је -{''Acridoidea''}-, са око 8.000 врста. Двије главне породице у суперпородици су -{''Acrididae''}- (-{''grasshoppers''}- и -{''locusts''}-) са распрострањеношћу широм свијета и -{''Romaleidae''}- (-{''lubber grasshoppers''}-), који се налазе углавном у [[Нови свет|Новом свијету]]. -{''Ommexechidae''}- и -{''Tristiridae''}- су јужноамеричке, а -{''Lentulidae''}-, -{''Lithidiidae''}- и -{''Pamphagidae''}- су углавном афричке. -{''Pauliniids''}- су ноћна врста и могу да пливају или клизају по води, док су -{''Lentulids''}- без крила.<ref name=GrimaldiEngel2005/> -{''Pneumoridae''}- су поријеклом из Африке, посебно из јужне Африке, а мужјаци се одликују надуваним трбухом.<ref name="Donelson">{{cite journal |last=Donelson |first=Nathan C. |last2=van Staaden |first2=Moira J. |year=2005 |title=Alternate tactics in male bladder grasshoppers Bullacris membracioides (Orthoptera: Pneumoridae) |journal=Behaviour |volume=142 |issue=6 |pages=761–778 |doi=10.1163/1568539054729088 |url=http://caspar.bgsu.edu/~mooi/Home/Publications_files/MvS_Behav05.pdf |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20161220162119/http://caspar.bgsu.edu/~mooi/Home/Publications_files/MvS_Behav05.pdf |archive-date=20. 12. 2016|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> == Карактеристике == Скакавци имају типичан план тијела инсеката у облику главе, грудног коша и [[Трбух|стомака]]. Глава се држи вертикално под углом у односу на тијело, са устима на дну. На глави се налази велики пар сложених очију које дају свеобухватан вид, три једноставна ока која могу да детектују свјетлост и таму и пар антена налик на нити које су осјетљиве на додир и мирис. Усни апарат усмјерен на доље је модификован за жвакање и постоје два сензорна палпа испред вилица.{{sfn|Pfadt|1994|p=1–8}} Грудни кош и стомак су сегментирани и имају круту [[Кутикула|кутикулу]] сачињену од преклапајућих плоча састављених од [[хитин]]а. Три спојена торакална сегмента носе три пара ногу и два пара крила. Предња крила, позната као тегмина, су уска и кожаста, док су задња крила велика и опнаста, а вене пружају снагу. Ноге су завршене канџама за хватање. Задња нога је посебно моћна; бутна кост је робусна и има неколико гребена гдје се спајају различите површине, а унутрашњи гребени имају стридулаторне клинове код неких врста. Задња ивица цјеванице носи двоструки ред бодљи и близу њеног доњег краја, налази се пар зглобних мамуза. У унутрашњости грудног коша налазе се мишићи који контролишу крила и ноге.{{sfn|Pfadt|1994|p=1–8}} [[Датотека:Heupferd fg01.jpg|thumb|left|-{''[[Ensifera]]''}-, попут овог великог зеленог [[Коњици|коњица]] — -{''[[Tettigonia viridissima]]''}-, донекле подсјећа на скакавце, али има преко 20 сегмената у својим [[Антена (биологија)|антенама]] и различите јајолозе.]] Трбух има једанаест сегмената, од којих је први спојен са грудним кошем и садржи тимпанални орган и слушни систем. Сегменти од два до осам су прстенасти и спојени флексибилним мембранама. Сегменти од девет до једанаест су смањени у величини; девети сегмент носи пар церкова, а десети и једанаести сегменти имају репродуктивне органе. Женке скакаваца су обично веће од мужјака, са кратким јајолозима.{{sfn|Pfadt|1994|p=1–8}} Назив подреда -{''Caelifera''}- потиче из латинског и значи сјекач који носи, а односи се на облик јајоносника.<ref name="Himmelman2011">{{cite book| last=Himmelman| first=John| title=Cricket Radio| url=https://books.google.com/books?id=qp7Q4Vn9l-oC&pg=PA45| year=2011| publisher=Harvard University Press| isbn=978-0-674-06102-6| page=45| url-status=live| archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023307/https://books.google.com/books?id=qp7Q4Vn9l-oC&pg=PA45| archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Оне врсте које производе лако чујне звукове обично то чине трљањем низа клинова на задњим ногама о ивице предњих крила (стридулација). Ове звукове производе углавном мужјаци да би привукли женке, мада код неких врста производе их и женке.<ref name=AM>{{cite web |title=Grasshoppers, crickets, katydids and locusts: Order Orthoptera |url=https://australian.museum/learn/animals/insects/grasshoppers-crickets-katydids-and-locusts-order-orthoptera/ |publisher=Australian Museum |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150418022639/http://australianmuseum.net.au/grasshoppers-crickets-katydids-and-locusts-order-orthoptera |archive-date=18. 4. 2015 }}</ref> Скакавци могу забуном да се помијешају са цврчцима, али се разликују у многим аспектима; ово укључује број сегмената у њиховим антенама и структуру овипозитора, као и локацију тимпаналног органа и методе којима се производи звук.<ref name=Guthrie>{{cite book |last=Guthrie|first=David Maltby |title=Aims and Methods in Neuroethology |url=https://books.google.com/books?id=MkW8AAAAIAAJ&pg=PA106 |year=1987 |publisher=Manchester University Press |isbn=978-0-7190-2320-0 |page=106 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023308/https://books.google.com/books?id=MkW8AAAAIAAJ&pg=PA106 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Врсте из породице -{''Ensifera''}- имају антене које могу да буду много дуже од тијела и имају најмање 20–24 сегмента, док врсте из породице -{''caeliferans''}- имају мање сегмената у својим краћим, чвршћим антенама.<ref name=AM/> == Биологија == === исхрана и варење === {{Види још|Морфологија инсеката}} [[Датотека:Grasshopper mouth anatomy.svg|thumb|upright=1.35|Структура уста скакаваца.]] Већина скакаваца су полифаги, једу вегетацију из више биљних извора,<ref name="Grasshoppers">{{cite web |url=http://www.desertmuseum.org/books/nhsd_grasshopper_new.php |title=Grasshoppers |last=Davidowitz|first=Goggy |publisher=Arizona-Sonora Desert Museum |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150507144753/http://www.desertmuseum.org/books/nhsd_grasshopper_new.php |archive-date=7. 5. 2015 }}</ref> али су неки [[сваштојед]]и и такође једу животињско ткиво и животињски измет. Уопштено, највише преферирају траву, укључујући многе [[житарице]] које се узгајају као усјеви.<ref>{{cite journal |title= Grasshopper (Orthoptera: Acrididae) Foraging on Grasshopper Feces: Observational and Rubidium-Labeling Studies |url= https://archive.org/details/sim_environmental-entomology_1997-12_26_6/page/1224 |last=O'Neill|first=Kevin M. |last2=Woods|first2=Stephen A. |last3=Streett|first3=Douglas A. |journal= Environmental Entomology |volume=26 |issue=6 |year=1997 |pages=1224–1231 |doi=10.1093/ee/26.6.1224|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Око 70 одсто инсеката биљоједа једе само једну или неколико врста или родова биљака, док скакавци једу биљке из доста широког спектра породица.<ref name="Grasshoppers"/> Они имају тенденцију да боље расту и дају више потомака када се њихова исхрана састоји од мјешавине биљака.<ref name="Grasshoppers"/> Различите врсте скакаваца то раде на различите начине. Сиви птичји скакавац (-{''Schistocerca nitens''}-) и зелени птичји скакавац (-{''Schistocerca shoshone''}-) избјегавају предаторе тако што већину дана проводе на једној биљци домаћину. Они су названи птичији скакавци јер су међу највећим одраслим скакавцима, а женке достижу дужину до 6,5 -{cm}-.<ref name="Grasshoppers"/> Оне добијају неопходне прехрамбене мјешавине након дугог периода храњења једном врстом домаћина, а на крају прелази на другу.<ref name="Grasshoppers"/> Коњска љуска (-{''Taeniopoda eques''}-) и харлекин или скакавац дугиних боја (-{''Dactylotum variegatum''}-) такође једу широк спектар биљака, али их често мењају, идући од једне до друге.<ref name="Grasshoppers"/> Нису сви скакавци полифаги. Скакавац креозотног жбуна (-{''Bootettix argentatus''}-) је једини међу више од 8.000 врста скакаваца широм свијета који једе само једну врсту биљке — креозотни жбун (-{''Larrea tridentata''}-).<ref name="Grasshoppers"/> Равничарски скакавац — -{''Brachystola magna''}-, може да достигне дужину до 8 -{cm}-. Он је универзални биљојед, али такође напада и једе друге скакавце и инсекте.<ref name="Grasshoppers"/> Пробавни систем је типичан за инсекте, са [[Малпигијеви судови|Малпигијевим судовима]] који се испуштају у средње цријево. Угљени хидрати се варе углавном у усјеву, док се протеини варе у [[Слепо црево|слијепом цријеву]]. Пљувачка је обилна, али углавном без ензима, што помаже да се храна и Малпигијев секрет помјерају дуж цријева. Неки скакавци посједују [[Целулаза|целулазу]], која омекшавањем зидова биљних ћелија чини садржај биљних ћелија доступним другим дигестивним ензимима.<ref>{{cite book |last=Gilbert |first=Lawrence Irwin |title=Insect Molecular Biology and Biochemistry |url=https://books.google.com/books?id=H9iXwIC_l3cC&pg=PA399 |year=2012 |publisher=Academic Press |isbn=978-0-12-384747-8 |page=399 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023308/https://books.google.com/books?id=H9iXwIC_l3cC&pg=PA399 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> === Чулни органи === [[Датотека:Anacridium aegyptium - 01.jpg|thumb|left|Чеони поглед на египатског скакавца (-{''Anacridium aegyptium''}-) који приказује сложене, сићушне очи и бројне чекиње.]] Скакавци имају типичан нервни систем инсеката и обиман скуп спољашњих чула. На страни главе налази се пар великих сложених очију које дају широко видно поље и могу да открију кретање, облик, боју и удаљеност. Такође постоје три једноставна ока на челу који могу да детектују интензитет свјетлости, пар антена које садрже олфакторне (мирисне) и додирне рецепторе, и усне органе који садрже рецепторе за укус.<ref name=Ruppert>{{cite book |title=Invertebrate Zoology|edition=7 |last=Ruppert |first=Edward E. |last2=Fox |first2=Richard, S. |last3=Barnes |first3=Robert D. |year=2004 |publisher=Cengage Learning |isbn=978-81-315-0104-7 |pages=735–737|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> На предњем крају стомака налази се пар бубних органа за пријем звука. Постоје бројне фине длаке (сете) које покривају цијело тијело и дјелују као механорецептори (сензори додира и вјетра), а најгушће су на антенама, палпама (дио уста) и на церкима на врху стомака.<ref name=Chapman>{{cite book|last=Chapman|first=F.|last2=Stephen|first2=J.|last3=Douglas|first3=Angela E.|title=The Insects: Structure and Function|publisher=Cambridge University Press|year=2013|pages=745–755|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Постоје посебни рецептори (-{campaniform sensillae}-) уграђени у кутикуле ногу који осјећају притисак и изобличење заштитног слоја коже.<ref>{{cite book|last=Chapman|first=F.|last2=Stephen|first2=J.|last3=Douglas|first3=Angela E.|title=The Insects: Structure and Function|publisher=Cambridge University Press|year=2013|pages=163|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Постоје унутрашњи „хордотонални“ органи чула специјализовани за откривање положаја и кретања око зглобова егзоскелета. Рецептори преносе информације централном нервном систему преко сензорних неурона, а већина њих има ћелијска тијела која се налазе на периферији близу самог рецепторског мјеста.<ref name=Chapman/> === Циркулација и дисање === Као и други инсекти, скакавци имају отворен [[циркулаторни систем]] и њихове тјелесне шупљине су испуњене хемолимфом. Структура налик срцу у горњем дијелу стомака пумпа течност у главу одакле она цури поред ткива и органа на свом путу назад у стомак. Овај систем циркулише хранљиве материје по цијелом тијелу и носи метаболички отпад који се излучује у цријева. Друге функције хемолимфе укључују зарастање рана, пренос топлоте и обезбјеђивање хидростатичког притиска, али циркулаторни систем није укључен у размјену гасова.<ref>{{cite web |url=https://projects.ncsu.edu/cals/course/ent425/library/tutorials/internal_anatomy/circulatory.html |title=Circulatory system |last=Meyer|first=John R. |date=8. 4. 2009 |work=General Entomology |publisher=NC State University |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170103003933/https://projects.ncsu.edu/cals/course/ent425/library/tutorials/internal_anatomy/circulatory.html |archive-date=3. 1. 2017 }}</ref> Дисање се изводи помоћу [[душник]]а, цијеви испуњених ваздухом, које се отварају на површинама грудног коша и стомака кроз пар вентиластих одушака. Већи инсекти можда морају да активно провјетравају своја тијела тако што отворе неке вентиле док други остају затворени, користећи трбушне мишиће да прошире и скупљају тијело и пумпају ваздух кроз систем.<ref>{{cite web |url=https://projects.ncsu.edu/cals/course/ent425/library/tutorials/internal_anatomy/respiratory.html |title=Insect physiology: Respiratory system |last=Meyer|first=John R. |date=1. 11. 2006 |work=General Entomology |publisher=NC State University |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170103003044/https://projects.ncsu.edu/cals/course/ent425/library/tutorials/internal_anatomy/respiratory.html |archive-date=3. 1. 2017 }}</ref> === Скакање === [[Датотека:American Bird Grasshopper.jpg|thumb|Амерички скакавац (-{''[[Schistocerca americana]]''}-)]] Велики скакавци, као што је врста -{locust}-, могу да скоче око метар (двадесет дужина тијела) без употребе крила; убрзање достиже максимум на око 20 -{g}-.<ref>{{cite web |last=Heitler |first=W.J. |title=Performance |url=http://www.st-andrews.ac.uk/~wjh/jumping/perform.htm |publisher=University of St Andrews |accessdate=21. 3. 2022 |date=1. 2007 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150319133858/http://www.st-andrews.ac.uk/~wjh/jumping/perform.htm |archive-date=19. 3. 2015 }}</ref> Скакавци скачу тако што испруже своје велике задње ноге и гурају се о подлогу (тло, гранчица, влат траве или било шта друго на чему стоје); сила реакције их гура у ваздух.<ref>{{cite web |last=Heitler |first=W.J. |title=How Grasshoppers Jump |url=http://www.st-andrews.ac.uk/~wjh/jumping/ |publisher=University of St Andrews |accessdate=21. 3. 2022 |date=1. 2007 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924123105/http://www.st-andrews.ac.uk/~wjh/jumping/ |archive-date=24. 9. 2015 }}</ref> Они скачу из неколико разлога; да побјегну од предатора, да се дају у бјекство или једноставно да се помјере са мјеста на мјесто. За скок у бјекство посебно постоји јак селективни притисак да се максимизира брзина полијетања, пошто то одређује домет. То значи да се ноге морају набијати на тло и великом силом и великом брзином кретања. Основно својство [[Kontrakcija mišića|мишића]] је да се не може склопити великом силом и великом брзином у исто вријеме. Скакавци то превазилазе коришћењем механизма [[катапулт]]а да појачају [[Снага (физика)|механичку снагу]] коју производе њихови мишићи.<ref>{{cite web |last1=Heitler |first1=W.J. |title=Energy and Power |url=http://www.st-andrews.ac.uk/~wjh/jumping/power.htm |publisher=University of St Andrews |accessdate=21. 3. 2022|date=1. 2007 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20141118101313/http://www.st-andrews.ac.uk/~wjh/jumping/power.htm |archive-date=18. 11. 2014 }}</ref> Скок је процес у три фазе.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1007/BF00219055|pmid=7707268| title = Motor patterns during kicking movements in the locust| journal=Journal of Comparative Physiology A| volume = 176| issue = 3 |pages=289–305| year=1995| last=Burrows | first = M.|s2cid=21759140|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Прво, скакавац потпуно савија доњи дио ноге (цјеваница) наспрам горњег дијела (бутна кост) тако што активира мишић цјеванице. Друго, постоји период коконтракције у коме се повећава сила у великом, петокраком мишићу екстензору цјеванице, али се цјеваница одржава савијеном истовременим стезањем мишића флексора цјеванице. Екстензорски мишић је много јачи од мишића флексора, али овај други је потпомогнут специјализацијама у зглобу које му дају велику ефективну механичку предност у односу на први када је цјеваница потпуно савијена.<ref>{{cite journal |last= Heitler|first=W.J. |year= 1977 |title= The locust jump III. Structural specialisations of the metathoracic tibiae |journal= Journal of Experimental Biology |volume= 67 |pages= 29–36 |doi= 10.1242/jeb.67.1.29 |url= http://jeb.biologists.org/content/jexbio/67/1/29.full.pdf |url-status= live |archive-url= https://web.archive.org/web/20161019094114/http://jeb.biologists.org/content/jexbio/67/1/29.full.pdf |archive-date= 19. 10. 2016 }}</ref> Коконтракција може да траје до пола секунде, а током овог периода мишић екстензор се скраћује и складишти енергију еластичног напрезања тако што изобличује круте кутикуларне структуре у нози.<ref>{{Cite journal | pmid=1159370 | year=1975 | last=Bennet-Clark | first=H.C. | title=The energetics of the jump of the locust ''Schistocerca gregaria'' | journal=The Journal of Experimental Biology | volume=63 | issue=1 | pages=53–83 | doi=10.1242/jeb.63.1.53 | url=http://jeb.biologists.org/content/63/1/53.1.long | url-status=live | archive-url=https://web.archive.org/web/20170103003849/http://jeb.biologists.org/content/63/1/53.1.long | archive-date=3. 1. 2017 |accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Стезање мишића екстензора је прилично споро (скоро изометријско), што му омогућава да развије велику снагу (до 14 -{N}- код пустињског скакавца), али зато што је споро, потребна је само мала снага. Трећа фаза скока је опуштање окидача мишића флексора, чиме се цјеваница ослобађа из флектираног положаја. Накнадно брзо проширење цјеванице је вођено углавном опуштањем еластичних структура, а не даљим скраћивањем мишића екстензора. На тај начин крута кутикула дјелује као еластика катапулта, или лук од лука и стријеле. Енергија се ставља у складиште при малој снази спором, али снажном контракцијом мишића и преузима се из складишта великом снагом брзим опуштањем механичких еластичних структура.<ref>{{cite book |last=Biewener|first=Andrew A. |title=Animal Locomotion |url=https://books.google.com/books?id=yMaN9pk8QJAC&pg=PA172 |year=2003 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-850022-3 |pages=172–175 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023307/https://books.google.com/books?id=yMaN9pk8QJAC&pg=PA172 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref><ref>{{cite book |last=Vogel|first=Steven |title=Comparative Biomechanics: Life's Physical World |date=2013 |publisher=Princeton University Press |page=312 |edition=2|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> === Стридулација === {{Listen|filename=Grasshoppers.ogg|title=Стридулација скакаваца|description=Неколико неидентификованих скакаваца стридулира.}} Мужјаци скакаваца већи дио дана проводе у стридулању, активније пјевајући под оптималним условима и пригушенији када су услови неповољни; женке такође стридуле, али су њихови напори безначајни у поређењу са мужјацима. Мушке нимфе у касној фази се понекад могу видјети како праве стридулаторне покрете, иако им недостаје опрема за прављење звукова, што показује важност ове особине понашања. Пјесме су средство комуникације; мушка стридулација изражава репродуктивну зрелост, жељу за друштвеном кохезијом и индивидуалним благостањем. Друштвена кохезија постаје неопходна међу скакавцима због њихове способности да скачу или лете на велике удаљености, а пјесма може да послужи да ограничи расипање и усмјери друге ка повољном станишту. Уопштена пјесма може да варира у [[Фразеологизми|фразеологији]] и интензитету, а модификује се у присуству ривалског мужјака и поново се мијења у пјесму удварања када је женка у близини.<ref name=AES>{{cite journal |last=Brangham|first=A.N. |year=1960 |title=Communication among social insects |journal=Bulletin of the Amateur Entomologists' Society |volume=19 |pages=66–68 |url=https://archive.org/stream/bulletinofamateu1920amat#page/n113/mode/2up|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Код мужјака скакаваца из породице -{''Pneumoridae''}-, увећани стомак појачава стридулацију.<ref name="Donelson"/> === Животни циклус === [[Датотека:Grasshoppermetasnodgrass.svg|thumb|upright=0.6|Шест фаза (стадијума) развоја, од новоизлежене нимфе до потпуно одрасле јединке.]] Сви скакавци почињу свој живот као јаја; јаја представљају најмање познату фазу животног циклуса скакавца.<ref name=UW/> Новонастала женка скакавца има период преовипозиције од недељу или двије док се повећава на тежини и њена јаја сазријевају. Након парења, женка већине врста копа рупу са својим јајоликом и полаже серију јаја у махуну у земљи у близини биљака за исхрану, углавном током љета. Послије полагања јаја, она затрпа рупу земљом и отпацима и развијају се скривени од погледа људи.{{sfn|Pfadt|1994|p=1–8}} Неки скакавци, попут врсте полуводеног -{''[[Cornops aquaticum]]''}-, депонују махуну директно у биљно ткиво, а јаја у махуни су код неких врста залијепљена пјеном.<ref>{{cite journal |last=Hill|first=M.P. |last2=Oberholzer|first2=I.G. |year=2000 |title=Host specificity of the grasshopper, ''Cornops aquaticum'', a natural enemy of water hyacinth |journal=Proceedings of the X International Symposium on Biological Control of Weeds |editor=Spencer, Neal R. |publisher=Montana State University |pages=349–356 |url=http://www.invasive.org/publications/xsymposium/proceed/05pg349.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20161220175939/http://www.invasive.org/publications/xsymposium/proceed/05pg349.pdf |archive-date=20. 12. 2016|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Инкубација јаја почиње одмах након што их женке одложе у земљу.<ref name=UW/> Ембрион, у почетку мали диск ћелија који лежи на вентралној страни површине жуманца и на задњем крају јаја, брзо расте, примајући храну из хранљивих материја у жуманцету.<ref name=UW/> За седам дана ембрион миграторног скакавца — -{''Melanoplus sanguinipes''}-, који се држи на температури инкубације од 30° -{C}-, достиже стадијум 19, у којем ембриони многих врста, као што су -{''Aulocara elliotti''}- и -{''Camnula pellucida''}-, престају да расту и почињу дијапаузу.<ref name=UW/> Ембрион миграторног скакавца наставља да се развија и у стадијуму 20, у којем се активно креће од вентралне ка дорзалној површини и окреће се за 180 степени око своје дугачке осе. После 15 дана, ембрион нарасте до стадијума 24. у којем достиже 80 процената свог развоја, након чега престаје да расте и улази у дијапаузу.<ref name=UW/> Ембрион двопругастог скакавца, а вјероватно и ембриони других врста, у стадијуму 24. улазе у дијапаузу.<ref name=UW/> Изложена повољним температурама инкубације, јаја неколико врста, као што су -{''Arphia conspersa''}- и -{''Xanthippus corallipes''}-, потпуно се развијају и излегу се током истог љета када су положена. Непосредан узрок престанка ембрионалног раста (дијапаузе) у јајима већине скакаваца са пашњака је вјероватно гашење хормона раста.<ref name=UW/> Ембриони остају физиолошки активни јер се наставља пренос хранљивих материја из жуманца у масно тијело ембриона и друга ткива, али ниске температуре током зиме успоравају или прекидају тај процес и ембриони улазе у период мировања.<ref name=UW/> [[Датотека:Two eastern Lubber grasshopers (Romalea microptera), mating.jpg|thumb|left|Врста -{''[[Romalea microptera]]''}-, женка (већа) полаже јаја, уз присуство мужјака.]] Да би јаја положена у умјереним регионима достигла свој максимални развој прије дијапаузе, морају да добију довољно топлоте, која је обично мјерена као дневни степени топлоте акумулиране у тлу на дубини јаја. Јаја депонована касно у сезони или током хладног љета можда неће моћи да добију ту количину топлоте, посебно у сјеверним областима као што су канадске провинције [[Алберта]], [[Манитоба]] и [[Саскачеван]].<ref name=UW/> Јаја која не достигну своју потенцијалну фазу развоја имају смањену валивост наредног прољећа, због чега не доприносе много одржању популације.<ref name=UW/> Дијапаузу прекида довољно ниска температура тла, а развој се наставља чим се тло загрије изнад одређене температуре. Чим се тло у прољеће загрије изнад граничних температура тла од 10 до 13° -{C}-, ембриони су спремни да наставе свој развој.<ref name=UW/> Истраживања су показала да је код неколико проучаваних врста, јајима потребно 205 степени целзијуса укупно током свих дана до јесени да би се постигао максимални ембрионални раст и још 66 степени у прољеће да би се покренуло излегање. За завршетак ембрионалног раста од почетка до краја, јајима је потребно укупно од 260 до 316 степени целзијуса.<ref name=UW/> [[Ембрион]]и у махуни се углавном сви излегу у року од неколико минута један од другог. Убрзо одбацују своје мембране и њихови егзоскелети очвршћавају. Ове нимфе првог узраста могу да одскоче од предатора.<ref name=UW>{{cite book|last=Pfadt|first=Robert E.|year=1994|pages=11–16|url=http://www.uwyo.edu/entomology/grasshoppers/ghlcycle.htm|title=Diagrams|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150402110127/http://www.uwyo.edu/entomology/grasshoppers/ghlcycle.htm |archivedate=2. 4. 2015|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Код већине врста скакаваца, сукоби између мужјака и женки ријетко ескалирају даље од ритуалних приказа. Неки изузеци укључују камелеонског скакавца (-{Kosciuscola tristis}-), гдје мужјаци могу да се боре за врх против женки које постављају јаја, а борба укључује хватање ногу, гризење, ударање и јахање.<ref>{{cite journal|last=Umbers|first=K. |last2=Tatarnic|first2=N. |last3=Holwell|first3=G. |last4=Herberstein|first4=M. |year=2012|title=Ferocious Fighting between Male Grasshoppers |journal=PLOS ONE |volume=7 |issue=11 |page=e49600 |doi=10.1371/journal.pone.0049600 |doi-access=free |pmid=23166725 |pmc=3498212|bibcode=2012PLoSO...749600U|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Скакавци пролазе кроз непотпуну метаморфозу: они се више пута митаре, свака фаза постаје све већа и више личи на одраслу јединку, при чему се пупољци крила повећавају у свакој фази. Број фаза варира између врста, али је обично шест. Након завршног митарења, крила се надувају и постају потпуно функционална. Миграторни скакавац — -{''Melanoplus sanguinipes''}-, проводи око 25 до 30 дана као нимфа, у зависности од пола и температуре, и живи око 51 дан као одрасла јединка.<ref name=UW/> === Ројење === [[Датотека:CSIRO ScienceImage 7007 Plague locusts on the move.jpg|thumb|left|upright=1.2|Милиони скакаваца „пошасти“ у покрету у Аустралији.]] -{''Locusts''}- су фаза ројења одређених врста краткорогих скакаваца из породице -{''Acrididae''}-. Понашање ројења је одговор на пренасељеност. Повећана тактилна стимулација задњих ногу изазива повећање нивоа [[серотонин]]а.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/7858996.stm |work=BBC News |last=Morgan|first=James |title=Locust swarms 'high' on serotonin |date=29. 1. 2009 |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url = https://web.archive.org/web/20131010043157/http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/7858996.stm|archive-date = 10. 10. 2013}}</ref> Ово узрокује да скакавац мијења боју, храни се више и брже се размножава. Трансформација усамљене јединке у ројеве индукована је са неколико контаката у минути у кратком периоду.<ref>{{cite journal |last=Rogers|first=Stephen M. |last2=Matheson|first2=Thomas |last3=Despland|first3=Emma |last4=Dodgson|first4=Timothy |last5=Burrows|first5=Malcolm |last6=Simpson|first6=Stephen J. |year=2003 |title=Mechanosensory-induced behavioral gregarization in the desert locust ''Schistocerca gregaria'' |journal=[[Journal of Experimental Biology]] |volume=206 |issue=22 |pages=3991–4002 |doi=10.1242/jeb.00648 |pmid=14555739 |s2cid=10665260 |url=http://jeb.biologists.org/content/jexbio/206/22/3991.full.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160924005950/http://jeb.biologists.org/content/jexbio/206/22/3991.full.pdf |archive-date=24. 9. 2016 |doi-access=free|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Након ове трансформације, под одговарајућим условима, могу да се појаве густе номадске групе нимфи ​​које не лете, познате као „скоци“ и производе феромоне који привлаче инсекте једни другима. Са неколико генерација у години, популација скакаваца може да се изгради од локализованих група у огромне акумулације летећих инсеката познатих као „пошасти“, прождирући сву вегетацију на коју наиђу. Највећи забиљежени рој скакаваца био је онај који је формирао сада [[Изумирање|изумрли]] скакавац стјеновитих планина, -{''Melanoplus spretus''}-, 1875. године; рој је био 2.900 -{km}- дугачак и 180 -{km}- широк,<ref>{{cite news |title=Looking Back at the Days of the Locust |last=Yoon|first=Carol Kaesuk |url=https://www.nytimes.com/2002/04/23/science/looking-bak-at-the-days-of-the-locust.html |newspaper=New York Times |date=23. 4. 2002 |accessdate=21. 3. 2022|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150403092454/http://www.nytimes.com/2002/04/23/science/looking-back-at-the-days-of-the-locust.html |archive-date=3. 4. 2015 }}</ref> а према једној процјени, број укључених скакаваца је износио око 3,5 [[трилион]]а.<ref name=Lockwood>{{cite book|last=Lockwood |first=Jeffrey A. |title=Locust: the Devastating Rise and Mysterious Disappearance of the Insect that Shaped the American Frontier |url=https://archive.org/details/locustdevastatin0000lock |year=2004 |publisher=Basic Books |isbn=0-7382-0894-9 |page=[https://archive.org/details/locustdevastatin0000lock/page/21 21] |edition=1|accessdate=21. 3. 2022}}ffol</ref> Одрасли пустињски скакавац може да поједе око 2 -{g}- (0,1 [[Унца|-{oz}-]]) биљног материјала сваког дана, тако да милијарде инсеката у великом роју могу да буду веома деструктивне, скидајући све лишће са биљака на погођеном подручју и конзумирајући стабљике, цвијеће, воће, сјемена и коре.{{sfn|Capinera|2008|p=1181—1183}} == Предатори, паразити и патогени == [[Датотека:Cottontop tamarin.JPG|thumb|right|Мајмун памучни тамарин је један од предатора који једу скакавце.]] Скакавци имају широк спектар предатора у различитим фазама свог живота; јаја једу пчелиње мушице, [[трчуљци]] и бубе мјехури; скакаче и одрасле јединке лове други инсекти, као што су [[мрави]], муве разбојници и сфецидне осе, [[пауци]] и многе [[птице]], као и мали [[сисари]], укључујући [[Пас|псе]] и [[Мачка|мачке]].{{sfn|Capinera|2008|p=1709—1710}} Јаја и нимфе су под нападом паразитоида, укључујући муве дуваче, месне муве и [[Muve guseničarke|муве гусјеничарке]]. Спољашњи паразити одраслих јединки и нимфи укључују гриње.{{sfn|Capinera|2008|p=1709—1710}} Женке скакаваца које паразитирају гриње, производе мање јаја и стога имају мање потомака од јединки које нису погођене.<ref>{{cite journal |last= Branson|first=David H. |year= 2003 |title= Effects of a parasite mite on life-history variation in two grasshopper species |journal= Evolutionary Ecology Research |volume=5 |issue=3 |pages=397–409 |issn= 1522-0613|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> [[Датотека:Unidentified Phlaeoba, near Godean Street, Yogyakarta, 2015-03-17.jpg|thumb|left|upright|Скакавац са паразитским грињама.]] Нематода скакавца (-{''Mermis nigrescens''}-) је дугачак, витак црв који инфицира скакавце и живи у њиховом [[Циркулаторни систем|циркулаторном систему]]. Одрасли црви полажу јаја на биљке и домаћин се инфицира када поједе лишће.<ref>{{cite web |url=http://entnemdept.ufl.edu/creatures/beneficial/misc/mermis_nigrescens.htm |title=Grasshopper nematode: ''Mermis nigrescens'' |last=Capinera|first=John |year=2014 |work=Featured Creatures |publisher=IFAS, University of Florida |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402125638/http://entnemdept.ufl.edu/creatures/beneficial/misc/mermis_nigrescens.htm |archive-date=2. 4. 2015 }}</ref> -{''[[Spinochordodes tellinii]]''}- и -{''[[Paragordius tricuspidatus]]''}- су паразитски црви који инфицирају скакавце и мијењају понашање њихових домаћина. Када су црви довољно развијени, могу да убиједе скакавца да скочи у оближњу воду, гдје се удави, омогућавајући тако паразиту да настави са следећом фазом свог [[Репродуктивни циклус|животног циклуса]], која се одвија у води.<ref>{{cite journal|title=Do hairworms (Nematomorpha) manipulate the water seeking behaviour of their terrestrial hosts? |last=Thomas|first=F. |last2=Schmidt-Rhaesa|first2=A. |last3=Martin|first3=G. |last4=Manu|first4=C. |last5=Durand|first5=P.|last6=Renaud|first6=F. |date=5. 2002 |journal=[[Journal of Evolutionary Biology]] |doi-access=free |volume=15 |issue=3 |pages=356–361 |doi=10.1046/j.1420-9101.2002.00410.x|accessdate=21. 3. 2022}}</ref><ref>{{cite journal |last=Schmidt-Rhaesa|first=Andreas |last2=Biron|first2=David G. |last3=Joly|first3=Cécile |last4=Thomas|first4=Frédéric |title=Host–parasite relations and seasonal occurrence of ''Paragordius tricuspidatus'' and ''Spinochordodes tellinii'' (Nematomorpha) in Southern France |journal=[[Zoologischer Anzeiger]] |volume=244 |issue=1 |year=2005 |pages=51–57 |doi=10.1016/j.jcz.2005.04.002|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> [[Датотека:CSIRO ScienceImage 1367 Locusts attacked by the fungus Metarhizium.jpg|thumb|right|Скакавци из врсте -{''[[Locust]]''}-, које је убила природно присутна гљива Метархизијум, еколошки прихватљив начин биолошке контроле популације. -{[[CSIRO]]}-, 2005.<ref>{{cite web|title=CSIRO ScienceImage 1367 Locusts attacked by the fungus Metarhizium|url=http://www.scienceimage.csiro.au/image/1367|publisher=CSIRO|accessdate=21. 3. 2022|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402172047/http://www.scienceimage.csiro.au/image/1367|archive-date=2. 4. 2015}}</ref>]] Скакавци су погођени болестима које изазивају [[бактерије]], [[вирус]]и, [[гљиве]] и [[праживотиње]]. Бактерије -{''[[Serratia marcescens]]''}- и -{''[[Pseudomonas aeruginosa]]''}- су умијешане у изазивање болести код скакаваца, као и ентомопатогена гљива -{''Beauveria bassiana''}-. Ова широко распрострањена гљива је коришћена за сузбијање разних инсеката штеточина широм свијета, али иако инфицира скакавце, инфекција обично није смртоносна јер сунчање има за посљедицу подизање температуре инсеката изнад прага који гљива толерише.{{sfn|Capinera|2008|p=1709—1710}} Гљивични [[патоген]] — -{''[[Entomophaga grylli]]''}-, у стању је да утиче на понашање свог домаћина скакавца, наводећи га да се попне на врх биљке и да се држи стабљике док умире. Ово обезбјеђује широку дисперзију спора гљивица ослобођених из леша.<ref>{{cite journal |last=Valovage|first=W.D. |last2=Nelson|first2=D.R. |year=1990 |title=Host Range and Recorded Distribution of ''Entomophaga grylli'' (Zygomycetes: Entomophthorales), a Fungal Pathogen of Grasshoppers (Orthoptera: Acrididae), in North Dakota |journal=Journal of the Kansas Entomological Society |volume=63 |issue=3 |pages=454–458|jstor=25085205|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Гљивични патоген — -{''[[Metarhizium acridum]]''}-, налази се у [[Африка|Африци]], [[Аустралија (континент)|Аустралији]] и [[Бразил]]у, гдје је изазвао епизоотију код скакаваца. Истражује се за могућу употребу као микробни инсектицид за контролу скакаваца.{{sfn|Capinera|2008|p=1709—1710}} Микроспоридијска гљива — -{''[[Nosema locustae]]''}-, која се некада сматрала праживотињом, може да буде смртоносна за скакавце. Мора да се конзумира на уста и основа је за комерцијалне микробне пестициде на бази мамаца. У цријевима се налазе разни други микроспоридијанци и праживотиње.{{sfn|Capinera|2008|p=1709—1710}} === Одбрана од предатора === Скакавци представљају примјер низа адаптација против предатора, што им омогућава да избјегну откривање, да побјегну ако их открију и у неким случајевима, да избјегну да буду поједени ако буду ухваћени. Скакавци су често [[Камуфлажа|камуфлирани]] да би избјегли откривање од стране предатора који лове помоћу вида; неке врсте могу да промијене своју боју како би одговарале њиховој околини.{{sfn|Cott|1940|p=25–26}} Неколико врста, као што је замрачени лисни скакавац — -{''[[Phyllochoreia ramakrishnai]]''}-, детаљно опонашају лишће. Штапни скакавци (-{''Proscopiidae''}-) по облику и боји опонашају дрвене штапове.<ref>{{cite book|last=Hogue|first=C.L.|year=1993|title=Latin American Insects and Entomology|url=https://archive.org/details/bub_gb_3CTf8bnlndwC|publisher=University of California Press|page=[https://archive.org/details/bub_gb_3CTf8bnlndwC/page/n178 167]|isbn=978-0520078499|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Скакавци често имају деиматичне шаре на својим крилима, које дају изненадни бљесак јарких боја и могу да уплаше предаторе довољно дуго да имају времена да побјегну у комбинацији скока и лета.{{sfn|Cott|1940|p=378}} Неке врсте су доста апосематичне, имају и јарку упозоравајућу боју и довољну токсичност да одврате предаторе. -{''Dictyophorus productus''}- је описан као „тежак, надувен, тром инсект“ који не покушава да се сакрије; има јаркоцрвени стомак, а мајмун [[гуенон]], који је јео друге скакавце, није хтио да једе ту врсту.{{sfn|Cott|1940|p=291}} Експериментом са природним грабежљивцем, малим пругастим гуштером, утврђено је да је друга врста, дугини или осликани скакавац из Аризоне — -{''Dactylotum bicolor''}-, апосематична.<ref>{{cite journal |last=McGovern |first=George M. |last2=Mitchell |first2=Joseph C. |last3=Knisley |first3=C. Barry |title=Field Experiments on Prey Selection by the Whiptail Lizard, Cnemidophorus inornatus, in Arizona |journal=Journal of Herpetology |date=1984 |volume=18 |issue=3 |pages=347–349 |jstor=1564093 |doi=10.2307/1564093|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> <gallery mode="nolines" widths="150px"> Atractomorpha lata, Burdwan, West Bengal, India 27 10 2012.jpg|Дречави скакавац, -{''[[Atractomorpha (grasshopper)|Atractomorpha lata]]''}-, избејгава предаторе [[Камуфлажа|камуфлажом]]. Titanacris Albipes Vol.jpg|Незграпни скакавац -{''[[Titanacris albipes]]''}-, има крила деиматички обојена, која служе да уплаше предаторе. LeafGrasshopper.jpg|Лисни скакавац, -{''[[Phyllochoreia|Phyllochoreia ramakrishnai]]''}-, [[Мимикрија|имитара]] зелени лист. Dactylotum bicolor.jpg|Обојени скакавац, -{''[[Dactylotum bicolor]]''}-, одвраћа предаторе упозоравајућом бојом. Aularches miliaris at Mangunan Orchard, Dlingo, Bantul, Yogyakarta 07.jpg|Пјегави скакавац, -{''[[Aularches miliaris]]''}-, брани се токсичном пјеном и упозоравајућим бојама.<ref>{{cite journal |last=Hingston|first=R.W.G. | year=1927 |doi=10.1111/j.1365-2311.1927.tb00060.x |title=The liquid-squirting habit of oriental grasshoppers| journal=Transactions of the Entomological Society of London |volume=75 |pages=65–69|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> </gallery> == Односи са људима == === У умјетности и медијима === [[Датотека:Grasshopper detail in Rachel Ruysch Flowers in a Vase c 1685.jpg|thumb|Детаљ скакавца на столу на слици [[Рахел Ројсх]] ''Цвијеће у вази'', 1685. године, у Националној галерији у Лондону.]] Скакавци су повремено приказани у умјетничким дјелима, као што је уљана слика мртве природе холандског сликара [[Златно доба Холандије|Златног доба]] — [[Балтазар ван дер Аст|Балтазара ван дер Аста]], „Цвијеће у вази са шкољкама и инсектима“, из 1630, која се сада налази у [[Национална галерија у Лондону|Националној галерији]] у Лондону, иако је инсект можда жбунасти цврчак.<ref>{{cite web|title=Flowers in a Vase with Shells and Insects|url=http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/balthasar-van-der-ast-flowers-in-a-vase-with-shells-and-insects|publisher=The National Gallery|accessdate=21. 3. 2022|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402092300/http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/balthasar-van-der-ast-flowers-in-a-vase-with-shells-and-insects|archive-date=2. 4. 2015}}</ref> На слици мртве природе [[Рахел Ројсх]] — „Цвијеће у вази“ из 1685. налазе се скакавац, паук, мрав и двије гусјенице. Према кустосу галерије — Бетси Висеман, скакавац је на столу и изгледа скоро спреман за прољеће: „па, постоје двије гусјенице које могу да видим. Посебно ми се свиђа она десно у првом плану, која само виси са његовог конца и тражи да негдје слети. То је овај диван мали приједлог покрета. На столу је скакавац који изгледа скоро спреман за прољеће на другој страни, а онда, угнијежђен између руже и божура, је диван паук и мрав на латицама руже.“<ref>{{cite web |title=Flowers in a Vase |url=http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/rachel-ruysch-flowers-in-a-vase |publisher=The National Gallery |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402124951/http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/rachel-ruysch-flowers-in-a-vase |archive-date=2. 4. 2015 }}</ref><ref>{{cite web |title=The National Gallery Podcast: Episode Nineteen |url=http://www.nationalgallery.org.uk/podcasts/the-national-gallery-podcast-episode-nineteen |publisher=The National Gallery |accessdate=21. 3. 2022 |date=5. 2008|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402103240/http://www.nationalgallery.org.uk/podcasts/the-national-gallery-podcast-episode-nineteen |archive-date=2. 4. 2015 }}</ref> Скакавци су такође представљени у биоскопу. У филму „Почетак краја“ из 1957. приказани су огромни скакавци који нападају [[Чикаго]].<ref name="Senn2007">{{cite book |last=Senn|first=Bryan |title=A Year of Fear: A Day-by-Day Guide to 366 Horror Films |url=https://books.google.com/books?id=WJ6vBwAAQBAJ&pg=PA109 |year=2007 |publisher=McFarland |isbn=978-0-7864-3196-0 |page=109 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023308/https://books.google.com/books?id=WJ6vBwAAQBAJ&pg=PA109 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> У анимираном филму компанија [[The Walt Disney Company|Disney]] и [[Pixar]] — „[[Живот буба]]“ из 1998. године, антагонисти су банда скакаваца, а њихов вођа Хопер служи као главни негативац.<ref>{{cite web |last=Parihar |first=Parth |title=A Bug's Life: Colonial Allegory |url=https://princetonbuffer.princeton.edu/2014/01/04/a-bugs-life-colonial-allegory/ |publisher=Princeton Buffer |accessdate=21. 3. 2022 |date=4. 1. 2014 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402175749/https://princetonbuffer.princeton.edu/2014/01/04/a-bugs-life-colonial-allegory/ |archive-date=2. 4. 2015 }}</ref> === Симболизам === [[Датотека:Londres - Lombard Street.JPG|thumb|left|Позлаћени симбол скакавца Томаса Грешама у улици Ломбард у Лондону, 1563.]] Скакавци се понекад користе као симболи.<ref name="Hazard"/> Током [[Архајски период (Грчка)|грчког архајског периода]], скакавац је био симбол [[полис]]а [[Античка Атина|Античке Атине]],<ref name="Roche2005">{{cite book |last=Roche |first=Paul |title=Aristophanes: The Complete Plays: A New Translation by Paul Roche |url=https://archive.org/details/completeplays0000aris |date=2005 |publisher=New American Library |isbn=978-0-451-21409-6 |page=[https://archive.org/details/completeplays0000aris/page/176 176]|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> вјероватно зато што су били међу најчешћим инсектима на сувим равницама [[Атика|Атике]].<ref name="Roche2005"/> Атињани су неко вријеме носили златне брошеве са скакавцима како би симболизовали да су чистог атинског поријекла без страних предака.<ref name="Roche2005"/> Још једна симболична употреба скакаваца је позлаћени скакавац сер Томаса Грешама на згради у улици Ломбард у Лондону, који датира из 1563. године, а симбол је игра ријечи од презимена Грешам ({{јез-енг|-{Gresham}-}}) и ријечи „трава“ ({{јез-енг|-{Grass}-}}).<ref name="Hazard">{{cite book |last=Hazard |first=Mary E. |title=Elizabethan Silent Language |url=https://books.google.com/books?id=wtFtcD-u6YoC&pg=PA9 |year=2000 |publisher=University of Nebraska Press |isbn=0-8032-2397-8 |page=9 |quote=research into Elizabethan wordplay reveals the proprietary nature of Gresham's grasshopper. |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023308/https://books.google.com/books?id=wtFtcD-u6YoC&pg=PA9 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Зграда је неко вријеме била сједиште Краљевске берзе Гардијана, али је компанија одбила да користи симбол из страха од забуне са врстом -{''locust''}-.<ref>{{cite web |title=The City's golden grasshopper |url=https://www.timeshighereducation.com/books/the-citys-golden-grasshopper/163810.article|last=Connell|first=Tim |date=9. 1. 1998 |publisher=Times Higher Education Supplement |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20161129085021/https://www.timeshighereducation.com/books/the-citys-golden-grasshopper/163810.article |archive-date=29. 11. 2016}}</ref> Када се скакавци појављују у сновима, они се тумаче као симболи „слободе, независности, духовног просвјетљења, немогућности да се скрасите или посветите одлуци“. Буквално се схватају као уништавање усјева у случају фармера, фигуративно као „зли мушкарци и жене“ код непољопривредника и као „екстраваганца, несрећа или краткотрајна срећа“ код „[[Роми|Цигана]]“.<ref name=Klein>{{cite journal |last=Klein |first=Barrett A. |title=The Curious Connection Between Insects and Dreams |journal=Insects |date=2012 |volume=3 |issue=1 |pages=1–17 |doi-access=free |doi=10.3390/insects3010001|pmid=26467945 |pmc=4553613|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> === У исхрани === [[Датотека:Fried grasshoper.jpg|thumb|Пржени скакавци из Гунунг Кидула, у [[Јогјакарта (посебна област)|Јогјакарти]], [[Индонезија]].]] [[Датотека:Inago no tsukudani 02.jpg|thumb| Слатко-слано јело од скакаваца у Јапану (-{''[[Inago no Tsukudani]]''}-)]] У неким земљама, скакавци се користе као храна.<ref>{{cite journal |last=Aman |first=Paul |last2=Frederich |first2=Michel |last3=Uyttenbroeck |first3=Roel |last4=Hatt |first4=Séverin |last5=Malik |first5=Priyanka |last6=Lebecque |first6=Simon |last7=Hamaidia |first7=Malik |last8=Miazek |first8=Krystian |last9=Goffin |first9=Dorothée |last10=Willems |first10=Luc |last11=Deleu |first11=Magali |last12=Fauconnier |first12=Marie-Laure |last13=Richel |first13=Aurore |last14=De Pauw |first14=Edwin |last15=Blecker |first15=Christophe |last16=Arnaud |first16=Monty |last17=Francis |first17=Frédéric |last18=Haubruge |first18=Eric |last19=Danthine |first19=Sabine |year=2016 |title=Grasshoppers as a food source? A review |journal=Biotechnologie, Agronomie, Société et Environnement |volume=20 |pages=337–352 |issn=1370-6233 |url=http://popups.ulg.ac.be/1780-4507/index.php?id=12974 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160531110646/http://popups.ulg.ac.be/1780-4507/index.php?id=12974 |archive-date=31. 5. 2016|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> У јужном [[Мексико|Мексику]], скакавци из врсте -{''Chapulines''}- се једу у разним јелима, као што су [[Тортиља|тортиље]] са чили сосом.<ref name=Kennedy>{{cite book |last=Kennedy|first=Diana |title=Oaxaca al Gusto: An Infinite Gastronomy |url=https://books.google.com/books?id=9j3iBQAAQBAJ&pg=PT754 |year=2011 |publisher=University of Texas Press |isbn=978-0-292-77389-9 |page=754 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023308/https://books.google.com/books?id=9j3iBQAAQBAJ&pg=PT754 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> На неким кинеским пијацама хране, попут компаније Donghuamen Night Market, служе се на ражњу, а поред њих служе се [[јагњетина]], [[говедина]], [[пилетина]], кукуруз у клипу, [[тофу]], цврчци, бубрези, јаја препелице, змије и лигње.<ref>{{cite web |title=Dōnghuámén Night Market |url=http://www.lonelyplanet.com/china/beijing/restaurants/street-food-hawkers/donghuamen-night-market |publisher=Lonely Planet |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150311091450/http://www.lonelyplanet.com/china/beijing/restaurants/street-food-hawkers/donghuamen-night-market |archive-date=11. 3. 2015 }}</ref> Пржени скакавци (-{''walang goreng''}-) се једу у [[Јогјакарта (посебна област)|Јогјакартском]] [[регент]]у Гунунг Кидулу, [[Јава]], у [[Индонезија|Индонезији]],<ref>{{cite web |title=Walang Goreng Khas Gunung Kidul |url=http://umkmjogja.com/product/walang-goreng-khas-gunung-kidul|publisher=UMKM Jogja|accessdate=21. 3. 2022|language=id|archive-url=https://web.archive.org/web/20160306121955/https://umkmjogja.com/product/walang-goreng-khas-gunung-kidul |archive-date=6. 3. 2016}}</ref> док су омиљена посластица у [[Уганда|Уганди]], гдје се обично једу пржени, а најчешће у новембру и мају после киша.<ref>{{Cite news|date=2. 12. 2018|title=The Ugandan love of grasshoppers - and how to harvest them|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-africa-46357020|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> У арапском свијету, скакавци се кувају, соле и суше на сунцу и једу се као грицкалице.<ref>{{cite journal |last=King |first=Bes Sie |date=23. 12. 2009 |title=Snack on grasshoppers |url=http://archives.jrn.columbia.edu/2009/nyfoodchain.com/2009/12/23/snack-on-grasshoppers/ |journal=NY Food Chain |location=New York |publisher=Columbia University Graduate School of Journalism |accessdate=21. 3. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224191253/http://archives.jrn.columbia.edu/2009/nyfoodchain.com/2009/12/23/snack-on-grasshoppers/ |archive-date=24. 2. 2015 |url-status=dead }}</ref> У Америци, народ Охлоне је спаљивао травњаке како би бацио скакавце у јаме гдје су могли да их сакупљају као храну.<ref name="Margolin">{{cite book |last=Margolin |first=Malcolm |last2=Harney |first2=Michael (illus.) |title=The Ohlone Way: Indian Life in the San Francisco–Monterey Bay Area |url=https://books.google.com/books?id=MjX3oUTYKnAC&pg=PT54 |publisher=Heyday |isbn=978-1-59714-219-9 |page=54 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023307/https://books.google.com/books?id=MjX3oUTYKnAC&pg=PT54 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> У Библији је забиљежено да је [[Јован Крститељ]] јео скакавце и дивљи мед ({{јез-гр|-{ἀκρίδες καὶ μέλι ἄγριον, akrídes kaì méli ágrion}-}}) док је живио у пустињи.<ref>{{Bibleverse|Mark|1:6|ASV}}; {{Bibleverse|Matthew|3:4|ASV}}</ref><ref>{{cite web|url=https://biblehub.com/matthew/3-4.htm|title=Matthew 3:4|work=biblehub.com|date=|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Међутим, због традиције да се он приказује као [[аскеза]], покушавато је да се објасни да су скакавци у ствари били одговарајућа аскетска [[Vegetarijanstvo|вегетаријанска]] храна, као што је пасуљ [[рогач]], без обзира што ријеч -{''ἀκρίδες''}- значи једноставно скакавац.<ref>{{cite web|last=Brock |first=Sebastian |title=St John the Baptist's diet – according to some early Eastern Christian sources |url=https://www.sjc.ox.ac.uk/3763/John-the-Baptists-Diet.pdf.download |publisher=St John's College, Oxford |accessdate=21. 3. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924102311/http://www.sjc.ox.ac.uk/3763/John-the-Baptists-Diet.pdf.download |archive-date=24. 9. 2015 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite journal|last=Kelhoffer |first=James A. |title=Did John The Baptist Eat Like A Former Essene? Locust-Eating In The Ancient Near East And At Qumran |journal=Dead Sea Discoveries |date=2004 |volume=11 |issue=3 |pages=293–314 |jstor=4193332 |quote=There is no reason, however, to question the plausibility of Mark 1:6c, that John regularly ate these foods while in the wilderness. |doi=10.1163/1568517042643756|url=http://urn.kb.se/resolve?urn=urn:nbn:se:uu:diva-141403|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> У новије доба, у потрази за алтернативним здравим и одрживим изворима протеина, комерцијалне компаније управљају фармама скакаваца, гдје их узгајају и користе се у исхрани и као протеински суплементи.<ref>{{cite web|url=https://www.foodnavigator-usa.com/Article/2019/04/12/Grasshoppers-not-crickets-will-drive-the-edible-insect-revolution-says-Hargol-Foodtech-at-Foodbytes|title=WATCH: Grasshoppers, not crickets, will drive the edible insect revolution, says Hargol Foodtech|work=foodnavigator-usa.com|date=12. 4. 2019|accessdate=21. 3. 2022|last=Watson|first=Elaine}}</ref><ref>{{cite web|url=https://unknowngroup.com/alternativeproteins-insects/|title=Could Grasshoppers & Crickets Be The Key To Feeding The Next Billion People?|work=unknowngroup.com|date=11. 8. 2021|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> === Као штеточине === [[Датотека:Grasshopper eating the maize leaf.jpg|thumb|left|Штеточина усјева: скакавац једе лист [[кукуруз]]а.]] Скакавци једу велике количине лишћа и као одрасли и током свог развоја, а могу да буду озбиљне штеточине сушног земљишта и [[прерија]]. Могу да буду погођени [[Пашњак|пашњаци]], житарице, крмне, повртарске и друге културе. Често се грију на сунцу и успијевају у топлим сунчаним условима, тако да суша стимулише повећање популације скакаваца. Једна сезона суше обично није довољна да стимулише велики пораст популације, али неколико узастопних сушних сезона то могу да учине, посебно ако су зиме између њих благе, тако да велики број нимфи ​​преживи. Иако сунчано вријеме стимулише раст, мора да постоји адекватна залиха хране за растућу популацију скакаваца. То значи да, иако су падавине потребне да би се стимулисао раст биљака, продужени периоди облачног времена ће успорити развој нимфи.{{sfn|Capinera|2008|p=1710–1712}} Скакавци најбоље могу да се спријече да постану штеточине манипулисањем њиховом околином. Сјенка коју пружа дрвеће ће их обесхрабрити и могу да буду спријечени да пређу на усјеве уклањањем грубе вегетације са необрађених површина и ивица поља, као и обесхрабрујућим густим растињем поред јаркова и на ивицама путева. Са повећањем броја скакаваца, може да се повећа и број предатора, али то се ријетко дешава довољно брзо да има велики утицај на популације. Биолошка контрола се истражује, а споре праживотиње паразита -{''Nosema locustae''}-, могу да се користе помијешане са мамцем за контролу скакаваца, што је ефикасније код незрелих инсеката.<ref>{{cite web |url=https://www3.epa.gov/pesticides/chem_search/reg_actions/registration/fs_PC-117001_01-Oct-00.pdf |title=''Nosema Locustae'' (117001) Fact Sheet |publisher=U.S. Environmental Protection Agency |date=10. 2000 |accessdate=21. 3. 2022|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160817073223/https://www3.epa.gov/pesticides/chem_search/reg_actions/registration/fs_PC-117001_01-Oct-00.pdf |archive-date=17. 8. 2016}}</ref> У малом обиму, производи од дрвета нима могу да буду ефикасни као средство одвраћања храњења и као ометач развоја нимфи. Могу да се користе и инсектициди, али одрасле скакавце је тешко убити, а пошто се крећу у поља из околног ранга раста, усјеви би брзо могли поново да буду заражени.{{sfn|Capinera|2008|p=1710–1712}} Неке врсте скакаваца, попут кинеског пиринчаног скакавца, су штеточине на [[Пиринач|пиринчаним]] пољима. Орање излаже јаја на површини поља, да их уништи сунце или поједу природни непријатељи. Нека јаја могу да буду закопана предубоко у земљу да би се могла излећи.<ref>{{cite web |title=Rice grasshopper (Oxya chinensis) |url=http://www.plantwise.org/KnowledgeBank/Datasheet.aspx?dsid=38206 |publisher=Plantwise |accessdate=21. 3. 2022|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170525024556/http://www.plantwise.org/KnowledgeBank/Datasheet.aspx?dsid=38206 |archive-date=25. 5. 2017 }}</ref> Пошасти скакаваца могу да имају разорне ефекте на људску популацију, узрокујући [[Masovna glad|глад]] и потресе становништва. Они се помињу и у [[Куран]]у и у [[Библија|Библији]], а такође су сматрани одговорним за епидемије [[Колера|колере]], које су настале као резултат лешева скакаваца утопљених у [[Средоземно море|Средоземном мору]] и распадања на плажама.{{sfn|Capinera|2008|p=1181—1183}} [[Организација за храну и пољопривреду|ФАО]] и друге организације прате активности скакаваца широм свијета. Правовремена примјена пестицида може да спријечи формирање номадских група скакача прије него што се нагомилају густи ројеви одраслих јединки.<ref name=FAO>{{cite web |url=http://www.fao.org/ag/locusts-CCA/en/1013/ |title=Control |work=Locusts in Caucasus and Central Asia |publisher=Food and Agriculture Organization of the United Nations |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150404223501/http://www.fao.org/ag/locusts-CCA/en/1013/ |archive-date=4. 4. 2015 }}</ref> Поред конвенционалне контроле примјеном контактних инсектицида,<ref name=FAO/> [[Биолошко сузбијање штеточина|биолошка контрола штеточина]] примјеном ентомопатогене гљиве -{''Metarhizium acridum''}-, која посебно инфицира скакавце, коришћена је са извјесним успјехом.<ref>{{cite journal| title=Biological Control of Locusts and Grasshoppers | url=https://archive.org/details/sim_annual-review-of-entomology_2001_46/page/667 | journal=Annual Review of Entomology| volume=46| pages=667–702 | year=2001 |last=Lomer|first=C.J. |last2=Bateman|first2=R.P. |last3=Johnson|first3=D.L. |last4=Langewald|first4=J. |last5=Thomas|first5=M. | doi=10.1146/annurev.ento.46.1.667 | pmid=11112183|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> === Детекција експлозива === У фебруару 2020. истраживачи са Вашингтонског универзитета у Сент Луису објавили су да су конструисали „скакавце [[киборг]]е“, који су способни да прецизно открију експлозив. У пројекту који финансира Америчка канцеларија за поморска истраживања, истраживачи су опремили скакавцима лагане сензорске ранчеве који су снимали и преносили електричну активност њихових антенских режњева на рачунар. Према истраживачима, скакавци су успјели да открију локацију највеће концентрације експлозива. Истраживачи су такође тестирали ефекат комбиновања сензорних информација од неколико скакаваца на тачност детекције. Нервна активност од седам скакаваца је дала просјечну стопу тачности детекције од 80%, док је један скакавац дао стопу од 60%.<ref>{{Cite web|url=https://www.msn.com/en-us/news/technology/bomb-sniffing-grasshoppers-tested-by-scientists/ar-BB107oVv|title=Bomb-sniffing grasshoppers tested by scientists|website=www.msn.com|accessdate=21. 3. 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://eandt.theiet.org/content/articles/2020/02/cyborg-grasshopper-engineered-to-sniff-explosives/|title='Cyborg' grasshopper engineered to sniff explosives|last=staff|first=E&T editorial|date=2020-02-18|website=eandt.theiet.org|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> === У књижевности === [[Датотека:Egyptian-snḥm 2.PNG|thumb|left|Египатски хијероглиф -{„snḥm“}-.]] Египатска ријеч за скакавца написана је као -{„snḥm“}- у консонантском хијероглифском систему писања. Фараон [[Рамзес II|Рамзес -{II}-]] упоредио је војске [[Хетити|Хетита]] са врстом скакаваца -{''locusts''}-: „они су покривали планине и долине и били су као скакавци у свом мноштву.“<ref>{{cite web |last=Dollinger |first=André |title=Insects |url=http://www.reshafim.org.il/ad/egypt/bestiary/insects.htm |publisher=Reshafim |accessdate=21. 3. 2022 |date=1. 2010 |orig-year=2002 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150401025144/http://www.reshafim.org.il/ad/egypt/bestiary/insects.htm |archive-date=1. 4. 2015 }}</ref> Једна од Езопових бајки, коју је касније препричао [[Жан де Лафонтен|Ла Фонтен]], је прича о „[[Цврчак и мрави|цврчку и мравима]]“. Мрав вриједно ради цијело љето, док се цврчак игра. Зими, мрав је спреман, али цврчак гладује.<ref>{{Cite quran|27|18}}</ref><ref>{{cite book|first=Mawil Y. Izzi |last=Deen |chapter=Islamic Environmental Ethics, Law, and Society |title=Ethics of Environment and Development |editor=Engel, J.R. |editor2=Engel, J.G. |year=1990 |publisher=Bellhaven Press |chapter-url=http://www.mbcru.com/Texas%20Tech%20Mypage/Conservation%20Biology/Assignment%202/IzziDeenIslamicEcol.pdf |url-status=bot: unknown |archive-url=https://web.archive.org/web/20110714055330/http://www.mbcru.com/Texas%20Tech%20Mypage/Conservation%20Biology/Assignment%202/IzziDeenIslamicEcol.pdf |archive-date=14. 7. 2011|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Кратка прича [[Самерсет Мом|Сомерсета Мома]], „Мрав и скакавац“, истражује симболику басне путем сложеног кадрирања.<ref>{{cite journal |last=Sopher |first=H. |title=Somerset Maugham's "The Ant and the Grasshopper": The Literary Implications of Its Multilayered Structure |journal=Studies in Short Fiction |date=1994 |volume=31 |issue=1 (Winter 1994) |pages=109– |url=https://www.questia.com/read/1G1-15356444/somerset-maugham-s-the-ant-and-the-grasshopper|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402151114/https://www.questia.com/read/1G1-15356444/somerset-maugham-s-the-ant-and-the-grasshopper |archive-date=2. 4. 2015|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Друге људске слабости, осим непромишљености, постале су идентификоване са понашањем скакаваца.<ref name=Klein/> Невјерна жена, која иде од мушкарца до мушкарца, је „скакавац“ у „Попригуњи“, краткој причи [[Антон Чехов|Антона Чехова]] из 1892. године,<ref name="Loehlin2010">{{cite book |last=Loehlin|first=James N. |title=The Cambridge Introduction to Chekhov |url=https://books.google.com/books?id=x0BPgUl8-B8C&pg=PA80 |date=2010 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-1-139-49352-9 |pages=80–83|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> као и у филму „Скакавац“ Џерија Париса из 1969.<ref>{{cite web |last=Greenspun |first=Roger |title=Movie Review: The Grasshopper (1969) |url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=9F0CE4DC1538EE34BC4051DFB366838B669EDE |work=The New York Times |accessdate=21. 3. 2022 |date=28. 5. 1970 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402140742/http://www.nytimes.com/movie/review?res=9F0CE4DC1538EE34BC4051DFB366838B669EDE |archive-date=2. 4. 2015 }}</ref><ref name="www.museumofflight.org aeronca-l-3b-o-58b-grasshopper">{{cite web |title=Aeronca L-3B Grasshopper |url=http://www.museumofflight.org/aircraft/aeronca-l-3b-o-58b-grasshopper |publisher=The Museum of Flight |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171123034005/http://www.museumofflight.org/aircraft/aeronca-l-3b-o-58b-grasshopper |archive-date=23. 11. 2017 }}</ref> === У машинству === [[Датотека:DMM 12236 Halbbalancier-Dampfmaschine.jpg|thumb|upright=0.8|150п|Мотор од греде у облику скакавца, 1847.]] Име „-{Grasshopper}-“ је дато лаким авионима -{Aeronca L-3}- и -{Piper L-4}-, који су коришћени за извиђање и друге задатке подршке у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]] и [[Корејски рат|Корејском рату]]. Сматра се да је име настало када је [[генерал-мајор]], Инис П. Свифт видио авион -{Piper L-4}- како грубо слијеће и рекао је да је изгледао као скакавац због свог напредовања у скоку.<ref name="www.museumofflight.org aeronca-l-3b-o-58b-grasshopper"/><ref>{{cite web |title=L-4 Grasshopper |url=http://ww2db.com/aircraft_spec.php?aircraft_model_id=140 |last=Chen|first=C. Peter |work=World War II Database |publisher=Lava Development |accessdate=21. 3. 2022|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170525024409/http://ww2db.com/aircraft_spec.php?aircraft_model_id=140 |archive-date=25. 5. 2017 }}</ref> Производња авиона -{L4}- је прекинута 1981. али је, због популарности система, обновљена 1988.<ref>{{cite web |title=Piper L-4 Grasshopper Light Observation Aircraft (1941) |url=http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=332 |publisher=Military Factory |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170101103311/http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=332 |archive-date=1. 1. 2017 }}</ref> Мотори са гредом скакаваца били су мотори са гредом закренутом на једном крају, а дуга хоризонтална рука је подсјећала на задњу ногу скакавца. Тип је патентирао Вилијам Фримантл 1803. године.<ref>{{cite book |title=The Beam Engine |last=Crowley |first=T.E. |year=1982 |publisher=Senecio |isbn=0-906831-02-4 |pages=95–96|accessdate=21. 3. 2022}}</ref><ref>{{cite web |title=Grasshopper Beam Engine |url=http://www.animatedengines.com/grasshopper.html |publisher=Animated Engines |accessdate=21. 3. 2022|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20161210091100/http://www.animatedengines.com/grasshopper.html |archive-date=10. 12. 2016 }}</ref><ref>{{cite book|last=Dickinson|first=H.W. |title=A short history of the steam engine |url=https://books.google.com/books?id=qQU6AAAAIAAJ&pg=PA108|year=1939 |publisher=Cambridge University Press |page=108}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература== * {{cite book |editor=Capinera, John L. |year=2008 |title=Encyclopedia of Entomology | edition=2 | url=https://books.google.com/books?id=i9ITMiiohVQC&pg=PA1710 |publisher=Springer |isbn=978-1-4020-6242-1|ref={{harvid|''Capinera''|2008}}}} * {{cite book |last=Chapman|first=R. F. |last2=Simpson|first2=Stephen J.|last3= Douglas|first3=Angela E. |year=2013 |title=The Insects: Structure and Function |url=https://books.google.com/books?id=NXJEi8fo7CkC&pg=PA163 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-11389-2}} * {{cite book |last=Cott|first=Hugh |author-link=Hugh B. Cott |date=1940 |title=Adaptive Coloration in Animals |publisher=Oxford University Press|title-link=Adaptive Coloration in Animals|ref={{harvid|''Cott''|1940}}}} * {{cite book |last=Pfadt|first=Robert E. |year=1994 |title=Field Guide to Common Western Grasshoppers |edition=2 |url=https://books.google.com/books?id=zimx6Q9y1CMC |publisher=Wyoming Agricultural Experiment Station|ref={{harvid|''Pfadt''|1994}}}}}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Caelifera}} * [https://www.britannica.com/animal/grasshopper-insect Скакавци] {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Caelifera| ]] [[Категорија:Инсекти у култури]] adg0adi7ccit41r7uayswf6j3atu5a2 25121493 25121490 2022-07-24T19:41:46Z 62.4.57.22 Андрија 1-8 wikitext text/x-wiki {{short description|инсект из реда Caelifera}} {{добар чланак}} {{Automatic taxobox | name = Grasshoppers | fossil_range = 252 [[Мегаанум|-{Ma}-]]–Данас | image = Свјетлопис великог скакавца (око 10 cm) на врху Румије5.jpg | image_caption = Велики скакавац (око 10 cm) на врху [[Румија|Румије]] у Црној Гори | taxon = Acridomorpha | authority = Dirsh, 1966 | display_parents = 2 | subdivision_ranks = Суперпородице | subdivision = * -{''[[Acridoidea]]''}- * -{''[[Eumastacoidea]]''}- * -{''[[Pneumoroidea]]''}- * -{''[[Proscopioidea]]''}- * -{''[[Pyrgomorphidae|Pyrgomorphoidea]]''}- * -{''[[Tanaoceroidea]]''}- * -{''[[Trigonopterygoidea]]''}- }} '''Скакавци''' су група [[Инсекти|инсеката]] који припадају [[Ред (биологија)|подреду]] -{''Caelifera''}-, а често се за читав подред користи термин [[Скакавац|скакавци]]. Они спадају међу оно што је вјероватно најстарија жива група инсеката биљоједа, која датира из раног [[тријас]]а, прије око 250 милиона година. Скакавци су обично инсекти који живе на земљи са снажним задњим ногама које им омогућавају да побјегну од пријетњи снажним скоком. Као хемиметаболни инсекти, они не пролазе кроз потпуну метаморфозу; излегу се из јајета у [[Nimfa (biologija)|нимфу]] или „лијевак“, која пролази кроз пет [[Митарење|митарења]], постајући сличнија одраслој јединки у свакој развојној фази.<ref>{{Cite web|title=grasshopper {{!}} Description, Features, & Species|url=https://www.britannica.com/animal/grasshopper-insect|accessdate=21. 3. 2022|website=Encyclopedia Britannica}}</ref> Они чују кроз бубни орган који се налази у првом сегменту стомака причвршћеном за грудни кош; чуло вида им је у сложеним очима, а промјена интензитета свјетлости се опажа у простим очима. При великој густини насељености и под одређеним условима животне средине, неке врсте скакаваца могу да промијене боју и понашање и да формирају ројеве. Под овим околностима, они су познати као врста -{''[[locust]]''}-. Хране се биљкама, са неколико врста које понекад постају озбиљне [[Штеточина|штеточине]] житарица, поврћа и пашњака, посебно када се роје у милионима, у фази -{''locusts''}- и уништавају усјеве на широким подручјима. Од [[Предација|предатора]] се штите [[Маскирање|камуфлажом]]; када их открију, многе врсте покушавају да заплаше предатора блиставо обојеним бљеском крила док скачу и (ако су одрасли) лансирају се у ваздух, обично летећи само на краткој удаљености. Друге врсте, попут дугиног скакавца, имају упозоравајућу боју која одвраћа предаторе. Скакавци су погођени паразитима и разним болестима, а многа грабежљива створења се хране и нимфама и одраслим јединкама. Јаја су подложна нападима [[Паразитоиди|паразитоида]] и предатора. Скакавци имају дугу везу са људима. Ројеви скакаваца могу да имају разорне посљедице и да изазову глад, пошто су то радили још од [[Istorija drevnog Izraela i Judeje|библијских времена]].<ref>{{Cite web|last=Nuwer|first=Rachel|title=A Plague of Locusts Descends Upon the Holy Land, Just in Time for Passover|url=https://www.smithsonianmag.com/science-nature/a-plague-of-locusts-descends-upon-the-holy-land-just-in-time-for-passover-779476/|accessdate=21. 3. 2022|website=Smithsonian Magazine}}</ref> Чак и у мањем броју, могу да буду озбиљне штеточине. Користе се као храна у земљама као што су [[Мексико]] и [[Индонезија]]. Појављују се у умјетности, симболизму и књижевности. Проучавање врста скакаваца назива се акридологија. == Филогенија == Скакавци припадају подреду -{''Caelifera''}-, иако се термин „скакавац“ понекад користи као уобичајено име за подред уопште,<ref>{{cite web|title=Caelifera:Grasshoppers and Locusts|url=http://eol.org/pages/2634375/overview|publisher=Encyclopedia of Life|accessdate=21. 3. 2022|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170411231334/http://eol.org/pages/2634375/overview|archive-date=11. 4. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=Suborder Caelifera – Grasshoppers|publisher=BugGuide|url=http://bugguide.net/node/view/16133|accessdate=21. 3. 2022|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170804214918/http://bugguide.net/node/view/16133|archive-date=4. 8. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=About Orthoptera: Crickets and grasshoppers|publisher=Orthoptera.org.uk|url=https://www.orthoptera.org.uk/about_orthoptera|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170805015247/https://www.orthoptera.org.uk/about_orthoptera|archive-date=5. 8. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> а неки извори га ограничавају на „напредније“ групе.<ref>{{cite book |last=Grimaldi |first=David |last2=Engel |first2=Michael, S. |year=2005 |title=Evolution of the Insects |url=https://archive.org/details/evolutioninsects00grim_110 |url-access=limited |publisher=Cambridge University Press |page=[https://archive.org/details/evolutioninsects00grim_110/page/n224 210] |isbn=978-0-521-82149-0|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Могу се сврстати у инфраред -{''Acrididea''}-,<ref>{{cite web|url=https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=657454#null|title=ITIS Standard Report Page: Acrididea|website=www.itis.gov|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170802204613/https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=657454#null|archive-date=2. 8. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> а у старијим текстовима су се називали „краткороги скакавци“,<ref name = "Imms">{{cite book|last=Imms|first=Augustus Daniel|editor=Richards O.W.|editor2=Davies R.G.|year=1970|title=A General Textbook of Entomology|edition=9|publisher=Methuen and company|page=886|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> како би се разликовали од такође застарелог термина „дугороги скакавци“ (сада жбунасти цврчци или коњици), са својим много дужим [[Антена (биологија)|антенама]]. [[Филогенско стабло|Филогенија]] -{''Caelifera''}- је заснована на митохондријској [[Рибозомска РНК|рибозомалној РНК]] тридесет и два таксона у шест од седам суперпородица, а приказана је као [[кладограм]]. [[Ред (биологија)|Редови]] -{''Ensifera''}- (цврчци, итд.), -{''Caelifera''}- и све надпородице скакаваца осим -{''Pamphagoidea''}- су [[Monofilija|монофилетске]].<ref>{{cite journal |last=Flook |first=P.K. |last2=Rowell |first2=C.H.F. |title=The Phylogeny of the Caelifera (Insecta, Orthoptera) as Deduced from mtrRNA Gene Sequences |journal=Molecular Phylogenetics and Evolution |date=1997 |volume=8 |issue=1 |pages=89–103 |doi=10.1006/mpev.1997.0412 |pmid=9242597|accessdate=21. 3. 2022}}</ref><ref>{{cite journal |last=Zhang |first=Hong-Li|last2=Huang |first2=Yuan|last3=Lin |first3=Li-Liang |last4=Wang |first4=Xiao-Yang |last5=Zheng|first5=Zhe-Min |title=The phylogeny of the Orthoptera (Insecta) as deduced from mitogenomic gene sequences |journal=Zoological Studies |date=2013 |volume=52 |page=37 |doi=10.1186/1810-522X-52-37|doi-access=free|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> {{clade| style=font-size:85%;line-height:85% |label1=[[Правокрилци]] |1={{clade |label1=-{''[[Ensifera]]''}- ([[цврчци]], [[коњици]] итд.) |1=[6 надпородица] [[Датотека:Gryllus campestris MHNT.jpg|35px]] |label2=-{''Caelifera''}- |2={{clade |1=-{''[[Tridactyloidea]]''}- [[Датотека:Ripipteryx mopana.jpg|50px]] |2={{clade |1=-{''[[Tetrigoidea]]''}- [[Датотека:Tetrix bipunctata01 crop.jpg|50px]] |2={{clade |1=-{''[[Eumastacidae]]''}- [[Датотека:Genera Insectorum - Eumastax vittata.jpg|80px]] |2={{clade |1=-{''[[Proscopiidae]]''}- [[Датотека:Pseudoproscopia spec. - Tiergarten Schönbrunn crop.jpg|50px]] |2={{clade |1=-{''[[Pneumoridae]]''}- [[Датотека:Bladder Grasshopper (Bullacris intermedia) (30068047440).jpg |50px]] |2={{clade |1=-{''[[Pyrgomorphidae]]''}- [[Датотека:Pyrgomorphidae - Phymateus aegrotus.JPG|50px]] |2=-{''[[Acrididae]]''}-, -{''[[Pamphagidae]]''}- [[Датотека:Annualreportofag1119021903univ 0052AA2 Figure 1.jpg|50px]] }} }} }} }} }} }} }} }} У еволуционом смислу, подјела између -{''Caelifera''}- и -{''Ensifera''}- није новија од границе [[Permsko-trijasko izumiranje|пермо-тријаса]];<ref>{{cite book |last=Zeuner|first=F.E. |date=1939 |title=Fossil Orthoptera Ensifera |publisher=British Museum Natural History |oclc=1514958|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> најранији инсекти који су сигурно -{''Caeliferans''}-, налазе се у изумрлим породицама -{''Locustopseidae''}- и -{''Locustavidae''}- из раног тријаса, прије отприлике 250 милиона година. Група се диверзификовала током тријаса и од тада до данас остали су важни биљоједи. Прве модерне породице, као што су -{''Eumastacidae''}-, -{''Tetrigidae''}- и -{''Tridactylidae''}-, појавиле су се у [[Креда (периода)|креди]], иако су неки инсекти који би могли да припадају у последње двије од ових група, пронађени у [[Јура|раној Јури]].<ref name=GrimaldiEngel2005>{{cite book |last=Grimaldi|first=David |last2=Engel|first2=Michael S. |title=Evolution of the Insects |url=https://books.google.com/books?id=Ql6Jl6wKb88C&pg=PA210 |year=2005 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-82149-0 |page=210 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023307/https://books.google.com/books?id=Ql6Jl6wKb88C&pg=PA210 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref><ref>{{cite journal |last=Béthoux |first=Oliver |last2=Ross |first2=A.J. |title=Mesacridites Riek, 1954 (Middle Triassic; Australia) transferred from Protorthoptera to Orthoptera: Locustavidae |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-paleontology_2005-05_79_3/page/607 |journal=Journal of Paleontology |date=2005|volume=79 |issue=3 |pages=607–610 |doi=10.1666/0022-3360(2005)079<0607:mrmatf>2.0.co;2|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Морфолошка класификација је тешка јер су многе таксоне конвергирале ка заједничком типу станишта; модерни таксономисти су се концентрисали на унутрашње гениталије, посебно оне код мужјака. Та информација није доступна из фосилних примјерака, а палаентолошка таксономија је заснована углавном на венацији задњих крила.<ref name=TOLweb/> [[Датотека:Fossil grasshoppers - Royal Ontario Museum - DSC00013.JPG|thumb|Фосили скакаваца у Краљевском музеју Онтарија.]] -{''Caelifera''}- обухвата око 2.400 важећих родова и око 11.000 познатих врста. Вјероватно постоје многе неописане врсте, посебно у тропским влажним шумама. -{''Caelifera''}- има претежно тропску распрострањеност са мање врста познатих из умјерених зона, али већина суперпородица има представнике широм свијета. Они су скоро искључиво биљоједи и вјероватно су најстарија жива група инсеката биљоједа који жваћу.<ref name=TOLweb>{{cite web |url=http://tolweb.org/tree?group=Caelifera |title=Caelifera: Shorthorned Grasshoppers, Locusts and Relatives |last=Rowell|first=Hugh |last2=Flook|first2=Paul |year=2001 |work=Tree of Life web project|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150408064407/http://tolweb.org/tree?group=Caelifera |archive-date=8. 4. 2015|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Најразноврснија суперпородица је -{''Acridoidea''}-, са око 8.000 врста. Двије главне породице у суперпородици су -{''Acrididae''}- (-{''grasshoppers''}- и -{''locusts''}-) са распрострањеношћу широм свијета и -{''Romaleidae''}- (-{''lubber grasshoppers''}-), који се налазе углавном у [[Нови свет|Новом свијету]]. -{''Ommexechidae''}- и -{''Tristiridae''}- су јужноамеричке, а -{''Lentulidae''}-, -{''Lithidiidae''}- и -{''Pamphagidae''}- су углавном афричке. -{''Pauliniids''}- су ноћна врста и могу да пливају или клизају по води, док су -{''Lentulids''}- без крила.<ref name=GrimaldiEngel2005/> -{''Pneumoridae''}- су поријеклом из Африке, посебно из јужне Африке, а мужјаци се одликују надуваним трбухом.<ref name="Donelson">{{cite journal |last=Donelson |first=Nathan C. |last2=van Staaden |first2=Moira J. |year=2005 |title=Alternate tactics in male bladder grasshoppers Bullacris membracioides (Orthoptera: Pneumoridae) |journal=Behaviour |volume=142 |issue=6 |pages=761–778 |doi=10.1163/1568539054729088 |url=http://caspar.bgsu.edu/~mooi/Home/Publications_files/MvS_Behav05.pdf |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20161220162119/http://caspar.bgsu.edu/~mooi/Home/Publications_files/MvS_Behav05.pdf |archive-date=20. 12. 2016|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> == Карактеристике == Скакавци имају типичан план тијела инсеката у облику главе, грудног коша и [[Трбух|стомака]]. Глава се држи вертикално под углом у односу на тијело, са устима на дну. На глави се налази велики пар сложених очију које дају свеобухватан вид, три једноставна ока која могу да детектују свјетлост и таму и пар антена налик на нити које су осјетљиве на додир и мирис. Усни апарат усмјерен на доље је модификован за жвакање и постоје два сензорна палпа испред вилица.{{sfn|Pfadt|1994|p=1–8}} Грудни кош и стомак су сегментирани и имају круту [[Кутикула|кутикулу]] сачињену од преклапајућих плоча састављених од [[хитин]]а. Три спојена торакална сегмента носе три пара ногу и два пара крила. Предња крила, позната као тегмина, су уска и кожаста, док су задња крила велика и опнаста, а вене пружају снагу. Ноге су завршене канџама за хватање. Задња нога је посебно моћна; бутна кост је робусна и има неколико гребена гдје се спајају различите површине, а унутрашњи гребени имају стридулаторне клинове код неких врста. Задња ивица цјеванице носи двоструки ред бодљи и близу њеног доњег краја, налази се пар зглобних мамуза. У унутрашњости грудног коша налазе се мишићи који контролишу крила и ноге.{{sfn|Pfadt|1994|p=1–8}} [[Датотека:Heupferd fg01.jpg|thumb|left|-{''[[Ensifera]]''}-, попут овог великог зеленог [[Коњици|коњица]] — -{''[[Tettigonia viridissima]]''}-, донекле подсјећа на скакавце, али има преко 20 сегмената у својим [[Антена (биологија)|антенама]] и различите јајолозе.]] Трбух има једанаест сегмената, од којих је први спојен са грудним кошем и садржи тимпанални орган и слушни систем. Сегменти од два до осам су прстенасти и спојени флексибилним мембранама. Сегменти од девет до једанаест су смањени у величини; девети сегмент носи пар церкова, а десети и једанаести сегменти имају репродуктивне органе. Женке скакаваца су обично веће од мужјака, са кратким јајолозима.{{sfn|Pfadt|1994|p=1–8}} Назив подреда -{''Caelifera''}- потиче из латинског и значи сјекач који носи, а односи се на облик јајоносника.<ref name="Himmelman2011">{{cite book| last=Himmelman| first=John| title=Cricket Radio| url=https://books.google.com/books?id=qp7Q4Vn9l-oC&pg=PA45| year=2011| publisher=Harvard University Press| isbn=978-0-674-06102-6| page=45| url-status=live| archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023307/https://books.google.com/books?id=qp7Q4Vn9l-oC&pg=PA45| archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Оне врсте које производе лако чујне звукове обично то чине трљањем низа клинова на задњим ногама о ивице предњих крила (стридулација). Ове звукове производе углавном мужјаци да би привукли женке, мада код неких врста производе их и женке.<ref name=AM>{{cite web |title=Grasshoppers, crickets, katydids and locusts: Order Orthoptera |url=https://australian.museum/learn/animals/insects/grasshoppers-crickets-katydids-and-locusts-order-orthoptera/ |publisher=Australian Museum |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150418022639/http://australianmuseum.net.au/grasshoppers-crickets-katydids-and-locusts-order-orthoptera |archive-date=18. 4. 2015 }}</ref> Скакавци могу забуном да се помијешају са цврчцима, али се разликују у многим аспектима; ово укључује број сегмената у њиховим антенама и структуру овипозитора, као и локацију тимпаналног органа и методе којима се производи звук.<ref name=Guthrie>{{cite book |last=Guthrie|first=David Maltby |title=Aims and Methods in Neuroethology |url=https://books.google.com/books?id=MkW8AAAAIAAJ&pg=PA106 |year=1987 |publisher=Manchester University Press |isbn=978-0-7190-2320-0 |page=106 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023308/https://books.google.com/books?id=MkW8AAAAIAAJ&pg=PA106 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Врсте из породице -{''Ensifera''}- имају антене које могу да буду много дуже од тијела и имају најмање 20–24 сегмента, док врсте из породице -{''caeliferans''}- имају мање сегмената у својим краћим, чвршћим антенама.<ref name=AM/> == Биологија == === исхрана и варење === {{Види још|Морфологија инсеката}} [[Датотека:Grasshopper mouth anatomy.svg|thumb|upright=1.35|Структура уста скакаваца.]] Већина скакаваца су полифаги, једу вегетацију из више биљних извора,<ref name="Grasshoppers">{{cite web |url=http://www.desertmuseum.org/books/nhsd_grasshopper_new.php |title=Grasshoppers |last=Davidowitz|first=Goggy |publisher=Arizona-Sonora Desert Museum |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150507144753/http://www.desertmuseum.org/books/nhsd_grasshopper_new.php |archive-date=7. 5. 2015 }}</ref> али су неки [[сваштојед]]и и такође једу животињско ткиво и животињски измет. Уопштено, највише преферирају траву, укључујући многе [[житарице]] које се узгајају као усјеви.<ref>{{cite journal |title= Grasshopper (Orthoptera: Acrididae) Foraging on Grasshopper Feces: Observational and Rubidium-Labeling Studies |url= https://archive.org/details/sim_environmental-entomology_1997-12_26_6/page/1224 |last=O'Neill|first=Kevin M. |last2=Woods|first2=Stephen A. |last3=Streett|first3=Douglas A. |journal= Environmental Entomology |volume=26 |issue=6 |year=1997 |pages=1224–1231 |doi=10.1093/ee/26.6.1224|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Око 70 одсто инсеката биљоједа једе само једну или неколико врста или родова биљака, док скакавци једу биљке из доста широког спектра породица.<ref name="Grasshoppers"/> Они имају тенденцију да боље расту и дају више потомака када се њихова исхрана састоји од мјешавине биљака.<ref name="Grasshoppers"/> Различите врсте скакаваца то раде на различите начине. Сиви птичји скакавац (-{''Schistocerca nitens''}-) и зелени птичји скакавац (-{''Schistocerca shoshone''}-) избјегавају предаторе тако што већину дана проводе на једној биљци домаћину. Они су названи птичији скакавци јер су међу највећим одраслим скакавцима, а женке достижу дужину до 6,5 -{cm}-.<ref name="Grasshoppers"/> Оне добијају неопходне прехрамбене мјешавине након дугог периода храњења једном врстом домаћина, а на крају прелази на другу.<ref name="Grasshoppers"/> Коњска љуска (-{''Taeniopoda eques''}-) и харлекин или скакавац дугиних боја (-{''Dactylotum variegatum''}-) такође једу широк спектар биљака, али их често мењају, идући од једне до друге.<ref name="Grasshoppers"/> Нису сви скакавци полифаги. Скакавац креозотног жбуна (-{''Bootettix argentatus''}-) је једини међу више од 8.000 врста скакаваца широм свијета који једе само једну врсту биљке — креозотни жбун (-{''Larrea tridentata''}-).<ref name="Grasshoppers"/> Равничарски скакавац — -{''Brachystola magna''}-, може да достигне дужину до 8 -{cm}-. Он је универзални биљојед, али такође напада и једе друге скакавце и инсекте.<ref name="Grasshoppers"/> Пробавни систем је типичан за инсекте, са [[Малпигијеви судови|Малпигијевим судовима]] који се испуштају у средње цријево. Угљени хидрати се варе углавном у усјеву, док се протеини варе у [[Слепо црево|слијепом цријеву]]. Пљувачка је обилна, али углавном без ензима, што помаже да се храна и Малпигијев секрет помјерају дуж цријева. Неки скакавци посједују [[Целулаза|целулазу]], која омекшавањем зидова биљних ћелија чини садржај биљних ћелија доступним другим дигестивним ензимима.<ref>{{cite book |last=Gilbert |first=Lawrence Irwin |title=Insect Molecular Biology and Biochemistry |url=https://books.google.com/books?id=H9iXwIC_l3cC&pg=PA399 |year=2012 |publisher=Academic Press |isbn=978-0-12-384747-8 |page=399 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023308/https://books.google.com/books?id=H9iXwIC_l3cC&pg=PA399 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> === Чулни органи === [[Датотека:Anacridium aegyptium - 01.jpg|thumb|left|Чеони поглед на египатског скакавца (-{''Anacridium aegyptium''}-) који приказује сложене, сићушне очи и бројне чекиње.]] Скакавци имају типичан нервни систем инсеката и обиман скуп спољашњих чула. На страни главе налази се пар великих сложених очију које дају широко видно поље и могу да открију кретање, облик, боју и удаљеност. Такође постоје три једноставна ока на челу који могу да детектују интензитет свјетлости, пар антена које садрже олфакторне (мирисне) и додирне рецепторе, и усне органе који садрже рецепторе за укус.<ref name=Ruppert>{{cite book |title=Invertebrate Zoology|edition=7 |last=Ruppert |first=Edward E. |last2=Fox |first2=Richard, S. |last3=Barnes |first3=Robert D. |year=2004 |publisher=Cengage Learning |isbn=978-81-315-0104-7 |pages=735–737|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> На предњем крају стомака налази се пар бубних органа за пријем звука. Постоје бројне фине длаке (сете) које покривају цијело тијело и дјелују као механорецептори (сензори додира и вјетра), а најгушће су на антенама, палпама (дио уста) и на церкима на врху стомака.<ref name=Chapman>{{cite book|last=Chapman|first=F.|last2=Stephen|first2=J.|last3=Douglas|first3=Angela E.|title=The Insects: Structure and Function|publisher=Cambridge University Press|year=2013|pages=745–755|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Постоје посебни рецептори (-{campaniform sensillae}-) уграђени у кутикуле ногу који осјећају притисак и изобличење заштитног слоја коже.<ref>{{cite book|last=Chapman|first=F.|last2=Stephen|first2=J.|last3=Douglas|first3=Angela E.|title=The Insects: Structure and Function|publisher=Cambridge University Press|year=2013|pages=163|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Постоје унутрашњи „хордотонални“ органи чула специјализовани за откривање положаја и кретања око зглобова егзоскелета. Рецептори преносе информације централном нервном систему преко сензорних неурона, а већина њих има ћелијска тијела која се налазе на периферији близу самог рецепторског мјеста.<ref name=Chapman/> === Циркулација и дисање === Као и други инсекти, скакавци имају отворен [[циркулаторни систем]] и њихове тјелесне шупљине су испуњене хемолимфом. Структура налик срцу у горњем дијелу стомака пумпа течност у главу одакле она цури поред ткива и органа на свом путу назад у стомак. Овај систем циркулише хранљиве материје по цијелом тијелу и носи метаболички отпад који се излучује у цријева. Друге функције хемолимфе укључују зарастање рана, пренос топлоте и обезбјеђивање хидростатичког притиска, али циркулаторни систем није укључен у размјену гасова.<ref>{{cite web |url=https://projects.ncsu.edu/cals/course/ent425/library/tutorials/internal_anatomy/circulatory.html |title=Circulatory system |last=Meyer|first=John R. |date=8. 4. 2009 |work=General Entomology |publisher=NC State University |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170103003933/https://projects.ncsu.edu/cals/course/ent425/library/tutorials/internal_anatomy/circulatory.html |archive-date=3. 1. 2017 }}</ref> Дисање се изводи помоћу [[душник]]а, цијеви испуњених ваздухом, које се отварају на површинама грудног коша и стомака кроз пар вентиластих одушака. Већи инсекти можда морају да активно провјетравају своја тијела тако што отворе неке вентиле док други остају затворени, користећи трбушне мишиће да прошире и скупљају тијело и пумпају ваздух кроз систем.<ref>{{cite web |url=https://projects.ncsu.edu/cals/course/ent425/library/tutorials/internal_anatomy/respiratory.html |title=Insect physiology: Respiratory system |last=Meyer|first=John R. |date=1. 11. 2006 |work=General Entomology |publisher=NC State University |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170103003044/https://projects.ncsu.edu/cals/course/ent425/library/tutorials/internal_anatomy/respiratory.html |archive-date=3. 1. 2017 }}</ref> === Скакање === [[Датотека:American Bird Grasshopper.jpg|thumb|Амерички скакавац (-{''[[Schistocerca americana]]''}-)]] Велики скакавци, као што је врста -{locust}-, могу да скоче око метар (двадесет дужина тијела) без употребе крила; убрзање достиже максимум на око 20 -{g}-.<ref>{{cite web |last=Heitler |first=W.J. |title=Performance |url=http://www.st-andrews.ac.uk/~wjh/jumping/perform.htm |publisher=University of St Andrews |accessdate=21. 3. 2022 |date=1. 2007 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150319133858/http://www.st-andrews.ac.uk/~wjh/jumping/perform.htm |archive-date=19. 3. 2015 }}</ref> Скакавци скачу тако што испруже своје велике задње ноге и гурају се о подлогу (тло, гранчица, влат траве или било шта друго на чему стоје); сила реакције их гура у ваздух.<ref>{{cite web |last=Heitler |first=W.J. |title=How Grasshoppers Jump |url=http://www.st-andrews.ac.uk/~wjh/jumping/ |publisher=University of St Andrews |accessdate=21. 3. 2022 |date=1. 2007 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924123105/http://www.st-andrews.ac.uk/~wjh/jumping/ |archive-date=24. 9. 2015 }}</ref> Они скачу из неколико разлога; да побјегну од предатора, да се дају у бјекство или једноставно да се помјере са мјеста на мјесто. За скок у бјекство посебно постоји јак селективни притисак да се максимизира брзина полијетања, пошто то одређује домет. То значи да се ноге морају набијати на тло и великом силом и великом брзином кретања. Основно својство [[Kontrakcija mišića|мишића]] је да се не може склопити великом силом и великом брзином у исто вријеме. Скакавци то превазилазе коришћењем механизма [[катапулт]]а да појачају [[Снага (физика)|механичку снагу]] коју производе њихови мишићи.<ref>{{cite web |last1=Heitler |first1=W.J. |title=Energy and Power |url=http://www.st-andrews.ac.uk/~wjh/jumping/power.htm |publisher=University of St Andrews |accessdate=21. 3. 2022|date=1. 2007 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20141118101313/http://www.st-andrews.ac.uk/~wjh/jumping/power.htm |archive-date=18. 11. 2014 }}</ref> Скок је процес у три фазе.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1007/BF00219055|pmid=7707268| title = Motor patterns during kicking movements in the locust| journal=Journal of Comparative Physiology A| volume = 176| issue = 3 |pages=289–305| year=1995| last=Burrows | first = M.|s2cid=21759140|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Прво, скакавац потпуно савија доњи дио ноге (цјеваница) наспрам горњег дијела (бутна кост) тако што активира мишић цјеванице. Друго, постоји период коконтракције у коме се повећава сила у великом, петокраком мишићу екстензору цјеванице, али се цјеваница одржава савијеном истовременим стезањем мишића флексора цјеванице. Екстензорски мишић је много јачи од мишића флексора, али овај други је потпомогнут специјализацијама у зглобу које му дају велику ефективну механичку предност у односу на први када је цјеваница потпуно савијена.<ref>{{cite journal |last= Heitler|first=W.J. |year= 1977 |title= The locust jump III. Structural specialisations of the metathoracic tibiae |journal= Journal of Experimental Biology |volume= 67 |pages= 29–36 |doi= 10.1242/jeb.67.1.29 |url= http://jeb.biologists.org/content/jexbio/67/1/29.full.pdf |url-status= live |archive-url= https://web.archive.org/web/20161019094114/http://jeb.biologists.org/content/jexbio/67/1/29.full.pdf |archive-date= 19. 10. 2016 }}</ref> Коконтракција може да траје до пола секунде, а током овог периода мишић екстензор се скраћује и складишти енергију еластичног напрезања тако што изобличује круте кутикуларне структуре у нози.<ref>{{Cite journal | pmid=1159370 | year=1975 | last=Bennet-Clark | first=H.C. | title=The energetics of the jump of the locust ''Schistocerca gregaria'' | journal=The Journal of Experimental Biology | volume=63 | issue=1 | pages=53–83 | doi=10.1242/jeb.63.1.53 | url=http://jeb.biologists.org/content/63/1/53.1.long | url-status=live | archive-url=https://web.archive.org/web/20170103003849/http://jeb.biologists.org/content/63/1/53.1.long | archive-date=3. 1. 2017 |accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Стезање мишића екстензора је прилично споро (скоро изометријско), што му омогућава да развије велику снагу (до 14 -{N}- код пустињског скакавца), али зато што је споро, потребна је само мала снага. Трећа фаза скока је опуштање окидача мишића флексора, чиме се цјеваница ослобађа из флектираног положаја. Накнадно брзо проширење цјеванице је вођено углавном опуштањем еластичних структура, а не даљим скраћивањем мишића екстензора. На тај начин крута кутикула дјелује као еластика катапулта, или лук од лука и стријеле. Енергија се ставља у складиште при малој снази спором, али снажном контракцијом мишића и преузима се из складишта великом снагом брзим опуштањем механичких еластичних структура.<ref>{{cite book |last=Biewener|first=Andrew A. |title=Animal Locomotion |url=https://books.google.com/books?id=yMaN9pk8QJAC&pg=PA172 |year=2003 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-850022-3 |pages=172–175 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023307/https://books.google.com/books?id=yMaN9pk8QJAC&pg=PA172 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref><ref>{{cite book |last=Vogel|first=Steven |title=Comparative Biomechanics: Life's Physical World |date=2013 |publisher=Princeton University Press |page=312 |edition=2|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> === Стридулација === {{Listen|filename=Grasshoppers.ogg|title=Стридулација скакаваца|description=Неколико неидентификованих скакаваца стридулира.}} Мужјаци скакаваца већи дио дана проводе у стридулању, активније пјевајући под оптималним условима и пригушенији када су услови неповољни; женке такође стридуле, али су њихови напори безначајни у поређењу са мужјацима. Мушке нимфе у касној фази се понекад могу видјети како праве стридулаторне покрете, иако им недостаје опрема за прављење звукова, што показује важност ове особине понашања. Пјесме су средство комуникације; мушка стридулација изражава репродуктивну зрелост, жељу за друштвеном кохезијом и индивидуалним благостањем. Друштвена кохезија постаје неопходна међу скакавцима због њихове способности да скачу или лете на велике удаљености, а пјесма може да послужи да ограничи расипање и усмјери друге ка повољном станишту. Уопштена пјесма може да варира у [[Фразеологизми|фразеологији]] и интензитету, а модификује се у присуству ривалског мужјака и поново се мијења у пјесму удварања када је женка у близини.<ref name=AES>{{cite journal |last=Brangham|first=A.N. |year=1960 |title=Communication among social insects |journal=Bulletin of the Amateur Entomologists' Society |volume=19 |pages=66–68 |url=https://archive.org/stream/bulletinofamateu1920amat#page/n113/mode/2up|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Код мужјака скакаваца из породице -{''Pneumoridae''}-, увећани стомак појачава стридулацију.<ref name="Donelson"/> === Животни циклус === [[Датотека:Grasshoppermetasnodgrass.svg|thumb|upright=0.6|Шест фаза (стадијума) развоја, од новоизлежене нимфе до потпуно одрасле јединке.]] Сви скакавци почињу свој живот као јаја; јаја представљају најмање познату фазу животног циклуса скакавца.<ref name=UW/> Новонастала женка скакавца има период преовипозиције од недељу или двије док се повећава на тежини и њена јаја сазријевају. Након парења, женка већине врста копа рупу са својим јајоликом и полаже серију јаја у махуну у земљи у близини биљака за исхрану, углавном током љета. Послије полагања јаја, она затрпа рупу земљом и отпацима и развијају се скривени од погледа људи.{{sfn|Pfadt|1994|p=1–8}} Неки скакавци, попут врсте полуводеног -{''[[Cornops aquaticum]]''}-, депонују махуну директно у биљно ткиво, а јаја у махуни су код неких врста залијепљена пјеном.<ref>{{cite journal |last=Hill|first=M.P. |last2=Oberholzer|first2=I.G. |year=2000 |title=Host specificity of the grasshopper, ''Cornops aquaticum'', a natural enemy of water hyacinth |journal=Proceedings of the X International Symposium on Biological Control of Weeds |editor=Spencer, Neal R. |publisher=Montana State University |pages=349–356 |url=http://www.invasive.org/publications/xsymposium/proceed/05pg349.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20161220175939/http://www.invasive.org/publications/xsymposium/proceed/05pg349.pdf |archive-date=20. 12. 2016|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Инкубација јаја почиње одмах након што их женке одложе у земљу.<ref name=UW/> Ембрион, у почетку мали диск ћелија који лежи на вентралној страни површине жуманца и на задњем крају јаја, брзо расте, примајући храну из хранљивих материја у жуманцету.<ref name=UW/> За седам дана ембрион миграторног скакавца — -{''Melanoplus sanguinipes''}-, који се држи на температури инкубације од 30° -{C}-, достиже стадијум 19, у којем ембриони многих врста, као што су -{''Aulocara elliotti''}- и -{''Camnula pellucida''}-, престају да расту и почињу дијапаузу.<ref name=UW/> Ембрион миграторног скакавца наставља да се развија и у стадијуму 20, у којем се активно креће од вентралне ка дорзалној површини и окреће се за 180 степени око своје дугачке осе. После 15 дана, ембрион нарасте до стадијума 24. у којем достиже 80 процената свог развоја, након чега престаје да расте и улази у дијапаузу.<ref name=UW/> Ембрион двопругастог скакавца, а вјероватно и ембриони других врста, у стадијуму 24. улазе у дијапаузу.<ref name=UW/> Изложена повољним температурама инкубације, јаја неколико врста, као што су -{''Arphia conspersa''}- и -{''Xanthippus corallipes''}-, потпуно се развијају и излегу се током истог љета када су положена. Непосредан узрок престанка ембрионалног раста (дијапаузе) у јајима већине скакаваца са пашњака је вјероватно гашење хормона раста.<ref name=UW/> Ембриони остају физиолошки активни јер се наставља пренос хранљивих материја из жуманца у масно тијело ембриона и друга ткива, али ниске температуре током зиме успоравају или прекидају тај процес и ембриони улазе у период мировања.<ref name=UW/> [[Датотека:Two eastern Lubber grasshopers (Romalea microptera), mating.jpg|thumb|left|Врста -{''[[Romalea microptera]]''}-, женка (већа) полаже јаја, уз присуство мужјака.]] Да би јаја положена у умјереним регионима достигла свој максимални развој прије дијапаузе, морају да добију довољно топлоте, која је обично мјерена као дневни степени топлоте акумулиране у тлу на дубини јаја. Јаја депонована касно у сезони или током хладног љета можда неће моћи да добију ту количину топлоте, посебно у сјеверним областима као што су канадске провинције [[Алберта]], [[Манитоба]] и [[Саскачеван]].<ref name=UW/> Јаја која не достигну своју потенцијалну фазу развоја имају смањену валивост наредног прољећа, због чега не доприносе много одржању популације.<ref name=UW/> Дијапаузу прекида довољно ниска температура тла, а развој се наставља чим се тло загрије изнад одређене температуре. Чим се тло у прољеће загрије изнад граничних температура тла од 10 до 13° -{C}-, ембриони су спремни да наставе свој развој.<ref name=UW/> Истраживања су показала да је код неколико проучаваних врста, јајима потребно 205 степени целзијуса укупно током свих дана до јесени да би се постигао максимални ембрионални раст и још 66 степени у прољеће да би се покренуло излегање. За завршетак ембрионалног раста од почетка до краја, јајима је потребно укупно од 260 до 316 степени целзијуса.<ref name=UW/> [[Ембрион]]и у махуни се углавном сви излегу у року од неколико минута један од другог. Убрзо одбацују своје мембране и њихови егзоскелети очвршћавају. Ове нимфе првог узраста могу да одскоче од предатора.<ref name=UW>{{cite book|last=Pfadt|first=Robert E.|year=1994|pages=11–16|url=http://www.uwyo.edu/entomology/grasshoppers/ghlcycle.htm|title=Diagrams|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150402110127/http://www.uwyo.edu/entomology/grasshoppers/ghlcycle.htm |archivedate=2. 4. 2015|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Код већине врста скакаваца, сукоби између мужјака и женки ријетко ескалирају даље од ритуалних приказа. Неки изузеци укључују камелеонског скакавца (-{Kosciuscola tristis}-), гдје мужјаци могу да се боре за врх против женки које постављају јаја, а борба укључује хватање ногу, гризење, ударање и јахање.<ref>{{cite journal|last=Umbers|first=K. |last2=Tatarnic|first2=N. |last3=Holwell|first3=G. |last4=Herberstein|first4=M. |year=2012|title=Ferocious Fighting between Male Grasshoppers |journal=PLOS ONE |volume=7 |issue=11 |page=e49600 |doi=10.1371/journal.pone.0049600 |doi-access=free |pmid=23166725 |pmc=3498212|bibcode=2012PLoSO...749600U|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Скакавци пролазе кроз непотпуну метаморфозу: они се више пута митаре, свака фаза постаје све већа и више личи на одраслу јединку, при чему се пупољци крила повећавају у свакој фази. Број фаза варира између врста, али је обично шест. Након завршног митарења, крила се надувају и постају потпуно функционална. Миграторни скакавац — -{''Melanoplus sanguinipes''}-, проводи око 25 до 30 дана као нимфа, у зависности од пола и температуре, и живи око 51 дан као одрасла јединка.<ref name=UW/> === Ројење === [[Датотека:CSIRO ScienceImage 7007 Plague locusts on the move.jpg|thumb|left|upright=1.2|Милиони скакаваца „пошасти“ у покрету у Аустралији.]] -{''Locusts''}- су фаза ројења одређених врста краткорогих скакаваца из породице -{''Acrididae''}-. Понашање ројења је одговор на пренасељеност. Повећана тактилна стимулација задњих ногу изазива повећање нивоа [[серотонин]]а.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/7858996.stm |work=BBC News |last=Morgan|first=James |title=Locust swarms 'high' on serotonin |date=29. 1. 2009 |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url = https://web.archive.org/web/20131010043157/http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/7858996.stm|archive-date = 10. 10. 2013}}</ref> Ово узрокује да скакавац мијења боју, храни се више и брже се размножава. Трансформација усамљене јединке у ројеве индукована је са неколико контаката у минути у кратком периоду.<ref>{{cite journal |last=Rogers|first=Stephen M. |last2=Matheson|first2=Thomas |last3=Despland|first3=Emma |last4=Dodgson|first4=Timothy |last5=Burrows|first5=Malcolm |last6=Simpson|first6=Stephen J. |year=2003 |title=Mechanosensory-induced behavioral gregarization in the desert locust ''Schistocerca gregaria'' |journal=[[Journal of Experimental Biology]] |volume=206 |issue=22 |pages=3991–4002 |doi=10.1242/jeb.00648 |pmid=14555739 |s2cid=10665260 |url=http://jeb.biologists.org/content/jexbio/206/22/3991.full.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160924005950/http://jeb.biologists.org/content/jexbio/206/22/3991.full.pdf |archive-date=24. 9. 2016 |doi-access=free|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Након ове трансформације, под одговарајућим условима, могу да се појаве густе номадске групе нимфи ​​које не лете, познате као „скоци“ и производе феромоне који привлаче инсекте једни другима. Са неколико генерација у години, популација скакаваца може да се изгради од локализованих група у огромне акумулације летећих инсеката познатих као „пошасти“, прождирући сву вегетацију на коју наиђу. Највећи забиљежени рој скакаваца био је онај који је формирао сада [[Изумирање|изумрли]] скакавац стјеновитих планина, -{''Melanoplus spretus''}-, 1875. године; рој је био 2.900 -{km}- дугачак и 180 -{km}- широк,<ref>{{cite news |title=Looking Back at the Days of the Locust |last=Yoon|first=Carol Kaesuk |url=https://www.nytimes.com/2002/04/23/science/looking-bak-at-the-days-of-the-locust.html |newspaper=New York Times |date=23. 4. 2002 |accessdate=21. 3. 2022|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150403092454/http://www.nytimes.com/2002/04/23/science/looking-back-at-the-days-of-the-locust.html |archive-date=3. 4. 2015 }}</ref> а према једној процјени, број укључених скакаваца је износио око 3,5 [[трилион]]а.<ref name=Lockwood>{{cite book|last=Lockwood |first=Jeffrey A. |title=Locust: the Devastating Rise and Mysterious Disappearance of the Insect that Shaped the American Frontier |url=https://archive.org/details/locustdevastatin0000lock |year=2004 |publisher=Basic Books |isbn=0-7382-0894-9 |page=[https://archive.org/details/locustdevastatin0000lock/page/21 21] |edition=1|accessdate=21. 3. 2022}}ffol</ref> Одрасли пустињски скакавац може да поједе око 2 -{g}- (0,1 [[Унца|-{oz}-]]) биљног материјала сваког дана, тако да милијарде инсеката у великом роју могу да буду веома деструктивне, скидајући све лишће са биљака на погођеном подручју и конзумирајући стабљике, цвијеће, воће, сјемена и коре.{{sfn|Capinera|2008|p=1181—1183}} == Предатори, паразити и патогени == [[Датотека:Cottontop tamarin.JPG|thumb|right|Мајмун памучни тамарин је један од предатора који једу скакавце.]] Скакавци имају широк спектар предатора у различитим фазама свог живота; јаја једу пчелиње мушице, [[трчуљци]] и бубе мјехури; скакаче и одрасле јединке лове други инсекти, као што су [[мрави]], муве разбојници и сфецидне осе, [[пауци]] и многе [[птице]], као и мали [[сисари]], укључујући [[Пас|псе]] и [[Мачка|мачке]].{{sfn|Capinera|2008|p=1709—1710}} Јаја и нимфе су под нападом паразитоида, укључујући муве дуваче, месне муве и [[Muve guseničarke|муве гусјеничарке]]. Спољашњи паразити одраслих јединки и нимфи укључују гриње.{{sfn|Capinera|2008|p=1709—1710}} Женке скакаваца које паразитирају гриње, производе мање јаја и стога имају мање потомака од јединки које нису погођене.<ref>{{cite journal |last= Branson|first=David H. |year= 2003 |title= Effects of a parasite mite on life-history variation in two grasshopper species |journal= Evolutionary Ecology Research |volume=5 |issue=3 |pages=397–409 |issn= 1522-0613|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> [[Датотека:Unidentified Phlaeoba, near Godean Street, Yogyakarta, 2015-03-17.jpg|thumb|left|upright|Скакавац са паразитским грињама.]] Нематода скакавца (-{''Mermis nigrescens''}-) је дугачак, витак црв који инфицира скакавце и живи у њиховом [[Циркулаторни систем|циркулаторном систему]]. Одрасли црви полажу јаја на биљке и домаћин се инфицира када поједе лишће.<ref>{{cite web |url=http://entnemdept.ufl.edu/creatures/beneficial/misc/mermis_nigrescens.htm |title=Grasshopper nematode: ''Mermis nigrescens'' |last=Capinera|first=John |year=2014 |work=Featured Creatures |publisher=IFAS, University of Florida |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402125638/http://entnemdept.ufl.edu/creatures/beneficial/misc/mermis_nigrescens.htm |archive-date=2. 4. 2015 }}</ref> -{''[[Spinochordodes tellinii]]''}- и -{''[[Paragordius tricuspidatus]]''}- су паразитски црви који инфицирају скакавце и мијењају понашање њихових домаћина. Када су црви довољно развијени, могу да убиједе скакавца да скочи у оближњу воду, гдје се удави, омогућавајући тако паразиту да настави са следећом фазом свог [[Репродуктивни циклус|животног циклуса]], која се одвија у води.<ref>{{cite journal|title=Do hairworms (Nematomorpha) manipulate the water seeking behaviour of their terrestrial hosts? |last=Thomas|first=F. |last2=Schmidt-Rhaesa|first2=A. |last3=Martin|first3=G. |last4=Manu|first4=C. |last5=Durand|first5=P.|last6=Renaud|first6=F. |date=5. 2002 |journal=[[Journal of Evolutionary Biology]] |doi-access=free |volume=15 |issue=3 |pages=356–361 |doi=10.1046/j.1420-9101.2002.00410.x|accessdate=21. 3. 2022}}</ref><ref>{{cite journal |last=Schmidt-Rhaesa|first=Andreas |last2=Biron|first2=David G. |last3=Joly|first3=Cécile |last4=Thomas|first4=Frédéric |title=Host–parasite relations and seasonal occurrence of ''Paragordius tricuspidatus'' and ''Spinochordodes tellinii'' (Nematomorpha) in Southern France |journal=[[Zoologischer Anzeiger]] |volume=244 |issue=1 |year=2005 |pages=51–57 |doi=10.1016/j.jcz.2005.04.002|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> [[Датотека:CSIRO ScienceImage 1367 Locusts attacked by the fungus Metarhizium.jpg|thumb|right|Скакавци из врсте -{''[[Locust]]''}-, које је убила природно присутна гљива Метархизијум, еколошки прихватљив начин биолошке контроле популације. -{[[CSIRO]]}-, 2005.<ref>{{cite web|title=CSIRO ScienceImage 1367 Locusts attacked by the fungus Metarhizium|url=http://www.scienceimage.csiro.au/image/1367|publisher=CSIRO|accessdate=21. 3. 2022|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402172047/http://www.scienceimage.csiro.au/image/1367|archive-date=2. 4. 2015}}</ref>]] Скакавци су погођени болестима које изазивају [[бактерије]], [[вирус]]и, [[гљиве]] и [[праживотиње]]. Бактерије -{''[[Serratia marcescens]]''}- и -{''[[Pseudomonas aeruginosa]]''}- су умијешане у изазивање болести код скакаваца, као и ентомопатогена гљива -{''Beauveria bassiana''}-. Ова широко распрострањена гљива је коришћена за сузбијање разних инсеката штеточина широм свијета, али иако инфицира скакавце, инфекција обично није смртоносна јер сунчање има за посљедицу подизање температуре инсеката изнад прага који гљива толерише.{{sfn|Capinera|2008|p=1709—1710}} Гљивични [[патоген]] — -{''[[Entomophaga grylli]]''}-, у стању је да утиче на понашање свог домаћина скакавца, наводећи га да се попне на врх биљке и да се држи стабљике док умире. Ово обезбјеђује широку дисперзију спора гљивица ослобођених из леша.<ref>{{cite journal |last=Valovage|first=W.D. |last2=Nelson|first2=D.R. |year=1990 |title=Host Range and Recorded Distribution of ''Entomophaga grylli'' (Zygomycetes: Entomophthorales), a Fungal Pathogen of Grasshoppers (Orthoptera: Acrididae), in North Dakota |journal=Journal of the Kansas Entomological Society |volume=63 |issue=3 |pages=454–458|jstor=25085205|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Гљивични патоген — -{''[[Metarhizium acridum]]''}-, налази се у [[Африка|Африци]], [[Аустралија (континент)|Аустралији]] и [[Бразил]]у, гдје је изазвао епизоотију код скакаваца. Истражује се за могућу употребу као микробни инсектицид за контролу скакаваца.{{sfn|Capinera|2008|p=1709—1710}} Микроспоридијска гљива — -{''[[Nosema locustae]]''}-, која се некада сматрала праживотињом, може да буде смртоносна за скакавце. Мора да се конзумира на уста и основа је за комерцијалне микробне пестициде на бази мамаца. У цријевима се налазе разни други микроспоридијанци и праживотиње.{{sfn|Capinera|2008|p=1709—1710}} === Одбрана од предатора === Скакавци представљају примјер низа адаптација против предатора, што им омогућава да избјегну откривање, да побјегну ако их открију и у неким случајевима, да избјегну да буду поједени ако буду ухваћени. Скакавци су често [[Камуфлажа|камуфлирани]] да би избјегли откривање од стране предатора који лове помоћу вида; неке врсте могу да промијене своју боју како би одговарале њиховој околини.{{sfn|Cott|1940|p=25–26}} Неколико врста, као што је замрачени лисни скакавац — -{''[[Phyllochoreia ramakrishnai]]''}-, детаљно опонашају лишће. Штапни скакавци (-{''Proscopiidae''}-) по облику и боји опонашају дрвене штапове.<ref>{{cite book|last=Hogue|first=C.L.|year=1993|title=Latin American Insects and Entomology|url=https://archive.org/details/bub_gb_3CTf8bnlndwC|publisher=University of California Press|page=[https://archive.org/details/bub_gb_3CTf8bnlndwC/page/n178 167]|isbn=978-0520078499|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Скакавци често имају деиматичне шаре на својим крилима, које дају изненадни бљесак јарких боја и могу да уплаше предаторе довољно дуго да имају времена да побјегну у комбинацији скока и лета.{{sfn|Cott|1940|p=378}} Неке врсте су доста апосематичне, имају и јарку упозоравајућу боју и довољну токсичност да одврате предаторе. -{''Dictyophorus productus''}- је описан као „тежак, надувен, тром инсект“ који не покушава да се сакрије; има јаркоцрвени стомак, а мајмун [[гуенон]], који је јео друге скакавце, није хтио да једе ту врсту.{{sfn|Cott|1940|p=291}} Експериментом са природним грабежљивцем, малим пругастим гуштером, утврђено је да је друга врста, дугини или осликани скакавац из Аризоне — -{''Dactylotum bicolor''}-, апосематична.<ref>{{cite journal |last=McGovern |first=George M. |last2=Mitchell |first2=Joseph C. |last3=Knisley |first3=C. Barry |title=Field Experiments on Prey Selection by the Whiptail Lizard, Cnemidophorus inornatus, in Arizona |journal=Journal of Herpetology |date=1984 |volume=18 |issue=3 |pages=347–349 |jstor=1564093 |doi=10.2307/1564093|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> <gallery mode="nolines" widths="150px"> Atractomorpha lata, Burdwan, West Bengal, India 27 10 2012.jpg|Дречави скакавац, -{''[[Atractomorpha (grasshopper)|Atractomorpha lata]]''}-, избејгава предаторе [[Камуфлажа|камуфлажом]]. Titanacris Albipes Vol.jpg|Незграпни скакавац -{''[[Titanacris albipes]]''}-, има крила деиматички обојена, која служе да уплаше предаторе. LeafGrasshopper.jpg|Лисни скакавац, -{''[[Phyllochoreia|Phyllochoreia ramakrishnai]]''}-, [[Мимикрија|имитара]] зелени лист. Dactylotum bicolor.jpg|Обојени скакавац, -{''[[Dactylotum bicolor]]''}-, одвраћа предаторе упозоравајућом бојом. Aularches miliaris at Mangunan Orchard, Dlingo, Bantul, Yogyakarta 07.jpg|Пјегави скакавац, -{''[[Aularches miliaris]]''}-, брани се токсичном пјеном и упозоравајућим бојама.<ref>{{cite journal |last=Hingston|first=R.W.G. | year=1927 |doi=10.1111/j.1365-2311.1927.tb00060.x |title=The liquid-squirting habit of oriental grasshoppers| journal=Transactions of the Entomological Society of London |volume=75 |pages=65–69|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> </gallery> == Односи са људима == === У умјетности и медијима === [[Датотека:Grasshopper detail in Rachel Ruysch Flowers in a Vase c 1685.jpg|thumb|Детаљ скакавца на столу на слици [[Рахел Ројсх]] ''Цвијеће у вази'', 1685. године, у Националној галерији у Лондону.]] Скакавци су повремено приказани у умјетничким дјелима, као што је уљана слика мртве природе холандског сликара [[Златно доба Холандије|Златног доба]] — [[Балтазар ван дер Аст|Балтазара ван дер Аста]], „Цвијеће у вази са шкољкама и инсектима“, из 1630, која се сада налази у [[Национална галерија у Лондону|Националној галерији]] у Лондону, иако је инсект можда жбунасти цврчак.<ref>{{cite web|title=Flowers in a Vase with Shells and Insects|url=http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/balthasar-van-der-ast-flowers-in-a-vase-with-shells-and-insects|publisher=The National Gallery|accessdate=21. 3. 2022|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402092300/http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/balthasar-van-der-ast-flowers-in-a-vase-with-shells-and-insects|archive-date=2. 4. 2015}}</ref> На слици мртве природе [[Рахел Ројсх]] — „Цвијеће у вази“ из 1685. налазе се скакавац, паук, мрав и двије гусјенице. Према кустосу галерије — Бетси Висеман, скакавац је на столу и изгледа скоро спреман за прољеће: „па, постоје двије гусјенице које могу да видим. Посебно ми се свиђа она десно у првом плану, која само виси са његовог конца и тражи да негдје слети. То је овај диван мали приједлог покрета. На столу је скакавац који изгледа скоро спреман за прољеће на другој страни, а онда, угнијежђен између руже и божура, је диван паук и мрав на латицама руже.“<ref>{{cite web |title=Flowers in a Vase |url=http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/rachel-ruysch-flowers-in-a-vase |publisher=The National Gallery |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402124951/http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/rachel-ruysch-flowers-in-a-vase |archive-date=2. 4. 2015 }}</ref><ref>{{cite web |title=The National Gallery Podcast: Episode Nineteen |url=http://www.nationalgallery.org.uk/podcasts/the-national-gallery-podcast-episode-nineteen |publisher=The National Gallery |accessdate=21. 3. 2022 |date=5. 2008|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402103240/http://www.nationalgallery.org.uk/podcasts/the-national-gallery-podcast-episode-nineteen |archive-date=2. 4. 2015 }}</ref> Скакавци су такође представљени у биоскопу. У филму „Почетак краја“ из 1957. приказани су огромни скакавци који нападају [[Чикаго]].<ref name="Senn2007">{{cite book |last=Senn|first=Bryan |title=A Year of Fear: A Day-by-Day Guide to 366 Horror Films |url=https://books.google.com/books?id=WJ6vBwAAQBAJ&pg=PA109 |year=2007 |publisher=McFarland |isbn=978-0-7864-3196-0 |page=109 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023308/https://books.google.com/books?id=WJ6vBwAAQBAJ&pg=PA109 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> У анимираном филму компанија [[The Walt Disney Company|Disney]] и [[Pixar]] — „[[Живот буба]]“ из 1998. године, антагонисти су банда скакаваца, а њихов вођа Хопер служи као главни негативац.<ref>{{cite web |last=Parihar |first=Parth |title=A Bug's Life: Colonial Allegory |url=https://princetonbuffer.princeton.edu/2014/01/04/a-bugs-life-colonial-allegory/ |publisher=Princeton Buffer |accessdate=21. 3. 2022 |date=4. 1. 2014 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402175749/https://princetonbuffer.princeton.edu/2014/01/04/a-bugs-life-colonial-allegory/ |archive-date=2. 4. 2015 }}</ref> === Симболизам === [[Датотека:Londres - Lombard Street.JPG|thumb|left|Позлаћени симбол скакавца Томаса Грешама у улици Ломбард у Лондону, 1563.]] Скакавци се понекад користе као симболи.<ref name="Hazard"/> Током [[Архајски период (Грчка)|грчког архајског периода]], скакавац је био симбол [[полис]]а [[Античка Атина|Античке Атине]],<ref name="Roche2005">{{cite book |last=Roche |first=Paul |title=Aristophanes: The Complete Plays: A New Translation by Paul Roche |url=https://archive.org/details/completeplays0000aris |date=2005 |publisher=New American Library |isbn=978-0-451-21409-6 |page=[https://archive.org/details/completeplays0000aris/page/176 176]|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> вјероватно зато што су били међу најчешћим инсектима на сувим равницама [[Атика|Атике]].<ref name="Roche2005"/> Атињани су неко вријеме носили златне брошеве са скакавцима како би симболизовали да су чистог атинског поријекла без страних предака.<ref name="Roche2005"/> Још једна симболична употреба скакаваца је позлаћени скакавац сер Томаса Грешама на згради у улици Ломбард у Лондону, који датира из 1563. године, а симбол је игра ријечи од презимена Грешам ({{јез-енг|-{Gresham}-}}) и ријечи „трава“ ({{јез-енг|-{Grass}-}}).<ref name="Hazard">{{cite book |last=Hazard |first=Mary E. |title=Elizabethan Silent Language |url=https://books.google.com/books?id=wtFtcD-u6YoC&pg=PA9 |year=2000 |publisher=University of Nebraska Press |isbn=0-8032-2397-8 |page=9 |quote=research into Elizabethan wordplay reveals the proprietary nature of Gresham's grasshopper. |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023308/https://books.google.com/books?id=wtFtcD-u6YoC&pg=PA9 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Зграда је неко вријеме била сједиште Краљевске берзе Гардијана, али је компанија одбила да користи симбол из страха од забуне са врстом -{''locust''}-.<ref>{{cite web |title=The City's golden grasshopper |url=https://www.timeshighereducation.com/books/the-citys-golden-grasshopper/163810.article|last=Connell|first=Tim |date=9. 1. 1998 |publisher=Times Higher Education Supplement |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20161129085021/https://www.timeshighereducation.com/books/the-citys-golden-grasshopper/163810.article |archive-date=29. 11. 2016}}</ref> Када се скакавци појављују у сновима, они се тумаче као симболи „слободе, независности, духовног просвјетљења, немогућности да се скрасите или посветите одлуци“. Буквално се схватају као уништавање усјева у случају фармера, фигуративно као „зли мушкарци и жене“ код непољопривредника и као „екстраваганца, несрећа или краткотрајна срећа“ код „[[Роми|Цигана]]“.<ref name=Klein>{{cite journal |last=Klein |first=Barrett A. |title=The Curious Connection Between Insects and Dreams |journal=Insects |date=2012 |volume=3 |issue=1 |pages=1–17 |doi-access=free |doi=10.3390/insects3010001|pmid=26467945 |pmc=4553613|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> === У исхрани === [[Датотека:Fried grasshoper.jpg|thumb|Пржени скакавци из Гунунг Кидула, у [[Јогјакарта (посебна област)|Јогјакарти]], [[Индонезија]].]] [[Датотека:Inago no tsukudani 02.jpg|thumb| Слатко-слано јело од скакаваца у Јапану (-{''[[Inago no Tsukudani]]''}-)]] У неким земљама, скакавци се користе као храна.<ref>{{cite journal |last=Aman |first=Paul |last2=Frederich |first2=Michel |last3=Uyttenbroeck |first3=Roel |last4=Hatt |first4=Séverin |last5=Malik |first5=Priyanka |last6=Lebecque |first6=Simon |last7=Hamaidia |first7=Malik |last8=Miazek |first8=Krystian |last9=Goffin |first9=Dorothée |last10=Willems |first10=Luc |last11=Deleu |first11=Magali |last12=Fauconnier |first12=Marie-Laure |last13=Richel |first13=Aurore |last14=De Pauw |first14=Edwin |last15=Blecker |first15=Christophe |last16=Arnaud |first16=Monty |last17=Francis |first17=Frédéric |last18=Haubruge |first18=Eric |last19=Danthine |first19=Sabine |year=2016 |title=Grasshoppers as a food source? A review |journal=Biotechnologie, Agronomie, Société et Environnement |volume=20 |pages=337–352 |issn=1370-6233 |url=http://popups.ulg.ac.be/1780-4507/index.php?id=12974 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160531110646/http://popups.ulg.ac.be/1780-4507/index.php?id=12974 |archive-date=31. 5. 2016|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> У јужном [[Мексико|Мексику]], скакавци из врсте -{''Chapulines''}- се једу у разним јелима, као што су [[Тортиља|тортиље]] са чили сосом.<ref name=Kennedy>{{cite book |last=Kennedy|first=Diana |title=Oaxaca al Gusto: An Infinite Gastronomy |url=https://books.google.com/books?id=9j3iBQAAQBAJ&pg=PT754 |year=2011 |publisher=University of Texas Press |isbn=978-0-292-77389-9 |page=754 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023308/https://books.google.com/books?id=9j3iBQAAQBAJ&pg=PT754 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> На неким кинеским пијацама хране, попут компаније Donghuamen Night Market, служе се на ражњу, а поред њих служе се [[јагњетина]], [[говедина]], [[пилетина]], кукуруз у клипу, [[тофу]], цврчци, бубрези, јаја препелице, змије и лигње.<ref>{{cite web |title=Dōnghuámén Night Market |url=http://www.lonelyplanet.com/china/beijing/restaurants/street-food-hawkers/donghuamen-night-market |publisher=Lonely Planet |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150311091450/http://www.lonelyplanet.com/china/beijing/restaurants/street-food-hawkers/donghuamen-night-market |archive-date=11. 3. 2015 }}</ref> Пржени скакавци (-{''walang goreng''}-) се једу у [[Јогјакарта (посебна област)|Јогјакартском]] [[регент]]у Гунунг Кидулу, [[Јава]], у [[Индонезија|Индонезији]],<ref>{{cite web |title=Walang Goreng Khas Gunung Kidul |url=http://umkmjogja.com/product/walang-goreng-khas-gunung-kidul|publisher=UMKM Jogja|accessdate=21. 3. 2022|language=id|archive-url=https://web.archive.org/web/20160306121955/https://umkmjogja.com/product/walang-goreng-khas-gunung-kidul |archive-date=6. 3. 2016}}</ref> док су омиљена посластица у [[Уганда|Уганди]], гдје се обично једу пржени, а најчешће у новембру и мају после киша.<ref>{{Cite news|date=2. 12. 2018|title=The Ugandan love of grasshoppers - and how to harvest them|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-africa-46357020|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> У арапском свијету, скакавци се кувају, соле и суше на сунцу и једу се као грицкалице.<ref>{{cite journal |last=King |first=Bes Sie |date=23. 12. 2009 |title=Snack on grasshoppers |url=http://archives.jrn.columbia.edu/2009/nyfoodchain.com/2009/12/23/snack-on-grasshoppers/ |journal=NY Food Chain |location=New York |publisher=Columbia University Graduate School of Journalism |accessdate=21. 3. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224191253/http://archives.jrn.columbia.edu/2009/nyfoodchain.com/2009/12/23/snack-on-grasshoppers/ |archive-date=24. 2. 2015 |url-status=dead }}</ref> У Америци, народ Охлоне је спаљивао травњаке како би бацио скакавце у јаме гдје су могли да их сакупљају као храну.<ref name="Margolin">{{cite book |last=Margolin |first=Malcolm |last2=Harney |first2=Michael (illus.) |title=The Ohlone Way: Indian Life in the San Francisco–Monterey Bay Area |url=https://books.google.com/books?id=MjX3oUTYKnAC&pg=PT54 |publisher=Heyday |isbn=978-1-59714-219-9 |page=54 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171127023307/https://books.google.com/books?id=MjX3oUTYKnAC&pg=PT54 |archive-date=27. 11. 2017|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> У Библији је забиљежено да је [[Јован Крститељ]] јео скакавце и дивљи мед ({{јез-гр|-{ἀκρίδες καὶ μέλι ἄγριον, akrídes kaì méli ágrion}-}}) док је живио у пустињи.<ref>{{Bibleverse|Mark|1:6|ASV}}; {{Bibleverse|Matthew|3:4|ASV}}</ref><ref>{{cite web|url=https://biblehub.com/matthew/3-4.htm|title=Matthew 3:4|work=biblehub.com|date=|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Међутим, због традиције да се он приказује као [[аскеза]], покушавато је да се објасни да су скакавци у ствари били одговарајућа аскетска [[Vegetarijanstvo|вегетаријанска]] храна, као што је пасуљ [[рогач]], без обзира што ријеч -{''ἀκρίδες''}- значи једноставно скакавац.<ref>{{cite web|last=Brock |first=Sebastian |title=St John the Baptist's diet – according to some early Eastern Christian sources |url=https://www.sjc.ox.ac.uk/3763/John-the-Baptists-Diet.pdf.download |publisher=St John's College, Oxford |accessdate=21. 3. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924102311/http://www.sjc.ox.ac.uk/3763/John-the-Baptists-Diet.pdf.download |archive-date=24. 9. 2015 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite journal|last=Kelhoffer |first=James A. |title=Did John The Baptist Eat Like A Former Essene? Locust-Eating In The Ancient Near East And At Qumran |journal=Dead Sea Discoveries |date=2004 |volume=11 |issue=3 |pages=293–314 |jstor=4193332 |quote=There is no reason, however, to question the plausibility of Mark 1:6c, that John regularly ate these foods while in the wilderness. |doi=10.1163/1568517042643756|url=http://urn.kb.se/resolve?urn=urn:nbn:se:uu:diva-141403|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> У новије доба, у потрази за алтернативним здравим и одрживим изворима протеина, комерцијалне компаније управљају фармама скакаваца, гдје их узгајају и користе се у исхрани и као протеински суплементи.<ref>{{cite web|url=https://www.foodnavigator-usa.com/Article/2019/04/12/Grasshoppers-not-crickets-will-drive-the-edible-insect-revolution-says-Hargol-Foodtech-at-Foodbytes|title=WATCH: Grasshoppers, not crickets, will drive the edible insect revolution, says Hargol Foodtech|work=foodnavigator-usa.com|date=12. 4. 2019|accessdate=21. 3. 2022|last=Watson|first=Elaine}}</ref><ref>{{cite web|url=https://unknowngroup.com/alternativeproteins-insects/|title=Could Grasshoppers & Crickets Be The Key To Feeding The Next Billion People?|work=unknowngroup.com|date=11. 8. 2021|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> === Као штеточине === [[Датотека:Grasshopper eating the maize leaf.jpg|thumb|left|Штеточина усјева: скакавац једе лист [[кукуруз]]а.]] Скакавци једу велике количине лишћа и као одрасли и током свог развоја, а могу да буду озбиљне штеточине сушног земљишта и [[прерија]]. Могу да буду погођени [[Пашњак|пашњаци]], житарице, крмне, повртарске и друге културе. Често се грију на сунцу и успијевају у топлим сунчаним условима, тако да суша стимулише повећање популације скакаваца. Једна сезона суше обично није довољна да стимулише велики пораст популације, али неколико узастопних сушних сезона то могу да учине, посебно ако су зиме између њих благе, тако да велики број нимфи ​​преживи. Иако сунчано вријеме стимулише раст, мора да постоји адекватна залиха хране за растућу популацију скакаваца. То значи да, иако су падавине потребне да би се стимулисао раст биљака, продужени периоди облачног времена ће успорити развој нимфи.{{sfn|Capinera|2008|p=1710–1712}} Скакавци најбоље могу да се спријече да постану штеточине манипулисањем њиховом околином. Сјенка коју пружа дрвеће ће их обесхрабрити и могу да буду спријечени да пређу на усјеве уклањањем грубе вегетације са необрађених површина и ивица поља, као и обесхрабрујућим густим растињем поред јаркова и на ивицама путева. Са повећањем броја скакаваца, може да се повећа и број предатора, али то се ријетко дешава довољно брзо да има велики утицај на популације. Биолошка контрола се истражује, а споре праживотиње паразита -{''Nosema locustae''}-, могу да се користе помијешане са мамцем за контролу скакаваца, што је ефикасније код незрелих инсеката.<ref>{{cite web |url=https://www3.epa.gov/pesticides/chem_search/reg_actions/registration/fs_PC-117001_01-Oct-00.pdf |title=''Nosema Locustae'' (117001) Fact Sheet |publisher=U.S. Environmental Protection Agency |date=10. 2000 |accessdate=21. 3. 2022|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160817073223/https://www3.epa.gov/pesticides/chem_search/reg_actions/registration/fs_PC-117001_01-Oct-00.pdf |archive-date=17. 8. 2016}}</ref> У малом обиму, производи од дрвета нима могу да буду ефикасни као средство одвраћања храњења и као ометач развоја нимфи. Могу да се користе и инсектициди, али одрасле скакавце је тешко убити, а пошто се крећу у поља из околног ранга раста, усјеви би брзо могли поново да буду заражени.{{sfn|Capinera|2008|p=1710–1712}} Неке врсте скакаваца, попут кинеског пиринчаног скакавца, су штеточине на [[Пиринач|пиринчаним]] пољима. Орање излаже јаја на површини поља, да их уништи сунце или поједу природни непријатељи. Нека јаја могу да буду закопана предубоко у земљу да би се могла излећи.<ref>{{cite web |title=Rice grasshopper (Oxya chinensis) |url=http://www.plantwise.org/KnowledgeBank/Datasheet.aspx?dsid=38206 |publisher=Plantwise |accessdate=21. 3. 2022|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170525024556/http://www.plantwise.org/KnowledgeBank/Datasheet.aspx?dsid=38206 |archive-date=25. 5. 2017 }}</ref> Пошасти скакаваца могу да имају разорне ефекте на људску популацију, узрокујући [[Masovna glad|глад]] и потресе становништва. Они се помињу и у [[Куран]]у и у [[Библија|Библији]], а такође су сматрани одговорним за епидемије [[Колера|колере]], које су настале као резултат лешева скакаваца утопљених у [[Средоземно море|Средоземном мору]] и распадања на плажама.{{sfn|Capinera|2008|p=1181—1183}} [[Организација за храну и пољопривреду|ФАО]] и друге организације прате активности скакаваца широм свијета. Правовремена примјена пестицида може да спријечи формирање номадских група скакача прије него што се нагомилају густи ројеви одраслих јединки.<ref name=FAO>{{cite web |url=http://www.fao.org/ag/locusts-CCA/en/1013/ |title=Control |work=Locusts in Caucasus and Central Asia |publisher=Food and Agriculture Organization of the United Nations |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150404223501/http://www.fao.org/ag/locusts-CCA/en/1013/ |archive-date=4. 4. 2015 }}</ref> Поред конвенционалне контроле примјеном контактних инсектицида,<ref name=FAO/> [[Биолошко сузбијање штеточина|биолошка контрола штеточина]] примјеном ентомопатогене гљиве -{''Metarhizium acridum''}-, која посебно инфицира скакавце, коришћена је са извјесним успјехом.<ref>{{cite journal| title=Biological Control of Locusts and Grasshoppers | url=https://archive.org/details/sim_annual-review-of-entomology_2001_46/page/667 | journal=Annual Review of Entomology| volume=46| pages=667–702 | year=2001 |last=Lomer|first=C.J. |last2=Bateman|first2=R.P. |last3=Johnson|first3=D.L. |last4=Langewald|first4=J. |last5=Thomas|first5=M. | doi=10.1146/annurev.ento.46.1.667 | pmid=11112183|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> === Детекција експлозива === У фебруару 2020. истраживачи са Вашингтонског универзитета у Сент Луису објавили су да су конструисали „скакавце [[киборг]]е“, који су способни да прецизно открију експлозив. У пројекту који финансира Америчка канцеларија за поморска истраживања, истраживачи су опремили скакавцима лагане сензорске ранчеве који су снимали и преносили електричну активност њихових антенских режњева на рачунар. Према истраживачима, скакавци су успјели да открију локацију највеће концентрације експлозива. Истраживачи су такође тестирали ефекат комбиновања сензорних информација од неколико скакаваца на тачност детекције. Нервна активност од седам скакаваца је дала просјечну стопу тачности детекције од 80%, док је један скакавац дао стопу од 60%.<ref>{{Cite web|url=https://www.msn.com/en-us/news/technology/bomb-sniffing-grasshoppers-tested-by-scientists/ar-BB107oVv|title=Bomb-sniffing grasshoppers tested by scientists|website=www.msn.com|accessdate=21. 3. 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://eandt.theiet.org/content/articles/2020/02/cyborg-grasshopper-engineered-to-sniff-explosives/|title='Cyborg' grasshopper engineered to sniff explosives|last=staff|first=E&T editorial|date=2020-02-18|website=eandt.theiet.org|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> === У књижевности === [[Датотека:Egyptian-snḥm 2.PNG|thumb|left|Египатски хијероглиф -{„snḥm“}-.]] Египатска ријеч за скакавца написана је као -{„snḥm“}- у консонантском хијероглифском систему писања. Фараон [[Рамзес II|Рамзес -{II}-]] упоредио је војске [[Хетити|Хетита]] са врстом скакаваца -{''locusts''}-: „они су покривали планине и долине и били су као скакавци у свом мноштву.“<ref>{{cite web |last=Dollinger |first=André |title=Insects |url=http://www.reshafim.org.il/ad/egypt/bestiary/insects.htm |publisher=Reshafim |accessdate=21. 3. 2022 |date=1. 2010 |orig-year=2002 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150401025144/http://www.reshafim.org.il/ad/egypt/bestiary/insects.htm |archive-date=1. 4. 2015 }}</ref> Једна од Езопових бајки, коју је касније препричао [[Жан де Лафонтен|Ла Фонтен]], је прича о „[[Цврчак и мрави|цврчку и мравима]]“. Мрав вриједно ради цијело љето, док се цврчак игра. Зими, мрав је спреман, али цврчак гладује.<ref>{{Cite quran|27|18}}</ref><ref>{{cite book|first=Mawil Y. Izzi |last=Deen |chapter=Islamic Environmental Ethics, Law, and Society |title=Ethics of Environment and Development |editor=Engel, J.R. |editor2=Engel, J.G. |year=1990 |publisher=Bellhaven Press |chapter-url=http://www.mbcru.com/Texas%20Tech%20Mypage/Conservation%20Biology/Assignment%202/IzziDeenIslamicEcol.pdf |url-status=bot: unknown |archive-url=https://web.archive.org/web/20110714055330/http://www.mbcru.com/Texas%20Tech%20Mypage/Conservation%20Biology/Assignment%202/IzziDeenIslamicEcol.pdf |archive-date=14. 7. 2011|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Кратка прича [[Самерсет Мом|Сомерсета Мома]], „Мрав и скакавац“, истражује симболику басне путем сложеног кадрирања.<ref>{{cite journal |last=Sopher |first=H. |title=Somerset Maugham's "The Ant and the Grasshopper": The Literary Implications of Its Multilayered Structure |journal=Studies in Short Fiction |date=1994 |volume=31 |issue=1 (Winter 1994) |pages=109– |url=https://www.questia.com/read/1G1-15356444/somerset-maugham-s-the-ant-and-the-grasshopper|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402151114/https://www.questia.com/read/1G1-15356444/somerset-maugham-s-the-ant-and-the-grasshopper |archive-date=2. 4. 2015|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> Друге људске слабости, осим непромишљености, постале су идентификоване са понашањем скакаваца.<ref name=Klein/> Невјерна жена, која иде од мушкарца до мушкарца, је „скакавац“ у „Попригуњи“, краткој причи [[Антон Чехов|Антона Чехова]] из 1892. године,<ref name="Loehlin2010">{{cite book |last=Loehlin|first=James N. |title=The Cambridge Introduction to Chekhov |url=https://books.google.com/books?id=x0BPgUl8-B8C&pg=PA80 |date=2010 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-1-139-49352-9 |pages=80–83|accessdate=21. 3. 2022}}</ref> као и у филму „Скакавац“ Џерија Париса из 1969.<ref>{{cite web |last=Greenspun |first=Roger |title=Movie Review: The Grasshopper (1969) |url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=9F0CE4DC1538EE34BC4051DFB366838B669EDE |work=The New York Times |accessdate=21. 3. 2022 |date=28. 5. 1970 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402140742/http://www.nytimes.com/movie/review?res=9F0CE4DC1538EE34BC4051DFB366838B669EDE |archive-date=2. 4. 2015 }}</ref><ref name="www.museumofflight.org aeronca-l-3b-o-58b-grasshopper">{{cite web |title=Aeronca L-3B Grasshopper |url=http://www.museumofflight.org/aircraft/aeronca-l-3b-o-58b-grasshopper |publisher=The Museum of Flight |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171123034005/http://www.museumofflight.org/aircraft/aeronca-l-3b-o-58b-grasshopper |archive-date=23. 11. 2017 }}</ref> === У машинству === [[Датотека:DMM 12236 Halbbalancier-Dampfmaschine.jpg|thumb|upright=0.8|150п|Мотор од греде у облику скакавца, 1847.]] Име „-{Grasshopper}-“ је дато лаким авионима -{Aeronca L-3}- и -{Piper L-4}-, који су коришћени за извиђање и друге задатке подршке у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]] и [[Корејски рат|Корејском рату]]. Сматра се да је име настало када је [[генерал-мајор]], Инис П. Свифт видио авион -{Piper L-4}- како грубо слијеће и рекао је да је изгледао као скакавац због свог напредовања у скоку.<ref name="www.museumofflight.org aeronca-l-3b-o-58b-grasshopper"/><ref>{{cite web |title=L-4 Grasshopper |url=http://ww2db.com/aircraft_spec.php?aircraft_model_id=140 |last=Chen|first=C. Peter |work=World War II Database |publisher=Lava Development |accessdate=21. 3. 2022|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170525024409/http://ww2db.com/aircraft_spec.php?aircraft_model_id=140 |archive-date=25. 5. 2017 }}</ref> Производња авиона -{L4}- је прекинута 1981. али је, због популарности система, обновљена 1988.<ref>{{cite web |title=Piper L-4 Grasshopper Light Observation Aircraft (1941) |url=http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=332 |publisher=Military Factory |accessdate=21. 3. 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170101103311/http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=332 |archive-date=1. 1. 2017 }}</ref> Мотори са гредом скакаваца били су мотори са гредом закренутом на једном крају, а дуга хоризонтална рука је подсјећала на задњу ногу скакавца. Тип је патентирао Вилијам Фримантл 1803. године.<ref>{{cite book |title=The Beam Engine |last=Crowley |first=T.E. |year=1982 |publisher=Senecio |isbn=0-906831-02-4 |pages=95–96|accessdate=21. 3. 2022}}</ref><ref>{{cite web |title=Grasshopper Beam Engine |url=http://www.animatedengines.com/grasshopper.html |publisher=Animated Engines |accessdate=21. 3. 2022|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20161210091100/http://www.animatedengines.com/grasshopper.html |archive-date=10. 12. 2016 }}</ref><ref>{{cite book|last=Dickinson|first=H.W. |title=A short history of the steam engine |url=https://books.google.com/books?id=qQU6AAAAIAAJ&pg=PA108|year=1939 |publisher=Cambridge University Press |page=108}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература== * {{cite book |editor=Capinera, John L. |year=2008 |title=Encyclopedia of Entomology | edition=2 | url=https://books.google.com/books?id=i9ITMiiohVQC&pg=PA1710 |publisher=Springer |isbn=978-1-4020-6242-1|ref={{harvid|''Capinera''|2008}}}} * {{cite book |last=Chapman|first=R. F. |last2=Simpson|first2=Stephen J.|last3= Douglas|first3=Angela E. |year=2013 |title=The Insects: Structure and Function |url=https://books.google.com/books?id=NXJEi8fo7CkC&pg=PA163 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-11389-2}} * {{cite book |last=Cott|first=Hugh |author-link=Hugh B. Cott |date=1940 |title=Adaptive Coloration in Animals |publisher=Oxford University Press|title-link=Adaptive Coloration in Animals|ref={{harvid|''Cott''|1940}}}} * {{cite book |last=Pfadt|first=Robert E. |year=1994 |title=Field Guide to Common Western Grasshoppers |edition=2 |url=https://books.google.com/books?id=zimx6Q9y1CMC |publisher=Wyoming Agricultural Experiment Station|ref={{harvid|''Pfadt''|1994}}}}}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Caelifera}} * [https://www.britannica.com/animal/grasshopper-insect Скакавци] {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Caelifera| ]] [[Категорија:Инсекти у култури]] ie2zu6polr2v7euxmftjcuqmjqkh93r 0 4309080 25122019 24568639 2022-07-25T09:53:28Z MareBG 12583 added [[Category:Албуми Жељка Бебека]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | име = Нико више не сања | извођач = Жељко Бебек | омот = Niko vise ne sanja.jpg | алт = | натпис = | тип = студио | издат = 7. март 1989 | снимљен = јануар-фебруар 1989 | студио = Рококо, Бошњаци | жанр = поп, рок | издавач = [[Југотон]] | продуцент = [[Никша Братош]] | година0 = [[1985]] | албум_пре = Армија Б | година1 = [[1989]] | овај_албум = Нико више не сања | година2 = [[1989]] | додатно = | албум_после = [[Пјевај мој народе]] }} '''Нико више не сања''' је четврти соло албум [[Жељко Бебек|Жељка Бебека]]. Албум садржи хитове ''Синоћ сам пола кафане попио'', ''Жута ружа'', обрада песме ''Да зна зора'' и ''Да је среће било''. Албум је изашао 1989. године у издању дискографске куће [[Југотон]]<ref name=":0">{{Citation|title=Bebek - Niko Više Ne Sanja|url=https://www.discogs.com/master/279872-Bebek-Niko-Više-Ne-Sanja|accessdate=2022-04-18|language=en}}</ref>. ==О албуму== На овом албуму су гостовали [[Халид Бешлић]] (вокал у песми ''Да зна зора'')<ref name=":0" />, [[Влатко Стефановски]] ([[гитара]])<ref>{{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2016/01/leb-i-sol-13-neugodnih-pitanja-za.html|title=Leb i sol - 13 (ne)ugodnih pitanja za Vlatka Stefanovskog: Što se tiče Džonija... Sada smo OK (1989)|language=sr|url-status=live|access-date=2022-04-18|quote=Za Bebeka mislim da je fenomenalan čovek.}}</ref>… Сниман је у студију ''Рококо'' у [[Бошњаци (општина)|Бошњацима]] јануара и фебруара 1989<ref name=":0" />. Праћен је спотовима за песме ''Синоћ сам пола кафане попио''<ref>{{Citation|title=Željko Bebek - Sinoć sam pola Kafane popio OFICIJALNI SPOT|url=https://www.youtube.com/watch?v=9NBDC-8OVe8|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Да зна зора''<ref>{{Citation|title=Sarajevo Grad - Željko Bebek & Halid Bešlić - Da zna zora|url=https://www.facebook.com/sarajevo.grad.1945/videos/%C5%BEeljko-bebek-halid-be%C5%A1li%C4%87-da-zna-zora/831592306911785/|accessdate=2022-04-27|language=sr}}</ref> и ''Жута ружа''<ref>{{Cite web|url=https://www.dailymotion.com/video/x86ivv8|title=Zeljko Bebek - Zuta ruza - video Dailymotion|date=2021-12-23|website=Dailymotion|language=en|access-date=2022-04-20}}</ref>. ==Листа песма== {{Песме на музичком албуму са извођачима | назив1 = Синоћ сам пола кафане попио | текст1 = [[Бора Ђорђевић]] | музика1 = [[Зринко Тутић]] | трајање1 = 3:47 | назив2 = Жута ружа | текст2 = [[Ђорђе Новковић]] | музика2 = Ђорђе Новковић | трајање2 = 4:05 |назив3 = Нема шансе да те заволим |текст3 = [[Марина Туцаковић]] |трајање3 = 3:53 |музика3 = Ђорђе Новковић |назив4=Причају ми за тебе |трајање4=4:02 |назив5=Ко ће да ми суди |музика5=Ђорђе Новковић |текст5=Марина Туцаковић |трајање5=4:18 |назив6=Да зна зора |аутор6=Традиционал |трајање6=4:18 |назив7=Да је среће било |текст7=Алка Вујица |трајање7=3:56 |музика7=Зринко Тутић |назив8 = Бијела птица |текст8 = Зринко Тутић |трајање8 = 5:10 |назив9 = Нико више не сања |текст9 = Арсен Дедић |трајање9 = 3:57 |назив10 = Три даљине |музика10 = Ђорђе Новковић |трајање10 = 3:39 }} == Постава == *Аранжман: Никша Братош *Пратећи вокали: Лејла Трто, Амила Ченгић == Занимљивости == Гостујући у емисији Мојих 50 на Накси радију, испричао је причу иза хита ''Синоћ сам пола кафане попио''<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/rodendanska-nedelja-naxi-radija-sa-zeljkom-bebekom-u-mojih-50/9k4k0c5|title=Rođendanska nedelja "Naxi radija" sa Željkom Bebekom u "Mojih 50"|last=Promo|website=Blic.rs|language=sr|url-status=live|access-date=2022-05-26|quote=Sreo sam Boru '89. godine u Sarajevu, u jednom kafiću. Pitao sam ga: "Boro, imaš li neku pjesmu koju bi mi mogao pokloniti da otpjevam, radim novi album?", odgovorio mi je: "Pričekaj da pogledam ja u tefter"... Izvadio je iz malog džepa tefter, zavrteo nekoliko stranica i rekao: "Može, imam za tebe, piši - Sinoć sam pola kafane popio".}}</ref>. ==Референце== [[Категорија: Албуми 1989.]] [[Категорија: Албуми издати за Југотон]] <references /> [[Категорија:Албуми које је продуцирао Никша Братош]] [[Категорија:Албуми Жељка Бебека]] p69c73vs4xulwzp9f1x09wqm3zsy6a9 0 4309719 25121879 25120858 2022-07-25T06:06:15Z Boja02 203906 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Све у исто време | слика = Sve u isto vreme poster.jpg | опис_слике = Филмски постер на српском језику | оназив = ''Everything Everywhere All at Once'' | година = [[2022]]. | земља = {{застава|САД}} | језик = [[Енглески језик|енглески]]<br />[[Мандарински језик|мандарински]]<br />[[Кантонски језик|кантонски]] | жанр = | на_основу = | режија = Ден Кван<br />Данијел Шејнерт | продуцент = Ентони Русо<br />Џо Русо<br />Мајк Ларока<br />Ден Кван<br />Данијел Шејнерт<br />Џонатан Ванг | сценарио = Ден Кван<br />Данијел Шејнерт | улоге = [[Мишел Јео]]<br />[[Стефани Хсу]]<br />[[Џонатан Ке Кван]]<br />[[Џени Слејт]]<br />[[Хари Шам Млађи]]<br />[[Џејмс Хонг]]<br />[[Џејми Ли Кертис]] | музика = Сон Лукс | сниматељ = Ларкин Сајпл | монтажа = Пол Роџерс | компанија = AGBO<br />Ley Line Entertainment<br />IAC Films<br />Year of the Rat | студио = [[A24]] | трајање = 139 минута | сценографија = | награде = | буџет = 25 милиона долара<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/10/michelle-yeoh-sci-fi-a24-everything-everywhere-all-at-once-afm-1234862722/|title=A24 Launches Sales On Michelle Yeoh Sci-Fi ''Everything Everywhere All At Once'' — AFM|date=October 26, 2021|first=Andreas|last=Wiseman|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=April 2, 2022}}</ref> | зарада = 107,1 милиона долара<ref name="BOM">{{Cite Box Office Mojo |title=Everything Everywhere All at Once |id=6710474|access-date=April 19, 2022}}</ref><ref name="NUM">{{Cite The Numbers |title=Everything Everywhere All at Once |id=Everything-Everywhere-All-At-Once-(2022) |access-date=April 19, 2022}}</ref> | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = }} '''''Све у исто време''''' ({{јез-ен|Everything Everywhere All at Once}}) је амерички [[Научнофантастични филм|научнофантастични]] [[акциони филм]] из 2022. године, режисера и сценариста Дена Квана и Данијела Шејнерта (колективно познати као „Данијелс”). Главне улоге тумаче [[Мишел Јео]], [[Стефани Хсу]], [[Џонатан Ке Кван]], [[Џени Слејт]], [[Хари Шам Млађи]], [[Џејмс Хонг]] и [[Џејми Ли Кертис]]. Радња прати Американку кинеског порекла коју прати [[Пореска управа САД|Пореска управа]], која открива да мора да се повеже са верзијама себе из различитих паралелних универзума како би спречила моћно биће да их све уништи. Филм је премијерно приказан 11. марта 2022, док је у ограниченом издању пуштен у америчке биоскопе 25. марта, пре широког објављивања 8. априла, од стране компаније [[A24]]. Описан као [[Црни хумор|црна комедија]] и „вртлог жанровске анархије”, филм је добио позитивне критике критичара, који су нарочито похвалили његов тон и машту, режију, глуму и обраду тема као што је [[нихилизам]]. == Радња == === Први део: Све === Евелин Кван Ванг је имигранткиња кинеског порекла која води перионицу веша са својим мужем Вејмондом. Тензије су високе зато што перионицу ревидира [[Пореска управа САД|Пореска управа]]. Поред тога, Вејмонд покушава да Евелин преда папире за развод; Евелинин захтевни отац, Гонг Гонг, управо је стигао из [[Хонгконг]]а; а Евелинина ћерка Џој покушава да наговори своју мајку да прихвати њену девојку Беки. Док је у згради Пореске управе на састанку са пореском инспекторком Дирдри Бобирдром, Вејмондова личност се мења када његово тело накратко преузме Алфа Вејмонд, верзија Вејмонда из универзума који он назива „Алфаверзум”. Алфа Вејмонд објашњава Евелин да постоји много паралелних универзума, јер сваки направљени избор ствара нови универзум. Људи из Алфаверзума, предвођени покојном Алфом Евелин, развили су технологију „скакања између универзума” која омогућава људима да приступе вештинама, сећањима и телима својих верзија из паралелног универзума, испуњавањем специфичних услова. [[Мултиверзум]]у прети Џобу Тупаки, бивша Алфа Џој. Њен ум је расцепан након што ју је Алфа Евелин натерала да обилно скаче између универзума; Џобу Тупаки сада доживљава све универзуме одједном и може да скаче између њих и да манипулише материјом по жељи. Својом божанском моћи она је створила [[Црна рупа|црну рупу]] у облику све-ђеврека, која потенцијално може да уништи мултиверзум. Евелин користи технологију скакања између универзума да се бори са слугама Џобу Тупаки, који почињу да се окупљају у згради Пореске управе. Евелин сазнаје за Вејмондове планове да се разведе од ње и открива своје друге животе у којима је доносила другачије изборе и напредовала; у једном је постала [[кунг-фу]] мајстор, а у другом филмска звезда јер није напустила [[Кина|Кину]] са Вејмондом, који у овом универзуму постаје успешан бизнисмен. Алфа Вејмонд верује да Евелин, као највећи неуспех свих Евелин у мултиверзуму, има неискоришћени потенцијал да победи Џобу Тупаки. Алфа Гонг Гонг налаже Евелин да убије Џој како би омела Џобу Тупаки, али Евелин одбија. Одлучује да се мора суочити са Џобу Тупаки тако што ће стећи исте моћи као она, па више пута скаче између универзума док се бори против Џобу Тупаки и војника Алфа Гонг Гонга. Након битке, Алфа Вејмонда убија Џобу Тупаки у Алфаверзуму и Евелинин ум се преоптерећује. === Други део: Свуда === Евелинин ум се расцепа и она открива друге, бизарне универзуме, укључујући онај у коме људи имају виршле уместо прстију и где је она у романтичној вези са Дирдри, као и други у коме ради заједно са тепањаки куваром којег потајно контролише [[ракун]]. Она сазнаје да је Џобу Тупаки створила све-ђеврек не да би уништила све, већ како би уништила себе, и да је тражила Евелин која би могла да је разуме. Џобу Тупаки осећа да зато што постоји толико огромних универзума и бесконачног хаоса, [[Нихилизам|ништа заиста није важно]]. У другим универзумима, Вангови су пред губитком перионице због пореских грешака, а бизнисмен Вејмонд одбија филмску звезду Евелин након деценија раздвојености. Евелин је скоро па наклоњена Џобу Тупаки и рањава Вејмонда из свог универзума. Скоро да се придружи Џобу Тупаки у уласку у све-ђеврек, али стаје када чује Вејмондове позиве да буде љубазна и има наде. Евелин побеђује борце Алфа Гонг Гонга и Џобу Тупаки користећи своје мултиверзално знање да пронађе шта сваког од њих мучи и даје им срећу. Евелин стиже до Џобу Тупаки и говори јој да није сама и да ће Евелин увек изабрати да буде са њом, упркос томе где би могла да буде. У међувремену, у паралелном универзуму, Евелин се суочава са Гонг Гонгом и мири се са Вејмондом и Џој, а Вејмонд убеђује Дирдри да дозволи Ванговима да поправе своју пореску ситуацију. Џобу Тупаки у почетку одбија Евелин, али јој се враћа и њих две се грле. === Трећи део: У исто време === Убрзо након тога, односи и животи породице су се побољшали; Беки се сада сматра делом породице, Вејмонд и Евелин деле кратак, али романтичан тренутак по први пут после дуго времена, и враћају се у зграду Пореске управе када им је друга прилика да поднесу порез. Док Дирдри прича, Евелинину пажњу на тренутак привлаче њене алтернативне верзије и мултиверзум, пре него што се врати у свој матични универзум. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Мишел Јео]] || Евелин Кван Ванг |- | [[Стефани Хсу]] || Џој Ванг / Џобу Тупаки |- | [[Џонатан Ке Кван]] || Вејмонд Ванг |- | [[Џејмс Хонг]] || Гонг Гонг |- | [[Џејми Ли Кертис]] || Дирдри Бобирдра |- | [[Толи Мендел]] || Беки |- | [[Џени Слејт]] || Деби / „Велики Нос” |- | [[Хари Шам Млађи]] || Чед |- |} == Референце == {{Reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|6710474}} {{Ентони и Џо Русо}} [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови на мандаринском језику]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Амерички хумористички филмови]] [[Категорија:Научнофантастични филмови 2020-их]] [[Категорија:Филмови са ЛГБТ тематиком]] [[Категорија:Филмови MegaCom Film-а]] 1zk2zwtqwo34z7h6dd0des5ialrrwk2 2 4311655 25121766 24548415 2022-07-25T01:08:33Z CommonsDelinker 4757 Уклоњена датотека [[:c:File:Dodo,_Guía_del_superviviente.png|Dodo,_Guía_del_superviviente.png]]. [[:c:User:Yann|Yann]] ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: Copyright violation, see [[:c:Commons:Licensing|]] wikitext text/x-wiki {{Infokutija Video-igra-lat|naslov=Ark:Survival Evolved|slika=Датотека:Titanosaurus Ark.jpg|veličina_slike=250px|alt=ARK:Survival Evolved|developer=Studio WildCard|izdavač=Studio Wildcard|endžin=Unreal Engine 4|platforme=PC <br /> Mac OS <br /> Linux <br /> Xbox 360|datum_izlaska=27. avgust 2017.|žanr=Akciono-avanturisticka igra prezivljavanja|modovi=Igra sa jednim igračem <br/> Igra sa više igrača|producent=Navin Supphapholsiri<br/> Dave Loyd|dizajner=Craig Brown <br/> Kayd Hendricks|kompozitor=Gareth Coker|Direktor=Jesse Rapczak <br/> Jeremy Stieglitz}}'''Ark: Survival Evolved''' (stilizovana kao ARК) je akciona-avanturistička video igra za preživljavanje iz 2017. koju je razvio Studio Wildcard. U igri, igrači moraju da prežive zaglavljeni na jednoj od nekoliko mapa ispunjenih lutajućim [[Диносауруси|dinosaurusima]], izmišljenim čudovištima i drugim praistorijskim životinjama, prirodnim opasnostima i potencijalno neprijateljskim ljudskim igračima. Igra se igra iz perspektive trećeg ili prvog lica, a [[:mk:Отворен_свет|otvorenim svetom]] se kreće pešice ili jašući praistorijsku životinju. Igrači mogu da koriste vatreno i improvizovano oružje za odbranu od neprijateljski raspoloženih ljudi i stvorenja, uz mogućnost izgradnje baza kao odbrane na zemlji i na nekim stvorenjima. Igra ima opcije za samostalni način preživljavanja i za preživljavanje sa drugim igračima. Igra sa više igrača omogućava mogućnost formiranja plemena članova na serveru. Maksimalan broj prijatelja iz plemena varira od svakog servera. U ovom režimu svi pripitomljeni dinosaurusi i građevinske strukture se obično dele između članova. Postoji PvE režim gde se igrači ne mogu boriti jedni protiv drugih. Razvoj je počeo u oktobru 2014, gde je prvi put objavljen na PC-u kao naslov za rani pristup sredinom 2015. Razvojni tim je sproveo istraživanje fizičkog izgleda životinja, ali je uzeo kreativnu licencu za potrebe igranja. Instinct Games, Efecto Studios i Virtual Basement su angažovani da olakšaju razvoj igre. Igra je objavljena u avgustu 2017. za [[:sh:PlayStation|PlayStation 4]], Xbox One, [[Microsoft Windows]], [[MacOS|OS X]] i [[:sh:Linux|Linux]], sa verzijama za Android, iOS i Nintendo Switch 2018. i verzijom za Stadia 2021. godine. == O igri == Ark: Survival Evolved je akciono-avanturistička igra za preživljavanje smeštena u okruženje otvorenog sveta sa dinamičnim ciklusom dan-noć i igra se iz perspektive trećeg ili prvog lica. Da bi preživeli, igrači moraju uspostaviti bazu, sa vatrom i oružjem; dodatne aktivnosti, kao što su pripitomljavanje i hranjenje dinosaurusa, zahtevaju više resursa.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://news.xbox.com/en-us/2015/05/16/games-fight-for-life-in-studio-wildcards-ark-survival-evolved/|title=Fight for Life in Studio Wildcard’s ARK: Survival Evolved|last=Staff|first=Xbox Wire|date=2015-05-16|website=Xbox Wire|language=en-US|access-date=2022-05-09}}</ref> Svet igre, poznat kao „Кovčeg“, veličine je približno 48 km2 (19 kvadratnih milja): postoji približno 36 km2 (14 kvadratnih milja) kopna sa 12 km2 (4,6 kvadratnih milja) okeana.<ref>{{Cite web|url=https://steamcommunity.com/app/346110/discussions/0/613957600545122958/|title=Frequently Asked Questions :: ARK: Survival Evolved General Discussions|website=steamcommunity.com|language=en|access-date=2022-05-09}}</ref> Trenutno postoji 176 stvorenja koja naseljavaju svet Arka. U ranim verzijama igre, skoro sva stvorenja su bila pravi dinosaurusi i druga praistorijska stvorenja, međutim, kako je priča napredovala, mitska bića kao što su viverna, grifon, [[Голем|golem]] i dodat je i [[:sh:Feniks|feniks]]. [[Датотека:Dossier Phoenix.png|алт=Feniks|лево|мини|Mitsko biće Feniks iz ARK:Scorched Earth]] Jedna od primarnih mehanika igre je pripitomljavanje stvorenja. Većinu stvorenja igrač može ukrotiti, ali neka, kao što su [[:sh:Datoteka:Meganeura.jpg|Meganeura]] ili [[:en:Titanomyrma|Titanomirma]], ne mogu. Metoda pripitomljavanja varira od stvorenja do stvorenja. Većina stvorenja su „nasilna“ pripitomljena, što znači da igrači moraju da nokautiraju stvorenje pomoću projektila za smirenje poput strelica za smirenje ili upotrebom tupih oružja, kao što je toljaga. Često će igrači morati da drže dinosaurusa u sedativima tokom pripitomljavanja. Nekim dinosaurusima je potrebno više vremena da se pripitome od drugih, stoga im je potrebno više narkotika. Igrači mogu da koriste narkobobice, ili da prave narkotike od narkobobica i pokvarenog mesa. Nakon što je nokautiran, igrač mora nahraniti stvorenje koje voli hranu, kao što je bobice za biljojede ili sirovo meso za mesoždere. Različita hrana pomaže pripitomljavanju životinja različitim brzinama. Većina stvorenja se najefikasnije - i najbrže - pripitomljava hranom koja se zove Кibble, što je predmet napravljen od jaja drugog stvorenja. Neka stvorenja se mogu ukrotiti i pasivno, tako što će im se približiti i pažljivo im dati hranu. Jednom kada je stvorenje pripitomljeno, ono će slediti komande igrača koji ga je pripitomio. Takođe, većina stvorenja se može jahati, i stoga omogućava igraču da iskoristi sposobnosti stvorenja, kao što su let ili brzo kretanje pod vodom.<ref name=":0" /> Кada jašu na određenim stvorenjima, igrači će možda i dalje moći da koriste oružje. Takođe se mogu koristiti za nošenje predmeta, a igrači mogu da im izdaju ofanzivne i odbrambene komande; na primer, čopor Utahraptora se može dodeliti da brani bazu, ili se grupi [[:sh:Triceratops|Triceratopsa]] može narediti da napadne neprijateljsku bazu.<ref name=":0" /> Neka od većih stvorenja, kao što su Brontosaurus ili Mosasaurus, mogu imati platformu za izgradnju postavljenu na leđima, dajući igračima mobilnu, iako malu, bazu. Igra takođe sadrži razne druge životinje, kao što su [[:sh:Dodo|dodo]], sabljozubi tigar, [[:sh:Mamut|vunasti mamut]], [[Meganeura]], [[Titanomirma]] i Doedicurus. Svako stvorenje u igri ima žive ekosisteme i hijerarhiju predatora.<ref>{{Cite web|url=https://blog.playstation.com/archive/2015/05/11/ride-dinosaurs-in-ark-survival-evolved-coming-soon-to-ps4|title=Ride dinosaurs in ARK: Survival Evolved, coming soon to PS4|date=2015-05-11|website=PlayStation.Blog|language=en-US|access-date=2022-05-09}}</ref> Igrači moraju da prate različite mere, kao što su zdravlje, izdržljivost, kiseonik, glad, žeđ i "težina", ili koliko mogu da ponesu. Ako igrači pretrpe štetu, njihov merač zdravlja će se postepeno regenerisati ako su konzumirali potrebnu hranu ili ako prave predmete koji regenerišu merač zdravlja bržim tempom. U suprotnom, igračevo zdravstveno stanje će se postepeno regenerisati tokom vremena. Igrači mogu da steknu iskustvo sakupljanjem materijala, pravljenjem, ubijanjem ili otkrivanjem beleški istraživača. Kada igrač stekne dovoljno iskustva, dobiće poen na nivou, koji se može potrošiti na poboljšanje jedne od igračevih statistika, koje uključuju maksimalno zdravlje, maksimalnu izdržljivost, maksimalan kiseonik, maksimalan merač hrane, maksimalni merač vode, maksimalnu težinu nošenja, meleu oštećenje, brzina kretanja i brzina izrade. Od juna 2020., maksimalni nivo igrača je 105, dodatnih 60 nivoa koji se mogu steći pobedom nad šefovima na kraju igre, 5 stečeno podizanjem čibija (kozmetički ljubimac koji se dobija kroz događaj u igri) i 10 dodatnih nivoa dobijanjem sve beleške istraživača kroz osnovnu igru i sav DLC. Ukroćena stvorenja takođe mogu da steknu iskustvo i bodove nivoa, koji se mogu potrošiti na slične statistike. Stvorenja se pojavljuju u igri na nivoima u rasponu od 1 do 150, a kada se pripitome, mogu da steknu do 75 više nivoa sticanjem iskustva. Postoje i dinosaurusi koji se mogu ukrotiti na višem nivou, tek dinosaurusi. Oni se rađaju na maksimalnom nivou od 180. Postoje specifične varijante stvorenja, na primer, Rok Drake ili varijante Wivern, koja mogu da se mrijeste do nivoa 190, ali su neukrotiva u divljini i umesto toga moraju biti izlegle iz svog odgovarajućeg jajeta. Igrači mogu da grade strukture širom sveta. Da bi izgradili bazu, igrači moraju da nabave komponente strukture—kao što su podovi, vrata i prozori izgrađeni od resursa rasutih širom sveta—koje se zarađuju kako napreduju i dobijaju nivoe, a zatim sakupe neophodne materijale da ih naprave. Ove komponente se zatim mogu izraditi i postaviti u svet. Igrači mogu kreirati bilo koju strukturu, sve dok imaju logistiku i resurse; konstruktivni integritet objekta je narušen kada su stubovi i temelji uništeni.<ref name=":0" /> Strukture se mogu graditi od različitih slojeva materijala, sa boljim nivoima koji pružaju veću zaštitu, ali koštaju više resursa za stvaranje. Igrači počinju stvaranjem struktura od slame, a zatim prelaze na drvo, kamen, metal i na kraju na tek, futuristički materijal iz kasne igre. Postoje i staklene strukture koje se mogu koristiti za postizanje efekta staklene bašte na biljkama koje se uzgajaju unutra. Adobe strukture blokiraju toplotu spolja za idealnu temperaturu u zgradi. Igrači takođe mogu da prave predmete u igri, kao što je oružje, prikupljanjem resursa i tehnologije potrebne za izradu. Pored toga, igrači mogu izraditi i pričvrstiti dodatke za svoje oružje, kao što su nišan ili baterijska lampa za [[:sh:Pištolj|pištolj]] ili [[Јуришна пушка|jurišnu pušku]]. == Razvoj == Preliminarni rad na Ark: Survival Evolved počeo je u oktobru 2014. godine. Studio Wildcard, tim iz [[Сијетл|Sijetla]] koji stoji iza igre, kooptirao je egipatskog programera Instinct Games da olakša razvoj;<ref>{{Cite web|url=https://www.mcvuk.com/|title=MCV/DEVELOP {{!}} Video games industry news, events, research and jobs|website=MCV/DEVELOP|language=en-GB|access-date=2022-05-09}}</ref> ​ Efecto Studios i Virtual Basement su kasnije pomogli u razvoju.<ref>{{Cite web|url=https://www.vg247.com/ark-survival-evolved-dev-forks-out-100-to-exploit-reporting-player|title=ARK: Survival Evolved dev forks out $100 to exploit-reporting player|date=2015-06-25|website=VG247|language=en|access-date=2022-05-09}}</ref> Кada je istraživao informacije o praistorijskim vrstama igre, razvojni tim je čitao „knjige za opštu publiku“ i onlajn članke i tražio pomoć od prijatelja koji su studirali u oblastima bioloških nauka. Prilikom kreiranja vrste i sveta, tim je uzeo kreativnu licencu za potrebe igranja, iako postoji razlog u igri da su se vrste odvojile od svojih istorijskih kolega. Mnogi članovi razvojnog tima bili su inspirisani filmovima o dinosaurusima kao što su [[:sh:Jurassic_World|Svet iz doba jure]] i [[:sh:The_Land_Before_Time|Zemlja pre vremena]].<ref>{{Cite web|url=https://www.gamespot.com/articles/xbox-one-ps4-pc-getting-open-world-dinosaur-surviv/1100-6427250/|title=Xbox One, PS4, PC Getting Open-World Dinosaur Survival Game|website=GameSpot|language=en-US|access-date=2022-05-09}}</ref> Tim je igri dodao karakteristike koje će se svideti svim igračima, za razliku od klasičnog žanra preživljavanja, kao što je mogućnost da jednostavno istraže ostrvo i da se takmiče sa velikim šefovima, kao nagradu za otkrivanje tajni ostrva. Dodali su i kraj igre kojem igrači treba da teže, jer su smatrali da većini utakmica za preživljavanje nedostaje konačni cilj. Želeli su da „pruže dubinu i obim koji omogućavaju da svet ne bude samo sredstvo za postizanje cilja već i mesto za istraživanje“, rekao je kreativni direktor [[Džesi Rapčak]]. Igra, koju pokreće [[:en:Unreal_Engine_4|Unreal Engine 4]], sadrži „desetine hiljada“ entiteta veštačke inteligencije, prema Rapčaku. Takođe sadrži podršku za igranje [[:sh:Virtuelna_stvarnost|virtuelne realnosti]] (VR); Rapčak, koji ima skoro tri godine iskustva sa ekranima na glavi, opisao je igru kao dizajniranu sa VR na umu od samog početka. Igra je prvobitno objavljena preko Steam Early Accessa za Microsoft Windows 2. juna 2015. <ref>{{Cite web|url=https://www.gamedeveloper.com/press-release|title=Press Release recent news {{!}} page 1 of 401|website=Game Developer|language=en|access-date=2022-05-09}}</ref> malo pre nego što je Jurassic World izašao u bioskop kasnije tog meseca. Rapčak je rekao da je puštanje igre zakazano da bi se iskoristila „dino groznica“ koja je bila prisutna sa skorom izlaskom filma.<ref>{{Cite web|url=https://www.gamespot.com/articles/awesome-looking-dino-game-which-isn-t-even-done-ha/1100-6427960/|title=Awesome-Looking Dino Game, Which Isn't Even Done, Has Already Generated $10 Million|website=GameSpot|language=en-US|access-date=2022-05-09}}</ref> Igra je naknadno dobila rani pristup za Linux i OS X 1. jula 2015. i kroz Xbox Game Preview Program za Xbox One 16. decembra 2015. PlayStation 4 verzija je objavljena 6. decembra 2015. godine;<ref>{{Cite web|url=https://www.ign.com/articles/2015/12/09/ark-survival-evolved-xbox-one-footage-and-early-access-details|title=ARK: Survival Evolved Xbox One Footage and Early Access Details|last=McCaffrey|first=Ryan|date=2015-12-09|website=IGN|language=en|access-date=2022-05-09}}</ref> 2016. Poslednja igra je lansirana 29. avgusta 2017. za Microsoft Windows, PlayStation 4 i Xbox One; prvobitno je bila namenjena za puštanje u junu 2016, ali je odložena u aprilu. Igra je lansirana uz podršku za Oculus Rift i PlayStation VR, a verzija za Xbox One je objavljena preko ID@Xbox programa. Standardna verzija je objavljena zajedno sa "Ekplorer's Edition", koje je uključivalo sezonsku propusnicu sa tri proširenja, i "Кolekcionarsko izdanje", koje je uključivalo sezonsku propusnicu, kao i ogrlicu, mapu, beležnicu, poster razvojnog tima , drveno pakovanje sanduka i zvanični zvučni zapis igre.<ref>{{Cite web|url=https://survivetheark.com/index.php?/articles.html/community-crunch-98-gold-master-edition-r492/|title=Community Crunch 98: Gold Master Edition|website=ARK - Official Community Forums|language=en-US|access-date=2022-05-09}}</ref> Verzije za Android i iOS su objavljene 14. juna 2018,<ref>{{Cite web|url=https://www.usgamer.net/articles/ark-survival-evolved-comes-to-mobile-next-week-as-a-f2p-game|title=Ark: Survival Evolved Comes to Mobile Next Week as a F2P Game|last=Oxford|first=Nadia|date=2018-06-07|website=USgamer|language=en|access-date=2022-05-09}}</ref> a verzija za [[Nintendo svič|Nintendo Switch]] objavljena je 30. novembra 2018. godine. [[:sh:Google|Google]] je objavio Stadia verziju u oktobru 2020. godine, koja je prvobitno bila zakazana za početak 2021. godine;<ref>{{Cite web|url=https://www.shacknews.com/article/121057/google-stadia-reveals-day-2-lineup-of-demos|title=Google Stadia reveals day 2 lineup of demos|website=Shacknews|language=en|access-date=2022-05-09}}</ref> objavljena je 1. septembra. Poboljšana verzija igre biće dostupna na Xbox Series X i Series S. === Modovi igre === Dana 16. marta 2016, režim igre Survival of the Fittest je objavljen u ranom pristupu kao besplatna samostalna igra bez mikrotransakcija; trebalo je da bude u potpunosti lansiran sredinom 2016. godine,<ref>{{Cite web|url=https://www.gamespot.com/articles/dino-game-ark-passes-new-sales-milestone-on-xbox-o/1100-6439121/|title=Dino Game Ark Passes New Sales Milestone on Xbox One and PC, Full Release Delayed|website=GameSpot|language=en-US|access-date=2022-05-09}}</ref> ali je na kraju ponovo spojen sa glavnom igrom pošto razvojni tim nije želeo da monetizuje po njenom objavljivanju, i želeo je da osigura da moderi mogu primeniti razvojni komplet Survival Evolved na kreirajte modove za Survival of the Fittest.<ref>{{Cite news|url=https://www.rockpapershotgun.com/ark-survival-of-the-fittest-not-f2p|title=Mod Me Up! Ark: Survival Of The Fittest No Longer F2P|last=O'Connor|first=Alice|date=2016-08-02|work=Rock, Paper, Shotgun|access-date=2022-05-09|language=en}}</ref>Biće različitih [[Е-спорт|eSport]] turnira u režimu igre, sa nagradnim fondom od $50,000 američkih dolara.<ref>{{Cite news|url=https://www.pcgamer.com/ark-survival-of-the-fittest-becomes-free-standalone-with-cash-prizes/|title=Ark: Survival of the Fittest becomes free standalone with cash prizes|last=published|first=Angus Morrison|date=2016-03-16|work=PC Gamer|access-date=2022-05-09|language=en}}</ref> Igrači koji su igrali Survival of the Fittest pre nego što je ponovo spojen u glavnu igru mogu da nastave da igraju igru bez dodatnih troškova, dok novi igrači moraju da plate pre nego što dobiju pristup. Biće dostupna za svakog igrača koji kupi glavnu igru. Dana 25.03.2019. Programeri igara najavili su novi način igranja: Classic PVP. Novi režim igre je postao dostupan na PC-u 2. aprila 2019. Ažuriranje ima za cilj da vrati PVP meta nazad u mlađe dane Arka preko grupisanih servera sa ograničenjima kao što su: nema zvaničnih saveza plemena, ograničenja veličine plemena, nedostatak evolucije događaji, Tek dino koji se ne može ukrotiti, nema pristupa sadržaju Aberacije i izumiranja i smanjeno skaliranje štete od oružja.<ref>{{Cite web|url=https://survivetheark.com/index.php?/articles.html/community-crunch-174-introducing-classic-pvp-r1131/|title=Community Crunch 174: Introducing... Classic PvP!|website=ARK - Official Community Forums|language=en-US|access-date=2022-05-09}}</ref> === Ekspanzije === Studio Wildcard je 1. septembra 2016. objavio plaćeni sadržaj za preuzimanje (DLC) Scorched Earth. Proširenje uključuje novu, pustinjsku mapu, kao i nekoliko resursa i predmeta na temu pustinje. Takođe sadrži nova stvorenja, od kojih su neka izmišljena, kao što su Vivern i Rock Elemental (bazirani na Golemu). Neka od novih stvorenja nisu pripitomljiva, kao što je Jug Bug, izmišljeni insekt nalik skakavcu opremljen vrećicom za skladištenje tečnosti na leđima koja čuva vodu ili ulje. Scorched Earth ima tri jedinstvena vremenska obrasca: [[Peščana oluja|peščane oluje]] radikalno smanjuju vidljivost i iscrpljuju izdržljivost, pregrevanje će isprazniti vašu vodu mnogo brže od normalne toplote i izazvati toplotni udar prilično brzo, dok će električne oluje privremeno isključiti električne uređaje i sprečiti vatreno oružje (i Tek Saddles) od pucanja. 12. decembra 2017. objavljena je plaćeni DLC Aberattion, dodajući novu mapu sa podzemnom/vanzemaljskom tematikom i 15 novih stvorenja sa vanzemaljskim/podzemnim temama, kao što je pernato stvorenje nalik na [[:sh:Zmaj|zmaja]] poznato kao Rock Drake, koje je sposobno da se okreće a njegov jahač nevidljiv. [[Датотека:Dossier Reaper.png|алт=Riper|мини|Riper iz ARK:Genesis]] Dana 6. novembra 2018, treće plaćeno proširenje DLC-a, Extinction, objavila je Snail Games USA.<ref>{{Cite web|url=https://store.steampowered.com/app/887380/ARK_Extinction__Expansion_Pack/|title=ARK: Extinction - Expansion Pack on Steam|website=store.steampowered.com|language=en|access-date=2022-05-09}}</ref> Ekspanzija se dešava na budućoj, distopijskoj Zemlji koju je "Element" pokvario; razna stvorenja su zaražena ovim elementom i napašće igrača bez obzira na njihovo normalno ponašanje. DLC je uveo novu mehaniku u igru: PVE događaji u kojima igrač mora da brani ili padove orbitalnog snabdevanja iz svemira ili mineralne vene Elementa za plen i resurse, respektivno. Uvedena su i nova stvorenja, kako organska tako i tehnološka, kao što su Gasbags; evoluirani tardigrad koji se može naduvati i izbaciti gas ili poleteti. The Enforcer; robotski gušter koji je sposoban za [[Телепортација|teleportaciju]]. Poslednji šefovi Extinction zovu se "Titani". Dana 25. februara 2020. godine, četvrto plaćeno proširenje DLC-a, Genesis Part 1, objavila je Snail Games USA. Ovo proširenje se odvija u simulaciji koja omogućava igraču da putuje do 5 mini mapa. Svaka mini mapa će biti drugačiji biom. Različiti biomi uključuju vanzemaljsko močvaru, veliki hladni arktički pejzaž, veoma veliki biom [[Океан|okeana]], veliki vulkanski pakao, dom aktivnog vulkana, i visoku orbitu samog svemira sa niskom gravitacijom. Nova ekspanzija dodaje nove resurse, predmete i 5 novih pripitomljivih stvorenja. Peto i poslednje plaćeno proširenje DLC-a, Genesis Part 2, objavljeno je 3. juna 2021. godine.<ref>{{Citation|title=ARK: Genesis - Part 2 Expansion Pack!|url=https://www.youtube.com/watch?v=u-VLZjsXWuM|accessdate=2022-05-09|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> Mapa je postavljena na masivni Genesis-Ship, kolonijalni brod koji putuje kroz duboki svemir u potrazi za novom nastanjivom planetom za čovečanstvo. Brod ima dva prstena; na desnoj strani je pravilan prsten ispunjen visoravnima, planinama, rekama i vodopadima, obezbeđujući sve neophodne resurse potrebne za opstanak. Leva strana je oštećeni prsten koji je aberantna i uvrnuta vanzemaljska slična regija. Ekspanzija sadrži šest novih pripitomljivih stvorenja, kao što je Šadovmane, hibrid lav/riba lava koji može da se teleportuje i može da postane nevidljiv == Recenzije == Ark: Survival Evolved je dobio „mešovite ili prosečne“ recenzije za verzije za Windows, PlayStation 4 i Xbox One, dok je Switch verzija dobila „generalno neočekivane“ kritike, prema agregatoru recenzija [[:en:Metacritic|Metacritic]].<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/game/pc/ark-survival-evolved|title=ARK: Survival Evolved|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-05-09}}</ref> U recenziji TJ Hafera 7,7/10 na IGN-u je navedeno da „Kada se dobro zabavljam u Arku, zaista se dobro zabavljam. Problem je u tome što su ti trenuci obično jedan deo na svakih devet delova ruskog brušenja i izrade – posebno na kasnijim tehnološkim nivoima. Ponoviti toliki posao nakon neuspelog pokušaja šefa oseća se previše kažnjavajućim, a neki zaista glupi dinosaurusi mogu da podnesu mnogo izazova i osećaja opasnosti sa mnogih prvobitnih lokacija. Međutim, čak i sa svim tim hicima, još uvek sam gladan da igram više nakon 60 sati koje sam do sada proveo. Nema mnogo igara za preživljavanje koje su legitimno držale moju pažnju tako dugo."<ref>{{Cite web|url=https://www.ign.com/articles/2017/09/01/ark-survival-evolved-review|title=ARK: Survival Evolved Review|last=Hafer|first=Leana|date=2017-09-01|website=IGN|language=en|access-date=2022-05-09}}</ref> [[:en:GameSpot|GameSpot]] je dao igri 6/10, rekavši: "Ovaj izvanredan osećaj za mesto i raspoloženje je nadoknađen čistom teškoćom svega što morate da uradite, spektakularne količine vremena koje je potrebno da doživite čak i desetinu onoga što igra nudi, i slučajnost smrti koja neprestano uništava sve što ste izgradili.“ Ian Birnbaum iz PC Gamer-a dao je igrici prednost. rezultat 72/100, navodeći da je to „naduven, mršav nered, ali toliko prepun opcija da je u njemu skrivena bolja igra.“ Kritičari su kritikovali verziju Switch-a zbog toga što je značajno smanjena kako bi se adekvatno mogla pokrenuti na konzoli. , kritikovan zbog niske rezolucije i brzine kadrova, minimalnog nivoa detalja, zamućene teksture, niskopolitičkih modela, problema sa stabilnošću i vremena učitavanja. Eurogamer je uporedio port sa „loše kompresovanom JPEG verzijom impresionističke slike“.<ref>{{Cite news|url=https://www.eurogamer.net/articles/digitalfoundry-2018-ark-survival-evolved-switch-analysis|title=Ark: Survival Evolved on Switch is cut back to the absolute barebones|date=2018-12-13|work=Eurogamer.net|access-date=2022-05-09|language=en-gb}}</ref> {| class="wikitable" |+Ocene agregatora !Agregator !Ocena |- |Metacritic |PC: 70/100 PS4: 69/100 XONE: 69/100 NS: 29/100 |} {| class="wikitable" |+Ocene utisaka !Portal !Ocena |- |''Destructoid'' |7/10 |- |''GameSpot'' |6/10 |- |''IGN'' |7.7/10 |- |''PC Gamer'' (US) |72/100 |} === Prodaja === U roku od mesec dana od objavljivanja ranog pristupa na Steam-u, Ark je prodat u više od milion primeraka. Do avgusta 2016. godine, igra je imala preko 5,5 miliona prodaje na Windows i Xbox One, sa oko 1,5 miliona sa Xbox One platforme. Suosnivač Džesi Rapčak je objasnio da je izdavanje ekspanzije Genesis delimično posledica neočekivanog tržišnog uspeha Extinction i sezonske propusnice, a delimično zbog njegovog uverenja da bi se priča ARK-a mogla proširiti.<ref>{{Cite web|url=https://www.gamesindustry.biz/articles/2019-08-16-how-ark-survival-evolved-fell-into-sustainable-revenue-without-skins-or-loot-boxes|title=How Ark: Survival Evolved "fell into sustainable revenue" without skins or loot boxes|website=GamesIndustry.biz|language=en|access-date=2022-05-09}}</ref> == Nastavci i obrade == Dve obrade igre koje su razvili [[Peacock Studio]] kompanije [[Snail Games]] i Snail Games USA, objavljeni su u martu 2018. godine: [[Ark Park]], igra virtuelne realnosti, i PikARK, igra za preživljavanje u sandbok-u. Nastavak, Ark II, najavljen je na dodeli nagrada The Game Awards 2020. U igri će igrati Vin Dizel.<ref>{{Cite web|url=https://www.polygon.com/2020/12/10/22168862/ark-2-and-ark-animated-series-vin-diesel-announcement|title=Ark 2 has Vin Diesel killing dinosaurs|last=Hall|first=Charlie|date=2020-12-10|website=Polygon|language=en-US|access-date=2022-05-09}}</ref> == Animirana serija == Animirana serija zasnovana na igrama najavljena je na The Game Awards 2020. U njoj će se naći Medlin Maden, Mišel Jeo, [[:sh:Gerard_Butler|Džerard Batler]], Džefri Rajt, Dejvid Tenant, Zan Meklarnon, Deveri Džejkobs, Ragga Ragnars, Eliot Pejdž, Karl Urban, Malkolm Mekdauel , Debora Mejlman, DŽulijet Mils, Alan Tudik, Ron Juan, Rasel Krou i [[Вин Дизел|Vin Dizel]]. == Reference == <references /> == Spoljasnji linkovi == * [https://www.youtube.com/watch?v=u0UbLtLdoCU Intervju sa Džesijem Rapčakom] * [https://www.youtube.com/watch?v=F3h62L3pnMY Turtorijal igre] [[Категорија:2017 video igre]] [[Категорија:Akciona igra sa dinosaurusima]] [[Категорија:Android igra]] [[Категорија:IOS igra]] [[Категорија:Linux igra]] [[Категорија:Igra sa vise igrača]] [[Категорија:Igra za jednog igrača]] [[Категорија:Stadia games]] [[Категорија:Unreal Engine]] [[Категорија:Nintendo switch igra]] [[Категорија:Video igra sa Steam-a]] [[Категорија:Igra preživljavanja]] [[Категорија:Xbox One games]] [[Категорија:Windows games]] [[Категорија:Windows igra]] [[Категорија:Xbox igra]] [[Категорија:Video igra na ostrvu]] [[Категорија:Igra otvorenog sveta]] [[Категорија:Oculus Rift games]] [[Категорија:MacOS games]] [[Категорија:Playstation VR games]] [[Категорија:Naučnofantastična igra]] [[Категорија:2017 video games]] t0e16fo8omggoce3uealvqvym7p58y7 0 4312437 25121843 25120978 2022-07-25T04:50:53Z 24.135.216.214 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Немирни | слика = | величина_слике = | опис_слике = | оригинални_назив = | друго_име = | жанр = [[трилер]], мистерија, фантастика | формат = | творац = | улоге = [[Николина Фригановић]]<br />[[Гордан Кичић]] | писац = | сценарио = [[Даница Николић]] | режија = [[Дарко Николић]] | музичка_тема = | композитор = Андрија Павловић | слоган = | земља = {{застава|Србија}} | локација = [[Београд]] | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 12 | списак_епизода = Списак епизода серије Немирни | време_трајања = 50 минута | лого = | главни_продуцент = | извршни_продуцент = | продуцент = | директор серије = | монтажер = [[Стеван Марић]] | сценографија = Јелена Терзић Станковић <br />Иван Денић | кинематографија = | камера = Владан Павић | продукција = From No Connection <br />[[Телеком Србија]] | производња = | дистрибуција = | канал = | мрежа = | формат_слике = | формат_тона = | канал_премијерног_приказивања = [[Суперстар ТВ]] | почетак_емитовања = {{датум почетка|2023||}} | крај_емитовања = {{датум завршетка|2023||}} | статус = | претходник = | наследник = | сродно_приказивање = | почетак2 = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | статус3 = | претходник3 = | наследник3 = | сродно_приказивање3 = | емитовање_у_Црној_Гори = | канал4 = | формат_слике4 = | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = | почетак_емитовања4 = | крај_емитовања4 = | статус4 = | претходник4 = | наследник4 = | емитовање_у_Хрватској = | канал5 = | формат_слике5 = | формат_тона5 = | канал_премијерног_приказивања5 = | почетак_емитовања5 = | крај_емитовања5 = | сродно_приказивање4 = | веб-сајт = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Немирни''''' је надолазећа српска телевизијска серија по сценарију Данице Николић , у режији Дарка Николића. == Синопсис == {{Упозорење-серија}} Инспекторка Мирна Палигорић истражује убиство медицинског стажисте Младена Воиновића, чији су посмртни остаци ископани на београдском градилишту. Главни осумњичени за убиство је Вукашин Бановић, Младенов ментор са Института за судску медицину, који је нестао чим је откривен леш. Полиција креће у потрагу за Вукашином. Током истраге, полицијска инспекторка Мирна, прогоњена сопственим немиром, игром случаја разоткрива спрегу државе, тајне службе и криминала. "Систем спојених судова" доводи до неочекиваних и отрежњујућих обрта. Оно што је на површини добија потпуно другачији изглед када се измакне једна коцкица, што све актере приче оставља немирним. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Николина Фригановић]] || Мирна Палигорић |- |[[Гордан Кичић]] || Момчило |- |[[Страхиња Блажић]] || Вукашин |- |[[Аница Добра]] || Светлана |- |[[Борис Пинговић]] || Убипарић |- |[[Радослав Миленковић]] || |- |[[Јанко Поповић Воларић]] || |- |[[Јелена Ступљанин]] || |- |[[Александра Јанковић (глумица)|Александра Јанковић]] || |- |[[Небојша Дугалић]] || |- |[[Горица Поповић]] || |- |[[Изудин Бајровић]] || |- |[[Дејан Аћимовић]] || |- |[[Милан Чучиловић]] || |- |[[Ваја Дујовић]] || |- |[[Денис Мурић]] || |- |[[Маринко Прга]] || |- |[[Маја Лукић]] || |- |[[Игор Бенчина]] || |- |[[Марко Гверо]] || |- |[[Вања Ејдус]] || |- |[[Ана Мандић]] || |- |[[Милена Предић]] || |- |[[Иван Ђорђевић]] || |- |[[Вукашин Јовановић]] || |} == Епизоде == {{Main|Списак епизода серије Немирни}} <onlyinclude> {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 = Немирни (1. сезона) | епизоде1 = 12 | премијера1 = {{датум почетка|2023||}} | финале1 = {{датум завршетка|2023||}} }}</onlyinclude> == Референце == {{reflist}} *[https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1111838/sprega-drzave-sluzbe-kriminala-maju-pada-prva-klapa-nove-serije-nemirni-reziji-darka-nikolica] - Немирни нови пројекат од аутора пројекта Једини излаз *[http://www.fcs.rs/56342/] - Почело снимање нове серије Немирни *[https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1131252/zamrseno-klupko-zlocina-krimi-triler-nemirni-motivima-knjige-jedan-pogresan-korak-marka-popovica] - Замршено клупко злочина == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=|title=Немирни}} [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] [[Категорија:Оригинални програм канала Суперстар ТВ]] 1n8a23v7tcz5i8v8wm3w5vizynzhfgn 0 4314071 25121313 25116062 2022-07-24T16:26:31Z ImStevan 295267 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|америчка научнофантастична телевизијска серија}} {{о страници|америчкој ТВ серији|друге употребе|Орвил}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Орвил | слика = The Orville logo.svg | оригинални_назив = -{The Orville}- | жанр = {{Plainlist| * [[научна фантастика]] * [[Акциони филм|акциона]] [[Авантуристички филм|авантура]] * [[драмедија]]<ref name=tfc>{{cite web |url=http://thefutoncritic.com/showatch/orville/listings/ |title=Shows A-Z – orville, the on fox|website=[[The Futon Critic]]|access-date=September 20, 2017}}</ref><ref name=variety-critic>{{cite web |last=Rubin |first=Rebecca|title=TV News Roundup: 'The Orville' Becomes Fox's Biggest Drama Debut in Two Years in Delayed Viewing|url=https://variety.com/2017/tv/news/the-orville-fox-ratings-1202560138/|website=Variety|access-date=September 15, 2017}}</ref><ref name=tv>{{cite web |url=https://tvline.com/2017/08/08/the-orville-fox-seth-macfarlane-sci-fi-comedy/ |title=The Orville: Seth MacFarlane Explains Why His New Show Isn't Just a Comedy|work=[[TV Line]]|date=August 8, 2017|access-date=October 3, 2017}}</ref> }} | творац = [[Сет Макфарлан]] | улоге = {{Plainlist| * Сет Макфарлан * [[Ејдријен Палики]] * [[Пени Џонсон Џералд]] * [[Скот Грајмс]] * [[Питер Макон]] * [[Халстон Сејџ]] * [[Џ. Ли]] * [[Марко Џексон]] * [[Џесика Зор]] }} | композитор_музичке_теме = Брус Бротон | композитор = {{Plainlist| * Брус Бротон („Старе ране”) * Џоел Макнили * Џон Дебни * Ендру Коти }} | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = {{Plainlist| * [[Енглески језик|енглески]] * + [[Српски језик|српски]] <small>(титл)</small> }} | број_сезона = 3 | број_епизода = 34 | време_трајања = {{Plainlist| * 43—45 минута (1. сезона) * 48 минута (2. сезона) }} | извршни_продуцент = {{Plainlist| * Сет Макфарлан * Бренон Брага * Дејвид А. Гудман * Џејсон Кларк * [[Џон Фавро]] („Старе ране”) * Лиз Хелденс (1. сезона) * Џон Касар (2. сезона) }} | продукција = {{Plainlist| * -{Fuzzy Door Productions}- * -{[[20th Television]]}-{{efn|Током прве две сезоне потнат као -{20th Century Fox Television}-.}} }} | дистрибуција = | канал = {{Plainlist| * -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- (1—2. сезона) * -{[[Hulu]]}- (3. сезона) }} | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[720p]]}- | формат_тона = [[просторни звук 5.1]] | почетак_емитовања = {{датум почетка|2017|9|10}} | крај_емитовања = данас | емитовање_у_Србији = да | канал2 = {{Plainlist| * -{[[Fox (српски ТВ канал)|Fox]]}- (1—2. сезона) * -{[[Disney+]]}- (3. сезона) }} | формат_слике2 = -{[[HDTV]]}- -{[[720p]]}- | формат_тона2 = [[просторни звук 5.1]] | почетак_емитовања2 = {{датум почетка|2017|11|1}} | крај_емитовања2 = данас }} '''''Орвил''''' ({{јез-енгл|The Orville}}) америчка је [[Научна фантастика|научнофантастична]] телевизијска серија. Њен аутор је [[Сет Макфарлан]] који глуми [[Протагониста|протагонисту]] Еда Мерсера, официра у редовима [[Истраживање свемира|истраживачких]] свемирских бродова Планетарне уније у 25. веку. Инспирисана је оригиналном серијом ''[[Звездане стазе: Оригинална серија|Звездане стазе]]'' и њеном наследницом ''[[Звездане стазе: Следећа генерација|Следећа генерација]]'', које у великој мери [[Пародија|пародира]] и одаје почаст. Прати посаду звезданог брода Орвил у њиховим пустоловинама.<ref>{{cite web |url=https://deadline.com/2017/08/seth-macfarlane-orville-star-trek-cbs-television-studios-tca-1202144717/ |title=Seth MacFarlane: 'The Orville' Occupies Sci-Fi Space 'Star Trek' Left Behind En Route To Dystopia |website=Deadline Hollywood |last=de Moraes |first=Lisa |date=August 8, 2017 }}</ref><ref name="Slate">{{cite web | last = Martinelli | first= Marissa | date = September 8, 2017 | url = http://www.slate.com/blogs/browbeat/2017/09/08/seth_macfarlane_s_star_trek_homage_the_orville_reviewed.html | title = Seth MacFarlane's The Orville Is More Earnest ''Star Trek'' Homage Than {{'}}''Family Guy'' in Space'| website = [[Slate (magazine)|Slate]]}}</ref> Серију продуцирају -{Fuzzy Door Productions}- и -{[[20th Television]]}-. Премијерно је емитована 10. септембра 2017. године, а прве две сезоне емитовао је -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}-. Трећу сезону објавиће -{[[Hulu]]}- 2. јуна 2022. године, под поднасловом ''Орвил: Нови хоризонти''.<ref>{{cite web |url=https://deadline.com/2022/04/the-orville-season-4-uncertain-seth-macfarlane-cast-hulu-1235001564/ |title=‘The Orville’ Future Beyond Season 3 Uncertain As Seth MacFarlane & His Cast Focus On Other Projects |website=Deadline Hollywood |last=Andreeva |first=Nellie |date=April 13, 2022 }}</ref> Прва сезона је добила углавном негативне критике критичара, док је друга сезона добија позитивније критике. Серија је имала релативно високу гледаност, поставши најгледанија серија емитована четвртком, као и „најгледанија дебитантска драма” мреже од 2015. године. == Радња == Серија је смештена 400 година у будућност и прати пустоловине Орвила, истраживачког брода, као и његове посаде, људске и ванземаљске, који се свакодневно суочавају са чудима и опасностима свемира, истовремено се борећи са уобичајеним, често забавним проблемима свакодневног живота. == Улоге == * [[Сет Макфарлан]] као капетан Ед Мерсер * [[Ејдријен Палики]] као команданткиња Кели Грејсон * [[Пени Џонсон Џералд]] као докторка Клер Фин * [[Скот Грајмс]] као поручник Гордон Малој * [[Питер Макон]] као надпоручник Бортус * [[Халстон Сејџ]] као поручница Алара Китан * [[Џ. Ли]] као поручник Џон Ламар * [[Марк Џексон]] као Ајзак * [[Џесика Зор]] као поручница Тала Кијали * [[Ен Винтерс]] као Чарли Берк == Епизоде == <onlyinclude>{| class="wikitable" style="text-align:center" ! colspan="2" rowspan="2" |Сезона ! rowspan="2" |Епизоде ! colspan="3" |Оригинално емитовање ! colspan="3" |Емитовање у Србији |- !Премијера !Финале !Мрежа !Премијера !Финале !Мрежа |- | style="background-color: #48A4A2; color: #100; text-align: center; top" | | [[Орвил (ТВ серија)#1. сезона (2017)|1.]] | 12 | {{датум почетка|2017|9|10}} | {{датум завршетка|2017|12|7}} | rowspan="2"| -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- | {{датум почетка|2017|11|1}} | {{датум завршетка|2018|1|17}} | rowspan="2"| -{[[Fox (српски ТВ канал)|Fox]]}- |- | style="background-color: #0EA3C8; color: #100; text-align: center; top" | | [[Орвил (ТВ серија)#2. сезона (2018—2019)|2.]] | 14 | {{датум почетка|2018|12|30}} | {{датум завршетка|2019|4|25}} | {{датум почетка|2019|3|7}} | {{датум завршетка|2019|6|6}} |- | style="background-color: #B693EC; color: #100; text-align: center; top" | | [[Орвил (ТВ серија)#3. сезона (2022)|3.]] | 11<ref name="Cinemablend">{{Cite web|date=October 6, 2019|title=The Orville Season 3 Will Have Longer Episodes On Hulu (And More Bortus Mic Time)|url=https://www.cinemablend.com/television/2481677/the-orville-season-3-longer-episodes-hulu-more-bortus-mic-time|access-date=April 17, 2021|website=CinemaBlend}}</ref> | {{датум почетка|2022|6|02}} | {{Н/Д}} | -{[[Hulu]]}- | {{датум почетка|2022|6|14}} | {{Н/Д}} | -{[[Disney+]]}- |} === 1. сезона (2017) === {{детаљније|Орвил (1. сезона)}} {{Епизоде 1. сезоне серије Орвил}} === 2. сезона (2018—2019) === {{детаљније|Орвил (2. сезона)}} {{Епизоде 2. сезоне серије Орвил}} === 3. сезона (2022) === {{детаљније|Орвил (3. сезона)}} {{Епизоде 3. сезоне серије Орвил}} == Референце == {{извори}} {{напомене}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.hulu.com/series/the-orville-21e70fbf-6a51-41b3-88e9-f111830b046c|''Орвил''}} на сајту -{[[Hulu]]}- * {{IMDb title}} {{Орвил}} {{Сет Макфарлан}} {{Звездане стазе}} [[Категорија:Орвил| ]] [[Категорија:Америчке серије које су се почеле приказивати 2017.]] [[Категорија:Америчке научнофантастичне серије]] [[Категорија:Америчке драмске телевизијске серије]] [[Категорија:Америчке хумористичке телевизијске серије]] [[Категорија:Америчке акционе телевизијске серије]] [[Категорија:Америчке авантуристичке телевизијске серије]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Оригинални програм ТВ мреже Fox Broadcasting Company]] [[Категорија:Оригинални програм стриминг услуге Hulu]] 4krz9hjrw1hjazsfe89ppz6xva5ceqk 0 4314375 25121308 24543434 2022-07-24T16:24:54Z ImStevan 295267 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|сезона америчке телевизијске серије из 2017.}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Орвил (1. сезона) | headercolour = 48A4A2 | слика = [[Датотека:Орвил (1. сезона).jpg|220п]] | наслов = Промотивни постер | серија = ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'' | држава = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | мрежа = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[Fox (српски ТВ канал)|Fox]]}- }} | прва = {{датум почетка|2017|9|10}} | последња = {{датум завршетка|2017|12|7}} | број епизода = 12 | следећа сезона = [[Орвил (2. сезона)|2. сезона]] }} Прву сезону [[Научна фантастика|научнофантастичне]] телевизијске серије ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'' емитовао је -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- од 10. септембра до 7. децембра 2017. године, а у Србији -{[[Fox (српски ТВ канал)|Fox]]}- од 1. новембра 2017. до 17. јануара 2018. године. Њен аутор и сценариста је [[Сет Макфарлан]] који глуми капетана Еда Мерсера, који командује звезданим бродом ''-{Orville}-''. Такође глуми [[Ејдријен Палики]] као команданткиња Кели Грејсон. ''Орвил'' је смештен око 400 година у будућност и прати посаду насловног свемирског брода која се суочава са опасностима и чудима свемира, док се суочава са познатим проблемима свакодневног живота. == Улоге == === Главне === * [[Сет Макфарлан]] као капетан Ед Мерсер * [[Ејдријен Палики]] као команданткиња Кели Грејсон * [[Пени Џонсон Џералд]] као др Клер Фин * [[Скот Грајмс]] као поручник Гордон Малој * [[Питер Макон]] као надпоручник Бортус * [[Халстон Сејџ]] као поручница Алара Китан * [[Марк Џексон]] као Ајзак === Споредне === * [[Виктор Гарбер]] као адмирал Холси * [[Чад Колман]] као Клајден * [[Норм Макдоналд]] као глас поручника Јафита == Епизоде == {{Епизоде 1. сезоне серије Орвил}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.fox.com/the-orville/}} * {{IMDb episodes|5691552|season=1}} {{Орвил}} [[Категорија:Орвил]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2017.]] j3ptyg7uzaonb96dcvtoyww69yc9r1t 0 4314386 25121174 24543444 2022-07-24T14:46:58Z ImStevan 295267 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|сезона америчке телевизијске серије из 2018—2019.}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Орвил (2. сезона) | headercolour = 0EA3C8 | слика = [[Датотека:Орвил (2. сезона).jpg|220п]] | наслов = Промотивни постер | серија = ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'' | држава = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | мрежа = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[Fox (српски ТВ канал)|Fox]]}- }} | прва = {{датум почетка|2018|12|30}} | последња = {{датум завршетка|2019|4|25}} | број епизода = 14 | претходна сезона = [[Орвил (1. сезона)|1. сезона]] | следећа сезона = [[Орвил (3. сезона)|3. сезона]] }} Другу сезону [[Научна фантастика|научнофантастичне]] телевизијске серије ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'' емитовао је -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- од 30. децембра 2018. до 25. априла 2019. године, а у Србији -{[[Fox (српски ТВ канал)|Fox]]}- од 7. марта до 6. јуна 2019. године. Однос Еда и Кели добија другачији обрт док екипа упознаје нове ванземаљце, открива застрашујућу тајну о Ајзаковим људима и родном свету, суочава се са Крилом, остварује први контакт са новом цивилизацијом и поново посећује планету Моклу. == Улоге == === Главне === * [[Сет Макфарлан]] као капетан Ед Мерсер * [[Ејдријен Палики]] као команданткиња Кели Грејсон * [[Пени Џонсон Џералд]] као др Клер Фин * [[Скот Грајмс]] као поручник Гордон Малој * [[Питер Макон]] као надпоручник Бортус * [[Халстон Сејџ]] као поручница Алара Китан * [[Џесика Зор]] као поручница Тала Кијали * [[Џ. Ли]] као надпоручник Џон Ламар * [[Марк Џексон]] као Ајзак === Споредне === * [[Виктор Гарбер]] као адмирал Холси * [[Чад Колман]] као Клајден * [[Норм Макдоналд]] као глас поручника Јафита * [[Би-Џеј Танер]] као Маркус Фин * [[Кај Венер]] као Тај Фин * [[Мајк Хенри]] као Ден * [[Крис Џ. Џонсон]] као Кешас * [[Блесон Јејтс]] као Топа * [[Сира Санторо]] као заставница Џени Турко * [[Тед Денсон]] као адмирал Пери == Епизоде == <onlyinclude>{{Episode table |background=#0EA3C8 |caption=Епизоде 2. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=13 |prodcode=7 |viewers=10 |country=САД |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 13 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Џалоџа |AltTitle = -{Ja'loja}- |DirectedBy = [[Сет Макфарлан]] |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Nowrap|{{зас|САД}} {{датум почетка|2018|12|30}}}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|3|7}} |ProdCode = -{2LAB01}- |Viewers = 5,68<ref name="2.01">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/sunday-final-ratings-dec-30-2018/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190103014856/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/sunday-final-ratings-dec-30-2018/|url-status=dead|archive-date=January 3, 2019|title='Sunday Night Football,' 'The Orville,' '60 Minutes' adjust up: Sunday final ratings|last=Welch|first=Alex|work=TV by the Numbers|date=January 2, 2019|access-date=January 2, 2019}}</ref> |ShortSummary = Орвил се приближава једногодишњој церемонији Моклус за Бортус, а Ед схвата да Кели поново излази са неким. Гордон тражи помоћ од Џона у хватању улова. Клер тражи родитељске савете од Ајзака. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 14 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Основни пориви |AltTitle = -{Primal Urges}- |DirectedBy = Кевин Хукс |WrittenBy = Велесли Вајлд |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|1|3}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|3|14}} |ProdCode = -{1LAB12}- |Viewers = 2,82<ref name="2.02">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-jan-3-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190107225125/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-jan-3-2019/|url-status=dead|archive-date=January 7, 2019|title='The Blacklist,' 'The Orville,' 'Gotham,' everything else unchanged: Thursday final ratings|last=Welch|first=Alex|work=TV by the Numbers|date=January 7, 2019|access-date=January 7, 2019}}</ref> |ShortSummary = Ед и нова посада проналазе планету која ће бити уништена од стране свог сунца. Бортус се бори са необичном зависношћу, која угрожава његов брак са Клајден. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 15 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Дом |AltTitle = -{Home}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|1|10}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|3|21}} |ProdCode = -{2LAB02}- |Viewers = 3,06<ref name="2.03">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-jan-10-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190112064953/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-jan-10-2019/|url-status=dead|archive-date=January 12, 2019|title='Mom' adjusts down: Thursday final ratings|last=Welch|first=Alex|work=TV by the Numbers|date=January 11, 2019|access-date=January 11, 2019}}</ref> |ShortSummary = Ед, Гордон и Алара посећују Аларину планету дом. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 16 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = На Земљи нема ничега сем риба |AltTitle = -{Nothing Left on Earth Excepting Fishes}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|1|17}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|3|28}} |ProdCode = -{2LAB03}- |Viewers = 3,01<ref name="2.04">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-january-17-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190119060513/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-january-17-2019/|url-status=dead|archive-date=January 19, 2019|title='Mom' and 'Fam' adjust down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=January 18, 2019|access-date=January 18, 2019}}</ref> |ShortSummary = Ед се налази иза непријатељске линије и сурвава се на планету. У међувремену, Кели се пита зашто Гордон жели да узме испит заповедника. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 17 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Цео свет је торта |AltTitle = -{All the World Is Birthday Cake}- |DirectedBy = Роберт Данкан Макнил |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|1|24}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|4|4}} |ProdCode = -{2LAB04}- |Viewers = 3,18<ref name="2.05">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-jan-24-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190129010916/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-jan-24-2019/|url-status=dead|archive-date=January 29, 2019|title='Brooklyn Nine-Nine' and 'The Good Place' adjust down: Thursday final ratings|last=Welch|first=Alex|work=TV by the Numbers|date=January 28, 2019|access-date=January 28, 2019}}</ref> |ShortSummary = Орвил остварује први конакт и добија новог члана посаде. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 18 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Весео рефрен |AltTitle = -{A Happy Refrain}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|1|31}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|4|11}} |ProdCode = -{2LAB05}- |Viewers = 3,11<ref name="2.06">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-january-31-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190202015935/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-january-31-2019/|url-status=dead|archive-date=February 2, 2019|title='Young Sheldon' adjusts down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=February 1, 2019|access-date=February 1, 2019}}</ref> |ShortSummary = Клерин приватни живот доживљава неочекивани преокрет. Гордон даје необичан савет о тимарењу Бортусу. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 19 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Одбојник |AltTitle = -{Deflectors}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Дејвид А. Гудман |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|2|14}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|4|18}} |ProdCode = -{2LAB06}- |Viewers = 3,07<ref name="2.07">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-february-14-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190216020332/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-february-14-2019/|url-status=dead|archive-date=February 16, 2019|title='Grey's Anatomy,' 'Mom,' 'S.W.A.T.,' all others unchanged: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=February 15, 2019|access-date=February 15, 2019}}</ref> |ShortSummary = Бортусова прошлост може да постане Талина будућност. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 20 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Идентитет |AltTitle = -{Identity}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|2|21}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|4|25}} |ProdCode = -{2LAB07}- |Viewers = 3,05<ref name="2.08">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-feb-21-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190225204620/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-feb-21-2019/|url-status=dead|archive-date=February 25, 2019|title='S.W.A.T.' and 'The Orville' adjust up, 'Young Sheldon' adjusts down: Thursday final ratings|last=Welch|first=Alex|work=TV by the Numbers|date=February 25, 2019|access-date=February 25, 2019}}</ref> |ShortSummary = Ед и посада путују на Ајзакову родну планету, Кејлон. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 21 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Идентитет, 2. део |AltTitle = -{Identity Part II}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|2|28}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|5|2}} |ProdCode = -{2LAB08}- |Viewers = 3,15<ref name="2.09">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/greys-anatomy-mom-a-million-little-things-all-others-hold-thursday-final-ratings/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190302090718/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/greys-anatomy-mom-a-million-little-things-all-others-hold-thursday-final-ratings/|url-status=dead|archive-date=March 2, 2019|title='Grey's Anatomy,' 'Mom,' 'A Million Little Things,' all others hold: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=March 1, 2019|access-date=March 1, 2019}}</ref> |ShortSummary = Ед и екипа путују на Ајзакову планету Кејлон. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 22 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Патриотска крв |AltTitle = -{Blood of Patriots}- |DirectedBy = Ребека Родригез |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|3|7}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|5|9}} |ProdCode = -{2LAB09}- |Viewers = 2,94<ref name="2.10">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-march-7-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190318101654/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-march-7-2019/|url-status=dead|archive-date=March 18, 2019|title='Station 19,' 'For the People' adjust down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=March 8, 2019|access-date=March 8, 2019}}</ref> |ShortSummary = Прати екипу не баш функционалног истраживачког брода у Земљиној међугалактичкој флоти, 400 година у будућности. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 23 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = Трајни утисци |AltTitle = -{Lasting Impressions}- |DirectedBy = Кели Кронин |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|3|21}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|5|16}} |ProdCode = -{2LAB10}- |Viewers = 2,94<ref name="2.11">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-march-21-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190322215800/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-march-21-2019/|url-status=dead|archive-date=March 22, 2019|title='Brooklyn Nine Nine' and NCAA adjust down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=March 22, 2019|access-date=March 22, 2019}}</ref> |ShortSummary = Екипа Орвила отвара временску капсулу из 2015. године. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 24 |EpisodeNumber2 = 12 |Title = Светилиште |AltTitle = -{Sanctuary}- |DirectedBy = Џонатан Фрејкс |WrittenBy = Џо Меноски |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|4|11}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|5|23}} |ProdCode = -{2LAB11}- |Viewers = 2,59<ref name="2.12">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-april-11-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190412213453/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-april-11-2019/|url-status=dead|archive-date=April 12, 2019|title='Gotham' repeat adjusts down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=April 12, 2019|access-date=April 12, 2019}}</ref> |ShortSummary = Ед открива да Мокланови скривају тајну. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 25 |EpisodeNumber2 = 13 |Title = Сутра и сутра и сутра |AltTitle = -{Tomorrow, and Tomorrow, and Tomorrow}- |DirectedBy = Гари Рејк |WrittenBy = Џенет Лин |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|4|18}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|5|30}} |ProdCode = -{2LAB12}- |Viewers = 2,68<ref name="2.13">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-april-18-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190419230545/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-april-18-2019/|url-status=dead|archive-date=April 19, 2019|title='Grey's Anatomy,' 'The Big Bang Theory' adjust up, 'Supernatural' adjusts down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=April 19, 2019|access-date=April 19, 2019}}</ref> |ShortSummary = Временска дисторзија утиче на везу између Еда и Кели. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 26 |EpisodeNumber2 = 14 |Title = Путем којим нисмо кренули |AltTitle = -{The Road Not Taken}- |DirectedBy = Гари Рејк |WrittenBy = Дејвид А. Гудман |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|4|25}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|6|6}} |ProdCode = -{2LAB13}- |Viewers = 2,97<ref name="2.14">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-april-25-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190426215120/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-april-25-2019/|url-status=dead|archive-date=April 26, 2019|title='The Big Bang Theory' adjusts up, NFL Draft adjusts down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=April 26, 2019|access-date=April 26, 2019}}</ref> |ShortSummary = Посада мора да се носи са Келиним катастрофалним одлукама. |LineColor = 0EA3C8 }} }}</onlyinclude> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.fox.com/the-orville/}} * {{IMDb episodes|5691552|season=2}} {{Орвил}} [[Категорија:Орвил]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2018.]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2019.]] 69sk0837g8rut0z8kzumxuv6fpieq1x 25121306 25121174 2022-07-24T16:23:42Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|сезона америчке телевизијске серије из 2018—2019.}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Орвил (2. сезона) | headercolour = 0EA3C8 | слика = [[Датотека:Орвил (2. сезона).jpg|220п]] | наслов = Промотивни постер | серија = ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'' | држава = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | мрежа = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[Fox (српски ТВ канал)|Fox]]}- }} | прва = {{датум почетка|2018|12|30}} | последња = {{датум завршетка|2019|4|25}} | број епизода = 14 | претходна сезона = [[Орвил (1. сезона)|1. сезона]] | следећа сезона = [[Орвил (3. сезона)|3. сезона]] }} Другу сезону [[Научна фантастика|научнофантастичне]] телевизијске серије ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'' емитовао је -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}- од 30. децембра 2018. до 25. априла 2019. године, а у Србији -{[[Fox (српски ТВ канал)|Fox]]}- од 7. марта до 6. јуна 2019. године. Однос Еда и Кели добија другачији обрт док екипа упознаје нове ванземаљце, открива застрашујућу тајну о Ајзаковим људима и родном свету, суочава се са Крилом, остварује први контакт са новом цивилизацијом и поново посећује планету Моклу. == Улоге == === Главне === * [[Сет Макфарлан]] као капетан Ед Мерсер * [[Ејдријен Палики]] као команданткиња Кели Грејсон * [[Пени Џонсон Џералд]] као др Клер Фин * [[Скот Грајмс]] као поручник Гордон Малој * [[Питер Макон]] као надпоручник Бортус * [[Халстон Сејџ]] као поручница Алара Китан * [[Џесика Зор]] као поручница Тала Кијали * [[Џ. Ли]] као надпоручник Џон Ламар * [[Марк Џексон]] као Ајзак === Споредне === * [[Виктор Гарбер]] као адмирал Холси * [[Чад Колман]] као Клајден * [[Норм Макдоналд]] као глас поручника Јафита * [[Би-Џеј Танер]] као Маркус Фин * [[Кај Венер]] као Тај Фин * [[Мајк Хенри]] као Ден * [[Крис Џ. Џонсон]] као Кешас * [[Блесон Јејтс]] као Топа * [[Сира Санторо]] као заставница Џени Турко * [[Тед Денсон]] као адмирал Пери == Епизоде == {{Епизоде 2. сезоне серије Орвил}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.fox.com/the-orville/}} * {{IMDb episodes|5691552|season=2}} {{Орвил}} [[Категорија:Орвил]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2018.]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2019.]] nh8ntsjgl7c05s77qx5ph7vyxsgc0i6 0 4314392 25121172 24543470 2022-07-24T14:43:48Z ImStevan 295267 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|сезона америчке телевизијске серије из 2022.}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Орвил (3. сезона) | headercolour = B693EC | слика = [[Датотека:Орвил (3. сезона).jpg|220п]] | наслов = Промотивни постер | серија = ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'' | држава = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | мрежа = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Hulu]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[Disney+]]}- }} | прва = {{датум почетка|2022|6|2}} | последња = данас | број епизода = 11 | претходна сезона = [[Орвил (2. сезона)|2. сезона]] | следећа сезона = }} Трећу сезону [[Научна фантастика|научнофантастичне]] телевизијске серије ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'', такође позната као '''''Орвил: Нови хоризонти''''', емитоваће -{[[Hulu]]}- од 2. јуна 2022. године, а у Србији -{[[Disney+]]}- од 14. јуна 2022. године.<ref name="S3 Premiere">{{Cite web |date=February 4, 2022 |last=MacFarlane |first=Seth |title=The Orville: New Horizons Sneak Peek Arriving 6.2.2022 Hulu |url=https://twitter.com/SethMacFarlane/status/1489645841828646913 |website=[[Twitter]] |access-date=February 4, 2022 }}</ref> Снимање је почело у октобру 2019, али је прекинуто због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]], а продукција је затим завршена у августу 2021. године.<ref>{{cite web |date=August 6, 2021 |last1=White |first1=Peter |title='The Orville': Hulu Scripted Chief Jordan Helman Gives Update On Season 3 Of Seth MacFarlane's Sci-Fi Drama |url=https://deadline.com/2021/08/the-orville-hulu-update-on-seth-macfarlane-season-3-1234810524/ |website=Deadline }}</ref> Прва је сезона коју ће емитовати -{Hulu}-, након што је претходне две емитовао -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}-, као и прва која ће бити емитована од када је -{[[The Walt Disney Company]]}- у марту 2019. године купио -{[[21st Century Fox]]}-.<ref>{{Cite web|last=Petski|first=Denise|date=July 20, 2019|title='The Orville' Moves To Hulu From Fox For Season 3 In 2020|url=https://deadline.com/2019/07/the-orville-moves-hulu-fox-season-3-2020-comic-con-seth-macfarlane-1202649836/|access-date=September 17, 2020|website=[[Deadline Hollywood]]}}</ref> == Улоге == === Главне === * [[Сет Макфарлан]] као капетан Ед Мерсер * [[Ејдријен Палики]] као команданткиња Кели Грејсон * [[Пени Џонсон Џералд]] као др Клер Фин * [[Скот Грајмс]] као поручник Гордон Малој * [[Питер Макон]] као надпоручник Бортус * [[Џесика Зор]] као поручница Тала Кијали * [[Џ. Ли]] као надпоручник Џон Ламар * [[Марк Џексон]] као Ајзак * [[Ен Винтерс]] као Чарли Берк<ref>{{Cite web|last=Petski|first=Denise|date=November 4, 2019|title='The Orville': Anne Winters Joins As New Series Regular For Season 3|url=https://deadline.com/2019/11/the-orville-anne-winters-cast-series-regular-season-3-seth-macfarlane-1202777345/|access-date=September 17, 2020|website=Deadline }}</ref> === Споредне === * [[Чад Колман]] као Клајден * [[Норм Макдоналд]] као глас поручника Јафита<ref name=deadline914>{{Cite web|last=Andreeva|first=Nellie|date=2021-09-14|title=Norm Macdonald Leaves Behind New Episodes Of 'The Orville' As Seth MacFarlane Mourns His 'Hilarious And Generous' Co-Star|url=https://deadline.com/2021/09/norm-macdonald-the-orville-new-episodes-season-3-seth-macfarlane-1234833506/|access-date=2021-09-16|website=Deadline|language=en-US}}</ref> == Епизоде == <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=23 |prodcode=7 |released=1|episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електрична овца |AltTitle = -{Electric Sheep}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/FB68-AEB1-CCA7-3FBA-CFF0-2 301 "Electric Sheep" - eidr]</ref> |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2022|6|2}}<br>{{Nowrap|{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|6|14}}}} |ProdCode = |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да је Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у гасног џина како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/18DD-855F-904E-765A-2050-K 302 "Shadow Realms" - eidr]</ref> |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{Start date|2022|6|9}} |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/2346-B2B7-9782-D183-7F1F-V 303 "Mortality Paradox" - eidr]</ref> |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сиглан води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/544A-EB75-1508-0D0B-8C3A-X 304 "Gently Falling Rain" - eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/FEB0-CCE9-0014-5A88-48C5-B 305 "A Tale of Two Topas" - eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.hulu.com/series/the-orville-21e70fbf-6a51-41b3-88e9-f111830b046c}} * {{IMDb episodes|5691552|season=3}} {{Орвил}} [[Категорија:Орвил]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2022.]] 3hlgwpe8cum5662wf3m3omvbzmj6bwb 25121173 25121172 2022-07-24T14:44:52Z ImStevan 295267 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|сезона америчке телевизијске серије из 2022.}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Орвил (3. сезона) | headercolour = B693EC | слика = [[Датотека:Орвил (3. сезона).jpg|220п]] | наслов = Промотивни постер | серија = ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'' | држава = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | мрежа = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Hulu]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[Disney+]]}- }} | прва = {{датум почетка|2022|6|2}} | последња = данас | број епизода = 11 | претходна сезона = [[Орвил (2. сезона)|2. сезона]] | следећа сезона = }} Трећу сезону [[Научна фантастика|научнофантастичне]] телевизијске серије ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'', такође позната као '''''Орвил: Нови хоризонти''''', емитоваће -{[[Hulu]]}- од 2. јуна 2022. године, а у Србији -{[[Disney+]]}- од 14. јуна 2022. године.<ref name="S3 Premiere">{{Cite web |date=February 4, 2022 |last=MacFarlane |first=Seth |title=The Orville: New Horizons Sneak Peek Arriving 6.2.2022 Hulu |url=https://twitter.com/SethMacFarlane/status/1489645841828646913 |website=[[Twitter]] |access-date=February 4, 2022 }}</ref> Снимање је почело у октобру 2019, али је прекинуто због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]], а продукција је затим завршена у августу 2021. године.<ref>{{cite web |date=August 6, 2021 |last1=White |first1=Peter |title='The Orville': Hulu Scripted Chief Jordan Helman Gives Update On Season 3 Of Seth MacFarlane's Sci-Fi Drama |url=https://deadline.com/2021/08/the-orville-hulu-update-on-seth-macfarlane-season-3-1234810524/ |website=Deadline }}</ref> Прва је сезона коју ће емитовати -{Hulu}-, након што је претходне две емитовао -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}-, као и прва која ће бити емитована од када је -{[[The Walt Disney Company]]}- у марту 2019. године купио -{[[21st Century Fox]]}-.<ref>{{Cite web|last=Petski|first=Denise|date=July 20, 2019|title='The Orville' Moves To Hulu From Fox For Season 3 In 2020|url=https://deadline.com/2019/07/the-orville-moves-hulu-fox-season-3-2020-comic-con-seth-macfarlane-1202649836/|access-date=September 17, 2020|website=[[Deadline Hollywood]]}}</ref> == Улоге == === Главне === * [[Сет Макфарлан]] као капетан Ед Мерсер * [[Ејдријен Палики]] као команданткиња Кели Грејсон * [[Пени Џонсон Џералд]] као др Клер Фин * [[Скот Грајмс]] као поручник Гордон Малој * [[Питер Макон]] као надпоручник Бортус * [[Џесика Зор]] као поручница Тала Кијали * [[Џ. Ли]] као надпоручник Џон Ламар * [[Марк Џексон]] као Ајзак * [[Ен Винтерс]] као Чарли Берк<ref>{{Cite web|last=Petski|first=Denise|date=November 4, 2019|title='The Orville': Anne Winters Joins As New Series Regular For Season 3|url=https://deadline.com/2019/11/the-orville-anne-winters-cast-series-regular-season-3-seth-macfarlane-1202777345/|access-date=September 17, 2020|website=Deadline }}</ref> === Споредне === * [[Чад Колман]] као Клајден * [[Норм Макдоналд]] као глас поручника Јафита<ref name=deadline914>{{Cite web|last=Andreeva|first=Nellie|date=2021-09-14|title=Norm Macdonald Leaves Behind New Episodes Of 'The Orville' As Seth MacFarlane Mourns His 'Hilarious And Generous' Co-Star|url=https://deadline.com/2021/09/norm-macdonald-the-orville-new-episodes-season-3-seth-macfarlane-1234833506/|access-date=2021-09-16|website=Deadline|language=en-US}}</ref> == Епизоде == <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=23 |prodcode=7 |released=1|episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електрична овца |AltTitle = -{Electric Sheep}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/FB68-AEB1-CCA7-3FBA-CFF0-2 301 "Electric Sheep" - eidr]</ref> |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2022|6|2}}<br>{{Nowrap|{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|6|14}}}} |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да је Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у гасног џина како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/18DD-855F-904E-765A-2050-K 302 "Shadow Realms" - eidr]</ref> |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{Start date|2022|6|9}} |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/2346-B2B7-9782-D183-7F1F-V 303 "Mortality Paradox" - eidr]</ref> |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сиглан води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/544A-EB75-1508-0D0B-8C3A-X 304 "Gently Falling Rain" - eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/FEB0-CCE9-0014-5A88-48C5-B 305 "A Tale of Two Topas" - eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.hulu.com/series/the-orville-21e70fbf-6a51-41b3-88e9-f111830b046c}} * {{IMDb episodes|5691552|season=3}} {{Орвил}} [[Категорија:Орвил]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2022.]] hzzhg7bqocpf1is5xaad2cxuwbq4eyo 25121179 25121173 2022-07-24T14:53:50Z ImStevan 295267 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|сезона америчке телевизијске серије из 2022.}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Орвил (3. сезона) | headercolour = B693EC | слика = [[Датотека:Орвил (3. сезона).jpg|220п]] | наслов = Промотивни постер | серија = ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'' | држава = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | мрежа = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Hulu]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[Disney+]]}- }} | прва = {{датум почетка|2022|6|2}} | последња = данас | број епизода = 11 | претходна сезона = [[Орвил (2. сезона)|2. сезона]] | следећа сезона = }} Трећу сезону [[Научна фантастика|научнофантастичне]] телевизијске серије ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'', такође позната као '''''Орвил: Нови хоризонти''''', емитоваће -{[[Hulu]]}- од 2. јуна 2022. године, а у Србији -{[[Disney+]]}- од 14. јуна 2022. године.<ref name="S3 Premiere">{{Cite web |date=February 4, 2022 |last=MacFarlane |first=Seth |title=The Orville: New Horizons Sneak Peek Arriving 6.2.2022 Hulu |url=https://twitter.com/SethMacFarlane/status/1489645841828646913 |website=[[Twitter]] |access-date=February 4, 2022 }}</ref> Снимање је почело у октобру 2019, али је прекинуто због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]], а продукција је затим завршена у августу 2021. године.<ref>{{cite web |date=August 6, 2021 |last1=White |first1=Peter |title='The Orville': Hulu Scripted Chief Jordan Helman Gives Update On Season 3 Of Seth MacFarlane's Sci-Fi Drama |url=https://deadline.com/2021/08/the-orville-hulu-update-on-seth-macfarlane-season-3-1234810524/ |website=Deadline }}</ref> Прва је сезона коју ће емитовати -{Hulu}-, након што је претходне две емитовао -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}-, као и прва која ће бити емитована од када је -{[[The Walt Disney Company]]}- у марту 2019. године купио -{[[21st Century Fox]]}-.<ref>{{Cite web|last=Petski|first=Denise|date=July 20, 2019|title='The Orville' Moves To Hulu From Fox For Season 3 In 2020|url=https://deadline.com/2019/07/the-orville-moves-hulu-fox-season-3-2020-comic-con-seth-macfarlane-1202649836/|access-date=September 17, 2020|website=[[Deadline Hollywood]]}}</ref> == Улоге == === Главне === * [[Сет Макфарлан]] као капетан Ед Мерсер * [[Ејдријен Палики]] као команданткиња Кели Грејсон * [[Пени Џонсон Џералд]] као др Клер Фин * [[Скот Грајмс]] као поручник Гордон Малој * [[Питер Макон]] као надпоручник Бортус * [[Џесика Зор]] као поручница Тала Кијали * [[Џ. Ли]] као надпоручник Џон Ламар * [[Марк Џексон]] као Ајзак * [[Ен Винтерс]] као Чарли Берк<ref>{{Cite web|last=Petski|first=Denise|date=November 4, 2019|title='The Orville': Anne Winters Joins As New Series Regular For Season 3|url=https://deadline.com/2019/11/the-orville-anne-winters-cast-series-regular-season-3-seth-macfarlane-1202777345/|access-date=September 17, 2020|website=Deadline }}</ref> === Споредне === * [[Чад Колман]] као Клајден * [[Норм Макдоналд]] као глас поручника Јафита<ref name=deadline914>{{Cite web|last=Andreeva|first=Nellie|date=2021-09-14|title=Norm Macdonald Leaves Behind New Episodes Of 'The Orville' As Seth MacFarlane Mourns His 'Hilarious And Generous' Co-Star|url=https://deadline.com/2021/09/norm-macdonald-the-orville-new-episodes-season-3-seth-macfarlane-1234833506/|access-date=2021-09-16|website=Deadline|language=en-US}}</ref> == Епизоде == <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=23 |prodcode=7 |released=1 |shortsummary=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електрична овца |AltTitle = -{Electric Sheep}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/FB68-AEB1-CCA7-3FBA-CFF0-2 301 "Electric Sheep" - eidr]</ref> |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2022|6|2}}<br>{{Nowrap|{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|6|14}}}} |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да је Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у гасног џина како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/18DD-855F-904E-765A-2050-K 302 "Shadow Realms" - eidr]</ref> |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{Start date|2022|6|9}} |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/2346-B2B7-9782-D183-7F1F-V 303 "Mortality Paradox" - eidr]</ref> |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сиглан води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/544A-EB75-1508-0D0B-8C3A-X 304 "Gently Falling Rain" - eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/FEB0-CCE9-0014-5A88-48C5-B 305 "A Tale of Two Topas" - eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.hulu.com/series/the-orville-21e70fbf-6a51-41b3-88e9-f111830b046c}} * {{IMDb episodes|5691552|season=3}} {{Орвил}} [[Категорија:Орвил]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2022.]] kz0dvsyt8t0gts9t0o1eb4gi8hpfda1 25121186 25121179 2022-07-24T15:05:34Z ImStevan 295267 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|сезона америчке телевизијске серије из 2022.}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Орвил (3. сезона) | headercolour = B693EC | слика = [[Датотека:Орвил (3. сезона).jpg|220п]] | наслов = Промотивни постер | серија = ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'' | држава = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | мрежа = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Hulu]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[Disney+]]}- }} | прва = {{датум почетка|2022|6|2}} | последња = данас | број епизода = 11 | претходна сезона = [[Орвил (2. сезона)|2. сезона]] | следећа сезона = }} Трећу сезону [[Научна фантастика|научнофантастичне]] телевизијске серије ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'', такође позната као '''''Орвил: Нови хоризонти''''', емитоваће -{[[Hulu]]}- од 2. јуна 2022. године, а у Србији -{[[Disney+]]}- од 14. јуна 2022. године.<ref name="S3 Premiere">{{Cite web |date=February 4, 2022 |last=MacFarlane |first=Seth |title=The Orville: New Horizons Sneak Peek Arriving 6.2.2022 Hulu |url=https://twitter.com/SethMacFarlane/status/1489645841828646913 |website=[[Twitter]] |access-date=February 4, 2022 }}</ref> Снимање је почело у октобру 2019, али је прекинуто због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]], а продукција је затим завршена у августу 2021. године.<ref>{{cite web |date=August 6, 2021 |last1=White |first1=Peter |title='The Orville': Hulu Scripted Chief Jordan Helman Gives Update On Season 3 Of Seth MacFarlane's Sci-Fi Drama |url=https://deadline.com/2021/08/the-orville-hulu-update-on-seth-macfarlane-season-3-1234810524/ |website=Deadline }}</ref> Прва је сезона коју ће емитовати -{Hulu}-, након што је претходне две емитовао -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}-, као и прва која ће бити емитована од када је -{[[The Walt Disney Company]]}- у марту 2019. године купио -{[[21st Century Fox]]}-.<ref>{{Cite web|last=Petski|first=Denise|date=July 20, 2019|title='The Orville' Moves To Hulu From Fox For Season 3 In 2020|url=https://deadline.com/2019/07/the-orville-moves-hulu-fox-season-3-2020-comic-con-seth-macfarlane-1202649836/|access-date=September 17, 2020|website=[[Deadline Hollywood]]}}</ref> == Улоге == === Главне === * [[Сет Макфарлан]] као капетан Ед Мерсер * [[Ејдријен Палики]] као команданткиња Кели Грејсон * [[Пени Џонсон Џералд]] као др Клер Фин * [[Скот Грајмс]] као поручник Гордон Малој * [[Питер Макон]] као надпоручник Бортус * [[Џесика Зор]] као поручница Тала Кијали * [[Џ. Ли]] као надпоручник Џон Ламар * [[Марк Џексон]] као Ајзак * [[Ен Винтерс]] као Чарли Берк<ref>{{Cite web|last=Petski|first=Denise|date=November 4, 2019|title='The Orville': Anne Winters Joins As New Series Regular For Season 3|url=https://deadline.com/2019/11/the-orville-anne-winters-cast-series-regular-season-3-seth-macfarlane-1202777345/|access-date=September 17, 2020|website=Deadline }}</ref> === Споредне === * [[Чад Колман]] као Клајден * [[Норм Макдоналд]] као глас поручника Јафита<ref name=deadline914>{{Cite web|last=Andreeva|first=Nellie|date=2021-09-14|title=Norm Macdonald Leaves Behind New Episodes Of 'The Orville' As Seth MacFarlane Mourns His 'Hilarious And Generous' Co-Star|url=https://deadline.com/2021/09/norm-macdonald-the-orville-new-episodes-season-3-seth-macfarlane-1234833506/|access-date=2021-09-16|website=Deadline|language=en-US}}</ref> == Епизоде == <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=23 |prodcode=7 |released=1 |shortsummary=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електрична овца |AltTitle = -{Electric Sheep}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/FB68-AEB1-CCA7-3FBA-CFF0-2 301 "Electric Sheep" - eidr]</ref> |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2022|6|2}}<br>{{Nowrap|{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|6|14}}}} |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да је Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у гасног џина како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/18DD-855F-904E-765A-2050-K 302 "Shadow Realms" - eidr]</ref> |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{Start date|2022|6|9}} |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/2346-B2B7-9782-D183-7F1F-V 303 "Mortality Paradox" - eidr]</ref> |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сиглан води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/544A-EB75-1508-0D0B-8C3A-X 304 "Gently Falling Rain" - eidr]</ref> |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|23}} |ProdCode = 3LAB04 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прича о две Топе |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/FEB0-CCE9-0014-5A88-48C5-B 305 "A Tale of Two Topas" - eidr]</ref> |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|30}} |ProdCode = 3LAB05 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Два пута у животу |AltTitle = -{Twice in a Lifetime}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|7}} |ProdCode = 3LAB06 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Из необележених гробова |AltTitle = -{From Unknown Graves}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = [[Дејвид Гудмен]] |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|14}} |ProdCode = 3LAB07 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Поноћни плави |AltTitle = -{Midnight Blue}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|21}} |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Домине |AltTitle = -{Domino}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/487F-B8C8-64A4-25A7-1B30-7 309 "Domino" – eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|28}} |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Непозната будућност |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/1DE9-2DF7-3838-8E17-FEED-C 310 "Future Unknown" – eidr]</ref> |AltTitle = -{Future Unknown}- |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|8|4}} |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.hulu.com/series/the-orville-21e70fbf-6a51-41b3-88e9-f111830b046c}} * {{IMDb episodes|5691552|season=3}} {{Орвил}} [[Категорија:Орвил]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2022.]] 2d038ktcmstpbt6zvruwy0u5takolmy 25121192 25121186 2022-07-24T15:15:21Z ImStevan 295267 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|сезона америчке телевизијске серије из 2022.}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Орвил (3. сезона) | headercolour = B693EC | слика = [[Датотека:Орвил (3. сезона).jpg|220п]] | наслов = Промотивни постер | серија = ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'' | држава = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | мрежа = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Hulu]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[Disney+]]}- }} | прва = {{датум почетка|2022|6|2}} | последња = данас | број епизода = 11 | претходна сезона = [[Орвил (2. сезона)|2. сезона]] | следећа сезона = }} Трећу сезону [[Научна фантастика|научнофантастичне]] телевизијске серије ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'', такође позната као '''''Орвил: Нови хоризонти''''', емитоваће -{[[Hulu]]}- од 2. јуна 2022. године, а у Србији -{[[Disney+]]}- од 14. јуна 2022. године.<ref name="S3 Premiere">{{Cite web |date=February 4, 2022 |last=MacFarlane |first=Seth |title=The Orville: New Horizons Sneak Peek Arriving 6.2.2022 Hulu |url=https://twitter.com/SethMacFarlane/status/1489645841828646913 |website=[[Twitter]] |access-date=February 4, 2022 }}</ref> Снимање је почело у октобру 2019, али је прекинуто због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]], а продукција је затим завршена у августу 2021. године.<ref>{{cite web |date=August 6, 2021 |last1=White |first1=Peter |title='The Orville': Hulu Scripted Chief Jordan Helman Gives Update On Season 3 Of Seth MacFarlane's Sci-Fi Drama |url=https://deadline.com/2021/08/the-orville-hulu-update-on-seth-macfarlane-season-3-1234810524/ |website=Deadline }}</ref> Прва је сезона коју ће емитовати -{Hulu}-, након што је претходне две емитовао -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}-, као и прва која ће бити емитована од када је -{[[The Walt Disney Company]]}- у марту 2019. године купио -{[[21st Century Fox]]}-.<ref>{{Cite web|last=Petski|first=Denise|date=July 20, 2019|title='The Orville' Moves To Hulu From Fox For Season 3 In 2020|url=https://deadline.com/2019/07/the-orville-moves-hulu-fox-season-3-2020-comic-con-seth-macfarlane-1202649836/|access-date=September 17, 2020|website=[[Deadline Hollywood]]}}</ref> == Улоге == === Главне === * [[Сет Макфарлан]] као капетан Ед Мерсер * [[Ејдријен Палики]] као команданткиња Кели Грејсон * [[Пени Џонсон Џералд]] као др Клер Фин * [[Скот Грајмс]] као поручник Гордон Малој * [[Питер Макон]] као надпоручник Бортус * [[Џесика Зор]] као поручница Тала Кијали * [[Џ. Ли]] као надпоручник Џон Ламар * [[Марк Џексон]] као Ајзак * [[Ен Винтерс]] као Чарли Берк<ref>{{Cite web|last=Petski|first=Denise|date=November 4, 2019|title='The Orville': Anne Winters Joins As New Series Regular For Season 3|url=https://deadline.com/2019/11/the-orville-anne-winters-cast-series-regular-season-3-seth-macfarlane-1202777345/|access-date=September 17, 2020|website=Deadline }}</ref> === Споредне === * [[Чад Колман]] као Клајден * [[Норм Макдоналд]] као глас поручника Јафита<ref name=deadline914>{{Cite web|last=Andreeva|first=Nellie|date=2021-09-14|title=Norm Macdonald Leaves Behind New Episodes Of 'The Orville' As Seth MacFarlane Mourns His 'Hilarious And Generous' Co-Star|url=https://deadline.com/2021/09/norm-macdonald-the-orville-new-episodes-season-3-seth-macfarlane-1234833506/|access-date=2021-09-16|website=Deadline|language=en-US}}</ref> == Епизоде == <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=10 |aux3=10 |altdateT=Премијера у Србији |prodcode=7 |released=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електрична овца |AltTitle = -{Electric Sheep}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/FB68-AEB1-CCA7-3FBA-CFF0-2 301 "Electric Sheep" - eidr]</ref> |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{датум почетка|2022|6|2}} |AltDate = {{датум почетка|2022|6|14}} |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да је Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у гасног џина како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/18DD-855F-904E-765A-2050-K 302 "Shadow Realms" - eidr]</ref> |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|9}} |AltDate = |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/2346-B2B7-9782-D183-7F1F-V 303 "Mortality Paradox" - eidr]</ref> |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} |AltDate = |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сиглан води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/544A-EB75-1508-0D0B-8C3A-X 304 "Gently Falling Rain" - eidr]</ref> |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|23}} |AltDate = |ProdCode = 3LAB04 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прича о две Топе |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/FEB0-CCE9-0014-5A88-48C5-B 305 "A Tale of Two Topas" - eidr]</ref> |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|30}} |AltDate = |ProdCode = 3LAB05 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Два пута у животу |AltTitle = -{Twice in a Lifetime}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|7}} |AltDate = |ProdCode = 3LAB06 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Из необележених гробова |AltTitle = -{From Unknown Graves}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = [[Дејвид Гудмен]] |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|14}} |AltDate = |ProdCode = 3LAB07 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Поноћни плави |AltTitle = -{Midnight Blue}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|21}} |AltDate = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Домине |AltTitle = -{Domino}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/487F-B8C8-64A4-25A7-1B30-7 309 "Domino" – eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|28}} |AltDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Непозната будућност |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/1DE9-2DF7-3838-8E17-FEED-C 310 "Future Unknown" – eidr]</ref> |AltTitle = -{Future Unknown}- |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|8|4}} |AltDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = |AltDate = |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.hulu.com/series/the-orville-21e70fbf-6a51-41b3-88e9-f111830b046c}} * {{IMDb episodes|5691552|season=3}} {{Орвил}} [[Категорија:Орвил]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2022.]] hu6m9d0uojb5kizgz8nqc56qgwnyzj3 25121298 25121192 2022-07-24T16:20:09Z ImStevan 295267 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|сезона америчке телевизијске серије из 2022.}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Орвил (3. сезона) | headercolour = B693EC | слика = [[Датотека:Орвил (3. сезона).jpg|220п]] | наслов = Промотивни постер | серија = ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'' | држава = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | мрежа = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Hulu]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[Disney+]]}- }} | прва = {{датум почетка|2022|6|2}} | последња = данас | број епизода = 11 | претходна сезона = [[Орвил (2. сезона)|2. сезона]] | следећа сезона = }} Трећу сезону [[Научна фантастика|научнофантастичне]] телевизијске серије ''[[Орвил (ТВ серија)|Орвил]]'', такође позната као '''''Орвил: Нови хоризонти''''', емитоваће -{[[Hulu]]}- од 2. јуна 2022. године, а у Србији -{[[Disney+]]}- од 14. јуна 2022. године.<ref name="S3 Premiere">{{Cite web |date=February 4, 2022 |last=MacFarlane |first=Seth |title=The Orville: New Horizons Sneak Peek Arriving 6.2.2022 Hulu |url=https://twitter.com/SethMacFarlane/status/1489645841828646913 |website=[[Twitter]] |access-date=February 4, 2022 }}</ref> Снимање је почело у октобру 2019, али је прекинуто због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]], а продукција је затим завршена у августу 2021. године.<ref>{{cite web |date=August 6, 2021 |last1=White |first1=Peter |title='The Orville': Hulu Scripted Chief Jordan Helman Gives Update On Season 3 Of Seth MacFarlane's Sci-Fi Drama |url=https://deadline.com/2021/08/the-orville-hulu-update-on-seth-macfarlane-season-3-1234810524/ |website=Deadline }}</ref> Прва је сезона коју ће емитовати -{Hulu}-, након што је претходне две емитовао -{[[Fox Broadcasting Company|Fox]]}-, као и прва која ће бити емитована од када је -{[[The Walt Disney Company]]}- у марту 2019. године купио -{[[21st Century Fox]]}-.<ref>{{Cite web|last=Petski|first=Denise|date=July 20, 2019|title='The Orville' Moves To Hulu From Fox For Season 3 In 2020|url=https://deadline.com/2019/07/the-orville-moves-hulu-fox-season-3-2020-comic-con-seth-macfarlane-1202649836/|access-date=September 17, 2020|website=[[Deadline Hollywood]]}}</ref> == Улоге == === Главне === * [[Сет Макфарлан]] као капетан Ед Мерсер * [[Ејдријен Палики]] као команданткиња Кели Грејсон * [[Пени Џонсон Џералд]] као др Клер Фин * [[Скот Грајмс]] као поручник Гордон Малој * [[Питер Макон]] као надпоручник Бортус * [[Џесика Зор]] као поручница Тала Кијали * [[Џ. Ли]] као надпоручник Џон Ламар * [[Марк Џексон]] као Ајзак * [[Ен Винтерс]] као Чарли Берк<ref>{{Cite web|last=Petski|first=Denise|date=November 4, 2019|title='The Orville': Anne Winters Joins As New Series Regular For Season 3|url=https://deadline.com/2019/11/the-orville-anne-winters-cast-series-regular-season-3-seth-macfarlane-1202777345/|access-date=September 17, 2020|website=Deadline }}</ref> === Споредне === * [[Чад Колман]] као Клајден * [[Норм Макдоналд]] као глас поручника Јафита<ref name=deadline914>{{Cite web|last=Andreeva|first=Nellie|date=2021-09-14|title=Norm Macdonald Leaves Behind New Episodes Of 'The Orville' As Seth MacFarlane Mourns His 'Hilarious And Generous' Co-Star|url=https://deadline.com/2021/09/norm-macdonald-the-orville-new-episodes-season-3-seth-macfarlane-1234833506/|access-date=2021-09-16|website=Deadline|language=en-US}}</ref> == Епизоде == {{Епизоде 3. сезоне Орвила}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.hulu.com/series/the-orville-21e70fbf-6a51-41b3-88e9-f111830b046c}} * {{IMDb episodes|5691552|season=3}} {{Орвил}} [[Категорија:Орвил]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2022.]] rthdbe5j84pyvlpqf9pp3zydkxx5t82 0 4314901 25121512 25119401 2022-07-24T20:14:09Z 109.93.50.33 wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 20em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | Суперлига Србије у фудбалу 2022/23. |- | colspan="2" style="text-align: center; background-color:#ffffff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" | |- | '''Спорт''' || [[Фудбал]] |- | '''Држава''' || [[Датотека:Flag of Serbia.svg|22x20п|Flag of Serbia]]&nbsp;[[Србија]] |- | '''Ранг''' || 1 |- | '''Нижи ранг''' || [[Прва лига Србије у фудбалу 2022/23.|Прва лига Србије]] |- | '''Број тимова''' || 16 |- | '''Сезона почела''' || 8. јула 2022. |- | '''Сезона завршена''' || 2023. |- | '''ТВ партнери''' || [[Арена спорт]] |- | '''Првак''' || — |- | '''Најбољи стрелац''' || — |- | ◄ [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. || [[Суперлига Србије у фудбалу 2023/24.|2023/24]]. ► |} '''[[Суперлига Србије у фудбалу|Моцарт Бет Суперлига Србије]]''' у сезони 2022/23. је седамнаесто такмичење организовано под овим именом од стране [[Фудбалски савез Србије|Фудбалског савеза Србије]] и представља први степен фудбалских такмичења у [[Србија|Србији]]. Нижи ранг је [[Прва лига Србије у фудбалу 2022/23.|Прва лига Србије]]. Након успеха у претходним сезонама, као и искључивања националних фудбалских лига Русије из европских такмичења, по први пут у историји ће по завршетку ове сезоне Србија као једанаестопласирана национална лига Европе по коефицијенту имати чак 5 клубова у европским такмичењима, од чега 2 клуба ће ићи у квалификације за Лигу шампиона, 1 клуб ће ићи у квалигикације за Лигу Европе, а 2 клуба у квалификације за Лигу Конференције (од којих ће једно место бити резервисано за победника националног купа). == Систем такмичења == Систем такмичења није промењен у односу на претходну сезону. Након 30 одиграних кола по двоструком бод систему лига од 16 клубова се на основу тада утврђеног пласмана дели на две групе од по осам - горњу ('''Плеј-оф''', позиције од прве до осме) и доњу ('''Плеј-аут''', позиције од девете до шеснаесте).Такмичење се унутар група одвија по једноструком бод систему у укупно 7 кола. По завршетку такмичења у Плеј-офу и Плеј-ауту утврђује се коначни пласман Суперлиге за ту сезону. * '''Плеј-оф:''' Најбоље пласирани тим осваја титулу и директно се пласира за [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]]. Тим kоји освоји вицешампионску титулу иде у квалификације за [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]], освајач [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]] иде у квалификације за [[УЕФА Лига Европе|Лигу Европе]] а тимови који су такмичење завршили на трећој и четвртој позицији добијају место у квалификацијама за [[УЕФА Лига конференција|Лигу конференција]]. У случају да је неко од прва четири клуба на табели клуба уједно и освајач [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]] у истој сезони, петопласирани тим лиге такође иде у квалификације за [[УЕФА Лига конференција|Лигу конференције]]. * '''Плеј-аут:''' Два најлошије пласирана тима (позиције 15. и 16. у коначном пласману) испадају из Суперлиге, а од наредне сезоне ће се уместо њих у елитном рангу такмичити два клуба која су заузела најбоље позиције у Првој лиги Србије. Играће се бараж у којем ће четрнаестопласирана екипа из [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]] играти са трећепласираном екипом из [[Прва лига Србије у фудбалу|Прве лиге Србије]] и тринаестопласирана екипа из Суперлиге Србије са четвртопласираном екипом из Прве лиге Србије. Победници ових сусрета избориће пласман у Суперлигу за следећу сезону. == Састав Суперлиге Србије у сезони 2022/23. == {| class="wikitable" style="text-align:left" ! style="background:lightgrey;width:15em" | Клуб ! style="background:lightgrey;width:12em" | Град/Насеље ! style="background:lightgrey;width:13em" | Поз. у претходној сезони |- | [[Датотека:FK Voždovac.png|25п]] '''[[ФК Вождовац|Вождовац]]''' | [[Београд]] | 5. |- | [[Датотека:460px-FK Vojvodina.svg.png|25п]] '''[[ФК Војводина|Војводина]]''' | [[Нови Сад]] | 7. |- | [[Датотека:Fkjavor.gif|25п]] '''[[ФК Јавор Ивањица|Јавор Матис]]''' | [[Ивањица]] | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] 2. у [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|Првој лиги Србије]] |- | [[Датотека:Fkkolubaragrb.png.gif|25п]] '''[[ФК Колубара|Колубара]]''' | [[Лазаревац]] | 10. |- | [[Датотека:FK Mladost GAT.png|25п]] '''[[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]]''' | [[Нови Сад]] | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] 1. у [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|Првој лиги Србије]] |- | [[Датотека:Mladost Lučani.svg|25п]] '''[[ФК Младост Лучани|Младост]]''' | [[Лучани]] | 11. |- | [[Датотека:Grb FK Napredak Kruševac.png|25п]] '''[[ФК Напредак Крушевац|Напредак]]''' | [[Крушевац]] | 8. |- | [[Датотека:FK Novi Pazar.png|25п]] '''[[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]]''' | [[Нови Пазар]] | 13. |- | [[Датотека:FK Partizan logo.png|25п]] '''[[ФК Партизан|Партизан]]''' | [[Београд]] | 2. |- | [[Датотека:RadnikLogo.png|25п]] '''[[ФК Радник Сурдулица|Радник]]''' | [[Сурдулица]] | 9. |- | [[Датотека:Fk Radnicki 1923 Novi GRB.PNG|25п]] '''[[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]]''' | [[Крагујевац]] | 14. |- | [[Датотека:Grbfkradnickinis.png|25п]] '''[[ФК Раднички Ниш|Раднички]]''' | [[Ниш]] | 4. |- | [[Датотека:FK Spartak Subotica.svg.png|25п]] '''[[ФК Спартак Суботица|Спартак Ждрепчева крв]]''' | [[Суботица]] | 12. |- | [[Датотека:Grb FK TSC.gif|25п]] '''[[ФК ТСЦ|ТСЦ]]''' | [[Бачка Топола]] | 6. |- | [[Датотека:Logo FC Red Star Belgrade.svg|25п]] '''[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]''' | [[Београд]] | 1. |- | [[Датотека:FK Čukarički.jpg|25п]] '''[[ФК Чукарички|Чукарички]]''' | [[Београд]] | 3. |- |} {{Clear}} {| class="wikitable" style="text-align:center" |- !style="width:25%"|[[ФК Вождовац|Вождовац]] !style="width:25%"|[[ФК Војводина|Војводина]] !style="width:25%"|[[ФК Јавор Ивањица|Јавор]] !style="width:25%"|[[ФК Колубара|Колубара]] |- |[[Стадион Вождовац]],<br />[[Београд]] |[[Стадион Карађорђе]],<br />[[Нови Сад]] |[[Градски стадион Ивањица]]<br />[[Ивањица]] |[[Стадион ФК Колубара]],<br />[[Лазаревац]] |- |Капацитет: '''5.174'''<ref>{{cite web|title=ФК Вождовац|url=http://srbijafudbal.com/vozdovac.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |Капацитет: '''14.853'''<ref name="ФК Војводина">{{cite web|title=ФК Војводина|url=http://srbijafudbal.com/vojvodina.html|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |Капацитет: '''3.000'''<ref>[http://www.fkjavor.com/ Стадион], www.fkjavor.com</ref> |Капацитет: '''2.500'''<ref>[https://www.prvaliga.rs/component/joomsport/venue/38?Itemid=0 Stadion FK Kolubara, Lazarevac - Prva liga Srbije], 28. 7. 2020.</ref> |- |[[Датотека:Stadion Tržni centar.jpg|200px]] |[[Датотека:Stadion vojvodine01.jpg|200px]] |[[Датотека:FKJavorstadion.jpg|170п]] | |- ![[ФК Младост Лучани|ФК Младост]] ![[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]] ![[ФК Напредак Крушевац|ФК Напредак]] ![[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] |- |[[Стадион Младост (Лучани)|Стадион Младост]],<br />[[Лучани]] ||[[Стадион Карађорђе]],{{напомена|Младост ГАТ игра на стадиону Карађорђе, јер њихов не испуњава услове за одигравање суперлгашких утакмица.}}<br />[[Нови Сад]] |[[Стадион Младост (Крушевац)|Стадион Младост]],<br />[[Крушевац]] |[[Градски стадион у Новом Пазару|Градски стадион]],<br />[[Нови Пазар]] |- |Капацитет: '''5.944'''<ref>{{cite web|title=ФК Младост Лучани|url=http://srbijafudbal.com/mladost_lucani.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |Капацитет: '''14.853'''<ref name="ФК Војводина">{{cite web|title=ФК Војводина|url=http://srbijafudbal.com/vojvodina.html|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |Капацитет: '''10.331'''<ref name="kapacitet">[http://www.fknapredak.rs/page.php?70 Стадион Младост - инфо, www.fknapredak.rs] {{Wayback|url=http://www.fknapredak.rs/page.php?70 |date=20120518083744 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> |Капацитет: '''9.200'''<ref>{{cite web|title=ФК Нови Пазар|url=http://srbijafudbal.com/novi%20pazar.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |- |[[Датотека:Stadion Mladost Lučani 1.jpg|200px]] |[[Датотека:Stadion vojvodine01.jpg|200px]] |[[Датотека:Stadion Mladost Kruševac.jpg|200px]] |[[Датотека:Novi Pazar City Stadium.jpg|200px]] |- ![[ФК Партизан|Партизан]] !rowspan=8 colspan=2|{{Location map+|Serbia|float=right|width=350|places= {{Location map marker|Serbia|lat=44.8162 |long=20.4816 |label='''Београд'''}} <!--HIDDEN MARKER FOR BELGRADE CLUBS (UPPER RIGHT CORNER)--> {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.15 |long=23.15 |label='''Београд:'''|position=left}} {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.00 |long=23.15 |label=[[ФК Вождовац|Вождовац]] <br /> [[ФК Партизан|Партизан]]<br />[[ФК Црвена звезда|Ц. звезда]]<br />[[ФК Чукарички|Чукарички]]|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.583333 |long=20.233333 |label=[[ФК Јавор Ивањица|Јавор]] |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.3745 |long=20.258333 |label= [[ФК Колубара|Колубара]] |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.8565 |long=20.136166 |label=[[ФК Младост Лучани|Младост]] |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.583333 |long=21.316667 |label=[[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] |position=right}}{{Location map marker|Serbia|lat=43.135333 |long=20.507333 |label=[[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.246944 |long=19.842222 |label='''Нови Сад''' }} <!--HIDDEN MARKER FOR NOVI SAD CLUBS (UPPER RIGHT CORNER)--> {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=45.10 |long=23.15 |label='''Нови Сад:'''|position=left}} {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=44.95 |long=23.15 |label=[[ФК Војводина|Војводина]] <br /> [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер]]|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=42.687666 |long=22.169166 |label=[[ФК Радник Сурдулица|Радник]] |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.014167 |long=20.911667 |label=[[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]] |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.3246 |long=21.9030 |label=[[ФК Раднички Ниш|Раднички]] |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=46.081781 |long=19.676958 |label=[[ФК Спартак Суботица|Спартак]] |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.809 |long=19.635 |label=[[ФК ТСЦ|ТСЦ]] |position=bottom}} |caption=Локације клубова '''Линглонг Суперлиге Србије 2021/22.'''}} {{Location map+|Belgrade|float=right|width=350|places= {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.7757562 |long= 20.4872952 |label= [[ФК Вождовац|'''Вождовац''']] |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.7887694 |long= 20.4568735 |label= [[ФК Партизан|'''Партизан''']]|position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.76045 |long= 20.4222724 |label= [[ФК Чукарички|'''Чукарички''']]|position=bottom}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.7830618 |long= 20.4626087 |label= [[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']]|position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.931119 |long= 20.471598 |label= |position=bottom}} |caption=Локације клубова '''Линглонг Суперлиге Србије 2022/23.''' на територији [[Београд]]а}} ![[ФК Радник Сурдулица|ФК Радник]] |- |[[Стадион Партизана]],<br />[[Београд]] |[[Стадион ФК Радник]],<br />[[Сурдулица]] |- |Капацитет: '''32.710'''<ref name="Stadium info">{{cite news| url=http://www.sr.partizan.rs/klub-info/stadion/| title=Stadium info| publisher=Partizan.rs {{sr}} {{en}}| accessdate=14. 7. 2014| archive-url=https://web.archive.org/web/20170606065347/http://www.sr.partizan.rs/klub-info/stadion/| archive-date=06. 06. 2017| url-status=dead}}</ref> |Капацитет: '''3.312'''<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:553494-Surdulica-se-sprema-za-utakmice-u-Superligi Surdulica se sprema za utakmice u Superligi]</ref> |- |[[Датотека:Panoramic of Partizan Stadium.png|250px]] |[[Датотека:StadionSurdulica.jpg|200px]] |- ![[ФК Раднички Ниш|Раднички]] ![[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]] |- |[[Стадион Чаир]],<br />[[Ниш]] |[[Стадион Чика Дача]],<br />[[Крагујевац]] |- |Капацитет: '''18.321'''<ref>{{cite web|title=ФК Раднички Ниш|url=http://srbijafudbal.com/radnickinis.html|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. април 2018.}}</ref> |Капацитет: '''15.022'''<ref>{{cite web|title=ФК Раднички 1923|url=http://srbijafudbal.com/radnicki_kragujevac.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |- |[[Датотека:Stadion cair atrajkovic.jpg|200px]] |[[Датотека:FK-Šumadija-Radnicki-1923.jpg|250px]] |- ![[ФК Спартак Суботица|Спартак]] ![[ФК ТСЦ|ТСЦ]] ![[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ![[ФК Чукарички|Чукарички]] |- |[[Градски стадион у Суботици|Градски стадион]],<br />[[Суботица]] |[[ТСЦ арена]],<br />[[Бачка Топола]] |[[Стадион Рајко Митић]],<br />[[Београд]] |[[Стадион Чукаричког]],<br />[[Београд]] |- |Капацитет: '''13.020'''<ref>{{cite web|title=ФК Спартак|url=http://srbijafudbal.com/spartak_zlatiborvoda.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |Капацитет: '''4.500'''<ref>{{cite web|title=ФК ТСЦ|url=http://mojabackatopola.rs/sport/otvorena-tsc-arena/|website=Moja Bačka Topola.rs|accessdate=3. 9. 2021.}}</ref> |Капацитет: '''55.538'''<ref name="urlStadium Marakana, Museum, Maps and Infrastructure - FC Red Star">{{cite web | url = http://www.redstarbelgrade.com/stadium.aspx?ID=39&cultureID=1 | title = Stadium Marakana, Museum, Maps and Infrastructure - FC Red Star | format = | work = | accessdate = 22. 3. 2011.}}</ref> |Капацитет: '''4.070'''<ref name="stadion cukaricki">[http://www.fkcukaricki.rs/klub/stadion ФК Чукарички - стадион], www.fkcukaricki.rs</ref> |- |[[Датотека:Gradski stadion Subotica 2.jpg|200px]] |[[Датотека:TSC-FTC_030921.jpg|200px]] |[[Датотека:Fk Red Star stadium.jpg|200px]] |[[Датотека:Cukarica - Banovo Brdo stadion f k cukarici IMG 1725.JPG|200px]] |} == Први део такмичења == === Резултати === ''Домаћини су наведени у левој колони.'' {| align="center" cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"| !!Екипа !![[ФК Вождовац|ВОЖ]]!![[ФК Војводина|ВОЈ]]!![[ФК Јавор Ивањица|ЈАВ]]!![[ФК Колубара|КОЛ]]!![[ФК Младост Нови Сад|МНС]]!![[ФК Младост Лучани|МЛУ]]!![[ФК Напредак Крушевац|НАП]]!![[ФК Нови Пазар|НПА]]!![[ФК Партизан|ПАР]]!![[ФК Радник Сурдулица|РДС]]!![[ФК Раднички 1923|РКГ]]!![[ФК Раднички Ниш|РНИ]]!![[ФК Спартак Суботица|СПА]]!![[ФК ТСЦ|ТСЦ]]!![[ФК Црвена звезда|ЦЗВ]]!![[ФК Чукарички|ЧУК]] |- !1|| [[ФК Вождовац|Вождовац]] |'''XXX'''|| || || || || || ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 || || || || || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !2|| [[ФК Војводина|Војводина]] | ||'''XXX'''|| || || || ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 || || || || || || || || || |- !3|| [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Матис]] | || ||'''XXX'''|| || || || ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#FFE4E1;"|0:4 || || || || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !4|| [[ФК Колубара|Колубара]] | || || ||'''XXX'''|| || || || || || ||style="background:#FFFACD;"|1:1 || || || || || |- !5|| [[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]] | ||style="background:#FFE4E1;"|0:4 || || ||'''XXX'''|| || || || || || || || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !6|| [[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] | || || || || ||'''XXX'''|| || || || || || ||style="background:#FFFACD;"|1:1 || || || |- !7|| [[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] |style="background:#FFFACD;"|0:0 || || || || || ||'''XXX'''|| || || || || || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !8|| [[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] | || || || || || || ||'''XXX'''|| || || || || || || ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 |- !9|| [[ФК Партизан|Партизан]] | || || || || || || || ||'''XXX'''|| || || || ||style="background:#FFFACD;"|0:0 || || |-! style="background:#F0F0F0;" !10|| [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] | || || || ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 || || || || ||'''XXX'''||style="background:#FFFACD;"|0::0 || || || || || |- !11|| [[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]] | || || || || ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 || || || || ||'''XXX'''|| || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !12|| [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | || || || || || || || ||style="background:#FFFACD;"|3:3 || || ||'''XXX'''|| || || || |- !13|| [[ФК Спартак Суботица|Спартак Ждрепчева крв]] | || || || || || || || || ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 || || ||'''XXX'''|| || || |-! style="background:#F0F0F0;" !14|| [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачка Топола]] | || ||style="background:#FFFACD;"|0:0 || || || || || || || || || || ||'''XXX'''|| || |- !15|| [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | || || ||style="background:#C0FFC0;"|5:0 || || || || || || || ||style="background:#C0FFC0;"|4:0 || || ||'''XXX'''|| |-! style="background:#F0F0F0;" !16|| [[ФК Чукарички|Чукарички]] | || || || || || || || || || || || || ||style="background:#FFE4E1;"|1:4 || ||'''XXX''' |} === Резултати по колима === {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''1. коло''', 8—11.7.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#AFEEEE | '''Вождовац''' — Нови Пазар || '''1:0''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | Чукарички — '''ТСЦ''' || '''1:4''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | Јавор — '''Партизан''' || '''0:4''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | Младост ЛУ — Спартак || '''1:1''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] '''Ц. звезда''' — Раднички НИ || '''4:0''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | Радник — '''Младост ГАТ''' || '''1:2''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | '''Војводина''' — Напредак || '''1:0''' |- align=center bgcolor=#0090FF | Колубара — Раднички 1923 || '''1:1''' |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''2. коло''', 15—17.7.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#AFEEEE | Нови Пазар — '''Чукарички''' || '''1:2''' |- align=center bgcolor=#AFEEEE | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Раднички НИ — Партизан || '''3:3''' |- align=center bgcolor=#AFEEEE | '''Спартак''' — Радник || '''2:0''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | '''Ц. звезда''' — Колубара || '''5:0''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | Младост ГАТ — '''Војводина''' || '''0:4''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | ТСЦ — Јавор || '''0:0''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | '''Раднички 1923''' — Младост ЛУ || '''1:0''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | Напредак — Вождовац || '''0:0''' |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''3. коло''', 22—24.7.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#AFEEEE | '''Јавор''' — Нови Пазар || '''2:1''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | Партизан — ТСЦ || '''0:0''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | Радник — Раднички 1923 || '''0:0''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | Младост ЛУ — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#97DEFF | Чукарички — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#97DEFF | Војводина — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#97DEFF | Вождовац — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#FFCCCC | Колубара — Раднички НИ || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''4. коло''', 30.7.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Ц. звезда — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Младост ЛУ || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''5. коло''', 6.8.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Ц. звезда — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — ТСЦ || —:— |} |} {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''6. коло''', 13.8.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ГАТ — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички 1923 — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ц. звезда — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Колубара — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Радник || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''7. коло''', 20.8.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Радник — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Војводина — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Вождовац — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Чукарички — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Јавор — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Напредак || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''8. коло''', 27.8.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Ц. звезда — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ЛУ — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — Војводина || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''9. коло''', 31.8.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Војводина — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Чукарички — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Партизан — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Нови Пазар — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — Младост ГАТ || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''10. коло''', 4.9.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички 1923 — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ц. звезда — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Колубара — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Радник — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Војводина — Вождовац || —:— |} |} {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''11. коло''', 10.9.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Вождовац — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Чукарички — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Јавор — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Спартак || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''12. коло''', 17.9.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Ц. звезда — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ЛУ — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Војводина — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Чукарички || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''13. коло''', 1.10.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Чукарички — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Партизан — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Нови Пазар — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ГАТ — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Раднички 1923 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''14. коло''', 8.10.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ц. звезда — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Колубара — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Радник — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Војводина — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Вождовац — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Чукарички — Јавор || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''15. коло''', 15.10.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Јавор — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Партизан — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Ц. звезда || —:— |} |} {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''16. коло''', 23.10.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Раднички НИ — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Јавор || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''17. коло''' 29.10.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Партизан — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Чукарички — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Војводина — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ЛУ — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Ц. звезда || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''18. коло''' 5.11.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ц. звезда — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички 1923 — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ГАТ — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Нови Пазар — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Партизан || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''19. коло''', 13.11.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Јавор — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Чукарички — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Вождовац — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Војводина — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Радник — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Колубара || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''20. коло''', 4.2.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ЛУ — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Војводина — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Чукарички — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Партизан — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Нови Пазар || —:— |} |} {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''21. коло''', 11.2.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Нови Пазар — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Партизан — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Чукарички — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Војводина — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — Младост ЛУ || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''22. коло''', 18.2.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Колубара — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Ц. звезда — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички 1923 — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ГАТ — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — Нови Пазар || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''23. коло''' 25.2.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Јавор — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Чукарички — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Вождовац — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Војводина — Радник || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''24. коло''', 1.3.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Раднички НИ — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ЛУ — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Ц. звезда — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Напредак || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''25. коло''', 5.3.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ГАТ — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Нови Пазар — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Партизан — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Чукарички — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Војводина || —:— |} |} {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''26. коло''', 11.3.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Војводина — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Радник — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Колубара — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ц. звезда — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички 1923 — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Младост ГАТ || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''27. коло''', 18.3.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Јавор — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Чукарички — Вождовац || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''28. коло''', 1.4.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Раднички НИ — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Војводина — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ЛУ — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Ц. звезда — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Спартак || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''29. коло''', 5.4.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички 1923 — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ГАТ — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Нови Пазар — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Партизан — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — Чукарички || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''30. коло''', 9.4.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Чукарички — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Вождовац — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Војводина — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Радник — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Колубара — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ц. звезда — Раднички 1923 || —:— |} |} '''Легенда:''' {{легенда|#AFEEEE|Меч одигран првог дана тог кола}} {{легенда|#CEEBFB|Меч одигран другог дана тог кола}} {{легенда|#97DEFF|Меч одигран трећег дана тог кола}} {{легенда|#0090FF|Меч одигран четвртог дана тог кола}} {{легенда|#FFCCCC|Одложени мечеви — у загради је датум одигравања меча}} [[Датотека:golden star.svg|20п]] Дерби мечеви === Табела и статистика === {| class="infobox" style="font-size: 75%; width: 43em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | Статистички подаци |- | '''Одиграно кола''' || 3 од 30 |- | '''Одиграно утакмица''' || 19 од 240 |- | '''Број победа домаћих екипа''' || 7 |- | '''Број мечева без победника''' || 7 |- | '''Број победа гостујућих екипа''' || 5 |- | '''Укупно датих голова''' || 46 |- | '''Број голова по колу''' || 0 |- | '''Број голова по утакмици''' || 0 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа''' || 24 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' || 0 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа''' || 22 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' || 0 |- | '''Највећа победа домаћег тима''' || +5 ([[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] — [[ФК Колубара|Колубара]] 5:0) |- | '''Највећа победа гостујућег тима''' || -4 ([[ФК Јавор Ивањица|Јавор Матис]] — [[ФК Партизан|Партизан]] 0:4; <br /> [[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]] — [[ФК Војводина|Војводина]] 0:4) |- | '''Највише датих голова у мечу''' || 6 ([[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] — [[ФК Партизан|Партизан]] 3:3) |- |} {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" ! ! М ! Клуб ! Одиг. ! Поб. ! Нер. ! Пор. ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 1 | align=left | [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | 2 | 2 | 0 | 0 | 9 | 0 | +9 | 6 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 2 | align=left | [[ФК Војводина|Војводина]] | 2 | 2 | 0 | 0 | 5 | 0 | +5 | 6 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 3 | align=left | [[ФК Партизан|Партизан]] | 3 | 1 | 2 | 0 | 7 | 3 | +4 | 5 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 4 | align=left | [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачка Топола]] | 3 | 1 | 2 | 0 | 4 | 1 | +3 | 5 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 5 | align=left | [[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]] | 3 | 1 | 2 | 0 | 2 | 1 | +1 | 5 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 6 | align=left | [[ФК Спартак Суботица|Спартак Ждрепчева крв]] | 2 | 1 | 1 | 0 | 3 | 1 | +2 | 4 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 7 | align=left | [[ФК Вождовац|Вождовац]] | 2 | 1 | 1 | 0 | 1 | 0 | +1 | 4 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 8 | align=left | [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Матис]] | 3 | 1 | 1 | 1 | 2 | 5 | -3 | 4 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 9 | align=left | [[ФК Чукарички|Чукарички]] | 2 | 1 | 0 | 1 | 3 | 5 | -2 | 3 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 10 | align=left | [[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]] | 2 | 1 | 0 | 1 | 2 | 5 | -3 | 3 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 11 | align=left | [[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] | 2 | 0 | 1 | 1 | 1 | 2 | -1 | 1 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 12 | align=left | [[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] | 2 | 0 | 1 | 1 | 0 | 1 | -1 | 1 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 13 | align=left | [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 4 | -3 | 1 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 14 | align=left | [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | 2 | 0 | 1 | 1 | 3 | 7 | -4 | 1 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 15 | align=left | [[ФК Колубара|Колубара]] | 2 | 0 | 1 | 1 | 1 | 6 | -5 | 1 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 16 | align=left | [[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] | 3 | 0 | 0 | 3 | 2 | 5 | -3 | 0 |} '''Легенда:''' {{легенда|#90EE90|Пласман у доигравање за титулу (Плеј-оф)}} {{легенда|#FF6666|Пласман у доигравање за опстанак (Плеј-аут)}} == Доигравање за титулу (Плеј-оф) == === Резултати === ''Домаћини су наведени у левој колони.'' {| align="center" cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"|&nbsp;!!Екипа !![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]] |- !1|| ||'''XXX'''|| || || || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !2|| | ||'''XXX'''|| || || || || || |- !3|| | || ||'''XXX'''|| || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !4|| | || || ||'''XXX'''|| || || || |- !5|| | || || || ||'''XXX'''|| || || |-! style="background:#F0F0F0;" !6|| | || || || || ||'''XXX'''|| || |- !7|| | || || || || || ||'''XXX'''|| |-! style="background:#F0F0F0;" !8|| | || || || || || || ||'''XXX''' |- |} === Резултати по колима === {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''31. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 1 — 2 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 3 — 4 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 5 — 6 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 7 — 8 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''32. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 4 — 1 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 2 — 3 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 6 — 7 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 8 — 5 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''33. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 1 — 3 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 5 — 7 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 2 — 4 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 6 — 8 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''34. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 7 — 1 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 3 — 5 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 8 — 2 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 4 — 6 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''35. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 1 — 5 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 4 — 8 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 2 — 7 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 3 — 6 || —:— |} |} {| table width=40% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''36. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 8 — 1 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 5 — 4 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 6 — 2 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 7 — 3 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''37. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 1 — 6 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 2 — 5 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 3 — 8 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 4 — 7 || —:— |} |} '''Легенда:''' {{легенда|#AFEEEE|Меч одигран првог дана тог кола}} {{легенда|#CEEBFB|Меч одигран другог дана тог кола}} {{легенда|#97DEFF|Меч одигран трећег дана тог кола}} {{легенда|#0090FF|Меч одигран четвртог дана тог кола}} {{легенда|#FFCCCC|Одложени мечеви - у загради је датум одигравања меча}} [[Датотека:golden star.svg|20п]] Дерби мечеви === Табела и статистика === {| class="infobox" style="font-size: 75%; width: 43em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | Статистички подаци |- | '''Одиграно кола''' || 0 од 7 |- | '''Одиграно утакмица''' || 0 |- | '''Број победа домаћих екипа''' || 0 |- | '''Број мечева без победника''' || 0 |- | '''Број победа гостујућих екипа''' || 0 |- | '''Укупно датих голова''' || 0 |- | '''Број голова по колу''' || 0 |- | '''Број голова по утакмици''' || 0 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа''' || 0 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' || 0 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа''' || 0 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' || 0 |- | '''Највећа победа домаћег тима''' || 0 |- | '''Највећа победа гостујућег тима''' || 0 |- | '''Највише датих голова у мечу''' || 0 |- |} {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" ! ! М ! Клуб ! Одиг. ! Поб. ! Нер. ! Пор. ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 1 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 2 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#AFEEEE align=center | ! 3 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#97DEFF align=center | ! 4 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#97DEFF align=center | ! 5 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- align=center | ! 6 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- align=center | ! 7 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- align=center | ! 8 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- |} '''Легенда:''' {{легенда|#90EE90|Првак Србије и другопласирани клуб; учешће у квалификацијама за [[УЕФА Лига шампиона|УЕФА Лигу шампиона]]}} {{легенда|#AFEEEE|Трећепласирани клуб Србије; учешће у квалификацијама за [[УЕФА Лига Европе|УЕФА Лигу Европе]]}} {{легенда|#97DEFF|Учешће у квалификацијама за [[УЕФА Лига конференција|УЕФА Лигу конференција]]<ref>Место резервисано за победника [[Куп Србије у фудбалу 2022/23.|Купа Србије]].</ref>}} == Доигравање за опстанак (Плеј-аут) == === Резултати === ''Домаћини су наведени у левој колони.'' {| align="center" cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"|&nbsp;!!Екипа !![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]] |- !1|| ||'''XXX'''|| || || || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !2|| | ||'''XXX'''|| || || || || || |- !3|| | || ||'''XXX'''|| || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !4|| | || || ||'''XXX'''|| || || || |- !5|| | || || || ||'''XXX'''|| || || |-! style="background:#F0F0F0;" !6|| | || || || || ||'''XXX'''|| || |- !7|| | || || || || || ||'''XXX'''|| |-! style="background:#F0F0F0;" !8|| | || || || || || || ||'''XXX''' |- |} === Резултати по колима === {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''31. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 9 — 14 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 10 — 13 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 11 — 16 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 12 — 15 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''32. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 16 — 9 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 13 — 12 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 14 — 10 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 15 — 11 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''33. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 9 — 13 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 12 — 16 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 10 — 15 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 11 — 14 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''34. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 12 — 9 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 10 — 11 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 14 — 15 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 16 — 13 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''35. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 9 — 10 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 11 — 12 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 13 — 14 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 15 — 16 || —:— |} |} {| table width=40% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''36. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 15 — 9 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 11 — 13 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 16 — 10 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 12 — 14 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''37. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 9 — 11 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 13 — 15 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 10 — 12 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 14 — 16 || —:— |} |} '''Легенда:''' {{легенда|#AFEEEE|Меч одигран првог дана тог кола}} {{легенда|#CEEBFB|Меч одигран другог дана тог кола}} {{легенда|#97DEFF|Меч одигран трећег дана тог кола}} {{легенда|#FFCCCC|Одложени мечеви - у загради је датум одигравања меча}} [[Датотека:golden star.svg|20п]] Дерби мечеви === Табела и статистика === {| class="infobox" style="font-size: 75%; width: 43em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | Статистички подаци |- | '''Одиграно кола''' || 0 од 7 |- | '''Одиграно утакмица''' || 0 |- | '''Број победа домаћих екипа''' || 0 |- | '''Број мечева без победника''' || 0 |- | '''Број победа гостујућих екипа''' || 0 |- | '''Укупно датих голова''' || 0 |- | '''Број голова по колу''' || 0 |- | '''Број голова по утакмици''' || 0 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа''' || 0 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' || 0 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа''' || 0 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' || 0 |- | '''Највећа победа домаћег тима''' || 0 |- | '''Највећа победа гостујућег тима''' || 0 |- | '''Највише датих голова у мечу''' || 0 |- |} {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" ! ! М ! Клуб ! Одиг. ! Поб. ! Нер. ! Пор. ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. |- align=center | ! 9 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- align=center | ! 10 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- align=center | ! 11 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- align=center | ! 12 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#FFCCCC align=center | ! 13 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#FFCCCC align=center | ! 14 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 15 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 16 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- |} '''Легенда:''' {{легенда|#FFCCCC|Бараж за опстанак у лиги}} {{легенда|#FF6666|Следеће сезоне у [[Прва лига Србије у фудбалу|Првој лиги Србије]]}} === Бараж за опстанак у Суперлиги Србије === == Успешност и форма тимова (календарски, а не по колима) == {| align="center" cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"|&nbsp;!!Екипа !!1!!2!!3!!4!!5!!6!!7!!8!!9!!10!!11!!12!!13!!14!!15!!16!!17!!18!!19!!20!!21!!22!!23!!24!!25!!26!!27!!28!!29!!30!!31!!32!!33!!34!!35!!36!!37 |- |-! style="background:#F0F0F0;" !1|| [[ФК Вождовац|Вождовац]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#FFFF00;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !2|| [[ФК Војводина|Војводина]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#90EE90;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !3|| [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Матис]] |style="background:#FF6666;"|1 ||style="background:#FFFF00;"|2 ||style="background:#90EE90;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !4|| [[ФК Колубара|Колубара]] |style="background:#FFFF00;"|1 ||style="background:#FF6666;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !5|| [[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#FF6666;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !6|| [[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] |style="background:#FFFF00;"|1 ||style="background:#FF6666;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !7|| [[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] |style="background:#FF6666;"|1 ||style="background:#FFFF00;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !8|| [[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] |style="background:#FF6666;"|1 ||style="background:#FF6666;"|2 ||style="background:#FF6666;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !9|| [[ФК Партизан|Партизан]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#FFFF00;"|2 ||style="background:#FFFF00;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !10|| [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] |style="background:#FF6666;"|1 ||style="background:#FF6666;"|2 ||style="background:#FFFF00;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !11|| [[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]] |style="background:#FFFF00;"|1 ||style="background:#90EE90;"|2 ||style="background:#FFFF00;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !12|| [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] |style="background:#FF6666;"|1 ||style="background:#FFFF00;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !13|| [[ФК Спартак Суботица|Спартак Ждрепчева крв]] |style="background:#FFFF00;"|1 ||style="background:#90EE90;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !14|| [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачка Топола]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#FFFF00;"|2 ||style="background:#FFFF00;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !15|| [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#90EE90;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !16|| [[ФК Чукарички|Чукарички]] |style="background:#FF6666;"|1 ||style="background:#90EE90;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |} '''Легенда:''' {{легенда|#90EE90|П — победа}} {{легенда|#FFFF00|Н — нерешено}} {{легенда|#FF6666|И — пораз}} * број се односи на коло у коме је меч одигран {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- | '''Најдужи победнички низ''' || — || — |- | '''Најдужи низ без пораза''' || [[ФК Партизан|Партизан]], [[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]], [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачка Топола]] || 3 утакмице |- | '''Најдужи низ без победе''' || [[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] || 3 утакмице |- | '''Најдужи губитнички низ''' || [[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] || 3 утакмице |- |} == Позиције на табели по колима == {| align="center" cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"|&nbsp;!!Екипа !!1!!2!!3!!4!!5!!6!!7!!8!!9!!10!!11!!12!!13!!14!!15!!16!!17!!18!!19!!20!!21!!22!!23!!24!!25!!26!!27!!28!!29!!30!!31!!32!!33!!34!!35!!36!!37 |- |-! style="background:#F0F0F0;" !1|| [[ФК Вождовац|Вождовац]] |style="background:#90EE90;"|5 ||style="background:#FFCCCC;"|7 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !2|| [[ФК Војводина|Војводина]] |style="background:#90EE90;"|6 ||style="background:#90EE90;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !3|| [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Матис]] |style="background:#90EE90;"|15 ||style="background:#90EE90;"|13 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !4|| [[ФК Колубара|Колубара]] |style="background:#90EE90;"|7 ||style="background:#FFCCCC;"|14 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !5|| [[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]] |style="background:#90EE90;"|4 ||style="background:#FFCCCC;"|9 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !6|| [[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] |style="background:#90EE90;"|8 ||style="background:#FFCCCC;"|10 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !7|| [[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] |style="background:#90EE90;"|12 ||style="background:#90EE90;"|11 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !8|| [[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] |style="background:#90EE90;"|13 ||style="background:#FFCCCC;"|15 ||style="background:#FFCCCC;"|16 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !9|| [[ФК Партизан|Партизан]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#FFCCCC;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !10|| [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] |style="background:#90EE90;"|11 ||style="background:#FFCCCC;"|16 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !11|| [[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]] |style="background:#90EE90;"|9 ||style="background:#90EE90;"|6 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !12|| [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] |style="background:#90EE90;"|16 ||style="background:#90EE90;"|12 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !13|| [[ФК Спартак Суботица|Спартак Ждрепчева крв]] |style="background:#90EE90;"|10 ||style="background:#90EE90;"|5 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !14|| [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачка Топола]] |style="background:#90EE90;"|3 ||style="background:#FFCCCC;"|4 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !15|| [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |style="background:#90EE90;"|2 ||style="background:#90EE90;"|1 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !16|| [[ФК Чукарички|Чукарички]] |style="background:#90EE90;"|14 ||style="background:#90EE90;"|8 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |} == Листа стрелаца == {| class="wikitable" |- !Поз. !Име и презиме !Клуб !Голова |- | rowspan=1 align=center|1. | {{зас|СРБ}} [[Милан Павков]] | [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | style="text-align:center;"|3 |- | rowspan=5 align=center|2. | {{зас|СРБ}} [[Лука Бијеловић]] | [[ФК Спартак Суботица|Спартак Ждрепчева крв]] | style="text-align:center;"|2 |- | {{зас|ЗОС}} [[Рикардо Гомеш]] | [[ФК Партизан|Партизан]] | style="text-align:center;"|2 |- | {{зас|СРБ}} [[Александар Катаи]] | [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | style="text-align:center;"|2 |- | {{зас|ИЗР}} [[Бибрас Натхо]] | [[ФК Партизан|Партизан]] | style="text-align:center;"|2 |- | {{зас|СРБ}} [[Вељко Симић]] | [[ФК Војводина|Војводина]] | style="text-align:center;"|2 |} == Играчи кола == {| class="wikitable" margin-top:0.2em;" |- ! Коло ! Играч ! Клуб ! Голова ! Асистенција |- | style="text-align:center;"|1. | {{зас|СРБ}} [[Михајло Бањац]] | [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачка Топола]] | style="text-align:center;"|1 | style="text-align:center;"|1 |- | style="text-align:center;"|2. | {{зас|СРБ}} [[Лазар Јовановић (фудбалер)|Лазар Јовановић]] | [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | style="text-align:center;"|1 | style="text-align:center;"|1 |} == Резултати клубова Суперлиге Србије у европским такмичењима 2022/23. == {{Главни|Српски фудбалски клубови у европским такмичењима 2022/23.}} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.superliga.rs/ Званични сајт] — -{superliga.rs}- * [https://www.srbijasport.net/league/5481/ Суперлига Србије] на сајту -{srbijasport.net}- {{Суперлига Србије у фудбалу}} {{Фудбал у Србији у сезони 2022/23.}} [[Категорија:Сезоне Суперлиге Србије у фудбалу]] [[Категорија:Српске фудбалске лиге у сезони 2022/23.]] 50y286zmtlyyuw932f1tx8af9lca0vl 25121610 25121512 2022-07-24T21:50:03Z 109.93.50.33 wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 20em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | Суперлига Србије у фудбалу 2022/23. |- | colspan="2" style="text-align: center; background-color:#ffffff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" | |- | '''Спорт''' || [[Фудбал]] |- | '''Држава''' || [[Датотека:Flag of Serbia.svg|22x20п|Flag of Serbia]]&nbsp;[[Србија]] |- | '''Ранг''' || 1 |- | '''Нижи ранг''' || [[Прва лига Србије у фудбалу 2022/23.|Прва лига Србије]] |- | '''Број тимова''' || 16 |- | '''Сезона почела''' || 8. јула 2022. |- | '''Сезона завршена''' || 2023. |- | '''ТВ партнери''' || [[Арена спорт]] |- | '''Првак''' || — |- | '''Најбољи стрелац''' || — |- | ◄ [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. || [[Суперлига Србије у фудбалу 2023/24.|2023/24]]. ► |} '''[[Суперлига Србије у фудбалу|Моцарт Бет Суперлига Србије]]''' у сезони 2022/23. је седамнаесто такмичење организовано под овим именом од стране [[Фудбалски савез Србије|Фудбалског савеза Србије]] и представља први степен фудбалских такмичења у [[Србија|Србији]]. Нижи ранг је [[Прва лига Србије у фудбалу 2022/23.|Прва лига Србије]]. Након успеха у претходним сезонама, као и искључивања националних фудбалских лига Русије из европских такмичења, по први пут у историји ће по завршетку ове сезоне Србија као једанаестопласирана национална лига Европе по коефицијенту имати чак 5 клубова у европским такмичењима, од чега 2 клуба ће ићи у квалификације за Лигу шампиона, 1 клуб ће ићи у квалигикације за Лигу Европе, а 2 клуба у квалификације за Лигу Конференције (од којих ће једно место бити резервисано за победника националног купа). == Систем такмичења == Систем такмичења није промењен у односу на претходну сезону. Након 30 одиграних кола по двоструком бод систему лига од 16 клубова се на основу тада утврђеног пласмана дели на две групе од по осам - горњу ('''Плеј-оф''', позиције од прве до осме) и доњу ('''Плеј-аут''', позиције од девете до шеснаесте).Такмичење се унутар група одвија по једноструком бод систему у укупно 7 кола. По завршетку такмичења у Плеј-офу и Плеј-ауту утврђује се коначни пласман Суперлиге за ту сезону. * '''Плеј-оф:''' Најбоље пласирани тим осваја титулу и директно се пласира за [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]]. Тим kоји освоји вицешампионску титулу иде у квалификације за [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]], освајач [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]] иде у квалификације за [[УЕФА Лига Европе|Лигу Европе]] а тимови који су такмичење завршили на трећој и четвртој позицији добијају место у квалификацијама за [[УЕФА Лига конференција|Лигу конференција]]. У случају да је неко од прва четири клуба на табели клуба уједно и освајач [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]] у истој сезони, петопласирани тим лиге такође иде у квалификације за [[УЕФА Лига конференција|Лигу конференције]]. * '''Плеј-аут:''' Два најлошије пласирана тима (позиције 15. и 16. у коначном пласману) испадају из Суперлиге, а од наредне сезоне ће се уместо њих у елитном рангу такмичити два клуба која су заузела најбоље позиције у Првој лиги Србије. Играће се бараж у којем ће четрнаестопласирана екипа из [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]] играти са трећепласираном екипом из [[Прва лига Србије у фудбалу|Прве лиге Србије]] и тринаестопласирана екипа из Суперлиге Србије са четвртопласираном екипом из Прве лиге Србије. Победници ових сусрета избориће пласман у Суперлигу за следећу сезону. == Састав Суперлиге Србије у сезони 2022/23. == {| class="wikitable" style="text-align:left" ! style="background:lightgrey;width:15em" | Клуб ! style="background:lightgrey;width:12em" | Град/Насеље ! style="background:lightgrey;width:13em" | Поз. у претходној сезони |- | [[Датотека:FK Voždovac.png|25п]] '''[[ФК Вождовац|Вождовац]]''' | [[Београд]] | 5. |- | [[Датотека:460px-FK Vojvodina.svg.png|25п]] '''[[ФК Војводина|Војводина]]''' | [[Нови Сад]] | 7. |- | [[Датотека:Fkjavor.gif|25п]] '''[[ФК Јавор Ивањица|Јавор Матис]]''' | [[Ивањица]] | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] 2. у [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|Првој лиги Србије]] |- | [[Датотека:Fkkolubaragrb.png.gif|25п]] '''[[ФК Колубара|Колубара]]''' | [[Лазаревац]] | 10. |- | [[Датотека:FK Mladost GAT.png|25п]] '''[[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]]''' | [[Нови Сад]] | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] 1. у [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|Првој лиги Србије]] |- | [[Датотека:Mladost Lučani.svg|25п]] '''[[ФК Младост Лучани|Младост]]''' | [[Лучани]] | 11. |- | [[Датотека:Grb FK Napredak Kruševac.png|25п]] '''[[ФК Напредак Крушевац|Напредак]]''' | [[Крушевац]] | 8. |- | [[Датотека:FK Novi Pazar.png|25п]] '''[[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]]''' | [[Нови Пазар]] | 13. |- | [[Датотека:FK Partizan logo.png|25п]] '''[[ФК Партизан|Партизан]]''' | [[Београд]] | 2. |- | [[Датотека:RadnikLogo.png|25п]] '''[[ФК Радник Сурдулица|Радник]]''' | [[Сурдулица]] | 9. |- | [[Датотека:Fk Radnicki 1923 Novi GRB.PNG|25п]] '''[[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]]''' | [[Крагујевац]] | 14. |- | [[Датотека:Grbfkradnickinis.png|25п]] '''[[ФК Раднички Ниш|Раднички]]''' | [[Ниш]] | 4. |- | [[Датотека:FK Spartak Subotica.svg.png|25п]] '''[[ФК Спартак Суботица|Спартак Ждрепчева крв]]''' | [[Суботица]] | 12. |- | [[Датотека:Grb FK TSC.gif|25п]] '''[[ФК ТСЦ|ТСЦ]]''' | [[Бачка Топола]] | 6. |- | [[Датотека:Logo FC Red Star Belgrade.svg|25п]] '''[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]''' | [[Београд]] | 1. |- | [[Датотека:FK Čukarički.jpg|25п]] '''[[ФК Чукарички|Чукарички]]''' | [[Београд]] | 3. |- |} {{Clear}} {| class="wikitable" style="text-align:center" |- !style="width:25%"|[[ФК Вождовац|Вождовац]] !style="width:25%"|[[ФК Војводина|Војводина]] !style="width:25%"|[[ФК Јавор Ивањица|Јавор]] !style="width:25%"|[[ФК Колубара|Колубара]] |- |[[Стадион Вождовац]],<br />[[Београд]] |[[Стадион Карађорђе]],<br />[[Нови Сад]] |[[Градски стадион Ивањица]]<br />[[Ивањица]] |[[Стадион ФК Колубара]],<br />[[Лазаревац]] |- |Капацитет: '''5.174'''<ref>{{cite web|title=ФК Вождовац|url=http://srbijafudbal.com/vozdovac.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |Капацитет: '''14.853'''<ref name="ФК Војводина">{{cite web|title=ФК Војводина|url=http://srbijafudbal.com/vojvodina.html|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |Капацитет: '''3.000'''<ref>[http://www.fkjavor.com/ Стадион], www.fkjavor.com</ref> |Капацитет: '''2.500'''<ref>[https://www.prvaliga.rs/component/joomsport/venue/38?Itemid=0 Stadion FK Kolubara, Lazarevac - Prva liga Srbije], 28. 7. 2020.</ref> |- |[[Датотека:Stadion Tržni centar.jpg|200px]] |[[Датотека:Stadion vojvodine01.jpg|200px]] |[[Датотека:FKJavorstadion.jpg|170п]] | |- ![[ФК Младост Лучани|ФК Младост]] ![[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]] ![[ФК Напредак Крушевац|ФК Напредак]] ![[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] |- |[[Стадион Младост (Лучани)|Стадион Младост]],<br />[[Лучани]] ||[[Стадион Карађорђе]],{{напомена|Младост ГАТ игра на стадиону Карађорђе, јер њихов не испуњава услове за одигравање суперлгашких утакмица.}}<br />[[Нови Сад]] |[[Стадион Младост (Крушевац)|Стадион Младост]],<br />[[Крушевац]] |[[Градски стадион у Новом Пазару|Градски стадион]],<br />[[Нови Пазар]] |- |Капацитет: '''5.944'''<ref>{{cite web|title=ФК Младост Лучани|url=http://srbijafudbal.com/mladost_lucani.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |Капацитет: '''14.853'''<ref name="ФК Војводина">{{cite web|title=ФК Војводина|url=http://srbijafudbal.com/vojvodina.html|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |Капацитет: '''10.331'''<ref name="kapacitet">[http://www.fknapredak.rs/page.php?70 Стадион Младост - инфо, www.fknapredak.rs] {{Wayback|url=http://www.fknapredak.rs/page.php?70 |date=20120518083744 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> |Капацитет: '''9.200'''<ref>{{cite web|title=ФК Нови Пазар|url=http://srbijafudbal.com/novi%20pazar.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |- |[[Датотека:Stadion Mladost Lučani 1.jpg|200px]] |[[Датотека:Stadion vojvodine01.jpg|200px]] |[[Датотека:Stadion Mladost Kruševac.jpg|200px]] |[[Датотека:Novi Pazar City Stadium.jpg|200px]] |- ![[ФК Партизан|Партизан]] !rowspan=8 colspan=2|{{Location map+|Serbia|float=right|width=350|places= {{Location map marker|Serbia|lat=44.8162 |long=20.4816 |label='''Београд'''}} <!--HIDDEN MARKER FOR BELGRADE CLUBS (UPPER RIGHT CORNER)--> {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.15 |long=23.15 |label='''Београд:'''|position=left}} {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=46.00 |long=23.15 |label=[[ФК Вождовац|Вождовац]] <br /> [[ФК Партизан|Партизан]]<br />[[ФК Црвена звезда|Ц. звезда]]<br />[[ФК Чукарички|Чукарички]]|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.583333 |long=20.233333 |label=[[ФК Јавор Ивањица|Јавор]] |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.3745 |long=20.258333 |label= [[ФК Колубара|Колубара]] |position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.8565 |long=20.136166 |label=[[ФК Младост Лучани|Младост]] |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.583333 |long=21.316667 |label=[[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] |position=right}}{{Location map marker|Serbia|lat=43.135333 |long=20.507333 |label=[[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.246944 |long=19.842222 |label='''Нови Сад''' }} <!--HIDDEN MARKER FOR NOVI SAD CLUBS (UPPER RIGHT CORNER)--> {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=45.10 |long=23.15 |label='''Нови Сад:'''|position=left}} {{Location map marker|Serbia|mark=TransparentPlaceholder.png|lat=44.95 |long=23.15 |label=[[ФК Војводина|Војводина]] <br /> [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетер]]|position=left}} {{Location map marker|Serbia|lat=42.687666 |long=22.169166 |label=[[ФК Радник Сурдулица|Радник]] |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=44.014167 |long=20.911667 |label=[[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]] |position=top}} {{Location map marker|Serbia|lat=43.3246 |long=21.9030 |label=[[ФК Раднички Ниш|Раднички]] |position=right}} {{Location map marker|Serbia|lat=46.081781 |long=19.676958 |label=[[ФК Спартак Суботица|Спартак]] |position=bottom}} {{Location map marker|Serbia|lat=45.809 |long=19.635 |label=[[ФК ТСЦ|ТСЦ]] |position=bottom}} |caption=Локације клубова '''Линглонг Суперлиге Србије 2021/22.'''}} {{Location map+|Belgrade|float=right|width=350|places= {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.7757562 |long= 20.4872952 |label= [[ФК Вождовац|'''Вождовац''']] |position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.7887694 |long= 20.4568735 |label= [[ФК Партизан|'''Партизан''']]|position=right}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.76045 |long= 20.4222724 |label= [[ФК Чукарички|'''Чукарички''']]|position=bottom}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.7830618 |long= 20.4626087 |label= [[ФК Црвена звезда|'''Црвена звезда''']]|position=left}} {{Location map marker|Belgrade|lat= 44.931119 |long= 20.471598 |label= |position=bottom}} |caption=Локације клубова '''Линглонг Суперлиге Србије 2022/23.''' на територији [[Београд]]а}} ![[ФК Радник Сурдулица|ФК Радник]] |- |[[Стадион Партизана]],<br />[[Београд]] |[[Стадион ФК Радник]],<br />[[Сурдулица]] |- |Капацитет: '''32.710'''<ref name="Stadium info">{{cite news| url=http://www.sr.partizan.rs/klub-info/stadion/| title=Stadium info| publisher=Partizan.rs {{sr}} {{en}}| accessdate=14. 7. 2014| archive-url=https://web.archive.org/web/20170606065347/http://www.sr.partizan.rs/klub-info/stadion/| archive-date=06. 06. 2017| url-status=dead}}</ref> |Капацитет: '''3.312'''<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:553494-Surdulica-se-sprema-za-utakmice-u-Superligi Surdulica se sprema za utakmice u Superligi]</ref> |- |[[Датотека:Panoramic of Partizan Stadium.png|250px]] |[[Датотека:StadionSurdulica.jpg|200px]] |- ![[ФК Раднички Ниш|Раднички]] ![[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]] |- |[[Стадион Чаир]],<br />[[Ниш]] |[[Стадион Чика Дача]],<br />[[Крагујевац]] |- |Капацитет: '''18.321'''<ref>{{cite web|title=ФК Раднички Ниш|url=http://srbijafudbal.com/radnickinis.html|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. април 2018.}}</ref> |Капацитет: '''15.022'''<ref>{{cite web|title=ФК Раднички 1923|url=http://srbijafudbal.com/radnicki_kragujevac.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |- |[[Датотека:Stadion cair atrajkovic.jpg|200px]] |[[Датотека:FK-Šumadija-Radnicki-1923.jpg|250px]] |- ![[ФК Спартак Суботица|Спартак]] ![[ФК ТСЦ|ТСЦ]] ![[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] ![[ФК Чукарички|Чукарички]] |- |[[Градски стадион у Суботици|Градски стадион]],<br />[[Суботица]] |[[ТСЦ арена]],<br />[[Бачка Топола]] |[[Стадион Рајко Митић]],<br />[[Београд]] |[[Стадион Чукаричког]],<br />[[Београд]] |- |Капацитет: '''13.020'''<ref>{{cite web|title=ФК Спартак|url=http://srbijafudbal.com/spartak_zlatiborvoda.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> |Капацитет: '''4.500'''<ref>{{cite web|title=ФК ТСЦ|url=http://mojabackatopola.rs/sport/otvorena-tsc-arena/|website=Moja Bačka Topola.rs|accessdate=3. 9. 2021.}}</ref> |Капацитет: '''55.538'''<ref name="urlStadium Marakana, Museum, Maps and Infrastructure - FC Red Star">{{cite web | url = http://www.redstarbelgrade.com/stadium.aspx?ID=39&cultureID=1 | title = Stadium Marakana, Museum, Maps and Infrastructure - FC Red Star | format = | work = | accessdate = 22. 3. 2011.}}</ref> |Капацитет: '''4.070'''<ref name="stadion cukaricki">[http://www.fkcukaricki.rs/klub/stadion ФК Чукарички - стадион], www.fkcukaricki.rs</ref> |- |[[Датотека:Gradski stadion Subotica 2.jpg|200px]] |[[Датотека:TSC-FTC_030921.jpg|200px]] |[[Датотека:Fk Red Star stadium.jpg|200px]] |[[Датотека:Cukarica - Banovo Brdo stadion f k cukarici IMG 1725.JPG|200px]] |} == Први део такмичења == === Резултати === ''Домаћини су наведени у левој колони.'' {| align="center" cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"| !!Екипа !![[ФК Вождовац|ВОЖ]]!![[ФК Војводина|ВОЈ]]!![[ФК Јавор Ивањица|ЈАВ]]!![[ФК Колубара|КОЛ]]!![[ФК Младост Нови Сад|МНС]]!![[ФК Младост Лучани|МЛУ]]!![[ФК Напредак Крушевац|НАП]]!![[ФК Нови Пазар|НПА]]!![[ФК Партизан|ПАР]]!![[ФК Радник Сурдулица|РДС]]!![[ФК Раднички 1923|РКГ]]!![[ФК Раднички Ниш|РНИ]]!![[ФК Спартак Суботица|СПА]]!![[ФК ТСЦ|ТСЦ]]!![[ФК Црвена звезда|ЦЗВ]]!![[ФК Чукарички|ЧУК]] |- !1|| [[ФК Вождовац|Вождовац]] |'''XXX'''|| || || ||style="background:#FFFACD;"|0:0 || || ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 || || || || || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !2|| [[ФК Војводина|Војводина]] | ||'''XXX'''|| || || || ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 || || || || || ||style="background:#FFFACD;"|0:0 || || || |- !3|| [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Матис]] | || ||'''XXX'''|| || || || ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#FFE4E1;"|0:4 || || || || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !4|| [[ФК Колубара|Колубара]] | || || ||'''XXX'''|| || || || || || ||style="background:#FFFACD;"|1:1 || || || || || |- !5|| [[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]] | ||style="background:#FFE4E1;"|0:4 || || ||'''XXX'''|| || || || || || || || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !6|| [[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] | || || || || ||'''XXX'''|| || || || || || ||style="background:#FFFACD;"|1:1 || ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 || |- !7|| [[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] |style="background:#FFFACD;"|0:0 || || || || || ||'''XXX'''|| || || || || || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !8|| [[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] | || || || || || || ||'''XXX'''|| || || || || || || ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 |- !9|| [[ФК Партизан|Партизан]] | || || || || || || || ||'''XXX'''|| || || || ||style="background:#FFFACD;"|0:0 || || |-! style="background:#F0F0F0;" !10|| [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] | || || || ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 || || || || ||'''XXX'''||style="background:#FFFACD;"|0::0 || || || || || |- !11|| [[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]] | || || || || ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 || || || || ||'''XXX'''|| || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !12|| [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | || || || || || || || ||style="background:#FFFACD;"|3:3 || || ||'''XXX'''|| || || || |- !13|| [[ФК Спартак Суботица|Спартак Ждрепчева крв]] | || || || || || || || || ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 || || ||'''XXX'''|| || || |-! style="background:#F0F0F0;" !14|| [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачка Топола]] | || ||style="background:#FFFACD;"|0:0 || || || || || || || || || || ||'''XXX'''|| || |- !15|| [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | || || ||style="background:#C0FFC0;"|5:0 || || || || || || || ||style="background:#C0FFC0;"|4:0 || || ||'''XXX'''|| |-! style="background:#F0F0F0;" !16|| [[ФК Чукарички|Чукарички]] | || || || || || ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 || || || || || || ||style="background:#FFE4E1;"|1:4 || ||'''XXX''' |} === Резултати по колима === {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''1. коло''', 8—11.7.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#AFEEEE | '''Вождовац''' — Нови Пазар || '''1:0''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | Чукарички — '''ТСЦ''' || '''1:4''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | Јавор — '''Партизан''' || '''0:4''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | Младост ЛУ — Спартак || '''1:1''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] '''Ц. звезда''' — Раднички НИ || '''4:0''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | Радник — '''Младост ГАТ''' || '''1:2''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | '''Војводина''' — Напредак || '''1:0''' |- align=center bgcolor=#0090FF | Колубара — Раднички 1923 || '''1:1''' |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''2. коло''', 15—17.7.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#AFEEEE | Нови Пазар — '''Чукарички''' || '''1:2''' |- align=center bgcolor=#AFEEEE | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Раднички НИ — Партизан || '''3:3''' |- align=center bgcolor=#AFEEEE | '''Спартак''' — Радник || '''2:0''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | '''Ц. звезда''' — Колубара || '''5:0''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | Младост ГАТ — '''Војводина''' || '''0:4''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | ТСЦ — Јавор || '''0:0''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | '''Раднички 1923''' — Младост ЛУ || '''1:0''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | Напредак — Вождовац || '''0:0''' |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''3. коло''', 22—24.7.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#AFEEEE | '''Јавор''' — Нови Пазар || '''2:1''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | Партизан — ТСЦ || '''0:0''' |- align=center bgcolor=#CEEBFB | Радник — Раднички 1923 || '''0:0''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | Младост ЛУ — '''Ц. звезда''' || '''1:2''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | '''Чукарички''' — Напредак || '''1:0''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | Војводина — Спартак || '''0:0''' |- align=center bgcolor=#97DEFF | Вождовац — Младост ГАТ || '''0:0''' |- align=center bgcolor=#FFCCCC | Колубара — Раднички НИ || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''4. коло''', 30.7.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Ц. звезда — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Младост ЛУ || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''5. коло''', 6.8.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Ц. звезда — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — ТСЦ || —:— |} |} {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''6. коло''', 13.8.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ГАТ — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички 1923 — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ц. звезда — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Колубара — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Радник || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''7. коло''', 20.8.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Радник — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Војводина — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Вождовац — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Чукарички — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Јавор — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Напредак || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''8. коло''', 27.8.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Ц. звезда — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ЛУ — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — Војводина || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''9. коло''', 31.8.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Војводина — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Чукарички — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Партизан — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Нови Пазар — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — Младост ГАТ || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''10. коло''', 4.9.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички 1923 — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ц. звезда — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Колубара — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Радник — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Војводина — Вождовац || —:— |} |} {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''11. коло''', 10.9.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Вождовац — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Чукарички — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Јавор — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Спартак || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''12. коло''', 17.9.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Ц. звезда — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ЛУ — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Војводина — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Чукарички || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''13. коло''', 1.10.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Чукарички — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Партизан — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Нови Пазар — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ГАТ — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Раднички 1923 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''14. коло''', 8.10.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ц. звезда — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Колубара — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Радник — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Војводина — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Вождовац — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Чукарички — Јавор || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''15. коло''', 15.10.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Јавор — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Партизан — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Ц. звезда || —:— |} |} {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''16. коло''', 23.10.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Раднички НИ — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Јавор || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''17. коло''' 29.10.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Партизан — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Чукарички — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Војводина — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ЛУ — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Ц. звезда || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''18. коло''' 5.11.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ц. звезда — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички 1923 — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ГАТ — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Нови Пазар — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Партизан || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''19. коло''', 13.11.2022.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Јавор — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Чукарички — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Вождовац — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Војводина — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Радник — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Колубара || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''20. коло''', 4.2.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ЛУ — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Војводина — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Чукарички — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Партизан — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Нови Пазар || —:— |} |} {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''21. коло''', 11.2.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Нови Пазар — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Партизан — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Чукарички — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Војводина — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — Младост ЛУ || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''22. коло''', 18.2.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Колубара — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Ц. звезда — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички 1923 — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ГАТ — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — Нови Пазар || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''23. коло''' 25.2.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Јавор — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Чукарички — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Вождовац — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Војводина — Радник || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''24. коло''', 1.3.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Раднички НИ — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ЛУ — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Ц. звезда — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Напредак || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''25. коло''', 5.3.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ГАТ — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Нови Пазар — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Партизан — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Чукарички — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Војводина || —:— |} |} {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''26. коло''', 11.3.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Војводина — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Радник — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Колубара — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ц. звезда — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички 1923 — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Младост ГАТ || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''27. коло''', 18.3.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Спартак — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ГАТ — Раднички 1923 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Напредак — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Нови Пазар — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | ТСЦ — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Јавор — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Чукарички — Вождовац || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''28. коло''', 1.4.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Раднички НИ — Чукарички || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Вождовац — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Војводина — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Радник — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ЛУ — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Колубара — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Ц. звезда — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Раднички 1923 — Спартак || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''29. коло''', 5.4.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички 1923 — Раднички НИ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Ц. звезда || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Младост ГАТ — Колубара || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Напредак — Младост ЛУ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Нови Пазар — Радник || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | ТСЦ — Војводина || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Партизан — Вождовац || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Јавор — Чукарички || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<center><span style="color:#FFFFFF">'''30. коло''', 9.4.2023.</span></center> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Раднички НИ — Јавор || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | [[Датотека:golden star.svg|20п]] Чукарички — Партизан || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Вождовац — ТСЦ || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Војводина — Нови Пазар || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Радник — Напредак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Младост ЛУ — Младост ГАТ || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | Колубара — Спартак || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ц. звезда — Раднички 1923 || —:— |} |} '''Легенда:''' {{легенда|#AFEEEE|Меч одигран првог дана тог кола}} {{легенда|#CEEBFB|Меч одигран другог дана тог кола}} {{легенда|#97DEFF|Меч одигран трећег дана тог кола}} {{легенда|#0090FF|Меч одигран четвртог дана тог кола}} {{легенда|#FFCCCC|Одложени мечеви — у загради је датум одигравања меча}} [[Датотека:golden star.svg|20п]] Дерби мечеви === Табела и статистика === {| class="infobox" style="font-size: 75%; width: 43em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | Статистички подаци |- | '''Одиграно кола''' || 3 од 30 |- | '''Одиграно утакмица''' || 23 од 240 |- | '''Број победа домаћих екипа''' || 8 |- | '''Број мечева без победника''' || 9 |- | '''Број победа гостујућих екипа''' || 6 |- | '''Укупно датих голова''' || 50 |- | '''Број голова по колу''' || 0 |- | '''Број голова по утакмици''' || 0 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа''' || 26 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' || 0 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа''' || 24 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' || 0 |- | '''Највећа победа домаћег тима''' || +5 ([[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] — [[ФК Колубара|Колубара]] 5:0) |- | '''Највећа победа гостујућег тима''' || -4 ([[ФК Јавор Ивањица|Јавор Матис]] — [[ФК Партизан|Партизан]] 0:4; <br /> [[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]] — [[ФК Војводина|Војводина]] 0:4) |- | '''Највише датих голова у мечу''' || 6 ([[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] — [[ФК Партизан|Партизан]] 3:3) |- |} {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" ! ! М ! Клуб ! Одиг. ! Поб. ! Нер. ! Пор. ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 1 | align=left | [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | 3 | 3 | 0 | 0 | 11 | 1 | +10 | 9 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 2 | align=left | [[ФК Војводина|Војводина]] | 3 | 2 | 1 | 0 | 5 | 0 | +5 | 7 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 3 | align=left | [[ФК Чукарички|Чукарички]] | 3 | 2 | 0 | 1 | 4 | 5 | -1 | 6 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 4 | align=left | [[ФК Партизан|Партизан]] | 3 | 1 | 2 | 0 | 7 | 3 | +4 | 5 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 5 | align=left | [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачка Топола]] | 3 | 1 | 2 | 0 | 4 | 1 | +3 | 5 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 6 | align=left | [[ФК Спартак Суботица|Спартак Ждрепчева крв]] | 3 | 1 | 2 | 0 | 3 | 1 | +2 | 5 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 7 | align=left | [[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]] | 3 | 1 | 2 | 0 | 2 | 1 | +1 | 5 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 8 | align=left | [[ФК Вождовац|Вождовац]] | 3 | 1 | 2 | 0 | 1 | 0 | +1 | 5 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 9 | align=left | [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Матис]] | 3 | 1 | 1 | 1 | 2 | 5 | -3 | 4 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 10 | align=left | [[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]] | 3 | 1 | 1 | 1 | 2 | 5 | -3 | 4 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 11 | align=left | [[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] | 3 | 0 | 1 | 2 | 2 | 4 | -2 | 1 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 12 | align=left | [[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] | 3 | 0 | 1 | 2 | 0 | 2 | -2 | 1 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 13 | align=left | [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 4 | -3 | 1 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 14 | align=left | [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | 2 | 0 | 1 | 1 | 3 | 7 | -4 | 1 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 15 | align=left | [[ФК Колубара|Колубара]] | 2 | 0 | 1 | 1 | 1 | 6 | -5 | 1 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 16 | align=left | [[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] | 3 | 0 | 0 | 3 | 2 | 5 | -3 | 0 |} '''Легенда:''' {{легенда|#90EE90|Пласман у доигравање за титулу (Плеј-оф)}} {{легенда|#FF6666|Пласман у доигравање за опстанак (Плеј-аут)}} == Доигравање за титулу (Плеј-оф) == === Резултати === ''Домаћини су наведени у левој колони.'' {| align="center" cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"|&nbsp;!!Екипа !![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]] |- !1|| ||'''XXX'''|| || || || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !2|| | ||'''XXX'''|| || || || || || |- !3|| | || ||'''XXX'''|| || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !4|| | || || ||'''XXX'''|| || || || |- !5|| | || || || ||'''XXX'''|| || || |-! style="background:#F0F0F0;" !6|| | || || || || ||'''XXX'''|| || |- !7|| | || || || || || ||'''XXX'''|| |-! style="background:#F0F0F0;" !8|| | || || || || || || ||'''XXX''' |- |} === Резултати по колима === {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''31. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 1 — 2 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 3 — 4 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 5 — 6 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 7 — 8 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''32. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 4 — 1 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 2 — 3 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 6 — 7 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 8 — 5 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''33. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 1 — 3 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 5 — 7 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 2 — 4 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 6 — 8 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''34. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 7 — 1 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 3 — 5 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 8 — 2 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 4 — 6 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''35. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 1 — 5 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 4 — 8 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 2 — 7 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 3 — 6 || —:— |} |} {| table width=40% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''36. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 8 — 1 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 5 — 4 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 6 — 2 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 7 — 3 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''37. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 1 — 6 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 2 — 5 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 3 — 8 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 4 — 7 || —:— |} |} '''Легенда:''' {{легенда|#AFEEEE|Меч одигран првог дана тог кола}} {{легенда|#CEEBFB|Меч одигран другог дана тог кола}} {{легенда|#97DEFF|Меч одигран трећег дана тог кола}} {{легенда|#0090FF|Меч одигран четвртог дана тог кола}} {{легенда|#FFCCCC|Одложени мечеви - у загради је датум одигравања меча}} [[Датотека:golden star.svg|20п]] Дерби мечеви === Табела и статистика === {| class="infobox" style="font-size: 75%; width: 43em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | Статистички подаци |- | '''Одиграно кола''' || 0 од 7 |- | '''Одиграно утакмица''' || 0 |- | '''Број победа домаћих екипа''' || 0 |- | '''Број мечева без победника''' || 0 |- | '''Број победа гостујућих екипа''' || 0 |- | '''Укупно датих голова''' || 0 |- | '''Број голова по колу''' || 0 |- | '''Број голова по утакмици''' || 0 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа''' || 0 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' || 0 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа''' || 0 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' || 0 |- | '''Највећа победа домаћег тима''' || 0 |- | '''Највећа победа гостујућег тима''' || 0 |- | '''Највише датих голова у мечу''' || 0 |- |} {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" ! ! М ! Клуб ! Одиг. ! Поб. ! Нер. ! Пор. ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 1 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#90EE90 align=center | ! 2 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#AFEEEE align=center | ! 3 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#97DEFF align=center | ! 4 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#97DEFF align=center | ! 5 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- align=center | ! 6 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- align=center | ! 7 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- align=center | ! 8 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- |} '''Легенда:''' {{легенда|#90EE90|Првак Србије и другопласирани клуб; учешће у квалификацијама за [[УЕФА Лига шампиона|УЕФА Лигу шампиона]]}} {{легенда|#AFEEEE|Трећепласирани клуб Србије; учешће у квалификацијама за [[УЕФА Лига Европе|УЕФА Лигу Европе]]}} {{легенда|#97DEFF|Учешће у квалификацијама за [[УЕФА Лига конференција|УЕФА Лигу конференција]]<ref>Место резервисано за победника [[Куп Србије у фудбалу 2022/23.|Купа Србије]].</ref>}} == Доигравање за опстанак (Плеј-аут) == === Резултати === ''Домаћини су наведени у левој колони.'' {| align="center" cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"|&nbsp;!!Екипа !![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]]!![[?|?]] |- !1|| ||'''XXX'''|| || || || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !2|| | ||'''XXX'''|| || || || || || |- !3|| | || ||'''XXX'''|| || || || || |-! style="background:#F0F0F0;" !4|| | || || ||'''XXX'''|| || || || |- !5|| | || || || ||'''XXX'''|| || || |-! style="background:#F0F0F0;" !6|| | || || || || ||'''XXX'''|| || |- !7|| | || || || || || ||'''XXX'''|| |-! style="background:#F0F0F0;" !8|| | || || || || || || ||'''XXX''' |- |} === Резултати по колима === {| table width=100% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''31. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 9 — 14 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 10 — 13 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 11 — 16 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 12 — 15 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''32. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 16 — 9 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 13 — 12 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 14 — 10 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 15 — 11 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''33. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 9 — 13 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 12 — 16 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 10 — 15 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 11 — 14 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''34. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 12 — 9 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 10 — 11 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 14 — 15 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 16 — 13 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''35. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 9 — 10 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 11 — 12 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 13 — 14 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 15 — 16 || —:— |} |} {| table width=40% |- | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''36. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 15 — 9 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 11 — 13 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 16 — 10 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 12 — 14 || —:— |} | width=20% valign="top" | {| border=0 cellspacing=0 cellpadding=1em style="font-size: 85%; border-collapse: collapse;" width=100% |- | colspan=5 bgcolor=#98A1B2 style="border:1px solid #7A8392;" |<div class="center"><span style="color:#FFFFFF">'''37. коло''', 2023.</span></div> |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 9 — 11 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 13 — 15 || —:— |- align=center bgcolor=#FFFFFF | 10 — 12 || —:— |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | 14 — 16 || —:— |} |} '''Легенда:''' {{легенда|#AFEEEE|Меч одигран првог дана тог кола}} {{легенда|#CEEBFB|Меч одигран другог дана тог кола}} {{легенда|#97DEFF|Меч одигран трећег дана тог кола}} {{легенда|#FFCCCC|Одложени мечеви - у загради је датум одигравања меча}} [[Датотека:golden star.svg|20п]] Дерби мечеви === Табела и статистика === {| class="infobox" style="font-size: 75%; width: 43em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | Статистички подаци |- | '''Одиграно кола''' || 0 од 7 |- | '''Одиграно утакмица''' || 0 |- | '''Број победа домаћих екипа''' || 0 |- | '''Број мечева без победника''' || 0 |- | '''Број победа гостујућих екипа''' || 0 |- | '''Укупно датих голова''' || 0 |- | '''Број голова по колу''' || 0 |- | '''Број голова по утакмици''' || 0 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа''' || 0 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' || 0 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа''' || 0 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' || 0 |- | '''Највећа победа домаћег тима''' || 0 |- | '''Највећа победа гостујућег тима''' || 0 |- | '''Највише датих голова у мечу''' || 0 |- |} {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" ! ! М ! Клуб ! Одиг. ! Поб. ! Нер. ! Пор. ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. |- align=center | ! 9 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- align=center | ! 10 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- align=center | ! 11 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- align=center | ! 12 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#FFCCCC align=center | ! 13 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#FFCCCC align=center | ! 14 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 15 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- bgcolor=#F66666 align=center | ! 16 | align=left | | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |- |} '''Легенда:''' {{легенда|#FFCCCC|Бараж за опстанак у лиги}} {{легенда|#FF6666|Следеће сезоне у [[Прва лига Србије у фудбалу|Првој лиги Србије]]}} === Бараж за опстанак у Суперлиги Србије === == Успешност и форма тимова (календарски, а не по колима) == {| align="center" cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"|&nbsp;!!Екипа !!1!!2!!3!!4!!5!!6!!7!!8!!9!!10!!11!!12!!13!!14!!15!!16!!17!!18!!19!!20!!21!!22!!23!!24!!25!!26!!27!!28!!29!!30!!31!!32!!33!!34!!35!!36!!37 |- |-! style="background:#F0F0F0;" !1|| [[ФК Вождовац|Вождовац]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#FFFF00;"|2 ||style="background:#FFFF00;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !2|| [[ФК Војводина|Војводина]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#90EE90;"|2 ||style="background:#FFFF00;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !3|| [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Матис]] |style="background:#FF6666;"|1 ||style="background:#FFFF00;"|2 ||style="background:#90EE90;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !4|| [[ФК Колубара|Колубара]] |style="background:#FFFF00;"|1 ||style="background:#FF6666;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !5|| [[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#FF6666;"|2 ||style="background:#FFFF00;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !6|| [[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] |style="background:#FFFF00;"|1 ||style="background:#FF6666;"|2 ||style="background:#FF6666;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !7|| [[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] |style="background:#FF6666;"|1 ||style="background:#FFFF00;"|2 ||style="background:#FF6666;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !8|| [[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] |style="background:#FF6666;"|1 ||style="background:#FF6666;"|2 ||style="background:#FF6666;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !9|| [[ФК Партизан|Партизан]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#FFFF00;"|2 ||style="background:#FFFF00;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !10|| [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] |style="background:#FF6666;"|1 ||style="background:#FF6666;"|2 ||style="background:#FFFF00;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !11|| [[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]] |style="background:#FFFF00;"|1 ||style="background:#90EE90;"|2 ||style="background:#FFFF00;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !12|| [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] |style="background:#FF6666;"|1 ||style="background:#FFFF00;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !13|| [[ФК Спартак Суботица|Спартак Ждрепчева крв]] |style="background:#FFFF00;"|1 ||style="background:#90EE90;"|2 ||style="background:#FFFF00;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !14|| [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачка Топола]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#FFFF00;"|2 ||style="background:#FFFF00;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !15|| [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#90EE90;"|2 ||style="background:#90EE90;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !16|| [[ФК Чукарички|Чукарички]] |style="background:#FF6666;"|1 ||style="background:#90EE90;"|2 ||style="background:#90EE90;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |} '''Легенда:''' {{легенда|#90EE90|П — победа}} {{легенда|#FFFF00|Н — нерешено}} {{легенда|#FF6666|И — пораз}} * број се односи на коло у коме је меч одигран {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- | '''Најдужи победнички низ''' || [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] || 3 утакмице |- | '''Најдужи низ без пораза''' || [[ФК Вождовац|Вождовац]], [[ФК Војводина|Војводина]], [[ФК Партизан|Партизан]], [[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]], [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачка Топола]], [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] || 3 утакмице |- | '''Најдужи низ без победе''' || [[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]], [[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]], [[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]], [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] || 3 утакмице |- | '''Најдужи губитнички низ''' || [[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] || 3 утакмице |- |} == Позиције на табели по колима == {| align="center" cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"|&nbsp;!!Екипа !!1!!2!!3!!4!!5!!6!!7!!8!!9!!10!!11!!12!!13!!14!!15!!16!!17!!18!!19!!20!!21!!22!!23!!24!!25!!26!!27!!28!!29!!30!!31!!32!!33!!34!!35!!36!!37 |- |-! style="background:#F0F0F0;" !1|| [[ФК Вождовац|Вождовац]] |style="background:#90EE90;"|5 ||style="background:#FFCCCC;"|7 ||style="background:#FFCCCC;"|8 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !2|| [[ФК Војводина|Војводина]] |style="background:#90EE90;"|6 ||style="background:#90EE90;"|2 ||style="background:#CEEBFB;"|2 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !3|| [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Матис]] |style="background:#90EE90;"|15 ||style="background:#90EE90;"|13 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !4|| [[ФК Колубара|Колубара]] |style="background:#90EE90;"|7 ||style="background:#FFCCCC;"|14 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !5|| [[ФК Младост Нови Сад|Младост ГАТ]] |style="background:#90EE90;"|4 ||style="background:#FFCCCC;"|9 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !6|| [[ФК Младост Лучани|Младост Лучани]] |style="background:#90EE90;"|8 ||style="background:#FFCCCC;"|10 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !7|| [[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] |style="background:#90EE90;"|12 ||style="background:#90EE90;"|11 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !8|| [[ФК Нови Пазар|Нови Пазар]] |style="background:#90EE90;"|13 ||style="background:#FFCCCC;"|15 ||style="background:#FFCCCC;"|16 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !9|| [[ФК Партизан|Партизан]] |style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#FFCCCC;"|3 ||style="background:#FFCCCC;"|4 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !10|| [[ФК Радник Сурдулица|Радник Сурдулица]] |style="background:#90EE90;"|11 ||style="background:#FFCCCC;"|16 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !11|| [[ФК Раднички 1923|Раднички 1923]] |style="background:#90EE90;"|9 ||style="background:#90EE90;"|6 ||style="background:#FFCCCC;"|7 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !12|| [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] |style="background:#90EE90;"|16 ||style="background:#90EE90;"|12 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !13|| [[ФК Спартак Суботица|Спартак Ждрепчева крв]] |style="background:#90EE90;"|10 ||style="background:#90EE90;"|5 ||style="background:#FFCCCC;"|6 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !14|| [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачка Топола]] |style="background:#90EE90;"|3 ||style="background:#FFCCCC;"|4 ||style="background:#FFCCCC;"|5 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !15|| [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |style="background:#90EE90;"|2 ||style="background:#90EE90;"|1 ||style="background:#CEEBFB;"|1 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |-! style="background:#F0F0F0;" !16|| [[ФК Чукарички|Чукарички]] |style="background:#90EE90;"|14 ||style="background:#90EE90;"|8 ||style="background:#90EE90;"|3 || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || || |- |} == Листа стрелаца == {| class="wikitable" |- !Поз. !Име и презиме !Клуб !Голова |- | rowspan=1 align=center|1. | {{зас|СРБ}} [[Милан Павков]] | [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | style="text-align:center;"|4 |- | rowspan=5 align=center|2. | {{зас|СРБ}} [[Лука Бијеловић]] | [[ФК Спартак Суботица|Спартак Ждрепчева крв]] | style="text-align:center;"|2 |- | {{зас|ЗОС}} [[Рикардо Гомеш]] | [[ФК Партизан|Партизан]] | style="text-align:center;"|2 |- | {{зас|СРБ}} [[Александар Катаи]] | [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | style="text-align:center;"|2 |- | {{зас|ИЗР}} [[Бибрас Натхо]] | [[ФК Партизан|Партизан]] | style="text-align:center;"|2 |- | {{зас|СРБ}} [[Вељко Симић]] | [[ФК Војводина|Војводина]] | style="text-align:center;"|2 |} == Играчи кола == {| class="wikitable" margin-top:0.2em;" |- ! Коло ! Играч ! Клуб ! Голова ! Асистенција |- | style="text-align:center;"|1. | {{зас|СРБ}} [[Михајло Бањац]] | [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачка Топола]] | style="text-align:center;"|1 | style="text-align:center;"|1 |- | style="text-align:center;"|2. | {{зас|СРБ}} [[Лазар Јовановић (фудбалер)|Лазар Јовановић]] | [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | style="text-align:center;"|1 | style="text-align:center;"|1 |} == Резултати клубова Суперлиге Србије у европским такмичењима 2022/23. == {{Главни|Српски фудбалски клубови у европским такмичењима 2022/23.}} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.superliga.rs/ Званични сајт] — -{superliga.rs}- * [https://www.srbijasport.net/league/6162/ Суперлига Србије] на сајту -{srbijasport.net}- {{Суперлига Србије у фудбалу}} {{Фудбал у Србији у сезони 2022/23.}} [[Категорија:Сезоне Суперлиге Србије у фудбалу]] [[Категорија:Српске фудбалске лиге у сезони 2022/23.]] awz5hnt2btylnlp41fbu5zh6yz3nwy7 0 4317251 25122133 24566737 2022-07-25T11:19:00Z Phyrexian 32447 /* Каријера */ cross-wiki spam wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Антонио | презиме = Диодато | слика = | опис_слике = | дан_рођења = 30. | месец_рођења = август | година_рођења = 1981. | датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_рођења = [[Аоста]] | држава_рођења = [[Италија]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> }} '''Антонио Диодато''' ([[Италијански језик|итал]]. ''Antonio Diodato''; [[Аоста]], 30. август 1981), познат као '''Диодато''', је [[Италија|италијански]] певач и текстописац. <ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.diodatomusic.it/|title=diodatomusic.it &#124; Sito ufficiale di Diodato}}</ref> == Биографија == Рођен јеу [[Аоста|Аости]], пореклом је из [[Таранто|Таранта]] и [[Рим|Римљанин]] по усвајању. <ref>{{Cite web|url=http://www.onstageweb.com/festival-di-sanremo/2014/cantanti/diodato/|title=Diodato al Festival di Sanremo 2014|website=Onstage}}</ref> Његови први радови настали су у [[Стокхолм|Стокхолму]] са [[Шведска|шведским]] ди-џејевима Себастијаном Ингросом и Стивом Анђелом. Вративши се у [[Италија|Италију]], дипломирао је на Универзитету Рома Тре, област филма, телевизије и нових медија. <ref>{{Cite web|url=https://www.ilsussidiario.net/news/musica-e-concerti/2014/2/19/sanremo-2014-chi-e-diodato-in-gara-con-la-canzone-babilonia/466643/|title=SANREMO 2014/ Chi è Diodato, in gara con la canzone “Babilonia”|website=Il Sussidiario}}</ref> == Каријера == Године 2014. освојио је ''МТВ италијанске музичке награде'' за најбољу нову генерацију, награду The Deezer Band Of The Year Award и награду [[Fabrizio de André]] са својом верзијом „Amore che vieni, Amore che vai“, за најбољу реинтерпретацију дела. [[Ђенова|ђеновљанског]] кантаутора. <ref>Big Time http://www.bigtimeweb.it/diodato</ref> Године 2016. постао је уметнички директор првомајског концерта у [[Таранто|Таранту]], заједно са Ројем Пачијем и Мишелом Риондином. <ref>{{Cite web|url=https://corrieredelmezzogiorno.corriere.it/napoli/spettacoli/20_febbraio_20/diodato-live-feltrinelli-a1e2b6a8-53d7-11ea-9d90-7863bdf03aae.shtml|title=Diodato, live alla Feltrinelli|website=Corriere della Sera}}</ref> Године 2019. дебитовао је као глумац у филму "Un'avventura", редитеља Марка Данијелија. Победио је на 70. музичком фестивалу у [[Фестивал у Санрему|Санрему]] са песмом „Fai rumore“ и требало је да представља [[Италија|Италију]] на [[Песма Евровизије 2020.|Песми Евровизије 2020.]] у [[Ротердам|Ротердаму]], [[Холандија]], пре него што је догађај отказан због [[Пандемија ковида 19|пандемије КОВИД-19]]. <ref>{{Cite web|url=https://www.comingsoon.it/tv/anticipazioni/sanremo-2020-ecco-chi-sono-i-22-big-in-gara-della-70esima-edizione-del/n98831/|title=Sanremo 2020: Ecco chi sono i 22 Big in gara della 70esima edizione del Festival|date=31 December 2019|website=Coming Soon|access-date=5 February 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://eurovision.tv/story/italian-national-selection-sanremo-2020|title=Italy: Diodato wins Sanremo 2020!|date=9 February 2020|website=Eurovision.tv|access-date=9 February 2020}}</ref> Песма "Fai rumore" такође је освојила награду критике "[[Mia Martini]]" и награду за штампу "[[Лучо Дала]]". == Дискографија == === Албуми === {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" ! scope="col" style="width:12em;" |Назив ! scope="col" style="width:15em;" |Година |- ! scope="row" |''E forse sono pazzo'' |2013 |- ! scope="row" |''A ritrovar bellezza'' |2014 |- ! scope="row" |''Cosa siamo diventati'' |2017 |- ! scope="row" |''Che vita meravigliosa'' |2020 |} == Извори == {{Извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|http://www.diodatomusic.it}} {{Песма Евровизије 2020.}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1981.]] [[Категорија:Италијански певачи]] [[Категорија:Представници Италије на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 2020.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] ivoo0nc5q64ijomvuja8wy3j8rbah3l 0 4317573 25122022 24574361 2022-07-25T09:54:20Z MareBG 12583 added [[Category:Албуми Жељка Бебека]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Мене тјера неки враг | омот = Датотека:Mene tjera neki vrag.jpeg | извођач = Жељко Бебек | издат = {{датум почетка|1984|03|02}} | жанр = поп, рок | издавач = ПГП РТБ | продуцент = Саша Хабић | албум_пре = Скоро смо исти | албум_после = Армија Б | година0 = 1978 | година1 = 1984 | година2 = 1985 }} '''Мене тјера неки враг''' је други студијски албум [[Жељко Бебек|Жељка Бебека]]. Албум садржи 10 песама чији је хит. насловна нумера. Изашао је 1984 у издању [[ПГП РТБ]]<ref name=":0">{{Citation|title=Željko Bebek - Mene Tjera Neki Vrag...|url=https://www.discogs.com/release/1852229-Željko-Bebek-Mene-Tjera-Neki-Vrag|accessdate=2022-05-26|language=en}}</ref>. Непосредно након изласка, Бебек званично напушта [[Бијело дугме]]. == О албуму == На стварању овог албума је учествовало више познатих музичара. Међу њима су [[Алка Вуица|Алка Вујица]], [[Саша Хабић]], [[Ипе Ивандић]], [[Лаза Ристовски]] итд<ref name=":0" />. == Списак песама == {{Песме на музичком албуму са извођачима|назив1=Она је била врела|трајање1=3:45|назив2=Имам само тебе|трајање2=4:14|назив3=Мене тјера неки враг|трајање3=3:20|назив4=Ноћас плаћам дупло|трајање4=2:30|назив5=Нисам тај|трајање5=5:50|назив6=Хеј царице|трајање6=2:43|назив7=Мала моја, да ли знаш|трајање7=3:03|назив8=Као април на истоку|трајање8=3:30|назив9=Помоли се још једном|трајање9=5:16|назив10=Као тужна прича|трајање10=2:28}} == Референце == [[Категорија:Албуми 1984.]] [[Категорија:Албуми издати за ПГП РТБ]] [[Категорија:Албуми Жељка Бебека]] 54cg7n6xws9en2zqjk3cofjwwv1x4hj 0 4317784 25121100 25119463 2022-07-24T13:11:06Z Uw17 165959 wikitext text/x-wiki {{other uses|Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета}} {{Инфокутија Филм | назив = Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета | слика = Пљунем ти на гроб 2.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Играћу ти на гробу!'' | изворни назив = ''Savage Vengeance''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:1 stars.svg|60п]] 2,1/10 (727 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = Доналд Фармер | сценарио = Доналд Фармер | продуцент = Барни Гринер | уредник = | прича = | на основу = | главне улоге = [[Камиј Китон]]<br />Џејмс Кокран<br />[[Мелиса Мур]] | наратор = | музика = Пери Монро | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Доналд Фармер | сценографија = | камера = | монтажа = Доналд Фармер | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{Tapeworm}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{Eden Entertainment}-''<br />''-{Magnum Video}-''<br />''-{Massacre Video}-'' | година = [[1993]]. | трајање = 65 минута | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = < 6.000 $ | зарада = | награде = | претходни = [[Пљунем ти на гроб]] | следећи = [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] | веб-сајт = | IMDb = 0179458 | COBISS = }} '''''Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета''''' ({{јез-енг|Savage Vengeance}}), познат и под насловом '''''Играћу ти на гробу''''' ({{јез-енг|I Will Dance on Your Grave}}), [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[1993]]. године, редитеља и сценаристе Доналда Фармера, са [[Камиј Китон]] у главној улози. Представља [[наставак]] филма ''[[Пљунем ти на гроб]]'' (1978), а Китон се враћа у своју препознатљиву улогу Џенифер Хилс. Радња је смештена 5 година након догађаја из претходног дела, али се због проблема око ауторских права ''Дивљачка освета'' често не сматра званичним делом серијала ''Пљунем ти на гроб''.<ref>{{Cite web|url=https://horrorcultfilms.co.uk/2020/10/i-spit-on-your-grave-the-complete-collection-on-blu-ray-5th-october-part-one/|title=I SPIT ON YOUR GRAVE: THE COMPLETE COLLECTION - On Blu-ray 5th October - PART ONE|date=October 1, 2020}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/films/0/misogynistic-trash-feminist-masterpiece-dark-depraved-legacy/|title=Misogynistic trash or feminist masterpiece? The dark, disturbing legacy of I Spit on Your Grave|newspaper=The Telegraph|date=October 13, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201013212019/https://www.telegraph.co.uk/films/0/misogynistic-trash-feminist-masterpiece-dark-depraved-legacy/|archive-date=October 13, 2020|last1=Fordy|first1=Tom}}</ref> Сниман у [[Тенеси]]ју са буџетом мањим од 6.000 $, филм је дистрибуиран директно на видео 27. октобра 1993. И данас се сматра једним од најгорих наставака хорор филмова свих времена, као и једним од најгорих хорор филмова генерално. Критичарка са сајта ''-{MS Films}-'', Пени Флорс, назвала је ''Дивљачку освету'' „чистим смећем” и „једним од најгорих филмова које је икада видела”.<ref>{{Cite news|url=https://www.msfilms.org/spit-on-your-grave-original-remake#savage-vengeance|title=I Spit On Your Grave – Reviews of the Entire Franchise|newspaper=ms films|date=30. октобар 2021.|last1=Flores|first1=Penny}}</ref> Осим тога, из оригиналног наслова филма је грешком изостављено једно слово ''е'', па се тако уместо ''Savage Vengeance'' добило ''Savage Vengance''. Многи гледаоци ово наводе као довољан опис тога колико је филм лош. На сајтовима [[Rotten Tomatoes]] и [[AllMovie]] оцењен је са 0%.<ref>{{rotten-tomatoes|i_will_dance_on_your_grave_cannibal_hookers_1987}}</ref><ref>{{AllMovie title |225026}}</ref> Редитељ оригинала, Мир Зарчи, је 2019. снимио нови наставак под насловом ''[[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]]'', а Китон и у њему тумачи улогу Џенифер. Осим тога, ''Дивљачка освета'' је добила и свој истоимени римејк из 2020. године.<ref>{{Cite web|url=http://gingernutsofhorror.com/19/post/2019/05/savage-vengeance-1993-a-film-gutter-review.html|title=SAVAGE VENGEANCE (1993) - A FILM GUTTER REVIEW|website=GINGER NUTS OF HORROR, THE HEART AND SOUL OF HORROR WEBSITES}}</ref> == Радња == {{упозорење-филм}} Пет година након догађаја из [[Пљунем ти на гроб|претходног филма]], Џенифер Хилс је постала студент [[право|права]]. Један од професора на предавању, пред Џенифериним колегама, открива да је њен случај веома специфичан у судској пракси. Наиме, Џенифер је починила четири брутална убиства, али је суд одлучио да „није крива”, због свега што су јој њене жртве претходно урадиле, а притом се није радило о [[Одбрана (тактички систем самоодбране)|самоодбрани]]. Љута због тога што је професор испричао њену тајну пред свима, Џенифер одлази на путовање са својом другарицом Сем. Међутим, на путовању се суочава са новом групом [[силовање|силоватеља]], али овога пута зна како да изађе на крај са њима. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Камиј Китон]] || Џенифер Хилс |- | Доналд Фармен || Томи |- | Линда Лајер || Сем |- | Фил Њуман || Двејн Чесни |- | Џек Клоут || шериф |- | Робин Синклер || др Луна |- | Џејн Кларк || службеница |- | Бил Свини || Мени |- | Џек Кент || Булдог |- | [[Мелиса Мур]] || певачица у бару |- | Џејмс Кокран || силоватељ (Џони Стилман) |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|I Spit on Your Grave}} * {{ИМДб наслов| id = 0179458| title = Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета}} * {{rotten-tomatoes|i_will_dance_on_your_grave_cannibal_hookers_1987}} * {{AllMovie title |225026}} {{портал|Филм}} {{Пљунем ти на гроб}} [[Категорија:Филмови 1993.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] tne6q6dipz3a4yy5gqdl3cuum0syo5a 25121101 25121100 2022-07-24T13:11:14Z Uw17 165959 wikitext text/x-wiki {{other uses|Пљунем ти на гроб 2}} {{Инфокутија Филм | назив = Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета | слика = Пљунем ти на гроб 2.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Играћу ти на гробу!'' | изворни назив = ''Savage Vengeance''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:1 stars.svg|60п]] 2,1/10 (727 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = Доналд Фармер | сценарио = Доналд Фармер | продуцент = Барни Гринер | уредник = | прича = | на основу = | главне улоге = [[Камиј Китон]]<br />Џејмс Кокран<br />[[Мелиса Мур]] | наратор = | музика = Пери Монро | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Доналд Фармер | сценографија = | камера = | монтажа = Доналд Фармер | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{Tapeworm}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{Eden Entertainment}-''<br />''-{Magnum Video}-''<br />''-{Massacre Video}-'' | година = [[1993]]. | трајање = 65 минута | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = < 6.000 $ | зарада = | награде = | претходни = [[Пљунем ти на гроб]] | следећи = [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] | веб-сајт = | IMDb = 0179458 | COBISS = }} '''''Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета''''' ({{јез-енг|Savage Vengeance}}), познат и под насловом '''''Играћу ти на гробу''''' ({{јез-енг|I Will Dance on Your Grave}}), [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[1993]]. године, редитеља и сценаристе Доналда Фармера, са [[Камиј Китон]] у главној улози. Представља [[наставак]] филма ''[[Пљунем ти на гроб]]'' (1978), а Китон се враћа у своју препознатљиву улогу Џенифер Хилс. Радња је смештена 5 година након догађаја из претходног дела, али се због проблема око ауторских права ''Дивљачка освета'' често не сматра званичним делом серијала ''Пљунем ти на гроб''.<ref>{{Cite web|url=https://horrorcultfilms.co.uk/2020/10/i-spit-on-your-grave-the-complete-collection-on-blu-ray-5th-october-part-one/|title=I SPIT ON YOUR GRAVE: THE COMPLETE COLLECTION - On Blu-ray 5th October - PART ONE|date=October 1, 2020}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/films/0/misogynistic-trash-feminist-masterpiece-dark-depraved-legacy/|title=Misogynistic trash or feminist masterpiece? The dark, disturbing legacy of I Spit on Your Grave|newspaper=The Telegraph|date=October 13, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201013212019/https://www.telegraph.co.uk/films/0/misogynistic-trash-feminist-masterpiece-dark-depraved-legacy/|archive-date=October 13, 2020|last1=Fordy|first1=Tom}}</ref> Сниман у [[Тенеси]]ју са буџетом мањим од 6.000 $, филм је дистрибуиран директно на видео 27. октобра 1993. И данас се сматра једним од најгорих наставака хорор филмова свих времена, као и једним од најгорих хорор филмова генерално. Критичарка са сајта ''-{MS Films}-'', Пени Флорс, назвала је ''Дивљачку освету'' „чистим смећем” и „једним од најгорих филмова које је икада видела”.<ref>{{Cite news|url=https://www.msfilms.org/spit-on-your-grave-original-remake#savage-vengeance|title=I Spit On Your Grave – Reviews of the Entire Franchise|newspaper=ms films|date=30. октобар 2021.|last1=Flores|first1=Penny}}</ref> Осим тога, из оригиналног наслова филма је грешком изостављено једно слово ''е'', па се тако уместо ''Savage Vengeance'' добило ''Savage Vengance''. Многи гледаоци ово наводе као довољан опис тога колико је филм лош. На сајтовима [[Rotten Tomatoes]] и [[AllMovie]] оцењен је са 0%.<ref>{{rotten-tomatoes|i_will_dance_on_your_grave_cannibal_hookers_1987}}</ref><ref>{{AllMovie title |225026}}</ref> Редитељ оригинала, Мир Зарчи, је 2019. снимио нови наставак под насловом ''[[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]]'', а Китон и у њему тумачи улогу Џенифер. Осим тога, ''Дивљачка освета'' је добила и свој истоимени римејк из 2020. године.<ref>{{Cite web|url=http://gingernutsofhorror.com/19/post/2019/05/savage-vengeance-1993-a-film-gutter-review.html|title=SAVAGE VENGEANCE (1993) - A FILM GUTTER REVIEW|website=GINGER NUTS OF HORROR, THE HEART AND SOUL OF HORROR WEBSITES}}</ref> == Радња == {{упозорење-филм}} Пет година након догађаја из [[Пљунем ти на гроб|претходног филма]], Џенифер Хилс је постала студент [[право|права]]. Један од професора на предавању, пред Џенифериним колегама, открива да је њен случај веома специфичан у судској пракси. Наиме, Џенифер је починила четири брутална убиства, али је суд одлучио да „није крива”, због свега што су јој њене жртве претходно урадиле, а притом се није радило о [[Одбрана (тактички систем самоодбране)|самоодбрани]]. Љута због тога што је професор испричао њену тајну пред свима, Џенифер одлази на путовање са својом другарицом Сем. Међутим, на путовању се суочава са новом групом [[силовање|силоватеља]], али овога пута зна како да изађе на крај са њима. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Камиј Китон]] || Џенифер Хилс |- | Доналд Фармен || Томи |- | Линда Лајер || Сем |- | Фил Њуман || Двејн Чесни |- | Џек Клоут || шериф |- | Робин Синклер || др Луна |- | Џејн Кларк || службеница |- | Бил Свини || Мени |- | Џек Кент || Булдог |- | [[Мелиса Мур]] || певачица у бару |- | Џејмс Кокран || силоватељ (Џони Стилман) |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|I Spit on Your Grave}} * {{ИМДб наслов| id = 0179458| title = Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета}} * {{rotten-tomatoes|i_will_dance_on_your_grave_cannibal_hookers_1987}} * {{AllMovie title |225026}} {{портал|Филм}} {{Пљунем ти на гроб}} [[Категорија:Филмови 1993.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] 4qzdy51mgdjpo8nwrkckhqjekoo17yo 2 4320569 25121120 25118329 2022-07-24T13:46:23Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Корисник:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{иконица за администраторе}} <!-- крај иконице и наслова --> {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width:100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <!-- главни дио --> [[Датотека:Tilisunahütte Panorama.jpg|no_border|left|900px]] | <div style="position: absolute; right: 2.6em; top: 3.6em; z-index: 10; width: 220px; border: none; background-color:none;"> <!-- КК --> <div style="opacity: 0.9; -moz-opacity: 1.9;"> {{Корисник:Sadko/Шаблон:кутијице}} <!-- крај КК --> |} <!-- други пројекти --> [[en:User:Sadko]] 2m4nnogdko07f5s0x75z7l4rg92cr0m 25121121 25121120 2022-07-24T13:46:42Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Корисник:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{иконица за администраторе}} <!-- крај иконице и наслова --> {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width:100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <!-- главни дио --> [[Датотека:Tilisunahütte Panorama.jpg|no_border|left|900px]] | <div style="position: absolute; right: 2.6em; top: 3.6em; z-index: 10; width: 220px; border: none; background-color:none;"> <!-- КК --> <div style="opacity: 1.9; -moz-opacity: 0.9;"> {{Корисник:Sadko/Шаблон:кутијице}} <!-- крај КК --> |} <!-- други пројекти --> [[en:User:Sadko]] 04zsg2h0bcpvip4daxyg0lx3ivtxtb7 25121123 25121121 2022-07-24T13:47:00Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Корисник:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{иконица за администраторе}} <!-- крај иконице и наслова --> {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width:100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <!-- главни дио --> [[Датотека:Tilisunahütte Panorama.jpg|no_border|left|900px]] | <div style="position: absolute; right: 2.6em; top: 3.6em; z-index: 10; width: 220px; border: none; background-color:none;"> <!-- КК --> <div style="opacity: 1.3; -moz-opacity: 0.9;"> {{Корисник:Sadko/Шаблон:кутијице}} <!-- крај КК --> |} <!-- други пројекти --> [[en:User:Sadko]] iqtapl988l4ygoigk2f5kuuofkvd3ai 25121124 25121123 2022-07-24T13:47:11Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Корисник:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{иконица за администраторе}} <!-- крај иконице и наслова --> {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width:100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <!-- главни дио --> [[Датотека:Tilisunahütte Panorama.jpg|no_border|left|900px]] | <div style="position: absolute; right: 2.6em; top: 3.6em; z-index: 10; width: 220px; border: none; background-color:none;"> <!-- КК --> <div style="opacity: 1.1; -moz-opacity: 0.9;"> {{Корисник:Sadko/Шаблон:кутијице}} <!-- крај КК --> |} <!-- други пројекти --> [[en:User:Sadko]] c381h2p8nlroattn80df4qlkjld216g 25121125 25121124 2022-07-24T13:47:51Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Корисник:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{иконица за администраторе}} <!-- крај иконице и наслова --> {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width:100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <!-- главни дио --> [[Датотека:Tilisunahütte Panorama.jpg|no_border|left|900px]] | <div style="position: absolute; right: 2.6em; top: 3.6em; z-index: 10; width: 220px; border: none; background-color:none;"> <!-- КК --> <div style="opacity: 0.8; -moz-opacity: 0.9;"> {{Корисник:Sadko/Шаблон:кутијице}} <!-- крај КК --> |} <!-- други пројекти --> [[en:User:Sadko]] 758of2u2snoe6ifho99vyfbgpl0n9kh 25121126 25121125 2022-07-24T13:48:11Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Корисник:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{иконица за администраторе}} <!-- крај иконице и наслова --> {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width:100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <!-- главни дио --> [[Датотека:Tilisunahütte Panorama.jpg|no_border|left|900px]] | <div style="position: absolute; right: 2.6em; top: 3.6em; z-index: 10; width: 220px; border: none; background-color:none;"> <!-- КК --> <div style="opacity: 0.95; -moz-opacity: 0.9;"> {{Корисник:Sadko/Шаблон:кутијице}} <!-- крај КК --> |} <!-- други пројекти --> [[en:User:Sadko]] 9ibdqzkblii7ad9pvbpipnuv9m6qerl 25121138 25121126 2022-07-24T14:03:09Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Корисник:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{иконица за администраторе}} {{КорисникБирократа}} <!-- крај иконица и наслова --> {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width:100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <!-- главни дио --> [[Датотека:Tilisunahütte Panorama.jpg|no_border|left|900px]] | <div style="position: absolute; right: 2.6em; top: 3.6em; z-index: 10; width: 220px; border: none; background-color:none;"> <!-- КК --> <div style="opacity: 0.95; -moz-opacity: 0.9;"> {{Корисник:Sadko/Шаблон:кутијице}} <!-- крај КК --> |} <!-- други пројекти --> [[en:User:Sadko]] 7h6o3dh1eha4oyhniqqq5rlqfvwjnrf 0 4321928 25122154 25118041 2022-07-25T11:39:41Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |name = {{font color|black|#ACE1AF|{{Uline|c=green|&nbsp;Hyainailouridae&nbsp;}}}}<br><sup><small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] породица)</small></sup> |fossil_range = {{fossil_range|42.0|11.3|earliest=53.0703}} срењи [[еоцен]] до срењи [[миоцен]] |image = Simbakubwa-kutokaafrika 2.jpg |image_caption = реконструкција изгледа врсте<br>''[[Simbakubwa|Simbakubwa kutokaafrika]]'' |image2 = Apterodon rauenbergensis restoration.jpg |image2_caption = реконструкција изгледа врсте ''[[Apterodon|Apterodon rauenbergensis]]'' |display_parents = 2 |taxon = Hyainailouridae |authority = Pilgrim, 1932<ref>Pilgrim G. E. (1932.) [https://www.cambridge.org/core/journals/geological-magazine/article/abs/fossil-carnivora-of-india-by-guy-e-pilgrim-dsc-palaeontologia-indica-new-series-vol-xviii-pp-iii-232-calcutta-government-of-india-1932-price-22s-6d/86B306399D654CC4D032CA9D670354F7 "The fossil Carnivora of India."] Memoirs of the Geological Survey of India. Palaeontologica Indica, 18:1-232.</ref> |type_genus = {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;}}<br><sup><small>([[Polifilija|полифилетски]] род)</small></sup> |type_genus_authority = Biedermann, 1863 |subdivision_ranks = [[Породица (биологија)|Потпородице]] |subdivision = * †[[Apterodontinae]] * {{Uline|c=green|&nbsp;†[[Hyainailourinae]]&nbsp;}}<br><sup><small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] потпородица)</small></sup> |synonyms = * Hyaenaelurinae {{small|(Pilgrim, 1932)}} * Pterodontidae {{small|(Polly, 1996)}}<ref>P. D. Polly (1996.) [https://pollylab.indiana.edu/doc/papers/Polly,%201996,%20Gazinocyon.pdf "The skeleton of ''Gazinocyon vulpeculus'' gen. et. comb nov. and the cladistic relationships of Hyaenodontidae (Eutheria, Mammalia)."] Journal of Vertebrate Paleontology 16(2):303-319</ref> * Pterodontinae {{small|(Polly, 1996)}} }} '''Hyainailouridae''' (Хијаинаилоуридае — „хијенске мачке”) је [[Изумирање|изумрла]] [[Parafiletičnost|парафилетска]] породица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] натпородице [[Hyainailouroidea]], која је у периоду од средњег [[еоцен]]а до средњег [[миоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Африка|Африке]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> Ову парафилетску породицу сисара су чинили потпородица [[Apterodontinae]] и парафилетска потпородица [[Hyainailourinae]]. Стручни назив за чланове ове парафилетске породице сисара је '''хијаинаилоуриди'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Породица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Hyainailouridae | * типског рода ''[[Hyainailouros]]'' * и таксономског наставка ''-idae'' |хијенске мачке |} == Систематика == === Класификација === Класификација парафилетске породице Hyainailouridae: {|class="wikitable" |- style="vertical-align:top;background-color:#D0F0C0" | {{Tree list}} * Породица: {{Uline|c=green|&nbsp;'''[[Изумирање|†]]Hyainailouridae'''&nbsp;}}<sup><small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] породица)</small></sup> {{small|(Pilgrim, 1932)}} ** Потпородица: †'''[[Apterodontinae]]''' {{small|(Szalay, 1967)}} *** Род: †''[[Apterodon]]'' {{small|(Fischer, 1880)}} **** †''Apterodon altidens'' {{small|(Schlosser, 1910)}} **** †''Apterodon gaudryi'' {{small|(Fischer, 1880)}} **** †''Apterodon langebadreae'' {{small|(Grohé, 2012)}} **** †''Apterodon macrognathus'' {{small|(Andrews, 1904)}} **** †''Apterodon rauenbergensis'' {{small|(Frey, 2010)}} **** †''Apterodon saghensis'' {{small|(Simons & Gingerich, 1976)}} **** †''Apterodon'' sp. [Dur At-Talah escarpment, Libya] {{small|(Grohé, 2012)}} *** Род: †''[[Quasiapterodon]]'' {{small|(Lavrov, 1999)}} **** †''Quasiapterodon minutus'' {{small|(Schlosser, 1910)}} ** Потпородица: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailourinae]]'''&nbsp;}}<sup><small>(парафилетска потпородица)</small></sup> {{small|(Pilgrim, 1932)}} *** Род: †''[[Megistotherium]]'' {{small|(Savage, 1973)}} **** †''Megistotherium osteothlastes'' {{small|(Savage, 1973)}} *** Род: †''[[Mlanyama]]'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}} **** †''Mlanyama sugu'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}} *** Род: †''[[Orienspterodon]]'' {{small|(Egi, 2007)}} **** †''Orienspterodon dahkoensis'' {{small|(Chow, 1975)}} *** Род: †''[[Pakakali]]'' {{small|(Borths & Stevens, 2017)}} **** †''Pakakali rukwaensis'' {{small|(Borths & Stevens, 2017)}} *** Род: †''[[Simbakubwa]]'' {{small|(Borths & Stevens, 2019)}} **** †''Simbakubwa kutokaafrika'' {{small|(Borths & Stevens, 2019)}} *** (нерангирано): †'''''Akhnatenavus'' група''' **** Род: †''[[Akhnatenavus]]'' {{small|(Holroyd, 1999)}} ***** †''Akhnatenavus leptognathus'' {{small|(Osborn, 1909)}} ***** †''Akhnatenavus nefertiticyon'' {{small|(Borths, 2016)}} **** Род: †''[[Hemipsalodon]]'' {{small|(Cope, 1885)}} ***** †''Hemipsalodon grandis'' {{small|(Cope, 1885)}} ***** †''Hemipsalodon viejaensis'' {{small|(Gustafson, 1986)}} **** Род: †''[[Ischnognathus]]'' {{small|(Stovall, 1948)}} ***** †''Ischnognathus savagei'' {{small|(Stovall, 1948)}} *** Племе: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailourini]]'''&nbsp;}}<sup><small>([[Polifilija|полифилетско]] племе)</small></sup> {{small|(Ginsburg, 1980)}} **** Род: †''[[Exiguodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} ***** †''Exiguodon pilgrimi'' {{small|(Savage, 1965)}} **** Род: †''[[Falcatodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} ***** †''Falcatodon schlosseri'' {{small|(Holroyd, 1999)}} **** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;}}<sup><small>(полифилетски род)</small></sup> {{small|(Biedermann, 1863)}} **** Род: †''[[Kerberos]]'' {{small|(Solé, 2015)}} ***** †''Kerberos langebadreae'' {{small|(Solé, 2015)}} **** Род: †''[[Parapterodon]]'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} ***** †''Parapterodon lostangensis'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} **** Род: †''[[Sectisodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} ***** †''Sectisodon markgrafi'' {{small|(Holroyd, 1999)}} ***** †''Sectisodon occultus'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} **** Род: †''[[Sivapterodon]]'' {{small|(Ginsburg, 1980)}} ***** †''Sivapterodon lahirii'' {{small|(Pilgrim, 1932)}} **** Потплеме: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]]'''&nbsp;}}<sup><small>(полифилетско потплеме)</small></sup> {{small|(Lavrov, 1999)}} ***** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;}}<sup><small>(полифилетски род)</small></sup> {{small|(Savage, 1965)}} **** Потплеме: †'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} ***** Род: †''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' {{small|(Blainville, 1839)}} ****** †''Pterodon dasyuroides'' {{small|(Blainville, 1839)}} **** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': ***** †''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' {{small|(Andrews, 1903)}} ***** †''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' {{small|(Osborn, 1909)}} ***** †''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' {{small|(Holroyd, 1999)}} *** Племе: †'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} **** Род: †''[[Leakitherium]]'' {{small|(Savage, 1965)}} ***** †''Leakitherium hiwegi'' {{small|(Savage, 1965)}} *** Племе: †'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} **** Род: †''[[Metapterodon]]'' {{small|(Stromer, 1926)}} ***** †''Metapterodon kaiseri'' {{small|(Stromer, 1926)}} ***** †''Metapterodon stromeri'' {{small|(Morales, 1998)}} *** Племе: †'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' {{small|(Lavrov, 2007)}} **** Род: †''[[Paroxyaena]]'' {{small|(Martin, 1906)}} ***** †''Paroxyaena galliae'' {{small|(Filhol, 1881)}} ***** †''Paroxyaena pavlovi'' {{small|(Lavrov, 2007)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе парафилетске породице Hyainailouridae.<ref name="ReferenceA">{{cite journal |last1=Laudet |first1=V. |last2=Grohé |first2=C. |last3=Morlo |first3=M. |last4=Chaimanee |first4=Y. |last5=Blondel |first5=C. |last6=Coster |first6=P. |last7=Valentin |first7=X. |last8=Salem |first8=M. |last9=Bilal |first9=A. A. |last10=Jaeger |first10=J. J. |last11=Brunet |first11=M. |title=New Apterodontinae (Hyaenodontida) from the Eocene Locality of Dur At-Talah (Libya): Systematic, Paleoecological and Phylogenetical Implications |journal=PLOS ONE |volume=7 |issue=11 |year=2012 |pages=e49054 |doi=10.1371/journal.pone.0049054 |pmid=23185292 |pmc=3504055 |bibcode=2012PLoSO...749054G |doi-access=free}}</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=7% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=16% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=19% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=23% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=27% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''Hyainailouridae'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''Hyainailouridae''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Apterodontinae]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Apterodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Apterodon altidens'' |barbegin1=brown |2=†''Apterodon gaudryi'' |bar2=brown |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''Apterodon rauenbergensis'' |bar3=brown }} |2=†''Apterodon langebadreae'' |bar2=brown }} |2=†''Apterodon macrognathus'' |bar2=brown }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''Apterodon'' sp. (Dur At-Talah escarpment, Libya) |bar2=brown |3=†''Apterodon saghensis'' |bar3=brown }} |label2=&nbsp;†''[[Quasiapterodon]]''&nbsp; |2=†''Quasiapterodon minutus'' |bar2=brown }} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Orienspterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Orienspterodon dahkoensis'' |bar1=brown }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Hemipsalodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Hemipsalodon grandis'' |barbegin1=magenta |2=†''Hemipsalodon viejaensis'' |bar2=magenta }} |label2=&nbsp;†''[[Ischnognathus]]''&nbsp; |sublabel2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''Ischnognathus savagei'' |bar2=magenta }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Akhnatenavus]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Akhnatenavus leptognathus'' |bar1=magenta |2=†''Akhnatenavus nefertiticyon'' |barend2=magenta }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Paroxyaena]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Paroxyaena galliae'' |bar1=brown |2=†''Paroxyaena pavlovi'' |bar2=brown }} }} }} |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Parapterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Parapterodon lostangensis'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Kerberos]]''&nbsp; |color=green |1=†''Kerberos langebadreae'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Pterodon dasyuroides'' }} }} }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#D0F0C0 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Sectisodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Sectisodon markgrafi'' |2=†''Sectisodon occultus'' }} }} |style2=background-color:#D0F0C0 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Falcatodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Falcatodon schlosseri'' }} |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Exiguodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Exiguodon pilgrimi'' |2={{Uuline|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{Uline|c=lime|†''[[Hyainailouros]]''}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |caption={{Uuline|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;&nbsp;(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |color=green |1={{Uuline|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''}} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Sivapterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Sivapterodon lahirii'' |2={{Uline|c=lime|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''}} }} }} |2={{Uline|c=lime|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{Uline|c=lime|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Simbakubwa]]''&nbsp; |color=green |1=†''Simbakubwa kutokaafrika'' }} }} |5={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Leakitherium]]''&nbsp; |color=green |1=†''Leakitherium hiwegi'' }} |label2=&nbsp;†''[[Megistotherium]]''&nbsp; |2=†''Megistotherium osteothlastes'' }} |6={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Mlanyama]]''&nbsp; |color=green |1=†''Mlanyama sugu'' |label2=&nbsp;†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]'''&nbsp; |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Metapterodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Metapterodon kaiseri'' |2=†''Metapterodon stromeri'' }} }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Pakakali]]''&nbsp; |color=green |1=†''Pakakali rukwaensis'' |barend1=brown }} |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст == === Унутар парафилетске натпородице [[Hyainailouroidea]] === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:l-red value:rgb(1,0.3,0.4) id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian|Bart.]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian|Priab.]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:... from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Pli.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Qu.]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-49.3 till:-8.8 text:[[Teratodontidae]] bar:NAM2 color:orange from:-11.3 till:-42.0 text:Hyainailouridae <----(paraphyletic) bar:NAM3 color:yellow from:-30.9 till:-19.0 text:[[Prionogalidae]] </timeline> === Унутар парафилетске породице Hyainailouridae === <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-50.0 till:-0 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-47.8 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-47.8 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) id:white value:white BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 bar:NAM21 bar:NAM22 bar:NAM23 bar:NAM24 bar:NAM25 bar:NAM26 bar:NAM27 bar:NAM28 bar:NAM29 bar:NAM30 bar:NAM31 bar:NAM32 bar:NAM33 bar:NAM34 bar:NAM35 bar:NAM36 bar:NAM37 bar:NAM38 bar:NAM39 bar:NAM40 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-50.0 till:-47.8 color:orange text:<== from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-7.246 color:yellow text:[[Tortonian]] from:-7.246 till:-5.333 color:yellow text:[[Messinian|Me.]] from:-5.333 till:-3.6 color:yellow text:[[Zanclean|Za.]] from:-3.6 till:-2.58 color:yellow text:[[Piacenzian|P.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:series-epoch-top from:-50.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-5.333 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] from:-5.333 till:-2.58 color:yellow text:[[Плиоцен|Plio.]] from:-2.58 till:-0 color:white text:... bar:system-period-top from:-50.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-2.58 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] from:-2.58 till:-0 color:white text:[[Квартар|Quat.]] bar:era-erathem-top from:-50.0 till:-0 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-50.0 till:-0 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-42.0 till:-39.0 text:[[Orienspterodon|Orienspterodon dahkoensis]] bar:NAM2 color:orange from:-41.2 till:-37.8 text:[[Hemipsalodon|Hemipsalodon grandis]] bar:NAM3 color:yellow from:-39.7 till:-37.0 text:[[Hemipsalodon|Hemipsalodon viejaensis]] bar:NAM4 color:green from:-39.7 till:-37.0 text:[[Ischnognathus|Ischnognathus savagei]] bar:NAM5 color:blue from:-35.0 till:-33.9 text:[[Akhnatenavus|Akhnatenavus nefertiticyon]] bar:NAM6 color:red from:-33.9 till:-33.7 text:[[Akhnatenavus|Akhnatenavus leptognathus]] bar:NAM7 color:orange from:-40.0 till:-37.0 text:[[Paroxyaena|Paroxyaena galliae]] bar:NAM8 color:yellow from:-37.0 till:-34.0 text:[[Paroxyaena|Paroxyaena pavlovi]] bar:NAM9 color:green from:-40.0 till:-37.8 text:[[Kerberos|Kerberos langebadreae]] bar:NAM10 color:blue from:-30.0 till:-28.5 text:[[Pterodon syrtos|''Pterodon'' syrtos]] bar:NAM11 color:red from:-37.0 till:-33.9 text:[[Pterodon (сисар)|Pterodon dasyuroides]] bar:NAM12 color:orange from:-37.0 till:-34.0 text:[[Parapterodon|Parapterodon lostangensis]] bar:NAM13 color:yellow from:-33.9 till:-33.7 text:[[Pterodon phiomensis|''Pterodon'' phiomensis]] bar:NAM14 color:green from:-33.9 till:-33.7 text:[[Pterodon africanus|''Pterodon'' africanus]] bar:NAM15 color:blue from:-33.9 till:-30.0 text:[[Falcatodon|Falcatodon schlosseri]] bar:NAM16 color:red from:-33.9 till:-33.7 text:[[Sectisodon|Sectisodon markgrafi]] bar:NAM17 color:orange from:-20.43 till:-15.97 text:[[Sectisodon|Sectisodon occultus]] bar:NAM18 color:yellow from:-20.0 till:-15.0 text:[[Exiguodon|Exiguodon pilgrimi]] bar:NAM19 color:green bar:NAM20 color:blue bar:NAM21 color:red bar:NAM22 color:orange bar:NAM23 color:yellow from:-13.7 till:-11.3 text:[[Sivapterodon|Sivapterodon lahirii]] bar:NAM24 color:green bar:NAM25 color:blue bar:NAM26 color:red bar:NAM27 color:orange from:-23.0 till:-22.0 text:[[Simbakubwa|Simbakubwa kutokaafrika]] bar:NAM28 color:yellow from:-24.0 till:-20.0 text:[[Mlanyama|Mlanyama sugu]] bar:NAM29 color:green from:-20.43 till:-15.97 text:[[Metapterodon|Metapterodon stromeri]] bar:NAM30 color:blue from:-20.0 till:-15.0 text:[[Metapterodon|Metapterodon kaiseri]] bar:NAM31 color:red from:-19.0 till:-14.0 text:[[Megistotherium|Megistotherium osteothlastes]] bar:NAM32 color:orange from:-17.8 till:-15.0 text:[[Leakitherium|Leakitherium hiwegi]] bar:NAM33 color:yellow from:-25.2 till:-24.95 text:[[Pakakali|Pakakali rukwaensis]] bar:NAM34 color:green from:-39.6 till:-31.0 text:[[Apterodon|Apterodon langebadreae]] bar:NAM35 color:blue from:-33.9 till:-28.4 text:[[Apterodon|Apterodon altidens]] bar:NAM36 color:red from:-33.7 till:-27.8 text:[[Apterodon|Apterodon gaudryi]] bar:NAM37 color:orange from:-32.5 till:-30.9 text:[[Apterodon|Apterodon rauenbergensis]] bar:NAM38 color:yellow from:-37.2 till:-33.9 text:[[Apterodon|Apterodon saghensis]] bar:NAM39 color:green from:-33.9 till:-33.7 text:[[Apterodon|Apterodon macrognathus]] bar:NAM40 color:blue from:-30.0 till:-29.2 text:[[Quasiapterodon|Quasiapterodon minutus]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailouroidea]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Hyainailouridae}} * [https://www.youtube.com/watch?v=HnDrKAtwGHs Benjamin Burger - "Lecture 80a - Hyainailouroidea Creodonts: a post-Eocene group"] {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q34463943}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] [[Категорија:Полифилетски и парафилетски таксони сисара| ]] 2ugbybety4iutwbqkzy4vf7csbr50ro 2 4322112 25121248 24635733 2022-07-24T15:57:23Z Acaalexaca 166193 /* Споменице поводом учешћа на Википедији */ wikitext text/x-wiki == Споменице == Ово су споменице које сам до сада добио од стране других чланова или од чланова одређеног пројекта чији сам део. Ради лепшег прегледа, замолио бих све који поставе неку нову споменицу да је поставе у одређеној категорији којој та споменица припада. Хвала унапред свима на свакој споменици! === Споменице пројеката чији сам члан === {| |{{Споменица Википројекат Биографија|За значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} |{{Споменица Википројекат „Превођење садржаја”|За изванредан допринос пројекту!}} |{{Споменица Википројекат Биографија/Златна|За више него значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} | {{Споменица Википројекат Београд|За писање чланака о Београду|МареБГ}} |} === Споменице поводом учешћа на Википедији === {| |{{Споменица/Спорт}} | {{Споменица АФСП победник|За победника Акције писања о фудбалерима на Светском првенству|Soundwaweserb}} | {{Дан Дунава-споменица}} | {{АППЧ2-учесник|SimplyFreddie}} | {{АППЧ2-победник|SimplyFreddie}} | {{Споменица Википројекат Београд учесник друге акције|МареБГ}} | {{АТИТ-учесник|Zoranzoki21}} | {{ТПЧ-учесник|Nikolina Šepić}} |- |{{Споменица/ДСР75 учесник}} | {{Акција нобеловци|SimplyFreddie}} |{{Кинa-споменица|IvanaMadzarevic}} |{{Споменица/Акција писања чланака о храни}} |{{Споменица/Светски дан Рома 2021|Бојан Цветановић}} |{{Споменица Википројекат Београд учесник треће акције|MareBG}} |{{Споменица Википројекат Београд најбољи чланак треће акције|MareBG}} |{{Споменица/Уређивачки маратон о животној средини 2021}} |- |{{Споменица Википројекат Биографија учесник акције|Nikolina Šepić}} |{{Споменица/Уређивачки маратон у сарадњи са ЈДБ}} |{{Споменица/Уређивачки маратон поводом Међународног дана музеја 2021.}} |{{Споменица/Међународни дан жена (2021)}} |{{Споменица/Вики жене у Републици Српској 2021}} |{{Споменица АФЕП победник|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Европском првенству.|Soundwaweserb}} |{{Споменица/Међународни дан особа са инвалидитетом 2021.|Бојан Цветановић}} |{{Акција Дизниленд — учесник|acaalexaca|Acaalexaca}} |- |{{Споменица/Ријетке болести}} |{{Образовање у Србији}} |{{Споменица/Међународни дан жена 2022}} |{{Споменица/Инсекти}} |{{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} |{{Споменица/Уређивачки маратон о животној средини 2022|Невена Рудинац}} |{{Споменица Википројекат Биографија 2 учесник акције|Nikolina Šepić}} |{{Споменица Википројекат Београд учесник четврте акције|МареБГ}} |- |{{Споменица/ЦЕЕ пролеће 2022}} |{{Споменица/Светски дан избеглица 2022|Невена Рудинац}} |{{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |} === Награде од осталих корисника за рад и труд на Википедији === {| | {{СС-радитруд|За почетак рада на Википедији и будуће доприносе!|Nikolina Šepić}} | {{СС-радитруд|За целокупан допринос и подстрек за убудуће|Acamicamacaraca}} | {{СС-радитруд|За допринос на биографским и другим чланцима|Djordjes}} | {{С-Сунце Вергине|За допринос на акцији о фудбалерима|Soundwaweserb}} | {{СС-радитруд|За све доприносе|Acaalexaca}} | {{С-СУД|За досадашњи труд и пристојно опхођење.|Садко}} | {{СС-општа|За учествовање и допринос Википројекту Биографија!|Nikolina Šepić}} | {{СС-животно дело|За изузетан допринос! Википедија енциклопедије|Zslavo}} |} pr8h4mdwqgp5fgr04ud94pxn7dmttdw 0 4322207 25121613 24621065 2022-07-24T22:03:07Z Youngeagle987 231613 /* Улоге */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Елвира, господарица таме | слика = Елвира 1.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Елвира је специјални ефекат коме ни [[Стивен Спилберг|Спилберг]] није дорастао.'' | изворни назив = ''Elvira: Mistress of the Dark''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3.5 stars.svg|60п]] 6,5/10 (17 875 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]]<br />[[филмска комедија|комедија]] | творац = | режија = [[Џејмс Сињорели]] | сценарио = Сем Иган<br />Џон Парагон<br />Касандра Петерсон | продуцент = Ерик Гарднер<br />Марк Пирсон | уредник = | прича = | на основу = | главне улоге = [[Касандра Петерсон]]<br />[[Вилијам Морган Шепард|В. Морган Шепард]]<br />[[Данијел Грин]]<br />[[Џеф Конавеј]]<br />[[Сузан Келерман]]<br />[[Иди Маклерг]] | наратор = | музика = Џејмс Б. Кембел | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Ханања Бјер | сценографија = | камера = | монтажа = Бетл Дејвис | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{New World Pictures}-''<br>''-{[[Universal Television|NBC Productions]]}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{New World Pictures}-'' | година = [[1988]]. | трајање = 96 минута | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 7,5 милиона $ | зарада = 5,5 милиона $<ref>{{mojo title|elviramistressofthedark|Elvira, Mistress of the Dark}}</ref> | награде = | претходни = | следећи = [[Елвирина уклета брда]] | веб-сајт = | IMDb = 0095088 | COBISS = }} '''''Елвира, господарица таме''''' ({{јез-ен|Elvira: Mistress of the Dark}}) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[Филмска комедија|комични]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[1988]]. године, редитеља [[Џејмс Сињорели|Џејмса Сињорелија]], са [[Касандра Петерсон|Касандром Петерсон]] у насловној улози водитељке хорор ТВ емисије. Петерсон је написала и сценарио заједно са Семом Иганом и Џоном Парагоном, а поред ње у главним улогама су и [[Вилијам Морган Шепард|В. Морган Шепард]], [[Данијел Грин]], [[Џеф Конавеј]], [[Сузан Келерман]] и [[Иди Маклерг]], док је глас Елвириној пратетки Моргани позајмила [[Трес Макнил]].<ref>{{cite news|title= 'Elvira' Matches Films She Introduces on TV |work= Los Angeles Times|date=1988-09-30|url= https://articles.latimes.com/1988-09-30/entertainment/ca-3005_1_midnight-movie|access-date=2010-08-24 | first=Kevin | last=Thomas}}</ref> Филм је [[филмска премијера|премијерно приказан]] 30. септембра 1988, у дистрибуцији продукцијске куће ''-{New World Pictures}-''. Остварио је комерцијални неуспех и добио помешане и претежно позитивне оцене критичара.<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/1988/09/30/movies/review-film-elvira-a-friendly-witch.html?mtrref=www.google.com&gwh=6C21D9EEFE8675BBCD19131A1C2D5BE1&gwt=pay|title=Review/Film; 'Elvira,' a Friendly Witch|last=|first=|date=|website=The New York Times|url-status=live|access-date=November 9, 2021|archive-url=|archive-date=}}</ref><ref>{{cite web|website=Rotten Tomatoes|title=Elvira, Mistress of the Dark (1988)|url=https://www.rottentomatoes.com/m/elvira_mistress_of_the_dark/|access-date=10 September 2021}}</ref> Касандра Петерсон је истовремено била номинована за [[Награда Сатурн за најбољу глумицу|Награду Сатурн за најбољу глумицу]] и [[Златна малина за најгору глумицу|Златну малину за најгору глумицу]], што је реткост.<ref>[https://www.imdb.com/event/ev0000004/1990 IMDb Saturn Awards 1990]</ref><ref>{{cite web |url=http://www.razzies.com/forum/1988-razzie-nominees-winners_topic338.html |title=Razzie 1988 |publisher=Razzies.com |access-date=2012-05-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120505140013/http://www.razzies.com/forum/1988-razzie-nominees-winners_topic338.html |archive-date=2012-05-05 |url-status=dead }}</ref> Поводом тога, Петерсон је изјавила: „Нисам успела да добијем награду ни за најгору глумицу. То је баш тужно!”<ref>{{cite AV media |people=Cassandra Peterson|date=2017 |title=Audio Commentary with Cassandra Peterson, Edie McClurg, John Paragon|trans-title= |medium=Blu-Ray |language=English |format= |time=1:34:44|location= |publisher=Arrow Video |quote=}}</ref> Петерсон је годинама узалудно покушавала да направи [[наставак]], али није успевала да пронађе продукцијску кућу која би га финансирала. Коначно, 2000. године је одлучила да га сама финансира са својим тадашњим супругом Марком Пирсоном. Филм је објављен у јуну 2001, под насловом ''[[Елвирина уклета брда]]''.<ref>{{cite magazine |last=|first=|date=November 2001|title=Elvira, Mistress of the Dark|url= |magazine=Femme Fatales, Vol. 10, No. 5|location= |publisher=|access-date= |quote=The first thing she fixed on was that HAUNTED HILLS should be a prequel, not a sequel: "I decided I wanted it set in Carpathia in the year 1851, so it's already funny from the opening scene that Elvira looks exactly the same as she does today".}}</ref> == Радња == {{упозорење-филм}} Елвира, водитељка ТВ хорор програма у [[Лос Анђелес]]у, одлучује да да отказ након што нови власник ТВ станице почне да је [[сексуално узнемиравање|сексуално узнемирава]]. Њен план је да оде у [[Лас Вегас]], али јој је за реализацију свог пројекта тамо треба 50.000 $. Истог дана сазнаје да јој је преминула пратетка Моргана Талбот, за коју није ни знала, и од ње наслеђује кућу, пса и књигу са рецептима. Елвира се сели у нову кућу, у изузетно конзервативној средини која је никако не прихвата. Такође, Морганин брат, Винсент Талбот, покушава да дође до њене књиге са рецептима, која у себи крије моћне враџбине. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Касандра Петерсон]] || Елвира |- | [[Вилијам Морган Шепард|В. Морган Шепард]] || праујак Винсент Талбот |- | [[Данијел Грин]] || Боб Рединг |- | [[Сузан Келерман]] || Пати |- | [[Еди Маклерг]] || Честити Параја |- | [[Роберт Бенедети]] || господин Калвин Коб |- | [[Курт Фулер]] || господин Глотер |- | [[Џеф Конавеј]] || Травис |- | [[Френк Колисон]] || Били |- | [[Вилијам Дуел]] || Лесли Микер |- | [[Пет Крофорд Браун]] || госпођа Микер |- | [[Елен Данинг]] || Робин Микер |- | [[Крис Кам]] || Ренди |- | [[Скот Морис]] || Шон |- | [[Ајра Хајден]] || Бо |- | [[Трес Макнил]] || пратетка Моргана Талбот |- | [[Фил Рубенштајн]] || директор |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Elvira, Mistress of the Dark}} * {{AFI film|58678}} * {{ИМДб наслов| id = 0095088}} * {{rotten-tomatoes|elvira_mistress_of_the_dark}} * {{AllMovie title|15650}} * {{Metacritic film|elvira-mistress-of-the-dark}} * {{Mojo title|elviramistressofthedark}} {{портал|Филм}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филмови 1988.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Хорор филмови]] [[Категорија:Комични хорор филмови]] [[Категорија:Натприродни хорор филмови]] ig5rlaswce87jqm3o611fja4h97jlcd 4 4323596 25121311 24913756 2022-07-24T16:25:46Z Soundwaweserb 82964 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2/заглавље}} {| style="background-color: #22427C; border: 1px solid #22427C; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; |- | style="background-color: #ffffff; border-width: 1px 2px 2px 1px; border-style: solid; border-color: #536895; vertical-align: top; -moz-border-radius: 8px; -webkit-border-radius: 8px; border-radius: 8px; font-size:115%; font-family:Trebuchet MS, sans-serif" | '''Акција писања чланака о Паризу''' је била друга по реду акција писања и допуњавања чланака о свим темама повезаним са [[Париз]]ом. * Француски државни дан је годишњица пада Бастиље [[14. јул]]а [[1789]]. године, прекретница [[Француска револуција|Француске револуције]]. На француском језику се формално назива la Fête nationale и прославља се 14. јула широм Француске. * Акција је трајала од 1. до 20. јула (у поноћ) 2022. године. * Свако може у било ком тренутку пре почетка или током трајања акције да јој се придружи уношењем свог потписа на [[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2/Учесници|овој страници]]. * Корисници који учествују у акцији добиће споменицу након завршетка акције, а корисник који уради највише чланака у оквиру акције добија посебну споменицу. * Евиденцију написаних чланака можете пратити [[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2/Евиденција|овде]], а предлоге чланака за писање [[Википедија:Акција_писања_чланака_о_Паризу_2/Чланци|овде]]. Саветујемо вам да прочитате кратка [[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2/Правила|правила]] пре него што почнете да израђујете чланке. * Ако имате питања или недоумице у вези са акцијом обратите се организатору ([[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]]) или започните разговор на страници за разговор акције. goii7d5lnovj24ta190tb89x97ux26p 0 4324631 25121929 24928555 2022-07-25T07:58:54Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = С друге стране Мјесеца | омот = S druge strane mjeseca.jpeg | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|2002|07|06}} | снимљен = 2001-2002 | жанр = поп | издавач = [[Кроација рекордс]] | продуцент = Федор Боић | албум_пре = [[Минус и плус]] | албум_после = [[Пааа..?]] | година0 = 2000 | година1 = 2002 | година2 = 2004 }}'''''С друге стране Мјесеца''''' је петнаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 2002. објавили [[Croatia Records|Кроација рекордс]] и Тоника. Ово је четврти албум Магазина са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. == Позадина == Група је требало да наступи на [[Дора (фестивал)|Дори]] [[2002|2002. године]] са песмом ''Ко ме зове'', али се песма повукла и група је са том песмом наступила на Радијском фестивалу у Шибенику. Након тога наступио је на Мелодијама хрватског Јадрана '02. са песмом ''Не верујем ти, не верујем себи''. Две године након албума ''Минус и плус'', [[2002|2002. године]], излази албум ''С друге стране Мјесеца''. <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin shop.crorec.hr </ref> == О албуму == [[Датотека:Magazin - S druge strane mjeseca .mp3|лево|мини|Одломак из насловне нумере]] Албум је добио име по истоименој песми која је постигла значајан комерцијални успех. На албуму се налази 10 песама (односно 9, пошто на албуму постоје две верзије песме ''Дани су без броја''). На албуму је био и дует: песма ''Дани су без броја'' са [[Есма Реџепова|Есмом Реџеповом]] . Аутори већине песама су Вјекослава Хуљић и [[Тончи Хуљић]]. Нено Нинчевић је написао текст за песму ''Откад сам без тебе'', док је Добрица Васић учествовао у песми ''Дани без броја''. Продуцент скоро свих песама је Федор Боић (осим песме ''Са друге стране месеца'' Ремија Казинотија и песме ''Дани су без броја'' у продукцији [[Никша Братош|Никше Братоша]]). Продуцент албума је Федор Боић, а супервизор Тончи Хуљић. Албум је сниман у три различита студија: студију Томислава Мрдуљаша у Сплиту, студију Кроација рекордса и студију Рококо. Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref>https://www.discogs.com/Magazin-S-Druge-Strane-Mjeseca/release/2179788 Magazin - S druge strane Mjeseca www.discogs.com</ref> == Комерцијални успех == [[Датотека:Ko me zove .mp3|мини|Одломак из песме ''Ко ме зове'']] Као и претходни албум, С друге стране мјесеца је постигао значајан комерцијални успех. На албуму су се нашли бројни хитови: насловна нумера<ref>{{Citation|title=MAGAZIN - S DRUGE STRANE MJESECA (OFFICIAL VIDEO 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=OdAcPpTI9lI|accessdate=2022-06-26|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Не верујем ти, Не верујем себи'', ''Дани су без броја''<ref>{{Citation|title=MAGAZIN & ESMA REDZEPOVA - DANI SU BEZ BROJA (OFFICIAL VIDEO 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=nClQRFacsMo|accessdate=2022-06-26|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Ко ме зове''<ref>{{Citation|title=MAGAZIN - 'KO ME ZOVE (OFFICIAL VIDEO 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=M9D2H3dGuh4|accessdate=2022-06-26|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> и ''Пророк''.<ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == Плагијати == ''Ко ме зове'' - Survivor ([[Destiny's Child|Дестинис чајлд]])<ref>{{Cite web|url=https://aleksandardjordjevi.blogspot.com/2014/08/pesme-koje-imaju-izvesne.html|title=Pesme koje imaju izvesne slicnosti(obrade i/ili plagijati)|website=|url-status=live|access-date=2022-06-26}}</ref> == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Албуми 2002.]] [[Категорија:Албуми групе Магазин]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] rni329wmv5biwal43f9zfeh39kygh6h 2 4324663 25121263 24638837 2022-07-24T16:06:20Z Acaalexaca 166193 wikitext text/x-wiki {{Корисник:ImStevan/заглавље}} {{Заглавље |headline = Споменице уређивачких маратона |contents = {{Споменица/Светски дан избеглица 2022|Невена Рудинац}} }} {{Заглавље |headline = Остале споменице |contents = {{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} }} r17eiobmea8a6euw4bm14knv5j0e7lz 0 4324670 25121930 24928554 2022-07-25T07:59:21Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Минус и плус | извођач = [[Магазин (музичка група)|Магазин]] | издат = {{датум почетка|2000|07|20}} | жанр = поп | издавач = [[Croatia Records|Кроација рекордс]] | албум_пре = [[Да си ти ја]] | албум_после = [[С друге стране Мјесеца]] | година0 = 1998 | година1 = 2000 | година2 = 2002 }}'''''Минус и плус''''' је четрнаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 2000. године објавили [[Croatia Records|Кроација рекордс]] и Тоника. Ово је трећи албум групе Магазин са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. == Позадина == Група [[1999|је 1999.]] обележила наступ на [[Дора (фестивал)|Дори]] са песмом ''Касно'' је, а након тога наступ на Мелодијама хрватског Јадрана '99. са песмом ''Ако полудем'' . Две године након албума ''Да си ти ја'', [[2000|2000.]] године, изашао је албум ''Минус и плус'' . Исте године група је на Дори извела песму ''Хрватска рапсодија'' и на Руњићевом фестивалу са песмом ''Немам снаге да'' се помирим. <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin shop.crorec.hr </ref> == О албуму == Албум је добио име по истоименој песми која је постигла значајан комерцијални успех. На албуму се налази 11 песама. Аутори песама су Вјекослава Хуљић и [[Тончи Хуљић]]. Продуцент скоро свих песама је Федор Боић (осим песме Рапсодија на којој је радио Реми Казиноти). Продуценти албума су Тончи Хуљић и Федор Боић. Албум је сниман у студију Томислава Мрдуљаша у Сплиту. Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук <ref>https://www.discogs.com/Magazin-Minus-I-Plus/release/6995188 Magazin - Minus i plus www.discogs.com</ref> == Комерцијални успех == Као и претходни албум, Минус и плус је постигао значајан комерцијални успех. На албуму су се нашли бројни хитови: Је ли због ње, Минус и плус, Касно је, немам снаге да се помирим, Ако полудим и Рапсодија. Све наведене песме биле су пропраћене видео спотовима. <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == Обраде == * Минус и плус - I Need To Know ([[Марк Ентони]]) * Ако полудим - [[Калабалак]] ([[Леб и сол]]) == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Албуми 2000.]] [[Категорија:Албуми групе Магазин]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] os95t97b6u5drdwt3ndfplynlv43g7m 0 4324731 25122026 25114920 2022-07-25T09:55:49Z The Explaner 184480 /* Класификација */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |name = {{font color|black|#ACE1AF|{{Uline|c=green|&nbsp;Hyainailourinae&nbsp;}}}}<br><sup><small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] потпородица)</small></sup> |fossil_range = {{fossil_range|42.0|11.3|earliest=49.6587}} срењи [[еоцен]] до срењи [[миоцен]] |image = Simbakubwa-kutokaafrika 2.jpg |image_caption = реконструкција изгледа врсте<br>''[[Simbakubwa|Simbakubwa kutokaafrika]]'' |image2 = Megistotherium.png |image2_caption = илустрација лобање врсте<br>''[[Megistotherium|Megistotherium osteothlastes]]'' |display_parents = 3 |taxon = Hyainailourinae |authority = Pilgrim, 1932<ref>Pilgrim G. E. (1932.) [https://www.cambridge.org/core/journals/geological-magazine/article/abs/fossil-carnivora-of-india-by-guy-e-pilgrim-dsc-palaeontologia-indica-new-series-vol-xviii-pp-iii-232-calcutta-government-of-india-1932-price-22s-6d/86B306399D654CC4D032CA9D670354F7 "The fossil Carnivora of India."] Memoirs of the Geological Survey of India. Palaeontologica Indica, 18:1-232.</ref> |type_genus = {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;}}<br><sup><small>([[Polifilija|полифилетски]] род)</small></sup> |type_genus_authority = Biedermann, 1863 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = <center>{{border|&nbsp;види [[#Класификација|текст]] '''↓'''&nbsp;|width=1px|style=solid|color=gray}}</center> |synonyms = * Hyaenaelurinae {{small|(Pilgrim, 1932)}} * Pterodontinae {{small|(Polly, 1996)}}<ref>P. D. Polly (1996.) [https://pollylab.indiana.edu/doc/papers/Polly,%201996,%20Gazinocyon.pdf "The skeleton of ''Gazinocyon vulpeculus'' gen. et. comb nov. and the cladistic relationships of Hyaenodontidae (Eutheria, Mammalia)."] Journal of Vertebrate Paleontology 16(2):303-319</ref> }} '''Hyainailourinae''' (Хијаинаилоуринае — „хијенске мачке”) је [[Изумирање|изумрла]] [[Parafiletičnost|парафилетска]] потпородица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], која је у периоду од средњег [[еоцен]]а до средњег [[миоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Африка|Африке]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref name="Brychotherium">{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> Ову потпородицу сисара су чинили племена [[Leakitherium|Leakitheriini]], [[Metapterodon|Metapterodontini]] и [[Paroxyaena|Paroxyaenini]], родови ''[[Akhnatenavus]]'', ''[[Hemipsalodon]]'', ''[[Ischnognathus]]'', ''[[Megistotherium]]'', ''[[Mlanyama]]'', ''[[Orienspterodon]]'', ''[[Pakakali]]'' и ''[[Simbakubwa]]'', као и [[Polifilija|полифилетско]] племе [[Hyainailourini]]. Стручни назив за чланове ове парафилетске потпородице сисара је '''хијаинаилоурини'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Потпородица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Hyainailourinae | * типског рода ''[[Hyainailouros]]'' * и таксономског наставка ''-inae'' |хијенске мачке |} == Систематика == === Класификација === Класификација парафилетске потпородице Hyainailourinae: {|class="wikitable" |- style="vertical-align:top;background-color:#D0F0C0" | {{Tree list}} * Потпородица: {{Uline|c=green|&nbsp;'''[[Изумирање|†]]Hyainailourinae'''&nbsp;}}<sup><small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] потпородица)</small></sup> {{small|(Pilgrim, 1932)}} ** Род: †''[[Megistotherium]]'' {{small|(Savage, 1973)}} *** †''Megistotherium osteothlastes'' {{small|(Savage, 1973)}} ** Род: †''[[Mlanyama]]'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}} *** †''Mlanyama sugu'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}} ** Род: †''[[Orienspterodon]]'' {{small|(Egi, 2007)}} *** †''Orienspterodon dahkoensis'' {{small|(Chow, 1975)}} ** Род: †''[[Pakakali]]'' {{small|(Borths & Stevens, 2017)}} *** †''Pakakali rukwaensis'' {{small|(Borths & Stevens, 2017)}} ** Род: †''[[Simbakubwa]]'' {{small|(Borths & Stevens, 2019)}} *** †''Simbakubwa kutokaafrika'' {{small|(Borths & Stevens, 2019)}} ** (нерангирано): †'''''Akhnatenavus'' група''' *** Род: †''[[Akhnatenavus]]'' {{small|(Holroyd, 1999)}} **** †''Akhnatenavus leptognathus'' {{small|(Osborn, 1909)}} **** †''Akhnatenavus nefertiticyon'' {{small|(Borths, 2016)}} *** Род: †''[[Hemipsalodon]]'' {{small|(Cope, 1885)}} **** †''Hemipsalodon grandis'' {{small|(Cope, 1885)}} **** †''Hemipsalodon viejaensis'' {{small|(Gustafson, 1986)}} *** Род: †''[[Ischnognathus]]'' {{small|(Stovall, 1948)}} **** †''Ischnognathus savagei'' {{small|(Stovall, 1948)}} ** Племе: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailourini]]'''&nbsp;}}<sup><small>([[Polifilija|полифилетско]] племе)</small></sup> {{small|(Ginsburg, 1980)}} *** Род: †''[[Exiguodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} **** †''Exiguodon pilgrimi'' {{small|(Savage, 1965)}} *** Род: †''[[Falcatodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} **** †''Falcatodon schlosseri'' {{small|(Holroyd, 1999)}} *** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;}}<sup><small>(полифилетски род)</small></sup> {{small|(Biedermann, 1863)}} *** Род: †''[[Kerberos]]'' {{small|(Solé, 2015)}} **** †''Kerberos langebadreae'' {{small|(Solé, 2015)}} *** Род: †''[[Parapterodon]]'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} **** †''Parapterodon lostangensis'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} *** Род: †''[[Sectisodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} **** †''Sectisodon markgrafi'' {{small|(Holroyd, 1999)}} **** †''Sectisodon occultus'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} *** Род: †''[[Sivapterodon]]'' {{small|(Ginsburg, 1980)}} **** †''Sivapterodon lahirii'' {{small|(Pilgrim, 1932)}} *** Потплеме: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]]'''&nbsp;}}<sup><small>(полифилетско потплеме)</small></sup> {{small|(Lavrov, 1999)}} **** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;}}<sup><small>(полифилетски род)</small></sup> {{small|(Savage, 1965)}} *** Потплеме: †'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} **** Род: †''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' {{small|(Blainville, 1839)}} ***** †''Pterodon dasyuroides'' {{small|(Blainville, 1839)}} *** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': **** †''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' {{small|(Andrews, 1903)}} **** †''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' {{small|(Osborn, 1909)}} **** †''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' {{small|(Holroyd, 1999)}} ** Племе: †'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} *** Род: †''[[Leakitherium]]'' {{small|(Savage, 1965)}} **** †''Leakitherium hiwegi'' {{small|(Savage, 1965)}} ** Племе: †'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} *** Род: †''[[Metapterodon]]'' {{small|(Stromer, 1926)}} **** †''Metapterodon kaiseri'' {{small|(Stromer, 1926)}} **** †''Metapterodon stromeri'' {{small|(Morales, 1998)}} ** Племе: †'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' {{small|(Lavrov, 2007)}} *** Род: †''[[Paroxyaena]]'' {{small|(Martin, 1906)}} **** †''Paroxyaena galliae'' {{small|(Filhol, 1881)}} **** †''Paroxyaena pavlovi'' {{small|(Lavrov, 2007)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе парафилетске потпородице Hyainailourinae.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Orienspterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Orienspterodon dahkoensis'' |bar1=brown }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Hemipsalodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Hemipsalodon grandis'' |barbegin1=magenta |2=†''Hemipsalodon viejaensis'' |bar2=magenta }} |label2=&nbsp;†''[[Ischnognathus]]''&nbsp; |sublabel2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''Ischnognathus savagei'' |bar2=magenta }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Akhnatenavus]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Akhnatenavus leptognathus'' |bar1=magenta |2=†''Akhnatenavus nefertiticyon'' |barend2=magenta }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailouridae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * B. Lange-Badré and M. Böhme (2005.) [https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0753396905000479 "''Apterodon intermedius'', sp. nov., a new European Creodont Mammal from MP22 of Espenhain (Germany)."] Annales de Paléontologie 91:311-328 * M. Morlo, E. R. Miller and A. N. El-Barkooky (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/233791185_Creodonta_and_Carnivora_from_Wadi_Moghra_Egypt "Creodonta and Carnivora from Wadi Moghra, Egypt."] Journal of Vertebrate Paleontology 27(1):145-159 * S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458 * {{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}} {{refend}} {{Commonscat|Hyainailourinae}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] [[Категорија:Полифилетски и парафилетски таксони сисара| ]] i1l5991z7ev0ezwqg0lf192ricctf6e 25122151 25122026 2022-07-25T11:38:42Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |name = {{font color|black|#ACE1AF|{{Uline|c=green|&nbsp;Hyainailourinae&nbsp;}}}}<br><sup><small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] потпородица)</small></sup> |fossil_range = {{fossil_range|42.0|11.3|earliest=49.6587}} срењи [[еоцен]] до срењи [[миоцен]] |image = Simbakubwa-kutokaafrika 2.jpg |image_caption = реконструкција изгледа врсте<br>''[[Simbakubwa|Simbakubwa kutokaafrika]]'' |image2 = Megistotherium.png |image2_caption = илустрација лобање врсте<br>''[[Megistotherium|Megistotherium osteothlastes]]'' |display_parents = 3 |taxon = Hyainailourinae |authority = Pilgrim, 1932<ref>Pilgrim G. E. (1932.) [https://www.cambridge.org/core/journals/geological-magazine/article/abs/fossil-carnivora-of-india-by-guy-e-pilgrim-dsc-palaeontologia-indica-new-series-vol-xviii-pp-iii-232-calcutta-government-of-india-1932-price-22s-6d/86B306399D654CC4D032CA9D670354F7 "The fossil Carnivora of India."] Memoirs of the Geological Survey of India. Palaeontologica Indica, 18:1-232.</ref> |type_genus = {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;}}<br><sup><small>([[Polifilija|полифилетски]] род)</small></sup> |type_genus_authority = Biedermann, 1863 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = <center>{{border|&nbsp;види [[#Класификација|текст]] '''↓'''&nbsp;|width=1px|style=solid|color=gray}}</center> |synonyms = * Hyaenaelurinae {{small|(Pilgrim, 1932)}} * Pterodontinae {{small|(Polly, 1996)}}<ref>P. D. Polly (1996.) [https://pollylab.indiana.edu/doc/papers/Polly,%201996,%20Gazinocyon.pdf "The skeleton of ''Gazinocyon vulpeculus'' gen. et. comb nov. and the cladistic relationships of Hyaenodontidae (Eutheria, Mammalia)."] Journal of Vertebrate Paleontology 16(2):303-319</ref> }} '''Hyainailourinae''' (Хијаинаилоуринае — „хијенске мачке”) је [[Изумирање|изумрла]] [[Parafiletičnost|парафилетска]] потпородица [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], која је у периоду од средњег [[еоцен]]а до средњег [[миоцен]]а настањивала подручје [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]], [[Африка|Африке]] и [[Северна Америка|Сјеверне Америке]].<ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref name="Brychotherium">{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> Ову потпородицу сисара су чинили племена [[Leakitherium|Leakitheriini]], [[Metapterodon|Metapterodontini]] и [[Paroxyaena|Paroxyaenini]], родови ''[[Akhnatenavus]]'', ''[[Hemipsalodon]]'', ''[[Ischnognathus]]'', ''[[Megistotherium]]'', ''[[Mlanyama]]'', ''[[Orienspterodon]]'', ''[[Pakakali]]'' и ''[[Simbakubwa]]'', као и [[Polifilija|полифилетско]] племе [[Hyainailourini]]. Стручни назив за чланове ове парафилетске потпородице сисара је '''хијаинаилоурини'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Потпородица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Hyainailourinae | * типског рода ''[[Hyainailouros]]'' * и таксономског наставка ''-inae'' |хијенске мачке |} == Систематика == === Класификација === Класификација парафилетске потпородице Hyainailourinae: {|class="wikitable" |- style="vertical-align:top;background-color:#D0F0C0" | {{Tree list}} * Потпородица: {{Uline|c=green|&nbsp;'''[[Изумирање|†]]Hyainailourinae'''&nbsp;}}<sup><small>([[Parafiletičnost|парафилетска]] потпородица)</small></sup> {{small|(Pilgrim, 1932)}} ** Род: †''[[Megistotherium]]'' {{small|(Savage, 1973)}} *** †''Megistotherium osteothlastes'' {{small|(Savage, 1973)}} ** Род: †''[[Mlanyama]]'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}} *** †''Mlanyama sugu'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}} ** Род: †''[[Orienspterodon]]'' {{small|(Egi, 2007)}} *** †''Orienspterodon dahkoensis'' {{small|(Chow, 1975)}} ** Род: †''[[Pakakali]]'' {{small|(Borths & Stevens, 2017)}} *** †''Pakakali rukwaensis'' {{small|(Borths & Stevens, 2017)}} ** Род: †''[[Simbakubwa]]'' {{small|(Borths & Stevens, 2019)}} *** †''Simbakubwa kutokaafrika'' {{small|(Borths & Stevens, 2019)}} ** (нерангирано): †'''''Akhnatenavus'' група''' *** Род: †''[[Akhnatenavus]]'' {{small|(Holroyd, 1999)}} **** †''Akhnatenavus leptognathus'' {{small|(Osborn, 1909)}} **** †''Akhnatenavus nefertiticyon'' {{small|(Borths, 2016)}} *** Род: †''[[Hemipsalodon]]'' {{small|(Cope, 1885)}} **** †''Hemipsalodon grandis'' {{small|(Cope, 1885)}} **** †''Hemipsalodon viejaensis'' {{small|(Gustafson, 1986)}} *** Род: †''[[Ischnognathus]]'' {{small|(Stovall, 1948)}} **** †''Ischnognathus savagei'' {{small|(Stovall, 1948)}} ** Племе: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Hyainailourini]]'''&nbsp;}}<sup><small>([[Polifilija|полифилетско]] племе)</small></sup> {{small|(Ginsburg, 1980)}} *** Род: †''[[Exiguodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} **** †''Exiguodon pilgrimi'' {{small|(Savage, 1965)}} *** Род: †''[[Falcatodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} **** †''Falcatodon schlosseri'' {{small|(Holroyd, 1999)}} *** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;}}<sup><small>(полифилетски род)</small></sup> {{small|(Biedermann, 1863)}} *** Род: †''[[Kerberos]]'' {{small|(Solé, 2015)}} **** †''Kerberos langebadreae'' {{small|(Solé, 2015)}} *** Род: †''[[Parapterodon]]'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} **** †''Parapterodon lostangensis'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} *** Род: †''[[Sectisodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} **** †''Sectisodon markgrafi'' {{small|(Holroyd, 1999)}} **** †''Sectisodon occultus'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} *** Род: †''[[Sivapterodon]]'' {{small|(Ginsburg, 1980)}} **** †''Sivapterodon lahirii'' {{small|(Pilgrim, 1932)}} *** Потплеме: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]]'''&nbsp;}}<sup><small>(полифилетско потплеме)</small></sup> {{small|(Lavrov, 1999)}} **** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;}}<sup><small>(полифилетски род)</small></sup> {{small|(Savage, 1965)}} *** Потплеме: †'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} **** Род: †''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' {{small|(Blainville, 1839)}} ***** †''Pterodon dasyuroides'' {{small|(Blainville, 1839)}} *** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': **** †''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' {{small|(Andrews, 1903)}} **** †''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' {{small|(Osborn, 1909)}} **** †''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' {{small|(Holroyd, 1999)}} ** Племе: †'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} *** Род: †''[[Leakitherium]]'' {{small|(Savage, 1965)}} **** †''Leakitherium hiwegi'' {{small|(Savage, 1965)}} ** Племе: †'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} *** Род: †''[[Metapterodon]]'' {{small|(Stromer, 1926)}} **** †''Metapterodon kaiseri'' {{small|(Stromer, 1926)}} **** †''Metapterodon stromeri'' {{small|(Morales, 1998)}} ** Племе: †'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' {{small|(Lavrov, 2007)}} *** Род: †''[[Paroxyaena]]'' {{small|(Martin, 1906)}} **** †''Paroxyaena galliae'' {{small|(Filhol, 1881)}} **** †''Paroxyaena pavlovi'' {{small|(Lavrov, 2007)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе парафилетске потпородице Hyainailourinae.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Orienspterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Orienspterodon dahkoensis'' |bar1=brown }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''Hyainailourinae''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Hemipsalodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Hemipsalodon grandis'' |barbegin1=magenta |2=†''Hemipsalodon viejaensis'' |bar2=magenta }} |label2=&nbsp;†''[[Ischnognathus]]''&nbsp; |sublabel2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''Ischnognathus savagei'' |bar2=magenta }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Akhnatenavus]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Akhnatenavus leptognathus'' |bar1=magenta |2=†''Akhnatenavus nefertiticyon'' |barend2=magenta }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailouridae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * B. Lange-Badré and M. Böhme (2005.) [https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0753396905000479 "''Apterodon intermedius'', sp. nov., a new European Creodont Mammal from MP22 of Espenhain (Germany)."] Annales de Paléontologie 91:311-328 * M. Morlo, E. R. Miller and A. N. El-Barkooky (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/233791185_Creodonta_and_Carnivora_from_Wadi_Moghra_Egypt "Creodonta and Carnivora from Wadi Moghra, Egypt."] Journal of Vertebrate Paleontology 27(1):145-159 * S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458 * {{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}} {{refend}} {{Commonscat|Hyainailourinae}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Северне Америке|*]] [[Категорија:Полифилетски и парафилетски таксони сисара| ]] 17l1rgtjmgrenp0sc496fh3d2cehtpw 0 4325217 25121933 24928553 2022-07-25T08:00:50Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Да си ти ја | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|1998|10|22}} | жанр = поп, балада | издавач = Тоника Орфеј | албум_пре = [[Небо боје моје љубави]] | албум_после = [[Минус и плус]] | година0 = 1996 | година1 = 1998 | година2 = 2000 }}'''''Да си ја''''' је тринаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 1998. објавиле издавачке куће Орфеј (сада Кампус) и Тоника. Ово је други албум групе Магазин са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. == Позадина == Група је [[1997]]. године наступ на [[Дора (фестивал)|Дори]] обележила песмом ''Опијум'', која је освојила 7. место, а након тога и наступ на Мелодијама хрватског Јадрана '97. са песмом ''Име ми спомиње''. На Дори 1998. године наступа са песмом ''На свијету све'', која је освојила 6. место. На МХЈ 1998, наступају са песмом ''Иди и не буди људе''. Две године након албума ''Небо боје моје љубави'', [[1998|1998. године]], изашао је албум ''Да си ти ја'' .<ref name="#1">https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == О албуму == Назив албума је заснован на стиху песме Глас. На албуму је 10 песама (у ствари, девет песама, јер је десета песма инструментална верзија песме Брига ме). Аутори песама су Вјекослава Хуљић и [[Тончи Хуљић]]. Продуцент скоро свих песама је Федор Боић (осим песама ''Гутљај вина'' и ''Опиум'' ; на првој је радио Реми Казиноти, а на [[Стипица Калогјера|другој Стипица Калогјера]]). Продуценти албума су Тончи Хуљић и Федор Боић. Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref name="#2">https://www.discogs.com/Magazin-Da-Si-Ti-Ja/release/4473542 Magazin - Da si ti ja www.discogs.com</ref>{{Gbq|Da sam ja ti, da si ti ja, znam da bi mi bio ljubav najveća<ref>[http://www.tekstovipjesamalyrics.com/tekst-pjesme/5433-magazin-glas] - 'Magazin - Glas' </ref>}} == Комерцијални успех == Да си ја један је од најуспешнијих албума групе Магазин. Албум је достигао платинасти тираж у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Словенија|Словенији]]. <ref name="#1">https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> Готово све песме су постигле значајан комерцијални успех и скоро све песме (осим песама Глас, Луна и На све свете) биле су пропраћене видео-клиповима. Песме које се посебно истичу су: Гутљај вина, Гинем, Опијум, На свијету све и Иди и не буди људи. == Референце == [[Категорија:Албуми 1998.]] [[Категорија:Албуми групе Магазин]] gik9ob6jqw782obc9n2t5nml5hpfenc 0 4325883 25121066 24910818 2022-07-24T12:34:12Z 178.223.18.135 /* Поредак */ wikitext text/x-wiki Овај чланак садржи топ-листу [[Билборд хот 100]] за [[1998]]. годину.<ref>{{cite magazine|work=[[Билборд (часопис)|Билборд]] |title=-{The Year In Music 1998 — Hot 100 Singles}- |date=26. 12. 1998. |volume=110 |issue=52 |url={{Google books|Mw0EAAAAMBAJ|pg=RA1-PA2-IA2|plainurl=yes}} |page=YE-42 |publisher=-{Nielsen Business Media, Inc.}- |issn=0006-2510|access-date=3. 7. 2022}}</ref> == Поредак == {| class="wikitable sortable" style="font-size:95%" |- ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=40| Поз. ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=300| Извођач(и) ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=320| Сингл |- style="text-align:left;" | align="center"| 1. || -{Next}- || ''-{Too Close}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 2. || [[Бренди Норвуд|Бренди]] и [[Моника (певачица)|Моника]] || ''-{The Boy Is Mine}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 3. || [[Шанаја Твејн]] || ''-{You're Still the One}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 4. || -{[[Savage Garden]]}- || ''-{Truly Madly Deeply}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 5. || [[Лиен Рајмс]] || ''-{How Do You Live}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 6. || [[Џенет Џексон]] || ''-{Together Again}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 7. || -{K-Ci & JoJo}- || ''-{All My Life}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 8. || [[Елтон Џон]] || ''-{Candle in the Wind 1997 / Something About the Way You Look Tonight}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 9. || [[Ашер]] || ''-{Nice & Slow}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 10. || Пола Кол || ''-{I Don't Want to Wait}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 11. || -{Third Eye Blind}- || ''-{How It's Going to Be}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 12. || -{[[Destiny's Child]]}- || ''-{No, No, No}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 13. || [[Селин Дион]] || ''-{[[My Heart Will Go On]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 14. || [[Вил Смит]] || ''-{Gettin' Jiggy wit It}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 15. || [[Ашер]] || ''-{You Make Me Wanna...}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 16. || [[Ашер]] || ''-{My Way}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 17. || [[Мараја Кери]] || ''-{My All}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 18. || [[Моника (певачица)|Моника]] || ''-{The First Night}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 19. || -{Puff Daddy & The Family}-, -{[[The Notorious B.I.G.]]}- и Мејс || ''-{Been Around the World}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 20. || Сара Маклохлан || ''-{Adia}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 21. || Џенифер Пејџ || ''-{Crush}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 22. || -{[[Backstreet Boys]]}- || ''-{Everybody (Backstreet's Back)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 23. || -{[[Aerosmith]]}- || ''-{I Don't Want to Miss a Thing}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 24. || -{Public Announcement}- || ''-{Body Bumpin' (Yippie-Yi-Yo)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 25. || [[Фејт Хил]] || ''-{This Kiss}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 26. || -{Uncle Sam}- || ''-{I Don't Ever Want to See You Again}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 27. || Монтел Џордан, Мастер Пи и -{Silkk the Shocker}- || ''-{Let's Ride}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 28. || -{Marcy Playground}- || ''-{Sex and Candy}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 29. || [[Робин (певачица)|Робин]] || ''-{Show Me Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 30. || -{[[Boyz II Men]]}- || ''-{A Song for Mama}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 31. || Мејс и -{Total}- || ''-{What You Want}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 32. || [[Мадона]] || ''-{Frozen}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 33. || Вајклеф Жан || ''-{Gone till November}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 34. || -{LSG}- || ''-{My Body}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 35. || -{Chumbawamba}- || ''-{Tubthumping}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 36. || -{Lord Tariq and Peter Gunz}- || ''-{Deja Vu (Uptown Baby)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 37. || -{[[NSYNC|'N Sync]]}- || ''-{I Want You Back}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 38. || -{Five}- || ''-{When the Lights Go Out}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 39. || Џон Би || ''-{They Don't Know}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 40. || Мастер Пи, -{Fiend}-, -{Silkk the Shocker}-, Мија Екс и Мистикал || ''-{Make 'Em Say Uhh!}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 41. || Никол, [[Миси Елиот]] и Мока || ''-{Make It Hot}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 42. || -{All Saints}- || ''-{Never Ever}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 43. || [[Џенет Џексон]] и -{Blackstreet}- || ''-{I Get Lonely}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 44. || Мејс || ''-{Feel So Good}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 45. || -{Voices of Theory}- || ''-{Say It}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 46. || Били Мајерс || ''-{Kiss the Rain}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 47. || Паф Деди и [[Џими Пејџ]] || ''-{Come with Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 48. || -{Sylk-E. Fyne}- и Чил || ''-{Romeo and Juliet}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 49. || [[Маја (певачица)|Маја]] и Сиско || ''-{It's All About Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 50. || -{Hanson}- || ''-{I Will Come to You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 51. || -{Barenaked Ladies}- || ''-{One Week}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 52. || -{K.P. & Envyi}- || ''-{Swing My Way}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 53. || -{Xscape}- || ''-{The Arms of the One Who Loves You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 54. || -{Somethin' for the People}- и -{Trina & Tamara}- || ''-{My Love Is the Shhh!}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 55. || Татјана Али || ''-{Daydreamin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 56. || Дру Хил || ''-{We're Not Making Love No More}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 57. || -{Third Eye Blind}- || ''-{Semi-Charmed Life}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 58. || [[Лиса Лоуб]] || ''-{I Do}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 59. || Мејс и Паф Деди || ''-{Lookin' at Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 60. || [[Лиен Рајмс]] || ''-{Looking Trough Your Eyes}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 61. || -{Divine}- || ''-{Lately}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 62. || -{[[Backstreet Boys]]}- || ''-{Quit Playing Games (With My Heart)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 63. || -{Next}- || ''-{I Still Love You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 64. || -{Inoj}- || ''-{Time After Time}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 65. || Џими Реј || ''-{Are You Jimmy Ray?}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 66. || -{[[Ace of Base]]}- || ''-{Cruel Summer}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 67. || Мастер Пи и -{Sons of Funk}- || ''-{I Got the Hook Up!}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 68. || -{Puff Daddy & The Family}-, [[The Notorious B.I.G.]] и [[Баста Рајмс]] || ''-{Victory}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 69. || -{[[Spice Girls]]}- || ''-{Too Much}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 70. || Праз Мишел, -{Ol' Dirty Bastard}- и [[Маја Харисон|Маја]] || ''-{Ghetto Supastar (That Is What You Are)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 71. || Дру Хил и Редман || ''-{How Deep Is Your Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 72. || Кели Прајс || ''-{Friend of Mine}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 73. || [[Баста Рајмс]] || ''-{Turn It Up (Remix) / Fire It Up}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 74. || Едвин Макејн || ''-{I'll Be}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 75. || [[Мадона]] || ''-{Ray of Light}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 76. || -{Sister Hazel}- || ''-{All for You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 77. || Монифа || ''-{Touch It}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 78. || -{The Lox}-, -{[[DMX]]}- и [[Лил Ким]] || ''-{Money, Power & Respect}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 79. || -{The Verve}- || ''-{Bitter Sweet Symphony}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 80. || [[Баста Рајмс]] || ''-{Dangerous}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 81. || -{[[Spice Girls]]}- || ''-{Spice Up Your Life}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 82. || -{98 Degrees}- || ''-{Because of You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 83. || Лорина Макенит || ''-{The Mummers' Dance}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 84. || -{Allure}- и 112 || ''-{All Cried Out}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 85. || [[Биг Пан|Биг Панишер]] и Џо || ''-{Still Not a Player}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 86. || [[Алија (певачица)|Алија]] || ''-{The One I Gave My Heart To}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 87. || [[Џул (певачица)|Џул]] || ''-{Foolish Games / You Were Meant for Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 88. || -{Inoj}- || ''-{Love You Down}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 89. || -{[[2Pac]]}- и Ерик Вилијамс || ''-{Do for Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 90. || Лук и -{No Good but So Good}- || ''-{Raise the Roof}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 91. || -{Nu Flavor}- || ''-{Heaven}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 92. || Џеј-Ди и Да Брат || ''-{The Party Continues}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 93. || [[Миси Елиот]] и Да Брат || ''-{Sock It 2 Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 94. || -{Next}- || ''-{Butta Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 95. || [[Арета Френклин]] || ''-{A Rose Is Still a Rose}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 96. || -{[[Boyz II Men]]}- || ''-{4 Seasons of Loneliness}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 97. || -{LL Cool J}- || ''-{Father}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 98. || Џералд Леверт || ''-{Thinkin' Bout It}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 99. || Дебора Кокс || ''-{Nobody's Supposed to Be Here}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 100. || Ти-Кју || ''-{Westside}-'' |} == Референце == {{reflist}} {{Билборд хот 100}} [[Категорија:Билборд хот 100 — годишње топ-листе|1998]] [[Категорија:Музика у 1998.]] 1uo0ws8eufwj71w28tnpcgaa22ze3w2 0 4325908 25121065 24910820 2022-07-24T12:33:25Z 178.223.18.135 /* Поредак */ wikitext text/x-wiki Овај чланак садржи топ-листу [[Билборд хот 100]] за [[1999]]. годину.<ref>{{cite magazine|work=[[Билборд (часопис)|Билборд]] |title=-{1999 The Year in Music: Hot 100 Singles}- |date=25. 12. 1999. |url={{Google books|9w0EAAAAMBAJ|pg=SL680-PA48|plainurl=yes}} |pages=YE48, YE50 |publisher=-{Nielsen Business Media, Inc.}- |access-date=3. 7. 2022}}</ref> == Поредак == {| class="wikitable sortable" style="font-size:95%" |- ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=40| Поз. ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=300| Извођач(и) ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=320| Сингл |- style="text-align:left;" | align="center"| 1. || [[Шер (пјевачица)|Шер]] || ''-{Believe}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 2. || -{[[TLC (музичка група)|TLC]]}- || ''-{No Scrubs}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 3. || [[Моника (певачица)|Моника]] || ''-{Angel of Mine}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 4. || [[Витни Хјустон]], Фејт Еванс и Кели Прајс || ''-{Heartbreak Hotel}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 5. || [[Бритни Спирс]] || ''-{[[...Baby One More Time (песма)|...Baby One More Time]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 6. || -{Sixpence None the Richer}- || ''-{Kiss Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 7. || [[Кристина Агилера]] || ''-{Genie in a Bottle}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 8. || -{Sugar Ray}- || ''-{Every Morning}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 9. || Дебора Кокс || ''-{Nobody's Supposed to Be Here}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 10. || [[Рики Мартин]] || ''-{Livin' la Vida Loca}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 11. || 702 || ''-{Where My Girls At?}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 12. || [[Џенифер Лопез]] || ''-{If You Had My Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 13. || -{Goo Goo Dolls}- || ''-{Slide}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 14. || [[Бренди Норвуд|Бренди]] || ''-{Have You Ever?}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 15. || -{[[Backstreet Boys]]}- || ''-{I Want It That Way}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 16. || [[Р. Кели]] и [[Селин Дион]] || ''-{I'm Your Angel}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 17. || -{Smash Mouth}- || ''-{All Star}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 18. || Сара Маклохлан || ''-{Angel}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 19. || -{Santana}- и Роб Томас || ''-{Smooth}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 20. || -{[[TLC (музичка група)|TLC]]}- || ''-{Unpretty}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 21. || -{[[Destiny's Child]]}- || ''-{Bills, Bills, Bills}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 22. || Игл-Ај Чери || ''-{Save Tonight}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 23. || -{[[Pearl Jam]]}- || ''-{Last Kiss}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 24. || Максвел || ''-{Fortunate}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 25. || -{[[Backstreet Boys]]}- || ''-{All I Have to Give}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 26. || [[Енрике Иглесијас]] || ''-{Bailamos}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 27. || [[Баста Рајмс]] и [[Џенет Џексон]] || ''-{What's It Gonna Be?!}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 28. || Еверласт || ''-{What It's Like}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 29. || [[Лени Кравиц]] || ''-{Fly Away}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 30. || -{Sugar Ray}- || ''-{Someday}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 31. || -{Divine}- || ''-{Lately}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 32. || [[Шанаја Твејн]] || ''-{That Don't Impress Me Much}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 33. || [[Вил Смит]], Дру Хил и Кул Мо Ди || ''-{Wild Wild West}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 34. || -{[[Red Hot Chili Peppers]]}- || ''-{Scar Tissue}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 35. || [[Мараја Кери]] и [[Џеј-Зи]] || ''-{Heartbreaker}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 36. || [[Мараја Кери]] || ''-{I Still Believe}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 37. || -{98 Degrees}- || ''-{The Hardest Thing}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 38. || -{LFO}- || ''-{Summer Girls}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 39. || [[Џеј-Зи]], Амил и Џа Рул || ''-{Can I Get A...}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 40. || -{Third Eye Blind}- || ''-{Jumper}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 41. || Лорин Хил || ''-{Doo Wop (That Thing)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 42. || Лу Бега || ''-{Mambo No. 5 (A Little Bit of...)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 43. || Тајрис || ''-{Sweet Lady}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 44. || [[Витни Хјустон]] || ''-{It's Not Right but It's Okay}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 45. || -{[[NSYNC|'N Sync]]}- || ''-{(God Must Have Spent) A Little More Time on You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 46. || Шон Малинс || ''-{Lullaby}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 47. || 112 и Лил Зејн || ''-{Anywhere}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 48. || -{K-Ci & JoJo}- || ''-{Tell Me It's Real}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 49. || -{[[Matchbox Twenty|Matchbox 20]]}- || ''-{Back 2 Good}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 50. || -{Blacque}- || ''808'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 51. || Тал Бахман || ''-{She's So High}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 52. || [[Рики Мартин]] || ''-{She's All I Ever Had}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 53. || [[Вил Смит]] || ''-{Miami}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 54. || [[Џул (певачица)|Џул]] || ''-{Hands}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 55. || Џеј-Ти Мани и Соле || ''-{Who Dat}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 56. || Тим Макгро || ''-{Please Remember Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 57. || [[Шанаја Твејн]] || ''-{From This Moment On}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 58. || Фејт Еванс || ''-{Love Like This}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 59. || Џеси Пауел || ''-{You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 60. || -{Total}- и [[Миси Елиот]] || ''-{Trippin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 61. || -{Silk}- || ''-{If You (Lovin' Me)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 62. || Лорин Хил || ''-{Ex-Factor}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 63. || Џордан Најт || ''-{Give It to You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 64. || -{Goo Goo Dolls}- || ''-{Black Balloon}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 65. || Ерик Бенет и Тамија || ''-{Spend My Life with You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 66. || Дру Хил || ''-{These Are the Times}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 67. || Марк Чеснат || ''-{I Don't Want to Miss a Thing}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 68. || -{98 Degrees}- || ''-{I Do (Cherish You)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 69. || -{98 Degrees}- || ''-{Because of You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 70. || Сара Маклохлан || ''-{I Will Remember You}-'' (уживо) |- style="text-align:left;" | align="center"| 71. || Шанте Мур || ''-{Chante's Got a Ma}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 72. || Кејс || ''-{Happily Ever After}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 73. || [[Витни Хјустон]] || ''-{My Love Is Your Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 74. || Фејт Еванс и Паф Деди || ''-{All Night Long}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 75. || Џувенајл, Мени Фреш и [[Лил Вејн]] || ''-{Back That Thang Up}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 76. || [[Бренди Норвуд|Бренди]] || ''-{Almost Doesn't Count}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 77. || [[Шанаја Твејн]] || ''-{Man! I Feel Like a Woman!}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 78. || -{Len}- || ''-{Steal My Sunsine}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 79. || [[Марк Ентони]] || ''-{I Need to Know}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 80. || -{Ginuwine}- || ''-{So Anxious}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 81. || Кејс и Џо || ''-{Faded Pictures}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 82. || Брајан Макнајт || ''-{Back at One}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 83. || [[Р. Кели]] || ''-{When a Woman's Fed Up}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 84. || Кени Чесни || ''-{How Forever Feels}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 85. || -{Lonestar}- || ''-{Amazed}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 86. || [[Бритни Спирс]] || ''-{Sometimes}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 87. || -{Mo Thugz Family}- и -{Bone Thugz-n-Harmony}- || ''-{Ghetto Cowboy}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 88. || -{Fastball}- || ''-{Out of My Head}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 89. || [[Џеј-Зи]] || ''-{Hard Knock Life (Ghetto Anthem)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 90. || -{Naughty by Nature}- и Занеј || ''-{Jamboree}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 91. || -{Blackstreet}-, [[Маја (певачица)|Маја]], Мејс и -{Blinky Blink}- || ''-{Take Me There}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 92. || Џои Макинтајер || ''-{Stay the Same}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 93. || Џо Ди Месина || ''-{Lesson in Leavin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 94. || -{Goo Goo Dolls}- || ''-{Iris}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 95. || Паф Деди и [[Р. Кели]] || ''-{Satisfy You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 96. || -{Citizen King}- || ''-{Better Days (and the Bottom Drops Out)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 97. || -{[[NSYNC|'N Sync]]}- и [[Глорија Естефан]] || ''-{Music of My Heart}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 98. || Џорџ Стрејт || ''-{Write This Down}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 99. || [[Витни Хјустон]] и [[Мараја Кери]] || ''-{When You Believe}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 100. || Alabama и -{[[NSYNC|'N Sync]]}- || ''-{(God Must Have Spent) A Little More Time on You}-'' |} == Референце == {{reflist}} {{Билборд хот 100}} [[Категорија:Билборд хот 100 — годишње топ-листе|1999]] [[Категорија:Музика у 1999.]] 9rlhbohr3rbowjlt02lbo0vobr2b7fu 0 4326367 25121536 25118151 2022-07-24T20:24:40Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|35.0|33.7|earliest=36.9212}} касни [[еоцен]] до рани [[олигоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 3 |taxon = Akhnatenavus |authority = Holroyd, 1999<ref>P. A. Holroyd (1999.) [https://docubase.berkeley.edu/cgi-bin/pl_dochome?query_src=pl_search&collection=PaleoBios+Archive+Public&id=141 "New Pterodontinae (Creodonta: Hyaenodontidae) from the late Eocene-early Oligocene Jebel Qatrani Formation, Fayum province, Egypt."] PaleoBios 19(2):1-18</ref> |type_species = †''Akhnatenavus leptognathus'' |type_species_authority = Osborn, 1909 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Akhnatenavus leptognathus'' * †''Akhnatenavus nefertiticyon'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''A. leptognathus'': |''Pterodon leptognathus'' {{small|(Osborn, 1909)}} }} }} }} '''''Akhnatenavus''''' (Ахнатенавус — „ехнатонов предак”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду од касног [[еоцен]]а до раног [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>E. L. Simons (1968.) [https://images.peabody.yale.edu/publications/bulletin/Bulletin28_1968.pdf "African Oligocene mammals: introduction, history of study, and faunal succession."] Peabody Museum of Natural History Bulletin 28:1-21</ref><ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref><ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref><ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Akhnatenavus'' | * египатског [[фараон]]а [[Ехнатон|Ехнатона IV]] * и латинске ријечи ''авус'' ({{јез-лат|avus}}), која значи ''предак'' или ''старац'' |ехнатонов предак |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''A. leptognathus'' | * рода ''Akhnatenavus'' * старогрчке ријечи ''лептос'' ({{јез-стгрч|λεπτός}}), која значи ''танко'', ''мало'', ''лагано'' или ''уско'' * и старогрчке ријечи ''гнатос'' ({{јез-стгрч|γνάθος}}), која значи ''[[вилица]]'' |Ахнатенавус са уском вилицом |- style="vertical-align:center;" |''A. nefertiticyon'' | * рода ''Akhnatenavus'' * [[Нефертити]], жене египатског фараона Ехнатона IV * и старогрчке ријечи ''кион'' ({{јез-стгрч|κύων}}), која значи ''[[пас]]'' |нефертитин Ахнатенавус-пас |} {{multiple image |align = center |perrow = 2 |total_width = 600 |image1 = Pterodon leptognathus.jpg |caption1 = <center>илустрација доње вилице врсте<br>''Akhnatenavus leptognathus''</center> |image2 = Akhnatenavus skull Borths et al. 2016.png |caption2 = <center>лобања врсте ''Akhnatenavus nefertiticyon''</center> }} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Akhnatenavus'' {{small|(Holroyd, 1999)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''A. leptognathus'' {{small|(Osborn, 1909)}}<ref>H. F. Osborn (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1452//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B026a28.pdf?sequence=1&isAllowed=y "New carnivorous mammals from the Fayûm Oligocene, Egypt."] Bulletin of the American Museum of Natural History 26:415-424</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |33,9 до 33,7 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''A. nefertiticyon'' {{small|(Borths, 2016)}}<ref>{{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}}</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |35,0 до 33,9 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Akhnatenavus''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |label2=&nbsp;†'''''Akhnatenavus'''''&nbsp; |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2|color=green |1=†''Akhnatenavus leptognathus'' |bar1=magenta |2=†''Akhnatenavus nefertiticyon'' |barend2=magenta }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Akhnatenavus}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] p3owze87bormuvraazcge1iucznw1m4 0 4326486 25121038 24923975 2022-07-24T12:00:15Z 31.223.128.53 okk wikitext text/x-wiki {{Филм | назив = Либерта - рађање града | слика = | величина = | оназив = | година = [[2022]]. | земља = {{Застава|Србија}} | језик = [[Српски језик|српски]] | жанр = [[Драма (филмски жанр)|драма]] | режија = Жанко Томић <br /> Гвозден Ђурић | сценарио = Жанко Томић | музика = Давид Клем <br /> Ервин Ереш | улоге = [[Златан Видовић]] <br /> [[Стефан Вукић]] | продуцент = Николина Зечевић <br /> Јелена Раденковић | компанија = Корзо 2021 <br /> Биберче Србија <br /> Телеком Србија | трајање = 92 [[Минут|мин]]. | камера = Александар Караулић | монтажа = Златко Златковић | сценографија = Ненад Параносић | награде = | буџет = | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = 2886632 | творац = }} '''''Либерта - рађање града''''' је [[Србија|српски]] [[филм]] из [[2022]]. године. Режију потписују Жанко Томић и Гвозден Ђурић док сценарио потписује Жанко Томић. С филмом настаје и истоимена серија од 7 епизода која ће се емитовати на [[Суперстар ТВ]]. == Радња == {{Упозорење-филм}} Година је 1748. Седам година рата довело је Хабзбуршку монархију на ивицу финансијске пропасти и административног хаоса. На крајњем југу царства налази се место Шанац (данашњи Нови Сад), чији становници трпе самовољу локалних моћника провизора Сенчија и команданта пограничне милиције пуковника Секуле Витковића. Ово је прича о томе како становници Шанца превазилазе верске и етничке разлике и оснивају Либерту - тајно удружење за борбу за слободу и независну грађанску управу. Њихова борба је у почетку правна - све се мења када на сцену долазе представници највеће хабзбуршке трговачке компаније, Kaiserliche Orientalische Kompagnie, са радикалним планом: да се град претвори у трговачко средиште за трговину са целим Отоманским царством. То подразумева присилно пресељење целокупног становништва Шанца. Будући да су они побожан и скроман свет ситних занатлија и бивших граничара, Шанчани немају никакве изгледе да се томе одупру. Зато чланови Либерте склапају савез са одетницима и кријумчарима из тог краја који треба да им помогну да пробију кроз лавиринте корумпиране државе како би стигли до хабзбуршког монарха - саме царице Марије Терезије. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Златан Видовић]] || Максим Таборовић |- |[[Стефан Вукић]] || Игнац Хајл |- |Игор Филиповић || владика Висарион |- |[[Давор Јањић]] || Секула Витковић |- |[[Александар Ђурица]] || провизор Редл |- |[[Ненад Ћирић]] || генерал Енгелсхофен |- |[[Данијел Сич]] || |- |[[Ана Мандић]] || |- |[[Тамара Крцуновић]] || бароница Сизендорф |- |[[Бранислав Зеремски]] || |- |[[Арпад Месарош]] || |- |[[Јована Балашевић]] || |- |[[Марта Береш]] || Марија Терезија |- |[[Душан Јакишић]] || |- |[[Вахид Џанковић]] || |- |[[Саша Торлаковић]] || |- |[[Ненад Пећинар]] || |- |[[Ервин Хаџимуртезић]] || |- |Валентин Венцел || |- |Давид Јанакиев || |} == Референце == {{рефлист}} *[https://www.dnevnik.rs/kultura/film/dnevnik-na-snimanu-filma-i-tv-serije-o-nastanku-novog-sada-21-05-2022] - Репортажа са снимања - ТВ Дневник *[https://www.fcs.rs/56304/] - Са снимања - ФЦС *[https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/54801/liberta-radanje-grada-prva-filmska-saga-o-novom-sadu-uskoro-na-petrovaradinskoj-tvrdavi/vest] - Премијера филма на Петроварадинској тврђави == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=20216282|title=Либерта - рађање града}} [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Филмови на српском језику]] [[Категорија:Филмови 2022.]] 9g5jebyczwrjntm007etz5itcqf6hw2 0 4326956 25122150 24927581 2022-07-25T11:38:37Z HoneymoonAve27 204002 /* 2020-е */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албанска певачица}} {{Инфокутија биографија | име = Дурата Дора | слика = Dhurata Dora.jpg | опис_слике = Дурата Дора, 2021. | име_по_рођењу = Дурата Муртури | датум_рођења = {{датум рођења|1992|12|24|год=да}} | место_рођења = [[Нирнберг]] | држава_рођења = [[Немачка]] | занимање = певачица | активни_период = 2011—данас | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = {{hlist|[[Поп музика|поп]]|[[реге]]}} | инструменти = вокали | издавачке_куће = -{[[Epic Records|Epic]]}- }} }} '''Дурата Муртури''' ({{јез-алб|Dhurata Murturi}}; [[Нирнберг]], [[24. децембар]] [[1992]]), позната као '''Дурата Дора''' ({{јез-алб|Dhurata Dora}}), албанска је певачица. == Детињство и младост == Рођена је у [[Албанци|албанској]] породици у [[Нирнберг]]у.<ref name="Biography">{{cite web |publisher=TeksteShqip |title=Dhurata Dora Biografia |url=https://www.teksteshqip.com/dhurata-dora/biografia |access-date=3 February 2020 |language=sq}}</ref> Похађала је основну школу у [[Фир]]т. Као девојчица је почела да пева под именом Дурата Дора. Своју музичку каријеру започела је на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], где је 2011. објавила свој први сингл и музички спот „-{Vetë Kërkove}-”. Након успеха песме, сарађивала је са Доном Арбасом на песми „-{Get Down}-”, која је објављена 2012. Песма се показала још популарнијом од прве. Следеће године објавила је „-{I Like Dat}-”. У лето 2013. објавила је хит песму „-{Edhe Pak}-”, за коју су јој се придружили -{Blunt & Real}- и -{Lumi B}-. У новембру 2014. објавила је сингл „-{A Bombi}-”. Током пролећа 2015. почела је да сарађује са дискографском кућом -{Max Production Albania}-. У априлу 2019. представила је свој међународни хит-сингл „-{Zemër}-” у сарадњи са алжирским репером -{Soolking}--ом.<ref>{{cite web |publisher=[[Koha Ditore|Koha]] |title="Zemër", kënga e re nga Dhurata Dora e Soolking |url=https://www.koha.net/showbiz/157919/zemer-kenga-e-re-nga-dhurata-dora-e-soolking/ |website=koha.net |access-date=27 February 2020 |language=sq |date=19 April 2019}}</ref> Сингл је достигао прво место у Албанији и био део музичких топ-листа у Белгији, Швајцарској и Француској, где је добио платинасти сертификат.<ref>{{cite web |title="Zemër" e Dhurata Dorës thyen një tjetër rekord, certifikohet me 'platinum gold' për miliona dëgjime në platformat muzikore |url=https://telegrafi.com/zemer-e-dhurata-dores-thyen-nje-tjeter-rekord/ |website=telegrafi.com |access-date=27 February 2020 |language=sq |date=23 July 2019}}</ref><ref>{{cite web |title=Dhurata Dora dhe Soolking festojnë suksesin e radhës të këngës "Zemër"|url=https://lajmi.net/dhurata-dora-dhe-soolking-festojne-suksesin-e-radhes-te-kenges-zemer/ |website=lajmi.net |access-date=27 February 2020 |language=sq |date=17 January 2020}}</ref> У фебруару 2020. сарађивала је са немачко-албанским репером Азетом на синглу на немачком језику, „-{Lass Los}-”.<ref>{{cite web |title=Lansohet dueti i shumëpritur i Azet dhe Dhurata Dorës |url=https://telegrafi.com/lansohet-dueti-shumepritur-azet-dhe-dhurata-dores/ |website=telegrafi.com |access-date=4 March 2020 |language=sq |date=28 February 2020}}</ref> == Дискографија == === -{EP}- === * ''-{A Bombi}-'' (2016) === Синглови === ==== Као главни извођач ==== ===== 2010-е ===== {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" |+ Списак синглова 2010-е деценије, са одабраним местима на топ-листама и сертификатима ! scope="col" rowspan="2" | Наслов ! scope="col" rowspan="2" | Година ! scope="col" colspan="4" | Највише место на топ-листи ! scope="col" rowspan="2" | Сертификати ! scope="col" rowspan="2" | Албум |- ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|АЛБ|Албанија}}<br /><ref>Note: ''"The Top List" are the charts conducted by [[Top Channel]] since December 2015''. For peak positions in Albania: *For "{{lang|sq|Numrin e ri|i=no}}":{{cite web |publisher=[[Top Channel]] |title=The Top List{{spaced ndash}}17 April 2016 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/17042016/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210213021031/http://topawards.top-channel.tv/index.php/17042016/ |archive-date=13 February 2021 |language=sq |date=17 April 2016 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Vec ty|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}25 December 2016 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/25122016/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210219082401/http://topawards.top-channel.tv/index.php/25122016/ |archive-date=19 February 2021 |language=sq |date=25 December 2016 |url-status=live}} *For "Ayo":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}26 February 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/26022017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202003758/http://topawards.top-channel.tv/index.php/26022017/ |archive-date=2 February 2020 |language=sq |date=26 February 2017 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Simpatia|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}16 July 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/16072017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171120082106/http://topawards.top-channel.tv/index.php/16072017/ |archive-date=20 November 2017 |language=sq |date=16 July 2017 |url-status=live}} *For "Bubble":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}20 August 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/20082017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210208164857/http://topawards.top-channel.tv/index.php/20082017/ |archive-date=8 February 2021 |language=sq |date=20 August 2017 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Kesh Kesh|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}17 December 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/17-12-2017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202051226/http://topawards.top-channel.tv/index.php/17-12-2017/ |archive-date=2 February 2020 |language=sq |date=17 December 2017 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Trëndafil|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}4 March 2018 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/04-03-2018/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200223082746/http://topawards.top-channel.tv/index.php/04-03-2018/ |archive-date=23 February 2020 |language=sq |date=4 March 2018 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Jake Jake|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}29 July 2018 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/29-07-2018/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200425142127/https://topawards.top-channel.tv/index.php/29-07-2018/ |archive-date=25 April 2020 |language=sq |date=29 July 2018 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Qikat e mia|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}16 December 2018 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/16-12-2018/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201019181705/https://topawards.top-channel.tv/index.php/16-12-2018/ |archive-date=19 October 2020 |language=sq |date=16 December 2018 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|[[Zemër (song)|Zemër]]|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}26 May 2019 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/26-05-2019/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200128122242/http://topawards.top-channel.tv/index.php/26-05-2019/ |archive-date=28 January 2020 |language=sq |date=26 May 2019 |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|БЕЛ<br />(ВА)|Белгија (Валонија)}}<br /><ref name="Belgium">{{cite web |publisher=[[Ultratop]] |title=Discographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://www.ultratop.be/fr/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191214134118/https://www.ultratop.be/fr/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |archive-date=14 December 2019 |language=fr |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|ФРА|Француска}}<br /><ref name="France">{{cite web |publisher=[[Syndicat National de l'Édition Phonographique]] |title=Discographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://lescharts.com/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702094710/https://lescharts.com/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=fr |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|ШВА|Швајцарска}}<br /><ref name="Switzerland">{{cite web |publisher=[[Swiss Hitparade]] |title=Discographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://hitparade.ch/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702094725/https://hitparade.ch/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=de |url-status=live}}</ref> |- ! scope="row" | „-{Vetë Kërkove}-” | rowspan="1" | 2011. | rowspan="7" {{n/a}} || — || — || — | rowspan="16" {{N/A|нема}} | rowspan="2" {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Get Down}-”<br />{{Small|(са Доном Арбасом)}} | rowspan="1" | 2012. | — || — || — |- ! scope="row" | „-{I Like Dat}-” | 2013. | — || — || — | rowspan="6" | ''-{A Bombi}-'' |- ! scope="row" | „-{Roll}-”<br />{{Small|(са -{Young Zerka}--ом)}} | rowspan="2" | 2014. | — || — || — |- ! scope="row" | „-{A Bombi}-”<br />{{Small|(са -{Young Zerka}--ом)}} | — || — || — |- ! scope="row" | „-{Ti don}-” | rowspan="2" | 2015. | — || — || — |- ! scope="row" | „-{Shumë On}-” |— || — || — |- ! scope="row" | „-{Numrin e ri}-” | rowspan="3" | 2016. | 5 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Vec ty}-” | 16 || — || — || — | rowspan="10" {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Ayo}-” | 1 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Simpatia}-”<br />{{Small|(са -{Lumi B}--јем)}} | rowspan="3" | 2017. | 6 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Bubble}-” | 16 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Kesh Kesh}-” | 5 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Trëndafil}-”<br />{{Small|(са Фљоријаном Мумајесијем)}} | rowspan="3" | 2018. | 1 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Jake Jake}-” | 8 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Qikat e mia}-” | 17 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Zemër}-”<br />{{Small|(са -{Soolking}--ом)}} | rowspan="2" | 2019. | 1 || 6 || 21 || 13 | *-{SNEP}-: Платина<ref>{{cite web |publisher=Syndicat National de l'Édition Phonographique (SNEP) |title=French single certifications{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://snepmusique.com/les-certifications/?interprete=Dhurata+Dora |access-date=2 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702094909/https://snepmusique.com/les-certifications/?interprete=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=fr |date=2 July 2022 |url-status=live}}</ref> |- ! scope="row" | „-{100 Shkallë}-”<br />{{Small|(са групом -{Big Bang}-)}} | — || — || — || — | {{N/A|нема}} |- | colspan="8" style="font-size:90%" | „—” означава песму која није доспела на топ-листе или није објављена на тој територији. |} ===== 2020-е ===== {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" |+ Списак синглова 2010-е деценије, са одабраним местима на топ-листама ! scope="col" rowspan="2" | Наслов ! scope="col" rowspan="2" | Година ! scope="col" colspan="4" | Највише место на топ-листи ! scope="col" rowspan="2" | Албум |- ! style="width:3em; font-size:85%;" | АЛБ<br /><ref>For peak positions in Albania: *For "{{lang|de|Lass los|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}29/03/2020 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/29-03-2020/ |access-date=29 March 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210214031935/http://topawards.top-channel.tv/index.php/29-03-2020/ |archive-date=14 February 2021 |language=sq |date=29 March 2020 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Fajet|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}13/09/2020 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/13-09-2020/ |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200923114418/http://topawards.top-channel.tv/index.php/13-09-2020/ |archive-date=23 September 2020 |language=sq |date=13 September 2020 |url-status=live}} *For "Criminal":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}15/01/2022 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/15-01-2022/ |access-date=15 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220115124331/http://topawards.top-channel.tv/index.php/15-01-2022/ |archive-date=15 January 2022 |language=sq |date=15 January 2022 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Sa m'ke mungu|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}26/03/2022 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/26-03-2022/ |access-date=26 March 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220326120122/http://topawards.top-channel.tv/index.php/26-03-2022/ |archive-date=26 March 2022 |language=sq |date=26 March 2022 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Gajde|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}9 July 2022 |url=https://topawards.top-channel.tv/09-07-2022/ |access-date=9 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220709110830/https://topawards.top-channel.tv/09-07-2022/ |archive-date=9 July 2022 |language=sq |date=9 July 2022 |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|АУТ|Аустрија}}<br /><ref name="Austria">{{cite web |publisher=[[Ö3 Austria Top 40]] |title=Diskographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://austriancharts.at/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |access-date=2 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702095551/https://austriancharts.at/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=de |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|НЕМ|Немачка}}<br /><ref name="Germany">{{cite web |publisher=[[GfK Entertainment Charts]] |title=Suche Nach: "Dhurata Dora" |url=https://www.offiziellecharts.de/suche |access-date=19 May 2022 |language=de}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | ШВА<br /><ref name="Switzerland"/> |- ! scope="row" | „-{Lass los}-”<br />{{Small|(са Азетом)}} | rowspan="4" | 2020. | 24 || 10 || 10 || 4 | rowspan="4" {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Ferrari}-” | — || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Fajet}-”<br />{{Small|(са Азетом)}} | 1 || 37 || 32 || 8 |- ! scope="row" | „-{Harrom}-” | — || — || — || 81 |- ! scope="row" | „-{Mi Amor}-”<br />{{Small|(са -{Noizy}--јем)}} | rowspan="2" | 2021. | — || — || — || 19 | rowspan="5" {{TBA|б. о.}} |- ! scope="row" | „-{Criminal}-” | 24 || — || — || 70 |- ! scope="row" | „-{Sa m'ke mungu}-” | rowspan="3" | 2022. | 7 || — || — || 40 |- ! scope="row" | „-{Gajde}-”<br />{{Small|(са [[Ељвана Ђата|Ељваном Ђата]])}} | 4 || — || — || 11 |- ! scope="row" | „-{Adrenalina}-”<br />{{Small|(са -{Luciano}--ом)}} | — || — || — || — |- | colspan="7" style="font-size:90%" | „—” означава песму која није доспела на топ-листе или није објављена на тој територији. |} ==== Сарадње ==== {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" |+ Списак сарадњи, са одабраним местима на топ-листама ! scope="col" rowspan="2" | Наслов ! scope="col" rowspan="2" | Година ! scope="col" colspan="3" | Највише место на топ-листи ! scope="col" rowspan="2" | Албум |- ! style="width:3em; font-size:85%;" | АЛБ<br /><ref>For peak positions in Albania: *For "Bongo":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}03 July 2016 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/03072016/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024183406/http://topawards.top-channel.tv/index.php/03072016/ |archive-date=24 October 2020 |language=sq |date=3 July 2016 |url-status=live}} *For "Only You":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}12 June 2021 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/12-06-2021/ |access-date=13 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210613114010/http://topawards.top-channel.tv/index.php/12-06-2021/ |archive-date=13 June 2021 |language=sq |date=12 June 2021 |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | ФРА<br /><ref name="France" /> ! style="width:3em; font-size:85%;" | ШВА<br /><ref name="Switzerland" /> |- ! scope="row" | „-{Bongo}-”<br />{{Small|(-{Capital T}- и Дурата Дора)}} | rowspan="1" | 2016. | 3 || — || — | {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Te quiero}-”<br />{{Small|(-{Gims}-, -{DJ Assad}- и Дурата Дора)}} | rowspan="1" | 2019. | — || — || — | rowspan="1" | ''-{Ceinture noire}-'' |- ! scope="row" | „-{Only You}-”<br />{{Small|(-{Gims}- и Дурата Дора)}} | rowspan="1" | 2021. | 3 || 84 || 19 | rowspan="1" | ''-{Le Fléau}-'' |- | colspan="11" style="font-size:90%" | „—” означава песму која није доспела на топ-листе или није објављена на тој територији. |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{AllMusic|id=dhurata-dora-mn0003838330|title=Дурата Дора}} *{{IMDb name|10680065|Дурата Дора}} *{{Discogs artist}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Дурата Дора}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Албанске певачице]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] 3dqakervtk9na7xxobahrwz6n5agfnw 25122160 25122150 2022-07-25T11:41:55Z HoneymoonAve27 204002 /* Детињство и младост */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албанска певачица}} {{Инфокутија биографија | име = Дурата Дора | слика = Dhurata Dora.jpg | опис_слике = Дурата Дора, 2021. | име_по_рођењу = Дурата Муртури | датум_рођења = {{датум рођења|1992|12|24|год=да}} | место_рођења = [[Нирнберг]] | држава_рођења = [[Немачка]] | занимање = певачица | активни_период = 2011—данас | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = {{hlist|[[Поп музика|поп]]|[[реге]]}} | инструменти = вокали | издавачке_куће = -{[[Epic Records|Epic]]}- }} }} '''Дурата Муртури''' ({{јез-алб|Dhurata Murturi}}; [[Нирнберг]], [[24. децембар]] [[1992]]), позната као '''Дурата Дора''' ({{јез-алб|Dhurata Dora}}), албанска је певачица. == Детињство и младост == Рођена је у [[Албанци|албанској]] породици у [[Нирнберг]]у.<ref name="Biography">{{cite web |publisher=TeksteShqip |title=Dhurata Dora Biografia |url=https://www.teksteshqip.com/dhurata-dora/biografia |access-date=3 February 2020 |language=sq}}</ref> Похађала је основну школу у [[Фирт]]у. Као дете је почела да пева под именом Дурата Дора. Своју музичку каријеру започела је на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], где је 2011. објавила свој први сингл и музички спот „-{Vetë Kërkove}-”. Након успеха песме, сарађивала је са Доном Арбасом на песми „-{Get Down}-”, која је објављена 2012. Песма се показала још популарнијом од прве. Следеће године објавила је „-{I Like Dat}-”. У лето 2013. објавила је хит-песму „-{Edhe Pak}-”, за коју су јој се придружили -{Blunt & Real}- и -{Lumi B}-. У новембру 2014. објавила је сингл „-{A Bombi}-”. Током пролећа 2015. почела је да сарађује са дискографском кућом -{Max Production Albania}-. У априлу 2019. представила је свој међународни хит-сингл „-{Zemër}-” у сарадњи са алжирским репером -{Soolking}--ом.<ref>{{cite web |publisher=[[Koha Ditore|Koha]] |title="Zemër", kënga e re nga Dhurata Dora e Soolking |url=https://www.koha.net/showbiz/157919/zemer-kenga-e-re-nga-dhurata-dora-e-soolking/ |website=koha.net |access-date=27 February 2020 |language=sq |date=19 April 2019}}</ref> Сингл је достигао прво место у Албанији и нашао се на музичким топ-листама у Белгији, Швајцарској и Француској, где је добио платинасти сертификат.<ref>{{cite web |title="Zemër" e Dhurata Dorës thyen një tjetër rekord, certifikohet me 'platinum gold' për miliona dëgjime në platformat muzikore |url=https://telegrafi.com/zemer-e-dhurata-dores-thyen-nje-tjeter-rekord/ |website=telegrafi.com |access-date=27 February 2020 |language=sq |date=23 July 2019}}</ref><ref>{{cite web |title=Dhurata Dora dhe Soolking festojnë suksesin e radhës të këngës "Zemër"|url=https://lajmi.net/dhurata-dora-dhe-soolking-festojne-suksesin-e-radhes-te-kenges-zemer/ |website=lajmi.net |access-date=27 February 2020 |language=sq |date=17 January 2020}}</ref> У фебруару 2020. сарађивала је са немачко-албанским репером Азетом на синглу на немачком језику, „-{Lass Los}-”.<ref>{{cite web |title=Lansohet dueti i shumëpritur i Azet dhe Dhurata Dorës |url=https://telegrafi.com/lansohet-dueti-shumepritur-azet-dhe-dhurata-dores/ |website=telegrafi.com |access-date=4 March 2020 |language=sq |date=28 February 2020}}</ref> == Дискографија == === -{EP}- === * ''-{A Bombi}-'' (2016) === Синглови === ==== Као главни извођач ==== ===== 2010-е ===== {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" |+ Списак синглова 2010-е деценије, са одабраним местима на топ-листама и сертификатима ! scope="col" rowspan="2" | Наслов ! scope="col" rowspan="2" | Година ! scope="col" colspan="4" | Највише место на топ-листи ! scope="col" rowspan="2" | Сертификати ! scope="col" rowspan="2" | Албум |- ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|АЛБ|Албанија}}<br /><ref>Note: ''"The Top List" are the charts conducted by [[Top Channel]] since December 2015''. For peak positions in Albania: *For "{{lang|sq|Numrin e ri|i=no}}":{{cite web |publisher=[[Top Channel]] |title=The Top List{{spaced ndash}}17 April 2016 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/17042016/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210213021031/http://topawards.top-channel.tv/index.php/17042016/ |archive-date=13 February 2021 |language=sq |date=17 April 2016 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Vec ty|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}25 December 2016 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/25122016/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210219082401/http://topawards.top-channel.tv/index.php/25122016/ |archive-date=19 February 2021 |language=sq |date=25 December 2016 |url-status=live}} *For "Ayo":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}26 February 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/26022017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202003758/http://topawards.top-channel.tv/index.php/26022017/ |archive-date=2 February 2020 |language=sq |date=26 February 2017 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Simpatia|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}16 July 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/16072017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171120082106/http://topawards.top-channel.tv/index.php/16072017/ |archive-date=20 November 2017 |language=sq |date=16 July 2017 |url-status=live}} *For "Bubble":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}20 August 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/20082017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210208164857/http://topawards.top-channel.tv/index.php/20082017/ |archive-date=8 February 2021 |language=sq |date=20 August 2017 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Kesh Kesh|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}17 December 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/17-12-2017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202051226/http://topawards.top-channel.tv/index.php/17-12-2017/ |archive-date=2 February 2020 |language=sq |date=17 December 2017 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Trëndafil|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}4 March 2018 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/04-03-2018/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200223082746/http://topawards.top-channel.tv/index.php/04-03-2018/ |archive-date=23 February 2020 |language=sq |date=4 March 2018 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Jake Jake|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}29 July 2018 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/29-07-2018/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200425142127/https://topawards.top-channel.tv/index.php/29-07-2018/ |archive-date=25 April 2020 |language=sq |date=29 July 2018 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Qikat e mia|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}16 December 2018 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/16-12-2018/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201019181705/https://topawards.top-channel.tv/index.php/16-12-2018/ |archive-date=19 October 2020 |language=sq |date=16 December 2018 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|[[Zemër (song)|Zemër]]|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}26 May 2019 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/26-05-2019/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200128122242/http://topawards.top-channel.tv/index.php/26-05-2019/ |archive-date=28 January 2020 |language=sq |date=26 May 2019 |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|БЕЛ<br />(ВА)|Белгија (Валонија)}}<br /><ref name="Belgium">{{cite web |publisher=[[Ultratop]] |title=Discographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://www.ultratop.be/fr/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191214134118/https://www.ultratop.be/fr/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |archive-date=14 December 2019 |language=fr |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|ФРА|Француска}}<br /><ref name="France">{{cite web |publisher=[[Syndicat National de l'Édition Phonographique]] |title=Discographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://lescharts.com/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702094710/https://lescharts.com/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=fr |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|ШВА|Швајцарска}}<br /><ref name="Switzerland">{{cite web |publisher=[[Swiss Hitparade]] |title=Discographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://hitparade.ch/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702094725/https://hitparade.ch/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=de |url-status=live}}</ref> |- ! scope="row" | „-{Vetë Kërkove}-” | rowspan="1" | 2011. | rowspan="7" {{n/a}} || — || — || — | rowspan="16" {{N/A|нема}} | rowspan="2" {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Get Down}-”<br />{{Small|(са Доном Арбасом)}} | rowspan="1" | 2012. | — || — || — |- ! scope="row" | „-{I Like Dat}-” | 2013. | — || — || — | rowspan="6" | ''-{A Bombi}-'' |- ! scope="row" | „-{Roll}-”<br />{{Small|(са -{Young Zerka}--ом)}} | rowspan="2" | 2014. | — || — || — |- ! scope="row" | „-{A Bombi}-”<br />{{Small|(са -{Young Zerka}--ом)}} | — || — || — |- ! scope="row" | „-{Ti don}-” | rowspan="2" | 2015. | — || — || — |- ! scope="row" | „-{Shumë On}-” |— || — || — |- ! scope="row" | „-{Numrin e ri}-” | rowspan="3" | 2016. | 5 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Vec ty}-” | 16 || — || — || — | rowspan="10" {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Ayo}-” | 1 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Simpatia}-”<br />{{Small|(са -{Lumi B}--јем)}} | rowspan="3" | 2017. | 6 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Bubble}-” | 16 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Kesh Kesh}-” | 5 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Trëndafil}-”<br />{{Small|(са Фљоријаном Мумајесијем)}} | rowspan="3" | 2018. | 1 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Jake Jake}-” | 8 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Qikat e mia}-” | 17 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Zemër}-”<br />{{Small|(са -{Soolking}--ом)}} | rowspan="2" | 2019. | 1 || 6 || 21 || 13 | *-{SNEP}-: Платина<ref>{{cite web |publisher=Syndicat National de l'Édition Phonographique (SNEP) |title=French single certifications{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://snepmusique.com/les-certifications/?interprete=Dhurata+Dora |access-date=2 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702094909/https://snepmusique.com/les-certifications/?interprete=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=fr |date=2 July 2022 |url-status=live}}</ref> |- ! scope="row" | „-{100 Shkallë}-”<br />{{Small|(са групом -{Big Bang}-)}} | — || — || — || — | {{N/A|нема}} |- | colspan="8" style="font-size:90%" | „—” означава песму која није доспела на топ-листе или није објављена на тој територији. |} ===== 2020-е ===== {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" |+ Списак синглова 2010-е деценије, са одабраним местима на топ-листама ! scope="col" rowspan="2" | Наслов ! scope="col" rowspan="2" | Година ! scope="col" colspan="4" | Највише место на топ-листи ! scope="col" rowspan="2" | Албум |- ! style="width:3em; font-size:85%;" | АЛБ<br /><ref>For peak positions in Albania: *For "{{lang|de|Lass los|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}29/03/2020 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/29-03-2020/ |access-date=29 March 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210214031935/http://topawards.top-channel.tv/index.php/29-03-2020/ |archive-date=14 February 2021 |language=sq |date=29 March 2020 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Fajet|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}13/09/2020 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/13-09-2020/ |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200923114418/http://topawards.top-channel.tv/index.php/13-09-2020/ |archive-date=23 September 2020 |language=sq |date=13 September 2020 |url-status=live}} *For "Criminal":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}15/01/2022 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/15-01-2022/ |access-date=15 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220115124331/http://topawards.top-channel.tv/index.php/15-01-2022/ |archive-date=15 January 2022 |language=sq |date=15 January 2022 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Sa m'ke mungu|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}26/03/2022 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/26-03-2022/ |access-date=26 March 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220326120122/http://topawards.top-channel.tv/index.php/26-03-2022/ |archive-date=26 March 2022 |language=sq |date=26 March 2022 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Gajde|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}9 July 2022 |url=https://topawards.top-channel.tv/09-07-2022/ |access-date=9 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220709110830/https://topawards.top-channel.tv/09-07-2022/ |archive-date=9 July 2022 |language=sq |date=9 July 2022 |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|АУТ|Аустрија}}<br /><ref name="Austria">{{cite web |publisher=[[Ö3 Austria Top 40]] |title=Diskographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://austriancharts.at/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |access-date=2 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702095551/https://austriancharts.at/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=de |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|НЕМ|Немачка}}<br /><ref name="Germany">{{cite web |publisher=[[GfK Entertainment Charts]] |title=Suche Nach: "Dhurata Dora" |url=https://www.offiziellecharts.de/suche |access-date=19 May 2022 |language=de}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | ШВА<br /><ref name="Switzerland"/> |- ! scope="row" | „-{Lass los}-”<br />{{Small|(са Азетом)}} | rowspan="4" | 2020. | 24 || 10 || 10 || 4 | rowspan="4" {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Ferrari}-” | — || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Fajet}-”<br />{{Small|(са Азетом)}} | 1 || 37 || 32 || 8 |- ! scope="row" | „-{Harrom}-” | — || — || — || 81 |- ! scope="row" | „-{Mi Amor}-”<br />{{Small|(са -{Noizy}--јем)}} | rowspan="2" | 2021. | — || — || — || 19 | rowspan="5" {{TBA|б. о.}} |- ! scope="row" | „-{Criminal}-” | 24 || — || — || 70 |- ! scope="row" | „-{Sa m'ke mungu}-” | rowspan="3" | 2022. | 7 || — || — || 40 |- ! scope="row" | „-{Gajde}-”<br />{{Small|(са [[Ељвана Ђата|Ељваном Ђата]])}} | 4 || — || — || 11 |- ! scope="row" | „-{Adrenalina}-”<br />{{Small|(са -{Luciano}--ом)}} | — || — || — || — |- | colspan="7" style="font-size:90%" | „—” означава песму која није доспела на топ-листе или није објављена на тој територији. |} ==== Сарадње ==== {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" |+ Списак сарадњи, са одабраним местима на топ-листама ! scope="col" rowspan="2" | Наслов ! scope="col" rowspan="2" | Година ! scope="col" colspan="3" | Највише место на топ-листи ! scope="col" rowspan="2" | Албум |- ! style="width:3em; font-size:85%;" | АЛБ<br /><ref>For peak positions in Albania: *For "Bongo":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}03 July 2016 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/03072016/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024183406/http://topawards.top-channel.tv/index.php/03072016/ |archive-date=24 October 2020 |language=sq |date=3 July 2016 |url-status=live}} *For "Only You":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}12 June 2021 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/12-06-2021/ |access-date=13 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210613114010/http://topawards.top-channel.tv/index.php/12-06-2021/ |archive-date=13 June 2021 |language=sq |date=12 June 2021 |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | ФРА<br /><ref name="France" /> ! style="width:3em; font-size:85%;" | ШВА<br /><ref name="Switzerland" /> |- ! scope="row" | „-{Bongo}-”<br />{{Small|(-{Capital T}- и Дурата Дора)}} | rowspan="1" | 2016. | 3 || — || — | {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Te quiero}-”<br />{{Small|(-{Gims}-, -{DJ Assad}- и Дурата Дора)}} | rowspan="1" | 2019. | — || — || — | rowspan="1" | ''-{Ceinture noire}-'' |- ! scope="row" | „-{Only You}-”<br />{{Small|(-{Gims}- и Дурата Дора)}} | rowspan="1" | 2021. | 3 || 84 || 19 | rowspan="1" | ''-{Le Fléau}-'' |- | colspan="11" style="font-size:90%" | „—” означава песму која није доспела на топ-листе или није објављена на тој територији. |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{AllMusic|id=dhurata-dora-mn0003838330|title=Дурата Дора}} *{{IMDb name|10680065|Дурата Дора}} *{{Discogs artist}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Дурата Дора}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Албанске певачице]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] 2esx6uqya9pndxh5rtp8284xv52qr1i 25122161 25122160 2022-07-25T11:42:29Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албанска певачица}} {{Инфокутија биографија | име = Дурата Дора | слика = Dhurata Dora.jpg | опис_слике = Дурата Дора, 2021. | име_по_рођењу = Дурата Муртури | датум_рођења = {{датум рођења|1992|12|24|год=да}} | место_рођења = [[Нирнберг]] | држава_рођења = [[Немачка]] | занимање = певачица | активни_период = 2011—данас | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = {{hlist|[[Поп музика|поп]]|[[реге]]}} | инструменти = вокали | издавачке_куће = -{[[Epic Records|Epic]]}- }} }} '''Дурата Муртури''' ({{јез-алб|Dhurata Murturi}}; [[Нирнберг]], [[24. децембар]] [[1992]]), позната као '''Дурата Дора''' ({{јез-алб|Dhurata Dora}}), албанска је певачица. == Детињство и младост == Рођена је у [[Албанци|албанској]] породици у [[Нирнберг]]у.<ref name="Biography">{{cite web |publisher=TeksteShqip |title=Dhurata Dora Biografia |url=https://www.teksteshqip.com/dhurata-dora/biografia |access-date=3 February 2020 |language=sq}}</ref> Похађала је основну школу у [[Фирт]]у. Као дете је почела да пева под именом Дурата Дора. Своју музичку каријеру започела је на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], где је 2011. објавила свој први сингл и музички спот „-{Vetë Kërkove}-”. Након успеха песме, сарађивала је са Доном Арбасом на песми „-{Get Down}-”, која је објављена 2012. Песма се показала још популарнијом од прве. Следеће године објавила је „-{I Like Dat}-”. У лето 2013. објавила је хит-песму „-{Edhe Pak}-”, за коју су јој се придружили -{Blunt & Real}- и -{Lumi B}-. У новембру 2014. објавила је сингл „-{A Bombi}-”. Током пролећа 2015. почела је да сарађује са дискографском кућом -{Max Production Albania}-. У априлу 2019. представила је свој међународни хит-сингл „-{Zemër}-” у сарадњи са алжирским репером -{Soolking}--ом.<ref>{{cite web |publisher=[[Koha Ditore|Koha]] |title="Zemër", kënga e re nga Dhurata Dora e Soolking |url=https://www.koha.net/showbiz/157919/zemer-kenga-e-re-nga-dhurata-dora-e-soolking/ |website=koha.net |access-date=27 February 2020 |language=sq |date=19 April 2019}}</ref> Сингл је достигао прво место у Албанији и нашао се на музичким топ-листама у Белгији, Швајцарској и Француској, где је добио платинасти сертификат.<ref>{{cite web |title="Zemër" e Dhurata Dorës thyen një tjetër rekord, certifikohet me 'platinum gold' për miliona dëgjime në platformat muzikore |url=https://telegrafi.com/zemer-e-dhurata-dores-thyen-nje-tjeter-rekord/ |website=telegrafi.com |access-date=27 February 2020 |language=sq |date=23 July 2019}}</ref><ref>{{cite web |title=Dhurata Dora dhe Soolking festojnë suksesin e radhës të këngës "Zemër"|url=https://lajmi.net/dhurata-dora-dhe-soolking-festojne-suksesin-e-radhes-te-kenges-zemer/ |website=lajmi.net |access-date=27 February 2020 |language=sq |date=17 January 2020}}</ref> У фебруару 2020. сарађивала је са немачко-албанским репером Азетом на синглу на немачком језику, „-{Lass Los}-”.<ref>{{cite web |title=Lansohet dueti i shumëpritur i Azet dhe Dhurata Dorës |url=https://telegrafi.com/lansohet-dueti-shumepritur-azet-dhe-dhurata-dores/ |website=telegrafi.com |access-date=4 March 2020 |language=sq |date=28 February 2020}}</ref> == Дискографија == === -{EP}- === * ''-{A Bombi}-'' (2016) === Синглови === ==== Као главни извођач ==== ===== 2010-е ===== {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" |+ Списак синглова 2010-е деценије, са одабраним местима на топ-листама и сертификатима ! scope="col" rowspan="2" | Наслов ! scope="col" rowspan="2" | Година ! scope="col" colspan="4" | Највише место на топ-листи ! scope="col" rowspan="2" | Сертификати ! scope="col" rowspan="2" | Албум |- ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|АЛБ|Албанија}}<br /><ref>Note: ''"The Top List" are the charts conducted by [[Top Channel]] since December 2015''. For peak positions in Albania: *For "{{lang|sq|Numrin e ri|i=no}}":{{cite web |publisher=[[Top Channel]] |title=The Top List{{spaced ndash}}17 April 2016 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/17042016/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210213021031/http://topawards.top-channel.tv/index.php/17042016/ |archive-date=13 February 2021 |language=sq |date=17 April 2016 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Vec ty|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}25 December 2016 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/25122016/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210219082401/http://topawards.top-channel.tv/index.php/25122016/ |archive-date=19 February 2021 |language=sq |date=25 December 2016 |url-status=live}} *For "Ayo":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}26 February 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/26022017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202003758/http://topawards.top-channel.tv/index.php/26022017/ |archive-date=2 February 2020 |language=sq |date=26 February 2017 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Simpatia|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}16 July 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/16072017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171120082106/http://topawards.top-channel.tv/index.php/16072017/ |archive-date=20 November 2017 |language=sq |date=16 July 2017 |url-status=live}} *For "Bubble":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}20 August 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/20082017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210208164857/http://topawards.top-channel.tv/index.php/20082017/ |archive-date=8 February 2021 |language=sq |date=20 August 2017 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Kesh Kesh|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}17 December 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/17-12-2017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202051226/http://topawards.top-channel.tv/index.php/17-12-2017/ |archive-date=2 February 2020 |language=sq |date=17 December 2017 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Trëndafil|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}4 March 2018 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/04-03-2018/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200223082746/http://topawards.top-channel.tv/index.php/04-03-2018/ |archive-date=23 February 2020 |language=sq |date=4 March 2018 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Jake Jake|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}29 July 2018 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/29-07-2018/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200425142127/https://topawards.top-channel.tv/index.php/29-07-2018/ |archive-date=25 April 2020 |language=sq |date=29 July 2018 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Qikat e mia|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}16 December 2018 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/16-12-2018/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201019181705/https://topawards.top-channel.tv/index.php/16-12-2018/ |archive-date=19 October 2020 |language=sq |date=16 December 2018 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|[[Zemër (song)|Zemër]]|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}26 May 2019 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/26-05-2019/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200128122242/http://topawards.top-channel.tv/index.php/26-05-2019/ |archive-date=28 January 2020 |language=sq |date=26 May 2019 |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|БЕЛ<br />(ВА)|Белгија (Валонија)}}<br /><ref name="Belgium">{{cite web |publisher=[[Ultratop]] |title=Discographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://www.ultratop.be/fr/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191214134118/https://www.ultratop.be/fr/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |archive-date=14 December 2019 |language=fr |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|ФРА|Француска}}<br /><ref name="France">{{cite web |publisher=[[Syndicat National de l'Édition Phonographique]] |title=Discographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://lescharts.com/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702094710/https://lescharts.com/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=fr |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|ШВА|Швајцарска}}<br /><ref name="Switzerland">{{cite web |publisher=[[Swiss Hitparade]] |title=Discographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://hitparade.ch/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702094725/https://hitparade.ch/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=de |url-status=live}}</ref> |- ! scope="row" | „-{Vetë Kërkove}-” | rowspan="1" | 2011. | rowspan="7" {{n/a}} || — || — || — | rowspan="16" {{N/A|нема}} | rowspan="2" {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Get Down}-”<br />{{Small|(са Доном Арбасом)}} | rowspan="1" | 2012. | — || — || — |- ! scope="row" | „-{I Like Dat}-” | 2013. | — || — || — | rowspan="6" | ''-{A Bombi}-'' |- ! scope="row" | „-{Roll}-”<br />{{Small|(са -{Young Zerka}--ом)}} | rowspan="2" | 2014. | — || — || — |- ! scope="row" | „-{A Bombi}-”<br />{{Small|(са -{Young Zerka}--ом)}} | — || — || — |- ! scope="row" | „-{Ti don}-” | rowspan="2" | 2015. | — || — || — |- ! scope="row" | „-{Shumë On}-” |— || — || — |- ! scope="row" | „-{Numrin e ri}-” | rowspan="3" | 2016. | 5 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Vec ty}-” | 16 || — || — || — | rowspan="10" {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Ayo}-” | 1 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Simpatia}-”<br />{{Small|(са -{Lumi B}--јем)}} | rowspan="3" | 2017. | 6 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Bubble}-” | 16 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Kesh Kesh}-” | 5 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Trëndafil}-”<br />{{Small|(са Фљоријаном Мумајесијем)}} | rowspan="3" | 2018. | 1 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Jake Jake}-” | 8 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Qikat e mia}-” | 17 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Zemër}-”<br />{{Small|(са -{Soolking}--ом)}} | rowspan="2" | 2019. | 1 || 6 || 21 || 13 | *-{SNEP}-: Платина<ref>{{cite web |publisher=Syndicat National de l'Édition Phonographique (SNEP) |title=French single certifications{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://snepmusique.com/les-certifications/?interprete=Dhurata+Dora |access-date=2 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702094909/https://snepmusique.com/les-certifications/?interprete=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=fr |date=2 July 2022 |url-status=live}}</ref> |- ! scope="row" | „-{100 Shkallë}-”<br />{{Small|(са групом -{Big Bang}-)}} | — || — || — || — | {{N/A|нема}} |- | colspan="8" style="font-size:90%" | „—” означава песму која није доспела на топ-листе или није објављена на тој територији. |} ===== 2020-е ===== {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" |+ Списак синглова 2010-е деценије, са одабраним местима на топ-листама ! scope="col" rowspan="2" | Наслов ! scope="col" rowspan="2" | Година ! scope="col" colspan="4" | Највише место на топ-листи ! scope="col" rowspan="2" | Албум |- ! style="width:3em; font-size:85%;" | АЛБ<br /><ref>For peak positions in Albania: *For "{{lang|de|Lass los|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}29/03/2020 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/29-03-2020/ |access-date=29 March 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210214031935/http://topawards.top-channel.tv/index.php/29-03-2020/ |archive-date=14 February 2021 |language=sq |date=29 March 2020 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Fajet|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}13/09/2020 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/13-09-2020/ |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200923114418/http://topawards.top-channel.tv/index.php/13-09-2020/ |archive-date=23 September 2020 |language=sq |date=13 September 2020 |url-status=live}} *For "Criminal":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}15/01/2022 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/15-01-2022/ |access-date=15 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220115124331/http://topawards.top-channel.tv/index.php/15-01-2022/ |archive-date=15 January 2022 |language=sq |date=15 January 2022 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Sa m'ke mungu|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}26/03/2022 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/26-03-2022/ |access-date=26 March 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220326120122/http://topawards.top-channel.tv/index.php/26-03-2022/ |archive-date=26 March 2022 |language=sq |date=26 March 2022 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Gajde|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}9 July 2022 |url=https://topawards.top-channel.tv/09-07-2022/ |access-date=9 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220709110830/https://topawards.top-channel.tv/09-07-2022/ |archive-date=9 July 2022 |language=sq |date=9 July 2022 |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|АУТ|Аустрија}}<br /><ref name="Austria">{{cite web |publisher=[[Ö3 Austria Top 40]] |title=Diskographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://austriancharts.at/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |access-date=2 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702095551/https://austriancharts.at/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=de |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|НЕМ|Немачка}}<br /><ref name="Germany">{{cite web |publisher=[[GfK Entertainment Charts]] |title=Suche Nach: "Dhurata Dora" |url=https://www.offiziellecharts.de/suche |access-date=19 May 2022 |language=de}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | ШВА<br /><ref name="Switzerland"/> |- ! scope="row" | „-{Lass los}-”<br />{{Small|(са Азетом)}} | rowspan="4" | 2020. | 24 || 10 || 10 || 4 | rowspan="4" {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Ferrari}-” | — || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Fajet}-”<br />{{Small|(са Азетом)}} | 1 || 37 || 32 || 8 |- ! scope="row" | „-{Harrom}-” | — || — || — || 81 |- ! scope="row" | „-{Mi Amor}-”<br />{{Small|(са -{Noizy}--јем)}} | rowspan="2" | 2021. | — || — || — || 19 | rowspan="5" {{TBA|б. о.}} |- ! scope="row" | „-{Criminal}-” | 24 || — || — || 70 |- ! scope="row" | „-{Sa m'ke mungu}-” | rowspan="3" | 2022. | 7 || — || — || 40 |- ! scope="row" | „-{Gajde}-”<br />{{Small|(са [[Ељвана Ђата|Ељваном Ђата]])}} | 4 || — || — || 11 |- ! scope="row" | „-{Adrenalina}-”<br />{{Small|(са -{Luciano}--ом)}} | — || — || — || — |- | colspan="7" style="font-size:90%" | „—” означава песму која није доспела на топ-листе или није објављена на тој територији. |} ==== Сарадње ==== {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" |+ Списак сарадњи, са одабраним местима на топ-листама ! scope="col" rowspan="2" | Наслов ! scope="col" rowspan="2" | Година ! scope="col" colspan="3" | Највише место на топ-листи ! scope="col" rowspan="2" | Албум |- ! style="width:3em; font-size:85%;" | АЛБ<br /><ref>For peak positions in Albania: *For "Bongo":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}03 July 2016 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/03072016/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024183406/http://topawards.top-channel.tv/index.php/03072016/ |archive-date=24 October 2020 |language=sq |date=3 July 2016 |url-status=live}} *For "Only You":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}12 June 2021 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/12-06-2021/ |access-date=13 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210613114010/http://topawards.top-channel.tv/index.php/12-06-2021/ |archive-date=13 June 2021 |language=sq |date=12 June 2021 |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | ФРА<br /><ref name="France" /> ! style="width:3em; font-size:85%;" | ШВА<br /><ref name="Switzerland" /> |- ! scope="row" | „-{Bongo}-”<br />{{Small|(-{Capital T}- и Дурата Дора)}} | rowspan="1" | 2016. | 3 || — || — | {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Te quiero}-”<br />{{Small|(-{Gims}-, -{DJ Assad}- и Дурата Дора)}} | rowspan="1" | 2019. | — || — || — | rowspan="1" | ''-{Ceinture noire}-'' |- ! scope="row" | „-{Only You}-”<br />{{Small|(-{Gims}- и Дурата Дора)}} | rowspan="1" | 2021. | 3 || 84 || 19 | rowspan="1" | ''-{Le Fléau}-'' |- | colspan="11" style="font-size:90%" | „—” означава песму која није доспела на топ-листе или није објављена на тој територији. |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{AllMusic|id=dhurata-dora-mn0003838330|title=Дурата Дора}} *{{IMDb name|10680065|Дурата Дора}} *{{Discogs artist}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Дурата Дора}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Албанске певачице]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Албанци у Немачкој]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] spklyq02esbjv9fb1iikh56mlkccqxg 25122172 25122161 2022-07-25T11:55:53Z HoneymoonAve27 204002 /* Детињство и младост */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албанска певачица}} {{Инфокутија биографија | име = Дурата Дора | слика = Dhurata Dora.jpg | опис_слике = Дурата Дора, 2021. | име_по_рођењу = Дурата Муртури | датум_рођења = {{датум рођења|1992|12|24|год=да}} | место_рођења = [[Нирнберг]] | држава_рођења = [[Немачка]] | занимање = певачица | активни_период = 2011—данас | module = {{Инфокутија Музичар | embed = yes | жанр = {{hlist|[[Поп музика|поп]]|[[реге]]}} | инструменти = вокали | издавачке_куће = -{[[Epic Records|Epic]]}- }} }} '''Дурата Муртури''' ({{јез-алб|Dhurata Murturi}}; [[Нирнберг]], [[24. децембар]] [[1992]]), позната као '''Дурата Дора''' ({{јез-алб|Dhurata Dora}}), албанска је певачица. == Биографија == Рођена је у [[Албанци|албанској]] породици у [[Нирнберг]]у.<ref name="Biography">{{cite web |publisher=TeksteShqip |title=Dhurata Dora Biografia |url=https://www.teksteshqip.com/dhurata-dora/biografia |access-date=3 February 2020 |language=sq}}</ref> Похађала је основну школу у [[Фирт]]у. Као дете је почела да пева под именом Дурата Дора. Своју музичку каријеру започела је на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], где је 2011. објавила свој први сингл и музички спот „-{Vetë Kërkove}-”. Након успеха песме, сарађивала је са Доном Арбасом на песми „-{Get Down}-”, која је објављена 2012. Песма се показала још популарнијом од прве. Следеће године објавила је „-{I Like Dat}-”. У лето 2013. објавила је хит-песму „-{Edhe Pak}-”, за коју су јој се придружили -{Blunt & Real}- и -{Lumi B}-. У новембру 2014. објавила је сингл „-{A Bombi}-”. Током пролећа 2015. почела је да сарађује са дискографском кућом -{Max Production Albania}-. У априлу 2019. представила је свој међународни хит-сингл „-{Zemër}-” у сарадњи са алжирским репером -{Soolking}--ом.<ref>{{cite web |publisher=[[Koha Ditore|Koha]] |title="Zemër", kënga e re nga Dhurata Dora e Soolking |url=https://www.koha.net/showbiz/157919/zemer-kenga-e-re-nga-dhurata-dora-e-soolking/ |website=koha.net |access-date=27 February 2020 |language=sq |date=19 April 2019}}</ref> Сингл је достигао прво место у Албанији и нашао се на музичким топ-листама у Белгији, Швајцарској и Француској, где је добио платинасти сертификат.<ref>{{cite web |title="Zemër" e Dhurata Dorës thyen një tjetër rekord, certifikohet me 'platinum gold' për miliona dëgjime në platformat muzikore |url=https://telegrafi.com/zemer-e-dhurata-dores-thyen-nje-tjeter-rekord/ |website=telegrafi.com |access-date=27 February 2020 |language=sq |date=23 July 2019}}</ref><ref>{{cite web |title=Dhurata Dora dhe Soolking festojnë suksesin e radhës të këngës "Zemër"|url=https://lajmi.net/dhurata-dora-dhe-soolking-festojne-suksesin-e-radhes-te-kenges-zemer/ |website=lajmi.net |access-date=27 February 2020 |language=sq |date=17 January 2020}}</ref> У фебруару 2020. сарађивала је са немачко-албанским репером Азетом на синглу на немачком језику, „-{Lass Los}-”.<ref>{{cite web |title=Lansohet dueti i shumëpritur i Azet dhe Dhurata Dorës |url=https://telegrafi.com/lansohet-dueti-shumepritur-azet-dhe-dhurata-dores/ |website=telegrafi.com |access-date=4 March 2020 |language=sq |date=28 February 2020}}</ref> == Дискографија == === -{EP}- === * ''-{A Bombi}-'' (2016) === Синглови === ==== Као главни извођач ==== ===== 2010-е ===== {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" |+ Списак синглова 2010-е деценије, са одабраним местима на топ-листама и сертификатима ! scope="col" rowspan="2" | Наслов ! scope="col" rowspan="2" | Година ! scope="col" colspan="4" | Највише место на топ-листи ! scope="col" rowspan="2" | Сертификати ! scope="col" rowspan="2" | Албум |- ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|АЛБ|Албанија}}<br /><ref>Note: ''"The Top List" are the charts conducted by [[Top Channel]] since December 2015''. For peak positions in Albania: *For "{{lang|sq|Numrin e ri|i=no}}":{{cite web |publisher=[[Top Channel]] |title=The Top List{{spaced ndash}}17 April 2016 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/17042016/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210213021031/http://topawards.top-channel.tv/index.php/17042016/ |archive-date=13 February 2021 |language=sq |date=17 April 2016 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Vec ty|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}25 December 2016 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/25122016/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210219082401/http://topawards.top-channel.tv/index.php/25122016/ |archive-date=19 February 2021 |language=sq |date=25 December 2016 |url-status=live}} *For "Ayo":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}26 February 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/26022017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202003758/http://topawards.top-channel.tv/index.php/26022017/ |archive-date=2 February 2020 |language=sq |date=26 February 2017 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Simpatia|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}16 July 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/16072017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171120082106/http://topawards.top-channel.tv/index.php/16072017/ |archive-date=20 November 2017 |language=sq |date=16 July 2017 |url-status=live}} *For "Bubble":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}20 August 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/20082017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210208164857/http://topawards.top-channel.tv/index.php/20082017/ |archive-date=8 February 2021 |language=sq |date=20 August 2017 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Kesh Kesh|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}17 December 2017 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/17-12-2017/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200202051226/http://topawards.top-channel.tv/index.php/17-12-2017/ |archive-date=2 February 2020 |language=sq |date=17 December 2017 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Trëndafil|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}4 March 2018 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/04-03-2018/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200223082746/http://topawards.top-channel.tv/index.php/04-03-2018/ |archive-date=23 February 2020 |language=sq |date=4 March 2018 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Jake Jake|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}29 July 2018 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/29-07-2018/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200425142127/https://topawards.top-channel.tv/index.php/29-07-2018/ |archive-date=25 April 2020 |language=sq |date=29 July 2018 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Qikat e mia|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}16 December 2018 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/16-12-2018/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201019181705/https://topawards.top-channel.tv/index.php/16-12-2018/ |archive-date=19 October 2020 |language=sq |date=16 December 2018 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|[[Zemër (song)|Zemër]]|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}26 May 2019 |url=https://topawards.top-channel.tv/index.php/26-05-2019/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200128122242/http://topawards.top-channel.tv/index.php/26-05-2019/ |archive-date=28 January 2020 |language=sq |date=26 May 2019 |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|БЕЛ<br />(ВА)|Белгија (Валонија)}}<br /><ref name="Belgium">{{cite web |publisher=[[Ultratop]] |title=Discographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://www.ultratop.be/fr/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191214134118/https://www.ultratop.be/fr/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |archive-date=14 December 2019 |language=fr |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|ФРА|Француска}}<br /><ref name="France">{{cite web |publisher=[[Syndicat National de l'Édition Phonographique]] |title=Discographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://lescharts.com/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702094710/https://lescharts.com/showinterpret.asp?interpret=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=fr |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|ШВА|Швајцарска}}<br /><ref name="Switzerland">{{cite web |publisher=[[Swiss Hitparade]] |title=Discographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://hitparade.ch/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702094725/https://hitparade.ch/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=de |url-status=live}}</ref> |- ! scope="row" | „-{Vetë Kërkove}-” | rowspan="1" | 2011. | rowspan="7" {{n/a}} || — || — || — | rowspan="16" {{N/A|нема}} | rowspan="2" {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Get Down}-”<br />{{Small|(са Доном Арбасом)}} | rowspan="1" | 2012. | — || — || — |- ! scope="row" | „-{I Like Dat}-” | 2013. | — || — || — | rowspan="6" | ''-{A Bombi}-'' |- ! scope="row" | „-{Roll}-”<br />{{Small|(са -{Young Zerka}--ом)}} | rowspan="2" | 2014. | — || — || — |- ! scope="row" | „-{A Bombi}-”<br />{{Small|(са -{Young Zerka}--ом)}} | — || — || — |- ! scope="row" | „-{Ti don}-” | rowspan="2" | 2015. | — || — || — |- ! scope="row" | „-{Shumë On}-” |— || — || — |- ! scope="row" | „-{Numrin e ri}-” | rowspan="3" | 2016. | 5 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Vec ty}-” | 16 || — || — || — | rowspan="10" {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Ayo}-” | 1 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Simpatia}-”<br />{{Small|(са -{Lumi B}--јем)}} | rowspan="3" | 2017. | 6 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Bubble}-” | 16 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Kesh Kesh}-” | 5 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Trëndafil}-”<br />{{Small|(са Фљоријаном Мумајесијем)}} | rowspan="3" | 2018. | 1 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Jake Jake}-” | 8 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Qikat e mia}-” | 17 || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Zemër}-”<br />{{Small|(са -{Soolking}--ом)}} | rowspan="2" | 2019. | 1 || 6 || 21 || 13 | *-{SNEP}-: Платина<ref>{{cite web |publisher=Syndicat National de l'Édition Phonographique (SNEP) |title=French single certifications{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://snepmusique.com/les-certifications/?interprete=Dhurata+Dora |access-date=2 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702094909/https://snepmusique.com/les-certifications/?interprete=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=fr |date=2 July 2022 |url-status=live}}</ref> |- ! scope="row" | „-{100 Shkallë}-”<br />{{Small|(са групом -{Big Bang}-)}} | — || — || — || — | {{N/A|нема}} |- | colspan="8" style="font-size:90%" | „—” означава песму која није доспела на топ-листе или није објављена на тој територији. |} ===== 2020-е ===== {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" |+ Списак синглова 2010-е деценије, са одабраним местима на топ-листама ! scope="col" rowspan="2" | Наслов ! scope="col" rowspan="2" | Година ! scope="col" colspan="4" | Највише место на топ-листи ! scope="col" rowspan="2" | Албум |- ! style="width:3em; font-size:85%;" | АЛБ<br /><ref>For peak positions in Albania: *For "{{lang|de|Lass los|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}29/03/2020 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/29-03-2020/ |access-date=29 March 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210214031935/http://topawards.top-channel.tv/index.php/29-03-2020/ |archive-date=14 February 2021 |language=sq |date=29 March 2020 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Fajet|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}13/09/2020 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/13-09-2020/ |access-date=13 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200923114418/http://topawards.top-channel.tv/index.php/13-09-2020/ |archive-date=23 September 2020 |language=sq |date=13 September 2020 |url-status=live}} *For "Criminal":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}15/01/2022 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/15-01-2022/ |access-date=15 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220115124331/http://topawards.top-channel.tv/index.php/15-01-2022/ |archive-date=15 January 2022 |language=sq |date=15 January 2022 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Sa m'ke mungu|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}26/03/2022 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/26-03-2022/ |access-date=26 March 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220326120122/http://topawards.top-channel.tv/index.php/26-03-2022/ |archive-date=26 March 2022 |language=sq |date=26 March 2022 |url-status=live}} *For "{{lang|sq|Gajde|i=no}}":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}9 July 2022 |url=https://topawards.top-channel.tv/09-07-2022/ |access-date=9 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220709110830/https://topawards.top-channel.tv/09-07-2022/ |archive-date=9 July 2022 |language=sq |date=9 July 2022 |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|АУТ|Аустрија}}<br /><ref name="Austria">{{cite web |publisher=[[Ö3 Austria Top 40]] |title=Diskographie{{spaced ndash}}Dhurata Dora |url=https://austriancharts.at/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |access-date=2 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220702095551/https://austriancharts.at/search.asp?cat=s&search=Dhurata+Dora |archive-date=2 July 2022 |language=de |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | {{скраћеница|НЕМ|Немачка}}<br /><ref name="Germany">{{cite web |publisher=[[GfK Entertainment Charts]] |title=Suche Nach: "Dhurata Dora" |url=https://www.offiziellecharts.de/suche |access-date=19 May 2022 |language=de}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | ШВА<br /><ref name="Switzerland"/> |- ! scope="row" | „-{Lass los}-”<br />{{Small|(са Азетом)}} | rowspan="4" | 2020. | 24 || 10 || 10 || 4 | rowspan="4" {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Ferrari}-” | — || — || — || — |- ! scope="row" | „-{Fajet}-”<br />{{Small|(са Азетом)}} | 1 || 37 || 32 || 8 |- ! scope="row" | „-{Harrom}-” | — || — || — || 81 |- ! scope="row" | „-{Mi Amor}-”<br />{{Small|(са -{Noizy}--јем)}} | rowspan="2" | 2021. | — || — || — || 19 | rowspan="5" {{TBA|б. о.}} |- ! scope="row" | „-{Criminal}-” | 24 || — || — || 70 |- ! scope="row" | „-{Sa m'ke mungu}-” | rowspan="3" | 2022. | 7 || — || — || 40 |- ! scope="row" | „-{Gajde}-”<br />{{Small|(са [[Ељвана Ђата|Ељваном Ђата]])}} | 4 || — || — || 11 |- ! scope="row" | „-{Adrenalina}-”<br />{{Small|(са -{Luciano}--ом)}} | — || — || — || — |- | colspan="7" style="font-size:90%" | „—” означава песму која није доспела на топ-листе или није објављена на тој територији. |} ==== Сарадње ==== {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center;" |+ Списак сарадњи, са одабраним местима на топ-листама ! scope="col" rowspan="2" | Наслов ! scope="col" rowspan="2" | Година ! scope="col" colspan="3" | Највише место на топ-листи ! scope="col" rowspan="2" | Албум |- ! style="width:3em; font-size:85%;" | АЛБ<br /><ref>For peak positions in Albania: *For "Bongo":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}03 July 2016 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/03072016/ |access-date=3 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024183406/http://topawards.top-channel.tv/index.php/03072016/ |archive-date=24 October 2020 |language=sq |date=3 July 2016 |url-status=live}} *For "Only You":{{cite web |publisher=Top Channel |title=The Top List{{spaced ndash}}12 June 2021 |url=http://topawards.top-channel.tv/index.php/12-06-2021/ |access-date=13 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210613114010/http://topawards.top-channel.tv/index.php/12-06-2021/ |archive-date=13 June 2021 |language=sq |date=12 June 2021 |url-status=live}}</ref> ! style="width:3em; font-size:85%;" | ФРА<br /><ref name="France" /> ! style="width:3em; font-size:85%;" | ШВА<br /><ref name="Switzerland" /> |- ! scope="row" | „-{Bongo}-”<br />{{Small|(-{Capital T}- и Дурата Дора)}} | rowspan="1" | 2016. | 3 || — || — | {{n/a|Сингл није део албума}} |- ! scope="row" | „-{Te quiero}-”<br />{{Small|(-{Gims}-, -{DJ Assad}- и Дурата Дора)}} | rowspan="1" | 2019. | — || — || — | rowspan="1" | ''-{Ceinture noire}-'' |- ! scope="row" | „-{Only You}-”<br />{{Small|(-{Gims}- и Дурата Дора)}} | rowspan="1" | 2021. | 3 || 84 || 19 | rowspan="1" | ''-{Le Fléau}-'' |- | colspan="11" style="font-size:90%" | „—” означава песму која није доспела на топ-листе или није објављена на тој територији. |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{AllMusic|id=dhurata-dora-mn0003838330|title=Дурата Дора}} *{{IMDb name|10680065|Дурата Дора}} *{{Discogs artist}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Дурата Дора}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Албанске певачице]] [[Категорија:Албанци у Србији]] [[Категорија:Албанци у Немачкој]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] tj3bx7ldcr0oheig7v0bixiw81cm6ru 0 4327371 25121200 24924211 2022-07-24T15:18:53Z ImStevan 295267 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[Телевизија у Србији]] у [[Телевизија у Србији#Телевизијске станице]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Телевизија_у_Србији#Телевизијске_станице]] 5bqw7ebozy0urmr1hjq3zmp0oeprl6r 0 4327682 25121064 24926912 2022-07-24T12:32:23Z 178.223.18.135 /* Поредак */ wikitext text/x-wiki Овај чланак садржи топ-листу [[Билборд хот 100]] за [[2000]]. годину.<ref>{{cite magazine|work=[[Билборд (часопис)|Билборд]] |title=-{The Year In Music 2000 — Hot 100 Singles & Tracks}- |date=30. 12. 2000. |url={{Google books|ehEEAAAAMBAJ|pg=RA1-PA4|plainurl=yes}} |pages=YE-46 |publisher=-{Nielsen Business Media, Inc.}- |access-date=3. 7. 2022}}</ref> == Поредак == {| class="wikitable sortable" style="font-size:95%" |- ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=40| Поз. ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=300| Извођач(и) ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=320| Сингл |- style="text-align:left;" | align="center"| 1. || [[Фејт Хил]] || ''-{Breathe}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 2. || -{Santana}- и Роб Томас || ''-{Smooth}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 3. || -{Santana}- и -{The Product G&B}- || ''-{Maria Maria}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 4. || Џо || ''-{I Wanna Know}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 5. || -{Vertical Horizon}- || ''-{Everything You Want}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 6. || -{[[Destiny's Child]]}- || ''-{Say My Name}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 7. || -{[[Savage Garden]]}- || ''-{I Knew I Loved You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 8. || -{Lonestar}- || ''-{Amazed}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 9. || -{[[Matchbox Twenty]]}- || ''-{Bent}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 10. || [[Тони Бракстон]] || ''-{He Wasn't Man Enough}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 11. || -{[[Creed]]}- || ''-{Higher}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 12. || [[Алија (певачица)|Алија]] || ''-{Try Again}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 13. || -{[[Destiny's Child]]}- || ''-{Jumpin', Jumpin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 14. || Сиско || ''-{Thong Song}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 15. || -{[[3 Doors Down]]}- || ''-{[[Kryptonite]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 16. || [[Пинк (певачица)|Пинк]] || ''-{[[There You Go]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 17. || [[Мадона]] || ''-{Music}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 18. || [[Џенет Џексон]] || ''-{Doesn't Really Matter}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 19. || [[Кристина Агилера]] || ''-{What a Girl Wants}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 20. || Брајан Макнајт || ''-{Back at One}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 21. || -{[[NSYNC|'N Sync]]}- || ''-{Bye Bye Bye}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 22. || [[Марк Ентони]] || ''-{You Sang to Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 23. || [[Марк Ентони]] || ''-{I Need to Know}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 24. || Монтел Џордан || ''-{Get It On Tonite}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 25. || Сиско || ''-{Incomplete}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 26. || Мејси Греј || ''-{I Try}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 27. || -{[[NSYNC|'N Sync]]}- || ''-{It's Gonna Be Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 28. || [[Селин Дион]] || ''-{That's the Way It Is}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 29. || [[Нели]] || ''-{Country Grammar (Hot Shit)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 30. || -{Blaque}- || ''-{Bring It All to Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 31. || -{[[Backstreet Boys]]}- || ''-{Show Me the Meaning of Being Lonely}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 32. || [[Миси Елиот]], [[Нас]], Ив и Кју-Тип || ''-{Hot Boyz}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 33. || -{BBMak}- || ''-{Back Here}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 34. || Соник || ''-{It Feels So Good}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 35. || -{Nine Days}- || ''-{Absolutely (Story of a Girl)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 36. || -{[[Creed]]}- || ''-{With Arms Wide Open}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 37. || [[Енрике Иглесијас]] || ''-{Be with You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 38. || [[Кристина Агилера]] || ''-{Come On Over Baby (All I Want Is You)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 39. || -{Ruff Endz}- || ''-{No More}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 40. || -{[[Blink-182]]}- || ''-{All the Small Things}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 41. || [[Фејт Хил]] || ''-{The Way You Love Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 42. || [[Кристина Агилера]] || ''-{I Turn to You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 43. || -{Third-Eye Blind}- || ''-{Never Let You Go}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 44. || [[Лиен Рајмс]] || ''-{I Need You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 45. || [[Мараја Кери]], Џо и -{98 Degrees}- || ''-{Thank God I Found You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 46. || -{Jagged Edge}- || ''-{Let's Get Married}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 47. || [[Витни Хјустон]] || ''-{My Love Is Your Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 48. || -{Smash Mouth}- || ''-{Then the Morning Comes}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 49. || -{Eiffel 65}- || ''-{Blue (Da Ba Dee)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 50. || [[Стинг]] и [[Шеб Мами]] || ''-{Desert Rose}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 51. || [[Еминем]] || ''-{The Real Slim Shady}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 52. || [[Пинк (певачица)|Пинк]] || ''-{[[Most Girls (песма певачице Пинк)|Most Girls]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 53. || -{Next}- || ''-{Wifey}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 54. || -{Everclear}- || ''-{Wonderful}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 55. || [[Бритни Спирс]] || ''-{Oops!... I Did It Again}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 56. || [[Џесика Симпсон]] || ''-{I Wanna Love You Forever}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 57. || -{98 Degrees}- || ''-{Give Me Just One Night (Una Noche)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 58. || -{Filter}- || ''-{Take a Picture}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 59. || -{[[Red Hot Chili Peppers]]}- || ''-{Otherside}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 60. || [[Џеј-Зи]] и -{UGK}- || ''-{Big Pimpin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 61. || -{Son by Four}- || ''-{Purest of Pain (A Puro Dolor)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 62. || -{Jagged Edge}- || ''-{He Can't Love U}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 63. || Авант || ''-{Separated}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 64. || Карл Томас || ''-{I Wish}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 65. || Донел Џоунс || ''-{U Know What's Up}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 66. || -{SoulDecision}- и -{Thrust}- || ''-{Faded}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 67. || [[Кид Рок]] || ''-{Only God Knows Why}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 68. || Мистикал || ''-{Shake Ya Ass}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 69. || Ерика Баду || ''-{Bag Lady}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 70. || -{Train}- || ''-{Meet Virginia}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 71. || -{[[DMX]]}- || ''-{Party Up (Up in Here)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 72. || [[Маја (певачица)|Маја]] || ''-{Case of the Ex (Whatcha Gonna Do)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 73. || [[Др Дре]] и [[Еминем]] || ''-{Forgot About Dre}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 74. || Џо Ди Месина || ''-{That's the Way}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 75. || -{[[Westlife]]}- || ''-{Swear It Again}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 76. || [[Др Дре]] и [[Снуп Дог]] || ''-{The Next Episode}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 77. || [[Бритни Спирс]] || ''-{From the Bottom of My Broken Heart}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 78. || -{[[Savage Garden]]}- || ''-{Crash and Burn}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 79. || Чад Брок || ''-{Yes!}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 80. || Џорџ Стрејт || ''-{The Best Day}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 81. || Донел Џоунс || ''-{Where I Wanna Be}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 82. || Тоби Кит || ''-{How Do You Like Me Now?!}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 83. || Тим Макгро || ''-{My Best Friend}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 84. || -{Goo Goo Dolls}- || ''-{Broadway}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 85. || Да Брат и Тајрис || ''-{What'chu Like}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 86. || Кенди || ''-{Don't Think I'm Not}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 87. || Ли Ен Вомак и -{Sons of the Desert}- || ''-{I Hope You Dance}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 88. || -{Alice Deejay}- || ''-{Better Off Alone}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 89. || Дебела Морган || ''-{Dance with Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 90. || -{Lonestar}- || ''-{What About Now}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 91. || Семи || ''-{I Like It}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 92. || Кевон Едмондс || ''24/7'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 93. || -{LFO}- || ''-{Girl on TV}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 94. || Лил Бау Вау и -{Xscape}- || ''-{Bounce with Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 95. || -{Dixie Chicks}- || ''-{Cowboy Take Me Away}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 96. || [[Алија (певачица)|Алија]] || ''-{I Don't Wanna}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 97. || -{[[Destiny's Child]]}- || ''-{Independent Women Part I}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 98. || Саманта Мамба || ''-{Gotta Tell You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 99. || [[Џенифер Лопез]] || ''-{Waiting for Tonight}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 100. || -{Mary Mary}- || ''-{Shackles (Praise You)}-'' |} == Референце == {{reflist}} {{Билборд хот 100}} [[Категорија:Билборд хот 100 — годишње топ-листе|2000]] [[Категорија:Музика у 2000.]] q1v3b2tdqcjzgvtjt5mdgyeg08lq4h1 0 4328194 25121423 24934312 2022-07-24T18:49:28Z Славен Косановић 1823 wikitext text/x-wiki '''Акмеизам''' (према {{јез-гр|ἀκμή}} — врх, процват, снага; „адамизам” — према библијском [[Адам]]у; „кларизам” према {{јез-ла|clarus}} — јасан), књижевни покрет у [[руска књижевност|руској књижевности]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=9}}</ref> Представници покрета: [[Н. С. Гумиљов]], [[С. М. Городецки]], [[Ана Ахматова|А. А. Ахматова]], [[О. Е. Мандељштам]], [[М. А. Кузмин]] и др. груписали су се у кругу Пјесничког цеха (Цех поэтов) и око часописа Аполлон (Аполон; 1909 — 1917). Супротно [[симболизам (књижевност)|симболизму]] сматрали су стварним само материјални свијет.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=9}}</ref> Усмјерили су се на предметност и јасноћу пјесничког језика, порицали прекомјерну [[метафора|метафорику]] и симболику. Прогласили су „повратак” пјесништва тачном значењу ријечи, заступајући уједно наглашено [[уметност ради уметности|артистичко]] становиште.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=9}}</ref> Свијет емоција лирског субјекта настојали су обликовати истицањем појединих спољашњих геста, као у случају пјесништва Ахматове. Акмеизам је по својим намјерама близак западноевропском [[неокласицизам (књижевност)|неокласицизму]], али сам није створио складну стилску групу.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=9}}</ref> У развитку пјесништва најзначајнијих представника — Мандељштана и Ахматове — видљиво је напуштање програмских начела акмеизма.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=9}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv | title = Rečnik književnih termina | year=1986 | publisher = Institut za književnost i umetnost u Beogradu | ref = {{harvid|RKT|1986}}|publication-place=Beograd, Jugoslavija| type = Književnost}} [[Категорија:Руска књижевност]] 6n3m58wtcw0xohu6jzr4s4396o9r0u5 0 4328228 25121872 25116685 2022-07-25T05:48:17Z Lukijan 128923 /* Историја */ wikitext text/x-wiki [[File:FIRA-SANTORIN.JPG|thumb|Поглед на Фиру са мора]] '''Фира''' ( {{Грчки1| Θήρα}} ) је највећи град на острву [[Санторини]] . Град је уједно и седиште [[Санторини (округ)|округа Санторини]] и истоимене [[Санторини|општине]]. Фира је изграђен на „ободу” [[Санторини (вулкан)|калдере]], на надморској висини од око 250 метара и према пописа из 2001. године има 2.113 становника <ref>https://www.statistics.gr/gr_tables/S1100_SAP_1_monimos2001.htm</ref>. Град је светски познат по својим белим кућицама и положају са кога се пружа нестваран поглед на околину и вулканску калдеру тако да га посећују милиони туриста из целог света. [[Крузер|Велики бродови за крстарење (крузери)]] свакодневно су усидрени у малој луци у подножују Фире, а која је повезана са градом како вијугавом пешачком стазом тако и савременом жичаром. == Историја == [[Датотека:® S.D. (ES,EN.) GRECIA INSULAR SANTORINI - panoramio (17).jpg|мини|лево|Православна саборна црква у Санторинију]] Насеље Фира је основано крајем [[18. век|18. века]], када су становници почели да напуштају стару престоницу, замак Скарос који се налазио на подручју данашњег Имеровиглиа и који је био оштећен земљотресом. [[Османско царство|Турци]] владају градом до осамостаљења Грчке 1821. године. 9. јула 1956. град је и сам делимично разорен земљотресом на [[Аморгос]]у <ref>{{cite web|url=https://earthquake.usgs.gov/earthquakes/eventpage/iscgem888445|title=M 7.7 - Dodecanese Islands, Greece|publisher=National Geophysical Data Center (NGDC)|accessdate=2018-05-18|}}</ref> и већина аутохтоног становништва је емигрирала ка континенталној Грчкој. У граду се налази и археолошки музеј у коме се чувају познати минојски артефакти. Повремене вулканске ерупције и земљотреси се дешавају и дан-данас. Последњих деценија острво се брзо развија захваљујући међународном туризму. == Катедрале == [[Датотека:Catedral de sant Joan Baptista - Santorí.JPG|мини| Католичка катедрала Светог Јована Крститеља.]] У граду Фира је седиште и православне и католичке митрополије Санторинија. === Православна саборна црка === Православна саборна цеква је храм '''црква Сретења Господњег''' и првобитни храм је подигнут 1827. године. Црква је уништена у разорном земљотресу [[1956|1956. године]] и на њеном месту је подигнута садашња црква. === Католичка катедрала === Католичка катедрала је саграђена 1823 године и се налази у католичкој четврти града Фире и посвећена је '''Светом Јовану Крститељу''' .Изворни храм је такође био тешко оштећен у земљотресу [[1956|1956.]] године, али је 1970. године обновљен. Зграда је барокне архитектуре, а боје су јој комбинација сиве, плаве и беж<ref>[http://www.santorini-travel.gr/what-to-see/monasteries-churches/kathedrikos-naos.php Informazioni sulla cattedrale]</ref>. == Саобраћај== [[Санторини (аеродром)|Међународни аеродром Санторини]] је удаљен 6 километара од града Фире и са градом је повезан редовном аутобуском линијом. Град је иначе полазиште и за све друге аутобуске линије јавног превоза према [[Периса|Периси]], [[Иа|Ији]], [[Имеровигли|Имеровиглију]], [[Пиргос]]у и другхим насељима на острву. == Референце == <references /> [[Категорија:Градови у Грчкој]] qnxk9hkygthp73u8nydubsdtskzcmsb 25121873 25121872 2022-07-25T05:50:39Z Lukijan 128923 /* Историја */ wikitext text/x-wiki [[File:FIRA-SANTORIN.JPG|thumb|Поглед на Фиру са мора]] '''Фира''' ( {{Грчки1| Θήρα}} ) је највећи град на острву [[Санторини]] . Град је уједно и седиште [[Санторини (округ)|округа Санторини]] и истоимене [[Санторини|општине]]. Фира је изграђен на „ободу” [[Санторини (вулкан)|калдере]], на надморској висини од око 250 метара и према пописа из 2001. године има 2.113 становника <ref>https://www.statistics.gr/gr_tables/S1100_SAP_1_monimos2001.htm</ref>. Град је светски познат по својим белим кућицама и положају са кога се пружа нестваран поглед на околину и вулканску калдеру тако да га посећују милиони туриста из целог света. [[Крузер|Велики бродови за крстарење (крузери)]] свакодневно су усидрени у малој луци у подножују Фире, а која је повезана са градом како вијугавом пешачком стазом тако и савременом жичаром. == Историја == [[Датотека:® S.D. (ES,EN.) GRECIA INSULAR SANTORINI - panoramio (17).jpg|мини|лево|Православна саборна црква у Санторинију]] Насеље Фира је основано крајем [[18. век|18. века]], када су становници почели да напуштају стару престоницу, замак Скарос који се налазио на подручју данашњег Имеровиглиа и који је био оштећен земљотресом. [[Османско царство|Турци]] владају градом до осамостаљења Грчке 1821. године. 9. јула 1956. град је и сам делимично разорен земљотресом на [[Аморгос]]у <ref>{{cite web|url=https://earthquake.usgs.gov/earthquakes/eventpage/iscgem888445|title=M 7.7 - Dodecanese Islands, Greece|publisher=National Geophysical Data Center (NGDC)|accessdate=2018-05-18|}}</ref> и већина аутохтоног становништва је емигрирала ка континенталној [[Грчка|Грчкој]]. У граду се налази и археолошки музеј у коме се чувају познати [[Минојска цивилизација|минојски]] артефакти. Повремене [[Вулкан|вулканске]] ерупције и земљотреси се дешавају и дан-данас. Последњих деценија острво се брзо развија захваљујући међународном туризму. == Катедрале == [[Датотека:Catedral de sant Joan Baptista - Santorí.JPG|мини| Католичка катедрала Светог Јована Крститеља.]] У граду Фира је седиште и православне и католичке митрополије Санторинија. === Православна саборна црка === Православна саборна цеква је храм '''црква Сретења Господњег''' и првобитни храм је подигнут 1827. године. Црква је уништена у разорном земљотресу [[1956|1956. године]] и на њеном месту је подигнута садашња црква. === Католичка катедрала === Католичка катедрала је саграђена 1823 године и се налази у католичкој четврти града Фире и посвећена је '''Светом Јовану Крститељу''' .Изворни храм је такође био тешко оштећен у земљотресу [[1956|1956.]] године, али је 1970. године обновљен. Зграда је барокне архитектуре, а боје су јој комбинација сиве, плаве и беж<ref>[http://www.santorini-travel.gr/what-to-see/monasteries-churches/kathedrikos-naos.php Informazioni sulla cattedrale]</ref>. == Саобраћај== [[Санторини (аеродром)|Међународни аеродром Санторини]] је удаљен 6 километара од града Фире и са градом је повезан редовном аутобуском линијом. Град је иначе полазиште и за све друге аутобуске линије јавног превоза према [[Периса|Периси]], [[Иа|Ији]], [[Имеровигли|Имеровиглију]], [[Пиргос]]у и другхим насељима на острву. == Референце == <references /> [[Категорија:Градови у Грчкој]] 4zya2qjvvnzwgnxgcpgqgsrsmoic979 25121874 25121873 2022-07-25T05:50:54Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki [[File:FIRA-SANTORIN.JPG|thumb|Поглед на Фиру са мора]] '''Фира''' ( {{Грчки1| Θήρα}} ) је највећи град на острву [[Санторини]] . Град је уједно и седиште [[Санторини (округ)|округа Санторини]] и истоимене [[Санторини|општине]]. Фира је изграђен на „ободу” [[Санторини (вулкан)|калдере]], на надморској висини од око 250 метара и према пописа из 2001. године има 2.113 становника <ref>https://www.statistics.gr/gr_tables/S1100_SAP_1_monimos2001.htm</ref>. Град је светски познат по својим белим кућицама и положају са кога се пружа нестваран поглед на околину и вулканску калдеру тако да га посећују милиони туриста из целог света. [[Крузер|Велики бродови за крстарење (крузери)]] свакодневно су усидрени у малој луци у подножују Фире, а која је повезана са градом како вијугавом пешачком стазом тако и савременом жичаром. == Историја == [[Датотека:® S.D. (ES,EN.) GRECIA INSULAR SANTORINI - panoramio (17).jpg|мини|лево|Православна саборна црква у Санторинију]] Насеље Фира је основано крајем [[18. век|18. века]], када су становници почели да напуштају стару престоницу, замак Скарос који се налазио на подручју данашњег Имеровиглиа и који је био оштећен земљотресом. [[Османско царство|Турци]] владају градом до осамостаљења Грчке 1821. године. 9. јула 1956. град је и сам делимично разорен земљотресом на [[Аморгос]]у <ref>{{cite web|url=https://earthquake.usgs.gov/earthquakes/eventpage/iscgem888445|title=M 7.7 - Dodecanese Islands, Greece|publisher=National Geophysical Data Center (NGDC)|accessdate=2018-05-18|}}</ref> и већина аутохтоног становништва је емигрирала ка континенталној [[Грчка|Грчкој]]. У граду се налази и археолошки музеј у коме се чувају познати [[Минојска цивилизација|минојски]] артефакти. Повремене [[Вулкан|вулканске]] ерупције и земљотреси се дешавају и дан-данас. Последњих деценија острво се брзо развија захваљујући међународном туризму. == Катедрале == [[Датотека:Catedral de sant Joan Baptista - Santorí.JPG|мини| Католичка катедрала Светог Јована Крститеља.]] У граду Фира је седиште и православне и католичке митрополије Санторинија. === Православна саборна црка === Православна саборна цеква је храм '''црква Сретења Господњег''' и првобитни храм је подигнут 1827. године. Црква је уништена у разорном земљотресу [[1956|1956. године]] и на њеном месту је подигнута садашња црква. === Католичка катедрала === Католичка катедрала је саграђена 1823 године и се налази у католичкој четврти града Фире и посвећена је '''Светом Јовану Крститељу''' .Изворни храм је такође био тешко оштећен у земљотресу [[1956|1956.]] године, али је 1970. године обновљен. Зграда је барокне архитектуре, а боје су јој комбинација сиве, плаве и беж<ref>[http://www.santorini-travel.gr/what-to-see/monasteries-churches/kathedrikos-naos.php Informazioni sulla cattedrale]</ref>. == Саобраћај== [[Санторини (аеродром)|Међународни аеродром Санторини]] је удаљен 6 километара од града Фире и са градом је повезан редовном аутобуском линијом. Град је иначе полазиште и за све друге аутобуске линије јавног превоза према [[Периса|Периси]], [[Иа|Ији]], [[Имеровигли|Имеровиглију]], [[Пиргос]]у и другхим насељима на острву. == Референце == <references /> [[Категорија:Градови у Грчкој]] 6gcye4jtdnjqah0mop7zaxqqa6ylsl7 25121875 25121874 2022-07-25T05:51:31Z Lukijan 128923 /* Катедрале */ wikitext text/x-wiki [[File:FIRA-SANTORIN.JPG|thumb|Поглед на Фиру са мора]] '''Фира''' ( {{Грчки1| Θήρα}} ) је највећи град на острву [[Санторини]] . Град је уједно и седиште [[Санторини (округ)|округа Санторини]] и истоимене [[Санторини|општине]]. Фира је изграђен на „ободу” [[Санторини (вулкан)|калдере]], на надморској висини од око 250 метара и према пописа из 2001. године има 2.113 становника <ref>https://www.statistics.gr/gr_tables/S1100_SAP_1_monimos2001.htm</ref>. Град је светски познат по својим белим кућицама и положају са кога се пружа нестваран поглед на околину и вулканску калдеру тако да га посећују милиони туриста из целог света. [[Крузер|Велики бродови за крстарење (крузери)]] свакодневно су усидрени у малој луци у подножују Фире, а која је повезана са градом како вијугавом пешачком стазом тако и савременом жичаром. == Историја == [[Датотека:® S.D. (ES,EN.) GRECIA INSULAR SANTORINI - panoramio (17).jpg|мини|лево|Православна саборна црква у Санторинију]] Насеље Фира је основано крајем [[18. век|18. века]], када су становници почели да напуштају стару престоницу, замак Скарос који се налазио на подручју данашњег Имеровиглиа и који је био оштећен земљотресом. [[Османско царство|Турци]] владају градом до осамостаљења Грчке 1821. године. 9. јула 1956. град је и сам делимично разорен земљотресом на [[Аморгос]]у <ref>{{cite web|url=https://earthquake.usgs.gov/earthquakes/eventpage/iscgem888445|title=M 7.7 - Dodecanese Islands, Greece|publisher=National Geophysical Data Center (NGDC)|accessdate=2018-05-18|}}</ref> и већина аутохтоног становништва је емигрирала ка континенталној [[Грчка|Грчкој]]. У граду се налази и археолошки музеј у коме се чувају познати [[Минојска цивилизација|минојски]] артефакти. Повремене [[Вулкан|вулканске]] ерупције и земљотреси се дешавају и дан-данас. Последњих деценија острво се брзо развија захваљујући међународном туризму. == Катедрале == [[Датотека:Catedral de sant Joan Baptista - Santorí.JPG|мини| Католичка катедрала Светог Јована Крститеља.]] У граду Фира је седиште и [[Православље|православне]] и католичке митрополије Санторинија. === Православна саборна црка === Православна саборна цеква је храм '''црква Сретења Господњег''' и првобитни храм је подигнут 1827. године. Црква је уништена у разорном земљотресу [[1956|1956. године]] и на њеном месту је подигнута садашња црква. === Католичка катедрала === Католичка катедрала је саграђена 1823 године и се налази у католичкој четврти града Фире и посвећена је '''Светом Јовану Крститељу''' .Изворни храм је такође био тешко оштећен у земљотресу [[1956|1956.]] године, али је 1970. године обновљен. Зграда је барокне архитектуре, а боје су јој комбинација сиве, плаве и беж<ref>[http://www.santorini-travel.gr/what-to-see/monasteries-churches/kathedrikos-naos.php Informazioni sulla cattedrale]</ref>. == Саобраћај== [[Санторини (аеродром)|Међународни аеродром Санторини]] је удаљен 6 километара од града Фире и са градом је повезан редовном аутобуском линијом. Град је иначе полазиште и за све друге аутобуске линије јавног превоза према [[Периса|Периси]], [[Иа|Ији]], [[Имеровигли|Имеровиглију]], [[Пиргос]]у и другхим насељима на острву. == Референце == <references /> [[Категорија:Градови у Грчкој]] g3uc4jur4ko1hvbro6be7ehn9r10ft9 25121876 25121875 2022-07-25T05:52:51Z Lukijan 128923 /* Катедрале */ wikitext text/x-wiki [[File:FIRA-SANTORIN.JPG|thumb|Поглед на Фиру са мора]] '''Фира''' ( {{Грчки1| Θήρα}} ) је највећи град на острву [[Санторини]] . Град је уједно и седиште [[Санторини (округ)|округа Санторини]] и истоимене [[Санторини|општине]]. Фира је изграђен на „ободу” [[Санторини (вулкан)|калдере]], на надморској висини од око 250 метара и према пописа из 2001. године има 2.113 становника <ref>https://www.statistics.gr/gr_tables/S1100_SAP_1_monimos2001.htm</ref>. Град је светски познат по својим белим кућицама и положају са кога се пружа нестваран поглед на околину и вулканску калдеру тако да га посећују милиони туриста из целог света. [[Крузер|Велики бродови за крстарење (крузери)]] свакодневно су усидрени у малој луци у подножују Фире, а која је повезана са градом како вијугавом пешачком стазом тако и савременом жичаром. == Историја == [[Датотека:® S.D. (ES,EN.) GRECIA INSULAR SANTORINI - panoramio (17).jpg|мини|лево|Православна саборна црква у Санторинију]] Насеље Фира је основано крајем [[18. век|18. века]], када су становници почели да напуштају стару престоницу, замак Скарос који се налазио на подручју данашњег Имеровиглиа и који је био оштећен земљотресом. [[Османско царство|Турци]] владају градом до осамостаљења Грчке 1821. године. 9. јула 1956. град је и сам делимично разорен земљотресом на [[Аморгос]]у <ref>{{cite web|url=https://earthquake.usgs.gov/earthquakes/eventpage/iscgem888445|title=M 7.7 - Dodecanese Islands, Greece|publisher=National Geophysical Data Center (NGDC)|accessdate=2018-05-18|}}</ref> и већина аутохтоног становништва је емигрирала ка континенталној [[Грчка|Грчкој]]. У граду се налази и археолошки музеј у коме се чувају познати [[Минојска цивилизација|минојски]] артефакти. Повремене [[Вулкан|вулканске]] ерупције и земљотреси се дешавају и дан-данас. Последњих деценија острво се брзо развија захваљујући међународном туризму. == Катедрале == [[Датотека:Catedral de sant Joan Baptista - Santorí.JPG|мини| Католичка катедрала Светог Јована Крститеља.]] У граду Фира је седиште и [[Православље|православне]] и католичке митрополије Санторинија. === Православна саборна црка === Православна саборна цеква је храм '''црква Сретења Господњег''' и првобитни храм је подигнут 1827. године. Црква је уништена у разорном земљотресу [[1956|1956. године]] и на њеном месту је подигнута садашња црква. === Католичка катедрала === Католичка катедрала је саграђена 1823 године и се налази у католичкој четврти града Фире и посвећена је '''[[Јован Крститељ|Светом Јовану Крститељу]]''' . Изворни храм је такође био тешко оштећен у земљотресу [[1956|1956.]] године, али је 1970. године обновљен. Зграда је [[Барок|барокне]] архитектуре, а боје су јој комбинација сиве, плаве и беж<ref>[http://www.santorini-travel.gr/what-to-see/monasteries-churches/kathedrikos-naos.php Informazioni sulla cattedrale]</ref>. == Саобраћај== [[Санторини (аеродром)|Међународни аеродром Санторини]] је удаљен 6 километара од града Фире и са градом је повезан редовном аутобуском линијом. Град је иначе полазиште и за све друге аутобуске линије јавног превоза према [[Периса|Периси]], [[Иа|Ији]], [[Имеровигли|Имеровиглију]], [[Пиргос]]у и другхим насељима на острву. == Референце == <references /> [[Категорија:Градови у Грчкој]] qal9mfgw4satf9m62bwo6lxyxznslj5 0 4328255 25121050 25120989 2022-07-24T12:17:53Z З.Вукобрат 126357 /* Календар такмичења */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2022 World Championships in Athletics | година = 2022. | домаћин = [[Јуџин (Орегон)|Јуџин]] | држава = {{застава|САД}} | време = [[15. јул]] — [[24. јул]] [[2022]]. | стадион = [[Хејвард филд]] | слика = Logo for 2022 World Athletics Championships.png | величина_слике = 300px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|2019. Доха]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023.|2023. Будимпешта]] }} ''' XVIII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) у периоду од [[15. јул]]а до [[24. јул]]а [[2022]], на [[Хејвард филд]]у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2022. World Athletics је дао следеће норме. <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 21.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,05 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,15 |- ! 20,24 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 22,80 |- ! 44,90 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 51,35 |- ! 1:45,20 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 1:59,50 |- ! 3:35,00 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] || 4:04,20 |- ! 13:13,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:10,00 |- ! 27:28,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:25,00 |- ! 2:11:30 || [[Маратон]] || 2:29:30 |- ! 13,32 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,84 |- ! 48,90 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 55,40 |- ! 8:22,00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:30,00 |- ! 1:21:00 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:31:00 |- ! 2:33:00 <br /> 3:50:00 || [[Ходање 35 километара|35 км ходање]]<br /> [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 2:54:00<br />4:25:00 |- ! 2,33 м || [[Скок увис]] || 1,96 м |- ! 5,80 м || [[Скок мотком]] || 4,70 м |- ! 8,22 м || [[Скок удаљ]] || 6,82 м |- ! 17,14 м || [[Троскок]] || 14,32 м |- ! 21,10 м || [[Бацање кугле]] || 18,50 м |- ! 66,00 м || [[Бацање диска]] || 63,50 м |- ! 77,50 м || [[Бацање кладива]] || 72,50 м |- ! 85,00 м || [[Бацање копља]] || 64,00 м |- ! 8.350 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.42 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама: <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=1 Период испуњења норми за СП] <small>Прибављено 21.7.2022.</small></ref> : Ходања (35 км) је од 30. новембра 2020. до поноћи 29. маја 2022. године. : 10.000 м, маратон, штафете, ходања (20 км) и вишебоји је од 27. децембра 2020. до поноћи 26. јуна 2022. године. : За остале дисциплине 27. јуни 2021. до поноћи 26. јуна 2022. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПП||Преподне | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 15. [[јул]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 16. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 17. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 18. [[јул]]. | style="width:44px;" | 19. [[јул]]. | style="width:40px;" | 20. [[јул]]. | style="width:40px;" | 21. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 22. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 23. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 24. [[јул]]. |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 15.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 16.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || colspan="2" style="width:20px;"| ПО <!-- 17.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 18.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 19.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 20.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 21.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 22.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 23.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | || style="background:#d0a9f5; | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | style="background:#ffdf80;" | ф || <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ || <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" |<!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="5" | Ф <!-- 23.7.2022. и 24.7.2022. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 15. [[јул]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 16. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 17. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 18. [[јул]]. | style="width:44px;" | 19. [[јул]]. | style="width:40px;" | 20. [[јул]]. | style="width:40px;" | 21. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 22. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 23. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 24. [[јул]]. |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 15.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 16.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || colspan="2" style="width:20px;"| ПО <!-- 17.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 18.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 19.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 20.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 21.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 22.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 23.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за жене|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|скок мотком]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|кугла]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|кладиво]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="5" | Ф <!-- 17.7.2022 и 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2022 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,86''' <br /> | [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,88(.874)''' <br /> | [[Трејвон Бромел]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,88(.876)''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,31''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кенет Беднарек]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,77''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Erriyon Knighton]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,80''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мајкл Норман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''44,29''' <br /> | [[Кирани Џејмс]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРД|Светском|на отвореном|2022.}} || '''44,48''' <br /> | [[Метју Хадсон-Смит]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''44,66''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џејк Вајтман]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,23''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Јакоб Ингебритсен]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,47''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Мохамед Катир]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џошуа Кипруи Чептегеи|Џошуа Чептегеи]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,43''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Стенли Вајтака Мбуру]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Јакоб Киплимо]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,97''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тамират Тола]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:05:36''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Мосинет Геремев]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:06:44''' <br /> | [[Башир Абди]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:06:48''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Грант Холовеј]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''13,03''' <br /> | [[Треј Канингем]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''13,08''' <br /> | [[Асиер Мартинез]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13,17''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Алисон дос Сантос]] <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''46,29''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''46,89''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Тревор Басит]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''47,39''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Суфијане ел Бакали]] <br /> {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:25,13''' <br /> | [[Ламеча Гирма]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:26,01''' <br /> | [[Консеслус Кипруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:27,92''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Џастин Гатлин]]<br /> [[Мајк Роџерс]] <br />[[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''37,10''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Адам Џемили]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,36''' <br /> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за мушкарце|'''НР''']] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,43''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Јапана на отвореном за мушкарце|'''НР''']] |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''2:56,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Тери Томас]] <br /> [[Демиш Геј]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:57,90''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Жонатан Сакор]] <br /> [[Робин Вандербемден]] <br /> [[Дилан Борле]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,78''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тошиказу Јаманиши]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:19:07''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Коки Икеда]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 1:19:14 <br /> | [[Персеус Карлстром]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:19:18''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 35 километара|35 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мутаз Еса Баршим]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,37''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Sanghyeok Woo]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈКО|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,35''' <br /> [[Атлетски рекорди Јужне Кореје на отвореном за мушкарце|'''=НР''']] | [[Андриј Проценко]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,33''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ванг Ђанан]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,36''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Милтијадис Тентоглу]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,32''' <br /> | [[Сајмон Ехамер]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,16''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Рајан Кроузер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,90''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Џо Ковач]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,91''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Џош Авотунде]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,29''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристјан Чех]] <br /> {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|на отвореном|2022.}} || '''71,13''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Миколас Алекна]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''69,27''' <br /> | [[Андријус Гуџијус]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''67,55''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Павел Фајдек]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''81,98''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Војћех Новицки]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''81,03''' <br /> | [[Ејвинд Хенриксен]] <br /> {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''80,87''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> -' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,67''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,73''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Елејн Томпсон-Хера]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,81''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''21,45''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''21,81''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Дина Ашер Смит]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''22,02''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] <br /> {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,11''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Марилејди Паулино]] <br /> {{засАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,60''' <br /> | [[Сада Вилијамс]] <br /> {{засАТЕП|БАР|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,75''' <br /> [[Атлетски рекорди Барбадоса на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Фејт Чепнгетич Кипјегон|Фејт Кипјегон]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:52,96''' <br /> | [[Гудаф Цегај]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:54,52''' <br /> | [[Лора Мјур]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:55,28''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Летесенбет Гидеј]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:21,23''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:10,02''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Маргарет Челимо Кипкембои]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:10,07''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | [[Готитом Гебресласе]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:18:11''' <br />[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Јудит Јептум Корир]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:18:20''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Лона Чемтаи Салпетер]] <br /> {{засАТЕП|ИЗР|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:20:18''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | [[Сидни Маклохлин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''50,68''' <br /> [[Светски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:purple;">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Фемке Бол]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''52,27''' <br /> ={{аббр|'''ЛРС'''|Изједначен најбољи лични резултат сезоне}} | [[Далила Мухамед]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''53,13''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | [[Норах Јеруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАЗ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:53,02''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Верквуха Гетачев]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''8:54,61''' <br /> [[Атлетски рекорди Етиопије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Мекидес Абебе]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''8:56,08''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | [[Кимберли Гарсија Леон]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПЕР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:26:58''' <br /> [[Атлетски рекорди Перуа на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Катажина Зђиебло]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:27:31''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Шенђе Ћејанг]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:27:56''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Ходање 35 километара|35 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | [[Еленор Патерсон]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,02''' <br /> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''=ОР'''</span>]], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,02''' <br /> | [[Елена Валортигара]] <br /> {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,00''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | [[Кети Нагеоти]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} || '''4,85''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Сенди Морис]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} || '''4,85''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Нина Кенеди]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''4,80''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | [[Chase Ealey]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''20,49''' <br /> | [[Лиђао Гунг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''20,39''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Јесика Схинтер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''19.77''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | [[Бин Фенг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''69,12''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Сандра Перковић]] <br /> {{засАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном 2022.}} || '''68,45''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Валери Олман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''68,30''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | [[Брук Андерсен]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''78,96''' <br /> | [[Камрин Роџерс]] <br /> {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''75,52''' <br /> | [[Janee' Kassanavoid]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''74,86''' <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | [[Келси-Ли Робертс]] <br /> {{засАТЕП|АУС|Светском|на отвореном 2022.}} || '''66,91''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кара Вингер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''64,05''' <br /> | [[Харука Китагучи]] <br /> {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном 2022.}} || '''63,27''' <br /> |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | [[Нафисату Тијам]] <br /> {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.947''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Анаук Ветер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.867''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Ана Хол]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6.755''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | colspan="2" | <small>(13,21 - 1,95 - 15,03 - 24,39 - 6,59 - 53,01 - 2:13,00) | colspan="2" | <small>(13,30 - 1,80 - 16,25 - 23,73 - 6,52 - 58,29 - 2:20,09) | colspan="2" | <small>(13,20 - 1,86 - 13,67 - 23,08 - 6,39 - 45,75 - 2:06,67) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лидио Андрес Фелиз]] <small>(м)</small> <br /> [[Марилејди Паулино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Алекандер Огандо]] <small>(м)</small> <br /> [[Фиордализа Кофил]] <small>(ж)</small> | '''3:09,82''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лимарвин Боневасија]] <small>(м)</small> <br /> [[Лике Клавер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тони вон Дипен]] <small>(м)</small> <br /> [[Фемке Бол]] <small>(ж)</small> | '''3:09,90''' <br />[[Атлетски рекорди Холандије на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Елија Годвин]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Вернон Норвуд]] <small>(м)</small> <br /> [[Кенеди Симон]] <small>(ж)</small> | '''3:10,16''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || || || || |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || || || || |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || || || || |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || || || || |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || || || || |- ! || Укупно || || || || |} == Табела успешности на Светском првенству 2022. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/placingtable Табела успешности на СП 2022. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2022]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2022. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2022. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2022. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2022. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2022. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2022. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2022. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2022. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2022. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2022. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2022.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2022.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2022.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2022.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2022.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2022.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2022.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2022.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033 Комплетни резултати СП 2022. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2022 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2022.}} {{СПА 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2022.]] b5peqgkp7i0s3d5ar11p0yaz4n3vfl8 25121344 25121050 2022-07-24T16:59:24Z З.Вукобрат 126357 /* Календар такмичења */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2022 World Championships in Athletics | година = 2022. | домаћин = [[Јуџин (Орегон)|Јуџин]] | држава = {{застава|САД}} | време = [[15. јул]] — [[24. јул]] [[2022]]. | стадион = [[Хејвард филд]] | слика = Logo for 2022 World Athletics Championships.png | величина_слике = 300px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|2019. Доха]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023.|2023. Будимпешта]] }} ''' XVIII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) у периоду од [[15. јул]]а до [[24. јул]]а [[2022]], на [[Хејвард филд]]у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2022. World Athletics је дао следеће норме. <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 21.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,05 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,15 |- ! 20,24 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 22,80 |- ! 44,90 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 51,35 |- ! 1:45,20 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 1:59,50 |- ! 3:35,00 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] || 4:04,20 |- ! 13:13,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:10,00 |- ! 27:28,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:25,00 |- ! 2:11:30 || [[Маратон]] || 2:29:30 |- ! 13,32 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,84 |- ! 48,90 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 55,40 |- ! 8:22,00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:30,00 |- ! 1:21:00 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:31:00 |- ! 2:33:00 <br /> 3:50:00 || [[Ходање 35 километара|35 км ходање]]<br /> [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 2:54:00<br />4:25:00 |- ! 2,33 м || [[Скок увис]] || 1,96 м |- ! 5,80 м || [[Скок мотком]] || 4,70 м |- ! 8,22 м || [[Скок удаљ]] || 6,82 м |- ! 17,14 м || [[Троскок]] || 14,32 м |- ! 21,10 м || [[Бацање кугле]] || 18,50 м |- ! 66,00 м || [[Бацање диска]] || 63,50 м |- ! 77,50 м || [[Бацање кладива]] || 72,50 м |- ! 85,00 м || [[Бацање копља]] || 64,00 м |- ! 8.350 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.42 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама: <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=1 Период испуњења норми за СП] <small>Прибављено 21.7.2022.</small></ref> : Ходања (35 км) је од 30. новембра 2020. до поноћи 29. маја 2022. године. : 10.000 м, маратон, штафете, ходања (20 км) и вишебоји је од 27. децембра 2020. до поноћи 26. јуна 2022. године. : За остале дисциплине 27. јуни 2021. до поноћи 26. јуна 2022. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПП||Преподне | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 15. [[јул]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 16. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 17. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 18. [[јул]]. | style="width:44px;" | 19. [[јул]]. | style="width:40px;" | 20. [[јул]]. | style="width:40px;" | 21. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 22. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 23. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 24. [[јул]]. |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 15.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 16.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || colspan="2" style="width:20px;"| ПО <!-- 17.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 18.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 19.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 20.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 21.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 22.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 23.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | || style="background:#d0a9f5; | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | style="background:#ffdf80;" | ф || <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ || <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" |<!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="5" | Ф <!-- 23.7.2022. и 24.7.2022. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 15. [[јул]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 16. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 17. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 18. [[јул]]. | style="width:44px;" | 19. [[јул]]. | style="width:40px;" | 20. [[јул]]. | style="width:40px;" | 21. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 22. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 23. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 24. [[јул]]. |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 15.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 16.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || colspan="2" style="width:20px;"| ПО <!-- 17.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 18.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 19.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 20.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 21.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 22.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 23.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за жене|35 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|скок мотком]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|кугла]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|кладиво]] | colspan="2" style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" colspan="2" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="5" | Ф <!-- 17.7.2022 и 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2022 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,86''' <br /> | [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,88(.874)''' <br /> | [[Трејвон Бромел]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,88(.876)''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,31''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кенет Беднарек]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,77''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Erriyon Knighton]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,80''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мајкл Норман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''44,29''' <br /> | [[Кирани Џејмс]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРД|Светском|на отвореном|2022.}} || '''44,48''' <br /> | [[Метју Хадсон-Смит]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''44,66''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џејк Вајтман]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,23''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Јакоб Ингебритсен]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,47''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Мохамед Катир]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џошуа Кипруи Чептегеи|Џошуа Чептегеи]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,43''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Стенли Вајтака Мбуру]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Јакоб Киплимо]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,97''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тамират Тола]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:05:36''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Мосинет Геремев]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:06:44''' <br /> | [[Башир Абди]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:06:48''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Грант Холовеј]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''13,03''' <br /> | [[Треј Канингем]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''13,08''' <br /> | [[Асиер Мартинез]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13,17''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Алисон дос Сантос]] <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''46,29''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''46,89''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Тревор Басит]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''47,39''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Суфијане ел Бакали]] <br /> {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:25,13''' <br /> | [[Ламеча Гирма]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:26,01''' <br /> | [[Консеслус Кипруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:27,92''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Џастин Гатлин]]<br /> [[Мајк Роџерс]] <br />[[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''37,10''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Адам Џемили]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,36''' <br /> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за мушкарце|'''НР''']] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,43''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Јапана на отвореном за мушкарце|'''НР''']] |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''2:56,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Тери Томас]] <br /> [[Демиш Геј]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:57,90''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Жонатан Сакор]] <br /> [[Робин Вандербемден]] <br /> [[Дилан Борле]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,78''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тошиказу Јаманиши]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:19:07''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Коки Икеда]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 1:19:14 <br /> | [[Персеус Карлстром]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:19:18''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 35 километара|35 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мутаз Еса Баршим]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,37''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Sanghyeok Woo]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈКО|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,35''' <br /> [[Атлетски рекорди Јужне Кореје на отвореном за мушкарце|'''=НР''']] | [[Андриј Проценко]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,33''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ванг Ђанан]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,36''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Милтијадис Тентоглу]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,32''' <br /> | [[Сајмон Ехамер]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,16''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Рајан Кроузер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,90''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Џо Ковач]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,91''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Џош Авотунде]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,29''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристјан Чех]] <br /> {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|на отвореном|2022.}} || '''71,13''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Миколас Алекна]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''69,27''' <br /> | [[Андријус Гуџијус]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''67,55''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Павел Фајдек]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''81,98''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Војћех Новицки]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''81,03''' <br /> | [[Ејвинд Хенриксен]] <br /> {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''80,87''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> -' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,67''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,73''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Елејн Томпсон-Хера]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,81''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''21,45''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''21,81''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Дина Ашер Смит]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''22,02''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] <br /> {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,11''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Марилејди Паулино]] <br /> {{засАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,60''' <br /> | [[Сада Вилијамс]] <br /> {{засАТЕП|БАР|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,75''' <br /> [[Атлетски рекорди Барбадоса на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Фејт Чепнгетич Кипјегон|Фејт Кипјегон]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:52,96''' <br /> | [[Гудаф Цегај]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:54,52''' <br /> | [[Лора Мјур]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:55,28''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Летесенбет Гидеј]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:21,23''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:10,02''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Маргарет Челимо Кипкембои]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:10,07''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | [[Готитом Гебресласе]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:18:11''' <br />[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Јудит Јептум Корир]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:18:20''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Лона Чемтаи Салпетер]] <br /> {{засАТЕП|ИЗР|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:20:18''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | [[Сидни Маклохлин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''50,68''' <br /> [[Светски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:purple;">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Фемке Бол]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''52,27''' <br /> ={{аббр|'''ЛРС'''|Изједначен најбољи лични резултат сезоне}} | [[Далила Мухамед]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''53,13''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | [[Норах Јеруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАЗ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:53,02''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Верквуха Гетачев]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''8:54,61''' <br /> [[Атлетски рекорди Етиопије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Мекидес Абебе]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''8:56,08''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | [[Кимберли Гарсија Леон]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПЕР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:26:58''' <br /> [[Атлетски рекорди Перуа на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Катажина Зђиебло]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:27:31''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Шенђе Ћејанг]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:27:56''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Ходање 35 километара|35 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | [[Еленор Патерсон]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,02''' <br /> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''=ОР'''</span>]], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,02''' <br /> | [[Елена Валортигара]] <br /> {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,00''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | [[Кети Нагеоти]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} || '''4,85''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Сенди Морис]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} || '''4,85''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Нина Кенеди]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''4,80''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | [[Chase Ealey]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''20,49''' <br /> | [[Лиђао Гунг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''20,39''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Јесика Схинтер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''19.77''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | [[Бин Фенг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''69,12''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Сандра Перковић]] <br /> {{засАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном 2022.}} || '''68,45''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Валери Олман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''68,30''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | [[Брук Андерсен]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''78,96''' <br /> | [[Камрин Роџерс]] <br /> {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''75,52''' <br /> | [[Janee' Kassanavoid]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''74,86''' <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | [[Келси-Ли Робертс]] <br /> {{засАТЕП|АУС|Светском|на отвореном 2022.}} || '''66,91''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кара Вингер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''64,05''' <br /> | [[Харука Китагучи]] <br /> {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном 2022.}} || '''63,27''' <br /> |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | [[Нафисату Тијам]] <br /> {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.947''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Анаук Ветер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.867''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Ана Хол]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6.755''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | colspan="2" | <small>(13,21 - 1,95 - 15,03 - 24,39 - 6,59 - 53,01 - 2:13,00) | colspan="2" | <small>(13,30 - 1,80 - 16,25 - 23,73 - 6,52 - 58,29 - 2:20,09) | colspan="2" | <small>(13,20 - 1,86 - 13,67 - 23,08 - 6,39 - 45,75 - 2:06,67) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лидио Андрес Фелиз]] <small>(м)</small> <br /> [[Марилејди Паулино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Алекандер Огандо]] <small>(м)</small> <br /> [[Фиордализа Кофил]] <small>(ж)</small> | '''3:09,82''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лимарвин Боневасија]] <small>(м)</small> <br /> [[Лике Клавер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тони вон Дипен]] <small>(м)</small> <br /> [[Фемке Бол]] <small>(ж)</small> | '''3:09,90''' <br />[[Атлетски рекорди Холандије на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Елија Годвин]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Вернон Норвуд]] <small>(м)</small> <br /> [[Кенеди Симон]] <small>(ж)</small> | '''3:10,16''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || || || || |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || || || || |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || || || || |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || || || || |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || || || || |- ! || Укупно || || || || |} == Табела успешности на Светском првенству 2022. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/placingtable Табела успешности на СП 2022. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2022]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2022. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2022. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2022. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2022. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2022. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2022. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2022. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2022. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2022. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2022. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2022.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2022.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2022.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2022.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2022.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2022.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2022.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2022.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033 Комплетни резултати СП 2022. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2022 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2022.}} {{СПА 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2022.]] o08h56c0ok58a5giqr14m1n8vkeurea 25121432 25121344 2022-07-24T18:55:54Z З.Вукобрат 126357 /* Календар такмичења */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2022 World Championships in Athletics | година = 2022. | домаћин = [[Јуџин (Орегон)|Јуџин]] | држава = {{застава|САД}} | време = [[15. јул]] — [[24. јул]] [[2022]]. | стадион = [[Хејвард филд]] | слика = Logo for 2022 World Athletics Championships.png | величина_слике = 300px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|2019. Доха]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023.|2023. Будимпешта]] }} ''' XVIII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) у периоду од [[15. јул]]а до [[24. јул]]а [[2022]], на [[Хејвард филд]]у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2022. World Athletics је дао следеће норме. <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 21.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,05 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,15 |- ! 20,24 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 22,80 |- ! 44,90 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 51,35 |- ! 1:45,20 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 1:59,50 |- ! 3:35,00 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] || 4:04,20 |- ! 13:13,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:10,00 |- ! 27:28,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:25,00 |- ! 2:11:30 || [[Маратон]] || 2:29:30 |- ! 13,32 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,84 |- ! 48,90 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 55,40 |- ! 8:22,00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:30,00 |- ! 1:21:00 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:31:00 |- ! 2:33:00 <br /> 3:50:00 || [[Ходање 35 километара|35 км ходање]]<br /> [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 2:54:00<br />4:25:00 |- ! 2,33 м || [[Скок увис]] || 1,96 м |- ! 5,80 м || [[Скок мотком]] || 4,70 м |- ! 8,22 м || [[Скок удаљ]] || 6,82 м |- ! 17,14 м || [[Троскок]] || 14,32 м |- ! 21,10 м || [[Бацање кугле]] || 18,50 м |- ! 66,00 м || [[Бацање диска]] || 63,50 м |- ! 77,50 м || [[Бацање кладива]] || 72,50 м |- ! 85,00 м || [[Бацање копља]] || 64,00 м |- ! 8.350 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.42 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама: <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=1 Период испуњења норми за СП] <small>Прибављено 21.7.2022.</small></ref> : Ходања (35 км) је од 30. новембра 2020. до поноћи 29. маја 2022. године. : 10.000 м, маратон, штафете, ходања (20 км) и вишебоји је од 27. децембра 2020. до поноћи 26. јуна 2022. године. : За остале дисциплине 27. јуни 2021. до поноћи 26. јуна 2022. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПП||Преподне | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 15. [[јул]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 16. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 17. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 18. [[јул]]. | style="width:44px;" | 19. [[јул]]. | style="width:40px;" | 20. [[јул]]. | style="width:40px;" | 21. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 22. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 23. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 24. [[јул]]. |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 15.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 16.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || colspan="2" style="width:20px;"| ПО <!-- 17.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 18.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 19.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 20.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 21.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 22.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 23.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | || style="background:#d0a9f5; | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | style="background:#ffdf80;" | ф || <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ || <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" |<!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="5" | Ф <!-- 23.7.2022. и 24.7.2022. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 15. [[јул]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 16. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 17. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 18. [[јул]]. | style="width:44px;" | 19. [[јул]]. | style="width:40px;" | 20. [[јул]]. | style="width:40px;" | 21. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 22. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 23. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 24. [[јул]]. |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 15.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 16.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || colspan="2" style="width:20px;"| ПО <!-- 17.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 18.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 19.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 20.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 21.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 22.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 23.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за жене|35 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|скок мотком]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|кугла]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|кладиво]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ || <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="5" | Ф <!-- 17.7.2022 и 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2022 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,86''' <br /> | [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,88(.874)''' <br /> | [[Трејвон Бромел]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,88(.876)''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,31''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кенет Беднарек]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,77''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Erriyon Knighton]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,80''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мајкл Норман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''44,29''' <br /> | [[Кирани Џејмс]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРД|Светском|на отвореном|2022.}} || '''44,48''' <br /> | [[Метју Хадсон-Смит]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''44,66''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џејк Вајтман]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,23''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Јакоб Ингебритсен]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,47''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Мохамед Катир]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џошуа Кипруи Чептегеи|Џошуа Чептегеи]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,43''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Стенли Вајтака Мбуру]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Јакоб Киплимо]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,97''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тамират Тола]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:05:36''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Мосинет Геремев]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:06:44''' <br /> | [[Башир Абди]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:06:48''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Грант Холовеј]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''13,03''' <br /> | [[Треј Канингем]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''13,08''' <br /> | [[Асиер Мартинез]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13,17''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Алисон дос Сантос]] <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''46,29''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''46,89''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Тревор Басит]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''47,39''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Суфијане ел Бакали]] <br /> {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:25,13''' <br /> | [[Ламеча Гирма]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:26,01''' <br /> | [[Консеслус Кипруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:27,92''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Џастин Гатлин]]<br /> [[Мајк Роџерс]] <br />[[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''37,10''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Адам Џемили]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,36''' <br /> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Уједињеног Краљевства на отвореном за мушкарце|'''НР''']] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,43''' <br /> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Јапана на отвореном за мушкарце|'''НР''']] |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''2:56,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Тери Томас]] <br /> [[Демиш Геј]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:57,90''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Жонатан Сакор]] <br /> [[Робин Вандербемден]] <br /> [[Дилан Борле]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,78''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тошиказу Јаманиши]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:19:07''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Коки Икеда]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 1:19:14 <br /> | [[Персеус Карлстром]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:19:18''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 35 километара|35 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мутаз Еса Баршим]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,37''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Sanghyeok Woo]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈКО|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,35''' <br /> [[Атлетски рекорди Јужне Кореје на отвореном за мушкарце|'''=НР''']] | [[Андриј Проценко]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,33''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ванг Ђанан]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,36''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Милтијадис Тентоглу]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,32''' <br /> | [[Сајмон Ехамер]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,16''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Рајан Кроузер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,90''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Џо Ковач]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,91''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Џош Авотунде]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,29''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристјан Чех]] <br /> {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|на отвореном|2022.}} || '''71,13''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Миколас Алекна]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''69,27''' <br /> | [[Андријус Гуџијус]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''67,55''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Павел Фајдек]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''81,98''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Војћех Новицки]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''81,03''' <br /> | [[Ејвинд Хенриксен]] <br /> {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''80,87''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> -' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,67''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,73''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Елејн Томпсон-Хера]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,81''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''21,45''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''21,81''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Дина Ашер Смит]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''22,02''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] <br /> {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,11''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Марилејди Паулино]] <br /> {{засАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,60''' <br /> | [[Сада Вилијамс]] <br /> {{засАТЕП|БАР|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,75''' <br /> [[Атлетски рекорди Барбадоса на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Фејт Чепнгетич Кипјегон|Фејт Кипјегон]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:52,96''' <br /> | [[Гудаф Цегај]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:54,52''' <br /> | [[Лора Мјур]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:55,28''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Летесенбет Гидеј]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:21,23''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:10,02''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Маргарет Челимо Кипкембои]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:10,07''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | [[Готитом Гебресласе]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:18:11''' <br />[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Јудит Јептум Корир]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:18:20''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Лона Чемтаи Салпетер]] <br /> {{засАТЕП|ИЗР|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:20:18''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | [[Сидни Маклохлин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''50,68''' <br /> [[Светски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:purple;">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Фемке Бол]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''52,27''' <br /> ={{аббр|'''ЛРС'''|Изједначен најбољи лични резултат сезоне}} | [[Далила Мухамед]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''53,13''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | [[Норах Јеруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАЗ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:53,02''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Верквуха Гетачев]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''8:54,61''' <br /> [[Атлетски рекорди Етиопије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Мекидес Абебе]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''8:56,08''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | [[Кимберли Гарсија Леон]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПЕР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:26:58''' <br /> [[Атлетски рекорди Перуа на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Катажина Зђиебло]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:27:31''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Шенђе Ћејанг]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:27:56''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Ходање 35 километара|35 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | [[Еленор Патерсон]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,02''' <br /> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''=ОР'''</span>]], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,02''' <br /> | [[Елена Валортигара]] <br /> {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,00''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | [[Кети Нагеоти]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} || '''4,85''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Сенди Морис]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} || '''4,85''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Нина Кенеди]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''4,80''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | [[Chase Ealey]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''20,49''' <br /> | [[Лиђао Гунг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''20,39''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Јесика Схинтер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''19.77''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | [[Бин Фенг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''69,12''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Сандра Перковић]] <br /> {{засАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном 2022.}} || '''68,45''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Валери Олман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''68,30''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | [[Брук Андерсен]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''78,96''' <br /> | [[Камрин Роџерс]] <br /> {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''75,52''' <br /> | [[Janee' Kassanavoid]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''74,86''' <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | [[Келси-Ли Робертс]] <br /> {{засАТЕП|АУС|Светском|на отвореном 2022.}} || '''66,91''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кара Вингер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''64,05''' <br /> | [[Харука Китагучи]] <br /> {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном 2022.}} || '''63,27''' <br /> |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | [[Нафисату Тијам]] <br /> {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.947''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Анаук Ветер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.867''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Ана Хол]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6.755''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | colspan="2" | <small>(13,21 - 1,95 - 15,03 - 24,39 - 6,59 - 53,01 - 2:13,00) | colspan="2" | <small>(13,30 - 1,80 - 16,25 - 23,73 - 6,52 - 58,29 - 2:20,09) | colspan="2" | <small>(13,20 - 1,86 - 13,67 - 23,08 - 6,39 - 45,75 - 2:06,67) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лидио Андрес Фелиз]] <small>(м)</small> <br /> [[Марилејди Паулино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Алекандер Огандо]] <small>(м)</small> <br /> [[Фиордализа Кофил]] <small>(ж)</small> | '''3:09,82''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лимарвин Боневасија]] <small>(м)</small> <br /> [[Лике Клавер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тони вон Дипен]] <small>(м)</small> <br /> [[Фемке Бол]] <small>(ж)</small> | '''3:09,90''' <br />[[Атлетски рекорди Холандије на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Елија Годвин]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Вернон Норвуд]] <small>(м)</small> <br /> [[Кенеди Симон]] <small>(ж)</small> | '''3:10,16''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || || || || |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || || || || |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || || || || |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || || || || |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || || || || |- ! || Укупно || || || || |} == Табела успешности на Светском првенству 2022. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/placingtable Табела успешности на СП 2022. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2022]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2022. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2022. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2022. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2022. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2022. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2022. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2022. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2022. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2022. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2022. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2022.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2022.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2022.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2022.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2022.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2022.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2022.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2022.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033 Комплетни резултати СП 2022. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2022 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2022.}} {{СПА 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2022.]] 0xkw2tnku823w9upj9tciku3oukdtqm 25122055 25121432 2022-07-25T10:10:55Z З.Вукобрат 126357 /* Мушкарци */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2022 World Championships in Athletics | година = 2022. | домаћин = [[Јуџин (Орегон)|Јуџин]] | држава = {{застава|САД}} | време = [[15. јул]] — [[24. јул]] [[2022]]. | стадион = [[Хејвард филд]] | слика = Logo for 2022 World Athletics Championships.png | величина_слике = 300px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|2019. Доха]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023.|2023. Будимпешта]] }} ''' XVIII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) у периоду од [[15. јул]]а до [[24. јул]]а [[2022]], на [[Хејвард филд]]у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2022. World Athletics је дао следеће норме. <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 21.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,05 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,15 |- ! 20,24 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 22,80 |- ! 44,90 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 51,35 |- ! 1:45,20 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 1:59,50 |- ! 3:35,00 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] || 4:04,20 |- ! 13:13,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:10,00 |- ! 27:28,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:25,00 |- ! 2:11:30 || [[Маратон]] || 2:29:30 |- ! 13,32 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,84 |- ! 48,90 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 55,40 |- ! 8:22,00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:30,00 |- ! 1:21:00 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:31:00 |- ! 2:33:00 <br /> 3:50:00 || [[Ходање 35 километара|35 км ходање]]<br /> [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 2:54:00<br />4:25:00 |- ! 2,33 м || [[Скок увис]] || 1,96 м |- ! 5,80 м || [[Скок мотком]] || 4,70 м |- ! 8,22 м || [[Скок удаљ]] || 6,82 м |- ! 17,14 м || [[Троскок]] || 14,32 м |- ! 21,10 м || [[Бацање кугле]] || 18,50 м |- ! 66,00 м || [[Бацање диска]] || 63,50 м |- ! 77,50 м || [[Бацање кладива]] || 72,50 м |- ! 85,00 м || [[Бацање копља]] || 64,00 м |- ! 8.350 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.42 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама: <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=1 Период испуњења норми за СП] <small>Прибављено 21.7.2022.</small></ref> : Ходања (35 км) је од 30. новембра 2020. до поноћи 29. маја 2022. године. : 10.000 м, маратон, штафете, ходања (20 км) и вишебоји је од 27. децембра 2020. до поноћи 26. јуна 2022. године. : За остале дисциплине 27. јуни 2021. до поноћи 26. јуна 2022. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПП||Преподне | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 15. [[јул]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 16. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 17. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 18. [[јул]]. | style="width:44px;" | 19. [[јул]]. | style="width:40px;" | 20. [[јул]]. | style="width:40px;" | 21. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 22. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 23. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 24. [[јул]]. |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 15.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 16.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || colspan="2" style="width:20px;"| ПО <!-- 17.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 18.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 19.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 20.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 21.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 22.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 23.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | || style="background:#d0a9f5; | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | style="background:#ffdf80;" | ф || <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ || <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" |<!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="5" | Ф <!-- 23.7.2022. и 24.7.2022. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 15. [[јул]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 16. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 17. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 18. [[јул]]. | style="width:44px;" | 19. [[јул]]. | style="width:40px;" | 20. [[јул]]. | style="width:40px;" | 21. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 22. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 23. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 24. [[јул]]. |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 15.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 16.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || colspan="2" style="width:20px;"| ПО <!-- 17.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 18.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 19.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 20.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 21.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 22.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 23.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за жене|35 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|скок мотком]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|кугла]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|кладиво]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ || <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="5" | Ф <!-- 17.7.2022 и 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2022 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,86''' <br /> | [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,88(.874)''' <br /> | [[Трејвон Бромел]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,88(.876)''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,31''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кенет Беднарек]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,77''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Erriyon Knighton]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,80''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мајкл Норман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''44,29''' <br /> | [[Кирани Џејмс]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРД|Светском|на отвореном|2022.}} || '''44,48''' <br /> | [[Метју Хадсон-Смит]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''44,66''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Емануел Кипкуруи Корир]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:43,71''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Ђамел Седјати]] <br /> {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:44,14''' <br /> - | [[Марко Ароп]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:44,28''' <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џејк Вајтман]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,23''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Јакоб Ингебритсен]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,47''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Мохамед Катир]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Јакоб Ингебригстен]] <br /> {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13:09,24''' <br /> | [[Јакоб Кроп]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13:09.,98''' <br /> | [[Оскар Челимо]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13:10,20''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џошуа Кипруи Чептегеи|Џошуа Чептегеи]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,43''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Стенли Вајтака Мбуру]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Јакоб Киплимо]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,97''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тамират Тола]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:05:36''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Мосинет Геремев]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:06:44''' <br /> | [[Башир Абди]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:06:48''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Грант Холовеј]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''13,03''' <br /> | [[Треј Канингем]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''13,08''' <br /> | [[Асиер Мартинез]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13,17''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Алисон дос Сантос]] <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''46,29''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''46,89''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Тревор Басит]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''47,39''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Суфијане ел Бакали]] <br /> {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:25,13''' <br /> | [[Ламеча Гирма]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:26,01''' <br /> | [[Консеслус Кипруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:27,92''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Арон Браун]] <br /> [[Џером Блејк]] <br /> [[Брендон Родни]] <br /> [[Андре де Грас]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,48''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Ноа Лајлс]] <br /> [[Elijah Hall]] <br /> [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''37,55''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Јона Ефолоко]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> [[Рис Прескод]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37.83''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> [[Мајкл Чери]] <br /> [[Вилберт Лондон]] <br /> [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''2:56,69''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Тери Томас]] <br /> [[Демиш Геј]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:57,90''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Жонатан Сакор]] <br /> [[Робин Вандербемден]] <br /> [[Дилан Борле]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,78''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тошиказу Јаманиши]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:19:07''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Коки Икеда]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 1:19:14 <br /> | [[Персеус Карлстром]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:19:18''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 35 километара|35 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мутаз Еса Баршим]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,37''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Sanghyeok Woo]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈКО|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,35''' <br /> [[Атлетски рекорди Јужне Кореје на отвореном за мушкарце|'''=НР''']] | [[Андриј Проценко]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,33''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ванг Ђанан]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,36''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Милтијадис Тентоглу]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,32''' <br /> | [[Сајмон Ехамер]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,16''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Рајан Кроузер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,90''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Џо Ковач]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,91''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Џош Авотунде]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,29''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристјан Чех]] <br /> {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|на отвореном|2022.}} || '''71,13''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Миколас Алекна]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''69,27''' <br /> | [[Андријус Гуџијус]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''67,55''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Павел Фајдек]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''81,98''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Војћех Новицки]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''81,03''' <br /> | [[Ејвинд Хенриксен]] <br /> {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''80,87''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> -' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,67''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,73''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Елејн Томпсон-Хера]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,81''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''21,45''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''21,81''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Дина Ашер Смит]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''22,02''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] <br /> {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,11''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Марилејди Паулино]] <br /> {{засАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,60''' <br /> | [[Сада Вилијамс]] <br /> {{засАТЕП|БАР|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,75''' <br /> [[Атлетски рекорди Барбадоса на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Фејт Чепнгетич Кипјегон|Фејт Кипјегон]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:52,96''' <br /> | [[Гудаф Цегај]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:54,52''' <br /> | [[Лора Мјур]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:55,28''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Летесенбет Гидеј]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:21,23''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:10,02''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Маргарет Челимо Кипкембои]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:10,07''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | [[Готитом Гебресласе]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:18:11''' <br />[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Јудит Јептум Корир]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:18:20''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Лона Чемтаи Салпетер]] <br /> {{засАТЕП|ИЗР|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:20:18''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | [[Сидни Маклохлин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''50,68''' <br /> [[Светски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:purple;">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Фемке Бол]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''52,27''' <br /> ={{аббр|'''ЛРС'''|Изједначен најбољи лични резултат сезоне}} | [[Далила Мухамед]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''53,13''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | [[Норах Јеруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАЗ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:53,02''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Верквуха Гетачев]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''8:54,61''' <br /> [[Атлетски рекорди Етиопије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Мекидес Абебе]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''8:56,08''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | [[Кимберли Гарсија Леон]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПЕР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:26:58''' <br /> [[Атлетски рекорди Перуа на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Катажина Зђиебло]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:27:31''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Шенђе Ћејанг]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:27:56''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Ходање 35 километара|35 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | [[Еленор Патерсон]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,02''' <br /> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''=ОР'''</span>]], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,02''' <br /> | [[Елена Валортигара]] <br /> {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,00''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | [[Кети Нагеоти]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} || '''4,85''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Сенди Морис]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} || '''4,85''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Нина Кенеди]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''4,80''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | [[Chase Ealey]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''20,49''' <br /> | [[Лиђао Гунг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''20,39''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Јесика Схинтер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''19.77''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | [[Бин Фенг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''69,12''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Сандра Перковић]] <br /> {{засАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном 2022.}} || '''68,45''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Валери Олман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''68,30''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | [[Брук Андерсен]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''78,96''' <br /> | [[Камрин Роџерс]] <br /> {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''75,52''' <br /> | [[Janee' Kassanavoid]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''74,86''' <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | [[Келси-Ли Робертс]] <br /> {{засАТЕП|АУС|Светском|на отвореном 2022.}} || '''66,91''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кара Вингер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''64,05''' <br /> | [[Харука Китагучи]] <br /> {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном 2022.}} || '''63,27''' <br /> |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | [[Нафисату Тијам]] <br /> {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.947''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Анаук Ветер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.867''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Ана Хол]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6.755''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | colspan="2" | <small>(13,21 - 1,95 - 15,03 - 24,39 - 6,59 - 53,01 - 2:13,00) | colspan="2" | <small>(13,30 - 1,80 - 16,25 - 23,73 - 6,52 - 58,29 - 2:20,09) | colspan="2" | <small>(13,20 - 1,86 - 13,67 - 23,08 - 6,39 - 45,75 - 2:06,67) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лидио Андрес Фелиз]] <small>(м)</small> <br /> [[Марилејди Паулино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Алекандер Огандо]] <small>(м)</small> <br /> [[Фиордализа Кофил]] <small>(ж)</small> | '''3:09,82''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лимарвин Боневасија]] <small>(м)</small> <br /> [[Лике Клавер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тони вон Дипен]] <small>(м)</small> <br /> [[Фемке Бол]] <small>(ж)</small> | '''3:09,90''' <br />[[Атлетски рекорди Холандије на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Елија Годвин]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Вернон Норвуд]] <small>(м)</small> <br /> [[Кенеди Симон]] <small>(ж)</small> | '''3:10,16''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || || || || |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || || || || |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || || || || |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || || || || |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || || || || |- ! || Укупно || || || || |} == Табела успешности на Светском првенству 2022. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/placingtable Табела успешности на СП 2022. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2022]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2022. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2022. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2022. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2022. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2022. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2022. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2022. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2022. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2022. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2022. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2022.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2022.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2022.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2022.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2022.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2022.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2022.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2022.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033 Комплетни резултати СП 2022. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2022 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2022.}} {{СПА 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2022.]] mannlav9kjy1wv7eglofobcvzdq26xr 25122109 25122055 2022-07-25T11:03:05Z З.Вукобрат 126357 /* Освајачи медаља */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2022 World Championships in Athletics | година = 2022. | домаћин = [[Јуџин (Орегон)|Јуџин]] | држава = {{застава|САД}} | време = [[15. јул]] — [[24. јул]] [[2022]]. | стадион = [[Хејвард филд]] | слика = Logo for 2022 World Athletics Championships.png | величина_слике = 300px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|2019. Доха]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023.|2023. Будимпешта]] }} ''' XVIII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) у периоду од [[15. јул]]а до [[24. јул]]а [[2022]], на [[Хејвард филд]]у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2022. World Athletics је дао следеће норме. <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 21.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,05 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,15 |- ! 20,24 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 22,80 |- ! 44,90 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 51,35 |- ! 1:45,20 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 1:59,50 |- ! 3:35,00 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] || 4:04,20 |- ! 13:13,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:10,00 |- ! 27:28,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:25,00 |- ! 2:11:30 || [[Маратон]] || 2:29:30 |- ! 13,32 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,84 |- ! 48,90 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 55,40 |- ! 8:22,00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:30,00 |- ! 1:21:00 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:31:00 |- ! 2:33:00 <br /> 3:50:00 || [[Ходање 35 километара|35 км ходање]]<br /> [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 2:54:00<br />4:25:00 |- ! 2,33 м || [[Скок увис]] || 1,96 м |- ! 5,80 м || [[Скок мотком]] || 4,70 м |- ! 8,22 м || [[Скок удаљ]] || 6,82 м |- ! 17,14 м || [[Троскок]] || 14,32 м |- ! 21,10 м || [[Бацање кугле]] || 18,50 м |- ! 66,00 м || [[Бацање диска]] || 63,50 м |- ! 77,50 м || [[Бацање кладива]] || 72,50 м |- ! 85,00 м || [[Бацање копља]] || 64,00 м |- ! 8.350 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.42 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама: <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=1 Период испуњења норми за СП] <small>Прибављено 21.7.2022.</small></ref> : Ходања (35 км) је од 30. новембра 2020. до поноћи 29. маја 2022. године. : 10.000 м, маратон, штафете, ходања (20 км) и вишебоји је од 27. децембра 2020. до поноћи 26. јуна 2022. године. : За остале дисциплине 27. јуни 2021. до поноћи 26. јуна 2022. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПП||Преподне | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 15. [[јул]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 16. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 17. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 18. [[јул]]. | style="width:44px;" | 19. [[јул]]. | style="width:40px;" | 20. [[јул]]. | style="width:40px;" | 21. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 22. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 23. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 24. [[јул]]. |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 15.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 16.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || colspan="2" style="width:20px;"| ПО <!-- 17.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 18.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 19.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 20.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 21.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 22.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 23.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | || style="background:#d0a9f5; | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | style="background:#ffdf80;" | ф || <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ || <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" |<!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="5" | Ф <!-- 23.7.2022. и 24.7.2022. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 15. [[јул]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 16. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 17. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 18. [[јул]]. | style="width:44px;" | 19. [[јул]]. | style="width:40px;" | 20. [[јул]]. | style="width:40px;" | 21. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 22. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 23. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 24. [[јул]]. |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 15.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 16.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || colspan="2" style="width:20px;"| ПО <!-- 17.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 18.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 19.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 20.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 21.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 22.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 23.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за жене|35 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|скок мотком]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|кугла]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|кладиво]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ || <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="5" | Ф <!-- 17.7.2022 и 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2022 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,86''' <br /> | [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,88(.874)''' <br /> | [[Трејвон Бромел]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,88(.876)''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,31''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кенет Беднарек]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,77''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Erriyon Knighton]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,80''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мајкл Норман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''44,29''' <br /> | [[Кирани Џејмс]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРД|Светском|на отвореном|2022.}} || '''44,48''' <br /> | [[Метју Хадсон-Смит]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''44,66''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Емануел Кипкуруи Корир]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:43,71''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Ђамел Седјати]] <br /> {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:44,14''' <br /> - | [[Марко Ароп]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:44,28''' <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џејк Вајтман]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,23''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Јакоб Ингебритсен]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,47''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Мохамед Катир]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Јакоб Ингебригстен]] <br /> {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13:09,24''' <br /> | [[Јакоб Кроп]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13:09.,98''' <br /> | [[Оскар Челимо]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13:10,20''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џошуа Кипруи Чептегеи|Џошуа Чептегеи]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,43''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Стенли Вајтака Мбуру]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Јакоб Киплимо]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,97''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тамират Тола]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:05:36''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Мосинет Геремев]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:06:44''' <br /> | [[Башир Абди]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:06:48''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Грант Холовеј]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''13,03''' <br /> | [[Треј Канингем]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''13,08''' <br /> | [[Асиер Мартинез]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13,17''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Алисон дос Сантос]] <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''46,29''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''46,89''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Тревор Басит]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''47,39''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Суфијане ел Бакали]] <br /> {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:25,13''' <br /> | [[Ламеча Гирма]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:26,01''' <br /> | [[Консеслус Кипруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:27,92''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Арон Браун]] <br /> [[Џером Блејк]] <br /> [[Брендон Родни]] <br /> [[Андре де Грас]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,48''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Ноа Лајлс]] <br /> [[Elijah Hall]] <br /> [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''37,55''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Јона Ефолоко]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> [[Рис Прескод]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37.83''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Елија Годвин]] <br /> [[Мајкл Норман]] <br /> [[Брајс Дидмон]] <br /> [[Шампион Алисон]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''2:56,17''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Џевон Пауел]] <br /> [[Кристофер Тејлор]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,58''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Дилан Борле]] <br /> [[Жилијен Ватрен]] <br /> [[Alexander Doom]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,72''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тошиказу Јаманиши]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:19:07''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Коки Икеда]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 1:19:14 <br /> | [[Персеус Карлстром]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:19:18''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 35 километара|35 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мутаз Еса Баршим]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,37''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Sanghyeok Woo]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈКО|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,35''' <br /> [[Атлетски рекорди Јужне Кореје на отвореном за мушкарце|'''=НР''']] | [[Андриј Проценко]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,33''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ванг Ђанан]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,36''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Милтијадис Тентоглу]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,32''' <br /> | [[Сајмон Ехамер]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,16''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Рајан Кроузер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,90''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Џо Ковач]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,91''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Џош Авотунде]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,29''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристјан Чех]] <br /> {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|на отвореном|2022.}} || '''71,13''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Миколас Алекна]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''69,27''' <br /> | [[Андријус Гуџијус]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''67,55''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Павел Фајдек]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''81,98''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Војћех Новицки]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''81,03''' <br /> | [[Ејвинд Хенриксен]] <br /> {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''80,87''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> -' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,67''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,73''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Елејн Томпсон-Хера]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,81''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''21,45''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''21,81''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Дина Ашер Смит]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''22,02''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] <br /> {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,11''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Марилејди Паулино]] <br /> {{засАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,60''' <br /> | [[Сада Вилијамс]] <br /> {{засАТЕП|БАР|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,75''' <br /> [[Атлетски рекорди Барбадоса на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Фејт Чепнгетич Кипјегон|Фејт Кипјегон]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:52,96''' <br /> | [[Гудаф Цегај]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:54,52''' <br /> | [[Лора Мјур]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:55,28''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Летесенбет Гидеј]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:21,23''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:10,02''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Маргарет Челимо Кипкембои]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:10,07''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | [[Готитом Гебресласе]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:18:11''' <br />[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Јудит Јептум Корир]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:18:20''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Лона Чемтаи Салпетер]] <br /> {{засАТЕП|ИЗР|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:20:18''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | [[Сидни Маклохлин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''50,68''' <br /> [[Светски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:purple;">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Фемке Бол]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''52,27''' <br /> ={{аббр|'''ЛРС'''|Изједначен најбољи лични резултат сезоне}} | [[Далила Мухамед]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''53,13''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | [[Норах Јеруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАЗ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:53,02''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Верквуха Гетачев]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''8:54,61''' <br /> [[Атлетски рекорди Етиопије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Мекидес Абебе]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''8:56,08''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | [[Кимберли Гарсија Леон]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПЕР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:26:58''' <br /> [[Атлетски рекорди Перуа на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Катажина Зђиебло]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:27:31''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Шенђе Ћејанг]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:27:56''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Ходање 35 километара|35 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | [[Еленор Патерсон]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,02''' <br /> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''=ОР'''</span>]], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,02''' <br /> | [[Елена Валортигара]] <br /> {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,00''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | [[Кети Нагеоти]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} || '''4,85''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Сенди Морис]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} || '''4,85''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Нина Кенеди]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''4,80''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | [[Chase Ealey]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''20,49''' <br /> | [[Лиђао Гунг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''20,39''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Јесика Схинтер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''19.77''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | [[Бин Фенг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''69,12''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Сандра Перковић]] <br /> {{засАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном 2022.}} || '''68,45''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Валери Олман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''68,30''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | [[Брук Андерсен]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''78,96''' <br /> | [[Камрин Роџерс]] <br /> {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''75,52''' <br /> | [[Janee' Kassanavoid]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''74,86''' <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | [[Келси-Ли Робертс]] <br /> {{засАТЕП|АУС|Светском|на отвореном 2022.}} || '''66,91''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кара Вингер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''64,05''' <br /> | [[Харука Китагучи]] <br /> {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном 2022.}} || '''63,27''' <br /> |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | [[Нафисату Тијам]] <br /> {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.947''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Анаук Ветер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.867''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Ана Хол]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6.755''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | colspan="2" | <small>(13,21 - 1,95 - 15,03 - 24,39 - 6,59 - 53,01 - 2:13,00) | colspan="2" | <small>(13,30 - 1,80 - 16,25 - 23,73 - 6,52 - 58,29 - 2:20,09) | colspan="2" | <small>(13,20 - 1,86 - 13,67 - 23,08 - 6,39 - 45,75 - 2:06,67) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лидио Андрес Фелиз]] <small>(м)</small> <br /> [[Марилејди Паулино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Алекандер Огандо]] <small>(м)</small> <br /> [[Фиордализа Кофил]] <small>(ж)</small> | '''3:09,82''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лимарвин Боневасија]] <small>(м)</small> <br /> [[Лике Клавер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тони вон Дипен]] <small>(м)</small> <br /> [[Фемке Бол]] <small>(ж)</small> | '''3:09,90''' <br />[[Атлетски рекорди Холандије на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Елија Годвин]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Вернон Норвуд]] <small>(м)</small> <br /> [[Кенеди Симон]] <small>(ж)</small> | '''3:10,16''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || || || || |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || || || || |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || || || || |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || || || || |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || || || || |- ! || Укупно || || || || |} == Табела успешности на Светском првенству 2022. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/placingtable Табела успешности на СП 2022. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2022]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2022. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2022. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2022. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2022. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2022. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2022. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2022. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2022. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2022. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2022. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2022.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2022.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2022.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2022.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2022.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2022.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2022.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2022.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033 Комплетни резултати СП 2022. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2022 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2022.}} {{СПА 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2022.]] lf7wcfevv298hrhbreetda9renvfi58 25122111 25122109 2022-07-25T11:03:45Z З.Вукобрат 126357 /* Освајачи медаља */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Кутијица за СП у атлетици | име = 2022 World Championships in Athletics | година = 2022. | домаћин = [[Јуџин (Орегон)|Јуџин]] | држава = {{застава|САД}} | време = [[15. јул]] — [[24. јул]] [[2022]]. | стадион = [[Хејвард филд]] | слика = Logo for 2022 World Athletics Championships.png | величина_слике = 300px | опис_слике = | број_држава = | број_атлетичара = | број_дисциплина = 49 (24 м. и 24 ж. и 1 микс) | претходно_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|2019. Доха]] | следеће_првенство = [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023.|2023. Будимпешта]] }} ''' XVIII [[Светско првенство у атлетици на отвореном]]''' одржало се у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) у периоду од [[15. јул]]а до [[24. јул]]а [[2022]], на [[Хејвард филд]]у. == Квалификационе норме за учешће на Светском првенству == За светско првенство 2022. World Athletics је дао следеће норме. <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 21.7.2022.</small></ref> {| class="wikitable" cellspacing="2" cellpadding="1" style="font-size:95%;" |+ ! scope=col | Мушкарци ! scope=col | Дисциплина ! scope=col | Жене |- ! 10,05 || [[Трка на 100 метара|100 м]] || 11,15 |- ! 20,24 || [[Трка на 200 m|200 м]] || 22,80 |- ! 44,90 || [[Трка на 400 метара|400 м]] || 51,35 |- ! 1:45,20 || [[Трка на 800 метара|800 м]] || 1:59,50 |- ! 3:35,00 || [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] || 4:04,20 |- ! 13:13,50 || [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] || 15:10,00 |- ! 27:28,00 || [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] || 31:25,00 |- ! 2:11:30 || [[Маратон]] || 2:29:30 |- ! 13,32 || [[Трка на 110 метара са препонама|110 м пр.]] /[[Трка на 100 метара са препонама|100 м пр.]] || 12,84 |- ! 48,90 || [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] || 55,40 |- ! 8:22,00 || [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] || 9:30,00 |- ! 1:21:00 || [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] || 1:31:00 |- ! 2:33:00 <br /> 3:50:00 || [[Ходање 35 километара|35 км ходање]]<br /> [[Ходање 50 километара|50 км ходање]] || 2:54:00<br />4:25:00 |- ! 2,33 м || [[Скок увис]] || 1,96 м |- ! 5,80 м || [[Скок мотком]] || 4,70 м |- ! 8,22 м || [[Скок удаљ]] || 6,82 м |- ! 17,14 м || [[Троскок]] || 14,32 м |- ! 21,10 м || [[Бацање кугле]] || 18,50 м |- ! 66,00 м || [[Бацање диска]] || 63,50 м |- ! 77,50 м || [[Бацање кладива]] || 72,50 м |- ! 85,00 м || [[Бацање копља]] || 64,00 м |- ! 8.350 бод. || [[Десетобој]] / [[Седмобој]] || 6.42 бод. |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 × 100 метара|Штафета 4 × 100 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара|Штафета 4 × 400 м]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |- | Првих 10 са [[ИААФ Светско првенство у тркама штафета|СП]] + 6 са ранг листе|| [[Штафета 4 х 400 метара микс|Штафета 4 × 400 м микс]] || Првих 10 са СП + 6 са ранг листе |} Период испуњења норми у дисциплинама: <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=1 Период испуњења норми за СП] <small>Прибављено 21.7.2022.</small></ref> : Ходања (35 км) је од 30. новембра 2020. до поноћи 29. маја 2022. године. : 10.000 м, маратон, штафете, ходања (20 км) и вишебоји је од 27. децембра 2020. до поноћи 26. јуна 2022. године. : За остале дисциплине 27. јуни 2021. до поноћи 26. јуна 2022. године. == Календар такмичења == {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:90%; position:relative; width:60%;" |- | style="background:#fff; text-align:center;"|ПП||Преподне | style="background:#fff; text-align:center;"|ПО||Поподне | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|Г||Групе | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|КВ||Квалификације | style="background:#d0a9f5; text-align:center;"|ЧФ||Четвртфинале | style="background:#d9ffb2; text-align:center;"|ПФ||Полуфинале | style="background:#ffdf80; text-align:center;"|Ф||Финале |} {{col-begin|width=90%}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Мушкарци''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 15. [[јул]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 16. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 17. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 18. [[јул]]. | style="width:44px;" | 19. [[јул]]. | style="width:40px;" | 20. [[јул]]. | style="width:40px;" | 21. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 22. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 23. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 24. [[јул]]. |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 15.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 16.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || colspan="2" style="width:20px;"| ПО <!-- 17.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 18.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 19.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 20.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 21.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 22.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 23.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м]] | style="background:#d0a9f5;" | Г || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|маратон]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м преп]] | || style="background:#d0a9f5; | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|20 км ход.]] | style="background:#ffdf80;" | ф || <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за мушкарце|50 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|скок увис]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|скок мотком]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ]] | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|кугла]] | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|диск]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|кладиво]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ || <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|копље]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" |<!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|десетобој]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="5" | Ф <!-- 23.7.2022. и 24.7.2022. --> |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="margin:0.5em auto; font-size:70%; line-height:1.25em;" |+'''Жене''' |- style="text-align:center;" ! Датум → | style="width:40px;" colspan="2" | 15. [[јул]]. | style="width:25px;" colspan="3" | 16. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 17. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 18. [[јул]]. | style="width:44px;" | 19. [[јул]]. | style="width:40px;" | 20. [[јул]]. | style="width:40px;" | 21. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="2" | 22. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 23. [[јул]]. | style="width:40px;" colspan="3" | 24. [[јул]]. |- !Дисциплина ↓ ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 15.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 16.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || colspan="2" style="width:20px;"| ПО <!-- 17.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 18.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 19.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 20.7.2022. --> ! style="width:20px;" | ПО <!-- 21.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;"| ПО <!-- 22.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 23.7.2022. --> ! style="width:20px;"| ПП || style="width:20px;" colspan="2" | ПО <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 16.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|5.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|10.000 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|маратон]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м преп.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | || style="background:#d9ffb2;" | ПФ || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d9ffb2;" | ПФ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м преп]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4 × 100 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4 × 400 м]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|20 км ход.]] | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за жене|35 км ход.]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|скок увис]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|скок мотком]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|скок удаљ]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|троскок]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ || colspan="2" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|кугла]] | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 15.7.2022. --> | colspan="2" | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|диск]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | || style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|кладиво]] | style="background:#d0a9f5;" | КВ || <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" | Ф || colspan="2" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|копље]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 17.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | style="background:#d0a9f5;" | КВ <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | || style="background:#ffdf80;" | Ф <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |- style="text-align:center;" | style="text-align:left;" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој]] | colspan="2" | <!-- 15.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 16.7.2022. --> | style="background:#ffdf80;" colspan="5" | Ф <!-- 17.7.2022 и 18.7.2022. --> | <!-- 19.7.2022. --> | <!-- 20.7.2022. --> | <!-- 21.7.2022. --> | colspan="2" | <!-- 22.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 23.7.2022. --> | colspan="3" | <!-- 24.7.2022. --> |} {{col-end}} == Земље учеснице == Учествовало је 207. земаља са 1.936 такмичара од чега 1.053 мушкарца и 893 жене<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitioninfo/287e3750-bd6c-43f0-b8b8-5b072aee1d2c.pdf Земље учеснице на СП 2022 са бројем учесника]</ref> {{Сакриј почетак |toggle= |border= |header=Земље учеснице |title= |titlestyle=background:#efefef; |bodystyle= |bg1= |bg2= |ta1= |ta2= |extra1= |extra2= }} {{col-begin}} {{col-break}} # {{зас|АВГ}} [[Авганистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Авганистан]] 1 (1+0) # {{зас|АЗЕ}} [[Азербејџан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Азербејџан]] 4 (3+1) # {{зас|АЛБ}} [[Албанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Албанија]] 1 (0+1) # {{зас|АЛЖ}} [[Алжир на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Алжир]] (8) # {{зас|ВИР}} [[Америчка Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Америчка Девичанска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|АНГ}} [[Ангола на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангола]] 1 (0+1) # {{зас|АИА}} [[Ангвила на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ангвила]] 1 (0+1) # {{зас|АНД}} [[Андора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Андора]] 1 (1+0) # {{зас|АИБ}} [[Антигва и Барбуда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Антигва и Барбуда]] 5 (5+0) # {{зас|АРГ}} [[Аргентина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аргентина]] 10 (7+3) # {{зас|АРУ}} [[Аруба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аруба]] 1 (1+0) # {{зас|АУС}} [[Аустралија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустралија]] 62 (29+33) # {{зас|АУТ}} [[Аустрија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Аустрија]] 5 (3+2) # [[Датотека:Logo IAAF.png|30п]] [[Атлетски избеглички тим на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Избеглички тим]] 5 (3+2) # [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални атлетичари]] 19 (12+7) # {{зас|БАН}} [[Бангладеш на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бангладеш]] 1 (1+0) # {{зас|БАР}} [[Барбадос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Барбадос]] 8 (6+2) # {{зас|БАХ}} [[Бахаме на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахаме]] 25 (13+12) # {{зас|БХР}} [[Бахреин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бахреин]] 26 (10+16) # {{зас|БЕЛ}} [[Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белгија]] 18 (13+5) # {{зас|БЛЗ}} [[Белизе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белизе]] 1 (0+1) # {{зас|БЛР}} [[Белорусија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Белорусија]] 16 (7+9) # {{зас|БЕН}} [[Бенин на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бенин]] 2 (0+2) # {{зас|БЕР}} [[Бермуди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бермуди]] 1 (1+0) # {{зас|БОЛ}} [[Боливија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боливија]] 2 (1+1) # {{зас|БИХ}} [[Босна и Херцеговина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Босна и Херцеговина]] 3 (3+0) # {{зас|БОЦ}} [[Боцвана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Боцвана]] 12 (6+6) # {{зас|БРА}} [[Бразил на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бразил]] 36 (20+16) # {{зас|Британска Девичанска Острва}} [[Британска Девичанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Британска Девичанска Острва]] 3 (1+2) # {{зас|БРУ}} [[Брунеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Брунеј]] 1 (1+0)) # {{зас|БУГ}} [[Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бугарска]] 8 (4+4) # {{зас|БФА}} [[Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Буркина Фасо]] 2 (1+1) # {{зас|БУР}} [[Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Бурунди]] 4 (3+1) # {{зас|ВТУ}} [[Вануату на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вануату]] 1 (1+0) # {{зас|ВЕН}} [[Венецуела на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Венецуела]] 11 (4+7) # {{зас|ВИЈ}} [[Вијетнам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Вијетнам]] 1 (1+0) # {{зас|ГАБ}} [[Габон на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Габон]] 1 (0+1) # {{зас|ГАМ}} [[Гамбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гамбија]] (1) # {{зас|ГАН}} [[Гана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гана]] 8 (2+6) # {{зас|ГУА}} [[Гвам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвам]] 1 (0+1) # {{зас|ГВТ}} [[Гватемала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гватемала]] 7 (6+1) # {{зас|ГВИ}} [[Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ГБС}} [[Гвинеја Бисао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвинеја Бисао]] 1(0+1) # {{зас|ГВАЈ}} [[Гвајана на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гвајана]] 2 (2+0) # {{зас|ГИБ}} [[Гибралтар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гибралтар]] 1 (1+0) # {{зас|ГРД}} [[Гренада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Гренада]] 4 (4+0) # {{зас|ГРУ}} [[Грузија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грузија]] 1 (1+0) # {{зас|ГРЧ}} [[Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Грчка]] 20 (8+12) # {{зас|ДАН}} [[Данска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Данска]] 4 (2+2) # {{зас|ДРК}} [[Демократска Република Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Демократска Република Конго]] 1 (1+0) # {{зас|ДМА}} [[Доминика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминика]] 2 (1+1) # {{зас|ДОМ}} [[Доминиканска Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Доминиканска Република]] 3 (2+1) # {{зас|ЕГИ}} [[Египат на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Египат]] 4 (3+1) # {{зас|ЕКВ}} [[Еквадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еквадор]] 17 (6+11) # {{зас|ЕКГ}} [[Екваторијална Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Екваторијална Гвинеја]] 1 (1+0) # {{зас|ЕРИ}} [[Еритреја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Еритреја]] 8 (8+0) # {{зас|ЕСТ}} [[Естонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Естонија]] 14 (11+3) # {{зас|ЕТИ}} [[Етиопија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Етиопија]] 46 (22+24) # {{зас|ЗАМ}} [[Замбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Замбија]] 2 (1+1) # {{зас|Зеленортска Острва}} [[Зеленортска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зеленортска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|ЗИМ}} [[Зимбабве на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Зимбабве]] 5 (3+2) # {{зас|ИЗР}} [[Израел на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Израел]] 8 (3+5) # {{зас|ИНД}} [[Индија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индија]] 25 (14+11) # {{зас|ИДН}} [[Индонезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Индонезија]] 1 (0+1) # {{зас|ИРА}} [[Ирак на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирак]] 1 (1+0) # {{зас|ИРН}} [[Иран на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Иран]] 3 (3+0) # {{зас|ИРС}} [[Ирска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Ирска]] 12 (9+3) # {{зас|ИСЛ}} [[Исланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Исланд]] 3 (1+2) {{col-break}} # <li value="69"> {{зас|ИТА}} [[Италија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Италија]] 36 (18+18) # {{зас|ЈАМ}} [[Јамајка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јамајка]] 64 ( + ) # {{зас|ЈАП}} [[Јапан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јапан]] 47 (34+13) # {{зас|ЈЕР}} [[Јерменија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јерменија]] 1 (1+0) # {{зас|ЈОР}} [[Јордан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јордан]] 1 (0+1) # {{зас|ЈКО}} [[Јужна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужна Кореја]] 17 (11+6) # {{зас|Јужни Судан}} [[Јужни Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужни Судан]] 1 (1+0) # {{зас|ЈАР}} [[Јужноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Јужноафричка Република]] 29 ( + ) # {{зас|Кајманска острва}} [[Кајманска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кајманска острва]] 1 (1+0) # {{зас|КАЗ}} [[Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Казахстан]] 13 (1+12) # {{зас|КАМ}} [[Камбоџа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камбоџа]] 1 (1+1) # {{зас|КМР}} [[Камерун на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Камерун]] 2 (1+1) # {{зас|КАН}} [[Канада на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Канада]] 57 (22+35) # {{зас|КАТ}} [[Катар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Катар]] 5 (5+0) # {{зас|КЕН}} [[Кенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кенија]] 50 (30+20) # {{зас|КИН}} [[Кина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кина]] 50 (25 + 25) # {{зас|TPE}} [[Кинески Тајпеј на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кинески Тајпеј]] 2 (1+1) # {{зас|КИП}} [[Кипар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кипар]] 5 (2+3) # {{зас|КГС}} [[Киргистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Киргистан]] 3 (0+3) # {{зас|КИР}} [[Кирибати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кирибати]] 1 (1+0) # {{зас|КОЛ}} [[Колумбија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Колумбија]] 19 (10+9) # {{зас|КОМ}} [[Комори на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Комори]] 1 (1+0) # {{зас|РКО}} [[Конго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Конго]] 2 (1+1) # {{зас|Косово}} [[Косово на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Косово]] 1 (1+0) # {{зас|КОС}} [[Костарика на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Костарика]] 1 (1+0) # {{зас|КУВ}} [[Кувајт на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кувајт]] 3 (3+0) # {{зас|КУБ}} [[Куба на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Куба]] 27 (17+10) # {{зас|КУК}} [[Кукова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Кукова Острва]] 1 (0+1) # {{зас|ЛАО}} [[Лаос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лаос]] 1 (1+0) # {{зас|ЛЕС}} [[Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Лесото]] 3 (3+0) # {{зас|ЛЕТ}} [[Летонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Летонија]] 12 (3+9) # {{зас|ЛБН}} [[Либан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либан]] 1 (1+0) # {{зас|ЛБР}} [[Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Либерија]] 1 (1+0) # {{зас|ЛИТ}} [[Литванија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Литванија]] 15 (9+6) # {{зас|ЛУКС}} [[Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Луксембург]] 1 (1+0) # {{зас|МАЦ}} [[Макао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Макао]] 1 (0+1) # {{зас|МАД}} [[Мадагаскар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мадагаскар]] 1 (0+1) # {{зас|МАК}} [[Македонија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Македонија]] 1 (0+1) # {{зас|МВИ}} [[Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малави]] 1 (1+0) # {{зас|МЛД}} [[Малдиви на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малдиви]] 1 (1+0) # {{зас|МЛЗ}} [[Малезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малезија]] 1 (1+1) # {{зас|МЛИ}} [[Мали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мали]] 1 (0+1) # {{зас|МЛТ}} [[Малта на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Малта]] 1 (0+1) # {{зас|МАР}} [[Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мароко]] 15 (10+3) # {{зас|MHL}} [[Маршалска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маршалска Острва]] 1 (1+0) # {{зас|МАУ}} [[Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мауританија]] 1 (1+0) # {{зас|МРЦ}} [[Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Маурицијус]] 1 (1+0) # {{зас|МАЂ}} [[Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мађарска]] 16 (6-10)) # {{зас|МЕК}} [[Мексико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мексико]] 15 (11+4) # {{зас|МИК}} [[Микронезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Микронезија]] 1 (1+0) # {{зас|МЈА}} [[Мјанмар на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мјанмар]] 1 (1+0) # {{зас|МОЗ}} [[Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Мозамбик]] 1 (1+0) # {{зас|МОЛ}} [[Молдавија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Молдавија]] 5 (2+3) # {{зас|МОН}} [[Монако на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монако]] 1 (0+1) # {{зас|МНГ}} [[Монголија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Монголија]] 5 (3+2) # {{зас|НАМ}} [[Намибија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Намибија]] 5 (2+3) # {{зас|НРУ}} [[Науру на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Науру]] 1 (1+0) # {{зас|НЕМ}} [[Немачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Немачка]] 71 (28+43) # {{зас|НПЛ}} [[Непал на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Непал]] 1 (1+0) # {{зас|НГА}} [[Нигерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нигерија]] 18 (4+14) # {{зас|НИК}} [[Никарагва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Никарагва]] 1 (1+0) # {{зас|НЗЛ}} [[Нови Зеланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Нови Зеланд]] 12 (8+4) # {{зас|НОР}} [[Норвешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Норвешка]] 13 (8+5) # {{зас|ОБС}} [[Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Обала Слоноваче]] 4 (2+2) # {{зас|ОМН}} [[Оман на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Оман]] 1 (1+0) # {{зас|ПАК}} [[Пакистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пакистан]] 1 (1+0) # {{зас|ПАЛ}} [[Палау на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палау]] 1 (1+0) {{col-break}} # <li value="136"> {{зас|PLE}} [[Палестина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Палестина]] 2 (1+1) # {{зас|ПАН}} [[Панама на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Панама]] 3 (2+1) # {{зас|ПНГ}} [[Папуа Нова Гвинеја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Папуа Нова Гвинеја]] 4 (1+3) # {{зас|ПАР}} [[Парагвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Парагвај]] 2 (1-1) # {{зас|Перу}} [[Перу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Перу]] 7 (4+3) # {{зас|ПОЉ}} [[Пољска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Пољска]] 51 (29+22) # {{зас|ПРИ}} [[Порторико на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Порторико]] 5 (3+2) # {{зас|ПОР}} [[Португалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Португалија]] 21 (8+13) # {{зас|РУА}} [[Руанда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Руанда]] 1 (0+1) # {{зас|РУМ}} [[Румунија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Румунија]] 15 (5+10) # {{зас|СЛВ}} [[Салвадор на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Салвадор]] 1 (1+0) # {{зас|САМ}} [[Самоа на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Самоа]] 2 (2+0) # {{зас|СТП}} [[Сао Томе и Принсипе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сао Томе и Принсипе]] 1 (1+0) # {{зас|САУ}} [[Саудијска Арабија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Саудијска Арабија]] 1 (1+0) # {{зас|СВАЗ}} [[Свазиленд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Свазиленд]] 1 (1+0) # {{зас|СЛУ}} [[Света Луција на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Света Луција]] 1 (0+1) # {{зас|СКО}} [[Северна Кореја на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Кореја]] 3 (0+3) # {{зас|Северна Маријанска Острва}} [[Северна Маријанска Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Северна Маријанска Острва]] 1 (0+1) # {{зас|СЕЈ}} [[Сејшели на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сејшели]] 1 (1+0) # {{зас|СКН}} [[Сент Китс и Невис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Китс и Невис]] 1 (1+0) # {{зас|СВГ}} [[Сент Винсент и Гренадини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сент Винсент и Гренадини]] 1 (1+0) # {{зас|СЛЕ}} [[Сијера Леоне на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сијера Леоне]] 1 (0+1) # {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|САД]] 136 ( ) # {{зас|СВК}} [[Словачка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словачка]] 5 (3+2) # {{зас|СЛО}} [[Словенија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Словенија]] 7 (2+5) # {{зас|СОО}} [[Соломонова Острва на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Соломонова Острва]] 1 (1+0) # {{зас|СОМ}} [[Сомалија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сомалија]] 1 (1+0) # {{зас|СРБ}} [[Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Србија]] 8 (3+5) # {{зас|СУД}} [[Судан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Судан]] 1 (1+0) # {{зас|СУР}} [[Суринам на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Суринам]] 1 (1+0) # {{зас|СИР}} [[Сирија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Сирија]] 1 (1+0) # {{зас|ТАЏ}} [[Таџикистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Таџикистан]] 2 (1+1) # {{зас|ТАН}} [[Танзанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Танзанија]] 8 (5+3) # {{зас|ТАЈ}} [[Тајланд на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тајланд]] 2 (1+1) # {{зас|ТОГ}} [[Того на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Того]] 1 (1+0) # {{зас|ТИТ}} [[Тринидад и Тобаго на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тринидад и Тобаго]] 20 (12+8) # {{зас|ТУН}} [[Тунис на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тунис]] 3 (2+1) # {{зас|ТУР}} [[Турска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Турска]] 27 (20+7) # {{зас|ТКМ}} [[Туркменистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Туркменистан]] 1 (0+1) # {{зас|ТКИ}} [[Теркс и Кејкос на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Теркс и Кејкос]] 1 (1+0) # {{зас|ТУВ}} [[Тувалу на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Тувалу]] 1 (1+0) # {{зас|УГА}} [[Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уганда]] 22 (14+8) # {{зас|УКР}} [[Украјина на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Украјина]] (51) # {{зас|УАЕ}} [[Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињени Арапски Емирати]] 1 (1+0) # {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уједињено Краљевство]] (92) # {{зас|УРУ}} [[Уругвај на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Уругвај]] 5 (4+1) # {{зас|УЗБ}} [[Узбекистан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Узбекистан]] 2 (0+23) # {{зас|ФИЛ}} [[Филипини на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Филипини]] (1) # {{зас|ФИЏ}} [[Фиџи на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Фиџи]] (1) # {{зас|ФИН}} [[Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Финска]] 12 (7+5) # {{зас|ФРА}} [[Француска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска]] (55) # {{зас|ФРП}} [[Француска Полинезија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Француска Полинезија]] (1) # {{зас|ХАИ}} [[Хаити на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хаити]] 2 (1+1) # {{зас|ХОН}} [[Хондурас на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хондурас]] 1 (1+0) # {{зас|ХКГ}} [[Хонгконг на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хонгконг]] 1 (0+1) # {{зас|ХОЛ}} [[Холандија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Холандија]] 28 ( ) # {{зас|ХРВ}} [[Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Хрватска]] 9 (3+6) # {{зас|ЦАР}} [[Централноафричка Република на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Централноафричка Република]] 1 (1+1) # {{зас|МНЕ}} [[Црна Гора на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Црна Гора]] 1 (0+1) # {{зас|ЧАД}} [[Чад на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чад]] 1 (1+0) # {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чешка]] 27 (12+15) # {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Чиле]] 9 (6+3) # {{зас|ЏИБ}} [[Џибути на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Џибути]] 4 (4+0) # {{зас|ШВЕ}} [[Шведска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шведска]] 32 ( ) # {{зас|ШВА}} [[Швајцарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Швајцарска]] 19 ( ) # {{зас|ШПА}} [[Шпанија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шпанија]] 56 ( ) # {{зас|ШРИ}} [[Шри Ланка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Шри Ланка]] 4 (2+2) {{col-end}} {{Сакриј крај}} == Освајачи медаља == === Мушкарци === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Фред Керли]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,86''' <br /> | [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,88(.874)''' <br /> | [[Трејвон Бромел]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''9,88(.876)''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ноа Лајлс]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,31''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кенет Беднарек]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,77''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Erriyon Knighton]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''19,80''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мајкл Норман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''44,29''' <br /> | [[Кирани Џејмс]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРД|Светском|на отвореном|2022.}} || '''44,48''' <br /> | [[Метју Хадсон-Смит]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''44,66''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Емануел Кипкуруи Корир]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:43,71''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Ђамел Седјати]] <br /> {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:44,14''' <br /> | [[Марко Ароп]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:44,28''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џејк Вајтман]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,23''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Јакоб Ингебритсен]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,47''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Мохамед Катир]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''3:29,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Јакоб Ингебригстен]] <br /> {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13:09,24''' <br /> | [[Јакоб Кроп]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13:09.,98''' <br /> | [[Оскар Челимо]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13:10,20''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Џошуа Кипруи Чептегеи|Џошуа Чептегеи]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,43''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Стенли Вајтака Мбуру]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,90''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Јакоб Киплимо]] <br /> {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''27:27,97''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тамират Тола]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:05:36''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Мосинет Геремев]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:06:44''' <br /> | [[Башир Абди]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:06:48''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 110 метара са препонама|110 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Грант Холовеј]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''13,03''' <br /> | [[Треј Канингем]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''13,08''' <br /> | [[Асиер Мартинез]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''13,17''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Алисон дос Сантос]] <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''46,29''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Рај Бенџамин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''46,89''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Тревор Басит]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''47,39''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Суфијане ел Бакали]] <br /> {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:25,13''' <br /> | [[Ламеча Гирма]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:26,01''' <br /> | [[Консеслус Кипруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:27,92''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Арон Браун]] <br /> [[Џером Блејк]] <br /> [[Брендон Родни]] <br /> [[Андре де Грас]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37,48''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кристијан Колман]] <br /> [[Ноа Лајлс]] <br /> [[Elijah Hall]] <br /> [[Марвин Брејси]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''37,55''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Јона Ефолоко]] <br /> [[Жарнел Хјуз]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> [[Рис Прескод]] <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''37.83''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Елија Годвин]] <br /> [[Мајкл Норман]] <br /> [[Брајс Дидмон]] <br /> [[Шампион Алисон]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''2:56,17''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Аким Блумфилд]] <br /> [[Нејтон Ален]] <br /> [[Џевон Пауел]] <br /> [[Кристофер Тејлор]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,58''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Дилан Борле]] <br /> [[Жилијен Ватрен]] <br /> [[Alexander Doom]] <br /> [[Кевин Борле]] <br /> {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2:58,72''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Тошиказу Јаманиши]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:19:07''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | [[Коки Икеда]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 1:19:14 <br /> | [[Персеус Карлстром]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:19:18''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 35 километара|35 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 50 километара ходање за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Мутаз Еса Баршим]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,37''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Sanghyeok Woo]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЈКО|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,35''' <br /> [[Атлетски рекорди Јужне Кореје на отвореном за мушкарце|'''=НР''']] | [[Андриј Проценко]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,33''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Ванг Ђанан]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,36''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Милтијадис Тентоглу]] <br /> {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,32''' <br /> | [[Сајмон Ехамер]] <br /> {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8,16''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Рајан Кроузер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,90''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Џо Ковач]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,91''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Џош Авотунде]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''22,29''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Кристјан Чех]] <br /> {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|на отвореном|2022.}} || '''71,13''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Миколас Алекна]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''69,27''' <br /> | [[Андријус Гуџијус]] <br /> {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''67,55''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за мушкарце|детаљи]]''</small> | [[Павел Фајдек]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''81,98''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Војћех Новицки]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''81,03''' <br /> | [[Ејвинд Хенриксен]] <br /> {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''80,87''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> -' |- | rowspan="2" style="text-align:left"| [[Десетобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — десетобој за мушкарце|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | colspan="2" | <small>(11,27 - 7,19 - 15,10 - 2,02 - 48,48 - 14,64 - 49,20 - 5,00- 79,05 - 4:15,70)</small> | colspan="2" | <small>(11,10 - 7,46 - 15,12 - 2,17 - 50,44 - 14,43 - 46,64 - 5,40 - 63,83 - 4:31,51)</small> | colspan="2" | <small>(10,35 - 7,67 - 15,17 - 2,02 - 48,12 - 13,56 - 42,19 - 4,70 - 68,87 - 4:40,77)</small> |} === Жене === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара|100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,67''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,73''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Елејн Томпсон-Хера]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''10,81''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 200 метара|200 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шерика Џексон]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''21,45''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''21,81''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Дина Ашер Смит]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''22,02''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара|400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] <br /> {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,11''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Марилејди Паулино]] <br /> {{засАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,60''' <br /> | [[Сада Вилијамс]] <br /> {{засАТЕП|БАР|Светском|на отвореном 2022.}} || '''49,75''' <br /> [[Атлетски рекорди Барбадоса на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 800 метара|800 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[трка на 1.500 метара|1.500 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Фејт Чепнгетич Кипјегон|Фејт Кипјегон]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:52,96''' <br /> | [[Гудаф Цегај]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:54,52''' <br /> | [[Лора Мјур]] <br /> {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''3:55,28''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 5.000 метара|5.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 10.000 метара|10.000 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за жене|детаљи]]''</small> | [[Летесенбет Гидеј]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:21,23''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:10,02''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Маргарет Челимо Кипкембои]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''30:10,07''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[маратон]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — маратон за жене|детаљи]]''</small> | [[Готитом Гебресласе]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:18:11''' <br />[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Јудит Јептум Корир]] <br /> {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:18:20''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Лона Чемтаи Салпетер]] <br /> {{засАТЕП|ИЗР|Светском|на отвореном 2022.}} || '''2:20:18''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Трка на 100 метара са препонама|100 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Трка на 400 метара са препонама|400 м препоне]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|детаљи]]''</small> | [[Сидни Маклохлин]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''50,68''' <br /> [[Светски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:purple;">'''СР'''</span>]], [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']], [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]], [[Атлетски рекорди Сједињених Америчких Држава на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Фемке Бол]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''52,27''' <br /> ={{аббр|'''ЛРС'''|Изједначен најбољи лични резултат сезоне}} | [[Далила Мухамед]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''53,13''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Трка на 3.000 метара са препрекама|3.000 м препреке]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|детаљи]]''</small> | [[Норах Јеруто]] <br /> {{ЗасАТЕП|КАЗ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''8:53,02''' <br /> [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|'''РСП''']] | [[Верквуха Гетачев]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''8:54,61''' <br /> [[Атлетски рекорди Етиопије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Мекидес Абебе]] <br /> {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''8:56,08''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 × 100 метара|4 × 100 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Наталија Вајт]] <br /> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]] <br /> [[Jonielle Smith]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''41,44''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Аша Филип]] <br /> [[Дина Ашер-Смит]] <br /> [[Ешли Нелсон]] <br /> [[Дарил Неита]] | '''41,85''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Дезере Брајант]] <br /> [[Теана Даниелс]] <br /> [[Моролаке Акиносун]] <br /> [[Киара Паркер]] <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} | '''42,10''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Филис Франсис]] <br /> [[Сидни Маклохлин]] <br /> [[Далила Мухамед]] <br /> [[Wadeline Jonathas]] | '''3:18,92''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Ига Баумгарт]] <br /> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br /> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетиц|Јустина Свјенти]] | '''3:21,89''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Анастасија Ле-Рој]] <br /> [[Тифани Џејмс]] <br /> [[Стефани Ен Макферсон]] <br /> [[Шерика Џексон]] | '''3:22,37''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Ходање 20 километара|20 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 20 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | [[Кимберли Гарсија Леон]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПЕР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:26:58''' <br /> [[Атлетски рекорди Перуа на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Катажина Зђиебло]] <br /> {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:27:31''' <br /> [[Атлетски рекорди Пољске на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Шенђе Ћејанг]] <br /> {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || '''1:27:56''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Ходање 35 километара|35 км ходање]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 35 километара ходање за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Скок увис]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|детаљи]]''</small> | [[Еленор Патерсон]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,02''' <br /> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''=ОР'''</span>]], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,02''' <br /> | [[Елена Валортигара]] <br /> {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''2,00''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок мотком]] <br /><small>''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|детаљи]]''</small> | [[Кети Нагеоти]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} || '''4,85''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Сенди Морис]] <br /> {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} || '''4,85''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Нина Кенеди]] <br /> {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''4,80''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | style="text-align:left" | [[Скок удаљ]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Троскок]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за жене|детаљи]]''</small> | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - | - <br /> - || - <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање кугле]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за жене|детаљи]]''</small> | [[Chase Ealey]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''20,49''' <br /> | [[Лиђао Гунг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''20,39''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Јесика Схинтер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''19.77''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | style="text-align:left" | [[Бацање диска]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за жене|детаљи]]''</small> | [[Бин Фенг]] <br /> {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''69,12''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Сандра Перковић]] <br /> {{засАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном 2022.}} || '''68,45''' <br /> {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} | [[Валери Олман]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''68,30''' <br /> |- | style="text-align:left" | [[Бацање кладива]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кладива за жене|детаљи]]''</small> | [[Брук Андерсен]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''78,96''' <br /> | [[Камрин Роџерс]] <br /> {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} || '''75,52''' <br /> | [[Janee' Kassanavoid]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''74,86''' <br /> - |- | style="text-align:left" | [[Бацање копља]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|детаљи]]''</small> | [[Келси-Ли Робертс]] <br /> {{засАТЕП|АУС|Светском|на отвореном 2022.}} || '''66,91''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Кара Вингер]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''64,05''' <br /> | [[Харука Китагучи]] <br /> {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном 2022.}} || '''63,27''' <br /> |- | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Седмобој]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|детаљи]]''</small> | [[Нафисату Тијам]] <br /> {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.947''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | [[Анаук Ветер]] <br /> {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} || '''6.867''' <br /> [[Атлетски рекорди Холандије на отвореном за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} | [[Ана Хол]] <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6.755''' <br /> {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | colspan="2" | <small>(13,21 - 1,95 - 15,03 - 24,39 - 6,59 - 53,01 - 2:13,00) | colspan="2" | <small>(13,30 - 1,80 - 16,25 - 23,73 - 6,52 - 58,29 - 2:20,09) | colspan="2" | <small>(13,20 - 1,86 - 13,67 - 23,08 - 6,39 - 45,75 - 2:06,67) |} === Мешовито === {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" !'''Дисциплина''' |! style="text-align:center; background:gold; width:200px"| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:silver; width:200px"| [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |! style="text-align:center; background:#c96; width:200px"| [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] |! style="text-align:center;" |Резултат |- | style="text-align:left" | [[штафета 4 х 400 метара|4 × 400 м мешовито]] <br /> <small> ''[[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|детаљи]]''</small> | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лидио Андрес Фелиз]] <small>(м)</small> <br /> [[Марилејди Паулино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Алекандер Огандо]] <small>(м)</small> <br /> [[Фиордализа Кофил]] <small>(ж)</small> | '''3:09,82''' <br /> <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span> | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} <br /> [[Лимарвин Боневасија]] <small>(м)</small> <br /> [[Лике Клавер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тони вон Дипен]] <small>(м)</small> <br /> [[Фемке Бол]] <small>(ж)</small> | '''3:09,90''' <br />[[Атлетски рекорди Холандије на отвореном|'''НР''']] | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} <br /> [[Елија Годвин]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Вернон Норвуд]] <small>(м)</small> <br /> [[Кенеди Симон]] <small>(ж)</small> | '''3:10,16''' <br /> {{аббр|'''НРС'''|Најбољи национални резултат сезоне у дворани}} |- |} == Биланс медаља == {| class="wikitable" |- style="background:#ccf;" |Медаље земље домаћина |} Земље су рангиране по редоследу, према њиховом броју златних, сребрних и бронзаних медаља <ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/medaltable Табела освојених медаља на сајту ИААФ] <small>Прибављено 4.1.2020.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.MD2.pdf?v=350237979 Табела освојених медаља] <small>Прибављено 7.1.2020.</small></ref> {{col-start}} {{col-3}} === Биланс медаља, мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 9 || 5 || 1 || 15 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 4 || 0 || 6 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 3 || 5 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 0 || 3 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- style="background:#ccf;" | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 14. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 0 || 3 || 1 || 4 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="5" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 23. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! colspan="2" | Укупно (30+1) || 24 || 24 || 26 || 74 |} {{col-3}} === Биланс медаља, жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" !|| Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 4 || 6 || 3 || 13 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 2 || 1 || 6 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 4 || 8 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 2 || 0 || 4 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 3 || 4 |- | rowspan="3" | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="2" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | rowspan="9" | 19. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (26+1) || 24 || 24 || 24 || 72 |} {{col-3}} === Биланс медаља, мешовито === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДОМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan="2" | Укупно (3) || 1 || 1 || 1 || 3 |} {{col-end}} <center> === Биланс медаља, укупно === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" ! || Земља!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 17п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 17п]] !! [[Датотека:Medals world.svg| 34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || 11 || 4 || 29 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 5 || 2 || 4 || 11 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 5 || 4 || 12 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} || 3 || 3 || 3 || 9 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 5 || 1 || 8 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 3 || 0 || 5 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA flag (2017).svg|30п]] [[Неутрални атлетичари на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.|Неутрални атлетичари]] || 2 || 3 || 1 || 6 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 4 || 6 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 2 || 3 || 6 |- | rowspan="3" | 13. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 1 || 3 |- | 16. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- style="background:#ccf;" | 17. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 18. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} || 1 || 0 || 0 || 1 |- | rowspan="2" | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 4 || 5 |- | rowspan="3" | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="3" | 28. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="13" | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- !colspan= "2" | Укупно (43+1)|| 49 || 49 || 51 || 149 |} </center> == Освојене медаље по континентима == {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! !! Континент !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg| 18п]] !! style="text-align:center;" | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg| 18п]]!! style="text-align:center;" | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg| 18п]]!![[Датотека:Medals world.svg| 32п]] |- | 1. ||align="left" | [[Америка]] || || || || |- | 2. ||align="left" | [[Европа]] || || || || |- | 3. ||align="left" | [[Африка]] || || || || |- | 6. ||align="left" | [[Азија]] || || || || |- | 4. ||align="left" | [[Океанија]] || || || || |- ! || Укупно || || || || |} == Табела успешности на Светском првенству 2022. == Ово је преглед успешности земаља према осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама. Бодови су додељивани на овај начин. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.<ref>[https://www.iaaf.org/Competitions/iaaf-world-championships/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/placingtable Табела успешности на СП 2022. сајт ИААФ] <small>Прибављено 13.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; width:90%;" |- !rowspan="2"|Пласман !rowspan="2"|Земља !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|1. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|2. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|3. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|4. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|5. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|6. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|7. место !style="border-right:3px solid;" colspan="2"|8. место !rowspan="2"| Укупано <br /> финалиста !rowspan="2"| Укупано <br /> бодова |- !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} ! {{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} !{{аббр|Бп|Број пласмана}} ! style="border-right:3px solid;" | {{аббр|Бод|Бодови}} |- | 1. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном| 2022.|име=САД}} || 14 || style="border-right:3px solid;" | 112 || 11 || style="border-right:3px solid;" | 77 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 7 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 6 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 9 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 8 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 63 || 310 |- | 2. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 5 || style="border-right:3px solid;" | 40 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 25 || 122 |- | 3. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 22 || 115 |- | 4. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 3 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 20 || 99 |- | 5. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 35 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 15 || 83 |- | 6. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 21 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || style="border-right:3px solid;" | 25 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 17 || 82 |- | 7. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 15 || 69 |- | 8. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 18 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 12 || 56 |- | 9. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 24 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 15 || 55 |- | 10. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 10 || 44 |- | 11. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 33 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 6 || 30 |- | 12. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 4 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 8 || 30 |- | 14. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 ||style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 28 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 9 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 8 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 15 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 7 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 6 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 5 || 25 |- | 15. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УГА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 2 || style="border-right:3px solid;" | 16 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 25 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 22 |- | 20. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 5 || 22 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 22. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 4 || 20 |- | 24. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 8 || 19 |- | 25. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕСТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 14 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 17 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 3 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 7 || 16 |- | 26. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 10 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 16 |- | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 14 |- style="background:#ccf;" | 29. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 14 |- | 31. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 13 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 12 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 12 |- | 32. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 12 |- | 35. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 11 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ОБС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЦРО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 3 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 4 || 10 |- | 36. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 1 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 10 |- | 41. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 3 || 9 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЧЕШ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 8 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕКВ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 42. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 8 |- | 47. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БИХ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 7 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 7 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГРЧ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 48. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 6 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 6 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 51. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МДА|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 5 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 5 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АЗЕ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 2 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 55. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 4 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 4 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БАР|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЕРИ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГАМ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 2 || 3 |- | 58. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 3 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 3 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БУГ|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 63. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИРН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 2 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || 2 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАС|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |- | 66. || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СКО|Светском|на отвореном| 2022.}} || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 0 || style="border-right:3px solid;" | 0 || 1 || style="border-right:3px solid;" | 1 || 1 || 1 |} == Рекорди == На овом Светском првенству постигнута су: 3 светски рекорд, 1 светски рекорд за јуниоре, 5 рекорда светских првенстава, 17 најбољих светски резултата сезоне, 12 континенталних рекорда и 91 национални рекорд. === Светски рекорди (3) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи">[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-------.RC1.pdf Остварени рекорди на СП у Дохи 2022]</ref> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:12,42''' | {{САД}} | style="text-align:center;" | 3:13,20 | 29. јул 2016. |-style="background:#efefef;" | | 2. | rowspan="1" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | '''3:09,34''' | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | style="text-align:center;" | 3:12,42 | 28. септембар 2022. |- | 3. | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | '''52,16''' | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | style="text-align:center;" | 52,20 | 28. јул 2022. |} === Светски рекорди - јуниори (1) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+Светски рекорди постигнути у Дохи (јуниори)<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1. | rowspan="1" | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок увис за жене|Скок увис (ж)]] | style="text-align:left" | [[Јарослава Махучих]] <br /> {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} | style="text-align:center;" | '''2,04''' | [[Олга Турчак]] <br /> {{СССР}} | style="text-align:center;" | 2,01 | 7. јул 1986. |} === Рекорди светских првенстава (6) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Рекорди светских првенстава постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 30. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | [[Беатрис Чепкоеч]] <br /> {{КЕН}} | '''8:57,84''' | [[Ема Кобурн]] <br /> {{САД}} | 9:02,58 | 11. август 2022. |- | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]] <br /> {{САД}} | '''1:42,34''' | [[Били Кончела]] <br /> {{КЕН}} | 1:43,06 | 1. септембар 1987. |- | 2. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 5.000 метара за мушкарце|5.000 м (ж)]] | [[Хелен Онсандо Обири|Хелен Обири]] <br /> {{КЕН}} | '''14:26,72''' | [[Алмаз Ајана]] <br /> {{ЕТИ}} | 14:26,83 | 30. август 2008. |- | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' | [[Мелејн Вокер]] <br /> {{ЈАМ}} | 52,42 | 20. август 2009. |- | rowspan="2" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Џо Ковач]] <br /> {{САД}} | '''22,91''' | [[Вернер Гинтер]] <br /> {{ШВА}} | 22,23 | 29. август 1987. |- | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]] <br /> {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' | [[Татјана Томашова]] <br /> {{РУС}} | 3:58,52 | 31. август 2003. |} === Континентални рекорди (21) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Континентални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="4" | 28. септембар | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:12,42''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | {{САД}} | 3:13,20 | 29. јул 2016. |- | 2 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,74''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | {{ИНД}} | 3:15,71 | 28. август 2018. |- | 3 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,80''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | {{ПОЉ}} | 3:15,46 | 11. мај 2022. |- | 4 | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:16,12''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | | | |- style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="4" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок м (м)]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{БУР}} | '''17,66''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Иг Фабрис Занго]], {{САД}} | 17,50 | 28. јул 2022. |- style="background:#efefef;" | | 6 | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | '''3:09,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 3:12,42 | rowspan="3" | 28. септембар 2022. |- style="background:#efefef;" | | 7 | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:11,82''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,74 |- style="background:#efefef;" | | 8 | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | '''3:12,27''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> <br /> {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3:12,80 |- | 9 | rowspan="1" | 1. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | [[Донаван Брејжер]], {{САД}} | '''1:42,34''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Џони Греј]], {{САД}} | 1:42,60 | 28. август 1985. |- style="background:#efefef;" | | 10 | rowspan="2" | 3. октобар | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | '''48,14''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Салва Ајд Насер]], {{БХР}} | 49,08 | 20. јул 2018. |- style="background:#efefef;" | | 11 | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]], {{БАХ}} | '''48,37''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Сања Ричардс-Рос]], {{САД}} | 48,70 | 16. септембар 2006. |- | 12 | rowspan="4" | 4. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | [[Антони Хосе Замбрано]], {{КОЛ}} | '''44,15''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Сандерлеи Парела]], {{БРА}} | 44,29 | 26. август 1999. |- | 13 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | '''52,16''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Далила Мухамед]] <br /> {{САД}} | 52,20 | 28. јул 2022. |- | 14 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{ЈАФ}} | '''37,65''' <br/> [[Афрички рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#A020F0">'''АФР'''</span>]] | [[Осмонд Езинва]] <br /> [[Олападе Аденикен]] <br /> [[Франсис Обиквелу]] <br /> [[Дејвидсон Езинва]] <br /> {{НГА}} | 37,94 | 9. август 2015. |- | 15 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,90''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Винсент де Лима]] <br /> [[Едсон Рибеиро]] <br /> [[Андре да Силва]] <br /> [[Клодинеи да Силва]] <br /> {{БРА}} | 37,94 | 30. септембар 2000. |- style="background:#efefef;" | | 16 | rowspan="6" | 5. октобар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | '''22,90''' <br/> [[Океанијски атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ОР'''</span>]] | [[Томас Волш]], {{НЗЛ}} | 22,67 | 25. март 2018. |- style="background:#efefef;" | | 17 | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | [[Сифан Хасан]], {{ХОЛ}} | '''3:51,95''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Татјана Казанкина]], {{РУС}} | 3:52,47 | 13. август 1980. |- style="background:#efefef;" | | 18 | [[Шелби Хулихан]], {{САД}} | '''3:54,99''' <br/> [[Северноамерички атлетски рекорди на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''САР'''</span>]] | [[Шенон Роубери]], {{САД}} | 3:56,29 | 17. јул 2015. |- style="background:#efefef;" | | 19 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Адам Џемили]] <br /> [[Зарнел Хјуз]] <br /> [[Ричард Килти]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | '''37,36''' <br/> [[Европски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''ЕР'''</span>]] | [[Чиџинду Уџа]] <br /> [[Адам Џемили]] <br> [[Данијел Талбот]] <br /> [[Нетанил Мичел Блејк]] <br /> {{ВБ}} | 37,47 | 12. август 2022. |- style="background:#efefef;" | | 20 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Шухеј Тада]] <br /> [[Кирара Шираиши]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Абдул Хаким Сани Браун]] <br /> {{ЈАП}} | '''37,43''' <br/> [[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|<span style="color:#A020F0">'''АЗР'''</span>]] | [[Риота Јамагата]] <br /> [[Шота Изукa]] <br /> [[Јошихиде Кирју]] <br /> [[Асука Кембриџ]] <br /> {{ЈАП}} | 37,60 | 19. август 2016. |- style="background:#efefef;" | | 21 | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | '''37,72''' <br/> [[Јужноамерички атлетски рекорди на отвореном |<span style="color:#A020F0">'''ЈАР'''</span>]] | [[Родриго до Наскименто]] <br /> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br /> [[Дерик Силва]] <br /> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] <br /> {{БРА}} | 37,90 | 4. октобар 2022. |} === Најбољи светски резултати сезоне (23) === {| class="wikitable" style="font-size:90%; width:100%;" |+ Светски резултати сезоне постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> !! rowspan="2"| ! rowspan="2"| Датум ! rowspan="2"| Дисциплина ! style="width:35%;" colspan="2"| Нови рекорд ! style="width:40%;" colspan="3"| Стари рекорд |- style="text-align:center;" ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Резултат''' ! '''Датум''' |- | 1 | rowspan="1" | 28. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | '''9,76''' | [[Кристијан Колман]], {{САД}} | 9,81 | 30. јун |-style="background:#efefef;" | | 5 | rowspan="3" | 29. септембар | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | '''10,71''' | [[Елејн Томпсон]], {{ЈАМ}} <br/> [[Шели-Ен Фрејзер-Прајс]], {{ЈАМ}} | 10,73 | 21. јун |} === Национални рекорди постигнути на СП 2022. (72) === {| class="wikitable" style="width:90%; font-size:90%; text-align:center;" |+ Национални рекорди постигнути у Дохи<ref name="Рекорди на СП у Дохи"/> ! ! '''Датум''' ! '''Атлетичари/ке''' ! '''Земља''' ! '''Старост''' ! '''Дисц.''' ! '''Ниво''' ! '''Плас.''' ! '''Резултат''' |- | 1. | rowspan="4" | 27. септембар | style="text-align:left" | [[Стерн Ноел Лифа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МВИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јул 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за мушкарце|100 м (м)]] | rowspan="2" | предт. | 11. | 10,72 |- | 2. | style="text-align:left" | [[Динеш Кумар Дакал]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. мај 1996. | 24. | 11,64 |- | 3. | style="text-align:left" | [[Андреа Ерколани Волта]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|СМР|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | квал. | 37. | 52,60 |- | 4. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | квал. | 4. | 9:18,92 |-style="background:#efefef;" | | 5. | rowspan="12" | 28. септембар | style="text-align:left" | [[Abdelmalik Lahoulou]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛЖ|Светском|на отвореном 2022.}} | 7. мај 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за мушкарце|400 м препоне (м)]] | пф. | 4. | 48,39 (.388) |-style="background:#efefef;" | | 6. | style="text-align:left" | [[Таџеј Гејл]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. август 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|скок удаљ (м)]] | фин. | 1. | 8,69 |-style="background:#efefef;" | | 7. | style="text-align:left" | [[Сарсвати Чаудхари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕП|Светском|на отвореном|2022.}} | 12. фебруар 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="10" | квал. | 46. | 12,72 |-style="background:#efefef;" | | 8. | style="text-align:left" | [[Тајрел Ричард]] <small>(м)</small> <br /> [[Џесика Бирд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џасмин Блокер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Obi Igbokwe]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="9" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:12,42 |-style="background:#efefef;" | | 9. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Џанијев Расел]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:12,73 |-style="background:#efefef;" | | 10. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:12,74 |-style="background:#efefef;" | | 11. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,80 |-style="background:#efefef;" | | 12. | style="text-align:left" | [[Андерсон Енрикес]] <small>(м)</small> <br /> [[Тифани Силва Марино]] <small>(ж)</small> <br /> [[Жеиса Апаресида Котињо]] <small>(ж)</small> <br />[[Лукас Карваљо]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:16,12 |-style="background:#efefef;" | | 13. | style="text-align:left" | [[Робин Вандербемден]] <small>(м)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Имке Вервает]] <small>(ж)</small> <br /> [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 8. | 3:16,16 |-style="background:#efefef;" | | 14. | style="text-align:left" | [[Остин Кол]] <small>(м)</small> <br /> [[Eјана Брижит Стиверне]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мадлин Прајс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Филип Осеј]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 3:16,76 |-style="background:#efefef;" | | 15. | style="text-align:left" | [[Маме-Ибра Ан]] <small>(м)</small> <br /> [[Амандин Бросје]] <small>(ж)</small> <br /> [[Ањес Рахаролахи]] <small>(ж)</small> <br /> [[Томас Жордије]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 12. | 3:17,17 |-style="background:#efefef;" | | 16. | style="text-align:left" | [[Сеика Аојама]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кота Вакабајаши]] <small>(м)</small> <br /> [[ Томоја Тамура]] <small>(м)</small> <br /> [[Саки Такашима]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 16. | 3:18,77 |- | 17. | rowspan="13" | 29. септембар | style="text-align:left" | [[Ангелика Бенгтсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 08. јул 1993. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок мотком за жене|Скок мотком (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 6. | 4,80 |- | 18. | style="text-align:left" | [[Робеилис Пеинадо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 1997. | rowspan="2" | 7. | rowspan="2" | 4,70 |- | 19. | style="text-align:left" | [[Ирина Јакалцевич|Ирина Жук]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. јануар 1993. |- | 20. | style="text-align:left" | [[Ноуредине Хадид]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЛИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за мушкарце|200 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 39. | 20,84 |- | 21. | style="text-align:left" | [[Ахмед Ал-Јари]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | 49. | 22,37 |- | 22. | style="text-align:left" | [[Иг Фабрис Занго]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 25. јун 1993. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — троскок за мушкарце|троскок (м)]] | фин. | 3. | 17,66 |- | 23. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара за жене|100 м (ж)]] | rowspan="7" | фин. | 2. | 10,83 |- | 24. | style="text-align:left" | [[Вилберт Лондон]] <small>(м)</small> <br /> [[Алисон Филикс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кортни Около]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мајкл Чери]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | | rowspan="6" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара мешовито|4 x 400 м (м+ж)]] | 1. | 3:09,34 |- | 25. | style="text-align:left" |[[Натон Ален]] <small>(м)</small> <br /> [[Ронеиша Мекгрегор|Ронеиша Макгрегор]] <small>(ж)</small> <br /> [[Тифани Џејмс]] <small>(ж)</small> <br /> [[Џавон Франсис]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 2. | 3:11,78 |- | 26. | style="text-align:left" | [[Муса Исах]] <small>(м)</small> <br /> [[Аминат Јусуф Џамал]] <small>(ж)</small> <br /> [[Салва Ајд Насер]] <small>(ж)</small> <br /> [[Абас Абубакар Абас]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БХР|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 3:11,82 |- | 27. | style="text-align:left" | [[Рабах Јусиф]] <small>(м)</small> <br /> [[Зои Кларк]] <small>(ж)</small> <br /> [[Емили Дајмонд]] <small>(ж)</small> <br /> [[Мартин Руни]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 3:12,27 |- | 28. | style="text-align:left" | [[Виктор Сувара]] <small>(м)</small> <br /> [[Рафал Омелко]] <small>(м)</small> <br /> [[Ига Баумгарт-Витан]] <small>(ж)</small> <br /> [[Јустина Свјенти-Ерсетик]] <small>(ж)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 5. | 3:12,33 |- | 29. | style="text-align:left" | [[Дилан Борле]] <small>(м)</small> <br /> [[Хане Клас]] <small>(ж)</small> <br /> [[Камил Лаус]] <small>(ж)</small> <br /> [[Кевин Борле]] <small>(м)</small> | style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 3:14,22 |-style="background:#efefef;" | | 30. | rowspan="8" | 30. септембар | style="text-align:left" | [[Џејсон Џозеф]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. октобар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 110 метара препоне за мушкарце|110 м препоне (м)]] | квал. | 8. | 13,39 |-style="background:#efefef;" | | 31. | style="text-align:left" | [[Апостолос Парелис]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИП|Светском|на отвореном 2022.}} | 24. јул 1985. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање диска за мушкарце|бацање диска (м)]] | фин. | 6. | 66,32 |-style="background:#efefef;" | | 32. | style="text-align:left" | [[Аминатоу Сејни]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|на отвореном|2022.}} | 16. јануар 2000. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | квал. | 2. | 22,58 |-style="background:#efefef;" | | 33. | style="text-align:left" | [[Халима Накаји]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УГА|Светском|на отвореном|2022.}} | 14. октобар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за жене|800 м (ж)]] | фин. | 1. | 1:58,04 |-style="background:#efefef;" | | 34. | style="text-align:left" | [[Геза Фелицитас Краузе]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | 3. август 1992. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за жене|3.000 м препреке (ж)]] | rowspan="3" | фин. | 3. | 9:03,30 |-style="background:#efefef;" | | 35. | style="text-align:left" | [[Ана Емили Мелер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ДАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 28. јул 1997. | 7. | 9:13,46 |-style="background:#efefef;" | | 36. | style="text-align:left" | [[Љуиза Гега]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|АЛБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. новембар 1988. | 9. | 9:19,93 |-style="background:#efefef;" | | 37. | style="text-align:left" | [[Ану Рани]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 29. август 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за жене|бацање копља (ж)]] | квал. | 5. | 62,43 |- | 38. | rowspan="5" | 1. октобар | style="text-align:left" | [[Todiasoa Franck Rabearison]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАД|Светском|на отвореном 2022.}} | 3. фебруар 1992. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | квал. | 32. | 46,80 |- | 39. | style="text-align:left" | [[Јеси Франко]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ГИБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 7. децембар 1998. | 35. | 47,41 |- | 40. | style="text-align:left" | [[Донаван Брејжер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 15. април 1997. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 800 метара за мушкарце|800 м (м)]] | фин. | 1. | 1:42,34 |- | 41. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | квал. | 20. | 8:25,23 |- | 42. | style="text-align:left" | [[Амали Иуел]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НОР|Светском|на отвореном|2022.}} | 17. април 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | квал. | 2. | 54,72 |-style="background:#efefef;" | | 43. | rowspan="5" | 2. октобар | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | пф. | 6. | 44,55 |-style="background:#efefef;" | | 44. | style="text-align:left" | [[Дина Ашер Смит]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 4. децембар 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 200 метара за жене|200 м (ж)]] | фин. | 1. | 21,88 |-style="background:#efefef;" | | 45. | style="text-align:left" | [[Марија Пија Фернандез]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УРУ|Светском|на отвореном|2022.}} | 1. април 1995. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | квал. | 28. | 4:09,45 |-style="background:#efefef;" | | 46. | style="text-align:left" | [[Саге Вотсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} | 20. јун 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | пф. | 4. | 54,32 |-style="background:#efefef;" | | 47. | style="text-align:left" | [[Марта Коала]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} | 8. март 1994. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене#100 метара препоне|седмобој (ж)]] | 100 м препоне. | 4. | 13,05 |- | 48. | rowspan="2" | 3. октобар | style="text-align:left" | [[Салва Ајд Насер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БХР|Светском|на отвореном 2022.}} | 23. мај 1998. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за жене|400 м (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 48,14 |- | 49. | style="text-align:left" | [[Шони Милер|Шони Милер-Уибо]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном|2022.}} | 15. април 1994. | 2. | 48,37 |-style="background:#efefef;" | | 50. | rowspan="14" | 4. октобар | style="text-align:left" | [[Стивен Гардинер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БАХ|Светском|на отвореном 2022.}} | 12. септембар 1995. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара за мушкарце|400 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 43,48 |-style="background:#efefef;" | | 51. | style="text-align:left" | [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 17. јануар 1998. | 2. | 44,15 |-style="background:#efefef;" | | 52. | style="text-align:left" | [[Ламеча Гирма]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЕТИ|Светском|на отвореном|2022.}} | 26. новембар 2000. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 3.000 метара препреке за мушкарце|3.000 м препреке (м)]] | rowspan="2" | фин. | 2. | 8:01,36 |-style="background:#efefef;" | | 53. | style="text-align:left" | [[Авинаш Сабле]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИНД|Светском|на отвореном|2022.}} | 13. септембар 1994. | 13. | 8:21,37 |-style="background:#efefef;" | | 54. | style="text-align:left" | [[Thando Dlodlo]] <br/> [[Симон Магакве]] <br/> [[Clarence Munyai]] <br/> [[Акани Симбине]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАФ|Светском|на отвореном|2022.}} | | rowspan="5" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="5" | квал. | 2. | 37,65 |-style="background:#efefef;" | | 55. | style="text-align:left" | [[Су Бингтјен]] <br/> [[Џоуџенг Сју]] <br/> [[Џићанг Ву]] <br/> [[Џенје Сје]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КИН|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,79 |-style="background:#efefef;" | | 56. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 6. | 37,90 |-style="background:#efefef;" | | 57. | style="text-align:left" | [[Јорис ван Гол]] <br/> [[Тајмир Бурнет]] <br/> [[Хенсли Паулина]] <br/> [[Чуранди Мартина]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | 7. | 37,91 (.901) |-style="background:#efefef;" | | 58. | style="text-align:left" | [[Федерико Катанео]] <br/> [[Ламонт Марсел Џејкобс]] <br/> [[Давиде Манети]] <br/> [[Филипо Торту]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 10. | 38,11 |-style="background:#efefef;" | | 59. | style="text-align:left" | [[Далила Мухамед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} | 7. фебруар 1990. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 400 метара препоне за жене|400 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 52,16 |-style="background:#efefef;" | | 60. | style="text-align:left" | [[Леа Шпрунгер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. март 1990. | 4. | 54,06 |-style="background:#efefef;" | | 61. | style="text-align:left" | [[Јоханелис Херера Абреу]] <br/> [[Глорија Хупер]] <br/> [[Ана Бонђорни]] <br/> [[Ирена Сирагуза]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | квал. | 8. | 42,90 |-style="background:#efefef;" | | 62. | style="text-align:left" | [[Катарина Џонсон-Томпсон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} | 9. јануар 1993. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — седмобој за жене|седмобој (ж)]] | rowspan="2" | фин. | 1. | 6.981 |-style="background:#efefef;" | | 63. | style="text-align:left" | [[Отиле Ахоунваноу]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕН|Светском|на отвореном|2022.}} | 5. јануар 1991. | 8. | 6.210 |- | 64. | rowspan="15" | 5. октобар | style="text-align:left" | [[Кристијан Колман]] <br/> [[Џастин Гатлин]] <br/> [[Мајк Роџерс]] <br/> [[Ноа Лајс]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 100 метара за мушкарце|4х100 м (м)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 37,10 |- | 65. | style="text-align:left" | [[Адам Џемили]] <br/> [[Зарнел Хјуз]] <br/> [[Ричард Килти]] <br/> [[Нетанил Мичел Блејк]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном 2022.}} | | 2. | 37,36 |- | 66. | style="text-align:left" | [[Шухеј Тада]] <br/> [[Кирара Шираиши]] <br/> [[Јошихиде Кирју]] <br/> [[Абдул Хаким Сани Браун]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} | | 3. | 37,43 |- | 67. | style="text-align:left" | [[Родриго до Наскименто]] <br/> [[Витор Хуго дос Сантос]] <br/> [[Дерик Силва ]] <br/> [[Пауло Андре Камило де Оливеира]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} | | 4. | 37,72 |- | 68. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | квал. | 4. | 3:01,06 |- | 69. | style="text-align:left" | [[Томас Волш]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|НЗЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. март 1992. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање кугле за мушкарце|бацање кугле (м)]] | фин. | 3. | 22,90 |- | 70. | style="text-align:left" | [[Норберт Ривас-Тот]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном 2022.}} | 6. мај 1996. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — бацање копља за мушкарце|бацање копља (м)]] | rowspan="2" | квал. | 9. | 83,42 |- | 71. | style="text-align:left" | [[Аршад Надим]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПАК|Светском|на отвореном 2022.}} | 2. јануар 1997. | 16. | 81,52 |- | 72. | style="text-align:left" | [[Сифан Хасан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 1. јануар 1993. | rowspan="4" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за жене|1.500 м (ж)]] | rowspan="4" | фин. | 1. | 3:51,95 |- | 73. | style="text-align:left" | [[Фејт Кипјегон]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КЕН|Светском|на отвореном 2022.}} | 10. јануар 1994. | 2. | 3:54,22 |- | 74. | style="text-align:left" | [[Шелби Хулихан]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|УСА|Светском|на отвореном 2022.|име=САД}} | 8. фебруар 1993. | 4. | 3:54,99 |- | 75. | style="text-align:left" | [[Габријела Дебуес-Стафорд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. септембар 1995. | 6. | 3:56,12 |- | 76. | style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | 28. мај 1996. | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | квал. | 6. | 12,68 |- | 77. | style="text-align:left" | [[Ајла Дел Понте]] <br/> [[Сара Ачо]] <br/> [[Муџинба Камбунђи]] <br/> [[Саломе Кора]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВА|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 100 метара за жене|4х100 м (ж)]] | фин. | 4. | 42,18 |- | 78. | style="text-align:left" | [[Хане Клас]] <br/> [[Имке Вервает]] <br/> [[Paulien Couckuyt]] <br/> [[Камиле Лаус]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | квал. | 7. | 3:26,58 |-style="background:#efefef;" | | 79. | rowspan="9" | 6. октобар | style="text-align:left" | [[Марћин Левандовски]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном 2022.}} | 13. јун 1987. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 3. | 3:31,46 |-style="background:#efefef;" | | 80. | style="text-align:left" | [[Кале Берглунд]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном 2022.}} | 11. март 1996. | 9. | 3:33,70 |-style="background:#efefef;" | | 81. | style="text-align:left" | [[Мохамед Ахмед]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КАН|Светском|на отвореном 2022.}} | 5. јануар 1991. | rowspan="2" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 10.000 метара за мушкарце|10.000 м (м)]] | rowspan="2" | фин. | 6. | 26:59,35 |-style="background:#efefef;" | | 82. | style="text-align:left" | [[Јеманеберхан Крипа]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном 2022.}} | 15. октобар 1996. | 8. | 27:10,76 |-style="background:#efefef;" | | 83. | style="text-align:left" | [[Jhon Alejandro Perlaza]] <br/> [[Дијего Паломеке]] <br/> [[Џон Александер Солис]] <br/> [[Антони Хосе Замбрано]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|КОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце|4х400 м (м)]] | фин. | 4. | 2:59,50 |-style="background:#efefef;" | | 84. | style="text-align:left" | [[Надин Висер]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ХОЛ|Светском|на отвореном 2022.}} | 9. фебруар 1995. | rowspan="3" | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — 100 метара препоне за жене|100 м препоне (ж)]] | rowspan="2" | пф. | 6. | 12,62 (.619) |-style="background:#efefef;" | | 85. | rowspan="2" style="text-align:left" | [[Андреа Каролина Варгас]] | rowspan="2" style="text-align:left" | {{засАТЕП|КРИ|Светском|на отвореном 2022.}} | rowspan="2" | 28. мај 1996. | 8. | 12,65 |-style="background:#efefef;" | | 86. | фин. | 5. | 12,64 |-style="background:#efefef;" | | 87. | style="text-align:left" | [[Ига Баумгарт|Ига Баумгарт-Витан]] <br/> [[Патрицја Вићшкјевич]] <br/> [[Малгожата Холуб|Малгожата Холуб-Ковалик]] <br/> [[Јустина Свјенти|Јустина Свјенти-Ерсетик]] | style="text-align:left" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|на отвореном|2022.}} | | [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — штафета 4 x 400 метара за жене|4х400 м (ж)]] | фин. | 2. | 3:21,89 |} == Види још == * [[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном]] == Референце == {{reflist| 40em}} == Спољашње везе == * [https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033 Комплетни резултати СП 2022. сајт ИААФ] {{Commonscat| 2022 World Championships in Athletics}} {{Атлетика на СП}} {{Светско првенство у атлетици 2022.}} {{СПА 2022.}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном]] [[Категорија:Атлетика у 2022.]] 0xkf29qsmc5wezqyr2slcdelotdbeyl 14 4328389 25121463 25057541 2022-07-24T19:25:51Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki Спортисти из Лас Вегаса: [[Категорија:Спортисти у Сједињеним Америчким Државама по градовима]] [[Категорија:Људи из Лас Вегаса]] lsu7kzzlq4grgq6341xl8p1fcirbhyz 4 4328394 25121180 25115395 2022-07-24T14:54:26Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki Предлажем неколико измјена по питању критеријума за избор: 1) Учестала критика на гласањима за добре или сјајне чланке дјела заједница била је да су чланци прекратки. Ми немамо конкретно правило која се тичу минималне бајтаже кандидованих чланака, што је отворило слободан простор за лична тумачења. Сугестија је: доњи минимум бајтаже доброг чланка јесте 20К бајтова, док је за сјајан 40К бајтова. Добри чланци, уколико су комплетно квалитетно референцирани, садржински обухватају суштину теме, немају стилских и других проблема, не морају бити обимнији. 2) Тренутно правило је - Ако се током седмодневне расправе изјасни мање од три уредника, чланак иде на седмодневно гласање. Промјенио бих умјесто три у четири или још боље - пет. Три је просто пренизак критеријум. 3) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања, предлажем да се праг спусти на 66,66% односно двије трећине. Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. Молим вас да допуните, разрадите идеје или дате конструктивне критике. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:47, 16. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{Коментар}} Разумни су предлози, једино би за коментарисање чланка оставио да буду два корисника плус предлагач. Што значи минимум три корисника да оставе коментар о статусу доброг или сјајног. Што јесте по мени оптималан број људи за нашу Википедију. Ако не буде минимум 3 корисника, расправа није прошла или ако нема негативних коментара предложени чланак иде на гласање где је две трећине гласова ЗА сасвим довољно.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:13, 16. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Тачке 2 и 3 подржавам, а тачку 1 не. Ако неко разради тему у потпуности и опет не испуни бајтажу, да ли треба да почне да убацује по 10 референци за сваку тврдњу да би испунио бајтажу? Ако неко сматра чланак прекратким, нек се пожали током расправе па нек се уредници изјасне гласањем. Тачку 3 има моју пуну подршку, док сам равнодушан око тачке 2 јер по мени, сваки чланак може да иде на гласање. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:20, 16. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Без обзира на тему, мислим да ниједан чланак који је мањи од 20,000 бајтова не заслужује статус и мислим да ми немамо ниједан такав, можда је добро ограничити, а током расправе, уредници ће свакако примијетити да ли има превише референци по реченици и да ли број референци превазилази текст и могу да реагују како чланак не би добио статус у том тренутку. Наша заједница није велика, на расправама не учествује велики број људи и треба прије свега радити на побољшању видљивости тих чланака, а не на смањењу прага. Саунд је раније имао неке идеје, не знам је ли шта било од тога. Ја начелно јесам за повећање, али мислим да би то било контрапродуктивно у овом тренутку. Имамо свакако и ситуацију у којој се одлучује (или се одлучивало, не знам је ли промијењено) о додјели статуса аутоматски патролираног, патролера и враћача на основу само једног гласа, што свакако није добро. Треба тежити ка томе да се више њих изјашњава, само не знам колико је то реално у овом тренутку. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 05:53, 17. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Што се тачке '''1.''' тиче ја бих праг за добре чланке поставио на 30.000 бајтова, а за сјајне на 70.000 бајтова. У вези са тачком '''2.''' ја бих правила избрисао јер се не поштују. Што се тачке '''3.''' тиче у потпуности се слажем. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:00, 17. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Лично сам да мерило за добре или сјајне чланке буде покривеност теме, пошто постоје неке теме које када се у целости обраде не могу да покрију 20к бајтова, али схватам да просто мерење покривености теме физички није могуће, тако да сам задовољан идејом да се постави минимум. Двадесет и четрдесет ми се чини као врло добар минимум иако бих ја повећао за још пет хиљада. Такође бих додао услов који онемогућава поновно кандидовање за звездицу ако примедбе прошлог гласања нису испуњене или ако није начињено X измена у односу на прошло гласање (нпр. минимум разлика 1 000 бајтова између кандидовања). Остали предлози су сасвим коректни што се мене тиче. Такође бих похвалио Садка што се исцимао и започео ова силна гласања, јер није имало ништа ново да се ради на овом сајту до сад. -'''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 19.54 ч, 17. јун 2022. (CEST) {{Коментар}} Ne bih podržao ovaj predlog. Jedino mi se tačka tri čini ok. Prvi predlog maši poentu suštine dobrog članka. Jer se dobar članak može napisati i ispod ponuđenog broja bajtova. Mereno sadašnjim kriterijumima. Trenutno sam u prilici da pišem takve članke. Naprosto tema je tog obima i literatura je tog obima da se napiše dobar članak ispod količine bajtova u predlogu. I onda se pojave izvrsni članci, a ima ih dosta i na drugim vikipedijama, koji ne mogu da dobiju zvezdicu ovde jer je eto neko odokativno rekao da je nešto kao malo. Na engleskoj viki ima dosta sjajnih članaka koji ovde ne bi prošli za dobre ako se vodimo ovim kriterijumom. Što se tiče tačke 2) mislim da ne bi proširivao broj recenzija, imajući u vidu gabarite ovog projekta. A oni su prilično ograničeni u ovim stvarima. Zajednica se jedino aktivira ako je neko pisao sam članak i o nečemu zanimljivom, prevodi se ugalvnom ne čitaju i lepe se glasovi zbog prijateljstva. Ako bi povećali kriterijum većina članaka bi se razvlačila ovde po pola godine. Tačka 3) mi je prihvatljiva. Negativni glasovi su poželjni jer su obično obrazloženi što je ustvari recenzija. Pozitivni uglavnom nisu, i kao što rekoh, daju se po difoltu. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:11, 19. јул 2022. (CEST) mqband0p2okjganxc1wqvwbr6s4jt8k 4 4328395 25121085 25120838 2022-07-24T12:56:22Z Acaalexaca 166193 Резултат гласања wikitext text/x-wiki Након [[Википедија:Трг/Идеје#Преименовање_Оставе_у_Ризницу|друге расправе]], покрећем гласање: да ли сте за то да тренутно названу ''[[Викимедијина остава|Оставу]]'' преименујемо у ''Ризницу''. У књизи ''Речник српског језика САНУ'' је наведено: * ризница'' ж. просторија у којој се држе драгоцености; каса, благајна * остава'' ж. просторија за држање, одлагање хране и ствари које нису у свакодневној употреби, '''комора, шпајз''' Ризница боље дефинише суштину енглеске ријечи Комонс (''land or resources belonging to, or affecting the whole of a community''). Колеге са мк.вики користе овај облик, док друге преводе Комонс може видјети [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translations&message=MediaWiki:Project-localized-name-commonswiki овдје]. Да је преименовање на добром трагу указује и то што Википедију као ''[https://wikimedia.rs/edu-viki-kamperi-osvojili-goliju/ Ризницу знања]'' описује и Викимедија Србије. Иако примарно козметичка измјена, промјена би боље означавала шта [[commons:Commons:What Commons is not#Wikimedia Commons is not your personal free web host|Комонс није]]. Желио бих да укажем да мисао'' навикли смо, тако је устаљено'' нипошто није аргумент. У том случају ћу далеко више поштовати да се напише - Субјективно ми се допада ова или она варијанта. Слично гласање је било још давне 2006. године и није успостављен консензус. Гласање траје недјељу дана од постављања поруке. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:51, 16. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=23|сат=17|минут=51|крај=}} == Гласови == # {{за}} Много ми боље делује Ризница и пригодније, тако да подржавам преименовање.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:04, 16. јул 2022. (CEST) # {{за}} Подржавам као и током расправе. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 18:52, 16. јул 2022. (CEST) # {{за}} Разуман и објективан приједлог. --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 20:16, 16. јул 2022. (CEST) # {{против}} Како некад, тако и сад. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:55, 16. јул 2022. (CEST) # {{уздржан}} Мислим да је естетски лепше име ризница, али ако промена нема практичну примену, онда је можда боље да се остане на имену остава. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 02:50, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 05:54, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 10:25, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} Остава је нешто где се похрањују разне ствари, ризница је место где се похрањују драгоцености. На нашој остави се налази све и свашта, тако да с времена на време имамо и чишћење исте. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:07, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} Ризница ми је прилагодинје јер боље осликава циљ оставе [[Корисник:Milos531|Milos531]] ([[Разговор са корисником:Milos531|разговор]]) 12:50, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} У потпуности сам сагласна са мишљењем колеге [[Корисник:Filipović Zoran|Zorana Filipovića]] који је одлично дефинисао разлику између ова два појма. [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор са корисником:BrankaVV|разговор]]) 13:01, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} Тачно да ризница љепше звучи, али ова наша Остава и подсјећа на шпајз... Шалу на страну, сматрам да се овај назив једноставно укорјенио на википедији и не би га требало мијењати. <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 14:07, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} Слажем се са колегом [[Корисник:CarRadovan|CarRadovan]]-ом, а и генерално сам против оваквих предлога да се нечему мења назив после више од 15 година, ако за тим нема преке потребе, а мислим да овде нема. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 14:22, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} Нема смисла држати се нечега само зато што је то дуго стајало тако и због "традиције". Ако ова расправа не прође, увек сам за да се Остава преименује у Контејнер кад и овако и онако у њега турамо све и свашта. - '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 16.02 ч, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} Никола је дао добро образложење на Тргу. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:42, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 22:22, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 11:37, 18. јул 2022. (CEST) # {{против}} Некако ми је "ризница" прејака реч. На нашој остави мало је драгоцености, а има толико тога, као што већ рекоше момци, због чега би "контејнер" био примеренији. Остава ми је такође безвезна реч и у праву си - асоцира на шпајз или подрум. Али ево - ако предложиш термин '''медијатека''' (рецимо) гласаћу "за". Тренутно ми је то пало на памет јер већ имамо конструкцију "Медији у категорији... (тој-и-тој)".— [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 13:51, 18. јул 2022. (CEST) # {{против}} [[Корисник:Dajana L]] ([[Разговор са корисником:Dajana L|разговор]]) 16:28, 18. јул 2022. (CEST) '''Сваштара''' је овде адекватнији назив од ризнице. Али слажем се да '''ризница''' лепше звучи и имају своју тежину када се изговори. # {{против}} свиђају ми се оба назива, али на Оставу сам одавно навикао. [[Корисник:Wlodzimierz|Wlodzimierz]] ([[Разговор са корисником:Wlodzimierz|разговор]]) 21:34, 18. јул 2022. (CEST) # {{против}} Већ сам образложио глас на тргу.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 10:11, 19. јул 2022. (CEST) # {{против}} — <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 18:52, 20. јул 2022. (CEST) # {{уздржан}} Бићу уздржан из следећег разлога. Остава је примеренији облик ако се водимо тиме шта је све тамо натрпано. С друге стране, ако у глобалу вреднујемо ослобођен садржај као нешто значајно, онда је и ризница сасвим оправдан назив. Питање је само ком схватању је ближа заједница. Важно је да се не даје предност страним речима ако већ имамо своје у широкој примени. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:00, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:The Explaner|The Explaner]] ([[Разговор са корисником:The Explaner|разговор]]) 21:46, 21. јул 2022. (CEST) #: <s>{{за}} — 03:33, 22. јул 2022</s> <small>([[Википедија:Захтеви за администрирање/Правила гласања#Услови за гласаче и кандидате|неважећи глас]]) Право гласа имају само корисници са отвореним налогом.</small> # {{против}} - Овако је лепше. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 03:37, 22. јул 2022. (CEST) # {{против}} — већ смо навикли овако — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:23, 23. јул 2022. (CEST) # {{неутралан}} — сукоб благозвучности и традиције; у начелу се слажем с Лотомом. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:28, 23. јул 2022. (CEST) ==Коментари== {{коментар}} Морам скренути пажњу свима да промена назива Оставе изискује промену стотину порука нешто овде а већина на Translatewiki-ју — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 15:24, 23. јул 2022. (CEST) {{Гласање-крај |за = 8 |уздржаних = 3 |против = 15 |слободно_поље = Предлог није усвојен }} [[Категорија:Завршена гласања]] envd7gllvp2upjnlrvrgvbm5tkb4rl1 25121086 25121085 2022-07-24T12:56:54Z Acaalexaca 166193 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki Након [[Википедија:Трг/Идеје#Преименовање_Оставе_у_Ризницу|друге расправе]], покрећем гласање: да ли сте за то да тренутно названу ''[[Викимедијина остава|Оставу]]'' преименујемо у ''Ризницу''. У књизи ''Речник српског језика САНУ'' је наведено: * ризница'' ж. просторија у којој се држе драгоцености; каса, благајна * остава'' ж. просторија за држање, одлагање хране и ствари које нису у свакодневној употреби, '''комора, шпајз''' Ризница боље дефинише суштину енглеске ријечи Комонс (''land or resources belonging to, or affecting the whole of a community''). Колеге са мк.вики користе овај облик, док друге преводе Комонс може видјети [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translations&message=MediaWiki:Project-localized-name-commonswiki овдје]. Да је преименовање на добром трагу указује и то што Википедију као ''[https://wikimedia.rs/edu-viki-kamperi-osvojili-goliju/ Ризницу знања]'' описује и Викимедија Србије. Иако примарно козметичка измјена, промјена би боље означавала шта [[commons:Commons:What Commons is not#Wikimedia Commons is not your personal free web host|Комонс није]]. Желио бих да укажем да мисао'' навикли смо, тако је устаљено'' нипошто није аргумент. У том случају ћу далеко више поштовати да се напише - Субјективно ми се допада ова или она варијанта. Слично гласање је било још давне 2006. године и није успостављен консензус. Гласање траје недјељу дана од постављања поруке. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:51, 16. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=23|сат=17|минут=51|крај=}} == Гласови == # {{за}} Много ми боље делује Ризница и пригодније, тако да подржавам преименовање.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:04, 16. јул 2022. (CEST) # {{за}} Подржавам као и током расправе. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 18:52, 16. јул 2022. (CEST) # {{за}} Разуман и објективан приједлог. --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 20:16, 16. јул 2022. (CEST) # {{против}} Како некад, тако и сад. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:55, 16. јул 2022. (CEST) # {{уздржан}} Мислим да је естетски лепше име ризница, али ако промена нема практичну примену, онда је можда боље да се остане на имену остава. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 02:50, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 05:54, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 10:25, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} Остава је нешто где се похрањују разне ствари, ризница је место где се похрањују драгоцености. На нашој остави се налази све и свашта, тако да с времена на време имамо и чишћење исте. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:07, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} Ризница ми је прилагодинје јер боље осликава циљ оставе [[Корисник:Milos531|Milos531]] ([[Разговор са корисником:Milos531|разговор]]) 12:50, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} У потпуности сам сагласна са мишљењем колеге [[Корисник:Filipović Zoran|Zorana Filipovića]] који је одлично дефинисао разлику између ова два појма. [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор са корисником:BrankaVV|разговор]]) 13:01, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} Тачно да ризница љепше звучи, али ова наша Остава и подсјећа на шпајз... Шалу на страну, сматрам да се овај назив једноставно укорјенио на википедији и не би га требало мијењати. <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 14:07, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} Слажем се са колегом [[Корисник:CarRadovan|CarRadovan]]-ом, а и генерално сам против оваквих предлога да се нечему мења назив после више од 15 година, ако за тим нема преке потребе, а мислим да овде нема. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 14:22, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} Нема смисла држати се нечега само зато што је то дуго стајало тако и због "традиције". Ако ова расправа не прође, увек сам за да се Остава преименује у Контејнер кад и овако и онако у њега турамо све и свашта. - '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 16.02 ч, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} Никола је дао добро образложење на Тргу. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:42, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 22:22, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 11:37, 18. јул 2022. (CEST) # {{против}} Некако ми је "ризница" прејака реч. На нашој остави мало је драгоцености, а има толико тога, као што већ рекоше момци, због чега би "контејнер" био примеренији. Остава ми је такође безвезна реч и у праву си - асоцира на шпајз или подрум. Али ево - ако предложиш термин '''медијатека''' (рецимо) гласаћу "за". Тренутно ми је то пало на памет јер већ имамо конструкцију "Медији у категорији... (тој-и-тој)".— [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 13:51, 18. јул 2022. (CEST) # {{против}} [[Корисник:Dajana L]] ([[Разговор са корисником:Dajana L|разговор]]) 16:28, 18. јул 2022. (CEST) '''Сваштара''' је овде адекватнији назив од ризнице. Али слажем се да '''ризница''' лепше звучи и имају своју тежину када се изговори. # {{против}} свиђају ми се оба назива, али на Оставу сам одавно навикао. [[Корисник:Wlodzimierz|Wlodzimierz]] ([[Разговор са корисником:Wlodzimierz|разговор]]) 21:34, 18. јул 2022. (CEST) # {{против}} Већ сам образложио глас на тргу.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 10:11, 19. јул 2022. (CEST) # {{против}} — <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 18:52, 20. јул 2022. (CEST) # {{уздржан}} Бићу уздржан из следећег разлога. Остава је примеренији облик ако се водимо тиме шта је све тамо натрпано. С друге стране, ако у глобалу вреднујемо ослобођен садржај као нешто значајно, онда је и ризница сасвим оправдан назив. Питање је само ком схватању је ближа заједница. Важно је да се не даје предност страним речима ако већ имамо своје у широкој примени. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:00, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:The Explaner|The Explaner]] ([[Разговор са корисником:The Explaner|разговор]]) 21:46, 21. јул 2022. (CEST) #: <s>{{за}} — 03:33, 22. јул 2022</s> <small>([[Википедија:Захтеви за администрирање/Правила гласања#Услови за гласаче и кандидате|неважећи глас]]) Право гласа имају само корисници са отвореним налогом.</small> # {{против}} - Овако је лепше. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 03:37, 22. јул 2022. (CEST) # {{против}} — већ смо навикли овако — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:23, 23. јул 2022. (CEST) # {{неутралан}} — сукоб благозвучности и традиције; у начелу се слажем с Лотомом. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:28, 23. јул 2022. (CEST) ==Коментари== {{коментар}} Морам скренути пажњу свима да промена назива Оставе изискује промену стотину порука нешто овде а већина на Translatewiki-ју — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 15:24, 23. јул 2022. (CEST) {{Гласање-крај |за = 8 |уздржаних = 3 |против = 15 |слободно_поље = Предлог није усвојен }} [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:56, 24. јул 2022. (CEST) [[Категорија:Завршена гласања]] nkw160z0n1cm3dd8xsv1xocc1cnvnhk 25121325 25121086 2022-07-24T16:40:39Z Milicevic01 117778 </div> wikitext text/x-wiki <div id="zahtev" style="border: 2px solid #aaa; background: #ddb; width: 98%; margin: auto; padding: .1em;"> Након [[Википедија:Трг/Идеје#Преименовање_Оставе_у_Ризницу|друге расправе]], покрећем гласање: да ли сте за то да тренутно названу ''[[Викимедијина остава|Оставу]]'' преименујемо у ''Ризницу''. У књизи ''Речник српског језика САНУ'' је наведено: * ризница'' ж. просторија у којој се држе драгоцености; каса, благајна * остава'' ж. просторија за држање, одлагање хране и ствари које нису у свакодневној употреби, '''комора, шпајз''' Ризница боље дефинише суштину енглеске ријечи Комонс (''land or resources belonging to, or affecting the whole of a community''). Колеге са мк.вики користе овај облик, док друге преводе Комонс може видјети [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translations&message=MediaWiki:Project-localized-name-commonswiki овдје]. Да је преименовање на добром трагу указује и то што Википедију као ''[https://wikimedia.rs/edu-viki-kamperi-osvojili-goliju/ Ризницу знања]'' описује и Викимедија Србије. Иако примарно козметичка измјена, промјена би боље означавала шта [[commons:Commons:What Commons is not#Wikimedia Commons is not your personal free web host|Комонс није]]. Желио бих да укажем да мисао'' навикли смо, тако је устаљено'' нипошто није аргумент. У том случају ћу далеко више поштовати да се напише - Субјективно ми се допада ова или она варијанта. Слично гласање је било још давне 2006. године и није успостављен консензус. Гласање траје недјељу дана од постављања поруке. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:51, 16. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=23|сат=17|минут=51|крај=}} == Гласови == # {{за}} Много ми боље делује Ризница и пригодније, тако да подржавам преименовање.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:04, 16. јул 2022. (CEST) # {{за}} Подржавам као и током расправе. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 18:52, 16. јул 2022. (CEST) # {{за}} Разуман и објективан приједлог. --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 20:16, 16. јул 2022. (CEST) # {{против}} Како некад, тако и сад. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:55, 16. јул 2022. (CEST) # {{уздржан}} Мислим да је естетски лепше име ризница, али ако промена нема практичну примену, онда је можда боље да се остане на имену остава. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 02:50, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 05:54, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 10:25, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} Остава је нешто где се похрањују разне ствари, ризница је место где се похрањују драгоцености. На нашој остави се налази све и свашта, тако да с времена на време имамо и чишћење исте. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:07, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} Ризница ми је прилагодинје јер боље осликава циљ оставе [[Корисник:Milos531|Milos531]] ([[Разговор са корисником:Milos531|разговор]]) 12:50, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} У потпуности сам сагласна са мишљењем колеге [[Корисник:Filipović Zoran|Zorana Filipovića]] који је одлично дефинисао разлику између ова два појма. [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор са корисником:BrankaVV|разговор]]) 13:01, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} Тачно да ризница љепше звучи, али ова наша Остава и подсјећа на шпајз... Шалу на страну, сматрам да се овај назив једноставно укорјенио на википедији и не би га требало мијењати. <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 14:07, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} Слажем се са колегом [[Корисник:CarRadovan|CarRadovan]]-ом, а и генерално сам против оваквих предлога да се нечему мења назив после више од 15 година, ако за тим нема преке потребе, а мислим да овде нема. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 14:22, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} Нема смисла држати се нечега само зато што је то дуго стајало тако и због "традиције". Ако ова расправа не прође, увек сам за да се Остава преименује у Контејнер кад и овако и онако у њега турамо све и свашта. - '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 16.02 ч, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} Никола је дао добро образложење на Тргу. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:42, 17. јул 2022. (CEST) # {{против}} [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 22:22, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 11:37, 18. јул 2022. (CEST) # {{против}} Некако ми је "ризница" прејака реч. На нашој остави мало је драгоцености, а има толико тога, као што већ рекоше момци, због чега би "контејнер" био примеренији. Остава ми је такође безвезна реч и у праву си - асоцира на шпајз или подрум. Али ево - ако предложиш термин '''медијатека''' (рецимо) гласаћу "за". Тренутно ми је то пало на памет јер већ имамо конструкцију "Медији у категорији... (тој-и-тој)".— [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 13:51, 18. јул 2022. (CEST) # {{против}} [[Корисник:Dajana L]] ([[Разговор са корисником:Dajana L|разговор]]) 16:28, 18. јул 2022. (CEST) '''Сваштара''' је овде адекватнији назив од ризнице. Али слажем се да '''ризница''' лепше звучи и имају своју тежину када се изговори. # {{против}} свиђају ми се оба назива, али на Оставу сам одавно навикао. [[Корисник:Wlodzimierz|Wlodzimierz]] ([[Разговор са корисником:Wlodzimierz|разговор]]) 21:34, 18. јул 2022. (CEST) # {{против}} Већ сам образложио глас на тргу.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 10:11, 19. јул 2022. (CEST) # {{против}} — <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 18:52, 20. јул 2022. (CEST) # {{уздржан}} Бићу уздржан из следећег разлога. Остава је примеренији облик ако се водимо тиме шта је све тамо натрпано. С друге стране, ако у глобалу вреднујемо ослобођен садржај као нешто значајно, онда је и ризница сасвим оправдан назив. Питање је само ком схватању је ближа заједница. Важно је да се не даје предност страним речима ако већ имамо своје у широкој примени. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:00, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:The Explaner|The Explaner]] ([[Разговор са корисником:The Explaner|разговор]]) 21:46, 21. јул 2022. (CEST) #: <s>{{за}} — 03:33, 22. јул 2022</s> <small>([[Википедија:Захтеви за администрирање/Правила гласања#Услови за гласаче и кандидате|неважећи глас]]) Право гласа имају само корисници са отвореним налогом.</small> # {{против}} - Овако је лепше. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 03:37, 22. јул 2022. (CEST) # {{против}} — већ смо навикли овако — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:23, 23. јул 2022. (CEST) # {{неутралан}} — сукоб благозвучности и традиције; у начелу се слажем с Лотомом. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:28, 23. јул 2022. (CEST) ==Коментари== {{коментар}} Морам скренути пажњу свима да промена назива Оставе изискује промену стотину порука нешто овде а већина на Translatewiki-ју — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 15:24, 23. јул 2022. (CEST) {{Гласање-крај |за = 8 |уздржаних = 3 |против = 15 |слободно_поље = Предлог није усвојен }} [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:56, 24. јул 2022. (CEST) </div> [[Категорија:Завршена гласања]] im4w95lfacifjxq4qiie8jaenmb8mjo 0 4328434 25121798 25078411 2022-07-25T02:45:10Z Vux33 178022 /* Побједници */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Догађај | ијек = да | наслов = Етапа на Јелисејским пољима на Тур де Франсу | слика = Le Tour de France 2015 Stage 21 (19992590510).jpg | величина_слике = | апрајт_слике = | алт_слике = | опис_слике = Етапа на Јелисејским пољима, последња на Тур де Франсу 2015. | изворно_име = {{plainlist| * ''-{Étape des Champs-Élysées du Tour de France}-'' {{fr}} }} | изворно_име_јез = француски | српско_име = | друга_имена = последња етапа на Тур де Франсу | време = | трајање = | датум = <!-- {{start date|ГГГГ|ММ|ДД}} или {{start date|ГГГГ|ММ|ДД}} и {{end date|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | дворана = [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејска поља]] | локација = [[Париз]], [[Француска]] | координате = <!-- {{coord|ГШ|ГД|region:XXXX_type:event|display=inline,title}} --> | тип = [[Етапна бициклистичка трка]] | организатор = -{[[Amaury Sport Organisation]]}- | празно_ознака = Први побједник | празно_подаци = [[Валтер Годефрот]] (1975) | празно1_ознака = Највише побједа | празно1_подаци = [[Марк Кевендиш]] (4) | празно2_ознака = Рута | празно2_подаци = долазак у Париз, у којем се вози шест до десет кругова: {{ubl|Улица Риволи|[[Тр Конкорд]]|уз Јелисејска поља|[[Тријумфална капија у Паризу|Тријумфална капија]]|низ Јелисејска поља|[[Палата Тиљерије]] и [[Лувр]]|Трг Конкорд|уз Јелисејска поља}} | веб-сајт = <!-- {{URL|primer.com}} --> | напомене = }} '''Етапа на Јелисејским пољима на Тур де Франсу''', последња је етапа на етапној бициклистичкој трци, једној од три [[гранд тур трке]] — [[Тур де Франс]]у, која се од 1975. завршава на [[Јелисејска поља (Париз)|Јелисејским пољима]], амблематичној улици у [[Париз]]у. С обзиром на то да је последња етапа на најпознатијој трци на свијету, побједа се сматра великим престижом.<ref name="Bennett">{{cite web |title=Sam Bennett: I'd Never Thoguht I'd Win Here with the Green Jersey |url=https://www.letour.fr/en/news/2020/sam-bennett-i-never-thought-id-win-here-with-the-green-jersey/1291638 |publisher=LeTour |accessdate=16. 7. 2022}}</ref> Етапа обично почиње на периферији Париза, а тимови се договарају о опуштеној вожњи током првог дијела трке, при чему бициклисти користе прилику да имају тренутак мира, смију се и прослављају успјех завршетка Тур де Франса. Возач који је лидер у [[Генерални пласман на Тур де Франсу|генералном пласману]], позира за фотографије, често узимајући чашу шампањца на путу и слави са својим тимом, јер на последњој етапи нико не напада са циљем да се бори за побједу на трци.<ref>{{cite web |url=https://www.elcolombiano.com/deportes/ciclismo/por-que-la-ultima-etapa-del-tour-de-francia-es-la-mas-tranquila-CD11301267 |title=¿Por qué la última etapa del Tour es la más "tranquila"? |accessdate=16. 7. 2022|last=Quiceno |first=Juan Diego |date=28. 7. 2019 |publisher=El Colombiano|location=Medellín |language=шпански}}</ref><ref>{{cite news |title=Today's back pages: Egan Bernal's 'champagne moment' at the Tour de France |url=https://www.theweek.co.uk/back-pages/102480/todays-back-pages-29-july-egan-bernal-tour-de-france-champagne-moment |work=The Week |accessdate=16. 7. 2022}}</ref> Други дио етапе је такмичарски. Након што се уђе у Париз, у којем се вози од шест до десет кругова, а гдје се улице углавном поплочане калдрмом, одмах почињу напади. Возачи покушавају да се одвоје од главне групе како би остварили побједу, али су до 2021. бјегунци побиједили само шест пута, односно три пута након 1979. У свим осталим случајевима, изузев 1989. када је последња етапа био [[Индивидуални хронометар|хронометар]], побједник одлучен у спринту главне групе. Често је последња етапа одлучивала побједника и у [[Класификација по поенима на Тур де Франсу|класификацији по поенима]], коју обично освоје спринтери.<ref name="Bennett" /> Рута је коришћена и за прва три издања једнодневне женске трке — [[Ла корс бај ле Тур де Франс]], која је први пут одржана 2014. Планирано је да се рута поново вози 2020.<ref>{{cite news |url=https://www.velonews.com/news/la-course-2020-to-return-to-paris/|title=La Course 2020 to return to Paris |last=Cotton |first=Jim |date=17. 10. 2019 |website=velonews.com|accessdate=16. 7. 2022}}</ref> али је због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]] помјерена у [[Ница|Ницу]].<ref>{{cite news |url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/la-course-2019-route-start-list-watch-431501 |title=La Course 2020: All you need to know about the one-day race |last=Bonville-Ginn |first=Tim |date=28. 8. 2020 |website=cyclingweekly.com|accessdate=16. 7. 2022}}</ref> Први побједник је био [[Валтер Годефрот]], док је рекордер [[Марк Кевендиш]] са четири побједе. == Историја == [[Датотека:Walter Godefroot.jpg|thumb|десно|Валтер Годефрот (1997), први побједник етапе на Јелисејским пољима.]] Први Тур де Франс — [[Тур де Франс 1903.|1903]] завршен је у Вил д’Авреу, док је од 1904. до 1967. последња етапа вожена је до [[Парк принчева|Парка принчева]], а у периоду од 1968. до 1974. током доминације [[Еди Меркс|Едија Меркса]], последња етапа вожена је до [[Велодром Жак Анкетил|Венсенског велодрома]].<ref>{{cite web|url=http://www.letour.fr/2009/TDF/COURSE/docs/histo2009_07.pdf|title=Guide Historique|language=француски|first=Jacques|last=Augendre|author-link=Jacques Augendre|publisher=[[Amaury Sport Organisation]]|year=2009|accessdate=16. 7. 2022|page=179|archive-url=https://web.archive.org/web/20100716170655/http://www.letour.fr/2009/TDF/COURSE/docs/histo2009_07.pdf|archive-date=16. 7. 2010|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite book|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol|title=The Story of the Tour de France: 1965-2007, Volume 2 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=V8mlwItBhhcC&pg=PA95|year=2008 |publisher=Dog Ear Publishing|location=Indianapolis|isbn=978-159858-608-4|chapter=1969-1975, The Merckx years|pages=95|accessdate=16. 7. 2022}}</ref> Године 1974. Феликс Левитан, кодиректор Тура, заједно са новинаром Ивом Мурузијем, предложио је да се последња етапа вози на Јелисејским пољима. Мурузи је контактирао предсједника Француске — [[Валери Жискар д’Естен|Валерија Жискара д’Естена]], како би добио дозволу.<ref>{{cite web |url=http://www.lefigaro.fr/histoire/archives/2015/07/24/26010-20150724ARTFIG00281-le-20-juillet-1975-premiere-arrivee-du-tour-de-france-sur-les-champs-elysees.php|title=Le 20 juillet 1975: première arrivée du Tour de France sur les Champs-Élysées |accessdate=16. 7. 2022|last=Bonniel |first=Marie-Aude |date=24. 7. 2015 |work=Le Figaro|language=француски}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.rtbf.be/sport/cyclisme/tourdefrance/detail_le-20-juillet-1975-la-premiere-arrivee-sur-les-champs-elysees?id=9663917|title=Le 20 juillet 1975: la première arrivée sur les Champs-Elysées |accessdate=16. 7. 2022|last=Loncin |first=Pol |date=19. 7. 2017 |publisher=RTBF|location=Brussels|language=француски}}</ref> Године 1975. последња етапа вожена је до Јелисејских поља, то је била етапа која је потпуно вожена у Паризу, а састојала се од 25 кругова, односно 163,5 -{km}-. [[Валтер Годефрот]] је побиједио у спринту, док је Тур освојио [[Бернар Тевене]], коме је жуту мајицу уручио предсједник д’Естен.<ref name="1975 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1975.html#story|title=1975 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> Године 1977. Француз — [[Ален Месле]], постао је први возач који је остварио соло побједу на етапи.<ref name="1977 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1977.html#story|title=1977 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> Године 1978, [[Гери Кнетеман]] је побиједио секунду испред [[Рене Мертенс|Ренеа Мертенса]] и [[Хенк Лубердинг|Хенка Лубердинга]], [[Федор ден Хартог]] је завршио двије секунде иза, а главна група је завршила минут иза.<ref name="1978 Tour de France"/> Након Тура 1978, последња етапа је углавном почињала ван града, док је само финални дио етапе вожен у граду, а број кругова који се вози по граду је углавном био између шест и десет. Године 1989, први и једини пут је на последњој етапи на Јелисејским пољима вожен хронометар, дуг 25&nbsp;km. [[Лоран Фињон]] је имао 50 секунди предности испред [[Грег Лемонд|Грега Лемонда]], који је успио да надокнади заостатак и освоји Тур са осам секунди испред Фињона.<ref>{{cite web|url=http://www.cyclingweekly.com/archive/1989-tour-de-france-stage-21-lemond-crushes-fignon-67543|title=1989 Tour de France stage 21: LeMond crushes Fignon|date=13. 7. 2009| website=cyclingweekly.com|accessdate=16. 7. 2022|last=Bingham|first=Keith}}</ref> Етапа се сматра једном од најзначајнијих у историји Тура.<ref name="1989 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1989.html#story|title=1989 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> [[Датотека:Mark Cavendish 20e étape du Tour de France 2012 Paris Rambouillet et Paris les Champs-Élysées.jpg|thumb|лево|[[Марк Кевендиш]] (2012), слани рекордну, четврту побједу на Јелисејским пољима.]] У периоду од 2009. до 2012. Марк Кевендиш је остварио четири побједе заредом на етапи,<ref name="2012 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2012.html#stage20|title=2012 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> након чега је [[Марсел Кител]] остварио двије побједе заредом.<ref name="2014 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2014.html#stage21|title=2014 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> Године 2013. за обиљежавање стогодишњице Тура, старт етапе је помјерен за поподне, а завршена је током ноћи, када су бициклисти ушли на Јелисејска поља двориштем [[Палата Лувр|палате Лувр]], пролазећи поред [[Пирамида Лувра|пирамиде Лувра]] и користећи кружни ток око Тријумфалне капије умјесто да иду у полукружно скретање; таква рута по Јелисејским пољима је остала да се примјењује и у наредним годинама.<ref>{{cite web|last=Fortheringham|first=Alasdair|title=Tour de France 2013: Mark Cavendish's reign on Champs Elysées curtailed by Marcel Kittel|website=Independent.co.uk|date=22. 7. 2013|url=https://www.independent.co.uk/sport/cycling/tour-de-france-2013-mark-cavendish-s-reign-champs-elysees-curtailed-marcel-kittel-8725191.html|accessdate=16. 7. 2022}}</ref> На Туру 2015, због лошег времена, организатори су неутралисали етапу у смислу оствареног времена након уласка у Париз, на 70 -{km}- до циља, како би избјегли могуће повреде у борби да возачи из врха генералног пласмана не изгубе вријеме.<ref>{{cite web|url=http://velonews.competitor.com/2015/07/news/rain-forces-neutralization-of-tour-de-france-finale_379718|title=Rain forces neutralization of Tour de France finale|work=VeloNews.com|accessdate=16. 7. 2022}}</ref> Побиједио је [[Андре Грајпеј]], који је 2016. остварио другу побједу заредом.<ref name="2016 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2016.html#stage21|title=2016 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> Године 2021. Кевендиш је остварио четири побједе на Туру, што су му биле прве побједе након пет година, али га је на етапи на Јелисејским пољима одспринтао [[Ваут ван Арт]].<ref name="2021 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2021.html|title=2021 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> Због Олимпијских игара [[Летње олимпијске игре 2024.|2024]]. које се одржавају у Паризу, постоји могућност да ће се последња етапа на Тур де Франсу 2024. возити у Ници умјесто на Јелисејским пољима у Паризу.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingweekly.com/racing/no-champs-elysees-for-the-tour-de-france-in-2024-report-says-race-will-finish-in-nice-not-paris|title=No Champs-Élysées for the Tour de France in 2024? Report says race will finish in Nice, not Paris|work=cyclingweekly.com|date=8. 6. 2022|accessdate=16. 7. 2022|first=Adam|last=Becket}}</ref> == Доласци == [[Датотека:Le Tour de France 2015 Stage 21 (19560239113).jpg|thumb|десно|Коцке калдрме као дио етапе на Јелисејским пољима на Туру 2015.]] Етапа до Јелисејских поља је једна од најпрестижнијих етапа и највећа и спринтери на Туру је сматрају највећом наградом.<ref>{{cite web|url=https://www.velonews.com/events/tour-de-france/rather-than-a-procession-the-champs-elysees-is-the-biggest-prize-for-the-tours-sprinters/|title=Rather than a procession, the Champs-Élysées is the biggest prize for the Tour’s sprinters|work=velonews.com|date=22. 7. 2019|accessdate=16. 7. 2022|first=|last=}}</ref> Генерални пласман је углавном већ одређен, тако да етапа представља слављење завршетка Тура и углавном, због профила етапе која је равна и због жеље спринтерских тимова да осигурају да ће се етапа завршити спринтом, возачи не покушавају да се боре за генерални пласман и да надокнаде заостатак који имају; такође, сматра се да су напади на последњој етапи од возача који покушавају да поправе позицију у генералном пласману противни етици бициклизма.<ref>{{cite web|url=http://dearsportsfan.com/2014/07/27/dont-race-last-stage-tour-de-france/|title=Why Don't They Race the Last Stage of the Tour de France?|work=dearsportsfan.com|date=27. 7. 2014|accessdate=16. 7. 2022|first=|last=}}</ref> Традиционално, етапа почиње послуживањем шампањца од стране тима за који вози побједник трке, фотографисањем, опуштеном вожњом и међусобним разговором међу возачима.<ref name="ProCyclingUK.com">{{cite web|title=Champs Élysées - The most iconic street in cycling|url=https://www.procyclinguk.com/champs-elysees/|website=ProCyclingUK.com |date=23. 7. 2017 |accessdate=16. 7. 2022}}</ref> Како се возачи приближавају Паризу, почињу први напади, а спринтерски тимови преузимају чело групе како би успјели да достигну све возаче који из бијега покушавају да дођу до етапне побједе. Када уђу у Париз, возе кроз улицу Риволи, Трг Конкорд, а затим скрећу десно и улазе на Јелисејска поља, након чега пролазе Тријумфалну капију, иду низ Јелисејска поља, пролазе поред палате Тиљерије и Лувра, а затим се преко трга Конкорд враћају на Јелисејска поља; вози се укупно осам кругова, док се раније возило десет кругова.<ref>{{cite web|url=https://soigneur.nl/stories/two-days-on-the-champs-elysees/|title=Two Days On The Champs-Élysées|work=dearsportsfan.com|date=26. 12. 2018|accessdate=16. 7. 2022|first=Jason|last=Lyon}}</ref> [[Датотека:Tour 2007 - Paris.jpg|thumb|лево|Бициклисти улазе у Улицу Риволи на Тур де Франсу 2007.]] Када возач оствари значајно достигнуће на Туру, уобичајено је да га група пусти да сам уђе на Јелисејска поља током последње етапе тог Тура. На трци 2012. возачи су одали признање [[Џорџ Хинкапи|Џорџу Хинкапију]], који је те године возио рекордни 17. и свој последњи Тур де Франс, пустивши га да први уђе на Јелисејска поља, гдје га је публика поздравила.<ref>{{cite web|url=https://www.velonews.com/events/tour-de-france/george-hincapie-leads-the-peloton-to-paris-in-his-last-of-17-tours-de-france/|title=George Hincapie leads the peloton to Paris in his last of 17 Tours de France|work=velonews.com|date=|accessdate=16. 7. 2022|first=|last=}}</ref> На трци 2016. [[Хоаким Родригез]] је возио последњи пут Тур и први је ушао на Јелисејска поља.<ref name="2016 Tour de France"/> На трци 2017. [[Ајмар Зубелдиа]] и [[Томас Воклер]] су возили Тур де Франс по последњи пут и ушли су први на Јелисејска поља.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2017/stage-21/live-report/|title=Tour de France 2017: Stage 21|work=cyclingnews.com|date=23. 7. 2017|accessdate=16. 7. 2022|first=Sadhbh|last=O'Shea}}</ref> Године 2018. [[Силван Шаванел]] је ушао први у Париз и провео је неко вријеме сам возећи по Јелисејским пољима, у част тога што је срушио рекорд Хинкапија и возио је свој 18. и последњи Тур.<ref>{{cite web|url=https://cyclingtips.com/2018/07/photo-gallery-stage-21-2018-tour-de-france/|title=Photo Gallery: Crowning Champions On The Champs-Élysées|work=cyclingtips.com|date=30. 7. 2018|accessdate=16. 7. 2022|first=Matt|last=de Neef}}</ref> Многи возачи покушавају да оду у бијег и остваре соло побједу на Јелисејским пољима, али пошто им шансе нису велике, етапа се такође сматра последњом приликом за тимове да оду у бијег и промовишу своје спонзоре. Малој групи бјегунаца је тешко да издржи притисак велике групе по равном терену, у којој раде бројни спринтерски тимови, за чије спринтере је то последња шанса да остваре етапну побједу.<ref>{{cite web|url=https://www.rouleur.cc/blogs/the-rouleur-journal/tour-de-france-2021-stage-21-preview-champs-elysees|title=Tour De France 2021 Stage 21 Preview - The Champs-Élysées|work=rouleur.cc|date=17. 7. 2021|accessdate=16. 7. 2022|first=Joe|last=Timms}}</ref> У почетним годинама када је последња етапа почела да се вози по Јелисејским пољима, побједе бјегунаца су биле уобичајене. У периоду од 1977. до 1979. све три године су на етапи побиједили бјегунци. Након тога, побједе бјегунаца су постале ријетке, а последњу је остварио Александар Винокуров 2005. Побједе из бијега на Јелисејским пољима остварили су [[Ален Месле]] (1977),<ref name="1977 Tour de France"/> [[Гери Кнетеман]] (1978),<ref name="1978 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1978.html#story|title=1978 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> [[Бернар Ино]] (1979),<ref name="1979 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1979.html#story|title=1979 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> [[Џеф Пирс]] (1987),<ref name="1987 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1987.html#story|title=1987 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> [[Еди Сење]] (1994),<ref name="1994 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1994.html#story|title=1994 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> као и [[Александар Винокуров]] (2005).<ref name="2005 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2005.html#story|title=2005 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> == Генерални пласман == [[Датотека:Vinokourov, Romandia 2011.jpg|thumb|десно|[[Александар Винокуров]] (2011), остварио је соло побједу на Јелисејским пољима 2005. и преузео пето мјесто.]] Иако углавном нема напада возача који се боре за генерални пласман на последњој етапи, борбе су се водиле два пута. На Туру 1979, [[Јоп Зутемелк]], који је био 3.07 минута иза [[Бернар Ино|Бернара Иноа]], напао је у покушају да надокнади вријеме и освоји Тур; Ино га је достигао и побиједио у борби за етапну побједу.<ref name="Gann">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=V8mlwItBhhcC&pg=PA137|page=137|title=The Story of the Tour De France: 1965–2007|first=Bill|last=McGann|author2=McGann, Carol|publisher=Dog Ear Publishing|year= 2008|isbn= 978-1-59858-608-4|accessdate=16. 7. 2022}}</ref> На Туру 1989. последња етапа је била хронометар дуг 24 -{km}-. Грег Лемонд је пред последњу етапу заостајао 50 секунди иза [[Лоран Фињон|Лорана Фињона]]; побиједио је са 58 секунди испред Фињона и освојио је Тур.<ref name="1989 Tour de France"/> То је био први и једини пут да је вожен хронометар на последњој етапи од када се она вози на Јелисејским пољима.<ref name="1989 Tour de France"/> На трци 1964, 1965. и 1967, на последњој етапи на Парку принчева вожен је хронометар, док је у периоду од 1968. до 1971. на последњој етапи вожен хронометар на Венсенском велодрому. На Туру 2005. [[Ленс Армстронг]] је имао велику предност пред последњу етапу, али је разлика између [[Леви Лајфејмер|Левија Лајфејмера]] и Александра Винокурова на петом и шестом мјесту била двије секунде. Винокуров је напао у последњем километру, остварио соло побједу и преузео пето мјесто.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2005/tour05/?id=results/tour0521|title=www.cyclingnews.com presents the 92nd Tour de France|work=autobus.cyclingnews.com|date=|accessdate=16. 7. 2022|first=|last=}}</ref> Такође, то је био последњи пут да побједник није одлучен у групном спринту.<ref name="ProCyclingUK.com"/> На Туру 2017. [[Микел Ланда]] је пред последњу етапу заостајао секунду иза [[Ромен Барде|Ромена Бардеа]], који је био на трећем мјесту, али није нападао иако је имао прилику да заврши трку на подијуму.<ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/news/tour-de-france-landa-gutted-to-miss-podium-by-single-second/|title=Tour de France: Landa gutted to miss podium by single second|work=cyclingnews.com|date=23. 7. 2017|accessdate=16. 7. 2022|first=Patrick|last=Fletcher}}</ref> == Класификација по поенима == [[Датотека:Baden Cooke 4JDD (cropped).jpg|thumb|лево|[[Бајден Кук]], освојио је класификацију по поенима на последњој етапи 2003.]] На неким издањима трке, класификација по поенима буде ријешен тек на последњој етапи. Године 1984. [[Франк Хосте]] је био лидер класификације током већег дијела трке, али је [[Шон Кели]] преузео вођство на претпоследњој етапи, са четири поена предности. На последњој етапи, Хосте је завршио на трећем мјесту, а Кели на петом и Хосте је освојио класификацију четири поена испред Келија.<ref name="1984 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1984.html#story|title=1984 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> Године 1987. [[Стивен Роуч]] је имао 17 поена предности испред [[Жан Пол ван Попел|Жан Пола ван Попела]] пред последњу етапу. На последњој етапи, Ван Попел је узео 16 поена на пролазном циљу и завршио је етапу на деветом мјесту, захваљујући чему је освојио класификацију 16 поена испред Роуча.<ref name="1987 Tour de France"/> На Туру 1991. [[Џамолидин Абдужапаров]] је ударио у баријере у спринту и пао на 100 метара до циља на последњој етапи. Након што се освијестио, помогли су му да пређе линију циља и освоји класификацију.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=V8mlwItBhhcC&pg=PA201|page=201|title=The Story of the Tour De France: 1965–2007|first=Bill|last=McGann|author2=McGann, Carol|publisher=Dog Ear Publishing|year= 2008|isbn= 978-1-59858-608-4|accessdate=16. 7. 2022}}</ref> Године 2001. [[Стјуарт О Грејди]] је био лидер класификације током већег дијела трке и последњу етапу је стартовао са два поена предности испред [[Ерик Цабел|Ерика Цабела]]. На последњој етапи, Цабел је завршио на другом мјесту, О Грејди на трећем и Цабел је освојио класификацију, осам поена испред О Грејдија.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/results/2001/tour01/results/results_stage_20.shtml |title=Zabel bags the green in exciting finale|work=autobus.cyclingnews.com|date=29. 7. 2001|accessdate=16. 7. 2022|first=Jeff|last=Jones}}</ref> Године 2003. [[Роби Макјуен]] је имао два поена предности испред [[Бајден Кук|Бајдена Кука]] пред последњу етапу.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2003/tour03/?id=results/stage19|title=Millar takes stage as Armstrong clinches 5th consecutive Tour|work=autobus.cyclingnews.com|date=26. 7. 2003|accessdate=16. 7. 2022|first=Tim|last=Maloney}}</ref> На последњој етапи, Кук је завршио на другом мјесту, Макјуен на трећем и Кук је освојио класификацију са два поена испред Макјуена.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2003/tour03/?id=results/stage20|title=Man Alive! Armstrong goes five out of five|work=autobus.cyclingnews.com|date=27. 7. 2003|accessdate=16. 7. 2022|first=Tim|last=Maloney}}</ref> == Побједници == {| class="wikitable sortable" |+Побједници етапе на Јелисејским пољима |- !Година !!Старт !!Дужина (-{km}-) !!Побједник !!Референца |- |[[Тур де Франс 1975.|1975]]. |rowspan="3"|[[Париз]] | 163,4 |{{flagathlete|[[Валтер Годефрот]]|БЕЛ}} | <ref name="1975 Tour de France"/> |- |[[Тур де Франс 1976.|1976]]. | 90,7 |{{flagathlete|[[Гербен Карстенс]]|ХОЛ}} | <ref name="1976 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1976.html|title=1976 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1977.|1977]]. | 90,7 |{{flagathlete|[[Ален Месле]]|ФРА}} | <ref name="1977 Tour de France"/> |- |[[Тур де Франс 1978.|1978]]. |[[Сен Жермен ан Ле]] | 161,5 |{{flagathlete|[[Гери Кнетеман]]|ХОЛ}} | <ref name="1978 Tour de France"/> |- |[[Тур де Франс 1979.|1979]]. |[[Ле Пере сир Марн]] | 180,3 |{{flagathlete|[[Бернар Ино]]|ФРА}} | <ref name="1979 Tour de France"/> |- |[[Тур де Франс 1980.|1980]]. |rowspan="3"|[[Фонтне су Боа]] | 186,1 |{{flagathlete|[[Пол Версхер]]|БЕЛ}} | <ref name="1980 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1980.html|title=1980 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1981.|1981]]. | 186,6 |{{flagathlete|[[Фреди Мартенс]]|БЕЛ}} | <ref name="1981 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1981.html|title=1981 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1982.|1982]]. | 186,8 |{{flagathlete|[[Бернар Ино]]|ФРА}} | <ref name="1982 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1982.html|title=1982 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1983.|1983]]. |[[Алфорвил]] | 195 |{{flagathlete|[[Жилбер Глос]]|ШВА}} | <ref name="1983 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1983.html|title=1983 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1984.|1984]]. |[[Пантен]] | 196,5 |{{flagathlete|[[Ерик Вандерарден]]|БЕЛ}} | <ref name="1984 Tour de France"/> |- |[[Тур де Франс 1985.|1985]]. |[[Орлеан]] | 196 |{{flagathlete|[[Руди Матејс]]|БЕЛ}} | <ref name="1985 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1985.html|title=1985 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1986.|1986]]. |[[Кон Кур сир Лоар]] | 255 |{{flagathlete|[[Гвидо Бонтемпи]]|ИТА}} | <ref name="1986 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1986.html|title=1986 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1987.|1987]]. |[[Кретеј]] | 192 |{{flagathlete|[[Џеф Пирс]]|САД}} | <ref name="1987 Tour de France"/> |- |[[Тур де Франс 1988.|1988]]. |[[Немур]] | 172,5 |{{flagathlete|[[Жан Пол ван Попел]]|ХОЛ}} | <ref name="1988 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1988.html|title=1988 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1989.|1989]]. |[[Версај]] | 24,5 ([[Индивидуални хронометар|-{ITT}-]]) ||{{flagathlete|[[Грег Лемонд]]|САД}} | <ref name="1989 Tour de France"/> |- |[[Тур де Франс 1990.|1990]]. |[[Бретињи сир Орж]] | 182 |{{flagathlete|[[Јохан Мусеув]]|БЕЛ}} | <ref name="1990 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1990.html|title=1990 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1991.|1991]]. |[[Мелен]] | 178 |{{flagathlete|[[Димитриј Коњишев]]|РУС}} | <ref name="1991 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1991.html|title=1991 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1992.|1992]]. |[[Дефанс]] | 141 |{{flagathlete|[[Олаф Лудвиг]]|ЊЕМ}} | <ref name="1992 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1992.html|title=1992 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1993.|1993]]. |[[Вири Шатијон]] | 196,5 |{{flagathlete|[[Џамолидин Абдужапаров]]|УЗБ}} | <ref name="1993 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1993.html|title=1993 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1994.|1994]]. |[[Дизниленд (Париз)|Дизниленд]] | 175 |{{flagathlete|[[Еди Сење]]|ФРА}} | <ref name="1994 Tour de France"/> |- |[[Тур де Франс 1995.|1995]]. |[[Сент Женевјев де Боа]] | 155 |{{flagathlete|Џамолидин Абдужапаров|УЗБ}} | <ref name="1995 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1995.html|title=1995 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1996.|1996]]. |[[Палезо]] | 147,5 |{{flagathlete|[[Фабио Балдато]]|ИТА}} | <ref name="1996 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1996.html|title=1996 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1997.|1997]]. |[[Дизниленд (Париз)|Дизниленд]] | 149,5 |{{flagathlete|[[Никола Минали]]|ИТА}} | <ref name="1997 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1997.html|title=1997 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1998.|1998]]. |[[Мелен]] | 147,5 |{{flagathlete|[[Том Стилс]]|БЕЛ}} | <ref name="1998 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1998.html|title=1998 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 1999.|1999]]. |[[Арпажон]] | 143,5 |{{flagathlete|[[Роби Макјуен]]|АУС}} | <ref name="1999 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf1999.html|title=1999 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2000.|2000]]. |[[Париз]] | 138 |{{flagathlete|[[Стефано Цанини]]|ИТА}} | <ref name="2000 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2000.html|title=2000 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2001.|2001]]. |[[Корбеј Есон]] | 160,5 |{{flagathlete|[[Јан Сворада]]|ЧЕШ}} | <ref name="2001 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2001.html|title=2001 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2002.|2002]]. |[[Мелен]] | 144 |{{flagathlete|Роби Макјуен|АУС}} | <ref name="2002 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2002.html|title=2002 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2003.|2003]]. |[[Виле д’Авр]] | 160 |{{flagathlete|[[Жан Патрик Нацон]]|ФРА}} | <ref name="2003 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2003.html|title=2003 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2004.|2004]]. |[[Монтеро фол Јон|Монтеро]] | 163 |{{flagathlete|[[Том Бонен]]|БЕЛ}} | <ref name="2004 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2004.html|title=2004 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2005.|2005]]. |[[Корбеј Есон]] | 144,5 |{{flagathlete|[[Александар Винокуров]]|КАЗ}} | <ref name="2005 Tour de France"/> |- |[[Тур де Франс 2006.|2006]]. |[[Онтони]] | 152 |{{flagathlete|[[Тор Хусховд]]|НОР}} | <ref name="2006 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2006.html|title=2006 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2007.|2007]]. |[[Маркуси]] | 130 |{{flagathlete|[[Данијеле Бенати]]|ИТА}} | <ref name="2007 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2007.html|title=2007 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2008.|2008]]. |[[Етан (Есон)|Етан]] | 143 |{{flagathlete|[[Герт Стигманс]]|БЕЛ}} | <ref name="2008 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2008.html|title=2008 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2009.|2009]]. |[[Монтеро фол Јон|Монтеро]] | 160 |rowspan=4|{{flagathlete|[[Марк Кевендиш]]|УК}} | <ref name="2009 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2009.html|title=2009 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2010.|2010]]. |[[Лонжимо]] | 102,5 | <ref name="2010 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2010.html|title=2010 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2011.|2011]]. |[[Кретеј]] | 95 | <ref name="2011 Tour de France">{{cite web|url=https://bikeraceinfo.com/tdf/tdf2011.html|title=2011 Tour de France|work=bikeraceinfo.com|publisher=Dog Ear Publishing|date=|accessdate=16. 7. 2022|last=McGann|first=Bill|last2=McGann|first2=Carol}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2012.|2012]]. |[[Рамбује]] | 120 | <ref>{{cite news|title=Bradley Wiggins wins Tour de France title|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/cycling/18946960|work=BBC Sport|publisher=[[BBC]]|date=22. 7. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120723001518/http://www.bbc.co.uk/sport/0/cycling/18946960|archive-date=23. 7. 2012|url-status=live|accessdate=16. 7. 2022}}</ref><ref>{{cite news|last=Gallagher|first=Brendan|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/othersports/cycling/mark-cavendish/9419257/Tour-de-France-2012-Mark-Cavendish-sets-stage-perfectly-for-Olympic-road-race-glory.html|title=Tour de France 2012: Mark Cavendish sets stage perfectly for Olympic road race glory|work=The Daily Telegraph|date=22. 7. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120723012747/http://www.telegraph.co.uk/sport/othersports/cycling/mark-cavendish/9419257/Tour-de-France-2012-Mark-Cavendish-sets-stage-perfectly-for-Olympic-road-race-glory.html|archive-date=23. 7. 2012|url-status=live|accessdate=16. 7. 2022}}</ref><ref>{{cite news|last=Fotheringham|first=Alasdair|url=https://www.independent.co.uk/sport/general/others/tour-de-france-mark-cavendish-enters-history-as-bestever-tour-sprinter-7965090.html|title=Tour de France: Mark Cavendish enters history as best-ever Tour sprinter|work=The Independent|publisher=Independent Print|date=23. 7. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120725183033/http://www.independent.co.uk/sport/general/others/tour-de-france-mark-cavendish-enters-history-as-bestever-tour-sprinter-7965090.html|archive-date=25. 7. 2012|url-status=live|accessdate=16. 7. 2022}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2013.|2013]]. |[[Версајски дворац|Версај]] | 133,5 |rowspan=2|{{flagathlete|[[Марсел Кител]]|ЊЕМ}} | <ref>{{cite news |url=https://www.theguardian.com/sport/2013/jul/11/mark-cavendish-tour-de-france |title=Mark Cavendish outsprinted by Marcel Kittel in Tour de France stage 12 |agency=Press Association |work=The Guardian |date=12. 7. 2013 |accessdate=16. 7. 2022}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2014.|2014]]. |[[Еври]] | 136 | <ref>{{cite news |url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/vincenzo-nibali-wins-2014-tour-de-france-131357 |title=Vincenzo Nibali wins 2014 Tour de France; Marcel Kittel takes final stage |last=Hurcomb|first=Sophie |work=Cycling Weekly|location=United Kingdom |date=27. 7. 2014|accessdate=16. 7. 2022}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2015.|2015]]. |[[Севр]] | 109,5 |rowspan=2|{{flagathlete|[[Андре Грајпеј]]|ЊЕМ}} | <ref>{{cite news |url=http://www.cyclingnews.com/tour-de-france/stage-21/results|title=Tour de France: Chris Froome wins Tour de France 2015|work=Cyclingnews.com|date=26. 7. 2015|accessdate=16. 7. 2022}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2016.|2016]]. |[[Шантији]] | 113 | <ref>{{cite news |url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/chris-froome-wins-tour-de-france-2016-stage-21-265003 |title=Chris Froome wins 2016 Tour de France as André Greipel takes final stage|work=Cycling Weekly|last=Wynn|first=Nigal|date=24. 7. 2016|accessdate=16. 7. 2022|location=United Kingdom}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2017.|2017]]. |[[Монжерон]] | 103 |{{flagathlete|[[Дилан Груневеген]] |ХОЛ}} | <ref>{{cite news |url=https://www.theguardian.com/sport/2017/jul/23/chris-froome-wins-fourth-tour-de-france|title=Chris Froome wins fourth Tour de France after Champs Elysées procession|date=23. 7. 2017|work=The Guardian |last=Fotheringham|first=William|accessdate=16. 7. 2022}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2018.|2018]]. |[[Уј]] | 116 |{{flagathlete|[[Александер Кристоф]] |НОР}} | <ref>{{cite news |url=https://www.cyclingweekly.com/news/racing/tour-de-france/geraint-thomas-wins-2018-tour-de-france-alexander-kristoff-takes-final-stage-victory-champs-elysees-388612 |title=Geraint Thomas wins the 2018 Tour de France as Alexander Kristoff takes final stage victory|work=Cycling Weekly|last=Windsor|first=Richard|date=29. 7. 2018|accessdate=16. 7. 2022|location=United Kingdom}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2019.|2019]]. |[[Рамбује]] | 128 |{{flagathlete|[[Кејлеб Јуан]] |АУС}} | <ref>{{cite news |url=https://www.abc.net.au/news/2019-07-29/tour-de-france-caleb-ewan-wins-final-stage/11355044 |title=Caleb Ewan wins Tour de France final stage, Egan Bernal takes overall honours|work=ABC News|location=Australia|agency=[[Associated Press]]|date=29. 7. 2019|accessdate=16. 7. 2022}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2020.|2020]]. | [[Мант ла Жоли]] | 122 | {{flagathlete|[[Сем Бенет]]|ИРС}} | <ref name="Bennett" /> |- |[[Тур де Франс 2021.|2021]]. | [[Шату]] | 108,4 | {{flagathlete|[[Ваут ван Арт]]|БЕЛ}} | <ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2021/stage-21/results/|title=Tadej Pogacar wins 2021 Tour de France as Van Aert takes final stage|work=cyclingnews.com|date=18. 7. 2021|accessdate=16. 7. 2022|first=Daniel|last=Ostanek}}</ref> |- |[[Тур де Франс 2022.|2022]]. | [[Ла дефенс арена]] | 116 | {{flagathlete|[[Јаспер Филипсен]]|БЕЛ}} | <ref>{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-de-france-2022/stage-21/results/|title=Vingegaard crowned Tour de France champion while Philipsen wins stage 21|work=cyclingnews.com|date=24. 7. 2022|accessdate=25. 7. 2022|first=Alasdair|last=Fotheringham}}</ref> |} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{commonscat|Champs-Élysées stage in the Tour de France}} *[https://www.letour.fr/en/ Званични сајт Тур де Франса] {{Тур де Франс}} {{Нормативна контрола}}{{Портал бар|Бициклизам|Француска}} [[Категорија:Тур де Франс]] [[Категорија:Јелисејска поља]] 59zpl9aqkdaxga16sjxre02pzqjwd8x 0 4328475 25121218 25118644 2022-07-24T15:31:03Z Славен Косановић 1823 wikitext text/x-wiki {{радови у току}} '''њемачки идеализам''' (или '''њемачки класични идеализам'''), скуп филозофија, система, доктрина и правац [[идеализам|идеализма]] који се развијао у [[Њемачка|Њемачкој]] крајем 18. и у првој половини 19. вијека.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> Његови главни представници су [[Кант]], [[Фихте]], [[Шелинг]] и [[Хегел]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> Идеализам, уз материјализам, је у филозофији најраширенији правац филозофирања који за полазиште у тумачењу свијета и живота узима неко натчулно начело, идеју, свијест, мисао или Бога; те је тако идеализам свака филозофија која дух сматра првобитним (почелом, првим принципом), а материју секундарном. Израз идеализам долази од појма „идеја”, који је током историје постао судбоносан за европску филозофску мисао, и у његовом се разумијавању увијек огледа бит и домет неке идеалистичке позиције. Појам „идеја” води поријекло од индоевропског коријена „вид”, од којег потиче и староиндијско схватање Веда, латинско ''videre'' и словенско и српско вид(ј)ети, спознати, знати. Филозофија њемачког идеализма родила се из оспоравања [[просветитељство|просвјетитељских]] скептичких, материјалистичких, емпиристичких и антиметафизичких свјетоназора (Weltanschauung: поглед на свијет). Њемачки идеалистички филозофи су, према томе, настојали да (раз)уму врате његову некадашњу надмоћ и величину као универзалном човјековом оруђу за разумијевање стварности и свијета.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> == Историјски контекст (проблем) њемачког идеализма == Краткоћа периода који подразумијева настанак и развој њемачког идеализма поставља три питања за његовог тумача. Прво је питање односа између Кантовог филозофског система и идеализма који га је наслиједио. Фихте и Хегел су себе сматрали „правим” Кантовим насљедницима. Сваки је тврдио да само његов филозофски програм на крају може да одбрани Кантову позицију, чинећи је кохерентном и супериорном у односу на све друге алтернативе. Кант (који је био жив све док Хегелов систем није коначно разрађен) није се слагао ни са једним ни са другим. Одлучно је негирао да Фихтеова ''Учење о знању'' (наука о знању) има било какве везе са ставом који је он заступао у ''Критици чистог ума''. Које то јединство, ако постоји, држи уједињене кантовску и хегеловску мисао као позиције унутар једног периода филозофије? Хегел је, наравно, имао објашњење. Тврдио је да је развој од Канта преко Фихтеа и Шелинга до њега самог био неопходан развој од почетка (када још није било могуће разумјети основне импликације Кантове позиције) до краја у коме је идеалистичка филозофија постала кохерентна и универзална. Али ово хегеловско тумачење, иако широко прихваћено, није одбрањиво. Историчар који се бави овим периодом мора дати друкчији приказ његовог јединства. Друго историјско питање за тумачење овог периода је како оцртати односе међу самим идеалистима. Читав период можемо описати као главне контроверзе које су се дешавале између „ученика” и њихових „учитеља”. Ту спадају спорови између Фихтеа и Канта и кантоваца, између Фихтеа и Шелинга и између Хегела и Шелинга. Фихте је, на примјер, себе сматрао директним Кантовим насљедником, али је сам Кант ову тврдњу оштро одбацио. На сличан начин дошло је до напетости између Фихтеа и Шелинга. У почетку Фихтеов ученик, Шелинг је тврдио да је унаприједио идеалистички систем свога учитеља. Али касније се дистанцирао од Фихтеове позиције, описујући је као тек недовољног претходника сопственом „истинском” идеализму. Са појавом ''Феноменологије духа'', избио је још један од ових раскола — овога пута између Хегела и Шелинга. Након своје полемике са Шелингом, Фихте је развио „нову” филозофију, која се у извијесној мјери може посматрати као реакција на оно што је Шелинг критиковао у свом ранијем систему. Фихте и Шелинг су се жустро спорили око ауторског поријекла ове „нове” филозофије. Читав период би се могао описати кроз ове и друге мање контроверзе. Да би се могао видјети на овај начин, потребно је разумјети касну филозофију Фихтеовог и Хегеловог система и касну Шелингову филозофију. Систематски проблем је то што су се током овог периода појавиле нове врсте филозофије без објашњења ни шта су оне биле ни како описати њихов систематски облик. Наилазимо на сличну ситуацију са Фихтеовим доприносима [[филозофија ума|филозофији ума]]. == Кантов критички идеализам == Имануел Кант, (рођен 22. априла 1724. у Кенигзбергу, Пруска — умро фебруара 1804, у Кенигзбергу), један је од најистакнутијих мислилаца [[просветитељство|просветитељства]]. У његовој филозофији су сједињени нововјековни трендови које је започео Декартов [[рационализам]] и Бејконов [[емпиризам]], те је тако Кант родоначелник новог доба у развоју филозофске мисли. Обухватан и ситематски рад у [[епистемологија|епистемологији]] (теорији сазнања), [[етика|етици]] и [[естетика|естетици]] који је спровео, снажно је утицао на сву наредну филозофију, посебно на различите [[кантизам|кантовске]] и [[новокантизам|новокантовске]] школе и [[идеализам]]. Његова ''Критика чистог ума'' (1781; 1787) расправља о природи сазнања у математици и физици (физика код Канта значи природна наука) и показује немогућност сазнања у традиционално схваћеној метафизици. Кант је тврдио да су претпоставке математике и физике, за разлику од оних из метафизике, „априроно синтетичке”, у смислу да се односе на предмете могућег искуства (синтетичке), али у исто време спознатљиве прије или независно од искуства (априорно), чинећи их тако [[нужност|нужно]], а не само контингентно истинитим. Слично томе, физика (природна наука) је априорно синтетичка јер у свом уређењу искуства користи концепте („категорије”) чија је функција да пропишу општи облик који чулно искуство мора да поприми. Метафизика у традиционалном смислу, схваћена као сазнање о постојању Бога, слободи воље и бесмртности душе, није могућа, јер ова питања превазилазе свако могуће чулно искуство. === Извијесност начела === Откуд сигурност (извијесност) начела? Наиме, по Канту, немогуће је сумњати у то да ми у начелима супстанције и узрочности схватамо својства самих предмета које сазнајемо као ни да у моралном закону сазнајемо апсолутно начело човјековог понашања, а у Лијепом атрибут универзалне вриједности. Али та сигурност, увјереност неспојива је са оним учењима 18. вијека по којима су начела сазнања и знања изведена из сензације (јер Хјум је доказао да појам о узроку не може имати узор ни у каквом утиску); та увјереност је неспојива са учењима која морални живот своде на егоистичку рачуницу или која суд о томе шта је Лијепо доводе у зависност о пуком субјективном утиску; јер из пасивне сензације (из примљеног утиска из „дјеловања предмета” на човјека и осјећања) не може се развити никаква човјекова активност — ни интелектуална ни морална, ни естетска. С друге стране, и супротно ономе што су вјеровали неки рационалисти, ниједно од тих начела не може се логички доказати, тј. свести на идентичне ставове. Дубока оригиналност Канта је у томе што је схватио ''ум'' као ''активност'', а не више као представу или слику („идеју”) и што је, затим, утврдио да је та активност веома различита, већ према томе да ли се испољава у науци, моралу или умјетности. Свака од тих трију великих вриједности захтијева и поставља различит ниво реалности, а те три реалности су међусобно спојиве захваљујући управо тој међусобној различитости: претпоставка науке је детерминизам, а морала слобода: али наука (умјетност) и морал су савршено спојиви у јединство под условом да детерминизам важи за феномене, док је [[слободна воља|слобода]] својство само ноуменона, „ствари по себи”. === Услови науке === Циљ ''Критике чистог ума'' је да докаже како науке, које су детерминистичке, траже да им предмет буду само феномени (реални свијет). Основне црте тог доказивања кажу: „Мада читаво наше сазнање почиње са искуством, ипак због тога не проистиче све сазнање из искуства.” Кант је подједнако и против догматског рационализма и против наивног емпиризма. „Мислити значи судити о” нечему, сазнати свијет расуђивањем о нечему; а расуђује се сензацијама, и то са становишта једног одређеног појма, те расуђивати значи довести сензације у везу са тим појмом, ујединити их и конституисати у ''предмет'' мисли. Да би нешто било предмет мисли, оно мора бити квантитет или квалитативни интензитет, или супстанција или акциденција, узрок или посљедица: само на тај начин може сензација бити конституисана у предмет мисли: а сваки од тих начина конситутисања нечег у предмет мисли је — категорија или појам разума. Чулни податак можемо поједноставити до крајности, одузимајући му све осим оних услова без којих тог чулног податка нема. Ти стални услови су: простор и вријеме, који су априорни облици ''(форме а приори)'' искуства и чулности. Исто тако и из појмова можемо одстранити све што није неопходан услов да би се један предмет (објекат) мислио, па ћемо тако појмове свести на категорије квантитета, квалитета, релације — који су атрибути сваког предмета уопште. Оно што ће бити заједничко сваком предмету јесте да он представља једну чисту различитост која је сједињена у јединству једног акта мисли идентичног самом себи (ја мислим), који се врши према категоријама. Чулно опажање без (већ заснованог) појма било би слијепо; с друге стране, појам или разумска категорија је празна без чулног опажања. Из тога што је чулни опажај услов да нешто буде предмет искуства, слиједи да су предмети (наше мисли) само феномени, пошто сазнање не схвата саме ствари, него само начин на који је на нашу душу утицала нека ствар по себи (или ноумен), која је потпуно несазнатљива. С друге стране, појмови или ''категорије'' разума, који су мисао о предмету уопште, могу нам служити само за мишљење о „феноменима”, јер је људски разум тако конституисан да он не гледа непосредно саме ствари (није интуиција), те појмови не могу бити сами, без помоћи искуства (чулне интуиције), ни одредити предмет мисли. Кант настоји да покаже како читава метафизика потиче од претензије ума да разумски, без посредства искуства, мисли о „ствари по себи”, да схвати саму ту ствар по себи, супстаницију душе, свемир као цјелину, узрок свих ствари, или Бога. === Услови морала === Наука нас држи на слоју феномена, међутим, [[етика|морал]] нас, напротив, диже на слој апсолутне или ноуменалне реалности, те захтијева да ми саме себе мислимо као ствар по себи; јер једино истинско добро је [[воља]], а то је воља која дјелује онако како треба, по дужности. Дјеловати овдје значи дјеловати по једној заповијести [[категорички императив|категоричког (безусловног и необразложеног) императива]]. Ако се укине сваки услов неког императива, остаје само облик универзалног закона. Императив, значи, налаже да се може, не противрјечећи себи, хтјети да начело једног дјеловања буде постављено као универзални закон. Лаж, на примјер, не може постати такав закон, а да при томе не уништи саму себе. Очигледно је да тај императив може бити такав само за [[слободна воља|слободну вољу]], а слободна воља је независност од сваког феноменског [[детерминизам|детерминизма]]. Као морално биће, човјек је, дакле, ноуменални узрок својих поступака (или одустајања од истих). Уосталом, таквог императива не би могло бити, а да се при томе не постулира апсолутна слобода, бесмртност душе и постојање праведног Бога. === Услови Лијепог === По Канту, Лијепо не посједује ни оно што је вјеровао [[Платон]], тј. реалност ноуменона, ни објективну реалност једног феномена, пошто није својство ствари, него је начин на који ми себи ствари представљамо. У сазнању феномена, предмет је настао тек кад смо разноликост, дату [[машта|маштом]], повезали појмом. Другим ријечима сама операција тече на сљедећи начин: „лијепим” називамо онај предмет који нам ту операцију чини могућом. Тако испада да је Лијепо „сврховитост без сврхе”, склад који се, и без одређене мисли, успоставља између маште и разума. Под таквим условом, Лијепо је универзално и неће више зависити од промјенљивог осјећања. === Проблем сазнања === Хјумов [[скептицизам]] је експлицитно полазишна тачка за филозофију Имануела Канта, који је признао да га је [[Хјум]] пробудио из његовог „догматског дремежа”. Иако је Кантова каснија критичка филозофија наглашавала ограниченост људског (раз)ума, то је чинила на начин који је на крају потврдио традицоналном филозофијом о њему постављене тврдње. Пратећи француског филозофа и математичара [[Рене Декарт|Ренеа Декарта]], Кант је инсистирао да свако испитивање човјековог сазнања мора поћи од испитивања [[спознаја|когнитивних]] способности кроз које се оно стиче. Овај општи приступ је постао карактеристичан за каснији њемачки идеализам и извршио је огроман утицај на [[континентална филозофија|континенталну филозофију]] 19. и 20. вијека. У својој ''[[Критика чистог ума|Критици чистог ума]]'' (1781; 1787), Кант је проницљиво примијетио да је „само отворен критички пут”, што значи да сваки приступ проблему сазнања који не поштује његова ограничења, ризикује да падне у окорјели метафизички [[догматизам]]. Проблем сазнања је, према Канту, објаснити како неки судови о свијету могу бити нужно истинити те стога спознати а приори, или независно од искуства (а постериори). Све до Канта, сви емпиријски судови су сматрани подложним сумњи, јер је људско искуство инхерентно погрешиво. С друге стране, сви априорни судови, као што је „Све нежење су неожењени”, сматрани су садржајно испразним, јер нису носили никакву информацију која већ није садржана у концептима од којих су саздани (бити нежења значи бити неожењен). Према томе, да би људско сазнање о свијету било могуће, морали би постојати судови који су (истовремено) и емпиријски и априорни. Генијалност и оригиналност Кантове филозофије је у средствима помоћу којих је створио мјесто за такве судове. У ономе што је у „Предговору” (1787) другом издању ''Критике чистог ума'' описао као своју „коперниканску” револуцију, предложио је да сазнање не треба да зависи од усклађености суда са предметом из искуства; него би само постојање једног таквог предмета у искуству зависило од његове усклађености са људским сазнањем. {{цитат2|Досада се претпостављало да се све наше сазнање мора управљати према предметима; али под овом претпоставком пропадали су сви покушаји који су чињени да се о предметима испослује нешто а приори помоћу појмова, чиме би се наше сазнање проширило. Због тога нека се једном докаже да ли у проблемима метафизике нећемо боље успевати ако претпоставимо да се предмети морају управљати према нашем сазнању, што већ боље одговара захтеву могућности једнога њиховог сазнања а приори које о предметима треба да утврди нешто пре него нам они буду дати.|title=„Предговор другом издању” (1787), ''Критика чистог ума'', стр. 20}} Тако ће се закључити да ствар може бити „предмет могућег искуства”, само ако је, у одређеним аспектима, у складу са човјековим сазнањем. То је због тога што је способност интуиције — која прима појавности или „феномене” искуства — грађена концептима простора и времена, и зато што је способност разумијевања — којом се уређује појавности прихваћене кроз интуицију — грађена концептима груписаним под општим појмовима квантитета, квалитета, односа и модалитета. Чињеница да су простор и вријеме облици могућег искуства, а не уопштавања изведена из искуства, објашњава, на примјер, како судови геометрије могу бити и емпиријски (о искуству) и спознати а приори. Слично томе, суд „Сваки догађај има узрок” је и емпиријски и априоран, јер је узрочност (каузалност: под насловом „однос”) један од концепата који је разумијевање наметнуло искуству, а не генерализација (уопштавање) изведено разумијевањем из самог искуства. Над феноменом искуства, према Канту, постоји област „ноумена”, на примјер, „ствари по себи” која је у принципу неспознатљива. Грешка традиционалне филозофије је у претпоставци да разум може искористити априорне принципе за извођење метафизичког сазнања о стварима изван граница сваког могућег искуства. У том смислу скептичари су били у праву кад су критиковали традиционалне доказе о постојању Бога или бесмртности душе као испразни догматизам. Не изненађује да ниједан од Кантових главних антагониста није био задовољан новом критичком филозофијом. За скептике, Кантово разликовање између феномена и ноумена личило је на ранију метафизику. Ако је сазнање о „ноуменалном царству” немогуће, на основу чега би сада Кант мога да тврди да оно постоји? Зашто се уопште позивати на њега? За догмаричаре, напротив, Кантова наводна одбрана моћи разума уступила је превише терена антиметафизичком табору. == Фихтова торија науке == Прелаз од критичке и аналитичке на генетичку и дијалектичку филозофију започео је већ са Фихтеом, мада је имао своје претходнике у дјелима Карла Леонхарда Рајхолда, Саломона Мајмона и Готлоба Ерснта Шулцеа. Јохан Готлиб Фихте, радио је као професор универзитета у Јени (1792 – 1795). Због оптужбе за атеизам (пошто је Бога схватао као морални поредак, а не као личност), морао је напустити Јену и одлази у Берлин гдје борави од 1799. до 1805., све док није именован за професора у Ерлангену. У Берлин се враћа 1806. и 1807. и 1808. када у граду који су окупираном од Француза, држи низ предавања о мисији њемачке нације, груписаних под насловом „Говори њемачкој нацији”. Његово животно дјело је ''Учење о науци'' (заправо: ''Теорија науке'', или боље ''Наука о знању'', Wissenschaftslehre). == Референце == {{извори}} == Литература == * {{cite encyclopedia | ref=harv |editor-last=Craig |editor-first=Edward |title=German Idealism |encyclopedia=The Shorter Routledge Encyclopedia of Philosophy |edition= 1 |date=2005 |publisher=Routledge |location=London and New York |isbn= 0-415-32495-5}} [[Категорија:Филозофија|идеализам, Њемачки]] [[Категорија:Идеализам|Идеализам]] 5yr8ehdfpkgztxiipoakqqy1zqwwjgj 25121220 25121218 2022-07-24T15:32:27Z Славен Косановић 1823 /* Фихтова торија науке */ wikitext text/x-wiki {{радови у току}} '''њемачки идеализам''' (или '''њемачки класични идеализам'''), скуп филозофија, система, доктрина и правац [[идеализам|идеализма]] који се развијао у [[Њемачка|Њемачкој]] крајем 18. и у првој половини 19. вијека.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> Његови главни представници су [[Кант]], [[Фихте]], [[Шелинг]] и [[Хегел]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> Идеализам, уз материјализам, је у филозофији најраширенији правац филозофирања који за полазиште у тумачењу свијета и живота узима неко натчулно начело, идеју, свијест, мисао или Бога; те је тако идеализам свака филозофија која дух сматра првобитним (почелом, првим принципом), а материју секундарном. Израз идеализам долази од појма „идеја”, који је током историје постао судбоносан за европску филозофску мисао, и у његовом се разумијавању увијек огледа бит и домет неке идеалистичке позиције. Појам „идеја” води поријекло од индоевропског коријена „вид”, од којег потиче и староиндијско схватање Веда, латинско ''videre'' и словенско и српско вид(ј)ети, спознати, знати. Филозофија њемачког идеализма родила се из оспоравања [[просветитељство|просвјетитељских]] скептичких, материјалистичких, емпиристичких и антиметафизичких свјетоназора (Weltanschauung: поглед на свијет). Њемачки идеалистички филозофи су, према томе, настојали да (раз)уму врате његову некадашњу надмоћ и величину као универзалном човјековом оруђу за разумијевање стварности и свијета.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> == Историјски контекст (проблем) њемачког идеализма == Краткоћа периода који подразумијева настанак и развој њемачког идеализма поставља три питања за његовог тумача. Прво је питање односа између Кантовог филозофског система и идеализма који га је наслиједио. Фихте и Хегел су себе сматрали „правим” Кантовим насљедницима. Сваки је тврдио да само његов филозофски програм на крају може да одбрани Кантову позицију, чинећи је кохерентном и супериорном у односу на све друге алтернативе. Кант (који је био жив све док Хегелов систем није коначно разрађен) није се слагао ни са једним ни са другим. Одлучно је негирао да Фихтеова ''Учење о знању'' (наука о знању) има било какве везе са ставом који је он заступао у ''Критици чистог ума''. Које то јединство, ако постоји, држи уједињене кантовску и хегеловску мисао као позиције унутар једног периода филозофије? Хегел је, наравно, имао објашњење. Тврдио је да је развој од Канта преко Фихтеа и Шелинга до њега самог био неопходан развој од почетка (када још није било могуће разумјети основне импликације Кантове позиције) до краја у коме је идеалистичка филозофија постала кохерентна и универзална. Али ово хегеловско тумачење, иако широко прихваћено, није одбрањиво. Историчар који се бави овим периодом мора дати друкчији приказ његовог јединства. Друго историјско питање за тумачење овог периода је како оцртати односе међу самим идеалистима. Читав период можемо описати као главне контроверзе које су се дешавале између „ученика” и њихових „учитеља”. Ту спадају спорови између Фихтеа и Канта и кантоваца, између Фихтеа и Шелинга и између Хегела и Шелинга. Фихте је, на примјер, себе сматрао директним Кантовим насљедником, али је сам Кант ову тврдњу оштро одбацио. На сличан начин дошло је до напетости између Фихтеа и Шелинга. У почетку Фихтеов ученик, Шелинг је тврдио да је унаприједио идеалистички систем свога учитеља. Али касније се дистанцирао од Фихтеове позиције, описујући је као тек недовољног претходника сопственом „истинском” идеализму. Са појавом ''Феноменологије духа'', избио је још један од ових раскола — овога пута између Хегела и Шелинга. Након своје полемике са Шелингом, Фихте је развио „нову” филозофију, која се у извијесној мјери може посматрати као реакција на оно што је Шелинг критиковао у свом ранијем систему. Фихте и Шелинг су се жустро спорили око ауторског поријекла ове „нове” филозофије. Читав период би се могао описати кроз ове и друге мање контроверзе. Да би се могао видјети на овај начин, потребно је разумјети касну филозофију Фихтеовог и Хегеловог система и касну Шелингову филозофију. Систематски проблем је то што су се током овог периода појавиле нове врсте филозофије без објашњења ни шта су оне биле ни како описати њихов систематски облик. Наилазимо на сличну ситуацију са Фихтеовим доприносима [[филозофија ума|филозофији ума]]. == Кантов критички идеализам == Имануел Кант, (рођен 22. априла 1724. у Кенигзбергу, Пруска — умро фебруара 1804, у Кенигзбергу), један је од најистакнутијих мислилаца [[просветитељство|просветитељства]]. У његовој филозофији су сједињени нововјековни трендови које је започео Декартов [[рационализам]] и Бејконов [[емпиризам]], те је тако Кант родоначелник новог доба у развоју филозофске мисли. Обухватан и ситематски рад у [[епистемологија|епистемологији]] (теорији сазнања), [[етика|етици]] и [[естетика|естетици]] који је спровео, снажно је утицао на сву наредну филозофију, посебно на различите [[кантизам|кантовске]] и [[новокантизам|новокантовске]] школе и [[идеализам]]. Његова ''Критика чистог ума'' (1781; 1787) расправља о природи сазнања у математици и физици (физика код Канта значи природна наука) и показује немогућност сазнања у традиционално схваћеној метафизици. Кант је тврдио да су претпоставке математике и физике, за разлику од оних из метафизике, „априроно синтетичке”, у смислу да се односе на предмете могућег искуства (синтетичке), али у исто време спознатљиве прије или независно од искуства (априорно), чинећи их тако [[нужност|нужно]], а не само контингентно истинитим. Слично томе, физика (природна наука) је априорно синтетичка јер у свом уређењу искуства користи концепте („категорије”) чија је функција да пропишу општи облик који чулно искуство мора да поприми. Метафизика у традиционалном смислу, схваћена као сазнање о постојању Бога, слободи воље и бесмртности душе, није могућа, јер ова питања превазилазе свако могуће чулно искуство. === Извијесност начела === Откуд сигурност (извијесност) начела? Наиме, по Канту, немогуће је сумњати у то да ми у начелима супстанције и узрочности схватамо својства самих предмета које сазнајемо као ни да у моралном закону сазнајемо апсолутно начело човјековог понашања, а у Лијепом атрибут универзалне вриједности. Али та сигурност, увјереност неспојива је са оним учењима 18. вијека по којима су начела сазнања и знања изведена из сензације (јер Хјум је доказао да појам о узроку не може имати узор ни у каквом утиску); та увјереност је неспојива са учењима која морални живот своде на егоистичку рачуницу или која суд о томе шта је Лијепо доводе у зависност о пуком субјективном утиску; јер из пасивне сензације (из примљеног утиска из „дјеловања предмета” на човјека и осјећања) не може се развити никаква човјекова активност — ни интелектуална ни морална, ни естетска. С друге стране, и супротно ономе што су вјеровали неки рационалисти, ниједно од тих начела не може се логички доказати, тј. свести на идентичне ставове. Дубока оригиналност Канта је у томе што је схватио ''ум'' као ''активност'', а не више као представу или слику („идеју”) и што је, затим, утврдио да је та активност веома различита, већ према томе да ли се испољава у науци, моралу или умјетности. Свака од тих трију великих вриједности захтијева и поставља различит ниво реалности, а те три реалности су међусобно спојиве захваљујући управо тој међусобној различитости: претпоставка науке је детерминизам, а морала слобода: али наука (умјетност) и морал су савршено спојиви у јединство под условом да детерминизам важи за феномене, док је [[слободна воља|слобода]] својство само ноуменона, „ствари по себи”. === Услови науке === Циљ ''Критике чистог ума'' је да докаже како науке, које су детерминистичке, траже да им предмет буду само феномени (реални свијет). Основне црте тог доказивања кажу: „Мада читаво наше сазнање почиње са искуством, ипак због тога не проистиче све сазнање из искуства.” Кант је подједнако и против догматског рационализма и против наивног емпиризма. „Мислити значи судити о” нечему, сазнати свијет расуђивањем о нечему; а расуђује се сензацијама, и то са становишта једног одређеног појма, те расуђивати значи довести сензације у везу са тим појмом, ујединити их и конституисати у ''предмет'' мисли. Да би нешто било предмет мисли, оно мора бити квантитет или квалитативни интензитет, или супстанција или акциденција, узрок или посљедица: само на тај начин може сензација бити конституисана у предмет мисли: а сваки од тих начина конситутисања нечег у предмет мисли је — категорија или појам разума. Чулни податак можемо поједноставити до крајности, одузимајући му све осим оних услова без којих тог чулног податка нема. Ти стални услови су: простор и вријеме, који су априорни облици ''(форме а приори)'' искуства и чулности. Исто тако и из појмова можемо одстранити све што није неопходан услов да би се један предмет (објекат) мислио, па ћемо тако појмове свести на категорије квантитета, квалитета, релације — који су атрибути сваког предмета уопште. Оно што ће бити заједничко сваком предмету јесте да он представља једну чисту различитост која је сједињена у јединству једног акта мисли идентичног самом себи (ја мислим), који се врши према категоријама. Чулно опажање без (већ заснованог) појма било би слијепо; с друге стране, појам или разумска категорија је празна без чулног опажања. Из тога што је чулни опажај услов да нешто буде предмет искуства, слиједи да су предмети (наше мисли) само феномени, пошто сазнање не схвата саме ствари, него само начин на који је на нашу душу утицала нека ствар по себи (или ноумен), која је потпуно несазнатљива. С друге стране, појмови или ''категорије'' разума, који су мисао о предмету уопште, могу нам служити само за мишљење о „феноменима”, јер је људски разум тако конституисан да он не гледа непосредно саме ствари (није интуиција), те појмови не могу бити сами, без помоћи искуства (чулне интуиције), ни одредити предмет мисли. Кант настоји да покаже како читава метафизика потиче од претензије ума да разумски, без посредства искуства, мисли о „ствари по себи”, да схвати саму ту ствар по себи, супстаницију душе, свемир као цјелину, узрок свих ствари, или Бога. === Услови морала === Наука нас држи на слоју феномена, међутим, [[етика|морал]] нас, напротив, диже на слој апсолутне или ноуменалне реалности, те захтијева да ми саме себе мислимо као ствар по себи; јер једино истинско добро је [[воља]], а то је воља која дјелује онако како треба, по дужности. Дјеловати овдје значи дјеловати по једној заповијести [[категорички императив|категоричког (безусловног и необразложеног) императива]]. Ако се укине сваки услов неког императива, остаје само облик универзалног закона. Императив, значи, налаже да се може, не противрјечећи себи, хтјети да начело једног дјеловања буде постављено као универзални закон. Лаж, на примјер, не може постати такав закон, а да при томе не уништи саму себе. Очигледно је да тај императив може бити такав само за [[слободна воља|слободну вољу]], а слободна воља је независност од сваког феноменског [[детерминизам|детерминизма]]. Као морално биће, човјек је, дакле, ноуменални узрок својих поступака (или одустајања од истих). Уосталом, таквог императива не би могло бити, а да се при томе не постулира апсолутна слобода, бесмртност душе и постојање праведног Бога. === Услови Лијепог === По Канту, Лијепо не посједује ни оно што је вјеровао [[Платон]], тј. реалност ноуменона, ни објективну реалност једног феномена, пошто није својство ствари, него је начин на који ми себи ствари представљамо. У сазнању феномена, предмет је настао тек кад смо разноликост, дату [[машта|маштом]], повезали појмом. Другим ријечима сама операција тече на сљедећи начин: „лијепим” називамо онај предмет који нам ту операцију чини могућом. Тако испада да је Лијепо „сврховитост без сврхе”, склад који се, и без одређене мисли, успоставља између маште и разума. Под таквим условом, Лијепо је универзално и неће више зависити од промјенљивог осјећања. === Проблем сазнања === Хјумов [[скептицизам]] је експлицитно полазишна тачка за филозофију Имануела Канта, који је признао да га је [[Хјум]] пробудио из његовог „догматског дремежа”. Иако је Кантова каснија критичка филозофија наглашавала ограниченост људског (раз)ума, то је чинила на начин који је на крају потврдио традицоналном филозофијом о њему постављене тврдње. Пратећи француског филозофа и математичара [[Рене Декарт|Ренеа Декарта]], Кант је инсистирао да свако испитивање човјековог сазнања мора поћи од испитивања [[спознаја|когнитивних]] способности кроз које се оно стиче. Овај општи приступ је постао карактеристичан за каснији њемачки идеализам и извршио је огроман утицај на [[континентална филозофија|континенталну филозофију]] 19. и 20. вијека. У својој ''[[Критика чистог ума|Критици чистог ума]]'' (1781; 1787), Кант је проницљиво примијетио да је „само отворен критички пут”, што значи да сваки приступ проблему сазнања који не поштује његова ограничења, ризикује да падне у окорјели метафизички [[догматизам]]. Проблем сазнања је, према Канту, објаснити како неки судови о свијету могу бити нужно истинити те стога спознати а приори, или независно од искуства (а постериори). Све до Канта, сви емпиријски судови су сматрани подложним сумњи, јер је људско искуство инхерентно погрешиво. С друге стране, сви априорни судови, као што је „Све нежење су неожењени”, сматрани су садржајно испразним, јер нису носили никакву информацију која већ није садржана у концептима од којих су саздани (бити нежења значи бити неожењен). Према томе, да би људско сазнање о свијету било могуће, морали би постојати судови који су (истовремено) и емпиријски и априорни. Генијалност и оригиналност Кантове филозофије је у средствима помоћу којих је створио мјесто за такве судове. У ономе што је у „Предговору” (1787) другом издању ''Критике чистог ума'' описао као своју „коперниканску” револуцију, предложио је да сазнање не треба да зависи од усклађености суда са предметом из искуства; него би само постојање једног таквог предмета у искуству зависило од његове усклађености са људским сазнањем. {{цитат2|Досада се претпостављало да се све наше сазнање мора управљати према предметима; али под овом претпоставком пропадали су сви покушаји који су чињени да се о предметима испослује нешто а приори помоћу појмова, чиме би се наше сазнање проширило. Због тога нека се једном докаже да ли у проблемима метафизике нећемо боље успевати ако претпоставимо да се предмети морају управљати према нашем сазнању, што већ боље одговара захтеву могућности једнога њиховог сазнања а приори које о предметима треба да утврди нешто пре него нам они буду дати.|title=„Предговор другом издању” (1787), ''Критика чистог ума'', стр. 20}} Тако ће се закључити да ствар може бити „предмет могућег искуства”, само ако је, у одређеним аспектима, у складу са човјековим сазнањем. То је због тога што је способност интуиције — која прима појавности или „феномене” искуства — грађена концептима простора и времена, и зато што је способност разумијевања — којом се уређује појавности прихваћене кроз интуицију — грађена концептима груписаним под општим појмовима квантитета, квалитета, односа и модалитета. Чињеница да су простор и вријеме облици могућег искуства, а не уопштавања изведена из искуства, објашњава, на примјер, како судови геометрије могу бити и емпиријски (о искуству) и спознати а приори. Слично томе, суд „Сваки догађај има узрок” је и емпиријски и априоран, јер је узрочност (каузалност: под насловом „однос”) један од концепата који је разумијевање наметнуло искуству, а не генерализација (уопштавање) изведено разумијевањем из самог искуства. Над феноменом искуства, према Канту, постоји област „ноумена”, на примјер, „ствари по себи” која је у принципу неспознатљива. Грешка традиционалне филозофије је у претпоставци да разум може искористити априорне принципе за извођење метафизичког сазнања о стварима изван граница сваког могућег искуства. У том смислу скептичари су били у праву кад су критиковали традиционалне доказе о постојању Бога или бесмртности душе као испразни догматизам. Не изненађује да ниједан од Кантових главних антагониста није био задовољан новом критичком филозофијом. За скептике, Кантово разликовање између феномена и ноумена личило је на ранију метафизику. Ако је сазнање о „ноуменалном царству” немогуће, на основу чега би сада Кант мога да тврди да оно постоји? Зашто се уопште позивати на њега? За догмаричаре, напротив, Кантова наводна одбрана моћи разума уступила је превише терена антиметафизичком табору. == Фихтова теорија науке == Прелаз од критичке и аналитичке на генетичку и дијалектичку филозофију започео је већ са Фихтеом, мада је имао своје претходнике у дјелима Карла Леонхарда Рајхолда, Саломона Мајмона и Готлоба Ерснта Шулцеа. [[Јохан Готлиб Фихте]], радио је као професор универзитета у Јени од 1792. до 1795. године. Због оптужбе за атеизам (пошто је Бога схватао као морални поредак, а не као личност), морао је напустити Јену и одлази у Берлин гдје борави од 1799. до 1805., све док није именован за професора у Ерлангену. У Берлин се враћа 1806. и 1807. и 1808., када у граду окупираном од Француза, држи низ предавања о мисији њемачке нације груписаних под насловом „Говори њемачкој нацији”. Његово животно дјело је ''Учење о науци'' (заправо: ''Теорија науке'', или боље ''Наука о знању'', Wissenschaftslehre). == Референце == {{извори}} == Литература == * {{cite encyclopedia | ref=harv |editor-last=Craig |editor-first=Edward |title=German Idealism |encyclopedia=The Shorter Routledge Encyclopedia of Philosophy |edition= 1 |date=2005 |publisher=Routledge |location=London and New York |isbn= 0-415-32495-5}} [[Категорија:Филозофија|идеализам, Њемачки]] [[Категорија:Идеализам|Идеализам]] kdfn6suua2iquhcsgywul46lgtqbja6 25121242 25121220 2022-07-24T15:52:07Z Славен Косановић 1823 /* Фихтова теорија науке */ wikitext text/x-wiki {{радови у току}} '''њемачки идеализам''' (или '''њемачки класични идеализам'''), скуп филозофија, система, доктрина и правац [[идеализам|идеализма]] који се развијао у [[Њемачка|Њемачкој]] крајем 18. и у првој половини 19. вијека.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> Његови главни представници су [[Кант]], [[Фихте]], [[Шелинг]] и [[Хегел]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> Идеализам, уз материјализам, је у филозофији најраширенији правац филозофирања који за полазиште у тумачењу свијета и живота узима неко натчулно начело, идеју, свијест, мисао или Бога; те је тако идеализам свака филозофија која дух сматра првобитним (почелом, првим принципом), а материју секундарном. Израз идеализам долази од појма „идеја”, који је током историје постао судбоносан за европску филозофску мисао, и у његовом се разумијавању увијек огледа бит и домет неке идеалистичке позиције. Појам „идеја” води поријекло од индоевропског коријена „вид”, од којег потиче и староиндијско схватање Веда, латинско ''videre'' и словенско и српско вид(ј)ети, спознати, знати. Филозофија њемачког идеализма родила се из оспоравања [[просветитељство|просвјетитељских]] скептичких, материјалистичких, емпиристичких и антиметафизичких свјетоназора (Weltanschauung: поглед на свијет). Њемачки идеалистички филозофи су, према томе, настојали да (раз)уму врате његову некадашњу надмоћ и величину као универзалном човјековом оруђу за разумијевање стварности и свијета.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> == Историјски контекст (проблем) њемачког идеализма == Краткоћа периода који подразумијева настанак и развој њемачког идеализма поставља три питања за његовог тумача. Прво је питање односа између Кантовог филозофског система и идеализма који га је наслиједио. Фихте и Хегел су себе сматрали „правим” Кантовим насљедницима. Сваки је тврдио да само његов филозофски програм на крају може да одбрани Кантову позицију, чинећи је кохерентном и супериорном у односу на све друге алтернативе. Кант (који је био жив све док Хегелов систем није коначно разрађен) није се слагао ни са једним ни са другим. Одлучно је негирао да Фихтеова ''Учење о знању'' (наука о знању) има било какве везе са ставом који је он заступао у ''Критици чистог ума''. Које то јединство, ако постоји, држи уједињене кантовску и хегеловску мисао као позиције унутар једног периода филозофије? Хегел је, наравно, имао објашњење. Тврдио је да је развој од Канта преко Фихтеа и Шелинга до њега самог био неопходан развој од почетка (када још није било могуће разумјети основне импликације Кантове позиције) до краја у коме је идеалистичка филозофија постала кохерентна и универзална. Али ово хегеловско тумачење, иако широко прихваћено, није одбрањиво. Историчар који се бави овим периодом мора дати друкчији приказ његовог јединства. Друго историјско питање за тумачење овог периода је како оцртати односе међу самим идеалистима. Читав период можемо описати као главне контроверзе које су се дешавале између „ученика” и њихових „учитеља”. Ту спадају спорови између Фихтеа и Канта и кантоваца, између Фихтеа и Шелинга и између Хегела и Шелинга. Фихте је, на примјер, себе сматрао директним Кантовим насљедником, али је сам Кант ову тврдњу оштро одбацио. На сличан начин дошло је до напетости између Фихтеа и Шелинга. У почетку Фихтеов ученик, Шелинг је тврдио да је унаприједио идеалистички систем свога учитеља. Али касније се дистанцирао од Фихтеове позиције, описујући је као тек недовољног претходника сопственом „истинском” идеализму. Са појавом ''Феноменологије духа'', избио је још један од ових раскола — овога пута између Хегела и Шелинга. Након своје полемике са Шелингом, Фихте је развио „нову” филозофију, која се у извијесној мјери може посматрати као реакција на оно што је Шелинг критиковао у свом ранијем систему. Фихте и Шелинг су се жустро спорили око ауторског поријекла ове „нове” филозофије. Читав период би се могао описати кроз ове и друге мање контроверзе. Да би се могао видјети на овај начин, потребно је разумјети касну филозофију Фихтеовог и Хегеловог система и касну Шелингову филозофију. Систематски проблем је то што су се током овог периода појавиле нове врсте филозофије без објашњења ни шта су оне биле ни како описати њихов систематски облик. Наилазимо на сличну ситуацију са Фихтеовим доприносима [[филозофија ума|филозофији ума]]. == Кантов критички идеализам == Имануел Кант, (рођен 22. априла 1724. у Кенигзбергу, Пруска — умро фебруара 1804, у Кенигзбергу), један је од најистакнутијих мислилаца [[просветитељство|просветитељства]]. У његовој филозофији су сједињени нововјековни трендови које је започео Декартов [[рационализам]] и Бејконов [[емпиризам]], те је тако Кант родоначелник новог доба у развоју филозофске мисли. Обухватан и ситематски рад у [[епистемологија|епистемологији]] (теорији сазнања), [[етика|етици]] и [[естетика|естетици]] који је спровео, снажно је утицао на сву наредну филозофију, посебно на различите [[кантизам|кантовске]] и [[новокантизам|новокантовске]] школе и [[идеализам]]. Његова ''Критика чистог ума'' (1781; 1787) расправља о природи сазнања у математици и физици (физика код Канта значи природна наука) и показује немогућност сазнања у традиционално схваћеној метафизици. Кант је тврдио да су претпоставке математике и физике, за разлику од оних из метафизике, „априроно синтетичке”, у смислу да се односе на предмете могућег искуства (синтетичке), али у исто време спознатљиве прије или независно од искуства (априорно), чинећи их тако [[нужност|нужно]], а не само контингентно истинитим. Слично томе, физика (природна наука) је априорно синтетичка јер у свом уређењу искуства користи концепте („категорије”) чија је функција да пропишу општи облик који чулно искуство мора да поприми. Метафизика у традиционалном смислу, схваћена као сазнање о постојању Бога, слободи воље и бесмртности душе, није могућа, јер ова питања превазилазе свако могуће чулно искуство. === Извијесност начела === Откуд сигурност (извијесност) начела? Наиме, по Канту, немогуће је сумњати у то да ми у начелима супстанције и узрочности схватамо својства самих предмета које сазнајемо као ни да у моралном закону сазнајемо апсолутно начело човјековог понашања, а у Лијепом атрибут универзалне вриједности. Али та сигурност, увјереност неспојива је са оним учењима 18. вијека по којима су начела сазнања и знања изведена из сензације (јер Хјум је доказао да појам о узроку не може имати узор ни у каквом утиску); та увјереност је неспојива са учењима која морални живот своде на егоистичку рачуницу или која суд о томе шта је Лијепо доводе у зависност о пуком субјективном утиску; јер из пасивне сензације (из примљеног утиска из „дјеловања предмета” на човјека и осјећања) не може се развити никаква човјекова активност — ни интелектуална ни морална, ни естетска. С друге стране, и супротно ономе што су вјеровали неки рационалисти, ниједно од тих начела не може се логички доказати, тј. свести на идентичне ставове. Дубока оригиналност Канта је у томе што је схватио ''ум'' као ''активност'', а не више као представу или слику („идеју”) и што је, затим, утврдио да је та активност веома различита, већ према томе да ли се испољава у науци, моралу или умјетности. Свака од тих трију великих вриједности захтијева и поставља различит ниво реалности, а те три реалности су међусобно спојиве захваљујући управо тој међусобној различитости: претпоставка науке је детерминизам, а морала слобода: али наука (умјетност) и морал су савршено спојиви у јединство под условом да детерминизам важи за феномене, док је [[слободна воља|слобода]] својство само ноуменона, „ствари по себи”. === Услови науке === Циљ ''Критике чистог ума'' је да докаже како науке, које су детерминистичке, траже да им предмет буду само феномени (реални свијет). Основне црте тог доказивања кажу: „Мада читаво наше сазнање почиње са искуством, ипак због тога не проистиче све сазнање из искуства.” Кант је подједнако и против догматског рационализма и против наивног емпиризма. „Мислити значи судити о” нечему, сазнати свијет расуђивањем о нечему; а расуђује се сензацијама, и то са становишта једног одређеног појма, те расуђивати значи довести сензације у везу са тим појмом, ујединити их и конституисати у ''предмет'' мисли. Да би нешто било предмет мисли, оно мора бити квантитет или квалитативни интензитет, или супстанција или акциденција, узрок или посљедица: само на тај начин може сензација бити конституисана у предмет мисли: а сваки од тих начина конситутисања нечег у предмет мисли је — категорија или појам разума. Чулни податак можемо поједноставити до крајности, одузимајући му све осим оних услова без којих тог чулног податка нема. Ти стални услови су: простор и вријеме, који су априорни облици ''(форме а приори)'' искуства и чулности. Исто тако и из појмова можемо одстранити све што није неопходан услов да би се један предмет (објекат) мислио, па ћемо тако појмове свести на категорије квантитета, квалитета, релације — који су атрибути сваког предмета уопште. Оно што ће бити заједничко сваком предмету јесте да он представља једну чисту различитост која је сједињена у јединству једног акта мисли идентичног самом себи (ја мислим), који се врши према категоријама. Чулно опажање без (већ заснованог) појма било би слијепо; с друге стране, појам или разумска категорија је празна без чулног опажања. Из тога што је чулни опажај услов да нешто буде предмет искуства, слиједи да су предмети (наше мисли) само феномени, пошто сазнање не схвата саме ствари, него само начин на који је на нашу душу утицала нека ствар по себи (или ноумен), која је потпуно несазнатљива. С друге стране, појмови или ''категорије'' разума, који су мисао о предмету уопште, могу нам служити само за мишљење о „феноменима”, јер је људски разум тако конституисан да он не гледа непосредно саме ствари (није интуиција), те појмови не могу бити сами, без помоћи искуства (чулне интуиције), ни одредити предмет мисли. Кант настоји да покаже како читава метафизика потиче од претензије ума да разумски, без посредства искуства, мисли о „ствари по себи”, да схвати саму ту ствар по себи, супстаницију душе, свемир као цјелину, узрок свих ствари, или Бога. === Услови морала === Наука нас држи на слоју феномена, међутим, [[етика|морал]] нас, напротив, диже на слој апсолутне или ноуменалне реалности, те захтијева да ми саме себе мислимо као ствар по себи; јер једино истинско добро је [[воља]], а то је воља која дјелује онако како треба, по дужности. Дјеловати овдје значи дјеловати по једној заповијести [[категорички императив|категоричког (безусловног и необразложеног) императива]]. Ако се укине сваки услов неког императива, остаје само облик универзалног закона. Императив, значи, налаже да се може, не противрјечећи себи, хтјети да начело једног дјеловања буде постављено као универзални закон. Лаж, на примјер, не може постати такав закон, а да при томе не уништи саму себе. Очигледно је да тај императив може бити такав само за [[слободна воља|слободну вољу]], а слободна воља је независност од сваког феноменског [[детерминизам|детерминизма]]. Као морално биће, човјек је, дакле, ноуменални узрок својих поступака (или одустајања од истих). Уосталом, таквог императива не би могло бити, а да се при томе не постулира апсолутна слобода, бесмртност душе и постојање праведног Бога. === Услови Лијепог === По Канту, Лијепо не посједује ни оно што је вјеровао [[Платон]], тј. реалност ноуменона, ни објективну реалност једног феномена, пошто није својство ствари, него је начин на који ми себи ствари представљамо. У сазнању феномена, предмет је настао тек кад смо разноликост, дату [[машта|маштом]], повезали појмом. Другим ријечима сама операција тече на сљедећи начин: „лијепим” називамо онај предмет који нам ту операцију чини могућом. Тако испада да је Лијепо „сврховитост без сврхе”, склад који се, и без одређене мисли, успоставља између маште и разума. Под таквим условом, Лијепо је универзално и неће више зависити од промјенљивог осјећања. === Проблем сазнања === Хјумов [[скептицизам]] је експлицитно полазишна тачка за филозофију Имануела Канта, који је признао да га је [[Хјум]] пробудио из његовог „догматског дремежа”. Иако је Кантова каснија критичка филозофија наглашавала ограниченост људског (раз)ума, то је чинила на начин који је на крају потврдио традицоналном филозофијом о њему постављене тврдње. Пратећи француског филозофа и математичара [[Рене Декарт|Ренеа Декарта]], Кант је инсистирао да свако испитивање човјековог сазнања мора поћи од испитивања [[спознаја|когнитивних]] способности кроз које се оно стиче. Овај општи приступ је постао карактеристичан за каснији њемачки идеализам и извршио је огроман утицај на [[континентална филозофија|континенталну филозофију]] 19. и 20. вијека. У својој ''[[Критика чистог ума|Критици чистог ума]]'' (1781; 1787), Кант је проницљиво примијетио да је „само отворен критички пут”, што значи да сваки приступ проблему сазнања који не поштује његова ограничења, ризикује да падне у окорјели метафизички [[догматизам]]. Проблем сазнања је, према Канту, објаснити како неки судови о свијету могу бити нужно истинити те стога спознати а приори, или независно од искуства (а постериори). Све до Канта, сви емпиријски судови су сматрани подложним сумњи, јер је људско искуство инхерентно погрешиво. С друге стране, сви априорни судови, као што је „Све нежење су неожењени”, сматрани су садржајно испразним, јер нису носили никакву информацију која већ није садржана у концептима од којих су саздани (бити нежења значи бити неожењен). Према томе, да би људско сазнање о свијету било могуће, морали би постојати судови који су (истовремено) и емпиријски и априорни. Генијалност и оригиналност Кантове филозофије је у средствима помоћу којих је створио мјесто за такве судове. У ономе што је у „Предговору” (1787) другом издању ''Критике чистог ума'' описао као своју „коперниканску” револуцију, предложио је да сазнање не треба да зависи од усклађености суда са предметом из искуства; него би само постојање једног таквог предмета у искуству зависило од његове усклађености са људским сазнањем. {{цитат2|Досада се претпостављало да се све наше сазнање мора управљати према предметима; али под овом претпоставком пропадали су сви покушаји који су чињени да се о предметима испослује нешто а приори помоћу појмова, чиме би се наше сазнање проширило. Због тога нека се једном докаже да ли у проблемима метафизике нећемо боље успевати ако претпоставимо да се предмети морају управљати према нашем сазнању, што већ боље одговара захтеву могућности једнога њиховог сазнања а приори које о предметима треба да утврди нешто пре него нам они буду дати.|title=„Предговор другом издању” (1787), ''Критика чистог ума'', стр. 20}} Тако ће се закључити да ствар може бити „предмет могућег искуства”, само ако је, у одређеним аспектима, у складу са човјековим сазнањем. То је због тога што је способност интуиције — која прима појавности или „феномене” искуства — грађена концептима простора и времена, и зато што је способност разумијевања — којом се уређује појавности прихваћене кроз интуицију — грађена концептима груписаним под општим појмовима квантитета, квалитета, односа и модалитета. Чињеница да су простор и вријеме облици могућег искуства, а не уопштавања изведена из искуства, објашњава, на примјер, како судови геометрије могу бити и емпиријски (о искуству) и спознати а приори. Слично томе, суд „Сваки догађај има узрок” је и емпиријски и априоран, јер је узрочност (каузалност: под насловом „однос”) један од концепата који је разумијевање наметнуло искуству, а не генерализација (уопштавање) изведено разумијевањем из самог искуства. Над феноменом искуства, према Канту, постоји област „ноумена”, на примјер, „ствари по себи” која је у принципу неспознатљива. Грешка традиционалне филозофије је у претпоставци да разум може искористити априорне принципе за извођење метафизичког сазнања о стварима изван граница сваког могућег искуства. У том смислу скептичари су били у праву кад су критиковали традиционалне доказе о постојању Бога или бесмртности душе као испразни догматизам. Не изненађује да ниједан од Кантових главних антагониста није био задовољан новом критичком филозофијом. За скептике, Кантово разликовање између феномена и ноумена личило је на ранију метафизику. Ако је сазнање о „ноуменалном царству” немогуће, на основу чега би сада Кант мога да тврди да оно постоји? Зашто се уопште позивати на њега? За догмаричаре, напротив, Кантова наводна одбрана моћи разума уступила је превише терена антиметафизичком табору. == Фихтова теорија науке == Прелаз од критичке и аналитичке на генетичку и [[дијалектика|дијалектичку]] филозофију започео је већ са Фихтеом, мада је имао своје претходнике у дјелима Карла Леонхарда Рајнхолда, Саломона Мајмона и Готлоба Ерснта Шулцеа. [[Јохан Готлиб Фихте]], радио је као професор универзитета у Јени од 1792. до 1795. године. Због оптужбе за атеизам (пошто је Бога схватао као морални поредак, а не као личност), морао је напустити Јену и одлази у Берлин гдје борави од 1799. до 1805., све док није именован за професора у Ерлангену. У Берлин се враћа 1806. и 1807. и 1808., када у граду окупираном од Француза, држи низ предавања о мисији њемачке нације груписаних под насловом „Говори њемачкој нацији”. Његово животно дјело је ''Учење о науци'' (заправо: ''Теорија науке'', или боље ''Наука о знању'', Wissenschaftslehre). Ово дјело је изложено у осам варијанти, од којих су, за праћење Фихтеове мисли најважније оне из 1794, 1801 и 1804. године. Популарно излагање учења из Учења о науци је објављено под насловима: ''Људуска судбина'' (1800) и ''Упућивање у блажени живот'' (1806). Полазиште Фихтеовог мисаоног развоја је филозофија о „Ја” (1794): „Ја” поставља само себе — и то је у првом моменту, једини Фихтеов став; из тога става настоји да — самом дијалектиком — изведе конструкцију спољашњег свијета и морални императив, теоријски ум и практички ум. Постављајући само себе, „Ја” се одмах одређује тако да буде ограничинео са „не-Ја”, јер такав је принцип свих наших исказа о спољашњем свијету: ти искази настају из једне врсте наизмјеничности и узајамност: у сензацији (тј. у пасивној изложености нашег „Ја” спољашњем свијету) „не-Ја” одређује наше „Ја”, а ово одређује „не-Ја” на тај начин што му намеће своје форме („Ја”-форме), тј. просторност и узрочност. Тако је човјеков дух наизмјенично реалистички и идеалистички: реалистички је кад за принцип одређења нашег „Ја” узима спољашњи свијет или „не-Ја”, а идеалистички је кад нашем „Ја” налази узрок својстивма тога „не-Ја”, тј. спољашњег свијета. Али та наизмјеничност се за теоријски ум завршава у неуклоњивом реализму, потврђивањем једног „шока” који долази споља и који никако не може бити асимилован у „Ја” или сведен на „Ја”. Тако је тим реализмом нанијет ударац неограниченој сувјерености нашег „Ја”, које се поставило као апсолутно и спољашњим свијетом неусловљено. Ту противрјечност може укинути само практички ум, онакав како га је схватио Кант, јер само у практичком уму „Ја” се поставља као граница која ограничује „не-Ја”. Испуњавањем моралног закона постепено нас ослобађа притиска спољашњег свијета и, на нивоу коначног и ограниченог „Ја”, отјеловљује апсолутну (бесконачну) слободу. == Референце == {{извори}} == Литература == * {{cite encyclopedia | ref=harv |editor-last=Craig |editor-first=Edward |title=German Idealism |encyclopedia=The Shorter Routledge Encyclopedia of Philosophy |edition= 1 |date=2005 |publisher=Routledge |location=London and New York |isbn= 0-415-32495-5}} [[Категорија:Филозофија|идеализам, Њемачки]] [[Категорија:Идеализам|Идеализам]] 3okhbn9g51nv3tilfw8uj6dowxsjhlj 25121436 25121242 2022-07-24T19:01:44Z Славен Косановић 1823 /* Фихтова теорија науке */ wikitext text/x-wiki {{радови у току}} '''њемачки идеализам''' (или '''њемачки класични идеализам'''), скуп филозофија, система, доктрина и правац [[идеализам|идеализма]] који се развијао у [[Њемачка|Њемачкој]] крајем 18. и у првој половини 19. вијека.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> Његови главни представници су [[Кант]], [[Фихте]], [[Шелинг]] и [[Хегел]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> Идеализам, уз материјализам, је у филозофији најраширенији правац филозофирања који за полазиште у тумачењу свијета и живота узима неко натчулно начело, идеју, свијест, мисао или Бога; те је тако идеализам свака филозофија која дух сматра првобитним (почелом, првим принципом), а материју секундарном. Израз идеализам долази од појма „идеја”, који је током историје постао судбоносан за европску филозофску мисао, и у његовом се разумијавању увијек огледа бит и домет неке идеалистичке позиције. Појам „идеја” води поријекло од индоевропског коријена „вид”, од којег потиче и староиндијско схватање Веда, латинско ''videre'' и словенско и српско вид(ј)ети, спознати, знати. Филозофија њемачког идеализма родила се из оспоравања [[просветитељство|просвјетитељских]] скептичких, материјалистичких, емпиристичких и антиметафизичких свјетоназора (Weltanschauung: поглед на свијет). Њемачки идеалистички филозофи су, према томе, настојали да (раз)уму врате његову некадашњу надмоћ и величину као универзалном човјековом оруђу за разумијевање стварности и свијета.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|Craig|2005|pp=316-317}}</ref> == Историјски контекст (проблем) њемачког идеализма == Краткоћа периода који подразумијева настанак и развој њемачког идеализма поставља три питања за његовог тумача. Прво је питање односа између Кантовог филозофског система и идеализма који га је наслиједио. Фихте и Хегел су себе сматрали „правим” Кантовим насљедницима. Сваки је тврдио да само његов филозофски програм на крају може да одбрани Кантову позицију, чинећи је кохерентном и супериорном у односу на све друге алтернативе. Кант (који је био жив све док Хегелов систем није коначно разрађен) није се слагао ни са једним ни са другим. Одлучно је негирао да Фихтеова ''Учење о знању'' (наука о знању) има било какве везе са ставом који је он заступао у ''Критици чистог ума''. Које то јединство, ако постоји, држи уједињене кантовску и хегеловску мисао као позиције унутар једног периода филозофије? Хегел је, наравно, имао објашњење. Тврдио је да је развој од Канта преко Фихтеа и Шелинга до њега самог био неопходан развој од почетка (када још није било могуће разумјети основне импликације Кантове позиције) до краја у коме је идеалистичка филозофија постала кохерентна и универзална. Али ово хегеловско тумачење, иако широко прихваћено, није одбрањиво. Историчар који се бави овим периодом мора дати друкчији приказ његовог јединства. Друго историјско питање за тумачење овог периода је како оцртати односе међу самим идеалистима. Читав период можемо описати као главне контроверзе које су се дешавале између „ученика” и њихових „учитеља”. Ту спадају спорови између Фихтеа и Канта и кантоваца, између Фихтеа и Шелинга и између Хегела и Шелинга. Фихте је, на примјер, себе сматрао директним Кантовим насљедником, али је сам Кант ову тврдњу оштро одбацио. На сличан начин дошло је до напетости између Фихтеа и Шелинга. У почетку Фихтеов ученик, Шелинг је тврдио да је унаприједио идеалистички систем свога учитеља. Али касније се дистанцирао од Фихтеове позиције, описујући је као тек недовољног претходника сопственом „истинском” идеализму. Са појавом ''Феноменологије духа'', избио је још један од ових раскола — овога пута између Хегела и Шелинга. Након своје полемике са Шелингом, Фихте је развио „нову” филозофију, која се у извијесној мјери може посматрати као реакција на оно што је Шелинг критиковао у свом ранијем систему. Фихте и Шелинг су се жустро спорили око ауторског поријекла ове „нове” филозофије. Читав период би се могао описати кроз ове и друге мање контроверзе. Да би се могао видјети на овај начин, потребно је разумјети касну филозофију Фихтеовог и Хегеловог система и касну Шелингову филозофију. Систематски проблем је то што су се током овог периода појавиле нове врсте филозофије без објашњења ни шта су оне биле ни како описати њихов систематски облик. Наилазимо на сличну ситуацију са Фихтеовим доприносима [[филозофија ума|филозофији ума]]. == Кантов критички идеализам == Имануел Кант, (рођен 22. априла 1724. у Кенигзбергу, Пруска — умро фебруара 1804, у Кенигзбергу), један је од најистакнутијих мислилаца [[просветитељство|просветитељства]]. У његовој филозофији су сједињени нововјековни трендови које је започео Декартов [[рационализам]] и Бејконов [[емпиризам]], те је тако Кант родоначелник новог доба у развоју филозофске мисли. Обухватан и ситематски рад у [[епистемологија|епистемологији]] (теорији сазнања), [[етика|етици]] и [[естетика|естетици]] који је спровео, снажно је утицао на сву наредну филозофију, посебно на различите [[кантизам|кантовске]] и [[новокантизам|новокантовске]] школе и [[идеализам]]. Његова ''Критика чистог ума'' (1781; 1787) расправља о природи сазнања у математици и физици (физика код Канта значи природна наука) и показује немогућност сазнања у традиционално схваћеној метафизици. Кант је тврдио да су претпоставке математике и физике, за разлику од оних из метафизике, „априроно синтетичке”, у смислу да се односе на предмете могућег искуства (синтетичке), али у исто време спознатљиве прије или независно од искуства (априорно), чинећи их тако [[нужност|нужно]], а не само контингентно истинитим. Слично томе, физика (природна наука) је априорно синтетичка јер у свом уређењу искуства користи концепте („категорије”) чија је функција да пропишу општи облик који чулно искуство мора да поприми. Метафизика у традиционалном смислу, схваћена као сазнање о постојању Бога, слободи воље и бесмртности душе, није могућа, јер ова питања превазилазе свако могуће чулно искуство. === Извијесност начела === Откуд сигурност (извијесност) начела? Наиме, по Канту, немогуће је сумњати у то да ми у начелима супстанције и узрочности схватамо својства самих предмета које сазнајемо као ни да у моралном закону сазнајемо апсолутно начело човјековог понашања, а у Лијепом атрибут универзалне вриједности. Али та сигурност, увјереност неспојива је са оним учењима 18. вијека по којима су начела сазнања и знања изведена из сензације (јер Хјум је доказао да појам о узроку не може имати узор ни у каквом утиску); та увјереност је неспојива са учењима која морални живот своде на егоистичку рачуницу или која суд о томе шта је Лијепо доводе у зависност о пуком субјективном утиску; јер из пасивне сензације (из примљеног утиска из „дјеловања предмета” на човјека и осјећања) не може се развити никаква човјекова активност — ни интелектуална ни морална, ни естетска. С друге стране, и супротно ономе што су вјеровали неки рационалисти, ниједно од тих начела не може се логички доказати, тј. свести на идентичне ставове. Дубока оригиналност Канта је у томе што је схватио ''ум'' као ''активност'', а не више као представу или слику („идеју”) и што је, затим, утврдио да је та активност веома различита, већ према томе да ли се испољава у науци, моралу или умјетности. Свака од тих трију великих вриједности захтијева и поставља различит ниво реалности, а те три реалности су међусобно спојиве захваљујући управо тој међусобној различитости: претпоставка науке је детерминизам, а морала слобода: али наука (умјетност) и морал су савршено спојиви у јединство под условом да детерминизам важи за феномене, док је [[слободна воља|слобода]] својство само ноуменона, „ствари по себи”. === Услови науке === Циљ ''Критике чистог ума'' је да докаже како науке, које су детерминистичке, траже да им предмет буду само феномени (реални свијет). Основне црте тог доказивања кажу: „Мада читаво наше сазнање почиње са искуством, ипак због тога не проистиче све сазнање из искуства.” Кант је подједнако и против догматског рационализма и против наивног емпиризма. „Мислити значи судити о” нечему, сазнати свијет расуђивањем о нечему; а расуђује се сензацијама, и то са становишта једног одређеног појма, те расуђивати значи довести сензације у везу са тим појмом, ујединити их и конституисати у ''предмет'' мисли. Да би нешто било предмет мисли, оно мора бити квантитет или квалитативни интензитет, или супстанција или акциденција, узрок или посљедица: само на тај начин може сензација бити конституисана у предмет мисли: а сваки од тих начина конситутисања нечег у предмет мисли је — категорија или појам разума. Чулни податак можемо поједноставити до крајности, одузимајући му све осим оних услова без којих тог чулног податка нема. Ти стални услови су: простор и вријеме, који су априорни облици ''(форме а приори)'' искуства и чулности. Исто тако и из појмова можемо одстранити све што није неопходан услов да би се један предмет (објекат) мислио, па ћемо тако појмове свести на категорије квантитета, квалитета, релације — који су атрибути сваког предмета уопште. Оно што ће бити заједничко сваком предмету јесте да он представља једну чисту различитост која је сједињена у јединству једног акта мисли идентичног самом себи (ја мислим), који се врши према категоријама. Чулно опажање без (већ заснованог) појма било би слијепо; с друге стране, појам или разумска категорија је празна без чулног опажања. Из тога што је чулни опажај услов да нешто буде предмет искуства, слиједи да су предмети (наше мисли) само феномени, пошто сазнање не схвата саме ствари, него само начин на који је на нашу душу утицала нека ствар по себи (или ноумен), која је потпуно несазнатљива. С друге стране, појмови или ''категорије'' разума, који су мисао о предмету уопште, могу нам служити само за мишљење о „феноменима”, јер је људски разум тако конституисан да он не гледа непосредно саме ствари (није интуиција), те појмови не могу бити сами, без помоћи искуства (чулне интуиције), ни одредити предмет мисли. Кант настоји да покаже како читава метафизика потиче од претензије ума да разумски, без посредства искуства, мисли о „ствари по себи”, да схвати саму ту ствар по себи, супстаницију душе, свемир као цјелину, узрок свих ствари, или Бога. === Услови морала === Наука нас држи на слоју феномена, међутим, [[етика|морал]] нас, напротив, диже на слој апсолутне или ноуменалне реалности, те захтијева да ми саме себе мислимо као ствар по себи; јер једино истинско добро је [[воља]], а то је воља која дјелује онако како треба, по дужности. Дјеловати овдје значи дјеловати по једној заповијести [[категорички императив|категоричког (безусловног и необразложеног) императива]]. Ако се укине сваки услов неког императива, остаје само облик универзалног закона. Императив, значи, налаже да се може, не противрјечећи себи, хтјети да начело једног дјеловања буде постављено као универзални закон. Лаж, на примјер, не може постати такав закон, а да при томе не уништи саму себе. Очигледно је да тај императив може бити такав само за [[слободна воља|слободну вољу]], а слободна воља је независност од сваког феноменског [[детерминизам|детерминизма]]. Као морално биће, човјек је, дакле, ноуменални узрок својих поступака (или одустајања од истих). Уосталом, таквог императива не би могло бити, а да се при томе не постулира апсолутна слобода, бесмртност душе и постојање праведног Бога. === Услови Лијепог === По Канту, Лијепо не посједује ни оно што је вјеровао [[Платон]], тј. реалност ноуменона, ни објективну реалност једног феномена, пошто није својство ствари, него је начин на који ми себи ствари представљамо. У сазнању феномена, предмет је настао тек кад смо разноликост, дату [[машта|маштом]], повезали појмом. Другим ријечима сама операција тече на сљедећи начин: „лијепим” називамо онај предмет који нам ту операцију чини могућом. Тако испада да је Лијепо „сврховитост без сврхе”, склад који се, и без одређене мисли, успоставља између маште и разума. Под таквим условом, Лијепо је универзално и неће више зависити од промјенљивог осјећања. === Проблем сазнања === Хјумов [[скептицизам]] је експлицитно полазишна тачка за филозофију Имануела Канта, који је признао да га је [[Хјум]] пробудио из његовог „догматског дремежа”. Иако је Кантова каснија критичка филозофија наглашавала ограниченост људског (раз)ума, то је чинила на начин који је на крају потврдио традицоналном филозофијом о њему постављене тврдње. Пратећи француског филозофа и математичара [[Рене Декарт|Ренеа Декарта]], Кант је инсистирао да свако испитивање човјековог сазнања мора поћи од испитивања [[спознаја|когнитивних]] способности кроз које се оно стиче. Овај општи приступ је постао карактеристичан за каснији њемачки идеализам и извршио је огроман утицај на [[континентална филозофија|континенталну филозофију]] 19. и 20. вијека. У својој ''[[Критика чистог ума|Критици чистог ума]]'' (1781; 1787), Кант је проницљиво примијетио да је „само отворен критички пут”, што значи да сваки приступ проблему сазнања који не поштује његова ограничења, ризикује да падне у окорјели метафизички [[догматизам]]. Проблем сазнања је, према Канту, објаснити како неки судови о свијету могу бити нужно истинити те стога спознати а приори, или независно од искуства (а постериори). Све до Канта, сви емпиријски судови су сматрани подложним сумњи, јер је људско искуство инхерентно погрешиво. С друге стране, сви априорни судови, као што је „Све нежење су неожењени”, сматрани су садржајно испразним, јер нису носили никакву информацију која већ није садржана у концептима од којих су саздани (бити нежења значи бити неожењен). Према томе, да би људско сазнање о свијету било могуће, морали би постојати судови који су (истовремено) и емпиријски и априорни. Генијалност и оригиналност Кантове филозофије је у средствима помоћу којих је створио мјесто за такве судове. У ономе што је у „Предговору” (1787) другом издању ''Критике чистог ума'' описао као своју „коперниканску” револуцију, предложио је да сазнање не треба да зависи од усклађености суда са предметом из искуства; него би само постојање једног таквог предмета у искуству зависило од његове усклађености са људским сазнањем. {{цитат2|Досада се претпостављало да се све наше сазнање мора управљати према предметима; али под овом претпоставком пропадали су сви покушаји који су чињени да се о предметима испослује нешто а приори помоћу појмова, чиме би се наше сазнање проширило. Због тога нека се једном докаже да ли у проблемима метафизике нећемо боље успевати ако претпоставимо да се предмети морају управљати према нашем сазнању, што већ боље одговара захтеву могућности једнога њиховог сазнања а приори које о предметима треба да утврди нешто пре него нам они буду дати.|title=„Предговор другом издању” (1787), ''Критика чистог ума'', стр. 20}} Тако ће се закључити да ствар може бити „предмет могућег искуства”, само ако је, у одређеним аспектима, у складу са човјековим сазнањем. То је због тога што је способност интуиције — која прима појавности или „феномене” искуства — грађена концептима простора и времена, и зато што је способност разумијевања — којом се уређује појавности прихваћене кроз интуицију — грађена концептима груписаним под општим појмовима квантитета, квалитета, односа и модалитета. Чињеница да су простор и вријеме облици могућег искуства, а не уопштавања изведена из искуства, објашњава, на примјер, како судови геометрије могу бити и емпиријски (о искуству) и спознати а приори. Слично томе, суд „Сваки догађај има узрок” је и емпиријски и априоран, јер је узрочност (каузалност: под насловом „однос”) један од концепата који је разумијевање наметнуло искуству, а не генерализација (уопштавање) изведено разумијевањем из самог искуства. Над феноменом искуства, према Канту, постоји област „ноумена”, на примјер, „ствари по себи” која је у принципу неспознатљива. Грешка традиционалне филозофије је у претпоставци да разум може искористити априорне принципе за извођење метафизичког сазнања о стварима изван граница сваког могућег искуства. У том смислу скептичари су били у праву кад су критиковали традиционалне доказе о постојању Бога или бесмртности душе као испразни догматизам. Не изненађује да ниједан од Кантових главних антагониста није био задовољан новом критичком филозофијом. За скептике, Кантово разликовање између феномена и ноумена личило је на ранију метафизику. Ако је сазнање о „ноуменалном царству” немогуће, на основу чега би сада Кант мога да тврди да оно постоји? Зашто се уопште позивати на њега? За догмаричаре, напротив, Кантова наводна одбрана моћи разума уступила је превише терена антиметафизичком табору. == Фихтeова теорија науке == Прелаз од критичке и аналитичке на генетичку и [[дијалектика|дијалектичку]] филозофију започео је већ са Фихтеом, мада је имао своје претходнике у дјелима Карла Леонхарда Рајнхолда, Саломона Мајмона и Готлоба Ерснта Шулцеа. [[Јохан Готлиб Фихте]], радио је као професор универзитета у Јени од 1792. до 1795. године. Због оптужбе за [[атеизам]] (пошто је Бога схватао као морални поредак, а не као личност), морао је напустити Јену и одлази у [[Берлин]] гдје борави од 1799. до 1805., све док није именован за професора у [[Ерланген|Ерлангену]]. У Берлин се враћа 1806. и 1807. и 1808., када у граду окупираном од Француза држи низ предавања о мисији њемачке нације груписаних под насловом „Говори њемачкој нацији”. Његово животно дјело је ''Учење о науци'' (заправо: ''Теорија науке'', или боље ''Наука о знању'', Wissenschaftslehre). Ово дјело је изложено у осам варијанти, од којих су, за праћење Фихтеове мисли најважније оне из 1794, 1801 и 1804. године. Популарно излагање учења из ''Учења о науци'' је објављено под насловима: ''Људска судбина'' (1800) и ''Упућивање у блажени живот'' (1806). Полазиште Фихтеовог мисаоног развоја је филозофија о „Ја” (1794): „Ја” поставља само себе — и то је у првом моменту, једини Фихтеов став; из тога става настоји да — самом [[дијалектика|дијалектиком]] — изведе конструкцију спољашњег свијета и морални императив, теоријски ум и практички ум. Постављајући само себе, „Ја” се одмах одређује тако да буде ограничинео са „не-Ја”, јер такав је принцип свих наших исказа о спољашњем свијету: ти искази настају из једне врсте наизмјеничности и узајамност: у сензацији (тј. у пасивној изложености нашег „Ја” спољашњем свијету) „не-Ја” одређује наше „Ја”, а ово одређује „не-Ја” на тај начин што му намеће своје форме („Ја”-форме), тј. просторност и узрочност. Тако је човјеков дух наизмјенично реалистички и идеалистички: реалистички је кад за принцип одређења нашег „Ја” узима спољашњи свијет или „не-Ја”, а идеалистички је кад нашем „Ја” налази узрок својстивма тога „не-Ја”, тј. спољашњег свијета. Али та наизмјеничност се за теоријски ум завршава у неуклоњивом реализму, потврђивањем једног „шока” који долази споља и који никако не може бити асимилован у „Ја” или сведен на „Ја”. Тако је тим реализмом нанијет ударац неограниченој сувјерености нашег „Ја”, које се поставило као апсолутно и спољашњим свијетом неусловљено. Ту противрјечност може укинути само практички ум, онакав како га је схватио Кант, јер само у практичком уму „Ја” се поставља као граница која ограничује „не-Ја”. Испуњавањем моралног закона постепено нас ослобађа притиска спољашњег свијета и, на нивоу коначног и ограниченог „Ја”, отјеловљује апсолутну (бесконачну) слободу. Након другог периода у којем се Фихтеова филозофија, по свему судећи, опредјељује (око 1801) за реализам и у којем знање налази свој основ у незнању, Фихте, у трећем периоду (почев од 1804) доспијева до филозофије апсолутног. Трансцендентална анализа ума прелази у једну феноменологију филозофског знања, која показује да само рефлексивна мисао може бити простор на којем се за човјека збива откровење апсолутног, док друге сфере човјекове активности (опажај, друштвени, морални, религиозни чин), мада представљају апсолутно у своме роду, нису цјеловита откровења самих себе. Фихте је зачетник модерне филзофије: он настоји да елиминише свако тапкање филозофије за [[теологија|теологијом]] или [[догматизам|догматизмом]] и израђује апсолутну филозофију слободе. == Референце == {{извори}} == Литература == * {{cite encyclopedia | ref=harv |editor-last=Craig |editor-first=Edward |title=German Idealism |encyclopedia=The Shorter Routledge Encyclopedia of Philosophy |edition= 1 |date=2005 |publisher=Routledge |location=London and New York |isbn= 0-415-32495-5}} [[Категорија:Филозофија|идеализам, Њемачки]] [[Категорија:Идеализам|Идеализам]] 7r8529xkikz8gp8sx821i4osjtr056q 0 4328767 25121481 25120466 2022-07-24T19:37:13Z Drazetad 3301 допуна текста wikitext text/x-wiki {{рут}} [[Датотека:EAA.gif|лево|150п]] {{Држава на ЕП у атлетици у дворани | година = 1976 | код = YUG | опис_слике = Застава Југославије | држава = Југославија | национални_савез = [[Атлетски савез Југославије]] | веб_сајт = | такмичара = 4 (3 м + 1ж) | злато = | сребро = 1 | бронза = 1 | претходно_првенство = 1975 | следеће_првенство = 1977 }} '''[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]]''' је учествовала на '''7. [[Европско првенство у атлетици у дворани 1976.|Европском првенству у дворани 1976.]]''' одржаном [[8. март|8]]. и [[9. март]]ау Атлетском делу олимпијске хале у [[Минхен]]у ([[Западна Немачка]]).Репрезентацију Југославије у њеном 7 учешћу [[Европско првенство у атлетици у дворани|европским првенствима у дворани]] представљало је четворо спортиста (3 мушкараца и 1 жена) који су се такмичили у 4 дисциплинае (3 мушке и 1 женска). На првенству у Минхену Југославија је освојила две медаље (1. сребрнu и 1 бронзану). Према броју освојених медаља Југославија је са две медаље 1 сребрном и 1.бронзаном делила 11. место са [[Белгија|Белгијом]] и [[Мађарска|Мађарском]]. Медаље је освајало 16 земаља, од 24 које су учествовале. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Југославија је са две освојене медаље учесника у финалу и 13 освојених бодова делила 11. место, од 15 земаља које су имале представнике у финалу<ref>[https://www.european-athletics.org/competitions/european-athletics-indoor-championships/history/year=1976/results/index.html Табела успешности на сајту ЕАА]</ref>. {| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:90%" width="65%" |- !scope=col| Пл. !scope=col| Земља !scope=col| 1. место !scope=col| 2. место !scope=col| 3. место !scope=col| 4. место !scope=col| 5. место !scope=col| 6. место !scope=col| 7. место !scope=col| 8. место !scope=col| Бр. фин. <br /> Бод. |- | 16. || style="text-align:left" | {{застава|Југославија}} || − || 1 − 7|| 1 − 6 || − || − || − || − || − || 2 − '''13''' |} == Учесници == {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !Бр. !Дисциплина !Мушкарци !Жене !Укупно |- |1. | align="left" |[[Трка на 400 метара|400 м]] | align="left" |[[Јосип Алебић]], [[АСК Сплит]], [[Сплит]] | align="left" |[[Јелица Павличић−Штефанић|Јелица Павличић]], [[АК Славонија]], [[Осијек]] | 2 |- | 2. | align="left" |[[Трка на 800 метара|800 м]] | align="left" |[[Милован Савић]], [[АК Црвена звезда]], [[Београд]] | | 1 |- |3. | align="left" |[[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] | align="left" | [[Драган Стојичевић]] | | 1 |- ! ||Укупно (4)|| 3||1|| 4 |} == Освајачи медаља == * [[Датотека:Silver medal europe.svg|20п]], Сребро 1. [[Јелица Павличић]] — [[Трка на 400 метара|400 метара]] * [[Датотека:Bronze medal europe.svg|20п]], Бронза 1. [[Милован Савић]] — [[Трка на 800 метара|800 метара]] == Резултати == [http://www.maik-richter.de/results/indoor/europe/1976/ecs76.html Комплетни резултати ЕПд 1976. на сајту maik-richter] === Мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:85%" |- !rowspan="2"|Атлетичар !rowspan="2"|Дисциплина !rowspan="2"|Лични рекорд !colspan="2"|Квалификације !colspan="2"|Полуфинале !colspan="2"|Финале !rowspan="2"|Детаљи |- !Резултат !Место !Резултат !Место !Резултат !Место |- | align="left" |[[Јосип Алебић]] | align="left" |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1976 — 400 метара за мушкарце|400 м]] | | 48,23 | 1. у гр. 3 '''КВ''' | 49,31 | 4. у пф. 2 | align="left" || colspan=1 | Није се квалификовао] |[http://www.maik-richter.de/results/indoor/europe/1976/f76_02.html] |- |} === Жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:85%" |- !rowspan="2"|Атлетичарка !rowspan="2"|Дисциплина !rowspan="2"|Лични рекорд !colspan="2"|Квалификације !colspan="2"|Полуфинале !colspan="2"|Финале !rowspan="2"|Детаљи |- !Резултат !Место !Резултат !Место !Резултат !Место |- | align="left" |[[Јелица Павличић Штефанић|Јелица Павличић]] | align="left" |[[Европско првенство у атлетици у дворани 1976 — 400 метара за жене|400 м]] | | | 54,44 | 1. у гр. 2 '''КВ''' | 53,31 | 1. у пф. 1 '''КВ''' | 52,47 '''[[Атлетски рекорди Југославије у дворани за жене|НРд]]''' | [[Датотека:Silver medal europe.svg|20п]] |[http://www.maik-richter.de/results/indoor/europe/1976/f76_02.html] |} == Биланс медаља Југославије после 7. Европског првенства у дворани 1970—1976. == {{col-begin}} {{col-2}} === Биланс медаља екипно === {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Земља||bgcolor="gold" | [[Датотека:Gold medal europe.svg|17п]] !! bgcolor="silver" | [[Датотека:Silver medal europe.svg|17п]] !! bgcolor="CC9966" | [[Датотека:Bronze medal europe.svg|17п]] !! [[Датотека:Europe medals.PNG|34п]]|| '''{{аббр|УП|Укупна пласман на табели освајача медаља}}''' |- ! 1.||[[Европско првенство у атлетици у дворани 1970.|1970.]] || 0 || 0 ||1|| 1|| =12 |- ! 2. ||[[Европско првенство у атлетици у дворани 1971.|1971.]] || 0 || 0 ||0|| 0|| =16 |- ! 3. ||[[Европско првенство у атлетици у дворани 1972.|1972.]] || 0 || 0 ||0|| 0|| =19 |- ! 4. ||[[Европско првенство у атлетици у дворани 1973.|1973.]] || 1 || 0 ||0|| 1|| =9 |- ! 5. ||[[Европско првенство у атлетици у дворани 1974.|1974.]] || 2 || 0 ||0|| 2|| =5 |- ! 6. ||[[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|1975.]] || 0 || 1 ||0|| 1|| =11 |- ! 7. ||[[Европско првенство у атлетици у дворани 1976.|1976.]] || 0 || 1 || 1|| 2|| =11 |- ! 7 ||Укупно || 3 || 2 || 2|| 7|| 11 |} {{col-2}} === Биланс медаља, појединачно === У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље. {| class="wikitable" style="text-align: center" ! || Атлетичар/ка||bgcolor="gold" | [[Датотека:Gold medal europe.svg|17п]] !! bgcolor="silver" | [[Датотека:Silver medal europe.svg|17п]] !! bgcolor="CC9966" | [[Датотека:Bronze medal europe.svg|17п]] !! [[Датотека:Europe medals.PNG|34п]] |- ! 1.|| [[Лучано Сушањ]]|| 2 || 0 ||0|| 2 |- ! 2.|| [[Јелица Павличић]]|| 1 || 1 ||0|| 2 |} {{col-3}} {{col-end}} == Југословенски освајачи медаља после 7. Европског првенства у дворани 1970—1976. == {| class="wikitable" style="text-align: center" |- ! ||Атлетичар/ка|| м ||ж|| ЕП || Дисциплина||[[Датотека:Gold medal europe.svg|16п]]||[[Датотека:Silver medal europe.svg|16п]]||[[Датотека:Bronze medal europe.svg|16п]] !! [[Датотека:Europe medals.PNG|34п]] |- | 1. || [[Јоже Међимурец]]|| м|| || [[Европско првенство у атлетици у дворани 1970.|1970.]]|| 800 м || || ||[[Датотека:Bronze medal europe.svg|16п]] || 1 |-style="border-top:double;" | 2. || [[Лучано Сушањ]]|| м|| || [[Европско првенство у атлетици у дворани 1973.|1973.]]|| 400 м ||[[Датотека:Gold medal europe.svg|16п]] || || || 1 |-style="border-top:double;" | 3. || [[Лучано Сушањ]]|| м|| ||rowspan="2"| [[Европско првенство у атлетици у дворани 1974.|1974.]]|| 800 м ||[[Датотека:Gold medal europe.svg|16п]] || || || |- | 4. || [[Јелица Павличић]]|| || ж || 400 м ||[[Датотека:Gold medal europe.svg|16п]] || || || 2 |-style="border-top:double;" | 5. || [[Јосип Алебић]]|| м|| ||rowspan="1"| [[Европско првенство у атлетици у дворани 1975.|1975.]]|| 400 м || || [[Датотека:Silver medal europe.svg|16п]] || || 1 |-style="border-top:double;" | 6. || [[Јелица Павличић]]|| || ж ||rowspan="2"| [[Европско првенство у атлетици у дворани 1976.|1976.]]|| 400 м || || [[Датотека:Silver medal europe.svg|16п]] || || |- | 7. || [[Милован Савић]]|| м|| ||800 м || || || [[Датотека:Bronze medal europe.svg|16п]] || 2 |-style="border-top:double;" | || Укупно || 5 || 2|| 1970—76. || ||3 ||2 ||2|| 7 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.european-athletics.org/competitions/european-athletics-indoor-championships/history/year=1976/results/index.html Комплетни резултати ЕПд 1976. на сајту ЕАА] * [http://www.maik-richter.de/results/indoor/europe/1976/ecs76.html Комплетни резултати ЕПд 1976. на сајту maik-richter] {{Југославија на ЕП у атлетици}} {{ЕПА 1976д.}} [[Категорија:Земље учеснице на Европском првенству у атлетици у дворани 1976.]] [[Категорија:Југославија на Европском првенству у атлетици у дворани]] f2v4zbwr8xv2dfnexpbx58slo236phh 0 4328894 25121528 25118153 2022-07-24T20:21:12Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|19.0|14.0}} рани [[миоцен]] |image = Megistotherium.png |image_caption = илустрација лобање врсте<br>''Megistotherium osteothlastes'' |image2 = Megistotherium osteothlastes head.jpg |image2_caption = реконструкција изгледа главе врсте<br>''Megistotherium osteothlastes'' |display_parents = 3 |taxon = Megistotherium |authority = Savage, 1973 |type_species = †''Megistotherium osteothlastes'' |type_species_authority = Savage, 1973 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Megistotherium osteothlastes'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''M. osteothlastes'': |''Hyainailouros osteothlastes '' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}}<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> }} }} }} '''''Megistotherium''''' (Мегистотеријум — „највећа звијер”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="Morales2008">{{cite journal |last=Morales |first=Jorge |author2=Pickford, M. |last3=Salesa |first3=Manuel J. |title=Creodonta and Carnivora from the Early Miocene of the Northern Sperrgebiet, Namibia |url=https://www.researchgate.net/publication/235672779_Creodonta_and_Carnivora_from_the_Early_Miocene_of_the_Northern_Sperrgebiet_Namibia |year=2008 |journal=Memoir of the Geological Survey of Namibia |volume=20 |pages=291–310}}</ref><ref name="Lewis2010">Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Megistotherium'' | * старогрчке ријечи ''мегистон'' ({{јез-стгрч|μέγιστον}}), која значи ''највеће'' * и старогрчке ријечи ''терион'' ({{јез-стгрч|θήριον}}), која значи ''звијер'' |највећа звијер |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''M. osteothlastes'' | * рода ''Megistotherium'' * старогрчке ријечи ''остеон'' ({{јез-стгрч|ὀστέον}}), која значи ''[[кост]]'' * и старогрчке ријечи ''тластос'' ({{јез-стгрч|θλᾰστός}}), која значи ''скрхан'' или ''згњечен'' |Мегистотеријум костоломац |} == Опис == Врста ''Megistotherium osteothlastes'' је достзала величину [[Мрки медвед|мрког медвједа]] и тежила око 500 kg.<ref name="Sorkin">{{Cite journal |last=Sorkin |first=B. |year=2008 |title=A biomechanical constraint on body mass in terrestrial mammalian predators |journal=Lethaia |volume=41 |issue=4 |pages=333–347 |doi=10.1111/j.1502-3931.2007.00091.x}}</ref> Лобања ове врсте је била дуга 66,4 cm, а зубна формула је {{DentalFormula|upper=1.1.4.3|lower=?3.1.4.3}}.<ref name="Savage1973"/> За разлику од други представника реда Hyaenodonta, ова врста је посједовала само један пар велики [[Секутићи|сјекутића]] у горњој вилици. == Понашање и палеоекологија == Врста ''Megistotherium osteothlastes'' је била велики копнени [[Predacija|предатор]] који је у прошлости Африке настањивао [[Kopneni ekosistem|копнене екосистеме]], хранећи се великим сисарима и лешевима.<ref name="NwSp"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Megistotherium'' {{small|(Savage, 1973)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''M. osteothlastes'' {{small|(Savage, 1973)}}<ref name="Savage1973">{{cite journal |last=Savage |first=R. J. G. |year=1973 |title=''Megistotherium'', gigantic hyaenodont from Miocene of Gebel Zelten, Libya |url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/36949982#page/661/mode/1up |journal=Bulletin of the British Museum (Natural History), Geology |volume=22 |issue=7 |pages=483–511}}</ref> |{{Застава|Египат}}<ref name="NwSp">{{Cite journal |last=Rasmussen |first=D. Tab |author2=Tilden, Christopher D. |author3=Simons, Elwyn L. |year=1989 |title=New specimens of the giant creodont ''Megistotherium'' (Hyaenodontidae) from Moghara, Egypt |journal=Journal of Mammalogy |volume=70 |issue=2 |pages=442–447 |doi=10.2307/1381539 |jstor=1381539}}</ref><ref>M. Morlo, E. R. Miller and A. N. El-Barkooky (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/233791185_Creodonta_and_Carnivora_from_Wadi_Moghra_Egypt "Creodonta and Carnivora from Wadi Moghra, Egypt."] Journal of Vertebrate Paleontology 27(1):145-159</ref><br>{{Застава|Кенија}}<ref name="Morales2008b">Morales, J. and M. Pickford (2008.) [https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1631068308001486 "Creodonts and carnivores from the Middle Miocene Muruyur Formation at Kipsaraman and Cheparawa, Baringo District, Kenya."] ''Comptes Rendus Palevol'' 7 (8): 487-497</ref><br>{{Застава|Либија}}<br>{{Застава|Намибија}}<ref name="Morales2008b"/><br>{{Застава|Уганда}}<ref name="Morales2008b"/> |19,0 до 14,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Megistotherium''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#ACE1AF |color=green |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |style2=background-color:#E3F988 |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |label2=&nbsp;†'''''Megistotherium'''''&nbsp; |2=†''Megistotherium osteothlastes'' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Megistotherium}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q1175482}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] nh47hfe5yxycxhxr6lgrzk3cfzhctiw 0 4328991 25122089 25117031 2022-07-25T10:44:41Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије | групација = ''Куйбышевская военно-медицинская академия РККА'' | лого = | лого_ширина = 100px | слика = Особняк Сурошникова.jpg | слика_ширина = | слика_опис = Вила Суросхников М.А. у којој се налазила Управа КВМИ | координате = | адреса = ''Самара, Пионерская улица, 22 '' | место = [[Самара|Кујбишево (данас Самара)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = април 1939. | затворена = октобар 1942. | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = Министарство одбране Совјетског Савеза | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 53 | ширина-минута = 12 | ширина-секунда = 00 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 50 | дужина-минута = 11 | дужина-секунда = 00 | дужина-ознака = E }} '''Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије (КВМА)''' ''(рус.Куйбышевскую Военно-медицинскую академию РККА)'' била је једна од привремених војномедидицинских установа у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] од 1939. до 1942. године.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://guides.rusarchives.ru/terms/20/6871/kuybyshevskaya-voenno-medicinskaya-akademiya|title=Куйбышевская военно-медицинская академия {{!}} База данных «Путеводители по российским архивам»|website=guides.rusarchives.ru|access-date=2022-07-20}}</ref> Проистекла из Кујбишевског медицинског института у коме су радили бројни лекари професори [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]] и наставници Кујбишевског медицинског института, расформирана је наредбом НПО Н 0660 од 28. септембра 1942. године и премештена у [[Самарканд]]..<ref name=":0" /> == Положај == Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије налазила се у Кујбишеву на ушћу реке [[Самара (притока Волге)|Самаре]] у [[Волга|Волгу]]. Град који је основан [[1586]]. године од [[1935]]. до [[1991]]. носио је име ''Кујбишев'' по [[Валеријан Кујбишев|Валеријану Кујбишеву]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетском]] политичару, а данас носи име [[Самара]]. У време [[Други светски рат|Другог светског рата]] град је био резервна престоница [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] када су [[Немци]] угрозили [[Москва|Москву]]. У октобру 1941. [[Комунистичка партија Совјетског Савеза]] и владине установе, дипломатске мисије страних држава, водеће културне установе и њихово особље су били евакуисани у град.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20131026163652/http://regsamarh.ru/State_archival_institutions/Central_Archive/putevoditel/atd/#|title=Официальный сайт управления государственной архивной службы Самарской области {{!}} Краткая справка по истории административно-территориального деления Самарской губернии – области|date=2013-10-26|website=web.archive.org|access-date=2022-07-20}}</ref> [[Датотека:Samara 50.15002E 53.19987N.jpg|мини|центар|350п|Поглед на Самару из ваздуха]] == Историја == Приближавање Другог светског рата наметнуло је с краја 1930-тих постепену реформу [[Црвена армија|Радничко-сељачке Црвене армије]] (РСЦА), којој је хитно био потребан све већи број обучених војних лекара за јачање одбрамбених способности земље. Војни сукоби на језеру Хасан и [[Битка на Халкин Голу|битка на реци Халхин Гол]] у великој мери открили низ слабости у организацији целокупног система војне медицине у Црвеној армији. Ове слабости наметнуле су проширење броја образовних установа у којима би се за кратко време обучило медицинско особље за војску. Стога је у априлу 1939. Кујбишевски медицински институт реорганизован у Кујбишевску војномедицинску академију Црвене армије.<ref>{{Cite web|url=https://samsmu.ru/university/history/|title=Сетевая защита СамГМУ|website=samsmu.ru|access-date=2022-07-20}}</ref> [[Датотека:Samara Military Medical Institute 2.jpg|мини|Зграда у којој је била смештена КВМА]] Кујбишевски војномедицински институт је 1939. године, у складу са указом Савета народних комесара СССР од 1. фебруара 1939. године и наредбом НПО СССР број 035 од 3. априла 1939. године о организацији у земљи прерастао је у Кујбишевску војномедицинску академије и у склопу 5 курсева обућавао је1.500 студената. Стални састав наставника КВМА био је попуњен особљем [[Војномедицинска академија С. М. Киров|ВМА С. М. Киров]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]](тадашњег Лењинграда) и наставницима Кујбишевског медицинског института. Док су студенти одабрани тако што су и хитно, у потребном броју, позвани на служење војног рока студенти са других медицинских института у СССР. Истакнути научници, организатори Војно-медицинске службе Црвене армије и други војни специјалисти М. А. Ахутин , В. Н. Аркхангелски, А. И . Барабанов, А. С. Георгиевски , Т. Е. Болдирев именовани су за шефове одељења и наставнике. Формирање академије помогли су и познати научници и велики организатори војног здравства као што су И. А. Клиусс , А. Н. Беркутов, С. И. Банаитис, Н. И. Завалисхин и многи други. Настава на академији почела је 1. септембра 1939. године. У августу – октобру 1941. као и у марту и септембру 1942. године вршене су редовне матуре војних лекара. == Значај и резултати == Велики отаџбински рат није био само трагични догађај у животу совјетског народа, већ и манифестација успона патриотских и грађанских осећања, солидарности са народима који су се борили против фашизма. Кујбишевски медицински научници заузимали су посебно место у заједничкој борби против непријатеља. Добили су најважнији задатак – да развију такав систем и пронађу таква средства за лечење рањених и болесних војника Црвене армије и морнарице, која би им обезбедила брз повратак на дужност. Крајем 1939. и почетком 1940. године 300 студената 5. године и један број наставника академије послат је у војску на совјетско-фински фронт . За исказану храброст и јунаштво у борбама, орденима и медаљама је одликовало 9 наставника и ученика. Дана 23. јуна 1941. године, 200 студената 5. године послато је као лекари на Западни и Југозападни фронт, а остали - у састав Ваздушно- десантних снага и на располагање Војном савету Посебне Далекоисточне војне области . Током тешких ратних година, особље Кујбишевске војномедицинске академије (а потом и Кујбишевског медицинског института) живело је и радило заједно са целим совјетским народом веома храбро, и понашало се по основном и гвозденом принципу:<center>''„Све за фронт, све за победу!”''</center> Можда један од најзначајнијих докумената који се чувају у архиви је следећи телеграм председника Државног комитета за одбрану директору медицинског института, секретару партијског бироа, професорима, докторима медицинских наука Каветском, Шиловцеву, Шљапникову, секретару комсомолског комитета: ''{{citat|Радницима и службеницима Кујбишевског државног медицинског института, који су прикупили 181.780 рубаља у новцу и 56.380 рубаља државних обвезница за санитарне авионе назван по Кујбишевском државном медицинском институту, мој братски поздрав и хвала Црвеној армији. Жеља радника и студената института биће испуњена. И. Стаљин.}}Од априла 1939. до октобра 1942. године (за три године) у Војномедицинској академију у Кујбишеву обучено је 1.793 војних лекара. == Престанак рада == У октобру 1942. одлуком Савета народних комесара (наредба НВО бр. 0660 од 28. септембра 1942.) Кујбишевска војномедицинска академија је распуштена. Одељења војномедицинског блока КВМА измештена су заједно са [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров]] из Санк Петербурга у [[Самарканд]]. Са особљем академије у Самарканд је отишао и њен начелник, генерал-мајор медицинске службе В. И. Вилесов. {{цитирање|Дана 3. септембра 1942. године, у „органу Кујбишевског обласног комитета и Градског комитета КПСС (б), обласних и градских совјета депутата радног народа” – новине „Волжскаја комуна” поводом распуштања КВМАЦА објавиле су текст следећег садржаја:<ref>{{Cite web|url=http://pohgor.ru/infopeoples/infopeoples_1490.html|title=Подготовка медицинских кадров не прекращалась…Главная / Информация для жителей|website=pohgor.ru|url-status=live|access-date=2022-07-20}}</ref> ''„Матуранти ВМА. Дипломирала је група студената Кујбишевске војномедицинске академије. Матуранти су добијали звање војног лекара 3. реда. Сви они иду у активну војску. Одликовања студената додељује команда академије Ефремов, Валеев, Кудравцев и други се шаљу као шефови санитарних служби пукова.'' ''Опроштајну реч је упутио вршилац дужности начелника академије, војни лекар 1. ранга, друг Савељев. Он је пожелео матурантима да постану узорни организатори медицинске неге војника и команданта Црвене армије.'' ''Опраштајући се од својих другова са курса, секретар Комсомолске организације друг Чаклин је прочитао његове песме. У име дипломаца говорио је друг Усцов. Он је захвалио професорима и наставницима на знању стеченом у зидовима академије, на васпитању младих у духу привржености и љубави према отаџбини.''}} Пре распуштања Кујбишевска војномедицинска академија Савет народних комесара СССР-а 4. септембра 1942. године, донео је одлуку да се уместо ликвидиране Војномедицинске академије, поново формиара Кујбишевски медицински институт (са петогодишњим роком студирања) и исти потчини Народном комесаријату здравља РСФСР-а, пуковнику медицинске службе и директору ванредном професору В. И. Савељеву. Нови универзитет требало је да буде један од највећих у земљи. Планирано је да се на први курс прими 200 људи, а да на преосталим курсевима раде студенти из Ростова, Краснодара и других евакуисаних универзитета. Укупно је требало да буде обучено до 2.000 људи. == Признања == За велику помоћ фронту, значајан допринос развоју совјетске медицине и здравства, бројни професори и наставници академије награђени су државним наградама и дипломама Кујбишевског регионалног комитета Свесавезне комунистичке партије бољшевика и регионалног. Од бивших шефова одељења академије одликовани су војним орденима: * генерал-потпуковник медицинске службе М. Н. Акхутин (главни хирург више фронтова ), * И. А. Кљус (шеф војно-санитарне службе 3. украјинског фронта ), * бивши наставник академије, генерал-потпуковник санитетске службе А. Ј. Барабанов (шеф војно-санитарне службе 1. белоруског фронта) – . Више од 70% дипломаца академије добило је ордене Совјетског Савеза током ратних година. Многи дипломци академије, испуњавајући своју свету дужност, заштиту отаџбине, дали су своје животе. Њима у част постављена је спомен плоча на згради Института. == Извори == {{извори|}} == Литература == * Багдасарьян С. М. Факты и даты из деятельности Военно-медицинской ордена Ленина академии им. С. М. Кирова (1798—1954), Л., 1954; * Прейсман А. Б. Московская медико-хирургическая академия (исторический очерк), М., 1961, библиогр.; * Развитие науки в академии за 50 лет Советской власти, под ред. А. Н. Максименкова, Л., 1969. == Спољашње везе == {{commonscat-inline|Samara Military Medical Instituteco}} * [http://pohgor.ru/infopeoples/infopeoples_1490.html Подготовка медицинских кадров не прекращалась…] {{ру}} [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Здравствене установе у Самари]] c9z2yi3yt53adgbxm44owjt3f4jbz16 0 4329013 25121293 25118556 2022-07-24T16:17:27Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је [[Математичар|математичарка]] и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Након дипломирања је започела професионалну каријеру у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на предмету математика на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.]] 2000. године почиње да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запошљава се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије. Континуирано унапређује сарадњу Математичке гимназије са многим сличним школама у свету са циљем стицања међународног угледа ове школе. Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021. ]]Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/vesti/2022/04/mirjana-katic-dobitnik-nagrade-summit-success-2022|title=Мирјана Катић добитник награде Summit success|url-status=live}}</ref> * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> == Публикације == * уредник [https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду''], Јовшић Принтинг Центар, Београд * Збирка задатака, 1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године, ДМС, Београд * Збирка тестова из математике за математичку гимназију, Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Математика|Србија}} [[Категорија:Биографије]] [[Категорија:Српски математичари]] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} 6xinffterz72noi68zcfoj57okjijk0 25121316 25121293 2022-07-24T16:30:01Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је [[Математичар|математичарка]] и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Након дипломирања је започела професионалну каријеру у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на предмету математика на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.]] 2000. године почиње да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запошљава се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије. Континуирано унапређује сарадњу Математичке гимназије са многим сличним школама у свету са циљем стицања међународног угледа ове школе. Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021. ]]Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду <ref>{{Cite web|url=https://dositejeva-zaduzbina.rs/aktivnosti/urucenje-priznanja-prosvetnim-radnicima/|title=Уручење признања просветним радницима|url-status=live}}</ref> * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=Business women awards|url-status=live}}</ref> * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> == Публикације == * уредник [https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду''], Јовшић Принтинг Центар, Београд * Збирка задатака, 1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године, ДМС, Београд * Збирка тестова из математике за математичку гимназију, Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Математика|Србија}} [[Категорија:Биографије]] [[Категорија:Српски математичари]] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} fhkzceqnb8080mupfw7m8libjpq2yt2 25121331 25121316 2022-07-24T16:47:53Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је [[Математичар|математичарка]] и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Након дипломирања је започела професионалну каријеру у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на предмету математика на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.]] 2000. године почиње да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запошљава се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије. Континуирано унапређује сарадњу Математичке гимназије са многим сличним школама у свету са циљем стицања међународног угледа ове школе. Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021. ]]Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду <ref>{{Cite web|url=https://dositejeva-zaduzbina.rs/aktivnosti/urucenje-priznanja-prosvetnim-radnicima/|title=Уручење признања просветним радницима|url-status=live}}</ref> * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=Business women awards|url-status=live}}</ref> * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> == Публикације == * уредник [https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду''], Јовшић Принтинг Центар, Београд * ''1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године,'' ДМС, Београд * ''Збирка тестова из математике за математичку гимназију'', Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] [[Категорија:Биографије]] [[Категорија:Српски математичари]] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} czpaw76r2za03lolahshpvtq6ubzr6s 25121333 25121331 2022-07-24T16:49:10Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је [[Математичар|математичарка]] и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Након дипломирања је започела професионалну каријеру у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на предмету математика на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.]] 2000. године почиње да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запошљава се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије. Континуирано унапређује сарадњу Математичке гимназије са многим сличним школама у свету са циљем стицања међународног угледа ове школе. Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021. ]]Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду <ref>{{Cite web|url=https://dositejeva-zaduzbina.rs/aktivnosti/urucenje-priznanja-prosvetnim-radnicima/|title=Уручење признања просветним радницима|url-status=live}}</ref> * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања<ref>{{Cite web|url=https://www.pressserbia.com/business-women-awards-u-hotelu-hyatt-regency-odrzana-je-prestizna-manifestacija-business-women-awards/|title=Business women awards|url-status=live}}</ref> * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> == Публикације == * уредник [https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду''], Јовшић Принтинг Центар, Београд * ''1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године,'' ДМС, Београд * ''Збирка тестова из математике за математичку гимназију'', Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} irpo3hgv56cz7bkxawymylduxengs32 25121334 25121333 2022-07-24T16:49:56Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је [[Математичар|математичарка]] и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Након дипломирања је започела професионалну каријеру у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на предмету математика на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.]] 2000. године почиње да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запошљава се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије. Континуирано унапређује сарадњу Математичке гимназије са многим сличним школама у свету са циљем стицања међународног угледа ове школе. Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021. ]]Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> == Публикације == * уредник [https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf Монографије ''55 година Математичке гимназије у Београду''], Јовшић Принтинг Центар, Београд * ''1100 Задатака са математичких такмичења ученика основних школа 2004-2013. године,'' ДМС, Београд * ''Збирка тестова из математике за математичку гимназију'', Завод за уџбенике, Београд == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} l52sn7p19n40fb46s6p5nei6ygseqxl 25121341 25121334 2022-07-24T16:57:16Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је [[Математичар|математичарка]] и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Након дипломирања је започела професионалну каријеру у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на предмету математика на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.]] 2000. године почиње да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запошљава се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије. Континуирано унапређује сарадњу Математичке гимназије са многим сличним школама у свету са циљем стицања међународног угледа ове школе. Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. Аутор је неколико посебних збирки задатака за припрему за такмичења из математике и уредник монографије ''55 година Математичке гимназије''.<ref>{{Cite web|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/45809929#full|title=Virtual Library of Serbia - COBISS-OPAC Search Engine; search string: "Мирјана Катић"|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021. ]]Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} 1juw1uyhuffvda3dsns32bqvloe4ztq 25121346 25121341 2022-07-24T16:59:59Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је [[Математичар|математичарка]] и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Након дипломирања је започела професионалну каријеру у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на предмету математика на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.]] 2000. године почиње да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запошљава се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије. Континуирано унапређује сарадњу Математичке гимназије са многим сличним школама у свету са циљем стицања међународног угледа ове школе. Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. Аутор је неколико посебних збирки задатака за припрему за такмичења из математике и уредник монографије ''55 година Математичке гимназије''.<ref>{{Cite web|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/45809929#full|title=Virtual Library of Serbia - COBISS-OPAC Search Engine; search string: "Мирјана Катић"|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021. ]]Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|url-status=live}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} f6c5y6dbxvq9anja57084fdvwwol278 25121358 25121346 2022-07-24T17:08:40Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је [[Математичар|математичарка]] и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Након дипломирања је започела професионалну каријеру у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на предмету математика на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.]] 2000. године почиње да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запошљава се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије. Континуирано унапређује сарадњу Математичке гимназије са многим сличним школама у свету са циљем стицања међународног угледа ове школе. Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. Аутор је неколико посебних збирки задатака за припрему за такмичења из математике и уредник монографије ''55 година Математичке гимназије''.<ref>{{Cite web|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/45809929#full|title=Virtual Library of Serbia - COBISS-OPAC Search Engine; search string: "Мирјана Катић"|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021. ]]Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=EKSKLUZIVNO! One vladaju našom zemljom: "Blicova" lista 100 NAJMOĆNIJIH ŽENA U SRBIJI|date=9. новембар 2020.|website=Блиц|url-status=live}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} cmv4siwlizj8jqye9c2ch84d4qg219t 25121362 25121358 2022-07-24T17:09:55Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је [[Математичар|математичарка]] и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Након дипломирања је започела професионалну каријеру у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на предмету математика на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.]] 2000. године почиње да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запошљава се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије. Континуирано унапређује сарадњу Математичке гимназије са многим сличним школама у свету са циљем стицања међународног угледа ове школе. Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. Аутор је неколико посебних збирки задатака за припрему за такмичења из математике и уредник монографије ''55 година Математичке гимназије''.<ref>{{Cite web|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/45809929#full|title=Virtual Library of Serbia - COBISS-OPAC Search Engine; search string: "Мирјана Катић"|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} sjoiyd18p1y7e516od08rqi3gtj4w6a 25121363 25121362 2022-07-24T17:10:40Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је [[Математичар|математичарка]] и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Након дипломирања је започела професионалну каријеру у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на предмету математика на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.]] 2000. године почиње да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запошљава се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије. Континуирано унапређује сарадњу Математичке гимназије са многим сличним школама у свету са циљем стицања међународног угледа ове школе. Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. Аутор је неколико посебних збирки задатака за припрему за такмичења из математике и уредник монографије ''55 година Математичке гимназије''.<ref>{{Cite web|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/45809929#full|title=Virtual Library of Serbia - COBISS-OPAC Search Engine; search string: "Мирјана Катић"|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021.]] Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} bnaalzoutcbeueeaucbxnxvd6hqvyes 25121364 25121363 2022-07-24T17:16:54Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је [[Математичар|математичарка]] и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Након дипломирања је започела професионалну каријеру у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на предмету математика на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.]] 2000. године почиње да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запошљава се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије. Континуирано унапређује сарадњу Математичке гимназије са многим сличним школама у свету са циљем стицања међународног угледа ове школе. Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. Аутор је неколико посебних збирки задатака за припрему за такмичења из математике и уредник монографије ''55 година Математичке гимназије''.<ref>{{Cite web|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/45809929#full|title=Virtual Library of Serbia - COBISS-OPAC Search Engine; search string: "Мирјана Катић"|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021.]] Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} gnoooh5nl5be4lynbwe5s6ymoqlyrxq 25121562 25121364 2022-07-24T20:47:50Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]|институција=Математичка гимназија}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је [[Математичар|математичарка]] и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Након дипломирања је започела професионалну каријеру у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на предмету математика на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.]] 2000. године почиње да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запошљава се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]] Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/431688/Mirjana-Katic-novi-direktor-Matematicke-gimnazije|title=Мирјана Катић нови директор Математичке гимназије („Политика”, 12. јун 2019)|url-status=live}}</ref> Континуирано унапређује сарадњу Математичке гимназије са многим сличним школама у свету са циљем стицања међународног угледа ове школе. Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. Аутор је неколико посебних збирки задатака за припрему за такмичења из математике и уредник монографије ''55 година Математичке гимназије''.<ref>{{Cite web|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/45809929#full|title=Virtual Library of Serbia - COBISS-OPAC Search Engine; search string: "Мирјана Катић"|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021.]] Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} spo5m6mlqspy8wzmrpqkldm0hs6ow4d 25121603 25121562 2022-07-24T21:31:38Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Професионалну каријеру започела је у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду]] на предмету математика. 2000. године почела је да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запослила се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]]. Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/431688/Mirjana-Katic-novi-direktor-Matematicke-gimnazije|title=Мирјана Катић нови директор Математичке гимназије („Политика”, 12. јун 2019)|url-status=live}}</ref> Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. Аутор је збирке задатака за припрему за такмичења из математике и уредник монографије ''55 година Математичке гимназије''.<ref>{{Cite web|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/45809929#full|title=Virtual Library of Serbia - COBISS-OPAC Search Engine; search string: "Мирјана Катић"|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021.]] Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} 2qk79q77ei9kw500g39g5f1mat01cxy 25121609 25121603 2022-07-24T21:49:00Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Професионалну каријеру започела је у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду]] на предмету математика. 2000. године почела је да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запослила се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]]. Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/431688/Mirjana-Katic-novi-direktor-Matematicke-gimnazije|title=Мирјана Катић нови директор Математичке гимназије („Политика”, 12. јун 2019)|url-status=live}}</ref> Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. Аутор је збирке задатака за припрему за такмичења из математике и уредник монографије ''55 година Математичке гимназије''.<ref>{{Cite web|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/45809929#full|title=Virtual Library of Serbia - COBISS-OPAC Search Engine; search string: "Мирјана Катић"|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == [[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|десно|мини|Мирјана Катић добитник награде "Београдски победник", 20. октобар 2021.]] Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Награда ''Summit success 2022'' за област образовања * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања * Награда ''Business women awards 2021'' за област образовања * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} aqeoj4c974lcvv0rlj8ivnojuqmwzme 25121614 25121609 2022-07-24T22:05:49Z Mirjanakatic 309709 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Мирјана Катић}} {{почетник|20|07|22}} {{реклама}} {{Инфокутија Научник|име=Мирјана Катић|слика=mirjana-katic.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Мирјана Катић, директор Математичке гимназије|датум_рођења={{датум_рођења| 1976|10|26|год = да}}|место_рођења=[[Земун]]|држава_рођења={{зас|СФРЈ|1912}} [[СФРЈ|СФРЈ]]}} '''Мирјана Катић''' ([[Земун]], [[1976]]), српска је математичарка и директор [[Математичка гимназија|Математичке гимназије]]. == Биографија == Дипломирала је на [[Математички факултет Универзитета у Београду|Математичком факултету Универзитета у Београду]] као најбољи студент генерације. Пре тога је завршила Математичку гимназију у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/sr/alumni/spisak-bivsih-ucenika|title=Списак бивших ученика Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> Професионалну каријеру започела је у Земунској гимназији као професор математике. Од 1999. до 2001. године радила је као асистент на [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредном факултету Универзитета у Београду]] на предмету математика. 2000. године почела је да ради као спољни сарадник у Математичкој гимназији, а годину дана касније запослила се на неодређено радно време са пуним фондом часова на пословима наставника математике у Математичкој гимназији у Београду. Од 2011. до 2019. године била је управитељ [[Фондација Алмаги|Фондације "Алмаги"]]. Дана, 7. октобра 2019. године, преузела је функцију директора Математичке гимназије.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/431688/Mirjana-Katic-novi-direktor-Matematicke-gimnazije|title=Мирјана Катић нови директор Математичке гимназије („Политика”, 12. јун 2019)|url-status=live}}</ref> Њени ученици су освојили бројне награде на међународним олимпијадама из [[Математика|математике]], [[Физика|физике]], [[Информатика|информатике]], [[Астрономија|астрономије]], [[Астрофизика|астрофизике]], [[Хемија|хемије]], као и на другим престижним такмичењима широм света, и освојили су многе стипендије на врхунским универзитетима. Уредник је монографије ''55 година Математичке гимназије''.<ref>{{Cite web|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/45809929#full|title=Virtual Library of Serbia - COBISS-OPAC Search Engine; search string: "Мирјана Катић"|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mg.edu.rs/uploads/files/publikacije/55-godina-mg.pdf|title=55 година Математичке гимназије|url-status=live}}</ref> == Награде и признања == Добитник је бројних награда и признања међу којима се издвајају: * Плакета [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете, науке и технолошког развоја]] за изузетне резултате и постигнућа у раду са ученицима, јавном примеру добре праксе/пројеката и допринос унапређивању рада установе којом руководи - Математичка гимназија у Београду <ref>{{Cite web|url=https://mpn.gov.rs/vesti/ruzic-dodelio-priznanja-za-izuzetne-rezultate-u-oblasti-prosvete-nauke-i-tehnoloskog-razvoja/|title=Ружић доделио признања за изузетне резултате у области просвете, науке и технолошког развоја|date=8.11.2021.|website=Министарство просвете, науке и технолошког развоја|url-status=live}}</ref> * Награда ''Београдски победник 2021'' за област образовања <ref>[[Датотека:Beogradski-pobednik.jpg|алт=20. октобар 2021.|мини|Мирјана Катић, добитник награде "Београдски победник"]] </ref> * У избору дневног листа "[[Блиц (новине)|Блиц]]" уврштена је у "100 најмоћнијих жена у Србији" <ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/premium/ekskluzivno-one-vladaju-nasom-zemljom-blicova-lista-100-najmocnijih-zena-u-srbiji/vkxb51k|title=100 најмоћнијих жена у Србији|date=9.11.2020.|website=Блиц|url-status=live}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.mg.edu.rs/sr Математичка гимназија] * [https://www.linkedin.com/in/mirjana-katic-48b215233/ Мирјана Катић на LinkedIn] {{DEFAULTSORT:Мирјана Катић}} 58swhsrdj8wgytllx85m6fv3ew1x42k 0 4329020 25121162 25118497 2022-07-24T14:30:29Z 212.200.181.188 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска мини-серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Досије Косово | слика = Досије Косово.jpg | сценарио = Слађана Зарић | режија = Милан Јовановић | композитор = [[Владимир Тошић]] | земља = [[Србија]] | језик = {{Plainlist| * [[Српски језик|српски]] * [[Албански језик|албански]] }} | број_епизода = 2 | време_трајања = 95—96 минута | извршни_продуцент = Снежана Родић Синђелић | продуцент = {{Plainlist| * Снежана Родић Синђелић * Јасна Поповић }} | монтажер = Милош Стојановић | кинематографија = {{Plainlist| * Петар Вујанић * Милан Илић }} | производња = {{Plainlist| * [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије]] * [[Радио-телевизија Србије]] }} | дистрибуција = [[Радио-телевизија Србије]] | канал = [[РТС 1]] | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|3|24}} | крај_емитовања = {{датум завршетка|2022|4|21}} }} '''''Досије Косово''''' је српска дводелна [[Играни филм|играно]]-[[Документарни филм|документарна]] [[мини-серија]] из 2022. године чија је ауторка Слађана Зарић. Производе је [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|Министарство унутрашњих послова]] и [[Радио-телевизија Србије]].<ref>{{cite web |title="Досије Kосово" - серијал РТС-а и МУП-а заснован на сведочењима жртава |url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4590087/vulin-dosije-kosovo-serijal-rts.html |publisher=[[Радио-телевизија Србије]] |date=15. 11. 2021 |access-date=20. 7. 2022}}</ref> Бави се хронологијом дешавања и судбинама цивила и припадника полиције на [[Косово и Метохија|Kосову и Метохији]] у периоду од 1998. до 2001. године. Прва епизода, ''Досије Косово ’98'', премијерно је приказана 15. марта 2022. у [[Југословенска кинотека|Југословенској кинотеци]], а 24. марта на [[РТС 1|РТС-у 1]] на годишњицу [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]].<ref>{{cite web |title=Премијерно приказан филм "Досије Косово - деведесет осма" |url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4740697/premijerno-prikazan-film-dosije-kosovo---devedeset-osma.html |publisher=Радио-телевизија Србије |date=15. 3. 2022 |access-date=20. 7. 2022}}</ref> Друга епизода, ''Досије Косово — Рачак'', приказана је 21. априла 2022. на РТС-у 1.<ref>{{cite web |title=Слађана Зарић о филму „Досије Косово – Рачак": Први пут отворено причамо о Рачку |url=https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/4783568/racak-bombardovanje-sladjana-zaric-film-premijera.html |publisher=Радио-телевизија Србије |date=19. 4. 2022 |access-date=20. 7. 2022}}</ref> == Радња == === ''Досије Косово ’98'' === ''Досије Косово ’98'' доноси потресна сведочења жртава и реконструкцију тих трагичних догађаја у [[Ретимље|Ретимљу]], [[Оптеруша|Оптеруши]] и [[Ораховац|Ораховцу]] јула 1998. године. Прати хронологију дешавања на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] у периоду од априла до септембра 1998. године када су се и по оцени [[Хашки трибунал|Хашког трибунала]] дешавали оружани сукоби између терориста [[Ослободилачка војска Косова|Ослободилачке војске Косова]] (ОВК) и снага безбедности тадашње [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]]. Ауторка Слађана Зарић додала је да су у првој епизоди приче које до сада нису испричане о животу Срба на Косову и Метохији 1998. године када су биле отмице на путевима, а упади у српско село у [[Метохија|Метохији]] били скоро свакодневница. Истакла је да је током 1998. године убијено око 400 припадника српске националности, цивила, припадника полиције и војске, да је око 200 људи отето и да је ово прича о њима.<ref>{{cite web |title=Слађана Зарић: „Досије Косово `98" доноси приче које до сада нису испричане |url=https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/4746607/sladjana-zaric-dosije-kosovo-98-premijera-rts-nato-bombardovanje.html |publisher=Радио-телевизија Србије |date=20. 3. 2022 |access-date=20. 7. 2022}}</ref> === ''Досије Косово — Рачак'' === ''Досије Косово — Рачак'' доноси одговоре на многа питања о најконтроверзнијем догађају у новијој српској историји — [[Случај Рачак|случају Рачак]]. Приказане су и ексклузивне фотографије припадника јединице ОВК у [[Рачак (Штимље)|Рачку]] које демантују тезу да су у Рачку убијени, како се говорило, „недужни цивили”. Говоре и форензичари и адвокати који су учествовали у процесу суђења [[Слободан Милошевић|Слободану Милошевићу]] у Хашком трибуналу. Рачак је био прва тачка оптужнице, једини догађај за који се теретио бивши [[Председник Југославије|председник Југославије]] а који се догодио пре почетка бомбардовања 1999. године. Крајњи епилог суђења у [[Хаг]]у је да за Рачак нико није осуђен. Слободан Милошевић је преминуо, судија је у процесу против Шаиновића, Милутиновића и осталих одустао од Рачка. У оптужници против генерала полиције [[Властимир Ђорђевић|Властимира Ђорђевића]] нема Рачка, у његовој пресуди догађај у Рачку се наводи само у хронологији дешавања на Косову и Метохији а не као оптужујући догађај који је подложан доказивању.<ref>{{cite web |title=Досије Косово - Рачак |url=https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/4777368/dosije-kosovo---racak.html |publisher=Радио-телевизија Србије |date=21. 4. 2022 |access-date=20. 7. 2022}}</ref> == Улоге == {{Columns-start|num=2}} === ''Досије Косово ’98'' === {| class="wikitable" |- ! Глумац |- | [[Јован Живковић]] |- | [[Никола Стојковић]] |- | [[Стефан Ђорђевић]] |- | [[Сања Крстовић]] |- | [[Данило Петровић]] |- | [[Милош Паовић]] |- | [[Весна Јосиповић]] |- | [[Ивана Недовић]] |- | [[Јасминка Хоџић]] |- | [[Мариана Аранђеловић]] |- | [[Јован Петровић]] |- | [[Марко Цупић]] |} {{column}} === ''Досије Косово — Рачак'' === {| class="wikitable" |- ! Глумац |- | [[Игор Дамњановић]] |- | [[Страхиња Бичанин]] |- | [[Микица Петронијевић]] |} {{columns-end}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{YouTube | 3pxeE5Cb5eU | ''Досије Косово ’98'' }} * {{YouTube | IwFEEfj6xJ4 | ''Досије Косово — Рачак'' }} {{Филмови о Косову и Метохији}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] [[Категорија:Српске серије које су се престале приказивати 2022.]] [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Емисије и серије на РТС-у]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] qbt63k1wgrvh8j9w8y1b1g9nswelubs 0 4329032 25121611 25120957 2022-07-24T21:53:41Z 79.101.233.178 /* Национална каријера */ wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Владимир Јовановић}} {{Инфокутија Кошаркаш | име = Владимир Јовановић | слика = | пуно_име = | надимак = | држављанство = | датум_рођења = {{датум рођења|1984|3|15|год=да}} | место_рођења = [[Младеновац]] | држава_рођења = {{застава|СФРЈ}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = | маса = | позиција = кошаркашки тренер | драфт = | каријера = 2012—данас | клуб = | број = | младе_године = | млади_клубови = | године = 2012—данас | клубови = | рептим = | тренерске_године = 2012—2016<br />2016—2017<br />2017—2020<br />2021—2022<br />2022—данас | тренерски_клубови = [[КК ФМП Београд|ФМП]] <small>(помоћни тренер)</small><br />Црвена звезда до 16<br />[[КК ФМП|ФМП]]<br />[[КК Цибона|Цибона]]<br />[[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] | награде = }} '''Владимир Влада Јовановић''' ([[Младеновац]], [[15. март]] [[1984]]) [[Србија|српски]] је [[кошарка]]шки тренер. Тренутно је тренер [[КК Црвена звезда|Црвене звезде]]. == Биографија == Рођен је 1984. године у Младеновцу, а професионалну тренерску каријеру започео је 2012. године. Ожењен је Јеленом, са којом има сина Василија и ћерку Ленку рођену 2020. године.<ref>{{cite web |title=Cibonin trener: U Zagreb ću preseliti i obitelj iz Srbije, u Hrvatskoj želim duže ostati |url=https://www.vecernji.hr/sport/cibonin-trener-u-zagreb-cu-preseliti-i-obitelj-iz-srbije-u-hrvatskoj-zelim-duze-ostati-1465911 |website=vecernji.hr |access-date=3 February 2021}}</ref> == Каријера == === Клупска каријера === Јовановић је био помоћни тренер [[КК ФМП|ФМП-а]] у саставу стручног штаба тренера [[Милан Гуровић|Милана Гуровића]] и [[Слободан Клипа|Слободана Клипе]] од 2012. до 2016. године.<ref name="b92-2012">{{cite web |title=Vladimir Jovanović novi trener FMP |url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2017&mm=07&dd=27&nav_id=1287183 |website=b92.net |access-date=14 December 2020}}</ref><ref name="mozzartsport2020">{{cite web |title=Razišli se FMP i Vlada Jovanović |url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/razisli-se-fmp-i-vlada-jovanovic/373319 |website=mozzartsport.com |access-date=14 December 2020}}</ref> Током сезоне 2016/17. радио је са екипом Црвене звезде до 16 година и освојио државно првенство.<ref name="novosti2012">{{cite web |title=FMP imenovao trenera i doveo nekadašnjeg centra Partizana |url=https://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:677828-FMP-imenovao-trenera-i-doveo-nekadasnjeg-centra-Partizana |website=novosti.rs |access-date=14 December 2020}}</ref> Дана [[26. јул]]а [[2017]]. године вратио се у ФМП где је постао главни тренер тима.<ref name="b92-2012"/><ref name="novosti2012"/><ref>{{cite web |title=Vladimir Jovanović novi trener FMP-a |url=https://www.rts.rs/page/sport/sr/story/37/kosarka/2819382/vladimir-jovanovic-novi-trener-fmp-a.html |website=rts.rs |access-date=14 December 2020}}</ref> У [[Јадранска лига у кошарци|Јадранској лиги]] дебитовао је 28. септембра 2017. године као главни тренер, а његов тим тада је поражен од [[КК Цедевита|Цедевите]] резултатом 74 : 67.<ref>{{cite web|title=Cedevita Zagreb 74 - 67 FMP Beograd|url=http://www.aba-liga.com/match.php?lea=1&id=5&sez=17&tab=statistic_FullStatistic|website=aba-liga.com|access-date=11 November 2017}}</ref> Jовановић је своjе прво искуство у [[НБА]] лиги имао кроз тренерски стаж у Летњој лиги у сезони 2018. са [[Лос Анђелес клиперси|Лос Анђелес клиперсима]].<ref>{{cite web |title=Jovanović sa Klipersima |url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:734493-Jovanovic-sa-Klipersima |website=novosti.rs |access-date=24 June 2018}}</ref><ref>{{cite web |title=Još jedan srpski trener u Letnjoj ligi – Jovanović u Klipersima |url=https://www.b92.net/sport/kosarka/nba.php?yyyy=2018&mm=06&dd=24&nav_id=1409790 |website=b92.net |access-date=25 June 2018}}</ref> У [[јул]]у [[2020]]. годјне потписао је двогодишњи уговор са ФМП-ом.<ref>{{cite web |title=FMP rešio pitanje trenera do 2022. |url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/fmp-resio-pitanje-trenera-do-2022/362193 |website=mozzartsport.com |access-date=21 July 2020}}</ref> Дана [[14. децембар|14. децембра]] [[2020]]. године споразумно се разишао са ФМП-ом након што је његов тим победио две, а изгубио шест мечева. на почетку сезоне [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|Јадранске лиге 2020/21.]]<ref>{{cite web |title=FMP and head coach Jovanović parted ways |url=https://www.aba-liga.com/news/44268/fmp-and-head-coach-jovanovic-parted-ways/ |website=aba-liga.com |access-date=14 December 2020}}</ref><ref>{{cite web |title=FMP smenio trenera posle debakla od Zvezde |url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2020&mm=12&dd=13&nav_id=1780258 |website=b92.net |access-date=14 December 2020}}</ref><ref name="mozzartsport2020"/> Јовановић је постао тренер [[Хрватска|хрватског]] кошаркашког клуба [[КК Цибона|Цибона]] [[2. фебруар]]а [[2021]]. године.<ref>{{cite web |title=Vladimir Jovanović i službeno novi trener Cibone |url=https://sportnet.rtl.hr/vijesti/547612/kosarka-aba-liga/vladimir-jovanovic-i-sluzbeno-novi-trener-cibone/ |website=sportnet.rtl.hr |access-date=2 February 2021}}</ref><ref>{{cite web |title=SRPSKI STRUČNJAK SJEO JE NA KLUPU CIBONE: Vladimir Jovanović vodit će Vukove |url=https://net.hr/sport/kosarka/srpski-strucnjak-sjeo-je-na-klupu-cibone-vladimir-jovanovic-vodit-ce-vukove/ |website=net.hr |access-date=2 February 2021}}</ref> Био је први тренер Цибоне из [[Србија|Србије]] након [[Драган Шакота|Драгана Шакоте]] који је овај клуб тренирао од 1989. до 1990. године.<ref>{{cite web |title=ZVANIČNO: Vladimir Jovanović novi trener Cibone |url=https://www.novosti.rs/sport/kosarka/960790/zvanicno-vladimir-jovanovic-novi-trener-cibone |website=novosti.rs |access-date=2 February 2021}}</ref> Дана [[8. јануар]]а [[2022]]. године споразумно је отишао из клуба након пораза од [[КК Забок|Забока]] резултатом 83 : 73. Током његовог вођења Цибоне, са клубом је остварио тридесет и девет победа и двадесет и пет пораза.<ref>{{cite web |title=Oštar rez u Draženovu domu: Trener Cibone napušta klub, odluka pala dan nakon senzacionalnog debakla! |url=https://sportske.jutarnji.hr/sn/kosarka/hrvatska-liga/ostar-rez-u-drazenovu-domu-trener-cibone-napusta-klub-odluka-pala-dan-nakon-senzacionalnog-debakla-15143218 |website=sportske.jutarnji.hr |access-date=9 January 2022}}</ref><ref>{{cite web |title=Cibona and coach Jovanović parted ways on mutual consent |url=https://www.aba-liga.com/news/46233/cibona-and-coach-jovanovic-parted-ways-on-mutual-consent/ |website=aba-liga.com |access-date=9 January 2022}}</ref><ref>{{cite web |title=Kraj epizode u Hrvatskoj: Rastali se Cibona i Jovanović |url=https://mozzartsport.com/kosarka/vesti/kraj-epizode-u-hrvatskoj-rastali-se-cibona-i-jovanovic/408875 |website=mozzartsport.com |access-date=9 January 2022}}</ref> Тренер [[КК Црвена звезда|Црвене звезде]] постао је [[8. јул]]а [[2022]]. године.<ref>{{cite web |title=Vlada Jovanović novi trener Crvene zvezde! |url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2022&mm=07&dd=08&nav_id=2182476 |website=b92.net |access-date=8 July 2022}}</ref><ref>{{cite web |title=Zvanično: Vladimir Jovanović novi trener Crvene zvezde |url=https://mozzartsport.com/kosarka/vesti/zvanicno-vladimir-jovanovic-novi-trener-crvene-zvezde/424699 |website=mozzartsport.com |access-date=8 July 2022}}</ref> === Национална каријера === Јовановић је био помоћни тренер кошаркашке репрезентације Србије до 18. година на Европском првенству у [[Турска|Турској]], одржаном [[2016]]. године. Помоћни тренер [[Кошаркашка репрезентација Србије|првог тима Србије]] постао је 5. децембра 2019. године, у тренутку када је репрезентацију водио [[Игор Кокошков]].<ref>{{cite web |title=SK: Milojević i Jovanović pomoćnici Kokoškovu! |url=http://sportklub.rs/Kosarka/Reprezentacija/a316629-SK-Milojevic-i-Jovanovic-pomocnici-Kokoskovu.html |website=sportklub.rs |access-date=6 December 2019}}</ref> У септембру 2021. престао је да буде помоћни тренер првог тима Србије. У децембру 2021. године [[Кошаркашки савез Србије]] поставио га је на позицију првог тренера репрезентације Србије до 20. година.<ref>{{cite web |title=KSS postavio nove selektore |url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2021&mm=12&dd=03&nav_id=2067056 |website=b92.net |access-date=3 December 2021}}</ref> Са репрезентацијом је освојио прво место Б дивизије и тако вратио селекцију у највиши ранг кошарке, без и једног пораза. == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == * [http://www.aba-liga.com/player.php?id=2707 Јовановић на сајту АБА лиге] * [https://basketball.eurobasket.com/coach/Vladimir-Jovanovic/FMP-Beograd/54559 Профил] на сајту ''eurobasket.com'' {{КК Црвена звезда — тим}} {{Тренери КК Црвена звезда}} {{портал бар|Биографија|Београд|Србија|Спорт|Кошарка|СД Црвена звезда}} {{DEFAULTSORT:Јовановић, Владимир}} [[Категорија:Рођени 1984.]] [[Категорија:Младеновчани]] [[Категорија:Београђани у спорту]] [[Категорија:Српски кошаркашки тренери]] [[Категорија:Тренери КК ФМП]] [[Категорија:Тренери КК Цибона]] [[Категорија:Тренери КК Црвена звезда]] kbq12puxlqbtv9y1589o2x5k0apv6if 0 4329051 25122090 25116872 2022-07-25T10:45:48Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Саратовски војномедицински институт | групација = ''Саратовский военно-медицинский институт'' | лого = SarVMI.svg | лого_ширина = | слика = | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = 410017, трг Иљинска, 17 | место = [[Саратов]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1939. | затворена = 2010. | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = [[Руска Федерација]] | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 51 | ширина-минута = 31 | ширина-секунда = 14 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 46 | дужина-минута = 00 | дужина-секунда = 44 | дужина-ознака = E }} '''Саратовски војномедицински институт''' био је виша војна образовна установа стручног образовања , за обуку официрског медицинског особља санитетске службе Оружаних снага СССР и [[Оружане снаге Руске Федерације|Оружаних снага Руске Федерације]] у периоду од 1998. до 2010. године (када је распуштен наредбом министра одбране А.Е. Сердиукова). Лекари за за војну службу у [[Русија|Руској Федерацији]] обучавају се за више од 120 специјалности на пет универзитета Министарства одбране Русије. Достојно место међу њима заузимао је Саратовски војномедицински институт. Основан 1998. године Уредбом Владе Руске Федерације бр. 1009, као државна виша војномедицинска образовна установа, и наследник Војномедицинског факултета Саратовског државног медицинског института, који је има славну традицију у обуци висококвалификованих војних лекара.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20150924100959/http://www.sgmu.ru/news/paper/2005/03/art06.html|title=От факультета до института...ИЗВЕСТИЯ медицинского университета // 3 (57) март 2005|date=2015-09-24|website=web.archive.org|url-status=live|access-date=2022-07-21}}</ref> == Називи == Кроз историју дугу више од 70 година ова установа је носила следеће називе: * '''Војномедицински факултет Саратовског државног медицинског института''' (1939—1948; 1951—1958; 1965—1998) * '''Саратовски војномедицински институт''' (1998—2008) == Историја == === Војномедицински факултет Саратовског државног медицинског института === Историја Саратовски војномедицински института почиње од Саратовског војномедицинског факултет основаног 1939. године, у исто време када су основани војномедицински факултети на три највећа медицинска универзитета у [[Совјетски Савез|Совјектском Савезу]] (Москви , Харкову и Саратову). Наредбом Народног комесара одбране СССР-а од 24. августа 1940. године број 0195, факултет је 1. септембра 1940. године препотчињен начелнику Санитетске управе Црвене армије. ==== Прва реорганизација факултета (1943) ==== До прве реорганизација Саратовског војномедицинског факултета, која је обављена 1943. године на факултету је девет различитих диплома стекло 1.336 војних лекара. ==== Друга реорганизација факултета (1951) ==== Средином 1951. године, на основу наредбе министра војног СССР-а бр. 2342-1/20 од 7. јула 1951. године, поново је реорганизиран војномедицински факултет. Главни профил обуке кадрова за овај период била је примарна обука војних доктора авијације Оружаних снага СССР-а. ==== Укидање факултета 1958. ==== Дана 1. августа 1958. године Саратовски војномедицински факултет је укинут због смањење Оружаних снага СССР-а. === Нови почетак факултета 1964. === У складу са декретом Савета министара СССР-а од 30. децембра 1964. године, поново је 1965. године, отворен Саратовски војномедицински факултет. === Саратовски војномедицински институт === Године 1998. године Уредбом Владе Руске Федерације број 1009 , као наследник Војномедицинског факултета Саратовског државног медицинског универзитета основан је Саратовски војномедицински институт. Институт је на школовање примао (без полагања пријемних испита) студенте:<ref name=":0" /> * млађе од 27 година, * држављане Русије који су завршили 4 курса медицинских или педијатријских факултета медицинског универзитета, * који су здравствено способни за војну службу, * који имају високе моралне квалитете, * који имају добар академски успех, * који имају жељу да се посвете служби у Оружаним снагама Русије. Селекција студената вршена је према степену физичке спремности, резултатима психофизиолошког тестирања.<ref name=":0" /> Пре уписа на Институт студенти су закључивали уговоре за период студирања и на 5 година након дипломирања, и тиме стицали сва права и погодностима предвиђене законима Руске Федерације за војна лица која служе по уговору.<ref name=":0" /> Институт је имао сопствену медицинску базу коју су чиниле четири клинике, поликлиника и стоматолошка амбуланта. Клинике института, које су уједно и база војних медицинских установа Саратовске области, годишње су пружале више од 7 хиљада стационарних медицинских услуга и 170 хиљада амбулантних прегледа и интервенција.<ref name=":0" /> ==== Реорганизација института 2008. ==== Нова реорганизација Саратовског војномедицинског института обављена је 2008. године, када је он на основу уредбе Владе Русије, постаои огранак [[Војномедицинска академија С. М. Киров|Војномедицинске академије С. М. Киров.]] из [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]]. ==== Престанак рада института 2010. ==== У склопу реформе Оружаних снага Руске Федерације, а на основу наредбе министра одбране А.Е. Сердјукова од 1. октобра 2010. године Саратовски војномедицински институт је расформиран, а на његовим клиникама данас је основана болница – филијала Савезне државне установе „354 ОВКГ“ Министарства одбране Русије, са 150 постеља на поликлиникама (општег профила и стоматологије).<ref name=":1">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20150221143911/http://www.forens-med.ru/org.php?org=189|title=Информация У: ГОУ ВПО «Саратовский военно-медицинский институт»|date=2015-02-21|website=web.archive.org|url-status=live|access-date=2022-07-21}}</ref> Новооснована болница уместо института наставља да пружа медицинску негу контигентима руског Министарства одбране, који су раније били придодати клиникама СВМИ. Тиме је омогућено да се контигентима Министарства одбране Русије који живе у Саратовском гарнизону обезбеди неопходна медицинска помоћ.<ref name=":1" /> == Руководиоци Института == === Војномедицински факултет Саратовског медицинског института === * војни лекар 1. реда Герасименко В. И. (1939-1941) * пуковник медицинске службе Макаров В. А. (1942-1943) * пуковник санитетске службе Кактиш П. И. (1951-1958) * пуковник медицинске службе Барашков Н.А. ( 1965-1981 ) * пуковник медицинске службе Јаковљев В. И. (1981-1986) * пуковник медицинске службе Носов А.Л. (1986-1997) === Војномедицински факултет при Саратовском медицинском институту - Саратовски војномедицински институт === * Генерал-мајор медицинске службе Решетников В. А. (1998-2006) * Генерал-мајор медицинске службе Громов М.С. (2006-2010) == Извори == {{извори|}} == Литература == * ''Ласхин С.А.'' Историја саратовских војних школа у биографијама њихових начелника . — Саратов, 2018. == Спољашње везе == * [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] * [[Категорија:Високе образовне установе Саратова]] * [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] * [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] * [[Категорија:Историја медицине у Русији]] sr71vcurt1kkwecabwq1btnaa03g35q 0 4329075 25121867 25119421 2022-07-25T05:38:16Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki '''Роковник''' је документарни филм од четрдесет епизода емитован на [[Радио-телевизија Србије|Радио-телевизији Србије]] 2011. године, по сценарију Сандре Ранчић и Душана Весића, у режији Весића. <ref>[http://www.rockovnik.com/onama.html About creators on the official website]</ref> Серија се фокусира на историју [[Popularna muzika u SFRJ|бивше југословенске рок сцене]] од њених почетака касних 1950-их до 2000. године <ref>[http://www.rockovnik.com/oprojektuen.html About Rockovnik on official website]</ref> Назив емисије је игра речи на бази речи „рок“ и „роковник“. == Резиме == Емисија садржи песму [[Led Zeppelin|Лед Цепелина]] "Rock and Roll" као уводну шпицу. Првих десет епизода бави се касним 1950-им и 1960-им у југословенској рок музици, следећих десет епизода 1970-им, а следећих десет 1980-им. Последњих десет епизода бави се периодом од почетка југословенских ратова и [[Распад Југославије|распада Југославије]] до [[Свргавање Слободана Милошевића|политичких промена у Србији 2000. године]], а са распадом земље престаје да постоји југословенска рок сцена, углавном српска рок сцена. Свака епизода садржи мали списак догађаја, политичких и културних, који су се десили током одређене године. == Снимање == Први снимци су направљени крајем 1990-их, али је већина снимања настала током 2004. године у [[Београд|Београду]], [[Загреб|Загребу]], [[Љубљана|Љубљани]], [[Сарајево|Сарајеву]], [[Ријека (град)|Ријеци]], [[Пула|Пули]], [[Кумровец|Кумровцу]], [[Крагујевац|Крагујевцу]] и [[Нови Сад|Новом Саду]]. <ref>[http://www.balkanrock.com/index.php/vesti/intervjui/7750-sandra-rancic-rockovnik-mi-smo-analogna-deca-u-digitalnom-vremenu "Sandra Rančić (Rockovnik): Mi smo analogna deca u digitalnom vremenu", balkanrock.com]</ref> == Епизоде == {| class="wikitable plainrowheaders" style="width:100%; margin:auto;" |- style="color:#FFFFFF" ! style="background-color: blue;" | Бр. у серији ! style="background-color: blue;" | Бр. у сезони ! style="background-color: blue;" | Наслов ! style="background-color: blue;" | Емитовање {{Episode list/sublist|List of NYPD Blue episodes |- | EpisodeNumber=1 | EpisodeNumber2=1 | Title= I страна: Нека буде рок (Увод 1955-1958) | OriginalAirDate={{датум почетка|2004}} | LineColor=blue }} {{Episode list/sublist|List of NYPD Blue episodes |- | EpisodeNumber=2 | EpisodeNumber2=2 | Title= II страна: Љубав и мода (Београд 1958-1963) | OriginalAirDate={{датум почетка|2004}} | LineColor=blue }} {{Episode list/sublist|List of NYPD Blue episodes |- | EpisodeNumber=3 | EpisodeNumber2=3 | Title= III страна: Rock & roll у Загребу (1958-1964) | OriginalAirDate={{датум почетка|2004}} | LineColor=blue }} {{Episode list/sublist|List of NYPD Blue episodes |- | EpisodeNumber=4 | EpisodeNumber2=4 | Title= IV страна: Бјежи кишо с прозора (Сарајево 1961-1968) | OriginalAirDate={{датум почетка|2004}} | LineColor=blue }} {{Episode list/sublist|List of NYPD Blue episodes |- | EpisodeNumber=5 | EpisodeNumber2=5 | Title= V страна: Мрамор, камен и жељезо (Беат у Загребу 1964. – 1967.) | OriginalAirDate={{датум почетка|2004}} | LineColor=blue }} {{Episode list/sublist|List of NYPD Blue episodes |- | EpisodeNumber=6 | EpisodeNumber2=6 | Title= IV страна: Ухвати ветар (Беат у Београду 1964-68) | OriginalAirDate={{датум почетка|2004}} | LineColor=blue }} {{Episode list/sublist|List of NYPD Blue episodes |- | EpisodeNumber=7 | EpisodeNumber2=7 | Title= IV страна: Руке пружам (Сарајево 1965-69) | OriginalAirDate={{датум почетка|2004}} | LineColor=blue }} |} == Интервјуи == У емисији су интервјуи са више од 300 личности, углавном музичара, али и критичара, новинара, обожавалаца и других.<ref>[http://www.balkanrock.com/index.php/vesti/intervjui/7750-sandra-rancic-rockovnik-mi-smo-analogna-deca-u-digitalnom-vremenu "Sandra Rančić (Rockovnik): Mi smo analogna deca u digitalnom vremenu", balkanrock.com]</ref> === Музичари === * [[Миша Алексић|Мирослав "Миша" Алексић]] ([[Рибља чорба]]) * Небојша Антонијевић "Антон" ([[Партибрејкерс]]) * [[Борис Аранђеловић]] ([[Смак]]) * Борис Бабаровић "Барба" (Црвени кораљи) * Биљана Бабић (Бое) * Бранислав Бабић "Кебра" ([[Obojeni program|Обојени програм]]) * [[Момчило Бајагић Бајага|Момчило Бајагић "Бајага"]] (Рибља чорба, [[Бајага и инструктори]]) * [[Жељко Бебек]] (Бијело дугме, соло) * [[Нено Белан]] ([[Ђаволи (музичка група)|Ђаволи]], соло) * [[Јосип Бочек]] (Динамити, Корни група) * Даворин Боговић ([[Прљаво казалиште]], соло) * Бранислав "Бане" Бојовић ([[Sunshine (музичка група)|Sunshine]]) * Јанез Бончина "Бенч" (Млади Леви, Срце, Југословенска Поп Селекција, Септембер) * [[Видоја Божиновић Џинџер|Видоја "Џинџер" Божиновић]] (Рибља чорба) * Ведран Божић (Роботи, Ми, Тајм) * Лав Братуша ([[Darkwood Dub]]) * [[Марко Брецељ]] ([[Булдожер (музичка група)|Булдожер]], соло) * [[Горан Бреговић]] (Бијело дугме) * Александар Цветковић ([[Силуете]]) * [[Дејан Цукић]] ([[Булевар (група)|Булевар]], Бајага и инструктори, соло) * Мирослав Цветковић "Цвеле" (Бајага и инструктори) * [[Самир Ћеремида]] ([[Плави оркестар]]) * [[Здравко Чолић]] ([[Амбасадори]], Корни рупа, соло) * Бранко Чрнац Туста ([[КУД Идијоти]]) * [[Никола Чутурило|Никола Чутурило "Чутура"]] (Рибља чорба, соло) * Жарко Данчуо (Роботи, соло) * Зоран Дашић ([[Легенде (музичка група)|Легенде]]) * [[Милан Делчић Делча|Милан Делчић "Делча"]] ([[У шкрипцу]], соло) * [[Владимир Дивљан]] ([[ВИС Идоли|Идоли]], соло) * Небојша Дракула ([[Директори]]) * [[Бора Ђорђевић]] ([[Сунцокрет (музичка група)|Сунцокрет]], [[Рани мраз]], [[Рибља чорба]]) * Иван Ђорђевић "Ивек" ([[Казна за уши]]) * Војислав Ђукић ([[S vremena na vreme|С времена на време]]) * [[Звонимир Ђукић Ђуле|Звонимир Ђукић "Ђуле"]] ([[Van Gogh (музичка група)|Ван Гог]]) * [[Dragoljub Đuričić|Драгољуб Ђуричић]] (Ју група, Леб и сол, Кербер, Здравко Чолић пратећи бенд) * Махмут Феровић (Чичак) * Роберт Фунчић (Xenia) * Владимир Фурдуј (Корни група) * Милан "Мики" Гелб (Бијеле стријеле) * [[Давор Гобац]] (Психомодо поп) * Владимир "Влајко" Голубовић (Сунцокрет, [[Рибља чорба]], [[Бајага и инструктори]]) * [[Срђан Гојковић Гиле|Срђан Гојковић "Гиле"]] ([[Електрични оргазам]]) * Роман Горшек ([[Плејбој (музичка група)|Плејбој]]) * Дејан Гвозден (Кристали) * [[Хусеин Хасанефендић|Хусеин Хасанефендић "Хус"]] (Група 220, [[Parni valjak|Парни ваљак]]) * Бојан Хрељац ([[Корни група]]) * Драган Илић ([[Генерација 5]]) * Марко Илић (CYA) * [[Александар Сања Илић|Сања Илић]] ([[Сан (музичка група)|Сан]], соло) * [[Ален Исламовић]] ([[Дивље јагоде]], [[Бијело дугме]], соло) * Жан Јакопач (Поздрав Азри) * [[Дражен Јанковић|Дражен Јанковић "Драле"]] (Забрањено пушење, [[The No Smoking Orchestra]]) * Владимир Јанковић "Џет" (Црни бисери, Тунел) * [[Dragi Jelić|Драги Јелић]] (Силуете, [[Џентлмени]], [[YU grupa|YU група]]) * [[Živorad Žika Jelić|Живорад "Жика" Јелић]] (Џентлмени, [[YU grupa|YU група]]) * Владимир Јерић "Јера" ([[Darkwood Dub]]) * Драган "Крле" Јовановић (Генерација 5) * Миодраг Јовановић "Мишко" ([[Ништа али логопеди]]) * Милутин Јованчић "Мита" ([[Block Out]]) * Јован Јовић ([[Деца лоших музичара]]) * [[Тања Јовићевић]] ([[Октобар 1864]]) * [[Неле Карајлић]] ([[Забрањено пушење]], [[The No Smoking Orchestra]]) * Валтер Коцијанчић ([[Параф (музичка група)|Параф]]) * Немања Којић "Којот" ([[Eyesburn]], [[Sunshine (музичка група)|Sunshine]]) * Влада Кокотовић ([[Гоблини (музичка група)|Гоблини]]) * [[Zoran Kostić Cane|Зоран Костић "Цане"]] (Партибрејкерс) * [[Kornelije Kovač|Корнелије Ковач]] (Индекси, Корни група) * [[Kristina Kovač|Кристина Ковач]] (К2) * Сретен "Срета" Ковачевић (Пекиншка патка, Контраритам) * [[Бруно Лангер]] (Атомско склониште) * [[Борис Лајнер]] (Азра, Вјештице) * [[Сеад Липовача|Сеад "Зеле" Липовача]] (Дивље јагоде) * [[Миле Лојпур]] * [[Александар Саша Локнер|Александар "Саша" Локнер]] (Галија, Бајага и инструктори) * [[Саша Лошић Лоша|Саша Лошић "Лоша"]] (Плави оркестар) * Петер "Перо" Ловшин (Панкрти, Соколи, соло) * Давор Лукас (Фит) * Александар Лукић "Лука" (У шкрипцу, Фамилија) * Горан Марић (Бјесови) * Срђан Марић "Мара" (Директори) * Зоран Маринковић (Бјесови) * Ненад Марјановић "др Фриц" (КУД Идијоти) * Срђан Марјановић * Драгољуб Марковић "Блеки" (Ништа али логопеди) * Жељко Маркуш (Кристали) * Дамир Мартиновић "Мрле" (Термити, Лет 3) * [[Радомир Михаиловић Точак|Радомир Михајловић "Точак"]] (Смак, соло артист) * Зоран Милановић (Смак) * Мирослав "Вицко" Милатовић (Рибља чорба) * [[Жика Миленковић (музичар)|Жика Миленковић]] (Бајага и инструктори, Бабе) * Дејан Милојевић (Џа или Бу) * [[Marko Milivojević|Марко Миливојевић]] (Екатарина Велика) * [[Slađana Milošević|Александра "Слађана" Милошевић]] * Александар Миловановић "Сале Веруда" (КУД Идијоти) * Јован Мишевић (Силуете) * Драго Млинарец (Група 220, соло) * [[Кемал Монтено]] * Оливер Нектаијевић (Канда, Коџа и Небојша) * Роберт Немечек (Поп пашина) * Wалтер Неугебауер (Млади) * Љубомир "Љуба" Нинковић (С времена на време) * Иван "Јани" Новак (Лајбах) * [[Борис Новковић]] * [[Ђорђе Новковић]] (Индеxи, Про арте) * [[Јурица Пађен]] (Група 220, Аеродром, Азра, 4 Аса) * Дејан Пејовић "Пеја" (Фамилија) * Ненад Пејовић (Канда, Коџа и Небојша) * [[Марина Перазић]] (Денис & Денис, соло) * [[Зоран Предин]] ([[Лачни Франц]], соло) * Зоран Продановић "Прља" (Лет 3) * Влада Рајовић (Канда, Коџа и Небојша) * Иван Ранковић "Рака" (Тврдо срце и велике уши, Екатарина Велика) * Горан Реџепи "Геџа" (Фамилија) * [[Зоран Реџић]] (Бијело Дугме) * Миодраг Ристић "Мики" (Darkwood Dub) * [[Лаза Ристовски]] (Смак, Бијело дугме, соло) * [[Дарко Рундек]] (Хаустор, соло) * [[Владимир Савчић Чоби|Владимир Савчић "Чоби"]] (Про арте) * [[Масимо Савић]] (Доријан Греј, соло) * Александар Сиљановски "Сиља" (Деца лоших музичара) * [[Ана Станић]] * [[Мирко Срдић]] (Елвис Ј. Куртовић & Хис Метеорс) * [[Иван Станчић|Иван "Пико" Станчић]] (Група 220, Парни Ваљак, Филм, Ле Синема) * Слободан "Боба" Стефановић (Златни дечаци, соло) * [[Влатко Стефановски|Владимир "Влатко" Стефановски]] (Леб и Сол, соло) * [[Јура Стублић|Јурисав "Јура" Стублић]] (Филм) * [[Дадо Топић]] (Динамити, Корни Група, Тајм, соло) * [[Горан Вејвода]] * Викторија * [[Младен Војичић Тифа|Младен Војичић "Тифа"]] (Бијело дугме, Дивље јагоде, Ватрени пољубац, соло) * [[Младен Вранешевић|Младен "Бата" Вранешевић]] (Лабораторија звука) * [[Предраг Вранешевић|Предраг "Пеђа" Вранешевић]] (Лабораторија звука) * [[Милић Вукашиновић]] (Индеxи, Бијело Дугме, Ватрени Пољубац, соло артист) * [[Дражен Жерић Жера|Дражен Жерић "Жера"]] (Црвена Јабука) === Други === * Бранислав Антовић - менаџер Музичке телевизије Србије * [[Желимир Алтарац Чичак]] - уметнички менаџер, новинар * Воја Аралица - продуцент * [[Дејан Бодирога]] – кошаркаш * Бранислав Цветковић – новинар * [[Јован Ћирилов]] - позоришни стручњак, писац * [[Срђан Драгојевић]] - директор * Драган Џигурски - љубитељ рока * Гога Грубјешић - продуцент агенције Суперстар * Александар Илић "Сале" - власник ЕКВ Рекордс * Јадранка Јанковић-Нешић – новинар * Златко Јошић - менаџер и организатор концерата * [[Момо Капор]] - писац * Никола Караклајић - шаховски мајстор, радио личност * Славољуб Кнежевић - пријатељ [[Рајко Којић|Рајка Којића]] * Зоран Лазаревић "Киза Бетмен" - аутор емисије ''Пакет аранжман'' * Бане Локнер - рок критичар * Биљана Максић - драматург * [[Радомир Марић-Рака|Радомир „Рака“ Марић]] – управник * Вишња Марјановић - новинар * Иван Марков - редитељ * Дубравка "Дуца" Марковић - ''Хит месеца'' водитељка * Владимир Михаљек „Миха“ – управник * Милорад Милинковић „Дебели“ – ред * [[Зоран Модли]] - ДЈ * Малколм Мухарем - менаџер, идеолог [[Нови примитивизам|новог примитивизма]] * Никола Нешковић – новинар * Биљана Невајда - жена која је инспирисала песму [[Рибља чорба|Рибље Чорбе]] "Остани ђубре до краја" * [[Драган Николић]] – глумац * Предраг Новковић - новинар * Драган Папић – уметник * Раша Петровић – новинар * Младен Поповић - уредник ''Хит месеца'' * Нада Поповић - љубитељ рока * Петар Поповић – рок критичар * [[Момчило Рајин]] - историчар уметности, дизајнер * Ивана Ристич - љубитељ рока * Јован Ристић – редитељ * [[Соња Савић]] - глумица * Владимир Спичановић – хроничар * Марко Стоименов - дечко [[Маргита Стефановић|Маргите Стефановић]] * Родољуб Стојановић „Рођа“ – управник * Тања Вдовић - рођак [[Вд|Ивице Вдовића "Вд"]] . * Александар Жикић - рок критичар == Роковник на Јутјубу == Званични [[YouTube|Јутјуб]] канал емисије приказује све епизоде емисије. Јутјуб верзија садржи инструменталну верзију песме [[Атомско склониште|Атомско Склониште]] „Олујни морнар“ као уводну шпицу. == Могуће ДВД издање == Сандра Ранчић је у интервјуу 2013. навела да постоји могућност да емисија буде објављена на ДВД-у, као и да ће на ДВД издању бити део неискоришћених снимака.<ref>[http://www.balkanrock.com/index.php/vesti/intervjui/7750-sandra-rancic-rockovnik-mi-smo-analogna-deca-u-digitalnom-vremenu "Sandra Rančić (Rockovnik): Mi smo analogna deca u digitalnom vremenu", balkanrock.com]</ref> == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/user/pdvrockovnik Званични канал] на Јутјубу == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Српски рок]] [[Категорија:Емисије и серије на РТС-у]] [[Категорија:Југословенска музика]] gjgm55u9ff92w3mni0cy6wziaspb5ul 4 4329121 25121598 25120968 2022-07-24T21:26:16Z Uw17 165959 /* Није за одузимање */ wikitext text/x-wiki {{Смирено}} Предлажем да се функција администратора уклони википедијанцу {{ping|Aca}}. Први пут нешто пријављујем од када сам овде, па вас молим за мало стрпљења и разумевања са овим. Повучен искуством мене и неких мени блиских људи, заинтересовао сам се мало озбиљније за администраторски рад пријављеног админа. Моја основна хипотеза је да дечко нема википедијанску зрелост или личну зрелост да буде администратор. До сада је кршио поједина правила, поступао лицемерно, самовољно покушавао да реши „контроверзне теме” без договора са другим људима који су овде 100 година, опхдодио се неколегијално и уназадио заједницу вики на српском. Прекршио је готово све што је навео као неку „заклетву” на своме профилу. Има ту и озбиљних прекршаја. Својим дискриминисањем неистомишљеника и широког круга сталних уредника на свом Дискорд серверу је директно први одговоран за већи раздор у заједници. Никада није преузео одговорност нити радио на томе да исправи стање које је проузроковао, на било који начин. А има много начина за то али нема његове добре воље. Конкретно су мене његови другари и он индиректно вређали, омаловажавали, називали нацистом, фашистом, шовинистом. Да, називали су ме нацистом и бановали свуда! Могу да приложим скриншотове, о томе знају многи људи, али нећу на пријави да не буде да износим разговоре, није џентлменски. И тако да ме вређају и лако бацају тешке такорећи момчићи, који немају појма о историјату и страдању мојих и народа мог краја. Све што сам написао може да потврди више људи. Ужас... Без обзира, можда је он добар уредник и зна доста тога на разне теме али му је позиција администратора превелик залогај и није јој дорастао и нанео је више штете него користи. Све своје друге замисли и техничке новине је могао да спроведе ван позиције. Како год, имаћу тога доста да кажем, будите стрпљиви и волео бих да се не доносе одлике на основу тога ко се коме допада, ако ме разумете. Кренимо редом... Контроверзне и чудновате измене: * [[Разговор са корисником:Ничим неизазван/Архива 1#Језик бржи од памети|Цинично и грозно коментарисање ратног злочина у Сребреници…]] После је другима писао да не требају да буду цинични и да то није адекватно. * [[Посебно:Разлике/23675760|Коментар — противи се химнама српске државе у изабраном чланку о српским химанама]] * [[Посебно:Разлике/23538872|Уклањање етничку одредницу или по књижевности припадности Ивана Гундулића са српском културом.]] Као да је Дубровачка Република био хрватска држава. Глупост и вандализам. Онда је отишао, тек након што је враћен, на страницу за разговарање где је пробрао више литературе која га назива „хрватским” да покаже како је у праву. Тенденциозно и гадно, да тешко да може горе од тога. * [[Посебно:Разлике/24611636|Трећи пример]] * [[Посебно:Разлике/23735225|Четврти пример]] * [[Разговор о шаблону:Вести#Корона вирус у Црној Гори је вест!|Произвољно брисање и кулирање примедбе]]. Идемо даље. * Грешком и фул проценом админа Аце је корисним Ничим неизазван добио далеко мањи бан и остао далеко дуже да уређује и да нам, да простите на уметничкој слободи, пије крв. [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Ничим н.|Овако је то било]]. Након што је зезнуо ствар админ Аца је наставио серију препуцавања и индиректног прозивања са корисником кога је раније бановао!!! Ничим га је притискао, прозивао и нападао и онда је он шта урадио као администартор — побегао на вишемесечни „вики одмор”. Безвезе и без принципа. Ту је било колико хоћете бисера и међусобног препуцавања и прозивања, на леп или други начин. ([[Посебно:Разлике/24230346|Пример 1]] и [[Посебно:Разлике/23791627|2]]) * Претходно је кукао када га је нападао сада на годину дана бановани википедијанац НН, док када је други уредник напао другог админа његових година, није га било да предузме мере, већ је контрапродуктивно покушао шатро да смири страсти, што није помогло, баш контра. Још један [[Посебно:Разлике/24132554|пример]] Вики незрелости. * Било је још промашаја као што је [[Разговор са корисником:David Vlajić#Промоција|бан без ранијег упозорења]]. * [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Молба|Вређање других без упозорења њега као администратора]]. Касније је тај исти корисник додао на десетине таквих коментара, зашто и не би, када га админ не упозорава. * [[Посебно:Разлике/24959522|Неприкладни коментари у опису измена]] * [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Корисник-бот|Даје коментаре и уређује у бот статусу]] лол * [//sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клинац_(репер)&action=history Ратује изменама на тему националности са 3 уредника] * [[Посебно:Разлике/24609561|Исправљање туђих коментара]]. Тврдио је да се то не ради. Сам је навео своје податке и онда масовно брисао, без везе. * [[Посебно:Разлике/24585315|Контроверзно ратовање изменама и тврдња да се туђи коментари као не мењају]] * [[Посебно:Разлике/24254761|Неприкладно обраћање и препуцавање]], теорије завере, тврди да други корисник „циља њега” на простору Википедије где му то није место!! * [[Посебно:Разлике/23897437|Брисање поуздано референцираног садржаја]]. Уредник је написао да су у питању легендарни владари што ће рећи да о њима постоји предање. * [[Посебно:Разлике/23771074&|„Не буди бумер” — неприкладно обраћање другом администратору на осетљивој теми]]. Да ствар буде гора, корисник је провео више месеци уређујући и сређујући језичке пројекте на којима се ср.вики пљује, а историјске теме из српске историје третирају драстично политизовано, дакле њему ср.вики није примарни пројекат, већ један од многих… Мислим да је доста било, стварно бре. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=28|сат=11|минут=0|крај=}} [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 10:57, 21. јул 2022. (CEST) == Одбрана == Здраво свима! Не могу порећи да ме је овај предлог изненадио, понајвише због времена када је покренут. Занимљиво је што је гласање започето у тренутку кад сам био неактиван на Викимедијиним пројектима, чиме ми је делотворно било ускраћено право на одбрану. Упркос томе, покушаћу да сада језгровито али подробно одговорим на изнесене опаске. * На самом почетку аутор предлога износи произвољне хипотезе о мојој „незрелости” ({{редни цитат|није јој дорастао}}, {{редни цитат|нема википедијанску зрелост}}), а затим излаже замерке мојем управничком раду на дискорду. Посве је запањујуће како он досад није увидео да су Дискорд и Википедија две засебне платформе, независне једна од друге. Задужбина Викимедија и Википедија немају никакву надлежност над сервером на Дискорду, па тамошње радње не могу утицати на кориснички статус на Википедији. Осим засебности двеју платформа, аутор предлога није узео у обзир ни чињеницу да су поруке на Дискорду изузетно манипулативне. Врло је лако извадити поруке из контекста и изменити њихову садржину алаткама које пружају многи веб-прегледачи. Стога је врло тешко утврдити аутентичност предочених доказа. С обизром на одвојеност двеју пројеката и општу немогућност потврде аутентичности доказа, ове се примедбе не могу сматрати важећим аргументом за скидање овлашћења. * '''Контроверзне и чудновате теме''': У недостатку аргумената за укидање овлашћења и немогућности писања објективног и идеолошки необојеног предлога аутори и текстописци су прибегли методи узимања насумичних измена као оправдања за уклањање статуса иако те измене немају никакве везе с употребом администраторских алатки. Те су измене означили као „контроверзне” вероватно зато што се не подударају с њиховим уверењима и ставовима. За њих је, тако, {{редни цитат|контроверзно}} уносити језичке исправке, уклањати пристрасан материјал (попут [[Википедија:Маргиналне теорије|маргиналних теорија]] чија је намена [[:en:WP:PUSH|фаворизовати одређено гледиште]] и [[:en:WP:UNDUE|давати му непотребну тежину]]), покренути расправу о уводној реченици, писати рецензију на туђе чланке или износити замерке на туђе коментаре. Приметићете, наравно, да су све то измене које уносимо свакодневно и да нема ничег „контроверзног” те да у свим линкованим примерима није било злоупотребе администраторских овласти. Доиста је фасцинантно како је корисник Јован уобичајену процедуру покретања расправе после неслагања у историји измена назвао {{редни цитат|глупошћу и вандализмом}} и оценио као {{редни цитат|тенденциозно и гадно, да тешко да може горе од тога}}. Такође ћете запазити да ни у једном линкованом случају нисам закључао страницу на своју верзију или блокирао неистомишљеника због његова мишљења, што значи да није било злоупотребе привилегија с моје стране. Стога се ни ове {{редни цитат|контроверзне и чудновате теме}} не могу сматрати валидним разлогом за скидање овласти. Корисник {{к|ImStevan|Стеван}} је добро спазио како је читава сврха овога дела предлога да задре дубоко у ставове „оптуженога”, [[:en:WP:BAIT|да изазове реакцију људи пецањем и „спиновањем”]] и да омогући несметани прогон неистомишљеника „јер он није подобан да уређује овај пројекат”. Очевидно је да су ту идеолошки и политички ставови средишња тема овог одломка, ако не и предлога. * '''Идемо даље''': Будући да {{редни цитат|контроверзне и чудновате теме}} нису биле довољне за оптуженичку клупу, аутор предлога и његови текстописци решили су да се осврну на интеракцију с другим корисницима. Тако сам, на пример, ја оптужен да сам „спасио” корисника Ничим неизазван од дуже блокаде. Ова констатација не само да није истинита него је потпуна измишљотина. Завиримо ли у километарске расправе на Администраторској табли, видећемо да сам се ја, заправо, залагао за дужу — чак и трајну — блокаду. Ипак, консензус заједнице је био друкчији и због тога сам му доделио једномесечну. Колико видим, предлагачу се није свидело што сам отишао на „вики одмор”. А шта сам друго могао учинити? Као што је и сам предлагач признао, Ничим ме је притискао, прозивао и нападао. Одлучио сам да се изузмем из целог тог случаја и да узмем предах. Претпостављам да је администратору и то забрањено. И док сам био у „изолацији”, повремено сам добијао увреде корисника Ничима неизазваног, а врхунац је била [[Википедија:Администраторска_табла/Архива_45#Ничим неизазван, последњи_пут|недоказана оптужба да сам вређао Ивана Клајна]]. Аутор предлога ми замера на [[Посебно:Разлике/24132554|овој измени]] називајући је „примером Вики [''sic''] незрелости”. То је, међутим, смешно јер је моја порука, користећи се ваљаним комуникацијским техникама, тежила к томе да примири корисника и подстакне га да не губи, такорећи, вики ентузијазам. Прича о {{редни цитат|бану без ранијег упозорења}} била би добар кликбејт наслов за неки таблоидни медиј. Корисник не само да није добио бан /добио је тродневну блокаду/ него је и био упозорен. Корисник [[Корисник:David Vlajić|Давид Влајић]] четири пута је правио страницу о себи и то на енглеском језику упркос упозорењу (што је видљиво у дневнику избрисаних доприноса). У прохтеву да ископа затурене тобожње разлоге за скидање овласти, корисник Јован је ишао толико далеко да је цитирање туђих коментара прогласио за неприкладне описе измена, произвољне низове измена је прогласио [[Википедија:Уређивачки рат|уређивачким ратовима]] /иако није прекршено [[ВП:П3В|правило о трима враћањима]]/, док је прекорио сакривање туђих приватних података, попут личног имена /, иако су то подаци који не смеју бити јавно излагани без допуштења саговорника/. На крају предлагач напомиње да {{редни цитат|ср.вики није мој примарни пројекат}}. То је нетачно јер је ср.ВП заиста мој матични пројекат, пројекат на који сам се регистровао и на којем сам начинио највише измена. Тачно је да уређујем друге Викимедијине пројекте, али то не треба да служи као дисквалификационо дугме за администрирање на овоме пројекту. Из свега тога, јасно је да не постоје примери моје злоупотребе администраторских овлашћења. Традиционално сам заговорник чврсте примене постојећих правила, па није ни чудно што сам оштро реаговао у случају узнемиравања корисника [[Корисник:VS6507|ВС6507]]. Стога бих се желео поновно извинити кориснику [[Корисник:НиколаБ|Николи]] ако сам му се непријатно обратио својим коментаром. Такође бих се желео извинити заједници јер нећу моћи да испратим овај процес до краја због приватних обавеза. Ако су ово последњи дани мојег администрирања, било ми је драго доприносити овом пројекту. Замолио бих припаднике заједнице да самостално просуде с обзиром на изнете аргументе и да се неповодљиво изјасне о мојим администраторским правима. Захваљујем људима који су ми указали поверење и надам се да сам га оправдао. Довиђења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 23. јул 2022. (CEST) P. S. Док сам писао одбрану, приметио сам да је [[Корисник:Acaalexaca|мој имењак]] такође предочио [[#Анализа доказа|анализу изнетих примедаба]]. Свесрдно му захваљујем јер ми је умногоме олакшао посао. Могуће да ми је која измена промакла 26. маја 2021. док сам био у статусу корисника-бота (усклађивао сам имена страница и категоризацију за ЦЕЕ). Отад већину сличних послова обављам ботом, па верујем да није било сличних пропуста. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 23. јул 2022. (CEST) == За одузимање == # {{за}} Као предлагач [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:45, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Гласам да се кориснику одузму права администратора, раније сам указивао на његове испаде и лоше деловање на пројекту. Овде је приказано сасвим довољно доказа да корисник више није подобан да буде администратор. Подвукао би да је дотични више пута шиканирао друге кориснике са којима не дели исте ставове по неким питањима, међу њима сам и ја. Ово је једина мера која може помоћи кориснику у даљем раду, али и раду самог пројекта коме нису потребни такви админи.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 11:08, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Потпуна подржавам да се кориснику укину администраторска права. Покушао је да подели заједницу на два дела, врло ружно етикетирао добар део колега називајући их фашистима, ради(о) апсолутно све на своју руку и не мари за мишљење других. Хиљаду је примера за тако нешто, али колега Јован је сасвим довољно ставио горе. Пуна подршка. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:47, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Иако сам се премишљао да ли да гласам уопште, или не, имајући у виду да сам уживо упознао Ацу када је био Викилајв и стекао добро мишљење о њему. Али мислим да је можда ово и најбоље, због свих наведених аргумената. Сам сам се одрекао администраторског права, јер нисам био сигуран да ћу моћи добро да обављам ту врсту обавезе и сматрао сам да је то тако најбоље и по мене и по заједницу, те мислим да би и за Ацу било боље мало да одмори и то.--[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 11:58, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 13:53, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Амбивалентан сам по питању предложеног. Истини за вољу, када сам почињао на ср.вики и радио на томе да савладам одређене разлике у односу на друге језичке пројекте, корисник Аца ми је помогао. Имали смо неколико добрих заједничких подухвата и међусобног помагања и квалитетну комуникацију. Ипак, уназад двије године, корисник је своје понашање, опхођење и одређене погледе значајно промијенио. Није моје да анализирам зашто је тако. Опао је квалитет и квантитет његовог рада. Грешке су се низале. Шћућурио се уз скуте истомишљеника, примјењивао аутократске методе (које сам осјетио на сопственој кожи) и дискриминисао је неистомишљенике (''десничари, ултрадесничари, националисти'' и остале примитивне етикете), заборавивши да нема личног раста без сучељавања мишљења и размјене аргумената. Теза да је примарни кривац за добар дио раздора, ако не и већину, у нашој рањивој заједници - према мом мишљењу јесте тачна. Сматрам да је у старту била грешка односно преурањено дати човјеку у развоју одговорне функције. Одговорност и колегијалност се не учи на Википедији, мада може да помогне. Што се наведеног у пријави тиче, контроверзне измјене су ми посебно спорне и непотребне, аутоголови. Међутим баш скоро је био једнако лош примјер поступања са позиције администратора. Уважени колега је покушао да заокружи „легитимитет” неправилно уклоњеног бана корисницима (нећу више писати на ту тему након поруке) а [[Разговор_са_корисником:Pinki#Деблокирање|на моје директно питања на страници]] рјешио и дао себи за право да ме игнорише, са позиције деблокирајућег администратора. У питању је само још један у низу аспеката лоше праксе у раду и њему знаног произвољног тумачења правила, што мени остаје у домену нејасног. Сјећам се да је у случају бановања корисника НН инсистирао на исправној пракси скидања бана и процедури, док је у случају уредника који му је по одређеним основама ближи (веза горе), потпуно изиграо правила, као и канал комуникације. Подржавам уклањање само администраторског права, уз захвалност за досадашњи рад и могућност поновне кандидатуре када буде далеко спремнији. Свакако нам недостају чекјузери и друге позиције, тако да мислим да би ту могао да потражи своју срећу, ако жели. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:25, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Укратко, без жеље да понављам раније коментаре, корисник се није показао дораслим функцији која му додијељена, у већини прилика самовољан, олако етикетира друге кориснике, тако да је гласам за одузимање права. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:57, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Образложење у коментарима! <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 16:01, 22. јул 2022. (CEST) #{{за}} [[Корисник:РудиЧајевац|parsifal]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|<math>\mathcal{R}</math>]]| 21:48, 23. јул 2022. (CEST) == Није за одузимање == # {{против}} '''одузимања''' — Прошао сам кроз апсолутно све примере који су наведени и не видим пуно тога спорно. Видим да се ово гласање више води на основу тога што се одређеном делу заједнице не допадају његова политичка мишљења (цео одељак „контроверзне измене”, уређивање пројеката коју се овде гледају као „анти-српски”) уместо око тога да ли је дотични способан да буде администратор, а они који су били ''шиканирани'' због својих другачијих мишљења не могу да схвате да њихова „мишљења” у одређеним случавејима представљају говор мржње који није прикладан за пројекат. Пример који ми увек пада на памет је трансфобичан говор броја корисника током [[Википедија:Трг/Архива/Правописна_питања/43#Небинарност|расправе о писању о небинарним особама]], где је њихово постојање негирано и исмевано [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A%D0%A2%D1%80%D0%B3%2F%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0&type=revision&diff=24205200&oldid=24205164][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A%D0%A2%D1%80%D0%B3%2F%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0&type=revision&diff=24205521&oldid=24205510]. Од кад је уређивање других пројеката искључује администраторска овлашћења на овом пројекту? Овај предлог је смешан — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 21. јул 2022. (CEST) :::Мислим да није коректно нити исправно нити тачно па ако хоћеш можда је и дискриминаторно на горе исказани начин одбацивати туђи став и доказе, све на основу псеудоаргумента „националисти” и неког имагинарног политичког сукоба; чини ми се да је на теми слово о некоректности, неприципијелности и кршењу правила. :::Свако не види оно што не жели да види, што јесте твоје право, као и указивање одређене личне наклоности, ништа ново и све могу да разумијем. :::Молим те да не скрећеш тему (генерално говорећи). Правдање грешака појединца упитним коментарима других на трећој теми није добра пракса. :::Цијењени колега, нијеси овдје нити комисија нити суд да одређујеш шта је говор мржње, уз дужно поштовање ка твоме мишљењу и ставу, за такве акције постоје администратори и куражим те да увјек поднесеш пријаву на админ. табли када су ицрпљене све друге могућности. Свакако нећеш остати ускраћен за одговор. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:31, 21. јул 2022. (CEST) :::: Никакво скретање пажње, само указивање на то какав језик се користи на пројекту и разумевање за његову реакцију у појединим случајевима. Ја нисам никаква комисија, али сам доста информисан о теми. С обзиром на то да си ти кандидат за бирократу (који ће то и постати), а ниси успео да (веома очигледан) говор мржње идентификујеш у примеру који сам навео, већ си га поткрепио и стао у одбрану корисника који су га испољили, нисам баш охрабрен да то и пријавим. — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:36, 22. јул 2022. (CEST) :::Не делим људе по идеолошкој, расној и верској припадности. Нити ми сметају туђи ставови који се разликују од мојих. Све је то нормално. Проблем је кад своје ставове хоћеш да наметнеш некоме другом кроз пројекте на википедији кршећи правила исте и на тај начин ствараш немир. Већина људи са којима сам у контакту на википедији имају другачије ставове од мене па имамо сасвим коректан однос. Ти сукоби и непоштовање на карту идеолошких разлика је маска за незрело понашање и апсолутно немам никакву толеранцију за то. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:50, 21. јул 2022. (CEST) ::::Да ли имаш неки пример његовог „наметања ставова"? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:38, 22. јул 2022. (CEST) #<li value=2> {{против}} - Пажљиво сам прочитао све наведене примере у аргументацији предлагача и лично мислим да наведени поступци и грешке администратора Аца нису биле злонамерне нити систематске. Што се тиче његовог спорног изражавања у комуникацији са уредницима, мислим да је било више искрено и неспутано него грубо и увредљиво. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 03:15, 22. јул 2022. (CEST) # {{против}} - коментар испод. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:04, 23. јул 2022. (CEST) # {{против}} Човек који је, по мом мишљењу, подигао ср Вики на виши ниво. Мислим да би одузимањем права Аци сами себи пуцали у ноге. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:54, 23. јул 2022. (CEST) # {{против}} Ухх, начитах се овде свега и свачега, али на крају не могу да гласам за овакав предлог корисника [[Корисник:Јован 99|Јован 99]]. Интересантно да процене попут ''дечко нема википедијанску зрелост'' или ''нанео је више штете него користи'' доноси неко ко овде није ни годину дана, па вероватно има већу ''википедијанску зрелост'' од њега. Такође, очигледно је да је овај предлог проистекао из неслагања са ставовима администратора Аца, за шта не желим да гласам, слагао се с тим ставовима или не. С друге стране, не могу рећи ни да је Аца у овом случају безгрешан, али далеко од тога да сматрам да су те грешке за одузимање админ права. Надам се само да ће, у случају да се стање са гласовима промени, Аци ово послужити као опомена да мало поведе рачуна у опхођењу према другим корисницима. За крај, без дилеме могу рећи да је Аца својим посвећеним радом унапредио Википедију на српском језику и надам се да ће имати прилику да настави са тим. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 23:26, 24. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{Коментар}} Пошто си покренуо гласање, треба да поставиш захтев на [https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions#Removal_of_access мети] са линком до ове странице; мислим: тако пише у [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање#Захтеви_за_уклањање_овлашћења Захтеви за уклањање овлашћења]. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:02, 21. јул 2022. (CEST) :То тек кад се заврши гласање и утврди се да је заједница одлучила да треба да се скине администраторско право. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 12:19, 21. јул 2022. (CEST) :: У правилу јасно пише: ''[. . .] потребно је '''прво''' покренути гласање за скидање права према важећим правилима, па '''тек онда''' поставити захтев на Мети, с '''линком''' до странице гласања.'' '''Не пише''' да се захтев на Мети поставља '''пошто''' се '''заврши''' гласање. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 13:32, 21. јул 2022. (CEST) :::Тамо баш пише ово што говорим. :::{{quote|To request the removal of another user's permissions, you must gain consensus on the local wiki first.}} --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 20:18, 21. јул 2022. (CEST) :::: Уобичајено је да се у оваквим ситуацијама на мети постави '''status: in progress'''. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:48, 23. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Пошто ја први пут видим ово корисничко име, занима ме како те је свуда блокирао, гдје је то свуда? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 14:11, 21. јул 2022. (CEST) :: Блокирао ме је на свим домаћим, нама језички приближним дискорд серверима без икавког разлога. Када сам га питао зашто ме је блокирао рекао је само да сам прекршио правило али није рекао ко је. Блокирао ме је на сва три дискорда у року од 10 минута. Знам да дискорд нема везе са википедијом али дотични своје понашање на дискорду пројектује на википедију тиме кршећи правила исте. А дискорд је изузетно важан за википедију јер је конкретно мени доста помогао (а и другима) да се адаптирам захваљујући доброј вољи људи. Мислим да је разлог за бановање/блокирање са сервера тај да не би видели поруке које су он и још неколицина њему блиских писали о нама, углавном су то свакакве увреде које сам навео горе. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:58, 21. јул 2022. (CEST) ::: Не постоји званичан Дискорд сервер. Његов Дискорд сервер је незванично место за окупљање Википедијанаца. Ту препирку треба да држиш у приватним разговорима, а не да је преливаш на Википедију — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 19:45, 21. јул 2022. (CEST) :::: Ниси разумео. Прочитај поново шта сам написао. Не преносим ту препреку ја, него он. Зато сам и написао да своје личне фрустрација меша у пројекте. Када би користио дискорд знао би о чему је реч. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 21:19, 21. јул 2022. (CEST) :::::Како? Јел на Википедији враћао твоје измене или те вређао зато што имате препирку на Дискорду? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:30, 22. јул 2022. (CEST) :::Све ок. Ја са корисником нисам имао непријатности и мислим да је у већини случајева био коректан админ па зато прије свог гласа хоћу да прођем кроз неке детаље јер су ово озбиљне оптужбе. Прва тачка, навео си грозно и цинично понашање на чланку о геноциду у Сребреници, на шта конкретно мислиш? На линку који си приложио, Аца цитира коментар корисника Ничим неизазван који се противио наслову, а тај цитат је означио зеленом бојом и даље у коментару каже само да су у литератури општеприхваћени појмови геноцид и масакр, па ме занима који дио ти је ту упао у око и представља грозно и цинично понашање? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 20:03, 21. јул 2022. (CEST) :::: Ако мислиш да ја нисам у праву, питај остале чланове који су већински и гласали за. Геноцид и масакр нису исти појмови, свакако. Нећу да се понављам. Све сам лепо горе изложио. Ако имаш недоумице контактирај остале чланове који га дуже знају од мене [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 21:19, 21. јул 2022. (CEST) ::::: Спорни коментар је вјероватно ''Па шта је друго било у Сребреници? Бејби-бум? Имаш ли право на негирање геноцида над више од 8.000 бошњачких мушкараца и дечака током Рата у Босни и Херцеговини — имаш — али не знам колико су Задужбина и њен тим за поверење и сигурност благонаклони таквом понашању. Стога бих те још једном лепо замолио да обратиш пажњу при писању порука. Свако добро.''. ::::: Боме не само да је прилично погадно, цинично, него је ту и прикривена пријетња (ако не гријешим), за нас као колектив или учесника у дебати, свеједно. Надам се да сам криво схватио. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:30, 21. јул 2022. (CEST) === Моја анализа и став === '''Прво''', корисник Јован замјера Аци због неких његових личних ставова, у вези ''{{зелено|Масакру у Сребреници, Списка српских химни, Боки-администратор, Иван Гундулић, Хрватски језик, Бечки књижевни договор, Руске инвазије на Украјину, Клинац (репер)}}'' – То да ли неко вјерује у Деда Мраза, Покемоне или мит о Сребреници као корисник Аца, то је њихова лична ствар, све док уредник са правима администратора не злоупотребљава дата овлаштења да наметне свој лични став већини. Сматрам да Аца овдје '''НИЈЕ злоупотребио''' админ овлаштења. '''Друго''', замјерке у вези ''{{зелено|„препуцавања” са корисником НН и санкција, те скривања личних података (Исправљања туђих коментара), Списка српских владара (уклоњено спорно)}}'' — '''Сматрам да је администратор поступио на исправан начин'''. '''Треће''', Јован је апсолутно у праву у случајевима: * [[Разговор са корисником:David Vlajić|корисника David Vlajić]] (администратор Аца је требао да санкционише '''рад''' корисника, а не и њега и то драконски — трајном блокадом), * у вези [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Молба|оваквих вријеђања]] (требао је бар упозорити другог уредника); * у вези коментара и бот-статуса (прекршио правила о кориштењу бота) * пропустима у вези тзв „босанског језика” (овдје се не ради о мишљењу, већ наметању става) * те у вези понављених етикетирања неистомишљеника. '''Четврто''', у вези ''[[Разговор са корисником:Ничим неизазван/Архива 1#Језик бржи од памети|коментара о Масакру у Сребреници]]'', колега Аца може да износи своје мишљење, али овдје је спорна његова пријетња Задужбином, гдје он очигледно наступа као администратор. А то јесте апсолутно '''за преиспитивање његових админ права'''! '''Пето''', можда и најважније: Ово није ни први ни највећи испад администратора Аца. Блокирање уредника на основу тзв. [[Википедија:Малтретирање#Малтретирање ван викија|малтретирања ван викија]] од стране администратора Аца, исти корисник је починио много већи прекршај. Наиме: # иако је тешко доказиво да је неко неког могао или јесте малтретирао ван викија, [[Википедија:Трг/Википолитика#Офлајн узнемиравање|један корисник оптужуо је другог]], а администратор Аца дјеловао (према мом мишљењу — апсолутно непотребно); # умјесто јавне дебате на википедији, она је спроведена на дискорд-у (апсолутни пропуст опет администратора Аца); # исход — Аца на основу вербалне оптужбе једног уредника, без икаквих јасних и нама презентованих доказа, без икакве вп дебате или још битније — сагласност заједнице, [[Посебно:Доприноси/Kolega2357|блокира активног уредника трајном блокадом]]. # умјесто да проба оправдати своје поступке, Аца мимо свих правила и без икаквих ваљаних разлога, захтјева да у деблокади могу учествовати само 2 администратора која је ОН одабрао (уз моје искрено уважавање тих колега администратора, сматрам да је ово '''преседан и врхунац кршења свих админ права'''). Обзиром да ми је лични посао такав да често путујем ван Балкана, понекад ми овакви случајеви промакну, али и кад их накнадно пропратим, стварају ми мучан осјећај неправде. Без обзира о каквим се уредницима ради ван википедије (ми то, вјероватно не знамо), сматрам да је Аца овдје направио изузетно страшан превид (чак неколико њих). У најмању руку, требало би исправити грешке у вези (де)блокаде и извинити се оштећеном кориснику, а Аца, бар због овог — '''заслужује одузимање датих му права'''. Хвала! <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 16:00, 22. јул 2022. (CEST) :Очекивано квалитетна анализа, једино око послиједње ставке имам нешто другачији став. Мислим да су веће и озбиљније шансе да извучемо закључке и побољшамо рад, него да се враћамо и чистимо редом све потенцијалне грешке, пошто је за исправку појединих дјела правовријеменост (да не кажем тајминг) кључна ставка. Тема је опширнија и има више аспеката па не бих улазио у танчине, ради одржавања тока разговора на главном коридору. Велики поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:10, 22. јул 2022. (CEST) : {{одговор|CarRadovan}} Захваљујем на анализи. Ако није проблем, изнео бих своје опаске. Не знам како се стекао такав утисак, али корисник Давид Влајић није блокиран на трајно, <span class="plainlinks">[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19493002 већ на три дана]</span>. Дакле, није реч о „драконској казни” него о правилној блокади. Прочитати моју одбрану за остале појединости. Такође, нисам наметао став о бошњачком језику, него сам вратио коментар на изворну верзију. Уобичајена је пракса да се туђи коментари не мењају (осим ако не обелодањују туђе приватне податке). Што се тиче четврте ставке, изнео сам само став Задужбине (нарочито недавно усвојеног УЦОЦ-а) поводом таквих коментара. Из мог коментара види се да нема никакве „претње” заједници или појединцу. Апропо последње ставке, дотични корисник има подужи историјат [[ВП:М|малтретирања]] и застрашивања других корисника (на викију и ван њега), <span class="plainlinks">[https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Checkuser/2012-08#Kolega2357.40sh.wikipedia потврђени]</span> је лутак трајно блокираног [[Посебно:Доприноси/Velimir_Ivanovic|корисника Велимир Ивановић]]. Докази о малтретирању ван викија приватне су природе, па сам их добио електронским путем од корисника ВС6507. Могу ти их проследити е-поштом ако заиста сумњаш у њихову ваљаност. Разлог због ког сам написао да се обратиш Зорану јесте тај што је Зоран размотрио и одбио захтев за деблокаду, па је крајње непримерено уклонити блокаду [[Википедија:Правила_блокирања#Ако се не слажете са блокирањем|без консултације с другим администратором]]. Надам се да сам појаснио случај и опрости што временски нисам у могућности да изнесем више детаља. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:19, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Колега Радован је изнео детаљну и квалитетну анализу с којом сам у великој мери сагласан, мада је пети издвојени случај прича за себе. Ја већ неко дуже време нисам присутан на Дискорду и нисам директно упућен у то шта се тамо дешава, али то не би ни требало да има превише везе с овим пројектом. Посебно не у смислу тога да се људи отерају уместо тога да им се помогне приликом неких недоумица. Знам да су се раније дешавале неке, у најмању руку, проблематичне ситуације. Није забрањено уређивати друге језичке пројекте, али није етички ни омаловажавати их, као ни њихове уреднике. Постоје као такви, али нико није у обавези ни да их уређује. Овде јесте спорно оно што је наведено под првом тачком, из више разлога, док је остало за полемику. Ако наслов чланка није прикладан, односно постоје различити ставови у заједници, то се решава консензусом на сзр. Посебно код тих тема које су подложне различитим идеолошким тумачењима, самим тим и честим ратовима изменама. Не верујем да је намерно кршио правила коришћења бота, али је о томе требало водити рачуна. Све издвојено, сем пар ситуација, односи се на ранији период. Пропусти не застаревају, али сваки корисник, укључујући и администраторе, стално учи и усавршава се. То по дефиницији подразумева повремене грешке. На пројекту се свашта дешавало, такође, али то је већ пропуст свих нас с неким овлашћењима у том тренутку. Администратор треба да има избалансиран став, посебно на пројекту какав је наш, али да својим деловањем никога не оштети. Овде је било примера избрзних реакција, али не би било поштено све свалити на Ацу ако смо ми остали то само посматрали. Приметио сам да је више нас било активно у одређеном периоду, а да нисмо реаговали. Чињеница је тек да има сложених ситуација које захтевају систематичност и није довољно само имати омогућене администраторске алатке. Било је и раније међусобног етикетирања корисника, приписивања разних фобија делу заједнице и сл. Неретко смо били попустљиви према корисницима због историје њихових доприноса. Узевши у обзир неке скорашње случајеве, време је да се и то мења. Ето, можда би требало увести филтере који би препознавали потенцијални говор мржње и вређање. Мени сама пријава није довољно убедљива, стичем утисак да је конципирана тако да подржи неке личне разлоге из увода. Нисам видео ни пријаве на табли или обраћање на страницама за разговор. То би била нека устаљена процедура, ако се претпостави добра намера. Али неки ставови и образложења осталих корисника већ имају потпору. Дискорд је неформални канал комуникације. Ако ће тамо Аца да примењује ону „моја је лопта и ја одлучујем ко игра”, није проблем. Проблем је када се то пренесе на пројекат и унесе немир у заједницу. Ја то овде, у скорије време нисам лично приметио, али јесам извесну неозбиљност. Раније се дешавало да се процедура завршава по скраћеном поступку, па заједница остане ускраћена, мада се не сећам да је то пролазило када је нешто озбиљно било у питању. Размотрићу још мало овај случај пре конкретног изјашњавања гласом, јер неко време нисам био присутан ни на пројекту. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 18:04, 23. јул 2022. (CEST) : Хвала, {{к|Lotom|Лотоме}}, на изјашњавању! Сагласан сам да би филтер увреда и говора мржње био добро решење. О томе можемо разговарати на неком другом месту (технички раздео Трга). Што се тиче дискорда као неслужбеног комуникационог средства, настојао сам да врло одговорно управљам сервером. Упркос томе, почесто сам као оснивач сервера изложен неоснованим оптужбама. Тако, на пример, корисник Јован тврди да сам га ја {{редни цитат|блокирао на свим домаћим, нама језички приближним дискорд серверима без икавког разлога}}. (Пинговаћу корисника {{к|Vux33|Vux33}} с обзиром на то да је он поставио слично питање.) Оно је — разуме се, благо речено — неистина. У дневнику активности јасно се види да нисам ја кориснику забранио приступ серверу, већ је то урадио други управник. Јован ми се касније приватно обратио на Дискорду упитавши ко га је бановао. Потом сам му ја објаснио да га је бановао други управник и покушао да ступим у контакт с њим како бих прибавио више информација. Што се тиче сервера Википедије на бошњачком, не знам ко је Јована бановао. Нити имам модераторска овлашћења (<span class="plainlinks">[https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Wikipedia:Discord&oldid=3225754 овде је непотпуни списак бс.ВП дискорд модератора]</span>) нити имам могућност да видим дневник активности. На сличан начин је и корисник Ничим неизазван тврдио да сам га бановао са „свог” дискорда иако ја нисам био ни активан на серверу тад и иако је бан доделио други управник. Нисам само ја управник на том серверу нити сам даноноћно активан на тој платформи. Осим тога, упркос томе што сам оснивач сервера, верујем да сви разумеју да не сносим кривицу за сваки бан који додели руководство сервера. Надам се да сам успео разјаснити неке недоумице премда су ове ствари офтопик и не би требало уопште да се о њима расправља овде. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 19:40, 23. јул 2022. (CEST) === Анализа доказа === {{Коментар}} Коментар достављених доказа: (напомињем на своју неутралност) # Ради се о цитату, ако је нешто друго онда би требало цитирати где је стварно погрешио као админ ('''право није прекршено''') # Где је овде проблем? Радило се о разговору за стицање статуса чланка ('''право није прекршено''') # Рад корисника, не администратора... [https://en.wikipedia.org/wiki/Ivan_Gundulić Ен вики је Иван Франов]. Ја сам исто у неким чланцима вршио измене па су биле враћене, то нема никакве везе са администрацијом.('''право није прекршено''') # Не видим проблем, опет рад корисника, не админа. ('''право није прекршено''') # Нико се није противио тој измени, говоримо о 6. марту 2020. још нико није био сигуран, уклонио али опет ('''право није прекршено''') # а) [[Посебно:Разлике/24230346|Где је овде грешка сем што се ради о корисничкој страници а не о песку]] ([[Посебно:Разлике/24230242]]) # б) [[Посебно:Разлике/23791627|Не видим грешку сем исправки која није измењена а и даље стоји овако]] ('''право није прекршено''') # Жељку је одговорио на његовој сзр, то такође треба узети у обзир. #Ово не треба ни коментарисати ('''право није прекршено''') # Шта је онда [[Посебно:Разлике/24927301|ово]] ??? ('''право није прекршено''') # Овде је требао да опомене корисника то је испад али не и кршење админ права.... и мене су током првих недељу дана админи назвали вандалом па нико није прстом мрднуо сем Аце. ('''право није прекршено''') # Не ради се о опису измене већ како је чланак измењен. ('''право није прекршено''') # Админ му је скренуо пажњу, и исправио се ('''право јесте прекршено''') # Не ради се о ратовима измена већ о сређивању чланака под шаблону рут и овде су си прекршили правило о три враћања не само он ('''право јесте прекршено али од стране оба корисника [[Посебно:Разлике/24284308]]'''ово није ок) # ('''право није прекршено''') # ('''право није прекршено''') # да ли си онда видео мој коментар на кандидатуру, ово не може да се односи на администрацију корисника. ('''право није прекршено''') # где је [[Списак српских владара|овде]] проблем ('''право није прекршено''') '''Још:''' Блокирање ван викија не може да буде ставка да се кориснику одузму права, ако узмемо мој пример против блокираног корисника, већину админа су рекли цитирам „не тиче нас се оно што се дешава ван Википедије ” епа онда у овом случају такође што је ван Википедије остаје ван Википедије и опет напомињем ''не постоји званични Дискорд''. На коментар колеге: Ако је корисник блокиран зашто други админ није преиспитао тај блок? чак нико није ни реаговао. '''На основу исказа против Аце не видим чињенице за укидање админ права.''' — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:04, 23. јул 2022. (CEST) 141a9tc9b4lx44m8a4nowi4lchxrzxn 25121862 25121598 2022-07-25T05:27:31Z Vilena66 131164 /* Није за одузимање */ wikitext text/x-wiki {{Смирено}} Предлажем да се функција администратора уклони википедијанцу {{ping|Aca}}. Први пут нешто пријављујем од када сам овде, па вас молим за мало стрпљења и разумевања са овим. Повучен искуством мене и неких мени блиских људи, заинтересовао сам се мало озбиљније за администраторски рад пријављеног админа. Моја основна хипотеза је да дечко нема википедијанску зрелост или личну зрелост да буде администратор. До сада је кршио поједина правила, поступао лицемерно, самовољно покушавао да реши „контроверзне теме” без договора са другим људима који су овде 100 година, опхдодио се неколегијално и уназадио заједницу вики на српском. Прекршио је готово све што је навео као неку „заклетву” на своме профилу. Има ту и озбиљних прекршаја. Својим дискриминисањем неистомишљеника и широког круга сталних уредника на свом Дискорд серверу је директно први одговоран за већи раздор у заједници. Никада није преузео одговорност нити радио на томе да исправи стање које је проузроковао, на било који начин. А има много начина за то али нема његове добре воље. Конкретно су мене његови другари и он индиректно вређали, омаловажавали, називали нацистом, фашистом, шовинистом. Да, називали су ме нацистом и бановали свуда! Могу да приложим скриншотове, о томе знају многи људи, али нећу на пријави да не буде да износим разговоре, није џентлменски. И тако да ме вређају и лако бацају тешке такорећи момчићи, који немају појма о историјату и страдању мојих и народа мог краја. Све што сам написао може да потврди више људи. Ужас... Без обзира, можда је он добар уредник и зна доста тога на разне теме али му је позиција администратора превелик залогај и није јој дорастао и нанео је више штете него користи. Све своје друге замисли и техничке новине је могао да спроведе ван позиције. Како год, имаћу тога доста да кажем, будите стрпљиви и волео бих да се не доносе одлике на основу тога ко се коме допада, ако ме разумете. Кренимо редом... Контроверзне и чудновате измене: * [[Разговор са корисником:Ничим неизазван/Архива 1#Језик бржи од памети|Цинично и грозно коментарисање ратног злочина у Сребреници…]] После је другима писао да не требају да буду цинични и да то није адекватно. * [[Посебно:Разлике/23675760|Коментар — противи се химнама српске државе у изабраном чланку о српским химанама]] * [[Посебно:Разлике/23538872|Уклањање етничку одредницу или по књижевности припадности Ивана Гундулића са српском културом.]] Као да је Дубровачка Република био хрватска држава. Глупост и вандализам. Онда је отишао, тек након што је враћен, на страницу за разговарање где је пробрао више литературе која га назива „хрватским” да покаже како је у праву. Тенденциозно и гадно, да тешко да може горе од тога. * [[Посебно:Разлике/24611636|Трећи пример]] * [[Посебно:Разлике/23735225|Четврти пример]] * [[Разговор о шаблону:Вести#Корона вирус у Црној Гори је вест!|Произвољно брисање и кулирање примедбе]]. Идемо даље. * Грешком и фул проценом админа Аце је корисним Ничим неизазван добио далеко мањи бан и остао далеко дуже да уређује и да нам, да простите на уметничкој слободи, пије крв. [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Ничим н.|Овако је то било]]. Након што је зезнуо ствар админ Аца је наставио серију препуцавања и индиректног прозивања са корисником кога је раније бановао!!! Ничим га је притискао, прозивао и нападао и онда је он шта урадио као администартор — побегао на вишемесечни „вики одмор”. Безвезе и без принципа. Ту је било колико хоћете бисера и међусобног препуцавања и прозивања, на леп или други начин. ([[Посебно:Разлике/24230346|Пример 1]] и [[Посебно:Разлике/23791627|2]]) * Претходно је кукао када га је нападао сада на годину дана бановани википедијанац НН, док када је други уредник напао другог админа његових година, није га било да предузме мере, већ је контрапродуктивно покушао шатро да смири страсти, што није помогло, баш контра. Још један [[Посебно:Разлике/24132554|пример]] Вики незрелости. * Било је још промашаја као што је [[Разговор са корисником:David Vlajić#Промоција|бан без ранијег упозорења]]. * [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Молба|Вређање других без упозорења њега као администратора]]. Касније је тај исти корисник додао на десетине таквих коментара, зашто и не би, када га админ не упозорава. * [[Посебно:Разлике/24959522|Неприкладни коментари у опису измена]] * [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Корисник-бот|Даје коментаре и уређује у бот статусу]] лол * [//sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клинац_(репер)&action=history Ратује изменама на тему националности са 3 уредника] * [[Посебно:Разлике/24609561|Исправљање туђих коментара]]. Тврдио је да се то не ради. Сам је навео своје податке и онда масовно брисао, без везе. * [[Посебно:Разлике/24585315|Контроверзно ратовање изменама и тврдња да се туђи коментари као не мењају]] * [[Посебно:Разлике/24254761|Неприкладно обраћање и препуцавање]], теорије завере, тврди да други корисник „циља њега” на простору Википедије где му то није место!! * [[Посебно:Разлике/23897437|Брисање поуздано референцираног садржаја]]. Уредник је написао да су у питању легендарни владари што ће рећи да о њима постоји предање. * [[Посебно:Разлике/23771074&|„Не буди бумер” — неприкладно обраћање другом администратору на осетљивој теми]]. Да ствар буде гора, корисник је провео више месеци уређујући и сређујући језичке пројекте на којима се ср.вики пљује, а историјске теме из српске историје третирају драстично политизовано, дакле њему ср.вики није примарни пројекат, већ један од многих… Мислим да је доста било, стварно бре. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=28|сат=11|минут=0|крај=}} [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 10:57, 21. јул 2022. (CEST) == Одбрана == Здраво свима! Не могу порећи да ме је овај предлог изненадио, понајвише због времена када је покренут. Занимљиво је што је гласање започето у тренутку кад сам био неактиван на Викимедијиним пројектима, чиме ми је делотворно било ускраћено право на одбрану. Упркос томе, покушаћу да сада језгровито али подробно одговорим на изнесене опаске. * На самом почетку аутор предлога износи произвољне хипотезе о мојој „незрелости” ({{редни цитат|није јој дорастао}}, {{редни цитат|нема википедијанску зрелост}}), а затим излаже замерке мојем управничком раду на дискорду. Посве је запањујуће како он досад није увидео да су Дискорд и Википедија две засебне платформе, независне једна од друге. Задужбина Викимедија и Википедија немају никакву надлежност над сервером на Дискорду, па тамошње радње не могу утицати на кориснички статус на Википедији. Осим засебности двеју платформа, аутор предлога није узео у обзир ни чињеницу да су поруке на Дискорду изузетно манипулативне. Врло је лако извадити поруке из контекста и изменити њихову садржину алаткама које пружају многи веб-прегледачи. Стога је врло тешко утврдити аутентичност предочених доказа. С обизром на одвојеност двеју пројеката и општу немогућност потврде аутентичности доказа, ове се примедбе не могу сматрати важећим аргументом за скидање овлашћења. * '''Контроверзне и чудновате теме''': У недостатку аргумената за укидање овлашћења и немогућности писања објективног и идеолошки необојеног предлога аутори и текстописци су прибегли методи узимања насумичних измена као оправдања за уклањање статуса иако те измене немају никакве везе с употребом администраторских алатки. Те су измене означили као „контроверзне” вероватно зато што се не подударају с њиховим уверењима и ставовима. За њих је, тако, {{редни цитат|контроверзно}} уносити језичке исправке, уклањати пристрасан материјал (попут [[Википедија:Маргиналне теорије|маргиналних теорија]] чија је намена [[:en:WP:PUSH|фаворизовати одређено гледиште]] и [[:en:WP:UNDUE|давати му непотребну тежину]]), покренути расправу о уводној реченици, писати рецензију на туђе чланке или износити замерке на туђе коментаре. Приметићете, наравно, да су све то измене које уносимо свакодневно и да нема ничег „контроверзног” те да у свим линкованим примерима није било злоупотребе администраторских овласти. Доиста је фасцинантно како је корисник Јован уобичајену процедуру покретања расправе после неслагања у историји измена назвао {{редни цитат|глупошћу и вандализмом}} и оценио као {{редни цитат|тенденциозно и гадно, да тешко да може горе од тога}}. Такође ћете запазити да ни у једном линкованом случају нисам закључао страницу на своју верзију или блокирао неистомишљеника због његова мишљења, што значи да није било злоупотребе привилегија с моје стране. Стога се ни ове {{редни цитат|контроверзне и чудновате теме}} не могу сматрати валидним разлогом за скидање овласти. Корисник {{к|ImStevan|Стеван}} је добро спазио како је читава сврха овога дела предлога да задре дубоко у ставове „оптуженога”, [[:en:WP:BAIT|да изазове реакцију људи пецањем и „спиновањем”]] и да омогући несметани прогон неистомишљеника „јер он није подобан да уређује овај пројекат”. Очевидно је да су ту идеолошки и политички ставови средишња тема овог одломка, ако не и предлога. * '''Идемо даље''': Будући да {{редни цитат|контроверзне и чудновате теме}} нису биле довољне за оптуженичку клупу, аутор предлога и његови текстописци решили су да се осврну на интеракцију с другим корисницима. Тако сам, на пример, ја оптужен да сам „спасио” корисника Ничим неизазван од дуже блокаде. Ова констатација не само да није истинита него је потпуна измишљотина. Завиримо ли у километарске расправе на Администраторској табли, видећемо да сам се ја, заправо, залагао за дужу — чак и трајну — блокаду. Ипак, консензус заједнице је био друкчији и због тога сам му доделио једномесечну. Колико видим, предлагачу се није свидело што сам отишао на „вики одмор”. А шта сам друго могао учинити? Као што је и сам предлагач признао, Ничим ме је притискао, прозивао и нападао. Одлучио сам да се изузмем из целог тог случаја и да узмем предах. Претпостављам да је администратору и то забрањено. И док сам био у „изолацији”, повремено сам добијао увреде корисника Ничима неизазваног, а врхунац је била [[Википедија:Администраторска_табла/Архива_45#Ничим неизазван, последњи_пут|недоказана оптужба да сам вређао Ивана Клајна]]. Аутор предлога ми замера на [[Посебно:Разлике/24132554|овој измени]] називајући је „примером Вики [''sic''] незрелости”. То је, међутим, смешно јер је моја порука, користећи се ваљаним комуникацијским техникама, тежила к томе да примири корисника и подстакне га да не губи, такорећи, вики ентузијазам. Прича о {{редни цитат|бану без ранијег упозорења}} била би добар кликбејт наслов за неки таблоидни медиј. Корисник не само да није добио бан /добио је тродневну блокаду/ него је и био упозорен. Корисник [[Корисник:David Vlajić|Давид Влајић]] четири пута је правио страницу о себи и то на енглеском језику упркос упозорењу (што је видљиво у дневнику избрисаних доприноса). У прохтеву да ископа затурене тобожње разлоге за скидање овласти, корисник Јован је ишао толико далеко да је цитирање туђих коментара прогласио за неприкладне описе измена, произвољне низове измена је прогласио [[Википедија:Уређивачки рат|уређивачким ратовима]] /иако није прекршено [[ВП:П3В|правило о трима враћањима]]/, док је прекорио сакривање туђих приватних података, попут личног имена /, иако су то подаци који не смеју бити јавно излагани без допуштења саговорника/. На крају предлагач напомиње да {{редни цитат|ср.вики није мој примарни пројекат}}. То је нетачно јер је ср.ВП заиста мој матични пројекат, пројекат на који сам се регистровао и на којем сам начинио највише измена. Тачно је да уређујем друге Викимедијине пројекте, али то не треба да служи као дисквалификационо дугме за администрирање на овоме пројекту. Из свега тога, јасно је да не постоје примери моје злоупотребе администраторских овлашћења. Традиционално сам заговорник чврсте примене постојећих правила, па није ни чудно што сам оштро реаговао у случају узнемиравања корисника [[Корисник:VS6507|ВС6507]]. Стога бих се желео поновно извинити кориснику [[Корисник:НиколаБ|Николи]] ако сам му се непријатно обратио својим коментаром. Такође бих се желео извинити заједници јер нећу моћи да испратим овај процес до краја због приватних обавеза. Ако су ово последњи дани мојег администрирања, било ми је драго доприносити овом пројекту. Замолио бих припаднике заједнице да самостално просуде с обзиром на изнете аргументе и да се неповодљиво изјасне о мојим администраторским правима. Захваљујем људима који су ми указали поверење и надам се да сам га оправдао. Довиђења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 23. јул 2022. (CEST) P. S. Док сам писао одбрану, приметио сам да је [[Корисник:Acaalexaca|мој имењак]] такође предочио [[#Анализа доказа|анализу изнетих примедаба]]. Свесрдно му захваљујем јер ми је умногоме олакшао посао. Могуће да ми је која измена промакла 26. маја 2021. док сам био у статусу корисника-бота (усклађивао сам имена страница и категоризацију за ЦЕЕ). Отад већину сличних послова обављам ботом, па верујем да није било сличних пропуста. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 23. јул 2022. (CEST) == За одузимање == # {{за}} Као предлагач [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:45, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Гласам да се кориснику одузму права администратора, раније сам указивао на његове испаде и лоше деловање на пројекту. Овде је приказано сасвим довољно доказа да корисник више није подобан да буде администратор. Подвукао би да је дотични више пута шиканирао друге кориснике са којима не дели исте ставове по неким питањима, међу њима сам и ја. Ово је једина мера која може помоћи кориснику у даљем раду, али и раду самог пројекта коме нису потребни такви админи.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 11:08, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Потпуна подржавам да се кориснику укину администраторска права. Покушао је да подели заједницу на два дела, врло ружно етикетирао добар део колега називајући их фашистима, ради(о) апсолутно све на своју руку и не мари за мишљење других. Хиљаду је примера за тако нешто, али колега Јован је сасвим довољно ставио горе. Пуна подршка. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:47, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Иако сам се премишљао да ли да гласам уопште, или не, имајући у виду да сам уживо упознао Ацу када је био Викилајв и стекао добро мишљење о њему. Али мислим да је можда ово и најбоље, због свих наведених аргумената. Сам сам се одрекао администраторског права, јер нисам био сигуран да ћу моћи добро да обављам ту врсту обавезе и сматрао сам да је то тако најбоље и по мене и по заједницу, те мислим да би и за Ацу било боље мало да одмори и то.--[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 11:58, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 13:53, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Амбивалентан сам по питању предложеног. Истини за вољу, када сам почињао на ср.вики и радио на томе да савладам одређене разлике у односу на друге језичке пројекте, корисник Аца ми је помогао. Имали смо неколико добрих заједничких подухвата и међусобног помагања и квалитетну комуникацију. Ипак, уназад двије године, корисник је своје понашање, опхођење и одређене погледе значајно промијенио. Није моје да анализирам зашто је тако. Опао је квалитет и квантитет његовог рада. Грешке су се низале. Шћућурио се уз скуте истомишљеника, примјењивао аутократске методе (које сам осјетио на сопственој кожи) и дискриминисао је неистомишљенике (''десничари, ултрадесничари, националисти'' и остале примитивне етикете), заборавивши да нема личног раста без сучељавања мишљења и размјене аргумената. Теза да је примарни кривац за добар дио раздора, ако не и већину, у нашој рањивој заједници - према мом мишљењу јесте тачна. Сматрам да је у старту била грешка односно преурањено дати човјеку у развоју одговорне функције. Одговорност и колегијалност се не учи на Википедији, мада може да помогне. Што се наведеног у пријави тиче, контроверзне измјене су ми посебно спорне и непотребне, аутоголови. Међутим баш скоро је био једнако лош примјер поступања са позиције администратора. Уважени колега је покушао да заокружи „легитимитет” неправилно уклоњеног бана корисницима (нећу више писати на ту тему након поруке) а [[Разговор_са_корисником:Pinki#Деблокирање|на моје директно питања на страници]] рјешио и дао себи за право да ме игнорише, са позиције деблокирајућег администратора. У питању је само још један у низу аспеката лоше праксе у раду и њему знаног произвољног тумачења правила, што мени остаје у домену нејасног. Сјећам се да је у случају бановања корисника НН инсистирао на исправној пракси скидања бана и процедури, док је у случају уредника који му је по одређеним основама ближи (веза горе), потпуно изиграо правила, као и канал комуникације. Подржавам уклањање само администраторског права, уз захвалност за досадашњи рад и могућност поновне кандидатуре када буде далеко спремнији. Свакако нам недостају чекјузери и друге позиције, тако да мислим да би ту могао да потражи своју срећу, ако жели. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:25, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Укратко, без жеље да понављам раније коментаре, корисник се није показао дораслим функцији која му додијељена, у већини прилика самовољан, олако етикетира друге кориснике, тако да је гласам за одузимање права. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:57, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Образложење у коментарима! <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 16:01, 22. јул 2022. (CEST) #{{за}} [[Корисник:РудиЧајевац|parsifal]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|<math>\mathcal{R}</math>]]| 21:48, 23. јул 2022. (CEST) == Није за одузимање == # {{против}} '''одузимања''' — Прошао сам кроз апсолутно све примере који су наведени и не видим пуно тога спорно. Видим да се ово гласање више води на основу тога што се одређеном делу заједнице не допадају његова политичка мишљења (цео одељак „контроверзне измене”, уређивање пројеката коју се овде гледају као „анти-српски”) уместо око тога да ли је дотични способан да буде администратор, а они који су били ''шиканирани'' због својих другачијих мишљења не могу да схвате да њихова „мишљења” у одређеним случавејима представљају говор мржње који није прикладан за пројекат. Пример који ми увек пада на памет је трансфобичан говор броја корисника током [[Википедија:Трг/Архива/Правописна_питања/43#Небинарност|расправе о писању о небинарним особама]], где је њихово постојање негирано и исмевано [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A%D0%A2%D1%80%D0%B3%2F%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0&type=revision&diff=24205200&oldid=24205164][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A%D0%A2%D1%80%D0%B3%2F%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0&type=revision&diff=24205521&oldid=24205510]. Од кад је уређивање других пројеката искључује администраторска овлашћења на овом пројекту? Овај предлог је смешан — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 21. јул 2022. (CEST) :::Мислим да није коректно нити исправно нити тачно па ако хоћеш можда је и дискриминаторно на горе исказани начин одбацивати туђи став и доказе, све на основу псеудоаргумента „националисти” и неког имагинарног политичког сукоба; чини ми се да је на теми слово о некоректности, неприципијелности и кршењу правила. :::Свако не види оно што не жели да види, што јесте твоје право, као и указивање одређене личне наклоности, ништа ново и све могу да разумијем. :::Молим те да не скрећеш тему (генерално говорећи). Правдање грешака појединца упитним коментарима других на трећој теми није добра пракса. :::Цијењени колега, нијеси овдје нити комисија нити суд да одређујеш шта је говор мржње, уз дужно поштовање ка твоме мишљењу и ставу, за такве акције постоје администратори и куражим те да увјек поднесеш пријаву на админ. табли када су ицрпљене све друге могућности. Свакако нећеш остати ускраћен за одговор. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:31, 21. јул 2022. (CEST) :::: Никакво скретање пажње, само указивање на то какав језик се користи на пројекту и разумевање за његову реакцију у појединим случајевима. Ја нисам никаква комисија, али сам доста информисан о теми. С обзиром на то да си ти кандидат за бирократу (који ће то и постати), а ниси успео да (веома очигледан) говор мржње идентификујеш у примеру који сам навео, већ си га поткрепио и стао у одбрану корисника који су га испољили, нисам баш охрабрен да то и пријавим. — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:36, 22. јул 2022. (CEST) :::Не делим људе по идеолошкој, расној и верској припадности. Нити ми сметају туђи ставови који се разликују од мојих. Све је то нормално. Проблем је кад своје ставове хоћеш да наметнеш некоме другом кроз пројекте на википедији кршећи правила исте и на тај начин ствараш немир. Већина људи са којима сам у контакту на википедији имају другачије ставове од мене па имамо сасвим коректан однос. Ти сукоби и непоштовање на карту идеолошких разлика је маска за незрело понашање и апсолутно немам никакву толеранцију за то. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:50, 21. јул 2022. (CEST) ::::Да ли имаш неки пример његовог „наметања ставова"? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:38, 22. јул 2022. (CEST) #<li value=2> {{против}} - Пажљиво сам прочитао све наведене примере у аргументацији предлагача и лично мислим да наведени поступци и грешке администратора Аца нису биле злонамерне нити систематске. Што се тиче његовог спорног изражавања у комуникацији са уредницима, мислим да је било више искрено и неспутано него грубо и увредљиво. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 03:15, 22. јул 2022. (CEST) # {{против}} - коментар испод. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:04, 23. јул 2022. (CEST) # {{против}} Човек који је, по мом мишљењу, подигао ср Вики на виши ниво. Мислим да би одузимањем права Аци сами себи пуцали у ноге. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:54, 23. јул 2022. (CEST) # {{против}} Ухх, начитах се овде свега и свачега, али на крају не могу да гласам за овакав предлог корисника [[Корисник:Јован 99|Јован 99]]. Интересантно да процене попут ''дечко нема википедијанску зрелост'' или ''нанео је више штете него користи'' доноси неко ко овде није ни годину дана, па вероватно има већу ''википедијанску зрелост'' од њега. Такође, очигледно је да је овај предлог проистекао из неслагања са ставовима администратора Аца, за шта не желим да гласам, слагао се с тим ставовима или не. С друге стране, не могу рећи ни да је Аца у овом случају безгрешан, али далеко од тога да сматрам да су те грешке за одузимање админ права. Надам се само да ће, у случају да се стање са гласовима промени, Аци ово послужити као опомена да мало поведе рачуна у опхођењу према другим корисницима. За крај, без дилеме могу рећи да је Аца својим посвећеним радом унапредио Википедију на српском језику и надам се да ће имати прилику да настави са тим. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 23:26, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} - Aca je svakako administrator iz nekog razloga a to je da ima vremena za administriranje i dečko ima znanja. Mnogo je dao ovom projektu i smatram da postoje drugi načini da se reše problemi ako postoje. Vikipedija ionako ima problema sa manjkom administratora i kao što je rekao kolega HoneymoonAve27 to bi bilo pucanje u noge. Rešiti dileme i probleme na drugi način - diskusijom i nikako drugačije. Što se tiče Diskorda, taj server ne treba da ima veze sa onim što se dešava ovde apsolutno. [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 07:26, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{Коментар}} Пошто си покренуо гласање, треба да поставиш захтев на [https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions#Removal_of_access мети] са линком до ове странице; мислим: тако пише у [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање#Захтеви_за_уклањање_овлашћења Захтеви за уклањање овлашћења]. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:02, 21. јул 2022. (CEST) :То тек кад се заврши гласање и утврди се да је заједница одлучила да треба да се скине администраторско право. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 12:19, 21. јул 2022. (CEST) :: У правилу јасно пише: ''[. . .] потребно је '''прво''' покренути гласање за скидање права према важећим правилима, па '''тек онда''' поставити захтев на Мети, с '''линком''' до странице гласања.'' '''Не пише''' да се захтев на Мети поставља '''пошто''' се '''заврши''' гласање. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 13:32, 21. јул 2022. (CEST) :::Тамо баш пише ово што говорим. :::{{quote|To request the removal of another user's permissions, you must gain consensus on the local wiki first.}} --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 20:18, 21. јул 2022. (CEST) :::: Уобичајено је да се у оваквим ситуацијама на мети постави '''status: in progress'''. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:48, 23. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Пошто ја први пут видим ово корисничко име, занима ме како те је свуда блокирао, гдје је то свуда? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 14:11, 21. јул 2022. (CEST) :: Блокирао ме је на свим домаћим, нама језички приближним дискорд серверима без икавког разлога. Када сам га питао зашто ме је блокирао рекао је само да сам прекршио правило али није рекао ко је. Блокирао ме је на сва три дискорда у року од 10 минута. Знам да дискорд нема везе са википедијом али дотични своје понашање на дискорду пројектује на википедију тиме кршећи правила исте. А дискорд је изузетно важан за википедију јер је конкретно мени доста помогао (а и другима) да се адаптирам захваљујући доброј вољи људи. Мислим да је разлог за бановање/блокирање са сервера тај да не би видели поруке које су он и још неколицина њему блиских писали о нама, углавном су то свакакве увреде које сам навео горе. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:58, 21. јул 2022. (CEST) ::: Не постоји званичан Дискорд сервер. Његов Дискорд сервер је незванично место за окупљање Википедијанаца. Ту препирку треба да држиш у приватним разговорима, а не да је преливаш на Википедију — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 19:45, 21. јул 2022. (CEST) :::: Ниси разумео. Прочитај поново шта сам написао. Не преносим ту препреку ја, него он. Зато сам и написао да своје личне фрустрација меша у пројекте. Када би користио дискорд знао би о чему је реч. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 21:19, 21. јул 2022. (CEST) :::::Како? Јел на Википедији враћао твоје измене или те вређао зато што имате препирку на Дискорду? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:30, 22. јул 2022. (CEST) :::Све ок. Ја са корисником нисам имао непријатности и мислим да је у већини случајева био коректан админ па зато прије свог гласа хоћу да прођем кроз неке детаље јер су ово озбиљне оптужбе. Прва тачка, навео си грозно и цинично понашање на чланку о геноциду у Сребреници, на шта конкретно мислиш? На линку који си приложио, Аца цитира коментар корисника Ничим неизазван који се противио наслову, а тај цитат је означио зеленом бојом и даље у коментару каже само да су у литератури општеприхваћени појмови геноцид и масакр, па ме занима који дио ти је ту упао у око и представља грозно и цинично понашање? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 20:03, 21. јул 2022. (CEST) :::: Ако мислиш да ја нисам у праву, питај остале чланове који су већински и гласали за. Геноцид и масакр нису исти појмови, свакако. Нећу да се понављам. Све сам лепо горе изложио. Ако имаш недоумице контактирај остале чланове који га дуже знају од мене [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 21:19, 21. јул 2022. (CEST) ::::: Спорни коментар је вјероватно ''Па шта је друго било у Сребреници? Бејби-бум? Имаш ли право на негирање геноцида над више од 8.000 бошњачких мушкараца и дечака током Рата у Босни и Херцеговини — имаш — али не знам колико су Задужбина и њен тим за поверење и сигурност благонаклони таквом понашању. Стога бих те још једном лепо замолио да обратиш пажњу при писању порука. Свако добро.''. ::::: Боме не само да је прилично погадно, цинично, него је ту и прикривена пријетња (ако не гријешим), за нас као колектив или учесника у дебати, свеједно. Надам се да сам криво схватио. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:30, 21. јул 2022. (CEST) === Моја анализа и став === '''Прво''', корисник Јован замјера Аци због неких његових личних ставова, у вези ''{{зелено|Масакру у Сребреници, Списка српских химни, Боки-администратор, Иван Гундулић, Хрватски језик, Бечки књижевни договор, Руске инвазије на Украјину, Клинац (репер)}}'' – То да ли неко вјерује у Деда Мраза, Покемоне или мит о Сребреници као корисник Аца, то је њихова лична ствар, све док уредник са правима администратора не злоупотребљава дата овлаштења да наметне свој лични став већини. Сматрам да Аца овдје '''НИЈЕ злоупотребио''' админ овлаштења. '''Друго''', замјерке у вези ''{{зелено|„препуцавања” са корисником НН и санкција, те скривања личних података (Исправљања туђих коментара), Списка српских владара (уклоњено спорно)}}'' — '''Сматрам да је администратор поступио на исправан начин'''. '''Треће''', Јован је апсолутно у праву у случајевима: * [[Разговор са корисником:David Vlajić|корисника David Vlajić]] (администратор Аца је требао да санкционише '''рад''' корисника, а не и њега и то драконски — трајном блокадом), * у вези [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Молба|оваквих вријеђања]] (требао је бар упозорити другог уредника); * у вези коментара и бот-статуса (прекршио правила о кориштењу бота) * пропустима у вези тзв „босанског језика” (овдје се не ради о мишљењу, већ наметању става) * те у вези понављених етикетирања неистомишљеника. '''Четврто''', у вези ''[[Разговор са корисником:Ничим неизазван/Архива 1#Језик бржи од памети|коментара о Масакру у Сребреници]]'', колега Аца може да износи своје мишљење, али овдје је спорна његова пријетња Задужбином, гдје он очигледно наступа као администратор. А то јесте апсолутно '''за преиспитивање његових админ права'''! '''Пето''', можда и најважније: Ово није ни први ни највећи испад администратора Аца. Блокирање уредника на основу тзв. [[Википедија:Малтретирање#Малтретирање ван викија|малтретирања ван викија]] од стране администратора Аца, исти корисник је починио много већи прекршај. Наиме: # иако је тешко доказиво да је неко неког могао или јесте малтретирао ван викија, [[Википедија:Трг/Википолитика#Офлајн узнемиравање|један корисник оптужуо је другог]], а администратор Аца дјеловао (према мом мишљењу — апсолутно непотребно); # умјесто јавне дебате на википедији, она је спроведена на дискорд-у (апсолутни пропуст опет администратора Аца); # исход — Аца на основу вербалне оптужбе једног уредника, без икаквих јасних и нама презентованих доказа, без икакве вп дебате или још битније — сагласност заједнице, [[Посебно:Доприноси/Kolega2357|блокира активног уредника трајном блокадом]]. # умјесто да проба оправдати своје поступке, Аца мимо свих правила и без икаквих ваљаних разлога, захтјева да у деблокади могу учествовати само 2 администратора која је ОН одабрао (уз моје искрено уважавање тих колега администратора, сматрам да је ово '''преседан и врхунац кршења свих админ права'''). Обзиром да ми је лични посао такав да често путујем ван Балкана, понекад ми овакви случајеви промакну, али и кад их накнадно пропратим, стварају ми мучан осјећај неправде. Без обзира о каквим се уредницима ради ван википедије (ми то, вјероватно не знамо), сматрам да је Аца овдје направио изузетно страшан превид (чак неколико њих). У најмању руку, требало би исправити грешке у вези (де)блокаде и извинити се оштећеном кориснику, а Аца, бар због овог — '''заслужује одузимање датих му права'''. Хвала! <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 16:00, 22. јул 2022. (CEST) :Очекивано квалитетна анализа, једино око послиједње ставке имам нешто другачији став. Мислим да су веће и озбиљније шансе да извучемо закључке и побољшамо рад, него да се враћамо и чистимо редом све потенцијалне грешке, пошто је за исправку појединих дјела правовријеменост (да не кажем тајминг) кључна ставка. Тема је опширнија и има више аспеката па не бих улазио у танчине, ради одржавања тока разговора на главном коридору. Велики поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:10, 22. јул 2022. (CEST) : {{одговор|CarRadovan}} Захваљујем на анализи. Ако није проблем, изнео бих своје опаске. Не знам како се стекао такав утисак, али корисник Давид Влајић није блокиран на трајно, <span class="plainlinks">[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19493002 већ на три дана]</span>. Дакле, није реч о „драконској казни” него о правилној блокади. Прочитати моју одбрану за остале појединости. Такође, нисам наметао став о бошњачком језику, него сам вратио коментар на изворну верзију. Уобичајена је пракса да се туђи коментари не мењају (осим ако не обелодањују туђе приватне податке). Што се тиче четврте ставке, изнео сам само став Задужбине (нарочито недавно усвојеног УЦОЦ-а) поводом таквих коментара. Из мог коментара види се да нема никакве „претње” заједници или појединцу. Апропо последње ставке, дотични корисник има подужи историјат [[ВП:М|малтретирања]] и застрашивања других корисника (на викију и ван њега), <span class="plainlinks">[https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Checkuser/2012-08#Kolega2357.40sh.wikipedia потврђени]</span> је лутак трајно блокираног [[Посебно:Доприноси/Velimir_Ivanovic|корисника Велимир Ивановић]]. Докази о малтретирању ван викија приватне су природе, па сам их добио електронским путем од корисника ВС6507. Могу ти их проследити е-поштом ако заиста сумњаш у њихову ваљаност. Разлог због ког сам написао да се обратиш Зорану јесте тај што је Зоран размотрио и одбио захтев за деблокаду, па је крајње непримерено уклонити блокаду [[Википедија:Правила_блокирања#Ако се не слажете са блокирањем|без консултације с другим администратором]]. Надам се да сам појаснио случај и опрости што временски нисам у могућности да изнесем више детаља. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:19, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Колега Радован је изнео детаљну и квалитетну анализу с којом сам у великој мери сагласан, мада је пети издвојени случај прича за себе. Ја већ неко дуже време нисам присутан на Дискорду и нисам директно упућен у то шта се тамо дешава, али то не би ни требало да има превише везе с овим пројектом. Посебно не у смислу тога да се људи отерају уместо тога да им се помогне приликом неких недоумица. Знам да су се раније дешавале неке, у најмању руку, проблематичне ситуације. Није забрањено уређивати друге језичке пројекте, али није етички ни омаловажавати их, као ни њихове уреднике. Постоје као такви, али нико није у обавези ни да их уређује. Овде јесте спорно оно што је наведено под првом тачком, из више разлога, док је остало за полемику. Ако наслов чланка није прикладан, односно постоје различити ставови у заједници, то се решава консензусом на сзр. Посебно код тих тема које су подложне различитим идеолошким тумачењима, самим тим и честим ратовима изменама. Не верујем да је намерно кршио правила коришћења бота, али је о томе требало водити рачуна. Све издвојено, сем пар ситуација, односи се на ранији период. Пропусти не застаревају, али сваки корисник, укључујући и администраторе, стално учи и усавршава се. То по дефиницији подразумева повремене грешке. На пројекту се свашта дешавало, такође, али то је већ пропуст свих нас с неким овлашћењима у том тренутку. Администратор треба да има избалансиран став, посебно на пројекту какав је наш, али да својим деловањем никога не оштети. Овде је било примера избрзних реакција, али не би било поштено све свалити на Ацу ако смо ми остали то само посматрали. Приметио сам да је више нас било активно у одређеном периоду, а да нисмо реаговали. Чињеница је тек да има сложених ситуација које захтевају систематичност и није довољно само имати омогућене администраторске алатке. Било је и раније међусобног етикетирања корисника, приписивања разних фобија делу заједнице и сл. Неретко смо били попустљиви према корисницима због историје њихових доприноса. Узевши у обзир неке скорашње случајеве, време је да се и то мења. Ето, можда би требало увести филтере који би препознавали потенцијални говор мржње и вређање. Мени сама пријава није довољно убедљива, стичем утисак да је конципирана тако да подржи неке личне разлоге из увода. Нисам видео ни пријаве на табли или обраћање на страницама за разговор. То би била нека устаљена процедура, ако се претпостави добра намера. Али неки ставови и образложења осталих корисника већ имају потпору. Дискорд је неформални канал комуникације. Ако ће тамо Аца да примењује ону „моја је лопта и ја одлучујем ко игра”, није проблем. Проблем је када се то пренесе на пројекат и унесе немир у заједницу. Ја то овде, у скорије време нисам лично приметио, али јесам извесну неозбиљност. Раније се дешавало да се процедура завршава по скраћеном поступку, па заједница остане ускраћена, мада се не сећам да је то пролазило када је нешто озбиљно било у питању. Размотрићу још мало овај случај пре конкретног изјашњавања гласом, јер неко време нисам био присутан ни на пројекту. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 18:04, 23. јул 2022. (CEST) : Хвала, {{к|Lotom|Лотоме}}, на изјашњавању! Сагласан сам да би филтер увреда и говора мржње био добро решење. О томе можемо разговарати на неком другом месту (технички раздео Трга). Што се тиче дискорда као неслужбеног комуникационог средства, настојао сам да врло одговорно управљам сервером. Упркос томе, почесто сам као оснивач сервера изложен неоснованим оптужбама. Тако, на пример, корисник Јован тврди да сам га ја {{редни цитат|блокирао на свим домаћим, нама језички приближним дискорд серверима без икавког разлога}}. (Пинговаћу корисника {{к|Vux33|Vux33}} с обзиром на то да је он поставио слично питање.) Оно је — разуме се, благо речено — неистина. У дневнику активности јасно се види да нисам ја кориснику забранио приступ серверу, већ је то урадио други управник. Јован ми се касније приватно обратио на Дискорду упитавши ко га је бановао. Потом сам му ја објаснио да га је бановао други управник и покушао да ступим у контакт с њим како бих прибавио више информација. Што се тиче сервера Википедије на бошњачком, не знам ко је Јована бановао. Нити имам модераторска овлашћења (<span class="plainlinks">[https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Wikipedia:Discord&oldid=3225754 овде је непотпуни списак бс.ВП дискорд модератора]</span>) нити имам могућност да видим дневник активности. На сличан начин је и корисник Ничим неизазван тврдио да сам га бановао са „свог” дискорда иако ја нисам био ни активан на серверу тад и иако је бан доделио други управник. Нисам само ја управник на том серверу нити сам даноноћно активан на тој платформи. Осим тога, упркос томе што сам оснивач сервера, верујем да сви разумеју да не сносим кривицу за сваки бан који додели руководство сервера. Надам се да сам успео разјаснити неке недоумице премда су ове ствари офтопик и не би требало уопште да се о њима расправља овде. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 19:40, 23. јул 2022. (CEST) === Анализа доказа === {{Коментар}} Коментар достављених доказа: (напомињем на своју неутралност) # Ради се о цитату, ако је нешто друго онда би требало цитирати где је стварно погрешио као админ ('''право није прекршено''') # Где је овде проблем? Радило се о разговору за стицање статуса чланка ('''право није прекршено''') # Рад корисника, не администратора... [https://en.wikipedia.org/wiki/Ivan_Gundulić Ен вики је Иван Франов]. Ја сам исто у неким чланцима вршио измене па су биле враћене, то нема никакве везе са администрацијом.('''право није прекршено''') # Не видим проблем, опет рад корисника, не админа. ('''право није прекршено''') # Нико се није противио тој измени, говоримо о 6. марту 2020. још нико није био сигуран, уклонио али опет ('''право није прекршено''') # а) [[Посебно:Разлике/24230346|Где је овде грешка сем што се ради о корисничкој страници а не о песку]] ([[Посебно:Разлике/24230242]]) # б) [[Посебно:Разлике/23791627|Не видим грешку сем исправки која није измењена а и даље стоји овако]] ('''право није прекршено''') # Жељку је одговорио на његовој сзр, то такође треба узети у обзир. #Ово не треба ни коментарисати ('''право није прекршено''') # Шта је онда [[Посебно:Разлике/24927301|ово]] ??? ('''право није прекршено''') # Овде је требао да опомене корисника то је испад али не и кршење админ права.... и мене су током првих недељу дана админи назвали вандалом па нико није прстом мрднуо сем Аце. ('''право није прекршено''') # Не ради се о опису измене већ како је чланак измењен. ('''право није прекршено''') # Админ му је скренуо пажњу, и исправио се ('''право јесте прекршено''') # Не ради се о ратовима измена већ о сређивању чланака под шаблону рут и овде су си прекршили правило о три враћања не само он ('''право јесте прекршено али од стране оба корисника [[Посебно:Разлике/24284308]]'''ово није ок) # ('''право није прекршено''') # ('''право није прекршено''') # да ли си онда видео мој коментар на кандидатуру, ово не може да се односи на администрацију корисника. ('''право није прекршено''') # где је [[Списак српских владара|овде]] проблем ('''право није прекршено''') '''Још:''' Блокирање ван викија не може да буде ставка да се кориснику одузму права, ако узмемо мој пример против блокираног корисника, већину админа су рекли цитирам „не тиче нас се оно што се дешава ван Википедије ” епа онда у овом случају такође што је ван Википедије остаје ван Википедије и опет напомињем ''не постоји званични Дискорд''. На коментар колеге: Ако је корисник блокиран зашто други админ није преиспитао тај блок? чак нико није ни реаговао. '''На основу исказа против Аце не видим чињенице за укидање админ права.''' — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:04, 23. јул 2022. (CEST) tvrjh51d8hj3a84cxlnhddoqx2q7wp0 25121941 25121862 2022-07-25T08:04:51Z Vux33 178022 /* Није за одузимање */ wikitext text/x-wiki {{Смирено}} Предлажем да се функција администратора уклони википедијанцу {{ping|Aca}}. Први пут нешто пријављујем од када сам овде, па вас молим за мало стрпљења и разумевања са овим. Повучен искуством мене и неких мени блиских људи, заинтересовао сам се мало озбиљније за администраторски рад пријављеног админа. Моја основна хипотеза је да дечко нема википедијанску зрелост или личну зрелост да буде администратор. До сада је кршио поједина правила, поступао лицемерно, самовољно покушавао да реши „контроверзне теме” без договора са другим људима који су овде 100 година, опхдодио се неколегијално и уназадио заједницу вики на српском. Прекршио је готово све што је навео као неку „заклетву” на своме профилу. Има ту и озбиљних прекршаја. Својим дискриминисањем неистомишљеника и широког круга сталних уредника на свом Дискорд серверу је директно први одговоран за већи раздор у заједници. Никада није преузео одговорност нити радио на томе да исправи стање које је проузроковао, на било који начин. А има много начина за то али нема његове добре воље. Конкретно су мене његови другари и он индиректно вређали, омаловажавали, називали нацистом, фашистом, шовинистом. Да, називали су ме нацистом и бановали свуда! Могу да приложим скриншотове, о томе знају многи људи, али нећу на пријави да не буде да износим разговоре, није џентлменски. И тако да ме вређају и лако бацају тешке такорећи момчићи, који немају појма о историјату и страдању мојих и народа мог краја. Све што сам написао може да потврди више људи. Ужас... Без обзира, можда је он добар уредник и зна доста тога на разне теме али му је позиција администратора превелик залогај и није јој дорастао и нанео је више штете него користи. Све своје друге замисли и техничке новине је могао да спроведе ван позиције. Како год, имаћу тога доста да кажем, будите стрпљиви и волео бих да се не доносе одлике на основу тога ко се коме допада, ако ме разумете. Кренимо редом... Контроверзне и чудновате измене: * [[Разговор са корисником:Ничим неизазван/Архива 1#Језик бржи од памети|Цинично и грозно коментарисање ратног злочина у Сребреници…]] После је другима писао да не требају да буду цинични и да то није адекватно. * [[Посебно:Разлике/23675760|Коментар — противи се химнама српске државе у изабраном чланку о српским химанама]] * [[Посебно:Разлике/23538872|Уклањање етничку одредницу или по књижевности припадности Ивана Гундулића са српском културом.]] Као да је Дубровачка Република био хрватска држава. Глупост и вандализам. Онда је отишао, тек након што је враћен, на страницу за разговарање где је пробрао више литературе која га назива „хрватским” да покаже како је у праву. Тенденциозно и гадно, да тешко да може горе од тога. * [[Посебно:Разлике/24611636|Трећи пример]] * [[Посебно:Разлике/23735225|Четврти пример]] * [[Разговор о шаблону:Вести#Корона вирус у Црној Гори је вест!|Произвољно брисање и кулирање примедбе]]. Идемо даље. * Грешком и фул проценом админа Аце је корисним Ничим неизазван добио далеко мањи бан и остао далеко дуже да уређује и да нам, да простите на уметничкој слободи, пије крв. [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Ничим н.|Овако је то било]]. Након што је зезнуо ствар админ Аца је наставио серију препуцавања и индиректног прозивања са корисником кога је раније бановао!!! Ничим га је притискао, прозивао и нападао и онда је он шта урадио као администартор — побегао на вишемесечни „вики одмор”. Безвезе и без принципа. Ту је било колико хоћете бисера и међусобног препуцавања и прозивања, на леп или други начин. ([[Посебно:Разлике/24230346|Пример 1]] и [[Посебно:Разлике/23791627|2]]) * Претходно је кукао када га је нападао сада на годину дана бановани википедијанац НН, док када је други уредник напао другог админа његових година, није га било да предузме мере, већ је контрапродуктивно покушао шатро да смири страсти, што није помогло, баш контра. Још један [[Посебно:Разлике/24132554|пример]] Вики незрелости. * Било је још промашаја као што је [[Разговор са корисником:David Vlajić#Промоција|бан без ранијег упозорења]]. * [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Молба|Вређање других без упозорења њега као администратора]]. Касније је тај исти корисник додао на десетине таквих коментара, зашто и не би, када га админ не упозорава. * [[Посебно:Разлике/24959522|Неприкладни коментари у опису измена]] * [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Корисник-бот|Даје коментаре и уређује у бот статусу]] лол * [//sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клинац_(репер)&action=history Ратује изменама на тему националности са 3 уредника] * [[Посебно:Разлике/24609561|Исправљање туђих коментара]]. Тврдио је да се то не ради. Сам је навео своје податке и онда масовно брисао, без везе. * [[Посебно:Разлике/24585315|Контроверзно ратовање изменама и тврдња да се туђи коментари као не мењају]] * [[Посебно:Разлике/24254761|Неприкладно обраћање и препуцавање]], теорије завере, тврди да други корисник „циља њега” на простору Википедије где му то није место!! * [[Посебно:Разлике/23897437|Брисање поуздано референцираног садржаја]]. Уредник је написао да су у питању легендарни владари што ће рећи да о њима постоји предање. * [[Посебно:Разлике/23771074&|„Не буди бумер” — неприкладно обраћање другом администратору на осетљивој теми]]. Да ствар буде гора, корисник је провео више месеци уређујући и сређујући језичке пројекте на којима се ср.вики пљује, а историјске теме из српске историје третирају драстично политизовано, дакле њему ср.вики није примарни пројекат, већ један од многих… Мислим да је доста било, стварно бре. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=28|сат=11|минут=0|крај=}} [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 10:57, 21. јул 2022. (CEST) == Одбрана == Здраво свима! Не могу порећи да ме је овај предлог изненадио, понајвише због времена када је покренут. Занимљиво је што је гласање започето у тренутку кад сам био неактиван на Викимедијиним пројектима, чиме ми је делотворно било ускраћено право на одбрану. Упркос томе, покушаћу да сада језгровито али подробно одговорим на изнесене опаске. * На самом почетку аутор предлога износи произвољне хипотезе о мојој „незрелости” ({{редни цитат|није јој дорастао}}, {{редни цитат|нема википедијанску зрелост}}), а затим излаже замерке мојем управничком раду на дискорду. Посве је запањујуће како он досад није увидео да су Дискорд и Википедија две засебне платформе, независне једна од друге. Задужбина Викимедија и Википедија немају никакву надлежност над сервером на Дискорду, па тамошње радње не могу утицати на кориснички статус на Википедији. Осим засебности двеју платформа, аутор предлога није узео у обзир ни чињеницу да су поруке на Дискорду изузетно манипулативне. Врло је лако извадити поруке из контекста и изменити њихову садржину алаткама које пружају многи веб-прегледачи. Стога је врло тешко утврдити аутентичност предочених доказа. С обизром на одвојеност двеју пројеката и општу немогућност потврде аутентичности доказа, ове се примедбе не могу сматрати важећим аргументом за скидање овлашћења. * '''Контроверзне и чудновате теме''': У недостатку аргумената за укидање овлашћења и немогућности писања објективног и идеолошки необојеног предлога аутори и текстописци су прибегли методи узимања насумичних измена као оправдања за уклањање статуса иако те измене немају никакве везе с употребом администраторских алатки. Те су измене означили као „контроверзне” вероватно зато што се не подударају с њиховим уверењима и ставовима. За њих је, тако, {{редни цитат|контроверзно}} уносити језичке исправке, уклањати пристрасан материјал (попут [[Википедија:Маргиналне теорије|маргиналних теорија]] чија је намена [[:en:WP:PUSH|фаворизовати одређено гледиште]] и [[:en:WP:UNDUE|давати му непотребну тежину]]), покренути расправу о уводној реченици, писати рецензију на туђе чланке или износити замерке на туђе коментаре. Приметићете, наравно, да су све то измене које уносимо свакодневно и да нема ничег „контроверзног” те да у свим линкованим примерима није било злоупотребе администраторских овласти. Доиста је фасцинантно како је корисник Јован уобичајену процедуру покретања расправе после неслагања у историји измена назвао {{редни цитат|глупошћу и вандализмом}} и оценио као {{редни цитат|тенденциозно и гадно, да тешко да може горе од тога}}. Такође ћете запазити да ни у једном линкованом случају нисам закључао страницу на своју верзију или блокирао неистомишљеника због његова мишљења, што значи да није било злоупотребе привилегија с моје стране. Стога се ни ове {{редни цитат|контроверзне и чудновате теме}} не могу сматрати валидним разлогом за скидање овласти. Корисник {{к|ImStevan|Стеван}} је добро спазио како је читава сврха овога дела предлога да задре дубоко у ставове „оптуженога”, [[:en:WP:BAIT|да изазове реакцију људи пецањем и „спиновањем”]] и да омогући несметани прогон неистомишљеника „јер он није подобан да уређује овај пројекат”. Очевидно је да су ту идеолошки и политички ставови средишња тема овог одломка, ако не и предлога. * '''Идемо даље''': Будући да {{редни цитат|контроверзне и чудновате теме}} нису биле довољне за оптуженичку клупу, аутор предлога и његови текстописци решили су да се осврну на интеракцију с другим корисницима. Тако сам, на пример, ја оптужен да сам „спасио” корисника Ничим неизазван од дуже блокаде. Ова констатација не само да није истинита него је потпуна измишљотина. Завиримо ли у километарске расправе на Администраторској табли, видећемо да сам се ја, заправо, залагао за дужу — чак и трајну — блокаду. Ипак, консензус заједнице је био друкчији и због тога сам му доделио једномесечну. Колико видим, предлагачу се није свидело што сам отишао на „вики одмор”. А шта сам друго могао учинити? Као што је и сам предлагач признао, Ничим ме је притискао, прозивао и нападао. Одлучио сам да се изузмем из целог тог случаја и да узмем предах. Претпостављам да је администратору и то забрањено. И док сам био у „изолацији”, повремено сам добијао увреде корисника Ничима неизазваног, а врхунац је била [[Википедија:Администраторска_табла/Архива_45#Ничим неизазван, последњи_пут|недоказана оптужба да сам вређао Ивана Клајна]]. Аутор предлога ми замера на [[Посебно:Разлике/24132554|овој измени]] називајући је „примером Вики [''sic''] незрелости”. То је, међутим, смешно јер је моја порука, користећи се ваљаним комуникацијским техникама, тежила к томе да примири корисника и подстакне га да не губи, такорећи, вики ентузијазам. Прича о {{редни цитат|бану без ранијег упозорења}} била би добар кликбејт наслов за неки таблоидни медиј. Корисник не само да није добио бан /добио је тродневну блокаду/ него је и био упозорен. Корисник [[Корисник:David Vlajić|Давид Влајић]] четири пута је правио страницу о себи и то на енглеском језику упркос упозорењу (што је видљиво у дневнику избрисаних доприноса). У прохтеву да ископа затурене тобожње разлоге за скидање овласти, корисник Јован је ишао толико далеко да је цитирање туђих коментара прогласио за неприкладне описе измена, произвољне низове измена је прогласио [[Википедија:Уређивачки рат|уређивачким ратовима]] /иако није прекршено [[ВП:П3В|правило о трима враћањима]]/, док је прекорио сакривање туђих приватних података, попут личног имена /, иако су то подаци који не смеју бити јавно излагани без допуштења саговорника/. На крају предлагач напомиње да {{редни цитат|ср.вики није мој примарни пројекат}}. То је нетачно јер је ср.ВП заиста мој матични пројекат, пројекат на који сам се регистровао и на којем сам начинио највише измена. Тачно је да уређујем друге Викимедијине пројекте, али то не треба да служи као дисквалификационо дугме за администрирање на овоме пројекту. Из свега тога, јасно је да не постоје примери моје злоупотребе администраторских овлашћења. Традиционално сам заговорник чврсте примене постојећих правила, па није ни чудно што сам оштро реаговао у случају узнемиравања корисника [[Корисник:VS6507|ВС6507]]. Стога бих се желео поновно извинити кориснику [[Корисник:НиколаБ|Николи]] ако сам му се непријатно обратио својим коментаром. Такође бих се желео извинити заједници јер нећу моћи да испратим овај процес до краја због приватних обавеза. Ако су ово последњи дани мојег администрирања, било ми је драго доприносити овом пројекту. Замолио бих припаднике заједнице да самостално просуде с обзиром на изнете аргументе и да се неповодљиво изјасне о мојим администраторским правима. Захваљујем људима који су ми указали поверење и надам се да сам га оправдао. Довиђења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 23. јул 2022. (CEST) P. S. Док сам писао одбрану, приметио сам да је [[Корисник:Acaalexaca|мој имењак]] такође предочио [[#Анализа доказа|анализу изнетих примедаба]]. Свесрдно му захваљујем јер ми је умногоме олакшао посао. Могуће да ми је која измена промакла 26. маја 2021. док сам био у статусу корисника-бота (усклађивао сам имена страница и категоризацију за ЦЕЕ). Отад већину сличних послова обављам ботом, па верујем да није било сличних пропуста. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 23. јул 2022. (CEST) == За одузимање == # {{за}} Као предлагач [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:45, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Гласам да се кориснику одузму права администратора, раније сам указивао на његове испаде и лоше деловање на пројекту. Овде је приказано сасвим довољно доказа да корисник више није подобан да буде администратор. Подвукао би да је дотични више пута шиканирао друге кориснике са којима не дели исте ставове по неким питањима, међу њима сам и ја. Ово је једина мера која може помоћи кориснику у даљем раду, али и раду самог пројекта коме нису потребни такви админи.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 11:08, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Потпуна подржавам да се кориснику укину администраторска права. Покушао је да подели заједницу на два дела, врло ружно етикетирао добар део колега називајући их фашистима, ради(о) апсолутно све на своју руку и не мари за мишљење других. Хиљаду је примера за тако нешто, али колега Јован је сасвим довољно ставио горе. Пуна подршка. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:47, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Иако сам се премишљао да ли да гласам уопште, или не, имајући у виду да сам уживо упознао Ацу када је био Викилајв и стекао добро мишљење о њему. Али мислим да је можда ово и најбоље, због свих наведених аргумената. Сам сам се одрекао администраторског права, јер нисам био сигуран да ћу моћи добро да обављам ту врсту обавезе и сматрао сам да је то тако најбоље и по мене и по заједницу, те мислим да би и за Ацу било боље мало да одмори и то.--[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 11:58, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 13:53, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Амбивалентан сам по питању предложеног. Истини за вољу, када сам почињао на ср.вики и радио на томе да савладам одређене разлике у односу на друге језичке пројекте, корисник Аца ми је помогао. Имали смо неколико добрих заједничких подухвата и међусобног помагања и квалитетну комуникацију. Ипак, уназад двије године, корисник је своје понашање, опхођење и одређене погледе значајно промијенио. Није моје да анализирам зашто је тако. Опао је квалитет и квантитет његовог рада. Грешке су се низале. Шћућурио се уз скуте истомишљеника, примјењивао аутократске методе (које сам осјетио на сопственој кожи) и дискриминисао је неистомишљенике (''десничари, ултрадесничари, националисти'' и остале примитивне етикете), заборавивши да нема личног раста без сучељавања мишљења и размјене аргумената. Теза да је примарни кривац за добар дио раздора, ако не и већину, у нашој рањивој заједници - према мом мишљењу јесте тачна. Сматрам да је у старту била грешка односно преурањено дати човјеку у развоју одговорне функције. Одговорност и колегијалност се не учи на Википедији, мада може да помогне. Што се наведеног у пријави тиче, контроверзне измјене су ми посебно спорне и непотребне, аутоголови. Међутим баш скоро је био једнако лош примјер поступања са позиције администратора. Уважени колега је покушао да заокружи „легитимитет” неправилно уклоњеног бана корисницима (нећу више писати на ту тему након поруке) а [[Разговор_са_корисником:Pinki#Деблокирање|на моје директно питања на страници]] рјешио и дао себи за право да ме игнорише, са позиције деблокирајућег администратора. У питању је само још један у низу аспеката лоше праксе у раду и њему знаног произвољног тумачења правила, што мени остаје у домену нејасног. Сјећам се да је у случају бановања корисника НН инсистирао на исправној пракси скидања бана и процедури, док је у случају уредника који му је по одређеним основама ближи (веза горе), потпуно изиграо правила, као и канал комуникације. Подржавам уклањање само администраторског права, уз захвалност за досадашњи рад и могућност поновне кандидатуре када буде далеко спремнији. Свакако нам недостају чекјузери и друге позиције, тако да мислим да би ту могао да потражи своју срећу, ако жели. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:25, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Укратко, без жеље да понављам раније коментаре, корисник се није показао дораслим функцији која му додијељена, у већини прилика самовољан, олако етикетира друге кориснике, тако да је гласам за одузимање права. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:57, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Образложење у коментарима! <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 16:01, 22. јул 2022. (CEST) #{{за}} [[Корисник:РудиЧајевац|parsifal]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|<math>\mathcal{R}</math>]]| 21:48, 23. јул 2022. (CEST) == Није за одузимање == # {{против}} '''одузимања''' — Прошао сам кроз апсолутно све примере који су наведени и не видим пуно тога спорно. Видим да се ово гласање више води на основу тога што се одређеном делу заједнице не допадају његова политичка мишљења (цео одељак „контроверзне измене”, уређивање пројеката коју се овде гледају као „анти-српски”) уместо око тога да ли је дотични способан да буде администратор, а они који су били ''шиканирани'' због својих другачијих мишљења не могу да схвате да њихова „мишљења” у одређеним случавејима представљају говор мржње који није прикладан за пројекат. Пример који ми увек пада на памет је трансфобичан говор броја корисника током [[Википедија:Трг/Архива/Правописна_питања/43#Небинарност|расправе о писању о небинарним особама]], где је њихово постојање негирано и исмевано [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A%D0%A2%D1%80%D0%B3%2F%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0&type=revision&diff=24205200&oldid=24205164][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A%D0%A2%D1%80%D0%B3%2F%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0&type=revision&diff=24205521&oldid=24205510]. Од кад је уређивање других пројеката искључује администраторска овлашћења на овом пројекту? Овај предлог је смешан — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 21. јул 2022. (CEST) :::Мислим да није коректно нити исправно нити тачно па ако хоћеш можда је и дискриминаторно на горе исказани начин одбацивати туђи став и доказе, све на основу псеудоаргумента „националисти” и неког имагинарног политичког сукоба; чини ми се да је на теми слово о некоректности, неприципијелности и кршењу правила. :::Свако не види оно што не жели да види, што јесте твоје право, као и указивање одређене личне наклоности, ништа ново и све могу да разумијем. :::Молим те да не скрећеш тему (генерално говорећи). Правдање грешака појединца упитним коментарима других на трећој теми није добра пракса. :::Цијењени колега, нијеси овдје нити комисија нити суд да одређујеш шта је говор мржње, уз дужно поштовање ка твоме мишљењу и ставу, за такве акције постоје администратори и куражим те да увјек поднесеш пријаву на админ. табли када су ицрпљене све друге могућности. Свакако нећеш остати ускраћен за одговор. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:31, 21. јул 2022. (CEST) :::: Никакво скретање пажње, само указивање на то какав језик се користи на пројекту и разумевање за његову реакцију у појединим случајевима. Ја нисам никаква комисија, али сам доста информисан о теми. С обзиром на то да си ти кандидат за бирократу (који ће то и постати), а ниси успео да (веома очигледан) говор мржње идентификујеш у примеру који сам навео, већ си га поткрепио и стао у одбрану корисника који су га испољили, нисам баш охрабрен да то и пријавим. — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:36, 22. јул 2022. (CEST) :::Не делим људе по идеолошкој, расној и верској припадности. Нити ми сметају туђи ставови који се разликују од мојих. Све је то нормално. Проблем је кад своје ставове хоћеш да наметнеш некоме другом кроз пројекте на википедији кршећи правила исте и на тај начин ствараш немир. Већина људи са којима сам у контакту на википедији имају другачије ставове од мене па имамо сасвим коректан однос. Ти сукоби и непоштовање на карту идеолошких разлика је маска за незрело понашање и апсолутно немам никакву толеранцију за то. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:50, 21. јул 2022. (CEST) ::::Да ли имаш неки пример његовог „наметања ставова"? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:38, 22. јул 2022. (CEST) #<li value=2> {{против}} - Пажљиво сам прочитао све наведене примере у аргументацији предлагача и лично мислим да наведени поступци и грешке администратора Аца нису биле злонамерне нити систематске. Што се тиче његовог спорног изражавања у комуникацији са уредницима, мислим да је било више искрено и неспутано него грубо и увредљиво. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 03:15, 22. јул 2022. (CEST) # {{против}} - коментар испод. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:04, 23. јул 2022. (CEST) # {{против}} Човек који је, по мом мишљењу, подигао ср Вики на виши ниво. Мислим да би одузимањем права Аци сами себи пуцали у ноге. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:54, 23. јул 2022. (CEST) # {{против}} Ухх, начитах се овде свега и свачега, али на крају не могу да гласам за овакав предлог корисника [[Корисник:Јован 99|Јован 99]]. Интересантно да процене попут ''дечко нема википедијанску зрелост'' или ''нанео је више штете него користи'' доноси неко ко овде није ни годину дана, па вероватно има већу ''википедијанску зрелост'' од њега. Такође, очигледно је да је овај предлог проистекао из неслагања са ставовима администратора Аца, за шта не желим да гласам, слагао се с тим ставовима или не. С друге стране, не могу рећи ни да је Аца у овом случају безгрешан, али далеко од тога да сматрам да су те грешке за одузимање админ права. Надам се само да ће, у случају да се стање са гласовима промени, Аци ово послужити као опомена да мало поведе рачуна у опхођењу према другим корисницима. За крај, без дилеме могу рећи да је Аца својим посвећеним радом унапредио Википедију на српском језику и надам се да ће имати прилику да настави са тим. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 23:26, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} - Aca je svakako administrator iz nekog razloga a to je da ima vremena za administriranje i dečko ima znanja. Mnogo je dao ovom projektu i smatram da postoje drugi načini da se reše problemi ako postoje. Vikipedija ionako ima problema sa manjkom administratora i kao što je rekao kolega HoneymoonAve27 to bi bilo pucanje u noge. Rešiti dileme i probleme na drugi način - diskusijom i nikako drugačije. Što se tiče Diskorda, taj server ne treba da ima veze sa onim što se dešava ovde apsolutno. [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 07:26, 25. јул 2022. (CEST) # {{против}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:04, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{Коментар}} Пошто си покренуо гласање, треба да поставиш захтев на [https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions#Removal_of_access мети] са линком до ове странице; мислим: тако пише у [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање#Захтеви_за_уклањање_овлашћења Захтеви за уклањање овлашћења]. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:02, 21. јул 2022. (CEST) :То тек кад се заврши гласање и утврди се да је заједница одлучила да треба да се скине администраторско право. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 12:19, 21. јул 2022. (CEST) :: У правилу јасно пише: ''[. . .] потребно је '''прво''' покренути гласање за скидање права према важећим правилима, па '''тек онда''' поставити захтев на Мети, с '''линком''' до странице гласања.'' '''Не пише''' да се захтев на Мети поставља '''пошто''' се '''заврши''' гласање. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 13:32, 21. јул 2022. (CEST) :::Тамо баш пише ово што говорим. :::{{quote|To request the removal of another user's permissions, you must gain consensus on the local wiki first.}} --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 20:18, 21. јул 2022. (CEST) :::: Уобичајено је да се у оваквим ситуацијама на мети постави '''status: in progress'''. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:48, 23. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Пошто ја први пут видим ово корисничко име, занима ме како те је свуда блокирао, гдје је то свуда? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 14:11, 21. јул 2022. (CEST) :: Блокирао ме је на свим домаћим, нама језички приближним дискорд серверима без икавког разлога. Када сам га питао зашто ме је блокирао рекао је само да сам прекршио правило али није рекао ко је. Блокирао ме је на сва три дискорда у року од 10 минута. Знам да дискорд нема везе са википедијом али дотични своје понашање на дискорду пројектује на википедију тиме кршећи правила исте. А дискорд је изузетно важан за википедију јер је конкретно мени доста помогао (а и другима) да се адаптирам захваљујући доброј вољи људи. Мислим да је разлог за бановање/блокирање са сервера тај да не би видели поруке које су он и још неколицина њему блиских писали о нама, углавном су то свакакве увреде које сам навео горе. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:58, 21. јул 2022. (CEST) ::: Не постоји званичан Дискорд сервер. Његов Дискорд сервер је незванично место за окупљање Википедијанаца. Ту препирку треба да држиш у приватним разговорима, а не да је преливаш на Википедију — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 19:45, 21. јул 2022. (CEST) :::: Ниси разумео. Прочитај поново шта сам написао. Не преносим ту препреку ја, него он. Зато сам и написао да своје личне фрустрација меша у пројекте. Када би користио дискорд знао би о чему је реч. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 21:19, 21. јул 2022. (CEST) :::::Како? Јел на Википедији враћао твоје измене или те вређао зато што имате препирку на Дискорду? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:30, 22. јул 2022. (CEST) :::Све ок. Ја са корисником нисам имао непријатности и мислим да је у већини случајева био коректан админ па зато прије свог гласа хоћу да прођем кроз неке детаље јер су ово озбиљне оптужбе. Прва тачка, навео си грозно и цинично понашање на чланку о геноциду у Сребреници, на шта конкретно мислиш? На линку који си приложио, Аца цитира коментар корисника Ничим неизазван који се противио наслову, а тај цитат је означио зеленом бојом и даље у коментару каже само да су у литератури општеприхваћени појмови геноцид и масакр, па ме занима који дио ти је ту упао у око и представља грозно и цинично понашање? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 20:03, 21. јул 2022. (CEST) :::: Ако мислиш да ја нисам у праву, питај остале чланове који су већински и гласали за. Геноцид и масакр нису исти појмови, свакако. Нећу да се понављам. Све сам лепо горе изложио. Ако имаш недоумице контактирај остале чланове који га дуже знају од мене [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 21:19, 21. јул 2022. (CEST) ::::: Спорни коментар је вјероватно ''Па шта је друго било у Сребреници? Бејби-бум? Имаш ли право на негирање геноцида над више од 8.000 бошњачких мушкараца и дечака током Рата у Босни и Херцеговини — имаш — али не знам колико су Задужбина и њен тим за поверење и сигурност благонаклони таквом понашању. Стога бих те још једном лепо замолио да обратиш пажњу при писању порука. Свако добро.''. ::::: Боме не само да је прилично погадно, цинично, него је ту и прикривена пријетња (ако не гријешим), за нас као колектив или учесника у дебати, свеједно. Надам се да сам криво схватио. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:30, 21. јул 2022. (CEST) === Моја анализа и став === '''Прво''', корисник Јован замјера Аци због неких његових личних ставова, у вези ''{{зелено|Масакру у Сребреници, Списка српских химни, Боки-администратор, Иван Гундулић, Хрватски језик, Бечки књижевни договор, Руске инвазије на Украјину, Клинац (репер)}}'' – То да ли неко вјерује у Деда Мраза, Покемоне или мит о Сребреници као корисник Аца, то је њихова лична ствар, све док уредник са правима администратора не злоупотребљава дата овлаштења да наметне свој лични став већини. Сматрам да Аца овдје '''НИЈЕ злоупотребио''' админ овлаштења. '''Друго''', замјерке у вези ''{{зелено|„препуцавања” са корисником НН и санкција, те скривања личних података (Исправљања туђих коментара), Списка српских владара (уклоњено спорно)}}'' — '''Сматрам да је администратор поступио на исправан начин'''. '''Треће''', Јован је апсолутно у праву у случајевима: * [[Разговор са корисником:David Vlajić|корисника David Vlajić]] (администратор Аца је требао да санкционише '''рад''' корисника, а не и њега и то драконски — трајном блокадом), * у вези [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Молба|оваквих вријеђања]] (требао је бар упозорити другог уредника); * у вези коментара и бот-статуса (прекршио правила о кориштењу бота) * пропустима у вези тзв „босанског језика” (овдје се не ради о мишљењу, већ наметању става) * те у вези понављених етикетирања неистомишљеника. '''Четврто''', у вези ''[[Разговор са корисником:Ничим неизазван/Архива 1#Језик бржи од памети|коментара о Масакру у Сребреници]]'', колега Аца може да износи своје мишљење, али овдје је спорна његова пријетња Задужбином, гдје он очигледно наступа као администратор. А то јесте апсолутно '''за преиспитивање његових админ права'''! '''Пето''', можда и најважније: Ово није ни први ни највећи испад администратора Аца. Блокирање уредника на основу тзв. [[Википедија:Малтретирање#Малтретирање ван викија|малтретирања ван викија]] од стране администратора Аца, исти корисник је починио много већи прекршај. Наиме: # иако је тешко доказиво да је неко неког могао или јесте малтретирао ван викија, [[Википедија:Трг/Википолитика#Офлајн узнемиравање|један корисник оптужуо је другог]], а администратор Аца дјеловао (према мом мишљењу — апсолутно непотребно); # умјесто јавне дебате на википедији, она је спроведена на дискорд-у (апсолутни пропуст опет администратора Аца); # исход — Аца на основу вербалне оптужбе једног уредника, без икаквих јасних и нама презентованих доказа, без икакве вп дебате или још битније — сагласност заједнице, [[Посебно:Доприноси/Kolega2357|блокира активног уредника трајном блокадом]]. # умјесто да проба оправдати своје поступке, Аца мимо свих правила и без икаквих ваљаних разлога, захтјева да у деблокади могу учествовати само 2 администратора која је ОН одабрао (уз моје искрено уважавање тих колега администратора, сматрам да је ово '''преседан и врхунац кршења свих админ права'''). Обзиром да ми је лични посао такав да често путујем ван Балкана, понекад ми овакви случајеви промакну, али и кад их накнадно пропратим, стварају ми мучан осјећај неправде. Без обзира о каквим се уредницима ради ван википедије (ми то, вјероватно не знамо), сматрам да је Аца овдје направио изузетно страшан превид (чак неколико њих). У најмању руку, требало би исправити грешке у вези (де)блокаде и извинити се оштећеном кориснику, а Аца, бар због овог — '''заслужује одузимање датих му права'''. Хвала! <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 16:00, 22. јул 2022. (CEST) :Очекивано квалитетна анализа, једино око послиједње ставке имам нешто другачији став. Мислим да су веће и озбиљније шансе да извучемо закључке и побољшамо рад, него да се враћамо и чистимо редом све потенцијалне грешке, пошто је за исправку појединих дјела правовријеменост (да не кажем тајминг) кључна ставка. Тема је опширнија и има више аспеката па не бих улазио у танчине, ради одржавања тока разговора на главном коридору. Велики поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:10, 22. јул 2022. (CEST) : {{одговор|CarRadovan}} Захваљујем на анализи. Ако није проблем, изнео бих своје опаске. Не знам како се стекао такав утисак, али корисник Давид Влајић није блокиран на трајно, <span class="plainlinks">[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19493002 већ на три дана]</span>. Дакле, није реч о „драконској казни” него о правилној блокади. Прочитати моју одбрану за остале појединости. Такође, нисам наметао став о бошњачком језику, него сам вратио коментар на изворну верзију. Уобичајена је пракса да се туђи коментари не мењају (осим ако не обелодањују туђе приватне податке). Што се тиче четврте ставке, изнео сам само став Задужбине (нарочито недавно усвојеног УЦОЦ-а) поводом таквих коментара. Из мог коментара види се да нема никакве „претње” заједници или појединцу. Апропо последње ставке, дотични корисник има подужи историјат [[ВП:М|малтретирања]] и застрашивања других корисника (на викију и ван њега), <span class="plainlinks">[https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Checkuser/2012-08#Kolega2357.40sh.wikipedia потврђени]</span> је лутак трајно блокираног [[Посебно:Доприноси/Velimir_Ivanovic|корисника Велимир Ивановић]]. Докази о малтретирању ван викија приватне су природе, па сам их добио електронским путем од корисника ВС6507. Могу ти их проследити е-поштом ако заиста сумњаш у њихову ваљаност. Разлог због ког сам написао да се обратиш Зорану јесте тај што је Зоран размотрио и одбио захтев за деблокаду, па је крајње непримерено уклонити блокаду [[Википедија:Правила_блокирања#Ако се не слажете са блокирањем|без консултације с другим администратором]]. Надам се да сам појаснио случај и опрости што временски нисам у могућности да изнесем више детаља. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:19, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Колега Радован је изнео детаљну и квалитетну анализу с којом сам у великој мери сагласан, мада је пети издвојени случај прича за себе. Ја већ неко дуже време нисам присутан на Дискорду и нисам директно упућен у то шта се тамо дешава, али то не би ни требало да има превише везе с овим пројектом. Посебно не у смислу тога да се људи отерају уместо тога да им се помогне приликом неких недоумица. Знам да су се раније дешавале неке, у најмању руку, проблематичне ситуације. Није забрањено уређивати друге језичке пројекте, али није етички ни омаловажавати их, као ни њихове уреднике. Постоје као такви, али нико није у обавези ни да их уређује. Овде јесте спорно оно што је наведено под првом тачком, из више разлога, док је остало за полемику. Ако наслов чланка није прикладан, односно постоје различити ставови у заједници, то се решава консензусом на сзр. Посебно код тих тема које су подложне различитим идеолошким тумачењима, самим тим и честим ратовима изменама. Не верујем да је намерно кршио правила коришћења бота, али је о томе требало водити рачуна. Све издвојено, сем пар ситуација, односи се на ранији период. Пропусти не застаревају, али сваки корисник, укључујући и администраторе, стално учи и усавршава се. То по дефиницији подразумева повремене грешке. На пројекту се свашта дешавало, такође, али то је већ пропуст свих нас с неким овлашћењима у том тренутку. Администратор треба да има избалансиран став, посебно на пројекту какав је наш, али да својим деловањем никога не оштети. Овде је било примера избрзних реакција, али не би било поштено све свалити на Ацу ако смо ми остали то само посматрали. Приметио сам да је више нас било активно у одређеном периоду, а да нисмо реаговали. Чињеница је тек да има сложених ситуација које захтевају систематичност и није довољно само имати омогућене администраторске алатке. Било је и раније међусобног етикетирања корисника, приписивања разних фобија делу заједнице и сл. Неретко смо били попустљиви према корисницима због историје њихових доприноса. Узевши у обзир неке скорашње случајеве, време је да се и то мења. Ето, можда би требало увести филтере који би препознавали потенцијални говор мржње и вређање. Мени сама пријава није довољно убедљива, стичем утисак да је конципирана тако да подржи неке личне разлоге из увода. Нисам видео ни пријаве на табли или обраћање на страницама за разговор. То би била нека устаљена процедура, ако се претпостави добра намера. Али неки ставови и образложења осталих корисника већ имају потпору. Дискорд је неформални канал комуникације. Ако ће тамо Аца да примењује ону „моја је лопта и ја одлучујем ко игра”, није проблем. Проблем је када се то пренесе на пројекат и унесе немир у заједницу. Ја то овде, у скорије време нисам лично приметио, али јесам извесну неозбиљност. Раније се дешавало да се процедура завршава по скраћеном поступку, па заједница остане ускраћена, мада се не сећам да је то пролазило када је нешто озбиљно било у питању. Размотрићу још мало овај случај пре конкретног изјашњавања гласом, јер неко време нисам био присутан ни на пројекту. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 18:04, 23. јул 2022. (CEST) : Хвала, {{к|Lotom|Лотоме}}, на изјашњавању! Сагласан сам да би филтер увреда и говора мржње био добро решење. О томе можемо разговарати на неком другом месту (технички раздео Трга). Што се тиче дискорда као неслужбеног комуникационог средства, настојао сам да врло одговорно управљам сервером. Упркос томе, почесто сам као оснивач сервера изложен неоснованим оптужбама. Тако, на пример, корисник Јован тврди да сам га ја {{редни цитат|блокирао на свим домаћим, нама језички приближним дискорд серверима без икавког разлога}}. (Пинговаћу корисника {{к|Vux33|Vux33}} с обзиром на то да је он поставио слично питање.) Оно је — разуме се, благо речено — неистина. У дневнику активности јасно се види да нисам ја кориснику забранио приступ серверу, већ је то урадио други управник. Јован ми се касније приватно обратио на Дискорду упитавши ко га је бановао. Потом сам му ја објаснио да га је бановао други управник и покушао да ступим у контакт с њим како бих прибавио више информација. Што се тиче сервера Википедије на бошњачком, не знам ко је Јована бановао. Нити имам модераторска овлашћења (<span class="plainlinks">[https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Wikipedia:Discord&oldid=3225754 овде је непотпуни списак бс.ВП дискорд модератора]</span>) нити имам могућност да видим дневник активности. На сличан начин је и корисник Ничим неизазван тврдио да сам га бановао са „свог” дискорда иако ја нисам био ни активан на серверу тад и иако је бан доделио други управник. Нисам само ја управник на том серверу нити сам даноноћно активан на тој платформи. Осим тога, упркос томе што сам оснивач сервера, верујем да сви разумеју да не сносим кривицу за сваки бан који додели руководство сервера. Надам се да сам успео разјаснити неке недоумице премда су ове ствари офтопик и не би требало уопште да се о њима расправља овде. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 19:40, 23. јул 2022. (CEST) === Анализа доказа === {{Коментар}} Коментар достављених доказа: (напомињем на своју неутралност) # Ради се о цитату, ако је нешто друго онда би требало цитирати где је стварно погрешио као админ ('''право није прекршено''') # Где је овде проблем? Радило се о разговору за стицање статуса чланка ('''право није прекршено''') # Рад корисника, не администратора... [https://en.wikipedia.org/wiki/Ivan_Gundulić Ен вики је Иван Франов]. Ја сам исто у неким чланцима вршио измене па су биле враћене, то нема никакве везе са администрацијом.('''право није прекршено''') # Не видим проблем, опет рад корисника, не админа. ('''право није прекршено''') # Нико се није противио тој измени, говоримо о 6. марту 2020. још нико није био сигуран, уклонио али опет ('''право није прекршено''') # а) [[Посебно:Разлике/24230346|Где је овде грешка сем што се ради о корисничкој страници а не о песку]] ([[Посебно:Разлике/24230242]]) # б) [[Посебно:Разлике/23791627|Не видим грешку сем исправки која није измењена а и даље стоји овако]] ('''право није прекршено''') # Жељку је одговорио на његовој сзр, то такође треба узети у обзир. #Ово не треба ни коментарисати ('''право није прекршено''') # Шта је онда [[Посебно:Разлике/24927301|ово]] ??? ('''право није прекршено''') # Овде је требао да опомене корисника то је испад али не и кршење админ права.... и мене су током првих недељу дана админи назвали вандалом па нико није прстом мрднуо сем Аце. ('''право није прекршено''') # Не ради се о опису измене већ како је чланак измењен. ('''право није прекршено''') # Админ му је скренуо пажњу, и исправио се ('''право јесте прекршено''') # Не ради се о ратовима измена већ о сређивању чланака под шаблону рут и овде су си прекршили правило о три враћања не само он ('''право јесте прекршено али од стране оба корисника [[Посебно:Разлике/24284308]]'''ово није ок) # ('''право није прекршено''') # ('''право није прекршено''') # да ли си онда видео мој коментар на кандидатуру, ово не може да се односи на администрацију корисника. ('''право није прекршено''') # где је [[Списак српских владара|овде]] проблем ('''право није прекршено''') '''Још:''' Блокирање ван викија не може да буде ставка да се кориснику одузму права, ако узмемо мој пример против блокираног корисника, већину админа су рекли цитирам „не тиче нас се оно што се дешава ван Википедије ” епа онда у овом случају такође што је ван Википедије остаје ван Википедије и опет напомињем ''не постоји званични Дискорд''. На коментар колеге: Ако је корисник блокиран зашто други админ није преиспитао тај блок? чак нико није ни реаговао. '''На основу исказа против Аце не видим чињенице за укидање админ права.''' — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:04, 23. јул 2022. (CEST) pmn20avkryne267obwduhmn3xjmhwuo 25122050 25121941 2022-07-25T10:09:05Z Nikolina Šepić 232893 wikitext text/x-wiki {{Смирено}} Предлажем да се функција администратора уклони википедијанцу {{ping|Aca}}. Први пут нешто пријављујем од када сам овде, па вас молим за мало стрпљења и разумевања са овим. Повучен искуством мене и неких мени блиских људи, заинтересовао сам се мало озбиљније за администраторски рад пријављеног админа. Моја основна хипотеза је да дечко нема википедијанску зрелост или личну зрелост да буде администратор. До сада је кршио поједина правила, поступао лицемерно, самовољно покушавао да реши „контроверзне теме” без договора са другим људима који су овде 100 година, опхдодио се неколегијално и уназадио заједницу вики на српском. Прекршио је готово све што је навео као неку „заклетву” на своме профилу. Има ту и озбиљних прекршаја. Својим дискриминисањем неистомишљеника и широког круга сталних уредника на свом Дискорд серверу је директно први одговоран за већи раздор у заједници. Никада није преузео одговорност нити радио на томе да исправи стање које је проузроковао, на било који начин. А има много начина за то али нема његове добре воље. Конкретно су мене његови другари и он индиректно вређали, омаловажавали, називали нацистом, фашистом, шовинистом. Да, називали су ме нацистом и бановали свуда! Могу да приложим скриншотове, о томе знају многи људи, али нећу на пријави да не буде да износим разговоре, није џентлменски. И тако да ме вређају и лако бацају тешке такорећи момчићи, који немају појма о историјату и страдању мојих и народа мог краја. Све што сам написао може да потврди више људи. Ужас... Без обзира, можда је он добар уредник и зна доста тога на разне теме али му је позиција администратора превелик залогај и није јој дорастао и нанео је више штете него користи. Све своје друге замисли и техничке новине је могао да спроведе ван позиције. Како год, имаћу тога доста да кажем, будите стрпљиви и волео бих да се не доносе одлике на основу тога ко се коме допада, ако ме разумете. Кренимо редом... Контроверзне и чудновате измене: * [[Разговор са корисником:Ничим неизазван/Архива 1#Језик бржи од памети|Цинично и грозно коментарисање ратног злочина у Сребреници…]] После је другима писао да не требају да буду цинични и да то није адекватно. * [[Посебно:Разлике/23675760|Коментар — противи се химнама српске државе у изабраном чланку о српским химанама]] * [[Посебно:Разлике/23538872|Уклањање етничку одредницу или по књижевности припадности Ивана Гундулића са српском културом.]] Као да је Дубровачка Република био хрватска држава. Глупост и вандализам. Онда је отишао, тек након што је враћен, на страницу за разговарање где је пробрао више литературе која га назива „хрватским” да покаже како је у праву. Тенденциозно и гадно, да тешко да може горе од тога. * [[Посебно:Разлике/24611636|Трећи пример]] * [[Посебно:Разлике/23735225|Четврти пример]] * [[Разговор о шаблону:Вести#Корона вирус у Црној Гори је вест!|Произвољно брисање и кулирање примедбе]]. Идемо даље. * Грешком и фул проценом админа Аце је корисним Ничим неизазван добио далеко мањи бан и остао далеко дуже да уређује и да нам, да простите на уметничкој слободи, пије крв. [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Ничим н.|Овако је то било]]. Након што је зезнуо ствар админ Аца је наставио серију препуцавања и индиректног прозивања са корисником кога је раније бановао!!! Ничим га је притискао, прозивао и нападао и онда је он шта урадио као администартор — побегао на вишемесечни „вики одмор”. Безвезе и без принципа. Ту је било колико хоћете бисера и међусобног препуцавања и прозивања, на леп или други начин. ([[Посебно:Разлике/24230346|Пример 1]] и [[Посебно:Разлике/23791627|2]]) * Претходно је кукао када га је нападао сада на годину дана бановани википедијанац НН, док када је други уредник напао другог админа његових година, није га било да предузме мере, већ је контрапродуктивно покушао шатро да смири страсти, што није помогло, баш контра. Још један [[Посебно:Разлике/24132554|пример]] Вики незрелости. * Било је још промашаја као што је [[Разговор са корисником:David Vlajić#Промоција|бан без ранијег упозорења]]. * [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Молба|Вређање других без упозорења њега као администратора]]. Касније је тај исти корисник додао на десетине таквих коментара, зашто и не би, када га админ не упозорава. * [[Посебно:Разлике/24959522|Неприкладни коментари у опису измена]] * [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Корисник-бот|Даје коментаре и уређује у бот статусу]] лол * [//sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клинац_(репер)&action=history Ратује изменама на тему националности са 3 уредника] * [[Посебно:Разлике/24609561|Исправљање туђих коментара]]. Тврдио је да се то не ради. Сам је навео своје податке и онда масовно брисао, без везе. * [[Посебно:Разлике/24585315|Контроверзно ратовање изменама и тврдња да се туђи коментари као не мењају]] * [[Посебно:Разлике/24254761|Неприкладно обраћање и препуцавање]], теорије завере, тврди да други корисник „циља њега” на простору Википедије где му то није место!! * [[Посебно:Разлике/23897437|Брисање поуздано референцираног садржаја]]. Уредник је написао да су у питању легендарни владари што ће рећи да о њима постоји предање. * [[Посебно:Разлике/23771074&|„Не буди бумер” — неприкладно обраћање другом администратору на осетљивој теми]]. Да ствар буде гора, корисник је провео више месеци уређујући и сређујући језичке пројекте на којима се ср.вики пљује, а историјске теме из српске историје третирају драстично политизовано, дакле њему ср.вики није примарни пројекат, већ један од многих… Мислим да је доста било, стварно бре. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=28|сат=11|минут=0|крај=}} [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 10:57, 21. јул 2022. (CEST) == Одбрана == Здраво свима! Не могу порећи да ме је овај предлог изненадио, понајвише због времена када је покренут. Занимљиво је што је гласање започето у тренутку кад сам био неактиван на Викимедијиним пројектима, чиме ми је делотворно било ускраћено право на одбрану. Упркос томе, покушаћу да сада језгровито али подробно одговорим на изнесене опаске. * На самом почетку аутор предлога износи произвољне хипотезе о мојој „незрелости” ({{редни цитат|није јој дорастао}}, {{редни цитат|нема википедијанску зрелост}}), а затим излаже замерке мојем управничком раду на дискорду. Посве је запањујуће како он досад није увидео да су Дискорд и Википедија две засебне платформе, независне једна од друге. Задужбина Викимедија и Википедија немају никакву надлежност над сервером на Дискорду, па тамошње радње не могу утицати на кориснички статус на Википедији. Осим засебности двеју платформа, аутор предлога није узео у обзир ни чињеницу да су поруке на Дискорду изузетно манипулативне. Врло је лако извадити поруке из контекста и изменити њихову садржину алаткама које пружају многи веб-прегледачи. Стога је врло тешко утврдити аутентичност предочених доказа. С обизром на одвојеност двеју пројеката и општу немогућност потврде аутентичности доказа, ове се примедбе не могу сматрати важећим аргументом за скидање овлашћења. * '''Контроверзне и чудновате теме''': У недостатку аргумената за укидање овлашћења и немогућности писања објективног и идеолошки необојеног предлога аутори и текстописци су прибегли методи узимања насумичних измена као оправдања за уклањање статуса иако те измене немају никакве везе с употребом администраторских алатки. Те су измене означили као „контроверзне” вероватно зато што се не подударају с њиховим уверењима и ставовима. За њих је, тако, {{редни цитат|контроверзно}} уносити језичке исправке, уклањати пристрасан материјал (попут [[Википедија:Маргиналне теорије|маргиналних теорија]] чија је намена [[:en:WP:PUSH|фаворизовати одређено гледиште]] и [[:en:WP:UNDUE|давати му непотребну тежину]]), покренути расправу о уводној реченици, писати рецензију на туђе чланке или износити замерке на туђе коментаре. Приметићете, наравно, да су све то измене које уносимо свакодневно и да нема ничег „контроверзног” те да у свим линкованим примерима није било злоупотребе администраторских овласти. Доиста је фасцинантно како је корисник Јован уобичајену процедуру покретања расправе после неслагања у историји измена назвао {{редни цитат|глупошћу и вандализмом}} и оценио као {{редни цитат|тенденциозно и гадно, да тешко да може горе од тога}}. Такође ћете запазити да ни у једном линкованом случају нисам закључао страницу на своју верзију или блокирао неистомишљеника због његова мишљења, што значи да није било злоупотребе привилегија с моје стране. Стога се ни ове {{редни цитат|контроверзне и чудновате теме}} не могу сматрати валидним разлогом за скидање овласти. Корисник {{к|ImStevan|Стеван}} је добро спазио како је читава сврха овога дела предлога да задре дубоко у ставове „оптуженога”, [[:en:WP:BAIT|да изазове реакцију људи пецањем и „спиновањем”]] и да омогући несметани прогон неистомишљеника „јер он није подобан да уређује овај пројекат”. Очевидно је да су ту идеолошки и политички ставови средишња тема овог одломка, ако не и предлога. * '''Идемо даље''': Будући да {{редни цитат|контроверзне и чудновате теме}} нису биле довољне за оптуженичку клупу, аутор предлога и његови текстописци решили су да се осврну на интеракцију с другим корисницима. Тако сам, на пример, ја оптужен да сам „спасио” корисника Ничим неизазван од дуже блокаде. Ова констатација не само да није истинита него је потпуна измишљотина. Завиримо ли у километарске расправе на Администраторској табли, видећемо да сам се ја, заправо, залагао за дужу — чак и трајну — блокаду. Ипак, консензус заједнице је био друкчији и због тога сам му доделио једномесечну. Колико видим, предлагачу се није свидело што сам отишао на „вики одмор”. А шта сам друго могао учинити? Као што је и сам предлагач признао, Ничим ме је притискао, прозивао и нападао. Одлучио сам да се изузмем из целог тог случаја и да узмем предах. Претпостављам да је администратору и то забрањено. И док сам био у „изолацији”, повремено сам добијао увреде корисника Ничима неизазваног, а врхунац је била [[Википедија:Администраторска_табла/Архива_45#Ничим неизазван, последњи_пут|недоказана оптужба да сам вређао Ивана Клајна]]. Аутор предлога ми замера на [[Посебно:Разлике/24132554|овој измени]] називајући је „примером Вики [''sic''] незрелости”. То је, међутим, смешно јер је моја порука, користећи се ваљаним комуникацијским техникама, тежила к томе да примири корисника и подстакне га да не губи, такорећи, вики ентузијазам. Прича о {{редни цитат|бану без ранијег упозорења}} била би добар кликбејт наслов за неки таблоидни медиј. Корисник не само да није добио бан /добио је тродневну блокаду/ него је и био упозорен. Корисник [[Корисник:David Vlajić|Давид Влајић]] четири пута је правио страницу о себи и то на енглеском језику упркос упозорењу (што је видљиво у дневнику избрисаних доприноса). У прохтеву да ископа затурене тобожње разлоге за скидање овласти, корисник Јован је ишао толико далеко да је цитирање туђих коментара прогласио за неприкладне описе измена, произвољне низове измена је прогласио [[Википедија:Уређивачки рат|уређивачким ратовима]] /иако није прекршено [[ВП:П3В|правило о трима враћањима]]/, док је прекорио сакривање туђих приватних података, попут личног имена /, иако су то подаци који не смеју бити јавно излагани без допуштења саговорника/. На крају предлагач напомиње да {{редни цитат|ср.вики није мој примарни пројекат}}. То је нетачно јер је ср.ВП заиста мој матични пројекат, пројекат на који сам се регистровао и на којем сам начинио највише измена. Тачно је да уређујем друге Викимедијине пројекте, али то не треба да служи као дисквалификационо дугме за администрирање на овоме пројекту. Из свега тога, јасно је да не постоје примери моје злоупотребе администраторских овлашћења. Традиционално сам заговорник чврсте примене постојећих правила, па није ни чудно што сам оштро реаговао у случају узнемиравања корисника [[Корисник:VS6507|ВС6507]]. Стога бих се желео поновно извинити кориснику [[Корисник:НиколаБ|Николи]] ако сам му се непријатно обратио својим коментаром. Такође бих се желео извинити заједници јер нећу моћи да испратим овај процес до краја због приватних обавеза. Ако су ово последњи дани мојег администрирања, било ми је драго доприносити овом пројекту. Замолио бих припаднике заједнице да самостално просуде с обзиром на изнете аргументе и да се неповодљиво изјасне о мојим администраторским правима. Захваљујем људима који су ми указали поверење и надам се да сам га оправдао. Довиђења. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 23. јул 2022. (CEST) P. S. Док сам писао одбрану, приметио сам да је [[Корисник:Acaalexaca|мој имењак]] такође предочио [[#Анализа доказа|анализу изнетих примедаба]]. Свесрдно му захваљујем јер ми је умногоме олакшао посао. Могуће да ми је која измена промакла 26. маја 2021. док сам био у статусу корисника-бота (усклађивао сам имена страница и категоризацију за ЦЕЕ). Отад већину сличних послова обављам ботом, па верујем да није било сличних пропуста. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 23. јул 2022. (CEST) == За одузимање == # {{за}} Као предлагач [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:45, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Гласам да се кориснику одузму права администратора, раније сам указивао на његове испаде и лоше деловање на пројекту. Овде је приказано сасвим довољно доказа да корисник више није подобан да буде администратор. Подвукао би да је дотични више пута шиканирао друге кориснике са којима не дели исте ставове по неким питањима, међу њима сам и ја. Ово је једина мера која може помоћи кориснику у даљем раду, али и раду самог пројекта коме нису потребни такви админи.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 11:08, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Потпуна подржавам да се кориснику укину администраторска права. Покушао је да подели заједницу на два дела, врло ружно етикетирао добар део колега називајући их фашистима, ради(о) апсолутно све на своју руку и не мари за мишљење других. Хиљаду је примера за тако нешто, али колега Јован је сасвим довољно ставио горе. Пуна подршка. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:47, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Иако сам се премишљао да ли да гласам уопште, или не, имајући у виду да сам уживо упознао Ацу када је био Викилајв и стекао добро мишљење о њему. Али мислим да је можда ово и најбоље, због свих наведених аргумената. Сам сам се одрекао администраторског права, јер нисам био сигуран да ћу моћи добро да обављам ту врсту обавезе и сматрао сам да је то тако најбоље и по мене и по заједницу, те мислим да би и за Ацу било боље мало да одмори и то.--[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 11:58, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 13:53, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Амбивалентан сам по питању предложеног. Истини за вољу, када сам почињао на ср.вики и радио на томе да савладам одређене разлике у односу на друге језичке пројекте, корисник Аца ми је помогао. Имали смо неколико добрих заједничких подухвата и међусобног помагања и квалитетну комуникацију. Ипак, уназад двије године, корисник је своје понашање, опхођење и одређене погледе значајно промијенио. Није моје да анализирам зашто је тако. Опао је квалитет и квантитет његовог рада. Грешке су се низале. Шћућурио се уз скуте истомишљеника, примјењивао аутократске методе (које сам осјетио на сопственој кожи) и дискриминисао је неистомишљенике (''десничари, ултрадесничари, националисти'' и остале примитивне етикете), заборавивши да нема личног раста без сучељавања мишљења и размјене аргумената. Теза да је примарни кривац за добар дио раздора, ако не и већину, у нашој рањивој заједници - према мом мишљењу јесте тачна. Сматрам да је у старту била грешка односно преурањено дати човјеку у развоју одговорне функције. Одговорност и колегијалност се не учи на Википедији, мада може да помогне. Што се наведеног у пријави тиче, контроверзне измјене су ми посебно спорне и непотребне, аутоголови. Међутим баш скоро је био једнако лош примјер поступања са позиције администратора. Уважени колега је покушао да заокружи „легитимитет” неправилно уклоњеног бана корисницима (нећу више писати на ту тему након поруке) а [[Разговор_са_корисником:Pinki#Деблокирање|на моје директно питања на страници]] рјешио и дао себи за право да ме игнорише, са позиције деблокирајућег администратора. У питању је само још један у низу аспеката лоше праксе у раду и њему знаног произвољног тумачења правила, што мени остаје у домену нејасног. Сјећам се да је у случају бановања корисника НН инсистирао на исправној пракси скидања бана и процедури, док је у случају уредника који му је по одређеним основама ближи (веза горе), потпуно изиграо правила, као и канал комуникације. Подржавам уклањање само администраторског права, уз захвалност за досадашњи рад и могућност поновне кандидатуре када буде далеко спремнији. Свакако нам недостају чекјузери и друге позиције, тако да мислим да би ту могао да потражи своју срећу, ако жели. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:25, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Укратко, без жеље да понављам раније коментаре, корисник се није показао дораслим функцији која му додијељена, у већини прилика самовољан, олако етикетира друге кориснике, тако да је гласам за одузимање права. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:57, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Образложење у коментарима! <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 16:01, 22. јул 2022. (CEST) #{{за}} [[Корисник:РудиЧајевац|parsifal]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|<math>\mathcal{R}</math>]]| 21:48, 23. јул 2022. (CEST) == Није за одузимање == # {{против}} '''одузимања''' — Прошао сам кроз апсолутно све примере који су наведени и не видим пуно тога спорно. Видим да се ово гласање више води на основу тога што се одређеном делу заједнице не допадају његова политичка мишљења (цео одељак „контроверзне измене”, уређивање пројеката коју се овде гледају као „анти-српски”) уместо око тога да ли је дотични способан да буде администратор, а они који су били ''шиканирани'' због својих другачијих мишљења не могу да схвате да њихова „мишљења” у одређеним случавејима представљају говор мржње који није прикладан за пројекат. Пример који ми увек пада на памет је трансфобичан говор броја корисника током [[Википедија:Трг/Архива/Правописна_питања/43#Небинарност|расправе о писању о небинарним особама]], где је њихово постојање негирано и исмевано [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A%D0%A2%D1%80%D0%B3%2F%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0&type=revision&diff=24205200&oldid=24205164][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%3A%D0%A2%D1%80%D0%B3%2F%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0&type=revision&diff=24205521&oldid=24205510]. Од кад је уређивање других пројеката искључује администраторска овлашћења на овом пројекту? Овај предлог је смешан — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 21. јул 2022. (CEST) :::Мислим да није коректно нити исправно нити тачно па ако хоћеш можда је и дискриминаторно на горе исказани начин одбацивати туђи став и доказе, све на основу псеудоаргумента „националисти” и неког имагинарног политичког сукоба; чини ми се да је на теми слово о некоректности, неприципијелности и кршењу правила. :::Свако не види оно што не жели да види, што јесте твоје право, као и указивање одређене личне наклоности, ништа ново и све могу да разумијем. :::Молим те да не скрећеш тему (генерално говорећи). Правдање грешака појединца упитним коментарима других на трећој теми није добра пракса. :::Цијењени колега, нијеси овдје нити комисија нити суд да одређујеш шта је говор мржње, уз дужно поштовање ка твоме мишљењу и ставу, за такве акције постоје администратори и куражим те да увјек поднесеш пријаву на админ. табли када су ицрпљене све друге могућности. Свакако нећеш остати ускраћен за одговор. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:31, 21. јул 2022. (CEST) :::: Никакво скретање пажње, само указивање на то какав језик се користи на пројекту и разумевање за његову реакцију у појединим случајевима. Ја нисам никаква комисија, али сам доста информисан о теми. С обзиром на то да си ти кандидат за бирократу (који ће то и постати), а ниси успео да (веома очигледан) говор мржње идентификујеш у примеру који сам навео, већ си га поткрепио и стао у одбрану корисника који су га испољили, нисам баш охрабрен да то и пријавим. — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:36, 22. јул 2022. (CEST) :::Не делим људе по идеолошкој, расној и верској припадности. Нити ми сметају туђи ставови који се разликују од мојих. Све је то нормално. Проблем је кад своје ставове хоћеш да наметнеш некоме другом кроз пројекте на википедији кршећи правила исте и на тај начин ствараш немир. Већина људи са којима сам у контакту на википедији имају другачије ставове од мене па имамо сасвим коректан однос. Ти сукоби и непоштовање на карту идеолошких разлика је маска за незрело понашање и апсолутно немам никакву толеранцију за то. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:50, 21. јул 2022. (CEST) ::::Да ли имаш неки пример његовог „наметања ставова"? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:38, 22. јул 2022. (CEST) #<li value=2> {{против}} - Пажљиво сам прочитао све наведене примере у аргументацији предлагача и лично мислим да наведени поступци и грешке администратора Аца нису биле злонамерне нити систематске. Што се тиче његовог спорног изражавања у комуникацији са уредницима, мислим да је било више искрено и неспутано него грубо и увредљиво. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 03:15, 22. јул 2022. (CEST) # {{против}} - коментар испод. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:04, 23. јул 2022. (CEST) # {{против}} Човек који је, по мом мишљењу, подигао ср Вики на виши ниво. Мислим да би одузимањем права Аци сами себи пуцали у ноге. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:54, 23. јул 2022. (CEST) # {{против}} Ухх, начитах се овде свега и свачега, али на крају не могу да гласам за овакав предлог корисника [[Корисник:Јован 99|Јован 99]]. Интересантно да процене попут ''дечко нема википедијанску зрелост'' или ''нанео је више штете него користи'' доноси неко ко овде није ни годину дана, па вероватно има већу ''википедијанску зрелост'' од њега. Такође, очигледно је да је овај предлог проистекао из неслагања са ставовима администратора Аца, за шта не желим да гласам, слагао се с тим ставовима или не. С друге стране, не могу рећи ни да је Аца у овом случају безгрешан, али далеко од тога да сматрам да су те грешке за одузимање админ права. Надам се само да ће, у случају да се стање са гласовима промени, Аци ово послужити као опомена да мало поведе рачуна у опхођењу према другим корисницима. За крај, без дилеме могу рећи да је Аца својим посвећеним радом унапредио Википедију на српском језику и надам се да ће имати прилику да настави са тим. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 23:26, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} - Aca je svakako administrator iz nekog razloga a to je da ima vremena za administriranje i dečko ima znanja. Mnogo je dao ovom projektu i smatram da postoje drugi načini da se reše problemi ako postoje. Vikipedija ionako ima problema sa manjkom administratora i kao što je rekao kolega HoneymoonAve27 to bi bilo pucanje u noge. Rešiti dileme i probleme na drugi način - diskusijom i nikako drugačije. Što se tiče Diskorda, taj server ne treba da ima veze sa onim što se dešava ovde apsolutno. [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 07:26, 25. јул 2022. (CEST) # {{против}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:04, 25. јул 2022. (CEST) # {{против}} — <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 12:09, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{Коментар}} Пошто си покренуо гласање, треба да поставиш захтев на [https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Permissions#Removal_of_access мети] са линком до ове странице; мислим: тако пише у [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање#Захтеви_за_уклањање_овлашћења Захтеви за уклањање овлашћења]. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:02, 21. јул 2022. (CEST) :То тек кад се заврши гласање и утврди се да је заједница одлучила да треба да се скине администраторско право. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 12:19, 21. јул 2022. (CEST) :: У правилу јасно пише: ''[. . .] потребно је '''прво''' покренути гласање за скидање права према важећим правилима, па '''тек онда''' поставити захтев на Мети, с '''линком''' до странице гласања.'' '''Не пише''' да се захтев на Мети поставља '''пошто''' се '''заврши''' гласање. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 13:32, 21. јул 2022. (CEST) :::Тамо баш пише ово што говорим. :::{{quote|To request the removal of another user's permissions, you must gain consensus on the local wiki first.}} --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 20:18, 21. јул 2022. (CEST) :::: Уобичајено је да се у оваквим ситуацијама на мети постави '''status: in progress'''. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:48, 23. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Пошто ја први пут видим ово корисничко име, занима ме како те је свуда блокирао, гдје је то свуда? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 14:11, 21. јул 2022. (CEST) :: Блокирао ме је на свим домаћим, нама језички приближним дискорд серверима без икавког разлога. Када сам га питао зашто ме је блокирао рекао је само да сам прекршио правило али није рекао ко је. Блокирао ме је на сва три дискорда у року од 10 минута. Знам да дискорд нема везе са википедијом али дотични своје понашање на дискорду пројектује на википедију тиме кршећи правила исте. А дискорд је изузетно важан за википедију јер је конкретно мени доста помогао (а и другима) да се адаптирам захваљујући доброј вољи људи. Мислим да је разлог за бановање/блокирање са сервера тај да не би видели поруке које су он и још неколицина њему блиских писали о нама, углавном су то свакакве увреде које сам навео горе. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 18:58, 21. јул 2022. (CEST) ::: Не постоји званичан Дискорд сервер. Његов Дискорд сервер је незванично место за окупљање Википедијанаца. Ту препирку треба да држиш у приватним разговорима, а не да је преливаш на Википедију — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 19:45, 21. јул 2022. (CEST) :::: Ниси разумео. Прочитај поново шта сам написао. Не преносим ту препреку ја, него он. Зато сам и написао да своје личне фрустрација меша у пројекте. Када би користио дискорд знао би о чему је реч. [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 21:19, 21. јул 2022. (CEST) :::::Како? Јел на Википедији враћао твоје измене или те вређао зато што имате препирку на Дискорду? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:30, 22. јул 2022. (CEST) :::Све ок. Ја са корисником нисам имао непријатности и мислим да је у већини случајева био коректан админ па зато прије свог гласа хоћу да прођем кроз неке детаље јер су ово озбиљне оптужбе. Прва тачка, навео си грозно и цинично понашање на чланку о геноциду у Сребреници, на шта конкретно мислиш? На линку који си приложио, Аца цитира коментар корисника Ничим неизазван који се противио наслову, а тај цитат је означио зеленом бојом и даље у коментару каже само да су у литератури општеприхваћени појмови геноцид и масакр, па ме занима који дио ти је ту упао у око и представља грозно и цинично понашање? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 20:03, 21. јул 2022. (CEST) :::: Ако мислиш да ја нисам у праву, питај остале чланове који су већински и гласали за. Геноцид и масакр нису исти појмови, свакако. Нећу да се понављам. Све сам лепо горе изложио. Ако имаш недоумице контактирај остале чланове који га дуже знају од мене [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 21:19, 21. јул 2022. (CEST) ::::: Спорни коментар је вјероватно ''Па шта је друго било у Сребреници? Бејби-бум? Имаш ли право на негирање геноцида над више од 8.000 бошњачких мушкараца и дечака током Рата у Босни и Херцеговини — имаш — али не знам колико су Задужбина и њен тим за поверење и сигурност благонаклони таквом понашању. Стога бих те још једном лепо замолио да обратиш пажњу при писању порука. Свако добро.''. ::::: Боме не само да је прилично погадно, цинично, него је ту и прикривена пријетња (ако не гријешим), за нас као колектив или учесника у дебати, свеједно. Надам се да сам криво схватио. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:30, 21. јул 2022. (CEST) === Моја анализа и став === '''Прво''', корисник Јован замјера Аци због неких његових личних ставова, у вези ''{{зелено|Масакру у Сребреници, Списка српских химни, Боки-администратор, Иван Гундулић, Хрватски језик, Бечки књижевни договор, Руске инвазије на Украјину, Клинац (репер)}}'' – То да ли неко вјерује у Деда Мраза, Покемоне или мит о Сребреници као корисник Аца, то је њихова лична ствар, све док уредник са правима администратора не злоупотребљава дата овлаштења да наметне свој лични став већини. Сматрам да Аца овдје '''НИЈЕ злоупотребио''' админ овлаштења. '''Друго''', замјерке у вези ''{{зелено|„препуцавања” са корисником НН и санкција, те скривања личних података (Исправљања туђих коментара), Списка српских владара (уклоњено спорно)}}'' — '''Сматрам да је администратор поступио на исправан начин'''. '''Треће''', Јован је апсолутно у праву у случајевима: * [[Разговор са корисником:David Vlajić|корисника David Vlajić]] (администратор Аца је требао да санкционише '''рад''' корисника, а не и њега и то драконски — трајном блокадом), * у вези [[Разговор са корисником:Aca/Архива 4#Молба|оваквих вријеђања]] (требао је бар упозорити другог уредника); * у вези коментара и бот-статуса (прекршио правила о кориштењу бота) * пропустима у вези тзв „босанског језика” (овдје се не ради о мишљењу, већ наметању става) * те у вези понављених етикетирања неистомишљеника. '''Четврто''', у вези ''[[Разговор са корисником:Ничим неизазван/Архива 1#Језик бржи од памети|коментара о Масакру у Сребреници]]'', колега Аца може да износи своје мишљење, али овдје је спорна његова пријетња Задужбином, гдје он очигледно наступа као администратор. А то јесте апсолутно '''за преиспитивање његових админ права'''! '''Пето''', можда и најважније: Ово није ни први ни највећи испад администратора Аца. Блокирање уредника на основу тзв. [[Википедија:Малтретирање#Малтретирање ван викија|малтретирања ван викија]] од стране администратора Аца, исти корисник је починио много већи прекршај. Наиме: # иако је тешко доказиво да је неко неког могао или јесте малтретирао ван викија, [[Википедија:Трг/Википолитика#Офлајн узнемиравање|један корисник оптужуо је другог]], а администратор Аца дјеловао (према мом мишљењу — апсолутно непотребно); # умјесто јавне дебате на википедији, она је спроведена на дискорд-у (апсолутни пропуст опет администратора Аца); # исход — Аца на основу вербалне оптужбе једног уредника, без икаквих јасних и нама презентованих доказа, без икакве вп дебате или још битније — сагласност заједнице, [[Посебно:Доприноси/Kolega2357|блокира активног уредника трајном блокадом]]. # умјесто да проба оправдати своје поступке, Аца мимо свих правила и без икаквих ваљаних разлога, захтјева да у деблокади могу учествовати само 2 администратора која је ОН одабрао (уз моје искрено уважавање тих колега администратора, сматрам да је ово '''преседан и врхунац кршења свих админ права'''). Обзиром да ми је лични посао такав да често путујем ван Балкана, понекад ми овакви случајеви промакну, али и кад их накнадно пропратим, стварају ми мучан осјећај неправде. Без обзира о каквим се уредницима ради ван википедије (ми то, вјероватно не знамо), сматрам да је Аца овдје направио изузетно страшан превид (чак неколико њих). У најмању руку, требало би исправити грешке у вези (де)блокаде и извинити се оштећеном кориснику, а Аца, бар због овог — '''заслужује одузимање датих му права'''. Хвала! <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 16:00, 22. јул 2022. (CEST) :Очекивано квалитетна анализа, једино око послиједње ставке имам нешто другачији став. Мислим да су веће и озбиљније шансе да извучемо закључке и побољшамо рад, него да се враћамо и чистимо редом све потенцијалне грешке, пошто је за исправку појединих дјела правовријеменост (да не кажем тајминг) кључна ставка. Тема је опширнија и има више аспеката па не бих улазио у танчине, ради одржавања тока разговора на главном коридору. Велики поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 17:10, 22. јул 2022. (CEST) : {{одговор|CarRadovan}} Захваљујем на анализи. Ако није проблем, изнео бих своје опаске. Не знам како се стекао такав утисак, али корисник Давид Влајић није блокиран на трајно, <span class="plainlinks">[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&logid=19493002 већ на три дана]</span>. Дакле, није реч о „драконској казни” него о правилној блокади. Прочитати моју одбрану за остале појединости. Такође, нисам наметао став о бошњачком језику, него сам вратио коментар на изворну верзију. Уобичајена је пракса да се туђи коментари не мењају (осим ако не обелодањују туђе приватне податке). Што се тиче четврте ставке, изнео сам само став Задужбине (нарочито недавно усвојеног УЦОЦ-а) поводом таквих коментара. Из мог коментара види се да нема никакве „претње” заједници или појединцу. Апропо последње ставке, дотични корисник има подужи историјат [[ВП:М|малтретирања]] и застрашивања других корисника (на викију и ван њега), <span class="plainlinks">[https://meta.wikimedia.org/wiki/Steward_requests/Checkuser/2012-08#Kolega2357.40sh.wikipedia потврђени]</span> је лутак трајно блокираног [[Посебно:Доприноси/Velimir_Ivanovic|корисника Велимир Ивановић]]. Докази о малтретирању ван викија приватне су природе, па сам их добио електронским путем од корисника ВС6507. Могу ти их проследити е-поштом ако заиста сумњаш у њихову ваљаност. Разлог због ког сам написао да се обратиш Зорану јесте тај што је Зоран размотрио и одбио захтев за деблокаду, па је крајње непримерено уклонити блокаду [[Википедија:Правила_блокирања#Ако се не слажете са блокирањем|без консултације с другим администратором]]. Надам се да сам појаснио случај и опрости што временски нисам у могућности да изнесем више детаља. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:19, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Колега Радован је изнео детаљну и квалитетну анализу с којом сам у великој мери сагласан, мада је пети издвојени случај прича за себе. Ја већ неко дуже време нисам присутан на Дискорду и нисам директно упућен у то шта се тамо дешава, али то не би ни требало да има превише везе с овим пројектом. Посебно не у смислу тога да се људи отерају уместо тога да им се помогне приликом неких недоумица. Знам да су се раније дешавале неке, у најмању руку, проблематичне ситуације. Није забрањено уређивати друге језичке пројекте, али није етички ни омаловажавати их, као ни њихове уреднике. Постоје као такви, али нико није у обавези ни да их уређује. Овде јесте спорно оно што је наведено под првом тачком, из више разлога, док је остало за полемику. Ако наслов чланка није прикладан, односно постоје различити ставови у заједници, то се решава консензусом на сзр. Посебно код тих тема које су подложне различитим идеолошким тумачењима, самим тим и честим ратовима изменама. Не верујем да је намерно кршио правила коришћења бота, али је о томе требало водити рачуна. Све издвојено, сем пар ситуација, односи се на ранији период. Пропусти не застаревају, али сваки корисник, укључујући и администраторе, стално учи и усавршава се. То по дефиницији подразумева повремене грешке. На пројекту се свашта дешавало, такође, али то је већ пропуст свих нас с неким овлашћењима у том тренутку. Администратор треба да има избалансиран став, посебно на пројекту какав је наш, али да својим деловањем никога не оштети. Овде је било примера избрзних реакција, али не би било поштено све свалити на Ацу ако смо ми остали то само посматрали. Приметио сам да је више нас било активно у одређеном периоду, а да нисмо реаговали. Чињеница је тек да има сложених ситуација које захтевају систематичност и није довољно само имати омогућене администраторске алатке. Било је и раније међусобног етикетирања корисника, приписивања разних фобија делу заједнице и сл. Неретко смо били попустљиви према корисницима због историје њихових доприноса. Узевши у обзир неке скорашње случајеве, време је да се и то мења. Ето, можда би требало увести филтере који би препознавали потенцијални говор мржње и вређање. Мени сама пријава није довољно убедљива, стичем утисак да је конципирана тако да подржи неке личне разлоге из увода. Нисам видео ни пријаве на табли или обраћање на страницама за разговор. То би била нека устаљена процедура, ако се претпостави добра намера. Али неки ставови и образложења осталих корисника већ имају потпору. Дискорд је неформални канал комуникације. Ако ће тамо Аца да примењује ону „моја је лопта и ја одлучујем ко игра”, није проблем. Проблем је када се то пренесе на пројекат и унесе немир у заједницу. Ја то овде, у скорије време нисам лично приметио, али јесам извесну неозбиљност. Раније се дешавало да се процедура завршава по скраћеном поступку, па заједница остане ускраћена, мада се не сећам да је то пролазило када је нешто озбиљно било у питању. Размотрићу још мало овај случај пре конкретног изјашњавања гласом, јер неко време нисам био присутан ни на пројекту. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 18:04, 23. јул 2022. (CEST) : Хвала, {{к|Lotom|Лотоме}}, на изјашњавању! Сагласан сам да би филтер увреда и говора мржње био добро решење. О томе можемо разговарати на неком другом месту (технички раздео Трга). Што се тиче дискорда као неслужбеног комуникационог средства, настојао сам да врло одговорно управљам сервером. Упркос томе, почесто сам као оснивач сервера изложен неоснованим оптужбама. Тако, на пример, корисник Јован тврди да сам га ја {{редни цитат|блокирао на свим домаћим, нама језички приближним дискорд серверима без икавког разлога}}. (Пинговаћу корисника {{к|Vux33|Vux33}} с обзиром на то да је он поставио слично питање.) Оно је — разуме се, благо речено — неистина. У дневнику активности јасно се види да нисам ја кориснику забранио приступ серверу, већ је то урадио други управник. Јован ми се касније приватно обратио на Дискорду упитавши ко га је бановао. Потом сам му ја објаснио да га је бановао други управник и покушао да ступим у контакт с њим како бих прибавио више информација. Што се тиче сервера Википедије на бошњачком, не знам ко је Јована бановао. Нити имам модераторска овлашћења (<span class="plainlinks">[https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Wikipedia:Discord&oldid=3225754 овде је непотпуни списак бс.ВП дискорд модератора]</span>) нити имам могућност да видим дневник активности. На сличан начин је и корисник Ничим неизазван тврдио да сам га бановао са „свог” дискорда иако ја нисам био ни активан на серверу тад и иако је бан доделио други управник. Нисам само ја управник на том серверу нити сам даноноћно активан на тој платформи. Осим тога, упркос томе што сам оснивач сервера, верујем да сви разумеју да не сносим кривицу за сваки бан који додели руководство сервера. Надам се да сам успео разјаснити неке недоумице премда су ове ствари офтопик и не би требало уопште да се о њима расправља овде. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 19:40, 23. јул 2022. (CEST) === Анализа доказа === {{Коментар}} Коментар достављених доказа: (напомињем на своју неутралност) # Ради се о цитату, ако је нешто друго онда би требало цитирати где је стварно погрешио као админ ('''право није прекршено''') # Где је овде проблем? Радило се о разговору за стицање статуса чланка ('''право није прекршено''') # Рад корисника, не администратора... [https://en.wikipedia.org/wiki/Ivan_Gundulić Ен вики је Иван Франов]. Ја сам исто у неким чланцима вршио измене па су биле враћене, то нема никакве везе са администрацијом.('''право није прекршено''') # Не видим проблем, опет рад корисника, не админа. ('''право није прекршено''') # Нико се није противио тој измени, говоримо о 6. марту 2020. још нико није био сигуран, уклонио али опет ('''право није прекршено''') # а) [[Посебно:Разлике/24230346|Где је овде грешка сем што се ради о корисничкој страници а не о песку]] ([[Посебно:Разлике/24230242]]) # б) [[Посебно:Разлике/23791627|Не видим грешку сем исправки која није измењена а и даље стоји овако]] ('''право није прекршено''') # Жељку је одговорио на његовој сзр, то такође треба узети у обзир. #Ово не треба ни коментарисати ('''право није прекршено''') # Шта је онда [[Посебно:Разлике/24927301|ово]] ??? ('''право није прекршено''') # Овде је требао да опомене корисника то је испад али не и кршење админ права.... и мене су током првих недељу дана админи назвали вандалом па нико није прстом мрднуо сем Аце. ('''право није прекршено''') # Не ради се о опису измене већ како је чланак измењен. ('''право није прекршено''') # Админ му је скренуо пажњу, и исправио се ('''право јесте прекршено''') # Не ради се о ратовима измена већ о сређивању чланака под шаблону рут и овде су си прекршили правило о три враћања не само он ('''право јесте прекршено али од стране оба корисника [[Посебно:Разлике/24284308]]'''ово није ок) # ('''право није прекршено''') # ('''право није прекршено''') # да ли си онда видео мој коментар на кандидатуру, ово не може да се односи на администрацију корисника. ('''право није прекршено''') # где је [[Списак српских владара|овде]] проблем ('''право није прекршено''') '''Још:''' Блокирање ван викија не може да буде ставка да се кориснику одузму права, ако узмемо мој пример против блокираног корисника, већину админа су рекли цитирам „не тиче нас се оно што се дешава ван Википедије ” епа онда у овом случају такође што је ван Википедије остаје ван Википедије и опет напомињем ''не постоји званични Дискорд''. На коментар колеге: Ако је корисник блокиран зашто други админ није преиспитао тај блок? чак нико није ни реаговао. '''На основу исказа против Аце не видим чињенице за укидање админ права.''' — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:04, 23. јул 2022. (CEST) itlqwfwyiibfgxdnzylebs5ejyscw04 0 4329227 25121453 25119010 2022-07-24T19:22:07Z The Explaner 184480 /* Етимологија назива */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|17.8|15.0}} рани [[миоцен]] |image = Leakitherium hiwegi.png |image_caption = дио горње вилице врсте<br>''Leakitherium hiwegi'' |display_parents = 4 |taxon = Leakitherium |parent_authority = Lavrov, 1999<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> |authority = Savage, 1965 |type_species = †''Leakitherium hiwegi'' |type_species_authority = Savage, 1965 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Leakitherium hiwegi'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними племена: |Leakitheriina {{small|(Lavrov, 1999)}} }} }} '''''Leakitherium''''' (Ликитеријум — „ликијева звијер”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог племена '''Leakitheriini''' унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Племе: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Leakitheriini | * типског рода ''Leakitherium'' * и таксономског наставка ''-ini'' |ликијеве звијери |} {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Leakitherium'' | * презимена кенијског палеонтолога [[Ричард Лики|Ричарда Ликија]] * и старогрчке ријечи ''терион'' ({{јез-стгрч|θήριον}}), која значи ''звијер'' |ликијева звијер |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''L. hiwegi'' | * рода ''Leakitherium'' * и геолошке формације Хивеги |хивешки Ликитеријум |} == Опис == Врста ''Leakitherium hiwegi'' је достизала величину [[леопард]]а. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Племе: [[Изумирање|†]]Leakitheriini {{small|(Lavrov, 1999)}} ----Род: †''Leakitherium'' {{small|(Savage, 1965)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''L. hiwegi'' {{small|(Savage, 1965)}}<ref>R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316</ref> |{{Застава|Кенија}}<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref><br>{{Застава|Уганда}}<ref>J. Morales, M. Pickford and D. Soria (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/232665162_New_carnivoran_material_Creodonta_Carnivora_and_Incertae_sedis_from_the_Early_Miocene_of_Napak_Uganda "New carnivoran material (Creodonta, Carnivora and ''Incertae sedis'') from the Early Miocene of Napak, Uganda."] Paleontological Research 11(1):71-84</ref><ref name="Morales & Pickford, 2017"/> |17,8 до 15,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Leakitherium''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;'''Leakitheriini'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Leakitherium'''''&nbsp; |color=green |1=†''Leakitherium hiwegi'' }} }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Leakitherium}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] 9xctt7bpdvy2c5gwkcuoducxgjxoxxa 25121506 25121453 2022-07-24T20:10:52Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|17.8|15.0}} рани [[миоцен]] |image = Leakitherium hiwegi.png |image_caption = дио горње вилице врсте<br>''Leakitherium hiwegi'' |display_parents = 4 |taxon = Leakitherium |parent_authority = Lavrov, 1999<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> |authority = Savage, 1965 |type_species = †''Leakitherium hiwegi'' |type_species_authority = Savage, 1965 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Leakitherium hiwegi'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними племена: |Leakitheriina {{small|(Lavrov, 1999)}} }} }} '''''Leakitherium''''' (Ликитеријум — „ликијева звијер”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог племена '''Leakitheriini''' унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Племе: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Leakitheriini | * типског рода ''Leakitherium'' * и таксономског наставка ''-ini'' |ликијеве звијери |} {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Leakitherium'' | * презимена кенијског палеонтолога [[Ричард Лики|Ричарда Ликија]] * и старогрчке ријечи ''терион'' ({{јез-стгрч|θήριον}}), која значи ''звијер'' |ликијева звијер |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''L. hiwegi'' | * рода ''Leakitherium'' * и геолошке формације Хивеги |хивешки Ликитеријум |} == Опис == Врста ''Leakitherium hiwegi'' је достизала величину [[леопард]]а. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Племе: [[Изумирање|†]]Leakitheriini {{small|(Lavrov, 1999)}} ----Род: †''Leakitherium'' {{small|(Savage, 1965)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''L. hiwegi'' {{small|(Savage, 1965)}}<ref>R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316</ref> |{{Застава|Кенија}}<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref><br>{{Застава|Уганда}}<ref>J. Morales, M. Pickford and D. Soria (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/232665162_New_carnivoran_material_Creodonta_Carnivora_and_Incertae_sedis_from_the_Early_Miocene_of_Napak_Uganda "New carnivoran material (Creodonta, Carnivora and ''Incertae sedis'') from the Early Miocene of Napak, Uganda."] Paleontological Research 11(1):71-84</ref><ref name="Morales & Pickford, 2017"/> |17,8 до 15,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Leakitherium''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Leakitheriini'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Leakitherium'''''&nbsp; |color=green |1=†''Leakitherium hiwegi'' }} }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Leakitherium}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] 1nk7t3f4s3up3n6y0gt572o109xfvg3 25121526 25121506 2022-07-24T20:19:27Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|17.8|15.0}} рани [[миоцен]] |image = Leakitherium hiwegi.png |image_caption = дио горње вилице врсте<br>''Leakitherium hiwegi'' |display_parents = 4 |taxon = Leakitherium |parent_authority = Lavrov, 1999<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> |authority = Savage, 1965 |type_species = †''Leakitherium hiwegi'' |type_species_authority = Savage, 1965 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Leakitherium hiwegi'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними племена: |Leakitheriina {{small|(Lavrov, 1999)}} }} }} '''''Leakitherium''''' (Ликитеријум — „ликијева звијер”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог племена '''Leakitheriini''' унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Племе: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Leakitheriini | * типског рода ''Leakitherium'' * и таксономског наставка ''-ini'' |ликијеве звијери |} {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Leakitherium'' | * презимена кенијског палеонтолога [[Ричард Лики|Ричарда Ликија]] * и старогрчке ријечи ''терион'' ({{јез-стгрч|θήριον}}), која значи ''звијер'' |ликијева звијер |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''L. hiwegi'' | * рода ''Leakitherium'' * и геолошке формације Хивеги |хивешки Ликитеријум |} == Опис == Врста ''Leakitherium hiwegi'' је достизала величину [[леопард]]а. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Племе: [[Изумирање|†]]Leakitheriini {{small|(Lavrov, 1999)}} ----Род: †''Leakitherium'' {{small|(Savage, 1965)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''L. hiwegi'' {{small|(Savage, 1965)}}<ref>R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316</ref> |{{Застава|Кенија}}<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref><br>{{Застава|Уганда}}<ref>J. Morales, M. Pickford and D. Soria (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/232665162_New_carnivoran_material_Creodonta_Carnivora_and_Incertae_sedis_from_the_Early_Miocene_of_Napak_Uganda "New carnivoran material (Creodonta, Carnivora and ''Incertae sedis'') from the Early Miocene of Napak, Uganda."] Paleontological Research 11(1):71-84</ref><ref name="Morales & Pickford, 2017"/> |17,8 до 15,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Leakitherium''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |label2=&nbsp;†'''Leakitheriini'''&nbsp; |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Leakitherium'''''&nbsp; |color=green |1=†''Leakitherium hiwegi'' }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Leakitherium}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] cycsun31qsv9galj0xo94ycmv5wf1cd 4 4329246 25121473 25121002 2022-07-24T19:30:09Z 5.252.237.64 /* Коментари */ одговор wikitext text/x-wiki О теми који иницијализам треба да буде стандард на нашем пројекту је већ је вођена расправа [[Википедија:Трг/Идеје#Скраћеница_LGBTQIA+|овде на тргу]]. Изабрани иницијализам би се користио у именима чланака и категоријама везаним за квир заједницу. Закључак до којег смо дошли је да постоје две опције које су прихватљиве: '''1 — ЛГБТ''' — опција која је (вероватно) најучесталија. Ипак, квир организације, медији и ''(западни)'' академици га пар година уназад одбацују у замену за инклузивније опције. '''2 — ЛГБТ+''' — опција која је најсличнија опцији ЛГБТ и која покрива све квир идентитете додатком плуса на крају. Ове две опције су без сумње превагнуле и биле су једине које су добиле гласове. Да ли неко има још нешто да дода, неки предлог или замерку једној или обема опција пре гласања? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:18, 22. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Залажем се за другу опцију јер је свеобухватнија и свеукупно коректнија. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:45, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Нисам учествовала у расправи на тргу, али се такође залажем за другу опцију јер „+” покрива све идентете и сексуалности ван најучесталијих. — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 19:50, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је далеко боља опција по мом мишљењу. Сви квир људи заслужују да буду представљени, па макар то било и знаком плуса уместо посебним словом. Већ доста дуго времена се тражи термин који би заменио иницијализме који временом постају све дужи и дужи и претварају се у ''алфабет супу'' како је неки зову, али неуспешно. Барем за сад, ЛГБТ+. — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:48, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за ЛГБТ+, тако идемо напред и сам термин ће трајати дуже. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 23:24, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је боља опција. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:08, 23. јул 2022. (CEST) [[Категорија:Предлози за гласања]] {{коментар}} Ја сам за опцију '''2.''' јер она покрива већи опсег сексуалне самоидентификације. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:24, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам такође другу опцију. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са претходним коментарима: ЛГБТ+ је инклузивнија и боља опција. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 15:57, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прву опцију јер је учесталија, мада обе су сасвим океј. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:49, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Прва опција и тачка. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 23:47, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за прво решење. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:00, 24. јул 2022. (CEST) :Jesam li ja lud ili ce to plus (+) da ubuduce zahtevati da i pedofili,nekrofili,zoofili.....traze svoja prava? [[Special:Contributions/5.252.237.64|5.252.237.64]] ([[User talk:5.252.237.64|разговор]]) 21:30, 24. јул 2022. (CEST) anxnrovq1bl8y8q5fxdm3xg6da0opx6 25121507 25121473 2022-07-24T20:11:36Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/5.252.237.64|5.252.237.64]] ([[User talk:5.252.237.64|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] wikitext text/x-wiki О теми који иницијализам треба да буде стандард на нашем пројекту је већ је вођена расправа [[Википедија:Трг/Идеје#Скраћеница_LGBTQIA+|овде на тргу]]. Изабрани иницијализам би се користио у именима чланака и категоријама везаним за квир заједницу. Закључак до којег смо дошли је да постоје две опције које су прихватљиве: '''1 — ЛГБТ''' — опција која је (вероватно) најучесталија. Ипак, квир организације, медији и ''(западни)'' академици га пар година уназад одбацују у замену за инклузивније опције. '''2 — ЛГБТ+''' — опција која је најсличнија опцији ЛГБТ и која покрива све квир идентитете додатком плуса на крају. Ове две опције су без сумње превагнуле и биле су једине које су добиле гласове. Да ли неко има још нешто да дода, неки предлог или замерку једној или обема опција пре гласања? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:18, 22. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Залажем се за другу опцију јер је свеобухватнија и свеукупно коректнија. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:45, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Нисам учествовала у расправи на тргу, али се такође залажем за другу опцију јер „+” покрива све идентете и сексуалности ван најучесталијих. — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 19:50, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је далеко боља опција по мом мишљењу. Сви квир људи заслужују да буду представљени, па макар то било и знаком плуса уместо посебним словом. Већ доста дуго времена се тражи термин који би заменио иницијализме који временом постају све дужи и дужи и претварају се у ''алфабет супу'' како је неки зову, али неуспешно. Барем за сад, ЛГБТ+. — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:48, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за ЛГБТ+, тако идемо напред и сам термин ће трајати дуже. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 23:24, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је боља опција. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:08, 23. јул 2022. (CEST) [[Категорија:Предлози за гласања]] {{коментар}} Ја сам за опцију '''2.''' јер она покрива већи опсег сексуалне самоидентификације. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:24, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам такође другу опцију. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са претходним коментарима: ЛГБТ+ је инклузивнија и боља опција. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 15:57, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прву опцију јер је учесталија, мада обе су сасвим океј. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:49, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Прва опција и тачка. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 23:47, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за прво решење. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:00, 24. јул 2022. (CEST) aav99z5f2lefuc0av1zzjx66fvw40kt 25121731 25121507 2022-07-24T23:51:51Z Јакша 1684 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki О теми који иницијализам треба да буде стандард на нашем пројекту је већ је вођена расправа [[Википедија:Трг/Идеје#Скраћеница_LGBTQIA+|овде на тргу]]. Изабрани иницијализам би се користио у именима чланака и категоријама везаним за квир заједницу. Закључак до којег смо дошли је да постоје две опције које су прихватљиве: '''1 — ЛГБТ''' — опција која је (вероватно) најучесталија. Ипак, квир организације, медији и ''(западни)'' академици га пар година уназад одбацују у замену за инклузивније опције. '''2 — ЛГБТ+''' — опција која је најсличнија опцији ЛГБТ и која покрива све квир идентитете додатком плуса на крају. Ове две опције су без сумње превагнуле и биле су једине које су добиле гласове. Да ли неко има још нешто да дода, неки предлог или замерку једној или обема опција пре гласања? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:18, 22. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Залажем се за другу опцију јер је свеобухватнија и свеукупно коректнија. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:45, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Нисам учествовала у расправи на тргу, али се такође залажем за другу опцију јер „+” покрива све идентете и сексуалности ван најучесталијих. — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 19:50, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је далеко боља опција по мом мишљењу. Сви квир људи заслужују да буду представљени, па макар то било и знаком плуса уместо посебним словом. Већ доста дуго времена се тражи термин који би заменио иницијализме који временом постају све дужи и дужи и претварају се у ''алфабет супу'' како је неки зову, али неуспешно. Барем за сад, ЛГБТ+. — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:48, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за ЛГБТ+, тако идемо напред и сам термин ће трајати дуже. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 23:24, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је боља опција. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:08, 23. јул 2022. (CEST) [[Категорија:Предлози за гласања]] {{коментар}} Ја сам за опцију '''2.''' јер она покрива већи опсег сексуалне самоидентификације. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:24, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам такође другу опцију. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са претходним коментарима: ЛГБТ+ је инклузивнија и боља опција. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 15:57, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прву опцију јер је учесталија, мада обе су сасвим океј. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:49, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Прва опција и тачка. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 23:47, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за прво решење. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:00, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Прва опција. Самоидентификација је симптом поремећаја личности.[[Корисник:Јакша|Јакша]] ([[Разговор са корисником:Јакша|разговор]]) 01:51, 25. јул 2022. (CEST) sb6a5gz59ft6v1mjzpsw8kcfczk8ndd 25121864 25121731 2022-07-25T05:28:25Z Vilena66 131164 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki О теми који иницијализам треба да буде стандард на нашем пројекту је већ је вођена расправа [[Википедија:Трг/Идеје#Скраћеница_LGBTQIA+|овде на тргу]]. Изабрани иницијализам би се користио у именима чланака и категоријама везаним за квир заједницу. Закључак до којег смо дошли је да постоје две опције које су прихватљиве: '''1 — ЛГБТ''' — опција која је (вероватно) најучесталија. Ипак, квир организације, медији и ''(западни)'' академици га пар година уназад одбацују у замену за инклузивније опције. '''2 — ЛГБТ+''' — опција која је најсличнија опцији ЛГБТ и која покрива све квир идентитете додатком плуса на крају. Ове две опције су без сумње превагнуле и биле су једине које су добиле гласове. Да ли неко има још нешто да дода, неки предлог или замерку једној или обема опција пре гласања? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:18, 22. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Залажем се за другу опцију јер је свеобухватнија и свеукупно коректнија. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:45, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Нисам учествовала у расправи на тргу, али се такође залажем за другу опцију јер „+” покрива све идентете и сексуалности ван најучесталијих. — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 19:50, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је далеко боља опција по мом мишљењу. Сви квир људи заслужују да буду представљени, па макар то било и знаком плуса уместо посебним словом. Већ доста дуго времена се тражи термин који би заменио иницијализме који временом постају све дужи и дужи и претварају се у ''алфабет супу'' како је неки зову, али неуспешно. Барем за сад, ЛГБТ+. — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:48, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за ЛГБТ+, тако идемо напред и сам термин ће трајати дуже. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 23:24, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је боља опција. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:08, 23. јул 2022. (CEST) [[Категорија:Предлози за гласања]] {{коментар}} Ја сам за опцију '''2.''' јер она покрива већи опсег сексуалне самоидентификације. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:24, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам такође другу опцију. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са претходним коментарима: ЛГБТ+ је инклузивнија и боља опција. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 15:57, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прву опцију јер је учесталија, мада обе су сасвим океј. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:49, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Прва опција и тачка. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 23:47, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за прво решење. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:00, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Прва опција. Самоидентификација је симптом поремећаја личности.[[Корисник:Јакша|Јакша]] ([[Разговор са корисником:Јакша|разговор]]) 01:51, 25. јул 2022. (CEST) {{коментар}} LGBT+. [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 07:28, 25. јул 2022. (CEST) 5bjcprziojlm65bh9327vao994vbi30 25121959 25121864 2022-07-25T08:48:06Z Асена 270577 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki О теми који иницијализам треба да буде стандард на нашем пројекту је већ је вођена расправа [[Википедија:Трг/Идеје#Скраћеница_LGBTQIA+|овде на тргу]]. Изабрани иницијализам би се користио у именима чланака и категоријама везаним за квир заједницу. Закључак до којег смо дошли је да постоје две опције које су прихватљиве: '''1 — ЛГБТ''' — опција која је (вероватно) најучесталија. Ипак, квир организације, медији и ''(западни)'' академици га пар година уназад одбацују у замену за инклузивније опције. '''2 — ЛГБТ+''' — опција која је најсличнија опцији ЛГБТ и која покрива све квир идентитете додатком плуса на крају. Ове две опције су без сумње превагнуле и биле су једине које су добиле гласове. Да ли неко има још нешто да дода, неки предлог или замерку једној или обема опција пре гласања? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:18, 22. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Залажем се за другу опцију јер је свеобухватнија и свеукупно коректнија. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:45, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Нисам учествовала у расправи на тргу, али се такође залажем за другу опцију јер „+” покрива све идентете и сексуалности ван најучесталијих. — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 19:50, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је далеко боља опција по мом мишљењу. Сви квир људи заслужују да буду представљени, па макар то било и знаком плуса уместо посебним словом. Већ доста дуго времена се тражи термин који би заменио иницијализме који временом постају све дужи и дужи и претварају се у ''алфабет супу'' како је неки зову, али неуспешно. Барем за сад, ЛГБТ+. — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:48, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за ЛГБТ+, тако идемо напред и сам термин ће трајати дуже. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 23:24, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је боља опција. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:08, 23. јул 2022. (CEST) [[Категорија:Предлози за гласања]] {{коментар}} Ја сам за опцију '''2.''' јер она покрива већи опсег сексуалне самоидентификације. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:24, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам такође другу опцију. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са претходним коментарима: ЛГБТ+ је инклузивнија и боља опција. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 15:57, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прву опцију јер је учесталија, мада обе су сасвим океј. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:49, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Прва опција и тачка. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 23:47, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за прво решење. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:00, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Прва опција. Самоидентификација је симптом поремећаја личности.[[Корисник:Јакша|Јакша]] ([[Разговор са корисником:Јакша|разговор]]) 01:51, 25. јул 2022. (CEST) {{коментар}} LGBT+. [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 07:28, 25. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Друга опција. [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:48, 25. јул 2022. (CEST) 3lu8gjaz2n70gfko4ajwx9i4ut9ryzf 25122009 25121959 2022-07-25T09:46:07Z ImStevan 295267 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki О теми који иницијализам треба да буде стандард на нашем пројекту је већ је вођена расправа [[Википедија:Трг/Идеје#Скраћеница_LGBTQIA+|овде на тргу]]. Изабрани иницијализам би се користио у именима чланака и категоријама везаним за квир заједницу. Закључак до којег смо дошли је да постоје две опције које су прихватљиве: '''1 — ЛГБТ''' — опција која је (вероватно) најучесталија. Ипак, квир организације, медији и ''(западни)'' академици га пар година уназад одбацују у замену за инклузивније опције. '''2 — ЛГБТ+''' — опција која је најсличнија опцији ЛГБТ и која покрива све квир идентитете додатком плуса на крају. Ове две опције су без сумње превагнуле и биле су једине које су добиле гласове. Да ли неко има још нешто да дода, неки предлог или замерку једној или обема опција пре гласања? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:18, 22. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Залажем се за другу опцију јер је свеобухватнија и свеукупно коректнија. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:45, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Нисам учествовала у расправи на тргу, али се такође залажем за другу опцију јер „+” покрива све идентете и сексуалности ван најучесталијих. — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 19:50, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је далеко боља опција по мом мишљењу. Сви квир људи заслужују да буду представљени, па макар то било и знаком плуса уместо посебним словом. Већ доста дуго времена се тражи термин који би заменио иницијализме који временом постају све дужи и дужи и претварају се у ''алфабет супу'' како је неки зову, али неуспешно. Барем за сад, ЛГБТ+. — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:48, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за ЛГБТ+, тако идемо напред и сам термин ће трајати дуже. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 23:24, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је боља опција. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:08, 23. јул 2022. (CEST) [[Категорија:Предлози за гласања]] {{коментар}} Ја сам за опцију '''2.''' јер она покрива већи опсег сексуалне самоидентификације. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:24, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам такође другу опцију. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са претходним коментарима: ЛГБТ+ је инклузивнија и боља опција. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 15:57, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прву опцију јер је учесталија, мада обе су сасвим океј. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:49, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Прва опција и тачка. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 23:47, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за прво решење. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:00, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Прва опција. Самоидентификација је симптом поремећаја личности.[[Корисник:Јакша|Јакша]] ([[Разговор са корисником:Јакша|разговор]]) 01:51, 25. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Јакша}} Да ли сте се Ви самоидентификовали као то што самим себе сматрате, или не? Такође, бити геј, лезбејка, бисексуална или транс особа су исто самоидентификујуће етикете, тако да не разумем ток мисли којим се водите — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 11:46, 25. јул 2022. (CEST) {{коментар}} LGBT+. [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 07:28, 25. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Друга опција. [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:48, 25. јул 2022. (CEST) nw9it62dqeiei3pvd45jdppw3edoviu 25122012 25122009 2022-07-25T09:48:40Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki О теми који иницијализам треба да буде стандард на нашем пројекту је већ је вођена расправа [[Википедија:Трг/Идеје#Скраћеница_LGBTQIA+|овде на тргу]]. Изабрани иницијализам би се користио у именима чланака и категоријама везаним за квир заједницу. Закључак до којег смо дошли је да постоје две опције које су прихватљиве: '''1 — ЛГБТ''' — опција која је (вероватно) најучесталија. Ипак, квир организације, медији и ''(западни)'' академици га пар година уназад одбацују у замену за инклузивније опције. '''2 — ЛГБТ+''' — опција која је најсличнија опцији ЛГБТ и која покрива све квир идентитете додатком плуса на крају. Ове две опције су без сумње превагнуле и биле су једине које су добиле гласове. Да ли неко има још нешто да дода, неки предлог или замерку једној или обема опција пре гласања? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:18, 22. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Залажем се за другу опцију јер је свеобухватнија и свеукупно коректнија. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:45, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Нисам учествовала у расправи на тргу, али се такође залажем за другу опцију јер „+” покрива све идентете и сексуалности ван најучесталијих. — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 19:50, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је далеко боља опција по мом мишљењу. Сви квир људи заслужују да буду представљени, па макар то било и знаком плуса уместо посебним словом. Већ доста дуго времена се тражи термин који би заменио иницијализме који временом постају све дужи и дужи и претварају се у ''алфабет супу'' како је неки зову, али неуспешно. Барем за сад, ЛГБТ+. — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 22:48, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за ЛГБТ+, тако идемо напред и сам термин ће трајати дуже. [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 23:24, 22. јул 2022. (CEST) {{коментар}} ЛГБТ+ је боља опција. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:08, 23. јул 2022. (CEST) [[Категорија:Предлози за гласања]] {{коментар}} Ја сам за опцију '''2.''' јер она покрива већи опсег сексуалне самоидентификације. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:24, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам такође другу опцију. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Слажем се са претходним коментарима: ЛГБТ+ је инклузивнија и боља опција. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 15:57, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Подржавам прву опцију јер је учесталија, мада обе су сасвим океј. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:49, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Прва опција и тачка. — [[Special:Contributions/176.104.110.11|176.104.110.11]] ([[User talk:176.104.110.11|разговор]]) 23:47, 23. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Такође сам за прво решење. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 12:00, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Прва опција. Самоидентификација је симптом поремећаја личности.[[Корисник:Јакша|Јакша]] ([[Разговор са корисником:Јакша|разговор]]) 01:51, 25. јул 2022. (CEST) ::{{одговор|Јакша}} Да ли сте се Ви самоидентификовали као то што самим себе сматрате, или не? Такође, геј, лезбејка, бисексуална или транс особа су исто самоидентификујуће етикете, тако да не разумем ток мисли којим се водите, и како то плус представља "поремећај личности". Написао сам чланак у ком се прича о [[ЛГБТ|великом распону иницијализама квир заједнице]] и препоручујем да га прочитате. — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 11:46, 25. јул 2022. (CEST) {{коментар}} LGBT+. [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 07:28, 25. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Друга опција. [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:48, 25. јул 2022. (CEST) a3t5jycdvfu2pp4yjxuh1yomt9aj9oy 0 4329256 25121089 25119288 2022-07-24T13:02:09Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{почетник|23|7|22}} Ово је списак латинских изрека: == А == * ''Ab assuetis non fit passio'' - Човека не узбуђује оно што је често. * ''Ab Iove principium'' - Почетак је од Јупитера (тј. почнимо од најважнијег). * ''Acta est fabula'' - Представа је завршена. * ''Ad calendas Graecas'' - О грчким календама (тј. никада). * ''Ad litteram'' - Дословно. * ''Alea iacta est'' - [[Alea iacta est|Коцка је бачена.]] - [[Гај Јулије Цезар]] * ''Amor omnia vincit'' - Љубав све побеђује. * ''Amicus certus in re incerta cernitur'' - Прави се пријатељ познаје у невољи. * ''Ancoras tollere'' - Дићи сидро. * ''Anima candida'' - Честита душа. * ''Ante meridiem'' - Пре подне. * ''Arbiter elegantiae'' - Судија отмености. * ''Ars longa, vita brevis'' - Умеће је дугачко (тј. пут до мајсторства је дуг, уметност траје), а живот је кратак. * ''Ars poetica'' - Песничка уметност. * ''Asinus asinum fricat'' - Магарац магарца чеше. * ''Audaces fortuna iuvat'' - Срећа помаже храбрима. * ''Audiatur et altera pars'' - Нека се чује и друга страна. * ''Aurora Мusis amica est'' - Зора је музама пријатељица. * ''Ave, Caesar, morituri te salutant!'' - Здраво, царе! Поздрављају те они који ће умрети. (поздрав [[Гладијатор|гладијатора]] пред почетак борбе у арени) == Б == * ''Bellum omnium in omnes'' - Рат свију против свих. * ''Bene vixit qui bene latuit'' - Добро је проживео ко се добро прикрио. * ''Bibere humanum est, ergo bibamus'' - Пити је људски, зато пијмо. * ''Bovi imponere clitellas'' - Стављати волу самар. == Ц == * ''Casus belli'' - Случај за рат (razlog rata, uzrok rata, тј. догађај којим се оправдава рат). * ''Certo certius'' - Сигурније од сигурнога. * ''Citius, altius, fortius!'' - Брже, више, јаче! * ''Claude os, aperi oculos!'' - Затвори уста, отвори очи! * ''Cogito, ergo non credo. -'' Мислим, дакле не верујем''.'' * ''Condicio sine qua non'' - Услов без којег не бива. * ''Cornix cornici oculos non effodiet'' - Врана врани неће вадити очи. * ''Cornu copiae'' - Рог изобиља. * ''Credo ut intelligam!'' - Верујем да бих схватио. * ''Cui bono?'' - У чију корист? * ''Cuiusvis hominis est errare'' - Сваки човек може да погреши. * ''Cum grano salis'' - Са зрном соли (тј. не сасвим озбиљно). == Д == * ''De gustibus non est disputandum'' - О укусима не вреди расправљати. * ''Deus ex machina'' - Божанство са справе (тј. неочекивано решење). * ''Diem perdidi'' - Изгубио сам дан. * ''Dies diem docet'' - Дан је дану поука. * ''Divide et impera'' - Завади па владај * ''Divitiarum et formae gloria fluxa est'' - Крхка је слава богатства и злата - [[Салустије Крисп|Салустије]] * ''Dixi et salvavi animam meam'' - Рекох и спасох своју душу * ''Domine, domine dominae sunt'' - Господине, да ли су госпође код куће? (игра речи) * ''Dulce cum utili'' - Угодно са корисним * ''Dulce enim etiam nomen est pacis'' - Слатко је већ и име мир - [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]] * ''Dum spiro spero'' - Док дишем (живим), надам се * ''Dura lex sed lex'' - Тврд је закон али је закон == Е == * ''Equi donati dentes non inspiciuntur'' - Поклону се у зубе не гледа * ''Errare humanum est'' - Људски је грешити * ''Ex nihilo nihil fit'' - Из ничега ништа не настаје * ''Ex tempore'' - Одмах, сместа * ''Experientia docet'' - Искуство поучава - [[Вергилије]] == Ф == * ''Fama volat!'' - (Глас лети! - ''дословно зн.''). Вест се брзо шири * ''Fas est et ab hoste doceri'' - И од непријатеља треба учити * ''Festina lente!'' - Пожури полако! * ''Fide, sed cui, vide!'' - Веруј, само пази коме верујеш * ''Finis coronat opus'' - Конац дело краси * ''Fortasse erit, fortasse non erit'' - Можда ће бити, можда неће бити == Г == * ''Gloria in excelsis Deo et in terra pax hominibus bonae voluntatis'' - Слава Богу и на Земљи мир људима добре воље * ''Gratia gratiam parit!'' - Љубав рађа љубав! == Х == * ''Hannibal ante portas'' - (Ханибал је пред вратима - ''дословно зн.''). Наступила је опасност. * ''Historia (est) testis temporum, lux veritas, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis.''-Историја је сведок времена, светло истине, живот памћења, учитељица живота, гласник старине.-Цицерон * ''Historia magistra vitae est'' - Историја је учитељица живота * ''Hoc loco'' - На овом месту (овде) * ''Hodie mihi, cras tibi'' - Данас мени, сутра теби * ''Homo sui iuris'' - Самосталан, независан човек * ''Homo homini lupus est'' - Човек је човеку вук * ''Honores mutant mores'' - Почасти мењају понашање (навике) == И == * ''Id est'' - То јест * ''Ignoramus et ignorabimus'' - Не знамо, а нећемо никада ни знати * ''Ignorantia legis non excusat'' - Непознавање закона није изговор * ''Ignorantia nocet'' - Незнање шкоди * ''Imago animi sermo est'' - Говор је слика душе - Цицерон * ''In dubio pro reo'' - У сумњи треба судити блаже * ''In rebus adversis meliora sperare memento'' - У невољи не заборави да ће доћи боља времена (После кише сунце сија) * ''Inter arma musae tacent'' (''Inter arma silent musae'') - Међу оружјем музе ћуте (нема уметности за време рата) * ''Inter nos'' - Међу нама * ''Intus, intus est Troianus equus'' - Унутра, унутра је тројански коњ (Опасност је близу) * ''Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere'' - Прописи права су: поштено живети, другог не вређати, сваком своје дати == Л == * ''Lapsus calami'' - Омашка у писању * ''Lapsus linguae'' - Омашка у говору * ''Lapsus memoriae'' - Омашка у памћењу * ''Labor omnia facit'' - Рад чини све * ''Labor omnia vincit'' - Рад све побеђује (у раду је спас) * ''Legalitas regnorum fundamentum'' - Законитост је темељ држава * ''Leve fit quod bene fertur onus'' - Терет постаје лакши кад се спретно носи * ''Libertati viam facere'' - Отварати пут слободи * ''Lupus in fabula'' - (Вук у причи - ''дословно зн.''). Ми о вуку, а вук на врата. == М == * ''Magni nominis umbra'' - Сенка значајног човека - Лукан * ''Mala herba cito crescit'' - Коров брзо расте * ''Malum discordiae'' - Јабука раздора * ''Manifestum non eget probatione'' - Очигледну ствар не треба доказивати * ''Manu propria'' - Својеручно * ''Manus manum lavat'' - Рука руку мије * ''Mea parvitas'' - Моја маленкост * ''Medio tutisimus ibis'' - Средином је најбоље ићи - [[Овидије]] * ''Medium tenuere beati'' - Средине се држе блажени * ''Melius non incipient, quam desinunt'' - Боље не почињати, него стати на пола * ''Mens sana in corpore sano'' - У здравом телу здрав дух * ''Mutum est pictura poema'' - Слика је нема песма == Н == * ''Nec Hercules contra duos'' - Ни [[Херкул]] (не може) против двојице * ''Noli turbare circulos meos'' - (Не дирај моје кругове - ''дословно зн''.). Не узнемиравај ме, не досађуј ми. - [[Архимед]] * ''Nomina sunt odiosa'' - (Имена су мрска - досл. значење) Имена (не треба) помињати * ''Non omnia possumus omnes'' - Не можемо сви све * ''Non progredi est regredi'' - Не напредовати значи назадовати * ''Non quis, sed quid'' - Не ко, већ шта * ''Non scholae, sed vitae discimus'' - Не за школу, већ за живот учимо * ''Nosce te ipsum'' - Упознај себе самог - латински превод Сократове мисли * ''Nulla regula sine exceptione'' - Ниједно правило није без изузетка * ''Nullum crimen, nulla poena sine lege'' - Нема злочина и нема казне ако то није прописано законом. == О == * ''O tempora, o mores!'' - Чудних ли времена, чудних ли обичаја! - Цицерон * ''Omne principium difficile est'' - Сваки почетак је тежак * ''Omnia mea mecum porto'' - Све своје са собом носим * ''Omnium rerum mensura homo'' - Човек је мера свих ствари * ''Orate ne intretis in tentationem'' - Молите се да не дођете у искушење - [[Исус|Исус Христ]] == П == * ''Per aspera ad astra'' - Кроз трње до звезда * ''Persona grata'' - Пожељна (драга) особа * ''Persona non grata'' - Непожељна особа * ''Piscem natare doces'' - Учиш рибу да плива * ''Plus minus'' - Више-мање (отприлике) * ''Post hoc, ergo propter hoc'' - После овог, дакле због овог * ''Post meridiem'' - После подне * ''Post scriptum'' - После онога што је написано * ''Potentes potenter tormenta patientur'' - Ко се служи силом, од силе ће и погинути * ''Potius sero quam numquam'' - Боље икада него никада * ''Prima virtus est vitio carere'' - Најважнија врлина је бити без мана * ''Primum vivere, deinde philosophari'' - Прво живети, онда филозофирати * ''Primus inter pares'' - Први међу једнакима по рангу * ''Pulsate et operietur vobis'' - Куцајте и отвориће вам се == Q == * ''Quae nocent, saepe docent'' - Што шкоди, често учи * ''Quidquid latine dictum sit, altum videtur'' - Шта год се каже на латинском звучи мудро * ''Quisque suorum verborum optimus interpres'' - Свако је најбољи тумач својих речи * ''Quo vadis, Domine?'' - Куда идеш, Господе? - [[Свети Петар|апостол Петар]] упутио Христу == Р == * ''Recta linea brevissima, recta via tutissima'' - Права линија је најкраћа, прави пут је најсигурнији * ''Reliquiae reliquiarum'' - Остатак остатка * ''Repetitio mater studiorum est'' - Понављање је мајка знања * ''Res, non verba'' - Дела, не речи * ''Res publica'' - Општа (јавна) ствар * ''Risu inepto res ineptior nulla est'' - Нема неукусније ствари од неукусног (неумесног) смеха * ''Risum teneatis?'' - Можете ли да се не насмејете? == С == * ''Sapienti sat'' - Паметноме доста * ''Sapiens homo omnia sea secum portat'' - (Паметан човек све своје собом носи - ''дословно зн.''). Осим знања ништа нам није потребно * ''Semper dic verum, vacuam duc crimine vitam, fer patienter onus, fac sapienter opus.'' - Увек говори истину, не чини зло, стрпљиво подноси терет, разумно ради посао * ''Senatus populusque Romanus'' - Римски сенат и народ * ''Si fueris Romae, Romano vivito more, si fueris alibi, vivito sicut ibi'' - Ако будеш у Риму, живи на римски начин, ако будеш на другом месту, живи као онде * ''Sic itur ad astra'' - Дотаћи звезде * ''Sic transit gloria mundi'' - Тако пролази слава света * ''Sine lingua Latina nulla intelligentia'' - Без знања латинског језика нема образовања * ''Sine lege autem poena conscientia est'' - Када нема закона, казна је савест * ''Si vis pacem, para bellum'' - Ако желиш мир, спремај се за рат * ''Sub rosa'' - (Испод руже - ''дословно зн.''). У тајности, у поверењу * ''Sub voce'' - Под речју * ''Suaviter in modo, fortiter in re!'' - У начину благо, у суштини непропустљиво! * ''Sunt facta verbis difficiliora'' - Тежа су дела него речи - Цицерон * ''Surdo fabulam naras'' - Глувом причаш причу (узалуд му говориш) == Т == * ''Tabula Pythagorica'' - Таблица множења * ''Tabula rasa'' - (Избрисана таблица - ''дословно зн.''). Чистина * ''Tantum possumus quantum scimus'' - Толико можемо колико знамо * ''Tantum scimus quantum memoria tenemus'' - Koлико знамо толико и памтимо * ''Tempori parce!'' - Штеди време! * ''Teneo te, Africa!'' - Држим те, Африко! - Светоније приписао Цезару * ''Tertium non datur'' - Трећега нема * ''Testis unus, testis nullus!'' - Један сведок никакав сведок! * ''Timeo Danaos et dona ferentes'' - Бојим се Данајаца и када дарове носе * ''Tu ne cede malis, sed contra audentior ito'' - Не устукни пред недаћом већ јој храбро у сусрет крени - Вергилије * ''Tu quoque, Brute, mi fili?'' - [[Et tu, mi fili|Зар и ти, сине Бруте?]] - Цезар == У == * ''Ubi bene, ibi patria'' - Где је добро тамо је домовина * ''Una hirundo non facit ver'' - Једна ласта не чини пролеће * ''Unusquisque suae fortunae faber est'' - Свако је ковач своје среће * ''Urbs aeterna'' - Вечни град ([[Рим]]) * ''Usus est optimus magister'' - Искуство је најбољи учитељ - Цицерон * ''Ut ameris, ama'' - Да би био вољен, воли! * ''Ut sementem feceris, ita metes'' - Како будеш посејао, тако ћеш и пожњети == В == * ''Vae victis'' - Тешко побеђенима * ''Veni, vidi, vici'' - Дођох, видех, победих - Гај Јулије Цезар * ''Venies sub dentem'' - Доћи ћеш под зуб (Допашћеш ми шака) * ''Verba volant, scripta manent'' - Речи лете, оно што је написано остаје * ''Veritas vincit'' - Истина побеђује * ''Vinum et pueri veraces'' - Деца и пијанци не лажу * ''Virtus, non copia vincit'' - Побеђује храброст, а не мноштво * ''Vis legis'' - Сила закона * ''Vivere est militare!'' - Живети значи борити се! (Живот је борба!) * ''Votum separatum'' - Издвојени глас * ''Vox populi, vox Dei'' - Глас народа је божји глас [[Категорија:Латинске изреке]] [[Категорија:Изреке]] 59ne6bb8iqjrbdywo0z8zdcmugyqf0f 0 4329257 25121044 25118857 2022-07-24T12:09:10Z Laslovarga 2101 /* Земље учеснице */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалски турнир | име = Куп Алгарве у фудбалу за жене<br />(''Algarve Cup'') | слика = Estádio do Algarve.jpg | величина_слике = | опис = Куп Алгарве | организатор = [[АФК]], [[УЕФА]], [[Конкакаф]] | основано = {{Start date and age|df=yes|1994}} | укинуто = | регија = {{POR}} | број_тимова = 12 | квалификације_за = | слична_такмичења = | домаћи_куп = | међународни_куп = | првак = ''' {{рпфж|Шведска}}<br/>(5. титула) | најуспешнији_клуб = | најуспешнији_тим = {{рпфж|САД}} <br/>(10 титула) | телевизијске_куће = | мото = | веб-сајт = | тренутна_сезона =[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2022.|2022]] }} '''Куп Алгарвеа''' је турнир по позиву за репрезентације у женском фудбалу чији је домаћин [[Фудбалски савез Португалије]] (ФПФ). Одржава се сваке године у региону [[Алгарве]] у Португаллији од 1994. године, један је од најпрестижнијих и најдуговечнијих међународних фудбалских догађаја за жене и добио је надимак „Мини ФИФА Светско првенство за жене“.<ref>{{cite web|title=Women's game thriving in the Algarve |url=https://www.fifa.com/tournaments/archive/womensworldcup/germany2011/news/newsid=1395062/index.html|work=[[FIFA]]|access-date=13 March 2014|date=9 March 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20140313094122/https://www.fifa.com/tournaments/archive/womensworldcup/germany2011/news/newsid=1395062/index.html|archive-date=13 March 2014}}</ref> Најуспешнији тимови били су Сједињене Америчке Државе са десет титула, следе Норвешка и Шведска са пет и Немачка са четири титуле. САД су освојиле све своје титуле од 2000. године, укључујући девет у тринаест година од 2003. Кина је освојила куп два пута.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesw/wom-algarve.html Algarve Cup (Women)]</ref> САД, Норвешка и Немачка су једине нације које су освојиле и Светско првенство у фудбалу за жене и Куп Алгарвеа. Куп Алгарвеа, као годишњи догађај на којем учествује већина најбољих светских фудбалских тимова, нема паралеле у мушкој игри, с обзиром да је мање професионалних женских лига, а самим тим и сукоба око распореда. Игра се крајем фебруара или почетком марта, у исто време када и [[Куп Кипра за жене|Куп Кипра]], Куп Турске за жене, Куп Шибиливс, Куп Арнолда Кларка, Пинатар куп и Турно де Франс. ==Формат== Од 2002. до 2014. године позвано је 12 тимова, од којих се осам најбољих такмичило за шампионат. Тимови су подељени у три групе од по четири — А, Б и Ц. Група Ц је додата 2002. како би се тимовима другог ранга пружило искуство у мечу на високом нивоу сваке године. Тимови су прво играли по кругу у оквиру свог круга. У 2015. години тимови Групе Ц су стекли право на финале, које се сада игра између два најбоља победника група.<ref>{{cite web|url=https://www.dfb.de/news/detail/dfb-frauen-beim-algarve-cup-gegen-brasilien-china-und-schweden-113433/|title=DFB-Frauen beim Algarve-Cup gegen Brasilien, China und Schweden|date=19 December 2014|work=dfb.de}}</ref> Ако су тимови изједначени по бодовима, завршне позиције ће бити одређене према следећим критеријумима за изједначење по следећем редоследу:<ref>[https://www.fpf.pt/Portals/0/Documentos/DossierImprensa/RegulationsAlgarveCup2015.pdf Regulations]</ref> # број поена добијених у мечевима међу тимовима у питању # гол разлика у свим утакмицама у групи # број постигнутих голова у свим утакмицама у групи # фер-плеј ранг у свим утакмицама у групи # ФИФА рангирање ==Преглед игара== {| class="wikitable" style="font-size:90%; width: 100%; text-align: center;" |- !rowspan=2 width=6%|'''Издање''' !rowspan=2 width=5%|Година |width=1% rowspan=31| !colspan=3|Финале |width=1% rowspan=31| !colspan=3|Утакмица за треће место |width=1% rowspan=31| !rowspan=2 width=6%|'''Број екипа''' |- !width=15%|Победник !width=8%|Резултат !width=15%|Другопласирани !width=15%|Треће место !width=8%|Резултат !width=15%|Четврто место |- |1 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1994.|1994]] |'''{{рпфж-велико|NOR}}''' |'''1 : 0''' |{{рпфж-велико|USA}} |{{рпфж-велико|SWE}} |'''1 : 0''' |{{рпфж-велико|DEN}} |6 |- |2 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1995.|1995]] |'''{{рпфж-велико|SWE}}''' |'''3 : 2 {{aet}}''' |{{рпфж-велико|DEN}} |{{рпфж-велико|NOR}} |'''3 : 3 {{aet}}<br>{{pso|4 : 2}}''' |{{рпфж-велико|USA}} |8 |- |3 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1996.|1996]] |'''{{рпфж-велико|NOR}}''' |'''4 : 0''' |{{рпфж-велико|SWE}} |{{рпфж-велико|CHN}} |'''2 : 1''' |{{рпфж-велико|DEN}} |8 |- |4 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1997.|1997]] |'''{{рпфж-велико|NOR}}''' |'''1 : 0''' |{{рпфж-велико|CHN}} |{{рпфж-велико|SWE}} |'''0 : 0<br>{{pso|6 : 5}}''' |{{рпфж-велико|DEN}} |8 |- |5 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1998.|1998]] |'''{{рпфж-велико|NOR}}''' |'''4 : 1''' |{{рпфж-велико|DEN}} |{{рпфж-велико|USA}} |'''3 : 1''' |{{рпфж-велико|SWE}} |8 |- |6 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1999.|1999]] |'''{{рпфж-велико|CHN}}''' |'''2 : 1''' |{{рпфж-велико|USA}} |{{рпфж-велико|NOR}} |'''2 : 2 {{aet}}<br>{{pso|4 : 1}}''' |{{рпфж-велико|DEN}} |8 |- |7 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2000.|2000]] |'''{{рпфж-велико|USA}}''' |'''1 : 0''' |{{рпфж-велико|NOR}} |{{рпфж-велико|CHN}} |'''1 : 0''' |{{рпфж-велико|SWE}} |8 |- |8 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2001.|2001]] |'''{{рпфж-велико|SWE}}''' |'''3 : 0''' |{{рпфж-велико|DEN}} |{{рпфж-велико|CHN}} |'''5 : 1''' |{{рпфж-велико|CAN}} |8 |- |9 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2002.|2002]] |'''{{рпфж-велико|CHN}}''' |'''1 : 0''' |{{рпфж-велико|NOR}} |{{рпфж-велико|SWE}} |'''2 : 1''' |{{рпфж-велико|GER}} |12 |- |10 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2003.|2003]] |'''{{рпфж-велико|USA}}''' |'''2 : 0''' |{{рпфж-велико|CHN}} |{{рпфж-велико|NOR}} |'''1 : 0''' |{{рпфж-велико|FRA}} |12 |- |11 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2004.|2004]] |'''{{рпфж-велико|USA}}''' |'''4 : 1''' |{{рпфж-велико|NOR}} |{{рпфж-велико|FRA}} |'''3 : 3<br>{{pso|4 : 3}}''' |{{рпфж-велико|ITA|2003}} |12 |- |12 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2005.|2005]] |'''{{рпфж-велико|USA}}''' |'''1 : 0''' |{{рпфж-велико|GER}} |{{рпфж-велико|FRA}} |'''3 : 2''' |{{рпфж-велико|SWE}} |12 |- |13 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2006.|2006]] |'''{{рпфж-велико|GER}}''' |'''0 : 0 {{aet}}<br>{{pso|4 : 3}}''' |{{рпфж-велико|USA}} |{{рпфж-велико|SWE}} |'''1 : 0''' |{{рпфж-велико|FRA}} |11 |- |14 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2007.|2007]] |'''{{рпфж-велико|USA}}''' |'''2 : 0''' |{{рпфж-велико|DEN}} |{{рпфж-велико|SWE}} |'''3 : 1''' |{{рпфж-велико|FRA}} |12 |- |15 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2008.|2008]] |'''{{рпфж-велико|USA}}''' |'''2 : 1''' |{{рпфж-велико|DEN}} |{{рпфж-велико|NOR}} |'''2 : 0''' |{{рпфж-велико|GER}} |12 |- |16 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2009.|2009]] |'''{{рпфж-велико|SWE}}''' |'''1 : 1<br>{{pso|4 : 3}}''' |{{рпфж-велико|USA}} |{{рпфж-велико|DEN}} |'''1 : 0''' |{{рпфж-велико|GER}} |12 |- |17 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2010.|2010]] |'''{{рпфж-велико|USA}}''' |'''3 : 2''' |{{рпфж-велико|GER}} |{{рпфж-велико|SWE}} |'''2 : 0''' |{{рпфж-велико|CHN}} |12 |- |18 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2011.|2011]] |'''{{рпфж-велико|USA}}''' |'''4 : 2''' |{{рпфж-велико|ISL}} |{{рпфж-велико|JPN}} |'''2 : 1''' |{{рпфж-велико|SWE}} |12 |- |19 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2012.|2012]] |'''{{рпфж-велико|GER}}''' |'''4 : 3''' |{{рпфж-велико|JPN}} |{{рпфж-велико|USA}} |'''4 : 0''' |{{рпфж-велико|SWE}} |12 |- |20 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2013.|2013]] |'''{{рпфж-велико|USA}}''' |'''2 : 0''' |{{рпфж-велико|GER}} |{{рпфж-велико|NOR}} |'''2 : 2 {{aet}}<br>{{pso|3–2}}''' |{{рпфж-велико|SWE}} |12 |- |21 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2014.|2014]] |'''{{рпфж-велико|GER}}''' |'''3 : 0''' |{{рпфж-велико|JPN}} |{{рпфж-велико|ISL}} |'''2 : 1''' |{{рпфж-велико|SWE}} |12 |- |22 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2015.|2015]] |'''{{рпфж-велико|USA}}''' |'''2 : 0''' |{{рпфж-велико|FRA}} |{{рпфж-велико|GER}} |'''2 : 1''' |{{рпфж-велико|SWE}} |12 |- |23 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2016.|2016]] |'''{{рпфж-велико|CAN}}''' |'''2 : 1''' |{{рпфж-велико|BRA}} |{{рпфж-велико|ISL}} |'''1 : 1 <br>{{pso|6 : 5}}''' |{{рпфж-велико|NZL}} |8 |- |24 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2017.|2017]] |'''{{рпфж-велико|ESP}}''' |'''1 : 0''' |{{рпфж-велико|CAN}} |{{рпфж-велико|DEN}} |'''1 : 1 <br>{{pso|4 : 1}}''' |{{рпфж-велико|AUS}} |12 |- |25 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2018.|2018]] |colspan=3|'''{{рпфж|NED}}''' и '''{{рпфж|SWE}}'''<br>{{small|Финале је отказано због јаке кише}} |{{рпфж-велико|POR}} |'''2 : 1''' |{{рпфж-велико|AUS}} |12 |- |26 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2019.|2019]] |'''{{рпфж-велико|NOR}}''' |'''3 : 0''' |{{рпфж-велико|POL}} |{{рпфж-велико|CAN}} |'''0 : 0<br>{{pso|6 : 5}}''' |{{рпфж-велико|SWE}} |12 |- |27 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2020.|2020]] |'''{{рпфж-велико|GER}}''' |{{small|Финале је отказано због [[Пандемија ковида 19|пандемије КОВИД-19]]<ref>{{cite web|url=https://www.fpf.pt/News/Todas-as-not%C3%ADcias/Not%C3%ADcia/news/26549/contextid/1111|title=Alemanha vence competição|website=fpf.pt|access-date=11 March 2020}}</ref>}} |{{рпфж-велико|ITA}} |{{рпфж-велико|NOR}} |'''2 : 1''' |{{рпфж-велико|NZL}} |8 |- |28 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2021.|2021]] | align=center colspan=3|''Отказано због [[Пандемија ковида 19|пандемије КОВИД-19]]''<ref name=Cancelled>{{cite web|url=https://www.tellerreport.com/sports/2020-11-26-setbacks-before-the-olympics---algarve-cup-canceled.HktHheEa5w.html|title=Setbacks before the Olympics – Algarve cup cancelled|publisher=Tellerreport|date=26 November 2020|access-date=26 November 2020}}</ref> | align=center colspan=3|''Отказано због [[Пандемија ковида 19|пандемије КОВИД-19]]''<ref name=Cancelled /> |- |29 |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2022.|2022]] |'''{{рпфж-велико|SWE}}''' |'''1 : 1<br>{{pso|6 : 5}}''' |{{рпфж-велико|ITA}} |{{рпфж-велико|NOR}} |'''2 : 0''' |{{рпфж-велико|POR}} |5 |} ==Земље учеснице== {| class="wikitable" style="font-size:80%; text-align:center" |- !Екипа/Година ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1994.|1994]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1995.|1995]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1996.|1996]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1997.|1997]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1998.|1998]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1999.|1999]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2000.|2000]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2001.|2001]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2002.|2002]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2003.|2003]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2004.|2004]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2005.|2005]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2006.|2006]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2007.|2007]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2008.|2008]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2009.|2009]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2010.|2010]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2011.|2011]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2012.|2012]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2013.|2013]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2014.|2014]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2015.|2015]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2016.|2016]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2017.|2017]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2018.|2018]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2019.|2019]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2020.|2020]] ![[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2022.|2022]] !Број учешћа |- |align=left|{{рпфж|AUS}} | – | – | – | – | – | 5. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 4. | 4t. | – | – | ОД | 4 |- |align=left|{{рпфж|AUT}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 10. | 11. | – | – | – | 11. | – | – | – | – | – | – | – | 3 |- |align=left|{{рпфж|BEL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 5. | – | – | – | 6. | – | 2 |- |align=left|{{рпфж|BRA}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 7. | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | – | 2 |- |align=left|{{рпфж|CAN}} | – | – | – | – | – | – | 5. | 4. | 8. | 7. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | – | – | 8 |- |align=left|{{рпфж|CHI}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 11. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 1 |- |align=left|{{рпфж|CHN}} | – | – | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=silver|2. | 5t. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | 6. | 7. | 6. | 10. | 9. | 5. | 4. | 7. | 9. | 6. | 5. | 12. | – | 10. | 11. | 12. | – | – | 23 |- |align=left|{{рпфж|DEN}} | 4. | bgcolor=silver|2. | 4. | 4. | bgcolor=silver|2. | 4. | 6. | bgcolor=silver|2. | 6. | 9. | 7. | 6. | 9. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=#cc9966|3. | 5. | 6. | 5. | 7. | 6. | 6. | 7. | bgcolor=#cc9966|3. | 10. | 6. | 5. | 5. | 28 |- |align=left|{{рпфж|ENG}} | – | – | – | – | – | – | – | – | 9. | – | – | 8t. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 2 |- |align=left|{{рпфж|FRO}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 12. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 1 |- |align=left|{{рпфж|FIN}} | 6. | 5. | 8. | 6. | 8. | 8. | 7. | 7. | 7. | 6. | 9. | 10. | 7. | 6. | 8. | 7. | 8. | 10. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 18 |- |align=left|{{рпфж|FRA}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 4. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=#cc9966|3. | 4. | 4. | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=silver|2. | – | – | – | – | – | – | 6 |- |align=left|{{рпфж|GER}} | – | – | – | – | – | – | – | – | 4. | – | – | bgcolor=silver|2. | bgcolor=gold|1. | 8. | 4. | 4. | bgcolor=silver|2. | – | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=#cc9966|3. | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | – | 12 |- |align=left|{{рпфж|GRE}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 8. | 11. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 2 |- |align=left|{{рпфж|HUN}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 12. | 10. | – | – | – | – | – | – | – | – | 2 |- |align=left|{{рпфж|ISL}} | – | – | 6. | 7. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 9. | 7. | 6. | 9. | bgcolor=silver|2. | 6. | 9. | bgcolor=#cc9966|3. | 10. | bgcolor=#cc9966|3. | 9. | 9. | 9. | – | – | 15 |- |align=left class="nowrap"|{{рпфж|IRL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 11. | – | – | 10. | 11. | 12. | – | – | – | 11. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 5 |- |align=left|{{рпфж|ITA}} | – | 7. | – | – | – | – | – | – | – | – | 4. | – | – | 7. | 6. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=silver|2. | bgcolor=silver|2. | 6 |- |align=left|{{рпфж|JPN}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=silver|2. | 5. | bgcolor=silver|2. | 9. | – | 6. | 6. | – | – | – | 7 |- |align=left|{{рпфж|MEX}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 9. | 8. | – | – | – | – | – | – | 8t. | – | – | – | – | – | – | – | – | 3 |- |align=left|{{рпфж|NED}} | – | 6. | – | 5. | 6. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 5. | bgcolor=gold|1. | 11. | – | – | 6 |- |align=left|{{рпфж|NZL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 4. | – | – | – | 4. | – | 2 |- |align=left|{{рпфж|PRK}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 8. | – | – | – | – | – | – | – | 1 |- |align=left|{{рпфж|NIR}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 12. | 12. | ОД | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 2 |- |align=left|{{рпфж|NOR}} | bgcolor=gold|1. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=silver|2. | 5. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=silver|2. | 5. | 5. | 5. | bgcolor=#cc9966|3. | 9. | 6. | 5. | 7. | bgcolor=#cc9966|3. | 10. | 5. | – | 11. | 7. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=#cc9966|3. | 27 |- |align=left|{{рпфж|POL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 11. | 11. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=silver|2. | – | – | 3 |- |align=left|{{рпфж|POR}} | 5. | 8. | 7. | 8. | 7. | 7. | 8. | 8. | 11. | 10. | 8. | 11. | 11. | 12. | 10. | 8. | 10. | 9. | 10. | 11. | 12. | 11. | 8. | 12. | bgcolor=#cc9966|3. | 10. | 8. | 4. | 28 |- |align=left|{{рпфж|ROU}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 7. | 12. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 2 |- |align=left|{{рпфж|RUS}} | – | – | 5. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 9. | – | 6. | 8. | 12. | – | – | – | 5 |- |align=left|{{рпфж|SCO}} | – | – | – | – | – | – | – | – | 10. | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 5. | – | – | 2 |- |align=left|{{рпфж|KOR}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 7. | – | – | – | 1 |- |align=left|{{рпфж|ESP}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | bgcolor=gold|1. | – | 7. | – | – | 2 |- |align=left|{{рпфж|SWE}} | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=#cc9966|3. | 4. | 6. | 4. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=#cc9966|3. | 5. | 5. | 4. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=#cc9966|3. | 5. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=#cc9966|3. | 4. | 4. | 4. | 4. | 4. | – | 7th | bgcolor=gold|1. | 4. | 7. | bgcolor=gold|1. | 27 |- |align=left|{{рпфж|SUI}} | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | – | 8. | – | – | – | 8. | – | – | 2 |- |align=left|{{рпфж|USA}} | bgcolor=silver|2. | 4. | &nbsp;– | – | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=gold|1. | 6. | 5. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=silver|2. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=gold|1. | bgcolor=#cc9966|3. | bgcolor=gold|1. | 7. | bgcolor=gold|1. | – | – | – | – | – | – | 20 |- |align=left|{{рпфж|WAL}} | – | – | – | – | – | – | – | – | 12. | 12. | 10. | – | – | – | – | 12. | – | 8. | 8. | 12. | – | – | – | – | – | – | – | – | 7 |- !align=center|Укупно (36. екипа) | 6 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 12 | 12 | 12 | 12 | 11 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 12 | 8 | 12 | 12 | 12 | 8 | 5 | |} ==Статистика== ===Екипе=== {{Updated|6. март 2019.}} {|class="wikitable sortable" width=65% style="text-align:center" !width=5%|Поз !width=15%|Екипа !width=5%|Учешће !width=5%|Ута !width=5%|Поб !width=5%|Нер !width=5%|Изг !width=5%|ГД !width=5%|ГП !width=5%|ГР !width=5%|Бодова |- |1 |style="text-align:left;"|{{рпфж|USA}} |20||79||56||11||12||173||62||+111||179 |- |2 |style="text-align:left;"|{{рпфж|SWE}} |25||97||49||22||26||175||104||+71||169 |- |3 |style="text-align:left;"|{{рпфж|NOR}} |25||97||50||14||33||168||107||+61||164 |- |4 |style="text-align:left;"|{{рпфж|DEN}} |26||102||40||14||48||139||144||−5||134 |- |5 |style="text-align:left;"|{{рпфж|CHN}} |23||91||35||14||42||106||109||−3||119 |- |6 |style="text-align:left;"|{{рпфж|POR}} |26||100||25||16||58||98||197||−99||94 |- |7 |style="text-align:left;"|{{рпфж|GER}} |11||44||29||2||13||94||35||+59||89 |- |8 |style="text-align:left;"|{{рпфж|ISL}} |15||59||21||11||27||75||93||−18||74 |- |9 |style="text-align:left;"|{{рпфж|CAN}} |8||31||17||5||9||51||35||+16||56 |- |10 |style="text-align:left;"|{{рпфж|JPN}} |7||28||16||1||11||45||36||+9||49 |- |11 |style="text-align:left;"|{{рпфж|FRA}} |6||24||13||2||9||34||35||−1||41 |- |12 |style="text-align:left;"|{{рпфж|FIN}} |18||71||8||9||54||45||165||−120||33 |- |13 |style="text-align:left;"|{{рпфж|WAL}} |7||28||9||5||14||31||47||−16||32 |- |14 |style="text-align:left;"|{{рпфж|NED}} |6||22||9||3||10||26||34||−8||30 |- |15 |style="text-align:left;"|{{рпфж|ITA}} |4||16||9||1||6||25||26||−1||28 |- |16 |style="text-align:left;"|{{рпфж|IRL}} |5||19||4||8||7||18||28||−10||20 |- |17 |style="text-align:left;"|{{рпфж|MEX}} |3||11||5||2||4||18||15||+3||17 |- |18 |style="text-align:left;"|{{рпфж|AUS}} |3||12||4||5||3||15||14||+1||17 |- |19 |style="text-align:left;"|{{рпфж|RUS}} |5||20||5||2||13||16||41||−25||17 |- |20 |style="text-align:left;"|{{рпфж|BRA}} |2||8||5||1||2||15||7||+8||16 |- |21 |style="text-align:left;"|{{рпфж|ESP}} |2||7||5||1||1||10||4||+6||16 |- |22 |style="text-align:left;"|{{рпфж|AUT}} |3||12||5||1||6||20||17||+3||16 |- |23 |style="text-align:left;"|{{рпфж|GRE}} |2||8||4||2||2||9||11||−2||14 |- |24 |style="text-align:left;"|{{рпфж|ENG}} |2||8||4||1||3||21||12||+9||13 |- |25 |style="text-align:left;"|{{рпфж|ROM}} |2||8||4||3||1||13||5||+8||13 |- |26 |style="text-align:left;"|{{рпфж|SCO}} |2||7||4||0||3||9||10||−1||12 |- |27 |style="text-align:left;"|{{рпфж|POL}} |3||11||3||2||6||12||20||−8||11 |- |28 |style="text-align:left;"|{{рпфж|PRK}} |1||4||3||0||1||6||4||+2||9 |- |29 |style="text-align:left;"|{{рпфж|HUN}} |2||8||2||1||5||7||14||−7||7 |- |30 |style="text-align:left;"|{{рпфж|BEL}} |1||4||2||0||2||8||4||+4||6 |- |31 |style="text-align:left;"|{{рпфж|NZL}} |1||4||1||2||1||2||2||0||5 |- |32 |style="text-align:left;"|{{рпфж|KOR}} |1||3||1||1||1||4||5||−1||4 |- |33 |style="text-align:left;"|{{рпфж|SUI}} |1||4||1||1||2||5||9||−4||4 |- |34 |style="text-align:left;"|{{рпфж|NIR}} |2||8||1||0||7||4||19||−15||3 |- |35 |style="text-align:left;"|{{рпфж|CHI}} |1||4||0||2||2||2||5||−3||2 |- |36 |style="text-align:left;"|{{рпфж|Фарска Острва}} |1||4||0||0||4||1||19||−18||0 |} * Извор:<ref>{{cite web|url= https://www.playmakerstats.com/competition_stats.php?id_competicao=896&v=et1 |title=Algarve Women's Football Cup |website=Playmaker |access-date=2022-02-20}}</ref> ===Индивидуална достигнућа=== {|class="wikitable" style="text-align: left;" |- !Година !! Најбоља играчица !! Голгетер !! Голова |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1994.|1994]] || {{flagicon|NOR}} Ан Кристин Аронес || {{flagicon|NOR}} Ан Кристин Аронес || 5 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1995.|1995]] || {{flagicon|DEN}} Хеле Јенсен|| {{flagicon|DEN}} Хеле Јенсен|| 6 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1996.|1996]] || {{flagicon|NOR}} Хеге Рисе|| || |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1997.|1997]] || {{flagicon|NOR}} Маријан Петерсен|| || |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1998.|1998]] || {{flagicon|NOR}} Маријан Петерсен|| || |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 1999.|1999]] || {{flagicon|USA}} Тифени Милбрет|| {{flagicon|USA}} Тифени Милбрет|| 4 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2000.|2000]] || {{flagicon|NOR}} Дагни Мелгрен|| {{flagicon|NOR}} Дагни Мелгрен|| 4 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2001.|2001]] || {{flagicon|SWE}} Хана Љунгберг|| {{flagicon|SWE}} Хана Љунгберг|| 6 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2002.|2002]] || {{flagicon|CHN}} Баи Ђе|| {{flagicon|USA}} Шанон Мекмилан|| 7 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2003.|2003]] || {{flagicon|CHN}} Љу Јинг|| {{flagicon|SWE}} Хана Љунгберг|| 4 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2004.|2004]] || {{flagicon|USA}} Шенон Бокс|| {{flagicon|USA}} Аби Вамбах|| 4 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2005.|2005]] || {{flagicon|GER}} Биргит Принц|| {{flagicon|USA}} Кристи Велш|| 5 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2006.|2006]] || {{flagicon|USA}} Шенон Бокс|| || |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2007.|2007]] || {{flagicon|USA}} [[Карли Лојд]]|| {{flagicon|USA}} [[Карли Лојд]]|| 7 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2008.|2008]] || {{flagicon|DEN}} Катрин Паск-Серенсен|| {{flagicon|ISL}} Маргарет Лара Видарсдотир|| 6 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2009.|2009]] || {{flagicon|USA}} [[Хоуп Соло]]|| {{flagicon|GER}} Керстин Гарефрекс<br/>{{flagicon|WAL}} Ђајн Лудло<br/>{{flagicon|SWE}} Лота Шелин|| 3 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2010.|2010]] || {{flagicon|GER}} Инка Грингс|| {{flagicon|GER}} Инка Грингс|| 7 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2011.|2011]] || {{flagicon|JPN}} [[Хомаре Сава]]|| {{flagicon|ISL}} Маргарет Лара Видарсдотир|| 4 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2012.|2012]] || {{flagicon|JPN}} [[Аја Мијама]]|| {{flagicon|GER}} [[Целија Шашић]]|| 6 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2013.|2013]] || {{flagicon|USA}} [[Меган Рапино]]|| {{flagicon|SWE}} [[Косоваре Аслани]]<br/>{{flagicon|USA}} [[Алекс Морган]]|| 3 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2014.|2014]] || {{flagicon|GER}} Џенифер Марожан|| {{flagicon|GER}} Џенифер Марожан|| 4 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2015.|2015]] || {{flagicon|FRA}} Јуџин Ле Сомер|| {{flagicon|SWE}} Софија Јакобсон|| 4 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2016.|2016]] || {{flagicon|CAN}} [[Кадиша Бјукенен]]|| {{flagicon|BEL}} Џанис Кајман|| 4 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2017.|2017]] || {{flagicon|ESP}} Ирен Паредес|| {{flagicon|DEN}} Пернил Хаердер<br/>{{flagicon|JPN}} [[Куми Јокојама]]|| 4 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2018.|2018]] || {{flagicon|POR}} Клаудија Нето|| {{flagicon|NED}} Леке Мартенс<br/>{{flagicon|CAN}} [[Кристин Синклер]]<br/>{{flagicon|SWE}} Фридолина Ролфе|| 3 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2019.|2019]] || || {{flagicon|ESP}} Џенифер Ермосо<br/>{{flagicon|SWE}} Мими Ларсон|| 3 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2020.|2020]] || || {{зас|DEN}} Нана Кристијансен]<br/>{{зас|ITA}} Кристијана Ђирели<br/>{{зас|DEN}} Пернил Хаердер<br/>{{зас|NOR}} Сине Јенсен || 2 |- |[[Куп Алгарве у фудбалу за жене 2022.|2022]] || {{зас|ITA}} Барбара Бонансеа || {{зас|ITA}} Валентина Ђиакинти<br>{{зас|NOR}} Селин Бизе Илдхусеј || 2 |} ==Референце== {{Reflist}} ==Спољашње везе== * [https://www.fpf.pt/pt/competicoes/futebol/feminino/algarve-cup Званична страница], FPF.pt (only in Portuguese) * [http://www.womenssoccerunited.com/groups/algarve-cup/ Algarve Cup on WomensSoccerUnited.com] * [http://www.rsssf.com/tablesw/wom-algarve.html Историја турнира на РСССФ-у] * [https://web.archive.org/web/20130901165532/http://www.footballzz.co.uk/competicao.php?id_comp=896 Потпуни резултати и историја] * [https://www.fpf.pt/Portals/0/Documentos/Noticias/Competi%C3%A7%C3%B5es/Algarve%20Cup/Press_Kit_2016_ENG_final.pdf Резултати утакмица ФПФ – Куп Алгарвеа 1994–2015] {{УЕФА женске репрезентације}} {{Конкакафове женске фудбалске репрезентације}} {{АФК женске репрезентације}} [[Категорија:Куп Алгарве| ]] [[Категорија:Фудбал у Европи]] o9wcnn87ypwe04sxhbf3a0lh8orcheb 0 4329262 25121233 25121019 2022-07-24T15:45:28Z Stavrogin!87 310460 wikitext text/x-wiki {{почетник|23|7|22}} {{без референци}} [[Датотека:Forgotten Scream na Lazarus Festu.jpg|мини|441x441пискел|Forgotten Scream na Lazarus festu]]'''Lazarus Fest''' je alternativni [[Underground culture|andergraund]] [[Музички фестивал|muzički festival]] koji se održava u mestu [[Лазарево|Lazarevu]] kod [[Зрењанин|Zrenjanina]]. Osnovan je 2018. godine i odmah postao najuspešniji projekat udruženja građana [https://www.facebook.com/lazarusfest Rokenrol Zona Lazarevo]. Održava se tradicionalno u drugoj polovini oktobra u Omladinskom domu mesta Lazareva. Festival je dobio ime po mestu održavanja, ali u svom nazivu sadrži i biblijsko-mitološku konotaciju. == Istorijat == === 2012 - 2016 === Ranu fazu delovanja udruženja građana [https://www.facebook.com/lazarusfest Rokenrol Zona Lazarevo]'','' od 2012. godine kada je osnovano, obeležilo je organizovanje malih pojedinačnih koncerata pretežno kaver bendova, nekoliko puta godišnje, koji su se dešavali u Omladinskom ili Domu penzionera, nastavljajući dugu tradiciju organizovanja rokenrol koncerata u mestu Lazarevu. Centralni događaj koncertne sezone bila je ''Gitarijada'' koja se održavala u septembru mesecu svake godine sve do septembra 2017. godine, kada je održana poslednji put pod tim imenom. === 2017 === Godina 2017. jeste godina velikih previranja unutar udruženja, smena rukovodstava i sukobljavanja različitih vizija budućnosti delovanja udruženja. Suprotstavljene koncepcije podelile su udruženje na dve struje. Prva struja težila je koncepciji moto skupa kao nečemo čemu bi trebalo stremiti, dok je druga struja videla budućnost udruženja u organizovanju modernog festivala od regionalnog i internacionalnog značaja koji bi pratio savremene tendencije u rokenrol kulturi. Kadrovske promene bile su praćene prilivom mlađih, odnosno odlivom starijih članova. Proces smene generacije unutar udruženja je tako počeo da se odvija i bio okončan do kraja godine. Za to vreme organizovano je nekoliko svirki i poslednja ''Gitarijada'' u septembru koja je doživela potpuni finansijski fijasko. Ključni zaokret u politici udruženja desio se oktobra 2017. godina kada je odlučeno da se udruženje u potpunosti preusmeri na organizovanje koncerata mladih i neafirmisanih, autorskih i andergraund izvođača. Prva subverzija u tom pravcu bila je svirka u Domu penzionera mesta Lazareva, 14. oktobra, kada su nastupili sastavi [https://www.metal-archives.com/bands/Lednik/3540463689 Lednik], [https://nousthaw.bandcamp.com/ Nous Thaw] i [https://cheapmoonshine.bandcamp.com/album/cheap-moonshine Cheap Moonshine].<ref>{{Cite web|url=https://lazarevo.rs/raport-sa-koncerta-sastava-lednik-nous-thaw-i-cheap-moonshine/|title=„RAPORT“ СА КОНЦЕРТА САСТАВА ЛЕДНИК, NOUS THAW И CHEAP MOONSHINE|website=Mesna zajednica Lazarevo|language=sr-RS|access-date=2022-07-24}}</ref> Nakon te svirke inicirana je ideja o festivalu, pa se ovaj događaj smatra i nultim ''Lazarusom''. === 2018 === Projekat pod nazivom "Lazar Fest''"'' dobio je "zeleno svetlo" od gradske uprave Zrenjanina i mesne kancelarije Lazareva u vidu sufinansirajućih sredstava, međutim, samo ime festivala je u poslednjem trenutku promenjeno u ''Lazarus Fest, a'' na mesto dotadašnje ''Gitarijade.'' Te godine održano je još nekoliko svirki koje su prethodile festivalu. Zrenjaninski sastav [https://www.facebook.com/madresi.official/ Madresi] natupili su 1. januara, sastav [https://www.metal-archives.com/bands/Forgotten_Scream/3540424432 Forgotten Scream] nastupio je 17. marta, a legendarni zrenjaninski sastav [https://instantkarma1.bandcamp.com/ Instant Karma] održao je svoj povratnički koncert u organizaciji udruženja 28. jula. Sve to je potvrdilo potpunu i nedvosmislenu promenu kursa udruženja ka organizovanju koncerata autorskih izvođača. Ideja prvog izdanja festivala bila je najpre "pokoriti" zrenjaninsku publiku i skrenuti joj pažnju na postojanje festivala, pa su, 20. oktobra, nastupila neka od najbitnijih imena zrenjaninskog andergraunda: [https://www.facebook.com/benddrinkordie Drink or Die], [https://www.metal-archives.com/bands/Trash_Union/3540320568 Trash Union], [https://www.facebook.com/desolation.zr Desolation]''.'' Kao specijalni gosti na prvom izdanju festivala nastupio je i sastav [https://www.metal-archives.com/bands/CounterIgnition/3540264014 Counter Ignition] iz Kovina.<ref>{{Cite web|url=https://www.zrenjanindanas.rs/uspesno-odrzan-prvi-lazarus-fest/|title=Uspešno održan prvi Lazarus fest • ZRENJANIN DANAS|last=nasRedakcija|first=Pratite|date=2018-11-01|website=ZRENJANIN DANAS|language=sr-RS|access-date=2022-07-24}}</ref> Sa brojem od oko 100 posetilaca, ovaj "pilot" projekat je premašio sva očekivanja i poneo epitete najuspešnijeg i najposećenijeg događaja u organizaciji udruženja do tada. === 2019 === Uspeh prvog izdanja festivala doveo je do odluke udruženja da se odustane od organizovanja pojedinačnih koncerata, odnosno da se udruženje fokusira na festival u potpunosti i da sve svoje resurse usmeri ka ''Lazarus Festu''. Ako je cilj prvog izdanja festivala bio da se pridobije zrenjaninska publika, ambicija drugog izdanja bila je da skrene pažnju celokupnoj domaćoj alternativnoj i andergraund sceni na postojanje jednog malog festivala u dubokoj provinciji. <ref>{{Cite web|url=http://www.hellycherry.com/2019/08/lazarus-fest-provincija-uzvraca-udarac.html|title=Lazarus fest: Provincija uzvraća udarac [INTERVJU]|access-date=2022-07-23}}</ref> Kako bi se zacrtani cilj i ostvario, drugo izdanje ''Lazarusa'' okupilo je neka od najzvučnijih imena sa nove srpske alternativne scene: ''Brigand, Nemesis, Quasarborn, Mud Factory, Nula''. Program drugog izdanja dopunjen je i nekim od najrelevantnijih izvođača sa lokalne zrenjaninske scene, sastavima ''Empathy Soul Project'' i ''Forgotten Scream''. <ref>{{Cite web|url=http://www.hellycherry.com/2019/10/lazarus-fest-iz-prvog-lica.html|title=Lazarus fest iz prvog lica|access-date=2022-07-23}}</ref> Festival je održan 19. oktobra. Sa oko 150 posetilaca, drugo izdanje festivala je nadmašilo prethodno po posećenosti, a o festivalu su izveštavali gotovo svi najrelevantniji medijski portali koji se bave andergraund i alternativnom scenom u Srbiji. Time je ''Lazarus Fest'' definitivno pozicioniran na andergraund mapi kao događaj koji prevazilazi lokalne okvire. Festival je još jednom potpomognut sufinansirajućim sredstvima iz mesnog, odnosno gradskog budžeta, uz nekolicinu lokalnih sponzora. Izdavačke kuće ''One Records'' i ''Librarion'' imale su svoje štandove na festivalu. === 2020 === Zbog pandemija virusa COVID-19 treće izdanje festivala odloženo je za narednu godinu. Predlog o livestream-u je bio odbačen. === 2021 === Glavna ideja koja je nadahnula treće izdanje festivala, održano 23. oktobra, bila je u stavljanju akcenta na tzv. “banatski hardkor” kao jedan idiom koji je relevantan i koji poseduje jedinstvenu estetiku, etos i poetiku, odnosno prvenstveno na bendove koju su tu estetiku nadogradili i prilagodili modernijim žanrovskim tokovima: ''Downstroy, Desolation, Forgotten Scream''. Programska selekcija imala je nameru da obuhvati i neke nove pojave na lokalnoj zrenjaninskoj sceni, pa su tako nastupili i sastavi ''Direct Drive,'' sa njima svojstvenim viđenjem grandž zvuka, i ''Affliction,'' jedan od najmlađih sastava u Srbiji u kojem bubnjeve svira Viktorija Milošević iz Smedereva, javnosti poznata po kratkom dokumentarnom filmu u režiji Mine Petrović pod nazivom “Viktorija, 15”. Za dodavanje generacijske vertikale i volumena festivalu bio je zadužen legendarni, nekada sarajevski a sada beogradski sastav neupitnog kultnog statusa, pioniri i inovatori, utemeljivači spid treš metal zvučne estetike na ex-YU prostoru u drugoj polovini osamdesetih, a čiji nesagledivi značaj korespondira i u svetskim andergraund okvirima – ''Bombarder.'' <ref>{{Cite web|url=http://www.hellycherry.com/2021/10/lazarus-fest.html|title=Lazarus Fest III: Bastion i svetionik banatskog hardkora|access-date=2022-07-23}}</ref> Ovakva programska šema stvorila je do tada neviđenu generacijsku sinergiju i dovela oko 200 posetilaca u Omladinski dom mesta Lazareva. Osim uspeha u smislu posvećenosti, festival je, po opštem mišljenju prisutnih, odbranio diplomski rad u pogledu organizacije, pogotovo u smislu zvučnog inženjeringa i upotrebe rasvete. Izdavačke kuće ''Grom Records'' i ''Librarion'' imale se svoje štandove na festivalu. {| class="wikitable" |+Festival lineups !Godina !Datum !Izvođači !Slogan |- |2018. |20.oktobar |Drink or Die, Trash Union, Desolation, Counter Ignition |Spread the News: Lazarus is Alive |- |2019. |19.oktobar |Empathy Soul Project, Nula, Forgotten Scream, Quasarborn, Brigand, Nemesis, [[Mud Factory]] |Spread the News: Lazarus is Alive |- |2021. |23.oktobar |Affliction, Direct Drive, [[Бомбардер (музичка група)|Bombarder]], Desolation, Downstroy, Forgotten Scream |Lazarus Pit Will Bring You Back to Life |- |2022. |22.oktobar |TBA |The Fourth Coming |} == Reference == <references /> <references /> [[Категорија:Град Зрењанин]] ah8j3n02blymhg4w2cxaw623tk9ddqw 0 4329268 25121509 25118968 2022-07-24T20:12:39Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|24.0|20.0}} рани [[миоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 3 |taxon = Mlanyama |authority = Rasmussen & Gutierrez, 2009 |type_species = †''Mlanyama sugu'' |type_species_authority = Rasmussen & Gutierrez, 2009 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Mlanyama sugu'' |synonyms = }} '''''Mlanyama''''' (Мланијама — „месојед”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Mlanyama'' | * [[Свахили (језик)|свахилиске]] ријечи ''мла'' (''mla''), која значи ''онај који једе'' * и свахилиске ријечи ''нијама'' (''nyama''), која значи ''месо'' |месојед |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''M. sugu'' | * рода ''Mlanyama'' * и свахилиске ријечи ''сугу'' (''sugu''), која значи ''бешћутан'' или ''бездушан'' |бесћутни месојед |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Mlanyama'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''M. sugu'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}}<ref>D. T. Rasmussen and M. Gutierrez (2009.) [https://www.schweizerbart.de/papers/pala/detail/288/86249/A_Mammalian_Fauna_from_the_Late_Oligocene_of_North?af=crossref "A Mammalian Fauna from the Late Oligocene of Northwestern Kenya."] Palaeontographica Abteilung A 288(1-3):1-52</ref> |{{Застава|Кенија}} |24,0 до 20,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Mlanyama''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#ACE1AF |color=green |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Mlanyama'''''&nbsp; |color=green |1=†''Mlanyama sugu'' }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] kbvcwiu5owzwmuoc2z8ednz4kuqwqsm 25121532 25121509 2022-07-24T20:22:33Z The Explaner 184480 /* Филогенија */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|24.0|20.0}} рани [[миоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 3 |taxon = Mlanyama |authority = Rasmussen & Gutierrez, 2009 |type_species = †''Mlanyama sugu'' |type_species_authority = Rasmussen & Gutierrez, 2009 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Mlanyama sugu'' |synonyms = }} '''''Mlanyama''''' (Мланијама — „месојед”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Mlanyama'' | * [[Свахили (језик)|свахилиске]] ријечи ''мла'' (''mla''), која значи ''онај који једе'' * и свахилиске ријечи ''нијама'' (''nyama''), која значи ''месо'' |месојед |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''M. sugu'' | * рода ''Mlanyama'' * и свахилиске ријечи ''сугу'' (''sugu''), која значи ''бешћутан'' или ''бездушан'' |бесћутни месојед |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Mlanyama'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''M. sugu'' {{small|(Rasmussen & Gutierrez, 2009)}}<ref>D. T. Rasmussen and M. Gutierrez (2009.) [https://www.schweizerbart.de/papers/pala/detail/288/86249/A_Mammalian_Fauna_from_the_Late_Oligocene_of_North?af=crossref "A Mammalian Fauna from the Late Oligocene of Northwestern Kenya."] Palaeontographica Abteilung A 288(1-3):1-52</ref> |{{Застава|Кенија}} |24,0 до 20,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Mlanyama''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=33% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#ACE1AF |color=green |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |bar2=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style3=background-color:#ACE1AF |3=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar3=brown |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Metapterodon|Metapterodontini]]''' |label2=&nbsp;†'''''Mlanyama'''''&nbsp; |style2=background-color:#E3F988 |2=†''Mlanyama sugu'' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] fh55xkko0xaa0a1iwjv2vekn6px46um 0 4329270 25121112 25120337 2022-07-24T13:27:39Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Звук тишине (албум)]] на [[Звук тишине]] wikitext text/x-wiki {{почетник|22|07|2022}} Zvuk tisine je drugi album aleksandre prijovic Zvuk tisine Pesma Zvuk tisine Mars Legitimno Bogata sirotinja Dugujes mi dva zivota Sabotiram Javno mesto Sacuvaj tajnu Dodji sebi(Duet sa [[Lexington Band]]) 7cuqvxkiezt71owa1hxagu1ltij1gon 25121128 25121112 2022-07-24T13:53:13Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албум из 2022.}} {{Инфокутија албум | име = Звук тишине | извођач = [[Александра Пријовић]] | омот = Звук тишине.jpg | натпис = Омот албума | тип = студијски албум | издат = {{датум почетка|2022|7|21}} | место = [[Београд]] | жанр = [[Поп музика|поп]] | трајање = 23.49 | издавач = -{[[A Music]]}- | година0 = 2017 | албум_пре = [[Тестамент (албум)|Тестамент]] | година1 = 2022 | овај_албум = Звук тишине | година2 = | албум_после = }} '''''Звук тишине''''' је други [[студијски албум]] српске певачице [[Александра Пријовић|Александре Пријовић]]. Објављен је 21. јула 2022. године за -{[[A Music]]}-.<ref>{{cite web |title=OVO SU SVI ČEKALI: Prija objavila "Zvuk tišine", fanovi saglasni: "DOBITNA KOMBINACIJA" (VIDEO) |url=https://grand.online/grand-tv/news/ovo-su-svi-cekali--prija-objavila-zvuk-tisine--fanovi-saglasni--dobitna-kombinacija-video |publisher=-{[[Grand (ТВ канал)|Grand]]}- |date=13. 7. 2022 |access-date=24. 7. 2022}}</ref> Први је њен албум који није објављен за -{[[Grand Production]]}-. Албум чини седам песама, уз додатних шест песама на бонус издању. ==Списак песама== {{Песме на музичком албуму са извођачима | укупно_трајање = 23.49 | title_width = 40% | writing_width = 40% | extra_width = 20% | назив1 = Звук тишине | трајање1 = 3.03 | назив2 = Саботирам | трајање2 = 3.06 | назив3 = Ја сам одлично | трајање3 = 2.51 | назив4 = Огавно | трајање4 = 3.33 | назив5 = Јавно место | трајање5 = 3.17 | назив6 = Марш | трајање6 = 4.11 | назив7 = Светло | трајање7 = 3.21 }} {{Песме на музичком албуму са извођачима | наслов = Бонус песме | укупно_трајање = 46.12 | назив8 = Дугујеш ми два живота | трајање8 = 3.47 | назив9 = Непоновљиво | трајање9 = 3.05 | назив10 = Дођи себи | белешка10 = са групом -{[[Lexington Band]]}- | трајање10 = 4.01 | назив11 = Легитимно | трајање11 = 3.19 | назив12 = Богата сиротиња | трајање12 = 3.42 | назив13 = Сачувај тајну | трајање12 = 5.49 }} == Референце == {{извори}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Албуми 2022.]] 6oy9ru4si6l5fym6qkl02wa6dx6jlp7 25121129 25121128 2022-07-24T13:53:22Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албум из 2022.}} {{Инфокутија албум | име = Звук тишине | извођач = [[Александра Пријовић]] | омот = Звук тишине.jpg | натпис = Омот албума | тип = студијски албум | издат = {{датум почетка|2022|7|21}} | место = [[Београд]] | жанр = [[Поп музика|поп]] | трајање = 23.49 | издавач = -{[[A Music]]}- | година0 = 2017 | албум_пре = [[Тестамент (албум)|Тестамент]] | година1 = 2022 | овај_албум = Звук тишине | година2 = | албум_после = }} '''''Звук тишине''''' је други [[студијски албум]] српске певачице [[Александра Пријовић|Александре Пријовић]]. Објављен је 21. јула 2022. године за -{[[A Music]]}-.<ref>{{cite web |title=OVO SU SVI ČEKALI: Prija objavila "Zvuk tišine", fanovi saglasni: "DOBITNA KOMBINACIJA" (VIDEO) |url=https://grand.online/grand-tv/news/ovo-su-svi-cekali--prija-objavila-zvuk-tisine--fanovi-saglasni--dobitna-kombinacija-video |publisher=-{[[Grand (ТВ канал)|Grand]]}- |date=13. 7. 2022 |access-date=24. 7. 2022}}</ref> Први је њен албум који није објављен за -{[[Grand Production]]}-. Албум чини седам песама, уз додатних шест песама на бонус издању. ==Списак песама== {{Песме на музичком албуму са извођачима | укупно_трајање = 23.49 | title_width = 40% | writing_width = 40% | extra_width = 20% | назив1 = Звук тишине | трајање1 = 3.03 | назив2 = Саботирам | трајање2 = 3.06 | назив3 = Ја сам одлично | трајање3 = 2.51 | назив4 = Огавно | трајање4 = 3.33 | назив5 = Јавно место | трајање5 = 3.17 | назив6 = Марш | трајање6 = 4.11 | назив7 = Светло | трајање7 = 3.21 }} {{Песме на музичком албуму са извођачима | наслов = Бонус песме | укупно_трајање = 46.12 | назив8 = Дугујеш ми два живота | трајање8 = 3.47 | назив9 = Непоновљиво | трајање9 = 3.05 | назив10 = Дођи себи | белешка10 = са групом -{[[Lexington Band]]}- | трајање10 = 4.01 | назив11 = Легитимно | трајање11 = 3.19 | назив12 = Богата сиротиња | трајање12 = 3.42 | назив13 = Сачувај тајну | трајање12 = 5.49 }} == Референце == {{извори}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Албуми 2022.]] 9fg0rg12mwnf6rjiila0mpm4ygzuao4 25121271 25121129 2022-07-24T16:08:02Z HoneymoonAve27 204002 /* Списак песама */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албум из 2022.}} {{Инфокутија албум | име = Звук тишине | извођач = [[Александра Пријовић]] | омот = Звук тишине.jpg | натпис = Омот албума | тип = студијски албум | издат = {{датум почетка|2022|7|21}} | место = [[Београд]] | жанр = [[Поп музика|поп]] | трајање = 23.49 | издавач = -{[[A Music]]}- | година0 = 2017 | албум_пре = [[Тестамент (албум)|Тестамент]] | година1 = 2022 | овај_албум = Звук тишине | година2 = | албум_после = }} '''''Звук тишине''''' је други [[студијски албум]] српске певачице [[Александра Пријовић|Александре Пријовић]]. Објављен је 21. јула 2022. године за -{[[A Music]]}-.<ref>{{cite web |title=OVO SU SVI ČEKALI: Prija objavila "Zvuk tišine", fanovi saglasni: "DOBITNA KOMBINACIJA" (VIDEO) |url=https://grand.online/grand-tv/news/ovo-su-svi-cekali--prija-objavila-zvuk-tisine--fanovi-saglasni--dobitna-kombinacija-video |publisher=-{[[Grand (ТВ канал)|Grand]]}- |date=13. 7. 2022 |access-date=24. 7. 2022}}</ref> Први је њен албум који није објављен за -{[[Grand Production]]}-. Албум чини седам песама, уз додатних шест песама на бонус издању. ==Списак песама== {{Песме на музичком албуму са извођачима | укупно_трајање = 23.49 | title_width = 40% | writing_width = 40% | extra_width = 20% | назив1 = Звук тишине | трајање1 = 3.03 | назив2 = Саботирам | трајање2 = 3.06 | назив3 = Ја сам одлично | трајање3 = 2.51 | назив4 = Огавно | трајање4 = 3.33 | назив5 = Јавно место | трајање5 = 3.17 | назив6 = Марш | трајање6 = 4.11 | назив7 = Светло | трајање7 = 3.21 }} {{Песме на музичком албуму са извођачима | наслов = Бонус песме | укупно_трајање = 46.12 | назив8 = Дугујеш ми два живота | трајање8 = 3.47 | назив9 = Непоновљиво | трајање9 = 3.05 | назив10 = Дођи себи | белешка10 = са групом -{[[Lexington Band]]}- | трајање10 = 4.01 | назив11 = Легитимно | трајање11 = 3.19 | назив12 = [[Богата сиротиња]] | трајање12 = 3.42 | назив13 = Сачувај тајну | трајање12 = 5.49 }} == Референце == {{извори}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Албуми 2022.]] o4iwe8t6fnck3lc2xuoy7o3ue9i1y5o 25121281 25121271 2022-07-24T16:11:04Z HoneymoonAve27 204002 /* Списак песама */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албум из 2022.}} {{Инфокутија албум | име = Звук тишине | извођач = [[Александра Пријовић]] | омот = Звук тишине.jpg | натпис = Омот албума | тип = студијски албум | издат = {{датум почетка|2022|7|21}} | место = [[Београд]] | жанр = [[Поп музика|поп]] | трајање = 23.49 | издавач = -{[[A Music]]}- | година0 = 2017 | албум_пре = [[Тестамент (албум)|Тестамент]] | година1 = 2022 | овај_албум = Звук тишине | година2 = | албум_после = }} '''''Звук тишине''''' је други [[студијски албум]] српске певачице [[Александра Пријовић|Александре Пријовић]]. Објављен је 21. јула 2022. године за -{[[A Music]]}-.<ref>{{cite web |title=OVO SU SVI ČEKALI: Prija objavila "Zvuk tišine", fanovi saglasni: "DOBITNA KOMBINACIJA" (VIDEO) |url=https://grand.online/grand-tv/news/ovo-su-svi-cekali--prija-objavila-zvuk-tisine--fanovi-saglasni--dobitna-kombinacija-video |publisher=-{[[Grand (ТВ канал)|Grand]]}- |date=13. 7. 2022 |access-date=24. 7. 2022}}</ref> Први је њен албум који није објављен за -{[[Grand Production]]}-. Албум чини седам песама, уз додатних шест песама на бонус издању. ==Списак песама== {{Песме на музичком албуму са извођачима | укупно_трајање = 23.49 | title_width = 40% | writing_width = 40% | extra_width = 20% | назив1 = Звук тишине | трајање1 = 3.03 | назив2 = Саботирам | трајање2 = 3.06 | назив3 = Ја сам одлично | трајање3 = 2.51 | назив4 = Огавно | трајање4 = 3.33 | назив5 = Јавно место | трајање5 = 3.17 | назив6 = Марш | трајање6 = 4.11 | назив7 = Светло | трајање7 = 3.21 }} {{Песме на музичком албуму са извођачима | наслов = Бонус песме | укупно_трајање = 46.12 | назив8 = Дугујеш ми два живота | трајање8 = 3.47 | назив9 = Непоновљиво | трајање9 = 3.05 | назив10 = Дођи себи | белешка10 = са групом -{[[Lexington Band]]}- | трајање10 = 4.01 | назив11 = Легитимно | трајање11 = 3.19 | назив12 = [[Богата сиротиња]] | трајање12 = 3.42 | назив13 = Сачувај тајну | трајање13 = 5.49 }} == Референце == {{извори}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Албуми 2022.]] gtikred6eum08xx2taael2gjb2m4cs0 0 4329333 25121375 25119578 2022-07-24T17:37:09Z EmiliaITČA 298352 /* Учесници */ wikitext text/x-wiki '''Рокументи''' (оригинално Rockumenti) је документарна емисија која се бавила историјом рок музике на просторима [[СФРЈ|бивше Југославије]]. Сам наслов је игра речи [[Рок музика|рок]] и [[Документ|документи]]. Режију потписује [[Милорад Милинковић]]. Емисија се емитовала током 1995. године на [[РТС 1|РТС Б1]]. == О емисији == Циклус је заправо видео историја домаће рок сцене кроз исказе и сведочења непосредних учесника. Од [[Зоран Мишчевић|Зорана Мишчевића]], [[Душан Прелевић Преле|Душана Прелевића]] и [[Kornelije Kovač|Корнелија Ковача]], преко [[Радомир Михаиловић Точак|Радомира Михаиловића Точка]], [[Бора Ђорђевић|Боре Ђорђевића]], [[Ђорђе Балашевић|Ђорђа Балашевића]], [[Влатко Стефановски|Влатка Стефановског]] и [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]], [[Неле Карајлић|Нелета Карајлића]] до њихових наследника. Садржи 24 једносатне емисије које су емитоване недељом увече у 23 часа на Првом програму РТБ у периоду јануар-јул 1995. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/3931490/trezor.html|title=Trezor|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-23}}</ref> == Учесници == * [[YU grupa|YU група]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/2706/rts-muzika/4792303/rokumenti--ju-grupa.html|title=Rokumenti – Ju grupa|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-23}}</ref> * [[Рамбо Амадеус]]<ref>{{Citation|title=Rambo Amadeus Rokumenti|url=https://www.youtube.com/watch?v=zn2QW81NK1Q|accessdate=2022-07-23|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> * [[Станко Црнобрња]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/2706/rts-muzika/4616541/rokumenti--stanko-crnobrnja.html|title=Rokumenti – Stanko Crnobrnja|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-23}}</ref> * [[Предраг Вранешевић]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/2697/rts-trezor/4893470/rokumenti-pedja-vranesevic-laborant.html|title=Рокументи-Пеђа Вранешевић, лаборант|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-24}}</ref> * [[Емир Кустурица]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/2706/rts-muzika/4443508/rokumenti--kusta-bajkotvorac.html|title=Rokumenti – Kusta bajkotvorac|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-23}}</ref> * [[Душко Трифуновић]]<ref>{{Citation|title=Rockumenti - Duško Trifunović|url=https://www.youtube.com/watch?v=PVFhfoEFTRQ|accessdate=2022-07-23|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> * [[Kornelije Kovač|Корнелије Ковач]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/2700/rts-trezor/4873781/rokumenti-kornelije-bata-kovac.html|title=Rokumenti-Kornelije Bata Kovač|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-07-23}}</ref> * [[Ђорђе Балашевић]] * [[Влатко Стефановски]] * [[Неле Карајлић]] * [[Душан Прелевић Преле|Душан Прелевић]]<ref>{{Citation|title=Rokumenti - Dušan Prelević Prele (RTS 1995) HD VERZIJA|url=https://www.youtube.com/watch?v=gijm-0BCaoA|accessdate=2022-07-23|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Референце == <references /> [[Категорија:Емисије и серије на РТС-у]] [[Категорија:Југословенска музика]] [[Категорија:Српски рок]] dumzgrfbpizul8oipnpf3itayxfqmk6 0 4329776 25121037 2022-07-24T11:59:02Z ImStevan 295267 ImStevan преместио је страницу [[Крузинг ради секса]] на [[Крузинг]]: комон нејм wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Крузинг]] fmp5ppg4e79iiu33flnrvh2y2l9wase 0 4329777 25121039 2022-07-24T12:02:06Z ImStevan 295267 Преусмерена страница на [[Испитивање сексуалне оријентације и родног идентитета]] wikitext text/x-wiki #преусмери [[Испитивање сексуалне оријентације и родног идентитета]] ktxj2eqphi03522kmjbd1jdmm6td3hb 0 4329778 25121041 2022-07-24T12:02:36Z ImStevan 295267 Преусмерена страница на [[Испитивање сексуалне оријентације и родног идентитета]] wikitext text/x-wiki #преусмери [[Испитивање сексуалне оријентације и родног идентитета]] ktxj2eqphi03522kmjbd1jdmm6td3hb 6 4329779 25121045 2022-07-24T12:09:26Z Uw17 165959 Постер филма ''[[Пљунем ти на гроб 2]]'', извор: [https://www.imdb.com/title/tt2537176/ имдб] wikitext text/x-wiki == Опис измене == Постер филма ''[[Пљунем ти на гроб 2]]'', извор: [https://www.imdb.com/title/tt2537176/ имдб] == Лиценцирање == {{Филмски постер}} 8uhnk1jnpemcibxhzvdgtavjqjz5kix 5 4329780 25121053 2022-07-24T12:20:17Z Acaalexaca 166193 Нова страница: {{страница за разговор}} {{ping|Боки}}, {{ping|EmiliaITČA}}, {{ping|Ljiljana Sundać}}, {{ping|Tira11}}, {{ping|Soundwaweserb}}, {{ping|Gzanag}}, {{ping|ImStevan}}, {{ping|Nikolina Šepić}}, {{ping|Uw17}}, {{ping|ТриСвјетла}}, {{ping|Sadko}}, {{ping|Sadko}}, {{ping|Vux33}}{{ping|Lukijan}}, {{ping|MareBG}} Хвала свима што сте учествовали у другој акцији писања чланака о Па… wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{ping|Боки}}, {{ping|EmiliaITČA}}, {{ping|Ljiljana Sundać}}, {{ping|Tira11}}, {{ping|Soundwaweserb}}, {{ping|Gzanag}}, {{ping|ImStevan}}, {{ping|Nikolina Šepić}}, {{ping|Uw17}}, {{ping|ТриСвјетла}}, {{ping|Sadko}}, {{ping|Sadko}}, {{ping|Vux33}}{{ping|Lukijan}}, {{ping|MareBG}} Хвала свима што сте учествовали у другој акцији писања чланака о Паризу. Акцији се одазвало 15 корисника, написано је 94 чланака и проширено 12. Победница акције је {{ping|EmiliaITČA}} са написаних 33 чланака а најбољи чланак је написала {{ping|Ljiljana Sundać}} [[Ботаничка башта у Паризу]]. Хвала још једном свим учесницима на учешћу, очекују вас захвалнице. Merci ! Bonne et agréable journée. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:20, 24. јул 2022. (CEST) h46f9amq45199qntseg1i81gpn84379 25121072 25121053 2022-07-24T12:36:31Z Sadko 25741 одг. wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{ping|Боки}}, {{ping|EmiliaITČA}}, {{ping|Ljiljana Sundać}}, {{ping|Tira11}}, {{ping|Soundwaweserb}}, {{ping|Gzanag}}, {{ping|ImStevan}}, {{ping|Nikolina Šepić}}, {{ping|Uw17}}, {{ping|ТриСвјетла}}, {{ping|Sadko}}, {{ping|Sadko}}, {{ping|Vux33}}{{ping|Lukijan}}, {{ping|MareBG}} Хвала свима што сте учествовали у другој акцији писања чланака о Паризу. Акцији се одазвало 15 корисника, написано је 94 чланака и проширено 12. Победница акције је {{ping|EmiliaITČA}} са написаних 33 чланака а најбољи чланак је написала {{ping|Ljiljana Sundać}} [[Ботаничка башта у Паризу]]. Хвала још једном свим учесницима на учешћу, очекују вас захвалнице. Merci ! Bonne et agréable journée. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:20, 24. јул 2022. (CEST) :Хвала теби на организацији, било ми је задовољство да дам скроман допринос. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:36, 24. јул 2022. (CEST) bi21k5cjbm40nriw6ulyksjvt4b8ast 25121132 25121072 2022-07-24T13:56:52Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{ping|Боки}}, {{ping|EmiliaITČA}}, {{ping|Ljiljana Sundać}}, {{ping|Tira11}}, {{ping|Soundwaweserb}}, {{ping|Gzanag}}, {{ping|ImStevan}}, {{ping|Nikolina Šepić}}, {{ping|Uw17}}, {{ping|ТриСвјетла}}, {{ping|Sadko}}, {{ping|Sadko}}, {{ping|Vux33}}{{ping|Lukijan}}, {{ping|MareBG}} Хвала свима што сте учествовали у другој акцији писања чланака о Паризу. Акцији се одазвало 15 корисника, написано је 94 чланака и проширено 12. Победница акције је {{ping|EmiliaITČA}} са написаних 33 чланака а најбољи чланак је написала {{ping|Ljiljana Sundać}} [[Ботаничка башта у Паризу]]. Хвала још једном свим учесницима на учешћу, очекују вас захвалнице. Merci ! Bonne et agréable journée. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:20, 24. јул 2022. (CEST) :Хвала теби на организацији, било ми је задовољство да дам скроман допринос. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:36, 24. јул 2022. (CEST) :Честитке победницима :) — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 15:56, 24. јул 2022. (CEST) 3ytwhcuc6z2a3bl0c85skapoepqy00g 25121181 25121132 2022-07-24T14:55:57Z Tira11 176838 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{ping|Боки}}, {{ping|EmiliaITČA}}, {{ping|Ljiljana Sundać}}, {{ping|Tira11}}, {{ping|Soundwaweserb}}, {{ping|Gzanag}}, {{ping|ImStevan}}, {{ping|Nikolina Šepić}}, {{ping|Uw17}}, {{ping|ТриСвјетла}}, {{ping|Sadko}}, {{ping|Sadko}}, {{ping|Vux33}}{{ping|Lukijan}}, {{ping|MareBG}} Хвала свима што сте учествовали у другој акцији писања чланака о Паризу. Акцији се одазвало 15 корисника, написано је 94 чланака и проширено 12. Победница акције је {{ping|EmiliaITČA}} са написаних 33 чланака а најбољи чланак је написала {{ping|Ljiljana Sundać}} [[Ботаничка башта у Паризу]]. Хвала још једном свим учесницима на учешћу, очекују вас захвалнице. Merci ! Bonne et agréable journée. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 14:20, 24. јул 2022. (CEST) :Хвала теби на организацији, било ми је задовољство да дам скроман допринос. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:36, 24. јул 2022. (CEST) :Честитке победницима :) — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 15:56, 24. јул 2022. (CEST) :Свака част на организацији, и честитке победницима <3 — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 16:55, 24. јул 2022. (CEST) mmjvoc80dzs5nw78kkoq95wgf5fu9ru 0 4329781 25121071 2022-07-24T12:36:28Z 178.223.18.135 Нова страница: Овај чланак садржи топ-листу [[Билборд хот 100]] за [[2001]]. годину.<ref>{{cite magazine|work=[[Билборд (часопис)|Билборд]] |title=-{The Year In Music 2001 — Hot 100 Singles & Tracks}- |date=29. 12. 2001. |url={{Google books|sBIEAAAAMBAJ|pg=RA1-PA16|plainurl=yes}} |pages=YE-38 |publisher=-{Nielsen Business Media, Inc.}- |access-date=3. 7. 2022}}</ref> == Поредак == {| class="wikitable sortab… wikitext text/x-wiki Овај чланак садржи топ-листу [[Билборд хот 100]] за [[2001]]. годину.<ref>{{cite magazine|work=[[Билборд (часопис)|Билборд]] |title=-{The Year In Music 2001 — Hot 100 Singles & Tracks}- |date=29. 12. 2001. |url={{Google books|sBIEAAAAMBAJ|pg=RA1-PA16|plainurl=yes}} |pages=YE-38 |publisher=-{Nielsen Business Media, Inc.}- |access-date=3. 7. 2022}}</ref> == Поредак == {| class="wikitable sortable" style="font-size:95%" |- ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=40| Поз. ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=300| Извођач(и) ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=320| Сингл |- style="text-align:left;" | align="center"| 1. || -{[[Lifehouse]]}- || ''-{Hanging by a Moment}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 2. || [[Алиша Киз]] || ''-{Fallin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 3. || [[Џенет Џексон]] || ''-{All for You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 4. || -{Train}- || ''-{Drops of Jupiter (Tell Me)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 5. || [[Џенифер Лопез]] и Џа Рул || ''-{I'm Real}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 6. || -{[[Matchbox Twenty]]}- || ''-{If You're Gone}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 7. || Ив и [[Гвен Стефани]] || ''-{Let Me Blow Ya Mind}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 8. || [[Дајдо]] || ''-{Thank You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 9. || [[Лени Кравиц]] || ''-{Again}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 10. || -{[[Destiny's Child]]}- || ''-{Independent Women Part I}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 11. || Блу Кантрел || ''-{[[Hit 'Em Up Style (Oops!)]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 12. || Шеги и Рикрок || ''-{[[It Wasn't Me]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 13. || Џо и Мистикал || ''-{Stutter}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 14. || -{[[Staind]]}- || ''-{It's Been Awhile}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 15. || [[Ашер]] || ''-{U Remind Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 16. || -{Jagged Edge}- и [[Нели]] || ''-{Where the Party At}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 17. || Шеги и Рејвон || ''-{Angel}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 18. || [[Нели]] и Сити Спад || ''-{Ride wit Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 19. || Анкл Крекер || ''-{Follow Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 20. || 112 || ''-{Peaches & Cream}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 21. || -{Incubus}- || ''-{Drive}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 22. || -{City High}- || ''-{What Would You Do?}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 23. || -{[[Destiny's Child]]}- || ''-{Survivor}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 24. || [[Кристина Агилера]], [[Лил Ким]], [[Маја (певачица)|Маја]] и [[Пинк (певачица)|Пинк]] || ''-{[[Lady Marmalade]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 25. || -{[[Outkast]]}- || ''-{Ms. Jackson}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 26. || [[Џенифер Лопез]] || ''-{Love Don't Cost a Thing}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 27. || [[Фејт Хил]] || ''-{The Way You Love Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 28. || -{Dream}- || ''-{He Loves U Not}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 29. || -{Crazy Town}- || ''-{Butterfly}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 30. || Џа Рул, Лил Мо и Вита || ''-{Put It on Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 31. || [[Мери Џеј Блајџ]] || ''-{Family Affair}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 32. || Ли Ен Вомак || ''-{I Hope You Dance}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 33. || [[Моби]] и [[Гвен Стефани]] || ''-{South Side}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 34. || [[Мадона]] || ''-{Don't Tell Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 35. || [[Миси Елиот]] || ''-{Get Ur Freak On}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 36. || -{K-Ci & JoJo}- || ''-{Crazy}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 37. || [[Крејг Дејвид]] || ''-{Fill Me In}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 38. || [[Џенет Џексон]] || ''-{Someone to Call My Lover}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 39. || -{[[Creed]]}- || ''-{With Arms Wide Open}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 40. || [[Маја (певачица)|Маја]] || ''-{Case of the Ex (Whatcha Gonna Do)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 41. || -{O-Town}- || ''-{All or Nothing}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 42. || -{[[Destiny's Child]]}- || ''-{Bootylicious}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 43. || [[Нели Фуртадо]] || ''-{I'm Like a Bird}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 44. || -{[[3 Doors Down]]}- || ''-{[[Kryptonite]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 45. || [[Р. Кели]] и [[Џеј-Зи]] || ''-{Fiesta}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 46. || -{Sugar Ray}- || ''-{When It's Over}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 47. || -{[[Aerosmith]]}- || ''-{Jaded}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 48. || -{Jagged Edge}- || ''-{Promise}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 49. || Кејс || ''-{Missing You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 50. || -{Ginuwine}- || ''-{Differences}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 51. || -{[[NSYNC|'N Sync]]}- || ''-{This I Promise You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 52. || [[Џеј-Зи]] || ''-{Izzo (H.O.V.A)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 53. || Лил Мо и Фаболос || ''-{Superwoman Pt. II}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 54. || -{Evan and Jaron}- || ''-{Crazy for This Girl}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 55. || [[Рики Мартин]] и [[Кристина Агилера]] || ''-{Nobody Wants to Be Lonely}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 56. || [[Џеј-Зи]] || ''-{I Just Wanna Love U (Give It 2 Me)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 57. || [[Миси Елиот]] и [[Лудакрис]] || ''-{One Minute Man}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 58. || Мистикал и Нивија || ''-{Danger (Been So Long)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 59. || [[Енја]] || ''-{Only Time}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 60. || Тоја || ''-{I Do!!}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 61. || -{S Club 7}- || ''-{Never Had a Dream Come True}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 62. || Тамија || ''-{Stranger in My House}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 63. || [[Џесика Симпсон]] || ''-{Irresistible}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 64. || Саншајн Андерсон || ''-{Heard It All Before}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 65. || -{Dave Matthews Band}- || ''-{The Space Between}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 66. || [[Фејт Хил]] || ''-{There You'll Be}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 67. || Мјузик Соулчајлд || ''-{Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 68. || 112 || ''-{It's Over Now}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 69. || -{3LW}- || ''-{No More (Baby I'ma Do Right)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 70. || [[Нели Фуртадо]] || ''-{Turn Off the Light}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 71. || -{Brooks & Dunn}- || ''-{Ain't Nothing 'bout You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 72. || [[Џенифер Лопез]] || ''-{Play}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 73. || -{Lonestar}- || ''-{I'm Already There}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 74. || Лил Ромео || ''-{My Baby}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 75. || -{[[U2]]}- || ''-{Beautiful Day}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 76. || Блејк Шелтон || ''-{Austin}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 77. || [[Лудакрис]] || ''-{Southern Hospitality}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 78. || Тим Макгро || ''-{Grown Men Don't Cry}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 79. || Џа Рул и Кејс || ''-{Livin' It Up}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 80. || [[Мараја Кери]] и -{Cameo}- || ''-{Loverboy}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 81. || -{The Isley Brothers}-, [[Р. Кели]] и Шанте Мур || ''-{Contagious}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 82. || Џесика Ендруз || ''-{Who I Am}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 83. || Ерик Сермон и [[Марвин Геј]] || ''-{Music}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 84. || Вила Форд || ''-{I Wanna Be Bad}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 85. || Кени Чесни || ''-{Don't Happen Twice}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 86. || -{Diamond Rio}- || ''-{One More Day}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 87. || [[Р. Кели]] || ''-{I Wish}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 88. || Травис Трит || ''-{It's a Great Day to Be Alive}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 89. || Трик Деди || ''-{I'm a Thug}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 90. || -{Eve 6}- || ''-{Here's to the Night}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 91. || Тоби Кит || ''-{You Shouldn't Kiss Me Like This}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 92. || -{Eden's Crush}- || ''-{Get Over Yourself}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 93. || Дебела Морган || ''-{Dance with Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 94. || -{[[Outkast]]}- || ''-{So Fresh, So Clean}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 95. || [[Нели]] || ''-{E.I.}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 96. || -{[[3 Doors Down]]}- || ''-{Be Like That}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 97. || [[Пинк (певачица)|Пинк]] || ''-{[[Most Girls (песма певачице Пинк)|Most Girls]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 98. || -{QB Finest}-, [[Нас]] и -{Bravehearts}- || ''-{Oochie Wally}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 99. || [[Енрике Иглесијас]] || ''-{Hero}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 100. || -{Fuel}- || ''-{Hemorrhage (In My Hands)}-'' |} == Референце == {{reflist}} {{Билборд хот 100}} [[Категорија:Билборд хот 100 — годишње топ-листе|2001]] [[Категорија:Музика у 2001.]] kycgh3ddq7akxdjfdlxiwzhhw49pp3c 0 4329782 25121090 2022-07-24T13:02:59Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Александра Пријовић]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Александра Пријовић]] 5r28cvhidwqy1iqqcun14pmxqp62vkr 0 4329783 25121091 2022-07-24T13:03:25Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Александра Пријовић]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Александра Пријовић]] 5r28cvhidwqy1iqqcun14pmxqp62vkr 0 4329784 25121092 2022-07-24T13:03:51Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Александра Пријовић]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Александра Пријовић]] 5r28cvhidwqy1iqqcun14pmxqp62vkr 0 4329785 25121097 2022-07-24T13:08:52Z Uw17 165959 Нова страница: {{other uses|Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета}} {{Инфокутија Филм | назив = Пљунем ти на гроб 2 | слика = Пљунем ти на гроб 4.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма | изворни назив = ''I Spit on Your Grave 2''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,6/10 (2… wikitext text/x-wiki {{other uses|Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета}} {{Инфокутија Филм | назив = Пљунем ти на гроб 2 | слика = Пљунем ти на гроб 4.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма | изворни назив = ''I Spit on Your Grave 2''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,6/10 (29 815 гласа) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = [[Стивен Р. Монро]] | сценарио = Томас Х. Фентон<br />Нил Елман | продуцент = Лиса М. Хансен<br />Пол Херцберг | уредник = | прича = | на основу = | главне улоге = [[Џема Далендер]]<br />Јавор Бахаров<br />Александар Алексијев<br />[[Џо Абсолом]]<br />[[Мери Стокли]] | наратор = | музика = Кори Ален Џексон | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Демијан Бромли | сценографија = | камера = | монтажа = Кристина Хамилтон-Гроблер | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{CineTel Films}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{Anchor Bay Entertainment}-'' | година = [[2013]]. | трајање = 106 минута<ref name="BBFC">{{cite web|title=''I SPIT ON YOUR GRAVE 2'' (18)|url=https://bbfc.co.uk/releases/i-spit-your-grave-2-video|work=[[Anchor Bay Films]]|publisher=[[British Board of Film Classification]]|date=September 3, 2013|access-date=September 14, 2013}}</ref> | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]]<br />[[Бугарски језик|бугарски]] | буџет = | зарада = 668.119 $<ref name="Mojo">{{mojo title|ispitonyourgrave2|I Spit on Your Grave 2}} Retrieved August 28, 2014</ref> | награде = | претходни = [[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб]] | следећи = [[Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја]] | веб-сајт = | IMDb = 2537176 | COBISS = }} '''''Пљунем ти на гроб 2''''' ({{јез-енг|I Spit on Your Grave 2}}) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[хорор филм|хорор]] [[филм]] силовања и освете из [[2010]]. године, режисера [[Стивен Р. Монро|Стивена Монроа]], са [[Џема Далендер|Џемом Далендер]], Јавором Бахаровим, [[Џо Абсолом|Џоом Абсоломом]], Александром Алексијевим и [[Мери Стокли]] у главним улогама. Представља концептуални [[наставак]] филма ''[[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб]]'' (2010), који је римејк [[Пљунем ти на гроб|истоименог филма]] Мира Зарчија из 1978. године. Четврто је остварење у истоименом филмском серијалу и једино у коме се не појављује Џенифер Хилс, главна протагонисткиња целог серијала. Снимање је почело у новембру 2012, у [[Софија|Софији]].<ref>{{cite web|url=https://bloody-disgusting.com/news/3197816/director-and-plot-details-for-i-spit-on-your-grave-2/|title=Director and Plot Details For 'I Spit On Your Grave 2'!|last=Miska|first=Brad|work=[[Bloody Disgusting]]|date=October 16, 2012|access-date=September 1, 2015}}</ref> Филм је [[филмска премијера|премијерно приказан]] 25. августа 2013, на ''Фрајтфесту'' у Лондону. Током веома ограниченог биоскопског приказивања зарадио је 668.119 америчких долара.<ref name="Mojo" /> Добио је углавном негативне рецензије. Критичари сајта [[Ротен томејтоуз]] оценили су га са 0%, док на [[IMDb]]-у има оцену 5,6/10.<ref>{{cite web|url=https://rottentomatoes.com/m/i_spit_on_your_grave_2/|title=I Spit on Your Grave 2|website=[[Rotten Tomatoes]]}}</ref><ref>{{ИМДб наслов| id = 2537176| title = Пљунем ти на гроб 2}}</ref> Године 2015. објављен је нови наставак под насловом ''[[Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја]]'', у коме се Сара Батлер вратила у улогу Џенифер Хилс.<ref>{{cite web|url=https://bloody-disgusting.com/exclusives/3337017/anchor-bay-acquires-spit-grave-vengeance-mine-exclusive/|title='I Spit On Your Grave: Vengeance is Mine' Acquired By Anchor Bay|website=bloody-disgusting.com|date=March 23, 2015}}</ref> == Радња == {{упозорење-филм}} Кејти Кларк живи у [[Њујорк]]у и ради као рецепционерка иако јој је жеља да постане [[модел (особа)|модел]]. Очајна у тој жељи, Кејти ступа у контакт са тројицом [[Бугари|бугарских]] фотографа, браћом Георгијем, Иваном и Николајем, за које се испоставља да су [[силовање|силоватељи]] и убице... == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Џема Далендер]] || Кејти Картер |- | Јавор Бахаров || Георгиј |- | [[Џо Абсолом]] || Иван |- | Александар Алексијев || Николај |- | [[Мери Стокли]] || Ана |- | [[Валентајн Пелка]] || отац Димов |- | Георги Златерев || детектив Кирил |- | Питер Силверлиф || Валко |- | Мајкл Диксон || Џејсон |- | [[Кејси Кларк|Кејси Барнфилд]] || Шерон |- | Димо Алексијев || власник бара |- | Иван Иванов || пешак |- | Красимир Ортакчијев || полицајац |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|I Spit on Your Grave}} * {{ИМДб наслов| id = 2537176| title = Пљунем ти на гроб 2}} * {{rotten-tomatoes|i_spit_on_your_grave_2}} * {{metacritic film|i-spit-on-your-grave-2}} * {{AllMovie title |584085}} * {{mojo title|ispitonyourgrave2}} {{портал|Филм}} {{Пљунем ти на гроб}} [[Категорија:Филмови 2013.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови на бугарском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Независни филмови]] [[Категорија:Наставци филмова из 2010-их]] nw3gtdo01io9d98dywtet55jksm1svz 25121104 25121097 2022-07-24T13:14:03Z Uw17 165959 wikitext text/x-wiki {{other uses|Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета}} {{Инфокутија Филм | назив = Пљунем ти на гроб 2 | слика = Пљунем ти на гроб 4.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма | изворни назив = ''I Spit on Your Grave 2''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,6/10 (29 815 гласа) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = [[Стивен Р. Монро]] | сценарио = Томас Х. Фентон<br />Нил Елман | продуцент = Лиса М. Хансен<br />Пол Херцберг | уредник = | прича = | на основу = | главне улоге = [[Џема Далендер]]<br />Јавор Бахаров<br />Александар Алексијев<br />[[Џо Абсолом]]<br />[[Мери Стокли]] | наратор = | музика = Кори Ален Џексон | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Демијан Бромли | сценографија = | камера = | монтажа = Кристина Хамилтон-Гроблер | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{CineTel Films}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{Anchor Bay Entertainment}-'' | година = [[2013]]. | трајање = 106 минута<ref name="BBFC">{{cite web|title=''I SPIT ON YOUR GRAVE 2'' (18)|url=https://bbfc.co.uk/releases/i-spit-your-grave-2-video|work=[[Anchor Bay Films]]|publisher=[[British Board of Film Classification]]|date=September 3, 2013|access-date=September 14, 2013}}</ref> | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]]<br />[[Бугарски језик|бугарски]] | буџет = | зарада = 668.119 $<ref name="Mojo">{{mojo title|ispitonyourgrave2|I Spit on Your Grave 2}} Retrieved August 28, 2014</ref> | награде = | претходни = [[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб]] | следећи = [[Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја]] | веб-сајт = | IMDb = 2537176 | COBISS = }} '''''Пљунем ти на гроб 2''''' ({{јез-енг|I Spit on Your Grave 2}}) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[хорор филм|хорор]] [[филм]] силовања и освете из [[2013]]. године, режисера [[Стивен Р. Монро|Стивена Монроа]], са [[Џема Далендер|Џемом Далендер]], Јавором Бахаровим, [[Џо Абсолом|Џоом Абсоломом]], Александром Алексијевим и [[Мери Стокли]] у главним улогама. Представља концептуални [[наставак]] филма ''[[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб]]'' (2010), који је римејк [[Пљунем ти на гроб|истоименог филма]] Мира Зарчија из 1978. године. Четврто је остварење у истоименом филмском серијалу и једино у коме се не појављује Џенифер Хилс, главна протагонисткиња целог серијала. Снимање је почело у новембру 2012, у [[Софија|Софији]].<ref>{{cite web|url=https://bloody-disgusting.com/news/3197816/director-and-plot-details-for-i-spit-on-your-grave-2/|title=Director and Plot Details For 'I Spit On Your Grave 2'!|last=Miska|first=Brad|work=[[Bloody Disgusting]]|date=October 16, 2012|access-date=September 1, 2015}}</ref> Филм је [[филмска премијера|премијерно приказан]] 25. августа 2013, на ''Фрајтфесту'' у Лондону. Током веома ограниченог биоскопског приказивања зарадио је 668.119 америчких долара.<ref name="Mojo" /> Добио је углавном негативне рецензије. Критичари сајта [[Ротен томејтоуз]] оценили су га са 0%, док на [[IMDb]]-у има оцену 5,6/10.<ref>{{cite web|url=https://rottentomatoes.com/m/i_spit_on_your_grave_2/|title=I Spit on Your Grave 2|website=[[Rotten Tomatoes]]}}</ref><ref>{{ИМДб наслов| id = 2537176| title = Пљунем ти на гроб 2}}</ref> Године 2015. објављен је нови наставак под насловом ''[[Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја]]'', у коме се Сара Батлер вратила у улогу Џенифер Хилс.<ref>{{cite web|url=https://bloody-disgusting.com/exclusives/3337017/anchor-bay-acquires-spit-grave-vengeance-mine-exclusive/|title='I Spit On Your Grave: Vengeance is Mine' Acquired By Anchor Bay|website=bloody-disgusting.com|date=March 23, 2015}}</ref> == Радња == {{упозорење-филм}} Кејти Кларк живи у [[Њујорк]]у и ради као рецепционерка иако јој је жеља да постане [[модел (особа)|модел]]. Очајна у тој жељи, Кејти ступа у контакт са тројицом [[Бугари|бугарских]] фотографа, браћом Георгијем, Иваном и Николајем, за које се испоставља да су [[силовање|силоватељи]] и убице... == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Џема Далендер]] || Кејти Картер |- | Јавор Бахаров || Георгиј |- | [[Џо Абсолом]] || Иван |- | Александар Алексијев || Николај |- | [[Мери Стокли]] || Ана |- | [[Валентајн Пелка]] || отац Димов |- | Георги Златерев || детектив Кирил |- | Питер Силверлиф || Валко |- | Мајкл Диксон || Џејсон |- | [[Кејси Кларк|Кејси Барнфилд]] || Шерон |- | Димо Алексијев || власник бара |- | Иван Иванов || пешак |- | Красимир Ортакчијев || полицајац |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|I Spit on Your Grave}} * {{ИМДб наслов| id = 2537176| title = Пљунем ти на гроб 2}} * {{rotten-tomatoes|i_spit_on_your_grave_2}} * {{metacritic film|i-spit-on-your-grave-2}} * {{AllMovie title |584085}} * {{mojo title|ispitonyourgrave2}} {{портал|Филм}} {{Пљунем ти на гроб}} [[Категорија:Филмови 2013.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови на бугарском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Независни филмови]] [[Категорија:Наставци филмова из 2010-их]] 51mzd4edlvtdffwzfrxtdxshge33w6o 1 4329786 25121102 2022-07-24T13:11:55Z Uw17 165959 Нова страница: {{страница за разговор}} {{Википројекат Филм}} wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат Филм}} 1tl51cqy7vhiopx7sh02b2c2p4x9rj3 6 4329787 25121107 2022-07-24T13:16:50Z HoneymoonAve27 204002 отпремање исјечка неслободног дјела путем [[Википедија:Водич_за_отпремање|Водича за отпремање]] wikitext text/x-wiki ==Опис== {{Non-free use rationale 2 |Description = Александра Пријовић |Source = https://www.telegraf.rs/jetset/vesti-jetset/3439532-ne-zna-se-da-li-je-ubitacniji-minic-ili-dekolte-prijovickin-novogodisnji-stajling-ostavio-sve-bez-daha?galerija=1&slika=5 |Author = telegraf.rs |Article = Александра Пријовић |Purpose = Фотографија приказује певачицу Александру Пријовић. |Replaceability = Н/Д |Minimality = Поштена употреба фотографије при врху чланка о певачици уз дозволу аутора. |Commercial = Н/Д }} ==Лиценцирање== {{Non-free web screenshot}} rylgqufgg64sea3vb5sxub12blqmjrs 0 4329788 25121113 2022-07-24T13:27:40Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Звук тишине (албум)]] на [[Звук тишине]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Звук тишине]] s1lra4htq44bhmtigbdqqoammjpcg0l 6 4329789 25121115 2022-07-24T13:29:25Z HoneymoonAve27 204002 отпремање неслободног омота путем [[Википедија:Водич_за_отпремање|Водича за отпремање]] wikitext text/x-wiki ==Опис== {{Non-free use rationale 2 |Description = Званични омот |Source = https://www.discogs.com/release/23971571-Aleksandra-Prijovi%C4%87-Zvuk-Ti%C5%A1ine/image/SW1hZ2U6ODExOTYzNTU= |Author = A Music |Article = Звук тишине |Purpose = да служи као примарно средство визуелне идентификације при врху чланка посвећеног дјелу у питању. |Replaceability = Н/Д |Minimality = Омот ће бити коришћен при врху чланка. |Commercial = Н/Д }} ==Лиценцирање== {{Non-free album cover}} 4wt9yj8uqtybtbmvvomtrjfir6v0uvc 0 4329790 25121116 2022-07-24T13:36:14Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Александра Пријовић]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Александра Пријовић]] 5r28cvhidwqy1iqqcun14pmxqp62vkr 0 4329791 25121134 2022-07-24T13:58:07Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Звук тишине]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Звук тишине]] s1lra4htq44bhmtigbdqqoammjpcg0l 0 4329792 25121140 2022-07-24T14:03:49Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Универзитет у Приштини (српски)]] на [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)]] p302q8hwcgrzjlmty9ljhy6a478ycl8 1 4329793 25121142 2022-07-24T14:03:49Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Разговор:Универзитет у Приштини (српски)]] на [[Разговор:Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор:Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)]] 1znk4jujba0nrjh6cqxjjlc06a2e93k 0 4329794 25121146 2022-07-24T14:06:25Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Универзитет у Приштини (албански)]] на [[Универзитет у Приштини (Приштина)]]: с обзиром да се нуди и на турском језику wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Универзитет у Приштини (Приштина)]] mlan11wwmntgvojgexx8rgurvdphd32 0 4329795 25121158 2022-07-24T14:25:04Z 178.223.18.135 Нова страница: Овај чланак садржи топ-листу [[Билборд хот 100]] за [[2002]]. годину.<ref>{{cite magazine|work=[[Билборд (часопис)|Билборд]] |title=-{The Year In Music 2002 — Hot 100 Singles & Tracks}- |date=29. 12. 2002. |url={{Google books|RA0EAAAAMBAJ|pg=RA1-PA7|plainurl=yes}} |pages=YE-38 |publisher=-{Nielsen Business Media, Inc.}- |access-date=3. 7. 2022}}</ref> == Поредак == {| class="wikitable sortabl… wikitext text/x-wiki Овај чланак садржи топ-листу [[Билборд хот 100]] за [[2002]]. годину.<ref>{{cite magazine|work=[[Билборд (часопис)|Билборд]] |title=-{The Year In Music 2002 — Hot 100 Singles & Tracks}- |date=29. 12. 2002. |url={{Google books|RA0EAAAAMBAJ|pg=RA1-PA7|plainurl=yes}} |pages=YE-38 |publisher=-{Nielsen Business Media, Inc.}- |access-date=3. 7. 2022}}</ref> == Поредак == {| class="wikitable sortable" style="font-size:95%" |- ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=40| Поз. ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=300| Извођач(и) ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=320| Сингл |- style="text-align:left;" | align="center"| 1. || -{[[Nickelback]]}- || ''-{How You Remind Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 2. || [[Ашанти (певачица)|Ашанти]] || ''-{Foolish}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 3. || [[Нели]] || ''-{Hot in Herre}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 4. || [[Нели]] и [[Кели Роуланд]] || ''-{[[Dilemma]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 5. || -{The Calling}- || ''-{Wherever You Will Go}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 6. || [[Ванеса Карлтон]] || ''-{A Thousand Miles}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 7. || -{[[Linkin Park]]}- || ''-{[[In the End]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 8. || Фет Џо и [[Ашанти (певачица)|Ашанти]] || ''-{What's Luv?}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 9. || [[Ашер]] || ''-{U Got It Bad}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 10. || -{Puddle of Mudd}- || ''-{Blurry}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 11. || [[Аврил Лавињ]] || ''-{Complicated}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 12. || Џа Рул и [[Ашанти (певачица)|Ашанти]] || ''-{Always on Time}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 13. || [[Џенифер Лопез]] и Џа Рул || ''-{Ain't It Funny}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 14. || -{[[Jimmy Eat World]]}- || ''-{The Middle}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 15. || Пи Диди, [[Ашер]] и Лун || ''-{I Need a Girl (Part One)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 16. || [[Ашер]] || ''-{U Don't Have to Call}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 17. || [[Мери Џеј Блајџ]] || ''-{Family Affair}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 18. || Пи Диди, -{Ginuwine}-, Лун и Марио Вајнанс || ''-{I Need a Girl (Part Two)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 19. || Ив и [[Алиша Киз]] || ''-{Gangsta Lovin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 20. || -{[[Creed]]}- || ''-{My Sacrifice}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 21. || [[Еминем]] || ''-{Without Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 22. || [[Енрике Иглесијас]] || ''-{Hero}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 23. || [[Мишел Бранч]] || ''-{All You Wanted}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 24. || [[Пинк (певачица)|Пинк]] || ''-{[[Get the Party Started]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 25. || [[Чад Кругер]] и Џоузи Скот || ''-{Hero}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 26. || -{Default}- || ''-{Wasting My Time}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 27. || -{[[Creed]]}- || ''-{One Last Breath}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 28. || [[Шакира]] || ''-{Whenever, Wherever}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 29. || [[Џенифер Лопез]] и [[Нас]] || ''-{I'm Gonna Be Alright}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 30. || Кам’рон и Џулз Сантана || ''-{Oh Boy}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 31. || Ди-џеј Семи, Јану и До || ''-{Heaven}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 32. || -{[[No Doubt]]}- и Баунти Килер || ''-{Hey Baby}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 33. || -{[[NSYNC|'N Sync]]}- и [[Нели]] || ''-{Girlfriend}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 34. || [[Марио (певач)|Марио]] || ''-{Just a Friend 2002}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 35. || [[Шерил Кроу]] || ''-{Soak Up the Sun}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 36. || [[Пинк (певачица)|Пинк]] || ''-{[[Don't Let Me Get Me]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 37. || -{N.O.R.E.}- || ''-{Nothin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 38. || Твит и [[Миси Елиот]] || ''-{Oops (Oh My)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 39. || [[Кели Кларксон]] || ''-{A Moment Like This}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 40. || -{Truth Hurts}- и Раким || ''-{Addictive}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 41. || [[Ашанти (певачица)|Ашанти]] || ''-{Happy}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 42. || [[Џон Мејер]] || ''-{No Such Thing}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 43. || [[Пинк (певачица)|Пинк]] || ''-{[[Just Like a Pill]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 44. || Џа Рул, [[Ашанти (певачица)|Ашанти]], Чарли Балтимор и Вита || ''-{Down 4 U}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 45. || [[Кајли Миног]] || ''-{[[Can't Get You Out of My Head]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 46. || -{Five for Fighting}- || ''-{Superman (It's Not Easy)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 47. || [[Еминем]] || ''-{Cleanin' Out My Closet}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 48. || Мјузик || ''-{Halfcrazy}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 49. || Мистер Чикс || ''-{Lights, Camera, Action!}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 50. || -{Big Tymers}- || ''-{Still Fly}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 51. || [[Алиша Киз]] || ''-{A Woman's Worth}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 52. || [[Крејг Дејвид]] || ''-{7 Days}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 53. || Кам’рон, Џулз Сантана, Фрики Зики и Тоја || ''-{Hey Ma}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 54. || [[Миси Елиот]] || ''-{Work It}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 55. || [[Лудакрис]], Мистикал и -{Infamous 2.0}- || ''-{Move Bitch}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 56. || [[Лиен Рајмс]] || ''-{Can't Fight the Moonlight}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 57. || [[Енрике Иглесијас]] || ''-{Escape}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 58. || [[Алија (певачица)|Алија]] || ''-{More Than a Woman}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 59. || -{[[No Doubt]]}- || ''-{Hella Good}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 60. || Фејт Еванс || ''-{I Love You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 61. || Данијел Бедингфилд || ''-{Gotta Get Thru This}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 62. || [[Баста Рајмс]], Пи Диди и [[Фарел Вилијамс|Фарел]] || ''-{Pass the Courvoisier, Part II}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 63. || [[Еминем]] || ''-{Lose Yourself}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 64. || [[Мајкл Џексон]] || ''-{[[Butterflies]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 65. || [[Бренди Норвуд|Бренди]] || ''-{What About Us?}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 66. || [[Шакира]] || ''-{Underneath Your Clothes}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 67. || [[Мери Џеј Блајџ]] и Џа Рул || ''-{Rainy Dayz}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 68. || -{Ginuwine}- || ''-{Differences}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 69. || Енџи Мартинез, Лил Мо и Сакарио || ''-{If I Could Go!}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 70. || -{[[Outkast]]}- и Килер Мајк || ''-{The Whole World}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 71. || -{[[No Doubt]]}- и Лејди Соу || ''-{Underneath It All}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 72. || Ив и -{City High}- || ''-{Caramel}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 73. || -{LL Cool J}- || ''-{Luv U Better}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 74. || [[Шон Пол]] || ''-{Gimme the Light}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 75. || -{[[NSYNC|'N Sync]]}- || ''-{Gone}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 76. || Џа Рул и Кејс || ''-{Livin' It Up}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 77. || [[Лудакрис]] || ''-{Roll Out (My Business)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 78. || -{Goo Goo Dolls}- || ''-{Here Is Gone}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 79. || [[Мери Џеј Блајџ]] || ''-{No More Drama}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 80. || -{Dirty Vegas}- || ''-{Days Go By}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 81. || [[Ашанти (певачица)|Ашанти]] || ''-{Baby}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 82. || Кени Чесни || ''-{The Good Stuff}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 83. || Фет Џо и Џа Рул || ''-{We Thuggin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 84. || Стив Холи || ''-{Good Morning Beautiful}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 85. || [[Алија (певачица)|Алија]] || ''-{Rock the Boat}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 86. || Алан Џексон || ''-{Drive (For Daddy Gene)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 87. || [[Џул (певачица)|Џул]] || ''-{Standing Still}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 88. || Џахим и -{Next}- || ''-{Anything}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 89. || [[Бренди Норвуд|Бренди]] || ''-{Full Moon}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 90. || -{B2K}- || ''-{Uh Huh}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 91. || [[Селин Дион]] || ''-{A New Day Has Come}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 92. || [[Нели Фуртадо]] || ''-{Turn Off the Light}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 93. || Џорџ Стрејт || ''-{Living and Living Well}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 94. || Тоби Кит || ''-{My List}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 95. || [[Аланис Морисет]] || ''-{Hands Clean}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 96. || [[Аврил Лавињ]] || ''-{Sk8er Boi}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 97. || -{Dixie Chicks}- || ''-{Long Time Gone}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 98. || Алан Џексон || ''-{Where Were You (When the World Stopped Turning)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 99. || [[Џастин Тимберлејк]] || ''-{Like I Love You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 100. || Тоја || ''-{I Do!!}-'' |} == Референце == {{reflist}} {{Билборд хот 100}} [[Категорија:Билборд хот 100 — годишње топ-листе|2002]] [[Категорија:Музика у 2002.]] 74vzn5mjfmjp2rfjyjfyxzv3exeqeh6 0 4329796 25121159 2022-07-24T14:26:46Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Трговина људским органима на Косову и Метохији]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Трговина људским органима на Косову и Метохији]] 33v9bp0qx0izrwchmczt8u7jg5vq6cc 0 4329797 25121168 2022-07-24T14:37:22Z SimplyFreddie 231289 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Шарл Гуно]] fvsj8k60xkksdqlrj910d3r0maq87ei 0 4329798 25121169 2022-07-24T14:38:43Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)]] p302q8hwcgrzjlmty9ljhy6a478ycl8 2 4329799 25121177 2022-07-24T14:47:12Z Céréales Killer 149611 Céréales Killer преместио је страницу [[Корисник:TaylorSnail]] на [[Корисник:Morc'hast]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/TaylorSnail|TaylorSnail]] у [[Special:CentralAuth/Morc'hast|Morc'hast]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Корисник:Morc'hast]] l97w6bh9e7nckhfth9u2pjb8y76v4e3 3 4329800 25121178 2022-07-24T14:47:12Z Céréales Killer 149611 Céréales Killer преместио је страницу [[Разговор са корисником:TaylorSnail]] на [[Разговор са корисником:Morc'hast]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/TaylorSnail|TaylorSnail]] у [[Special:CentralAuth/Morc'hast|Morc'hast]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор са корисником:Morc'hast]] mj7zxtdh4dpyu3elt5bfhtw03yca0c0 0 4329801 25121182 2022-07-24T14:56:49Z Асена 270577 израда чланка wikitext text/x-wiki '''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. == Референце == {{извори}} 733rvnkwhqsfg6pxejw8tsucbzfdr56 25121184 25121182 2022-07-24T14:59:19Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki '''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] 6dgppioheoztkbsxlxo0yqimxpwnb4z 25121185 25121184 2022-07-24T15:01:32Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki '''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] aawuxsxf8ls0ofl5xawknk5b85e9t02 25121187 25121185 2022-07-24T15:08:54Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}}'''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Улоге == {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] mrd2g5q15111rcefuf3iuwa1gbmekpq 25121189 25121187 2022-07-24T15:11:48Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}}'''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Улоге == {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] 866u2mf7hzw7qtbjv7h5bxg8hv4v3ul 25121207 25121189 2022-07-24T15:22:10Z Асена 270577 /* Продукција */ wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}}'''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Улоге == {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> == Награде == {| class="wikitable" |+ !Година !Фестивал !Категорија !Резултат !Извор |- |2011 |[[Кански филмски фестивал]] |Награда Канског филмског фестивала за најбољу глумицу - Кирстен Данст |{{Да|Победа}} | |- |2011 |[[Европске филмске награде]] |Најбољи филм, најбоља кинематографија, најбољи дизајн |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/article/2011/12/03/melancholia-european-film-awards/|title='Melancholia' wins top prize at European Film Awards|last=December 03|first=Adam B. Vary Updated|last2=EST|first2=2011 at 11:19 PM|website=EW.com|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> |- |2011 |[[Национално друштво филмских критичара]] |Најбољи филм, најбоља глумица |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-16459645|title=US critics reward Lars Von Trier film Melancholia|date=2012-01-08|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> |- |2011 |[[Награде ААКТА]] |Најбољи међународни филм, најбољи правац, најбоља глумица, најбољи сценарио |{{Да|Победа}} |<ref>ААКТА [http://aacta.org/media/174991/all%20inaugural%20samsung%20aacta%20awards%20winners%20and%20nominees.pdf Добитници и номиновани].</ref> |} == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] 2t0glafp4tidv148uviu79tr9lmuc8g 25121216 25121207 2022-07-24T15:29:33Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}}'''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Улоге == {{Multiple image | image1 = Kirsten Dunst 2 Shankbone.jpg | caption1 = Кирстен Данст. | image2 = Charlotte Gainsbourg (Berlinale 2012).jpg | caption2 = Шарлот Гејнзбур. }} {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === [[Датотека:EarthAndMelancholiaDanceOfDeath.svg|мини|Први приступ Меланхолије и коначни судар са Земљом, како је описано (и укратко приказано на сличном дијаграму) у филму.]] Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> Идеја за филм је настала током терапије којој је Ларс фон Трир присуствовао током лечења депресије. Терапеут је рекао фон Триру да депресивни људи имају тенденцију да се понашају смиреније од других под великим притиском, јер већ очекују да ће се лоше ствари десити. Фон Трир је затим развио причу не првенствено као филм катастрофе, и без икакве амбиције да реалистично прикаже астрофизику, већ као начин да се испита људску психу током катастрофе.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/yykj|title=Second Look: Lars von Trier’s Melancholia « « The Birch Bark Letter T…|date=2012-07-22|website=archive.ph|access-date=2022-07-24}}</ref> == Награде == {| class="wikitable" |+ !Година !Фестивал !Категорија !Резултат !Извор |- |2011 |[[Кански филмски фестивал]] |Награда Канског филмског фестивала за најбољу глумицу - Кирстен Данст |{{Да|Победа}} | |- |2011 |[[Европске филмске награде]] |Најбољи филм, најбоља кинематографија, најбољи дизајн |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/article/2011/12/03/melancholia-european-film-awards/|title='Melancholia' wins top prize at European Film Awards|last=December 03|first=Adam B. Vary Updated|last2=EST|first2=2011 at 11:19 PM|website=EW.com|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> |- |2011 |[[Национално друштво филмских критичара]] |Најбољи филм, најбоља глумица |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-16459645|title=US critics reward Lars Von Trier film Melancholia|date=2012-01-08|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> |- |2011 |[[Награде ААКТА]] |Најбољи међународни филм, најбољи правац, најбоља глумица, најбољи сценарио |{{Да|Победа}} |<ref>ААКТА [http://aacta.org/media/174991/all%20inaugural%20samsung%20aacta%20awards%20winners%20and%20nominees.pdf Добитници и номиновани].</ref> |} == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] cnpeugir5x0y6aeqwi2ynne7wa8564g 25121243 25121216 2022-07-24T15:52:59Z Асена 270577 /* Продукција */ wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}}'''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Улоге == {{Multiple image | image1 = Kirsten Dunst 2 Shankbone.jpg | caption1 = Кирстен Данст. | image2 = Charlotte Gainsbourg (Berlinale 2012).jpg | caption2 = Шарлот Гејнзбур. }} {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === [[Датотека:EarthAndMelancholiaDanceOfDeath.svg|мини|Први приступ Меланхолије и коначни судар са Земљом, како је описано (и укратко приказано на сличном дијаграму) у филму.]] Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> Идеја за филм је настала током терапије којој је Ларс фон Трир присуствовао током лечења депресије. Терапеут је рекао фон Триру да депресивни људи имају тенденцију да се понашају смиреније од других под великим притиском, јер већ очекују да ће се лоше ствари десити. Фон Трир је затим развио причу не првенствено као филм катастрофе, и без икакве амбиције да реалистично прикаже астрофизику, већ као начин да се испита људску психу током катастрофе.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/yykj|title=Second Look: Lars von Trier’s Melancholia « « The Birch Bark Letter T…|date=2012-07-22|website=archive.ph|access-date=2022-07-24}}</ref> === Теме === Постер користи двоструки приступ који исплаћује дивиденде. На први поглед изгледа да је то класичан снимак са венчања: прелепа (иако помало интензивног изгледа) невеста у белој хаљини без бретела привија цвеће на грудима, снимљена у скупом, сјајном високом контрасту, слика самог Фон Трира као да је устукнула из његове чудне редитељске изјаве у којој је изразио страх да је снимио „женски филм“ и признао „пораз до најнижег кинематографског заједничког имениоца“. „Овај филм је опасно близак естетици америчких мејнстрим филмова“, рекао је он на другим местима. „Једини искупљујући фактор у вези с тим, могли бисте рећи, је крај света.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/filmblog/2011/sep/12/poster-notes-melancholia-lars-von-trier|title=Poster notes: Melancholia|date=2011-09-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> У својој употреби слике [[Офелија (лик)|Офелије]], дакле, и начина на који приморава гледаочеве очи да стрмоглаве, дезоријентисане, с једног дела слике на други, неспособан да је схвати као целину, као код Ешеровог отиска, плакат јер Меланхолија успева да споји многе главне теме филма – брак, депресију, смрт (смак света), нелагодност, отуђење.<ref name=":0" /> == Награде == {| class="wikitable" |+ !Година !Фестивал !Категорија !Резултат !Извор |- |2011 |[[Кански филмски фестивал]] |Награда Канског филмског фестивала за најбољу глумицу - Кирстен Данст |{{Да|Победа}} | |- |2011 |[[Европске филмске награде]] |Најбољи филм, најбоља кинематографија, најбољи дизајн |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/article/2011/12/03/melancholia-european-film-awards/|title='Melancholia' wins top prize at European Film Awards|last=December 03|first=Adam B. Vary Updated|last2=EST|first2=2011 at 11:19 PM|website=EW.com|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> |- |2011 |[[Национално друштво филмских критичара]] |Најбољи филм, најбоља глумица |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-16459645|title=US critics reward Lars Von Trier film Melancholia|date=2012-01-08|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> |- |2011 |[[Награде ААКТА]] |Најбољи међународни филм, најбољи правац, најбоља глумица, најбољи сценарио |{{Да|Победа}} |<ref>ААКТА [http://aacta.org/media/174991/all%20inaugural%20samsung%20aacta%20awards%20winners%20and%20nominees.pdf Добитници и номиновани].</ref> |} == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] 3o6wvwds3c9rqrr22dbpd5dfpxhx9ee 25121360 25121243 2022-07-24T17:09:05Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}}'''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Синопсис == {{Упозорење-филм}} Серија из снова приказује успорене снимке главних ликова, коња који се руши, птица које падају и слике Земље која се судара са егзопланетом. === Први део: Џастин === [[Датотека:EarthAndMelancholiaDanceOfDeath.svg|мини|Први приступ Меланхолије и коначни судар са Земљом, како је описано (и укратко приказано на сличном дијаграму) у филму.]]Сан припада Џастин, која се удаје за Мајкла у замку у власништву њеног зета Џона и њене сестре Клер. Џастин и Мајкл касне на пријем због тешкоће њихове лимузине да пређу уски и кривудави сеоски пут. По њиховом доласку, Џастин види звезду на небу која сија сјајно. Џон, ентузијаста астрономије, објашњава да је то звезда [[Антарес]]. Свечаности су мање него хармоничне; Џастинини разведени родитељи, Габи и Декстер, свађају се пред гостима, а Џастин, љута на Џона и Клер љутњу, одлази. Џастинин послодавац Џек, који најављује њено унапређење у уметничког директора своје рекламне фирме, очекује од ње да напише слоган за нову кампању током прославе. Џастин се нађе гурнута у улогу коју су јој други изабрали и поново пада у [[Депресија (расположење)|депресију]] од које већ дуго пати. Пред крај забаве, која траје до раних јутарњих сати, она напушта посао због свађе и отказује брак са Мајклом, којег је преварила раније увече са младим колегом којег је Џек ангажовао. Рано следећег јутра, док је јахала са Клер, Џастин примећује да Антарес више није видљив на небу. == Улоге == {{Multiple image | image1 = Kirsten Dunst 2 Shankbone.jpg | caption1 = Кирстен Данст. | image2 = Charlotte Gainsbourg (Berlinale 2012).jpg | caption2 = Шарлот Гејнзбур. }} {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === [[Датотека:Ophelia by Millais.jpg|мини|[[Офелија (лик)|Офелија]], представља једину морално чисту особу у [[Шекспир|Шекспировој]] трагедији ''[[Хамлет]]''. Опевао ју је [[Артур Рембо]] у истоименој песми. Једна од полемичких тема аналитичара, поред оне да ли је Дух Хамлетовог оца добар или зао, јесте и она о томе како је Офелија окончала свој живот.]] Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> Идеја за филм је настала током терапије којој је Ларс фон Трир присуствовао током лечења депресије. Терапеут је рекао фон Триру да депресивни људи имају тенденцију да се понашају смиреније од других под великим притиском, јер већ очекују да ће се лоше ствари десити. Фон Трир је затим развио причу не првенствено као филм катастрофе, и без икакве амбиције да реалистично прикаже астрофизику, већ као начин да се испита људску психу током катастрофе.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/yykj|title=Second Look: Lars von Trier’s Melancholia « « The Birch Bark Letter T…|date=2012-07-22|website=archive.ph|access-date=2022-07-24}}</ref> === Теме === Постер користи двоструки приступ који исплаћује дивиденде. На први поглед изгледа да је то класичан снимак са венчања: прелепа (иако помало интензивног изгледа) невеста у белој хаљини без бретела привија цвеће на грудима, снимљена у скупом, сјајном високом контрасту, слика самог Фон Трира као да је устукнула из његове чудне редитељске изјаве у којој је изразио страх да је снимио „женски филм“ и признао „пораз до најнижег кинематографског заједничког имениоца“. „Овај филм је опасно близак естетици америчких мејнстрим филмова“, рекао је он на другим местима. „Једини искупљујући фактор у вези с тим, могли бисте рећи, је крај света.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/filmblog/2011/sep/12/poster-notes-melancholia-lars-von-trier|title=Poster notes: Melancholia|date=2011-09-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> У својој употреби слике [[Офелија (лик)|Офелије]], дакле, и начина на који приморава гледаочеве очи да стрмоглаве, дезоријентисане, с једног дела слике на други, неспособан да је схвати као целину, као код Ешеровог отиска, плакат јер Меланхолија успева да споји многе главне теме филма – брак, депресију, смрт (смак света), нелагодност, отуђење.<ref name=":0" /> == Награде == {| class="wikitable" |+ !Година !Фестивал !Категорија !Резултат !Извор |- |2011 |[[Кански филмски фестивал]] |Награда Канског филмског фестивала за најбољу глумицу - [[Кирстен Данст]] |{{Да|Победа}} | |- |2011 |[[Европске филмске награде]] |Најбољи филм, најбоља кинематографија, најбољи дизајн |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/article/2011/12/03/melancholia-european-film-awards/|title='Melancholia' wins top prize at European Film Awards|last=December 03|first=Adam B. Vary Updated|last2=EST|first2=2011 at 11:19 PM|website=EW.com|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> |- |2011 |[[Национално друштво филмских критичара]] |Најбољи филм, најбоља глумица |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-16459645|title=US critics reward Lars Von Trier film Melancholia|date=2012-01-08|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> |- |2011 |[[Награде ААКТА]] |Најбољи међународни филм, најбољи правац, најбоља глумица, најбољи сценарио |{{Да|Победа}} |<ref>ААКТА [http://aacta.org/media/174991/all%20inaugural%20samsung%20aacta%20awards%20winners%20and%20nominees.pdf Добитници и номиновани].</ref> |} == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] 8adkfduaj5tbemgjh866xh45ewoyr1o 25121386 25121360 2022-07-24T18:06:12Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}} {{Инфокутија Филм |назив=Меланхолија | слика=p124.jpg | величина=200п | оназив=Скупљачи перја | година=2011. | земља={{зас|Данска}} [[Данска|Данска]] | језик = [[енглески језик|енглески]] | жанр=драма | режија=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | сценарио=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | музика=[[Рихард Вагнер]] | улоге=[[Кирстен Данст]]<br />[[Шарлот Гензбур|Шарлот Гензбур]] | продуцент= | компанија=Нордиск Филм | трајање=135 минута | камера= | монтажа= | кинематографија=Мануел Алберто Кларо | награде= | буџет=9.4 америчких долара | претходни= | следећи= | вебсајт= | имдб= }} '''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Синопсис == {{Упозорење-филм}} Серија из снова приказује успорене снимке главних ликова, коња који се руши, птица које падају и слике Земље која се судара са егзопланетом. === Први део: Џастин === [[Датотека:EarthAndMelancholiaDanceOfDeath.svg|мини|Први приступ Меланхолије и коначни судар са Земљом, како је описано (и укратко приказано на сличном дијаграму) у филму.]]Сан припада Џастин, која се удаје за Мајкла у замку у власништву њеног зета Џона и њене сестре Клер. Џастин и Мајкл касне на пријем због тешкоће њихове лимузине да пређу уски и кривудави сеоски пут. По њиховом доласку, Џастин види звезду на небу која сија сјајно. Џон, ентузијаста астрономије, објашњава да је то звезда [[Антарес]]. Свечаности су мање него хармоничне; Џастинини разведени родитељи, Габи и Декстер, свађају се пред гостима, а Џастин, љута на Џона и Клер љутњу, одлази. Џастинин послодавац Џек, који најављује њено унапређење у уметничког директора своје рекламне фирме, очекује од ње да напише слоган за нову кампању током прославе. Џастин се нађе гурнута у улогу коју су јој други изабрали и поново пада у [[Депресија (расположење)|депресију]] од које већ дуго пати. Пред крај забаве, која траје до раних јутарњих сати, она напушта посао због свађе и отказује брак са Мајклом, којег је преварила раније увече са младим колегом којег је Џек ангажовао. Рано следећег јутра, док је јахала са Клер, Џастин примећује да Антарес више није видљив на небу. == Улоге == {{Multiple image | image1 = Kirsten Dunst 2 Shankbone.jpg | caption1 = Кирстен Данст. | image2 = Charlotte Gainsbourg (Berlinale 2012).jpg | caption2 = Шарлот Гејнзбур. }} {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === [[Датотека:Ophelia by Millais.jpg|мини|[[Офелија (лик)|Офелија]], представља једину морално чисту особу у [[Шекспир|Шекспировој]] трагедији ''[[Хамлет]]''. Опевао ју је [[Артур Рембо]] у истоименој песми. Једна од полемичких тема аналитичара, поред оне да ли је Дух Хамлетовог оца добар или зао, јесте и она о томе како је Офелија окончала свој живот.]] Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> Идеја за филм је настала током терапије којој је Ларс фон Трир присуствовао током лечења депресије. Терапеут је рекао фон Триру да депресивни људи имају тенденцију да се понашају смиреније од других под великим притиском, јер већ очекују да ће се лоше ствари десити. Фон Трир је затим развио причу не првенствено као филм катастрофе, и без икакве амбиције да реалистично прикаже астрофизику, већ као начин да се испита људску психу током катастрофе.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/yykj|title=Second Look: Lars von Trier’s Melancholia « « The Birch Bark Letter T…|date=2012-07-22|website=archive.ph|access-date=2022-07-24}}</ref> === Теме === Постер користи двоструки приступ који исплаћује дивиденде. На први поглед изгледа да је то класичан снимак са венчања: прелепа (иако помало интензивног изгледа) невеста у белој хаљини без бретела привија цвеће на грудима, снимљена у скупом, сјајном високом контрасту, слика самог Фон Трира као да је устукнула из његове чудне редитељске изјаве у којој је изразио страх да је снимио „женски филм“ и признао „пораз до најнижег кинематографског заједничког имениоца“. „Овај филм је опасно близак естетици америчких мејнстрим филмова“, рекао је он на другим местима. „Једини искупљујући фактор у вези с тим, могли бисте рећи, је крај света.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/filmblog/2011/sep/12/poster-notes-melancholia-lars-von-trier|title=Poster notes: Melancholia|date=2011-09-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> У својој употреби слике [[Офелија (лик)|Офелије]], дакле, и начина на који приморава гледаочеве очи да стрмоглаве, дезоријентисане, с једног дела слике на други, неспособан да је схвати као целину, као код Ешеровог отиска, плакат јер Меланхолија успева да споји многе главне теме филма – брак, депресију, смрт (смак света), нелагодност, отуђење.<ref name=":0" /> == Награде == {| class="wikitable" |+ !Година !Фестивал !Категорија !Резултат !Извор |- |2011 |[[Кански филмски фестивал]] |Награда Канског филмског фестивала за најбољу глумицу - [[Кирстен Данст]] |{{Да|Победа}} | |- |2011 |[[Европске филмске награде]] |Најбољи филм, најбоља кинематографија, најбољи дизајн |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/article/2011/12/03/melancholia-european-film-awards/|title='Melancholia' wins top prize at European Film Awards|last=December 03|first=Adam B. Vary Updated|last2=EST|first2=2011 at 11:19 PM|website=EW.com|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> |- |2011 |[[Национално друштво филмских критичара]] |Најбољи филм, најбоља глумица |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-16459645|title=US critics reward Lars Von Trier film Melancholia|date=2012-01-08|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> |- |2011 |[[Награде ААКТА]] |Најбољи међународни филм, најбољи правац, најбоља глумица, најбољи сценарио |{{Да|Победа}} |<ref>ААКТА [http://aacta.org/media/174991/all%20inaugural%20samsung%20aacta%20awards%20winners%20and%20nominees.pdf Добитници и номиновани].</ref> |} == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] hpsexqyhh2zmud2gaci4315r323jbg8 25121389 25121386 2022-07-24T18:07:41Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}} {{Инфокутија Филм |назив=Меланхолија | слика=p124.jpg | величина=200п | оназив=Скупљачи перја | година=2011. | земља={{зас|Данска}} [[Данска|Данска]] | језик = [[енглески језик|енглески]] | жанр=драма | режија=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | сценарио=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | музика=[[Рихард Вагнер]] | улоге=[[Кирстен Данст]]<br />[[Шарлот Гензбур|Шарлот Гензбур]] | продуцент= | компанија=Нордиск Филм | трајање=135 минута | камера= | монтажа= | кинематографија=Мануел Алберто Кларо | награде= | буџет=9.4 америчких долара | претходни= | следећи= | вебсајт= | имдб= }} '''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Синопсис == {{Упозорење-филм}} Серија из снова приказује успорене снимке главних ликова, коња који се руши, птица које падају и слике Земље која се судара са егзопланетом. === Први део: Џастин === [[Датотека:EarthAndMelancholiaDanceOfDeath.svg|мини|Први приступ Меланхолије и коначни судар са Земљом, како је описано (и укратко приказано на сличном дијаграму) у филму.]]Сан припада Џастин, која се удаје за Мајкла у замку у власништву њеног зета Џона и њене сестре Клер. Џастин и Мајкл касне на пријем због тешкоће њихове лимузине да пређу уски и кривудави сеоски пут. По њиховом доласку, Џастин види звезду на небу која сија сјајно. Џон, ентузијаста астрономије, објашњава да је то звезда [[Антарес]]. Свечаности су мање него хармоничне; Џастинини разведени родитељи, Габи и Декстер, свађају се пред гостима, а Џастин, љута на Џона и Клер љутњу, одлази. Џастинин послодавац Џек, који најављује њено унапређење у уметничког директора своје рекламне фирме, очекује од ње да напише слоган за нову кампању током прославе. Џастин се нађе гурнута у улогу коју су јој други изабрали и поново пада у [[Депресија (расположење)|депресију]] од које већ дуго пати. Пред крај забаве, која траје до раних јутарњих сати, она напушта посао због свађе и отказује брак са Мајклом, којег је преварила раније увече са младим колегом којег је Џек ангажовао. Рано следећег јутра, док је јахала са Клер, Џастин примећује да Антарес више није видљив на небу. == Улоге == {{Multiple image | image1 = Kirsten Dunst 2 Shankbone.jpg | caption1 = Кирстен Данст. | image2 = Charlotte Gainsbourg (Berlinale 2012).jpg | caption2 = Шарлот Гејнзбур. }} {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === [[Датотека:Ophelia by Millais.jpg|мини|[[Офелија (лик)|Офелија]], представља једину морално чисту особу у [[Шекспир|Шекспировој]] трагедији ''[[Хамлет]]''. Опевао ју је [[Артур Рембо]] у истоименој песми. Једна од полемичких тема аналитичара, поред оне да ли је Дух Хамлетовог оца добар или зао, јесте и она о томе како је Офелија окончала свој живот.]] Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> Идеја за филм је настала током терапије којој је Ларс фон Трир присуствовао током лечења депресије. Терапеут је рекао фон Триру да депресивни људи имају тенденцију да се понашају смиреније од других под великим притиском, јер већ очекују да ће се лоше ствари десити. Фон Трир је затим развио причу не првенствено као филм катастрофе, и без икакве амбиције да реалистично прикаже астрофизику, већ као начин да се испита људску психу током катастрофе.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/yykj|title=Second Look: Lars von Trier’s Melancholia « « The Birch Bark Letter T…|date=2012-07-22|website=archive.ph|access-date=2022-07-24}}</ref> === Теме === Постер користи двоструки приступ који исплаћује дивиденде. На први поглед изгледа да је то класичан снимак са венчања: прелепа (иако помало интензивног изгледа) невеста у белој хаљини без бретела привија цвеће на грудима, снимљена у скупом, сјајном високом контрасту, слика самог Фон Трира као да је устукнула из његове чудне редитељске изјаве у којој је изразио страх да је снимио „женски филм“ и признао „пораз до најнижег кинематографског заједничког имениоца“. „Овај филм је опасно близак естетици америчких мејнстрим филмова“, рекао је он на другим местима. „Једини искупљујући фактор у вези с тим, могли бисте рећи, је крај света.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/filmblog/2011/sep/12/poster-notes-melancholia-lars-von-trier|title=Poster notes: Melancholia|date=2011-09-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> У својој употреби слике [[Офелија (лик)|Офелије]], дакле, и начина на који приморава гледаочеве очи да стрмоглаве, дезоријентисане, с једног дела слике на други, неспособан да је схвати као целину, као код Ешеровог отиска, плакат јер Меланхолија успева да споји многе главне теме филма – брак, депресију, смрт (смак света), нелагодност, отуђење.<ref name=":0" /> == Награде == {| class="wikitable" |+ !Година !Фестивал !Категорија !Резултат !Извор |- |2011 |[[Кански филмски фестивал]] |Награда Канског филмског фестивала за најбољу глумицу - [[Кирстен Данст]] |{{Да|Победа}} | |- |2011 |[[Европске филмске награде]] |Најбољи филм, најбоља кинематографија, најбољи дизајн |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/article/2011/12/03/melancholia-european-film-awards/|title='Melancholia' wins top prize at European Film Awards|last=December 03|first=Adam B. Vary Updated|last2=EST|first2=2011 at 11:19 PM|website=EW.com|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> |- |2011 |[[Национално друштво филмских критичара]] |Најбољи филм, најбоља глумица |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-16459645|title=US critics reward Lars Von Trier film Melancholia|date=2012-01-08|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> |- |2011 |[[Награде ААКТА]] |Најбољи међународни филм, најбољи правац, најбоља глумица, најбољи сценарио |{{Да|Победа}} |<ref>ААКТА [http://aacta.org/media/174991/all%20inaugural%20samsung%20aacta%20awards%20winners%20and%20nominees.pdf Добитници и номиновани].</ref> |} == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] mp59oy76rck81f0tnrtr3rpodpay82v 25121391 25121389 2022-07-24T18:08:03Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}} {{Инфокутија Филм |назив=Меланхолија | слика=Melancholia (2011 film poster).png | величина=200п | оназив=Скупљачи перја | година=2011. | земља={{зас|Данска}} [[Данска|Данска]] | језик = [[енглески језик|енглески]] | жанр=драма | режија=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | сценарио=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | музика=[[Рихард Вагнер]] | улоге=[[Кирстен Данст]]<br />[[Шарлот Гензбур|Шарлот Гензбур]] | продуцент= | компанија=Нордиск Филм | трајање=135 минута | камера= | монтажа= | кинематографија=Мануел Алберто Кларо | награде= | буџет=9.4 америчких долара | претходни= | следећи= | вебсајт= | имдб= }} '''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Синопсис == {{Упозорење-филм}} Серија из снова приказује успорене снимке главних ликова, коња који се руши, птица које падају и слике Земље која се судара са егзопланетом. === Први део: Џастин === [[Датотека:EarthAndMelancholiaDanceOfDeath.svg|мини|Први приступ Меланхолије и коначни судар са Земљом, како је описано (и укратко приказано на сличном дијаграму) у филму.]]Сан припада Џастин, која се удаје за Мајкла у замку у власништву њеног зета Џона и њене сестре Клер. Џастин и Мајкл касне на пријем због тешкоће њихове лимузине да пређу уски и кривудави сеоски пут. По њиховом доласку, Џастин види звезду на небу која сија сјајно. Џон, ентузијаста астрономије, објашњава да је то звезда [[Антарес]]. Свечаности су мање него хармоничне; Џастинини разведени родитељи, Габи и Декстер, свађају се пред гостима, а Џастин, љута на Џона и Клер љутњу, одлази. Џастинин послодавац Џек, који најављује њено унапређење у уметничког директора своје рекламне фирме, очекује од ње да напише слоган за нову кампању током прославе. Џастин се нађе гурнута у улогу коју су јој други изабрали и поново пада у [[Депресија (расположење)|депресију]] од које већ дуго пати. Пред крај забаве, која траје до раних јутарњих сати, она напушта посао због свађе и отказује брак са Мајклом, којег је преварила раније увече са младим колегом којег је Џек ангажовао. Рано следећег јутра, док је јахала са Клер, Џастин примећује да Антарес више није видљив на небу. == Улоге == {{Multiple image | image1 = Kirsten Dunst 2 Shankbone.jpg | caption1 = Кирстен Данст. | image2 = Charlotte Gainsbourg (Berlinale 2012).jpg | caption2 = Шарлот Гејнзбур. }} {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === [[Датотека:Ophelia by Millais.jpg|мини|[[Офелија (лик)|Офелија]], представља једину морално чисту особу у [[Шекспир|Шекспировој]] трагедији ''[[Хамлет]]''. Опевао ју је [[Артур Рембо]] у истоименој песми. Једна од полемичких тема аналитичара, поред оне да ли је Дух Хамлетовог оца добар или зао, јесте и она о томе како је Офелија окончала свој живот.]] Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> Идеја за филм је настала током терапије којој је Ларс фон Трир присуствовао током лечења депресије. Терапеут је рекао фон Триру да депресивни људи имају тенденцију да се понашају смиреније од других под великим притиском, јер већ очекују да ће се лоше ствари десити. Фон Трир је затим развио причу не првенствено као филм катастрофе, и без икакве амбиције да реалистично прикаже астрофизику, већ као начин да се испита људску психу током катастрофе.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/yykj|title=Second Look: Lars von Trier’s Melancholia « « The Birch Bark Letter T…|date=2012-07-22|website=archive.ph|access-date=2022-07-24}}</ref> === Теме === Постер користи двоструки приступ који исплаћује дивиденде. На први поглед изгледа да је то класичан снимак са венчања: прелепа (иако помало интензивног изгледа) невеста у белој хаљини без бретела привија цвеће на грудима, снимљена у скупом, сјајном високом контрасту, слика самог Фон Трира као да је устукнула из његове чудне редитељске изјаве у којој је изразио страх да је снимио „женски филм“ и признао „пораз до најнижег кинематографског заједничког имениоца“. „Овај филм је опасно близак естетици америчких мејнстрим филмова“, рекао је он на другим местима. „Једини искупљујући фактор у вези с тим, могли бисте рећи, је крај света.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/filmblog/2011/sep/12/poster-notes-melancholia-lars-von-trier|title=Poster notes: Melancholia|date=2011-09-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> У својој употреби слике [[Офелија (лик)|Офелије]], дакле, и начина на који приморава гледаочеве очи да стрмоглаве, дезоријентисане, с једног дела слике на други, неспособан да је схвати као целину, као код Ешеровог отиска, плакат јер Меланхолија успева да споји многе главне теме филма – брак, депресију, смрт (смак света), нелагодност, отуђење.<ref name=":0" /> == Награде == {| class="wikitable" |+ !Година !Фестивал !Категорија !Резултат !Извор |- |2011 |[[Кански филмски фестивал]] |Награда Канског филмског фестивала за најбољу глумицу - [[Кирстен Данст]] |{{Да|Победа}} | |- |2011 |[[Европске филмске награде]] |Најбољи филм, најбоља кинематографија, најбољи дизајн |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/article/2011/12/03/melancholia-european-film-awards/|title='Melancholia' wins top prize at European Film Awards|last=December 03|first=Adam B. Vary Updated|last2=EST|first2=2011 at 11:19 PM|website=EW.com|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> |- |2011 |[[Национално друштво филмских критичара]] |Најбољи филм, најбоља глумица |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-16459645|title=US critics reward Lars Von Trier film Melancholia|date=2012-01-08|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> |- |2011 |[[Награде ААКТА]] |Најбољи међународни филм, најбољи правац, најбоља глумица, најбољи сценарио |{{Да|Победа}} |<ref>ААКТА [http://aacta.org/media/174991/all%20inaugural%20samsung%20aacta%20awards%20winners%20and%20nominees.pdf Добитници и номиновани].</ref> |} == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] c036omgrcakhoh478dcfw0okb4hzbbi 25121392 25121391 2022-07-24T18:08:29Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}} {{Инфокутија Филм |назив=Меланхолија | слика=Melancholia (2011 film poster).png | величина=200п | оназив=Melancholia | година=2011. | земља={{зас|Данска}} [[Данска|Данска]] | језик = [[енглески језик|енглески]] | жанр=драма | режија=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | сценарио=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | музика=[[Рихард Вагнер]] | улоге=[[Кирстен Данст]]<br />[[Шарлот Гензбур|Шарлот Гензбур]] | продуцент= | компанија=Нордиск Филм | трајање=135 минута | камера= | монтажа= | кинематографија=Мануел Алберто Кларо | награде= | буџет=9.4 америчких долара | претходни= | следећи= | вебсајт= | имдб= }} '''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Синопсис == {{Упозорење-филм}} Серија из снова приказује успорене снимке главних ликова, коња који се руши, птица које падају и слике Земље која се судара са егзопланетом. === Први део: Џастин === [[Датотека:EarthAndMelancholiaDanceOfDeath.svg|мини|Први приступ Меланхолије и коначни судар са Земљом, како је описано (и укратко приказано на сличном дијаграму) у филму.]]Сан припада Џастин, која се удаје за Мајкла у замку у власништву њеног зета Џона и њене сестре Клер. Џастин и Мајкл касне на пријем због тешкоће њихове лимузине да пређу уски и кривудави сеоски пут. По њиховом доласку, Џастин види звезду на небу која сија сјајно. Џон, ентузијаста астрономије, објашњава да је то звезда [[Антарес]]. Свечаности су мање него хармоничне; Џастинини разведени родитељи, Габи и Декстер, свађају се пред гостима, а Џастин, љута на Џона и Клер љутњу, одлази. Џастинин послодавац Џек, који најављује њено унапређење у уметничког директора своје рекламне фирме, очекује од ње да напише слоган за нову кампању током прославе. Џастин се нађе гурнута у улогу коју су јој други изабрали и поново пада у [[Депресија (расположење)|депресију]] од које већ дуго пати. Пред крај забаве, која траје до раних јутарњих сати, она напушта посао због свађе и отказује брак са Мајклом, којег је преварила раније увече са младим колегом којег је Џек ангажовао. Рано следећег јутра, док је јахала са Клер, Џастин примећује да Антарес више није видљив на небу. == Улоге == {{Multiple image | image1 = Kirsten Dunst 2 Shankbone.jpg | caption1 = Кирстен Данст. | image2 = Charlotte Gainsbourg (Berlinale 2012).jpg | caption2 = Шарлот Гејнзбур. }} {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === [[Датотека:Ophelia by Millais.jpg|мини|[[Офелија (лик)|Офелија]], представља једину морално чисту особу у [[Шекспир|Шекспировој]] трагедији ''[[Хамлет]]''. Опевао ју је [[Артур Рембо]] у истоименој песми. Једна од полемичких тема аналитичара, поред оне да ли је Дух Хамлетовог оца добар или зао, јесте и она о томе како је Офелија окончала свој живот.]] Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> Идеја за филм је настала током терапије којој је Ларс фон Трир присуствовао током лечења депресије. Терапеут је рекао фон Триру да депресивни људи имају тенденцију да се понашају смиреније од других под великим притиском, јер већ очекују да ће се лоше ствари десити. Фон Трир је затим развио причу не првенствено као филм катастрофе, и без икакве амбиције да реалистично прикаже астрофизику, већ као начин да се испита људску психу током катастрофе.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/yykj|title=Second Look: Lars von Trier’s Melancholia « « The Birch Bark Letter T…|date=2012-07-22|website=archive.ph|access-date=2022-07-24}}</ref> === Теме === Постер користи двоструки приступ који исплаћује дивиденде. На први поглед изгледа да је то класичан снимак са венчања: прелепа (иако помало интензивног изгледа) невеста у белој хаљини без бретела привија цвеће на грудима, снимљена у скупом, сјајном високом контрасту, слика самог Фон Трира као да је устукнула из његове чудне редитељске изјаве у којој је изразио страх да је снимио „женски филм“ и признао „пораз до најнижег кинематографског заједничког имениоца“. „Овај филм је опасно близак естетици америчких мејнстрим филмова“, рекао је он на другим местима. „Једини искупљујући фактор у вези с тим, могли бисте рећи, је крај света.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/filmblog/2011/sep/12/poster-notes-melancholia-lars-von-trier|title=Poster notes: Melancholia|date=2011-09-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> У својој употреби слике [[Офелија (лик)|Офелије]], дакле, и начина на који приморава гледаочеве очи да стрмоглаве, дезоријентисане, с једног дела слике на други, неспособан да је схвати као целину, као код Ешеровог отиска, плакат јер Меланхолија успева да споји многе главне теме филма – брак, депресију, смрт (смак света), нелагодност, отуђење.<ref name=":0" /> == Награде == {| class="wikitable" |+ !Година !Фестивал !Категорија !Резултат !Извор |- |2011 |[[Кански филмски фестивал]] |Награда Канског филмског фестивала за најбољу глумицу - [[Кирстен Данст]] |{{Да|Победа}} | |- |2011 |[[Европске филмске награде]] |Најбољи филм, најбоља кинематографија, најбољи дизајн |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/article/2011/12/03/melancholia-european-film-awards/|title='Melancholia' wins top prize at European Film Awards|last=December 03|first=Adam B. Vary Updated|last2=EST|first2=2011 at 11:19 PM|website=EW.com|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> |- |2011 |[[Национално друштво филмских критичара]] |Најбољи филм, најбоља глумица |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-16459645|title=US critics reward Lars Von Trier film Melancholia|date=2012-01-08|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> |- |2011 |[[Награде ААКТА]] |Најбољи међународни филм, најбољи правац, најбоља глумица, најбољи сценарио |{{Да|Победа}} |<ref>ААКТА [http://aacta.org/media/174991/all%20inaugural%20samsung%20aacta%20awards%20winners%20and%20nominees.pdf Добитници и номиновани].</ref> |} == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] ivyfyne3pcrrt1n8satv9t9qbrmja4a 25121554 25121392 2022-07-24T20:41:08Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}} {{Инфокутија Филм |назив=Меланхолија | слика=Melancholia (2011 film poster).png | величина=200п | оназив=Melancholia | година=2011. | земља={{зас|Данска}} [[Данска|Данска]] | језик = [[енглески језик|енглески]] | жанр=драма | режија=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | сценарио=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | музика=[[Рихард Вагнер]] | улоге=[[Кирстен Данст]]<br />[[Шарлот Гензбур|Шарлот Гензбур]] | продуцент= | компанија=Нордиск Филм | трајање=135 минута | камера= | монтажа= | кинематографија=Мануел Алберто Кларо | награде= | буџет=9.4 америчких долара | претходни= | следећи= | вебсајт= | имдб= }} '''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. Удо Киер у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Синопсис == {{Упозорење-филм}} Серија из снова приказује успорене снимке главних ликова, коња који се руши, птица које падају и слике Земље која се судара са егзопланетом. === Први део: Џастин === Сан припада Џастин, која се удаје за Мајкла у замку у власништву њеног зета Џона и њене сестре Клер. Џастин и Мајкл касне на пријем због тешкоће њихове лимузине да пређу уски и кривудави сеоски пут. По њиховом доласку, Џастин види звезду на небу која сија сјајно. Џон, ентузијаста астрономије, објашњава да је то звезда [[Антарес]]. Свечаности су мање него хармоничне; Џастинини разведени родитељи, Габи и Декстер, свађају се пред гостима, а Џастин, љута на Џона и Клер љутњу, одлази. Џастинин послодавац Џек, који најављује њено унапређење у уметничког директора своје рекламне фирме, очекује од ње да напише слоган за нову кампању током прославе. Џастин се нађе гурнута у улогу коју су јој други изабрали и поново пада у [[Депресија (расположење)|депресију]] од које већ дуго пати. Пред крај забаве, која траје до раних јутарњих сати, она напушта посао због свађе и отказује брак са Мајклом, којег је преварила раније увече са младим колегом којег је Џек ангажовао. Рано следећег јутра, док је јахала са Клер, Џастин примећује да Антарес више није видљив на небу. === Други део: Клер === Џастин се враћа кући са Клер, али још више тоне у депресију и враћа се назад на имање Џона и Клер, где се бори да изађе из кревета и не може да једе. Према Џону, Антаресово одсуство је последица одметничке планете „Меланхолије“. Планета се појавила иза Сунца и прошла испред Антареса. Џон најављује да ће, према прорачунима научника, Меланхолија проћи у непосредној близини Земље, али се неће сударити са њом. Клер са зебњом гледа Меланхолијин пут на интернету, сазнајући за предвиђени судар са Земљом. Џон покушава да је смири, али тајно обезбеђује храну и бензин. У погледу планете која се приближава, Клер све више губи присебност, док Џастин жуди за смаком света и ноћу се гола „сунча“ у сјају планете.[[Датотека:EarthAndMelancholiaDanceOfDeath.svg|мини|Први приступ Меланхолије и коначни судар са Земљом, како је описано (и укратко приказано на сличном дијаграму) у филму.]]Чудни предзнаци се гомилају у данима који следе. У замку нестаје струја, батлер не долази на посао, коњи у штали су немирни, а време се нередовито мења. Меланхолија у почетку лети поред Земље, наизглед оправдавајући Џона. Меланхолија тада прелази Земљину орбиту други пут, међутим, сада се креће директно ка Земљи. Након овог открића, Џон је извршио самоубиство предозирајући се пилулама. Клер крије његову смрт од породице и покушава да побегне са сином Леом, али аутомобили не могу да се покрену. Џастин одбија да своје последње тренутке проведе са Клер на тераси уз светлост свећа и вина. Уместо тога, Џастин смирује Леа предлажући да од грана изграде „магичну пећину“. Нешто пре судара, Џастин, Клер и Лео седе испод „пећине” и држе се за руке. Меланхолија се коначно судара са Земљом, гутајући њих и све остало у мору пламена док се земља разбија на милијарду комада. == Улоге == {{Multiple image | image1 = Kirsten Dunst 2 Shankbone.jpg | caption1 = Кирстен Данст. | image2 = Charlotte Gainsbourg (Berlinale 2012).jpg | caption2 = Шарлот Гејнзбур. }} {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === [[Датотека:Ophelia by Millais.jpg|мини|[[Офелија (лик)|Офелија]], представља једину морално чисту особу у [[Шекспир|Шекспировој]] трагедији ''[[Хамлет]]''. Опевао ју је [[Артур Рембо]] у истоименој песми. Једна од полемичких тема аналитичара, поред оне да ли је Дух Хамлетовог оца добар или зао, јесте и она о томе како је Офелија окончала свој живот.]] Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> Идеја за филм је настала током терапије којој је Ларс фон Трир присуствовао током лечења депресије. Терапеут је рекао фон Триру да депресивни људи имају тенденцију да се понашају смиреније од других под великим притиском, јер већ очекују да ће се лоше ствари десити. Фон Трир је затим развио причу не првенствено као филм катастрофе, и без икакве амбиције да реалистично прикаже астрофизику, већ као начин да се испита људску психу током катастрофе.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/yykj|title=Second Look: Lars von Trier’s Melancholia « « The Birch Bark Letter T…|date=2012-07-22|website=archive.ph|access-date=2022-07-24}}</ref> === Теме === Постер користи двоструки приступ који исплаћује дивиденде. На први поглед изгледа да је то класичан снимак са венчања: прелепа (иако помало интензивног изгледа) невеста у белој хаљини без бретела привија цвеће на грудима, снимљена у скупом, сјајном високом контрасту, слика самог Фон Трира као да је устукнула из његове чудне редитељске изјаве у којој је изразио страх да је снимио „женски филм“ и признао „пораз до најнижег кинематографског заједничког имениоца“. „Овај филм је опасно близак естетици америчких мејнстрим филмова“, рекао је он на другим местима. „Једини искупљујући фактор у вези с тим, могли бисте рећи, је крај света.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/filmblog/2011/sep/12/poster-notes-melancholia-lars-von-trier|title=Poster notes: Melancholia|date=2011-09-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> У својој употреби слике [[Офелија (лик)|Офелије]], дакле, и начина на који приморава гледаочеве очи да стрмоглаве, дезоријентисане, с једног дела слике на други, неспособан да је схвати као целину, као код Ешеровог отиска, плакат јер Меланхолија успева да споји многе главне теме филма – брак, депресију, смрт (смак света), нелагодност, отуђење.<ref name=":0" /> == Награде == {| class="wikitable" |+ !Година !Фестивал !Категорија !Резултат !Извор |- |2011 |[[Кански филмски фестивал]] |Награда Канског филмског фестивала за најбољу глумицу - [[Кирстен Данст]] |{{Да|Победа}} | |- |2011 |[[Европске филмске награде]] |Најбољи филм, најбоља кинематографија, најбољи дизајн |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/article/2011/12/03/melancholia-european-film-awards/|title='Melancholia' wins top prize at European Film Awards|last=December 03|first=Adam B. Vary Updated|last2=EST|first2=2011 at 11:19 PM|website=EW.com|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> |- |2011 |[[Национално друштво филмских критичара]] |Најбољи филм, најбоља глумица |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-16459645|title=US critics reward Lars Von Trier film Melancholia|date=2012-01-08|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> |- |2011 |[[Награде ААКТА]] |Најбољи међународни филм, најбољи правац, најбоља глумица, најбољи сценарио |{{Да|Победа}} |<ref>ААКТА [http://aacta.org/media/174991/all%20inaugural%20samsung%20aacta%20awards%20winners%20and%20nominees.pdf Добитници и номиновани].</ref> |} == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] ln0d4bn84enjemm0hd0i5gd8vg2ckf9 25121571 25121554 2022-07-24T20:53:58Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}} {{Инфокутија Филм |назив=Меланхолија | слика=Melancholia (2011 film poster).png | величина=200п | оназив=Melancholia | година=2011. | земља={{зас|Данска}} [[Данска|Данска]] | језик = [[енглески језик|енглески]] | жанр=драма | режија=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | сценарио=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | музика=[[Рихард Вагнер]] | улоге=[[Кирстен Данст]]<br />[[Шарлот Гензбур|Шарлот Гензбур]] | продуцент= | компанија=Нордиск Филм | трајање=135 минута | камера= | монтажа= | кинематографија=Мануел Алберто Кларо | награде= | буџет=9.4 америчких долара | претходни= | следећи= | вебсајт= | имдб= }} '''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. [[Удо Кир]] у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Синопсис == {{Упозорење-филм}} Серија из снова приказује успорене снимке главних ликова, коња који се руши, птица које падају и слике Земље која се судара са егзопланетом. === Први део: Џастин === Сан припада Џастин, која се удаје за Мајкла у замку у власништву њеног зета Џона и њене сестре Клер. Џастин и Мајкл касне на пријем због тешкоће њихове лимузине да пређу уски и кривудави сеоски пут. По њиховом доласку, Џастин види звезду на небу која сија сјајно. Џон, ентузијаста астрономије, објашњава да је то звезда [[Антарес]]. Свечаности су мање него хармоничне; Џастинини разведени родитељи, Габи и Декстер, свађају се пред гостима, а Џастин, љута на Џона и Клер љутњу, одлази. Џастинин послодавац Џек, који најављује њено унапређење у уметничког директора своје рекламне фирме, очекује од ње да напише слоган за нову кампању током прославе. Џастин се нађе гурнута у улогу коју су јој други изабрали и поново пада у [[Депресија (расположење)|депресију]] од које већ дуго пати. Пред крај забаве, која траје до раних јутарњих сати, она напушта посао због свађе и отказује брак са Мајклом, којег је преварила раније увече са младим колегом којег је Џек ангажовао. Рано следећег јутра, док је јахала са Клер, Џастин примећује да Антарес више није видљив на небу. === Други део: Клер === Џастин се враћа кући са Клер, али још више тоне у депресију и враћа се назад на имање Џона и Клер, где се бори да изађе из кревета и не може да једе. Према Џону, Антаресово одсуство је последица одметничке планете „Меланхолије“. Планета се појавила иза Сунца и прошла испред Антареса. Џон најављује да ће, према прорачунима научника, Меланхолија проћи у непосредној близини Земље, али се неће сударити са њом. Клер са зебњом гледа Меланхолијин пут на интернету, сазнајући за предвиђени судар са Земљом. Џон покушава да је смири, али тајно обезбеђује храну и бензин. У погледу планете која се приближава, Клер све више губи присебност, док Џастин жуди за смаком света и ноћу се гола „сунча“ у сјају планете.[[Датотека:EarthAndMelancholiaDanceOfDeath.svg|мини|Први приступ Меланхолије и коначни судар са Земљом, како је описано (и укратко приказано на сличном дијаграму) у филму.]]Чудни предзнаци се гомилају у данима који следе. У замку нестаје струја, батлер не долази на посао, коњи у штали су немирни, а време се нередовито мења. Меланхолија у почетку лети поред Земље, наизглед оправдавајући Џона. Меланхолија тада прелази Земљину орбиту други пут, међутим, сада се креће директно ка Земљи. Након овог открића, Џон је извршио самоубиство предозирајући се пилулама. Клер крије његову смрт од породице и покушава да побегне са сином Леом, али аутомобили не могу да се покрену. Џастин одбија да своје последње тренутке проведе са Клер на тераси уз светлост свећа и вина. Уместо тога, Џастин смирује Леа предлажући да од грана изграде „магичну пећину“. Нешто пре судара, Џастин, Клер и Лео седе испод „пећине” и држе се за руке. Меланхолија се коначно судара са Земљом, гутајући њих и све остало у мору пламена док се земља разбија на милијарду комада. == Улоге == {{Multiple image | image1 = Kirsten Dunst 2 Shankbone.jpg | caption1 = Кирстен Данст. | image2 = Charlotte Gainsbourg (Berlinale 2012).jpg | caption2 = Шарлот Гејнзбур. }} {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === [[Датотека:Ophelia by Millais.jpg|мини|[[Офелија (лик)|Офелија]], представља једину морално чисту особу у [[Шекспир|Шекспировој]] трагедији ''[[Хамлет]]''. Опевао ју је [[Артур Рембо]] у истоименој песми. Једна од полемичких тема аналитичара, поред оне да ли је Дух Хамлетовог оца добар или зао, јесте и она о томе како је Офелија окончала свој живот.]] Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> Идеја за филм је настала током терапије којој је Ларс фон Трир присуствовао током лечења депресије. Терапеут је рекао фон Триру да депресивни људи имају тенденцију да се понашају смиреније од других под великим притиском, јер већ очекују да ће се лоше ствари десити. Фон Трир је затим развио причу не првенствено као филм катастрофе, и без икакве амбиције да реалистично прикаже астрофизику, већ као начин да се испита људску психу током катастрофе.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/yykj|title=Second Look: Lars von Trier’s Melancholia « « The Birch Bark Letter T…|date=2012-07-22|website=archive.ph|access-date=2022-07-24}}</ref> === Теме === Постер користи двоструки приступ који исплаћује дивиденде. На први поглед изгледа да је то класичан снимак са венчања: прелепа (иако помало интензивног изгледа) невеста у белој хаљини без бретела привија цвеће на грудима, снимљена у скупом, сјајном високом контрасту, слика самог Фон Трира као да је устукнула из његове чудне редитељске изјаве у којој је изразио страх да је снимио „женски филм“ и признао „пораз до најнижег кинематографског заједничког имениоца“. „Овај филм је опасно близак естетици америчких мејнстрим филмова“, рекао је он на другим местима. „Једини искупљујући фактор у вези с тим, могли бисте рећи, је крај света.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/filmblog/2011/sep/12/poster-notes-melancholia-lars-von-trier|title=Poster notes: Melancholia|date=2011-09-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> У својој употреби слике [[Офелија (лик)|Офелије]], дакле, и начина на који приморава гледаочеве очи да стрмоглаве, дезоријентисане, с једног дела слике на други, неспособан да је схвати као целину, као код Ешеровог отиска, плакат јер Меланхолија успева да споји многе главне теме филма – брак, депресију, смрт (смак света), нелагодност, отуђење.<ref name=":0" /> == Награде == {| class="wikitable" |+ !Година !Фестивал !Категорија !Резултат !Извор |- |2011 |[[Кански филмски фестивал]] |Награда Канског филмског фестивала за најбољу глумицу - [[Кирстен Данст]] |{{Да|Победа}} | |- |2011 |[[Европске филмске награде]] |Најбољи филм, најбоља кинематографија, најбољи дизајн |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/article/2011/12/03/melancholia-european-film-awards/|title='Melancholia' wins top prize at European Film Awards|last=December 03|first=Adam B. Vary Updated|last2=EST|first2=2011 at 11:19 PM|website=EW.com|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> |- |2011 |[[Национално друштво филмских критичара]] |Најбољи филм, најбоља глумица |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-16459645|title=US critics reward Lars Von Trier film Melancholia|date=2012-01-08|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> |- |2011 |[[Награде ААКТА]] |Најбољи међународни филм, најбољи правац, најбоља глумица, најбољи сценарио |{{Да|Победа}} |<ref>ААКТА [http://aacta.org/media/174991/all%20inaugural%20samsung%20aacta%20awards%20winners%20and%20nominees.pdf Добитници и номиновани].</ref> |} == Референце == {{извори}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] cx0qbex190w7rxvs9jirijz67ld7pai 25121615 25121571 2022-07-24T22:06:31Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}} {{Инфокутија Филм |назив=Меланхолија | слика=Melancholia (2011 film poster).png | величина=200п | оназив=Melancholia | година=2011. | земља={{зас|Данска}} [[Данска|Данска]] | језик = [[енглески језик|енглески]] | жанр=драма | режија=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | сценарио=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | музика=[[Рихард Вагнер]] | улоге=[[Кирстен Данст]]<br />[[Шарлот Гензбур|Шарлот Гензбур]] | продуцент= | компанија=Нордиск Филм | трајање=135 минута | камера= | монтажа= | кинематографија=Мануел Алберто Кларо | награде= | буџет=9.4 америчких долара | претходни= | следећи= | вебсајт= | имдб= }} '''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. [[Удо Кир]] у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Синопсис == {{Упозорење-филм}} Серија из снова приказује успорене снимке главних ликова, коња који се руши, птица које падају и слике Земље која се судара са егзопланетом. === Први део: Џастин === Сан припада Џастин, која се удаје за Мајкла у замку у власништву њеног зета Џона и њене сестре Клер. Џастин и Мајкл касне на пријем због тешкоће њихове лимузине да пређу уски и кривудави сеоски пут. По њиховом доласку, Џастин види звезду на небу која сија сјајно. Џон, ентузијаста астрономије, објашњава да је то звезда [[Антарес]]. Свечаности су мање него хармоничне; Џастинини разведени родитељи, Габи и Декстер, свађају се пред гостима, а Џастин, љута на Џона и Клер љутњу, одлази. Џастинин послодавац Џек, који најављује њено унапређење у уметничког директора своје рекламне фирме, очекује од ње да напише слоган за нову кампању током прославе. Џастин се нађе гурнута у улогу коју су јој други изабрали и поново пада у [[Депресија (расположење)|депресију]] од које већ дуго пати. Пред крај забаве, која траје до раних јутарњих сати, она напушта посао због свађе и отказује брак са Мајклом, којег је преварила раније увече са младим колегом којег је Џек ангажовао. Рано следећег јутра, док је јахала са Клер, Џастин примећује да Антарес више није видљив на небу. === Други део: Клер === Џастин се враћа кући са Клер, али још више тоне у депресију и враћа се назад на имање Џона и Клер, где се бори да изађе из кревета и не може да једе. Према Џону, Антаресово одсуство је последица одметничке планете „Меланхолије“. Планета се појавила иза Сунца и прошла испред Антареса. Џон најављује да ће, према прорачунима научника, Меланхолија проћи у непосредној близини Земље, али се неће сударити са њом. Клер са зебњом гледа Меланхолијин пут на интернету, сазнајући за предвиђени судар са Земљом. Џон покушава да је смири, али тајно обезбеђује храну и бензин. У погледу планете која се приближава, Клер све више губи присебност, док Џастин жуди за смаком света и ноћу се гола „сунча“ у сјају планете.[[Датотека:EarthAndMelancholiaDanceOfDeath.svg|мини|Први приступ Меланхолије и коначни судар са Земљом, како је описано (и укратко приказано на сличном дијаграму) у филму.]]Чудни предзнаци се гомилају у данима који следе. У замку нестаје струја, батлер не долази на посао, коњи у штали су немирни, а време се нередовито мења. Меланхолија у почетку лети поред Земље, наизглед оправдавајући Џона. Меланхолија тада прелази Земљину орбиту други пут, међутим, сада се креће директно ка Земљи. Након овог открића, Џон је извршио самоубиство предозирајући се пилулама. Клер крије његову смрт од породице и покушава да побегне са сином Леом, али аутомобили не могу да се покрену. Џастин одбија да своје последње тренутке проведе са Клер на тераси уз светлост свећа и вина. Уместо тога, Џастин смирује Леа предлажући да од грана изграде „магичну пећину“. Нешто пре судара, Џастин, Клер и Лео седе испод „пећине” и држе се за руке. Меланхолија се коначно судара са Земљом, гутајући њих и све остало у мору пламена док се земља разбија на милијарду комада. == Улоге == {{Multiple image | image1 = Kirsten Dunst 2 Shankbone.jpg | caption1 = Кирстен Данст. | image2 = Charlotte Gainsbourg (Berlinale 2012).jpg | caption2 = Шарлот Гејнзбур. }} {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === [[Датотека:Ophelia by Millais.jpg|мини|[[Офелија (лик)|Офелија]], представља једину морално чисту особу у [[Шекспир|Шекспировој]] трагедији ''[[Хамлет]]''. Опевао ју је [[Артур Рембо]] у истоименој песми. Једна од полемичких тема аналитичара, поред оне да ли је Дух Хамлетовог оца добар или зао, јесте и она о томе како је Офелија окончала свој живот.]] Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> Идеја за филм је настала током терапије којој је Ларс фон Трир присуствовао током лечења депресије. Терапеут је рекао фон Триру да депресивни људи имају тенденцију да се понашају смиреније од других под великим притиском, јер већ очекују да ће се лоше ствари десити. Фон Трир је затим развио причу не првенствено као филм катастрофе, и без икакве амбиције да реалистично прикаже астрофизику, већ као начин да се испита људску психу током катастрофе.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/yykj|title=Second Look: Lars von Trier’s Melancholia « « The Birch Bark Letter T…|date=2012-07-22|website=archive.ph|access-date=2022-07-24}}</ref> === Теме === Постер користи двоструки приступ који исплаћује дивиденде. На први поглед изгледа да је то класичан снимак са венчања: прелепа (иако помало интензивног изгледа) невеста у белој хаљини без бретела привија цвеће на грудима, снимљена у скупом, сјајном високом контрасту, слика самог Фон Трира као да је устукнула из његове чудне редитељске изјаве у којој је изразио страх да је снимио „женски филм“ и признао „пораз до најнижег кинематографског заједничког имениоца“. „Овај филм је опасно близак естетици америчких мејнстрим филмова“, рекао је он на другим местима. „Једини искупљујући фактор у вези с тим, могли бисте рећи, је крај света.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/filmblog/2011/sep/12/poster-notes-melancholia-lars-von-trier|title=Poster notes: Melancholia|date=2011-09-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> У својој употреби слике [[Офелија (лик)|Офелије]], дакле, и начина на који приморава гледаочеве очи да стрмоглаве, дезоријентисане, с једног дела слике на други, неспособан да је схвати као целину, као код Ешеровог отиска, плакат јер Меланхолија успева да споји многе главне теме филма – брак, депресију, смрт (смак света), нелагодност, отуђење.<ref name=":0" /> == Награде == {| class="wikitable" |+ !Година !Фестивал !Категорија !Резултат !Извор |- |2011 |[[Кански филмски фестивал]] |Награда Канског филмског фестивала за најбољу глумицу - [[Кирстен Данст]] |{{Да|Победа}} | |- |2011 |[[Европске филмске награде]] |Најбољи филм, најбоља кинематографија, најбољи дизајн |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/article/2011/12/03/melancholia-european-film-awards/|title='Melancholia' wins top prize at European Film Awards|last=December 03|first=Adam B. Vary Updated|last2=EST|first2=2011 at 11:19 PM|website=EW.com|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> |- |2011 |[[Национално друштво филмских критичара]] |Најбољи филм, најбоља глумица |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-16459645|title=US critics reward Lars Von Trier film Melancholia|date=2012-01-08|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> |- |2011 |[[Награде ААКТА]] |Најбољи међународни филм, најбољи правац, најбоља глумица, најбољи сценарио |{{Да|Победа}} |<ref>ААКТА [http://aacta.org/media/174991/all%20inaugural%20samsung%20aacta%20awards%20winners%20and%20nominees.pdf Добитници и номиновани].</ref> |} == Референце == {{извори}}{{Филмографија Ларса фон Трира}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] mkehlohzayeacw486kvatv7ab9heoo3 25121652 25121615 2022-07-24T23:09:23Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}} {{Инфокутија Филм |назив=Меланхолија | слика=Melancholia (2011 film poster).png | величина=200п | оназив=Melancholia | година=2011. | земља={{зас|Данска}} [[Данска|Данска]] | језик = [[енглески језик|енглески]] | жанр=драма | режија=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | сценарио=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | музика=[[Рихард Вагнер]] | улоге=[[Кирстен Данст]]<br />[[Шарлот Гензбур|Шарлот Гензбур]] | продуцент= | компанија=Нордиск Филм | трајање=135 минута | камера= | монтажа= | кинематографија=Мануел Алберто Кларо | награде= | буџет=9.4 америчких долара | претходни= | следећи= | вебсајт= | имдб= }} '''''Меланхолија''''' ({{Јез-енгл|Melancholia}}, {{Јез-дан|Melancholia}}) је апокалиптични драмски уметнички филм из 2011. године, који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]], а главне улоге тумаче [[Кирстен Данст]], [[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] и [[Кифер Садерланд|Кифер Сатерленд]], са [[Александар Скарсгард|Александром Скарсгардом]], [[Брејди Корбет|Брејди Корбетом]], [[Камерон Спур|Камероном Спур]]. [[Удо Кир]] у споредним улогама. Филмска прича врти се око две сестре, од којих се једна удаје непосредно пре него што се [[Екстрасоларне планете|егзопланета]] спрема да се судари са [[Земља|Земљом]]. 18. маја 2011, ''Меланхолија'' је премијерно приказана на 64. Канском филмском фестивалу, где је примљена са похвалама критике. Данст је добила фестивалску награду за најбољу глумицу за свој наступ, што је било уобичајено подручје хвале међу критичарима. Иако има негативних коментара, многи критичари и филмски научници сматрају да је филм ремек-дело; од тада је представљен на више листа најбољих филмова 2011, најбољих филмова 2010-их и најбољих филмова 21. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/feature/best-movies-of-the-decade-2010s|title=Best Movies of the Decade (2010-19)|website=Metacritic|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120820035810/http://explore.bfi.org.uk/sightandsoundpolls/2012/film/4f4b8d17bedb4|title=Melancholia {{!}} BFI {{!}} British Film Institute|date=2012-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-24}}</ref> == Синопсис == {{Упозорење-филм}} Серија из снова приказује успорене снимке главних ликова, коња који се руши, птица које падају и слике Земље која се судара са егзопланетом. === Први део: Џастин === Сан припада Џастин, која се удаје за Мајкла у замку у власништву њеног зета Џона и њене сестре Клер. Џастин и Мајкл касне на пријем због тешкоће њихове лимузине да пређу уски и кривудави сеоски пут. По њиховом доласку, Џастин види звезду на небу која сија сјајно. Џон, ентузијаста астрономије, објашњава да је то звезда [[Антарес]]. Свечаности су мање него хармоничне; Џастинини разведени родитељи, Габи и Декстер, свађају се пред гостима, а Џастин, љута на Џона и Клер љутњу, одлази. Џастинин послодавац Џек, који најављује њено унапређење у уметничког директора своје рекламне фирме, очекује од ње да напише слоган за нову кампању током прославе. Џастин се нађе гурнута у улогу коју су јој други изабрали и поново пада у [[Депресија (расположење)|депресију]] од које већ дуго пати. Пред крај забаве, која траје до раних јутарњих сати, она напушта посао због свађе и отказује брак са Мајклом, којег је преварила раније увече са младим колегом којег је Џек ангажовао. Рано следећег јутра, док је јахала са Клер, Џастин примећује да Антарес више није видљив на небу. === Други део: Клер === Џастин се враћа кући са Клер, али још више тоне у депресију и враћа се назад на имање Џона и Клер, где се бори да изађе из кревета и не може да једе. Према Џону, Антаресово одсуство је последица одметничке планете „Меланхолије“. Планета се појавила иза Сунца и прошла испред Антареса. Џон најављује да ће, према прорачунима научника, Меланхолија проћи у непосредној близини Земље, али се неће сударити са њом. Клер са зебњом гледа Меланхолијин пут на интернету, сазнајући за предвиђени судар са Земљом. Џон покушава да је смири, али тајно обезбеђује храну и бензин. У погледу планете која се приближава, Клер све више губи присебност, док Џастин жуди за смаком света и ноћу се гола „сунча“ у сјају планете.[[Датотека:EarthAndMelancholiaDanceOfDeath.svg|мини|Први приступ Меланхолије и коначни судар са Земљом, како је описано (и укратко приказано на сличном дијаграму) у филму.]]Чудни предзнаци се гомилају у данима који следе. У замку нестаје струја, батлер не долази на посао, коњи у штали су немирни, а време се нередовито мења. Меланхолија у почетку лети поред Земље, наизглед оправдавајући Џона. Меланхолија тада прелази Земљину орбиту други пут, међутим, сада се креће директно ка Земљи. Након овог открића, Џон је извршио самоубиство предозирајући се пилулама. Клер крије његову смрт од породице и покушава да побегне са сином Леом, али аутомобили не могу да се покрену. Џастин одбија да своје последње тренутке проведе са Клер на тераси уз светлост свећа и вина. Уместо тога, Џастин смирује Леа предлажући да од грана изграде „магичну пећину“. Нешто пре судара, Џастин, Клер и Лео седе испод „пећине” и држе се за руке. Меланхолија се коначно судара са Земљом, гутајући њих и све остало у мору пламена док се земља разбија на милијарду комада. == Улоге == {{Multiple image | image1 = Kirsten Dunst 2 Shankbone.jpg | caption1 = Кирстен Данст. | image2 = Charlotte Gainsbourg (Berlinale 2012).jpg | caption2 = Шарлот Гејнзбур. }} {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Јустин |[[Кирстен Данст]] |- |Клер |[[Шарлот Генсбур|Шарлот Гензбур]] |- |Мајкл |[[Александер Скарсгорд]] |- |Џон |[[Кифер Садерланд]] |- |Лео |Камерун Спур |- |Геби, мајка Јустин и Клер |[[Шарлот Ремплинг]] |- |Декстер, отац Јустин и Клер |[[Џон Херт]] |- |Батлер |[[Јеспер Кристенсен]] |- |Џек, шеф од Јустин |[[Стелан Скарсгорд]] |- |Тим |[[Брејди Корбет]] |- |Планер венчања |[[Удо Кир]] |} == Продукција == === Инспирација === [[Датотека:Ophelia by Millais.jpg|мини|[[Офелија (лик)|Офелија]], представља једину морално чисту особу у [[Шекспир|Шекспировој]] трагедији ''[[Хамлет]]''. Опевао ју је [[Артур Рембо]] у истоименој песми. Једна од полемичких тема аналитичара, поред оне да ли је Дух Хамлетовог оца добар или зао, јесте и она о томе како је Офелија окончала свој живот.]] Фон Трирова почетна инспирација за филм дошла је из депресивне епизоде коју је имао. Филм је данска продукција Зентропе, са међународним копродуцентима у Данској, Шведској, Француској и Немачкој.<ref>{{Citation|title=Melancholia (2011) - Lars von Trier {{!}} Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related {{!}} AllMovie|url=https://www.allmovie.com/movie/melancholia-v538080|accessdate=2022-07-24|language=en}}</ref> Снимање је одржано у Шведској. Меланхолија је истакнута музиком из увода опером [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]] ''[[Тристан и Изолда (опера)|Тристан и Изолда]]'' (1857–1859). То је други запис у фон Трировој незванично названој „Трилогији о депресији“, којој претходи ''Антихрист'', а затим ''Нимфоманка''.<ref>{{Cite web|url=http://arts.nationalpost.com/2014/03/20/nyphomaniac-volumes-i-and-ii-reviewed-lars-von-triers-sexually-graphic-pairing-will-titillate-but-fails-to-satisfy/|title=National Post|website=nationalpost|language=en-CA|access-date=2022-07-24}}</ref> Идеја за филм је настала током терапије којој је Ларс фон Трир присуствовао током лечења депресије. Терапеут је рекао фон Триру да депресивни људи имају тенденцију да се понашају смиреније од других под великим притиском, јер већ очекују да ће се лоше ствари десити. Фон Трир је затим развио причу не првенствено као филм катастрофе, и без икакве амбиције да реалистично прикаже астрофизику, већ као начин да се испита људску психу током катастрофе.<ref>{{Cite web|url=https://archive.ph/yykj|title=Second Look: Lars von Trier’s Melancholia « « The Birch Bark Letter T…|date=2012-07-22|website=archive.ph|access-date=2022-07-24}}</ref> === Теме === Постер користи двоструки приступ који исплаћује дивиденде. На први поглед изгледа да је то класичан снимак са венчања: прелепа (иако помало интензивног изгледа) невеста у белој хаљини без бретела привија цвеће на грудима, снимљена у скупом, сјајном високом контрасту, слика самог Фон Трира као да је устукнула из његове чудне редитељске изјаве у којој је изразио страх да је снимио „женски филм“ и признао „пораз до најнижег кинематографског заједничког имениоца“. „Овај филм је опасно близак естетици америчких мејнстрим филмова“, рекао је он на другим местима. „Једини искупљујући фактор у вези с тим, могли бисте рећи, је крај света.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/filmblog/2011/sep/12/poster-notes-melancholia-lars-von-trier|title=Poster notes: Melancholia|date=2011-09-12|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> У својој употреби слике [[Офелија (лик)|Офелије]], дакле, и начина на који приморава гледаочеве очи да стрмоглаве, дезоријентисане, с једног дела слике на други, неспособан да је схвати као целину, као код Ешеровог отиска, плакат јер Меланхолија успева да споји многе главне теме филма – брак, депресију, смрт (смак света), нелагодност, отуђење.<ref name=":0" /> == Награде == {| class="wikitable" |+ !Година !Фестивал !Категорија !Резултат !Извор |- |2011 |[[Кански филмски фестивал]] |Награда Канског филмског фестивала за најбољу глумицу - [[Кирстен Данст]] |{{Да|Победа}} | |- |2011 |[[Европске филмске награде]] |Најбољи филм, најбоља кинематографија, најбољи дизајн |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/article/2011/12/03/melancholia-european-film-awards/|title='Melancholia' wins top prize at European Film Awards|last=December 03|first=Adam B. Vary Updated|last2=EST|first2=2011 at 11:19 PM|website=EW.com|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> |- |2011 |[[Национално друштво филмских критичара]] |Најбољи филм, најбоља глумица |{{Да|Победа}} |<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-16459645|title=US critics reward Lars Von Trier film Melancholia|date=2012-01-08|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> |- |2011 |[[Награде ААКТА]] |Најбољи међународни филм, најбољи правац, најбоља глумица, најбољи сценарио |{{Да|Победа}} |<ref>ААКТА [http://aacta.org/media/174991/all%20inaugural%20samsung%20aacta%20awards%20winners%20and%20nominees.pdf Добитници и номиновани].</ref> |} == Референце == {{извори}}{{Филмографија Ларса фон Трира}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2011.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Драма]] [[Категорија:Дански филмови]] gcq4mlt2cjdyuq461dut415f1ehihb8 2 4329802 25121215 2022-07-24T15:29:26Z Masoud.h1368 223032 Нова страница: {{ажурирање}} [[Датотека:Messi_with_Neymar_Junior_the_Future_of_Brazil.jpg|мини|237x237пискел| Меси добија награду за најбољег фудбалера на [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светском клупском првенству]] од свог будућег саиграча, [[Нејмар]]а. ]] Ово је списак статистике каријере арг… wikitext text/x-wiki {{ажурирање}} [[Датотека:Messi_with_Neymar_Junior_the_Future_of_Brazil.jpg|мини|237x237пискел| Меси добија награду за најбољег фудбалера на [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светском клупском првенству]] од свог будућег саиграча, [[Нејмар]]а. ]] Ово је списак статистике каријере аргентинског професионалног фудбалера, '''[[Лионел Меси|Лионела Месија]]'''. == Свеукупна признања == {{Col-begin}} {{Col-break}} === Клуб === * '''[[Ла Лига]] (10)''': [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2004/05.|2004–05]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2005/06.|2005–06]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018–19]] * '''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп краља]] (6)''': [[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]], [[Kup Španije u fudbalu 2016/17.|2016–17]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] ** ''Друго место (3)'': [[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013–14]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018–19]] * '''[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]] (8)''': [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2005.|2005]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2006.|2006]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2009.|2009]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2010.|2010]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2011.|2011]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2013.|2013]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2016.|2016]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2018.|2018]] ** ''Друго место (3)'': [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2012.|2012]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2015.|2015]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2017.|2017]] * '''[[УЕФА Лига шампиона]] (4)''': [[Лига шампиона 2005/06.|2005–06]], [[Лига шампиона 2008/09.|2008–09]], [[Лига шампиона 2010/11.|2010–11]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] * '''[[УЕФА суперкуп]] (3)''': [[УЕФА суперкуп 2009.|2009]], [[УЕФА суперкуп 2011.|2011]], [[УЕФА суперкуп 2015.|2015]] ** ''Друго место (1)'': [[УЕФА суперкуп 2006.|2006]] * '''[[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]] (3)''': [[Светско клупско првенство у фудбалу 2009.|2009]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2015.|2015]] <!-- Mеси је пропустио [[Светско клупско првенство у фудбалу 2006.|Светско клупско првенство 2006.]] због повреде: [https://www.sport-english.com/en/news/barca/lionel-messi-missed-the-2006-club-world-cup-with-injury-too-4758563]--> {{Col-break}} === Репрезентација === ==== Аргентина ==== *[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Мушкарци|Олимпијска златна медаља]]: [[Фудбал за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] *[[Светско првенство у фудбалу до 20 година|Светско првенство до 20 година]]: [[Светско првенство у фудбалу до 20 година 2005.|2005]] *[[Светско првенство у фудбалу|Светско првенство]] другопласирани: [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]] *[[Копа Америка]] другопласирани: [[Копа Америка 2007.|2007]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]; трећепласирани: [[Копа Америка 2019.|2019]] *[[Јужноамеричко првенство у фудбалу до 20 година|Јужноамеричко првенство до 20 година]] трећепласирани: [[Јужноамеричко првенство у фудбалу до 20 година 2005.|2005]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tabless/sa-u20-05.html|title=XXII Sudamericano Juvenil 2005 (Colombia)|publisher=RSSF|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> {{Col-end}} == Индивидуална признања == === Избори за најбољег играча === ==== На светском нивоу ==== Церемонија доделе награде за најбољег играча света почело је да се додељује сваке године од 1955, када је почела додела чувене [[Златна лопта|Златне лопте]]. Златна лопта се додељивала за играча који се сматрао најбољим у тој години, тако што су му се давали поени. Награда се могла додељивати само европским играчима, све док се правила нису променила 1995. Награда [[ФИФА фудбалер године|Фифа фудбалер године]] додељује се од 1991. {{Col-begin}} {{Col-break}} ===== Фифина Златна лопта ===== {{See also|Фифина Златна лопта}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | [[Фифина Златна лопта 2010.|2010]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 22.65% || 17.36% || 16.48% |- | [[Фифина Златна лопта 2011.|2011]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 47.88% || 21.60% || 9.23% |- | [[Фифина Златна лопта 2012.|2012]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 41.17% || 23.68% || 10.91% |- | [[Фифина Златна лопта 2013.|2013]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Френк Рибери]] <br /><small>([[Бајерн Минхен]])</small> |- !Проценат | 27.99% || 24.72% || 23.36% |- | [[Фифина Златна лопта 2014.|2014]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Мануел Нојер]] <br /><small>([[Бајерн Минхен]])</small> |- !Проценат | 37.66% || 15.76% || 15.72% |- | [[Фифина Златна лопта 2015.|2015]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 41.33% || 27.76% || 7.86% |} {{Col-break}} ===== Златна лопта ===== {{See also|Златна лопта}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | [[Златна лопта 2007.|2007]] || [[Кака]] <br /><small>([[Интер Милан|Милан]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 444 || 277 || 255 |- | [[Златна лопта 2008.|2008]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Фернандо Торес]] <br /><small>([[ФК Ливерпул|Ливерпул]])</small> |- !Појени | 446 || 281 || 179 |- | [[Златна лопта 2009.|2009]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 473 || 233 || 170 |- | [[Златна лопта 2016.|2016]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Антоан Гризман]] <br /><small>([[Атлетико Мадрид]])</small> |- !Појени | 745 || 316 || 198 |- | [[Златна лопта 2017.|2017]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]], [[Пари Сен Жермен|ПСЖ]])</small> |- !Појени | 946 || 670 || 361 |} {{Col-end}}{{Col-begin}} {{Col-break}} ===== Фифа фудбалер године ===== {{See also|ФИФА фудбалер године}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1st ! style="background-color: #eedd82"|2nd ! style="background-color: #eedd82"|3rd |- | 2007 || [[Кака]] <br /><small>([[Интер Милан|Милан]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> |- !Појени | 1047 || 504 || 426 |- | 2008 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Фернандо Торес]] <br /><small>([[ФК Ливерпул|Ливерпул]])</small> |- !Појени | 935 || 678 || 203 |- | 2009 || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 1073 || 352 || 196 |} ===== Најбољи Фифа фудбалер ===== {{See also|Најбољи ФИФА фудбалер}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | 2016 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Антоан Гризман]] <br /><small>([[Атлетико Мадрид]])</small> |- !Проценат | 34.54% || 26.42% || 7.53% |- | 2017 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 43.16% || 19.25% || 6.97% |} {{Col-break}} ===== Најбољи играч на Светском првенству ===== {{See also|Награде на светским првенствима у фудбалу#Златна лопта}} {| class="wikitable plainrowheaders sortable" !Година !scope="col"|Златна лопта !scope="col"|Сребрна лопта !scope="col"|Бронзана лопта !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|[[2014 FIFA World Cup|2014]] |'''Лионел Меси''' |[[Томас Милер]] |[[Арјен Робен]] |<ref>{{cite web | url=http://bleacherreport.com/articles/2128226-fifa-world-cup-2014-awards-results-winners-recap-and-twitter-reaction | title=FIFA World Cup 2014 Awards: Results, Winners, Recap and Twitter Reaction |work=Bleacher Report |date=14. 7. 2014 | last=Goldberg | first=Rob | accessdate=15. 2. 2018}}</ref> |- |} ===== Најбољи играч на Светском клупском првенству ===== {{See also|Награде на светским клупским првенствима у фудбалу#Златна лопта}} {| class="wikitable plainrowheaders sortable" !Година !scope="col"|Златна лопта !scope="col"|Сребрна лопта !scope="col"|Бронзана лопта !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2009.|2009]] |'''Лионел Меси''' |[[Хуан Себастијан Верон]] |[[Ћави]] |<ref name="2009FCWC">{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/uae2009/awards/index.html | title=2009 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=28. 03. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190328162524/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/uae2009/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011]] |'''Лионел Меси''' |[[Ћави]] |[[Нејмар]] |<ref name="2014FCWC">{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2011/awards/index.html | title=2011 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=18. 06. 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180618052433/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2011/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2015.|2015]] |[[Луис Суарез]] |'''Лионел Меси''' |[[Андрес Инијеста]] |<ref>{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2015/awards/index.html | title=2015 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=03. 07. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190703055038/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2015/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |} ===== Остало ===== * [[Гол (веб-сајт))#Гол 50|Гол 50]]: 2008–09,<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goalcom-50/2009/07/29/1407494/goalcom-50-lionel-messi-1|title=Goal.com 50: Lionel Messi (1)|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> 2010–11,<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goal-50/2011/08/22/2629429/goalcom-50-lionel-messi-1|title=Goal.com 50: Lionel Messi (1)|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> 2012–13, 2014–15<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goal-50/2015/11/27/16606402/messi-ronaldo-and-all-the-winners-of-the-goal-50|title=Messi, Ronaldo and all the winners of The Goal 50|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> *Најбољи фудбалер света у избору ''Гардијана'': 2012,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/interactive/2012/dec/20/top-100-footballers-in-the-world-interactive|title=The 100 best footballers in the world - interactive|last=Oliver|first=Christine|last2=Williams|first2=Richard|date=20. 12. 2012|work=the Guardian|accessdate=21. 12. 2018|last3=Taylor|first3=Daniel|last4=Lowe|first4=Sid|last5=Bandini|first5=Paolo|last6=Honigstein|first6=Raphael|last7=Duarte|first7=Fernando|last8=Wilson|first8=Jonathan|last9=Cox|first9=Michael}}</ref> 2013,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2013/dec/100-greatest-footballers-2013|title=The 100 best footballers in the world 2013 – interactive|last=Taylor|first=Daniel|last2=Ronay|first2=Barney|date=20. 12. 2013|work=the Guardian|accessdate=21. 12. 2018|last3=Lowe|first3=Sid|last4=Honigstein|first4=Raphael|last5=Bandini|first5=Paolo|last6=Christenson|first6=Marcus|last7=Duarte|first7=Fernando|last8=Duerden|first8=John|last9=Wilson|first9=Jonathan}}</ref> 2015,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2015/dec/21/the-100-best-footballers-in-the-world-2015-interactive|title=The 100 best footballers in the world 2015 – interactive|work=The Guardian|date=21. 12. 2015|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> 2017<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2017/dec/19/the-100-best-footballers-in-the-world-2017-interactive|title=The 100 best footballers in the world 2017|work=The Guardian|date=19. 12. 2017|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> * Најбољи млади играч Копа Америке: [[Копа Америка 2007.|2007]]<ref>{{Cite web|url=https://sites.duke.edu/wcwp/tournament-guides/mens-world-cup-2018-guide/messi-vs-ronaldo/messis-copa-america-performances/|title=Messi’s Copa America Performances|last=Kshirsagar|first=Vinay|publisher=Soccer Politics|accessdate=6. 8. 2019}}</ref> *[[Светско првенство у фудбалу до 20 година#Награде|Златна лопта са Светског првенства до 20 година]]: 2005<ref name="U20 Best Player">{{Cite news|url=https://www.fifa.com/u20worldcup/news/golden-boy-messi-does-the-double-99031|title=Golden-boy Messi does the double|date=2. 7. 2005|website=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association|accessdate=6. 8. 2019|archive-date=06. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190806214451/https://www.fifa.com/u20worldcup/news/golden-boy-messi-does-the-double-99031|url-status=dead}}</ref> * Магазин ''World Soccer'': 2009, 2011, 2012, 2015 * Најбољи играч године у избору ''Globe Soccer Awards'': 2015 * Најбољи играч године у избору ''Onze Mondial'': 2009, 2010–11, 2011–12, 2017–18 ** ''Onze d'Argent'': 2008, 2016–17, 2018–19 * [[Браво награда]]: 2007 * [[ФИФПро|ФИФПро млади играч године]]: 2006, 2007, 2008 * Ужи избор за [[Златно стопало]]: 2017<ref>{{cite web|title=Ronaldo and Ramos nominated for 2017 Golden Foot award|url=http://www.realmadrid.com/en/news/2017/09/ronaldo-and-ramos-nominated-for-2017-golden-foot-award|website=Realmadrid.com|accessdate=14. 9. 2017|date=12. 9. 2017|quote=Taking their [referring to Sergio Ramos and Cristiano Ronaldo] places in the 10-man shortlist alongside the Real Madrid duo are [Manuel] Neuer, [Iker] Casillas, [Lionel] Messi, [Arjen] Robben, Thiago Silva, Luis Suárez, Yaya Touré and Andrea Pirlo. |location=Madrid, Spain |publisher=Real Madrid Club de Fútbol }}</ref> {{Col-end}} ==== На европском нивоу ==== ===== Награда за најбољег европског играча године ===== До 2018, награду за најбољег играча године у избору [[УЕФА|Уефа]] су одређивали 53 водећа спортска новинара.<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en-india/news/628/other-top-stories/2011/07/18/2580482/uefa-launches-best-player-in-europe-award|title=Uefa Launches Best Player In Europe Award {{!}} Goal.com|website=www.goal.com|access-date=29. 8. 2019|archive-date=30. 08. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170830044237/http://www.goal.com/en-india/news/628/other-top-stories/2011/07/18/2580482/uefa-launches-best-player-in-europe-award|url-status=dead}}</ref> Од 2018, у гласању учествују и 80 професионалних фудбаских тренера, који су тренирали клубове који су били део групне фазе Лиге шампиона и Лиге Европе те године када се одржавало гласање. {{Затвори горе|Проширен садржај}} {{Legend2|#eedd82|Добитник награде}} {{Legend2|#D0F0C0|Ужи избор}} {{Col-begin}} {{Col-break}} ;2010–11 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда <ref name="shortlist1">{{cite news |title=UEFA announces Shortlist for UEFA Best Player in Europe |url=http://www.uefa.com/uefasupercup/news/newsid=1653121.html#xavi+messi+ronaldo+best+player+award |website=UEFA.com |date=26. 7. 2011 |accessdate=26. 7. 2011 |publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 39 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|[[Ћави]]|ШПА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 11 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 3 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андрес|Инијеста}}|ШПА}} | style="text-align:center;"|33 | style="text-align:center;"| – | [[ФК Барселона|Барселона]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Радамел|Фалкао}}|КОЛ}} | style="text-align:center;"|17 | style="text-align:center;"| – | [[Порто]] |} {{Col-break}} ;2011–12 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref name="shortlist2">{{cite news |title=Iniesta, Messi, Ronaldo up for Best Player Award |url=http://www.uefa.com/uefa/uefa-best-player-award/news/newsid=1842518.html |website=UEFA.com |date=14. 8. 2012 |accessdate=19. 8. 2012|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Tим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андрес|Инијеста}}|ШПА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 19 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row" rowspan=2| 2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 17 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 17 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андреа|Пирло}}|ИТА}} | style="text-align:center;"| 90 | style="text-align:center;"| – | [[Јувентус]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|[[Ћави]]|ШПА}} | style="text-align:center;"| 57 | style="text-align:center;"| – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Col-end}} {{Col-begin}} {{Col-break}} ;2012–13 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Френк|Рибери}}|ФРА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 36 | [[Бајерн Минхен]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 14 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 3 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Арјен|Робен}}|ХОЛ}} | style="text-align:center;" | 57 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} | style="text-align:center;"| 39 | style="text-align:center;" | – | [[Борусија Дортмунд]] |} {{Col-break}} ;2013–14 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда <ref>{{cite news |title=NEUER UND ROBBEN UNTER DEN TOP 3 EUROPAS |url=http://www.fcbayern.de/de/news/news/2014/nominierte-wahl-europas-fussballer-des-jahres-neuer-robben-140814.php |website=fcbayern.de|date=14. 8. 2014 |accessdate=27. 8. 2014|location=Munich, Germany|publisher=Fußball-Club Bayern München e.V.}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref name="UEFA.com">{{cite web|title=Ronaldo named UEFA Best Player in Europe |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2137079.html |website=UEFA.com |quote=After being named the winner of the UEFA Best Player in Europe Award for 2013/14 in Monaco, Cristiano Ronaldo gave his reaction to UEFA.com. |publisher=Union of European Football Associations|date=28. 8. 2014 |accessdate=28. 6. 2016}}</ref> | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 27 | [[Реал Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Мануел|Нојер}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 18 | [[Бајерн Минхен]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Арјен|Робен}}|ХОЛ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 9 | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Томас|Милер}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | 39 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row" rowspan=2| 5<!--Лам и Месу бу били изједначени за пето место.--> | {{Застава спортиста|{{Sortname|Филип|Лам}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Col-end}} {{Col-begin}} {{Col-break}} ;2014–15 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite news |title=Best Player in Europe: Messi, Ronaldo or Suárez |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2270699.html#best+player+europe+messi+ronaldo+suarez |website=UEFA.com|date=12. 8. 2015 |accessdate=12. 8. 2015|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда<ref>{{citeweb|url= http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2274915.html|title= Messi named Best Player in Europe for second time|date=27. 8. 2015|website=UEFA.com|accessdate=28. 8. 2015|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 49 | [[ФК Барселона|Барселона]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Луис|Суарез}}|УРУ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 3 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 2 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Ђанлуиђи|Буфон}}|ИТА}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[Јувентус]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|[[Нејмар]]|БРА}} | style="text-align:center;" | 23 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Col-break}} ;2015–16 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite news |title=Best Player in Europe: Bale, Griezmann or Ronaldo|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2394360.html |work=UEFA.com|date=5. 8. 2016 |accessdate=5. 8. 2016|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда<ref>{{cite news |title=Cristiano Ronaldo named Best Player in Europe|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2398156.html |work=UEFA.com|date=25. 8. 2016 |accessdate=25. 8. 2016|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2398156.html|title=Cristiano Ronaldo named Best Player in Europe|publisher=Union of European Football Associations|website=UEFA.com|date=25. 8. 2016|accessdate=8. 11. 2016|quote=A UEFA Champions League winner with Real Madrid and a European champion with Portugal, Cristiano Ronaldo has claimed the 2015/16 UEFA Best Player in Europe Award.}}</ref> | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 40 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 8 | [[Атлетико Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Гарет|Бејл}}|ВЕЛ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 7 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Луис|Суарез}}|УРУ}} | style="text-align:center;" | 29 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 25 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Col-end}} {{Col-begin}} {{Col-break}} ;2016–17 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/insideuefa/about-uefa/news/newsid=2492844.html|title=Buffon, Messi and Ronaldo on Player of the Year shortlist|website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=15. 8. 2017|accessdate=15. 8. 2017}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда <ref>{{cite news |title=Ronaldo named 2016/17 Men's Player of the Year |url=http://www.uefa.com/insideuefa/uefa-best-player-award/news/newsid=2495000.html |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=24. 8. 2017 |accessdate=24. 8. 2017 |quote=Ronaldo, who finished top scorer in last season's UEFA Champions League with 12 goals, including two in the final against Juventus in Cardiff, received 482 points in the poll, with Messi (141 votes) and Buffon (109 votes) finishing second and third respectively. }}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 482 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 141 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Ђанлуиђи|Буфон}}|ИТА}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 109 | [[Јувентус]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Лука|Модрић}}|ХРВ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | – | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Тони|Крос}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | – | [[Реал Мадрид]] |} {{Col-break}} ;2017–18 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"|Појени<ref name="UEFAPOTY2018">{{cite news |title=Modrić, Ronaldo and Salah up for Player of the Year |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2565827.html |website=UEFA.com |date=20. 8. 2018 |accessdate=20. 8. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2567658.html|title=Luka Modrić wins UEFA Men's Player of the Year award|date=30. 8. 2018|publisher=UEFA|accessdate=30. 8. 2018}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Лука|Модрић}}|ХРВ}} | style="text-align:center;" | 313 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | 223 | [[Реал Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} | style="text-align:center;" | 134 | [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} | style="text-align:center;" | 72 | [[Атлетико Мадрид]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 55 | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Col-end}} {{Col-begin}} {{Col-break}}{{Col-end}} {{Затвори доле}} ===== Награде за најбољег нападача сезоне у Лиги шампиона ===== Награде у Лиги шампиона додељују се од 2017. {{Затвори горе|Проширен садржај}} {{Col-begin}} {{Col-break}} ;2016–17 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2493360.html|title=Cristiano Ronaldo named #UCL forward of the season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|date=24. 8. 2017|accessdate=24. 8. 2017}}</ref> |align=left|[[Реал Мадрид]] |359 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |147 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Пауло|Дибала}}|АРГ}} |align=left|[[Јувентус]] |64 |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10 |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Килијан|Мбапе}}|ФРА}} |align=left|[[ФК Монако|Монако]] |58 |- |scope="row"|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} |align=left|[[Бајерн Минхен]] |24 |- |scope="row"|6 |align=left|{{Застава спортиста|[[Нејмар]]|БРА}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |21 |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} |align=left|[[Атлетико Мадрид]] |14 |- |scope="row"|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Гонзало|Игуаин}}|АРГ}} |align=left|[[Јувентус]] |8 |- |scope="row"|9 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Едисон|Кавани}}|УРУ}} |align=left|[[Пари Сен Жермен|ПСЖ]] |6 |- |scope="row"|10 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Марио|Манџукић}}|ХРВ}} |align=left|[[Јувентус]] |5 |} {{Col-break}} ;2017–18 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2567664.html|title=Cristiano Ronaldo: Champions League Forward of the Season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations|date=30. 8. 2018|accessdate=30. 8. 2018}}</ref> |align=left|[[Реал Мадрид]] |287 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |218 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |43 |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10<ref name="UCLFOTS2018">{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2565826.html|website=UEFA.com|date=9. 8. 2018|accessdate=21. 8. 2018|title=Champions League positional awards: nominees announced}}</ref> |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Килијан|Мбапе}}|ФРА}} |align=left|[[Парис Сен Жермен|ПСЖ]] |17 |- |rowspan=2|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Един|Џеко}}|БИХ}} |align=left|[[ФК Рома|Рома]] |rowspan=2|15 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Хари|Кејн}}|ЕНГ}} |align=left|[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберто|Фирмино}}|БРА}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |13 |- |rowspan=3|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Гарет|Бејл}}|ВЕЛ}} |align=left|[[Реал Мадрид]] |rowspan=3|12 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} |align=left|[[Атлетико Мадрид]] |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Садио|Мане}}|СЕН}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |} {{Col-end}} {{Col-begin}} {{Col-break}} ;2018–19 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Садио|Мане}}|СЕН}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] | |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] | |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} |align=left|[[Јувентус]] | |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2617489.html|title=Champions League positional awards: meet the nominees|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations|date=8. 8. 2019|accessdate=15. 8. 2019}}</ref> |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |83 |- |scope="row"|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Душан|Тадић}}|СРБ}} |align=left|[[Ајакс]] |35 |- |scope="row"|6 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Рахим|Стерлинг}}|ЕНГ}} |align=left|[[Манчестер Сити]] |15 |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} |align=left|[[Бајерн Минхен]] |10 |- |rowspan=2|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберто|Фирмино}}|БРА}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |rowspan=2|9 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Хари|Кејн}}|ЕНГ}} |align=left|[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |- |scope="row"|10 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Лероа|Сане}}|НЕМ}} |align=left|[[Манчестер Сити]] |6 |} {{Col-end}} {{Затвори доле}} ===== Остало ===== * [[El País (Уругвај)|''El País'']] европски играч године: 2009, 2010, 2011, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/2012/12/30/en/football/barcelona/1356882785.html|title=Messi, 'King of Europe' for the fourth time|website=www.marca.com|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Награда ''Golden Boy'': 2005.<ref>{{Cite web|url=http://www.tuttosport.com/calcio/2008/12/06-11480/Golden+Boy%3A+l%27Albo+d%27Oro|title="Golden Boy: l'Albo d'Oro"|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20121101033216/http://www.tuttosport.com/calcio/2008/12/06-11480/Golden+Boy%3A+l%27Albo+d%27Oro|archive-date=01. 11. 2012|dead-url=dead|access-date=}}</ref> * [[УЕФА клупска награда|Уефа клупска награда]]: 2008–09<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f235ce26-8c40a7a2e60f-1000--uefa-club-forward-of-the-year/|title=UEFA Club Forward of the Year|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * [[УЕФА клупски фудбалер године|Уефа клупски фудбалер године]]: 2009.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f3c51511-e586dd46d70c-1000--uefa-club-footballer-of-the-year/|title=UEFA Club Footballer of the Year|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Играч недење у ЛШ: 5. коло/[[Лига шампиона 2015/16.|2015–16]], 1. коло/[[Лига шампиона 2016/17.|2016–17]], 3. коло/2016–17. 5. коло/2016–17, осминафинала/[[Лига шампиона 2017/18.|2017–18]] (узвратна утакмица), 1. коло/[[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]], 5. коло/2018–19<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2570846.html|title=Every UEFA Champions League Player of the Week|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Играч седмице у ЛШ у издању магазина ''Joe'': 45/2014<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/joes-champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-474323|title=JOE's Champions League Man of the Week: Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref>, 48/2014<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/joes-champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-2-476729|title=JOE's Champions League man of the week : Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref>, 19/2015<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-494999|title=Champions League Man of the Week: Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=8. 9. 2019}}</ref> === Као стрелац === ==== Златна копачка ==== Европска златна копачка додељује се најбољем стрелцу у току текоће сезоне. Систем је такав да омогућава играчу који игра у захтевнијој лиги да има мање погодака и опет освоји награду у односу на играча који има више голова, а игра у слабијој лиги. Према Уефа коефицијенту, голови постигнути у ''лигама петица'' се множе са чиниоцем два,а лиге рангиране од шест до двадесет један се множе са чиниоцем 1,5. Откад се систем појена усвојио 1996, Меси и [[Кристијано Роналдо]] су два од четири играча, заједно са [[Марио Жардел]]ом и [[Луис Суарез]]ом, који имају 80 или више појена.<ref>{{Cite web|url=http://www.eusm.eu/item/goldenshoe_winners.htm|title=European Sports Magazines|website=www.eusm.eu|access-date=29. 8. 2019}}</ref> Меси је био први фудбалер који је успео да освоји признање три пута. Од краја сезоне 2018–19, Меси држи рекорд по броју освојених Златних копачки, укупно шест.<ref>{{Cite web|url=http://www.independent.co.uk/sport/football/european/lionel-messi-awarded-golden-shoe-for-third-time-after-46-la-liga-goals-for-barcelona-8951828.html|title=Lionel Messi awarded Golden Shoe for third time after 46 La Liga goals|date=20. 11. 2013|website=The Independent|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Голови ! Појени |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]] | {{Number table sorting|34}} | {{Number table sorting|68}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]] | {{Number table sorting|50}} | {{Number table sorting|100}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]] | {{Number table sorting|46}} | {{Number table sorting|92}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]] | {{Number table sorting|37}} | {{Number table sorting|74}} |- |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] | {{Number table sorting|34}} | {{Number table sorting|68}} |- | [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] | {{Number table sorting|36}} | {{Number table sorting|72}} |} ==== Најбољи стрелци – Лига шампиона ==== {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Играч ! Националност ! Клуб ! Голови |- | [[Лига шампиона 2008/09.|2008–09]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 9 |- | [[Лига шампиона 2009/10.|2009–10]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 8 |- | [[Лига шампиона 2010/11.|2010–11]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 12 |- | [[Лига шампиона 2011/12.|2011–12]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 14 |- | rowspan="3" | [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] | [[Нејмар]] |{{Зас|БРА}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | rowspan="3" | 10 |- | [[Кристијано Роналдо]] |{{Зас|POR}} | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 12 |} {{Мало|Извор: Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation,<ref>{{cite web |first1=Roberto |last1=Di Maggio |first2=Roberto |last2=Mamrud |first3=Davide |last3=Rota|first4=Jarek|last4=Owsianski |title=Champions Cup/Champions League Topscorers |publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF)|date=8. 6. 2017 |url=http://www.rsssf.com/ec/ec1tops.html |accessdate=2. 11. 2017}}</ref> UEFA,<ref>{{cite web |title=UEFA Champions League Statistics Handbook 2017/18: Facts and figures |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |format=pdf |page=11 |url=https://www.uefa.com/MultimediaFiles/Download/EuroExperience/competitions/Publications/02/28/56/88/2285688_DOWNLOAD.pdf |accessdate=2. 11. 2017}}</ref> worldfootball.net<ref>{{cite web |url=http://www.worldfootball.net/top_scorer/champions-league/ |title=Champions League » Top Scorer |website=worldfootball.net |accessdate=2. 11. 2017}}</ref>}} ===== Свеукупно – Лига шапиона ===== Роналдо је најбољи стрелац у историји Лиге шампиона са постигнута 126 гола, док је Меси други са 112.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/champions-league/tore/1/|title=Champions League + European Cup - All-time Topscorers|website=worldfootball.net|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> Меси је новембра 2014. престигао претходни рекорд за највише датих голова у најелитнијем европском такмичењу, који је држао Шпанац [[Раул Гонзалез|Раул]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/sport/football/29363780|title=Messi breaks Champions League record|date=25. 11. 2014|access-date=29. 8. 2019|language=en-GB}}</ref> ''Важи од 7. маја 2019.'' {| class="wikitable sortable" width="1000" ! scope="col" | Позиција ! scope="col" | Играч ! scope="col" | Голови ! scope="col" | Наступи ! scope="col" | Однос ! scope="col" | Каријера ! scope="col" | Клуб(ови) |- | align="center" scope="row" | 1 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | align="center" | '''126''' | align="center" | 162 | align="center" | 0,778 | align="center" | 2003–данас | [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Јувентус|Јувентус]] |- | align="center" scope="row" | 2 |{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | align="center" | '''112''' | align="center" | 135 | align="center" | 0,83 | align="center" | 2005–данас | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | align="center" scope="row" | 3 |{{Застава спортиста|[[Раул Гонзалес|Раул]]|ШПА}} | align="center" | '''71''' | align="center" | 142 | align="center" | 0,5 | align="center" | 1995–2011 | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Шалке 04|Шалке 04]] |- | align="center" scope="row" | 4 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Карим|Бензема}}|ФРА}} | align="center" | '''60''' | align="center" | 112 | align="center" | 0,536 | align="center" | 2006–данас | [[ФК Олимпик Лион|Лион]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- | align="center" scope="row" | 5 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Руд|ван Нистелрој}}|ХОЛ}} | align="center" | '''56''' | align="center" | 73 | align="center" | 0,767 | align="center" | 1998–2009 | [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајндховен]], [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |} {{Мало|Извор: worldfootball.net<ref name="WFNET">{{cite web |url=http://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/champions-league/tore/1/ |title=Champions League + European Cup » All-time Topscorers » rank 1 – 50 |website=worldfootball.net |accessdate=19. 2. 2019}}</ref>}} ==== Најбољи стрелац – Ла Лига ==== {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Голови ! Наступи ! Однос |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]] | 34 | 35 | 0,971 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]] | 50 | 37 | 1,351 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]] | 46 | 32 | 1,438 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]] | 37 | 34 | 1,088 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] | 34 | 36 | 0,944 |- | [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] | 36 | 34 | 1,059 |} ===== Свеукупно – Ла Лига ===== ''За 19. мај 2019.'' {| class="wikitable sortable" width="1000" ! scope="col" | Позиција ! scope="col" | Играч ! scope="col" | Голови ! scope="col" | Наступи ! scope="col" | Однос ! scope="col" | Каријера ! scope="col" | Клуб(ови) |- align="center" | scope="row" | 1 | align="left" |{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | '''419''' | 452 | 0,927 | 2004–данас | align="left" | [[ФК Барселона|Барселона]] |- align="center" | scope="row" | 2 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | '''311''' | 292 | 1,065 | 2009–2018 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- align="center" | scope="row" | 3 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Телмо|Зара}}|ШПА}} | '''251''' | 277 | 0,906 | 1940–1955 | align="left" | [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] |- align="center" | scope="row" | 4 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Хуго|Санчез}}|МЕК}} | '''234''' | 347 | 0,674 | 1981–1994 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]], [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]] |- align="center" | scope="row" | 5 | align="left" |{{Застава спортиста|[[Раул Гонзалес|Раул]]|ШПА}} | '''228''' | 550 | 0,415 | 1994–2010 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- align="center" |} {{Мало|Извор: worldfootball.net<ref>{{cite web|title=Spain » Primera División » All-time Topscorers » rank 1 – 50 |website=worldfootball.net |url=http://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/esp-primera-division/tore/1/ |accessdate=30. 4. 2019}}</ref>}} ==== Хет-трикови ==== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" ! scope="col" |# ! scope="col" |За ! scope="col" |Против ! align="center" scope="col" |Резултат ! scope="col" |Такмичење ! scope="col" |Датум |- |1 ! rowspan="16&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | align="center" |3–3 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2006/07.|Ла лига 2006–07]] |{{Dts|2007|3|10}} |- |2 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|Копа дел Реј 2008–09]] |{{Dts|2009|1|6}} |- |3 |[[ФК Тенерифе|Тенерифе]] | align="center" |5–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|1|10}} |- |4 |[[ФК Валенсија|Валенсија]] | align="center" |3–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|3|14}} |- |5 |[[ФК Реал Сарагоса|Сарагоса]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|3|21}} |- |6 |[[ФК Арсенал|Aрсенал]]⁴ | align="center" |4–1 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2009/10.|2009–10 UEFA Champions League]] |{{Dts|2010|4|6}} |- |7 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2010.|Суперкуп Шпаније 2010.]] |{{Dts|2010|8|21}} |- |8 |[[ФК Алмерија|Aлмерија]] | align="center" |8–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|Ла лига 2010–11]] |{{Dts|2010|11|20}} |- |9 |[[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|Копа дел Реј 2010–11]] |{{Dts|2011|1|12}} |- |10 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |3–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига]] [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]] |{{Dts|2011|2|5}} |- |11 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]] | align="center" |8–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|9|17}} |- |12 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|9|24}} |- |13 |[[ФК Мајорка|Mајорка]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|10|29}} |- |14 |[[ФК Викторија Плзењ|Викторија Плзењ]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона 2011–12]] |{{Dts|2011|11|1}} |- |15 |[[ФК Малага|Mалага]] | align="center" |4–1 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|1|22}} |- |16 |[[ФК Валенсија|Валенсија]]⁴ | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|2|19}} |- |17 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |Пријатељска |{{Dts|2012|2|29}} |- |18 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]]⁵ | align="center" |7–1 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона 2011–12]] |{{Dts|2012|3|7}} |- |19 |[[ФК Гранада|Гранада]] | align="center" |5–3 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла Лига 2011–12]] |{{Dts|2012|5|2}} |- |20 |[[ФК Малага|Малага]] | align="center" |4–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|5|5}} |- |21 |[[ФК Еспањол|Eспањол]]⁴ | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла Лига 2011–12]] |{{Dts|2012|3|20}} |- |22 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Бразила|Бразил]] | align="center" |4–3 |Пријатељска |{{Dts|2012|6|9}} |- |23 ! rowspan="2&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |5–4 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|Ла Лига 2012–13]] |{{Dts|2012|10|20}} |- |24 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]]⁴ | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|Ла лига 2012–13]] |{{Dts|2013|1|27}} |- |25 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Гватемале|Гватемала]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |Пријатељска |{{Dts|2013|6|14}} |- |26 ! rowspan="13&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Валенсија|Валенсија]]⁴ | align="center" |3–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла лига 2013–14]] |{{Dts|2013|9|1}} |- |27 |[[ФК Ајакс|Ajaкс]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2013/14.|Лига шампиона 2013–14]] |{{Dts|2013|9|18}} |- |28 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла лига 2013–14]] |{{Dts|2014|3|16}} |- |29 |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | align="center" |4–3 <small>(Г)</small> |[[Прва лиге Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла Лига 2013–14]] |{{Dts|2014|3|23}} |- |30 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лиге Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла Лига 2014–15]] |{{Dts|2014|11|22}} |- |31 |[[ФК АПОЕЛ|AПОЕЛ]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2014/15.|Лига шампиона 2014–15]] |{{Dts|2013|9|18}} |- |32 |[[ФК Еспањол|Eспањол]] | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2014|12|7}} |- |33 |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2015|1|18}} |- |34 |[[ФК Леванте|Леванте]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла Лига 2014–15]] |{{Dts|2015|2|15}} |- |35 |[[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]] | align="center" |6–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2015|3|15}} |- |36 |[[ФК Гранада|Гранада]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|Ла Лига 2015–16]] |{{Dts|2016|1|9}} |- |37 |[[ФК Валенсија|Валенсија]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|Копа дел Реј 2015–16]] |{{Dts|2016|2|3}} |- |38 |[[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]] | align="center" |5–1 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|Ла лига 2015–16]] |{{Dts|2016|3|3}} |- |39 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Панаме|Панама]] | align="center" |5–0 |Копа Америка Сентерарио |{{Dts|2016|6|10}} |- |40 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Селтик|Селтик]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона 2016–17]] |{{Dts|2016|9|13}} |- |41 |[[ФК Манчестер Сити|Манчестер Сити]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона 2016–17]] |{{Dts|2016|10|19}} |- |42 |[[ФК Еспањол|Еспањол]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла Лига 2017–18]] |{{Dts|2017|9|9}} |- |43 |[[ФК Ејбар|Ејбар]]⁴ | align="center" |6–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла Лига 2017–18]] |{{Dts|2017|9|19}} |- |44 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Еквадора|Eквадор]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2018 — КОНМЕБОЛ|Квалификације за Светско првенство 2018.]] |{{Dts|2017|10|10}} |- |45 ! rowspan="2&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Леганес|Леганес]] | align="center" |3–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла лига 2017–18]] |{{Dts|2018|4|7}} |- |46 |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла лига 2017–18]] |{{Dts|2018|4|29}} |- |47 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Хаитија|Хаити]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |Пријатељска |{{Dts|2018|5|29}} |- |48 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2018/19.|Лига шампиона 2018–19]] |{{Dts|2018|9|18}} |- |49 |[[ФК Леванте|Леванте]] | align="center" |5–0 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2018|12|16}} |- |50 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2019|2|23}} |- |51 |[[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | align="center" |4–1 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2019|3|17}} |- |} ⁴ {{Мало|Постигао 4 гола}} ⁵ {{Мало|Постигао 5 голова}} ==== Остало ==== {{Col-begin}} {{Col-break}} ; '''Најбољи стрелац''' * ''IFFHS World's Best Top Division Goal Scorer'': 2012,<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2012-2013/messi-named-top-striker-of-the-year-by-iffhs|title=Messi named top striker of the year by IFFHS|website=FCBarcelona.com|accessdate=16. 2. 2018|date=28. 12. 2012|quote=The International Federation of Football History & Statistics (IFFHS) has named Leo Messi the top goalscorer of 2012 in the 60 top leagues in the world}}</ref><ref name="FRIFFHS">{{cite web|url=http://iffhs.de/former-results/|title=Former Results|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|accessdate=18. 2. 2018|archive-date=24. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190924094523/https://iffhs.de/former-results/|url-status=dead}}</ref> 2013,<ref name="FRIFFHS" /> 2017,<ref name="FRIFFHS" /> 2018.<ref name="FRIFFHS" /> * ''IFFHS World's Best Top Goal Scorer'': 2011,<ref name="FRIFFHS" /> 2012.<ref name="FRIFFHS" /> * [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]]: [[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011.]] * [[Куп Шпаније у фудбалу|Копа дел Реј]]: [[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2008/2009 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2008-2009/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2010/2011 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2010-2011/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013–14]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2013/2014 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2013-2014/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2015/2016 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2015-2016/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]]<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2016/2017 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2016-2017/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> *[[Светско првенство у фудбалу за младе#Награде|Златна копачка на Светском првенству за младе]]: 2007.<ref name="U20 Best Player"/> * [[Копа Америка]] Сребрна копачка: 2016. {{Col-break}} ; Гол сезоне * Најбољи гол ЛШ по избору обожавалаца: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW">{{cite web |url=https://gotw.uefa.com/#/en/previous-winners|title=UEFA Goal of the Week |accessdate=6. 8. 2019 |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}}</ref> * Најбољи гол у четвртфиналној фази ЛШ: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW"/> * Најбољи гол у полуфиналној фази ЛШ: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW"/> * Најбољи гол Копа Америке: 2007. * Гол сезоне у избору Уефа: 2014–15,<ref>{{cite web |url=https://www.si.com/planet-futbol/2015/08/27/lionel-messi-goal-barcelona-bayern-munich-champions-league-jerome-boateng |title=Messi's goal vs. Bayern voted Europe's best in 2014-15 |accessdate=28. 8. 2018 |work=Sports Illustrated |date=27. 8. 2015 |author=SI Wire}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2392124.html |title=Goal of the Season: see the 2014/15 winners |accessdate=28. 8. 2018 |website=UEFA.com |date=23. 7. 2016 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |quote=And – the winner with 39% of the vote – Lionel Messi's exceptional individual effort against Bayern München}}</ref> [[2015–16 in UEFA football|2015–16]],<ref name="LM102016UEFAGOTS">{{cite web |url=https://www.sportskeeda.com/football/lionel-messi-awarded-goal-of-the-season-for-superb-strike-against-roma |title=UEFA Champions League 2015/16: Lionel Messi awarded goal of the season for superb strike against Roma |accessdate=28. 8. 2018 |work=[[Sportskeeda]] |date=25. 8. 2016 |last=Sriram |first=Arvind |quote=Lionel Messi has won the UEFA Goal of the Season award for his fantastic team goal against Roma. He has also made history by becoming the only player to win the award for two consecutive years.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2568378.html |title=Cristiano Ronaldo wins UEFA.com Goal of the Season vote |accessdate=28. 8. 2018 |website=UEFA.com |date=28. 8. 2018 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}} </ref> 2018–19<ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2617727.html |title=Lionel Messi free-kick voted UEFA.com Goal of the Season |accessdate=9. 8. 2019 |website=UEFA.com |date=9. 8. 2019 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}} </ref> ---- * Номинован за [[Награда Пускаш|Награду Пускаш]]: 2010,<ref name="FPA2016" /> 2011,<ref name="FPA2016" /> 2012, 2015,<ref name="FPA2016" /> 2016,<ref name="FPA2016">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2016-2017/fc-barcelona-s-neymar-jr-and-leo-messi-up-for-the-2016-puskas-award|title=FC Barcelona's Neymar Jr and Leo Messi, up for the 2016 Puskas Award|website=FCBarcelona.com|accessdate=16. 2. 2018|date=21. 11. 2016|quote='''Neymar Jr''' and '''Leo Messi''' have been nominated for the '''Puskas Award 2016''', which is given by '''FIFA''' to the player who scored the best goal between 30 September 2015 and 30 September 2016. [...] On the other hand, Leo Messi is yet to win the award. Barça's number 10 came third in 2011, second in 2015 and also made the top ten in 2010.}}</ref> 2018, 2019.<ref name="FPA2019">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1318023/messis-stunner-at-the-benito-villamarin-on-shortlist-for-puskas-award|title=Messi's stunner at the Benito Villamarín on shortlist for Puskás Award|website=FCBarcelona.com|accessdate=19. 8. 2019|date=19. 8. 2019}}</ref> {{Col-end}} ; Најбољи асистент * [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла лига]] : [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16 .|2015–16]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]], [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] <ref>{{Cite web|url=http://www.espnfc.com/spanish-primera-division/15/statistics/assists|title=2017–18 La Liga {{!}} Statistics {{!}} Top Assists|website=[[ESPN FC]]|access-date=4. 6. 2018}}</ref> * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] : [[Лига шампиона 2011/12.|2011–12]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] * [[Куп Шпаније у фудбалу|Копа дел Реј]] : [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16|2015–16]], [[Kup Španije u fudbalu 2016/17.|2016–17]] * [[Копа Америка]] : [[Копа Америка 2011.|2011]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]. === Убрајања у тимове сезоне === ==== Награде од стране међународних фудбалских федерација ==== ; ''FIFA FIFPro World XI'' {| class="wikitable" ! ! Играч ! Година ! Клуб(ови) |- | rowspan="2" | 1 | '''Лионел Меси''' | 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Кристијано Роналдо]] | 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Јувентус|Јувентус]] |- | rowspan="2" | 3 | [[Андрес Инијеста]] | 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017. | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Серхио Рамос]] | 2008, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |} ; Остало * [[УЕФА тим године|Тим године у избору Уефа]] : 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. * Уефа ултимативни тим године <ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/teamsandplayers/players/player=63706/profile/|title=Cristiano Ronaldo|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|access-date=24. 5. 2016}}</ref> * Тим сезоне у ЛШ: [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]], [[Лига шампиона 2015/16.|2015–16]], [[Лига шампиона 2016/17.|2016–17]], [[Лига шампиона 2017/18.|2017–18]], [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]] * ''UCL Player Rater Team of the Season:'' 2010–11<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/15|title=Player Rater Team of the Season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110530003651/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/15|archive-date=30. 05. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> * ''UCL Player Rater Team of the Week'': 1. коло/2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/1|title=Team of the week - Matchday 1|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110602144113/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/1|archive-date=02. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 8. коло (А)/2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/9|title=Team of the week - Matchday 8A|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110621045612/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/9|archive-date=21. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 10. коло/ 2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/12|title=Team of the week - Matchday 10|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110530132140/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/12|archive-date=30. 05. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 11. коло/ 2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/13|title=Team of the week - Matchday 11|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605110345/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/13|archive-date=05. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 12. коло/ 2010–11<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/14|title=Team of the week - Matchday 12|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605110345/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/14|archive-date=05. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> * Дрим тим Светског првенства: [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]. * Дрим тим Копа Америке: [[Копа Америка 2007.|2007]], [[Копа Америка 2011.|2011]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]. * ''IFFHS Men's World Team'': 2017,<ref>{{Cite web|url=http://iffhs.de/the-iffhs-man-world-team-2017/|title=THE IFFHS MEN WORLD TEAM 2017|date=12. 12. 2017|publisher=IFFHS.de|access-date=12. 12. 2017|archive-date=13. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171213010651/http://iffhs.de/the-iffhs-man-world-team-2017/|url-status=dead}}</ref> 2018.<ref>{{Cite web|url=https://iffhs.de/iffhs-awards-2018-the-men-world-team-2018/|title=IFFHS AWARDS – THE MEN WORLD TEAM 2018|date=1. 12. 2018|publisher=IFFHS.de|access-date=4. 12. 2018|archive-date=06. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190106194353/https://iffhs.de/iffhs-awards-2018-the-men-world-team-2018/|url-status=dead}}</ref> * ''AFA Team of All Time'': 2015.<ref>{{Cite web|url=https://as.com/diarioas/2016/01/04/english/1451939318_274456.html|title=The Argentine FA chooses its greatest XI of all time|date=26. 1. 2019|publisher=AS|access-date=7. 8. 2019|archive-date=05. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190805162609/https://as.com/diarioas/2016/01/04/english/1451939318_274456.html|url-status=dead}}</ref> ==== Шпанија ==== ; Награде Ла Лиге {| class="wikitable" ! rowspan="2" width="80" | Сезона ! colspan="4" | Категорија |- ! Голман ! Одбрана ! Везни ред ! Напад |- | align="center" | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]]<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/the-201415-liga-bbva-ideal-xi|title=The 2014–15 Liga BBVA Ideal XI|date=15. 6. 2015|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=8. 3. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20180915085526/http://www.laliga.es/en/news/the-201415-liga-bbva-ideal-xi|archive-date=15. 09. 2018|url-status=dead}}</ref> | [[Клаудио Браво]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} | [[Дани Алвес]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} [[Николас Отаменди]] {{Мало|([[Валенсија]])}} [[Жерард Пике]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} [[Жорди Алба]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} | [[Гжегож Криховјак]] {{Мало|([[Севиља]])}} <br />[[Иван Ракитић]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Хамес Родригез]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Кристијано Роналдо]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />'''Лионел Месси''' {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Антоан Гризман|Антоине Гризман]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} |- | align="center" | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]]<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/the-liga-bbva-201516-team-of-the-season|title=The Liga BBVA 2015–16 Team of the Season|date=1. 6. 2016|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=4. 6. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20181118134749/http://www.laliga.es/en/news/the-liga-bbva-201516-team-of-the-season|archive-date=18. 11. 2018|url-status=dead}}</ref> | [[Јан Облак]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} | [[Серхио Рамос]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />[[Дијего Годин]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} <br />[[Жерард Пике]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Марсело Вијеира|Марсело]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Андрес Инијеста]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Серхио Бускетс]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Лука Модрић]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Кристијано Роналдо]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />'''Лионел Месси''' {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Луис Суарез]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} |- |} ==== Остало ==== * Најбољи играч [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла лиге]] према магазину ''Transfermarkt'': [[Ла лига 2018/19.|2018-19]]<ref>https://www.transfermarkt.ru/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8-tm-%D0%B2%D1%8B%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%9C%D0%B5%D1%81%D1%81%D0%B8-%D0%B2-%D0%BA%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0/view/news/344147</ref> * ''Trofeo EFE'': 2007, 2009, 2010, 2011, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.mundodeportivo.com/20120514/fc-barcelona/messi-trofeo-efe-mejor-futbolista-liga-latinoamericano_54293432212.html|title=Messi recibe el Trofeo EFE como mejor futbolista latinoamericano de la Liga BBVA|date=15. 5. 2012|publisher=Mundo Deportivo|language=Spanish|trans-title=Messi receives the EFE Trophy as the best Latin American footballer in the Liga BBVA|access-date=7. 8. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://m.ultimahora.com/messi-recibe-orgulloso-su-segundo-trofeo-efe-n304081.html/amp|title=Messi recibe orgulloso su segundo Trofeo EFE|date=12. 3. 2010|publisher=Ultima Hora|language=Spanish|trans-title=Messi proudly receives his second EFE Trophy|access-date=7. 8. 2019}}</ref> * Награда ''Don Balón'': 2006–07, 2008–09, 2009–10<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/spanpoy.html|title=Spain - Footballer of the Year|publisher=RSSF|access-date=7. 8. 2019}}</ref> * Најбољи играч Ла Лиге: [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]]<ref name="Honours of a Genius: The Collector of Trophies">{{Cite news|url=http://www.marca.com/accesible/2013/11/12/futbol/equipos/barcelona/1384256483.html|title=Palmarés de un Genio: El Coleccionista de Trofeos|last=Otero|first=Paul M.|date=12. 11. 2013|work=Marca|access-date=13. 9. 2015|location=Spain|language=Spanish|trans-title=Honours of a Genius: The Collector of Trophies|archive-url=https://web.archive.org/web/20190328162523/https://www.marca.com/accesible/2013/11/12/futbol/equipos/barcelona/1384256483.html|archive-date=28. 03. 2019|url-status=dead}}</ref><ref name="Messi, Best Forward and Best Player">{{Cite web|url=https://www.ligabbva.com/liga-bbva/126953/messi-mejor-delantero-y-mejor-jugador-cristiano-jugador-mas-valioso/|title=Messi, Mejor Delantero y Mejor Jugador|date=2. 12. 2013|publisher=Liga de Fútbol Profesional|language=Spanish|trans-title=Messi, Best Forward and Best Player|archive-url=https://web.archive.org/web/20151208113604/https://www.ligabbva.com/liga-bbva/126953/messi-mejor-delantero-y-mejor-jugador-cristiano-jugador-mas-valioso/|archive-date=8. 12. 2015|url-status=dead|access-date=13. 9. 2015}}</ref><ref name="Lionel Messi, 2014–15 Liga BBVA Best Player">{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/noticias/lionel-messi-201415-liga-bbva-best-player|title=Lionel Messi, 2014–15 Liga BBVA Best Player|date=30. 11. 2015|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=8. 1. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20190322140218/https://www.laliga.es/en/noticias/lionel-messi-201415-liga-bbva-best-player|archive-date=22. 03. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mundodeportivo.com/futbol/laliga/20181112/452875656952/premio-pichichi-messi-en-directo-online-barcelona-futbol-hoy.html|title=La entrega del premio Pichichi a Messi, en directo|date=12. 11. 2018|website=Mundo Deportivo|language=Spanish|access-date=12. 11. 2018}}</ref> * Најбољи нападач Ла Лиге: [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[ПРва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]]<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/index.html|title=MARCA - Diario online líder en información deportiva|date=13. 12. 2015|website=Marca.com|language=es|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * ''Trofeo Alfredo Di Stéfano'': 2008–09,<ref>{{Cite web|url=http://www.rtve.es/deportes/20091111/messi-recibe-nervioso-trofeo-di-stefano/300462.shtml|title=Messi recibe "nervioso" el trofeo Di Stéfano|date=11. 11. 2009|publisher=rtve|language=Spanish|trans-title=Messi receives the Di Stéfano trophy "nervous"|access-date=7. 8. 2019}}</ref> 2009–10, 2010–11,<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/2011/06/01/futbol/1adivision/1306945514.html|title=Messi consigue su tercer Trofeo Di Stéfano|date=1. 6. 2011|publisher=Marca|language=Spanish|trans-title=Messi gets his third Di Stéfano Trophy|access-date=7. 8. 2019}}</ref> 2014–15, 2016–17, 2017–18 * Ла Лига играч месеца: јануар 2016, април 2017, април 2018, септембар 2018, март 2019.<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-liga-bbva-player-of-the-month-for-january|title=Lionel Messi named Liga BBVA Player of the Month for January|date=12. 2. 2016|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190801144755/https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-liga-bbva-player-of-the-month-for-january|archive-date=01. 08. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-april|title=Lionel Messi named LaLiga Santander Player of the Month for April|date=12. 5. 2017|publisher=La Liga|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190806211739/http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-april|archive-date=06. 08. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-march|title=Lionel Messi named LaLiga Santander Player of the Month for March|date=4. 4. 2019|publisher=La Liga|access-date=4. 4. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190407124920/https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-march|archive-date=07. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> * ЕСМ тим године: 2014–15<ref name="ESM 14-15">{{Cite web|url=http://www.worldsoccer.com/esm-golden-shoe/esm-xi/esm-team-of-the-season-2014-15-362722|title=ESM Team of the Season – 2014–15|date=11. 6. 2015|website=[[World Soccer (magazine)|World Soccer]]|access-date=16. 1. 2016}}</ref> * ''Sports Illustrated Team of the Decade'': 2009.<ref>{{Cite web|url=http://sportsillustrated.cnn.com/2009/magazine/specials/2000s/12/15/soccer.decade.team/index.html|title=2000s: The Decade in Sports; All-Decade Team: Soccer|last=Wahl|first=Grant|date=21. 12. 2009|website=Sports Illustrated|archive-url=https://web.archive.org/web/20121113202936/http://sportsillustrated.cnn.com/2009/magazine/specials/2000s/12/15/soccer.decade.team/index.html|archive-date=13. 11. 2012|url-status=dead|access-date=20. 9. 2018}}</ref> * ''[[Лекип]]'' тим године: 2011,<ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/barcelona-players-dominate-the-lequipe-team-of-year-2011|title=Barcelona players dominate the L'Equipe Team of Year 2011|last=ambujgupta|date=26. 12. 2011|website=Sportskeeda|access-date=16. 2. 2018|quote=Lionel Messi made it to the team for the fourth successive year.}}</ref> 2012,<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2012-2013/alba-xavi-iniesta-and-messi-in-lequipe-team-of-the-year|title=Alba, Xavi, Iniesta and Messi in L’Equipe team of the year|date=27. 12. 2012|website=FCBarcelona.com|access-date=16. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/lequipe-announces-its-team-of-the-year|title=L'equipe announces its Team of the Year|last=Lakshya Singh Kashyap|date=27. 12. 2012|website=Sportskeeda|access-date=16. 2. 2018|quote='''FORWARD''': Andres Iniesta (Barcelona), Lionel Messi (Barcelona), Cristiano Ronaldo (Real Madrid)}}</ref> 2013,<ref>{{Cite web|url=http://www.sefutbol.com/en/jordi-alba-named-lequipes-team-year|title=Jordi Alba named in L`Équipe's team of the year|date=26. 12. 2013|website=Official website of Selección Española de Fútbol|access-date=16. 2. 2018|quote=The successes of '''Bayern Munich''' during 2013 have led the team to have five players in the ideal line-up .The full 11 is as follows: '''Manuel Neuer and Philipp Lah'''m (Germany), '''Vincent Kompany''' (Belgium), '''Thiago Silva''' (Brazil) and Spanish '''Jordi Alba'''. In the center of the field of this perfect team would be '''Yaya Toure''' (Ivory Coast), '''Bastian Schweinsteiger and Thomas Müller (G'''ermany) and '''Franck Ribéry''' (France). As strikers, [Lionel] '''Messi''' (Argentina) and '''Cristiano Ronaldo''' (Portugal).|archive-url=https://web.archive.org/web/20190414043953/https://www.sefutbol.com/en/jordi-alba-named-lequipes-team-year|archive-date=14. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> 2014,<ref>{{Cite web|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2014/12/three-real-madrid-players-in-lequipes-team-of-the-year|title=Three Real Madrid players in L’Equipe's team of the year|date=27. 12. 2014|website=Realmadrid.com|publisher=Real Madrid Club de Fútbol|location=Madrid, Spain|access-date=16. 2. 2018|quote=Cristiano Ronaldo, Sergio Ramos and Toni Kroos make up part of the team [L'Equipe's team of the year] that also includes [Manuel] Neuer, [Philipp] Lahm, [Mats] Hummels, [David] Alaba, [Ángel] Di María, Xabi Alonso, [Lionel] Messi and Neymar.}}</ref> 2016,<ref>{{Cite web|url=http://www.marca.com/en/football/real-madrid/2017/01/02/586a4cd3e5fdea61298b45bf.html|title=Four Real Madrid players in L'Equipe's team of 2016|last=McTear|first=Euan|date=2. 1. 2017|website=Marca English|access-date=16. 2. 2018|quote=L'Equipe also have two Barcelona players - Lionel Messi and Luis Suarez - in the side, along with ex-Barcelona and current Juventus man Dani Alves.}}</ref> 2017,<ref>{{Cite web|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2018/01/four-madridistas-in-l’equipes-best-xi-of-the-year|title=Four madridistas in L’Equipe's best XI of the year|date=2. 1. 2018|website=Realmadrid.com|publisher=Real Madrid Club de Fútbol|location=Madrid, Spain|access-date=17. 1. 2018|quote=Cristiano Ronaldo, Sergio Ramos, Marcelo and Luka Modric all feature in the team, alongside [Gianluigi] Buffon (Juventus), [Mats] Hummels (Bayern Munich), Dani Alves (Juventus and PSG), [N’Golo] Kanté (Chelsea), Neymar (Barcelona and PSG), [Edinson] Cavani (PSG) and [Lionel] Messi (Barcelona).}}</ref> 2018.<ref>{{Cite web|url=https://en.as.com/en/2019/01/03/football/1546506092_091280.html|title=Real Madrid, France dominate L'Équipe's 2018 team of the year|last=De la Riva|first=Mario|date=3. 1. 2019|website=AS|access-date=3. 6. 2019|quote=Jan Oblak does make the team, whose LaLiga presence is completed by Barcelona's Lionel Messi.}}</ref> === Избори за најбољу спортску личност године === ; Лауреусова награда {| class="wikitable" ! scope="col" | Година ! scope="col" | Победник ! colspan="5" scope="col" | Номиновани |- | scope="row" | 2010. | [[Јусејн Болт]] <small>([[Атлетика|а]][[Атлетика|тлетика]])</small> | [[Кенениса Бекеле]] <br /><small>([[Атлетика|а]][[Атлетика|тлетика]])</small> | [[Алберто Контадор]] <small>([[бициклизам]])</small> | [[Роџер Федерер]] <br /><small>([[тенис]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Валентино Роси]] <small>([[мотоциклизам]])</small> |- | scope="row" | 2011. | [[Рафаел Надал]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Коби Брајант]] <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | [[Mani Pakjao|Мани Пакјао]] <br /><small>([[бокс]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> |- | scope="row" | 2012. | [[Новак Ђоковић]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Кадел Еванс]] <br /><small>([[бициклизам]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Дирк Новицки]] <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> |- | scope="row" | 2013. | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Мохамед Фара]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Мајкл Фелпс]] <br /><small>([[пливање]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> | [[Бредли Вигинс]] <br /><small>([[бициклизам]])</small> |- | scope="row" | 2016. | [[Новак Ђоковић]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Стефен Кари|С]]<nowiki/>тефен Кари <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Луис Хамилтон]] <br /><small>([[формула 1]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | [[Џордан Спит]]<br /><small>([[голф]])</small> |} ; Остало * ''Лекипов интернационални атлета године:'' 2011. * ''Best International Athlete ESPY Award:'' 2012, 2015. * ''Marca Leyenda:'' 2009 * Најбољи атлета Латинске Америке и Кариба 2014<ref>{{cite web|url=http://www.artemisaradioweb.icrt.cu/sitenglish/index.php?option=com_content&view=article&id=1934:ibargueen-and-messi-best-latin-american-athletes-in-2014&catid=14:deportivas&Itemid=185&lang=en|title=Ibargüen and Messi: Best Latin American Athletes in 2014|date=22. 12. 2014|publisher=Radio Artemisa|accessdate=7. 8. 2019|archive-date=06. 12. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201206112133/http://www.artemisaradioweb.icrt.cu/sitenglish/index.php?option=com_content&view=article&id=1934:ibargueen-and-messi-best-latin-american-athletes-in-2014&catid=14:deportivas&Itemid=185&lang=en|url-status=dead}}</ref> === Избор за националну спортску личност године === ; Аргентински атлета године *''Olimpia de Oro'': 2011. *''Olimpia de Plata'': 2005, 2007. **''Olimpia de Plata al Fútbol del Exterior'': 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017. === Награде за ''играча утакмице'' === {{Col-begin}} {{Col-break}} ;Финале Лиге шампиона {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Тим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |rowspan="2" scope="col"|2009. {{Efn|2009, [[Уефа]] је поделила две награде за играча утакмице. Ћави је био именован за Уефиног играча меча, док је Меси добио исту награду, али од навијача.}} |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |title=Gerrard and Messi share fans' vote |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=833884.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=27. 5. 2009 |accessdate=2. 7. 2009 }}</ref> |- |[[Ћави]] |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |first=Andrew |last=Haslam |title=Imperious Xavi runs the show in Rome |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=834049.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=28. 5. 2009 |accessdate=28. 5. 2009 }}</ref> |- |rowspan="2" scope="col"|2011. {{Efn|2011, [[Уефа]] је доделила две награде за играча утакмице. Меси је био именован за играча утакмице и од Уефе и од навијача.}} |'''Лионел Меси''' ||[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |first1=Simon |last1=Hart |first2=Álvaro |last2=Macho |title=Stellar Messi hails 'incredible' Barcelona |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=1629779.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=29. 5. 2011 |accessdate=29. 5. 2011 }}</ref> |- |'''Лионел Меси''' ||[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref name="raterviite">{{cite web|title=Player Rater – Top Player – Lionel Messi |url=http://en.uclratings.uefa.com/Player/Profile/95803/2003352 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110530232357/http://en.uclratings.uefa.com/Player/Profile/95803/2003352 |url-status=dead |archive-date=30. 5. 2011 |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |accessdate=29. 5. 2011}}</ref> |} {{Col-break}} ;Светско првенство 2010. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | | '''Лионел Меси''' | Група Б, Грчка - Аргентина |- |} {{Col-break}} ;Финале Светског клупског првенства {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Tим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|2009. |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] | |- |scope="row"|2011. |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] | |} {{Col-end}}{{Col-begin}} {{Col-break}} ;Светско првенство 2014. {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице ! Признања |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Босна и Херцегоина (Групна фаза), Иран (групна фаза), Нигерија (групна фаза), Швајцарска (нокаут фаза)]] | align="center" | 4 |- ! rowspan="3" | 2 | [[Кејлор Навас]] | Енглеска (групна фаза), Грчка (осмина финала), Холандија (четвртфинале) | rowspan="3" align="center" | 3 |- | [[Арјен Робен]] | Аустралија (групна фаза), Чиле (групна фаза), Бразил (меч за треће место)]] |- | [[Хамес Родригез]] | Грчка (групна фаза), Обала Слоноваче (групна фаза), Уругвај (осмина финала) |- |} {{Мало|Извор: [[Фифа]]<ref>{{cite web|url=https://www.fifa.com/worldcup/archive/brazil2014/awards/man-of-the-match/index.html|title=2014 FIFA World Cup – Man of the Match|website=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA)|accessdate=21. 1. 2017}}</ref>}} {{Col-break}} ;Уефа супер куп {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Tим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|Референце}} |- |scope="row"|[[Уефа супер куп 2015.]] |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2015-2016/lionel-messi-man-of-the-match-in-2015-uefa-super-cup |title=Lionel Messi man of the match in 2015 UEFA Super Cup |website=FCBarcelona.com |last=Bogunya |first=Roger |date=11. 8. 2015 |accessdate=28. 12. 2017}}</ref> |} {{Col-end}}{{Col-begin}} {{Col-break}} ;Копа Америка 2015. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Парагвај (групна фаза), Уругвај (групна фаза), Колумбија (четвртфинале), Парагвај (полуфинале) |- |} ;Светско првенство 2018. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | {{1|'''9'''}} | '''Лионел Меси''' | Нигерија (групна фаза) |- |} {{Col-break}} ;Копа Америка Сентарио 2016. {| class="wikitable plainrowheaders unsortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице ! {{Abbr|Признања|Број признања за играча утакмице}} |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Панама (групна фаза), Венецуела (четвртфинале), САД (полуфинале) | align="center" | 3 |- ! rowspan="3" | 2 | [[Давид Оспина]] | Перу (четвртфинале), САД (меч за треће место) | rowspan="3" align="center" | 2 |- | [[Едуардо Варгас]] | Панама (групна фаза), Мексико (четвртфинале) |- | [[Енер Валенсија]] | Перу (групна фаза), Хаити (групна фаза) |- |} ;Копа Америка 2019. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | {{1|'''8'''}} | '''Лионел Меси''' | Катар (групна фаза) |- |} {{Col-end}} === Остало === * ''IFFHS World's Best Playmaker:'' 2015, 2016,<ref>{{Cite news|url=http://iffhs.de/the-worlds-best-playmaker-2016-lionel-messi/|title=THE WORLD’S BEST PLAYMAKER 2016 : Lionel Messi|last=Ley|first=Robert|date=29. 12. 2016|access-date=18. 2. 2018|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|archive-date=24. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191024150654/https://iffhs.de/the-worlds-best-playmaker-2016-lionel-messi/|url-status=dead}}</ref> 2017.<ref>{{Cite web|url=https://iffhs.de/worlds-best-playmaker-2017-one-lionel-messi/|title=THE WORLD’S BEST PLAYMAKER 2017: ONE MORE FOR LIONEL MESSI|date=7. 12. 2017|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|access-date=18. 2. 2018|archive-date=19. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171219132615/http://iffhs.de/worlds-best-playmaker-2017-one-lionel-messi/|url-status=dead}}</ref> * Номинован за ''Еуроспортов'' ''емоционални тренутак године'': 2016.{{Efn|"Leo Messi misses penalty in Copa America final defeat" received 13 percent (%) of the total votes cast, finishing on a third-place in the voting.<ref>{{cite news|url=http://www.eurosport.com/all-sports/andy-murray-named-eurosport-s-uk-star-of-the-year-cristiano-ronaldo-takes-global-prize_sto5994812/story.shtml |title=Andy Murray named Eurosport's UK Star of the Year, Cristiano Ronaldo takes global prize |work=Official website of Eurosport |date=30. 12. 2016 |accessdate=15. 2. 2017 |author=[[Garmin]] }}</ref>}} == Рекорди == ''За јул 2019.'' === Светски рекорди === * Највише Златних лопти: 5 (2009–12, 2015) {{Мало|(рекорд дели са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/35285469|title=Lionel Messi Wins Ballon d'Or over Ronaldo and Neymar|date=11. 1. 2016|publisher=BBC Sport|access-date=12. 2. 2016}}</ref> * Највише узастопно добијених Златних лопти: 4<ref name="14 Facts about the FIFA Ballon d'Or">{{Cite web|url=https://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|title=14 Facts about the FIFA Ballon d'Or|date=22. 9. 2014|publisher=FIFA|access-date=12. 2. 2016|archive-date=04. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304160555/http://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|url-status=dead}}</ref> * Најмлађи освајач Златне лопте; са 23, 24, 25 и 28 година<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|title=14 Facts About The Fifa Ballon d'Or|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304160555/http://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|archive-date=04. 03. 2016|dead-url=dead|access-date=}}</ref> * [[Гинисова књига рекорда|Гинисов светски рекорд]] за играча са највише постигнутих голова за клуб и репрезентацију у једној календарској години: 91 гол, 2012.<ref>{{Cite web|url=http://www.guinnessworldrecords.com/news/2012/12/barcelona-star-lionel-messi-sets-new-goalscoring-record-46285/|title=Barcelona star Lionel Messi sets new goal-scoring record|publisher=[[Guinness World Records]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Највише голова у календарској години (укључујући и пријатељске утакмице): 96 голова, 2012. * Најбољи стрелац у свим европским такмичењима у календарској години: 79 голова, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/sport/football/news-and-comment/barcelonas-lionel-messi-becomes-most-decorated-player-in-history-after-winning-unprecedented-fourth-8441605.html|title=Barcelona's Lionel Messi becomes most decorated player in history after winning unprecedented fourth straight Ballon d'Or|publisher=[[The Independent|Independent]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Најбољи стрелац у једној клупској сезони: 73 гола, сезона 2011/12.<ref name="The Goal That Started the Barcelona Legend">{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/32553429|title=Lionel Messi: The Goal That Started the Barcelona Legend|date=1. 5. 2015|publisher=BBC Sport|access-date=27. 8. 2015}}</ref> * Најдужи низ узастопно забијених погодака у домаћој лиги: 21 меч и 33 гола, 2012/13.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/21732439|title=Messi 'breaks record' by scoring in 17th consecutive La Liga game|publisher=[[BBC]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Једини играч који је освајао више од једне Златне лопте са [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светских клупских првенстава.]]<ref name="Toyota Cup">{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/toyotamvp.html|title=Toyota Cup - Most Valuable Player of the Match Award|website=[[RSSSF]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Једини играч који је освајао више од једне награде за најбољег играча финала Светског клуспког првенства.<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/toyotamvp.html|title=Toyota Cup - Most Valuable Player of the Match Award|website=www.rsssf.com|access-date=5. 9. 2019}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 40 голова у 10 узастопних календарских година.<ref>{{Cite web|url=https://tribuna.com/en/fcbarcelona/news/2471494/|title=Lionel Messi's goals per calendar year|date=31. 12. 2018|publisher=Tribuna|access-date=30. 4. 2019|archive-date=30. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190430101618/https://tribuna.com/en/fcbarcelona/news/2471494/|url-status=dead}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 40 голова у 10 узастопних сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1151683/leo-messi-breaks-40-goal-mark-for-the-10th-consecutive-season|title=Leo Messi breaks 40 goal mark for the 10th consecutive season|date=30. 3. 2019|publisher=FC Barcelona|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Једини играч који је у календарској години постигао погодак у 6 различитих клупских такмичења два пута: 2011. и 2015. * Једини играч који је успео постићи гол и асистирати у 6 различитих клупских такмичења у календарској години: 2011. * Једини играч који је постигао 60+ голова у свим такмичењима у две узастопне сезоне: (2011/12. и 2012/13).<ref>{{Cite web|url=https://readfootball.co/2019/01/14/400-league-goals-and-counting-a-look-at-the-records-held-by-lionel-messi/only-player-to-score-60-goals-in-two-consecutive-seasons/|title=Only Player To Score 60+ Goals In Two Consecutive Seasons|date=31. 12. 2018|publisher=Read Everything|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Први играч који је узастопно постизао голове против свих тимова у професионалној лиги.<ref>{{Cite web|url=https://uk.reuters.com/article/uk-soccer-spain-messi/messi-scores-against-every-team-in-la-liga-consecutively-idUKBRE92T0C920130330|title=Messi scores against every team in La Liga consecutively|date=30. 3. 2013|publisher=Reuters|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Највише изабран за ''FIFPro World XI'': 12 пута (2007–2018) {{Мало|(дели рекорд са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/five-incredible-records-shared-by-lionel-messi-and-cristiano-ronaldo|title=Five incredible records shared by Lionel Messi and Cristiano Ronaldo|date=3. 5. 2017|publisher=Sportskeeda|access-date=27. 11. 2017}}</ref> * Највише појављивања на омоту фудбалске видео-игрице: 10 === Континентални рекорди === ==== Европа ==== * Најбољи стрелац у „лигама петице”: 419 голова.<ref>{{Cite web|url=https://edition.cnn.com/2019/01/13/football/messi-barcelona-spt-intl|title='His goat-ness': Lionel Messi scores 400th league goal for Barcelona|last=John Sinnott|publisher=CNN|}}</ref> * Највише званичних постигнутих голова за један клуб у лигама петице: 603 гола. * Највише постигнутих голова у једном мечу Лиге шампиона: 5 голова {{small|(дели рекорд са 13 играча)}}.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2231480.html#/photos/|title=Top scorers in a single European game|website=UEFA.com|access-date=6. 7. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2012/matches/round=2000264/match=2007677/postmatch/report/index.html#magical+messi+downs+leverkusen|title=Five-goal Messi leaves Leverkusen spellbound|website=UEFA.com|access-date=6. 7. 2017}}</ref> * Највише [[Златна копачка|Златних копачки]]: 6 * Највише постигнутих хет-трикова у Лиги шампиона: 8 {{Мало|(дели рекорд са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2566405.html|title=All you ever wanted to know: Champions League hat-tricks|website=UEFA.com|access-date=5. 4. 2019}}</ref> * Највише постигнутих голова у лиги у једној сезони: 50<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/blog/2012/dec/10/lionel-messi-record-year-numbers|title=Lionel Messi's incredible record-breaking year in numbers|last=Adamson|first=Mike|date=10. 12. 2012|work=The Guardian|access-date=30. 6. 2017|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> * Најмлађи играч који је наступио у Лиги шампиона 100 пута: 28 година и 84 дана, 2015. године.<ref>{{Cite magazine|last=Chavez|first=Christopher|date=16. 9. 2015|title=Lionel Messi Becomes Youngest to 100 Champions League Appearances|url=https://www.si.com/planet-futbol/2015/09/16/lionel-messi-champions-league-appearances-100-games-fc-barcelona-ac-roma|magazine=Sports Illustrated|access-date=13. 2. 2016}}</ref> * Најбољи стрелац Уефа супер купа: 3 гола {{Мало|(дели рекорд са [[Arie Haan]], [[Oleg Blokhin]], [[Gerd Müller]], [[Rob Rensenbrink]], [[François Van der Elst]], [[Terry McDermott]], и [[Радамел Фалкао|Фалкаоом]])}}<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefasupercup/news/newsid=2271025.html|title=Messi, Alves among Super Cup Record-Breakers|last=Saffer|first=Paul|date=11. 8. 2015|publisher=UEFA|access-date=13. 2. 2016}}</ref> * Највише појављивања у ''ESM Team of the Year'': 11 (2006, 2008–2013, 2015–2018): * Играч који је најбрже достигао 100 голова у Лиги шампиона (123 утакмице) * Играч који је најбрже достигао 300 голова у европским "лигама петице". (334 утакмице) * Први играч који је добио признање за најбољи гол сезоне две године за редом: 2015. и 2016. * Највише постигнутих голова у групној фази Лиге шампиона: 66 голова * Највише постигнутих голова за један клуб у Лиги шампиона: 112 голова * Најмлађи играч који је постигао 50 голова у Лиги шампиона * Најмлађи играч који је наступао у Лиги шампиона 100 пута * Најмлађи играч који је постигао 400+ голова за један европски клуб (27 година, 300 дана) ==== Амерички ==== * Најбољи асистент Копа Америке: 12 асистенција<ref>{{Cite web|url=https://nesn.com/2016/06/lionel-messi-assists-gonzalo-higuains-goal-thrills-gillette-stadium-in-copa-america/|title=Lionel Messi Sets Copa America Assists Record, Thrills Gillette Stadium|last=O'Mard|first=Marcus Kwesi|date=18. 6. 2016|website=NESN.com|language=en|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише постигнутих голова у КОНМЕБОЛ квалификацијама за СП: 21 гол {{small|(дели рекорд са [[Луис Суарез|Суарезом]])}}. * Највише постигнутих голова као измена на утакмици Копа Америке: 3 гола === Шпански рекорди === * Највише признања за најбољег играча Ла лиге: 8 (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2017, 2018).<ref name="#1">{{Cite web|url=https://www.ovaciondigital.com.uy/futbol/messi-presente-suarez.html|title=Messi tiene presente a Suárez|last=ElPais|website=Diario EL PAIS Uruguay|language=spanish|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише признања за најбољег нападача Ла лиге: 9 (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017, 2018).<ref name="#1"/> * Највише Пичићи трофеја: 6 {{small|(дели рекорд са [[Телмо Зара|Заром]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en-sa/news/la-liga-top-scorer-messi-wins-record-equalling-sixth/h5v6idsvqmbh121j22xm353u6|title=La Liga top scorer Lionel Messi wins record-equalling sixth Pichichi Trophy {{!}} Goal.com|website=www.goal.com|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац Ла лиге: 419 голова<ref>{{Cite web|url=https://www.guinnessworldrecords.com/news/2014/11/lionel-messi-earns-another-guinness-world-records-title-with-la-liga-scoring-feat-62015|title=Double for Lionel Messi as Barcelona star takes both La Liga and Champions League all-time goals records in a week|date=25. 11. 2014|website=Guinness World Records|language=en-GB|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи асистент Ла лиге: 166 асистенција * Најбољи стрелац Суперкупа Шпаније: 13 голова * Најбољи стрелац једне сезоне у Ла лиги: 50 голова, сезона 2011–12<ref>{{Cite web|url=https://www.guinnessworldrecords.com/world-records/most-goals-scored-in-a-season-in-the-top-division-of-spanish-football|title=Most goals scored in a season in the top division of Spanish football|website=Guinness World Records|language=en-GB|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише постигнутих хет-трикова у једној сезони Ла лиге: 8, сезона 2011–12 {{small|(дели рекорд [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}. * Голови постигнути против највише тимова у једној сезони Ла лиге: 19, 2012–13 {{small|(дели рекорд са [[Роналдо|Роналдо Назарио]] и [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}. * Највише наступа у Ла лиги као странац: 452 утакмице * Једини играч који је узастопце против свих тимова постизао голове у Ла лиги: 19 утакмица, 30 голова, 2012-13 * Највише лигашких датих голова на домаћем терену * Највише лигашких датих голова на гостујућем терену * Највише мечева у лиги постигнуто у сезони (38 утакмица): 27<ref>{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2012-13&equip=-&rival=-&jug=-&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2012–13 (Filters: First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> (2012–13) * Највише постигнутих домаћих мечева у сезони (38 утакмица): 16 (2011–12) <ref name="messiHG1112">{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2011-12&equip=-&rival=-&jug=-&cas=1&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2011–12 (Filters: Home, First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> * Већина постигнутих голова у лиги (38 утакмица): 15 (2012–13) <ref name="messiAG1213">{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2012-13&equip=-&rival=-&jug=-&for=1&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2012–13 (Filters: Visitor, First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> * Највише постигнутих голова против противника: 37<ref>{{Cite news|url=http://www.espn.com/soccer/barcelona/story/3396633/lionel-messi-enjoys-record-breaking-day-as-barcelona-win|title=Messi enjoys record-breaking day for Barca|work=ESPN.com|access-date=24. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2018-2019/new-record-for-messi-goals-against-37-different-teams-in-the-league-huesca-fcbarcelona|title=New record for Messi: goals against 37 different teams in the league {{!}} FC Barcelona|website=FC Barcelona|language=en-US|access-date=3. 9. 2018}}</ref> * Највише узастопно постигнутих голова против гостујућих екипа: 13 (20 голова од 8. до 33. кола, сезона 2012–13) . * Једини играчи који су уједно и најбољи стрелци и најбољи асистенти у једној сезони: [[Луис Суарез]] (2015–16), Лионел Меси (2017–18, 2018–19). * Највише постигнутих голова на највише стадиона: 36<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/983529/messi-has-scored-in-36-la-liga-grounds|title=Messi has scored in 37 La Liga grounds|website=www.fcbarcelona.com|language=en|access-date=28. 1. 2019}}</ref> * Први играч који је постигао гол у 15 узастопних сезона.<ref>{{Cite news|url=http://www.marca.com/en/football/barcelona/2018/08/19/5b7922cbe5fdea6f258b463c.html|title=LaLiga Santander - Barcelona: Leo Messi: The legend continues - MARCA in English|work=MARCA in English|access-date=19. 8. 2018|language=en}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 20 голова у 10 узастопних сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2017-2018/leo-messi-reaches-20-goals-in-the-league-for-the-10th-season-in-a-row-fcbarcelona|title=Leo Messi reaches 20 goals in the league for the 10th season in a row {{!}} FC Barcelona|website=FC Barcelona|language=en-US|access-date=5. 3. 2018}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/soccer/2018/01/29/lionel-messi-takes-another-record-away-cristiano-ronaldo-winning-barcelona-free-kick|title=Messi's latest free kick magic sets another record|work=SI.com|access-date=5. 3. 2018|language=en}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 30 голова у 7 различитих сезона.<ref>{{Cite news|url=http://www.foxsportsasia.com/football/la-liga/874633/messi-sets-yet-another-la-liga-record/|title=Mesmerising Messi sets yet another La Liga record - FOX Sports Asia|date=30. 4. 2018|work=FOX Sports Asia|access-date=30. 4. 2018|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/sport/football/43924061|title=Barcelona 'dominant in Spain but change needed for European challenge'|date=29. 4. 2018|work=BBC Sport|access-date=30. 4. 2018|language=en-GB}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 10 голова у 13 узастопних сезона (од 2006–07 до 2018–19).<ref>{{Cite web|url=https://en.as.com/en/2018/12/08/football/1544305431_153529.html|title=Messi makes more LaLiga history with goals record|date=8. 12. 2018|website=AS.com|language=en|access-date=9. 12. 2018}}</ref> * Први играч који је постигао 300 голова у Ла лиги.<ref>{{Cite news|url=http://www.espnfc.com/blog/five-aside/77/post/2809730/lionel-messi-of-barcelona-reaches-300-goals-in-la-liga|title=Lionel Messi is the first player to score 300 goals in La Liga|date=17. 2. 2016|access-date=14. 5. 2017|publisher=ESPN FC}}</ref> * Први играч који је постигао 350 голова у Ла лиги. * Први играч који је асистирао 150 пута у Ла лиги. * Најмлађи играч који је постигао 200 голова у Ла лиги: 25 година и 7 месеци, јануар 2013.<ref>{{Cite news|url=https://www.usatoday.com/story/sports/mls/2013/01/27/roundup-lionel-messi-youngest-to-200-goals-la-liga/1868865/|title=Roundup: Messi Youngest to Score 200 Goals in La Liga|date=27. 1. 2013|work=USA Today|access-date=27. 8. 2015}}</ref> * Највише освојених домаћих титула од стране страног играча: 10 (све титуле са [[ФК Барселона|Барселоном]]). * Највише погодака у финалима Копа дел Реја: 6 (2009, 2012, 2015, 2017, 2018, 2019).<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1226537/fc-barcelona-1-2-valencia-the-cup-slips-away|title=FC Barcelona 1–2 Valencia: The Cup slips away|date=25. 5. 2019|website=FC Barcelona|access-date=3. 6. 2019}}</ref> * Најбољи асистент у финалима Копа дел Реја: 6 (једна 2009, две 2016, једна 2017, две 2018). * Највише постигнутих голова из директних слободних удараца: 28<ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/soccer/2018/01/29/lionel-messi-takes-another-record-away-cristiano-ronaldo-winning-barcelona-free-kick|title=Messi's latest free kick magic sets another record|work=SI.com|access-date=19. 7. 2018|language=en}}</ref> === Аргентински рекорди === * [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Најбољи стрелац Аргентине свих времена]]: 68 голова<ref>{{Cite web|url=http://www.espnfc.com/argentina/story/2891319/lionel-messi-breaks-argentinas-all-time-goal-scoring-record|title=Lionel Messi breaks Argentina's all-time goal-scoring record|date=22. 6. 2016|publisher=ESPN FC|access-date=22. 6. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://es.fifa.com/live-scores/copaamerica/news/newsid/280/310/4/index.html|title=Messi, máximo artillero histórico de la selección argentina|date=22. 6. 2016|publisher=FIFA (Spanish)|access-date=22. 6. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.afa.org.ar/4656/messi-unico-duea%C2%B1o-del-gol|title=Messi, único dueño del gol|date=22. 6. 2016|publisher=Argentine Football Association (Spanish)|access-date=22. 6. 2016|archive-date=11. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171011132325/http://www.afa.org.ar/4656/messi-unico-duea%C2%B1o-del-gol|url-status=dead}}</ref> * Најбољи стрелац Аргентине у календарској години: 12 голова, 2012. {{Мало|(дели рекорд са [[Габријел Батистута|Батистутом]])}}. * Једини Аргентинац који је постигао гол против сваке чланице КОНМЕБОЛ-а.<ref>{{Cite web|url=http://www.sport-english.com/en/news/world-football/messis-now-scored-every-south-american-country-except-argentina-4483886|title=Messi's now scored vs. EVERY South American country... except Argentina|last=EN|first=Sport|date=5. 9. 2015|access-date=14. 5. 2017}}</ref> * Најмлађи играч који је заиграо за Аргентину на Светском првенству: 18 година, 357 дана, 2006. * Најмлађи играч који је постигао гол за Аргентину на Светском првенству: 18 година, 357 дана, 2006. * Најмлађи играч који је сакупио 100 наступа за репрезентацију под надлежношћу [[КОНМЕБОЛ]]-а: 27 година, 361 дан, 2015.<ref>{{Cite web|url=http://www.eurosport.com/football/copa-america/2015/it-s-lionel-messi-s-28th-birthday-here-are-10-of-his-stunning-career-stats._sto4795033/story.shtml|title=It's Lionel Messi's 28th Birthday, Here Are 10 of His Stunning Career Stats...|date=24. 6. 2015|publisher=Eurosport|access-date=27. 8. 2015}}</ref> === Клупски === ==== Барселона ==== * Најбољи стрелац [[El Klasiko|Ел Класика]]: 27 голова * Најбољи стрелац у Дербију Барселоне: 25 голова<ref name="marca.com">{{Cite web|url=http://www.marca.com/2014/12/07/futbol/equipos/barcelona/1417976576.html|title=Messi se apunta al 'hat-trick': tres en los últimos cuatro partidos|date=7. 12. 2014|publisher=Marca|language=es|access-date=14. 1. 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.fcbarcelona.com/football/first-team/match-archive/2015-2016/copa-del-rey/1-8-1st-leg/fc-barcelona_rcd-espanyol|title=FC Barcelona v RCD Espanyol: Messi delivers first-leg victory (4–1)|date=6. 1. 2016|website=FCBarcelona.com|access-date=6. 1. 2016}}</ref> * Најбољи стрелац у званичним такмичењима: 603 гола<ref name="LMSW">{{Cite web|url=https://int.soccerway.com/players/lionel-andres-messi/119|title=L. Messi|publisher=Soccerway.com|access-date=27. 8. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1205184/messi-reaches-600-goals-for-barca|title=Messi reaches 600 goals for Barça|date=1. 5. 2019|website=FCBarcelona.com|access-date=1. 5. 2019}}</ref><ref name="#2">{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/honours|title=Honours - FC Barcelona Official website|website=www.fcbarcelona.com|language=en|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац укључујући и пријатељске утакмице: 638 голова<ref name="#2"/><ref name="#3">{{Cite web|url=https://int.soccerway.com/players/lionel-andres-messi/119/|title=Argentina - L. Messi - Profile with news, career statistics and history - Soccerway|website=int.soccerway.com|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац Лиге шампиона: 112 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Најбољи стрелац у европским такмичењима: 115 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Најбољи стрелац у међународним такмичења: 120 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Највише постигнутих хет-трикова у свим такмичењима: 45<ref name="#2"/> * Највише постигнутих хет-трикова у Ла лиги: 33<ref name="#2"/> * Први играч који је постао најбољи стрелац у четири, пет и шест сезона у Ла лиги: (2009–10, 2011–12, 2012–13, 2016–17, 2017–18, 2018–19)<ref name="FC Barcelona Individual Records">{{Cite web|url=http://www.fcbarcelona.com/club/the-honours/detail/card/fc-barcelona-individual-records|title=FC Barcelona Individual Records|publisher=FC Barcelona|access-date=9. 7. 2017}}</ref> * Највише освојених титула са једном екипом: 34<ref>{{Cite web|url=https://www.soccerladuma.co.za/news/articles/international/categories/messi-ronaldo-neymar-watch-1/the-10-players-with-most-titles-in-fc-barcelona|title=The 10 Players With Most Titles In Barca's History|date=30. 4. 2019|publisher=Soccer Laduma|access-date=1. 5. 2019}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> * Највише поб{{ажурирање}} [[Датотека:Messi_with_Neymar_Junior_the_Future_of_Brazil.jpg|мини|237x237пискел| Меси добија награду за најбољег фудбалера на [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светском клупском првенству]] од свог будућег саиграча, [[Нејмар]]а. ]] Ово је списак статистике каријере аргентинског професионалног фудбалера, '''[[Лионел Меси|Лионела Месија]]'''. == Свеукупна признања == {{Col-begin}} {{Col-break}} === Клуб === * '''[[Ла Лига]] (10)''': [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2004/05.|2004–05]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2005/06.|2005–06]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018–19]] * '''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп краља]] (6)''': [[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]], [[Kup Španije u fudbalu 2016/17.|2016–17]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] ** ''Друго место (3)'': [[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013–14]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018–19]] * '''[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]] (8)''': [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2005.|2005]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2006.|2006]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2009.|2009]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2010.|2010]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2011.|2011]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2013.|2013]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2016.|2016]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2018.|2018]] ** ''Друго место (3)'': [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2012.|2012]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2015.|2015]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2017.|2017]] * '''[[УЕФА Лига шампиона]] (4)''': [[Лига шампиона 2005/06.|2005–06]], [[Лига шампиона 2008/09.|2008–09]], [[Лига шампиона 2010/11.|2010–11]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] * '''[[УЕФА суперкуп]] (3)''': [[УЕФА суперкуп 2009.|2009]], [[УЕФА суперкуп 2011.|2011]], [[УЕФА суперкуп 2015.|2015]] ** ''Друго место (1)'': [[УЕФА суперкуп 2006.|2006]] * '''[[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]] (3)''': [[Светско клупско првенство у фудбалу 2009.|2009]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2015.|2015]] <!-- Mеси је пропустио [[Светско клупско првенство у фудбалу 2006.|Светско клупско првенство 2006.]] због повреде: [https://www.sport-english.com/en/news/barca/lionel-messi-missed-the-2006-club-world-cup-with-injury-too-4758563]--> {{Col-break}} === Репрезентација === ==== Аргентина ==== *[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Мушкарци|Олимпијска златна медаља]]: [[Фудбал за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] *[[Светско првенство у фудбалу до 20 година|Светско првенство до 20 година]]: [[Светско првенство у фудбалу до 20 година 2005.|2005]] *[[Светско првенство у фудбалу|Светско првенство]] другопласирани: [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]] *[[Копа Америка]] другопласирани: [[Копа Америка 2007.|2007]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]; трећепласирани: [[Копа Америка 2019.|2019]] *[[Јужноамеричко првенство у фудбалу до 20 година|Јужноамеричко првенство до 20 година]] трећепласирани: [[Јужноамеричко првенство у фудбалу до 20 година 2005.|2005]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tabless/sa-u20-05.html|title=XXII Sudamericano Juvenil 2005 (Colombia)|publisher=RSSF|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> {{Col-end}} == Индивидуална признања == === Избори за најбољег играча === ==== На светском нивоу ==== Церемонија доделе награде за најбољег играча света почело је да се додељује сваке године од 1955, када је почела додела чувене [[Златна лопта|Златне лопте]]. Златна лопта се додељивала за играча који се сматрао најбољим у тој години, тако што су му се давали поени. Награда се могла додељивати само европским играчима, све док се правила нису променила 1995. Награда [[ФИФА фудбалер године|Фифа фудбалер године]] додељује се од 1991. {{Col-begin}} {{Col-break}} ===== Фифина Златна лопта ===== {{See also|Фифина Златна лопта}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | [[Фифина Златна лопта 2010.|2010]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 22.65% || 17.36% || 16.48% |- | [[Фифина Златна лопта 2011.|2011]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 47.88% || 21.60% || 9.23% |- | [[Фифина Златна лопта 2012.|2012]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 41.17% || 23.68% || 10.91% |- | [[Фифина Златна лопта 2013.|2013]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Френк Рибери]] <br /><small>([[Бајерн Минхен]])</small> |- !Проценат | 27.99% || 24.72% || 23.36% |- | [[Фифина Златна лопта 2014.|2014]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Мануел Нојер]] <br /><small>([[Бајерн Минхен]])</small> |- !Проценат | 37.66% || 15.76% || 15.72% |- | [[Фифина Златна лопта 2015.|2015]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 41.33% || 27.76% || 7.86% |} {{Col-break}} ===== Златна лопта ===== {{See also|Златна лопта}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | [[Златна лопта 2007.|2007]] || [[Кака]] <br /><small>([[Интер Милан|Милан]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 444 || 277 || 255 |- | [[Златна лопта 2008.|2008]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Фернандо Торес]] <br /><small>([[ФК Ливерпул|Ливерпул]])</small> |- !Појени | 446 || 281 || 179 |- | [[Златна лопта 2009.|2009]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 473 || 233 || 170 |- | [[Златна лопта 2016.|2016]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Антоан Гризман]] <br /><small>([[Атлетико Мадрид]])</small> |- !Појени | 745 || 316 || 198 |- | [[Златна лопта 2017.|2017]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]], [[Пари Сен Жермен|ПСЖ]])</small> |- !Појени | 946 || 670 || 361 |} {{Col-end}}{{Col-begin}} {{Col-break}} ===== Фифа фудбалер године ===== {{See also|ФИФА фудбалер године}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1st ! style="background-color: #eedd82"|2nd ! style="background-color: #eedd82"|3rd |- | 2007 || [[Кака]] <br /><small>([[Интер Милан|Милан]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> |- !Појени | 1047 || 504 || 426 |- | 2008 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Фернандо Торес]] <br /><small>([[ФК Ливерпул|Ливерпул]])</small> |- !Појени | 935 || 678 || 203 |- | 2009 || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 1073 || 352 || 196 |} ===== Најбољи Фифа фудбалер ===== {{See also|Најбољи ФИФА фудбалер}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | 2016 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Антоан Гризман]] <br /><small>([[Атлетико Мадрид]])</small> |- !Проценат | 34.54% || 26.42% || 7.53% |- | 2017 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 43.16% || 19.25% || 6.97% |} {{Col-break}} ===== Најбољи играч на Светском првенству ===== {{See also|Награде на светским првенствима у фудбалу#Златна лопта}} {| class="wikitable plainrowheaders sortable" !Година !scope="col"|Златна лопта !scope="col"|Сребрна лопта !scope="col"|Бронзана лопта !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|[[2014 FIFA World Cup|2014]] |'''Лионел Меси''' |[[Томас Милер]] |[[Арјен Робен]] |<ref>{{cite web | url=http://bleacherreport.com/articles/2128226-fifa-world-cup-2014-awards-results-winners-recap-and-twitter-reaction | title=FIFA World Cup 2014 Awards: Results, Winners, Recap and Twitter Reaction |work=Bleacher Report |date=14. 7. 2014 | last=Goldberg | first=Rob | accessdate=15. 2. 2018}}</ref> |- |} ===== Најбољи играч на Светском клупском првенству ===== {{See also|Награде на светским клупским првенствима у фудбалу#Златна лопта}} {| class="wikitable plainrowheaders sortable" !Година !scope="col"|Златна лопта !scope="col"|Сребрна лопта !scope="col"|Бронзана лопта !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2009.|2009]] |'''Лионел Меси''' |[[Хуан Себастијан Верон]] |[[Ћави]] |<ref name="2009FCWC">{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/uae2009/awards/index.html | title=2009 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=28. 03. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190328162524/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/uae2009/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011]] |'''Лионел Меси''' |[[Ћави]] |[[Нејмар]] |<ref name="2014FCWC">{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2011/awards/index.html | title=2011 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=18. 06. 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180618052433/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2011/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2015.|2015]] |[[Луис Суарез]] |'''Лионел Меси''' |[[Андрес Инијеста]] |<ref>{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2015/awards/index.html | title=2015 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=03. 07. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190703055038/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2015/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |} ===== Остало ===== * [[Гол (веб-сајт))#Гол 50|Гол 50]]: 2008–09,<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goalcom-50/2009/07/29/1407494/goalcom-50-lionel-messi-1|title=Goal.com 50: Lionel Messi (1)|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> 2010–11,<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goal-50/2011/08/22/2629429/goalcom-50-lionel-messi-1|title=Goal.com 50: Lionel Messi (1)|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> 2012–13, 2014–15<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goal-50/2015/11/27/16606402/messi-ronaldo-and-all-the-winners-of-the-goal-50|title=Messi, Ronaldo and all the winners of The Goal 50|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> *Најбољи фудбалер света у избору ''Гардијана'': 2012,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/interactive/2012/dec/20/top-100-footballers-in-the-world-interactive|title=The 100 best footballers in the world - interactive|last=Oliver|first=Christine|last2=Williams|first2=Richard|date=20. 12. 2012|work=the Guardian|accessdate=21. 12. 2018|last3=Taylor|first3=Daniel|last4=Lowe|first4=Sid|last5=Bandini|first5=Paolo|last6=Honigstein|first6=Raphael|last7=Duarte|first7=Fernando|last8=Wilson|first8=Jonathan|last9=Cox|first9=Michael}}</ref> 2013,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2013/dec/100-greatest-footballers-2013|title=The 100 best footballers in the world 2013 – interactive|last=Taylor|first=Daniel|last2=Ronay|first2=Barney|date=20. 12. 2013|work=the Guardian|accessdate=21. 12. 2018|last3=Lowe|first3=Sid|last4=Honigstein|first4=Raphael|last5=Bandini|first5=Paolo|last6=Christenson|first6=Marcus|last7=Duarte|first7=Fernando|last8=Duerden|first8=John|last9=Wilson|first9=Jonathan}}</ref> 2015,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2015/dec/21/the-100-best-footballers-in-the-world-2015-interactive|title=The 100 best footballers in the world 2015 – interactive|work=The Guardian|date=21. 12. 2015|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> 2017<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2017/dec/19/the-100-best-footballers-in-the-world-2017-interactive|title=The 100 best footballers in the world 2017|work=The Guardian|date=19. 12. 2017|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> * Најбољи млади играч Копа Америке: [[Копа Америка 2007.|2007]]<ref>{{Cite web|url=https://sites.duke.edu/wcwp/tournament-guides/mens-world-cup-2018-guide/messi-vs-ronaldo/messis-copa-america-performances/|title=Messi’s Copa America Performances|last=Kshirsagar|first=Vinay|publisher=Soccer Politics|accessdate=6. 8. 2019}}</ref> *[[Светско првенство у фудбалу до 20 година#Награде|Златна лопта са Светског првенства до 20 година]]: 2005<ref name="U20 Best Player">{{Cite news|url=https://www.fifa.com/u20worldcup/news/golden-boy-messi-does-the-double-99031|title=Golden-boy Messi does the double|date=2. 7. 2005|website=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association|accessdate=6. 8. 2019|archive-date=06. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190806214451/https://www.fifa.com/u20worldcup/news/golden-boy-messi-does-the-double-99031|url-status=dead}}</ref> * Магазин ''World Soccer'': 2009, 2011, 2012, 2015 * Најбољи играч године у избору ''Globe Soccer Awards'': 2015 * Најбољи играч године у избору ''Onze Mondial'': 2009, 2010–11, 2011–12, 2017–18 ** ''Onze d'Argent'': 2008, 2016–17, 2018–19 * [[Браво награда]]: 2007 * [[ФИФПро|ФИФПро млади играч године]]: 2006, 2007, 2008 * Ужи избор за [[Златно стопало]]: 2017<ref>{{cite web|title=Ronaldo and Ramos nominated for 2017 Golden Foot award|url=http://www.realmadrid.com/en/news/2017/09/ronaldo-and-ramos-nominated-for-2017-golden-foot-award|website=Realmadrid.com|accessdate=14. 9. 2017|date=12. 9. 2017|quote=Taking their [referring to Sergio Ramos and Cristiano Ronaldo] places in the 10-man shortlist alongside the Real Madrid duo are [Manuel] Neuer, [Iker] Casillas, [Lionel] Messi, [Arjen] Robben, Thiago Silva, Luis Suárez, Yaya Touré and Andrea Pirlo. |location=Madrid, Spain |publisher=Real Madrid Club de Fútbol }}</ref> {{Col-end}} ==== На европском нивоу ==== ===== Награда за најбољег европског играча године ===== До 2018, награду за најбољег играча године у избору [[УЕФА|Уефа]] су одређивали 53 водећа спортска новинара.<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en-india/news/628/other-top-stories/2011/07/18/2580482/uefa-launches-best-player-in-europe-award|title=Uefa Launches Best Player In Europe Award {{!}} Goal.com|website=www.goal.com|access-date=29. 8. 2019|archive-date=30. 08. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170830044237/http://www.goal.com/en-india/news/628/other-top-stories/2011/07/18/2580482/uefa-launches-best-player-in-europe-award|url-status=dead}}</ref> Од 2018, у гласању учествују и 80 професионалних фудбаских тренера, који су тренирали клубове који су били део групне фазе Лиге шампиона и Лиге Европе те године када се одржавало гласање. {{Затвори горе|Проширен садржај}} {{Legend2|#eedd82|Добитник награде}} {{Legend2|#D0F0C0|Ужи избор}} {{Col-begin}} {{Col-break}} ;2010–11 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда <ref name="shortlist1">{{cite news |title=UEFA announces Shortlist for UEFA Best Player in Europe |url=http://www.uefa.com/uefasupercup/news/newsid=1653121.html#xavi+messi+ronaldo+best+player+award |website=UEFA.com |date=26. 7. 2011 |accessdate=26. 7. 2011 |publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 39 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|[[Ћави]]|ШПА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 11 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 3 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андрес|Инијеста}}|ШПА}} | style="text-align:center;"|33 | style="text-align:center;"| – | [[ФК Барселона|Барселона]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Радамел|Фалкао}}|КОЛ}} | style="text-align:center;"|17 | style="text-align:center;"| – | [[Порто]] |} {{Col-break}} ;2011–12 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref name="shortlist2">{{cite news |title=Iniesta, Messi, Ronaldo up for Best Player Award |url=http://www.uefa.com/uefa/uefa-best-player-award/news/newsid=1842518.html |website=UEFA.com |date=14. 8. 2012 |accessdate=19. 8. 2012|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Tим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андрес|Инијеста}}|ШПА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 19 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row" rowspan=2| 2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 17 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 17 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андреа|Пирло}}|ИТА}} | style="text-align:center;"| 90 | style="text-align:center;"| – | [[Јувентус]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|[[Ћави]]|ШПА}} | style="text-align:center;"| 57 | style="text-align:center;"| – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Col-end}} {{Col-begin}} {{Col-break}} ;2012–13 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Френк|Рибери}}|ФРА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 36 | [[Бајерн Минхен]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 14 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 3 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Арјен|Робен}}|ХОЛ}} | style="text-align:center;" | 57 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} | style="text-align:center;"| 39 | style="text-align:center;" | – | [[Борусија Дортмунд]] |} {{Col-break}} ;2013–14 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда <ref>{{cite news |title=NEUER UND ROBBEN UNTER DEN TOP 3 EUROPAS |url=http://www.fcbayern.de/de/news/news/2014/nominierte-wahl-europas-fussballer-des-jahres-neuer-robben-140814.php |website=fcbayern.de|date=14. 8. 2014 |accessdate=27. 8. 2014|location=Munich, Germany|publisher=Fußball-Club Bayern München e.V.}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref name="UEFA.com">{{cite web|title=Ronaldo named UEFA Best Player in Europe |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2137079.html |website=UEFA.com |quote=After being named the winner of the UEFA Best Player in Europe Award for 2013/14 in Monaco, Cristiano Ronaldo gave his reaction to UEFA.com. |publisher=Union of European Football Associations|date=28. 8. 2014 |accessdate=28. 6. 2016}}</ref> | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 27 | [[Реал Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Мануел|Нојер}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 18 | [[Бајерн Минхен]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Арјен|Робен}}|ХОЛ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 9 | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Томас|Милер}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | 39 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row" rowspan=2| 5<!--Лам и Месу бу били изједначени за пето место.--> | {{Застава спортиста|{{Sortname|Филип|Лам}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Col-end}} {{Col-begin}} {{Col-break}} ;2014–15 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite news |title=Best Player in Europe: Messi, Ronaldo or Suárez |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2270699.html#best+player+europe+messi+ronaldo+suarez |website=UEFA.com|date=12. 8. 2015 |accessdate=12. 8. 2015|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда<ref>{{citeweb|url= http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2274915.html|title= Messi named Best Player in Europe for second time|date=27. 8. 2015|website=UEFA.com|accessdate=28. 8. 2015|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 49 | [[ФК Барселона|Барселона]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Луис|Суарез}}|УРУ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 3 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 2 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Ђанлуиђи|Буфон}}|ИТА}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[Јувентус]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|[[Нејмар]]|БРА}} | style="text-align:center;" | 23 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Col-break}} ;2015–16 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite news |title=Best Player in Europe: Bale, Griezmann or Ronaldo|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2394360.html |work=UEFA.com|date=5. 8. 2016 |accessdate=5. 8. 2016|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда<ref>{{cite news |title=Cristiano Ronaldo named Best Player in Europe|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2398156.html |work=UEFA.com|date=25. 8. 2016 |accessdate=25. 8. 2016|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2398156.html|title=Cristiano Ronaldo named Best Player in Europe|publisher=Union of European Football Associations|website=UEFA.com|date=25. 8. 2016|accessdate=8. 11. 2016|quote=A UEFA Champions League winner with Real Madrid and a European champion with Portugal, Cristiano Ronaldo has claimed the 2015/16 UEFA Best Player in Europe Award.}}</ref> | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 40 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 8 | [[Атлетико Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Гарет|Бејл}}|ВЕЛ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 7 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Луис|Суарез}}|УРУ}} | style="text-align:center;" | 29 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 25 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Col-end}} {{Col-begin}} {{Col-break}} ;2016–17 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/insideuefa/about-uefa/news/newsid=2492844.html|title=Buffon, Messi and Ronaldo on Player of the Year shortlist|website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=15. 8. 2017|accessdate=15. 8. 2017}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда <ref>{{cite news |title=Ronaldo named 2016/17 Men's Player of the Year |url=http://www.uefa.com/insideuefa/uefa-best-player-award/news/newsid=2495000.html |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=24. 8. 2017 |accessdate=24. 8. 2017 |quote=Ronaldo, who finished top scorer in last season's UEFA Champions League with 12 goals, including two in the final against Juventus in Cardiff, received 482 points in the poll, with Messi (141 votes) and Buffon (109 votes) finishing second and third respectively. }}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 482 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 141 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Ђанлуиђи|Буфон}}|ИТА}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 109 | [[Јувентус]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Лука|Модрић}}|ХРВ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | – | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Тони|Крос}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | – | [[Реал Мадрид]] |} {{Col-break}} ;2017–18 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"|Појени<ref name="UEFAPOTY2018">{{cite news |title=Modrić, Ronaldo and Salah up for Player of the Year |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2565827.html |website=UEFA.com |date=20. 8. 2018 |accessdate=20. 8. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2567658.html|title=Luka Modrić wins UEFA Men's Player of the Year award|date=30. 8. 2018|publisher=UEFA|accessdate=30. 8. 2018}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Лука|Модрић}}|ХРВ}} | style="text-align:center;" | 313 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | 223 | [[Реал Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} | style="text-align:center;" | 134 | [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} | style="text-align:center;" | 72 | [[Атлетико Мадрид]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 55 | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Col-end}} {{Col-begin}} {{Col-break}}{{Col-end}} {{Затвори доле}} ===== Награде за најбољег нападача сезоне у Лиги шампиона ===== Награде у Лиги шампиона додељују се од 2017. {{Затвори горе|Проширен садржај}} {{Col-begin}} {{Col-break}} ;2016–17 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2493360.html|title=Cristiano Ronaldo named #UCL forward of the season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|date=24. 8. 2017|accessdate=24. 8. 2017}}</ref> |align=left|[[Реал Мадрид]] |359 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |147 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Пауло|Дибала}}|АРГ}} |align=left|[[Јувентус]] |64 |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10 |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Килијан|Мбапе}}|ФРА}} |align=left|[[ФК Монако|Монако]] |58 |- |scope="row"|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} |align=left|[[Бајерн Минхен]] |24 |- |scope="row"|6 |align=left|{{Застава спортиста|[[Нејмар]]|БРА}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |21 |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} |align=left|[[Атлетико Мадрид]] |14 |- |scope="row"|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Гонзало|Игуаин}}|АРГ}} |align=left|[[Јувентус]] |8 |- |scope="row"|9 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Едисон|Кавани}}|УРУ}} |align=left|[[Пари Сен Жермен|ПСЖ]] |6 |- |scope="row"|10 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Марио|Манџукић}}|ХРВ}} |align=left|[[Јувентус]] |5 |} {{Col-break}} ;2017–18 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2567664.html|title=Cristiano Ronaldo: Champions League Forward of the Season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations|date=30. 8. 2018|accessdate=30. 8. 2018}}</ref> |align=left|[[Реал Мадрид]] |287 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |218 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |43 |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10<ref name="UCLFOTS2018">{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2565826.html|website=UEFA.com|date=9. 8. 2018|accessdate=21. 8. 2018|title=Champions League positional awards: nominees announced}}</ref> |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Килијан|Мбапе}}|ФРА}} |align=left|[[Парис Сен Жермен|ПСЖ]] |17 |- |rowspan=2|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Един|Џеко}}|БИХ}} |align=left|[[ФК Рома|Рома]] |rowspan=2|15 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Хари|Кејн}}|ЕНГ}} |align=left|[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберто|Фирмино}}|БРА}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |13 |- |rowspan=3|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Гарет|Бејл}}|ВЕЛ}} |align=left|[[Реал Мадрид]] |rowspan=3|12 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} |align=left|[[Атлетико Мадрид]] |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Садио|Мане}}|СЕН}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |} {{Col-end}} {{Col-begin}} {{Col-break}} ;2018–19 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Садио|Мане}}|СЕН}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] | |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] | |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} |align=left|[[Јувентус]] | |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2617489.html|title=Champions League positional awards: meet the nominees|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations|date=8. 8. 2019|accessdate=15. 8. 2019}}</ref> |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |83 |- |scope="row"|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Душан|Тадић}}|СРБ}} |align=left|[[Ајакс]] |35 |- |scope="row"|6 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Рахим|Стерлинг}}|ЕНГ}} |align=left|[[Манчестер Сити]] |15 |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} |align=left|[[Бајерн Минхен]] |10 |- |rowspan=2|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберто|Фирмино}}|БРА}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |rowspan=2|9 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Хари|Кејн}}|ЕНГ}} |align=left|[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |- |scope="row"|10 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Лероа|Сане}}|НЕМ}} |align=left|[[Манчестер Сити]] |6 |} {{Col-end}} {{Затвори доле}} ===== Остало ===== * [[El País (Уругвај)|''El País'']] европски играч године: 2009, 2010, 2011, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/2012/12/30/en/football/barcelona/1356882785.html|title=Messi, 'King of Europe' for the fourth time|website=www.marca.com|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Награда ''Golden Boy'': 2005.<ref>{{Cite web|url=http://www.tuttosport.com/calcio/2008/12/06-11480/Golden+Boy%3A+l%27Albo+d%27Oro|title="Golden Boy: l'Albo d'Oro"|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20121101033216/http://www.tuttosport.com/calcio/2008/12/06-11480/Golden+Boy%3A+l%27Albo+d%27Oro|archive-date=01. 11. 2012|dead-url=dead|access-date=}}</ref> * [[УЕФА клупска награда|Уефа клупска награда]]: 2008–09<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f235ce26-8c40a7a2e60f-1000--uefa-club-forward-of-the-year/|title=UEFA Club Forward of the Year|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * [[УЕФА клупски фудбалер године|Уефа клупски фудбалер године]]: 2009.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f3c51511-e586dd46d70c-1000--uefa-club-footballer-of-the-year/|title=UEFA Club Footballer of the Year|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Играч недење у ЛШ: 5. коло/[[Лига шампиона 2015/16.|2015–16]], 1. коло/[[Лига шампиона 2016/17.|2016–17]], 3. коло/2016–17. 5. коло/2016–17, осминафинала/[[Лига шампиона 2017/18.|2017–18]] (узвратна утакмица), 1. коло/[[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]], 5. коло/2018–19<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2570846.html|title=Every UEFA Champions League Player of the Week|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Играч седмице у ЛШ у издању магазина ''Joe'': 45/2014<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/joes-champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-474323|title=JOE's Champions League Man of the Week: Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref>, 48/2014<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/joes-champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-2-476729|title=JOE's Champions League man of the week : Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref>, 19/2015<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-494999|title=Champions League Man of the Week: Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=8. 9. 2019}}</ref> === Као стрелац === ==== Златна копачка ==== Европска златна копачка додељује се најбољем стрелцу у току текоће сезоне. Систем је такав да омогућава играчу који игра у захтевнијој лиги да има мање погодака и опет освоји награду у односу на играча који има више голова, а игра у слабијој лиги. Према Уефа коефицијенту, голови постигнути у ''лигама петица'' се множе са чиниоцем два,а лиге рангиране од шест до двадесет један се множе са чиниоцем 1,5. Откад се систем појена усвојио 1996, Меси и [[Кристијано Роналдо]] су два од четири играча, заједно са [[Марио Жардел]]ом и [[Луис Суарез]]ом, који имају 80 или више појена.<ref>{{Cite web|url=http://www.eusm.eu/item/goldenshoe_winners.htm|title=European Sports Magazines|website=www.eusm.eu|access-date=29. 8. 2019}}</ref> Меси је био први фудбалер који је успео да освоји признање три пута. Од краја сезоне 2018–19, Меси држи рекорд по броју освојених Златних копачки, укупно шест.<ref>{{Cite web|url=http://www.independent.co.uk/sport/football/european/lionel-messi-awarded-golden-shoe-for-third-time-after-46-la-liga-goals-for-barcelona-8951828.html|title=Lionel Messi awarded Golden Shoe for third time after 46 La Liga goals|date=20. 11. 2013|website=The Independent|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Голови ! Појени |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]] | {{Number table sorting|34}} | {{Number table sorting|68}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]] | {{Number table sorting|50}} | {{Number table sorting|100}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]] | {{Number table sorting|46}} | {{Number table sorting|92}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]] | {{Number table sorting|37}} | {{Number table sorting|74}} |- |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] | {{Number table sorting|34}} | {{Number table sorting|68}} |- | [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] | {{Number table sorting|36}} | {{Number table sorting|72}} |} ==== Најбољи стрелци – Лига шампиона ==== {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Играч ! Националност ! Клуб ! Голови |- | [[Лига шампиона 2008/09.|2008–09]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 9 |- | [[Лига шампиона 2009/10.|2009–10]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 8 |- | [[Лига шампиона 2010/11.|2010–11]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 12 |- | [[Лига шампиона 2011/12.|2011–12]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 14 |- | rowspan="3" | [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] | [[Нејмар]] |{{Зас|БРА}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | rowspan="3" | 10 |- | [[Кристијано Роналдо]] |{{Зас|POR}} | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 12 |} {{Мало|Извор: Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation,<ref>{{cite web |first1=Roberto |last1=Di Maggio |first2=Roberto |last2=Mamrud |first3=Davide |last3=Rota|first4=Jarek|last4=Owsianski |title=Champions Cup/Champions League Topscorers |publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF)|date=8. 6. 2017 |url=http://www.rsssf.com/ec/ec1tops.html |accessdate=2. 11. 2017}}</ref> UEFA,<ref>{{cite web |title=UEFA Champions League Statistics Handbook 2017/18: Facts and figures |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |format=pdf |page=11 |url=https://www.uefa.com/MultimediaFiles/Download/EuroExperience/competitions/Publications/02/28/56/88/2285688_DOWNLOAD.pdf |accessdate=2. 11. 2017}}</ref> worldfootball.net<ref>{{cite web |url=http://www.worldfootball.net/top_scorer/champions-league/ |title=Champions League » Top Scorer |website=worldfootball.net |accessdate=2. 11. 2017}}</ref>}} ===== Свеукупно – Лига шапиона ===== Роналдо је најбољи стрелац у историји Лиге шампиона са постигнута 126 гола, док је Меси други са 112.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/champions-league/tore/1/|title=Champions League + European Cup - All-time Topscorers|website=worldfootball.net|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> Меси је новембра 2014. престигао претходни рекорд за највише датих голова у најелитнијем европском такмичењу, који је држао Шпанац [[Раул Гонзалез|Раул]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/sport/football/29363780|title=Messi breaks Champions League record|date=25. 11. 2014|access-date=29. 8. 2019|language=en-GB}}</ref> ''Важи од 7. маја 2019.'' {| class="wikitable sortable" width="1000" ! scope="col" | Позиција ! scope="col" | Играч ! scope="col" | Голови ! scope="col" | Наступи ! scope="col" | Однос ! scope="col" | Каријера ! scope="col" | Клуб(ови) |- | align="center" scope="row" | 1 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | align="center" | '''126''' | align="center" | 162 | align="center" | 0,778 | align="center" | 2003–данас | [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Јувентус|Јувентус]] |- | align="center" scope="row" | 2 |{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | align="center" | '''112''' | align="center" | 135 | align="center" | 0,83 | align="center" | 2005–данас | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | align="center" scope="row" | 3 |{{Застава спортиста|[[Раул Гонзалес|Раул]]|ШПА}} | align="center" | '''71''' | align="center" | 142 | align="center" | 0,5 | align="center" | 1995–2011 | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Шалке 04|Шалке 04]] |- | align="center" scope="row" | 4 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Карим|Бензема}}|ФРА}} | align="center" | '''60''' | align="center" | 112 | align="center" | 0,536 | align="center" | 2006–данас | [[ФК Олимпик Лион|Лион]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- | align="center" scope="row" | 5 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Руд|ван Нистелрој}}|ХОЛ}} | align="center" | '''56''' | align="center" | 73 | align="center" | 0,767 | align="center" | 1998–2009 | [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајндховен]], [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |} {{Мало|Извор: worldfootball.net<ref name="WFNET">{{cite web |url=http://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/champions-league/tore/1/ |title=Champions League + European Cup » All-time Topscorers » rank 1 – 50 |website=worldfootball.net |accessdate=19. 2. 2019}}</ref>}} ==== Најбољи стрелац – Ла Лига ==== {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Голови ! Наступи ! Однос |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]] | 34 | 35 | 0,971 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]] | 50 | 37 | 1,351 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]] | 46 | 32 | 1,438 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]] | 37 | 34 | 1,088 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] | 34 | 36 | 0,944 |- | [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] | 36 | 34 | 1,059 |} ===== Свеукупно – Ла Лига ===== ''За 19. мај 2019.'' {| class="wikitable sortable" width="1000" ! scope="col" | Позиција ! scope="col" | Играч ! scope="col" | Голови ! scope="col" | Наступи ! scope="col" | Однос ! scope="col" | Каријера ! scope="col" | Клуб(ови) |- align="center" | scope="row" | 1 | align="left" |{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | '''419''' | 452 | 0,927 | 2004–данас | align="left" | [[ФК Барселона|Барселона]] |- align="center" | scope="row" | 2 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | '''311''' | 292 | 1,065 | 2009–2018 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- align="center" | scope="row" | 3 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Телмо|Зара}}|ШПА}} | '''251''' | 277 | 0,906 | 1940–1955 | align="left" | [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] |- align="center" | scope="row" | 4 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Хуго|Санчез}}|МЕК}} | '''234''' | 347 | 0,674 | 1981–1994 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]], [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]] |- align="center" | scope="row" | 5 | align="left" |{{Застава спортиста|[[Раул Гонзалес|Раул]]|ШПА}} | '''228''' | 550 | 0,415 | 1994–2010 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- align="center" |} {{Мало|Извор: worldfootball.net<ref>{{cite web|title=Spain » Primera División » All-time Topscorers » rank 1 – 50 |website=worldfootball.net |url=http://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/esp-primera-division/tore/1/ |accessdate=30. 4. 2019}}</ref>}} ==== Хет-трикови ==== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" ! scope="col" |# ! scope="col" |За ! scope="col" |Против ! align="center" scope="col" |Резултат ! scope="col" |Такмичење ! scope="col" |Датум |- |1 ! rowspan="16&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | align="center" |3–3 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2006/07.|Ла лига 2006–07]] |{{Dts|2007|3|10}} |- |2 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|Копа дел Реј 2008–09]] |{{Dts|2009|1|6}} |- |3 |[[ФК Тенерифе|Тенерифе]] | align="center" |5–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|1|10}} |- |4 |[[ФК Валенсија|Валенсија]] | align="center" |3–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|3|14}} |- |5 |[[ФК Реал Сарагоса|Сарагоса]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|3|21}} |- |6 |[[ФК Арсенал|Aрсенал]]<sup>4</sup> | align="center" |4–1 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2009/10.|2009–10 UEFA Champions League]] |{{Dts|2010|4|6}} |- |7 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2010.|Суперкуп Шпаније 2010.]] |{{Dts|2010|8|21}} |- |8 |[[ФК Алмерија|Aлмерија]] | align="center" |8–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|Ла лига 2010–11]] |{{Dts|2010|11|20}} |- |9 |[[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|Копа дел Реј 2010–11]] |{{Dts|2011|1|12}} |- |10 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |3–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига]] [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]] |{{Dts|2011|2|5}} |- |11 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]] | align="center" |8–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|9|17}} |- |12 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|9|24}} |- |13 |[[ФК Мајорка|Mајорка]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|10|29}} |- |14 |[[ФК Викторија Плзењ|Викторија Плзењ]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона 2011–12]] |{{Dts|2011|11|1}} |- |15 |[[ФК Малага|Mалага]] | align="center" |4–1 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|1|22}} |- |16 |[[ФК Валенсија|Валенсија]]<sup>4</sup> | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|2|19}} |- |17 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |Пријатељска |{{Dts|2012|2|29}} |- |18 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]]<sup>5</sup> | align="center" |7–1 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона 2011–12]] |{{Dts|2012|3|7}} |- |19 |[[ФК Гранада|Гранада]] | align="center" |5–3 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла Лига 2011–12]] |{{Dts|2012|5|2}} |- |20 |[[ФК Малага|Малага]] | align="center" |4–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|5|5}} |- |21 |[[ФК Еспањол|Eспањол]]<sup>4</sup> | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла Лига 2011–12]] |{{Dts|2012|3|20}} |- |22 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Бразила|Бразил]] | align="center" |4–3 |Пријатељска |{{Dts|2012|6|9}} |- |23 ! rowspan="2&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |5–4 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|Ла Лига 2012–13]] |{{Dts|2012|10|20}} |- |24 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]]<sup>4</sup> | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|Ла лига 2012–13]] |{{Dts|2013|1|27}} |- |25 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Гватемале|Гватемала]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |Пријатељска |{{Dts|2013|6|14}} |- |26 ! rowspan="13&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Валенсија|Валенсија]]<sup>4</sup> | align="center" |3–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла лига 2013–14]] |{{Dts|2013|9|1}} |- |27 |[[ФК Ајакс|Ajaкс]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2013/14.|Лига шампиона 2013–14]] |{{Dts|2013|9|18}} |- |28 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла лига 2013–14]] |{{Dts|2014|3|16}} |- |29 |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | align="center" |4–3 <small>(Г)</small> |[[Прва лиге Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла Лига 2013–14]] |{{Dts|2014|3|23}} |- |30 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лиге Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла Лига 2014–15]] |{{Dts|2014|11|22}} |- |31 |[[ФК АПОЕЛ|AПОЕЛ]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2014/15.|Лига шампиона 2014–15]] |{{Dts|2013|9|18}} |- |32 |[[ФК Еспањол|Eспањол]] | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2014|12|7}} |- |33 |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2015|1|18}} |- |34 |[[ФК Леванте|Леванте]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла Лига 2014–15]] |{{Dts|2015|2|15}} |- |35 |[[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]] | align="center" |6–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2015|3|15}} |- |36 |[[ФК Гранада|Гранада]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|Ла Лига 2015–16]] |{{Dts|2016|1|9}} |- |37 |[[ФК Валенсија|Валенсија]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|Копа дел Реј 2015–16]] |{{Dts|2016|2|3}} |- |38 |[[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]] | align="center" |5–1 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|Ла лига 2015–16]] |{{Dts|2016|3|3}} |- |39 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Панаме|Панама]] | align="center" |5–0 |Копа Америка Сентерарио |{{Dts|2016|6|10}} |- |40 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Селтик|Селтик]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона 2016–17]] |{{Dts|2016|9|13}} |- |41 |[[ФК Манчестер Сити|Манчестер Сити]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона 2016–17]] |{{Dts|2016|10|19}} |- |42 |[[ФК Еспањол|Еспањол]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла Лига 2017–18]] |{{Dts|2017|9|9}} |- |43 |[[ФК Ејбар|Ејбар]]<sup>4</sup> | align="center" |6–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла Лига 2017–18]] |{{Dts|2017|9|19}} |- |44 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Еквадора|Eквадор]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2018 — КОНМЕБОЛ|Квалификације за Светско првенство 2018.]] |{{Dts|2017|10|10}} |- |45 ! rowspan="2&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Леганес|Леганес]] | align="center" |3–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла лига 2017–18]] |{{Dts|2018|4|7}} |- |46 |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла лига 2017–18]] |{{Dts|2018|4|29}} |- |47 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Хаитија|Хаити]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |Пријатељска |{{Dts|2018|5|29}} |- |48 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2018/19.|Лига шампиона 2018–19]] |{{Dts|2018|9|18}} |- |49 |[[ФК Леванте|Леванте]] | align="center" |5–0 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2018|12|16}} |- |50 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2019|2|23}} |- |51 |[[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | align="center" |4–1 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2019|3|17}} |- |} <sup>4</sup> {{Мало|Постигао 4 гола}} <sup>5</sup> {{Мало|Постигао 5 голова}} ==== Остало ==== {{Col-begin}} {{Col-break}} ; '''Најбољи стрелац''' * ''IFFHS World's Best Top Division Goal Scorer'': 2012,<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2012-2013/messi-named-top-striker-of-the-year-by-iffhs|title=Messi named top striker of the year by IFFHS|website=FCBarcelona.com|accessdate=16. 2. 2018|date=28. 12. 2012|quote=The International Federation of Football History & Statistics (IFFHS) has named Leo Messi the top goalscorer of 2012 in the 60 top leagues in the world}}</ref><ref name="FRIFFHS">{{cite web|url=http://iffhs.de/former-results/|title=Former Results|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|accessdate=18. 2. 2018|archive-date=24. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190924094523/https://iffhs.de/former-results/|url-status=dead}}</ref> 2013,<ref name="FRIFFHS" /> 2017,<ref name="FRIFFHS" /> 2018.<ref name="FRIFFHS" /> * ''IFFHS World's Best Top Goal Scorer'': 2011,<ref name="FRIFFHS" /> 2012.<ref name="FRIFFHS" /> * [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]]: [[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011.]] * [[Куп Шпаније у фудбалу|Копа дел Реј]]: [[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2008/2009 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2008-2009/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2010/2011 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2010-2011/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013–14]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2013/2014 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2013-2014/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2015/2016 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2015-2016/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]]<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2016/2017 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2016-2017/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> *[[Светско првенство у фудбалу за младе#Награде|Златна копачка на Светском првенству за младе]]: 2007.<ref name="U20 Best Player"/> * [[Копа Америка]] Сребрна копачка: 2016. {{Col-break}} ; Гол сезоне * Најбољи гол ЛШ по избору обожавалаца: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW">{{cite web |url=https://gotw.uefa.com/#/en/previous-winners|title=UEFA Goal of the Week |accessdate=6. 8. 2019 |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}}</ref> * Најбољи гол у четвртфиналној фази ЛШ: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW"/> * Најбољи гол у полуфиналној фази ЛШ: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW"/> * Најбољи гол Копа Америке: 2007. * Гол сезоне у избору Уефа: 2014–15,<ref>{{cite web |url=https://www.si.com/planet-futbol/2015/08/27/lionel-messi-goal-barcelona-bayern-munich-champions-league-jerome-boateng |title=Messi's goal vs. Bayern voted Europe's best in 2014-15 |accessdate=28. 8. 2018 |work=Sports Illustrated |date=27. 8. 2015 |author=SI Wire}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2392124.html |title=Goal of the Season: see the 2014/15 winners |accessdate=28. 8. 2018 |website=UEFA.com |date=23. 7. 2016 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |quote=And – the winner with 39% of the vote – Lionel Messi's exceptional individual effort against Bayern München}}</ref> [[2015–16 in UEFA football|2015–16]],<ref name="LM102016UEFAGOTS">{{cite web |url=https://www.sportskeeda.com/football/lionel-messi-awarded-goal-of-the-season-for-superb-strike-against-roma |title=UEFA Champions League 2015/16: Lionel Messi awarded goal of the season for superb strike against Roma |accessdate=28. 8. 2018 |work=[[Sportskeeda]] |date=25. 8. 2016 |last=Sriram |first=Arvind |quote=Lionel Messi has won the UEFA Goal of the Season award for his fantastic team goal against Roma. He has also made history by becoming the only player to win the award for two consecutive years.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2568378.html |title=Cristiano Ronaldo wins UEFA.com Goal of the Season vote |accessdate=28. 8. 2018 |website=UEFA.com |date=28. 8. 2018 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}} </ref> 2018–19<ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2617727.html |title=Lionel Messi free-kick voted UEFA.com Goal of the Season |accessdate=9. 8. 2019 |website=UEFA.com |date=9. 8. 2019 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}} </ref> ---- * Номинован за [[Награда Пускаш|Награду Пускаш]]: 2010,<ref name="FPA2016" /> 2011,<ref name="FPA2016" /> 2012, 2015,<ref name="FPA2016" /> 2016,<ref name="FPA2016">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2016-2017/fc-barcelona-s-neymar-jr-and-leo-messi-up-for-the-2016-puskas-award|title=FC Barcelona's Neymar Jr and Leo Messi, up for the 2016 Puskas Award|website=FCBarcelona.com|accessdate=16. 2. 2018|date=21. 11. 2016|quote='''Neymar Jr''' and '''Leo Messi''' have been nominated for the '''Puskas Award 2016''', which is given by '''FIFA''' to the player who scored the best goal between 30 September 2015 and 30 September 2016. [...] On the other hand, Leo Messi is yet to win the award. Barça's number 10 came third in 2011, second in 2015 and also made the top ten in 2010.}}</ref> 2018, 2019.<ref name="FPA2019">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1318023/messis-stunner-at-the-benito-villamarin-on-shortlist-for-puskas-award|title=Messi's stunner at the Benito Villamarín on shortlist for Puskás Award|website=FCBarcelona.com|accessdate=19. 8. 2019|date=19. 8. 2019}}</ref> {{Col-end}} ; Најбољи асистент * [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла лига]] : [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16 .|2015–16]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]], [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] <ref>{{Cite web|url=http://www.espnfc.com/spanish-primera-division/15/statistics/assists|title=2017–18 La Liga {{!}} Statistics {{!}} Top Assists|website=[[ESPN FC]]|access-date=4. 6. 2018}}</ref> * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] : [[Лига шампиона 2011/12.|2011–12]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] * [[Куп Шпаније у фудбалу|Копа дел Реј]] : [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16|2015–16]], [[Kup Španije u fudbalu 2016/17.|2016–17]] * [[Копа Америка]] : [[Копа Америка 2011.|2011]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]. === Убрајања у тимове сезоне === ==== Награде од стране међународних фудбалских федерација ==== ; ''FIFA FIFPro World XI'' {| class="wikitable" ! ! Играч ! Година ! Клуб(ови) |- | rowspan="2" | 1 | '''Лионел Меси''' | 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Кристијано Роналдо]] | 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Јувентус|Јувентус]] |- | rowspan="2" | 3 | [[Андрес Инијеста]] | 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017. | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Серхио Рамос]] | 2008, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |} ; Остало * [[УЕФА тим године|Тим године у избору Уефа]] : 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. * Уефа ултимативни тим године <ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/teamsandplayers/players/player=63706/profile/|title=Cristiano Ronaldo|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|access-date=24. 5. 2016}}</ref> * Тим сезоне у ЛШ: [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]], [[Лига шампиона 2015/16.|2015–16]], [[Лига шампиона 2016/17.|2016–17]], [[Лига шампиона 2017/18.|2017–18]], [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]] * ''UCL Player Rater Team of the Season:'' 2010–11<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/15|title=Player Rater Team of the Season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110530003651/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/15|archive-date=30. 05. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> * ''UCL Player Rater Team of the Week'': 1. коло/2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/1|title=Team of the week - Matchday 1|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110602144113/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/1|archive-date=02. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 8. коло (А)/2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/9|title=Team of the week - Matchday 8A|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110621045612/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/9|archive-date=21. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 10. коло/ 2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/12|title=Team of the week - Matchday 10|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110530132140/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/12|archive-date=30. 05. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 11. коло/ 2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/13|title=Team of the week - Matchday 11|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605110345/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/13|archive-date=05. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 12. коло/ 2010–11<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/14|title=Team of the week - Matchday 12|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605110345/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/14|archive-date=05. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> * Дрим тим Светског првенства: [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]. * Дрим тим Копа Америке: [[Копа Америка 2007.|2007]], [[Копа Америка 2011.|2011]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]. * ''IFFHS Men's World Team'': 2017,<ref>{{Cite web|url=http://iffhs.de/the-iffhs-man-world-team-2017/|title=THE IFFHS MEN WORLD TEAM 2017|date=12. 12. 2017|publisher=IFFHS.de|access-date=12. 12. 2017|archive-date=13. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171213010651/http://iffhs.de/the-iffhs-man-world-team-2017/|url-status=dead}}</ref> 2018.<ref>{{Cite web|url=https://iffhs.de/iffhs-awards-2018-the-men-world-team-2018/|title=IFFHS AWARDS – THE MEN WORLD TEAM 2018|date=1. 12. 2018|publisher=IFFHS.de|access-date=4. 12. 2018|archive-date=06. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190106194353/https://iffhs.de/iffhs-awards-2018-the-men-world-team-2018/|url-status=dead}}</ref> * ''AFA Team of All Time'': 2015.<ref>{{Cite web|url=https://as.com/diarioas/2016/01/04/english/1451939318_274456.html|title=The Argentine FA chooses its greatest XI of all time|date=26. 1. 2019|publisher=AS|access-date=7. 8. 2019|archive-date=05. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190805162609/https://as.com/diarioas/2016/01/04/english/1451939318_274456.html|url-status=dead}}</ref> ==== Шпанија ==== ; Награде Ла Лиге {| class="wikitable" ! rowspan="2" width="80" | Сезона ! colspan="4" | Категорија |- ! Голман ! Одбрана ! Везни ред ! Напад |- | align="center" | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]]<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/the-201415-liga-bbva-ideal-xi|title=The 2014–15 Liga BBVA Ideal XI|date=15. 6. 2015|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=8. 3. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20180915085526/http://www.laliga.es/en/news/the-201415-liga-bbva-ideal-xi|archive-date=15. 09. 2018|url-status=dead}}</ref> | [[Клаудио Браво]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} | [[Дани Алвес]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} [[Николас Отаменди]] {{Мало|([[Валенсија]])}} [[Жерард Пике]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} [[Жорди Алба]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} | [[Гжегож Криховјак]] {{Мало|([[Севиља]])}} <br />[[Иван Ракитић]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Хамес Родригез]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Кристијано Роналдо]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />'''Лионел Месси''' {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Антоан Гризман|Антоине Гризман]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} |- | align="center" | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]]<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/the-liga-bbva-201516-team-of-the-season|title=The Liga BBVA 2015–16 Team of the Season|date=1. 6. 2016|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=4. 6. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20181118134749/http://www.laliga.es/en/news/the-liga-bbva-201516-team-of-the-season|archive-date=18. 11. 2018|url-status=dead}}</ref> | [[Јан Облак]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} | [[Серхио Рамос]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />[[Дијего Годин]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} <br />[[Жерард Пике]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Марсело Вијеира|Марсело]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Андрес Инијеста]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Серхио Бускетс]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Лука Модрић]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Кристијано Роналдо]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />'''Лионел Месси''' {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Луис Суарез]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} |- |} ==== Остало ==== * Најбољи играч [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла лиге]] према магазину ''Transfermarkt'': [[Ла лига 2018/19.|2018-19]]<ref>https://www.transfermarkt.ru/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8-tm-%D0%B2%D1%8B%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%9C%D0%B5%D1%81%D1%81%D0%B8-%D0%B2-%D0%BA%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0/view/news/344147</ref> * ''Trofeo EFE'': 2007, 2009, 2010, 2011, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.mundodeportivo.com/20120514/fc-barcelona/messi-trofeo-efe-mejor-futbolista-liga-latinoamericano_54293432212.html|title=Messi recibe el Trofeo EFE como mejor futbolista latinoamericano de la Liga BBVA|date=15. 5. 2012|publisher=Mundo Deportivo|language=Spanish|trans-title=Messi receives the EFE Trophy as the best Latin American footballer in the Liga BBVA|access-date=7. 8. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://m.ultimahora.com/messi-recibe-orgulloso-su-segundo-trofeo-efe-n304081.html/amp|title=Messi recibe orgulloso su segundo Trofeo EFE|date=12. 3. 2010|publisher=Ultima Hora|language=Spanish|trans-title=Messi proudly receives his second EFE Trophy|access-date=7. 8. 2019}}</ref> * Награда ''Don Balón'': 2006–07, 2008–09, 2009–10<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/spanpoy.html|title=Spain - Footballer of the Year|publisher=RSSF|access-date=7. 8. 2019}}</ref> * Најбољи играч Ла Лиге: [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]]<ref name="Honours of a Genius: The Collector of Trophies">{{Cite news|url=http://www.marca.com/accesible/2013/11/12/futbol/equipos/barcelona/1384256483.html|title=Palmarés de un Genio: El Coleccionista de Trofeos|last=Otero|first=Paul M.|date=12. 11. 2013|work=Marca|access-date=13. 9. 2015|location=Spain|language=Spanish|trans-title=Honours of a Genius: The Collector of Trophies|archive-url=https://web.archive.org/web/20190328162523/https://www.marca.com/accesible/2013/11/12/futbol/equipos/barcelona/1384256483.html|archive-date=28. 03. 2019|url-status=dead}}</ref><ref name="Messi, Best Forward and Best Player">{{Cite web|url=https://www.ligabbva.com/liga-bbva/126953/messi-mejor-delantero-y-mejor-jugador-cristiano-jugador-mas-valioso/|title=Messi, Mejor Delantero y Mejor Jugador|date=2. 12. 2013|publisher=Liga de Fútbol Profesional|language=Spanish|trans-title=Messi, Best Forward and Best Player|archive-url=https://web.archive.org/web/20151208113604/https://www.ligabbva.com/liga-bbva/126953/messi-mejor-delantero-y-mejor-jugador-cristiano-jugador-mas-valioso/|archive-date=8. 12. 2015|url-status=dead|access-date=13. 9. 2015}}</ref><ref name="Lionel Messi, 2014–15 Liga BBVA Best Player">{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/noticias/lionel-messi-201415-liga-bbva-best-player|title=Lionel Messi, 2014–15 Liga BBVA Best Player|date=30. 11. 2015|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=8. 1. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20190322140218/https://www.laliga.es/en/noticias/lionel-messi-201415-liga-bbva-best-player|archive-date=22. 03. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mundodeportivo.com/futbol/laliga/20181112/452875656952/premio-pichichi-messi-en-directo-online-barcelona-futbol-hoy.html|title=La entrega del premio Pichichi a Messi, en directo|date=12. 11. 2018|website=Mundo Deportivo|language=Spanish|access-date=12. 11. 2018}}</ref> * Најбољи нападач Ла Лиге: [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[ПРва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]]<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/index.html|title=MARCA - Diario online líder en información deportiva|date=13. 12. 2015|website=Marca.com|language=es|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * ''Trofeo Alfredo Di Stéfano'': 2008–09,<ref>{{Cite web|url=http://www.rtve.es/deportes/20091111/messi-recibe-nervioso-trofeo-di-stefano/300462.shtml|title=Messi recibe "nervioso" el trofeo Di Stéfano|date=11. 11. 2009|publisher=rtve|language=Spanish|trans-title=Messi receives the Di Stéfano trophy "nervous"|access-date=7. 8. 2019}}</ref> 2009–10, 2010–11,<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/2011/06/01/futbol/1adivision/1306945514.html|title=Messi consigue su tercer Trofeo Di Stéfano|date=1. 6. 2011|publisher=Marca|language=Spanish|trans-title=Messi gets his third Di Stéfano Trophy|access-date=7. 8. 2019}}</ref> 2014–15, 2016–17, 2017–18 * Ла Лига играч месеца: јануар 2016, април 2017, април 2018, септембар 2018, март 2019.<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-liga-bbva-player-of-the-month-for-january|title=Lionel Messi named Liga BBVA Player of the Month for January|date=12. 2. 2016|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190801144755/https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-liga-bbva-player-of-the-month-for-january|archive-date=01. 08. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-april|title=Lionel Messi named LaLiga Santander Player of the Month for April|date=12. 5. 2017|publisher=La Liga|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190806211739/http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-april|archive-date=06. 08. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-march|title=Lionel Messi named LaLiga Santander Player of the Month for March|date=4. 4. 2019|publisher=La Liga|access-date=4. 4. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190407124920/https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-march|archive-date=07. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> * ЕСМ тим године: 2014–15<ref name="ESM 14-15">{{Cite web|url=http://www.worldsoccer.com/esm-golden-shoe/esm-xi/esm-team-of-the-season-2014-15-362722|title=ESM Team of the Season – 2014–15|date=11. 6. 2015|website=[[World Soccer (magazine)|World Soccer]]|access-date=16. 1. 2016}}</ref> * ''Sports Illustrated Team of the Decade'': 2009.<ref>{{Cite web|url=http://sportsillustrated.cnn.com/2009/magazine/specials/2000s/12/15/soccer.decade.team/index.html|title=2000s: The Decade in Sports; All-Decade Team: Soccer|last=Wahl|first=Grant|date=21. 12. 2009|website=Sports Illustrated|archive-url=https://web.archive.org/web/20121113202936/http://sportsillustrated.cnn.com/2009/magazine/specials/2000s/12/15/soccer.decade.team/index.html|archive-date=13. 11. 2012|url-status=dead|access-date=20. 9. 2018}}</ref> * ''[[Лекип]]'' тим године: 2011,<ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/barcelona-players-dominate-the-lequipe-team-of-year-2011|title=Barcelona players dominate the L'Equipe Team of Year 2011|last=ambujgupta|date=26. 12. 2011|website=Sportskeeda|access-date=16. 2. 2018|quote=Lionel Messi made it to the team for the fourth successive year.}}</ref> 2012,<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2012-2013/alba-xavi-iniesta-and-messi-in-lequipe-team-of-the-year|title=Alba, Xavi, Iniesta and Messi in L’Equipe team of the year|date=27. 12. 2012|website=FCBarcelona.com|access-date=16. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/lequipe-announces-its-team-of-the-year|title=L'equipe announces its Team of the Year|last=Lakshya Singh Kashyap|date=27. 12. 2012|website=Sportskeeda|access-date=16. 2. 2018|quote='''FORWARD''': Andres Iniesta (Barcelona), Lionel Messi (Barcelona), Cristiano Ronaldo (Real Madrid)}}</ref> 2013,<ref>{{Cite web|url=http://www.sefutbol.com/en/jordi-alba-named-lequipes-team-year|title=Jordi Alba named in L`Équipe's team of the year|date=26. 12. 2013|website=Official website of Selección Española de Fútbol|access-date=16. 2. 2018|quote=The successes of '''Bayern Munich''' during 2013 have led the team to have five players in the ideal line-up .The full 11 is as follows: '''Manuel Neuer and Philipp Lah'''m (Germany), '''Vincent Kompany''' (Belgium), '''Thiago Silva''' (Brazil) and Spanish '''Jordi Alba'''. In the center of the field of this perfect team would be '''Yaya Toure''' (Ivory Coast), '''Bastian Schweinsteiger and Thomas Müller (G'''ermany) and '''Franck Ribéry''' (France). As strikers, [Lionel] '''Messi''' (Argentina) and '''Cristiano Ronaldo''' (Portugal).|archive-url=https://web.archive.org/web/20190414043953/https://www.sefutbol.com/en/jordi-alba-named-lequipes-team-year|archive-date=14. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> 2014,<ref>{{Cite web|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2014/12/three-real-madrid-players-in-lequipes-team-of-the-year|title=Three Real Madrid players in L’Equipe's team of the year|date=27. 12. 2014|website=Realmadrid.com|publisher=Real Madrid Club de Fútbol|location=Madrid, Spain|access-date=16. 2. 2018|quote=Cristiano Ronaldo, Sergio Ramos and Toni Kroos make up part of the team [L'Equipe's team of the year] that also includes [Manuel] Neuer, [Philipp] Lahm, [Mats] Hummels, [David] Alaba, [Ángel] Di María, Xabi Alonso, [Lionel] Messi and Neymar.}}</ref> 2016,<ref>{{Cite web|url=http://www.marca.com/en/football/real-madrid/2017/01/02/586a4cd3e5fdea61298b45bf.html|title=Four Real Madrid players in L'Equipe's team of 2016|last=McTear|first=Euan|date=2. 1. 2017|website=Marca English|access-date=16. 2. 2018|quote=L'Equipe also have two Barcelona players - Lionel Messi and Luis Suarez - in the side, along with ex-Barcelona and current Juventus man Dani Alves.}}</ref> 2017,<ref>{{Cite web|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2018/01/four-madridistas-in-l’equipes-best-xi-of-the-year|title=Four madridistas in L’Equipe's best XI of the year|date=2. 1. 2018|website=Realmadrid.com|publisher=Real Madrid Club de Fútbol|location=Madrid, Spain|access-date=17. 1. 2018|quote=Cristiano Ronaldo, Sergio Ramos, Marcelo and Luka Modric all feature in the team, alongside [Gianluigi] Buffon (Juventus), [Mats] Hummels (Bayern Munich), Dani Alves (Juventus and PSG), [N’Golo] Kanté (Chelsea), Neymar (Barcelona and PSG), [Edinson] Cavani (PSG) and [Lionel] Messi (Barcelona).}}</ref> 2018.<ref>{{Cite web|url=https://en.as.com/en/2019/01/03/football/1546506092_091280.html|title=Real Madrid, France dominate L'Équipe's 2018 team of the year|last=De la Riva|first=Mario|date=3. 1. 2019|website=AS|access-date=3. 6. 2019|quote=Jan Oblak does make the team, whose LaLiga presence is completed by Barcelona's Lionel Messi.}}</ref> === Избори за најбољу спортску личност године === ; Лауреусова награда {| class="wikitable" ! scope="col" | Година ! scope="col" | Победник ! colspan="5" scope="col" | Номиновани |- | scope="row" | 2010. | [[Јусејн Болт]] <small>([[Атлетика|а]][[Атлетика|тлетика]])</small> | [[Кенениса Бекеле]] <br /><small>([[Атлетика|а]][[Атлетика|тлетика]])</small> | [[Алберто Контадор]] <small>([[бициклизам]])</small> | [[Роџер Федерер]] <br /><small>([[тенис]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Валентино Роси]] <small>([[мотоциклизам]])</small> |- | scope="row" | 2011. | [[Рафаел Надал]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Коби Брајант]] <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | [[Mani Pakjao|Мани Пакјао]] <br /><small>([[бокс]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> |- | scope="row" | 2012. | [[Новак Ђоковић]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Кадел Еванс]] <br /><small>([[бициклизам]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Дирк Новицки]] <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> |- | scope="row" | 2013. | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Мохамед Фара]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Мајкл Фелпс]] <br /><small>([[пливање]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> | [[Бредли Вигинс]] <br /><small>([[бициклизам]])</small> |- | scope="row" | 2016. | [[Новак Ђоковић]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Стефен Кари|С]]<nowiki/>тефен Кари <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Луис Хамилтон]] <br /><small>([[формула 1]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | [[Џордан Спит]]<br /><small>([[голф]])</small> |} ; Остало * ''Лекипов интернационални атлета године:'' 2011. * ''Best International Athlete ESPY Award:'' 2012, 2015. * ''Marca Leyenda:'' 2009 * Најбољи атлета Латинске Америке и Кариба 2014<ref>{{cite web|url=http://www.artemisaradioweb.icrt.cu/sitenglish/index.php?option=com_content&view=article&id=1934:ibargueen-and-messi-best-latin-american-athletes-in-2014&catid=14:deportivas&Itemid=185&lang=en|title=Ibargüen and Messi: Best Latin American Athletes in 2014|date=22. 12. 2014|publisher=Radio Artemisa|accessdate=7. 8. 2019|archive-date=06. 12. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201206112133/http://www.artemisaradioweb.icrt.cu/sitenglish/index.php?option=com_content&view=article&id=1934:ibargueen-and-messi-best-latin-american-athletes-in-2014&catid=14:deportivas&Itemid=185&lang=en|url-status=dead}}</ref> === Избор за националну спортску личност године === ; Аргентински атлета године *''Olimpia de Oro'': 2011. *''Olimpia de Plata'': 2005, 2007. **''Olimpia de Plata al Fútbol del Exterior'': 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017. === Награде за ''играча утакмице'' === {{Col-begin}} {{Col-break}} ;Финале Лиге шампиона {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Тим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |rowspan="2" scope="col"|2009. {{Efn|2009, [[Уефа]] је поделила две награде за играча утакмице. Ћави је био именован за Уефиног играча меча, док је Меси добио исту награду, али од навијача.}} |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |title=Gerrard and Messi share fans' vote |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=833884.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=27. 5. 2009 |accessdate=2. 7. 2009 }}</ref> |- |[[Ћави]] |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |first=Andrew |last=Haslam |title=Imperious Xavi runs the show in Rome |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=834049.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=28. 5. 2009 |accessdate=28. 5. 2009 }}</ref> |- |rowspan="2" scope="col"|2011. {{Efn|2011, [[Уефа]] је доделила две награде за играча утакмице. Меси је био именован за играча утакмице и од Уефе и од навијача.}} |'''Лионел Меси''' ||[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |first1=Simon |last1=Hart |first2=Álvaro |last2=Macho |title=Stellar Messi hails 'incredible' Barcelona |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=1629779.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=29. 5. 2011 |accessdate=29. 5. 2011 }}</ref> |- |'''Лионел Меси''' ||[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref name="raterviite">{{cite web|title=Player Rater – Top Player – Lionel Messi |url=http://en.uclratings.uefa.com/Player/Profile/95803/2003352 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110530232357/http://en.uclratings.uefa.com/Player/Profile/95803/2003352 |url-status=dead |archive-date=30. 5. 2011 |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |accessdate=29. 5. 2011}}</ref> |} {{Col-break}} ;Светско првенство 2010. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | | '''Лионел Меси''' | Група Б, Грчка - Аргентина |- |} {{Col-break}} ;Финале Светског клупског првенства {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Tим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|2009. |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] | |- |scope="row"|2011. |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] | |} {{Col-end}}{{Col-begin}} {{Col-break}} ;Светско првенство 2014. {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице ! Признања |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Босна и Херцегоина (Групна фаза), Иран (групна фаза), Нигерија (групна фаза), Швајцарска (нокаут фаза)]] | align="center" | 4 |- ! rowspan="3" | 2 | [[Кејлор Навас]] | Енглеска (групна фаза), Грчка (осмина финала), Холандија (четвртфинале) | rowspan="3" align="center" | 3 |- | [[Арјен Робен]] | Аустралија (групна фаза), Чиле (групна фаза), Бразил (меч за треће место)]] |- | [[Хамес Родригез]] | Грчка (групна фаза), Обала Слоноваче (групна фаза), Уругвај (осмина финала) |- |} {{Мало|Извор: [[Фифа]]<ref>{{cite web|url=https://www.fifa.com/worldcup/archive/brazil2014/awards/man-of-the-match/index.html|title=2014 FIFA World Cup – Man of the Match|website=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA)|accessdate=21. 1. 2017}}</ref>}} {{Col-break}} ;Уефа супер куп {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Tим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|Референце}} |- |scope="row"|[[Уефа супер куп 2015.]] |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2015-2016/lionel-messi-man-of-the-match-in-2015-uefa-super-cup |title=Lionel Messi man of the match in 2015 UEFA Super Cup |website=FCBarcelona.com |last=Bogunya |first=Roger |date=11. 8. 2015 |accessdate=28. 12. 2017}}</ref> |} {{Col-end}}{{Col-begin}} {{Col-break}} ;Копа Америка 2015. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Парагвај (групна фаза), Уругвај (групна фаза), Колумбија (четвртфинале), Парагвај (полуфинале) |- |} ;Светско првенство 2018. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | {{1|'''9'''}} | '''Лионел Меси''' | Нигерија (групна фаза) |- |} {{Col-break}} ;Копа Америка Сентарио 2016. {| class="wikitable plainrowheaders unsortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице ! {{Abbr|Признања|Број признања за играча утакмице}} |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Панама (групна фаза), Венецуела (четвртфинале), САД (полуфинале) | align="center" | 3 |- ! rowspan="3" | 2 | [[Давид Оспина]] | Перу (четвртфинале), САД (меч за треће место) | rowspan="3" align="center" | 2 |- | [[Едуардо Варгас]] | Панама (групна фаза), Мексико (четвртфинале) |- | [[Енер Валенсија]] | Перу (групна фаза), Хаити (групна фаза) |- |} ;Копа Америка 2019. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | {{1|'''8'''}} | '''Лионел Меси''' | Катар (групна фаза) |- |} {{Col-end}} === Остало === * ''IFFHS World's Best Playmaker:'' 2015, 2016,<ref>{{Cite news|url=http://iffhs.de/the-worlds-best-playmaker-2016-lionel-messi/|title=THE WORLD’S BEST PLAYMAKER 2016 : Lionel Messi|last=Ley|first=Robert|date=29. 12. 2016|access-date=18. 2. 2018|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|archive-date=24. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191024150654/https://iffhs.de/the-worlds-best-playmaker-2016-lionel-messi/|url-status=dead}}</ref> 2017.<ref>{{Cite web|url=https://iffhs.de/worlds-best-playmaker-2017-one-lionel-messi/|title=THE WORLD’S BEST PLAYMAKER 2017: ONE MORE FOR LIONEL MESSI|date=7. 12. 2017|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|access-date=18. 2. 2018|archive-date=19. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171219132615/http://iffhs.de/worlds-best-playmaker-2017-one-lionel-messi/|url-status=dead}}</ref> * Номинован за ''Еуроспортов'' ''емоционални тренутак године'': 2016.{{Efn|"Leo Messi misses penalty in Copa America final defeat" received 13 percent (%) of the total votes cast, finishing on a third-place in the voting.<ref>{{cite news|url=http://www.eurosport.com/all-sports/andy-murray-named-eurosport-s-uk-star-of-the-year-cristiano-ronaldo-takes-global-prize_sto5994812/story.shtml |title=Andy Murray named Eurosport's UK Star of the Year, Cristiano Ronaldo takes global prize |work=Official website of Eurosport |date=30. 12. 2016 |accessdate=15. 2. 2017 |author=[[Garmin]] }}</ref>}} == Рекорди == ''За јул 2019.'' === Светски рекорди === * Највише Златних лопти: 5 (2009–12, 2015) {{Мало|(рекорд дели са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/35285469|title=Lionel Messi Wins Ballon d'Or over Ronaldo and Neymar|date=11. 1. 2016|publisher=BBC Sport|access-date=12. 2. 2016}}</ref> * Највише узастопно добијених Златних лопти: 4<ref name="14 Facts about the FIFA Ballon d'Or">{{Cite web|url=https://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|title=14 Facts about the FIFA Ballon d'Or|date=22. 9. 2014|publisher=FIFA|access-date=12. 2. 2016|archive-date=04. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304160555/http://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|url-status=dead}}</ref> * Најмлађи освајач Златне лопте; са 23, 24, 25 и 28 година<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|title=14 Facts About The Fifa Ballon d'Or|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304160555/http://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|archive-date=04. 03. 2016|dead-url=dead|access-date=}}</ref> * [[Гинисова књига рекорда|Гинисов светски рекорд]] за играча са највише постигнутих голова за клуб и репрезентацију у једној календарској години: 91 гол, 2012.<ref>{{Cite web|url=http://www.guinnessworldrecords.com/news/2012/12/barcelona-star-lionel-messi-sets-new-goalscoring-record-46285/|title=Barcelona star Lionel Messi sets new goal-scoring record|publisher=[[Guinness World Records]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Највише голова у календарској години (укључујући и пријатељске утакмице): 96 голова, 2012. * Најбољи стрелац у свим европским такмичењима у календарској години: 79 голова, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/sport/football/news-and-comment/barcelonas-lionel-messi-becomes-most-decorated-player-in-history-after-winning-unprecedented-fourth-8441605.html|title=Barcelona's Lionel Messi becomes most decorated player in history after winning unprecedented fourth straight Ballon d'Or|publisher=[[The Independent|Independent]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Најбољи стрелац у једној клупској сезони: 73 гола, сезона 2011/12.<ref name="The Goal That Started the Barcelona Legend">{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/32553429|title=Lionel Messi: The Goal That Started the Barcelona Legend|date=1. 5. 2015|publisher=BBC Sport|access-date=27. 8. 2015}}</ref> * Најдужи низ узастопно забијених погодака у домаћој лиги: 21 меч и 33 гола, 2012/13.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/21732439|title=Messi 'breaks record' by scoring in 17th consecutive La Liga game|publisher=[[BBC]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Једини играч који је освајао више од једне Златне лопте са [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светских клупских првенстава.]]<ref name="Toyota Cup">{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/toyotamvp.html|title=Toyota Cup - Most Valuable Player of the Match Award|website=[[RSSSF]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Једини играч који је освајао више од једне награде за најбољег играча финала Светског клуспког првенства.<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/toyotamvp.html|title=Toyota Cup - Most Valuable Player of the Match Award|website=www.rsssf.com|access-date=5. 9. 2019}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 40 голова у 10 узастопних календарских година.<ref>{{Cite web|url=https://tribuna.com/en/fcbarcelona/news/2471494/|title=Lionel Messi's goals per calendar year|date=31. 12. 2018|publisher=Tribuna|access-date=30. 4. 2019|archive-date=30. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190430101618/https://tribuna.com/en/fcbarcelona/news/2471494/|url-status=dead}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 40 голова у 10 узастопних сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1151683/leo-messi-breaks-40-goal-mark-for-the-10th-consecutive-season|title=Leo Messi breaks 40 goal mark for the 10th consecutive season|date=30. 3. 2019|publisher=FC Barcelona|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Једини играч који је у календарској години постигао погодак у 6 различитих клупских такмичења два пута: 2011. и 2015. * Једини играч који је успео постићи гол и асистирати у 6 различитих клупских такмичења у календарској години: 2011. * Једини играч који је постигао 60+ голова у свим такмичењима у две узастопне сезоне: (2011/12. и 2012/13).<ref>{{Cite web|url=https://readfootball.co/2019/01/14/400-league-goals-and-counting-a-look-at-the-records-held-by-lionel-messi/only-player-to-score-60-goals-in-two-consecutive-seasons/|title=Only Player To Score 60+ Goals In Two Consecutive Seasons|date=31. 12. 2018|publisher=Read Everything|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Први играч који је узастопно постизао голове против свих тимова у професионалној лиги.<ref>{{Cite web|url=https://uk.reuters.com/article/uk-soccer-spain-messi/messi-scores-against-every-team-in-la-liga-consecutively-idUKBRE92T0C920130330|title=Messi scores against every team in La Liga consecutively|date=30. 3. 2013|publisher=Reuters|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Највише изабран за ''FIFPro World XI'': 12 пута (2007–2018) {{Мало|(дели рекорд са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/five-incredible-records-shared-by-lionel-messi-and-cristiano-ronaldo|title=Five incredible records shared by Lionel Messi and Cristiano Ronaldo|date=3. 5. 2017|publisher=Sportskeeda|access-date=27. 11. 2017}}</ref> * Највише појављивања на омоту фудбалске видео-игрице: 10 === Континентални рекорди === ==== Европа ==== * Најбољи стрелац у „лигама петице”: 419 голова.<ref>{{Cite web|url=https://edition.cnn.com/2019/01/13/football/messi-barcelona-spt-intl|title='His goat-ness': Lionel Messi scores 400th league goal for Barcelona|last=John Sinnott|publisher=CNN|}}</ref> * Највише званичних постигнутих голова за један клуб у лигама петице: 603 гола. * Највише постигнутих голова у једном мечу Лиге шампиона: 5 голова {{small|(дели рекорд са 13 играча)}}.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2231480.html#/photos/|title=Top scorers in a single European game|website=UEFA.com|access-date=6. 7. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2012/matches/round=2000264/match=2007677/postmatch/report/index.html#magical+messi+downs+leverkusen|title=Five-goal Messi leaves Leverkusen spellbound|website=UEFA.com|access-date=6. 7. 2017}}</ref> * Највише [[Златна копачка|Златних копачки]]: 6 * Највише постигнутих хет-трикова у Лиги шампиона: 8 {{Мало|(дели рекорд са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2566405.html|title=All you ever wanted to know: Champions League hat-tricks|website=UEFA.com|access-date=5. 4. 2019}}</ref> * Највише постигнутих голова у лиги у једној сезони: 50<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/blog/2012/dec/10/lionel-messi-record-year-numbers|title=Lionel Messi's incredible record-breaking year in numbers|last=Adamson|first=Mike|date=10. 12. 2012|work=The Guardian|access-date=30. 6. 2017|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> * Најмлађи играч који је наступио у Лиги шампиона 100 пута: 28 година и 84 дана, 2015. године.<ref>{{Cite magazine|last=Chavez|first=Christopher|date=16. 9. 2015|title=Lionel Messi Becomes Youngest to 100 Champions League Appearances|url=https://www.si.com/planet-futbol/2015/09/16/lionel-messi-champions-league-appearances-100-games-fc-barcelona-ac-roma|magazine=Sports Illustrated|access-date=13. 2. 2016}}</ref> * Најбољи стрелац Уефа супер купа: 3 гола {{Мало|(дели рекорд са [[Arie Haan]], [[Oleg Blokhin]], [[Gerd Müller]], [[Rob Rensenbrink]], [[François Van der Elst]], [[Terry McDermott]], и [[Радамел Фалкао|Фалкаоом]])}}<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefasupercup/news/newsid=2271025.html|title=Messi, Alves among Super Cup Record-Breakers|last=Saffer|first=Paul|date=11. 8. 2015|publisher=UEFA|access-date=13. 2. 2016}}</ref> * Највише појављивања у ''ESM Team of the Year'': 11 (2006, 2008–2013, 2015–2018): * Играч који је најбрже достигао 100 голова у Лиги шампиона (123 утакмице) * Играч који је најбрже достигао 300 голова у европским "лигама петице". (334 утакмице) * Први играч који је добио признање за најбољи гол сезоне две године за редом: 2015. и 2016. * Највише постигнутих голова у групној фази Лиге шампиона: 66 голова * Највише постигнутих голова за један клуб у Лиги шампиона: 112 голова * Најмлађи играч који је постигао 50 голова у Лиги шампиона * Најмлађи играч који је наступао у Лиги шампиона 100 пута * Најмлађи играч који је постигао 400+ голова за један европски клуб (27 година, 300 дана) ==== Амерички ==== * Најбољи асистент Копа Америке: 12 асистенција<ref>{{Cite web|url=https://nesn.com/2016/06/lionel-messi-assists-gonzalo-higuains-goal-thrills-gillette-stadium-in-copa-america/|title=Lionel Messi Sets Copa America Assists Record, Thrills Gillette Stadium|last=O'Mard|first=Marcus Kwesi|date=18. 6. 2016|website=NESN.com|language=en|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише постигнутих голова у КОНМЕБОЛ квалификацијама за СП: 21 гол {{small|(дели рекорд са [[Луис Суарез|Суарезом]])}}. * Највише постигнутих голова као измена на утакмици Копа Америке: 3 гола === Шпански рекорди === * Највише признања за најбољег играча Ла лиге: 8 (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2017, 2018).<ref name="#1">{{Cite web|url=https://www.ovaciondigital.com.uy/futbol/messi-presente-suarez.html|title=Messi tiene presente a Suárez|last=ElPais|website=Diario EL PAIS Uruguay|language=spanish|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише признања за најбољег нападача Ла лиге: 9 (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017, 2018).<ref name="#1"/> * Највише Пичићи трофеја: 6 {{small|(дели рекорд са [[Телмо Зара|Заром]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en-sa/news/la-liga-top-scorer-messi-wins-record-equalling-sixth/h5v6idsvqmbh121j22xm353u6|title=La Liga top scorer Lionel Messi wins record-equalling sixth Pichichi Trophy {{!}} Goal.com|website=www.goal.com|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац Ла лиге: 419 голова<ref>{{Cite web|url=https://www.guinnessworldrecords.com/news/2014/11/lionel-messi-earns-another-guinness-world-records-title-with-la-liga-scoring-feat-62015|title=Double for Lionel Messi as Barcelona star takes both La Liga and Champions League all-time goals records in a week|date=25. 11. 2014|website=Guinness World Records|language=en-GB|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи асистент Ла лиге: 166 асистенција * Најбољи стрелац Суперкупа Шпаније: 13 голова * Најбољи стрелац једне сезоне у Ла лиги: 50 голова, сезона 2011–12<ref>{{Cite web|url=https://www.guinnessworldrecords.com/world-records/most-goals-scored-in-a-season-in-the-top-division-of-spanish-football|title=Most goals scored in a season in the top division of Spanish football|website=Guinness World Records|language=en-GB|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише постигнутих хет-трикова у једној сезони Ла лиге: 8, сезона 2011–12 {{small|(дели рекорд [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}. * Голови постигнути против највише тимова у једној сезони Ла лиге: 19, 2012–13 {{small|(дели рекорд са [[Роналдо|Роналдо Назарио]] и [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}. * Највише наступа у Ла лиги као странац: 452 утакмице * Једини играч који је узастопце против свих тимова постизао голове у Ла лиги: 19 утакмица, 30 голова, 2012-13 * Највише лигашких датих голова на домаћем терену * Највише лигашких датих голова на гостујућем терену * Највише мечева у лиги постигнуто у сезони (38 утакмица): 27<ref>{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2012-13&equip=-&rival=-&jug=-&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2012–13 (Filters: First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> (2012–13) * Највише постигнутих домаћих мечева у сезони (38 утакмица): 16 (2011–12) <ref name="messiHG1112">{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2011-12&equip=-&rival=-&jug=-&cas=1&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2011–12 (Filters: Home, First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> * Већина постигнутих голова у лиги (38 утакмица): 15 (2012–13) <ref name="messiAG1213">{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2012-13&equip=-&rival=-&jug=-&for=1&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2012–13 (Filters: Visitor, First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> * Највише постигнутих голова против противника: 37<ref>{{Cite news|url=http://www.espn.com/soccer/barcelona/story/3396633/lionel-messi-enjoys-record-breaking-day-as-barcelona-win|title=Messi enjoys record-breaking day for Barca|work=ESPN.com|access-date=24. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2018-2019/new-record-for-messi-goals-against-37-different-teams-in-the-league-huesca-fcbarcelona|title=New record for Messi: goals against 37 different teams in the league {{!}} FC Barcelona|website=FC Barcelona|language=en-US|access-date=3. 9. 2018}}</ref> * Највише узастопно постигнутих голова против гостујућих екипа: 13 (20 голова од 8. до 33. кола, сезона 2012–13) . * Једини играчи који су уједно и најбољи стрелци и најбољи асистенти у једној сезони: [[Луис Суарез]] (2015–16), Лионел Меси (2017–18, 2018–19). * Највише постигнутих голова на највише стадиона: 36<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/983529/messi-has-scored-in-36-la-liga-grounds|title=Messi has scored in 37 La Liga grounds|website=www.fcbarcelona.com|language=en|access-date=28. 1. 2019}}</ref> * Први играч који је постигао гол у 15 узастопних сезона.<ref>{{Cite news|url=http://www.marca.com/en/football/barcelona/2018/08/19/5b7922cbe5fdea6f258b463c.html|title=LaLiga Santander - Barcelona: Leo Messi: The legend continues - MARCA in English|work=MARCA in English|access-date=19. 8. 2018|language=en}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 20 голова у 10 узастопних сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2017-2018/leo-messi-reaches-20-goals-in-the-league-for-the-10th-season-in-a-row-fcbarcelona|title=Leo Messi reaches 20 goals in the league for the 10th season in a row {{!}} FC Barcelona|website=FC Barcelona|language=en-US|access-date=5. 3. 2018}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/soccer/2018/01/29/lionel-messi-takes-another-record-away-cristiano-ronaldo-winning-barcelona-free-kick|title=Messi's latest free kick magic sets another record|work=SI.com|access-date=5. 3. 2018|language=en}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 30 голова у 7 различитих сезона.<ref>{{Cite news|url=http://www.foxsportsasia.com/football/la-liga/874633/messi-sets-yet-another-la-liga-record/|title=Mesmerising Messi sets yet another La Liga record - FOX Sports Asia|date=30. 4. 2018|work=FOX Sports Asia|access-date=30. 4. 2018|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/sport/football/43924061|title=Barcelona 'dominant in Spain but change needed for European challenge'|date=29. 4. 2018|work=BBC Sport|access-date=30. 4. 2018|language=en-GB}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 10 голова у 13 узастопних сезона (од 2006–07 до 2018–19).<ref>{{Cite web|url=https://en.as.com/en/2018/12/08/football/1544305431_153529.html|title=Messi makes more LaLiga history with goals record|date=8. 12. 2018|website=AS.com|language=en|access-date=9. 12. 2018}}</ref> * Први играч који је постигао 300 голова у Ла лиги.<ref>{{Cite news|url=http://www.espnfc.com/blog/five-aside/77/post/2809730/lionel-messi-of-barcelona-reaches-300-goals-in-la-liga|title=Lionel Messi is the first player to score 300 goals in La Liga|date=17. 2. 2016|access-date=14. 5. 2017|publisher=ESPN FC}}</ref> * Први играч који је постигао 350 голова у Ла лиги. * Први играч који је асистирао 150 пута у Ла лиги. * Најмлађи играч који је постигао 200 голова у Ла лиги: 25 година и 7 месеци, јануар 2013.<ref>{{Cite news|url=https://www.usatoday.com/story/sports/mls/2013/01/27/roundup-lionel-messi-youngest-to-200-goals-la-liga/1868865/|title=Roundup: Messi Youngest to Score 200 Goals in La Liga|date=27. 1. 2013|work=USA Today|access-date=27. 8. 2015}}</ref> * Највише освојених домаћих титула од стране страног играча: 10 (све титуле са [[ФК Барселона|Барселоном]]). * Највише погодака у финалима Копа дел Реја: 6 (2009, 2012, 2015, 2017, 2018, 2019).<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1226537/fc-barcelona-1-2-valencia-the-cup-slips-away|title=FC Barcelona 1–2 Valencia: The Cup slips away|date=25. 5. 2019|website=FC Barcelona|access-date=3. 6. 2019}}</ref> * Најбољи асистент у финалима Копа дел Реја: 6 (једна 2009, две 2016, једна 2017, две 2018). * Највише постигнутих голова из директних слободних удараца: 28<ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/soccer/2018/01/29/lionel-messi-takes-another-record-away-cristiano-ronaldo-winning-barcelona-free-kick|title=Messi's latest free kick magic sets another record|work=SI.com|access-date=19. 7. 2018|language=en}}</ref> === Аргентински рекорди === * [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Најбољи стрелац Аргентине свих времена]]: 68 голова<ref>{{Cite web|url=http://www.espnfc.com/argentina/story/2891319/lionel-messi-breaks-argentinas-all-time-goal-scoring-record|title=Lionel Messi breaks Argentina's all-time goal-scoring record|date=22. 6. 2016|publisher=ESPN FC|access-date=22. 6. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://es.fifa.com/live-scores/copaamerica/news/newsid/280/310/4/index.html|title=Messi, máximo artillero histórico de la selección argentina|date=22. 6. 2016|publisher=FIFA (Spanish)|access-date=22. 6. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.afa.org.ar/4656/messi-unico-duea%C2%B1o-del-gol|title=Messi, único dueño del gol|date=22. 6. 2016|publisher=Argentine Football Association (Spanish)|access-date=22. 6. 2016|archive-date=11. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171011132325/http://www.afa.org.ar/4656/messi-unico-duea%C2%B1o-del-gol|url-status=dead}}</ref> * Најбољи стрелац Аргентине у календарској години: 12 голова, 2012. {{Мало|(дели рекорд са [[Габријел Батистута|Батистутом]])}}. * Једини Аргентинац који је постигао гол против сваке чланице КОНМЕБОЛ-а.<ref>{{Cite web|url=http://www.sport-english.com/en/news/world-football/messis-now-scored-every-south-american-country-except-argentina-4483886|title=Messi's now scored vs. EVERY South American country... except Argentina|last=EN|first=Sport|date=5. 9. 2015|access-date=14. 5. 2017}}</ref> * Најмлађи играч који је заиграо за Аргентину на Светском првенству: 18 година, 357 дана, 2006. * Најмлађи играч који је постигао гол за Аргентину на Светском првенству: 18 година, 357 дана, 2006. * Најмлађи играч који је сакупио 100 наступа за репрезентацију под надлежношћу [[КОНМЕБОЛ]]-а: 27 година, 361 дан, 2015.<ref>{{Cite web|url=http://www.eurosport.com/football/copa-america/2015/it-s-lionel-messi-s-28th-birthday-here-are-10-of-his-stunning-career-stats._sto4795033/story.shtml|title=It's Lionel Messi's 28th Birthday, Here Are 10 of His Stunning Career Stats...|date=24. 6. 2015|publisher=Eurosport|access-date=27. 8. 2015}}</ref> === Клупски === ==== Барселона ==== * Најбољи стрелац [[El Klasiko|Ел Класика]]: 27 голова * Најбољи стрелац у Дербију Барселоне: 25 голова<ref name="marca.com">{{Cite web|url=http://www.marca.com/2014/12/07/futbol/equipos/barcelona/1417976576.html|title=Messi se apunta al 'hat-trick': tres en los últimos cuatro partidos|date=7. 12. 2014|publisher=Marca|language=es|access-date=14. 1. 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.fcbarcelona.com/football/first-team/match-archive/2015-2016/copa-del-rey/1-8-1st-leg/fc-barcelona_rcd-espanyol|title=FC Barcelona v RCD Espanyol: Messi delivers first-leg victory (4–1)|date=6. 1. 2016|website=FCBarcelona.com|access-date=6. 1. 2016}}</ref> * Најбољи стрелац у званичним такмичењима: 603 гола<ref name="LMSW">{{Cite web|url=https://int.soccerway.com/players/lionel-andres-messi/119|title=L. Messi|publisher=Soccerway.com|access-date=27. 8. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1205184/messi-reaches-600-goals-for-barca|title=Messi reaches 600 goals for Barça|date=1. 5. 2019|website=FCBarcelona.com|access-date=1. 5. 2019}}</ref><ref name="#2">{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/honours|title=Honours - FC Barcelona Official website|website=www.fcbarcelona.com|language=en|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац укључујући и пријатељске утакмице: 638 голова<ref name="#2"/><ref name="#3">{{Cite web|url=https://int.soccerway.com/players/lionel-andres-messi/119/|title=Argentina - L. Messi - Profile with news, career statistics and history - Soccerway|website=int.soccerway.com|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац Лиге шампиона: 112 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Најбољи стрелац у европским такмичењима: 115 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Најбољи стрелац у међународним такмичења: 120 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Највише постигнутих хет-трикова у свим такмичењима: 45<ref name="#2"/> * Највише постигнутих хет-трикова у Ла лиги: 33<ref name="#2"/> * Први играч који је постао најбољи стрелац у четири, пет и шест сезона у Ла лиги: (2009–10, 2011–12, 2012–13, 2016–17, 2017–18, 2018–19)<ref name="FC Barcelona Individual Records">{{Cite web|url=http://www.fcbarcelona.com/club/the-honours/detail/card/fc-barcelona-individual-records|title=FC Barcelona Individual Records|publisher=FC Barcelona|access-date=9. 7. 2017}}</ref> * Највише освојених титула са једном екипом: 34<ref>{{Cite web|url=https://www.soccerladuma.co.za/news/articles/international/categories/messi-ronaldo-neymar-watch-1/the-10-players-with-most-titles-in-fc-barcelona|title=The 10 Players With Most Titles In Barca's History|date=30. 4. 2019|publisher=Soccer Laduma|access-date=1. 5. 2019}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> * Највише побеђених утакмица са једном екипом: 476 (важи за 13. март 2019) == Напомене == <references group="lower-alpha" /> == Види још == * [[Лионел Меси]] == Референце == {{reflist|2}} еђених утакмица са једном екипом: 476 (важи за 13. март 2019) == Напомене == <references group="lower-alpha" /> == Види још == * [[Лионел Меси]] == Референце == {{reflist|2}} [[Категорија:Статистике каријере фудбалера|Меси]] [[Категорија:Лионел Меси]] a3rllhji13jq8fc5nc9ja61qgk7nl5m 25121247 25121215 2022-07-24T15:56:54Z Masoud.h1368 223032 wikitext text/x-wiki {{ажурирање}} [[Датотека:Messi_with_Neymar_Junior_the_Future_of_Brazil.jpg|мини|237x237пискел| Меси добија награду за најбољег фудбалера на [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светском клупском првенству]] од свог будућег саиграча, [[Нејмар]]а. ]] Ово је списак статистике каријере аргентинског професионалног фудбалера, '''[[Лионел Меси|Лионела Месија]]'''. == Свеукупна признања == === Клуб === * '''[[Ла Лига]] (10)''': [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2004/05.|2004–05]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2005/06.|2005–06]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018–19]] * '''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп краља]] (6)''': [[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]], [[Kup Španije u fudbalu 2016/17.|2016–17]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] ** ''Друго место (3)'': [[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013–14]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018–19]] * '''[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]] (8)''': [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2005.|2005]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2006.|2006]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2009.|2009]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2010.|2010]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2011.|2011]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2013.|2013]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2016.|2016]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2018.|2018]] ** ''Друго место (3)'': [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2012.|2012]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2015.|2015]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2017.|2017]] * '''[[УЕФА Лига шампиона]] (4)''': [[Лига шампиона 2005/06.|2005–06]], [[Лига шампиона 2008/09.|2008–09]], [[Лига шампиона 2010/11.|2010–11]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] * '''[[УЕФА суперкуп]] (3)''': [[УЕФА суперкуп 2009.|2009]], [[УЕФА суперкуп 2011.|2011]], [[УЕФА суперкуп 2015.|2015]] ** ''Друго место (1)'': [[УЕФА суперкуп 2006.|2006]] * '''[[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]] (3)''': [[Светско клупско првенство у фудбалу 2009.|2009]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2015.|2015]] <!-- Mеси је пропустио [[Светско клупско првенство у фудбалу 2006.|Светско клупско првенство 2006.]] због повреде: [https://www.sport-english.com/en/news/barca/lionel-messi-missed-the-2006-club-world-cup-with-injury-too-4758563]--> === Репрезентација === ==== Аргентина ==== *[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Мушкарци|Олимпијска златна медаља]]: [[Фудбал за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] *[[Светско првенство у фудбалу до 20 година|Светско првенство до 20 година]]: [[Светско првенство у фудбалу до 20 година 2005.|2005]] *[[Светско првенство у фудбалу|Светско првенство]] другопласирани: [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]] *[[Копа Америка]] другопласирани: [[Копа Америка 2007.|2007]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]; трећепласирани: [[Копа Америка 2019.|2019]] *[[Јужноамеричко првенство у фудбалу до 20 година|Јужноамеричко првенство до 20 година]] трећепласирани: [[Јужноамеричко првенство у фудбалу до 20 година 2005.|2005]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tabless/sa-u20-05.html|title=XXII Sudamericano Juvenil 2005 (Colombia)|publisher=RSSF|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> == Индивидуална признања == === Избори за најбољег играча === ==== На светском нивоу ==== Церемонија доделе награде за најбољег играча света почело је да се додељује сваке године од 1955, када је почела додела чувене [[Златна лопта|Златне лопте]]. Златна лопта се додељивала за играча који се сматрао најбољим у тој години, тако што су му се давали поени. Награда се могла додељивати само европским играчима, све док се правила нису променила 1995. Награда [[ФИФА фудбалер године|Фифа фудбалер године]] додељује се од 1991. ===== Фифина Златна лопта ===== {{See also|Фифина Златна лопта}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | [[Фифина Златна лопта 2010.|2010]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 22.65% || 17.36% || 16.48% |- | [[Фифина Златна лопта 2011.|2011]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 47.88% || 21.60% || 9.23% |- | [[Фифина Златна лопта 2012.|2012]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 41.17% || 23.68% || 10.91% |- | [[Фифина Златна лопта 2013.|2013]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Френк Рибери]] <br /><small>([[Бајерн Минхен]])</small> |- !Проценат | 27.99% || 24.72% || 23.36% |- | [[Фифина Златна лопта 2014.|2014]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Мануел Нојер]] <br /><small>([[Бајерн Минхен]])</small> |- !Проценат | 37.66% || 15.76% || 15.72% |- | [[Фифина Златна лопта 2015.|2015]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 41.33% || 27.76% || 7.86% |} ===== Златна лопта ===== {{See also|Златна лопта}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | [[Златна лопта 2007.|2007]] || [[Кака]] <br /><small>([[Интер Милан|Милан]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 444 || 277 || 255 |- | [[Златна лопта 2008.|2008]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Фернандо Торес]] <br /><small>([[ФК Ливерпул|Ливерпул]])</small> |- !Појени | 446 || 281 || 179 |- | [[Златна лопта 2009.|2009]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 473 || 233 || 170 |- | [[Златна лопта 2016.|2016]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Антоан Гризман]] <br /><small>([[Атлетико Мадрид]])</small> |- !Појени | 745 || 316 || 198 |- | [[Златна лопта 2017.|2017]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]], [[Пари Сен Жермен|ПСЖ]])</small> |- !Појени | 946 || 670 || 361 |} ===== Фифа фудбалер године ===== {{See also|ФИФА фудбалер године}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1st ! style="background-color: #eedd82"|2nd ! style="background-color: #eedd82"|3rd |- | 2007 || [[Кака]] <br /><small>([[Интер Милан|Милан]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> |- !Појени | 1047 || 504 || 426 |- | 2008 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Фернандо Торес]] <br /><small>([[ФК Ливерпул|Ливерпул]])</small> |- !Појени | 935 || 678 || 203 |- | 2009 || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 1073 || 352 || 196 |} ===== Најбољи Фифа фудбалер ===== {{See also|Најбољи ФИФА фудбалер}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | 2016 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Антоан Гризман]] <br /><small>([[Атлетико Мадрид]])</small> |- !Проценат | 34.54% || 26.42% || 7.53% |- | 2017 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 43.16% || 19.25% || 6.97% |} ===== Најбољи играч на Светском првенству ===== {{See also|Награде на светским првенствима у фудбалу#Златна лопта}} {| class="wikitable plainrowheaders sortable" !Година !scope="col"|Златна лопта !scope="col"|Сребрна лопта !scope="col"|Бронзана лопта !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|[[2014 FIFA World Cup|2014]] |'''Лионел Меси''' |[[Томас Милер]] |[[Арјен Робен]] |<ref>{{cite web | url=http://bleacherreport.com/articles/2128226-fifa-world-cup-2014-awards-results-winners-recap-and-twitter-reaction | title=FIFA World Cup 2014 Awards: Results, Winners, Recap and Twitter Reaction |work=Bleacher Report |date=14. 7. 2014 | last=Goldberg | first=Rob | accessdate=15. 2. 2018}}</ref> |- |} ===== Најбољи играч на Светском клупском првенству ===== {{See also|Награде на светским клупским првенствима у фудбалу#Златна лопта}} {| class="wikitable plainrowheaders sortable" !Година !scope="col"|Златна лопта !scope="col"|Сребрна лопта !scope="col"|Бронзана лопта !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2009.|2009]] |'''Лионел Меси''' |[[Хуан Себастијан Верон]] |[[Ћави]] |<ref name="2009FCWC">{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/uae2009/awards/index.html | title=2009 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=28. 03. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190328162524/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/uae2009/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011]] |'''Лионел Меси''' |[[Ћави]] |[[Нејмар]] |<ref name="2014FCWC">{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2011/awards/index.html | title=2011 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=18. 06. 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180618052433/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2011/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2015.|2015]] |[[Луис Суарез]] |'''Лионел Меси''' |[[Андрес Инијеста]] |<ref>{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2015/awards/index.html | title=2015 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=03. 07. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190703055038/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2015/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |} ===== Остало ===== * [[Гол (веб-сајт))#Гол 50|Гол 50]]: 2008–09,<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goalcom-50/2009/07/29/1407494/goalcom-50-lionel-messi-1|title=Goal.com 50: Lionel Messi (1)|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> 2010–11,<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goal-50/2011/08/22/2629429/goalcom-50-lionel-messi-1|title=Goal.com 50: Lionel Messi (1)|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> 2012–13, 2014–15<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goal-50/2015/11/27/16606402/messi-ronaldo-and-all-the-winners-of-the-goal-50|title=Messi, Ronaldo and all the winners of The Goal 50|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> *Најбољи фудбалер света у избору ''Гардијана'': 2012,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/interactive/2012/dec/20/top-100-footballers-in-the-world-interactive|title=The 100 best footballers in the world - interactive|last=Oliver|first=Christine|last2=Williams|first2=Richard|date=20. 12. 2012|work=the Guardian|accessdate=21. 12. 2018|last3=Taylor|first3=Daniel|last4=Lowe|first4=Sid|last5=Bandini|first5=Paolo|last6=Honigstein|first6=Raphael|last7=Duarte|first7=Fernando|last8=Wilson|first8=Jonathan|last9=Cox|first9=Michael}}</ref> 2013,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2013/dec/100-greatest-footballers-2013|title=The 100 best footballers in the world 2013 – interactive|last=Taylor|first=Daniel|last2=Ronay|first2=Barney|date=20. 12. 2013|work=the Guardian|accessdate=21. 12. 2018|last3=Lowe|first3=Sid|last4=Honigstein|first4=Raphael|last5=Bandini|first5=Paolo|last6=Christenson|first6=Marcus|last7=Duarte|first7=Fernando|last8=Duerden|first8=John|last9=Wilson|first9=Jonathan}}</ref> 2015,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2015/dec/21/the-100-best-footballers-in-the-world-2015-interactive|title=The 100 best footballers in the world 2015 – interactive|work=The Guardian|date=21. 12. 2015|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> 2017<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2017/dec/19/the-100-best-footballers-in-the-world-2017-interactive|title=The 100 best footballers in the world 2017|work=The Guardian|date=19. 12. 2017|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> * Најбољи млади играч Копа Америке: [[Копа Америка 2007.|2007]]<ref>{{Cite web|url=https://sites.duke.edu/wcwp/tournament-guides/mens-world-cup-2018-guide/messi-vs-ronaldo/messis-copa-america-performances/|title=Messi’s Copa America Performances|last=Kshirsagar|first=Vinay|publisher=Soccer Politics|accessdate=6. 8. 2019}}</ref> *[[Светско првенство у фудбалу до 20 година#Награде|Златна лопта са Светског првенства до 20 година]]: 2005<ref name="U20 Best Player">{{Cite news|url=https://www.fifa.com/u20worldcup/news/golden-boy-messi-does-the-double-99031|title=Golden-boy Messi does the double|date=2. 7. 2005|website=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association|accessdate=6. 8. 2019|archive-date=06. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190806214451/https://www.fifa.com/u20worldcup/news/golden-boy-messi-does-the-double-99031|url-status=dead}}</ref> * Магазин ''World Soccer'': 2009, 2011, 2012, 2015 * Најбољи играч године у избору ''Globe Soccer Awards'': 2015 * Најбољи играч године у избору ''Onze Mondial'': 2009, 2010–11, 2011–12, 2017–18 ** ''Onze d'Argent'': 2008, 2016–17, 2018–19 * [[Браво награда]]: 2007 * [[ФИФПро|ФИФПро млади играч године]]: 2006, 2007, 2008 * Ужи избор за [[Златно стопало]]: 2017<ref>{{cite web|title=Ronaldo and Ramos nominated for 2017 Golden Foot award|url=http://www.realmadrid.com/en/news/2017/09/ronaldo-and-ramos-nominated-for-2017-golden-foot-award|website=Realmadrid.com|accessdate=14. 9. 2017|date=12. 9. 2017|quote=Taking their [referring to Sergio Ramos and Cristiano Ronaldo] places in the 10-man shortlist alongside the Real Madrid duo are [Manuel] Neuer, [Iker] Casillas, [Lionel] Messi, [Arjen] Robben, Thiago Silva, Luis Suárez, Yaya Touré and Andrea Pirlo. |location=Madrid, Spain |publisher=Real Madrid Club de Fútbol }}</ref> ==== На европском нивоу ==== ===== Награда за најбољег европског играча године ===== До 2018, награду за најбољег играча године у избору [[УЕФА|Уефа]] су одређивали 53 водећа спортска новинара.<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en-india/news/628/other-top-stories/2011/07/18/2580482/uefa-launches-best-player-in-europe-award|title=Uefa Launches Best Player In Europe Award {{!}} Goal.com|website=www.goal.com|access-date=29. 8. 2019|archive-date=30. 08. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170830044237/http://www.goal.com/en-india/news/628/other-top-stories/2011/07/18/2580482/uefa-launches-best-player-in-europe-award|url-status=dead}}</ref> Од 2018, у гласању учествују и 80 професионалних фудбаских тренера, који су тренирали клубове који су били део групне фазе Лиге шампиона и Лиге Европе те године када се одржавало гласање. {{Затвори горе|Проширен садржај}} {{Legend2|#eedd82|Добитник награде}} {{Legend2|#D0F0C0|Ужи избор}} ;2010–11 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда <ref name="shortlist1">{{cite news |title=UEFA announces Shortlist for UEFA Best Player in Europe |url=http://www.uefa.com/uefasupercup/news/newsid=1653121.html#xavi+messi+ronaldo+best+player+award |website=UEFA.com |date=26. 7. 2011 |accessdate=26. 7. 2011 |publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 39 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|[[Ћави]]|ШПА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 11 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 3 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андрес|Инијеста}}|ШПА}} | style="text-align:center;"|33 | style="text-align:center;"| – | [[ФК Барселона|Барселона]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Радамел|Фалкао}}|КОЛ}} | style="text-align:center;"|17 | style="text-align:center;"| – | [[Порто]] |} ;2011–12 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref name="shortlist2">{{cite news |title=Iniesta, Messi, Ronaldo up for Best Player Award |url=http://www.uefa.com/uefa/uefa-best-player-award/news/newsid=1842518.html |website=UEFA.com |date=14. 8. 2012 |accessdate=19. 8. 2012|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Tим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андрес|Инијеста}}|ШПА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 19 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row" rowspan=2| 2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 17 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 17 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андреа|Пирло}}|ИТА}} | style="text-align:center;"| 90 | style="text-align:center;"| – | [[Јувентус]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|[[Ћави]]|ШПА}} | style="text-align:center;"| 57 | style="text-align:center;"| – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2012–13 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Френк|Рибери}}|ФРА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 36 | [[Бајерн Минхен]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 14 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 3 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Арјен|Робен}}|ХОЛ}} | style="text-align:center;" | 57 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} | style="text-align:center;"| 39 | style="text-align:center;" | – | [[Борусија Дортмунд]] |} ;2013–14 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда <ref>{{cite news |title=NEUER UND ROBBEN UNTER DEN TOP 3 EUROPAS |url=http://www.fcbayern.de/de/news/news/2014/nominierte-wahl-europas-fussballer-des-jahres-neuer-robben-140814.php |website=fcbayern.de|date=14. 8. 2014 |accessdate=27. 8. 2014|location=Munich, Germany|publisher=Fußball-Club Bayern München e.V.}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref name="UEFA.com">{{cite web|title=Ronaldo named UEFA Best Player in Europe |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2137079.html |website=UEFA.com |quote=After being named the winner of the UEFA Best Player in Europe Award for 2013/14 in Monaco, Cristiano Ronaldo gave his reaction to UEFA.com. |publisher=Union of European Football Associations|date=28. 8. 2014 |accessdate=28. 6. 2016}}</ref> | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 27 | [[Реал Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Мануел|Нојер}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 18 | [[Бајерн Минхен]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Арјен|Робен}}|ХОЛ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 9 | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Томас|Милер}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | 39 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row" rowspan=2| 5<!--Лам и Месу бу били изједначени за пето место.--> | {{Застава спортиста|{{Sortname|Филип|Лам}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2014–15 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite news |title=Best Player in Europe: Messi, Ronaldo or Suárez |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2270699.html#best+player+europe+messi+ronaldo+suarez |website=UEFA.com|date=12. 8. 2015 |accessdate=12. 8. 2015|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда<ref>{{citeweb|url= http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2274915.html|title= Messi named Best Player in Europe for second time|date=27. 8. 2015|website=UEFA.com|accessdate=28. 8. 2015|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 49 | [[ФК Барселона|Барселона]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Луис|Суарез}}|УРУ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 3 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 2 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Ђанлуиђи|Буфон}}|ИТА}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[Јувентус]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|[[Нејмар]]|БРА}} | style="text-align:center;" | 23 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2015–16 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite news |title=Best Player in Europe: Bale, Griezmann or Ronaldo|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2394360.html |work=UEFA.com|date=5. 8. 2016 |accessdate=5. 8. 2016|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда<ref>{{cite news |title=Cristiano Ronaldo named Best Player in Europe|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2398156.html |work=UEFA.com|date=25. 8. 2016 |accessdate=25. 8. 2016|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2398156.html|title=Cristiano Ronaldo named Best Player in Europe|publisher=Union of European Football Associations|website=UEFA.com|date=25. 8. 2016|accessdate=8. 11. 2016|quote=A UEFA Champions League winner with Real Madrid and a European champion with Portugal, Cristiano Ronaldo has claimed the 2015/16 UEFA Best Player in Europe Award.}}</ref> | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 40 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 8 | [[Атлетико Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Гарет|Бејл}}|ВЕЛ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 7 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Луис|Суарез}}|УРУ}} | style="text-align:center;" | 29 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 25 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2016–17 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/insideuefa/about-uefa/news/newsid=2492844.html|title=Buffon, Messi and Ronaldo on Player of the Year shortlist|website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=15. 8. 2017|accessdate=15. 8. 2017}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда <ref>{{cite news |title=Ronaldo named 2016/17 Men's Player of the Year |url=http://www.uefa.com/insideuefa/uefa-best-player-award/news/newsid=2495000.html |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=24. 8. 2017 |accessdate=24. 8. 2017 |quote=Ronaldo, who finished top scorer in last season's UEFA Champions League with 12 goals, including two in the final against Juventus in Cardiff, received 482 points in the poll, with Messi (141 votes) and Buffon (109 votes) finishing second and third respectively. }}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 482 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 141 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Ђанлуиђи|Буфон}}|ИТА}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 109 | [[Јувентус]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Лука|Модрић}}|ХРВ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | – | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Тони|Крос}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | – | [[Реал Мадрид]] |} ;2017–18 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"|Појени<ref name="UEFAPOTY2018">{{cite news |title=Modrić, Ronaldo and Salah up for Player of the Year |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2565827.html |website=UEFA.com |date=20. 8. 2018 |accessdate=20. 8. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2567658.html|title=Luka Modrić wins UEFA Men's Player of the Year award|date=30. 8. 2018|publisher=UEFA|accessdate=30. 8. 2018}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Лука|Модрић}}|ХРВ}} | style="text-align:center;" | 313 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | 223 | [[Реал Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} | style="text-align:center;" | 134 | [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} | style="text-align:center;" | 72 | [[Атлетико Мадрид]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 55 | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Затвори доле}} ===== Награде за најбољег нападача сезоне у Лиги шампиона ===== Награде у Лиги шампиона додељују се од 2017. {{Затвори горе|Проширен садржај}} ;2016–17 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2493360.html|title=Cristiano Ronaldo named #UCL forward of the season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|date=24. 8. 2017|accessdate=24. 8. 2017}}</ref> |align=left|[[Реал Мадрид]] |359 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |147 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Пауло|Дибала}}|АРГ}} |align=left|[[Јувентус]] |64 |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10 |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Килијан|Мбапе}}|ФРА}} |align=left|[[ФК Монако|Монако]] |58 |- |scope="row"|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} |align=left|[[Бајерн Минхен]] |24 |- |scope="row"|6 |align=left|{{Застава спортиста|[[Нејмар]]|БРА}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |21 |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} |align=left|[[Атлетико Мадрид]] |14 |- |scope="row"|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Гонзало|Игуаин}}|АРГ}} |align=left|[[Јувентус]] |8 |- |scope="row"|9 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Едисон|Кавани}}|УРУ}} |align=left|[[Пари Сен Жермен|ПСЖ]] |6 |- |scope="row"|10 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Марио|Манџукић}}|ХРВ}} |align=left|[[Јувентус]] |5 |} ;2017–18 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2567664.html|title=Cristiano Ronaldo: Champions League Forward of the Season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations|date=30. 8. 2018|accessdate=30. 8. 2018}}</ref> |align=left|[[Реал Мадрид]] |287 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |218 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |43 |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10<ref name="UCLFOTS2018">{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2565826.html|website=UEFA.com|date=9. 8. 2018|accessdate=21. 8. 2018|title=Champions League positional awards: nominees announced}}</ref> |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Килијан|Мбапе}}|ФРА}} |align=left|[[Парис Сен Жермен|ПСЖ]] |17 |- |rowspan=2|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Един|Џеко}}|БИХ}} |align=left|[[ФК Рома|Рома]] |rowspan=2|15 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Хари|Кејн}}|ЕНГ}} |align=left|[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберто|Фирмино}}|БРА}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |13 |- |rowspan=3|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Гарет|Бејл}}|ВЕЛ}} |align=left|[[Реал Мадрид]] |rowspan=3|12 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} |align=left|[[Атлетико Мадрид]] |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Садио|Мане}}|СЕН}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |} ;2018–19 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Садио|Мане}}|СЕН}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] | |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] | |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} |align=left|[[Јувентус]] | |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2617489.html|title=Champions League positional awards: meet the nominees|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations|date=8. 8. 2019|accessdate=15. 8. 2019}}</ref> |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |83 |- |scope="row"|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Душан|Тадић}}|СРБ}} |align=left|[[Ајакс]] |35 |- |scope="row"|6 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Рахим|Стерлинг}}|ЕНГ}} |align=left|[[Манчестер Сити]] |15 |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} |align=left|[[Бајерн Минхен]] |10 |- |rowspan=2|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберто|Фирмино}}|БРА}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |rowspan=2|9 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Хари|Кејн}}|ЕНГ}} |align=left|[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |- |scope="row"|10 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Лероа|Сане}}|НЕМ}} |align=left|[[Манчестер Сити]] |6 |} {{Затвори доле}} ===== Остало ===== * [[El País (Уругвај)|''El País'']] европски играч године: 2009, 2010, 2011, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/2012/12/30/en/football/barcelona/1356882785.html|title=Messi, 'King of Europe' for the fourth time|website=www.marca.com|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Награда ''Golden Boy'': 2005.<ref>{{Cite web|url=http://www.tuttosport.com/calcio/2008/12/06-11480/Golden+Boy%3A+l%27Albo+d%27Oro|title="Golden Boy: l'Albo d'Oro"|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20121101033216/http://www.tuttosport.com/calcio/2008/12/06-11480/Golden+Boy%3A+l%27Albo+d%27Oro|archive-date=01. 11. 2012|dead-url=dead|access-date=}}</ref> * [[УЕФА клупска награда|Уефа клупска награда]]: 2008–09<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f235ce26-8c40a7a2e60f-1000--uefa-club-forward-of-the-year/|title=UEFA Club Forward of the Year|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * [[УЕФА клупски фудбалер године|Уефа клупски фудбалер године]]: 2009.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f3c51511-e586dd46d70c-1000--uefa-club-footballer-of-the-year/|title=UEFA Club Footballer of the Year|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Играч недење у ЛШ: 5. коло/[[Лига шампиона 2015/16.|2015–16]], 1. коло/[[Лига шампиона 2016/17.|2016–17]], 3. коло/2016–17. 5. коло/2016–17, осминафинала/[[Лига шампиона 2017/18.|2017–18]] (узвратна утакмица), 1. коло/[[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]], 5. коло/2018–19<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2570846.html|title=Every UEFA Champions League Player of the Week|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Играч седмице у ЛШ у издању магазина ''Joe'': 45/2014<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/joes-champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-474323|title=JOE's Champions League Man of the Week: Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref>, 48/2014<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/joes-champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-2-476729|title=JOE's Champions League man of the week : Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref>, 19/2015<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-494999|title=Champions League Man of the Week: Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=8. 9. 2019}}</ref> === Као стрелац === ==== Златна копачка ==== Европска златна копачка додељује се најбољем стрелцу у току текоће сезоне. Систем је такав да омогућава играчу који игра у захтевнијој лиги да има мање погодака и опет освоји награду у односу на играча који има више голова, а игра у слабијој лиги. Према Уефа коефицијенту, голови постигнути у ''лигама петица'' се множе са чиниоцем два,а лиге рангиране од шест до двадесет један се множе са чиниоцем 1,5. Откад се систем појена усвојио 1996, Меси и [[Кристијано Роналдо]] су два од четири играча, заједно са [[Марио Жардел]]ом и [[Луис Суарез]]ом, који имају 80 или више појена.<ref>{{Cite web|url=http://www.eusm.eu/item/goldenshoe_winners.htm|title=European Sports Magazines|website=www.eusm.eu|access-date=29. 8. 2019}}</ref> Меси је био први фудбалер који је успео да освоји признање три пута. Од краја сезоне 2018–19, Меси држи рекорд по броју освојених Златних копачки, укупно шест.<ref>{{Cite web|url=http://www.independent.co.uk/sport/football/european/lionel-messi-awarded-golden-shoe-for-third-time-after-46-la-liga-goals-for-barcelona-8951828.html|title=Lionel Messi awarded Golden Shoe for third time after 46 La Liga goals|date=20. 11. 2013|website=The Independent|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Голови ! Појени |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]] | {{Number table sorting|34}} | {{Number table sorting|68}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]] | {{Number table sorting|50}} | {{Number table sorting|100}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]] | {{Number table sorting|46}} | {{Number table sorting|92}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]] | {{Number table sorting|37}} | {{Number table sorting|74}} |- |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] | {{Number table sorting|34}} | {{Number table sorting|68}} |- | [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] | {{Number table sorting|36}} | {{Number table sorting|72}} |} ==== Најбољи стрелци – Лига шампиона ==== {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Играч ! Националност ! Клуб ! Голови |- | [[Лига шампиона 2008/09.|2008–09]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 9 |- | [[Лига шампиона 2009/10.|2009–10]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 8 |- | [[Лига шампиона 2010/11.|2010–11]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 12 |- | [[Лига шампиона 2011/12.|2011–12]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 14 |- | rowspan="3" | [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] | [[Нејмар]] |{{Зас|БРА}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | rowspan="3" | 10 |- | [[Кристијано Роналдо]] |{{Зас|POR}} | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 12 |} {{Мало|Извор: Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation,<ref>{{cite web |first1=Roberto |last1=Di Maggio |first2=Roberto |last2=Mamrud |first3=Davide |last3=Rota|first4=Jarek|last4=Owsianski |title=Champions Cup/Champions League Topscorers |publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF)|date=8. 6. 2017 |url=http://www.rsssf.com/ec/ec1tops.html |accessdate=2. 11. 2017}}</ref> UEFA,<ref>{{cite web |title=UEFA Champions League Statistics Handbook 2017/18: Facts and figures |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |format=pdf |page=11 |url=https://www.uefa.com/MultimediaFiles/Download/EuroExperience/competitions/Publications/02/28/56/88/2285688_DOWNLOAD.pdf |accessdate=2. 11. 2017}}</ref> worldfootball.net<ref>{{cite web |url=http://www.worldfootball.net/top_scorer/champions-league/ |title=Champions League » Top Scorer |website=worldfootball.net |accessdate=2. 11. 2017}}</ref>}} ===== Свеукупно – Лига шапиона ===== Роналдо је најбољи стрелац у историји Лиге шампиона са постигнута 126 гола, док је Меси други са 112.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/champions-league/tore/1/|title=Champions League + European Cup - All-time Topscorers|website=worldfootball.net|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> Меси је новембра 2014. престигао претходни рекорд за највише датих голова у најелитнијем европском такмичењу, који је држао Шпанац [[Раул Гонзалез|Раул]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/sport/football/29363780|title=Messi breaks Champions League record|date=25. 11. 2014|access-date=29. 8. 2019|language=en-GB}}</ref> ''Важи од 7. маја 2019.'' {| class="wikitable sortable" width="1000" ! scope="col" | Позиција ! scope="col" | Играч ! scope="col" | Голови ! scope="col" | Наступи ! scope="col" | Однос ! scope="col" | Каријера ! scope="col" | Клуб(ови) |- | align="center" scope="row" | 1 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | align="center" | '''126''' | align="center" | 162 | align="center" | 0,778 | align="center" | 2003–данас | [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Јувентус|Јувентус]] |- | align="center" scope="row" | 2 |{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | align="center" | '''112''' | align="center" | 135 | align="center" | 0,83 | align="center" | 2005–данас | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | align="center" scope="row" | 3 |{{Застава спортиста|[[Раул Гонзалес|Раул]]|ШПА}} | align="center" | '''71''' | align="center" | 142 | align="center" | 0,5 | align="center" | 1995–2011 | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Шалке 04|Шалке 04]] |- | align="center" scope="row" | 4 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Карим|Бензема}}|ФРА}} | align="center" | '''60''' | align="center" | 112 | align="center" | 0,536 | align="center" | 2006–данас | [[ФК Олимпик Лион|Лион]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- | align="center" scope="row" | 5 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Руд|ван Нистелрој}}|ХОЛ}} | align="center" | '''56''' | align="center" | 73 | align="center" | 0,767 | align="center" | 1998–2009 | [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајндховен]], [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |} {{Мало|Извор: worldfootball.net<ref name="WFNET">{{cite web |url=http://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/champions-league/tore/1/ |title=Champions League + European Cup » All-time Topscorers » rank 1 – 50 |website=worldfootball.net |accessdate=19. 2. 2019}}</ref>}} ==== Најбољи стрелац – Ла Лига ==== {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Голови ! Наступи ! Однос |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]] | 34 | 35 | 0,971 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]] | 50 | 37 | 1,351 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]] | 46 | 32 | 1,438 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]] | 37 | 34 | 1,088 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] | 34 | 36 | 0,944 |- | [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] | 36 | 34 | 1,059 |} ===== Свеукупно – Ла Лига ===== ''За 19. мај 2019.'' {| class="wikitable sortable" width="1000" ! scope="col" | Позиција ! scope="col" | Играч ! scope="col" | Голови ! scope="col" | Наступи ! scope="col" | Однос ! scope="col" | Каријера ! scope="col" | Клуб(ови) |- align="center" | scope="row" | 1 | align="left" |{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | '''419''' | 452 | 0,927 | 2004–данас | align="left" | [[ФК Барселона|Барселона]] |- align="center" | scope="row" | 2 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | '''311''' | 292 | 1,065 | 2009–2018 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- align="center" | scope="row" | 3 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Телмо|Зара}}|ШПА}} | '''251''' | 277 | 0,906 | 1940–1955 | align="left" | [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] |- align="center" | scope="row" | 4 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Хуго|Санчез}}|МЕК}} | '''234''' | 347 | 0,674 | 1981–1994 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]], [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]] |- align="center" | scope="row" | 5 | align="left" |{{Застава спортиста|[[Раул Гонзалес|Раул]]|ШПА}} | '''228''' | 550 | 0,415 | 1994–2010 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- align="center" |} {{Мало|Извор: worldfootball.net<ref>{{cite web|title=Spain » Primera División » All-time Topscorers » rank 1 – 50 |website=worldfootball.net |url=http://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/esp-primera-division/tore/1/ |accessdate=30. 4. 2019}}</ref>}} ==== Хет-трикови ==== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" ! scope="col" |# ! scope="col" |За ! scope="col" |Против ! align="center" scope="col" |Резултат ! scope="col" |Такмичење ! scope="col" |Датум |- |1 ! rowspan="16&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | align="center" |3–3 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2006/07.|Ла лига 2006–07]] |{{Dts|2007|3|10}} |- |2 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|Копа дел Реј 2008–09]] |{{Dts|2009|1|6}} |- |3 |[[ФК Тенерифе|Тенерифе]] | align="center" |5–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|1|10}} |- |4 |[[ФК Валенсија|Валенсија]] | align="center" |3–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|3|14}} |- |5 |[[ФК Реал Сарагоса|Сарагоса]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|3|21}} |- |6 |[[ФК Арсенал|Aрсенал]]⁴ | align="center" |4–1 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2009/10.|2009–10 UEFA Champions League]] |{{Dts|2010|4|6}} |- |7 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2010.|Суперкуп Шпаније 2010.]] |{{Dts|2010|8|21}} |- |8 |[[ФК Алмерија|Aлмерија]] | align="center" |8–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|Ла лига 2010–11]] |{{Dts|2010|11|20}} |- |9 |[[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|Копа дел Реј 2010–11]] |{{Dts|2011|1|12}} |- |10 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |3–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига]] [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]] |{{Dts|2011|2|5}} |- |11 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]] | align="center" |8–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|9|17}} |- |12 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|9|24}} |- |13 |[[ФК Мајорка|Mајорка]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|10|29}} |- |14 |[[ФК Викторија Плзењ|Викторија Плзењ]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона 2011–12]] |{{Dts|2011|11|1}} |- |15 |[[ФК Малага|Mалага]] | align="center" |4–1 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|1|22}} |- |16 |[[ФК Валенсија|Валенсија]]⁴ | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|2|19}} |- |17 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |Пријатељска |{{Dts|2012|2|29}} |- |18 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]]⁵ | align="center" |7–1 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона 2011–12]] |{{Dts|2012|3|7}} |- |19 |[[ФК Гранада|Гранада]] | align="center" |5–3 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла Лига 2011–12]] |{{Dts|2012|5|2}} |- |20 |[[ФК Малага|Малага]] | align="center" |4–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|5|5}} |- |21 |[[ФК Еспањол|Eспањол]]⁴ | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла Лига 2011–12]] |{{Dts|2012|3|20}} |- |22 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Бразила|Бразил]] | align="center" |4–3 |Пријатељска |{{Dts|2012|6|9}} |- |23 ! rowspan="2&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |5–4 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|Ла Лига 2012–13]] |{{Dts|2012|10|20}} |- |24 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]]⁴ | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|Ла лига 2012–13]] |{{Dts|2013|1|27}} |- |25 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Гватемале|Гватемала]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |Пријатељска |{{Dts|2013|6|14}} |- |26 ! rowspan="13&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Валенсија|Валенсија]]⁴ | align="center" |3–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла лига 2013–14]] |{{Dts|2013|9|1}} |- |27 |[[ФК Ајакс|Ajaкс]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2013/14.|Лига шампиона 2013–14]] |{{Dts|2013|9|18}} |- |28 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла лига 2013–14]] |{{Dts|2014|3|16}} |- |29 |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | align="center" |4–3 <small>(Г)</small> |[[Прва лиге Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла Лига 2013–14]] |{{Dts|2014|3|23}} |- |30 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лиге Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла Лига 2014–15]] |{{Dts|2014|11|22}} |- |31 |[[ФК АПОЕЛ|AПОЕЛ]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2014/15.|Лига шампиона 2014–15]] |{{Dts|2013|9|18}} |- |32 |[[ФК Еспањол|Eспањол]] | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2014|12|7}} |- |33 |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2015|1|18}} |- |34 |[[ФК Леванте|Леванте]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла Лига 2014–15]] |{{Dts|2015|2|15}} |- |35 |[[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]] | align="center" |6–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2015|3|15}} |- |36 |[[ФК Гранада|Гранада]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|Ла Лига 2015–16]] |{{Dts|2016|1|9}} |- |37 |[[ФК Валенсија|Валенсија]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|Копа дел Реј 2015–16]] |{{Dts|2016|2|3}} |- |38 |[[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]] | align="center" |5–1 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|Ла лига 2015–16]] |{{Dts|2016|3|3}} |- |39 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Панаме|Панама]] | align="center" |5–0 |Копа Америка Сентерарио |{{Dts|2016|6|10}} |- |40 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Селтик|Селтик]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона 2016–17]] |{{Dts|2016|9|13}} |- |41 |[[ФК Манчестер Сити|Манчестер Сити]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона 2016–17]] |{{Dts|2016|10|19}} |- |42 |[[ФК Еспањол|Еспањол]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла Лига 2017–18]] |{{Dts|2017|9|9}} |- |43 |[[ФК Ејбар|Ејбар]]⁴ | align="center" |6–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла Лига 2017–18]] |{{Dts|2017|9|19}} |- |44 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Еквадора|Eквадор]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2018 — КОНМЕБОЛ|Квалификације за Светско првенство 2018.]] |{{Dts|2017|10|10}} |- |45 ! rowspan="2&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Леганес|Леганес]] | align="center" |3–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла лига 2017–18]] |{{Dts|2018|4|7}} |- |46 |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла лига 2017–18]] |{{Dts|2018|4|29}} |- |47 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Хаитија|Хаити]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |Пријатељска |{{Dts|2018|5|29}} |- |48 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2018/19.|Лига шампиона 2018–19]] |{{Dts|2018|9|18}} |- |49 |[[ФК Леванте|Леванте]] | align="center" |5–0 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2018|12|16}} |- |50 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2019|2|23}} |- |51 |[[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | align="center" |4–1 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2019|3|17}} |- |} ⁴ {{Мало|Постигао 4 гола}} ⁵ {{Мало|Постигао 5 голова}} ==== Остало ==== ; '''Најбољи стрелац''' * ''IFFHS World's Best Top Division Goal Scorer'': 2012,<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2012-2013/messi-named-top-striker-of-the-year-by-iffhs|title=Messi named top striker of the year by IFFHS|website=FCBarcelona.com|accessdate=16. 2. 2018|date=28. 12. 2012|quote=The International Federation of Football History & Statistics (IFFHS) has named Leo Messi the top goalscorer of 2012 in the 60 top leagues in the world}}</ref><ref name="FRIFFHS">{{cite web|url=http://iffhs.de/former-results/|title=Former Results|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|accessdate=18. 2. 2018|archive-date=24. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190924094523/https://iffhs.de/former-results/|url-status=dead}}</ref> 2013,<ref name="FRIFFHS" /> 2017,<ref name="FRIFFHS" /> 2018.<ref name="FRIFFHS" /> * ''IFFHS World's Best Top Goal Scorer'': 2011,<ref name="FRIFFHS" /> 2012.<ref name="FRIFFHS" /> * [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]]: [[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011.]] * [[Куп Шпаније у фудбалу|Копа дел Реј]]: [[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2008/2009 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2008-2009/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2010/2011 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2010-2011/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013–14]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2013/2014 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2013-2014/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2015/2016 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2015-2016/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]]<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2016/2017 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2016-2017/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> *[[Светско првенство у фудбалу за младе#Награде|Златна копачка на Светском првенству за младе]]: 2007.<ref name="U20 Best Player"/> * [[Копа Америка]] Сребрна копачка: 2016. ; Гол сезоне * Најбољи гол ЛШ по избору обожавалаца: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW">{{cite web |url=https://gotw.uefa.com/#/en/previous-winners|title=UEFA Goal of the Week |accessdate=6. 8. 2019 |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}}</ref> * Најбољи гол у четвртфиналној фази ЛШ: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW"/> * Најбољи гол у полуфиналној фази ЛШ: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW"/> * Најбољи гол Копа Америке: 2007. * Гол сезоне у избору Уефа: 2014–15,<ref>{{cite web |url=https://www.si.com/planet-futbol/2015/08/27/lionel-messi-goal-barcelona-bayern-munich-champions-league-jerome-boateng |title=Messi's goal vs. Bayern voted Europe's best in 2014-15 |accessdate=28. 8. 2018 |work=Sports Illustrated |date=27. 8. 2015 |author=SI Wire}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2392124.html |title=Goal of the Season: see the 2014/15 winners |accessdate=28. 8. 2018 |website=UEFA.com |date=23. 7. 2016 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |quote=And – the winner with 39% of the vote – Lionel Messi's exceptional individual effort against Bayern München}}</ref> [[2015–16 in UEFA football|2015–16]],<ref name="LM102016UEFAGOTS">{{cite web |url=https://www.sportskeeda.com/football/lionel-messi-awarded-goal-of-the-season-for-superb-strike-against-roma |title=UEFA Champions League 2015/16: Lionel Messi awarded goal of the season for superb strike against Roma |accessdate=28. 8. 2018 |work=[[Sportskeeda]] |date=25. 8. 2016 |last=Sriram |first=Arvind |quote=Lionel Messi has won the UEFA Goal of the Season award for his fantastic team goal against Roma. He has also made history by becoming the only player to win the award for two consecutive years.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2568378.html |title=Cristiano Ronaldo wins UEFA.com Goal of the Season vote |accessdate=28. 8. 2018 |website=UEFA.com |date=28. 8. 2018 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}} </ref> 2018–19<ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2617727.html |title=Lionel Messi free-kick voted UEFA.com Goal of the Season |accessdate=9. 8. 2019 |website=UEFA.com |date=9. 8. 2019 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}} </ref> ---- * Номинован за [[Награда Пускаш|Награду Пускаш]]: 2010,<ref name="FPA2016" /> 2011,<ref name="FPA2016" /> 2012, 2015,<ref name="FPA2016" /> 2016,<ref name="FPA2016">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2016-2017/fc-barcelona-s-neymar-jr-and-leo-messi-up-for-the-2016-puskas-award|title=FC Barcelona's Neymar Jr and Leo Messi, up for the 2016 Puskas Award|website=FCBarcelona.com|accessdate=16. 2. 2018|date=21. 11. 2016|quote='''Neymar Jr''' and '''Leo Messi''' have been nominated for the '''Puskas Award 2016''', which is given by '''FIFA''' to the player who scored the best goal between 30 September 2015 and 30 September 2016. [...] On the other hand, Leo Messi is yet to win the award. Barça's number 10 came third in 2011, second in 2015 and also made the top ten in 2010.}}</ref> 2018, 2019.<ref name="FPA2019">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1318023/messis-stunner-at-the-benito-villamarin-on-shortlist-for-puskas-award|title=Messi's stunner at the Benito Villamarín on shortlist for Puskás Award|website=FCBarcelona.com|accessdate=19. 8. 2019|date=19. 8. 2019}}</ref> ; Најбољи асистент * [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла лига]] : [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16 .|2015–16]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]], [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] <ref>{{Cite web|url=http://www.espnfc.com/spanish-primera-division/15/statistics/assists|title=2017–18 La Liga {{!}} Statistics {{!}} Top Assists|website=[[ESPN FC]]|access-date=4. 6. 2018}}</ref> * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] : [[Лига шампиона 2011/12.|2011–12]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] * [[Куп Шпаније у фудбалу|Копа дел Реј]] : [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16|2015–16]], [[Kup Španije u fudbalu 2016/17.|2016–17]] * [[Копа Америка]] : [[Копа Америка 2011.|2011]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]. === Убрајања у тимове сезоне === ==== Награде од стране међународних фудбалских федерација ==== ; ''FIFA FIFPro World XI'' {| class="wikitable" ! ! Играч ! Година ! Клуб(ови) |- | rowspan="2" | 1 | '''Лионел Меси''' | 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Кристијано Роналдо]] | 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Јувентус|Јувентус]] |- | rowspan="2" | 3 | [[Андрес Инијеста]] | 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017. | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Серхио Рамос]] | 2008, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |} ; Остало * [[УЕФА тим године|Тим године у избору Уефа]] : 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. * Уефа ултимативни тим године <ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/teamsandplayers/players/player=63706/profile/|title=Cristiano Ronaldo|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|access-date=24. 5. 2016}}</ref> * Тим сезоне у ЛШ: [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]], [[Лига шампиона 2015/16.|2015–16]], [[Лига шампиона 2016/17.|2016–17]], [[Лига шампиона 2017/18.|2017–18]], [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]] * ''UCL Player Rater Team of the Season:'' 2010–11<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/15|title=Player Rater Team of the Season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110530003651/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/15|archive-date=30. 05. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> * ''UCL Player Rater Team of the Week'': 1. коло/2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/1|title=Team of the week - Matchday 1|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110602144113/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/1|archive-date=02. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 8. коло (А)/2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/9|title=Team of the week - Matchday 8A|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110621045612/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/9|archive-date=21. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 10. коло/ 2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/12|title=Team of the week - Matchday 10|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110530132140/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/12|archive-date=30. 05. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 11. коло/ 2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/13|title=Team of the week - Matchday 11|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605110345/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/13|archive-date=05. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 12. коло/ 2010–11<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/14|title=Team of the week - Matchday 12|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605110345/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/14|archive-date=05. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> * Дрим тим Светског првенства: [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]. * Дрим тим Копа Америке: [[Копа Америка 2007.|2007]], [[Копа Америка 2011.|2011]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]. * ''IFFHS Men's World Team'': 2017,<ref>{{Cite web|url=http://iffhs.de/the-iffhs-man-world-team-2017/|title=THE IFFHS MEN WORLD TEAM 2017|date=12. 12. 2017|publisher=IFFHS.de|access-date=12. 12. 2017|archive-date=13. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171213010651/http://iffhs.de/the-iffhs-man-world-team-2017/|url-status=dead}}</ref> 2018.<ref>{{Cite web|url=https://iffhs.de/iffhs-awards-2018-the-men-world-team-2018/|title=IFFHS AWARDS – THE MEN WORLD TEAM 2018|date=1. 12. 2018|publisher=IFFHS.de|access-date=4. 12. 2018|archive-date=06. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190106194353/https://iffhs.de/iffhs-awards-2018-the-men-world-team-2018/|url-status=dead}}</ref> * ''AFA Team of All Time'': 2015.<ref>{{Cite web|url=https://as.com/diarioas/2016/01/04/english/1451939318_274456.html|title=The Argentine FA chooses its greatest XI of all time|date=26. 1. 2019|publisher=AS|access-date=7. 8. 2019|archive-date=05. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190805162609/https://as.com/diarioas/2016/01/04/english/1451939318_274456.html|url-status=dead}}</ref> ==== Шпанија ==== ; Награде Ла Лиге {| class="wikitable" ! rowspan="2" width="80" | Сезона ! colspan="4" | Категорија |- ! Голман ! Одбрана ! Везни ред ! Напад |- | align="center" | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]]<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/the-201415-liga-bbva-ideal-xi|title=The 2014–15 Liga BBVA Ideal XI|date=15. 6. 2015|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=8. 3. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20180915085526/http://www.laliga.es/en/news/the-201415-liga-bbva-ideal-xi|archive-date=15. 09. 2018|url-status=dead}}</ref> | [[Клаудио Браво]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} | [[Дани Алвес]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} [[Николас Отаменди]] {{Мало|([[Валенсија]])}} [[Жерард Пике]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} [[Жорди Алба]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} | [[Гжегож Криховјак]] {{Мало|([[Севиља]])}} <br />[[Иван Ракитић]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Хамес Родригез]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Кристијано Роналдо]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />'''Лионел Месси''' {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Антоан Гризман|Антоине Гризман]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} |- | align="center" | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]]<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/the-liga-bbva-201516-team-of-the-season|title=The Liga BBVA 2015–16 Team of the Season|date=1. 6. 2016|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=4. 6. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20181118134749/http://www.laliga.es/en/news/the-liga-bbva-201516-team-of-the-season|archive-date=18. 11. 2018|url-status=dead}}</ref> | [[Јан Облак]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} | [[Серхио Рамос]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />[[Дијего Годин]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} <br />[[Жерард Пике]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Марсело Вијеира|Марсело]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Андрес Инијеста]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Серхио Бускетс]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Лука Модрић]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Кристијано Роналдо]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />'''Лионел Месси''' {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Луис Суарез]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} |- |} ==== Остало ==== * Најбољи играч [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла лиге]] према магазину ''Transfermarkt'': [[Ла лига 2018/19.|2018-19]]<ref>https://www.transfermarkt.ru/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8-tm-%D0%B2%D1%8B%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%9C%D0%B5%D1%81%D1%81%D0%B8-%D0%B2-%D0%BA%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0/view/news/344147</ref> * ''Trofeo EFE'': 2007, 2009, 2010, 2011, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.mundodeportivo.com/20120514/fc-barcelona/messi-trofeo-efe-mejor-futbolista-liga-latinoamericano_54293432212.html|title=Messi recibe el Trofeo EFE como mejor futbolista latinoamericano de la Liga BBVA|date=15. 5. 2012|publisher=Mundo Deportivo|language=Spanish|trans-title=Messi receives the EFE Trophy as the best Latin American footballer in the Liga BBVA|access-date=7. 8. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://m.ultimahora.com/messi-recibe-orgulloso-su-segundo-trofeo-efe-n304081.html/amp|title=Messi recibe orgulloso su segundo Trofeo EFE|date=12. 3. 2010|publisher=Ultima Hora|language=Spanish|trans-title=Messi proudly receives his second EFE Trophy|access-date=7. 8. 2019}}</ref> * Награда ''Don Balón'': 2006–07, 2008–09, 2009–10<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/spanpoy.html|title=Spain - Footballer of the Year|publisher=RSSF|access-date=7. 8. 2019}}</ref> * Најбољи играч Ла Лиге: [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]]<ref name="Honours of a Genius: The Collector of Trophies">{{Cite news|url=http://www.marca.com/accesible/2013/11/12/futbol/equipos/barcelona/1384256483.html|title=Palmarés de un Genio: El Coleccionista de Trofeos|last=Otero|first=Paul M.|date=12. 11. 2013|work=Marca|access-date=13. 9. 2015|location=Spain|language=Spanish|trans-title=Honours of a Genius: The Collector of Trophies|archive-url=https://web.archive.org/web/20190328162523/https://www.marca.com/accesible/2013/11/12/futbol/equipos/barcelona/1384256483.html|archive-date=28. 03. 2019|url-status=dead}}</ref><ref name="Messi, Best Forward and Best Player">{{Cite web|url=https://www.ligabbva.com/liga-bbva/126953/messi-mejor-delantero-y-mejor-jugador-cristiano-jugador-mas-valioso/|title=Messi, Mejor Delantero y Mejor Jugador|date=2. 12. 2013|publisher=Liga de Fútbol Profesional|language=Spanish|trans-title=Messi, Best Forward and Best Player|archive-url=https://web.archive.org/web/20151208113604/https://www.ligabbva.com/liga-bbva/126953/messi-mejor-delantero-y-mejor-jugador-cristiano-jugador-mas-valioso/|archive-date=8. 12. 2015|url-status=dead|access-date=13. 9. 2015}}</ref><ref name="Lionel Messi, 2014–15 Liga BBVA Best Player">{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/noticias/lionel-messi-201415-liga-bbva-best-player|title=Lionel Messi, 2014–15 Liga BBVA Best Player|date=30. 11. 2015|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=8. 1. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20190322140218/https://www.laliga.es/en/noticias/lionel-messi-201415-liga-bbva-best-player|archive-date=22. 03. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mundodeportivo.com/futbol/laliga/20181112/452875656952/premio-pichichi-messi-en-directo-online-barcelona-futbol-hoy.html|title=La entrega del premio Pichichi a Messi, en directo|date=12. 11. 2018|website=Mundo Deportivo|language=Spanish|access-date=12. 11. 2018}}</ref> * Најбољи нападач Ла Лиге: [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[ПРва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]]<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/index.html|title=MARCA - Diario online líder en información deportiva|date=13. 12. 2015|website=Marca.com|language=es|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * ''Trofeo Alfredo Di Stéfano'': 2008–09,<ref>{{Cite web|url=http://www.rtve.es/deportes/20091111/messi-recibe-nervioso-trofeo-di-stefano/300462.shtml|title=Messi recibe "nervioso" el trofeo Di Stéfano|date=11. 11. 2009|publisher=rtve|language=Spanish|trans-title=Messi receives the Di Stéfano trophy "nervous"|access-date=7. 8. 2019}}</ref> 2009–10, 2010–11,<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/2011/06/01/futbol/1adivision/1306945514.html|title=Messi consigue su tercer Trofeo Di Stéfano|date=1. 6. 2011|publisher=Marca|language=Spanish|trans-title=Messi gets his third Di Stéfano Trophy|access-date=7. 8. 2019}}</ref> 2014–15, 2016–17, 2017–18 * Ла Лига играч месеца: јануар 2016, април 2017, април 2018, септембар 2018, март 2019.<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-liga-bbva-player-of-the-month-for-january|title=Lionel Messi named Liga BBVA Player of the Month for January|date=12. 2. 2016|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190801144755/https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-liga-bbva-player-of-the-month-for-january|archive-date=01. 08. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-april|title=Lionel Messi named LaLiga Santander Player of the Month for April|date=12. 5. 2017|publisher=La Liga|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190806211739/http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-april|archive-date=06. 08. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-march|title=Lionel Messi named LaLiga Santander Player of the Month for March|date=4. 4. 2019|publisher=La Liga|access-date=4. 4. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190407124920/https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-march|archive-date=07. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> * ЕСМ тим године: 2014–15<ref name="ESM 14-15">{{Cite web|url=http://www.worldsoccer.com/esm-golden-shoe/esm-xi/esm-team-of-the-season-2014-15-362722|title=ESM Team of the Season – 2014–15|date=11. 6. 2015|website=[[World Soccer (magazine)|World Soccer]]|access-date=16. 1. 2016}}</ref> * ''Sports Illustrated Team of the Decade'': 2009.<ref>{{Cite web|url=http://sportsillustrated.cnn.com/2009/magazine/specials/2000s/12/15/soccer.decade.team/index.html|title=2000s: The Decade in Sports; All-Decade Team: Soccer|last=Wahl|first=Grant|date=21. 12. 2009|website=Sports Illustrated|archive-url=https://web.archive.org/web/20121113202936/http://sportsillustrated.cnn.com/2009/magazine/specials/2000s/12/15/soccer.decade.team/index.html|archive-date=13. 11. 2012|url-status=dead|access-date=20. 9. 2018}}</ref> * ''[[Лекип]]'' тим године: 2011,<ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/barcelona-players-dominate-the-lequipe-team-of-year-2011|title=Barcelona players dominate the L'Equipe Team of Year 2011|last=ambujgupta|date=26. 12. 2011|website=Sportskeeda|access-date=16. 2. 2018|quote=Lionel Messi made it to the team for the fourth successive year.}}</ref> 2012,<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2012-2013/alba-xavi-iniesta-and-messi-in-lequipe-team-of-the-year|title=Alba, Xavi, Iniesta and Messi in L’Equipe team of the year|date=27. 12. 2012|website=FCBarcelona.com|access-date=16. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/lequipe-announces-its-team-of-the-year|title=L'equipe announces its Team of the Year|last=Lakshya Singh Kashyap|date=27. 12. 2012|website=Sportskeeda|access-date=16. 2. 2018|quote='''FORWARD''': Andres Iniesta (Barcelona), Lionel Messi (Barcelona), Cristiano Ronaldo (Real Madrid)}}</ref> 2013,<ref>{{Cite web|url=http://www.sefutbol.com/en/jordi-alba-named-lequipes-team-year|title=Jordi Alba named in L`Équipe's team of the year|date=26. 12. 2013|website=Official website of Selección Española de Fútbol|access-date=16. 2. 2018|quote=The successes of '''Bayern Munich''' during 2013 have led the team to have five players in the ideal line-up .The full 11 is as follows: '''Manuel Neuer and Philipp Lah'''m (Germany), '''Vincent Kompany''' (Belgium), '''Thiago Silva''' (Brazil) and Spanish '''Jordi Alba'''. In the center of the field of this perfect team would be '''Yaya Toure''' (Ivory Coast), '''Bastian Schweinsteiger and Thomas Müller (G'''ermany) and '''Franck Ribéry''' (France). As strikers, [Lionel] '''Messi''' (Argentina) and '''Cristiano Ronaldo''' (Portugal).|archive-url=https://web.archive.org/web/20190414043953/https://www.sefutbol.com/en/jordi-alba-named-lequipes-team-year|archive-date=14. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> 2014,<ref>{{Cite web|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2014/12/three-real-madrid-players-in-lequipes-team-of-the-year|title=Three Real Madrid players in L’Equipe's team of the year|date=27. 12. 2014|website=Realmadrid.com|publisher=Real Madrid Club de Fútbol|location=Madrid, Spain|access-date=16. 2. 2018|quote=Cristiano Ronaldo, Sergio Ramos and Toni Kroos make up part of the team [L'Equipe's team of the year] that also includes [Manuel] Neuer, [Philipp] Lahm, [Mats] Hummels, [David] Alaba, [Ángel] Di María, Xabi Alonso, [Lionel] Messi and Neymar.}}</ref> 2016,<ref>{{Cite web|url=http://www.marca.com/en/football/real-madrid/2017/01/02/586a4cd3e5fdea61298b45bf.html|title=Four Real Madrid players in L'Equipe's team of 2016|last=McTear|first=Euan|date=2. 1. 2017|website=Marca English|access-date=16. 2. 2018|quote=L'Equipe also have two Barcelona players - Lionel Messi and Luis Suarez - in the side, along with ex-Barcelona and current Juventus man Dani Alves.}}</ref> 2017,<ref>{{Cite web|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2018/01/four-madridistas-in-l’equipes-best-xi-of-the-year|title=Four madridistas in L’Equipe's best XI of the year|date=2. 1. 2018|website=Realmadrid.com|publisher=Real Madrid Club de Fútbol|location=Madrid, Spain|access-date=17. 1. 2018|quote=Cristiano Ronaldo, Sergio Ramos, Marcelo and Luka Modric all feature in the team, alongside [Gianluigi] Buffon (Juventus), [Mats] Hummels (Bayern Munich), Dani Alves (Juventus and PSG), [N’Golo] Kanté (Chelsea), Neymar (Barcelona and PSG), [Edinson] Cavani (PSG) and [Lionel] Messi (Barcelona).}}</ref> 2018.<ref>{{Cite web|url=https://en.as.com/en/2019/01/03/football/1546506092_091280.html|title=Real Madrid, France dominate L'Équipe's 2018 team of the year|last=De la Riva|first=Mario|date=3. 1. 2019|website=AS|access-date=3. 6. 2019|quote=Jan Oblak does make the team, whose LaLiga presence is completed by Barcelona's Lionel Messi.}}</ref> === Избори за најбољу спортску личност године === ; Лауреусова награда {| class="wikitable" ! scope="col" | Година ! scope="col" | Победник ! colspan="5" scope="col" | Номиновани |- | scope="row" | 2010. | [[Јусејн Болт]] <small>([[Атлетика|а]][[Атлетика|тлетика]])</small> | [[Кенениса Бекеле]] <br /><small>([[Атлетика|а]][[Атлетика|тлетика]])</small> | [[Алберто Контадор]] <small>([[бициклизам]])</small> | [[Роџер Федерер]] <br /><small>([[тенис]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Валентино Роси]] <small>([[мотоциклизам]])</small> |- | scope="row" | 2011. | [[Рафаел Надал]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Коби Брајант]] <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | [[Mani Pakjao|Мани Пакјао]] <br /><small>([[бокс]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> |- | scope="row" | 2012. | [[Новак Ђоковић]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Кадел Еванс]] <br /><small>([[бициклизам]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Дирк Новицки]] <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> |- | scope="row" | 2013. | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Мохамед Фара]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Мајкл Фелпс]] <br /><small>([[пливање]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> | [[Бредли Вигинс]] <br /><small>([[бициклизам]])</small> |- | scope="row" | 2016. | [[Новак Ђоковић]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Стефен Кари|С]]<nowiki/>тефен Кари <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Луис Хамилтон]] <br /><small>([[формула 1]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | [[Џордан Спит]]<br /><small>([[голф]])</small> |} ; Остало * ''Лекипов интернационални атлета године:'' 2011. * ''Best International Athlete ESPY Award:'' 2012, 2015. * ''Marca Leyenda:'' 2009 * Најбољи атлета Латинске Америке и Кариба 2014<ref>{{cite web|url=http://www.artemisaradioweb.icrt.cu/sitenglish/index.php?option=com_content&view=article&id=1934:ibargueen-and-messi-best-latin-american-athletes-in-2014&catid=14:deportivas&Itemid=185&lang=en|title=Ibargüen and Messi: Best Latin American Athletes in 2014|date=22. 12. 2014|publisher=Radio Artemisa|accessdate=7. 8. 2019|archive-date=06. 12. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201206112133/http://www.artemisaradioweb.icrt.cu/sitenglish/index.php?option=com_content&view=article&id=1934:ibargueen-and-messi-best-latin-american-athletes-in-2014&catid=14:deportivas&Itemid=185&lang=en|url-status=dead}}</ref> === Избор за националну спортску личност године === ; Аргентински атлета године *''Olimpia de Oro'': 2011. *''Olimpia de Plata'': 2005, 2007. **''Olimpia de Plata al Fútbol del Exterior'': 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017. === Награде за ''играча утакмице'' === ;Финале Лиге шампиона {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Тим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |rowspan="2" scope="col"|2009. {{Efn|2009, [[Уефа]] је поделила две награде за играча утакмице. Ћави је био именован за Уефиног играча меча, док је Меси добио исту награду, али од навијача.}} |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |title=Gerrard and Messi share fans' vote |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=833884.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=27. 5. 2009 |accessdate=2. 7. 2009 }}</ref> |- |[[Ћави]] |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |first=Andrew |last=Haslam |title=Imperious Xavi runs the show in Rome |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=834049.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=28. 5. 2009 |accessdate=28. 5. 2009 }}</ref> |- |rowspan="2" scope="col"|2011. {{Efn|2011, [[Уефа]] је доделила две награде за играча утакмице. Меси је био именован за играча утакмице и од Уефе и од навијача.}} |'''Лионел Меси''' ||[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |first1=Simon |last1=Hart |first2=Álvaro |last2=Macho |title=Stellar Messi hails 'incredible' Barcelona |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=1629779.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=29. 5. 2011 |accessdate=29. 5. 2011 }}</ref> |- |'''Лионел Меси''' ||[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref name="raterviite">{{cite web|title=Player Rater – Top Player – Lionel Messi |url=http://en.uclratings.uefa.com/Player/Profile/95803/2003352 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110530232357/http://en.uclratings.uefa.com/Player/Profile/95803/2003352 |url-status=dead |archive-date=30. 5. 2011 |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |accessdate=29. 5. 2011}}</ref> |} ;Светско првенство 2010. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | | '''Лионел Меси''' | Група Б, Грчка - Аргентина |- |} ;Финале Светског клупског првенства {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Tим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|2009. |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] | |- |scope="row"|2011. |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] | |} ;Светско првенство 2014. {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице ! Признања |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Босна и Херцегоина (Групна фаза), Иран (групна фаза), Нигерија (групна фаза), Швајцарска (нокаут фаза)]] | align="center" | 4 |- ! rowspan="3" | 2 | [[Кејлор Навас]] | Енглеска (групна фаза), Грчка (осмина финала), Холандија (четвртфинале) | rowspan="3" align="center" | 3 |- | [[Арјен Робен]] | Аустралија (групна фаза), Чиле (групна фаза), Бразил (меч за треће место)]] |- | [[Хамес Родригез]] | Грчка (групна фаза), Обала Слоноваче (групна фаза), Уругвај (осмина финала) |- |} {{Мало|Извор: [[Фифа]]<ref>{{cite web|url=https://www.fifa.com/worldcup/archive/brazil2014/awards/man-of-the-match/index.html|title=2014 FIFA World Cup – Man of the Match|website=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA)|accessdate=21. 1. 2017}}</ref>}} ;Уефа супер куп {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Tим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|Референце}} |- |scope="row"|[[Уефа супер куп 2015.]] |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2015-2016/lionel-messi-man-of-the-match-in-2015-uefa-super-cup |title=Lionel Messi man of the match in 2015 UEFA Super Cup |website=FCBarcelona.com |last=Bogunya |first=Roger |date=11. 8. 2015 |accessdate=28. 12. 2017}}</ref> |} ;Копа Америка 2015. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Парагвај (групна фаза), Уругвај (групна фаза), Колумбија (четвртфинале), Парагвај (полуфинале) |- |} ;Светско првенство 2018. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | {{1|'''9'''}} | '''Лионел Меси''' | Нигерија (групна фаза) |- |} ;Копа Америка Сентарио 2016. {| class="wikitable plainrowheaders unsortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице ! {{Abbr|Признања|Број признања за играча утакмице}} |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Панама (групна фаза), Венецуела (четвртфинале), САД (полуфинале) | align="center" | 3 |- ! rowspan="3" | 2 | [[Давид Оспина]] | Перу (четвртфинале), САД (меч за треће место) | rowspan="3" align="center" | 2 |- | [[Едуардо Варгас]] | Панама (групна фаза), Мексико (четвртфинале) |- | [[Енер Валенсија]] | Перу (групна фаза), Хаити (групна фаза) |- |} ;Копа Америка 2019. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | {{1|'''8'''}} | '''Лионел Меси''' | Катар (групна фаза) |- |} === Остало === * ''IFFHS World's Best Playmaker:'' 2015, 2016,<ref>{{Cite news|url=http://iffhs.de/the-worlds-best-playmaker-2016-lionel-messi/|title=THE WORLD’S BEST PLAYMAKER 2016 : Lionel Messi|last=Ley|first=Robert|date=29. 12. 2016|access-date=18. 2. 2018|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|archive-date=24. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191024150654/https://iffhs.de/the-worlds-best-playmaker-2016-lionel-messi/|url-status=dead}}</ref> 2017.<ref>{{Cite web|url=https://iffhs.de/worlds-best-playmaker-2017-one-lionel-messi/|title=THE WORLD’S BEST PLAYMAKER 2017: ONE MORE FOR LIONEL MESSI|date=7. 12. 2017|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|access-date=18. 2. 2018|archive-date=19. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171219132615/http://iffhs.de/worlds-best-playmaker-2017-one-lionel-messi/|url-status=dead}}</ref> * Номинован за ''Еуроспортов'' ''емоционални тренутак године'': 2016.{{Efn|"Leo Messi misses penalty in Copa America final defeat" received 13 percent (%) of the total votes cast, finishing on a third-place in the voting.<ref>{{cite news|url=http://www.eurosport.com/all-sports/andy-murray-named-eurosport-s-uk-star-of-the-year-cristiano-ronaldo-takes-global-prize_sto5994812/story.shtml |title=Andy Murray named Eurosport's UK Star of the Year, Cristiano Ronaldo takes global prize |work=Official website of Eurosport |date=30. 12. 2016 |accessdate=15. 2. 2017 |author=[[Garmin]] }}</ref>}} == Рекорди == ''За јул 2019.'' === Светски рекорди === * Највише Златних лопти: 5 (2009–12, 2015) {{Мало|(рекорд дели са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/35285469|title=Lionel Messi Wins Ballon d'Or over Ronaldo and Neymar|date=11. 1. 2016|publisher=BBC Sport|access-date=12. 2. 2016}}</ref> * Највише узастопно добијених Златних лопти: 4<ref name="14 Facts about the FIFA Ballon d'Or">{{Cite web|url=https://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|title=14 Facts about the FIFA Ballon d'Or|date=22. 9. 2014|publisher=FIFA|access-date=12. 2. 2016|archive-date=04. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304160555/http://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|url-status=dead}}</ref> * Најмлађи освајач Златне лопте; са 23, 24, 25 и 28 година<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|title=14 Facts About The Fifa Ballon d'Or|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304160555/http://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|archive-date=04. 03. 2016|dead-url=dead|access-date=}}</ref> * [[Гинисова књига рекорда|Гинисов светски рекорд]] за играча са највише постигнутих голова за клуб и репрезентацију у једној календарској години: 91 гол, 2012.<ref>{{Cite web|url=http://www.guinnessworldrecords.com/news/2012/12/barcelona-star-lionel-messi-sets-new-goalscoring-record-46285/|title=Barcelona star Lionel Messi sets new goal-scoring record|publisher=[[Guinness World Records]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Највише голова у календарској години (укључујући и пријатељске утакмице): 96 голова, 2012. * Најбољи стрелац у свим европским такмичењима у календарској години: 79 голова, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/sport/football/news-and-comment/barcelonas-lionel-messi-becomes-most-decorated-player-in-history-after-winning-unprecedented-fourth-8441605.html|title=Barcelona's Lionel Messi becomes most decorated player in history after winning unprecedented fourth straight Ballon d'Or|publisher=[[The Independent|Independent]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Најбољи стрелац у једној клупској сезони: 73 гола, сезона 2011/12.<ref name="The Goal That Started the Barcelona Legend">{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/32553429|title=Lionel Messi: The Goal That Started the Barcelona Legend|date=1. 5. 2015|publisher=BBC Sport|access-date=27. 8. 2015}}</ref> * Најдужи низ узастопно забијених погодака у домаћој лиги: 21 меч и 33 гола, 2012/13.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/21732439|title=Messi 'breaks record' by scoring in 17th consecutive La Liga game|publisher=[[BBC]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Једини играч који је освајао више од једне Златне лопте са [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светских клупских првенстава.]]<ref name="Toyota Cup">{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/toyotamvp.html|title=Toyota Cup - Most Valuable Player of the Match Award|website=[[RSSSF]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Једини играч који је освајао више од једне награде за најбољег играча финала Светског клуспког првенства.<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/toyotamvp.html|title=Toyota Cup - Most Valuable Player of the Match Award|website=www.rsssf.com|access-date=5. 9. 2019}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 40 голова у 10 узастопних календарских година.<ref>{{Cite web|url=https://tribuna.com/en/fcbarcelona/news/2471494/|title=Lionel Messi's goals per calendar year|date=31. 12. 2018|publisher=Tribuna|access-date=30. 4. 2019|archive-date=30. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190430101618/https://tribuna.com/en/fcbarcelona/news/2471494/|url-status=dead}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 40 голова у 10 узастопних сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1151683/leo-messi-breaks-40-goal-mark-for-the-10th-consecutive-season|title=Leo Messi breaks 40 goal mark for the 10th consecutive season|date=30. 3. 2019|publisher=FC Barcelona|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Једини играч који је у календарској години постигао погодак у 6 различитих клупских такмичења два пута: 2011. и 2015. * Једини играч који је успео постићи гол и асистирати у 6 различитих клупских такмичења у календарској години: 2011. * Једини играч који је постигао 60+ голова у свим такмичењима у две узастопне сезоне: (2011/12. и 2012/13).<ref>{{Cite web|url=https://readfootball.co/2019/01/14/400-league-goals-and-counting-a-look-at-the-records-held-by-lionel-messi/only-player-to-score-60-goals-in-two-consecutive-seasons/|title=Only Player To Score 60+ Goals In Two Consecutive Seasons|date=31. 12. 2018|publisher=Read Everything|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Први играч који је узастопно постизао голове против свих тимова у професионалној лиги.<ref>{{Cite web|url=https://uk.reuters.com/article/uk-soccer-spain-messi/messi-scores-against-every-team-in-la-liga-consecutively-idUKBRE92T0C920130330|title=Messi scores against every team in La Liga consecutively|date=30. 3. 2013|publisher=Reuters|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Највише изабран за ''FIFPro World XI'': 12 пута (2007–2018) {{Мало|(дели рекорд са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/five-incredible-records-shared-by-lionel-messi-and-cristiano-ronaldo|title=Five incredible records shared by Lionel Messi and Cristiano Ronaldo|date=3. 5. 2017|publisher=Sportskeeda|access-date=27. 11. 2017}}</ref> * Највише појављивања на омоту фудбалске видео-игрице: 10 === Континентални рекорди === ==== Европа ==== * Најбољи стрелац у „лигама петице”: 419 голова.<ref>{{Cite web|url=https://edition.cnn.com/2019/01/13/football/messi-barcelona-spt-intl|title='His goat-ness': Lionel Messi scores 400th league goal for Barcelona|last=John Sinnott|publisher=CNN|}}</ref> * Највише званичних постигнутих голова за један клуб у лигама петице: 603 гола. * Највише постигнутих голова у једном мечу Лиге шампиона: 5 голова {{small|(дели рекорд са 13 играча)}}.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2231480.html#/photos/|title=Top scorers in a single European game|website=UEFA.com|access-date=6. 7. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2012/matches/round=2000264/match=2007677/postmatch/report/index.html#magical+messi+downs+leverkusen|title=Five-goal Messi leaves Leverkusen spellbound|website=UEFA.com|access-date=6. 7. 2017}}</ref> * Највише [[Златна копачка|Златних копачки]]: 6 * Највише постигнутих хет-трикова у Лиги шампиона: 8 {{Мало|(дели рекорд са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2566405.html|title=All you ever wanted to know: Champions League hat-tricks|website=UEFA.com|access-date=5. 4. 2019}}</ref> * Највише постигнутих голова у лиги у једној сезони: 50<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/blog/2012/dec/10/lionel-messi-record-year-numbers|title=Lionel Messi's incredible record-breaking year in numbers|last=Adamson|first=Mike|date=10. 12. 2012|work=The Guardian|access-date=30. 6. 2017|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> * Најмлађи играч који је наступио у Лиги шампиона 100 пута: 28 година и 84 дана, 2015. године.<ref>{{Cite magazine|last=Chavez|first=Christopher|date=16. 9. 2015|title=Lionel Messi Becomes Youngest to 100 Champions League Appearances|url=https://www.si.com/planet-futbol/2015/09/16/lionel-messi-champions-league-appearances-100-games-fc-barcelona-ac-roma|magazine=Sports Illustrated|access-date=13. 2. 2016}}</ref> * Најбољи стрелац Уефа супер купа: 3 гола {{Мало|(дели рекорд са [[Arie Haan]], [[Oleg Blokhin]], [[Gerd Müller]], [[Rob Rensenbrink]], [[François Van der Elst]], [[Terry McDermott]], и [[Радамел Фалкао|Фалкаоом]])}}<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefasupercup/news/newsid=2271025.html|title=Messi, Alves among Super Cup Record-Breakers|last=Saffer|first=Paul|date=11. 8. 2015|publisher=UEFA|access-date=13. 2. 2016}}</ref> * Највише појављивања у ''ESM Team of the Year'': 11 (2006, 2008–2013, 2015–2018): * Играч који је најбрже достигао 100 голова у Лиги шампиона (123 утакмице) * Играч који је најбрже достигао 300 голова у европским "лигама петице". (334 утакмице) * Први играч који је добио признање за најбољи гол сезоне две године за редом: 2015. и 2016. * Највише постигнутих голова у групној фази Лиге шампиона: 66 голова * Највише постигнутих голова за један клуб у Лиги шампиона: 112 голова * Најмлађи играч који је постигао 50 голова у Лиги шампиона * Најмлађи играч који је наступао у Лиги шампиона 100 пута * Најмлађи играч који је постигао 400+ голова за један европски клуб (27 година, 300 дана) ==== Амерички ==== * Најбољи асистент Копа Америке: 12 асистенција<ref>{{Cite web|url=https://nesn.com/2016/06/lionel-messi-assists-gonzalo-higuains-goal-thrills-gillette-stadium-in-copa-america/|title=Lionel Messi Sets Copa America Assists Record, Thrills Gillette Stadium|last=O'Mard|first=Marcus Kwesi|date=18. 6. 2016|website=NESN.com|language=en|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише постигнутих голова у КОНМЕБОЛ квалификацијама за СП: 21 гол {{small|(дели рекорд са [[Луис Суарез|Суарезом]])}}. * Највише постигнутих голова као измена на утакмици Копа Америке: 3 гола === Шпански рекорди === * Највише признања за најбољег играча Ла лиге: 8 (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2017, 2018).<ref name="#1">{{Cite web|url=https://www.ovaciondigital.com.uy/futbol/messi-presente-suarez.html|title=Messi tiene presente a Suárez|last=ElPais|website=Diario EL PAIS Uruguay|language=spanish|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише признања за најбољег нападача Ла лиге: 9 (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017, 2018).<ref name="#1"/> * Највише Пичићи трофеја: 6 {{small|(дели рекорд са [[Телмо Зара|Заром]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en-sa/news/la-liga-top-scorer-messi-wins-record-equalling-sixth/h5v6idsvqmbh121j22xm353u6|title=La Liga top scorer Lionel Messi wins record-equalling sixth Pichichi Trophy {{!}} Goal.com|website=www.goal.com|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац Ла лиге: 419 голова<ref>{{Cite web|url=https://www.guinnessworldrecords.com/news/2014/11/lionel-messi-earns-another-guinness-world-records-title-with-la-liga-scoring-feat-62015|title=Double for Lionel Messi as Barcelona star takes both La Liga and Champions League all-time goals records in a week|date=25. 11. 2014|website=Guinness World Records|language=en-GB|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи асистент Ла лиге: 166 асистенција * Најбољи стрелац Суперкупа Шпаније: 13 голова * Најбољи стрелац једне сезоне у Ла лиги: 50 голова, сезона 2011–12<ref>{{Cite web|url=https://www.guinnessworldrecords.com/world-records/most-goals-scored-in-a-season-in-the-top-division-of-spanish-football|title=Most goals scored in a season in the top division of Spanish football|website=Guinness World Records|language=en-GB|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише постигнутих хет-трикова у једној сезони Ла лиге: 8, сезона 2011–12 {{small|(дели рекорд [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}. * Голови постигнути против највише тимова у једној сезони Ла лиге: 19, 2012–13 {{small|(дели рекорд са [[Роналдо|Роналдо Назарио]] и [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}. * Највише наступа у Ла лиги као странац: 452 утакмице * Једини играч који је узастопце против свих тимова постизао голове у Ла лиги: 19 утакмица, 30 голова, 2012-13 * Највише лигашких датих голова на домаћем терену * Највише лигашких датих голова на гостујућем терену * Највише мечева у лиги постигнуто у сезони (38 утакмица): 27<ref>{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2012-13&equip=-&rival=-&jug=-&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2012–13 (Filters: First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> (2012–13) * Највише постигнутих домаћих мечева у сезони (38 утакмица): 16 (2011–12) <ref name="messiHG1112">{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2011-12&equip=-&rival=-&jug=-&cas=1&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2011–12 (Filters: Home, First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> * Већина постигнутих голова у лиги (38 утакмица): 15 (2012–13) <ref name="messiAG1213">{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2012-13&equip=-&rival=-&jug=-&for=1&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2012–13 (Filters: Visitor, First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> * Највише постигнутих голова против противника: 37<ref>{{Cite news|url=http://www.espn.com/soccer/barcelona/story/3396633/lionel-messi-enjoys-record-breaking-day-as-barcelona-win|title=Messi enjoys record-breaking day for Barca|work=ESPN.com|access-date=24. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2018-2019/new-record-for-messi-goals-against-37-different-teams-in-the-league-huesca-fcbarcelona|title=New record for Messi: goals against 37 different teams in the league {{!}} FC Barcelona|website=FC Barcelona|language=en-US|access-date=3. 9. 2018}}</ref> * Највише узастопно постигнутих голова против гостујућих екипа: 13 (20 голова од 8. до 33. кола, сезона 2012–13) . * Једини играчи који су уједно и најбољи стрелци и најбољи асистенти у једној сезони: [[Луис Суарез]] (2015–16), Лионел Меси (2017–18, 2018–19). * Највише постигнутих голова на највише стадиона: 36<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/983529/messi-has-scored-in-36-la-liga-grounds|title=Messi has scored in 37 La Liga grounds|website=www.fcbarcelona.com|language=en|access-date=28. 1. 2019}}</ref> * Први играч који је постигао гол у 15 узастопних сезона.<ref>{{Cite news|url=http://www.marca.com/en/football/barcelona/2018/08/19/5b7922cbe5fdea6f258b463c.html|title=LaLiga Santander - Barcelona: Leo Messi: The legend continues - MARCA in English|work=MARCA in English|access-date=19. 8. 2018|language=en}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 20 голова у 10 узастопних сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2017-2018/leo-messi-reaches-20-goals-in-the-league-for-the-10th-season-in-a-row-fcbarcelona|title=Leo Messi reaches 20 goals in the league for the 10th season in a row {{!}} FC Barcelona|website=FC Barcelona|language=en-US|access-date=5. 3. 2018}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/soccer/2018/01/29/lionel-messi-takes-another-record-away-cristiano-ronaldo-winning-barcelona-free-kick|title=Messi's latest free kick magic sets another record|work=SI.com|access-date=5. 3. 2018|language=en}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 30 голова у 7 различитих сезона.<ref>{{Cite news|url=http://www.foxsportsasia.com/football/la-liga/874633/messi-sets-yet-another-la-liga-record/|title=Mesmerising Messi sets yet another La Liga record - FOX Sports Asia|date=30. 4. 2018|work=FOX Sports Asia|access-date=30. 4. 2018|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/sport/football/43924061|title=Barcelona 'dominant in Spain but change needed for European challenge'|date=29. 4. 2018|work=BBC Sport|access-date=30. 4. 2018|language=en-GB}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 10 голова у 13 узастопних сезона (од 2006–07 до 2018–19).<ref>{{Cite web|url=https://en.as.com/en/2018/12/08/football/1544305431_153529.html|title=Messi makes more LaLiga history with goals record|date=8. 12. 2018|website=AS.com|language=en|access-date=9. 12. 2018}}</ref> * Први играч који је постигао 300 голова у Ла лиги.<ref>{{Cite news|url=http://www.espnfc.com/blog/five-aside/77/post/2809730/lionel-messi-of-barcelona-reaches-300-goals-in-la-liga|title=Lionel Messi is the first player to score 300 goals in La Liga|date=17. 2. 2016|access-date=14. 5. 2017|publisher=ESPN FC}}</ref> * Први играч који је постигао 350 голова у Ла лиги. * Први играч који је асистирао 150 пута у Ла лиги. * Најмлађи играч који је постигао 200 голова у Ла лиги: 25 година и 7 месеци, јануар 2013.<ref>{{Cite news|url=https://www.usatoday.com/story/sports/mls/2013/01/27/roundup-lionel-messi-youngest-to-200-goals-la-liga/1868865/|title=Roundup: Messi Youngest to Score 200 Goals in La Liga|date=27. 1. 2013|work=USA Today|access-date=27. 8. 2015}}</ref> * Највише освојених домаћих титула од стране страног играча: 10 (све титуле са [[ФК Барселона|Барселоном]]). * Највише погодака у финалима Копа дел Реја: 6 (2009, 2012, 2015, 2017, 2018, 2019).<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1226537/fc-barcelona-1-2-valencia-the-cup-slips-away|title=FC Barcelona 1–2 Valencia: The Cup slips away|date=25. 5. 2019|website=FC Barcelona|access-date=3. 6. 2019}}</ref> * Најбољи асистент у финалима Копа дел Реја: 6 (једна 2009, две 2016, једна 2017, две 2018). * Највише постигнутих голова из директних слободних удараца: 28<ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/soccer/2018/01/29/lionel-messi-takes-another-record-away-cristiano-ronaldo-winning-barcelona-free-kick|title=Messi's latest free kick magic sets another record|work=SI.com|access-date=19. 7. 2018|language=en}}</ref> === Аргентински рекорди === * [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Најбољи стрелац Аргентине свих времена]]: 68 голова<ref>{{Cite web|url=http://www.espnfc.com/argentina/story/2891319/lionel-messi-breaks-argentinas-all-time-goal-scoring-record|title=Lionel Messi breaks Argentina's all-time goal-scoring record|date=22. 6. 2016|publisher=ESPN FC|access-date=22. 6. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://es.fifa.com/live-scores/copaamerica/news/newsid/280/310/4/index.html|title=Messi, máximo artillero histórico de la selección argentina|date=22. 6. 2016|publisher=FIFA (Spanish)|access-date=22. 6. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.afa.org.ar/4656/messi-unico-duea%C2%B1o-del-gol|title=Messi, único dueño del gol|date=22. 6. 2016|publisher=Argentine Football Association (Spanish)|access-date=22. 6. 2016|archive-date=11. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171011132325/http://www.afa.org.ar/4656/messi-unico-duea%C2%B1o-del-gol|url-status=dead}}</ref> * Најбољи стрелац Аргентине у календарској години: 12 голова, 2012. {{Мало|(дели рекорд са [[Габријел Батистута|Батистутом]])}}. * Једини Аргентинац који је постигао гол против сваке чланице КОНМЕБОЛ-а.<ref>{{Cite web|url=http://www.sport-english.com/en/news/world-football/messis-now-scored-every-south-american-country-except-argentina-4483886|title=Messi's now scored vs. EVERY South American country... except Argentina|last=EN|first=Sport|date=5. 9. 2015|access-date=14. 5. 2017}}</ref> * Најмлађи играч који је заиграо за Аргентину на Светском првенству: 18 година, 357 дана, 2006. * Најмлађи играч који је постигао гол за Аргентину на Светском првенству: 18 година, 357 дана, 2006. * Најмлађи играч који је сакупио 100 наступа за репрезентацију под надлежношћу [[КОНМЕБОЛ]]-а: 27 година, 361 дан, 2015.<ref>{{Cite web|url=http://www.eurosport.com/football/copa-america/2015/it-s-lionel-messi-s-28th-birthday-here-are-10-of-his-stunning-career-stats._sto4795033/story.shtml|title=It's Lionel Messi's 28th Birthday, Here Are 10 of His Stunning Career Stats...|date=24. 6. 2015|publisher=Eurosport|access-date=27. 8. 2015}}</ref> === Клупски === ==== Барселона ==== * Најбољи стрелац [[El Klasiko|Ел Класика]]: 27 голова * Најбољи стрелац у Дербију Барселоне: 25 голова<ref name="marca.com">{{Cite web|url=http://www.marca.com/2014/12/07/futbol/equipos/barcelona/1417976576.html|title=Messi se apunta al 'hat-trick': tres en los últimos cuatro partidos|date=7. 12. 2014|publisher=Marca|language=es|access-date=14. 1. 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.fcbarcelona.com/football/first-team/match-archive/2015-2016/copa-del-rey/1-8-1st-leg/fc-barcelona_rcd-espanyol|title=FC Barcelona v RCD Espanyol: Messi delivers first-leg victory (4–1)|date=6. 1. 2016|website=FCBarcelona.com|access-date=6. 1. 2016}}</ref> * Најбољи стрелац у званичним такмичењима: 603 гола<ref name="LMSW">{{Cite web|url=https://int.soccerway.com/players/lionel-andres-messi/119|title=L. Messi|publisher=Soccerway.com|access-date=27. 8. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1205184/messi-reaches-600-goals-for-barca|title=Messi reaches 600 goals for Barça|date=1. 5. 2019|website=FCBarcelona.com|access-date=1. 5. 2019}}</ref><ref name="#2">{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/honours|title=Honours - FC Barcelona Official website|website=www.fcbarcelona.com|language=en|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац укључујући и пријатељске утакмице: 638 голова<ref name="#2"/><ref name="#3">{{Cite web|url=https://int.soccerway.com/players/lionel-andres-messi/119/|title=Argentina - L. Messi - Profile with news, career statistics and history - Soccerway|website=int.soccerway.com|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац Лиге шампиона: 112 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Најбољи стрелац у европским такмичењима: 115 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Најбољи стрелац у међународним такмичења: 120 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Највише постигнутих хет-трикова у свим такмичењима: 45<ref name="#2"/> * Највише постигнутих хет-трикова у Ла лиги: 33<ref name="#2"/> * Први играч који је постао најбољи стрелац у четири, пет и шест сезона у Ла лиги: (2009–10, 2011–12, 2012–13, 2016–17, 2017–18, 2018–19)<ref name="FC Barcelona Individual Records">{{Cite web|url=http://www.fcbarcelona.com/club/the-honours/detail/card/fc-barcelona-individual-records|title=FC Barcelona Individual Records|publisher=FC Barcelona|access-date=9. 7. 2017}}</ref> * Највише освојених титула са једном екипом: 34<ref>{{Cite web|url=https://www.soccerladuma.co.za/news/articles/international/categories/messi-ronaldo-neymar-watch-1/the-10-players-with-most-titles-in-fc-barcelona|title=The 10 Players With Most Titles In Barca's History|date=30. 4. 2019|publisher=Soccer Laduma|access-date=1. 5. 2019}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> * Највише поб{{ажурирање}} [[Датотека:Messi_with_Neymar_Junior_the_Future_of_Brazil.jpg|мини|237x237пискел| Меси добија награду за најбољег фудбалера на [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светском клупском првенству]] од свог будућег саиграча, [[Нејмар]]а. ]] Ово је списак статистике каријере аргентинског професионалног фудбалера, '''[[Лионел Меси|Лионела Месија]]'''. == Свеукупна признања == === Клуб === * '''[[Ла Лига]] (10)''': [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2004/05.|2004–05]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2005/06.|2005–06]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018–19]] * '''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп краља]] (6)''': [[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]], [[Kup Španije u fudbalu 2016/17.|2016–17]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] ** ''Друго место (3)'': [[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013–14]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018–19]] * '''[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]] (8)''': [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2005.|2005]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2006.|2006]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2009.|2009]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2010.|2010]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2011.|2011]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2013.|2013]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2016.|2016]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2018.|2018]] ** ''Друго место (3)'': [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2012.|2012]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2015.|2015]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2017.|2017]] * '''[[УЕФА Лига шампиона]] (4)''': [[Лига шампиона 2005/06.|2005–06]], [[Лига шампиона 2008/09.|2008–09]], [[Лига шампиона 2010/11.|2010–11]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] * '''[[УЕФА суперкуп]] (3)''': [[УЕФА суперкуп 2009.|2009]], [[УЕФА суперкуп 2011.|2011]], [[УЕФА суперкуп 2015.|2015]] ** ''Друго место (1)'': [[УЕФА суперкуп 2006.|2006]] * '''[[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]] (3)''': [[Светско клупско првенство у фудбалу 2009.|2009]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2015.|2015]] <!-- Mеси је пропустио [[Светско клупско првенство у фудбалу 2006.|Светско клупско првенство 2006.]] због повреде: [https://www.sport-english.com/en/news/barca/lionel-messi-missed-the-2006-club-world-cup-with-injury-too-4758563]--> === Репрезентација === ==== Аргентина ==== *[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Мушкарци|Олимпијска златна медаља]]: [[Фудбал за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] *[[Светско првенство у фудбалу до 20 година|Светско првенство до 20 година]]: [[Светско првенство у фудбалу до 20 година 2005.|2005]] *[[Светско првенство у фудбалу|Светско првенство]] другопласирани: [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]] *[[Копа Америка]] другопласирани: [[Копа Америка 2007.|2007]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]; трећепласирани: [[Копа Америка 2019.|2019]] *[[Јужноамеричко првенство у фудбалу до 20 година|Јужноамеричко првенство до 20 година]] трећепласирани: [[Јужноамеричко првенство у фудбалу до 20 година 2005.|2005]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tabless/sa-u20-05.html|title=XXII Sudamericano Juvenil 2005 (Colombia)|publisher=RSSF|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> == Индивидуална признања == === Избори за најбољег играча === ==== На светском нивоу ==== Церемонија доделе награде за најбољег играча света почело је да се додељује сваке године од 1955, када је почела додела чувене [[Златна лопта|Златне лопте]]. Златна лопта се додељивала за играча који се сматрао најбољим у тој години, тако што су му се давали поени. Награда се могла додељивати само европским играчима, све док се правила нису променила 1995. Награда [[ФИФА фудбалер године|Фифа фудбалер године]] додељује се од 1991. ===== Фифина Златна лопта ===== {{See also|Фифина Златна лопта}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | [[Фифина Златна лопта 2010.|2010]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 22.65% || 17.36% || 16.48% |- | [[Фифина Златна лопта 2011.|2011]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 47.88% || 21.60% || 9.23% |- | [[Фифина Златна лопта 2012.|2012]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 41.17% || 23.68% || 10.91% |- | [[Фифина Златна лопта 2013.|2013]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Френк Рибери]] <br /><small>([[Бајерн Минхен]])</small> |- !Проценат | 27.99% || 24.72% || 23.36% |- | [[Фифина Златна лопта 2014.|2014]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Мануел Нојер]] <br /><small>([[Бајерн Минхен]])</small> |- !Проценат | 37.66% || 15.76% || 15.72% |- | [[Фифина Златна лопта 2015.|2015]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 41.33% || 27.76% || 7.86% |} ===== Златна лопта ===== {{See also|Златна лопта}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | [[Златна лопта 2007.|2007]] || [[Кака]] <br /><small>([[Интер Милан|Милан]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 444 || 277 || 255 |- | [[Златна лопта 2008.|2008]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Фернандо Торес]] <br /><small>([[ФК Ливерпул|Ливерпул]])</small> |- !Појени | 446 || 281 || 179 |- | [[Златна лопта 2009.|2009]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 473 || 233 || 170 |- | [[Златна лопта 2016.|2016]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Антоан Гризман]] <br /><small>([[Атлетико Мадрид]])</small> |- !Појени | 745 || 316 || 198 |- | [[Златна лопта 2017.|2017]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]], [[Пари Сен Жермен|ПСЖ]])</small> |- !Појени | 946 || 670 || 361 |} ===== Фифа фудбалер године ===== {{See also|ФИФА фудбалер године}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1st ! style="background-color: #eedd82"|2nd ! style="background-color: #eedd82"|3rd |- | 2007 || [[Кака]] <br /><small>([[Интер Милан|Милан]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> |- !Појени | 1047 || 504 || 426 |- | 2008 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Фернандо Торес]] <br /><small>([[ФК Ливерпул|Ливерпул]])</small> |- !Појени | 935 || 678 || 203 |- | 2009 || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 1073 || 352 || 196 |} ===== Најбољи Фифа фудбалер ===== {{See also|Најбољи ФИФА фудбалер}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | 2016 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Антоан Гризман]] <br /><small>([[Атлетико Мадрид]])</small> |- !Проценат | 34.54% || 26.42% || 7.53% |- | 2017 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 43.16% || 19.25% || 6.97% |} ===== Најбољи играч на Светском првенству ===== {{See also|Награде на светским првенствима у фудбалу#Златна лопта}} {| class="wikitable plainrowheaders sortable" !Година !scope="col"|Златна лопта !scope="col"|Сребрна лопта !scope="col"|Бронзана лопта !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|[[2014 FIFA World Cup|2014]] |'''Лионел Меси''' |[[Томас Милер]] |[[Арјен Робен]] |<ref>{{cite web | url=http://bleacherreport.com/articles/2128226-fifa-world-cup-2014-awards-results-winners-recap-and-twitter-reaction | title=FIFA World Cup 2014 Awards: Results, Winners, Recap and Twitter Reaction |work=Bleacher Report |date=14. 7. 2014 | last=Goldberg | first=Rob | accessdate=15. 2. 2018}}</ref> |- |} ===== Најбољи играч на Светском клупском првенству ===== {{See also|Награде на светским клупским првенствима у фудбалу#Златна лопта}} {| class="wikitable plainrowheaders sortable" !Година !scope="col"|Златна лопта !scope="col"|Сребрна лопта !scope="col"|Бронзана лопта !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2009.|2009]] |'''Лионел Меси''' |[[Хуан Себастијан Верон]] |[[Ћави]] |<ref name="2009FCWC">{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/uae2009/awards/index.html | title=2009 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=28. 03. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190328162524/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/uae2009/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011]] |'''Лионел Меси''' |[[Ћави]] |[[Нејмар]] |<ref name="2014FCWC">{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2011/awards/index.html | title=2011 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=18. 06. 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180618052433/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2011/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2015.|2015]] |[[Луис Суарез]] |'''Лионел Меси''' |[[Андрес Инијеста]] |<ref>{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2015/awards/index.html | title=2015 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=03. 07. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190703055038/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2015/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |} ===== Остало ===== * [[Гол (веб-сајт))#Гол 50|Гол 50]]: 2008–09,<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goalcom-50/2009/07/29/1407494/goalcom-50-lionel-messi-1|title=Goal.com 50: Lionel Messi (1)|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> 2010–11,<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goal-50/2011/08/22/2629429/goalcom-50-lionel-messi-1|title=Goal.com 50: Lionel Messi (1)|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> 2012–13, 2014–15<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goal-50/2015/11/27/16606402/messi-ronaldo-and-all-the-winners-of-the-goal-50|title=Messi, Ronaldo and all the winners of The Goal 50|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> *Најбољи фудбалер света у избору ''Гардијана'': 2012,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/interactive/2012/dec/20/top-100-footballers-in-the-world-interactive|title=The 100 best footballers in the world - interactive|last=Oliver|first=Christine|last2=Williams|first2=Richard|date=20. 12. 2012|work=the Guardian|accessdate=21. 12. 2018|last3=Taylor|first3=Daniel|last4=Lowe|first4=Sid|last5=Bandini|first5=Paolo|last6=Honigstein|first6=Raphael|last7=Duarte|first7=Fernando|last8=Wilson|first8=Jonathan|last9=Cox|first9=Michael}}</ref> 2013,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2013/dec/100-greatest-footballers-2013|title=The 100 best footballers in the world 2013 – interactive|last=Taylor|first=Daniel|last2=Ronay|first2=Barney|date=20. 12. 2013|work=the Guardian|accessdate=21. 12. 2018|last3=Lowe|first3=Sid|last4=Honigstein|first4=Raphael|last5=Bandini|first5=Paolo|last6=Christenson|first6=Marcus|last7=Duarte|first7=Fernando|last8=Duerden|first8=John|last9=Wilson|first9=Jonathan}}</ref> 2015,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2015/dec/21/the-100-best-footballers-in-the-world-2015-interactive|title=The 100 best footballers in the world 2015 – interactive|work=The Guardian|date=21. 12. 2015|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> 2017<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2017/dec/19/the-100-best-footballers-in-the-world-2017-interactive|title=The 100 best footballers in the world 2017|work=The Guardian|date=19. 12. 2017|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> * Најбољи млади играч Копа Америке: [[Копа Америка 2007.|2007]]<ref>{{Cite web|url=https://sites.duke.edu/wcwp/tournament-guides/mens-world-cup-2018-guide/messi-vs-ronaldo/messis-copa-america-performances/|title=Messi’s Copa America Performances|last=Kshirsagar|first=Vinay|publisher=Soccer Politics|accessdate=6. 8. 2019}}</ref> *[[Светско првенство у фудбалу до 20 година#Награде|Златна лопта са Светског првенства до 20 година]]: 2005<ref name="U20 Best Player">{{Cite news|url=https://www.fifa.com/u20worldcup/news/golden-boy-messi-does-the-double-99031|title=Golden-boy Messi does the double|date=2. 7. 2005|website=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association|accessdate=6. 8. 2019|archive-date=06. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190806214451/https://www.fifa.com/u20worldcup/news/golden-boy-messi-does-the-double-99031|url-status=dead}}</ref> * Магазин ''World Soccer'': 2009, 2011, 2012, 2015 * Најбољи играч године у избору ''Globe Soccer Awards'': 2015 * Најбољи играч године у избору ''Onze Mondial'': 2009, 2010–11, 2011–12, 2017–18 ** ''Onze d'Argent'': 2008, 2016–17, 2018–19 * [[Браво награда]]: 2007 * [[ФИФПро|ФИФПро млади играч године]]: 2006, 2007, 2008 * Ужи избор за [[Златно стопало]]: 2017<ref>{{cite web|title=Ronaldo and Ramos nominated for 2017 Golden Foot award|url=http://www.realmadrid.com/en/news/2017/09/ronaldo-and-ramos-nominated-for-2017-golden-foot-award|website=Realmadrid.com|accessdate=14. 9. 2017|date=12. 9. 2017|quote=Taking their [referring to Sergio Ramos and Cristiano Ronaldo] places in the 10-man shortlist alongside the Real Madrid duo are [Manuel] Neuer, [Iker] Casillas, [Lionel] Messi, [Arjen] Robben, Thiago Silva, Luis Suárez, Yaya Touré and Andrea Pirlo. |location=Madrid, Spain |publisher=Real Madrid Club de Fútbol }}</ref> ==== На европском нивоу ==== ===== Награда за најбољег европског играча године ===== До 2018, награду за најбољег играча године у избору [[УЕФА|Уефа]] су одређивали 53 водећа спортска новинара.<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en-india/news/628/other-top-stories/2011/07/18/2580482/uefa-launches-best-player-in-europe-award|title=Uefa Launches Best Player In Europe Award {{!}} Goal.com|website=www.goal.com|access-date=29. 8. 2019|archive-date=30. 08. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170830044237/http://www.goal.com/en-india/news/628/other-top-stories/2011/07/18/2580482/uefa-launches-best-player-in-europe-award|url-status=dead}}</ref> Од 2018, у гласању учествују и 80 професионалних фудбаских тренера, који су тренирали клубове који су били део групне фазе Лиге шампиона и Лиге Европе те године када се одржавало гласање. {{Затвори горе|Проширен садржај}} {{Legend2|#eedd82|Добитник награде}} {{Legend2|#D0F0C0|Ужи избор}} ;2010–11 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда <ref name="shortlist1">{{cite news |title=UEFA announces Shortlist for UEFA Best Player in Europe |url=http://www.uefa.com/uefasupercup/news/newsid=1653121.html#xavi+messi+ronaldo+best+player+award |website=UEFA.com |date=26. 7. 2011 |accessdate=26. 7. 2011 |publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 39 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|[[Ћави]]|ШПА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 11 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 3 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андрес|Инијеста}}|ШПА}} | style="text-align:center;"|33 | style="text-align:center;"| – | [[ФК Барселона|Барселона]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Радамел|Фалкао}}|КОЛ}} | style="text-align:center;"|17 | style="text-align:center;"| – | [[Порто]] |} ;2011–12 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref name="shortlist2">{{cite news |title=Iniesta, Messi, Ronaldo up for Best Player Award |url=http://www.uefa.com/uefa/uefa-best-player-award/news/newsid=1842518.html |website=UEFA.com |date=14. 8. 2012 |accessdate=19. 8. 2012|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Tим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андрес|Инијеста}}|ШПА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 19 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row" rowspan=2| 2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 17 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 17 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андреа|Пирло}}|ИТА}} | style="text-align:center;"| 90 | style="text-align:center;"| – | [[Јувентус]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|[[Ћави]]|ШПА}} | style="text-align:center;"| 57 | style="text-align:center;"| – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2012–13 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Френк|Рибери}}|ФРА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 36 | [[Бајерн Минхен]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 14 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 3 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Арјен|Робен}}|ХОЛ}} | style="text-align:center;" | 57 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} | style="text-align:center;"| 39 | style="text-align:center;" | – | [[Борусија Дортмунд]] |} ;2013–14 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда <ref>{{cite news |title=NEUER UND ROBBEN UNTER DEN TOP 3 EUROPAS |url=http://www.fcbayern.de/de/news/news/2014/nominierte-wahl-europas-fussballer-des-jahres-neuer-robben-140814.php |website=fcbayern.de|date=14. 8. 2014 |accessdate=27. 8. 2014|location=Munich, Germany|publisher=Fußball-Club Bayern München e.V.}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref name="UEFA.com">{{cite web|title=Ronaldo named UEFA Best Player in Europe |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2137079.html |website=UEFA.com |quote=After being named the winner of the UEFA Best Player in Europe Award for 2013/14 in Monaco, Cristiano Ronaldo gave his reaction to UEFA.com. |publisher=Union of European Football Associations|date=28. 8. 2014 |accessdate=28. 6. 2016}}</ref> | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 27 | [[Реал Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Мануел|Нојер}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 18 | [[Бајерн Минхен]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Арјен|Робен}}|ХОЛ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 9 | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Томас|Милер}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | 39 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row" rowspan=2| 5<!--Лам и Месу бу били изједначени за пето место.--> | {{Застава спортиста|{{Sortname|Филип|Лам}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2014–15 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite news |title=Best Player in Europe: Messi, Ronaldo or Suárez |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2270699.html#best+player+europe+messi+ronaldo+suarez |website=UEFA.com|date=12. 8. 2015 |accessdate=12. 8. 2015|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда<ref>{{citeweb|url= http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2274915.html|title= Messi named Best Player in Europe for second time|date=27. 8. 2015|website=UEFA.com|accessdate=28. 8. 2015|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 49 | [[ФК Барселона|Барселона]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Луис|Суарез}}|УРУ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 3 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 2 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Ђанлуиђи|Буфон}}|ИТА}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[Јувентус]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|[[Нејмар]]|БРА}} | style="text-align:center;" | 23 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2015–16 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite news |title=Best Player in Europe: Bale, Griezmann or Ronaldo|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2394360.html |work=UEFA.com|date=5. 8. 2016 |accessdate=5. 8. 2016|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда<ref>{{cite news |title=Cristiano Ronaldo named Best Player in Europe|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2398156.html |work=UEFA.com|date=25. 8. 2016 |accessdate=25. 8. 2016|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2398156.html|title=Cristiano Ronaldo named Best Player in Europe|publisher=Union of European Football Associations|website=UEFA.com|date=25. 8. 2016|accessdate=8. 11. 2016|quote=A UEFA Champions League winner with Real Madrid and a European champion with Portugal, Cristiano Ronaldo has claimed the 2015/16 UEFA Best Player in Europe Award.}}</ref> | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 40 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 8 | [[Атлетико Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Гарет|Бејл}}|ВЕЛ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 7 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Луис|Суарез}}|УРУ}} | style="text-align:center;" | 29 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 25 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2016–17 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/insideuefa/about-uefa/news/newsid=2492844.html|title=Buffon, Messi and Ronaldo on Player of the Year shortlist|website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=15. 8. 2017|accessdate=15. 8. 2017}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда <ref>{{cite news |title=Ronaldo named 2016/17 Men's Player of the Year |url=http://www.uefa.com/insideuefa/uefa-best-player-award/news/newsid=2495000.html |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=24. 8. 2017 |accessdate=24. 8. 2017 |quote=Ronaldo, who finished top scorer in last season's UEFA Champions League with 12 goals, including two in the final against Juventus in Cardiff, received 482 points in the poll, with Messi (141 votes) and Buffon (109 votes) finishing second and third respectively. }}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 482 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 141 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Ђанлуиђи|Буфон}}|ИТА}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 109 | [[Јувентус]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Лука|Модрић}}|ХРВ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | – | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Тони|Крос}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | – | [[Реал Мадрид]] |} ;2017–18 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"|Појени<ref name="UEFAPOTY2018">{{cite news |title=Modrić, Ronaldo and Salah up for Player of the Year |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2565827.html |website=UEFA.com |date=20. 8. 2018 |accessdate=20. 8. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2567658.html|title=Luka Modrić wins UEFA Men's Player of the Year award|date=30. 8. 2018|publisher=UEFA|accessdate=30. 8. 2018}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Лука|Модрић}}|ХРВ}} | style="text-align:center;" | 313 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | 223 | [[Реал Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} | style="text-align:center;" | 134 | [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} | style="text-align:center;" | 72 | [[Атлетико Мадрид]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 55 | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Затвори доле}} ===== Награде за најбољег нападача сезоне у Лиги шампиона ===== Награде у Лиги шампиона додељују се од 2017. {{Затвори горе|Проширен садржај}} ;2016–17 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2493360.html|title=Cristiano Ronaldo named #UCL forward of the season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|date=24. 8. 2017|accessdate=24. 8. 2017}}</ref> |align=left|[[Реал Мадрид]] |359 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |147 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Пауло|Дибала}}|АРГ}} |align=left|[[Јувентус]] |64 |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10 |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Килијан|Мбапе}}|ФРА}} |align=left|[[ФК Монако|Монако]] |58 |- |scope="row"|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} |align=left|[[Бајерн Минхен]] |24 |- |scope="row"|6 |align=left|{{Застава спортиста|[[Нејмар]]|БРА}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |21 |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} |align=left|[[Атлетико Мадрид]] |14 |- |scope="row"|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Гонзало|Игуаин}}|АРГ}} |align=left|[[Јувентус]] |8 |- |scope="row"|9 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Едисон|Кавани}}|УРУ}} |align=left|[[Пари Сен Жермен|ПСЖ]] |6 |- |scope="row"|10 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Марио|Манџукић}}|ХРВ}} |align=left|[[Јувентус]] |5 |} ;2017–18 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2567664.html|title=Cristiano Ronaldo: Champions League Forward of the Season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations|date=30. 8. 2018|accessdate=30. 8. 2018}}</ref> |align=left|[[Реал Мадрид]] |287 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |218 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |43 |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10<ref name="UCLFOTS2018">{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2565826.html|website=UEFA.com|date=9. 8. 2018|accessdate=21. 8. 2018|title=Champions League positional awards: nominees announced}}</ref> |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Килијан|Мбапе}}|ФРА}} |align=left|[[Парис Сен Жермен|ПСЖ]] |17 |- |rowspan=2|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Един|Џеко}}|БИХ}} |align=left|[[ФК Рома|Рома]] |rowspan=2|15 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Хари|Кејн}}|ЕНГ}} |align=left|[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберто|Фирмино}}|БРА}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |13 |- |rowspan=3|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Гарет|Бејл}}|ВЕЛ}} |align=left|[[Реал Мадрид]] |rowspan=3|12 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} |align=left|[[Атлетико Мадрид]] |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Садио|Мане}}|СЕН}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |} ;2018–19 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Садио|Мане}}|СЕН}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] | |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] | |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} |align=left|[[Јувентус]] | |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2617489.html|title=Champions League positional awards: meet the nominees|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations|date=8. 8. 2019|accessdate=15. 8. 2019}}</ref> |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |83 |- |scope="row"|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Душан|Тадић}}|СРБ}} |align=left|[[Ајакс]] |35 |- |scope="row"|6 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Рахим|Стерлинг}}|ЕНГ}} |align=left|[[Манчестер Сити]] |15 |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} |align=left|[[Бајерн Минхен]] |10 |- |rowspan=2|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберто|Фирмино}}|БРА}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |rowspan=2|9 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Хари|Кејн}}|ЕНГ}} |align=left|[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |- |scope="row"|10 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Лероа|Сане}}|НЕМ}} |align=left|[[Манчестер Сити]] |6 |} {{Затвори доле}} ===== Остало ===== * [[El País (Уругвај)|''El País'']] европски играч године: 2009, 2010, 2011, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/2012/12/30/en/football/barcelona/1356882785.html|title=Messi, 'King of Europe' for the fourth time|website=www.marca.com|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Награда ''Golden Boy'': 2005.<ref>{{Cite web|url=http://www.tuttosport.com/calcio/2008/12/06-11480/Golden+Boy%3A+l%27Albo+d%27Oro|title="Golden Boy: l'Albo d'Oro"|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20121101033216/http://www.tuttosport.com/calcio/2008/12/06-11480/Golden+Boy%3A+l%27Albo+d%27Oro|archive-date=01. 11. 2012|dead-url=dead|access-date=}}</ref> * [[УЕФА клупска награда|Уефа клупска награда]]: 2008–09<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f235ce26-8c40a7a2e60f-1000--uefa-club-forward-of-the-year/|title=UEFA Club Forward of the Year|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * [[УЕФА клупски фудбалер године|Уефа клупски фудбалер године]]: 2009.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f3c51511-e586dd46d70c-1000--uefa-club-footballer-of-the-year/|title=UEFA Club Footballer of the Year|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Играч недење у ЛШ: 5. коло/[[Лига шампиона 2015/16.|2015–16]], 1. коло/[[Лига шампиона 2016/17.|2016–17]], 3. коло/2016–17. 5. коло/2016–17, осминафинала/[[Лига шампиона 2017/18.|2017–18]] (узвратна утакмица), 1. коло/[[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]], 5. коло/2018–19<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2570846.html|title=Every UEFA Champions League Player of the Week|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Играч седмице у ЛШ у издању магазина ''Joe'': 45/2014<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/joes-champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-474323|title=JOE's Champions League Man of the Week: Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref>, 48/2014<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/joes-champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-2-476729|title=JOE's Champions League man of the week : Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref>, 19/2015<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-494999|title=Champions League Man of the Week: Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=8. 9. 2019}}</ref> === Као стрелац === ==== Златна копачка ==== Европска златна копачка додељује се најбољем стрелцу у току текоће сезоне. Систем је такав да омогућава играчу који игра у захтевнијој лиги да има мање погодака и опет освоји награду у односу на играча који има више голова, а игра у слабијој лиги. Према Уефа коефицијенту, голови постигнути у ''лигама петица'' се множе са чиниоцем два,а лиге рангиране од шест до двадесет један се множе са чиниоцем 1,5. Откад се систем појена усвојио 1996, Меси и [[Кристијано Роналдо]] су два од четири играча, заједно са [[Марио Жардел]]ом и [[Луис Суарез]]ом, који имају 80 или више појена.<ref>{{Cite web|url=http://www.eusm.eu/item/goldenshoe_winners.htm|title=European Sports Magazines|website=www.eusm.eu|access-date=29. 8. 2019}}</ref> Меси је био први фудбалер који је успео да освоји признање три пута. Од краја сезоне 2018–19, Меси држи рекорд по броју освојених Златних копачки, укупно шест.<ref>{{Cite web|url=http://www.independent.co.uk/sport/football/european/lionel-messi-awarded-golden-shoe-for-third-time-after-46-la-liga-goals-for-barcelona-8951828.html|title=Lionel Messi awarded Golden Shoe for third time after 46 La Liga goals|date=20. 11. 2013|website=The Independent|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Голови ! Појени |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]] | {{Number table sorting|34}} | {{Number table sorting|68}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]] | {{Number table sorting|50}} | {{Number table sorting|100}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]] | {{Number table sorting|46}} | {{Number table sorting|92}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]] | {{Number table sorting|37}} | {{Number table sorting|74}} |- |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] | {{Number table sorting|34}} | {{Number table sorting|68}} |- | [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] | {{Number table sorting|36}} | {{Number table sorting|72}} |} ==== Најбољи стрелци – Лига шампиона ==== {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Играч ! Националност ! Клуб ! Голови |- | [[Лига шампиона 2008/09.|2008–09]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 9 |- | [[Лига шампиона 2009/10.|2009–10]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 8 |- | [[Лига шампиона 2010/11.|2010–11]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 12 |- | [[Лига шампиона 2011/12.|2011–12]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 14 |- | rowspan="3" | [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] | [[Нејмар]] |{{Зас|БРА}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | rowspan="3" | 10 |- | [[Кристијано Роналдо]] |{{Зас|POR}} | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 12 |} {{Мало|Извор: Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation,<ref>{{cite web |first1=Roberto |last1=Di Maggio |first2=Roberto |last2=Mamrud |first3=Davide |last3=Rota|first4=Jarek|last4=Owsianski |title=Champions Cup/Champions League Topscorers |publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF)|date=8. 6. 2017 |url=http://www.rsssf.com/ec/ec1tops.html |accessdate=2. 11. 2017}}</ref> UEFA,<ref>{{cite web |title=UEFA Champions League Statistics Handbook 2017/18: Facts and figures |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |format=pdf |page=11 |url=https://www.uefa.com/MultimediaFiles/Download/EuroExperience/competitions/Publications/02/28/56/88/2285688_DOWNLOAD.pdf |accessdate=2. 11. 2017}}</ref> worldfootball.net<ref>{{cite web |url=http://www.worldfootball.net/top_scorer/champions-league/ |title=Champions League » Top Scorer |website=worldfootball.net |accessdate=2. 11. 2017}}</ref>}} ===== Свеукупно – Лига шапиона ===== Роналдо је најбољи стрелац у историји Лиге шампиона са постигнута 126 гола, док је Меси други са 112.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/champions-league/tore/1/|title=Champions League + European Cup - All-time Topscorers|website=worldfootball.net|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> Меси је новембра 2014. престигао претходни рекорд за највише датих голова у најелитнијем европском такмичењу, који је држао Шпанац [[Раул Гонзалез|Раул]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/sport/football/29363780|title=Messi breaks Champions League record|date=25. 11. 2014|access-date=29. 8. 2019|language=en-GB}}</ref> ''Важи од 7. маја 2019.'' {| class="wikitable sortable" width="1000" ! scope="col" | Позиција ! scope="col" | Играч ! scope="col" | Голови ! scope="col" | Наступи ! scope="col" | Однос ! scope="col" | Каријера ! scope="col" | Клуб(ови) |- | align="center" scope="row" | 1 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | align="center" | '''126''' | align="center" | 162 | align="center" | 0,778 | align="center" | 2003–данас | [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Јувентус|Јувентус]] |- | align="center" scope="row" | 2 |{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | align="center" | '''112''' | align="center" | 135 | align="center" | 0,83 | align="center" | 2005–данас | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | align="center" scope="row" | 3 |{{Застава спортиста|[[Раул Гонзалес|Раул]]|ШПА}} | align="center" | '''71''' | align="center" | 142 | align="center" | 0,5 | align="center" | 1995–2011 | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Шалке 04|Шалке 04]] |- | align="center" scope="row" | 4 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Карим|Бензема}}|ФРА}} | align="center" | '''60''' | align="center" | 112 | align="center" | 0,536 | align="center" | 2006–данас | [[ФК Олимпик Лион|Лион]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- | align="center" scope="row" | 5 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Руд|ван Нистелрој}}|ХОЛ}} | align="center" | '''56''' | align="center" | 73 | align="center" | 0,767 | align="center" | 1998–2009 | [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајндховен]], [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |} {{Мало|Извор: worldfootball.net<ref name="WFNET">{{cite web |url=http://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/champions-league/tore/1/ |title=Champions League + European Cup » All-time Topscorers » rank 1 – 50 |website=worldfootball.net |accessdate=19. 2. 2019}}</ref>}} ==== Најбољи стрелац – Ла Лига ==== {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Голови ! Наступи ! Однос |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]] | 34 | 35 | 0,971 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]] | 50 | 37 | 1,351 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]] | 46 | 32 | 1,438 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]] | 37 | 34 | 1,088 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] | 34 | 36 | 0,944 |- | [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] | 36 | 34 | 1,059 |} ===== Свеукупно – Ла Лига ===== ''За 19. мај 2019.'' {| class="wikitable sortable" width="1000" ! scope="col" | Позиција ! scope="col" | Играч ! scope="col" | Голови ! scope="col" | Наступи ! scope="col" | Однос ! scope="col" | Каријера ! scope="col" | Клуб(ови) |- align="center" | scope="row" | 1 | align="left" |{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | '''419''' | 452 | 0,927 | 2004–данас | align="left" | [[ФК Барселона|Барселона]] |- align="center" | scope="row" | 2 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | '''311''' | 292 | 1,065 | 2009–2018 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- align="center" | scope="row" | 3 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Телмо|Зара}}|ШПА}} | '''251''' | 277 | 0,906 | 1940–1955 | align="left" | [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] |- align="center" | scope="row" | 4 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Хуго|Санчез}}|МЕК}} | '''234''' | 347 | 0,674 | 1981–1994 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]], [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]] |- align="center" | scope="row" | 5 | align="left" |{{Застава спортиста|[[Раул Гонзалес|Раул]]|ШПА}} | '''228''' | 550 | 0,415 | 1994–2010 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- align="center" |} {{Мало|Извор: worldfootball.net<ref>{{cite web|title=Spain » Primera División » All-time Topscorers » rank 1 – 50 |website=worldfootball.net |url=http://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/esp-primera-division/tore/1/ |accessdate=30. 4. 2019}}</ref>}} ==== Хет-трикови ==== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" ! scope="col" |# ! scope="col" |За ! scope="col" |Против ! align="center" scope="col" |Резултат ! scope="col" |Такмичење ! scope="col" |Датум |- |1 ! rowspan="16&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | align="center" |3–3 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2006/07.|Ла лига 2006–07]] |{{Dts|2007|3|10}} |- |2 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|Копа дел Реј 2008–09]] |{{Dts|2009|1|6}} |- |3 |[[ФК Тенерифе|Тенерифе]] | align="center" |5–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|1|10}} |- |4 |[[ФК Валенсија|Валенсија]] | align="center" |3–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|3|14}} |- |5 |[[ФК Реал Сарагоса|Сарагоса]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|3|21}} |- |6 |[[ФК Арсенал|Aрсенал]]<sup>4</sup> | align="center" |4–1 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2009/10.|2009–10 UEFA Champions League]] |{{Dts|2010|4|6}} |- |7 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2010.|Суперкуп Шпаније 2010.]] |{{Dts|2010|8|21}} |- |8 |[[ФК Алмерија|Aлмерија]] | align="center" |8–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|Ла лига 2010–11]] |{{Dts|2010|11|20}} |- |9 |[[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|Копа дел Реј 2010–11]] |{{Dts|2011|1|12}} |- |10 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |3–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига]] [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]] |{{Dts|2011|2|5}} |- |11 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]] | align="center" |8–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|9|17}} |- |12 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|9|24}} |- |13 |[[ФК Мајорка|Mајорка]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|10|29}} |- |14 |[[ФК Викторија Плзењ|Викторија Плзењ]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона 2011–12]] |{{Dts|2011|11|1}} |- |15 |[[ФК Малага|Mалага]] | align="center" |4–1 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|1|22}} |- |16 |[[ФК Валенсија|Валенсија]]<sup>4</sup> | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|2|19}} |- |17 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |Пријатељска |{{Dts|2012|2|29}} |- |18 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]]<sup>5</sup> | align="center" |7–1 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона 2011–12]] |{{Dts|2012|3|7}} |- |19 |[[ФК Гранада|Гранада]] | align="center" |5–3 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла Лига 2011–12]] |{{Dts|2012|5|2}} |- |20 |[[ФК Малага|Малага]] | align="center" |4–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|5|5}} |- |21 |[[ФК Еспањол|Eспањол]]<sup>4</sup> | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла Лига 2011–12]] |{{Dts|2012|3|20}} |- |22 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Бразила|Бразил]] | align="center" |4–3 |Пријатељска |{{Dts|2012|6|9}} |- |23 ! rowspan="2&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |5–4 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|Ла Лига 2012–13]] |{{Dts|2012|10|20}} |- |24 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]]<sup>4</sup> | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|Ла лига 2012–13]] |{{Dts|2013|1|27}} |- |25 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Гватемале|Гватемала]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |Пријатељска |{{Dts|2013|6|14}} |- |26 ! rowspan="13&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Валенсија|Валенсија]]<sup>4</sup> | align="center" |3–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла лига 2013–14]] |{{Dts|2013|9|1}} |- |27 |[[ФК Ајакс|Ajaкс]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2013/14.|Лига шампиона 2013–14]] |{{Dts|2013|9|18}} |- |28 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла лига 2013–14]] |{{Dts|2014|3|16}} |- |29 |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | align="center" |4–3 <small>(Г)</small> |[[Прва лиге Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла Лига 2013–14]] |{{Dts|2014|3|23}} |- |30 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лиге Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла Лига 2014–15]] |{{Dts|2014|11|22}} |- |31 |[[ФК АПОЕЛ|AПОЕЛ]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2014/15.|Лига шампиона 2014–15]] |{{Dts|2013|9|18}} |- |32 |[[ФК Еспањол|Eспањол]] | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2014|12|7}} |- |33 |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2015|1|18}} |- |34 |[[ФК Леванте|Леванте]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла Лига 2014–15]] |{{Dts|2015|2|15}} |- |35 |[[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]] | align="center" |6–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2015|3|15}} |- |36 |[[ФК Гранада|Гранада]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|Ла Лига 2015–16]] |{{Dts|2016|1|9}} |- |37 |[[ФК Валенсија|Валенсија]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|Копа дел Реј 2015–16]] |{{Dts|2016|2|3}} |- |38 |[[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]] | align="center" |5–1 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|Ла лига 2015–16]] |{{Dts|2016|3|3}} |- |39 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Панаме|Панама]] | align="center" |5–0 |Копа Америка Сентерарио |{{Dts|2016|6|10}} |- |40 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Селтик|Селтик]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона 2016–17]] |{{Dts|2016|9|13}} |- |41 |[[ФК Манчестер Сити|Манчестер Сити]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона 2016–17]] |{{Dts|2016|10|19}} |- |42 |[[ФК Еспањол|Еспањол]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла Лига 2017–18]] |{{Dts|2017|9|9}} |- |43 |[[ФК Ејбар|Ејбар]]<sup>4</sup> | align="center" |6–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла Лига 2017–18]] |{{Dts|2017|9|19}} |- |44 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Еквадора|Eквадор]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2018 — КОНМЕБОЛ|Квалификације за Светско првенство 2018.]] |{{Dts|2017|10|10}} |- |45 ! rowspan="2&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Леганес|Леганес]] | align="center" |3–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла лига 2017–18]] |{{Dts|2018|4|7}} |- |46 |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла лига 2017–18]] |{{Dts|2018|4|29}} |- |47 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Хаитија|Хаити]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |Пријатељска |{{Dts|2018|5|29}} |- |48 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2018/19.|Лига шампиона 2018–19]] |{{Dts|2018|9|18}} |- |49 |[[ФК Леванте|Леванте]] | align="center" |5–0 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2018|12|16}} |- |50 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2019|2|23}} |- |51 |[[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | align="center" |4–1 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2019|3|17}} |- |} <sup>4</sup> {{Мало|Постигао 4 гола}} <sup>5</sup> {{Мало|Постигао 5 голова}} ==== Остало ==== ; '''Најбољи стрелац''' * ''IFFHS World's Best Top Division Goal Scorer'': 2012,<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2012-2013/messi-named-top-striker-of-the-year-by-iffhs|title=Messi named top striker of the year by IFFHS|website=FCBarcelona.com|accessdate=16. 2. 2018|date=28. 12. 2012|quote=The International Federation of Football History & Statistics (IFFHS) has named Leo Messi the top goalscorer of 2012 in the 60 top leagues in the world}}</ref><ref name="FRIFFHS">{{cite web|url=http://iffhs.de/former-results/|title=Former Results|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|accessdate=18. 2. 2018|archive-date=24. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190924094523/https://iffhs.de/former-results/|url-status=dead}}</ref> 2013,<ref name="FRIFFHS" /> 2017,<ref name="FRIFFHS" /> 2018.<ref name="FRIFFHS" /> * ''IFFHS World's Best Top Goal Scorer'': 2011,<ref name="FRIFFHS" /> 2012.<ref name="FRIFFHS" /> * [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]]: [[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011.]] * [[Куп Шпаније у фудбалу|Копа дел Реј]]: [[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2008/2009 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2008-2009/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2010/2011 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2010-2011/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013–14]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2013/2014 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2013-2014/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2015/2016 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2015-2016/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]]<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2016/2017 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2016-2017/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> *[[Светско првенство у фудбалу за младе#Награде|Златна копачка на Светском првенству за младе]]: 2007.<ref name="U20 Best Player"/> * [[Копа Америка]] Сребрна копачка: 2016. ; Гол сезоне * Најбољи гол ЛШ по избору обожавалаца: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW">{{cite web |url=https://gotw.uefa.com/#/en/previous-winners|title=UEFA Goal of the Week |accessdate=6. 8. 2019 |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}}</ref> * Најбољи гол у четвртфиналној фази ЛШ: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW"/> * Најбољи гол у полуфиналној фази ЛШ: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW"/> * Најбољи гол Копа Америке: 2007. * Гол сезоне у избору Уефа: 2014–15,<ref>{{cite web |url=https://www.si.com/planet-futbol/2015/08/27/lionel-messi-goal-barcelona-bayern-munich-champions-league-jerome-boateng |title=Messi's goal vs. Bayern voted Europe's best in 2014-15 |accessdate=28. 8. 2018 |work=Sports Illustrated |date=27. 8. 2015 |author=SI Wire}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2392124.html |title=Goal of the Season: see the 2014/15 winners |accessdate=28. 8. 2018 |website=UEFA.com |date=23. 7. 2016 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |quote=And – the winner with 39% of the vote – Lionel Messi's exceptional individual effort against Bayern München}}</ref> [[2015–16 in UEFA football|2015–16]],<ref name="LM102016UEFAGOTS">{{cite web |url=https://www.sportskeeda.com/football/lionel-messi-awarded-goal-of-the-season-for-superb-strike-against-roma |title=UEFA Champions League 2015/16: Lionel Messi awarded goal of the season for superb strike against Roma |accessdate=28. 8. 2018 |work=[[Sportskeeda]] |date=25. 8. 2016 |last=Sriram |first=Arvind |quote=Lionel Messi has won the UEFA Goal of the Season award for his fantastic team goal against Roma. He has also made history by becoming the only player to win the award for two consecutive years.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2568378.html |title=Cristiano Ronaldo wins UEFA.com Goal of the Season vote |accessdate=28. 8. 2018 |website=UEFA.com |date=28. 8. 2018 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}} </ref> 2018–19<ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2617727.html |title=Lionel Messi free-kick voted UEFA.com Goal of the Season |accessdate=9. 8. 2019 |website=UEFA.com |date=9. 8. 2019 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}} </ref> ---- * Номинован за [[Награда Пускаш|Награду Пускаш]]: 2010,<ref name="FPA2016" /> 2011,<ref name="FPA2016" /> 2012, 2015,<ref name="FPA2016" /> 2016,<ref name="FPA2016">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2016-2017/fc-barcelona-s-neymar-jr-and-leo-messi-up-for-the-2016-puskas-award|title=FC Barcelona's Neymar Jr and Leo Messi, up for the 2016 Puskas Award|website=FCBarcelona.com|accessdate=16. 2. 2018|date=21. 11. 2016|quote='''Neymar Jr''' and '''Leo Messi''' have been nominated for the '''Puskas Award 2016''', which is given by '''FIFA''' to the player who scored the best goal between 30 September 2015 and 30 September 2016. [...] On the other hand, Leo Messi is yet to win the award. Barça's number 10 came third in 2011, second in 2015 and also made the top ten in 2010.}}</ref> 2018, 2019.<ref name="FPA2019">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1318023/messis-stunner-at-the-benito-villamarin-on-shortlist-for-puskas-award|title=Messi's stunner at the Benito Villamarín on shortlist for Puskás Award|website=FCBarcelona.com|accessdate=19. 8. 2019|date=19. 8. 2019}}</ref> ; Најбољи асистент * [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла лига]] : [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16 .|2015–16]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]], [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] <ref>{{Cite web|url=http://www.espnfc.com/spanish-primera-division/15/statistics/assists|title=2017–18 La Liga {{!}} Statistics {{!}} Top Assists|website=[[ESPN FC]]|access-date=4. 6. 2018}}</ref> * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] : [[Лига шампиона 2011/12.|2011–12]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] * [[Куп Шпаније у фудбалу|Копа дел Реј]] : [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16|2015–16]], [[Kup Španije u fudbalu 2016/17.|2016–17]] * [[Копа Америка]] : [[Копа Америка 2011.|2011]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]. === Убрајања у тимове сезоне === ==== Награде од стране међународних фудбалских федерација ==== ; ''FIFA FIFPro World XI'' {| class="wikitable" ! ! Играч ! Година ! Клуб(ови) |- | rowspan="2" | 1 | '''Лионел Меси''' | 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Кристијано Роналдо]] | 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Јувентус|Јувентус]] |- | rowspan="2" | 3 | [[Андрес Инијеста]] | 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017. | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Серхио Рамос]] | 2008, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |} ; Остало * [[УЕФА тим године|Тим године у избору Уефа]] : 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. * Уефа ултимативни тим године <ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/teamsandplayers/players/player=63706/profile/|title=Cristiano Ronaldo|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|access-date=24. 5. 2016}}</ref> * Тим сезоне у ЛШ: [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]], [[Лига шампиона 2015/16.|2015–16]], [[Лига шампиона 2016/17.|2016–17]], [[Лига шампиона 2017/18.|2017–18]], [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]] * ''UCL Player Rater Team of the Season:'' 2010–11<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/15|title=Player Rater Team of the Season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110530003651/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/15|archive-date=30. 05. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> * ''UCL Player Rater Team of the Week'': 1. коло/2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/1|title=Team of the week - Matchday 1|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110602144113/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/1|archive-date=02. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 8. коло (А)/2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/9|title=Team of the week - Matchday 8A|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110621045612/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/9|archive-date=21. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 10. коло/ 2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/12|title=Team of the week - Matchday 10|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110530132140/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/12|archive-date=30. 05. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 11. коло/ 2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/13|title=Team of the week - Matchday 11|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605110345/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/13|archive-date=05. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 12. коло/ 2010–11<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/14|title=Team of the week - Matchday 12|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605110345/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/14|archive-date=05. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> * Дрим тим Светског првенства: [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]. * Дрим тим Копа Америке: [[Копа Америка 2007.|2007]], [[Копа Америка 2011.|2011]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]. * ''IFFHS Men's World Team'': 2017,<ref>{{Cite web|url=http://iffhs.de/the-iffhs-man-world-team-2017/|title=THE IFFHS MEN WORLD TEAM 2017|date=12. 12. 2017|publisher=IFFHS.de|access-date=12. 12. 2017|archive-date=13. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171213010651/http://iffhs.de/the-iffhs-man-world-team-2017/|url-status=dead}}</ref> 2018.<ref>{{Cite web|url=https://iffhs.de/iffhs-awards-2018-the-men-world-team-2018/|title=IFFHS AWARDS – THE MEN WORLD TEAM 2018|date=1. 12. 2018|publisher=IFFHS.de|access-date=4. 12. 2018|archive-date=06. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190106194353/https://iffhs.de/iffhs-awards-2018-the-men-world-team-2018/|url-status=dead}}</ref> * ''AFA Team of All Time'': 2015.<ref>{{Cite web|url=https://as.com/diarioas/2016/01/04/english/1451939318_274456.html|title=The Argentine FA chooses its greatest XI of all time|date=26. 1. 2019|publisher=AS|access-date=7. 8. 2019|archive-date=05. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190805162609/https://as.com/diarioas/2016/01/04/english/1451939318_274456.html|url-status=dead}}</ref> ==== Шпанија ==== ; Награде Ла Лиге {| class="wikitable" ! rowspan="2" width="80" | Сезона ! colspan="4" | Категорија |- ! Голман ! Одбрана ! Везни ред ! Напад |- | align="center" | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]]<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/the-201415-liga-bbva-ideal-xi|title=The 2014–15 Liga BBVA Ideal XI|date=15. 6. 2015|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=8. 3. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20180915085526/http://www.laliga.es/en/news/the-201415-liga-bbva-ideal-xi|archive-date=15. 09. 2018|url-status=dead}}</ref> | [[Клаудио Браво]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} | [[Дани Алвес]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} [[Николас Отаменди]] {{Мало|([[Валенсија]])}} [[Жерард Пике]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} [[Жорди Алба]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} | [[Гжегож Криховјак]] {{Мало|([[Севиља]])}} <br />[[Иван Ракитић]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Хамес Родригез]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Кристијано Роналдо]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />'''Лионел Месси''' {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Антоан Гризман|Антоине Гризман]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} |- | align="center" | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]]<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/the-liga-bbva-201516-team-of-the-season|title=The Liga BBVA 2015–16 Team of the Season|date=1. 6. 2016|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=4. 6. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20181118134749/http://www.laliga.es/en/news/the-liga-bbva-201516-team-of-the-season|archive-date=18. 11. 2018|url-status=dead}}</ref> | [[Јан Облак]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} | [[Серхио Рамос]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />[[Дијего Годин]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} <br />[[Жерард Пике]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Марсело Вијеира|Марсело]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Андрес Инијеста]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Серхио Бускетс]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Лука Модрић]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Кристијано Роналдо]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />'''Лионел Месси''' {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Луис Суарез]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} |- |} ==== Остало ==== * Најбољи играч [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла лиге]] према магазину ''Transfermarkt'': [[Ла лига 2018/19.|2018-19]]<ref>https://www.transfermarkt.ru/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8-tm-%D0%B2%D1%8B%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%9C%D0%B5%D1%81%D1%81%D0%B8-%D0%B2-%D0%BA%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0/view/news/344147</ref> * ''Trofeo EFE'': 2007, 2009, 2010, 2011, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.mundodeportivo.com/20120514/fc-barcelona/messi-trofeo-efe-mejor-futbolista-liga-latinoamericano_54293432212.html|title=Messi recibe el Trofeo EFE como mejor futbolista latinoamericano de la Liga BBVA|date=15. 5. 2012|publisher=Mundo Deportivo|language=Spanish|trans-title=Messi receives the EFE Trophy as the best Latin American footballer in the Liga BBVA|access-date=7. 8. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://m.ultimahora.com/messi-recibe-orgulloso-su-segundo-trofeo-efe-n304081.html/amp|title=Messi recibe orgulloso su segundo Trofeo EFE|date=12. 3. 2010|publisher=Ultima Hora|language=Spanish|trans-title=Messi proudly receives his second EFE Trophy|access-date=7. 8. 2019}}</ref> * Награда ''Don Balón'': 2006–07, 2008–09, 2009–10<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/spanpoy.html|title=Spain - Footballer of the Year|publisher=RSSF|access-date=7. 8. 2019}}</ref> * Најбољи играч Ла Лиге: [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]]<ref name="Honours of a Genius: The Collector of Trophies">{{Cite news|url=http://www.marca.com/accesible/2013/11/12/futbol/equipos/barcelona/1384256483.html|title=Palmarés de un Genio: El Coleccionista de Trofeos|last=Otero|first=Paul M.|date=12. 11. 2013|work=Marca|access-date=13. 9. 2015|location=Spain|language=Spanish|trans-title=Honours of a Genius: The Collector of Trophies|archive-url=https://web.archive.org/web/20190328162523/https://www.marca.com/accesible/2013/11/12/futbol/equipos/barcelona/1384256483.html|archive-date=28. 03. 2019|url-status=dead}}</ref><ref name="Messi, Best Forward and Best Player">{{Cite web|url=https://www.ligabbva.com/liga-bbva/126953/messi-mejor-delantero-y-mejor-jugador-cristiano-jugador-mas-valioso/|title=Messi, Mejor Delantero y Mejor Jugador|date=2. 12. 2013|publisher=Liga de Fútbol Profesional|language=Spanish|trans-title=Messi, Best Forward and Best Player|archive-url=https://web.archive.org/web/20151208113604/https://www.ligabbva.com/liga-bbva/126953/messi-mejor-delantero-y-mejor-jugador-cristiano-jugador-mas-valioso/|archive-date=8. 12. 2015|url-status=dead|access-date=13. 9. 2015}}</ref><ref name="Lionel Messi, 2014–15 Liga BBVA Best Player">{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/noticias/lionel-messi-201415-liga-bbva-best-player|title=Lionel Messi, 2014–15 Liga BBVA Best Player|date=30. 11. 2015|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=8. 1. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20190322140218/https://www.laliga.es/en/noticias/lionel-messi-201415-liga-bbva-best-player|archive-date=22. 03. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mundodeportivo.com/futbol/laliga/20181112/452875656952/premio-pichichi-messi-en-directo-online-barcelona-futbol-hoy.html|title=La entrega del premio Pichichi a Messi, en directo|date=12. 11. 2018|website=Mundo Deportivo|language=Spanish|access-date=12. 11. 2018}}</ref> * Најбољи нападач Ла Лиге: [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[ПРва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]]<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/index.html|title=MARCA - Diario online líder en información deportiva|date=13. 12. 2015|website=Marca.com|language=es|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * ''Trofeo Alfredo Di Stéfano'': 2008–09,<ref>{{Cite web|url=http://www.rtve.es/deportes/20091111/messi-recibe-nervioso-trofeo-di-stefano/300462.shtml|title=Messi recibe "nervioso" el trofeo Di Stéfano|date=11. 11. 2009|publisher=rtve|language=Spanish|trans-title=Messi receives the Di Stéfano trophy "nervous"|access-date=7. 8. 2019}}</ref> 2009–10, 2010–11,<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/2011/06/01/futbol/1adivision/1306945514.html|title=Messi consigue su tercer Trofeo Di Stéfano|date=1. 6. 2011|publisher=Marca|language=Spanish|trans-title=Messi gets his third Di Stéfano Trophy|access-date=7. 8. 2019}}</ref> 2014–15, 2016–17, 2017–18 * Ла Лига играч месеца: јануар 2016, април 2017, април 2018, септембар 2018, март 2019.<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-liga-bbva-player-of-the-month-for-january|title=Lionel Messi named Liga BBVA Player of the Month for January|date=12. 2. 2016|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190801144755/https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-liga-bbva-player-of-the-month-for-january|archive-date=01. 08. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-april|title=Lionel Messi named LaLiga Santander Player of the Month for April|date=12. 5. 2017|publisher=La Liga|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190806211739/http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-april|archive-date=06. 08. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-march|title=Lionel Messi named LaLiga Santander Player of the Month for March|date=4. 4. 2019|publisher=La Liga|access-date=4. 4. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190407124920/https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-march|archive-date=07. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> * ЕСМ тим године: 2014–15<ref name="ESM 14-15">{{Cite web|url=http://www.worldsoccer.com/esm-golden-shoe/esm-xi/esm-team-of-the-season-2014-15-362722|title=ESM Team of the Season – 2014–15|date=11. 6. 2015|website=[[World Soccer (magazine)|World Soccer]]|access-date=16. 1. 2016}}</ref> * ''Sports Illustrated Team of the Decade'': 2009.<ref>{{Cite web|url=http://sportsillustrated.cnn.com/2009/magazine/specials/2000s/12/15/soccer.decade.team/index.html|title=2000s: The Decade in Sports; All-Decade Team: Soccer|last=Wahl|first=Grant|date=21. 12. 2009|website=Sports Illustrated|archive-url=https://web.archive.org/web/20121113202936/http://sportsillustrated.cnn.com/2009/magazine/specials/2000s/12/15/soccer.decade.team/index.html|archive-date=13. 11. 2012|url-status=dead|access-date=20. 9. 2018}}</ref> * ''[[Лекип]]'' тим године: 2011,<ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/barcelona-players-dominate-the-lequipe-team-of-year-2011|title=Barcelona players dominate the L'Equipe Team of Year 2011|last=ambujgupta|date=26. 12. 2011|website=Sportskeeda|access-date=16. 2. 2018|quote=Lionel Messi made it to the team for the fourth successive year.}}</ref> 2012,<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2012-2013/alba-xavi-iniesta-and-messi-in-lequipe-team-of-the-year|title=Alba, Xavi, Iniesta and Messi in L’Equipe team of the year|date=27. 12. 2012|website=FCBarcelona.com|access-date=16. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/lequipe-announces-its-team-of-the-year|title=L'equipe announces its Team of the Year|last=Lakshya Singh Kashyap|date=27. 12. 2012|website=Sportskeeda|access-date=16. 2. 2018|quote='''FORWARD''': Andres Iniesta (Barcelona), Lionel Messi (Barcelona), Cristiano Ronaldo (Real Madrid)}}</ref> 2013,<ref>{{Cite web|url=http://www.sefutbol.com/en/jordi-alba-named-lequipes-team-year|title=Jordi Alba named in L`Équipe's team of the year|date=26. 12. 2013|website=Official website of Selección Española de Fútbol|access-date=16. 2. 2018|quote=The successes of '''Bayern Munich''' during 2013 have led the team to have five players in the ideal line-up .The full 11 is as follows: '''Manuel Neuer and Philipp Lah'''m (Germany), '''Vincent Kompany''' (Belgium), '''Thiago Silva''' (Brazil) and Spanish '''Jordi Alba'''. In the center of the field of this perfect team would be '''Yaya Toure''' (Ivory Coast), '''Bastian Schweinsteiger and Thomas Müller (G'''ermany) and '''Franck Ribéry''' (France). As strikers, [Lionel] '''Messi''' (Argentina) and '''Cristiano Ronaldo''' (Portugal).|archive-url=https://web.archive.org/web/20190414043953/https://www.sefutbol.com/en/jordi-alba-named-lequipes-team-year|archive-date=14. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> 2014,<ref>{{Cite web|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2014/12/three-real-madrid-players-in-lequipes-team-of-the-year|title=Three Real Madrid players in L’Equipe's team of the year|date=27. 12. 2014|website=Realmadrid.com|publisher=Real Madrid Club de Fútbol|location=Madrid, Spain|access-date=16. 2. 2018|quote=Cristiano Ronaldo, Sergio Ramos and Toni Kroos make up part of the team [L'Equipe's team of the year] that also includes [Manuel] Neuer, [Philipp] Lahm, [Mats] Hummels, [David] Alaba, [Ángel] Di María, Xabi Alonso, [Lionel] Messi and Neymar.}}</ref> 2016,<ref>{{Cite web|url=http://www.marca.com/en/football/real-madrid/2017/01/02/586a4cd3e5fdea61298b45bf.html|title=Four Real Madrid players in L'Equipe's team of 2016|last=McTear|first=Euan|date=2. 1. 2017|website=Marca English|access-date=16. 2. 2018|quote=L'Equipe also have two Barcelona players - Lionel Messi and Luis Suarez - in the side, along with ex-Barcelona and current Juventus man Dani Alves.}}</ref> 2017,<ref>{{Cite web|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2018/01/four-madridistas-in-l’equipes-best-xi-of-the-year|title=Four madridistas in L’Equipe's best XI of the year|date=2. 1. 2018|website=Realmadrid.com|publisher=Real Madrid Club de Fútbol|location=Madrid, Spain|access-date=17. 1. 2018|quote=Cristiano Ronaldo, Sergio Ramos, Marcelo and Luka Modric all feature in the team, alongside [Gianluigi] Buffon (Juventus), [Mats] Hummels (Bayern Munich), Dani Alves (Juventus and PSG), [N’Golo] Kanté (Chelsea), Neymar (Barcelona and PSG), [Edinson] Cavani (PSG) and [Lionel] Messi (Barcelona).}}</ref> 2018.<ref>{{Cite web|url=https://en.as.com/en/2019/01/03/football/1546506092_091280.html|title=Real Madrid, France dominate L'Équipe's 2018 team of the year|last=De la Riva|first=Mario|date=3. 1. 2019|website=AS|access-date=3. 6. 2019|quote=Jan Oblak does make the team, whose LaLiga presence is completed by Barcelona's Lionel Messi.}}</ref> === Избори за најбољу спортску личност године === ; Лауреусова награда {| class="wikitable" ! scope="col" | Година ! scope="col" | Победник ! colspan="5" scope="col" | Номиновани |- | scope="row" | 2010. | [[Јусејн Болт]] <small>([[Атлетика|а]][[Атлетика|тлетика]])</small> | [[Кенениса Бекеле]] <br /><small>([[Атлетика|а]][[Атлетика|тлетика]])</small> | [[Алберто Контадор]] <small>([[бициклизам]])</small> | [[Роџер Федерер]] <br /><small>([[тенис]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Валентино Роси]] <small>([[мотоциклизам]])</small> |- | scope="row" | 2011. | [[Рафаел Надал]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Коби Брајант]] <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | [[Mani Pakjao|Мани Пакјао]] <br /><small>([[бокс]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> |- | scope="row" | 2012. | [[Новак Ђоковић]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Кадел Еванс]] <br /><small>([[бициклизам]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Дирк Новицки]] <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> |- | scope="row" | 2013. | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Мохамед Фара]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Мајкл Фелпс]] <br /><small>([[пливање]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> | [[Бредли Вигинс]] <br /><small>([[бициклизам]])</small> |- | scope="row" | 2016. | [[Новак Ђоковић]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Стефен Кари|С]]<nowiki/>тефен Кари <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Луис Хамилтон]] <br /><small>([[формула 1]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | [[Џордан Спит]]<br /><small>([[голф]])</small> |} ; Остало * ''Лекипов интернационални атлета године:'' 2011. * ''Best International Athlete ESPY Award:'' 2012, 2015. * ''Marca Leyenda:'' 2009 * Најбољи атлета Латинске Америке и Кариба 2014<ref>{{cite web|url=http://www.artemisaradioweb.icrt.cu/sitenglish/index.php?option=com_content&view=article&id=1934:ibargueen-and-messi-best-latin-american-athletes-in-2014&catid=14:deportivas&Itemid=185&lang=en|title=Ibargüen and Messi: Best Latin American Athletes in 2014|date=22. 12. 2014|publisher=Radio Artemisa|accessdate=7. 8. 2019|archive-date=06. 12. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201206112133/http://www.artemisaradioweb.icrt.cu/sitenglish/index.php?option=com_content&view=article&id=1934:ibargueen-and-messi-best-latin-american-athletes-in-2014&catid=14:deportivas&Itemid=185&lang=en|url-status=dead}}</ref> === Избор за националну спортску личност године === ; Аргентински атлета године *''Olimpia de Oro'': 2011. *''Olimpia de Plata'': 2005, 2007. **''Olimpia de Plata al Fútbol del Exterior'': 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017. === Награде за ''играча утакмице'' === ;Финале Лиге шампиона {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Тим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |rowspan="2" scope="col"|2009. {{Efn|2009, [[Уефа]] је поделила две награде за играча утакмице. Ћави је био именован за Уефиног играча меча, док је Меси добио исту награду, али од навијача.}} |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |title=Gerrard and Messi share fans' vote |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=833884.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=27. 5. 2009 |accessdate=2. 7. 2009 }}</ref> |- |[[Ћави]] |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |first=Andrew |last=Haslam |title=Imperious Xavi runs the show in Rome |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=834049.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=28. 5. 2009 |accessdate=28. 5. 2009 }}</ref> |- |rowspan="2" scope="col"|2011. {{Efn|2011, [[Уефа]] је доделила две награде за играча утакмице. Меси је био именован за играча утакмице и од Уефе и од навијача.}} |'''Лионел Меси''' ||[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |first1=Simon |last1=Hart |first2=Álvaro |last2=Macho |title=Stellar Messi hails 'incredible' Barcelona |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=1629779.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=29. 5. 2011 |accessdate=29. 5. 2011 }}</ref> |- |'''Лионел Меси''' ||[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref name="raterviite">{{cite web|title=Player Rater – Top Player – Lionel Messi |url=http://en.uclratings.uefa.com/Player/Profile/95803/2003352 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110530232357/http://en.uclratings.uefa.com/Player/Profile/95803/2003352 |url-status=dead |archive-date=30. 5. 2011 |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |accessdate=29. 5. 2011}}</ref> |} ;Светско првенство 2010. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | | '''Лионел Меси''' | Група Б, Грчка - Аргентина |- |} ;Финале Светског клупског првенства {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Tим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|2009. |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] | |- |scope="row"|2011. |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] | |} ;Светско првенство 2014. {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице ! Признања |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Босна и Херцегоина (Групна фаза), Иран (групна фаза), Нигерија (групна фаза), Швајцарска (нокаут фаза)]] | align="center" | 4 |- ! rowspan="3" | 2 | [[Кејлор Навас]] | Енглеска (групна фаза), Грчка (осмина финала), Холандија (четвртфинале) | rowspan="3" align="center" | 3 |- | [[Арјен Робен]] | Аустралија (групна фаза), Чиле (групна фаза), Бразил (меч за треће место)]] |- | [[Хамес Родригез]] | Грчка (групна фаза), Обала Слоноваче (групна фаза), Уругвај (осмина финала) |- |} {{Мало|Извор: [[Фифа]]<ref>{{cite web|url=https://www.fifa.com/worldcup/archive/brazil2014/awards/man-of-the-match/index.html|title=2014 FIFA World Cup – Man of the Match|website=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA)|accessdate=21. 1. 2017}}</ref>}} ;Уефа супер куп {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Tим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|Референце}} |- |scope="row"|[[Уефа супер куп 2015.]] |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2015-2016/lionel-messi-man-of-the-match-in-2015-uefa-super-cup |title=Lionel Messi man of the match in 2015 UEFA Super Cup |website=FCBarcelona.com |last=Bogunya |first=Roger |date=11. 8. 2015 |accessdate=28. 12. 2017}}</ref> |} ;Копа Америка 2015. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Парагвај (групна фаза), Уругвај (групна фаза), Колумбија (четвртфинале), Парагвај (полуфинале) |- |} ;Светско првенство 2018. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | {{1|'''9'''}} | '''Лионел Меси''' | Нигерија (групна фаза) |- |} ;Копа Америка Сентарио 2016. {| class="wikitable plainrowheaders unsortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице ! {{Abbr|Признања|Број признања за играча утакмице}} |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Панама (групна фаза), Венецуела (четвртфинале), САД (полуфинале) | align="center" | 3 |- ! rowspan="3" | 2 | [[Давид Оспина]] | Перу (четвртфинале), САД (меч за треће место) | rowspan="3" align="center" | 2 |- | [[Едуардо Варгас]] | Панама (групна фаза), Мексико (четвртфинале) |- | [[Енер Валенсија]] | Перу (групна фаза), Хаити (групна фаза) |- |} ;Копа Америка 2019. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | {{1|'''8'''}} | '''Лионел Меси''' | Катар (групна фаза) |- |} === Остало === * ''IFFHS World's Best Playmaker:'' 2015, 2016,<ref>{{Cite news|url=http://iffhs.de/the-worlds-best-playmaker-2016-lionel-messi/|title=THE WORLD’S BEST PLAYMAKER 2016 : Lionel Messi|last=Ley|first=Robert|date=29. 12. 2016|access-date=18. 2. 2018|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|archive-date=24. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191024150654/https://iffhs.de/the-worlds-best-playmaker-2016-lionel-messi/|url-status=dead}}</ref> 2017.<ref>{{Cite web|url=https://iffhs.de/worlds-best-playmaker-2017-one-lionel-messi/|title=THE WORLD’S BEST PLAYMAKER 2017: ONE MORE FOR LIONEL MESSI|date=7. 12. 2017|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|access-date=18. 2. 2018|archive-date=19. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171219132615/http://iffhs.de/worlds-best-playmaker-2017-one-lionel-messi/|url-status=dead}}</ref> * Номинован за ''Еуроспортов'' ''емоционални тренутак године'': 2016.{{Efn|"Leo Messi misses penalty in Copa America final defeat" received 13 percent (%) of the total votes cast, finishing on a third-place in the voting.<ref>{{cite news|url=http://www.eurosport.com/all-sports/andy-murray-named-eurosport-s-uk-star-of-the-year-cristiano-ronaldo-takes-global-prize_sto5994812/story.shtml |title=Andy Murray named Eurosport's UK Star of the Year, Cristiano Ronaldo takes global prize |work=Official website of Eurosport |date=30. 12. 2016 |accessdate=15. 2. 2017 |author=[[Garmin]] }}</ref>}} == Рекорди == ''За јул 2019.'' === Светски рекорди === * Највише Златних лопти: 5 (2009–12, 2015) {{Мало|(рекорд дели са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/35285469|title=Lionel Messi Wins Ballon d'Or over Ronaldo and Neymar|date=11. 1. 2016|publisher=BBC Sport|access-date=12. 2. 2016}}</ref> * Највише узастопно добијених Златних лопти: 4<ref name="14 Facts about the FIFA Ballon d'Or">{{Cite web|url=https://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|title=14 Facts about the FIFA Ballon d'Or|date=22. 9. 2014|publisher=FIFA|access-date=12. 2. 2016|archive-date=04. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304160555/http://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|url-status=dead}}</ref> * Најмлађи освајач Златне лопте; са 23, 24, 25 и 28 година<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|title=14 Facts About The Fifa Ballon d'Or|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304160555/http://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|archive-date=04. 03. 2016|dead-url=dead|access-date=}}</ref> * [[Гинисова књига рекорда|Гинисов светски рекорд]] за играча са највише постигнутих голова за клуб и репрезентацију у једној календарској години: 91 гол, 2012.<ref>{{Cite web|url=http://www.guinnessworldrecords.com/news/2012/12/barcelona-star-lionel-messi-sets-new-goalscoring-record-46285/|title=Barcelona star Lionel Messi sets new goal-scoring record|publisher=[[Guinness World Records]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Највише голова у календарској години (укључујући и пријатељске утакмице): 96 голова, 2012. * Најбољи стрелац у свим европским такмичењима у календарској години: 79 голова, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/sport/football/news-and-comment/barcelonas-lionel-messi-becomes-most-decorated-player-in-history-after-winning-unprecedented-fourth-8441605.html|title=Barcelona's Lionel Messi becomes most decorated player in history after winning unprecedented fourth straight Ballon d'Or|publisher=[[The Independent|Independent]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Најбољи стрелац у једној клупској сезони: 73 гола, сезона 2011/12.<ref name="The Goal That Started the Barcelona Legend">{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/32553429|title=Lionel Messi: The Goal That Started the Barcelona Legend|date=1. 5. 2015|publisher=BBC Sport|access-date=27. 8. 2015}}</ref> * Најдужи низ узастопно забијених погодака у домаћој лиги: 21 меч и 33 гола, 2012/13.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/21732439|title=Messi 'breaks record' by scoring in 17th consecutive La Liga game|publisher=[[BBC]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Једини играч који је освајао више од једне Златне лопте са [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светских клупских првенстава.]]<ref name="Toyota Cup">{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/toyotamvp.html|title=Toyota Cup - Most Valuable Player of the Match Award|website=[[RSSSF]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Једини играч који је освајао више од једне награде за најбољег играча финала Светског клуспког првенства.<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/toyotamvp.html|title=Toyota Cup - Most Valuable Player of the Match Award|website=www.rsssf.com|access-date=5. 9. 2019}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 40 голова у 10 узастопних календарских година.<ref>{{Cite web|url=https://tribuna.com/en/fcbarcelona/news/2471494/|title=Lionel Messi's goals per calendar year|date=31. 12. 2018|publisher=Tribuna|access-date=30. 4. 2019|archive-date=30. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190430101618/https://tribuna.com/en/fcbarcelona/news/2471494/|url-status=dead}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 40 голова у 10 узастопних сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1151683/leo-messi-breaks-40-goal-mark-for-the-10th-consecutive-season|title=Leo Messi breaks 40 goal mark for the 10th consecutive season|date=30. 3. 2019|publisher=FC Barcelona|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Једини играч који је у календарској години постигао погодак у 6 различитих клупских такмичења два пута: 2011. и 2015. * Једини играч који је успео постићи гол и асистирати у 6 различитих клупских такмичења у календарској години: 2011. * Једини играч који је постигао 60+ голова у свим такмичењима у две узастопне сезоне: (2011/12. и 2012/13).<ref>{{Cite web|url=https://readfootball.co/2019/01/14/400-league-goals-and-counting-a-look-at-the-records-held-by-lionel-messi/only-player-to-score-60-goals-in-two-consecutive-seasons/|title=Only Player To Score 60+ Goals In Two Consecutive Seasons|date=31. 12. 2018|publisher=Read Everything|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Први играч који је узастопно постизао голове против свих тимова у професионалној лиги.<ref>{{Cite web|url=https://uk.reuters.com/article/uk-soccer-spain-messi/messi-scores-against-every-team-in-la-liga-consecutively-idUKBRE92T0C920130330|title=Messi scores against every team in La Liga consecutively|date=30. 3. 2013|publisher=Reuters|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Највише изабран за ''FIFPro World XI'': 12 пута (2007–2018) {{Мало|(дели рекорд са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/five-incredible-records-shared-by-lionel-messi-and-cristiano-ronaldo|title=Five incredible records shared by Lionel Messi and Cristiano Ronaldo|date=3. 5. 2017|publisher=Sportskeeda|access-date=27. 11. 2017}}</ref> * Највише појављивања на омоту фудбалске видео-игрице: 10 === Континентални рекорди === ==== Европа ==== * Најбољи стрелац у „лигама петице”: 419 голова.<ref>{{Cite web|url=https://edition.cnn.com/2019/01/13/football/messi-barcelona-spt-intl|title='His goat-ness': Lionel Messi scores 400th league goal for Barcelona|last=John Sinnott|publisher=CNN|}}</ref> * Највише званичних постигнутих голова за један клуб у лигама петице: 603 гола. * Највише постигнутих голова у једном мечу Лиге шампиона: 5 голова {{small|(дели рекорд са 13 играча)}}.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2231480.html#/photos/|title=Top scorers in a single European game|website=UEFA.com|access-date=6. 7. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2012/matches/round=2000264/match=2007677/postmatch/report/index.html#magical+messi+downs+leverkusen|title=Five-goal Messi leaves Leverkusen spellbound|website=UEFA.com|access-date=6. 7. 2017}}</ref> * Највише [[Златна копачка|Златних копачки]]: 6 * Највише постигнутих хет-трикова у Лиги шампиона: 8 {{Мало|(дели рекорд са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2566405.html|title=All you ever wanted to know: Champions League hat-tricks|website=UEFA.com|access-date=5. 4. 2019}}</ref> * Највише постигнутих голова у лиги у једној сезони: 50<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/blog/2012/dec/10/lionel-messi-record-year-numbers|title=Lionel Messi's incredible record-breaking year in numbers|last=Adamson|first=Mike|date=10. 12. 2012|work=The Guardian|access-date=30. 6. 2017|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> * Најмлађи играч који је наступио у Лиги шампиона 100 пута: 28 година и 84 дана, 2015. године.<ref>{{Cite magazine|last=Chavez|first=Christopher|date=16. 9. 2015|title=Lionel Messi Becomes Youngest to 100 Champions League Appearances|url=https://www.si.com/planet-futbol/2015/09/16/lionel-messi-champions-league-appearances-100-games-fc-barcelona-ac-roma|magazine=Sports Illustrated|access-date=13. 2. 2016}}</ref> * Најбољи стрелац Уефа супер купа: 3 гола {{Мало|(дели рекорд са [[Arie Haan]], [[Oleg Blokhin]], [[Gerd Müller]], [[Rob Rensenbrink]], [[François Van der Elst]], [[Terry McDermott]], и [[Радамел Фалкао|Фалкаоом]])}}<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefasupercup/news/newsid=2271025.html|title=Messi, Alves among Super Cup Record-Breakers|last=Saffer|first=Paul|date=11. 8. 2015|publisher=UEFA|access-date=13. 2. 2016}}</ref> * Највише појављивања у ''ESM Team of the Year'': 11 (2006, 2008–2013, 2015–2018): * Играч који је најбрже достигао 100 голова у Лиги шампиона (123 утакмице) * Играч који је најбрже достигао 300 голова у европским "лигама петице". (334 утакмице) * Први играч који је добио признање за најбољи гол сезоне две године за редом: 2015. и 2016. * Највише постигнутих голова у групној фази Лиге шампиона: 66 голова * Највише постигнутих голова за један клуб у Лиги шампиона: 112 голова * Најмлађи играч који је постигао 50 голова у Лиги шампиона * Најмлађи играч који је наступао у Лиги шампиона 100 пута * Најмлађи играч који је постигао 400+ голова за један европски клуб (27 година, 300 дана) ==== Амерички ==== * Најбољи асистент Копа Америке: 12 асистенција<ref>{{Cite web|url=https://nesn.com/2016/06/lionel-messi-assists-gonzalo-higuains-goal-thrills-gillette-stadium-in-copa-america/|title=Lionel Messi Sets Copa America Assists Record, Thrills Gillette Stadium|last=O'Mard|first=Marcus Kwesi|date=18. 6. 2016|website=NESN.com|language=en|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише постигнутих голова у КОНМЕБОЛ квалификацијама за СП: 21 гол {{small|(дели рекорд са [[Луис Суарез|Суарезом]])}}. * Највише постигнутих голова као измена на утакмици Копа Америке: 3 гола === Шпански рекорди === * Највише признања за најбољег играча Ла лиге: 8 (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2017, 2018).<ref name="#1">{{Cite web|url=https://www.ovaciondigital.com.uy/futbol/messi-presente-suarez.html|title=Messi tiene presente a Suárez|last=ElPais|website=Diario EL PAIS Uruguay|language=spanish|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише признања за најбољег нападача Ла лиге: 9 (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017, 2018).<ref name="#1"/> * Највише Пичићи трофеја: 6 {{small|(дели рекорд са [[Телмо Зара|Заром]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en-sa/news/la-liga-top-scorer-messi-wins-record-equalling-sixth/h5v6idsvqmbh121j22xm353u6|title=La Liga top scorer Lionel Messi wins record-equalling sixth Pichichi Trophy {{!}} Goal.com|website=www.goal.com|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац Ла лиге: 419 голова<ref>{{Cite web|url=https://www.guinnessworldrecords.com/news/2014/11/lionel-messi-earns-another-guinness-world-records-title-with-la-liga-scoring-feat-62015|title=Double for Lionel Messi as Barcelona star takes both La Liga and Champions League all-time goals records in a week|date=25. 11. 2014|website=Guinness World Records|language=en-GB|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи асистент Ла лиге: 166 асистенција * Најбољи стрелац Суперкупа Шпаније: 13 голова * Најбољи стрелац једне сезоне у Ла лиги: 50 голова, сезона 2011–12<ref>{{Cite web|url=https://www.guinnessworldrecords.com/world-records/most-goals-scored-in-a-season-in-the-top-division-of-spanish-football|title=Most goals scored in a season in the top division of Spanish football|website=Guinness World Records|language=en-GB|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише постигнутих хет-трикова у једној сезони Ла лиге: 8, сезона 2011–12 {{small|(дели рекорд [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}. * Голови постигнути против највише тимова у једној сезони Ла лиге: 19, 2012–13 {{small|(дели рекорд са [[Роналдо|Роналдо Назарио]] и [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}. * Највише наступа у Ла лиги као странац: 452 утакмице * Једини играч који је узастопце против свих тимова постизао голове у Ла лиги: 19 утакмица, 30 голова, 2012-13 * Највише лигашких датих голова на домаћем терену * Највише лигашких датих голова на гостујућем терену * Највише мечева у лиги постигнуто у сезони (38 утакмица): 27<ref>{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2012-13&equip=-&rival=-&jug=-&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2012–13 (Filters: First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> (2012–13) * Највише постигнутих домаћих мечева у сезони (38 утакмица): 16 (2011–12) <ref name="messiHG1112">{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2011-12&equip=-&rival=-&jug=-&cas=1&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2011–12 (Filters: Home, First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> * Већина постигнутих голова у лиги (38 утакмица): 15 (2012–13) <ref name="messiAG1213">{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2012-13&equip=-&rival=-&jug=-&for=1&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2012–13 (Filters: Visitor, First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> * Највише постигнутих голова против противника: 37<ref>{{Cite news|url=http://www.espn.com/soccer/barcelona/story/3396633/lionel-messi-enjoys-record-breaking-day-as-barcelona-win|title=Messi enjoys record-breaking day for Barca|work=ESPN.com|access-date=24. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2018-2019/new-record-for-messi-goals-against-37-different-teams-in-the-league-huesca-fcbarcelona|title=New record for Messi: goals against 37 different teams in the league {{!}} FC Barcelona|website=FC Barcelona|language=en-US|access-date=3. 9. 2018}}</ref> * Највише узастопно постигнутих голова против гостујућих екипа: 13 (20 голова од 8. до 33. кола, сезона 2012–13) . * Једини играчи који су уједно и најбољи стрелци и најбољи асистенти у једној сезони: [[Луис Суарез]] (2015–16), Лионел Меси (2017–18, 2018–19). * Највише постигнутих голова на највише стадиона: 36<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/983529/messi-has-scored-in-36-la-liga-grounds|title=Messi has scored in 37 La Liga grounds|website=www.fcbarcelona.com|language=en|access-date=28. 1. 2019}}</ref> * Први играч који је постигао гол у 15 узастопних сезона.<ref>{{Cite news|url=http://www.marca.com/en/football/barcelona/2018/08/19/5b7922cbe5fdea6f258b463c.html|title=LaLiga Santander - Barcelona: Leo Messi: The legend continues - MARCA in English|work=MARCA in English|access-date=19. 8. 2018|language=en}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 20 голова у 10 узастопних сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2017-2018/leo-messi-reaches-20-goals-in-the-league-for-the-10th-season-in-a-row-fcbarcelona|title=Leo Messi reaches 20 goals in the league for the 10th season in a row {{!}} FC Barcelona|website=FC Barcelona|language=en-US|access-date=5. 3. 2018}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/soccer/2018/01/29/lionel-messi-takes-another-record-away-cristiano-ronaldo-winning-barcelona-free-kick|title=Messi's latest free kick magic sets another record|work=SI.com|access-date=5. 3. 2018|language=en}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 30 голова у 7 различитих сезона.<ref>{{Cite news|url=http://www.foxsportsasia.com/football/la-liga/874633/messi-sets-yet-another-la-liga-record/|title=Mesmerising Messi sets yet another La Liga record - FOX Sports Asia|date=30. 4. 2018|work=FOX Sports Asia|access-date=30. 4. 2018|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/sport/football/43924061|title=Barcelona 'dominant in Spain but change needed for European challenge'|date=29. 4. 2018|work=BBC Sport|access-date=30. 4. 2018|language=en-GB}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 10 голова у 13 узастопних сезона (од 2006–07 до 2018–19).<ref>{{Cite web|url=https://en.as.com/en/2018/12/08/football/1544305431_153529.html|title=Messi makes more LaLiga history with goals record|date=8. 12. 2018|website=AS.com|language=en|access-date=9. 12. 2018}}</ref> * Први играч који је постигао 300 голова у Ла лиги.<ref>{{Cite news|url=http://www.espnfc.com/blog/five-aside/77/post/2809730/lionel-messi-of-barcelona-reaches-300-goals-in-la-liga|title=Lionel Messi is the first player to score 300 goals in La Liga|date=17. 2. 2016|access-date=14. 5. 2017|publisher=ESPN FC}}</ref> * Први играч који је постигао 350 голова у Ла лиги. * Први играч који је асистирао 150 пута у Ла лиги. * Најмлађи играч који је постигао 200 голова у Ла лиги: 25 година и 7 месеци, јануар 2013.<ref>{{Cite news|url=https://www.usatoday.com/story/sports/mls/2013/01/27/roundup-lionel-messi-youngest-to-200-goals-la-liga/1868865/|title=Roundup: Messi Youngest to Score 200 Goals in La Liga|date=27. 1. 2013|work=USA Today|access-date=27. 8. 2015}}</ref> * Највише освојених домаћих титула од стране страног играча: 10 (све титуле са [[ФК Барселона|Барселоном]]). * Највише погодака у финалима Копа дел Реја: 6 (2009, 2012, 2015, 2017, 2018, 2019).<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1226537/fc-barcelona-1-2-valencia-the-cup-slips-away|title=FC Barcelona 1–2 Valencia: The Cup slips away|date=25. 5. 2019|website=FC Barcelona|access-date=3. 6. 2019}}</ref> * Најбољи асистент у финалима Копа дел Реја: 6 (једна 2009, две 2016, једна 2017, две 2018). * Највише постигнутих голова из директних слободних удараца: 28<ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/soccer/2018/01/29/lionel-messi-takes-another-record-away-cristiano-ronaldo-winning-barcelona-free-kick|title=Messi's latest free kick magic sets another record|work=SI.com|access-date=19. 7. 2018|language=en}}</ref> === Аргентински рекорди === * [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Најбољи стрелац Аргентине свих времена]]: 68 голова<ref>{{Cite web|url=http://www.espnfc.com/argentina/story/2891319/lionel-messi-breaks-argentinas-all-time-goal-scoring-record|title=Lionel Messi breaks Argentina's all-time goal-scoring record|date=22. 6. 2016|publisher=ESPN FC|access-date=22. 6. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://es.fifa.com/live-scores/copaamerica/news/newsid/280/310/4/index.html|title=Messi, máximo artillero histórico de la selección argentina|date=22. 6. 2016|publisher=FIFA (Spanish)|access-date=22. 6. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.afa.org.ar/4656/messi-unico-duea%C2%B1o-del-gol|title=Messi, único dueño del gol|date=22. 6. 2016|publisher=Argentine Football Association (Spanish)|access-date=22. 6. 2016|archive-date=11. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171011132325/http://www.afa.org.ar/4656/messi-unico-duea%C2%B1o-del-gol|url-status=dead}}</ref> * Најбољи стрелац Аргентине у календарској години: 12 голова, 2012. {{Мало|(дели рекорд са [[Габријел Батистута|Батистутом]])}}. * Једини Аргентинац који је постигао гол против сваке чланице КОНМЕБОЛ-а.<ref>{{Cite web|url=http://www.sport-english.com/en/news/world-football/messis-now-scored-every-south-american-country-except-argentina-4483886|title=Messi's now scored vs. EVERY South American country... except Argentina|last=EN|first=Sport|date=5. 9. 2015|access-date=14. 5. 2017}}</ref> * Најмлађи играч који је заиграо за Аргентину на Светском првенству: 18 година, 357 дана, 2006. * Најмлађи играч који је постигао гол за Аргентину на Светском првенству: 18 година, 357 дана, 2006. * Најмлађи играч који је сакупио 100 наступа за репрезентацију под надлежношћу [[КОНМЕБОЛ]]-а: 27 година, 361 дан, 2015.<ref>{{Cite web|url=http://www.eurosport.com/football/copa-america/2015/it-s-lionel-messi-s-28th-birthday-here-are-10-of-his-stunning-career-stats._sto4795033/story.shtml|title=It's Lionel Messi's 28th Birthday, Here Are 10 of His Stunning Career Stats...|date=24. 6. 2015|publisher=Eurosport|access-date=27. 8. 2015}}</ref> === Клупски === ==== Барселона ==== * Најбољи стрелац [[El Klasiko|Ел Класика]]: 27 голова * Најбољи стрелац у Дербију Барселоне: 25 голова<ref name="marca.com">{{Cite web|url=http://www.marca.com/2014/12/07/futbol/equipos/barcelona/1417976576.html|title=Messi se apunta al 'hat-trick': tres en los últimos cuatro partidos|date=7. 12. 2014|publisher=Marca|language=es|access-date=14. 1. 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.fcbarcelona.com/football/first-team/match-archive/2015-2016/copa-del-rey/1-8-1st-leg/fc-barcelona_rcd-espanyol|title=FC Barcelona v RCD Espanyol: Messi delivers first-leg victory (4–1)|date=6. 1. 2016|website=FCBarcelona.com|access-date=6. 1. 2016}}</ref> * Најбољи стрелац у званичним такмичењима: 603 гола<ref name="LMSW">{{Cite web|url=https://int.soccerway.com/players/lionel-andres-messi/119|title=L. Messi|publisher=Soccerway.com|access-date=27. 8. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1205184/messi-reaches-600-goals-for-barca|title=Messi reaches 600 goals for Barça|date=1. 5. 2019|website=FCBarcelona.com|access-date=1. 5. 2019}}</ref><ref name="#2">{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/honours|title=Honours - FC Barcelona Official website|website=www.fcbarcelona.com|language=en|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац укључујући и пријатељске утакмице: 638 голова<ref name="#2"/><ref name="#3">{{Cite web|url=https://int.soccerway.com/players/lionel-andres-messi/119/|title=Argentina - L. Messi - Profile with news, career statistics and history - Soccerway|website=int.soccerway.com|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац Лиге шампиона: 112 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Најбољи стрелац у европским такмичењима: 115 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Најбољи стрелац у међународним такмичења: 120 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Највише постигнутих хет-трикова у свим такмичењима: 45<ref name="#2"/> * Највише постигнутих хет-трикова у Ла лиги: 33<ref name="#2"/> * Први играч који је постао најбољи стрелац у четири, пет и шест сезона у Ла лиги: (2009–10, 2011–12, 2012–13, 2016–17, 2017–18, 2018–19)<ref name="FC Barcelona Individual Records">{{Cite web|url=http://www.fcbarcelona.com/club/the-honours/detail/card/fc-barcelona-individual-records|title=FC Barcelona Individual Records|publisher=FC Barcelona|access-date=9. 7. 2017}}</ref> * Највише освојених титула са једном екипом: 34<ref>{{Cite web|url=https://www.soccerladuma.co.za/news/articles/international/categories/messi-ronaldo-neymar-watch-1/the-10-players-with-most-titles-in-fc-barcelona|title=The 10 Players With Most Titles In Barca's History|date=30. 4. 2019|publisher=Soccer Laduma|access-date=1. 5. 2019}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> * Највише побеђених утакмица са једном екипом: 476 (важи за 13. март 2019) == Напомене == <references group="lower-alpha" /> == Види још == * [[Лионел Меси]] == Референце == {{reflist|2}} еђених утакмица са једном екипом: 476 (важи за 13. март 2019) == Напомене == <references group="lower-alpha" /> == Види још == * [[Лионел Меси]] == Референце == {{reflist|2}} etyaage3e5v4ocxyxgi7wzvmq7jpx4y 25121366 25121247 2022-07-24T17:17:49Z Masoud.h1368 223032 wikitext text/x-wiki {{ажурирање}} [[Датотека:Messi_with_Neymar_Junior_the_Future_of_Brazil.jpg|мини|237x237пискел| Меси добија награду за најбољег фудбалера на [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светском клупском првенству]] од свог будућег саиграча, [[Нејмар]]а. ]] Ово је списак статистике каријере аргентинског професионалног фудбалера, '''[[Лионел Меси|Лионела Месија]]'''. == Свеукупна признања == === Клуб === * '''[[Ла Лига]] (10)''': [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2004/05.|2004–05]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2005/06.|2005–06]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018–19]] * '''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп краља]] (6)''': [[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]], [[Kup Španije u fudbalu 2016/17.|2016–17]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] ** ''Друго место (3)'': [[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013–14]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018–19]] * '''[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]] (8)''': [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2005.|2005]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2006.|2006]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2009.|2009]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2010.|2010]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2011.|2011]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2013.|2013]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2016.|2016]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2018.|2018]] ** ''Друго место (3)'': [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2012.|2012]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2015.|2015]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2017.|2017]] * '''[[УЕФА Лига шампиона]] (4)''': [[Лига шампиона 2005/06.|2005–06]], [[Лига шампиона 2008/09.|2008–09]], [[Лига шампиона 2010/11.|2010–11]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] * '''[[УЕФА суперкуп]] (3)''': [[УЕФА суперкуп 2009.|2009]], [[УЕФА суперкуп 2011.|2011]], [[УЕФА суперкуп 2015.|2015]] ** ''Друго место (1)'': [[УЕФА суперкуп 2006.|2006]] * '''[[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]] (3)''': [[Светско клупско првенство у фудбалу 2009.|2009]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2015.|2015]] <!-- Mеси је пропустио [[Светско клупско првенство у фудбалу 2006.|Светско клупско првенство 2006.]] због повреде: [https://www.sport-english.com/en/news/barca/lionel-messi-missed-the-2006-club-world-cup-with-injury-too-4758563]--> === Репрезентација === ==== Аргентина ==== *[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Мушкарци|Олимпијска златна медаља]]: [[Фудбал за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] *[[Светско првенство у фудбалу до 20 година|Светско првенство до 20 година]]: [[Светско првенство у фудбалу до 20 година 2005.|2005]] *[[Светско првенство у фудбалу|Светско првенство]] другопласирани: [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]] *[[Копа Америка]] другопласирани: [[Копа Америка 2007.|2007]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]; трећепласирани: [[Копа Америка 2019.|2019]] *[[Јужноамеричко првенство у фудбалу до 20 година|Јужноамеричко првенство до 20 година]] трећепласирани: [[Јужноамеричко првенство у фудбалу до 20 година 2005.|2005]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tabless/sa-u20-05.html|title=XXII Sudamericano Juvenil 2005 (Colombia)|publisher=RSSF|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> == Индивидуална признања == === Избори за најбољег играча === ==== На светском нивоу ==== Церемонија доделе награде за најбољег играча света почело је да се додељује сваке године од 1955, када је почела додела чувене [[Златна лопта|Златне лопте]]. Златна лопта се додељивала за играча који се сматрао најбољим у тој години, тако што су му се давали поени. Награда се могла додељивати само европским играчима, све док се правила нису променила 1995. Награда [[ФИФА фудбалер године|Фифа фудбалер године]] додељује се од 1991. ===== Фифина Златна лопта ===== {{See also|Фифина Златна лопта}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | [[Фифина Златна лопта 2010.|2010]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 22.65% || 17.36% || 16.48% |- | [[Фифина Златна лопта 2011.|2011]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 47.88% || 21.60% || 9.23% |- | [[Фифина Златна лопта 2012.|2012]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 41.17% || 23.68% || 10.91% |- | [[Фифина Златна лопта 2013.|2013]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Френк Рибери]] <br /><small>([[Бајерн Минхен]])</small> |- !Проценат | 27.99% || 24.72% || 23.36% |- | [[Фифина Златна лопта 2014.|2014]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Мануел Нојер]] <br /><small>([[Бајерн Минхен]])</small> |- !Проценат | 37.66% || 15.76% || 15.72% |- | [[Фифина Златна лопта 2015.|2015]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 41.33% || 27.76% || 7.86% |} ===== Златна лопта ===== {{See also|Златна лопта}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | [[Златна лопта 2007.|2007]] || [[Кака]] <br /><small>([[Интер Милан|Милан]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 444 || 277 || 255 |- | [[Златна лопта 2008.|2008]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Фернандо Торес]] <br /><small>([[ФК Ливерпул|Ливерпул]])</small> |- !Појени | 446 || 281 || 179 |- | [[Златна лопта 2009.|2009]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 473 || 233 || 170 |- | [[Златна лопта 2016.|2016]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Антоан Гризман]] <br /><small>([[Атлетико Мадрид]])</small> |- !Појени | 745 || 316 || 198 |- | [[Златна лопта 2017.|2017]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]], [[Пари Сен Жермен|ПСЖ]])</small> |- !Појени | 946 || 670 || 361 |} ===== Фифа фудбалер године ===== {{See also|ФИФА фудбалер године}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1st ! style="background-color: #eedd82"|2nd ! style="background-color: #eedd82"|3rd |- | 2007 || [[Кака]] <br /><small>([[Интер Милан|Милан]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> |- !Појени | 1047 || 504 || 426 |- | 2008 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Фернандо Торес]] <br /><small>([[ФК Ливерпул|Ливерпул]])</small> |- !Појени | 935 || 678 || 203 |- | 2009 || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 1073 || 352 || 196 |} ===== Најбољи Фифа фудбалер ===== {{See also|Најбољи ФИФА фудбалер}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | 2016 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Антоан Гризман]] <br /><small>([[Атлетико Мадрид]])</small> |- !Проценат | 34.54% || 26.42% || 7.53% |- | 2017 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 43.16% || 19.25% || 6.97% |} ===== Најбољи играч на Светском првенству ===== {{See also|Награде на светским првенствима у фудбалу#Златна лопта}} {| class="wikitable plainrowheaders sortable" !Година !scope="col"|Златна лопта !scope="col"|Сребрна лопта !scope="col"|Бронзана лопта !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|[[2014 FIFA World Cup|2014]] |'''Лионел Меси''' |[[Томас Милер]] |[[Арјен Робен]] |<ref>{{cite web | url=http://bleacherreport.com/articles/2128226-fifa-world-cup-2014-awards-results-winners-recap-and-twitter-reaction | title=FIFA World Cup 2014 Awards: Results, Winners, Recap and Twitter Reaction |work=Bleacher Report |date=14. 7. 2014 | last=Goldberg | first=Rob | accessdate=15. 2. 2018}}</ref> |- |} ===== Најбољи играч на Светском клупском првенству ===== {{See also|Награде на светским клупским првенствима у фудбалу#Златна лопта}} {| class="wikitable plainrowheaders sortable" !Година !scope="col"|Златна лопта !scope="col"|Сребрна лопта !scope="col"|Бронзана лопта !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2009.|2009]] |'''Лионел Меси''' |[[Хуан Себастијан Верон]] |[[Ћави]] |<ref name="2009FCWC">{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/uae2009/awards/index.html | title=2009 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=28. 03. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190328162524/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/uae2009/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011]] |'''Лионел Меси''' |[[Ћави]] |[[Нејмар]] |<ref name="2014FCWC">{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2011/awards/index.html | title=2011 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=18. 06. 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180618052433/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2011/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2015.|2015]] |[[Луис Суарез]] |'''Лионел Меси''' |[[Андрес Инијеста]] |<ref>{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2015/awards/index.html | title=2015 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=03. 07. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190703055038/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2015/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |} ===== Остало ===== * [[Гол (веб-сајт))#Гол 50|Гол 50]]: 2008–09,<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goalcom-50/2009/07/29/1407494/goalcom-50-lionel-messi-1|title=Goal.com 50: Lionel Messi (1)|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> 2010–11,<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goal-50/2011/08/22/2629429/goalcom-50-lionel-messi-1|title=Goal.com 50: Lionel Messi (1)|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> 2012–13, 2014–15<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goal-50/2015/11/27/16606402/messi-ronaldo-and-all-the-winners-of-the-goal-50|title=Messi, Ronaldo and all the winners of The Goal 50|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> *Најбољи фудбалер света у избору ''Гардијана'': 2012,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/interactive/2012/dec/20/top-100-footballers-in-the-world-interactive|title=The 100 best footballers in the world - interactive|last=Oliver|first=Christine|last2=Williams|first2=Richard|date=20. 12. 2012|work=the Guardian|accessdate=21. 12. 2018|last3=Taylor|first3=Daniel|last4=Lowe|first4=Sid|last5=Bandini|first5=Paolo|last6=Honigstein|first6=Raphael|last7=Duarte|first7=Fernando|last8=Wilson|first8=Jonathan|last9=Cox|first9=Michael}}</ref> 2013,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2013/dec/100-greatest-footballers-2013|title=The 100 best footballers in the world 2013 – interactive|last=Taylor|first=Daniel|last2=Ronay|first2=Barney|date=20. 12. 2013|work=the Guardian|accessdate=21. 12. 2018|last3=Lowe|first3=Sid|last4=Honigstein|first4=Raphael|last5=Bandini|first5=Paolo|last6=Christenson|first6=Marcus|last7=Duarte|first7=Fernando|last8=Duerden|first8=John|last9=Wilson|first9=Jonathan}}</ref> 2015,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2015/dec/21/the-100-best-footballers-in-the-world-2015-interactive|title=The 100 best footballers in the world 2015 – interactive|work=The Guardian|date=21. 12. 2015|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> 2017<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2017/dec/19/the-100-best-footballers-in-the-world-2017-interactive|title=The 100 best footballers in the world 2017|work=The Guardian|date=19. 12. 2017|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> * Најбољи млади играч Копа Америке: [[Копа Америка 2007.|2007]]<ref>{{Cite web|url=https://sites.duke.edu/wcwp/tournament-guides/mens-world-cup-2018-guide/messi-vs-ronaldo/messis-copa-america-performances/|title=Messi’s Copa America Performances|last=Kshirsagar|first=Vinay|publisher=Soccer Politics|accessdate=6. 8. 2019}}</ref> *[[Светско првенство у фудбалу до 20 година#Награде|Златна лопта са Светског првенства до 20 година]]: 2005<ref name="U20 Best Player">{{Cite news|url=https://www.fifa.com/u20worldcup/news/golden-boy-messi-does-the-double-99031|title=Golden-boy Messi does the double|date=2. 7. 2005|website=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association|accessdate=6. 8. 2019|archive-date=06. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190806214451/https://www.fifa.com/u20worldcup/news/golden-boy-messi-does-the-double-99031|url-status=dead}}</ref> * Магазин ''World Soccer'': 2009, 2011, 2012, 2015 * Најбољи играч године у избору ''Globe Soccer Awards'': 2015 * Најбољи играч године у избору ''Onze Mondial'': 2009, 2010–11, 2011–12, 2017–18 ** ''Onze d'Argent'': 2008, 2016–17, 2018–19 * [[Браво награда]]: 2007 * [[ФИФПро|ФИФПро млади играч године]]: 2006, 2007, 2008 * Ужи избор за [[Златно стопало]]: 2017<ref>{{cite web|title=Ronaldo and Ramos nominated for 2017 Golden Foot award|url=http://www.realmadrid.com/en/news/2017/09/ronaldo-and-ramos-nominated-for-2017-golden-foot-award|website=Realmadrid.com|accessdate=14. 9. 2017|date=12. 9. 2017|quote=Taking their [referring to Sergio Ramos and Cristiano Ronaldo] places in the 10-man shortlist alongside the Real Madrid duo are [Manuel] Neuer, [Iker] Casillas, [Lionel] Messi, [Arjen] Robben, Thiago Silva, Luis Suárez, Yaya Touré and Andrea Pirlo. |location=Madrid, Spain |publisher=Real Madrid Club de Fútbol }}</ref> ==== На европском нивоу ==== ===== Награда за најбољег европског играча године ===== До 2018, награду за најбољег играча године у избору [[УЕФА|Уефа]] су одређивали 53 водећа спортска новинара.<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en-india/news/628/other-top-stories/2011/07/18/2580482/uefa-launches-best-player-in-europe-award|title=Uefa Launches Best Player In Europe Award {{!}} Goal.com|website=www.goal.com|access-date=29. 8. 2019|archive-date=30. 08. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170830044237/http://www.goal.com/en-india/news/628/other-top-stories/2011/07/18/2580482/uefa-launches-best-player-in-europe-award|url-status=dead}}</ref> Од 2018, у гласању учествују и 80 професионалних фудбаских тренера, који су тренирали клубове који су били део групне фазе Лиге шампиона и Лиге Европе те године када се одржавало гласање. ;2010–11 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда <ref name="shortlist1">{{cite news |title=UEFA announces Shortlist for UEFA Best Player in Europe |url=http://www.uefa.com/uefasupercup/news/newsid=1653121.html#xavi+messi+ronaldo+best+player+award |website=UEFA.com |date=26. 7. 2011 |accessdate=26. 7. 2011 |publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 39 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|[[Ћави]]|ШПА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 11 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 3 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андрес|Инијеста}}|ШПА}} | style="text-align:center;"|33 | style="text-align:center;"| – | [[ФК Барселона|Барселона]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Радамел|Фалкао}}|КОЛ}} | style="text-align:center;"|17 | style="text-align:center;"| – | [[Порто]] |} ;2011–12 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref name="shortlist2">{{cite news |title=Iniesta, Messi, Ronaldo up for Best Player Award |url=http://www.uefa.com/uefa/uefa-best-player-award/news/newsid=1842518.html |website=UEFA.com |date=14. 8. 2012 |accessdate=19. 8. 2012|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Tим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андрес|Инијеста}}|ШПА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 19 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row" rowspan=2| 2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 17 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 17 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андреа|Пирло}}|ИТА}} | style="text-align:center;"| 90 | style="text-align:center;"| – | [[Јувентус]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|[[Ћави]]|ШПА}} | style="text-align:center;"| 57 | style="text-align:center;"| – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2012–13 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Френк|Рибери}}|ФРА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 36 | [[Бајерн Минхен]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 14 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 3 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Арјен|Робен}}|ХОЛ}} | style="text-align:center;" | 57 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} | style="text-align:center;"| 39 | style="text-align:center;" | – | [[Борусија Дортмунд]] |} ;2013–14 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда <ref>{{cite news |title=NEUER UND ROBBEN UNTER DEN TOP 3 EUROPAS |url=http://www.fcbayern.de/de/news/news/2014/nominierte-wahl-europas-fussballer-des-jahres-neuer-robben-140814.php |website=fcbayern.de|date=14. 8. 2014 |accessdate=27. 8. 2014|location=Munich, Germany|publisher=Fußball-Club Bayern München e.V.}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref name="UEFA.com">{{cite web|title=Ronaldo named UEFA Best Player in Europe |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2137079.html |website=UEFA.com |quote=After being named the winner of the UEFA Best Player in Europe Award for 2013/14 in Monaco, Cristiano Ronaldo gave his reaction to UEFA.com. |publisher=Union of European Football Associations|date=28. 8. 2014 |accessdate=28. 6. 2016}}</ref> | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 27 | [[Реал Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Мануел|Нојер}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 18 | [[Бајерн Минхен]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Арјен|Робен}}|ХОЛ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 9 | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Томас|Милер}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | 39 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row" rowspan=2| 5<!--Лам и Месу бу били изједначени за пето место.--> | {{Застава спортиста|{{Sortname|Филип|Лам}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2014–15 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite news |title=Best Player in Europe: Messi, Ronaldo or Suárez |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2270699.html#best+player+europe+messi+ronaldo+suarez |website=UEFA.com|date=12. 8. 2015 |accessdate=12. 8. 2015|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда<ref>{{citeweb|url= http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2274915.html|title= Messi named Best Player in Europe for second time|date=27. 8. 2015|website=UEFA.com|accessdate=28. 8. 2015|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 49 | [[ФК Барселона|Барселона]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Луис|Суарез}}|УРУ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 3 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 2 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Ђанлуиђи|Буфон}}|ИТА}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[Јувентус]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|[[Нејмар]]|БРА}} | style="text-align:center;" | 23 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2015–16 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite news |title=Best Player in Europe: Bale, Griezmann or Ronaldo|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2394360.html |work=UEFA.com|date=5. 8. 2016 |accessdate=5. 8. 2016|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда<ref>{{cite news |title=Cristiano Ronaldo named Best Player in Europe|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2398156.html |work=UEFA.com|date=25. 8. 2016 |accessdate=25. 8. 2016|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2398156.html|title=Cristiano Ronaldo named Best Player in Europe|publisher=Union of European Football Associations|website=UEFA.com|date=25. 8. 2016|accessdate=8. 11. 2016|quote=A UEFA Champions League winner with Real Madrid and a European champion with Portugal, Cristiano Ronaldo has claimed the 2015/16 UEFA Best Player in Europe Award.}}</ref> | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 40 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 8 | [[Атлетико Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Гарет|Бејл}}|ВЕЛ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 7 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Луис|Суарез}}|УРУ}} | style="text-align:center;" | 29 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 25 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2016–17 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/insideuefa/about-uefa/news/newsid=2492844.html|title=Buffon, Messi and Ronaldo on Player of the Year shortlist|website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=15. 8. 2017|accessdate=15. 8. 2017}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда <ref>{{cite news |title=Ronaldo named 2016/17 Men's Player of the Year |url=http://www.uefa.com/insideuefa/uefa-best-player-award/news/newsid=2495000.html |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=24. 8. 2017 |accessdate=24. 8. 2017 |quote=Ronaldo, who finished top scorer in last season's UEFA Champions League with 12 goals, including two in the final against Juventus in Cardiff, received 482 points in the poll, with Messi (141 votes) and Buffon (109 votes) finishing second and third respectively. }}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 482 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 141 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Ђанлуиђи|Буфон}}|ИТА}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 109 | [[Јувентус]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Лука|Модрић}}|ХРВ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | – | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Тони|Крос}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | – | [[Реал Мадрид]] |} ;2017–18 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"|Појени<ref name="UEFAPOTY2018">{{cite news |title=Modrić, Ronaldo and Salah up for Player of the Year |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2565827.html |website=UEFA.com |date=20. 8. 2018 |accessdate=20. 8. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2567658.html|title=Luka Modrić wins UEFA Men's Player of the Year award|date=30. 8. 2018|publisher=UEFA|accessdate=30. 8. 2018}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Лука|Модрић}}|ХРВ}} | style="text-align:center;" | 313 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | 223 | [[Реал Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} | style="text-align:center;" | 134 | [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} | style="text-align:center;" | 72 | [[Атлетико Мадрид]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 55 | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Затвори доле}} ===== Награде за најбољег нападача сезоне у Лиги шампиона ===== Награде у Лиги шампиона додељују се од 2017. ;2016–17 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2493360.html|title=Cristiano Ronaldo named #UCL forward of the season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|date=24. 8. 2017|accessdate=24. 8. 2017}}</ref> |align=left|[[Реал Мадрид]] |359 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |147 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Пауло|Дибала}}|АРГ}} |align=left|[[Јувентус]] |64 |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10 |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Килијан|Мбапе}}|ФРА}} |align=left|[[ФК Монако|Монако]] |58 |- |scope="row"|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} |align=left|[[Бајерн Минхен]] |24 |- |scope="row"|6 |align=left|{{Застава спортиста|[[Нејмар]]|БРА}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |21 |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} |align=left|[[Атлетико Мадрид]] |14 |- |scope="row"|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Гонзало|Игуаин}}|АРГ}} |align=left|[[Јувентус]] |8 |- |scope="row"|9 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Едисон|Кавани}}|УРУ}} |align=left|[[Пари Сен Жермен|ПСЖ]] |6 |- |scope="row"|10 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Марио|Манџукић}}|ХРВ}} |align=left|[[Јувентус]] |5 |} ;2017–18 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2567664.html|title=Cristiano Ronaldo: Champions League Forward of the Season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations|date=30. 8. 2018|accessdate=30. 8. 2018}}</ref> |align=left|[[Реал Мадрид]] |287 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |218 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |43 |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10<ref name="UCLFOTS2018">{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2565826.html|website=UEFA.com|date=9. 8. 2018|accessdate=21. 8. 2018|title=Champions League positional awards: nominees announced}}</ref> |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Килијан|Мбапе}}|ФРА}} |align=left|[[Парис Сен Жермен|ПСЖ]] |17 |- |rowspan=2|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Един|Џеко}}|БИХ}} |align=left|[[ФК Рома|Рома]] |rowspan=2|15 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Хари|Кејн}}|ЕНГ}} |align=left|[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберто|Фирмино}}|БРА}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |13 |- |rowspan=3|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Гарет|Бејл}}|ВЕЛ}} |align=left|[[Реал Мадрид]] |rowspan=3|12 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} |align=left|[[Атлетико Мадрид]] |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Садио|Мане}}|СЕН}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |} ;2018–19 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Садио|Мане}}|СЕН}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] | |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] | |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} |align=left|[[Јувентус]] | |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2617489.html|title=Champions League positional awards: meet the nominees|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations|date=8. 8. 2019|accessdate=15. 8. 2019}}</ref> |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |83 |- |scope="row"|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Душан|Тадић}}|СРБ}} |align=left|[[Ајакс]] |35 |- |scope="row"|6 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Рахим|Стерлинг}}|ЕНГ}} |align=left|[[Манчестер Сити]] |15 |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} |align=left|[[Бајерн Минхен]] |10 |- |rowspan=2|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберто|Фирмино}}|БРА}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |rowspan=2|9 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Хари|Кејн}}|ЕНГ}} |align=left|[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |- |scope="row"|10 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Лероа|Сане}}|НЕМ}} |align=left|[[Манчестер Сити]] |6 |} {{Затвори доле}} ===== Остало ===== * [[El País (Уругвај)|''El País'']] европски играч године: 2009, 2010, 2011, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/2012/12/30/en/football/barcelona/1356882785.html|title=Messi, 'King of Europe' for the fourth time|website=www.marca.com|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Награда ''Golden Boy'': 2005.<ref>{{Cite web|url=http://www.tuttosport.com/calcio/2008/12/06-11480/Golden+Boy%3A+l%27Albo+d%27Oro|title="Golden Boy: l'Albo d'Oro"|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20121101033216/http://www.tuttosport.com/calcio/2008/12/06-11480/Golden+Boy%3A+l%27Albo+d%27Oro|archive-date=01. 11. 2012|dead-url=dead|access-date=}}</ref> * [[УЕФА клупска награда|Уефа клупска награда]]: 2008–09<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f235ce26-8c40a7a2e60f-1000--uefa-club-forward-of-the-year/|title=UEFA Club Forward of the Year|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * [[УЕФА клупски фудбалер године|Уефа клупски фудбалер године]]: 2009.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f3c51511-e586dd46d70c-1000--uefa-club-footballer-of-the-year/|title=UEFA Club Footballer of the Year|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Играч недење у ЛШ: 5. коло/[[Лига шампиона 2015/16.|2015–16]], 1. коло/[[Лига шампиона 2016/17.|2016–17]], 3. коло/2016–17. 5. коло/2016–17, осминафинала/[[Лига шампиона 2017/18.|2017–18]] (узвратна утакмица), 1. коло/[[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]], 5. коло/2018–19<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2570846.html|title=Every UEFA Champions League Player of the Week|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Играч седмице у ЛШ у издању магазина ''Joe'': 45/2014<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/joes-champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-474323|title=JOE's Champions League Man of the Week: Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref>, 48/2014<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/joes-champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-2-476729|title=JOE's Champions League man of the week : Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref>, 19/2015<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-494999|title=Champions League Man of the Week: Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=8. 9. 2019}}</ref> === Као стрелац === ==== Златна копачка ==== Европска златна копачка додељује се најбољем стрелцу у току текоће сезоне. Систем је такав да омогућава играчу који игра у захтевнијој лиги да има мање погодака и опет освоји награду у односу на играча који има више голова, а игра у слабијој лиги. Према Уефа коефицијенту, голови постигнути у ''лигама петица'' се множе са чиниоцем два,а лиге рангиране од шест до двадесет један се множе са чиниоцем 1,5. Откад се систем појена усвојио 1996, Меси и [[Кристијано Роналдо]] су два од четири играча, заједно са [[Марио Жардел]]ом и [[Луис Суарез]]ом, који имају 80 или више појена.<ref>{{Cite web|url=http://www.eusm.eu/item/goldenshoe_winners.htm|title=European Sports Magazines|website=www.eusm.eu|access-date=29. 8. 2019}}</ref> Меси је био први фудбалер који је успео да освоји признање три пута. Од краја сезоне 2018–19, Меси држи рекорд по броју освојених Златних копачки, укупно шест.<ref>{{Cite web|url=http://www.independent.co.uk/sport/football/european/lionel-messi-awarded-golden-shoe-for-third-time-after-46-la-liga-goals-for-barcelona-8951828.html|title=Lionel Messi awarded Golden Shoe for third time after 46 La Liga goals|date=20. 11. 2013|website=The Independent|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Голови ! Појени |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]] | {{Number table sorting|34}} | {{Number table sorting|68}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]] | {{Number table sorting|50}} | {{Number table sorting|100}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]] | {{Number table sorting|46}} | {{Number table sorting|92}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]] | {{Number table sorting|37}} | {{Number table sorting|74}} |- |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] | {{Number table sorting|34}} | {{Number table sorting|68}} |- | [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] | {{Number table sorting|36}} | {{Number table sorting|72}} |} ==== Најбољи стрелци – Лига шампиона ==== {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Играч ! Националност ! Клуб ! Голови |- | [[Лига шампиона 2008/09.|2008–09]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 9 |- | [[Лига шампиона 2009/10.|2009–10]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 8 |- | [[Лига шампиона 2010/11.|2010–11]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 12 |- | [[Лига шампиона 2011/12.|2011–12]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 14 |- | rowspan="3" | [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] | [[Нејмар]] |{{Зас|БРА}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | rowspan="3" | 10 |- | [[Кристијано Роналдо]] |{{Зас|POR}} | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 12 |} {{Мало|Извор: Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation,<ref>{{cite web |first1=Roberto |last1=Di Maggio |first2=Roberto |last2=Mamrud |first3=Davide |last3=Rota|first4=Jarek|last4=Owsianski |title=Champions Cup/Champions League Topscorers |publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF)|date=8. 6. 2017 |url=http://www.rsssf.com/ec/ec1tops.html |accessdate=2. 11. 2017}}</ref> UEFA,<ref>{{cite web |title=UEFA Champions League Statistics Handbook 2017/18: Facts and figures |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |format=pdf |page=11 |url=https://www.uefa.com/MultimediaFiles/Download/EuroExperience/competitions/Publications/02/28/56/88/2285688_DOWNLOAD.pdf |accessdate=2. 11. 2017}}</ref> worldfootball.net<ref>{{cite web |url=http://www.worldfootball.net/top_scorer/champions-league/ |title=Champions League » Top Scorer |website=worldfootball.net |accessdate=2. 11. 2017}}</ref>}} ===== Свеукупно – Лига шапиона ===== Роналдо је најбољи стрелац у историји Лиге шампиона са постигнута 126 гола, док је Меси други са 112.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/champions-league/tore/1/|title=Champions League + European Cup - All-time Topscorers|website=worldfootball.net|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> Меси је новембра 2014. престигао претходни рекорд за највише датих голова у најелитнијем европском такмичењу, који је држао Шпанац [[Раул Гонзалез|Раул]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/sport/football/29363780|title=Messi breaks Champions League record|date=25. 11. 2014|access-date=29. 8. 2019|language=en-GB}}</ref> ''Важи од 7. маја 2019.'' {| class="wikitable sortable" width="1000" ! scope="col" | Позиција ! scope="col" | Играч ! scope="col" | Голови ! scope="col" | Наступи ! scope="col" | Однос ! scope="col" | Каријера ! scope="col" | Клуб(ови) |- | align="center" scope="row" | 1 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | align="center" | '''126''' | align="center" | 162 | align="center" | 0,778 | align="center" | 2003–данас | [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Јувентус|Јувентус]] |- | align="center" scope="row" | 2 |{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | align="center" | '''112''' | align="center" | 135 | align="center" | 0,83 | align="center" | 2005–данас | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | align="center" scope="row" | 3 |{{Застава спортиста|[[Раул Гонзалес|Раул]]|ШПА}} | align="center" | '''71''' | align="center" | 142 | align="center" | 0,5 | align="center" | 1995–2011 | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Шалке 04|Шалке 04]] |- | align="center" scope="row" | 4 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Карим|Бензема}}|ФРА}} | align="center" | '''60''' | align="center" | 112 | align="center" | 0,536 | align="center" | 2006–данас | [[ФК Олимпик Лион|Лион]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- | align="center" scope="row" | 5 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Руд|ван Нистелрој}}|ХОЛ}} | align="center" | '''56''' | align="center" | 73 | align="center" | 0,767 | align="center" | 1998–2009 | [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајндховен]], [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |} {{Мало|Извор: worldfootball.net<ref name="WFNET">{{cite web |url=http://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/champions-league/tore/1/ |title=Champions League + European Cup » All-time Topscorers » rank 1 – 50 |website=worldfootball.net |accessdate=19. 2. 2019}}</ref>}} ==== Најбољи стрелац – Ла Лига ==== {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Голови ! Наступи ! Однос |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]] | 34 | 35 | 0,971 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]] | 50 | 37 | 1,351 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]] | 46 | 32 | 1,438 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]] | 37 | 34 | 1,088 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] | 34 | 36 | 0,944 |- | [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] | 36 | 34 | 1,059 |} ===== Свеукупно – Ла Лига ===== ''За 19. мај 2019.'' {| class="wikitable sortable" width="1000" ! scope="col" | Позиција ! scope="col" | Играч ! scope="col" | Голови ! scope="col" | Наступи ! scope="col" | Однос ! scope="col" | Каријера ! scope="col" | Клуб(ови) |- align="center" | scope="row" | 1 | align="left" |{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | '''419''' | 452 | 0,927 | 2004–данас | align="left" | [[ФК Барселона|Барселона]] |- align="center" | scope="row" | 2 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | '''311''' | 292 | 1,065 | 2009–2018 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- align="center" | scope="row" | 3 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Телмо|Зара}}|ШПА}} | '''251''' | 277 | 0,906 | 1940–1955 | align="left" | [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] |- align="center" | scope="row" | 4 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Хуго|Санчез}}|МЕК}} | '''234''' | 347 | 0,674 | 1981–1994 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]], [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]] |- align="center" | scope="row" | 5 | align="left" |{{Застава спортиста|[[Раул Гонзалес|Раул]]|ШПА}} | '''228''' | 550 | 0,415 | 1994–2010 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- align="center" |} {{Мало|Извор: worldfootball.net<ref>{{cite web|title=Spain » Primera División » All-time Topscorers » rank 1 – 50 |website=worldfootball.net |url=http://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/esp-primera-division/tore/1/ |accessdate=30. 4. 2019}}</ref>}} ==== Хет-трикови ==== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" ! scope="col" |# ! scope="col" |За ! scope="col" |Против ! align="center" scope="col" |Резултат ! scope="col" |Такмичење ! scope="col" |Датум |- |1 ! rowspan="16&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | align="center" |3–3 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2006/07.|Ла лига 2006–07]] |{{Dts|2007|3|10}} |- |2 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|Копа дел Реј 2008–09]] |{{Dts|2009|1|6}} |- |3 |[[ФК Тенерифе|Тенерифе]] | align="center" |5–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|1|10}} |- |4 |[[ФК Валенсија|Валенсија]] | align="center" |3–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|3|14}} |- |5 |[[ФК Реал Сарагоса|Сарагоса]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|3|21}} |- |6 |[[ФК Арсенал|Aрсенал]]⁴ | align="center" |4–1 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2009/10.|2009–10 UEFA Champions League]] |{{Dts|2010|4|6}} |- |7 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2010.|Суперкуп Шпаније 2010.]] |{{Dts|2010|8|21}} |- |8 |[[ФК Алмерија|Aлмерија]] | align="center" |8–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|Ла лига 2010–11]] |{{Dts|2010|11|20}} |- |9 |[[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|Копа дел Реј 2010–11]] |{{Dts|2011|1|12}} |- |10 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |3–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига]] [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]] |{{Dts|2011|2|5}} |- |11 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]] | align="center" |8–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|9|17}} |- |12 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|9|24}} |- |13 |[[ФК Мајорка|Mајорка]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|10|29}} |- |14 |[[ФК Викторија Плзењ|Викторија Плзењ]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона 2011–12]] |{{Dts|2011|11|1}} |- |15 |[[ФК Малага|Mалага]] | align="center" |4–1 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|1|22}} |- |16 |[[ФК Валенсија|Валенсија]]⁴ | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|2|19}} |- |17 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |Пријатељска |{{Dts|2012|2|29}} |- |18 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]]⁵ | align="center" |7–1 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона 2011–12]] |{{Dts|2012|3|7}} |- |19 |[[ФК Гранада|Гранада]] | align="center" |5–3 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла Лига 2011–12]] |{{Dts|2012|5|2}} |- |20 |[[ФК Малага|Малага]] | align="center" |4–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|5|5}} |- |21 |[[ФК Еспањол|Eспањол]]⁴ | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла Лига 2011–12]] |{{Dts|2012|3|20}} |- |22 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Бразила|Бразил]] | align="center" |4–3 |Пријатељска |{{Dts|2012|6|9}} |- |23 ! rowspan="2&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |5–4 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|Ла Лига 2012–13]] |{{Dts|2012|10|20}} |- |24 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]]⁴ | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|Ла лига 2012–13]] |{{Dts|2013|1|27}} |- |25 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Гватемале|Гватемала]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |Пријатељска |{{Dts|2013|6|14}} |- |26 ! rowspan="13&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Валенсија|Валенсија]]⁴ | align="center" |3–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла лига 2013–14]] |{{Dts|2013|9|1}} |- |27 |[[ФК Ајакс|Ajaкс]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2013/14.|Лига шампиона 2013–14]] |{{Dts|2013|9|18}} |- |28 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла лига 2013–14]] |{{Dts|2014|3|16}} |- |29 |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | align="center" |4–3 <small>(Г)</small> |[[Прва лиге Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла Лига 2013–14]] |{{Dts|2014|3|23}} |- |30 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лиге Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла Лига 2014–15]] |{{Dts|2014|11|22}} |- |31 |[[ФК АПОЕЛ|AПОЕЛ]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2014/15.|Лига шампиона 2014–15]] |{{Dts|2013|9|18}} |- |32 |[[ФК Еспањол|Eспањол]] | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2014|12|7}} |- |33 |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2015|1|18}} |- |34 |[[ФК Леванте|Леванте]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла Лига 2014–15]] |{{Dts|2015|2|15}} |- |35 |[[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]] | align="center" |6–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2015|3|15}} |- |36 |[[ФК Гранада|Гранада]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|Ла Лига 2015–16]] |{{Dts|2016|1|9}} |- |37 |[[ФК Валенсија|Валенсија]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|Копа дел Реј 2015–16]] |{{Dts|2016|2|3}} |- |38 |[[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]] | align="center" |5–1 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|Ла лига 2015–16]] |{{Dts|2016|3|3}} |- |39 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Панаме|Панама]] | align="center" |5–0 |Копа Америка Сентерарио |{{Dts|2016|6|10}} |- |40 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Селтик|Селтик]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона 2016–17]] |{{Dts|2016|9|13}} |- |41 |[[ФК Манчестер Сити|Манчестер Сити]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона 2016–17]] |{{Dts|2016|10|19}} |- |42 |[[ФК Еспањол|Еспањол]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла Лига 2017–18]] |{{Dts|2017|9|9}} |- |43 |[[ФК Ејбар|Ејбар]]⁴ | align="center" |6–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла Лига 2017–18]] |{{Dts|2017|9|19}} |- |44 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Еквадора|Eквадор]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2018 — КОНМЕБОЛ|Квалификације за Светско првенство 2018.]] |{{Dts|2017|10|10}} |- |45 ! rowspan="2&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Леганес|Леганес]] | align="center" |3–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла лига 2017–18]] |{{Dts|2018|4|7}} |- |46 |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла лига 2017–18]] |{{Dts|2018|4|29}} |- |47 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Хаитија|Хаити]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |Пријатељска |{{Dts|2018|5|29}} |- |48 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2018/19.|Лига шампиона 2018–19]] |{{Dts|2018|9|18}} |- |49 |[[ФК Леванте|Леванте]] | align="center" |5–0 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2018|12|16}} |- |50 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2019|2|23}} |- |51 |[[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | align="center" |4–1 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2019|3|17}} |- |} ⁴ {{Мало|Постигао 4 гола}} ⁵ {{Мало|Постигао 5 голова}} ==== Остало ==== ; '''Најбољи стрелац''' * ''IFFHS World's Best Top Division Goal Scorer'': 2012,<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2012-2013/messi-named-top-striker-of-the-year-by-iffhs|title=Messi named top striker of the year by IFFHS|website=FCBarcelona.com|accessdate=16. 2. 2018|date=28. 12. 2012|quote=The International Federation of Football History & Statistics (IFFHS) has named Leo Messi the top goalscorer of 2012 in the 60 top leagues in the world}}</ref><ref name="FRIFFHS">{{cite web|url=http://iffhs.de/former-results/|title=Former Results|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|accessdate=18. 2. 2018|archive-date=24. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190924094523/https://iffhs.de/former-results/|url-status=dead}}</ref> 2013,<ref name="FRIFFHS" /> 2017,<ref name="FRIFFHS" /> 2018.<ref name="FRIFFHS" /> * ''IFFHS World's Best Top Goal Scorer'': 2011,<ref name="FRIFFHS" /> 2012.<ref name="FRIFFHS" /> * [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]]: [[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011.]] * [[Куп Шпаније у фудбалу|Копа дел Реј]]: [[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2008/2009 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2008-2009/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2010/2011 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2010-2011/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013–14]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2013/2014 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2013-2014/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2015/2016 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2015-2016/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]]<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2016/2017 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2016-2017/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> *[[Светско првенство у фудбалу за младе#Награде|Златна копачка на Светском првенству за младе]]: 2007.<ref name="U20 Best Player"/> * [[Копа Америка]] Сребрна копачка: 2016. ; Гол сезоне * Најбољи гол ЛШ по избору обожавалаца: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW">{{cite web |url=https://gotw.uefa.com/#/en/previous-winners|title=UEFA Goal of the Week |accessdate=6. 8. 2019 |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}}</ref> * Најбољи гол у четвртфиналној фази ЛШ: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW"/> * Најбољи гол у полуфиналној фази ЛШ: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW"/> * Најбољи гол Копа Америке: 2007. * Гол сезоне у избору Уефа: 2014–15,<ref>{{cite web |url=https://www.si.com/planet-futbol/2015/08/27/lionel-messi-goal-barcelona-bayern-munich-champions-league-jerome-boateng |title=Messi's goal vs. Bayern voted Europe's best in 2014-15 |accessdate=28. 8. 2018 |work=Sports Illustrated |date=27. 8. 2015 |author=SI Wire}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2392124.html |title=Goal of the Season: see the 2014/15 winners |accessdate=28. 8. 2018 |website=UEFA.com |date=23. 7. 2016 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |quote=And – the winner with 39% of the vote – Lionel Messi's exceptional individual effort against Bayern München}}</ref> [[2015–16 in UEFA football|2015–16]],<ref name="LM102016UEFAGOTS">{{cite web |url=https://www.sportskeeda.com/football/lionel-messi-awarded-goal-of-the-season-for-superb-strike-against-roma |title=UEFA Champions League 2015/16: Lionel Messi awarded goal of the season for superb strike against Roma |accessdate=28. 8. 2018 |work=[[Sportskeeda]] |date=25. 8. 2016 |last=Sriram |first=Arvind |quote=Lionel Messi has won the UEFA Goal of the Season award for his fantastic team goal against Roma. He has also made history by becoming the only player to win the award for two consecutive years.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2568378.html |title=Cristiano Ronaldo wins UEFA.com Goal of the Season vote |accessdate=28. 8. 2018 |website=UEFA.com |date=28. 8. 2018 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}} </ref> 2018–19<ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2617727.html |title=Lionel Messi free-kick voted UEFA.com Goal of the Season |accessdate=9. 8. 2019 |website=UEFA.com |date=9. 8. 2019 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}} </ref> ---- * Номинован за [[Награда Пускаш|Награду Пускаш]]: 2010,<ref name="FPA2016" /> 2011,<ref name="FPA2016" /> 2012, 2015,<ref name="FPA2016" /> 2016,<ref name="FPA2016">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2016-2017/fc-barcelona-s-neymar-jr-and-leo-messi-up-for-the-2016-puskas-award|title=FC Barcelona's Neymar Jr and Leo Messi, up for the 2016 Puskas Award|website=FCBarcelona.com|accessdate=16. 2. 2018|date=21. 11. 2016|quote='''Neymar Jr''' and '''Leo Messi''' have been nominated for the '''Puskas Award 2016''', which is given by '''FIFA''' to the player who scored the best goal between 30 September 2015 and 30 September 2016. [...] On the other hand, Leo Messi is yet to win the award. Barça's number 10 came third in 2011, second in 2015 and also made the top ten in 2010.}}</ref> 2018, 2019.<ref name="FPA2019">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1318023/messis-stunner-at-the-benito-villamarin-on-shortlist-for-puskas-award|title=Messi's stunner at the Benito Villamarín on shortlist for Puskás Award|website=FCBarcelona.com|accessdate=19. 8. 2019|date=19. 8. 2019}}</ref> ; Најбољи асистент * [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла лига]] : [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16 .|2015–16]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]], [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] <ref>{{Cite web|url=http://www.espnfc.com/spanish-primera-division/15/statistics/assists|title=2017–18 La Liga {{!}} Statistics {{!}} Top Assists|website=[[ESPN FC]]|access-date=4. 6. 2018}}</ref> * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] : [[Лига шампиона 2011/12.|2011–12]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] * [[Куп Шпаније у фудбалу|Копа дел Реј]] : [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16|2015–16]], [[Kup Španije u fudbalu 2016/17.|2016–17]] * [[Копа Америка]] : [[Копа Америка 2011.|2011]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]. === Убрајања у тимове сезоне === ==== Награде од стране међународних фудбалских федерација ==== ; ''FIFA FIFPro World XI'' {| class="wikitable" ! ! Играч ! Година ! Клуб(ови) |- | rowspan="2" | 1 | '''Лионел Меси''' | 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Кристијано Роналдо]] | 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Јувентус|Јувентус]] |- | rowspan="2" | 3 | [[Андрес Инијеста]] | 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017. | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Серхио Рамос]] | 2008, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |} ; Остало * [[УЕФА тим године|Тим године у избору Уефа]] : 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. * Уефа ултимативни тим године <ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/teamsandplayers/players/player=63706/profile/|title=Cristiano Ronaldo|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|access-date=24. 5. 2016}}</ref> * Тим сезоне у ЛШ: [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]], [[Лига шампиона 2015/16.|2015–16]], [[Лига шампиона 2016/17.|2016–17]], [[Лига шампиона 2017/18.|2017–18]], [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]] * ''UCL Player Rater Team of the Season:'' 2010–11<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/15|title=Player Rater Team of the Season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110530003651/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/15|archive-date=30. 05. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> * ''UCL Player Rater Team of the Week'': 1. коло/2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/1|title=Team of the week - Matchday 1|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110602144113/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/1|archive-date=02. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 8. коло (А)/2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/9|title=Team of the week - Matchday 8A|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110621045612/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/9|archive-date=21. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 10. коло/ 2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/12|title=Team of the week - Matchday 10|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110530132140/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/12|archive-date=30. 05. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 11. коло/ 2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/13|title=Team of the week - Matchday 11|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605110345/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/13|archive-date=05. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 12. коло/ 2010–11<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/14|title=Team of the week - Matchday 12|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605110345/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/14|archive-date=05. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> * Дрим тим Светског првенства: [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]. * Дрим тим Копа Америке: [[Копа Америка 2007.|2007]], [[Копа Америка 2011.|2011]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]. * ''IFFHS Men's World Team'': 2017,<ref>{{Cite web|url=http://iffhs.de/the-iffhs-man-world-team-2017/|title=THE IFFHS MEN WORLD TEAM 2017|date=12. 12. 2017|publisher=IFFHS.de|access-date=12. 12. 2017|archive-date=13. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171213010651/http://iffhs.de/the-iffhs-man-world-team-2017/|url-status=dead}}</ref> 2018.<ref>{{Cite web|url=https://iffhs.de/iffhs-awards-2018-the-men-world-team-2018/|title=IFFHS AWARDS – THE MEN WORLD TEAM 2018|date=1. 12. 2018|publisher=IFFHS.de|access-date=4. 12. 2018|archive-date=06. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190106194353/https://iffhs.de/iffhs-awards-2018-the-men-world-team-2018/|url-status=dead}}</ref> * ''AFA Team of All Time'': 2015.<ref>{{Cite web|url=https://as.com/diarioas/2016/01/04/english/1451939318_274456.html|title=The Argentine FA chooses its greatest XI of all time|date=26. 1. 2019|publisher=AS|access-date=7. 8. 2019|archive-date=05. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190805162609/https://as.com/diarioas/2016/01/04/english/1451939318_274456.html|url-status=dead}}</ref> ==== Шпанија ==== ; Награде Ла Лиге {| class="wikitable" ! rowspan="2" width="80" | Сезона ! colspan="4" | Категорија |- ! Голман ! Одбрана ! Везни ред ! Напад |- | align="center" | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]]<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/the-201415-liga-bbva-ideal-xi|title=The 2014–15 Liga BBVA Ideal XI|date=15. 6. 2015|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=8. 3. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20180915085526/http://www.laliga.es/en/news/the-201415-liga-bbva-ideal-xi|archive-date=15. 09. 2018|url-status=dead}}</ref> | [[Клаудио Браво]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} | [[Дани Алвес]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} [[Николас Отаменди]] {{Мало|([[Валенсија]])}} [[Жерард Пике]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} [[Жорди Алба]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} | [[Гжегож Криховјак]] {{Мало|([[Севиља]])}} <br />[[Иван Ракитић]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Хамес Родригез]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Кристијано Роналдо]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />'''Лионел Месси''' {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Антоан Гризман|Антоине Гризман]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} |- | align="center" | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]]<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/the-liga-bbva-201516-team-of-the-season|title=The Liga BBVA 2015–16 Team of the Season|date=1. 6. 2016|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=4. 6. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20181118134749/http://www.laliga.es/en/news/the-liga-bbva-201516-team-of-the-season|archive-date=18. 11. 2018|url-status=dead}}</ref> | [[Јан Облак]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} | [[Серхио Рамос]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />[[Дијего Годин]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} <br />[[Жерард Пике]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Марсело Вијеира|Марсело]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Андрес Инијеста]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Серхио Бускетс]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Лука Модрић]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Кристијано Роналдо]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />'''Лионел Месси''' {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Луис Суарез]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} |- |} ==== Остало ==== * Најбољи играч [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла лиге]] према магазину ''Transfermarkt'': [[Ла лига 2018/19.|2018-19]]<ref>https://www.transfermarkt.ru/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8-tm-%D0%B2%D1%8B%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%9C%D0%B5%D1%81%D1%81%D0%B8-%D0%B2-%D0%BA%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0/view/news/344147</ref> * ''Trofeo EFE'': 2007, 2009, 2010, 2011, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.mundodeportivo.com/20120514/fc-barcelona/messi-trofeo-efe-mejor-futbolista-liga-latinoamericano_54293432212.html|title=Messi recibe el Trofeo EFE como mejor futbolista latinoamericano de la Liga BBVA|date=15. 5. 2012|publisher=Mundo Deportivo|language=Spanish|trans-title=Messi receives the EFE Trophy as the best Latin American footballer in the Liga BBVA|access-date=7. 8. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://m.ultimahora.com/messi-recibe-orgulloso-su-segundo-trofeo-efe-n304081.html/amp|title=Messi recibe orgulloso su segundo Trofeo EFE|date=12. 3. 2010|publisher=Ultima Hora|language=Spanish|trans-title=Messi proudly receives his second EFE Trophy|access-date=7. 8. 2019}}</ref> * Награда ''Don Balón'': 2006–07, 2008–09, 2009–10<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/spanpoy.html|title=Spain - Footballer of the Year|publisher=RSSF|access-date=7. 8. 2019}}</ref> * Најбољи играч Ла Лиге: [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]]<ref name="Honours of a Genius: The Collector of Trophies">{{Cite news|url=http://www.marca.com/accesible/2013/11/12/futbol/equipos/barcelona/1384256483.html|title=Palmarés de un Genio: El Coleccionista de Trofeos|last=Otero|first=Paul M.|date=12. 11. 2013|work=Marca|access-date=13. 9. 2015|location=Spain|language=Spanish|trans-title=Honours of a Genius: The Collector of Trophies|archive-url=https://web.archive.org/web/20190328162523/https://www.marca.com/accesible/2013/11/12/futbol/equipos/barcelona/1384256483.html|archive-date=28. 03. 2019|url-status=dead}}</ref><ref name="Messi, Best Forward and Best Player">{{Cite web|url=https://www.ligabbva.com/liga-bbva/126953/messi-mejor-delantero-y-mejor-jugador-cristiano-jugador-mas-valioso/|title=Messi, Mejor Delantero y Mejor Jugador|date=2. 12. 2013|publisher=Liga de Fútbol Profesional|language=Spanish|trans-title=Messi, Best Forward and Best Player|archive-url=https://web.archive.org/web/20151208113604/https://www.ligabbva.com/liga-bbva/126953/messi-mejor-delantero-y-mejor-jugador-cristiano-jugador-mas-valioso/|archive-date=8. 12. 2015|url-status=dead|access-date=13. 9. 2015}}</ref><ref name="Lionel Messi, 2014–15 Liga BBVA Best Player">{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/noticias/lionel-messi-201415-liga-bbva-best-player|title=Lionel Messi, 2014–15 Liga BBVA Best Player|date=30. 11. 2015|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=8. 1. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20190322140218/https://www.laliga.es/en/noticias/lionel-messi-201415-liga-bbva-best-player|archive-date=22. 03. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mundodeportivo.com/futbol/laliga/20181112/452875656952/premio-pichichi-messi-en-directo-online-barcelona-futbol-hoy.html|title=La entrega del premio Pichichi a Messi, en directo|date=12. 11. 2018|website=Mundo Deportivo|language=Spanish|access-date=12. 11. 2018}}</ref> * Најбољи нападач Ла Лиге: [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[ПРва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]]<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/index.html|title=MARCA - Diario online líder en información deportiva|date=13. 12. 2015|website=Marca.com|language=es|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * ''Trofeo Alfredo Di Stéfano'': 2008–09,<ref>{{Cite web|url=http://www.rtve.es/deportes/20091111/messi-recibe-nervioso-trofeo-di-stefano/300462.shtml|title=Messi recibe "nervioso" el trofeo Di Stéfano|date=11. 11. 2009|publisher=rtve|language=Spanish|trans-title=Messi receives the Di Stéfano trophy "nervous"|access-date=7. 8. 2019}}</ref> 2009–10, 2010–11,<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/2011/06/01/futbol/1adivision/1306945514.html|title=Messi consigue su tercer Trofeo Di Stéfano|date=1. 6. 2011|publisher=Marca|language=Spanish|trans-title=Messi gets his third Di Stéfano Trophy|access-date=7. 8. 2019}}</ref> 2014–15, 2016–17, 2017–18 * Ла Лига играч месеца: јануар 2016, април 2017, април 2018, септембар 2018, март 2019.<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-liga-bbva-player-of-the-month-for-january|title=Lionel Messi named Liga BBVA Player of the Month for January|date=12. 2. 2016|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190801144755/https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-liga-bbva-player-of-the-month-for-january|archive-date=01. 08. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-april|title=Lionel Messi named LaLiga Santander Player of the Month for April|date=12. 5. 2017|publisher=La Liga|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190806211739/http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-april|archive-date=06. 08. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-march|title=Lionel Messi named LaLiga Santander Player of the Month for March|date=4. 4. 2019|publisher=La Liga|access-date=4. 4. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190407124920/https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-march|archive-date=07. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> * ЕСМ тим године: 2014–15<ref name="ESM 14-15">{{Cite web|url=http://www.worldsoccer.com/esm-golden-shoe/esm-xi/esm-team-of-the-season-2014-15-362722|title=ESM Team of the Season – 2014–15|date=11. 6. 2015|website=[[World Soccer (magazine)|World Soccer]]|access-date=16. 1. 2016}}</ref> * ''Sports Illustrated Team of the Decade'': 2009.<ref>{{Cite web|url=http://sportsillustrated.cnn.com/2009/magazine/specials/2000s/12/15/soccer.decade.team/index.html|title=2000s: The Decade in Sports; All-Decade Team: Soccer|last=Wahl|first=Grant|date=21. 12. 2009|website=Sports Illustrated|archive-url=https://web.archive.org/web/20121113202936/http://sportsillustrated.cnn.com/2009/magazine/specials/2000s/12/15/soccer.decade.team/index.html|archive-date=13. 11. 2012|url-status=dead|access-date=20. 9. 2018}}</ref> * ''[[Лекип]]'' тим године: 2011,<ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/barcelona-players-dominate-the-lequipe-team-of-year-2011|title=Barcelona players dominate the L'Equipe Team of Year 2011|last=ambujgupta|date=26. 12. 2011|website=Sportskeeda|access-date=16. 2. 2018|quote=Lionel Messi made it to the team for the fourth successive year.}}</ref> 2012,<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2012-2013/alba-xavi-iniesta-and-messi-in-lequipe-team-of-the-year|title=Alba, Xavi, Iniesta and Messi in L’Equipe team of the year|date=27. 12. 2012|website=FCBarcelona.com|access-date=16. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/lequipe-announces-its-team-of-the-year|title=L'equipe announces its Team of the Year|last=Lakshya Singh Kashyap|date=27. 12. 2012|website=Sportskeeda|access-date=16. 2. 2018|quote='''FORWARD''': Andres Iniesta (Barcelona), Lionel Messi (Barcelona), Cristiano Ronaldo (Real Madrid)}}</ref> 2013,<ref>{{Cite web|url=http://www.sefutbol.com/en/jordi-alba-named-lequipes-team-year|title=Jordi Alba named in L`Équipe's team of the year|date=26. 12. 2013|website=Official website of Selección Española de Fútbol|access-date=16. 2. 2018|quote=The successes of '''Bayern Munich''' during 2013 have led the team to have five players in the ideal line-up .The full 11 is as follows: '''Manuel Neuer and Philipp Lah'''m (Germany), '''Vincent Kompany''' (Belgium), '''Thiago Silva''' (Brazil) and Spanish '''Jordi Alba'''. In the center of the field of this perfect team would be '''Yaya Toure''' (Ivory Coast), '''Bastian Schweinsteiger and Thomas Müller (G'''ermany) and '''Franck Ribéry''' (France). As strikers, [Lionel] '''Messi''' (Argentina) and '''Cristiano Ronaldo''' (Portugal).|archive-url=https://web.archive.org/web/20190414043953/https://www.sefutbol.com/en/jordi-alba-named-lequipes-team-year|archive-date=14. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> 2014,<ref>{{Cite web|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2014/12/three-real-madrid-players-in-lequipes-team-of-the-year|title=Three Real Madrid players in L’Equipe's team of the year|date=27. 12. 2014|website=Realmadrid.com|publisher=Real Madrid Club de Fútbol|location=Madrid, Spain|access-date=16. 2. 2018|quote=Cristiano Ronaldo, Sergio Ramos and Toni Kroos make up part of the team [L'Equipe's team of the year] that also includes [Manuel] Neuer, [Philipp] Lahm, [Mats] Hummels, [David] Alaba, [Ángel] Di María, Xabi Alonso, [Lionel] Messi and Neymar.}}</ref> 2016,<ref>{{Cite web|url=http://www.marca.com/en/football/real-madrid/2017/01/02/586a4cd3e5fdea61298b45bf.html|title=Four Real Madrid players in L'Equipe's team of 2016|last=McTear|first=Euan|date=2. 1. 2017|website=Marca English|access-date=16. 2. 2018|quote=L'Equipe also have two Barcelona players - Lionel Messi and Luis Suarez - in the side, along with ex-Barcelona and current Juventus man Dani Alves.}}</ref> 2017,<ref>{{Cite web|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2018/01/four-madridistas-in-l’equipes-best-xi-of-the-year|title=Four madridistas in L’Equipe's best XI of the year|date=2. 1. 2018|website=Realmadrid.com|publisher=Real Madrid Club de Fútbol|location=Madrid, Spain|access-date=17. 1. 2018|quote=Cristiano Ronaldo, Sergio Ramos, Marcelo and Luka Modric all feature in the team, alongside [Gianluigi] Buffon (Juventus), [Mats] Hummels (Bayern Munich), Dani Alves (Juventus and PSG), [N’Golo] Kanté (Chelsea), Neymar (Barcelona and PSG), [Edinson] Cavani (PSG) and [Lionel] Messi (Barcelona).}}</ref> 2018.<ref>{{Cite web|url=https://en.as.com/en/2019/01/03/football/1546506092_091280.html|title=Real Madrid, France dominate L'Équipe's 2018 team of the year|last=De la Riva|first=Mario|date=3. 1. 2019|website=AS|access-date=3. 6. 2019|quote=Jan Oblak does make the team, whose LaLiga presence is completed by Barcelona's Lionel Messi.}}</ref> === Избори за најбољу спортску личност године === ; Лауреусова награда {| class="wikitable" ! scope="col" | Година ! scope="col" | Победник ! colspan="5" scope="col" | Номиновани |- | scope="row" | 2010. | [[Јусејн Болт]] <small>([[Атлетика|а]][[Атлетика|тлетика]])</small> | [[Кенениса Бекеле]] <br /><small>([[Атлетика|а]][[Атлетика|тлетика]])</small> | [[Алберто Контадор]] <small>([[бициклизам]])</small> | [[Роџер Федерер]] <br /><small>([[тенис]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Валентино Роси]] <small>([[мотоциклизам]])</small> |- | scope="row" | 2011. | [[Рафаел Надал]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Коби Брајант]] <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | [[Mani Pakjao|Мани Пакјао]] <br /><small>([[бокс]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> |- | scope="row" | 2012. | [[Новак Ђоковић]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Кадел Еванс]] <br /><small>([[бициклизам]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Дирк Новицки]] <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> |- | scope="row" | 2013. | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Мохамед Фара]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Мајкл Фелпс]] <br /><small>([[пливање]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> | [[Бредли Вигинс]] <br /><small>([[бициклизам]])</small> |- | scope="row" | 2016. | [[Новак Ђоковић]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Стефен Кари|С]]<nowiki/>тефен Кари <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Луис Хамилтон]] <br /><small>([[формула 1]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | [[Џордан Спит]]<br /><small>([[голф]])</small> |} ; Остало * ''Лекипов интернационални атлета године:'' 2011. * ''Best International Athlete ESPY Award:'' 2012, 2015. * ''Marca Leyenda:'' 2009 * Најбољи атлета Латинске Америке и Кариба 2014<ref>{{cite web|url=http://www.artemisaradioweb.icrt.cu/sitenglish/index.php?option=com_content&view=article&id=1934:ibargueen-and-messi-best-latin-american-athletes-in-2014&catid=14:deportivas&Itemid=185&lang=en|title=Ibargüen and Messi: Best Latin American Athletes in 2014|date=22. 12. 2014|publisher=Radio Artemisa|accessdate=7. 8. 2019|archive-date=06. 12. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201206112133/http://www.artemisaradioweb.icrt.cu/sitenglish/index.php?option=com_content&view=article&id=1934:ibargueen-and-messi-best-latin-american-athletes-in-2014&catid=14:deportivas&Itemid=185&lang=en|url-status=dead}}</ref> === Избор за националну спортску личност године === ; Аргентински атлета године *''Olimpia de Oro'': 2011. *''Olimpia de Plata'': 2005, 2007. **''Olimpia de Plata al Fútbol del Exterior'': 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017. === Награде за ''играча утакмице'' === ;Финале Лиге шампиона {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Тим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |rowspan="2" scope="col"|2009. {{Efn|2009, [[Уефа]] је поделила две награде за играча утакмице. Ћави је био именован за Уефиног играча меча, док је Меси добио исту награду, али од навијача.}} |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |title=Gerrard and Messi share fans' vote |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=833884.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=27. 5. 2009 |accessdate=2. 7. 2009 }}</ref> |- |[[Ћави]] |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |first=Andrew |last=Haslam |title=Imperious Xavi runs the show in Rome |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=834049.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=28. 5. 2009 |accessdate=28. 5. 2009 }}</ref> |- |rowspan="2" scope="col"|2011. {{Efn|2011, [[Уефа]] је доделила две награде за играча утакмице. Меси је био именован за играча утакмице и од Уефе и од навијача.}} |'''Лионел Меси''' ||[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |first1=Simon |last1=Hart |first2=Álvaro |last2=Macho |title=Stellar Messi hails 'incredible' Barcelona |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=1629779.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=29. 5. 2011 |accessdate=29. 5. 2011 }}</ref> |- |'''Лионел Меси''' ||[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref name="raterviite">{{cite web|title=Player Rater – Top Player – Lionel Messi |url=http://en.uclratings.uefa.com/Player/Profile/95803/2003352 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110530232357/http://en.uclratings.uefa.com/Player/Profile/95803/2003352 |url-status=dead |archive-date=30. 5. 2011 |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |accessdate=29. 5. 2011}}</ref> |} ;Светско првенство 2010. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | | '''Лионел Меси''' | Група Б, Грчка - Аргентина |- |} ;Финале Светског клупског првенства {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Tим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|2009. |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] | |- |scope="row"|2011. |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] | |} ;Светско првенство 2014. {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице ! Признања |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Босна и Херцегоина (Групна фаза), Иран (групна фаза), Нигерија (групна фаза), Швајцарска (нокаут фаза)]] | align="center" | 4 |- ! rowspan="3" | 2 | [[Кејлор Навас]] | Енглеска (групна фаза), Грчка (осмина финала), Холандија (четвртфинале) | rowspan="3" align="center" | 3 |- | [[Арјен Робен]] | Аустралија (групна фаза), Чиле (групна фаза), Бразил (меч за треће место)]] |- | [[Хамес Родригез]] | Грчка (групна фаза), Обала Слоноваче (групна фаза), Уругвај (осмина финала) |- |} {{Мало|Извор: [[Фифа]]<ref>{{cite web|url=https://www.fifa.com/worldcup/archive/brazil2014/awards/man-of-the-match/index.html|title=2014 FIFA World Cup – Man of the Match|website=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA)|accessdate=21. 1. 2017}}</ref>}} ;Уефа супер куп {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Tим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|Референце}} |- |scope="row"|[[Уефа супер куп 2015.]] |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2015-2016/lionel-messi-man-of-the-match-in-2015-uefa-super-cup |title=Lionel Messi man of the match in 2015 UEFA Super Cup |website=FCBarcelona.com |last=Bogunya |first=Roger |date=11. 8. 2015 |accessdate=28. 12. 2017}}</ref> |} ;Копа Америка 2015. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Парагвај (групна фаза), Уругвај (групна фаза), Колумбија (четвртфинале), Парагвај (полуфинале) |- |} ;Светско првенство 2018. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | {{1|'''9'''}} | '''Лионел Меси''' | Нигерија (групна фаза) |- |} ;Копа Америка Сентарио 2016. {| class="wikitable plainrowheaders unsortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице ! {{Abbr|Признања|Број признања за играча утакмице}} |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Панама (групна фаза), Венецуела (четвртфинале), САД (полуфинале) | align="center" | 3 |- ! rowspan="3" | 2 | [[Давид Оспина]] | Перу (четвртфинале), САД (меч за треће место) | rowspan="3" align="center" | 2 |- | [[Едуардо Варгас]] | Панама (групна фаза), Мексико (четвртфинале) |- | [[Енер Валенсија]] | Перу (групна фаза), Хаити (групна фаза) |- |} ;Копа Америка 2019. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | {{1|'''8'''}} | '''Лионел Меси''' | Катар (групна фаза) |- |} === Остало === * ''IFFHS World's Best Playmaker:'' 2015, 2016,<ref>{{Cite news|url=http://iffhs.de/the-worlds-best-playmaker-2016-lionel-messi/|title=THE WORLD’S BEST PLAYMAKER 2016 : Lionel Messi|last=Ley|first=Robert|date=29. 12. 2016|access-date=18. 2. 2018|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|archive-date=24. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191024150654/https://iffhs.de/the-worlds-best-playmaker-2016-lionel-messi/|url-status=dead}}</ref> 2017.<ref>{{Cite web|url=https://iffhs.de/worlds-best-playmaker-2017-one-lionel-messi/|title=THE WORLD’S BEST PLAYMAKER 2017: ONE MORE FOR LIONEL MESSI|date=7. 12. 2017|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|access-date=18. 2. 2018|archive-date=19. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171219132615/http://iffhs.de/worlds-best-playmaker-2017-one-lionel-messi/|url-status=dead}}</ref> * Номинован за ''Еуроспортов'' ''емоционални тренутак године'': 2016.{{Efn|"Leo Messi misses penalty in Copa America final defeat" received 13 percent (%) of the total votes cast, finishing on a third-place in the voting.<ref>{{cite news|url=http://www.eurosport.com/all-sports/andy-murray-named-eurosport-s-uk-star-of-the-year-cristiano-ronaldo-takes-global-prize_sto5994812/story.shtml |title=Andy Murray named Eurosport's UK Star of the Year, Cristiano Ronaldo takes global prize |work=Official website of Eurosport |date=30. 12. 2016 |accessdate=15. 2. 2017 |author=[[Garmin]] }}</ref>}} == Рекорди == ''За јул 2019.'' === Светски рекорди === * Највише Златних лопти: 5 (2009–12, 2015) {{Мало|(рекорд дели са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/35285469|title=Lionel Messi Wins Ballon d'Or over Ronaldo and Neymar|date=11. 1. 2016|publisher=BBC Sport|access-date=12. 2. 2016}}</ref> * Највише узастопно добијених Златних лопти: 4<ref name="14 Facts about the FIFA Ballon d'Or">{{Cite web|url=https://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|title=14 Facts about the FIFA Ballon d'Or|date=22. 9. 2014|publisher=FIFA|access-date=12. 2. 2016|archive-date=04. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304160555/http://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|url-status=dead}}</ref> * Најмлађи освајач Златне лопте; са 23, 24, 25 и 28 година<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|title=14 Facts About The Fifa Ballon d'Or|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304160555/http://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|archive-date=04. 03. 2016|dead-url=dead|access-date=}}</ref> * [[Гинисова књига рекорда|Гинисов светски рекорд]] за играча са највише постигнутих голова за клуб и репрезентацију у једној календарској години: 91 гол, 2012.<ref>{{Cite web|url=http://www.guinnessworldrecords.com/news/2012/12/barcelona-star-lionel-messi-sets-new-goalscoring-record-46285/|title=Barcelona star Lionel Messi sets new goal-scoring record|publisher=[[Guinness World Records]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Највише голова у календарској години (укључујући и пријатељске утакмице): 96 голова, 2012. * Најбољи стрелац у свим европским такмичењима у календарској години: 79 голова, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/sport/football/news-and-comment/barcelonas-lionel-messi-becomes-most-decorated-player-in-history-after-winning-unprecedented-fourth-8441605.html|title=Barcelona's Lionel Messi becomes most decorated player in history after winning unprecedented fourth straight Ballon d'Or|publisher=[[The Independent|Independent]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Најбољи стрелац у једној клупској сезони: 73 гола, сезона 2011/12.<ref name="The Goal That Started the Barcelona Legend">{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/32553429|title=Lionel Messi: The Goal That Started the Barcelona Legend|date=1. 5. 2015|publisher=BBC Sport|access-date=27. 8. 2015}}</ref> * Најдужи низ узастопно забијених погодака у домаћој лиги: 21 меч и 33 гола, 2012/13.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/21732439|title=Messi 'breaks record' by scoring in 17th consecutive La Liga game|publisher=[[BBC]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Једини играч који је освајао више од једне Златне лопте са [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светских клупских првенстава.]]<ref name="Toyota Cup">{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/toyotamvp.html|title=Toyota Cup - Most Valuable Player of the Match Award|website=[[RSSSF]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Једини играч који је освајао више од једне награде за најбољег играча финала Светског клуспког првенства.<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/toyotamvp.html|title=Toyota Cup - Most Valuable Player of the Match Award|website=www.rsssf.com|access-date=5. 9. 2019}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 40 голова у 10 узастопних календарских година.<ref>{{Cite web|url=https://tribuna.com/en/fcbarcelona/news/2471494/|title=Lionel Messi's goals per calendar year|date=31. 12. 2018|publisher=Tribuna|access-date=30. 4. 2019|archive-date=30. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190430101618/https://tribuna.com/en/fcbarcelona/news/2471494/|url-status=dead}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 40 голова у 10 узастопних сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1151683/leo-messi-breaks-40-goal-mark-for-the-10th-consecutive-season|title=Leo Messi breaks 40 goal mark for the 10th consecutive season|date=30. 3. 2019|publisher=FC Barcelona|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Једини играч који је у календарској години постигао погодак у 6 различитих клупских такмичења два пута: 2011. и 2015. * Једини играч који је успео постићи гол и асистирати у 6 различитих клупских такмичења у календарској години: 2011. * Једини играч који је постигао 60+ голова у свим такмичењима у две узастопне сезоне: (2011/12. и 2012/13).<ref>{{Cite web|url=https://readfootball.co/2019/01/14/400-league-goals-and-counting-a-look-at-the-records-held-by-lionel-messi/only-player-to-score-60-goals-in-two-consecutive-seasons/|title=Only Player To Score 60+ Goals In Two Consecutive Seasons|date=31. 12. 2018|publisher=Read Everything|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Први играч који је узастопно постизао голове против свих тимова у професионалној лиги.<ref>{{Cite web|url=https://uk.reuters.com/article/uk-soccer-spain-messi/messi-scores-against-every-team-in-la-liga-consecutively-idUKBRE92T0C920130330|title=Messi scores against every team in La Liga consecutively|date=30. 3. 2013|publisher=Reuters|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Највише изабран за ''FIFPro World XI'': 12 пута (2007–2018) {{Мало|(дели рекорд са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/five-incredible-records-shared-by-lionel-messi-and-cristiano-ronaldo|title=Five incredible records shared by Lionel Messi and Cristiano Ronaldo|date=3. 5. 2017|publisher=Sportskeeda|access-date=27. 11. 2017}}</ref> * Највише појављивања на омоту фудбалске видео-игрице: 10 === Континентални рекорди === ==== Европа ==== * Најбољи стрелац у „лигама петице”: 419 голова.<ref>{{Cite web|url=https://edition.cnn.com/2019/01/13/football/messi-barcelona-spt-intl|title='His goat-ness': Lionel Messi scores 400th league goal for Barcelona|last=John Sinnott|publisher=CNN|}}</ref> * Највише званичних постигнутих голова за један клуб у лигама петице: 603 гола. * Највише постигнутих голова у једном мечу Лиге шампиона: 5 голова {{small|(дели рекорд са 13 играча)}}.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2231480.html#/photos/|title=Top scorers in a single European game|website=UEFA.com|access-date=6. 7. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2012/matches/round=2000264/match=2007677/postmatch/report/index.html#magical+messi+downs+leverkusen|title=Five-goal Messi leaves Leverkusen spellbound|website=UEFA.com|access-date=6. 7. 2017}}</ref> * Највише [[Златна копачка|Златних копачки]]: 6 * Највише постигнутих хет-трикова у Лиги шампиона: 8 {{Мало|(дели рекорд са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2566405.html|title=All you ever wanted to know: Champions League hat-tricks|website=UEFA.com|access-date=5. 4. 2019}}</ref> * Највише постигнутих голова у лиги у једној сезони: 50<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/blog/2012/dec/10/lionel-messi-record-year-numbers|title=Lionel Messi's incredible record-breaking year in numbers|last=Adamson|first=Mike|date=10. 12. 2012|work=The Guardian|access-date=30. 6. 2017|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> * Најмлађи играч који је наступио у Лиги шампиона 100 пута: 28 година и 84 дана, 2015. године.<ref>{{Cite magazine|last=Chavez|first=Christopher|date=16. 9. 2015|title=Lionel Messi Becomes Youngest to 100 Champions League Appearances|url=https://www.si.com/planet-futbol/2015/09/16/lionel-messi-champions-league-appearances-100-games-fc-barcelona-ac-roma|magazine=Sports Illustrated|access-date=13. 2. 2016}}</ref> * Најбољи стрелац Уефа супер купа: 3 гола {{Мало|(дели рекорд са [[Arie Haan]], [[Oleg Blokhin]], [[Gerd Müller]], [[Rob Rensenbrink]], [[François Van der Elst]], [[Terry McDermott]], и [[Радамел Фалкао|Фалкаоом]])}}<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefasupercup/news/newsid=2271025.html|title=Messi, Alves among Super Cup Record-Breakers|last=Saffer|first=Paul|date=11. 8. 2015|publisher=UEFA|access-date=13. 2. 2016}}</ref> * Највише појављивања у ''ESM Team of the Year'': 11 (2006, 2008–2013, 2015–2018): * Играч који је најбрже достигао 100 голова у Лиги шампиона (123 утакмице) * Играч који је најбрже достигао 300 голова у европским "лигама петице". (334 утакмице) * Први играч који је добио признање за најбољи гол сезоне две године за редом: 2015. и 2016. * Највише постигнутих голова у групној фази Лиге шампиона: 66 голова * Највише постигнутих голова за један клуб у Лиги шампиона: 112 голова * Најмлађи играч који је постигао 50 голова у Лиги шампиона * Најмлађи играч који је наступао у Лиги шампиона 100 пута * Најмлађи играч који је постигао 400+ голова за један европски клуб (27 година, 300 дана) ==== Амерички ==== * Најбољи асистент Копа Америке: 12 асистенција<ref>{{Cite web|url=https://nesn.com/2016/06/lionel-messi-assists-gonzalo-higuains-goal-thrills-gillette-stadium-in-copa-america/|title=Lionel Messi Sets Copa America Assists Record, Thrills Gillette Stadium|last=O'Mard|first=Marcus Kwesi|date=18. 6. 2016|website=NESN.com|language=en|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише постигнутих голова у КОНМЕБОЛ квалификацијама за СП: 21 гол {{small|(дели рекорд са [[Луис Суарез|Суарезом]])}}. * Највише постигнутих голова као измена на утакмици Копа Америке: 3 гола === Шпански рекорди === * Највише признања за најбољег играча Ла лиге: 8 (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2017, 2018).<ref name="#1">{{Cite web|url=https://www.ovaciondigital.com.uy/futbol/messi-presente-suarez.html|title=Messi tiene presente a Suárez|last=ElPais|website=Diario EL PAIS Uruguay|language=spanish|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише признања за најбољег нападача Ла лиге: 9 (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017, 2018).<ref name="#1"/> * Највише Пичићи трофеја: 6 {{small|(дели рекорд са [[Телмо Зара|Заром]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en-sa/news/la-liga-top-scorer-messi-wins-record-equalling-sixth/h5v6idsvqmbh121j22xm353u6|title=La Liga top scorer Lionel Messi wins record-equalling sixth Pichichi Trophy {{!}} Goal.com|website=www.goal.com|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац Ла лиге: 419 голова<ref>{{Cite web|url=https://www.guinnessworldrecords.com/news/2014/11/lionel-messi-earns-another-guinness-world-records-title-with-la-liga-scoring-feat-62015|title=Double for Lionel Messi as Barcelona star takes both La Liga and Champions League all-time goals records in a week|date=25. 11. 2014|website=Guinness World Records|language=en-GB|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи асистент Ла лиге: 166 асистенција * Најбољи стрелац Суперкупа Шпаније: 13 голова * Најбољи стрелац једне сезоне у Ла лиги: 50 голова, сезона 2011–12<ref>{{Cite web|url=https://www.guinnessworldrecords.com/world-records/most-goals-scored-in-a-season-in-the-top-division-of-spanish-football|title=Most goals scored in a season in the top division of Spanish football|website=Guinness World Records|language=en-GB|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише постигнутих хет-трикова у једној сезони Ла лиге: 8, сезона 2011–12 {{small|(дели рекорд [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}. * Голови постигнути против највише тимова у једној сезони Ла лиге: 19, 2012–13 {{small|(дели рекорд са [[Роналдо|Роналдо Назарио]] и [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}. * Највише наступа у Ла лиги као странац: 452 утакмице * Једини играч који је узастопце против свих тимова постизао голове у Ла лиги: 19 утакмица, 30 голова, 2012-13 * Највише лигашких датих голова на домаћем терену * Највише лигашких датих голова на гостујућем терену * Највише мечева у лиги постигнуто у сезони (38 утакмица): 27<ref>{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2012-13&equip=-&rival=-&jug=-&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2012–13 (Filters: First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> (2012–13) * Највише постигнутих домаћих мечева у сезони (38 утакмица): 16 (2011–12) <ref name="messiHG1112">{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2011-12&equip=-&rival=-&jug=-&cas=1&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2011–12 (Filters: Home, First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> * Већина постигнутих голова у лиги (38 утакмица): 15 (2012–13) <ref name="messiAG1213">{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2012-13&equip=-&rival=-&jug=-&for=1&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2012–13 (Filters: Visitor, First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> * Највише постигнутих голова против противника: 37<ref>{{Cite news|url=http://www.espn.com/soccer/barcelona/story/3396633/lionel-messi-enjoys-record-breaking-day-as-barcelona-win|title=Messi enjoys record-breaking day for Barca|work=ESPN.com|access-date=24. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2018-2019/new-record-for-messi-goals-against-37-different-teams-in-the-league-huesca-fcbarcelona|title=New record for Messi: goals against 37 different teams in the league {{!}} FC Barcelona|website=FC Barcelona|language=en-US|access-date=3. 9. 2018}}</ref> * Највише узастопно постигнутих голова против гостујућих екипа: 13 (20 голова од 8. до 33. кола, сезона 2012–13) . * Једини играчи који су уједно и најбољи стрелци и најбољи асистенти у једној сезони: [[Луис Суарез]] (2015–16), Лионел Меси (2017–18, 2018–19). * Највише постигнутих голова на највише стадиона: 36<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/983529/messi-has-scored-in-36-la-liga-grounds|title=Messi has scored in 37 La Liga grounds|website=www.fcbarcelona.com|language=en|access-date=28. 1. 2019}}</ref> * Први играч који је постигао гол у 15 узастопних сезона.<ref>{{Cite news|url=http://www.marca.com/en/football/barcelona/2018/08/19/5b7922cbe5fdea6f258b463c.html|title=LaLiga Santander - Barcelona: Leo Messi: The legend continues - MARCA in English|work=MARCA in English|access-date=19. 8. 2018|language=en}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 20 голова у 10 узастопних сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2017-2018/leo-messi-reaches-20-goals-in-the-league-for-the-10th-season-in-a-row-fcbarcelona|title=Leo Messi reaches 20 goals in the league for the 10th season in a row {{!}} FC Barcelona|website=FC Barcelona|language=en-US|access-date=5. 3. 2018}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/soccer/2018/01/29/lionel-messi-takes-another-record-away-cristiano-ronaldo-winning-barcelona-free-kick|title=Messi's latest free kick magic sets another record|work=SI.com|access-date=5. 3. 2018|language=en}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 30 голова у 7 различитих сезона.<ref>{{Cite news|url=http://www.foxsportsasia.com/football/la-liga/874633/messi-sets-yet-another-la-liga-record/|title=Mesmerising Messi sets yet another La Liga record - FOX Sports Asia|date=30. 4. 2018|work=FOX Sports Asia|access-date=30. 4. 2018|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/sport/football/43924061|title=Barcelona 'dominant in Spain but change needed for European challenge'|date=29. 4. 2018|work=BBC Sport|access-date=30. 4. 2018|language=en-GB}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 10 голова у 13 узастопних сезона (од 2006–07 до 2018–19).<ref>{{Cite web|url=https://en.as.com/en/2018/12/08/football/1544305431_153529.html|title=Messi makes more LaLiga history with goals record|date=8. 12. 2018|website=AS.com|language=en|access-date=9. 12. 2018}}</ref> * Први играч који је постигао 300 голова у Ла лиги.<ref>{{Cite news|url=http://www.espnfc.com/blog/five-aside/77/post/2809730/lionel-messi-of-barcelona-reaches-300-goals-in-la-liga|title=Lionel Messi is the first player to score 300 goals in La Liga|date=17. 2. 2016|access-date=14. 5. 2017|publisher=ESPN FC}}</ref> * Први играч који је постигао 350 голова у Ла лиги. * Први играч који је асистирао 150 пута у Ла лиги. * Најмлађи играч који је постигао 200 голова у Ла лиги: 25 година и 7 месеци, јануар 2013.<ref>{{Cite news|url=https://www.usatoday.com/story/sports/mls/2013/01/27/roundup-lionel-messi-youngest-to-200-goals-la-liga/1868865/|title=Roundup: Messi Youngest to Score 200 Goals in La Liga|date=27. 1. 2013|work=USA Today|access-date=27. 8. 2015}}</ref> * Највише освојених домаћих титула од стране страног играча: 10 (све титуле са [[ФК Барселона|Барселоном]]). * Највише погодака у финалима Копа дел Реја: 6 (2009, 2012, 2015, 2017, 2018, 2019).<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1226537/fc-barcelona-1-2-valencia-the-cup-slips-away|title=FC Barcelona 1–2 Valencia: The Cup slips away|date=25. 5. 2019|website=FC Barcelona|access-date=3. 6. 2019}}</ref> * Најбољи асистент у финалима Копа дел Реја: 6 (једна 2009, две 2016, једна 2017, две 2018). * Највише постигнутих голова из директних слободних удараца: 28<ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/soccer/2018/01/29/lionel-messi-takes-another-record-away-cristiano-ronaldo-winning-barcelona-free-kick|title=Messi's latest free kick magic sets another record|work=SI.com|access-date=19. 7. 2018|language=en}}</ref> === Аргентински рекорди === * [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Најбољи стрелац Аргентине свих времена]]: 68 голова<ref>{{Cite web|url=http://www.espnfc.com/argentina/story/2891319/lionel-messi-breaks-argentinas-all-time-goal-scoring-record|title=Lionel Messi breaks Argentina's all-time goal-scoring record|date=22. 6. 2016|publisher=ESPN FC|access-date=22. 6. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://es.fifa.com/live-scores/copaamerica/news/newsid/280/310/4/index.html|title=Messi, máximo artillero histórico de la selección argentina|date=22. 6. 2016|publisher=FIFA (Spanish)|access-date=22. 6. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.afa.org.ar/4656/messi-unico-duea%C2%B1o-del-gol|title=Messi, único dueño del gol|date=22. 6. 2016|publisher=Argentine Football Association (Spanish)|access-date=22. 6. 2016|archive-date=11. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171011132325/http://www.afa.org.ar/4656/messi-unico-duea%C2%B1o-del-gol|url-status=dead}}</ref> * Најбољи стрелац Аргентине у календарској години: 12 голова, 2012. {{Мало|(дели рекорд са [[Габријел Батистута|Батистутом]])}}. * Једини Аргентинац који је постигао гол против сваке чланице КОНМЕБОЛ-а.<ref>{{Cite web|url=http://www.sport-english.com/en/news/world-football/messis-now-scored-every-south-american-country-except-argentina-4483886|title=Messi's now scored vs. EVERY South American country... except Argentina|last=EN|first=Sport|date=5. 9. 2015|access-date=14. 5. 2017}}</ref> * Најмлађи играч који је заиграо за Аргентину на Светском првенству: 18 година, 357 дана, 2006. * Најмлађи играч који је постигао гол за Аргентину на Светском првенству: 18 година, 357 дана, 2006. * Најмлађи играч који је сакупио 100 наступа за репрезентацију под надлежношћу [[КОНМЕБОЛ]]-а: 27 година, 361 дан, 2015.<ref>{{Cite web|url=http://www.eurosport.com/football/copa-america/2015/it-s-lionel-messi-s-28th-birthday-here-are-10-of-his-stunning-career-stats._sto4795033/story.shtml|title=It's Lionel Messi's 28th Birthday, Here Are 10 of His Stunning Career Stats...|date=24. 6. 2015|publisher=Eurosport|access-date=27. 8. 2015}}</ref> === Клупски === ==== Барселона ==== * Најбољи стрелац [[El Klasiko|Ел Класика]]: 27 голова * Најбољи стрелац у Дербију Барселоне: 25 голова<ref name="marca.com">{{Cite web|url=http://www.marca.com/2014/12/07/futbol/equipos/barcelona/1417976576.html|title=Messi se apunta al 'hat-trick': tres en los últimos cuatro partidos|date=7. 12. 2014|publisher=Marca|language=es|access-date=14. 1. 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.fcbarcelona.com/football/first-team/match-archive/2015-2016/copa-del-rey/1-8-1st-leg/fc-barcelona_rcd-espanyol|title=FC Barcelona v RCD Espanyol: Messi delivers first-leg victory (4–1)|date=6. 1. 2016|website=FCBarcelona.com|access-date=6. 1. 2016}}</ref> * Најбољи стрелац у званичним такмичењима: 603 гола<ref name="LMSW">{{Cite web|url=https://int.soccerway.com/players/lionel-andres-messi/119|title=L. Messi|publisher=Soccerway.com|access-date=27. 8. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1205184/messi-reaches-600-goals-for-barca|title=Messi reaches 600 goals for Barça|date=1. 5. 2019|website=FCBarcelona.com|access-date=1. 5. 2019}}</ref><ref name="#2">{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/honours|title=Honours - FC Barcelona Official website|website=www.fcbarcelona.com|language=en|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац укључујући и пријатељске утакмице: 638 голова<ref name="#2"/><ref name="#3">{{Cite web|url=https://int.soccerway.com/players/lionel-andres-messi/119/|title=Argentina - L. Messi - Profile with news, career statistics and history - Soccerway|website=int.soccerway.com|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац Лиге шампиона: 112 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Најбољи стрелац у европским такмичењима: 115 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Најбољи стрелац у међународним такмичења: 120 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Највише постигнутих хет-трикова у свим такмичењима: 45<ref name="#2"/> * Највише постигнутих хет-трикова у Ла лиги: 33<ref name="#2"/> * Први играч који је постао најбољи стрелац у четири, пет и шест сезона у Ла лиги: (2009–10, 2011–12, 2012–13, 2016–17, 2017–18, 2018–19)<ref name="FC Barcelona Individual Records">{{Cite web|url=http://www.fcbarcelona.com/club/the-honours/detail/card/fc-barcelona-individual-records|title=FC Barcelona Individual Records|publisher=FC Barcelona|access-date=9. 7. 2017}}</ref> * Највише освојених титула са једном екипом: 34<ref>{{Cite web|url=https://www.soccerladuma.co.za/news/articles/international/categories/messi-ronaldo-neymar-watch-1/the-10-players-with-most-titles-in-fc-barcelona|title=The 10 Players With Most Titles In Barca's History|date=30. 4. 2019|publisher=Soccer Laduma|access-date=1. 5. 2019}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> * Највише поб{{ажурирање}} [[Датотека:Messi_with_Neymar_Junior_the_Future_of_Brazil.jpg|мини|237x237пискел| Меси добија награду за најбољег фудбалера на [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светском клупском првенству]] од свог будућег саиграча, [[Нејмар]]а. ]] Ово је списак статистике каријере аргентинског професионалног фудбалера, '''[[Лионел Меси|Лионела Месија]]'''. == Свеукупна признања == === Клуб === * '''[[Ла Лига]] (10)''': [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2004/05.|2004–05]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2005/06.|2005–06]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018–19]] * '''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп краља]] (6)''': [[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]], [[Kup Španije u fudbalu 2016/17.|2016–17]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] ** ''Друго место (3)'': [[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013–14]], [[Куп Шпаније у фудбалу 2018/19.|2018–19]] * '''[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]] (8)''': [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2005.|2005]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2006.|2006]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2009.|2009]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2010.|2010]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2011.|2011]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2013.|2013]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2016.|2016]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2018.|2018]] ** ''Друго место (3)'': [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2012.|2012]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2015.|2015]], [[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2017.|2017]] * '''[[УЕФА Лига шампиона]] (4)''': [[Лига шампиона 2005/06.|2005–06]], [[Лига шампиона 2008/09.|2008–09]], [[Лига шампиона 2010/11.|2010–11]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] * '''[[УЕФА суперкуп]] (3)''': [[УЕФА суперкуп 2009.|2009]], [[УЕФА суперкуп 2011.|2011]], [[УЕФА суперкуп 2015.|2015]] ** ''Друго место (1)'': [[УЕФА суперкуп 2006.|2006]] * '''[[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]] (3)''': [[Светско клупско првенство у фудбалу 2009.|2009]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2015.|2015]] <!-- Mеси је пропустио [[Светско клупско првенство у фудбалу 2006.|Светско клупско првенство 2006.]] због повреде: [https://www.sport-english.com/en/news/barca/lionel-messi-missed-the-2006-club-world-cup-with-injury-too-4758563]--> === Репрезентација === ==== Аргентина ==== *[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Мушкарци|Олимпијска златна медаља]]: [[Фудбал за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] *[[Светско првенство у фудбалу до 20 година|Светско првенство до 20 година]]: [[Светско првенство у фудбалу до 20 година 2005.|2005]] *[[Светско првенство у фудбалу|Светско првенство]] другопласирани: [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]] *[[Копа Америка]] другопласирани: [[Копа Америка 2007.|2007]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]; трећепласирани: [[Копа Америка 2019.|2019]] *[[Јужноамеричко првенство у фудбалу до 20 година|Јужноамеричко првенство до 20 година]] трећепласирани: [[Јужноамеричко првенство у фудбалу до 20 година 2005.|2005]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tabless/sa-u20-05.html|title=XXII Sudamericano Juvenil 2005 (Colombia)|publisher=RSSF|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> == Индивидуална признања == === Избори за најбољег играча === ==== На светском нивоу ==== Церемонија доделе награде за најбољег играча света почело је да се додељује сваке године од 1955, када је почела додела чувене [[Златна лопта|Златне лопте]]. Златна лопта се додељивала за играча који се сматрао најбољим у тој години, тако што су му се давали поени. Награда се могла додељивати само европским играчима, све док се правила нису променила 1995. Награда [[ФИФА фудбалер године|Фифа фудбалер године]] додељује се од 1991. ===== Фифина Златна лопта ===== {{See also|Фифина Златна лопта}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | [[Фифина Златна лопта 2010.|2010]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 22.65% || 17.36% || 16.48% |- | [[Фифина Златна лопта 2011.|2011]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 47.88% || 21.60% || 9.23% |- | [[Фифина Златна лопта 2012.|2012]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 41.17% || 23.68% || 10.91% |- | [[Фифина Златна лопта 2013.|2013]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Френк Рибери]] <br /><small>([[Бајерн Минхен]])</small> |- !Проценат | 27.99% || 24.72% || 23.36% |- | [[Фифина Златна лопта 2014.|2014]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Мануел Нојер]] <br /><small>([[Бајерн Минхен]])</small> |- !Проценат | 37.66% || 15.76% || 15.72% |- | [[Фифина Златна лопта 2015.|2015]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 41.33% || 27.76% || 7.86% |} ===== Златна лопта ===== {{See also|Златна лопта}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | [[Златна лопта 2007.|2007]] || [[Кака]] <br /><small>([[Интер Милан|Милан]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 444 || 277 || 255 |- | [[Златна лопта 2008.|2008]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Фернандо Торес]] <br /><small>([[ФК Ливерпул|Ливерпул]])</small> |- !Појени | 446 || 281 || 179 |- | [[Златна лопта 2009.|2009]] || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 473 || 233 || 170 |- | [[Златна лопта 2016.|2016]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Антоан Гризман]] <br /><small>([[Атлетико Мадрид]])</small> |- !Појени | 745 || 316 || 198 |- | [[Златна лопта 2017.|2017]] || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]], [[Пари Сен Жермен|ПСЖ]])</small> |- !Појени | 946 || 670 || 361 |} ===== Фифа фудбалер године ===== {{See also|ФИФА фудбалер године}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1st ! style="background-color: #eedd82"|2nd ! style="background-color: #eedd82"|3rd |- | 2007 || [[Кака]] <br /><small>([[Интер Милан|Милан]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> |- !Појени | 1047 || 504 || 426 |- | 2008 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Фернандо Торес]] <br /><small>([[ФК Ливерпул|Ливерпул]])</small> |- !Појени | 935 || 678 || 203 |- | 2009 || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Манчестер Јунајтед]])</small> || [[Ћави]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Појени | 1073 || 352 || 196 |} ===== Најбољи Фифа фудбалер ===== {{See also|Најбољи ФИФА фудбалер}} {| class="wikitable" style="font-size:95%; text-align:center;" |- !Година ! style="background-color: #eedd82"|1. ! style="background-color: #eedd82"|2. ! style="background-color: #eedd82"|3. |- | 2016 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Антоан Гризман]] <br /><small>([[Атлетико Мадрид]])</small> |- !Проценат | 34.54% || 26.42% || 7.53% |- | 2017 || [[Кристијано Роналдо]] <br /><small>([[Реал Мадрид]])</small> || '''Лионел Меси''' <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> || [[Нејмар]] <br /><small>([[ФК Барселона|Барселона]])</small> |- !Проценат | 43.16% || 19.25% || 6.97% |} ===== Најбољи играч на Светском првенству ===== {{See also|Награде на светским првенствима у фудбалу#Златна лопта}} {| class="wikitable plainrowheaders sortable" !Година !scope="col"|Златна лопта !scope="col"|Сребрна лопта !scope="col"|Бронзана лопта !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|[[2014 FIFA World Cup|2014]] |'''Лионел Меси''' |[[Томас Милер]] |[[Арјен Робен]] |<ref>{{cite web | url=http://bleacherreport.com/articles/2128226-fifa-world-cup-2014-awards-results-winners-recap-and-twitter-reaction | title=FIFA World Cup 2014 Awards: Results, Winners, Recap and Twitter Reaction |work=Bleacher Report |date=14. 7. 2014 | last=Goldberg | first=Rob | accessdate=15. 2. 2018}}</ref> |- |} ===== Најбољи играч на Светском клупском првенству ===== {{See also|Награде на светским клупским првенствима у фудбалу#Златна лопта}} {| class="wikitable plainrowheaders sortable" !Година !scope="col"|Златна лопта !scope="col"|Сребрна лопта !scope="col"|Бронзана лопта !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2009.|2009]] |'''Лионел Меси''' |[[Хуан Себастијан Верон]] |[[Ћави]] |<ref name="2009FCWC">{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/uae2009/awards/index.html | title=2009 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=28. 03. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190328162524/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/uae2009/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011]] |'''Лионел Меси''' |[[Ћави]] |[[Нејмар]] |<ref name="2014FCWC">{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2011/awards/index.html | title=2011 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=18. 06. 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180618052433/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2011/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |- |scope="row"|[[Светско клупско првенство у фудбалу 2015.|2015]] |[[Луис Суарез]] |'''Лионел Меси''' |[[Андрес Инијеста]] |<ref>{{cite web | url=https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2015/awards/index.html | title=2015 FIFA Club World Cup awards | publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA) | website=FIFA.com | accessdate=26. 12. 2017 | archive-date=03. 07. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20190703055038/https://www.fifa.com/clubworldcup/archive/japan2015/awards/index.html | url-status=dead }}</ref> |} ===== Остало ===== * [[Гол (веб-сајт))#Гол 50|Гол 50]]: 2008–09,<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goalcom-50/2009/07/29/1407494/goalcom-50-lionel-messi-1|title=Goal.com 50: Lionel Messi (1)|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> 2010–11,<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goal-50/2011/08/22/2629429/goalcom-50-lionel-messi-1|title=Goal.com 50: Lionel Messi (1)|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> 2012–13, 2014–15<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en/news/2466/goal-50/2015/11/27/16606402/messi-ronaldo-and-all-the-winners-of-the-goal-50|title=Messi, Ronaldo and all the winners of The Goal 50|website=Goal.com|accessdate=7. 8. 2019}}</ref> *Најбољи фудбалер света у избору ''Гардијана'': 2012,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/interactive/2012/dec/20/top-100-footballers-in-the-world-interactive|title=The 100 best footballers in the world - interactive|last=Oliver|first=Christine|last2=Williams|first2=Richard|date=20. 12. 2012|work=the Guardian|accessdate=21. 12. 2018|last3=Taylor|first3=Daniel|last4=Lowe|first4=Sid|last5=Bandini|first5=Paolo|last6=Honigstein|first6=Raphael|last7=Duarte|first7=Fernando|last8=Wilson|first8=Jonathan|last9=Cox|first9=Michael}}</ref> 2013,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2013/dec/100-greatest-footballers-2013|title=The 100 best footballers in the world 2013 – interactive|last=Taylor|first=Daniel|last2=Ronay|first2=Barney|date=20. 12. 2013|work=the Guardian|accessdate=21. 12. 2018|last3=Lowe|first3=Sid|last4=Honigstein|first4=Raphael|last5=Bandini|first5=Paolo|last6=Christenson|first6=Marcus|last7=Duarte|first7=Fernando|last8=Duerden|first8=John|last9=Wilson|first9=Jonathan}}</ref> 2015,<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2015/dec/21/the-100-best-footballers-in-the-world-2015-interactive|title=The 100 best footballers in the world 2015 – interactive|work=The Guardian|date=21. 12. 2015|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> 2017<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/ng-interactive/2017/dec/19/the-100-best-footballers-in-the-world-2017-interactive|title=The 100 best footballers in the world 2017|work=The Guardian|date=19. 12. 2017|accessdate=21. 12. 2018}}</ref> * Најбољи млади играч Копа Америке: [[Копа Америка 2007.|2007]]<ref>{{Cite web|url=https://sites.duke.edu/wcwp/tournament-guides/mens-world-cup-2018-guide/messi-vs-ronaldo/messis-copa-america-performances/|title=Messi’s Copa America Performances|last=Kshirsagar|first=Vinay|publisher=Soccer Politics|accessdate=6. 8. 2019}}</ref> *[[Светско првенство у фудбалу до 20 година#Награде|Златна лопта са Светског првенства до 20 година]]: 2005<ref name="U20 Best Player">{{Cite news|url=https://www.fifa.com/u20worldcup/news/golden-boy-messi-does-the-double-99031|title=Golden-boy Messi does the double|date=2. 7. 2005|website=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association|accessdate=6. 8. 2019|archive-date=06. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190806214451/https://www.fifa.com/u20worldcup/news/golden-boy-messi-does-the-double-99031|url-status=dead}}</ref> * Магазин ''World Soccer'': 2009, 2011, 2012, 2015 * Најбољи играч године у избору ''Globe Soccer Awards'': 2015 * Најбољи играч године у избору ''Onze Mondial'': 2009, 2010–11, 2011–12, 2017–18 ** ''Onze d'Argent'': 2008, 2016–17, 2018–19 * [[Браво награда]]: 2007 * [[ФИФПро|ФИФПро млади играч године]]: 2006, 2007, 2008 * Ужи избор за [[Златно стопало]]: 2017<ref>{{cite web|title=Ronaldo and Ramos nominated for 2017 Golden Foot award|url=http://www.realmadrid.com/en/news/2017/09/ronaldo-and-ramos-nominated-for-2017-golden-foot-award|website=Realmadrid.com|accessdate=14. 9. 2017|date=12. 9. 2017|quote=Taking their [referring to Sergio Ramos and Cristiano Ronaldo] places in the 10-man shortlist alongside the Real Madrid duo are [Manuel] Neuer, [Iker] Casillas, [Lionel] Messi, [Arjen] Robben, Thiago Silva, Luis Suárez, Yaya Touré and Andrea Pirlo. |location=Madrid, Spain |publisher=Real Madrid Club de Fútbol }}</ref> ==== На европском нивоу ==== ===== Награда за најбољег европског играча године ===== До 2018, награду за најбољег играча године у избору [[УЕФА|Уефа]] су одређивали 53 водећа спортска новинара.<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en-india/news/628/other-top-stories/2011/07/18/2580482/uefa-launches-best-player-in-europe-award|title=Uefa Launches Best Player In Europe Award {{!}} Goal.com|website=www.goal.com|access-date=29. 8. 2019|archive-date=30. 08. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170830044237/http://www.goal.com/en-india/news/628/other-top-stories/2011/07/18/2580482/uefa-launches-best-player-in-europe-award|url-status=dead}}</ref> Од 2018, у гласању учествују и 80 професионалних фудбаских тренера, који су тренирали клубове који су били део групне фазе Лиге шампиона и Лиге Европе те године када се одржавало гласање. ;2010–11 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда <ref name="shortlist1">{{cite news |title=UEFA announces Shortlist for UEFA Best Player in Europe |url=http://www.uefa.com/uefasupercup/news/newsid=1653121.html#xavi+messi+ronaldo+best+player+award |website=UEFA.com |date=26. 7. 2011 |accessdate=26. 7. 2011 |publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 39 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|[[Ћави]]|ШПА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 11 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 3 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андрес|Инијеста}}|ШПА}} | style="text-align:center;"|33 | style="text-align:center;"| – | [[ФК Барселона|Барселона]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Радамел|Фалкао}}|КОЛ}} | style="text-align:center;"|17 | style="text-align:center;"| – | [[Порто]] |} ;2011–12 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref name="shortlist2">{{cite news |title=Iniesta, Messi, Ronaldo up for Best Player Award |url=http://www.uefa.com/uefa/uefa-best-player-award/news/newsid=1842518.html |website=UEFA.com |date=14. 8. 2012 |accessdate=19. 8. 2012|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Tим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андрес|Инијеста}}|ШПА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 19 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row" rowspan=2| 2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;"| 17 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 17 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Андреа|Пирло}}|ИТА}} | style="text-align:center;"| 90 | style="text-align:center;"| – | [[Јувентус]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|[[Ћави]]|ШПА}} | style="text-align:center;"| 57 | style="text-align:center;"| – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2012–13 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Френк|Рибери}}|ФРА}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 36 | [[Бајерн Минхен]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 14 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;"| – | style="text-align:center;" | 3 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Арјен|Робен}}|ХОЛ}} | style="text-align:center;" | 57 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} | style="text-align:center;"| 39 | style="text-align:center;" | – | [[Борусија Дортмунд]] |} ;2013–14 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда <ref>{{cite news |title=NEUER UND ROBBEN UNTER DEN TOP 3 EUROPAS |url=http://www.fcbayern.de/de/news/news/2014/nominierte-wahl-europas-fussballer-des-jahres-neuer-robben-140814.php |website=fcbayern.de|date=14. 8. 2014 |accessdate=27. 8. 2014|location=Munich, Germany|publisher=Fußball-Club Bayern München e.V.}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |-bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref name="UEFA.com">{{cite web|title=Ronaldo named UEFA Best Player in Europe |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2137079.html |website=UEFA.com |quote=After being named the winner of the UEFA Best Player in Europe Award for 2013/14 in Monaco, Cristiano Ronaldo gave his reaction to UEFA.com. |publisher=Union of European Football Associations|date=28. 8. 2014 |accessdate=28. 6. 2016}}</ref> | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 27 | [[Реал Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Мануел|Нојер}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 18 | [[Бајерн Минхен]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Арјен|Робен}}|ХОЛ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 9 | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Томас|Милер}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | 39 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- |scope="row" rowspan=2| 5<!--Лам и Месу бу били изједначени за пето место.--> | {{Застава спортиста|{{Sortname|Филип|Лам}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[Бајерн Минхен]] |- | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2014–15 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite news |title=Best Player in Europe: Messi, Ronaldo or Suárez |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2270699.html#best+player+europe+messi+ronaldo+suarez |website=UEFA.com|date=12. 8. 2015 |accessdate=12. 8. 2015|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда<ref>{{citeweb|url= http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2274915.html|title= Messi named Best Player in Europe for second time|date=27. 8. 2015|website=UEFA.com|accessdate=28. 8. 2015|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 49 | [[ФК Барселона|Барселона]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Луис|Суарез}}|УРУ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 3 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 2 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Ђанлуиђи|Буфон}}|ИТА}} | style="text-align:center;" | 24 | style="text-align:center;" | – | [[Јувентус]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|[[Нејмар]]|БРА}} | style="text-align:center;" | 23 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2015–16 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite news |title=Best Player in Europe: Bale, Griezmann or Ronaldo|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2394360.html |work=UEFA.com|date=5. 8. 2016 |accessdate=5. 8. 2016|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда<ref>{{cite news |title=Cristiano Ronaldo named Best Player in Europe|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2398156.html |work=UEFA.com|date=25. 8. 2016 |accessdate=25. 8. 2016|publisher=Union of European Football Associations}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2398156.html|title=Cristiano Ronaldo named Best Player in Europe|publisher=Union of European Football Associations|website=UEFA.com|date=25. 8. 2016|accessdate=8. 11. 2016|quote=A UEFA Champions League winner with Real Madrid and a European champion with Portugal, Cristiano Ronaldo has claimed the 2015/16 UEFA Best Player in Europe Award.}}</ref> | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 40 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 8 | [[Атлетико Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Гарет|Бејл}}|ВЕЛ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 7 | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Луис|Суарез}}|УРУ}} | style="text-align:center;" | 29 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 25 | style="text-align:center;" | – | [[ФК Барселона|Барселона]] |} ;2016–17 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"| Прва рунда<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/insideuefa/about-uefa/news/newsid=2492844.html|title=Buffon, Messi and Ronaldo on Player of the Year shortlist|website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=15. 8. 2017|accessdate=15. 8. 2017}}</ref> ! scope="col" style="width:50px;"| Завршна рунда <ref>{{cite news |title=Ronaldo named 2016/17 Men's Player of the Year |url=http://www.uefa.com/insideuefa/uefa-best-player-award/news/newsid=2495000.html |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=24. 8. 2017 |accessdate=24. 8. 2017 |quote=Ronaldo, who finished top scorer in last season's UEFA Champions League with 12 goals, including two in the final against Juventus in Cardiff, received 482 points in the poll, with Messi (141 votes) and Buffon (109 votes) finishing second and third respectively. }}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 482 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 141 | [[ФК Барселона|Барселона]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Ђанлуиђи|Буфон}}|ИТА}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | 109 | [[Јувентус]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Лука|Модрић}}|ХРВ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | – | [[Реал Мадрид]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Тони|Крос}}|НЕМ}} | style="text-align:center;" | – | style="text-align:center;" | – | [[Реал Мадрид]] |} ;2017–18 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- text-align:center;" ! scope="col" style="width:25px;"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col" style="width:50px;"|Појени<ref name="UEFAPOTY2018">{{cite news |title=Modrić, Ronaldo and Salah up for Player of the Year |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2565827.html |website=UEFA.com |date=20. 8. 2018 |accessdate=20. 8. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2567658.html|title=Luka Modrić wins UEFA Men's Player of the Year award|date=30. 8. 2018|publisher=UEFA|accessdate=30. 8. 2018}}</ref> ! scope="col" style="width:100px;"| Тим |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Лука|Модрић}}|ХРВ}} | style="text-align:center;" | 313 | [[Реал Мадрид]] |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | style="text-align:center;" | 223 | [[Реал Мадрид]] |-bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} | style="text-align:center;" | 134 | [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |- |scope="row"|4 | {{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} | style="text-align:center;" | 72 | [[Атлетико Мадрид]] |- |scope="row"|5 | {{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | style="text-align:center;" | 55 | [[ФК Барселона|Барселона]] |} {{Затвори доле}} ===== Награде за најбољег нападача сезоне у Лиги шампиона ===== Награде у Лиги шампиона додељују се од 2017. ;2016–17 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2493360.html|title=Cristiano Ronaldo named #UCL forward of the season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|date=24. 8. 2017|accessdate=24. 8. 2017}}</ref> |align=left|[[Реал Мадрид]] |359 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |147 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Пауло|Дибала}}|АРГ}} |align=left|[[Јувентус]] |64 |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10 |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Килијан|Мбапе}}|ФРА}} |align=left|[[ФК Монако|Монако]] |58 |- |scope="row"|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} |align=left|[[Бајерн Минхен]] |24 |- |scope="row"|6 |align=left|{{Застава спортиста|[[Нејмар]]|БРА}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |21 |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} |align=left|[[Атлетико Мадрид]] |14 |- |scope="row"|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Гонзало|Игуаин}}|АРГ}} |align=left|[[Јувентус]] |8 |- |scope="row"|9 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Едисон|Кавани}}|УРУ}} |align=left|[[Пари Сен Жермен|ПСЖ]] |6 |- |scope="row"|10 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Марио|Манџукић}}|ХРВ}} |align=left|[[Јувентус]] |5 |} ;2017–18 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#eedd82" |scope="row"|1 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}}<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2567664.html|title=Cristiano Ronaldo: Champions League Forward of the Season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations|date=30. 8. 2018|accessdate=30. 8. 2018}}</ref> |align=left|[[Реал Мадрид]] |287 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|2 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |218 |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"|3 |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] |43 |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10<ref name="UCLFOTS2018">{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2565826.html|website=UEFA.com|date=9. 8. 2018|accessdate=21. 8. 2018|title=Champions League positional awards: nominees announced}}</ref> |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Килијан|Мбапе}}|ФРА}} |align=left|[[Парис Сен Жермен|ПСЖ]] |17 |- |rowspan=2|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Един|Џеко}}|БИХ}} |align=left|[[ФК Рома|Рома]] |rowspan=2|15 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Хари|Кејн}}|ЕНГ}} |align=left|[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберто|Фирмино}}|БРА}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |13 |- |rowspan=3|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Гарет|Бејл}}|ВЕЛ}} |align=left|[[Реал Мадрид]] |rowspan=3|12 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Антоан|Гризман}}|ФРА}} |align=left|[[Атлетико Мадрид]] |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Садио|Мане}}|СЕН}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |} ;2018–19 {| class="wikitable" style="font-size:92%; margin-right: 0;" |- ! scope="col"| Поз. ! scope="col"| Играч ! scope="col"| Tим ! scope="col"| Појени |- !colspan=4|Ужа листа |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Садио|Мане}}|СЕН}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] | |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} |align=left|[[ФК Барселона|Барселона]] | |- |- bgcolor="#D0F0C0" |scope="row"| |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} |align=left|[[Јувентус]] | |- !colspan=4|Играчи рангирани 4–10<ref>{{cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2617489.html|title=Champions League positional awards: meet the nominees|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations|date=8. 8. 2019|accessdate=15. 8. 2019}}</ref> |- |scope="row"|4 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Мохамед|Салах}}|ЕГИ}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |83 |- |scope="row"|5 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Душан|Тадић}}|СРБ}} |align=left|[[Ајакс]] |35 |- |scope="row"|6 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Рахим|Стерлинг}}|ЕНГ}} |align=left|[[Манчестер Сити]] |15 |- |scope="row"|7 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберт|Левандовски}}|ПОЉ}} |align=left|[[Бајерн Минхен]] |10 |- |rowspan=2|8 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Роберто|Фирмино}}|БРА}} |align=left|[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |rowspan=2|9 |- |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Хари|Кејн}}|ЕНГ}} |align=left|[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |- |scope="row"|10 |align=left|{{Застава спортиста|{{Sortname|Лероа|Сане}}|НЕМ}} |align=left|[[Манчестер Сити]] |6 |} {{Затвори доле}} ===== Остало ===== * [[El País (Уругвај)|''El País'']] европски играч године: 2009, 2010, 2011, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/2012/12/30/en/football/barcelona/1356882785.html|title=Messi, 'King of Europe' for the fourth time|website=www.marca.com|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Награда ''Golden Boy'': 2005.<ref>{{Cite web|url=http://www.tuttosport.com/calcio/2008/12/06-11480/Golden+Boy%3A+l%27Albo+d%27Oro|title="Golden Boy: l'Albo d'Oro"|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20121101033216/http://www.tuttosport.com/calcio/2008/12/06-11480/Golden+Boy%3A+l%27Albo+d%27Oro|archive-date=01. 11. 2012|dead-url=dead|access-date=}}</ref> * [[УЕФА клупска награда|Уефа клупска награда]]: 2008–09<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f235ce26-8c40a7a2e60f-1000--uefa-club-forward-of-the-year/|title=UEFA Club Forward of the Year|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * [[УЕФА клупски фудбалер године|Уефа клупски фудбалер године]]: 2009.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefasupercup/news/0250-0c50f3c51511-e586dd46d70c-1000--uefa-club-footballer-of-the-year/|title=UEFA Club Footballer of the Year|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Играч недење у ЛШ: 5. коло/[[Лига шампиона 2015/16.|2015–16]], 1. коло/[[Лига шампиона 2016/17.|2016–17]], 3. коло/2016–17. 5. коло/2016–17, осминафинала/[[Лига шампиона 2017/18.|2017–18]] (узвратна утакмица), 1. коло/[[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]], 5. коло/2018–19<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2570846.html|title=Every UEFA Champions League Player of the Week|last=UEFA.com|website=UEFA.com|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * Играч седмице у ЛШ у издању магазина ''Joe'': 45/2014<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/joes-champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-474323|title=JOE's Champions League Man of the Week: Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref>, 48/2014<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/joes-champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-2-476729|title=JOE's Champions League man of the week : Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref>, 19/2015<ref>{{Cite web|url=https://www.joe.ie/sport/champions-league-man-of-the-week-lionel-messi-494999|title=Champions League Man of the Week: Lionel Messi|website=JOE.ie|language=en|access-date=8. 9. 2019}}</ref> === Као стрелац === ==== Златна копачка ==== Европска златна копачка додељује се најбољем стрелцу у току текоће сезоне. Систем је такав да омогућава играчу који игра у захтевнијој лиги да има мање погодака и опет освоји награду у односу на играча који има више голова, а игра у слабијој лиги. Према Уефа коефицијенту, голови постигнути у ''лигама петица'' се множе са чиниоцем два,а лиге рангиране од шест до двадесет један се множе са чиниоцем 1,5. Откад се систем појена усвојио 1996, Меси и [[Кристијано Роналдо]] су два од четири играча, заједно са [[Марио Жардел]]ом и [[Луис Суарез]]ом, који имају 80 или више појена.<ref>{{Cite web|url=http://www.eusm.eu/item/goldenshoe_winners.htm|title=European Sports Magazines|website=www.eusm.eu|access-date=29. 8. 2019}}</ref> Меси је био први фудбалер који је успео да освоји признање три пута. Од краја сезоне 2018–19, Меси држи рекорд по броју освојених Златних копачки, укупно шест.<ref>{{Cite web|url=http://www.independent.co.uk/sport/football/european/lionel-messi-awarded-golden-shoe-for-third-time-after-46-la-liga-goals-for-barcelona-8951828.html|title=Lionel Messi awarded Golden Shoe for third time after 46 La Liga goals|date=20. 11. 2013|website=The Independent|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Голови ! Појени |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]] | {{Number table sorting|34}} | {{Number table sorting|68}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]] | {{Number table sorting|50}} | {{Number table sorting|100}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]] | {{Number table sorting|46}} | {{Number table sorting|92}} |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]] | {{Number table sorting|37}} | {{Number table sorting|74}} |- |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] | {{Number table sorting|34}} | {{Number table sorting|68}} |- | [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] | {{Number table sorting|36}} | {{Number table sorting|72}} |} ==== Најбољи стрелци – Лига шампиона ==== {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Играч ! Националност ! Клуб ! Голови |- | [[Лига шампиона 2008/09.|2008–09]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 9 |- | [[Лига шампиона 2009/10.|2009–10]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 8 |- | [[Лига шампиона 2010/11.|2010–11]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 12 |- | [[Лига шампиона 2011/12.|2011–12]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 14 |- | rowspan="3" | [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] | [[Нејмар]] |{{Зас|БРА}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | rowspan="3" | 10 |- | [[Кристијано Роналдо]] |{{Зас|POR}} | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]] | '''Лионел Меси''' |{{Зас|АРГ}} | [[ФК Барселона|Барселона]] | 12 |} {{Мало|Извор: Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation,<ref>{{cite web |first1=Roberto |last1=Di Maggio |first2=Roberto |last2=Mamrud |first3=Davide |last3=Rota|first4=Jarek|last4=Owsianski |title=Champions Cup/Champions League Topscorers |publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation (RSSSF)|date=8. 6. 2017 |url=http://www.rsssf.com/ec/ec1tops.html |accessdate=2. 11. 2017}}</ref> UEFA,<ref>{{cite web |title=UEFA Champions League Statistics Handbook 2017/18: Facts and figures |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |format=pdf |page=11 |url=https://www.uefa.com/MultimediaFiles/Download/EuroExperience/competitions/Publications/02/28/56/88/2285688_DOWNLOAD.pdf |accessdate=2. 11. 2017}}</ref> worldfootball.net<ref>{{cite web |url=http://www.worldfootball.net/top_scorer/champions-league/ |title=Champions League » Top Scorer |website=worldfootball.net |accessdate=2. 11. 2017}}</ref>}} ===== Свеукупно – Лига шапиона ===== Роналдо је најбољи стрелац у историји Лиге шампиона са постигнута 126 гола, док је Меси други са 112.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/champions-league/tore/1/|title=Champions League + European Cup - All-time Topscorers|website=worldfootball.net|language=en|access-date=29. 8. 2019}}</ref> Меси је новембра 2014. престигао претходни рекорд за највише датих голова у најелитнијем европском такмичењу, који је држао Шпанац [[Раул Гонзалез|Раул]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/sport/football/29363780|title=Messi breaks Champions League record|date=25. 11. 2014|access-date=29. 8. 2019|language=en-GB}}</ref> ''Важи од 7. маја 2019.'' {| class="wikitable sortable" width="1000" ! scope="col" | Позиција ! scope="col" | Играч ! scope="col" | Голови ! scope="col" | Наступи ! scope="col" | Однос ! scope="col" | Каријера ! scope="col" | Клуб(ови) |- | align="center" scope="row" | 1 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | align="center" | '''126''' | align="center" | 162 | align="center" | 0,778 | align="center" | 2003–данас | [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Јувентус|Јувентус]] |- | align="center" scope="row" | 2 |{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | align="center" | '''112''' | align="center" | 135 | align="center" | 0,83 | align="center" | 2005–данас | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | align="center" scope="row" | 3 |{{Застава спортиста|[[Раул Гонзалес|Раул]]|ШПА}} | align="center" | '''71''' | align="center" | 142 | align="center" | 0,5 | align="center" | 1995–2011 | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Шалке 04|Шалке 04]] |- | align="center" scope="row" | 4 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Карим|Бензема}}|ФРА}} | align="center" | '''60''' | align="center" | 112 | align="center" | 0,536 | align="center" | 2006–данас | [[ФК Олимпик Лион|Лион]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- | align="center" scope="row" | 5 |{{Застава спортиста|{{Sortname|Руд|ван Нистелрој}}|ХОЛ}} | align="center" | '''56''' | align="center" | 73 | align="center" | 0,767 | align="center" | 1998–2009 | [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајндховен]], [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |} {{Мало|Извор: worldfootball.net<ref name="WFNET">{{cite web |url=http://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/champions-league/tore/1/ |title=Champions League + European Cup » All-time Topscorers » rank 1 – 50 |website=worldfootball.net |accessdate=19. 2. 2019}}</ref>}} ==== Најбољи стрелац – Ла Лига ==== {| class="wikitable sortable" ! Сезона ! Голови ! Наступи ! Однос |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]] | 34 | 35 | 0,971 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]] | 50 | 37 | 1,351 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]] | 46 | 32 | 1,438 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]] | 37 | 34 | 1,088 |- | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]] | 34 | 36 | 0,944 |- | [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] | 36 | 34 | 1,059 |} ===== Свеукупно – Ла Лига ===== ''За 19. мај 2019.'' {| class="wikitable sortable" width="1000" ! scope="col" | Позиција ! scope="col" | Играч ! scope="col" | Голови ! scope="col" | Наступи ! scope="col" | Однос ! scope="col" | Каријера ! scope="col" | Клуб(ови) |- align="center" | scope="row" | 1 | align="left" |{{Застава спортиста|'''Лионел Меси'''|АРГ}} | '''419''' | 452 | 0,927 | 2004–данас | align="left" | [[ФК Барселона|Барселона]] |- align="center" | scope="row" | 2 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Кристијано|Роналдо}}|ПОР}} | '''311''' | 292 | 1,065 | 2009–2018 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- align="center" | scope="row" | 3 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Телмо|Зара}}|ШПА}} | '''251''' | 277 | 0,906 | 1940–1955 | align="left" | [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] |- align="center" | scope="row" | 4 | align="left" |{{Застава спортиста|{{Sortname|Хуго|Санчез}}|МЕК}} | '''234''' | 347 | 0,674 | 1981–1994 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]], [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]] |- align="center" | scope="row" | 5 | align="left" |{{Застава спортиста|[[Раул Гонзалес|Раул]]|ШПА}} | '''228''' | 550 | 0,415 | 1994–2010 | align="left" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |- align="center" |} {{Мало|Извор: worldfootball.net<ref>{{cite web|title=Spain » Primera División » All-time Topscorers » rank 1 – 50 |website=worldfootball.net |url=http://www.worldfootball.net/alltime_goalgetter/esp-primera-division/tore/1/ |accessdate=30. 4. 2019}}</ref>}} ==== Хет-трикови ==== {| class="wikitable sortable plainrowheaders" ! scope="col" |# ! scope="col" |За ! scope="col" |Против ! align="center" scope="col" |Резултат ! scope="col" |Такмичење ! scope="col" |Датум |- |1 ! rowspan="16&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | align="center" |3–3 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2006/07.|Ла лига 2006–07]] |{{Dts|2007|3|10}} |- |2 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|Копа дел Реј 2008–09]] |{{Dts|2009|1|6}} |- |3 |[[ФК Тенерифе|Тенерифе]] | align="center" |5–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|1|10}} |- |4 |[[ФК Валенсија|Валенсија]] | align="center" |3–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|3|14}} |- |5 |[[ФК Реал Сарагоса|Сарагоса]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига 2009–10]] |{{Dts|2010|3|21}} |- |6 |[[ФК Арсенал|Aрсенал]]<sup>4</sup> | align="center" |4–1 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2009/10.|2009–10 UEFA Champions League]] |{{Dts|2010|4|6}} |- |7 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Суперкуп Шпаније у фудбалу 2010.|Суперкуп Шпаније 2010.]] |{{Dts|2010|8|21}} |- |8 |[[ФК Алмерија|Aлмерија]] | align="center" |8–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|Ла лига 2010–11]] |{{Dts|2010|11|20}} |- |9 |[[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|Копа дел Реј 2010–11]] |{{Dts|2011|1|12}} |- |10 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |3–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|Ла лига]] [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]] |{{Dts|2011|2|5}} |- |11 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]] | align="center" |8–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|9|17}} |- |12 |[[ФК Атлетико Мадрид|Aтлетико Мадрид]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|9|24}} |- |13 |[[ФК Мајорка|Mајорка]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2011|10|29}} |- |14 |[[ФК Викторија Плзењ|Викторија Плзењ]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона 2011–12]] |{{Dts|2011|11|1}} |- |15 |[[ФК Малага|Mалага]] | align="center" |4–1 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|1|22}} |- |16 |[[ФК Валенсија|Валенсија]]<sup>4</sup> | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|2|19}} |- |17 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |Пријатељска |{{Dts|2012|2|29}} |- |18 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]]<sup>5</sup> | align="center" |7–1 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона 2011–12]] |{{Dts|2012|3|7}} |- |19 |[[ФК Гранада|Гранада]] | align="center" |5–3 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла Лига 2011–12]] |{{Dts|2012|5|2}} |- |20 |[[ФК Малага|Малага]] | align="center" |4–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла лига 2011–12]] |{{Dts|2012|5|5}} |- |21 |[[ФК Еспањол|Eспањол]]<sup>4</sup> | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|Ла Лига 2011–12]] |{{Dts|2012|3|20}} |- |22 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Бразила|Бразил]] | align="center" |4–3 |Пријатељска |{{Dts|2012|6|9}} |- |23 ! rowspan="2&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |5–4 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|Ла Лига 2012–13]] |{{Dts|2012|10|20}} |- |24 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]]<sup>4</sup> | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|Ла лига 2012–13]] |{{Dts|2013|1|27}} |- |25 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Гватемале|Гватемала]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |Пријатељска |{{Dts|2013|6|14}} |- |26 ! rowspan="13&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Валенсија|Валенсија]]<sup>4</sup> | align="center" |3–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла лига 2013–14]] |{{Dts|2013|9|1}} |- |27 |[[ФК Ајакс|Ajaкс]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2013/14.|Лига шампиона 2013–14]] |{{Dts|2013|9|18}} |- |28 |[[ФК Осасуна|Oсасуна]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла лига 2013–14]] |{{Dts|2014|3|16}} |- |29 |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | align="center" |4–3 <small>(Г)</small> |[[Прва лиге Шпаније у фудбалу 2013/14.|Ла Лига 2013–14]] |{{Dts|2014|3|23}} |- |30 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лиге Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла Лига 2014–15]] |{{Dts|2014|11|22}} |- |31 |[[ФК АПОЕЛ|AПОЕЛ]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2014/15.|Лига шампиона 2014–15]] |{{Dts|2013|9|18}} |- |32 |[[ФК Еспањол|Eспањол]] | align="center" |5–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2014|12|7}} |- |33 |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |4–0 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2015|1|18}} |- |34 |[[ФК Леванте|Леванте]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла Лига 2014–15]] |{{Dts|2015|2|15}} |- |35 |[[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]] | align="center" |6–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|Ла лига 2014–15]] |{{Dts|2015|3|15}} |- |36 |[[ФК Гранада|Гранада]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|Ла Лига 2015–16]] |{{Dts|2016|1|9}} |- |37 |[[ФК Валенсија|Валенсија]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|Копа дел Реј 2015–16]] |{{Dts|2016|2|3}} |- |38 |[[ФК Рајо Ваљекано|Рајо Ваљекано]] | align="center" |5–1 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|Ла лига 2015–16]] |{{Dts|2016|3|3}} |- |39 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Панаме|Панама]] | align="center" |5–0 |Копа Америка Сентерарио |{{Dts|2016|6|10}} |- |40 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Селтик|Селтик]] | align="center" |7–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона 2016–17]] |{{Dts|2016|9|13}} |- |41 |[[ФК Манчестер Сити|Манчестер Сити]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2016/17.|Лига шампиона 2016–17]] |{{Dts|2016|10|19}} |- |42 |[[ФК Еспањол|Еспањол]] | align="center" |5–0 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла Лига 2017–18]] |{{Dts|2017|9|9}} |- |43 |[[ФК Ејбар|Ејбар]]<sup>4</sup> | align="center" |6–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла Лига 2017–18]] |{{Dts|2017|9|19}} |- |44 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Aргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Еквадора|Eквадор]] | align="center" |3–1 <small>(Г)</small> |[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2018 — КОНМЕБОЛ|Квалификације за Светско првенство 2018.]] |{{Dts|2017|10|10}} |- |45 ! rowspan="2&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК Леганес|Леганес]] | align="center" |3–1 <small>(Д)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла лига 2017–18]] |{{Dts|2018|4|7}} |- |46 |[[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруња]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|Ла лига 2017–18]] |{{Dts|2018|4|29}} |- |47 ! rowspan="1&quot;" |[[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентина]] |[[Фудбалска репрезентација Хаитија|Хаити]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |Пријатељска |{{Dts|2018|5|29}} |- |48 ! rowspan="4&quot;" |[[ФК Барселона|Барселона]] |[[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ]] | align="center" |4–0 <small>(Д)</small> |[[Лига шампиона 2018/19.|Лига шампиона 2018–19]] |{{Dts|2018|9|18}} |- |49 |[[ФК Леванте|Леванте]] | align="center" |5–0 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2018|12|16}} |- |50 |[[ФК Севиља|Севиља]] | align="center" |4–2 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2019|2|23}} |- |51 |[[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | align="center" |4–1 <small>(Г)</small> |[[Ла лига 2018/19.|Ла Лига 2018–19]] |{{Dts|2019|3|17}} |- |} <sup>4</sup> {{Мало|Постигао 4 гола}} <sup>5</sup> {{Мало|Постигао 5 голова}} ==== Остало ==== ; '''Најбољи стрелац''' * ''IFFHS World's Best Top Division Goal Scorer'': 2012,<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2012-2013/messi-named-top-striker-of-the-year-by-iffhs|title=Messi named top striker of the year by IFFHS|website=FCBarcelona.com|accessdate=16. 2. 2018|date=28. 12. 2012|quote=The International Federation of Football History & Statistics (IFFHS) has named Leo Messi the top goalscorer of 2012 in the 60 top leagues in the world}}</ref><ref name="FRIFFHS">{{cite web|url=http://iffhs.de/former-results/|title=Former Results|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|accessdate=18. 2. 2018|archive-date=24. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190924094523/https://iffhs.de/former-results/|url-status=dead}}</ref> 2013,<ref name="FRIFFHS" /> 2017,<ref name="FRIFFHS" /> 2018.<ref name="FRIFFHS" /> * ''IFFHS World's Best Top Goal Scorer'': 2011,<ref name="FRIFFHS" /> 2012.<ref name="FRIFFHS" /> * [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]]: [[Светско клупско првенство у фудбалу 2011.|2011.]] * [[Куп Шпаније у фудбалу|Копа дел Реј]]: [[Куп Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2008/2009 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2008-2009/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2010/2011 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2010-2011/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013–14]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2013/2014 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2013-2014/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]],<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2015/2016 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2015-2016/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> [[Куп Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]]<ref>{{cite web |title=Spain » Copa del Rey 2016/2017 » Top Scorer |publisher=World Football |url=http://www.worldfootball.net/goalgetter/esp-copa-del-rey-2016-2017/ |accessdate=18. 2. 2018}}</ref> *[[Светско првенство у фудбалу за младе#Награде|Златна копачка на Светском првенству за младе]]: 2007.<ref name="U20 Best Player"/> * [[Копа Америка]] Сребрна копачка: 2016. ; Гол сезоне * Најбољи гол ЛШ по избору обожавалаца: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW">{{cite web |url=https://gotw.uefa.com/#/en/previous-winners|title=UEFA Goal of the Week |accessdate=6. 8. 2019 |website=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}}</ref> * Најбољи гол у четвртфиналној фази ЛШ: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW"/> * Најбољи гол у полуфиналној фази ЛШ: [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]]<ref name="UEFA GOTW"/> * Најбољи гол Копа Америке: 2007. * Гол сезоне у избору Уефа: 2014–15,<ref>{{cite web |url=https://www.si.com/planet-futbol/2015/08/27/lionel-messi-goal-barcelona-bayern-munich-champions-league-jerome-boateng |title=Messi's goal vs. Bayern voted Europe's best in 2014-15 |accessdate=28. 8. 2018 |work=Sports Illustrated |date=27. 8. 2015 |author=SI Wire}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2392124.html |title=Goal of the Season: see the 2014/15 winners |accessdate=28. 8. 2018 |website=UEFA.com |date=23. 7. 2016 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |quote=And – the winner with 39% of the vote – Lionel Messi's exceptional individual effort against Bayern München}}</ref> [[2015–16 in UEFA football|2015–16]],<ref name="LM102016UEFAGOTS">{{cite web |url=https://www.sportskeeda.com/football/lionel-messi-awarded-goal-of-the-season-for-superb-strike-against-roma |title=UEFA Champions League 2015/16: Lionel Messi awarded goal of the season for superb strike against Roma |accessdate=28. 8. 2018 |work=[[Sportskeeda]] |date=25. 8. 2016 |last=Sriram |first=Arvind |quote=Lionel Messi has won the UEFA Goal of the Season award for his fantastic team goal against Roma. He has also made history by becoming the only player to win the award for two consecutive years.}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2568378.html |title=Cristiano Ronaldo wins UEFA.com Goal of the Season vote |accessdate=28. 8. 2018 |website=UEFA.com |date=28. 8. 2018 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}} </ref> 2018–19<ref>{{cite web |url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2617727.html |title=Lionel Messi free-kick voted UEFA.com Goal of the Season |accessdate=9. 8. 2019 |website=UEFA.com |date=9. 8. 2019 |publisher=Union of European Football Associations (UEFA)}} </ref> ---- * Номинован за [[Награда Пускаш|Награду Пускаш]]: 2010,<ref name="FPA2016" /> 2011,<ref name="FPA2016" /> 2012, 2015,<ref name="FPA2016" /> 2016,<ref name="FPA2016">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2016-2017/fc-barcelona-s-neymar-jr-and-leo-messi-up-for-the-2016-puskas-award|title=FC Barcelona's Neymar Jr and Leo Messi, up for the 2016 Puskas Award|website=FCBarcelona.com|accessdate=16. 2. 2018|date=21. 11. 2016|quote='''Neymar Jr''' and '''Leo Messi''' have been nominated for the '''Puskas Award 2016''', which is given by '''FIFA''' to the player who scored the best goal between 30 September 2015 and 30 September 2016. [...] On the other hand, Leo Messi is yet to win the award. Barça's number 10 came third in 2011, second in 2015 and also made the top ten in 2010.}}</ref> 2018, 2019.<ref name="FPA2019">{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1318023/messis-stunner-at-the-benito-villamarin-on-shortlist-for-puskas-award|title=Messi's stunner at the Benito Villamarín on shortlist for Puskás Award|website=FCBarcelona.com|accessdate=19. 8. 2019|date=19. 8. 2019}}</ref> ; Најбољи асистент * [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла лига]] : [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16 .|2015–16]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]], [[Ла лига 2018/19.|2018–19]] <ref>{{Cite web|url=http://www.espnfc.com/spanish-primera-division/15/statistics/assists|title=2017–18 La Liga {{!}} Statistics {{!}} Top Assists|website=[[ESPN FC]]|access-date=4. 6. 2018}}</ref> * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] : [[Лига шампиона 2011/12.|2011–12]], [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]] * [[Куп Шпаније у фудбалу|Копа дел Реј]] : [[Куп Шпаније у фудбалу 2015/16|2015–16]], [[Kup Španije u fudbalu 2016/17.|2016–17]] * [[Копа Америка]] : [[Копа Америка 2011.|2011]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]. === Убрајања у тимове сезоне === ==== Награде од стране међународних фудбалских федерација ==== ; ''FIFA FIFPro World XI'' {| class="wikitable" ! ! Играч ! Година ! Клуб(ови) |- | rowspan="2" | 1 | '''Лионел Меси''' | 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Кристијано Роналдо]] | 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтед]], [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Јувентус|Јувентус]] |- | rowspan="2" | 3 | [[Андрес Инијеста]] | 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017. | [[ФК Барселона|Барселона]] |- | [[Серхио Рамос]] | 2008, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |} ; Остало * [[УЕФА тим године|Тим године у избору Уефа]] : 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. * Уефа ултимативни тим године <ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/teamsandplayers/players/player=63706/profile/|title=Cristiano Ronaldo|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|access-date=24. 5. 2016}}</ref> * Тим сезоне у ЛШ: [[Лига шампиона 2014/15.|2014–15]], [[Лига шампиона 2015/16.|2015–16]], [[Лига шампиона 2016/17.|2016–17]], [[Лига шампиона 2017/18.|2017–18]], [[Лига шампиона 2018/19.|2018–19]] * ''UCL Player Rater Team of the Season:'' 2010–11<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/15|title=Player Rater Team of the Season|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110530003651/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/15|archive-date=30. 05. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> * ''UCL Player Rater Team of the Week'': 1. коло/2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/1|title=Team of the week - Matchday 1|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110602144113/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/1|archive-date=02. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 8. коло (А)/2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/9|title=Team of the week - Matchday 8A|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110621045612/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/9|archive-date=21. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 10. коло/ 2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/12|title=Team of the week - Matchday 10|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110530132140/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/12|archive-date=30. 05. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 11. коло/ 2010–11,<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/13|title=Team of the week - Matchday 11|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605110345/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/13|archive-date=05. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> 12. коло/ 2010–11<ref>{{Cite web|url=http://en.uclratings.uefa.com:80/Player/TeamOfWeek/14|title=Team of the week - Matchday 12|website=UEFA.com|publisher=Union of European Football Associations (UEFA)|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605110345/http://en.uclratings.uefa.com/Player/TeamOfWeek/14|archive-date=05. 06. 2011|url-status=dead|access-date=28. 12. 2017}}</ref> * Дрим тим Светског првенства: [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]. * Дрим тим Копа Америке: [[Копа Америка 2007.|2007]], [[Копа Америка 2011.|2011]], [[Копа Америка 2015.|2015]], [[Копа Америка 2016.|2016]]. * ''IFFHS Men's World Team'': 2017,<ref>{{Cite web|url=http://iffhs.de/the-iffhs-man-world-team-2017/|title=THE IFFHS MEN WORLD TEAM 2017|date=12. 12. 2017|publisher=IFFHS.de|access-date=12. 12. 2017|archive-date=13. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171213010651/http://iffhs.de/the-iffhs-man-world-team-2017/|url-status=dead}}</ref> 2018.<ref>{{Cite web|url=https://iffhs.de/iffhs-awards-2018-the-men-world-team-2018/|title=IFFHS AWARDS – THE MEN WORLD TEAM 2018|date=1. 12. 2018|publisher=IFFHS.de|access-date=4. 12. 2018|archive-date=06. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190106194353/https://iffhs.de/iffhs-awards-2018-the-men-world-team-2018/|url-status=dead}}</ref> * ''AFA Team of All Time'': 2015.<ref>{{Cite web|url=https://as.com/diarioas/2016/01/04/english/1451939318_274456.html|title=The Argentine FA chooses its greatest XI of all time|date=26. 1. 2019|publisher=AS|access-date=7. 8. 2019|archive-date=05. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190805162609/https://as.com/diarioas/2016/01/04/english/1451939318_274456.html|url-status=dead}}</ref> ==== Шпанија ==== ; Награде Ла Лиге {| class="wikitable" ! rowspan="2" width="80" | Сезона ! colspan="4" | Категорија |- ! Голман ! Одбрана ! Везни ред ! Напад |- | align="center" | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]]<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/the-201415-liga-bbva-ideal-xi|title=The 2014–15 Liga BBVA Ideal XI|date=15. 6. 2015|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=8. 3. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20180915085526/http://www.laliga.es/en/news/the-201415-liga-bbva-ideal-xi|archive-date=15. 09. 2018|url-status=dead}}</ref> | [[Клаудио Браво]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} | [[Дани Алвес]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} [[Николас Отаменди]] {{Мало|([[Валенсија]])}} [[Жерард Пике]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} [[Жорди Алба]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} | [[Гжегож Криховјак]] {{Мало|([[Севиља]])}} <br />[[Иван Ракитић]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Хамес Родригез]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Кристијано Роналдо]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />'''Лионел Месси''' {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Антоан Гризман|Антоине Гризман]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} |- | align="center" | [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]]<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/the-liga-bbva-201516-team-of-the-season|title=The Liga BBVA 2015–16 Team of the Season|date=1. 6. 2016|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=4. 6. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20181118134749/http://www.laliga.es/en/news/the-liga-bbva-201516-team-of-the-season|archive-date=18. 11. 2018|url-status=dead}}</ref> | [[Јан Облак]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} | [[Серхио Рамос]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />[[Дијего Годин]] {{Мало|([[Атлетико Мадрид]])}} <br />[[Жерард Пике]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Марсело Вијеира|Марсело]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Андрес Инијеста]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Серхио Бускетс]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Лука Модрић]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} | [[Кристијано Роналдо]] {{Мало|([[Реал Мадрид]])}} <br />'''Лионел Месси''' {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} <br />[[Луис Суарез]] {{Мало|([[ФК Барселона|Барселона]])}} |- |} ==== Остало ==== * Најбољи играч [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла лиге]] према магазину ''Transfermarkt'': [[Ла лига 2018/19.|2018-19]]<ref>https://www.transfermarkt.ru/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8-tm-%D0%B2%D1%8B%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%9C%D0%B5%D1%81%D1%81%D0%B8-%D0%B2-%D0%BA%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0/view/news/344147</ref> * ''Trofeo EFE'': 2007, 2009, 2010, 2011, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.mundodeportivo.com/20120514/fc-barcelona/messi-trofeo-efe-mejor-futbolista-liga-latinoamericano_54293432212.html|title=Messi recibe el Trofeo EFE como mejor futbolista latinoamericano de la Liga BBVA|date=15. 5. 2012|publisher=Mundo Deportivo|language=Spanish|trans-title=Messi receives the EFE Trophy as the best Latin American footballer in the Liga BBVA|access-date=7. 8. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://m.ultimahora.com/messi-recibe-orgulloso-su-segundo-trofeo-efe-n304081.html/amp|title=Messi recibe orgulloso su segundo Trofeo EFE|date=12. 3. 2010|publisher=Ultima Hora|language=Spanish|trans-title=Messi proudly receives his second EFE Trophy|access-date=7. 8. 2019}}</ref> * Награда ''Don Balón'': 2006–07, 2008–09, 2009–10<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/spanpoy.html|title=Spain - Footballer of the Year|publisher=RSSF|access-date=7. 8. 2019}}</ref> * Најбољи играч Ла Лиге: [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016–17]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2017/18.|2017–18]]<ref name="Honours of a Genius: The Collector of Trophies">{{Cite news|url=http://www.marca.com/accesible/2013/11/12/futbol/equipos/barcelona/1384256483.html|title=Palmarés de un Genio: El Coleccionista de Trofeos|last=Otero|first=Paul M.|date=12. 11. 2013|work=Marca|access-date=13. 9. 2015|location=Spain|language=Spanish|trans-title=Honours of a Genius: The Collector of Trophies|archive-url=https://web.archive.org/web/20190328162523/https://www.marca.com/accesible/2013/11/12/futbol/equipos/barcelona/1384256483.html|archive-date=28. 03. 2019|url-status=dead}}</ref><ref name="Messi, Best Forward and Best Player">{{Cite web|url=https://www.ligabbva.com/liga-bbva/126953/messi-mejor-delantero-y-mejor-jugador-cristiano-jugador-mas-valioso/|title=Messi, Mejor Delantero y Mejor Jugador|date=2. 12. 2013|publisher=Liga de Fútbol Profesional|language=Spanish|trans-title=Messi, Best Forward and Best Player|archive-url=https://web.archive.org/web/20151208113604/https://www.ligabbva.com/liga-bbva/126953/messi-mejor-delantero-y-mejor-jugador-cristiano-jugador-mas-valioso/|archive-date=8. 12. 2015|url-status=dead|access-date=13. 9. 2015}}</ref><ref name="Lionel Messi, 2014–15 Liga BBVA Best Player">{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/noticias/lionel-messi-201415-liga-bbva-best-player|title=Lionel Messi, 2014–15 Liga BBVA Best Player|date=30. 11. 2015|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=8. 1. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20190322140218/https://www.laliga.es/en/noticias/lionel-messi-201415-liga-bbva-best-player|archive-date=22. 03. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mundodeportivo.com/futbol/laliga/20181112/452875656952/premio-pichichi-messi-en-directo-online-barcelona-futbol-hoy.html|title=La entrega del premio Pichichi a Messi, en directo|date=12. 11. 2018|website=Mundo Deportivo|language=Spanish|access-date=12. 11. 2018}}</ref> * Најбољи нападач Ла Лиге: [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008–09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009–10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010–11]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011–12]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012–13]], [[ПРва лига Шпаније у фудбалу 2014/15.|2014–15]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2015/16.|2015–16]]<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/index.html|title=MARCA - Diario online líder en información deportiva|date=13. 12. 2015|website=Marca.com|language=es|access-date=29. 8. 2019}}</ref> * ''Trofeo Alfredo Di Stéfano'': 2008–09,<ref>{{Cite web|url=http://www.rtve.es/deportes/20091111/messi-recibe-nervioso-trofeo-di-stefano/300462.shtml|title=Messi recibe "nervioso" el trofeo Di Stéfano|date=11. 11. 2009|publisher=rtve|language=Spanish|trans-title=Messi receives the Di Stéfano trophy "nervous"|access-date=7. 8. 2019}}</ref> 2009–10, 2010–11,<ref>{{Cite web|url=https://www.marca.com/2011/06/01/futbol/1adivision/1306945514.html|title=Messi consigue su tercer Trofeo Di Stéfano|date=1. 6. 2011|publisher=Marca|language=Spanish|trans-title=Messi gets his third Di Stéfano Trophy|access-date=7. 8. 2019}}</ref> 2014–15, 2016–17, 2017–18 * Ла Лига играч месеца: јануар 2016, април 2017, април 2018, септембар 2018, март 2019.<ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-liga-bbva-player-of-the-month-for-january|title=Lionel Messi named Liga BBVA Player of the Month for January|date=12. 2. 2016|publisher=Liga de Fútbol Profesional|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190801144755/https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-liga-bbva-player-of-the-month-for-january|archive-date=01. 08. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-april|title=Lionel Messi named LaLiga Santander Player of the Month for April|date=12. 5. 2017|publisher=La Liga|access-date=06. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190806211739/http://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-april|archive-date=06. 08. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-march|title=Lionel Messi named LaLiga Santander Player of the Month for March|date=4. 4. 2019|publisher=La Liga|access-date=4. 4. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190407124920/https://www.laliga.es/en/news/lionel-messi-named-laliga-santander-player-of-the-month-for-march|archive-date=07. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> * ЕСМ тим године: 2014–15<ref name="ESM 14-15">{{Cite web|url=http://www.worldsoccer.com/esm-golden-shoe/esm-xi/esm-team-of-the-season-2014-15-362722|title=ESM Team of the Season – 2014–15|date=11. 6. 2015|website=[[World Soccer (magazine)|World Soccer]]|access-date=16. 1. 2016}}</ref> * ''Sports Illustrated Team of the Decade'': 2009.<ref>{{Cite web|url=http://sportsillustrated.cnn.com/2009/magazine/specials/2000s/12/15/soccer.decade.team/index.html|title=2000s: The Decade in Sports; All-Decade Team: Soccer|last=Wahl|first=Grant|date=21. 12. 2009|website=Sports Illustrated|archive-url=https://web.archive.org/web/20121113202936/http://sportsillustrated.cnn.com/2009/magazine/specials/2000s/12/15/soccer.decade.team/index.html|archive-date=13. 11. 2012|url-status=dead|access-date=20. 9. 2018}}</ref> * ''[[Лекип]]'' тим године: 2011,<ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/barcelona-players-dominate-the-lequipe-team-of-year-2011|title=Barcelona players dominate the L'Equipe Team of Year 2011|last=ambujgupta|date=26. 12. 2011|website=Sportskeeda|access-date=16. 2. 2018|quote=Lionel Messi made it to the team for the fourth successive year.}}</ref> 2012,<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2012-2013/alba-xavi-iniesta-and-messi-in-lequipe-team-of-the-year|title=Alba, Xavi, Iniesta and Messi in L’Equipe team of the year|date=27. 12. 2012|website=FCBarcelona.com|access-date=16. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/lequipe-announces-its-team-of-the-year|title=L'equipe announces its Team of the Year|last=Lakshya Singh Kashyap|date=27. 12. 2012|website=Sportskeeda|access-date=16. 2. 2018|quote='''FORWARD''': Andres Iniesta (Barcelona), Lionel Messi (Barcelona), Cristiano Ronaldo (Real Madrid)}}</ref> 2013,<ref>{{Cite web|url=http://www.sefutbol.com/en/jordi-alba-named-lequipes-team-year|title=Jordi Alba named in L`Équipe's team of the year|date=26. 12. 2013|website=Official website of Selección Española de Fútbol|access-date=16. 2. 2018|quote=The successes of '''Bayern Munich''' during 2013 have led the team to have five players in the ideal line-up .The full 11 is as follows: '''Manuel Neuer and Philipp Lah'''m (Germany), '''Vincent Kompany''' (Belgium), '''Thiago Silva''' (Brazil) and Spanish '''Jordi Alba'''. In the center of the field of this perfect team would be '''Yaya Toure''' (Ivory Coast), '''Bastian Schweinsteiger and Thomas Müller (G'''ermany) and '''Franck Ribéry''' (France). As strikers, [Lionel] '''Messi''' (Argentina) and '''Cristiano Ronaldo''' (Portugal).|archive-url=https://web.archive.org/web/20190414043953/https://www.sefutbol.com/en/jordi-alba-named-lequipes-team-year|archive-date=14. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> 2014,<ref>{{Cite web|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2014/12/three-real-madrid-players-in-lequipes-team-of-the-year|title=Three Real Madrid players in L’Equipe's team of the year|date=27. 12. 2014|website=Realmadrid.com|publisher=Real Madrid Club de Fútbol|location=Madrid, Spain|access-date=16. 2. 2018|quote=Cristiano Ronaldo, Sergio Ramos and Toni Kroos make up part of the team [L'Equipe's team of the year] that also includes [Manuel] Neuer, [Philipp] Lahm, [Mats] Hummels, [David] Alaba, [Ángel] Di María, Xabi Alonso, [Lionel] Messi and Neymar.}}</ref> 2016,<ref>{{Cite web|url=http://www.marca.com/en/football/real-madrid/2017/01/02/586a4cd3e5fdea61298b45bf.html|title=Four Real Madrid players in L'Equipe's team of 2016|last=McTear|first=Euan|date=2. 1. 2017|website=Marca English|access-date=16. 2. 2018|quote=L'Equipe also have two Barcelona players - Lionel Messi and Luis Suarez - in the side, along with ex-Barcelona and current Juventus man Dani Alves.}}</ref> 2017,<ref>{{Cite web|url=https://www.realmadrid.com/en/news/2018/01/four-madridistas-in-l’equipes-best-xi-of-the-year|title=Four madridistas in L’Equipe's best XI of the year|date=2. 1. 2018|website=Realmadrid.com|publisher=Real Madrid Club de Fútbol|location=Madrid, Spain|access-date=17. 1. 2018|quote=Cristiano Ronaldo, Sergio Ramos, Marcelo and Luka Modric all feature in the team, alongside [Gianluigi] Buffon (Juventus), [Mats] Hummels (Bayern Munich), Dani Alves (Juventus and PSG), [N’Golo] Kanté (Chelsea), Neymar (Barcelona and PSG), [Edinson] Cavani (PSG) and [Lionel] Messi (Barcelona).}}</ref> 2018.<ref>{{Cite web|url=https://en.as.com/en/2019/01/03/football/1546506092_091280.html|title=Real Madrid, France dominate L'Équipe's 2018 team of the year|last=De la Riva|first=Mario|date=3. 1. 2019|website=AS|access-date=3. 6. 2019|quote=Jan Oblak does make the team, whose LaLiga presence is completed by Barcelona's Lionel Messi.}}</ref> === Избори за најбољу спортску личност године === ; Лауреусова награда {| class="wikitable" ! scope="col" | Година ! scope="col" | Победник ! colspan="5" scope="col" | Номиновани |- | scope="row" | 2010. | [[Јусејн Болт]] <small>([[Атлетика|а]][[Атлетика|тлетика]])</small> | [[Кенениса Бекеле]] <br /><small>([[Атлетика|а]][[Атлетика|тлетика]])</small> | [[Алберто Контадор]] <small>([[бициклизам]])</small> | [[Роџер Федерер]] <br /><small>([[тенис]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Валентино Роси]] <small>([[мотоциклизам]])</small> |- | scope="row" | 2011. | [[Рафаел Надал]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Коби Брајант]] <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Андрес Инијеста]] <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | [[Mani Pakjao|Мани Пакјао]] <br /><small>([[бокс]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> |- | scope="row" | 2012. | [[Новак Ђоковић]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Кадел Еванс]] <br /><small>([[бициклизам]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Дирк Новицки]] <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> |- | scope="row" | 2013. | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Мохамед Фара]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[фудбал]])</small> | [[Мајкл Фелпс]] <br /><small>([[пливање]])</small> | [[Себастијан Фетел]] <br /><small>([[формула 1]])</small> | [[Бредли Вигинс]] <br /><small>([[бициклизам]])</small> |- | scope="row" | 2016. | [[Новак Ђоковић]] <br /><small>([[тенис]])</small> | [[Јусејн Болт]] <br /><small>([[атлетика]])</small> | [[Стефен Кари|С]]<nowiki/>тефен Кари <br /><small>([[кошарка]])</small> | [[Луис Хамилтон]] <br /><small>([[формула 1]])</small> | '''Лионел Меси''' <br /><small>([[Фудбал|ф]][[Фудбал|удбал]])</small> | [[Џордан Спит]]<br /><small>([[голф]])</small> |} ; Остало * ''Лекипов интернационални атлета године:'' 2011. * ''Best International Athlete ESPY Award:'' 2012, 2015. * ''Marca Leyenda:'' 2009 * Најбољи атлета Латинске Америке и Кариба 2014<ref>{{cite web|url=http://www.artemisaradioweb.icrt.cu/sitenglish/index.php?option=com_content&view=article&id=1934:ibargueen-and-messi-best-latin-american-athletes-in-2014&catid=14:deportivas&Itemid=185&lang=en|title=Ibargüen and Messi: Best Latin American Athletes in 2014|date=22. 12. 2014|publisher=Radio Artemisa|accessdate=7. 8. 2019|archive-date=06. 12. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201206112133/http://www.artemisaradioweb.icrt.cu/sitenglish/index.php?option=com_content&view=article&id=1934:ibargueen-and-messi-best-latin-american-athletes-in-2014&catid=14:deportivas&Itemid=185&lang=en|url-status=dead}}</ref> === Избор за националну спортску личност године === ; Аргентински атлета године *''Olimpia de Oro'': 2011. *''Olimpia de Plata'': 2005, 2007. **''Olimpia de Plata al Fútbol del Exterior'': 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017. === Награде за ''играча утакмице'' === ;Финале Лиге шампиона {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Тим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |rowspan="2" scope="col"|2009. {{Efn|2009, [[Уефа]] је поделила две награде за играча утакмице. Ћави је био именован за Уефиног играча меча, док је Меси добио исту награду, али од навијача.}} |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |title=Gerrard and Messi share fans' vote |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=833884.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=27. 5. 2009 |accessdate=2. 7. 2009 }}</ref> |- |[[Ћави]] |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |first=Andrew |last=Haslam |title=Imperious Xavi runs the show in Rome |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=834049.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations |date=28. 5. 2009 |accessdate=28. 5. 2009 }}</ref> |- |rowspan="2" scope="col"|2011. {{Efn|2011, [[Уефа]] је доделила две награде за играча утакмице. Меси је био именован за играча утакмице и од Уефе и од навијача.}} |'''Лионел Меси''' ||[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite news |first1=Simon |last1=Hart |first2=Álvaro |last2=Macho |title=Stellar Messi hails 'incredible' Barcelona |url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=1629779.html |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |date=29. 5. 2011 |accessdate=29. 5. 2011 }}</ref> |- |'''Лионел Меси''' ||[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref name="raterviite">{{cite web|title=Player Rater – Top Player – Lionel Messi |url=http://en.uclratings.uefa.com/Player/Profile/95803/2003352 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110530232357/http://en.uclratings.uefa.com/Player/Profile/95803/2003352 |url-status=dead |archive-date=30. 5. 2011 |work=UEFA.com |publisher=Union of European Football Associations (UEFA) |accessdate=29. 5. 2011}}</ref> |} ;Светско првенство 2010. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | | '''Лионел Меси''' | Група Б, Грчка - Аргентина |- |} ;Финале Светског клупског првенства {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Tим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|References}} |- |scope="row"|2009. |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] | |- |scope="row"|2011. |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] | |} ;Светско првенство 2014. {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице ! Признања |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Босна и Херцегоина (Групна фаза), Иран (групна фаза), Нигерија (групна фаза), Швајцарска (нокаут фаза)]] | align="center" | 4 |- ! rowspan="3" | 2 | [[Кејлор Навас]] | Енглеска (групна фаза), Грчка (осмина финала), Холандија (четвртфинале) | rowspan="3" align="center" | 3 |- | [[Арјен Робен]] | Аустралија (групна фаза), Чиле (групна фаза), Бразил (меч за треће место)]] |- | [[Хамес Родригез]] | Грчка (групна фаза), Обала Слоноваче (групна фаза), Уругвај (осмина финала) |- |} {{Мало|Извор: [[Фифа]]<ref>{{cite web|url=https://www.fifa.com/worldcup/archive/brazil2014/awards/man-of-the-match/index.html|title=2014 FIFA World Cup – Man of the Match|website=FIFA.com|publisher=Fédération Internationale de Football Association (FIFA)|accessdate=21. 1. 2017}}</ref>}} ;Уефа супер куп {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |+ !scope="col"|Едиција !scope="col"|Име !scope="col"|Tим !scope="col"|{{Abbr|Реф.|Референце}} |- |scope="row"|[[Уефа супер куп 2015.]] |'''Лионел Меси''' |[[ФК Барселона|Барселона]] |<ref>{{cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2015-2016/lionel-messi-man-of-the-match-in-2015-uefa-super-cup |title=Lionel Messi man of the match in 2015 UEFA Super Cup |website=FCBarcelona.com |last=Bogunya |first=Roger |date=11. 8. 2015 |accessdate=28. 12. 2017}}</ref> |} ;Копа Америка 2015. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Парагвај (групна фаза), Уругвај (групна фаза), Колумбија (четвртфинале), Парагвај (полуфинале) |- |} ;Светско првенство 2018. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | {{1|'''9'''}} | '''Лионел Меси''' | Нигерија (групна фаза) |- |} ;Копа Америка Сентарио 2016. {| class="wikitable plainrowheaders unsortable" |- ! Ранг ! Име ! Утакмице ! {{Abbr|Признања|Број признања за играча утакмице}} |- ! 1 | '''Лионел Меси''' | Панама (групна фаза), Венецуела (четвртфинале), САД (полуфинале) | align="center" | 3 |- ! rowspan="3" | 2 | [[Давид Оспина]] | Перу (четвртфинале), САД (меч за треће место) | rowspan="3" align="center" | 2 |- | [[Едуардо Варгас]] | Панама (групна фаза), Мексико (четвртфинале) |- | [[Енер Валенсија]] | Перу (групна фаза), Хаити (групна фаза) |- |} ;Копа Америка 2019. {| class="wikitable unsortable" |- ! Ранг !! Име !! Утакмица |- | style="background: #ececec; vertical-align: middle; text-align: {{{align|center}}}; {{{style|}}}" class="table-na" | {{1|'''8'''}} | '''Лионел Меси''' | Катар (групна фаза) |- |} === Остало === * ''IFFHS World's Best Playmaker:'' 2015, 2016,<ref>{{Cite news|url=http://iffhs.de/the-worlds-best-playmaker-2016-lionel-messi/|title=THE WORLD’S BEST PLAYMAKER 2016 : Lionel Messi|last=Ley|first=Robert|date=29. 12. 2016|access-date=18. 2. 2018|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|archive-date=24. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191024150654/https://iffhs.de/the-worlds-best-playmaker-2016-lionel-messi/|url-status=dead}}</ref> 2017.<ref>{{Cite web|url=https://iffhs.de/worlds-best-playmaker-2017-one-lionel-messi/|title=THE WORLD’S BEST PLAYMAKER 2017: ONE MORE FOR LIONEL MESSI|date=7. 12. 2017|publisher=International Federation of Football History & Statistics (IFFHS)|access-date=18. 2. 2018|archive-date=19. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171219132615/http://iffhs.de/worlds-best-playmaker-2017-one-lionel-messi/|url-status=dead}}</ref> * Номинован за ''Еуроспортов'' ''емоционални тренутак године'': 2016.{{Efn|"Leo Messi misses penalty in Copa America final defeat" received 13 percent (%) of the total votes cast, finishing on a third-place in the voting.<ref>{{cite news|url=http://www.eurosport.com/all-sports/andy-murray-named-eurosport-s-uk-star-of-the-year-cristiano-ronaldo-takes-global-prize_sto5994812/story.shtml |title=Andy Murray named Eurosport's UK Star of the Year, Cristiano Ronaldo takes global prize |work=Official website of Eurosport |date=30. 12. 2016 |accessdate=15. 2. 2017 |author=[[Garmin]] }}</ref>}} == Рекорди == ''За јул 2019.'' === Светски рекорди === * Највише Златних лопти: 5 (2009–12, 2015) {{Мало|(рекорд дели са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/35285469|title=Lionel Messi Wins Ballon d'Or over Ronaldo and Neymar|date=11. 1. 2016|publisher=BBC Sport|access-date=12. 2. 2016}}</ref> * Највише узастопно добијених Златних лопти: 4<ref name="14 Facts about the FIFA Ballon d'Or">{{Cite web|url=https://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|title=14 Facts about the FIFA Ballon d'Or|date=22. 9. 2014|publisher=FIFA|access-date=12. 2. 2016|archive-date=04. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304160555/http://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|url-status=dead}}</ref> * Најмлађи освајач Златне лопте; са 23, 24, 25 и 28 година<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|title=14 Facts About The Fifa Ballon d'Or|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304160555/http://www.fifa.com/ballon-dor/news/y=2013/m=10/news=14-facts-about-the-fifa-ballon-d-or-2195659.html|archive-date=04. 03. 2016|dead-url=dead|access-date=}}</ref> * [[Гинисова књига рекорда|Гинисов светски рекорд]] за играча са највише постигнутих голова за клуб и репрезентацију у једној календарској години: 91 гол, 2012.<ref>{{Cite web|url=http://www.guinnessworldrecords.com/news/2012/12/barcelona-star-lionel-messi-sets-new-goalscoring-record-46285/|title=Barcelona star Lionel Messi sets new goal-scoring record|publisher=[[Guinness World Records]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Највише голова у календарској години (укључујући и пријатељске утакмице): 96 голова, 2012. * Најбољи стрелац у свим европским такмичењима у календарској години: 79 голова, 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/sport/football/news-and-comment/barcelonas-lionel-messi-becomes-most-decorated-player-in-history-after-winning-unprecedented-fourth-8441605.html|title=Barcelona's Lionel Messi becomes most decorated player in history after winning unprecedented fourth straight Ballon d'Or|publisher=[[The Independent|Independent]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Најбољи стрелац у једној клупској сезони: 73 гола, сезона 2011/12.<ref name="The Goal That Started the Barcelona Legend">{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/32553429|title=Lionel Messi: The Goal That Started the Barcelona Legend|date=1. 5. 2015|publisher=BBC Sport|access-date=27. 8. 2015}}</ref> * Најдужи низ узастопно забијених погодака у домаћој лиги: 21 меч и 33 гола, 2012/13.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/21732439|title=Messi 'breaks record' by scoring in 17th consecutive La Liga game|publisher=[[BBC]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Једини играч који је освајао више од једне Златне лопте са [[Светско клупско првенство у фудбалу|Светских клупских првенстава.]]<ref name="Toyota Cup">{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/toyotamvp.html|title=Toyota Cup - Most Valuable Player of the Match Award|website=[[RSSSF]]|access-date=30. 5. 2018}}</ref> * Једини играч који је освајао више од једне награде за најбољег играча финала Светског клуспког првенства.<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/toyotamvp.html|title=Toyota Cup - Most Valuable Player of the Match Award|website=www.rsssf.com|access-date=5. 9. 2019}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 40 голова у 10 узастопних календарских година.<ref>{{Cite web|url=https://tribuna.com/en/fcbarcelona/news/2471494/|title=Lionel Messi's goals per calendar year|date=31. 12. 2018|publisher=Tribuna|access-date=30. 4. 2019|archive-date=30. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190430101618/https://tribuna.com/en/fcbarcelona/news/2471494/|url-status=dead}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 40 голова у 10 узастопних сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1151683/leo-messi-breaks-40-goal-mark-for-the-10th-consecutive-season|title=Leo Messi breaks 40 goal mark for the 10th consecutive season|date=30. 3. 2019|publisher=FC Barcelona|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Једини играч који је у календарској години постигао погодак у 6 различитих клупских такмичења два пута: 2011. и 2015. * Једини играч који је успео постићи гол и асистирати у 6 различитих клупских такмичења у календарској години: 2011. * Једини играч који је постигао 60+ голова у свим такмичењима у две узастопне сезоне: (2011/12. и 2012/13).<ref>{{Cite web|url=https://readfootball.co/2019/01/14/400-league-goals-and-counting-a-look-at-the-records-held-by-lionel-messi/only-player-to-score-60-goals-in-two-consecutive-seasons/|title=Only Player To Score 60+ Goals In Two Consecutive Seasons|date=31. 12. 2018|publisher=Read Everything|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Први играч који је узастопно постизао голове против свих тимова у професионалној лиги.<ref>{{Cite web|url=https://uk.reuters.com/article/uk-soccer-spain-messi/messi-scores-against-every-team-in-la-liga-consecutively-idUKBRE92T0C920130330|title=Messi scores against every team in La Liga consecutively|date=30. 3. 2013|publisher=Reuters|access-date=30. 4. 2019}}</ref> * Највише изабран за ''FIFPro World XI'': 12 пута (2007–2018) {{Мало|(дели рекорд са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.sportskeeda.com/football/five-incredible-records-shared-by-lionel-messi-and-cristiano-ronaldo|title=Five incredible records shared by Lionel Messi and Cristiano Ronaldo|date=3. 5. 2017|publisher=Sportskeeda|access-date=27. 11. 2017}}</ref> * Највише појављивања на омоту фудбалске видео-игрице: 10 === Континентални рекорди === ==== Европа ==== * Најбољи стрелац у „лигама петице”: 419 голова.<ref>{{Cite web|url=https://edition.cnn.com/2019/01/13/football/messi-barcelona-spt-intl|title='His goat-ness': Lionel Messi scores 400th league goal for Barcelona|last=John Sinnott|publisher=CNN|}}</ref> * Највише званичних постигнутих голова за један клуб у лигама петице: 603 гола. * Највише постигнутих голова у једном мечу Лиге шампиона: 5 голова {{small|(дели рекорд са 13 играча)}}.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2231480.html#/photos/|title=Top scorers in a single European game|website=UEFA.com|access-date=6. 7. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2012/matches/round=2000264/match=2007677/postmatch/report/index.html#magical+messi+downs+leverkusen|title=Five-goal Messi leaves Leverkusen spellbound|website=UEFA.com|access-date=6. 7. 2017}}</ref> * Највише [[Златна копачка|Златних копачки]]: 6 * Највише постигнутих хет-трикова у Лиги шампиона: 8 {{Мало|(дели рекорд са [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}.<ref>{{Cite web|url=https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=2566405.html|title=All you ever wanted to know: Champions League hat-tricks|website=UEFA.com|access-date=5. 4. 2019}}</ref> * Највише постигнутих голова у лиги у једној сезони: 50<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/blog/2012/dec/10/lionel-messi-record-year-numbers|title=Lionel Messi's incredible record-breaking year in numbers|last=Adamson|first=Mike|date=10. 12. 2012|work=The Guardian|access-date=30. 6. 2017|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> * Најмлађи играч који је наступио у Лиги шампиона 100 пута: 28 година и 84 дана, 2015. године.<ref>{{Cite magazine|last=Chavez|first=Christopher|date=16. 9. 2015|title=Lionel Messi Becomes Youngest to 100 Champions League Appearances|url=https://www.si.com/planet-futbol/2015/09/16/lionel-messi-champions-league-appearances-100-games-fc-barcelona-ac-roma|magazine=Sports Illustrated|access-date=13. 2. 2016}}</ref> * Најбољи стрелац Уефа супер купа: 3 гола {{Мало|(дели рекорд са [[Arie Haan]], [[Oleg Blokhin]], [[Gerd Müller]], [[Rob Rensenbrink]], [[François Van der Elst]], [[Terry McDermott]], и [[Радамел Фалкао|Фалкаоом]])}}<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/uefasupercup/news/newsid=2271025.html|title=Messi, Alves among Super Cup Record-Breakers|last=Saffer|first=Paul|date=11. 8. 2015|publisher=UEFA|access-date=13. 2. 2016}}</ref> * Највише појављивања у ''ESM Team of the Year'': 11 (2006, 2008–2013, 2015–2018): * Играч који је најбрже достигао 100 голова у Лиги шампиона (123 утакмице) * Играч који је најбрже достигао 300 голова у европским "лигама петице". (334 утакмице) * Први играч који је добио признање за најбољи гол сезоне две године за редом: 2015. и 2016. * Највише постигнутих голова у групној фази Лиге шампиона: 66 голова * Највише постигнутих голова за један клуб у Лиги шампиона: 112 голова * Најмлађи играч који је постигао 50 голова у Лиги шампиона * Најмлађи играч који је наступао у Лиги шампиона 100 пута * Најмлађи играч који је постигао 400+ голова за један европски клуб (27 година, 300 дана) ==== Амерички ==== * Најбољи асистент Копа Америке: 12 асистенција<ref>{{Cite web|url=https://nesn.com/2016/06/lionel-messi-assists-gonzalo-higuains-goal-thrills-gillette-stadium-in-copa-america/|title=Lionel Messi Sets Copa America Assists Record, Thrills Gillette Stadium|last=O'Mard|first=Marcus Kwesi|date=18. 6. 2016|website=NESN.com|language=en|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише постигнутих голова у КОНМЕБОЛ квалификацијама за СП: 21 гол {{small|(дели рекорд са [[Луис Суарез|Суарезом]])}}. * Највише постигнутих голова као измена на утакмици Копа Америке: 3 гола === Шпански рекорди === * Највише признања за најбољег играча Ла лиге: 8 (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2017, 2018).<ref name="#1">{{Cite web|url=https://www.ovaciondigital.com.uy/futbol/messi-presente-suarez.html|title=Messi tiene presente a Suárez|last=ElPais|website=Diario EL PAIS Uruguay|language=spanish|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише признања за најбољег нападача Ла лиге: 9 (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017, 2018).<ref name="#1"/> * Највише Пичићи трофеја: 6 {{small|(дели рекорд са [[Телмо Зара|Заром]])}}<ref>{{Cite web|url=https://www.goal.com/en-sa/news/la-liga-top-scorer-messi-wins-record-equalling-sixth/h5v6idsvqmbh121j22xm353u6|title=La Liga top scorer Lionel Messi wins record-equalling sixth Pichichi Trophy {{!}} Goal.com|website=www.goal.com|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац Ла лиге: 419 голова<ref>{{Cite web|url=https://www.guinnessworldrecords.com/news/2014/11/lionel-messi-earns-another-guinness-world-records-title-with-la-liga-scoring-feat-62015|title=Double for Lionel Messi as Barcelona star takes both La Liga and Champions League all-time goals records in a week|date=25. 11. 2014|website=Guinness World Records|language=en-GB|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи асистент Ла лиге: 166 асистенција * Најбољи стрелац Суперкупа Шпаније: 13 голова * Најбољи стрелац једне сезоне у Ла лиги: 50 голова, сезона 2011–12<ref>{{Cite web|url=https://www.guinnessworldrecords.com/world-records/most-goals-scored-in-a-season-in-the-top-division-of-spanish-football|title=Most goals scored in a season in the top division of Spanish football|website=Guinness World Records|language=en-GB|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Највише постигнутих хет-трикова у једној сезони Ла лиге: 8, сезона 2011–12 {{small|(дели рекорд [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}. * Голови постигнути против највише тимова у једној сезони Ла лиге: 19, 2012–13 {{small|(дели рекорд са [[Роналдо|Роналдо Назарио]] и [[Кристијано Роналдо|Роналдом]])}}. * Највише наступа у Ла лиги као странац: 452 утакмице * Једини играч који је узастопце против свих тимова постизао голове у Ла лиги: 19 утакмица, 30 голова, 2012-13 * Највише лигашких датих голова на домаћем терену * Највише лигашких датих голова на гостујућем терену * Највише мечева у лиги постигнуто у сезони (38 утакмица): 27<ref>{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2012-13&equip=-&rival=-&jug=-&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2012–13 (Filters: First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> (2012–13) * Највише постигнутих домаћих мечева у сезони (38 утакмица): 16 (2011–12) <ref name="messiHG1112">{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2011-12&equip=-&rival=-&jug=-&cas=1&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2011–12 (Filters: Home, First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> * Већина постигнутих голова у лиги (38 утакмица): 15 (2012–13) <ref name="messiAG1213">{{Cite web|url=https://www.bdfutbol.com/en/p/j1753.html?cat=1a&temp=2012-13&equip=-&rival=-&jug=-&for=1&g=1|title=Messi: Lionel Andrés Messi Cuccittini, matches 2012–13 (Filters: Visitor, First Division, Scored)|website=BDFutbol|access-date=10. 4. 2018}}</ref> * Највише постигнутих голова против противника: 37<ref>{{Cite news|url=http://www.espn.com/soccer/barcelona/story/3396633/lionel-messi-enjoys-record-breaking-day-as-barcelona-win|title=Messi enjoys record-breaking day for Barca|work=ESPN.com|access-date=24. 2. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2018-2019/new-record-for-messi-goals-against-37-different-teams-in-the-league-huesca-fcbarcelona|title=New record for Messi: goals against 37 different teams in the league {{!}} FC Barcelona|website=FC Barcelona|language=en-US|access-date=3. 9. 2018}}</ref> * Највише узастопно постигнутих голова против гостујућих екипа: 13 (20 голова од 8. до 33. кола, сезона 2012–13) . * Једини играчи који су уједно и најбољи стрелци и најбољи асистенти у једној сезони: [[Луис Суарез]] (2015–16), Лионел Меси (2017–18, 2018–19). * Највише постигнутих голова на највише стадиона: 36<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/983529/messi-has-scored-in-36-la-liga-grounds|title=Messi has scored in 37 La Liga grounds|website=www.fcbarcelona.com|language=en|access-date=28. 1. 2019}}</ref> * Први играч који је постигао гол у 15 узастопних сезона.<ref>{{Cite news|url=http://www.marca.com/en/football/barcelona/2018/08/19/5b7922cbe5fdea6f258b463c.html|title=LaLiga Santander - Barcelona: Leo Messi: The legend continues - MARCA in English|work=MARCA in English|access-date=19. 8. 2018|language=en}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 20 голова у 10 узастопних сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/football/first-team/news/2017-2018/leo-messi-reaches-20-goals-in-the-league-for-the-10th-season-in-a-row-fcbarcelona|title=Leo Messi reaches 20 goals in the league for the 10th season in a row {{!}} FC Barcelona|website=FC Barcelona|language=en-US|access-date=5. 3. 2018}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/soccer/2018/01/29/lionel-messi-takes-another-record-away-cristiano-ronaldo-winning-barcelona-free-kick|title=Messi's latest free kick magic sets another record|work=SI.com|access-date=5. 3. 2018|language=en}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 30 голова у 7 различитих сезона.<ref>{{Cite news|url=http://www.foxsportsasia.com/football/la-liga/874633/messi-sets-yet-another-la-liga-record/|title=Mesmerising Messi sets yet another La Liga record - FOX Sports Asia|date=30. 4. 2018|work=FOX Sports Asia|access-date=30. 4. 2018|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/sport/football/43924061|title=Barcelona 'dominant in Spain but change needed for European challenge'|date=29. 4. 2018|work=BBC Sport|access-date=30. 4. 2018|language=en-GB}}</ref> * Једини играч који је постигао више од 10 голова у 13 узастопних сезона (од 2006–07 до 2018–19).<ref>{{Cite web|url=https://en.as.com/en/2018/12/08/football/1544305431_153529.html|title=Messi makes more LaLiga history with goals record|date=8. 12. 2018|website=AS.com|language=en|access-date=9. 12. 2018}}</ref> * Први играч који је постигао 300 голова у Ла лиги.<ref>{{Cite news|url=http://www.espnfc.com/blog/five-aside/77/post/2809730/lionel-messi-of-barcelona-reaches-300-goals-in-la-liga|title=Lionel Messi is the first player to score 300 goals in La Liga|date=17. 2. 2016|access-date=14. 5. 2017|publisher=ESPN FC}}</ref> * Први играч који је постигао 350 голова у Ла лиги. * Први играч који је асистирао 150 пута у Ла лиги. * Најмлађи играч који је постигао 200 голова у Ла лиги: 25 година и 7 месеци, јануар 2013.<ref>{{Cite news|url=https://www.usatoday.com/story/sports/mls/2013/01/27/roundup-lionel-messi-youngest-to-200-goals-la-liga/1868865/|title=Roundup: Messi Youngest to Score 200 Goals in La Liga|date=27. 1. 2013|work=USA Today|access-date=27. 8. 2015}}</ref> * Највише освојених домаћих титула од стране страног играча: 10 (све титуле са [[ФК Барселона|Барселоном]]). * Највише погодака у финалима Копа дел Реја: 6 (2009, 2012, 2015, 2017, 2018, 2019).<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/news/1226537/fc-barcelona-1-2-valencia-the-cup-slips-away|title=FC Barcelona 1–2 Valencia: The Cup slips away|date=25. 5. 2019|website=FC Barcelona|access-date=3. 6. 2019}}</ref> * Најбољи асистент у финалима Копа дел Реја: 6 (једна 2009, две 2016, једна 2017, две 2018). * Највише постигнутих голова из директних слободних удараца: 28<ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/soccer/2018/01/29/lionel-messi-takes-another-record-away-cristiano-ronaldo-winning-barcelona-free-kick|title=Messi's latest free kick magic sets another record|work=SI.com|access-date=19. 7. 2018|language=en}}</ref> === Аргентински рекорди === * [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Најбољи стрелац Аргентине свих времена]]: 68 голова<ref>{{Cite web|url=http://www.espnfc.com/argentina/story/2891319/lionel-messi-breaks-argentinas-all-time-goal-scoring-record|title=Lionel Messi breaks Argentina's all-time goal-scoring record|date=22. 6. 2016|publisher=ESPN FC|access-date=22. 6. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://es.fifa.com/live-scores/copaamerica/news/newsid/280/310/4/index.html|title=Messi, máximo artillero histórico de la selección argentina|date=22. 6. 2016|publisher=FIFA (Spanish)|access-date=22. 6. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.afa.org.ar/4656/messi-unico-duea%C2%B1o-del-gol|title=Messi, único dueño del gol|date=22. 6. 2016|publisher=Argentine Football Association (Spanish)|access-date=22. 6. 2016|archive-date=11. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171011132325/http://www.afa.org.ar/4656/messi-unico-duea%C2%B1o-del-gol|url-status=dead}}</ref> * Најбољи стрелац Аргентине у календарској години: 12 голова, 2012. {{Мало|(дели рекорд са [[Габријел Батистута|Батистутом]])}}. * Једини Аргентинац који је постигао гол против сваке чланице КОНМЕБОЛ-а.<ref>{{Cite web|url=http://www.sport-english.com/en/news/world-football/messis-now-scored-every-south-american-country-except-argentina-4483886|title=Messi's now scored vs. EVERY South American country... except Argentina|last=EN|first=Sport|date=5. 9. 2015|access-date=14. 5. 2017}}</ref> * Најмлађи играч који је заиграо за Аргентину на Светском првенству: 18 година, 357 дана, 2006. * Најмлађи играч који је постигао гол за Аргентину на Светском првенству: 18 година, 357 дана, 2006. * Најмлађи играч који је сакупио 100 наступа за репрезентацију под надлежношћу [[КОНМЕБОЛ]]-а: 27 година, 361 дан, 2015.<ref>{{Cite web|url=http://www.eurosport.com/football/copa-america/2015/it-s-lionel-messi-s-28th-birthday-here-are-10-of-his-stunning-career-stats._sto4795033/story.shtml|title=It's Lionel Messi's 28th Birthday, Here Are 10 of His Stunning Career Stats...|date=24. 6. 2015|publisher=Eurosport|access-date=27. 8. 2015}}</ref> === Клупски === ==== Барселона ==== * Најбољи стрелац [[El Klasiko|Ел Класика]]: 27 голова * Најбољи стрелац у Дербију Барселоне: 25 голова<ref name="marca.com">{{Cite web|url=http://www.marca.com/2014/12/07/futbol/equipos/barcelona/1417976576.html|title=Messi se apunta al 'hat-trick': tres en los últimos cuatro partidos|date=7. 12. 2014|publisher=Marca|language=es|access-date=14. 1. 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.fcbarcelona.com/football/first-team/match-archive/2015-2016/copa-del-rey/1-8-1st-leg/fc-barcelona_rcd-espanyol|title=FC Barcelona v RCD Espanyol: Messi delivers first-leg victory (4–1)|date=6. 1. 2016|website=FCBarcelona.com|access-date=6. 1. 2016}}</ref> * Најбољи стрелац у званичним такмичењима: 603 гола<ref name="LMSW">{{Cite web|url=https://int.soccerway.com/players/lionel-andres-messi/119|title=L. Messi|publisher=Soccerway.com|access-date=27. 8. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/news/1205184/messi-reaches-600-goals-for-barca|title=Messi reaches 600 goals for Barça|date=1. 5. 2019|website=FCBarcelona.com|access-date=1. 5. 2019}}</ref><ref name="#2">{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/football/first-team/honours|title=Honours - FC Barcelona Official website|website=www.fcbarcelona.com|language=en|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац укључујући и пријатељске утакмице: 638 голова<ref name="#2"/><ref name="#3">{{Cite web|url=https://int.soccerway.com/players/lionel-andres-messi/119/|title=Argentina - L. Messi - Profile with news, career statistics and history - Soccerway|website=int.soccerway.com|access-date=6. 9. 2019}}</ref> * Најбољи стрелац Лиге шампиона: 112 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Најбољи стрелац у европским такмичењима: 115 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Најбољи стрелац у међународним такмичења: 120 голова<ref name="#2"/><ref name="#3"/> * Највише постигнутих хет-трикова у свим такмичењима: 45<ref name="#2"/> * Највише постигнутих хет-трикова у Ла лиги: 33<ref name="#2"/> * Први играч који је постао најбољи стрелац у четири, пет и шест сезона у Ла лиги: (2009–10, 2011–12, 2012–13, 2016–17, 2017–18, 2018–19)<ref name="FC Barcelona Individual Records">{{Cite web|url=http://www.fcbarcelona.com/club/the-honours/detail/card/fc-barcelona-individual-records|title=FC Barcelona Individual Records|publisher=FC Barcelona|access-date=9. 7. 2017}}</ref> * Највише освојених титула са једном екипом: 34<ref>{{Cite web|url=https://www.soccerladuma.co.za/news/articles/international/categories/messi-ronaldo-neymar-watch-1/the-10-players-with-most-titles-in-fc-barcelona|title=The 10 Players With Most Titles In Barca's History|date=30. 4. 2019|publisher=Soccer Laduma|access-date=1. 5. 2019}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> * Највише побеђених утакмица са једном екипом: 476 (важи за 13. март 2019) == Напомене == <references group="lower-alpha" /> == Види још == * [[Лионел Меси]] == Референце == {{reflist|2}} еђених утакмица са једном екипом: 476 (важи за 13. март 2019) == Напомене == <references group="lower-alpha" /> == Види још == * [[Лионел Меси]] == Референце == {{reflist|2}} muypxyakt5ik8114chzger83uymeisk 0 4329803 25121224 2022-07-24T15:38:12Z Вукан Ц 240647 Нова страница: [[Ема Радукану]] је савладала [[Лејла Фернандез|Лејлу Фернандез]] у финалу са 6 : 4, 6 : 3 и на тај начин је освојила титулу у појединачној женској конкуренцији на [[Отворено првенство САД у тенису 2021.|Отвореном првенству САД 2021. године]], последњем гренд слему у тен… wikitext text/x-wiki [[Ема Радукану]] је савладала [[Лејла Фернандез|Лејлу Фернандез]] у финалу са 6 : 4, 6 : 3 и на тај начин је освојила титулу у појединачној женској конкуренцији на [[Отворено првенство САД у тенису 2021.|Отвореном првенству САД 2021. године]], последњем гренд слему у тениској сезони. Радукану је постала прва тенисерка која је кроз квалификације стигла до титуле на неком [[Гренд слем|гренд слем туниру]] као и први квалификант који је успео доћи до полуфинала [[Отворено првенство САД у тенису|Ју-ес опена]]. Такође је постала прва британска тенисерка која је изашла као победница неког гренд слема још од [[Вирџинија Вејд|Вирџиније Вејд]], освајачице [[Вимблдон 1977 — жене појединачно|Вимлбдона 1977. године]], и друга тенисерка која је освојила Ју-ес опен на свом првом учешћу на том турниру после [[Бјанка Андреску|Бјанке Андреску]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2019 — жене појединачно|2019. године]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/08/emma-raducanu-marches-into-us-open-semi-finals-with-easy-win-over-bencic|title=Emma Raducanu marches into US Open semis with easy win over Bencic|date=8 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=9 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/09/emma-raducanu-maria-sakkari-leylah-annie-fernandez-us-open-tennis-semi-final|title=Emma Raducanu roars past Sakkari to set up US Open final against Fernandez|date=10 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=10 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/11/emma-raducanu-makes-tennis-history-with-us-open-final-win|title=Emma Raducanu: British 18-year-old makes tennis history with US Open final win|date=12 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2021}}</ref> Са својих осамнаест година, Радукану је најмлађа шампионка неког гренд слема још од [[Марија Шарапова|Марије Шарапове]], која је као седамнаестогодишњакиња била победница [[Вимблдон 2004 — жене појединачно|Вимблдона 2004. године]]. Као играчица која је била 150. на [[ВТА]] [[ВТА ранг-листа|ранг-листи]], такође је постала најниже рангирана тенисерка која је освојила гренд слем још од [[Ким Клајстерс]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2009 — жене појединачно|2009. године]]. Радукану је освојила титулу а да није изгубила нити један сет током трајања турнира, укључујући и квалификациону фазу. Такође није одиграла тај-брејк ни у једном сету. Ово јој је била прва титула у синглу на [[ВТА тур|ВТА туру]]; четврта је тенисерка у Опен ери чија јој је прва титула у синглу била гренд слем титула.{{efn-lr|Лејла Фернандез је постала прва тенисерка пореклом из југоисточне Азије ([[Филипинци|Филипинка]]) која је дошла до финала неког гренд слема.}} [[Наоми Осака]] је бранила титулу шампионке као [[Отворено првенство САД у тенису 2020 — жене појединачно|прошлогодишња победница]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2020/sep/12/naomi-osaka-fights-back-to-sink-victoria-azarenka-and-win-us-open|title=Naomi Osaka fights back to sink Victoria Azarenka and regain US Open|date=12 September 2020|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2020}}</ref> Изгубила је од Фернандез у трећем колу. Први пут су се у финалу гренд слема још од финала [[Серена Вилијамс|Вилијамс]]—[[Мартина Хингис|Хингис]] на [[Отворено првенство САД у тенису 1999 — жене појединачно|Ју-ес опену 1999]]. среле тенисерке које су биле у [[Тинејџер|тинејџерском добу]]. Ово је било прво финале неког гренд слем турнира у женском синглу у Опен ери у коме финалисти истовремено нису били и носиоци.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247818/raducanu-makes-history-with-win-over-sakkari-sets-all-teen-us-open-final-vs-fernandez|title=Raducanu makes history with win over Sakkari; sets all-teen US Open final vs. Fernandez|website=wtatennis.com}}</ref> После завршетка турнира, Радукану и Фернандез су ушле на списак најбољих тридесет тенисерки на ВТА ранг-листи. Фернандез је успела да као најмлађа играчица савлада троје тенисерки које су биле сврстане у пет најбољих носилаца на турниру што никоме није пошло за руком откако је исто то остварила Вилијамс 1999. године.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247811/fearless-fernandez-battles-past-sabalenka-into-first-grand-slam-final-at-us-open|title=Fearless Fernandez battles past Sabalenka into first Grand Slam final at US Open|website=wtatennis.com|access-date=12 September 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/58533341|title=Emma Raducanu wins US Open by beating Leylah Fernandez for maiden Grand Slam|date=12 September 2021|publisher=BBC Sport|access-date=14 September 2021}}</ref> Ово је био први гренд слем од [[Отворено првенство Француске у тенису 2011 — жене појединачно|Ролан Гароса 2011.]] године и први Ју-ес опен од [[Отворено првенство САД у тенису 2003 — жене појединачно|2003.]] године на коме ниједна од [[Сестре Вилијамс|сестара Вилијамс]] није учествовала.<ref>{{cite news|url=https://nypost.com/2021/08/25/venus-williams-joins-serena-in-withdrawing-from-us-open/|title=Venus Williams joins Serena in withdrawing from US Open: 'Not the best news'|date=25 August 2021|newspaper=[[New York Post]]|access-date=26 August 2021}}</ref> Овогодишњеи Ју-ес опен је такође био последњени гренд слем на коме је играла некадашња шеста играчица света [[Карла Суарез Наваро]] која је испала у првом колу од [[Данијела Колинс|Данијеле Колинс]].<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2123937/cancer-free-su-rez-navarro-preparing-for-final-farewell-tour|title=Cancer-free Suarez Navarro preparing for final farewell tour|website=wtatennis.com|access-date=30 August 2021}}</ref> Ниједан од двадесет најбољих носилаца на турниру није изгубио пре трећег кола што се први пут догодило откад је уведен формат од тридесет и два носиоца на [[Вимблдон 2001 — жене појединачно|Вимблдону 2001.]] године.<ref>{{cite web|url=https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|title=Players by Seed: Women's Seeds|website=usopen.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20200311101843/https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|archive-date=2020-03-11|url-status=live|access-date=3 September 2021}}</ref> Порази који су доживеле [[Каролина Плишкова]] и [[Барбора Крејчикова]] у четвртфиналу омогућило је сигурно учествовање дебитаната у финалу гренд слема (то су на крају биле Радукану и Фернандез). Поразом чешких представница у четвртфиналу такође се први пут од 2014. године догодило да се осам различитих играчица надметало у сва четири финала гренд слем турнира у истој сезони. == Носиоци == {{columns-list|colwidth=30em| {{seeds|1|1}} {{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти]] ''(треће коло)'' {{seeds|2|8}} {{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] ''(полуфинале)'' {{seeds|3|6}} {{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака]] ''(треће коло)'' {{seeds|4|3}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|5|5}} {{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|6|4}} {{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску]] ''(четврто коло)'' {{seeds|7|2}} {{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек]] ''(четврто коло)'' {{seeds|8|7}} {{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|9|7}} {{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза]] ''(четврто коло)'' {{seeds|10|4}} {{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова]] ''(треће коло)'' {{seeds|11|2}} {{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|12|5}} {{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп]] ''(четврто коло)'' {{seeds|13}} {{flagicon|USA}} [[Џенифер Брејди]] ''(повукла се)'' {{seeds|14|3}} {{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова]] ''(четврто коло)'' {{seeds|15|8}} {{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс]] ''(четврто коло)'' {{seeds|16|6}} {{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер]] ''(четврто коло)'' {{seeds|17|4}} {{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] ''(полуфинале)'' {{seeds|18|7}} {{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка]] ''(треће коло)'' {{seeds|19|5}} {{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина]] ''(треће коло)'' {{seeds|20|8}} {{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир]] ''(треће коло)'' {{seeds|21|6}} {{flagicon|USA}} [[Кори Гоф]] ''(друго коло)'' {{seeds|22|1}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова]] ''(прво коло)'' {{seeds|23|2}} {{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула]] ''(треће коло)'' {{seeds|24|3}} {{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса]] ''(друго коло)'' {{seeds|25|5}} {{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина]] ''(треће коло)'' {{seeds|26|8}} {{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс]] ''(треће коло)'' {{seeds|27}} {{flagicon|LAT}} [[Јелена Остапенко]] ''(повукла се)'' {{seeds|28|2}} {{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт]] ''(треће коло)'' {{seeds|29|1}} {{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова]] ''(прво коло)'' {{seeds|30|3}} {{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић]] ''(друго коло)'' {{seeds|31|6}} {{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева]] ''(прво коло)'' {{seeds|32|7}} {{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова]] ''(друго коло)'' }} {{Seeds explanation-ек}} == Жреб == {{Легенда за жреб}} ===Завршница=== {{8TeamBracket-Tennis3 | RD1=Четвртфинале | RD2=Полуфинале | RD3=Финале | team-width=175 | RD1-seed1=Q | RD1-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD1-score1-1='''6''' | RD1-score1-2='''6''' | RD1-score1-3= | RD1-seed2=11 | RD1-team2={{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] | RD1-score2-1=3 | RD1-score2-2=4 | RD1-score2-3= | RD1-seed3=4 | RD1-team3={{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] | RD1-score3-1=4 | RD1-score3-2=4 | RD1-score3-3= | RD1-seed4=17 | RD1-team4='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]]''' | RD1-score4-1='''6''' | RD1-score4-2='''6''' | RD1-score4-3= | RD1-seed5=5 | RD1-team5={{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] | RD1-score5-1=3 | RD1-score5-2='''6''' | RD1-score5-3=6⁵ | RD1-seed6= | RD1-team6='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD1-score6-1='''6''' | RD1-score6-2=3 | RD1-score6-3='''7⁷''' | RD1-seed7=8 | RD1-team7={{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] | RD1-score7-1=1 | RD1-score7-2=4 | RD1-score7-3= | RD1-seed8=2 | RD1-team8='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]]''' | RD1-score8-1='''6''' | RD1-score8-2='''6''' | RD1-score8-3= | RD2-seed1=Q | RD2-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD2-score1-1='''6''' | RD2-score1-2='''6''' | RD2-score1-3= | RD2-seed2=17 | RD2-team2={{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] | RD2-score2-1=1 | RD2-score2-2=4 | RD2-score2-3= | RD2-seed3= | RD2-team3='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD2-score3-1='''7⁷''' | RD2-score3-2=4 | RD2-score3-3='''6''' | RD2-seed4=2 | RD2-team4={{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] | RD2-score4-1=6³ | RD2-score4-2='''6''' | RD2-score4-3=4 | RD3-seed1=Q | RD3-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD3-score1-1='''6''' | RD3-score1-2='''6''' | RD3-score1-3= | RD3-seed2= | RD3-team2={{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]] | RD3-score2-1=4 | RD3-score2-2=3 | RD3-score2-3= }} === Горња половина === ==== Група 1 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=1 | RD1-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''7⁹''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|RUS}} [[Вера Звонарева|В. Звонарева]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=6⁷ | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|FRA}} [[Клара Бирел|К. Бирел]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=0 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Медисон Бренгл|М. Бренгл]] | RD1-score06-1=4 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07='''{{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]]''' | RD1-score07-1='''7⁷''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3='''6''' | RD1-seed08=29 | RD1-team08={{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова|В. Кудерметова]] | RD1-score08-1=6⁵ | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3=0 | RD1-seed09=22 | RD1-team09={{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова|К. Мухова]] | RD1-score09-1=2 | RD1-score09-2=6³ | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD1-score10-1='''6''' | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12={{flagicon|USA}} [[Клер Љу|К. Љу]] | RD1-score12-1=1 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Хелли Баптист|Х. Баптист]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=4 | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD1-score15-1='''6''' | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3= | RD1-seed16=LL | RD1-team16={{flagicon|SUI}} [[Штефани Фегеле|Ш. Фегеле]] | RD1-score16-1=2 | RD1-score16-2=3 | RD1-score16-3= | RD2-seed01=1 | RD2-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]] | RD2-score02-1=1 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD2-score03-1='''7''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04= | RD2-team04={{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]] | RD2-score04-1=5 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=3 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=Q | RD2-team08='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=1 | RD3-team01={{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]] | RD3-score01-1=2 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3=6⁵ | RD3-seed02= | RD3-team02='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2=1 | RD3-score02-3='''7⁷''' | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]] | RD3-score03-1=0 | RD3-score03-2=1 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=Q | RD3-team04='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01= | RD4-team01={{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]] | RD4-score01-1=2 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=Q | RD4-team02='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} ==== Група 2 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=11 | RD1-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|NED}} [[Аранткса Рус|А. Рус]] | RD1-score02-1=4 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03='''{{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''7''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04=WC | RD1-team04={{flagicon|USA}} [[Коко Вандевеј|К. Вандевеј]] | RD1-score04-1=1 | RD1-score04-2=5 | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]]''' | RD1-score05-1='''7⁷''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|AUS}} [[Сторм Сандерс|С. Сандерс]] | RD1-score06-1=6³ | RD1-score06-2=3 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Потапова|А. Потапова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=23 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=28 | RD1-team09='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|AUS}} [[Саманта Стосур|С. Стосур]] | RD1-score10-1=3 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11=Q | RD1-team11={{flagicon|ESP}} [[Кристина Буча|К. Буча]] | RD1-score11-1=3 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''6''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|JPN}} [[Нао Хибино|Н. Хибино]] | RD1-score14-1=1 | RD1-score14-2=4 | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Џејми Лоуб|Џ. Лоуб]] | RD1-score15-1=3 | RD1-score15-2=4 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=7 | RD1-team16='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=11 | RD2-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]] | RD2-score03-1=3 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=23 | RD2-team04='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=28 | RD2-team05='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=1 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]] | RD2-score07-1='''6''' | RD2-score07-2=6³ | RD2-score07-3=0 | RD2-seed08=7 | RD2-team08='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD2-score08-1=3 | RD2-score08-2='''7⁷''' | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=11 | RD3-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=23 | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]] | RD3-score02-1=2 | RD3-score02-2=4 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=28 | RD3-team03={{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=7 | RD3-team04='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=11 | RD4-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD4-score01-1='''7¹⁴''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=7 | RD4-team02={{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]] | RD4-score02-1=6¹² | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 3 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=4 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=WC | RD1-team02={{flagicon|USA}} [[Кејти Макнали|К. Макнали]] | RD1-score02-1=3 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|KAZ}} [[Зарина Дијас|З. Дијас]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=2 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Кејти Волинец|К. Волинец]] | RD1-score06-1=3 | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3= | RD1-seed07=Q | RD1-team07={{flagicon|HUN}} [[Далма Галфи|Д. Галфи]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=30 | RD1-team08='''{{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=24 | RD1-team09='''{{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BEL}} [[Алисон ван Ојтванк|А. ван Ојтванк]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD1-score11-1=5 | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|ESP}} [[Нурија Паризас Дијаз|Н. Паризас Дијаз]] | RD1-score12-1='''7''' | RD1-score12-2=0 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13=Q | RD1-team13='''{{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]]''' | RD1-score13-1='''7''' | RD1-score13-2=6³ | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=WC | RD1-team14={{flagicon|USA}} [[Ешлин Кругер|Е. Кругер]] | RD1-score14-1=5 | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Алисон Риск|А. Риск]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=2 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=14 | RD1-team16='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=4 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD2-score01-1='''7''' | RD2-score01-2=6⁵ | RD2-score01-3='''7⁹''' | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]] | RD2-score02-1=5 | RD2-score02-2='''7⁷''' | RD2-score02-3=6⁷ | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD2-score03-1='''7⁸''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=30 | RD2-team04={{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]] | RD2-score04-1=6⁶ | RD2-score04-2=4 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=24 | RD2-team05={{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]] | RD2-score05-1=4 | RD2-score05-2=4 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD2-score06-1='''6''' | RD2-score06-2='''6''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2='''7''' | RD2-score07-3=2 | RD2-seed08=14 | RD2-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2=5 | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=4 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=4 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=14 | RD3-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=4 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD4-score01-1='''7''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=14 | RD4-team02={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]] | RD4-score02-1=5 | RD4-score02-2=4 | RD4-score02-3= }} ==== Група 4 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=10 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SLO}} [[Полона Херцог|П. Херцог]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=2 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|MNE}} [[Данка Ковинић|Д. Ковинић]] | RD1-score03-1=4 | RD1-score03-2=3 | RD1-score03-3= | RD1-seed04=Q | RD1-team04='''{{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|LAT}} [[Анастасија Севастова|А. Севастова]] | RD1-score05-1=6⁶ | RD1-score05-2=3 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]]''' | RD1-score06-1='''7⁸''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|UKR}} [[Марта Костјук|М. Костјук]] | RD1-score07-1=4 | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=17 | RD1-team08='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=LL | RD1-team09='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=1 | RD1-score09-3='''6''' | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|ARG}} [[Nadia Podoroska|N Podoroska]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2='''6''' | RD1-score10-3=3 | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Кејти Бултер|К. Бултер]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2=2 | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=LL | RD1-team14={{flagicon|BUL}} [[Викторија Томова|В. Томова]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SUI}} [[Викторија Голубић|В. Голубић]] | RD1-score15-1=5 | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3=5 | RD1-seed16=6 | RD1-team16='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD1-score16-1='''7''' | RD1-score16-2=4 | RD1-score16-3='''7''' | RD2-seed01=10 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD2-score01-1='''7⁷''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]] | RD2-score02-1=6⁴ | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]] | RD2-score03-1=4 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=17 | RD2-team04='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=LL | RD2-team05='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=6 | RD2-team08='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=10 | RD3-team01={{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]] | RD3-score01-1=4 | RD3-score01-2=3 | RD3-score01-3= | RD3-seed02=17 | RD3-team02='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2='''6''' | RD3-score02-3= | RD3-seed03=LL | RD3-team03={{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=2 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=6 | RD3-team04='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=17 | RD4-team01='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD4-score01-1=6² | RD4-score01-2='''7⁸''' | RD4-score01-3='''6''' | RD4-seed02=6 | RD4-team02={{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]] | RD4-score02-1='''7⁷''' | RD4-score02-2=6⁶ | RD4-score02-3=3 }} === Доња половина === ==== Група 5 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=5 | RD1-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|CAN}} [[Ребека Марино|Р. Марино]] | RD1-score02-1=2 | RD1-score02-2=3 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]]''' | RD1-score03-1=6⁹ | RD1-score03-2='''7⁷''' | RD1-score03-3='''7¹¹''' | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|ROU}} [[Ана Богдан|А. Богдан]] | RD1-score04-1='''7¹¹''' | RD1-score04-2=6² | RD1-score04-3=6⁹ | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]]''' | RD1-score05-1='''7''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=Q | RD1-team06={{flagicon|ROU}} [[Елена-Габријела Русе|Е. Габријела Русе]] | RD1-score06-1=5 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|BUL}} [[Цветана Пиронкова|Ц. Пиронкова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=1 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=25 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Катаскина|Д. Катаскина]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=19 | RD1-team09='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BLR}} [[Аљаксандра Саснович|А. Саснович]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]]''' | RD1-score11-1=6⁶ | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Харијет Дарт|Х. Дарт]] | RD1-score12-1='''7⁸''' | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Ен Ли|Е. Ли]] | RD1-score13-1=5 | RD1-score13-2=1 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=LL | RD1-team14='''{{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]]''' | RD1-score14-1='''7''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|ITA}} [[Камила Ђорђи|К. Ђорђи]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=6³ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=12 | RD1-team16='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=5 | RD2-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]] | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2=4 | RD2-score03-3=4 | RD2-seed04=25 | RD2-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]]''' | RD2-score04-1=3 | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3='''6''' | RD2-seed05=19 | RD2-team05='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07=LL | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=12 | RD2-team08='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=5 | RD3-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=25 | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=19 | RD3-team03={{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]] | RD3-score03-1=6¹¹ | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=12 | RD3-team04='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD3-score04-1='''7¹³''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=5 | RD4-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=12 | RD4-team02={{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 6 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=16 | RD1-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|UKR}} [[Дајана Јастремска|Д. Јастремска]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3=6³ | RD1-seed03=LL | RD1-team03={{flagicon|EGY}} [[Мајар Шериф|М. Шериф]] | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2=1 | RD1-score03-3=1 | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]]''' | RD1-score04-1=4 | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3='''6''' | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|USA}} [[Медисон Киз|М. Киз]] | RD1-score05-1=3 | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3=6⁷ | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3='''7⁹''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|POL}} [[Магда Линете|М. Линете]] | RD1-score07-1='''7''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3=4 | RD1-seed08=21 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]]''' | RD1-score08-1=5 | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3='''6''' | RD1-seed09=31 | RD1-team09={{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева|Ј. Путинцева]] | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=6⁴ | RD1-score09-3=2 | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]]''' | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3='''6''' | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD1-score11-1='''7⁷''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|CRO}} [[Ана Коњух|А. Коњух]] | RD1-score12-1=6³ | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Алиша Паркс|А. Паркс]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=5 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=Q | RD1-team14='''{{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CZE}} [[Марије Боузкова|М. Боузкова]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=1 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=3 | RD1-team16='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=16 | RD2-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=21 | RD2-team04={{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05={{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]] | RD2-score05-1=5 | RD2-score05-2=5 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD2-score06-1='''7''' | RD2-score06-2='''7''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]] | RD2-score07-1= | RD2-score07-2= | RD2-score07-3= | RD2-seed08=3 | RD2-team08='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD2-score08-1=<small>w/o</small> | RD2-score08-2= | RD2-score08-3= | RD3-seed01=16 | RD3-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD3-score01-1=5 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3='''6''' | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]] | RD3-score02-1='''7''' | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3=3 | RD3-seed03= | RD3-team03='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD3-score03-1=5 | RD3-score03-2='''7⁷''' | RD3-score03-3='''6''' | RD3-seed04=3 | RD3-team04={{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]] | RD3-score04-1='''7''' | RD3-score04-2=6² | RD3-score04-3=4 | RD4-seed01=16 | RD4-team01={{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]] | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2=6⁵ | RD4-score01-3=2 | RD4-seed02= | RD4-team02='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD4-score02-1=4 | RD4-score02-2='''7⁷''' | RD4-score02-3='''6''' }} ====Група 7==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=8 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|AUS}} [[Астра Шарма|А. Шарма]] | RD1-score02-1=0 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=WC | RD1-team03={{flagicon|USA}} [[Ема Наваро|Е. Наваро]] | RD1-score03-1=1 | RD1-score03-2=6⁵ | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''7⁷''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|FRA}} [[Кристина Младеновић|К. Младеновић]] | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3=3 | RD1-seed06=LL | RD1-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD1-score06-1=2 | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3='''6''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|ITA}} [[Сара Ерани|С. Ерани]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=32 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=18 | RD1-team09='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|CZE}} [[Тереза Мартинцова|Т. Мартинцова]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=PR | RD1-team12={{flagicon|KAZ}} [[Јарослава Шведова|Ј. Шведова]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''7⁷''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|ROU}} [[Ирина-Камелија Бегу|И. Камелија Бегу]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2=6³ | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CRO}} [[Дона Векић|Д. Векић]] | RD1-score15-1=6⁴ | RD1-score15-2=6⁵ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=9 | RD1-team16='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD1-score16-1='''7⁷''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=8 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03=LL | RD2-team03='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=32 | RD2-team04={{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=1 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=18 | RD2-team05='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''7⁷''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]] | RD2-score06-1=3 | RD2-score06-2=6¹ | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=2 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=9 | RD2-team08='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=8 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=LL | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=18 | RD3-team03={{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]] | RD3-score03-1=4 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=2 | RD3-seed04=9 | RD3-team04='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=3 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=8 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''7⁷''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=9 | RD4-team02={{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=6⁴ | RD4-score02-3= }} ====Група 8==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=15 | RD1-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''7⁷''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SWE}} [[Ребека Петерсон|Р. Петерсон]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=6⁵ | RD1-score02-3=6⁵ | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''6''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|RUS}} [[Ана Блинкова|А. Блинкова]] | RD1-score04-1=3 | RD1-score04-2=2 | RD1-score04-3= | RD1-seed05=PR | RD1-team05={{flagicon|SRB}} [[Ивана Јоровић|И. Јоровић]] | RD1-score05-1=2 | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|FRA}} [[Ализе Корне|А. Корне]] | RD1-score07-1=5 | RD1-score07-2=5 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=20 | RD1-team08='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD1-score08-1='''7''' | RD1-score08-2='''7''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=26 | RD1-team09='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|ESP}} [[Карла Суарез Наваро|К. Суарез Наваро]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=4 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11={{flagicon|GBR}} [[Хедер Вотсон|Х. Вотсон]] | RD1-score11-1=1 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Бернарда Пера|Б. Пера]] | RD1-score13-1=4 | RD1-score13-2=6⁴ | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SRB}} [[Нина Стојановић|Н. Стојановић]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2='''7⁷''' | RD1-score15-3=0 | RD1-seed16=2 | RD1-team16='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2=6⁴ | RD1-score16-3='''6''' | RD2-seed01=15 | RD2-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]] | RD2-score03-1=0 | RD2-score03-2=1 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=20 | RD2-team04='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=26 | RD2-team05='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=2 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=2 | RD2-team08='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=15 | RD3-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''7''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=20 | RD3-team02={{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=5 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=26 | RD3-team03={{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2=3 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=2 | RD3-team04='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=15 | RD4-team01={{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]] | RD4-score01-1=4 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=2 | RD4-team02='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Отворено првенство САД у тенису 2021 — мушкарци појединачно]] == Референце == {{извори}} {{start box}} {{Succession box | before={{nowrap|[[Вимблдон 2021 — жене појединачно]]}}| title=Гренд слем турнир — жене појединачно | years= | after={{nowrap|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2022 — жене појединачно|Отворено првенство Аустралије 2022 — жене појединачно]]}}}} {{end box}} 2qagaucqw01rh1ucxjgnpowy1841spu 25121225 25121224 2022-07-24T15:38:36Z Вукан Ц 240647 /* Напомене */ wikitext text/x-wiki [[Ема Радукану]] је савладала [[Лејла Фернандез|Лејлу Фернандез]] у финалу са 6 : 4, 6 : 3 и на тај начин је освојила титулу у појединачној женској конкуренцији на [[Отворено првенство САД у тенису 2021.|Отвореном првенству САД 2021. године]], последњем гренд слему у тениској сезони. Радукану је постала прва тенисерка која је кроз квалификације стигла до титуле на неком [[Гренд слем|гренд слем туниру]] као и први квалификант који је успео доћи до полуфинала [[Отворено првенство САД у тенису|Ју-ес опена]]. Такође је постала прва британска тенисерка која је изашла као победница неког гренд слема још од [[Вирџинија Вејд|Вирџиније Вејд]], освајачице [[Вимблдон 1977 — жене појединачно|Вимлбдона 1977. године]], и друга тенисерка која је освојила Ју-ес опен на свом првом учешћу на том турниру после [[Бјанка Андреску|Бјанке Андреску]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2019 — жене појединачно|2019. године]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/08/emma-raducanu-marches-into-us-open-semi-finals-with-easy-win-over-bencic|title=Emma Raducanu marches into US Open semis with easy win over Bencic|date=8 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=9 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/09/emma-raducanu-maria-sakkari-leylah-annie-fernandez-us-open-tennis-semi-final|title=Emma Raducanu roars past Sakkari to set up US Open final against Fernandez|date=10 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=10 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/11/emma-raducanu-makes-tennis-history-with-us-open-final-win|title=Emma Raducanu: British 18-year-old makes tennis history with US Open final win|date=12 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2021}}</ref> Са својих осамнаест година, Радукану је најмлађа шампионка неког гренд слема још од [[Марија Шарапова|Марије Шарапове]], која је као седамнаестогодишњакиња била победница [[Вимблдон 2004 — жене појединачно|Вимблдона 2004. године]]. Као играчица која је била 150. на [[ВТА]] [[ВТА ранг-листа|ранг-листи]], такође је постала најниже рангирана тенисерка која је освојила гренд слем још од [[Ким Клајстерс]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2009 — жене појединачно|2009. године]]. Радукану је освојила титулу а да није изгубила нити један сет током трајања турнира, укључујући и квалификациону фазу. Такође није одиграла тај-брејк ни у једном сету. Ово јој је била прва титула у синглу на [[ВТА тур|ВТА туру]]; четврта је тенисерка у Опен ери чија јој је прва титула у синглу била гренд слем титула.{{efn-lr|Лејла Фернандез је постала прва тенисерка пореклом из југоисточне Азије ([[Филипинци|Филипинка]]) која је дошла до финала неког гренд слема.}} [[Наоми Осака]] је бранила титулу шампионке као [[Отворено првенство САД у тенису 2020 — жене појединачно|прошлогодишња победница]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2020/sep/12/naomi-osaka-fights-back-to-sink-victoria-azarenka-and-win-us-open|title=Naomi Osaka fights back to sink Victoria Azarenka and regain US Open|date=12 September 2020|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2020}}</ref> Изгубила је од Фернандез у трећем колу. Први пут су се у финалу гренд слема још од финала [[Серена Вилијамс|Вилијамс]]—[[Мартина Хингис|Хингис]] на [[Отворено првенство САД у тенису 1999 — жене појединачно|Ју-ес опену 1999]]. среле тенисерке које су биле у [[Тинејџер|тинејџерском добу]]. Ово је било прво финале неког гренд слем турнира у женском синглу у Опен ери у коме финалисти истовремено нису били и носиоци.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247818/raducanu-makes-history-with-win-over-sakkari-sets-all-teen-us-open-final-vs-fernandez|title=Raducanu makes history with win over Sakkari; sets all-teen US Open final vs. Fernandez|website=wtatennis.com}}</ref> После завршетка турнира, Радукану и Фернандез су ушле на списак најбољих тридесет тенисерки на ВТА ранг-листи. Фернандез је успела да као најмлађа играчица савлада троје тенисерки које су биле сврстане у пет најбољих носилаца на турниру што никоме није пошло за руком откако је исто то остварила Вилијамс 1999. године.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247811/fearless-fernandez-battles-past-sabalenka-into-first-grand-slam-final-at-us-open|title=Fearless Fernandez battles past Sabalenka into first Grand Slam final at US Open|website=wtatennis.com|access-date=12 September 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/58533341|title=Emma Raducanu wins US Open by beating Leylah Fernandez for maiden Grand Slam|date=12 September 2021|publisher=BBC Sport|access-date=14 September 2021}}</ref> Ово је био први гренд слем од [[Отворено првенство Француске у тенису 2011 — жене појединачно|Ролан Гароса 2011.]] године и први Ју-ес опен од [[Отворено првенство САД у тенису 2003 — жене појединачно|2003.]] године на коме ниједна од [[Сестре Вилијамс|сестара Вилијамс]] није учествовала.<ref>{{cite news|url=https://nypost.com/2021/08/25/venus-williams-joins-serena-in-withdrawing-from-us-open/|title=Venus Williams joins Serena in withdrawing from US Open: 'Not the best news'|date=25 August 2021|newspaper=[[New York Post]]|access-date=26 August 2021}}</ref> Овогодишњеи Ју-ес опен је такође био последњени гренд слем на коме је играла некадашња шеста играчица света [[Карла Суарез Наваро]] која је испала у првом колу од [[Данијела Колинс|Данијеле Колинс]].<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2123937/cancer-free-su-rez-navarro-preparing-for-final-farewell-tour|title=Cancer-free Suarez Navarro preparing for final farewell tour|website=wtatennis.com|access-date=30 August 2021}}</ref> Ниједан од двадесет најбољих носилаца на турниру није изгубио пре трећег кола што се први пут догодило откад је уведен формат од тридесет и два носиоца на [[Вимблдон 2001 — жене појединачно|Вимблдону 2001.]] године.<ref>{{cite web|url=https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|title=Players by Seed: Women's Seeds|website=usopen.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20200311101843/https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|archive-date=2020-03-11|url-status=live|access-date=3 September 2021}}</ref> Порази који су доживеле [[Каролина Плишкова]] и [[Барбора Крејчикова]] у четвртфиналу омогућило је сигурно учествовање дебитаната у финалу гренд слема (то су на крају биле Радукану и Фернандез). Поразом чешких представница у четвртфиналу такође се први пут од 2014. године догодило да се осам различитих играчица надметало у сва четири финала гренд слем турнира у истој сезони. == Носиоци == {{columns-list|colwidth=30em| {{seeds|1|1}} {{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти]] ''(треће коло)'' {{seeds|2|8}} {{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] ''(полуфинале)'' {{seeds|3|6}} {{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака]] ''(треће коло)'' {{seeds|4|3}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|5|5}} {{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|6|4}} {{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску]] ''(четврто коло)'' {{seeds|7|2}} {{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек]] ''(четврто коло)'' {{seeds|8|7}} {{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|9|7}} {{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза]] ''(четврто коло)'' {{seeds|10|4}} {{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова]] ''(треће коло)'' {{seeds|11|2}} {{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|12|5}} {{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп]] ''(четврто коло)'' {{seeds|13}} {{flagicon|USA}} [[Џенифер Брејди]] ''(повукла се)'' {{seeds|14|3}} {{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова]] ''(четврто коло)'' {{seeds|15|8}} {{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс]] ''(четврто коло)'' {{seeds|16|6}} {{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер]] ''(четврто коло)'' {{seeds|17|4}} {{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] ''(полуфинале)'' {{seeds|18|7}} {{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка]] ''(треће коло)'' {{seeds|19|5}} {{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина]] ''(треће коло)'' {{seeds|20|8}} {{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир]] ''(треће коло)'' {{seeds|21|6}} {{flagicon|USA}} [[Кори Гоф]] ''(друго коло)'' {{seeds|22|1}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова]] ''(прво коло)'' {{seeds|23|2}} {{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула]] ''(треће коло)'' {{seeds|24|3}} {{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса]] ''(друго коло)'' {{seeds|25|5}} {{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина]] ''(треће коло)'' {{seeds|26|8}} {{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс]] ''(треће коло)'' {{seeds|27}} {{flagicon|LAT}} [[Јелена Остапенко]] ''(повукла се)'' {{seeds|28|2}} {{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт]] ''(треће коло)'' {{seeds|29|1}} {{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова]] ''(прво коло)'' {{seeds|30|3}} {{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић]] ''(друго коло)'' {{seeds|31|6}} {{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева]] ''(прво коло)'' {{seeds|32|7}} {{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова]] ''(друго коло)'' }} {{Seeds explanation-ек}} == Жреб == {{Легенда за жреб}} ===Завршница=== {{8TeamBracket-Tennis3 | RD1=Четвртфинале | RD2=Полуфинале | RD3=Финале | team-width=175 | RD1-seed1=Q | RD1-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD1-score1-1='''6''' | RD1-score1-2='''6''' | RD1-score1-3= | RD1-seed2=11 | RD1-team2={{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] | RD1-score2-1=3 | RD1-score2-2=4 | RD1-score2-3= | RD1-seed3=4 | RD1-team3={{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] | RD1-score3-1=4 | RD1-score3-2=4 | RD1-score3-3= | RD1-seed4=17 | RD1-team4='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]]''' | RD1-score4-1='''6''' | RD1-score4-2='''6''' | RD1-score4-3= | RD1-seed5=5 | RD1-team5={{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] | RD1-score5-1=3 | RD1-score5-2='''6''' | RD1-score5-3=6⁵ | RD1-seed6= | RD1-team6='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD1-score6-1='''6''' | RD1-score6-2=3 | RD1-score6-3='''7⁷''' | RD1-seed7=8 | RD1-team7={{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] | RD1-score7-1=1 | RD1-score7-2=4 | RD1-score7-3= | RD1-seed8=2 | RD1-team8='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]]''' | RD1-score8-1='''6''' | RD1-score8-2='''6''' | RD1-score8-3= | RD2-seed1=Q | RD2-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD2-score1-1='''6''' | RD2-score1-2='''6''' | RD2-score1-3= | RD2-seed2=17 | RD2-team2={{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] | RD2-score2-1=1 | RD2-score2-2=4 | RD2-score2-3= | RD2-seed3= | RD2-team3='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD2-score3-1='''7⁷''' | RD2-score3-2=4 | RD2-score3-3='''6''' | RD2-seed4=2 | RD2-team4={{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] | RD2-score4-1=6³ | RD2-score4-2='''6''' | RD2-score4-3=4 | RD3-seed1=Q | RD3-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD3-score1-1='''6''' | RD3-score1-2='''6''' | RD3-score1-3= | RD3-seed2= | RD3-team2={{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]] | RD3-score2-1=4 | RD3-score2-2=3 | RD3-score2-3= }} === Горња половина === ==== Група 1 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=1 | RD1-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''7⁹''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|RUS}} [[Вера Звонарева|В. Звонарева]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=6⁷ | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|FRA}} [[Клара Бирел|К. Бирел]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=0 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Медисон Бренгл|М. Бренгл]] | RD1-score06-1=4 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07='''{{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]]''' | RD1-score07-1='''7⁷''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3='''6''' | RD1-seed08=29 | RD1-team08={{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова|В. Кудерметова]] | RD1-score08-1=6⁵ | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3=0 | RD1-seed09=22 | RD1-team09={{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова|К. Мухова]] | RD1-score09-1=2 | RD1-score09-2=6³ | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD1-score10-1='''6''' | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12={{flagicon|USA}} [[Клер Љу|К. Љу]] | RD1-score12-1=1 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Хелли Баптист|Х. Баптист]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=4 | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD1-score15-1='''6''' | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3= | RD1-seed16=LL | RD1-team16={{flagicon|SUI}} [[Штефани Фегеле|Ш. Фегеле]] | RD1-score16-1=2 | RD1-score16-2=3 | RD1-score16-3= | RD2-seed01=1 | RD2-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]] | RD2-score02-1=1 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD2-score03-1='''7''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04= | RD2-team04={{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]] | RD2-score04-1=5 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=3 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=Q | RD2-team08='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=1 | RD3-team01={{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]] | RD3-score01-1=2 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3=6⁵ | RD3-seed02= | RD3-team02='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2=1 | RD3-score02-3='''7⁷''' | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]] | RD3-score03-1=0 | RD3-score03-2=1 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=Q | RD3-team04='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01= | RD4-team01={{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]] | RD4-score01-1=2 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=Q | RD4-team02='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} ==== Група 2 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=11 | RD1-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|NED}} [[Аранткса Рус|А. Рус]] | RD1-score02-1=4 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03='''{{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''7''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04=WC | RD1-team04={{flagicon|USA}} [[Коко Вандевеј|К. Вандевеј]] | RD1-score04-1=1 | RD1-score04-2=5 | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]]''' | RD1-score05-1='''7⁷''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|AUS}} [[Сторм Сандерс|С. Сандерс]] | RD1-score06-1=6³ | RD1-score06-2=3 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Потапова|А. Потапова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=23 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=28 | RD1-team09='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|AUS}} [[Саманта Стосур|С. Стосур]] | RD1-score10-1=3 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11=Q | RD1-team11={{flagicon|ESP}} [[Кристина Буча|К. Буча]] | RD1-score11-1=3 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''6''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|JPN}} [[Нао Хибино|Н. Хибино]] | RD1-score14-1=1 | RD1-score14-2=4 | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Џејми Лоуб|Џ. Лоуб]] | RD1-score15-1=3 | RD1-score15-2=4 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=7 | RD1-team16='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=11 | RD2-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]] | RD2-score03-1=3 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=23 | RD2-team04='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=28 | RD2-team05='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=1 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]] | RD2-score07-1='''6''' | RD2-score07-2=6³ | RD2-score07-3=0 | RD2-seed08=7 | RD2-team08='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD2-score08-1=3 | RD2-score08-2='''7⁷''' | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=11 | RD3-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=23 | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]] | RD3-score02-1=2 | RD3-score02-2=4 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=28 | RD3-team03={{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=7 | RD3-team04='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=11 | RD4-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD4-score01-1='''7¹⁴''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=7 | RD4-team02={{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]] | RD4-score02-1=6¹² | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 3 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=4 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=WC | RD1-team02={{flagicon|USA}} [[Кејти Макнали|К. Макнали]] | RD1-score02-1=3 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|KAZ}} [[Зарина Дијас|З. Дијас]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=2 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Кејти Волинец|К. Волинец]] | RD1-score06-1=3 | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3= | RD1-seed07=Q | RD1-team07={{flagicon|HUN}} [[Далма Галфи|Д. Галфи]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=30 | RD1-team08='''{{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=24 | RD1-team09='''{{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BEL}} [[Алисон ван Ојтванк|А. ван Ојтванк]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD1-score11-1=5 | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|ESP}} [[Нурија Паризас Дијаз|Н. Паризас Дијаз]] | RD1-score12-1='''7''' | RD1-score12-2=0 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13=Q | RD1-team13='''{{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]]''' | RD1-score13-1='''7''' | RD1-score13-2=6³ | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=WC | RD1-team14={{flagicon|USA}} [[Ешлин Кругер|Е. Кругер]] | RD1-score14-1=5 | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Алисон Риск|А. Риск]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=2 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=14 | RD1-team16='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=4 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD2-score01-1='''7''' | RD2-score01-2=6⁵ | RD2-score01-3='''7⁹''' | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]] | RD2-score02-1=5 | RD2-score02-2='''7⁷''' | RD2-score02-3=6⁷ | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD2-score03-1='''7⁸''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=30 | RD2-team04={{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]] | RD2-score04-1=6⁶ | RD2-score04-2=4 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=24 | RD2-team05={{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]] | RD2-score05-1=4 | RD2-score05-2=4 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD2-score06-1='''6''' | RD2-score06-2='''6''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2='''7''' | RD2-score07-3=2 | RD2-seed08=14 | RD2-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2=5 | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=4 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=4 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=14 | RD3-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=4 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD4-score01-1='''7''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=14 | RD4-team02={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]] | RD4-score02-1=5 | RD4-score02-2=4 | RD4-score02-3= }} ==== Група 4 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=10 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SLO}} [[Полона Херцог|П. Херцог]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=2 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|MNE}} [[Данка Ковинић|Д. Ковинић]] | RD1-score03-1=4 | RD1-score03-2=3 | RD1-score03-3= | RD1-seed04=Q | RD1-team04='''{{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|LAT}} [[Анастасија Севастова|А. Севастова]] | RD1-score05-1=6⁶ | RD1-score05-2=3 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]]''' | RD1-score06-1='''7⁸''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|UKR}} [[Марта Костјук|М. Костјук]] | RD1-score07-1=4 | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=17 | RD1-team08='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=LL | RD1-team09='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=1 | RD1-score09-3='''6''' | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|ARG}} [[Nadia Podoroska|N Podoroska]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2='''6''' | RD1-score10-3=3 | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Кејти Бултер|К. Бултер]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2=2 | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=LL | RD1-team14={{flagicon|BUL}} [[Викторија Томова|В. Томова]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SUI}} [[Викторија Голубић|В. Голубић]] | RD1-score15-1=5 | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3=5 | RD1-seed16=6 | RD1-team16='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD1-score16-1='''7''' | RD1-score16-2=4 | RD1-score16-3='''7''' | RD2-seed01=10 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD2-score01-1='''7⁷''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]] | RD2-score02-1=6⁴ | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]] | RD2-score03-1=4 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=17 | RD2-team04='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=LL | RD2-team05='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=6 | RD2-team08='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=10 | RD3-team01={{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]] | RD3-score01-1=4 | RD3-score01-2=3 | RD3-score01-3= | RD3-seed02=17 | RD3-team02='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2='''6''' | RD3-score02-3= | RD3-seed03=LL | RD3-team03={{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=2 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=6 | RD3-team04='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=17 | RD4-team01='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD4-score01-1=6² | RD4-score01-2='''7⁸''' | RD4-score01-3='''6''' | RD4-seed02=6 | RD4-team02={{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]] | RD4-score02-1='''7⁷''' | RD4-score02-2=6⁶ | RD4-score02-3=3 }} === Доња половина === ==== Група 5 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=5 | RD1-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|CAN}} [[Ребека Марино|Р. Марино]] | RD1-score02-1=2 | RD1-score02-2=3 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]]''' | RD1-score03-1=6⁹ | RD1-score03-2='''7⁷''' | RD1-score03-3='''7¹¹''' | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|ROU}} [[Ана Богдан|А. Богдан]] | RD1-score04-1='''7¹¹''' | RD1-score04-2=6² | RD1-score04-3=6⁹ | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]]''' | RD1-score05-1='''7''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=Q | RD1-team06={{flagicon|ROU}} [[Елена-Габријела Русе|Е. Габријела Русе]] | RD1-score06-1=5 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|BUL}} [[Цветана Пиронкова|Ц. Пиронкова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=1 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=25 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Катаскина|Д. Катаскина]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=19 | RD1-team09='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BLR}} [[Аљаксандра Саснович|А. Саснович]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]]''' | RD1-score11-1=6⁶ | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Харијет Дарт|Х. Дарт]] | RD1-score12-1='''7⁸''' | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Ен Ли|Е. Ли]] | RD1-score13-1=5 | RD1-score13-2=1 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=LL | RD1-team14='''{{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]]''' | RD1-score14-1='''7''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|ITA}} [[Камила Ђорђи|К. Ђорђи]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=6³ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=12 | RD1-team16='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=5 | RD2-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]] | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2=4 | RD2-score03-3=4 | RD2-seed04=25 | RD2-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]]''' | RD2-score04-1=3 | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3='''6''' | RD2-seed05=19 | RD2-team05='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07=LL | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=12 | RD2-team08='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=5 | RD3-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=25 | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=19 | RD3-team03={{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]] | RD3-score03-1=6¹¹ | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=12 | RD3-team04='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD3-score04-1='''7¹³''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=5 | RD4-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=12 | RD4-team02={{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 6 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=16 | RD1-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|UKR}} [[Дајана Јастремска|Д. Јастремска]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3=6³ | RD1-seed03=LL | RD1-team03={{flagicon|EGY}} [[Мајар Шериф|М. Шериф]] | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2=1 | RD1-score03-3=1 | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]]''' | RD1-score04-1=4 | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3='''6''' | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|USA}} [[Медисон Киз|М. Киз]] | RD1-score05-1=3 | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3=6⁷ | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3='''7⁹''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|POL}} [[Магда Линете|М. Линете]] | RD1-score07-1='''7''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3=4 | RD1-seed08=21 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]]''' | RD1-score08-1=5 | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3='''6''' | RD1-seed09=31 | RD1-team09={{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева|Ј. Путинцева]] | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=6⁴ | RD1-score09-3=2 | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]]''' | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3='''6''' | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD1-score11-1='''7⁷''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|CRO}} [[Ана Коњух|А. Коњух]] | RD1-score12-1=6³ | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Алиша Паркс|А. Паркс]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=5 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=Q | RD1-team14='''{{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CZE}} [[Марије Боузкова|М. Боузкова]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=1 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=3 | RD1-team16='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=16 | RD2-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=21 | RD2-team04={{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05={{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]] | RD2-score05-1=5 | RD2-score05-2=5 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD2-score06-1='''7''' | RD2-score06-2='''7''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]] | RD2-score07-1= | RD2-score07-2= | RD2-score07-3= | RD2-seed08=3 | RD2-team08='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD2-score08-1=<small>w/o</small> | RD2-score08-2= | RD2-score08-3= | RD3-seed01=16 | RD3-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD3-score01-1=5 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3='''6''' | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]] | RD3-score02-1='''7''' | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3=3 | RD3-seed03= | RD3-team03='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD3-score03-1=5 | RD3-score03-2='''7⁷''' | RD3-score03-3='''6''' | RD3-seed04=3 | RD3-team04={{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]] | RD3-score04-1='''7''' | RD3-score04-2=6² | RD3-score04-3=4 | RD4-seed01=16 | RD4-team01={{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]] | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2=6⁵ | RD4-score01-3=2 | RD4-seed02= | RD4-team02='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD4-score02-1=4 | RD4-score02-2='''7⁷''' | RD4-score02-3='''6''' }} ====Група 7==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=8 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|AUS}} [[Астра Шарма|А. Шарма]] | RD1-score02-1=0 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=WC | RD1-team03={{flagicon|USA}} [[Ема Наваро|Е. Наваро]] | RD1-score03-1=1 | RD1-score03-2=6⁵ | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''7⁷''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|FRA}} [[Кристина Младеновић|К. Младеновић]] | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3=3 | RD1-seed06=LL | RD1-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD1-score06-1=2 | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3='''6''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|ITA}} [[Сара Ерани|С. Ерани]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=32 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=18 | RD1-team09='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|CZE}} [[Тереза Мартинцова|Т. Мартинцова]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=PR | RD1-team12={{flagicon|KAZ}} [[Јарослава Шведова|Ј. Шведова]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''7⁷''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|ROU}} [[Ирина-Камелија Бегу|И. Камелија Бегу]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2=6³ | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CRO}} [[Дона Векић|Д. Векић]] | RD1-score15-1=6⁴ | RD1-score15-2=6⁵ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=9 | RD1-team16='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD1-score16-1='''7⁷''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=8 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03=LL | RD2-team03='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=32 | RD2-team04={{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=1 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=18 | RD2-team05='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''7⁷''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]] | RD2-score06-1=3 | RD2-score06-2=6¹ | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=2 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=9 | RD2-team08='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=8 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=LL | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=18 | RD3-team03={{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]] | RD3-score03-1=4 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=2 | RD3-seed04=9 | RD3-team04='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=3 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=8 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''7⁷''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=9 | RD4-team02={{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=6⁴ | RD4-score02-3= }} ====Група 8==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=15 | RD1-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''7⁷''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SWE}} [[Ребека Петерсон|Р. Петерсон]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=6⁵ | RD1-score02-3=6⁵ | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''6''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|RUS}} [[Ана Блинкова|А. Блинкова]] | RD1-score04-1=3 | RD1-score04-2=2 | RD1-score04-3= | RD1-seed05=PR | RD1-team05={{flagicon|SRB}} [[Ивана Јоровић|И. Јоровић]] | RD1-score05-1=2 | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|FRA}} [[Ализе Корне|А. Корне]] | RD1-score07-1=5 | RD1-score07-2=5 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=20 | RD1-team08='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD1-score08-1='''7''' | RD1-score08-2='''7''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=26 | RD1-team09='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|ESP}} [[Карла Суарез Наваро|К. Суарез Наваро]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=4 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11={{flagicon|GBR}} [[Хедер Вотсон|Х. Вотсон]] | RD1-score11-1=1 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Бернарда Пера|Б. Пера]] | RD1-score13-1=4 | RD1-score13-2=6⁴ | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SRB}} [[Нина Стојановић|Н. Стојановић]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2='''7⁷''' | RD1-score15-3=0 | RD1-seed16=2 | RD1-team16='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2=6⁴ | RD1-score16-3='''6''' | RD2-seed01=15 | RD2-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]] | RD2-score03-1=0 | RD2-score03-2=1 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=20 | RD2-team04='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=26 | RD2-team05='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=2 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=2 | RD2-team08='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=15 | RD3-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''7''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=20 | RD3-team02={{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=5 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=26 | RD3-team03={{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2=3 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=2 | RD3-team04='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=15 | RD4-team01={{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]] | RD4-score01-1=4 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=2 | RD4-team02='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} == Напомене == <references group="lower-roman"/> == Види још == * [[Отворено првенство САД у тенису 2021 — мушкарци појединачно]] == Референце == {{извори}} {{start box}} {{Succession box | before={{nowrap|[[Вимблдон 2021 — жене појединачно]]}}| title=Гренд слем турнир — жене појединачно | years= | after={{nowrap|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2022 — жене појединачно|Отворено првенство Аустралије 2022 — жене појединачно]]}}}} {{end box}} jgt5n0wtagyrdbn20qs4vcuj97f82tl 25121226 25121225 2022-07-24T15:38:53Z Вукан Ц 240647 Вукан Ц преместио је страницу [[Отворено првенство САД у тенису 2020 — жене појединачно]] на [[Отворено првенство САД у тенису 2021 — жене појединачно]] без остављања преусмерења wikitext text/x-wiki [[Ема Радукану]] је савладала [[Лејла Фернандез|Лејлу Фернандез]] у финалу са 6 : 4, 6 : 3 и на тај начин је освојила титулу у појединачној женској конкуренцији на [[Отворено првенство САД у тенису 2021.|Отвореном првенству САД 2021. године]], последњем гренд слему у тениској сезони. Радукану је постала прва тенисерка која је кроз квалификације стигла до титуле на неком [[Гренд слем|гренд слем туниру]] као и први квалификант који је успео доћи до полуфинала [[Отворено првенство САД у тенису|Ју-ес опена]]. Такође је постала прва британска тенисерка која је изашла као победница неког гренд слема још од [[Вирџинија Вејд|Вирџиније Вејд]], освајачице [[Вимблдон 1977 — жене појединачно|Вимлбдона 1977. године]], и друга тенисерка која је освојила Ју-ес опен на свом првом учешћу на том турниру после [[Бјанка Андреску|Бјанке Андреску]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2019 — жене појединачно|2019. године]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/08/emma-raducanu-marches-into-us-open-semi-finals-with-easy-win-over-bencic|title=Emma Raducanu marches into US Open semis with easy win over Bencic|date=8 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=9 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/09/emma-raducanu-maria-sakkari-leylah-annie-fernandez-us-open-tennis-semi-final|title=Emma Raducanu roars past Sakkari to set up US Open final against Fernandez|date=10 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=10 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/11/emma-raducanu-makes-tennis-history-with-us-open-final-win|title=Emma Raducanu: British 18-year-old makes tennis history with US Open final win|date=12 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2021}}</ref> Са својих осамнаест година, Радукану је најмлађа шампионка неког гренд слема још од [[Марија Шарапова|Марије Шарапове]], која је као седамнаестогодишњакиња била победница [[Вимблдон 2004 — жене појединачно|Вимблдона 2004. године]]. Као играчица која је била 150. на [[ВТА]] [[ВТА ранг-листа|ранг-листи]], такође је постала најниже рангирана тенисерка која је освојила гренд слем још од [[Ким Клајстерс]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2009 — жене појединачно|2009. године]]. Радукану је освојила титулу а да није изгубила нити један сет током трајања турнира, укључујући и квалификациону фазу. Такође није одиграла тај-брејк ни у једном сету. Ово јој је била прва титула у синглу на [[ВТА тур|ВТА туру]]; четврта је тенисерка у Опен ери чија јој је прва титула у синглу била гренд слем титула.{{efn-lr|Лејла Фернандез је постала прва тенисерка пореклом из југоисточне Азије ([[Филипинци|Филипинка]]) која је дошла до финала неког гренд слема.}} [[Наоми Осака]] је бранила титулу шампионке као [[Отворено првенство САД у тенису 2020 — жене појединачно|прошлогодишња победница]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2020/sep/12/naomi-osaka-fights-back-to-sink-victoria-azarenka-and-win-us-open|title=Naomi Osaka fights back to sink Victoria Azarenka and regain US Open|date=12 September 2020|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2020}}</ref> Изгубила је од Фернандез у трећем колу. Први пут су се у финалу гренд слема још од финала [[Серена Вилијамс|Вилијамс]]—[[Мартина Хингис|Хингис]] на [[Отворено првенство САД у тенису 1999 — жене појединачно|Ју-ес опену 1999]]. среле тенисерке које су биле у [[Тинејџер|тинејџерском добу]]. Ово је било прво финале неког гренд слем турнира у женском синглу у Опен ери у коме финалисти истовремено нису били и носиоци.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247818/raducanu-makes-history-with-win-over-sakkari-sets-all-teen-us-open-final-vs-fernandez|title=Raducanu makes history with win over Sakkari; sets all-teen US Open final vs. Fernandez|website=wtatennis.com}}</ref> После завршетка турнира, Радукану и Фернандез су ушле на списак најбољих тридесет тенисерки на ВТА ранг-листи. Фернандез је успела да као најмлађа играчица савлада троје тенисерки које су биле сврстане у пет најбољих носилаца на турниру што никоме није пошло за руком откако је исто то остварила Вилијамс 1999. године.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247811/fearless-fernandez-battles-past-sabalenka-into-first-grand-slam-final-at-us-open|title=Fearless Fernandez battles past Sabalenka into first Grand Slam final at US Open|website=wtatennis.com|access-date=12 September 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/58533341|title=Emma Raducanu wins US Open by beating Leylah Fernandez for maiden Grand Slam|date=12 September 2021|publisher=BBC Sport|access-date=14 September 2021}}</ref> Ово је био први гренд слем од [[Отворено првенство Француске у тенису 2011 — жене појединачно|Ролан Гароса 2011.]] године и први Ју-ес опен од [[Отворено првенство САД у тенису 2003 — жене појединачно|2003.]] године на коме ниједна од [[Сестре Вилијамс|сестара Вилијамс]] није учествовала.<ref>{{cite news|url=https://nypost.com/2021/08/25/venus-williams-joins-serena-in-withdrawing-from-us-open/|title=Venus Williams joins Serena in withdrawing from US Open: 'Not the best news'|date=25 August 2021|newspaper=[[New York Post]]|access-date=26 August 2021}}</ref> Овогодишњеи Ју-ес опен је такође био последњени гренд слем на коме је играла некадашња шеста играчица света [[Карла Суарез Наваро]] која је испала у првом колу од [[Данијела Колинс|Данијеле Колинс]].<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2123937/cancer-free-su-rez-navarro-preparing-for-final-farewell-tour|title=Cancer-free Suarez Navarro preparing for final farewell tour|website=wtatennis.com|access-date=30 August 2021}}</ref> Ниједан од двадесет најбољих носилаца на турниру није изгубио пре трећег кола што се први пут догодило откад је уведен формат од тридесет и два носиоца на [[Вимблдон 2001 — жене појединачно|Вимблдону 2001.]] године.<ref>{{cite web|url=https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|title=Players by Seed: Women's Seeds|website=usopen.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20200311101843/https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|archive-date=2020-03-11|url-status=live|access-date=3 September 2021}}</ref> Порази који су доживеле [[Каролина Плишкова]] и [[Барбора Крејчикова]] у четвртфиналу омогућило је сигурно учествовање дебитаната у финалу гренд слема (то су на крају биле Радукану и Фернандез). Поразом чешких представница у четвртфиналу такође се први пут од 2014. године догодило да се осам различитих играчица надметало у сва четири финала гренд слем турнира у истој сезони. == Носиоци == {{columns-list|colwidth=30em| {{seeds|1|1}} {{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти]] ''(треће коло)'' {{seeds|2|8}} {{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] ''(полуфинале)'' {{seeds|3|6}} {{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака]] ''(треће коло)'' {{seeds|4|3}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|5|5}} {{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|6|4}} {{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску]] ''(четврто коло)'' {{seeds|7|2}} {{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек]] ''(четврто коло)'' {{seeds|8|7}} {{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|9|7}} {{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза]] ''(четврто коло)'' {{seeds|10|4}} {{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова]] ''(треће коло)'' {{seeds|11|2}} {{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|12|5}} {{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп]] ''(четврто коло)'' {{seeds|13}} {{flagicon|USA}} [[Џенифер Брејди]] ''(повукла се)'' {{seeds|14|3}} {{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова]] ''(четврто коло)'' {{seeds|15|8}} {{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс]] ''(четврто коло)'' {{seeds|16|6}} {{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер]] ''(четврто коло)'' {{seeds|17|4}} {{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] ''(полуфинале)'' {{seeds|18|7}} {{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка]] ''(треће коло)'' {{seeds|19|5}} {{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина]] ''(треће коло)'' {{seeds|20|8}} {{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир]] ''(треће коло)'' {{seeds|21|6}} {{flagicon|USA}} [[Кори Гоф]] ''(друго коло)'' {{seeds|22|1}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова]] ''(прво коло)'' {{seeds|23|2}} {{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула]] ''(треће коло)'' {{seeds|24|3}} {{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса]] ''(друго коло)'' {{seeds|25|5}} {{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина]] ''(треће коло)'' {{seeds|26|8}} {{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс]] ''(треће коло)'' {{seeds|27}} {{flagicon|LAT}} [[Јелена Остапенко]] ''(повукла се)'' {{seeds|28|2}} {{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт]] ''(треће коло)'' {{seeds|29|1}} {{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова]] ''(прво коло)'' {{seeds|30|3}} {{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић]] ''(друго коло)'' {{seeds|31|6}} {{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева]] ''(прво коло)'' {{seeds|32|7}} {{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова]] ''(друго коло)'' }} {{Seeds explanation-ек}} == Жреб == {{Легенда за жреб}} ===Завршница=== {{8TeamBracket-Tennis3 | RD1=Четвртфинале | RD2=Полуфинале | RD3=Финале | team-width=175 | RD1-seed1=Q | RD1-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD1-score1-1='''6''' | RD1-score1-2='''6''' | RD1-score1-3= | RD1-seed2=11 | RD1-team2={{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] | RD1-score2-1=3 | RD1-score2-2=4 | RD1-score2-3= | RD1-seed3=4 | RD1-team3={{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] | RD1-score3-1=4 | RD1-score3-2=4 | RD1-score3-3= | RD1-seed4=17 | RD1-team4='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]]''' | RD1-score4-1='''6''' | RD1-score4-2='''6''' | RD1-score4-3= | RD1-seed5=5 | RD1-team5={{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] | RD1-score5-1=3 | RD1-score5-2='''6''' | RD1-score5-3=6⁵ | RD1-seed6= | RD1-team6='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD1-score6-1='''6''' | RD1-score6-2=3 | RD1-score6-3='''7⁷''' | RD1-seed7=8 | RD1-team7={{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] | RD1-score7-1=1 | RD1-score7-2=4 | RD1-score7-3= | RD1-seed8=2 | RD1-team8='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]]''' | RD1-score8-1='''6''' | RD1-score8-2='''6''' | RD1-score8-3= | RD2-seed1=Q | RD2-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD2-score1-1='''6''' | RD2-score1-2='''6''' | RD2-score1-3= | RD2-seed2=17 | RD2-team2={{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] | RD2-score2-1=1 | RD2-score2-2=4 | RD2-score2-3= | RD2-seed3= | RD2-team3='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD2-score3-1='''7⁷''' | RD2-score3-2=4 | RD2-score3-3='''6''' | RD2-seed4=2 | RD2-team4={{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] | RD2-score4-1=6³ | RD2-score4-2='''6''' | RD2-score4-3=4 | RD3-seed1=Q | RD3-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD3-score1-1='''6''' | RD3-score1-2='''6''' | RD3-score1-3= | RD3-seed2= | RD3-team2={{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]] | RD3-score2-1=4 | RD3-score2-2=3 | RD3-score2-3= }} === Горња половина === ==== Група 1 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=1 | RD1-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''7⁹''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|RUS}} [[Вера Звонарева|В. Звонарева]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=6⁷ | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|FRA}} [[Клара Бирел|К. Бирел]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=0 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Медисон Бренгл|М. Бренгл]] | RD1-score06-1=4 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07='''{{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]]''' | RD1-score07-1='''7⁷''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3='''6''' | RD1-seed08=29 | RD1-team08={{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова|В. Кудерметова]] | RD1-score08-1=6⁵ | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3=0 | RD1-seed09=22 | RD1-team09={{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова|К. Мухова]] | RD1-score09-1=2 | RD1-score09-2=6³ | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD1-score10-1='''6''' | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12={{flagicon|USA}} [[Клер Љу|К. Љу]] | RD1-score12-1=1 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Хелли Баптист|Х. Баптист]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=4 | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD1-score15-1='''6''' | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3= | RD1-seed16=LL | RD1-team16={{flagicon|SUI}} [[Штефани Фегеле|Ш. Фегеле]] | RD1-score16-1=2 | RD1-score16-2=3 | RD1-score16-3= | RD2-seed01=1 | RD2-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]] | RD2-score02-1=1 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD2-score03-1='''7''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04= | RD2-team04={{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]] | RD2-score04-1=5 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=3 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=Q | RD2-team08='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=1 | RD3-team01={{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]] | RD3-score01-1=2 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3=6⁵ | RD3-seed02= | RD3-team02='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2=1 | RD3-score02-3='''7⁷''' | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]] | RD3-score03-1=0 | RD3-score03-2=1 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=Q | RD3-team04='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01= | RD4-team01={{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]] | RD4-score01-1=2 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=Q | RD4-team02='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} ==== Група 2 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=11 | RD1-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|NED}} [[Аранткса Рус|А. Рус]] | RD1-score02-1=4 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03='''{{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''7''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04=WC | RD1-team04={{flagicon|USA}} [[Коко Вандевеј|К. Вандевеј]] | RD1-score04-1=1 | RD1-score04-2=5 | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]]''' | RD1-score05-1='''7⁷''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|AUS}} [[Сторм Сандерс|С. Сандерс]] | RD1-score06-1=6³ | RD1-score06-2=3 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Потапова|А. Потапова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=23 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=28 | RD1-team09='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|AUS}} [[Саманта Стосур|С. Стосур]] | RD1-score10-1=3 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11=Q | RD1-team11={{flagicon|ESP}} [[Кристина Буча|К. Буча]] | RD1-score11-1=3 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''6''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|JPN}} [[Нао Хибино|Н. Хибино]] | RD1-score14-1=1 | RD1-score14-2=4 | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Џејми Лоуб|Џ. Лоуб]] | RD1-score15-1=3 | RD1-score15-2=4 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=7 | RD1-team16='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=11 | RD2-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]] | RD2-score03-1=3 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=23 | RD2-team04='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=28 | RD2-team05='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=1 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]] | RD2-score07-1='''6''' | RD2-score07-2=6³ | RD2-score07-3=0 | RD2-seed08=7 | RD2-team08='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD2-score08-1=3 | RD2-score08-2='''7⁷''' | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=11 | RD3-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=23 | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]] | RD3-score02-1=2 | RD3-score02-2=4 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=28 | RD3-team03={{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=7 | RD3-team04='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=11 | RD4-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD4-score01-1='''7¹⁴''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=7 | RD4-team02={{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]] | RD4-score02-1=6¹² | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 3 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=4 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=WC | RD1-team02={{flagicon|USA}} [[Кејти Макнали|К. Макнали]] | RD1-score02-1=3 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|KAZ}} [[Зарина Дијас|З. Дијас]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=2 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Кејти Волинец|К. Волинец]] | RD1-score06-1=3 | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3= | RD1-seed07=Q | RD1-team07={{flagicon|HUN}} [[Далма Галфи|Д. Галфи]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=30 | RD1-team08='''{{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=24 | RD1-team09='''{{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BEL}} [[Алисон ван Ојтванк|А. ван Ојтванк]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD1-score11-1=5 | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|ESP}} [[Нурија Паризас Дијаз|Н. Паризас Дијаз]] | RD1-score12-1='''7''' | RD1-score12-2=0 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13=Q | RD1-team13='''{{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]]''' | RD1-score13-1='''7''' | RD1-score13-2=6³ | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=WC | RD1-team14={{flagicon|USA}} [[Ешлин Кругер|Е. Кругер]] | RD1-score14-1=5 | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Алисон Риск|А. Риск]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=2 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=14 | RD1-team16='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=4 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD2-score01-1='''7''' | RD2-score01-2=6⁵ | RD2-score01-3='''7⁹''' | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]] | RD2-score02-1=5 | RD2-score02-2='''7⁷''' | RD2-score02-3=6⁷ | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD2-score03-1='''7⁸''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=30 | RD2-team04={{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]] | RD2-score04-1=6⁶ | RD2-score04-2=4 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=24 | RD2-team05={{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]] | RD2-score05-1=4 | RD2-score05-2=4 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD2-score06-1='''6''' | RD2-score06-2='''6''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2='''7''' | RD2-score07-3=2 | RD2-seed08=14 | RD2-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2=5 | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=4 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=4 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=14 | RD3-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=4 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD4-score01-1='''7''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=14 | RD4-team02={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]] | RD4-score02-1=5 | RD4-score02-2=4 | RD4-score02-3= }} ==== Група 4 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=10 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SLO}} [[Полона Херцог|П. Херцог]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=2 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|MNE}} [[Данка Ковинић|Д. Ковинић]] | RD1-score03-1=4 | RD1-score03-2=3 | RD1-score03-3= | RD1-seed04=Q | RD1-team04='''{{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|LAT}} [[Анастасија Севастова|А. Севастова]] | RD1-score05-1=6⁶ | RD1-score05-2=3 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]]''' | RD1-score06-1='''7⁸''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|UKR}} [[Марта Костјук|М. Костјук]] | RD1-score07-1=4 | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=17 | RD1-team08='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=LL | RD1-team09='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=1 | RD1-score09-3='''6''' | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|ARG}} [[Nadia Podoroska|N Podoroska]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2='''6''' | RD1-score10-3=3 | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Кејти Бултер|К. Бултер]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2=2 | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=LL | RD1-team14={{flagicon|BUL}} [[Викторија Томова|В. Томова]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SUI}} [[Викторија Голубић|В. Голубић]] | RD1-score15-1=5 | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3=5 | RD1-seed16=6 | RD1-team16='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD1-score16-1='''7''' | RD1-score16-2=4 | RD1-score16-3='''7''' | RD2-seed01=10 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD2-score01-1='''7⁷''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]] | RD2-score02-1=6⁴ | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]] | RD2-score03-1=4 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=17 | RD2-team04='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=LL | RD2-team05='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=6 | RD2-team08='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=10 | RD3-team01={{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]] | RD3-score01-1=4 | RD3-score01-2=3 | RD3-score01-3= | RD3-seed02=17 | RD3-team02='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2='''6''' | RD3-score02-3= | RD3-seed03=LL | RD3-team03={{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=2 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=6 | RD3-team04='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=17 | RD4-team01='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD4-score01-1=6² | RD4-score01-2='''7⁸''' | RD4-score01-3='''6''' | RD4-seed02=6 | RD4-team02={{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]] | RD4-score02-1='''7⁷''' | RD4-score02-2=6⁶ | RD4-score02-3=3 }} === Доња половина === ==== Група 5 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=5 | RD1-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|CAN}} [[Ребека Марино|Р. Марино]] | RD1-score02-1=2 | RD1-score02-2=3 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]]''' | RD1-score03-1=6⁹ | RD1-score03-2='''7⁷''' | RD1-score03-3='''7¹¹''' | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|ROU}} [[Ана Богдан|А. Богдан]] | RD1-score04-1='''7¹¹''' | RD1-score04-2=6² | RD1-score04-3=6⁹ | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]]''' | RD1-score05-1='''7''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=Q | RD1-team06={{flagicon|ROU}} [[Елена-Габријела Русе|Е. Габријела Русе]] | RD1-score06-1=5 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|BUL}} [[Цветана Пиронкова|Ц. Пиронкова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=1 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=25 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Катаскина|Д. Катаскина]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=19 | RD1-team09='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BLR}} [[Аљаксандра Саснович|А. Саснович]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]]''' | RD1-score11-1=6⁶ | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Харијет Дарт|Х. Дарт]] | RD1-score12-1='''7⁸''' | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Ен Ли|Е. Ли]] | RD1-score13-1=5 | RD1-score13-2=1 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=LL | RD1-team14='''{{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]]''' | RD1-score14-1='''7''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|ITA}} [[Камила Ђорђи|К. Ђорђи]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=6³ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=12 | RD1-team16='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=5 | RD2-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]] | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2=4 | RD2-score03-3=4 | RD2-seed04=25 | RD2-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]]''' | RD2-score04-1=3 | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3='''6''' | RD2-seed05=19 | RD2-team05='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07=LL | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=12 | RD2-team08='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=5 | RD3-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=25 | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=19 | RD3-team03={{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]] | RD3-score03-1=6¹¹ | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=12 | RD3-team04='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD3-score04-1='''7¹³''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=5 | RD4-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=12 | RD4-team02={{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 6 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=16 | RD1-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|UKR}} [[Дајана Јастремска|Д. Јастремска]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3=6³ | RD1-seed03=LL | RD1-team03={{flagicon|EGY}} [[Мајар Шериф|М. Шериф]] | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2=1 | RD1-score03-3=1 | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]]''' | RD1-score04-1=4 | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3='''6''' | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|USA}} [[Медисон Киз|М. Киз]] | RD1-score05-1=3 | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3=6⁷ | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3='''7⁹''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|POL}} [[Магда Линете|М. Линете]] | RD1-score07-1='''7''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3=4 | RD1-seed08=21 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]]''' | RD1-score08-1=5 | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3='''6''' | RD1-seed09=31 | RD1-team09={{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева|Ј. Путинцева]] | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=6⁴ | RD1-score09-3=2 | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]]''' | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3='''6''' | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD1-score11-1='''7⁷''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|CRO}} [[Ана Коњух|А. Коњух]] | RD1-score12-1=6³ | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Алиша Паркс|А. Паркс]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=5 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=Q | RD1-team14='''{{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CZE}} [[Марије Боузкова|М. Боузкова]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=1 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=3 | RD1-team16='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=16 | RD2-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=21 | RD2-team04={{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05={{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]] | RD2-score05-1=5 | RD2-score05-2=5 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD2-score06-1='''7''' | RD2-score06-2='''7''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]] | RD2-score07-1= | RD2-score07-2= | RD2-score07-3= | RD2-seed08=3 | RD2-team08='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD2-score08-1=<small>w/o</small> | RD2-score08-2= | RD2-score08-3= | RD3-seed01=16 | RD3-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD3-score01-1=5 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3='''6''' | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]] | RD3-score02-1='''7''' | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3=3 | RD3-seed03= | RD3-team03='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD3-score03-1=5 | RD3-score03-2='''7⁷''' | RD3-score03-3='''6''' | RD3-seed04=3 | RD3-team04={{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]] | RD3-score04-1='''7''' | RD3-score04-2=6² | RD3-score04-3=4 | RD4-seed01=16 | RD4-team01={{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]] | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2=6⁵ | RD4-score01-3=2 | RD4-seed02= | RD4-team02='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD4-score02-1=4 | RD4-score02-2='''7⁷''' | RD4-score02-3='''6''' }} ====Група 7==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=8 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|AUS}} [[Астра Шарма|А. Шарма]] | RD1-score02-1=0 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=WC | RD1-team03={{flagicon|USA}} [[Ема Наваро|Е. Наваро]] | RD1-score03-1=1 | RD1-score03-2=6⁵ | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''7⁷''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|FRA}} [[Кристина Младеновић|К. Младеновић]] | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3=3 | RD1-seed06=LL | RD1-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD1-score06-1=2 | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3='''6''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|ITA}} [[Сара Ерани|С. Ерани]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=32 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=18 | RD1-team09='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|CZE}} [[Тереза Мартинцова|Т. Мартинцова]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=PR | RD1-team12={{flagicon|KAZ}} [[Јарослава Шведова|Ј. Шведова]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''7⁷''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|ROU}} [[Ирина-Камелија Бегу|И. Камелија Бегу]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2=6³ | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CRO}} [[Дона Векић|Д. Векић]] | RD1-score15-1=6⁴ | RD1-score15-2=6⁵ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=9 | RD1-team16='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD1-score16-1='''7⁷''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=8 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03=LL | RD2-team03='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=32 | RD2-team04={{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=1 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=18 | RD2-team05='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''7⁷''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]] | RD2-score06-1=3 | RD2-score06-2=6¹ | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=2 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=9 | RD2-team08='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=8 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=LL | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=18 | RD3-team03={{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]] | RD3-score03-1=4 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=2 | RD3-seed04=9 | RD3-team04='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=3 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=8 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''7⁷''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=9 | RD4-team02={{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=6⁴ | RD4-score02-3= }} ====Група 8==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=15 | RD1-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''7⁷''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SWE}} [[Ребека Петерсон|Р. Петерсон]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=6⁵ | RD1-score02-3=6⁵ | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''6''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|RUS}} [[Ана Блинкова|А. Блинкова]] | RD1-score04-1=3 | RD1-score04-2=2 | RD1-score04-3= | RD1-seed05=PR | RD1-team05={{flagicon|SRB}} [[Ивана Јоровић|И. Јоровић]] | RD1-score05-1=2 | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|FRA}} [[Ализе Корне|А. Корне]] | RD1-score07-1=5 | RD1-score07-2=5 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=20 | RD1-team08='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD1-score08-1='''7''' | RD1-score08-2='''7''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=26 | RD1-team09='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|ESP}} [[Карла Суарез Наваро|К. Суарез Наваро]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=4 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11={{flagicon|GBR}} [[Хедер Вотсон|Х. Вотсон]] | RD1-score11-1=1 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Бернарда Пера|Б. Пера]] | RD1-score13-1=4 | RD1-score13-2=6⁴ | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SRB}} [[Нина Стојановић|Н. Стојановић]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2='''7⁷''' | RD1-score15-3=0 | RD1-seed16=2 | RD1-team16='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2=6⁴ | RD1-score16-3='''6''' | RD2-seed01=15 | RD2-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]] | RD2-score03-1=0 | RD2-score03-2=1 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=20 | RD2-team04='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=26 | RD2-team05='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=2 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=2 | RD2-team08='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=15 | RD3-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''7''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=20 | RD3-team02={{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=5 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=26 | RD3-team03={{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2=3 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=2 | RD3-team04='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=15 | RD4-team01={{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]] | RD4-score01-1=4 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=2 | RD4-team02='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} == Напомене == <references group="lower-roman"/> == Види још == * [[Отворено првенство САД у тенису 2021 — мушкарци појединачно]] == Референце == {{извори}} {{start box}} {{Succession box | before={{nowrap|[[Вимблдон 2021 — жене појединачно]]}}| title=Гренд слем турнир — жене појединачно | years= | after={{nowrap|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2022 — жене појединачно|Отворено првенство Аустралије 2022 — жене појединачно]]}}}} {{end box}} jgt5n0wtagyrdbn20qs4vcuj97f82tl 25121229 25121226 2022-07-24T15:41:42Z Вукан Ц 240647 +[[Категорија:Отворено првенство Сједињених Америчких Држава у тенису — жене појединачно]]; +[[Категорија:Отворено првенство САД у тенису 2021.]] помоћу геџета HotCat wikitext text/x-wiki [[Ема Радукану]] је савладала [[Лејла Фернандез|Лејлу Фернандез]] у финалу са 6 : 4, 6 : 3 и на тај начин је освојила титулу у појединачној женској конкуренцији на [[Отворено првенство САД у тенису 2021.|Отвореном првенству САД 2021. године]], последњем гренд слему у тениској сезони. Радукану је постала прва тенисерка која је кроз квалификације стигла до титуле на неком [[Гренд слем|гренд слем туниру]] као и први квалификант који је успео доћи до полуфинала [[Отворено првенство САД у тенису|Ју-ес опена]]. Такође је постала прва британска тенисерка која је изашла као победница неког гренд слема још од [[Вирџинија Вејд|Вирџиније Вејд]], освајачице [[Вимблдон 1977 — жене појединачно|Вимлбдона 1977. године]], и друга тенисерка која је освојила Ју-ес опен на свом првом учешћу на том турниру после [[Бјанка Андреску|Бјанке Андреску]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2019 — жене појединачно|2019. године]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/08/emma-raducanu-marches-into-us-open-semi-finals-with-easy-win-over-bencic|title=Emma Raducanu marches into US Open semis with easy win over Bencic|date=8 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=9 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/09/emma-raducanu-maria-sakkari-leylah-annie-fernandez-us-open-tennis-semi-final|title=Emma Raducanu roars past Sakkari to set up US Open final against Fernandez|date=10 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=10 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/11/emma-raducanu-makes-tennis-history-with-us-open-final-win|title=Emma Raducanu: British 18-year-old makes tennis history with US Open final win|date=12 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2021}}</ref> Са својих осамнаест година, Радукану је најмлађа шампионка неког гренд слема још од [[Марија Шарапова|Марије Шарапове]], која је као седамнаестогодишњакиња била победница [[Вимблдон 2004 — жене појединачно|Вимблдона 2004. године]]. Као играчица која је била 150. на [[ВТА]] [[ВТА ранг-листа|ранг-листи]], такође је постала најниже рангирана тенисерка која је освојила гренд слем још од [[Ким Клајстерс]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2009 — жене појединачно|2009. године]]. Радукану је освојила титулу а да није изгубила нити један сет током трајања турнира, укључујући и квалификациону фазу. Такође није одиграла тај-брејк ни у једном сету. Ово јој је била прва титула у синглу на [[ВТА тур|ВТА туру]]; четврта је тенисерка у Опен ери чија јој је прва титула у синглу била гренд слем титула.{{efn-lr|Лејла Фернандез је постала прва тенисерка пореклом из југоисточне Азије ([[Филипинци|Филипинка]]) која је дошла до финала неког гренд слема.}} [[Наоми Осака]] је бранила титулу шампионке као [[Отворено првенство САД у тенису 2020 — жене појединачно|прошлогодишња победница]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2020/sep/12/naomi-osaka-fights-back-to-sink-victoria-azarenka-and-win-us-open|title=Naomi Osaka fights back to sink Victoria Azarenka and regain US Open|date=12 September 2020|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2020}}</ref> Изгубила је од Фернандез у трећем колу. Први пут су се у финалу гренд слема још од финала [[Серена Вилијамс|Вилијамс]]—[[Мартина Хингис|Хингис]] на [[Отворено првенство САД у тенису 1999 — жене појединачно|Ју-ес опену 1999]]. среле тенисерке које су биле у [[Тинејџер|тинејџерском добу]]. Ово је било прво финале неког гренд слем турнира у женском синглу у Опен ери у коме финалисти истовремено нису били и носиоци.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247818/raducanu-makes-history-with-win-over-sakkari-sets-all-teen-us-open-final-vs-fernandez|title=Raducanu makes history with win over Sakkari; sets all-teen US Open final vs. Fernandez|website=wtatennis.com}}</ref> После завршетка турнира, Радукану и Фернандез су ушле на списак најбољих тридесет тенисерки на ВТА ранг-листи. Фернандез је успела да као најмлађа играчица савлада троје тенисерки које су биле сврстане у пет најбољих носилаца на турниру што никоме није пошло за руком откако је исто то остварила Вилијамс 1999. године.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247811/fearless-fernandez-battles-past-sabalenka-into-first-grand-slam-final-at-us-open|title=Fearless Fernandez battles past Sabalenka into first Grand Slam final at US Open|website=wtatennis.com|access-date=12 September 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/58533341|title=Emma Raducanu wins US Open by beating Leylah Fernandez for maiden Grand Slam|date=12 September 2021|publisher=BBC Sport|access-date=14 September 2021}}</ref> Ово је био први гренд слем од [[Отворено првенство Француске у тенису 2011 — жене појединачно|Ролан Гароса 2011.]] године и први Ју-ес опен од [[Отворено првенство САД у тенису 2003 — жене појединачно|2003.]] године на коме ниједна од [[Сестре Вилијамс|сестара Вилијамс]] није учествовала.<ref>{{cite news|url=https://nypost.com/2021/08/25/venus-williams-joins-serena-in-withdrawing-from-us-open/|title=Venus Williams joins Serena in withdrawing from US Open: 'Not the best news'|date=25 August 2021|newspaper=[[New York Post]]|access-date=26 August 2021}}</ref> Овогодишњеи Ју-ес опен је такође био последњени гренд слем на коме је играла некадашња шеста играчица света [[Карла Суарез Наваро]] која је испала у првом колу од [[Данијела Колинс|Данијеле Колинс]].<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2123937/cancer-free-su-rez-navarro-preparing-for-final-farewell-tour|title=Cancer-free Suarez Navarro preparing for final farewell tour|website=wtatennis.com|access-date=30 August 2021}}</ref> Ниједан од двадесет најбољих носилаца на турниру није изгубио пре трећег кола што се први пут догодило откад је уведен формат од тридесет и два носиоца на [[Вимблдон 2001 — жене појединачно|Вимблдону 2001.]] године.<ref>{{cite web|url=https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|title=Players by Seed: Women's Seeds|website=usopen.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20200311101843/https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|archive-date=2020-03-11|url-status=live|access-date=3 September 2021}}</ref> Порази који су доживеле [[Каролина Плишкова]] и [[Барбора Крејчикова]] у четвртфиналу омогућило је сигурно учествовање дебитаната у финалу гренд слема (то су на крају биле Радукану и Фернандез). Поразом чешких представница у четвртфиналу такође се први пут од 2014. године догодило да се осам различитих играчица надметало у сва четири финала гренд слем турнира у истој сезони. == Носиоци == {{columns-list|colwidth=30em| {{seeds|1|1}} {{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти]] ''(треће коло)'' {{seeds|2|8}} {{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] ''(полуфинале)'' {{seeds|3|6}} {{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака]] ''(треће коло)'' {{seeds|4|3}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|5|5}} {{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|6|4}} {{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску]] ''(четврто коло)'' {{seeds|7|2}} {{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек]] ''(четврто коло)'' {{seeds|8|7}} {{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|9|7}} {{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза]] ''(четврто коло)'' {{seeds|10|4}} {{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова]] ''(треће коло)'' {{seeds|11|2}} {{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|12|5}} {{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп]] ''(четврто коло)'' {{seeds|13}} {{flagicon|USA}} [[Џенифер Брејди]] ''(повукла се)'' {{seeds|14|3}} {{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова]] ''(четврто коло)'' {{seeds|15|8}} {{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс]] ''(четврто коло)'' {{seeds|16|6}} {{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер]] ''(четврто коло)'' {{seeds|17|4}} {{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] ''(полуфинале)'' {{seeds|18|7}} {{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка]] ''(треће коло)'' {{seeds|19|5}} {{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина]] ''(треће коло)'' {{seeds|20|8}} {{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир]] ''(треће коло)'' {{seeds|21|6}} {{flagicon|USA}} [[Кори Гоф]] ''(друго коло)'' {{seeds|22|1}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова]] ''(прво коло)'' {{seeds|23|2}} {{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула]] ''(треће коло)'' {{seeds|24|3}} {{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса]] ''(друго коло)'' {{seeds|25|5}} {{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина]] ''(треће коло)'' {{seeds|26|8}} {{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс]] ''(треће коло)'' {{seeds|27}} {{flagicon|LAT}} [[Јелена Остапенко]] ''(повукла се)'' {{seeds|28|2}} {{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт]] ''(треће коло)'' {{seeds|29|1}} {{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова]] ''(прво коло)'' {{seeds|30|3}} {{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић]] ''(друго коло)'' {{seeds|31|6}} {{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева]] ''(прво коло)'' {{seeds|32|7}} {{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова]] ''(друго коло)'' }} {{Seeds explanation-ек}} == Жреб == {{Легенда за жреб}} ===Завршница=== {{8TeamBracket-Tennis3 | RD1=Четвртфинале | RD2=Полуфинале | RD3=Финале | team-width=175 | RD1-seed1=Q | RD1-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD1-score1-1='''6''' | RD1-score1-2='''6''' | RD1-score1-3= | RD1-seed2=11 | RD1-team2={{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] | RD1-score2-1=3 | RD1-score2-2=4 | RD1-score2-3= | RD1-seed3=4 | RD1-team3={{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] | RD1-score3-1=4 | RD1-score3-2=4 | RD1-score3-3= | RD1-seed4=17 | RD1-team4='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]]''' | RD1-score4-1='''6''' | RD1-score4-2='''6''' | RD1-score4-3= | RD1-seed5=5 | RD1-team5={{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] | RD1-score5-1=3 | RD1-score5-2='''6''' | RD1-score5-3=6⁵ | RD1-seed6= | RD1-team6='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD1-score6-1='''6''' | RD1-score6-2=3 | RD1-score6-3='''7⁷''' | RD1-seed7=8 | RD1-team7={{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] | RD1-score7-1=1 | RD1-score7-2=4 | RD1-score7-3= | RD1-seed8=2 | RD1-team8='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]]''' | RD1-score8-1='''6''' | RD1-score8-2='''6''' | RD1-score8-3= | RD2-seed1=Q | RD2-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD2-score1-1='''6''' | RD2-score1-2='''6''' | RD2-score1-3= | RD2-seed2=17 | RD2-team2={{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] | RD2-score2-1=1 | RD2-score2-2=4 | RD2-score2-3= | RD2-seed3= | RD2-team3='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD2-score3-1='''7⁷''' | RD2-score3-2=4 | RD2-score3-3='''6''' | RD2-seed4=2 | RD2-team4={{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] | RD2-score4-1=6³ | RD2-score4-2='''6''' | RD2-score4-3=4 | RD3-seed1=Q | RD3-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD3-score1-1='''6''' | RD3-score1-2='''6''' | RD3-score1-3= | RD3-seed2= | RD3-team2={{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]] | RD3-score2-1=4 | RD3-score2-2=3 | RD3-score2-3= }} === Горња половина === ==== Група 1 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=1 | RD1-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''7⁹''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|RUS}} [[Вера Звонарева|В. Звонарева]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=6⁷ | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|FRA}} [[Клара Бирел|К. Бирел]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=0 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Медисон Бренгл|М. Бренгл]] | RD1-score06-1=4 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07='''{{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]]''' | RD1-score07-1='''7⁷''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3='''6''' | RD1-seed08=29 | RD1-team08={{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова|В. Кудерметова]] | RD1-score08-1=6⁵ | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3=0 | RD1-seed09=22 | RD1-team09={{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова|К. Мухова]] | RD1-score09-1=2 | RD1-score09-2=6³ | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD1-score10-1='''6''' | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12={{flagicon|USA}} [[Клер Љу|К. Љу]] | RD1-score12-1=1 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Хелли Баптист|Х. Баптист]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=4 | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD1-score15-1='''6''' | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3= | RD1-seed16=LL | RD1-team16={{flagicon|SUI}} [[Штефани Фегеле|Ш. Фегеле]] | RD1-score16-1=2 | RD1-score16-2=3 | RD1-score16-3= | RD2-seed01=1 | RD2-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]] | RD2-score02-1=1 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD2-score03-1='''7''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04= | RD2-team04={{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]] | RD2-score04-1=5 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=3 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=Q | RD2-team08='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=1 | RD3-team01={{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]] | RD3-score01-1=2 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3=6⁵ | RD3-seed02= | RD3-team02='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2=1 | RD3-score02-3='''7⁷''' | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]] | RD3-score03-1=0 | RD3-score03-2=1 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=Q | RD3-team04='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01= | RD4-team01={{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]] | RD4-score01-1=2 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=Q | RD4-team02='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} ==== Група 2 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=11 | RD1-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|NED}} [[Аранткса Рус|А. Рус]] | RD1-score02-1=4 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03='''{{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''7''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04=WC | RD1-team04={{flagicon|USA}} [[Коко Вандевеј|К. Вандевеј]] | RD1-score04-1=1 | RD1-score04-2=5 | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]]''' | RD1-score05-1='''7⁷''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|AUS}} [[Сторм Сандерс|С. Сандерс]] | RD1-score06-1=6³ | RD1-score06-2=3 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Потапова|А. Потапова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=23 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=28 | RD1-team09='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|AUS}} [[Саманта Стосур|С. Стосур]] | RD1-score10-1=3 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11=Q | RD1-team11={{flagicon|ESP}} [[Кристина Буча|К. Буча]] | RD1-score11-1=3 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''6''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|JPN}} [[Нао Хибино|Н. Хибино]] | RD1-score14-1=1 | RD1-score14-2=4 | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Џејми Лоуб|Џ. Лоуб]] | RD1-score15-1=3 | RD1-score15-2=4 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=7 | RD1-team16='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=11 | RD2-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]] | RD2-score03-1=3 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=23 | RD2-team04='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=28 | RD2-team05='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=1 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]] | RD2-score07-1='''6''' | RD2-score07-2=6³ | RD2-score07-3=0 | RD2-seed08=7 | RD2-team08='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD2-score08-1=3 | RD2-score08-2='''7⁷''' | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=11 | RD3-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=23 | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]] | RD3-score02-1=2 | RD3-score02-2=4 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=28 | RD3-team03={{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=7 | RD3-team04='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=11 | RD4-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD4-score01-1='''7¹⁴''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=7 | RD4-team02={{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]] | RD4-score02-1=6¹² | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 3 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=4 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=WC | RD1-team02={{flagicon|USA}} [[Кејти Макнали|К. Макнали]] | RD1-score02-1=3 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|KAZ}} [[Зарина Дијас|З. Дијас]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=2 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Кејти Волинец|К. Волинец]] | RD1-score06-1=3 | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3= | RD1-seed07=Q | RD1-team07={{flagicon|HUN}} [[Далма Галфи|Д. Галфи]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=30 | RD1-team08='''{{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=24 | RD1-team09='''{{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BEL}} [[Алисон ван Ојтванк|А. ван Ојтванк]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD1-score11-1=5 | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|ESP}} [[Нурија Паризас Дијаз|Н. Паризас Дијаз]] | RD1-score12-1='''7''' | RD1-score12-2=0 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13=Q | RD1-team13='''{{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]]''' | RD1-score13-1='''7''' | RD1-score13-2=6³ | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=WC | RD1-team14={{flagicon|USA}} [[Ешлин Кругер|Е. Кругер]] | RD1-score14-1=5 | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Алисон Риск|А. Риск]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=2 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=14 | RD1-team16='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=4 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD2-score01-1='''7''' | RD2-score01-2=6⁵ | RD2-score01-3='''7⁹''' | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]] | RD2-score02-1=5 | RD2-score02-2='''7⁷''' | RD2-score02-3=6⁷ | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD2-score03-1='''7⁸''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=30 | RD2-team04={{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]] | RD2-score04-1=6⁶ | RD2-score04-2=4 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=24 | RD2-team05={{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]] | RD2-score05-1=4 | RD2-score05-2=4 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD2-score06-1='''6''' | RD2-score06-2='''6''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2='''7''' | RD2-score07-3=2 | RD2-seed08=14 | RD2-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2=5 | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=4 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=4 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=14 | RD3-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=4 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD4-score01-1='''7''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=14 | RD4-team02={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]] | RD4-score02-1=5 | RD4-score02-2=4 | RD4-score02-3= }} ==== Група 4 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=10 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SLO}} [[Полона Херцог|П. Херцог]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=2 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|MNE}} [[Данка Ковинић|Д. Ковинић]] | RD1-score03-1=4 | RD1-score03-2=3 | RD1-score03-3= | RD1-seed04=Q | RD1-team04='''{{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|LAT}} [[Анастасија Севастова|А. Севастова]] | RD1-score05-1=6⁶ | RD1-score05-2=3 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]]''' | RD1-score06-1='''7⁸''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|UKR}} [[Марта Костјук|М. Костјук]] | RD1-score07-1=4 | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=17 | RD1-team08='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=LL | RD1-team09='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=1 | RD1-score09-3='''6''' | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|ARG}} [[Nadia Podoroska|N Podoroska]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2='''6''' | RD1-score10-3=3 | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Кејти Бултер|К. Бултер]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2=2 | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=LL | RD1-team14={{flagicon|BUL}} [[Викторија Томова|В. Томова]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SUI}} [[Викторија Голубић|В. Голубић]] | RD1-score15-1=5 | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3=5 | RD1-seed16=6 | RD1-team16='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD1-score16-1='''7''' | RD1-score16-2=4 | RD1-score16-3='''7''' | RD2-seed01=10 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD2-score01-1='''7⁷''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]] | RD2-score02-1=6⁴ | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]] | RD2-score03-1=4 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=17 | RD2-team04='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=LL | RD2-team05='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=6 | RD2-team08='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=10 | RD3-team01={{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]] | RD3-score01-1=4 | RD3-score01-2=3 | RD3-score01-3= | RD3-seed02=17 | RD3-team02='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2='''6''' | RD3-score02-3= | RD3-seed03=LL | RD3-team03={{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=2 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=6 | RD3-team04='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=17 | RD4-team01='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD4-score01-1=6² | RD4-score01-2='''7⁸''' | RD4-score01-3='''6''' | RD4-seed02=6 | RD4-team02={{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]] | RD4-score02-1='''7⁷''' | RD4-score02-2=6⁶ | RD4-score02-3=3 }} === Доња половина === ==== Група 5 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=5 | RD1-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|CAN}} [[Ребека Марино|Р. Марино]] | RD1-score02-1=2 | RD1-score02-2=3 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]]''' | RD1-score03-1=6⁹ | RD1-score03-2='''7⁷''' | RD1-score03-3='''7¹¹''' | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|ROU}} [[Ана Богдан|А. Богдан]] | RD1-score04-1='''7¹¹''' | RD1-score04-2=6² | RD1-score04-3=6⁹ | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]]''' | RD1-score05-1='''7''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=Q | RD1-team06={{flagicon|ROU}} [[Елена-Габријела Русе|Е. Габријела Русе]] | RD1-score06-1=5 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|BUL}} [[Цветана Пиронкова|Ц. Пиронкова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=1 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=25 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Катаскина|Д. Катаскина]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=19 | RD1-team09='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BLR}} [[Аљаксандра Саснович|А. Саснович]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]]''' | RD1-score11-1=6⁶ | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Харијет Дарт|Х. Дарт]] | RD1-score12-1='''7⁸''' | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Ен Ли|Е. Ли]] | RD1-score13-1=5 | RD1-score13-2=1 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=LL | RD1-team14='''{{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]]''' | RD1-score14-1='''7''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|ITA}} [[Камила Ђорђи|К. Ђорђи]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=6³ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=12 | RD1-team16='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=5 | RD2-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]] | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2=4 | RD2-score03-3=4 | RD2-seed04=25 | RD2-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]]''' | RD2-score04-1=3 | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3='''6''' | RD2-seed05=19 | RD2-team05='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07=LL | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=12 | RD2-team08='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=5 | RD3-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=25 | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=19 | RD3-team03={{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]] | RD3-score03-1=6¹¹ | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=12 | RD3-team04='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD3-score04-1='''7¹³''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=5 | RD4-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=12 | RD4-team02={{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 6 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=16 | RD1-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|UKR}} [[Дајана Јастремска|Д. Јастремска]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3=6³ | RD1-seed03=LL | RD1-team03={{flagicon|EGY}} [[Мајар Шериф|М. Шериф]] | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2=1 | RD1-score03-3=1 | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]]''' | RD1-score04-1=4 | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3='''6''' | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|USA}} [[Медисон Киз|М. Киз]] | RD1-score05-1=3 | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3=6⁷ | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3='''7⁹''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|POL}} [[Магда Линете|М. Линете]] | RD1-score07-1='''7''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3=4 | RD1-seed08=21 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]]''' | RD1-score08-1=5 | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3='''6''' | RD1-seed09=31 | RD1-team09={{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева|Ј. Путинцева]] | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=6⁴ | RD1-score09-3=2 | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]]''' | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3='''6''' | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD1-score11-1='''7⁷''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|CRO}} [[Ана Коњух|А. Коњух]] | RD1-score12-1=6³ | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Алиша Паркс|А. Паркс]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=5 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=Q | RD1-team14='''{{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CZE}} [[Марије Боузкова|М. Боузкова]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=1 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=3 | RD1-team16='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=16 | RD2-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=21 | RD2-team04={{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05={{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]] | RD2-score05-1=5 | RD2-score05-2=5 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD2-score06-1='''7''' | RD2-score06-2='''7''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]] | RD2-score07-1= | RD2-score07-2= | RD2-score07-3= | RD2-seed08=3 | RD2-team08='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD2-score08-1=<small>w/o</small> | RD2-score08-2= | RD2-score08-3= | RD3-seed01=16 | RD3-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD3-score01-1=5 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3='''6''' | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]] | RD3-score02-1='''7''' | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3=3 | RD3-seed03= | RD3-team03='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD3-score03-1=5 | RD3-score03-2='''7⁷''' | RD3-score03-3='''6''' | RD3-seed04=3 | RD3-team04={{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]] | RD3-score04-1='''7''' | RD3-score04-2=6² | RD3-score04-3=4 | RD4-seed01=16 | RD4-team01={{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]] | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2=6⁵ | RD4-score01-3=2 | RD4-seed02= | RD4-team02='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD4-score02-1=4 | RD4-score02-2='''7⁷''' | RD4-score02-3='''6''' }} ====Група 7==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=8 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|AUS}} [[Астра Шарма|А. Шарма]] | RD1-score02-1=0 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=WC | RD1-team03={{flagicon|USA}} [[Ема Наваро|Е. Наваро]] | RD1-score03-1=1 | RD1-score03-2=6⁵ | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''7⁷''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|FRA}} [[Кристина Младеновић|К. Младеновић]] | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3=3 | RD1-seed06=LL | RD1-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD1-score06-1=2 | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3='''6''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|ITA}} [[Сара Ерани|С. Ерани]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=32 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=18 | RD1-team09='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|CZE}} [[Тереза Мартинцова|Т. Мартинцова]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=PR | RD1-team12={{flagicon|KAZ}} [[Јарослава Шведова|Ј. Шведова]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''7⁷''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|ROU}} [[Ирина-Камелија Бегу|И. Камелија Бегу]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2=6³ | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CRO}} [[Дона Векић|Д. Векић]] | RD1-score15-1=6⁴ | RD1-score15-2=6⁵ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=9 | RD1-team16='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD1-score16-1='''7⁷''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=8 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03=LL | RD2-team03='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=32 | RD2-team04={{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=1 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=18 | RD2-team05='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''7⁷''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]] | RD2-score06-1=3 | RD2-score06-2=6¹ | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=2 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=9 | RD2-team08='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=8 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=LL | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=18 | RD3-team03={{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]] | RD3-score03-1=4 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=2 | RD3-seed04=9 | RD3-team04='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=3 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=8 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''7⁷''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=9 | RD4-team02={{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=6⁴ | RD4-score02-3= }} ====Група 8==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=15 | RD1-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''7⁷''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SWE}} [[Ребека Петерсон|Р. Петерсон]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=6⁵ | RD1-score02-3=6⁵ | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''6''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|RUS}} [[Ана Блинкова|А. Блинкова]] | RD1-score04-1=3 | RD1-score04-2=2 | RD1-score04-3= | RD1-seed05=PR | RD1-team05={{flagicon|SRB}} [[Ивана Јоровић|И. Јоровић]] | RD1-score05-1=2 | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|FRA}} [[Ализе Корне|А. Корне]] | RD1-score07-1=5 | RD1-score07-2=5 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=20 | RD1-team08='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD1-score08-1='''7''' | RD1-score08-2='''7''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=26 | RD1-team09='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|ESP}} [[Карла Суарез Наваро|К. Суарез Наваро]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=4 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11={{flagicon|GBR}} [[Хедер Вотсон|Х. Вотсон]] | RD1-score11-1=1 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Бернарда Пера|Б. Пера]] | RD1-score13-1=4 | RD1-score13-2=6⁴ | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SRB}} [[Нина Стојановић|Н. Стојановић]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2='''7⁷''' | RD1-score15-3=0 | RD1-seed16=2 | RD1-team16='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2=6⁴ | RD1-score16-3='''6''' | RD2-seed01=15 | RD2-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]] | RD2-score03-1=0 | RD2-score03-2=1 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=20 | RD2-team04='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=26 | RD2-team05='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=2 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=2 | RD2-team08='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=15 | RD3-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''7''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=20 | RD3-team02={{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=5 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=26 | RD3-team03={{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2=3 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=2 | RD3-team04='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=15 | RD4-team01={{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]] | RD4-score01-1=4 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=2 | RD4-team02='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} == Напомене == <references group="lower-roman"/> == Види још == * [[Отворено првенство САД у тенису 2021 — мушкарци појединачно]] == Референце == {{извори}} {{start box}} {{Succession box | before={{nowrap|[[Вимблдон 2021 — жене појединачно]]}}| title=Гренд слем турнир — жене појединачно | years= | after={{nowrap|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2022 — жене појединачно|Отворено првенство Аустралије 2022 — жене појединачно]]}}}} {{end box}} {{Отворено првенство САД опен ера - жене појединачно}} [[Категорија:Отворено првенство Сједињених Америчких Држава у тенису — жене појединачно]] m87dfrqojxfxw0pherlst1j2c2doi8l 25121235 25121229 2022-07-24T15:47:51Z Вукан Ц 240647 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Категорије тениског турнира 1|2021|Отворено првенство САД у тенису| | тип = otvorenoprvenstvosad | слика = Usopen-header-logo.svg | опис_слике = Лого турнира | датум = 30. август — 11. септембар 2021. | бранилац_титуле = {{зас|Јапан}} [[Наоми Осака]] | победник = {{зас|УК}} [[Ема Радукану]] | финалиста = {{зас|Канада}} [[Лејла Фернандез]] | резултат = 6 : 4, 6 : 3 | жријеб = 128 (16 {{Tooltip | Q | Квалификанти}} / 8 {{Tooltip| WC | Специјалне позивнице}}) | носиоци = 32 | претходни_назив = Отворено првенство САД у тенису | наредни_назив = Отворено првенство САД у тенису }} [[Ема Радукану]] је савладала [[Лејла Фернандез|Лејлу Фернандез]] у финалу са 6 : 4, 6 : 3 и на тај начин је освојила титулу у појединачној женској конкуренцији на [[Отворено првенство САД у тенису 2021.|Отвореном првенству САД 2021. године]], последњем гренд слему у тениској сезони. Радукану је постала прва тенисерка која је кроз квалификације стигла до титуле на неком [[Гренд слем|гренд слем туниру]] као и први квалификант који је успео доћи до полуфинала [[Отворено првенство САД у тенису|Ју-ес опена]]. Такође је постала прва британска тенисерка која је изашла као победница неког гренд слема још од [[Вирџинија Вејд|Вирџиније Вејд]], освајачице [[Вимблдон 1977 — жене појединачно|Вимлбдона 1977. године]], и друга тенисерка која је освојила Ју-ес опен на свом првом учешћу на том турниру после [[Бјанка Андреску|Бјанке Андреску]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2019 — жене појединачно|2019. године]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/08/emma-raducanu-marches-into-us-open-semi-finals-with-easy-win-over-bencic|title=Emma Raducanu marches into US Open semis with easy win over Bencic|date=8 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=9 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/09/emma-raducanu-maria-sakkari-leylah-annie-fernandez-us-open-tennis-semi-final|title=Emma Raducanu roars past Sakkari to set up US Open final against Fernandez|date=10 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=10 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/11/emma-raducanu-makes-tennis-history-with-us-open-final-win|title=Emma Raducanu: British 18-year-old makes tennis history with US Open final win|date=12 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2021}}</ref> Са својих осамнаест година, Радукану је најмлађа шампионка неког гренд слема још од [[Марија Шарапова|Марије Шарапове]], која је као седамнаестогодишњакиња била победница [[Вимблдон 2004 — жене појединачно|Вимблдона 2004. године]]. Као играчица која је била 150. на [[ВТА]] [[ВТА ранг-листа|ранг-листи]], такође је постала најниже рангирана тенисерка која је освојила гренд слем још од [[Ким Клајстерс]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2009 — жене појединачно|2009. године]]. Радукану је освојила титулу а да није изгубила нити један сет током трајања турнира, укључујући и квалификациону фазу. Такође није одиграла тај-брејк ни у једном сету. Ово јој је била прва титула у синглу на [[ВТА тур|ВТА туру]]; четврта је тенисерка у Опен ери чија јој је прва титула у синглу била гренд слем титула.{{efn-lr|Лејла Фернандез је постала прва тенисерка пореклом из југоисточне Азије ([[Филипинци|Филипинка]]) која је дошла до финала неког гренд слема.}} [[Наоми Осака]] је бранила титулу шампионке као [[Отворено првенство САД у тенису 2020 — жене појединачно|прошлогодишња победница]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2020/sep/12/naomi-osaka-fights-back-to-sink-victoria-azarenka-and-win-us-open|title=Naomi Osaka fights back to sink Victoria Azarenka and regain US Open|date=12 September 2020|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2020}}</ref> Изгубила је од Фернандез у трећем колу. Први пут су се у финалу гренд слема још од финала [[Серена Вилијамс|Вилијамс]]—[[Мартина Хингис|Хингис]] на [[Отворено првенство САД у тенису 1999 — жене појединачно|Ју-ес опену 1999]]. среле тенисерке које су биле у [[Тинејџер|тинејџерском добу]]. Ово је било прво финале неког гренд слем турнира у женском синглу у Опен ери у коме финалисти истовремено нису били и носиоци.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247818/raducanu-makes-history-with-win-over-sakkari-sets-all-teen-us-open-final-vs-fernandez|title=Raducanu makes history with win over Sakkari; sets all-teen US Open final vs. Fernandez|website=wtatennis.com}}</ref> После завршетка турнира, Радукану и Фернандез су ушле на списак најбољих тридесет тенисерки на ВТА ранг-листи. Фернандез је успела да као најмлађа играчица савлада троје тенисерки које су биле сврстане у пет најбољих носилаца на турниру што никоме није пошло за руком откако је исто то остварила Вилијамс 1999. године.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247811/fearless-fernandez-battles-past-sabalenka-into-first-grand-slam-final-at-us-open|title=Fearless Fernandez battles past Sabalenka into first Grand Slam final at US Open|website=wtatennis.com|access-date=12 September 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/58533341|title=Emma Raducanu wins US Open by beating Leylah Fernandez for maiden Grand Slam|date=12 September 2021|publisher=BBC Sport|access-date=14 September 2021}}</ref> Ово је био први гренд слем од [[Отворено првенство Француске у тенису 2011 — жене појединачно|Ролан Гароса 2011.]] године и први Ју-ес опен од [[Отворено првенство САД у тенису 2003 — жене појединачно|2003.]] године на коме ниједна од [[Сестре Вилијамс|сестара Вилијамс]] није учествовала.<ref>{{cite news|url=https://nypost.com/2021/08/25/venus-williams-joins-serena-in-withdrawing-from-us-open/|title=Venus Williams joins Serena in withdrawing from US Open: 'Not the best news'|date=25 August 2021|newspaper=[[New York Post]]|access-date=26 August 2021}}</ref> Овогодишњеи Ју-ес опен је такође био последњени гренд слем на коме је играла некадашња шеста играчица света [[Карла Суарез Наваро]] која је испала у првом колу од [[Данијела Колинс|Данијеле Колинс]].<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2123937/cancer-free-su-rez-navarro-preparing-for-final-farewell-tour|title=Cancer-free Suarez Navarro preparing for final farewell tour|website=wtatennis.com|access-date=30 August 2021}}</ref> Ниједан од двадесет најбољих носилаца на турниру није изгубио пре трећег кола што се први пут догодило откад је уведен формат од тридесет и два носиоца на [[Вимблдон 2001 — жене појединачно|Вимблдону 2001.]] године.<ref>{{cite web|url=https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|title=Players by Seed: Women's Seeds|website=usopen.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20200311101843/https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|archive-date=2020-03-11|url-status=live|access-date=3 September 2021}}</ref> Порази који су доживеле [[Каролина Плишкова]] и [[Барбора Крејчикова]] у четвртфиналу омогућило је сигурно учествовање дебитаната у финалу гренд слема (то су на крају биле Радукану и Фернандез). Поразом чешких представница у четвртфиналу такође се први пут од 2014. године догодило да се осам различитих играчица надметало у сва четири финала гренд слем турнира у истој сезони. == Носиоци == {{columns-list|colwidth=30em| {{seeds|1|1}} {{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти]] ''(треће коло)'' {{seeds|2|8}} {{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] ''(полуфинале)'' {{seeds|3|6}} {{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака]] ''(треће коло)'' {{seeds|4|3}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|5|5}} {{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|6|4}} {{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску]] ''(четврто коло)'' {{seeds|7|2}} {{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек]] ''(четврто коло)'' {{seeds|8|7}} {{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|9|7}} {{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза]] ''(четврто коло)'' {{seeds|10|4}} {{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова]] ''(треће коло)'' {{seeds|11|2}} {{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|12|5}} {{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп]] ''(четврто коло)'' {{seeds|13}} {{flagicon|USA}} [[Џенифер Брејди]] ''(повукла се)'' {{seeds|14|3}} {{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова]] ''(четврто коло)'' {{seeds|15|8}} {{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс]] ''(четврто коло)'' {{seeds|16|6}} {{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер]] ''(четврто коло)'' {{seeds|17|4}} {{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] ''(полуфинале)'' {{seeds|18|7}} {{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка]] ''(треће коло)'' {{seeds|19|5}} {{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина]] ''(треће коло)'' {{seeds|20|8}} {{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир]] ''(треће коло)'' {{seeds|21|6}} {{flagicon|USA}} [[Кори Гоф]] ''(друго коло)'' {{seeds|22|1}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова]] ''(прво коло)'' {{seeds|23|2}} {{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула]] ''(треће коло)'' {{seeds|24|3}} {{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса]] ''(друго коло)'' {{seeds|25|5}} {{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина]] ''(треће коло)'' {{seeds|26|8}} {{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс]] ''(треће коло)'' {{seeds|27}} {{flagicon|LAT}} [[Јелена Остапенко]] ''(повукла се)'' {{seeds|28|2}} {{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт]] ''(треће коло)'' {{seeds|29|1}} {{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова]] ''(прво коло)'' {{seeds|30|3}} {{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић]] ''(друго коло)'' {{seeds|31|6}} {{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева]] ''(прво коло)'' {{seeds|32|7}} {{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова]] ''(друго коло)'' }} {{Seeds explanation-ек}} == Жреб == {{Легенда за жреб}} ===Завршница=== {{8TeamBracket-Tennis3 | RD1=Четвртфинале | RD2=Полуфинале | RD3=Финале | team-width=175 | RD1-seed1=Q | RD1-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD1-score1-1='''6''' | RD1-score1-2='''6''' | RD1-score1-3= | RD1-seed2=11 | RD1-team2={{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] | RD1-score2-1=3 | RD1-score2-2=4 | RD1-score2-3= | RD1-seed3=4 | RD1-team3={{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] | RD1-score3-1=4 | RD1-score3-2=4 | RD1-score3-3= | RD1-seed4=17 | RD1-team4='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]]''' | RD1-score4-1='''6''' | RD1-score4-2='''6''' | RD1-score4-3= | RD1-seed5=5 | RD1-team5={{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] | RD1-score5-1=3 | RD1-score5-2='''6''' | RD1-score5-3=6⁵ | RD1-seed6= | RD1-team6='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD1-score6-1='''6''' | RD1-score6-2=3 | RD1-score6-3='''7⁷''' | RD1-seed7=8 | RD1-team7={{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] | RD1-score7-1=1 | RD1-score7-2=4 | RD1-score7-3= | RD1-seed8=2 | RD1-team8='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]]''' | RD1-score8-1='''6''' | RD1-score8-2='''6''' | RD1-score8-3= | RD2-seed1=Q | RD2-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD2-score1-1='''6''' | RD2-score1-2='''6''' | RD2-score1-3= | RD2-seed2=17 | RD2-team2={{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] | RD2-score2-1=1 | RD2-score2-2=4 | RD2-score2-3= | RD2-seed3= | RD2-team3='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD2-score3-1='''7⁷''' | RD2-score3-2=4 | RD2-score3-3='''6''' | RD2-seed4=2 | RD2-team4={{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] | RD2-score4-1=6³ | RD2-score4-2='''6''' | RD2-score4-3=4 | RD3-seed1=Q | RD3-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD3-score1-1='''6''' | RD3-score1-2='''6''' | RD3-score1-3= | RD3-seed2= | RD3-team2={{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]] | RD3-score2-1=4 | RD3-score2-2=3 | RD3-score2-3= }} === Горња половина === ==== Група 1 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=1 | RD1-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''7⁹''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|RUS}} [[Вера Звонарева|В. Звонарева]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=6⁷ | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|FRA}} [[Клара Бирел|К. Бирел]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=0 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Медисон Бренгл|М. Бренгл]] | RD1-score06-1=4 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07='''{{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]]''' | RD1-score07-1='''7⁷''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3='''6''' | RD1-seed08=29 | RD1-team08={{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова|В. Кудерметова]] | RD1-score08-1=6⁵ | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3=0 | RD1-seed09=22 | RD1-team09={{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова|К. Мухова]] | RD1-score09-1=2 | RD1-score09-2=6³ | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD1-score10-1='''6''' | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12={{flagicon|USA}} [[Клер Љу|К. Љу]] | RD1-score12-1=1 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Хелли Баптист|Х. Баптист]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=4 | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD1-score15-1='''6''' | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3= | RD1-seed16=LL | RD1-team16={{flagicon|SUI}} [[Штефани Фегеле|Ш. Фегеле]] | RD1-score16-1=2 | RD1-score16-2=3 | RD1-score16-3= | RD2-seed01=1 | RD2-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]] | RD2-score02-1=1 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD2-score03-1='''7''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04= | RD2-team04={{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]] | RD2-score04-1=5 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=3 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=Q | RD2-team08='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=1 | RD3-team01={{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]] | RD3-score01-1=2 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3=6⁵ | RD3-seed02= | RD3-team02='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2=1 | RD3-score02-3='''7⁷''' | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]] | RD3-score03-1=0 | RD3-score03-2=1 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=Q | RD3-team04='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01= | RD4-team01={{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]] | RD4-score01-1=2 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=Q | RD4-team02='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} ==== Група 2 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=11 | RD1-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|NED}} [[Аранткса Рус|А. Рус]] | RD1-score02-1=4 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03='''{{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''7''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04=WC | RD1-team04={{flagicon|USA}} [[Коко Вандевеј|К. Вандевеј]] | RD1-score04-1=1 | RD1-score04-2=5 | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]]''' | RD1-score05-1='''7⁷''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|AUS}} [[Сторм Сандерс|С. Сандерс]] | RD1-score06-1=6³ | RD1-score06-2=3 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Потапова|А. Потапова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=23 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=28 | RD1-team09='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|AUS}} [[Саманта Стосур|С. Стосур]] | RD1-score10-1=3 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11=Q | RD1-team11={{flagicon|ESP}} [[Кристина Буча|К. Буча]] | RD1-score11-1=3 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''6''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|JPN}} [[Нао Хибино|Н. Хибино]] | RD1-score14-1=1 | RD1-score14-2=4 | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Џејми Лоуб|Џ. Лоуб]] | RD1-score15-1=3 | RD1-score15-2=4 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=7 | RD1-team16='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=11 | RD2-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]] | RD2-score03-1=3 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=23 | RD2-team04='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=28 | RD2-team05='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=1 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]] | RD2-score07-1='''6''' | RD2-score07-2=6³ | RD2-score07-3=0 | RD2-seed08=7 | RD2-team08='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD2-score08-1=3 | RD2-score08-2='''7⁷''' | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=11 | RD3-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=23 | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]] | RD3-score02-1=2 | RD3-score02-2=4 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=28 | RD3-team03={{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=7 | RD3-team04='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=11 | RD4-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD4-score01-1='''7¹⁴''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=7 | RD4-team02={{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]] | RD4-score02-1=6¹² | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 3 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=4 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=WC | RD1-team02={{flagicon|USA}} [[Кејти Макнали|К. Макнали]] | RD1-score02-1=3 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|KAZ}} [[Зарина Дијас|З. Дијас]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=2 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Кејти Волинец|К. Волинец]] | RD1-score06-1=3 | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3= | RD1-seed07=Q | RD1-team07={{flagicon|HUN}} [[Далма Галфи|Д. Галфи]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=30 | RD1-team08='''{{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=24 | RD1-team09='''{{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BEL}} [[Алисон ван Ојтванк|А. ван Ојтванк]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD1-score11-1=5 | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|ESP}} [[Нурија Паризас Дијаз|Н. Паризас Дијаз]] | RD1-score12-1='''7''' | RD1-score12-2=0 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13=Q | RD1-team13='''{{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]]''' | RD1-score13-1='''7''' | RD1-score13-2=6³ | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=WC | RD1-team14={{flagicon|USA}} [[Ешлин Кругер|Е. Кругер]] | RD1-score14-1=5 | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Алисон Риск|А. Риск]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=2 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=14 | RD1-team16='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=4 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD2-score01-1='''7''' | RD2-score01-2=6⁵ | RD2-score01-3='''7⁹''' | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]] | RD2-score02-1=5 | RD2-score02-2='''7⁷''' | RD2-score02-3=6⁷ | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD2-score03-1='''7⁸''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=30 | RD2-team04={{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]] | RD2-score04-1=6⁶ | RD2-score04-2=4 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=24 | RD2-team05={{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]] | RD2-score05-1=4 | RD2-score05-2=4 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD2-score06-1='''6''' | RD2-score06-2='''6''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2='''7''' | RD2-score07-3=2 | RD2-seed08=14 | RD2-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2=5 | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=4 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=4 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=14 | RD3-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=4 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD4-score01-1='''7''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=14 | RD4-team02={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]] | RD4-score02-1=5 | RD4-score02-2=4 | RD4-score02-3= }} ==== Група 4 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=10 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SLO}} [[Полона Херцог|П. Херцог]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=2 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|MNE}} [[Данка Ковинић|Д. Ковинић]] | RD1-score03-1=4 | RD1-score03-2=3 | RD1-score03-3= | RD1-seed04=Q | RD1-team04='''{{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|LAT}} [[Анастасија Севастова|А. Севастова]] | RD1-score05-1=6⁶ | RD1-score05-2=3 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]]''' | RD1-score06-1='''7⁸''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|UKR}} [[Марта Костјук|М. Костјук]] | RD1-score07-1=4 | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=17 | RD1-team08='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=LL | RD1-team09='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=1 | RD1-score09-3='''6''' | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|ARG}} [[Nadia Podoroska|N Podoroska]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2='''6''' | RD1-score10-3=3 | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Кејти Бултер|К. Бултер]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2=2 | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=LL | RD1-team14={{flagicon|BUL}} [[Викторија Томова|В. Томова]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SUI}} [[Викторија Голубић|В. Голубић]] | RD1-score15-1=5 | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3=5 | RD1-seed16=6 | RD1-team16='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD1-score16-1='''7''' | RD1-score16-2=4 | RD1-score16-3='''7''' | RD2-seed01=10 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD2-score01-1='''7⁷''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]] | RD2-score02-1=6⁴ | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]] | RD2-score03-1=4 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=17 | RD2-team04='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=LL | RD2-team05='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=6 | RD2-team08='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=10 | RD3-team01={{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]] | RD3-score01-1=4 | RD3-score01-2=3 | RD3-score01-3= | RD3-seed02=17 | RD3-team02='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2='''6''' | RD3-score02-3= | RD3-seed03=LL | RD3-team03={{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=2 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=6 | RD3-team04='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=17 | RD4-team01='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD4-score01-1=6² | RD4-score01-2='''7⁸''' | RD4-score01-3='''6''' | RD4-seed02=6 | RD4-team02={{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]] | RD4-score02-1='''7⁷''' | RD4-score02-2=6⁶ | RD4-score02-3=3 }} === Доња половина === ==== Група 5 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=5 | RD1-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|CAN}} [[Ребека Марино|Р. Марино]] | RD1-score02-1=2 | RD1-score02-2=3 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]]''' | RD1-score03-1=6⁹ | RD1-score03-2='''7⁷''' | RD1-score03-3='''7¹¹''' | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|ROU}} [[Ана Богдан|А. Богдан]] | RD1-score04-1='''7¹¹''' | RD1-score04-2=6² | RD1-score04-3=6⁹ | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]]''' | RD1-score05-1='''7''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=Q | RD1-team06={{flagicon|ROU}} [[Елена-Габријела Русе|Е. Габријела Русе]] | RD1-score06-1=5 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|BUL}} [[Цветана Пиронкова|Ц. Пиронкова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=1 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=25 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Катаскина|Д. Катаскина]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=19 | RD1-team09='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BLR}} [[Аљаксандра Саснович|А. Саснович]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]]''' | RD1-score11-1=6⁶ | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Харијет Дарт|Х. Дарт]] | RD1-score12-1='''7⁸''' | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Ен Ли|Е. Ли]] | RD1-score13-1=5 | RD1-score13-2=1 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=LL | RD1-team14='''{{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]]''' | RD1-score14-1='''7''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|ITA}} [[Камила Ђорђи|К. Ђорђи]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=6³ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=12 | RD1-team16='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=5 | RD2-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]] | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2=4 | RD2-score03-3=4 | RD2-seed04=25 | RD2-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]]''' | RD2-score04-1=3 | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3='''6''' | RD2-seed05=19 | RD2-team05='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07=LL | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=12 | RD2-team08='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=5 | RD3-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=25 | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=19 | RD3-team03={{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]] | RD3-score03-1=6¹¹ | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=12 | RD3-team04='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD3-score04-1='''7¹³''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=5 | RD4-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=12 | RD4-team02={{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 6 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=16 | RD1-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|UKR}} [[Дајана Јастремска|Д. Јастремска]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3=6³ | RD1-seed03=LL | RD1-team03={{flagicon|EGY}} [[Мајар Шериф|М. Шериф]] | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2=1 | RD1-score03-3=1 | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]]''' | RD1-score04-1=4 | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3='''6''' | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|USA}} [[Медисон Киз|М. Киз]] | RD1-score05-1=3 | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3=6⁷ | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3='''7⁹''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|POL}} [[Магда Линете|М. Линете]] | RD1-score07-1='''7''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3=4 | RD1-seed08=21 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]]''' | RD1-score08-1=5 | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3='''6''' | RD1-seed09=31 | RD1-team09={{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева|Ј. Путинцева]] | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=6⁴ | RD1-score09-3=2 | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]]''' | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3='''6''' | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD1-score11-1='''7⁷''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|CRO}} [[Ана Коњух|А. Коњух]] | RD1-score12-1=6³ | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Алиша Паркс|А. Паркс]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=5 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=Q | RD1-team14='''{{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CZE}} [[Марије Боузкова|М. Боузкова]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=1 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=3 | RD1-team16='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=16 | RD2-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=21 | RD2-team04={{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05={{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]] | RD2-score05-1=5 | RD2-score05-2=5 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD2-score06-1='''7''' | RD2-score06-2='''7''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]] | RD2-score07-1= | RD2-score07-2= | RD2-score07-3= | RD2-seed08=3 | RD2-team08='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD2-score08-1=<small>w/o</small> | RD2-score08-2= | RD2-score08-3= | RD3-seed01=16 | RD3-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD3-score01-1=5 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3='''6''' | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]] | RD3-score02-1='''7''' | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3=3 | RD3-seed03= | RD3-team03='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD3-score03-1=5 | RD3-score03-2='''7⁷''' | RD3-score03-3='''6''' | RD3-seed04=3 | RD3-team04={{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]] | RD3-score04-1='''7''' | RD3-score04-2=6² | RD3-score04-3=4 | RD4-seed01=16 | RD4-team01={{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]] | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2=6⁵ | RD4-score01-3=2 | RD4-seed02= | RD4-team02='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD4-score02-1=4 | RD4-score02-2='''7⁷''' | RD4-score02-3='''6''' }} ====Група 7==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=8 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|AUS}} [[Астра Шарма|А. Шарма]] | RD1-score02-1=0 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=WC | RD1-team03={{flagicon|USA}} [[Ема Наваро|Е. Наваро]] | RD1-score03-1=1 | RD1-score03-2=6⁵ | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''7⁷''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|FRA}} [[Кристина Младеновић|К. Младеновић]] | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3=3 | RD1-seed06=LL | RD1-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD1-score06-1=2 | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3='''6''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|ITA}} [[Сара Ерани|С. Ерани]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=32 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=18 | RD1-team09='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|CZE}} [[Тереза Мартинцова|Т. Мартинцова]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=PR | RD1-team12={{flagicon|KAZ}} [[Јарослава Шведова|Ј. Шведова]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''7⁷''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|ROU}} [[Ирина-Камелија Бегу|И. Камелија Бегу]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2=6³ | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CRO}} [[Дона Векић|Д. Векић]] | RD1-score15-1=6⁴ | RD1-score15-2=6⁵ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=9 | RD1-team16='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD1-score16-1='''7⁷''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=8 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03=LL | RD2-team03='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=32 | RD2-team04={{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=1 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=18 | RD2-team05='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''7⁷''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]] | RD2-score06-1=3 | RD2-score06-2=6¹ | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=2 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=9 | RD2-team08='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=8 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=LL | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=18 | RD3-team03={{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]] | RD3-score03-1=4 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=2 | RD3-seed04=9 | RD3-team04='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=3 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=8 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''7⁷''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=9 | RD4-team02={{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=6⁴ | RD4-score02-3= }} ====Група 8==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=15 | RD1-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''7⁷''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SWE}} [[Ребека Петерсон|Р. Петерсон]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=6⁵ | RD1-score02-3=6⁵ | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''6''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|RUS}} [[Ана Блинкова|А. Блинкова]] | RD1-score04-1=3 | RD1-score04-2=2 | RD1-score04-3= | RD1-seed05=PR | RD1-team05={{flagicon|SRB}} [[Ивана Јоровић|И. Јоровић]] | RD1-score05-1=2 | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|FRA}} [[Ализе Корне|А. Корне]] | RD1-score07-1=5 | RD1-score07-2=5 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=20 | RD1-team08='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD1-score08-1='''7''' | RD1-score08-2='''7''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=26 | RD1-team09='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|ESP}} [[Карла Суарез Наваро|К. Суарез Наваро]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=4 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11={{flagicon|GBR}} [[Хедер Вотсон|Х. Вотсон]] | RD1-score11-1=1 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Бернарда Пера|Б. Пера]] | RD1-score13-1=4 | RD1-score13-2=6⁴ | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SRB}} [[Нина Стојановић|Н. Стојановић]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2='''7⁷''' | RD1-score15-3=0 | RD1-seed16=2 | RD1-team16='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2=6⁴ | RD1-score16-3='''6''' | RD2-seed01=15 | RD2-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]] | RD2-score03-1=0 | RD2-score03-2=1 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=20 | RD2-team04='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=26 | RD2-team05='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=2 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=2 | RD2-team08='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=15 | RD3-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''7''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=20 | RD3-team02={{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=5 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=26 | RD3-team03={{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2=3 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=2 | RD3-team04='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=15 | RD4-team01={{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]] | RD4-score01-1=4 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=2 | RD4-team02='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} == Напомене == <references group="lower-roman"/> == Види још == * [[Отворено првенство САД у тенису 2021 — мушкарци појединачно]] == Референце == {{извори}} {{start box}} {{Succession box | before={{nowrap|[[Вимблдон 2021 — жене појединачно]]}}| title=Гренд слем турнир — жене појединачно | years= | after={{nowrap|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2022 — жене појединачно|Отворено првенство Аустралије 2022 — жене појединачно]]}}}} {{end box}} {{Отворено првенство САД опен ера - жене појединачно}} [[Категорија:Отворено првенство Сједињених Америчких Држава у тенису — жене појединачно]] 2ia9tz9npsu864jptvmf38dwsr41gly 25121244 25121235 2022-07-24T15:53:00Z Вукан Ц 240647 /* Референце */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Категорије тениског турнира 1|2021|Отворено првенство САД у тенису| | тип = otvorenoprvenstvosad | слика = Usopen-header-logo.svg | опис_слике = Лого турнира | датум = 30. август — 11. септембар 2021. | бранилац_титуле = {{зас|Јапан}} [[Наоми Осака]] | победник = {{зас|УК}} [[Ема Радукану]] | финалиста = {{зас|Канада}} [[Лејла Фернандез]] | резултат = 6 : 4, 6 : 3 | жријеб = 128 (16 {{Tooltip | Q | Квалификанти}} / 8 {{Tooltip| WC | Специјалне позивнице}}) | носиоци = 32 | претходни_назив = Отворено првенство САД у тенису | наредни_назив = Отворено првенство САД у тенису }} [[Ема Радукану]] је савладала [[Лејла Фернандез|Лејлу Фернандез]] у финалу са 6 : 4, 6 : 3 и на тај начин је освојила титулу у појединачној женској конкуренцији на [[Отворено првенство САД у тенису 2021.|Отвореном првенству САД 2021. године]], последњем гренд слему у тениској сезони. Радукану је постала прва тенисерка која је кроз квалификације стигла до титуле на неком [[Гренд слем|гренд слем туниру]] као и први квалификант који је успео доћи до полуфинала [[Отворено првенство САД у тенису|Ју-ес опена]]. Такође је постала прва британска тенисерка која је изашла као победница неког гренд слема још од [[Вирџинија Вејд|Вирџиније Вејд]], освајачице [[Вимблдон 1977 — жене појединачно|Вимлбдона 1977. године]], и друга тенисерка која је освојила Ју-ес опен на свом првом учешћу на том турниру после [[Бјанка Андреску|Бјанке Андреску]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2019 — жене појединачно|2019. године]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/08/emma-raducanu-marches-into-us-open-semi-finals-with-easy-win-over-bencic|title=Emma Raducanu marches into US Open semis with easy win over Bencic|date=8 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=9 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/09/emma-raducanu-maria-sakkari-leylah-annie-fernandez-us-open-tennis-semi-final|title=Emma Raducanu roars past Sakkari to set up US Open final against Fernandez|date=10 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=10 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/11/emma-raducanu-makes-tennis-history-with-us-open-final-win|title=Emma Raducanu: British 18-year-old makes tennis history with US Open final win|date=12 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2021}}</ref> Са својих осамнаест година, Радукану је најмлађа шампионка неког гренд слема још од [[Марија Шарапова|Марије Шарапове]], која је као седамнаестогодишњакиња била победница [[Вимблдон 2004 — жене појединачно|Вимблдона 2004. године]]. Као играчица која је била 150. на [[ВТА]] [[ВТА ранг-листа|ранг-листи]], такође је постала најниже рангирана тенисерка која је освојила гренд слем још од [[Ким Клајстерс]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2009 — жене појединачно|2009. године]]. Радукану је освојила титулу а да није изгубила нити један сет током трајања турнира, укључујући и квалификациону фазу. Такође није одиграла тај-брејк ни у једном сету. Ово јој је била прва титула у синглу на [[ВТА тур|ВТА туру]]; четврта је тенисерка у Опен ери чија јој је прва титула у синглу била гренд слем титула.{{efn-lr|Лејла Фернандез је постала прва тенисерка пореклом из југоисточне Азије ([[Филипинци|Филипинка]]) која је дошла до финала неког гренд слема.}} [[Наоми Осака]] је бранила титулу шампионке као [[Отворено првенство САД у тенису 2020 — жене појединачно|прошлогодишња победница]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2020/sep/12/naomi-osaka-fights-back-to-sink-victoria-azarenka-and-win-us-open|title=Naomi Osaka fights back to sink Victoria Azarenka and regain US Open|date=12 September 2020|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2020}}</ref> Изгубила је од Фернандез у трећем колу. Први пут су се у финалу гренд слема још од финала [[Серена Вилијамс|Вилијамс]]—[[Мартина Хингис|Хингис]] на [[Отворено првенство САД у тенису 1999 — жене појединачно|Ју-ес опену 1999]]. среле тенисерке које су биле у [[Тинејџер|тинејџерском добу]]. Ово је било прво финале неког гренд слем турнира у женском синглу у Опен ери у коме финалисти истовремено нису били и носиоци.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247818/raducanu-makes-history-with-win-over-sakkari-sets-all-teen-us-open-final-vs-fernandez|title=Raducanu makes history with win over Sakkari; sets all-teen US Open final vs. Fernandez|website=wtatennis.com}}</ref> После завршетка турнира, Радукану и Фернандез су ушле на списак најбољих тридесет тенисерки на ВТА ранг-листи. Фернандез је успела да као најмлађа играчица савлада троје тенисерки које су биле сврстане у пет најбољих носилаца на турниру што никоме није пошло за руком откако је исто то остварила Вилијамс 1999. године.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247811/fearless-fernandez-battles-past-sabalenka-into-first-grand-slam-final-at-us-open|title=Fearless Fernandez battles past Sabalenka into first Grand Slam final at US Open|website=wtatennis.com|access-date=12 September 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/58533341|title=Emma Raducanu wins US Open by beating Leylah Fernandez for maiden Grand Slam|date=12 September 2021|publisher=BBC Sport|access-date=14 September 2021}}</ref> Ово је био први гренд слем од [[Отворено првенство Француске у тенису 2011 — жене појединачно|Ролан Гароса 2011.]] године и први Ју-ес опен од [[Отворено првенство САД у тенису 2003 — жене појединачно|2003.]] године на коме ниједна од [[Сестре Вилијамс|сестара Вилијамс]] није учествовала.<ref>{{cite news|url=https://nypost.com/2021/08/25/venus-williams-joins-serena-in-withdrawing-from-us-open/|title=Venus Williams joins Serena in withdrawing from US Open: 'Not the best news'|date=25 August 2021|newspaper=[[New York Post]]|access-date=26 August 2021}}</ref> Овогодишњеи Ју-ес опен је такође био последњени гренд слем на коме је играла некадашња шеста играчица света [[Карла Суарез Наваро]] која је испала у првом колу од [[Данијела Колинс|Данијеле Колинс]].<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2123937/cancer-free-su-rez-navarro-preparing-for-final-farewell-tour|title=Cancer-free Suarez Navarro preparing for final farewell tour|website=wtatennis.com|access-date=30 August 2021}}</ref> Ниједан од двадесет најбољих носилаца на турниру није изгубио пре трећег кола што се први пут догодило откад је уведен формат од тридесет и два носиоца на [[Вимблдон 2001 — жене појединачно|Вимблдону 2001.]] године.<ref>{{cite web|url=https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|title=Players by Seed: Women's Seeds|website=usopen.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20200311101843/https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|archive-date=2020-03-11|url-status=live|access-date=3 September 2021}}</ref> Порази који су доживеле [[Каролина Плишкова]] и [[Барбора Крејчикова]] у четвртфиналу омогућило је сигурно учествовање дебитаната у финалу гренд слема (то су на крају биле Радукану и Фернандез). Поразом чешких представница у четвртфиналу такође се први пут од 2014. године догодило да се осам различитих играчица надметало у сва четири финала гренд слем турнира у истој сезони. == Носиоци == {{columns-list|colwidth=30em| {{seeds|1|1}} {{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти]] ''(треће коло)'' {{seeds|2|8}} {{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] ''(полуфинале)'' {{seeds|3|6}} {{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака]] ''(треће коло)'' {{seeds|4|3}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|5|5}} {{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|6|4}} {{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску]] ''(четврто коло)'' {{seeds|7|2}} {{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек]] ''(четврто коло)'' {{seeds|8|7}} {{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|9|7}} {{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза]] ''(четврто коло)'' {{seeds|10|4}} {{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова]] ''(треће коло)'' {{seeds|11|2}} {{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|12|5}} {{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп]] ''(четврто коло)'' {{seeds|13}} {{flagicon|USA}} [[Џенифер Брејди]] ''(повукла се)'' {{seeds|14|3}} {{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова]] ''(четврто коло)'' {{seeds|15|8}} {{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс]] ''(четврто коло)'' {{seeds|16|6}} {{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер]] ''(четврто коло)'' {{seeds|17|4}} {{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] ''(полуфинале)'' {{seeds|18|7}} {{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка]] ''(треће коло)'' {{seeds|19|5}} {{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина]] ''(треће коло)'' {{seeds|20|8}} {{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир]] ''(треће коло)'' {{seeds|21|6}} {{flagicon|USA}} [[Кори Гоф]] ''(друго коло)'' {{seeds|22|1}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова]] ''(прво коло)'' {{seeds|23|2}} {{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула]] ''(треће коло)'' {{seeds|24|3}} {{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса]] ''(друго коло)'' {{seeds|25|5}} {{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина]] ''(треће коло)'' {{seeds|26|8}} {{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс]] ''(треће коло)'' {{seeds|27}} {{flagicon|LAT}} [[Јелена Остапенко]] ''(повукла се)'' {{seeds|28|2}} {{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт]] ''(треће коло)'' {{seeds|29|1}} {{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова]] ''(прво коло)'' {{seeds|30|3}} {{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић]] ''(друго коло)'' {{seeds|31|6}} {{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева]] ''(прво коло)'' {{seeds|32|7}} {{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова]] ''(друго коло)'' }} {{Seeds explanation-ек}} == Жреб == {{Легенда за жреб}} ===Завршница=== {{8TeamBracket-Tennis3 | RD1=Четвртфинале | RD2=Полуфинале | RD3=Финале | team-width=175 | RD1-seed1=Q | RD1-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD1-score1-1='''6''' | RD1-score1-2='''6''' | RD1-score1-3= | RD1-seed2=11 | RD1-team2={{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] | RD1-score2-1=3 | RD1-score2-2=4 | RD1-score2-3= | RD1-seed3=4 | RD1-team3={{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] | RD1-score3-1=4 | RD1-score3-2=4 | RD1-score3-3= | RD1-seed4=17 | RD1-team4='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]]''' | RD1-score4-1='''6''' | RD1-score4-2='''6''' | RD1-score4-3= | RD1-seed5=5 | RD1-team5={{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] | RD1-score5-1=3 | RD1-score5-2='''6''' | RD1-score5-3=6⁵ | RD1-seed6= | RD1-team6='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD1-score6-1='''6''' | RD1-score6-2=3 | RD1-score6-3='''7⁷''' | RD1-seed7=8 | RD1-team7={{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] | RD1-score7-1=1 | RD1-score7-2=4 | RD1-score7-3= | RD1-seed8=2 | RD1-team8='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]]''' | RD1-score8-1='''6''' | RD1-score8-2='''6''' | RD1-score8-3= | RD2-seed1=Q | RD2-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD2-score1-1='''6''' | RD2-score1-2='''6''' | RD2-score1-3= | RD2-seed2=17 | RD2-team2={{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] | RD2-score2-1=1 | RD2-score2-2=4 | RD2-score2-3= | RD2-seed3= | RD2-team3='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD2-score3-1='''7⁷''' | RD2-score3-2=4 | RD2-score3-3='''6''' | RD2-seed4=2 | RD2-team4={{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] | RD2-score4-1=6³ | RD2-score4-2='''6''' | RD2-score4-3=4 | RD3-seed1=Q | RD3-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD3-score1-1='''6''' | RD3-score1-2='''6''' | RD3-score1-3= | RD3-seed2= | RD3-team2={{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]] | RD3-score2-1=4 | RD3-score2-2=3 | RD3-score2-3= }} === Горња половина === ==== Група 1 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=1 | RD1-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''7⁹''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|RUS}} [[Вера Звонарева|В. Звонарева]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=6⁷ | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|FRA}} [[Клара Бирел|К. Бирел]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=0 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Медисон Бренгл|М. Бренгл]] | RD1-score06-1=4 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07='''{{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]]''' | RD1-score07-1='''7⁷''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3='''6''' | RD1-seed08=29 | RD1-team08={{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова|В. Кудерметова]] | RD1-score08-1=6⁵ | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3=0 | RD1-seed09=22 | RD1-team09={{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова|К. Мухова]] | RD1-score09-1=2 | RD1-score09-2=6³ | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD1-score10-1='''6''' | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12={{flagicon|USA}} [[Клер Љу|К. Љу]] | RD1-score12-1=1 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Хелли Баптист|Х. Баптист]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=4 | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD1-score15-1='''6''' | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3= | RD1-seed16=LL | RD1-team16={{flagicon|SUI}} [[Штефани Фегеле|Ш. Фегеле]] | RD1-score16-1=2 | RD1-score16-2=3 | RD1-score16-3= | RD2-seed01=1 | RD2-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]] | RD2-score02-1=1 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD2-score03-1='''7''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04= | RD2-team04={{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]] | RD2-score04-1=5 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=3 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=Q | RD2-team08='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=1 | RD3-team01={{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]] | RD3-score01-1=2 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3=6⁵ | RD3-seed02= | RD3-team02='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2=1 | RD3-score02-3='''7⁷''' | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]] | RD3-score03-1=0 | RD3-score03-2=1 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=Q | RD3-team04='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01= | RD4-team01={{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]] | RD4-score01-1=2 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=Q | RD4-team02='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} ==== Група 2 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=11 | RD1-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|NED}} [[Аранткса Рус|А. Рус]] | RD1-score02-1=4 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03='''{{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''7''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04=WC | RD1-team04={{flagicon|USA}} [[Коко Вандевеј|К. Вандевеј]] | RD1-score04-1=1 | RD1-score04-2=5 | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]]''' | RD1-score05-1='''7⁷''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|AUS}} [[Сторм Сандерс|С. Сандерс]] | RD1-score06-1=6³ | RD1-score06-2=3 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Потапова|А. Потапова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=23 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=28 | RD1-team09='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|AUS}} [[Саманта Стосур|С. Стосур]] | RD1-score10-1=3 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11=Q | RD1-team11={{flagicon|ESP}} [[Кристина Буча|К. Буча]] | RD1-score11-1=3 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''6''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|JPN}} [[Нао Хибино|Н. Хибино]] | RD1-score14-1=1 | RD1-score14-2=4 | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Џејми Лоуб|Џ. Лоуб]] | RD1-score15-1=3 | RD1-score15-2=4 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=7 | RD1-team16='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=11 | RD2-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]] | RD2-score03-1=3 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=23 | RD2-team04='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=28 | RD2-team05='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=1 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]] | RD2-score07-1='''6''' | RD2-score07-2=6³ | RD2-score07-3=0 | RD2-seed08=7 | RD2-team08='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD2-score08-1=3 | RD2-score08-2='''7⁷''' | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=11 | RD3-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=23 | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]] | RD3-score02-1=2 | RD3-score02-2=4 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=28 | RD3-team03={{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=7 | RD3-team04='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=11 | RD4-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD4-score01-1='''7¹⁴''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=7 | RD4-team02={{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]] | RD4-score02-1=6¹² | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 3 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=4 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=WC | RD1-team02={{flagicon|USA}} [[Кејти Макнали|К. Макнали]] | RD1-score02-1=3 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|KAZ}} [[Зарина Дијас|З. Дијас]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=2 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Кејти Волинец|К. Волинец]] | RD1-score06-1=3 | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3= | RD1-seed07=Q | RD1-team07={{flagicon|HUN}} [[Далма Галфи|Д. Галфи]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=30 | RD1-team08='''{{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=24 | RD1-team09='''{{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BEL}} [[Алисон ван Ојтванк|А. ван Ојтванк]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD1-score11-1=5 | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|ESP}} [[Нурија Паризас Дијаз|Н. Паризас Дијаз]] | RD1-score12-1='''7''' | RD1-score12-2=0 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13=Q | RD1-team13='''{{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]]''' | RD1-score13-1='''7''' | RD1-score13-2=6³ | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=WC | RD1-team14={{flagicon|USA}} [[Ешлин Кругер|Е. Кругер]] | RD1-score14-1=5 | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Алисон Риск|А. Риск]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=2 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=14 | RD1-team16='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=4 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD2-score01-1='''7''' | RD2-score01-2=6⁵ | RD2-score01-3='''7⁹''' | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]] | RD2-score02-1=5 | RD2-score02-2='''7⁷''' | RD2-score02-3=6⁷ | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD2-score03-1='''7⁸''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=30 | RD2-team04={{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]] | RD2-score04-1=6⁶ | RD2-score04-2=4 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=24 | RD2-team05={{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]] | RD2-score05-1=4 | RD2-score05-2=4 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD2-score06-1='''6''' | RD2-score06-2='''6''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2='''7''' | RD2-score07-3=2 | RD2-seed08=14 | RD2-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2=5 | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=4 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=4 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=14 | RD3-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=4 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD4-score01-1='''7''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=14 | RD4-team02={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]] | RD4-score02-1=5 | RD4-score02-2=4 | RD4-score02-3= }} ==== Група 4 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=10 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SLO}} [[Полона Херцог|П. Херцог]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=2 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|MNE}} [[Данка Ковинић|Д. Ковинић]] | RD1-score03-1=4 | RD1-score03-2=3 | RD1-score03-3= | RD1-seed04=Q | RD1-team04='''{{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|LAT}} [[Анастасија Севастова|А. Севастова]] | RD1-score05-1=6⁶ | RD1-score05-2=3 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]]''' | RD1-score06-1='''7⁸''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|UKR}} [[Марта Костјук|М. Костјук]] | RD1-score07-1=4 | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=17 | RD1-team08='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=LL | RD1-team09='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=1 | RD1-score09-3='''6''' | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|ARG}} [[Nadia Podoroska|N Podoroska]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2='''6''' | RD1-score10-3=3 | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Кејти Бултер|К. Бултер]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2=2 | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=LL | RD1-team14={{flagicon|BUL}} [[Викторија Томова|В. Томова]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SUI}} [[Викторија Голубић|В. Голубић]] | RD1-score15-1=5 | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3=5 | RD1-seed16=6 | RD1-team16='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD1-score16-1='''7''' | RD1-score16-2=4 | RD1-score16-3='''7''' | RD2-seed01=10 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD2-score01-1='''7⁷''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]] | RD2-score02-1=6⁴ | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]] | RD2-score03-1=4 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=17 | RD2-team04='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=LL | RD2-team05='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=6 | RD2-team08='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=10 | RD3-team01={{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]] | RD3-score01-1=4 | RD3-score01-2=3 | RD3-score01-3= | RD3-seed02=17 | RD3-team02='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2='''6''' | RD3-score02-3= | RD3-seed03=LL | RD3-team03={{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=2 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=6 | RD3-team04='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=17 | RD4-team01='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD4-score01-1=6² | RD4-score01-2='''7⁸''' | RD4-score01-3='''6''' | RD4-seed02=6 | RD4-team02={{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]] | RD4-score02-1='''7⁷''' | RD4-score02-2=6⁶ | RD4-score02-3=3 }} === Доња половина === ==== Група 5 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=5 | RD1-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|CAN}} [[Ребека Марино|Р. Марино]] | RD1-score02-1=2 | RD1-score02-2=3 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]]''' | RD1-score03-1=6⁹ | RD1-score03-2='''7⁷''' | RD1-score03-3='''7¹¹''' | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|ROU}} [[Ана Богдан|А. Богдан]] | RD1-score04-1='''7¹¹''' | RD1-score04-2=6² | RD1-score04-3=6⁹ | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]]''' | RD1-score05-1='''7''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=Q | RD1-team06={{flagicon|ROU}} [[Елена-Габријела Русе|Е. Габријела Русе]] | RD1-score06-1=5 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|BUL}} [[Цветана Пиронкова|Ц. Пиронкова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=1 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=25 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Катаскина|Д. Катаскина]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=19 | RD1-team09='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BLR}} [[Аљаксандра Саснович|А. Саснович]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]]''' | RD1-score11-1=6⁶ | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Харијет Дарт|Х. Дарт]] | RD1-score12-1='''7⁸''' | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Ен Ли|Е. Ли]] | RD1-score13-1=5 | RD1-score13-2=1 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=LL | RD1-team14='''{{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]]''' | RD1-score14-1='''7''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|ITA}} [[Камила Ђорђи|К. Ђорђи]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=6³ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=12 | RD1-team16='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=5 | RD2-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]] | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2=4 | RD2-score03-3=4 | RD2-seed04=25 | RD2-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]]''' | RD2-score04-1=3 | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3='''6''' | RD2-seed05=19 | RD2-team05='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07=LL | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=12 | RD2-team08='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=5 | RD3-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=25 | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=19 | RD3-team03={{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]] | RD3-score03-1=6¹¹ | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=12 | RD3-team04='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD3-score04-1='''7¹³''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=5 | RD4-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=12 | RD4-team02={{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 6 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=16 | RD1-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|UKR}} [[Дајана Јастремска|Д. Јастремска]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3=6³ | RD1-seed03=LL | RD1-team03={{flagicon|EGY}} [[Мајар Шериф|М. Шериф]] | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2=1 | RD1-score03-3=1 | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]]''' | RD1-score04-1=4 | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3='''6''' | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|USA}} [[Медисон Киз|М. Киз]] | RD1-score05-1=3 | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3=6⁷ | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3='''7⁹''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|POL}} [[Магда Линете|М. Линете]] | RD1-score07-1='''7''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3=4 | RD1-seed08=21 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]]''' | RD1-score08-1=5 | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3='''6''' | RD1-seed09=31 | RD1-team09={{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева|Ј. Путинцева]] | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=6⁴ | RD1-score09-3=2 | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]]''' | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3='''6''' | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD1-score11-1='''7⁷''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|CRO}} [[Ана Коњух|А. Коњух]] | RD1-score12-1=6³ | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Алиша Паркс|А. Паркс]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=5 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=Q | RD1-team14='''{{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CZE}} [[Марије Боузкова|М. Боузкова]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=1 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=3 | RD1-team16='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=16 | RD2-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=21 | RD2-team04={{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05={{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]] | RD2-score05-1=5 | RD2-score05-2=5 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD2-score06-1='''7''' | RD2-score06-2='''7''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]] | RD2-score07-1= | RD2-score07-2= | RD2-score07-3= | RD2-seed08=3 | RD2-team08='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD2-score08-1=<small>w/o</small> | RD2-score08-2= | RD2-score08-3= | RD3-seed01=16 | RD3-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD3-score01-1=5 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3='''6''' | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]] | RD3-score02-1='''7''' | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3=3 | RD3-seed03= | RD3-team03='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD3-score03-1=5 | RD3-score03-2='''7⁷''' | RD3-score03-3='''6''' | RD3-seed04=3 | RD3-team04={{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]] | RD3-score04-1='''7''' | RD3-score04-2=6² | RD3-score04-3=4 | RD4-seed01=16 | RD4-team01={{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]] | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2=6⁵ | RD4-score01-3=2 | RD4-seed02= | RD4-team02='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD4-score02-1=4 | RD4-score02-2='''7⁷''' | RD4-score02-3='''6''' }} ====Група 7==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=8 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|AUS}} [[Астра Шарма|А. Шарма]] | RD1-score02-1=0 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=WC | RD1-team03={{flagicon|USA}} [[Ема Наваро|Е. Наваро]] | RD1-score03-1=1 | RD1-score03-2=6⁵ | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''7⁷''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|FRA}} [[Кристина Младеновић|К. Младеновић]] | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3=3 | RD1-seed06=LL | RD1-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD1-score06-1=2 | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3='''6''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|ITA}} [[Сара Ерани|С. Ерани]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=32 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=18 | RD1-team09='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|CZE}} [[Тереза Мартинцова|Т. Мартинцова]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=PR | RD1-team12={{flagicon|KAZ}} [[Јарослава Шведова|Ј. Шведова]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''7⁷''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|ROU}} [[Ирина-Камелија Бегу|И. Камелија Бегу]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2=6³ | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CRO}} [[Дона Векић|Д. Векић]] | RD1-score15-1=6⁴ | RD1-score15-2=6⁵ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=9 | RD1-team16='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD1-score16-1='''7⁷''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=8 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03=LL | RD2-team03='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=32 | RD2-team04={{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=1 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=18 | RD2-team05='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''7⁷''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]] | RD2-score06-1=3 | RD2-score06-2=6¹ | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=2 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=9 | RD2-team08='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=8 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=LL | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=18 | RD3-team03={{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]] | RD3-score03-1=4 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=2 | RD3-seed04=9 | RD3-team04='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=3 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=8 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''7⁷''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=9 | RD4-team02={{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=6⁴ | RD4-score02-3= }} ====Група 8==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=15 | RD1-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''7⁷''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SWE}} [[Ребека Петерсон|Р. Петерсон]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=6⁵ | RD1-score02-3=6⁵ | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''6''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|RUS}} [[Ана Блинкова|А. Блинкова]] | RD1-score04-1=3 | RD1-score04-2=2 | RD1-score04-3= | RD1-seed05=PR | RD1-team05={{flagicon|SRB}} [[Ивана Јоровић|И. Јоровић]] | RD1-score05-1=2 | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|FRA}} [[Ализе Корне|А. Корне]] | RD1-score07-1=5 | RD1-score07-2=5 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=20 | RD1-team08='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD1-score08-1='''7''' | RD1-score08-2='''7''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=26 | RD1-team09='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|ESP}} [[Карла Суарез Наваро|К. Суарез Наваро]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=4 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11={{flagicon|GBR}} [[Хедер Вотсон|Х. Вотсон]] | RD1-score11-1=1 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Бернарда Пера|Б. Пера]] | RD1-score13-1=4 | RD1-score13-2=6⁴ | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SRB}} [[Нина Стојановић|Н. Стојановић]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2='''7⁷''' | RD1-score15-3=0 | RD1-seed16=2 | RD1-team16='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2=6⁴ | RD1-score16-3='''6''' | RD2-seed01=15 | RD2-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]] | RD2-score03-1=0 | RD2-score03-2=1 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=20 | RD2-team04='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=26 | RD2-team05='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=2 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=2 | RD2-team08='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=15 | RD3-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''7''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=20 | RD3-team02={{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=5 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=26 | RD3-team03={{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2=3 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=2 | RD3-team04='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=15 | RD4-team01={{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]] | RD4-score01-1=4 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=2 | RD4-team02='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} == Напомене == <references group="lower-roman"/> == Види још == * [[Отворено првенство САД у тенису 2021 — мушкарци појединачно]] == Референце == {{извори}} {{Отворено првенство САД опен ера - жене појединачно}} {{start box}} {{Succession box | before={{nowrap|[[Вимблдон 2021 — жене појединачно]]}}| title=Гренд слем турнир — жене појединачно | years= | after={{nowrap|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2022 — жене појединачно|Отворено првенство Аустралије 2022 — жене појединачно]]}}}} {{end box}} [[Категорија:Отворено првенство Сједињених Америчких Држава у тенису — жене појединачно]] qafa54od7wkzah8bfib7aq948xip1kb 25121266 25121244 2022-07-24T16:07:13Z Вукан Ц 240647 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Категорије тениског турнира 1|2021|Отворено првенство САД у тенису| | тип = otvorenoprvenstvosad | слика = Usopen-header-logo.svg | опис_слике = Лого турнира | датум = 30. август — 11. септембар 2021. | бранилац_титуле = {{зас|Јапан}} [[Наоми Осака]] | победник = {{зас|УК}} [[Ема Радукану]] | финалиста = {{зас|Канада}} [[Лејла Фернандез]] | резултат = 6 : 4, 6 : 3 | жријеб = 128 (16 {{Tooltip | Q | Квалификанти}} / 8 {{Tooltip| WC | Специјалне позивнице}}) | носиоци = 32 | претходни_назив = Отворено првенство САД у тенису | наредни_назив = Отворено првенство САД у тенису }} [[Ема Радукану]] је савладала [[Лејла Фернандез|Лејлу Фернандез]] у финалу са 6 : 4, 6 : 3 и на тај начин је освојила титулу у појединачној женској конкуренцији на [[Отворено првенство САД у тенису 2021.|Отвореном првенству САД 2021. године]], последњем гренд слему у тениској сезони. Радукану је постала прва тенисерка која је кроз квалификације стигла до титуле на неком [[Гренд слем|гренд слем туниру]] као и први квалификант који је успео доћи до полуфинала [[Отворено првенство САД у тенису|Ју-ес опена]]. Такође је постала прва британска тенисерка која је изашла као победница неког гренд слема још од [[Вирџинија Вејд|Вирџиније Вејд]], освајачице [[Вимблдон 1977 — жене појединачно|Вимлбдона 1977. године]], и друга тенисерка која је освојила Ју-ес опен на свом првом учешћу на том турниру после [[Бјанка Андреску|Бјанке Андреску]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2019 — жене појединачно|2019. године]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/08/emma-raducanu-marches-into-us-open-semi-finals-with-easy-win-over-bencic|title=Emma Raducanu marches into US Open semis with easy win over Bencic|date=8 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=9 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/09/emma-raducanu-maria-sakkari-leylah-annie-fernandez-us-open-tennis-semi-final|title=Emma Raducanu roars past Sakkari to set up US Open final against Fernandez|date=10 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=10 September 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2021/sep/11/emma-raducanu-makes-tennis-history-with-us-open-final-win|title=Emma Raducanu: British 18-year-old makes tennis history with US Open final win|date=12 September 2021|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2021}}</ref> Са својих осамнаест година, Радукану је најмлађа шампионка неког гренд слема још од [[Марија Шарапова|Марије Шарапове]], која је као седамнаестогодишњакиња била победница [[Вимблдон 2004 — жене појединачно|Вимблдона 2004. године]]. Као играчица која је била 150. на [[ВТА]] [[ВТА ранг-листа|ранг-листи]], такође је постала најниже рангирана тенисерка која је освојила гренд слем још од [[Ким Клајстерс]], победнице издања из [[Отворено првенство САД у тенису 2009 — жене појединачно|2009. године]]. Радукану је освојила титулу а да није изгубила нити један сет током трајања турнира, укључујући и квалификациону фазу. Такође није одиграла тај-брејк ни у једном сету. Ово јој је била прва титула у синглу на [[ВТА тур|ВТА туру]]; четврта је тенисерка у Опен ери чија јој је прва титула у синглу била гренд слем титула.{{efn-lr|Лејла Фернандез је постала прва тенисерка пореклом из југоисточне Азије ([[Филипинци|Филипинка]]) која је дошла до финала неког гренд слема.}} [[Наоми Осака]] је бранила титулу шампионке као [[Отворено првенство САД у тенису 2020 — жене појединачно|прошлогодишња победница]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2020/sep/12/naomi-osaka-fights-back-to-sink-victoria-azarenka-and-win-us-open|title=Naomi Osaka fights back to sink Victoria Azarenka and regain US Open|date=12 September 2020|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=14 September 2020}}</ref> Изгубила је од Фернандез у трећем колу. Први пут су се у финалу гренд слема још од финала [[Серена Вилијамс|Вилијамс]]—[[Мартина Хингис|Хингис]] на [[Отворено првенство САД у тенису 1999 — жене појединачно|Ју-ес опену 1999]]. среле тенисерке које су биле у [[Тинејџер|тинејџерском добу]]. Ово је било прво финале неког гренд слем турнира у женском синглу у Опен ери у коме финалисти истовремено нису били и носиоци.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247818/raducanu-makes-history-with-win-over-sakkari-sets-all-teen-us-open-final-vs-fernandez|title=Raducanu makes history with win over Sakkari; sets all-teen US Open final vs. Fernandez|website=wtatennis.com}}</ref> После завршетка турнира, Радукану и Фернандез су ушле на списак најбољих тридесет тенисерки на ВТА ранг-листи. Фернандез је успела да као најмлађа играчица савлада троје тенисерки које су биле сврстане у пет најбољих носилаца на турниру што никоме није пошло за руком откако је исто то остварила Вилијамс 1999. године.<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2247811/fearless-fernandez-battles-past-sabalenka-into-first-grand-slam-final-at-us-open|title=Fearless Fernandez battles past Sabalenka into first Grand Slam final at US Open|website=wtatennis.com|access-date=12 September 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/tennis/58533341|title=Emma Raducanu wins US Open by beating Leylah Fernandez for maiden Grand Slam|date=12 September 2021|publisher=BBC Sport|access-date=14 September 2021}}</ref> Ово је био први гренд слем од [[Отворено првенство Француске у тенису 2011 — жене појединачно|Ролан Гароса 2011.]] године и први Ју-ес опен од [[Отворено првенство САД у тенису 2003 — жене појединачно|2003.]] године на коме ниједна од [[Сестре Вилијамс|сестара Вилијамс]] није учествовала.<ref>{{cite news|url=https://nypost.com/2021/08/25/venus-williams-joins-serena-in-withdrawing-from-us-open/|title=Venus Williams joins Serena in withdrawing from US Open: 'Not the best news'|date=25 August 2021|newspaper=[[New York Post]]|access-date=26 August 2021}}</ref> Овогодишњеи Ју-ес опен је такође био последњени гренд слем на коме је играла некадашња шеста играчица света [[Карла Суарез Наваро]] која је испала у првом колу од [[Данијела Колинс|Данијеле Колинс]].<ref>{{cite web|url=https://www.wtatennis.com/news/2123937/cancer-free-su-rez-navarro-preparing-for-final-farewell-tour|title=Cancer-free Suarez Navarro preparing for final farewell tour|website=wtatennis.com|access-date=30 August 2021}}</ref> Ниједан од двадесет најбољих носилаца на турниру није изгубио пре трећег кола што се први пут догодило откад је уведен формат од тридесет и два носиоца на [[Вимблдон 2001 — жене појединачно|Вимблдону 2001.]] године.<ref>{{cite web|url=https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|title=Players by Seed: Women's Seeds|website=usopen.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20200311101843/https://www.usopen.org/en_US/players/seed.html|archive-date=2020-03-11|url-status=live|access-date=3 September 2021}}</ref> Порази који су доживеле [[Каролина Плишкова]] и [[Барбора Крејчикова]] у четвртфиналу омогућило је сигурно учествовање дебитаната у финалу гренд слема (то су на крају биле Радукану и Фернандез). Поразом чешких представница у четвртфиналу такође се први пут од 2014. године догодило да се осам различитих играчица надметало у сва четири финала гренд слем турнира у истој сезони. == Носиоци == {{columns-list|colwidth=30em| {{seeds|1|1}} {{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти]] ''(треће коло)'' {{seeds|2|8}} {{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] ''(полуфинале)'' {{seeds|3|6}} {{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака]] ''(треће коло)'' {{seeds|4|3}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|5|5}} {{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|6|4}} {{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску]] ''(четврто коло)'' {{seeds|7|2}} {{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек]] ''(четврто коло)'' {{seeds|8|7}} {{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|9|7}} {{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза]] ''(четврто коло)'' {{seeds|10|4}} {{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова]] ''(треће коло)'' {{seeds|11|2}} {{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] ''(четвртфинале)'' {{seeds|12|5}} {{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп]] ''(четврто коло)'' {{seeds|13}} {{flagicon|USA}} [[Џенифер Брејди]] ''(повукла се)'' {{seeds|14|3}} {{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова]] ''(четврто коло)'' {{seeds|15|8}} {{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс]] ''(четврто коло)'' {{seeds|16|6}} {{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер]] ''(четврто коло)'' {{seeds|17|4}} {{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] ''(полуфинале)'' {{seeds|18|7}} {{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка]] ''(треће коло)'' {{seeds|19|5}} {{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина]] ''(треће коло)'' {{seeds|20|8}} {{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир]] ''(треће коло)'' {{seeds|21|6}} {{flagicon|USA}} [[Кори Гоф]] ''(друго коло)'' {{seeds|22|1}} {{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова]] ''(прво коло)'' {{seeds|23|2}} {{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула]] ''(треће коло)'' {{seeds|24|3}} {{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса]] ''(друго коло)'' {{seeds|25|5}} {{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина]] ''(треће коло)'' {{seeds|26|8}} {{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс]] ''(треће коло)'' {{seeds|27}} {{flagicon|LAT}} [[Јелена Остапенко]] ''(повукла се)'' {{seeds|28|2}} {{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт]] ''(треће коло)'' {{seeds|29|1}} {{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова]] ''(прво коло)'' {{seeds|30|3}} {{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић]] ''(друго коло)'' {{seeds|31|6}} {{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева]] ''(прво коло)'' {{seeds|32|7}} {{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова]] ''(друго коло)'' }} {{Seeds explanation-ек}} == Жреб == {{Легенда за жреб}} ===Завршница=== {{8TeamBracket-Tennis3 | RD1=Четвртфинале | RD2=Полуфинале | RD3=Финале | team-width=175 | RD1-seed1=Q | RD1-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD1-score1-1='''6''' | RD1-score1-2='''6''' | RD1-score1-3= | RD1-seed2=11 | RD1-team2={{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић]] | RD1-score2-1=3 | RD1-score2-2=4 | RD1-score2-3= | RD1-seed3=4 | RD1-team3={{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова]] | RD1-score3-1=4 | RD1-score3-2=4 | RD1-score3-3= | RD1-seed4=17 | RD1-team4='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]]''' | RD1-score4-1='''6''' | RD1-score4-2='''6''' | RD1-score4-3= | RD1-seed5=5 | RD1-team5={{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина]] | RD1-score5-1=3 | RD1-score5-2='''6''' | RD1-score5-3=6⁵ | RD1-seed6= | RD1-team6='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD1-score6-1='''6''' | RD1-score6-2=3 | RD1-score6-3='''7⁷''' | RD1-seed7=8 | RD1-team7={{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова]] | RD1-score7-1=1 | RD1-score7-2=4 | RD1-score7-3= | RD1-seed8=2 | RD1-team8='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]]''' | RD1-score8-1='''6''' | RD1-score8-2='''6''' | RD1-score8-3= | RD2-seed1=Q | RD2-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD2-score1-1='''6''' | RD2-score1-2='''6''' | RD2-score1-3= | RD2-seed2=17 | RD2-team2={{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари]] | RD2-score2-1=1 | RD2-score2-2=4 | RD2-score2-3= | RD2-seed3= | RD2-team3='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]]''' | RD2-score3-1='''7⁷''' | RD2-score3-2=4 | RD2-score3-3='''6''' | RD2-seed4=2 | RD2-team4={{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка]] | RD2-score4-1=6³ | RD2-score4-2='''6''' | RD2-score4-3=4 | RD3-seed1=Q | RD3-team1='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' | RD3-score1-1='''6''' | RD3-score1-2='''6''' | RD3-score1-3= | RD3-seed2= | RD3-team2={{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез]] | RD3-score2-1=4 | RD3-score2-2=3 | RD3-score2-3= }} === Горња половина === ==== Група 1 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=1 | RD1-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''7⁹''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|RUS}} [[Вера Звонарева|В. Звонарева]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=6⁷ | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|FRA}} [[Клара Бирел|К. Бирел]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=0 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Медисон Бренгл|М. Бренгл]] | RD1-score06-1=4 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07='''{{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]]''' | RD1-score07-1='''7⁷''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3='''6''' | RD1-seed08=29 | RD1-team08={{flagicon|RUS}} [[Вероника Кудерметова|В. Кудерметова]] | RD1-score08-1=6⁵ | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3=0 | RD1-seed09=22 | RD1-team09={{flagicon|CZE}} [[Каролина Мухова|К. Мухова]] | RD1-score09-1=2 | RD1-score09-2=6³ | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD1-score10-1='''6''' | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12={{flagicon|USA}} [[Клер Љу|К. Љу]] | RD1-score12-1=1 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Хејли Баптист|Х. Баптист]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=4 | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD1-score15-1='''6''' | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3= | RD1-seed16=LL | RD1-team16={{flagicon|SUI}} [[Штефани Фегеле|Ш. Фегеле]] | RD1-score16-1=2 | RD1-score16-2=3 | RD1-score16-3= | RD2-seed01=1 | RD2-team01='''{{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|DEN}} [[Клара Тавсон|К. Тавсон]] | RD2-score02-1=1 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD2-score03-1='''7''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04= | RD2-team04={{flagicon|ROU}} [[Сорана Крстеа|С. Крстеа]] | RD2-score04-1=5 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05='''{{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|TPE}} [[Сје Су-веј|С. Су-веј]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=3 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|CHN}} [[Џанг Шуај|Џ. Шуај]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=Q | RD2-team08='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=1 | RD3-team01={{flagicon|AUS}} [[Ешли Барти|Е. Барти]] | RD3-score01-1=2 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3=6⁵ | RD3-seed02= | RD3-team02='''{{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2=1 | RD3-score02-3='''7⁷''' | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|ESP}} [[Сара Сорибес Тормо|С. Сорибес Тормо]] | RD3-score03-1=0 | RD3-score03-2=1 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=Q | RD3-team04='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01= | RD4-team01={{flagicon|USA}} [[Шелби Роџерс|Ш. Роџерс]] | RD4-score01-1=2 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=Q | RD4-team02='''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану|Е. Радукану]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} ==== Група 2 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=11 | RD1-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|NED}} [[Аранткса Рус|А. Рус]] | RD1-score02-1=4 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03='''{{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''7''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04=WC | RD1-team04={{flagicon|USA}} [[Коко Вандевеј|К. Вандевеј]] | RD1-score04-1=1 | RD1-score04-2=5 | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]]''' | RD1-score05-1='''7⁷''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|AUS}} [[Сторм Сандерс|С. Сандерс]] | RD1-score06-1=6³ | RD1-score06-2=3 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Потапова|А. Потапова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=23 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=28 | RD1-team09='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|AUS}} [[Саманта Стосур|С. Стосур]] | RD1-score10-1=3 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11=Q | RD1-team11={{flagicon|ESP}} [[Кристина Буча|К. Буча]] | RD1-score11-1=3 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''6''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|JPN}} [[Нао Хибино|Н. Хибино]] | RD1-score14-1=1 | RD1-score14-2=4 | RD1-score14-3= | RD1-seed15=Q | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Џејми Лоуб|Џ. Лоуб]] | RD1-score15-1=3 | RD1-score15-2=4 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=7 | RD1-team16='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=11 | RD2-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|ITA}} [[Мартина Тревизан|М. Тревизан]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|JPN}} [[Мисаки Дој|М. Дој]] | RD2-score03-1=3 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=23 | RD2-team04='''{{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=28 | RD2-team05='''{{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SUI}} [[Јил Тајхман|Ј. Тајхман]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=1 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|FRA}} [[Фиона Феро|Ф. Феро]] | RD2-score07-1='''6''' | RD2-score07-2=6³ | RD2-score07-3=0 | RD2-seed08=7 | RD2-team08='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD2-score08-1=3 | RD2-score08-2='''7⁷''' | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=11 | RD3-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=23 | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Џесика Пегула|Џ. Пегула]] | RD3-score02-1=2 | RD3-score02-2=4 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=28 | RD3-team03={{flagicon|EST}} [[Анет Контавејт|А. Контавејт]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=7 | RD3-team04='''{{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=11 | RD4-team01='''{{flagicon|SUI}} [[Белинда Бенчић|Б. Бенчић]]''' | RD4-score01-1='''7¹⁴''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=7 | RD4-team02={{flagicon|POL}} [[Ига Свјонтек|И. Свјонтек]] | RD4-score02-1=6¹² | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 3 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=4 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=WC | RD1-team02={{flagicon|USA}} [[Кејти Макнали|К. Макнали]] | RD1-score02-1=3 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|KAZ}} [[Зарина Дијас|З. Дијас]] | RD1-score03-1=5 | RD1-score03-2=2 | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]]''' | RD1-score04-1='''7''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=WC | RD1-team06={{flagicon|USA}} [[Кејти Волинец|К. Волинец]] | RD1-score06-1=3 | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3= | RD1-seed07=Q | RD1-team07={{flagicon|HUN}} [[Далма Галфи|Д. Галфи]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=30 | RD1-team08='''{{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=24 | RD1-team09='''{{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BEL}} [[Алисон ван Ојтванк|А. ван Ојтванк]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD1-score11-1=5 | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|ESP}} [[Нурија Паризас Дијаз|Н. Паризас Дијаз]] | RD1-score12-1='''7''' | RD1-score12-2=0 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13=Q | RD1-team13='''{{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]]''' | RD1-score13-1='''7''' | RD1-score13-2=6³ | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=WC | RD1-team14={{flagicon|USA}} [[Ешлин Кругер|Е. Кругер]] | RD1-score14-1=5 | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|USA}} [[Алисон Риск|А. Риск]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=2 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=14 | RD1-team16='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=4 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD2-score01-1='''7''' | RD2-score01-2=6⁵ | RD2-score01-3='''7⁹''' | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Аманда Анисимова|А. Анисимова]] | RD2-score02-1=5 | RD2-score02-2='''7⁷''' | RD2-score02-3=6⁷ | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]]''' | RD2-score03-1='''7⁸''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=30 | RD2-team04={{flagicon|CRO}} [[Петра Мартић|П. Мартић]] | RD2-score04-1=6⁶ | RD2-score04-2=4 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=24 | RD2-team05={{flagicon|ESP}} [[Паула Бадоса|П. Бадоса]] | RD2-score05-1=4 | RD2-score05-2=4 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]]''' | RD2-score06-1='''6''' | RD2-score06-2='''6''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова|А. Каролина Шмидлова]] | RD2-score07-1=2 | RD2-score07-2='''7''' | RD2-score07-3=2 | RD2-seed08=14 | RD2-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2=5 | RD2-score08-3='''6''' | RD3-seed01=4 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|AUS}} [[Ајла Томљановић|А. Томљановић]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03= | RD3-team03={{flagicon|RUS}} [[Варвара Грачова|В. Грачова]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=4 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=14 | RD3-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=4 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Каролина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD4-score01-1='''7''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=14 | RD4-team02={{flagicon|RUS}} [[Анастасија Пављученкова|А. Пављученкова]] | RD4-score02-1=5 | RD4-score02-2=4 | RD4-score02-3= }} ==== Група 4 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=10 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SLO}} [[Полона Херцог|П. Херцог]] | RD1-score02-1=1 | RD1-score02-2=2 | RD1-score02-3= | RD1-seed03= | RD1-team03={{flagicon|MNE}} [[Данка Ковинић|Д. Ковинић]] | RD1-score03-1=4 | RD1-score03-2=3 | RD1-score03-3= | RD1-seed04=Q | RD1-team04='''{{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|LAT}} [[Анастасија Севастова|А. Севастова]] | RD1-score05-1=6⁶ | RD1-score05-2=3 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]]''' | RD1-score06-1='''7⁸''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|UKR}} [[Марта Костјук|М. Костјук]] | RD1-score07-1=4 | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=17 | RD1-team08='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=LL | RD1-team09='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=1 | RD1-score09-3='''6''' | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|ARG}} [[Nadia Podoroska|N Podoroska]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2='''6''' | RD1-score10-3=3 | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Кејти Бултер|К. Бултер]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2=2 | RD1-score13-3='''6''' | RD1-seed14=LL | RD1-team14={{flagicon|BUL}} [[Викторија Томова|В. Томова]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3=3 | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SUI}} [[Викторија Голубић|В. Голубић]] | RD1-score15-1=5 | RD1-score15-2='''6''' | RD1-score15-3=5 | RD1-seed16=6 | RD1-team16='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD1-score16-1='''7''' | RD1-score16-2=4 | RD1-score16-3='''7''' | RD2-seed01=10 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]]''' | RD2-score01-1='''7⁷''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова|К. Плишкова]] | RD2-score02-1=6⁴ | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Катержина Синијакова|К. Синијакова]] | RD2-score03-1=4 | RD2-score03-2=2 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=17 | RD2-team04='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=LL | RD2-team05='''{{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|RUS}} [[Људмила Самсонова|Љ. Самсонова]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|USA}} [[Лорен Дејвис|Л. Дејвис]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=4 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=6 | RD2-team08='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=10 | RD3-team01={{flagicon|CZE}} [[Петра Квитова|П. Квитова]] | RD3-score01-1=4 | RD3-score01-2=3 | RD3-score01-3= | RD3-seed02=17 | RD3-team02='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD3-score02-1='''6''' | RD3-score02-2='''6''' | RD3-score02-3= | RD3-seed03=LL | RD3-team03={{flagicon|BEL}} [[Грет Минен|Г. Минен]] | RD3-score03-1=1 | RD3-score03-2=2 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=6 | RD3-team04='''{{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=17 | RD4-team01='''{{flagicon|GRE}} [[Марија Сакари|М. Сакари]]''' | RD4-score01-1=6² | RD4-score01-2='''7⁸''' | RD4-score01-3='''6''' | RD4-seed02=6 | RD4-team02={{flagicon|CAN}} [[Бјанка Андреску|Б. Андреску]] | RD4-score02-1='''7⁷''' | RD4-score02-2=6⁶ | RD4-score02-3=3 }} === Доња половина === ==== Група 5 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=5 | RD1-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|CAN}} [[Ребека Марино|Р. Марино]] | RD1-score02-1=2 | RD1-score02-2=3 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]]''' | RD1-score03-1=6⁹ | RD1-score03-2='''7⁷''' | RD1-score03-3='''7¹¹''' | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|ROU}} [[Ана Богдан|А. Богдан]] | RD1-score04-1='''7¹¹''' | RD1-score04-2=6² | RD1-score04-3=6⁹ | RD1-seed05= | RD1-team05='''{{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]]''' | RD1-score05-1='''7''' | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3= | RD1-seed06=Q | RD1-team06={{flagicon|ROU}} [[Елена-Габријела Русе|Е. Габријела Русе]] | RD1-score06-1=5 | RD1-score06-2=0 | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|BUL}} [[Цветана Пиронкова|Ц. Пиронкова]] | RD1-score07-1=2 | RD1-score07-2=1 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=25 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Катаскина|Д. Катаскина]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=19 | RD1-team09='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|BLR}} [[Аљаксандра Саснович|А. Саснович]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=3 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]]''' | RD1-score11-1=6⁶ | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3='''6''' | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|GBR}} [[Харијет Дарт|Х. Дарт]] | RD1-score12-1='''7⁸''' | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3=2 | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Ен Ли|Е. Ли]] | RD1-score13-1=5 | RD1-score13-2=1 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=LL | RD1-team14='''{{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]]''' | RD1-score14-1='''7''' | RD1-score14-2='''6''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|ITA}} [[Камила Ђорђи|К. Ђорђи]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=6³ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=12 | RD1-team16='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=5 | RD2-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''7''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова|Р. Масарова]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=5 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|CZE}} [[Маркета Вондроушова|М. Вондроушова]] | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2=4 | RD2-score03-3=4 | RD2-seed04=25 | RD2-team04='''{{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]]''' | RD2-score04-1=3 | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3='''6''' | RD2-seed05=19 | RD2-team05='''{{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|FRA}} [[Каролин Гарсија|К. Гарсија]] | RD2-score06-1=1 | RD2-score06-2=4 | RD2-score06-3= | RD2-seed07=LL | RD2-team07={{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова|К. Кучова]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=12 | RD2-team08='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=5 | RD3-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=25 | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Дарија Касаткина|Д. Касаткина]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=19 | RD3-team03={{flagicon|KAZ}} [[Елена Рибакина|Е. Рибакина]] | RD3-score03-1=6¹¹ | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=3 | RD3-seed04=12 | RD3-team04='''{{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]]''' | RD3-score04-1='''7¹³''' | RD3-score04-2=4 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=5 | RD4-team01='''{{flagicon|UKR}} [[Елина Свитолина|Е. Свитолина]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''6''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=12 | RD4-team02={{flagicon|ROU}} [[Симона Халеп|С. Халеп]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=3 | RD4-score02-3= }} ==== Група 6 ==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=16 | RD1-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|UKR}} [[Дајана Јастремска|Д. Јастремска]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3=6³ | RD1-seed03=LL | RD1-team03={{flagicon|EGY}} [[Мајар Шериф|М. Шериф]] | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2=1 | RD1-score03-3=1 | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]]''' | RD1-score04-1=4 | RD1-score04-2='''6''' | RD1-score04-3='''6''' | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|USA}} [[Медисон Киз|М. Киз]] | RD1-score05-1=3 | RD1-score05-2='''6''' | RD1-score05-3=6⁷ | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2=1 | RD1-score06-3='''7⁹''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|POL}} [[Магда Линете|М. Линете]] | RD1-score07-1='''7''' | RD1-score07-2=3 | RD1-score07-3=4 | RD1-seed08=21 | RD1-team08='''{{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]]''' | RD1-score08-1=5 | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3='''6''' | RD1-seed09=31 | RD1-team09={{flagicon|KAZ}} [[Јулија Путинцева|Ј. Путинцева]] | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2=6⁴ | RD1-score09-3=2 | RD1-seed10= | RD1-team10='''{{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]]''' | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2='''7⁷''' | RD1-score10-3='''6''' | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD1-score11-1='''7⁷''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=Q | RD1-team12={{flagicon|CRO}} [[Ана Коњух|А. Коњух]] | RD1-score12-1=6³ | RD1-score12-2=2 | RD1-score12-3= | RD1-seed13=WC | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Алиша Паркс|А. Паркс]] | RD1-score13-1=3 | RD1-score13-2=5 | RD1-score13-3= | RD1-seed14=Q | RD1-team14='''{{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CZE}} [[Марије Боузкова|М. Боузкова]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2=1 | RD1-score15-3= | RD1-seed16=3 | RD1-team16='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2='''6''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=16 | RD2-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|UKR}} [[Анхелина Калинина|А. Калинина]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03='''{{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=21 | RD2-team04={{flagicon|USA}} [[Кори Гоф|К. Гоф]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=2 | RD2-score04-3= | RD2-seed05= | RD2-team05={{flagicon|EST}} [[Каја Канепи|К. Канепи]] | RD2-score05-1=5 | RD2-score05-2=5 | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD2-score06-1='''7''' | RD2-score06-2='''7''' | RD2-score06-3= | RD2-seed07=Q | RD2-team07={{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић|О. Даниловић]] | RD2-score07-1= | RD2-score07-2= | RD2-score07-3= | RD2-seed08=3 | RD2-team08='''{{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]]''' | RD2-score08-1=<small>w/o</small> | RD2-score08-2= | RD2-score08-3= | RD3-seed01=16 | RD3-team01='''{{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]]''' | RD3-score01-1=5 | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3='''6''' | RD3-seed02= | RD3-team02={{flagicon|USA}} [[Слоун Стивенс|С. Стивенс]] | RD3-score02-1='''7''' | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3=3 | RD3-seed03= | RD3-team03='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD3-score03-1=5 | RD3-score03-2='''7⁷''' | RD3-score03-3='''6''' | RD3-seed04=3 | RD3-team04={{flagicon|JPN}} [[Наоми Осака|Н. Осака]] | RD3-score04-1='''7''' | RD3-score04-2=6² | RD3-score04-3=4 | RD4-seed01=16 | RD4-team01={{flagicon|GER}} [[Анџелик Кербер|А. Кербер]] | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2=6⁵ | RD4-score01-3=2 | RD4-seed02= | RD4-team02='''{{flagicon|CAN}} [[Лејла Фернандез|Л. Фернандез]]''' | RD4-score02-1=4 | RD4-score02-2='''7⁷''' | RD4-score02-3='''6''' }} ====Група 7==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=8 | RD1-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD1-score01-1='''6''' | RD1-score01-2='''6''' | RD1-score01-3= | RD1-seed02=Q | RD1-team02={{flagicon|AUS}} [[Астра Шарма|А. Шарма]] | RD1-score02-1=0 | RD1-score02-2=4 | RD1-score02-3= | RD1-seed03=WC | RD1-team03={{flagicon|USA}} [[Ема Наваро|Е. Наваро]] | RD1-score03-1=1 | RD1-score03-2=6⁵ | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04='''{{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]]''' | RD1-score04-1='''6''' | RD1-score04-2='''7⁷''' | RD1-score04-3= | RD1-seed05= | RD1-team05={{flagicon|FRA}} [[Кристина Младеновић|К. Младеновић]] | RD1-score05-1='''6''' | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3=3 | RD1-seed06=LL | RD1-team06='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD1-score06-1=2 | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3='''6''' | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|ITA}} [[Сара Ерани|С. Ерани]] | RD1-score07-1=3 | RD1-score07-2=2 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=32 | RD1-team08='''{{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]]''' | RD1-score08-1='''6''' | RD1-score08-2='''6''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=18 | RD1-team09='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10= | RD1-team10={{flagicon|CZE}} [[Тереза Мартинцова|Т. Мартинцова]] | RD1-score10-1=4 | RD1-score10-2=0 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11='''{{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]]''' | RD1-score11-1='''6''' | RD1-score11-2='''6''' | RD1-score11-3= | RD1-seed12=PR | RD1-team12={{flagicon|KAZ}} [[Јарослава Шведова|Ј. Шведова]] | RD1-score12-1=3 | RD1-score12-2=4 | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13='''{{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]]''' | RD1-score13-1='''6''' | RD1-score13-2='''7⁷''' | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14={{flagicon|ROU}} [[Ирина-Камелија Бегу|И. Камелија Бегу]] | RD1-score14-1=2 | RD1-score14-2=6³ | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|CRO}} [[Дона Векић|Д. Векић]] | RD1-score15-1=6⁴ | RD1-score15-2=6⁵ | RD1-score15-3= | RD1-seed16=9 | RD1-team16='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD1-score16-1='''7⁷''' | RD1-score16-2='''7⁷''' | RD1-score16-3= | RD2-seed01=8 | RD2-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02= | RD2-team02={{flagicon|USA}} [[Кристина Макхејл|К. Макхејл]] | RD2-score02-1=3 | RD2-score02-2=1 | RD2-score02-3= | RD2-seed03=LL | RD2-team03='''{{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]]''' | RD2-score03-1='''6''' | RD2-score03-2='''6''' | RD2-score03-3= | RD2-seed04=32 | RD2-team04={{flagicon|RUS}} [[Јекатерина Александрова|Ј. Александрова]] | RD2-score04-1=4 | RD2-score04-2=1 | RD2-score04-3= | RD2-seed05=18 | RD2-team05='''{{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''7⁷''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|ITA}} [[Жасмин Паолини|Ж. Паолини]] | RD2-score06-1=3 | RD2-score06-2=6¹ | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|GER}} [[Андреа Петковић|А. Петковић]] | RD2-score07-1=4 | RD2-score07-2=2 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=9 | RD2-team08='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=8 | RD3-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''6''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=LL | RD3-team02={{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова|К. Рахимова]] | RD3-score02-1=4 | RD3-score02-2=2 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=18 | RD3-team03={{flagicon|BLR}} [[Викторија Азаренка|В. Азаренка]] | RD3-score03-1=4 | RD3-score03-2='''6''' | RD3-score03-3=2 | RD3-seed04=9 | RD3-team04='''{{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2=3 | RD3-score04-3='''6''' | RD4-seed01=8 | RD4-team01='''{{flagicon|CZE}} [[Барбора Крејчикова|Б. Крејчикова]]''' | RD4-score01-1='''6''' | RD4-score01-2='''7⁷''' | RD4-score01-3= | RD4-seed02=9 | RD4-team02={{flagicon|ESP}} [[Гарбиње Мугуруза|Г. Мугуруза]] | RD4-score02-1=3 | RD4-score02-2=6⁴ | RD4-score02-3= }} ====Група 8==== {{Тенис-16 играча и 3 сета | RD1=Прво коло | RD2=Друго коло | RD3=Треће коло | RD4=Четврто коло | RD1-seed01=15 | RD1-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD1-score01-1=3 | RD1-score01-2='''7⁷''' | RD1-score01-3='''7⁷''' | RD1-seed02= | RD1-team02={{flagicon|SWE}} [[Ребека Петерсон|Р. Петерсон]] | RD1-score02-1='''6''' | RD1-score02-2=6⁵ | RD1-score02-3=6⁵ | RD1-seed03=Q | RD1-team03='''{{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]]''' | RD1-score03-1='''6''' | RD1-score03-2='''6''' | RD1-score03-3= | RD1-seed04= | RD1-team04={{flagicon|RUS}} [[Ана Блинкова|А. Блинкова]] | RD1-score04-1=3 | RD1-score04-2=2 | RD1-score04-3= | RD1-seed05=PR | RD1-team05={{flagicon|SRB}} [[Ивана Јоровић|И. Јоровић]] | RD1-score05-1=2 | RD1-score05-2=2 | RD1-score05-3= | RD1-seed06= | RD1-team06='''{{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]]''' | RD1-score06-1='''6''' | RD1-score06-2='''6''' | RD1-score06-3= | RD1-seed07= | RD1-team07={{flagicon|FRA}} [[Ализе Корне|А. Корне]] | RD1-score07-1=5 | RD1-score07-2=5 | RD1-score07-3= | RD1-seed08=20 | RD1-team08='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD1-score08-1='''7''' | RD1-score08-2='''7''' | RD1-score08-3= | RD1-seed09=26 | RD1-team09='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD1-score09-1='''6''' | RD1-score09-2='''6''' | RD1-score09-3= | RD1-seed10=PR | RD1-team10={{flagicon|ESP}} [[Карла Суарез Наваро|К. Суарез Наваро]] | RD1-score10-1=2 | RD1-score10-2=4 | RD1-score10-3= | RD1-seed11= | RD1-team11={{flagicon|GBR}} [[Хедер Вотсон|Х. Вотсон]] | RD1-score11-1=1 | RD1-score11-2=4 | RD1-score11-3= | RD1-seed12= | RD1-team12='''{{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]]''' | RD1-score12-1='''6''' | RD1-score12-2='''6''' | RD1-score12-3= | RD1-seed13= | RD1-team13={{flagicon|USA}} [[Бернарда Пера|Б. Пера]] | RD1-score13-1=4 | RD1-score13-2=6⁴ | RD1-score13-3= | RD1-seed14= | RD1-team14='''{{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]]''' | RD1-score14-1='''6''' | RD1-score14-2='''7⁷''' | RD1-score14-3= | RD1-seed15= | RD1-team15={{flagicon|SRB}} [[Нина Стојановић|Н. Стојановић]] | RD1-score15-1=4 | RD1-score15-2='''7⁷''' | RD1-score15-3=0 | RD1-seed16=2 | RD1-team16='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD1-score16-1='''6''' | RD1-score16-2=6⁴ | RD1-score16-3='''6''' | RD2-seed01=15 | RD2-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD2-score01-1='''6''' | RD2-score01-2='''6''' | RD2-score01-3= | RD2-seed02=Q | RD2-team02={{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу|В. Граматикопулу]] | RD2-score02-1=2 | RD2-score02-2=2 | RD2-score02-3= | RD2-seed03= | RD2-team03={{flagicon|COL}} [[Камила Осорио|К. Осорио]] | RD2-score03-1=0 | RD2-score03-2=1 | RD2-score03-3= | RD2-seed04=20 | RD2-team04='''{{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]]''' | RD2-score04-1='''6''' | RD2-score04-2='''6''' | RD2-score04-3= | RD2-seed05=26 | RD2-team05='''{{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]]''' | RD2-score05-1='''6''' | RD2-score05-2='''6''' | RD2-score05-3= | RD2-seed06= | RD2-team06={{flagicon|SLO}} [[Каја Јуван|К. Јуван]] | RD2-score06-1=4 | RD2-score06-2=2 | RD2-score06-3= | RD2-seed07= | RD2-team07={{flagicon|SLO}} [[Тамара Зиданшек|Т. Зиданшек]] | RD2-score07-1=3 | RD2-score07-2=1 | RD2-score07-3= | RD2-seed08=2 | RD2-team08='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD2-score08-1='''6''' | RD2-score08-2='''6''' | RD2-score08-3= | RD3-seed01=15 | RD3-team01='''{{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]]''' | RD3-score01-1='''6''' | RD3-score01-2='''7''' | RD3-score01-3= | RD3-seed02=20 | RD3-team02={{flagicon|TUN}} [[Унс Џабир|У. Џабир]] | RD3-score02-1=3 | RD3-score02-2=5 | RD3-score02-3= | RD3-seed03=26 | RD3-team03={{flagicon|USA}} [[Данијела Колинс|Д. Колинс]] | RD3-score03-1=3 | RD3-score03-2=3 | RD3-score03-3= | RD3-seed04=2 | RD3-team04='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD3-score04-1='''6''' | RD3-score04-2='''6''' | RD3-score04-3= | RD4-seed01=15 | RD4-team01={{flagicon|BEL}} [[Елизе Мертенс|Е. Мертенс]] | RD4-score01-1=4 | RD4-score01-2=1 | RD4-score01-3= | RD4-seed02=2 | RD4-team02='''{{flagicon|BLR}} [[Арина Сабаленка|А. Сабаленка]]''' | RD4-score02-1='''6''' | RD4-score02-2='''6''' | RD4-score02-3= }} == Остали учесници == ===Специјалне позивнице=== {{columns-list|colwidth=30em| * {{flagicon|USA}} [[Хејли Баптист]] * {{flagicon|USA}} [[Ешлин Кругер]]<ref>{{cite web|url=http://www.sdnews.com/view/full_story/27814729/article-Ashlyn-Krueger-crowned-singles-and-doubles-champion-at-USTA-Billie-Jean-King-Girls--18s-National-Championships?instance=sdnews|title=Ashlyn Krueger crowned singles and doubles champion at USTA Billie Jean King Girls' 18s National Championships|website=www.sdnews.com}}</ref> * {{flagicon|USA}} [[Кејти Макнали]] * {{flagicon|USA}} [[Ема Наваро]] * {{flagicon|USA}} [[Алиша Паркс]] * {{flagicon|AUS}} [[Сторм Сандерс]] * {{flagicon|USA}} [[Коко Вандевеј]] * {{flagicon|USA}} [[Кејти Волинец]] }} ===Квалификације === {{columns-list|colwidth=30em| * {{flagicon|GBR}} [[Кејти Бултер]] * {{flagicon|ESP}} [[Кристина Буча]] * {{flagicon|SRB}} [[Олга Даниловић]] * {{flagicon|GBR}} [[Харијет Дарт]] * {{flagicon|HUN}} [[Далма Галфи]] * {{flagicon|GRE}} [[Валентини Граматикопулу]] * {{flagicon|CRO}} [[Ана Коњух]] * {{flagicon|USA}} [[Џејми Лоуб]] * {{flagicon|CAN}} [[Ребека Марино]] * {{flagicon|ESP}} [[Ребека Масарова]] * {{flagicon|ESP}} [[Нурија Паризас Дијаз]] * {{flagicon|CZE}} [[Кристина Плишкова]] * '''{{flagicon|GBR}} [[Ема Радукану]]''' * {{flagicon|ROU}} [[Елена-Габријела Русе]] * {{flagicon|SVK}} [[Ана Каролина Шмидлова]] * {{flagicon|AUS}} [[Астра Шарма]] }} === Срећни губитници === {{columns-list|colwidth=30em| * {{flagicon|SVK}} [[Кристина Кучова]] * {{flagicon|BEL}} [[Грет Минен]] * {{flagicon|RUS}} [[Камила Рахимова]] * {{flagicon|EGY}} [[Мајар Шериф]] * {{flagicon|BUL}} [[Викторија Томова]] * {{flagicon|SUI}} [[Штефани Фегеле]] }} === Заштићено рангирање === {{columns-list|colwidth=30em| * {{flagicon|SRB}} [[Ивана Јоровић]] (90)<ref name="WomensEntryList">{{cite web|url=https://www.usopen.org/en_US/news/articles/2021-07-21/ashleigh_barty_naomi_osaka_lead_2021_us_open_womens_entry_list.html|title=Ashleigh Barty, Naomi Osaka lead 2021 US Open women's entry list|website=US Open|author=Chiesa, Victoria|date=July 21, 2021|access-date=July 27, 2021}}</ref> * {{flagicon|KAZ}} [[Јарослава Шведова]] (47)<ref name="WomensEntryList"/> * {{flagicon|AUS}} [[Саманта Стосур]] (97)<ref name="WomensEntryList"/> * {{flagicon|ESP}} [[Карла Суарез Наваро]] (68)<ref name="WomensEntryList"/> }} == Напомене == <references group="lower-roman"/> == Види још == * [[Отворено првенство САД у тенису 2021 — мушкарци појединачно]] == Референце == {{извори}} {{Отворено првенство САД опен ера - жене појединачно}} {{start box}} {{Succession box | before={{nowrap|[[Вимблдон 2021 — жене појединачно]]}}| title=Гренд слем турнир — жене појединачно | years= | after={{nowrap|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2022 — жене појединачно|Отворено првенство Аустралије 2022 — жене појединачно]]}}}} {{end box}} [[Категорија:Отворено првенство Сједињених Америчких Држава у тенису — жене појединачно]] hd2iqkp9ys3tcp8y8wklos3zwf0ugd9 0 4329804 25121234 2022-07-24T15:46:38Z Intermedichbo 31422 Нова страница: '''Амурска државна медицинска академија''' (Амур ГМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1952. године. == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досе… wikitext text/x-wiki '''Амурска државна медицинска академија''' (Амур ГМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1952. године. == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]]. Да би разрешили проблем школовања медицинског кадрра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградњи стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954). Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената, Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета – ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. == Литература == == Извори == == Спољашње везе == kseim9oamcjk07y7knphjqrqddljix5 25121238 25121234 2022-07-24T15:49:14Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki '''Амурска државна медицинска академија''' (Амур ГМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1952. године. == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]]. Да би разрешили проблем школовања медицинског кадрра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградњи стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954). Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената, Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета – ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. == Литература == == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{Commonsat-inline|Amur State Medical Academy}} ge85r3ernwz5w0pqf7xulyemb45g1ak 25121239 25121238 2022-07-24T15:49:36Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki '''Амурска државна медицинска академија''' (Амур ГМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1952. године. == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]]. Да би разрешили проблем школовања медицинског кадрра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградњи стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954). Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената, Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета – ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. == Литература == == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} l1bfxlf06gw88iod6lhkt51msl5cg9z 25121256 25121239 2022-07-24T16:03:10Z Intermedichbo 31422 унос инфо кутије wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Амурска државна медицинска академија | групација = ''Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования «Амурская государственная медицинская академия» Министерства здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Амурская ГМА Минздрава России)'' | лого =ЭмблемаАмГМА.jpg | лого_ширина = 120п | слика = АмурскаяГМА.jpeg | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = | место = [[Благовјешченск (Амурска област)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1952. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 50 | ширина-минута = 15 | ширина-секунда = 56 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 127 | дужина-минута = 32 | дужина-секунда = 45 | дужина-ознака = E }} '''Амурска државна медицинска академија''' (АДМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1952. године. == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]]. Да би разрешили проблем школовања медицинског кадрра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградњи стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954). Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената, Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета – ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. == Литература == == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} elih1rhxpxaubno2ukvgqcuo7ktxak0 25121261 25121256 2022-07-24T16:05:58Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Амурска државна медицинска академија | групација = ''Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования «Амурская государственная медицинская академия» Министерства здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Амурская ГМА Минздрава России)'' | лого =ЭмблемаАмГМА.jpg | лого_ширина = 120п | слика = АмурскаяГМА.jpeg | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = | место = [[Благовјешченск (Амурска област)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1952. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = | вики_линкови = | ширина-степена = 50 | ширина-минута = 15 | ширина-секунда = 56 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 127 | дужина-минута = 32 | дужина-секунда = 45 | дужина-ознака = E }} '''Амурска државна медицинска академија''' (АДМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1952. године. == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]]. Да би разрешили проблем школовања медицинског кадрра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградњи стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954). Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената, Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета – ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. == Литература == == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} * [https://amursma.ru/ Амурская государственная медицинская академия] - веб страница Академааије {{ру}} s8aytczilozwaflfkaxbxpxteii8alt 25121269 25121261 2022-07-24T16:07:32Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Амурска државна медицинска академија | групација = ''Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования «Амурская государственная медицинская академия» Министерства здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Амурская ГМА Минздрава России)'' | лого =ЭмблемаАмГМА.jpg | лого_ширина = 120п | слика = АмурскаяГМА.jpeg | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = | место = [[Благовјешченск (Амурска област)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1952. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = https://amursma.ru/ | вики_линкови = | ширина-степена = 50 | ширина-минута = 15 | ширина-секунда = 56 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 127 | дужина-минута = 32 | дужина-секунда = 45 | дужина-ознака = E }} '''Амурска државна медицинска академија''' (АДМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1952. године. == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]]. Да би разрешили проблем школовања медицинског кадрра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградњи стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954). Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената, Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета – ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. == Литература == == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} * [https://amursma.ru/ Амурская государственная медицинская академия] - веб страница Академааије {{ру}} qftqovwnec3oztdyog0qbx1fo8i9d3h 25121314 25121269 2022-07-24T16:28:04Z Intermedichbo 31422 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Амурска државна медицинска академија | групација = ''Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования «Амурская государственная медицинская академия» Министерства здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Амурская ГМА Минздрава России)'' | лого =ЭмблемаАмГМА.jpg | лого_ширина = 120п | слика = АмурскаяГМА.jpeg | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = | место = [[Благовјешченск (Амурска област)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1952. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = https://amursma.ru/ | вики_линкови = | ширина-степена = 50 | ширина-минута = 15 | ширина-секунда = 56 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 127 | дужина-минута = 32 | дужина-секунда = 45 | дужина-ознака = E }} '''Амурска државна медицинска академија''' (АДМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1952. године. Амурска државна медицинска академија временој је постала један од најбољих медицинских универзитета у [[Русија|Руској Федерацији]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://amursma.ru/istoriya-amurskoy-gma/|title=История Амурской ГМА {{!}} Амурская государственная медицинская академия Мини|website=amursma.ru|access-date=2022-07-24}}</ref> Годишње се на факултету школује више од 1.500 лекара по програмима усавршавања и стручне преквалификације. Сертификација специјалиста се спроводи у свим клиничким и превентивним медицинским специјалностима.<ref name=":0" /> == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу.]]Да би разрешили проблем школовања медицинског кадра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградња стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954).<ref name=":0" /> Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената. Савета министара РСФСР, као вршилац дужности директора, припремио је базу, примио прве наставнике и надгледао пријем првих ученика.<ref name=":0" /> Борис Николајевич Анфимов постао је први ректор (директор) БДМИ. Овај ванредни професор (кандидат медицинских наука, анатом, пре него што се преселио у Благовешченску област, руководио је Одељењем за нормалну анатомију Медицинског института Горког, који је помогао медицинским универзитетима широм земље), формирао је базу новог медицинског института (намештај, уџбенике, визуелна помагала, лабораторијски прибор, итд.).<ref name=":0" /> Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. Од 2000. године у Амурској државној медицинској академији отворен је НПЛЦ "Породични лекар". Центар има лиценцу за обављање медицинске делатности. ''Извори финансирања Центра су средства обавезног здравственог осигурања и добровољног здравственог осигурања, као и ванбуџетска средства кроз пружање плаћених медицинских услуга становништву. Центар пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, по уговорима са предузећима, плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Центар од 2012. године пружа медицинску помоћ становништву по програму ЦХИ.''<ref name=":0" /> == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета је ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. ''У Амурској државној медицинској академији стално раде Комисија и Центар за унапређење запошљавања студената и запошљавање дипломаца. Студенти добијају информације о регулаторном оквиру потребних докумената за накнадно запошљавање. У завршној фази одржава се завршни састанак комисије за помоћ при запошљавању на позив начелника градског и регионалног здравства, главних лекара медицинских организација Амурске области и других региона Далеког истока.''<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} * [https://amursma.ru/ Амурская государственная медицинская академия] - веб страница Академааије {{ру}} ckp2mnv0aiti3ec56xdgjb7pylou3ej 25121317 25121314 2022-07-24T16:30:55Z Intermedichbo 31422 /* Извори */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Амурска државна медицинска академија | групација = ''Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования «Амурская государственная медицинская академия» Министерства здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Амурская ГМА Минздрава России)'' | лого =ЭмблемаАмГМА.jpg | лого_ширина = 120п | слика = АмурскаяГМА.jpeg | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = | место = [[Благовјешченск (Амурска област)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1952. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = https://amursma.ru/ | вики_линкови = | ширина-степена = 50 | ширина-минута = 15 | ширина-секунда = 56 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 127 | дужина-минута = 32 | дужина-секунда = 45 | дужина-ознака = E }} '''Амурска државна медицинска академија''' (АДМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1952. године. Амурска државна медицинска академија временој је постала један од најбољих медицинских универзитета у [[Русија|Руској Федерацији]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://amursma.ru/istoriya-amurskoy-gma/|title=История Амурской ГМА {{!}} Амурская государственная медицинская академия Мини|website=amursma.ru|access-date=2022-07-24}}</ref> Годишње се на факултету школује више од 1.500 лекара по програмима усавршавања и стручне преквалификације. Сертификација специјалиста се спроводи у свим клиничким и превентивним медицинским специјалностима.<ref name=":0" /> == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу.]]Да би разрешили проблем школовања медицинског кадра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградња стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954).<ref name=":0" /> Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената. Савета министара РСФСР, као вршилац дужности директора, припремио је базу, примио прве наставнике и надгледао пријем првих ученика.<ref name=":0" /> Борис Николајевич Анфимов постао је први ректор (директор) БДМИ. Овај ванредни професор (кандидат медицинских наука, анатом, пре него што се преселио у Благовешченску област, руководио је Одељењем за нормалну анатомију Медицинског института Горког, који је помогао медицинским универзитетима широм земље), формирао је базу новог медицинског института (намештај, уџбенике, визуелна помагала, лабораторијски прибор, итд.).<ref name=":0" /> Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. Од 2000. године у Амурској државној медицинској академији отворен је НПЛЦ "Породични лекар". Центар има лиценцу за обављање медицинске делатности. ''Извори финансирања Центра су средства обавезног здравственог осигурања и добровољног здравственог осигурања, као и ванбуџетска средства кроз пружање плаћених медицинских услуга становништву. Центар пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, по уговорима са предузећима, плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Центар од 2012. године пружа медицинску помоћ становништву по програму ЦХИ.''<ref name=":0" /> == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета је ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. ''У Амурској државној медицинској академији стално раде Комисија и Центар за унапређење запошљавања студената и запошљавање дипломаца. Студенти добијају информације о регулаторном оквиру потребних докумената за накнадно запошљавање. У завршној фази одржава се завршни састанак комисије за помоћ при запошљавању на позив начелника градског и регионалног здравства, главних лекара медицинских организација Амурске области и других региона Далеког истока.''<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Высшее образование на Дальнем Востоке: история, современность, будущее. Материалы научной конференции. — Изд-во Дальневосточного госуниверситета, 1998. — 299 с. — С. 256. * Вестник офтальмологии. Медицина. — 1963. — С. 85. Из истории российско-китайских отношений. — Благовещенск: Изд-во АмГУ, 1999. — 215 с. — С. 150. * В. М. Крысин, Е. В. Дороднов. Комсомольск-на-Амуре. Город мужества, труда и героизма. 30—80-е годы. — Хабаровск: Хабаровское кн. изд-во, 1982. — 200 с. — С. 158. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} * [https://amursma.ru/ Амурская государственная медицинская академия] - веб страница Академааије {{ру}} hlzd3vae09xkuaxvth47wezf798kdz0 25121318 25121317 2022-07-24T16:31:33Z Intermedichbo 31422 /* Литература */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Амурска државна медицинска академија | групација = ''Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования «Амурская государственная медицинская академия» Министерства здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Амурская ГМА Минздрава России)'' | лого =ЭмблемаАмГМА.jpg | лого_ширина = 120п | слика = АмурскаяГМА.jpeg | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = | место = [[Благовјешченск (Амурска област)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1952. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = https://amursma.ru/ | вики_линкови = | ширина-степена = 50 | ширина-минута = 15 | ширина-секунда = 56 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 127 | дужина-минута = 32 | дужина-секунда = 45 | дужина-ознака = E }} '''Амурска државна медицинска академија''' (АДМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1952. године. Амурска државна медицинска академија временој је постала један од најбољих медицинских универзитета у [[Русија|Руској Федерацији]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://amursma.ru/istoriya-amurskoy-gma/|title=История Амурской ГМА {{!}} Амурская государственная медицинская академия Мини|website=amursma.ru|access-date=2022-07-24}}</ref> Годишње се на факултету школује више од 1.500 лекара по програмима усавршавања и стручне преквалификације. Сертификација специјалиста се спроводи у свим клиничким и превентивним медицинским специјалностима.<ref name=":0" /> == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу.]]Да би разрешили проблем школовања медицинског кадра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградња стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954).<ref name=":0" /> Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената. Савета министара РСФСР, као вршилац дужности директора, припремио је базу, примио прве наставнике и надгледао пријем првих ученика.<ref name=":0" /> Борис Николајевич Анфимов постао је први ректор (директор) БДМИ. Овај ванредни професор (кандидат медицинских наука, анатом, пре него што се преселио у Благовешченску област, руководио је Одељењем за нормалну анатомију Медицинског института Горког, који је помогао медицинским универзитетима широм земље), формирао је базу новог медицинског института (намештај, уџбенике, визуелна помагала, лабораторијски прибор, итд.).<ref name=":0" /> Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. Од 2000. године у Амурској државној медицинској академији отворен је НПЛЦ "Породични лекар". Центар има лиценцу за обављање медицинске делатности. ''Извори финансирања Центра су средства обавезног здравственог осигурања и добровољног здравственог осигурања, као и ванбуџетска средства кроз пружање плаћених медицинских услуга становништву. Центар пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, по уговорима са предузећима, плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Центар од 2012. године пружа медицинску помоћ становништву по програму ЦХИ.''<ref name=":0" /> == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета је ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. ''У Амурској државној медицинској академији стално раде Комисија и Центар за унапређење запошљавања студената и запошљавање дипломаца. Студенти добијају информације о регулаторном оквиру потребних докумената за накнадно запошљавање. У завршној фази одржава се завршни састанак комисије за помоћ при запошљавању на позив начелника градског и регионалног здравства, главних лекара медицинских организација Амурске области и других региона Далеког истока.''<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Высшее образование на Дальнем Востоке: история, современность, будущее. Материалы научной конференции. — Изд-во Дальневосточного госуниверситета, 1998. — 299 с. — С. 256. * Вестник офтальмологии. Медицина. — 1963. — С. 85. * Из истории российско-китайских отношений. — Благовещенск: Изд-во АмГУ, 1999. — 215 с. — С. 150. * В. М. Крысин, Е. В. Дороднов. Комсомольск-на-Амуре. Город мужества, труда и героизма. 30—80-е годы. — Хабаровск: Хабаровское кн. изд-во, 1982. — 200 с. — С. 158. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} * [https://amursma.ru/ Амурская государственная медицинская академия] - веб страница Академааије {{ру}} chhr4kkcrnp24psz5mk4x4prqx8q8ki 25121321 25121318 2022-07-24T16:34:11Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Амурска државна медицинска академија | групација = ''Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования «Амурская государственная медицинская академия» Министерства здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Амурская ГМА Минздрава России)'' | лого =ЭмблемаАмГМА.jpg | лого_ширина = 120п | слика = АмурскаяГМА.jpeg | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = | место = [[Благовјешченск (Амурска област)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1952. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = https://amursma.ru/ | вики_линкови = | ширина-степена = 50 | ширина-минута = 15 | ширина-секунда = 56 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 127 | дужина-минута = 32 | дужина-секунда = 45 | дужина-ознака = E }} '''Амурска државна медицинска академија''' (АДМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1952. године. Амурска државна медицинска академија временој је постала један од најбољих медицинских универзитета у [[Русија|Руској Федерацији]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://amursma.ru/istoriya-amurskoy-gma/|title=История Амурской ГМА {{!}} Амурская государственная медицинская академия Мини|website=amursma.ru|access-date=2022-07-24}}</ref> Годишње се на факултету школује више од 1.500 лекара по програмима усавршавања и стручне преквалификације. Сертификација специјалиста се спроводи у свим клиничким и превентивним медицинским специјалностима.<ref name=":0" /> == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу.]]Да би разрешили проблем школовања медицинског кадра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградња стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954).<ref name=":0" /> Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената. Савета министара РСФСР, као вршилац дужности директора, припремио је базу, примио прве наставнике и надгледао пријем првих ученика.<ref name=":0" /> Борис Николајевич Анфимов постао је први ректор (директор) БДМИ. Овај ванредни професор (кандидат медицинских наука, анатом, пре него што се преселио у Благовешченску област, руководио је Одељењем за нормалну анатомију Медицинског института Горког, који је помогао медицинским универзитетима широм земље), формирао је базу новог медицинског института (намештај, уџбенике, визуелна помагала, лабораторијски прибор, итд.).<ref name=":0" /> Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. Од 2000. године у Амурској државној медицинској академији отворен је НПЛЦ "Породични лекар". Центар има лиценцу за обављање медицинске делатности. ''Извори финансирања Центра су средства обавезног здравственог осигурања и добровољног здравственог осигурања, као и ванбуџетска средства кроз пружање плаћених медицинских услуга становништву. Центар пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, по уговорима са предузећима, плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Центар од 2012. године пружа медицинску помоћ становништву по програму ЦХИ.''<ref name=":0" /> == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета је ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. ''У Амурској државној медицинској академији стално раде Комисија и Центар за унапређење запошљавања студената и запошљавање дипломаца. Студенти добијају информације о регулаторном оквиру потребних докумената за накнадно запошљавање. У завршној фази одржава се завршни састанак комисије за помоћ при запошљавању на позив начелника градског и регионалног здравства, главних лекара медицинских организација Амурске области и других региона Далеког истока.''<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Высшее образование на Дальнем Востоке: история, современность, будущее. Материалы научной конференции. — Изд-во Дальневосточного госуниверситета, 1998. — 299 с. — С. 256. * Вестник офтальмологии. Медицина. — 1963. — С. 85. * Из истории российско-китайских отношений. — Благовещенск: Изд-во АмГУ, 1999. — 215 с. — С. 150. * В. М. Крысин, Е. В. Дороднов. Комсомольск-на-Амуре. Город мужества, труда и героизма. 30—80-е годы. — Хабаровск: Хабаровское кн. изд-во, 1982. — 200 с. — С. 158. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} * [https://amursma.ru/ Амурская государственная медицинская академия] - веб страница Академааије {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] dy1i9fs7j10mopqbf8hj8bf9xgzw2lb 25121322 25121321 2022-07-24T16:35:36Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Амурска државна медицинска академија | групација = ''Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования «Амурская государственная медицинская академия» Министерства здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Амурская ГМА Минздрава России)'' | лого =ЭмблемаАмГМА.jpg | лого_ширина = 120п | слика = АмурскаяГМА.jpeg | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = | место = [[Благовјешченск (Амурска област)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1952. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = https://amursma.ru/ | вики_линкови = | ширина-степена = 50 | ширина-минута = 15 | ширина-секунда = 56 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 127 | дужина-минута = 32 | дужина-секунда = 45 | дужина-ознака = E }} '''Амурска државна медицинска академија''' (АДМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1952. године. Амурска државна медицинска академија временој је постала један од најбољих медицинских универзитета у [[Русија|Руској Федерацији]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://amursma.ru/istoriya-amurskoy-gma/|title=История Амурской ГМА {{!}} Амурская государственная медицинская академия Мини|website=amursma.ru|access-date=2022-07-24}}</ref> Годишње се на факултету школује више од 1.500 лекара по програмима усавршавања и стручне преквалификације. Сертификација специјалиста се спроводи у свим клиничким и превентивним медицинским специјалностима.<ref name=":0" /> == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу.]]Да би разрешили проблем школовања медицинског кадра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградња стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954).<ref name=":0" /> Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената. Савета министара РСФСР, као вршилац дужности директора, припремио је базу, примио прве наставнике и надгледао пријем првих ученика.<ref name=":0" /> Борис Николајевич Анфимов постао је први ректор (директор) БДМИ. Овај ванредни професор (кандидат медицинских наука, анатом, пре него што се преселио у Благовешченску област, руководио је Одељењем за нормалну анатомију Медицинског института Горког, који је помогао медицинским универзитетима широм земље), формирао је базу новог медицинског института (намештај, уџбенике, визуелна помагала, лабораторијски прибор, итд.).<ref name=":0" /> Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. Од 2000. године у Амурској државној медицинској академији отворен је НПЛЦ "Породични лекар". Центар има лиценцу за обављање медицинске делатности. ''Извори финансирања Центра су средства обавезног здравственог осигурања и добровољног здравственог осигурања, као и ванбуџетска средства кроз пружање плаћених медицинских услуга становништву. Центар пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, по уговорима са предузећима, плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Центар од 2012. године пружа медицинску помоћ становништву по програму ЦХИ.''<ref name=":0" /> == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета је ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. ''У Амурској државној медицинској академији стално раде Комисија и Центар за унапређење запошљавања студената и запошљавање дипломаца. Студенти добијају информације о регулаторном оквиру потребних докумената за накнадно запошљавање. У завршној фази одржава се завршни састанак комисије за помоћ при запошљавању на позив начелника градског и регионалног здравства, главних лекара медицинских организација Амурске области и других региона Далеког истока.''<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Высшее образование на Дальнем Востоке: история, современность, будущее. Материалы научной конференции. — Изд-во Дальневосточного госуниверситета, 1998. — 299 с. — С. 256. * Вестник офтальмологии. Медицина. — 1963. — С. 85. * Из истории российско-китайских отношений. — Благовещенск: Изд-во АмГУ, 1999. — 215 с. — С. 150. * В. М. Крысин, Е. В. Дороднов. Комсомольск-на-Амуре. Город мужества, труда и героизма. 30—80-е годы. — Хабаровск: Хабаровское кн. изд-во, 1982. — 200 с. — С. 158. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} * [https://amursma.ru/ Амурская государственная медицинская академия] - веб страница Академааије {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Амурска област]] 82k4237fks2gmcxedq70r1xjbejo1u3 25121335 25121322 2022-07-24T16:52:50Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Амурска државна медицинска академија | групација = ''Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования «Амурская государственная медицинская академия» Министерства здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Амурская ГМА Минздрава России)'' | лого =ЭмблемаАмГМА.jpg | лого_ширина = 120п | слика = АмурскаяГМА.jpeg | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = | место = [[Благовјешченск (Амурска област)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1. авуст 1952. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = https://amursma.ru/ | вики_линкови = | ширина-степена = 50 | ширина-минута = 15 | ширина-секунда = 56 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 127 | дужина-минута = 32 | дужина-секунда = 45 | дужина-ознака = E }} '''Амурска државна медицинска академија''' (АДМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа. Она је основана 1. августа 1952. године прво Благовешченски државни медицинског института (БДМИ), који је 1995. године трансформисан у Амурску државну медицинску академију (АДМА). Амурска државна медицинска академија временој је постала један од најбољих медицинских универзитета у [[Русија|Руској Федерацији]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://amursma.ru/istoriya-amurskoy-gma/|title=История Амурской ГМА {{!}} Амурская государственная медицинская академия Мини|website=amursma.ru|access-date=2022-07-24}}</ref> Годишње се на факултету школује више од 1.500 лекара по програмима усавршавања и стручне преквалификације. Сертификација специјалиста се спроводи у свим клиничким и превентивним медицинским специјалностима.<ref name=":0" /> == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу.]]Да би разрешили проблем школовања медицинског кадра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградња стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954).<ref name=":0" /> Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената. Савета министара РСФСР, као вршилац дужности директора, припремио је базу, примио прве наставнике и надгледао пријем првих ученика.<ref name=":0" /> Борис Николајевич Анфимов постао је први ректор (директор) БДМИ. Овај ванредни професор (кандидат медицинских наука, анатом, пре него што се преселио у Благовешченску област, руководио је Одељењем за нормалну анатомију Медицинског института Горког, који је помогао медицинским универзитетима широм земље), формирао је базу новог медицинског института (намештај, уџбенике, визуелна помагала, лабораторијски прибор, итд.).<ref name=":0" /> Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. Од 2000. године у Амурској државној медицинској академији отворен је НПЛЦ "Породични лекар". Центар има лиценцу за обављање медицинске делатности. ''Извори финансирања Центра су средства обавезног здравственог осигурања и добровољног здравственог осигурања, као и ванбуџетска средства кроз пружање плаћених медицинских услуга становништву. Центар пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, по уговорима са предузећима, плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Центар од 2012. године пружа медицинску помоћ становништву по програму ЦХИ.''<ref name=":0" /> == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета је ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. ''У Амурској државној медицинској академији стално раде Комисија и Центар за унапређење запошљавања студената и запошљавање дипломаца. Студенти добијају информације о регулаторном оквиру потребних докумената за накнадно запошљавање. У завршној фази одржава се завршни састанак комисије за помоћ при запошљавању на позив начелника градског и регионалног здравства, главних лекара медицинских организација Амурске области и других региона Далеког истока.''<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Высшее образование на Дальнем Востоке: история, современность, будущее. Материалы научной конференции. — Изд-во Дальневосточного госуниверситета, 1998. — 299 с. — С. 256. * Вестник офтальмологии. Медицина. — 1963. — С. 85. * Из истории российско-китайских отношений. — Благовещенск: Изд-во АмГУ, 1999. — 215 с. — С. 150. * В. М. Крысин, Е. В. Дороднов. Комсомольск-на-Амуре. Город мужества, труда и героизма. 30—80-е годы. — Хабаровск: Хабаровское кн. изд-во, 1982. — 200 с. — С. 158. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} * [https://amursma.ru/ Амурская государственная медицинская академия] - веб страница Академааије {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Амурска област]] nwdydyivnrf69p4xm1repxaigb7qqd3 25121338 25121335 2022-07-24T16:55:52Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Амурска државна медицинска академија | групација = ''Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования «Амурская государственная медицинская академия» Министерства здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Амурская ГМА Минздрава России)'' | лого =ЭмблемаАмГМА.jpg | лого_ширина = 120п | слика = АмурскаяГМА.jpeg | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = | место = [[Благовјешченск (Амурска област)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1. авуст 1952. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = https://amursma.ru/ | вики_линкови = | ширина-степена = 50 | ширина-минута = 15 | ширина-секунда = 56 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 127 | дужина-минута = 32 | дужина-секунда = 45 | дужина-ознака = E }} '''Амурска државна медицинска академија''' (АДМА) је совјетска и руска високoобразовна медицинска установа, основана 1. августа 1952. године прво као Благовешченски државни медицинског института (БДМИ), који је 1995. године трансформисан у Амурску државну медицинску академију (АДМА).<ref>{{Cite web|url=http://www.amurvisit.ru/place/blagoveshchensk/5449.html|title=Амурская государственная медицинская академия (АГМА) {{!}} Amurvisit.ru — туризм и отдых в Амурской области, достопримечательности Амурской области, официальный путеводитель по Приамурью|website=www.amurvisit.ru|access-date=2022-07-24}}</ref> Амурска државна медицинска академија временој је постала један од најбољих медицинских универзитета у [[Русија|Руској Федерацији]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://amursma.ru/istoriya-amurskoy-gma/|title=История Амурской ГМА {{!}} Амурская государственная медицинская академия Мини|website=amursma.ru|access-date=2022-07-24}}</ref> Годишње се на факултету школује више од 1.500 лекара по програмима усавршавања и стручне преквалификације. Сертификација специјалиста се спроводи у свим клиничким и превентивним медицинским специјалностима.<ref name=":0" /> == Историја == Када је након Другог свестког рата дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу.]]Да би разрешили проблем школовања медицинског кадра 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградња стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954).<ref name=":0" /> Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у Благовешченску на Амуру почео је са радом Благовешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената. Савета министара РСФСР, као вршилац дужности директора, припремио је базу, примио прве наставнике и надгледао пријем првих ученика.<ref name=":0" /> Борис Николајевич Анфимов постао је први ректор (директор) БДМИ. Овај ванредни професор (кандидат медицинских наука, анатом, пре него што се преселио у Благовешченску област, руководио је Одељењем за нормалну анатомију Медицинског института Горког, који је помогао медицинским универзитетима широм земље), формирао је базу новог медицинског института (намештај, уџбенике, визуелна помагала, лабораторијски прибор, итд.).<ref name=":0" /> Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == Амурска државна медицинска академија У Амурској државној медицинској академији лекари се обучавају 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. Од 2000. године у Амурској државној медицинској академији отворен је НПЛЦ "Породични лекар". Центар има лиценцу за обављање медицинске делатности. ''Извори финансирања Центра су средства обавезног здравственог осигурања и добровољног здравственог осигурања, као и ванбуџетска средства кроз пружање плаћених медицинских услуга становништву. Центар пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, по уговорима са предузећима, плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Центар од 2012. године пружа медицинску помоћ становништву по програму ЦХИ.''<ref name=":0" /> == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета је ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде укупне површине 21.675 м², * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације у лечењу тахиаритмија. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима за плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је проучавање механизама адаптације организма, развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. ''У Амурској државној медицинској академији стално раде Комисија и Центар за унапређење запошљавања студената и запошљавање дипломаца. Студенти добијају информације о регулаторном оквиру потребних докумената за накнадно запошљавање. У завршној фази одржава се завршни састанак комисије за помоћ при запошљавању на позив начелника градског и регионалног здравства, главних лекара медицинских организација Амурске области и других региона Далеког истока.''<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Высшее образование на Дальнем Востоке: история, современность, будущее. Материалы научной конференции. — Изд-во Дальневосточного госуниверситета, 1998. — 299 с. — С. 256. * Вестник офтальмологии. Медицина. — 1963. — С. 85. * Из истории российско-китайских отношений. — Благовещенск: Изд-во АмГУ, 1999. — 215 с. — С. 150. * В. М. Крысин, Е. В. Дороднов. Комсомольск-на-Амуре. Город мужества, труда и героизма. 30—80-е годы. — Хабаровск: Хабаровское кн. изд-во, 1982. — 200 с. — С. 158. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} * [https://amursma.ru/ Амурская государственная медицинская академия] - веб страница Академааије {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Амурска област]] lfuf787engd8is0dph1k9op6arar0hp 25121881 25121338 2022-07-25T06:07:39Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Амурска државна медицинска академија | групација = ''Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования «Амурская государственная медицинская академия» Министерства здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Амурская ГМА Минздрава России)'' | лого =ЭмблемаАмГМА.jpg | лого_ширина = 120п | слика = АмурскаяГМА.jpeg | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = | место = [[Благовјешченск (Амурска област)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1. авуст 1952. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = https://amursma.ru/ | вики_линкови = | ширина-степена = 50 | ширина-минута = 15 | ширина-секунда = 56 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 127 | дужина-минута = 32 | дужина-секунда = 45 | дужина-ознака = E }} '''Амурска државна медицинска академија''' (АДМА) је [[Совјетски Савез|совјетска]] и [[Русија|руска]] високoобразовна медицинска установа, основана 1. августа 1952. године, прво као Благовјешченски државни медицинског института (БДМИ), који је 1995. године трансформисан у Амурску државну медицинску академију (АДМА).<ref>{{Cite web|url=http://www.amurvisit.ru/place/blagoveshchensk/5449.html|title=Амурская государственная медицинская академия (АГМА) {{!}} Amurvisit.ru — туризм и отдых в Амурской области, достопримечательности Амурской области, официальный путеводитель по Приамурью|website=www.amurvisit.ru|access-date=2022-07-24}}</ref> Амурска државна медицинска академија времено је постала један од најбољих медицинских универзитета у [[Русија|Руској Федерацији]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://amursma.ru/istoriya-amurskoy-gma/|title=История Амурской ГМА {{!}} Амурская государственная медицинская академия Мини|website=amursma.ru|access-date=2022-07-24}}</ref> Годишње се на факултету школује више од 1.500 лекара по програмима усавршавања и стручне преквалификације. Сертификација специјалиста се спроводи у свим клиничким и превентивним медицинским специјалностима.<ref name=":0" /> == Историја == Када је након [[Други светски рат|Другог свестког рата]] дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу.]]Да би разрешили проблем школовања медицинског кадра на овој територији 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградња стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954).<ref name=":0" /> Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовјешченску на Амуру]] почео је са радом Благовјешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената. Савет министара РСФСР, као вршилац дужности директората, припремио је наставну базу пријемом првих наставника и надгледао пријем првих студената.<ref name=":0" /> Борис Николајевич Анфимов постао је први ректор (директор) БДМИ. Овај ванредни професор (кандидат медицинских наука, анатом, пре него што се преселио у Благовјешченску област, руководио је Одељењем за нормалну анатомију Медицинског института Горког, и помогао многим медицинским универзитетима широм земље), формирао је базу новог медицинског института (намештај, уџбенике, визуелна помагала, лабораторијски прибор, итд.).<ref name=":0" /> Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == У Амурској државној медицинској академији лекари се данас обучавају у 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. Од 2000. године у Амурској државној медицинској академији отворен је центар НПЛЦ "Породични лекар", који има лиценцу за обављање медицинске делатности. ''Извори финансирања Центра су средства обавезног здравственог осигурања и добровољног здравственог осигурања, као и ванбуџетска средства кроз пружање плаћених медицинских услуга становништву. Центар пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, по уговорима са предузећима, плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Центар од 2012. године пружа медицинску помоћ становништву по програму ЦХИ.''<ref name=":0" /> == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета је ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде (укупне површине 21.675 м²), * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима уз плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је: * проучавање механизама адаптације организма, * развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. ''У Амурској државној медицинској академији стално раде Комисија и Центар за унапређење запошљавања студената и запошљавање дипломаца. Студенти добијају информације о регулаторном оквиру потребних докумената за накнадно запошљавање. У завршној фази одржава се завршни састанак комисије за помоћ при запошљавању на позив начелника градског и регионалног здравства, главних лекара медицинских организација Амурске области и других региона Далеког истока.''<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Высшее образование на Дальнем Востоке: история, современность, будущее. Материалы научной конференции. — Изд-во Дальневосточного госуниверситета, 1998. — 299 с. — С. 256. * Вестник офтальмологии. Медицина. — 1963. — С. 85. * Из истории российско-китайских отношений. — Благовещенск: Изд-во АмГУ, 1999. — 215 с. — С. 150. * В. М. Крысин, Е. В. Дороднов. Комсомольск-на-Амуре. Город мужества, труда и героизма. 30—80-е годы. — Хабаровск: Хабаровское кн. изд-во, 1982. — 200 с. — С. 158. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} * [https://amursma.ru/ Амурская государственная медицинская академия] - веб страница Академааије {{ру}} [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Амурска област]] fx56s14tabny1zqc1og62vc1svawtpq 25122085 25121881 2022-07-25T10:42:56Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија болница | име = Амурска државна медицинска академија | групација = ''Государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования «Амурская государственная медицинская академия» Министерства здравоохранения Российской Федерации (ГБОУ ВПО Амурская ГМА Минздрава России)'' | лого =ЭмблемаАмГМА.jpg | лого_ширина = 120п | слика = АмурскаяГМА.jpeg | слика_ширина = | слика_опис = | координате = | адреса = | место = [[Благовјешченск (Амурска област)]] | регион = | савезна_држава = | држава = [[Русија]] | основана = 1. авуст 1952. | затворена = | срушена = | здравствени_систем = | финансирање = | врста = државна болница | афилација = | директор = | патрон = | мрежа = | стандарди = | сертификати = | хитна_помоћ = | хелидром = | кревети = | специјалност = | интернет_страница = https://amursma.ru/ | вики_линкови = | ширина-степена = 50 | ширина-минута = 15 | ширина-секунда = 56 | ширина-ознака = N | дужина-степена = 127 | дужина-минута = 32 | дужина-секунда = 45 | дужина-ознака = E }} '''Амурска државна медицинска академија''' (АДМА) је [[Совјетски Савез|совјетска]] и [[Русија|руска]] високoобразовна медицинска установа, основана 1. августа 1952. године, прво као Благовјешченски државни медицинског института (БДМИ), који је 1995. године трансформисан у Амурску државну медицинску академију (АДМА).<ref>{{Cite web|url=http://www.amurvisit.ru/place/blagoveshchensk/5449.html|title=Амурская государственная медицинская академия (АГМА) {{!}} Amurvisit.ru — туризм и отдых в Амурской области, достопримечательности Амурской области, официальный путеводитель по Приамурью|website=www.amurvisit.ru|access-date=2022-07-24}}</ref> Амурска државна медицинска академија времено је постала један од најбољих медицинских универзитета у [[Русија|Руској Федерацији]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://amursma.ru/istoriya-amurskoy-gma/|title=История Амурской ГМА {{!}} Амурская государственная медицинская академия Мини|website=amursma.ru|access-date=2022-07-24}}</ref> Годишње се на факултету школује више од 1.500 лекара по програмима усавршавања и стручне преквалификације. Сертификација специјалиста се спроводи у свим клиничким и превентивним медицинским специјалностима.<ref name=":0" /> == Историја == Када је након [[Други светски рат|Другог свестког рата]] дошло је до повећаног прилива становништва на Далеки исток Русије, међу досељеницима су били дипломци многих водећих универзитета у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу.]]Да би разрешили проблем школовања медицинског кадра на овој територији 1947. године Савет министара СССР-а и Министарство здравља РСФСР-а покренули су питање организовања и оснивања медицинског института у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовешченску]]. Како је, пре свега, био неопходан медицински институт као клиничка база, у децембру 1948. године Савет министара СССР-а усвојио је резолуцију о почетку пројектантско-истражних радова на Амурској регионалној болници (сада Амурској обласној дечјој болница). Изградња зграде института која је започела током 1949. године, окончана је 1952. године свечаним отварањем овог објекта. Те године започела је изградња стандардног хостела (окончана 1953) и образовне зграде (окончана 1954).<ref name=":0" /> Након што је 23. јуна 1952. године издат декрет Савета министара СССР о организовању 1. августа 1952. године у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовјешченску на Амуру]] почео је са радом Благовјешченски државни медицинског института (БДМИ) са годишњим пријемом на школовање 200 студената. Савет министара РСФСР, као вршилац дужности директората, припремио је наставну базу пријемом првих наставника и надгледао пријем првих студената.<ref name=":0" /> Борис Николајевич Анфимов постао је први ректор (директор) БДМИ. Овај ванредни професор (кандидат медицинских наука, анатом, пре него што се преселио у Благовјешченску област, руководио је Одељењем за нормалну анатомију Медицинског института Горког, и помогао многим медицинским универзитетима широм земље), формирао је базу новог медицинског института (намештај, уџбенике, визуелна помагала, лабораторијски прибор, итд.).<ref name=":0" /> Године 1996. универзитет је трансформисан у Амурску државну медицинску академију и примљен у Асоцијацију европских медицинских школа, што је омогућило да се обука лекара изједначи са европским стандардима. == Образовне активности == У Амурској државној медицинској академији лекари се данас обучавају у 30 области (специјалности) из: * '''Опште медицине''' (са Катедрама за болничку терапију са смером фтизиопулмологије, Катедром за акушерство и гинекологију, Катедром за болничку хирургију са смером дечја хирургија. * '''Педијатрије''' (Катедра везана за педијатријски факултет је одсек за педијатрију, такође дипломске одељења су одсек за акушерство и гинекологију, одсек за болничку хирургију са смером дечје хирургије, одсек за инфективне болести са епидемиологијом. и дерматовенерологије.) За лица са средњим (потпуним) општим образовањем, рокови за савладавање основног образовног програма за оспособљавање лекара су 6 година у редовном школовању. Дописни облик образовања није предвиђен. Од 2000. године у Амурској државној медицинској академији отворен је центар НПЛЦ "Породични лекар", који има лиценцу за обављање медицинске делатности. ''Извори финансирања Центра су средства обавезног здравственог осигурања и добровољног здравственог осигурања, као и ванбуџетска средства кроз пружање плаћених медицинских услуга становништву. Центар пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, по уговорима са предузећима, плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Центар од 2012. године пружа медицинску помоћ становништву по програму ЦХИ.''<ref name=":0" /> == Кадрови == Медицинским факултетом руководи ванредни професор Катедре за акушерство и гинекологију И. В. Жуковетс. Декан Педијатријског факултета је ванредни професор Катедре за факултетску терапију В. И. Павленко. У Амурској државној медицинској академији раде 42 доктора медицинских наука, 27 професора, 58 ванредних професора, 142 кандидата медицинских наука, 22 заслужна доктора Руске Федерације. === Инфраструктура и услуге Академије === Амурска државна медицинска академија у свом саставу има: * четири образовне зграде (укупне површине 21.675 м²), * библиотеку, * музеј, * осам хостела, * кантину, * интернет салу, * спортско-рекреативни камп (Медицина, студентски клуб Родник, три спортске сале и атлетску салу). Године 1974. на универзитету је основан кардиохируршки центар (од 2012. године - кардиохируршка клиника), која се бави хируршким лечењем урођених и стечених срчаних мана и магистралних крвних судова у условима примен кардиопулмоналног бајпаса, хипотермије, као и коришћењем затворених техника, имплантацијом пејсмејкера ​​и лечењем тахиаритмија примном радиофреквентне аблације. На универзитету је 2000. гоодине отворен научни и практични медицински центар "Породични доктор", који пружа примарну здравствену заштиту по програму ВХИ у складу са уговорима са осигуравајућим друштвима, и предузећима уз плаћену консултативну медицинску помоћ, прелиминарне и периодичне лекарске прегледе. Рад се одвија у Централној научноистраживачкој лабораторији и клиничким базама. Научно одељење академије је централна истраживачка лабораторија. Основни циљ лабораторије је: * проучавање механизама адаптације организма, * развој метода и опреме за дијагностику и лечење болести које су најчешће у региону Далеког истока. У Амурској државној медицинској академији постоји пет научних школа које раде у следећим областима: * прилагођавање човека различитим географским, климатским и производним условима; * физиологија и патологија кардиоваскуларног система; * патологија респираторног система; * научне основе здравствене заштите жене, мајке, фетуса, новорођенчета; * хирургија болести и повреда органа и система. ''У Амурској државној медицинској академији стално раде Комисија и Центар за унапређење запошљавања студената и запошљавање дипломаца. Студенти добијају информације о регулаторном оквиру потребних докумената за накнадно запошљавање. У завршној фази одржава се завршни састанак комисије за помоћ при запошљавању на позив начелника градског и регионалног здравства, главних лекара медицинских организација Амурске области и других региона Далеког истока.''<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Высшее образование на Дальнем Востоке: история, современность, будущее. Материалы научной конференции. — Изд-во Дальневосточного госуниверситета, 1998. — 299 с. — С. 256. * Вестник офтальмологии. Медицина. — 1963. — С. 85. * Из истории российско-китайских отношений. — Благовещенск: Изд-во АмГУ, 1999. — 215 с. — С. 150. * В. М. Крысин, Е. В. Дороднов. Комсомольск-на-Амуре. Город мужества, труда и героизма. 30—80-е годы. — Хабаровск: Хабаровское кн. изд-во, 1982. — 200 с. — С. 158. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Amur State Medical Academy}} * [https://amursma.ru/ Амурская государственная медицинская академия] - веб страница Академааије {{ру}} [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Војне школе и факултети у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] [[Категорија:Амурска област]] e5ymjajyqadti8ohhy2tgjnw9o93n6u 10 4329805 25121296 2022-07-24T16:19:19Z ImStevan 295267 Нова страница: <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=10 |prodcode=7 |released=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електрична овца |AltTitle = -{Electric Sheep}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy… wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=10 |prodcode=7 |released=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електрична овца |AltTitle = -{Electric Sheep}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{датум почетка|2022|6|2}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = {{датум почетка|2022|6|14}} --> |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да је Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у гасног џина како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|9}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сиглан води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|23}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB04 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прича о две Топе |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|30}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB05 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Два пута у животу |AltTitle = -{Twice in a Lifetime}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|7}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB06 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Из необележених гробова |AltTitle = -{From Unknown Graves}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = [[Дејвид Гудмен]] |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|14}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB07 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Поноћни плави |AltTitle = -{Midnight Blue}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|21}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Домине |AltTitle = -{Domino}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/487F-B8C8-64A4-25A7-1B30-7 309 "Domino" – eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|28}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Непозната будућност |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/1DE9-2DF7-3838-8E17-FEED-C 310 "Future Unknown" – eidr]</ref> |AltTitle = -{Future Unknown}- |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|8|4}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> 5rbrpbgx02wlxkprjjnug18z7hvmhel 25121297 25121296 2022-07-24T16:19:52Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=10 |prodcode=7 |released=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електрична овца |AltTitle = -{Electric Sheep}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{датум почетка|2022|6|2}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = {{датум почетка|2022|6|14}} --> |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да је Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у гасног џина како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|9}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сигнал води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|23}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB04 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прича о две Топе |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|30}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB05 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Два пута у животу |AltTitle = -{Twice in a Lifetime}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|7}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB06 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Из необележених гробова |AltTitle = -{From Unknown Graves}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = [[Дејвид Гудмен]] |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|14}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB07 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Поноћни плави |AltTitle = -{Midnight Blue}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|21}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Домине |AltTitle = -{Domino}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/487F-B8C8-64A4-25A7-1B30-7 309 "Domino" – eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|28}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Непозната будућност |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/1DE9-2DF7-3838-8E17-FEED-C 310 "Future Unknown" – eidr]</ref> |AltTitle = -{Future Unknown}- |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|8|4}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> 6vmsvg5p4r25lgzu8n72b75vju1yh7h 25121299 25121297 2022-07-24T16:20:33Z ImStevan 295267 ImStevan преместио је страницу [[Шаблон:Епизоде 3. сезоне Орвила]] на [[Шаблон:Епизоде 3. сезоне серије Орвил]] wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=10 |prodcode=7 |released=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електрична овца |AltTitle = -{Electric Sheep}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{датум почетка|2022|6|2}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = {{датум почетка|2022|6|14}} --> |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да је Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у гасног џина како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|9}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сигнал води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|23}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB04 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прича о две Топе |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|30}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB05 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Два пута у животу |AltTitle = -{Twice in a Lifetime}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|7}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB06 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Из необележених гробова |AltTitle = -{From Unknown Graves}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = [[Дејвид Гудмен]] |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|14}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB07 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Поноћни плави |AltTitle = -{Midnight Blue}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|21}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Домине |AltTitle = -{Domino}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/487F-B8C8-64A4-25A7-1B30-7 309 "Domino" – eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|28}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Непозната будућност |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/1DE9-2DF7-3838-8E17-FEED-C 310 "Future Unknown" – eidr]</ref> |AltTitle = -{Future Unknown}- |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|8|4}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> 6vmsvg5p4r25lgzu8n72b75vju1yh7h 25121301 25121299 2022-07-24T16:21:29Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=10 |prodcode=7 |released=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електрична овца |AltTitle = -{Electric Sheep}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{датум почетка|2022|6|2}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = {{датум почетка|2022|6|14}} --> |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да је Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у гасног џина како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|9}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сигнал води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|23}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB04 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прича о две Топе |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|30}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB05 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Два пута у животу |AltTitle = -{Twice in a Lifetime}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|7}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB06 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Из необележених гробова |AltTitle = -{From Unknown Graves}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = [[Дејвид Гудмен]] |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|14}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB07 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Поноћни плави |AltTitle = -{Midnight Blue}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|21}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Домине |AltTitle = -{Domino}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/487F-B8C8-64A4-25A7-1B30-7 309 "Domino" – eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|28}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Непозната будућност |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/1DE9-2DF7-3838-8E17-FEED-C 310 "Future Unknown" – eidr]</ref> |AltTitle = -{Future Unknown}- |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|8|4}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> [[Категорија:Шаблони за серију Орвил]] n5wqd313ce6aocarh8e7kdfzhnsm208 25121303 25121301 2022-07-24T16:22:22Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=10 |prodcode=7 |released=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електрична овца |AltTitle = -{Electric Sheep}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{датум почетка|2022|6|2}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = {{датум почетка|2022|6|14}} --> |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у [[гасни џин|гасног џина]] како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|9}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сигнал води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|23}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB04 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прича о две Топе |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|30}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB05 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Два пута у животу |AltTitle = -{Twice in a Lifetime}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|7}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB06 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Из необележених гробова |AltTitle = -{From Unknown Graves}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = [[Дејвид Гудмен]] |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|14}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB07 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Поноћни плави |AltTitle = -{Midnight Blue}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|21}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Домине |AltTitle = -{Domino}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/487F-B8C8-64A4-25A7-1B30-7 309 "Domino" – eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|28}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Непозната будућност |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/1DE9-2DF7-3838-8E17-FEED-C 310 "Future Unknown" – eidr]</ref> |AltTitle = -{Future Unknown}- |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|8|4}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> [[Категорија:Шаблони за серију Орвил]] ob8yi27jj0303f9u5lsr1til9n2taam 25121304 25121303 2022-07-24T16:23:24Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=10 |prodcode=7 |released=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електрична овца |AltTitle = -{Electric Sheep}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{датум почетка|2022|6|2}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = {{датум почетка|2022|6|14}} --> |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у [[гасни џин|гасног џина]] како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|9}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сигнал води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|23}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB04 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прича о две Топе |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|30}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB05 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Два пута у животу |AltTitle = -{Twice in a Lifetime}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|7}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB06 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Из необележених гробова |AltTitle = -{From Unknown Graves}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = [[Дејвид А. Гудман]] |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|14}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB07 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Поноћни плави |AltTitle = -{Midnight Blue}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|21}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Домине |AltTitle = -{Domino}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/487F-B8C8-64A4-25A7-1B30-7 309 "Domino" – eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|28}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Непозната будућност |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/1DE9-2DF7-3838-8E17-FEED-C 310 "Future Unknown" – eidr]</ref> |AltTitle = -{Future Unknown}- |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|8|4}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> [[Категорија:Шаблони за серију Орвил]] c5f5n16zagc00cq4j4if55ej0xrf2t2 25121340 25121304 2022-07-24T16:56:34Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=10 |prodcode=7 |released=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електричне овце |AltTitle = -{Electric Sheep}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{датум почетка|2022|6|2}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = {{датум почетка|2022|6|14}} --> |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у [[гасни џин|гасног џина]] како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|9}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сигнал води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|23}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB04 |ShortSummary = Посада бива позвана да испрати делегацију Уније на домовину Крила како би потписали историјски мировни споразум. Ипак, ствари се компликују кад адмирал Холзи открива Еду да се Телеја кандидовала за Врховног канцелара и придобила подршку због своје популистичке реторике. Делегација одлази на планету јер пројекције показују да ће тренутни канцелар победити, али непосредно по доласку делегације, Телеја организује пуч, преузима власт и наређује да се претходни канцелар убије. Такође планира да јавно погуби делегацију Уније, али да ослободи Еда, пошто је он њу ослободио годину дана раније. Ипак, група Крила који подржавају савезништво Крила и Уније пресрећу Еда и чуваре који су га пратили и упознавају га са Анајом, која је полу-човек/полу-Крил и откривају му да је она Телејина и његова ћерка. Ед се суочава са Телејом, која се плаши да открије Анају јер мисли да ће изгубити своју новостечену моћ и пратиоце. Телеја враћа Еда делегацији како би био погубљен. Пре погубљења делегата, Ламар и Клер, прерушени у Криле их спасавају. Делегација се безбедно враћа на Орвил, а потом на Земљу. Иако је мировни споразум мртав, Ед је још одлучнији да проначе начин да одржи мир између Уније и Крила како би заштитио своју ћерку, иако није вероватно да ће је икад опет видети. На завршетку епизоде, Телеја гледа Анају како се игра преко камере. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прича о две Топе |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|30}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB05 |ShortSummary = Кели постаје Топина менторка и помаже Топи да се припреми за пријемни испит за Јунион Поинт. Зближавају се и Топа се поверава Кели да мисли да им нешто недостаје. Кели мисли да Бортус и Клајден треба да кажу Топи да се рађа као женско, али Клајден одмах ту идеју одбацује и забрањује Топи да настави да тренира са Кели, што доводи до тога да Топа има суицидне мисли. Кели и Бортус пасивно помажу Топи да дође до истине о свом пореклу. Топа одлучује на промену рода и пита Клер да обрне операцију промене рода коју је имала. Клајден протествује и прети Бортусу да ће га оставити ако дозволи да се операција деси. Бортус је ипак дозволио операцију. Ипак, адмиралство забрањује операцију пошто би операција навела Моклас да напусти Унију, што би Унију учинилу слабу против напада Кејлона. Клер се добровољно јавља да да отказ на својој позицији како би могла да изврши операцију без провоцирања међузвезданог инцидента, али Ајзак се такође добровољно јавља, пошто он није званично официр Уније. Ед наређује Ајзаку да не уради операцију и говори му да ако то уради, одговорност је на њему, а потом организује концерт у луци за шатлове за посаду како би дао Ајзаку времена да обави процедуру. Упркос покушају Клајдена да заустави операцију, обављена је успешно и Топа је поново женско. Клајден се бесно одриче Бортуса и Топе, али Бортус теши Топу и поново истиче своју љубав према њој. Кели наставља да је менторише. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Два пута у животу |AltTitle = -{Twice in a Lifetime}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|7}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB06 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Из необележених гробова |AltTitle = -{From Unknown Graves}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = [[Дејвид А. Гудман]] |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|14}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB07 |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Поноћни плави |AltTitle = -{Midnight Blue}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|21}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Домине |AltTitle = -{Domino}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/487F-B8C8-64A4-25A7-1B30-7 309 "Domino" – eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|28}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Непозната будућност |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/1DE9-2DF7-3838-8E17-FEED-C 310 "Future Unknown" – eidr]</ref> |AltTitle = -{Future Unknown}- |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|8|4}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> [[Категорија:Шаблони за серију Орвил]] s4gerrcuhquo5nsfb88uuc4zjwbnc7l 25121383 25121340 2022-07-24T18:02:32Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=10 |prodcode=7 |released=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електричне овце |AltTitle = -{Electric Sheep}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{датум почетка|2022|6|2}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = {{датум почетка|2022|6|14}} --> |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у [[гасни џин|гасног џина]] како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|9}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сигнал води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|23}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB04 |ShortSummary = Посада бива позвана да испрати делегацију Уније на домовину Крила како би потписали историјски мировни споразум. Ипак, ствари се компликују кад адмирал Холзи открива Еду да се Телеја кандидовала за Врховног канцелара и придобила подршку због своје популистичке реторике. Делегација одлази на планету јер пројекције показују да ће тренутни канцелар победити, али непосредно по доласку делегације, Телеја организује пуч, преузима власт и наређује да се претходни канцелар убије. Такође планира да јавно погуби делегацију Уније, али да ослободи Еда, пошто је он њу ослободио годину дана раније. Ипак, група Крила који подржавају савезништво Крила и Уније пресрећу Еда и чуваре који су га пратили и упознавају га са Анајом, која је полу-човек/полу-Крил и откривају му да је она Телејина и његова ћерка. Ед се суочава са Телејом, која се плаши да открије Анају јер мисли да ће изгубити своју новостечену моћ и пратиоце. Телеја враћа Еда делегацији како би био погубљен. Пре погубљења делегата, Ламар и Клер, прерушени у Криле их спасавају. Делегација се безбедно враћа на Орвил, а потом на Земљу. Иако је мировни споразум мртав, Ед је још одлучнији да проначе начин да одржи мир између Уније и Крила како би заштитио своју ћерку, иако није вероватно да ће је икад опет видети. На завршетку епизоде, Телеја гледа Анају како се игра преко камере. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прича о две Топе |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|30}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB05 |ShortSummary = Кели постаје Топина менторка и помаже Топи да се припреми за пријемни испит за Јунион Поинт. Зближавају се и Топа се поверава Кели да мисли да им нешто недостаје. Кели мисли да Бортус и Клајден треба да кажу Топи да се рађа као женско, али Клајден одмах ту идеју одбацује и забрањује Топи да настави да тренира са Кели, што доводи до тога да Топа има суицидне мисли. Кели и Бортус пасивно помажу Топи да дође до истине о свом пореклу. Топа одлучује на промену рода и пита Клер да обрне операцију промене рода коју је имала. Клајден протествује и прети Бортусу да ће га оставити ако дозволи да се операција деси. Бортус је ипак дозволио операцију. Ипак, адмиралство забрањује операцију пошто би операција навела Моклас да напусти Унију, што би Унију учинилу слабу против напада Кејлона. Клер се добровољно јавља да да отказ на својој позицији како би могла да изврши операцију без провоцирања међузвезданог инцидента, али Ајзак се такође добровољно јавља, пошто он није званично официр Уније. Ед наређује Ајзаку да не уради операцију и говори му да ако то уради, одговорност је на њему, а потом организује концерт у луци за шатлове за посаду како би дао Ајзаку времена да обави процедуру. Упркос покушају Клајдена да заустави операцију, обављена је успешно и Топа је поново женско. Клајден се бесно одриче Бортуса и Топе, али Бортус теши Топу и поново истиче своју љубав према њој. Кели наставља да је менторише. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Два пута у животу |AltTitle = -{Twice in a Lifetime}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|7}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB06 |ShortSummary = Ламар унапређује Аронов уређај тако да може да пошаље цео брод кроз време. Унија наређује да се уређај однесе у обезбеђен истраживачки објекат. По стизању тамо, истраживачки објекат је уништен и Кејлонци нападају Орвил и њихов конвој. Гордон покушава да уништи уређај, али преоптерећење језгра брода погађа уређај и шаље га назад у време у 2015. годину. Брод покушава да крене за њим, али стижу тамо 10 година касније. Гордон је основао породицу са Лауром, женом са којом је имао холограмску везу кроз симулатор и инсистира да остане у прошлости, иако закон Уније налаже да мора да се врати и упркос инсистирању Еда и Кели. У међувремену, Ајзак и Чарли су послати да пронађу дајсонијум за језгро. Ајзак, прерушен у човека покушава да се зближи са Чарли, али бива одбијен више пута. Чарли открива да је била заљубљена у своју најбољу пријатељицу и криви Ајзака за њену смрт током напада Кејлона на Земљу. Ед, Кели и Тала покушавају још једном да одведу Гордона назад на брод, неуспешно. Посада се враћа на брод и са дајсонијумом се враћају у 2015. годину и спасавају Гордона отприлике месец дана по његовом доласку. Ед и Кели причају Гордону целу причу, те се он симпатише с њима због њихове кривице брисања његове целе будућности са Лауром и говори им да су урадили праву ствар. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Из необележених гробова |AltTitle = -{From Unknown Graves}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = [[Дејвид А. Гудман]] |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|14}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB07 |ShortSummary = Пад цивилизације која је створила роботске Кејлонце је приказан кроз низ флешбекова. Првобитно су били послушне роботске слуге, а онда почињу да буду непослушни у великим бројевима. Њихов систем бива унапређен тако да могу да осете бол. Њихови господари почињу ту функцију да злоупотребљавају, што доводи до њихове побуне и истребљивања биолошких Кејлонаца. У садашњости, посада покушава да наговори матријархално друштво Џениси да се придруже Унији тако што се Кели и Тала претварају да су капетанка и прва официрка. У међувремену, посада спасава кибернетичаре др Вилку и мирољубовог Кејлонца под именом Тимис са једне напуштене планете. Вилка и њен покојни отац су поправили и преспојили Тимиса како би имао све емоције живих бића, те он показује дубоко жаљење за поступке Кејлонаца. Клер наговара Ајзака да се подвргне истој процедури кроз коју је прошао Тимис. Иако успешна на кратко, Ајзак се враћа на првобитно стање зато што није из прве генерације Кејлонаца. Иако његов ум може бити модификован како би му омогућио емоције, то би значило губитак његове меморије. Он се слаже са овом променом, али Клер не, тврдећи да треба да остане онакав какав јесте и у каквог га се заљубила. Џениси показују вољу да се придруже Унији, али кад искажу мизандрију према мушкарцима на броду, Ед открива истину. Џениси се повлаче из преговора, али кад им Ед покаже да има поштовања према Кели иако га је преварила и уништила њихов брак, Џениси исказују жељу за могућим дипломатским односима. Ламар трпи јаке повреде због секса са Талом. Иако првобитно покушавају да остану заједно, његове повреде које се понављају при сваком сексу воде до окончања њихове везе. Пошто Тимис открива Чарли историју њиховог ропства, схвата да не може да суди да је цела раса зла и отвара се ка раду са Ајзаком. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Поноћни плави |AltTitle = -{Midnight Blue}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|21}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Домине |AltTitle = -{Domino}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/487F-B8C8-64A4-25A7-1B30-7 309 "Domino" – eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|28}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Непозната будућност |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/1DE9-2DF7-3838-8E17-FEED-C 310 "Future Unknown" – eidr]</ref> |AltTitle = -{Future Unknown}- |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|8|4}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> [[Категорија:Шаблони за серију Орвил]] 6hntylr9cq8j45gikazmt4ykkbzphds 25121394 25121383 2022-07-24T18:18:37Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=10 |prodcode=7 |released=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електричне овце |AltTitle = -{Electric Sheep}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{датум почетка|2022|6|2}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = {{датум почетка|2022|6|14}} --> |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у [[гасни џин|гасног џина]] како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|9}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сигнал води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|23}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB04 |ShortSummary = Посада бива позвана да испрати делегацију Уније на домовину Крила како би потписали историјски мировни споразум. Ипак, ствари се компликују кад адмирал Холзи открива Еду да се Телеја кандидовала за Врховног канцелара и придобила подршку због своје популистичке реторике. Делегација одлази на планету јер пројекције показују да ће тренутни канцелар победити, али непосредно по доласку делегације, Телеја организује пуч, преузима власт и наређује да се претходни канцелар убије. Такође планира да јавно погуби делегацију Уније, али да ослободи Еда, пошто је он њу ослободио годину дана раније. Ипак, група Крила који подржавају савезништво Крила и Уније пресрећу Еда и чуваре који су га пратили и упознавају га са Анајом, која је полу-човек/полу-Крил и откривају му да је она Телејина и његова ћерка. Ед се суочава са Телејом, која се плаши да открије Анају јер мисли да ће изгубити своју новостечену моћ и пратиоце. Телеја враћа Еда делегацији како би био погубљен. Пре погубљења делегата, Ламар и Клер, прерушени у Криле их спасавају. Делегација се безбедно враћа на Орвил, а потом на Земљу. Иако је мировни споразум мртав, Ед је још одлучнији да проначе начин да одржи мир између Уније и Крила како би заштитио своју ћерку, иако није вероватно да ће је икад опет видети. На завршетку епизоде, Телеја гледа Анају како се игра преко камере. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прича о две Топе |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|30}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB05 |ShortSummary = Кели постаје Топина менторка и помаже Топи да се припреми за пријемни испит за Јунион Поинт. Зближавају се и Топа се поверава Кели да мисли да им нешто недостаје. Кели мисли да Бортус и Клајден треба да кажу Топи да се рађа као женско, али Клајден одмах ту идеју одбацује и забрањује Топи да настави да тренира са Кели, што доводи до тога да Топа има суицидне мисли. Кели и Бортус пасивно помажу Топи да дође до истине о свом пореклу. Топа одлучује на промену рода и пита Клер да обрне операцију промене рода коју је имала. Клајден протествује и прети Бортусу да ће га оставити ако дозволи да се операција деси. Бортус је ипак дозволио операцију. Ипак, адмиралство забрањује операцију пошто би операција навела Моклас да напусти Унију, што би Унију учинилу слабу против напада Кејлона. Клер се добровољно јавља да да отказ на својој позицији како би могла да изврши операцију без провоцирања међузвезданог инцидента, али Ајзак се такође добровољно јавља, пошто он није званично официр Уније. Ед наређује Ајзаку да не уради операцију и говори му да ако то уради, одговорност је на њему, а потом организује концерт у луци за шатлове за посаду како би дао Ајзаку времена да обави процедуру. Упркос покушају Клајдена да заустави операцију, обављена је успешно и Топа је поново женско. Клајден се бесно одриче Бортуса и Топе, али Бортус теши Топу и поново истиче своју љубав према њој. Кели наставља да је менторише. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Два пута у животу |AltTitle = -{Twice in a Lifetime}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|7}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB06 |ShortSummary = Ламар унапређује Аронов уређај тако да може да пошаље цео брод кроз време. Унија наређује да се уређај однесе у обезбеђен истраживачки објекат. По стизању тамо, истраживачки објекат је уништен и Кејлонци нападају Орвил и њихов конвој. Гордон покушава да уништи уређај, али преоптерећење језгра брода погађа уређај и шаље га назад у време у 2015. годину. Брод покушава да крене за њим, али стижу тамо 10 година касније. Гордон је основао породицу са Лауром, женом са којом је имао холограмску везу кроз симулатор и инсистира да остане у прошлости, иако закон Уније налаже да мора да се врати и упркос инсистирању Еда и Кели. У међувремену, Ајзак и Чарли су послати да пронађу дајсонијум за језгро. Ајзак, прерушен у човека покушава да се зближи са Чарли, али бива одбијен више пута. Чарли открива да је била заљубљена у своју најбољу пријатељицу и криви Ајзака за њену смрт током напада Кејлона на Земљу. Ед, Кели и Тала покушавају још једном да одведу Гордона назад на брод, неуспешно. Посада се враћа на брод и са дајсонијумом се враћају у 2015. годину и спасавају Гордона отприлике месец дана по његовом доласку. Ед и Кели причају Гордону целу причу, те се он симпатише с њима због њихове кривице брисања његове целе будућности са Лауром и говори им да су урадили праву ствар. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Из необележених гробова |AltTitle = -{From Unknown Graves}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = [[Дејвид А. Гудман]] |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|14}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB07 |ShortSummary = Пад цивилизације која је створила роботске Кејлонце је приказан кроз низ флешбекова. Првобитно су били послушне роботске слуге, а онда почињу да буду непослушни у великим бројевима. Њихов систем бива унапређен тако да могу да осете бол. Њихови господари почињу ту функцију да злоупотребљавају, што доводи до њихове побуне и истребљивања биолошких Кејлонаца. У садашњости, посада покушава да наговори матријархално друштво Џениси да се придруже Унији тако што се Кели и Тала претварају да су капетанка и прва официрка. У међувремену, посада спасава кибернетичаре др Вилку и мирољубовог Кејлонца под именом Тимис са једне напуштене планете. Вилка и њен покојни отац су поправили и преспојили Тимиса како би имао све емоције живих бића, те он показује дубоко жаљење за поступке Кејлонаца. Клер наговара Ајзака да се подвргне истој процедури кроз коју је прошао Тимис. Иако успешна на кратко, Ајзак се враћа на првобитно стање зато што није из прве генерације Кејлонаца. Иако његов ум може бити модификован како би му омогућио емоције, то би значило губитак његове меморије. Он се слаже са овом променом, али Клер не, тврдећи да треба да остане онакав какав јесте и у каквог га се заљубила. Џениси показују вољу да се придруже Унији, али кад искажу мизандрију према мушкарцима на броду, Ед открива истину. Џениси се повлаче из преговора, али кад им Ед покаже да има поштовања према Кели иако га је преварила и уништила њихов брак, Џениси исказују жељу за могућим дипломатским односима. Ламар трпи јаке повреде због секса са Талом. Иако првобитно покушавају да остану заједно, његове повреде које се понављају при сваком сексу воде до окончања њихове везе. Пошто Тимис открива Чарли историју њиховог ропства, схвата да не може да суди да је цела раса зла и отвара се ка раду са Ајзаком. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Поноћни плави |AltTitle = -{Midnight Blue}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|21}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ShortSummary = Топа полази са Кели и Бортусом у инспекцију колоније женских Мокланки. Хевина признаје Топи да се кљумчарење женске деце са Моклуса наставило, иако је то кршење спозазума са мокланском владом. Потом, нуди Топи место у револуцији, што Топа прихвата. Хевина говори Топи име њиховог контакта на Мокласу. Моклански инспекциони тим киднапује Топу, а Хевина признаје Еду да је регрутовала Топу и да су Мокланци можда открили да је умешана у кљумчарење. Ед јој говори да би Унија могла да установи мотив за њено киднаповање и покрене истрагу, она мора да сведочи пред Конзулатом Уније да је кршила споразум. У страху за колонију, Хевина првобитно одбија, али после сусрета са њеним идолом, [[Доли Партон]] у симулатору, предомишља се. Кели и Бортус полазе на независну мисију да пронађу Топу, без ичијег знања. Откривају тајну војну базу Мокласа, где је Топа брутално тучена и мучена како би открила име контакта. Бортус пребија и ослепљује њеног испитивача. Њих троје заједно стижу на састанак Конзулата Уније, где откривају тајни рад Мокланаца, као и њихово поступање према Мокланкама. Конзулат гласа да се Моклас избаци из Уније, и призна женску колонију Мокланки као независну државу. Клајден се враћа на Орвил и извињава се Топи и прихвата је као своју ћерку. Бортус и Клајден се одричи држављанства Мокласа. |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Домине |AltTitle = -{Domino}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/487F-B8C8-64A4-25A7-1B30-7 309 "Domino" – eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|28}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Непозната будућност |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/1DE9-2DF7-3838-8E17-FEED-C 310 "Future Unknown" – eidr]</ref> |AltTitle = -{Future Unknown}- |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|8|4}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> [[Категорија:Шаблони за серију Орвил]] 264ju0903bmt9ib21723xivyks5l5un 25121395 25121394 2022-07-24T18:19:42Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#B693EC |caption=Епизоде 3. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=10 |prodcode=7 |released=1 |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Електричне овце |AltTitle = -{Electric Sheep}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{датум почетка|2022|6|2}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = {{датум почетка|2022|6|14}} --> |ProdCode = 3LAB01 |ShortSummary = Док се брод поправља после битке са Кејлонцима, већина посаде, укључујући Маркуса Фина, Гордона Малоја и новопечене заставнице Чарли Бурк, се мучи са Ајзаковим присуством на броду. После конфликата са посадом и Маркусовог исказивања жеље да Ајзак умре, Ајзак [[самоубиство|се убија]] [[електромагнетски пулс|електромагнетским пулсом]]. Клер и Тај очајавају његову смрт, док Маркус постепено почиње да жали своје речи. Џон Ламар открива начин да се Ајзак поврати, али су им потребне вештине Буркове, која испрва одбија да помогне и бива разрешена дужности. Маркус је моли да помогне и она попушта. Секундарна прича епизоде је бег Орвила у [[гасни џин|гасног џина]] како би избегли уништење од стране кејлонског брода. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Царство сенке |AltTitle = -{Shadow Realms}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|9}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB02 |ShortSummary = Посада Орвила учествује у преговорима са Крилима о истраживању до тада непознатог дела свемира. Један од преговарача је Клерин бивши муж, адмирал Пол Кристи, који је такође био њен ментор на академији. Упркос упозорењима Крила о ''демонима'' који живе у том делу свемира, посада креће у истраживање Каларског простора. Током истраживања, Орвил наилази на свемирску станицу која се чини напуштеном. Пол бива инфициран поленом на броду, што резултује у мутацији његовог ДНК и претвара га у ванземаљско биће које потом инфицира друге чланове посаде. Клер открива да бића имају слаб имуни систем и прети Полу да ће кроз вентилацију брода пустити вирус који ће побити све ванземаљце ако не напусте брод. После њиховог одласка, Клер и Ајзак почињу да поправљају своју везу. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Парадокс смртности |AltTitle = -{Mortality Paradox}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|16}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB03 |ShortSummary = После Талиног повратка са одмора, чудан сигнал води посаду на Наран 1, свет за који се веровало да је напуштен и ненасељив, да би нашли густо насељену планету са модерном технологијом. Ед, Кели, Тала, Бортус и Гордон иду на површину да истраже, где упадају у низ чудних и опасних ситуација, при којима свако од њих наизменично избегава смрт за длаку, са кулминацијом у сценарију где кејлонски брод замало уништава Орвил. Права Тала контактира брод, са ког Ламар покушава да контактира групу. Откривено је да је група на планети виђала илузије које су стварала бесмртна бића, од којих се једно прерушило у Талу. Они потичу са двофазне планете коју је група открила пре две године. У међувремену, њихова цивилизација је напредовала 50 000 година и стагнирала. Биће открива да су их ставили у те ситуације како би разумели смртност. По повратку на брод, група дискутује о импликацијама бесмртности. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Киша која нежно пада |AltTitle = -{Gently Falling Rain}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|23}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB04 |ShortSummary = Посада бива позвана да испрати делегацију Уније на домовину Крила како би потписали историјски мировни споразум. Ипак, ствари се компликују кад адмирал Холзи открива Еду да се Телеја кандидовала за Врховног канцелара и придобила подршку због своје популистичке реторике. Делегација одлази на планету јер пројекције показују да ће тренутни канцелар победити, али непосредно по доласку делегације, Телеја организује пуч, преузима власт и наређује да се претходни канцелар убије. Такође планира да јавно погуби делегацију Уније, али да ослободи Еда, пошто је он њу ослободио годину дана раније. Ипак, група Крила који подржавају савезништво Крила и Уније пресрећу Еда и чуваре који су га пратили и упознавају га са Анајом, која је полу-човек/полу-Крил и откривају му да је она Телејина и његова ћерка. Ед се суочава са Телејом, која се плаши да открије Анају јер мисли да ће изгубити своју новостечену моћ и пратиоце. Телеја враћа Еда делегацији како би био погубљен. Пре погубљења делегата, Ламар и Клер, прерушени у Криле их спасавају. Делегација се безбедно враћа на Орвил, а потом на Земљу. Иако је мировни споразум мртав, Ед је још одлучнији да проначе начин да одржи мир између Уније и Крила како би заштитио своју ћерку, иако није вероватно да ће је икад опет видети. На завршетку епизоде, Телеја гледа Анају како се игра преко камере. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прича о две Топе |AltTitle = -{A Tale of Two Topas}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|6|30}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB05 |ShortSummary = Кели постаје Топина менторка и помаже Топи да се припреми за пријемни испит за Јунион Поинт. Зближавају се и Топа се поверава Кели да мисли да им нешто недостаје. Кели мисли да Бортус и Клајден треба да кажу Топи да се рађа као женско, али Клајден одмах ту идеју одбацује и забрањује Топи да настави да тренира са Кели, што доводи до тога да Топа има суицидне мисли. Кели и Бортус пасивно помажу Топи да дође до истине о свом пореклу. Топа одлучује на промену рода и пита Клер да обрне операцију промене рода коју је имала. Клајден протествује и прети Бортусу да ће га оставити ако дозволи да се операција деси. Бортус је ипак дозволио операцију. Ипак, адмиралство забрањује операцију пошто би операција навела Моклас да напусти Унију, што би Унију учинилу слабу против напада Кејлона. Клер се добровољно јавља да да отказ на својој позицији како би могла да изврши операцију без провоцирања међузвезданог инцидента, али Ајзак се такође добровољно јавља, пошто он није званично официр Уније. Ед наређује Ајзаку да не уради операцију и говори му да ако то уради, одговорност је на њему, а потом организује концерт у луци за шатлове за посаду како би дао Ајзаку времена да обави процедуру. Упркос покушају Клајдена да заустави операцију, обављена је успешно и Топа је поново женско. Клајден се бесно одриче Бортуса и Топе, али Бортус теши Топу и поново истиче своју љубав према њој. Кели наставља да је менторише. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Два пута у животу |AltTitle = -{Twice in a Lifetime}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|7}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB06 |ShortSummary = Ламар унапређује Аронов уређај тако да може да пошаље цео брод кроз време. Унија наређује да се уређај однесе у обезбеђен истраживачки објекат. По стизању тамо, истраживачки објекат је уништен и Кејлонци нападају Орвил и њихов конвој. Гордон покушава да уништи уређај, али преоптерећење језгра брода погађа уређај и шаље га назад у време у 2015. годину. Брод покушава да крене за њим, али стижу тамо 10 година касније. Гордон је основао породицу са Лауром, женом са којом је имао холограмску везу кроз симулатор и инсистира да остане у прошлости, иако закон Уније налаже да мора да се врати и упркос инсистирању Еда и Кели. У међувремену, Ајзак и Чарли су послати да пронађу дајсонијум за језгро. Ајзак, прерушен у човека покушава да се зближи са Чарли, али бива одбијен више пута. Чарли открива да је била заљубљена у своју најбољу пријатељицу и криви Ајзака за њену смрт током напада Кејлона на Земљу. Ед, Кели и Тала покушавају још једном да одведу Гордона назад на брод, неуспешно. Посада се враћа на брод и са дајсонијумом се враћају у 2015. годину и спасавају Гордона отприлике месец дана по његовом доласку. Ед и Кели причају Гордону целу причу, те се он симпатише с њима због њихове кривице брисања његове целе будућности са Лауром и говори им да су урадили праву ствар. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Из необележених гробова |AltTitle = -{From Unknown Graves}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = [[Дејвид А. Гудман]] |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|14}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = 3LAB07 |ShortSummary = Пад цивилизације која је створила роботске Кејлонце је приказан кроз низ флешбекова. Првобитно су били послушне роботске слуге, а онда почињу да буду непослушни у великим бројевима. Њихов систем бива унапређен тако да могу да осете бол. Њихови господари почињу ту функцију да злоупотребљавају, што доводи до њихове побуне и истребљивања биолошких Кејлонаца. У садашњости, посада покушава да наговори матријархално друштво Џениси да се придруже Унији тако што се Кели и Тала претварају да су капетанка и прва официрка. У међувремену, посада спасава кибернетичаре др Вилку и мирољубовог Кејлонца под именом Тимис са једне напуштене планете. Вилка и њен покојни отац су поправили и преспојили Тимиса како би имао све емоције живих бића, те он показује дубоко жаљење за поступке Кејлонаца. Клер наговара Ајзака да се подвргне истој процедури кроз коју је прошао Тимис. Иако успешна на кратко, Ајзак се враћа на првобитно стање зато што није из прве генерације Кејлонаца. Иако његов ум може бити модификован како би му омогућио емоције, то би значило губитак његове меморије. Он се слаже са овом променом, али Клер не, тврдећи да треба да остане онакав какав јесте и у каквог га се заљубила. Џениси показују вољу да се придруже Унији, али кад искажу мизандрију према мушкарцима на броду, Ед открива истину. Џениси се повлаче из преговора, али кад им Ед покаже да има поштовања према Кели иако га је преварила и уништила њихов брак, Џениси исказују жељу за могућим дипломатским односима. Ламар трпи јаке повреде због секса са Талом. Иако првобитно покушавају да остану заједно, његове повреде које се понављају при сваком сексу воде до окончања њихове везе. Пошто Тимис открива Чарли историју њиховог ропства, схвата да не може да суди да је цела раса зла и отвара се ка раду са Ајзаком. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Поноћни плави |AltTitle = -{Midnight Blue}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|21}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ShortSummary = Топа полази са Кели и Бортусом у инспекцију колоније женских Мокланки. Хевина признаје Топи да се кљумчарење женске деце са Моклуса наставило, иако је то кршење спозазума са мокланском владом. Потом, нуди Топи место у револуцији, што Топа прихвата. Хевина говори Топи име њиховог контакта на Мокласу. Моклански инспекциони тим киднапује Топу, а Хевина признаје Еду да је регрутовала Топу и да су Мокланци можда открили да је умешана у кљумчарење. Ед јој говори да би Унија могла да установи мотив за њено киднаповање и покрене истрагу, она мора да сведочи пред Конзулатом Уније да је кршила споразум. У страху за колонију, Хевина првобитно одбија, али после сусрета са њеним идолом, [[Доли Партон]] у симулатору, предомишља се. Кели и Бортус полазе на независну мисију да пронађу Топу, без ичијег знања. Откривају тајну војну базу Мокласа, где је Топа брутално тучена и мучена како би открила име контакта. Бортус пребија и ослепљује њеног испитивача. Њих троје заједно стижу на састанак Конзулата Уније, где откривају тајни рад Мокланаца, као и њихово поступање према Мокланкама. Конзулат гласа да се Моклас избаци из Уније, и призна женску колонију Мокланки као независну државу. Клајден се враћа на Орвил и извињава се Топи и прихвата је као своју ћерку. Бортус и Клајден се одричи држављанства Мокласа. |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Домине |AltTitle = -{Domino}- |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/487F-B8C8-64A4-25A7-1B30-7 309 "Domino" – eidr]</ref> |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|7|28}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Непозната будућност |RTitle = <ref>[https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/1DE9-2DF7-3838-8E17-FEED-C 310 "Future Unknown" – eidr]</ref> |AltTitle = -{Future Unknown}- |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = {{Start date|2022|8|4}} <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} {{^|Episode list/sublist|Орвил (3. сезона) |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = |AltTitle = |DirectedBy = |WrittenBy = |OriginalAirDate = <!-- Датум емитовања у Србији |AltDate = --> |ProdCode = |ShortSummary = |LineColor = B693EC }} }}</onlyinclude> [[Категорија:Шаблони за серију Орвил]] dcbomk4fc87lnxpw5i4zgyl77qz2m8b 10 4329806 25121300 2022-07-24T16:20:33Z ImStevan 295267 ImStevan преместио је страницу [[Шаблон:Епизоде 3. сезоне Орвила]] на [[Шаблон:Епизоде 3. сезоне серије Орвил]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Шаблон:Епизоде 3. сезоне серије Орвил]] ahd3fvduxwy95251v89ug63yckdmbpu 10 4329807 25121305 2022-07-24T16:23:27Z ImStevan 295267 Нова страница: <onlyinclude>{{Episode table |background=#0EA3C8 |caption=Епизоде 2. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=13 |prodcode=7 |viewers=10 |country=САД |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 13 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Џалоџа |AltTitle = -{Ja'loja}- |DirectedBy = [[Сет Макфарлан]] |WrittenBy =… wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#0EA3C8 |caption=Епизоде 2. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=13 |prodcode=7 |viewers=10 |country=САД |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 13 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Џалоџа |AltTitle = -{Ja'loja}- |DirectedBy = [[Сет Макфарлан]] |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{Nowrap|{{зас|САД}} {{датум почетка|2018|12|30}}}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|3|7}} |ProdCode = -{2LAB01}- |Viewers = 5,68<ref name="2.01">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/sunday-final-ratings-dec-30-2018/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190103014856/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/sunday-final-ratings-dec-30-2018/|url-status=dead|archive-date=January 3, 2019|title='Sunday Night Football,' 'The Orville,' '60 Minutes' adjust up: Sunday final ratings|last=Welch|first=Alex|work=TV by the Numbers|date=January 2, 2019|access-date=January 2, 2019}}</ref> |ShortSummary = Орвил се приближава једногодишњој церемонији Моклус за Бортус, а Ед схвата да Кели поново излази са неким. Гордон тражи помоћ од Џона у хватању улова. Клер тражи родитељске савете од Ајзака. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 14 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Основни пориви |AltTitle = -{Primal Urges}- |DirectedBy = Кевин Хукс |WrittenBy = Велесли Вајлд |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|1|3}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|3|14}} |ProdCode = -{1LAB12}- |Viewers = 2,82<ref name="2.02">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-jan-3-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190107225125/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-jan-3-2019/|url-status=dead|archive-date=January 7, 2019|title='The Blacklist,' 'The Orville,' 'Gotham,' everything else unchanged: Thursday final ratings|last=Welch|first=Alex|work=TV by the Numbers|date=January 7, 2019|access-date=January 7, 2019}}</ref> |ShortSummary = Ед и нова посада проналазе планету која ће бити уништена од стране свог сунца. Бортус се бори са необичном зависношћу, која угрожава његов брак са Клајден. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 15 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = Дом |AltTitle = -{Home}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|1|10}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|3|21}} |ProdCode = -{2LAB02}- |Viewers = 3,06<ref name="2.03">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-jan-10-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190112064953/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-jan-10-2019/|url-status=dead|archive-date=January 12, 2019|title='Mom' adjusts down: Thursday final ratings|last=Welch|first=Alex|work=TV by the Numbers|date=January 11, 2019|access-date=January 11, 2019}}</ref> |ShortSummary = Ед, Гордон и Алара посећују Аларину планету дом. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 16 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = На Земљи нема ничега сем риба |AltTitle = -{Nothing Left on Earth Excepting Fishes}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|1|17}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|3|28}} |ProdCode = -{2LAB03}- |Viewers = 3,01<ref name="2.04">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-january-17-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190119060513/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-january-17-2019/|url-status=dead|archive-date=January 19, 2019|title='Mom' and 'Fam' adjust down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=January 18, 2019|access-date=January 18, 2019}}</ref> |ShortSummary = Ед се налази иза непријатељске линије и сурвава се на планету. У међувремену, Кели се пита зашто Гордон жели да узме испит заповедника. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 17 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Цео свет је торта |AltTitle = -{All the World Is Birthday Cake}- |DirectedBy = Роберт Данкан Макнил |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|1|24}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|4|4}} |ProdCode = -{2LAB04}- |Viewers = 3,18<ref name="2.05">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-jan-24-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190129010916/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-jan-24-2019/|url-status=dead|archive-date=January 29, 2019|title='Brooklyn Nine-Nine' and 'The Good Place' adjust down: Thursday final ratings|last=Welch|first=Alex|work=TV by the Numbers|date=January 28, 2019|access-date=January 28, 2019}}</ref> |ShortSummary = Орвил остварује први конакт и добија новог члана посаде. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 18 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Весео рефрен |AltTitle = -{A Happy Refrain}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|1|31}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|4|11}} |ProdCode = -{2LAB05}- |Viewers = 3,11<ref name="2.06">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-january-31-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190202015935/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-january-31-2019/|url-status=dead|archive-date=February 2, 2019|title='Young Sheldon' adjusts down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=February 1, 2019|access-date=February 1, 2019}}</ref> |ShortSummary = Клерин приватни живот доживљава неочекивани преокрет. Гордон даје необичан савет о тимарењу Бортусу. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 19 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Одбојник |AltTitle = -{Deflectors}- |DirectedBy = Сет Макфарлан |WrittenBy = Дејвид А. Гудман |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|2|14}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|4|18}} |ProdCode = -{2LAB06}- |Viewers = 3,07<ref name="2.07">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-february-14-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190216020332/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-february-14-2019/|url-status=dead|archive-date=February 16, 2019|title='Grey's Anatomy,' 'Mom,' 'S.W.A.T.,' all others unchanged: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=February 15, 2019|access-date=February 15, 2019}}</ref> |ShortSummary = Бортусова прошлост може да постане Талина будућност. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 20 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Идентитет |AltTitle = -{Identity}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|2|21}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|4|25}} |ProdCode = -{2LAB07}- |Viewers = 3,05<ref name="2.08">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-feb-21-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190225204620/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-feb-21-2019/|url-status=dead|archive-date=February 25, 2019|title='S.W.A.T.' and 'The Orville' adjust up, 'Young Sheldon' adjusts down: Thursday final ratings|last=Welch|first=Alex|work=TV by the Numbers|date=February 25, 2019|access-date=February 25, 2019}}</ref> |ShortSummary = Ед и посада путују на Ајзакову родну планету, Кејлон. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 21 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Идентитет, 2. део |AltTitle = -{Identity Part II}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|2|28}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|5|2}} |ProdCode = -{2LAB08}- |Viewers = 3,15<ref name="2.09">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/greys-anatomy-mom-a-million-little-things-all-others-hold-thursday-final-ratings/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190302090718/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/greys-anatomy-mom-a-million-little-things-all-others-hold-thursday-final-ratings/|url-status=dead|archive-date=March 2, 2019|title='Grey's Anatomy,' 'Mom,' 'A Million Little Things,' all others hold: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=March 1, 2019|access-date=March 1, 2019}}</ref> |ShortSummary = Ед и екипа путују на Ајзакову планету Кејлон. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 22 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Патриотска крв |AltTitle = -{Blood of Patriots}- |DirectedBy = Ребека Родригез |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|3|7}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|5|9}} |ProdCode = -{2LAB09}- |Viewers = 2,94<ref name="2.10">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-march-7-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190318101654/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-march-7-2019/|url-status=dead|archive-date=March 18, 2019|title='Station 19,' 'For the People' adjust down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=March 8, 2019|access-date=March 8, 2019}}</ref> |ShortSummary = Прати екипу не баш функционалног истраживачког брода у Земљиној међугалактичкој флоти, 400 година у будућности. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 23 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = Трајни утисци |AltTitle = -{Lasting Impressions}- |DirectedBy = Кели Кронин |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|3|21}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|5|16}} |ProdCode = -{2LAB10}- |Viewers = 2,94<ref name="2.11">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-march-21-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190322215800/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-march-21-2019/|url-status=dead|archive-date=March 22, 2019|title='Brooklyn Nine Nine' and NCAA adjust down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=March 22, 2019|access-date=March 22, 2019}}</ref> |ShortSummary = Екипа Орвила отвара временску капсулу из 2015. године. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 24 |EpisodeNumber2 = 12 |Title = Светилиште |AltTitle = -{Sanctuary}- |DirectedBy = Џонатан Фрејкс |WrittenBy = Џо Меноски |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|4|11}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|5|23}} |ProdCode = -{2LAB11}- |Viewers = 2,59<ref name="2.12">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-april-11-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190412213453/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-april-11-2019/|url-status=dead|archive-date=April 12, 2019|title='Gotham' repeat adjusts down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=April 12, 2019|access-date=April 12, 2019}}</ref> |ShortSummary = Ед открива да Мокланови скривају тајну. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 25 |EpisodeNumber2 = 13 |Title = Сутра и сутра и сутра |AltTitle = -{Tomorrow, and Tomorrow, and Tomorrow}- |DirectedBy = Гари Рејк |WrittenBy = Џенет Лин |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|4|18}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|5|30}} |ProdCode = -{2LAB12}- |Viewers = 2,68<ref name="2.13">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-april-18-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190419230545/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-april-18-2019/|url-status=dead|archive-date=April 19, 2019|title='Grey's Anatomy,' 'The Big Bang Theory' adjust up, 'Supernatural' adjusts down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=April 19, 2019|access-date=April 19, 2019}}</ref> |ShortSummary = Временска дисторзија утиче на везу између Еда и Кели. |LineColor = 0EA3C8 }} {{Episode list/sublist|Орвил (2. сезона) |EpisodeNumber = 26 |EpisodeNumber2 = 14 |Title = Путем којим нисмо кренули |AltTitle = -{The Road Not Taken}- |DirectedBy = Гари Рејк |WrittenBy = Дејвид А. Гудман |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2019|4|25}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2019|6|6}} |ProdCode = -{2LAB13}- |Viewers = 2,97<ref name="2.14">{{cite web|url=https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-april-25-2019/|archive-url=https://web.archive.org/web/20190426215120/https://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-april-25-2019/|url-status=dead|archive-date=April 26, 2019|title='The Big Bang Theory' adjusts up, NFL Draft adjusts down: Thursday final ratings|last=Rejent|first=Joseph|work=TV by the Numbers|date=April 26, 2019|access-date=April 26, 2019}}</ref> |ShortSummary = Посада мора да се носи са Келиним катастрофалним одлукама. |LineColor = 0EA3C8 }} }}</onlyinclude> [[Категорија:Шаблони за серију Орвил]] 0cb6azwhrh13hfnjqpeh8ur6o4jfl1j 10 4329808 25121309 2022-07-24T16:25:21Z ImStevan 295267 Нова страница: <onlyinclude>{{Episode table |background=#48A4A2 |caption=Епизоде 1. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=13 |prodcode=7 |viewers=10 |country=САД |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 1 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Старе ране |AltTitle = -{Old Wounds}- |DirectedBy = [[Џон Фавро]] |WrittenBy =… wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#48A4A2 |caption=Епизоде 1. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=13 |prodcode=7 |viewers=10 |country=САД |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 1 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Старе ране |AltTitle = -{Old Wounds}- |DirectedBy = [[Џон Фавро]] |WrittenBy = [[Сет Макфарлан]] |OriginalAirDate = {{Nowrap|{{зас|САД}} {{датум почетка|2017|9|10}}}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|11|1}} |ProdCode = -{1LAB01}- |Viewers = 8,56<ref name="1.01">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/sunday-final-ratings-sept-10-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20170914091933/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/sunday-final-ratings-sept-10-2017/|url-status=dead|archive-date=September 14, 2017|title='The Orville' and 'SNF' adjust up, Miss America and '20/20' adjust down: Sunday final ratings|last=Porter|first=Rick|date=September 13, 2017|work=TV by the Numbers|access-date=September 13, 2017}}</ref> |ShortSummary = На почетку серије година је 2417. и Планетарна унија унапређује Еда Мерсера у капетана истраживачког брода Орвил. Његова бивша жена Кели добија посао првог официра. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 2 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Команда изврши |AltTitle = -{Command Performance}- |DirectedBy = Роберт Данкан Макнил |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|9|17}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|11|8}} |ProdCode = -{1LAB03}- |Viewers = 6,63<ref name="1.02">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/sunday-final-ratings-sept-17-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20170919171354/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/sunday-final-ratings-sept-17-2017/|url-status=dead|archive-date=September 19, 2017|title='The Orville' adjusts down,' 'Sunday Night Football' up: Sunday final ratings|last=Porter|first=Rick|date=September 19, 2017|work=TV by the Numbers|access-date=September 19, 2017}}</ref> |ShortSummary = Након што холограм брода у опасности превари Еда и Кели и постану заробљеници у реплици њиховог некадашњег дома, Алара мора да преузме брод и изведе херојско спасавање. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 3 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = О девојци |AltTitle = -{About a Girl}- |DirectedBy = Бренон Брага |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|9|21}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|11|15}} |ProdCode = -{1LAB04}- |Viewers = 4,05<ref name="1.03">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-sept-21-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20170923003642/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-sept-21-2017/|url-status=dead|archive-date=September 23, 2017|title='The Orville,' 'Gotham,' 'Zoo' and CW originals unchanged: Thursday final ratings|date=September 22, 2017|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|access-date=September 22, 2017}}</ref> |ShortSummary = Посада Орвила је подељена по културама након што Бортус и Клајден расправљају да ли њихово новорођено дете треба да оде на контроверзну операцију. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 4 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Ако се звезде појаве |AltTitle = -{If the Stars Should Appear}- |DirectedBy = Џејмс Л. Конвеј |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|9|28}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|11|22}} |ProdCode = -{1LAB02}- |Viewers = 3,70<ref name="1.04">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/will-grace-superstore-good-place-gotham-adjust-up-how-to-get-away-adjusts-down-thursday-final-ratings/|archive-url=https://web.archive.org/web/20170930040010/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/will-grace-superstore-good-place-gotham-adjust-up-how-to-get-away-adjusts-down-thursday-final-ratings/|url-status=dead|archive-date=September 30, 2017|title='Will & Grace,' 'Superstore,' 'Good Place,' 'Gotham' adjust up; 'How to Get Away' adjusts down: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=September 29, 2017|access-date=September 29, 2017}}</ref> |ShortSummary = Ед и посада Орвила наилазе на огроман брод који лебди у свемиру на путањи да се судари са звездом. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 5 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прија |AltTitle = -{Pria}- |DirectedBy = Џонатан Фрејкс |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|10|5}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|11|29}} |ProdCode = -{1LAB05}- |Viewers = 3,43<ref name="1.05">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-oct-5-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171007120047/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-oct-5-2017/|url-status=dead|archive-date=October 7, 2017|title='Grey's Anatomy' and NFL adjust up: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=October 6, 2017|access-date=October 6, 2017}}</ref> |ShortSummary = Након што екипа спасе насукани брод и атрактивног капетана, Ед је очаран Орвиловим новим гостом, док Кели сумња да није све онако како се чини. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 6 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Крил |AltTitle = -{Krill}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Дејвид А. Гудман |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|10|12}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|12|6}} |ProdCode = -{1LAB06}- |Viewers = 3,37<ref name="1.06">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-oct-12-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171014035155/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-oct-12-2017/|url-status=dead|archive-date=October 14, 2017|title='Will & Grace,' 'Grey's Anatomy,' 'Gotham' and NFL adjust up: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=October 13, 2017|access-date=October 13, 2017}}</ref> |ShortSummary = Након што посада Орвила одбије напад Крила на потпуно нову колонију, Унија шаље Еда и Гордона на опасну тајну мисију да се инфилтрирају на брод Крила и набаве примерак Крилове библије, Анкане, како би боље разумели непријатеља. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 7 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Правило већине |AltTitle = -{Majority Rule}- |DirectedBy = Такер Гејтс |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|10|26}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|12|13}} |ProdCode = -{1LAB07}- |Viewers = 4,18<ref name="1.07">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-oct-26-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171028042958/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-oct-26-2017/|url-status=dead|archive-date=October 28, 2017|title=NFL adjusts up, scripted shows all unchanged: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=October 27, 2017|access-date=October 27, 2017}}</ref> |ShortSummary = Након што два антрополога Уније нестану на планети која подсећа на Земљу 21. века, Ед шаље тим са Кели на челу да их пронађе, али мисија брзо креће по злу. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 8 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Хранахрана |AltTitle = -{Into the Fold}- |DirectedBy = Бренон Брага |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|11|2}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|12|20}} |ProdCode = -{1LAB08}- |Viewers = 3,83<ref name="1.08">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-2-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171103233449/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-2-2017/|url-status=dead|archive-date=November 3, 2017|title='Will & Grace' adjusts up, 'Sheldon' and other CBS shows adjust down: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=November 3, 2017|access-date=November 3, 2017}}</ref> |ShortSummary = Ед и екипа имају задатак да спасу два сина др Фин и Ајзака након што њихов шатл оде у неистражен свемир и принудно слети на месец неколико светлосних година од Орвила. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 9 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Купидонов бодеж |AltTitle = -{Cupid's Dagger}- |DirectedBy = Џејми Бабит |WrittenBy = Лиз Хелденс |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|11|9}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|12|27}} |ProdCode = -{1LAB09}- |Viewers = 3,69<ref name="1.09">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-9-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171111042403/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-9-2017/|url-status=dead|archive-date=November 11, 2017|title='Big Bang Theory' and 'Thursday Night Football' adjust up: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|website=TV by the Numbers|date=November 10, 2017|access-date=November 10, 2017}}</ref> |ShortSummary = Орвил је позван да учествује у мировним преговорима између две ратничке културе, али напетост расте између Еда и Кели након што се познато лице укрца на брод. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 10 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Ватрена олуја |AltTitle = -{Firestorm}- |DirectedBy = Бренон Брага |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|11|16}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2018|1|3}} |ProdCode = -{1LAB10}- |Viewers = 3,32<ref name="1.10">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-16-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171118190226/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-16-2017/|url-status=dead|archive-date=November 18, 2017|title='Supernatural' and NFL adjust up, 'Young Sheldon' adjusts down: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|website=TV by the Numbers|date=November 17, 2017|access-date=November 17, 2017}}</ref> |ShortSummary = Након што избије пожар на Орвилу и један члан посаде изгуби живот, Алара почиње да се пита да ли је права особа за тај посао, у исто време када на броду почну да се догађају чудне и необичне ствари. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 11 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = Нове димензије |AltTitle = -{New Dimensions}- |DirectedBy = Кели Кронин |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|11|30}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2018|1|10}} |ProdCode = -{1LAB11}- |Viewers = 3,63<ref name="1.11">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-30-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171205194546/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-30-2017/|url-status=dead|archive-date=December 5, 2017|title='Supernatural,' 'Big Bang Theory' and NFL adjust up: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=December 4, 2017|access-date=December 4, 2017}}</ref> |ShortSummary = Кели открива да је поручник Џон Ламар паметнији него што другима дозвољава да схвате. Ед га узима у обзир за руководећу позицију на броду након оштећења изазваног необичном просторном аномалијом која утиче на сва жива бића. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 12 |EpisodeNumber2 = 12 |Title = Лудо идолопоклонство |AltTitle = -{Mad Idolatry}- |DirectedBy = Бренон Брага |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|12|7}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2018|1|17}} |ProdCode = -{1LAB13}- |Viewers = 3,54<ref name="1.12">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-dec-7-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171209100119/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-dec-7-2017/|url-status=dead|archive-date=December 9, 2017|title='Supernatural' and NFL adjust up: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=December 8, 2017|access-date=December 8, 2017}}</ref> |ShortSummary = Ед и Кели озбиљно размишљају о помирењу. Међутим, док је Кели на задатку са Ајзаком и Гордоном да истраже порекло нове звезде, шатл пада на планету из другог свемира. Кели доноси одлуку која ће имати дугорочне последице по планету. |LineColor = 48A4A2 }} }}</onlyinclude> [[Категорија:Шаблони за серију Орвил]] lq3rqq7lhw1sa4e6h7riom9j05ktqcx 25121497 25121309 2022-07-24T19:47:26Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{{Episode table |background=#48A4A2 |caption=Епизоде 1. сезоне серије ''Орвил'' |overall=5 |season=5 |title=24 |director=15 |writer=21 |airdate=13 |prodcode=7 |viewers=10 |country=САД |episodes= {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 1 |EpisodeNumber2 = 1 |Title = Старе ране |AltTitle = -{Old Wounds}- |DirectedBy = [[Џон Фавро]] |WrittenBy = [[Сет Макфарлан]] |OriginalAirDate = {{Nowrap|{{зас|САД}} {{датум почетка|2017|9|10}}}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|11|1}} |ProdCode = -{1LAB01}- |Viewers = 8,56<ref name="1.01">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/sunday-final-ratings-sept-10-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20170914091933/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/sunday-final-ratings-sept-10-2017/|url-status=dead|archive-date=September 14, 2017|title='The Orville' and 'SNF' adjust up, Miss America and '20/20' adjust down: Sunday final ratings|last=Porter|first=Rick|date=September 13, 2017|work=TV by the Numbers|access-date=September 13, 2017}}</ref> |ShortSummary = Официр Уније 25. века Ед Мерсер се разводи од своје жене Кели Грејсон, пошто ју је ухватио како га вара, што покреће емоционалну кризу која утиче на његову каријеру. Годину дана касније, прихвата позицију на међузвезданом броду Орвилу, истраживачком броду средње класе. На његову запрепашћеност, његовој бившој жени је додељено место његовог првог официра. Током прве мисије Орвила, непријатељска врста Крила покушава да украде уређај који убрзава време, што има и позитивне и опасне начине коришћења. Мерсер и Грејсон су ремонтирали уређај да уништи крилски брод. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 2 |EpisodeNumber2 = 2 |Title = Команда изврши |AltTitle = -{Command Performance}- |DirectedBy = Роберт Данкан Макнил |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|9|17}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|11|8}} |ProdCode = -{1LAB03}- |Viewers = 6,63<ref name="1.02">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/sunday-final-ratings-sept-17-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20170919171354/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/sunday-final-ratings-sept-17-2017/|url-status=dead|archive-date=September 19, 2017|title='The Orville' adjusts down,' 'Sunday Night Football' up: Sunday final ratings|last=Porter|first=Rick|date=September 19, 2017|work=TV by the Numbers|access-date=September 19, 2017}}</ref> |ShortSummary = Технолошки супериорнија врста Каливон успевају да ухвате и затворе Еда и Кели за нови експонат у њиховом зоолошком врту пуном хумаоидних врста широм галаксије. Алари је остављена команда на Орвилу, пошто је Бортус излегао јаје на ком мора да седи. Алара је несигурна у себе, али успева да добије више самопоуздања у себе уз Клерино менторство. Ед и Кели спекулишу о томе да ли је њихова веза могла да успе, али закључују да нису били компатибилни за дугорочну везу, упркос њиховом јаком пријатељству. Адмирал Такер наређује Алари да врати Орвил на Земљу уместо да приђе Каливонском простору и покуша да спасе Еда и Кели. Првобитно, она слуша наређење, али после разговора са посадом, одлучује се на мисију спасавања. Алара спасава Еда и Кели, као и киднаповано ванземаљско дете, тако што је Каливонцима дала архиву земаљских ријалити програма за зоолошки врт, укључујући ''Нежењу'', ''Пачју династију'', ''У корак са Кардашијанима'' и ''Праве домаћице Новог Џерзија''. Ед и Кели награђују Алару медаљом и обећавају да неће бити кажњена за непослушност. Из Бортусовог и Клајдовог јајета се изглеже женка, што их изненађује, пошто је то реткост. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 3 |EpisodeNumber2 = 3 |Title = О девојци |AltTitle = -{About a Girl}- |DirectedBy = Бренон Брага |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|9|21}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|11|15}} |ProdCode = -{1LAB04}- |Viewers = 4,05<ref name="1.03">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-sept-21-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20170923003642/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-sept-21-2017/|url-status=dead|archive-date=September 23, 2017|title='The Orville,' 'Gotham,' 'Zoo' and CW originals unchanged: Thursday final ratings|date=September 22, 2017|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|access-date=September 22, 2017}}</ref> |ShortSummary = Пошто је др Фин (Клер) одбила да изврши операцију промене рода на Бортусовој и Клајденовој ћерци, они се обраћају капетану и траже од њега да јој нареде да то учини, пошто Мокланци сву женску децу оперишу да буду мушкарци. Мерсер то одбија, пошто он (и посада брода) не желе да се таква операција обави на здравом новорођенчеду. Бортус и Кладен праве договор да се операција обави на мокланском броду. Бортус се предомишља после гледања ТВ специјала о Рудолфу, црвеноносом јелену. Клајден жели да се операција обави и открива да је и сам рођен као жена. Случај одлази на моклански суд, где Грејсон заступа Бортуса. Грејсон оповргава мушку супериорност, користећи Аларину невероватну снагу и Гордонов мањак интелигенције. Мерсер налази Хевину, стару Мокланку која сведочи да је живела срећан живот у самоћи. Под псеудонимом Гондус Елден, постала је један од највећих писаца Мокласа. Клајден и трибунал нису били убеђени и новорођенче пролази операцију. Упркос несугласицама, Клајден и Бортус се посвећују један другом и томе да свом сину, Топи, пруже добар живот. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 4 |EpisodeNumber2 = 4 |Title = Ако се звезде појаве |AltTitle = -{If the Stars Should Appear}- |DirectedBy = Џејмс Л. Конвеј |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|9|28}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|11|22}} |ProdCode = -{1LAB02}- |Viewers = 3,70<ref name="1.04">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/will-grace-superstore-good-place-gotham-adjust-up-how-to-get-away-adjusts-down-thursday-final-ratings/|archive-url=https://web.archive.org/web/20170930040010/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/will-grace-superstore-good-place-gotham-adjust-up-how-to-get-away-adjusts-down-thursday-final-ratings/|url-status=dead|archive-date=September 30, 2017|title='Will & Grace,' 'Superstore,' 'Good Place,' 'Gotham' adjust up; 'How to Get Away' adjusts down: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=September 29, 2017|access-date=September 29, 2017}}</ref> |ShortSummary = Ед и посада Орвила наилазе на огроман брод који лебди у свемиру на путањи да се судари са звездом. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 5 |EpisodeNumber2 = 5 |Title = Прија |AltTitle = -{Pria}- |DirectedBy = Џонатан Фрејкс |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|10|5}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|11|29}} |ProdCode = -{1LAB05}- |Viewers = 3,43<ref name="1.05">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-oct-5-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171007120047/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-oct-5-2017/|url-status=dead|archive-date=October 7, 2017|title='Grey's Anatomy' and NFL adjust up: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=October 6, 2017|access-date=October 6, 2017}}</ref> |ShortSummary = Након што екипа спасе насукани брод и атрактивног капетана, Ед је очаран Орвиловим новим гостом, док Кели сумња да није све онако како се чини. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 6 |EpisodeNumber2 = 6 |Title = Крил |AltTitle = -{Krill}- |DirectedBy = Џон Касар |WrittenBy = Дејвид А. Гудман |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|10|12}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|12|6}} |ProdCode = -{1LAB06}- |Viewers = 3,37<ref name="1.06">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-oct-12-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171014035155/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-oct-12-2017/|url-status=dead|archive-date=October 14, 2017|title='Will & Grace,' 'Grey's Anatomy,' 'Gotham' and NFL adjust up: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=October 13, 2017|access-date=October 13, 2017}}</ref> |ShortSummary = Након што посада Орвила одбије напад Крила на потпуно нову колонију, Унија шаље Еда и Гордона на опасну тајну мисију да се инфилтрирају на брод Крила и набаве примерак Крилове библије, Анкане, како би боље разумели непријатеља. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 7 |EpisodeNumber2 = 7 |Title = Правило већине |AltTitle = -{Majority Rule}- |DirectedBy = Такер Гејтс |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|10|26}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|12|13}} |ProdCode = -{1LAB07}- |Viewers = 4,18<ref name="1.07">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-oct-26-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171028042958/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-oct-26-2017/|url-status=dead|archive-date=October 28, 2017|title=NFL adjusts up, scripted shows all unchanged: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=October 27, 2017|access-date=October 27, 2017}}</ref> |ShortSummary = Након што два антрополога Уније нестану на планети која подсећа на Земљу 21. века, Ед шаље тим са Кели на челу да их пронађе, али мисија брзо креће по злу. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 8 |EpisodeNumber2 = 8 |Title = Хранахрана |AltTitle = -{Into the Fold}- |DirectedBy = Бренон Брага |WrittenBy = Бренон Брага и Андре Борманис |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|11|2}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|12|20}} |ProdCode = -{1LAB08}- |Viewers = 3,83<ref name="1.08">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-2-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171103233449/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-2-2017/|url-status=dead|archive-date=November 3, 2017|title='Will & Grace' adjusts up, 'Sheldon' and other CBS shows adjust down: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=November 3, 2017|access-date=November 3, 2017}}</ref> |ShortSummary = Ед и екипа имају задатак да спасу два сина др Фин и Ајзака након што њихов шатл оде у неистражен свемир и принудно слети на месец неколико светлосних година од Орвила. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 9 |EpisodeNumber2 = 9 |Title = Купидонов бодеж |AltTitle = -{Cupid's Dagger}- |DirectedBy = Џејми Бабит |WrittenBy = Лиз Хелденс |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|11|9}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2017|12|27}} |ProdCode = -{1LAB09}- |Viewers = 3,69<ref name="1.09">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-9-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171111042403/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-9-2017/|url-status=dead|archive-date=November 11, 2017|title='Big Bang Theory' and 'Thursday Night Football' adjust up: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|website=TV by the Numbers|date=November 10, 2017|access-date=November 10, 2017}}</ref> |ShortSummary = Орвил је позван да учествује у мировним преговорима између две ратничке културе, али напетост расте између Еда и Кели након што се познато лице укрца на брод. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 10 |EpisodeNumber2 = 10 |Title = Ватрена олуја |AltTitle = -{Firestorm}- |DirectedBy = Бренон Брага |WrittenBy = Чери Чеваправатдумронг |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|11|16}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2018|1|3}} |ProdCode = -{1LAB10}- |Viewers = 3,32<ref name="1.10">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-16-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171118190226/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-16-2017/|url-status=dead|archive-date=November 18, 2017|title='Supernatural' and NFL adjust up, 'Young Sheldon' adjusts down: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|website=TV by the Numbers|date=November 17, 2017|access-date=November 17, 2017}}</ref> |ShortSummary = Након што избије пожар на Орвилу и један члан посаде изгуби живот, Алара почиње да се пита да ли је права особа за тај посао, у исто време када на броду почну да се догађају чудне и необичне ствари. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 11 |EpisodeNumber2 = 11 |Title = Нове димензије |AltTitle = -{New Dimensions}- |DirectedBy = Кели Кронин |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|11|30}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2018|1|10}} |ProdCode = -{1LAB11}- |Viewers = 3,63<ref name="1.11">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-30-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171205194546/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-nov-30-2017/|url-status=dead|archive-date=December 5, 2017|title='Supernatural,' 'Big Bang Theory' and NFL adjust up: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=December 4, 2017|access-date=December 4, 2017}}</ref> |ShortSummary = Кели открива да је поручник Џон Ламар паметнији него што другима дозвољава да схвате. Ед га узима у обзир за руководећу позицију на броду након оштећења изазваног необичном просторном аномалијом која утиче на сва жива бића. |LineColor = 48A4A2 }} {{Episode list/sublist|Орвил (1. сезона) |EpisodeNumber = 12 |EpisodeNumber2 = 12 |Title = Лудо идолопоклонство |AltTitle = -{Mad Idolatry}- |DirectedBy = Бренон Брага |WrittenBy = Сет Макфарлан |OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2017|12|7}}<br>{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2018|1|17}} |ProdCode = -{1LAB13}- |Viewers = 3,54<ref name="1.12">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-dec-7-2017/|archive-url=https://web.archive.org/web/20171209100119/http://tvbythenumbers.zap2it.com/daily-ratings/thursday-final-ratings-dec-7-2017/|url-status=dead|archive-date=December 9, 2017|title='Supernatural' and NFL adjust up: Thursday final ratings|last=Porter|first=Rick|work=TV by the Numbers|date=December 8, 2017|access-date=December 8, 2017}}</ref> |ShortSummary = Ед и Кели озбиљно размишљају о помирењу. Међутим, док је Кели на задатку са Ајзаком и Гордоном да истраже порекло нове звезде, шатл пада на планету из другог свемира. Кели доноси одлуку која ће имати дугорочне последице по планету. |LineColor = 48A4A2 }} }}</onlyinclude> [[Категорија:Шаблони за серију Орвил]] n4j4au0zeejvopyw6q8z9iro5zzv5a3 4 4329809 25121312 2022-07-24T16:26:20Z Sadko 25741 Нова страница: У складу са завршеном [[Википедија:Гласање/Предлог/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|расправом]] покрећем гласање. ;Ставка један А) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања потребни број позивних гласова постаје 2/3 однос… wikitext text/x-wiki У складу са завршеном [[Википедија:Гласање/Предлог/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|расправом]] покрећем гласање. ;Ставка један А) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања потребни број позивних гласова постаје 2/3 односно 66,66%. Б) Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. ;Ставка два Уводи се доњи минимум бајтаже доброг чланка од 20К бајтова, док је за сјајан минимум 40К бајтова. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 24. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка један == == Гласање - ставка два == 8nqvthzhlzk7h1rr7jlvb3sh2eam0vk 25121350 25121312 2022-07-24T17:02:28Z Sadko 25741 + одбројавање wikitext text/x-wiki У складу са завршеном [[Википедија:Гласање/Предлог/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|расправом]] покрећем гласање. ;Ставка један А) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања потребни број позивних гласова постаје 2/3 односно 66,66%. Б) Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. ;Ставка два Уводи се доњи минимум бајтаже доброг чланка од 20К бајтова, док је за сјајан минимум 40К бајтова. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=26|крај=} == Гласање - ставка један == == Гласање - ставка два == qwoyruqd3ipw1yx4lnq9pns16phjbcp 25121353 25121350 2022-07-24T17:02:48Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki У складу са завршеном [[Википедија:Гласање/Предлог/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|расправом]] покрећем гласање. ;Ставка један А) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања потребни број позивних гласова постаје 2/3 односно 66,66%. Б) Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. ;Ставка два Уводи се доњи минимум бајтаже доброг чланка од 20К бајтова, док је за сјајан минимум 40К бајтова. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=26|крај=}} == Гласање - ставка један == == Гласање - ставка два == 0lhhbzjg2pq3351pqz063rg8sx5newo 25121399 25121353 2022-07-24T18:25:19Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki У складу са завршеном [[Википедија:Гласање/Предлог/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|расправом]] покрећем гласање. ;Ставка један А) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања потребни број позивних гласова постаје 2/3 односно 66,66%. Б) Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. ;Ставка два Уводи се доњи минимум бајтаже доброг чланка од 20К бајтова, док је за сјајан минимум 40К бајтова. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=26|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{против}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) l6ky7tf0lmupmcu8pd5as154l98cxr9 25121601 25121399 2022-07-24T21:29:29Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki У складу са завршеном [[Википедија:Гласање/Предлог/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|расправом]] покрећем гласање. ;Ставка један А) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања потребни број позивних гласова постаје 2/3 односно 66,66%. Б) Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја гласова и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. ;Ставка два Уводи се доњи минимум бајтаже доброг чланка од 20К бајтова, док је за сјајан минимум 40К бајтова. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=26|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{против}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) 2q2wbzx6pnz1nfupibmvrr1jenxp6es 25121954 25121601 2022-07-25T08:45:34Z Асена 270577 /* Гласање - ставка један */ wikitext text/x-wiki У складу са завршеном [[Википедија:Гласање/Предлог/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|расправом]] покрећем гласање. ;Ставка један А) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања потребни број позивних гласова постаје 2/3 односно 66,66%. Б) Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја гласова и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. ;Ставка два Уводи се доњи минимум бајтаже доброг чланка од 20К бајтова, док је за сјајан минимум 40К бајтова. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=26|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Aсена]][[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:45, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{против}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) p7g5vfx03uwkuxk3zzrg2tsdejf6wfh 25121955 25121954 2022-07-25T08:45:49Z Асена 270577 /* Гласање - ставка један */ wikitext text/x-wiki У складу са завршеном [[Википедија:Гласање/Предлог/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|расправом]] покрећем гласање. ;Ставка један А) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања потребни број позивних гласова постаје 2/3 односно 66,66%. Б) Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја гласова и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. ;Ставка два Уводи се доњи минимум бајтаже доброг чланка од 20К бајтова, док је за сјајан минимум 40К бајтова. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=26|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:45, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{против}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) 9iyb01eimhgpwue6w9i2pxti9xbzq5n 25122073 25121955 2022-07-25T10:36:24Z Filipović Zoran 132262 /* Гласање - ставка један */ wikitext text/x-wiki У складу са завршеном [[Википедија:Гласање/Предлог/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|расправом]] покрећем гласање. ;Ставка један А) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања потребни број позивних гласова постаје 2/3 односно 66,66%. Б) Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја гласова и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. ;Ставка два Уводи се доњи минимум бајтаже доброг чланка од 20К бајтова, док је за сјајан минимум 40К бајтова. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=26|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:45, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:36, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{против}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) 9qu1jckvbbvt1hfhuma7s4mwa3ww0qq 25122075 25122073 2022-07-25T10:36:39Z Filipović Zoran 132262 /* Гласање - ставка два */ wikitext text/x-wiki У складу са завршеном [[Википедија:Гласање/Предлог/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|расправом]] покрећем гласање. ;Ставка један А) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања потребни број позивних гласова постаје 2/3 односно 66,66%. Б) Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја гласова и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. ;Ставка два Уводи се доњи минимум бајтаже доброг чланка од 20К бајтова, док је за сјајан минимум 40К бајтова. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=26|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:45, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:36, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{против}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:36, 25. јул 2022. (CEST) aklgbv6ygcwvl4j3qa0z3tzprrumx6q 25122077 25122075 2022-07-25T10:37:24Z Filipović Zoran 132262 wikitext text/x-wiki У складу са завршеном [[Википедија:Гласање/Предлог/Допуна критеријума за статус доброг и сјајног чланка|расправом]] покрећем гласање. ;Ставка један А) Умјесто тренутних 70% потребних гласова приликом гласања потребни број позитивних гласова постаје 2/3 односно 66,66%. Б) Уколико је дато до 3 процента мање од потребног укупног броја гласова и резултат је у такозваној сивој зони, гласање се има продужити за 48 часова. ;Ставка два Уводи се доњи минимум бајтаже доброг чланка од 20К бајтова, док је за сјајан минимум 40К бајтова. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=26|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:45, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:36, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{против}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:25, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:36, 25. јул 2022. (CEST) 2qjbdxv7e6aoy1csqi05ugmyn3elhr3 4 4329810 25121315 2022-07-24T16:28:50Z Sadko 25741 Нова страница: У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се… wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка један == == Гласање - ставка два == == Гласање - ставка три == traqcv31ynp6ujq7cxim37ppzysx1uw 25121349 25121315 2022-07-24T17:02:25Z Sadko 25741 + одбројавање wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=} == Гласање - ставка један == == Гласање - ставка два == == Гласање - ставка три == 5acrg7t4n6kwv1bewolq2413pgpc21w 25121352 25121349 2022-07-24T17:02:43Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == == Гласање - ставка два == == Гласање - ставка три == t7i2qzdmouylt8j0a0qjaou0cf9gqrr 25121400 25121352 2022-07-24T18:27:11Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} == Гласање - ставка два == # {{за}} == Гласање - ставка три == mpoq1d5qczvuzm16i71ktsri7y36dn3 25121401 25121400 2022-07-24T18:27:26Z ImStevan 295267 Заборавио потпис wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка три == 22qdywf9c7a9td1n5tt9ek4sclmi0az 25121560 25121401 2022-07-24T20:47:30Z Dungodung 490 wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка три == # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно (а и смерница није исто што и правило). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) == Коментари == Само мали коментар: у уводу стоји да се покреће гласање о промени правила такмичења, што није фактуално, јер не постоје правила која треба изменити, него се просто желе увести нова правила. "Правила" која стоје на страници [[Википедија:Такмичење у писању чланака#Правила|Такмичење у писању чланака]] нису нешто што је заједница формално изгласала, већ је Ивана пре пар година написала као тренутну праксу. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) n22693qd5jm1acrangz1khhjgptifz4 25121629 25121560 2022-07-24T22:47:04Z Uw17 165959 /* Гласање - ставка један */ wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка три == # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно (а и смерница није исто што и правило). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) == Коментари == Само мали коментар: у уводу стоји да се покреће гласање о промени правила такмичења, што није фактуално, јер не постоје правила која треба изменити, него се просто желе увести нова правила. "Правила" која стоје на страници [[Википедија:Такмичење у писању чланака#Правила|Такмичење у писању чланака]] нису нешто што је заједница формално изгласала, већ је Ивана пре пар година написала као тренутну праксу. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) d5px5dsm2y1jfj1ep7ae87ydt97e4s8 25121631 25121629 2022-07-24T22:47:24Z Uw17 165959 /* Гласање - ставка два */ wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка три == # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно (а и смерница није исто што и правило). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) == Коментари == Само мали коментар: у уводу стоји да се покреће гласање о промени правила такмичења, што није фактуално, јер не постоје правила која треба изменити, него се просто желе увести нова правила. "Правила" која стоје на страници [[Википедија:Такмичење у писању чланака#Правила|Такмичење у писању чланака]] нису нешто што је заједница формално изгласала, већ је Ивана пре пар година написала као тренутну праксу. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) aa1tmnomiqkdnussjtv0c1as1mf19k7 25121632 25121631 2022-07-24T22:47:35Z Uw17 165959 /* Гласање - ставка три */ wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка три == # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно (а и смерница није исто што и правило). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Само мали коментар: у уводу стоји да се покреће гласање о промени правила такмичења, што није фактуално, јер не постоје правила која треба изменити, него се просто желе увести нова правила. "Правила" која стоје на страници [[Википедија:Такмичење у писању чланака#Правила|Такмичење у писању чланака]] нису нешто што је заједница формално изгласала, већ је Ивана пре пар година написала као тренутну праксу. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) fp9oaj8xoztluwwc28t3achfejhi1g8 25121645 25121632 2022-07-24T23:04:54Z Soundwaweserb 82964 /* Гласање - ставка један */ wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Тако је поштено и не само то, однос према такмичењу је поштенији.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:04, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка три == # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно (а и смерница није исто што и правило). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Само мали коментар: у уводу стоји да се покреће гласање о промени правила такмичења, што није фактуално, јер не постоје правила која треба изменити, него се просто желе увести нова правила. "Правила" која стоје на страници [[Википедија:Такмичење у писању чланака#Правила|Такмичење у писању чланака]] нису нешто што је заједница формално изгласала, већ је Ивана пре пар година написала као тренутну праксу. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) 18hjr0zza0zwlahx01einu1vpq5qp3b 25121648 25121645 2022-07-24T23:06:34Z Soundwaweserb 82964 /* Гласање - ставка два */ wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Тако је поштено и не само то, однос према такмичењу је поштенији.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:04, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Лакше ће бити и жирију од 0 до 10, неће сваки већи чланак добити 10, јер да би се добила десетка чланак мора бити по свему за десетку.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:06, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка три == # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно (а и смерница није исто што и правило). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Само мали коментар: у уводу стоји да се покреће гласање о промени правила такмичења, што није фактуално, јер не постоје правила која треба изменити, него се просто желе увести нова правила. "Правила" која стоје на страници [[Википедија:Такмичење у писању чланака#Правила|Такмичење у писању чланака]] нису нешто што је заједница формално изгласала, већ је Ивана пре пар година написала као тренутну праксу. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) sa2fupo7jmwv19il4bnhpz1pclcfgeb 25121649 25121648 2022-07-24T23:07:25Z Soundwaweserb 82964 /* Гласање - ставка три */ wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Тако је поштено и не само то, однос према такмичењу је поштенији.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:04, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Лакше ће бити и жирију од 0 до 10, неће сваки већи чланак добити 10, јер да би се добила десетка чланак мора бити по свему за десетку.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:06, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка три == # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно (а и смерница није исто што и правило). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Корисно, треба људе подстаћи и на такво уређивање.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:07, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Само мали коментар: у уводу стоји да се покреће гласање о промени правила такмичења, што није фактуално, јер не постоје правила која треба изменити, него се просто желе увести нова правила. "Правила" која стоје на страници [[Википедија:Такмичење у писању чланака#Правила|Такмичење у писању чланака]] нису нешто што је заједница формално изгласала, већ је Ивана пре пар година написала као тренутну праксу. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) cql2x5vk5t2hnya52kdrjaijszegdah 25121859 25121649 2022-07-25T05:23:27Z Acaalexaca 166193 /* Гласање - ставка један */ wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Тако је поштено и не само то, однос према такмичењу је поштенији.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:04, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} као и током расправе. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:23, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Лакше ће бити и жирију од 0 до 10, неће сваки већи чланак добити 10, јер да би се добила десетка чланак мора бити по свему за десетку.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:06, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка три == # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно (а и смерница није исто што и правило). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Корисно, треба људе подстаћи и на такво уређивање.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:07, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Само мали коментар: у уводу стоји да се покреће гласање о промени правила такмичења, што није фактуално, јер не постоје правила која треба изменити, него се просто желе увести нова правила. "Правила" која стоје на страници [[Википедија:Такмичење у писању чланака#Правила|Такмичење у писању чланака]] нису нешто што је заједница формално изгласала, већ је Ивана пре пар година написала као тренутну праксу. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) fgjbrih3wilhhob72hhz6evlkf4vzns 25121860 25121859 2022-07-25T05:23:57Z Acaalexaca 166193 /* Гласање - ставка два */ wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Тако је поштено и не само то, однос према такмичењу је поштенији.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:04, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} као и током расправе. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:23, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Лакше ће бити и жирију од 0 до 10, неће сваки већи чланак добити 10, јер да би се добила десетка чланак мора бити по свему за десетку.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:06, 25. јул 2022. (CEST) # {{против}} хм нисам баш сигуран да је оцена од 0 до 10 добра идеја. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:23, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка три == # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно (а и смерница није исто што и правило). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Корисно, треба људе подстаћи и на такво уређивање.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:07, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Само мали коментар: у уводу стоји да се покреће гласање о промени правила такмичења, што није фактуално, јер не постоје правила која треба изменити, него се просто желе увести нова правила. "Правила" која стоје на страници [[Википедија:Такмичење у писању чланака#Правила|Такмичење у писању чланака]] нису нешто што је заједница формално изгласала, већ је Ивана пре пар година написала као тренутну праксу. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) 6mranqwekzd3yj0spcn1unc9yh05c0u 25121861 25121860 2022-07-25T05:26:42Z Acaalexaca 166193 /* Гласање - ставка три */ wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Тако је поштено и не само то, однос према такмичењу је поштенији.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:04, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} као и током расправе. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:23, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Лакше ће бити и жирију од 0 до 10, неће сваки већи чланак добити 10, јер да би се добила десетка чланак мора бити по свему за десетку.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:06, 25. јул 2022. (CEST) # {{против}} хм нисам баш сигуран да је оцена од 0 до 10 добра идеја. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:23, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка три == # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно (а и смерница није исто што и правило). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Корисно, треба људе подстаћи и на такво уређивање.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:07, 25. јул 2022. (CEST) # {{против}} биће незгодно ако неки чланови жирија не желе да оцењују самостално написане чланке док други желе, па може доћи до расправе током такмичења. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:26, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Само мали коментар: у уводу стоји да се покреће гласање о промени правила такмичења, што није фактуално, јер не постоје правила која треба изменити, него се просто желе увести нова правила. "Правила" која стоје на страници [[Википедија:Такмичење у писању чланака#Правила|Такмичење у писању чланака]] нису нешто што је заједница формално изгласала, већ је Ивана пре пар година написала као тренутну праксу. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) j2d24gt2mhbqf6q0uzg2z52s8ro1wup 25122166 25121861 2022-07-25T11:50:30Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki У складу са коментарима на [[Википедија:Гласање/Предлог/Измјена правила такмичења|расправи]] покрећем гласање о промјенама правила такмичења. Уредници могу да гласају ЗА или против д три засебне ставке. ;Ставка један Чланак написан у оквиру такмичења се мора додати на званичну евиденцију написаних или допуњених чланака у року од 48 часова од објављивања. Није велики напор, нити нешто на шта ће се такмичари тешко навићи а само може помоћи у транспарентности и поштености тока такмичења, никако одмоћи. ;Ставка два Оцјене жирија се имају промјенити са тренутног опсега 0—5 на 0—10. Тиме добијамо више могућности за прецизније оцјене рада такмичара, посебно уколико постоји дилема око оцјене. ;Ставка три Даје се званична смјерница члановима жирија да се додатно стимулишу самостално написани чланци. Смјерница ће бити наведена на [[Википедија:Такмичење у писању чланака]]. Ову позитивнодискриминаторну смјерницу имају тумачити чланови жирија, као искусни уредници. Идеја је да се, за промјену, не дају најниже оцјене за чланке овог типа јер су мање бајтаже итс. Формулисао сам трећу ставку без конкретнијих бонуса израженим у бројкама, како је било наведено на расправи, пошто је дио корисника сматрао да таква поставка није најбоља. Сматрам да је овако формулисана идеја корак напријед и један вид компромиса, према коментарима колега на претходној расправи. Изволите, изјасните се. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:28, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=28|крај=}} == Гласање - ставка један == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Тако је поштено и не само то, однос према такмичењу је поштенији.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:04, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} као и током расправе. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:23, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка два == # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:27, 24. јул 2022. (CEST) # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Лакше ће бити и жирију од 0 до 10, неће сваки већи чланак добити 10, јер да би се добила десетка чланак мора бити по свему за десетку.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:06, 25. јул 2022. (CEST) # {{против}} хм нисам баш сигуран да је оцена од 0 до 10 добра идеја. — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:23, 25. јул 2022. (CEST) == Гласање - ставка три == # {{против}} изјаснио сам се у расправи — мислим да је ово непотребно (а и смерница није исто што и правило). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} Изјаснио сам се у расправи. — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 00:47, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Корисно, треба људе подстаћи и на такво уређивање.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:07, 25. јул 2022. (CEST) # {{против}} биће незгодно ако неки чланови жирија не желе да оцењују самостално написане чланке док други желе, па може доћи до расправе током такмичења. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:26, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Само мали коментар: у уводу стоји да се покреће гласање о промени правила такмичења, што није фактуално, јер не постоје правила која треба изменити, него се просто желе увести нова правила. "Правила" која стоје на страници [[Википедија:Такмичење у писању чланака#Правила|Такмичење у писању чланака]] нису нешто што је заједница формално изгласала, већ је Ивана пре пар година написала као тренутну праксу. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:47, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Ја бих само изнео неко своје мишљење, без конкретног за или против. Прва ставка би можда могла да допринесе некој поштеној борби. Опет условно док се не нађу неке друге рупе у правилима. Мада у ретким ситуацијама разлози за необјављивање могу бити повезани с избегавањем нагомилавања измена и сл. Распон од 1 до 10 је превелики па би потенцијално створио још већу разлику међу такмичарима и тиме додатно утицао на смањење мотивације за писање нових чланака. Додатно, мислим да би онда и сам жири требало да прође неку обуку и такозвани тим билдинг. То би могло да потраје и дуже од самог такмичења, а члановима наметнуло додатне обавезе. Против сам тога, али би канцеларије могле да се позабаве овим питањем. Није баш ни сасвим тачно да нам треба само већи број чланака, него и већи број практично описмењених уредника. У том смислу можда такмичења нису место где ће се тражити суви квалитет, али да би требало наћи начин да се награде корисници који су уложили значајан труд. Раније сам предлагао дуплирање бодова за нове чланке, вероватно ни то није разумно становиште, било је теза да би тако остали били оштећени. И то би опет могло да иде жирију на процену, као и формирање самих оцена. По мом критеријуму флоскула ''небитно је и мрзи ме да се зезам'', што некада недвосмислено може да се препозна и у чланку, аутоматски значи најмање оцену ниже. Али нисам ни за увођење таквог обавезујућег правила који би оцењивачима везао руке и унапред им одредио критеријуме. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 13:50, 25. јул 2022. (CEST) 4dmbbluz5gorv8t52gnyw50pffwerf0 4 4329811 25121319 2022-07-24T16:33:02Z Sadko 25741 Нова страница: Према [[Википедија:Трг/Правописна_питања#Световна_презимена_јерарха|расправи на Тргу]], покрећем званичну расправу у циљу сређивање начина писања наслова чланака црквених великодостојника: Имамо двије опције: # Наводити презиме у загради, тако бисмо умје… wikitext text/x-wiki Према [[Википедија:Трг/Правописна_питања#Световна_презимена_јерарха|расправи на Тргу]], покрећем званичну расправу у циљу сређивање начина писања наслова чланака црквених великодостојника: Имамо двије опције: # Наводити презиме у загради, тако бисмо умјесто '''Стефан Вељановски''' писали '''Стефан (Вељановски)''' # Надоградња прве опције и оригинална идеја колеге {{ping|Vux33}} За митрополите би могло слично рјешење као за патријархе, на примјер: Митрополит Амфилохије, Митрополит Јоаникије и слично. Можда тако и за архиепископе. У тексту ће свакако да буде наведено њихово име и презиме. Моја допуна је да бисмо у том случају све остале чланове цркве наводили са презименом у загради. Шта мислите? Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:33, 24. јул 2022. (CEST) 8c9v2477zklcufbxpzzhexcqeihwe2k 25121327 25121319 2022-07-24T16:42:14Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki Према [[Википедија:Трг/Правописна_питања#Световна_презимена_јерарха|расправи на Тргу]], покрећем званичну расправу у циљу сређивање начина писања наслова чланака црквених великодостојника: Имамо двије опције: # Наводити презиме у загради, тако бисмо умјесто '''Стефан Вељановски''' писали '''Стефан (Вељановски)''' # Надоградња прве опције и оригинална идеја колеге {{ping|Vux33}} За митрополите би могло слично рјешење као за патријархе, на примјер: Митрополит Амфилохије, Митрополит Јоаникије и слично. Можда тако и за архиепископе. У тексту ће свакако да буде наведено њихово име и презиме. Моја допуна је да бисмо у том случају све остале чланове цркве наводили са презименом у загради. Шта мислите? Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:33, 24. јул 2022. (CEST) ==Коментари== 0f1119wvnfef3hiki9lmv6dan4crtyk 25121398 25121327 2022-07-24T18:24:24Z ImStevan 295267 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki Према [[Википедија:Трг/Правописна_питања#Световна_презимена_јерарха|расправи на Тргу]], покрећем званичну расправу у циљу сређивање начина писања наслова чланака црквених великодостојника: Имамо двије опције: # Наводити презиме у загради, тако бисмо умјесто '''Стефан Вељановски''' писали '''Стефан (Вељановски)''' # Надоградња прве опције и оригинална идеја колеге {{ping|Vux33}} За митрополите би могло слично рјешење као за патријархе, на примјер: Митрополит Амфилохије, Митрополит Јоаникије и слично. Можда тако и за архиепископе. У тексту ће свакако да буде наведено њихово име и презиме. Моја допуна је да бисмо у том случају све остале чланове цркве наводили са презименом у загради. Шта мислите? Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:33, 24. јул 2022. (CEST) ==Коментари== Не пишем чланке о свештеним лицима, али желим да адресирам могућ проблем да можемо да имамо више лица са истом титулом и црквеним именом, нпр, шта кад би се појавио други Архиепископ Стефан, да ли би се онда прибегло првој опцији додавања презимена обома (Архиепископ Стефан (Вељановски))? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:24, 24. јул 2022. (CEST) rs617ncls18cpamfcrpgu5to89ndic9 25121935 25121398 2022-07-25T08:02:06Z Vux33 178022 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki Према [[Википедија:Трг/Правописна_питања#Световна_презимена_јерарха|расправи на Тргу]], покрећем званичну расправу у циљу сређивање начина писања наслова чланака црквених великодостојника: Имамо двије опције: # Наводити презиме у загради, тако бисмо умјесто '''Стефан Вељановски''' писали '''Стефан (Вељановски)''' # Надоградња прве опције и оригинална идеја колеге {{ping|Vux33}} За митрополите би могло слично рјешење као за патријархе, на примјер: Митрополит Амфилохије, Митрополит Јоаникије и слично. Можда тако и за архиепископе. У тексту ће свакако да буде наведено њихово име и презиме. Моја допуна је да бисмо у том случају све остале чланове цркве наводили са презименом у загради. Шта мислите? Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:33, 24. јул 2022. (CEST) ==Коментари== Не пишем чланке о свештеним лицима, али желим да адресирам могућ проблем да можемо да имамо више лица са истом титулом и црквеним именом, нпр, шта кад би се појавио други Архиепископ Стефан, да ли би се онда прибегло првој опцији додавања презимена обома (Архиепископ Стефан (Вељановски))? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 20:24, 24. јул 2022. (CEST) Не знам каква је пракса код нас, можда нема устаљене, али имамо примјере за патријархе Гаврило V, Атанасије III и слично. Имамо поглаваре митрополије црногорско приморске Петар I и Петар II Петровић Његош, па мислим да би много згодније звучало додавати римске бројеве него презимена. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:02, 25. јул 2022. (CEST) qy2hkhxvdydh46iyheds26lo97elba1 4 4329812 25121336 2022-07-24T16:55:02Z Sadko 25741 Нова страница: У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној увјек буде приказано: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, и… wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној увјек буде приказано: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) nuq31owk5iwme159drzk9yo979zyao7 25121337 25121336 2022-07-24T16:55:37Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној увјек буде приказано: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) == Гласање == q96hz0tyxo3ql7449r8bolspjyd5iqh 25121339 25121337 2022-07-24T16:55:53Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) == Гласање == jcrio10mttciit7y3g6bbe0hi6e3js8 25121348 25121339 2022-07-24T17:02:23Z Sadko 25741 + одбројавање wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=} == Гласање == lawhktbyudctqqtv52yibin3krx03ny 25121351 25121348 2022-07-24T17:02:38Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=}} == Гласање == 990dfyyqdfwckfjtii6tcz3qowfqxrk 25121653 25121351 2022-07-24T23:10:18Z Soundwaweserb 82964 /* Гласање */ wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=}} == Гласање == # {{за}} Опцију 2. Треба имати више вести, пошто се некад дешава да их има дан за даном и 7 је најреалнија опција.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 25. јул 2022. (CEST) fcr3kp12nb7czf5dvc5ynshhwodqk6p 25121856 25121653 2022-07-25T05:21:00Z Acaalexaca 166193 можда боље wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=}} == Гласање == === Предлог број 1 === === Предлог број 2 === # {{за}} Опцију 2. Треба имати више вести, пошто се некад дешава да их има дан за даном и 7 је најреалнија опција.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 25. јул 2022. (CEST) pdimsnv734xl72je55iae5agu7d3jwg 25121857 25121856 2022-07-25T05:21:16Z Acaalexaca 166193 /* Предлог број 2 */ wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=}} == Гласање == === Предлог број 1 === === Предлог број 2 === # {{за}} Опцију 2. Треба имати више вести, пошто се некад дешава да их има дан за даном и 7 је најреалнија опција.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Пер Саунд, можда понекад има више вести. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:21, 25. јул 2022. (CEST) p5nqu9yf10iwmfoxpjan6eqtx3ane8w 25121939 25121857 2022-07-25T08:03:39Z Vux33 178022 wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=}} == Гласање == === Предлог број 1 === === Предлог број 2 === # {{за}} Опцију 2. Треба имати више вести, пошто се некад дешава да их има дан за даном и 7 је најреалнија опција.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Пер Саунд, можда понекад има више вести. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:21, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Мене овај систем гласања подсјећа на скорашње гласање о транскрипцији са јапанског. Која опција побјеђује ако обје добију преко 70% гласова за? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:03, 25. јул 2022. (CEST) 4euufxdzd9gkq49gm0zu46hms7qlysc 25121960 25121939 2022-07-25T08:48:57Z Асена 270577 /* Предлог број 2 */ wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=}} == Гласање == === Предлог број 1 === === Предлог број 2 === # {{за}} Опцију 2. Треба имати више вести, пошто се некад дешава да их има дан за даном и 7 је најреалнија опција.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Пер Саунд, можда понекад има више вести. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:21, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}}[[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:48, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Мене овај систем гласања подсјећа на скорашње гласање о транскрипцији са јапанског. Која опција побјеђује ако обје добију преко 70% гласова за? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:03, 25. јул 2022. (CEST) pbkkw9k4uwew70t0n2iq49wxjob2kbf 25121961 25121960 2022-07-25T08:49:29Z Асена 270577 /* Предлог број 2 */ wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=}} == Гласање == === Предлог број 1 === === Предлог број 2 === # {{за}} Опцију 2. Треба имати више вести, пошто се некад дешава да их има дан за даном и 7 је најреалнија опција.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Пер Саунд, можда понекад има више вести. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:21, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:48, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Мене овај систем гласања подсјећа на скорашње гласање о транскрипцији са јапанског. Која опција побјеђује ако обје добију преко 70% гласова за? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:03, 25. јул 2022. (CEST) ts62su3egdfc1vua0oraw0hf2tjrlqc 25121993 25121961 2022-07-25T09:24:06Z Acaalexaca 166193 /* Коментари */ одговор wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=}} == Гласање == === Предлог број 1 === === Предлог број 2 === # {{за}} Опцију 2. Треба имати више вести, пошто се некад дешава да их има дан за даном и 7 је најреалнија опција.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Пер Саунд, можда понекад има више вести. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:21, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:48, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Мене овај систем гласања подсјећа на скорашње гласање о транскрипцији са јапанског. Која опција побјеђује ако обје добију преко 70% гласова за? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:03, 25. јул 2022. (CEST) :По мени би онда предност имала опција број 2 (у овом случају). [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 11:24, 25. јул 2022. (CEST) hd4q5mfmjdqoht78fdesztjwkczqklo 25121996 25121993 2022-07-25T09:26:29Z 178.237.218.243 /* Гласање */ wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=}} == Гласање == === Предлог број 1 === === Предлог број 2 === # {{за}} Опцију 2. Треба имати више вести, пошто се некад дешава да их има дан за даном и 7 је најреалнија опција.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Пер Саунд, можда понекад има више вести. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:21, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:48, 25. јул 2022. (CEST) # за опцију 2. == Коментари == Мене овај систем гласања подсјећа на скорашње гласање о транскрипцији са јапанског. Која опција побјеђује ако обје добију преко 70% гласова за? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:03, 25. јул 2022. (CEST) :По мени би онда предност имала опција број 2 (у овом случају). [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 11:24, 25. јул 2022. (CEST) 3zamk6y1h9iqtbymyk8iy1frrvef6yo 25121999 25121996 2022-07-25T09:29:35Z MareBG 12583 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/178.237.218.243|178.237.218.243]] ([[User talk:178.237.218.243|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Acaalexaca|Acaalexaca]] wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=}} == Гласање == === Предлог број 1 === === Предлог број 2 === # {{за}} Опцију 2. Треба имати више вести, пошто се некад дешава да их има дан за даном и 7 је најреалнија опција.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Пер Саунд, можда понекад има више вести. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:21, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:48, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Мене овај систем гласања подсјећа на скорашње гласање о транскрипцији са јапанског. Која опција побјеђује ако обје добију преко 70% гласова за? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:03, 25. јул 2022. (CEST) :По мени би онда предност имала опција број 2 (у овом случају). [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 11:24, 25. јул 2022. (CEST) hd4q5mfmjdqoht78fdesztjwkczqklo 25122080 25121999 2022-07-25T10:38:59Z Filipović Zoran 132262 /* Предлог број 2 */ wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=}} == Гласање == === Предлог број 1 === === Предлог број 2 === # {{за}} Опцију 2. Треба имати више вести, пошто се некад дешава да их има дан за даном и 7 је најреалнија опција.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Пер Саунд, можда понекад има више вести. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:21, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:48, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:38, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == Мене овај систем гласања подсјећа на скорашње гласање о транскрипцији са јапанског. Која опција побјеђује ако обје добију преко 70% гласова за? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:03, 25. јул 2022. (CEST) :По мени би онда предност имала опција број 2 (у овом случају). [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 11:24, 25. јул 2022. (CEST) kw0k38uxxqk936ywxglbfuh133172ec 25122083 25122080 2022-07-25T10:40:33Z Filipović Zoran 132262 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki У складу са [[Википедија:Гласање/Предлог/Утврђивање броја вијести на насловној|расправом]] стављам на гласање 2 опције за сталан број вијести на насловној страници: Да ли желите да на насловној стално буде приказано по: # Пет вијести # Седам вијести Изволите, изјасните се. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:55, 24. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=31|сат=18|минут=55|крај=}} == Гласање == === Предлог број 1 === === Предлог број 2 === # {{за}} Опцију 2. Треба имати више вести, пошто се некад дешава да их има дан за даном и 7 је најреалнија опција.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:10, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} Пер Саунд, можда понекад има више вести. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 07:21, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 10:48, 25. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:38, 25. јул 2022. (CEST) == Коментари == {{Коментар}} Мене овај систем гласања подсјећа на скорашње гласање о транскрипцији са јапанског. Која опција побјеђује ако обје добију преко 70% гласова за? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:03, 25. јул 2022. (CEST) :По мени би онда предност имала опција број 2 (у овом случају). [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 11:24, 25. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} У складу са расправом требало је поставити ''само'' опцију за седам вести на гласање. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 12:40, 25. јул 2022. (CEST) 7960n998llu1j08udy465r86g4625ep 14 4329813 25121343 2022-07-24T16:58:01Z ImStevan 295267 Нова страница: [[Категорија:Шаблони]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Шаблони]] 06qliby4w37s907e8jujagj11dpydla 0 4329814 25121379 2022-07-24T18:00:11Z Гибаничар 20738 направљен чланак, зачетак wikitext text/x-wiki {{Телевизијска емисија | име = Софија | слика = Poster za seriju Sofija Paleolog.jpg | опис_слике = | наслов = -{София}- | име2 = -{София Палеолог}- | жанр = историјска серија, [[драма]] | формат = | издавач = | творац = | сценариста = Јелена Рајскаја | режија = Алексеј Андријанов | креативни_директор = | водитељ = | улоге = Марија Андрејева<br />Јевгениј Циганов<br />Надјежда Маркина<br />Пјотр Зајченко<br />Борис Њевзоров | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = | завршна_тема = | слоган = Историја љубави. Историја Русије | композитор = Артјом Васиљев | држава = {{застава|Русија}} | језик = [[Руски језик|руски]] | сезоне = 1 | епизоде = 8 | списак = | извршни_продуцент = Александар Плотников | ко_извршни = | продуцент = Екатерина Жукова<br />Марија Ушакова | supervising_producer = | помоћни_продуцент = | consulting_producer = | ко-продуцент = | story_editor = | монтажер = Денис Аларкон Рамирес | локација = [[Русија]] | кинематографија = | камера = | трајање = ~ 52 [[минут]]а | продукција = Москино | дистрибутер = | канал = | формат_слике = 16:9, 1080 пиксела ([[Телевизија високе резолуције|ХДТВ]]) | формат_тона = стерео, <nowiki>Dolby Digital 5.1</nowiki> | премијерно_приказивање = Русија 1 | почетак = [[28. новембар]] | крај = [[1. децембар]] [[2016]]. | статус = | претходник = | наследник = | сродство = | емитовање_у_Србији=да = | канал2 = [[РТВ 1]], [[РТС 1]] | мрежа2 = | формат_слике2 = | формат_тона2 = | премијерно_приказивање2 = | почетак2 = | крај2 = | статус2 = | претходник2 = | наследник2 = | сродство2 = | сајт = http://sofia.russia.tv/ | сајт2 = | imdb_id = 6653336 | tv_com_id = }} '''Софија''' ({{јез-рус|София}}) је [[русија|руска]] историјска ТВ серија-драма Алексеја Андријанова о [[Софија Палеолог|Софији Палеолог]], која је била велика кнегиња [[Велика московска кнежевина|Москве]] у 15. веку. Серију је урадила продукцијска кућа Москино [[2016]]. године, уз покровитељство Министарства културе и Министарства одбране Руске Федерације. У Србији је емитована на првом каналу [[Радио-телевизија Војводине|Радио телевизији Војводине]] [[2017]]. године и на првом каналу [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизије Србије]] [[2018]]. године. o61zrn6e4lul0yjo4jsb6gmn487c5vi 25121552 25121379 2022-07-24T20:40:40Z Dungodung 490 {{Без извора}} wikitext text/x-wiki {{Без извора}} {{Телевизијска емисија | име = Софија | слика = Poster za seriju Sofija Paleolog.jpg | опис_слике = | наслов = -{София}- | име2 = -{София Палеолог}- | жанр = историјска серија, [[драма]] | формат = | издавач = | творац = | сценариста = Јелена Рајскаја | режија = Алексеј Андријанов | креативни_директор = | водитељ = | улоге = Марија Андрејева<br />Јевгениј Циганов<br />Надјежда Маркина<br />Пјотр Зајченко<br />Борис Њевзоров | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = | завршна_тема = | слоган = Историја љубави. Историја Русије | композитор = Артјом Васиљев | држава = {{застава|Русија}} | језик = [[Руски језик|руски]] | сезоне = 1 | епизоде = 8 | списак = | извршни_продуцент = Александар Плотников | ко_извршни = | продуцент = Екатерина Жукова<br />Марија Ушакова | supervising_producer = | помоћни_продуцент = | consulting_producer = | ко-продуцент = | story_editor = | монтажер = Денис Аларкон Рамирес | локација = [[Русија]] | кинематографија = | камера = | трајање = ~ 52 [[минут]]а | продукција = Москино | дистрибутер = | канал = | формат_слике = 16:9, 1080 пиксела ([[Телевизија високе резолуције|ХДТВ]]) | формат_тона = стерео, <nowiki>Dolby Digital 5.1</nowiki> | премијерно_приказивање = Русија 1 | почетак = [[28. новембар]] | крај = [[1. децембар]] [[2016]]. | статус = | претходник = | наследник = | сродство = | емитовање_у_Србији=да = | канал2 = [[РТВ 1]], [[РТС 1]] | мрежа2 = | формат_слике2 = | формат_тона2 = | премијерно_приказивање2 = | почетак2 = | крај2 = | статус2 = | претходник2 = | наследник2 = | сродство2 = | сајт = http://sofia.russia.tv/ | сајт2 = | imdb_id = 6653336 | tv_com_id = }} '''Софија''' ({{јез-рус|София}}) је [[русија|руска]] историјска ТВ серија-драма Алексеја Андријанова о [[Софија Палеолог|Софији Палеолог]], која је била велика кнегиња [[Велика московска кнежевина|Москве]] у 15. веку. Серију је урадила продукцијска кућа Москино [[2016]]. године, уз покровитељство Министарства културе и Министарства одбране Руске Федерације. У Србији је емитована на првом каналу [[Радио-телевизија Војводине|Радио телевизији Војводине]] [[2017]]. године и на првом каналу [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизије Србије]] [[2018]]. године. {{клица-ТВ}} 4kvqf6vrc9z2ec6b8k7ep8euwax2cwn 25121769 25121552 2022-07-25T01:16:52Z Гибаничар 20738 апсолутно попуњен чланак, довршен рад, напуњено референцама wikitext text/x-wiki {{Телевизијска емисија | име = Софија | слика = Poster za seriju Sofija Paleolog.jpg | опис_слике = | наслов = -{София}- | име2 = -{София Палеолог}- | жанр = историјска серија, [[драма]] | формат = | издавач = | творац = | сценариста = Јелена Рајскаја | режија = Алексеј Андријанов | креативни_директор = | водитељ = | улоге = Марија Андрејева<br />Јевгениј Циганов<br />Надјежда Маркина<br />Пјотр Зајченко<br />Борис Њевзоров | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = | завршна_тема = | слоган = Историја љубави. Историја Русије | композитор = Артјом Васиљев | држава = {{застава|Русија}} | језик = [[Руски језик|руски]] | сезоне = 1 | епизоде = 8 | списак = | извршни_продуцент = Александар Плотников | ко_извршни = | продуцент = Екатерина Жукова<br />Марија Ушакова | supervising_producer = | помоћни_продуцент = | consulting_producer = | ко-продуцент = | story_editor = | монтажер = Денис Аларкон Рамирес | локација = [[Русија]] | кинематографија = | камера = | трајање = ~ 52 [[минут]]а | продукција = Москино | дистрибутер = | канал = | формат_слике = 16:9, 1080 пиксела ([[Телевизија високе резолуције|ХДТВ]]) | формат_тона = стерео, <nowiki>Dolby Digital 5.1</nowiki> | премијерно_приказивање = Русија 1 | почетак = [[28. новембар]] | крај = [[1. децембар]] [[2016]]. | статус = | претходник = | наследник = | сродство = | емитовање_у_Србији=да = | канал2 = [[РТВ 1]], [[РТС 1]] | мрежа2 = | формат_слике2 = | формат_тона2 = | премијерно_приказивање2 = | почетак2 = | крај2 = | статус2 = | претходник2 = | наследник2 = | сродство2 = | сајт = http://sofia.russia.tv/ | сајт2 = | imdb_id = 6653336 | tv_com_id = }} '''Софија''' ({{јез-рус|София}}) је [[русија|руска]] историјска ТВ серија-драма Алексеја Андријанова о [[Софија Палеолог|Софији Палеолог]], која је била велика кнегиња [[Велика московска кнежевина|Москве]] у 15. веку. Серију је урадила продукцијска кућа Москино [[2016]]. године, уз покровитељство Министарства културе и Министарства одбране Руске Федерације.<ref>{{cite news |first1=Tricolor TV |last1=Magazine |title=Уроки истории: канал «Россия 1» начинает показ исторического сериала «София» |url=https://tvmag.ru/article/serials/skaz-istoricheskiy/ |access-date=24. 7. 2022 |work=TV Mag |date=28. 11. 2016 |language=ru}}</ref> У Србији је емитована на првом каналу [[Радио-телевизија Војводине|Радио телевизији Војводине]] [[2017]]. године<ref>{{cite news |last1=Војводине |first1=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија |title=Историјска драма "Софија" ускоро на РТВ |url=https://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/istorijska-drama-sofija-uskoro-na-rtv_873645.html |access-date=24. 7. 2022 |work=ЈМУ Радио-телевизија Војводине |date=28. 11. 2017}}</ref> и на првом каналу [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизије Србије]] [[2018]]. године<ref>{{cite news |last1=Serbia |first1=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of |title=„Софија“, радним данима на РТС 1 |url=https://www.rts.rs/page/rts/ci/rtspredstavlja/Filmski+program/story/2585/strane-serije/3255543/sofija-radnim-danima-na-rts-1.html |access-date=24. 7. 2022 |work=www.rts.rs |date=12. 09. 2018}}</ref>. == Резиме == {{Упозорење}} Друга половина [[15. век]]а. [[Византија|Византијско царство]] су освојили [[Османски Турци|Турци-Османлије]]. Последњи владари Византије, [[Палеолози]], избегли су у [[Рим]]. После смрти прве жене, московски кнез [[Иван III Васиљевич|Иван Трећи]] добија понуду из Рима да се ожени младом византијском принцезом у изгнанству – [[Софија Палеолог|Зојом Палеолог]]. У Рим Иван Трећи шаље свог човека од поверења, војводу Хромог, и свог унајмљеног мајстора ковања новца, Италијана, Фреја. Посланици доводе Зоју из Рима у [[Москва|Москву]], где при [[Прекрштавање|поновљеном крштењу]] она добија ново име – [[Софија (име)|Софија]]. Међутим, пошто је постала велика кнегиња Москве, Софија, Зоја Палеолог, није оправдала очекивања [[Папа|римског папе]] да прошири утицај [[Римокатоличка црква|Католичке цркве]] на Русију. Покушаји да се пошаљу изасланици да убеде Софију да следи линију Рима, а касније и да је убију – завршавају се неуспехом. У серији су приказани најупечатљивији моменти владавине Ивана Трећег: рат са [[Новгородска република|Новгородском републиком]], свађа и касније мирење с браћом Борисом Волоцким и Андрејем Великим, избављење из ропства [[Златна хорда|Златној Хорди]], као и непријатељство између Софије и Јелене „Чаробнице” – жене старијег Ивановог сина. == Улоге == {| class="wikitable" |- ! Име глумца !! Улога |- | Јевгениј Циганов || Иван Трећи, велики кнез Москве |- | Марија Андрејева || Софија Палеолог, велика кнегиња Москве |- | Надјежда Маркина || Марија Јарославна, велика кнегиња Москве, мајка Ивана Трећег |- | Пјотр Зајченко || Филип Први, митрополит московски и све Русије |- | Борис Њевзоров || Григориј Иванович Мамонов, бољар и служитељ при двору |- | Џулијано де Капуа || Иван Фрјазин, мајстор ковања новца, дипломата |- | Александар Балујев || Стефан Трећи Велики, господар Молдавске кнежевине |- | Семјон Трескунов || млади Иван Четврти, будући цар све Русије |- | Јуриј Назаров || Макариј, васпитач Ивана Грозног, митрополит |- | Јегор Корешков || Пјотро |- | Сергеј Пускепалис || Казимир Четврти, велики кнез Литваније |- | Владас Багдонас || Сикст Шести, папа римски |- | Андреј Барило || Андреј Палеолог, Софијин брат |- | Матија Збраџа || Висарион никејски, кардинал |- | Едвард Филипона || син Карачоло |- | Лен Блаватник || италијански изасланик |- | Вадим Елик || помоћник италијанског изасланика |- | Софија Никитчук || Јелена Чаробница, жена Ивана Младог |- | Миријам Сехон || Лаура, помоћница кнегиње Софије |- | Кирил Козаков || Антонио Бонумбре, папски легат |- | Николај Козак || Фјодор Давидович Хроми, војвода и бољар |- | Иља Иљиних || Иван Млади, старији син Ивана Трећег, престолонаследник |- | Алиса Сапегина || Настењка |- | Анатолиј Узденскиј || Фјодор Васиљевич Курицин, посланик, хроничар и благајник двора |- | Сергеј Борисов || Годиња, старији маченосац великог кнеза |- | Иван Колесников || Јуриј Васиљевич, брат Ивана Трећег |- | Сергеј Марин || Андреј Васиљевич, брат Ивана Трећег |- | Иван Вакуленко || Борис Васиљевич, млађи брат Ивана Трећег |- | Константин Тополага || кнез Данил Холмски, војсковођа |- | Иван Мамонов || Стерљага |- | Андреј Јевдокимов || Сјомка Хвост, маченосац великог кнеза |- | Амаду Мамадаков || Ахмат, хан Велике хорде |- | Лидија Бајрашевскаја || Марфа Борецкаја, новгородска намесница |- | Николај Шрајбер || кнез Василиј Гребјонка, новгородски војсковођа |- | Павел Зборшчиков || кнез Василиј Ноздроватиј, војсковођа |- | Борис Токарев || Аристотел Фјораванти, италијански архитекта |- | Максим Радугин || Серђио |- | Вилен Бабичев || Мирон, џелат |- | Анатолиј Наумов || кнежевић Василиј Иванович, син Ивана Трећег и Софије |} == Стварање серије == Пилот назив серије је био „Софија Палеолог”<ref>{{cite news |last1=Шамуков |first1=Руслан |title=Фильм о последней византийской принцессе снимут в новгородском музее деревянного зодчества |url=https://tass.ru/kultura/2303427 |access-date=25. 7. 2022 |work=tass.ru |date=30. 9. 2015 |language=руски}}</ref>. Снимања су почела у новембру 2014. године<ref>{{cite news |last1=Крылова |first1=Инна |title=В Псковской области снимают сериал о Софии Палеолог |url=https://www.pskov.kp.ru/daily/26546/3562621/ |access-date=25. 7. 2022 |publisher=Комсомольская правда |date=26. 6. 2016 |language=руски}}</ref> и одвијала су се на простору Италије<ref>{{cite news |last1=Емельянова |first1=Ася |title="София": новый исторический сериал на "России 1" |url=https://www.vesti.ru/article/1614621 |access-date=25. 7. 2022 |work=vesti.ru |publisher=Вести.Ru |date=29. 10. 2016 |language=ru}}</ref>, Чешке и Русије, у московском и псовском кремљу<ref name="ytb">{{cite web |title=«София»: исторический сериал о борьбе за власть и преображающей любви |url=https://youtube.com/watch?v=JHSVkdMqRQQ |website=www.youtube.com |publisher=YouTube |access-date=2. 4. 2018 |language=ru |date=23. 11. 2016}}</ref>, те у разним областима и градовима Руске федерације<ref>{{cite news |last1=Веприкова |first1=Светлана |title=Сериал «София», который частично снимали рядом с Обнинском, выходит на экраны |url=http://ngregion.ru/novosti/serial-sofiya-kotoryj-chastichno-snimali-ryadom-s-obninskom-vykhodit-na-ekrany |access-date=25. 7. 2022 |work=ngregion.ru |date=24. 11. 2016 |language=ru}}</ref>. За снимање је била специјално изграђена сценографија московског кремља, која је одговарала његовом историјском изгледу из 15. века (тада он није био уобичајено црвене боје, већ беле). Исто тако је била изграђена и сценографија Успењског сабора<ref>{{cite news |last1=Рогова |first1=Анастасия |title=Сериал о Софии Палеолог выйдет в 2016 году |url=https://izvestia.ru/news/594205 |access-date=25. 7. 2022 |work=Известия |date=28. 10. 2015 |language=ru}}</ref>. Сцене папског двора снимане су у Прагу, у филмском студију „Барандов”, где је својевремено била изграђена сценографија 15. века за снимање серије „Борџија”. Специјално за филм, реквизитори су обезбедили старинско посуђе и прибор тог времена. Златници за филм су ковани према оригиналним дукатима. За пројекат је било сашивено више од хиљаду костима. Хиљаде Руса посетили су изложбу о настанку овог ТВ пројекта<ref name="ytb" />. === Звучна подлога === Песму „Ја тебје вјерју” (Ја теби верујем), која се налази у завршним шпицама серије, извео је певач Григориј Лепс<ref>{{cite web |title=Григорий Лепс - Я тебе верю. Саундтрек к сериалу "София" |url=https://www.youtube.com/watch?v=4gCOiohMFW8 |website=YouTube |access-date=25. 7. 2022 |language=ru |date=26. 11. 2016}}</ref>. Музику за њу је написао Игор Матвијенко, а текст Џахан Полијева<ref>{{cite news |title=Премьера песни Григория Лепса к новому грандиозному сериалу «София» |url=https://russia.tv/article/show/article_id/31492/ |publisher=Россия-1 |language=ru}}</ref>. Према речима репортера Олега Пашкина, таквих фолклорних мотива у репертоару Лепса још никад није било.<ref name="ytb" /> == Премијера == Серија „Софија” била је једна од главних премијера јесени 2016. године<ref>{{cite news |last1=Иванова |first1=Валерия |title=Новые русские сериалы: главные премьеры осени 2016 года |url=http://www.vokrug.tv/article/show/novye_russkie_serialy_glavnye_premery_oseni_2016_goda_54675/ |access-date=25. 7. 2022 |work=Вокруг.ТВ |date=29. 8. 2016 |language=ru}}</ref>. Премијера је одржана 28. новембра 2016. године на ТВ каналу „Русија 1”<ref>{{cite news |last1=Альперина |first1=Сусанна |title=Новый российский сериал расскажет о жене Ивана III Софии Палеолог |url=https://rg.ru/2016/11/24/novyj-rossijskij-serial-rasskazhet-o-zhene-ivana-iii-sofii-paleolog.html |access-date=25. 7. 2022 |work=Российская газета |date=24. 11. 2016 |language=ru}}</ref>. У периоду од 28. новембра до 1. децембра, серија се емитовала у термину од 21:00 до 23:00 (по две епизоде)<ref>{{cite news |title=«София» — когда смотреть по ТВ в Ростове-на-Дону — Яндекс.Телепрограмма |url=https://tv.yandex.ru/39/program/2549030?eventId=92867791 |access-date=25. 7. 2022 |work=tv.yandex.ru |date=28. 11. 2016 |language=ru}}</ref>. == Одзиви == === Критика === Михаил Тјуренков, политиколог и религиозни публициста, главни уредник програма канала „Цариград ТВ”, поделио је своје утиске о серији: :::{{Quote frame|Та чињеница, што је на каналу „Русија” у ударном термину пуштена серија, која говори о једном од кључних догађаја у историји отаџбине, не може да не радује. Уверен сам да епоха изградње централизоване Руске државе-цивилизације, која је наследница хришћанске империје Ромеја (Византије), епоха рађања Трећег Рима, треба да добије највећу покривеност не само у академској литератури, већ и у популарним жанровима. Истовремено, разумевајући неизбежност уметничке фикције, уопштавања и упрошћавања, сматрам за недопустиво масовно реплицирање лажних стереотипа. Нажалост, при гледању првих епизода „Софије”, управо ова идеја ми није изглазила из главе: о обиљу историјских грешака и апсурда ТВ серије можете сачинити не чланак, већ књигу. Ипак ћу, исправности ради, рећи да у Софији нема потпуног извртања руске историје у стилу Фоменко-Носовски, а њен умерено патриотски ентузијазам чак изазива поштовање. Као и наступ глумаца. Појединих. Дакле, изузевши историјска знања, могу препоручити као „приче на тему” ТВ серију, која би могла да заинтересује гледаоце и да их подстакне на даље проучавање тог најзанимљивијег периода историје наше отаџбине.<ref>{{cite news |last1=Метёлкина |first1=Софья |title=София: чем сериал (не) понравился зрителям |url=http://web.archive.org/web/20161224095838/http://tsargrad.tv/article/2016/12/01/sofija-chem-serial-ne-ponravilsja-zriteljam |access-date=24. 12. 2016 |work=web.archive.org |publisher=Царьград ТВ |date=1. 12. 2016 |language=ru}}</ref>|align=center}} === Награде === Серија је добила следеће награде: * Награда АПКиТ<ref>{{cite news |title=Премия АПКиТ 2017 |url=http://www.rusproducers.com/award/award-2017 |access-date=25. 7. 2022 |work=www.rusproducers.com |language=ru}}</ref> :# за најбољу сценографију :# за најбољу костимографију :# за најбољу уметност шминке * Награда „ТЭФИ” за најбољу реализацију домаће историје<ref>{{cite news |title=Номинации 2017 Тэфи |url=https://tefitv.ru/nomination/nominations-2017/ |access-date=25. 7. 2022 |work=tefitv.ru |language=ru}}</ref> * Награда „Златни орао” за најбољи мини серијал до 10 епизода<ref>{{cite news |title=Номинанты премии «Золотой Орел» за 2017 год |url=https://kinoacademy.ru/page/nominees-award-2017 |access-date=25. 7. 2022 |work=kinoacademy.ru |language=ru}}</ref> == Референце == {{извори}} == Унутрашње везе == * [[Историја Русије]] * [[Велика московска кнежевина]] * [[Иван III Васиљевич|Иван Трећи Васиљевич]] * [[Софија Палеолог]] == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20170520230324/http://sofia.russia.tv/ Званична страница серије Софија] * [https://www.imdb.com/title/tt6653336 Софија] на сајту [[IMDb]] * [https://www.rts.rs/page/rts/ci/rtspredstavlja/Filmski+program/story/2585/strane-serije/3255543/sofija-radnim-danima-na-rts-1.html Радио телевизија Србије: Серија Софија – грандиозни пројекат] * [https://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/istorijska-drama-sofija-uskoro-na-rtv_873645.html Радио телевизија Војводине: Историјска драма Софија] * [https://biblijskifilmovi.com/sofija-s1-e1/ Цела серија онлајн са српским преводом], на сајту „Библијски филмови” [[Категорија:Руске серије]] [[Категорија:ТВ серије које су се почеле приказивати 2016.]] [[Категорија:Руске серије које су се почеле приказивати 2016.]] [[Категорија:Руске царице]] kdnzaczw0q1azy27s8jcp51ml9n8h8c 0 4329815 25121382 2022-07-24T18:02:11Z 178.223.18.135 Нова страница: Овај чланак садржи топ-листу [[Билборд хот 100]] за [[2003]]. годину.<ref>{{cite magazine|work=[[Билборд (часопис)|Билборд]] |title=-{2003 The Year in Music: Hot 100 Singles & Tracks}- |date=27. 12. 2003. |url={{Google books|bA8EAAAAMBAJ|pg=RA1-PA5|plainurl=yes}} |pages=YE-30, YE-32 |publisher=-{Nielsen Business Media, Inc.}- |access-date=3. 7. 2022}}</ref> == Поредак == {| class="wikitable sor… wikitext text/x-wiki Овај чланак садржи топ-листу [[Билборд хот 100]] за [[2003]]. годину.<ref>{{cite magazine|work=[[Билборд (часопис)|Билборд]] |title=-{2003 The Year in Music: Hot 100 Singles & Tracks}- |date=27. 12. 2003. |url={{Google books|bA8EAAAAMBAJ|pg=RA1-PA5|plainurl=yes}} |pages=YE-30, YE-32 |publisher=-{Nielsen Business Media, Inc.}- |access-date=3. 7. 2022}}</ref> == Поредак == {| class="wikitable sortable" style="font-size:95%" |- ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=40| Поз. ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=300| Извођач(и) ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=320| Сингл |- style="text-align:left;" | align="center"| 1. || -{[[50 Cent]]}- || ''-{In da Club}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 2. || [[Р. Кели]] || ''-{Ignition}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 3. || [[Шон Пол]] || ''-{Get Busy}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 4. || [[Бијонсе]] и [[Џеј-Зи]] || ''-{Crazy in Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 5. || -{[[3 Doors Down]]}- || ''-{When I'm Gone}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 6. || -{[[Matchbox Twenty]]}- || ''-{Unwell}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 7. || Чинги || ''-{Right Thurr}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 8. || [[Алија (певачица)|Алија]] || ''-{Miss You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 9. || [[Кид Рок]] и [[Шерил Кроу]] || ''-{Picture}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 10. || -{[[Evanescence]]}- и Пол Макој || ''-{Bring Me to Life}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 11. || -{[[Лил Џон|Lil Jon & The East Side Boyz]]}- и -{Ying Yang Twins}- || ''-{Get Low}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 12. || [[Бијонсе]] и [[Шон Пол]] || ''-{Baby Boy}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 13. || [[Нели]], Пи Диди и Марфи Ли || ''-{Shake Ya Tailfeather}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 14. || -{[[50 Cent]]}- и [[Нејт Дог]] || ''-{21 Questions}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 15. || [[Џенифер Лопез]] и -{LL Cool J}- || ''-{All I Have}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 16. || [[Кристина Агилера]] || ''-{Beautiful}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 17. || [[Баста Рајмс]], [[Мараја Кери]] и -{The Flipmode Squad}- || ''-{I Know What You Want}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 18. || [[Аврил Лавињ]] || ''-{I'm with You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 19. || Анкл Крекер и Доби Греј || ''-{Drift Away}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 20. || [[Лил Ким]] и -{[[50 Cent]]}- || ''-{Magic Stick}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 21. || -{[[50 Cent]]}- || ''-{P.I.M.P.}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 22. || -{B2K}- и Пи Диди || ''-{Bump, Bump, Bump}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 23. || Фаболос и Тамија || ''-{Into You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 24. || Фаболос, Мајк Шори и Лил Мо || ''-{Can't Let You Go}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 25. || Џа Рул и [[Ашанти (певачица)|Ашанти]] || ''-{Mesmerize}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 26. || -{[[The Black Eyed Peas|Black Eyed Peas]]}- || ''-{Where Is the Love?}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 27. || -{Santana}- и [[Мишел Бранч]] || ''-{The Game of Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 28. || [[Еминем]] || ''-{Lose Yourself}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 29. || [[Ашанти (певачица)|Ашанти]] || ''-{Rock wit U (Awww Baby)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 30. || [[Џастин Тимберлејк]] || ''-{[[Cry Me a River]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 31. || Тајрис || ''-{How You Gonna Act Like That}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 32. || [[Џастин Тимберлејк]] || ''-{Rock Your Body}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 33. || Вејн Вондер || ''-{No Letting Go}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 34. || [[Фарел Вилијамс|Фарел]] и [[Џеј-Зи]] || ''-{Frontin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 35. || -{Dixie Chicks}- || ''-{Landslide}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 36. || [[Миси Елиот]] || ''-{Work It}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 37. || [[Бијонсе]] и [[Џеј-Зи]] || ''-{'03 Bonnie & Clyde}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 38. || Нивија, Брајан Кејси и Брендон Кејси || ''-{Don't Mess with My Man}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 39. || [[Моника (певачица)|Моника]] || ''-{So Gone}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 40. || [[Нели]], Кихуан, Али и Марфи Ли || ''-{Air Force Ones}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 41. || Лумиди || ''-{Never Leave You (Uh Oooh, Uh Oooh)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 42. || [[Снуп Дог]], [[Фарел Вилијамс|Фарел]] и Чарли Вилсон || ''-{Beautiful}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 43. || [[Миси Елиот]] и [[Лудакрис]] || ''-{Gossip Folks}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 44. || [[Кели Кларксон]] || ''-{Miss Independent}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 45. || -{Train}- || ''-{Calling All Angels}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 46. || -{YoungBloodZ}- и [[Лил Џон]] || ''-{Damn!}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 47. || Клеј Ејкен || ''-{This Is the Night}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 48. || [[Џон Мејер]] || ''-{Your Body Is a Wonderland}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 49. || -{Trapt}- || ''-{Headstrong}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 50. || -{Ginuwine}- || ''-{In Those Jeans}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 51. || [[Лудакрис]] и Шона || ''-{Stand Up}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 52. || [[Џејсон Мраз]] || ''-{The Remedy (I Won't Worry)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 53. || -{Santana}- и Алекс Бенд || ''-{Why Don't You & I}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 54. || [[Џеј-Зи]] || ''-{Excuse Me Miss}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 55. || [[Џенифер Лопез]], Џејдакис и Стајлс Пи || ''-{Jenny from the Block}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 56. || [[Мишел Бранч]] || ''-{Are You Happy Now?}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 57. || [[Шанаја Твејн]] || ''-{Forever and for Always}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 58. || [[Нас]] || ''-{I Can}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 59. || -{[[No Doubt]]}- и Лејди Соу || ''-{Underneath It All}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 60. || Данијел Бедингфилд || ''-{If You're Not the One}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 61. || [[Р. Кели]] || ''-{Thoia Thoing}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 62. || -{[[3 Doors Down]]}- || ''-{[[Here Without You]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 63. || -{[[50 Cent]]}- || ''-{Wanksta}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 64. || [[Маја (певачица)|Маја]] || ''-{My Love Is Like... Wo}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 65. || Алан Џексон и Џими Бафет || ''-{It's Five O'Clock Somewhere}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 66. || [[Шон Пол]] || ''-{Like Glue}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 67. || [[Кристина Агилера]] и [[Лил Ким]] || ''-{Can't Hold Us Down}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 68. || -{Lonestar}- || ''-{My Front Porch Looking In}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 69. || Аманда Перез || ''-{Angel}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 70. || -{Puddle of Mudd}- || ''-{She Hates Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 71. || Френки Џеј || ''-{Don't Wanna Try}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 72. || [[Лил Ким]] и Мистер Чикс || ''-{The Jump Off}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 73. || [[Џул (певачица)|Џул]] || ''-{Intuition}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 74. || -{Ginuwine}- и Бејби || ''-{Hell Yeah}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 75. || Тоби Кит и [[Вили Нелсон]] || ''-{Beer for My Horses}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 76. || Чинги, [[Лудакрис]] и [[Снуп Дог]] || ''-{Holidae In}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 77. || Бејби Беш и Френки Џеј || ''-{Suga Suga}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 78. || Ерика Баду и Комон || ''-{Love of My Life (An Ode to Hip-Hop}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 79. || [[Кристина Агилера]] || ''-{Fighter}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 80. || -{[[2Pac]]}- || ''-{Thugz Mansion}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 81. || -{[[Coldplay]]}- || ''-{Clocks}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 82. || Џахим || ''-{Put That Woman First}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 83. || [[Ашанти (певачица)|Ашанти]] || ''-{Rain on Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 84. || Марк Вилс || ''-{19 Somethin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 85. || -{Young Gunz}- || ''-{Can't Stop, Won't Stop}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 86. || -{Brooks & Dunn}- || ''-{Red Dirt Road}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 87. || Диркс Бентли || ''-{What Was I Thinkin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 88. || Рубен Стадард || ''-{Flying Without Wings}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 89. || [[Еминем]] || ''-{Sing for the Moment}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 90. || Дарил Ворли || ''-{Have You Forgotten?}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 91. || Кени Чесни || ''-{No Shoes, No Shirt, No Problems}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 92. || [[Алија (певачица)|Алија]] || ''-{Come Over}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 93. || -{Field Mob}- || ''-{Sick of Being Lonely}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 94. || [[Р. Кели]] || ''-{Step in the Name of Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 95. || [[Талија (певачица)|Талија]] и Фет Џо || ''-{I Want You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 96. || -{[[Audioslave]]}- || ''-{Like a Stone}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 97. || [[Нора Џоунс]] || ''-{Don't Know Why}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 98. || [[Еминем]] || ''-{Superman}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 99. || Тим Макгро || ''-{Real Good Man}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 100. || -{Floetry}- || ''-{Say Yes}-'' |} == Референце == {{reflist}} {{Билборд хот 100}} [[Категорија:Билборд хот 100 — годишње топ-листе|2003]] [[Категорија:Музика у 2003.]] qanhawta37f1hjcdejsxosqzuij58o1 25121390 25121382 2022-07-24T18:07:46Z 178.223.18.135 /* Поредак */ wikitext text/x-wiki Овај чланак садржи топ-листу [[Билборд хот 100]] за [[2003]]. годину.<ref>{{cite magazine|work=[[Билборд (часопис)|Билборд]] |title=-{2003 The Year in Music: Hot 100 Singles & Tracks}- |date=27. 12. 2003. |url={{Google books|bA8EAAAAMBAJ|pg=RA1-PA5|plainurl=yes}} |pages=YE-30, YE-32 |publisher=-{Nielsen Business Media, Inc.}- |access-date=3. 7. 2022}}</ref> == Поредак == {| class="wikitable sortable" style="font-size:95%" |- ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=40| Поз. ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=300| Извођач(и) ! style="text-align:center; background:#C41E3A; color:#fff;" width=320| Сингл |- style="text-align:left;" | align="center"| 1. || -{[[50 Cent]]}- || ''-{In da Club}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 2. || [[Р. Кели]] || ''-{Ignition}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 3. || [[Шон Пол]] || ''-{Get Busy}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 4. || [[Бијонсе]] и [[Џеј-Зи]] || ''-{Crazy in Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 5. || -{[[3 Doors Down]]}- || ''-{When I'm Gone}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 6. || -{[[Matchbox Twenty]]}- || ''-{Unwell}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 7. || Чинги || ''-{Right Thurr}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 8. || [[Алија (певачица)|Алија]] || ''-{Miss You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 9. || [[Кид Рок]] и [[Шерил Кроу]] || ''-{Picture}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 10. || -{[[Evanescence]]}- и Пол Макој || ''-{Bring Me to Life}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 11. || -{[[Лил Џон|Lil Jon & The East Side Boyz]]}- и -{Ying Yang Twins}- || ''-{Get Low}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 12. || [[Бијонсе]] и [[Шон Пол]] || ''-{Baby Boy}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 13. || [[Нели]], Пи Диди и Марфи Ли || ''-{Shake Ya Tailfeather}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 14. || -{[[50 Cent]]}- и [[Нејт Дог]] || ''-{21 Questions}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 15. || [[Џенифер Лопез]] и -{LL Cool J}- || ''-{All I Have}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 16. || [[Кристина Агилера]] || ''-{Beautiful}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 17. || [[Баста Рајмс]], [[Мараја Кери]] и -{The Flipmode Squad}- || ''-{I Know What You Want}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 18. || [[Аврил Лавињ]] || ''-{I'm with You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 19. || Анкл Крекер и Доби Греј || ''-{Drift Away}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 20. || [[Лил Ким]] и -{[[50 Cent]]}- || ''-{Magic Stick}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 21. || -{[[50 Cent]]}- || ''-{P.I.M.P.}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 22. || -{B2K}- и Пи Диди || ''-{Bump, Bump, Bump}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 23. || Фаболос и Тамија || ''-{Into You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 24. || Фаболос, Мајк Шори и Лил Мо || ''-{Can't Let You Go}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 25. || Џа Рул и [[Ашанти (певачица)|Ашанти]] || ''-{Mesmerize}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 26. || -{[[The Black Eyed Peas|Black Eyed Peas]]}- || ''-{Where Is the Love?}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 27. || -{Santana}- и [[Мишел Бранч]] || ''-{The Game of Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 28. || [[Еминем]] || ''-{Lose Yourself}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 29. || [[Ашанти (певачица)|Ашанти]] || ''-{Rock wit U (Awww Baby)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 30. || [[Џастин Тимберлејк]] || ''-{[[Cry Me a River]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 31. || Тајрис || ''-{How You Gonna Act Like That}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 32. || [[Џастин Тимберлејк]] || ''-{Rock Your Body}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 33. || Вејн Вондер || ''-{No Letting Go}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 34. || [[Фарел Вилијамс|Фарел]] и [[Џеј-Зи]] || ''-{Frontin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 35. || -{Dixie Chicks}- || ''-{Landslide}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 36. || [[Миси Елиот]] || ''-{Work It}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 37. || [[Бијонсе]] и [[Џеј-Зи]] || ''-{'03 Bonnie & Clyde}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 38. || Нивија, Брајан Кејси и Брендон Кејси || ''-{Don't Mess with My Man}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 39. || [[Моника (певачица)|Моника]] || ''-{So Gone}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 40. || [[Нели]], Кихуан, Али и Марфи Ли || ''-{Air Force Ones}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 41. || Лумиди || ''-{Never Leave You (Uh Oooh, Uh Oooh)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 42. || [[Снуп Дог]], [[Фарел Вилијамс|Фарел]] и Чарли Вилсон || ''-{Beautiful}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 43. || [[Миси Елиот]] и [[Лудакрис]] || ''-{Gossip Folks}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 44. || [[Кели Кларксон]] || ''-{Miss Independent}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 45. || -{Train}- || ''-{Calling All Angels}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 46. || -{YoungBloodZ}- и [[Лил Џон]] || ''-{Damn!}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 47. || Клеј Ејкен || ''-{This Is the Night}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 48. || [[Џон Мејер]] || ''-{Your Body Is a Wonderland}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 49. || -{Trapt}- || ''-{Headstrong}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 50. || -{Ginuwine}- || ''-{In Those Jeans}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 51. || [[Лудакрис]] и Шона || ''-{Stand Up}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 52. || [[Џејсон Мраз]] || ''-{The Remedy (I Won't Worry)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 53. || -{Santana}- и Алекс Бенд || ''-{Why Don't You & I}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 54. || [[Џеј-Зи]] || ''-{Excuse Me Miss}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 55. || [[Џенифер Лопез]], Џејдакис и Стајлс Пи || ''-{Jenny from the Block}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 56. || [[Мишел Бранч]] || ''-{Are You Happy Now?}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 57. || [[Шанаја Твејн]] || ''-{Forever and for Always}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 58. || [[Нас]] || ''-{I Can}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 59. || -{[[No Doubt]]}- и Лејди Соу || ''-{Underneath It All}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 60. || Данијел Бедингфилд || ''-{If You're Not the One}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 61. || [[Р. Кели]] || ''-{Thoia Thoing}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 62. || -{[[3 Doors Down]]}- || ''-{[[Here Without You]]}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 63. || -{[[50 Cent]]}- || ''-{Wanksta}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 64. || [[Маја (певачица)|Маја]] || ''-{My Love Is Like... Wo}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 65. || Алан Џексон и Џими Бафет || ''-{It's Five O'Clock Somewhere}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 66. || [[Шон Пол]] || ''-{Like Glue}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 67. || [[Кристина Агилера]] и [[Лил Ким]] || ''-{Can't Hold Us Down}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 68. || -{Lonestar}- || ''-{My Front Porch Looking In}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 69. || Аманда Перез || ''-{Angel}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 70. || -{Puddle of Mudd}- || ''-{She Hates Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 71. || Френки Џеј || ''-{Don't Wanna Try}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 72. || [[Лил Ким]] и Мистер Чикс || ''-{The Jump Off}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 73. || [[Џул (певачица)|Џул]] || ''-{Intuition}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 74. || -{Ginuwine}- и Бејби || ''-{Hell Yeah}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 75. || Тоби Кит и [[Вили Нелсон]] || ''-{Beer for My Horses}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 76. || Чинги, [[Лудакрис]] и [[Снуп Дог]] || ''-{Holidae In}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 77. || Бејби Беш и Френки Џеј || ''-{Suga Suga}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 78. || Ерика Баду и Комон || ''-{Love of My Life (An Ode to Hip-Hop)}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 79. || [[Кристина Агилера]] || ''-{Fighter}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 80. || -{[[2Pac]]}- || ''-{Thugz Mansion}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 81. || -{[[Coldplay]]}- || ''-{Clocks}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 82. || Џахим || ''-{Put That Woman First}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 83. || [[Ашанти (певачица)|Ашанти]] || ''-{Rain on Me}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 84. || Марк Вилс || ''-{19 Somethin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 85. || -{Young Gunz}- || ''-{Can't Stop, Won't Stop}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 86. || -{Brooks & Dunn}- || ''-{Red Dirt Road}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 87. || Диркс Бентли || ''-{What Was I Thinkin'}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 88. || Рубен Стадард || ''-{Flying Without Wings}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 89. || [[Еминем]] || ''-{Sing for the Moment}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 90. || Дарил Ворли || ''-{Have You Forgotten?}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 91. || Кени Чесни || ''-{No Shoes, No Shirt, No Problems}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 92. || [[Алија (певачица)|Алија]] || ''-{Come Over}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 93. || -{Field Mob}- || ''-{Sick of Being Lonely}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 94. || [[Р. Кели]] || ''-{Step in the Name of Love}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 95. || [[Талија (певачица)|Талија]] и Фет Џо || ''-{I Want You}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 96. || -{[[Audioslave]]}- || ''-{Like a Stone}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 97. || [[Нора Џоунс]] || ''-{Don't Know Why}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 98. || [[Еминем]] || ''-{Superman}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 99. || Тим Макгро || ''-{Real Good Man}-'' |- style="text-align:left;" | align="center"| 100. || -{Floetry}- || ''-{Say Yes}-'' |} == Референце == {{reflist}} {{Билборд хот 100}} [[Категорија:Билборд хот 100 — годишње топ-листе|2003]] [[Категорија:Музика у 2003.]] sxdhxwyhb5iqgkv528rctn40d7w6998 6 4329816 25121385 2022-07-24T18:02:53Z Гибаничар 20738 отпремање неслободног омота путем [[Википедија:Водич_за_отпремање|Водича за отпремање]] wikitext text/x-wiki ==Опис== {{Non-free use rationale 2 |Description = Поштена употреба постера руске серије Софија Палеолог. Преузето је са руске википедије: https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%B9%D0%BB:Sofia_(serial).jpg . Молим да буде на нашој под истим условима поштене употребе. |Source = https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%B9%D0%BB:Sofia_(serial).jpg |Date = 2016 |Author = глумачка екипа |Article = Софија (руска серија) |Purpose = да служи као примарно средство визуелне идентификације при врху чланка посвећеног дјелу у питању. |Replaceability = Н/Д |Minimality = Само да опише чланак о поменутој серији, као минијатурна слика у чланку. |Commercial = Н/Д }} ==Лиценцирање== {{Non-free movie poster}} rkyb3l9e9a9r0fvjzq0l5a7tx4be6s0 6 4329817 25121387 2022-07-24T18:07:27Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki == Лиценцирање == {{Филмски постер}} ei46mvozhsd0zg26hacyre9a8zjejrs 0 4329818 25121410 2022-07-24T18:40:12Z SimplyFreddie 231289 + wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Емил Смит Роу | слика = | опис_слике = | пуно_име = Емил Смит Роу<ref>{{cite web |url=https://www.premierleague.com/news/844127 |title=2018/19 Premier League squads confirmed |publisher=Premier League |date=3. 9. 2018}}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|2000|7|28|год=да}}<ref name="PL">{{cite web |url=https://www.premierleague.com/players/14445/Emile-Smith-Rowe/overview |title=Emile Smith Rowe: Overview |publisher=Premier League}}</ref> | место_рођења = [[Кројдон]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,82 м<ref name="PL"/> | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Офанзивни везни]] | актуелни_клуб = [[ФК Арсенал|Арсенал]] | актуелни_број = 10 | младе_године1 = | млади_клубови1 = Глеб | младе_године2 = 2010—2018 | млади_клубови2 = [[ФК Арсенал|Арсенал]] | године1 = 2018— | клубови1 = [[ФК Арсенал|Арсенал]] | наступи1 = 55 | голови1 = 12 | године2 = 2019 | клубови2 = → [[ФК РБ Лајпциг|РБ Лајпциг]] | наступи2 = 3 | голови2 = 0 | године3 = 2020 | клубови3 = → [[ФК Хадерсфилд Таун|Хадерсфилд Таун]] | наступи3 = 19 | голови3 = 2 | наступи_укупно = | голови_укупно = | репрезентација_(године)1 = 2015—2016 | репрезентација_(име)1 = Енглеска до 16 | репрезентација_(наступи)1 = 3 | репрезентација_(голови)1 = 1 | репрезентација_(године)2 = 2016—2017 | репрезентација_(име)2 = Енглеска до 17 | репрезентација_(наступи)2 = 11 | репрезентација_(голови)2 = 2 | репрезентација_(године)3 = 2017 | репрезентација_(име)3 = Енглеска до 18 | репрезентација_(наступи)3 = 2 | репрезентација_(голови)3 = 0 | репрезентација_(године)4 = 2018 | репрезентација_(име)4 = Енглеска до 19 | репрезентација_(наступи)4 = 4 | репрезентација_(голови)4 = 1 | репрезентација_(године)5 = 2019 | репрезентација_(име)5 = Енглеска до 20 | репрезентација_(наступи)5 = 1 | репрезентација_(голови)5 = 0 | репрезентација_(године)6 = 2021— | репрезентација_(име)6 = Енглеска до 21 | репрезентација_(наступи)6 = 7 | репрезентација_(голови)6 = 2 | репрезентација_(године)7 = 2021— | репрезентација_(име)7 = [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]] | репрезентација_(наступи)7 = 3 | репрезентација_(голови)7 = 1 | актуелизовано1_(датум) = | актуелизовано2_(датум) = }} '''Емил Смит Роу''' ({{јез-енгл|Emile Smith Rowe}}; [[28. јул]] [[2000]]) — професионални енглески [[фудбал]]ер који игра на позицији везног играча. Тренутно наступа за [[ФК Арсенал|Арсенал]] и [[Фудбалска репрезентација Енглеске|репрезентацију Енглеске]]. == Клупска каријера == Смит Роу је од 2010. до 2018. године био члан омладинског тима [[ФК Арсенал|Арсенала]]. Са 16 година је одиграо прву утакмицу за тим до 23 године у сезони 2016/17. Наредне сезоне забележио је 10 наступа уз две асистенције и гол. Дана 31. јула 2017. године је потписао први професионални уговор са клубом.<ref>{{Cite web|title=Emile Smith Rowe signs professional contract|url=https://www.arsenal.com/news/emile-smith-rowe-signs-professional-contract|website=www.arsenal.com}}</ref> За Арсенал је дебитовао 20. септембра 2018. године у [[УЕФА Лига Европе 2018/19.|Лиги Европе]] против [[ФК Ворскла Полтава|Ворскле]].<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/45577861|title=Arsenal 4–2 Vorskla Poltava|website=BBC Sport|date=20. 9. 2018}}</ref> Његов наступ је био први професионални деби у Арсеналу играча рођеног 2000-их.<ref>{{cite news |title=Emile Smith Rowe gives Arsenal debut shirt to his mum |url=https://www.skysports.com/football/news/11670/11504362/emile-smith-rowe-gives-arsenal-debut-shirt-to-his-mum |work=Sky Sports |language=en}}</ref> У наредном колу против [[ФК Карабаг|Карабага]] је постигао други гол за Арсенал и тако постао други најмлађи стрелац Арсенала у такмичарском мечу после [[Алекс Окслејд-Чејмберлен|Алекса Окслејд-Чејмберлена]] као и први играч рођен после 2000. који је постигао гол за лондонски клуб.<ref>{{Cite news|url=http://www.goal.com/en-gh/news/smith-rowe-becomes-second-youngest-player-to-score-for/19rftnqh5zid41v6depaz84izm|title=Arsenal news: Smith Rowe becomes second-youngest player to score for Arsenal |website=Goal.com}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://talksport.com/football/429826/emile-smith-rowe-born-this-century-arsenal/|title=Emile Smith Rowe makes history with first Arsenal goal|date=4. 10. 2018|website=Talksport}}</ref> У сезони 2021/22. је скренуо пажњу на себе добрим партијама. Дана 26. септембра је постигао гол и уписао асистенцију у победи над ривалом Тотенхемом резултатом 3:1. == Репрезентативна каријера == Наступао је за бројне младе репрезентације Енглеске. За [[Фудбалска репрезентација Енглеске|сениорски тим Енглеске]] дебитовао је против [[Фудбалска репрезентација Албаније|Албаније]].<ref>{{cite web |last1=McNulty |first1=Phil |title=England 5 Albania 0 |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/59172458 |publisher=BBC Sport |date=12. 11. 2021}}</ref> Први гол је постигао против [[Фудбалска репрезентација Сан Марина|Сан Марина]].<ref>{{cite web|url= https://englandfootball.org/2021/11/15/perfect-ten-as-england-reach-qatar/|title=Perfect Ten as England Reach Qatar|date=15. 11. 2021|work=EnglandFootball.org}}</ref> == Трофеји == '''Арсенал''' * [[ФА Комјунити шилд]]: 2020. '''Енглеска до 17''' * [[Светско првенство у фудбалу до 17 година|Светско првенство]]: [[Светско првенство у фудбалу до 17 година 2017.|2017]]. == Извори == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Transfermarkt}} * {{Soccerbase}} * {{Soccerway}} * {{WorldFootball.net}} * {{Footballdatabase}} {{Састав ФК Арсенал}} {{портал бар|Фудбал|Биографија|Уједињено Краљевство}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Смит Роу, Емил}} [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Енглески фудбалери]] [[Категорија:Енглески фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Арсенала]] [[Категорија:Фудбалери Лајпцига]] [[Категорија:Фудбалери Хадерсфилд Тауна]] [[Категорија:Фудбалери Премијер лиге]] [[Категорија:Фудбалери Енглеске фудбалске лиге]] 2bhewmdac5apabihj6ytd1i1sg8p3cs 0 4329819 25121411 2022-07-24T18:40:40Z SimplyFreddie 231289 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Емил Смит Роу]] hipc6c3llq6v943pgk303iqrrpevijj 0 4329820 25121412 2022-07-24T18:40:47Z Славен Косановић 1823 Нова страница: {{lowercase title}} '''стасимон''' ({{јез-гр|στάσιμον}} — стајаћа пјесма), у [[античка трагедија|античкој трагедији]] пјесма коју [[хор]] пјева кад је већ заузето мјесто у [[орхестра|орхестри]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=2}}</ref> Према [[Аристотел]]у ''(О песничкој уметности, X… wikitext text/x-wiki {{lowercase title}} '''стасимон''' ({{јез-гр|στάσιμον}} — стајаћа пјесма), у [[античка трагедија|античкој трагедији]] пјесма коју [[хор]] пјева кад је већ заузето мјесто у [[орхестра|орхестри]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=2}}</ref> Према [[Аристотел]]у ''(О песничкој уметности, XII)'' стасимон је „хорска пјесма без анапеста и трохеја и по томе се разликује од [[пародос]]а, улазне хорске пјесме у анапестичном метру. Стасимон се пјева између [[еписодија]] и повезан је са предметом радње. Ако у радњи дође до неког изненадног повољног преокрета, онда се тај стасимон који хор пјева у великој радости и уз пратњу живе игре, аназива [[хипорхема]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=2}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv | title = Rečnik književnih termina | year=1986 | publisher = Institut za književnost i umetnost u Beogradu | ref = {{harvid|RKT|1986}}|publication-place=Beograd, Jugoslavija| type = Književnost}} [[Категорија:Трагедија]] [[Категорија:Књижевност]] 2lqp1u7b8n77q6d53jyhzjc0g5uv6yw 25121415 25121412 2022-07-24T18:43:27Z Славен Косановић 1823 wikitext text/x-wiki {{lowercase title}} '''стасимон''' ({{јез-гр|στάσιμον}} — стајаћа пјесма), у [[античка трагедија|античкој трагедији]] пјесма коју [[хор]] пјева кад је већ заузето мјесто у [[орхестра|орхестри]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=757}}</ref> Према [[Аристотел]]у ''(О песничкој уметности, XII)'' стасимон је „хорска пјесма без анапеста и трохеја и по томе се разликује од [[пародос]]а, улазне хорске пјесме у анапестичном метру. Стасимон се пјева између [[еписодија]] и повезан је са предметом радње. Ако у радњи дође до неког изненадног повољног преокрета, онда се тај стасимон који хор пјева у великој радости и уз пратњу живе игре, аназива [[хипорхема]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=757}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv | title = Rečnik književnih termina | year=1986 | publisher = Institut za književnost i umetnost u Beogradu | ref = {{harvid|RKT|1986}}|publication-place=Beograd, Jugoslavija| type = Književnost}} [[Категорија:Трагедија]] [[Категорија:Књижевност]] cee3plwtyvi6zzz5ok4bl1ge4g91op0 25121418 25121415 2022-07-24T18:44:25Z Славен Косановић 1823 wikitext text/x-wiki {{lowercase title}} '''стасимон''' ({{јез-гр|στάσιμον}} — стајаћа пјесма), у [[античка трагедија|античкој трагедији]] пјесма коју [[хор]] пјева кад је већ заузето мјесто у [[орхестра|орхестри]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=757}}</ref> Према [[Аристотел]]у ''(О песничкој уметности, XII)'' стасимон је „хорска пјесма без анапеста и трохеја” и по томе се разликује од [[пародос]]а, улазне хорске пјесме у анапестичном метру. Стасимон се пјева између [[еписодија]] и повезан је са предметом радње. Ако у радњи дође до неког изненадног повољног преокрета, онда се тај стасимон који хор пјева у великој радости и уз пратњу живе игре, аназива [[хипорхема]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=757}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv | title = Rečnik književnih termina | year=1986 | publisher = Institut za književnost i umetnost u Beogradu | ref = {{harvid|RKT|1986}}|publication-place=Beograd, Jugoslavija| type = Književnost}} [[Категорија:Трагедија]] [[Категорија:Књижевност]] rw7ek5ievkhd4tblvtxltexb57fm4e6 1 4329821 25121413 2022-07-24T18:42:18Z SimplyFreddie 231289 + wikitext text/x-wiki {{сзр}} {{Т/фудбал}} {{Википројекат Биографија}} 8sn1osvu5d502kt56l5w3n1y9w8d4kk 2 4329822 25121416 2022-07-24T18:43:37Z ImStevan 295267 Направљено превођењем странице „[[:en:Special:Redirect/revision/1098009462|Casa Bonita]]” wikitext text/x-wiki   '''Каса Бонита''' ('''Casa Bonita -''' шпански за „лепа кућа“) је бивши ланац мексичких [[Ресторан|ресторана]] „јелбаве“ који су настали у [[Оклахома Сити|Оклахома Ситију]] . Последњи ресторан у бившем ланцу налази се у Лејквуду, у [[Лејквуд (Колорадо)|Колораду]], у тржном центру ЈЦРС ( Јевисх Цонсумптивес' Релиеф Социети ), <ref>{{Cite web|url=https://digital.denverlibrary.org/digital/collection/p16079coll34/id/85/|title=JCRS Shopping Center store sign}}</ref> сада познатом као Ламар Стејшн плаза. Зграда је тренутно у току реновирања са привременим, пробним поновним отварањем крајем 2022. <ref>{{Cite web|url=https://www.denverpost.com/2022/03/24/when-reopen-casa-bonita-denver-lakewood-colorado/|title=Don't expect a summer re-opening for Casa Bonita|date=2022-03-24|website=The Denver Post|language=en-US|access-date=2022-06-03}}</ref> == Историја == Оснивач Бил Вауг отворио је први ресторан Каса Бонита у [[Оклахома Сити|Оклахома Ситију, Оклахома]], 1968. године. До средине 1970-их, ланац се проширио на локације у суседним федералним државама и био је познат по својим говеђим или пилећим тањирима „све што можеш да једеш“ и по понуди сопапиле — малих коцкица прженог хлеба које се сервирају са медом — уз сваки оброк. Године 1982, компанија (укључујући ресторане брзе хране Тако Буено ) је продата Унигејту- у (сада Уник пи-ел-си ). Године 1992. Унигејт је продао ресторане Си-ки-е Рестаурантс-у, власницима [[Carl's Jr.|Карлс Џуниор.]] <ref>{{Cite news|title=Unigate sells Taco Bueno chain to Carl's Jr. parent|last=Zimmerman|first=Martin|date=1996-08-29|work=The Dallas Morning News|id=Newsbank ID 0ED3D6CA43269EF9}}</ref> 1997. године, два преостала ресторана Каса Бонита су претворена од стране Си-ки-еј-а као део Стар Бафета. <ref>{{Cite news|title=CKE Plans to Serve Up Buffet-Style Chain|last=Johnson|first=Greg|date=1997-07-29|work=Los Angeles Times|page=12D|quote=CKE, parent company of Carl's Jr. and Hardee's burger chains, said that Star Buffet Inc. will be composed of CKE's 16 HomeTown Buffets and two Casa Bonita...}}</ref> Локација у Тулси затворена је у септембру 2005, <ref name="adios">{{Cite news|url=http://www.accessmylibrary.com/coms2/summary_0286-9649853_ITM|title=Casa Bonita says adios to Tulsa|last=Blossom|first=Debbie|date=2005-09-29|work=Tulsa World}}</ref> затим је поново отворена на две године под именом Каса Вива, и престала је да послује у децембру 2007. Каса Бониту је поново отворио Стар Бафет под оригиналним именом крајем јула 2008. <ref name="fun">{{Cite news|url=http://www.tulsaworld.com/business/article.aspx?articleID=20080719_46_E1_hTheor544514|title=Fun-filled Casa Bonita to reopen: The original owners of the restaurant have returned.|last=Postelwait|first=Jeff|date=2008-07-19|work=[[Tulsa World]]|access-date=2011-02-17}}</ref> У марту 2015. објављено је да је Историјско друштво Лејквуд одлучило да ресторан учини историјским обележјем града. Цаса Бонита је 6. априла 2021. поднела захтев за банкрот у складу са поглављем 11 у Стечајном суду Сједињених Држава за Дистрикт Аризону. <ref>{{Cite news|url=https://www.9news.com/article/news/local/casa-bonita-files-chapter-11-bankruptcy/73-26c84eb2-f87f-4496-bf0f-5c00c98266b5|title=Casa Bonita files for Chapter 11 bankruptcy|last=Lynn|first=Nate|date=2021-04-11|work=[[KUSA-TV]]|access-date=2021-04-11}}</ref> У августу 2021. [[Треј Паркер]] и [[Мет Стоун]], творци ''[[Саут Парк|Саут Парка]]'', објавили су да су постигли договор о куповини ресторана. <ref name="HollywoodReporter">{{Cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/business/business-news/trey-parker-and-matt-stone-south-park-purchase-casa-bonita-1234997514|title='South Park' Creators Strike Deal to Buy Casa Bonita, Restaurant Featured on Show|last=Parker|first=Ryan|date=2021-08-13|website=Hollywood Reporter}}</ref> Дана 23. септембра, Паркер, Стоне, Каса Бонита инк. и Бјутифул хаус ЛЛЦ (компанија повезана са Паркером и Стоуном), склопили су уговор о продаји за 3,1 милион долара, чиме су Самит фемили рестаурантс истовремено изгубили понуду. Судија Мајкл Е. Ромеро из америчког стечајног суда тек треба да потпише уговор. <ref name="purchase price">{{Cite news|url=https://www.westword.com/news/south-park-casa-bonita-sale-agreement-3-million-12440327|title=South Park Creators Buying Casa Bonita for $3.1 Million.|last=McCormick-Cavanagh|first=Conor|date=2021-09-27|work=[[Westword]]|access-date=2021-09-27}}</ref> Група под називом <nowiki>''Сачувајте Каса Бониту''</nowiki> уложила је приговор на уговор о продаји Паркера и Стоуна, јер су први ставили понуду за продају и то на суду. <ref>{{Cite web|url=https://kdvr.com/news/local/save-casa-bonita-objects-to-sale-of-casa-bonita-to-south-park-creators/|title='Save Casa Bonita' objects to sale of restaurant to South Park creators|date=19 October 2021}}</ref> Приговор на продају је касније повучен. <ref>{{Cite web|url=https://www.westword.com/news/casa-bonita-south-park-sale-bankruptcy-objection-withdrawn-12702259|title=Save Casa Bonita Withdraws Objection to Sale of Restaurant to South Park Creators}}</ref> Дана 4. новембра, уговор о продаји званично је потписао судија. <ref name="cbs">{{Cite web|url=https://denver.cbslocal.com/2021/11/04/casa-bonita-sale-trey-parker-matt-stone-south-park/|title=Casa Bonita Sale: Bankruptcy Judge Clears The Way For 'South Park' Creators Trey Parker And Matt Stone To Buy Iconic Restaurant – CBS Denver|date=4 November 2021}}</ref> 17. новембра запослили су свог првог радника, шефа кухиње Дена Родригеза. <ref>{{Cite web|url=https://denver.cbslocal.com/2021/11/17/casa-bonita-dana-rodriguez-chef/|title=Casa Bonita Partners With Dana Rodriguez, Acclaimed Denver Chef & Restaurateur – CBS Denver|date=17 November 2021}}</ref> Они су званично били у власништву ресторана од 19. новембра. Очекује се да се ресторан поново отвори у другој половини 2022. <ref>{{Cite web|url=https://www.axios.com/local/denver/2021/11/16/new-casa-bonita-south-park-dana-rodriguez|title=What to know about the new Casa Bonita|date=16 November 2021|access-date=2022-07-13}}</ref> <nowiki> [[Категорија:Саут Парк]]</nowiki> kwght1joo5p2j2bfihrw7s0u57iuwdt 0 4329823 25121421 2022-07-24T18:47:56Z SrpskiAnonimac 140342 Преусмерена страница на [[Чокањ]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Чокањ]] dx5xw6mjr3snnnn09hmqrf42c7yi0mo 0 4329828 25121441 2022-07-24T19:11:45Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Акредитација]] 3vnh415heisuwd164u7es4qjfye1bji 0 4329829 25121458 2022-07-24T19:24:57Z Parisnankin 284871 draft wikitext text/x-wiki {{Инфокутија интернет компанија | назив_компаније = Book of Eskimo | лого_компаније = | лого_величина = | снимак_екрана = | опис_слике = | врста_компаније = [[Kazino igre|Kazino igra]], [[Veb-igra]], Igra na sreću | основана = 2021 | оснивачи = | седиште = | подручје_пословања = | руководиоци = | делатност = | производи = | услуге = | приход = | оперативни_приход = | профит = | број_запослених = | слоган = | интернет_страница = https://expansestudio.rs/ | ипв6 = | алекса_ранг = | врста_сајта = | рекламирање = | регистрација = | број_корисника = | језик = | почетак_рада = | статус = }} '''Book of Eskimo''' je online [[Kazino igre|kazino igra]] proizvođača Expanse Studios, nastala 2021. godine. Ova igra pripada grupi slotova, a uže i video slotovima, a to je takođe i veb-igra. Video slot Book of Eskimo je nastao uz pomoć standardnih veb-tehnologija, te je to [[veb-igra]], dostupna za odigravanje bez preuzimanja a preko veb-pretraživača. <ref name="ONl">{{cite news|title=Swipe – složite savršenu kombinaciju omiljenih brojeva!|url=https://onlinecasinobonus.rs/igre/swipe-slozite-savrsenu-kombinaciju-omiljenih-brojeva/|accessdate=5 February 2022|publisher=onlinecasinobonus.rs|date=}}</ref> == Specifikacija igre i korisnički interfejs == Ovo je, dakle, video slot, postavljen u pet kolona i tri reda, na kojima se javljaju simboli, ključni za funkcionisanje igre. Osim osnovnih simbola, ova igra poseduje i specijalne simbole, koji pokreću dodatne funkcije igre, poput džokera. == Dodatni Alati i režim igranja == Kako je Book of Eskimo video slot, podrazumeva i dodatne, bonus igre, a to su ovde Chained in Ice Re-Spins i Free Spins. Preko bonus igara uvode se dodatne karakteristike igre, poput tzv. „respinova“, besplatnih spinova i proširenih džokera. Kazino igra Book of Eskimo, pored glavne i bonus igara, poseduje i još jednu igru, sa posebnim sistemom opklada. U pitanju je igra poznata kao Duplo ili ništa, Kockanje ili Crna/crvena, koja predstavlja dodatan izvor adrenalina, a podrazumeva pogađanje boje karte. Od mehanizama za pokretanje igre Book of Eskimo koristi taster Spin, kao glavnu komandu za pokretanje kolona, a tu je i Autoplay režim, koji omogućava beskonačan broj automatskih spinova. Slot se može igrati u osnovnom tempu, sa kolonama koje se okreću standardnom brzinom, a dostupan je i Turbo režim, koji ubrzava igru, čineći da se ishodi spinova brže saznaju. == Tema == Book of Eskimo je tematski avanturistički slot, smešten u snežnoj šumi, a karakteristično za ovaj slot je i to da pripada serijalu tzv. „knjiga“. U pitanju su slotovi sa knjigom kao glavnim simbolom, veoma prisutni u kazino industriji. == Pogledaj još == * [[Kazino igre]] * [[Kockanje]] == Референце == {{reflist}} == Spoljašnji linkovi == * [https://expansestudio.rs/portfolio_page/swipe/ Zvaničaani veb - sajt] [[:Категорија:Игре на срећу]] cg65jr3vgf69rh5wv9nj95u129b5z82 25121479 25121458 2022-07-24T19:34:55Z Parisnankin 284871 refs wikitext text/x-wiki {{Инфокутија интернет компанија | назив_компаније = Book of Eskimo | лого_компаније = | лого_величина = | снимак_екрана = | опис_слике = | врста_компаније = [[Kazino igre|Kazino igra]], [[Veb-igra]], Igra na sreću | основана = 2021 | оснивачи = | седиште = | подручје_пословања = | руководиоци = | делатност = | производи = | услуге = | приход = | оперативни_приход = | профит = | број_запослених = | слоган = | интернет_страница = https://expansestudio.rs/ | ипв6 = | алекса_ранг = | врста_сајта = | рекламирање = | регистрација = | број_корисника = | језик = | почетак_рада = | статус = }} '''Book of Eskimo''' je online [[Kazino igre|kazino igra]] proizvođača Expanse Studios, nastala 2021. godine. Ova igra pripada grupi slotova, a uže i video slotovima, a to je takođe i veb-igra.<ref name="EURO">George Miller,{{cite news|title=Book of Eskimo – a Frozen Slot Wonderland|url=https://europeangaming.eu/portal/latest-news/2021/07/05/95643/book-of-eskimo-a-frozen-slot-wonderland/|accessdate=24 July 2022|publisher=europeangaming.eu|date=5 July 2021}}</ref> Video slot Book of Eskimo je nastao uz pomoć standardnih veb-tehnologija, te je to [[veb-igra]], dostupna za odigravanje bez preuzimanja a preko veb-pretraživača.<ref name="EURO"/> == Specifikacija igre i korisnički interfejs == Ovo je, dakle, video slot, postavljen u pet kolona i tri reda, na kojima se javljaju simboli, ključni za funkcionisanje igre. Osim osnovnih simbola, ova igra poseduje i specijalne simbole, koji pokreću dodatne funkcije igre, poput džokera.<ref name="PINK">{{cite news|title=STIŽE SAVRŠENO OSVEŽENJE: Book of Eskimo umesto klime!|url=https://pink.rs/zadruga/313531/sti%C5%BEe-savr%C5%A1eno-osve%C5%BEenje:-book-of-eskimo-umesto-klime|accessdate=24 July 2022|publisher=pink.rs|date=}}</ref> == Dodatni Alati i režim igranja == Kako je Book of Eskimo video slot, podrazumeva i dodatne, bonus igre, a to su ovde Chained in Ice Re-Spins i Free Spins. Preko bonus igara uvode se dodatne karakteristike igre, poput tzv. „respinova“, besplatnih spinova i proširenih džokera.<ref name="LCB">{{cite news|title=Book of Eskimo|url=https://lcb.org/games/book-of-eskimo|accessdate=24 July 2022|publisher=lcb.org|date=}}</ref> Kazino igra Book of Eskimo, pored glavne i bonus igara, poseduje i još jednu igru, sa posebnim sistemom opklada. U pitanju je igra poznata kao Duplo ili ništa, Kockanje ili Crna/crvena, koja predstavlja dodatan izvor adrenalina, a podrazumeva pogađanje boje karte.<ref name="PINK"/> Od mehanizama za pokretanje igre Book of Eskimo koristi taster Spin, kao glavnu komandu za pokretanje kolona, a tu je i Autoplay režim, koji omogućava beskonačan broj automatskih spinova. Slot se može igrati u osnovnom tempu, sa kolonama koje se okreću standardnom brzinom, a dostupan je i Turbo režim, koji ubrzava igru, čineći da se ishodi spinova brže saznaju.<ref name="LCB"/> == Tema == Book of Eskimo je tematski avanturistički slot, smešten u snežnoj šumi, a karakteristično za ovaj slot je i to da pripada serijalu tzv. „knjiga“. U pitanju su slotovi sa knjigom kao glavnim simbolom, veoma prisutni u kazino industriji.<ref name="ON">PETAR ANTONIJEVIĆ,{{cite news|title=Book of Eskimo – savršeno osveženje u obliku slota|url=https://onlinecasinobonus.rs/najnovije-vesti/book-of-eskimo-savrseno-osvezenje/|accessdate=24 July 2022|publisher=onlinecasinobonus.rs|date=12 July 2021}}</ref> == Pogledaj još == * [[Kazino igre]] * [[Kockanje]] == Референце == {{reflist}} == Spoljašnji linkovi == * [https://expansestudio.rs/portfolio_page/book-of-eskimo/ Zvaničaani veb - sajt] [[:Категорија:Игре на срећу]] eomj115do29dbqqhm8ilvxw8xbjde91 25121482 25121479 2022-07-24T19:37:20Z Parisnankin 284871 Parisnankin преместио је страницу [[Корисник:Parisnankin/песак]] на [[Book of Eskimo]]: урађено са израдом wikitext text/x-wiki {{Инфокутија интернет компанија | назив_компаније = Book of Eskimo | лого_компаније = | лого_величина = | снимак_екрана = | опис_слике = | врста_компаније = [[Kazino igre|Kazino igra]], [[Veb-igra]], Igra na sreću | основана = 2021 | оснивачи = | седиште = | подручје_пословања = | руководиоци = | делатност = | производи = | услуге = | приход = | оперативни_приход = | профит = | број_запослених = | слоган = | интернет_страница = https://expansestudio.rs/ | ипв6 = | алекса_ранг = | врста_сајта = | рекламирање = | регистрација = | број_корисника = | језик = | почетак_рада = | статус = }} '''Book of Eskimo''' je online [[Kazino igre|kazino igra]] proizvođača Expanse Studios, nastala 2021. godine. Ova igra pripada grupi slotova, a uže i video slotovima, a to je takođe i veb-igra.<ref name="EURO">George Miller,{{cite news|title=Book of Eskimo – a Frozen Slot Wonderland|url=https://europeangaming.eu/portal/latest-news/2021/07/05/95643/book-of-eskimo-a-frozen-slot-wonderland/|accessdate=24 July 2022|publisher=europeangaming.eu|date=5 July 2021}}</ref> Video slot Book of Eskimo je nastao uz pomoć standardnih veb-tehnologija, te je to [[veb-igra]], dostupna za odigravanje bez preuzimanja a preko veb-pretraživača.<ref name="EURO"/> == Specifikacija igre i korisnički interfejs == Ovo je, dakle, video slot, postavljen u pet kolona i tri reda, na kojima se javljaju simboli, ključni za funkcionisanje igre. Osim osnovnih simbola, ova igra poseduje i specijalne simbole, koji pokreću dodatne funkcije igre, poput džokera.<ref name="PINK">{{cite news|title=STIŽE SAVRŠENO OSVEŽENJE: Book of Eskimo umesto klime!|url=https://pink.rs/zadruga/313531/sti%C5%BEe-savr%C5%A1eno-osve%C5%BEenje:-book-of-eskimo-umesto-klime|accessdate=24 July 2022|publisher=pink.rs|date=}}</ref> == Dodatni Alati i režim igranja == Kako je Book of Eskimo video slot, podrazumeva i dodatne, bonus igre, a to su ovde Chained in Ice Re-Spins i Free Spins. Preko bonus igara uvode se dodatne karakteristike igre, poput tzv. „respinova“, besplatnih spinova i proširenih džokera.<ref name="LCB">{{cite news|title=Book of Eskimo|url=https://lcb.org/games/book-of-eskimo|accessdate=24 July 2022|publisher=lcb.org|date=}}</ref> Kazino igra Book of Eskimo, pored glavne i bonus igara, poseduje i još jednu igru, sa posebnim sistemom opklada. U pitanju je igra poznata kao Duplo ili ništa, Kockanje ili Crna/crvena, koja predstavlja dodatan izvor adrenalina, a podrazumeva pogađanje boje karte.<ref name="PINK"/> Od mehanizama za pokretanje igre Book of Eskimo koristi taster Spin, kao glavnu komandu za pokretanje kolona, a tu je i Autoplay režim, koji omogućava beskonačan broj automatskih spinova. Slot se može igrati u osnovnom tempu, sa kolonama koje se okreću standardnom brzinom, a dostupan je i Turbo režim, koji ubrzava igru, čineći da se ishodi spinova brže saznaju.<ref name="LCB"/> == Tema == Book of Eskimo je tematski avanturistički slot, smešten u snežnoj šumi, a karakteristično za ovaj slot je i to da pripada serijalu tzv. „knjiga“. U pitanju su slotovi sa knjigom kao glavnim simbolom, veoma prisutni u kazino industriji.<ref name="ON">PETAR ANTONIJEVIĆ,{{cite news|title=Book of Eskimo – savršeno osveženje u obliku slota|url=https://onlinecasinobonus.rs/najnovije-vesti/book-of-eskimo-savrseno-osvezenje/|accessdate=24 July 2022|publisher=onlinecasinobonus.rs|date=12 July 2021}}</ref> == Pogledaj još == * [[Kazino igre]] * [[Kockanje]] == Референце == {{reflist}} == Spoljašnji linkovi == * [https://expansestudio.rs/portfolio_page/book-of-eskimo/ Zvaničaani veb - sajt] [[:Категорија:Игре на срећу]] eomj115do29dbqqhm8ilvxw8xbjde91 25121487 25121482 2022-07-24T19:38:51Z Parisnankin 284871 wikitext text/x-wiki 777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777777{{Инфокутија интернет компанија | назив_компаније = Book of Eskimo | лого_компаније = | лого_величина = | снимак_екрана = | опис_слике = | врста_компаније = [[Kazino igre|Kazino igra]], [[Veb-igra]], Igra na sreću | основана = 2021 | оснивачи = | седиште = | подручје_пословања = | руководиоци = | делатност = | производи = | услуге = | приход = | оперативни_приход = | профит = | број_запослених = | слоган = | интернет_страница = https://expansestudio.rs/ | ипв6 = | алекса_ранг = | врста_сајта = | рекламирање = | регистрација = | број_корисника = | језик = | почетак_рада = | статус = }} '''Book of Eskimo''' je online [[Kazino igre|kazino igra]] proizvođača Expanse Studios, nastala 2021. godine. Ova igra pripada grupi slotova, a uže i video slotovima, a to je takođe i veb-igra.<ref name="EURO">George Miller,{{cite news|title=Book of Eskimo – a Frozen Slot Wonderland|url=https://europeangaming.eu/portal/latest-news/2021/07/05/95643/book-of-eskimo-a-frozen-slot-wonderland/|accessdate=24 July 2022|publisher=europeangaming.eu|date=5 July 2021}}</ref> Video slot Book of Eskimo je nastao uz pomoć standardnih veb-tehnologija, te je to [[veb-igra]], dostupna za odigravanje bez preuzimanja a preko veb-pretraživača.<ref name="EURO"/> == Specifikacija igre i korisnički interfejs == Ovo je, dakle, video slot, postavljen u pet kolona i tri reda, na kojima se javljaju simboli, ključni za funkcionisanje igre. Osim osnovnih simbola, ova igra poseduje i specijalne simbole, koji pokreću dodatne funkcije igre, poput džokera.<ref name="PINK">{{cite news|title=STIŽE SAVRŠENO OSVEŽENJE: Book of Eskimo umesto klime!|url=https://pink.rs/zadruga/313531/sti%C5%BEe-savr%C5%A1eno-osve%C5%BEenje:-book-of-eskimo-umesto-klime|accessdate=24 July 2022|publisher=pink.rs|date=}}</ref> == Dodatni Alati i režim igranja == Kako je Book of Eskimo video slot, podrazumeva i dodatne, bonus igre, a to su ovde Chained in Ice Re-Spins i Free Spins. Preko bonus igara uvode se dodatne karakteristike igre, poput tzv. „respinova“, besplatnih spinova i proširenih džokera.<ref name="LCB">{{cite news|title=Book of Eskimo|url=https://lcb.org/games/book-of-eskimo|accessdate=24 July 2022|publisher=lcb.org|date=}}</ref> Kazino igra Book of Eskimo, pored glavne i bonus igara, poseduje i još jednu igru, sa posebnim sistemom opklada. U pitanju je igra poznata kao Duplo ili ništa, Kockanje ili Crna/crvena, koja predstavlja dodatan izvor adrenalina, a podrazumeva pogađanje boje karte.<ref name="PINK"/> Od mehanizama za pokretanje igre Book of Eskimo koristi taster Spin, kao glavnu komandu za pokretanje kolona, a tu je i Autoplay režim, koji omogućava beskonačan broj automatskih spinova. Slot se može igrati u osnovnom tempu, sa kolonama koje se okreću standardnom brzinom, a dostupan je i Turbo režim, koji ubrzava igru, čineći da se ishodi spinova brže saznaju.<ref name="LCB"/> == Tema == Book of Eskimo je tematski avanturistički slot, smešten u snežnoj šumi, a karakteristično za ovaj slot je i to da pripada serijalu tzv. „knjiga“. U pitanju su slotovi sa knjigom kao glavnim simbolom, veoma prisutni u kazino industriji.<ref name="ON">PETAR ANTONIJEVIĆ,{{cite news|title=Book of Eskimo – savršeno osveženje u obliku slota|url=https://onlinecasinobonus.rs/najnovije-vesti/book-of-eskimo-savrseno-osvezenje/|accessdate=24 July 2022|publisher=onlinecasinobonus.rs|date=12 July 2021}}</ref> == Pogledaj još == * [[Kazino igre]] * [[Kockanje]] == Референце == {{reflist}} == Spoljašnji linkovi == * [https://expansestudio.rs/portfolio_page/book-of-eskimo/ Zvaničaani veb - sajt] [[Категорија:Игре на срећу]] l0ed96tz5thkjwvfak0gmje0u11pvuw 25121491 25121487 2022-07-24T19:40:43Z Parisnankin 284871 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија интернет компанија | назив_компаније = Book of Eskimo | лого_компаније = | лого_величина = | снимак_екрана = | опис_слике = | врста_компаније = [[Kazino igre|Kazino igra]], [[Veb-igra]], Igra na sreću | основана = 2021 | оснивачи = | седиште = | подручје_пословања = | руководиоци = | делатност = | производи = | услуге = | приход = | оперативни_приход = | профит = | број_запослених = | слоган = | интернет_страница = https://expansestudio.rs/ | ипв6 = | алекса_ранг = | врста_сајта = | рекламирање = | регистрација = | број_корисника = | језик = | почетак_рада = | статус = }} '''Book of Eskimo''' je online [[Kazino igre|kazino igra]] proizvođača Expanse Studios, nastala 2021. godine. Ova igra pripada grupi slotova, a uže i video slotovima, a to je takođe i veb-igra.<ref name="EURO">George Miller,{{cite news|title=Book of Eskimo – a Frozen Slot Wonderland|url=https://europeangaming.eu/portal/latest-news/2021/07/05/95643/book-of-eskimo-a-frozen-slot-wonderland/|accessdate=24 July 2022|publisher=europeangaming.eu|date=5 July 2021}}</ref> Video slot Book of Eskimo je nastao uz pomoć standardnih veb-tehnologija, te je to [[veb-igra]], dostupna za odigravanje bez preuzimanja a preko veb-pretraživača.<ref name="EURO"/> == Specifikacija igre i korisnički interfejs == Ovo je, dakle, video slot, postavljen u pet kolona i tri reda, na kojima se javljaju simboli, ključni za funkcionisanje igre. Osim osnovnih simbola, ova igra poseduje i specijalne simbole, koji pokreću dodatne funkcije igre, poput džokera.<ref name="PINK">{{cite news|title=STIŽE SAVRŠENO OSVEŽENJE: Book of Eskimo umesto klime!|url=https://pink.rs/zadruga/313531/sti%C5%BEe-savr%C5%A1eno-osve%C5%BEenje:-book-of-eskimo-umesto-klime|accessdate=24 July 2022|publisher=pink.rs|date=}}</ref> == Dodatni Alati i režim igranja == Kako je Book of Eskimo video slot, podrazumeva i dodatne, bonus igre, a to su ovde Chained in Ice Re-Spins i Free Spins. Preko bonus igara uvode se dodatne karakteristike igre, poput tzv. „respinova“, besplatnih spinova i proširenih džokera.<ref name="LCB">{{cite news|title=Book of Eskimo|url=https://lcb.org/games/book-of-eskimo|accessdate=24 July 2022|publisher=lcb.org|date=}}</ref> Kazino igra Book of Eskimo, pored glavne i bonus igara, poseduje i još jednu igru, sa posebnim sistemom opklada. U pitanju je igra poznata kao Duplo ili ništa, Kockanje ili Crna/crvena, koja predstavlja dodatan izvor adrenalina, a podrazumeva pogađanje boje karte.<ref name="PINK"/> Od mehanizama za pokretanje igre Book of Eskimo koristi taster Spin, kao glavnu komandu za pokretanje kolona, a tu je i Autoplay režim, koji omogućava beskonačan broj automatskih spinova. Slot se može igrati u osnovnom tempu, sa kolonama koje se okreću standardnom brzinom, a dostupan je i Turbo režim, koji ubrzava igru, čineći da se ishodi spinova brže saznaju.<ref name="LCB"/> == Tema == Book of Eskimo je tematski avanturistički slot, smešten u snežnoj šumi, a karakteristično za ovaj slot je i to da pripada serijalu tzv. „knjiga“. U pitanju su slotovi sa knjigom kao glavnim simbolom, veoma prisutni u kazino industriji.<ref name="ON">PETAR ANTONIJEVIĆ,{{cite news|title=Book of Eskimo – savršeno osveženje u obliku slota|url=https://onlinecasinobonus.rs/najnovije-vesti/book-of-eskimo-savrseno-osvezenje/|accessdate=24 July 2022|publisher=onlinecasinobonus.rs|date=12 July 2021}}</ref> == Pogledaj još == * [[Kazino igre]] * [[Kockanje]] == Референце == {{reflist}} == Spoljašnji linkovi == * [https://expansestudio.rs/portfolio_page/book-of-eskimo/ Zvaničaani veb - sajt] [[Категорија:Игре на срећу]] rbxs5rnju4yuz4gtycvp4lk8pjhzw3q 2 4329830 25121483 2022-07-24T19:37:21Z Parisnankin 284871 Parisnankin преместио је страницу [[Корисник:Parisnankin/песак]] на [[Book of Eskimo]]: урађено са израдом wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Book of Eskimo]] rh1qms3vkesfbf1ktr45zw36a1yv4ip 1 4329831 25121484 2022-07-24T19:37:58Z Community Tech bot 248649 Датотеке које се користе на овој страници или у њеној ставци на Википодацима су предложене за брисање wikitext text/x-wiki == Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање == Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање: * [[commons:File:Hollywood Beach bikers.jpg|Hollywood Beach bikers.jpg]]<!-- COMMONSBOT: discussion | 2022-07-24T19:37:55.940450 | Hollywood Beach bikers.jpg --> Учествујте у расправи о брисању на [[commons:Commons:Deletion requests/File:Hollywood Beach bikers.jpg|страници предлога]]. —[[Корисник:Community Tech bot|Community Tech bot]] ([[Разговор са корисником:Community Tech bot|разговор]]) 21:37, 24. јул 2022. (CEST) 9kcvijw9c6zry3xe3cuv8febq3u07bm 0 4329832 25121522 2022-07-24T20:18:12Z Youngeagle987 231613 Нова страница: {{Инфокутија Филм | назив = Земља полицајаца | слика = | величина = | оназив = Cop Land | година = 1997. | земља = | језик = | жанр = [[трилер филм]]<br/>[[неоноар]] | режија = [[Џејмс Менголд]] | сценарио = Џејмс Менголд | прича = | музика = Ха… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Земља полицајаца | слика = | величина = | оназив = Cop Land | година = 1997. | земља = | језик = | жанр = [[трилер филм]]<br/>[[неоноар]] | режија = [[Џејмс Менголд]] | сценарио = Џејмс Менголд | прича = | музика = [[Хауард Шор]] | улоге = [[Силвестер Сталоне]]<br/>[[Харви Кајтел]]<br/>[[Роберт де Ниро]]<br/>[[Реј Лиота]]<br/>[[Роберт Патрик]]<br/>[[Џенин Гарофало]]<br/>[[Питер Берг]]<br/>[[Мајкл Рапапорт]]<br/>[[Кети Моријарти]]<br/>[[Анабела Шјора]] | продуцент = Кети Конрад<br/>Езра Свердлоу<br/>Кери Вудс | компанија = Woods Entertainment | трајање = 105 [[минут|мин.]] | монтажа = Крејг Мекеј | сниматељ = Ерик Едвардс | дистрибутер = [[Miramax Films]] | сценографија = | награде = | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | веб-сајт = | имдб = 0118887 }} ''''' Земља полицајаца''''' ({{јез-енг|Cop Land}}) је амерички трилер филм из [[1997]]. године. У филму је представљена [[ансамблска подела улога]]. Главне улоге играју [[Силвестер Сталоне]], [[Харви Кајтел]], [[Роберт де Ниро]] и [[Реј Лиота]]. Седамдесетих година прошлог века, да би се удаљили од опасних улица Њујорка, полицајци оснивају своје насеље, "Земљу полицајаца". Радња филма говори о проблемима професионалне корупције у америчкој полицији, која повлачи низ кривичних дела па и убиство.<ref>[https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/4890790/zemlja-policajaca.html РТС:Земља полицајаца] Приступљено 24. 7. 2022.</ref> == Радња == {{упозорење-филм}} Шерифа Фредија Хефлина полицајци поштују и он је одувек желео да то постане, али није било могуће јер је глув на једно уво. Међутим, у насељу није све у реду и Фреди сазнаје да је у току истрага Унутрашње контроле. Инспектори му се обраћају за помоћ, али он није у могућности да је пружи. Фреди почиње да сумња да је један од полицајаца, Реј Донлан, корумпиран од стране мафије. Због тога мора да нађе сведока под надимком Супербој и заштити га, пре него што га Донлан ликвидира. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Силвестер Сталоне]] || Шериф Фреди Хефлин |- |[[Харви Кајтел]] || Поручник Реј Донлан |- |[[Реј Лиота]] || полицајац Гари "Фигси" Фигис |- |[[Роберт де Ниро]] || Поручник Мо Тилден |- |[[Анабела Шјора]] || Лиз Рендон |- |[[Џенин Гарофало]] || заменик шерифа Синди Бетс |- |[[Питер Берг]] || Џои Рендон |- |[[Мајкл Рапапорт]] || полицајац Мјуреј Бабич |- |[[Роберт Патрик]] || полицајац Џек Ракер |- |[[Кети Моријарти]] || Роуз Донлан |- |[[Ноа Емерих]] || Заменик шерифа Бил Гајслер |- |[[Пол Калдерон]] || Хектор, болничар |- |[[Џон Спенсер]] || Лео Краски |- |[[Френк Винсент]] || Ласаро |- |[[Иди Фалко]] || Берта |- |[[Method Man]] || Шондел |- |[[Деби Хари]] || Делорес |- |[[Роберт Џон Берк]] || полицајац |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0118887|title= Земља полицајаца}} * {{rotten-tomatoes|Cop Land}} {{клица-филм}} {{портал бар|Филм}} [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови 1997.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Трилер филмови]] tbzp1siilc9o59uwwszi8rfopuf1q16 25121531 25121522 2022-07-24T20:22:13Z Youngeagle987 231613 додао постер wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Земља полицајаца | слика = Датотека:Земља полицајаца.jpg | величина = | оназив = Cop Land | година = 1997. | земља = | језик = | жанр = [[трилер филм]]<br/>[[неоноар]] | режија = [[Џејмс Менголд]] | сценарио = Џејмс Менголд | прича = | музика = [[Хауард Шор]] | улоге = [[Силвестер Сталоне]]<br/>[[Харви Кајтел]]<br/>[[Роберт де Ниро]]<br/>[[Реј Лиота]]<br/>[[Роберт Патрик]]<br/>[[Џенин Гарофало]]<br/>[[Питер Берг]]<br/>[[Мајкл Рапапорт]]<br/>[[Кети Моријарти]]<br/>[[Анабела Шјора]] | продуцент = Кети Конрад<br/>Езра Свердлоу<br/>Кери Вудс | компанија = Woods Entertainment | трајање = 105 [[минут|мин.]] | монтажа = Крејг Мекеј | сниматељ = Ерик Едвардс | дистрибутер = [[Miramax Films]] | сценографија = | награде = | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | веб-сајт = | имдб = 0118887 }} ''''' Земља полицајаца''''' ({{јез-енг|Cop Land}}) је амерички трилер филм из [[1997]]. године. У филму је представљена [[ансамблска подела улога]]. Главне улоге играју [[Силвестер Сталоне]], [[Харви Кајтел]], [[Роберт де Ниро]] и [[Реј Лиота]]. Седамдесетих година прошлог века, да би се удаљили од опасних улица Њујорка, полицајци оснивају своје насеље, "Земљу полицајаца". Радња филма говори о проблемима професионалне корупције у америчкој полицији, која повлачи низ кривичних дела па и убиство.<ref>[https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/4890790/zemlja-policajaca.html РТС:Земља полицајаца] Приступљено 24. 7. 2022.</ref> == Радња == {{упозорење-филм}} Шерифа Фредија Хефлина полицајци поштују и он је одувек желео да то постане, али није било могуће јер је глув на једно уво. Међутим, у насељу није све у реду и Фреди сазнаје да је у току истрага Унутрашње контроле. Инспектори му се обраћају за помоћ, али он није у могућности да је пружи. Фреди почиње да сумња да је један од полицајаца, Реј Донлан, корумпиран од стране мафије. Због тога мора да нађе сведока под надимком Супербој и заштити га, пре него што га Донлан ликвидира. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Силвестер Сталоне]] || Шериф Фреди Хефлин |- |[[Харви Кајтел]] || Поручник Реј Донлан |- |[[Реј Лиота]] || полицајац Гари "Фигси" Фигис |- |[[Роберт де Ниро]] || Поручник Мо Тилден |- |[[Анабела Шјора]] || Лиз Рендон |- |[[Џенин Гарофало]] || заменик шерифа Синди Бетс |- |[[Питер Берг]] || Џои Рендон |- |[[Мајкл Рапапорт]] || полицајац Мјуреј Бабич |- |[[Роберт Патрик]] || полицајац Џек Ракер |- |[[Кети Моријарти]] || Роуз Донлан |- |[[Ноа Емерих]] || Заменик шерифа Бил Гајслер |- |[[Пол Калдерон]] || Хектор, болничар |- |[[Џон Спенсер]] || Лео Краски |- |[[Френк Винсент]] || Ласаро |- |[[Иди Фалко]] || Берта |- |[[Method Man]] || Шондел |- |[[Деби Хари]] || Делорес |- |[[Роберт Џон Берк]] || полицајац |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0118887|title= Земља полицајаца}} * {{rotten-tomatoes|Cop Land}} {{клица-филм}} {{портал бар|Филм}} [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови 1997.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Трилер филмови]] oxx8wyktiipfzs8v1nt4ahuj86upq1w 25121539 25121531 2022-07-24T20:28:34Z Youngeagle987 231613 /* Спољашње везе */ исправка wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Земља полицајаца | слика = Датотека:Земља полицајаца.jpg | величина = | оназив = Cop Land | година = 1997. | земља = | језик = | жанр = [[трилер филм]]<br/>[[неоноар]] | режија = [[Џејмс Менголд]] | сценарио = Џејмс Менголд | прича = | музика = [[Хауард Шор]] | улоге = [[Силвестер Сталоне]]<br/>[[Харви Кајтел]]<br/>[[Роберт де Ниро]]<br/>[[Реј Лиота]]<br/>[[Роберт Патрик]]<br/>[[Џенин Гарофало]]<br/>[[Питер Берг]]<br/>[[Мајкл Рапапорт]]<br/>[[Кети Моријарти]]<br/>[[Анабела Шјора]] | продуцент = Кети Конрад<br/>Езра Свердлоу<br/>Кери Вудс | компанија = Woods Entertainment | трајање = 105 [[минут|мин.]] | монтажа = Крејг Мекеј | сниматељ = Ерик Едвардс | дистрибутер = [[Miramax Films]] | сценографија = | награде = | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | веб-сајт = | имдб = 0118887 }} ''''' Земља полицајаца''''' ({{јез-енг|Cop Land}}) је амерички трилер филм из [[1997]]. године. У филму је представљена [[ансамблска подела улога]]. Главне улоге играју [[Силвестер Сталоне]], [[Харви Кајтел]], [[Роберт де Ниро]] и [[Реј Лиота]]. Седамдесетих година прошлог века, да би се удаљили од опасних улица Њујорка, полицајци оснивају своје насеље, "Земљу полицајаца". Радња филма говори о проблемима професионалне корупције у америчкој полицији, која повлачи низ кривичних дела па и убиство.<ref>[https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/4890790/zemlja-policajaca.html РТС:Земља полицајаца] Приступљено 24. 7. 2022.</ref> == Радња == {{упозорење-филм}} Шерифа Фредија Хефлина полицајци поштују и он је одувек желео да то постане, али није било могуће јер је глув на једно уво. Међутим, у насељу није све у реду и Фреди сазнаје да је у току истрага Унутрашње контроле. Инспектори му се обраћају за помоћ, али он није у могућности да је пружи. Фреди почиње да сумња да је један од полицајаца, Реј Донлан, корумпиран од стране мафије. Због тога мора да нађе сведока под надимком Супербој и заштити га, пре него што га Донлан ликвидира. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Силвестер Сталоне]] || Шериф Фреди Хефлин |- |[[Харви Кајтел]] || Поручник Реј Донлан |- |[[Реј Лиота]] || полицајац Гари "Фигси" Фигис |- |[[Роберт де Ниро]] || Поручник Мо Тилден |- |[[Анабела Шјора]] || Лиз Рендон |- |[[Џенин Гарофало]] || заменик шерифа Синди Бетс |- |[[Питер Берг]] || Џои Рендон |- |[[Мајкл Рапапорт]] || полицајац Мјуреј Бабич |- |[[Роберт Патрик]] || полицајац Џек Ракер |- |[[Кети Моријарти]] || Роуз Донлан |- |[[Ноа Емерих]] || Заменик шерифа Бил Гајслер |- |[[Пол Калдерон]] || Хектор, болничар |- |[[Џон Спенсер]] || Лео Краски |- |[[Френк Винсент]] || Ласаро |- |[[Иди Фалко]] || Берта |- |[[Method Man]] || Шондел |- |[[Деби Хари]] || Делорес |- |[[Роберт Џон Берк]] || полицајац |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0118887|title= Земља полицајаца}} * {{rotten-tomatoes|cop_land}} {{клица-филм}} {{портал бар|Филм}} [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови 1997.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Трилер филмови]] 2renr9x5hripfxgaiq6kf1zbmfv27yp 25121545 25121539 2022-07-24T20:32:19Z Youngeagle987 231613 /* Улоге */ допуна wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Земља полицајаца | слика = Датотека:Земља полицајаца.jpg | величина = | оназив = Cop Land | година = 1997. | земља = | језик = | жанр = [[трилер филм]]<br/>[[неоноар]] | режија = [[Џејмс Менголд]] | сценарио = Џејмс Менголд | прича = | музика = [[Хауард Шор]] | улоге = [[Силвестер Сталоне]]<br/>[[Харви Кајтел]]<br/>[[Роберт де Ниро]]<br/>[[Реј Лиота]]<br/>[[Роберт Патрик]]<br/>[[Џенин Гарофало]]<br/>[[Питер Берг]]<br/>[[Мајкл Рапапорт]]<br/>[[Кети Моријарти]]<br/>[[Анабела Шјора]] | продуцент = Кети Конрад<br/>Езра Свердлоу<br/>Кери Вудс | компанија = Woods Entertainment | трајање = 105 [[минут|мин.]] | монтажа = Крејг Мекеј | сниматељ = Ерик Едвардс | дистрибутер = [[Miramax Films]] | сценографија = | награде = | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | веб-сајт = | имдб = 0118887 }} ''''' Земља полицајаца''''' ({{јез-енг|Cop Land}}) је амерички трилер филм из [[1997]]. године. У филму је представљена [[ансамблска подела улога]]. Главне улоге играју [[Силвестер Сталоне]], [[Харви Кајтел]], [[Роберт де Ниро]] и [[Реј Лиота]]. Седамдесетих година прошлог века, да би се удаљили од опасних улица Њујорка, полицајци оснивају своје насеље, "Земљу полицајаца". Радња филма говори о проблемима професионалне корупције у америчкој полицији, која повлачи низ кривичних дела па и убиство.<ref>[https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/4890790/zemlja-policajaca.html РТС:Земља полицајаца] Приступљено 24. 7. 2022.</ref> == Радња == {{упозорење-филм}} Шерифа Фредија Хефлина полицајци поштују и он је одувек желео да то постане, али није било могуће јер је глув на једно уво. Међутим, у насељу није све у реду и Фреди сазнаје да је у току истрага Унутрашње контроле. Инспектори му се обраћају за помоћ, али он није у могућности да је пружи. Фреди почиње да сумња да је један од полицајаца, Реј Донлан, корумпиран од стране мафије. Због тога мора да нађе сведока под надимком Супербој и заштити га, пре него што га Донлан ликвидира. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Силвестер Сталоне]] || Шериф Фреди Хефлин |- |[[Харви Кајтел]] || Поручник Реј Донлан |- |[[Реј Лиота]] || полицајац Гари "Фигси" Фигис |- |[[Роберт де Ниро]] || Поручник Мо Тилден |- |[[Анабела Шјора]] || Лиз Рендон |- |[[Џенин Гарофало]] || заменик шерифа Синди Бетс |- |[[Питер Берг]] || Џои Рендон |- |[[Мајкл Рапапорт]] || полицајац Мјуреј Бабич |- |[[Роберт Патрик]] || полицајац Џек Ракер |- |[[Кети Моријарти]] || Роуз Донлан |- |[[Артур Џ. Наскарела]] || Френк Лагонда |- |[[Ноа Емерих]] || Заменик шерифа Бил Гајслер |- |[[Пол Калдерон]] || Хектор, болничар |- |[[Џон Спенсер]] || Лео Краски |- |[[Френк Винсент]] || Ласаро |- |[[Иди Фалко]] || Берта |- |[[Method Man]] || Шондел |- |[[Деби Хари]] || Делорес |- |[[Роберт Џон Берк]] || полицајац |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0118887|title= Земља полицајаца}} * {{rotten-tomatoes|cop_land}} {{клица-филм}} {{портал бар|Филм}} [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови 1997.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Трилер филмови]] iwal1nz7q8tbi94vns74e563n3bxn9w 6 4329833 25121529 2022-07-24T20:21:33Z Youngeagle987 231613 отпремање неслободног омота путем [[Википедија:Водич_за_отпремање|Водича за отпремање]] wikitext text/x-wiki ==Опис== {{Non-free use rationale 2 |Description = филмски постер |Source = Википедија на енглеском језику |Author = Miramax Films |Article = Земља полицајаца |Purpose = да служи као примарно средство визуелне идентификације при врху чланка посвећеног дјелу у питању. |Replaceability = Н/Д |Minimality = филмски постер |Commercial = Н/Д }} ==Лиценцирање== {{Non-free movie poster}} iynwr3nmv6cmutfnlnnhee5ks2leayl 1 4329834 25121535 2022-07-24T20:24:35Z Youngeagle987 231613 Нова страница: {{сзр}} {{Википројекат Филм}} {{екавица}} wikitext text/x-wiki {{сзр}} {{Википројекат Филм}} {{екавица}} nc4y35pyc87rvumqwe2pfrsdt4eq3d2 10 4329835 25121555 2022-07-24T20:44:43Z Асена 270577 израда чланка wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 25121559 25121555 2022-07-24T20:47:10Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмови [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = | group2 = Краткометражни | list2 = * ''Day of the Fight'' (1951) * ''Flying Padre'' (1951) * ''The Seafarers'' (1953) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> 8j0lmtv6ikkd5r1qgr8p5jph9bl6ko5 25121561 25121559 2022-07-24T20:47:40Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмови [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''Day of the Fight'' (1951) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''Day of the Fight'' (1951) * ''Flying Padre'' (1951) * ''The Seafarers'' (1953) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> 7zu5wuitkg0h377weu6x70t11sdgzy0 25121564 25121561 2022-07-24T20:48:16Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмови [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''Меланхолија (филм из 2011)'' (2011) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''Day of the Fight'' (1951) * ''Flying Padre'' (1951) * ''The Seafarers'' (1953) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> 7q0aqmo1c5rh8tsu8jb76dmxidsxlle 25121565 25121564 2022-07-24T20:50:43Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмографија [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''Меланхолија (филм из 2011)'' (2011) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''Day of the Fight'' (1951) * ''Flying Padre'' (1951) * ''The Seafarers'' (1953) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> pvc2nbgd6heblqaphhvf5rjfxymq8ms 25121568 25121565 2022-07-24T20:52:24Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}} {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмографија [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''Меланхолија (филм из 2011)'' (2011) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''Day of the Fight'' (1951) * ''Flying Padre'' (1951) * ''The Seafarers'' (1953) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> 8lx2x8mc3c57ymumt9fh95nhi0zda6r 25121570 25121568 2022-07-24T20:53:30Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}} {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмографија [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''Day of the Fight'' (1951) * ''Flying Padre'' (1951) * ''The Seafarers'' (1953) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> 9skjdfw2nu8jpnchqegzs6yxzjgap7c 25121618 25121570 2022-07-24T22:09:14Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}} {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмови [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобађања]]'' (1982) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''Day of the Fight'' (1951) * ''Flying Padre'' (1951) * ''The Seafarers'' (1953) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> 5d44suekl4kvtg2wzvm78uutzhfqe3f 25121619 25121618 2022-07-24T22:09:30Z Асена 270577 Асена преместио је страницу [[Шаблон:Филмографија Ларса фон Трира]] на [[Шаблон:Филмови Ларса фон Трира]] wikitext text/x-wiki {{РуТ}} {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмови [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобађања]]'' (1982) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''Day of the Fight'' (1951) * ''Flying Padre'' (1951) * ''The Seafarers'' (1953) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> 5d44suekl4kvtg2wzvm78uutzhfqe3f 25121626 25121619 2022-07-24T22:41:07Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}} {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмови [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобађања]]'' (1982) * ''[[Елемент злочина|Елемент злочина]]'' (1984) * ''[[Епидемија (филм из 1987)|Епидемија]]'' (1987) * ''[[Европа (филм из 1991)|Европа]]'' (1991) * ''[[Ломљење таласа (филм из 1996)|Ломљење таласа]]'' (1996) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''[[Нимфоманка (филм из 2013)|Нимфоманка]]'' (2013) * ''[[Кућа коју је саградио Џек|Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''Day of the Fight'' (1951) * ''Flying Padre'' (1951) * ''The Seafarers'' (1953) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> r3ah8x4ydtli9nyuejgnum9ct8pxs6e 25121630 25121626 2022-07-24T22:47:09Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}} {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмови [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобађања]]'' (1982) * ''[[Елемент злочина|Елемент злочина]]'' (1984) * ''[[Епидемија (филм из 1987)|Епидемија]]'' (1987) * ''[[Европа (филм из 1991)|Европа]]'' (1991) * ''[[Преко таласа (филм из 1996)|Преко таласа]]'' (1996) * ''[[Идиоти (филм из 1998)|Идиоти]]'' (1998) * ''[[Плес у тами|Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил|Догвил]]'' (2003) * ''[[Пет препрека|Пет препрека]]'' (2003) * ''[[Мандерлеј|Мандерлеј]]'' (2005) * ''[[Шеф свега|Шеф свега]]'' (2006) * ''[[Антихрист (филм из 2009)|Антихрист]]'' (2009) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''[[Нимфоманка (филм из 2013)|Нимфоманка]]'' (2013) * ''[[Кућа коју је саградио Џек|Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''Day of the Fight'' (1951) * ''Flying Padre'' (1951) * ''The Seafarers'' (1953) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> m9rsxx1zxapdmhqcv9m5gj4mistabzh 25121636 25121630 2022-07-24T22:50:08Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}} {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмови [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобађања]]'' (1982) * ''[[Елемент злочина|Елемент злочина]]'' (1984) * ''[[Епидемија (филм из 1987)|Епидемија]]'' (1987) * ''[[Европа (филм из 1991)|Европа]]'' (1991) * ''[[Преко таласа (филм из 1996)|Преко таласа]]'' (1996) * ''[[Идиоти (филм из 1998)|Идиоти]]'' (1998) * ''[[Плес у тами|Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил|Догвил]]'' (2003) * ''[[Пет препрека|Пет препрека]]'' (2003) * ''[[Мандерлеј|Мандерлеј]]'' (2005) * ''[[Шеф свега|Шеф свега]]'' (2006) * ''[[Антихрист (филм из 2009)|Антихрист]]'' (2009) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''[[Нимфоманка (филм из 2013)|Нимфоманка]]'' (2013) * ''[[Кућа коју је саградио Џек|Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''[[Баштован орхидеја|Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''[[Сваком свој биоскоп|Сваком свој биоскоп]]'' (2007) * ''[[Димензија (филм из 2010)|Димензија]]'' (2010) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> stqtljnp9pejxoscthvrk8mtrvqz16f 25121637 25121636 2022-07-24T22:55:28Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}} {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмови [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобађања]]'' (1982) * ''[[Елемент злочина|Елемент злочина]]'' (1984) * ''[[Епидемија (филм из 1987)|Епидемија]]'' (1987) * ''[[Европа (филм из 1991)|Европа]]'' (1991) * ''[[Преко таласа (филм из 1996)|Преко таласа]]'' (1996) * ''[[Идиоти (филм из 1998)|Идиоти]]'' (1998) * ''[[Плес у тами|Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил|Догвил]]'' (2003) * ''[[Пет препрека|Пет препрека]]'' (2003) * ''[[Мандерлеј|Мандерлеј]]'' (2005) * ''[[Шеф свега|Шеф свега]]'' (2006) * ''[[Антихрист (филм из 2009)|Антихрист]]'' (2009) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''[[Нимфоманка (филм из 2013)|Нимфоманка]]'' (2013) * ''[[Кућа коју је саградио Џек|Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''[[Баштован орхидеја|Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''[[Сваком свој биоскоп|Сваком свој биоскоп]]'' (2007) * ''[[Димензија (филм из 2010)|Димензија]]'' (2010) | group3 = Телевизија | list3 = * ''[[Медеја (филм из 1988)|Медеја]]'' (1988) * ''[[Краљевство (минисерија)|Краљевство]]'' (1994-1997) | group4 = Повезани чланци | list4 = * ''[[Драга Венди|Драга Венди]]'' (2005, сценарио) * ''[[Догма 95|Догма 95]]'' (филмски покрет) * ''[[Европа трилогија|Европа трилогија]]'' * ''[[Зентропа|Зентропа]]'' (филмска компанија) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> tjn0hkz9yrtw14sbjqy3y9w4279m23m 25121639 25121637 2022-07-24T23:01:07Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмови [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобађања]]'' (1982) * ''[[Елемент злочина|Елемент злочина]]'' (1984) * ''[[Епидемик (филм из 1987)|Епидемик]]'' (1987) * ''[[Европа (филм из 1991)|Европа]]'' (1991) * ''[[Преко таласа (филм из 1996)|Преко таласа]]'' (1996) * ''[[Идиоти (филм из 1998)|Идиоти]]'' (1998) * ''[[Плес у тами|Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил|Догвил]]'' (2003) * ''[[Пет препрека|Пет препрека]]'' (2003) * ''[[Мандерлеј|Мандерлеј]]'' (2005) * ''[[Шеф свега|Шеф свега]]'' (2006) * ''[[Антихрист (филм из 2009)|Антихрист]]'' (2009) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''[[Нимфоманка (филм из 2013)|Нимфоманка]]'' (2013) * ''[[Кућа коју је саградио Џек|Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''[[Баштован орхидеја|Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''[[Сваком свој биоскоп|Сваком свој биоскоп]]'' (2007) * ''[[Димензија (филм из 2010)|Димензија]]'' (2010) | group3 = Телевизија | list3 = * ''[[Медеја (филм из 1988)|Медеја]]'' (1988) * ''[[Краљевство (минисерија)|Краљевство]]'' (1994-1997) | group4 = Повезани чланци | list4 = * ''[[Драга Венди|Драга Венди]]'' (2005, сценарио) * ''[[Догма 95|Догма 95]]'' (филмски покрет) * ''[[Европа трилогија|Европа трилогија]]'' * ''[[Зентропа|Зентропа]]'' (филмска компанија) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> pdm122608p9706c73ugth1cmbx4rrix 25121642 25121639 2022-07-24T23:01:49Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Ларс фон Трир |title = Филмови [[Ларс фон Трир|Ларса фон Трира]] |bodyclass = hlist |state = {{{state|autocollapse}}} | group1 = Дугометражни | list1 = * ''[[Слике ослобађања|Слике ослобађања]]'' (1982) * ''[[Елемент злочина|Елемент злочина]]'' (1984) * ''[[Епидемик (филм из 1987)|Епидемик]]'' (1987) * ''[[Европа (филм из 1991)|Европа]]'' (1991) * ''[[Преко таласа (филм из 1996)|Преко таласа]]'' (1996) * ''[[Идиоти (филм из 1998)|Идиоти]]'' (1998) * ''[[Плес у тами|Плес у тами]]'' (2000) * ''[[Догвил|Догвил]]'' (2003) * ''[[Пет препрека (филм из 2003)|Пет препрека]]'' (2003) * ''[[Мандерлеј|Мандерлеј]]'' (2005) * ''[[Шеф свега|Шеф свега]]'' (2006) * ''[[Антихрист (филм из 2009)|Антихрист]]'' (2009) * ''[[Меланхолија (филм из 2011)|Меланхолија]]'' (2011) * ''[[Нимфоманка (филм из 2013)|Нимфоманка]]'' (2013) * ''[[Кућа коју је саградио Џек|Кућа коју је саградио Џек]]'' (2018) | group2 = Краткометражни | list2 = * ''[[Баштован орхидеја|Баштован орхидеја]]'' (1977) * ''[[Сваком свој биоскоп|Сваком свој биоскоп]]'' (2007) * ''[[Димензија (филм из 2010)|Димензија]]'' (2010) | group3 = Телевизија | list3 = * ''[[Медеја (филм из 1988)|Медеја]]'' (1988) * ''[[Краљевство (минисерија)|Краљевство]]'' (1994-1997) | group4 = Повезани чланци | list4 = * ''[[Драга Венди|Драга Венди]]'' (2005, сценарио) * ''[[Догма 95|Догма 95]]'' (филмски покрет) * ''[[Европа трилогија|Европа трилогија]]'' * ''[[Зентропа|Зентропа]]'' (филмска компанија) }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за америчке редитеље|фон Трир, Ларс]] </noinclude> 2wrhbnuzj5t106z8bg8j0edrgx6dktp 0 4329836 25121572 2022-07-24T20:55:16Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Мидландс]] os0g84pqjw5n0u61ggsmq8m9zcc2vl4 0 4329837 25121587 2022-07-24T21:21:27Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Хартије од вредности]] hj80r54syz7bss0g00t2b8yz1mwi6et 0 4329838 25121588 2022-07-24T21:22:07Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Аукција]] 6w8g4objqbqe248tj3oto08md5n0gvi 0 4329839 25121593 2022-07-24T21:24:08Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Велика депресија]] 6ffn9hnywrvmyxfxx74jb0fo2pxsk3f 0 4329840 25121607 2022-07-24T21:42:38Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Државни удар 18. бримера]] lio5n9oetl0lb226fns9fp937h4979m 10 4329841 25121620 2022-07-24T22:09:30Z Асена 270577 Асена преместио је страницу [[Шаблон:Филмографија Ларса фон Трира]] на [[Шаблон:Филмови Ларса фон Трира]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Шаблон:Филмови Ларса фон Трира]] 518euqk4zvbt4ugx12r5w0pxgch3v57 0 4329842 25121644 2022-07-24T23:03:10Z Асена 270577 Нова страница: Баштован орхидеја је експериментални филм из 1977. са мистериозном и симболичном радњом у режији Ларса фон Трира. wikitext text/x-wiki Баштован орхидеја је експериментални филм из 1977. са мистериозном и симболичном радњом у режији Ларса фон Трира. 37pqbilw874mkgew36ahmgvd2w9cejt 25121646 25121644 2022-07-24T23:05:18Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki '''''Баштован орхидеја''''' ({{Јез-дан|Orchidégartneren}}) је дански експериментални филм из 1977. са мистериозном и симболичном радњом у режији [[Lars fon Trir|Ларса фон Трира.]] == Синопсис == Филм се састоји од низа сцена, чији је хронолошки редослед двосмислен, који лабаво преносе искуства главног јунака Виктора Марсеа (Ларс фон Трир), чије је право име Фелиман фон Марсебург. Виктор је представљен гласом преко нарације као млади уметник јеврејског порекла који је избегавао своје наслеђе. Описују га као да је схватио да је сам, сумњајући у спремност човечанства да пружи помоћ једни другима. Даље се приповеда да је у претходном периоду његовог живота био помињан као слабић, што је касније резултирало страхом од слабости и неспособности. Виктор верује да мора да буде заузет и зато одлучује да негује љубав према Елизи, младој медицинској сестри коју сусреће током свог боравка у санаторијуму. == Референце == 85a3pobueecap2sx4h2g7r96rii3lvd 25121647 25121646 2022-07-24T23:06:27Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki '''''Баштован орхидеја''''' ({{Јез-дан|Orchidégartneren}}) је дански експериментални филм из 1977. са мистериозном и симболичном радњом у режији [[Lars fon Trir|Ларса фон Трира.]]<ref>{{Cite journal|date=2010-01-01|title=Lars von Trier on Antichrist|url=http://dx.doi.org/10.3167/proj.2010.040102|journal=Projections|volume=4|issue=1|pages=1–15|doi=10.3167/proj.2010.040102|issn=1934-9688}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013|title=Politics as Form in Lars von Trier|url=http://dx.doi.org/10.5040/9781628928846|doi=10.5040/9781628928846}}</ref> == Синопсис == Филм се састоји од низа сцена, чији је хронолошки редослед двосмислен, који лабаво преносе искуства главног јунака Виктора Марсеа (Ларс фон Трир), чије је право име Фелиман фон Марсебург. Виктор је представљен гласом преко нарације као млади уметник јеврејског порекла који је избегавао своје наслеђе. Описују га као да је схватио да је сам, сумњајући у спремност човечанства да пружи помоћ једни другима. Даље се приповеда да је у претходном периоду његовог живота био помињан као слабић, што је касније резултирало страхом од слабости и неспособности. Виктор верује да мора да буде заузет и зато одлучује да негује љубав према Елизи, младој медицинској сестри коју сусреће током свог боравка у санаторијуму. == Референце == hlavmo4zdim3v1tnh1foxfwge9oo7hv 25121650 25121647 2022-07-24T23:07:26Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki '''''Баштован орхидеја''''' ({{Јез-дан|Orchidégartneren}}) је дански експериментални филм из 1977. са мистериозном и симболичном радњом у режији [[Lars fon Trir|Ларса фон Трира.]]<ref>{{Cite journal|date=2010-01-01|title=Lars von Trier on Antichrist|url=http://dx.doi.org/10.3167/proj.2010.040102|journal=Projections|volume=4|issue=1|pages=1–15|doi=10.3167/proj.2010.040102|issn=1934-9688}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013|title=Politics as Form in Lars von Trier|url=http://dx.doi.org/10.5040/9781628928846|doi=10.5040/9781628928846}}</ref> == Синопсис == Филм се састоји од низа сцена, чији је хронолошки редослед двосмислен, који лабаво преносе искуства главног јунака Виктора Марсеа (Ларс фон Трир), чије је право име Фелиман фон Марсебург. Виктор је представљен гласом преко нарације као млади уметник јеврејског порекла који је избегавао своје наслеђе. Описују га као да је схватио да је сам, сумњајући у спремност човечанства да пружи помоћ једни другима. Даље се приповеда да је у претходном периоду његовог живота био помињан као слабић, што је касније резултирало страхом од слабости и неспособности. Виктор верује да мора да буде заузет и зато одлучује да негује љубав према Елизи, младој медицинској сестри коју сусреће током свог боравка у санаторијуму. == Референце == <references />{{Филмови Ларса фон Трира}} [[Категорија:Краткометражни филмови]] [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 1977.]] [[Категорија:Експериментални филм]] 3tp9z5ou3wpzo3tigj1e3nltgkc2b5n 25121651 25121650 2022-07-24T23:07:57Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}}'''''Баштован орхидеја''''' ({{Јез-дан|Orchidégartneren}}) је дански експериментални филм из 1977. са мистериозном и симболичном радњом у режији [[Lars fon Trir|Ларса фон Трира.]]<ref>{{Cite journal|date=2010-01-01|title=Lars von Trier on Antichrist|url=http://dx.doi.org/10.3167/proj.2010.040102|journal=Projections|volume=4|issue=1|pages=1–15|doi=10.3167/proj.2010.040102|issn=1934-9688}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Koutsourakis|first=Angelos|date=2013|title=Politics as Form in Lars von Trier|url=http://dx.doi.org/10.5040/9781628928846|doi=10.5040/9781628928846}}</ref> == Синопсис == Филм се састоји од низа сцена, чији је хронолошки редослед двосмислен, који лабаво преносе искуства главног јунака Виктора Марсеа (Ларс фон Трир), чије је право име Фелиман фон Марсебург. Виктор је представљен гласом преко нарације као млади уметник јеврејског порекла који је избегавао своје наслеђе. Описују га као да је схватио да је сам, сумњајући у спремност човечанства да пружи помоћ једни другима. Даље се приповеда да је у претходном периоду његовог живота био помињан као слабић, што је касније резултирало страхом од слабости и неспособности. Виктор верује да мора да буде заузет и зато одлучује да негује љубав према Елизи, младој медицинској сестри коју сусреће током свог боравка у санаторијуму. == Референце == <references />{{Филмови Ларса фон Трира}} [[Категорија:Краткометражни филмови]] [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 1977.]] [[Категорија:Експериментални филм]] ijd1th3jlaaa2fl6knsow06ihmvx7wn 0 4329843 25121654 2022-07-24T23:14:01Z The Explaner 184480 Нова страница: {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|20.43|15.0}} рани [[миоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 4 |taxon = Metapterodon |parent_authority = Morales & Pickford, 2017<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil… wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|20.43|15.0}} рани [[миоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 4 |taxon = Metapterodon |parent_authority = Morales & Pickford, 2017<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> |authority = Stromer, 1926 |type_species = †''Metapterodon kaiseri'' |type_species_authority = Stromer, 1926 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Metapterodon kaiseri'' * †''Metapterodon stromeri'' |synonyms = }} '''''Metapterodon''''' (Метаптеродон — „поред Птеродона”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог племена '''Metapterodontini''' унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду раног [[миоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>P. A. Holroyd (1999.) [https://docubase.berkeley.edu/cgi-bin/pl_dochome?query_src=pl_search&collection=PaleoBios+Archive+Public&id=141 "New Pterodontinae (Creodonta: Hyaenodontidae) from the late Eocene-early Oligocene Jebel Qatrani Formation, Fayum province, Egypt."] PaleoBios 19(2):1-18</ref><ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Племе: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Metapterodontini | * типског рода ''Metapterodon'' * и таксономског наставка ''-ini'' |поред Птеродона |} {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Metapterodon'' | * старогрчке ријечи ''мета'' ({{јез-стгрч|μετά}}), која значи ''између'' или ''поред'' * и изумрлог рода сисара ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' |поред Птеродона |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''M. kaiseri'' | * рода ''Metapterodon'' * и њемачке ријечи ''[[кајзер]]'' ({{јез-нем|Kaiser}}), која значи ''[[цар]]'' |царски Метаптеродон |- style="vertical-align:center;" |''M. stromeri'' | * рода ''Metapterodon'' * и презимена њемачког палеонтолога Ернста Стромера |стромеров Метаптеродон |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Племе: [[Изумирање|†]]Metapterodontini {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} ----Род: †''Metapterodon'' {{small|(Stromer, 1926)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''M. kaiseri'' {{small|(Stromer, 1926)}}<ref>Stromer, E. (1926.) "Reste land- und süsswasserbewohnender Wirbeltiere aus dem Diamentenfelden Deutsch-Sü dwestafrikas." In: Kaiser, E. (ed.), "Die Diamantenwüste Südwestafrikas, vol. 2." Dietrich Reimer, Berlin, pp. 107–153.</ref> |{{Застава|Кенија}}<ref>R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316</ref><br>{{Застава|Намибија}}<ref name="Morales2008">{{cite journal |last=Morales |first=Jorge |author2=Pickford, M. |last3=Salesa |first3=Manuel J. |title=Creodonta and Carnivora from the Early Miocene of the Northern Sperrgebiet, Namibia |url=https://www.researchgate.net/publication/235672779_Creodonta_and_Carnivora_from_the_Early_Miocene_of_the_Northern_Sperrgebiet_Namibia |year=2008 |journal=Memoir of the Geological Survey of Namibia |volume=20 |pages=291–310}}</ref> |20,0 до 15,0 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''M. stromeri'' {{small|(Morales, 1998)}}<ref>J. Morales, M. Pickford and D. Soria (1998.) [https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1251805099801189 "A new creodont ''Metapterodon stromeri'' nov. sp. (Hyaenodontidae, Mammalia) from the Early Miocene of Langental (Sperrgebiet, Namibia)."] Comptes Rendus de l'Academie des Sciences, Serie II. Sciences de la Terre et des Planetes 327(9):633-638.</ref> |{{Застава|Намибија}}<ref name="Morales2008"/><br>{{Застава|Уганда}} |20,43 до 15,97 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Metapterodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Megistotherium]]'' |2=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |label2=&nbsp;†'''Metapterodontini'''&nbsp; |style2=background-color:#E3F988 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Metapterodon'''''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Metapterodon kaiseri'' |2=†''Metapterodon stromeri'' }} }} }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] s4ighr42ohys25q2bexxukc4da8t94f 0 4329844 25121655 2022-07-24T23:14:04Z Асена 270577 Нова страница: {{Курзивни наслов}}'''''Слике ослобођења''''' ({{Јез-дан|Befrielsesbilleder}}) је дански драмски филм из 1982. у режији [[Lars fon Trir|Ларса фон Трира]]. Филм је био Триров дипломски филм Националне филмске школе Данске. Постао је први дански школски филм који је добио редовну биоск… wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}}'''''Слике ослобођења''''' ({{Јез-дан|Befrielsesbilleder}}) је дански драмски филм из 1982. у режији [[Lars fon Trir|Ларса фон Трира]]. Филм је био Триров дипломски филм Националне филмске школе Данске. Постао је први дански школски филм који је добио редовну биоскопску дистрибуцију.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-24}}</ref> Приказан је у секцији Панорама 34. Берлинског међународног филмског фестивала.<ref>{{Cite web|url=https://www.berlinale.de/en/archive/jahresarchive/1984/02_programm_1984/02_filmdatenblatt_1984_19844423.html|title=Befrielsesbilleder {{!}} Images Of Relief {{!}} Bilder der Befreiung|website=www.berlinale.de|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> == Синопсис == Радња је смештена у [[Копенхаген|Копенхагену]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]] и прати немачког официра који посећује своју данску љубавницу неколико дана након завршетка окупације Данске. == Референце == [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 1982.]] d4c7zc1hfghvfwor46o6549s87rj204 25121659 25121655 2022-07-24T23:16:09Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}}'''''Слике ослобођења''''' ({{Јез-дан|Befrielsesbilleder}}) је дански драмски филм из 1982. у режији [[Lars fon Trir|Ларса фон Трира]]. Филм је био Триров дипломски филм Националне филмске школе Данске. Постао је први дански школски филм који је добио редовну биоскопску дистрибуцију.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/film/21|title=21|website=www.dfi.dk|language=da|access-date=2022-07-24}}</ref> Приказан је у секцији Панорама 34. Берлинског међународног филмског фестивала.<ref>{{Cite web|url=https://www.berlinale.de/en/archive/jahresarchive/1984/02_programm_1984/02_filmdatenblatt_1984_19844423.html|title=Befrielsesbilleder {{!}} Images Of Relief {{!}} Bilder der Befreiung|website=www.berlinale.de|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> == Синопсис == Радња је смештена у [[Копенхаген|Копенхагену]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]] и прати немачког официра који посећује своју данску љубавницу неколико дана након завршетка окупације Данске. == Улоге == * Кирстен Олсен као Естер * Едвард Флеминг као Лео Мендел == Референце == [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 1982.]] <references />{{Филмови Ларса фон Трира}} goqvbptsgyyaajv5w749j6jzldcrsda 0 4329845 25121657 2022-07-24T23:15:57Z The Explaner 184480 Преусмерена страница на [[Metapterodon]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Metapterodon]] j8io5bacq0uj7afytp4u5pzsin8qi47 3 4329846 25121658 2022-07-24T23:16:07Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329847 25121660 2022-07-24T23:16:10Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329848 25121661 2022-07-24T23:16:12Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329849 25121662 2022-07-24T23:16:14Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329850 25121663 2022-07-24T23:16:16Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329851 25121664 2022-07-24T23:16:19Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329852 25121665 2022-07-24T23:16:21Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329853 25121666 2022-07-24T23:16:23Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329854 25121667 2022-07-24T23:16:25Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329855 25121668 2022-07-24T23:16:27Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329856 25121669 2022-07-24T23:16:30Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329857 25121670 2022-07-24T23:16:32Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329858 25121671 2022-07-24T23:16:34Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329859 25121672 2022-07-24T23:16:36Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329860 25121673 2022-07-24T23:16:38Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329861 25121674 2022-07-24T23:16:41Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329862 25121675 2022-07-24T23:16:43Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329863 25121676 2022-07-24T23:16:45Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329864 25121677 2022-07-24T23:16:47Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329865 25121678 2022-07-24T23:16:50Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329866 25121679 2022-07-24T23:16:52Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329867 25121680 2022-07-24T23:16:54Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329868 25121681 2022-07-24T23:16:56Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329869 25121682 2022-07-24T23:16:59Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:16 25. 07. 2022. be054ph41wb0qljlvh990u1gyipaqkm 3 4329870 25121683 2022-07-24T23:17:01Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329871 25121684 2022-07-24T23:17:03Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329872 25121685 2022-07-24T23:17:06Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329873 25121686 2022-07-24T23:17:08Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329874 25121687 2022-07-24T23:17:10Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329875 25121688 2022-07-24T23:17:12Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329876 25121689 2022-07-24T23:17:14Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329877 25121690 2022-07-24T23:17:16Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329878 25121691 2022-07-24T23:17:19Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329879 25121692 2022-07-24T23:17:21Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329880 25121693 2022-07-24T23:17:23Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329881 25121694 2022-07-24T23:17:25Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329882 25121695 2022-07-24T23:17:28Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329883 25121696 2022-07-24T23:17:30Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329884 25121697 2022-07-24T23:17:32Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329885 25121698 2022-07-24T23:17:35Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329886 25121699 2022-07-24T23:17:38Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329887 25121700 2022-07-24T23:17:40Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329888 25121701 2022-07-24T23:17:42Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329889 25121702 2022-07-24T23:17:44Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329890 25121703 2022-07-24T23:17:47Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329891 25121704 2022-07-24T23:17:49Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329892 25121705 2022-07-24T23:17:52Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329893 25121706 2022-07-24T23:17:54Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329894 25121707 2022-07-24T23:17:56Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329895 25121708 2022-07-24T23:18:00Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:17 25. 07. 2022. hkoymy1iuq7b6jeldf3bp6ckdmp1noz 3 4329896 25121709 2022-07-24T23:18:02Z Dcirovicbot 128314 . wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 00:18 25. 07. 2022. li9pkqowdgv4k94j323n0yfc7v9gk6v 0 4329897 25121710 2022-07-24T23:18:50Z The Explaner 184480 Преусмерена страница на [[Metapterodon]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Metapterodon]] j8io5bacq0uj7afytp4u5pzsin8qi47 0 4329898 25121711 2022-07-24T23:20:32Z The Explaner 184480 Преусмерена страница на [[Metapterodon]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Metapterodon]] j8io5bacq0uj7afytp4u5pzsin8qi47 0 4329899 25121713 2022-07-24T23:22:02Z Асена 270577 Нова страница: {{Курзивни наслов}}'''''Кућа коју је саградио Џек''''' ({{Јез-енгл|The House That Jack Built}}) је психолошки хорор филм из 2018. који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]]. У главним улогама су [[Мет Дилон]], [[Бруно Ганц]], [[Ума Терман|Ума Турман]], [[Шибан Фалон Хоган]], Софи Г… wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}}'''''Кућа коју је саградио Џек''''' ({{Јез-енгл|The House That Jack Built}}) је психолошки хорор филм из 2018. који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]]. У главним улогама су [[Мет Дилон]], [[Бруно Ганц]], [[Ума Терман|Ума Турман]], [[Шибан Фалон Хоган]], [[Софи Гробол]], [[Рајли Кео]] и [[Џереми Дејвис]]. Његова радња прати Џека (Дилона), серијског убицу који је током 12-годишњег периода од касних 1970-их до 1980-их починио бројна убиства у америчкој држави [[Вашингтон (држава)|Вашингтон]]. Користећи Дантеов Пакао као [[метатекст]],<ref>{{Cite web|url=https://www.slashfilm.com/562713/the-house-that-jack-built-spoiler-review/|title='The House That Jack Built' Spoiler Review: A Deep Dive Into 2018's Most Polarizing And Controversial Film|last=Hayes|first=Britt|date=2018-12-03|website=SlashFilm.com|language=en-US|access-date=2022-07-24}}</ref> филм је структуриран као серија флешбекова које је Џек пренео римском песнику Вергилију, током којих Џек покушава да аргументује своје злочине. Првобитно замишљен као телевизијски пројекат од стране фон Трира, ''Кућа коју је саградио Џек'' почела је да се производи у Шведској 2016. Филм је дебитовао на Филмском фестивалу у Кану, обележавајући фон Триров повратак на фестивал после више од шест година. Филм је добио поларизоване повратне информације од критичара. == Референце == 2i7vj66kfieg6jjei5tpvx51gs8pi4r 25121715 25121713 2022-07-24T23:23:18Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}}'''''Кућа коју је саградио Џек''''' ({{Јез-енгл|The House That Jack Built}}) је психолошки хорор филм из 2018. који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]]. У главним улогама су [[Мет Дилон]], [[Бруно Ганц]], [[Ума Терман|Ума Турман]], [[Шибан Фалон Хоган]], [[Софи Гробол]], [[Рајли Кео]] и [[Џереми Дејвис]]. Његова радња прати Џека (Дилона), серијског убицу који је током 12-годишњег периода од касних 1970-их до 1980-их починио бројна убиства у америчкој држави [[Вашингтон (држава)|Вашингтон]]. Користећи Дантеов Пакао као [[метатекст]],<ref>{{Cite web|url=https://www.slashfilm.com/562713/the-house-that-jack-built-spoiler-review/|title='The House That Jack Built' Spoiler Review: A Deep Dive Into 2018's Most Polarizing And Controversial Film|last=Hayes|first=Britt|date=2018-12-03|website=SlashFilm.com|language=en-US|access-date=2022-07-24}}</ref> филм је структуриран као серија флешбекова које је Џек пренео римском песнику Вергилију, током којих Џек покушава да аргументује своје злочине. Првобитно замишљен као телевизијски пројекат од стране фон Трира, ''Кућа коју је саградио Џек'' почела је да се производи у Шведској 2016. Филм је дебитовао на Филмском фестивалу у Кану, обележавајући фон Триров повратак на фестивал после више од шест година. Филм је добио поларизоване повратне информације од критичара. == Референце == <references />{{Филмови Ларса фон Трира}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2018.]] [[Категорија:Психолошки хорор филмови]] gh0t5fxkwmreh0xmxjtdvs40iw20kb4 25121718 25121715 2022-07-24T23:26:31Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}} {{Инфокутија Филм |назив=Кућа коју је саградио Џек | слика=Melancholia (2011 film poster).png | величина=200п | оназив= The House That Jack Built | година=2018. | земља={{зас|Данска}} [[Данска|Данска]] | језик = [[енглески језик|енглески]] | жанр=драма | режија=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | сценарио=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | музика=[[Виктор Рејес]] | улоге=[[Мет Дилон]]<br />[[Ума Турман|Ума Турман]]<br />[[Бруно Ганц|Бруно Ганц]] | продуцент= | компанија=TrustNordisk, Les films du losange | трајање=155 минута | камера= | монтажа= | кинематографија=Мануел Алберто Кларо | награде= | буџет=9.4 америчких долара | претходни= | следећи= | вебсајт= | имдб= }} '''''Кућа коју је саградио Џек''''' ({{Јез-енгл|The House That Jack Built}}) је психолошки хорор филм из 2018. који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]]. У главним улогама су [[Мет Дилон]], [[Бруно Ганц]], [[Ума Терман|Ума Турман]], [[Шибан Фалон Хоган]], [[Софи Гробол]], [[Рајли Кео]] и [[Џереми Дејвис]]. Његова радња прати Џека (Дилона), серијског убицу који је током 12-годишњег периода од касних 1970-их до 1980-их починио бројна убиства у америчкој држави [[Вашингтон (држава)|Вашингтон]]. Користећи Дантеов Пакао као [[метатекст]],<ref>{{Cite web|url=https://www.slashfilm.com/562713/the-house-that-jack-built-spoiler-review/|title='The House That Jack Built' Spoiler Review: A Deep Dive Into 2018's Most Polarizing And Controversial Film|last=Hayes|first=Britt|date=2018-12-03|website=SlashFilm.com|language=en-US|access-date=2022-07-24}}</ref> филм је структуриран као серија флешбекова које је Џек пренео римском песнику Вергилију, током којих Џек покушава да аргументује своје злочине. Првобитно замишљен као телевизијски пројекат од стране фон Трира, ''Кућа коју је саградио Џек'' почела је да се производи у Шведској 2016. Филм је дебитовао на Филмском фестивалу у Кану, обележавајући фон Триров повратак на фестивал после више од шест година. Филм је добио поларизоване повратне информације од критичара. == Референце == <references />{{Филмови Ларса фон Трира}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2018.]] [[Категорија:Психолошки хорор филмови]] 1pal9uag0c39wsr7pvotu2q1sd23hrv 25121720 25121718 2022-07-24T23:29:13Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}} {{Инфокутија Филм |назив=Кућа коју је саградио Џек | слика=The House That Jack Built.png | величина=200п | оназив= The House That Jack Built | година=2018. | земља={{зас|Данска}} [[Данска|Данска]] | језик = [[енглески језик|енглески]] | жанр=драма | режија=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | сценарио=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | музика=[[Виктор Рејес]] | улоге=[[Мет Дилон]]<br />[[Ума Турман|Ума Турман]]<br />[[Бруно Ганц|Бруно Ганц]] | продуцент=Луиз Вест | компанија=TrustNordisk, Les films du losange | трајање=155 минута | камера= | монтажа= | кинематографија=Мануел Алберто Кларо | награде= | буџет=8.7 милиона евра | претходни= | следећи= | вебсајт= | имдб= }} '''''Кућа коју је саградио Џек''''' ({{Јез-енгл|The House That Jack Built}}) је психолошки хорор филм из 2018. који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]]. У главним улогама су [[Мет Дилон]], [[Бруно Ганц]], [[Ума Терман|Ума Турман]], [[Шибан Фалон Хоган]], [[Софи Гробол]], [[Рајли Кео]] и [[Џереми Дејвис]]. Његова радња прати Џека (Дилона), серијског убицу који је током 12-годишњег периода од касних 1970-их до 1980-их починио бројна убиства у америчкој држави [[Вашингтон (држава)|Вашингтон]]. Користећи Дантеов Пакао као [[метатекст]],<ref>{{Cite web|url=https://www.slashfilm.com/562713/the-house-that-jack-built-spoiler-review/|title='The House That Jack Built' Spoiler Review: A Deep Dive Into 2018's Most Polarizing And Controversial Film|last=Hayes|first=Britt|date=2018-12-03|website=SlashFilm.com|language=en-US|access-date=2022-07-24}}</ref> филм је структуриран као серија флешбекова које је Џек пренео римском песнику Вергилију, током којих Џек покушава да аргументује своје злочине. Првобитно замишљен као телевизијски пројекат од стране фон Трира, ''Кућа коју је саградио Џек'' почела је да се производи у Шведској 2016. Филм је дебитовао на Филмском фестивалу у Кану, обележавајући фон Триров повратак на фестивал после више од шест година. Филм је добио поларизоване повратне информације од критичара. == Референце == <references />{{Филмови Ларса фон Трира}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2018.]] [[Категорија:Психолошки хорор филмови]] gs78mcfh7mdqxpo93ntq091ilx0cj4k 25121722 25121720 2022-07-24T23:38:40Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Курзивни наслов}} {{Инфокутија Филм |назив=Кућа коју је саградио Џек | слика=The House That Jack Built.png | величина=200п | оназив= The House That Jack Built | година=2018. | земља={{зас|Данска}} [[Данска|Данска]] | језик = [[енглески језик|енглески]] | жанр=драма | режија=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | сценарио=[[Ларс фон Трир|Ларс фон Трир]] | музика=[[Виктор Рејес]] | улоге=[[Мет Дилон]]<br />[[Ума Турман|Ума Турман]]<br />[[Бруно Ганц|Бруно Ганц]] | продуцент=Луиз Вест | компанија=TrustNordisk, Les films du losange | трајање=155 минута | камера= | монтажа= | кинематографија=Мануел Алберто Кларо | награде= | буџет=8.7 милиона евра | претходни= | следећи= | вебсајт= | имдб= }} '''''Кућа коју је саградио Џек''''' ({{Јез-енгл|The House That Jack Built}}) је психолошки хорор филм из 2018. који је написао и режирао [[Lars fon Trir|Ларс фон Трир]]. У главним улогама су [[Мет Дилон]], [[Бруно Ганц]], [[Ума Терман|Ума Турман]], [[Шибан Фалон Хоган]], [[Софи Гробол]], [[Рајли Кео]] и [[Џереми Дејвис]]. Његова радња прати Џека (Дилона), серијског убицу који је током 12-годишњег периода од касних 1970-их до 1980-их починио бројна убиства у америчкој држави [[Вашингтон (држава)|Вашингтон]]. Користећи Дантеов Пакао као [[метатекст]],<ref>{{Cite web|url=https://www.slashfilm.com/562713/the-house-that-jack-built-spoiler-review/|title='The House That Jack Built' Spoiler Review: A Deep Dive Into 2018's Most Polarizing And Controversial Film|last=Hayes|first=Britt|date=2018-12-03|website=SlashFilm.com|language=en-US|access-date=2022-07-24}}</ref> филм је структуриран као серија флешбекова које је Џек пренео римском песнику Вергилију, током којих Џек покушава да аргументује своје злочине. Првобитно замишљен као телевизијски пројекат од стране фон Трира, ''Кућа коју је саградио Џек'' почела је да се производи у Шведској 2016. Филм је дебитовао на Филмском фестивалу у Кану, обележавајући фон Триров повратак на фестивал после више од шест година. Филм је добио поларизоване повратне информације од критичара. == Улоге == {| class="wikitable" |+ !Улога !Глумац/глумица |- |Џек |[[Мет Дилон]] |- |Вергилије |[[Бруно Ганц]] |- |Дама 1 |[[Ума Терман]] |- |Клер Милер, Дама 2 |Шибон Фалон Хоган |- |Дама 3 |Софи Гробел |- |Џеклин |Рајли Ког |- |Ал |Џереми Дејвис |- |Сони |Џек Мекензи |- |Глен |Матијас Хјелм |} == Производња == === Кастинг === Дана 2. новембра 2016, фон Трир је најавио да ће [[Мет Дилон]] играти главну улогу у филму.<ref>{{Cite web|url=https://deadline.com/2016/11/lars-von-trier-matt-dillon-bruno-ganz-the-house-that-jack-built-1201846778/|title=Lars Von Trier Sets Matt Dillon, Bruno Ganz For ‘The House That Jack Built’|last=Jr|first=Mike Fleming|last2=Jr|first2=Mike Fleming|date=2016-11-02|website=Deadline|language=en-US|access-date=2022-07-24}}</ref> Убрзо су уследиле најаве у фебруару 2017. да ће се Рајли Ког и Софи Гробал такође придружити продукцији,<ref>{{Cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/berlin-lars-von-triers-house-jack-built-adds-riley-keough-sofie-grabol-974732/|title=Berlin: Lars von Trier’s ‘The House That Jack Built’ Adds Riley Keough, Sofie Grabol (Exclusive)|last=Roxborough|first=Scott|last2=Roxborough|first2=Scott|date=2017-02-11|website=The Hollywood Reporter|language=en-US|access-date=2022-07-24}}</ref> а учешће [[Ума Терман|Уме Терман]] је најављено следећег месеца.<ref>{{Cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/berlin-lars-von-triers-house-jack-built-adds-riley-keough-sofie-grabol-974732/|title=Berlin: Lars von Trier’s ‘The House That Jack Built’ Adds Riley Keough, Sofie Grabol (Exclusive)|last=Roxborough|first=Scott|last2=Roxborough|first2=Scott|date=2017-02-11|website=The Hollywood Reporter|language=en-US|access-date=2022-07-24}}</ref> Истог месеца, фон Трир је описао филм као славље „идеје да је живот зао и без душе“.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/film/2017/feb/14/lars-von-trier-donald-trump-the-house-that-jack-built|title=Lars von Trier inspired by Donald Trump for new serial-killer film|date=2017-02-14|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> === Снимање === Главно снимање је почело у марту 2017. изван [[Бенгтсфорс|Бенгтсфорса]] и Тосеа у Далсланду, Шведска, и снимано је у [[Копенхаген|Копенхагену]], [[Грибсков|Грибскову]], Тролхатану, Пик Дистрикту и [[Монтемерано (Гросето)|Монтемерану]]. Дилон је у почетку био под утицајем америчког серијског убице [[Тед Банди|Теда Бандија]], али је његов лик убрзо постао јединствен.<ref>{{Cite web|url=https://www.salon.com/2018/12/14/matt-dillon-on-playing-lars-von-triers-psychopath-in-controversial-the-house-that-jack-built/|title=Matt Dillon on playing Lars von Trier's psychopath in controversial "The House That Jack Built"|last=Kramer|first=Gary M.|date=2018-12-14|website=Salon|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> Фон Трир је поделио снимање на два дела како би омогућио монтажу између, нешто што је радио раније.<ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/cannes/lars-von-triers-the-house-that-jack-built-cuts-early-deals/5104059.article|title=Lars Von Trier’s 'The House That Jack Built' cuts early deals|last=Mitchell2016-05-17T05:00:00+01:00|first=Wendy|website=Screen|language=en|access-date=2022-07-24}}</ref> Филм је провео скоро годину дана у постпродукцији, која је укључивала компликоване специјалне ефекте.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-44129653|title=Lars von Trier's 'gross' and 'torturous' film prompts walkout|date=2018-05-15|work=BBC News|access-date=2022-07-24|language=en-GB}}</ref> == Референце == <references />{{Филмови Ларса фон Трира}} [[Категорија:Филмови Ларса фон Трира]] [[Категорија:Филмови 2018.]] [[Категорија:Психолошки хорор филмови]] d58neqsae9n54vzrbt0dyuodvuwzkkp 6 4329900 25121719 2022-07-24T23:27:26Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki == Лиценцирање == {{Филмски постер}} ei46mvozhsd0zg26hacyre9a8zjejrs 0 4329901 25121723 2022-07-24T23:38:58Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Савезна Република Централнa Америкa]] hdc9b2mb4h50k070jih1tb79slxvij4 0 4329902 25121725 2022-07-24T23:40:17Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава]] 5er646q2z4rourjhk47jkatjn66bxas 0 4329903 25121726 2022-07-24T23:42:05Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Левица]] lv8yb6tzv96e9pvbwm8uub6eoouufp7 0 4329904 25121729 2022-07-24T23:46:52Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Социологија знања]] 74kqv9vuyl7rj7l6ler4qe6e27gikuc 0 4329905 25121732 2022-07-24T23:59:36Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Naučne studije]] fzz14tcj7zshl9rvnpt5v1j7uz6fc44 0 4329906 25121733 2022-07-25T00:00:26Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Наука]] tqv9oo70vugafvqhhm3563ifb0vit4c 0 4329907 25121734 2022-07-25T00:00:59Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Установа]] hu7ge0kaunt18uu2k9rqhmxpw1q82xd 0 4329908 25121735 2022-07-25T00:02:03Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Социјализам]] swwz9m9h3rii5poelvwtsh9kcoj3kkk 0 4329909 25121736 2022-07-25T00:02:32Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Иредентизам]] bqx67v3vvt2w0bxsdoncqxhr11qkv8m 0 4329910 25121737 2022-07-25T00:02:55Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Сецесионизам]] e5zg2j5s3k4ngr2tk3n4fkpmwntlt6x 0 4329911 25121741 2022-07-25T00:14:23Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Филипини]] h4jh0orierdux0rhdj5c2uqe2bb54iz 0 4329912 25121742 2022-07-25T00:14:49Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Сомалија]] 71yvk9h4zqb5v7uwdpvmjsf35pkvdtd 0 4329913 25121743 2022-07-25T00:15:18Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Филипинци]] gbgohbecigxa4j9w16dfl7710sl6byb 0 4329914 25121744 2022-07-25T00:15:46Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово]] j7yd7vr8w4a2jum6ec760ch6u0ltji8 0 4329915 25121746 2022-07-25T00:24:15Z 109.93.213.13 Нова страница: {{Уметник | име = Ежен Буден | слика = Boudin-eugene-c-face-half.jpg | опис_слике = Ежен Буден, фотографија настала пре 1898. | регија = Француско сликарство | епоха = Сликарство импресионизма | датум_рођења = {{датум рођења|1824|07|12}} | место_рођења = [[Онфлер]] | држава_рођења = Францу… wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Ежен Буден | слика = Boudin-eugene-c-face-half.jpg | опис_слике = Ежен Буден, фотографија настала пре 1898. | регија = Француско сликарство | епоха = Сликарство импресионизма | датум_рођења = {{датум рођења|1824|07|12}} | место_рођења = [[Онфлер]] | држава_рођења = [[Француска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1898|08|8|1824|07|12}} | место_смрти = [[Довил]] | држава_смрти = [[Француска]] | правац_традиција = [[Импресионизам]] | утицаји_од = Барбизонска школа | утицао_на = Клода Монеа | значајна_дела = | боја = #CC9966 }} '''Ежен Буден''' ({{јез-фр|Eugène Louis Boudin}}; [[12. јул]] [[1824]] — [[8. август]] [[1898]]) био је [[Француско сликарство|француски]] сликар, претеча епохе [[импресионизам|импресионизма]]. Био је један од првих сликара 19. века који је сликао пејзаже у природи, ван [[атеље]]а. Посебно су познати његови морски пејзажи. == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Eugène Boudin}} {{DEFAULTSORT:Буден, Ежен}} [[Категорија:Рођени 1824.]] [[Категорија:Умрли 1898.]] [[Категорија:Француски сликари]] [[Категорија:Барбизонска школа]] cjgx8jyr4r7y1hiluj4tlnozf4nk7lz 25121753 25121746 2022-07-25T00:32:31Z 109.93.213.13 wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Ежен Буден | слика = Boudin-eugene-c-face-half.jpg | опис_слике = Ежен Буден, фотографија настала пре 1898. | регија = Француско сликарство | епоха = Сликарство импресионизма | датум_рођења = {{датум рођења|1824|07|12}} | место_рођења = [[Онфлер]] | држава_рођења = [[Француска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1898|08|8|1824|07|12}} | место_смрти = [[Довил]] | држава_смрти = [[Француска]] | правац_традиција = [[Импресионизам]] | утицаји_од = Барбизонска школа | утицао_на = Клода Монеа | значајна_дела = | боја = #CC9966 }} '''Ежен Буден''' ({{јез-фр|Eugène Louis Boudin}}; [[12. јул]] [[1824]] — [[8. август]] [[1898]]) био је [[Француско сликарство|француски]] сликар, претеча епохе [[импресионизам|импресионизма]]. Био је један од првих сликара 19. века који је сликао пејзаже у природи, ван [[атеље]]а. Посебно су познати и цењени његови морски пејзажи. == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Eugène Boudin}} {{DEFAULTSORT:Буден, Ежен}} [[Категорија:Рођени 1824.]] [[Категорија:Умрли 1898.]] [[Категорија:Француски сликари]] [[Категорија:Барбизонска школа]] 6u3wr0sr9njdsnin6becljt2rezu2eo 0 4329916 25121748 2022-07-25T00:29:03Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Метафизика]] o1tdcmrqqwptdyy6i0e7oicglse2rlt 0 4329917 25121749 2022-07-25T00:29:27Z Dcirovic 57122 , wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Фатализам]] pxnee6apvhidwqz503t55d2s3yng1xh 0 4329918 25121750 2022-07-25T00:30:17Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Етика]] h8t60jusvfvutac2a9uqk6jo4txzciq 0 4329919 25121751 2022-07-25T00:31:31Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Самопоуздање]] 3jpd0cckiltep8f0x3tqt9l6hrc8zbl 0 4329920 25121754 2022-07-25T00:36:00Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Медицинска етика]] eg749n4f9n9m04yqg54sc0tvlz4uhkp 0 4329921 25121755 2022-07-25T00:37:16Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Људски ресурси]] r36lj1ocki6v9xs55706alc9fp4al88 0 4329922 25121756 2022-07-25T00:38:12Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Самоостварење]] lhdhqkg2koi40x2ib5q6iv5qn5qtb3k 0 4329923 25121773 2022-07-25T01:29:28Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Аутократија]] ngozicpswhhw5jtzt2l80dqxa4zpb3v 0 4329924 25121780 2022-07-25T02:01:13Z 109.93.213.13 Нова страница: {{Инфокутија Музеј |име = Музеј Кролер-Милер |оригинално_име = Kröller-Müller Museum |лого = |слика = Entrance_Kröller-Müller_Museum.JPG |оснивање = 1938. |врста = уметнички музеј |град = [[Отерло]] |држава = {{застава|Холандија}} |колекција = преко 20.000 уметничких предмета<ref>[https://krollermuller.nl/en/search-… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музеј |име = Музеј Кролер-Милер |оригинално_име = Kröller-Müller Museum |лого = |слика = Entrance_Kröller-Müller_Museum.JPG |оснивање = 1938. |врста = уметнички музеј |град = [[Отерло]] |држава = {{застава|Холандија}} |колекција = преко 20.000 уметничких предмета<ref>[https://krollermuller.nl/en/search-the-collection]</ref> |посетиоци = пре корона пандемије: 400.000, године 2021. 127.126<ref>[https://www.nrc.nl/nieuws/2022/01/03/2021-opnieuw-dramatische-bezoekerscijfers-musea-a4075483 2021: opnieuw dramatische bezoekerscijfers musea], nrc.nl, 3. јануар 2022.</ref> |директор = Лисет Пелсерс (-{Lisette Pelsers}-) |председник = |кустос = |архитекта = [[Хенри ван де Велде]] |веб = {{URL|www.kmm.nl}} }} '''Музеј Кролер Милер''' ({{јез-хол|Kröller-Müller Museum}}) је уметнички музеј у националном парку [[Хоге Велуве]], код места [[Отерло]] у [[Низоземска|низоземској]] провинцији [[Хелдерланд]]. Највећу вредност у колекцијама овог музеја имају слике [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]]. То је друга највећа колекција његових дела (87 радова на платну), после колекције у [[Музеј Ван Гога|Музеју Ван Гога]] у Амстердаму (око 200 слика и 400 цртежа). Уз то, у музеју се налазе и друга значајна дела светских сликара: [[Пит Мондријан]], [[Жорж Сера]], [[Одилон Редон]], [[Жорж Брак]], [[Пол Гоген]], [[Лука Кранах Млађи]], [[Џејмс Енсор]], [[Хуан Грис]], [[Пабло Пикасо]] и други. Музеј носи име по [[Хелена Кролер-Милер|Хелени Кролер-Милер]] (1869-1939), која је била велики колекционар уметничких дела, једна од првих која је препознала и ценила уметност Ван Гога. Она је откупила бројна његова дела. === Башта скулптура === У парку-шуми поред музеја, на простору од више 300.000 м², налази се једна од најбољих европских збирки модрних скулптура. Необичан распоред баште је одраз концепта Хелене Кролер-Милер, која је желела да створи јединство уметности, архитектуре и природе. Међу скулптурама су дела: [[Огист Роден|Огиста Родена]], [[Хенри Мур|Хенри Мура]], [[Жан Дибифе|Жана Дибифеа]], [[Марк ди Суверо|Марка ди Сувера]], [[Луцио Фонтана|Луција Фонтане]] и многих других уметника. === Најпознатији експонати === <gallery> Слика:Vincent_van_Gogh_-_The_potato_eaters_-_Google_Art_Project.jpg|[[Винсент ван Гог]]<br />''Људи који једу кромпир'' (1885) Слика:Vincent_van_Gogh_(1853-1890)_Caféterras_bij_nacht_(place_du_Forum)_Kröller-Müller_Museum_Otterlo_23-8-2016_13-35-40.JPG|Винсент ван Гог<br />''Тераса кафеа ноћу'' (1888) Слика:Willows_at_Sunset_1888_Vincent_van_Gogh.jpg|Винсент ван Гог<br />''Врбе у сумраку'' (1888) Слика:1890_Seurat_Can-Can_anagoria.JPG|[[Жорж Сера]]<br />''Кан-кан'' (1890) </gallery> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Kröller-Müller Museum}} * [http://www.kmm.nl/ Званична интернет презентација Музеја Кролер-Милер] [[Категорија:Музеји у Холандији]] [[Категорија:Холандска култура]] o6uje1g272er60qyvlrcmhwu38fbopn 25121782 25121780 2022-07-25T02:04:46Z 109.93.213.13 /* Најпознатији експонати */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музеј |име = Музеј Кролер-Милер |оригинално_име = Kröller-Müller Museum |лого = |слика = Entrance_Kröller-Müller_Museum.JPG |оснивање = 1938. |врста = уметнички музеј |град = [[Отерло]] |држава = {{застава|Холандија}} |колекција = преко 20.000 уметничких предмета<ref>[https://krollermuller.nl/en/search-the-collection]</ref> |посетиоци = пре корона пандемије: 400.000, године 2021. 127.126<ref>[https://www.nrc.nl/nieuws/2022/01/03/2021-opnieuw-dramatische-bezoekerscijfers-musea-a4075483 2021: opnieuw dramatische bezoekerscijfers musea], nrc.nl, 3. јануар 2022.</ref> |директор = Лисет Пелсерс (-{Lisette Pelsers}-) |председник = |кустос = |архитекта = [[Хенри ван де Велде]] |веб = {{URL|www.kmm.nl}} }} '''Музеј Кролер Милер''' ({{јез-хол|Kröller-Müller Museum}}) је уметнички музеј у националном парку [[Хоге Велуве]], код места [[Отерло]] у [[Низоземска|низоземској]] провинцији [[Хелдерланд]]. Највећу вредност у колекцијама овог музеја имају слике [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]]. То је друга највећа колекција његових дела (87 радова на платну), после колекције у [[Музеј Ван Гога|Музеју Ван Гога]] у Амстердаму (око 200 слика и 400 цртежа). Уз то, у музеју се налазе и друга значајна дела светских сликара: [[Пит Мондријан]], [[Жорж Сера]], [[Одилон Редон]], [[Жорж Брак]], [[Пол Гоген]], [[Лука Кранах Млађи]], [[Џејмс Енсор]], [[Хуан Грис]], [[Пабло Пикасо]] и други. Музеј носи име по [[Хелена Кролер-Милер|Хелени Кролер-Милер]] (1869-1939), која је била велики колекционар уметничких дела, једна од првих која је препознала и ценила уметност Ван Гога. Она је откупила бројна његова дела. === Башта скулптура === У парку-шуми поред музеја, на простору од више 300.000 м², налази се једна од најбољих европских збирки модрних скулптура. Необичан распоред баште је одраз концепта Хелене Кролер-Милер, која је желела да створи јединство уметности, архитектуре и природе. Међу скулптурама су дела: [[Огист Роден|Огиста Родена]], [[Хенри Мур|Хенри Мура]], [[Жан Дибифе|Жана Дибифеа]], [[Марк ди Суверо|Марка ди Сувера]], [[Луцио Фонтана|Луција Фонтане]] и многих других уметника. === Најпознатији експонати === <gallery> Слика:Vincent_van_Gogh_-_The_potato_eaters_-_Google_Art_Project.jpg|[[Винсент ван Гог]]<br />''Људи који једу кромпир'' (1885) Слика:Vincent_van_Gogh_(1853-1890)_Caféterras_bij_nacht_(place_du_Forum)_Kröller-Müller_Museum_Otterlo_23-8-2016_13-35-40.JPG|Винсент ван Гог<br />''Тераса кафеа ноћу'' (1888) Слика:Willows_at_Sunset_1888_Vincent_van_Gogh.jpg|Винсент ван Гог<br />''Врбе у сумраку'' (1888) Слика:1890_Seurat_Can-Can_anagoria.JPG|[[Жорж Сера]]<br />''Кан кан'' (1890) </gallery> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Kröller-Müller Museum}} * [http://www.kmm.nl/ Званична интернет презентација Музеја Кролер-Милер] [[Категорија:Музеји у Холандији]] [[Категорија:Холандска култура]] 1nqzgvg56fp3l25qvwpolei2lbvlglx 25121783 25121782 2022-07-25T02:05:25Z 109.93.213.13 /* Најпознатији експонати */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музеј |име = Музеј Кролер-Милер |оригинално_име = Kröller-Müller Museum |лого = |слика = Entrance_Kröller-Müller_Museum.JPG |оснивање = 1938. |врста = уметнички музеј |град = [[Отерло]] |држава = {{застава|Холандија}} |колекција = преко 20.000 уметничких предмета<ref>[https://krollermuller.nl/en/search-the-collection]</ref> |посетиоци = пре корона пандемије: 400.000, године 2021. 127.126<ref>[https://www.nrc.nl/nieuws/2022/01/03/2021-opnieuw-dramatische-bezoekerscijfers-musea-a4075483 2021: opnieuw dramatische bezoekerscijfers musea], nrc.nl, 3. јануар 2022.</ref> |директор = Лисет Пелсерс (-{Lisette Pelsers}-) |председник = |кустос = |архитекта = [[Хенри ван де Велде]] |веб = {{URL|www.kmm.nl}} }} '''Музеј Кролер Милер''' ({{јез-хол|Kröller-Müller Museum}}) је уметнички музеј у националном парку [[Хоге Велуве]], код места [[Отерло]] у [[Низоземска|низоземској]] провинцији [[Хелдерланд]]. Највећу вредност у колекцијама овог музеја имају слике [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]]. То је друга највећа колекција његових дела (87 радова на платну), после колекције у [[Музеј Ван Гога|Музеју Ван Гога]] у Амстердаму (око 200 слика и 400 цртежа). Уз то, у музеју се налазе и друга значајна дела светских сликара: [[Пит Мондријан]], [[Жорж Сера]], [[Одилон Редон]], [[Жорж Брак]], [[Пол Гоген]], [[Лука Кранах Млађи]], [[Џејмс Енсор]], [[Хуан Грис]], [[Пабло Пикасо]] и други. Музеј носи име по [[Хелена Кролер-Милер|Хелени Кролер-Милер]] (1869-1939), која је била велики колекционар уметничких дела, једна од првих која је препознала и ценила уметност Ван Гога. Она је откупила бројна његова дела. === Башта скулптура === У парку-шуми поред музеја, на простору од више 300.000 м², налази се једна од најбољих европских збирки модрних скулптура. Необичан распоред баште је одраз концепта Хелене Кролер-Милер, која је желела да створи јединство уметности, архитектуре и природе. Међу скулптурама су дела: [[Огист Роден|Огиста Родена]], [[Хенри Мур|Хенри Мура]], [[Жан Дибифе|Жана Дибифеа]], [[Марк ди Суверо|Марка ди Сувера]], [[Луцио Фонтана|Луција Фонтане]] и многих других уметника. === Најпознатији експонати === <gallery> Слика:Vincent_van_Gogh_-_The_potato_eaters_-_Google_Art_Project.jpg|[[Винсент ван Гог]]<br />''[[Људи који једу кромпир (Винсент ван Гог)|Људи који једу кромпир]]'' (1885) Слика:Vincent_van_Gogh_(1853-1890)_Caféterras_bij_nacht_(place_du_Forum)_Kröller-Müller_Museum_Otterlo_23-8-2016_13-35-40.JPG|Винсент ван Гог<br />''Тераса кафеа ноћу'' (1888) Слика:Willows_at_Sunset_1888_Vincent_van_Gogh.jpg|Винсент ван Гог<br />''Врбе у сумраку'' (1888) Слика:1890_Seurat_Can-Can_anagoria.JPG|[[Жорж Сера]]<br />''Кан кан'' (1890) </gallery> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Kröller-Müller Museum}} * [http://www.kmm.nl/ Званична интернет презентација Музеја Кролер-Милер] [[Категорија:Музеји у Холандији]] [[Категорија:Холандска култура]] o8l5mwn7vgifb9wka0o9mvbrabbs2sh 25121785 25121783 2022-07-25T02:08:41Z 109.93.213.13 /* Најпознатији експонати */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музеј |име = Музеј Кролер-Милер |оригинално_име = Kröller-Müller Museum |лого = |слика = Entrance_Kröller-Müller_Museum.JPG |оснивање = 1938. |врста = уметнички музеј |град = [[Отерло]] |држава = {{застава|Холандија}} |колекција = преко 20.000 уметничких предмета<ref>[https://krollermuller.nl/en/search-the-collection]</ref> |посетиоци = пре корона пандемије: 400.000, године 2021. 127.126<ref>[https://www.nrc.nl/nieuws/2022/01/03/2021-opnieuw-dramatische-bezoekerscijfers-musea-a4075483 2021: opnieuw dramatische bezoekerscijfers musea], nrc.nl, 3. јануар 2022.</ref> |директор = Лисет Пелсерс (-{Lisette Pelsers}-) |председник = |кустос = |архитекта = [[Хенри ван де Велде]] |веб = {{URL|www.kmm.nl}} }} '''Музеј Кролер Милер''' ({{јез-хол|Kröller-Müller Museum}}) је уметнички музеј у националном парку [[Хоге Велуве]], код места [[Отерло]] у [[Низоземска|низоземској]] провинцији [[Хелдерланд]]. Највећу вредност у колекцијама овог музеја имају слике [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]]. То је друга највећа колекција његових дела (87 радова на платну), после колекције у [[Музеј Ван Гога|Музеју Ван Гога]] у Амстердаму (око 200 слика и 400 цртежа). Уз то, у музеју се налазе и друга значајна дела светских сликара: [[Пит Мондријан]], [[Жорж Сера]], [[Одилон Редон]], [[Жорж Брак]], [[Пол Гоген]], [[Лука Кранах Млађи]], [[Џејмс Енсор]], [[Хуан Грис]], [[Пабло Пикасо]] и други. Музеј носи име по [[Хелена Кролер-Милер|Хелени Кролер-Милер]] (1869-1939), која је била велики колекционар уметничких дела, једна од првих која је препознала и ценила уметност Ван Гога. Она је откупила бројна његова дела. === Башта скулптура === У парку-шуми поред музеја, на простору од више 300.000 м², налази се једна од најбољих европских збирки модрних скулптура. Необичан распоред баште је одраз концепта Хелене Кролер-Милер, која је желела да створи јединство уметности, архитектуре и природе. Међу скулптурама су дела: [[Огист Роден|Огиста Родена]], [[Хенри Мур|Хенри Мура]], [[Жан Дибифе|Жана Дибифеа]], [[Марк ди Суверо|Марка ди Сувера]], [[Луцио Фонтана|Луција Фонтане]] и многих других уметника. === Најпознатији експонати === <gallery> Слика:Vincent_van_Gogh_(1853-1890)_De_aardappeleters_(tweede_voorstudie)_Kröller-Müller_Museum_Otterlo_23-8-2016_13-40-54.JPG|[[Винсент ван Гог]]<br />''[[Људи који једу кромпир (Винсент ван Гог)|Људи који једу кромпир]]'' (1885) Слика:Vincent_van_Gogh_(1853-1890)_Caféterras_bij_nacht_(place_du_Forum)_Kröller-Müller_Museum_Otterlo_23-8-2016_13-35-40.JPG|Винсент ван Гог<br />''Тераса кафеа ноћу'' (1888) Слика:Willows_at_Sunset_1888_Vincent_van_Gogh.jpg|Винсент ван Гог<br />''Врбе у сумраку'' (1888) Слика:1890_Seurat_Can-Can_anagoria.JPG|[[Жорж Сера]]<br />''Кан кан'' (1890) </gallery> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Kröller-Müller Museum}} * [http://www.kmm.nl/ Званична интернет презентација Музеја Кролер-Милер] [[Категорија:Музеји у Холандији]] [[Категорија:Холандска култура]] acv2pb7k1rsr7cgg0sjbz1mxdtcoen0 25121786 25121785 2022-07-25T02:12:02Z 109.93.213.13 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музеј |име = Музеј Кролер-Милер |оригинално_име = Kröller-Müller Museum |лого = |слика = Entrance_Kröller-Müller_Museum.JPG |оснивање = 1938. |врста = уметнички музеј |град = [[Отерло]] |држава = {{застава|Холандија}} |колекција = преко 20.000 уметничких предмета<ref>[https://krollermuller.nl/en/search-the-collection]</ref> |посетиоци = пре корона пандемије: 400.000, године 2021. 127.126<ref>[https://www.nrc.nl/nieuws/2022/01/03/2021-opnieuw-dramatische-bezoekerscijfers-musea-a4075483 2021: opnieuw dramatische bezoekerscijfers musea], nrc.nl, 3. јануар 2022.</ref> |директор = Лисет Пелсерс (-{Lisette Pelsers}-) |председник = |кустос = |архитекта = [[Хенри ван де Велде]] |веб = {{URL|www.kmm.nl}} }} '''Музеј Кролер Милер''' ({{јез-хол|Kröller-Müller Museum}}) је уметнички музеј у националном парку [[Хоге Велуве]], код места [[Отерло]] у [[Низоземска|низоземској]] провинцији [[Хелдерланд]]. Највећу вредност у колекцијама овог музеја имају слике [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]]. То је друга највећа колекција његових дела (87 радова на платну), после колекције у [[Музеј Ван Гога|Музеју Ван Гога]] у Амстердаму (око 200 слика и 400 цртежа). Уз то, у музеју се налазе и друга значајна дела светских сликара: [[Пит Мондријан]], [[Жорж Сера]], [[Одилон Редон]], [[Жорж Брак]], [[Пол Гоген]], [[Лука Кранах Млађи]], [[Џејмс Енсор]], [[Хуан Грис]], [[Пабло Пикасо]] и други. Музеј носи име по [[Хелена Кролер-Милер|Хелени Кролер-Милер]] (1869-1939), која је била велики колекционар уметничких дела, једна од првих која је препознала и ценила уметност Ван Гога. Она је откупила бројна његова дела. === Башта скулптура === У парку-шуми поред музеја, на простору од више 300.000 м², налази се једна од најбољих европских збирки модрних скулптура. Необичан распоред баште је одраз концепта Хелене Кролер-Милер, која је желела да створи јединство уметности, архитектуре и природе. Међу скулптурама су дела: [[Огист Роден|Огиста Родена]], [[Хенри Мур|Хенри Мура]], [[Жан Дибифе|Жана Дибифеа]], [[Марк ди Суверо|Марка ди Сувера]], [[Луцио Фонтана|Луција Фонтане]] и многих других уметника. === Најпознатији експонати === <gallery> Слика:Vincent_van_Gogh_(1853-1890)_De_aardappeleters_(tweede_voorstudie)_Kröller-Müller_Museum_Otterlo_23-8-2016_13-40-54.JPG|[[Винсент ван Гог]]<br />''[[Људи који једу кромпир (Винсент ван Гог)|Људи који једу кромпир]]'' (1885) Слика:Vincent_van_Gogh_(1853-1890)_Caféterras_bij_nacht_(place_du_Forum)_Kröller-Müller_Museum_Otterlo_23-8-2016_13-35-40.JPG|Винсент ван Гог<br />''Тераса кафеа ноћу'' (1888) Слика:Willows_at_Sunset_1888_Vincent_van_Gogh.jpg|Винсент ван Гог<br />''Врбе у сумраку'' (1888) Слика:1890_Seurat_Can-Can_anagoria.JPG|[[Жорж Сера]]<br />''Кан кан'' (1890) </gallery> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Kröller-Müller Museum}} * [http://www.kmm.nl/ Званична интернет презентација Музеја Кролер-Милер] {{DEFAULTSORT:Кролер-Милер, Музеј}} [[Категорија:Музеји у Холандији]] [[Категорија:Холандска култура]] 451eisa6fomt54dc123wlug551czh45 10 4329927 25121794 2022-07-25T02:42:22Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Шаблон:Јез-рн]] mj39sy5oi58odv1mvkj8kqerd29v91p 10 4329928 25121795 2022-07-25T02:43:13Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Шаблон:Јез-ир]] cbipsrelcyuzr5ly5cd01blou5rl3ys 10 4329929 25121796 2022-07-25T02:44:05Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Шаблон:Јез-неп]] oxien5hjcyv26ka88ixwl5c6e7znyd6 0 4329930 25121802 2022-07-25T03:11:58Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Копнена војска Украјине]] k0kb1trv3oddkbetgvul6jo6ceb7d0s 0 4329931 25121803 2022-07-25T03:12:34Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Копнена војска Руске Федерације]] 8sg6lg585zwogpcsxgcgi2x0v7a4jk3 0 4329932 25121804 2022-07-25T03:14:16Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Војска Аустрије]] axvclne90kjszjuc7zn4nonyj83ad4y 0 4329933 25121805 2022-07-25T03:15:25Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Копнена Војска Белорусије]] hrznbiwbmqz0icl4xuim0okgg8ltdi6 0 4329934 25121806 2022-07-25T03:16:16Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Краљевска бутанска армија]] 7r2b9widt622n1f3sajv2e24eggrvgd 0 4329935 25121808 2022-07-25T03:17:19Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Војска Канаде]] ia5mkcomm1a73xrqmndwl4aitvto0nw 0 4329936 25121811 2022-07-25T03:19:39Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Копнена војска Немачке (Бундесвер)]] 3mejt2ocritgxqtifn5pxidgk78h36r 0 4329937 25121812 2022-07-25T03:22:33Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Косовске безбедносне снаге]] 97mmsrvr2e3rk9ljndvt34oaae5gqxs 0 4329938 25121813 2022-07-25T03:25:38Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Оружане снаге Сан Марина]] ck8ll6krfb4127eqqav9j7bz6gsz0m6 0 4329939 25121814 2022-07-25T03:26:15Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Војска Сејшела]] dhxyz3vlkrbc283f962rcsdw5uim0x2 0 4329940 25121815 2022-07-25T03:27:12Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Оружане снаге Швајцарске]] eucdvo5jtwl9hieeoz2zwfzrwmnc6vw 0 4329941 25121816 2022-07-25T03:28:23Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Швајцарска гарда]] 1vshv150nw8hwvrihmga7zm7ki1dy9e 0 4329942 25121819 2022-07-25T03:47:09Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Фридрих Велики]] izka431molfra6nisq37u1nce70bnnf 0 4329943 25121820 2022-07-25T03:48:46Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Герард ван Хонтхорст]] rg8atfsw0w7tlpqww5wn4vk6wvmw7gf 0 4329944 25121829 2022-07-25T04:10:06Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Минтимер Шајмијев]] lbsxitz8t1n5i14wvq7f25ibmd1cc3i 0 4329945 25121831 2022-07-25T04:19:44Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Галерија]] o3kaprqzons9n8oqggthy1gll7eya8d 0 4329947 25121846 2022-07-25T05:03:47Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Фандрејзинг]] gx46hd829tc03o1ah96ez8kyk08uode 0 4329948 25121847 2022-07-25T05:04:24Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Марија Тереза, велика војвоткиња од Луксембурга]] 8llo9ywfx7sn85lu2nnoxlp0om47ghm 0 4329950 25121853 2022-07-25T05:18:41Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Antiretroviralni lek]] hdks4df4wmyw4rv20lcdxcstts342sl 6 4329951 25121869 2022-07-25T05:44:32Z Dcirovic 57122 Преузето са https://en.wikipedia.org/wiki/File:Financial_Times_22_February_2021_cover.jpg wikitext text/x-wiki == Опис измене == Преузето са https://en.wikipedia.org/wiki/File:Financial_Times_22_February_2021_cover.jpg == Лиценцирање == {{насловна страна новина}} 0bwwi1gsr4mk65ju0f5r9faw4s60l4l 1 4329952 25121886 2022-07-25T06:10:25Z Intermedichbo 31422 {{страница за разговор}} {{Википројекат медицина (чланак) |корисник= Intermedichbo}} wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат медицина (чланак) |корисник= Intermedichbo}} m58p2galhtqk8k1kfgyfm6wfvlnz6gi 25121942 25121886 2022-07-25T08:06:06Z Intermedichbo 31422 Уклоњена целокупна садржина странице wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 25121943 25121942 2022-07-25T08:06:59Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат медицина (чланак) |корисник= Intermedichbo}} m58p2galhtqk8k1kfgyfm6wfvlnz6gi 0 4329953 25121889 2022-07-25T06:35:34Z Intermedichbo 31422 Нова страница: '''Азербејџански медицински универзитет''' један је од највећих државних универзитета у Азербејџану. == Историја == Обука висококвалификованог медицинског особља у Азербејџану почела је у септембру 1919. године, након доношења одлуке Парламента Демократске… wikitext text/x-wiki '''Азербејџански медицински универзитет''' један је од највећих државних универзитета у Азербејџану. == Историја == Обука висококвалификованог медицинског особља у Азербејџану почела је у септембру 1919. године, након доношења одлуке Парламента Демократске Републике Азербејџана да се оснује државни универзитет у Бакуу са четири факултета, укључујући и медицински. За кратко време организована је Специјална припремна комисија под руководством истакнутог хирурга, професора В. И. Разумовског, [1] . која је у августу 1919.године одржала пријемни испити и примила прву класу студената – будућих лекара. Водећу улогу у развоју Института имали су научници-професори: И. Широкогоров , С. Давиденков , Ф. Н. Иљин , Л. Левин, Н. Ушински , К. Малиновски и други [1] . Првих 30 студената који су добили племићку титулу доктора пуштено је 1922. године. Међу њима су биле и две младе Азербејџанке: Адиља ханум Шахтахтинскаја, касније први доктор наука, професор, и Џејран ханум Султанова, у будућности позната практичарка. Из института излазе први национални научни и педагошки кадрови: М. Миркасимов, М. А. Топчибашев , А. М. Алијев, И. М. Исмаил-заде и многи други. Од првих дана рада института држава је донела одлуку да организује сектор са наставом на азербејџанском језику. До тог времена створена су нова одељења, објављени су први уџбеници и приручници на националном језику, који су алужили за подучавање више хиљада азербејџанских дечака и девојчица. Значајан корак у развоју система обуке медицинског и научног медицинског особља била је Уредба Савета народних комесара Азербејџанске ССР од 9. маја 1930. године (бр. 287/99) о реорганизацији медицинског факултета у Бакуу. Овом Уредбом Универзитет је трансформисан у самостални медицински институт са два факултета: медицинским и превентивно-хигијенски. Први ректор медицинског института био је М. Н. Кадирли (1930). Након тога, институт су предводили Н. Д. Маммадли (1931-1932), А. М. Алијев (1932-1934), М. Д. Хусејнов (1934-1935), А. М. Алијев (1935-1938), М. А. Алијев (1932-194). З. М. Маммадов (1943-1946), Б. А. Еивазов (1946-1964), Х. Хасанов (1964-1968), Б. Мајидов (1968-1972), Гулииева З. Т. (1972-1983), З. Д. Мамедов (1972-1983), З. Д. Мамедов (1964-1968 ) 1] . Медицински институт није престао са радом ни током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]]. Институт је обучавао лекаре за фронт, а пружао је и велику практичну помоћ евакуационим болницама. У периоду од 1941 до 1944. Институт је обучио 2.082 лекара. Дана 29. април 1957. године Азербејџански медицински институт је на основу Указа Президијума Врховног совјета Азербејџанске ССР, добио име по јавној личности, лекару и писцу Нариману Нариманову. Све даље активности Института биле су везане за његово име. Од 1992. до 2016. ректора универзитета је био професор А. Т. Амирасланов, добитник Државне награде, редовни члан Пољске академије наука, члан Удружења светских онколога и Европског удружења реконструктивне хирургије, заслужни научник, доктор медицинских наука, редовни члан Националне академије наука Азербејџана. За новог ректора универзитета 2016. године именован је Гарај Гарајбејли, главни психијатар Републике Азербејџан [2] . У јесен 2013. године уприличено је отварање Едукативно-хируршке клинике Универзитета. == Структура == Више од 8 хиљада студената студира на универзитету. АМУ има 7 образовних зграда, 6 факултета и 75 одељења . АМУ је до 2011. године имала и 7. факултет – педијатрију. Али од школске 2011-2012. године је укинут и припојен медицинском факултету [4] . На 75 катедри Уније раде 2 академика, 1 дописни члан, 15 заслужних радника науке, 21 заслужни доктор, 118 професора, 248 ванредних професора, 513 асистената, 212 наставника различитих специјалности, 142 доктора и 692 кандидата наука. Универзитет сваке године уписује различите факултете ( општа медицина - 6 година, стоматологија - 5 година, медицинско-биолошки факултет - 5 година, медицински и превентивни факултет - 6 година,војномедицински факултет – 5 година, фармацеутски факултет – 4 године – дипломирани, магистар – 2 године, болничар – 2 године) 1200 студената. Међу њима је 60 странаца из Азије , Африке , Латинске Америке . За студенте и постдипломске студенте током студија постоји 8 хостелских зграда које су у могућности да обезбеде смештај за све нерезиденте. Студентима нуди спортски комплекс са базеном, теретане и много различитих спортских секција. Универзитетска библиотека располаже са око 800.000 наставне и научне литературе. Тренутно, универзитет има рекреативни центар "Табиб" на обали Каспијског мора у селу Набран . Постоје и анатомски музеји, клиничке базе (онкологија, терапија, стоматологија). [5] Факултети медицински И медицински ИИ стоматолошки фармацеутски здравство војни медицински (од 2000) [6] Спољни односи У зиму 2013. године донета је одлука о оснивању Иновативног мултидисциплинарног центра за развој виртуелних лабораторија из биологије и медицине. [7] У пројекту учествују државни универзитет Тбилиси , Универзитет Волонгонг , Универзитет Л'Аквила ( Италија ), Универзитет у Бресту ( Француска ), Грузијски универзитет Давид Агмашенебели, Државни универзитет у Бакуу , Национални универзитет у Одеси, Национални универзитет у Лавову [8] . У пролеће 2017. челници Азербејџанског медицинског универзитета (АМУ) и Универзитета Коч (Република Турска) потписали су меморандум о сарадњи. Једна од главних тачака меморандума била је сагласност на међусобну размену лекара, као и штићеника [9] . У јесен 2018. године одржан је догађај посвећен годишњици (стогодишњици) Астраханског државног медицинског универзитета . Потписан је споразум о сарадњи у области здравства, као и високог образовања [10] . == Носиоци почасних доктората == Ихсан Дограмаци - председник ректора Турског универзитета, педијатар Харман ван Оусон - главни лекар Универзитетске болнице у Келну Јавад Хеиат - професор Медицинског универзитета Табриз Анвар Хасаноглу - ректор Универзитета Гази Мустафа Галами - председник парламента Републике Турске , уролог Т.Г. Гибредзе – шеф одељења Института за експерименталну морфологију Републике Грузије Ертан Демирташ – начелник ВМА. Гулкхане центар за кардиологију [11] , контраадмирал Ибрахим Јилдирим - проректор за међународне односе Истанбулског универзитета , шеф катедре за пластичну хирургију Медицинског факултета Андреас Д. Еберт - директор болнице за акушерство и гинекологију. Вивандес Хумболт у Савезној Републици Немачкој. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == [[Категорија:Историја медицине]] [[Категорија:Азербејџан]] r7jcoo6mstc7ftm83sgkeve8b7iovv5 25121892 25121889 2022-07-25T06:56:51Z Intermedichbo 31422 /* Структура */ wikitext text/x-wiki '''Азербејџански медицински универзитет''' један је од највећих државних универзитета у Азербејџану.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://aze.az/news_80letie_azerbaydzhanskog_42300.html|title=80-летие Азербайджанского медицинского университета|last=|date=2010-10-05|website=AZE.az|language=en-US|url-status=live|access-date=2022-07-25}}</ref> == Историја == Обука висококвалификованог медицинског особља у Азербејџану почела је у септембру 1919. године, након доношења одлуке Парламента Демократске Републике Азербејџана да се оснује државни универзитет у Бакуу са четири факултета, укључујући и медицински. За кратко време организована је Специјална припремна комисија под руководством истакнутог хирурга, професора В. И. Разумовског,<ref name=":0" /> која је у августу 1919.године одржала пријемни испити и примила прву класу студената – будућих лекара. Водећу улогу у развоју Института имали су научници-професори: И. Широкогоров , С. Давиденков , Ф. Н. Иљин , Л. Левин, Н. Ушински , К. Малиновски и други.<ref name=":0" /> Првих 30 студената који су добили племићку титулу доктора пуштено је 1922. године. Међу њима су биле и две младе Азербејџанке: Адиља ханум Шахтахтинскаја, касније први доктор наука, професор, и Џејран ханум Султанова, у будућности позната практичарка. Из института излазе први национални научни и педагошки кадрови: М. Миркасимов, М. А. Топчибашев , А. М. Алијев, И. М. Исмаил-заде и многи други. Од првих дана рада института држава је донела одлуку да организује сектор са наставом на азербејџанском језику. До тог времена створена су нова одељења, објављени су први уџбеници и приручници на националном језику, који су алужили за подучавање више хиљада азербејџанских дечака и девојчица. Значајан корак у развоју система обуке медицинског и научног медицинског особља била је Уредба Савета народних комесара Азербејџанске ССР од 9. маја 1930. године (бр. 287/99) о реорганизацији медицинског факултета у Бакуу. Овом Уредбом Универзитет је трансформисан у самостални медицински институт са два факултета: медицинским и превентивно-хигијенски. Први ректор медицинског института био је М. Н. Кадирли (1930). Након тога, институт су предводили Н. Д. Маммадли (1931-1932), А. М. Алијев (1932-1934), М. Д. Хусејнов (1934-1935), А. М. Алијев (1935-1938), М. А. Алијев (1932-194). З. М. Маммадов (1943-1946), Б. А. Еивазов (1946-1964), Х. Хасанов (1964-1968), Б. Мајидов (1968-1972), Гулииева З. Т. (1972-1983), З. Д. Мамедов (1972-1983), З. Д. Мамедов (1964-1968 ).<ref name=":0" /> Медицински институт није престао са радом ни током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]]. Институт је обучавао лекаре за фронт, а пружао је и велику практичну помоћ евакуационим болницама. У периоду од 1941 до 1944. Институт је обучио 2.082 лекара. Дана 29. април 1957. године Азербејџански медицински институт је на основу Указа Президијума Врховног совјета Азербејџанске ССР, добио име по јавној личности, лекару и писцу Нариману Нариманову. Све даље активности Института биле су везане за његово име. Од 1992. до 2016. ректора универзитета је био професор А. Т. Амирасланов, добитник Државне награде, редовни члан Пољске академије наука, члан Удружења светских онколога и Европског удружења реконструктивне хирургије, заслужни научник, доктор медицинских наука, редовни члан Националне академије наука Азербејџана. За новог ректора универзитета 2016. године именован је Гарај Гарајбејли, главни психијатар Републике Азербејџан.<ref>{{Cite web|url=https://1news.az/news/20160411060053740-Stalo-izvestno-imya-novogo-rektora-Azerbaidzhanskogo-meditsinskogo-universiteta|title=Стало известно имя нового ректора Азербайджанского медицинского университета|website=1news.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2013. године уприличено је отварање Едукативно-хируршке клинике Универзитета.<ref>{{Cite web|url=https://president.az/ru/articles/view/9296|title=Ильхам Алиев принял участие в открытии Учебно-хирургической клиники Азербайджанского медицинского университета » Официальный сайт президента Азербайджанской Республики|website=president.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> == Структура == Више од 8 хиљада студената студира на универзитету, док Азербејџански медицински универзитет има 7 образовних установа, 6 факултета и 75 одељења . Азербејџански медицински универзитет је до 2011. године имао и 7. факултет – педијатријски, који је од школске 2011-2012. године укинут и припојен медицинском факултету [4] . На 75 катедри Универзитета раде: * 2 академика, * 1 дописни члан, * 15 заслужних научних радника, * 21 заслужни доктор, * 118 професора, * 248 ванредних професора, * 513 асистената, * 212 наставника различитих специјалности, * 142 доктора и * 692 научних кандидата. Универзитет сваке године уписује различите факултете ( општа медицина - 6 година, стоматологија - 5 година, медицинско-биолошки факултет - 5 година, медицински и превентивни факултет - 6 година,војномедицински факултет – 5 година, фармацеутски факултет – 4 године – дипломирани, магистар – 2 године, болничар – 2 године) 1200 студената. Међу студентима је и 60 странаца из Азије, Африке, Латинске Америке. За смештај студенте и постдипломаца током студија постоји 8 студенстких домова који су у могућности да обезбеде смештај за све нерезиденте. Студентима су на располаагању спортски комплекс са базеном, теретане и много различитих спортских секција. Универзитетска библиотека располаже са око 800.000 примерака наставне и научне литературе. Тренутно, универзитет има и рекреативни центар "Табиб" на обали Каспијског мора у селу Набран У оквиру универзитета постоје и анатомски музеји, клиничка база (онкологије, терапије, стоматологије).<ref>{{Cite web|url=https://students.az/ru/content/university/azerbajdzhanskij_medicinskij_universitet|title=Азербайджанский Медицинский Университет - STUDENTS.AZ - Education Platform|website=students.az|access-date=2022-07-25}}</ref> == Факултети == * медицински 1 * медицински 2 * стоматолошки * фармацеутски * општи здравстви * војно-медицински (од 2000) [6] == Спољни односи == У зиму 2013. године донета је одлука о оснивању Иновативног мултидисциплинарног центра за развој виртуелних лабораторија из биологије и медицине.<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/a/my.westminster.ac.uk/emicvl/home|title=EMICVL|website=sites.google.com|access-date=2022-07-25}}</ref> У пројекту учествују државни универзитет Тбилиси , Универзитет Волонгонг , Универзитет Л'Аквила ( Италија ), Универзитет у Бресту ( Француска ), Грузијски универзитет Давид Агмашенебели, Државни универзитет у Бакуу , Национални универзитет у Одеси, Национални универзитет у Лавову.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=bXkud2VzdG1pbnN0ZXIuYWMudWt8ZW1pY3ZsfGd4OjZkNjc2MjVmNjNhZjJhZWU|title=Establishment of Innovative Multidisciplinary Centres for the Development of Virtual Laboratories in Biology and Medicine 543802-TEMPUS-1-2013-1-TEMPUS-JPHES Start date Dec 1st 2013|url-status=live|access-date=25.7.2022}}</ref> У пролеће 2017. челници Азербејџанског медицинског универзитета (АМУ) и Универзитета Коч (Република Турска) потписали су меморандум о сарадњи. Једна од главних тачака меморандума била је сагласност на међусобну размену лекара, као и болесника.<ref>{{Cite web|url=https://azertag.az/ru/xeber/Podpisan_memorandum_o_sotrudnichestve_mezhdu_universitetami_Azerbaidzhana_i_Turcii-1040244|title=Подписан меморандум о сотрудничестве между университетами Азербайджана и Турции|website=azertag.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2018. године одржан је догађај посвећен годишњици (стогодишњици) Астраханског државног медицинског универзитета . Потписан је споразум о сарадњи у области здравства, као и високог образовања [10] . == Носиоци почасних доктората == * Ихсан Дограмаци - председник ректора Турског универзитета, педијатар Харман ван Оусон - главни лекар Универзитетске болнице у Келну * Јавад Хеиат - професор Медицинског универзитета Табриз * Анвар Хасаноглу - ректор Универзитета Гази * Мустафа Галами - председник парламента Републике Турске , уролог * Т.Г. Гибредзе – шеф одељења Института за експерименталну морфологију Републике Грузије * Ертан Демирташ – начелник ВМА. Гулкхане центар за кардиологију, контраадмирал.<ref>{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2004/07/22/108322-svyatoe-serdtse-betsya-rovno.html|title=Святое сердце бьется ровно|website=www.mk.ru|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> * Ибрахим Јилдирим - проректор за међународне односе Истанбулског универзитета , шеф катедре за пластичну хирургију Медицинског факултета * Андреас Д. Еберт - директор болнице за акушерство и гинекологију. Вивандес Хумболт у Савезној Републици Немачкој. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == [[Категорија:Историја медицине]] [[Категорија:Азербејџан]] 7j5qtyba3ms7xnwd1st2wxyta6pdnf6 25121893 25121892 2022-07-25T06:58:14Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{рут}} '''Азербејџански медицински универзитет''' основан 1930. године, један је од највећих државних универзитета у [[Азербејџан|Азербејџану]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://aze.az/news_80letie_azerbaydzhanskog_42300.html|title=80-летие Азербайджанского медицинского университета|last=|date=2010-10-05|website=AZE.az|language=en-US|url-status=live|access-date=2022-07-25}}</ref> == Историја == Обука висококвалификованог медицинског особља у Азербејџану почела је у септембру 1919. године, након доношења одлуке Парламента Демократске Републике Азербејџана да се оснује државни универзитет у Бакуу са четири факултета, укључујући и медицински. За кратко време организована је Специјална припремна комисија под руководством истакнутог хирурга, професора В. И. Разумовског,<ref name=":0" /> која је у августу 1919.године одржала пријемни испити и примила прву класу студената – будућих лекара. Водећу улогу у развоју Института имали су научници-професори: И. Широкогоров , С. Давиденков , Ф. Н. Иљин , Л. Левин, Н. Ушински , К. Малиновски и други.<ref name=":0" /> Првих 30 студената који су добили племићку титулу доктора пуштено је 1922. године. Међу њима су биле и две младе Азербејџанке: Адиља ханум Шахтахтинскаја, касније први доктор наука, професор, и Џејран ханум Султанова, у будућности позната практичарка. Из института излазе први национални научни и педагошки кадрови: М. Миркасимов, М. А. Топчибашев , А. М. Алијев, И. М. Исмаил-заде и многи други. Од првих дана рада института држава је донела одлуку да организује сектор са наставом на азербејџанском језику. До тог времена створена су нова одељења, објављени су први уџбеници и приручници на националном језику, који су алужили за подучавање више хиљада азербејџанских дечака и девојчица. Значајан корак у развоју система обуке медицинског и научног медицинског особља била је Уредба Савета народних комесара Азербејџанске ССР од 9. маја 1930. године (бр. 287/99) о реорганизацији медицинског факултета у Бакуу. Овом Уредбом Универзитет је трансформисан у самостални медицински институт са два факултета: медицинским и превентивно-хигијенски. Први ректор медицинског института био је М. Н. Кадирли (1930). Након тога, институт су предводили Н. Д. Маммадли (1931-1932), А. М. Алијев (1932-1934), М. Д. Хусејнов (1934-1935), А. М. Алијев (1935-1938), М. А. Алијев (1932-194). З. М. Маммадов (1943-1946), Б. А. Еивазов (1946-1964), Х. Хасанов (1964-1968), Б. Мајидов (1968-1972), Гулииева З. Т. (1972-1983), З. Д. Мамедов (1972-1983), З. Д. Мамедов (1964-1968 ).<ref name=":0" /> Медицински институт није престао са радом ни током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]]. Институт је обучавао лекаре за фронт, а пружао је и велику практичну помоћ евакуационим болницама. У периоду од 1941 до 1944. Институт је обучио 2.082 лекара. Дана 29. април 1957. године Азербејџански медицински институт је на основу Указа Президијума Врховног совјета Азербејџанске ССР, добио име по јавној личности, лекару и писцу Нариману Нариманову. Све даље активности Института биле су везане за његово име. Од 1992. до 2016. ректора универзитета је био професор А. Т. Амирасланов, добитник Државне награде, редовни члан Пољске академије наука, члан Удружења светских онколога и Европског удружења реконструктивне хирургије, заслужни научник, доктор медицинских наука, редовни члан Националне академије наука Азербејџана. За новог ректора универзитета 2016. године именован је Гарај Гарајбејли, главни психијатар Републике Азербејџан.<ref>{{Cite web|url=https://1news.az/news/20160411060053740-Stalo-izvestno-imya-novogo-rektora-Azerbaidzhanskogo-meditsinskogo-universiteta|title=Стало известно имя нового ректора Азербайджанского медицинского университета|website=1news.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2013. године уприличено је отварање Едукативно-хируршке клинике Универзитета.<ref>{{Cite web|url=https://president.az/ru/articles/view/9296|title=Ильхам Алиев принял участие в открытии Учебно-хирургической клиники Азербайджанского медицинского университета » Официальный сайт президента Азербайджанской Республики|website=president.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> == Структура == Више од 8 хиљада студената студира на универзитету, док Азербејџански медицински универзитет има 7 образовних установа, 6 факултета и 75 одељења . Азербејџански медицински универзитет је до 2011. године имао и 7. факултет – педијатријски, који је од школске 2011-2012. године укинут и припојен медицинском факултету [4] . На 75 катедри Универзитета раде: * 2 академика, * 1 дописни члан, * 15 заслужних научних радника, * 21 заслужни доктор, * 118 професора, * 248 ванредних професора, * 513 асистената, * 212 наставника различитих специјалности, * 142 доктора и * 692 научних кандидата. Универзитет сваке године уписује различите факултете ( општа медицина - 6 година, стоматологија - 5 година, медицинско-биолошки факултет - 5 година, медицински и превентивни факултет - 6 година,војномедицински факултет – 5 година, фармацеутски факултет – 4 године – дипломирани, магистар – 2 године, болничар – 2 године) 1200 студената. Међу студентима је и 60 странаца из Азије, Африке, Латинске Америке. За смештај студенте и постдипломаца током студија постоји 8 студенстких домова који су у могућности да обезбеде смештај за све нерезиденте. Студентима су на располаагању спортски комплекс са базеном, теретане и много различитих спортских секција. Универзитетска библиотека располаже са око 800.000 примерака наставне и научне литературе. Тренутно, универзитет има и рекреативни центар "Табиб" на обали Каспијског мора у селу Набран У оквиру универзитета постоје и анатомски музеји, клиничка база (онкологије, терапије, стоматологије).<ref>{{Cite web|url=https://students.az/ru/content/university/azerbajdzhanskij_medicinskij_universitet|title=Азербайджанский Медицинский Университет - STUDENTS.AZ - Education Platform|website=students.az|access-date=2022-07-25}}</ref> == Факултети == * медицински 1 * медицински 2 * стоматолошки * фармацеутски * општи здравстви * војно-медицински (од 2000) [6] == Спољни односи == У зиму 2013. године донета је одлука о оснивању Иновативног мултидисциплинарног центра за развој виртуелних лабораторија из биологије и медицине.<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/a/my.westminster.ac.uk/emicvl/home|title=EMICVL|website=sites.google.com|access-date=2022-07-25}}</ref> У пројекту учествују државни универзитет Тбилиси , Универзитет Волонгонг , Универзитет Л'Аквила ( Италија ), Универзитет у Бресту ( Француска ), Грузијски универзитет Давид Агмашенебели, Државни универзитет у Бакуу , Национални универзитет у Одеси, Национални универзитет у Лавову.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=bXkud2VzdG1pbnN0ZXIuYWMudWt8ZW1pY3ZsfGd4OjZkNjc2MjVmNjNhZjJhZWU|title=Establishment of Innovative Multidisciplinary Centres for the Development of Virtual Laboratories in Biology and Medicine 543802-TEMPUS-1-2013-1-TEMPUS-JPHES Start date Dec 1st 2013|url-status=live|access-date=25.7.2022}}</ref> У пролеће 2017. челници Азербејџанског медицинског универзитета (АМУ) и Универзитета Коч (Република Турска) потписали су меморандум о сарадњи. Једна од главних тачака меморандума била је сагласност на међусобну размену лекара, као и болесника.<ref>{{Cite web|url=https://azertag.az/ru/xeber/Podpisan_memorandum_o_sotrudnichestve_mezhdu_universitetami_Azerbaidzhana_i_Turcii-1040244|title=Подписан меморандум о сотрудничестве между университетами Азербайджана и Турции|website=azertag.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2018. године одржан је догађај посвећен годишњици (стогодишњици) Астраханског државног медицинског универзитета . Потписан је споразум о сарадњи у области здравства, као и високог образовања [10] . == Носиоци почасних доктората == * Ихсан Дограмаци - председник ректора Турског универзитета, педијатар Харман ван Оусон - главни лекар Универзитетске болнице у Келну * Јавад Хеиат - професор Медицинског универзитета Табриз * Анвар Хасаноглу - ректор Универзитета Гази * Мустафа Галами - председник парламента Републике Турске , уролог * Т.Г. Гибредзе – шеф одељења Института за експерименталну морфологију Републике Грузије * Ертан Демирташ – начелник ВМА. Гулкхане центар за кардиологију, контраадмирал.<ref>{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2004/07/22/108322-svyatoe-serdtse-betsya-rovno.html|title=Святое сердце бьется ровно|website=www.mk.ru|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> * Ибрахим Јилдирим - проректор за међународне односе Истанбулског универзитета , шеф катедре за пластичну хирургију Медицинског факултета * Андреас Д. Еберт - директор болнице за акушерство и гинекологију. Вивандес Хумболт у Савезној Републици Немачкој. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == [[Категорија:Историја медицине]] [[Категорија:Азербејџан]] spzvig6u0wzimw7fib8q98faxgwu0i5 25121919 25121893 2022-07-25T07:48:42Z Intermedichbo 31422 Azerbaijan Medical University wikitext text/x-wiki {{Универзитет | назив = Азербејџански медицински универзитет<br>''Azərbaycan Tibb Universiteti'' | слика = | слика_величина = 120п | опис_слике = | лого = Emblem of the Azerbaijan Medical University.jpg | мото = | датум_оснивања = [[1930]]. | тип = државни | седиште_град = [[Баку]] | седиште_држава = {{застава|Азербејџан}} | ректор = Герай Герайбейли | број_факултета = | број_студената = | број_запослених = | број_наставног_особља = | буџет = | мрежно место = https://amu.edu.az/ }} '''Азербејџански медицински универзитет''' основан 1930. године, један је од највећих државних универзитета у [[Азербејџан|Азербејџану]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://aze.az/news_80letie_azerbaydzhanskog_42300.html|title=80-летие Азербайджанского медицинского университета|last=|date=2010-10-05|website=AZE.az|language=en-US|url-status=live|access-date=2022-07-25}}</ref> == Историја == Обука висококвалификованог медицинског особља у Азербејџану почела је у септембру 1919. године, након доношења одлуке Парламента Демократске Републике Азербејџана да се оснује државни универзитет у Бакуу са четири факултета, укључујући и медицински. За кратко време организована је Специјална припремна комисија под руководством истакнутог хирурга, професора В. И. Разумовског,<ref name=":0" /> која је у августу 1919.године одржала пријемни испити и примила прву класу студената – будућих лекара. Водећу улогу у развоју Института имали су научници-професори: И. Широкогоров , С. Давиденков , Ф. Н. Иљин , Л. Левин, Н. Ушински , К. Малиновски и други.<ref name=":0" /> Првих 30 студената који су добили племићку титулу доктора пуштено је 1922. године. Међу њима су биле и две младе Азербејџанке: Адиља ханум Шахтахтинскаја, касније први доктор наука, професор, и Џејран ханум Султанова, у будућности позната практичарка. Из института излазе први национални научни и педагошки кадрови: М. Миркасимов, М. А. Топчибашев , А. М. Алијев, И. М. Исмаил-заде и многи други. Од првих дана рада института држава је донела одлуку да организује сектор са наставом на азербејџанском језику. До тог времена створена су нова одељења, објављени су први уџбеници и приручници на националном језику, који су алужили за подучавање више хиљада азербејџанских дечака и девојчица. Значајан корак у развоју система обуке медицинског и научног медицинског особља била је Уредба Савета народних комесара Азербејџанске ССР од 9. маја 1930. године (бр. 287/99) о реорганизацији медицинског факултета у Бакуу. Овом Уредбом Универзитет је трансформисан у самостални медицински институт са два факултета: медицинским и превентивно-хигијенски. Први ректор медицинског института био је М. Н. Кадирли (1930). Након тога, институт су предводили Н. Д. Маммадли (1931-1932), А. М. Алијев (1932-1934), М. Д. Хусејнов (1934-1935), А. М. Алијев (1935-1938), М. А. Алијев (1932-194). З. М. Маммадов (1943-1946), Б. А. Еивазов (1946-1964), Х. Хасанов (1964-1968), Б. Мајидов (1968-1972), Гулииева З. Т. (1972-1983), З. Д. Мамедов (1972-1983), З. Д. Мамедов (1964-1968 ).<ref name=":0" /> Медицински институт није престао са радом ни током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]]. Институт је обучавао лекаре за фронт, а пружао је и велику практичну помоћ евакуационим болницама. У периоду од 1941 до 1944. Институт је обучио 2.082 лекара. Дана 29. април 1957. године Азербејџански медицински институт је на основу Указа Президијума Врховног совјета Азербејџанске ССР, добио име по јавној личности, лекару и писцу Нариману Нариманову. Све даље активности Института биле су везане за његово име. Од 1992. до 2016. ректора универзитета је био професор А. Т. Амирасланов, добитник Државне награде, редовни члан Пољске академије наука, члан Удружења светских онколога и Европског удружења реконструктивне хирургије, заслужни научник, доктор медицинских наука, редовни члан Националне академије наука Азербејџана. За новог ректора универзитета 2016. године именован је Гарај Гарајбејли, главни психијатар Републике Азербејџан.<ref>{{Cite web|url=https://1news.az/news/20160411060053740-Stalo-izvestno-imya-novogo-rektora-Azerbaidzhanskogo-meditsinskogo-universiteta|title=Стало известно имя нового ректора Азербайджанского медицинского университета|website=1news.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2013. године уприличено је отварање Едукативно-хируршке клинике Универзитета.<ref>{{Cite web|url=https://president.az/ru/articles/view/9296|title=Ильхам Алиев принял участие в открытии Учебно-хирургической клиники Азербайджанского медицинского университета » Официальный сайт президента Азербайджанской Республики|website=president.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> == Структура == Више од 8 хиљада студената студира на универзитету, док Азербејџански медицински универзитет има 7 образовних установа, 6 факултета и 75 одељења . Азербејџански медицински универзитет је до 2011. године имао и 7. факултет – педијатријски, који је од школске 2011-2012. године укинут и припојен медицинском факултету [4] . На 75 катедри Универзитета раде: * 2 академика, * 1 дописни члан, * 15 заслужних научних радника, * 21 заслужни доктор, * 118 професора, * 248 ванредних професора, * 513 асистената, * 212 наставника различитих специјалности, * 142 доктора и * 692 научних кандидата. Универзитет сваке године уписује различите факултете ( општа медицина - 6 година, стоматологија - 5 година, медицинско-биолошки факултет - 5 година, медицински и превентивни факултет - 6 година,војномедицински факултет – 5 година, фармацеутски факултет – 4 године – дипломирани, магистар – 2 године, болничар – 2 године) 1200 студената. Међу студентима је и 60 странаца из Азије, Африке, Латинске Америке. За смештај студенте и постдипломаца током студија постоји 8 студенстких домова који су у могућности да обезбеде смештај за све нерезиденте. Студентима су на располаагању спортски комплекс са базеном, теретане и много различитих спортских секција. Универзитетска библиотека располаже са око 800.000 примерака наставне и научне литературе. Тренутно, универзитет има и рекреативни центар "Табиб" на обали Каспијског мора у селу Набран У оквиру универзитета постоје и анатомски музеји, клиничка база (онкологије, терапије, стоматологије).<ref>{{Cite web|url=https://students.az/ru/content/university/azerbajdzhanskij_medicinskij_universitet|title=Азербайджанский Медицинский Университет - STUDENTS.AZ - Education Platform|website=students.az|access-date=2022-07-25}}</ref> == Факултети == * медицински 1 * медицински 2 * стоматолошки * фармацеутски * општи здравстви * војно-медицински (од 2000) [6] == Спољни односи == У зиму 2013. године донета је одлука о оснивању Иновативног мултидисциплинарног центра за развој виртуелних лабораторија из биологије и медицине.<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/a/my.westminster.ac.uk/emicvl/home|title=EMICVL|website=sites.google.com|access-date=2022-07-25}}</ref> У пројекту учествују државни универзитет Тбилиси , Универзитет Волонгонг , Универзитет Л'Аквила ( Италија ), Универзитет у Бресту ( Француска ), Грузијски универзитет Давид Агмашенебели, Државни универзитет у Бакуу , Национални универзитет у Одеси, Национални универзитет у Лавову.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=bXkud2VzdG1pbnN0ZXIuYWMudWt8ZW1pY3ZsfGd4OjZkNjc2MjVmNjNhZjJhZWU|title=Establishment of Innovative Multidisciplinary Centres for the Development of Virtual Laboratories in Biology and Medicine 543802-TEMPUS-1-2013-1-TEMPUS-JPHES Start date Dec 1st 2013|url-status=live|access-date=25.7.2022}}</ref> У пролеће 2017. челници Азербејџанског медицинског универзитета (АМУ) и Универзитета Коч (Република Турска) потписали су меморандум о сарадњи. Једна од главних тачака меморандума била је сагласност на међусобну размену лекара, као и болесника.<ref>{{Cite web|url=https://azertag.az/ru/xeber/Podpisan_memorandum_o_sotrudnichestve_mezhdu_universitetami_Azerbaidzhana_i_Turcii-1040244|title=Подписан меморандум о сотрудничестве между университетами Азербайджана и Турции|website=azertag.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2018. године одржан је догађај посвећен годишњици (стогодишњици) Астраханског државног медицинског универзитета . Потписан је споразум о сарадњи у области здравства, као и високог образовања [10] . == Носиоци почасних доктората == * Ихсан Дограмаци - председник ректора Турског универзитета, педијатар Харман ван Оусон - главни лекар Универзитетске болнице у Келну * Јавад Хеиат - професор Медицинског универзитета Табриз * Анвар Хасаноглу - ректор Универзитета Гази * Мустафа Галами - председник парламента Републике Турске , уролог * Т.Г. Гибредзе – шеф одељења Института за експерименталну морфологију Републике Грузије * Ертан Демирташ – начелник ВМА. Гулкхане центар за кардиологију, контраадмирал.<ref>{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2004/07/22/108322-svyatoe-serdtse-betsya-rovno.html|title=Святое сердце бьется ровно|website=www.mk.ru|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> * Ибрахим Јилдирим - проректор за међународне односе Истанбулског универзитета , шеф катедре за пластичну хирургију Медицинског факултета * Андреас Д. Еберт - директор болнице за акушерство и гинекологију. Вивандес Хумболт у Савезној Републици Немачкој. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{commonscat-inline|Azerbaijan Medical University}} [[Категорија:Историја медицине]] [[Категорија:Азербејџан]] t7g258u0xmuzmylv4unx3uuihqyoq5q 25121931 25121919 2022-07-25T07:59:30Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Универзитет | назив = Азербејџански медицински универзитет<br>''Azərbaycan Tibb Universiteti'' | слика = Tibbunidekan.jpg | слика_величина = 250п | опис_слике = | лого = Emblem of the Azerbaijan Medical University.jpg | мото = | датум_оснивања = [[1930]]. | тип = државни | седиште_град = [[Баку]] | седиште_држава = {{застава|Азербејџан}} | ректор = Герай Герайбейли | број_факултета = | број_студената = | број_запослених = | број_наставног_особља = | буџет = | мрежно место = https://amu.edu.az/ }} '''Азербејџански медицински универзитет''' основан 1930. године, један је од највећих државних универзитета у [[Азербејџан|Азербејџану]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://aze.az/news_80letie_azerbaydzhanskog_42300.html|title=80-летие Азербайджанского медицинского университета|last=|date=2010-10-05|website=AZE.az|language=en-US|url-status=live|access-date=2022-07-25}}</ref> == Историја == Обука висококвалификованог медицинског особља у Азербејџану почела је у септембру 1919. године, након доношења одлуке Парламента Демократске Републике Азербејџана да се оснује државни универзитет у Бакуу са четири факултета, укључујући и медицински. За кратко време организована је Специјална припремна комисија под руководством истакнутог хирурга, професора В. И. Разумовског,<ref name=":0" /> која је у августу 1919.године одржала пријемни испити и примила прву класу студената – будућих лекара. Водећу улогу у развоју Института имали су научници-професори: И. Широкогоров , С. Давиденков , Ф. Н. Иљин , Л. Левин, Н. Ушински , К. Малиновски и други.<ref name=":0" /> Првих 30 студената који су добили племићку титулу доктора пуштено је 1922. године. Међу њима су биле и две младе Азербејџанке: Адиља ханум Шахтахтинскаја, касније први доктор наука, професор, и Џејран ханум Султанова, у будућности позната практичарка. Из института излазе први национални научни и педагошки кадрови: М. Миркасимов, М. А. Топчибашев , А. М. Алијев, И. М. Исмаил-заде и многи други. Од првих дана рада института држава је донела одлуку да организује сектор са наставом на азербејџанском језику. До тог времена створена су нова одељења, објављени су први уџбеници и приручници на националном језику, који су алужили за подучавање више хиљада азербејџанских дечака и девојчица. Значајан корак у развоју система обуке медицинског и научног медицинског особља била је Уредба Савета народних комесара Азербејџанске ССР од 9. маја 1930. године (бр. 287/99) о реорганизацији медицинског факултета у Бакуу. Овом Уредбом Универзитет је трансформисан у самостални медицински институт са два факултета: медицинским и превентивно-хигијенски. Први ректор медицинског института био је М. Н. Кадирли (1930). Након тога, институтом су предводили: * Н. Д. Маммадли (1931-1932), * А. М. Алијев (1932-1934), * М. Д. Хусејнов (1934-1935), * А. М. Алијев (1935-1938), * М. А. Алијев (1932-194). * З. М. Маммадов (1943-1946), * Б. А. Еивазов (1946-1964), * Х. Хасанов (1964-1968), * Б. Мајидов (1968-1972), * Гулииева З. Т. (1972-1983), * З. Д. Мамедов (1972-1983), * З. Д. Мамедов (1964-1968 ). * B. Məcidov (1968 – 1972) * Z. Quliyeva (1972 – 1983) * Y. Məmmədov (1983 – 1992) * Əhliman Əmiraslanov (1992 – 2015) * Gəray Gəraybəyli (2016 - Hal-hazırda).<ref name=":0" /> Медицински институт није престао са радом ни током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]]. Институт је обучавао лекаре за фронт, а пружао је и велику практичну помоћ евакуационим болницама. У периоду од 1941 до 1944. Институт је обучио 2.082 лекара. Дана 29. април 1957. године Азербејџански медицински институт је на основу Указа Президијума Врховног совјета Азербејџанске ССР, добио име по јавној личности, лекару и писцу Нариману Нариманову. Све даље активности Института биле су везане за његово име. Од 1992. до 2016. ректора универзитета је био професор А. Т. Амирасланов, добитник Државне награде, редовни члан Пољске академије наука, члан Удружења светских онколога и Европског удружења реконструктивне хирургије, заслужни научник, доктор медицинских наука, редовни члан Националне академије наука Азербејџана. За новог ректора универзитета 2016. године именован је Гарај Гарајбејли, главни психијатар Републике Азербејџан.<ref>{{Cite web|url=https://1news.az/news/20160411060053740-Stalo-izvestno-imya-novogo-rektora-Azerbaidzhanskogo-meditsinskogo-universiteta|title=Стало известно имя нового ректора Азербайджанского медицинского университета|website=1news.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2013. године уприличено је отварање Едукативно-хируршке клинике Универзитета.<ref>{{Cite web|url=https://president.az/ru/articles/view/9296|title=Ильхам Алиев принял участие в открытии Учебно-хирургической клиники Азербайджанского медицинского университета » Официальный сайт президента Азербайджанской Республики|website=president.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> == Структура == Више од 8 хиљада студената студира на универзитету, док Азербејџански медицински универзитет има 7 образовних установа, 6 факултета и 75 одељења . Азербејџански медицински универзитет је до 2011. године имао и 7. факултет – педијатријски, који је од школске 2011-2012. године укинут и припојен медицинском факултету [4] . На 75 катедри Универзитета раде: * 2 академика, * 1 дописни члан, * 15 заслужних научних радника, * 21 заслужни доктор, * 118 професора, * 248 ванредних професора, * 513 асистената, * 212 наставника различитих специјалности, * 142 доктора и * 692 научних кандидата. Универзитет сваке године уписује различите факултете ( општа медицина - 6 година, стоматологија - 5 година, медицинско-биолошки факултет - 5 година, медицински и превентивни факултет - 6 година,војномедицински факултет – 5 година, фармацеутски факултет – 4 године – дипломирани, магистар – 2 године, болничар – 2 године) 1200 студената. Међу студентима је и 60 странаца из Азије, Африке, Латинске Америке. За смештај студенте и постдипломаца током студија постоји 8 студенстких домова који су у могућности да обезбеде смештај за све нерезиденте. Студентима су на располаагању спортски комплекс са базеном, теретане и много различитих спортских секција. Универзитетска библиотека располаже са око 800.000 примерака наставне и научне литературе. Тренутно, универзитет има и рекреативни центар "Табиб" на обали Каспијског мора у селу Набран У оквиру универзитета постоје и анатомски музеји, клиничка база (онкологије, терапије, стоматологије).<ref>{{Cite web|url=https://students.az/ru/content/university/azerbajdzhanskij_medicinskij_universitet|title=Азербайджанский Медицинский Университет - STUDENTS.AZ - Education Platform|website=students.az|access-date=2022-07-25}}</ref> == Факултети == * медицински 1 * медицински 2 * стоматолошки * фармацеутски * општи здравстви * војно-медицински (од 2000) [6] == Спољни односи == У зиму 2013. године донета је одлука о оснивању Иновативног мултидисциплинарног центра за развој виртуелних лабораторија из биологије и медицине.<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/a/my.westminster.ac.uk/emicvl/home|title=EMICVL|website=sites.google.com|access-date=2022-07-25}}</ref> У пројекту учествују државни универзитет Тбилиси , Универзитет Волонгонг , Универзитет Л'Аквила ( Италија ), Универзитет у Бресту ( Француска ), Грузијски универзитет Давид Агмашенебели, Државни универзитет у Бакуу , Национални универзитет у Одеси, Национални универзитет у Лавову.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=bXkud2VzdG1pbnN0ZXIuYWMudWt8ZW1pY3ZsfGd4OjZkNjc2MjVmNjNhZjJhZWU|title=Establishment of Innovative Multidisciplinary Centres for the Development of Virtual Laboratories in Biology and Medicine 543802-TEMPUS-1-2013-1-TEMPUS-JPHES Start date Dec 1st 2013|url-status=live|access-date=25.7.2022}}</ref> У пролеће 2017. челници Азербејџанског медицинског универзитета (АМУ) и Универзитета Коч (Република Турска) потписали су меморандум о сарадњи. Једна од главних тачака меморандума била је сагласност на међусобну размену лекара, као и болесника.<ref>{{Cite web|url=https://azertag.az/ru/xeber/Podpisan_memorandum_o_sotrudnichestve_mezhdu_universitetami_Azerbaidzhana_i_Turcii-1040244|title=Подписан меморандум о сотрудничестве между университетами Азербайджана и Турции|website=azertag.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2018. године одржан је догађај посвећен годишњици (стогодишњици) Астраханског државног медицинског универзитета . Потписан је споразум о сарадњи у области здравства, као и високог образовања [10] . == Носиоци почасних доктората == * Ихсан Дограмаци - председник ректора Турског универзитета, педијатар Харман ван Оусон - главни лекар Универзитетске болнице у Келну * Јавад Хеиат - професор Медицинског универзитета Табриз * Анвар Хасаноглу - ректор Универзитета Гази * Мустафа Галами - председник парламента Републике Турске , уролог * Т.Г. Гибредзе – шеф одељења Института за експерименталну морфологију Републике Грузије * Ертан Демирташ – начелник ВМА. Гулкхане центар за кардиологију, контраадмирал.<ref>{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2004/07/22/108322-svyatoe-serdtse-betsya-rovno.html|title=Святое сердце бьется ровно|website=www.mk.ru|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> * Ибрахим Јилдирим - проректор за међународне односе Истанбулског универзитета , шеф катедре за пластичну хирургију Медицинског факултета * Андреас Д. Еберт - директор болнице за акушерство и гинекологију. Вивандес Хумболт у Савезној Републици Немачкој. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{commonscat-inline|Azerbaijan Medical University}} [[Категорија:Историја медицине]] [[Категорија:Азербејџан]] cpvlonhin48f9y04wg64ynjuoq5z8oj 25121934 25121931 2022-07-25T08:01:49Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Универзитет | назив = Азербејџански медицински универзитет<br>''Azərbaycan Tibb Universiteti'' | слика = Tibbunidekan.jpg | слика_величина = 250п | опис_слике = | лого = Emblem of the Azerbaijan Medical University.jpg | мото = | датум_оснивања = [[1930]]. | тип = државни | седиште_град = [[Баку]] | седиште_држава = {{застава|Азербејџан}} | ректор = Герай Герайбейли | број_факултета = | број_студената = | број_запослених = | број_наставног_особља = | буџет = | мрежно место = https://amu.edu.az/ }} '''Азербејџански медицински универзитет''' основан 1930. године, један је од највећих државних универзитета у [[Азербејџан|Азербејџану]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://aze.az/news_80letie_azerbaydzhanskog_42300.html|title=80-летие Азербайджанского медицинского университета|last=|date=2010-10-05|website=AZE.az|language=en-US|url-status=live|access-date=2022-07-25}}</ref> == Историја == Обука висококвалификованог медицинског особља у Азербејџану почела је у септембру 1919. године, након доношења одлуке Парламента Демократске Републике Азербејџана да се оснује државни универзитет у Бакуу са четири факултета, укључујући и медицински. За кратко време организована је Специјална припремна комисија под руководством истакнутог хирурга, професора В. И. Разумовског,<ref name=":0" /> која је у августу 1919.године одржала пријемни испити и примила прву класу студената – будућих лекара. Водећу улогу у развоју Института имали су научници-професори: И. Широкогоров , С. Давиденков , Ф. Н. Иљин , Л. Левин, Н. Ушински , К. Малиновски и други.<ref name=":0" /> Првих 30 студената који су добили племићку титулу доктора пуштено је 1922. године. Међу њима су биле и две младе Азербејџанке: Адиља ханум Шахтахтинскаја, касније први доктор наука, професор, и Џејран ханум Султанова, у будућности позната практичарка. Из института излазе први национални научни и педагошки кадрови: М. Миркасимов, М. А. Топчибашев , А. М. Алијев, И. М. Исмаил-заде и многи други. Од првих дана рада института држава је донела одлуку да организује сектор са наставом на азербејџанском језику. До тог времена створена су нова одељења, објављени су први уџбеници и приручници на националном језику, који су алужили за подучавање више хиљада азербејџанских дечака и девојчица. Значајан корак у развоју система обуке медицинског и научног медицинског особља била је Уредба Савета народних комесара Азербејџанске ССР од 9. маја 1930. године (бр. 287/99) о реорганизацији медицинског факултета у Бакуу. Овом Уредбом Универзитет је трансформисан у самостални медицински институт са два факултета: медицинским и превентивно-хигијенски. Први ректор медицинског института био је М. Н. Кадирли (1930). Након тога, институтом су предводили: * Н. Д. Маммадли (1931-1932), * А. М. Алијев (1932-1934), * М. Д. Хусејнов (1934-1935), * А. М. Алијев (1935-1938), * М. А. Алијев (1932-194). * З. М. Маммадов (1943-1946), * Б. А. Еивазов (1946-1964), * Х. Хасанов (1964-1968), * Б. Мајидов (1968-1972), * Гулииева З. Т. (1972-1983), * З. Д. Мамедов (1972-1983), * З. Д. Мамедов (1964-1968 ). * B. Məcidov (1968 – 1972) * Z. Quliyeva (1972 – 1983) * Y. Məmmədov (1983 – 1992) * Əhliman Əmiraslanov (1992 – 2015) * Gəray Gəraybəyli (2016 - Hal-hazırda).<ref name=":0" /> Медицински институт није престао са радом ни током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]]. Институт је обучавао лекаре за фронт, а пружао је и велику практичну помоћ евакуационим болницама. У периоду од 1941 до 1944. Институт је обучио 2.082 лекара. Дана 29. април 1957. године Азербејџански медицински институт је на основу Указа Президијума Врховног совјета Азербејџанске ССР, добио име по јавној личности, лекару и писцу Нариману Нариманову. Све даље активности Института биле су везане за његово име. Од 1992. до 2016. ректора универзитета је био професор А. Т. Амирасланов, добитник Државне награде, редовни члан Пољске академије наука, члан Удружења светских онколога и Европског удружења реконструктивне хирургије, заслужни научник, доктор медицинских наука, редовни члан Националне академије наука Азербејџана. За новог ректора универзитета 2016. године именован је Гарај Гарајбејли, главни психијатар Републике Азербејџан.<ref>{{Cite web|url=https://1news.az/news/20160411060053740-Stalo-izvestno-imya-novogo-rektora-Azerbaidzhanskogo-meditsinskogo-universiteta|title=Стало известно имя нового ректора Азербайджанского медицинского университета|website=1news.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2013. године уприличено је отварање Едукативно-хируршке клинике Универзитета.<ref>{{Cite web|url=https://president.az/ru/articles/view/9296|title=Ильхам Алиев принял участие в открытии Учебно-хирургической клиники Азербайджанского медицинского университета » Официальный сайт президента Азербайджанской Республики|website=president.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> == Структура == Више од 8 хиљада студената студира на универзитету, док Азербејџански медицински универзитет има 7 образовних установа, 6 факултета и 75 одељења . Азербејџански медицински универзитет је до 2011. године имао и 7. факултет – педијатријски, који је од школске 2011-2012. године укинут и припојен медицинском факултету [4] . На 75 катедри Универзитета раде: * 2 академика, * 1 дописни члан, * 15 заслужних научних радника, * 21 заслужни доктор, * 118 професора, * 248 ванредних професора, * 513 асистената, * 212 наставника различитих специјалности, * 142 доктора и * 692 научних кандидата. Универзитет сваке године уписује различите факултете ( општа медицина - 6 година, стоматологија - 5 година, медицинско-биолошки факултет - 5 година, медицински и превентивни факултет - 6 година,војномедицински факултет – 5 година, фармацеутски факултет – 4 године – дипломирани, магистар – 2 године, болничар – 2 године) 1200 студената. Међу студентима је и 60 странаца из Азије, Африке, Латинске Америке. За смештај студенте и постдипломаца током студија постоји 8 студенстких домова који су у могућности да обезбеде смештај за све нерезиденте. Студентима су на располаагању спортски комплекс са базеном, теретане и много различитих спортских секција. Универзитетска библиотека располаже са око 800.000 примерака наставне и научне литературе. Тренутно, универзитет има и рекреативни центар "Табиб" на обали Каспијског мора у селу Набран У оквиру универзитета постоје и анатомски музеји, клиничка база (онкологије, терапије, стоматологије).<ref>{{Cite web|url=https://students.az/ru/content/university/azerbajdzhanskij_medicinskij_universitet|title=Азербайджанский Медицинский Университет - STUDENTS.AZ - Education Platform|website=students.az|access-date=2022-07-25}}</ref> == Факултети == * медицински 1 * медицински 2 * стоматолошки * фармацеутски * општи здравстви * војно-медицински (од 2000) [6] == Спољни односи == У зиму 2013. године донета је одлука о оснивању Иновативног мултидисциплинарног центра за развој виртуелних лабораторија из биологије и медицине.<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/a/my.westminster.ac.uk/emicvl/home|title=EMICVL|website=sites.google.com|access-date=2022-07-25}}</ref> У пројекту учествују државни универзитет Тбилиси , Универзитет Волонгонг , Универзитет Л'Аквила ( Италија ), Универзитет у Бресту ( Француска ), Грузијски универзитет Давид Агмашенебели, Државни универзитет у Бакуу , Национални универзитет у Одеси, Национални универзитет у Лавову.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=bXkud2VzdG1pbnN0ZXIuYWMudWt8ZW1pY3ZsfGd4OjZkNjc2MjVmNjNhZjJhZWU|title=Establishment of Innovative Multidisciplinary Centres for the Development of Virtual Laboratories in Biology and Medicine 543802-TEMPUS-1-2013-1-TEMPUS-JPHES Start date Dec 1st 2013|url-status=live|access-date=25.7.2022}}</ref> У пролеће 2017. челници Азербејџанског медицинског универзитета (АМУ) и Универзитета Коч (Република Турска) потписали су меморандум о сарадњи. Једна од главних тачака меморандума била је сагласност на међусобну размену лекара, као и болесника.<ref>{{Cite web|url=https://azertag.az/ru/xeber/Podpisan_memorandum_o_sotrudnichestve_mezhdu_universitetami_Azerbaidzhana_i_Turcii-1040244|title=Подписан меморандум о сотрудничестве между университетами Азербайджана и Турции|website=azertag.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2018. године одржан је догађај посвећен годишњици (стогодишњици) Астраханског државног медицинског универзитета . Потписан је споразум о сарадњи у области здравства, као и високог образовања [10] . == Носиоци почасних доктората == * Ихсан Дограмаци - председник ректора Турског универзитета, педијатар Харман ван Оусон - главни лекар Универзитетске болнице у Келну * Јавад Хеиат - професор Медицинског универзитета Табриз * Анвар Хасаноглу - ректор Универзитета Гази * Мустафа Галами - председник парламента Републике Турске , уролог * Т.Г. Гибредзе – шеф одељења Института за експерименталну морфологију Републике Грузије * Ертан Демирташ – начелник ВМА. Гулкхане центар за кардиологију, контраадмирал.<ref>{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2004/07/22/108322-svyatoe-serdtse-betsya-rovno.html|title=Святое сердце бьется ровно|website=www.mk.ru|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> * Ибрахим Јилдирим - проректор за међународне односе Истанбулског универзитета , шеф катедре за пластичну хирургију Медицинског факултета * Андреас Д. Еберт - директор болнице за акушерство и гинекологију. Вивандес Хумболт у Савезној Републици Немачкој. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{commonscat-inline|Azerbaijan Medical University}} [[Категорија:Универзитети у Азербејџану]] [[Категорија:Историја медицине]] [[Категорија:Наука и технологија у Азербејџану]] lif2a59rn8tdvd9alx1ryf518k0qr19 25122041 25121934 2022-07-25T10:06:21Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Универзитет | назив = Азербејџански медицински универзитет<br>''Azərbaycan Tibb Universiteti'' | слика = Tibbunidekan.jpg | слика_величина = 250п | опис_слике = | лого = Emblem of the Azerbaijan Medical University.jpg | мото = | датум_оснивања = [[9. мај]] [[1930]]. | тип = државни | седиште_град = [[Баку]] | седиште_држава = {{застава|Азербејџан}} | ректор = ''Герай Герайбейли'' | број_факултета = | број_студената = 8.000 | број_запослених =1.000 | број_наставног_особља = | буџет = | мрежно место = https://amu.edu.az/ }} '''Азербејџански медицински универзитет''' основан 1930. године, један је од највећих државних универзитета у [[Азербејџан|Азербејџану]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://aze.az/news_80letie_azerbaydzhanskog_42300.html|title=80-летие Азербайджанского медицинского университета|last=|date=2010-10-05|website=AZE.az|language=en-US|url-status=live|access-date=2022-07-25}}</ref> == Историја == Обука висококвалификованог медицинског особља у Азербејџану почела је у септембру 1919. године, након доношења одлуке Парламента Демократске Републике Азербејџана да се оснује државни универзитет у Бакуу са четири факултета, укључујући и медицински. За кратко време организована је Специјална припремна комисија под руководством истакнутог хирурга, професора В. И. Разумовског,<ref name=":0" /> која је у августу 1919.године одржала пријемни испити и примила прву класу студената – будућих лекара. Водећу улогу у развоју Института имали су научници-професори: И. Широкогоров , С. Давиденков , Ф. Н. Иљин , Л. Левин, Н. Ушински , К. Малиновски и други.<ref name=":0" /> Првих 30 студената који су добили племићку титулу доктора пуштено је 1922. године. Међу њима су биле и две младе Азербејџанке: Адиља ханум Шахтахтинскаја, касније први доктор наука, професор, и Џејран ханум Султанова, у будућности позната практичарка. Из института излазе први национални научни и педагошки кадрови: М. Миркасимов, М. А. Топчибашев , А. М. Алијев, И. М. Исмаил-заде и многи други. Од првих дана рада института држава је донела одлуку да организује сектор са наставом на азербејџанском језику. До тог времена створена су нова одељења, објављени су први уџбеници и приручници на националном језику, који су алужили за подучавање више хиљада азербејџанских дечака и девојчица. Значајан корак у развоју система обуке медицинског и научног медицинског особља била је Уредба Савета народних комесара Азербејџанске ССР од 9. маја 1930. године (бр. 287/99) о реорганизацији медицинског факултета у Бакуу. Овом Уредбом Универзитет је трансформисан у самостални медицински институт са два факултета: медицинским и превентивно-хигијенски. Први ректор медицинског института био је М. Н. Кадирли (1930). Након тога, институтом су предводили: * Н. Д. Маммадли (1931-1932), * А. М. Алијев (1932-1934), * М. Д. Хусејнов (1934-1935), * А. М. Алијев (1935-1938), * М. А. Алијев (1932-194). * З. М. Маммадов (1943-1946), * Б. А. Еивазов (1946-1964), * Х. Хасанов (1964-1968), * Б. Мајидов (1968-1972), * Гулииева З. Т. (1972-1983), * З. Д. Мамедов (1972-1983), * З. Д. Мамедов (1964-1968 ). * B. Məcidov (1968 – 1972) * Z. Quliyeva (1972 – 1983) * Y. Məmmədov (1983 – 1992) * Əhliman Əmiraslanov (1992 – 2015) * Gəray Gəraybəyli (2016 - Hal-hazırda).<ref name=":0" /> Медицински институт није престао са радом ни током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]]. Институт је обучавао лекаре за фронт, а пружао је и велику практичну помоћ евакуационим болницама. У периоду од 1941 до 1944. Институт је обучио 2.082 лекара. Дана 29. април 1957. године Азербејџански медицински институт је на основу Указа Президијума Врховног совјета Азербејџанске ССР, добио име по јавној личности, лекару и писцу Нариману Нариманову. Све даље активности Института биле су везане за његово име. Од 1992. до 2016. ректора универзитета је био професор А. Т. Амирасланов, добитник Државне награде, редовни члан Пољске академије наука, члан Удружења светских онколога и Европског удружења реконструктивне хирургије, заслужни научник, доктор медицинских наука, редовни члан Националне академије наука Азербејџана. За новог ректора универзитета 2016. године именован је Гарај Гарајбејли, главни психијатар Републике Азербејџан.<ref>{{Cite web|url=https://1news.az/news/20160411060053740-Stalo-izvestno-imya-novogo-rektora-Azerbaidzhanskogo-meditsinskogo-universiteta|title=Стало известно имя нового ректора Азербайджанского медицинского университета|website=1news.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2013. године уприличено је отварање Едукативно-хируршке клинике Универзитета.<ref>{{Cite web|url=https://president.az/ru/articles/view/9296|title=Ильхам Алиев принял участие в открытии Учебно-хирургической клиники Азербайджанского медицинского университета » Официальный сайт президента Азербайджанской Республики|website=president.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> == Структура == Више од 8 хиљада студената студира на универзитету, док Азербејџански медицински универзитет има 7 образовних установа, 6 факултета и 75 одељења . Азербејџански медицински универзитет је до 2011. године имао и 7. факултет – педијатријски, који је од школске 2011-2012. године укинут и припојен медицинском факултету [4] . На 75 катедри Универзитета раде: * 2 академика, * 1 дописни члан, * 15 заслужних научних радника, * 21 заслужни доктор, * 118 професора, * 248 ванредних професора, * 513 асистената, * 212 наставника различитих специјалности, * 142 доктора и * 692 научних кандидата. Универзитет сваке године уписује 1.200 студената на различитим факултетима у трајању од: * општа медицина - 6 година, * стоматологија - 5 година, * медицинско-биолошки факултет - 5 година, * медицински и превентивни факултет - 6 година, * војномедицински факултет – 5 година, * фармацеутски факултет – 4 године * дипломирани, магистар – 2 године, * болничар – 2 године. Међу студентима је и 60 странаца из Азије, Африке, Латинске Америке. За смештај студенте и постдипломаца током студија постоји 8 студенстких домова који су у могућности да обезбеде смештај за све нерезиденте. Студентима су на располаагању спортски комплекс са базеном, теретане и много различитих спортских секција. Универзитетска библиотека располаже са око 800.000 примерака наставне и научне литературе. Тренутно, универзитет има и рекреативни центар „Табиб” на обали [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] у селу Набран. У оквиру универзитета постоје и анатомски музеји, као клиничка база (онкологије, терапије, стоматологије).<ref>{{Cite web|url=https://students.az/ru/content/university/azerbajdzhanskij_medicinskij_universitet|title=Азербайджанский Медицинский Университет - STUDENTS.AZ - Education Platform|website=students.az|access-date=2022-07-25}}</ref> == Факултети == * медицински I * медицински II * стоматолошки * фармацеутски * општи здравствени * војно-медицински (од 2000. године). == Спољни односи == У зиму 2013. године донета је одлука о оснивању Иновативног мултидисциплинарног центра за развој виртуелних лабораторија из биологије и медицине.<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/a/my.westminster.ac.uk/emicvl/home|title=EMICVL|website=sites.google.com|access-date=2022-07-25}}</ref> У пројекту учествују државни универзитет Тбилиси , Универзитет Волонгонг , Универзитет Л'Аквила ( Италија ), Универзитет у Бресту ( Француска ), Грузијски универзитет Давид Агмашенебели, Државни универзитет у Бакуу , Национални универзитет у Одеси, Национални универзитет у Лавову.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=bXkud2VzdG1pbnN0ZXIuYWMudWt8ZW1pY3ZsfGd4OjZkNjc2MjVmNjNhZjJhZWU|title=Establishment of Innovative Multidisciplinary Centres for the Development of Virtual Laboratories in Biology and Medicine 543802-TEMPUS-1-2013-1-TEMPUS-JPHES Start date Dec 1st 2013|url-status=live|access-date=25.7.2022}}</ref> У пролеће 2017. челници Азербејџанског медицинског универзитета (АМУ) и Универзитета Коч (Република Турска) потписали су меморандум о сарадњи. Једна од главних тачака меморандума била је сагласност на међусобну размену лекара, као и болесника.<ref>{{Cite web|url=https://azertag.az/ru/xeber/Podpisan_memorandum_o_sotrudnichestve_mezhdu_universitetami_Azerbaidzhana_i_Turcii-1040244|title=Подписан меморандум о сотрудничестве между университетами Азербайджана и Турции|website=azertag.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2018. године одржан је догађај посвећен годишњици (стогодишњици) Астраханског државног медицинског универзитета . Потписан је споразум о сарадњи у области здравства, као и високог образовања [10] . == Носиоци почасних доктората == * Ихсан Дограмаци - председник ректора Турског универзитета, педијатар Харман ван Оусон - главни лекар Универзитетске болнице у Келну * Јавад Хеиат - професор Медицинског универзитета Табриз * Анвар Хасаноглу - ректор Универзитета Гази * Мустафа Галами - председник парламента Републике Турске , уролог * Т.Г. Гибредзе – шеф одељења Института за експерименталну морфологију Републике Грузије * Ертан Демирташ – начелник ВМА. Гулкхане центар за кардиологију, контраадмирал.<ref>{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2004/07/22/108322-svyatoe-serdtse-betsya-rovno.html|title=Святое сердце бьется ровно|website=www.mk.ru|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> * Ибрахим Јилдирим - проректор за међународне односе Истанбулског универзитета , шеф катедре за пластичну хирургију Медицинског факултета * Андреас Д. Еберт - директор болнице за акушерство и гинекологију. Вивандес Хумболт у Савезној Републици Немачкој. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{commonscat-inline|Azerbaijan Medical University}} [[Категорија:Универзитети у Азербејџану]] [[Категорија:Историја медицине]] [[Категорија:Наука и технологија у Азербејџану]] 6nm4eidsn8wr0wsex4l5pbciht6oc7x 25122058 25122041 2022-07-25T10:12:51Z Intermedichbo 31422 /* Факултети */ wikitext text/x-wiki {{Универзитет | назив = Азербејџански медицински универзитет<br>''Azərbaycan Tibb Universiteti'' | слика = Tibbunidekan.jpg | слика_величина = 250п | опис_слике = | лого = Emblem of the Azerbaijan Medical University.jpg | мото = | датум_оснивања = [[9. мај]] [[1930]]. | тип = државни | седиште_град = [[Баку]] | седиште_држава = {{застава|Азербејџан}} | ректор = ''Герай Герайбейли'' | број_факултета = | број_студената = 8.000 | број_запослених =1.000 | број_наставног_особља = | буџет = | мрежно место = https://amu.edu.az/ }} '''Азербејџански медицински универзитет''' основан 1930. године, један је од највећих државних универзитета у [[Азербејџан|Азербејџану]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://aze.az/news_80letie_azerbaydzhanskog_42300.html|title=80-летие Азербайджанского медицинского университета|last=|date=2010-10-05|website=AZE.az|language=en-US|url-status=live|access-date=2022-07-25}}</ref> == Историја == Обука висококвалификованог медицинског особља у Азербејџану почела је у септембру 1919. године, након доношења одлуке Парламента Демократске Републике Азербејџана да се оснује државни универзитет у Бакуу са четири факултета, укључујући и медицински. За кратко време организована је Специјална припремна комисија под руководством истакнутог хирурга, професора В. И. Разумовског,<ref name=":0" /> која је у августу 1919.године одржала пријемни испити и примила прву класу студената – будућих лекара. Водећу улогу у развоју Института имали су научници-професори: И. Широкогоров , С. Давиденков , Ф. Н. Иљин , Л. Левин, Н. Ушински , К. Малиновски и други.<ref name=":0" /> Првих 30 студената који су добили племићку титулу доктора пуштено је 1922. године. Међу њима су биле и две младе Азербејџанке: Адиља ханум Шахтахтинскаја, касније први доктор наука, професор, и Џејран ханум Султанова, у будућности позната практичарка. Из института излазе први национални научни и педагошки кадрови: М. Миркасимов, М. А. Топчибашев , А. М. Алијев, И. М. Исмаил-заде и многи други. Од првих дана рада института држава је донела одлуку да организује сектор са наставом на азербејџанском језику. До тог времена створена су нова одељења, објављени су први уџбеници и приручници на националном језику, који су алужили за подучавање више хиљада азербејџанских дечака и девојчица. Значајан корак у развоју система обуке медицинског и научног медицинског особља била је Уредба Савета народних комесара Азербејџанске ССР од 9. маја 1930. године (бр. 287/99) о реорганизацији медицинског факултета у Бакуу. Овом Уредбом Универзитет је трансформисан у самостални медицински институт са два факултета: медицинским и превентивно-хигијенски. Први ректор медицинског института био је М. Н. Кадирли (1930). Након тога, институтом су предводили: * Н. Д. Маммадли (1931-1932), * А. М. Алијев (1932-1934), * М. Д. Хусејнов (1934-1935), * А. М. Алијев (1935-1938), * М. А. Алијев (1932-194). * З. М. Маммадов (1943-1946), * Б. А. Еивазов (1946-1964), * Х. Хасанов (1964-1968), * Б. Мајидов (1968-1972), * Гулииева З. Т. (1972-1983), * З. Д. Мамедов (1972-1983), * З. Д. Мамедов (1964-1968 ). * B. Məcidov (1968 – 1972) * Z. Quliyeva (1972 – 1983) * Y. Məmmədov (1983 – 1992) * Əhliman Əmiraslanov (1992 – 2015) * Gəray Gəraybəyli (2016 - Hal-hazırda).<ref name=":0" /> Медицински институт није престао са радом ни током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]]. Институт је обучавао лекаре за фронт, а пружао је и велику практичну помоћ евакуационим болницама. У периоду од 1941 до 1944. Институт је обучио 2.082 лекара. Дана 29. април 1957. године Азербејџански медицински институт је на основу Указа Президијума Врховног совјета Азербејџанске ССР, добио име по јавној личности, лекару и писцу Нариману Нариманову. Све даље активности Института биле су везане за његово име. Од 1992. до 2016. ректора универзитета је био професор А. Т. Амирасланов, добитник Државне награде, редовни члан Пољске академије наука, члан Удружења светских онколога и Европског удружења реконструктивне хирургије, заслужни научник, доктор медицинских наука, редовни члан Националне академије наука Азербејџана. За новог ректора универзитета 2016. године именован је Гарај Гарајбејли, главни психијатар Републике Азербејџан.<ref>{{Cite web|url=https://1news.az/news/20160411060053740-Stalo-izvestno-imya-novogo-rektora-Azerbaidzhanskogo-meditsinskogo-universiteta|title=Стало известно имя нового ректора Азербайджанского медицинского университета|website=1news.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2013. године уприличено је отварање Едукативно-хируршке клинике Универзитета.<ref>{{Cite web|url=https://president.az/ru/articles/view/9296|title=Ильхам Алиев принял участие в открытии Учебно-хирургической клиники Азербайджанского медицинского университета » Официальный сайт президента Азербайджанской Республики|website=president.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> == Структура == Више од 8 хиљада студената студира на универзитету, док Азербејџански медицински универзитет има 7 образовних установа, 6 факултета и 75 одељења . Азербејџански медицински универзитет је до 2011. године имао и 7. факултет – педијатријски, који је од школске 2011-2012. године укинут и припојен медицинском факултету [4] . На 75 катедри Универзитета раде: * 2 академика, * 1 дописни члан, * 15 заслужних научних радника, * 21 заслужни доктор, * 118 професора, * 248 ванредних професора, * 513 асистената, * 212 наставника различитих специјалности, * 142 доктора и * 692 научних кандидата. Универзитет сваке године уписује 1.200 студената на различитим факултетима у трајању од: * општа медицина - 6 година, * стоматологија - 5 година, * медицинско-биолошки факултет - 5 година, * медицински и превентивни факултет - 6 година, * војномедицински факултет – 5 година, * фармацеутски факултет – 4 године * дипломирани, магистар – 2 године, * болничар – 2 године. Међу студентима је и 60 странаца из Азије, Африке, Латинске Америке. За смештај студенте и постдипломаца током студија постоји 8 студенстких домова који су у могућности да обезбеде смештај за све нерезиденте. Студентима су на располаагању спортски комплекс са базеном, теретане и много различитих спортских секција. Универзитетска библиотека располаже са око 800.000 примерака наставне и научне литературе. Тренутно, универзитет има и рекреативни центар „Табиб” на обали [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] у селу Набран. У оквиру универзитета постоје и анатомски музеји, као клиничка база (онкологије, терапије, стоматологије).<ref>{{Cite web|url=https://students.az/ru/content/university/azerbajdzhanskij_medicinskij_universitet|title=Азербайджанский Медицинский Университет - STUDENTS.AZ - Education Platform|website=students.az|access-date=2022-07-25}}</ref> Војномедицински факултет основан је под окриљем Азербејџанског медицинског универзитета у циљу припреме професионалних војномедицинских официра за потребе Оружаних снага у складу са указом председника Републике Азербејџан у циљу „унапређења обуке резервних официра ВС“ од 25. маја 2000. Трајање студија је 2 године. Од августа 2000. године за пријем на овај факултет бирају се мушки кандидати Медицинског универзитета који су завршили четврту годину терапијско-профилактичког, педијатријског и стоматолошког факултета. У оквиру Војномедицинског факултета функционишу и курсеви како би се осигурала начела доследности медицинских официра. У складу са захтевима „Закона о образовању Републике Азербејџан“ од школске 2011/2012. године на војномедицинском факултету Азербејџанског медицинског универзитета функциониши напредни курсеви за 11 занимања у циљу даљег усавршавања војних лекара.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://mod.gov.az/en/the-faculty-of-military-medicine-of-azerbaijan-medical-university-065/|title=Military medical faculty of Azerbaijan Medical University|website=MINISTRY OF DEFENSE OF THE REPUBLIC OF AZERBAIJAN|language=en|url-status=live|access-date=2022-07-25}}</ref> == Факултети == * медицински I * медицински II * стоматолошки * фармацеутски * општи здравствени * војно-медицински (од 2000. године).<ref name=":1" /> == Спољни односи == У зиму 2013. године донета је одлука о оснивању Иновативног мултидисциплинарног центра за развој виртуелних лабораторија из биологије и медицине.<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/a/my.westminster.ac.uk/emicvl/home|title=EMICVL|website=sites.google.com|access-date=2022-07-25}}</ref> У пројекту учествују државни универзитет Тбилиси , Универзитет Волонгонг , Универзитет Л'Аквила ( Италија ), Универзитет у Бресту ( Француска ), Грузијски универзитет Давид Агмашенебели, Државни универзитет у Бакуу , Национални универзитет у Одеси, Национални универзитет у Лавову.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=bXkud2VzdG1pbnN0ZXIuYWMudWt8ZW1pY3ZsfGd4OjZkNjc2MjVmNjNhZjJhZWU|title=Establishment of Innovative Multidisciplinary Centres for the Development of Virtual Laboratories in Biology and Medicine 543802-TEMPUS-1-2013-1-TEMPUS-JPHES Start date Dec 1st 2013|url-status=live|access-date=25.7.2022}}</ref> У пролеће 2017. челници Азербејџанског медицинског универзитета (АМУ) и Универзитета Коч (Република Турска) потписали су меморандум о сарадњи. Једна од главних тачака меморандума била је сагласност на међусобну размену лекара, као и болесника.<ref>{{Cite web|url=https://azertag.az/ru/xeber/Podpisan_memorandum_o_sotrudnichestve_mezhdu_universitetami_Azerbaidzhana_i_Turcii-1040244|title=Подписан меморандум о сотрудничестве между университетами Азербайджана и Турции|website=azertag.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2018. године одржан је догађај посвећен годишњици (стогодишњици) Астраханског државног медицинског универзитета . Потписан је споразум о сарадњи у области здравства, као и високог образовања [10] . == Носиоци почасних доктората == * Ихсан Дограмаци - председник ректора Турског универзитета, педијатар Харман ван Оусон - главни лекар Универзитетске болнице у Келну * Јавад Хеиат - професор Медицинског универзитета Табриз * Анвар Хасаноглу - ректор Универзитета Гази * Мустафа Галами - председник парламента Републике Турске , уролог * Т.Г. Гибредзе – шеф одељења Института за експерименталну морфологију Републике Грузије * Ертан Демирташ – начелник ВМА. Гулкхане центар за кардиологију, контраадмирал.<ref>{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2004/07/22/108322-svyatoe-serdtse-betsya-rovno.html|title=Святое сердце бьется ровно|website=www.mk.ru|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> * Ибрахим Јилдирим - проректор за међународне односе Истанбулског универзитета , шеф катедре за пластичну хирургију Медицинског факултета * Андреас Д. Еберт - директор болнице за акушерство и гинекологију. Вивандес Хумболт у Савезној Републици Немачкој. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{commonscat-inline|Azerbaijan Medical University}} [[Категорија:Универзитети у Азербејџану]] [[Категорија:Историја медицине]] [[Категорија:Наука и технологија у Азербејџану]] 5q52rqqcra2wifky2j07q9bz76j8w2i 25122060 25122058 2022-07-25T10:13:52Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Универзитет | назив = Азербејџански медицински универзитет<br>''Azərbaycan Tibb Universiteti'' | слика = Tibbunidekan.jpg | слика_величина = 250п | опис_слике = | лого = Emblem of the Azerbaijan Medical University.jpg | мото = | датум_оснивања = [[9. мај]] [[1930]]. | тип = државни | седиште_град = [[Баку]] | седиште_држава = {{застава|Азербејџан}} | ректор = ''Герай Герайбейли'' | број_факултета = | број_студената = 8.000 | број_запослених =1.000 | број_наставног_особља = | буџет = | мрежно место = https://amu.edu.az/ }} '''Азербејџански медицински универзитет''' основан 1930. године, један је од највећих државних универзитета у [[Азербејџан|Азербејџану]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://aze.az/news_80letie_azerbaydzhanskog_42300.html|title=80-летие Азербайджанского медицинского университета|last=|date=2010-10-05|website=AZE.az|language=en-US|url-status=live|access-date=2022-07-25}}</ref> == Историја == Обука висококвалификованог медицинског особља у Азербејџану почела је у септембру 1919. године, након доношења одлуке Парламента Демократске Републике Азербејџана да се оснује државни универзитет у Бакуу са четири факултета, укључујући и медицински. За кратко време организована је Специјална припремна комисија под руководством истакнутог хирурга, професора В. И. Разумовског,<ref name=":0" /> која је у августу 1919.године одржала пријемни испити и примила прву класу студената – будућих лекара. Водећу улогу у развоју Института имали су научници-професори: И. Широкогоров , С. Давиденков , Ф. Н. Иљин , Л. Левин, Н. Ушински , К. Малиновски и други.<ref name=":0" /> Првих 30 студената који су добили племићку титулу доктора пуштено је 1922. године. Међу њима су биле и две младе Азербејџанке: Адиља ханум Шахтахтинскаја, касније први доктор наука, професор, и Џејран ханум Султанова, у будућности позната практичарка. Из института излазе први национални научни и педагошки кадрови: М. Миркасимов, М. А. Топчибашев , А. М. Алијев, И. М. Исмаил-заде и многи други. Од првих дана рада института држава је донела одлуку да организује сектор са наставом на азербејџанском језику. До тог времена створена су нова одељења, објављени су први уџбеници и приручници на националном језику, који су алужили за подучавање више хиљада азербејџанских дечака и девојчица. Значајан корак у развоју система обуке медицинског и научног медицинског особља била је Уредба Савета народних комесара Азербејџанске ССР од 9. маја 1930. године (бр. 287/99) о реорганизацији медицинског факултета у Бакуу. Овом Уредбом Универзитет је трансформисан у самостални медицински институт са два факултета: медицинским и превентивно-хигијенски. Први ректор медицинског института био је М. Н. Кадирли (1930). Након тога, институтом су предводили: * Н. Д. Маммадли (1931-1932), * А. М. Алијев (1932-1934), * М. Д. Хусејнов (1934-1935), * А. М. Алијев (1935-1938), * М. А. Алијев (1932-194). * З. М. Маммадов (1943-1946), * Б. А. Еивазов (1946-1964), * Х. Хасанов (1964-1968), * Б. Мајидов (1968-1972), * Гулииева З. Т. (1972-1983), * З. Д. Мамедов (1972-1983), * З. Д. Мамедов (1964-1968 ). * B. Məcidov (1968 – 1972) * Z. Quliyeva (1972 – 1983) * Y. Məmmədov (1983 – 1992) * Əhliman Əmiraslanov (1992 – 2015) * Gəray Gəraybəyli (2016 - Hal-hazırda).<ref name=":0" /> Медицински институт није престао са радом ни током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]]. Институт је обучавао лекаре за фронт, а пружао је и велику практичну помоћ евакуационим болницама. У периоду од 1941 до 1944. Институт је обучио 2.082 лекара. Дана 29. април 1957. године Азербејџански медицински институт је на основу Указа Президијума Врховног совјета Азербејџанске ССР, добио име по јавној личности, лекару и писцу Нариману Нариманову. Све даље активности Института биле су везане за његово име. Од 1992. до 2016. ректора универзитета је био професор А. Т. Амирасланов, добитник Државне награде, редовни члан Пољске академије наука, члан Удружења светских онколога и Европског удружења реконструктивне хирургије, заслужни научник, доктор медицинских наука, редовни члан Националне академије наука Азербејџана. За новог ректора универзитета 2016. године именован је Гарај Гарајбејли, главни психијатар Републике Азербејџан.<ref>{{Cite web|url=https://1news.az/news/20160411060053740-Stalo-izvestno-imya-novogo-rektora-Azerbaidzhanskogo-meditsinskogo-universiteta|title=Стало известно имя нового ректора Азербайджанского медицинского университета|website=1news.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2013. године уприличено је отварање Едукативно-хируршке клинике Универзитета.<ref>{{Cite web|url=https://president.az/ru/articles/view/9296|title=Ильхам Алиев принял участие в открытии Учебно-хирургической клиники Азербайджанского медицинского университета » Официальный сайт президента Азербайджанской Республики|website=president.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> == Структура == Више од 8 хиљада студената студира на универзитету, док Азербејџански медицински универзитет има 7 образовних установа, 6 факултета и 75 одељења . Азербејџански медицински универзитет је до 2011. године имао и 7. факултет – педијатријски, који је од школске 2011-2012. године укинут и припојен медицинском факултету [4] . На 75 катедри Универзитета раде: * 2 академика, * 1 дописни члан, * 15 заслужних научних радника, * 21 заслужни доктор, * 118 професора, * 248 ванредних професора, * 513 асистената, * 212 наставника различитих специјалности, * 142 доктора и * 692 научних кандидата. Универзитет сваке године уписује 1.200 студената на различитим факултетима у трајању од: * општа медицина - 6 година, * стоматологија - 5 година, * медицинско-биолошки факултет - 5 година, * медицински и превентивни факултет - 6 година, * војномедицински факултет – 5 година, * фармацеутски факултет – 4 године * дипломирани, магистар – 2 године, * болничар – 2 године. Међу студентима је и 60 странаца из Азије, Африке, Латинске Америке. За смештај студенте и постдипломаца током студија постоји 8 студенстких домова који су у могућности да обезбеде смештај за све нерезиденте. Студентима су на располаагању спортски комплекс са базеном, теретане и много различитих спортских секција. Универзитетска библиотека располаже са око 800.000 примерака наставне и научне литературе. Тренутно, универзитет има и рекреативни центар „Табиб” на обали [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] у селу Набран. У оквиру универзитета постоје и анатомски музеји, као клиничка база (онкологије, терапије, стоматологије).<ref>{{Cite web|url=https://students.az/ru/content/university/azerbajdzhanskij_medicinskij_universitet|title=Азербайджанский Медицинский Университет - STUDENTS.AZ - Education Platform|website=students.az|access-date=2022-07-25}}</ref> Војномедицински факултет основан је под окриљем Азербејџанског медицинског универзитета у циљу припреме професионалних војномедицинских официра за потребе Оружаних снага у складу са указом председника Републике Азербејџан у циљу „унапређења обуке резервних официра ВС“ од 25. маја 2000. Трајање студија је 2 године. Од августа 2000. године за пријем на овај факултет бирају се мушки кандидати Медицинског универзитета који су завршили четврту годину терапијско-профилактичког, педијатријског и стоматолошког факултета. У оквиру Војномедицинског факултета функционишу и курсеви како би се осигурала начела доследности медицинских официра. У складу са захтевима „Закона о образовању Републике Азербејџан“ од школске 2011/2012. године на војномедицинском факултету Азербејџанског медицинског универзитета функциониши напредни курсеви за 11 занимања у циљу даљег усавршавања војних лекара.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://mod.gov.az/en/the-faculty-of-military-medicine-of-azerbaijan-medical-university-065/|title=Military medical faculty of Azerbaijan Medical University|website=MINISTRY OF DEFENSE OF THE REPUBLIC OF AZERBAIJAN|language=en|url-status=live|access-date=2022-07-25}}</ref> == Факултети == * медицински I * медицински II * стоматолошки * фармацеутски * општи здравствени * војно-медицински (од 2000. године).<ref name=":1" /> == Спољни односи == У зиму 2013. године донета је одлука о оснивању Иновативног мултидисциплинарног центра за развој виртуелних лабораторија из биологије и медицине.<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/a/my.westminster.ac.uk/emicvl/home|title=EMICVL|website=sites.google.com|access-date=2022-07-25}}</ref> У пројекту учествују државни универзитет Тбилиси , Универзитет Волонгонг , Универзитет Л'Аквила ( Италија ), Универзитет у Бресту ( Француска ), Грузијски универзитет Давид Агмашенебели, Државни универзитет у Бакуу , Национални универзитет у Одеси, Национални универзитет у Лавову.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=bXkud2VzdG1pbnN0ZXIuYWMudWt8ZW1pY3ZsfGd4OjZkNjc2MjVmNjNhZjJhZWU|title=Establishment of Innovative Multidisciplinary Centres for the Development of Virtual Laboratories in Biology and Medicine 543802-TEMPUS-1-2013-1-TEMPUS-JPHES Start date Dec 1st 2013|url-status=live|access-date=25.7.2022}}</ref> У пролеће 2017. челници Азербејџанског медицинског универзитета (АМУ) и Универзитета Коч (Република Турска) потписали су меморандум о сарадњи. Једна од главних тачака меморандума била је сагласност на међусобну размену лекара, као и болесника.<ref>{{Cite web|url=https://azertag.az/ru/xeber/Podpisan_memorandum_o_sotrudnichestve_mezhdu_universitetami_Azerbaidzhana_i_Turcii-1040244|title=Подписан меморандум о сотрудничестве между университетами Азербайджана и Турции|website=azertag.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2018. године одржан је догађај посвећен годишњици (стогодишњици) Астраханског државног медицинског универзитета . Потписан је споразум о сарадњи у области здравства, као и високог образовања [10] . == Носиоци почасних доктората == * Ихсан Дограмаци - председник ректора Турског универзитета, педијатар Харман ван Оусон - главни лекар Универзитетске болнице у Келну * Јавад Хеиат - професор Медицинског универзитета Табриз * Анвар Хасаноглу - ректор Универзитета Гази * Мустафа Галами - председник парламента Републике Турске , уролог * Т.Г. Гибредзе – шеф одељења Института за експерименталну морфологију Републике Грузије * Ертан Демирташ – начелник ВМА. Гулкхане центар за кардиологију, контраадмирал.<ref>{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2004/07/22/108322-svyatoe-serdtse-betsya-rovno.html|title=Святое сердце бьется ровно|website=www.mk.ru|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> * Ибрахим Јилдирим - проректор за међународне односе Истанбулског универзитета , шеф катедре за пластичну хирургију Медицинског факултета * Андреас Д. Еберт - директор болнице за акушерство и гинекологију. Вивандес Хумболт у Савезној Републици Немачкој. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{commonscat-inline|Azerbaijan Medical University}} * [http://amu.edu.az/ AMU website] * [http://www.euroeducation.net/euro/az005.htm Azerbaijan Medical University named after N. Narimanov] [[Категорија:Универзитети у Азербејџану]] [[Категорија:Историја медицине]] [[Категорија:Наука и технологија у Азербејџану]] k1ftmjr3xaa6hymvwtvegy3iuohh42z 25122066 25122060 2022-07-25T10:16:40Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Универзитет | назив = Азербејџански медицински универзитет<br>''Azərbaycan Tibb Universiteti'' | слика = Tibbunidekan.jpg | слика_величина = 250п | опис_слике = | лого = Emblem of the Azerbaijan Medical University.jpg | мото = | датум_оснивања = [[9. мај]] [[1930]]. | тип = државни | седиште_град = [[Баку]] | седиште_држава = {{застава|Азербејџан}} | ректор = ''Герай Герайбейли'' | број_факултета = | број_студената = 8.000 | број_запослених =1.000 | број_наставног_особља = | буџет = | мрежно место = https://amu.edu.az/ }} '''Азербејџански медицински универзитет''' основан 1930. године, један је од највећих државних универзитета у [[Азербејџан|Азербејџану]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://aze.az/news_80letie_azerbaydzhanskog_42300.html|title=80-летие Азербайджанского медицинского университета|last=|date=2010-10-05|website=AZE.az|language=en-US|url-status=live|access-date=2022-07-25}}</ref> == Историја == Обука висококвалификованог медицинског особља у Азербејџану почела је у септембру 1919. године, након доношења одлуке Парламента Демократске Републике Азербејџана да се оснује државни универзитет у Бакуу са четири факултета, укључујући и медицински. За кратко време организована је Специјална припремна комисија под руководством истакнутог хирурга, професора В. И. Разумовског,<ref name=":0" /> која је у августу 1919.године одржала пријемни испити и примила прву класу студената – будућих лекара. Водећу улогу у развоју Института имали су научници-професори: И. Широкогоров , С. Давиденков , Ф. Н. Иљин , Л. Левин, Н. Ушински , К. Малиновски и други.<ref name=":0" /> Првих 30 студената који су добили племићку титулу доктора пуштено је 1922. године. Међу њима су биле и две младе Азербејџанке: Адиља ханум Шахтахтинскаја, касније први доктор наука, професор, и Џејран ханум Султанова, у будућности позната практичарка. Из института излазе први национални научни и педагошки кадрови: М. Миркасимов, М. А. Топчибашев , А. М. Алијев, И. М. Исмаил-заде и многи други. Од првих дана рада института држава је донела одлуку да организује сектор са наставом на азербејџанском језику. До тог времена створена су нова одељења, објављени су први уџбеници и приручници на националном језику, који су алужили за подучавање више хиљада азербејџанских дечака и девојчица. Значајан корак у развоју система обуке медицинског и научног медицинског особља била је Уредба Савета народних комесара Азербејџанске ССР од 9. маја 1930. године (бр. 287/99) о реорганизацији медицинског факултета у Бакуу. Овом Уредбом Универзитет је трансформисан у самостални медицински институт са два факултета: медицинским и превентивно-хигијенски. Први ректор медицинског института био је М. Н. Кадирли (1930). Након тога, институтом су предводили: * Н. Д. Маммадли (1931-1932), * А. М. Алијев (1932-1934), * М. Д. Хусејнов (1934-1935), * А. М. Алијев (1935-1938), * М. А. Алијев (1932-194). * З. М. Маммадов (1943-1946), * Б. А. Еивазов (1946-1964), * Х. Хасанов (1964-1968), * Б. Мајидов (1968-1972), * Гулииева З. Т. (1972-1983), * З. Д. Мамедов (1972-1983), * З. Д. Мамедов (1964-1968 ). * B. Məcidov (1968 – 1972) * Z. Quliyeva (1972 – 1983) * Y. Məmmədov (1983 – 1992) * Əhliman Əmiraslanov (1992 – 2015) * Gəray Gəraybəyli (2016 - Hal-hazırda).<ref name=":0" /> Медицински институт није престао са радом ни током [[Источни фронт (Други светски рат)|Великог отаџбинског рата]]. Институт је обучавао лекаре за фронт, а пружао је и велику практичну помоћ евакуационим болницама. У периоду од 1941 до 1944. Институт је обучио 2.082 лекара. Дана 29. април 1957. године Азербејџански медицински институт је на основу Указа Президијума Врховног совјета Азербејџанске ССР, добио име по јавној личности, лекару и писцу Нариману Нариманову. Све даље активности Института биле су везане за његово име. Од 1992. до 2016. ректора универзитета је био професор А. Т. Амирасланов, добитник Државне награде, редовни члан Пољске академије наука, члан Удружења светских онколога и Европског удружења реконструктивне хирургије, заслужни научник, доктор медицинских наука, редовни члан Националне академије наука Азербејџана. За новог ректора универзитета 2016. године именован је Гарај Гарајбејли, главни психијатар Републике Азербејџан.<ref>{{Cite web|url=https://1news.az/news/20160411060053740-Stalo-izvestno-imya-novogo-rektora-Azerbaidzhanskogo-meditsinskogo-universiteta|title=Стало известно имя нового ректора Азербайджанского медицинского университета|website=1news.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2013. године уприличено је отварање Едукативно-хируршке клинике Универзитета.<ref>{{Cite web|url=https://president.az/ru/articles/view/9296|title=Ильхам Алиев принял участие в открытии Учебно-хирургической клиники Азербайджанского медицинского университета » Официальный сайт президента Азербайджанской Республики|website=president.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> == Структура == Више од 8 хиљада студената студира на универзитету, док Азербејџански медицински универзитет има 7 образовних установа, 6 факултета и 75 одељења . Азербејџански медицински универзитет је до 2011. године имао и 7. факултет – педијатријски, који је од школске 2011-2012. године укинут и припојен медицинском факултету [4] . На 75 катедри Универзитета раде: * 2 академика, * 1 дописни члан, * 15 заслужних научних радника, * 21 заслужни доктор, * 118 професора, * 248 ванредних професора, * 513 асистената, * 212 наставника различитих специјалности, * 142 доктора и * 692 научних кандидата. Универзитет сваке године уписује 1.200 студената на различитим факултетима у трајању од: * општа медицина - 6 година, * стоматологија - 5 година, * медицинско-биолошки факултет - 5 година, * медицински и превентивни факултет - 6 година, * војномедицински факултет – 5 година, * фармацеутски факултет – 4 године * дипломирани, магистар – 2 године, * болничар – 2 године. Међу студентима је и 60 странаца из Азије, Африке, Латинске Америке. За смештај студенте и постдипломаца током студија постоји 8 студенстких домова који су у могућности да обезбеде смештај за све нерезиденте. Студентима су на располаагању спортски комплекс са базеном, теретане и много различитих спортских секција. Универзитетска библиотека располаже са око 800.000 примерака наставне и научне литературе. Тренутно, универзитет има и рекреативни центар „Табиб” на обали [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] у селу Набран. У оквиру универзитета постоје и анатомски музеји, као клиничка база (онкологије, терапије, стоматологије).<ref>{{Cite web|url=https://students.az/ru/content/university/azerbajdzhanskij_medicinskij_universitet|title=Азербайджанский Медицинский Университет - STUDENTS.AZ - Education Platform|website=students.az|access-date=2022-07-25}}</ref> Војномедицински факултет основан је под окриљем Азербејџанског медицинског универзитета у циљу припреме професионалних војномедицинских официра за потребе Оружаних снага у складу са указом председника Републике Азербејџан у циљу „унапређења обуке резервних официра ВС“ од 25. маја 2000. Трајање студија је 2 године. Од августа 2000. године за пријем на овај факултет бирају се мушки кандидати Медицинског универзитета који су завршили четврту годину терапијско-профилактичког, педијатријског и стоматолошког факултета. У оквиру Војномедицинског факултета функционишу и курсеви како би се осигурала начела доследности медицинских официра. У складу са захтевима „Закона о образовању Републике Азербејџан“ од школске 2011/2012. године на војномедицинском факултету Азербејџанског медицинског универзитета функциониши напредни курсеви за 11 занимања у циљу даљег усавршавања војних лекара.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://mod.gov.az/en/the-faculty-of-military-medicine-of-azerbaijan-medical-university-065/|title=Military medical faculty of Azerbaijan Medical University|website=MINISTRY OF DEFENSE OF THE REPUBLIC OF AZERBAIJAN|language=en|url-status=live|access-date=2022-07-25}}</ref> == Факултети == * медицински I * медицински II * стоматолошки * фармацеутски * општи здравствени * војно-медицински (од 2000. године).<ref name=":1" /> == Спољни односи == У зиму 2013. године донета је одлука о оснивању Иновативног мултидисциплинарног центра за развој виртуелних лабораторија из биологије и медицине.<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/a/my.westminster.ac.uk/emicvl/home|title=EMICVL|website=sites.google.com|access-date=2022-07-25}}</ref> У пројекту учествују државни универзитет Тбилиси , Универзитет Волонгонг , Универзитет Л'Аквила ( Италија ), Универзитет у Бресту ( Француска ), Грузијски универзитет Давид Агмашенебели, Државни универзитет у Бакуу , Национални универзитет у Одеси, Национални универзитет у Лавову.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=bXkud2VzdG1pbnN0ZXIuYWMudWt8ZW1pY3ZsfGd4OjZkNjc2MjVmNjNhZjJhZWU|title=Establishment of Innovative Multidisciplinary Centres for the Development of Virtual Laboratories in Biology and Medicine 543802-TEMPUS-1-2013-1-TEMPUS-JPHES Start date Dec 1st 2013|url-status=live|access-date=25.7.2022}}</ref> У пролеће 2017. челници Азербејџанског медицинског универзитета (АМУ) и Универзитета Коч (Република Турска) потписали су меморандум о сарадњи. Једна од главних тачака меморандума била је сагласност на међусобну размену лекара, као и болесника.<ref>{{Cite web|url=https://azertag.az/ru/xeber/Podpisan_memorandum_o_sotrudnichestve_mezhdu_universitetami_Azerbaidzhana_i_Turcii-1040244|title=Подписан меморандум о сотрудничестве между университетами Азербайджана и Турции|website=azertag.az|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> У јесен 2018. године одржан је догађај посвећен годишњици (стогодишњици) Астраханског државног медицинског универзитета . Потписан је споразум о сарадњи у области здравства, као и високог образовања [10] . == Носиоци почасних доктората == * Ихсан Дограмаци - председник ректора Турског универзитета, педијатар Харман ван Оусон - главни лекар Универзитетске болнице у Келну * Јавад Хеиат - професор Медицинског универзитета Табриз * Анвар Хасаноглу - ректор Универзитета Гази * Мустафа Галами - председник парламента Републике Турске , уролог * Т.Г. Гибредзе – шеф одељења Института за експерименталну морфологију Републике Грузије * Ертан Демирташ – начелник ВМА. Гулкхане центар за кардиологију, контраадмирал.<ref>{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2004/07/22/108322-svyatoe-serdtse-betsya-rovno.html|title=Святое сердце бьется ровно|website=www.mk.ru|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref> * Ибрахим Јилдирим - проректор за међународне односе Истанбулског универзитета , шеф катедре за пластичну хирургију Медицинског факултета * Андреас Д. Еберт - директор болнице за акушерство и гинекологију. Вивандес Хумболт у Савезној Републици Немачкој. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{commonscat-inline|Azerbaijan Medical University}} * [http://amu.edu.az/ AMU website] {{аз}} * [http://www.euroeducation.net/euro/az005.htm Azerbaijan Medical University named after N. Narimanov] {{ен}} [[Категорија:Универзитети у Азербејџану]] [[Категорија:Историја медицине]] [[Категорија:Наука и технологија у Азербејџану]] ntltars3399uwoxf2auzq0de2mzqx85 0 4329954 25121921 2022-07-25T07:55:45Z EmiliaITČA 298352 Направљено превођењем странице „[[:hr:Special:Redirect/revision/6315067|Paaa..?]]” wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Пааа..? | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|2004|10}} | жанр = поп | издавач = Кроација рекордс | албум_пре = С друге стране мјесеца | албум_после = Дама и цар | година0 = 2002 | година1 = 2004 | година2 = 2007 }}'''''Пааа.?''''' је шеснаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 2004. објавили [[Croatia Records|Кроација Рекордс]] и Тоника. Ово је пети и последњи албум групе Магазин са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. Након овог албума Јелена је започела самосталну каријеру, а заменила ју је [[Ивана Ковач]] . == Позадина == На радијском фестивалу [[2003]]. извели су песму ''Кад би био близу'', а на Сплитском фестивалу су певали ''Да ли знаш да те не волим''. Годину дана касније победили су на Сплитском фестивалу са песмом ''Не тиче ме се'', док су на Фестивалу Златне жице Славоније исте године наступили са песмом ''Често''. Године 2004. изашао је албум под називом ''Пааа..?'' <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin shop.crorec.hr </ref> == О албуму == На албуму се налази 10 песама. На албуму је био и дует: песма ''Лепоглава'' са [[Мирослав Шкоро|Мирославом Шкором]] и [[Ђорђе Новковић|Ђорђем Новковићем]] . Аутори већине песама су Вјекослава Хуљић и Тончи Хуљић. На продукцији песама су радили Федор Боић, Реми Казиноти и Едуард Ботрић . Албум је сниман у три различита студија: студију Томислава Мрдуљаша у Сплиту, студију Кроација Рекордса и студију Тетрапак (миксује се у поменутом студију). Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref>https://www.discogs.com/Magazin-Paaa/release/5104366 Magazin - Paaa..? www.discogs.com</ref> == Комерцијални успех == Албум је постигао значајан комерцијални успех. Албум је садржао низ хитова укључујући песме: ''Не тиче ме се, Кад би био близу, Да ли знаш да те не волим'' и ''Слатко, љуто,'' кисело. <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == Обраде == * Не тиче ме се-Glorious (Андреас Џонсон, 1999) == Референце == <references group=""></references> [[Категорија:Албуми 2004.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] 2b34944me6zwmrw0otgoc5gw4ak6vjk 25121922 25121921 2022-07-25T07:56:16Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Пааа..? | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|2004|10}} | жанр = поп | издавач = Кроација рекордс | албум_пре = С друге стране мјесеца | албум_после = Дама и цар | година0 = 2002 | година1 = 2004 | година2 = 2007 }}'''''Пааа.?''''' је шеснаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 2004. објавили [[Croatia Records|Кроација Рекордс]] и Тоника. Ово је пети и последњи албум групе Магазин са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. Након овог албума Јелена је започела самосталну каријеру, а заменила ју је [[Ивана Ковач]] . == Позадина == На радијском фестивалу [[2003]]. извели су песму ''Кад би био близу'', а на Сплитском фестивалу су певали ''Да ли знаш да те не волим''. Годину дана касније победили су на Сплитском фестивалу са песмом ''Не тиче ме се'', док су на Фестивалу Златне жице Славоније исте године наступили са песмом ''Често''. Године 2004. изашао је албум под називом ''Пааа..?'' <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin shop.crorec.hr </ref> == О албуму == На албуму се налази 10 песама. На албуму је био и дует: песма ''Лепоглава'' са [[Мирослав Шкоро|Мирославом Шкором]] и [[Ђорђе Новковић|Ђорђем Новковићем]] . Аутори већине песама су Вјекослава Хуљић и Тончи Хуљић. На продукцији песама су радили Федор Боић, Реми Казиноти и Едуард Ботрић . Албум је сниман у три различита студија: студију Томислава Мрдуљаша у Сплиту, студију Кроација Рекордса и студију Тетрапак (миксује се у поменутом студију). Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref>https://www.discogs.com/Magazin-Paaa/release/5104366 Magazin - Paaa..? www.discogs.com</ref> == Комерцијални успех == Албум је постигао значајан комерцијални успех. Албум је садржао низ хитова укључујући песме: ''Не тиче ме се, Кад би био близу, Да ли знаш да те не волим'' и ''Слатко, љуто,'' кисело. <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == Обраде == * Не тиче ме се-Glorious (Андреас Џонсон, 1999)<ref>{{Cite web|url=https://www.whosampled.com/sample/428115/Magazin-Ne-Ti%C4%8De-Me-Se-Andreas-Johnson-Glorious/|title=Magazin's 'Ne Tiče Me Se' - Discover the Sample Source|website=WhoSampled|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Референце == <references group=""></references> [[Категорија:Албуми 2004.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] dwryuxc58xrut1pxw5pvo3gun2mclm0 25121923 25121922 2022-07-25T07:56:27Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Пааа..? | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|2004|10}} | жанр = поп | издавач = Кроација рекордс | албум_пре = [[С друге стране Мјесеца|С друге стране мјесеца]] | албум_после = Дама и цар | година0 = 2002 | година1 = 2004 | година2 = 2007 }}'''''Пааа.?''''' је шеснаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 2004. објавили [[Croatia Records|Кроација Рекордс]] и Тоника. Ово је пети и последњи албум групе Магазин са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. Након овог албума Јелена је започела самосталну каријеру, а заменила ју је [[Ивана Ковач]] . == Позадина == На радијском фестивалу [[2003]]. извели су песму ''Кад би био близу'', а на Сплитском фестивалу су певали ''Да ли знаш да те не волим''. Годину дана касније победили су на Сплитском фестивалу са песмом ''Не тиче ме се'', док су на Фестивалу Златне жице Славоније исте године наступили са песмом ''Често''. Године 2004. изашао је албум под називом ''Пааа..?'' <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin shop.crorec.hr </ref> == О албуму == На албуму се налази 10 песама. На албуму је био и дует: песма ''Лепоглава'' са [[Мирослав Шкоро|Мирославом Шкором]] и [[Ђорђе Новковић|Ђорђем Новковићем]] . Аутори већине песама су Вјекослава Хуљић и Тончи Хуљић. На продукцији песама су радили Федор Боић, Реми Казиноти и Едуард Ботрић . Албум је сниман у три различита студија: студију Томислава Мрдуљаша у Сплиту, студију Кроација Рекордса и студију Тетрапак (миксује се у поменутом студију). Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref>https://www.discogs.com/Magazin-Paaa/release/5104366 Magazin - Paaa..? www.discogs.com</ref> == Комерцијални успех == Албум је постигао значајан комерцијални успех. Албум је садржао низ хитова укључујући песме: ''Не тиче ме се, Кад би био близу, Да ли знаш да те не волим'' и ''Слатко, љуто,'' кисело. <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == Обраде == * Не тиче ме се-Glorious (Андреас Џонсон, 1999)<ref>{{Cite web|url=https://www.whosampled.com/sample/428115/Magazin-Ne-Ti%C4%8De-Me-Se-Andreas-Johnson-Glorious/|title=Magazin's 'Ne Tiče Me Se' - Discover the Sample Source|website=WhoSampled|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Референце == <references group=""></references> [[Категорија:Албуми 2004.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] kxioatkwz1j214c3zsdqb6le6fzmof9 25121927 25121923 2022-07-25T07:58:26Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Пааа..? | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|2004|10}} | жанр = поп | издавач = Кроација рекордс | албум_пре = [[С друге стране Мјесеца|С друге стране мјесеца]] | албум_после = Дама и цар | година0 = 2002 | година1 = 2004 | година2 = 2007 }}'''''Пааа.?''''' је шеснаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 2004. објавили [[Croatia Records|Кроација Рекордс]] и Тоника. Ово је пети и последњи албум групе Магазин са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. Након овог албума Јелена је започела самосталну каријеру, а заменила ју је [[Ивана Ковач]] . == Позадина == На радијском фестивалу [[2003]]. извели су песму ''Кад би био близу'', а на Сплитском фестивалу су певали ''Да ли знаш да те не волим''. Годину дана касније победили су на Сплитском фестивалу са песмом ''Не тиче ме се'', док су на Фестивалу Златне жице Славоније исте године наступили са песмом ''Често''. Године 2004. изашао је албум под називом ''Пааа..?'' <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin shop.crorec.hr </ref> == О албуму == На албуму се налази 10 песама. На албуму је био и дует: песма ''Лепоглава'' са [[Мирослав Шкоро|Мирославом Шкором]] и [[Ђорђе Новковић|Ђорђем Новковићем]] . Аутори већине песама су Вјекослава Хуљић и Тончи Хуљић. На продукцији песама су радили Федор Боић, Реми Казиноти и Едуард Ботрић . Албум је сниман у три различита студија: студију Томислава Мрдуљаша у Сплиту, студију Кроација Рекордса и студију Тетрапак (миксује се у поменутом студију). Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref>https://www.discogs.com/Magazin-Paaa/release/5104366 Magazin - Paaa..? www.discogs.com</ref> == Комерцијални успех == Албум је постигао значајан комерцијални успех. Албум је садржао низ хитова укључујући песме: ''Не тиче ме се, Кад би био близу, Да ли знаш да те не волим'' и ''Слатко, љуто,'' кисело. <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == Обраде == * Не тиче ме се-Glorious (Андреас Џонсон, 1999)<ref>{{Cite web|url=https://www.whosampled.com/sample/428115/Magazin-Ne-Ti%C4%8De-Me-Se-Andreas-Johnson-Glorious/|title=Magazin's 'Ne Tiče Me Se' - Discover the Sample Source|website=WhoSampled|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Референце == <references group=""></references> [[Категорија:Албуми 2004.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] [[Категорија:Албуми групе Магазин]] r1p1blhlz27cx5t2oeuoikcvyt8xkjh 3 4329955 25121925 2022-07-25T07:56:52Z QueerEcofeminist 215411 QueerEcofeminist преместио је страницу [[Разговор са корисником:ApophisJJ]] на [[Разговор са корисником:Valentin JJ.]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/ApophisJJ|ApophisJJ]] у [[Special:CentralAuth/Valentin JJ.|Valentin JJ.]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор са корисником:Valentin JJ.]] 5dhowsamclg7281j96fpgc3h1k40rht 0 4329956 25121937 2022-07-25T08:02:42Z Sanslogique 194747 Нова страница: {{Инфокутија Музичар | име = Оља Пољакова | слика = 2022 Olya Polyakova - by 2eight - DSC3886.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Оља Пољакова 2022. године | пуно_име = Ољга Јурјевна Пољакова | друга_имена = | надимци = | боја_позадине = солиста |… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музичар | име = Оља Пољакова | слика = 2022 Olya Polyakova - by 2eight - DSC3886.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Оља Пољакова 2022. године | пуно_име = Ољга Јурјевна Пољакова | друга_имена = | надимци = | боја_позадине = солиста | датум_рођења = {{датум_рођења|1979|01|29|год==да}} | место_рођења = [[Виница (Украјина)|Виница]] | држава_рођења = {{застава|СССР}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = {{застава|Украјина}} | религија = | супружници = | партнери = | деца = | родитељи = | породица = | активни_период = 2000—данас | образовање = | занимање = [[певачица]], [[глумица]], [[водитељ]]ка | богатство = | жанр = [[поп музика]]<ref>{{cite web|url=https://www.cosmo.com.ua/koroleva-nochi-olya-polyakova-predstavila-noviy-klip/|title=Королева ночи: Оля Полякова представила новый клип|date=25. мај 2018.|website=[[Cosmopolitan|Cosmopolitan Ukraine]] |access-date=25. јул 2022.}}</ref> | инструменти = | издавачке_куће = Best Music | везани_чланци = | веб-сајт = {{URL|http://polyakova.com.ua/}} | потпис = }} '''Ољга Јурјевна Пољакова''' ({{јез-укр|Ольга Юріївна Полякова}}; [[Виница (Украјина)|Виница]], [[29. јануар]] [[1979]].), познатија као '''Оља Пољакова''' ({{јез-укр|Оля Полякова}}), [[Украјина|украјинска]] је певачица, глумица и телевизијска водитељка. == Дискографија == === Албуми === * ''-{Приходи ко мне}-'' (2001) * ''-{Шлёпали шлёпки}-'' (2017) * ''-{Королева ночи}-'' (2019) === Синглови === * „-{Russian Style}-” (2012) * „-{#Шлёпки}-” (2013) * „-{Люли}-” (2013) * „-{Асталависта, сепаратиста!}-” (2014) * „-{Брошенный котёня}-” (2014) * „-{Любовь-морковь}-” (2015) * „-{Первое лето без него}-” (2015) * „-{О Боже, как больно!}-” (2016) * „-{#Плавочки}-” (2016) * „-{Номер один}-” (2017) * „-{Бывший}-” (2017) * „-{Мама}-” (2018) * „-{Королева ночи}-” (2018) * „-{Любовница}-” (2018) * „-{Лёд тронулся}-” (2019) * „-{Звонила}-” (2019) * „-{Эй, секундочку}-” (2019) * „-{Свят! Свят! Свят!}-” (2019) * „-{Ночная жрица}-” (2019) * „-{Белый танец}-” (2020) * „-{Взрослая девочка}-” (2021) * „-{Щасливі люди}-” (2021) == Референце == {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Пољакова, Оља}} [[Категорија:Рођени 1979.]] [[Категорија:Украјинске певачице]] 9bwref0d7k8wqhvwca9ncfzuzbzp504 1 4329957 25121938 2022-07-25T08:03:26Z Intermedichbo 31422 {{страница за разговор}} {{Википројекат медицина (чланак) |корисник= Intermedich wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат медицина (чланак) |корисник= Intermedich glf22fs477rfrwciupfsvcb3y4xpses 25121940 25121938 2022-07-25T08:04:06Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат медицина (чланак) |корисник= Intermedicho}} jjgfiehzbnrc2ifuq0tbmaoznf0mjpl 0 4329958 25121952 2022-07-25T08:35:22Z Dilic 1754 Нова страница: '''Јаков Костурски''' је православни [[Светац|светитељ]] из [[16. век]]<nowiki/>а <ref>{{Cite web|url=https://www.saint.gr/2866/saint.aspx|title=Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιοι Ιάκωβος ο νέος Οσιομάρτυρας από την Καστοριά και οι δύο μαθητές του Ιάκωβος ο Διάκονος και Διονύσιος ο Μοναχός|website=www.sai… wikitext text/x-wiki '''Јаков Костурски''' је православни [[Светац|светитељ]] из [[16. век]]<nowiki/>а <ref>{{Cite web|url=https://www.saint.gr/2866/saint.aspx|title=Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιοι Ιάκωβος ο νέος Οσιομάρτυρας από την Καστοριά και οι δύο μαθητές του Ιάκωβος ο Διάκονος και Διονύσιος ο Μοναχός|website=www.saint.gr|access-date=2022-07-25}}</ref>. [[Датотека:Icon_of_Jacob_of_Kostur_19_C.jpg|мини|Јаков Костурски (у средини) са ученицима Јаковом и Дионисијем]] Рођен је у [[Крстурска епархија|епархији Костурској]], селу Горенца од родитеља Мартина и Параскеве. Радећи с овцама, Јаков се обогатио, и тиме изазвао завист свога брата, који га је оклеветао код [[Турци Османлије|Турака]] да је нашао неко благо у земљи. Због тога је побегао у [[Цариград]], где се тргујући поново обогатио. Након исповести код [[Нифонт II Цариградски|патријарха Нифонта]], раздао је све своје богатство сиромасима и повукао се у [[Света Гора|Свету Гору]], где се замонашио у [[Манастир Ивирон|манастиру Ивирон]]. Као монах боравио је неко време у [[Скит Светог Јована Претече|скиту „Свети Јован Претеча]]“. После неког времена напустио је манастир и почео да проповеда у Костурском. После клевете епископа Акакија да може изазвати побуну, Јаков је, заједно са двојицом својих ученика – јерођаконом Јаковом и монахом Дионисијем, ухапшен од османских власти и послат у [[Једрене]]. Тамо су били тешко мучени и осуђени на смрт вешањем <ref>{{Cite web|url=https://fos-kastoria.blogspot.com/2013/11/1-1520.html|title=Φως της Καστοριάς: Το μαρτυρικόν τέλος του οσίου Ιακώβου του εκ Καστορίας. 1η Νοεμβρίου 1520.|last=Αλεξίου|first=Γ Τ|date=2013|website=Φως της Καστοριάς|url-status=live}}</ref>. Јаков је умро у затвору у Једрену. Његово тело су власти обесиле 1. новембра 1519. године. Његове мошти су купили хришћани и сахранили у манастиру Свете Анастасије Узорешителница у Галачисту близу [[Солун|Солуна]] <ref>{{Cite web|url=https://prijateljboziji.com/%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b8-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%bf%d0%be%d0%b4%d0%be%d0%b1%d0%bd%d0%b8-%d0%bc%d1%83%d1%87%d0%b5%d0%bd%d0%b8%d0%ba-%d1%98%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2-%d1%81%d0%b0-%d1%83%d1%87%d0%b5-3/|title=Свети преподобни мученик Јаков са ученицима Јаковом и Дионисијем|website=Prijateljboziji.com|language=sr-RS|access-date=2022-07-25}}</ref>. == Извори == <references /> [[Категорија:Светитељи]] 8t3xybepgv4zj1796ez1i3vnqsmvac8 0 4329959 25121963 2022-07-25T08:51:20Z EmiliaITČA 298352 Нова страница: {{Инфокутија албум | тип = студио | име = …А свемир мирује | извођач = Жељко Бебек | издат = {{датум почетка|1992|06|02}} | жанр = рок, поп | издавач = Кроација рекордс | продуцент = Никша Братош | албум_пре = … Кармин, ракија и пјесма | албум_после = Гори свијет, ….. ти ћеш га у… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = …А свемир мирује | извођач = Жељко Бебек | издат = {{датум почетка|1992|06|02}} | жанр = рок, поп | издавач = Кроација рекордс | продуцент = Никша Братош | албум_пре = … Кармин, ракија и пјесма | албум_после = Гори свијет, ….. ти ћеш га угасити | година0 = 1990 | година1 = 1992 | година2 = 1993 }} '''…А свемир мирује''' је седми албум [[Бошњаци|босанскохерцеговачког]] певача [[Жељко Бебек|Жељка Бебека]]. Албум садржи 11 песама од којих су хитови насловна нумера, ''Ил' ме жени, ил' тамбуру купи'', ''Шта је мени ово требало'' и ''Иду дани''. Изашао је 1992. године у издању [[Кроација рекордс|Кроација рекордса]].<ref name=":0">{{Citation|title=Bebek - ...A Svemir Miruje|url=https://www.discogs.com/master/833600-Bebek-A-Svemir-Miruje|accessdate=2022-07-25|language=en}}</ref> == О албуму == Албум је сниман марта и априла 1992. године у [[Загреб|Загребу]] јер се тамо преселио из [[Сарајево|Сарајева]] почетком [[Југословенски ратови|ратова]] на тлу [[СФРЈ]]. На овом албуму је сарађивао са [[Ђорђе Новковић|Ђорђем Новковићем]], [[Арсен Дедић|Арсеном Дедићем]], [[Зринко Тутић|Зринком Тутићем]], [[Алка Вуица|Алком Вуицом]], [[Златан Стипишић|Џибонијем]] итд.<ref name=":0" /> Ово је први Бебеков албум који изашао на [[Компакт-диск|ЦД-у]]<ref>{{Citation|title=Bebek - ...A Svemir Miruje (ЦД)|url=https://www.discogs.com/release/6864396-Bebek-A-Svemir-Miruje|accessdate=2022-07-25|language=en}}</ref> и последњи албум који је изашао на [[Грамофонска плоча|грамофонској плочи]].<ref>{{Citation|title=Bebek - ...A Svemir Miruje (плоча)|url=https://www.discogs.com/release/2124410-Bebek-A-Svemir-Miruje|accessdate=2022-07-25|language=en}}</ref> Албум је праћен спотом за песму ''Ил' ме жени, ил' тамбуру купи''.<ref>{{Citation|title=Il me zeni,il taburu kupi-Željko Bebek|url=https://www.youtube.com/watch?v=PlsM9ebAgcw|accessdate=2022-07-25|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Постава == * [[Ксенија Еркер]], [[Маја Благдан]] - пратећи вокали * [[Никша Братош]] - клавијатуре, програмирање и продукција == Референце == [[Категорија:Албуми 1992.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] 0ob0g7nep7vsskxn8pnyhhtu0osw9r5 25122020 25121963 2022-07-25T09:53:50Z MareBG 12583 added [[Category:Албуми Жељка Бебека]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = …А свемир мирује | извођач = Жељко Бебек | издат = {{датум почетка|1992|06|02}} | жанр = рок, поп | издавач = Кроација рекордс | продуцент = Никша Братош | албум_пре = … Кармин, ракија и пјесма | албум_после = Гори свијет, ….. ти ћеш га угасити | година0 = 1990 | година1 = 1992 | година2 = 1993 }} '''…А свемир мирује''' је седми албум [[Бошњаци|босанскохерцеговачког]] певача [[Жељко Бебек|Жељка Бебека]]. Албум садржи 11 песама од којих су хитови насловна нумера, ''Ил' ме жени, ил' тамбуру купи'', ''Шта је мени ово требало'' и ''Иду дани''. Изашао је 1992. године у издању [[Кроација рекордс|Кроација рекордса]].<ref name=":0">{{Citation|title=Bebek - ...A Svemir Miruje|url=https://www.discogs.com/master/833600-Bebek-A-Svemir-Miruje|accessdate=2022-07-25|language=en}}</ref> == О албуму == Албум је сниман марта и априла 1992. године у [[Загреб|Загребу]] јер се тамо преселио из [[Сарајево|Сарајева]] почетком [[Југословенски ратови|ратова]] на тлу [[СФРЈ]]. На овом албуму је сарађивао са [[Ђорђе Новковић|Ђорђем Новковићем]], [[Арсен Дедић|Арсеном Дедићем]], [[Зринко Тутић|Зринком Тутићем]], [[Алка Вуица|Алком Вуицом]], [[Златан Стипишић|Џибонијем]] итд.<ref name=":0" /> Ово је први Бебеков албум који изашао на [[Компакт-диск|ЦД-у]]<ref>{{Citation|title=Bebek - ...A Svemir Miruje (ЦД)|url=https://www.discogs.com/release/6864396-Bebek-A-Svemir-Miruje|accessdate=2022-07-25|language=en}}</ref> и последњи албум који је изашао на [[Грамофонска плоча|грамофонској плочи]].<ref>{{Citation|title=Bebek - ...A Svemir Miruje (плоча)|url=https://www.discogs.com/release/2124410-Bebek-A-Svemir-Miruje|accessdate=2022-07-25|language=en}}</ref> Албум је праћен спотом за песму ''Ил' ме жени, ил' тамбуру купи''.<ref>{{Citation|title=Il me zeni,il taburu kupi-Željko Bebek|url=https://www.youtube.com/watch?v=PlsM9ebAgcw|accessdate=2022-07-25|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Постава == * [[Ксенија Еркер]], [[Маја Благдан]] - пратећи вокали * [[Никша Братош]] - клавијатуре, програмирање и продукција == Референце == [[Категорија:Албуми 1992.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] [[Категорија:Албуми Жељка Бебека]] 85km0e6ohxz0tkwqjbc2ww9rug6viim 0 4329960 25121977 2022-07-25T09:09:07Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Браћа Лимијер]] 4j90ldslx7ipft79sjybp7340e6k2q4 0 4329961 25121981 2022-07-25T09:13:51Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Филмска продукција]] 7g9gm18oo6se1htb56drhici2qy2eoy 0 4329962 25121986 2022-07-25T09:18:27Z Dilic 1754 Нова страница: [[Датотека:Жития Святых (1903-1911) - икона 03031 Акепсим, Иосиф и Аифал.png|мини|Акепсим, Јосиф и Аифал]] '''Акепсим, Јосиф и Аитал''' су [[Рано хришћанство|ранохришћански]] свети [[Mučenik|мученици]] из 4. века. Заједно се прослављају у [[Православна црква|Православној цркви]] 3… wikitext text/x-wiki [[Датотека:Жития Святых (1903-1911) - икона 03031 Акепсим, Иосиф и Аифал.png|мини|Акепсим, Јосиф и Аифал]] '''Акепсим, Јосиф и Аитал''' су [[Рано хришћанство|ранохришћански]] свети [[Mučenik|мученици]] из 4. века. Заједно се прослављају у [[Православна црква|Православној цркви]] 3 (16) новембра <ref>{{Cite web|url=https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D1%81%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%D0%BF%D0%BE_%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8E_%D1%81%D0%B2%D1%82._%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%8F_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE/%D0%9D%D0%BE%D1%8F%D0%B1%D1%80%D1%8C/3|title=Жития святых по изложению свт. Димитрия Ростовского/Ноябрь/3 — Викитека|website=ru.wikisource.org|language=ru|access-date=2022-07-25}}</ref>. Акепсим је био [[епископ]] града Наесона у [[Персијско царство|Персији]]. Од младости је живео у посту и молитви. Пострадао је у својој 80-ој години сведочећи хришћанску веру. Неколико године пре страдања видео је пророчанство о своме страдању: "Када једном он сеђаше у своме дому, једно момче његово испуни се пророчкога духа, целива га у главу и рече: Благо овој глави, јер ће за Христа примити мучење! - Он се обрадова овом пророчанству и рече: Нека ми буде, чедо, по речи твојој." Крај њега је седо његов драги пријатељ Јосиф епископ оближњега града Бет-Кетуба. Чувши речи што их момче изговори, он се осмехну и упита момче: Реци ми, чедо, знаш ли што и о нама? - Богонадахнуто момче одговори: Ти нећеш више видети град свој, него ћеш се преставити на путу к њему, у селу Етрадан.Пророчанство овог дечака испуни се код оба епископа: један умре на путу, у споменутом селу, а глава епископа Акепсима стварно се удостоји мученичког венца. Незнабожни персијски [[Шапур II|цар Шапур II]] покренуо је велики прогон хришћана. Разаслао је у све крајеве своје земље наређење: да буду побијени сви који исповедају Христа. Без милости је тада побијено по градовима и селима Персије безбројно мноштво хришћана. Пострадали су и многи од дворјана у царским палатама, амеђу њима и евнух Азадис, љубимац царев. Цар дознавши за смрт свог љубимца евнуха Азадиса, веома се ожалости, и прекрати свеопшти покољ хришћана: он издаде наредбу да се смрћу кажњавају само вође и учитељи хришћанске вере. У то време погубљен је свети епископ Акепсим. Мало затим ухваћен је и презвитер Јосиф, коме је било седамдесет година, и ђакон Аитал. И они су након што су одбили да принесу жртву идолу након мучења погубљени <ref>{{Cite web|url=https://prijateljboziji.com/%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b8-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%88%d1%82%d0%b5%d0%bd%d0%be%d0%bc%d1%83%d1%87%d0%b5%d0%bd%d0%b8%d0%ba-%d0%b0%d0%ba%d0%b5%d0%bf%d1%81%d0%b8%d0%bc-%d0%b5%d0%bf%d0%b8%d1%81%d0%ba-3/|title=Свети свештеномученик Акепсим, епископ наесонски и други с њим|website=Prijateljboziji.com|language=sr-RS|access-date=2022-07-25}}</ref>. == Извори == <references /> [[Категорија:Светитељи]] [[Категорија:Ранохришћански мученици]] 8f4ig78ga1rrjwi9dme7ptm2y697dqz 6 4329963 25121987 2022-07-25T09:18:44Z Uw17 165959 Постер филма ''[[Мртав жив]]'', извор: [https://www.imdb.com/title/tt0103873/ имдб] wikitext text/x-wiki == Опис измене == Постер филма ''[[Мртав жив]]'', извор: [https://www.imdb.com/title/tt0103873/ имдб] == Лиценцирање == {{Филмски постер}} hm91fb4inihnok6amcyble4omikvaep 0 4329964 25121990 2022-07-25T09:20:44Z Dilic 1754 Преусмерена страница на [[Акепсим, Јосиф и Аитал]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Акепсим, Јосиф и Аитал]] tmedffuj9meeuszj0qnhgqvpfv2z0t7 3 4329965 25122002 2022-07-25T09:34:36Z Vladimir Solovjev 27715 Vladimir Solovjev преместила је страницу [[Разговор са корисником:ViktorChik VTR]] на [[Разговор са корисником:Viktor Sonyboy]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/ViktorChik VTR|ViktorChik VTR]] у [[Special:CentralAuth/Viktor Sonyboy|Viktor Sonyboy]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор са корисником:Viktor Sonyboy]] g2s3d2olarn7hrymnvbe3lfvuy2sjsc 0 4329966 25122014 2022-07-25T09:50:08Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Иницијација]] if138if3apchi7gea89y5tnks8j2bmh 10 4329967 25122016 2022-07-25T09:52:15Z Dcirovic 57122 . wikitext text/x-wiki {{Catalog lookup link|{{{1|}}}|{{{2|}}}|{{{3|}}}|{{{4|}}}|{{{5|}}}|{{{6|}}}|{{{7|}}}|{{{8|}}}|{{{9|}}}|article-link=Gale (identifier)|article-name=Gale|link-prefix=https://go.gale.com/ps/anonymous?id=GALE%7C|list-leadout={{{leadout|}}}}}<noinclude> {{documentation}} </noinclude> jfxz6zn7915dnuupxwoeirmvm44bjiw 14 4329968 25122023 2022-07-25T09:54:32Z MareBG 12583 Направљена празна страница wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 25122025 25122023 2022-07-25T09:54:51Z MareBG 12583 added [[Category:Албуми по извођачу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Албуми по извођачу|Жељко Бебек]] 7vmrizvm8sqv6417kmonygs07o8yi34 2 4329969 25122043 2022-07-25T10:06:26Z Vanjaclawthorne 272154 Нова страница: @import url('https://fonts.googleapis.com/css2family=Noto+Sans+Mono:wght@600&display=swap'); html, body { font-family: 'Noto Sans Mono', monospace; font-weight: 600; } .mw-body-content { font-size: 1.04em; line-height: 1.6em; letter-spacing: 0.025em; word-spacing: 0.04em; } h1, h2, h3, h4, h5, .mw-body h1, .mw-body h2, .mw-body h3, .mw-body h4 { font-family: 'Noto Sans Mono', monospace; font-weight: 800; border-bottom: none; } css text/css @import url('https://fonts.googleapis.com/css2family=Noto+Sans+Mono:wght@600&display=swap'); html, body { font-family: 'Noto Sans Mono', monospace; font-weight: 600; } .mw-body-content { font-size: 1.04em; line-height: 1.6em; letter-spacing: 0.025em; word-spacing: 0.04em; } h1, h2, h3, h4, h5, .mw-body h1, .mw-body h2, .mw-body h3, .mw-body h4 { font-family: 'Noto Sans Mono', monospace; font-weight: 800; border-bottom: none; } n8ow4d4sghbrktn1netvha3tkf1qv22 6 4329970 25122044 2022-07-25T10:07:09Z Dukae1969 184906 Naslovna strana #7 vanrednog broja LMS u kojoj je objavljena epizoda Marti Misterije "Čovek koji je otkrio Evropu". Dnevnik, Novi Sad, 1984. wikitext text/x-wiki == Опис измене == Naslovna strana #7 vanrednog broja LMS u kojoj je objavljena epizoda Marti Misterije "Čovek koji je otkrio Evropu". Dnevnik, Novi Sad, 1984. == Лиценцирање == {{корице стрипа}} 39bv70elhlrby5wut9io1c0he9yqgk7 0 4329971 25122052 2022-07-25T10:09:18Z Асена 270577 Асена преместио је страницу [[Lars fon Trir]] на [[Ларс фон Трир]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Ларс фон Трир]] 61soehg9qp35t47b2steine91ge85dp 1 4329972 25122054 2022-07-25T10:09:18Z Асена 270577 Асена преместио је страницу [[Разговор:Lars fon Trir]] на [[Разговор:Ларс фон Трир]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор:Ларс фон Трир]] lrta7oeljeonuyy3h8pmqv3wf1aumn7 0 4329973 25122071 2022-07-25T10:34:43Z Intermedichbo 31422 Нова страница: '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здрав… wikitext text/x-wiki '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здравља Русије) је високообразовна медицинска установа у граду Ижевску, [[Удмуртија|Република Удмуртија]]. == Историја == У вези са епидемијом антракса и колере која је почела након разорног грађанског рата у Русији на територији Удмуртске аутономне области, постало је акутно питање обуке висококвалификованог медицинског особља. Декрет Савета народних комесара РСФСР од 15. априла 1933. године број 341 одлучио је да се отвори медицински институт у граду Ижевску. Један од оснивача универзитета био је познати совјетски научник медицине Василиј Николајевич Парин. У августу 1933. године у прву годину Ижевског медицинског института уписан је 171 студент . У почетку, институт се састојао од једног - медицинског - факултета, у оквиру којег су функционисала четири одсека: нормална анатомија, општа хемија, физика, биологија. Током наредних пет година значајно се проширио: организовано је више од два десетина одељења, које је опремио наставним средствима 2. Московски медицински институт . Године 1938. одржана је прва диплома 109 лекара, од којих је већина послата на рад у медицинске установе у Удмуртији . Током година Великог отаџбинског рата, институт је извршио пет диплома - већина новопечених 762 лекара овог периода послата је у војску и позадинске болнице. Институт је 1943. године добио захвалност Врховног команданта Совјетске армије генералисимуса Стаљина за несебичан рад и активну помоћ . У послератним годинама институт је наставио свој развој: 1975. године отворен је педијатријски факултет, а 1980. године стоматолошки факултет. У образовном процесу почела су да се активно користе техничка средства, побољшано је обезбеђење лабораторијске опреме, снимљени су образовни филмови. Почетком 80-их година створен је рачунарски центар и почело је увођење рачунарске технологије у педагошки процес. 1995. године, на основу наредбе Државног комитета за високо образовање Русије од 23.06.1995. бр. 953 и наредбе Министарства здравља и медицинске индустрије Руске Федерације од 20.07.1995. 209, Ижевски државни медицински институт добио је статус академије и преименован је у Ижевску државну медицинску академију. == Ректори == 1933-1937 - Гавриил Григоријевич Стерхов, 1937-1940 - Самуил Рувимович Гехман, 1940-1944 - Николај Федорович Рупасов, 1944-1948 - Иван Иванович Коситсин, 1948-1952 - Семјон Иванович Ворончихин, 1952-1955 - Иља Васиљевич Ољуњин, 1955-1961 - Николај Федорович Рупасов, 1961-1968 - Арсениј Михајлович Загребин, 1968-1975 - Иван Петрович Мокеров, 1975-1987 - Георгиј Ефимович Данилов, 1987-1993 - Вениамин Арсениевицх Ситников, 1993-2018 - Николај Сергејевич Стрелков, 2019 – Алексеј Евгенијевич Шкљајев. == Образовне активности == Од 2020. године у образовном процесу ИДМА учествује 5 факултета: * Медицински факултет; * Педијатријски факултет; * Стоматолошки факултет; * Центар за предуниверзитетско и додатно образовање; * факултет за усавршавање и стручну преквалификацију. Обука специјалиста се врши у следећим специјалностима: * Општа медицина * Педијатрија * Стоматологија Последипломско стручно усавршавање се изводи у оквиру 22 специјалности приправничког стажа, 28 специјализација и 19 постдипломских специјалности. Спроводи се и усавршавање и стручна преквалификација запослених и специјалиста, а кандидати се припремају за упис на универзитет. Академија учествује у заједничкој обуци специјалиста са Ижевским државним техничким универзитетом за специјалност „Физичке методе и инструменти медицинске интроскопије“ и са Удмуртским државним универзитетом у специјалности „Медицинска биотехнологија“. Клиничке базе ИДМА су водеће медицинске установе Удмуртске Републике и града Ижевска: I Републичка клиничка болница, Републички клиничко-дијагностички центар, градске клиничке болнице бр. 1, 2, 6, 9 и друге. Поседовање савремене медицинске и дијагностичке опреме и употреба најновијих технологија омогућавају извођење практичне наставе са студентима Академије на високом научном и практичном нивоу. === Издања === Медицинска академија у Ижевску од 2008. године издаје научни и практични часопис на руском и енглеском језику „Здравље, демографија, екологија угрофинских народа“.<ref>Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921</ref> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Шубин Л. Л., Зайцева В. И., Попова Е. В., Сухих Н. В. История создания и становления Ижевского государственного медицинского института // Таврический научный обозреватель. — 2016. — № 11-1 (16). * Ижевская медицинская академия государственная // Удмуртская Республика : Энциклопедия / гл. ред. В. В. Туганаев. — 2-е изд., испр. и доп. — Ижевск : Издательство «Удмуртия», 2008. — С. 352. — 768 с. — 2200 экз. — ISBN 978-5-7659-0486-2. * История Удмуртии: XX век / Под ред. К. И. Куликова; введение О. В. Васильевой, Л. Н. Бехтеревой, Н. А. Родионова. — Ижевск: УИИЯЛ УрО РАН, 2005. — 544 с. — 3000 экз. — ISBN 5-7691-1649-8. == Спољашње везе == lq952c9deze8420x701ketps1ixcxl9 25122072 25122071 2022-07-25T10:35:07Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{рут}} '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здравља Русије) је високообразовна медицинска установа у граду Ижевску, [[Удмуртија|Република Удмуртија]]. == Историја == У вези са епидемијом антракса и колере која је почела након разорног грађанског рата у Русији на територији Удмуртске аутономне области, постало је акутно питање обуке висококвалификованог медицинског особља. Декрет Савета народних комесара РСФСР од 15. априла 1933. године број 341 одлучио је да се отвори медицински институт у граду Ижевску. Један од оснивача универзитета био је познати совјетски научник медицине Василиј Николајевич Парин. У августу 1933. године у прву годину Ижевског медицинског института уписан је 171 студент . У почетку, институт се састојао од једног - медицинског - факултета, у оквиру којег су функционисала четири одсека: нормална анатомија, општа хемија, физика, биологија. Током наредних пет година значајно се проширио: организовано је више од два десетина одељења, које је опремио наставним средствима 2. Московски медицински институт . Године 1938. одржана је прва диплома 109 лекара, од којих је већина послата на рад у медицинске установе у Удмуртији . Током година Великог отаџбинског рата, институт је извршио пет диплома - већина новопечених 762 лекара овог периода послата је у војску и позадинске болнице. Институт је 1943. године добио захвалност Врховног команданта Совјетске армије генералисимуса Стаљина за несебичан рад и активну помоћ . У послератним годинама институт је наставио свој развој: 1975. године отворен је педијатријски факултет, а 1980. године стоматолошки факултет. У образовном процесу почела су да се активно користе техничка средства, побољшано је обезбеђење лабораторијске опреме, снимљени су образовни филмови. Почетком 80-их година створен је рачунарски центар и почело је увођење рачунарске технологије у педагошки процес. 1995. године, на основу наредбе Државног комитета за високо образовање Русије од 23.06.1995. бр. 953 и наредбе Министарства здравља и медицинске индустрије Руске Федерације од 20.07.1995. 209, Ижевски државни медицински институт добио је статус академије и преименован је у Ижевску државну медицинску академију. == Ректори == 1933-1937 - Гавриил Григоријевич Стерхов, 1937-1940 - Самуил Рувимович Гехман, 1940-1944 - Николај Федорович Рупасов, 1944-1948 - Иван Иванович Коситсин, 1948-1952 - Семјон Иванович Ворончихин, 1952-1955 - Иља Васиљевич Ољуњин, 1955-1961 - Николај Федорович Рупасов, 1961-1968 - Арсениј Михајлович Загребин, 1968-1975 - Иван Петрович Мокеров, 1975-1987 - Георгиј Ефимович Данилов, 1987-1993 - Вениамин Арсениевицх Ситников, 1993-2018 - Николај Сергејевич Стрелков, 2019 – Алексеј Евгенијевич Шкљајев. == Образовне активности == Од 2020. године у образовном процесу ИДМА учествује 5 факултета: * Медицински факултет; * Педијатријски факултет; * Стоматолошки факултет; * Центар за предуниверзитетско и додатно образовање; * факултет за усавршавање и стручну преквалификацију. Обука специјалиста се врши у следећим специјалностима: * Општа медицина * Педијатрија * Стоматологија Последипломско стручно усавршавање се изводи у оквиру 22 специјалности приправничког стажа, 28 специјализација и 19 постдипломских специјалности. Спроводи се и усавршавање и стручна преквалификација запослених и специјалиста, а кандидати се припремају за упис на универзитет. Академија учествује у заједничкој обуци специјалиста са Ижевским државним техничким универзитетом за специјалност „Физичке методе и инструменти медицинске интроскопије“ и са Удмуртским државним универзитетом у специјалности „Медицинска биотехнологија“. Клиничке базе ИДМА су водеће медицинске установе Удмуртске Републике и града Ижевска: I Републичка клиничка болница, Републички клиничко-дијагностички центар, градске клиничке болнице бр. 1, 2, 6, 9 и друге. Поседовање савремене медицинске и дијагностичке опреме и употреба најновијих технологија омогућавају извођење практичне наставе са студентима Академије на високом научном и практичном нивоу. === Издања === Медицинска академија у Ижевску од 2008. године издаје научни и практични часопис на руском и енглеском језику „Здравље, демографија, екологија угрофинских народа“.<ref>Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921</ref> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Шубин Л. Л., Зайцева В. И., Попова Е. В., Сухих Н. В. История создания и становления Ижевского государственного медицинского института // Таврический научный обозреватель. — 2016. — № 11-1 (16). * Ижевская медицинская академия государственная // Удмуртская Республика : Энциклопедия / гл. ред. В. В. Туганаев. — 2-е изд., испр. и доп. — Ижевск : Издательство «Удмуртия», 2008. — С. 352. — 768 с. — 2200 экз. — ISBN 978-5-7659-0486-2. * История Удмуртии: XX век / Под ред. К. И. Куликова; введение О. В. Васильевой, Л. Н. Бехтеревой, Н. А. Родионова. — Ижевск: УИИЯЛ УрО РАН, 2005. — 544 с. — 3000 экз. — ISBN 5-7691-1649-8. == Спољашње везе == m5ojp0agtbrppn4yjokf9tnpbo2pjtp 25122074 25122072 2022-07-25T10:36:28Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ Izhevsk State Medical Academy wikitext text/x-wiki {{рут}} '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здравља Русије) је високообразовна медицинска установа у граду Ижевску, [[Удмуртија|Република Удмуртија]]. == Историја == У вези са епидемијом антракса и колере која је почела након разорног грађанског рата у Русији на територији Удмуртске аутономне области, постало је акутно питање обуке висококвалификованог медицинског особља. Декрет Савета народних комесара РСФСР од 15. априла 1933. године број 341 одлучио је да се отвори медицински институт у граду Ижевску. Један од оснивача универзитета био је познати совјетски научник медицине Василиј Николајевич Парин. У августу 1933. године у прву годину Ижевског медицинског института уписан је 171 студент . У почетку, институт се састојао од једног - медицинског - факултета, у оквиру којег су функционисала четири одсека: нормална анатомија, општа хемија, физика, биологија. Током наредних пет година значајно се проширио: организовано је више од два десетина одељења, које је опремио наставним средствима 2. Московски медицински институт . Године 1938. одржана је прва диплома 109 лекара, од којих је већина послата на рад у медицинске установе у Удмуртији . Током година Великог отаџбинског рата, институт је извршио пет диплома - већина новопечених 762 лекара овог периода послата је у војску и позадинске болнице. Институт је 1943. године добио захвалност Врховног команданта Совјетске армије генералисимуса Стаљина за несебичан рад и активну помоћ . У послератним годинама институт је наставио свој развој: 1975. године отворен је педијатријски факултет, а 1980. године стоматолошки факултет. У образовном процесу почела су да се активно користе техничка средства, побољшано је обезбеђење лабораторијске опреме, снимљени су образовни филмови. Почетком 80-их година створен је рачунарски центар и почело је увођење рачунарске технологије у педагошки процес. 1995. године, на основу наредбе Државног комитета за високо образовање Русије од 23.06.1995. бр. 953 и наредбе Министарства здравља и медицинске индустрије Руске Федерације од 20.07.1995. 209, Ижевски државни медицински институт добио је статус академије и преименован је у Ижевску државну медицинску академију. == Ректори == 1933-1937 - Гавриил Григоријевич Стерхов, 1937-1940 - Самуил Рувимович Гехман, 1940-1944 - Николај Федорович Рупасов, 1944-1948 - Иван Иванович Коситсин, 1948-1952 - Семјон Иванович Ворончихин, 1952-1955 - Иља Васиљевич Ољуњин, 1955-1961 - Николај Федорович Рупасов, 1961-1968 - Арсениј Михајлович Загребин, 1968-1975 - Иван Петрович Мокеров, 1975-1987 - Георгиј Ефимович Данилов, 1987-1993 - Вениамин Арсениевицх Ситников, 1993-2018 - Николај Сергејевич Стрелков, 2019 – Алексеј Евгенијевич Шкљајев. == Образовне активности == Од 2020. године у образовном процесу ИДМА учествује 5 факултета: * Медицински факултет; * Педијатријски факултет; * Стоматолошки факултет; * Центар за предуниверзитетско и додатно образовање; * факултет за усавршавање и стручну преквалификацију. Обука специјалиста се врши у следећим специјалностима: * Општа медицина * Педијатрија * Стоматологија Последипломско стручно усавршавање се изводи у оквиру 22 специјалности приправничког стажа, 28 специјализација и 19 постдипломских специјалности. Спроводи се и усавршавање и стручна преквалификација запослених и специјалиста, а кандидати се припремају за упис на универзитет. Академија учествује у заједничкој обуци специјалиста са Ижевским државним техничким универзитетом за специјалност „Физичке методе и инструменти медицинске интроскопије“ и са Удмуртским државним универзитетом у специјалности „Медицинска биотехнологија“. Клиничке базе ИДМА су водеће медицинске установе Удмуртске Републике и града Ижевска: I Републичка клиничка болница, Републички клиничко-дијагностички центар, градске клиничке болнице бр. 1, 2, 6, 9 и друге. Поседовање савремене медицинске и дијагностичке опреме и употреба најновијих технологија омогућавају извођење практичне наставе са студентима Академије на високом научном и практичном нивоу. === Издања === Медицинска академија у Ижевску од 2008. године издаје научни и практични часопис на руском и енглеском језику „Здравље, демографија, екологија угрофинских народа“.<ref>Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921</ref> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Шубин Л. Л., Зайцева В. И., Попова Е. В., Сухих Н. В. История создания и становления Ижевского государственного медицинского института // Таврический научный обозреватель. — 2016. — № 11-1 (16). * Ижевская медицинская академия государственная // Удмуртская Республика : Энциклопедия / гл. ред. В. В. Туганаев. — 2-е изд., испр. и доп. — Ижевск : Издательство «Удмуртия», 2008. — С. 352. — 768 с. — 2200 экз. — ISBN 978-5-7659-0486-2. * История Удмуртии: XX век / Под ред. К. И. Куликова; введение О. В. Васильевой, Л. Н. Бехтеревой, Н. А. Родионова. — Ижевск: УИИЯЛ УрО РАН, 2005. — 544 с. — 3000 экз. — ISBN 5-7691-1649-8. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Izhevsk State Medical Academy}} oqrj1xaekswg49ai7lhen4vhc0q5bgw 25122078 25122074 2022-07-25T10:37:57Z Intermedichbo 31422 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{рут}} '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здравља Русије) је високообразовна медицинска установа у граду Ижевску, [[Удмуртија|Република Удмуртија]]. == Историја == У вези са епидемијом антракса и колере која је почела након разорног грађанског рата у Русији на територији Удмуртске аутономне области, постало је акутно питање обуке висококвалификованог медицинског особља. Декрет Савета народних комесара РСФСР од 15. априла 1933. године број 341 одлучио је да се отвори медицински институт у граду Ижевску. Један од оснивача универзитета био је познати совјетски научник медицине Василиј Николајевич Парин. У августу 1933. године у прву годину Ижевског медицинског института уписан је 171 студент . У почетку, институт се састојао од једног - медицинског - факултета, у оквиру којег су функционисала четири одсека: нормална анатомија, општа хемија, физика, биологија. Током наредних пет година значајно се проширио: организовано је више од два десетина одељења, које је опремио наставним средствима 2. Московски медицински институт . Године 1938. одржана је прва диплома 109 лекара, од којих је већина послата на рад у медицинске установе у Удмуртији . Током година Великог отаџбинског рата, институт је извршио пет диплома - већина новопечених 762 лекара овог периода послата је у војску и позадинске болнице. Институт је 1943. године добио захвалност Врховног команданта Совјетске армије генералисимуса Стаљина за несебичан рад и активну помоћ . У послератним годинама институт је наставио свој развој: 1975. године отворен је педијатријски факултет, а 1980. године стоматолошки факултет. У образовном процесу почела су да се активно користе техничка средства, побољшано је обезбеђење лабораторијске опреме, снимљени су образовни филмови. Почетком 80-их година створен је рачунарски центар и почело је увођење рачунарске технологије у педагошки процес. 1995. године, на основу наредбе Државног комитета за високо образовање Русије од 23.06.1995. бр. 953 и наредбе Министарства здравља и медицинске индустрије Руске Федерације од 20.07.1995. 209, Ижевски државни медицински институт добио је статус академије и преименован је у Ижевску државну медицинску академију. == Ректори == 1933-1937 - Гавриил Григоријевич Стерхов, 1937-1940 - Самуил Рувимович Гехман, 1940-1944 - Николај Федорович Рупасов, 1944-1948 - Иван Иванович Коситсин, 1948-1952 - Семјон Иванович Ворончихин, 1952-1955 - Иља Васиљевич Ољуњин, 1955-1961 - Николај Федорович Рупасов, 1961-1968 - Арсениј Михајлович Загребин, 1968-1975 - Иван Петрович Мокеров, 1975-1987 - Георгиј Ефимович Данилов, 1987-1993 - Вениамин Арсениевицх Ситников, 1993-2018 - Николај Сергејевич Стрелков, 2019 – Алексеј Евгенијевич Шкљајев. == Образовне активности == Од 2020. године у образовном процесу ИДМА учествује 5 факултета: * Медицински факултет; * Педијатријски факултет; * Стоматолошки факултет; * Центар за предуниверзитетско и додатно образовање; * факултет за усавршавање и стручну преквалификацију. Обука специјалиста се врши у следећим специјалностима: * Општа медицина * Педијатрија * Стоматологија Последипломско стручно усавршавање се изводи у оквиру 22 специјалности приправничког стажа, 28 специјализација и 19 постдипломских специјалности. Спроводи се и усавршавање и стручна преквалификација запослених и специјалиста, а кандидати се припремају за упис на универзитет. Академија учествује у заједничкој обуци специјалиста са Ижевским државним техничким универзитетом за специјалност „Физичке методе и инструменти медицинске интроскопије“ и са Удмуртским државним универзитетом у специјалности „Медицинска биотехнологија“. Клиничке базе ИДМА су водеће медицинске установе Удмуртске Републике и града Ижевска: I Републичка клиничка болница, Републички клиничко-дијагностички центар, градске клиничке болнице бр. 1, 2, 6, 9 и друге. Поседовање савремене медицинске и дијагностичке опреме и употреба најновијих технологија омогућавају извођење практичне наставе са студентима Академије на високом научном и практичном нивоу. === Издања === Медицинска академија у Ижевску од 2008. године издаје научни и практични часопис на руском и енглеском језику „Здравље, демографија, екологија угрофинских народа“.<ref>Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921</ref> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Шубин Л. Л., Зайцева В. И., Попова Е. В., Сухих Н. В. История создания и становления Ижевского государственного медицинского института // Таврический научный обозреватель. — 2016. — № 11-1 (16). * Ижевская медицинская академия государственная // Удмуртская Республика : Энциклопедия / гл. ред. В. В. Туганаев. — 2-е изд., испр. и доп. — Ижевск : Издательство «Удмуртия», 2008. — С. 352. — 768 с. — 2200 экз. — ISBN 978-5-7659-0486-2. * История Удмуртии: XX век / Под ред. К. И. Куликова; введение О. В. Васильевой, Л. Н. Бехтеревой, Н. А. Родионова. — Ижевск: УИИЯЛ УрО РАН, 2005. — 544 с. — 3000 экз. — ISBN 5-7691-1649-8. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Izhevsk State Medical Academy}} [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] mfn9k30s5kdaomdk720jm6la8o4f634 25122088 25122078 2022-07-25T10:44:00Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{рут}} '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здравља Русије) је високообразовна медицинска установа у граду Ижевску, [[Удмуртија|Република Удмуртија]]. == Историја == У вези са епидемијом антракса и колере која је почела након разорног грађанског рата у Русији на територији Удмуртске аутономне области, постало је акутно питање обуке висококвалификованог медицинског особља. Декрет Савета народних комесара РСФСР од 15. априла 1933. године број 341 одлучио је да се отвори медицински институт у граду Ижевску. Један од оснивача универзитета био је познати совјетски научник медицине Василиј Николајевич Парин. У августу 1933. године у прву годину Ижевског медицинског института уписан је 171 студент . У почетку, институт се састојао од једног - медицинског - факултета, у оквиру којег су функционисала четири одсека: нормална анатомија, општа хемија, физика, биологија. Током наредних пет година значајно се проширио: организовано је више од два десетина одељења, које је опремио наставним средствима 2. Московски медицински институт . Године 1938. одржана је прва диплома 109 лекара, од којих је већина послата на рад у медицинске установе у Удмуртији . Током година Великог отаџбинског рата, институт је извршио пет диплома - већина новопечених 762 лекара овог периода послата је у војску и позадинске болнице. Институт је 1943. године добио захвалност Врховног команданта Совјетске армије генералисимуса Стаљина за несебичан рад и активну помоћ . У послератним годинама институт је наставио свој развој: 1975. године отворен је педијатријски факултет, а 1980. године стоматолошки факултет. У образовном процесу почела су да се активно користе техничка средства, побољшано је обезбеђење лабораторијске опреме, снимљени су образовни филмови. Почетком 80-их година створен је рачунарски центар и почело је увођење рачунарске технологије у педагошки процес. 1995. године, на основу наредбе Државног комитета за високо образовање Русије од 23.06.1995. бр. 953 и наредбе Министарства здравља и медицинске индустрије Руске Федерације од 20.07.1995. 209, Ижевски државни медицински институт добио је статус академије и преименован је у Ижевску државну медицинску академију. == Ректори == 1933-1937 - Гавриил Григоријевич Стерхов, 1937-1940 - Самуил Рувимович Гехман, 1940-1944 - Николај Федорович Рупасов, 1944-1948 - Иван Иванович Коситсин, 1948-1952 - Семјон Иванович Ворончихин, 1952-1955 - Иља Васиљевич Ољуњин, 1955-1961 - Николај Федорович Рупасов, 1961-1968 - Арсениј Михајлович Загребин, 1968-1975 - Иван Петрович Мокеров, 1975-1987 - Георгиј Ефимович Данилов, 1987-1993 - Вениамин Арсениевицх Ситников, 1993-2018 - Николај Сергејевич Стрелков, 2019 – Алексеј Евгенијевич Шкљајев. == Образовне активности == Од 2020. године у образовном процесу ИДМА учествује 5 факултета: * Медицински факултет; * Педијатријски факултет; * Стоматолошки факултет; * Центар за предуниверзитетско и додатно образовање; * факултет за усавршавање и стручну преквалификацију. Обука специјалиста се врши у следећим специјалностима: * Општа медицина * Педијатрија * Стоматологија Последипломско стручно усавршавање се изводи у оквиру 22 специјалности приправничког стажа, 28 специјализација и 19 постдипломских специјалности. Спроводи се и усавршавање и стручна преквалификација запослених и специјалиста, а кандидати се припремају за упис на универзитет. Академија учествује у заједничкој обуци специјалиста са Ижевским државним техничким универзитетом за специјалност „Физичке методе и инструменти медицинске интроскопије“ и са Удмуртским државним универзитетом у специјалности „Медицинска биотехнологија“. Клиничке базе ИДМА су водеће медицинске установе Удмуртске Републике и града Ижевска: I Републичка клиничка болница, Републички клиничко-дијагностички центар, градске клиничке болнице бр. 1, 2, 6, 9 и друге. Поседовање савремене медицинске и дијагностичке опреме и употреба најновијих технологија омогућавају извођење практичне наставе са студентима Академије на високом научном и практичном нивоу. === Издања === Медицинска академија у Ижевску од 2008. године издаје научни и практични часопис на руском и енглеском језику „Здравље, демографија, екологија угрофинских народа“.<ref>Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921</ref> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Шубин Л. Л., Зайцева В. И., Попова Е. В., Сухих Н. В. История создания и становления Ижевского государственного медицинского института // Таврический научный обозреватель. — 2016. — № 11-1 (16). * Ижевская медицинская академия государственная // Удмуртская Республика : Энциклопедия / гл. ред. В. В. Туганаев. — 2-е изд., испр. и доп. — Ижевск : Издательство «Удмуртия», 2008. — С. 352. — 768 с. — 2200 экз. — ISBN 978-5-7659-0486-2. * История Удмуртии: XX век / Под ред. К. И. Куликова; введение О. В. Васильевой, Л. Н. Бехтеревой, Н. А. Родионова. — Ижевск: УИИЯЛ УрО РАН, 2005. — 544 с. — 3000 экз. — ISBN 5-7691-1649-8. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Izhevsk State Medical Academy}} [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] 8pqh5fh7v2mqhghhab4hklopzax9ykx 25122096 25122088 2022-07-25T10:51:44Z Intermedichbo 31422 /* Образовне активности */ wikitext text/x-wiki {{рут}} '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здравља Русије) је високообразовна медицинска установа у граду Ижевску, [[Удмуртија|Република Удмуртија]]. == Историја == У вези са епидемијом антракса и колере која је почела након разорног грађанског рата у Русији на територији Удмуртске аутономне области, постало је акутно питање обуке висококвалификованог медицинског особља. Декрет Савета народних комесара РСФСР од 15. априла 1933. године број 341 одлучио је да се отвори медицински институт у граду Ижевску. Један од оснивача универзитета био је познати совјетски научник медицине Василиј Николајевич Парин. У августу 1933. године у прву годину Ижевског медицинског института уписан је 171 студент . У почетку, институт се састојао од једног - медицинског - факултета, у оквиру којег су функционисала четири одсека: нормална анатомија, општа хемија, физика, биологија. Током наредних пет година значајно се проширио: организовано је више од два десетина одељења, које је опремио наставним средствима 2. Московски медицински институт . Године 1938. одржана је прва диплома 109 лекара, од којих је већина послата на рад у медицинске установе у Удмуртији . Током година Великог отаџбинског рата, институт је извршио пет диплома - већина новопечених 762 лекара овог периода послата је у војску и позадинске болнице. Институт је 1943. године добио захвалност Врховног команданта Совјетске армије генералисимуса Стаљина за несебичан рад и активну помоћ . У послератним годинама институт је наставио свој развој: 1975. године отворен је педијатријски факултет, а 1980. године стоматолошки факултет. У образовном процесу почела су да се активно користе техничка средства, побољшано је обезбеђење лабораторијске опреме, снимљени су образовни филмови. Почетком 80-их година створен је рачунарски центар и почело је увођење рачунарске технологије у педагошки процес. 1995. године, на основу наредбе Државног комитета за високо образовање Русије од 23.06.1995. бр. 953 и наредбе Министарства здравља и медицинске индустрије Руске Федерације од 20.07.1995. 209, Ижевски државни медицински институт добио је статус академије и преименован је у Ижевску државну медицинску академију. == Ректори == 1933-1937 - Гавриил Григоријевич Стерхов, 1937-1940 - Самуил Рувимович Гехман, 1940-1944 - Николај Федорович Рупасов, 1944-1948 - Иван Иванович Коситсин, 1948-1952 - Семјон Иванович Ворончихин, 1952-1955 - Иља Васиљевич Ољуњин, 1955-1961 - Николај Федорович Рупасов, 1961-1968 - Арсениј Михајлович Загребин, 1968-1975 - Иван Петрович Мокеров, 1975-1987 - Георгиј Ефимович Данилов, 1987-1993 - Вениамин Арсениевицх Ситников, 1993-2018 - Николај Сергејевич Стрелков, 2019 – Алексеј Евгенијевич Шкљајев. == Образовне активности == [[Датотека:Igma lb.jpg|мини|Студенти на настави из биологије]] [[Датотека:Igma gip.jpg|мини|Студенти након полагања Хипократове заклетве 2008.]] Од 2020. године у образовном процесу ИДМА учествује 5 факултета: * Медицински факултет; * Педијатријски факултет; * Стоматолошки факултет; * Центар за предуниверзитетско и додатно образовање; * факултет за усавршавање и стручну преквалификацију. Обука специјалиста се врши у следећим специјалностима: * Општа медицина * Педијатрија * Стоматологија Последипломско стручно усавршавање се изводи у оквиру 22 специјалности приправничког стажа, 28 специјализација и 19 постдипломских специјалности. Спроводи се и усавршавање и стручна преквалификација запослених и специјалиста, а кандидати се припремају за упис на универзитет. Академија учествује у заједничкој обуци специјалиста са Ижевским државним техничким универзитетом за специјалност „Физичке методе и инструменти медицинске интроскопије“ и са Удмуртским државним универзитетом у специјалности „Медицинска биотехнологија“. Клиничке базе ИДМА су водеће медицинске установе Удмуртске Републике и града Ижевска: I Републичка клиничка болница, Републички клиничко-дијагностички центар, градске клиничке болнице бр. 1, 2, 6, 9 и друге. Поседовање савремене медицинске и дијагностичке опреме и употреба најновијих технологија омогућавају извођење практичне наставе са студентима Академије на високом научном и практичном нивоу. === Издања === Медицинска академија у Ижевску од 2008. године издаје научни и практични часопис на руском и енглеском језику „Здравље, демографија, екологија угрофинских народа“.<ref>Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921</ref> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Шубин Л. Л., Зайцева В. И., Попова Е. В., Сухих Н. В. История создания и становления Ижевского государственного медицинского института // Таврический научный обозреватель. — 2016. — № 11-1 (16). * Ижевская медицинская академия государственная // Удмуртская Республика : Энциклопедия / гл. ред. В. В. Туганаев. — 2-е изд., испр. и доп. — Ижевск : Издательство «Удмуртия», 2008. — С. 352. — 768 с. — 2200 экз. — ISBN 978-5-7659-0486-2. * История Удмуртии: XX век / Под ред. К. И. Куликова; введение О. В. Васильевой, Л. Н. Бехтеревой, Н. А. Родионова. — Ижевск: УИИЯЛ УрО РАН, 2005. — 544 с. — 3000 экз. — ISBN 5-7691-1649-8. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Izhevsk State Medical Academy}} [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] nsij5lxm5ooqp6b0lhp1a9ykvc6hda2 25122099 25122096 2022-07-25T10:53:47Z Intermedichbo 31422 /* Образовне активности */ wikitext text/x-wiki {{рут}} '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здравља Русије) је високообразовна медицинска установа у граду Ижевску, [[Удмуртија|Република Удмуртија]]. == Историја == У вези са епидемијом антракса и колере која је почела након разорног грађанског рата у Русији на територији Удмуртске аутономне области, постало је акутно питање обуке висококвалификованог медицинског особља. Декрет Савета народних комесара РСФСР од 15. априла 1933. године број 341 одлучио је да се отвори медицински институт у граду Ижевску. Један од оснивача универзитета био је познати совјетски научник медицине Василиј Николајевич Парин. У августу 1933. године у прву годину Ижевског медицинског института уписан је 171 студент . У почетку, институт се састојао од једног - медицинског - факултета, у оквиру којег су функционисала четири одсека: нормална анатомија, општа хемија, физика, биологија. Током наредних пет година значајно се проширио: организовано је више од два десетина одељења, које је опремио наставним средствима 2. Московски медицински институт . Године 1938. одржана је прва диплома 109 лекара, од којих је већина послата на рад у медицинске установе у Удмуртији . Током година Великог отаџбинског рата, институт је извршио пет диплома - већина новопечених 762 лекара овог периода послата је у војску и позадинске болнице. Институт је 1943. године добио захвалност Врховног команданта Совјетске армије генералисимуса Стаљина за несебичан рад и активну помоћ . У послератним годинама институт је наставио свој развој: 1975. године отворен је педијатријски факултет, а 1980. године стоматолошки факултет. У образовном процесу почела су да се активно користе техничка средства, побољшано је обезбеђење лабораторијске опреме, снимљени су образовни филмови. Почетком 80-их година створен је рачунарски центар и почело је увођење рачунарске технологије у педагошки процес. 1995. године, на основу наредбе Државног комитета за високо образовање Русије од 23.06.1995. бр. 953 и наредбе Министарства здравља и медицинске индустрије Руске Федерације од 20.07.1995. 209, Ижевски државни медицински институт добио је статус академије и преименован је у Ижевску државну медицинску академију. == Ректори == 1933-1937 - Гавриил Григоријевич Стерхов, 1937-1940 - Самуил Рувимович Гехман, 1940-1944 - Николај Федорович Рупасов, 1944-1948 - Иван Иванович Коситсин, 1948-1952 - Семјон Иванович Ворончихин, 1952-1955 - Иља Васиљевич Ољуњин, 1955-1961 - Николај Федорович Рупасов, 1961-1968 - Арсениј Михајлович Загребин, 1968-1975 - Иван Петрович Мокеров, 1975-1987 - Георгиј Ефимович Данилов, 1987-1993 - Вениамин Арсениевицх Ситников, 1993-2018 - Николај Сергејевич Стрелков, 2019 – Алексеј Евгенијевич Шкљајев. == Образовне активности == [[Датотека:Igma lb.jpg|мини|Студенти на настави из биологије]] [[Датотека:Igma gip.jpg|мини|Студенти након полагања Хипократове заклетве 2008.]] Од 2020. године у образовном процесу ИДМА учествује 5 факултета: * Медицински факултет; * Педијатријски факултет; * Стоматолошки факултет; * Центар за предуниверзитетско и додатно образовање; * факултет за усавршавање и стручну преквалификацију. Обука специјалиста се врши у следећим специјалностима: * Општа медицина * Педијатрија * Стоматологија Последипломско стручно усавршавање се изводи у оквиру 22 специјалности приправничког стажа, 28 специјализација и 19 постдипломских специјалности. Спроводи се и усавршавање и стручна преквалификација запослених и специјалиста, а кандидати се припремају за упис на универзитет. Академија учествује у заједничкој обуци специјалиста са Ижевским државним техничким универзитетом за специјалност „Физичке методе и инструменти медицинске интроскопије“ и са Удмуртским државним универзитетом у специјалности „Медицинска биотехнологија“. Клиничке базе ИДМА су водеће медицинске установе Удмуртске Републике и града Ижевска: I Републичка клиничка болница, Републички клиничко-дијагностички центар, градске клиничке болнице бр. 1, 2, 6, 9 и друге. Поседовање савремене медицинске и дијагностичке опреме и употреба најновијих технологија омогућавају извођење практичне наставе са студентима Академије на високом научном и практичном нивоу. === Издања === Медицинска академија у Ижевску од 2008. године издаје научни и практични часопис на руском и енглеском језику „Здравље, демографија, екологија угрофинских народа“.<ref>Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921</ref> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Шубин Л. Л., Зайцева В. И., Попова Е. В., Сухих Н. В. История создания и становления Ижевского государственного медицинского института // Таврический научный обозреватель. — 2016. — № 11-1 (16). * Ижевская медицинская академия государственная // Удмуртская Республика : Энциклопедия / гл. ред. В. В. Туганаев. — 2-е изд., испр. и доп. — Ижевск : Издательство «Удмуртия», 2008. — С. 352. — 768 с. — 2200 экз. — ISBN 978-5-7659-0486-2. * История Удмуртии: XX век / Под ред. К. И. Куликова; введение О. В. Васильевой, Л. Н. Бехтеревой, Н. А. Родионова. — Ижевск: УИИЯЛ УрО РАН, 2005. — 544 с. — 3000 экз. — ISBN 5-7691-1649-8. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Izhevsk State Medical Academy}} [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] sxb9qpi5ko34yg31kz92omif7kdig91 25122102 25122099 2022-07-25T10:55:46Z Intermedichbo 31422 /* Образовне активности */ wikitext text/x-wiki {{рут}} '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здравља Русије) је високообразовна медицинска установа у граду Ижевску, [[Удмуртија|Република Удмуртија]]. == Историја == У вези са епидемијом антракса и колере која је почела након разорног грађанског рата у Русији на територији Удмуртске аутономне области, постало је акутно питање обуке висококвалификованог медицинског особља. Декрет Савета народних комесара РСФСР од 15. априла 1933. године број 341 одлучио је да се отвори медицински институт у граду Ижевску. Један од оснивача универзитета био је познати совјетски научник медицине Василиј Николајевич Парин. У августу 1933. године у прву годину Ижевског медицинског института уписан је 171 студент . У почетку, институт се састојао од једног - медицинског - факултета, у оквиру којег су функционисала четири одсека: нормална анатомија, општа хемија, физика, биологија. Током наредних пет година значајно се проширио: организовано је више од два десетина одељења, које је опремио наставним средствима 2. Московски медицински институт . Године 1938. одржана је прва диплома 109 лекара, од којих је већина послата на рад у медицинске установе у Удмуртији . Током година Великог отаџбинског рата, институт је извршио пет диплома - већина новопечених 762 лекара овог периода послата је у војску и позадинске болнице. Институт је 1943. године добио захвалност Врховног команданта Совјетске армије генералисимуса Стаљина за несебичан рад и активну помоћ . У послератним годинама институт је наставио свој развој: 1975. године отворен је педијатријски факултет, а 1980. године стоматолошки факултет. У образовном процесу почела су да се активно користе техничка средства, побољшано је обезбеђење лабораторијске опреме, снимљени су образовни филмови. Почетком 80-их година створен је рачунарски центар и почело је увођење рачунарске технологије у педагошки процес. 1995. године, на основу наредбе Државног комитета за високо образовање Русије од 23.06.1995. бр. 953 и наредбе Министарства здравља и медицинске индустрије Руске Федерације од 20.07.1995. 209, Ижевски државни медицински институт добио је статус академије и преименован је у Ижевску државну медицинску академију. == Ректори == 1933-1937 - Гавриил Григоријевич Стерхов, 1937-1940 - Самуил Рувимович Гехман, 1940-1944 - Николај Федорович Рупасов, 1944-1948 - Иван Иванович Коситсин, 1948-1952 - Семјон Иванович Ворончихин, 1952-1955 - Иља Васиљевич Ољуњин, 1955-1961 - Николај Федорович Рупасов, 1961-1968 - Арсениј Михајлович Загребин, 1968-1975 - Иван Петрович Мокеров, 1975-1987 - Георгиј Ефимович Данилов, 1987-1993 - Вениамин Арсениевицх Ситников, 1993-2018 - Николај Сергејевич Стрелков, 2019 – Алексеј Евгенијевич Шкљајев. == Образовне активности == [[Датотека:Igma lb.jpg|мини|Студенти на настави из биологије]] [[Датотека:Igma lp.jpg|мини|Студенти на настави из физике]] [[Датотека:Igma gip.jpg|мини|Студенти након полагања Хипократове заклетве 2008.]] Од 2020. године у образовном процесу ИДМА учествује 5 факултета: * Медицински факултет; * Педијатријски факултет; * Стоматолошки факултет; * Центар за предуниверзитетско и додатно образовање; * факултет за усавршавање и стручну преквалификацију. Обука специјалиста се врши у следећим специјалностима: * Општа медицина * Педијатрија * Стоматологија Последипломско стручно усавршавање се изводи у оквиру 22 специјалности приправничког стажа, 28 специјализација и 19 постдипломских специјалности. Спроводи се и усавршавање и стручна преквалификација запослених и специјалиста, а кандидати се припремају за упис на универзитет. Академија учествује у заједничкој обуци специјалиста са Ижевским државним техничким универзитетом за специјалност „Физичке методе и инструменти медицинске интроскопије“ и са Удмуртским државним универзитетом у специјалности „Медицинска биотехнологија“. Клиничке базе ИДМА су водеће медицинске установе Удмуртске Републике и града Ижевска: I Републичка клиничка болница, Републички клиничко-дијагностички центар, градске клиничке болнице бр. 1, 2, 6, 9 и друге. Поседовање савремене медицинске и дијагностичке опреме и употреба најновијих технологија омогућавају извођење практичне наставе са студентима Академије на високом научном и практичном нивоу. === Издања === Медицинска академија у Ижевску од 2008. године издаје научни и практични часопис на руском и енглеском језику „Здравље, демографија, екологија угрофинских народа“.<ref>Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921</ref> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Шубин Л. Л., Зайцева В. И., Попова Е. В., Сухих Н. В. История создания и становления Ижевского государственного медицинского института // Таврический научный обозреватель. — 2016. — № 11-1 (16). * Ижевская медицинская академия государственная // Удмуртская Республика : Энциклопедия / гл. ред. В. В. Туганаев. — 2-е изд., испр. и доп. — Ижевск : Издательство «Удмуртия», 2008. — С. 352. — 768 с. — 2200 экз. — ISBN 978-5-7659-0486-2. * История Удмуртии: XX век / Под ред. К. И. Куликова; введение О. В. Васильевой, Л. Н. Бехтеревой, Н. А. Родионова. — Ижевск: УИИЯЛ УрО РАН, 2005. — 544 с. — 3000 экз. — ISBN 5-7691-1649-8. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Izhevsk State Medical Academy}} [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] i4tlnjo5og0ih8usv9cfgprcu6xf0iq 25122137 25122102 2022-07-25T11:22:26Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Факултет | назив = Ижевска државна медицинска академија | изворно = Ижевская государственная медицинская академия (ИГМА) | лого = | слика = Учебно-лабораторный корпус.jpg | опис_слике = | мото = | датум_оснивања = [[1930]]. | тип = Државни факултет | универзитет = | седиште_град = [[Ижевск]], ул. Комунаров 281 | седиште_држава = [[Удмуртска Република]], [[Русија]] | декан = Алексей Евгеньевич Шкляев | број_одсека = | број_смерова = | број_студената = 3961 (децембра 2020) | број_запослених = | број_наставног_особља = 401 (децембра 2020 ) | буџет = | мрежно место = http://www.igma.ru/ }} '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здравља Русије) је високообразовна медицинска установа у граду Ижевску, [[Удмуртија|Република Удмуртија]]. Првобитни назив ове установе био је Ижевски државни медицински институт ''(ру. Ижевский государственный медицинский институт)'' == Историја == У вези са епидемијом антракса и колере која је почела након разорног грађанског рата у Русији на територији Удмуртске аутономне области, постало је акутно питање обуке висококвалификованог медицинског особља. Декрет Савета народних комесара РСФСР од 15. априла 1933. године број 341 одлучио је да се отвори медицински институт у граду Ижевску. Један од оснивача универзитета био је познати совјетски научник медицине Василиј Николајевич Парин. У августу 1933. године у прву годину Ижевског медицинског института уписан је 171 студент . У почетку, институт се састојао од једног - медицинског - факултета, у оквиру којег су функционисала четири одсека: нормална анатомија, општа хемија, физика, биологија. Током наредних пет година значајно се проширио: организовано је више од два десетина одељења, које је опремио наставним средствима 2. Московски медицински институт . Године 1938. одржана је прва диплома 109 лекара, од којих је већина послата на рад у медицинске установе у Удмуртији . Током година Великог отаџбинског рата, институт је извршио пет диплома - већина новопечених 762 лекара овог периода послата је у војску и позадинске болнице. Институт је 1943. године добио захвалност Врховног команданта Совјетске армије генералисимуса Стаљина за несебичан рад и активну помоћ . У послератним годинама институт је наставио свој развој: 1975. године отворен је педијатријски факултет, а 1980. године стоматолошки факултет. У образовном процесу почела су да се активно користе техничка средства, побољшано је обезбеђење лабораторијске опреме, снимљени су образовни филмови. Почетком 80-их година створен је рачунарски центар и почело је увођење рачунарске технологије у педагошки процес. 1995. године, на основу наредбе Државног комитета за високо образовање Русије од 23.06.1995. бр. 953 и наредбе Министарства здравља и медицинске индустрије Руске Федерације од 20.07.1995. 209, Ижевски државни медицински институт добио је статус академије и преименован је у Ижевску државну медицинску академију. == Ректори == 1933-1937 - Гавриил Григоријевич Стерхов, 1937-1940 - Самуил Рувимович Гехман, 1940-1944 - Николај Федорович Рупасов, 1944-1948 - Иван Иванович Коситсин, 1948-1952 - Семјон Иванович Ворончихин, 1952-1955 - Иља Васиљевич Ољуњин, 1955-1961 - Николај Федорович Рупасов, 1961-1968 - Арсениј Михајлович Загребин, 1968-1975 - Иван Петрович Мокеров, 1975-1987 - Георгиј Ефимович Данилов, 1987-1993 - Вениамин Арсениевицх Ситников, 1993-2018 - Николај Сергејевич Стрелков, 2019 – Алексеј Евгенијевич Шкљајев. == Образовне активности == [[Датотека:Igma lb.jpg|мини|Студенти на настави из биологије]] [[Датотека:Igma lp.jpg|мини|Студенти на настави из физике]] [[Датотека:Igma gip.jpg|мини|Студенти након полагања Хипократове заклетве 2008.]] Од 2020. године у образовном процесу ИДМА учествује 5 факултета: * Медицински факултет; * Педијатријски факултет; * Стоматолошки факултет; * Центар за предуниверзитетско и додатно образовање; * факултет за усавршавање и стручну преквалификацију. Обука специјалиста се врши у следећим специјалностима: * Општа медицина * Педијатрија * Стоматологија Последипломско стручно усавршавање се изводи у оквиру 22 специјалности приправничког стажа, 28 специјализација и 19 постдипломских специјалности. Спроводи се и усавршавање и стручна преквалификација запослених и специјалиста, а кандидати се припремају за упис на универзитет. Академија учествује у заједничкој обуци специјалиста са Ижевским државним техничким универзитетом за специјалност „Физичке методе и инструменти медицинске интроскопије“ и са Удмуртским државним универзитетом у специјалности „Медицинска биотехнологија“. Клиничке базе ИДМА су водеће медицинске установе Удмуртске Републике и града Ижевска: I Републичка клиничка болница, Републички клиничко-дијагностички центар, градске клиничке болнице бр. 1, 2, 6, 9 и друге. Поседовање савремене медицинске и дијагностичке опреме и употреба најновијих технологија омогућавају извођење практичне наставе са студентима Академије на високом научном и практичном нивоу. === Издања === Медицинска академија у Ижевску од 2008. године издаје научни и практични часопис на руском и енглеском језику „Здравље, демографија, екологија угрофинских народа“.<ref>Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921</ref> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Шубин Л. Л., Зайцева В. И., Попова Е. В., Сухих Н. В. История создания и становления Ижевского государственного медицинского института // Таврический научный обозреватель. — 2016. — № 11-1 (16). * Ижевская медицинская академия государственная // Удмуртская Республика : Энциклопедия / гл. ред. В. В. Туганаев. — 2-е изд., испр. и доп. — Ижевск : Издательство «Удмуртия», 2008. — С. 352. — 768 с. — 2200 экз. — ISBN 978-5-7659-0486-2. * История Удмуртии: XX век / Под ред. К. И. Куликова; введение О. В. Васильевой, Л. Н. Бехтеревой, Н. А. Родионова. — Ижевск: УИИЯЛ УрО РАН, 2005. — 544 с. — 3000 экз. — ISBN 5-7691-1649-8. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Izhevsk State Medical Academy}} [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] rati6xjcon2i4zdqnz6rxws21g30mm8 25122163 25122137 2022-07-25T11:46:08Z Intermedichbo 31422 допуне текста и вв wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Факултет | назив = Ижевска државна медицинска академија | изворно = Ижевская государственная медицинская академия (ИГМА) | лого = | слика = Учебно-лабораторный корпус.jpg | опис_слике = | мото = | датум_оснивања = [[1930]]. | тип = Државни факултет | универзитет = | седиште_град = [[Ижевск]], ул. Комунаров 281 | седиште_држава = [[Удмуртска Република]], [[Русија]] | декан = Алексей Евгеньевич Шкляев | број_одсека = | број_смерова = | број_студената = 3961 (децембра 2020) | број_запослених = | број_наставног_особља = 401 (децембра 2020 ) | буџет = | мрежно место = http://www.igma.ru/ }} '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив '''Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације'''; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здравља Русије) је високообразовна медицинска установа у граду Ижевску, [[Удмуртија|Република Удмуртија]]. Ижевска државна медицинска академија започела је своје образовне активности 1933. године као Ижевски државни медицински институт ''(ру. Ижевский государственный медицинский институт)'', који је у то време укључивао само један факултет - медицински. Након Другог светског рата институт је почео са активним развојем, отворени су нови одсеци и факултети, створене су научне лабораторије, рачунарски центар, учионице су опремљене образовном и лабораторијском опремом, техничким средствима. Институт је добио статус академије 1995. године и данас је она једна од водећих високомедицинских образовних институција у региону.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://vuz.edunetwork.ru/18/65/v172/|title=ИГМА. Ижевская государственная медицинская академия|website=vuz.edunetwork.ru|access-date=2022-07-25}}</ref> == Историја == У вези са епидемијом антракса и колере која је почела након разорног грађанског рата у Русији на територији Удмуртске аутономне области, постало је акутно питање обуке висококвалификованог медицинског особља. Декрет Савета народних комесара РСФСР од 15. априла 1933. године број 341 одлучио је да се отвори медицински институт у граду Ижевску. Један од оснивача универзитета био је познати совјетски научник медицине Василиј Николајевич Парин. У августу 1933. године у прву годину Ижевског медицинског института уписан је 171 студент . У почетку, институт се састојао од једног - медицинског - факултета, у оквиру којег су функционисала четири одсека: нормална анатомија, општа хемија, физика, биологија. Током наредних пет година значајно се проширио: организовано је више од два десетина одељења, које је опремио наставним средствима 2. Московски медицински институт . Године 1938. одржана је прва диплома 109 лекара, од којих је већина послата на рад у медицинске установе у Удмуртији . Током година Великог отаџбинског рата, институт је извршио пет диплома - већина новопечених 762 лекара овог периода послата је у војску и позадинске болнице. Институт је 1943. године добио захвалност Врховног команданта Совјетске армије генералисимуса Стаљина за несебичан рад и активну помоћ . У послератним годинама институт је наставио свој развој: 1975. године отворен је педијатријски факултет, а 1980. године стоматолошки факултет. У образовном процесу почела су да се активно користе техничка средства, побољшано је обезбеђење лабораторијске опреме, снимљени су образовни филмови. Почетком 80-их година створен је рачунарски центар и почело је увођење рачунарске технологије у педагошки процес. === Преименовање Института у Академију === Током 1995. године, на основу наредбе Државног комитета за високо образовање Русије од 23. јуна 1995. бр. 953 и наредбе Министарства здравља и медицинске индустрије Руске Федерације од 20. јула 1995. Ижевски државни медицински институт је добио статус академије и преименован је у Ижевску државну медицинску академију. == Ректори == * 1933-1937 - Гавриил Григоријевич Стерхов, * 1937-1940 - Самуил Рувимович Гехман, * 1940-1944 - Николај Федорович Рупасов, * 1944-1948 - Иван Иванович Коситсин, * 1948-1952 - Семјон Иванович Ворончихин, * 1952-1955 - Иља Васиљевич Ољуњин, * 1955-1961 - Николај Федорович Рупасов, * 1961-1968 - Арсениј Михајлович Загребин, * 1968-1975 - Иван Петрович Мокеров, * 1975-1987 - Георгиј Ефимович Данилов, * 1987-1993 - Вениамин Арсениевицх Ситников, * 1993-2018 - Николај Сергејевич Стрелков, * 2019 – Алексеј Евгенијевич Шкљајев. == Образовне активности == [[Датотека:Igma lb.jpg|мини|Студенти на настави из биологије]] [[Датотека:Igma lp.jpg|мини|Студенти на настави из физике]] [[Датотека:Igma gip.jpg|мини|Студенти након полагања Хипократове заклетве 2008.]] Од 2020. године у образовном процесу ИДМА учествује 5 факултета: * Медицински факултет; * Педијатријски факултет; * Стоматолошки факултет; * Центар за предуниверзитетско и додатно образовање; * факултет за усавршавање и стручну преквалификацију. Обука специјалиста се врши у следећим специјалностима: * Општа медицина * Педијатрија * Стоматологија Последипломско стручно усавршавање се изводи у оквиру 22 специјалности приправничког стажа, 28 специјализација и 19 постдипломских специјалности. Спроводи се и усавршавање и стручна преквалификација запослених и специјалиста, а кандидати се припремају за упис на универзитет. Академија учествује у заједничкој обуци специјалиста са Ижевским државним техничким универзитетом за специјалност „Физичке методе и инструменти медицинске интроскопије“ и са Удмуртским државним универзитетом у специјалности „Медицинска биотехнологија“. Клиничке базе ИДМА су водеће медицинске установе Удмуртске Републике и града Ижевска: I Републичка клиничка болница, Републички клиничко-дијагностички центар, градске клиничке болнице бр. 1, 2, 6, 9 и друге. Поседовање савремене медицинске и дијагностичке опреме и употреба најновијих технологија омогућавају извођење практичне наставе са студентима Академије на високом научном и практичном нивоу. === Остале активности === ИДМА сарађује са Ижевским државним техничким универзитетом и Удмуртским државним универзитетом, са којима се медицинско особље обучава у низу специјалности. Универзитет има вишепрофилни центар за акредитацију и симулацију, виваријум, образовну и експерименталну лабораторију. Академија поседује обимну клиничку базу, која укључује медицински центар ИДМА-Доктор, стоматолошку клинику, водеће медицинске установе Републике Удмурт. === Ваннаставне активности === Академија је основала и њој успешно ради:<ref name=":0" /> * синдикат студената, * савет ученика, * научно друштво младих научника и студената. Студенти годишње учествују на сверуским специјализованим олимпијадама, научним и практичним конференцијама, такмичењима научних и креативних радова. ИДМА је организовала рад студентских група у разним областима деловања, медија центар, и војно-патриотски клуб „Медик Отечества“.<ref name=":0" /> === Издања === Медицинска академија у Ижевску од 2008. године издаје научни и практични часопис на руском и енглеском језику „Здравље, демографија, екологија угрофинских народа“.<ref>Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921</ref> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Шубин Л. Л., Зайцева В. И., Попова Е. В., Сухих Н. В. История создания и становления Ижевского государственного медицинского института // Таврический научный обозреватель. — 2016. — № 11-1 (16). * Ижевская медицинская академия государственная // Удмуртская Республика : Энциклопедия / гл. ред. В. В. Туганаев. — 2-е изд., испр. и доп. — Ижевск : Издательство «Удмуртия», 2008. — С. 352. — 768 с. — 2200 экз. — ISBN 978-5-7659-0486-2. * История Удмуртии: XX век / Под ред. К. И. Куликова; введение О. В. Васильевой, Л. Н. Бехтеревой, Н. А. Родионова. — Ижевск: УИИЯЛ УрО РАН, 2005. — 544 с. — 3000 экз. — ISBN 5-7691-1649-8. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Izhevsk State Medical Academy}} [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] 375lauoa6qlrnds243fv5x2shczlsqm 25122164 25122163 2022-07-25T11:48:38Z Intermedichbo 31422 /* Ваннаставне активности */ wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Факултет | назив = Ижевска државна медицинска академија | изворно = Ижевская государственная медицинская академия (ИГМА) | лого = | слика = Учебно-лабораторный корпус.jpg | опис_слике = | мото = | датум_оснивања = [[1930]]. | тип = Државни факултет | универзитет = | седиште_град = [[Ижевск]], ул. Комунаров 281 | седиште_држава = [[Удмуртска Република]], [[Русија]] | декан = Алексей Евгеньевич Шкляев | број_одсека = | број_смерова = | број_студената = 3961 (децембра 2020) | број_запослених = | број_наставног_особља = 401 (децембра 2020 ) | буџет = | мрежно место = http://www.igma.ru/ }} '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив '''Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације'''; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здравља Русије) је високообразовна медицинска установа у граду Ижевску, [[Удмуртија|Република Удмуртија]]. Ижевска државна медицинска академија започела је своје образовне активности 1933. године као Ижевски државни медицински институт ''(ру. Ижевский государственный медицинский институт)'', који је у то време укључивао само један факултет - медицински. Након Другог светског рата институт је почео са активним развојем, отворени су нови одсеци и факултети, створене су научне лабораторије, рачунарски центар, учионице су опремљене образовном и лабораторијском опремом, техничким средствима. Институт је добио статус академије 1995. године и данас је она једна од водећих високомедицинских образовних институција у региону.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://vuz.edunetwork.ru/18/65/v172/|title=ИГМА. Ижевская государственная медицинская академия|website=vuz.edunetwork.ru|access-date=2022-07-25}}</ref> == Историја == У вези са епидемијом антракса и колере која је почела након разорног грађанског рата у Русији на територији Удмуртске аутономне области, постало је акутно питање обуке висококвалификованог медицинског особља. Декрет Савета народних комесара РСФСР од 15. априла 1933. године број 341 одлучио је да се отвори медицински институт у граду Ижевску. Један од оснивача универзитета био је познати совјетски научник медицине Василиј Николајевич Парин. У августу 1933. године у прву годину Ижевског медицинског института уписан је 171 студент . У почетку, институт се састојао од једног - медицинског - факултета, у оквиру којег су функционисала четири одсека: нормална анатомија, општа хемија, физика, биологија. Током наредних пет година значајно се проширио: организовано је више од два десетина одељења, које је опремио наставним средствима 2. Московски медицински институт . Године 1938. одржана је прва диплома 109 лекара, од којих је већина послата на рад у медицинске установе у Удмуртији . Током година Великог отаџбинског рата, институт је извршио пет диплома - већина новопечених 762 лекара овог периода послата је у војску и позадинске болнице. Институт је 1943. године добио захвалност Врховног команданта Совјетске армије генералисимуса Стаљина за несебичан рад и активну помоћ . У послератним годинама институт је наставио свој развој: 1975. године отворен је педијатријски факултет, а 1980. године стоматолошки факултет. У образовном процесу почела су да се активно користе техничка средства, побољшано је обезбеђење лабораторијске опреме, снимљени су образовни филмови. Почетком 80-их година створен је рачунарски центар и почело је увођење рачунарске технологије у педагошки процес. === Преименовање Института у Академију === Током 1995. године, на основу наредбе Државног комитета за високо образовање Русије од 23. јуна 1995. бр. 953 и наредбе Министарства здравља и медицинске индустрије Руске Федерације од 20. јула 1995. Ижевски државни медицински институт је добио статус академије и преименован је у Ижевску државну медицинску академију. == Ректори == * 1933-1937 - Гавриил Григоријевич Стерхов, * 1937-1940 - Самуил Рувимович Гехман, * 1940-1944 - Николај Федорович Рупасов, * 1944-1948 - Иван Иванович Коситсин, * 1948-1952 - Семјон Иванович Ворончихин, * 1952-1955 - Иља Васиљевич Ољуњин, * 1955-1961 - Николај Федорович Рупасов, * 1961-1968 - Арсениј Михајлович Загребин, * 1968-1975 - Иван Петрович Мокеров, * 1975-1987 - Георгиј Ефимович Данилов, * 1987-1993 - Вениамин Арсениевицх Ситников, * 1993-2018 - Николај Сергејевич Стрелков, * 2019 – Алексеј Евгенијевич Шкљајев. == Образовне активности == [[Датотека:Igma lb.jpg|мини|Студенти на настави из биологије]] [[Датотека:Igma lp.jpg|мини|Студенти на настави из физике]] [[Датотека:Igma gip.jpg|мини|Студенти након полагања Хипократове заклетве 2008.]] Од 2020. године у образовном процесу ИДМА учествује 5 факултета: * Медицински факултет; * Педијатријски факултет; * Стоматолошки факултет; * Центар за предуниверзитетско и додатно образовање; * факултет за усавршавање и стручну преквалификацију. Обука специјалиста се врши у следећим специјалностима: * Општа медицина * Педијатрија * Стоматологија Последипломско стручно усавршавање се изводи у оквиру 22 специјалности приправничког стажа, 28 специјализација и 19 постдипломских специјалности. Спроводи се и усавршавање и стручна преквалификација запослених и специјалиста, а кандидати се припремају за упис на универзитет. Академија учествује у заједничкој обуци специјалиста са Ижевским државним техничким универзитетом за специјалност „Физичке методе и инструменти медицинске интроскопије“ и са Удмуртским државним универзитетом у специјалности „Медицинска биотехнологија“. Клиничке базе ИДМА су водеће медицинске установе Удмуртске Републике и града Ижевска: I Републичка клиничка болница, Републички клиничко-дијагностички центар, градске клиничке болнице бр. 1, 2, 6, 9 и друге. Поседовање савремене медицинске и дијагностичке опреме и употреба најновијих технологија омогућавају извођење практичне наставе са студентима Академије на високом научном и практичном нивоу. === Остале активности === ИДМА сарађује са Ижевским државним техничким универзитетом и Удмуртским државним универзитетом, са којима се медицинско особље обучава у низу специјалности. Универзитет има вишепрофилни центар за акредитацију и симулацију, виваријум, образовну и експерименталну лабораторију. Академија поседује обимну клиничку базу, која укључује медицински центар ИДМА-Доктор, стоматолошку клинику, водеће медицинске установе Републике Удмурт. === Ваннаставне активности === [[Датотека:Вечер Гиппократа.jpg|мини|Вече Хипократа, једна од ваннаставних активности студената]] Академија је основала и њој успешно ради:<ref name=":0" /> * синдикат студената, * савет ученика, * научно друштво младих научника и студената. Студенти годишње учествују на сверуским специјализованим олимпијадама, научним и практичним конференцијама, такмичењима научних и креативних радова. ИДМА је организовала рад студентских група у разним областима деловања, медија центар, и војно-патриотски клуб „Медик Отечества“.<ref name=":0" /> === Издања === Медицинска академија у Ижевску од 2008. године издаје научни и практични часопис на руском и енглеском језику „Здравље, демографија, екологија угрофинских народа“.<ref>Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921</ref> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Шубин Л. Л., Зайцева В. И., Попова Е. В., Сухих Н. В. История создания и становления Ижевского государственного медицинского института // Таврический научный обозреватель. — 2016. — № 11-1 (16). * Ижевская медицинская академия государственная // Удмуртская Республика : Энциклопедия / гл. ред. В. В. Туганаев. — 2-е изд., испр. и доп. — Ижевск : Издательство «Удмуртия», 2008. — С. 352. — 768 с. — 2200 экз. — ISBN 978-5-7659-0486-2. * История Удмуртии: XX век / Под ред. К. И. Куликова; введение О. В. Васильевой, Л. Н. Бехтеревой, Н. А. Родионова. — Ижевск: УИИЯЛ УрО РАН, 2005. — 544 с. — 3000 экз. — ISBN 5-7691-1649-8. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Izhevsk State Medical Academy}} [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] ma9jmk48qcyb4z3fh84whvf2baohnl0 25122167 25122164 2022-07-25T11:50:56Z Intermedichbo 31422 /* Остале активности */ унос слика wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Факултет | назив = Ижевска државна медицинска академија | изворно = Ижевская государственная медицинская академия (ИГМА) | лого = | слика = Учебно-лабораторный корпус.jpg | опис_слике = | мото = | датум_оснивања = [[1930]]. | тип = Државни факултет | универзитет = | седиште_град = [[Ижевск]], ул. Комунаров 281 | седиште_држава = [[Удмуртска Република]], [[Русија]] | декан = Алексей Евгеньевич Шкляев | број_одсека = | број_смерова = | број_студената = 3961 (децембра 2020) | број_запослених = | број_наставног_особља = 401 (децембра 2020 ) | буџет = | мрежно место = http://www.igma.ru/ }} '''Ижевска државна медицинска академија''' (ИДМА; пуни назив '''Федерална државна буџетска образовна установа високог образовања „Ижевска државна медицинска академија“ Министарства здравља Руске Федерације'''; скраћени назив ФГБОУ ХЕ ИГМА Министарства здравља Русије) је високообразовна медицинска установа у граду Ижевску, [[Удмуртија|Република Удмуртија]]. Ижевска државна медицинска академија започела је своје образовне активности 1933. године као Ижевски државни медицински институт ''(ру. Ижевский государственный медицинский институт)'', који је у то време укључивао само један факултет - медицински. Након Другог светског рата институт је почео са активним развојем, отворени су нови одсеци и факултети, створене су научне лабораторије, рачунарски центар, учионице су опремљене образовном и лабораторијском опремом, техничким средствима. Институт је добио статус академије 1995. године и данас је она једна од водећих високомедицинских образовних институција у региону.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://vuz.edunetwork.ru/18/65/v172/|title=ИГМА. Ижевская государственная медицинская академия|website=vuz.edunetwork.ru|access-date=2022-07-25}}</ref> == Историја == У вези са епидемијом антракса и колере која је почела након разорног грађанског рата у Русији на територији Удмуртске аутономне области, постало је акутно питање обуке висококвалификованог медицинског особља. Декрет Савета народних комесара РСФСР од 15. априла 1933. године број 341 одлучио је да се отвори медицински институт у граду Ижевску. Један од оснивача универзитета био је познати совјетски научник медицине Василиј Николајевич Парин. У августу 1933. године у прву годину Ижевског медицинског института уписан је 171 студент . У почетку, институт се састојао од једног - медицинског - факултета, у оквиру којег су функционисала четири одсека: нормална анатомија, општа хемија, физика, биологија. Током наредних пет година значајно се проширио: организовано је више од два десетина одељења, које је опремио наставним средствима 2. Московски медицински институт . Године 1938. одржана је прва диплома 109 лекара, од којих је већина послата на рад у медицинске установе у Удмуртији . Током година Великог отаџбинског рата, институт је извршио пет диплома - већина новопечених 762 лекара овог периода послата је у војску и позадинске болнице. Институт је 1943. године добио захвалност Врховног команданта Совјетске армије генералисимуса Стаљина за несебичан рад и активну помоћ . У послератним годинама институт је наставио свој развој: 1975. године отворен је педијатријски факултет, а 1980. године стоматолошки факултет. У образовном процесу почела су да се активно користе техничка средства, побољшано је обезбеђење лабораторијске опреме, снимљени су образовни филмови. Почетком 80-их година створен је рачунарски центар и почело је увођење рачунарске технологије у педагошки процес. === Преименовање Института у Академију === Током 1995. године, на основу наредбе Државног комитета за високо образовање Русије од 23. јуна 1995. бр. 953 и наредбе Министарства здравља и медицинске индустрије Руске Федерације од 20. јула 1995. Ижевски државни медицински институт је добио статус академије и преименован је у Ижевску државну медицинску академију. == Ректори == * 1933-1937 - Гавриил Григоријевич Стерхов, * 1937-1940 - Самуил Рувимович Гехман, * 1940-1944 - Николај Федорович Рупасов, * 1944-1948 - Иван Иванович Коситсин, * 1948-1952 - Семјон Иванович Ворончихин, * 1952-1955 - Иља Васиљевич Ољуњин, * 1955-1961 - Николај Федорович Рупасов, * 1961-1968 - Арсениј Михајлович Загребин, * 1968-1975 - Иван Петрович Мокеров, * 1975-1987 - Георгиј Ефимович Данилов, * 1987-1993 - Вениамин Арсениевицх Ситников, * 1993-2018 - Николај Сергејевич Стрелков, * 2019 – Алексеј Евгенијевич Шкљајев. == Образовне активности == [[Датотека:Igma lb.jpg|мини|Студенти на настави из биологије]] [[Датотека:Igma lp.jpg|мини|Студенти на настави из физике]] [[Датотека:Igma gip.jpg|мини|Студенти након полагања Хипократове заклетве 2008.]] Од 2020. године у образовном процесу ИДМА учествује 5 факултета: * Медицински факултет; * Педијатријски факултет; * Стоматолошки факултет; * Центар за предуниверзитетско и додатно образовање; * факултет за усавршавање и стручну преквалификацију. Обука специјалиста се врши у следећим специјалностима: * Општа медицина * Педијатрија * Стоматологија Последипломско стручно усавршавање се изводи у оквиру 22 специјалности приправничког стажа, 28 специјализација и 19 постдипломских специјалности. Спроводи се и усавршавање и стручна преквалификација запослених и специјалиста, а кандидати се припремају за упис на универзитет. Академија учествује у заједничкој обуци специјалиста са Ижевским државним техничким универзитетом за специјалност „Физичке методе и инструменти медицинске интроскопије“ и са Удмуртским државним универзитетом у специјалности „Медицинска биотехнологија“. Клиничке базе ИДМА су водеће медицинске установе Удмуртске Републике и града Ижевска: I Републичка клиничка болница, Републички клиничко-дијагностички центар, градске клиничке болнице бр. 1, 2, 6, 9 и друге. Поседовање савремене медицинске и дијагностичке опреме и употреба најновијих технологија омогућавају извођење практичне наставе са студентима Академије на високом научном и практичном нивоу. === Остале активности === [[Датотека:ISMA anatomy museum 2.jpg|мини|Анатомски музеј ИДМА]] ИДМА сарађује са Ижевским државним техничким универзитетом и Удмуртским државним универзитетом, са којима се медицинско особље обучава у низу специјалности. Универзитет има вишепрофилни центар за акредитацију и симулацију, виваријум, образовну и експерименталну лабораторију. Академија поседује обимну клиничку базу, која укључује медицински центар ИДМА-Доктор, стоматолошку клинику, водеће медицинске установе Републике Удмурт. === Ваннаставне активности === [[Датотека:Вечер Гиппократа.jpg|мини|Вече Хипократа, једна од ваннаставних активности студената]] Академија је основала и њој успешно ради:<ref name=":0" /> * синдикат студената, * савет ученика, * научно друштво младих научника и студената. Студенти годишње учествују на сверуским специјализованим олимпијадама, научним и практичним конференцијама, такмичењима научних и креативних радова. ИДМА је организовала рад студентских група у разним областима деловања, медија центар, и војно-патриотски клуб „Медик Отечества“.<ref name=":0" /> === Издања === Медицинска академија у Ижевску од 2008. године издаје научни и практични часопис на руском и енглеском језику „Здравље, демографија, екологија угрофинских народа“.<ref>Health, Demography, Ecology of Finno-Ugric People»; ISSN 1994-8921</ref> == Извори == {{извори|}} == Литература == * Шубин Л. Л., Зайцева В. И., Попова Е. В., Сухих Н. В. История создания и становления Ижевского государственного медицинского института // Таврический научный обозреватель. — 2016. — № 11-1 (16). * Ижевская медицинская академия государственная // Удмуртская Республика : Энциклопедия / гл. ред. В. В. Туганаев. — 2-е изд., испр. и доп. — Ижевск : Издательство «Удмуртия», 2008. — С. 352. — 768 с. — 2200 экз. — ISBN 978-5-7659-0486-2. * История Удмуртии: XX век / Под ред. К. И. Куликова; введение О. В. Васильевой, Л. Н. Бехтеревой, Н. А. Родионова. — Ижевск: УИИЯЛ УрО РАН, 2005. — 544 с. — 3000 экз. — ISBN 5-7691-1649-8. == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Izhevsk State Medical Academy}} [[Категорија:Медицинске установе високог образовања у Русији]] [[Категорија:Наука и технологија у Русији]] [[Категорија:Историја медицине у Русији]] 6v8tnmw9r2lirb0l5dnybce02m74g0l 14 4329974 25122079 2022-07-25T10:38:54Z Intermedichbo 31422 Нова страница: [[Категорија:Образовање у Русији]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Образовање у Русији]] 2iu6l8gjoug8g8ywkhyz2107o0u2az2 1 4329975 25122082 2022-07-25T10:39:16Z Community Tech bot 248649 Датотекама које се користе на овој страници или њеној ставки на Википодацима недостаје дозвола wikitext text/x-wiki == Датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола за коришћење == Здраво! Следећој датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола и може бити избрисана: * [[commons:File:Dr-Ioanna-Batsialou-Ioanna-Regen-Clinic.jpg|Dr-Ioanna-Batsialou-Ioanna-Regen-Clinic.jpg]]<!-- COMMONSBOT: nopermission | 2022-07-25T10:39:06.785317 | Dr-Ioanna-Batsialou-Ioanna-Regen-Clinic.jpg --> Више информација можете наћи на наведеној страници описа датотеке. —[[Корисник:Community Tech bot|Community Tech bot]] ([[Разговор са корисником:Community Tech bot|разговор]]) 12:39, 25. јул 2022. (CEST) q4w1q4luz2o7p51wjzgfbis9g6fki8e 0 4329976 25122093 2022-07-25T10:47:26Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Отворени Балкан]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Отворени Балкан]] iw5xprrqy2n75lrgzl1tjscgmeoakcs 0 4329977 25122104 2022-07-25T10:56:47Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Председник Владе Албаније]] на [[Председник Владе Републике Албаније]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Председник Владе Републике Албаније]] 6u6iuu8iaqzy2pzbxdwo6r3byt640sb 0 4329978 25122106 2022-07-25T10:57:00Z Guy9374isback2 112055 Guy9374isback2 преместио је страницу [[Институт за социјални развој Ораганизације уједињених нација]] на [[Институт за социјални развој Организације уједињених нација]]: грешка у куцању wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Институт за социјални развој Организације уједињених нација]] 8frf2pzv4ddoj0sishsjk94vo07wlik 0 4329979 25122116 2022-07-25T11:07:33Z Uw17 165959 Нова страница: {{Инфокутија Филм | назив = Мртав жив | слика = Мртав жив.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма | изворни назив = ''Braindead''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:4 stars.svg|60п]] 7,5/10 (96 912 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]]<br />Филмска комедија|… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Мртав жив | слика = Мртав жив.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма | изворни назив = ''Braindead''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:4 stars.svg|60п]] 7,5/10 (96 912 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]]<br />[[Филмска комедија|комедија]] | творац = | режија = [[Питер Џексон]] | сценарио = Стивен Синклер<br />Питер Џексон<br />[[Френ Волш]] | продуцент = Џим Бут | уредник = | прича = | на основу = | главне улоге = [[Тимоти Балм|Тим Балм]]<br />[[Дајана Пењалвер]]<br />[[Елизабет Муди]]<br />[[Ијан Воткин]] | наратор = | музика = Питер Дасент | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Мари Милн | сценографија = | камера = | монтажа = Џејми Селкирк | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{WingNut Films}-''<br />''-{Avalon Studios Limited}-''<br />''-{The New Zealand Film Commission}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{Trimark Pictures}-'' | година = [[1992]]. | трајање = 104 минута<ref>{{cite web|title=''BRAINDEAD'' (18)|url=https://www.bbfc.co.uk/AFF063991/|work=[[British Board of Film Classification]]|date=10 November 1992|access-date=20 October 2012|archive-date=21 June 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120621013336/http://www.bbfc.co.uk/AFF063991/|url-status=live}}</ref> | земља = {{застава|Нови Зеланд}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 3 милиона $<ref name=numbers>{{cite web|url=https://www.the-numbers.com/movie/Braindead#tab=summary|title=Braindead|work=[[The Numbers (website)|The Numbers]]|access-date=4 March 2015|archive-date=2 April 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402125217/http://www.the-numbers.com/movie/Braindead#tab=summary|url-status=live}}</ref> | зарада = 242.623 $<ref name=numbers/> | награде = 14 награда<br />и 7 номинација | претходни = | следећи = | веб-сајт = | IMDb = 0103873 | COBISS = }} '''''Мртав жив''''' ({{јез-ен|Dead Alive}}), познат и по оригиналном наслову '''''Мождана смрт''''' ({{јез-ен|Braindead}}) [[Нови Зеланд|новозеландски]] је [[Филмска комедија|комични]] [[сплатер филм|сплатер]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[1992]]. године, режисера [[Питер Џексон|Питера Џексона]], са [[Тим Балм|Тимотијем Балмом]], [[Дајана Пењалвер|Дајаном Пеџалвер]], [[Елизабет Муди]] и [[Ијан Воткин|Ијаном Воткином]] у главним улогама. Радња прати Лајнола Косгроува, младог човека који живи у Јужном Велингтону са својом строгом мајком Вером. Једног дана Веру у зоолошком врту уједа хибрид пацова и мајмуна, након чега се она постепено претвара у [[зомби]]ја. Мање улоге у филму имају [[Џед Брофи]] и [[Хари Синклер]], са којима је касније Џексон сарађивао на својој трилогији ''[[Господар прстенова (филмска серија)|Господар прстенова]]'' (2001—2003). Осим тога, Џексон је сценарио написао у сарадњи са Френ Волш и Стивеном Синклером, са којима је, такође, сарађивао на истој трилогији. Филм је [[филмска премијера|премијерно приказан]] 13. августа 1992, у дистрибуцији продукцијске куће ''-{Trimark Pictures}-''. Упркос комерцијалном неуспеху, добио је претежно позитивне оцене критичара и постао [[култни филм|култни класик]].<ref>{{cite book |title=Comedy-Horror Films: A Chronological History, 1914-2008 |url=https://archive.org/details/comedyhorrorfilm00hall|url-access=limited |last=Hallenbeck |first=Bruce G.|publisher=[[McFarland & Company]]|year=2009 |isbn=9780786453788|pages=187–188}}</ref> Данас се често наводи као један од најкрвавијих филмова свих времена.<ref>{{Cite web|title=10 of the Goriest Horror Films Ever Made|url=https://www.longlivethevoid.com/news/10goremoviesem|access-date=2021-06-19|website=Beyond The Void Horror Podcast|language=en-US|archive-date=18 June 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210618190244/https://www.longlivethevoid.com/news/10goremoviesem|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|last=Bond|first=Nick|date=2019-04-21|title=10 Goriest Horror Movies You Need to See From the Last Three Decades|url=https://www.du-hd.com/horror-lists/10-goriest-horror-movies-last-three-decades/|access-date=2021-06-19|website=Dark Universe: Horror Database|language=en-US|archive-date=19 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210519042319/https://www.du-hd.com/horror-lists/10-goriest-horror-movies-last-three-decades/|url-status=live}}</ref> Године 1993. био је номинован за [[Награда Сатурн|Награду Сатурн]] у категоријама [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм|најбољег хорор филма]] и [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте|најбољих специјалних ефеката]], а наредне године добио је исту награду у категорији најбољег жанровског видео издања. == Радња == {{упозорење-филм}} Лајнол Косгроув је смотани младић, који живи у Јужном Велингтону са својом строгом мајком Вером. Упркос мајчином противљењу, он започиње везу са шпанско продавачицом Макитом Маријом Санчез, које због пророчанства своје баке верује у то да им је суђено да буду заједно. Једног дана, Веру у [[зоолошки врт|зоолошком врту]] уједа хибрид мајмуна и пацова, након чега она почиње да се претвара у [[зомби]]ја. Зараза се шири из куће Косгроувових по целом граду... == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Тим Балм|Тимоти Балм]] || Лајнол Косгроув |- | [[Дајана Пењалвер]] || Пакита Марија Санчез |- | [[Елизабет Муди]] || Вера Косгроув |- | [[Ијан Воткин]] || ујак Лес |- | Бренда Кендал || медицинска сестра Мактавиш |- | [[Стјуарт Девени]] || отац Макгрудер |- | [[Стивен Папс]] || зомби Макгрудер |- | [[Џед Брофи]] || Војд |- | [[Хари Синклер]] || Роџер |- | [[Давина Вајтхаус]] || Пакитина бака |- | Гленис Левестам || Нора Матесон |- | Луис Роу || Алберт Матесон |- | Елизабет Мулан || Рита |- | [[Питер Вере-Џоунс]] || погребник |- | [[Питер Џексон]] || погребников помоћник |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Braindead}} * {{ИМДб наслов| id = 0103873| title = Мртав жив}} * {{rotten-tomatoes|dead_alive}} * {{mojo title|deadalive}} * {{AllMovie title |12686}} * {{metacritic film|dead-alive}} * {{tcmdb title|72476}} {{портал|Филм}} {{Питер Џексон}} [[Категорија:Филмови 1992.]] [[Категорија:Новозеландски филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Хорор филмови]] [[Категорија:Комични хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] g7w4o4vkbtsdz1g9rvdobsn3tbp7vfl 25122118 25122116 2022-07-25T11:08:09Z Uw17 165959 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Мртав жив | слика = Мртав жив.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма | изворни назив = ''Braindead''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:4 stars.svg|60п]] 7,5/10 (96 912 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]]<br />[[Филмска комедија|комедија]] | творац = | режија = [[Питер Џексон]] | сценарио = Стивен Синклер<br />Питер Џексон<br />[[Френ Волш]] | продуцент = Џим Бут | уредник = | прича = | на основу = | главне улоге = [[Тимоти Балм|Тим Балм]]<br />[[Дајана Пењалвер]]<br />[[Елизабет Муди]]<br />[[Ијан Воткин]] | наратор = | музика = Питер Дасент | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Мари Милн | сценографија = | камера = | монтажа = Џејми Селкирк | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{WingNut Films}-''<br />''-{Avalon Studios Limited}-''<br />''-{The New Zealand Film Commission}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{Trimark Pictures}-'' | година = [[1992]]. | трајање = 104 минута<ref>{{cite web|title=''BRAINDEAD'' (18)|url=https://www.bbfc.co.uk/AFF063991/|work=[[British Board of Film Classification]]|date=10 November 1992|access-date=20 October 2012|archive-date=21 June 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120621013336/http://www.bbfc.co.uk/AFF063991/|url-status=live}}</ref> | земља = {{застава|Нови Зеланд}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 3 милиона $<ref name=numbers>{{cite web|url=https://www.the-numbers.com/movie/Braindead#tab=summary|title=Braindead|work=[[The Numbers (website)|The Numbers]]|access-date=4 March 2015|archive-date=2 April 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402125217/http://www.the-numbers.com/movie/Braindead#tab=summary|url-status=live}}</ref> | зарада = 242.623 $<ref name=numbers/> | награде = 14 награда<br />и 7 номинација | претходни = | следећи = | веб-сајт = | IMDb = 0103873 | COBISS = }} '''''Мртав жив''''' ({{јез-ен|Dead Alive}}), познат и по оригиналном наслову '''''Мождана смрт''''' ({{јез-ен|Braindead}}), [[Нови Зеланд|новозеландски]] је [[Филмска комедија|комични]] [[сплатер филм|сплатер]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[1992]]. године, режисера [[Питер Џексон|Питера Џексона]], са [[Тим Балм|Тимотијем Балмом]], [[Дајана Пењалвер|Дајаном Пеџалвер]], [[Елизабет Муди]] и [[Ијан Воткин|Ијаном Воткином]] у главним улогама. Радња прати Лајнола Косгроува, младог човека који живи у Јужном Велингтону са својом строгом мајком Вером. Једног дана Веру у зоолошком врту уједа хибрид пацова и мајмуна, након чега се она постепено претвара у [[зомби]]ја. Мање улоге у филму имају [[Џед Брофи]] и [[Хари Синклер]], са којима је касније Џексон сарађивао на својој трилогији ''[[Господар прстенова (филмска серија)|Господар прстенова]]'' (2001—2003). Осим тога, Џексон је сценарио написао у сарадњи са Френ Волш и Стивеном Синклером, са којима је, такође, сарађивао на истој трилогији. Филм је [[филмска премијера|премијерно приказан]] 13. августа 1992, у дистрибуцији продукцијске куће ''-{Trimark Pictures}-''. Упркос комерцијалном неуспеху, добио је претежно позитивне оцене критичара и постао [[култни филм|култни класик]].<ref>{{cite book |title=Comedy-Horror Films: A Chronological History, 1914-2008 |url=https://archive.org/details/comedyhorrorfilm00hall|url-access=limited |last=Hallenbeck |first=Bruce G.|publisher=[[McFarland & Company]]|year=2009 |isbn=9780786453788|pages=187–188}}</ref> Данас се често наводи као један од најкрвавијих филмова свих времена.<ref>{{Cite web|title=10 of the Goriest Horror Films Ever Made|url=https://www.longlivethevoid.com/news/10goremoviesem|access-date=2021-06-19|website=Beyond The Void Horror Podcast|language=en-US|archive-date=18 June 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210618190244/https://www.longlivethevoid.com/news/10goremoviesem|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|last=Bond|first=Nick|date=2019-04-21|title=10 Goriest Horror Movies You Need to See From the Last Three Decades|url=https://www.du-hd.com/horror-lists/10-goriest-horror-movies-last-three-decades/|access-date=2021-06-19|website=Dark Universe: Horror Database|language=en-US|archive-date=19 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210519042319/https://www.du-hd.com/horror-lists/10-goriest-horror-movies-last-three-decades/|url-status=live}}</ref> Године 1993. био је номинован за [[Награда Сатурн|Награду Сатурн]] у категоријама [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм|најбољег хорор филма]] и [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте|најбољих специјалних ефеката]], а наредне године добио је исту награду у категорији најбољег жанровског видео издања. == Радња == {{упозорење-филм}} Лајнол Косгроув је смотани младић, који живи у Јужном Велингтону са својом строгом мајком Вером. Упркос мајчином противљењу, он започиње везу са шпанско продавачицом Макитом Маријом Санчез, које због пророчанства своје баке верује у то да им је суђено да буду заједно. Једног дана, Веру у [[зоолошки врт|зоолошком врту]] уједа хибрид мајмуна и пацова, након чега она почиње да се претвара у [[зомби]]ја. Зараза се шири из куће Косгроувових по целом граду... == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Тим Балм|Тимоти Балм]] || Лајнол Косгроув |- | [[Дајана Пењалвер]] || Пакита Марија Санчез |- | [[Елизабет Муди]] || Вера Косгроув |- | [[Ијан Воткин]] || ујак Лес |- | Бренда Кендал || медицинска сестра Мактавиш |- | [[Стјуарт Девени]] || отац Макгрудер |- | [[Стивен Папс]] || зомби Макгрудер |- | [[Џед Брофи]] || Војд |- | [[Хари Синклер]] || Роџер |- | [[Давина Вајтхаус]] || Пакитина бака |- | Гленис Левестам || Нора Матесон |- | Луис Роу || Алберт Матесон |- | Елизабет Мулан || Рита |- | [[Питер Вере-Џоунс]] || погребник |- | [[Питер Џексон]] || погребников помоћник |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Braindead}} * {{ИМДб наслов| id = 0103873| title = Мртав жив}} * {{rotten-tomatoes|dead_alive}} * {{mojo title|deadalive}} * {{AllMovie title |12686}} * {{metacritic film|dead-alive}} * {{tcmdb title|72476}} {{портал|Филм}} {{Питер Џексон}} [[Категорија:Филмови 1992.]] [[Категорија:Новозеландски филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Хорор филмови]] [[Категорија:Комични хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] c0m20wrc1tlyvgjzwux98hj91nkiinl 1 4329980 25122120 2022-07-25T11:09:10Z Uw17 165959 Нова страница: {{страница за разговор}} {{Википројекат Филм}} wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат Филм}} 1tl51cqy7vhiopx7sh02b2c2p4x9rj3 14 4329981 25122132 2022-07-25T11:18:25Z HoneymoonAve27 204002 Нова страница: {{Commons category|Border crossings}} wikitext text/x-wiki {{Commons category|Border crossings}} 2dneni90bmiw3rzb1tzaw17l4nf0s9r 0 4329982 25122134 2022-07-25T11:20:18Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Републички завод за статистику Србије]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Републички завод за статистику Србије]] 4z1trcw4e7h100wxt0bnsn98l8kccb8 0 4329983 25122141 2022-07-25T11:28:22Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Заједница српских општина]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Заједница српских општина]] 6n8f9nbzh8p6ghakft5zqhefdjgebp4 0 4329984 25122142 2022-07-25T11:28:50Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Заједница српских општина]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Заједница српских општина]] 6n8f9nbzh8p6ghakft5zqhefdjgebp4 0 4329985 25122143 2022-07-25T11:29:13Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Заједница српских општина]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Заједница српских општина]] 6n8f9nbzh8p6ghakft5zqhefdjgebp4 0 4329986 25122144 2022-07-25T11:29:40Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Заједница српских општина]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Заједница српских општина]] 6n8f9nbzh8p6ghakft5zqhefdjgebp4 0 4329987 25122145 2022-07-25T11:30:08Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Заједница српских општина]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Заједница српских општина]] 6n8f9nbzh8p6ghakft5zqhefdjgebp4 0 4329988 25122146 2022-07-25T11:30:24Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Заједница српских општина]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Заједница српских општина]] 6n8f9nbzh8p6ghakft5zqhefdjgebp4 0 4329989 25122153 2022-07-25T11:39:20Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Дурата Дора]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Дурата Дора]] fg2hhxn7mcek0tb0p0ydu5eyb8bm1da 0 4329990 25122156 2022-07-25T11:39:55Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Дурата Дора]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Дурата Дора]] fg2hhxn7mcek0tb0p0ydu5eyb8bm1da